Dnevnik 10.oktobar 2011. by jovan radosavljevic

c m y

NOVI SAD *

PONEDEqAK 10. OKTOBAR 2011. GODINE

GODINA LXIX BROJ 23223 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

DANAS SVE^ANO OTVARAWE KANCELARIJE VOJVODINE U BRISELU

Na sta vak po li ti ke evrop skog part ner stva

str. 3

MOMO ^OLAKOVI]

Samostalnost je tek na proveri

str. 3

Sad je u modi u~ionica na vodi

str. 14

Malo toplije

Najvi{a temperatura 16 °S

UV zra~ewe 2

ODR @AN 19. NO VO SAD SKI NIS MA RA TON: Ulice Novog Sada ju~e prepodne bile su pune atleti~ara koji su u~estvovali na tradicionalnom, 19. novosadskom NIS maratonu. Preko 400 takmi~ara nadmetalo se u nekoliko trka, a

prohladno vreme izuzetno je pogodovalo maratoncima. Staza je, kao i uvek, bila odli~no pripremqena, nai{la je samo na re~i hvale onih koji su wom tr~ali, a to ne treba da ~udi, po{to novosadska staza ima me|unarodnu licencu. str. 16

NASLOVI

PO^IWE GREJNA SEZONA U NOVOM SADU

Od danas to pli ra di ja to ri

str. 7

Politika 2 Tra`ewe pozicija pred izbore

Ekonomija 4 U nedozvoqenom minusu kao u paklu 4 Autobuske karte napla}uju preko satelita

str. 16 – 20

SPORT

Vojvodina 10 Brali ru~no uz tambure i trbu{ni ples 11 Zrewanin: Popust za redovne plati{e 11 Kikin|ani za grejawe duguju 37 miliona dinara

Reporta`e 12 Dva metra i 200 kila lude bundeve

Crna 13 Remek-dela zavr{ila na buvqaku

Dru{tvo 5 Stanovi na lizing ostali samo san

Novi Sad 9 Raste broj prijava mobinga n SLOVENIJA MORA DA PADNE

n GABOR KASA POBEDIO

n FETELU TITULA, BATONU POBEDA

n ZIMOWI] I qODRA OSVOJILI PEKING

15 Na kafici sa An|elinom Yoli

Studentski 21 Najboqi me|u najboqima ve} u Lozani

POLiTikA

ponedeqak10.oktobar2011.

NIKOLI] I ZUKORLI] ZA ISTIM STOLOM

RAZgOvORI U Zve^ANU

Bog da no vi} s pred stav ni ci ma Sr ba Predsednici op{tina sa severa Kosmeta razgovarali su ju~e sa ministrom Go ra nom Bog da no vi }em o re{ewima za prelaze Jariwe i Brwak koji su predo~eni posredniku EU Ro ber tu Ku pe ru tokom posete Beogradu. Na sastanku koji je u Zve~anu trajao skoro tri sata bilo je re~i i o susretu koji predsednici op{tina sa severa Kosova treba da imaju sa {efom beogradskog pregovara~kog tima u dijalogu sa Pri{tinom Bo ri -

sla vom Ste fa no vi }em. Ministar Bogdanovi} nakon susreta nije davao izjave okupqenim novinarima rekav{i samo da je “sastanak bio konstruktivan”. Razgovori su, rekao je Bogdanovi}, protekli i u dobroj atmosferi, ali rezultati }e biti poznati tek za nekoliko dana, posle posete Roberta Kupera Pri{tini, re~eno je posle sastanka. Ministar Bogdanovi} je u petak nakon razgovora sa Kuperom rekao da dijalog nema alternativu i da treba {to pre da bude nastavqen.

PRI[TINSKI „eKSPReS”

Ak ci ja ve li kih si la pro tiv Sr bi je Velike sile koje podràvaju nezavisnost Kosova }e narednih dana preduzeti konkretnu akciju kako bi spre~ile da Srbija dobije status kandidiata za Evropsku uniju ako ne povu~e svoje institucije sa severa Kosova, pi{e dnevnik „Ekspres”. Pozivaju}i se na diplomatske izvore u Pri{tini, bliske najuticajnijim zemqama, dnevnik pi{e da }e te dràve iza}i sa jasnim stavom da Srbija ne moè da dobije status kandidata za EU, ako prethodno ne ispuni zahtev za povla~ewem svojih institucija sa severa Kosova. „Sastanak se priprema. Jo{ nije poznato na kom }e nivou zemqe biti predstavqene”, rekao je izvor dnevnika. Ciq sastanka je da se obezbedi boqa koordinacija zemaqa koje podràvaju nezavisnost Kosova. Na tom sastanku predstavnici SAD i EU treba da dogovore konkretne korake koje }e preduzeti za prevazilaèwe situacije na severu Kosova. „Sada{wa situacija na severu se ne moè tolerisati. Sada su stvoreni uslovi da se Srbiji kaè da treba da povu~e svoje strukture sa Kosova, ako èli da se u~lani u EU”, rekao je neimenovani izvor dnevnika. Istovremeno }e na sastanku biti poslata jasna poruka Kosovu. „Zahteva}e se tesna saradwa sa Euleksom na severu zemqe. Za svakoga treba da je jasno da se sever ne moè ’dobiti’ akcijama policije Kosova”, kaè izvor pri{tinskog lista.

Bogdanovi} je ocenio da je ovakva situacija na severu Kosova neprihvatqiva za sve i da je dogovoreno da {to pre treba nastaviti dijalog i dijalogom re{avati sve probleme koji postoje na Kosmetu. Posle posete Beogradu, Kuper sutra sti`e u Pri{tinu gde }e predstaviti mogu}a re{ewa za Jariwe i Brwak, koje mu je predo~io {ef beogradskog pregovara~kog tima Bo ri slav Ste fa no vi}. On je rekao da postoje „jasni

opisi budu}ih re{ewa za probleme na Jariwu i Brwaku”. Stefanovi}, me|utim, nije govorio o re{ewima koje je delegacija Beograda ponudila, jer se to, kako kaè, ne saop{tava dok traje pregovara~ki proces. [efica delegacije Pri{tine u dijalogu Edi ta Ta hi ri izjavila je pri{tinskim medijima da je iz Brisela predloèno da slede}a runda razgovora bude odràna 14. oktobra, ali da }e u Pri{tini o tome odlu~iti tek posle sastanka sa Robertom Kuperom, i nakon potvrde da }e naredni krug dijaloga biti samo tehni~ke prirode.

Tra è we po zi ci ja pred iz bo re Lider SNS To mi slav Ni ko li} i glavni muftija u Srbiji Mu a mer Zu kor li} sastali su se pro{le nedeqe, po prvi put, u Novom Pazaru ~ime su, kako kaù, „otvorili novu stranicu u odnosima u Sanxaku„. Iako tvrde da nisu razgovarali o politici niti o bilo kakvim koalicijama ve} o svim otvorenim pitawima i problemima koji ti{te Bo{wake u Srbiji, u javnosti je ovaj susret okarakterisan kao predizborna kampawa obeju strana i jedan od na~ina da se one pozicioniraju {to boqe pred naredne izbore. Izvr{ni direktor CESID-a Zo ran Lu ~i} za „Dnevnik” kaè da je potpuno jasno zbog ~ega je do{lo do ovakvog sastanka. - Na politi~koj sceni Srbije nema mnogo mesta. Imamo dve velike stranke koje uzimaju gro glasova, pa je za mawe ostavqeno jako malo prostora. DS i SNS su bliske jedna drugoj pa obe imaju motiva da pre izbora prave koalicije sa kojima }e izlaziti u borbu za {to vi{e glasova - kaè Lu~i}. Sagovornik „Dnevnika” o~ekuje da }e ove dve stranke svakako pra-

viti predizborne koalicije osim ako se ne pove`u me|usobno, u {ta on sumwa. - U tom nadmetawu za jedan glas vi{e, one }e mo}i da isti~u svoje stare{instvo ukoliko nadma{e oponenta. Sa druge strane, male stranke ne mogu ra~unati da }e sa lako}om probiti cenzus jer je to danas u Srbiji veoma te`ak zada-

SDP: Spaja ih èqa za vlast Na otvorene kritike muftije i lidera SNS reagovala je Sanxa~ka demokratska partija Ra si ma Qa ji }a, ~iji je generalni sekretar Mir sad Ju su fo vi} optuìo muftiju Zukorli}a i Nikoli}a da se iskqu~ivo bore za vlast, a ne za interese gra|ana. „Zukorli} treba da zna da Bo{waci nisu za saradwu sa Nikoli}em, kao {to nisu ni za to da se preko vrhovne ustanove Islamske zajednice u Srbiji brane li~ni interesi relativno male grupe qudi”, rekao je Jusufovi} na konferenciji za novinare u Novom Pazaru govore}i o sastanku Nikoli}a i Zukorli}a. Funkcioner Sanxa~ke demokratske partije je ocenio da Zukorli}a i Nikoli}a „spaja èqa za vla{}u”, propustiv{i da ka|e {ta je to {to je do sada spajalo Rasima Qaji}a i Bo ri sa Ta di }a.

AMbASADOR veLIKe bRITANIje U SRbIjI MAjKL DeveNPORT

Di ja log, kan di da tu ra, sa rad wa Ambasador Velike Britanije u Srbiji Majkl De ven port ocenio je da je „realno o~ekivati da }e Evropska komisija za nekoliko dana doneti pozitivno mi{qewe i preporuku” da Srbija dobije status kandidata za ~lanstvo u EU. Britanski diplomata rekao je u razgovoru za Radio Slobodna Evropa da je Srbija „ostvarila veliki napredak „ navode}i okon~awe saradwe sa Ha{kim tribunalom i potvrdio da wegova vlada „sna`no podràva {irewe EU”, ali i da je va`no da Srbija pokaè da „konstruktivno sara|uje” sa Kosovom. „Na{ stav je jasan: svaka zemqa koja je sebi postavila ciq u~lawewe u Evropsku uniju mora da ispuni isti set Kopenga{kih kriterijuma. Mislim da su svi apsolutno svesni toga. Kao {to su svesni i ~iwenice da je me|u pomenutim kriterijumima, razume se, i nu`nost regionalne saradwe” Dakle, u kontekstu regionalne kooperacije, veoma je va`no da Srbija pokaè da konstruktivno sara|uje sa svim svojim susedima, ukqu~uju}i i Kosovo- rekao je Devenport. Prema wegovim re~ima, o~ekuje se da Beograd uspostavi punu kooperativnost sa Pri{tinom kroz dijalog i da se on mora voditi u konstruktivnom duhu, {to je su{tina, „zajedni~ki stav svih dràva-~lanica Evropske unije i to }e biti ono na {ta }e one obratiti pa`wu”. U ovom trenutku kada i najmawi incident moè dodatno zakomplikovati ionako ve} sloènu situa-

dnevnik

ciju na severu Kosova, ambasador Velike Britanije u Srbij preporu~uje „hladne glave” i uzdrànost. „Ovo je trenutak kada treba da preovladaju hladne glave i kada treba da se ~uju pozivi na staloènost i uzdrànost. Treba izbe-

Po zi ci ja mo je vla de je da po de la Ko so va ni je ni pri hva tqi vo ni kon struk tiv no re {e we. Sta tus Ko so va ve} je re {e no pi ta we gavati svaku retoriku koja bi mogla dodatno da unazadi postoje}e stawe stvari”, istakao je Devenport. Beograd treba da se vrati dijalogu sa Pri{tinom jer su se razgovori pokazali kao najboqe sredstvo za re{avawe problema izme|u dve strane. U tom smislu bih se radije, dodao je Devenport, fokusirao na ono {to bismo `eleli nego na ono {to ne bismo `eleli da se dogodi.

Podela Kosova, prema wegovim saznawima, kako je rekao, nije zvani~an stav srpske vlade. „Pozicija moje vlade je da podela Kosova nije ni prihvatqivo ni konstruktivno re{ewe. Ovome bih dodao da je stanovi{te britanske vlade da je status Kosova ve} re{eno pitawe”, rekao je Devenport i podsetio da je Britanija priznala Kosovo u wegovim ustavnim granicama u februaru 2008. godine i „ne verujem da je realno o~ekivati da se ta odluka moè promeniti”. Tako|e smatra da se, umesto spekulacija „o nekakvoj me|unarodnoj konferenciji”, treba fokusirati na prakti~ne korake koji moraju da se preduzmu kako bi se kroz dijalog na{la re{ewa za prakti~ne probleme i tako unapredio ìvot gra|ana Kosova - i to svih gra|ana Kosova, ukqu~uju}i i sve tamo{we mawine. Komentari{i}i pisawe pri{tinskih medija su nedavno da se priprema neka vrsta specijalnog statusa za srpsku zajednicu na severu Kosova, Devenport je podsetio da je „veliki posao u tom pogledu ve} obavqen i sadràn je u Ahtisarijevom planu za Kosovo”. „Mogu}e je da neki qudi nisu u potpunosti svesni da elementi tog plana predvi|aju veoma zna~ajne garancije za za{titu prava srpske i drugih nacionalnih zajednica na Kosovu - u mnogim oblastima, kao {to su policija, pravosu|e, obrazovawe, zdravstvena za{tita i druge”, zakqu~io je Devenport.

tak. Pet odsto je strahovito visok cenzus, pa ako osvojite 100. 000 glasova, {to je oko 2 odsto ve} mo`ete re}i da ste velika stranka, ali to i daqe nije dovoqno. Zbog toga }e stranke, koje nisu sigurne u svoj uspeh biti prinu|ene da prave kompromise i ulaze u predizborne koalicije, {to }e dovesti do redukovawa broja u~esnika u izborima - smatra Lu~i}. Prema wegovim re~ima Nikoli} i Zukorli} su, prema politici koju vode, veoma bliski imaju}i u vidu da obojica vode izrazito nacionalno obojenu politiku. - Kada se sudare dva nacionalizma imate sukob u`asnih razmera. No, ako imate dogovor dva nacionalizma, onda sledi ne{to potpuno druga~ije. Wih dvojica imaju vrlo sli~ne poglede, bliski su desnici i to je dovelo do wihovog susreta. Pored toga siguran sam da i jedna i druga strana poku{ava da na|e svoje mesto pre izbora. Nikoli} }e sasvim izvesno probiti cenzus {to }e po}i za rukom i Zu-

korli}u jer predvodi mawinsku stranku, pa imaju o ~emu da razgovaraju kaè Lu~i}. Direktor CESID-a dodaje da jedan ili dva poslanika, koliko bi Zukorli} mogao da ima u Parlamentu ne mogu biti prevaga u kreirawu Vlade, ali }e male stranke svakako imati tu teìnu. Nikoli} i Zukorli} su naglasili da je wihov razgovor bio tek po~etak i da }e on biti nastavqen. Nakon razgovora, Zukorli} je novinarima rekao da su se Nikoli} i on saglasili da nikome nije u interesu da ta pitawa i problemi ostanu otvoreni. Zukorli} smatra va`nim da wihove poruke razumeju Bo{waci, ali i Srbi koji tu ìve, jer, kako je rekao, „mi tipujemo na one koji }e nas razumeti”, odnosno ko pokaè sposobnost da }e bo{wa~ki narod doìveti kao ravnopravne gra|ane Srbije. On je rekao da je aktuelna vlast imala veliku podr{ku Bo{waka, ali da nije ispunila wihova o~ekivawa {to je, kako je rekao, u bo{wa~kom narodu doìvqeno kao uvreda. Nikoli}, sa druge strane, rekao je da je kod muftije do{ao sa èqom da svi narodi u Srbiji ìve u miru, slozi i razumevawu, kao i da, kako je rekao, otvore razgovore koje nikada ne}e biti zatvoreni. „Jedino pravo re{ewe je do}i do sporazuma i o~ekujemo da }e, nakon narednih izbora, na nama biti teret odgovornosti za situaciju u Srbiji…@elimo da u obostranom razumevawu do~ekama taj dan kada }emo obojica, kao veoma odgovorni qudi brinuti o narodu koji predstavqamo”, kazao je Nikoli}. P. Klai}

Zil ki}: Zu kor li} je bo le sno am bi ci o zan Re{avawa problema Bo{waka u Srbiji je mogu}e samo dijalogom, tako {to bi za „zajedni~ki sto” seli svi relevatni faktori u Sanxaku i predstavnici dve opcije islamske zajednice, izjavio je ju~e reis-ul-ulema Islamske zajednice Srbije Adem Zil ki}. On je rekao da je on spreman da odstupi sa mesta vrhovnog poglavara ukoliko je to u interesu zajedni~kih ciqeva Bo{waka, odnosno svih muslimana koji ìve u Srbiji, ali ne i zbog interesa glavnog muftije Islamske zajednice u Srbiji Mu a me ra Zu kor li }a. On je kazao da nema nikakvog kontakta sa Zukorli}em, jer ih muftija odbija, ali ni sa reis-ul-ulemom Islamske zajednice u BiH Mu sta fom Ce ri }em, kojoj Zukorli}eva opcija pripada oranizaciono i duhovno. Zilki} je potvrdio da je sa Ceri}em poku{ao da stupi u kontakt u dva navrata, ali bez uspeha. Reis Zilki} smatra da Ceri}, koga, ina~e, veoma ceni, nema kapaciteta da pomogne u prevazilaèwu problema dve opcije islamske zajednice u Srbiji, te da je to jedino mogu}e dijalogom svih relevantnih faktora - lidera dve najuticajnije politi~ke opcije Su lej ma na Ugqa ni na i Ra si ma Qa ji }a, predstavnika civilnog sektora i poglavarima dveju opcija islamske zajednice. U~estvuju}i u emisiji „Telering” Televizije OBN, Zilki} je za Zukorli}a rekao da je „bolesno ambiciozan” i da èli da bude neprikosnovni vladar Sanxaka, kada je u pitawu vera, nacija i politika. Upitan da li on i Zukorli} u~e iz istog Kurana, Zilki} je rekao „bojim se da ponajmawe to radimo”. Zilki} je Zukorli}a optuìo da je napustio veru i da se sve vi{e bavi politikom, i pozvao ga da, ukoliko tako nastavi, skine ahmediju (verska kapa). On je, me|utim, kazao da se sa Zukorli}em u potpunosti slaè oko nekih pitawa, posebno ostvarivawa nacionalnih prava Bo{waka u Sanxaku, ali se, kako je rekao, ne slaè s na~inom na koji muftija tome pristupa. Zilki} je rekao da ni Beograd nije pokazao èqu da razgovara sa predstavnicima Bo{waka o stawu Sanxaku. „Predsednik Bo ris Ta di} je izrazio zabrinutost, ali nije pokazao spremnost da povu~e neke poteze, jer je u Srbiji tanka demokratska ve}ina koju opsluùju dva bo{wa~ka ministra i ma|arska mawina”, kazao je Zilki}. Da nije tako, dodao je on, problemi Islamske zajednice u Srbiji bi odavno bili re{eni. Na pitawe voditeqa da li bi u Sanxaku, ipak, moglo do}i do bratoubila~kog rata, Zilki} je rekao da je takva tendencija postojala, ali je izbegnuta zahvaquju}i razboritosti Bo{waka. „Izbegli smo to stawe i ono se vi{e nikada ne}e vratiti”, rekao je vrhovni poglavar muslimana u Srbiji.

c m y

politika

dnevnik

DANAS SVE^ANO OTVARAWE KANCELARIJE VOJVODINE U BRISELU

Novikov: Nastavqamo politiku evropskog partnerstva Dve go di ne na kon usva ja wa Sta t u t a Voj v o d i n e i po s le mno go po le mi ke i ospo ra va wa u jav no sti Sr bi je, da nas }e u Bri se lu bi ti sve ~a no otvo re no pred stav ni {tvo APV. Voj v o | an s ku kan c e l a r i j u pret hod no je kra jem sep tem bra otvo r io pred s ed n ik Po k ra -

ko je na ja vqe no, pre ko 200 zva ni ca u zgra di Mi si je Sr bi je, gde je sme {ten i voj vo |an ski ofis. Di r ek t or po k ra j in s kog Fon d a „Evrop s ki po s lo v i” Pre drag No vi kov, ko ji }e bi ti i pr vi ~o vek voj vo |an skog pred stav ni {tva u Bri se lu, iz -

Pajti}: Ambasada na{e privrede Pred sed nik po kra jin ske vla de Bo jan Paj ti} je, po vo dom da na {weg otva ra wa kan ce la ri je Voj vo di ne u Bri se lu, iz ja vio da }e wen glav ni za da tak bi ti da do pri ne se {to bo qem ko ri {}e wu fon do va Evrop ske uni je i do la sku stra nih in ve sti to ra u na {u ze mqu.”Naj va `ni ji za da tak te kan ce la ri je je da obez be di {to ve }e u~e {}e po kra ji ne i lo kal nih sa mo u pra va u fon do vi ma EU, a isto vre me no da obez be di {to ve }i pri liv stra nih in ve sti ci ja”, do dao je Paj ti} u iz ja vi no vi na ri ma u pe tak u Su bo ti ci. Pre ma we go vi ma re ~i ma ta kan ce la ri ja }e pru `a ti lo gi sti~ ku po dr {ku fir ma ma, gra do vi ma i op {ti na ma iz Voj vo di ne i pred sta vqa ti ne ku vr stu am ba sa de na {e pri vre de u se di {tu EU.”Kan ce la ri ja }e, na taj na ~in, bi ti ser vis na {im pri vred ni ci ma i omo gu }a va ti im vi {e kon ta ka ta s kom pa ni ja ma {i rom Evro pe, ali i obez be |i va ti da {to vi {e stra nih fir mi do |e na na {e pod ru~ je i za po~ ne bi znis”, za kqu ~io je Paj ti}. jin ske vla de Bo jan Paj ti}, ko ji }e i da nas, uz pred sed ni ka Skup { ti n e APV [an d o r a Ege re {i ja, bi ti do ma }in, ka -

ja vio je na {em li stu da je re gi o nal na sa rad wa i evrop sko po ve zi va we bi lo me |u pri o ri te ti ma po kra jin ske ad mi ni -

LSV: Kona~no Li ga so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne po zdra vi la je otva ra we kan ce la ri je AP Voj vo di ne u Bri se lu i oce ni la da bi ta vest bi la jo{ lep {a da se do go di la bar dve go di ne ra ni je. Po sto ja we ove kan ce la ri je je omo gu }e no amand ma nom na Za kon o nad le `no sti ma ko ji su Ne nad ^a nak i Bo jan Ko stre{ do go vo ri li sa pre mi je rom Mir kom Cvet ko vi }em no vem bra 2009. go di ne, ka da su ne ki sma tra li da je to neo stva ri vo, sa op {ti la je ju ~e ova stran ka. U me |u vre me nu, zbog ote za wa je pro pu {ten niz pro je ka ta, Voj vo di na je iz gu bi la pu no nov ca, a kan ce la ri je u Bri se lu su pre AP Voj vo di ne otvo ri li i Ni{ i Kra gu je vac. Ka da tre ba po sta ti deo Evro pe, ili se u wu vra ti ti, Bri sel je glav na adre sa, jer je to grad u ko jem pre stav ni {tva ima pre ko 300 evrop skih re gi ja, or ga ni za ci ja i in sti tu ci ja, sa op {ti la je LSV.

stra ci je u pret hod nim go di na, te da otva ra we kan ce la ri je u Bri se lu pred sta vqa „kon ti nu i t et po l i t i k e evrop s kog part ner stva„. - Za otva ra we kan ce la ri je APV po sto ji ve li ki in te res dru gih re gi o nal nih pred stav ni {ta va i evrop skih in sti tu ci ja u Bri se lu. I o~e ku jem da }e pre k o 200 stra n ih pred stav n i k a do } i na sve ~ a n o otva ra we, me |u ko ji ma je ve li ki broj evrop skih po sla ni ka, pred stav ni ka evrop skih re gi ja i Evrop ske ko mi si je, {to go vo ri da Voj vo di na ve} ima part ne re u Bri se lu - oce nio je No vi kov. Do dao je da }e na otva ra wu bi ti i pred stav nci na {ih mi ni star sta va spoq nih po slo va i eko no mi je, kao i pred stav ni ci voj vo |an skih pri vred ni ka. A, pre ma we go vim re ~i ma, kan ce la ri ja }e se u star tu fo ku si ra ti na eko nom sko po ve zi va we s dru gim evro re gi ja ma, kao i na re a li za ci ju broj nih pro je ka ta iz no vih evrop skih fon do va ko ji }e se otvo ri ti po {to Sr bi ja do bi je sta tus kan di da ta. No vi kov je jo{ u no vem bru pro {le go di ne od Po kra jin ske vla de ime no van za pr vog ~o ve ka kan ce la ri je u Bri se lu, ko ja je ina ~e u nad le `no sti FEP-a. A po red we ga, Voj vo di nu u se di {tu EU pred sta vqa }e i sa vet nik za od no se s jav no {}u FEP-a An drea Sta ji}, ko ja je za vr {i la Di plo mat sku aka de mi ju Mi ni star stva spoq nih pso lo va Sr bi je. - Voj v o d i n a kre } e sa dva pred stav ni ka, a kad re a li zu je mo ne ko li ko uspe {nih pro je ka ta, on da }e mo bi ti u mo gu} no sti i da po ve }a mo broj na {ih pred stav ni ka - ka zao je No vi kov. Upr kos vi {e me se~ nom pro lon g i r a w u otva r a w a voj v o |an ske kan ce la ri ej u Bri se lu, No vi kov je ka zao da je Mi ni star stvo spoq nih po slo va iza {lo u su sret pred stav ni ci ma

ponedeqak10.oktobar2011.

INTERVJU MOMO ^OLAKOVI], [EF POSLANI^KOG KLUBA PUPS U SKUP[TINI SRBIJE

Samostalnost je tek na proveri - PUPS ni je do neo od lu ku o sa mo stal nom iz la sku na iz bo re. Mi svo ju stran ku pri pre ma mo na tri bi na ma, ra znim sku po vi ma i ka drov ski, da se mo `e mo sa mi nad me ta ti u iz bor noj utak mi ci.. To bi bi lo i naj bo qepro ce wu je za „Dnev nik“ {ef po sla ni~ kog klu ba u Skup {ti ni Sr bi je Mo mo ^o la ko vi}, ko men ta ri {u }i me dij ske na ja ve iz te par ti je da bi stran ka pen zi o ne ra mo gla ima ti „svo je“ sa mo stal no me sto na gla sa~ kom li sti }u. - Ako bu de mo pro ce ni li da je bo qe da na iz bo re iza |e mo sa ne kom dru gom stran kom, pre sve ga iz ko a li ci je sa ko jom smo sa da, a to su SPS i JS, do ne }e mo od lu ku na Glav nom od bo ru PUPS–a. Ko na~ nu od lu ku do ne -

a druga~ije na ostalim nivoima? - I to }e mo ima ti u vi du ka da bu de mo od lu ~i va li. U sva kom slu ~a ju od lu ka }e bi ti do ne ta za ni vo re pu bli ke, ve ro vat no }e se to od no sti i na kqu~ ne gra do ve u Re pu bli ci i na po kra ji nu. A da li }e mo osta vi ti ne ku sa mo stal nost op {tin skim od bo ri ma, to }e od lu ~i ti GO. Po sto ji mo gu} nost da bu de je din stve no, ali i da se ne kim op {tin skim od bo ri ma, ili mo `da svim omo gu }i da pred lo `e ne kog svog part ne ra. No, u sva kom slu ~a ju mo ra }e da ima ju sa gla snot Iz vr {nog od bo ra PUPS-a. l Da li ste imali neke razgovore vezane za de{avawa oko zakona o `eleznici, koji jo{ nije izglasan?

}e mo pret po sta vqam ne gde u no vem bru - ka è ô la ko vi}. l Na osnovu takvih razmatrawa mogao bi se onda ste}i utisak da niste ba{ sasvim zadovoqni kako funkcioni{e vladaju}a koalicija...? - Mi ima mo na ni vou re pu bli ke iz van red nu sa rad wu sa SPS i JS. I u okvi ru „ve li ke“ vla da ju }e ko a li ci je ima mo ta ko |e do bre od no se, {to se mo è po tvr di ti ~i we ni com ve za nom za do ne te za ko ne ko ji se od no se na na{ pro gram – za kon o pen zij sko in va lid skom osi gu ra wu, o so ci jal noj za {ti ti, za kon o jav noj svo ji ni, o udru è wi ma gra |a na, o po li ti~ kim par ti ja ma... Na {i amand ma ni i su ge sti je su usva ja ni, po to me se ce ni sklad nost i sa rad wa u okvi ru ko a li ci je. Sa mim tim, u ce li ni gle da no, i sa „ma lom“ i sa „ve li kom“ ko a li ci jom sam za do vo qan. U raz go vo ri ma oko iz bo ra ko ji tek sle de, u pr vi plan }e mo is ta }i svo ju pro gram sku ori jen ta ci ju, pre sve ga za {ti tu naj u gro è ni jih ka te go ri ja sta nov ni {tva me |u ko ji ma su naj broj ni ji, pen zi o ne ri, ne za po sle ni, pr ven stve no mla da ge ne ra ci ja ko ja tra ì svoj po sao, in va lid na li ca i dru gi. l Da li }e ta eventualna odluka o samostalnom izlasku na izbore vaìti za sve nivoe vlasti, ili }e to biti mo`da samo na republi~kom,

- Pre raz ma tra wa i u na ~e lu i u po je di no sti ma tog za ko na, ima li smo kon sul ta ci je u okvi ru „ma le“ ko a li ci je PUPS – SPS - JS, po {to je na{ ko a li co ni mi ni star Mr ko wi} u pi ta wu, a raz go va ra no je i u okvi ru ce le vla da ju }e ko a la ci i je. I ta da ni je bi lo na go ve {ta ja od stra ne po je di nih par ti ja da to ne }e pri hva ti ti. Ka sni je, ka da su pod no {e ni amand ma ni do {lo je spo re wa od stra ne jed nog ko a- li ci o nog part ne ra. Mi tu ni smo mo gli uti ca ti. A, to i ni je na {a stvar. Onaj ko ima ve }i nu u vla da ju }oj ko a li ci ji, naj ja ~a stran ka, tre ba to da do go vo ra. l Verujete li da }e biti ve}ine za usvajawe rebalansa? - Pro ce wu jem da }e re ba lans pro }i. Iz do sa da {wih raz go vo ra vi di mo da je on iz ba lan si ran. Za nas je pri hva tqiv iz dva osnov na raz lo ga - obez be |u je tran sfer sred sta va za is pla tu pen zi ja i to ona ko ka ko je pla ni ra no pre ma ra stu pla ta i re dov no. So ci jal na da va wa ta ko |e }e bi ti is pla }i va na re dov no i u skla du sa za ko nom. Ono {to je naj bit ni je i na ~e ga smo po seb no re a go va li je da iz dva ja we sred sta va za lo kal ne sa mo u pra ve u skla du sa za ko nom ko ji je do net, a za ko ji mi ni smo gla sa li, ne }e uti ca ti na iz dva ja wa za pen zi je i so ci jal na da va wa. S. Stankovi}

po kra ji ne da kan ce la ri ja ko na~ no star tu je s ra dom. Ina ~ e, otva r a w e bri s el skog ofi sa APV na ja vqu je se jo{ od no vem bra pro {le go di ne, ka da je {ef di plo ma ti je Vuk Je re mi} po nu dio po kra j in s koj ad m i n i s tra c i j i pro stor u zgra di Mi si je Sr bi je u Bri se lu. Me |u tim, sa gla snost Re pu bli~ ke vla de za otvar we pred stav ni {ta APV

Voj vo di na ve} ima part ne re u Bri se lu (Pre drag No vi kov) je do bi la tri me se ca ka sni je. Od fe bru a ra, pak, otva ra we pred s tav n i { tva pro l on g i r a se zbog iz ve snih „teh ni~ kih pre pre ka”. Iako je oko voj v o | an s ke kan ce la ri je u Bri sleu bi lo do sta po le mi ke u jav no sti, pa i op tu `bi da bi ta kav ko rak bio se pa ra ti sti~ ki ~in i po ku {aj stva ra wa dr `a ve u dr `a vi, u me |u vre me nu su u pot pu n o dru g a ~ i j oj at m os f e r i, li {e noj ho mo fo bi je, se di {te u Bri s leu do b i l i gra d o v i Ni{ i Kra gu je vac. A u „glav nom gra du” EU, ta kve kan ce la ri je ima ve} pre ko 300 evrop skih gra do va i re gi ja. B. D. Savi}

REKLI SU

\eli}: Ube|ivawe me|u ~lanicama EU

Qaji}: Pregovori i crvene linije

Kusturica: Vredi se boriti za Kosovo

Pot pred sed nik Vla de Sr bi je Bo ì dar \e li} iz ja vio je da po je di ne ze mqe po ku {a va ju da ube de dru ge ~la ni ce Evrop ske uni je da se Sr bi ji po sta ve do dat ni uslo vi i za do bi ja we sta tu sa kan di da ta.”Re al nost je da ne ke ze mqe u ovom mo men tu po ku {a va ju da ube de dru ge ~la ni ce EU da se Sr bi ji i za do bi ja we sta tu sa kan di da ta po sta ve do dat ni uslo vi”, re kao je \e li} u in ter vjuu za „Pres”. \e li} je ka zao da je poruka Fracuske da }e se boriti da ne bude novih uslova za kandidaturu, niti nemogu}ih uslova za po~etak pregovora, ohrabruju}a. Upitan koji uslovi mogu da se postave Srbiji na putu ka evropskim integracijama, \eli} je rekao da su „jedini uslovi koji mogu biti problem - oni koji prelaze crvene linije na{e dràvne politike oko Kosova”. „Naàlost, ima i onih u Evropi koji misle da moèmo da naredimo Srbima na Kosovu da ukinu demokratski izabrane institucije i idu na izbore koje bi im organizovala Pri{tina. To jednostavno nije mogu}e”, istakao je \eli}.

Ministar rada i socijalne politike i lider Socijaldemokratske partije Srbije Rasim Qaji} smatra da Srbija treba da inicira pregovore o statusu Kosova i severa pokrajine, s tim da pregovori ne budu vremenski oro~eni. „O~igledno da brzog re{ewa ne moè da bude. Paralelno treba da vodimo i tehni~ke pregovore o prakti~nim re{ewima za boqi ìvot qudi. Moramo da se nudimo i SAD i evropskim zemqama. Da jasno stavimo svima do znawa da èlimo re{ewe, ali i da ne}emo pregaziti crvene linije”, rekao je Qaji} za „Novosti”. Na pitawe kakvo bi re{ewe trebalo da bude, ho}emo li predloìti podelu i razgrani~ewe, Qaji} je odgovorio da je „pogre{no da javno govorimo o kona~nim re{ewima”.”Ali, o~igledno je da moramo da vodimo dve politike - prema severu Kosova i Srbima koji ìve ju`no od Ibra. Upitan kako ocewuje ulogu Brisela u zapetqavawu i razvezivawu kosovskog ~vora, Qaji} je odgovorio da je „EU odigrala krajwe nekorektno prema Srbiji”.

Rediteq Emir Kusturica smatra da se vredi boriti za Kosovo i pri tom ne tra`iti definitivno re{ewe, jer je ono ne mogu}e.„Nekako mi se ~ini da, koliko god teritorijalno potro{eno, toli ko vredi da se borimo za to (Kosovo) i da ne tra`imo, jer ono je nemogu}e, definitivno re{ewe. Da li bi bilo vaqano da se podelimo, da li bi bilo boqe da u~inimo ne{to {to u rukama svetskih mo}nika stoji kao ideja, to ne znam”, rekao je proslavqeni srpski rediteq u intervjuu „Politici”.Kusturica smatra da se za Kosovo treba boriti zato {to je pitawe mitologije kqu~no pitawe opstanka jednog naroda. „Mitolo{ka dimenzija Holivuda je, zapravo, nivo koji obezbe|uje i taj simboli~ki nivo ameri~ke nacije, tako da je Kosovo ne{to ~ega se ne treba odricati nikada i ni po koju cenu”, objasnio je rediteq. On je dodao da je „te{ko biti pametan, pa jedno krajwe zamr{eno svetsko stawe koje se projektuje preko Kosova re{iti, jer se geostrate{ki ciqevi ostvaruju preko Kosova i na{ih le|a”.

SNS: Nezakonito zaduìvawe Srp ska na pred na stran ka upo zo ra va Vla du Sr bi je da je sva ko da qe za du ì va we Sr bi je i we nih gra |a na ne za ko ni to, i da }e svi ko ji u~e stvu ju u ne le gi tim nom za du ì va wu sno si ti po li ti~ ku, mo ral nu i sva ku dru gu od go vor nost, po ru ~io je ju ~e funk ci o ner SNS Mar ko \u ri}. Vr to gla vo za du ì va we da nas zna ~i od u zi ma we bu du} no sti Sr bi je, re kao je \u ri} na stra na~ koj pres kon fe ren ci ji. „âk je i gu ver ner Na rod ne ban ke Sr bi je upo zo rio da je iz nos za du è no sti pre {ao za kon ske okvi re, a sve do ci smo i ~i we ni ce da je ogro man deo nov ca pro tra }en na dnev nu po tro {wu, a ne na in ve sti ci je”, na gla sio je \u ri}. On je na ja vio da }e SNS 29. ok to bra u Ni {u obe le ì ti

tri go di ne od svog osni va wa. Tom pri li kom, do dao je, bi }e pred sta vqe na „be la kwi ga”, ko ja pred sta vqa stra na~ ki pro gram, di jag no zu pro ble ma u Sr bi ji i pred lo ge si stem skog re {a va wa tih pro ble ma. „Kon kret no }e se go vo ri ti o to me ko ji su to si stem ski na ~i ni na ko je SNS na me ra va da pri |e re {a va wu pro ble ma u svim obla sti ma. Na{ pro gram bi }e od tog mo men ta otvo ren za jav nu ras pra vu”, re kao je \u ri}, a ob ja vio sajt stran ke. \u ri} je po zvao do ma }u i me |u na rod nu stru~ nu jav nost da se ukqu ~i u ana li zu i rad na pro gra mu SNS, jer }e taj pro gram, ka ko je re kao, na kon na red nih iz bo ra po sta ti dr `av ni, eko nom ski i po li ti~ ki pro gram Sr bi je.

ekonomija

ponedeqak10.oktobar2011.

Svaka druga pruga iz 19. veka

dnevnik

OD LU KOM PRI VRED NOG SU DA U SOM BO RU

Brodogradili{te u Apatinu jo{ bez vlasnika Pri v red n i sud u Som b o r u do n eo je re { e we o ob n a v qa w u po s tup k a pro d a j e apa t in skog Bro d o g ra d i l i { ta. Iako je àl b e n i rok jo{ u to k u, jer je re { e w e do n e t o 5. ok to b ra, „MK ko m erc” je ve} pod n eo àl b u na do n e t o re { e w e. Zbog pri g o v o r a Voj v o | an ske ban k e, jed n og od naj v e } ih po v e r i l a c a Bro d o g ra d i l i { ta, na po s tu p ak pro d a j e, Ugo v or o pro d a j i ovog ne k a d a { weg apa t in skog gi g an t a „MK ko m er c u”, vla s ni k a Mi o dra g a Ko s ti } a, ni j e pot p i s an, ve} je ce l a stvar za v r { i l a na su d u. - Ovim re {e wem prak ti~ no bi se pro da ja Bro do gra di li {ta vra ti la na po ~e tak. Me |u tim, po {to po sto ji àl be ni rok, sa ~e ka }e mo ko na~ nu pre su du - iz ja vio je Pre drag Qu bo vi}, ste ~ aj n i uprav n ik Bro d o g ra d i l i { ta „Apa tin”. J. P.

Kva li tet in fra struk tu re u Sr bi ji je do sta lo{. Na pri mer, 55 osto è le zni~ ke mre è Sr bi je da ti ra s kra ja 19. ve ka, a sa da smo u 21. ve ku, ka è za me nik {e fa De le ga ci je EU u Sr bi ji Adri ja no Mar tins. On je do dao re kao je da su tran sport ne uslu ge, a po seb no è le zni ca, ve o ma su va `ne za raz voj jed ne ze mqe. U emi si ji B92 u ko joj je ju ~e Mar tins go sto vao, iz net je po da tak da je Sr bi ja u pro te kloj de ce ni ji do bi la 1,362 mi li jar de evra me |u -

na rod ne po mo }i za raz voj tran spor ta, ali to ni je do voq no za ostva ri va we pla no va za una pre |e we tran sport ne in fra struk tu re. „Br zi na ra do va ni ka da ni je do voq na, na rav no da bi i EU i Sr bi ja è le li da sve ide br è. Ali stva ri se od vi ja ju ona ko ka ko mo gu. Kao i sa ì vot nom sre di nom i sa tran spor tom je po treb no mno go nov ca da bi se una pre di la in fra struk tu ra. To ni jed na ze mqa ne mo è da ura di pre ko no }i”, ka zao je Mar tins.

Koridor gotov 2013. godine Mi ni star in fra struk tu re Mi lu tin Mr ko wi} ka è da }e na Ko ri do ru 10 do kra ja 2011. bi ti za vr {e no 180 ki lo me tra auto-pu ta, a da }e ceo Ko ri dor bi ti go tov do 2013. Ka ko bi se is pu nio obe }a ni rok, Mr ko wi} je na ja vio da }e za sve osta le de o ni ce bi ti ras pi san ten der sa ro kom od oko dve go di ne. „Ceo se ver ni krak Ko ri do ra 10, u du ì ni od 141 ki lo me tar, od mo sta kod Be {ke do Hor go {a, ve} je za vr {en i iz Be o gra da se sa da do Hor go {a sti è za ne pu n sat i po, uko li ko se vo zi br zi nom od 120 ki lo me ta ra na sat”, ka zao je mi ni star Mr ko wi}. In ten ziv ni ra do vi se od vi ja ju na obi la zni ci oko Be o gra da i tre nut no su naj ak tu el ni ji ra do vi na po te su Do ba nov ci-Ba taj ni ca, a na dru goj stra ni, na de lu

obi la zni ce od Bu baw Po to ka ka Or lo va ~i za vr {a va ju se ra do vi na tu ne lu Stra è vi ca i dru gim objek ti ma u bli zi ni. Za sve de o ni ce na obi la zni ci ten de ri su za vr {e ni i tre nut no na iz grad wi sa o bra }aj ni ca oko pre sto ni ce ra de i do ma }a i stra na pre cu ze }a, pod se tio je mi ni star na vo de }i da jed nu de o ni cu ra di gra |e vin sko pred u ze }e „Rat ko Mi tro vi}”, dru gu ra di „Pri mor je” iz Hr vat ske, tre }u ta ko |e „Rat ko Mi tro vi}” i austrij ski „PO RR”. Na is to~ nom de lu Ko ri do ra 10, za vr {en je ten der za de o ni cu od Pro se ka do Cr ve ne Re ke u du ì ni od 22 km, a ovih da na tre ba da bu du iza bra ni iz vo |a ~i ra do va. Sle di de o ni ca od Cr ve ne Re ke do î fli ka, na ko me je gr~ ki „Ak tor” upra vo otvo rio gra di li {te, na veo je Mr ko wi}.

Crkve dobile 20.000 hektara {ume Jav no pred u ze }e (JP) „Sr bi ja {u me” je, u skla du sa Za ko nom o re sti tu ci ji, vra ti lo cr kva ma i ver skim za jed ni ca ma 20.000 hek ta ra (ha) {u ma. „Sr bi ja {u me” su jed na od naj ak tiv ni jih or ga ni za ci ja u Sr bi ji ka da je u pi ta wu Za kon o re sti tu ci ji, „vra ti li smo cr kva ma 20. 000 hek ta ra {u ma, svi ma ko je su ima le va lid nu do ku men ta ci ju”, iz ja vio je za me nik ge ne ral nog di rek to ra pred u ze }a Igor Bra u no vi}. „Sve {to smo mo gli usa gla si ti, vra }e no je bez pro ble ma i na obo stra no za do voq stvo”, a po sled we vra }a we bi lo je no vo u- spo sta vqe noj epar hi ji Kru {e -

vac”, re kao je Bra u no vi}, no vi na ri ma pri li kom otva ra wa lov no {u mar ske ku }e „Re sa va” na Be qa ni ci. Me |u 17 {um skih ga zdin sta va ([G), naj vi {e {u ma je vra ti lo [G „Ju `ni ku ~aj” iz De spo tov ca, 7.800 ha. Di rek tor [G „Ju `ni ku ~aj” Ran ko [i ka wa, je is ta kao da je ovo ga zdin stvo ima lo ve li ke kom plek se {u ma ko je su pri pa da le ma na sti ri ma bra ni ~ev ske i {u ma dij ske epar hi je, ali je vra ti lo oko 25 od sto po vr {i na ko ji ma je ga zdo va lo. [G „Ju `ni ku ~aj” vra }a we {u ma ma na sti ri ma po ~e lo je 2007. go di ne.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

EMU

evro

99,7208

101,7559

104,0963

99,4155

Australija

dolar

72,5822

74,0635

75,7670

72,3600

Kanada

dolar

71,4486

72,9067

74,5836

71,2298

Danska

kruna

13,3890

13,6622

13,9764

13,3480

Norve{ka

kruna

12,7233

12,9830

13,2816

12,6844

[vedska

kruna

10,8966

11,1190

11,3747

10,8633

[vajcarska

franak

80,6150

82,2602

84,1522

80,3682

V. Britanija

funta

114,6216

116,9608

119,6509

114,2707

SAD

dolar

74,2357

75,7507

77,4930

74,0084

Kursevi iz ove liste primewuju se od 7. 10. 2011. godine

ASTRO NOM SKE KAMA TE ZA BAN KAR SKE PO ZAJ MI CE PO TE KU ]IM RA ^U NI MA

U nedozvoqenom minus kao u paklu Ka da na te ku }em ra ~u nu po ne sta ne pa ra u plu su, gra |a ni se okre }u do zvo qe nom mi nu su. To im je naj jed no stav ni ji ali i naj n e p o v oq n i j i na ~ in da pre v a z i | u pro b lem. Po d a c i go vo re da su pro se~ ne ka ma te na ovu po zaj mi cu na go di {wem ni o vou u pro se ku od 30,23 od sto, a kre }u se u ra spo nu od 19,73 do 38,42 za dva na est me se ci. Go to vin ski zaj mo vi ko {ta ju upo la ma we. Jo{ vi {e }e pla ti ti kli jen ti ko ji u|u u ne do zvo qe ni mi nus, jer se ka ma te tu kre }u do astro nom skih 60 od sto. Sva ko „za {a to” ima svo je” za to”, pa i ka mat na po li ti ka ban ka ka da se o do zvo qe nim pre ko ra ~e wi ma ra di -Ban ke su sve sne da je kli jen ti ma to ~e sto naj do stup ni ja po zaj mi ca i da }e je ola ko is ko ri sti ti i za to su i od re di li ta ko vi so ke ka ma te. Iz ve sno je da se ta po li ti ka ne }e me wa ti jo{ du go, pa je je di ni raz bo rit sa vet ko ji se mo `e da ti kli jen ti ma da, kad god mo g u, iz be g a va j u ko ri {}e w e ovog zaj ma-ob ja {wa va eko nom ski stru~ wak Si ni {a Osto ji}. Ka ko se sa mi kli jen ti od no se pre ma ovoj po za jam ci? Po da ci Kre dit nog bi roa Udru `e wa ba na ka Sr bi je go vo re da je su sve opre zni ji. Po seb no ka da se ra di o ne do zvo qe nim po zaj mi ca ma. Ta ko je na kra ju pro {le go di ne u doc wi bi lo wih 8,6 od sto ra ~u na a ve} par

me se ci ka sni je broj ka se za u sta vi la na 6,5 pro ce na ta. Broj onih ko ji ima ju te ku }e ra ~u ne i ko ri ste ih po ve }a se za pr vih osam me se ci ove go di ne

osta }e mu opet dug od 40.000 di na ra. Uko li ko se od lu ~i da uz po mo} jed nog od zaj mo va za re fi nan si ra we sa be re taj dug sa jo{ ne kim pre o sta lim po

U minus treba ulaziti iskqu~ivo na nekoliko dana, recimo za pla}awe ra~una, jer su zatezne kamate vi{e od bankarskih 4.288.610 na 4.378.702. Ra ste i ukup na su ma do zvo qe nih mi nu sa kod po slov nih ba na ka, ali ma lo - u po me nu tom pe ri o du je sa 4,36 oti {la na 4,37 mi li jar di di na ra. [ta ka `e ~i sta ra ~u ni ca? Kli jent ko ji je bio go di nu da na u mi nu su za su mu od 40.000 pla ti }e ka ma tu od 2,56 od sto me se~ no ili 34,49 efek tiv no na go di {wem ni vou. To }e ga ko {ta ti 1.000 di na ra me se~ no ili 12.000 go di {we. Ka da iz mi r i svo j e ka m at n e oba v e z e

osno v u stan d ard n og kre d i t a ili po zaj mi ce ve za ne za kar ti ce on da }e to stvar no pa pre no da ko {ta. Od no sno, za taj dug }e po red mi nu sne ka ma te pla ti ti i re dov nu. Ali i to je bo qe ne go na sta vi ti `i vot u mi nu su. Ta da ima {an se da stig ne do one ma g i~ n e broj k e ko j u kwi go vo |e na zi va ju po zi tiv nom nu lom. Uko li ko mo gu} no sti do zvo qa va ju, kli jen ti se sa mi nu som mo gu iz bo ri ti sa mi ako su u mo gu} no sti da u kra }em ro ku stig nu do plu sa.

[ta }e mi mi nus ka da ne tre ba da ga ko ri stim, za pi ta }e se mno gi. Ovu po zaj mi cu tre ba ak ti vi ra ti na par da na. Re ci mo za pla }a we ra ~u na jer su za te zne ka ma tre vi {e od ban kar skih. Uko li ko kli jent si gur no o~e ku je pri liv na ra ~un mo `e u mi nus na kra }i rok. Po sto je i oni ko ji jed no sta no ne mo gu da se di sci pli nu ju ka da zna ju da mo gu da tro {e. Tu po sto je dve va ri jan te. Ban ke kli jen ti ma do zvo qa va ju da idu u mi nus od jed ne do ~ak tri pla te. Za one ko ji }e se za u sta vi ti kod ne do zvo qe ne gra ni ce ma gi~ na je jed na pla ta. Za dru ge ko ji su ja ko {i ro ke ru ke bo qe je da ima ju tri pla te na ras po la ga wu, bar }e im ka mat ni tro {ak bi ti ma wi. Du go ro~ no re {e we je pre c i n o pla n i r a w e ku} n og bu xe ta. D. Vu jo {e vi}

BA^ KO PA LA NA^ KI „DU NAV PRE VOZ” VO ZI U 21. VEK

Autobuske karte napla}uju preko satelita Vla s nik ba~ k o p a l an ~ kog „Du nav pre vo za“, Mi len ko Da mja ni} i Mla den Pa mi}, di rek tor fir me „Pen ta“ iz Pu le pot pi sa li su ugo vor vre dan 220.000 evra, ko jim je pa lan ~a ko pred u ze }e za ko ra ~i lo u 21. vek, jer }e za te nov ce ov da {wa fir ma do bi ti ne {to {to u svo jim auto bu si ma ima ju sa mo tri fir me u Slo ve ni ji i 11 u Hr vat skoj. To je si stem elek t ron s ke na p la t e auto bu skih ka ra ta ko ji }e i}i pre ko sa te li ta. Do du {e, „Du nav pre voz“ }e ovaj si stem ima ti za sa da u pe de setsk auto bu sa, ali je „vo `wa” po ~e la. Da bi se Pa lan ~a ni pri la go di li, za sa da po sto je i pa pir na te kar te, kao i po vla sti ce za sta ri je od 65 go di na. Ka da je svo je vre me no Da mja ni} na dr `av noj li ci ta ci ji ku p io on d a { we Dru { tve n o pred u z e } e „Du n av p re v oz“, kon zer va tiv na Ba~ ka Pa lan ka ko ja i da nas, po red jed ne tr go vin ske fir me, sma tra da su to do mi cil na pred u ze }a, smi sli la je da }e pro pa sti.

- Pla ni ram da „na pad nem“ tr `i {te od se ve ra Ba~ ke pa do ju ga, a oni ko ji zna ju me ne i mo ju kom pa ni ju, (zna vla snik i di rek tor ) da ni ka da ni sam pri ~ao uza lu du – ka `e Da mja ni}, vla snik „Du nav pre vo za“, i {to je jo{ zna ~aj ni je de ce nij ski vla snik po zna tih ka -

mi o na ko ji {par ta ju po Evro pi pod fir mom „Da mil“. – Ka da sam svo j e v re m e n o ku p io „Du nav pre voz“ bi lo je i ka mi o n a, ali i auto b u s a kao iz fil ma „Ko to ta mo pe va“. Ja sam to pre va zi {ao i sa mo `e lim da me kao pre vo zni ka u jav nom sa o bra }a ju put ni ka dr -

`a va tre ti ra ba rem kao svo ju fir mu iz Be o gra da, od no sno „La stu“. Da n a { wi „Du n av p re v oz“ je jed n a od ret k ih fir m i ko j a je uspe { no pro { la pri v a t i z a ci j u, od n o s no ko j a par go d i n a po s le pri v a t i z a c i j e iz g le d a lep { e i ima vi { e za p o s le nih ne g o u vre m e n u dru { tve ne svo j i n e. Po s eb n a je pri ~ a {to vla s ni c i ima j u pro b le me kao i ve } i n a, jer lo k al n a vlast `e l i da da pa r e za pre voz svo j im su ` wi m a da idu na po s ao ka k o zna j u i ume j u, a zva n i~ n o pri k a z u j u da to ra di fir m a ko j a je po za k o n u du ` na da to ra d i. Lo k al n a vlast bra n i lo k al n i pre v oz, a ne shva t a, ili joj je lak { e da ne shva t i, da je d i n o zva ni~ n i jav n i pre v o z nik, (a i oni su jav n i kad tad) pre v o znik mo r a da im vo z i de c u, u~i t e q e, ali i to ma l o rad ni k a ko j i iz se l a idu u grad, od n o s no Pa l a n a k u (30.000), a op { ti n a pre po p i s a oko 63.000 sta n ov n i k a ima. M. Su yum

ponedeqak10.oktobar2011.

Ma li na ri pre ki nu li pro test Pred stav ni ci ma li na ra do go vo ri li su da nas, na sa stan ku sa za me ni kom pre mi je ra Ivicom Da~i}em u Be o gra du, da wi ho vi pro ble mi i zah te vi „bu du iz ne ti dr àv nom vr hu Sr bi je”, a o~e ku ju i da pri ja ve ko je su pro tiv wih pod ne te sa ra ni jih pro te sta bu du po vu ~e ne, iz ja vio je pred sed nik Uni je pro iz vo |a ~a ma li ne Dragi{a Terzi}. On je no vi na ri ma, po za vr {et ku raz go vo ra re kao da je do go vo re no da bi za dve sed ni ce tre ba lo da bu de odr àn sa sta nak Da ~i }a sa „dr àv nim vr hom” i ~la no vi ma Vla de Sr bi je, a ne po sred no po sle to ga i za jed ni~ ki sa sta nak pre stav ni ka Vla de sa ma li na ri ma.

îps bez per spek ti ve Pro te klo je go di nu da na od uvo |e wa ste ~a ja u ne ka da {woj Fa bri ci ~ip sa „Slap gru pe” u â~ ku, a jo{ se ne vi di ko na~ na sud bi na, do pri va ti za ci je, ve o ma pro fi ta bil nog pred u ze }a. Biv {i rad ni ci Fa bri ke ~ip sa su upo zna li jav nost da je po ~e la i ras pro da je imo vi na, ka ko tvr de, mi mo po sto je }e za bra ne. Za po sle ni su se oku pi li is pred ula za u po go ne, a po tom po {li u pro test nu {et wu do Skup {ti ne gra da. „Tra ì mo od mi ni star stva prav de da ste ~aj noj upra vi za bra ni da qu ras pro da ju fa bri~ ke imo vi ne, jer ona na taj na ~in na mi ru je nov ~a na po tra ì va wa”, iz ja vio je pred sed nik sin di kal ne or ga ni za ci je fa bri ke Zoran De~ovi}.

No vi cen tri za re ci kla `u U vi {e gra do va u Sr bi ji u na red nim me se ci ma bi }e otvo re ni re ci kla `ni cen tri u ko ji ma }e se pri vre me no skla di {ti ti i raz dva ja ti ot pad i na taj na ~in spe ~i ti za ga |e we oko li ne, na ja vqe no je iz Mi ni star stva `i vot ne sre di ne, ru dar stva i pro stor nog pla ni ra wa. Pre ma po da ci ma Mi ni star stva, pot pi sa ni su ugo vo ri sa 16 op {ti na za iz grad wu 17 re ci kla `nih cen ta ra, iz gra |e no je wih pet, sle di adap ta ci ja osam, a ka da se to sve za vr {i te ri to ri ja Sr bi je }e u pot pu no sti bi ti po kri ve na tim po go ni ma.

Bal kan ske pri vre de po no vo se za tva ra ju Pot pred sed nik Vla de Sr bi je Boìdar \eli} ka è da zbog op te re }e no sti pro {lo {}u srp ske fir me ima ju pro ble ma da se pro bi ju na tr ì {ta biv {e Ju go sla vi je. \e li} je ju ~e iz ja vio je da je Hr vat ska in ve sti ra la sko ro 600 mi li o na evra u Sr bi ji, a ni je dan od srp skih in ve sti to ra ni je us peo u Hr vat skoj da na pra vi fir mu ili je ta mo ku pi. Isto vre me no, stra ni in ve sti to ri ko ji ra de u Sr bi ji se à le na sve ve }u za tvo re nost ovog tr ì {ta. U svo joj „Be loj kwi zi” za 2011. go di nu, Sa vet stra nih in ve sti to ra uka zu je ne sa mo na ve li ku ko rup ci ju, ve} i na ja ke do ma }e mo no po le ko ji gu {e slo bod no tr ì {te i kon ku ren ci ju. Ta ko, na vo de, na sko ro svim ten de ri ma za jav ne na bav ke u Sr bi ji po be |u ju do ma }e kom pa ni je, dok stra nim in ve sti to ri ma ne osta ju ni mr vi ce. \e li} is ti ~e da je lo {a si tu a ci ja bi la i sa Slo ve ni jom, ali da se u u me |u vre me nu sa Slo ve ni jom po pra vi la i kao pri mer na vo di „Nek tar„ ko ji je ku pio slo ve na~ ku kom pa ni ju „Fruk tal. [to se ti ~e pri vred ne sa rad we sa Hr vat skom, tu ni je do {lo do na pret ka, tvr di. - Na{ bi zni smen Slobodan Vu~i}evi} je imao ve o ma lo{ tret man od stra ne we go vog hr vat skog part ne ra i po sle ne ve ro vat ne pr vo ste pe ne pre su de pro tiv we ga, sa da je dru go ste pe -

Srp skim kom pa ni ja ma ote `an pri stup hr vat skom tr `i {tu, dok stra ni in ve sti to ri u Sr bi ji ne mo gu ni da za mi sle po be du na ten de ru za jav ne na bav ke na u we go vu ko rist. Ali, ve li ka {te ta je ve} na pra vqe na. Tu su i pri me ri dru gih srp skih pred u ze }a -”Kom trej da”, ko me je za tvo re na fir ma i „Ga le ba”, ko ji ni je mo gao da se raz vi je. Tu su i

pro iz vo |a ~i du va na i to ne sa mo do ma }i ne go i ame ri~ ki, ja pan ski, bri tan ski, ko ji ne mo gu da se re fe ren ci ra ju u tr go vin skim lan ci ma u Hr vat skoj - re kao je \e li} ju ~e za B92.

S dru ge stra ne, ovo go di {wa „Be la kwi ga” stra nih in ve sti to ra u Sr bi ji po ka zu je da na sli~ n e pre p re k e na i l a z e i stra ni in ve sti to ri na na {em tr `i {tu. Tvrd wu da se srp sko tr `i {te sve vi {e za tva ra Sa vet stra nih in ve sti to ra za sni va na re zul ta ti ma ana li ze po ko joj su u 2009. go di ni u po stup ci ma jav nih na bav ki u 97 od sto slu ~a je va po be di le kom pa ni je iz Sr bi je. Sa mo u dva od sto slu ~a je va na ten de ri ma po be |i va le su kom pa ni je iz Evrop ske Uni je, a kom pa ni je iz dru gih de lo va sve ta do bi le su ugo vo re u sa mo je dan od sto slu ~a je va. - A 2002. go di ne, ka da je Sr bi ja po ~e la da pri me wu je Za kon o jav nim na bav ka ma, od nos je bio sa svim dru ga ~i ji. Srp ske kom pa ni je su do bi ja le ten de re u 79 od sto slu ~a je va, kom pa ni je iz EU u 19 od sto, a kom pa ni je van EU u dva od sto slu ~a je va pre ne li su me di ji stav iz ovo go di {we „Be le kwi ge„. Ta za {ti ta, do da ju, pre tva ra se u mo n o p ol ko j i pre s ku p o pla }a ju po tro {a ~i u Sr bi ji. „Kad su srp ske kom pa ni je to li ko mo} ne kod ku }e, za {to ih je ma lo me |u oni ma ko je su do bi le ne ki po sao u ino stran stvu. Za {to ih ni je vi {e u ze mqa ma CEF TA i Ru si ji, ako ih ve} ne ma u EU„ pi ta ju se stra ni in ve sti to ri. V. ^v.

In spek ci jom uda ri ti na cr no tr ì {te Cr no tr ì {te ra da u Sr bi ji mo è se sma wi ti efi ka sni jom in spek ci jom ra da i do sled ni jom pri me nom za ko na, re kao je Di rek tor kan ce la ri je Me |u na rod ne or ga ni za ci je ra da za sred wu i is to~ nu Evro pu Mark Levin. „Tre ba uve sti i me re ko je }e po mo }i da kom pa ni je na ‘cr nom tr ì {tu’ vre me nom uve du bi znis pot pu no u le gal ne to ko ve. Ako ne ma pod sti ca ja na tr ì {tu, te kom pa ni je }e na sta vi ti da iz be ga va ju pro pi se”, do dao je Le vin u in ter vjuu za EurAk tiv. Ka ko je do dao, kom pa ni je ko je u pot pu no sti iz vr {a va ju svo je oba ve ze pre ma

NEMA^KA KOMPANIJA „MELER” NA METI SINDIKALACA

Za bo ra vi li pre ko vre me ne sa te uglav nom pan ci ra za voj sku i po li ci ju. An ke tom me |u za po sle ni ma utvr di li smo da su u pred u ze }u po re me }e ni me |u qud ski od no si, da je na de lu stra ho vla da, da rad ni ke {i ka ni ra ju... Pi sme no smo o sve mu upo zo ri li ru ko vod stvo, a di rek tor Zo ran Po po vi} obe }ao je na za jed ni~ kom sa stan ku da }e kom pa ni ja ra di ti po za ko nu – ka zao je pred sed nik SIRV Zoran Eremi}. On tvr di da po slo vod stvo “Me le ra” ~e sto pri mo ra va za po sle ne da ra de pre ko vre me no i po 100 sa ti, a “za bo ra vqa ju” to pri li kom ob ra ~u na pla ta. Ne ki rad ni ci, upo zo ra va ju u sin di ka tu, pri ma ju pla te is pod mi ni mal ca, pro se~ na za ra da je oko 20.000 di na ra, a re gres i to pli obrok su iz u zet no ma li. U “Me le ru”, me |u tim, de man tu ju SIRV i ka `u da u fa bri ci ne po sto ji mo bing. Na po mi wu da SIRV ne mo `e da go vo ri u ime svih za po sle nih i da do pi si ovog sin di ka ta pred sta vqa ju obi~ ne pam fle te, bez ika kvih do ka za i sa ne i sti ni tim tvrd wa ma. @. B.

za po sle ni ma su u is ku {e wu da pre |u u ne le gal ne to ko ve ako ta kvo po slo va we pro la zi bez bi lo ka kve ka zne. On je is ta kao da ne for mal na eko no mi ja ni je sa mo ka rak te ri sti ka Sr bi je ve} i mno gih ze ma qa u re gi o nu. „Re~ je o ve li koj eko nom skoj ak tiv no sti ko ja se od vi ja van le gal nog okvi ra. To ne zna ~i da je ak tiv nost ne le gal na, ve} da ni je re gu li sa na”, po ja snio je Le vin. On je is ta kao da je sto pa ne za po sle no sti u Sr bi ji od 22 od sto ja ko vi so ka, kao i da je na ro ~it pro blem ne za po sle nost me |u mla di ma ko ja je ~ak du plo ve }a ne go ne go me -

|u od ra slom rad no spo sob nom po pu la ci jom. Ako è li da sma wi ne za po sle nost, Sr bi ja bi tre ba lo da una pre di po slov nu kli mu i pri vu ~e no ve in ve sti ci ja, pred lo ìo je Le vin. „@e le li bi smo, ta ko |e, da vi di mo jo{ ak tiv nih me ra za po {qa va wa. Ne ke ze mqe su ko ri sti le jav ne ra do ve, ma da na rav no to tre ba fi nan si ra ti”, ka zao je Le vin. Po sled wa gru pa me ra mo gla bi da se od no si na una pre |e we pro gra ma za raz voj ve {ti na kod ne za po sle nih jer se „po slo dav ci i u kri zi à le da im ne do sta ju kva li fi ko va ni rad ni ci”.

PREDSEDNIK PKS MILO[ BUGARIN

KOMPANIJE SE SVE ^E[]E @ALE NA NEFORMALNE BARIJERE NA TR@I[TU

VESTI

Sin di kat in du strij skih rad ni ka Voj vo di ne (SIRV) upo zo rio je, u do pi su do sta vqe nom me di ji ma i me nax men tu “Me le ra”, da se u zre wa nin skom po go nu ove ne ma~ ke kom pa ni je kr {e pra va rad ni ka. SIRV na po mi we da po ku {a va da us po sta vi so ci jal ni di ja log sa ru ko vod stvom fir me jer se, tvr de sin di kal ci, rad ni ci “Me le ra” `a le na ne re al ne nor me, ne a de kvat ne za ra de i po re me }e ne me |u qud ske od no se. Ta ko |e su po zva li me na xe ra kom pa ni je Zorana Popovi}a da oba ve sti {e fi cu pro iz vod we da je “ro bo vla sni {tvo u Sr bi ji dav no is ko re we no i da su za ko nom za bra we ni dis kri mi na ci ja i mo bing”, na po mi wu }i da je ne do pu sti vo da se zbog we nog od no sa pre ma rad ni ci ma “kom pa ni ja ta kvog kre di bi li te ta i ugle da na |e na stu bu sra ma”. Ina ~e, u ovom spe ci ja li zo va nom tek stil nom ko lek ti vu, sme {te nom u zre wa nin skoj in du strij skoj zo ni “Ba gqa{“, za po sle no je oko 200 rad ni ka. O pred u ze }u se sko ro ni {ta ne zna u jav no sti, osim da se ba vi iz ra dom ba li sti~ ke opre me,

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

Spre ~i ti od lazak stru~waka Una p re | e w e obra z o v a w a, spre ~a va we od li va mo zgo va i teh no lo {ki raz voj, neo p hod ni su za po boq {a we kon ku rent no sti srp ske pri vre de, ka `e pred sed nik Pri vred ne ko mo re Sr b i j e Mi lo{ Bu ga rin.

Pr vi ~o vek PKS pro ce wu je da je u Sr bi ji sve ga oko {est pro ce na ta vi so ko o bra zo va nih qu di, dok se pre ma ne kim pe si mi sti~ nim prog no za ma taj broj kre }e iz me |u 4,5 do pet od sto. Mo r a m o mno g o ra d i t i na una p re | e w u obra z o v a w a, na sma we wu od li va mo zgo va i mo ti va ci ji mla dih qu di da osta nu u Sr bi ji, ka zao je Bu ga rin. Bu ga rin je do dao ka ko dr `a va tre ba da bu de ak tiv na na una pre |e wu pri vred nog am bi jen ta ka ko bi stvo ri la uslo ve da mla di stru~ wa ci bu du mo ti vi s a n i da osta n u u Sr b i j i, {to se ne mo `e ostva ri ti na kra tak rok. „To je na kra tak rok mo `da tro { ak, dok du g o r o~ n o to pred sta vqa in ve sti ci ju ko ja ima svoj naj bo qi po vrat”, ka zao je Bu g a r in. Pred s ed n ik PKS je do dao da tre ba stvo ri ti {to kva li tet ni ji pri vred ni am bi jent u ko me }e pro iz vod wa bi ti jef ti ni ja i efi ka s ni j a, {to }e omo g u c i t i una pre |e we i po ve }a ti obim po slo va wa. Pre ma Iz ve {ta ju Svet skog eko nom skog fo ru ma ko ji kon ku rent nost me ri na osno vu 12 in d i k a t o r a, Sr b i j a za u z i m a 95. me sto sa ukup nom oce nom, 3,9 {to je za jed no me sto bo qi rang ne go la ne. Pre tri go di ne Sr bi ja je, me |u tim, za u zi ma la 85. me sto u sve tu po kon ku rent no sti.

ONO [TO JE SVUGDE NORMALNO, KOD NAS NIKAKO DA ZA@IVI

Sta no vi na li zing osta li sa mo san Ku po vi na sta no va i po slov nog pro sto ra je u za sto ju ve} par go di na. Tr ì {te ne kret ni na tre ba lo bi da oì vi kra jem ove ili po ~et kom na red ne go di ne, a ta da tre ba da po~ ne pro da ja kva dra ta na li zing. To }e bi ti tek prob ni ba lon za ove po slo ve, jer od ukup no se dam na est li zing ku }a ko je po slu ju na srp skom tr ì {tu tek tri se spre ma ju da u|u u po sao sa ne kret ni na ma. Raz lo ga za oprez ima pri li~ no, a glav ni su po re ski tret man i vi sok osni va~ ki ulog. Li -

U li zing kom pa ni ja ma sma tra ju da su mo gu} nost za ku po vi nu ne kret ni na na li zing za ko no dav ci mo ra li da za o kru `e u prav nom smi slu. Pre sve ga pro blem je pla }a we po re za na do da tu vred nost. Kod ku po vi ne on se pla }a na su mu ko ja je u ugo vo ru, a kod li zin ga na ce lo kup na iz nos na kna de. To je ot pri li ke kao ka da bi se za ku po vi nu na kre dit PDV pla }ao na ceo iz nos kre di ta ko ji kli jent ot pla ti od no sno na iz nos sa mog zaj ma plus ka ma ta. U Raj faj zen li zin gu skre }u pa `wu da

Sa mo tri od 17 li zing kom pa ni ja spre ma ju se da po nu de mo gu} nost ku po vi ne ne kret ni na na li zing, i to jedino prav nim li ci ma zin ne po kret no sti ima i svo je pred no sti jer u~e {}e ni je po treb no a ne ma ni hi po te ke po {to je ne kret ni na u vla sni {tvu da va o ca sve do ot pla te po sled we li zing ra te. Sklap wem aran `ma na sa li zing ku }om ko ri snik li zin ga po sta je in di rekt ni vla snik sta na. U Mi ni star stvu fi nan si ja Sr bi je ob ja {wa va ju da su do no {e wem ovog pro pi sa `e le li da po mog nu, od no sno da omo gu }e pod sta na ri ma i pri vred ni ci ma ko ji iz najm qu ju po slov ni pro stor da no vac usme re u aran `ma ne ko ji }e ih do ve sti do vla sni {tva nad ne kret ni nom ume sto u ki ri ju.

ni po rez na pre nos ap so lut nih pra va ni je re {en kao u okol nim ze mqa ma te da je i zbog to ga ova uslu ga ne kon ku ren ta kod nas. Za li zing kom pa ni je sle de }i ve li ki pro blem je osni va~ ki ulog. Ka da se osni va li zing ku }a to je 100.000 evra, uko li ko ona è li da se ba vi ne kret ni na ma ulog se pe we na pet mi li o na evra. Onih 4.900.000 ni za jed nu kom pa ni ju ni je sit ni ca. - Ka da se sve sa be re, po sao nam se ne ~i ni mno go pri vla~ nim u ovim tre nut ku - ka è di rek tor Li paks li zin ga Mirko @eèq. - Ima te {ko }a i kod ot pla te auto mo bi la na li zing {to tra je ~e ti ri-pet go di na.

Kod du `ih ugo vo ra kao {to bi bio ovaj ve zan za ne kret ni ne gde se ot pla ta me ri de ce ni ja ma to bi bi lo jo{ komplko va ni je. Po red to ga ka da ne ko pre sta ne da iz mi ru je li zing ra te te {ko je i kom pli ko va no ise li ti ga. Za to }e mo sa ~e ka ti da vi di mo ka ko se ko le ge sna la ze. Uko li ko bi ima li isti prav ni okvir, kao dru ge ze mqe, a i efi ka sno pra vo su |e to bi on da bi la dru ga pri ~a. ^e ka ju jo{ uvek i u VB li zin gu. Po re ~i ma di rek to ra mar ke tin ga Petra \or|evi}a, oni se ni u

dru gim ze mqa ma gde po slu ju ne ba ve li zin gom ne kret ni na. Za to }e im u fo ku su po slo va wa bi ti i da qe vo zi la i opre ma. U Aso ci ja ci ji li zing ku }a Sr bi je sma tra ju da }e li zing ne kret ni na pr vi za `i ve ti u pri vre di a tek ka sni je }e se pre ne ti na dru ge obla sti. Za gra |a ne bi to mo glo da bu de ve o ma za ni mqi vo, jer od ju la za ku po vi nu sta na na kre dit ima ju oba ve zno u~e {}e za in dek si ra ne zaj mo ve a di nar skih za ovu na me nu ne ma. D. Vujo{evi}

berza

ponedeqak10.oktobar2011.

KRETAWA NA DOMA]EM FINANSIJSKOM TR@I[TU

Indeksi i daqe padaju, trgovina skoro zamrla Na kon o{tre ko rek ci je s po ~et ka ne de qe, ak ci je na do ma }em tr ` i { tu ka p i t a l a su u dru goj po lo vi ni sed mi ce ubla `i le o{tar pad vred no sti ko ji tra je od sre di ne sep tem bra, na vo de ana li ti ~a ri „Sin te za in ve sta”. Ipak, do da ju, ta las op ti mi zma po vo dom no vih me ra za su zbi ja we kri ze u evro zo ni bio je ogra ni ~e nog dej stva na do ma }u ber zu {to se naj bo qe od sli ka lo ve li ~i nom pro {lo ne deq nog pro me ta. Ukup na re a- li za ci ja u tr go va wu iz no si la je ne pu nih 2 mi li o na evra, dok je in deks naj li kvid ni jih ak ci ja, Be leks 15, pao 3,1 od sto na 535,3 po e na. Iz u zet no skro man pro met u tr go va wu ak ci ja za be le `en je pro te kle sed mi ce te je AIK ban ci re a li za ci ja od 28,6 mi li o na di na ra bi la do voq na za po zi ci ju naj pro met ni je har ti je. Ak ci je ove ni {ke ban ke osci li ra le su oko ni voa od 1.900 di na -

ra, da bi sed mi cu za vr {i le na ko ti od 1.919 di na ra. Od osta lih ban kar skih ak ci ja, naj pro met ni ja je bi la Ko mer ci jal na ban ka ko ja je pa la na 1.820 di na ra uz re a li za ci ju od ne pu nih 8 mi li o na di na ra. Po sled wi put na ni vo i ma bli skim sa da {wim, ak ci je ove naj ve }e do ma }e ban ke pod kon tro lom dr à ve na la zi le su se u apri lu 2009. go di ne. Be o grad ska Agro ban ka je za be le ì la skro man pro met od 2,8 mi li o na di na ra, a ak ci je ove ban ke su po ra sle na 4.750 di na ra, na kon sna `ne ko rek ci je pro te klih ne de qa. Od har ti ja iz re al nog sek to ra naj pro met ni ja je bi la Naft na in du stri ja Sr bi je ko ja je za be le ì la re a li za ci ju od 26,7 mi li o na di na ra uz pad na ne deq nom ni vou od 3,2 pro ce na ta. Bla gi rast vred no sti za be le ìo je

be o grad ski Aero drom „Ni ko la Te sla„ ko ji okon ~ao sed mi cu na 465 di na ra uz pro met od ne pu nih 21 mi lion di na ra. Be ~ej ski „So ja pro tein„ je pao sko ro ~e ti ri pro cen ta uz pro met od 4,9 mi li o na di na ra, dok je „Ener go pro -

jekt„ osci li rao oko ni voa od 460 di na ra ta ko |e uz ne ve li ki pro met, do da je se u ana li zi pro {lo ne deq nog tr go va wa na Be o grad skoj ber zi ko ju su ura di li stru~ wa ci „Sin te za in ve sta”. E. D.

Vrednost prometa (din)

AIK banka, Ni{

1.919

28.569.982

NIS, Novi Sad

604

26.705.091

Aerodrom „Nikola Tesla”, Beograd

465

20.971.601

Komercijalna banka, Beograd

1.820

7.953.700

Voda Vrwci, Vrwa~ka Bawa

3.698

7.554.370

Protestima protiv radnih mesta Gra do na ~el nik Wu jor ka Majkl Blum berg op tu ìo je oso be ko je pro te stu ju pred Vol stri tom pro tiv me to da fi nan sij skog ka pi ta li zma. On na vo di da pro te stan ti è le da ugro ze rad na me sta u tom glav nom ame ri~ kom fi nan sij skom cen tru. Blum berg, mi li jar der i me dij ski mag nat, je, me |u tim, is ta kao da raz u me ne ke od zah te va qu di ko ji ve} vi {e da na pro te stu ju pred Vol stri tom, kao i u dru gim ame ri~ kim gra do vi ma, {to je iz ja vio i pred sed nik Ba rak Oba ma. On sma tra i da pro te sti ni su pro duk tiv ni i da su po gub ni po tu ri zam. Re pu bli kan ci, tra di ci o nal no stran ka krup nog ka pi ta la, uglav nom ne ma ju di le ma ka ko da se po sta ve pre ma po kre tu. Od pred sed ni~ kih kan di da ta te stran ke, Mit Rom ni je re kao da je opa sno po kre ta we kla snog ra ta u SAD, dok je Her man Kejn oce nio da su ci qe vi po kre ta ne a me ri~ ki. Isto vre me no, glav ni re pu bli ka nac i vo |a ve }i ne u Kon gre su SAD-a Erik Kan tor je za pro te stan te na Vol stri tu re kao da je „sve za bri nu ti ji ra stu }om ru qom ko ja za u zi ma Vol strit i dru ge gra do ve u ze mqi”. Na kon {to je pred sed nik SAD Ba rak Oba ma re kao da „mi sli da su qu di fru stri ra ni” i da „pro te stan ti glas {i re fru stra ci je” ame ri~ kim fi nan sij skim si ste mom, Kan tor je po ku {ao zbog te iz ja ve da „na pad ne” Oba mu. „Ve ro va li ili ne, ne ki su u ovom gra du za pra vo opro sti li su ko bqa va we Ame ri ka na ca s Ame ri kan ci ma”, re kao je. Ak ti vi sti po kre ta „Oku pi raj te Vol strit”, de mon stri ra ju ve} tri ne de qe pro tiv ka ko ka ù po hle pe mul ti na ci o nal nih kom pa ni ja, glo bal nog za gre va wa, so ci jal ne ne jed na ko sti i vi so ke ne za po sle no sti u Sje di we nim Ame ri~ kim Dr à va ma. Hi qa da ma de mon stra na ta su se pri dru ì li ne ki sin di ka ti za po sle nih. De mon stra ci je su pro {i ri le na dru ge gra do ve u SAD, me |u wi ma i na Va {ing ton, se di {te fe de ral ne ad mi ni stra ci je.

SVET SVE VI[E STREPI OD NOVE RECESIJE

Ovo je najgora kriza ikad

Ovo je naj o zbiq ni ja kri za ko ju smo vi de li u naj ma wu ru ku od 1930. go di ne, ako ne i naj o zbiq ni ja kri za ika da, ka è gu ver ner Bri tan ske ban ke ser Mer vin King. On upo zo ra va da su fi nan sij ski pro ble mi sa ko ji ma se Ostr vo su o ~a va naj ve }i od Ve li ke de pre si je u pro {lom ve ku. King je, po {to je we go va ban ka na ja vi la “upum pa va we” no vih 75 mi li jar di fun ti u po su sta lu eko no mi ju, pri znao i da se fi nan sij ski li de ri hva ta ju u ko {tac sa pro ble mi ma ko ji pre va zi la ze kre dit ne lo mo ve. Gu ver ner je bra nio na ~in sa ko jim se we go va ban ka su o~ i la sa kri zom, in si sti ra ju }i da su sve me re bi le pra vo vre me ne. „Ja sno je da svet ska eko no mi ja tr pi na pa de sa svih stra na br è ne go {to se mo glo za mi sli ti ~ak i pre ne ko li ko me se ci”, upo zo rio je. In si sti rao je i da bi “upum pa va we” do dat nog nov ca u eko no mi ju mo glo da po mog ne da se stva ri pre o kre nu, sti mu li sa wem tra `we. Po slov ni li de ri su sa do bro do {li com do ~e ka li ovu od lu ku, ali oni ko ji tre ba da ku pu ju, i {te de, do bro }e, ko men ta ri {u bri tan ski me di ji, da raz mi sle pre ne go {to odre {e ke su, su o ~e ni sa ce na ma ko je uz le }u do ne ba. Bri tan ska eko no mi ja go to vo go di nu da na ne be le ì rast. Eko no mi ja je opa la za 7,1 pro ce nat, oko dva i po mi li o na qu di je ne za po sle no, dok je in fla ci ja 5,2 od sto. King je ob ja snio da se Bri ta ni ja sa da su o ~a va sa dru ga ~i jim pro ble mom ne go u vre me ka da je pre vi {e nov ca ko ji je “pli vao” una o ko lo po di glo ce ne. „Ne ma do voq no nov ca. To mo è da de lu je neo bi~ no, ali upra vo zbog to ga se ra di o naj o zbiq ni joj fi nan sij skoj kri zi od tri de se tih go di na pro {log ve ka, ako ne i ika da za be le è noj”, re kao je King. Bri tan ski mi ni star fi nan si ja Xorx Ozborn sa gla sio se sa Kin go vim zah te vom da pro {i ri {e mu pre ma ko joj ban ka ku pu je vla di ne ob ve zni ce od ko -

Evropske akcije na maksimumu Ak ci je su na kra ju sed mi ce na evrop skim ber za ma oja ~a le na naj vi {i ni vo u pro te klih pet ne de qa po {to su neo ~e ki va no po voq ni po da ci o za po {qa va wu u Sje di we nim Ame ri~ kim Dr `a va ma u sep tem bru ubla ` i l i za b ri n u t ost da je rast naj ve }e svet ske pri vre de po ~eo da uspo ra va. Pa ne vrop ski in d eks „FTSE u r o f irst 300” je tr go va we okon ~ao u plu su od 0,7 od sto na 947,63 po e na, naj vi {i ni vo od 2. sep tem bra, dok je ukup no od po ~et ka sed mi ce taj in deks po ras tao za 2,6 od sto, pre ne la je no vin ska agen ci ja Roj ters.

Isto vre me no je na ber zi u Frank fur tu in deks Daks oja ~ao na 5.675,70 po e na, a na Pa ri {koj ber zi in deks Cac-40 na 3.095,56 po e na. Na osta lim evrop skim ber za ma u pe tak je je ta ko |e za be le `en rast in dek sa, u Mi la nu za 1,29 od sto, u Ma dri du za 1,08 od sto, u Li sa bo nu za 1,07 od sto, a u Am ster da mu za 0,87 od sto. Ak ci je su na Wu jor {koj ber zi oja ~a le po {to je ob ja vqen iz ve {taj da je u sep tem bru broj za po sle nih u SAD po ve }an za 103.000, zna ~aj no vi {e od o~e ki va nih 60.000, ali ipak ne do voq no da bi sto pa ne za po sle no sti pa la sa vi so kih 9,1 od sto.

Nafta poskupela na 83 dolara

Posledwa cena

Akcija

dnevnik

Ce ne si ro ve naf te su na kra ju pro {le ne de qe na sta vi le da ra stu, oja ~av {i na bli zu 83 do la ra za ba rel, bez ob zi ra na po dat ke o po ve }a wu bro ja ne deq nih zah te va za do bi ja we na dok na da za ne za po sle ne u SAD ko ji pod sti ~u bo ja zan od jo{ jed nog su mor nog me se~ nog iz ve {ta ja o za po {qa va wu u toj naj ve }oj svet skoj eko no mi ji. Naf ta za ori jen ta ci o nu is po ru ku u no vem bru je u pe tak u elek tron skom po slo va wu na Wu jor {kom mer kan til nom tr `i {tu bi la u po ra stu 20 cen ti, na 82,79 do la ra za ba rel na kon

VESTI Evro siluje ekonomiju Stva ra we za jed ni~ ke evrop ske va lu te bi lo je si lo va we eko nom skih za ko ni to sti i ne sre }an po li ti~ ki ko rak, ka `e ~e {ki pred sed nik Vac lav Kla us. On do da je da se po sle di ce to ga po ka zu ju u pro ble mi ma da na {we zo ne evra. Kla us, du go go di {wi kri ti ~ar evra, je sa da { wu kri z u evro z o n e ob j a snio ti me {to us po sta vqa we je din stve ne va lu te ni je po {to va lo raz li ~i te pri vred ne si tu a ci je ze ma qa-~la ni ca. „Ne sre} n a po b e d a po l i t i k e nad eko no mi jom re zul ti ra la je pre de set go di na stva ra wem je din stve ne evrop ske va lu te - evra. To je opet bio pri mer, ka da je po li ti ka po ku {a la da spro ve de si lu i obr ne eko nom ske za ko ni to sti, a re zul tat to ga vi di mo ve o ma jast no u da na {woj Evro pi”, re kao je Kla us, ko ji je pre ula ska u po li ti ku bio ce we ni eko no mi sta.

Niì rejting [panije i Italije Me |u na rod na kre dit na agen ci ja Fi~ je sma wi la kre dit ni rej ting Ita li je i [pa ni je za je dan, od no sno dva in dek sna po e na, obra zla ù }i to pro du bqi va wem kri ze. Kre dit ni rej ting Ita li je ta ko je sma wen sa „AA” na „A+”, i to sa mo ne de qu da na po {to je kre dit na agen ci ja Mu dis sma wi la rej ting te ze mqe. Rej ting [pa ni je sni èn je za dva po e na, na „AA-”. Fi~ na vo di da se u [pa ni ji du `ni~ ka kri za do dat no pro du bi la, i agen ci ja sum wa u spo sob nost Ma dri da da br zo sma wi ni vo za du è no sti i ubr za pri vred ni rast.

Bez dràvne pomo}i bankama Ja sno je da svet ska eko no mi ja tr pi na pa de sa svih stra na br è ne go {to se mo glo za mi sli ti ~ak i pre ne ko li ko me se ci, ka è gu ver ner Bri tan ske ban ke ser Mer vin King mer ci jal nih ba na ka. Bri ta ni ja je ve} “upum pa la” 200 mi li jar di fun ti u eko no mi ju. Do dat na upum pa va wa, upo zo ra va opo zi ci ja, uka zu ju na to da je eko nom ska po li ti ka vla de pro pa la. Ozborn, me |u tim, za je sen na ja vqu je do dat ne ko ra ke za pod sti caj ra sta.

Ana li ti ~a ri tvr de da ban ku sa da vi {e bri ne re ce si ja ne go mo gu }i rast in fla ci je. Dru gi, me |u tim, uo~a va ju da je po mo} upu }e na vi {e fi nan sij skom sek to ru ne go ostat ku eko no mi je, {to mo è da pod stak ne da qu in fla ci ju u vre me ka da se ì vot ni stan dard ve} “ste è”.

{to je pret hod no na za kqu ~e wu ostva ri la ve li ki rast od 2,91 do la ra, ili 3,7 od sto, na 82,59 do la ra za ba rel. U Lon do nu je naf ta mar ke „brent” u pe tak ugo va ra na 27 cen ti sku pqe od ju ~a ra {we za kqu~ ne vred no sti, po 106 do la ra za ba rel, pre ne la je agen ci ja AP. Ce ne naf te su se po sle po to nu }a na 12-ome se~ ne mi ni mu me ra ni je ove sed mi ce opo ra vi le pod uti ca jem uve re wa da su zva ni~ ni ci evro zo ne sprem ni da pre du zmu kon kret ni je ak ci je za su zbi ja we du `ni~ ke kri ze u tom mo ne tra nom blo ku.

[pan ske ban ke, a ne po re ski ob ve zni ci, mo ra ju da sno se tro {ko ve bu du }e re ka pi ta li za ci je fi nan sij skog sek to ra. To je na ~in da se iz beg ne po ve }a we jav nog de fi ci ta, ka è {pan ska mi ni star ka fi nan si ja Ele na Sal ga do. Pre sa mo {est da na, {pan ska vla da je sa op {ti la da je okon ~a la re for mu fi nan sij skog sek to ra, u okvi ru ko jeg je dr àv ni fond za re struk tu ri ra we ulo ìo 7,55 mi li jar di evra u ~e ti ri po sr nu le {te di o ni ce, ta ko da po ru ka mi ni star ke Sal ga do ja sno uka zu je na to da

}e ban ke ubu du }e mo ra ti da se po bri nu sa me za se be.

„Majkrosoft” mo`e da uzme „Skajp” Evrop ska ko mi si ja je odo bri la „Maj kro sof tu” da za 8,5 mi li jar di do la ra ku pi kom pa ni ju „Skajp” ko ja obez be |u je ko mu ni ka ci ju gla som i vi deo-ve zu pu -

tem in ter ne ta. Ko mi si ja sma tra da ta ku po vi na ne }e zna ~aj no op te re ti ti kon ku ren ci ju u Evro pi. Odo bre we bi tre ba lo da bu de po sled wi ko rak u po ku {a ju tog gi gan ta da ku pi „Skajp”. Do sa da naj ve }u akvi zi ci ju, na ko ju se spre ma do mi nant ni svet ski pro iz vo |a~ soft ve ra za per so nal ne ra ~u na re, ame ri~ ka Fe de ral na tr go vin ska ko mi si ja odo bri la je jo{ u ju nu.

„Erbas” pomaè kupcima Glo bal ni avio-gi gant, evrop ski „Er bas” je na ja vio da }e raz mo tri ti fi nan sij sku po mo} kup ci ma ka ko bi bra nio tr ì {te od ko le ba wa evro zo ne. Kom pa ni ja na gla {a va da o to me raz go va ra sa evrop skim kre dit nim agen ci ja ma. Sa op {te we „Er ba sa” ob ja vqe no je na kon {to je Me |u na rod ni mo ne tar ni fond upo zo rio na re ce si ju evro zo ne, sku pa sa ban ka ma, na ~e lu s fran cu sko-bel gij skim kre di to rom Dek si ja, ko ja se sa da su o ~a va sa ko lap som zbog iz lo è no sti ogrom nim du go vi ma. Tom Vi li jams, po tr pred sed nik pro gra ma, is ta kao je da „Er bas” jo{ ni je su o ~en sa po sle di ca ma po gor {a wa sta wa u evro zo ni zbog du `ni~ ke kri ze, ali je upo zo rio da je fi nan si ra we pro da je avi o na kqu~ no pi ta we sa ko jim se su o ~a va avio-in du stri ja.

No se krup an i ba {ten ski ot pad

VETERNIK I FUTOG SUTRA BEZ VODE

Ci ster ne kod do mo va zdra vqa @iteqi Veternika i Futoga sutra ne}e imati vode od 8 do 22 ~asa. Cisterne s pitkom vodom bi}e u oba mesta kod tamo{wih domova zdravqa. Razlog za nesta{icu vode su planirani radovi na vodovodnoj mre`i, zbog ~ega je mogu}e zamu}ewe vode na Novom nasequ. Danas vode ne}e biti u Privrednikovoj ulici u Novom Sadu od 8 do 11 ~asova zbog radova na vodovodnoj mre`i. Z. D.

@iteqi Futoga krupni otpad mogu jo{ danas i sutra da bace u kontejnere koji su postavqeni u ovom nasequ na uglu ulica Dunavske i Petra Me}ave, Toze Markovi}a i Industrijske, Rumena~ke i Cara Lazara, dr Milana Nikoli}a i Sowe Marinkovi}, Rade Kondi}a i Branka Radi~evi}a. Ba{tenski otpad radnici „^isto}e” danas odnosi}e iz Budisave, [angaja, Stepanovi}eva, Satelita, Banati}a i Kisa~a. Grawe, korov, trava, li{}e i sli~an otpad mora biti upakovan u kese, xakove ili kutije i ostavqen do 6 sati na mestu gde i kante za sme}e. Q. Na.

Novosadska ponedeqak10.oktobar2011.

Tribina Gradske organizacije Partije ujediwenih penzionera Srbije bi}e odr`ana danas, u 17.30 sati, u Master centru Novosadskog sajma. Na tribini }e govoriti predsednik ove partije i potpredsednik Vlade Republike Srbije dr Jo van Kr ko ba bi}. G. ^.

Ka me ni ca su tra bez ga sa U Sremskoj Kamenici sutra od 8 do 17 sati ne}e biti gasa. Isporuka prirodnog gasa bi}e obustavqena zbog radova na gasovodnom sistemu. Q. Na.

hronika

„Tam na ma te ri ja” Mi {el Pej ver operatera u ekspediciji na Arktik, on je oberu~ke prihvata. Putnici isplovqavaju brodom iz Norve{ke u dobrom raspolo`ewu: petorica mu{karaca i osam haskija prelaze Ba ren co vo more pod sve tlo {}u pono}nog sunca. Kona~no pristi`u u daleki, nenaseqeni zaliv gde }e logorovati narednih godinu dana, Gruhuken. Ipak, arkti~ko leto je kratko. Dok se no} vra}a i ponovo uzima zemqu pod svoje, Xek ose}a kako mu se prikrada nekakva nelagodnost. Jedan po jedan, wegovi sadruzi primorani su da odu odatle. On se nalazi pred turobnim izborom: ostati ili oti}i. N. R.

V remeploV

PO^IWE GREJNA SEZONA

Od danas to pli ra di ja to ri „Novosadska toplana” danas po~iwe grejnu sezonu, jer su se za to ispunili uslovi - rekla je ju~e za na{ list portparol tog gradskog javnog preduze}a Je le na Vu jin. Istakla je da su sva postrojewa u okviru „Novosadske toplane” spremna za po~etak nove grejne sezone. - Obavqali smo hladne probe sistema za grejawe, a od danas je trebalo da po~nu tople probe, jer smo planirali da prema ustaqenom kalendaru, grejawe po~ne 15. oktobra. Me|utim po{to je tri ve~eri uzastopno u 21 sat spoqna temperatura vazduha padala ispod 12 stepeni Celizjusovih, re{ili smo da krene grejna sezona- navela je Vujin. Ina~e sve tehni~ke pripreme za grejawe obavqene su uspe{no i na vreme.

Zavr{ena je prva faza rekon struk ci je to pla ne „Se ver”, obnovqeno 3,5 kilometa-

ra dotrajale vrelovodne mre`e i automatizovano 50 podstanica.

Podsetimo, i direktor tog preduze}a Vla di mir Je li} u ranijoj izjavi rekao je da grejna sezona po~iwe 15. oktobra, ali da }e to toga do}i i ranije ukoliko se ne steknu vremenski uslovi za ranije pokretawe kotlova. - Novosadska toplana je potpuno spremna za uspe{an po~etak grejne sezone. Na vreme smo izvr{ili remont kotlova, rekonstruisali najugro`enije ta~ke vrelovodne mre`e i obezbedili dovoqne koli~ine gasa i mazuta za predstoje}u grejnu sezonu. Grejawe }e imati svi potro{a~i koji su izmirili svoje obaveze. Oni koji to nisu bi}e iskqu~eni sa sistema, jer moramo voditi ra~una o onima koji redovno pla}aju istakao je tada Vladimir Jeli}. Zahvalio se Novosa|anima koji su i pored svega najboqe plati{e komunalnih usluga. Q. Na.

OD DANAS, PA U NAREDNA TRI MESECA

Te meq na kon tro la lif to va Institut za za{titu na radu Novog Sada po~e}e od danas po nalogu JKP „Stan” godi{wi pregled liftova u zgradama i poslovnim objektima koje tokom godine odr`ava ovo gradsko preduze}e. Re~ je o obaveznoj kontroli, koja }e trajati tri meseca, a o ~emu }e „Stan” obave{tavati stanare. Firma se brine o 850 liftova prose~ne starosti oko 30 godina. Danas su na rasporedu za pregled liftovi u Ulici Ive Andri}a 7, 9, 13,15 i 17, u Milo{a Crwanskoj 2, 4 i 8, u Ulici Banovi} Strahiwe 6, 8, 10, 14, 16, 18 i 20 i na Bulevaru despota Stefana 16.

Zbog velike starosti liftova u „Stanu” ka`u da uskoro treba da potpi{u bankarski ugovor o kreditirawu skup{tina stanara radi popravke i ugradwe novih liftova. Preduze}e ima ugovor sa beloruskim proizvo|a~em liftova s kojim je pre vi{e meseci po~eo da radi. Zahvaquju}i toj saradwi jedan lift je ve} ugra|en u zgradi na Futo{kom putu. Trenutno je, saznajemo u preduze}u, stiglo osam zahteva od skup{tine stanara da im „Stan” dostavi ponudu za ugradwu novih liftova iz Belorusije. Z. Deli}

HLADWA^A NA NAJLON PIJACI U FUNKCIJI OD POLOVINE NOVEMBRA

Bi }e me sta za 600 to na na mir ni ca Osve }en si ro tiw ski dom Jevrejski zemaqski dom siro~adi u Ulici Cara Nikolaja drugog, dana{wa Maksima Gorkog, osve}en je 10. ok to bra 1937. Dom je bio izgra|en novcem celog Jevrejstva u Jugoslaviji, kao i besplatnim radom mnogih stru~waka. Prema oceni {tampe, a svi ve}i listovi iz zemqe bili su zastupqeni na sve~anosti, Dom je

c m y

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

„DNEVNIK” I „LAGUNA” POKLAWAJU KWIGE

Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se prva ja¬ve na na{ broj te¬le¬fo¬na 528765 od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sada nisu dobijala kwige u ovoj akciji, do¬bi¬ti po pri¬merak dela „Tamna materija„ Mi {el Pej ver. Dobitnici }e kwige preuzimati u kwiàri “Laguna”, u Ulici kraqa Aleksandra 3, gde se mogu na}i i ostala izdawa ove izdava~ke ku}e. Januar 1937. Oblaci rata gomilaju se nad Londonom, te{kim od magle. Dvadesetosmogodi{wi Xek je siroma{an, usamqen i o~ajni~ki prièqkuje promenu u ìvotu. Kada mu ponude mesto radio -

Kr ko ba bi} go vo ri na Saj mu

bio plod velike humanosti i me |u qud skog raz u me va wa. Graditeqi Doma su `eleli da on ponese ime pokojnog kraqa Aleksandra, ali iz kacelarije Dvora nisu za to dobili dozvolu, niti zabranu! ]utawe Dvora propra}eno je }utawem cele javnosti - {to je bio zlokoban znak! N. C.

Iako je ranije najavqeno da }e rashladna hala na Najlon pijaci, koja }e skladi{titi oko 600 tona poqoprivrednih proizvoda, biti u funkciji do polovine ovog meseca, kraj radova se o~ekuje ipak u prvoj polovini novembra. Prema re~ima direktora „Tr`nice” Du {a na Ba ji }a, zavr{en je tender za rashladnu tehniku i montirawe bi trebalo da po~ne za koji dan. - Mo`da su sveukupni radovi mogli da budu zavr{eni mesec, dva ranije, ali ~ekali smo na najboqu ponudu, a uslovi su bili garancija od pet godina i

prihvatqiva cena - kazao je Baji}. U izgradwu rashladne hale na Najlon pijaci, koja predstavqa najve}u ovogodi{wu investici-

ju „Tr`nice”, ulo`eno je 12 miliona dinara, a za opremu je izdvojeno {est i po miliona dinara. - S obzirom na to da prilikom nabavke ma{inske i skladi{ne tehnike vodimo ra~una o standardima nosivosti, za{tite i HASAP standardu, koji je jedan od najrigoroznijih kada je u pitawu hrana, u hladwa~i }emo da skladi{timo sve vrste namirnica. S druge strane, i mi }emo se u toku naredne godine osposobiti za veletrgovinu poqoprivrednih proizvoda, kako bismo mogli da nadomestimo prihode koje gubimo zbog robnog dela pijaca - napomenuo je direktor „Tr`nice”.

Cena izdavawa prostora u hladwa~i na Najlonu zavisi}e od perioda na koji zakupac `eli da odlo`i svoju robu i od dodatnih usluga, kao {to je transport.

Ce na iz da va wa pro sto ra u hlad wa ~i na Naj lo nu za vi si }e od pe ri o da na ko ji za ku pac `e li da od lo `i svo ju ro bu i od do dat nih uslu ga - Done}emo zvani~ni cenovnik koje }e Upravni odbor „Tr`nice” usvojiti, a potom Gradsko ve}e treba da da saglasnost kazao je Baji}. I. D.

Is kqu ~e wa stru je No vi Sad: od 8 do 9.30 sati Bogdana Garabantina, Bulevar kraqa Petra prvog od 52 do 58, Majevi~ka, Marodi}eva od 15 do 23 i od 6a do 12, Mu~irinova; od 10 do 11.30 sati Branimira ]osi}a od 37 do 3/a, Bulevar kraqa Petra prvog od 25 do 29 i od 39 do 69, Dispanzer za TBC, Majevi~ka od 1 do 15, od 2 do 8a, od 8b do 18, Marodi}eva 2, S. Baji}a od 1 do 15, od 2 do16, od 20 do 32. Pe tro va ra din: od 9 do 12 sati Ulica Breza na Puckaro{u. Ko viq: od 9 do 13 sati Toze Markovi}a od 1 do 15, od 2 do 16, Ukrajinska od 1 do7 i od 2 do16, Partizanska od 34 do 74 i od 13 do73a. Ru men ka: od 8 do 14 sati Ulica narodne vojske, Kanalska od 1 do 21 i od 2 do 46, J. J. Zmaj od 1 do 19 i od 2 do 22, Adi Endre od 67 do 86 i 42a do 58. ^or ta nov ci: 8. 30 do 13 sati povremeno u pojedinim ulicma naseqa Banstol.

nOvOSAdSkA HROnikA

ponedeqak10.oktobar2011.

IZ MATI^ARSKOG ZVAWA:

dnevnik

RO\ENI, VEN^ANI, UMRLI

Ja na i Le na une le ra dost u po ro di cu Vu lin Trojke Alek san dra, Mar ko i Ni ko la - Ivane i Branka Bubawe.

Blizanci Je le na i Mi haj lo - Aleksandre Makrin i Borislava Budi{ina, Isak i Si me o na - Biqane i Josipa Rimaia, An |e li na i Na |a - Vesne i Daria Aza{evca, Alek san dar i Eka ta ri na - Marie i Nedeqka Ostoji}a, Ja na i Le na - Sawe i Marka Vulina.

Devoj~ice Le na - Aleksandre i Gorana Macure, Ta ra Aleksandre i @eqka Ko~i}a, Na |a - Alenke i Milo{a Laki}a, Ema - Ane i Danijela Svorewa, Va len ti na - Andree i Daniela Valentika, Ele na - Bakize Ibroli i Baneta Ibrola, Na ta li ja Biqane i Gaje Kozomore, Ma ri ja - Bojane Alori} i Dragana Buraija, Ni ko li na - Bojane i Bojana Kosanovi}a, La na - Bojane i Majkla Harisona, Ana - Branislave Miqkovi} Viderman i Sa{e Vidermana, Awa - Branke Samarxi} i Gordana Neranxi}a, Ma ri na - Vere i Slavi{e Igwi}a, Ana - Vesne Staki}-Vlajkov i Igora Vlajkova, Dra ga na - Daliborke i Gorana \uki}a, Ju li ja - Daliborke Kokotovi} i Stanislava Ander~uha, Ma {a - Danijele i Dragana [are, Mi la na - Danijele i Zorana Savi}a, Ma ri ja - Dragane i Zorana Radosavqevi}a, Sa ra - Dragane i Igora Spaji}a, An |e la - Dragane i Milana Valana, Oli ve ra - Dragane i Ogwena @ivoli}a, Le na \ur|ice i Gorana Stojanovi}a, Ra mi za - Edite Diqaj i Saliha Morine, Du wa - Emilije i Dejana Stefanovi}a, Du wa - @ivoslave Ili} i Dejana Ludo{kija, Mi li ca - Zlatke i Igora Si}a, La na - Zorice i Gorana [ari}a, So fi ja - Zorice i Dragana Topreka, Alek san dra - Ivane i Aleksandra Mihajlova, Te o do ra - Ivane i Branka Bukvi}a, Te o do ra - Ivane i Gorana Teofanovi}a, Ja na - Ivane i Igora Kikanovi}a, Sa ra Ivone Ostoji}, Vik to ri ja - Jasmine Drowak,

Ka ta ri na - Jelene Gagi} i Marka Burmuxije, Na ta {a - Jelene i Aleksandra Milinskija, Mi li ca - Jelene i Milana Hlebinca, Ta ma ra - Jelene Pavi}- ânak i Nikole ânka, Ta ra - Jelene Rai~evi} - Duki} i Bojana Duki}a, Isi do ra - Kristine i Vladimira Kova~a, Le na - Kristine i Strahiwe Roga~a, Sa ra - Lidie i Gabrijela Pankovi}a, Bo ja na - Qubomirke i Bojana Gali}a, Ni na - Maje Vara|an i Mileta ân~arevi}a, Ana - Marie i Mi{e Trise, Awa - Mariene i Branislava Cesnaka, Sa wa - Marije i Dejana Boì~i}a, Dra ga na - Marije i Mirka Glamo~anina, Ele na - Marijana Brki} i Zorana Sekiza, Mia - Marijane i Dragana Vrawe{a, Ni ko li na Milke i Janka Pekovi}a, Aliz - Monike i Antala Kelera, Le o no ra - Monike i Kristijana în~urka, Te o do si ja - Nada Peri~evi}-Kurbalija i Branislava Kurbalije, Adri ja na - Nata{e Balaban i Adrijana Na|a, So fi ja - Nedeqke i Nikole Breke, Len ka - Novke i Predraga Marciki}a, Ines - Sandre i Milo{a Kosmeqa, Mi li ca - Sawe i Du{ana Predojevi}a, Alek si ja - Smiqke i Neboj{e Ivaneè, Ne ra - Sneàne Simi}-@ivkovi} i Zorana @ivkovi}a, Na de `da - Sowe i \or|a Ivkovi}a, Na |a - Stojanke i Draga Kutawca, Ta ra - Tamare Simi} i Dragana Sto{i}a, Jo va na - Tawe i Darka Bogunovi}a, Te o do ra - Tijane Kerlec i Sa{e Pe{i}a, Va wa - Tihane i @ivka Radowi}a.

Ta wa i Du {an [tr bac sa si nom Lu kom

De~aci Ven~ani Li di ja Mi li ~e vi} i Uro{ Mak si mo vi}, Alek san dra Vi doj ko vi} i \or |e Pa ni}, So wa Ko yo i Slo bo dan @e ga rac, Ma ri ja na \o ko vi} i Du {ko To ma{, Ani ta Ra do va no vi} i Mi lan Ru ì}, Ma ri ja êp i Pa vle Isa kov, Sne à na Pje vac i Mi ro slav Le ~i}, @i va na Vu ke li} i Ve dran Jo vi ~i}, Je le na Ma |a rev i Ra do slav [kr bi}, Bi qa na \or |e vi} i Ne ma wa Naj virt, Na da Ko sa ni} i Dra gan Hor vat, Sla |a na Vu ji no vi} i Ni ko la Traj ko vi}, So fi ja Sto ji} i Mi lan Pe tri no vi}, Mir ja na Si mi} i Mar ko Lom par, Je le na Ni ko li} i De jan La zi}, Sta {a Su bo tin i Alek san dar [i po ski, Ele o no ra Ur ban i Aron [i ket, Iva na Ole ar i Mi ro slav Ke ve `di, Dra ga na Vu ko vi} i De jan Be tos, @eq ka Bla go je vi} i Bo jan Kr sti}, Ma ri na Va si li} i Ra de Mi ja no vi}, So wa Mi li vo je vi} i De jan Pu po vac, Bra ni sla va Lu ki} i Mar ko Or lo vi}, Ta ma ra Mla de no vi} i Pe tar Ve se li no vi}, Sve tla na Ni ko li} i Vla di mir Ma tu lin, Mi la na Ra ki} i Dal mir Fe ra ti, Mi la na Ya ku lin i Pre drag Ar tu kov, Ma ri na Ba lan i Ivan Jo va no vi}, Mir ja na Vu ke li} i Slo bo dan No va ko vi}, Ne ve na Dra {ko vi} i Bo jan Mi haj lo vi}, Sla |a na Pre do je vi} i Ra de Za vi {i}, Na ta {a Sa ba do{ i Mar ko Ko {e vi}, Iva na Ku tu zov i Dar ko Go ji}, Mi li ca Er de qan i Sr |an Ban di}, Ve dra na Vu ~e no vi} i Alek san dar Ra ni sa vqe vi}.

Lu ka - Aleksandre i \or|a Mi{kova, Ili ja An|elke i Dragana Rami}a, Lav - Belinde i Vladimira [umanovi}a, Kri stian Aron - Biqane i @elimira Kuli{i}a, Alek sa - Biqane i Zorana Zori}a, Alek san dar Vik tor - Biqane Rujevi} Cepi} i Amara Cepi}a, Ste fan - Bojane i Marka Topi}a, Mi lo{ - Branislave i Du{ka Glavatovi}a, Vuk - Branislave Perin Jari} i Mihajla Jari}a, Vuk - Brankice Brani} i Du{ka Ne{kovi}a, Ma ti ja - Verice i Roberta Loca, Ko sta Vlaste i Draèna Krge, Uro{ - Danijele i Boìdara @ugi}a, Du {an - Danijele i Dalibora Trbojevi}a, Ma tej - Danijele i Juraja Kova~a, Alek sej - Dijane Hajder - Medi} i Aleksandra Medi}a, No vak - Dragane i Aleksandra [ipovca, Og wen - Dragane i Vlade Brani}a, Vu ka {in Dragane i Gavre Dimitrijevi}a, Ma ti ja - Dragane i Predraga Paunova, Lu ka - Dragane Kneèvi} i Bojana \ori}a, Mi lan - Dragane Pawkovi} i Sr|ana @ivkovi}a, Ni ko la - Dragice i Borisa Ribi}a, An drej - Eleonore i Arpada Kertesa, An dri ja - Ivane i Branislava Juri{ina, Jug - Jelene Dobrovi}-Bojanovi} i Gorana Bojanovi}a, Sr |an - Jelene \eki} - Malba{a i Boìdara Malba{e, Alek sej - Jelene i Gorana Vu~aka, Kr sman - Jelene i Mihajla Axi}a, Mi ro slav - Jelene Mikovi}, Du {an - Jelene Filipovi} - Ili} i Ivana Ili}a, Da rio - Katarine i Damira Rajtenbaha, Da vid - Lejle i Ninoslava Lovre, Alek sa - Lidije i Aleksandre Veselinovi}a, Pe tar - Qiqane i Nikole Petrovi}a, Bog dan - Qubice i Milorada Pla~ki}a, Ste fan Qubice i Neboj{e Nagradi}a, \or |e - Qubice Marinkov i Stevana Bo{waka, Du {an - Maje i Branislava Radakovi}a, Da mjan - Maje i Danijela Pilipovi}a, Da ni lo - Maje i Dejana Stanko-

vi}a, Mi lan - Maje i Predraga Torubarova, Fi lip - Maje Popovi} - \er| i Vladimira \er|a, Alek sa - Marije i \ura|a Juri{i}a, Og wen Marije i Milana Duki}a, Kon stan tin - Marije i Predraga Draga{a, Mi lan - Marije i Sre}ka Kondi}a, Isi dor - Marijane Veliki - Majstorovi} i Branislava Majstorovi}a, Da vid - Marine i Bobana Pavlovi}a, La zar - Milane i Milovana Subi}a, Alek sa - Milane i Sini{e Nin~i}a, Mi li sav - Milene i Jovana Radovi}a, Ste fan Milene Li{i} i Predraga Pani}a, Mi lan - Milice i Danijela Velagi}a, Lu ka - Miwe [iqegovi} - Ili} i Neboj{e Ili}a, Mi lan - Mirjane i Deana Smiqani}a, Ra do slav - Miroslavke i Marka Kalakovi}a, Lu ka - Nade i Aleksandra Vlaisavqevi}a, Ste fan - Nade i Milana Karpi}a, Erik - Natalie i Dinua Dragana, Vuk - Nata{e i Sr|ana Ratkovi}a, Ste fan - Nevene i Dragana \uki}a, \or |e - Olivere i Igora Svitlice, An drej - Olivere Jak{i}-Balint i Slavomira Balinta, Mak sim - Radmile Paprica - Milidrag i Vladimira Milidraga, Ajet - Saqihe Tatari i Sinana Ga{ija, Alek san dar - Sanele Lacik i Darka Markovi}a, Mom ~i lo - Svetlane Popov, Mar ko - Slavice i Nenada Oparnice, Lu ka - Sla|ane i Dragana Gavrilovi}a, Mi lan Sla|ane i Qubomira Kovanu{i}a, Alek sa Smiqane Samarxija - Veki} i Sa{e Veki}a, Vla di mir - Sne`ane i Branislava Grbi}a, Da vid - Sne`ane i Davora Per{i}a, Mi lo{ - Sowe i Ra{ka Radovi}a, Fi lip - Sr|ane Kri~ka - Goli} i Zorana Goli}a, Bo jan - Stanislave Zagor~i} i Dragana Ostoji}a, De jan - Suzane [abanovi}, Du {an - Tamare i Bojana Cvjetkovi}a, Mar ko - Tamare i Nikole Gradine i Ma rio - Tamare i Tibora Mago~a.

Umrli

Je le na Jak {i} i De jan Ne {ko vi}

Miroslava \or|evi} ro|. Dokmanovi} (1936), Vera \ur|ev ro|. Vujkov (1918), Pavel \ur~janski (1930), Branko Jovi} (1931), Budima Juanin ro|. Reqin (1957), Todor Antunovi} (1933), Miodrag Acketa (1922), Jelica Beli} ro|. Milutinovi} (1928), Veqko Bo{kovi} (1929), Qubica Bu}an ro|. Baji} (1928), Ivan Bugarski (1950), Tatjana Veselinovi} (1962), Marija Vuka{inovi} ro|. Kati} (1926), Mirjana Vuli} (1944), @ivojin Doni} (1926), Frawo Dori} (1929), Jelica Kanazir ro|. Miladinovi} (1956), Stevan Kaplar (1961), Jelena Kati} ro|. [tevi} (1933), Arpad Ki{ (1947), Vladimir Komenov (1930), Biqana Kruni} (1964), Vesela Mago~ (1956), Adam Marinkovi} (1921), Petar Matovi} (1928), Radul Mi}ovi} (1924), Olivera Milanovi} Jovi} ro|. Milanovi} (1925), Miroslav Milinovi} (1952), Olivera Milo{evi} ro|. Pani} (1952), \or|o Milun (1947), Milica Murga{ki ro|. Vukovi} (1940), Nade`da Nimrihter ro|. Radovanovi} (1937), Miroqub Pe{i} (1950), Novka Pivarski ro|. Lazi} (1921), Jasmina Ple}a{ ro|. Vesin (1966), Bo`ana Popovi} ro|. Brkqa~i} (1942), Lazar Radak (1921), Radmila Radivojevi} ro|. Petrovi} (1931), Petar Saxakov

(1921), Petar Sanader (1935), Hargita Spremo ro|. Ekres (1949), Ruìca Srem~evi} ro|. Radivojevi} (1921), Miodrag Staji} (1947), Zdenka Stevanovi} ro|. Klobu~ar (1957), Anka Sudar ro|. Basta (1923), Rajko Tadin (1929), Stevan Tintor (1927), Marija Hajdu (1922), Taha Haslani (1936), Jovan Hengl (1946), Kosanka [ulc ro|. Mom~ilov (1932), \ur|ica \okovi} ro|. Risti} (1923), Milivoj Jovin (1933), Miroslav ]irilovi}(1961), Tripo Andrija{evi} (1933), Katalin Balzam ro|. Bagpavik (1945), Branko Boìn (1947), Lazar Vuji} (1938), Slavka Gavri} ro|. Uàr (1927), Sre}ko Dobrijevi} (1956), Kristijan Zuji} (1977), Srbobran Ivanovi} (1928), Miroslava Krsti} ro|. Milovanovi} (1921), Jovo Majstorovi} (1928), Nedeqko Mitrovi} (1953), Antun Pleskovi} (1950), Leposava Regqac ro|. Karanovi} (1941), Ilija Slijep~evi} (1923), Stanojko Stamenkovi} (1937), Mihaj Stojkov (1952), Katalin Suhorukov ro|. Kova~ (1943), Ruìca Cvetinov ro|. I}urp (1939), Sava î~ovac (1949), Sa{a ôkarac (1976), Radomir [olaja (1940), Zorica Miodrag ro|. Klap{i} (1932), Veqan Stankovski (1937) i Jelena Vu~i} ro|. Drakuli} (1926).

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

ponedeqak10.oktobar2011.

OD DONO[EWA ZAKONA O ZABRANI ZLOSTAVQAWA NA RADU

Ra ste broj pri ja va mo bin ga Mo bing ili zlo sta vqa we na rad nom me stu {i ro ko je ras pro stra we no u na {oj ze mqi, po jed na ko i u dr àv nom i u pri vat nom sek to ru. Ne ka is tra ì va wa po ka zu ju da je go to vo po lo vi na za po sle nih iz lo è na raz li ~i tim vr sta ma zlo sta vqa wa. Od do no {e wa za ko na o za bra ni zlo sta vqa wa na ra du, broj pri ja vqe nih slu ~a ja uve }ao se ne ko li ko pu ta, ali se ni je da le ko od ma klo ka da su u pi ta wu pre su de u ovim pred me ti ma. Po red to ga, ve li ka ve }i na rad ni ka ne pri ja vqu je svo je ko le ge ili nad re |e ne iz stra ha od gu bit ka po sla Na lo {e sta we uka zu je i slu ~aj de voj ke, ~i je je ime po zna to re dak ci ji, ko ja je kon stan to bi la iz lo è na stre su na svom rad nom me stu. - Ra di la sam u pro dav ni ci go to vo se dam me se ci u ko joj je rad bio ne sno san. Ga zda je non-stop vi kao

na me ne, ali i na dru ge rad ni ce i ne pri stoj no ko men ta ri sao na{ iz gled. Tru di la sam se da se is kqu ~im i da ne obra }am pa `wu na

vqa wa na ra du za vi si ne sa mo od to ga ka ko rad ni ci do `i vqa va ju ovu po ja vu, ve} i od wi ho ve sprem no sti da pre sve ga svo jim

Za povredu Zakona o zabrani zlostavqawa na radu propisane su nov~ane kazne od 200.000 do 1.000.000 dinara za poslodavca koji spadaju u kategoriju pravnih lica, odnosno od 100.000 do 400.000 dinara za preduzetnike we go ve po stup ke zbog nov ca ko ji mi je bio pre ko po tre ban, ali na kra ju ni sam vi {e iz dr à la. Naj te è je sta ri jim è na ma ko je ne sme ju ni {ta da ka ù, jer ima ju de cu i tre ba im sva ki di nar - ka è ova No vo sa |an ka. Na ~el nik in spek ci je ra da za Ju `no ba~ ki okrug Qi qa na Stoj {i} ka è da broj pri ja va zlo sta -

an ga `o va wem, a po tom i pu tem in sti tu ci ja, za {ti ti svo je pra vo. - Pr vi ko rak za {ti te, uko li ko zlo sta vqa we po ti ~e od po slo dav ca, je ste po pra vi lu pri ja vqi va we kod sa mog po slo dav ca, {to za po sle ni naj ~e {}e iz be ga va ju, pa ne po kre }u od go va ra ju }e po stup ke - ka `e Stoj {i}.

Ona do da je da je vr lo {i ro ka pa le ta „zna wa i ne zna wa” u ovoj obla sti, od si tu a ci je da za po sle ni sva ko po na {a we dru gog za po sle nog ili po slo dav ca tre ti ra ju kao deo rad nog am bi jen ta, ne pre po zna va ju }i ob li ke mo bin ga, do to ga da sva ki kon takt tre ti ra ju kao mal tre ti ra we. In spek ci ji ra da za de vet me se ci ove go di ne pod ne to je 16 pri ja va, a naj ve }i broj za po sle nih je iz jav nog sek to ra. Obra }a li su im se i `e ne i mu {kar ci, ma da sla bi ji pol u ne {to ve }em obi mu. Da po de sti mo, za po vre de Za ko na o za bra ni zlo sta vqa wa na ra du pro pi sa ne su nov ~a ne ka zne u iz no su od 200.000 do 1.000.000 di na ra za po slo dav ca ko ji spa da ju u ka te go ri ju prav nih li ca, od no sno od 100.000 do 400.000 di na ra za pred u zet ni ke. G. ^etnik

U PLANU PROMENA NAMENE PROLAZA U DUNAVSKOJ 3

Pa sa` sta rih zana ta Pa sa` u Du nav skoj uli ci 3, u ko me se sa da na la ze ma ga ci ni ko je ko ri ste obli `we pro dav ni ce, bi }e adap ti ran ta ko da lo ka le u we mu mo gu ko ri sti ti maj sto ri sta rih za na ta ka ko bi se ove de lat no sti sa ~u va le od za bo ra va, ob ja {wa va za me nik di rek to ra Po slov nog pro sto ra Sr |an Cr kve wa kov. - Ovaj pa sa` po sled wi je u ni zu u Du nav skoj uli ci ko ji ni je otvo ren za jav nost, od no sno ne ma bu ti ke i lo ka le ve} se ta mo na la ze ma ga ci ni. Od tog objek ta tre ba da se na pra vi po slov ni pro stor u ko ji bi tre ba lo da bu du sme {te ne rad we sta rih za na ta. ^e ka mo uslo ve od grad skog Za vo da za za {ti tu spo me ni ka kul tu re, jer ra di se o grad skom je zgru u ko me je si tu a ci ja ta kva da ~ak i ako sam obje kat ni je spo me nik kul tu re, okru `e we je ste. Ovaj pro je kat ra di }e se uz po dr {ku Gra da,

jer je re~ o o~u va wu sta rih za na ta u ra di o ni ca ma ko je }e bi ti sme {et ne u ade kvat no okru è we, a ne na ne ko de gra di ra ju }e me sto - ka è Cr kve wa kov. In for ma ci ju o ob no vi pa sa à po tvr di la je i ar hi tek ta u Za vo du

za za {ti tu spo me ni ka kul tu re gra da Na ta {a [i jan. - Ka da su u pi ta wu spo me ni ci kul tu re ko ji }e se usko ro re no vi ra ti, na pr vom me stu je fa sa da zgra de u Je vrej skoj 1, a po tom pa sa` u Du nav skoj uli ci 3 ko ji iz la -

Di ja log ve te ra na i gim na zi ja la ca Tri bi na „Ne po no vi lo se”, ko ju or ga ni zu je Udru è we u~e sni ka oru ành su ko ba na pro sto ru ne ka da {we Ju go sla vi je bi }e odr à na da nas od 7.30 sa ti u Gi ma zi ji „Isi do ra Se ku li}”. U di ja lo gu }e u~e stvo va ti po red ~la no va udru è wa i gim na zi jal ci. Ovo udru è we da nas pro mo vi {e

mir i sve do ~i o lo {im po sle di ca ma ra ta de ve de se tih go di na, pru `a po dr {ku svim u~e sni ci ma ra ta i pro mo vi {e re gi o nal nu mi ro vu sa rad wu svih rat nih ve te ra na. Do sa da su ova kvi di ja lo zi odr `a ni sa sred wo {kol ci ma i stu den ti ma, kao i sa spe ci fi~ nom gru pom -na vi ja ~i ma „Voj vo di ne”.

U „RADOSNOM DETIWSTVU” OVE GODINE 150 DECE S POSEBNIM POTREBAMA

Uz vr {wa ke se po sti `u bo qi re zul ta ti

De ca s po seb nim po tre ba ma mo gu bo qe da na pre du ju i raz vi ja ju svo je po ten ci ja le ako su ve} od ma le na ukqu ~e na u dru {tvo vr {wa ka. U re dov ne vas pit no obra zov ne gru pe Pred {kol ske usta no ve „Ra do sno de tiw stvo” ove go di ne je upi sa no oko 150 ma li {a na s po seb nim po tre ba ma, a pri li kom upi sa ova de ca ima la su pred nost. - Mno gi ima ju pred ra su de, ali ni su ni sve sni ko li ko toj de ci pri ja bo ra vak s wi ho vim vr {wa ci ma. Ka da se ka `e in klu zi ja mno gi po mi sle sa mo na de cu ko ja ima ju ne ke smet we u raz vo ju. Me |u tim, tu spa da ju i ve o ma da ro vi ta i ta len to va na de ca, s ko jom vas pi ta ~i, pe da go zi, psi ho li zi ra de na po se ban na ~in, ka ko bi jo{ vi {e kod wih pod sta kli taj ta le nat - ob ja {wa va za „Dnev nik” di rek tor Bo ri slav Sa mar xi}. Pre ma Sa mar xi }e vim re ~i ma, de ci s raz li ~i tim ome te no sti ma pri la zi se kroz in di vi du a li zo va ne pro gra me, pri la go |e ne wi ho vim mo gu} no sti ma, a uobi ~a je no je da s wi ma ra de mo ti vi sa ni i ob u ~e ni vas pi ta ~i, u sa rad wi sa stru~ nim sa rad ni ci ma. U ovoj usta no vi je na pra vqen i tim stru~ nih sa rad ni ka ko ji za jed no s vas pi ta ~i ma, iden ti fi ku ju i pre po zna ju de cu sa smet wa ma u raz vo ju. Ne ku uo~a va ju ve} pri li kom upi sa na osno vu le kar ske do ku men ta ci je ko ju ro di te qi pri lo `e.

- U slu ~a je vi ma ka da ro di teq jo{ ni je do voq no osve {}en da de te ima od re |e ne smet we, kroz rad sa vas pi ta ~a i ko mu ni ka ci ju de te ta s vr {wa ci ma to kom bo rav ka u vr ti }u, mi smo ti ko ji ih pre po zna je mo - ka `e Sa mar xi}. Ne ke raz voj ne smet we mo gu }e je iden ti fi ko va ti oko tre }e go di ne `i vo ta, obi~ no na kon od re |e nog po sma tra wa, s ob zi rom na to da je ra no de tiw stvo pe riod

sme {te no u ma wu gru pu, u uslov ni vr ti}, s vas pi ta ~em ko ji je mo ti vi san i ob u ~en da ra di s wim i po mog ne mu da se {to pre ukqu ~i u ko lek tiv - pre do ~a va sa go vor nik. Pre ma re ~i ma Sa mar xi }a, in klu ziv ni pri stup u vr ti }u de lu je pod sti caj no na raz voj, ka ko de ce s po seb nim po tre ba ma, ta ko i osta lih wi ho vih vr {wa ka. - Vr {wa~ ke gru pe pod sti caj no de lu ju na de cu s po seb nim po tre -

Saradwa sa {kolom „Milan Petrovi}” Di rek tor PU „Ra do sno de tiw stvo” Bo ri slav Sa mar xi} ka è da ova usta no va uspe {no sa ra |u je sa {ko lom „Mi lan Pe tro vi}”. Za pe to go di {wak we s po seb nim po tre ba ma, ~i ji ro di te qi su sprem ni da sa ra |u ju, kre i ra ju se in di vi du al ni pla no ve po dr {ke, za jed no s ti mom stru~ nih sa rad ni ka i eki pom de fek to lo ga iz {ko le „Mi lan Pe tro vi}”. bur nog raz vo ja. Uko li ko su smet we fi zi~ ke pri ro de, po put o{te }e wa slu ha, vi da, po kre ta ili sli~ no, lak {e ih je za pa zi ti, dok je za smet we men tal nog ka rak te ra po treb no vi {e vre me na. U tom slu ~a ju sle di raz go vor i ko mu ni ka ci ja s ro di te qi ma, a vas pi ta~ kroz od go va ra ju }e ak tiv no sti i igre na sto ji da omo gu }i de te tu da {to uspe {ni je raz vi je po ten ci ja le. - Uko li ko ro di te qi ve} pri li kom upi sa de te ta u vr ti} pri lo è le kar sku do ku men ta ci ju, tra ì se naj bo qe re {e we za de te i vo di ra ~u na o to me da ono bu de

ba ma, po spe {u ju wi hov raz voj i mo gu da ih mo ti vi {u za na pre do va we. S dru ge stra ne, i de ca s od re |e nim, mo `da ~ak i te `im smet wa ma u raz vo ju, kao {to je auti zam, mo gu po voq no uti ca ti na dru gu de cu, u smi slu stva ra wa em pa ti je, pri ja teq skih od no sa, bri ge, sa rad we, po mo }i, raz li ~i tih vi do va ko mu ni ka ci je i to ne sa mo ver bal ne ne go i ne ver bal ne. To kod de ce uti ~e i na raz voj sve sti o raz li ~i to sti - ka `e di rek tor, do da ju }i da do sad ni je dan ro di teq ni ti de te ni su ima li pri med be na in klu ziv ni pri stup u ra du vr ti }a. Q. Nato{evi}

zi na Trg re pu bli ke za jed no sa objek tom ko ji se na la zi na uglu. O kon kret nim ro ko vi ma te {ko je go vo ri ti, jer po sto je usta qe ne pro ce du re iz ra de pla no va i pro je ka ta kao i iz bo ra iz vo |a ~a ra do va - ka `e [i jan. Pre ma re ~i ma Sr |a na Cr kve wa ko va, fa sa da objek ta u Ja vrej skoj 1 ob na vqa }e se u sa rad wi sa Osi gu ra va ju }im dru {tvom „Du nav„, a tre ba da se po kre ne po stu pak jav ne na bav ke i od re di iz vo |a~ ra do va. Objek ti u gra du ko ji no se ozna ku spo me ni ka kul tu re, a mo men tal no se re kon stru i {u pod nad zo rom Za vo da za za {ti tu spo me ni ka kul tu re su Jod na ba wa, sta ra stre qa na E| {eg, Ada mo vi }e va pa la ta na Tr gu mla de na ca, sta ri Dom zdra vqa na uglu Mi le ti }e ve i Gr~ ko {kol ske i obje kat na uglu uli ca [a fa ri ko ve i Pap Pa vla. J. Zdjelarevi} Fo to: S. [u {we vi}

U KARLOVCIMA

Re ba lans pro {ao iz dru gog po ku {a ja Od lu ka o iz me na ma i do pu na ma ovo go di {weg op {tin skog bu xe ta u Srem skim Kar lov ci ma usvo je na je na po no vqe noj skup {tin skoj sed ni ci. Za re ba lans bu xe ta iz ja sni lo se 16 od pri sut nih 20 od bor ni ka, {to je vi {e ne go do voq no da od lu ka bu de pri hva }e na. ^e tvo ro ra di ka la bi lo je uz dr `a no, kao i na pret hod noj sed ni ci ka da re ba lans ni je pro {ao za to {to ni je gla sao po tr ban broj od bor ni ka. Re blans pred vi |a po ve }a we pri ho da u op {tin skoj ka si za 45 od sto ili 80 mi li o na di na ra. Za jed no sa pa ra ma iz do dat nih iz vo ra, u bu xe tu bi tre ba lo da se na |e 275 mi li o na di na ra. Naj ve }e po ve }a we od 59,5 mi li o na di na ra re zul tat je pro da je ze mqi {ta u Pro sja ni ca ma, 13 mi li o na di na ra ubra no je od po re za na za ra de i 10 mi li o na di na ra od na kna de za ure |e we gra |e vin skog ze mqi {ta. U istom iz no su pred vi |a ju se i ras ho di. Naj vi {e nov ca, 41,6 mi li o na di na ra bi }e usme re no u grad wu no vog vr ti }a, dok je 14 mi li o na re zer vi sa no za ku po vi nu ze mqi {ta na kom }e se po di }i ob da ni {te. Z. Ml.

Pri zna ni ce ob je di we ne na pla te i prav nim li ci ma Iz Op {tin ske upra ve u Srem skim Kar lov ci ma oba ve {ta va ju pred u ze }a, in sti tu ci je i usta no ve da }e ubu du }e i oni ra ~u ne za od no {e we sme }a pla }a ti pre ko ra ~u na ob je di we ne na pla te, kao {to to ~i ne gra |a ni. Na i me, dok je po sao od no {e wa sme }a u Kar lov ci ma oba vqa la no vo sad ska „î sto }a” prav na li ca su ovu uslu gu pla }a la na osno vu fak tu re, ko ju im je to pred u ze }e is po sta vqa lo. Kar lo va~ ko Jav no ko mu nal no pred u ze }e „Be li lo” 1. sep tem bra pre u ze lo je od „î sto }e” od no {e we i de po no va we sme }a u Kar lov ci ma. Pre ma do go vo ru lo kal ne sa mo u pra ve u Srem skim Kar lov ci ma i „In for ma ti ke„ na ~in na pla te, iako je pro me we no pred u ze }e ko je pru à tu uslu gu, ostao je isti. Gra |a ni }e i da qe ra ~un za od no {e we sme }a pla }a ti pre ko ra ~u na ob je di we ne na pla te, a to }e po sve mu su de }i, ubu du }e ~i ni ti i prav na li ca. Z. Ml.

VOJVODINA / NOVI SAD

ponedeqak10.oktobar2011.

DNEVNIK

c m y

КУ К У РУ ЗИ ЈА ДА У ЦР НОЈ БА РИ, НА СЕ ВЕ РУ БА НА ТА

Бра ли руч но уз там бу ре и тр бу шни плес НАЈСЛАЂИ ДАН У БЕЛОМ БЛАТУ

Пите и шапице на старински начин БЕЛО БЛАТО: Минулог викенда у Белом Блату, селу на ободу Царскe баре, одржана je четврта по реду манифестација „Слатки дан”. Традиција справљања колача на старински начин сачувана је и у овом по много чему карактеристичном банатском месту, те је Клуб жена, пре четири године, одлучио да се ова вештина обележи на свечарски начин. Ове године на манифестацији је учествовало 19 екипа из околних и даљих села. У име Покрајинског завода за родну равноправност такмичарке и многобројне госте поздравила је Вера Шијаковић, а у име домаћина скупу су се обратили председница Клуба жена Ануш Шимон и председник Савета

Месне заједнице Бело Блато Ерне Танцош. Печат овој манифестацији дали су ученици белоблатске основне школе својим наступом и дефилеом у традиционалним ношњама. Aтракција су били гости из Словачке, из околине Бањске Бистрице, који су хорским наступом дочарали певачку традицију својих предака. У такмичарском делу манифестације представљени су рецепти из времена наших бака, а за најбоље колаче проглашени су пита са вишњама Клуба жена Кисач, пита са јабукама из Лукиног Села и старинске шапице, такође из Кисача. Оцењивани су и декорација и оригиналност штандова, а апсолутне победнице биле су жене из Дебељаче. Ж. Б.

ЦР НА БА РА: Поводом Дана села у севернобанатском месту Црна Бара, код Чоке, у суботу је приређена „Кукурузијада 2011”. Домаћини и организатори из Месне заједнице и Културног друштва „Црна Бара” угостили су екипе из Сенте, Сивца, Санада, Мале Босне, Таванкута, Горњег Брега и Суботице, које су се такмичиле у традиционалном начину бербе кукуруза, а приређени су весеље, културни програм и гозба. Председница Савета МЗ Црна Бара Га бри је ла Не ран џић истиче да је Кукурузијада главни годишњи

Фе ренц Ке ре ши

догађај у селу са око 500 житеља и око 200 домаћинстава, које једну месну заједницу чини са оближњим Банатским Моноштором у коме је у педесетак домова око 130 житеља. Активисткиње Еле о но ра По жар, Ма ри ја Стој ков, Алек сан дра Ра и че вић и други трудили су се да све протекне у најбољем реду. На њиви Де же Са боа, у брању кукуруза надметало се једанаест екипа. Сабо је као свој допринос одржавању феште платио брање кукуруза. Он

Danas U nOVOM saDU BIOSKOPI Are na: „Kung fu panda 2 3D” (14), „Zlatokosa i razbojnik” (14.15), „[trumpfovi” (11.30, 13.40, 15.45 16), „Pingvini moga tate” (15.50), „^uvar zoolo{kog vrta” (13.30, 15.30), „Posledwa ekskurzija 5” (22.30), „Lo{a u~iteqica” (22.15), „Automobili 2” (13.45, 14.20, 16.20, 18.20), „Yoni Ingli{: ponovo ro|en” (16.15, 18.15, 20.15, 22.20), „Ta luda qubav” (20.20, 22.40), „Samo drugarski” (18, 20.10, 22.35), „Svi moji biv{i” (17.45, 20, 22.25), „Jedan dan” (17.50, 20.05), „No} ajkula” (18.30, 20.30) Ja dran: „Cirkus Kolumbija” (19), „Tu|e sla|e” (21)

POZORI[TA Srp sko na rod no po zo ri {te: Scena „Pera Dobrinovi}” drama „Ujkin san„ (19.30) No vo sad sko po zo ri {te: „Folk i sving„ (19)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 19 sati, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata -antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Za vi ~aj na zbir ka Srem ski Kar lov ci, Sremski Karlovci, Patrijarha Raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vez po pismu, pismo po vezu”; „[est decenija odbojka{kog kluba u Sremskim Karlovcima” Zbir ka stra ne umet no sti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a” Mu zej p~e lar stva po ro di ce @i va no vi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18) Dul ki na vin ska ku }a, Sremski Karlovci, Karlova~kog mira 18, 063/8826675 (15–19)

GALERIJE Ga le ri ja Ma ti ce srp ske, Trg galerija 1, 4899–000 (utorak–subota 10–18, petak 12–20): stalna postavka Spo men-zbir ka Pa vla Be qan skog, Trg galerija 2, 528–185 (10–18, ~etvrtak 13–21): stalna postavka „Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka” Po klon-zbir ka Raj ka Ma mu zi }a, Vase Staji}a 1: stalna postavka

saHRanE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Antun Nikole Pleskovi} (1950) u 10.30 sati, Draga Milana Radulovi} (1933) u 11.15, Anica I{tvana Mengl (1928) u 12, Mihailo Igwata Baka ( 1937) u 12.45, Nestor Stevana Ergela{ev (1921) u 13.30, Milenko Bo{ka Popadi} (1937) u 14.15, Nedeqko An|elka Avramovi} (1959) u 15 i Jeka Daka Malba{a (1928) u 15.45 sati. Na katoli~kom grobqu u Novom Sadu bi}e sahraweni Marija Andrije Cvijanovi} (1937) u 11 sati i Veronika Karla Kiraq (1929) u 13 sati. Na Alma{kom grobqu bi}e sahrawena Du{anka Rista Ka}anski (1930) u 15 sati.

прича да је од девет јутара оранице колико обрађује под кукурузом било пет, да је пацелу од јутро и по оставио за Кукурузијаду док је остало урађено машински. - Ручно брање кукуруза је изашло из моде. Нема ко да ради, а машински се посао брже и једноставније обави, тако да се врло мало бере као некад, једино код оних који имају мале површине. Већина и кукурузовину балира, па је тако користи, а од тулаје са ове њиве узећу само стотинак снопова. За две краве имам довољно детелине, па ћу им мало однети тек толико да с времена на време прочачкају зубе. Остатак нека носи коме треба - каже Сабо. За штимунг и увесељавање берача потрудили су се „Суботички весели момци” предвођени хармоникашем Јо же фом Кон те ром. Њихов задатак је био да у пратњи домаћина обиђу све такмичарске екипе, а свака има право на једну песму. - Ко стане да се са нама весели, тај заостаје у послу, а они који не желе да дангубе, ми им и свирмао и певамо - вели Марија Стојков. Од три екипе из Црне Баре, за „Маторе момке” такмичарска комисија Кукурузијаде коју су сачињавали Са ва Сто ја но вић, Јо ви ца Ере ђин, Ра до ван Не ран џић и Ра до ван Стој ков, била је неумољива - дисквалификовани су јер су имали и појачање. Екипе берача су махом биле времешне, па није чудо да се сенћанска звала „Стари петао и две коке”. - Кад смо ишли у Нову Црњу на такмичење у кувању петловог паприкаша, нисмо знали како да назовемо екипу, па пошто нисмо више млади, случајно у шали нам је пао на памет назив екипе, који нам и приличи - прича капитен екипе Фе ренц Ке ре ши. Иако са такмичарским број један, на почетку парцеле, Сенћани су међу последњима обавили посао, али се због тога нико

TELEfONI

По бед нич ка еки па „Ма ли Бај мок” из Су бо ти це

није једио, јер је све урађено квалитетно. На другој страни њиве суботичкој екипи „Мали Бајмок”, коју предводи бандаш Сти пан Ку јун џић, ни дворедни машински берач није раван. Своју парцелу су обрали, посекли кукурузовину и сложили је у купе за 32 минута, а од такмичарске комисије добили све највише оцене, па су и заслужено проглашени шам-

Пле са чи це „Ро ма но дро ма” из Тор њо ша

VODI^

VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 0901-111-021 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPaS“ TOURiSM&TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

пионима Кукурузијаде, поновивши лањски успех. - Спремна смо и уходана екипа која се такмичи и побеђује - поносан је Кујунџић, који је неприкосновен и у косидби пшенице на суботичкој „Дужијанци” - Уз брзину у берби кукуруза битно је да жути клипови остану на гомили, кукурузовина да се што ниже посече, а купе што правимо од снопова су у низу као под конац. Навикли смо још као деца на салашима да учествујемо у овом послу, па смо остали у форми, јер се сада убирање летине обави берачима. Другопласирана је била екипа „Моба” из салашарског краја Оромпарт из Горњег Брега, код Сенте, а треће место освојила је екипа „Клиса” из Суботице. На проглашењу најбољих и додела захвалница спонзорима, наступали су оркестар и фолклорни анасмбли КУД „Свети Сава” из Чоке, у част кукуруза било је и трбушног плеса у изведби чланица Друштва „Романо дром” из Торњоша, а весеље је потрајало уз заједнички ручак. Текст и фото: М. Ми тро вић

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748

PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik ЗАСЕДАЛА СКУПШТИНА ОПШТИНЕ АЛИБУНАР

Без помињања притвореног председника

АЛИБУНАР: Четири дана након хапшења преседника општине Данијела Кишмартона у Алибунару је одржана сеница општинског парламента на којој у званичном делу није ни речи било о овом случају. Одборници су усвојили оставку Војислава Диклића (ДСС) из Новог Козјака на чланство у Општинском већу, да би био изабран за заменика председника општине. Саша Поштин из Добрице је разрешен одборничке функције, а на његово место изабрана је Кристина Керчобан из Иланџе. Како је на претходној седници на лични захтев прихваћена оставка заменика председника Скупштине општине, на овој седници је на предлог одборничке групе „За европску Србију” на ову функцију је изабран Ђорђе Суса из Владимировца, а у Општинско веће је изабран Саша Поштин из Добрице. Нови потпредседник општине ће професионално обављати ову функцију, Скупштина је овластила свог председника Душана Јовановића за потписника општинског буџета. - Немам коментар за мој избор на функцију заменика председника општине, јесам члан ДСС, али ова коалиција са Демократском странком успе-

Заменик председника Војислав Диклић

шно функционише већ три и по године. Исто је и у Панчеву ове две главне функције обављају личноси из ДС И ДСС - кратко је новинарима рекао нови заменик председника општине Војислав Диклић. - Не, није ова седница Скупштине била ванредна, већ се ради на томе да се одржи стабилна власт у општини, да буџет и систем локалне власти нормално функционише - рекао је кратко за медије председник Скупштине Душан Јовановић. Р. Јовановић

Уз поскупљење гаса попуст за редовне платише ЗРЕЊАНИН: Топлана у Зрењанину спремно дочекује зиму и већ је обављен већи број санација на топловодима, казао је директор ЈКП „Градска топлана” Владимир Тешић. Он је додао да је нова котларница припремљена за предстојећу зимску сезону и да је плаћен већи део дуга према „Србијагасу”, тако да не прети прекид испоруке гаса граду на Бегеју. - Постоји и део вреловода који је у доста лошем стању, а даље санације ће зависити од финансија и временских услова. Међутим, ми се надамо да проблема неће бити - истакао је директор „Градске топлане”, додајући да ће ово предузеће током недеље обавити топлу пробу, како би стручне службе могле да уоче евентуалне проблеме у снабдевању топлотном енергијом пре почетка грејне сезоне.

Наступ плесне групе „Миленијум”

ка Европског првенства у рукомету. Велики спортски догађај за Србију, и Вршац, одржаће се од 15. до 29. јануара идуће године. Поред лепо дизајнираног „дигиталца” ту је огромна рукометна

у спортске објекте у овом граду исплатило и допринело афирмацији града и развоју туризма у њему. У спортској дворани Миленијум је успешно 2005. одржан део

Гра ђа ни ду гу ју 37 ми ли о на КИ КИН ДА: Јавно предузеће „Топлана” нову грејну сезону започеће у суботу, 15. октобра. То је уједно и датум до којег се мора уплатити 37 милиона динара фирми „Србијагас”, колико износи дуг за прва јануар и фебруар ове године. Укупан дуг „Топлане” према испоручиоцу гаса износи 119, 4 милиона динара. Од тога је стари дуг 9,4 милиона, који би требало платити до 1. децембра, 99 милиона динара је основни дуг, а 20 милиона су камате. - Наши корисници дугују 117 милиона динара за даљинско грејање - каже дирек-

Европског шампионата у кошарци, сада, поред Београда, Ниша и Новог Сада, овде ће у оквиру десетог јубиларног Европског првенства у рукомету играти репрезентације Исланда, Норвешке, Словеније и Хрватске. Живковић је обећао да ће овај град бити добар домаћин и најавио долазак великог броја навијача из земаља чије се екипе такмиче. Његов заменик Мирко Добросављевић је рекао да су сви хотелски капацитети већ резервисани, норвешки навијачи траже смештај по јужнобанатским хотелима, а улазнице су преко интернета у највећем броју распродате. Представници репрезентација и челници европске рукометне асоцијације били су овде и задовољни су условима за игру у хали Миленијум као и смештајем у хотелима „Србија” и „Вила брег”. Окупљене Вршчане су атрактивном игром забавиле чланице Плесне групе „Миленијум” које нааступају на свим сусретима женске и мушке екипе „Хемофарм Штада” у овом граду. Р. Јовановић

ОПШТИНИ КИКИНДА ПРИПАЛА ПРЕОСТАЛА ЗА ДРУЖНА ИМОВИНА

Вра ће ни пар це ле и објек ти

КИ КИН ДА: Влада Србије одлучила је да Општини Кикинда врати имовину Земљорадниче задруге „Кикинда”, тачније ону имовину прео сталу након стечаја који је спроведен. Ово ће допринети да локална самоуправа у Кикинди по стане власник око 1.300 квадрата по словног про стора и две земљишне парцеле. - Прве процене показују да је вредност имовине која ће нам бити враћена најмање 350 хиљада евра - истиче заменик председника општине Ми лош Ла ти но вић. - Након потписивања уговора са Владом Србије, Општина Кикинда имаће у власништву део Земљорадничке задруге, који се налази у

На гра да Дра го сла ви Бар зут КИ К ИН Д А: Ауторка збирке прича „Златни метак” Дра го сла ва Бар зут овогодишња је добитница награде „Ђура Ђуканов”, коју додељује Народна библиотека „Јован Поповић” из Кикинде. У образложењу стоји да се збирка „Златни метак” истакла аутентичним гласом женског урбаног приповедача који суверено влада формом кратке приче. Награда „Ђура Ђуканов” установљена је 2005. године. Свечано уручење овогодишњој добитници одржаће се 19. јануара, на дан рођења Ђуре Ђуканова. А. Ђ.

Грађани ће о тачном термину ових тестирања бити информисани путем медија. По Тешићевим речима, цену гаса одређује Влада Републике Србије, на предлог Агенције за енергетику, а „Србијагас” и дистрибутери су већ поднели захтев за повећање цене овог енергента. Ако Влада усвоји предлог, очекује се корекција цене, која ће бити виша за петнаестак одсто. - Уколико се то деси, зрењанинска „Градска топлана” изаћи ће у сусрет свим грађанима који редовно измирују своја дуговања и одобриће попуст од пет одсто, како бисмо на тај начин ублажили незавидну ситуацију и кризу у којој се налазимо - најавио је Тешић. Ж. Б.

ГРЕЈАЊЕ У КИКИНДИ ПОЧЕЋЕ У СУБОТУ

Вршац ће бити добар домаћин лопта, стативе са мрежом, што је најзанимљивије за младе који ту омеравају своје умеће у давању голова. Грађанима је председник Живковић поручио да се улагање

ЗРЕЊАНИНСКА ТОПЛАНА СПРЕМНО ДОЧЕКУЈЕ ЗИМУ

ПОЧЕЛО ОДБРОЈАВАЊЕ РУКОМЕТНОГ САТА

ВРШАЦ: Притиском на тастер тачно у подне у суботу, председник општине Чедомир Живковић покренуо је вршачки рукометни сат којим се одбројава време до почет-

ponedeqak10.oktobar2011.

дворишту у Семачкој улици, као и салу чији је власник фабрика „Тоза Марковић”. Враћен је и магацин у Шанадској улици који је под примарном заштитом. Верујем да ће у наредном периоду служити као градски Културни центар, а сви остали објекти биће издати у закуп. Ово је значајна ствар за општину Кикинда, напоменуо је Латиновић, јер су многе општине суочене са проблемом директне имовине. И две пољопривредне парцеле такође ће бити добро искоришћене, променом намене у грађевинско земљиште. На њима је тада могућа изградња станова или туристичко-еколошких објеката. А. Ђ.

тор „Топлане” Никола Терзин. - Приватни сектор има дуг од 37 милиона, друштвени 38, а на име тужби и осталих дуговања потражујемо 42 милиона динара. У реконструкцију вреловода на Градском тргу код управне зграде НИС-а ове године утрошена су два милиона динара. - Санирано је 65 метара топловода, а овај посао био је неопходан, јер су цеви на овој деоници биле старе више од 30 година и током прошле године имали смо неколико хаварија - објашњава Терзин. - Најављена

реконструкција топловода у Улици браће Татић ипак неће бити обављена. Пројекат јесте започет, међутим због процеса јавне набавке, која траје три месеца, није реализован. У најкритичнијем делу ове улице ипак су промењене цеви, те не очекујем проблеме када почне грејна сезона. Топле пробе почеће 12. и завршиће се 15. октобра. Цена грејања за сада је као и лане 74,95 динара по квадрату за станове или 112,43 динара по квадратном метру за пословни простор. А. Ђуран

Сећање на дан ослобођења

БЕЧЕЈ: Општинска организација СУБНОР-а Бечеја одржала је континуитет у обележавању 8. октобра, дана ослобођења Бечеја од фашизма, и у годинама када је тај историјски датум био маргинализован. Ове године, уз подршку локалне власти одржана је и свечана академија у Градском по-

те с именима настрадалих Бечејаца у борби против фашизма, одржана је комеморација. Скупу су присуствовали председник општине Петер Кнези, његов заменик Будислав Медурић и председник СО Бечеј Душан Јовановић, као и делегације Покрајинског одбора СУБНОР, борачких

Делегација Општине Бечеј полаже венац

зоришту и емитован је документарни филм „Сећење на ослобођење Бечеја“. Испред спомен-зида на Градској кући, где су пре 24 године локална самоуправа и ОО СУБНОР поставили 540 плочица од терако-

организација Апатина, Србобрана, Сремске Митровице и Сомбора, делегације СССС, СПС, ПУПС, учесници НОП и грађани. Минутом ћутања и полагањем венаца одата је почаст жртвама Другог светског рата. В. Ј.

Школа уређена, грејање нерешено БАНАТСКО ВЕЛИКО СЕЛО: Током летњег распуста у уређење Основне школе „Славко Родић” у Банатском Великом Селу, уложено је 700 хиљада динара из буџета , те је то био повод да школу посете помоћница председника Општине Гордана Булатовиоћ и директорка Дирекције за изградњу града Едита Дивковић. - Одржавање старих школских зграда веома је важно – истакла је Булатовићева. - Новац је утрошен за замену подова и кречење учионица, као и нове плакаре у учионицама. Замењене су и плоче и седишта. Јавно предузеће Дирекција за изградњу града за обављене радове уложила је 260 хиљада динара, истакла је Едита Дивковић: -Уређени су фискултурна сала и кабинет за техничко васпитање. Захтев запослених у школи јесте да санирамо грејање те ћемо настојати да након ребаланса буџета обезбедимо средства за ту намену. А. Ђ.

Жртвама венци на спомен-обележјима

ЧОКА: Дан ослобођења од фашизма у Другом светском рату обележен је протеклог викенда у местима чоканске општине Падеју, Остојићеву, Санаду, Црној Бари и Чоки. Венце су испред зграде СО у Чоки положили општински челници из редова владајуће Демократске странке, са председником општине др Предрагом Мијићем, док су у Остојићеву централну прославу годишњице ослобођења приредили општински одбори СПС-а и ПУПС-а. М. Мр.

Информатичко описмењавање најстаријих СУБОТИЦА: Пројекат за информатичко описмењивање Геронтолошког центра у Суботици је завршен. Првих 31 стари суграђанин успешно је завршио курс, 20 их још похађа на мађарском језику, а интересовање међу најстаријима је велико, тако све више њих жели да научи да ради на компјутеру. У Геронтолошком центру кажу да су формиране листе чекања 187 пензионера. - Обуку су изводила три инжењера информатике, као практиканти у Геронтолошком центру. Идеју је подржало Министарство за рад и социјална питања и поклонило нам 26 рачунара. Када се обуке заврше рачунаре ћемо распоредити по потребама по геронтолошким клубовима - рекао је директор Геронтолошког центра Ненад Иванишевић. Суботица међу првим градовима у земљи понудила овакав пројекат за информатичко описмењивање најстаријих. А. А.

Позив кулинарима БЕЧЕЈ: Кулинари добијају нову прилику за дружење и такмичење у предивном амбијенту крај бечејског Рибњака. После паприкаша од дивље патке и рибље чорбе, на реду је кување слатког купуса с овчетином, које ће се одржати у суботу, 15. октобра, а заинтересовани кулинари могу се пријавити до сутра. - Котизација је 1.500 динара, а ми им обезбеђујемо четири килограма овчетине и главицу купуса, дрва за огрев, мада и бутан може да се користи као енергија, и место за кување и дружење. Припремамо забаву за суграђане и госте који желе да присуствују овој трећој по реду, манифестацији. Порција овчетине с купусом биће 200 динара, сазнали смо од Стеве Адамовића. В. Ј.

RePORTA@e

ponedeqak10.oktobar2011.

dnevnik

c m y

NA „DA NI MA LU DA JE” U KI KIN DI BI LO JE I SLO VE NA CA I IN DI JA NA CA

Dva me tra i dve sta ki la lu de bun de ve Sva ke dru gog vi ken da ok to bra, ve} 26 go di na, Ki kin da po sta je cen tar Evro pe za hva qu ju }i je din stve noj ma ni fe sta ci ji „Da ni lu da je“, ko ja oku pqa ve li ki broj uz ga ji va ~a bun de va, na mer nih da pri ka ù naj te ù od no sno naj du ù ti kvu. Grad ski trg, Ki kin |a ni s po no som is ti ~u, po sta je naj ve }a go stin ska so ba ju go i sto~ ne Evro pe, a tu ne ma {ta ne ma. Svi po ka zu ju ono {to naj bqe ume ju i zna ju, a kra qi ca Lu da ja gle da ih sa po ~a snog me sta. Is pod bi ne je sve woj u ~ast, slat ke i sla ne po sla sti ce, kar ne val, pa ~ak i ra ki ja. Pri de or ke stri, ben do vi ili kwi èv ne ve ~e ri, to kom ko jih je pred sta vqen i ku var „Bun de va ra“, sa za bo ra vqe nim ba ki nim re cep ti ma. Ma li {a ni i u~e ni ci osnov nih {ko la, wih oko 500, su ta ko |e po ka za li ko li ko ima ju ma {te i vo qe da im plo do vi je se ni bu du ode }a. Po se ti o ci su ima li pri li ku da vi de gro `|e u {et wi sa In di jan cem ob u ~e nim u qu {i ke od ku ku ru za. Ko sti mi su bi li ukra {e ni ì re vi ma, ke ste wi ma, vi no vom lo zom ili ko ki ca ma. Sve,

na rav no, pred vo |e ni lu da jom. Su bot we ju tro hlad no, ali ve dro za po ~e lo je tra di ci o- nal nim “Ba nat skim fru {tu kom”. Ove go di ne do ma }i ce i ~la ni ce udru è wa è na iz ~i ta ve op {ti ne do ne le su naj in te re sant ni je pro iz vo de na rav no od lu da je. Osim pi te sa lu da jom i ko la ~a, po se ti o ci su mo gli da pro ba ju pek mez, sok i slat ko. Bi lo je tu i u{ti pa ka od lu da je i sve ono {to vam pad ne ili ne pad ne na pa met, a u se bi ima za {tit ni znak – lu da ju. Po tru di le su se ba nat ske so se, pa su spra vi le bo gat je lov nik – pra vi fru {tuk ko ji se ne ka da jeo, ma da smo od na {ih sa go vor ni ca ~u li da se pr vi obrok i dan da nas u se li ma spre ma na sta rin ski i po ma lo za bo ra vqen na ~in uz ma ju {ku, sla ni nu, {un ku, ~var ke i sve I na kar ne val se ne mo è bez ba nat skog fru {tu ka ono {to je neo p hod no da se une su us pe le da do bi ju ba{ sve ta~ Po red wih na sve ga ne ko li ko se da do ma }in ko ji od la zi na ne sa stoj ke, jer ka ko su nam re - me ta ra Ki kin |a ni i go sti ko ji wi vu da ra di ima sna ge do ru~ kle u~e sni ce, zlat no pra vi lo su ju ~e bi li na “Da ni ma lu da je” ka. Za vi ri va le su do ma }i ce i ku li nar stva je da se pre }u ti ima li su pri li ku da po gle da ju i ras pi ti va le se re cep te, ali ni - naj va `ni ji sa sto jak. Evrop ski ku tak. Naj ve }a atrak -

Nek se ~u je na da le ko

Mi lo{ De sni ca

Pof to ra{ ili za{to poltronstvo nije me|u sedam smrtnih grehova

Dru go pla si ra ni u ovoj ka te go ri ji je â ba Ze di iz Sr bo bra na ~i ja lu da ja te ì 86, dok je tre }e pla si ra ni Te me ri nac Ja no{ Mar ton sa lu da jom te {kom 82,7 ki lo gra ma. Naj du è lu da je je vla snik Ja no{ Var ga iz Te me ri na, ima lo je u woj 218 cn. We gov brat Ti bor je do neo sa mo 10 cen ti me ta ra kra }u, dok je tre }e me sto pri pa lo Go ra nu Mi lo {e vi }u u~e ni ku Po qo pri vred ne {ko le iz Fu to ga. - Od 2002. tak mi ~im se ov de. Osva jao sam dru go i tre }e me sto, a pr vi put sam po bed nik – po no san je Ja no{. – Iako go di na ni je po go do va la pro iz vod wi ovog po vr }a, brat i ja ima mo re cept za uspeh. I za ba va je bi la na “ni vou”, pe va li su Ha ris Xi no vi}, Mi ro slav Ili} i „Ba ja ga” sa sve “In struk to ri ma“. Kao i la ne ma ni fe sta ci ju su fi nan si ra li do na to ri, te ni je bi lo po tre be za sred stvi ma iz bu xe ta. Ko {ta la je oko 4,5 mi li o na di na ra, a naj vi {e se is ka zao NIS sa 2,5. Alek san dra \u ra n

Ja no{ Var ga

NE NAD LO VREN SKI PO KLO NIO NO VI @I VOT TI SKOM [A RA NU VE LI KOM K’O PRA SE

PRE^ANSKA LEKSIKA

aè se i amina{, jesmen, uvlaka~, vazelinac, udvorica, ulizica, klimoglavac, poltron... zavisno kad se i gde ~in pokazivawa po{tovawa prema osobi na visokom poloàju zbiva. Poftora{ je jo{ najblaè {to se moè sresti u dugoj istoriji samoponiàvawa, a sve zarad proboja na sun~anije mesto u dru{tvenoj hijerarhiji. Poftoravawe ne mora biti ~ak ni blizu poltrona{tvu. Recimo, kad se poftorava starijima ili u~iteqici, popi, gostu, svakome ko je bespogovorno pametniji, iskusniji, pogotovo mo}niji, bogatiji, uticajniji. Poftoravawe èni ili muù smatra se malo poniàvaju}im, ali je svrsishodno, ~uva mir u ku}i. Osim ako se ne dogodi da ono “Da, draga” padne u nezgodnom trenutku kao u ~uvenom engleskom vicu. Dok doru~kuju, on ~ita berzanske izve{taje, ona neki ènski ~asopis. Uobi~ajenu, uvek potrebnu ti{inu, sem {u{tawa novina, prekida weno pitawe: Dragi, je li istina ovo {to pi{u da su ovce najglupqe doma}e ìvotiwe. On rutinski veli: Da, jagwe moje! Ne mora biti da se ona naqutila. Nau~no je dokazano da supru`nici koji su zajedno duè od dve decenije uop{te ne registruju 60 odsto onoga {ta im saop{ti druga strana! Poftora{i nisu samo najbenigniji me|u poltronima ve} i najmudriji. Kazati ne{to u smislu „Ta vam je ba{ dobra„ ili „Ba{ sam i ja tako mislio„, mnogo je bezopasnije od ekstremno jakih izliva qubavi prema vo|ama. Ravni~ari, pa i Vojvo|ani s dubqim korenima u ovim predelima, nisu skloni vatrenim izlivima podani{tva. Poftoravawe je jo{ u redu, ali zakliwawe na qubav do krvi i sli~no prikazivawe – hvala vam lepo! Ve} vekovima ìve u ve~itoj provinciji, glavne su carevi, kraqevi, sultani, cezari, kajzeri, kanovi, predsednici i mar{ali, uvek bili u dosta dalekoj prestonici, pa se shvatilo da mnogo vatrena podani{tva ni ne stignu do ciqa. Dobro, caru se uvek davalo wegovo,

ci ja sva ka ko su bi li go sti iz slo ve na~ kog gra da [en tju ra. Oni su na svom {tan du bes plat no de li li na ci o nal na je la, ni je fa li lo do ma }eg hle ba i ko ba si ca, a mla di }i i de voj ke ob u ~e ne u na rod ne no {we pe va li su i za ba vqa li go ste. U pu bli ci je na stao ta jac ka da je na red do {lo i me re we naj te ìh i naj du ìh plo do va. ê tvr ti put za re dom po bed ni cu, te {ku 190,5 ki lo gra ma uz ga jio je Mi lan De sni ca iz Sa vi nog Se la, stu dent Po qo pri vred nog fa kul te ta iz No vog Sa da, ko ji is ti ~e da je slu {ao i pa `qi vo pri me wi vao sa ve te svo jih men to ra, ali je ka ko sam ka è imao i pu no sre }e. - Ove go di ne bi lo ju je te {ko uz ga ji ti jer su {a ne ide na ru ku ovom po vr }u – is ta ko je la u re at. – Na dao sam se da }u u Ki kin di do ne ti bun de vu od 300 ki lo gra ma, i obo ri ti sop stve ni re kord po stig nut la ne od 288,3 ki le. Ve} sam spre mio za na red nu se zo nu do bru ze mqu i se me.

ali ni{ta preko toga. Ako se ba{ mora, ima i drugih na~ina. Uvek je bilo dobrih zanatlija i trgovaca, pa se shvatilo {ta bu{i gde burgija ne}e. Dobra di{krecija ~uda ~ini. Sama joj re~ kaè: niko ne zna da si se uvla~io, a ciq postignut. êsto drugih na~ina i nije bilo. Ravni~ari su neve{ti u laktawu, a naro~ito turawu. Ti delovi tela im trebaju za druge poslove. Ako se i dese vulkanski izlivi poltronstva, onda su im glavni akteri jo{ neprilago|eni, pristigli iz krajeva koji su bili duè pod Turcima, koji su vrlo cenili poltronstvo. Bilo je poltrona, naravno, i pre turskog vakta. Tako je senat Rima pre 2000 godina unakaradio taze kalendar {to ga je naru~io Gaj Julije. Jeste on dobio svoj mesec, odmah iza Junone, ali je Senat na{ao neophodnim da posveti mesec i narednom cezaru, Avgustu. Hitno je period posle jula, tad zvan sekstendar ({esti) preimenovan u “avgust” a da ne bi novi car ispao mawe vredan od starog, sirotom februaru je oduzet jo{ jedan dan! @iteqi s prostora Vojovdine, koji je onda bio neka rimska provincija, mogli su samo da aminuju promenu, kao i mnoge druge kasnije. Kalendar je posle popravqan, ali je i gregorijanski, zadrào je mnoge mane, pa i tu poltronsku. Polugodi{ta i tromese~ja mu nisu jednaka, posledwa ~etiri meseca imaju pogre{na imena a jo{ je i – neta~an! Neki slovenski narodi imaju razumqivija imena meseci, prema godi{wim dobima, vremenskim prilikama i poqskim radovima, ali ne bih da ih hvalim bez velike potrebe. Nikad mi nije bilo jasno za{to poltronstvo nije me|u sedam smrtnih grehova. Za{to je opravdanije nego biti pohotqivac, zavidqivac, halavac... Osim ako je to osobina koju niko ne moè da izbegne, sasvim. Pa vle Ma le {ev (Gra |a za kwi gu „Tri red ri ba pli va / Di va no o re ~i ma“)

Tro fe ji pli va ju po zi du Stra stve nom pe ca ro {u i pre pa ra to ru Ne na du Lo vren skom iz No vog Kne èv ca ona mad se ba{ po sre }i lo, pa se na udi cu za ka ~io {a ran di vqak od ~ak 15 ki la! Pri me rak ka kav se na pam ti na ovom de lu Ti se. Po {to je se zo na za we ga bi la iz u zet no be ri }et na, ni je se mno go dvo u mio, ve} je ka pi tal cu da ro vao no vi ì vot i do zvo lio da o pet za pli va. Na rav no, nkon fo to gra fi sa wa da ne bu de po sle ka ko lov ci i ri bo lov ci la ù. - Pa `qi vo sa mo ga pre ve zli i pu sti li u je ze ro Tre se ti {te na do mak Pa li }a, iz u ze tan re vir gde se odr à va ju naj po zna ti ja do ma }a i me |u na rod na tak mi ~e wa. Ta ko }e {a ran usre }i ti mno ge ri bo lov ce, mo }i }e da ga upe ca ju, sli ka ju se i vra te u je ze ro - pri ~a Lo vren ski, ko ji u svo joj ko lek ci ji ve} ima di vqa ka od 12,2 ki lo gra ma i ka pi tal ne pri mer ke dru gih ri ba. Bez mi sti fi ka ci je ot kri va da ka pi ta lac, kao i ve }i na ti skih, pao na ma mac „bo i la” do ma }e iz ra de, ko jeg ne ma po mar ke ti ma ri bo lo va~ ke opre me, ali je ve} pro ve ren. - Bo ri ti se sa ta ko mo} nim {a ra nom ve li ko je za do voq stvo, ali ~im sam shva tio ko li ki je po stao

Ri be je naj te `e pre pa ri ra ti

sam pa `qi vi ji, da ga ne bih po vre dio, jer sam re {io da ga vra tim u vo du. Sa mo bi lo di le me u ko ju - uve ra va Lo vren ski. Pre pa ri ra we je naj vi {e u~io iz kwi ga u rod nom Osto ji }e vu. Po ~et na is ku stva je sti cao na ma wim ri be ko je je sam upe cao, pri zna je da je i mno go gre {io, ali sve

pri kri ti da ri ba bu de pra vi ukras u do mu ri bo lov ca. Ko li ko on zna pre pa ri ra wem ri ba se kod nas, osim we ga, ni ko ne ba vi. Jer po treb no je da se o~i sti od or gan skih ma te ri ja, uklo ne me so, ma sno }e i ko {~i ce, a spo qa osta ne sa mo kr qu{t. Ta ko pra zna ko `a se {ta vi ra di za {ti te od

Za uspo me nu i du go se }a we na di vqa ka od 15 ki la

ma we od kada je na stu pi la era in ter ne ta, pa su mu do stup ni broj ni spe ci ja li zo va ni ino stra ni saj to vi. - Naj ve }e je is ku {e we je kad pe ca ro{ do ne se tro fej i `e li da ga sa ~u va, a ve o ma je o{te }en - pri zna je Lo vren ski. Po treb no je, ko li ko god je mo gu }e ta o{te }e wa

sit nih pre da to ra, mo qa ca, ko ji su joj naj ve }i ne pri ja te qi. Mu ko tr pan je po sao da se ta nu {na ri bqa ko à ne o{te ti, za to se we go ve ko le ge ra di je ba ve su vo zem ci ma. - Is pu na ri be je pro fe si o nal na taj na, jer se ra di sa spe ci jal nom ma som, ko ja pa `qi vo od me ra va, ma da se ri ba mo è na pra vi ti ne {to du òm ili uòm, ve} po è qi mu {te ri je - ob ja {wa va Lo vren ski. - Po pra vi lu se pre po ~et ka ra da me ri, a po za vr {et ku tre ba da ima isti ga ba rit. Pre pa ri ra na ri ba ima neo gra ni ~en rok tra ja wa. Ipak, ne tre ba je dr à ti na sun cu ili na na po qu kad je mno go hlad no. Po {to se ri ba pre ma zu je sa tri slo ja dvo kom po nent nog la ka, ona ne ma mi ri sa i ne mo ra se ~u va ti u sta klu ili u po seb nim uslo vi ma. Lo vren ski je ina ~e iz u ~io auto me ha ni ~ar ski za nat, ali su mu je udi ca traj no od re di la za ni ma we - vla snik je agen ci je za pre pa ri ra we. M. Mi tro vi}

CRNA HRONIKA

dNevNIK U PORASTU BROJ STRADALIH U SAOBRA]AJNIM NESRE]AMA

Za de vet me se ci na dru mo vi ma po gi nu lo 516 oso ba

Na srpskim drumovima, u prvih devet meseci ove godine u saobra}ajnim nesre}ama poginulo je 516 osoba {to je za 10,7 odsto vi{e nego u istom periodu 2010. kada je u saobra}aju stradalo 466 qudi. Broj povre|enih osoba u posmatranom intervalu u ovoj godini u odnosu na pro{lu je ve}i za 4,5 odsto, navodi se u dopisu Ministarstva unutra{wih poslova. U prvih devet meseci ove godine u saobra}ajnim nezgodama povre|eno je 14.560 osoba dok je pro{le godine bilo povre|eno wih 13.934. Od 1. januara do 30. septembra MUP je evidentirao 31.891 saobra}ajnu nezgodu, dok ih je u istom periodu 2010. bilo 34.314. Razlog za pove}awe broja stradalih u sa-

obra}ajnim nezgodama, uprkos strogom Zakonu o bezbednosti u saobra}aju koji je stupio na snagu sredinom decembra 2009. nadle`ni vide u opu{tawu voza~a ali i nekim nedostacima tog pravnog akta. Resorni ministar Ivi ca Da ~i} nedavno je potvrdio da se radi na izmenama i dopunama Zakona o bezbedosti u saobra}aju, ~ime bi se pove}ala bezbednost na putevima. Da~i} je tada rekao novinarima da je u prvoj godini primene tog zakona stawe bezbednosti u saobra}aju bilo znatno boqe, ali da su se ve} tokom druge godine voza~i po~eli vra}ati starom na~inu pona{awa.

U CENTRU MO[ORINA

Kr va vi ob ra ~un is pred ka fa ne Alek san dar I. (37) iz Mo{orina uhap{en je pod sumwom da je preksino} oko 23 sata u centru tog mesta kuhiwskim no`em ubo, u predelu prepona, me{tanina Ve dra na S. (26) koji je zadobio je te{ke telesne povrede opasne po `ivot. Prema prvim saznawima, obra~un izme|u ove dvojice se dogodio nakon sva|e, kod ugla ulica Svetozara Mileti}a i Kosovske. Navodno, akteri doga|aja su se prvo spore~kali pa je zatim do{lo i do tu~e. Dvadesetak minuta kasnije sukob je nastavqen

kada je jedan od u~esnika doneo no`. Vedran je zbog posekotine butne arterije imao obilno krvarewe, pa je prevezen u Klini~ki centar Vojvodine i sme{ten je na odeqewu intenzivne nege. Sudija novosadskog Vi{eg suda Ta tja na \u ra {ko vi} obavila je uvi|aj na licu mesta, okrivqeni za poku{aj ubistva Aleksandar I. je odmah li{en slobode. Wemu je sino} mu posle privo|ewa na saslu{awe odre|en pritvor do mesec dana. M. V.

Ma ri hu a na iz do ma }e ra di no sti Protiv Fe ren ca S. (1962) iz Sente policija je podnela krivi~nu prijavu, zbog osnova sumwe da je po~inio krivi~no delo neovla{}ene proizvodwe i stavqawa u promet opojnih droga. U wegovom dvori{tu prona|eno je pet biqaka, visine oko jedan metar, za koje je ve{ta~ewem utvr|eno da je opojna droga marihuana.

Ovo ina~e nije prvi otkriveni slu~aj uzgajawa marihuane u Senti. Pre deset dana za isto krivi~no delo osumwi~en je i Ti bor S. S. (1962) kod kojeg je prona|eno 3,3 kg suve biqne mase za koje se sumwa da je opojna droga marihuana, a u dvori{tu su prona|ene stabqike konopqe ukupne te`ine 7,5 kg. M. Mr.

Bal kan ska ru ta i da qe glav ni he ro in ski put Ministarstvo unutra{wih poslova Srbije ju~e je saop{tilo da je policija u akcijama preduzetim u borbi protiv trgovaca drogom „u prvih devet meseci ove godine zaplenila vi{e od 1,1 tona narkotika, ra~unaju}i i najnoviju pro{lonedeqnu uspe{nu akciju u kojoj su uhap{ene dve kriminalne grupe za koje se osnvoano sumwa da su preprodavale heroin. Prema podacima MUP-a, od po~etka godine zapleweno je 765,6 ki lo gra ma ma ri hu a ne, 5,8 kilograma kokaina, 5,3 kilograma ha{i{a, vi{e od 37 kilograma heroina, oko 31 kilogram tableta ekstazija, 2,4 kilograma amfetamina, kao i 190.025. komada raznih sinteti~kih narkotika ukupne te`ine vi{e od 250 kilograma. Kako je navedeno u saop{tewu, u akciji nazvanoj „Geto”, koju je preko dve stotine policajaca izvelo pro{le nedeqe, na podru~ju Novog Pazara, Beograda i Kraqeva , otkrivene su i pohap{ene dve kriminalne grupe koje su predvodili osum wi ~e ni Hik m et H. (36) iz Novog Pazara i Da li bor R. (25) iz Padinske Skele. Ministar unutra{wih po-

slova, Ivi ca Da ~i} je ne dav no iz ja vio da srp ska po li ci ja ima odli~nu saradwu s ameri~ kim FBI-jem i s agencijom DEA u borbi pro tiv tr go vi ne narkoticima, te da je nedavno potpisan sporazum o saradwi i sa ru skom slu `bom za borbu protiv narkotika. On je naglasio da su in for ma ci je na {eg MUP i BIA-e doprine le ve li kim uspe hu ak ci ja na za ple na ma narkotika u svetu, pogo to vo ko ka i na, zbog ~ega su na{e slu`be i pohvaqene od stranih kolega. - Kad je re~ o podacima koji se odnose na na{u zemqu, sigurno da se mo`e re}i da su zastupqene sve vrste droga: heroin, kokain, marihuana kao i sinteti~ke droge. Poznato je da smo u proteklim go di na ma ot kri va li i zaplewivali i laboratorije sinteti~kih droga. Bilo je vi{e takvih slu~ajeva, ali to je ipak relativno mala koli~ina u odnosu na ilegalni promet heroina ili kokaina. Ta-

ko|e, ta otkrivena sinteti~ka droga bila je namewena i drugim tr`i{tima, a ne samo na{em. Operativni podaci, pored ostalog, ukazuju da se doma}e kriminalne grupe sve vi{e okre}u ilegalnoj trgovini kokainom, pre svega krijum~arewu iz Latinske Amerike direkt no u ze mqe za pad ne Evrope tako da droga veoma ~esto uop{te i ne dolazi u na-

{u zemqu – rekao je Da~i}. On je tako|e naveo da pre ma ope ra tiv nim po da ci ma re le vantnih slu`bi brojnih zemaqa u svetu, kao jedan fenomen, u posledwih nekoliko decenija postoji tako zva na bal kan ska ruta , kroz koju razne ma fi ja {ke gru pe kri jum ~a re he roin iz Ava ga ni sta na i drugih dr`ava sa istoka. - Kad to govorim, tu se uglavnom svih ovih godina misli na al ban sku ma fi ju. Zna~i, s jedne strane i po podacima ameri~ke CIA-e, koja mi je to iznela u Va{ingtonu, skoro tri ~etvrtine heroina koji dolazi u Evropu, prebacuje se preko balkanske rute. Naravno, postoje i druge ruteseverna koja ide preko Rusije, a za ono {to prolazi kroz balkansku rutu, smatra se da oko tri ~e tvr ti ne spro vo di al banska mafija - rekao je ministar Ivica Da~i}. J. J.

JO[ UVEK SE TRAGA ZA VE]INOM UMETNINA UKRADENIH 5. OKTOBRA 2000. IZ NARODNE SKUP[TINE

Re mek-de la za vr {i la na bu vqa ku Ne po tvr |e ne sum we {vaj car skog tu ì o ca [ar la Fe sle ra da su sli ke slav nog Pi ka sa „Gla va ko wa” i „â {a i bo kal”, ukra de ne 2008. u ovoj ze mqi, za vr {i le u Sr bi ji, po no vo su u ì ù do ma }e jav no sti sta vi le sud bi nu vred nih umet ni na ne sta lih 5. ok to bra 2000. go di ne iz Do ma Na rod ne skup {ti ne u Be o gra du. Tada je od vi{e od 150 slika iz zbirke Narodne skup{tine nestalo ~ak devedeset, ali su tridesetak dela „inkognito“ vratili sami „po{teni uzima~i“. Jedna slika je prona|ena na buvqaku i kupqena za dve –tri hiqade dina ra. Kwi gu ne pro ce wi ve kul tur no i sto rij ske vred no sti “Protokol Svetoandrejske skup{tine 1858”, koja je tako|e ukradena 5. oktobra 2000. iz skup{tinskog zdawa, posle izvesnog vremena je u

losavqevi}a, “Vrbak “ Milana Ke~i}a… MUP traga i za ~etiri umetni~ke slike koje su 2006. godine ukradene iz Muzeja grada Novog Sada, kada su nepoznati lopovi odneli Rem bran tov „Por tret oca”, Rubensovovo delo „Sene ka”, „Pej za` sa pe ca ro {em” Pjera Fran~eska Mole i „Glavu Hrista”, delo nepoznatog holandskog ili nema~kog autora iz 16. veka. Prema dostupnim podacima, Interpolu su brojne dr`ave sveta prijavile potragu za ukupno oko 30.000 nestalih umet ni~ kih de la ko ja su ukradena iz galerija, muzejskih ili privatnih kolekcija, dok je procena da policije {irom sveta u ovom trenutku tra ga ju za vi {e od 170.000 umetni~kih dela, a da se pronalazi tek oko pet posto. Ameri~ki FBI ve} ~etiri decenije bezuspe{no traga za

„Ka pi je Be o gra da” - Mi li}a od Ma ~ve

Pola Sezana, ~uvenim Munkovim „Krikom”, koji je ukraden pre sedam godina… U Americi su agenti jedan od najve}ih uspeha u pronalasku ukradenih slika postigli

Pre ci zi ra we pred loga op tu ènog ti kazna od 30.000 do 3.000.000 dinara, koja se pla}a iz sredstava preduze}a. Prijavu protiv Kri{ta i aerodroma „Nikola Tesla” tuìla{tvu je u februaru 2009. godine podneo Sektor za buxetsku inspekciju i reviziju Odeqewa buxetske kontrole Ministarstva finansija, prema ~ijem nalazu i zakqu~ku je Program poslovawa JP Aerodrom „Nikola Tesla” za 2008. godinu, „probijen” za 6.313.323 dinara. Nakon toga tuìla{tvo je Trgovinskom sudu podnelo optu`ni predlog protiv Kri{ta i aerodroma „Nikola Tesla“. Kri{to se tereti da je po stupawu na funkciju generalnog direktora izdejstvovao promene unutra{weg Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova, me|u kojima je i sporna odredba koja daje mogu}nost uve}awa zarade menaxmenta preduze}a kroz stimulacije koje su dodeqivane po nalogu generalnog direktora ili direktora delatnosti.

OD PO^ETKA GODINE SRPSKA POLICIJA ZAPLENILA 1,1 TONU DROGE

PROCES BIV[EM DIREKTORU AERODROMA „NIKOLA TESLA” BOJANU KRI[TU

Privredni sud u Beogradu zatraì}e ove sedmice od Osnovnog tuìla{tva u Beogradu da precizira optu`ni predlog protiv nekada{weg generalnog direktora JP Aerodrom „Nikola Tesla” Bo ja na Kri {ta koji se tereti za nezakonito probijawe Programa Vlade Srbije za vi{e od {est miliona dinara. Sud }e optu`ni predlog na precizirawe tuìla{tvu proslediti 13. oktobra, a posle poteza tuìla{tva, su|ewe bi trebalo da bude nastavqeno, izjavio je Tanjugu vr{ilac funkcije predsednika tog suda Zlat ko Di mi tri}. Kri{tu se optu`nim predlogom Osnovnog javnog tuìla{tva na teret stavqa privredni prestup iz Uredbe o na~inu i kontroli obra~una i isplate zarada u javnim preduze}ima. Za taj prekr{aj zapre}ene su iskqu~ivo nov~ane kazne tako da Kri{tu kao odgovornom licu preti kazna od 5.000 do 200.000 dinara, koju }e morati li~no da plati. Aerodromu „Nikola Tesla” kao pravnom licu pre-

ponedeqak10.oktobar2011.

Pro{le godine se u Americi desila bizarna kra|a, kad je San Fran ci sku 30-go di {wi Mark Lugo iz galerije Vajn stajn pod si gur no snim kamerama skinuo sa zida ura-

Milion dolara oti{lo za 30 evra

„Ku }a u vi no gra du”, rad Mi lana Ko wo vi}a

pra {i ni bu vqa ka pri me tio jedan biv{i poslanik i kupio za 30 dinara, pa je tako vra }e na dr `a vi. Spi sak MUP-a sadr`i detaqne podatke o svih 55 slika za kojima traga, me|u kojima su i: „Igrali se kowi vrani“ Petra Lubarde, “Kapije Beograda” Mili}a od Ma~ve, “Ku}a u vinogradu” Milana Kowovi}a , “Katedrala” Pe|e Mi-

sli kom ~u ve nog Ka ra va |a „Hristovo ro|ewe sa sv. Lavrentijem i sv. Frawom” s po~etka 17. veka, koja je ukradena u Palermu 1969. godine. Ameri~ki agenti, specijalizovani za „umetni~ki kriminal”, pored ostalog tragaju i za Karava|ovim delom „Nativita”, dvema slikama Van Goga, Leonardovom „Devicom”, „Pogledom na Over su Oise”

U Evropi se me|u najve}e kra|e umetni~kih dela novijeg datuma ubrajaju dve pqa~ke koje su se pro{le godine desile u Francuskoj i jedna u [paniji. U januaru 2010, je iz jedne privatne vile na jugu Francuske ukradeno 30 umetni~kih slika, ukqu~uju}i dela Pabla Pikasa i Anrija Rusoa. U maju je, pak iz Muzeja moderene umetnosti u Parizu ukradeno pet skupocenih slika. U Madridu je u novembru pro{le godine iz jednog skladi{ta u predgra|u ukradeno 35 slika i nekoliko skulptura , me|u kojima su bila i dela Pikasa, a prona|ena su posle mesec dana potrage, ali se lopovima nije u{lo u trag. Policija je tada jednu skulpturu vrednu oko milion dolara slu~ajno prona{la na jednom otpadu metala, kome su je neidentifikovana lica prodala kao staro gvo`|e za tridesetak evra. 2008, go di ne, na kon {to je umro misteriozni Vilijam Kingslend, u ~ijem je stanu na Men het nu pro na |e no mno go slika. Naime, prilikom aukcije dela iz kolekcije koja je ostala iza Kingslenda od oko 300 slika poznatih svetskih sli kar skih ve li ~i na, me |u kojima Pikasa, za mnoge se ispostavilo da su ukradene.

mqen Pikasov crte` „Glava `e ne”, pro ce wen na 275.000 dolara, i s wim pod mi{kom od{etao. Kad su dva dana kasnije policajci uhapsili Luga, pokazalo se je crte` ve} bio zapakovao za slawe po {tom na ne po zna tu adresu, ali sre}om u tome nije uspeo. J. Jakovqevi}

dru[tvo

ponedeqak10.oktobar2011.

dnevnik

c m y

NOVOSADSKI OSNOVCI PLOVILI DUNAVOM I TISOM

Sad je u modi u~ionica na vodi Iz me |u ju tar we ne ve ri ce u o~i ma sto ti nak ma li {a na na no vo sad skom Ke ju `r ta va ra ci je da }e se stvar no vo zi ti ve li kim be lim bro dom i istih tih o~i ju u pre div no ok to bar sko ve ~e pre pu nih re~ nih pej za à Sre ma, Ba~ ke i Ba na ta, sme stio se ne dav no jed no dnev ni iz let ka ta ma ra nom „Zlat no sr ce”, na ko jem su |a ci dru gog i tre }eg raz re da no vo sad ske Osnov ne {ko le „Jo èf Ati la“ plo vi li do Ti te la i vra ti li se u No vi Sad. A s tog iz le ta, osim sja ja u o~i ma, ovim ma lim osnov ci ma osta la su i mno ga no va zna wa, pa ovaj brod, svo je vr sna u~i o ni ca na vo di u ko joj se la ko i br zo pu no to ga na u ~i, s pra vom plo vi pod slo ga nom „sad je u mo di u~i o ni ca na vo di“. Pr va lek ci ja brod ske u~i te qi ce Sa we, po sle upo zna va wa s br ka tim ka pe ta nom Ra de tom, mor na rom Sre} kom, ja kim kao Po paj, ma {i ni stom Ve qom, za hva qu ju }i ko jem mo to ri pre du kao ma ce, do ma }i nom Pe rom, ko ji se po tru dio da ma li go sti na bro du ne bu du glad ni i èd ni, bi la je o po na {a wu na bro du. Iz ove lek ci je svi su do bi li pe ti ce, jer ni ko ni je tr ~ao, ni ko nig de ni je i{ao sam, a brod je i uve ~e, ka da su se ma li put ni ci is kr ca li iz we ga, ba{ kao i uju tru ka da su se ukr ca li, bio bes pre kor no ~ist. Ni za le su se za tim lek ci je o re~ nom sa o bra }a ju, u ko jem se ne

par ki ra, ne go si dri, gle da li su |a ci svo jim o~i ma taj sa o bra }aj i ma ha li dru gim bro do vi ma i wi ho vim ka pe ta ni ma, uvek ta~ no od go va ra ju }i na pi ta we da li pro la zi te ret ni ili put ni~ ki brod. Pa su pro la zi li is pod mo sto va i zna li da oni pri pa da ju drum skom sa o bra }a ju i da je taj na{ sa o bra }aj sa da bo ga ti ji za jo{ je dan most kod Be {ke, is pod ko ga su me |u pr vi ma pro {li. Sa vla da li su i lek ci ju o vo do to ko vi ma u ko ji ma mo `e da se plo vi niz vod no, od iz vo ra pre ma u{}u, ba{ kao {to je brod plo vio Du na vom, pa uz vod no od u{}a pre ma iz vo ru, ona ko ka ko se pu to va we

na sta vi lo ka da je „Zlat no sr ce”, po sle Slan ka me na, iz Du na va uplo vi lo u Ti su i na sta vi lo pre ma Ti te lu. Ne iz ux be ni ka, ne go gle da ju }i oko se be, na u ~i li su ovi osnov ci i ka ko se od re |u je le va, a ka ko de sna oba la re ke, po zdra vqa li su uz put pe ca ro {e i pi ta li ih gri ze li smu| i ho }e li {tu ka. Vi de li su i ka ko je bo ja Ti se lep {a od bo je Du na va i sa zna li da je to zbog to ga {to Ti su ma we za ga |u je mo i ma we wom plo vi mo. Me |u ove lek ci je, s la ko }om su sta le i one o kor mo ra ni ma, ~a pqa ma, ga le bo vi ma, jer ni oni ov de ni su bi li re ~i i fo to gra -

fi je u ux be ni ci ma, ne go put ni ci na istom pu to va wu. Pra vi do `i vqaj bi la je i plo vid ba po red Kr ~e din ske ade pre pu ne ko wa, kra va, svi wa i ma ga ra ca, ko ji po woj sa svo jim pod mlad kom slo bod no pa su, pi ju vo du u Du na vu ili se u we mu ku pa ju. A {ta su sve u ovoj u~i o ni ci na vo di na u ~i li po ka za li su osnov ci i is pu wa va ju }i rad ne sve ske do bi je ne na po klon od or ga ni za to ra pu to va wa Ku }e zna wa „No va {ko la“. Ka da su na sva pi ta wa svi ta~ no od go vo ri li, na red je do {lo cr ta we ne kih div nih be lih bro do va, kao {to je „Zlat no sr ce“, ~i ji put ni ci ~u va ju re ke i ko jih bi tre ba lo da bu de {to vi {e i ne kih cr nih, ko ji ih za ga |u ju i ko jih ne bi tre ba lo da bu de uop {te. Po sle li kov nog, na re du je bi lo mu zi~ ko i svi su na u ~i li pe smu o Du na vu s pri pa da ju }om ko re o gra fi jom, a uz pe wa we na Ti tel ski breg, ni fi zi~ ko u ovom ras po re du ~a so va ni je za ne ma re no. Ko li ko su de se to go di {wa ci `eq ni sti ca wa zna wa u na sta vi u pri ro di po ka za lo je i jed no gla sno i gro mo gla sno opre de qe we da }e, po sle tro sat ne plo vid be i pri sta ja wa u Ti te lu, pr vo na Ti tel ski breg, pa tek on da na ru ~ak. A ta mo, na naj vi {oj ta~ ki u Ba~ koj, u gla ve ma lih No vo sa |a na za u vek se ure za la sli ka u ko joj {i ri nu rav nog Ba na ta i u{}e Be ge ja u Ti su, iz we nog sre di {weg de la, s de sne stra ne

oivi ~a va srem ska Fru {ka go ra, a s le ve opet rav na, Ba~ ka ome |e na Ti som. Tri put ura od osno va ca za slu `i la je i Alek san dra, tu ri sti~ ki vo di~ u Ti te lu, za sve {to ih je na u ~i la o 25 vr sta za {ti }e nih in se ka ta na Ti tel skom bre gu, pa o 40 vr sta bi qa ka ko je se ko ri ste u fa ma ce ut skoj

da se u ra znim ve {ti na ma nad me }u eki pe Ti gro va, Zma je va, Zlat nog sr ca, Ka~ ka va qa, Gu sa ra... I, na kra ju pu to va wa, u pre div nom pri zo ru No vog Sa da u no }i, na we go vom ke ju ko me {a la se ve li ka gru pa ne str pqi vih ro di te qa. I svi ma wi ma ovo pu to va we U~i o ni com na vo di ure za -

Na ovom putovawu ni ru~ak nije bio samo jelo, nego su mali gosti u Etno ku}i Bogojevi} videli i alate za izumiru}e zanate i ~uli i videli {ta su i kako nekad radili sara~i i potkiva~i, kako su se pravili vino i rakija, {ta se obuvalo i obla~ilo u Vojvodini, iz ~ega se jelo i na ~emu se kuvalo in dru stri ji, pa o to me da je Breg star 600.000 go di na, a ar he o lo {ko na la zi {te na we mu 4.000 go di na, pa za le gen du o smr ti hun skog voj sko vo |e Ati le ... Na ovom pu to va wu, ni ru ~ak ni je bio sa mo je lo, ne go su ma li go sti u Et no ku }i Bo go je vi} vi de li i ala te za iz u mi ru }e za na te i ~u li i vi de li {ta su i ka ko ne kad ra di li sa ra ~i i pot ki va ~i, ka ko se pra vi lo vi no i ra ki ja, {ta se obu va lo i obla ~i lo u Voj vo di ni, iz ~e ga se je lo i na ~e mu se ku va lo. Pe to sat ni po vra tak u No vi Sad u~i ni li su pre krat kim ani ma to ri Da na Ba na na i Ni ko li ca Pri ko li ca, po tru div {i se da sva ki gost na bro du po ka `e svoj ta le nat, od pe va wa i igra wa, do ka ra tea i rit mi~ ke gim na sti ke, ali i

}e se u pam }e we jer }e im wi ho vi ma li |a ci da ni ma pri ~a ti o to me ka ko Du nav, ma da dru ga po ve li ~i ni, ipak naj zna ~aj ni ja plov na re ka u Evro pi, na sta je u pod no` ju [var cval da u Ne ma~ koj od re ka Breg i Bri ga i te ~e kroz ~ak de set ze ma qa i kroz ~e ti ri glav na gra da i sva ~e ti ri po ~i wu na slo vo B. Mi li ca }e pri ~a ti i da su joj na ovom jed no dnev nom iz le tu naj lep {i bi li ko wi na Kr ~e din skoj adi, Ana sta si ja da se odu {e vi la alat ka ma za sta re za na te, Alek sa da je do bio naj ve }i apla uz za svoj hiphop na stup, Di mi tri je da je jeo naj lep {u pi tu s ja bu ka ma, a Pe tar da je bio u ka pe tan skoj ka bi ni i vo zio brod Du na vom. D. Deve~erski Fo to: I. Rami}

DRU[TVENE MRE@E I DECA

[tit za opasnosti s Fejsbuka ^i we ni ca da su na pi ta we da li ima ju svoj pro fil na Fejsbu ku svi jed na e sto go di {wa ci u Ka }u po di gli ru ke, ma da je ko ri {}e we ove dru {tve ne mre `e ogra ni ~e no na one sta ri je od 13 go di na, vi {e je ne go do voq no oprav da we za ak ci ju grad ske upra ve za obra zo va we No vog Sa da u ko joj stru~ wa ci Cen tra za pre ven ci ju de vi jant nog po na {a wa mla dih, uz po dr {ku onih iz Gru pe za su zbi ja we ma lo let ni~ ke de lin kven ci je Po li cij ske upra ve No vog Sa da, ve} go di nu i po da na obi la ze sve osnov ne i sred we {ko le i s u~e ni ci ma raz go va ra ju o na si qu i zlo sta vqa wu de ce pu tem no vih in for ma ci o no ko mu ni ka ci o nih teh no lo gi ja U ka} koj Osnov noj {ko li „\u ra Jak {i}“, u okvi ru ak tiv no sti po vo dom De~ je ne de qe, o to me na ko je ne pri jat no sti na i la ze dok su pred ra ~u na rom ili dok ko ri ste mo bil ni te le fon go vo ri li su pe ta ci, a ka ko od tih ne pri jat no sti da se sa mi za {ti te ob ja {wa va li su im Biqana Kiki}-Gruji} iz Cen tra za pre ven ci ju de vi jant nog po na {a wa mla dih i Nenad Erdeqan iz Gru pe za su zbi ja we ma lo let ni~ ke de lin kven ci je Po li cij ske upra ve No vog Sa da. - Dru {tvo i kroz si stem bez bed no sti bri ne o va ma na raz li -

~i te na ~i ne ve} od va {eg ro |e wa, bez ob zi ra da li vi to zna te ili ne - re kao je Ne nad Er de qa nin. - Me |u tim, i vi, a i va {i ro di te qi do va {eg pu no let stva, od go vor ni ste za to po na {a we. I ma da se ono neo d go va ra ju }e ne ka `wa va do 14. go di ne, uvek se ne gde be le `i i te be le {ke mo gu jed nog da na da vam pra ve pro ble me pri za po {qa va wu ili ne kim dru gim va `nim `i vot nim si tu a ci ja ma. Za to bu di te hra bri i pri ja vi te ako vam se ne {to lo {e de si ili vi di te da se de {a va ne kom dru gom. A ~i we ni ca da mno gi me |u ka} kim je da na e sto go di {wa ci ma na Fej sbu ku ima ju i vi {e od

ko je ne po zna je te, a za tim pre kon tro li {i te te pro fi le i po de si te na lo ge ta ko da bu du pri stu pa~ ni sa mo za pri ja te qe ko je po zna je te - sa ve to va la je Bi qa na Ki ki}-Gru ji}. - Ja ko je va `no i da u svo jim {i fra ma oba ve zno ima te i ve li kih i ma lih slo va i bro je va i zna ko va in ter punk ci je, a ni ka ko va {e ime, pre zi me, da tum ro |e wa ili adre su, jer ta ko vam la ko ne ko mo `e pro fil ukra sti i zlo u po tre bi ti ga. \a ci su upo zo re ni i na opa sno sti od vi dqi vo sti mejl adre se na zi du svog pro fi la, kao i na zlo u po tre bu fo to gra fi ja s we ga, te na nu `nost od bi -

\aci su upozoreni i na opasnosti od vidqivosti mejl adrese na zidu svog profila, kao i na zloupotrebu fotografija s wega, te na nu`nost odbijawa bilo kakvih ponuda pla}awa ili poklawawa ne~eg za fotografije, recimo, u kupa}em kostimu 500 „pri ja te qa“, od ko jih naj ve }i broj uop {te ne po zna ju, te da su ru ke bi le go re i na pi ta we da li i ka ko {ti te svoj pro fil, bi la je po vod raz go vo ra o po ve }a wu bez bed no sti za ra ~u na rom. - Pr vo, ka da ode te ku }i, iz bri {i te sa svog pro fi la sve

ja wa bi lo ka kvih po nu da pla }a wa ili po kla wa wa ne ~eg za fo to gra fi je, re ci mo, u ku pa }em ko sti mu, a po seb no da ni po {to ne pri sta ju na sa stan ke ko je im ne po zna ti za ka zu ju pre ko ove dru {tve ne mre `e, ko ju ne sme ju ko ri sti ti ni kao dnev nik, u ko jem za pi su ju svo je ak tiv no sti.

Skre nu ta im je pa `wa i da je jed nom otvo ren pro fil i sve une to na we ga za u vek sa ~u va no i ne mo `e da se iz bri {e. - Ba{ kao {to ste vi svi sla ga li ko li ko ima te go di na ka da ste se pri ja vqi va li, ta ko ima i dru gih qu di ko ji la `u i to ne ret ko s na me rom da na u de ba{ de ci - upo zo ri la je Bi qa na Ki ki}-Gru ji}. - De {a va lo se da po ro di ca po sle do la ska s od mo ra za tek ne opqa~ kan stan, a da je pre od mo ra ne ko iz we na Fej sbu ku ob ja vio u ko je vre me ne }e bi ti u sta nu. Zna mo i za slu ~aj da je de voj ~i ca si lo va na

ka da je oti {la na sa sta nak s „pri ja te qem“ s ove mre `e ko ji joj se pred sta vio kao vr {wak, a u stva ri je bio vr {wak we nog oca. Zbog sve ga to ga bu di te ja ko opre zni ka da ste na Fej su i sve {to vam je neo bi~ no u ko mu ni ka ci ji od mah pri ja vi te ro di te qi ma. Ni ka ko ne bi tre ba lo da se u~la wu je te ni u ka kve gru pe na dru {tve nim mre `a ma jer i tu ima pu no onih ko ji ho }e da vam na ne su zlo. U ovom raz go vo ru pe ta ci su upo zo re ni i da je za ko nom za bra we no sta vqa we sni ma ka na si qa i zlo sta vqa wa de ce na Ju -

tjub, te da, uko li ko ova kve snim ke vi de, pri ja ve to ne kom od ra slom u ko ga ima ju po ve re wa. Pred lo `e no im je i da svo je slo bod no vre me po ku {a ju da ko ri ste na ne ki dru gi na ~in, a ne na dru {tve nim mre `a ma, jer sa opa sno sti ma ko je na wi ma vre ba ju oni jo{ uvek ni su sprem ni da se no se. Po sle raz go vo ra s u~e ni ci ma, u okvi ru ove ak ci je, bi }e or ga ni zo va ni i raz go vo ri s ro di te qi ma u~e ni ka, jer mno gi od wih ni su ospo so bqe ni da kon tro li {u {ta im de ca ra de na kom pju te ru. D. D.

dru[tvo

dnevnik

ponedeqak10.oktobar2011.

LEKOVI NAMEWENI @IVOTIWAMA SVE ^E[]I U KU]NIM APOTEKAMA

Kad izle~e kowa, kako ne}e ~oveka

O ^EMU SAWAJU NA[A DECA

Na kafici sa An|elinom Yoli De ca u Sr bi ji, u ko joj je da nas do mi nant na po tro {a~ ka kul tu ra, vi {e ne ma {ta ju da po sta nu pu sto lo vi, is tra ì va ~i sve mi ra, sve ta oko se be, ve} sa wa re da bu du slav na i bo ga ta. Pre 25 go di na de ca su ma {ta la da le te u ko smos i is tra ù ju dru ge ci vi li za ci je, da pu tu ju ~i ta vim sve tom i upo zna ju dru ge kul tu re, a sa da su to de ca ko ja pu tu ju da bi se ku pa la u le pim ba ze ni ma, bo ra vi la u sku pim ho te li ma, bi la slav na, uì va la ra zna ma te ri jal na do bra. Ana li za In sti tu ta za pe da go {ka is tra ì va wa (IPI) po ka za la je da su upra vo to vred no sti o ko ji ma da nas mla di ma {ta ju, ka è di rek tor ka IPI Ja smi na [e fer i is ti ~e da je kod |a ka opao zna ~aj vred no sti is tra ì va wa i in te re so va wa za pri rod ne na u ke. Svi me

Is tra ì va~-sa rad nik IPI Je le na Pa vlo vi} sma tra da je za o kret na stao zbog pro mo vi sa wa po tro {a~ ke, ma te ri jal ne kul tu re, u ko joj je kult sla ve ve o ma va àn, na vo de }i da ogo vor nost de le me di ji, {ko la, na stav ni ci i ro di te qi. De~ ja ma {ta, ka ko ka è, ne na sta je u ne kom so ci jal nom va ku u mu, deo je op {te kul tu re, i do voq no je sa mo da po gle da mao me di je u ko ji ma je do mi nant na pred sta va o slav nim li~ no sti ma, zna ~a ju ma te ri jal nog, kao ak tu el nom kul tru nom obra scu. [kol ska de ca ni su mo ti vi sa na za pri rod ne na u ke, ux be ni ci ni su za ni mqi vi, na sta va pri rod nih na u ka ne pod sti ~e de~ ju ra do zna lost. Ta ko |e, tu je i pro blem obra zo va wa na stav ni ka ko ji pre da ju pri rod ne na u ke, re kla je Pa vlo vi }e va do da ju }i da se bu du }i

Ve te ri nar ske apo te ke sve ~e {}e po se }u ju gra |a ni ka ko bi ku pi li ne ki od pre pa ra ta ne za svo je ku} ne qu bim ce, ve} za se be. I na in ter ne tu, gde se raz me wu ju sa ve ti ka ko br zo i la ko ot klo ni ti po je di ne zdrav stve ne pro ble me, kre me, ma sti i ka pi na me we ne za le ~e we ì vo ti wa pre po ru ~u ju se kao „efik sni” i za le ~e we qu di. Sma tra se da su ovi le ko vi ja ~i, pa sa mim tim i de lo tvor ni ji, jer „kad iz le ~e ko wa ka ko ne }e ~o ve ka”. Naj ~e {}e se ku pu ju ma sti na me we ne za le ~e we ì vo ti wa, kao na pri mer „cr na mast” ili „kow ska mast”, ko ja je za pra vo „ih tiol - kam for”, a ko ja se ko ri sti za le ~e we po vre de li ga me na ta i mi {i }a kod ì vo ti wa. Qu di je ku pu ju za re u mat ske bo lo ve i is ~a {e wa zglo bo va i, ka ko ka ù, re zul ta ti su od li~ ni. Po je din ci tvr de da je de lo tvor na i kod gla vo bo qa i mi gre no znih na pa da, pa iako je pri li~ no ne pri jat nog mi ri sa, vo le je i pri pad ni ce lep {eg po la, jer na vod no po ma è u bor bi sa ce lu li tom i bu bu qi ca ma. Sve po pu lar ni ja je i „be la mast”, ka ko se u na ro du na zi va „flo go cid”, mast ko ja se ko ri sti kod bak te rij skih in fek ci ja ili kod za pa qe wa vi me na kod kra va. Na in ter ne tu se mo è na }i niz iz ja va ko ri sni ka ove kre me ko ji su, o~i gled no, pre za do voq ni we nim u~in kom. „Mi ni ka da u ku }i ni smo bez te ma sti. Od li~ na je,

sve {to se o woj pri ~a je ta~ no, i jo{ ski da i ke ra to ze, po ma `e da se sre de pot ko `ne bu bu qi ce ili ~i re vi, do bra je i za oje de od zno ja... Uko li ko se po vre di mo pa to po~ ne da se cr ve ni, sa mo de be lo

ve o ma te {ko pe re. Dru ga mast ko ju ta ko |e zo vu „kow ska” je ne ma~ ka mast ko ja se ta ko |e mo `e ku pi ti u ve te ri nar skim apo te ka ma. Ova mast je ze le ne bo je i mi ri {e na men tol, a obe su efi ka sne„.

Kada farmaceuti èle da objasne kupcu kako da lek primene na ìvotiwama, klijenti traè obja{wewe kako mogu da ga koriste na sebi na ne se mo mast, pa fla ster, i ne ma bri ge, ~ak i ako se ne {to za gno ji lo„. Na in ter net stra ni ca ma tra ì se po mo} kod bo la u ra me nu zbog „mi {a”, kao i re {e we za bol u pe ti po sle tre nin ga. Opet se sa ve tu je kow ska mast: „Za kow sku mast po sto je dve va ri jan te. Jed na je do ma }e pro iz vod we, to je jed na gu sta, cr na, smr dqi va mast ko ja se

Ove kre me ni su sku pe, a ka ko ih pra ti do bro is ku stvo broj nih ko ri sni ka, ku pu ju se sve ~e {}e. U ve te ri nar skoj apo te ci ka ù da su im mu {te ri je sve ~e {}e qu di ko ji ne ma ju ì vo ti we. Ka da è le da ob ja sne kup cu ka ko da ih pri me ne na ì vo ti wa ma, kli jen ti tra è ob ja {we we ka ko mo gu da ih ko ri ste na se bi. Me |u tim, le ka ri i

far ma ce u ti ne gle da ju bla go na klo no na ovu prak su. Ka ko ka ù, iako se broj ni hu ma ni le ko vi ko ri ste i za le ~e we ì vo ti wa, da le ko je ma we ani mal nih ko ji se pri me wu ju u le ~e wu qu di. - @i vo ti wa ma se mo gu pro pi si va ti hu ma ni le ko vi, ali vr lo ret ko se ne ki od ani mal nih le ko va pro pi su ju qu di ma, jed no stav no za to {to su le ko vi za qud sku upo tre bu pri la go |e ni or ga ni zmu qu di i da le ko pre ci zni je kli ni~ ki is pi ta ni, a ni je is pi ta no wi ho vo dej stvo na qu de - ka è far ma ce ut Jo van ka Sa vi}. - Po seb no va qa obra ti ti pa `wu na do zi ra we jer ni je sve jed no da li se pro pi sa na pri me na od no si na ko wa i kra vu ili ~o ve ka. Mast „flo go cid” je jak an ti bak te rij ski pre pa rat na me wen pr ven stve no ani mal nom le ~e wu, ali ko ri sti se i u hu ma noj me di ci ni kod, na pri mer, pro ble ma sa cir ku la ci jom , de ku bi tu sa i gnoj nih ra na. Ko ri sti ti ovu mast za ura sle dla ke i bu bu qi ce i to go to vo sva ko dnev no je sme {no i ne ra zum no. Le ka ri ka ù da ne ma po tre be ko ri sti ti le ko ve za ì vo ti we ka da su apo te ke pu ne ve li kog bro ja le ko va ko ji su pri la go |e ni qud skoj te ra pi ji. Ani mal ni le ko vi ta ko |e su is pi ta ni i si gur ni, ali za le ~e we ì vo ti wa. Da ni je ta ko, za {to bi se gru pi sa li u hu ma ne i ani mal ne? J. Barbuzan

BOQI ODNOSI S DIJASPOROM UZ POMO] SVETSKIH STRU^WAKA

Promovisawe jezika i kulture

Pre 25 godina deca su ma{tala da lete u kosmos i istraùju druge civilizacije, da putuju ~itavim svetom i upoznaju druge kulture, a sada{wa deca èle da putuju da bi se kupala u lepim bazenima i boravila u skupim hotelima po zna ju, sre }u me na uli ci, tra è auto gram, pi la bih ka fu sa An |e li nom Xo li, imao bih pu no pa ra i ì veo u luk su znoj ku }i - od go vo ri su de ce ko ja su u~e stvo va la u is tra ì va wu IPI na te mu “O ~e mu naj ~e {}e sa wa rim”. Sa rad ni ci in sti tu ta su pre 25 go di na ura di li ana li zu o istom pi ta wu, i ta da i da nas de ca se iden ti fi ku ju sa li~ no sti ma ko je se bo re za prav du. Da nas su, me |u tim, he ro ji slav ne i bo ga te li~ no sti, a ne ka da su to bi li is tra ì va ~i, put ni ci ko ji ot kri va ju svet, re kla je [e fer, do da ju }i da je pre ~e tvrt ve ka bi lo pu no ide o lo {kih od go vo ra ko ji su se ve zi va li za pa tri o ti zam u so ci ja li sti~ kom ure |e wu, ~e ga da nas ne ma.

na stav ni ci na svo jim fa kul te ti ma ne obra zu ju za pe da go ge ne go za na u~ ni ke, te da ne mo gu na lak i ra zu mqiv na ~in da pre ne su de ci in te re so va we za pri rod ne na u ke. Di rek tor ka [e fer is ti ~e da od ra sli, na stav ni ci i ro di te qi, ne ver bal no pod sti ~u ova kve vred no sti, jer su i oni kao i de ca deo {i reg si ste ma u ko jem vla da kult sla ve. - To su tren do vi ko ji ni su sa mo ov de pri sut ni, to je no vo vre me ka è [e fer i do da je da u Evro pi sve vi {e ima pro je ka ta ko ji tre ba da mo ti vi {u mla de qu de da upi {u pri rod ne na u ke. Sa da su, ka ko ka è, svi me na xe ri i usko ro ne }e bi ti onih ko ji stva ra ju pro iz vo de oko ~i je pro da je }e me na xe ri da se an ga ù ju.

„Orden Pahomiju je skandal” Ana li ti ~a ri re li gi je kri ti ko va li su kao skan da lo znu i ne pri me re nu od lu ku Mi le {ev ske epar hi je da do de li Or den “Be li an |eo” vla di ki Pa ho mi i ju, ko ji je svo je vre me no u sud skom po stup ku oslo bo |en op tu `bi za sek su al no zlo sta vqa we ~e tvo ri ce de ~a ka. Ana li ti ~ar Mir ko \or |e vi} sma tra da je taj ~in skan da lo zan, dok @i vi ca Tu ci} ka `e da ga je te {ko ko men ta ri sa ti jer jav no sti ni je pre do ~e no obra zlo `e we. Vla di ki Pa ho mi ju su |e no je za pe do fi li ju, a u du gom sud skom

po stup ku iz re ~e na je oslo ba |a ju }a pre su da tek ka da je ceo slu ~aj za sta reo. Tu ci} sma tra da je da va we or de na vla di ki Pa ho mi ju ne pri me re no za Cr kvu ko ja in si sti ra na mo ral nom auto ri te tu u dru {tvu, pa bi “ta kav pri mer tre ba lo, pre sve ga, da sle di u sop stve nim re do vi ma”. - Ni je na me ni da su dim i ne ka `em da je Pa ho mi je kriv ili prav, ali taj po stu pak ko ji je vo |en pro tiv we ga pro sto ni je do ve den do kra ja, a ~i ni se i da je sve ura |e no da bi on za sta reo iz ja vio je Tu ci}.

Mi ni star stvo ve ra i di ja spo re ini ci ra }e sa rad wu sa svet skim stru~ wa ci ma za oblast di ja spo re ra di spro vo |e wa is tra ì va wa i pre po ru ke za una pre |e wa i ja ~a wa od no sa dr à ve Sr bi je sa svo jom di ja spo rom, na ja vi lo je re sor no mi ni star stvo. U sa rad wi sa stru~ wa ci ma iz sve ta, srp sko Mi ni star stvo za di ja spo ru }e pred lo ì ti po kre ta we is tra ì va wa is ku sta va dru gih ze ma qa ko je ima ju broj nu i uti caj nu di ja spo ru (Ir ska, Gr~ ka, Iz rael, Poq ska i Jer me ni ja) u pro mo vi sa wu vla sti tog je zi ka i kul tu re u ise qe ni {tvu. Na osno vu is tra ì va wa ura di }e se pre po ru ke za sve nad le `ne dr àv ne or ga ne, u po gle du una pre |e wa i ja ~a wa od no sa dr à ve Sr bi je i di ja spo re i Sr ba u re gi o nu, kao i za

or ga ni zo va we kon kret nih ak tiv no sti u tom prav cu, na vo di se u sa op {te wu. - Ova sa rad wa sa svet ski pri zna tim eks per ti ma iz obla sti di ja spo re i, na da mo se, op se `no is tra ì va we, ko je bi tre ba lo da usle di o na ~i nu ì vo ta, so ci jal nog i kul tur nog iden ti te ta i sta vo va pri pad ni ka di ja spo re u ze mqa ma sa ve li kim srp skim za jed ni ca ma, tre ba da do pri ne se bo qem raz u me va wu od no sa ise qe ni ka pre ma ma ti ci - re kao je mi ni star ve ra i di ja spo re Sr |an Sre} ko vi}. On je oce nio da je ta sa rad wa i is tra ì va we va `no i zbog po tre ba ise qe ni ka da ko mu ni ci ra ju s ma ti com i zbog wi ho vih even tu al nih na me ra za po vra tak u ze mqu. Sre} ko vi} je uka zao da sa da po sto je svi po treb ni za ko no dav ni okvi ri za una pre |e we od no sa Sr bi -

je sa svo jim ise qe ni {tvom i na {oj ze mqi }e bi ti od ve li ke ko ri sti is ku stva i mo de li ko ji su ne ke dru ge ze mqe pri me ni le sa svo jom broj nom di ja spo rom. Mi ni star stvo ve ra i di ja spo re o~e ku je da }e sa rad wa sa ino stra nim eks per ti ma i spro ve de no is tra `i va we omo gu }i ti do dat ne vi do ve di plo mat sko-kon zu lar nog, ali i po li ti~ kog i dru {tve nog de lo va wa di ja spo re i ma ti ce, kao i za raz li ~i te vr ste umre `a va wa i ve za sa ma ti com. To }e do pri ne ti i pri pre mi za iz ra du Stra te gi je za po vra tak i Stra te gi je za po pra vqa wa sta tu sa u ze mqa ma pri je ma, do ku me na ta ko ji su do ne ti u ne kim od ze ma qa sa broj nom di ja spo rom i ko ji su do ne li po zi tiv ne re zul ta te, na vo di se u sa op {te wu.

JEDNOG DOKTORA U STAJI]EVU DNEVNO POSETI I 60 PACIJENATA

Sela kubure s mawkom lekara Grad ska upra va u Zre wa ni nu i Dom zdra vqa “Dr Bo {ko Vre ba lov” tru de se da me {ta ni ma se la omo gu }e kva li tet nu zdrav stve nu za {ti tu, za kqu ~e no je pri li kom po se te za me ni ka gra do na ~el ni ka Go ra na Ka u ri }a i di rek to ra po me nu te usta no ve dr Bo ri sla va \or |e vi }a Sta ji }e vu, me stu u ko me je du go go di {wi pro blem pred sta vqao ma wak le ka ra. Po ka za lo se da je an ga `o va we sa mo jed nog le ka ra bi lo ne do voq no, zbog ~e ga su pa ci jen ti ~e sto ne go do va li i pri ti ska li lo kal nu sa mo u pra vu da se po za ba vi ovim pi ta wem. I ko na~ no – od pro{le ne de qe `i te qi ma Sta ji }e va na uslu zi je jo{ je dan dok tor.

- Od pro {le sed mi ce - po ne deq kom, sre dom i pet kom, ra di jo{ je dan le kar, a ka ko ~u jem od za po sle nih, to }e po kri ti sve po tre be me {ta na Sta ji }e va. Grad je, za jed no sa Do mom zdra vqa, omo gu }io do dat na nov ~a na sred stva za an ga `o va we dru gog le ka ra ko ji }e dva da na ne deq no ra di ti i u E~ ki, {to }e sva ka ko bi ti od ve li kog zna ~a ja i za pa ci jen te u tom se lu – re kao je Ka u ri}, na po mi wu }i da je ciq da sve zdrav stve ne am bu lan te bu du po kri ve ne do voq nim bro jem me di cin skog oso bqa. To, pri me tio je on, ni je la ko, jer je po treb no pu no nov ca, a pri mar na zdrav stve na za {ti ta je na te re tu grad skog bu xe ta. Bez ob zi ra na to, pu no je zah te va ko ji ma bi

tre ba lo udo vo qi ti, ka ko onih ko ji se ti ~u ve }eg bro ja za po sle nih, ta ko i onih ko ji se od no se na po boq {a we lo {eg gra |e vin skog sta wa am bu lan ti. - Ve} smo po ~e li sa re kon struk ci ja ma i grad wom no vih am bu lan ti ka ko bi smo una pre di li tre nut nu si tu a ci ju – do dao je Ka u ri}. Di rek tor Do ma zdra vqa Bo ri slav \or |e vi} ka zao je da je Sta ji }e vu sa da po nu |e na mno go kva li tet ni ja zdrav stve na za {ti ta jer }e le kar ubu du }e mo }i da se ba vi i pre ven ti vom, a ne sa mo bo le sti ma. - ^i we ni ca je da sa mi to ni smo mo gli omo gu }i ti pa ci jen ti ma, ali onog tre nut ka ka da se i grad

po tru dio, us pe li smo. Na pre gle de u Sta ji }e vu ja vqa lo se i po {e zde se tak pa ci je na ta dnev no, {to je iz u zet no mno go. Ka da je re~ o dru gim am bu lan ta ma, li mi ti ra ni smo pro pi si ma ko ji su ja sni i ko ji ka `u da je na 1.600 sta nov ni ka do voq na jed na le kar ska eki pa. Mi }e mo po ku {a va ti da, i mi mo to ga, an ga `u je mo do dat ne le ka re ta mo gde pro blem po sto ji – na veo je \or |e vi} i pod se tio da se tre nut no re kon stru i {e am bu lan ta u Per le zu, a sle di i sa na ci ja obje ka ta u Kni }a ni nu, Mu `qi, Me snoj za jed ni ci “Vla di mir Ro lo vi}” i dru gim me sti ma. Uz to, usko ro po ~i wu i ra do vi na objek tu Hit ne slu `be. @. Balaban

VESTI Obele`ena 77. godi{wica ubistva kraqa Aleksandra

Za osam dana popisano {est miliona stanovnika

Uz dr àv ne i voj ne po ~a sti ju ~e je u cr kvi Sve tog \or |a na Oplen cu u To po li obe le è na 77. go di {wi ca smr ti kra qa Alek san dra Ka ra |or |e vi }a. Sve tu ar hi je rej sku li tur gi ju sa pa ra sto som slu ìo je vla di ka {u ma dij ski Jo van, uz sa slu è we sve {te ni ka ople na~ kog na me sni {tva i cr kve nog ho ra „Ople nac„. Na grob kra qa Alek san dra u krip ti ople na~ ke cr kve ven ce su po lo ì le de le ga ci je Mi ni star stva ra da i so ci jal ne po li ti ke, Mi ni star stva od bra ne, Op {ti ne To po la, iza sla ni ci prin ca Alek san dra Ka ra |or |e vi }a, pred stav ni ci Za du `bi ne kra qa Pe tra Pr vog, Dru {tva za ne go va we oslo bo di la~ kih ra to va Sr bi je do 1918, Udru è wa „Kra qe vi na Sr bi ja„ iz Kra gu jev ca, Kra qe ve gar de i Iz vi |a~ kog od re da „Kraq Pe tar Pr vi„ iz Ni {a. Kraq Alek san dar, na zvan Uje di ni teq zbog stva ra wa kra qe vi ne Sr ba, Hr va ta i Slo ve na ca, stra dao je u aten ta tu pri li kom po se te Fran cu skoj 9. ok to bra 1934. go di ne u Mar se ju.

Za osam da na po pi sa sta nov ni {tva i imo vi ne u Sr bi ji evi den ti ra no je oko {est mi li o na gra |a na, iz ja vi la je {e fi ca Od se ka za po pis sta nov ni {tva u Re pu bli~ kom za vo du za sta ti sti ku Qi qa na \or |e vi}. Pre ma we nim re ~i ma, po pis je u{ao u ru ti nu i oba vqa se bez pro ble ma na ce loj te ri to ri ji Sr bi je, pa i u San xa ku, gde je muf ti ja Mu a mer Zu kor li} gra |a ne po zvao na boj kot. Ona je re kla da je je dan broj po pi si va ~a ko ji su za vr {i li po sao na svo jim te ri to ri ja ma pri sko ~io u po mo} svo jim ko le ga ma. Na ju gu cen tral ne Sr bi je Al ban ci su, me |u tim, pre ma po da ci ma po pi snih ko mi si ja, uglav nom osta li do sled ni od lu ci o boj ko tu po pi sa ko ju je do ne la wi ho va Skup {ti na od bor ni ka tri ju op {ti na - Bu ja no vac, Pre {e vo i Me dve |a. Ta ko je, za kqu~ no s pre ju ~e ra {wim da nom, u Bu ja nov cu po pi sa no sve ga ne ko li ko Al ba na ca, dok je u Pre {e vu evi den ti ra no sa mo 70 gra |a na al ban ske na ci o- nal no sti.

ponedeqak10.oktobar2011.

SPORT

c m y

dnevnik

ODR@AN 19. NOVOSADSKI NIS MARATON

Ti ca i Mi lo {e vi} de bi tan ti i po bed ni ci Uli ce No vog Sa da ju ~e pre pod ne bi le su pu ne atle ti ~a ra ko ji su u~e stvo va li na tra di ci o nal nom, 19. No vo sad skom NIS ma ra to nu. Pre ko 400 tak mi ~a ra u~e stvo va lo je u ne ko li ko tr ka, a pro hlad no vre me iz u zet no je po go do va lo ma ra ton ci ma. Sta za je, kao i uvek, bi la od li~ no pri pre mqe na, na i {la je sa mo na re ~i hva le onih ko ji su wom tr ~a li, a to ne tre ba da ~u di, po {to no vo sad ska sta za ima me |u na rod nu li cen cu. U ovo go di {wem iz da wu ove tr ke, po bed ni ci su bi li dvo je de bi ta na ta. Na i me, kod de vo ja ka je tri jum fo va la 32-go di {wa Dra ga na Ti ca, ~la ni ca Ma ra ton klu -

ba 1893. iz Be o gra da, dok je kod mu {ka ra ca naj br ì bio 21-go di {wi @i van Mi lo {e vi}, tak mi ~ar A[K [a bac. Dvo je naj br ìh pr vi put u ì vo tu su is tr ~a li sta zu du gu 42.194 me ta ra i, eto, od mah su se po pe li na naj vi {e me sto na po bed ni~ kom po sto qu. - Za do voq na sam na ~i nom na ko ji sam tr ~a la, ma da sam dik ti ra la la ga ni ji tem po - re kla je Dra ga na Ti ca, ko ja je za be le ì la vre me od 3:57,04 sa ta. - Bio mi je ovo pr vi ma ra ton, ma da sam u do sa da {woj ka ri je ri ima la do sta za pa è nih re zul ta ta i na gra da u dru gim tr ka~ kim di sci pli na ma i po lu ma ra to ni ma. Sta za je bi la rav na i ve o ma la ga na, a vre me je

iz u zet no po go do va lo tak mi ~a ri ma. At mos fe ra u gra du bi la je sjaj na, pa se, {to se me ne ti ~e, sve sklo pi lo u ide al ne uslo ve za tr ku. Kod mu {ka ra ca u naj ve }em de lu tr ke na ~e lu je bio 51-go di {wi ru ski tak mi ~ar Ser gej Do lo `en kov iz Je ka te rin bur ga. Me |u tim, mno go mla |i @i van Mi lo {e vi} iz [ap ca (21) i Ugqe {a Ni ko li} iz No vog Sa da pre te kli su u sa mom fi ni {u go sta iz Ru si je i za u ze li pr va dva me sta, dok je Do lo `en kov li ni jom ci qa pro {ao kao tre }e pla si ran. Vre me po bed ni ka Mi l o {e vi } a iz n o s i l o je 2:54,36 sa ti.

- Spre mao sam se da is tr ~im ovaj re zul tat, iako sam sve stan da on ne ma ne ku po seb nu vred nost - re kao je @i van Mi lo {e vi}. Bio je ovo pr vi ma ra ton ko ji sam u `i vo tu is tr ~ao, a pre we ga sam na stu pio na tri po lu ma ra to na. Ina ~e, mo ja di sci pli na je 3.000 me ta ra stipl-~ez i u woj sam bio ju ni or ski {am pion Sr bi je. Sta za je bi la od li~ na, tem pe ra tu ra ide al na, ali mi je ma le pro ble me stva rao ve tar. Za do vo qan sam, a po seb nu za hval nost za ostva ri va we ove po be de du gu jem qu di ma iz A[K [a bac i mom tre ne ru pro fe so ru Bor ku An to ni }u. U {ta fet nom ma ra to nu po be di la je Vi so ka po slov na {ko la

eko no mi je iz Be o gra da, dok je u tr ci na 10.000 me ta ra kod mu {ka ra ca naj br `i bio Bran ko Mi lo {ev, a kod da ma Mi la na Ga vri lov, obo je iz No vog Sa da. Naj sta ri ji u~e snik ju ~e ra {weg ma ra ton skog he pe nin ga bio je No vo sa |a nin Sil ve ster

Ko va~, ro |en 1928. go di ne, ko ji je is tr ~ao sta zu od 10 ki lo me ta ra. Po bed ni ci ma su pri pa li pe ha ri, a svi oni ko ji su pro {li kroz ciq do bi li su me da qe i po klon pa ke te. A. Predojevi} Fo to: N. Stojanovi}

SPORT

c m y

dnevnik

ponedeqak10.oktobar2011.

VRE ME JE DA OR LO VI PO KA @U PRA VO LI CE

Slo ve ni ja mo ra da pad ne Ne ma wa Vi di}

I Vi di} u avi o nu za Ma ri bor Ka pi ten Man ~e ster ju naj te da Ne ma wa Vi di} ot pu to vao je sa or lo vi ma na od lu ~u ju }i kva li fi ka ci o ni me~ za pla sman na Evrop sko pr ven stvo. Eki pi Vla di mi ra Pe tro vi }a Pi ò na pla sman na EP ga ran tu je sa mo po be da u uto rak, a ka da su ve} osla bqe ni na pad (ne igra @i gi}) i sre di na (ne igra Fej sa), raz log za op ti mi zam mo è nam pru ì ti ve li ko po ja ~a we u po sled woj li ni ji ti ma. Ima ju }i u vi du da je u du e- li ma Sr bi je (Ju go sla vi je, SCG) i Slo ve ni je uvek bi lo go lo va u obe mre è, even tu a lan na stup biv {eg fud ba le ra Cr ve ne zve zde i Spar ta ka iz Mo skve bio bi od ne mer qi vog zna ~a ja. Ne ma wa Vi di} je po sled wi put igrao u pr vom ko lu Pre mi jer li ge pro tiv Vest Brom vi~ Al bi o na, a we gov us pe {an po vra tak na te ren bi ob ra do vao i tre ne ra Man ~e ster ju naj te da Alek sa Fer gu so na pred okr {a je sa Li ver pu lom i Man ~e ster Si ti jem.

Ba{ je bio ~u dan tok tak mi ~e wa u na {oj gru pi C u kva li fi ka ci ja ma za EP. Ne tre ba na bra ja ti se ri ju iz ne na |u ju }ih re zul ta ta, ni ti se à li ti na lo {u sport sku sre }u, jer za hva qu ju }i tom bla gom ha o su i or lo vi su se vra ti li u ì vot, is ta kli u dru gom de lu ovog ci klu sa kan di da tu ru za po zi ci ju broj dva i ba ra`. Se ri jom gre {a ka sa ma fud bal ska or ga ni za ci ja ku mo va la je ras pa du si ste ma u na ci o nal nom ti mu, a na kon Mon di ja la, od no sno u pred ve ~er je bi ta ka za Evro kva li fi ka ci je. Ni je na{ tim mo gao da se iz dig ne nad tu rob nim am bi jen tom i kon fu znom si tu a ci jom. Uvek je tra èn ne ka kav ali bi ka da smo bo do ve pre pu {ta li ola ko ri va li ma (Slo ve ni ji, Ita li ji i po seb no Esto ni ji ko ja nam je ot ki nu la pet po e na). No vi se lek tor Pe tro vi} ne ka ko je u ho du tra ìo do bit nu for mu lu i uz do sta na po ra kre nu lo se na pred, sa po be da ma. Mo del igre ni je jo{ uvek de fi ni san, ali se na zi ru we go ve kon tru re. Po sled wa sta ni ca na pu tu ka ba ra ù je Ma ri bor, meg dan od lu ke sa Slo ve ni jom. Mo `da je i po {te no da u tom po sled wem du e lu bu du re {e ne sve enig me oko da qeg sta tu sa re pre zen ta ci je na ma pi Evro pe. Jed no stav no, za ve li ka de la mo ra{ ne {to i sam da u~i ni{, ostva ri{ ne ki zna ~a jan tri jumf, va lo ri zu je{ „po klo ne“ iz pret hod nog de la tak mi ~e wa. - Na vi kli smo na tr no vit, za o bi la zni put. Kao da nam je su |e na ta kva ulo ga, u ko joj se mo ra ju pre sko ~i ti mno ge pre pre -

Fud ba le re Sr bi je sa mo po be da u Slo ve ni ji vo di u ba ra`

ke. To ne va `i sa mo za sport, ve} i osta le sfe re `i vo ta i ra da na {eg na ro da- sma tra se lek tor Vla di mir Pe tro vi}. Ne tre ba za me wi va ti te ze, od no sno bi ti raz o ~a ran zbog pro pu {te ne me~- lop te na Ma ra ka ni u du e lu sa Ita li jom. Jed no stav no, taj okr {aj sa azu ri ma po nu dio nam je mno ge od go vo re na di le me ko je su leb de -

Qa ji} sve bli ì En gle skoj Po sle Ever to na, in te re so va we za srp skog re pre zen ta tiv ca Ade ma Qa ji }a, po ka zu je i Aston Vi la. S ob zi rom na to da je tre nut no u dru gom pla nu u Fi o ren ti ni, mo gu }e je da }e do se lid be na Ostr vo i do }i u na red nom pre la znom ro ku. Qa ji }ev me na xer ka è da je raz go va rao sa mla dim fud ba le rom o even tu al nom pre la sku u no vu sre di nu. - Pri ~a li smo i on je vr lo smi ren. Sve stan je da ga mno gi klu bo vi tra ì. Ipak, jo{ uvek ne ma kon kret ne po nu de. Ve ro vat no }e mno go to ga bi ti ja sno u na red nih ne ko li ko ne de qa - ka è \or |o Pa re ti, Qa ji }ev agent.

VLA SNIK BA NA TA MIR KO VU ^U RЕVI] O OBE [TE ]E WU OD TRAN SFE RA ZO RA NA TO [I ]A

Ugro `en op sta nak klu ba

Ti me {to ve} du è vre me ne mo è da na pla ti obe {te }e we od tran sfe ra Zo ra na To {i }a, naj pre u Par ti zan, a po tom i u Man ~e ster ju naj ted, da qe funk ci o ni sa we zre wa nin skog FK Ba nat, ~i je bo je je ne ka da bra nio srp ski re pre zen ta ti vac, ozbiq no je do ve de no u pi ta we, tvr di glav ni fi nan si jer Mir ko Vu ~u re vi}. Po zna ti bi zni smen, u in ter vjuu re gi o nal nom ne deq ni ku “Zre wa nin”, ka zao je da mu ni je ja sno ka ko je i ko ume {ao pr ste u do no {e we sud skih od lu ka ko ji ma je one mo gu }e na na pla ta za ra |e nih sred sta va od FK Par ti zan za nor mal no funk ci o ni sa we Ba na ta. - Pri vred ni sud u Zre wa ni nu je 8. ok to bra pro {le go di ne do neo pri vre me nu me ru ko jom je Ba na tu one mo gu }e na na pla ta sred sta va za tran sfer Zo ra na To {i }a. Evo, ve} pu nu go di nu te sud ske (pred)igre se na sta vqa ju i ozbiq no ugro à va ju na{ da qi rad. Mo ram da se za pi tam ima li smi sla zbog sve ga to ga da qe ula ga ti – upi tao je Vu ~u re vi}, a na pi ta we da li se u me |u vre me nu à lio, od go vo rio je da je isti sud pre dva de se tak da na od ba cio tu `bu ko jom je tre ba lo da oprav da jo{ uvek ne u ki nu tu pri vre me nu me ru.

Vu ~u re vi} je upo zo rio da zbog to ga ne ka da {wi su per li ga{ iz gra da na Be ge ju, ko ji da nas na stu pa u Pr voj li gi Sr bi je, tr pi

Mir ko Vu ~u re vi}

ve li ku {te tu, do da ju }i da ne zna ko jim prav nim sred stvi ma da do ka `e da Ba nat ima pra va na da qe obe {te }e we u tran sfe ru od pre tri go di ne. - Obra ti li smo se i Vi so kom sa ve tu pra vo su |a 4. apri la ove go di ne i pod ne li pri tu `bu na

od lu ku zre wa nin skog Pri vred nog su da. Od go vo ra za sa da ne ma. Ne zna mo zbog ~e ga, ali znam da je da nas ~lan tog vi so kog te la Alek san dar Sto iq kov ski ko ji je svo je vre me no bio u u Pri vred nom su du u Zre wa ni nu ka da je ova od lu ka do no {e na – na gla sio je Vu ~u re vi}, ne na vo de }i kon kret no ko li ko nov ca Ba nat po tra ù je. Ali, is ta kao je da su pa re od obe {te }e wa u ze mqi i da Par ti zan sa wi ma ras po la è i da ih obr }e. Ma da se, ka ko ka è, ~e sto za pi ta ima li smi sla sve ovo, bi zni smen tvr di da ne }e od u sta ti od pro ce sa ko ji }e se mo `da za vr {i ti i na ne kom me |u na rod nom su du. - Znam da sam u pra vu i da sred stva pri pa da ju FK Ba nat. @ao mi je {to to ne ga tiv no uti ~e na ukup nu at mos fe ru u klu bu, jer ozbiq no do vo di u pi ta we da qu eg zi sten ci ju svih po go na u Ka ra |or |e vom par ku - pod vu kao je Vu ~u re vi} i na po me nuo da u ukup nu in fra struk tu ru klu ba, uz pro fe si o nal ni se ni or ski ka dar i omla din sku {ko lu, go di {we ula è pre ko 500.000 evra i da je obez be dio sti pen di je za 15 naj bo qih ju ni o ra, ko ji me se~ no do bi ja ju po 10.000 di na ra. @. Ba la ban

le u va zdu hu. Pr vo, fud ba le ri ni su mi qe ni ci na ci je. Jer da je su am bi jent na na {em naj ve }em sta di o nu bio bi sa svim dru ga ~i ji, a po dr {ka ja ~a, emo tiv ni ja i fa na ti~ ni ja. Zar je po sto ja la bo qa pri li ka od te utak mi ce da se is ka è pri vr è nost svo joj re pre zen ta ci ji. Po tom, ne mo è mo se ra do va ti te snim tri jum fi ma pro tiv Ir ske ili

Fa ra na, jer zna mo ko li ko vre de u evrop s kim okvi r i ma. Ali, mo `e da nas ob ra du je re mi pro tiv Pran de li je vih iza bra ni ka, ko ji je su pri pad ni ci elit nog dru {tva, ne sa mo na Sta rom kon ti nen tu. Sa po la ga sa, ru tin s ki su Pir l o i dru g o vi obez b e di l i re z ul tat ko j i su `e le li. Ja sno je, da le ko smo od tog vr ha, ali opet po se du je mo

kva li tet da se od u pre mo i naj bo qi ma, ne da ih ba ci mo i na ple }a. Zbog to ga ne ma za mer ki za u~i nak pro tiv Ita li ja na, jer je u skla du sa li mi tom ti ma ko jim ras po la è mo. Mo ra la, sna ge i zna wa za vr hun ske do me te nam jo{ uvek ne do sta je. ê sto na {i igra ~i po na vqa ju ka ko su ih svi ot pi sa li, a oni eto po put Fe nik sa ju ri {a ju na ba ra`, sa mi od lu ~u ju o svo joj sud bi ni. Mom ci, sa mi ste se be naj p re pre c r ta l i ka da ste u okr {a ji ma sa se bi rav ni ma pro si pa li bo do ve, ka da vam je sme ta lo sve ì vo, od vi si ne tra ve i ki {nog vre me na, do zvi `du ka sa tri bi na... Re cept za po {to va we je tu, svu da oko vas. Mo è te ga vi de ti kod od boj ka {a,va ter po li sta ili te ni se ra. I oni do la ze iz Sr bi je, go vo re uvek de li ma na te re nu, gde ~e sto pre va zi la ze svo j e mo g u} n o s ti i one iste pre pre ke o ko ji ma je Pi òn pri ~ao. Oni osva ja ju naj sjaj ni ja od li~ ja na pla ne ti, a od fud ba la se tra ì da se ba rem pla si ra na ta tak mi ~e wa ko ja do no se pro mo ci ju ze mqe i fi nan sij sku do b it od ko j e }e po p u l ar n i sport ì ve ti. U Slo ve n i j i or l o vi na o {tri te kan xe i kqu no ve, po be di te. Ne za ni ma ju nas fra ze o spe c i f i~ n oj te ` i n i me ~ a, o sna zi ri va la, ne do stat ku po dr {ke sa tri bi na. Jed no stav no, ne ka pad ne Slo ve ni ja. U na ja vi okr {a ja u Ma ri bo ru pre lo mi te ve} jed nom pre ko je zi ka krat ku re ~e ni cu: „Po be di }e mo“. Ve ruj te u se be, ta ko se po na {aj te na tra vi „Qud skog vr ta“. Pra vo na gre {ku vi {e ne ma te. Zo ran Ran ge lov

ZBOG IN CI DENTА U ATI NI HR VA TI HO ]E DA TU @E GR KE

Pre po zna li i srp ske na vi ja ~e

Hr vat ski na vi ja ~i, is tra u mi - ti to {to su oni iz ve li? Ba ci li ra ni po sle na pa da gr~ kih na vi - su na nas eks plo ziv nu na pra vu u ja ~a na sta di o nu u Ati ni, to kom ob li ku ba kqe, ali iz ko je je iz kva li fi ka ci o nog me ~a iz me |u le tio pla men pet, {est me ta ra u Gr~ ke i Hr vat ske po ru ~u ju da va zduh. Da je bi la pre ci zni ja, od raz mi {qa ju da pod ne su tu `bu pro tiv Fud bal skog sa ve za Gr~ ke. U dru gom mi nu tu utak mi ce na sta di o nu Ka ri a ska ki na stao je pra vi ha os. Gr~ ki na vi ja ~i, a hr vat ski me di ji tvr de da je me |u wi ma bi lo i Sr ba, na pa li su gru pu hr vat skih na vi ja ~a, ga |a ju }i ih svi me i sva ~im, ukqu ~u ju }i Mo lo to vqe ve kok te le. Je dan na vi ja~ Hr vat ske je pri tom ostao bez de la De taq s utak mi ce Gr~ ka - Hr vat ska u Ati ni pr sta. Pre ma tvrd wa ma hr vat skih te na pra ve mo glo je da stra da na vi ja ~a, na pad su iz ve le ma ski - bar 50-ak qu di - re kao je je dan ra ne oso be sa ka ci ga ma na gla va - od na vi ja ~a Hr vat ske, ko ji se je ma, ali su me |u wi ma pre po zna - bio na sta di o nu sa gru pom „Uvek li i srp ske na vi ja ~e. ver ni”, pre no si Tportal.hr. - Ova kvo ne {to ni sam do ì Iz tog udru è wa na vi ja ~a Hr veo u u ì vo tu. Qu di su se spu - vat ske na ja vqu ju tu `bu pro tiv sti li niz tri bi nu a da ih ni ko gr~ kih vla sti, od no sno po li ci je ni je ni pre gle dao, a de fi ni tiv - i or ga ni za to ra utak mi ce. U tu no to ni su bi li obi~ ni na vi ja - `bi }e pi sa ti:po ku {aj ubi stva. ~i, ve} hu li ga ni sprem ni mo `da - Je di no ta ko mo è mo da okva i na ubi stvo! Ka ko dru go na zva - li fi ku je mo ovaj na pad. Je dan

de~ ko je ne du àn stra dao na tri bi ni, a or ga ni za to ri utak mi ce, po seb no po li ci ja uop {te ni su re a go va li na ba kqe i Mo lo to vqe ve kok te le ko je su ba ca li pre ma na ma. Pi ta mo se sa mo ka ko bi UEFA re a go va la da se ne {to sli~ no do go di lo u Za gre bu - ka è taj na vi ja~ ~i je ime ni je ob ja vqe no. Isti me dij pre no si i iz ja vu mom ka ko ji je ostao bez de la pr sta. Taj mo mak se pred sta vio sa mo ini ci ja li ma - I.D. i na veo da je iz Cri kve ni ce. - Te {ko mi je, ne znam {to bih uop {e mo gao su vi slo da ka èm, jer sam u Gr~ ku ot pu to vao sa mo kao istin ski na vi ja~, a do go di lo se ne {to {to }u pam ti ti ceo ì vot - iz ja vio je taj hr vat ski na vi ja~, ko ji je sme {ten u atin sku bol ni cu. We mu je stra da la le va ru ka dok se, ka ko na vo de me di ji u Hr vat skoj, bra nio od to pov skog uda ra. Od de to na ci je ru ka mu je po vre |e na.

Bi li} pred sme nom Na kon po ra za u Gr~ koj (2:0) i pa da na dru go me sto ta be le gru pe F kva li fi ka co ja za EP u fud ba lu, se lek to ru Hr vat ske Sle ve nu Bi li }u pre ti ot kaz. Vlat ko Mar ko vi}, pred sed nik HNS, od u stao je od hit ne sed ni ce Iz vr {nog od bo ra, ali iz gle da da su Sla ve nu Bi li }u od bro ja ni da ni. Bi li} }e re pre zen ta ci ju Hr vat ske si gur no vo di ti jo{ u utak mi ci s Le to ni jom, a za tim }e ga, naj ve ro vat ni je, Iz vr {ni obor ot pu sti ti. Bi li }a, ~i ni se, vi {e ni {ta ne mo `e da spa si, pa su u hr vat skim me di ji ma uve li ko kre nu la na ga |a wa o to me ko bi ga mo gao na sle di ti. Na vod no je je dan od kan di da ta i Igor [ti mac, a osim we ga po mi wu se Ci co Kraw ~ar i Bran ko Ivan ko vi}.

Ot kaz mu ne gi ne: Sla ven Bi li}

sport

ponedeqak10.oktobar2011.

PR VA MU [KA LI GA

PR VA A @EN SKA LI GA

Do ma }e za slu `e no

Na dah nu ti Mo krin ~a ni

^e la re vo – Pro le ter 61:55 (20:13, 19:17, 20:10, 2:15)

KI KIN DA: SC Jezero, gledalaca 350, sudije: Alimpi} i Crwanski (Ba~ka Palanka). Sedmerci: Crvena zvezda 2 (1), Proleter Agroìv 4 (3), iskqu~ewa: Crvena zvedzda 16, Proleter Agroìv 6 minuta. CR VE NA ZVE ZDA: Lazi} 2, Terek 4, Komarek, Dukatarov, Veki} 6, Toki}, Kewalo 1, Krstoga}in, Veli~kov 6, Stepanov 1, Goli}, Mi{kov (16 odbrana i sedmerac), Pa{i} 5 (1), Babi} 1. PRO LE TER AGRO @IV: Koqevi} (6 odbrana i sedmerac), Brako~evi} 5, Trnini}, Cveki} 3, Kneèvi} 4 (1), Bjelica, Momirov, âgaq, Nikoli}, Bojani~i} 4, Ili} (10 odbrana), Gruji}, Beli} 1, Dimitri} 3 (2), Davidovi} 4, Gojkovi}. Rukometa{i mokrinske Crvene zvezde zasluèno su u derbiju 4. kola Prve mu{ke lige savladali ekipu Proletera iz Zrewanina (26:24). Mokrin~ani su igrali nadahnuto, od 20. minuta(6:6) preuzeli vo|stvo i na odmor oti{li sa tri gola prednosti.

Ê L A R E V O: S[ ’’Zdrav ko ê lar’’, gledalaca 120, sudije: Kre sta,Pr ~i} i Kneèvi}. Ê LA RE VO: Vasi} 5 (2-1), Miq.Rado{evi}, [trbac 20 (3-2), Vu~eti}, Jevi}, Mar.Rado{evi} 7, Lalovi} 6 (2-2), Terzi} 4 (2-2), Ninkovi}, Grbi} 7 (2-2), Mari} 12 (3-2). PRO L E T ER: Ru dan, âr ki} 13 (1-1), Bajat, Takov 2, Pilipovi}, Ivkovi} 10, Marinkov 6 (3-2), Molnar, ôrda, Gruslav (2-0), Vida~i} 24 (14-12). Mladi sastav iz êlareva zabeleìo je pobedu u duelu sa Proleterom. Doma}e ko{arka{ice su u tre}oj deonici utakmice stekle prednost od 19 poena, kada se ~inilo da je sve poznato. Me|utim, go{}e su na ~i ni le se ri ju od 13:0 i opasno se primakle iz-

Cr ve na zve zda - Pro le ter Agro `iv 26:24 (12:9)

PR VA MU [KA LI GA Pro le ter - Voj vo di na 76:90 Me ga Vi zu ra - Slo bo da 85:74 Slo ga - BKK Rad ni~ ki 89:92 Bo rac - Ta mi{ 71:48 Me ta lac - Rad ni~ ki B. 87:83 Sme de re vo - @e le zni ~. 93:78 OKK Be o grad - Na pre dak 90:66

PR VA @EN SKA LI GA ^e la re vo - Pro le ter 61:55 Rad ni~ ki - Stu dent 70:49 Sta ra Pa zo va - Be o ~in 101:62 Cr ve na zve za - Lo zni ca 95:56 jedna~ewu. Me|utim, iskusne Vasi}eva i Mari}eva su „stale” na loptu i utakmicu uspe{no privele kraju. V. Vu.

Pro koc ka le pred nost Pred doma}om publikom pora`ene su od ekipe [apaca, iako su u vodile i sa ~etrnaest pone razlike u jednom momentu u prvom poluvremenu. Odluka o pobedniku pala je u tre}oj ~etvrtini kada su go{}e na~inile seriju od 11:0. Ju nak pre o kre ta go stu ju }e ekipe bila je Velisavqevi}eva. Dobra igra go{}i nastavila se i kasnije, pa su brzo vodile sa 65:56. Do kraja me~a Spartak je poku{ao {utevima za tri poena da do|e do novog preokreta, ali su golubice jedino uspele da ubla`e poraz. N. S.

Iz ne na |e we na star tu Su per li ga (`) Voj vo di na - Je din stvo (U) Di na mo (P) - Va ra din BMG TENT - Ko lu ba ra NIS Spar tak - Vi zu ra

Pr va li ga (M)

Dru ga li ga (M)

0:3 1:3 0:3 3:2

Su per li ga (m) Je din stvo (SP) - M. rad nik1:3 Klek S. - Spar tak (Q) 2:3 Voj vo di na - Par ti zan 3:1 Rad ni~ ki (K) - C. zve zda 2:3 Pr va li ga (`) Cr no ko sa - Klek S. @e le zni ~ar (L) - Stu dent La ta re vac - Rad ni~ ki (K) Sme~ 5 - Gim na zi ja lac

3:0 3:0 1:3 3:0

Pr va li ga (m) Du nav vo lej - \er dap VGSK - Spar tak (S) Bo rac - Ste ri ja N. Pa zar - Ja go di na

0:3 0:3 3:1 2:3

EVROP SKO PR VEN STVO U POQSKOJ

De voj ke po lo vi~ no, po be da mu {ka ra ca Prvog dana Evropskog prvenstva u stonom tenisu koje se igra u Poqskoj, mu{ka i ènska reprezentacija Srbije postigla je o~ekivane rezultate u ekipnom delu. Mu{karci su pobedili Luksemburg 3:0, a danas ih o~ekuju dueli u F grupi êlend` divizije sa Ukrajinom, a potom i Moldavijom. Devojke su prvo u C grupi êmpion divizije o~ekivano izgubile od Ma|arske 0:3, da bi potom pobedile Slova~ku istim rezultatom. Devojke danas igraju sa Poqskom.

Su per li ga (@)

Ba ne - Vra we C. zve zda - Pro le ter @e le zni ~ar - Pri boj Mla dost TSK - N. Be o grad M. Go ra - Zla tar N. Pa zar - Za je ~ar

Di na mo (P) - Va ra din BMG Grad wa 1:3 (16:25, 25:20, 19:25, 15:25) PAN Ê VO: Hala „Streli{te”, gledalaca: 250, sudije: Davidovi} (Beograd), [panovi} (Novi Sad). DI NA MO: Dabi} 3, Petrovi}, Cvijovi} 5, Sekuli}, Stepanovi} 7, Bezarevi} 2, Boì}, Kokanovi} 5, Mozgon (l), Sredi} 2, Jo{ovi} 30, Vladisavqev. VA RA DIN BMG GRAD WA: Mal~i} 1, Radanovi} 12, S. Jovi~i} 9, Iri~anin 18, Ra~i}, Mihajlovi} 6, Babi}, Peri{i} 5, Stanimirovi} 10, J. Jovi~i} 11, Pu{owa (l), Kondi}. Odbojka{ice Varadina na~inile su veliko iznena|ewe po{to su, kao novajlije u ligi, savladale pan~eva~ki Dinamo. Boqi prijem, uz mawe gre{aka u napadu, kao i s vi{e raspoloènih pojedinki, Varadinke su na premijeri pokazale kvalitet. M. R.

Ju go vi} Uni met - Obi li} 24:22 Na i sus - Na pre dak 27:23 Ko lu ba ra - Cr ven ka Ja fa 28:24 Ru dar - Sme de re vo 28:20 Voj vo di na - Rad ni~ ki 30:27 Cr ve na zve zda - PKB (utorak 16.30) Po à re vac - Me ta lo pl. (sreda 18) Par ti zan - Di na mo od go |e no 1. Voj vo di na 4 3 1 0 119:105 7 2. Me ta lopl. 3 3 0 0 93:72 6 3. Par ti zan 3 3 0 0 103:86 6 4. Rad ni~ ki 4 3 0 1 114:98 6 5. Ko lu ba ra 4 2 1 1 107:96 5 6. Ju go vi} 4 2 1 1 101:97 5 7. Na pre dak 4 2 1 1 111:108 5 8. Na i sus 4 2 0 2 116:123 4 9. Ru dar 4 1 1 2 107:107 3 10. PKB 3 1 1 1 88:92 3 11. Di na mo 3 1 0 2 88:87 2 12. C. zve zda 3 1 0 2 77:80 2 13. Cr ven ka 4 1 0 3 98:108 2 14. Obi li} 4 1 0 3 106::123 2 15. Po à re vac 3 0 0 3 72:89 0 16. Sme de re vo 4 0 0 4 86:115 0 No pal - @e le zni ~ar MC Rad ni~ ki L. - K. Mi lo{ â ~ak - M. sport C. zve zda - Ce pe lin Za je ~ar - Na i sa

MU [KAR CI: Srbija – Luksemburg 3:0. Rezultati prvog kola: Pete – Bast 3:0 (6, 6, 6), Karaka{evi} – ]io}u 3:0 (2, 6, 6), Crepuqa – Kil 3:0 (8, 8, 8). Ukrajina – Moldavija 3:0. @E NE: Ma|arska – Srbija 3:0. Rezultati prvog kola: Pota – Erdeqi 3:1 (-7, 1, 4, 10), Tot – Feher 3.1 (-5, 2, 5, 9), Lovas – Todorovi} 3:0 (6, 4, 3). Poqska - Slova~ka 3:0, Srbija – Slova~ka 3:0. Rezultati drugog kola: Erdeqi – Kmotorkova 3:0 (6, 4, 12), Feher – Bala`ova 3:1 (-5, 10, 11, 10), Molnar – Hudecova 3:0 (3, 9, 6). Poqska – Ma|arska 2:3. S. S.

Po ti sje P. - Rad ni~ ki Som bor - Dal ma ti nac Je din stvo - B. Kar lo vac Haj duk - @SK Apa tin - Her ce go vi na

Dru ga li ga (@)

Ja bu ka 95 - Ra van grad Te me rin - Rad ni~ ki Vr bas - Pan ~e vo

PRVA LIGA SRBIJE

Mo glo i ube dqi vi je Pro le ter - Mla dost 2:1 (2:1) NO VI SAD: Stadion Slana bara, gledalaca 400, sudija: Obradovi} (Jagodina). Strelci: S. Bogunovi} u 13. i Damwanovi} u 34. za Proleter, a Mili} u 37. minutu za Mladost. @uti kartoni: Vislavski (Proleter),Dragutinovi} (Mladost). PRO LE TER: D. Bogunovi} 7, Jablan 7, Asani 7, S. Bogunovi}

da su za rivala imali solidnu Mladost i pre svih raspolo`enog golmana Krznari}a. Ve} u 13. minutu, nakon duplog pasa s Vislavskim, Bogunovi} je majstorski savladao nemo}nog Krznari}a. Najboqi akter utakmice Momir Desnica zaslu`an je za drugi gol, pro{ao je po desnoj strani, idealno je uposlio Damwanovi}a, a ovaj bio neumoqiv.

Pro le ter - Mla dost (L) Srem - Ba nat In |i ja - Do wi Srem Mla di rad nik - No vi Sad Rad ni~ ki (S) - Sin |e li} Na pre dak - Mla de no vac Rad ni~ ki (N) - Slo ga (K) ^u ka ri~ ki - Te le op tik Be `a ni ja - Ko lu ba ra

1. Rad ni~. (N) 10 2. Ko lu ba ra 10 3. Te le op tik 10 4. Ba nat 10 5. Be `a ni ja 10 6. Slo ga (K) 10 7. Pro le ter 10 8. In |i ja 10 9. No vi Sad 10 10. Do wi Srem 10 11. Mla de no vac10 12. Sin |e li} 10 13. Mla dost (L)10 14. Rad ni~ . (S) 10 15. Srem 10 16. M. rad nik 10 17. Na pre dak 10 18. ^u ka ri~ ki 10

33:20 27:19 21:19 43:16 33:22 33:27 26:24 22:22 17:29 44:37 27:35 31:34 24:20 28:27 24:28 30:24 34:22 32:23 29:35

U drugom poluvremenu ekipa iz Mokrina u pojedinim trenucima imala je ~ak i {est golova prednosti (16:12, 19:13) i wena pobeda nije dolazila u pitawe, mada su Zrewaninci do kraja smawili na dva gola minusa. U ekipi Crvene zvezde odli~an je bio golman Slavko Mi{kov, a istakli su se Veki}, Veli~kov i iskusni Pa{i}. U ekipi Zrewaninaca pohvale zaslu`uje golman Ili}. M. S.

Re a lan is hod @e le zni ~ar – Pri boj 22:22 (10:9) IN \I JA: Sportska hala,gledalaca: 200, sudije: Pendi} i Dedi} (obojica iz Beograd). Sedmerci: @elezni~ar 3 (2), Priboj 2 (2), iskqu~ewa: @elezni~ar 4, Priboj 12 minuta. @E LE ZNI ^AR: Kozomora 3, Savi}, Slijep~evi}, Petrovi} 2 (1), Duki} 2, Kova~evi} 2, [jakini}, Bali} 3, Andaseli}, Pavlovi} 1, Milojevi}, Plav{i} 3 (1), Jezdimirovi}, Mihajlovi}, Pili} 5, Pernar. PRI BOJ: Milojkovi}, Kostelac 2, Komarica, ]irkovi}, Milinkovi}, Cvijovi}, Agi} 4, Kaltak 5 (1), Radovi}, Mini} 5 (1), Gruji~i}, Struji} 4, Gavrilovi}, Dori}, Jevti} 2, Baceti}. Kvalitetna i rezultatski dramati~na utakmica zavr{ena je podelom bodova. Da. Vi.

7 (Gali} 7), @igi} 7, Desnica 8, Ra{iovan 7, Vislavski 8 (Radovi} 7), Damwanovi} 8, Sekuli} 7, Zec 7 (Vukasovi} 7). MLA DOST: Krznari} 7, Milo{evi} 6, Jeremi} 6 (Tomi}), Dragutinovi} 7, Milunovi} 6, Vasi} 6, Stojanovi} 7 (Milosavqevi} 6), Jeremi} 6, Gruji~i} 6, Udovi~i} 6, Mili} 7 (Avramovi} 6). Slanobarci su igrali dobro i zaslu`eno su trijumfovali, ma-

Bio je to wegov prvi gol u ovoj sezoni. Trenutak neodlu~nosti odbrane doma}ih iskoristio je Mili} i smawio rezultat na 1:2. Naime, Jeremi} je na nekoliko metara od gola {utirao, loptu je odbio Bogunovi}, a Mili} bio na pravom mestu. Agilni Desnica je u 40. minutu pripremio odli~nu priliku Sa{i Bogunovi}u ali je lopta umesto mre`e pogodila pre~ku i odbila se u poqe.

7 7 5 4 3 4 5 4 4 3 3 3 2 2 1 2 1 1

2 0 2 4 6 3 0 2 2 4 3 2 5 4 6 3 6 4

1 3 3 2 1 3 5 4 4 3 4 5 3 4 3 5 3 5

16:8 16:9 16:7 9:5 8:4 9:8 8:10 10:10 10:12 7:5 13:15 15:16 7:9 7:11 10:12 8:12 5:9 8:20

2:1 0:0 0:0 2:0 0:0 1:1 2:0 0:3 3:0 23 21 17 16 15 15 15 14 14 13 12 11 11 10 9 9 9 7

U sle de }em ko lu (15/16.ok to bra) sa sta ju se: No vi Sad - In |i ja, Do wi Srem - Pro le ter, Ba nat - Na pre dak, Ko lu ba ra - Srem, Sin |e li} - Be `a ni ja, Te le op tik - Rad ni~ ki (S), Mla dost (L) - ^u ka ri~ ki, Slo ga (K) - Mla di rad nik, Mla de no vac - Rad ni~ ki (N).

Sa {a Bo gu no vi} po ga |a mre `u Lu ~a na ca

Su per li ga (M)

Spar tak – [a bac 66:69 (27:19, 16:18, 9:16, 14:16 ) SU BO TI CA: Hala sportova, gledalaca oko 150. Sudije: Vladimir Igwatovi}, Dejan Savi}, Aleksandar Rodi}. SPAR T AK: Su tu ro vi} 3, Vida 19, Veselinovi} 12, Kekezovi} 8, Kosanovi} 9, Grahovac, [kr bi}, Ko va ~e vi} 2, Popov, Zoloti} 13. [A BAC: Savi} 19, Adamovi} 5, Velisavqevi} 17, ]osi} 9, Acalovi} 3, Simi}, Stepanovi}, Markovi} 11, Luki}, ]iri}, Suba{i} 1, Vidakovi} 4. Trener: Du{ko Simi} Ko{arka{ice Spartaka nisu uspele da zabele`e pobedu ni u drugom kolu Prve A lige.

dnevnik

U nastavku su doma}i imali terensku inicijativu i nekoliko prilika za postizawe gola, ali su dobre intervencije Krznari}a i sre}e bili saveznici ekipi iz Lu~ana. Nakon slobodnog udarca Ra{iovana, Damwanovi} je pogodio pre~ku, a u nadoknadi vremena brzonogi Gali} stativu. M. Po po vi}

Vla `an ba rut kraj Sa ve Srem - Ba nat 0:0 SREM SKA MI TRO VI CA: Stadion Srema, gledalaca 200, sudija: Ki{ Robert (Novi Sad). @uti kartoni: Vu~kovi} (Srem), Pe{i} i Kosti} (Banat). SREM: Baji} 7, Mili} 7, [inik 6 (Vasiqevi}), Milo{evi} 8, Tatomirovi} 6, Mirosavqevi} 7, Jankovi} 6 (Trebovac), Obradovi} 7, Vuka{inovi} 6, Sin|i} 7, Vu~kovi} 7 (Stani} 7). BA NAT: Kne`evi} 7, Pe{i} 6, Kosti} 7, Jeremi} 7, Cavri} 6, Samarxi} 7, Zowi} 7, Milojevi} 7, Rni} 6 (Ristovi} 6), Vukovi} 7, Antanasijevi} 6. U prili~no dinami~noj igri nije bilo golova, a Mitrov~ani nikako da podese ni{anske sprave.

Lepe prilike Sremci su imali preko Vuka{inovi}a i Obradovi}a, a gosti su ozbiqno zapretili preko Zowi}a i Jeremi}a, ali se golman doma}ih Baji} nije dao iznenaditi. U nastavku u igru u doma}em timu umesto mladog Vu~kovi}a u{ao je Stani} i igra je dobila na agresivnosti. Mitrov~ani su stalno atakovali na gol sigurnog golmana Kne`evi}a, a u 64. minutu Vuka{inovi} je pogodio pre~ku. U samom fini{u utakmice doma}in je imao {anse da postigne gol, me|utim strelci se ni ovoga puta nisu istakli. R. Ar tu kov

SRPSKA LIGA – VOJVODINA

Li de ru du bo ka Ti sa Sen ta - ^SK Pi va ra 2:0 (1:0) SEN TA: Gradski stadion, gledalaca 200, sudija: M. Gogi} (Novi Sad). Strelac: Jovi} u 6. i 87. minutu. @uti karton: D. Vukobrat (Senta). SEN TA: M. Vukobrat 7, Farka{ 8, Kaka{ 7, Radin 8, Cvetkovi} 8, Gruji} 8, Jovi} 9 (Besla}), Popov 8, Pankari}an 7 (Vojvodi} 7), \uki} 7 (Raji~evi} 7), D. Vukobrat 8. ^SK PI VA RA: Tankosi} 6, Zeqkovi} 7, Jevi} 7, Moji} 6 (Popin 6), Powevi} 7, Vukmir 6, Tomi} 6, Radoja 7, Stankovi} 6, Bajak 6, Vukanovi} 6 (Momi}). Lider iz ^elareva poklekao je u derbiju na gostovawu u Senti, koja ga je do~ekala odli~nom igrom polo`ila na ple}a. Ekipa trenera Branislava Bulatovi}a pokazala je dobru, a pre svih najneugodniji za lidera bio je dvostruki strelac Du{an Jovi}. On je prvu izglednu priliku propustio ve} u 4. minutu, ali ve} dva

minuta kasnije primorao je ~uvara mreè gostiju da kapitulira. [ansu u 15. minutu je propustio Danilo Vukobrat ~iji udarac je zaustavio golman Tankosi}, a gosti su priliku imali u fini{u prvog dela kada je sigurno intervenisao ~uvar mreè Sen}ana Marko Vukobrat. U drugom poluvremenu Sen}ani su ugroàvali gol ^SK-a, pa se u 51. minutu Jovi} na{ao u o~i u o~i sa Tankosi}em, koji je iza{ao kao pobednik. Priliku je ne{to kasnije prokockao D. Vukobrat kada se umesto da {utira u gol upustio u dribling i {ansa je oti{la u nepovrat. U 87. minutu êlarevci su opet kapitulirali pred naletom odli~nog Jovi}a koga je proigrao Gruji}, a on je sa desetak metara poslao loptu u mreù. Pobeda Sen}ana sasvim je zasluèna u izuzetno korektnoj utakmici. M. Mi tro vi}

Voj vo |an ska li ga Za pad Rezultati 8.kola: Mladost (T) - Obili} (Z) 5:0, Budu}nost (M) Mladost (BP) 3:1, Jugovi} - Sloga 0:2, Crvena zveza - Jedinstvo (SP) 1:2, Borac - Indeks 1:2, Ba~ka (BP) - Polet 1:1, Prvi maj - Stani{i} 3:0, Radni~ki (SM) - Omladinac 2:0.

Voj vo |an ska li ga Is tok Rezultati 8.kola: Vojvodina (NM) - Budu}nost (SC) 0:3, Ba~ka 1901 Radni~ki (Z) 8:0, Borac (S) - Ba~ka (P) 4:0, Jedinstvo (BK) - Jedinstvo (NB) 5:2, Sloboda - Proleter 2:2, Kolonija - Radni~ki (B) 1:2, Dinamo AFK 5:1, Kozara - Obili} 2:0.

Sen ta - ^SK Pi va ra Ve ter nik - Za dru gar Ki kin da - Mla dost (BJ) Ba~ ka To po la - Do li na Tek sti lac - Vr {ac Ce ment - Rad ni~ ki ([) Slo ga - Pa li} Rad ni~ ki (NP) - Du nav 1. ^SK Pi va ra 8 2. Rad ni~ . (NP) 8 3. Sen ta 8 4. Tek sti lac 8 5. Ki kin da 8 6. Pa li} 8 7. Rad ni~ . ([) 8 8. Mla d. (BJ) 8 9. Slo ga (T) 8 10. Du nav 8 11. Do li na 8 12. Vr {ac 8 13. Ce ment 8 14. Ve ter nik 8 15. B. To po la 8 16. Za dru gar 8

7 6 4 3 4 3 3 3 3 3 3 3 2 2 1 2

0 2 1 4 1 2 2 1 1 1 1 0 3 2 3 0

1 0 3 1 3 3 3 4 4 4 4 5 3 4 4 6

15:6 15:4 12:10 8:6 11:12 12:9 10:10 9:8 6:7 9:12 8:13 8:9 9:11 9:13 4:9 11:18

2:0 4:2 1:0 0:0 2:1 1:1 1:0 2:0 21 20 13 13 13 11 11 10 10 10 10 9 9 8 6 6

U sle de }em ko lu (15/16.ok to bra) sa sta ju se: Du nav - Ve ter nik Vi skol, Pa li} - Rad ni~ ki (NP), Rad ni~ ki ([) Slo ga (T), Vr {ac - Ce ment, Do li na - Tek si tlac Ites, ^SK Pi va ra - Ba~ ka To po la, Mla dost (BJ) - Sen ta, Za dru gar Ki kin da

SPORT

c m y

dnevnik

ponedeqak10.oktobar2011.

MU [KA SU PER LI GA

TUR NIR U PE KIN GU

Ra di {i} i Po pov od lu ~i li der bi Voj vo di na - Rad ni~ ki 30:27 (16:14)

Tre }a ti tu la u se zo ni: Zi mo wi} i Qo dra

Tri jumf Zi mo wi }a i Qo dre Srpski teniser Nenad Zimowi} i Francuz Mikael Qodra osvojili su turnir u Pekingu u konkurenciji parova. Zimowi} i Qodra su do titule do{li trijumfom nad Robertom Lindstedom iz [vedske i Rumu-

nom Orijom Tekauom sa 7:6 (7:2), 7:6 (7:4), posle jednog sata i 49 minuta igre.Srpsko-francuskoj kombinaciji to je tre}a titula ove sezone, posle trijumfa u Va{ingtonu i Montrealu u avgustu. I dok u prvom setu nije bilo brejkova, u drugom su vi|ena po

dva na obe strane, a oba su odlu~ena u taj-brejkovima. Uprkos izjedna~enoj igri u prvih 12 gemova, Zimowi} i Qodra su u odlu~uju}im trenucima preuzeli kontrolu i nisu dali ni najmawu {ansu svojim rivalima da im priprete na putu do titule.

TUR NIR U TO KI JU

Ma re ju ti tu la

Ber dih naj bo qi ^eh Toma{ Berdih osvojio je titulu na turniru u Pekingu pobedom nad Marinom ^ili}em iz Hrvatske sa 3:6 6:4 6:1. Berdih je tako do{ao do {este titule u karijeri, ali mu je ona prva posle vi{e od dve godine, kada je trijumfovao u Minhenu. Zahvaqu}i pobedi u Kini, Berdih je pretekao Francuza @o-Vilfreda Congu na ATP listi, zauze}e sedmo mesto i ima}e velike {anse za plasman na zavr{ni Masters sezone u Londonu. Berdih je za trijumf u Pekingu zaradio 505.000 dolara.

Britanac Endi Marej osvojio je 20. titulu u karijeri po{to je u finalu ATP turnira u Tokiju, posle dva sata i 15 minuta, savladao {panskog tenisera Rafaela Nadala sa 3:6, 6:2, 6:0.Dvadeset~etvorogodi{wem Mareju ovo je ~etvrta titula u sezoni. Do Tokija, Britanac je bio najboqi u Kvinsu, Sinsinatiju i Bangkoku pre samo sedam dana.

Do kraja nije izgubio nijedan gem i zaslu`eno stigao do trofeja. Interesatno je da je {panski teniser u svom 10. finalu ove godine do`iveo sedmi poraz. Prethodnih {est finalnih me~eva izgubio je od najboqih igra~a dana{wice Novaka \okovi}a. Pobeda u Tokiju Mareju je donela ~ek na 295.000 dolara, ali i 500 bodova kojima }e od ponedeq-

En di Ma rej i Ra fael Na dal

Po~etak finala u potpunosti je pripao Nadalu. Posle dobijenog prvog seta (6:3), Nadal je i u drugom poveo sa 2:1, a onda je usledila neverovatna serija Mareja.

ka, od [vajcarca Roxera Federera, preuzeti tre}u poziciju na ATP listi. Pora`eni Nadal }e, za utehu, inkasirati 133.000 dolara.

DA NAS PO ^I WE TUR NIR U [AN GA JU

Bez Sr ba pr vog da na Prvog dana takmi~ewa na Mastersu u [angaju nijedan od dvojice srpskih predstavnika ne}e iza}i na teren u singlu. U odsustvu povre|enog Novaka \okovi}a, Srbiju }e u Kini predstavqati Janko Tipsarevi} i Viktor Troicki. Tipsarevi}a u prvom kolu o~ekuje duel sa Felisijanom Lopesom iz [panije, dok Troicki na startu turnira igra protiv Amerikanca Rajana Herisona i oni }e te me~eve igrati u utorak. Po{to su glavni nosioci slobodni u prvom kolu, prvog dana }e od zvu~nijih imena igrati Endi Rodik, David Nalbandijan i Fernando Verdasko. Wihovi dueli sme{teni su na centralni teren, a program otvaraju Nalbandijan i Ernests Gulbis iz Letonije, a potom slede me~evi Rodika i Jen-Hsun Lua iz Kineskog Tajpeha i Verdaska i doma}eg tenisera @e Lija.

Jan ko Tip sa re vi}

Iako ne}e igrati u singlu, Tipsarevi} i Troicki }e igrati u dublu. Tipsarevi} i Austrijanac Oliver Marah igraju protiv ameri~kih tenisera Aleksa Bogomolova juniora i Raxiva Rama Troickog i Marsela Granoqersa iz

[panije o~ekuje duel protiv Marka Noulsa sa Bahama i Poqaka Luka{a Kubota. Me~evi srpskih tenisera tre}i su po redu na terenima na kojima program po~iwe u 13 ~asova po lokalnom vremenu, odnosno pet po sredweevropskom.

NO VI SAD: Hala na Slanoj bari, gledalaca: 500, sudije: Mo{orinski (Zrewanin) i Panxi} (Novi Sad). Sedmerci: Vojvodina 2 (2), Radni~ki 6 (5). Iskqu~ewa: Vojvodina 6, Radni~ki 10 minuta. VOJ VO DI NA: Damjanovi} (12 odbrana), Radosavqevi} 3 (2), Damwanovi}, Popov 10, M. Radi{i} 6, L. Arseni}, Bari{i} 2, Veselinov, Stjepanovi}, Abaxi}, Mitrovi}, ûpkovi} 2, N. Arseni}, Marjanac 5, Milo{evi} 2. RAD NI^ KI: Petrovi} 6, Miqkovi}, Gavrilovi} 1, Vu~i}evi} 5, Jani}ijevi}, Mandi}, Radoj~i} 1, Zlatanovi} (2 odbrane), Cvetinovi} 7 (4), Milin~i} 1, Boì} 3, Nikoli} 4, Ili}, Raji~evi}, Prodanovi}, [migi} 5 (1). U sudaru neporaènih rivala Vojvodine i kragujeva~kog Radni~kog u derbiju 4. kola rukometne Superlige, pobeda je pripala motivisanijem i borbenijem doma}inu. Uprkos izostanku Suxuma, Vukovi}a i Branislava Radi{i}a, crveno-beli su odli~nom igrom u odbrani i najvi{e zahvaquju}i raspoloènom Miloradu Radi{i}u u prvom, i Stevanu Popovu u drugom poluvremenu, uspeli da slome otpor dobre ekipe Radni~kog i nanesu im prvi poraz u sezoni. Prvo poluvreme donelo je izjedna~enu igru pred oba gola, a gosti su stekli minimalno vo|stvo koje su uspeli da odrè sve do 12. minuta. Tada je na scenu

Bez iz ne na |e wa Spar tak – Rad ni~ ki (S) 5:2 SU BO TI CA: Hala spor to va, gle da la ca oko 200. Sudije: Rudolf Lerinc i Radomir A}i}. Pojedina~no – 55 kg: [poqari} 0:1 (Spartak bez predstavnika), 60 kg: M. [tefanek – Rizvanovi} 1:0 (2:0, 6:2), 66 kg: Neme{ – D. [tefanek 1:0 (2:0, 1:0), 74 kg: Bala` – N. [tefanek 1:0 (5:0, 6:0), 84 kg: Lipaji} – Gavri} 1:0 (tu{), 96 kg: Bosni} – Rkman 0:1 (0:1, 1:3), 120 kg: Frawkovi} – Jurkovi} 1:0 (tehni~ki tu{). Nije bilo iznena|ewa u Subotici, pred doma}om publikom rva~i Spartaka su savladali Radni~ki iz Sombora. Doma}i rva~i su dominirali i ubedqivo stigli do druge pobede u sezoni u kojoj brane titulu. N. S.

stupio Milorad Radi{i}, koji je prosto ekslodirao i s ~etiri efektna pogotka, uz tandem Radosavqevi} - Popov u poqu, preokrenuo na 7:6. Usledila je serija 3:0 crveno-belih koji su o~as posla stigli do prvog osetnijeg vo|stva 11:7. Gosti se nisu predavali, pa su ubrzo serijom Vu~i}evi}a i Cvetinovi}a, a zatim golom Radoj~i}a, do{li do izjedna-

savqevi}u odli~nog asistenta, pa su crveno-beli u 39. minutu do{li do velikih pet golova prednosti (22:17). Nisu se predavali Kragujev~ani. U nekoliko navrata su puleni trenera Lakovi}a stizali na samo gol zaostatka, ~ak u jednom momentu stigli do izjedna~ewa i imali napad za preokret, ali su motivisani rukometa{i Vojvodine sjajnom

Ka pi ten ska par ti ja Ste va na Po po va

~ewa (14:14). Ipak, u fini{u prvog dela, u situaciji sa igra~em vi{e Novosa|ani su napravili mini seriju 2:0 i na odmor oti{li s predno{}u 16:14. U nastavku susretu razbranio se Marjanac, a ono {to je u prvom poluvremenu zapo~eo Radi{i}, nastavio je Popov. Imao je kapiten Novosa|ana u iskusnom Rado-

igrom u odbrani i maestralnim ~uvarem mre`e Damjanovi}em zaustavili udarne igre Vu~i}evi}a, [migi}a i Nikoli}a. U fini{u me~a (58. minut) Popov je postigao svoj 10. pogodak ~ime se Vojvodina odlepila na plus tri (30:27) i re{ila pitawe pobednika. I. Gru bor

PR VA LI GA SR BI JE

DRU GI KRUG LEN KU PA

No vi po raz Ka wi à na Po ti sje - Rad ni~ ki (KG) 1:6 KA WI @A: Sportska hala Bawe Kawià, gledalaca 50. Sudije: Nenadi} i Ludo{ki (Zrewanin). Tehni~ki rezultati - 55 kg: Smoqenovi} - Anakiev 0:1 (tehn. tu{ u 1. minutu), 60 kg: Gazdag - Dimitrijevi} 0:1, 66 kg: Ki{ - Jovanovi} 0:1, 74 kg: Lerinc - Rosi} 0:1, 84 kg: Molnar Todorovi} 0:1, 96 kg: [uqok Srei} 1:0, 120 kg: Salkanovi} Crnovi} 0:1 (tu{ u 1. minutu). Kawi{ki rva~i su kao doma}ini pretrpeli drgi poraz u ovom prvenstvu, ovog puta od iskusne ekipe gostiju iz Kragujevca. Rva~i Radni~kog su dominirali u svim borbama, a doma}i nisu mogli da im na pravi na~in pariraju, izuzev u 84 kg gde je âba [uqok bio uspe{niji na poene od Aleksandra Srei}a. M. Mi.

Zve zda u osmi ni fi na la Va ter po li sti Cr vene zvezde izborili su plasman u osminu fi na la LEN ku pa. Izabranici Dejana Savi}a su osvojili prvo mesto u I grupi, koja se igrala na gr~kom ostrvu Hios, zabele`iv{i sve tri pobede. Prvo su crveno-beli savladali doma}ina ekipu Hiosa 9:7 (2:1, 2:3, 3:1, 2:2), za koji nastupa i na{ reprezentativac Nikola Ra|en, zatim su nadigrali tursku Enku 14:3 (4:0, 3:2, 4:1, 3:0) i na kraju i francuski Monpeqe 8:6 (2:0, 3:0, 2:4, 1:2). Za hva qu ju }i pr vom me stom Zvezda }e u `rebu dobiti neki od drugoplasiranih timova sa osta lih tru ni ra. Pla sman u osminu finala obezbedila je i ekipa Hiosa. G. M.

UO^I MI TIN GA SR BI JA GRAND PRI

Naj bo qi opet u zre wa nin skom ba ze nu Pliva~ki klub Proleter i PS Srbije organizuju me|unarodno LEN takmi~ewe Srbija grand pri - Kup Zrewanin 2011, koje }e na zrewaninskom natkrivenom bazenu biti odr`ano od 10. do 13. novembra. Ove godine, ina~e, u Zrewaninu se proslavqa vredan jubilej - 130 godina plivawa u gradu i tim povodom takmi~ewa Srbija grand pri i Kup Zrewanina spojeni su u jednu pliva~ku manifestaciju, po re~ima organizatora, ove godine najja~u u regionu. Okupi}e se preko 400 pliva~a iz desetak zemaqa, a o~ekuje se u~e{}e i nekoliko svetskih pliva~kih zvezda. - Ovo }e biti i prvo takmi~ewe na rekonstruisanom bazenu u Zrewaninu koji ne radi od maja 2010. godine. Iz tog razloga ovo nadmetawe lane i nije odr`ano. Na Kupu Zrewanina 2009. u~estvovali su pliva~i iz vi{e od

^a ba Si la |i i Ivan Len |er s tre ne rom De ja nom Pe ji no vi }em

deset zemaqa, sa nekoliko zvezda - Na|om Higl, Ivanom Len|erom, ^abom Sila|ijem i mnogim drugima. Ove godine o~ekuje se jo{ mnogo zvu~nih imena poput Duje

Dragawa, Petera Mankoca, Sawe Jovanovi} i ostalih – ka`e tehni~ki sekretar zrewaninskog Proletera Dragan Joci}. @. B.

ponedeqak10.oktobar2011.

sport

dnevnik

VE LI KA NA GRA DA JA PA NA

Fe te lu ti tu la, Ba to nu po be da

Najbr`i u Turskoj: Gabor Kasa

TR KA OKO ALA WE

Ga bor Ka sa po be dio Sja j an kraj me | u na rod ne se zo ne srp skog bi ci kli zma. U po sled woj tr ci u go di ni u Tur skoj tri jum fo vao je Su bo ti ~a nin Ga bor Ka sa, ko ji vo zi u ma ji ci tur ske Ma ni se spor. Tre }e me sto u ge ne ral nom pla sma nu pri pa lo je Ne b oj { i Jo v a n o v i } u re pre z en t a t iv c u be o g rad s kog Par ti zan Pa u er mu va, dok je sed m i u ukup n om po r et k u Esad Ha sa no vi}, ta ko |e ~lan cr no- be lih. Odav no se ni je do go di lo da iste go di ne srp ski bi ci kli sti po be de u dve tr ke ka te go ri je 2.2 za olim pij ske bo do ve. Ivan Ste vi} u ju nu sla vio na tr ci Kroz Sr bi ju, da bi se u ok to bru ra do -

vao i Ga bor Ka sa na tr ci Oko Ala we. - ^e sti tam svim vo za ~i ma na iz u zet noj bor be no sti, po seb no Ko zo ma ri ko ji je sjaj no po mo gao Ka si u sprin tu u po sled w oj eta p i – ka ` e {ef stru~ nog {ta ba re pre zen ta ci je Ra do mir Pa vlo vi}, pred sed nik Stru~ ne ko mi si je BS Sr bi je. - Ka sa je po ka zao sve kva l i t e t e vr h un s kog bi c i kli ste, mi slim da }e mu ova po be da mno go zna ~i ti u na stav ku ka ri je re. Dra go ce na su nam i pet bo do va Mar ka Stan ko vi }a osvo je nih pre ne de qu da na na tr ci Oko Ga li po qa. Vo di mo ve li ku bit ku da pre stig ne mo Bu ga re na olim pij skoj rang li sti.

EVROP SKA KUP TAK MI ^E WA

Su bo ti ~an ke ~e tvr te, Za var ko re kord no Vi k end u me | u n a rod nim kup tak mi ~e wi ma je do neo do bre re z ul t a t e srp s kom ku gla wu! Srp ski re pre zen ta tiv ci, in ter na ci o nal ci u ma |ar skom Se ge di nu Ti bor Sel i Ro bert Er we {i, sla vi li su u Ku pu Evro pe u Bol ca nu u Ita li ji po {to su u fi na lu po be di li hr vat ski Za pre {i} sa 3.704:3.650 (7:1). Obo ji ca su do ne li po e ne eki pi, Sel je sa 642:641 (2:2) po be dio Fun du a

srp s ki pr v ak Be o g rad Po {tan ska {te di o ni ca. U `en skoj kon ku ren ci ji ~e tvr ti je su bo ti~ ki Pi o nir, ko ji je, ka ko se po ka za lo,is pu stio u po lu fi na lu ni kad sla bi ji ceq ski Lan teks, ko ga su u fi na lu de kla si ra le ku gla {i ce Vik t o r i j e iz Bam b er g a. Su b o t i ~ an k e su u me ~ u za bron zu po ra `e ne od Za gre ba po sle do dat nih ku gli, {to se odav no ni je do go di lo na ova kvim tak mi ~e wi ma. U po e ni -

Vo za~ Red bu la Se ba sti jan Fe tel us peo je da od bra ni ti tu lu svet skog pr va ka u For mu li je dan po {to je kao tre }i u{ao u ciq Ve li ke na gra de Ja pa na, ko ja je vo è na na ~u ve noj pi sti Su zu ka. Iako je po be dio, Bri ta nac Xen son Ba ton iz Me kla re na ni je mo gao da spre ~i Nem ca da po sta ne naj mla |i dvo stru ki {am pion u isto ri ji naj br èg cir ku sa. Na i me, Fe tel je jo{ na pro {loj tr ci u Sin ga pu ru mo gao da ove ri {am pi on ski lo vor, ali ga je u to me spre ~io upra vo Bri ta nac osva ja wem dru gog me sta. Ta ko je vo za ~u Red Bu la ne do sta jao sa mo je dan bod sa tr ke u Ja pa nu da od bra ni tron, {to je on i u~i nio, ta ko da }e mo na pre o sta le ~e ti ri tr ke gle da ti bor bu za osta la me sta u {am pi o na tu. Za raz li ku od pr ve ti tu le osvo je ne pro {le go di ne, do ko je je do {ao po sle dra me i gre {a ka ri va la iz Fe ra ri ja, Fe tel je do dru ge do {ao mno go im pre siv ni je, za be le ìv {i de vet po be da, 12 pol po zi ci ja, a u pret hod nih 15 tr ka sa mo je jed nom iz o stao sa po bed ni~ kog po sto qa. Fe tel se sa da pri dru ìo Al ber tu Aska ri ju, Xi mu Klar ku, Gre je mu Hi lu, Emer so nu Fi ti pal di ju, Mi ki Ha ki ne nu i Fer nan du Alon su, ko ji ta ko |e ima ju po dve {am pi on ske ti tu le. - Kon fu zno je, kao i pro {le go di ne, i mo ram da pri znam da ne mo gu da na |em pra ve re ~i. Ta ko sam mno go stva ri pla ni rao da ka èm, ali ih se te {ko se }am - po ~eo je Fe tel svo je iz la ga we na kon fe ren ci ji za no vi na re i na sta vio. Sa mo znam da sam ve o ma za hva lan svi ma u eki pi. Mno go qu di u bok su i u na {oj fa bri ci je ra di lo da no no} no ka ko bi po gu ra li na {a dva bo li da do re zul ta ta ka kve po sti è mo ove go di ne. Vi de li smo te snu bor bu na ~e lu. Mo `da i ve }u ne go to kom se zo ne. Raz li ka iz me |u pr va ~e ti ri bo li da ni je iz no si la vi {e od 10 se kun di na kra ju tr ke. Sja jan je ose }aj bo ri ti se u ta kvoj kon ku ren ci ji i iz ta kvih okr {a ja iza }i sna àn. Svi oni o~i gled no zna ju da vo ze i ~i ne to fan ta sti~ no ce le go di ne, ali mi slim da smo mi ove se zo ne uvek bi li je dan ko rak is pred kon ku ren ci je. Ne ma taj ni, sve ra di mo ko rak

Odbranio titulu: Sebastijan Fetel

skoj pe va ~i ci Kaj li Mi nog) funk ci o ni sao je sjaj no ce le go di ne. Ne mac se na kra ju jo{ jed nom za hva lio oni ma ko ji su mu po mo gli u osva ja wu no ve ti tu le. - Ne bih mo gao ni {ta da ura dim sam i bi la mi je po treb na po dr {ka ko ju sam do bio od ti ma, Mar ka Ve be ra i svih oko eki pe ko ji su ra di li za me ne. Xen son Ba ton je u Ja pa nu do {ao do tre }e po be de ove se zo ne i 12. u ka ri je ri s vre me nom od 1:30:53,427. Dru go me sto na Su zu ki osvo jio je [pa nac Fer nan do Alon so iz Fe ra ri ja. ^e tvr to je pri pa lo Fe te lo vom klup skom ko le gi Ve be ru, pe to Ba to no vom ko le gi i su na rod ni ku Lu i su Ha mil to nu, a {e sto sed mo stru kom svet skom pr va ku i {e sto stru kom po bed ni ku VN Ja pa na Mi ha e lu [u ma he ru za vo la nom Mer ce de sa. Bo do ve su uze li jo{ i sed mi Bra zi lac Ma sa iz Fe ra ri ja, osmi Mek si ka nac Pe res iz Za u be ra, de ve ti Rus Pe trov iz Re noa i de se ti Ne mac Ro zberg iz Mer ce de sa. Ina ~e, tr ku su od lu ~i li od la sci u bok se ve na pro me nu pne u ma ti ka. Na i me, tak ti ku sa ~e ti ri za -

ma igra ~i ca bi lo je ne re {e no 4:4, u ma lim set po e ni ma ta ko |e ne re {e no 13:13 i na kra ju su se za ko tr qa le „zlat ne ku ge“ u ko ji ma su igra ~i ce Za gre ba bi le bo qe- 60:57! U Ku p u NBC fe d e r a c i j e u Sko p qu dva srp s ka pred s tav ni k a u mu { kom de l u Ni{ put i Me t a l ac pla s i r a l i su se na de s e t o, od n o s no 15. me s to. Obe ti t u l e u ovom ku p u oti {le su u Hr v at s ku, sla v i l i su ku g la { i osi j e~ k og Ko n i ko m a i ku g la { i c e Is t re iz Po r e ~ a.

1. Ba ton (V. Bri ta ni ja, Me kla ren) 1:30:53.427, 2. Alon so ([pa ni ja, Fe ra ri) +1.160, 3. Fe tel (Ne ma~ ka, Red Bul) +2.006, 4. Ve ber (Austra li ja, Red Bul) +8.071, 5. Ha mil ton (V. Bri ta ni ja, Me kla ren) +24.268, 6. [u ma her (Ne ma~ ka, Mer ce des GP) +27.120, 7. Ma sa (Bra zil, Fe ra ri) +28.240, 8. Pe res (Mek si ko, Za u ber) +39.377, 9. Pe trov (Ru si ja, Re no) +42.607, 10. Ro zberg (Ne ma~ ka, Mer ce des GP) +44.322, 11. Su til (Ne ma~ ka, Fors In di ja) +54.447, 12. Di Re sta (V. Bri ta ni ja, Fors In di ja) +1:02.326, 13. Ko ba ja {i (Ja pan, Za u ber +1:03.705), 14. Al ger su a ri ([pa ni ja, To ro Ro so) +1:04.194, 15. Mal do na do (Ve ne cu e la, Vi li jams) +1:06.623, 16. Se na (Bra zil, Re no) +1:12.628, 17. Ba ri ke lo (Bra zil, Vi li jams) +1:14.191, 18. Ko va la i nen (Fin ska, Lo tus) +1:27.824, 19. Tru li (Ita li ja, Lo tus) +1:36.140, 20. Glok (Ne ma~ ka, Vir xin) +2 kru ga, 21. D’Am bro zio (Bel gi ja, Vir xin) +2 kru ga, 22. Ri kar do (Austra li ja, Hi spa ni ja) +2 kru ga, 23. Li u ci (Ita li ja, Hi spa ni ja) +2 kru ga.

Vo za ~i 1. Fe tel (Ne ma~ ka, Red Bul) 309, 2. Ba ton (V. Bri ta ni ja, Me kla ren) 185, 3. Alon so ([pa ni ja, Fe ra ri) 184, 4. Ve ber (Austra li ja, Red Bul) 182, 5. Ha mil ston (V. Bri ta ni ja, Me kla ren) 168, 6. Ma sa (Bra zil, Fe ra ri) 84, 7. Ro zberg (Ne ma~ ka, Mer ce des) 62, 8. [u ma her (Ne ma~ ka, Mer ce des) 52, 9. Pe trov (Ru si ja, Lo tus) 34, 10. Haj dfel (Ne ma~ ka, Lo tus) 34, 11. Su til (Ne ma~ ka, Fors In di ja) 28, 12. Ko ba ja {i (Ja pan, Za u ber) 27, 13. Di re sta (V. Bri ta ni ja, Fors In di ja) 20, 14. Al ger su a ri ([pa ni ja, To ro Ro so) 16, 15. Pe rez (Mek si ko, Za u ber) 13, 16. Bu e mi ([vaj car ska, To ro Ro so) 13, 17. Ba ri ke lo (Bra zil, Vi li jams) 4, 18. Se na (Bra zil, Re no) 2, 19. Mal do na do (Ve ne cu e la, Vi li jams) 1.

Kon struk to ri 1. Red Bul 489, 2. Me kla ren 353, 3. Fe ra ri 268, 4. Mer ce des 114, 5. Re no 70, 6. Fors In di ja 48, 7. Za u ber 36, 8. To ro Ro so 29, 9. Vi li jams 5. qut i ~ak je o~e ki vao ka znu za Fe te la, ali do we ni je do {lo, pa je Ne mac na ~e lu ka ra va na ostao sve do dru gog od la ska u boks u 20. kru gu. In ci dent sa star ta is ko ri stio je Ba to nov ko le ga Lu is Ha mil ton i do mo gao se dru ge po zi ci je. Po sle dru gog od la ska u boks li der sku po zi ci ju je pre u zeo Ba ton i za dr `ao je sve do kra ja tr ke. Po red Ba to na, od li~ nu tr ku od ve zao je i Alon so, ko ji je str pqi vo ~e kao

Opet najboqi: Vilmo{ Zavarko

Er we {i je sa 608:605 (2:2) sa vla dao Ko va ~a. U Svet skom ku pu u Aug zbur gu u Ne ma~ koj slo va~ ki {am pion Sport iz Pod bre zo ve, sa dva srp ska in ter na ci o nal ca Vil mo {em Za var kom i Jo va nom ]a li }em i tre n e r om, srp s kim se l ek t o rom Mi l o { em Po w a v i } em, osvo jio je tre }e me sto. U ovom me ~u raz go ro pa dio se naj bo qi igra~ sve ta, srp ski as Vil mo{ Za var ko i sa 663 ~u wa po sta v io naj b o q i re z ul t at Svet skog ku pa i re kord ku gla ne. U Svet skom ku pu pe ti je

Re zul ta ti

Najbr`i u Japanu: Yenson Baton

po ko rak. Naj te `e je stal no po be |i va ti. Pro {le se zo ne smo osvo ji li {am pi o nat, i to te sno, pa smo opet uz bu |e no kre nu li u od bra nu ti tu le. ^ak, iako zna te ka ko to da ura di te, ne sme te se bi do pu sti ti da pre sko ~i te ne ki ko rak. Fe te lov bo lid, ko ji je od mi lo {te na zvao Kaj li (po austra lij -

u sta vqa wa na pit laj nu bo qe su od Red Bu la ovo ga pu ta is ko ri sti li u Me kla re nu. Ta ko je Fe te lu pro ma klo da se ti tu le do mog ne u ve li kom sti lu, po be dom, jer je i u Ja pa nu imao pol po zi ci ju. No, Ba ton ga je na pao od mah od star ta. Fe tel ga je za gra dio i uma lo ga iz ba cio sa sta ze. Bri ta nac je s pra vom bio

svo ju {an su, a ona mu se uka za la po sle tre }eg od la ska na pro me nu pne u ma ti ka, ka da je [pa nac us peo da se do mog ne dru gog me sta, a ti me je Fe tel pao na tre }e. Ova kav ras po red ostao je sve do kra ja, iako je Fe tel na pa dao Alon sa i po ku {a vao da ga pre stig ne, ali bez u spe {no. Tr ka je bi la za ni mqi va i po to me {to je je di no od u stao [vaj ca rac Se ba sti jan Bu e mi iz To ro Ro sa i to u 12. kru gu i to po sle lo {e od ra |e nog po sla u bok su, po {to mu je dan od pne u ma ti ka ni je bio do bro pri ~vr {}en. Za tim je u 24. kru gu na sta zu iza {ao „sej fti kar” zbog kr ho ti na na pi sti u kri vi na ma se dam i 16, zbog kon tak ta Ha mil to na i Fe li pea Ma se iz 22. kru ga, ko ji su se bo ri li za po zi ci ju. Bez be do no sno vo zi lo je sta zu na pu sti lo u 28. kru gu, a Be ton je uspe {no us peo da sa ~u va pred nost is pred Fe te la i Alon sa. Za ni mqi vo je bi lo i to da je na po ~et ku tre }ih od la za ka u boks jed no krat ko vre me tr ku vo dio Mi hael [u ma her, ko ji je u Ja pa nu sla vio ~ak {est pu ta. To je bi lo pr vi put od 2006. da sed mo stru ki svet ski pr vak bu de li der tr ke For mu le je dan. No, ka da je i Ne mac mo rao u boks stva ri su se vra ti le na svo je me sto, a on je na kra ju za vr {io kao {e sti. Na red na tr ka vo zi se sle de }e ne de qe za Ve li ku na gra du Ko re je. G. M.

c m y

STUdenTSki dnevnik

dnevnik

ZA AKADEMCE FILOZOFSKOG FAKULTETA OBAVEZNI KURSEVI STRANOG JEZIKA PO IZBORU

MILO[ VASI] PRVAK FTN-a U BRZINI I KVALITETU STUDIRAWA

Da nas te sti ra we bru co {a

Naj bo qi me |u naj bo qi ma ve} u Lo za ni Fa kul tet teh ni~ kih na u ka Uni ver zi te ta u No vom Sa du u su bo tu je, u svom naj ve }em am fi te a tru „ Ni ko la Te sla”, sve ~a no pro mo vi sao no vu ge ne ra ci ju di plo ma ca - ~ak 240 ma ster in è we ra, a tom pri li kom uru ~e no je i pet di plo ma ma gi stri ma teh ni~ kih na u ka. Fa kul tet je, do sled no svom le pom obi ~a ju, do de lio i nov ~a ne na gra de naj u spe {ni jim stu den ti ma u svim obla sti ma ko je se iz u ~a va ju na fa kul te tu, a tra di ci o nal no pri zna we i na gra da za naj bo qeg od naj bo qih na ovoj pro mo ci ji pri pa la je No vo sa |a ni nu Mi lo {u Va si }u (24), ma ster in è we ru Ra ~u nar stva i auto ma ti ke, ko ji je stu di je za vr {io za ~e ti ri go di ne i de vet me se ci s pro se~ nom oce nom 9.90! Me |u tim, Mi lo{ ni je mo gao da pri su stvu je ovom sve ~a nom tre nut ku i li~ no pri mi za slu è ne lo vo ri ke jer je ve} na dok tor skim stu di ja ma na ~u ve noj Po li teh ni~ koj {ko li u Lo za ni, u [vaj car skoj, gde je ot pu to vao 1. sep tem bra. Za to smo mu ~e sti ta li i „raz go va ra li” za „Dnev nik” pu tem i-mej la. Ob ja {wa va da tre nut no ra di se me stral ni pro je kat u la bo ra to ri ji za „Com pu ter Vi sion„, ve zan za pra }e we qu di na osno vu ana li ze vi deo se kven ce s jed ne ili vi {e ka me ra.

ponedeqak10.oktobar2011.

- Lo za nu sam iza brao za to {to je {ko la ve o ma ja ka i za to {to su uslo vi do bri, jer ov de dok to ran ti ima ju dvo stru ki sta tusstu dent i za po slen, i pri ma ju pla tu. A opet, bli è je ku }i ne go Ame ri ka. [vaj car ska je ge ne ral no bo ga ta i le pa ze mqa za ì vot - ka è Mi lo{. Iako Lo za na ima upo la ma we sta nov ni ka ne go No vi Sad, u woj po sto je dve me tro li ni je! - Ipak, dnev no iz gu bim oko sat i po sa mo u pre vo zu, na {ta ni sam na vi kao jer sam ì veo na Li ma nu I, bli zu fa kul te ta. Ta ko |e mi je stra no da su pro dav ni ce i sa mo po slu ge rad nim da nom otvo re ne do 19 ~a so va , su bo tom do 18, a ne de qom ne ra de uop {te. O da qim ko ra ci ma u obra zo va wu i ra du Mi lo{ za sad dr ì svo je op ci je otvo re ne. - Dok tor ske stu di je u pro se ku ov de tra ju ~e ti ri go di ne. Za to vre me }u ve} ima ti mno go bo qu pred sta vu o to me ka ko mi le ì ì vot u ino stran stvu i u za vi sno sti od to ga kao i pri li ka ko je u tom tre nut ku bu dem imao od lu ~i }u {ta i gde da qe. Za sad mi je su per. Svi |a mi se grad, i fa kul tet. Na por no je, mno go se ra di, ali Mi lo{ Va si} ve} je za po ~eo dok tor ske stu di je u Lo za ni ve ru jem da }e se is pla ti ti. A. Varga

Svi stu den ti ko ji su upi sa ni na osnov ne aka dem ske stu di je na Fi lo zof skom fa kul te tu u No vom Sa du oba ve zni su da po ha |a ju kur se ve stra nog je zi ka po iz bo ru u tra ja wu od ~e ti ri se me stra, kao i da po sle sva kog se me stra po la ù is pit. Ovo se od no si i na one stu den te ko ji su kao glav ni pred met svo jih stu di ja ve} oda bra li ne ki stra ni je zik i kwi èv nost. U ve }i ni stu dij skih pro gra ma osnov nih aka d em s kih stu d i j a kur s e v i stra nog je zi ka po ha |a ju se to kom pr ve i dru ge go di ne stu di j a. Me | u t im, u po j e d i n im stu d ij s kim pro g ra m i m a ovi kur se vi su pred vi |e ni na dru goj i tre }oj go di ni, a u ne kim je pred vi |e no da stu den ti to kom osnov nih stu di ja u~e dva stra na je zi ka. Kla s i f i k a c i o n o te s ti r a we svih kan di da ta odr à }e se da nas, iz u zev onih ko ji è le da po ha |a ju po ~et ne kur se ve. Te sti ra we iz svih na ve de nih

je zi ka oba vi }e se u 13 ~a so va pre ma ras po re du ko ji je is tak n ut na saj t u Fa k ul t e t a, ogla s noj ta b li Stu d ent s ke slu `be i ogla snim ta bla ma od se ka. Te sti ra we se vr {i s ci qem pra vil nog kla si fi ko va wa po je z i~ k i ho m o g e n im gru p a m a, da k le pre m a usta n o v qe n om ni vou vla da wa stra nim je zi kom. Stu den ti ko ji iz bi lo kog raz lo ga ne pri stu pe te sti ra wu, ili se uop {te ne bu du kva li fi ko va li za ne ki od ni voa od re |e nog stra nog je zi ka, mo ra ju se opre de li ti za kurs po ~ et n og ni v oa ne k og dru gog stra nog je zi ka. Isto ta ko, stu den ti ko ji se s mi ni mal nim bro jem po e na kva li fi ku ju za po ha |a we kur sa od re | e n og ni v oa, mo g u da se opre de le za kurs ni `eg ni voa. Re zul ta ti te sti ra wa bi }e is tak nu ti do 12. ok to bra, a na sta va stra nih je zi ka po iz bo ru po ~i we 13. ok to bra. A. Va.

STUDENTI FTN-a ZADOVOQNI [TO JE RENOVIRANA [ALTER SALA, ALI...

Mno go je ste ril no, fa le ze le ni lo i ko ja klu pa

Ne ma go di ne u ko joj Fa kul tet teh ni~ kih na u ka UNS-a ne po boq {a va uslo ve ra da svo jih stu de na ta, na stav ni ka, is tra `i va ~a... re no vi ra wem i osa vre me wa va wem am fi te ta ra, u~i o ni ca, la bo ra to ri ja, na bav kom no ve opre me, pa je i ove go di ne zna tan deo bu xe ta ulo `io u re no vi ra we. Ka ko su pro {le go di ne ob no vqe ni am fi te a tri A1 i A2, ko ji su po ne li ime na na {ih ve li kih na u~ ni ka Ni ko le Te sle, od no sno Mi lu ti na Mi lan ko vi }a, sad je red do {ao na am fi te a tre A3 i A4. To kom dva me se ca adap ta ci je u am fi te a tri ma je ugra |e -

na no va kli ma ti za ci ja, ozvu ~e we, za me wen na me {taj, a broj me sta sa 130 po ve }ao se na 143. Kom plet na adap ta ci ja ko {ta la je 15 mi li o na di na ra, a ova dva am fi te a tra usko ro }e bi ti otvo re na. I stu dent ska slu `ba FTN-a je pre ko le ta do bi la nov iz gled. Za me we ni su vra ta, pro zo ri, ven ti la ci o ni si stem, obez be |e no 13 no vih {al ter me sta, a re no vi ra we je ko {ta lo 11 mi li o na di na ra. Za ove ra do ve za slu `na je fir ma „GAT” d.o.o iz No vog Sa da. Ka ko im se svi |a ova pro me na, pi ta li smo stu den te FTN-a. A. Va.

Fo to: S. [u {we vi}

ANKETA

Alek san dar Spi ri do no vi}, me ha tro ni ka: - Le po su re no vi ra li, jo{ kad bi ne ka ko i gu `ve pred {al te ri ma sma wi li. Ali {to se ti ~e sa le, do bro je ura |e na, ma lo aso ci ra na bol ni cu, ali bar znam gde mi idu pa re od {ko la ri ne.

Ana Bi bi}, ma {in stvo: - Ova k o je mno g o bo q e, iz g le d a ~i s to kao u apo t e c i. Je d i n o je mo `da pult tre b a l o da bu d e ma l o vi { i, jer je ba{ ni z ak za sve stu den t e.

Da ni e la Ku gli, ma {in stvo: - Svi |a mi se, mno go je bo qe ne go ra ni je, sa mo {to su tre ba li le po da na pi {u na zi ve na sva kom {al te ru za od re |e ni stu dij ski pro gram, a ne da le pe pa pi re.

Ati la Mol nar, me ha tro ni ka: - Le po sve sad iz gle da, ali me ~u di da se ni ko ni je se tio da sta vi kli mu. Fa li i ma lo ze le ni la, ova ko je mno go be lo i ste ril no. Bi lo bi do bro da sta ve i ne ke klu pe.

Me li ta Su |i, za {ti ta `i vot ne sre di ne: - Ste ril no mi je su vi {e, fa li mu ne {to, iz gle da mi kao u bol ni ci. Da je ba rem ne ko cve }e. I vi si na pul to va mi ne od go va ra, a slu `be ni ci ni su izo lo va ni od bu ke ko ja do la zi iz hod ni ka.

VA@NI TELEFONI Univerzitet u Novom Sadu Trg Do si te ja Ob ra do vi }a 5, te le fon rek to ra ta: 021/6350-622, 485-2020, faks: 021/450-418, e-mail: rek to rat @uns.ns.ac.yu, in ter net-adre sa www.ns.ac.yu.

Fakultet tehni~kih nauka Trg Do si te ja Ob ra do vi }a 6, Dekanat: 021/485-2055, stu dent ska slu `ba:{ef studentske slu`be 485-2222. re fe rent za ra ~u nar stvo i automatiku: 021/485-2229. re fe rent za ma {in stvo: 021/485-2226. re fe rent za energetiku, elektroniku i telekomunikacije 021/ 4852231 re fe rent za in du strij sko inèwerstvo i menayment; mehatronika 021/485-2224, referent za gra fi~ ko inèwerstvo i dizajn; inèwerstvo za {ti te ì vot ne sre di ne 021/485-2225. re fe rent za ar hi tek tu ru: 021/485-2223. re fe rent za gra |e vi nar stvo 021/485 2228, re fe rent za sa o bra }aj 021/485-2227 referent za postdilomske studije 021/ 485-2230. Broj ì ro-ra ~u na za stu dent ske upla te 840-1710666 -12.

Poqoprivredni fakultet Trg Do si te ja Ob ra do vi }a 8, te le fon: 021/485-3500, stu dent ska slu `ba: 021/485-3379. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te 840 - 1736666 - 97.

Filozofski fakultet Dr Zorana \in|i}a 24, te le fon: 021/450 628, stu dent ska slu `ba: 021/484-3273. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te: 840 - 1712666 - 26.

Medicinski fakultet Haj duk Veqkova 3, te le fon 021/420 - 677, stu dent ska slu `ba: 021/6624-377. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te: 840 - 1633666 - 55.

Akademija umetnosti \u re Jak {i }a 7, cen tra la: 021/422 - 177. Broj `i rora ~u na za stu dent ske upla te: 840 - 1451666 - 42.

Tehnolo{ki fakultet Bu le var ca ra La za ra 1, te le fo ni: 021/485-3600, stu dent ska slu `ba: 021/485-3613, 485-3611 Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te: 840 - 1647666 - 56.

Prirodno-matemati~ki fakultet Trg Do si te ja Ob ra do vi }a 3, te le fon: 021/485-2700. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te: 840 - 1711666 - 19.

Pravni fakultet Trg Do si te ja Ob ra do vi }a 1, te le fon: 021/6350 377, stu dent ska slu `ba: 021/4853-109, 4853-110, 4853-111 i 4853-112. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te: 840 - 1627666 - 13.

Fakultet sporta i fizi~kog vaspitawa Lov }en ska 16, te le fon 021/450 - 188, stu dent ska slu `ba: 021/450 - 188 lo kal 122. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te 840 - 1718660 - 86.

Pedago{ki fakultet, Sombor Pod go ri~ ka 4, cen tra la: 025/22 - 030, stu dent ska slu `ba: 025/28 - 986. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te 840 - 1136666 - 68.

Gra|evinski fakultet, Subotica Ko za ra~ ka 2a, cen tra la: 024/554 - 300. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te 840 - 1233666 - 68.

Ekonomski fakultet, Subotica Segedinski put 9-11, 024/628-000 (centrala). Broj `iro-ra~una: 840-1045666-13; Odeqewe u Novom

Sadu: 021/485-2900 (centrala)., studentska slu`ba: 021/485-2921

TF „Mihajlo Pupin”, Zrewanin \u re \a ko vi }a bb, in ter net adre sa www.tf.zr.ac.yz, te le fon: 023/550 - 525, stu dent ska slu `ba: 023/550 - 530, 023/550 - 531 i 023/550 - 532. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te 840 - 1271666 - 43.

Zavod za za{titu zdravqa studenata Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/454-888

Studentski centar „Novi Sad” Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/450-300

Studentski domovi: “A”: 021/469-020, “B”: 021/6369-928, “23. ok to bar”: 021/654-1188, “Fe je{ Kla ra”: 021/469-367, “Slo bo dan Ba ji}”: 021/458-158, “Veqko Vla ho vi}”: 021/459-971.

Studentske menze: Bu le var Mi haj la Pu pi na: 021/457-460, Uli ca Si me Mi lo {e vi }a (kan ti na): 021/6350-547.

FiLMSkA PLAneTA

ponedeqak10.oktobar2011.

dnevnik

НА ФЕСТИВАЛУ У АНТАЛИЈИ ФИЛМСКА ПРИЧА СТЕФАНА АРСЕНИЈЕВИЋА

ЗА ХОРОР ФИЛМ „НОЋ АЈКУЛА” 3Д

„Истанбул: не заборави ме”

Допринос београдског студија

Омнибус „Истанбул: не заборави ме„, у којем једну од прича потписује српски редитељ Стефан Арсенијевић, уврштен је у такмичарски програм 48. интернационалног фестивала у Анталији који се одржава од 8. до 14. октобра, саопштила је данас филмска кућа „Art&Popcorn”. У Арсенијевићевој причи главне улоге тумаче Мира Фурлан и Светозар Цветковић. Они играју брачни пар на одмору у Истанбулу. Када се главна јунакиња случајно изгуби у уличицама пуним људи, неочекивано угледа особу за коју је

веровала да ју је давно заувек изгубила. Омнибус „Истанбул: не заборави ме„ настао је у оквиру пројекта „Истанбул- престоница културе Европе 2010”, када је шест међународно афирмисаних редитеља позвано да сниме своје приче инспирисане градом на Босфору.

НАГРАДА У КИРГИСТАНУ ЗА „СЕЛО БЕЗ ЖЕНА”

Најбољи редитељ Срђан Шаренац Жири међународног филмског фестивала „Бир Дуино„ у Бишкеку у Киргистану, доделио је награду за најбољег редитеља, Срђану Шаренцу за дугометражни документарни филм „Село без жена„. У објашњењу жирија тог фестивала наведено је да је у филму „Село без жена„, вештом режијом и уз велику дозу хумора мајсторски приказан однос Срба самаца који желе да ожене „непријатеље„ Албанке.

цију најбољих 80 филмова из целог света које финансирају јавне телевизије. Премијерно је приказан на највећем фестивалу за документарне филмове ИДФА, у Амстердаму у новембру прошле године, добитник је награда у Мадриду, Естонији, Сарајеву, Широком Бријегу, Ријеци, а у Србији је приказан на фестивалу Слободна зона. Јунаци филма, браћа Јанковић су последњи становници села Забрђе, нежење у 30-им

Сцена из филма „Село без жена”

У међународној конкуренцији је приказан 21 филм, а издвојили су се филм са берлинског филмског фестивала „Конго у 4 акта„, победник Док Лајпзига „Водка Фацторy (Фактори)” редитеља Јержија Сладковског као и „Ружичасти Сари„ редитељке Ким Лонгимото. „Село без жена„ о тројици браће Јанковић из села Забрђе у југозападној Србији и њиховој потрази за невастама у Албанији, до сада је приказан на 25 међународних фестивала и добитник је шест награда. Уврштен је у ИНПУТ - селек-

годинама који крећу у потрагу за невестама из Албаније. Тројица браће имају 70 оваца, седам паса и певца и живе у Забрђу где женска нога није крочила последњих 15 година. Филм прати комична настојања најстаријег брата Зорана (35) да пронађе албанску невесту и спасе село од нестанка. Истовремени, у суседној Албанији ситуација је обрнута, сви мушкарци отишли су на рад у Грчку, а жене су остале саме. Иако су браћа Јанковић ратовали против Албанаца, сада су у прилици да пруже руку помирења „непријатељу„.

Пинк глу ми са Гви нет Пал троу Певачица Пинк појавиће су у својој првој великој улози у филму у коме ће играти и Гвинет Палтроу и Марк Руфало, пренели су медији. Пинк ће се појавити у улози Деде у комедији „Тенкс Пинк фор шеринг” (Thanks for Sharing), чији је аутор Стјуарт Бламберг, који је написао сценарио за лезбијски филм „Деца су у реду’’. „Не постоји идеалнија особа од Пинк за ову улогу”, рекао је за

„Ен т р теј мент викли” Бламберг. „Она у себи носи део Деде и цела екипа је узбуђена што ће показати своје глумачке способности пред публиком”, додао је он. Радња филма прати групу сексуалних зависника и њихове заједничке невоље. Поред Пинк и Гвинет Палтроу у комедији ће се појавити Тим Робинс и Џош Гад. (Танјуг)

Поред Арсенијевића, у омнибусу учествују добитник “Златног глобуса“ и номинације за Оскара Хани Абу-Асад („Рај сада„), кански лауреат Аида Бегић („Снијег„), Ерик Назариан („Плави час„), добитник р от е рд а м с ко г „Златног тигра„ Омар Шаргави („Иди у миру, Џамал„) и Стериос Низирис („О куварима и боговима”). „Истанбул: не заборави ме„ је светску премијеру имао у јулу на фестивалу у Сарајеву, где се нашао на листи 10 најбољих играних филмова по гласовима публике. Мира Фурлан и Светозар Цветковић у сцени из филма

Амерички хорор филм „Ноћ ајкула” 3Д редитеља Дејвида Елиса је од четвртка на редовном репертоару домаћих биоскопа, а занимљиво је да је за визуелне ефекте овом филму, између осталих, био је задужен и београдски студио Кратер (Crater studio). Тај студио је, како је известила Српска филмска асоцијација, у сарадњи са „Рилијанс медија воркс„ (Reliance Media Works) и неколико светских фирми, радио на визуелним ефектима у више од 20 кадрова филма „Ноћ ајкула” 3Д. Београдском студију је поверен рад на великом броју елемената у филму, почевши од креирања компјутерских модела ајкула, техничке припреме тих модела за анимацију, израде текстура и развоја изгледа ајкула, преко анимације, симулације водених површина, до дигитал-

ног уједначавања финалних кадрова филма. Посебан изазов на пројекту, како је наведено, представљала је интеграција компјутерски генерисаних водених површина и пљускова са компјутерски креираним ајкулама које искачу из воде, што представља посебан доживљај за све љубитеље хорор жанра. „Поред креирања шест различитих врста ајкула

које се појављују у филму, додатни задатак на коме је ‘Кратер студио‘ први пут радио, био је популарна 3Д техника (стереоскопија)”, објаснио је власник студија Петар Јововић. До сарадње са РМW на овом филму је дошло преко партнера „Кратер студија„ у Холивуду и Сан Франциску, са којим је студио раније већ сарађивао на неколико филмских и ТВ пројеката, укључујући остварење Адама Мекеја „Резервни играчи„. Супервизор пројекта „Ноћ ајкула„ Грегор Лакнер рекао је да су „Кратер студију„ због успеха у филму „Резервни играчи„, поверене захтевне подводне сцене са великом белом ајкулом, као и спектакуларне сцене у којима пет метара дугачка ајкула искаче из воде у „слоу мошну”. (Танјуг)

ФИЛМСКО ПИСМО ИЗ ПАРИЗА

Нова блискоистoчна (женска) кинематографија Оно што смо одавно предпостављали да ће се догодити, да ће се редитељско филмско небо, након усамљених фигура Куросаве или Мијазакија испунити звездама које потичу из Азије, управо се догађа, са појавом новијег иранског и сиријског филма, али да ће естетско вођство у овим кинематографијама преузети Жене - то заиста нико није могао да очекује. Након Иранске редитељке Сатрапи, која је освојила светску публику својим филмом “Персеполис”, на сцену ступају њене колегинице, позната визуелна уметница и редитељка Сирин Нешат, са високоуметничким, надреалистичким филмом “Жене без мушкараца”, као и њена либанска колегиница Надин Лабаки, чији филм “И, где идемо сада?” преплављује париске биоскопске дворане и локалну штампу. Док сам гледала ново фасцинантно остварење Надин Лабеки, прва помисао која се јавила је, да напокон схватам како се осецају људи са територија некадашње Босне и Херцеговине, а друга, у форми питања- зашто нико, ама баш нико од наших редитеља на тај начин није приказао верске сукобе који су се годинама и столећима

Из филма „Жене без мушкараца“

одвијали како на нашим балканским територијама, тако и у Либану. Поређења се сама намећу, док гледамо филм видимо лица, манире и понашања која смо већ толико пута видели током тектонских поремећаја деведесетих на територији бивше Југославије. Па ипак, Лабаки приступа деликатним и болним ратним темама са херојском осећајношћу, као у сцени кад мајка у селу

данима крије убијеног сина, у кући, да се суседи не би још више клали - која није снимљена ни забележена код нас још од времена генијалне “Хасанагинице”! Она увија тешку тематику у обланде горког и интелигентног хумора, са укусом феминизма који је спонтан и природан - у селу се жене, као мајке које губе децу, организују против насиља и рата.

Њену линију размишљања донекле следи Иранка Сирин Нешат, иначе славна визуелна уметница концептуалне оријентације која након иранске револуције борави у Сједињеним државама и која однедавно, прави филмове, високо надреално-уметничке творевине такође феминистичке оријентације. Кад анализирамо савремена уметничка дела такозване феминистичке оријентације намеће нам се мисао да је у нашој европској култури феминизам као покрет и жанровска одредница, донекле наметнут стваратељкама и гледаоцима у склопу нових теоријских или чак помодних категорија. У случају пак, филмских редитељки азијског и блиско-источног порекла, ми га видимо као естетски резултат природног развоја једног новог друштва у промени, и у његовом оквиру, као занимљив крунски драгуљ њихове кинематографије у успону, а филмове Сатрапијеве и Нешатове можемо посматрати и као одговор, изазов/рукавицу бачену њиховим сјајним колегама, синеастама попут Абаса Кијаростамија и Асгар Фархадија. Нина Живанчевић

„Мала сирена” 3Д

Tрећа Афлекова режија Једна од највећих продуцентских кућа у Холивуду ‘’Ворнер брадерс‘’ најавила је да ће се нови филм Бена Афлека ‘’Арго‘’ наћи у биоскопима у септембру 2012. године. Очекује се да ће се треће Афлеково редитељско остварење наћи и на филмском фестивалу у Торонту 2012. године. Филм ‘’Арго‘’ је прича о тајној мисији агенције ЦИА из 1979. године у којој агенти покушавају да спасу таоце у Ирану, тако што су осмислили лажно снимање холивудског филма. Крис Терио написао је сценарио по новинском чланку Џошуе Бермана ‘’Како је Ција осмислила лажно снимање филма да би спасила Американце из Техерана‘’ (How the CIA Used a Fake Sci-Fi Flick to Rescue American from Tehran) који говори о заједничкој акцији Ције и канадске владе да спасе шесторо америчких дипломата које је група Иранаца 1979. године узела за таоце у америчкој амбасади. Афлек ће и глумити у филму поред Брајана Кранстона, Џона Гудмана, Алана Аркина и Тејлora Шилинга. (Танјуг)

Након великог успеха „Краља лавова 3Д„, који је досад зарадио више од 80 милиона долара, компаније Дизни и Пиксар одлучиле су да у 3Д верзију пребаце још четири класична анимирана филма за биоскопску пројекцију. Први цртани у новом, тродимензионалном формату, биће бајка „Лепотица и звер„ из 1991. године која ће бити приказана у јануару 2012, пренела је агенција АП.У биоскопе ће у септембру 2012. стићи Пиксарова мор-

ска авантура „Тражећи Нема„, а у јануару 2013. и цртаћ „Монструми”. Чувена Дизнијева романса „Мала сирена„ из 1989, адаптација истоимене Андерсенове бајке, биће приказана у 3Д верзији у септембру 2013. „Велике приче и велики јунаци су ван времена, а у Дизнију имамо ту срећу да поседујемо неисцрпну количину и једних и других„, казао је Алан Бергман, председник студија Волт Дизни. (Танјуг)

Иствуд се враћа глуми Клинт Иствуд, који је последњих година посвећен режирању филмова, највероватније се враћа глуми, пренели су медији. Иствуд је у преговорима за улогу у филму ‘’Трабл вит крв‘’ (Trouble with the Curve). Сценарио је написао Ренди Браун, а прича филма прати бејзбол ветерана, који креће на пут са својом ћерком у потрази за младим талентованим играчима. Иствудовом дугогодишњем сараднику Роберту Лоренцу наводно ће овај филм бити редитељски деби, наводи сајт „Дедлајн„. Лоренц је био Иствудов асистент режије на неким филмовима као што су ‘’Девојка од милион долара‘’ и ‘’Мистична река‘’ које је овај глумац режирао. Иствуд је последни пут виђен на филмском платну у улози Волта Ковалског 2008. године у филму ‘’Гран Торино‘’. Он је својевремено изјавио да одустаје од глуме и да жели да се посвети продукцији и режији. Он је требало да режира римејк филма ‘’Звезда је рођена‘’ у коме би играла певачица Бијонсе, али због њене трудноће идеја о пројекту је тренутно одложена.

НОВИ САД ОВЕ ГОДИНЕ ДОМАЋИН ЕВРОПСКОМ СТУДЕНТСКОМ КАМЕРНОМ ОРКЕСТРУ

c m y

kultura

dnevnik

ponedeqak10.oktobar2011.

ОД ОКТОБРА ОВЕ ГОДИНЕ ДО ОКТОБРА 2012.

Студенти из 18 земаља Tри јубилеја Иве Андрића на концерту у Синагоги Академија уметности у Новом Саду ове године домаћин је Еврпском студентском камерном оркестру, који ће се код нас припремати од 16. до 22. октобра и овде наступити на неколико концерата. Први од њих биће 22. октобра у Синагоги, на којем ће студенти извести дела: Јохана Себастијана Баха, Нина Роте, Ђерђа Лигетија и Петра Иљича

члан оркестра, а Академија је организовала концерт Европског студентског камерног оркестра у Новом Саду у Холу Владе Војводине. - Ове године, под вођством концерт-мајстора Пјера Амојала, виолинисте и педагога на Конзерваторијуму у Лозани, Европски студентски камерни оркестар у новом саставу окупља 19 студе-

де наступи Европског студентског камерног оркестра 23. у Београду и 25. октобра у Бања Луци, а серија концерата завршава наступом у Сарајеву 27.октобра – кажу на Академији уметности у Новом Саду. Пјер Амојал је најмлађи музичар који је икада изабран у звање професора на Конзерваторијуму у Паризу. Након пресељења у

На иницијативу Министарства културе, информисања и информационог друштва Влада Србије је донела одлуку о обележавању јубилеја Иве Андрића, књижевника, дипломате и добитника Нобелове награде, саопштило је министарство. Ове године се навршава 100 година од објављивања Андрићевог првог књижевног рада у часопису „Босанска вила„ (30. септембра 1911) и 50 година од доделе Нобелове награде за књижевност, а у октобру 2012. и 120 година од његовог рођења.Тако је период од октобра ове године до октобра наредне године одређен за обележавање ових јубилеја.

Министарство културе започело је обележавање ових јубилеја јуче откривањем цитата великог књижевника испод споменика на Андрићевом венцу, а наставиће кроз регионалну копродукцију представа, серију изложби о Андрићевом делу у градовима Европе, на сајмовима књига и универзитетима као и промоције његових сабраних дела.. Најављено је издавање јубиларне поштанске марке, промоције Андрићевих сабраних дела и читав низ специфичних обележавања у сарадњи са установама културе и другим организаторима - Музеј града Београда, Мини-

старство спољних послова, Аеродром „Никола Тесла„, ПТТ саобраћаја „Србија„.Посебна прослава биће организована, 10. децембра, у Југословенској кинотеци на дан уручења Нобелове награде. Иво Андрић је један од највећих српских писаца. Његова дела преведена су на 45 језика. Рођен је 9. октобра 1892. године у Долцу код Травника, у Босни и Херцеговини. Своју прву песму „У сумрак” објавио је у „Босанској вили” 1911. године. Нобелову награду добио је 1961. године. Био је и члан Српске академије наука и уметности.

ИЗЛОЖБА ИВЕ НЕДЕЉКОВ У МАЛОМ ЛИКОВНОМ САЛОНУ

Интроспектива ликовним средствима

Са прошлогодишњег концерта у Влади Војводине

Чајковског. Затим ће уследити још три концерта у Београду, Бања Луци и Сарајеву. Европски студентски камерни оркестар је пројекат у којем Академија уметности Универзитета у Новом Саду учествује други пут. Прошле године је њен студент виоле Георг Шефер био

ната из 18 земаља Европске уније и Западног Балкана. Академији уметности у Новом Саду припала је част да ове године буде домаћин у припремном периоду, у којем ће студенти боравити у нашем граду, радити на припреми серије концерата и извести први концерт у Новом Саду. Затим сле-

У пројекту 19 високих школа У пројекту учествују: Норвешка музичка академија у Ослу, Музичка академија Универзитета у Загребу, Национални музички универзитет у Букурешту, Краљевски факултет музичке уметности у Лондону, Музички конзерваторијум „Света Чечилија“ у Риму, Универзитет музичке и извођачких уметности у Бечу, Високи национални конзерваторијум у Паризу, Краљевски факултет музичке уметности у Стокхолму, Музички универзитет „Фредерик Шопен“ у Варшави, Музичка академија „Франц Лист“ у Будимпешти, Литванијска академија музичке и драмских уметности у Вилњусу, Каталонијска висока школа музичке уметности у Барселони, Висока школа музичке уметности у Либеку, Академија „Сибелијус“ у Хелсинкију, Музичка академија у Сарајеву, Музичка академија Универзитета Црне Горе у Цетињу, Академија уметности у Бања Луци, Факултет музичке уметности Универзитета уметности у Београду и Академија уметности Универзитета у Новом Саду.

Швајцарску, свој уметнички и педагошки рад наставио је у Лозани. Амојал је свирао са најзначајнијим диригентима у последње три деценије. Након првог наступа са Берлинском филхармонијом под палицом маестра фон Карајана, уследио је низ наступа са истим оркестром. Године 1985. одржао је први реситал у Карнеги холу који му је донео изванредне критике стручне јавности. Организатори овог пројекта су АУНС, Европска асоцијација конзерваторијума и музичких академија/факултета (АЕЦ) (Утрехт, Холандија), и Краљевски музички колеџ (Стокхолм, Шведска), уз финансијску подршку Шведске агенције за међународни развој и сарадњу (СИДА). Пројекат се реализује у сарадњи са Покрајинским секретаријатом за културу и јавно информисање, Градском управом за културу Града Новог Сада, и Музичком омладином Новог Сада. Н. Пејчић

У Малом ликовном салону Културног центра Новог Сада (Булевар Михајла Пупина 9) отворена је изложба младе ликовне уметнице из Зрењанина Иве Недељков (1985). Кроз низ радова који нису ни слике ни скулптуре, ни књиге а ни графике (а опет су све то заједно) Ива Недељков покушава својеврсну “интроспективу” без цензуре. Већина радова урађена је као popup-book чија историја сеже далеко у прошлост. Постоје сведочанства о употреби тродимензионалних књига још у 14. веку, чија је функција била едукативна, али је тек током 18. века њихово коришћење доживело експанзију. То су биле популарне књиге намењене деци. Радови Come, Стрпљење, Ноћна стража, Together, Бродолом, Склониште на први мах делују као бајковите илустрације намењене најмлађем реципијенту- детету. Међутим, као што читајући „Алису у земљи чуда“, наилазимо на несвакидашње, али и учимо да је свет променљив и да треба изнова проналазити нове путеве и могућности, тако и Ивин свет фантастике приказује много више од тродимензионалне бајке. Користећи се цртежом, графичким техникама (бакропис, акватинта, суви жиг), поп-ап књигама, као и везом, уметница нас уводи у свој интимни свет претраживања сопствених емоција, успомена и жеља. Загледањем дубоко у себе Ива Недељков покушава да дотакне теме које наизглед одишу наивно-

Ива Недељков, Дођи, 2 Д, комбинована техника

шћу, али су суштински комплексне, тешко разумљиве, заправо животне. То је својеврсна “интроспектива” најинтимнијих и најличнијих сегмената сопственог идентитета изражена ликовним средствима. Кроз метафору се фокусира на кључна животна питања. Ко сам, заправо, ја, једно је од најтежих- записала је поводом ове изложбе Марија Станковић, исто-

ричарка уметности. Ива Недељков је завршила је основне студије Факултета ликовних уметности у Београду, одсек графика, у класи проф. Биљане Вуковић.Самостално је излагала у Културном центру Зрењанина, 2008. као и на већем броју групних изложби у земљи и иностранству. Изложба траје до 25. октобра. К.Р.

ЗРЕЊАНИНСКА „АГОРА” УОЧИ БЕОГРАДСКОГ САЈМА КЊИГА

Приче стварније од живота Током ове године издавачка кућа „Агора“из Зрењанина објавила је тридесетак нових наслова које ће представити на 56. међународном сајму књига у Београду. То је, углавном, стандардна међусајамска продукција овог издавача, спакована у десетак жан-

ровски разноврсних библиотека. А по одабиру наслова и аутора, јасно је да су задржани високо естетски критеријуми, нарочито у најважнијој едицији, која носи име куће- „Агора“. - Ова година је свима изузетно тешка, из општепознатих разлога које покрива синтагма економска криза каже власник и главни уредник Ненад Шапоња.- Ипак, ми смо задовољни, јер смо успели да одржимо наш стандард. У библиотеци „Агора“објављујемо девет нових наслова. Ова колекција осветљава непознате светове савремене светске прозе, најчешће први пут на српском језику. Издвајам две књиге које ће се појавити до почетка сајма, 23. октобра. То су приче Џона Барта, гуруа постмодерне књижевности „Изгубљен у кући смеха“, то је најутицајнија његова књига. Такође и роман Џона Фаулса

„Мантиса“, који је исприповедао причу стварнију од живота. У овој едицији налази се још неколико изванредних романа: „Три моћне жене“ Мари Ндијај (добитник Гонкурове награде), „Синбад се враћа кући“ Шандора Мараија, „Песма ноћи“ Криса Абанија, „Ствари“ Жоржа Перека, „Таласи запљускују обале“ Ејвинда Јунсона. У библиотеци Одабрана дела, „Агора“ је прошле године почела да објављује Владана Матијеви-

сти“ као и збирка прича „ Прилично мртви“. И библиотека „Календар“ отворена је такође за савремене домаће ауторе. Недавно је ту изашла збирка најновијих прича Зорана Ћирића „Кратки људи“. Ненад Шапоња каже да ће Ћирићу почети да објављује одабрана дела у истоименој библиотеци. У „Календару“ се налазе још три савремена аутора, односно романа: Мирко Демић- „Ћилибар, мед, оскоруша“, Олег Томић-

Друго издање Пишталове „Венеције“ Пре три месеца „Агора“ је објавила најновији роман Владимира Пиштала „Венеција“, а књига се одмах нашла на свим листама најтраженијих наслова. Шапоња нам је рекао да је, мимо његових очекивања, распродат комплетан тираж од две хиљаде примерака и да ће до сајма књига изаћи друго издање. У „Агори“ иначе постоји библиотека „Одабрана дела Владимира Пиштала“ у којој је објављено 10 књига. До краја године изаћи ће пето издање романа „Тесла, портрет међу маскама“ (НИН-ова награда за најбољи роман), а такође и четврто издање култног романа о Србији деведесетих „Миленијум у Београду“. Реч је о књигама које постају незаобилазна лектира савремених читалаца.

ћа, једног од најзанимљивијих савремених српских аутора. Колекција ће имати шест наслова, а до сада су изашли роани „Врло мало светлости“, „Часови радо-

„Повређеност“ и Зоран Славић„Валтер Бењамин у међуградском аутобусу“. Едиција „Поглед преко свега“бави се целокупним опусима

најзначајнијих писаца српске и светске литературе, као и антологијским увидима у поједине књижевности. најновија књига је Антологија српске приче с почетка 21. века“ под називом „21 за 21“, коју је приредио Васа Павковић. Библиотека „Клепсидра“ је нова у „Агори“, а отворена је за књиге из заоставштине истакнутих стваралаца. Први наслов је „Соко“ Александра Петровића, а у њему су два, до сада необјављена сценарија једног од најзначајнијих српских редитеља. За разлику од већине домаћих издавача, „Агора“ не занемарује поезију, а томе јепосвећена едиција „Аријел“. најновији, шести наслов овде је „Црно огледало“, изабранепесме Саре Кирш. Раритет је и библиотека „Нова сатира“, а најсвежији наслови су „Шведски сто“- сатиричнеприче Слободана Симића и

„Водич за мазохисте“- афоризми Драгана Рајчића. Ко воли да чита о болестима, нека потражи колекцију „Линк“, а коме је дража књижевна критика, „Агора“ је покренула библиотеку „Огледало“. Радмила Лотина

svet

ponedeqak10.oktobar2011.

SLO MQEN O^AJ NI^ KI OT POR GA DA FI JE VIH SNA GA

UKRATKO Obe {en zbog si lo va wa 37 è na TE HE RAN: U Iranu je izvr{ena smrtna kazna ve{awem nad mu{karcem osu|enim zbog silovawa 37 èna, koje je snimao. Osu|enik je imao 67 godina, a obe{en je u zatvoru u Isfahanu, u centralnom delu Irana. Prema podacima agencije AFP, u Iranu je ove godine izvr{eno 219 smrtnih kazni. Organizacija za za{titu qudskih prava Hjuman rajts vo~ navodi da je pro{le godine u Iranu izvr{eno 388 pogubqewa, dok Amnesti interne{nal ima podatke o 252 smrtne kazne. Za ubistva, silovawe, oruànu pqa~ku, krijum~arewe droge i preqube u Iranu se izri~u smrtne kazne.

Usta ni ci za u ze li cen tar Sir ta i bol ni cu TRI PO LI: Libijski pobuwenici u{li su u bolnicu u Sirtu i zarobili desetak Gadafijevih boraca. Kraj bitke za Gadafijev rodni grad pitawe je trenutka. Pobuwenici „zale}u” tenkove u barikade koje su oko

koja ve} nedeqama vlada u gradu, ne vidi kraj. Ustanici, koji ve} vi{e od mesec dana napadaju Gadafijeviv rodni grad, ostali su bez dobrih ideja kako da probiju linije odbrane i uni{te posledwi ozbiqni bastion otpo-

polo`aja postavili Gadafijevi borci, u o~ajni~kom poku{aju da ubrzaju tok bitke, kojoj se uprkos stravi~noj artiqerijskoj vatri, bombardovawu NATO i humanitarnoj katastrofi

ra, pa su u posledwa 24 ~asa pokrenuli nekoliko acija, koje se bez preterane dileme mogu nazvati samoubila~kim. U posledwem od takvih napada, ustanici su pro{le no}i

Ko na~ no do go vor BRI SEL: Valonske i flamanske partije u Belgiji postigle su dogovor o putu za izlazak iz krize koja potresa zemqu od aprila 2010. Naime, postugnut je dogovor o reformama institucija koji predvi|a prenos ve}ih ovla{}ewa na regione. Politi~ke partije moraju, me|utim, jo{ da se usaglase o programu koji se ti~e vlade. Belgiju od pre godinu i po vodi tehni~ka vlada, zbog razmimoila`ewa dve velike jezi~ke zajednice, francuske i flamanske, u stavovima o budu}nosti zemqe. Nastavak pregovora sigurno ne}e biti lak, ocewuje AFP, zato {to jezi~ku podelu zemqe prati i politi~ka podela koja razdvaja flamanski sever, koji podr`ava desnicu, i frankofonu Valoniju na jugu koja jasno nagiwe ka levici.

Po àr u sta ra~ kom do mu MO SKVA: êtiri stara lica izgubila su ìvot u poàru koji je izbio u jednom stara~kom domu u centralnoj Rusiji, saop{tilo je ju~e ministarstvo za vanredne situacije. U saop{tewu se navodi da su vatrogasci uspeli da evakui{u devet od ukupno 13 stanovnika ovog doma i jednog zaposlenog. Poàr je izbio tokom no}i u selu Tikhon u oblasti Kostroma u jednospratnoj drvenoj zgradi i potpuno je uni{tio, javila je agencija Frans pres. U toku je istraga o ovom slu~aju, a prema prvim informacijama, do poàra je do{lo zbog zapaqene cigarete. U posledwih nekoliko godina, u nekoliko dràvnih domova za negu starih lica u Rusiji izbili su veliki poàri. Devetoro qudi je poginulo u jednom takvom poàru koji se dogodio u zapadnoj oblasti Tver u avgustu pro{le godine, a u januaru 2009. u poàru u severozapadnoj oblasti Komi poginule su 23 osobe.

tenkom T-55 poku{ali da probiju zid koji okru`uje univerzitetski kompleks, nadaju}i se da }e tone metala i eksploziva uspeti tamo gde sati bombardovawa nisu dali ozbiqniji rezultat. Napad nije uspeo. Gadafijeve snage okru`ene su u centru grada i prakti~no nemaju nikakvu odstupnicu, pa je jasno da }e borbe trajati sve dok pobuwenici ne poubijaju sve pripadnike „zelenih” snaga. Broj mrtvih na obe strane meri se stotinama, dok je prakti~no nemogu}e proceniti koliko je civila stradalo u ve} gotovo 50 dana dugoj opsadi, ali su zvani~nici Crvenog krsta, koji su uspeli da stignu do bolnice, stawe u toj ustanovi opisali kao katastrofalno. Bombardovawe grada je ve} odavno izgubilo svaki smisao, jer ustanici nasumice ispaquju rakete ka zgradama u kojima se, kako veruju, nalaze protivni~ki snajperisti, pa Sirt sve vi{e li~i na Staqingrad. Posmatra~i NATO tvrde da se oko 80 grada ve} nalazi pod kontrolom ustanika.

DE MON STRAN TI PRO TIV RE @I MA SIRIJSKOG PRED SED NI KA ASA DA

Na pad na si rij sku am ba sa du u Ne ma~ koj BER LIN: Sirijski demonstranti upali su u tri diplomatske misije svoje zemqe u Nema~koj i [vajcarskoj, u znak protesta zbog ubistva sirijskog opozicionara Ma{ala Tame Ambasada Sirije u Berlinu napadnuta je kasno preksino}, a druga grupa demonstranata upala je rano ju~e u konzulat u severnom nema~kom lu~kom gradu Hamburgu. Obe zgrade su o{te}ene i ispisane grafitima protiv autokratskog re`ima sirijskog predsednika Ba{ara Asada, naveli su zvani~nici policije. U [vajcarskoj je pet mu{karaca uhap{eno po{to su kasno preksino} nasilno u{li u sirijsku misiju pri UN u @enevi, rekao je portparol policije Patrik Pul i dodao da je jedan od wih u me|uvremenu oslobo|en. Ubistvo kurdskog opozicionog lidera Ma{ala Tama u petak izazvalo je me|unarodni gnev i privuklo oko 50.000 qudi na ulice grada Kami{lija u severnoj Siriji, prete`no naseqenog Kurdima. Oni su se okupili prekju~e da odaju posledwu po~ast Tami, ~ije ubistvo je, tako|e, pokrenulo lavinu protesta {irom sveta.

dnevnik

Po qa ci na iz bo ri ma VAR [A VA: Poqaci su ju~e iza{li na parlamentarne izbore na kojima }e premijer Donald Tusk poku{ati da se izbori za drugi premijerski mandat. Istra`ivawa javnog mwewa pokazuju da koalicija koju predvodi Tuskova „Gra|anska platforma” (PO), uprkos tome {to ima prednost nad konzervativnom strankom biv{eg premijera Jaroslava Ka~iw-

ekonomske uslove za prelazak na zajedni~ku evropsku valutu evro. Prema podacima koje je objavila agencija za ispitivawe javnog mwewa TNS OBOP, o~ekuje se da }e PO osvojiti oko 40 odsto glasova na izborima, dok }e PiS dobiti oko 29 procenata podr{ke poqskih bira~a. Na izborima bi mogao da iznenadi novi Palikotov pokret

Malo bira~a na izborima

skog „Zakon i pravda” (PiS), ipak ne}e uspeti da osvoji ve}inu neophodnu za formirawe vlade. Tokom predizborne kampawe, Tusk je pozvao gra|ane da ga podrè, istakav{i da „nova Poqska zahteva saradwu, razumevawe i jedinstvo” i da „u ovim turbulentnim vremenima, Poqska ne moè da priu{ti sebi radikalne poteze”. Poqska je postala ~lanica Evropske unije 2004. godine i trenutno predsedava tim evropskim blokom koga ~ini 27 dràva. Poqska nije ~lanica evrozone, a Tusk je izjavio da bi do 2015. godine ona mogla da ispuni

podr{ke (RPP) biv{eg tajkuna i biv{eg ~lana PO Janu{a Palikota, za koji se predvi|a da }e osvojiti 43 poslani~ka mesta i time postati potencijalni saveznik PO, iako je Tusk do sada odbacivao tu mogu}nost. Palikotova stranka se zala`e za legalizaciju marihuane i abortusa, za davawe ve}ih prava gej populaciji i ukidawe obavezne verske nastave u {kolama. Analiti~ari predvi|aju da }e odziv bira~a biti veoma nizak - od 40 do 50 procenata, jer u Poqskoj tradicionalno mali broj bira~a izlazi na birali{ta.

KINA

Po ziv Taj va nu na uje di we we

Berlin

Tamo, 53-godi{wi biv{i politi~ki zatvorenik, bio je portparol Kurdske partije budu}nosti. On je, tako|e, bio ~lan izvr{nog komiteta novoosnovanog sirijskog Nacionalnog saveta, koji je formiran u poku{a ju da se ob je di ni du bo ko raspar~an disidentski pokret i ujedine opozicioni lideri iz zemqe i inostranstva. Sirij ski mi ni star ino stra nih

poslova Valid Mualem izjavio je ju~e da }e Damask uzvratiti kontramerama prema svakoj dr`avi koja prizna sirijski Nacionalni savet, koji je for mi ran kra jem av gu sta u Istanbulu. Vi{e od 2.900 qudi ubijeno je u Siriji od po~etka talasa demonstracija protiv Asadovog re`ima, posledwi su podaci koje su u ~etvrtak objavile UN.

PE KING: Kineski predsednik Hu \intao pozvao je ju~e na miroqubivo ujediwewe Kine i Tajvana, u govoru povodom stogodi{wice od Kineske revolucije 1911. godine Pre 100 godina je u Kini svrgnuta carska vlast i uspostavqena republika, prva na Azijskom kontinentu. Zna~ajna kineska godi{wica obele`ena je velikim skupom u kineskom parlamentu, pred oko dve hiqade najvi{ih kineskih li~nosti, i ispred velikog portreta Sun Jatsena, inspiratora i vo|e Kineske revolucije 1911. godine. Obra}aju}i se najvi{im zvani~nicima kineske komunisti~ke partije, me|u kojima je bio i biv{i predsednik \ijang Cemin, Hu \intao je odbacio

mogu}nost da Kina prizna nezavisnost Tajvana. „U najve}em i osnovnom interesu kineskog naroda, a i na{ih sunarodnika sa Tajvana bilo bi ponovno ujediwewe (Kine i Tajvana) na miran na~in”, rekao je kineski predsednik dodaju}i da Kina „mora da poja~a svoje protivqewe nezavisnosti Tajvana”, ali i da „oja~a saradwu i razmenu me|u sunarodnicima s obe strane”. Tajvan je de fakto stekao nezavisnost nakon okon~awa civilnog rata 1949. godine, ali Peking ga smatra svojim neutu|ivim delom, {to priznaju i Ujediwene nacije koje polaze od toga da je vlada NR Kine jedini legitimni predstavnik kineskog naroda.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI YEMI MA KAN Osniva~ sajta „Vikiliks” i milionerka Xemima Kan predvodili su u Londonu demonstracije protiv rata u Avganistanu. „Do{ao je trenutak da se zapitamo {ta je opasnije - terorizam ili antiterorizam. Avganistan je jo{ uvek najgore mesto za `ivot `ena... Prema svim kriterijumima, na{a misija u Avganistanu je propala”, rekla je okupqenima Xemima Kan.

ALI AB DU LAH SA LEH Predsednik Jemena Ali Abdulah Saleh izjavio je da }e se narednih dana povu}i s vlasti u toj zemqi koja je u velikoj meri paralisana masovnim protestima koji traju ve} devet meseci. „Napusti}u poloàj u narednim danima”, rekao je Saleh u govoru na dràvnoj televiziji. Saleh je na poloàju predsednika ve} 33 godine.

[A RIF AH MED Nekoliko hiqada qudi okupilo se ju~e na jednom fudbalskom stadionu u glavnom gradu Somalije Mogadi{u u znak protesta zbog bomba{kog napada u kojem je ranije ove nedeqe poginulo vi{e od 100 qudi. Predsednik {eik [arif Ahmed pozvao je okupqene da pomognu vladinim snagama da uklone ekstremiste koje je nazvao „verskim nasilnicima”.

Ame ri~ ki (ne)do sti àn san VA [ING TON, WU JORK: „Izraz nezadovoqstva ameri~kog naroda” - uglavnom je sve {to je predsednik Barak Obama rekao o pokretu „Okupirajte Volstrit”, najnovijem fenomenu na politi~koj sceni SAD, lansiranom sredinom septembra na ulicama Wujorka. Jo{ uvek se, dodu{e, i ne moè mnogo vi{e re}i o toj najnovijoj pojavi koja se {iri Amerikom, a koja je bila medijski gotovo ignorisana sve do pre nedequ dana kada je u protestnoj {etwi preko Bruklinskog mosta uhap{eno oko 700 qudi. „Okupirajte Volstrit” zapo~et je kao tipi~an spontani „pokret odozdo”, sa parolom protiv pohlepe Volstrita koja je Ameriku gurnula u krizu, protiv uticaja krupnih korporacija na politiku, kao i protiv dru{tvenih nepravdi. Pored Wujorka, u kojem je po~eo, pokret se pro{irio i na druge gradove po SAD. Posle Los An|elesa, Bostona i îkaga aktivi-

sti „Okupiraj Va{ington” i „Zaustavite ma{inu” mar{irali suameri~kom prestonicom, a u jednom trenutku zatvorili su i nacionalni muzej Smitsonian. Sastav pokreta je raznolik. ^ine ga qudi najdirektnije pogo|eni krizom, koji su ostali bez posla

ili doma, kao i oni koji strahuju da ih to tek ~eka - sindikalno organizovani radnici i studenti. Naravno, ima onih kojima ide sasvim dobro, ali daju podr{ku iz ~isto ideolo{kih razloga. Ono {to je pokret do sada postigao, iako se u ve}ini gradova, osim u

Wujorku, u~esnici demonstracija i daqe uglavnom broje u stotinama, jeste da su ve} sada promenili naglasak politi~ke debate na nacionalnom planu. Ako pokret nastavi da raste, mogao bi doneti prili~nu korist Demokratskoj stranci, tako {to bi mobilisao weno bira~ko telo, kao {to je pro{le godine krajwe konzervativni pokret „^ajanka” pomogao republikancima da preuzmu kontrolu nad Predstavni~kim domom Kongresa. Sudbina pokreta zavisi od wegove budu}e evolucije, ali i od toga kako ga vide glavni politi~ki igra~i u SAD. Predsednik Obama nastoji da do izbora obezbedi naklonost takozvanih nezavisnih bira~a, koji odlu~uju izbore i kod kojih wegov rejting trenutno nije sjajan. Takvo bira~ko telo nije sklono preterivawima u vidu uli~nih zabava, niti akcija koje remete privredne i `ivotne tokove zemqe.

balkan

dnevnik OPOZICIJA U CRNOJ GORI TRA@I OBJA[WEWE

Za{to je opasan paroh Yomi} PODGORICA: Predstavnici opozicionih partija Crne Gore tra`e zasedawe skup{tinskog odbora zbog odluke crnogorskog MUP-a da odbije dozvolu boravka podgori~kom parohu. Zamenik predsednika stranke NOVA Goran Danilovi} zatra`io je ju~e da Odbor za bezbednost Skup{tine Crne Gore pod hitno zaseda, povodom odluke Ministarstva unutra{wih poslova da se odbije zahtev paroha podgori~kog Velibora Xomi}a za odobrewe privremenog boravka u Crnoj Gori.

Velibor Yomi}

Crnogorski MUP odbio je zahtev Xomi}a, koji je i koordinator Pravnog saveta Mitropolije crnogorsko-primorske, za odobrewe privremenog boravka u Crnoj Gori, s obrazloèwem da postoje smetwe koje se odnose na nacionalnu bezbednost i javni poredak. Danilovi} je Tanjug u rekao da je odluka MUP-a Crne Gore u najmawu ruku skandalozna. „Ako sve{tenik Mitropolije crnogorsko-primorske ugroàva nacionalnu bezbednost Crne Gore, pa zbog toga ni privremeno ne moè boraviti u Crnoj Gori, onda nam nema spasa. Pod hitno moraju zasedati Nacionalni sa-

vet i skup{tinski Odbor za bezbednost” , kazao je on. Danilovi} je podsetio da je crnogorska Agencija za nacionalnu bezbednost dala pozitivno mi{qewe o zahtevu za dràvqanstvo Darku Ssari}a, a li~nu kartu i paso{ Crne Gore imali su i pojedini pripadnici zemunskog klana. Ministar unutra{wih poslova Ivan Brajovi} mora javno saop{titi razloge nacionalne opasnosti koju proizvodi sve{tenik Xomi}, naveo je zamenik predsednika NOVE. Danilovi} smatra da je stawe u Crnoj Gori do{lo do tog stepena apsurdnosti da se sada sve{tenici Mitropolije crnogorsko-primorske progla{avaju opasnim po gra|ansku bezbednost. Ne bi me za~udilo da MUP obavesti javnost o tome da su cetiwski monasi po~eli sa oboga}ivawem uranijuma, a da je Mitropolija na korak od atomske bombe, kazao je on. Xomi} je ranije Tanjug u rekao da je {okiran {to je bez dokaza i sudskog postupka progla{en za nekog ko ugroàva nacionalnu bezbednost Crne Gore. „Mimo suda, izvedenih dokaza i pravosna`ne presude, MUP Crne Gore me je proglasio nacionalnim neprijateqem i kao pravoslavnog sve{tenika, koji nikada nije ni osu|ivan ni prekr{ajno ka`wavan, svrstao me me|u teroriste, narko dilere i druge vrste opasnih kriminalaca, naveo je Xomi}. Na~elnik Odeqewa za upravne poslove crnogorskog MUP-a Qiqana Dap~evi} kazala je da se razlozi koji se ti~u nacionalne bezbednosti ne obrazlaù. Ona nije mogla da odgovori na koji na~in Xomi} ugroàva nacionalnu bezbednost Crne Gore, pravdaju}i se kako, po zakonu, MUP nije duàn da to obrazlaè. (Tanjug)

Sanino: U o~ekivawu datuma pregovora PODGORICA: Direktor Generalnog direktorata Evropske komisije (EK) za pro{irewe Stefano Sanino najavio je ju~e da Crna Gora, sude}i po dosada{wim rezultatima, 12. oktobra moè o~ekivati pozitivan odgovor za dobijawe datuma po~etka pregovora o punopravnom ~lanstvu u Evropskoj uniji. EK }e 12. oktobra saop{titi Izve{taj o napretku Crne Gore u evrointegracijama od koga zavisi da li }e Stefano Sanino Podgorica dobiti datum pregodidata za ~lana EU. EK je, u novora o ~lanstvu u EU. vembru pro{le godine, posta„Izve{taj EK posla}e dobre vila Crnoj Gori sedam uslova signale za Crnu Goru i za region”, za nastavak evropskih integrakazao je Sanino u Budvi, gde je pricija. Pored usvajawa izbornog sustvovao seminaru „Budu}nost zakona, koji je naveden kao prvi integracija Jugoisto~ne Evrope uslov, Brisel je od Crne Gore slu~aj Crne Gore”. traìo i unapre|ewe vladaviOn je ocenio da je Crna Gora ne prava, posebno u oblastima zna~ajno napredovala na putu borbe protiv korupcije i orgaevropskih integracija, kao i da je nizovanog kriminala, kao i nau tom procesu mnogo posla ura|estavak reformi. no na kvalitetan na~in. Sanino Traèno je i poboq{awe odje najavio da }e evropski komesar nosa prema medijima i civilza pro{irewe [tefan File srenom dru{tvu, spre~avawe disdinom naredne sedmice posetiti kriminacije i re{avawe pitaPodgoricu. wa statusa izbeglica i raseqeCrna Gora je u decembru pro- nih lica. {le godine dobila status kan(Tanjug)

ponedeqak10.oktobar2011.

[EF DELEGACIJE EU U HRVATSKOJ POL VANDOREN

Brisel zabrinut zbog nacrta zakona o ni{tavnosti BRISEL: Brisel je preneo Hrvatskoj zabrinutost zbog predloga zakona kojim bi se poni{tile sve sudske odluke Srbije koje se ti~u hrvatskih dr`avqana povezanih sa ratnim zlo~inima po~iwenim tokom sukoba 1990-ih godina. „Izrazili smo zabrinutost i izneli niz pitawa” zbog nacrta zakona o ni{tavnosti pravnih

akata biv{e SFRJ, JNA i Srbije, koji je hrvatska vlada podràla krajem septembra, rekao je {ef delegacije EU u Hrvatskoj Pol Vandoren, prenosi agencija Frans pres. Nacrt zakona progla{ava nevaè}im sva pravna akta koja se odnose na rat od 1991. do 1995. godine, u skladu sa kojima se hrvatski dràvqani sumwi~e, op-

tu`uju ili su im izre~ene presude za ratne zlo~ine. Francuska agencija ukazuje da su Hrvatska i Srbija nedavno usvojile niz mera kako bi poboq{ale saradwu, naro~ito u pogledu pitawa koja se ti~u ratnih zlo~ina, isti~u}i da sporni predlog zakona dolazi uo~i izbora u Hrvatskoj po~etkom decembra i nakon {to

su u Hrvatsku letos stigle optu`nice za 40-ak osoba koje se terete za ratne zlo~ine po~iwene 1990-ih. Hrvatski sabor, ko ji u pe tak ni je gla sao o predlogu zakona o ni{tavnosti prav nih aka ta biv {e SFRJ, JNA i Srbije zbog nedostat ka kvo ru ma, o pred lo gu ovog zakona trebalo bi da glasa slede}e sedmice.

Josipovi}: Potrebno stati na loptu ZAGREB: Predsednik Hrvatske Ivo Josipovi} izjavio je preksino} da bi usvajawe zakona o ni{tavnosti pravnih akata biv{e SFRJ, JNA i Srbije, kojima su za doga|aje u prethodnom ratu, optu`eni ili osu|eni hrvatski dr`avqani, moglo da nanese {tetu odnosima u regionu. Vladin predlog zakona o ni{tavnosti akata mogao bi naneti {tetu odnosima u regionu”, rekao je Josipovi} u razgovoru za Hrvatsku televiziju oceniv{i da je „potrebno stati na loptu i sa~uvati dosada{wi mehanizam koji se pokazao uspe{nim u slu~ajevima vukovarske doktorke Vesne Bosanac i vukovarskog veterana Tihomira Purde”. Jospipovi} je napomenuo da je za optu`nice iz Beograda saznao iz medija. „[teta je da ni ja ni premijerka Jadranka Kosor za optu`nice nismo znali onaj dan kad su stigle. To je vrhunsko prav-

no, ali i politi~ko pitawe”, konstatovao je hrvatski predsednik. Govore}i o predstoje}im izborima, Josipovi} je rekao da je Hrvatska parlamentarna demokratija i da ne misli da treba {iriti ovla{}ewa predsednika, ali da smatra da bi predsednik trebalo da ima ve}u mogu}nost otvarawa rasprave „o stvarima koje {kripe u ciqu boqeg funkcionisawa sistema za dobrobit gra|ana”. Naglasio je, tako|e, da }e, po pitawu izbora ostati neutralan i da se ne}e staviti na stranu ni jedne stranke, ali i dodao da ima svoje vrednosti i politiku koju zastupa. „Ja sam dobio izbore na zalagawu na pravednosti i promenama u dru{tvu i zagovara}u te vrednosti. Onaj ko se prepoznaje - dobro, onaj ko se ne prepoznaje - opet dobro”, naglasio je Josipovi}.

Ivo Josipovi}

On nije `eleo da komentari{e tok predizborne kampawe, ali je dodao da svi politi~ari nisu isti i da strana~ka pripadnost nije kriterijum za odre|ivawe ko je kakav politi~ar.

„Ja i premijerka radimo isti posao i nisu potrebni odre|eni samiti u razgovoru izme|u dva brda. Postoje pitawa o kojima razli~ito mislimo, ali takva je politika”, rekao je Josipovi}.

DA LI ]E STARI RUDNIK U KARPATIMA PRORADITI

Zlatna groznica podelila Rumune BU KU RE[T: U tre nut ku kada cena zlata u svetu ni`e isto rij ske re kor de, Ru mu ni su se podelili oko toga da li tre ba po ~e ti eks plo a ta ci ju tog plemenitog metala iz jednog starog rudnika. Gra|ani su podeqeni izme|u dve krajnosti: ogromne zarade i ekolo{ke katastrofe. Debata se rasplamsala posle izjave predsednika Trajana Baseskua, koji se izjasnio u korist iskopavawa zlata u starim rimskim rudnicima u Rosija Montani, na zapadnim Karpatima. U pitawu je, kako se procewuje, 300 tona zlata. „Svaka zemqa koja ima resurse treba da ih koristi za sopstvene gra|ane. Ti resursi, tako|e, otvaraju radna mesta”, rekao je Basesku. Projekat u zapadnim Karpatima odugovla~i se ve} godinama, nakon {to su ekolozi upo zo ri li na opa sno sti od upotrebe cijanida u ispirawu zlata od rude. Taj posao je sada poveren kanadskoj kompani je „Ro sija Mon ta na gold kor po rej{n„ (RMGC), ko ja treba da po~ne najve}u povr{insku eksploataciju zlata u Evropi. I dok u firmi RMGC isti~u da }e koristiti najnoviju ekolo{ki prilago|enu tehnologiju i da }e se hemijske supstan ce bez bed no od la ga ti, mnogi Rumuni strahuju od ponavqawa ekolo{ke katastrofe iz 2000. godine vezane za iskopavawe zlata u severoza-

padnoj Rumuniji, koja je dovela do zaga|ewa Dunava i Tise. Tada je uni{teno 1.200 tona ribe. Vladin savetnik za mawine Peter Ekstajn Kova~ - autor ranijeg nacrta zakona o za-

Mo ni ka Ma ko vei

brani cijanida u rudarskim operacijama - odmah je podneo ostavku, navode}i kao razlog razlike u mi{qewima. „Pi ta we Ro sia Mon ta ne izazvalo je dinami~nu i prirod nu jav nu de ba tu u dru {tvu”, izjavio je predsednik

najve}e opozicione stranke, Socijaldemokratske partije, Viktor Ponta. On je pozvao na nezavisnu procenu izdataka i koristi, kao i da se identifikuje ekolo {ki naj ~e {}a ru dar ska teh no lo gi ja. Ta ko |e je zatraìo da vlada javno objavi ugo vor sa ka nad skom fir mim RMGC potpisan 5. septembra. „Ap so lut no je neo p hod no da se dru{tvo upozna sa svim od red ba ma i uslovima tog ugovora na tran spa ren tan i demokratski na ~in.Tu je re~ o va `nim re sur si ma dràve - ìvotnoj sre di ni, isto rij skom i kul tur nom na sle |u, va `nim nalazi{tima”, smatra on. Ar gu ment „pro tiv eksploatacije” u toj debati zasnovan je na stra hu neobrazovane ve}ine od ci ja ni da, sli~ nom stra hu od trovawa u Sredwem veku. „Kada bi mi neko rekao da biram izme|u radnih mesta, zajedno sa razvojem regiona i zdravqa ribe i zelenila li{}a, iza brao bih qu de. U ovim vremenima... deluje neodgovorno igrati se za{titni-

ka ìvotne sredine i ignorisati ekonomsku priliku”, rekao je poznati novinar Viktor ûtaku. Mnogi smatraju da }e iskopavawe zlata stvoriti vi{e eko nom skih pro ble ma, ne go {to }e ih re{iti. Eksploatacija prirodnih resursa stvara ekonomsku nestabilnost u svim zemqama u razvoju. Novac koji odlazi u dràvni buxet od eksploatacije takvih resursa ima malu {ansu da donese blagostawe obi~nim gra|anima, isti~u protivnici ovog projekta. Posle 15 godina eksploatacije rudnika zlata postoja}e 200 to na ste ril ne ze mqe u ovoj oblasti, u zamenu za milijardu evra. „Ovaj projekat }e zauvek uni{titi ovo podru~je. Zbogom qudi, ìvotiwe i biqke, kaù pobornici za{tite okoline. Biv{a ministarka pravde i sada{wi poslanik Evropskog parlamenta Monika Makovei poziva na ozbiqnu debatu pre nego {to se da bilo kakvo odobrewe za projekat. Ona bi trebalo da bude fokusirana na ana li zi ra we tro {ko va zdravstvene za{tite i za{tite ìvotne sredine, ako se ko ri sti ci ja nid, za tim na ugovor, povezanost tro{kova i koristi i doprinos nacionalnom nasle|u. Dok se svi ti aspekti ne re{e, tre ba lo bi ob u sta vi ti bilo kakav rudarski proces, smatra Makovei.

U Gr~koj vi{e od 100.000 „nestalih” penzionera ATINA: Gr~ka }e prestati da ispla}uje penzije za vi{e od 100.000 penzionera, koji se nisu pojavili u slu`bama za ponovni obra~un penzije, izjavio je direktor dr`avnog fonda za penziono osigurawe IKA Robertos Spiropulos. Direktor Spiropulos je rekao da zbog isplate penzija „mrtvim du{ama” Gr~ka mo`e godi{we da gubi do 1,5 milijardi evra, prenela je ruska agencija RIA Novosti. U okviru penzione reforme Gr~ka je od 1. jula do 30. septembra sprovela „popis” penzi-

onera IKA, kojima je predloèno da do|u u filijalu banke ili dràvnog fonda, kako bi potvrdili svoje postojawe. Ranije su u ovoj prezaduènoj ~lanici Evropske unije (EU) vi{e puta izbijali skandali zbog „mrtvih du{a”, kada su ro|aci preminulog penzionera mesecima primali wegovu penziju. Rezultati penzionerskog „popisa” su, me|utim, bili poraàvaju}i - na preregistraciju se nije javilo 109.000 penzionera IKA, dok je 899.000 pro{lo potrebnu proceduru. „Ukoli-

ko neko od penzionera nije uspeo da se u tom periodu javi, mo`e to u~initi u bilo kojoj filijali banke i u~estvovati u popisu, i tek tada }e ponovo dobijati penziju”, izjavio je Spi ro pu los atin skoj no vin skoj agen ci ji ANA. Di rek tor IKA je is ta kao da fond is pi tu je slu ~a je ve ne za ko ni tog pre u zi ma wa pen zi ja i da }e zah te va ti na dok na du gu bi ta ka od sa mih pri ma o ca ili wi ho vih na sled ni ka, i upo zo rio da ta kva de la za sta re va ju po sle

de set go di na. Gu bi ci IKA su sa da oko 200 mi li o na evra. IKA ni je je di ni gr~ ki pen zi o ni fond ko ji se od lu ~io za „po pis” pen zi o ne ra. Na istu proceduru u fond za isplate biv{im radnicima lokalne samouprave nije se javilo oko 8.000 penzionera, {to bi zna~ilo da taj fond gubi do 80 miliona evra godi{we. Sli~an „popis”, kako se o~ekuje sprove{}e penzioni fondovi dr`avnog i privatnog sektora u ~itavoj Gr~koj.

ponedeqak10.oktobar2011.

de^Ji dnevnik

c m y

Slat ke sva |e Ka da ta ta vik ne, sav na ro gu {en i qut, bla ì je od ma me, jer tad ne ra di prut! Qut wa me |u na ma i ne to li ko sna `na, da ni ma se ga wa, i pra vi se va `na! I ma ma je sad bla à, pa nas po ku }i ju ri, al’ ako su nok ti li je pi, ni kom se ne ù ri! Na {e qut we i sva |e, ko me di ja pra va, al’ sve mi je jo{ sla |e, ba rem dok sam ma la! An |e la Dra go vi}, VI II raz red O[ „Da {o Pa vi ~i}” Her ceg No vi

dnevnik

PO ZIV NA STAV NI CI MA I na po ~et ku ove {kolske godine pozivamo osnovno{kolske na stav ni ke na sa rad wu. Po{aqite nam likovne i literarne radove svojih u~enika za koje smatrate da zaslu`uju da budu objavqeni i mi }emo to rado u~initi na stranama De~jeg Dnevnika. U pot pi su sva kog ra da po treb no je na ve sti ime i prezime u~enika, rared, {kolu i mesto u kojem se {kola nalazi. Ra do ve mo `e te po slati na mejl adresu da ni ca.de ve cer ski@d nev nik.rs, po {tom na adre su Dnev nik Voj vo di na pres, za De~ji Dnevnik, 21.000 Novi Sad, Bulevar oslo bo |e wa 81, ili ih doneti na portirnicu „Dnevnika”. Mi li ca Le ti}, VIII-3, O[ „Mi lan Pe tro vi}”, No vi Sad

Pro le }e Sti glo nam je pro le }e, pro cve ta la la la, u {u mar ku po tok `u bo ri, zu ji p~e la ma la, sun ce ve se lo uve ~e sle }e.

Sti glo nam je pro le }e, vi di se po gu se ni ci ko ja je lep tir sad, vi di se po pti ci (ma le noj se ni ci)...

Sti glo nam je pro le }e: mir no ve tar du va, ne bri ne se cvr ~ak zbog ki {e jer zna da ga sun ce ~u va.

Sti glo nam je pro le }e, u par ku lop ta igra~ ka je sad, mal ko ve tar pir ka, ~ak i sun ce tra `i hlad!

Sti glo nam je pro le }e, (zar ne vi di te vi si ba ke?) po ne ka ki {na kap s ne ba sle }e, ne ma vi {e ki {e ja ke.

Mi o na Bla `e vi}, IV-1 O[ „\u ra Da ni ~i}” No vi Sad

Do`ivqaj s letovawa

{la sam na more. Najvi{e sam uìvala na plaì Pr`no. To je mala plaà okruèna stenama. Ove godine sam nau~ila da plivam. Plivala sam do stena i skakala sa wih. Stene su veoma zanimqive jer oko wih i na wima ìve mnogi morski stanovnici. Moja sestra Teodora i ja smo skupqale mnogo lepih {koqki. Jednom sam izvadila ku}icu morskog puà. Dok sam je razgledala, iz ku}i-

ce, na moj dlan, iza{la je kraba. Veoma sam se upla{ila i ispustila ku}icu. Pod morem je ìvelo mnogo morskih jeèva, jednog od wih sam dràla u ruci. Bio je crn i izgledao je kao mala lopta. Bilo mi je lepo letovawe i druèwe sa stanovnicima mora. Sa ra Po pov, III-1 „23. ok to bar” Srem ski Kar lov ci

Na raspustu vaj raspust mi je najlep{i do sada. Bila O sam kod tetke u Vr{cu i

mas. On se ~esto naquti, pa se sakrije iza vrata i }uti. Bata i ja se stalno igramo i volimo da zajedno vozimo biciklove. Puno ga volim i po{tujem zato {to je on moj mali bata.

na Oficirskoj pla`i. Puno vremena sam provodila s drugaricama. Tu je bila i mama s prijateqima. Igrala sam se najvi{e s Anom i Jovanom. Najzanimqivije mi je bilo kad su me drugarice zakopale peskom. Glava mi je virila, a one su mi jo{ iz {ale napravile grudi. To je i ma mi bi lo sme {no, pa me je sli ka la. Ovo le to }u pam ti ti i po to me {to me je ma ma pu {ta la sa mu na uli cu da se igram.

Ma ri na Mi ja i lo vi}, II-7 O[ „Sve to zar Mar ko vi} To za” No vi Sad

Ma {a Gru ji}, II-3 O[ „Jo van Du ~i}” Pe tro va ra din

Mi lo{ Di mi trov, III-5, O[ „Jo van Po po vi}”, Ba no {tor

Li~nost koju volim

i~nost koju najvi{e volim je moj brat Marko. L Marko ima ~etiri godine,

sretlo braon kosu, braon o~i i ne`an glas. On ne zna da ka`e sva slova, pa ponekad to bude sme{no. Markov hobi je igrawe. Voli da se igra s auti}ima, kamionima i avionima. Najomiqenija igra~ka mu je voz To-

Alek san dra Gru ji}, IV-4, O[ „Ivo Lo la Ri bar”, No vi Sad

Avanture papagaja Mikija

Len ka Ka la bi} , I-6, O[ „Jo van Gr ~i} Mi len ko”, ^e re vi}

iveo u kavezu jedan papagaj i zvao se Mi ki. On je bio ku} ni qu bi mac de voj ~i ce po imenu Mija. Po{to ga je Mija svaki dan pu{tala napoqe da „protegne krila”, kako to ona ka`e, jednom se desilo ovako: Mija je Mikija pustila iz kaveza da leti napoqu, sleteo je na neko nisko drvo, tamo ga je ~ekala maca Luna ,wegov najgori ne pri ja teq. Ka da je Mi ja oti{la s trase da poma`e ma mi oko ru~ ka, Lu na je sko~ila i zgrabila Mikija da odnese svojim ma~i}ima Marku, Mikiju i Lulu. Kada je donela pticu ma~i}ima oni su rekli „Wam-wam”, po{to im je pti~ica izgledala jako ukusno. Kada je Luna pustila Mikija, ma~i-

}i su po~eli da ga jure, on se sakrio u najbli`u rupu. Kada su ma~ke zaspale Miki je odleteo „Dobro je da sam se izvukao”, re~e papagaj duboko di{u}i od straha. „Pono} je moram da na|em zgodno i dobro mesto za spavawe”. Taman je na{ao napu{teno gnezdo i tamo je prespavao. Ujutru je nastavio putovawe, leteo je i leteo dok se nije umorio. Tada ga je pojurila Luna i opet je htela da ga uhvati, a ovoga puta za doru~ak. Dok su se wih dvoje jurili, Mija je tugovala za svojim dragim papagajem. „Kupi}emo ti drugog, re~e Mijina mama. „Ne}u drugog papagaja, ho}u svog Mikija!” Mija je zatim oti{la napoqe da tra`i Mikija dok je wena

mama mislila da radi doma}i. Tra`ila ga je neumorno, a onda je videla Miki ja i ka ko ga ju ri ne ka braon ma~ka. Miki je naleteo na drvo, Luna ga je opet uzela u usta i otr~ala. Mija je to videla i nije htela da izgubi Mikija. Dok je tr~ala za Lunom, zapela je za jedan kamen i dobila je ideju- tim kamenom je brzo pogodila ma~ku i ona je pobegla. Mija je do{la do Mikija, Miki se osvestio i popeo joj se na rame. Vratili su se ku}i i opet su `iveli sre}no. A dok se Luna oporavqala od udarca u glavu weni ma~i}i su je hranili i pazili na wu. So wa Ma le {e vi}, V-b O[ „\or |e Na to {e vi}” No vi Sad

mre@a

dnevnik

ponedeqak10.oktobar2011.

Како се заштитити од зрачења мобилног У

УСКОРО

Стиже папирфон

страживачи Хјуман Медија канадског лабораторије универзитета Квинс из Онтарија направили су потпуно функционалан савитљиви смартфон од електронског папира. Попут својих дебљих рођака у крутом паковању, папирфон може да позива и прима позиве, пушта музику и служи за читање е-књига. Међутим, за разлику од њих, прилагођава се облику џепа или торбице, а неке радње може да изводи тако што ћете га савијати на одређене начине. - Овај рачунар изгледа, оставља утисак и ради као парченце интерактивног папира - каже његов творац, Роел Вертегал, директор поменуте лабораторије. - Савијете га да би радио као мобилни телефон, правите му зечје уши да бисте окретали стране или пишете по њему оловком - саветује Вертегал. Уређај има савитљиви екран дијагонале 9,5 цм (3,7 инча) направљен од е-папира компаније Е-Инк, испод којег је савитљиво штампано коло с резистивним сензорима са-

вијања. Ти сензори омогућавају да се телефон програмира да препознаје различите врсте савијања која потом резултују поступцима као што је прегледање менија, позивање, бирање песама или извођење неке друге функције. Кад се не користи овај папирни телефон не троши струју. Вертегалов тим је направио и сличан уређај, назван Снаплет, који се може носити као трака на подлактици. Ради као сат кад је савијен конвексно (око руке), постаје лични дигитални помоћник кад је раван, а може се користити као телефон кад је савијен конкавно. Технологија је резултат сарадње Универзитета Квинс и Универзитета Аризоне, а званично представљање има данас, конференцији посвећеној интеракцији рачунара и људи (Com pu ter Hu man In ter ac tion, CHI 2011) у Ванкуверу. Вертегал каже да је ово будућност и да ће за пет до десет година све изгледати и пружати сличан угођај попут њиховог уређаја. Извор: www.mi kro.rs

мају ове године Светска здравствена организација упозорила је да дугорочно кориштење мобилних може да узрокује карцином. Ево које кораке можете да предузмете како би избегли зрачење које емитује ваш мобилни. Одлука да се објави ово упозорење дошла је после година истраживања и бројних студија које су прегледане и које су се показале као неуверљиве. Сада се све чешће појављују извштаји која показују да постоји још једна нуспојава дуготрајне употребе мобилних неплодност код мушкарца. Недавна истраживања спроведена на универзитету Квин у Канади открила су да је кориштење мобилног у вези с повећањем нивоа тестостерона код корисника. Кориштење мобилног такође може да доведе до „ниског квалитета сперме и смањења плодности„. Друга слична истраживања открила су да број сперматозоида код мушкараца који често користе мобилне телефоне може пасти до чак 30 посто. Ограничите кориштење мобилног за важније позиве. Кадгод је то могуће, користите укључен звучник уместо да мобилни држите тик до уха. Ако сте на мирном, приватном месту, слободно можете мобилни одложити у своју непосредну близину и разговарати на тај начин. Причекајте да добијете везу пре него наслоните телефон на

УПОЗОРЕЊЕ КОРИСНИЦИМА

ухо. Ово је важно јер мобилни приликом позивања користи пуно више енергије да би дохватио добар сигнал из оближње базне станице.

Носите мобилни у торби или руксаку уместо у џепу панталона или кошуље. Посебно се односи на жене због карцинома дојке.

Проверите имате ли добар сигнал пре упућивања позива. Када сигнал означава лошу везу, ваш мобилни активно подешава своју снагу одашиљања како би успоставио стабилнију везу. Одаберите мобилни с ниском „специфичном стопом апсорпције„ (САР) која представља меру степена апсорпције радио таласа у телесном ткиву. Шаљите текстуалне поруке (СМС, мејл, чет...) кад год можете уместо да позивате мобилним. На тај начин ћете уштедети још и на времену и на новцу. Уместо мобилног који вас ујутро буди, користите сат. Када год је могуће повежите се на Вај фај. Када шаљете захтев за подацима преко Вај фај везе, уместо преко базних станица, мобилном ће требати мање времена да успостави везу како би примили ваше мејлове и остале податке. Како мобилни сваким даном постају наш примарни начин комуникације и извор информација, није уопште више упитно постајемо ли све више и више повезани с нашим уређајима. Док наука покушава да објасни све импликације технологије и док нам не да чврсте одговоре о томе какав тачно утецај мобилни телефони имају на наше здравље, није наодмет запамтити ових неколико ствари које се односе на наше навике кориштења мобилног. За сваки случај.

Без царине на књиге поручене са нета

Фејсбуков тајмлајн може вас осрамотити О

ко нисте гледали наступ Марка Цукерберга, кад је представио Фејсбуков тајмлајн, а већина корисника, наравно, није, можда ће вас изненадити овај наслов. После мноштва козметичких промена и увођења нових функционалности, многи корисници Фејсбука последњих дана су помало фрустрирани. Нови тајмлајн који је увео Фејсбук многе кориснике је разљутио јер се појавила могућност да ће анонимно прекидање Фејсбук пријатељства постати ствар прошлости. Тајмлајн, како гласи назив новог Фејсбуковог система за аутоматско дељење онога што радите на интернету, могао би ухватити многе кориснике неспремне. - У суштини, чак и они људи који тачно знају како овај нови систем функционише, требали би бити на

опрезу како не би с другима поделили неке информације које би их бламирале - упозорава Машабл. За оне који не знају о чему се ради – Фејсбук је олакшао дељење садржаја, и то аутоматским дељењем онога што радите на страницама повезаним Фејсбук апликацијама.

Уместо да с другима неки садржај поделите типком „Лајк„, сада је довољно да кликнете на „Додај на мој тајмлајн„ на било којој веб страници или апликацији и та апликација

ће поделити ваше активности са свим вашим пријатељима на Фејсбуку. Које активности, питате се? То могу бити новински чланци које читате онлајн, видео који гледате, фотографије које прегледавате, музика коју слушате или било која друга „акција„ унутар веб странице или апликације. Осим, наравно, ако не искључите опцију „Активити„. То не мора бити нужно лоше, пише Машабл, али људи се понекад могу заборавити и бити несвесни чињенице да се свака њихова активност бележи на Фејсбуку и да је његови пријатељи могу видети. Треба ли због овога бити забринут? Не, али чак и технички најпоткованији међу нама сложиће се да дељење свега и свачега с осталима на интернету није баш мудра идеја. Али одабир правих поставки приватности може вас заштитити.

Патике из будућности

омпанија Најк представила је недавно „Марти Мекфлај” - патике из будућности. Ради се о патикама које је Мајкл Џеј Фокс (Марти Мекфлај) носио у филму „Повратак у будућност”. Патике су рађене по технологији која је виђена само у филму, а радња филма одвијала се у 2015. години. Производњу патика први је представио блог Најс кикс, а Најк је на презентацију позвао и Мајкла Џеј Фокса, пише Машабл. Љубитељи филма широм света су се 9. септембра борили за свој пар патика, од укупно 1500 комада, које су биле стављене на аукцију на и-Беју. Најк је објавио како сав приход од продаје патика иде директно Фондацији Мајкла Џеј Фокса,

која је усмерена према проналажењу лека за Паркинсонову болест, од које болује и сам Мајкл Џеј Фокс. Уколико желите, путем интернета можете да завирите у ормар Мартија Мекфлаја. Постављени видео на Јутјубу за само три дана видело је преко милион људи.

сим чињенице да Србија још увек није на листи земаља у којој је могуће користити Пејпал, иако од недавно и званично нема препрека за то, домаћи царински прописи отежавали су и друге видове куповине на интернету. Лимит за увоз робе из иностранства је, према мишљењу многих грађана, али и стручних лица, био пренизак, па се на све пакете вредности од 25 евра и више плаћала царина, а плаћала се чак и на пакете које шаљу физичка лица бесплатно уколико је њихова вредност износила преко 45 евра. Ови лимити су јуче повећани, па се сада царини само роба преко 50 евра, односно пошиљка физичког лица вредна преко 70 евра. У вредност нису укључене цене транспорта, а добра вест је и да се укида царина на књиге. У тексту објављеном у рубрици Немогућа мисија на сајту Дигиталне агенде наводи се да је ово још један битан корак који подстиче кори-

шћење међународних сервиса за плаћање преко интернета, доласку Пејпала и поспешивању извоза преко интернета. Истакнуто је и да коришћење Пејпала у Србији сада зависи само од саме компаније Пејпал и њихове пословне стратегије. Извор: www.b92.net/ teh no po lis

ИГРЕ

Ратови звезда: „The Old Re pu blic” стиже у децембру ЕА и Биовер су коначно објавили да ће се игра „Star Wars: The Old Re pu blic„ у продаји наћи 20. у Америци, односно 22. децембра у Европи. Куповином игре добија се уобичајан поклон од 30 дана бесплатног играња, након чега ћете за сваки следећи месец морати да издвојите нешто мање од 14 долара. Ако вас у овом периоду игра опчини, а вероватно хоће, можда ћете пожелети да одмах уплатите за наредна три месеца износ од 42 долара или за читавих шест месеци по цени од 78 долара, чиме би поред тога што би уштедели, себи осигурали континуално искуство без бојазни од истека претплате на дужи период. Извор: www.benchmark.rs

ponedeqak10.oktobar2011.

oglasi

dnevnik

Po sled wi po zdrav po {to va nom ze tu

KO VA^KE uslu ge, bra va ri ja, auto bra va ri ja, Ul. Srem ska 6, Fu tog - kod ske le, Be o ~in - Fu tog. Te le fon: 064/4181-373 i 021/893-082. 39113 VO DO IN STA LA TER pru `a sve uslu ge u de lat no sti:od gu {e wa od mah, vr {i mo emaj li ra we ka da, lajs ne oko ka de. I van gra da. Te le fo ni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 39136

Mi la nu Pa vlo vi }u Ta {ta Ne ve na, Rad mi la, \o ka i Je le na.

39225

Po sled wi po zdrav

FAR MA ova ca iz Srem ske Ka me ni ce pro da je o~i {}e ne ja gaw ce i ov ce, Po voq no, do sta va na ku} nu adre su. Te le fo ni: 062/312081, 062/312082. 38629

Sta ni TR GO VIN SKOM pred u ze }u po treb ni pro dav ci - ku rir. Te le fo ni:063/736-91-52, 021/654-67-04. 39192

od kom {i ja iz Za no {a, po ro di ca: To do ro vi}, La ko bri ja, Mir kac i Pe tra [o li}a.

39238

KU PU JEM sta re auto mo bi le za ot pad, sta ro gvo `|e, ba kar, me sing, alu mi ni jum, aku mu la to re, ve{ ma {i ne, {po re te, ~i stim ta va ne, po dru me. Te le fo ni: 064/95-33943, 063/84-85-495. 38518 BES PLAT NO od no si mo va{ ne po treb ni na me {taj, be lu teh ni ku i osta lo. Te le fon 063/779-5150. 38894 KU PU JE MO sta ro gvo `|e, ve{ ma {i ne, {po re te, ba kar, me sing, alu mi ni jum. ^i sti mo ta va ne i po dru me. Do la zi mo. Te le fo ni: 062/649000, 063/744-87-00. 39145

Po sled wi po zdrav vo qe noj

tet ka Sta ni

od po ro di ce Nik {i}.

39239

Po sled wi po zdrav pri ja te qu pre ga o cu

dra gom

Po sled wi po zdrav vo qe noj se stri i tet ki

Ne sto ru Er ge la {e vu 4. 10. 1921 - 6. 10. 2011. Ka `u da ple me ni ti, is traj ni i po {te ni ne umi ru ni kad, ve} `i ve ve~ no u sr ci ma onih ko ji ih vo le. Mno go si dao u bor bi, spor tu i kul tu ri. Tvoj pri ja teq Jo van Po po vi} - U~a, dru go vi iz NOR-a, SD „Sla vi ja” i KUD „Sve to zar Mar ko vi}”.

Sta ni

od: Do ste, Jo van ke, @ar ka, Ni ko le i Lu ke.

39219

39240

Oba ve {ta va mo rod bi nu, ku mo ve, kom {i je i pri ja te qe da je pre mi nu la 9. ok to bra 2011. go di ne na {a dra ga su pru ga i ma ma

Sta na Ga {i} 1936 - 2011. Sa hra na je da nas, 10. 10. 2011. go di ne, na gro bqu ^e rat u Sr. Kar lov ci ma, u 15 ~a so va. O`a lo {}e ni: su prug Voj ko, sin Go ran, sna ha Na da i osta la mno go broj na rod bi na i pri ja te qi. 39237

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Sa `a lo {}u oba ve {tva mo ro |a ke i pri ja te qe da je pre mi nu la na {a mi la maj ka i ba ka

Ma ri ja Cvi ja no vi} ro|. 1937 . Sa hra na je da nas, 10. 10. 2011. go di ne, u 11 ~a so va, na Ka to li~ kom gro bqu. We ni naj mi li ji: sin, }er ka i unu ke.

Po sled wi po zdrav

ponedeqak10.oktobar2011.

Tu `nim sr cem oba ve {ta va mo dra ge pri ja te qe i rod bi nu da je na kon te {ke bo le sti, 8. 10. 2011. go di ne u 53. go di ni pre mi nuo na{ su prug i otac

Ele ne Ber kov Ka lu ger

Ne deq ku Avra mo vi }u

Sa hra na }e bi ti oba vqe na da nas, 10. 10. 2011. go di ne, u 15 ~a so va, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du.

Vo li te tvoj ujak Vla di mir, uj na Sve tla na i brat Lu ka.

O`a lo {}e na po ro di ca i we ni naj mi li ji. 39212

39232

Sre }o ba bi na

Po sled wi po zdrav vo qe nom ocu i su pru gu

An |e le

Ele na

bi ti u uto rak, 11. 10. 2011. go di ne, u 12.45 ~a so va, na Grad skom gro bqu.

Ne deq ko Avra mo vi} od sa rad ni ka iz Tr `i{ne in spek ci je No vi Sad.

39218

Oba ve {ta va mo rod bi nu i dra ge pri ja te qe da }e sa hra na na {e dra ge

39211

Vo qe na na {a

O`a lo {}e ni: su pru ga El vi ra i sin Mar ko.

39191

Vla di mi ru Ta ka ~u

Ele na

Ni je vi {e sa na ma na{ vo qe ni

Ele na

U ba ki nom si sr cu bi la i za u vek osta la!

od we go vih naj mi li jih, Ve sne i Jel ke. Is pra }aj je u uto rak, 11. 10. 2011. go di ne, u 15 ~a so va, sa Grad skog gro bqa u No vom Sa du.

Vo li te tvo ja ba ba Qu bi ca i de da Man fred.

Tvo ji: Bo ban, Ta tja na i Da ni lo.

39210

39209

39228

An |e le

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je pre mi nuo na{ dra gi otac, vo qe ni de da, po {to va ni sve kar i tast

Vo li mo te i mi sli mo na te be. Ne ka ti Bog du {u pro sti.

Opra {ta mo se od na {e dra ge dru ga ri ce

Mi lan J. Pa vlo vi} 1953 - 2011. Is pra }aj je u uto rak, 11. 10. 2011. go di ne, u 11.15 sa ti, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du.

Da ni lo Lo vrin Lo vra

Ele na - Le la Ber kov Ka lu ger

8. 3. 1927 - 8. 10. 2011. Sa hra na je u uto rak, 11. 10. 2011. go di ne, u 14.15 ~a so va, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du.

We go vi naj mi li ji, po ro di ce: Pa vlo vi}, Cre var i Gu deq.

O`a lo {}e ni: sin Dra gan, }er ka Da ni ca, unu ci Ni ko la, Mar ko, Ne boj {a i Da ni je la, sna ja Le po sa va i zet Bra no. 39230

Po sled wi po zdrav na {oj dra goj kom {i ni ci

Po sled wi pri ja te qu

po zdrav

dra gom

39221

Osta li smo bez na {eg vo qe nog si na i div nog bra ta

pro la zi }e go di ne, ali ne i se }a we na te be. Osta }e{ za u vek u na {im sr ci ma, se bi~ no ~u va na od za bo ra va. Pam ti }e mo sva ki pra men, sva ku tvo ju ko vr xu, sva ku lu dost i taj osmeh na ko jem su ti i an |e li za vi de li. Ne }e{ osta ti sa mo pri ~a, ~i je }e stra ni ce iz ble de ti. Bi }e{ za u vek tu!

Ele ne Ber kov - Ka lu ger Ne do sta ja }e nam we ne o~i pu ne ve dri ne, ve seo osmah, ne sta {ne lok ne... Zna mo da na {a Ele na sa da kra si ne ko da le ko ne be sko pla vet ni lo, ali }e za u vek osta ti u na {im sr ci ma. Wen VI II - 2, Ge ne ra ci ja 2004/2005 O[ â&#x20AC;&#x17E; Do si tej Ob ra do vi}â&#x20AC;?. 39224

Po sled wi po zdrav

Do sle de }eg vi |e wa, Ni na, Mar ko, Mi lo{, Iwa, Dra ga na, Le la, ^oj ke, Va si}, Mi ki, Le la, Kr le, Ni ko la i Po pa di}. 39241

Mi la nu Pa vlo vi }u

Je ki Mal ba {a od sta na ra zgra de Ru me na~ ki put 25.

od po ro di ce Ma ti ja {e vi}.

39236

39233

S qu ba vqu i po {to va wem po sled we zbo gom na {em ku mu

D V O G O D I [ W I P O M E N

Mi la na Pa vlo vi }a Bra ce

na {em dra gom

Ele ni Ka lu ger Ne ka te an |e li ~u va ju.

Sa qu ba vqu i za hval no {}u: ma ma Mi li ca Pa vlo vi}, se stra Sla vi ca i zet Mi lu tin Cre var.

Po ro di ca Bor |o {ki.

39222

39220

^ E T V O R O G O D I [ W I P O M E N

Opra {ta mo se od dra gog pri ja te qa

Za u vek nas je na pu stio na{ ple me ni ti i vo qe ni su prug, otac, de da i tast

Zlat ku Be {li }u 10. 10. 2009 - 10. 10. 2011.

Mi la nu Pa vlo vi }u

Mi la na Pa vlo vi }a Bra ce

Po ro di ca ^o vi}.

Tu gu je mo, Mi ra i Je le na Staj ner.

39234

39235

Bio si je din stve no bi }e, div no i po seb no. ta ko neo bi~ no... Bio si an |eo ko ga su vo le li i vo le svi. Ne ka te u ti {i ni ve~ nog mi ra pra ti na {a qu bav ve }a od za bo ra va.

Mi lan Pa vlo vi} Bra ca Tu gu ju we go vi: su pru ga Bo `i ca, }er ka Je le na, unuk Bog dan i zet Bra ni slav.

Tvo ji: k}er ka Da ja na, sin Igor i su pru ga Raj na.

Bran ku Avra mo vi }u iz Srem skih Kar lo va ca Go di ne pro la ze, ali tu ga ne je wa va. U na {im sr ci ma, ~u va mo te od za bo ra va. Tvo ji naj mi li ji.

39223

39046

39080

Дунав, заувек Документарна серија „Дунав, заувек” снимана је на Дунаву и његовим обалама од Бездана до Кладова. Серија говори о другој по величини европској реци и Дунавцима – људима који живе поред ње и од ње у последњих 35 хиљада година. Сценарио: Михал Рамач (РТВ 1, 22.30) 06.30 09.00 09.30 10.00 10.05 10.07 10.30 11.30 12.00 12.10 13.05 14.00 14.05 14.30 15.00 15.10 16.00 17.00 17.20 18.00 19.30 20.10 22.00 22.30 23.00 00.35 01.00 02.45 03.40

tv program

ponedeqak10.oktobar2011.

Добро јутро, Војводино Један на један Зелени сат Вести Стање на путевима Чари риболова Најлепше бајке света: Лепотица и звер Кухињица Вести Додати живот годинама Знање имање Вести Живопис Путеви наде Вести за особе са оштећеним слухом Кад кућа није тесна Вече са звездама ТВ Дневник Један на један Разгледнице ТВ Дневник Шеф над шефовима Војвођански дневник Дунав, заувек Место злочина, филм Један на један Шеф над шефовима Концерт Војвођанских симфоничара Буца и Ната

06.35 Кухињица 07.00 Најлепше бајке света: Звонар богородичне цркве 07.45 Најлепше бајке света: Аладин и чаробна лампа 08.30 Верски недељник 09.30 Путеви наде 10.00 Бразда (мађ) 10.30 Мађарска народна музика 11.00 Из стране продукције (мађ) 11.25 Ева магазин (мађ) 12.00 Урбана џунгла (мађ) 12.30 Вести (мађ) 12.40 Заједно 13.10 Десило се 13.15 Живопис 13.45 Телеклуб (рум) 15.15 Добро вече, Војводино (мађ) 16.15 Културни магазин на мађарском (Јелен-лет) 16.45 ТВ Магазин (рум) 17.45 ТВ Дневник (хрв) 18.00 ТВ Дневник (слов) 18.15 ТВ Дневник (рус) 18.30 ТВ Дневник (рум) 18.45 ТВ Дневник (ром) 19.00 ТВ Дневник (мађ) 19.25 Спортске вести (мађ) 19.30 Кухињица – мађарска 20.00 Наши дани (мађ) 21.00 Разговор с поводом (мађ) 21.30 Ахил и корњача, филм 23.30 ТВ Баштина

06.30 07.30 08.00 09.00 10.00 12.00 13.00 14.00 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 21.30 22.00 22.30 23.00 23.30 00.00

Музичко свитање Глас Америке Панонско јутро У огледалу Аналија Била једном једна недеља Хедонист Хроника општине Врбас Војвођанске вести У огледалу Е ТВ Војвођанске вести Аналија Буди родитељ Војвођанске вести Без цензуре Била једном једна недеља Војвођанске вести Разголићени Вино и виноградарство Бели лук и папричица Глас Америке

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.04 09.45 09.55 10.00 10.33 11.05 11.10 12.00 12.15 12.30 12.38 13.25 15.00 15.58 16.50 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.06 23.10 23.13 00.00 00.15 00.27 01.10 02.41 03.00 03.39

06.30 Новосадско јутро 08.30 Храна и вино 09.00 Вести 09.05 Интерна истрага 10.00 Вести 10.05 Радионица 11.00 Вести 11.05 Пороци 11.45 Агро дан 12.00 Вести 12.07 Године пролазе 12.30 Цртани филм 12.40 Неон сити 13.00 Вести 13.05 Интерна истрага 14.00 Вести 14.05 Ево нас код вас 15.00 Вести 15.05 Пороци 15.45 Агро дан 16.00 Објектив (слов) 16.10 Вести 16.15 Објектив (мађ) 16.30 Витраж 17.05 Новосадско поподне 18.45 Неон сити 19.00 Објектив 19.30 Објектив (слов) 19.45 Објектив (мађ) 20.00 Спринт 20.30 Истрага 21.00 Интерна истрага 21.45 Неон сити 22.00 Објектив 22.30 Пороци 23.10 Неон сити 23.20 Године пролазе

08.00 АТП Мастерс Шангај 16.00 Тенис 16.45 Премијер лига, класик: Манчестер јунајтед - Ипсвич 17.15 Манчестер јунајтед Премијер куп 2011 19.00 Преглед АТП Мастерс 500 Токио 20.00 Преглед АТП Мастерс 500 Пекинг 21.00 Тенис 21.30 Премијер лига, класик: Њукасл – Ливерпул 22.00 АТП Мастерс Шангај 00.45 АТП Мастерс Шангај

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Казнени простор Гастрономад Вести Лов и риболов Еко караван Вести Седам смртних грехова: Гнев Дневник Спорт плус Евронет Злочиначки умови Паклена полиса, филм Ово је Србија Породично благо Гастрономад Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око Слагалица Дневник Породично благо РТС караван: Путујући, певајући Вести Злочиначки умови Дневник Евронет Женски клан Ноћни биоскоп: Паклена полиса, филм Казнени простор Вести Гастрономад

Милен Демонже

Паклена полиса Обновљена интернационална компанија за осигурање је као тврђава под опсадом - са свих страна нападају је разни преваранти и мафијаши. Да би се одбранила на прави начин, компанија је створила сопствену мрежу истражитеља, коју предводи Џек Клементи, детектив ветеран. Улоге: Бад Спенсер, Денис Карвел, Маријанђела Ђордано, Милен Демонже Режија: Стено (РТС 1, 01.10)

05.00 05.55 06.10 06.40 07.35 08.30 09.45 11.00 12.00 13.15 13.30 16.00 16.05 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.00 21.00 23.10 00.10 00.35 01.00

Бандини Ексклузив Експлозив Аурора Тајна старог моста Дођи на вечеру Бандини Забрањено воће Изађи на црту Вести Изађи на црту-наставак Срећне вести Кад лишће пада Тајна старог моста Ексклузив Експлозив Вести Забрањено воће Кад лишће пада Филм: Одмазда на мафијашки начин Кобра Експлозив Ексклузив Трачара

06.02 06.58 07.13 07.49 07.52 07.56 08.01 08.07 08.31 08.34 08.44 09.10 09.25 09.48 10.00 10.30 10.54 11.25 11.55 12.23 13.00 14.03 14.29 14.44 15.07 15.49 16.34 17.05 18.08 18.43 19.11 19.44 20.00 21.00 22.02 23.41 00.40 01.40 02.19 03.04

Концерт за добро јутро УНХЦР-повратак Слагалица Дени и Деди Мунзи Дени и Деди Ози бу Пчелица Маја Дени и Деди Томас и другари 2 Књижевна олимпијада Очима физике Књижевна школица Једна слика једна прича Вреле гуме Магазин лиге шампиона Клиника Вет Европа и Срби Ауторски концерт Милана Михајловића Молитва под Миџором Трезор Књижевна олимпијада Очима физике Књижевна школица Арт зона САТ Све боје живота Породица Сопрано Играле се делије Мера за музику Верски мозаик Србије Верски календар Песма и бинго Породица Сопрано Буденброкови, филм Самертајм џез фестивал Трезор Арт зона САТ Играле се делије

06.30 Чист рачун 07.00 Маратон 08.05 Кефалица 08.10 Двоугао 08.15 Иза вести 08.45 Милица² 09.30 Отворени студио 11.30 Милица² 11.45 Филм: Лејди Џејн 14.30 Иза вести 15.00 Шарено 16.30 Ред и закон 17.30 Чист рачун 18.00 Вести 18.30 Двоугао 18.35 Коров 19.00 Без трага 20.00 С.О.С. 20.45 Филм:. Ноћни лет 23.00 НЦИС 00.00 Вести 00.15 С.О.С 00.45 Милица² 01.00 Филм: Стање узбуне 03.00 Милица² 03.30 НЦИС 04.30 Филм: Стање узбуне

Хелена Бонам-Картер

Лејди Џејн Смрт краља Хенрија VI II довела је Енглеску на ивицу хаоса. Његов крхки син и наследник Едвард налази се на самрти и све указује на то да је краљевској лози дошао крај. Џон Дадли, краљев посланик, учиниће све само да обнови енглески трон. Улоге: Хелена Бонам-Картер, Кери Елвс, Џон Вуд, Патрик Стјуарт Режија: Тревор Нан (Авала, 11.45)

dnevnik

c m y

06.10 07.00 07.10 07.30 08.00 08.10 08.30 09.00 09.35 10.00 10.25 10.45 11.05 11.45 12.00 12.15 14.05 15.00 16.00 16.35 17.00 17.30 18.00 18.30 19.15 19.40 20.10 21.00 23.00 23.35

Стјуардесе Вести Б92 Сунђер Боб Коцкалоне Трнавчевићи у дивљини Вести Б92 Топшоп Све по списку Вести Б92 Хоћу да знам Топшоп Сунђер Боб Коцкалоне Пингвини с Мадагаскара Трнавчевићи у дивљини Топ шоп Вести Б92 Наша мала клиника Истражитељи из Мајамија Доме, слатки доме Вести Б92 Спортски преглед Између две ватре Све по списку Сунђер Боб Коцкалоне Вести Б92 Пријатељи Два и по мушкарца Истражитељи из Мајамија СФРЈ за почетнике Вести Б92 Временска прогноза: Шта да обучем? 23.40 Спортски преглед 00.00 Доушници 01.05 Саут Парк

СФРЈ за почетнике Ово је пристојно забаван, „латентно” едукативан и ретро модеран програм који освежава памћење и подстиче на дијалог. „СФРЈ за почетнике” је документарна серија, колажног типа. Свака епизода сачињена је од неколико прилога који говоре о појмовима везаним за културу свакодневице у СФРЈ. Аутор: Радован Купрес (Б92, 21.00)

07.00 Добро јутро 10.00 Пут око света бај Дуле и Радојка 10.30 3 пута да 11.30 Наслеђе једне даме 12.30 Краљица југа 13.30 Сестре 14.30 Квиз, породични обрачун 15.00 Гојковићи 15.30 Ноћ у јуну 16.30 Мала невеста 17.40 Национални дневник 18.00 Тајна љубав 18.30 Наслеђе једне даме 19.30 Национални дневник 20.00 Пут око света бај Дуле и Радојка 20.30 Витезови из блата 21.00 Гранд народ пита 22.00 Амиџи шоу 23.00 Наслеђе једне даме 00.00 Ноћ у јуну 01.00 Филм: Фреди је крив за све 02.45 Филм: Снајпериста 2 04.30 Филм: Фреди је крив за све

Аманда Тапинг

СЕРИЈА

Звездана капија СГ-1 Звездана капија представља ванземљаски уређај, прстенастог облика, који омогућава телепортацију од једног до другог уређаја у космосу. Тајни војни тим, СГ-1, бива формиран како би истражио недавно откривене Звездане капије. Улоге: Аманда Тапинг, Кристофер Џаџ, Мајкл Шенкс, Ричард Дин Андерсон (Хепи, 15:00 и 22.00) 07.55 08.00 08.15 08.35 08.45 08.55 09.00 09.15 09.40 09.55 10.00 10.25 10.55 11.20 11.40 12.00 12.25 12.50 13.20 13.40 13.55 14.00 14.15 14.45 15.00 15.55 16.10 17.05 17.55 18.25 19.00 19.55 20.00 21.55 22.00 23.00 23.55 00.00 00.55 01.55

Вести Телешоп Направите места за Нодија Метеор и моћни камиони Мегаминималс Торк Анђелина балерина Боба и Биба Телешоп Вести Авантуре малог Пере Југио Бакуган Моћна чигра Легенда о Неши Винкс Сирене Квизић Пресовање Телешоп Вести Метеор и моћни камиони Винкс Телешоп Звездана капија СГ-1 Телешоп Црвени орао Сузе Босфора Телемастер Насловна страна, квиз Сузе Босфора Вести Ћирилица Вести Звездана капија СГ-1 Црвени орао Вести Сузе Босфора Црвени орао Звездана капија СГ-1

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00)

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук и папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 12.00 Без цензуре, 14.00 Живети свој живот, 16.00 Освета, 17.00 Ретроспектива недеље, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Спортски програм, 21.00 Фешн стори, 22.00 Објектив, 22.30 Кућа 7 жена, 00.00 Објектив, 00.30 Без цензуре

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Фокус, 09.45 Музика, 12.00 Максимално опуштено, 12.55 Хит недеље, 13.00 Фокус, 13.45 Топ шоп, 16.00 Здравље и Ви, 17.00 Фокус, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.40 ФАМ, 21.10 Булевар, 22.00 Холивуд, 22.25 Бање Србије, 23.05 Фокус, 23.45 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Фокус, 01.10 Ски Јахорина, 01.40 Веб џанк

07.00 Дечија серија, 08.00 555 личности, 09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти, 16.30 Док. филм, 18.00 Акценти, 18.15 Извори здравља, 19.00 Путопис, 20.30 Само вас гледамо, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Излог страсти, 10.30 Стајл, 11.00 Отворени екран, 12.00 Спорт из другог угла, 13.00 Метрополе и регије света, 14.00 Инфо К9, 15.00 Доказ стварања, 16.00 Инфо К9, 16.45 Бибер, 17.00 Дечији програм, 18.30 Кухињица, 19.00 Инфо К9, 19.45 Бибер, 20.15 Отворени екран, 21.15 Бележница, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Излог страсти, 02.30 Ноћни програм

12.00 Срем на длану: С. Митровица, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Путвина, 17.00 Новости 1, 17.15 ТВ хроника: Срем на длану: Шид, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Спорт СТВ-а, 21.15 Документарни програм, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

08.00 Храна и вино, 09.00 Филм, 10.30 Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште, 13.00 Продукција мреже, 14.00 Агросфера, 15.05 Филм, 17.00 До краја света, 18.00 Иза сцене, 18.30 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Одговор, 21.05 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

ponedeqak10.oktobar2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

ISTORIJA EVROPSKE MU[KOSTI

Пи ше: Volfgang [male 08.35 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.25 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40 01.40

08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.30 22.00 23.00 00.00 01.00

08.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

Све о псима Велики пројекти Џон, Кејт и осморо деце Мали људи, велики свет Л.А. Инк Стручњак за торте Обрачун посластичара Краљ посластичара као кувар Џон, Кејт и осморо деце Венчаница из снова Шта не треба обући Све о псима Велики пројекти Мајами инк Лепота по сваку цену Екстремни преображај Моје ново лице Др Џи: Форензични патолог Л.А. Инк Лепота по сваку цену Екстремни преображај

Мрачна страна Микеланђела Истина о Јурију Гагарину Свет по Ленону Историја расизма Героуов закон Гуге – изгубљено краљевство Тибета Ко си заправо ти? Снимање рата Варвари Терија Џонса Експерименти на сопственој кожи Распућин, ђаво у људском облику Дани катастрофе – терор на аеродрому Бо Брумел – тај дивни човек Велике британске војсковође Каћуша – мала жена у великом рату Снимање рата Варвари Терија Џонса Експерименти на сопственој кожи

Легенда о змају Завера Розвел Легенда о змају Фантастична четворка Завера Рузвел Дони Дарко Балкан Експрес Легионар Гувернанта Истинита лаж Октоберфест Еротски филм

Исти ни та лаж Пу ште на по сле 12 го ди на из ази ла, мла да же на је по но во са сво јом по ро ди цом и при ја те љи ма, али убр зо по чи ње да схва та стра шну исти ну. Чуд не и је зи ви до га ђа ји, ко ји су до ве ли до ње ног хва та ња, мо жда ни су има ги нар ни, по сле све га... Уло ге: Џеј ми Кинг, Ли ди ја Ле о нард, Џеј сон Дур Ре жи ја: Ерик Стајлс (Си не ма ни ја, 20.00)

Ли ди ја Ле о нард

06.00 07.45 09.10 10.40 11.05 13.05 15.05 16.40 18.20 20.05 20.55 21.50 23.30 01.35 03.15 04.25

Алиса у земљи чуда 2010 Пљачка у Бруклину Артур и освета Малтазарда Филмови и звезде Хелбој Хелбој ИИ: Златна војска Шрек срећан заувек Гомила аматера Срце од мастила Камелот Царство порока Мамурлук у Вегасу Пера На ивици лудила Ожиљци рата 1861-2010 Натали Холовеј

07.00 Добро јутро, Хрватска 09.07 Хотел дворац Орт 10.12 Путовања у далеке крајеве, док. серија 11.00 Код Ане 11.10 Благо светских пијаца, док. серија 11.40 Културна баштина 12.00 Дневник 12.34 Кад заволим, време стане 13.20 Све ће бити добро 14.20 Треће доба 14.50 Алиса, слушај своје срце 15.33 Глас домовине 16.03 Културна баштина 16.25 Хрватска уживо 17.46 8. спрат, ток шоу 18.33 Од Ларк Рајса до Кендлфорда 19.30 Дневник 20.37 Проводи и спроводи 21.15 Пулс Хрватске 22.30 Свет профита 23.00 Дневник 3 23.45 Тајни живот уметничких дела, док. серија 00.35 Шаптач псима 01.23 Др Хаус 02.05 Без трага

06.20 08.20 09.20 10.20 12.20 13.20 14.20 15.20 17.20 18.20 19.20 20.20 21.20 23.20 00.50 02.50 04.40

Убиства у Мидсамеру Неш Бриџис Дијагноза: Убиство Убиства у Мидсамеру Неш Бриџис Вокер, тексашки ренџер Дијагноза: Убиство Убиства у Мидсамеру Ургентни центар Вокер, тексашки ренџер Неш Бриџис Ургентни центар Хаваји 5-0 Филм: Моби дик 2010 Пандури новајлије Филм: Дах живота Дијагноза: Убиство

07.20 Кобра 11 09.30 Емператриз 11.35 Ексклузив Викенд 12.20 Вечера за 5 13.15 Крв није вода 14.10 Кобра 11 16.00 Ружа ветрова 16.55 РТЛ 5 до 5 17.05 Вечера за 5 18.00 Ексклузив таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.05 Крв није вода 20.00 Ружа ветрова 21.00 Менталист 21.50 Хаваји фајв-О 23.35 РТЛ вести 23.50 ЦСИ Мајами 01.35 Астро шоу 02.35 Менталист

СЕ РИ ЈА

ЦСИ: Ма ја ми

Тај ни жи вот умет нич ких де ла: Бла го ве сти Ве о ма за ни мљи ве епи зо де ове се ри је от кри ва ју исти ну ко ја сто ји иза мно гих ути цај них умет нич ких де ла и ба ца ју све тло на ма ло по зна те чи ње ни це и из не на ђу ју ћа от кри ћа. О че му го во ри Број ге ло ва „По пис ста нов ни ка у Ви тла је му„ или „Бла го ве сти„ Ја на ван Ај ка... (ХРТ 1, 23.45)

07.50 08.20 08.50 09.35 10.00 10.45 12.15 12.40 12.50 14.30 14.55 15.20 15.50 16.20 16.50 17.05 18.00 18.20 18.30 19.10 19.30 20.00 20.50 21.22 22.10 22.50 23.10 00.15 01.00 01.30

07.00 08.00 10.00 11.00 13.00 14.45 15.20 16.00 18.20 19.00 19.30 20.00 21.00 23.10

06.00 08.00 10.00 12.00 14.20 16.20 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Мала ТВ Неухватљиво прасе Руди Школски сат Олујни свет Алиса, слушај своје срце Певај моју песму, музички шоу Баштованка Фотографија у Хрватској Коктел, филм Х2О Уз мало воде! Еџмонт Школски сат Тон и тон Мала ТВ Поштар Пет Шаптач псима Регионални дневник Жупанијска панорама Црна кутија Силвестрове и Чичијеве тајне Музички специјал Живот иде даље 2 Трауматологија Др Хаус Без трага Путем европских фондова Жица Закон и ред Моја породица 24

Повратак у будућност Фаџ Невероватне приче Земља 2 Сиквест Хари и Хендерсонови Повратак у будућност Парк из доба Јуре 2 Изгубљени свет Хари и Хендерсонови Фаџ Невероватне приче Земља 2 Класа ’61. Сиквест

Очајнички тражећи Сузан Доживотна Предлог Робин Худ, принц лопова Чист и трезан Дадли је закон Новине Подизање Аризоне Једина права ствар Тачке задовољства Приче

Шу мар, ко ји је био на ро ман тич ном са стан ку, шо ки ра се ка да про на ђе кр ва во те ло под ли шћем. Де тек тив Трип иден ти фи ко ва ла га је као Вин са Ко сло ва. Умро је од убод них ра на, а док то ра Прај са че ка за па њу ју ће от кри ће ка да у же лу цу жр тве про на ђе остат ке људ ског ме са... Уло ге: Деј вид Ка ру зо, Еми ли Прок тер, Ро ри Кок хрејн, Адам Ро дри гез, Кан ди Алек сан дер (РТЛ, 23.50)

Еми ли Прок тер

08.10 09.05 10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Разоткривање митова Врхунско градитељство Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Лимарска радионица/Лондон Генералка Амерички чопери Прљави послови Опасан лов Разоткривање митова Врхунско градитељство Преживљавање Како се прави? Како то раде? Преживљавање Опасан лов Чудо да сам жив Америчке дрвосече Разоткривање митова Преживљавање

08.30 08.45 09.45 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 20.45 21.00 21.30 21.35 22.30 23.30 00.30

Мотоспортови Тенис Бициклизам Фудбал Фудбал Тенис Бициклизам Фудбал Сви спортови Рвање Сви спортови Рвање Борилачки спорт Фудбал Фудбал

@e ni ne pri li ~e vo lov ski ro go vi celom sredwem veku konstituisawe mu- u~ewacima, zanatlijama, ali jede i pije i sa svo{kosti preko ~asti vaì za sve staleè. jim doma}inima i kalfama. Kocka se, uglavnom gubi mawe iznose, ponekad Ali za plemi}a i, jo{ vi{e, vladara jasno se razlikuje od ~oveka sa sela ili iz grada. Svim ne{to i dobije. Jednom usled brodske nesre}e dospeva u opasnu mu{karcima je u ìvotnoj fazi braka za odre|ewe mu{kosti najzna~ajnija sposobnost stvarawa situaciju (kako on pi{e), koju uspeva da savlada potomstva. U slu~ajevima impotentnosti moglo je boqe nego sam brodar: on je, dodu{e, upla{en, ali da do|e do crkvenog raskida braka. Policijski ostaje miran i razmi{qa, ohrabruje i ostale na propisi i dru{tveni mehanizmi s podeqenim keju, te oni pomaù. uspehom vode ra~una da ne do|e do prekomerne Ve}ina aspekata se mawe ili vi{e odnosi na uzurpacije atributa povezanih sa staleòm. ~ast. Iako Direr ~esto upotrebqava re~ ~ast, Indikativan je dnevnik Direra, koji je sa su- wegova izrazita namera nije bila da eksplicitprugom i wihovom sluàvkom 1520. putovao u An- no prikaè vezu izme|u ~asti i mu{kosti. Matetverpen, da bi od novog cara Karla V dobio potvr- rijali, odre|eni komadi ode}e, samo dru{tveno du o doìvotnoj penziji od sto guldena, koju mu je dodelio prethodni car Maksimilijan. Tamo se susreo s mnogim prijateqima (umetnicima, u~ewacima, zanatlijama, duhovnicima), ali je posetio i nadvojvotkiwu Margaretu, koja je èlela da se kod Karla zauzme za wega, a obedovao je s danskim kraqem. Iz Antverpena je odlazio na nekoliko kra}ih putovawa po Nizozemskoj, puno toga je video, pazario, poklawao a i primio poklona. U sredi{tu dnevnika (veoma ~esto) nalazi pojam ~asti. Ona mu je ukazivana u brojnim prilikama: pozivi na luksuzne, skupe ru~kove i ve~ere, skupi pokloni za wega i, dodu{e retko, wegovo „èn~e“; Dvo rac Ho ho ster vic pri mao sa mo pro bra ne samo wemu su pokazivana umetni~ka dela i zbirke koje ina~e nisu bile svakome op{tewe, umetni~ki predmeti iz dalekih zemadostupne; prihvatani su wegovi pokloni, skupoceqa i drugi otmenosti to poja~avaju. Ve}ina poni i oni mawe skupi. âst mu je ponekad ukazivabrojanih, nesvakodnevnih predmeta – delovi ìna na posve neobi~an na~in, na primer, kada je na votiwa kao {to su losova kopita ili volovski jednoj velikoj gozbi sa svojom suprugom sproveden rogovi – imaju odre|eno zna~ewe u kontekstu mado astala kao kakav vladar. gijske komunikacije. Oni nisu svima pristupa~Direr je kreditno sposoban i na re~, tj. uz potni i sluè dinstinkciji Direrove i ~asti drugih pis vredan poverewa. mu{karaca. Wevovi socijalni kontakti uglavnom su s mu@enski i mu{ki socijalni prostori podeqeni {karcima, a samo ponekad ukqu~uju i supruge odsu prema odre|enim pravilima, {to tako|e ne re|enih prijateqa, vladarke, suprugu i wenu slupredstavqa nikakvo iznena|ewe. Kroz prisustvo àvku. Wegov i dru{tveni ìwegove ène na odre|enim vot ène, mu prete`no se odbanketima ili primawe poU kona~i{tima gde zajedno vijaju odvojeno. On u kona~iklona – ona dobija, npr. jednog {tima gde zajedno borave ~e- borave Direr ~esto jede sam, papagaja, dakle egzoti~an i sto jede sam (ako ga neko nije vredan poklon – nagla{ava se dok wegova supruga i pozvao), a wegova èna i slui mu{kar~eva ~ast utemeqena àvka moraju u iznajmqenoj sluàvka moraju u iznajmqenoj u braku. sobi da kuvaju za sebe sobi da same kuvaju za sebe. Reformatorsko u~ewe o Direr sti~e veliki broj bra~noj seksualnosti je takoumetni~kih predmeta iz udare}i izvuklo pouku da brak, qenih zemaqa (kupuje ih ili prima kao poklon), sem ispuwewa obaveza, mora da pruì i zadovoberetke (nekad vrlo skupocene; uglavnom kao poqewe poùde. Ovo je izazvalo korenite promene klon), cipele, rukavice, pojaseve, ponekad drago u dru{tvenim odnosima mu{karaca i èna. Konkamewe; noève, materijale za svoj umetni~ki kretna individualna praksa upravqala se prema rad; kwige, umetni~ka dela (nekada u zamenu za onome {to je moglo da se sloì sa o~uvawem sisopstvena), zatim lekove, skupe prehrambenih stema dru{tvenih odnosa utemeqenog na ~asti i proizvoda, razne vrsta {e}era koji sluè jo{ samu{kosti ili prema tome kakav je „rizik“ neki mo kao lek ili za~in, a nipo{to kao osnovna ìmu{karac osim toga preuzimao. Pre nego {to je votna namirnica. potpuno prodrla kombinovana strogost reforDirer se bavi umetni~kim radom, prodaje ili po- matorskog i katoli~kog seksualnog morala, praklawa, ali „pokloniti“ zna~i da je onaj kome je po- ksa mu{ke seksualnosti nije bila ograni~avana kloweno, kao porazumqivo, uzvra}ao protivuslugu, samo na brak. O~uvawe sistema dru{tvenih odnonekad odmah, a ponekad posle izvesnog vremena. sa je, recimo, ~ak i u slu~aju izvanbra~nog polDirer velikodu{no, ali prema odre|enim pranog op{tewa u nemalom broju gradova olak{ano vilima, daje bak{i{ glasnicima, ko~ija{ima, otvarawem zvani~nih bordela. Ne zna se koliko brodarima, kr~marima, kr~maricama, personalu, je mu{karaca koristilo tu mogu}nost, ali je sislugama, ponekad i deci svojih prijateqa i dr. gurno da u 16. veku seksualnost kao socijalni Direr u visokim, uzvi{enim i najvi{im segaspekt mu{kosti smislu nije bila ograni~ena samentima stale{kog dru{tva op{ti s umetnicima, mo na bra~nu postequ.

Kwi gu Vol fgan ga [ma lea „ISTO RI JA MU [KO STI U EVRO PI 1450 – 2000” od iz da va~ ke ku }e „Klio” (Go spo dar Jo va no va 44, Be o grad), mo `e te na ru ~i ti pre ko te le fo na 011/ 2626-858 i 3035-696, ili mej la of fi ce@clio.rs

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bu le var oslobo|ewa 81. Te le faks re dak ci je 021/423-761. Elek tron ska po {ta re dak ci ja@dnev nik.rs, In ter net: www.dnevnik.rs. Glavni i od go vor ni ured nik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni di rek tor Du {an Vla o vi} (480-6802). Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816). Ure |u je re dak cij ski ko le gi jum: Nada Vujovi} (za me nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (no vo sad ska hro ni ka, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kul tu ra 480-6881), Sve tla na Mar ko vi} (voj vo |an ska hro ni ka 480-6837), Pe tar To mi} (svet 480-6882), \or |e Pi sa rev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (fo to 480-6884), Bran ko Vu ~i ni} (teh ni~ ka pri pre ma 480-6897, 525-862), Nedeqka Klin cov (teh ni~ ki ured ni ci 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu `ba pro da je 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Ma li ogla si 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Ru ko pi si i fo to gra fi je se ne vra }a ju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tam pa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

ponedeљak10.oktobar2011.

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

По тре бан вам је од мор, али га да нас не ће те има ти. Све оно што ни сте сти гли да по стиг не те то ком рад них да на, че ка на ред. Да кле, са мо сми ре но. Љубавни од нос се за сни ва на ко му ни ка ци ји.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

10. oktobar 2011.

Да нас је не ки ле ви дан за по сао, плус, баш вам се и не ра ди. Скри ве ни не ми ри и тај ни су сре ти ће др жа ти ва шу по зор ност. Али већ су тра ће све би ти мно го боље и на свом ме сту. Ди ши те пу ним плу ћи ма.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

Мер кур је у дру штву ста бил ног и оз биљног Са тур на, ко га по ла ко на пу шта и иде ка варљивом Неп ту ну, што са мо по се би на го ве шта ва ве ли ке жеље и не ре ал на очекивања. Варљива је сен 2011!

По слов на си ту а ци ја вас упу ћу је на не ке да ле ко се жне жеље и кон так те. Мо же те ко му ни ци ра ти са ино стра ством, пла ни ра ти путовање, пу то ва ти. У ка ри је ри вла да ју не ста бил не и не си гур не окол но сти.

Рад ни дан вам до но си но ве оба ве зе, али и не ке стал не, трај не. Путовања и пре го во ри по ла ко гу бе осно ву и пре ла зе у сфе ру ма ште. Шта би би ло, ка да би би ло. По ве ди те ра чу на о свом здрав стве но стању.

Ни је не ки про дук ти ван дан, бар у пр вом де лу, то ком пре по дне ва. А, за тим сле де стре сне си ту а ци је, та ко да је боље да се са чу ва те не по треб них рас пра ва са дру ги ма. Парт нер иде сво јим пу тем.

Nena Radaшin, astrolog

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Не ке окол но сти или ту ђи ути ца ји ће вам по ква ри ти пла но ве. Бу ди те крајње ре ал ни и сми ре ни, ко ли ко год мо же те, у све му. Уку ћа ни има ју ве ли ке жеље и по тре бе ко је ко шта ју у сва ком по гле ду.

Из да на у дан, по сло ви и оба ве зе се понављају. Али ниг де не во де. Ста ја ти у ме сту ни је на пре дак. Ипак, мо ра те би ти стрпљиви и не мој те пре ста ти да се тру ди те. Ваш Ју пи тер се вра ћа уна зад.

Овај дан не ће би ти она кав ка квим сте га пла ни ра ли, али оста ви те мо гућ ност да се не што ипак и оства ри. Мо гу ћи су љубавни про бле ми, али и про вод ко ји ће пре ва зи ћи очекивања. Рас пра ве.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Има те лош уплив Ме се ца, па вам сви они ко је су сре ће те, по себ но укључујући и парт не ра, до но се не ми ре, на пе тост и стрес, у дру гом де лу да на. Шта ре ћи, сем да и са ми зна те ка ко де са по ста ви те.

Пр во ће те би ти опу ште ни и замишљени, а за тим ће те се раз бу ди ти и уз по ве ћа ну до зу адре на ли на, ба ци ти у ак ци ју. Не пла ни ра ни нов ча ни из да ци. Не мој те се нер ви ра ти, све иде сво јим то ком.

Ви ше се од ма рај те и не мој те се из ла га ти не по треб ним на по ри ма. Парт нер вам ука зу је љубав на свој и стра стан ко ри стан на чин. Но вац се на про сто не за др жа ва код вас. То ће та ко по тра ја ти.

TRI^-TRA^

С ким је спавао Мајкл V REMENSKA

Мало

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica 14 Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 11 Niш

На су ђе њу докто ру Ко н ар д у Ма ре ју, који је оптужен за убиство Мајкла Џексона из нехата, свако мало процуре шокантни детаљи. Овога пута откривено је да је на кревету, у којем је некадашњи краљ попа пронађен мртав, била порцуланска лутка. Лутка је на себи имала малу зелену хаљину и плаве увојке. Према свему судећи, Џексон је спавао с порцуланском лутком. Да је волео порцулан показују и бројни тањири од овог материјала, који су по стављени на зидовима његовог дома. На тим тањирима насликана су лица деце, а претпо ставља се да су то његова деца док су била млађа, Па рис, Блен кет и Принц Мајкл.

PROGNOZA

Evropa

тоПлије

Madrid

НОВИ САД: Јутро хладно, а током дана мањи пораст температуре у односу на недељу, уз претежно сунчано време и мало облака. Дуваће умеRim рен северозападни ветар. Притисак изнад нормале. Минимална темпераLondon тура 4 степени, а максимална око 15. ВОЈВОДИНА: Јутро хладно, а током дана мањи пораст температуре у Cirih односу на недељу. Биће суво, уз дуже сунчане периоде. Дуваће умерен сеBerlin верни и северозападни ветар. Притисак изнад нормале. Минимална температура од 2 до 5 степени, а максимална од 14 до 16. Beч СРБИЈА: Јутро врло хладно, а током дана мањи пораст температуре у Varшava односу на недељу. На северу претежно сунчано, а у осталим пределима променљива облачност. На југу Србије је могућа краткотрајна киша пре подKijev не. Дуваће умерен северни и северозападни ветар. Притисак изнад нормаMoskva ле. Минимална температура од 2 до 7 степени, а максималне од 11 до 16. Прогноза за Србију у наредним данима: У уторак и среду постепено тоOslo плије, али уз пролазна наоблачења и повремену кишу која долази са северозапада. У другој половини седмиcе сунчаније, уз мањи пад температуре. St. Peterburg БИОМЕТЕОРОЛОшКА ПРОГНОЗА ЗА СРБИЈУ: Очекиване биометеоролошке прилике ће бити повољније, али се известан опрез саветује кардио и цереброваскуларним болесницима. Потребно је и адекватно одевање у складу са очекиваним дневним температурама. Могућа је главобоља код осетљивих особа, а у јужним деловима земље и уобичајене метеоропатске реакције у блажем облику.

28 22 22 14 16 12 10

VIC DANA Пи та ли Му ју на Би роу за за по шља ва ње шта је по за ни ма њу. Он од го во ри: - По моћ ни ба ге ри ста. - А шта вам је то? - Па, оно што ба гер не мо же, ја ло па том...

11 11 10 9

Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

-28 (-1)

Slankamen

102 (-8)

Jaшa Tomiћ

Apatin

28 (-1)

Zemun

190 (1)

Bogojevo

30 (-1)

Panчevo

230 (0)

Baч. Palanka

58 (-5)

Smederevo

430 (4)

Novi Sad

48 (-7)

Tendencija stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

146 (2)

S. Mitrovica

1 (2)

Tendencija stagnacije

Senta

215 (-1)

Beograd

148 (1)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

296 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

94 (-6)

NERA

Hetin

64 (0)

TISA

-22 (2)

Tendencija stagnacije

Kusiћ

34 (0)

Reшeњe iz proшlog broja