Dnevnik 10.oktobar 2012. by jovan radosavljevic

NOVI SAD *

SREDA 10. OKTOBAR 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23583 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

„Dnevnikova” galerija prvaka

str. 10

„ D N E V N I K ” S A Z N A J E : APV JU^E PONOVO UPISANA KAO VLASNIK ADMINISTRATIVNIH ZDAWA U NOVOM SADU

Zgra da Ba no vi ne na kon 16 go di na vra }e na Po kra ji ni str. 2

NASLOVI

NA VOJVO\ANSKIM POQIMA PO^EO NAJZNA^AJNIJI POSAO OVE JESENI

Politika

2 Pajti}: Dove{}emo jo{ belgijskih investitora u Vojvodinu

Ekonomija 4 Kamate za evre ne}e pre}i pet posto

Novi Sad 8 Prehlada napunila ordinacije

Dru{tvo 11 Budu}i voza~i ima}e osam ~asova prve pomo}i

Sun~ano Najvi{a temperatura 19 °S

POSLE ^ETVORO^ASOVNOG RAZGOVORA U SPECIJALNOM SUDU

Duli} sa slu {an i pu {ten ku }i

str. 3

P{en ic a Kri za auto no mi je s e s e j e , a l i mo ra se re {i ti bez dr` avn e do go vo rom Voj vo di ne pom o} i i Be o gra da I N T E R V J U : I[TVAN PASTOR, PREDSEDNIK POKRAJINSKE SKUP[TINE

str. 6

UO EPS-a SMENIO DIREKTORA „ELEKTROVOJVODINE” TIHOMIRA SIMI]A A IMENOVAO V. D. SR\ANA KRU@EVI]A

str. 2

NA PUTEVIMA AFERA AFERU PRESTI@E

Ru ko va we Na srp skim is pod dru mo vi ma mno gi To mi ne ’va t a l i kri v i n e sli ke str. 5

str. 3

IZ POGONA AD „POTISJE” KRENUO PRVI KONTINGENT ZA RUSIJU

SPORT

Cre po vi iz Ka wi `e idu na Olim pi ja du u So ~i

str. 4

str. 15– 19

n POSLE DVE DECENIJE OSIJEK NA „KARA\OR\U”

n VO[A OTVARA ODBOJKA[KU SEZONU

n OBELE@ENO ^ETRDESET GODINA YUDA U BE^EJU

n „DNEVNIKOV” [AH SREDOM

POLiTikA

sreda10.oktobar2012.

VOJVODINA U BRISELU

Pajti}: Dove{}emo jo{ belgijskih investitora u Vojvodinu Pred sed nik Vla de Voj vo di ne Bo jan Paj ti} iz ja vio je ju ~e, u raz go vo ru s pot pred sed ni kom Vla de Bel gi je Jo ha nom Van de om La no te om u Bri se lu, da }e u Po kra ji nu do }i jo{ bel gij skih in ve sti to ra, i pod se tio na to da je go to vo po lo vi na stra nih in ve sti ci ja u na {oj ze mqi na {la svo je me sto u Voj vo di ni. – Mi ima mo ve o ma do bra is ku stva s bel gij skim in ve sti to ri ma – re kao je Paj ti}, po mi wu }i „Karls berg” i „Grund fos”, i do dao da po kra jin ska ad m i n i s tra c i j a to is k u s tvo `e l i da ka p i t a l i z u j e ta k o {to }e do ve sti jo{ in ve sti to ra iz te ze mqe i u tom po gle du bli sko sa ra |i va ti s bel gij -

skom vla dom, sa op {te no je na in ter net-stra ni ci Po kra jin ske vla de. Paj t i} je is t a k ao da su kqu~ n i za d a c i Po k ra j in s ke vla de pri vla ~e we in ve sti to ra u agrar ni i dru ge sek to re, kao i raz me ne zna wa i teh no lo gi ja i „omo gu }a va we far me ri ma u Voj vo di ni da po slu ju ono li ko pro duk tiv no i eko no mi~ no ka ko to ~i ne far me ri u Bel gi ji”. Paj ti} pred vo di de le ga ci ju Vla de Voj vo di ne na ma ni fe sta ci ji „Open dejs 2012”, ko ja se odr `a va u Bri se lu, u or ga ni za ci ji Di rek to ra ta za re gi o nal nu po li ti ku Evrop ske ko mi si je i Ko mi te ta re gi o na. P. K.

POTPREDSEDNIK SKUP[TINE APV MILIVOJ VREBALOV RAZGOVARAO S JELKOM KACINOM

Srbija ne koristi prednosti APV

Pot pred sed nik Skup {ti ne Voj vo di ne Mi li voj Vre ba lov i iz ve sti lac Evrop skog par la men ta za Sr bi ju Jel ko Ka cin oce ni li su da bi Sr bi ja tre ba lo da na bo qi na ~in is ko r i s ti to {to Voj v o d i n a pred sta vqa „Evro pu u ma lom” i „lo ko mo ti vu ko ja Sr bi ju vu ~e ka Evrop skoj uni ji„. Vre ba lov i Ka cin raz go va ra li su ju ~e u Evrop skom par la men tu u Bri se lu o spor nim ta~ ka ma ve za nim za do de lu da tu ma Sr bi ji za po ~e tak pre go vo ra, sa op {te no je iz Skup {ti ne Voj vo di ne. – Na sa s tan k u smo raz g o v a ra l i i o pro b le m i m a ve z a n im

za fi n an s i r a w e AP Voj v o d i ne, ko j i su se uve } a l i na k on od l u k a Ustav n og su d a Sr b i j e, od n o s no od u z i m a w a po j e d i n ih nad l e ` no s ti. Sma t ram da se to pi t a w e su { tin s ki mo ` e re { i t i pro m e n om Usta v a Re pu b li k e Sr b i j e. ^i w e n i c a je i da, uko l i k o Sr b i j a `e l i da po k a ` e do b ru vo q u pre m a EU, mo r a i da pro m e n i svoj od n os pre m a Voj v o d i n i – iz j a vio je Vre b a l ov na k on sa stan k a. On je oce nio i da je Ka cin „kon struk tiv no i pri ja teq ski na s tro j en pre m a Re p u b li c i Sr bi ji i AP Voj vo di ni„. B. D. S.

EK danas o Srbiji Evrop ska ko mi si ja pred lo `i } e Sa v e t u mi n i s ta r a Evrop ske uni je da se pre go vo ri o pri je mu Sr bi je po kre nu po ste pe no, a ne uz pret hod nu pri me nu svih uslo va, na ja vio je u Bri se lu je dan zva ni~ nik Evrop s ke ko m i s i j e, pre n o s e me di ji. Vi |e we Ko mi si je, pre ma re ~i ma zva ni~ ni ka u Bri se lu, je ste da svi uslo vi ne bi ni mo gli bi ti sa svim is pu we ni, jer je za mno ge po treb no vre me. Pro ces pre go vo ra bi, po ste pe nim spro v o | e w em ele m e n a t a tih uslo va, prak ti~ no uklo nio

pre pre ke za pri jem Sr bi je u EU. Vla da Sr bi je }e, po sle da na {weg pred sta vqa wa go di {weg iz ve {ta ja Evrop ske ko mi si je o na pret ku Sr bi je, usvo ji ti ak ci o ni plan ko ji pri pre ma Kan ce la ri ja za evrop ske in te gra ci je, na ja vio je ju ~e di rek tor Kan ce la ri je za evrop ske in te gra ci je Mi lan Pa je vi}. Ko na~ nu od lu ku o uslo vi ma ko ji }e bi ti po sta vqe ni Sr bi ji da bi po ~e la pre go vo re, do ne }e kon sen su som Sa vet mi ni sta ra.

STRANA^KA PRELETAWA

Selimovi} u SPS-u Alen Se li mo vi}, biv {i po sla nik DS-a i je dan od ak te ra „afe re Bo drum”, pre {ao je u SPS, sa zna je „Pres„. On je ne dav no u SPSu po sta vqen za sa ve ta ni ka za od no se s Ru skom Fe de ra ci jom. Se li mo vi} ni je `e leo da go vo ri o pre la sku u SPS jer ne ma do zvo lu od par ti je da da je zva ni~ ne iz ja ve. – Uosta lom, sma tram da o toj in for ma ci ji ne ma po tre be pi sa ti u me di ji ma jer to ni je te ma ko ja bi za ni ma la jav nost – re kao je krat ko on. Se li mo vi} je u jav no sti ostao upam }en kao je dan od ak te ra „afe re Bo drum” zbog sum we da je zlo u po tre bio po sla ni~ ku kar ti cu po sla ni ce Na ta {e Mi lo je vi}, gla sa ju }i u we no ime u vre me iz bo ra Ko ri Udo vi~ ki za gu ver ne ra NBS-a 2003. go di ne. Tu afe ru ot krio je G-17 plus , a zlo u po tre be je pri znao Bo ris Ta di} u svo joj pr voj kam pa wi za li de ra DS-a. Oku `ni sud u Be o gra du osu dio je Se li mo vi }a na ka znu od 14 me se ci za tvo ra, ko ju je on za me nio uslov nom pe to go di {wom ro bi jom. We mu je ta da bi lo za bra we no da oba vqa bi lo ko ju po sla ni~ ku, od bor ni~ ku, ili jav nu iz bor nu funk ci ju. Od ta da se ni je po ja vqi vao na po li ti~ koj sce ni i ba vio se pri vat nim bi zni som.

dnevnik

„DNEVN IK”SAZNAJE:APV JU^E PONOVO UPISANA KAO VLASNIK ADMINISTRATIVNIH ZGRADA U NOVOM SADU

Zgrada Banovine nakon 16 godina vra}ena Pokrajini Po kra ji na je ju ~e, na kon 16 go di na, po no vo ukwi `e na kao vla snik zgra de Ba no vi ne u ko joj je se di {te Vla de APV i zda wa voj vo |an skog par la men ta u No vom Sa du, te zgra da pra vo sud nih or ga na i ad min stra tiv nih zgra de na Bu le va ru Mi haj la Pu pi na u ko ji ma su sme {te ne dru ge po kra jin ske slu `be, in spek ci je, pra vo bra ni la {tvo... Ka ko je ju ~e na {em li stu po tvr dio i di rek tor Upra ve za za jed ni~ ke po slo ve po kra jin skih or ga na Mar ko Ra do sa vqe vi}, Voj vo di ni je ta imo vi na vra }e na go di nu na kon usva ja wa Za ko na o jav noj svo ji ni. – Do bi li smo oba ve {te we iz Ka ta stra u No vom Sa du o ukwi -

INTERVJU

`bi tih obje ka ta – re kao je Ra do sa vqe vi}. – Za nas je po seb no zna ~aj no {to se ko na~ no re {i lo to pi ta we, a na ro ~i to zbog to ga {to je re~ o objek ti ma ko ji pred sta vqa ju i sim bo le voj vo |an ske auto no mi je. On je ka zao da je ohra bru ju }e {to je taj pro ces ko na~ no ot -

po ~eo, na kon du `eg za sto ja u spro vo |e wu na ve de nog Za ko na, oce niv {i da je „o~i gled no da su zah te vi iz Po kra ji ne i raz go vo ri ko ji su vo |e ni s pred stav ni ci ma re pu bli~ ke vla sti u tom po gle du uro di li plo dom„. Ra do sa vqe vi} je iz ra zio o~e ki va we da }e ta kva sa rad wa

dva ni voa vla sti bi ti na sta vqe na, a od ~e ga }e za vi si ti i to da li }e Po kra ji na ini ci ra ti iz me ne Za ko na o jav noj svo ji ni, ko je su, ina ~e, iz Vla de APV ne dav no na ja vqe ne a upra vo zbog spo ro sti i pro ble ma u pro ce su vra }a wa imo vi ne Voj vo di ni. Pod se ti mo, pre me sec da na iz Ba no vi ne je na ja vqe na ini ci ja ti va za iz me ne i do pu ne Za ko na o jav noj svo ji ni, a ko ji ma bi se omo gu }i lo da se AP Voj vo di ni i lo kal nim sa mo u pra va ma imo vi na ko ja im je od u ze ta 1996. go di ne vra ti po auto ma ti zmu, a zbog pro ble ma u upi su imo vi ne ko ja Voj vo di ni tre ba da bu de vra }e na. B. D. S.

I[TVAN PASTOR, PREDSEDNIK POKRAJINSKE SKUP[TINE

Kriza autonomije mora se re{iti dogovorom Vojvodine i Beograda Pred sed nik Skup {ti ne Voj vo di ne I{tvan Pa stor iz ja vio je da }e u iz ve {ta ju Evrop ske ko mi si je o na pret ku Sr bi je u pro ce su evro in te gra ci ja, ko ji bi tre ba lo da nas da bu de ob ja vqen, eks pli cit no bi ti na zna ~e ni pro ble mi ve za ni za nad le `no sti i fi nan si ra wa AP Voj vo di ne, s pre po ru kom da se oni mo ra ju re {a va ti. Pa stor je u in ter vjuu za „Dnev nik” oce nio i da po zi tiv ne oce ne ko je po kra jin ski pre mi jer Bo jan Paj ti} o~e ku je u tom iz ve {ta ju za Voj vo di nu, „ni iz bli za ne }e bi ti ta ko po zi tiv ne” kad je re~ o na pret ku Sr bi je ge ne ral no u pro ce su evrop skih in te gra ci ja. – Te po zi tiv ne oce ne od no se se na ne ke pri li ke ko je po sto je u Voj vo di ni, ali to, na `a lost, ne }e uti ca ti na di na mi ku pro ce sa evrop skih in te gra ci ja Sr bi je ni ti na sko ri je do bi ja we da tu ma za po ~e tak pre go vo ra s Evrop skom uni jom. Mi slim da je po ~e tak pre go vo ra da nas po pri li~ no uda qen. A po seb no me u tom po gle du za bri wa va ju ne ke ak tu el ne po ru ke na {ih zva ni~ ni ka da pi ta we in te gra ci ja ni je to li ki pri o ri tet kao {to bi smo mi to vo le li – ka zao je Pa stor. On je na veo i da je ve o ma za bri nut {to jo{ uvek ni je po ~eo di ja log iz me |u Po kra jin ske i Re pu bli~ ke vla de o re {a va wu kri ze auto no mi je Voj vo di ne na kon od lu ke Ustav nog su da da ospo ri deo in ge ren ci ja Po kra ji ne. Is ta kao je da je po li ti~ ki do go vor ne mi no van da bi se ta kri za pre va zi {la te pred u pre di lo we no pro du bqi va we, do ko jeg }e, ka ko upo zo ra va, sva ka ko do }i uko li ko Ustav ni sud ospo ri i voj vo |an ski sta tut. l U kojoj meri na politi~ki dogovor koji o~ekujete uti~e odluka pokrajinskog parlamenta od pro{le nedeqe o izmenama propisa o pokrajinskoj upravi, koje su se odnosile i na uslagla{avawe s odlukom Ustavnog suda? – Tu se ra di o ni zu otvo re nih pro ble ma, a po seb no zbog to ga {to se na go ve {ta va i do no {e we od lu ke USS-a do kra ja go di ne i u od no su na Sta tut Voj vo di ne. Za to ni je

mo gu }e da se ta pi ta wa re {e jed nim po te zom. U tom smi slu, iz me ne ko je je usvo ji la Skup {ti na APV pro {le ne de qe bi le su usme re ne na sa mo je dan pro blem ko ji se od no si na or ga ni za ci ju po kra jin ske upra ve. A sva osta la pi ta wa ko ja su otvo re na, i o nad le `no sti, i o fi nan si ra wu i o Za ko nu o bu xet skom si ste mu..., mno go su kom pli ko va ni ja.

l A ima li pokrajinska vlast podr{ku republi~ke ili su, pak, mogu}e nove tenzije kad je re~ o tim izmenama, s obzirom na to da su stranke opozicije u Vojvodini, a koje su vladaju}e na republi~kom nivou, kritikovale taj potez? – Ni sam pi tao Re pu bli~ ku vla du {ta mi sli o od lu ci ko ju smo usvo ji li, ta ko da ne mo gu da ka `em

dogovor pokrajinskog premijera Bojana Pajti}a i ministra finansija Mla|ana Dinki}a o pitawu finansirawa Vojvodine, postignut pro{le nedeqe? – Taj do go vor ra zu moo sam ta ko da ga ni sam raz u meo. Ja sam mi slio da }e osnov na te ma tog raz go vo ra bi ti Za kon o bu xet skom si ste mu, a is po sta vi lo se da ta te ma ni je u su {ti ni ni do tak nu ta, iako je to jed no od osnov nih otvo re nih pi ta wa jer re {e we u tom za ko nu opre de qu je i sva osta la re {e wa ko ja iz tog ak ta pro is ti ~u. A sva ki bu xet se osla wa na taj za kon. I ako se u we mu pro blem ne re {i si stem ski, od no sno ako se ne u~i ni mer qi vim da li se po {tu je ustav nih se dam od sto za voj vo |an ski bu xet, on da ula zi mo u si tu a ci ju ne po ve re wa. l A dogovor o izradi zakona o finansirawu? – Skup {ti na APV ima nad le `nost da pred la `e za kon ske ak te i mi slim da je vre me da po~ ne mo da se ko ri sti mo tom mo gu} no {}u. A na ja va da bi za kon o fi nan si ra wu tre ba lo da bu de usvo jen do sre di ne sle de }e go di ne u skla du je s do sa da {wom prak som pra znih obe }a wa. Na kra ju, re pu bli~ ki

Na ja va da bi za kon o fi nan si ra wu tre ba lo da bu de usvo jen do sre di ne sle de }e go di ne u skla du je s do sa da {wom prak som pra znih obe }a wa da li za to ima mo po dr {ku. A to {to opoz ci ja ima ta kav stav, pa to je ka fan ski red stva ri. Mi slim da se iz wi ho vih re ak ci ja ipak mo glo za kqu ~i ti da su te kri ti ke uglav nom i{le ge ne ral no na Za kon o nad le `no sti ma i Sta tut APV. Me |u tim, re {e we se mo ra tra `i ti u do go vo ru. Ne mo `e se od Po kra jin ske vla de o~e ki va ti da sa ma po vu ~e sve po te ze ko ji tre ba da usle de. l A koji su to potezi i kad }e do}i do tog dijaloga, koji se, ina~e, stalno najavquje s obe strane? I kako ste vi razumeli

par la ment ve} pet go di na ka sni s do no {e wem tog za ko na. Ali, dok se ne do |e do tog si stem skog re {e wa, mo ra se `i ve ti i mo ra ju se po {to va ti pra vi la. Za to ne po sto ja we tog za ko na ni kog ne abo li ra da ne po {tu je ustav ne ga ran ci je ve za ne za vi si nu bu xe ta Voj vo di ne. A ta si ta u ci ja „ba ba {u mom, de da dru mom”, i to da jed ni go vo re jed no a dru gi raz u me ju ne {to sa svim dru go – je ko {mar u ko jem ne }e mo us pe ti da do |e mo do za do vo qa va ju }eg re {e wa. Iz me na ma Od lu ke o po kra jin skoj upra vi sa mo je de li mi~ no do tak nu ta te ma ve za na za

ospo re ne nad le `no sti APV. To pi ta we tek tre ba da se sta vi na dnev ni red. I mo ra ju se na }i kom pro mi sna re {e {wa, od no sno je zi~ ke de fi ni ci je ko je }e se une ti u za kon ume sto ospo re nih od red bi, a ko je }e omo gu }i ti da se Po kra ji na ko ri sti tim nad le `no sti ma, ali i to da te for mu la ci je bu du ta kve da mo gu iz dr à ti oce nu ustav no sti. l To zna~i izmene Zakona o nadle`nostima u republi~kom parlamentu. Da li se u tom pogledu bilo {ta radi? – Sem pla {e wa da }e do }i pre mi jer, ja mi slim, ni {ta dru go. l Kakve posledice o~ekujete ukoliko do kraja godine Ustavni sud ospori i Statut Vojvodine? – Mi slim da }e to zna ~i ti otva ra we pro ble ma u pu noj du bi ni i {i ri ni. Ne tre ba o~e ki va ti da }e isti Ustav ni sud o Sta tu tu od lu ~i ti dru ga ~i je ne go {to je u~i nio u po gle du Za ko na o nad le `no sti ma. I mi }e mo se tad su o ~i ti s tim pro ble mom u pu nom ka pa ci te tu, a na pe to sti }e do gu ra ti do kraj wih gra ni ca. I ko na~ no }e mo mo ra ti da sed ne mo i da tra ì mo re {e wa. Mo è mo se pra vi ti da se ni {ta ne de {a va ili da }e se pro ble mi re {a va ti sa mi od se be..., ali, kad nas to za pqu sne – ipak }e mo mo ra ti da raz go va ra mo. I kad to go vo rim, ne pro zi vam po seb no Re pu bli~ ku ili Po kra jin sku vla du, ve} è lim da uka èm na to da mo ra mo {to pre da po~ ne mo da raz go va ra mo, bez ob zi ra na to ko je u po zi ci ji a ko u opo zi ci ji na ta dva ni o va vla sti. Uosta lom, mi smo u Po kra ji ni pre ~e ti ri me se ca po lo ì li za kle tvu, i u skla du s wom mo ra mo i po stu pa ti, a to zna ~i da se mo ra ju ko ri sti ti i kap ci te ti i od go vor no sti i ovla {}e wa ko ja s tim idu. l A ko ko~i te razgovore izme|u Pokrajinske i Republi~ke vlade? – Ne znam. Ali, znam da kad è lim da kod ne kog odem, on da ga ili na zo vem ili mu se naj vim pa odem. I ja sam spre man da u to me po mog nem, ali do go vor se mo ra po sti }i pre sve ga na ni vou dve ju vla da. B. D. Savi}

TVITCRTICA Dres za EU Pot pred sed nik voj vo |an ske Vla de Go ran Je {i}, iako je bo ra vio u Bri se lu, ni je za bo ra vio svo je fa no ve. Ta ko se iz pre pi ske s wi ma mo glo sa zna ti da je ju ~e, za jed no s po kra jin skim pre mi je rom Bo ja nom Paj ti }em, bio „na sa stan ku kod bel gij skog er ste mi ni stra (ina ~e {ef fla man skih so ci ja li sta)„. Uo~i su sre ta na pi sao je ovo: „I da, za po klon mu no si mo dres KK ’Par ti zan’ s pot pi si ma Da ni lo vi }a i Div ca, ~o vek obo `a va ba sket“.

Moj drug ^aves Je {i} je bio u cen tru pa `we zbog jo{ ne kih iz ja va. Ta ko je na svom

pro f i l u „oka ~ io“ vest: „B-92–Ve sti–â ves: ’Na sta vqa mo ka so ci ja li zmu’”, uz ko me tar: „Jest da ne ki ma ni je po vo qi, ali de mo krat ski so ci ja li zam je tu!“ Od mah je re a go vao no vi nar Ni ko la To mi}. „Mi slio sam da se {a li, kad... Go ran Je {i} na TW-u upra vo ve li ~a âvesa#ludilo. Nadam se da }e ovo da primete wegovi frendovi u @USEmbassySerbia„. Sti gla je re ak ci ja i s „pro zva nog me sta“: „û di nas da jo{ uvek ni ko ni je na ovo ko men ta ri sao ’oni sve vi de’ :)„, po ru ~u ju s „Tvi te ra„ ame ri~ ke am ba sa de u Be o gra du.

I dru gi „tvi te ra {i„ pi ta ju Je {i }a: „Vi se stvar no lo ì te na â ve sa? Ta kav DS ho }e te da pra vi te? Uàs!„ Je {i} od go va ra kon tra pi ta wem: „Ili bi, mo `da, DS tre ba lo da is ko pa va Dra ù, ne ide na go di {wi cu oslo ba |a wa Au{vi ca i pod sti ~e li be ral ni ka pi ta li zam?„, u „ne do u mi ci“ je Je {i}.

Mrkina kvota Po ~e la su li ci ti ra wa na laj ni o to me ko }e sle de }i bi ti uhap {en. Ta ko je na adre su na pred wa ka Vla di mi ra \u ka no vi }a sti glo pi ta we: „A na ko ga @a vu cic mi sli ka da ka `e da }e uhap si ti mi ni stra iz ak tu el ne Vla de? Kla di o ni ce

na @mr ka pre ro ka da ju kvo tu 1,05„ \u ka no vi} od go va ra: „Ne vo lim da se kla dim, ali kvo ta je pri li~ no re al na :)” Isto vre me no, \u ka no vi} po ru ~u je s laj ne: „E, pa, mo ra }e mo da se na vik ne mo. Ili bes kom pro mi sna bor ba, ili ne ma Vla de, pa }e mo fi no na iz bo ri ma da se iz me ri mo. Ja sam i go vo rio da u Vla du i ne ula zi mo, ali ka da smo ve} ta mo, ili }e se kri mi nal po be di ti, ili te vla de ne }e bi ti!„

^aj za Duli}a Oli ver Du li} ni je iz dr `ao a da se ne ja vi jo{ jed nom svo jim fa no vi ma, na kon {to je ostao bez po sla ni~ kog

imu ni te ta: „Mo ram sa mo ovo da po de lim s va ma: do neo mi je dan pri ja teq po klon; ~aj pro tiv za tvo ra :)... po zdrav svi ma, ko mu ni ci ra mo usko ro...“ A ju ~e se od ra nog ju tra za Du li }a na laj ni ras pi ti vao ~lan Ni ko li }e vog ka bi ne ta Si mo ^u li}: „Do bro ju tro, #prvasmena, je l’ neko video @cistacica?„

Palmin blam Tvi te ra {i do sko ~e sva kom do ga |a ju. Ta ko i pro fe sor fi nan si ja Ra {a Ka ra pan xa ima do set ku po vo dom ven ~a wa `i ra fe u Ja go di ni. „Ka kav bi to blam bio za Pal mu da se is po sta vi da su `i ra fe istog po la“. S. St.

politika

dnevnik

PO SLE ^E TVO RO ^A SOV NOG RAZ GO VO RA U SPE CI JAL NOM SU DU

Du li} sa slu {an i pu {ten ku }i Biv {i mi ni star ì vot ne sre di ne i pro stor nog pla ni ra wa, ak tu el ni na rod ni po sla nik Oli ver Du li}, osum wi ~en za zlo u po tre bu slu `be nog po lo à ja po vo dom da va wa do zvo la slo ve na~ koj fir mi „Nu bain vest„ za po sta vqa we op ti~ kih ka blo va na tra sa ma dr àv nih pu te va pr vog i dru gog re da u to ku 2009. i 2010. go di ne, ju ~e je sa slu {an u Tu ì la {tvu za or ga ni zo va ni kri mi nal. Na kon ~e tvo ro ~a sov nog sa slu {a wa, Du li} je na pu stio zgra du Spe ci jal nog su da i po ru ~io da je iza {ao ka ko je i u{ao – kao slo bo dan ~o vek. Po iz la sku iz zgra de Spe ci jal nog su da, je dan od bra ni la ca, advo kat Mi lan Pa li go ri}, iz ja vio je za „Dnev nik“ da je su {ti na Du li }e ve od bra ne da je „po stu pao is kqu ~i vo po za ko nu“. Pa li go ri} je na gla sio da se Du li }u

nig de ne pri pi su je bi lo ka kva sum wa u smi slu pri ba vqa wa li~ ne imo vin ske ko ri sti. Ta ko |e je do dao da se we go vom bra we ni ku zah te vom za is tra gu sta vqa

na te ret naj bla `i ob lik kri vi~ nog de la zlo u po tre ba slu `be nog po lo `a ja, za ko ji je Kri vi~ nim za ko ni kom za pre }e na za tvor ska ka zna u tra ja wu od {est me se ci do pet go di na. Bu du }i da Du li }u ni je od re |en pri tvor, na pi ta we „Dnev ni -

ka“ da li je tu ì lac pred la gao da mu se od re di ta me ra, Pa li go ri} je re kao da od bra na ni je vi de la da je po sto jao ta kav pred log. Tu ì lac za or ga ni zva ni kri mi nal Miq ko Ra di sa vqe vi} je iz ja vio da pri tvor ni je tra èn jer za to ne ma za kon skih osno va. – Ce ne }i da nas iz ne tu od bra nu osum wi ~e nog Du li }a i do sa da pri ku pqe ne do ka ze, a pre sve ga is ka ze dru gih osum wi ~e nih, Tu ì la {tvo je sta lo na sta no vi {te da ni je bi lo za kon skih osno va za pred la ga we pri tvo ra za Du li }a – na gla sio je tu ì lac Ra di sa vqe vi}. Tri da na pre Du li }a, u su bo tu, sa slu {a ni su u istom slu ~a ju osum wi ~e ni biv {i po mo} nik mi ni stra ì vot ne sre di ne Ne boj {a Ja wi} i biv {i di rek tor JP „Pu te vi Sr bi je“ Zo ran Drob wak, ko ji su pu {te ni da se bra ne sa slo bo de. J. J.

Da ~i}: Ni je va `no ko ko me pri pa da Pred sed nik Vla de Ivi ca Da ~i} ka è da je bor ba pro tiv kri mi na la i ko rup ci je ap so lut ni pri o ri tet Vla de i da o tom pi ta wu u Vla di ne ma ni ka kvog raz mi mo i la è wa. On je ju ~e, na pi ta we no vi na ra u Pe ru} cu ka ko ko men ta ri {e otvo re no pi smo pr vog pot pred sed ni ka Vla de i mi ni stra od bra ne Alek san dra Vu ~i }a, ko ji je na ja vio o{tru bor bu pro tiv ko rup ci je, re kao da su u bor bu pro tiv ko rup ci je ukqu ~e ni svi nad le `ni i dr àv ni or ga ni i da o tom pi ta wu ne po sto je ap so lut no ni ka kva raz mi mo i la è wa u Vla di Sr bi je. – Si gu ran sam u to da u bor bi pro tiv kri mi na la ne tre ba da bu de va `no ko ko me pri pa da ve} ka kav je ko – re kao je Da ~i}.

Vu ~i} je pret hod no iz ja vio da pro tiv jed nog ~la na ak tu el ne vla de è li da po ve de is tra gu, te da zbog to ga tra ì po dr {ku pred sed ni ka Sr bi je To mi sla va Ni ko li }a i pre mi je ra Ivi ce Da ~i }a. Vu ~i} je si no} iz ja vio Ta nju gu da }e se da nas sa sta ti sa pri pad ni ci ma spe ci jal nih ti mo va po li ci je, ka ko bi do go vo ri li na sta vak za jed ni~ kog ra da na bor bi pro tiv ko rup ci je. Ka ko je pre neo RTS, po zi va ju }i se na ne i me no va ne iz vo re, je dan deo po li ca ja ca ne za do vo qan je od lu kom tu ì la {tva da se Oli ve ru Du li }u omo gu }i da se bra ni sa slo bo de. „U pot pu no sti raz u mem pri pad ni ke po li ci je ko ji, po sle vi {e me se~ nog mu ko trp nog ra da, ne mo gu da shva te da je wi hov trud ba ~en pod no ge”, re kao je Vu ~i}.

sreda10 . oktobar2012.

UO EPS-a SME NIO DI REK TO RA „ELEK TRO VOJ VO DI NE” TI HO MI RA SI MI ]A A IME NO VAO V. D. SR \A NA KRU @E VI ]A

Ru ko va we is pod To mi ne sli ke Uprav ni od bor JP „Elek tro pri vre da Sr bi je” sme nio je di rek to ra „Elek tro voj vo di ne” Ti ho mi ra Si mi }a i ime no vao Sr |a na Kru è vi }a iz No vog Sa da za vr {i o ca te du `no sti. „No vi di rek tor ’Elek tro voj vo di ne’ d. o. o. No vi Sad od da nas je Sr |an Kru è vi}, di plo mi ra ni eko no mi sta”, sa op {te no je ju ~e iz „Elek tro voj vo di ne”, i do da to da je UO EPS-a tu od lu ku do neo na svo joj pre kju ~e ra {woj sed ni ci. Od lu ka o no vom ru ko vod stvu sti gla je me sec da na na kon {to je Vla da Sr bi je za no vog ge ne ral nog di rek to ra EPS-a, ta ko |e u v. d. sta tu su, ime no va la Alek san dra Ob ra do vi }a. Kru è vi} u „Elek tro voj vo di nu”, ko ja je pri vred no dru {tvo EPS-a, do la zi iz pri vat nog bi zni sa ko jim se ba vio pret hod nih go di na. On je pot pred sed nik Je din stve ne Sr bi je, ~i ji je li der Dra gan Mar ko vi} Pal ma, a ujed no vo di Po kra jin ski od bor te par ti je u Voj vo di ni. Na pro te klim iz bo ri ma bio je kan di dat za na rod nog po sla ni ka Ko a li ci je SPS–PUPS–JS-a. Ta ko a li ci ja je na kon pro te klih maj skih iz bo ra (p)osta la deo skup {tin ske ve }i ne i ~la ni ca Re pu bli~ ke vla de. On je na funk ci ju v. d. di rek to ra „Elek tro voj vo di ne” ime no van ume sto Ti ho mi ra Si mi }a ko ji je na ~e lu pred u ze }a bio ne pu ne dve go di ne. Kao i sa da, u slu ~a ju Kru è vi }a, i Si mi} je bez po seb nog ob ja {we wa UO EPS-a, u no vem bru 2010. go di ne, ime no van na di rek t or s ku funk c i j u ume s to sme we nog To mi sla va Pa pi }a, ka d ra De m o k rat s ke stran k e. Iz Li ge so ci jal de mo kra ta Voj -

„Po li ti ka uskla |e na s in te re si ma svih” – Pre u zeo sam slo èn vi so ko teh no lo {ki i vi so ko pro fe si o na lan si stem, ~i ja }e po li ti ka po slo va wa bi ti usme re na i uskla |e na s in te re si ma svih ku pa ca – iz ja vio je Kru è vi} pri li kom pre u zi ma wa du `no sti od do sa da {weg di rek to ra Ti ho mi ra Si mi }a. Pri o ri te ti }e bi ti, na ja vio je, po boq {a we od no sa pre ma kup ci ma elek tri~ ne ener gi je i na pla ta u skla du s mo gu} no sti ma do ma }in sta va. – Isto vre me no, na sta vi }e mo i bes kom pro mi snu bor bu pro tiv kra |e i neo vla {}e ne po tro {we elek tri~ ne ener gi je – iz ja vio je Kru è vi}. vo di ne ta da je na {em li stu po tvr |e no da je dr Si mi} bio pred lo èn na wi ho vu ini ci ja ti vu. Sme we ni Pa pi} iz ja vio je tom pri li kom da je re~ o „po li ti~ kom do go vo ru”. Si mi} je u jav no sti bio po znat kao funk ci o ner Po kre ta „Sna ga Sr bi je„ i bli zak sa rad nik Bo go qu ba Ka ri }a, op tu è nog za zlo u po tre be u pri vre di. Bio je pot pred sed nik i se kre tar voj vo |an ske vla de 2004–2008. go di ne.

Da nas je Ka ri }ev PSS deo vla da ju }e ko a li ci je na re pu bli~ kom ni vou vla sti, na kon {to je na pro te klim iz bo ri ma na stu pio u sa ve zu ko ji je pred vo di la Srp ska na pred na stran ka. Ina ~e, „Elek tro voj vo di na” je ju ~e na svom zva ni~ nom saj tu ob ja vi la i fo to gra fi ju pri mo pre da je du `no sti do sa da {weg i no vog di rek to ra, Ti ho mi ra Si mi }a i Sr |a na Kru `e vi }a, ko ji su se sr da~ no ru ko va li is pred fo to gra fi je – pred sed sed ni ka Sr bi je. S. K.

ekonomija

sreda10.oktobar2012.

dnevnik

IZ PO GO NA AD „PO TI SJE” KRE NUO PR VI KON TIN GENT ZA RU SI JU

SR BI JI ]E OPET PA STI BDP

Cre po vi iz Ka wi `e idu na Olim pi ja du u So ~i

Sa mo Hr vat ska go ra od nas Sr bi ja }e, po prog no zi Me |u na rod nog mo ne tar nog fon da, u ovoj go di ni za be le `i ti pad bru to do ma }eg pro iz vo da od 0,5 od sto. Isto vre me no, u sle de }oj go di ni stru~ wa ci Fon da pred vi |a ju za na {u ze mqu eko nom ski rast od dva pro cen ta. In fla ci ja, me re na in dek som po tro {a~ kih ce na, u Sr bi ji u ovoj go di ni }e, po prog no zi MMF-a, bi ti 5,9 po sto, a u 2013. go di ni 7,5 pro ce na ta, po ~e mu je na {a ze mqa re kor der u re gi o nu. Ni `i pri vred ni rast u ovoj go di ni u re gi o nu ima }e sa mo Hr vat ska, s pa dom BDP-a od 1,1 od sto, a za sle de }u go di nu prog no zi ran je rast od je dan po sto. Hr vat ska in fla ci ja }e u ovoj go di ni bi ti tri po sto, ko li ko je prog no zi ra no i za 2013.

Austrij ski kon cern „Ton dah”, vo de }i pro iz vo |a~ gli ne nih cre po va u Sred woj i Ju go i sto~ noj Evro pi, u ~i jem vla sni {tvu je i AD „Po ti sje Ka wi à” u Ka wi ì, is po ru ~io je u pred vi |e nom ro ku pr vi kon tin gent cre pa za po kri va we obje ka ta na me we nih Zim skoj olim pi ja di 2014. go di ne u cr no mor skom gra du So ~i ju (Ru si ja). Ge ne ral ni di rek tor AD „Po ti sje Ka wi à” I{tvan Jenei iz ja vio je da je u pr voj is po ru ci za So ~i od 265.000 ko ma da cre po va i od go va ra ju }ih fa zon skih ele me na ta, iz po go na iz Ka wi è is po ru ~e no 142.000 ko ma da en go bi ra nih bi ber-cre po va. Ina ~e, zbog po ve }a ne po tra `we za bi ber-cre pom u po sled we vre me, „Po ti sje Ka wi à”, ko je je je di ni pro iz vo |a~ bi -

ber-cre pa u Sr bi ji, u re kon struk ci ju po go na u ovoj go di ni je in ve sti ra lo vi {e od ~e ti ri mi li o na evra. Po Je ne i je vim re ~i ma, to ula ga we omo gu }i lo je po ve }a we pro iz vod we te vr ste cre pa 50 po sto ra di pod mi re wa ve }e tra `we. On je do dao da }e ka wi {ki pro iz vo |a~ cre pa u~e stvo va ti i u na red nim is po ru ka ma po krov nih ma te ri ja la za So ~i, krov ne po vr {i ne od 160.000 kva drat nih me ta ra bi ti po kri ve ne ra znim pro iz vo di ma iz po go na kom pa ni je „Ton dah”. Austrij ska kom pa ni ja je pre vi {e od go di nu da na sklo pi la eks klu ziv ni ugo vor za olim pij ski pro je kat „Gor wa ja Ka ru sel„ za Zim sku olim pi ja du „So ~i 2014”, ko ji je jed na od naj ve }ih raz voj nih pro je ka ta u pla -

nin skom re gi o nu Kra sna ja Po qa na. Ra di se o sport sko-tu ri sti~ kom kom plek su po vr {i ne 580.000 kva drat nih me ta ra, ukqu ~u ju }i i olim pij ski prescen tar, ko ji tre ba da bu de iz gra |en do kra ja 2013. go di ne. Uspe {nom is po ru kom ovog kon tin gen ta cre po va sa 46 ka mi o na, ko ji su od fa bri ka „Ton da ha” do So ~i ja tran spor to va ni naj pre drum skim pu tem, po tom `e le zni com i po mor skim pu tem, po re ~i ma pro ku ri ste „Ton da ha„ mr Martina Olbriha, u~i wen je pr vi ko rak za vi so ko kva li tet no i du go traj no po kri va we kro vo va Olim pij skog se la. Uz ra ni je sklo pqe ni po sao, ka ko je sa op {te no iz kon cer na „Ton dah”, usle di la je i no va po rux bi na en go bi ra nog bi ber-cre pa za krov po vr {i ne

6.500 kva drat nih me ta ra ot me nog ho te la „Pe ak„ u Kra snoj Po qa ni ko ji se ge ne ral no ob -

BAN KE ]E U NE DE QI [TED WE PO SLU [A TI SA VET NBS-a

Bo sna i Her ce go vi na u ovoj go di ni ne }e ima ti pri vred ni rast, a u sle de }oj go di ni o~e ku je se rast BDP-a od je dan po sto. Rast po tro {a~ kih ce na u ovoj go di ni bi }e 2,2 po sto, a u sle de }oj 2,1. Al ba ni ja }e, po pro ce ni eks pe ra ta MMF-a, u 2012. ima ti po lu pro cent ni rast BDP-a, a u 2013. eko nom sku eks pan zi ju od 1,7 po sto. In fla ci ja }e u toj ze mqi u ovoj go di ni bi ti dva po sto, a u na red noj go di ni tri pro cen ta. MMF prog no zi ra da }e Ma ke do ni ja u ovoj go di ni ima ti rast BDP-a od je dan po sto, a u 2013. dva po sto. In fla ci ja }e i u ovoj i u na red noj go di ni bi ti dva po sto. Cr na Go ra bi ove go di ne tre ba lo, po oce ni MMF-a, ostva ri ti pri vred ni rast od mi ni mal nih 0,2 po sto, a u na red noj 1,5 pro ce nat. Rast po tro {a~ kih ce na u ovoj go di ni bi }e 3,4 po sto, a u sle de }oj tri. PO KRA JI NA PO MA @E

Op {ti ne na Saj mu in ve sti ci ja Voj vo |an ski se kre ta ri jat za lo kal nu sa mo u pra vu i me |u re gi o nal nu sa ra |u do de lio je ju ~e op {ti na ma i gra do vi ma u Po kra ji ni dva mi li o na di na ra za su fi nan si ra we wi hvog na stu pa na Me |u na rod nom saj mu in ve sti ci ja. Sred stva su do de qe na na osno vu ra ni je ras pi sa nog kon kur sa, a po de li }e ih 22 lo kal ne sa mo u pra ve ko je }e se pred sta vi ti na Sed mom „In ve stek spu”, ko ji }e na No vo sad skom saj mu bi ti odr `an od 23. do 25. ok to bra.

Ka ma ta za evre ne }e pre }i pet po sto? Kra jem ovog me se ca mno gi }e u Sr bi ji bar ma lo po pra vi ti ku} ni bu xet. Po sled wi dan ok to bra se obe le à va kao Me |u na rod ni dan {ted we pa u to vre me obi~ no pa da ra zro ~a va we i po nov no oro ~a va we {ted wih ulo ga pod uslo vi ma po voq ni jim od onih ko ji vla da ju to kom go di ne ta ko da na ra ~u ne le è ka ma ta iz pret hod nog pe ri o da. Mno gi ma }e to do bro do }i da bar ma lo amor ti zu ju mo re po sku pqe wa. No va ban kar ska kam pa wa sa mo {to ni je po ~e la, a ove go di ne kli jen te o~e ku ju iste sto pe kao 2011. pa i ni è. Kod evra, kre ta }e se od 3,5 do naj vi {e pet po sto. [to se ti ~e di na ra, tu }e pla fon bi ti sli ~an o~e ki va noj in fla ci ji za ovu go di nu – oko 11 po sto. Ume sto vi so kih sto pa ban ke }e po nu di ti niz dru gih po god no sti. Gra |a ni Sr bi je ima ju na {ted wi u ban ka ma bli zu osam mi li jar di evra. Od te su me, 1,7 mi li jar da su ulo zi po vi |e wu ko ji se mo gu po di }i ka da kli jent è li. Osta lo – tri mi li jar de evra – su oro ~e ne su me, i to naj vi {e do go di ne, a pre o sta lo su ro ko vi do po la go di ne ili dve. Ve }i na ulo ga po lo è na je pre pet-{est go di na, ka da su sto pe bi le iz me |u de vet i de set po sto. Sa da su se pre po lo vi le, a ban ka ri }e trend po la ga nog sni è wa na sta vi ti i ove se zo ne. Uosta lom, Na rod na ban ka Sr bi je je, ba{ kao i la ne, i sa da pod se ti la fi nan sij ske ku }e na to da svo je sto pe for mi ra ju slo bod no, u skla du s po slov nom pol ti kom,

ali da pri to me vo de ra ~u na o sta bil no sti ukup nog fi nan sij skog si ste ma ze mqe. Od no sno, da ne bi tre ba lo da ka ma te po ve }a va ju neo d me re no jer se ta ko sku po pla }e na sred stva mo ra ju i

bi mo gle bi ti po di za we ri zi ka i pod ri va we i na ru {a va we fi nan sij ske sta bil no sti, a ceh bi pla ti li svi po re ski ob ve zni ci. Su de }i po pr vim re ak ci ja ma, ban ke }e po slu {a ti NBS.

[ted na sed mi ca Raz voj na ban ka Voj vo di ne ve} je po ~e la uvod u {ted nu sed mi cu. – Ba{ ovih da na smo pla si ra li no vi pro gram „Po nu da za de set ku”, na me wen oni ma ko ji {te de u evri ma – ka `e di rek tor Sek to ra za po slo ve sa sta nov ni {tvom u RVB-u Goran Radujko. – Oro ~e we je na de set me se ci a ka ma ta 5,5 po sto, od no sno efek tiv no 4,47. Za Ne de qu {ted we bi }e jo{ pro gra ma. pla si ra ti po is toj vi so koj ce ni. Za po je di ne ku }e vre me is pla te ka ma ta mo glo bi ta ko pred sta vqa ti udar na li kvid nost jer u isto vre me do spe va za po di za we ve li ka su ma nov ca. Po sle di ce

– Ka ma te }e bi ti oko pet po sto, a ban ke }e po nu di ti kli jen ti ma broj ne dru ge po god no sti – ka `e di rek tor glav ne fi li ja le AIK ban ke za Voj vo di nu Slobodan Raci}. – Tu }e bi ti is pla ta

ka ma ta una pred, i to de li mi~ no ili u ce li ni, pa raz li ~i ti ro ko vi oro ~e wa. Ubu du }e }e se ban kar ska utak mi ca pre se li ti ba{ na te dru ge po god no sti. Mi ta ko |e pri pre ma mo i ta kve no vi ne. U Kre di agri kol ban ci su ta ko |e pri pre mi li „te dru ge” po god no sti za {te di {e. Kli jen ti mo gu iza bra ti pa ket gde mo gu kon s tant n o po ve } a va ti ulog. Po re ~i ma di rek to ra za du è nog za sek tor sta n ov n i {tva Sveto zara [i ja~i }a, ta k vi {ted ni ra ~u ni su po seb no po god ni za kli jen te ko ji è le da u{te de za ve }u ku po vi nu za ne ko li ko go di na. Tu je za tim ste pe na sta {ted wa, gde se ka ma ta kon stant no po ve }a va, a oro ~e we je na 12, 24 ili 36 me se ci. U fo ku su te ku }e }e po seb no bi ti naj mla | i: wi ma }e po n u di ti atrak ti van pro gram {ted we u do ma }oj va lu ti. Ho }e li to po mo }i da se di nar ska {ted wa po pra vi sa 17,7 mi li jar di di na ra, ko li ko je sa da, osta je da se vi di. Mo `da tek ka da sa da {we {te di {e iz vr ti }a po ra stu. Go to vo sve ban ke do zvo qa va ju kli jen ti ma da ra zro ~e {ted wu pre ro ka i do bi ju pri pa da ju }i ka ma tu do tog da tu ma. Ove go di ne je po ve }a na po re ska sto pa na ka ma tu za de vi zne ulo ge s de set po sto na 15. Uz ni è ka ma te, to zna ~i da }e i uku pan pri nos bi ti ni ì. Dr à va i da qe ga ran tu je za ulog do 50.000 evra po ra ~u nu. D. Vu jo {e vi}

na vqa za Zim sku olim pi ja du „So ~i 2014”. M. Mi tro vi} OD DA NAS DO NE DE QE NA NO VO SAD SKOM SAJ MU

Vozi se „Auto-{ou No vi Sad” Na No vo sad skom saj mu da nas se otva ra 12. sa jam auto mo bi la „Auto-{ou No vi Sad”, na ko jem }e bi ti pred sta vqe ni pro iz vo di 80 auto mo bil skih bren do va i bi ti iz lo è no 29 pre mi je ra, re ~e no je na ju ~e ra {woj kon fe ren ci ji za no vi na re na No vo sad skom saj mu. Ka ko se o~e ku je, Sa jam auto mo bi la otvo ri }e auto mo bi li sta Bojan Milanovi}. Po re ~i ma iz vr {ne di rek tor ke No vo sad skog saj ma Marijete Lazor, sa jam u No vom Sa du je di ni je sa jam auto mo bi la ko ji se ove go di ne or ga ni zu je u Sr bi ji, i upr kos eko nom skoj kri zi, oku pio je ve li ki broj iz la ga ~a. – Ovo go di {wi Sa jam auto mo bi la je us peo sa mim tim {to se odr à va i po tvr |u je sna gu, is traj nost i od go vor nost, pre sve ga iz la ga ~a ko ji su pro na {li svoj in tres da se pred sta ve u No vom Sa du i do ma }oj pu bli ci pri ka ù, uz stan dard ni pro iz vod ni pro gram, i ve li ki broj auto mo bi la pre mi jer no – re kla je Ma ri je ta La zor. Me |u pre mi je ra ma ko je }e pred sta vi ti po zna ti svet ski pro iz vo |a ~i auto mo bi la, si gur no je da }e ve li ku pa `wu po se ti la ca iza zva ti „fi jat 500 L”, ko ji se pro iz vo di u kra gu je va~ koj fa bri ci „Fi jat auto mo bi li Sr bi ja” i na ovoj pri red bi ima pr vo sa jam sko pred sta vqa we u Sr bi ji. Uz autom bi le, bi }e iz lo è ni i re zer vni de lo vi i pra te }a opre ma za auto-in du stri ju... Ka pi je No vo sad skog saj ma otvo re ne su do ne de qe, 14. ok to bra, od 10 do 19 ~a so va, a ula zni ca ko {ta 300 di na ra. D. Ml.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

EMU

Valuta

evro

Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni za Va`i za za za za devize devize efektivu efektivu 1

112,5937

114,8915

117,5340

112,2490

Australija

dolar

88,6774

90,4871

92,5683

88,4059

Kanada

dolar

88,9225

90,7372

92,8242

88,6502

Danska

kruna

15,0936

15,4016

15,7558

15,0474

Norve{ka

kruna

15,1983

15,5085

15,8652

15,1518

[vedska

kruna

13,0789

13,3458

13,6528

13,0388

[vajcarska

franak

92,7537

94,6466

96,8235

92,4697

V. Britanija

funta

139,0904

141,9290

145,1934

138,6646

dolar

86,7173

88,4870

90,5222

86,4518

Kursevi iz ove liste primewuju se od 09. 10. 2012. godine

Cena

Promet

6,11%

330

165.000

Komercijalna banka a.d. , Beograd

0,27%

740

16.280

Jedinstvo Sevojno a.d. , Sevojno

0,14%

4.356

352.800

Filip Moris a.d. , Ni{

0,12%

811

14.590

Projektbiro a.d. , Sombor

7,50%

430

94.170

Pet akcija s najve}im padom

Promena %

Cena

Promet

Globos osigurawe a.d. , Beograd

-17,28%

48.050

Privredna banka a.d. , Beograd

-12,50%

42.525

Dunav osigurawe a.d. , Beograd

-9,44%

643

13.500

Inter{ped a.d. , Subotica

-0,27%

369

710.620

Veterinarski zavod Subotica a.d

-0,25%

400

8.000

Vojvo|anskih top-pet akcija

SAD

Promena %

Neoplanta a.d. , Novi Sad

BELEX 15 (437,71 0,8) Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

AIK banka a.d. , Ni{

0,00%

1.350

1.803.600

Imlek a.d. , Beograd

0,00%

3.000

1.302.000

Jedinstvo Sevojno a.d. , Sevojno

0,14%

4.356

352.800

Komercijalna banka a.d. , Beograd

0,27%

740

16.280

Veterinarski zavod Subotica a.d.

-0,25%

400

8.000

NIS a.d., Novi Sad

0,00%

622

4.141.763

Energoprojekt holding a.d.

-1,18%

503

837.346

Aerodrom Nikola Tesla a.d.

0,48%

422

459.319

Soja protein a.d. , Be~ej

0,22%

458

9.160

Tigar a.d. , Pirot

0,00%

220

4.400

3,45%

1.650

82.500

Promena %

Cena

Promet

Inter{ped a.d. , Subotica

-0,27%

369

710.620

Metalac a.d. , Gorwi Milanovac

BB Minaqua a.d. , Novi Sad

0,00%

6.500

585.000

Alfa plam a.d. , Vrawe

0,00

5.673

0,00

9.295

0,00

2.120

0,00

Neoplanta a.d. , Novi Sad

6,11%

330

165.000

Jubmes banka, Beograd

Topola a.d. , Ba~ka Topola

0,00%

35.000

105.000

Galenika Fitofarmacija, Zemun

Veterinarski zavod Subotica a.d.

-0,25%

400

8.000

Svi iznosi su dati u dinarima

ekOnOMiJA

dnevnik

sreda10.oktobar2012.

NA PU TE VI MA AFE RA AFE RU PRE STI @E

RE FE RENT NA STO PA VE ]A 0,25 PRO CE NA TA

NBS digao kamatu na 10,75 posto

Iz v r { ni od b or Na r od n e ban ke Sr bi je od lu ~io je na ju ~e ra {woj sed ni ci da po ve }a re fe rent nu ka mat nu sto pu sa 10,50 po sto na 10,75. Ste p en re s trik t iv n o s ti mo ne tar ne po li ti ke u na red nom pe r i o d u za v i s i } e od uspe { no s ti ob u z da v a w a in fla tor nih o~e ki va wa, uti ca ja eks ter nih fak to ra i efe ka ta fi skal ne kon so li da ci je, is ti ~e Iz vr {ni od bor. Me | u g o d i { wa in f la c i j a se u av g u s tu kre t a l a iz n ad gor w e gra n i c e do z vo q e n og od stu pa wa od ci qa i iz no si la je 7,9 po sto. Ima ju }i u vi du da je rast ce na hra ne i re gu li sa nih ce na ve }i od o~e ki va nog, kao i da su po ve }a na in fla ci o na o~e ki va wa, Iz vr {ni od bor je od lu ~io da po ve }a re fe rent nu ka mat nu sto p u da bi spre ~ io da se efek ti ra sta ovih ce na pre li ju na osta le ce ne. Po sa op {te wu, po zi tiv ni efek ti se o~e ku ju i od fi skal ne sta bi li za ci je na stra ni ras ho da, {to }e uti ca ti na sma we we in f la t or n ih pri t i s a k a i pri t i s a k a na de v i z ni kurs. Po pro jek ci ji Na rod ne ban ke Sr b i j e, in f la c i j a }e svoj mak si mum do sti }i u pr voj po lo v i n i 2013. go d i n e, na k on ~e ga }e usle di ti wen po vra tak u ci qa ni ras pon. Na red na sed ni ca Iz vr {nog od bo ra na ko joj }e se do ne ti od lu ka o re fe rent noj ka mat noj sto pi odr `a }e se 8. no vem bra 2012. go di ne.

Na srpskim drumovima mnogi ’vatali krivine U Tu ì la {tvu za or ga ni zo va ni kri mi nal ju ~e je sa slu {an biv {i mi ni star za pro stor no pla ni ra we Oli ver Du li}, a u jav no sti su ve} po ~e le spe lu ka ci je o na ja vi Alek san dra Vu ~i }a da }e se br zo na me ti is tra ì te qa na }i i je dan ak tu el ni mi ni star u Vla di Sr bi je. Na pu te vi ma i oko wih pret hod nih go di na se vr te lo mno go pa ra i mno go afe ra, a ma lo ras ple ta i sud skih pre su da. Iako me |u ka dro vi ma i biv {e i sa da {we Vla de ima do sta kan di da ta za raz go vor s Tu ì la {tvom, ne zva ni~ no se go vo ri da bi se „slu ~aj Du li}„ mo gao pro {i ri ti za jo{ jed no mi ni star sko ime, ali i da }e se is tra ì va ti po slo vi iz grad we ka pi tal nih obje ka ta i pu te va jer se u toj obla sti obr }e naj ve }i no vac. S ta kvim smer ni ca ma znat no se su à va krug mi ni sta ra ko ji od go va ra ju opi su i pro tiv ko jih bi mo gla bi ti po kre nu ta is tra ga. Pret hod nih go di na slu ~a je va sli~ nih onom za ko ji se sum wi ~i Oli ver Du li} bi lo je do sta, a u jav no sti se do sta do go vo ri lo o ne ko li ko ve li kih pro je ka ta. Most kod Be {ke sva ka ko je je dan od tih i od sa mog po ~et ka je pri vla ~io do sta pa `we. Po ~e lo je iz bo rom iz vo |a ~a, gde je austrij ska „Al pi na” do bi la po sao uz è sto ko pro ti vqe we do ma }ih iz vo |a ~a, a jo{ vi {e po le mi ke iza zva la je kraj wa ce na mo sta, ko ja je s po ~et ne 2,9 mi li jar de di na ra iz osnov nog ugo vo ra pot pi sa nog 2006. go di ne, do otva ra wa mo sta 2011. go di ne do sti gla 5,64 mi li jar di. Ve li ka raz li ka u ce ni prav da se pri me nom no vog stan dar da „fi dik”, ko ji pred vi |a da se po sao iz vo |a ~u po ve ri na osno vu idej nog pro jek ta i da

Ni kon ce si ja ni je ras pe tqa na Pred ar bi tra òm u Pa ri zu jo{ tra je po stu pak za ras ki nu tu kon ce si ju za iz grad wu auto pu ta Hor go{–Po è ga. Kon zor ci jum „Al pi na-Por“, upr kos mno go broj nim ve li kim pro jek ti ma na ko ji ma je an ga ò van u na {oj ze mqi, ni je od u stao od zah te va da mu Sr bi ja na ime iz gu bqe ne do bi ti i ula ga wa u kon ce si ju Hor go{–Po è ga is pla ti na dok na du od 71 mi lion evra. Taj kon zor ci jum jed no stra no je 16. de cem bra 2008. go di ne ras ki nuo ugo vor o kon ce si ji jer mu je, ka ko su tvr di li, „Vla da Sr bi je one mo gu }i la da za tvo ri fi nan sij sku kon struk ci ju za taj pro je kat“. Kon ce si o na ri su pred ar bi tra òm u Pa ri zu za tra ì li obe {te }e we, ko je je pro ce we no na 71 mi lion evra. U Vla di Sr bi je su, pak, tvr di li da kon ce si ja ni je ni stu pi la na sna gu jer kon ce si o nar ni je za tvo rio fi nan sij sku kon struk ci ju u ugo vo re nom ro ku. se tek ka sni je ra di glav ni pro je kat iz grad we, zbog ~e ga se ni su mo gli pred vi de ti svi do dat ni ra do vi. Iako je na ja vqe no da se ta kav stan dard ne }e vi {e pri me wi va ti, po istom pri ci pu je do de qen i po sao iz grad we „@e è qe vog mo sta” u No vom Sa du, kao i jo{ ne ki po slo vi. No vi most na Adi u Be o gra du ta ko |e je je dan od ve li kih pro je -

ka ta oko ko jih se po di gla ve li ka pra {i na, naj vi {e zbog ce ne ko ja je na kra ju iz no si la 161 mi lion evra, od no sno ~e tr de se tak vi {e od pr vo bit ne pro ce ne, a iz me |u osta log, po ve }a we tro {ko va se prav da lo ne pla ni ra nim pro du `e wem mo sta za 38 me ta ra. Ne ke de o ni ce Ko ri do ra 10 ta ko |e su se ~e sto po ja vqi va le kao spor ne, {to zbog do dat nih ro ko va, {to zbog do dat nih tro {ko va

i iz bo ra iz vo |a ~a, a spo ra di~ no se po ja vqu ju i afe re ve za ne za iz grad wu ne kih ma we zna ~aj nih sa o bra }aj ni ca. S ob zi rom na to da se u obla sti iz grad we i odr à va wa pu te va go di {we tro {e mi li jar de evra i da je u svim iz ve {ta ji ma o ko rup ci ji seg ment jav nih na bav ki na ve den kao naj ve }i iz vor ko rup ci je, ja sno je u ko jem sme ru bi tre ba lo da ide even tu al na is tra ga u ne kom od mi ni star sta va. Ka da je pre go di nu i po uhap {en vla snik „Ni bens gru pe”, jed nog od naj ve }ih iz vo |a ~a ka da je iz grad wa pu te va u pi ta wu, Mi lo \u ra {ko vi}, go vo ri lo se o po ve za no sti s vr hom vla sti i mi ni stri ma, ali se is tra ga za u sta vi la na ne ko li ci ni di rek to ra i slu `be ni ka u ne ko li ko pred u ze }a. Go to vo u isto vre me, sa mo ne ko li ko da na ra ni je, uhap {e no je jo{ pet na e stak oso ba zbog ve li kih mal ve ra za ci ja u iz grad wi pu te va, iz me |u osta lih i Ra do sav Sa va ti je vi} Ke ne, biv {i ~lan Uprav nog od bo ra EPS-a. Ta gru pa ta ko |e je po ve za na s pred u ze }em „Ni bens”, a pro ce na je da su mal ver za ci ja ma na iz grad wi lo kal nih pu te va u oko li ni Po à rev ca o{te ti li dr à vu za oko pet mi li o na evra. Zbog Sa va ti je vi }e vih ve za s po li ti ~a ri ma i we go vih po slo va u ru ko vod stvu dr àv nih fir mi, i taj slu ~aj je upu }i vao na ume {a nost vla sti, ali ni ta da ni je utvr |e no da li je za i sta po sta ja la ve za s po li ti ~a ri ma u sa moj Vla di Sr bi je. Na rav no, ta kve je ve ze naj te è do ka za ti, ali ka da bi is tra ì o- ci do voq no du bo ko „za gre ba li po as fal tu„, ve ro vat no bi se po ja vi le ne ke „kri vi ne„. N. Per ko vi}

NA CI O NAL NE BAN KE BE @E U SI GUR NOST

Na Balkanu najvi{e zlata ima Srbija

Svet sko ve }e za zla to (BGC) ob ja vi lo je no vi spi sak ze ma qa ko je ima ju naj ve }e re zer ve zla ta. Po VGC-u, cen tral ne ban ke {i rom sve ta ku pi le su 157,5 to na zla ta u dru gom kvar ta lu, {to je 65 po sto vi {e ne go u pr vom kvar ta lu i 137,9 po sto vi {e u od no su na pro {lu go di nu. Od ze ma qa iz re gi o na naj vi {e zla ta ima Sr bi ja, ko ja je na 59. me stu sa 14,8 to na zla ta, Slo ve ni ja 3,2 to ne pa BiH na 93. me stu s dve to ne zla ta. Hr vat ske ne ma u pr vih 100 jer zla ta i ne ma. Na i me, zlat ne re zer ve NBH je pro dao jo{ pre 11 go di na. SAD, po zva ni~ nim po da ci ma, ima 8.133,5 to n a zla t a, {to je naj vi {e jo{ od 1952. go di ne, ka da su ima li ~ak vi {e od 20.000 to na. Ne ma~ ka zva ni~ no ima 3.395,5 to na zla ta. Od sep tem bra 2011. pro da li su 4,7 to ne. Ita l i j a ima 2.451,8 to n u zla ta, Fran cu ska 2.435,4, Ki na 1.054,1, a [vaj c ar s ka 1.040,1 to na zla ta. Ru si ja ima 936,7 to na zla ta, ali gra di svo je zlat ne re zer ve tek od 2006. go di ne. Ru ska cen tral na ban ka obi~ no ku pu je zla to na do ma }em tr `i {tu. Ja pan ima 765,2 to na zla ta. Za ni mqi vo, Ja pan je 1950. go di ne imao tek {est to na zla ta, a tek de vet go di na ka sni je po ~e li su da ku pu ju vi {e.

POQOPRivRedA

sreda10.oktobar2012.

SABIRA SE LETINA

Lo {e da ne mo `e go re

Po sta wu use va na dan 1. sep tem bra, Re pu bli~ ki za vod za sta ti sti ku pro ce nio je da je sa za se ja nih 1,3 mi lion hek ta r a ostva r e n a pro i z v od w a ku ku ru za od 3,5 mi li o na to na, {to je 45,9 od sto ma we ne go 2011. go d i n e. Ka k o pre n o s i ma g a z in Pri v red n e ko m o r e Sr bi je „Kon junk tur ni tren do vi”, ovo go di {wa pro iz vod wa ku ku ru za je 40,9 od sto ma wa u od no su na de se to go di {wi pro sek (2002–2011). Oce we no je da re a li zo va na pro iz vod wa s pre ne tim za li -

ha ma iz pret hod ne se zo ne ne po kri va do ma }e po tre be, ko je su pro ce we ne na oko ~e ti ri mi li o na to na, pa ne }e bi ti vi { ko v a ovo g o d i { weg mer kan til nog ku ku ru za za iz voz. O~e ki va na pro iz vod wa osta lih ka snih use va be le `i pad: kod {e }er ne re pe 22,9 od sto, so j e 42,3, sun c o k re t a 23,1, krom pi ra 32,5 i pa su qa 41,4 od sto. Po sma tra no u od no su na de s e t o g o d i { wi pro s ek, o~e k i v a n a pro i z v od w a {e }er ne re pe ma wa je 20,6 od sto, sun c o k re t a 11,2, so j e 28,8, krom pi ra 31,1 i pa su qa 52,3 od sto. Kod vo }ar skih kul tu ra o~e ku je se pro iz vod wa ja bu ka ma wa 40,3 od sto, kru {a ka 33,6 i {qi va 37 od sto. Po sma tra no u od no su na de se to go di {wi pro s ek, pro c e n e uka z u j u na pro iz vod wu ja bu ke ma wu 29 i {qi ve 28,8 od sto. O~e ki va na pro iz vod wa gro `|a u Sr bi ji ma wa je 11,7 od sto od one ostva re ne u 2011. go di ni, od no sno 22,1 od sto u od no su na de se to go di {wi pro sek.

dnevnik

NA VOJVO\ANSKIM POQIMA PO^EO NAJZNA^AJNIJI POSAO OVE JESENI

P{e ni ca se se je, ali bez dr àv ne po mo }i Je se wa se tva je u Voj vo di ni po ~e la u lo {im uslo vi ma, u su vom ze mqi {tu i pre sa hlim iz vo ri ma pa or skih pri ho da. Ra ta ri su sve za in te re so va ni ji za p{e ni cu, i to svi po zdra vqa ju, ali upr kos po {a sti ko ja im je ovog le ta po ko si la wi ve i nov ~a ni ke, taj ve li ki po sao oba vqa j u prak t i~ n o bez ika k ve po mo }i dr à ve. Od ve li kih re ~i i sil nih na ja vqe nih me ra za ubla à va we po sle di ca su {e i fi nan sij ske po dr {ke za se tvu, sve u sve mu – ni {ta. Pa o ri ma jo{ ne }e le }i dug od 6.420 di na ra po hek ta ru na ra ~un do go vo ra po stig nu tog u pro let wim pro te sti ma; re gres }e do bi ti tek ka da za vr {e po sao na wi va ma i pla te di zel po pu noj ce ni; opet se pa te do vla ~e }i go ri vo s uda qe nih NIS-ovih pum pi; sub v en c i o n i s a n e zaj m o v e ne mo gu da uzmu... – Po mo} dr à ve po qo pri vred ni ci ma ka sni jer }e po vrat sred sta va za sub ven ci o ni sa no go ri vo, re pro ma te ri jal i me re po mo }i sto ~ar skoj pro iz vod wi bi ti is pla }e ne ka da se tva pro |e, a po qo pri vred ni ci ma je po treb na nov ~a na po mo} od mah – sa op {tio je pred se da va ju }i Uprav nog od bo ra Aso ci ja ci je po qo pri vred ni ka Mi ro slav Ki{. – Mi ni star stvo po qo pri vre de jo{ ni je de fi ni sa lo od la ga we pla }a wa sub ven ci o ni sa nih kre di ta za po qo pri vre du i odo bra va we no vih, iako je to vi {e pu ta na ja vqi va no kao me ra za po mo} po qo p ri v re d i po s le ka t a s tro fal n e su { e ko j a je na n e l a ogrom ne gu bit ke po qo pri vred noj pro iz vod wi. Pod se }a ju }i na to da po qo pri vred ni ci tre ba da ulo è zna ~aj ne pa re u ku po vi nu go ri va, se me na i |u bri va da bi kva li tet no za sno va li no vi rod,

Na severu Ba~ke Di rek tor Po qo pri vred ne stru~ ne slu `be Su bo ti ca Da mir Var ga je ka zao da na par ce la ma gde je pre du sev ku ku ruz ze mqi {te jo{ ni je do voq no pro kva {e no pa se ora wem iz vr }e su vi sloj ze mqi {ta na po vr {i nu, da na par ce la ma gde su pre du se vi so ja i sun co kret “tre ba oba ve zno oba vi ti jed no ta wi ra we”, a da je u slu ~a ju da se po no vo se je str ni na do voq no oba vi ti re du ko va nu ob ra du jer }e se ta ko do }i do vla `nog slo ja ze mqi {ta. Var ga sa ve tu je da po qo pri vred ni ci u pr vim ro ko vi ma se ju ma we nor me se me na, od no sno za do ma }e sor te 240 do 260 ki lo gra ma, a za stra ne oko 220. U Su bo ti ci je, od pla ni ra nih 21.700 hek ta ra, p{e ni com ve} za se ja no 670. Ki{ je do dao da bi upra vo ta me ra obez be di la po qo pri vred ni ci ma no vac za je se we ra do ve. On je is ta kao da je ovo go di {wa za bra na iz vo za {e }er ne re pe, so je i sun co kre ta omo gu }i la do ma }im pre re |i va ~i ma da si ro vi ne na ba vqa ju po ni `im ce na ma, a da pri to me ni su u oba ve zi da svo je pro iz vo de pla si ra ju na do ma }e tr `i {te. Ka ko god, se tva se oba vi ti mo ra. U Po kra ji ni }e, ka ko pro ce wu ju u Pri vred noj ko mo ri Voj vo di ne, ove je se ni p{e -

ni c om bi t i po s e j a n o oko 300.000 hek ta ra ora ni ca, {to bi bi lo oko 60.000 hek ta ra vi {e ne go la ne. U Sr bi ji bi, po ru ~u ju stru~ wa ci, va qa lo p{e ni c om za s e j a t i ukup n o oko 550.000 hek ta ra i oko 80.000 ozi mim je~ mom. De se tak hi qa da hek ta ra tre ba lo bi da bu de pod ozi mim tri ti ka le om, {to zna ~i da bi je se nas str na `i ta tre ba lo da bu du za se ja na na po vr {i na ma od 650.000 hek ta ra. In te re so va we ra ta ra za se tvu hleb nog `i ta je po ve }a no naj -

ve ro vat ni je zbog to ga {to je ta kul tu ra naj bo qe pod ne la ovo go di {we vre men ske ne pri li ke, a ima i do bru ce nu na tr ì {tu. Pro fe sor dr Mi ro slav Ma le {e vi} s In sti tu ta za ra tar stvo i po vr tar stvo u No vom Sa du o~e ku je da }e, osim p{e ni ce, je ~am ta ko |e bi ti za se jan na ve }im po vr {i na ma. Uz po vr {i ne ko je }e na pro le }e bi ti za se ja ne ja rim je~ mom i ov sem, to }e bi ti „pri me re ni ja struk tu ra od ove ko ju smo ima li do sa da“. On je do dao da mno gi ra ta ri ima ju ve li ke pro ble me s ora wem, osnov nom ob ra dom i pred se tve nom pri pre mom, ali i sa sa mom se tvom. Po we mu, osim su vog ze mqi {tva ko je je isu {e no ~ak do 120 cen ti me ta ra, naj ve }i pro blem su è tve ni osta ci, po go to vo iza ku ku ru za, pa mno gi pri be ga va ju wi ho vom pa qe wu, {to je, ka ko je na gla sio, i za bra we no za ko nom i {tet no jer uni {tva ve li ku ko li ~i nu or gan skih i hran qi vih ma te ri ja ko je su za o sta le u tim è tve nim osta ci ma. Pro b lem s isu { e n om ze mqom, ka ko je Ma le {e vi} ob ja snio, ve li ki deo po qo pri vred ni ka re {a va upo tre bom te {ke me ha ni za ci je, kao {to su te {ke ta wi ra ~e i raz re |i va ~i, i ta ko uspe va da pri pre mi ze mqi {te za se tvu. – Naj ve }i deo pro iz vo |a ~a ~e ka da se ne {to do go di, od no sno da pad ne ki {a. Na{ je sa vet da se sva ka ko po~ ne pri pre ma ze mqi {ta jer se mo è de si ti da ba{ ta mo pri kra ju ok to bra do |e do ne kog ki {nog pe ri o da ko ji bi mo gao iz ba ci ti ra ta re s wi va na vi {e da na, {to bi do ve lo do dru gog pro ble ma, a to je ka {we we se tve – upo zo rio je Ma le {e vi}. S. Glu{~evi}

Bo qi na svet skoj pi ja ci Ukup na rob na raz me na po qo pri vre de i pre hram be ne in du stri je Sr bi je sa sve tom u pe ri o- du ja nu ar–av gust iz no si la je 2,7 mi li jar de do la ra. U od no su na isti pe riod la ne, iz voz agra ra je bio pet po sto ve }i, dok je uvoz po ras tao 0,6 po sto, ob ja vio je ma ga zin Pri vred ne ko mo re Sr bi je „Kon junk tur ni tren do vi Sr bi je”. Po qo pri vre da i pre hram be na in du stri ja Sr bi je su u pe ri o du ja nu ar–av gust ostva ri le su fi cit u spoq no tr go vin skoj raz me ni od 992,4 mi li o na do la ra, {to je rast od 9,58 po sto u od no su na isti pe riod la ne. Sto pa po kri ve no sti uvo za iz vo zom je 203,8 po sto, a osta va ren je iz voz u vre dan 1,8 mi li jar du do la ra, {to je rast od pet po sto u od no su na isti pe riod la ne. U~e {}e tih

de lat no sti u ukup nom rob nom iz vo zu iz no si 25,1 od sto. Isto vre me no, vred nost uvo za od 887,8 mi li o na do la ra je 0,6 po sto vi {a u od no su na pe riod ja nu ar–av gust 2011, s u~e {}em u ukup nom rob nom uvo zu od 7,2 od sto. Naj va `ni ji pro iz vo di u iz vo zu bi li su ù ti ku ku ruz, u vred no sti od 418 mi li o na do la ra, ma li na „ro land„, smr znu ta – 90 mi li o na, be li {e }er – 88 mi li o na do la ra, sun co kre to vo uqe – 67 mi li o na, bez al ko hol na pi }a – 38 mi li o na. Po struk tu ri iz vo za agra ra, naj za stu pqe ni je su ì ta ri ce s 32,67 od sto, za tim vo }e i po vr }e s 19,2 od sto, pi }a s 8,2 od sto i uqa sa 7,5 od sto. Na uvo znoj stra ni, naj va `ni ji pro iz vo di su si ro va ka fa (68 mi li o na do la ra), ci ga re te (28 mi li o na), ba na ne sve è osta le (26 mi li o na), pro iz vo di za is hra nu (27 mi li o na), po mo ran xe, pa ra dajz i ku ku ruz hi brid (po 14 mi li o na), pre pa ra ti na ba zi ka fe (12 mi li o na ) i osta li pre hram be ni pro iz vo di (14 mi li o na).

PROTEST RADNIKA PP „RATKOVO” OD ATARA DO STANICE MUP-a

Po li ci ja pu sti la trak to re u wi ve NOVINA U PP „BANATSKI DESPOTOVAC”

Si lo s vredan dva mi li o na evra Po mo} nik gra do na ~el ni ka Zre wa ni na Dar ko Ka ran sve ~a no je otvo rio si los Po qo pri vred nog pred u ze }a “Ba nat ski De spo to vac” iz isto i me nog se la, a re~ je o in ve sti ci ji vred noj vi {e od dva mi li o na evra. Ka ran je tom pri li kom oce nio da je to pri mer ka ko je mo gu }e spro ve sti uspe {nu pri va ti za ci ju po qo pri vred nih kom plek sa, a ujed no i sig nal dr à vi da tre ba da po dr ì ta kve ini ci ja ti ve. – Ovo je pra vi put da se mla di za dr è na se lu – re kao je Ka ran. – Otva ra we si lo sa u Ba nat skom De spo tov cu va `no je i za Zre wa nin jer smo po ka za li da mo è do }i do sa rad we po qo pri vred nih pro iz vo |a ~a i ula ga ~a, ali i gra da. Mak si mal no br zo smo us pe li da pro jekt nu do ku men ta ci ju i gra |e vin sku do zvo lu do ve de mo do za vr {ne fa ze. Pred sed nik Od bo ra di rek to ra pred u ze }a “Ba nat ski De spo to vac” Alek san dar Eri} ka zao je da je no -

vo i zgra |e ni si los ka pa ci te ta 15.000 to na. U pla nu je da se na red ne go di ne ura de jo{ ~e ti ri }e li je, od no sno stvo re uslo vi za skla di {te we do dat nih 10.000 to na `i ta ri ca. – Ova go di na je ste bi la lo {a, ali si lo si ni su ba{ pra zni ka ko se o~e ku je. Na da mo se da }e sle de }e go di ne bi ti bo qe i da }e bi ti vi {e po sla za nas – is ta kao je Ere mi}. Po we go vim re ~i ma, je dan od ci qe va iz grad we tih si lo sa je ste pri vla ~e we ko o pe ra ci je ko ja je, ka ko na vo di, u ovom se lu ve li kim de lom bi la za mr la. – Ciq je i da se se qa ci na ne ki na ~in oslo ne na nas, da se me |u sob no is po ma `e mo. Mi }e mo fi nan si ra ti pro iz vod wu, a oni }e ov de osta vqa ti svoj pro iz vod. Za po sli li smo ne ko li ko mla dih qu di iz Ba nat skog De spo tov ca i na me ra nam je da za po sle ni bu du ma hom iz ovog se la, ko li ko god je to mo gu }e – na veo je Ere mi}. @. B.

Ne k a d a { wi rad n i c i PP „Rat ko vo“ iz isto i me nog me sta u oxa~ koj op {ti ni, u po ne de qak su blo ki ra li atar ske pu te ve i ti me spre ~i li po ~e tak se tve na po qo pri vred nom ze mqi {tu, ~i ji je sa da vla snik fir ma „@i to Osi jek“ iz Hr vat ske. Po vod za po nov no oku pqa we i pro t e s te uz blo k a d u atar skih pu te va je zah tev za dru ga ra za po vra }a jem ne ka da {we za d ru ` ne imo v i n e ma win skim ak ci o na ri ma. Zah te vi za vra } a w e ze m qi { ta i pro te sti tra ju ve} pu ne ~e ti ri go di ne i do da nas ni su re {e n a po t ra ` i v a w a ma w in skih ak ci o na ra i ne ka da {wih rad ni ka PP „Rat ko vo“. 2003. go di ne je 207 hek ta ra ze mqi {ta ku p i l a fir m a „Al f a pro met“ iz Oxa ka, ka ko tvr de za dru ga ri, a vla snik fir me je Bo ris Li li}, ta ko |e iz Oxa ka. Bez ob zi ra na ovu ~i we ni cu na ovu fir mu je ukwi `e na ce lo kup na imo vi na od 2.200 hek ta ra ze mqi {ta, ta ko |e po tvrd wi za dru ga ra. Na kon to ga je ovo po q o p ri v red n o pred u ze }e jo{ dva pu ta me wa lo vla sni ka, da bi 2008. Go di ne bi lo ku pqe no od stra ne sa da {weg vla sni ka iz Osi je ka. Pre ovih pre pro da ja u pred u ze } u je bi l o za p o s le n o 200 rad ni ka, a sa da ih ra di 47. Iri t i r a n i ~i w e n i c om da se wi ho vi zah te vi ne re {a va ju, ne k a d a { wi rad n i c i PP

Blo ka da atar skih pu te va tra ja la sve do do la ska oko 50 po li ca ja ca, ko ji su in ter ve ni sa li i na te ra li za dru ga re da uklo ne ba ri ka de „Rat ko vo“ su blo ki ra li atar ske pu te ve da bi spre ~i li, ka ko oni ka `u, da dru gi se je wi ho vu ze mqu. Dva de se tak rad ni ka je sa ne ko li ko vo zi la i svo jim te li ma spre ~i lo me ha ni za ci ju da u|e u wi ve i po~ ne sa se tvom p{e ni ce. Me |u tim blo ka da atar skih pu te va je tra ja la sve do do la ska oko 50 po li ca ja ca, ko ji su in ter ve ni sa li i na te ra li za dru ga -

re da uklo ne ba ri ka de i ne spre ~a va ju se tve ni pro ces. Ne za do voq ni za dru ga ri su se ta da raz i {li, ali su pro te ste na sta vi li u Oxa ci ma is pred zgra de po li cij ske sta ni ce. „Zbog ove in ter ven ci je po li ci je do {li smo pred wi ho vu zgra du da nam ne ko od wi ho vih {e fo va ka `e ko im je dao na log za jed nu ova kvu de -

mon stra ci ju si le. Ta ze mqa je na {a i to mo ra da se shva ti, a ne da nam po li ci ja pre ti pred u zi ma wem dru gih me ra.“- re kla je Ra di ca Fi li po vi}, ne ka da {wa rad ni ca za dru ge, a sa da pen zi o ner. U zah te vi ma za ras kid ugo vo ra o ku po vi ni pred u ze }a, osnov n i ar g u m ent za d ru g a r a je ku po vi na ze mqi {ta u Sr bi ji od stra ne stra nog dr à vqa na. „Mi smo ovaj slu ~aj de taq no pre do ~i li sa da {wem mi ni s tru po q o p ri v re d e, a i Alek san dru Vu ~i }u. U Mi ni star stvu su nam 24. sep tem bra iz da li Re {e we o po vra }a ju ze mqe. Na lo ì li su ka ta stru ne po kret no sti u Oxa ci ma da vra te ze mqi {te u pr vo bit no sta we, a oni od bi ja ju da to spro v e d u“- re ~ i su Ne n a d a Ili }a, ko ji je pred vo dio ovu gru pu za dru ga ra. U Oxa ci ma u ka ta stru ne po kret no sti, do sko ra {wi ru ko vo d i l ac slu ` be Ne b oj { a Ili}, tvr di da je je di ni ko ji mo ` e wi m a da t i na l og za ukwi `bu Re pu bli~ ki ge o det ski za vod i da bez ob zi ra na sve pri ti ske od stra ne za dru ga ra, ova slu `ba u Odà ci ma bez ta k vog na l o g a ne mo ` e spro ve sti ukwi `bu. Ne ka da {wi rad ni ci PP „Rat ko vo“ su na ja vi li na sta vak pro te sta sve dok im se ze mqi {te ne vra ti u vla sni {tvo. S. Miler

Uli ca La ze Na n~i }a ceo dan bez vo de Zbog ra do va na vo do vod noj mre `i, bez vo de }e da nas od 8 do 18 ~a so va bi ti Uli ca La ze Nan ~i }a. Od 8 do 12 ~a so va vo de ne }e ima ti par na stra na Uli ce ca ra Du {a na i uli ce Bra }e Kr kqu{, Ru |e ra Bo {ko vi }a i Ser vo Mi ha qa. Po sto ji mo gu} nost da se, u to ku ra do va, blo ka da vo do vod ne mre `e pro {i ri i na okol ne uli ce. Zbog ra do va „Elek tro voj vo di ne”, da nas }e, od 8.30 do 11.30 ~a so va, bez vo de bi ti Po po vi ca i Pa ra go vo. Pri ja va kva ra i osta le in for ma ci je o ne stan ku vo de mo gu se do bi ti bes plat nim po zi vom na broj te le fo na 0800-333-021.

Toplanine to ple pro be To ple pro be na svim kon zum nim pod ru~ ji ma da qin skog si ste ma za po ~e }e da nas, sa op {ta va ju iz JKP „No vo sad ska to pla na”. Iz ovih pro ba }e bi ti iz u ze te uli ce gde se iz vo de ra do vi na re kon struk ci ji do tra ja log vre lo vo da. Do dat ne in for ma ci je mo gu se do bi ti na bro je ve te le fo na 0800 100 021 (bes pla tan po ziv), 423-712, 420-853, 4881103, 4881-104 i 4881-106, ili na pr vom spra tu Spen sa, u pro sto ri ja ma Od se ka za od no se sa po tro {a ~i ma. A. J.

Od no si se ba {ten ski ot pad Ba {ten ski ot pad da nas }e se od no si ti u Fu to gu, a su tra u Ve ter ni ku. Tra vu, li {}e, gra we, ko rov i sli ~an ot pad gra |a ni tre ba da osta ve ipred svo jih ku }a do 6 ~a so va. Kon tej ne ri za od la ga we krup nog ot pa da bi }e po sta vqe ni u Me snoj za jed ni ci „Ka}” do pet ka u Uli ci na rod ne voj ske kod va {a ri {ta, No vo sad skoj uli ci, Par ti zan skoj uli ci kod ram pe i kod mli na i na kra ju Uli ce Mo {e Pi ja de. Od pet ka do ne de qe kon tej ne ri za ovaj ot pad bi }e po sta vqe ni i u MZ „Bu di sa va” na uglo vi ma uli ca Voj vo |an ske i Par ti zan ske, Pe tra Drap {i na i Vu ka Ka ra xi }a, @e le zni~ ke i Pe te fi [an do ra. A. L.

Novosadska sreda10.oktobar2012.

Do kle ki {a po sku pqe wa?

}a oti}i gore za 30 posto. Ako to prevedemo na srpski, odnosno u pare, karta u gradskom prevozu }e umesto 45 biti 50 dinara, dok }e odno{ewe sme}a, po ~lanu doma}instva, sa gotovo 95 poskupeti na 122 dinara. Mogle su se ~uti i najave i da bi „Radosno detiwstvo” trebalo da digne cene i to za ~ak 40 procenata, ali do toga, jo{ uvek, a neki bi rekli i hva-

la Bogu, ne}e do}i. Dakle, poskupqewa se niù, a plata prose~nog sugra|anina se ili srozava ili tapka u mestu. Najavqeni let cena bi}e novi {amar za ionako mr{avi ku}ni buxet Novosa|ana, pa se mogi pitaju {ta i kako daqe. Bi}e kako biti mora, jer mnogi }e kukati, ali }e se na kraju nekako sna}i, jer za neke stvari para prosto mora da bude. To je, naàlost, na{a realnost i iz ove koè se ne moè. Pitawe je samo dokle? B. Markovi}

V remeploV

No vi Sad do bio pr vu po {tu Jo{ 1812. go di ne je Jo sif Pa uz, su di ja, pred lo `io Iz bor nom gra `dan stvu (va ro {koj skup {ti ni) da u No vom Sa du otvo ri po {tan sko zva we. To isto tra `i le su 1840. i pra vo slav na i ka to li~ ka tr go va~ ka kom pa ni ja. Ko na~ no, 10. ok to bra 1852. No vi Sad je do bio svo ju po {tu, za pra vo fi li ja lu po {te u Pe tro va ra di nu ko ja je po ~e la rad jo{ 1753. Po {ta je vi {e pu ta bi la pre se qa -

va na. Pr vo je bi la sme {te na u ma wem lo ka lu u Te me rin skoj uli ci, tri sto ti ne me ta ra da le ko od sta ni ce di li `an se (na me stu da na {we pa la te Ma ti ce srp ske). Po tom je pre se qe na u da na {wu [a fa ri ko vu uli cu, a ka sni je u @e le zni~ ku. Na kra ju, 1899. sa da ve} „sta ra po {ta” bi la je sme {te na u zgra du do ta da {weg ho te la „Cen tral” na da na {wem Tr gu mla de na ca. N. C.

Da nas po ~i we „Kam pus fest” Pr vi stu dent ski fe sti val kul tu re „Kam pus fest”, ko ji su stu den ti No vo sad skog uni ver zi te ta pri re di li za svo je ko le ge, ali i za osta le su gra |a ne, otva ra se da nas u 12 ~a so va na Tr gu Do si te ja Ob ra do vi }a, na stu pom ho ra „Ju ven tas”. Kam pus }e, do pet ka, bi ti ga le ri ja, bi o skop, po zo ri {te, gra di li {te i ko cert na dvo ra na. Pod slo ga nom „Oku pa ci ja kam pu sa” stu den ti su na 11 punk to va pri pre mi li raz li ~i te pro gra me ko ji sva kog da na po ~i wu u 10 ~a so va i tra ju do po no }i. U pre po dnev nim ~a so vi ma or ga ni zo va ne su ra di o ni ce na ki ta, stri pa, re ci kla `e, ma ~e va wa i gi ta re, a po pod ne je re zer vi sa no za stu dent ske i ani mi ra ne fil mo ve, ~i ta we po e zi je uz gi ta ru i stu dent ske pred sta ve. Ve ~e ri su re zer vi sa ne za mu zi~ ki pro gram, a po sled wi dan fe sti va la za kqu ~i }e kon cert no vo sad skih ben do va. J. Z.

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

SUTRA JESEWI SAJAM ZAPO[QAVAWA NA SPENSU

[an sa za {i va ~e, kro ja ~e, ugo sti te qe Sa jam za po {qa va wa ko ji se odr `a va su tra u za pad nom ho lu Spen sa od 10 do 15 ~a so va po nu di }e ne za po sle ni ma oko 200 slo bod nih ra dih me sta. Na spi sku or ga ni za to ra tri de se tog Saj ma po re du, no vo sad ske fi li ja le Na ci o nal ne slu `be za za po {qa va we, ima oko 30 po slo da va ca. Po re ~i ma na ~el ni ka NSZ Mi o dra ga Dra `i }a i ovaj put na {tan do vi ma po slo dav ca nu di }e se po slo vi u pro iz vod nim, tr go va~ kim, uslu `nim i dru gim de lat no sti ma za gra |a ne sa raz li ~i tim ste pe ni ma obra zo va wa. Po red uobi ~a je nih po nu da za po slo ve ko mer ci ja li sta, age na ta pro da je i osi gu ra wa, po slov nu sre }u ovaj put mo gli bi pro na }i i rad ni ci u obez be |e wu, {i va ~i, kro ja ~i, tr gov ci, ugo sti te qi i po qo pri vred ni teh ni ~a ri. - No vi na na su tra {wem Saj mu bi }e {tand pro jek ta sa mo -

za p o { qa v a w a „Bi z nis mla d i Sr bi je”. Mla di kroz ovaj pro gram mo gu do bi ti po voq ni je kre di te za otva ra we sop stve nih fir mi od onih ko ji se ina ~e nu de na tr `i {tu - re kao je Dra `i}.

U tr ci i 30 tak mi ~a ra iz ino stran stva

Pre mi je ra fil ma „Led” Je le ne Baji}Jo ~i} odr à }e se su tra u 20 ~a so va u bi so ko pu „Are na si ne pleks„, a „Are na„ u sa rad wi s na {im li stom po kla wa tri pu ta po dve kar te ~i ta o ci ma ko ji se da nas od 12 do 12.05 ~a so va pr vi ja ve na br oj te le fo na 528-765. U osno vi dram skog za ple ta fil ma je dva de se to go di {wi se qak Mi li vo je, ko ji ì vi s maj kom Sta nom, de da @i vo ti jem i ba bom Sa ve tom u {u ma dij skom se lu Ra do mi qe. Rad wa je sme {te na u 1976. go di nu, u epo hu la `nog bla go sta wa Ju go sla vi je po sled we de ce ni je Ti to vog ì vo ta. Kob i slut wa tra gi~ ne po gi bi je we go vog oca u Maj da nu de set go di na ra ni je, raz di re i pr o ga wa Mi li vo ja. Pri kri ve na qu bav we go ve maj ke s ga star baj te rom Mi ro sla vom po ja ~a va dra ma ti ku i ne iz ve snost we go vog pre vr ta wa po pr o {lo sti.Glu ma~ ku po sta vu ~i ne Mom ~i lo Ota {e vi}, Ne la Mi ha i lo vi}, Ve li mir Ba ta @i vo ji no vi}, Ne nad Je zdi} i Ol ga Oda no vi}. J. Z.

- Or ga ni za ci ja ju bi lar nog 20. No vo sad skog ma ra to na u ve li koj me ri je pri ve de na kra ju, na da mo se da }e sve pro te }i u naj bo qem re du i da }e se {to vi {e No vo sa |a na, ali i dru gih gra |a na Sr bi je pri ja vi ti za tr ke - re kao je pred sed nik Skup {ti ne gra da Si ni {a Se vi} na ju ~e ra {wem sa stan ku Or ga ni o za ci o nog od bo ra ove ma ni fe sta ci je. Ma ra ton se odr `a va u ne de qu, 14. ok to bra, a ka ko je na ja vio pred stav nik or ga ni za to ra Mi lan Dol ga, po red srp skih spor ti sta o~e ku je se i oko 30 tak mi ~a ra iz 12 ze ma qa. - Go sti nam do la ze iz [kot ske, Ma |ar ske, Bo sne i Her ce go vi ne, Hr vat ske i dru gih ze ma qa - ka `e Dol ga.- Ove go di ne smo uve li no vu dis tan cu, od no sno tr ku i to od 30 ki lo me ta ra. Po red to ga, u pro gra mu su i tr ke za pu ze }e be be, de cu pred {kol skog uz ra sta, osnov ce i sred wo {kol ce, ali one ni su tak mi ~ar skog ka rak te ra, ve} tr ke za do voq stva. Pod se tio je da je po di za we bro je va za tr ke u ho te lu „Voj vo di na” u su bo tu, 13. ok to bra, od 17 do 20 ~a so va i u ne de qu, od 8 do 10.30 ~a so va. Start ma ra to na je na Tr gu slo bo de u 10 ~a so va, a tra sa glav ne tr ke ide kroz Zmaj Jo vi nu uli cu, Du nav sku, Kej `r ta va Ra ci je, Bu le var ca ra La za ra, Uli cu dr Si me Mi lo {e vi }a, Ji re ~e ko vu, Fru {ko gor sku, Bu le var de spo ta Ste fa na, kroz Bal za ko vu, 1300 ka pla ra i Ive An dri }a do Bu le va ra Evro pe, Fu to {ke uli ce, Fu to {kog pu ta, No vo sad skog pu ta do se ma fo ra na ula zu u Ve ter nik i na zad istom ru tom. G. ^.

Is kqu ~e wa stru je

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

No vi Sad: od 8 do 12 sa ti Voj vo |an ska 1, od 8 do 13 sa ti Do à \er |a 30-34, 58-78, 33, An to na ê ho va 24-30, 15-35. Srem ska Ka me ni ca: od 8.30 do 11.30 ~a so va deo Fru {ko gor skog pu ta od okret ni ce do re sto ra na „â rob wak”, deo Sta ro i ri {kog pu ta. Srem ski Kar lov ci: od 8.30 do 11.30 sa ti Srem ska 2-50, 1-3, M. Stra ti mi ro vi }a 34-142, 27131, Be o grad ska 2-6, 1-23, Jo va na @i va no vi }a 2-38, 1-27, Vi no gra dar ska 2-38, 1-27, Za gre ba~ ka 2-16,

NSZ sa ve tu je ne za po sle ne gra |a ne da pre do la ska na Sa jam pro |u Obu ku za ak tiv no tra `e we po sla u or ga ni za ci ji no vo sad ske fi li ja le, ka ko bi se na naj bo qi na ~in pred sta vi li po slo dav cu. A. L.

NA 20. NOVOSADSKOM MARATONU

Kar te za pre mi je ru fil ma „Led”

„KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. M. Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

hronika

„DNEVNIK” I „ARENA” POKLAWAJU

NOVOSADSKI VODI^ POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

“Par king ser vis” }e to kom Saj ma auto mo bi la, od da nas do 14. ok to bra, or ga ni zo va ti par ki ra we u Haj duk Veq ko voj uli ci, na uglu Haj duk Veq ko ve i No vo sad skog saj ma, u Uli ci No vo sad skog saj ma iz me |u Haj duk Veq ko ve i pla toa kod re sto ra na “Me da qa”, na pla to i ma iz me |u Mi ~u ri no ve i Haj duk Veq ko ve i u Mi ~u ri no voj. Na ovim lo ka ci ja ma se na la zi pre ko 800 par king me sta ko ja }e bi ti pod na pla tom od 8 do 20 ~a so va po ce ni od 250 di na ra za ceo dan. Za sta na re u uli ca ma ko je su pod na pla tom va `e sta nar ske par king kar te. “Pa uk” slu `ba }e ra di ti po ja ~a no, u sa rad wi sa sa o bra }aj nom po li ci jom, sa o bra }aj nom i ko mu nal nom in spek ci jom, ka ko ne bi do la zi lo do gu `vi usled ne sa ve snog i po gre {nog par ki ra wa. A. Va.

Telefoni: 021 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE d narednog meseca poskupquje gradski prevoz i to za 11 O procenata, dok }e odno{ewe sme-

Obez be |en par king za vre me saj ma

1-23, Iva na Fi li po vi }a 14-76, 1369, Pu {ki no va 2-16, 1-11, Mak sim Gor ki 1, S. Mar ko vi} 2-30, 1-19, Kar lo va~ kog mi ra 2-60, 1-47, Okru gi }a 2-8, 1-11, Gro bqan ska 2-16, Ma to {e va 6-76, 11-21, Crp na sta ni ca. Ka}: od 8 do 11 sa ti pred u ze }a „Ku no vac”, „Goj ko”, Ka} ki vi no gra di; od 11.30 do 13.30 sa ti Ka} ka {u ma, Crp ka Vr bak. Ra ko vac: od 8.30 do 13 sa ti @e le zni~ ka uli ca i oko li na.Su sek: od 8.30 do 13 sa ti deo vi kend na se qa Ko ru {ka.

NOVOSADSKA HrONIKA

sreda10.oktobar2012.

\e ri }eva ostav ka, za v. d. uprav nika Ma ca Uprav ni od bor Po zo ri {ta mla dih predlo`io je si no} glum ca Dra ga na Ma rin ko vi }a Ma cu za vr {i o ca du `no sti uprav ni ka ove usta no ve kul tu re. Do sa da {wi di rek tor Zo ran \e ri} pod neo je ostav ku na me sto uprav ni ka, ka ko je na veo, iz li~ nih raz lo ga. Na sed ni ci Skup {ti ne gra da, za ka za noj za su tra, od lu ~i }e se o ime no va wu uprav ni ka. A. J.

„DNEVNIK” I „ALNARI” POKLAWAJU

„Brod hi qa du sno va” Iz¬da¬va~ ka ku¬}a “Al na ri” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red ¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge utor kom, sre dom i ~e tvrt kom. Dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se pr va ja¬ve da nas od 14 do 14.05 ~a¬so¬va na broj te¬le¬fo¬na 528-765, a do sa da u ovoj ak ci ji ni su bi li do bit ni ci, bi }e da ri va ni pri¬me¬rkom kwi ge „Brod hi qa du sno va” Li je Fle ming, u iz da wu „Al na ri ja“. Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u kwi `a ri “Vul kan”, Zmaj Jo vi na 24. Za Mej Smit i we nog mu `a ukr ca va we na Ti ta nik pred sta vqa po ~e tak ne ve ro vat nog pu to va wa

ko je }e wih i wi ho vu be bu Elen od ve sti iz si ro tiw skog kra ja Bol to na u ze mqu mo gu} no sti o ko joj sa wa ju. Me |u tim, ka da na za pre pa {}e we svih ne u ni {ti vi Ti ta nik po~ ne da to ne, Smi to vi ume sto ostva re wa sno va do `i vqa va ju no} nu mo ru. U po sled wem tre nut ku Mej do spe va u ~a mac za spa {a va we, iz gu biv {i iz vi da mu `a i k}er ku. Ipak, ne ko li ko tre nu ta ka ka sni je, ka pe tan Smit li~ no u ~a mac do no si be bu i pre da je je Mej – ko ja, u pot pu nom mra ku i van se be, ve ru je da je be ba we na Elen. A. Va.

Blo ka da Du na va jo{ pod zna kom pi ta wa Rad ni ci „Du nav gru pa agre ga ti„ da nas bi tre ba lo da do bi ju jo{ dve dnev ni ce za bo ra vak na bro do vi ma, ko je su im obe }a ne u do go vo ru sa vla sni kom fir me Du {a nom Bo ro vi com. Tim do go vo rom pre osam da na pre sta la je blo ka da Du na va, a rad ni ci ma je obe }a na upla ta ~e ti ri za ra de i ~e ti ri ukr ca va wa, {to do da nas ni je do kra ja ipu we no. - Raz go va rao sam sa Bo ro vi com, i on nam je da nas obe }ao upla tu za

dva ukr ca va wa ko ja nam du gu je. Ako se to ne de si, ima }e mo str pqe wa jo{, dan ili dva i on da kre }e mo u po nov nu blo ka du Du na va re kao je pred stav nik rad ni ka No vi ca Cvet ko vi}. Vla snik fir me je do sa da is pla tio ~e ti ri za ra de i dva ukr ca va wa, a do 5. no vem bra se oba ve zao da }e rad ni ci ma upla ti ti jo{ dve za ra de i dva ukr ca va wa. A. L.

DaNas U GRaDU BioSKoPi Arena: „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Eropi” (sinhronizovano-12.10, 14.10), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12.30, 12.45, 14.30, 14.45, 16.15, 16.30, 20.40), „Uspon mra~nog viteza” (21.15), „Nedodirqivi” (18.20), „Vanzemaqci u kom{iluku” (16.05), „Bornovo nasle|e” (20.10), „Hrabra Merida” (12, 12.15, 14, 14.15, 16, 16.20, 18.10), „Pritajeno zlo: Osveta” (20.30), „Meda” (18.05, 20, 22.35), „Imate li znawe za drugo stawe” (22.25), „Uhvati ritam 4: revolucija” (20.30), „Sudija Dred” (18.30, 22.10), „96 sati: Istambul” (18.15, 20.15, 22.15), „Hotel Transilvanija” (12.20, 14.20, 16.10, 18)

PoZoRi[tA Srpsko narodno pozori{te: Scena „Pera Dobrinovi}” drama „Ujkin san” (19.30)

MUZeJi Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 14 sati i od 18 do 22 ~asa, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije

RO\ENI U no vo sad skom po ro di li {tu od po ne deq ka u 7 sa ti do ju ~e u isto vre me ro di le su: DE VOJ ^I CE: Ma ri na [tbac – Aram ba {i}, Emi na Itaj, Alek san dra Le va kov, Mir ja na Ob ro vac, Ra da Ste va no vi}, Je le na Ili}, Na ta {a Jo va no vi} iz No vog Sa da, Isa u ra Pa ro {ki iz Ka }a, Sun ~i ca Bar na – Ho ra ~ek iz Fu to ga, Har gi ta Bo cor iz Zma je va, Bi qa na Plav {i} iz Be o ~i na, Sil va na Gru ji} iz Ku cu re, Alek san dra Ili} iz Som bo ra, Oqa Vra nac iz Ob rov ca, Je le na Pu dar iz Gaj do bre, Iva na Bo ti} iz Zma je va, DE ^A KE: Ma ja Pa vlo vi}, Ja dran ka Di mi tri je vi}, Gor da na Mo rav ski, Je le na Ra din, Da ni je la Mu `da lo, Ja go da Ra du, Mir ja na Si qa no ska iz No vog Sa da, Mi ra Ba bi} iz Si ri ga, Aman da Haj re di no vi} iz Be o ~i na, Je le na Vu ke li} iz Ba~ ke Pa lan ke.

saHRaNE Na Grad skom gro bqu u No vom Sa du da nas }e bi ti sa hra we ni:S Ve li mir Ni ko le Ni ko li} (1929) u 11.15 ~a so va, Slo bo dan Goj ka Ma ri} (1948) u 12, Dar ja Gru je [e gu qev (1952) u 12.45, Vi to mir La za ra Te o do ro vi} (1930) u 13.30, \or |e Slo bo da na Pe ri} (1970) u 14.15 i Mi lan Ise Ne nin (1935) u 15.45 ~a so va. Na cen tral nom gro bqu u Fu to gu bi }e sa hra wen ^e do Du {a na ]u li brk (1960) u 15 ~a so va.

DNEVNIK

U DOMOVIMA ZDRAVQA SVE VI[E PACIJENATA

Pre hla da na pu ni la or di na ci je Na gla vre men ska pro me na i po vra tak de ce u ko lek ti ve uslo vi lo je gu `ve u or di na ci ja ma kod le ka ra op {te prak se i na pe di ja trij skom ode qe wu. Naj ~e {}e su in fek ci je gor wih re spi ra tor nih in fek ci ja, od ko jih od ra sli obo qe va ju tri do pet pu ta go di {we, dok de ca obo qe va ju ~e ti ri do se dam pu ta u to ku go di ne. De ca u de~ jim ko lek ti vi ma mo gu da se raz bo le i do de set pu ta go di {we. Ka pqi~ na in fek ci ja se br zo {i ri, te je neo p hod no u pot pu no sti „pre le `a ti” pre hla du ka ko se ne bi vra ti la i pre ne la na osta le u okru `e wu. - Ima mo po ve }an broj bo le snih ma li {a na, {to je o~e ki va no u ovo do ba go di ne i ~im de ca kre nu u vr ti }e i {ko le to je pri rod na po sle di ca bo rav ka ve }eg bro ja wih na istom me stu. Dnev no se po le ka ru pre gle da iz me |u 30 i 50 de ce. Uglav nom su

u pi ta wu re spi ra tor ne in fek ci je, a po ja vi se i po ko ji slu ~aj sto ma~ nog vi ru sa - re kla je pe di ja tar iz no vo sad skog Do ma zdra vqa dr Qi qa na [a ran.

I u or di na ci ja ma op {te me di ci ne od ra sli se u ve }em bro ju `a le na simp to me pre hla de, kao i zbog bo lo va u ko {ta no-zglob nom si ste mu, a hro ni~ ni pa ci -

ZASEDAO SAVET ZA KOMUNALNE POSLOVE SKUP[INE GRADA

VE^ERAS U NOVOSADSKOM KLUBU

Pro mo ci ja kwi ge „[o rom {aj ke, a Du na vom ~e ze” Pro mo ci ja kwi ga afo ri za ma „[o rom {aj ke, a Du na vom ~e ze” Vla di mi ra Po pi na, ~i ji je pse u do nim Sa va Po du na vac, bi }e pred sta vqe na ve ~e ras u 18 ~a so va u No vo sad skom klu bu, Zmaj Jo vi na uli ca 3/1. U osvr tu na kwi gu, so ci o log kul tu re pro fe sor Rat ko Bo ò vi} na vo di da stva ra la {tvo Vla di mi ra Po pi na uver qi vo sve do ~i „da se afo ri zam za pam }e we i uva à va we te me qi na bo ga tom ì vot nom is ku stvu, na fi lo so fi ji eg zi sten ci je i ko he rent noj vi zi ji sve ta”. Vla di mir Po pin ro |en je 1927. go di ne u Sla von skom Bro du, a di plo mi rao je na Prav nom fa kul te tu u No vom Sa du. Oba vqao je raz ne du `no sti u sa ve znim i po kra jin skim

Usvojene iz me ne od lu ke o par ki ra li {ti ma

or ga ni ma upra ve, po li ti~ kim i dru {tve nim or ga ni za ci ja ma, a u pen zi ji je od 1983. go di ne. Ka ko je i sam na veo u kwi zi, sve do „zre lih go di na” ni je se oku {ao u pi sa wu afo ri za ma, a da na {wu si tu a ci ju na zi va ide al nom za wi hov pro cvat. Ve ~e ras }e o kwi zi go vo ri ti pro fe sor Rat ko Bo `o vi}, Sa vo Mar ti n o vi}, Pa vle Ma l e {ev, Alek s an dar \i vuq s kij, Bor da{ \e ze, Si ma Ma ti} i Dra gan Ko ji}. Afo r i z me iz kwi g e ka z i va } e dram ski umet nik Bo {ko Pe trov. U pro gra mu }e na stu pi ti i vo kal na gru pa No vo sad skog klu ba. Iz da va~ ove kwi ge je „Ti ski cvet” iz No vog Sa da. A. J.

Sa v et za ko m u n al n e de l at n o s ti Skup { ti n e gra d a usvo j io je ju ~ e pred l og od l u k e o iz m e n a m a i do p u n a ma od l u k e o jav n im par k i r a l i { ti m a u gra d u, ko j im se ume s to do s a d a { we do p lat n e kar t e, pro p i s u j e po s eb na ce n a par k i r a w a. Raz l og za iz m e n e pro i s t e k le su iz po t re b e uskla | i v a w a te od l u k e sa Za k o n om o ko mu n al n im de l at n o s ti m a. Pri h va } en je pred l og da se „Ju g o a l a t u” u ste ~ a j u ot p i { e dug od 23, 4 mi l i o n a di n a r a pre m a „No v o s ad s koj to p la n i”, a dru g i deo du ga u istom iz n o s u , da „Ju g o a l at”iz m i r i za tri me s e ca, po s le usva j a w a pla n a re o g ra n i z a c i j e pred u z e } a u ste ~ a j u. Na su tra {we za se da wu grad skog par la men ta na }i }e se i pred log Sa ve ta da se Grad od rek ne svo ji ne nad gra |e vin skim ze mqi {tem na Bu le va ru voj vo de Ste pe ( No vo na se qe) od 11.142 kva dra ta u ko rist ne ma~ kog tr go vin skog lan ca „Lidl”. Nem ci su po po ~e toj ce ni na li ci ta ci ji u ju nu ove go di ne ku pi li par ce lu za oko 187, 4 mi li o na di na ra ra di iz grad we me ga mar ke ta. Z. Deli}

U FUTO[KOM PARKU

telefoni VA@niJi BRoJeVi Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 0800 -300-330 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i Pr 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APoteKe No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

jen ti ko ji ima ju pro ble ma s vi so kim krv nim pri ti skom zbog vre men skih pri li ka ose }a ju po ja ~a ne te go be. Le kar ka Sve tla na Ma le {e vi} ka è da je na po god ni ji sa vet za hro ni ~a re da re dov no uzi ma ju svo ju te ra pi ju i da sma we dnev ne ak tiv no sti dok se or ga ni zam ne na vik ne na po sto je }e kli mat ske uslo ve. [to se ti ~e vi ru znog sta wa dr Ma le {e vi} na po mi we da pa ci jen ti ne uzi ma ju an ti bi o ti ke na svo ju rur ku, jer on da or ga ni zam po sta je ot po ran i ne re a gu je na ade kvat nu te ra pi ju. - Ni je za bri wa va ju }e ako pre hla da tra je tri do pet da na i uko li ko je tem pe ra tu ra is pod 38 ste pe ni, ali ako po tra je du è to sta we pre hla de i vi so ke tem pe ra tu re, po treb no je po tra ì ti sa vet le ka ra - ob ja sni la je na {a sa go vor ni ca. I. Dragi}

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSi Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

Na sta vqe na re kon struk ci ja sta za Po ~e la je dru ga fa za re kon struk ci je sta za u Fu to {kom par ku, a ka ko je jo{ ra ni je na ja vqe no, ceo po sao bi tre ba lo da bu de go tov do kra ja go di ne. To kom pr ve fa ze za vr {e no je po sta vqa we be ha to na na oko 1.700 od ukup no 3.245 kva dra ta sta za. Po me nu ti po sao fi nan si ra Grad ska upra va za za {ti tu `i vot ne sre di ne sa oko 17 mi li o na di na ra, a oba vqa ga „Grad sko ze le ni lo”. Be ton ske sta ze ~i ne po lo vi nu sta za u ovom spo me ni ku pri ro de, a po sled wa po prav ka ura |e na je 2005. go di ne. Osta tak ~i ne as falt ne sta ze, ko je su rad ni ci „Pu ta” pre svu kli no vim slo jem as fal ta. To kom ra do va park je otvo ren za po se ti o ce, a za tva ra ju se sa mo oni de lo vi ko ji se

Fo to: R. Ha yi}

tre nut no ra de.Fu to {ki park pro sti re se na ukup no osam hek ta ra, a od lu kom Skup {ti ne gra -

NA SEDNICI SAVETA ZA BUYET I FINANSIJE

Ob ve zni ce trn u oku ra di ka li ma

Na pr voj sed ni ci Sa ve ta za bu xet i fi nan si je ~la no vi su usvo ji li iz ve {taj o re vi zi ji za vr {nog ra ~u na Gra da No vog Sa da za 2010. go di nu, kao i pred log od lu ke za za vr {ni ra ~un za 2011. go di nu. Pred stav nik Sa ve ta iz re do va Srp ske ra di kal ne stran ke (SRS) re kao je da wi ho vi od bor ni ci ne }e gla sa ti na Skup {ti ni gra da ni za je dan pred log od lu ke, jer sma tra ju da je u iz ve {ta ju za 2010. go di nu uo~e no 20 kr {e wa za ko na. O{tra po le mi ka se po ve la oko pro {lo go di {weg za vr {nog ra ~u na, a SRS-u su trn u oku ob ve zni ce ko ji ma se grad za du `io. Oni su iz ra zi li sum wu da je taj no vac po tro {en za ne ke dru ge svr he. Me |u tim, ^lan Grad skog ve }a za du `en za fi nan si je De jan Man di} is ta kao je da se no vac od ob ve zni ca na la zi na ra ~u nu ban ke i da }e on is kqu ~i vo bi ti utro {en za ka na li za ci ju i za vr {e tak ra do va na Bu le va ru Evro pe. Q. Na.

da od 2006. go di ne je kao pri rod no do bro svr stan u tre }u ka te go ri ju za {ti te. B. M.

Pre da va we i kon cert Pre da va we „Iz vo |a~ ka prak sa ra ne mu zi ke da nas - isto rij ski in stru men ti, iz vo |a~ ke teh ni ke 17. i 18. ve ka, iz vo |e we ukra sa i ge ne ral bas” bi }e odr `a no da nas u 10 ~a so va u Mul ti me di jal nom cen tru Aka de mi je, \u re Jak {i }a 7, u okvi ru pro jek ta „Ra na mu zi ka i isto rij ska iz vo |a~ ka prak sa” Aka de mi je umet no sti u No vom Sa du. Pre da va ~i su Da rio Lu i zi i Kon stan sa Rik. Istog da na u 19.30 ~a so va u Ga le ri ji Ma ti ce srp ske bi }e pri re |en kon cert Da ria Lu i za (vi o li na) i Kon stan se Rik (~em ba lo). Kon cert se re a li zu je u okvi ru Da na ba rok ne mu zi ke, u sa rad wi sa Voj vo |an skim udru `e wem za ra nu mu zi ku - VE MA. I. D.

„DNEVNIK” I „LAGUNA” DARUJU ^ITAOCE

„Pu to va we jed nog slo na” Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a „La¬gu¬na„ u sa¬rad¬wi s „Dnev¬ni¬kom„ u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ru je ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se pr va ja¬ve na broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sa da ni su do bi ja li kwi ge u ovoj ak ci ji, do¬bi¬ti kwi gu „Pu to va we jed nog slo na“ @o zea Sa ra ma goa. Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u kwi `a ri “La gu na”, u Uli ci kra qa Alek san dra 3, gde mo gu na }i i osta la iz da wa ove iz da va~ ke ku }e. Za di vqu ju }a pri ~a o slo nu, we go vom ~u va ru i wi ho vom pu to va wu po sred wo ve kov noj Evro pi za sno va na na isti ni tom do ga |a ju. Go di ne 1551. por tu gal ski kraq @o ao III po slao je nad voj vo di Mak si mi li ja nu neo bi ~an svad be ni dar: jed nog in dij skog slo na u prat wi we go vog ~u va ra, ko ji su do tad ~a mi li za ne ma re ni na dvor skom ima wu u Li sa bo nu. N. R.

vOJvOdinA

dnevnik

sreda10.oktobar2012.

ПО ОЦЕ НИ НЕ ЗА ВИ СНОГ СИН ДИ КА ТА ГРАД СКЕ УПРА ВЕ У ЗРЕЊАНИНУ

Но ва власт спо ји ла не спо ји во

Са да шњи ко лек тив рум ске Гим на зи је „Стеван Пузић”

ЗНА ЧА ЈАН ЈУ БИ ЛЕЈ ПРО СЛА ВЉЕН У РУ МИ

Сто го ди на Гим на зи је

РУ МА: Гимназија „Стеван Пузић“ у Руми, свечаном академијом, обележила је значајан јубилеј, 100 година од свог оснивања. На иницијативу тадашњег градског већника Ђуре Стајића, основана је 1912. године и док су се смењивале друштвене и политичке прилике на овим просторима, у овој школи је матурирало 6.912 ученика, од којих су многи познати културној, политичкој и научној јавности. Овој гимназији служи на част што су у њеним клупама седели Бра на Црн че вић, Јо ван Јо ви чић, Ни ко ла Дре но вац, Слав ка Пе тро вић Сре до вић, Са ва Јан ко вић, Алек сан дар Бер чек и многи други. Свечану академију је отворио садашњи директор ове образовне установе Ра до слав Чвор ков и том приликом пожелео румској гимназији много успешних будућих деценија образовања и васпитања младих нараштаја. - Стогодишњи јубилеј румске Гимназије част је и понос свих њених ђака и професора. Сто година ове установе је велики допринос развоју образовања и културе, не само Руме, већ и свих делова Срема, из којих су од самог њеног постојања долазили ђаци да се у њој школују. Прва мала славенскаја гимназија у ствари је старија од Карловачке гимназије и да смо имали континуитет сигурно бисмо били најстарија образовна установа у Србији, јер први дужи развој школ-

ства у Руми датира из 1756. године - поносно истиче професорица историје Бра ни сла ва Ко ње вић. Помоћник министра просвете Зо ран Ко стић уручио је директору гимназије плакету и нагласио како је ова установа и поред свих реформи школства, успела да истраје свих 100 година и изведе на прави пут бројне данашње и некадашње стручњаке у разним областима. - Као и данас, и ми смо крајем 50-тих, почетком 60-тих година прошлог века имали у гимназији четири мешовита разреда општег образовања и бројне секције које смо могли да похађамо, матура се тада 1961. године прослављала скромно у кругу породице, а на екскурзијама смо пропутовали целу Југославију. У сећању ће ми остати гимназијске игранке, које су се одржавале сваке недеље од 16 до 20 часова, у свечаној сали школе, под будним оком дежурног наставника - са сетом прича бивша ученица ове школе Ру жи ца Ко та рац. Данас то све има неки урбанији и модернији тон и садашња ученица Је ле на Жар ко вић истиче како већ сад види да је добила адекватно образовање, потребно за наставак даљег школовања. Поред свечане академије, јубилеј је обележен и промоцијом Споменице и изложбом фотографија које представљају историјски пут ове образовне установе. М. Ма ру шић

ЗРЕ ЊА НИН: Начин организације Градске управе у Зрењанину, усвајањем нове одлуке о њеном деловању, враћен је десет година уназад, оценио је јуче Независни синдикат градске управе и подсетио да је далеке 2002. била слична организација Општинске управе, са четири одељења и две службе. Сада се, оцењује синдикат, отишло и корак даље тиме што су спојена постојећа одељења и службе и образоване нове организационе јединице, чији послови уопште нису сродни према врсти, међусобној повезаности и обиму. Тако су, примера ради, спојена велика одељења попут урбанизма и имовинско - правних и стамбених послова, што није логично по Закону о планирању и изградњи, а спојени су и посло-

ви инспекцијског надзора и комуналне полиције која, иначе, мора бити самосталан орган. Одлуком нове градске власти, предвођене Српском напредном странком и Социјалистичком партијом Србије, спојена су и оба кабинета – градоначелника и председника Скупштине града, са обезбеђењем и помоћно - техничким пословима и чак информационо - комуникационим технологијама. - Какве капацитете, стручне и радне способности, треба да има начелник неке од гломазних нових организационих једниница? Најдрастичнији пример је ново Одељење урбанизма, где начелник треба да буде инжењер и правник. Зашто се у циљу модернизације и ефикаснијег функционисања локалне самоу-

праве и обављања сродних послова из одређених области, као код већине других градова и општина у Србији, није ишло на формирање секретаријата, одељења и одсека, или више посебних градских управа – упитао је члан Извршног одбора Не зависног синдиката градске управе Ми о драг Бо гу но вић. Како је навео, следећи корак биће доношење правилника о унутрашњој организацији и систематизацији Градске управе. - Сматрамо да се приликом његове израде морају обавезно затражити предлози и мишљења стручних одељења и служби, чији запослени имају вишегодишње искуство у раду Градске управе, као и оба синдиката – истакао Ж. Ба ла бан је Богуновић.

ПО РО ДИ ЦА ЈО ВА НО ВИЋ ЗИ МУ ДО ЧЕ КУЈЕ У ПРИ ВРЕ МЕ НОМ СМЕ ШТА ЈУ

На пр о ле ће но ва ку ћа

ШИД: Због пожара који је уништио породичну кућу То ше Јо ва но ви ћа у Улици Сремског фронта 76 у Шиду, ова породица, са двоје мале деце и трећим на путу, уместо под шатором, где су живели осам дана, зиму ће дочекати у привременом смештају. Хуманом одлуком председника општине Шид Ни ко ле Ва си ћа, ова породица добила је смештај у кући која припада општини. - Пре осам дана изгорела ми је кућа, због лоше инсталације. Пожар је избио код струјомера, а срећа што нико није био у кући. Кућа је изгорела, а после пожара покушао сам да очистим неку од просторија и видео сам да је то немогуће. Зато смо одлучили да се сместимо под шатор. Ту смо спавали осам дана. Отишао сам у општину Шид и поднео захтев Општинском већу да ми помогне око решавања овог мог проблема. Председник општине Шид Никола Васић примио је овај захтев и одмах је реаговао. Члан општинског већа и комисије за располагање друштвеним власништвом Де јан Ло га ру шић на додели привременог стана каже: - Тоша се обратио и председнику за социјална питања Цвет ку Ра ки -

То ша Јо ва но вић с по ро ди цом и Де јан Ло га ру шић

ћу, а ми смо потом интервенисали, тако што смо, у Улици Светог Саве у општинској кући, нашли за њега привремени смештај. Данас породица Јовановић може бити сигурна да ће зиму провести овде, а на пролеће реконструисаћемо њихову кућу. Сви ћемо се укључити у ову акцију, јер је кућа тотално изгорела. Ова породица је остала без ичега, јер су згореле и све ствари. Тоша је,

иначе, сакупљач старог гвожђа и осталих секундарних сировина и од те зараде храни своју породицу. Свесни смо чињенице да он своју кућу не може сам поправити. сада долази зима и за њега нерадни месеци.Ипак, примаће социјалну помоћ током зиме, а на пролеће, кад му се реконструише кућа, радиће опет свој посао. Д. Са ви чин

СЕД МИ РО ЂЕН ДАН РОМ СКОГ УДРУ ЖЕ ЊА

Шко ло ва ње и по сао пут ка оса мо ста љи ва њу

НА САЈ МУ СТА РИХ ОБИ ЧА ЈА И ЗА НА ТА У ДА ЉУ

Ру ко тво ри не же на из Сом бо ра и Оџа ка

СОМ БОР: Посредовањем сомборске Филијале Националне службе за запошљавање која две године развија прекограничну сарадњу са институцијама Осијечкобарањске жупаније и општине Ердут, на протеклог викенда одржаном, осмом, Сајму старих обичаја и заната у Даљу, својим рукотворинама уче ствовале су и жене Сомбора и Оџака. Наиме, као излагачи на овом сада већ традиционалном сајму, свој успешан наступ су имале и радионице оку-

личном посетом штандовима УГ „Златне руке Сомборке“ и УГ „Ленка“ пожелели дожупан Славонско барањске жупаније Жељ ко Кра љи чак, као и начелник општине Ердут Ју го слав Ве сић, која је и организатор Сајма. -Повезивање две обале Дунава и на овакав начин представља пре свега бенефит за грађане обеју држава, јер можемо разменити искуства у процесима евро-интеграција и тиме помоћи једни другима казао је Југослав Весић, приликом

Ер дут ска оп шти на, а у Да љу Не мало затечени су се нашли гости из Србије „сучени“ са организацијом овдашње локалне самоуправе. Наиме, мада номинално општина носи назив Ердут, она своје седиште има заправо у Даљу, као највећем месту локалне самоуправе. пљене око УГ „Златне руке Сомборке“ из Сомбора и УГ „Ленка“ из Оџака, чије је оснивање и потоње деловање подржано програмима самозапошљавања и јавних радова НСЗ. Поред њих, бројним посетиоцима су се представиле и слична удружења из овог дела Хрватске, али и из Врбоског на острву Хвар. Добродошлицу Сомборкама и Оџачанкама су приликом отварања манифе стације, али и

обиласка штандова удружења из Сомбора и Оџака.- Регионална сарадња на путу ка ЕУ је изузетно важан фактор, па је наша жеља да трансфером искустава у коришћењу предприступних фондова помогнемо нашим суседима. Весић је најавио проширење сарадње општине Ердут са јединицама локалних самоуправа Сомбора, Апатина и Оџака. М. Ми ље но вић

СТА РА ПА ЗО ВА: Удружење грађана „Ромска омладина данас“ (Ćidipe terrne Rromengo Ađe) или РОД, основано у Старим Бановцима, обележило је у Старој Пазови

одбора удружења РОД. Он је, на овој скромној свечаности, захвалио на подршци Европској комисији, хуманитарној организацији КЕР и Општини Стара Пазова.

Ак ти ви сти РОД-а

седам година успашног рада, пројекцијом документарног филма „Ромска букара“ за сараднике и новинаре. Документарни филм о традиционалним ромским игранкама, на којима су се млади Роми упознавали и склапали договоре о будућем заједничком животу, овековечен је на филмској траци, у продукцији РТВ Стара Пазова, а Аутор филма је Бра ни слав Јо ва но вић, један од активиста и члан Управног

Истакао је да је Удружење „Ромска омладина данас“ основано да би обезбедило политичку партиципацију Рома у друштвеној заједници, боље остваривања права на запошљавање, економско осамостаљивање Рома, образовање, здравствену заштиту, остваривање родне равноправности и очување културе и традиције Рома у старопазовачкој општини и том делу Срема. Управо је и документарни филм „Ромска

букара“, а букара значи игранка или прело, резултате жеље да се један обичај сачува од заборава, а како се чуло, још се очувао само у Срему и најчешће се организује у време сеоских слава, у Старој Пазови, Голубинцима, Војки, Белегишу, Бановцима и другим местима. Овај документарни филм је, иначе, приказан у свим основним школама и предшколским установама у општини. Председник удружења РОД Алек сан дар Ба ли но вић, координатор Канцеларије за инклузију Рома старопазовачке општине, подсетио је на скупу да је, за седам година рада удружења, остварено много успешних акција. -Тренутно је актуелан пројекат економског оснаживања и запошљавања младих Рома, који се спроводи на нивоу целог Срема, обезбеђене су маркице за бесплатни превоз у школу за 25 Рома средњошколаца, комплетирана документација за 12 стипенција младим Ромима и послата Министарству просвете, а протеклих година је, напорима удружења, обезбеђен посао за 15 младих Рома - истакао је БаА. Ма ли линовић.

Ре ги о нал на из ло жба ру ко тво ри на

БЕ ЧЕЈ: Културно – уметничко друштво „Орион“ из Бечеја и ове године је окупило на једном месту бројне посленике у области ручних радова и рукотворина из региона. Изабрани радови постављени су на традицоналној, четвртој по реду, Регионалној изложби рукотворина у великој сали Градског музеја Бечеј. О значају оваквих акција на свечаном отварању говорила је в.д. директорка Градског музеја Бра ни сла ва Ми кић-Ан то нић, а у име организатора бројне посетиоце поздравио је председник КУД „Орион“ Кал ман Пфау.

- Укупно је изложено 594 рада 195 аутора који су стигли из четири бечејске секције и 11 насеља околине, од Аде, Бачког Градишта, Бачке Тополе, Будисаве, Врбаса, Горњег Брега, Новог Бечеја, Новог Кнежевца, Сенте, Темерина и Фекетића - рекла је, у име организатора изложбе Ма ри ја Мол нар. Атрактивна изложба, на којој су хеклане и везене ствари, одевни предмети, накит од перлица, употребни предмети од дрвета и рукотворине од сламе, може се посетити свакодневно до краја овог месеца. В. Ј.

ОДР ЖА НА ПЕ ТА СЕД НИ ЦА СО БЕ ЧЕЈ

Ба ња још увек са мо иде ја

БЕ ЧЕЈ: Нови сазив бечејског парламента је у првих 28 дана одржао чак четири седнице, а онда је наишла пауза од пуних 70 дана. Зато не чуди што је јучерашње пето заседање општинских одборника на дневном реду имало 42 тачке. Половина, тачније 23, биле су посвећене кадровским питањима, десетак их је било усмерено ка усвајању извештаја, или планова рада јавних предузећа и установа, па је само неколико тема привукло пажњу опозиције, после чега су се у расправу укључила позиција, конкретно председник општине мр Вук Ра до је вић, поготово његова заменица Та ма ра Ива ни ше вић и понекад председник СО Бечеј Пе тер Кне зи. Иако је јучерашњој седници присуствовало 32, од укупно 36, одборника, вадајућа коалиција није требало да стрепи за исход гласања. Поготово што су добили појачање у одборнику СДПС Ми ро сла ву По по ви ћу, који је при конституисању Скупштине општине 3. јула био у коалицији „За бољи живот – Борис Тадић“. Имајући, ову промену у виду, владајућа коалиција сада има 21 одборника, а опозиција 15. И док је амандман СВМ да се изменама и допунама Статута општине Бечеј не уведе још једна функција заменика председника Скупштине општине прихваћен, дотле није предлог одборника ДС и покрајинског посланика Сло бо да на Зло ко ли це, да се не повећава чланство Општинског већа, за које, како је навео, има законског основа, али нема разлога и потребе. Почело је да „варничи“ на релацији бившег председника СО Бечеј Ду ша на Јо ва но ви ћа и садашњег Петера Кнезиа, а „уље на ватру“ својим учешћима у расправи је „доливала“ Тамара Иванишевић. Нарочито када се „у игру“ увукло питање Бечејске бање. Много је недоумица око капиталног пројекта, који је најављиван као „спасоносни“ за читав регион, али се, баш, није много одмакло од идеје, на коју и даље сви гледају позитивно, али се све завршава на томе. Од кадровских промена, најзанимљивије су три, везане за директорске функције. Директор Установе за спортску и културну активност омладине „Младост“ Ати ла Ка саш је поднео оставку, а на његово место је именован Зо ран Гр бић. Директорки ЈП „Комуналац“ Ер же бет Фе хер је истекао мандат и њену функцију је преузео Нор берт Ко вач. Директорици Народне библиотеке Бечеј Ер же бет Кин ки је престала функција вршиоца дужности и заменила ју је Иза бе ла Шор маз. В. Јан ков

dnevnik

sreda10.oktobar2012.

„Dnevnikova” galerija prvaka

a `eqom da ovogodi{wim |acima prvacima po~etak {kolovawa nikada ne izbledi iz galerije lepih se}awa, „Dnevnik” im poklawa fotografije za osnovno{kolski album. Svakog dana osim nedeqom, 10. strana u na{em listu posve}ena je fotografijama razreda prvaka iz

osnovnih {kola s teritorije Grada Novog Sada i iz Sremskih Karlovaca. Prodefilova}e tako kroz ovu „Dnevnikovu” galeriju prvaka fotografije za nezaborav 141 odeqewa iz 33 osnovne {kole u kojima se nastava odvija na srpskom, ma|arskom i slova~kom jeziku.

Osnovna {kola „Petefi [andor”, Novi Sad

Sutra: O[ „Sowa Marinkovi}”, Novi Sad i O[ „Veqko Vlahovi}”, [angaj

dRU[TvO

dnevnik

PRI RU^ NIK ZA VO ZA ^E

Osam ~a so va obu ke iz pr ve po mo }i Pravilnici koji reguli{u kako }e se ubudu}e sticati voza~ka dozvola stupaju na snagu 25. oktobra. Po wima, budu}e voza~e o~ekuje boqa i savremenija, ali i znatno skupqa obuka. Auto-{kole }e dobiti godinu dana da se prilagode novim uslovima. Tako }e u~ionice morati da budu opremqene kompjuterima, a svi ~asovi, wih 40, bi}e snimani. Tra`i se i izgradwa velikih poligona, kao i nabavka modernih automobila, autobusa, kamiona, motocikala... Uz sve to, u auto-{kolama }e mo}i da rade samo licencirani instruktori. Budu}i voza~i }e kao poseban deo obuke morati da pola`u prvu pomo}. Obuka iz prve pomo}i traja}e osam ~asova i uglavnom se radi o interaktivnoj prakti~noj nastavi posle koje }e se polagati ispit iz dva dela: prakti~nog i pismenog.

Crveni krst Srbije objavio je publikaciju “Prva pomo} – priru~nik za voza~e” po kojoj }e se u auto-{kolama sprovoditi obuka kandidata za voza~e i polagati poseban ispit. Kwiga na jasan i lako razumqiv na~in pokazuje osnovne ve{tine prve pomo}i koje treba da savladaju u~esnici u saobra}aju. Po re~ima autorke priru~nika Qu bi ce Alek si}, kwiga je sistematizovana u devet poglavqa prema stepenu hitnosti i vrsti povreda i stawa koja su tipi~na za nezgode u saobra}aju. Obuku }e {irom Srbije sprovoditi oko 500 predava~a – instruktora Crvenog krsta Srbije, koji poseduju odgovaraju}e licence Ministarstva zdravqa. Uz priru~nik iz prve pomo}a dobija se i disk sa snimcima pru`awa prve pomo}i, ali i kontrolni test u elektronskom ili {tam-

Pod set nik za sta re vo za ~e Crveni krst Srbije pokrenuo je akciju dobrovoqnog obu~avawa aktivnih voza~a o prvoj pomo}i jer se pokazalo da su mnogi zaboravili ranije u~ene ve{tine. Ideja je da se zainteresovani javnim pozivom, koji treba uskoro da bude objavqen, obaveste o mestu i vremenu odr`avawa radionica. One }e biti besplatne i obavqa}e se odjednom jer ne bi trebalo da traju du`e od dva sata.

panom obliku, odnosno pitawa na koja }e ina~e morati da odgovore na pisanom delu ispita. Budu}i voza~i }e iz tog priru~nika nau~iti sve neophodne teme, od pri-

laska mestu nesre}e, preko pozivawa hitnih slu`bi, pruàwa prve pomo}i i zbriwavawa povre|enih, do dolaska Hitne pomo}i. Posebna pa`wa posve}ena je reanimaciji, zaustavqawu krvarewa i postupcima s osobama u besvesnom stawu. Qubica Aleksi} obja{wava da su istraìvawa pokazala da gra|ani po nailasku na mesto saobra}ajne nesre}e ~esto ne preduzimaju ni{ta iz straha da dodatno ne povrede unesre}enog te da upravo zato ova kwiga jasno navodi {ta se ne sme raditi prilikom pruàwa prve pomo}i kao i {ta je potrebno u~initi da bi se nekome pomoglo. Isti~e i da je priru~nik za prvu pomo} dobio odgovaraju}i sertifikat evropskih strukovnih organizacija koje se bave tom tematikom. Q. Ma le {e vi}

RE PU BLI^ KI FOND ZA ZDRAV STVE NO OSI GU RA WE NI JE ME WAO PRA VI LA ZA PRE VEN TIV NE PRE GLE DE

Kod gi ne ko lo ga jed nom go di {we

– Jednom godi{we u domovima zdravqa `ene mogu obaviti besplatan preventivni ginekolo{ki pregled i nema nikakvog osnova da se pravilnik koji reguli{e tu oblast druga~ije tuma~i – ka`e piar Republi~kog fonda za zdravstveno osigurawe Sa wa Mi ro sa vqe vi}. Naime, u pojedinim medijima objavqena je vest da se preventivni ginekolo{ki pregledi mogu obaviti jednom u tri godine i da poje-

Poraàvaju}a ~iwenica je da je Srbija me|u prvima u Evropi po broju èna obolelih od raka grli}a materice. Rano otkrivene forme bolesti su 100 odsto izle~ive, a sve preventivne pretrage nisu bolne. Razvoj raka grli}a materice traje godinama, ali ne daje znake upozorewa niti bol. îwenica da te bolesti nije bilo u èninoj porodici nema nikakvog uticaja na oboqevawe. Moè se oboleti i ako èna nije

Sr bi ja je me |u pr vi ma u Evro pi po bro ju è na obo le lih od ra ka gr li }a ma te ri ce. Ra no ot kri ve ne for me bo le sti su 100 od sto iz le ~i ve, a pre ven tiv ne pre tra ge ni su bol ne dini domovi zdravqa traè od èna da plate pregled ukoliko ga rade pre isteka tog perioda. Kako kaù u RFZO-u, na tri godine na ginekolo{ki pregled se pozivaju ène koje gotovo nikada ne odlaze kod ginekologa, a radi se o skriningprogramu i ciqanom pozivawu èna na pregled, {to nije isto {to i redovan godi{wi preventivni pregled. – Lekar je taj koji odlu~uje o tome da li treba uraditi ginekolo{ki pregled ~e{}e i da li je potrebna jo{ neka dijagnosti~ka procedura, a ènama je omogu}eno da obave godi{wi pregled kod ginekologa na teret zdravstvenog osigurawa – kaè Sawa Mirosavqevi}.

seksualno aktivna. Ranica grli}a materice moè biti podloga za razvoj bolesti i treba je ukloniti, a otkriva se jedino ginekolo{kim pregledom. Redovnim, godi{wim pregledom, promene na grli}u materice se uo~avaju na vreme, a wihovim le~ewem otklawa se mogu}nost razvoja bolesti. Rezultati èna anketiranih u okviru pilot-programa DECENA pokazali su da su Vojvo|anke dobro informisane i da imaju visok nivo svesti o zna~aju redovnih kontrola, ali i da postoji grupa marginalizovanih èna koje vaqa pokrenuti i motivisati na ukqu~ivawe u redovne kontrole. J. B.

sreda10.oktobar2012.

VOJ VO \AN SKI MA TU RAN TI O DIS KRI MI NA CI JI

Ume sto da spa ja, je zik ~e sto raz dva ja Bezmalo svaki ~etvrti maturant u Vojvodini koji poha|a sredwu {kolu u kojoj se nastava odvija na dva jezika, od kojih je jedan srpski, a drugi neke od nacionalnih zajednica koje ìve u Pokrajini, ose}a se diskriminisano, i to uglavnom zbog jezika ili naglaska kojim govori ili zbog nacionalne pripadnosti, a ~ak vi{e od polovine maturanata svedo~ilo je o diskriminaciji druge osobe – neki su od rezultata istraìvawa „Vojvo|anski u~enici o diskriminaciji“. To istraìvawe Kancelarija pokrajinskog ombudsmana sprovela je krajem pro{le godine, neposredno posle zabrane „Parade ponosa„, a rezultati prezentovani ju~e, neposredno posle ovogodi{we zabrane {etwe u „Nedeqi ponosa„. – Istraìvawe, sprovedeno u 12 gimnazija i stru~nih {kola na 488 u~enika uglavnom srpske, ma|arske, slova~ke i rumunske, ali i hrvatske, rusinske, crnogorske, buweva~ke, bo{wa~ke, romske, makedonske i ukrajinske nacionalnosti, pokazalo je da maturanti smatraju da je u na{oj zemqi najprisutnija diskriminacija na osnovu seksualne orijentacije i ona na nacionalnoj, odnosno etni~koj osnovi, dok su diskriminaciju na osnovu rase, socijalnog statusa, pola, starosti i invaliditeta ispitanici ocenili kao retko prisutnu – rekao je jedan od autora istraìvawa, vi{i saradnik pokrajinske ombudsmanke Oli ver Mu {ki wa. – Interesantno je i da maturanti smatraju da su kqu~ni faktori netolerancije, mr`we i nacionalizma dru{tve-

Do mi nanta n je zik sre di ne kao iz bor ni pred met? Mada su rezultati istraìvawa pokazali da me|usobna diskriminacija nije dominantan oblik dru{tvenog odnosa me|u u~enicima razli~ite nacionalnosti, pokazali su i da me|u wima ne preovla|uje kvalitetan dru{tveni odnos, i to ni u {koli ni van we. Vr{wa~ke grupe odvajaju se uglavnom prema jeziku kojim govore, pa autori istraìvawa smatraju da re{ewe tog problema vaqa traìti u promeni metodike nastave srpskog jezika kao nematerweg, ali i u razmatrawu mogu}nosti da se u~enicima srpske nacionalnosti ponovo ponudi davno zaboravqena mogu}nost u~ewa dominantnog jezika sredine kao izbornog predmeta. na sredina i porodica, dok vr{wake, politiku i medije, kao i {kolu i crkvu, ne smatraju zna~ajnim ~iniocima.

U delu istra`ivawa fokusiranom na situaciju u dvojezi~nim {kolama iskristalisali su se stavovi o zadovoqstvu velike ve-

}ine u~enika {to ih poha|aju, verovatno i zbog ~iwenice da mawe od polovine u~enika u tim {kolama prime}uje bilo kakvu diskriminaciju po nacionalnoj osnovi. No, svakako zabriwava stav petine ispitanika da bi bilo dobro da postoje odvojene {kole za u~enike razli~itih nacionalnosti, kao i ~iwenica da svaki tre}i od ispitivanih maturanata namerava {kolovawe da nastavi u inostranstvu, i to uglavnom zbog jezi~ke brijere. Takvi rezultati nametnuli su i detektovawe problema prisutnih u dvojezi~nim {kolama u Vojvodini: u wima je izraèna socijalna distanca izme|u u~enika razli~ite nacionalne, odnosno etni~ke pripadnosti, kao i nepoznavawe jezika sredine, bilo da se radi o slu`benom ili dominantnom. – U ovoj situaciji moramo se zapitati da li je jezik marker identiteta ili sredstvo komunikacije – smatra jedan od autora istraìvawa i saradnik pokrajinske ombudsmanke Pa vel Do mo wi. – Isto tako, moramo znati da tolerantna uvek mora da bude ve}ina jer mawina je slaba i ona trpi. Iako niko ne brani patrijarhu, „Dverima„ ili politi~koj desnici da iznose svoje stavove o mawinama, to ne zna~i da oni tim mawinama mogu onemogu}avati uìvawe wihovih prava jer ju~e su to bili pripadnici nekih etni~kih zajednica, danas su seksualne mawine, a sutra }e mo`da biti oni s krivim nogama ili nosevima... Zbog toga ovo istraìvawe treba da inicira debatu o tome kakvo dru{tvo èlimo. D. De ve ~er ski

JAV NI ^AS FI ZI^ KOG VASPITAWA U^E NI KA IZ VI [E OD 80 [KO LA U BE O GRA DU, NO VOM SA DU, KRA GU JEV CU I NI [U

Ve `ba ju i za Gi ni sov re kord Sutra, 11. oktobra, ta~no u podne, u vi{e od 80 {kola u Beogradu, Novom Sadu, Ni{u i Kragujevcu odr`a}e se najmasovniji javni ~as fizi~kog vaspitawa. Organizator velikog i masovnog doga|aja – Komitet za me|unarodnu sradwu studenata medicine (IFMSA Srbija) poku{a}e da obori dosada{wi Ginisov rekord u broju |aka koji }e istovremeno u~estvovati u ~asu fizi~kog. Kako je najavqeno,

dr`avni sekretar u Ministarstvu omladine i sporta Ne nad Bo rov ~a nin ve`ba}e zajedno s u~enicima O[ „Stevan Sin|eli}”u Beogradu. Javni ~as je namasovniji simultani doga|aj u kojem u~estvuju i |aci u nastavnici, koji }e u zakazano vreme iza}i u {to ve}em broju u {kolsko dvori{te i odr`ati ~as fizi~kog vaspitawa. Time se skre}e i pa`wa javnosti i

medija na to koliko je va`na fizi~ka aktivnost, posebno dece i mladih u Srbiji. Sutra{wa akcija „ginisovskih” razmera deo je edukativne kampawe pod nazivom „Prona|i meru”, ~iji je ciq, kako nagla{avaju organizatori, da „informi{e i edukuje {to ve}i broj mladih qudi o pravilnim i izbalansiranim `ivotnim navikama”. V. ^.

PRE VE LIK UNOS KU HIW SKE SO LI VE LI KI ZDRAV STVE NI PRO BLEM

Hi per ten zi ja zbog sla nog u`it ka Jelo bez soli je nezamislivo, ali problem s tim dodatkom ishrani je u tome {to ga koristimo previ{e. Sole se i one namirnice koje u sebi ve} imaju dovoqnu koli~inu soli, a dosoqavaju se ve} ina~e presoqeni industrijski proizvodi. [to je najgore, na slanu hranu odmalena navikavamo i decu, {to kroz doma}u hranu, {to kroz grickalice i brzu hranu koje mladi jedu u velikim koli~inama. Podaci govore da vi{e od polovine stanovnika Vojvodine i ~ak 70 odsto Novosa|ana ima povi{en krvni pritisak. Prvi savet koji lekar daje pacijentu s hipertenzijom je da smawi ili izbaci unos soli. Me|utim, i pored preporuka lekara, te{ko se odri~emo slanog u`itka. Stanovni{tvo te{ko prihvata promene u na~inu ishrane i te{ko se odri~e masne i slane hrane, na koju su posebno Vojvo|ani naviknuti. Taj problem su uo~ile mnoge zemqe u svetu pa mnoge ve} tridesetak godina sprovode nacionalne

programe za redukciju soli u namirnicama jer se pokazalo da je to glavni izvor soli u ishrani. Bez aktivne uloge prehrambene industrije nema ni smawewa ukupnog

~avawem koliko je pojedine namirnice u prodaji sadr`e. Institut za javno zdravqe Vojvodine, u saradwi s Gradskom upravom za zdravstvo grada Novog

Ured be za ogra ni ~a va we ko li ~i ne so li Mnoge razvijene zemqe donele su uredbe kojima se ograni~ava koli~ina soli u namirnicama svakodnevne ishrane. I pojedine velike kompanije tako|e su prepoznale taj problem. Tako je na primer kompanija „Nestle„ najavila je po~etak saradwe s renomiranom ameri~kom kompanijom „Hromocel” koja se bavi biolo{kim naukama, a sve u ciqu da se iz upotrebe izbace nepotrebna koli~ina ve{ta~ke soli i drugi poja~iva~i ukusa. Tokom proteklih deset godina, kompanija „Nestle„ je uklonila vi{e od 12.000 tona soli iz svojih prehrambenih proizvoda na globalnom nivou. Tom saradwom se `eli prona}i na~in da se prilikom smawewa sadr`aja soli u kulinarskim proizvodima sa~uva ukus koji potro{a~i o~ekuju.

unosa belog zrna u svakodnevnoj ishrani. Paralelno se vodi i {iroka akcija edukacije stanovni{tva, a sve je propra}eno zakonskom regulativom o koli~ini soli u namirnicama i jasnim ozna-

Sada, ve} nekoliko godina sprovodi istraìvawe sadràja soli u namirnicama, a rezultati alarmantno upu}uju na zna~aj wenog regulisawa i smawewa. Dakle, neophodno je regulisati sadràj

soli u namirnicama jer su posledice wenog pove}anog sadràja za mnoge bolesti, a pre svega za hipertenziju, pogubne. Ova javnozdravstvena akcija ima direktan uticaj na zdravqe stanovni{tva. Pre pet godina zapo~et je projekat kontrole sadràja soli u namirnicama i u obrocima dru{tvene ishrane u Novom Sadu jer na{a zemqa nema podatak o tome koliko je ima. Preporuka Svetske zdravstvene organizacije je da se dnevno ne unese vi{e od pet grama soli, ili jedna kafena ka{i~ica, ali podaci pokazuju da na{e namirnice, koje svakodnevno unosimo, sadrè daleko ve}e koli~ine. Tako na primer 100 grama hleba sadrì od 1,2 do 1,4 gram soli, obroci brze hrane od 1,6 do 1,8, a neke vrste sireva i mesnih proizvoda – i vi{e od dva grama soli u 100 grama proizvoda. To zna~i da je gotovo nemogu}e da se gra|anin pridràva dijete s mawim unosom soli jer mora da koristi namirnice koje su mu na raspolagawu na trì{tu. J. Bar bu zan

Kr {e we pra va osoba sa smetwama u razvoju U domovima socijalne za{tite u kojima `ive deca sa smetwama u razvoju i odrasli s intelektualnim te{ko}ama i daqe su prisutna ozbiqna kr{ewa qudskih prava, navedeno je u najnovijem izve{taju Inicijative za prava osoba s mentalnim invaliditetom (MDRI-S) kako prenosi Tanjug.

– Iako je primetan napredak u odnosu na 2007. godinu, kada je ta organizacija posledwi put predstavila svoj izve{taj, postupawe prema korisnicima u ve}ini institucija i daqe je problemati~no, a zabele`eni su i slu~ajevi dugotrajne izolacije – izjavila je izvr{na direktorka MDRI-S Dra ga na ]i ri}-Mi lo va no vi}, tvrde}i da primeri izo-

lacije u prostorijama u kojima vladaju nehumani uslovi mogu dosti}i nivo torture. – U tim ustanovama zastupqena je pre~esta upotreba antipsihotika, lekova koji se upotrebqavaju za le~ewe najte`ih du{evnih oboqewa – rekla je psihijatar Mi ra Pe tro vi}, i navela da se ti lekovi daju i deci.

sreda10.oktobar2012.

dnevnik

crna hronika

dnevnik JU^E U RUMENKI

Na pad u grad skom auto bu su U auto bu su Grad skog sa o bra }aj nog pred u ze }a„No vi Sad”, ju ~e oko 14 ~a so va u Ru men ki S. T. (26) je osum wi ~en da je na pao Swe `a nu V. (24). Na kon {to je de voj ka u{la u auto bus, S. T. se te re ti da je ustao sa se di {ta i po ~eo da je uda ra pe sni ca ma, na {ta su we go vi ro di te qi, za jed no s put ni ci ma, re a go va li i raz dvo ji li ih.

Ka ko sa zna je mo, re~ je o mla di }u sa zdrav stve nim pro ble mi ma, ko ji je s ro di te qi ma kre nuo na pre gled. Po re ~i ma we go ve maj ke, mla di} je ~e sto agre si van, iako je pod te ra pi jom, ali sli~ nih in ci de na ta do sa da ni je bi lo. Na kon in ci den ta, na li ce me sta su do {li po li ci ja i Hit na po mo}, ko ja je od ve la mla di }a. A. J.

PRIJAVE KIKINDSKE POLICIJE ZA PORESKU UTAJU

De vi znim dnev ni ca ma za ki dan po rez dr `a vi?

Pro tiv vla sni ka sa mo stal ne rad we „^u kur” Ra do va na M. (1978) iz Ba {a i da, ki kind ska po li ci ja, u sa rad wi s Po re skom po li ci jom u Ki kin di, pod ne la je kri vi~ nu pri ja vu zbog osno va sum we da je po ~i nio kri vi~ no de lo po re ske uta je. On je osum wi ~en da je iz be gao pla }a we po re za na do bit od oko 1,4 mi lion di na ra, ta ko {to je uma wio pri ho de, pri ka zi va wem tro {ko va ko ji se po za ko nu ne mo gu pri zna va ti jer ni su na sta li u svr hu oba vqa wa po slov ne de lat no sti.

Zbog sum we za po re sku uta ju kri vi~ na pri ja va pod ne ta je i pro tiv od go vor nog li ca u DOO „Glo bal log” Ro ber ta B. (1965) iz Tor wo {a, op {ti na Sen ta. On se te re ti da je iz be gao pla }a we po re za na za ra de i do pri no se u iz no su od oko 4,3 mi li o na di na ra. Po na vo di ma iz sa op {te wa PU Ki kin da, osum wi ~e ni je no vac fir me, po osno vu dnev ni ca za slu `be ni put u ino stran stvo, pre ba ci vao na de vi zne ra ~u ne za po sle nih, ko ji je ka sni je kao pu no mo} nik po di gao i za dr `ao za se be. M. Mr.

sreda10.oktobar2012.

GLAVNI TU@ILAC HA[KOG TRIBUNALA ZAVR[IO POSETU SRBIJI

Bra merc: Obe }a va ju }e in for ma ci je o mre ì ja ta ka Glav ni tu ì lac Ha {kog tri bu na la Ser` Bra merc iz ra zio je ju ~e u Be o gra du uve re we da }e s no vom Vla dom Sr bi je na sta vi ti do bru sa rad wu, kao {to je bi la i do sa da, i po ru ~io da je Tri bu nal spre man da po dr ì is tra gu o tr go vi ni qud skim or ga ni ma na Ko so vu. – Na kon sa stan ka s pre mi je rom Ivi com Da ~i }em i mi ni strom od bra ne Alek san drom Vu ~i }em, kao i no vim di rek to rom BIA-e, mo gu da za kqu ~im da }e no va Vla da sa ra |i va ti s Ha {kim tri bu na lom – re kao je Bra merc. Bra merc i Da ~i} su oce ni li da u sa rad wi Sr bi je i Tu ì la {tva Tri bu na la ne ma spor nih pi ta wa, a srp ski pre mi jer je na gla sio da je za Vla du Sr bi je va `no da se ra sve tle svi zlo ~i ni i da je to uslov traj nog mi ra u re gi o nu. On je, ta ko |e, uka zao na to da su iz ve {ta ji glav nog tu ì o ca bit ni za sta vo ve i od nos UN i EU pre ma Sr bi ji. Na sa stan ku je oce we no i da Tu ì la {tvo Tru bu na la i nad le `ne in sti tu ci je Sr bi je do bro sa ra |u ju na pla nu do sta vqa wa

Vla di mir Vuk ~e vi} i Ser` Bra merc

do ku men ta ci je i pri stu pa ar hi va ma dr `av nih or ga na, kao i da se teh ni~ ka sa rad wa od vi ja ne sme ta no, sa op {te no je iz Vla de Sr bi je. Po Bra mer co vim re ~i ma, i mi ni star od bra ne je ja sno sta vio do zna wa da }e we go ve oba ve {taj ne slu `be sa ra |i va ti s Ha {kim tri bu na lom.

Ista uve ra va wa tu `i lac je do bio i od no vog {e fa BIA-e, {to je, ka ko je re kao, ve o ma bit no jer se u Ha {kom tri bu na lu jo{ vo de po stup ci za ko je su neo p hod ne in for ma ci je ko je }e do bi ja ti od srp ske bez bed no sne slu `be. Bra merc je do dao i da je za do vo qan sa rad wom s Na ci o nal nim

Vekari}: Trgovina organima nije bila tema Za me nik tu ì o ca za rat ne zlo ~i ne Bru no Ve ka ri} iz ja vio je da to kom ju ~e ra {weg su sre ta iz me |u glav nog tu ì o ca Ha {kog tri bu na la Ser à Bra mer ca i srp skog tu ì o ca za rat ne zlo ~i ne Vla di mi ra Vuk ~e vi }a ni je bi lo re ~i o tr go vi ni or ga ni ma srp skih `r ta va na Ko so vu i Me to hi ji. – Ni je bi lo re ~i o tr go vi ni or ga ni ma, zna se ko je za to nad le àn. Ima mo od li~ nu ko mu ni k a c i j u s ti m om (is t ra ` i t e q a Eulek s a Klin to na) Vi li jam sa, i to je jed no od me sta gde se taj pred met mo è re {i ti – re kao je Ve ka ri} u iz ja vi za ve sti Te le vi zi je B-92.

NOV INCIDENT NA PAN^I]EVOM VRHU NA KOPAONIKU

Ka set ne bom be iza zva le po `ar

Na Ko pa o ni ku, u re jo nu Pan ~i }e vog vr ha, ju ~e je iz bio po àr zbog de to na ci je ne ko li ko ka set nih bom bi, a va tro ga snospa si la~ ke je di ni ce us pe le su br zo da va tru sta ve pod kon tro lu. – Lo ka li zo va li smo i sta vi li pod kon tro lu po àr na de lu te re na na ko jem je do zvo qen pri stup – re kao je Ta nju gu na ~el nik [ta ba za van red ne si tu a ci je u Kra qe vu Ra do ji ca Ko ~o vi}. Po we go vim re ~i ma, po àr je za hva tio oko tri hek ta ra u re jo nu Pan ~i }e vog vr ha, a do we ga je

do {lo to kom ak ci je raz mi ni ra va wa te re na. On je na gla sio da pri pad ni ci va tro ga sno-spa si la~ kih je di ni ca ne mo gu bi ti an ga ò va ni u de lu ko ji je vi dqi vo obe le èn ù tim tra ka ma, od no sno uka zu je na opa snost od za o sta lih ka set nih bom bi. Na Ko pa o ni ku, na ne ko li ko lo ka ci ja, na la ze se ka set ne bom be za o sta le iz NA TO-ovog bom bar do va wa, a pri li kom wi ho vog ukla wa wa u pro te kla dva me se ca po gi nu la su dva voj na pi ro teh ni ~a ra i de mi ner ko ji je ra dio za pri vat nu fir mu.

OPTU@ENOM U SLU^AJU „BLACA 2” GUBI SE TRAG

Haj da ri po be gao?

Dri ton Haj da ri, je dan od op tu è nih u slu ~a ju „Bla ca 2” pro tiv osum wi ~e nih za ubi stva po li ti~ kih pro tiv ni ka, po be gao je iz svo je ku }e gde je bio u ku} nom pri tvo ru, pi {e dnev nik „Ko ha di to re„. Iz vo ri bli ski pro ce su su za taj dnev nik ka za li da je Haj da ri po be gao ka da je sa znao da je Vr hov ni sud Ko so va od lu ~io da me ru ku} nog pri tvo ra za me ni za tvo rom jer ni je po {to vao uslo ve ku} nog pri tvo ra. – Po li ci ja Eulek sa na sve stra ne tra ì Haj da ri ja. Bi la je ne ko li ko pu ta kod we ga u ku }i, ali ga ni je na {la – ka zao je iz vor dnev ni ka u Eulek su. Je dan od port pa ro la Eulek sa za prav du Bar da Aza ri je za list iz ja vi la da po li ci ja ne mo è da pro na |e Haj da ri ja da bi mu uru ~i la re {e we Vr hov nog su da ko jom mu je me ra ku} nog pri tvo ra za me we na me rom za tvo ra.

Haj da ri je je dan od ~e ti ri op tu `e na u slu ~a ju „Bla ca 2” i op tu `en je za po ku {a je dva te {ka ubi stva zva ni~ ni ka DSK-a Isme ta Ari fi ja i Ade ma Sa qi ha ja.

On je is ta kao da je sa sta nak Vuk ~e vi }a i Bra mer ca pro te kao uobi ~a je no i da se raz go va ra lo o re gi o nal noj sa rad wi, o svim stva ri ma iz pro { lo s ti ko j e op t e r e } u j u ze m qe u okru è wu, ali i ak tu el nim pred me ti ma, po put po stup ka pro tiv po ma ga ~a ha {kih op tu è ni ka. – Iz ne li smo ne ke no ve in for ma ci je, ko je se pre sve ga od no se na spo ra zu me o pri zna wu kri vi ce. To je no vo za Bra mer ca i we go vo tu ì la {tvo. Ta ko |e smo iz ne li i ele men te bu du }e stra te gi je po pi ta wu ja ta ka ha {kim be gun ci ma – ob ja snio je Ve ka ri}.

sa ve tom za sa rad wu s Ha {kim tri bu na lom s Ra si mom Qa ji }em na ~e lu, kao i da ne ma pro ble ma u sa rad wi s Tu ì la {tvom za rat ne zlo ~i ne. On je is ta kao da je naj ve }i deo we go vog sa stan ka s tu ì o cem za rat ne zlo ~i ne Vla di mi rom Vuk ~e vi }em bio po sve }en is tra zi o mre ì ja ta ka ko ji su po ma ga li u skri va wu ha {kih op tu è ni ka. – Do bio sam obe }a va ju }e in for ma ci je po vo dom is tra ge o mre ì ja ta ka i na dam se da }e mo na red nih da na ima ti bo qi tak u tom po gle du – re kao je Bra merc. Pre ma we go vim re ~i ma, tre ba lo bi po boq {a ti sa rad wu srp skog Tu ì la {tva za rat ne zlo ~i ne sa sli~ nim in sti tu ci ja ma u BiH, dok je sa rad wu s Hr vat skom na tom pla nu oce nio kao mno go in te ziv ni ju {to, po we go vom mi {qe wu, ni je lo gi~ no, jer „Sr bi ja s BiH ima mno go vi {e za jed ni~ kih pred me ta”. Ka da je re~ o na vo di ma o tr go vi ni qud skim or ga ni ma, Bra merc je re kao da Tri bu nal, bez ob zi ra na to {to ne ma nad le `nost za spro vo |e we is tra ge, pru à pu nu po dr {ku spro vo |e wu te meq ne i ne za vi sne is tra ge ko ja }e do ve sti do utvr |i va wa pot pu ne isti ne i ka `wa va wa svih od go vor nih. U raz go vo ru s Qa ji }em, Bra merc je po ru ~io i da }e Tu ì la {tvo Tri bu na la, kao i do sa da, u tom ci qu pru ì ti svu po treb nu po mo} is tra `nom ti mu Eulek sa. Bra merc po sle dvo dnev ne po se te Sr bi ji pu tu je u Sa ra je vo, a za kqu~ ke sa sa sta na ka u Be o gra du pred sta vi }e u iz ve {ta ju ko ji }e Sa ve tu bez bed no sti pro sle di ti sre di nom no vem bra. Iz ve {taj }e u UN bi ti raz mo tren pr ve ne de qe de cem bra. (Tanjug)

SU\EWE BIV[EM DIREKTORU OFK „BEOGRAD” ZVEZDANU TERZI]U I SARADNICIMA

Ba {a: Ote za li su sa is pla tom 80.000 evra Pred be o grad skim Vi {im su dom u na stav ku su |e wa biv {im ~el ni ci ma OFK „Be o grad“, di rek to ru klu ba Zve zda nu Ter zi }u, sport skom di rek to ru Vla di mi ru Bu la to vi }a i fud bal skom me na xe ru Dra è nu Po du nav cu, po op tu `ba ma za zlo u po tre be pri li kom po je di nih tran sfe ra igra ~a u ino stra ne klu bo ve, ju ~e je sve do ~io fud ba ler Mar ko Ba {a. Ne ka da {wi pr vo ti mac Omla din skog fud bal skog klu ba s be o grad ske „Ka ra bur me” Mar ko Ba {a pred su dom je po sve do ~io da je u fran cu ski „Le Man„, po za kqu ~e nom ugo vo ru, pre {ao 2005. go di ne, a do tad je u be o- grad skom OFK-u bio od 2001. go di ne. – Ni sam bio za do vo qan ci from ko ju je bi lo pred vi |e no da do bi jem pri li kom pre la ska u „Le Man„ – re kao je Ba {a, i do dao da se we go vo ne za do voq stvo po ve }a lo ka da je ~uo da je „u Fran cu skoj mno go ve li ki po rez“. – Na kon {to sam slu ~aj no, pre sa stan ka ko ji je tre ba lo da se odr ì po vo dom pot pi si va wa ugo vo ra, sa znao ko li ko obe {te }e we tre ba da do bi je OFK za moj pre la zak, tra ìo sam da se

su ma u mom ugo vo ru po ve }a. To sam re kao ta da {wem sport skom di rek to ru Vla di Bu la to vi }u, ko ji je ne ko ga po zvao, a za tim mi pre neo da mi klub od svog de la mo `e is pla ti ti 80.000 evra. On je na po me nuo da ga „ni je mno go za ni ma lo oda kle }e oni da mu is pla te no vac, ve} sa mo da se to re a li zu je“, ali se po `a lio da ni je bio za do vo qan di na mi kom. – Pa re su na moj ra ~un u {vaj car skoj ban ci le gle po sle ne kih go di nu da na. Ne ko li ko pu ta sam zvao qu de iz OFK-a da pi tam kad }e upla ti ti no vac, a to je u ne ko li ko na vra ta u~i nio i moj otac – re kao je Ba {a. Su |e we se na sta vqa 16. no vem bra, ka da bi tre ba lo da bu de sa slu {a no ne ko li ko sve do ka. Fud ba ler Va wa Gru ba~, ~i je je sve do ~e we ta ko |e bi lo pla ni ra no u ju ~e ra {wem ter mi nu su |e wa, ni je do {ao, ali mu ni sud ski po ziv za sve do ~e we ni je uru ~en jer se is po sta vi lo da ne bo ra vi na adre si po zna toj su du. Pod se ti mo, pro {log me se ca je od lu kom Skup {ti ne OFK „Be o grad” Zve zdan Ter zi} po no vo jed no gla sno iz bran u ru ko -

Mar ko Ba {a

vod stvo klu ba, za pred sed ni ka Uprav nog od bo ra. Biv {em di rek to ru po pu lar nog OFK-a Zve zda nu Ter zi }u su di se po op tu `bi za zlo u po tre bu slu `be nog po lo `a ja u ve zi s tran sfe ri ma igra ~a Va we Gru ba ~a 1998. go di ne u „Ham bu re ger“ u Ham bur gu, Sr |a na Sta ni }a 2003. u mo skov ski „Spar tak“ i Bra ni sla va Iva no vi }a 2005. u mo skov sku „Lo ko mo ti vu“.

Za jed no s Ter zi }em su okri vqe ni biv {i sport ski di rek tor OFK-a Vla di mir Bu la to vi} i fud bal ski agent Dra `en Po du na vac, a op tu `ba ih za zlo u po tre bu slu `be nog po lo `a ja sum wi ~i u ve zi s tran sfe ri ma Va we Gru ba ~a i Ste va na Sto {i }a u ino stra ne klu bo ve. Na po ~et ku po stup ka svi okri vqe ni su u pot pu no sti ne gi ra li op tu `be. J. J.

ZBOG UVREDA EPISKOPA BA^KOG IRINEJA 2005. GODINE

Pe ta kov u ku} nom pri tvo ru I advo kat osum wi ~e nog ni je znao da ka `e da li }e se we gov kli jent po ja vi ti na su |e wu ko je je za ka za no za 15. ok to bar. (Tanjug)

Ak ti vi sta An ti fa {i sti~ ke ak ci je No vog Sa da Zo ran Pe ta kov, osu |en zbog uvre de epi s ko p a ba~ k og Iri n e j a u emi s i j i „Klop ka” BK TV 2005. go di ne, pre kju ~e je za po ~eo iz dr `a va we ka zne za tvo ra u ku} nim uslo vi ma, pre no si RTV sa op {te we Ko mi te ta prav ni ka za qud ska pra va (Ju kom). Ju kom pod se }a na to da je on naj pre bio osu |en na nov ~a nu ka znu od 100.000 di na ra, ko ja je naknadno zamewena kaznom zatvora.

U saop{tewu za javnost se dodaje i da je usvajawem zahteva, koji su advokati Jukoma nadle`nom sudu uputili u maju ove godine, odobreno da se kazna izvr{i bez napu{tawa prostorija u kojima osu|eni stanuje, odnosno u ku}nom pritvoru. „Me|utim, kako je usled proteka vremena nastupila apsolutna zastarelost izvr{ewa krivi~ne sankcije, a u skladu s pozitivnim krivi~nim zakonodavstvom Republike Srbije, Jukom je uputio zahtev nadle`nima

da se obustavi daqe izvr{ewe navedene kazne”, isti~e se u saop{tewu Komiteta. U Jukomu apeluju na Ministarstvo pravde da u kratkom roku obnovi inicijativu za izmenu krivi~nog zakonodavstva i time u potpunosti dekriminalizuje uvredu i klevetu da se ovakvi postupci ne bi vodili i ubudu}e i da bi se gra|anima u potpunosti garantovala sloboda mi{qewa i izra`avawa, kao jednog od osnovnih qudskih prava.

kultura

sreda10.oktobar2012.

dnevnik

БЕОГРАДСКЕ МУЗИЧКЕ СВЕЧАНОСТИ ОД 11. ДО 20. ОКТОБРА

САОПШТЕЊЕ СРПСКОГ ПЕН ЦЕНТРА

Опсада Београда музиком

Осуда смена у култури

Фестивал класичне музике 44. Бемус одржаће се од 11. до 20. октобра под слоганом „Опсада Београда”, најављено је на конференцији за новинаре у Сава центру где ће се одржати свечани концерт отварања фестивала. Вршилац дужности директора „Југоконцерта” Бошко Радојковић рекао је да, иако ситуација у култури, посебно у класичној музици, никада није би-

ла гора, програм овогодишњег Бемуса је добар. „Окупираћемо Београд музиком, концерти ће се одржавати на бројним местима у граду, у Коларчевој задужбини, Културном центру Београда, Дому омладине, Битеф театру, Атељеу 212 и Скупштини града„, казао је Радојковић. „То је културни бунт, опсада Београда без граница„, нашалила се директорка за међународну сарадњу у „Југоконцерту„ Биљана Здравковић спојивши игром речи слоган и Оркестар без граница који ће под управом свог уметничког директора и диригента Премила Петровића сутра отворити 44. Бемус. Према њеној оцени програм 44. Бемуса је јако добар, две године се упорно радило на формирању Оркестра без граница - Но Бордерс Оркестра (НБО) који је састављен од најбољих музи-

чара са простора некадашње Југославије. „Југоконцерт„ и Бемус су заједно са идејним творцем НБО диригентом Петровићем радили на оснивању оркестра који ће се наредних дана у идеалним условима припремати за концерт на отварању 44. Бемуса у Регионалном креативном атељеу „Јожеф Нађ„ у Кањижи.

Реномирани млади диригент Петровић испричао је да је формирање оваквог оркестра био његов животни сан, да је пресрећан што су се на аудиције од Љубљане до Приштине пријављивали изванредни музичари тако да од десет виолина у НБО, сви су концермајстори у својим срединама. На свечаном отварању 44.Бемуса у СЦ солиста ће бити млади немачки пијаниста Хајнрих Алперс уместо претходно најављеног прослављеног македонског пијанисте Симона Трпчевског. Програм је остао исти, НБО и Алперс извешће Концерт за клавир и оркестар бр.5 Лудвига ван Бетовена. На програму НБО је и музика аутора 20.века: Сергеја Прокофјева Симфонија бр.1, Класична, Чарлса Ајвза „Неодговорено питање„ и Золтана Кодаља „Игре из Галанте”. Реномирани пијаниста Александар Маџар који се из Европе увек

радо одазива позиву за наступ у родном Београду одржаће солистички реситал 13. октобра у Коларчевој задужбини на коме ће извести свих шест Бахових партита за клавир. Наредног дана у Коларчевој задужбини наступиће гости из Француске, најбољи ансамбл за барокну музику на свету, ансамбл „Лес Артс Флорисантс” који ће извести вокално - инструментална дела МаркаАнтоана Шарпантјеа, који, како је рекла Здравковићева, никада није извођен у Београду. Поруџбину 44. Бемуса композицију „Огледало„ за трио и камерни гудачки ансамбл Срђана Хофмана извешће 15.октобра на Коларцу Гудачи св. Ђорђа и Ансамбл за нову музику Градилиште. Посебна „посластица„ за љубитеље савременог звука биће 15.октобра у Битеф театру, пијанисткиња Нада Колунџија, Волфганг Хајзинг на фоноли и глумац Небојша Дугалић извешће дела америчког композитора Конлона Ненкероуа поводом 100 година од његовог рођења. Премијерно у Србији биће изведена опера „Свадба” за шест женских гласова вишеструко награђиване композиторке Ане Соколовић, Београђанке која од 1992. гради изузетну каријеру у Канади. Прошле године Канадски парламент прогласио је Соколовић националним благом Квебека. Чест и радо виђен гост у Београду, славни гитариста Пако де Лусија, кога је пре две године у СЦ на Гитар арт фестивалу слушало 4000 љубитеља звука гитаре, први пут ће свирати на Бемусу 18.октобра у СЦ. Овогодишњи фестивал затвориће Симфонијски оркестар РТС под управом свог уметничког директора и диригента Бојана Суђића који ће говором у име свих уметника отворити 44.Бемус. (Танјуг)

Српски ПЕН центар саопштио је да се широм Србије, како наводе, смењују писци, редитељи и културни радници са чела значајних културних институција, осуђујући такве поступке. У саопштењу наводе да су у питању управо смењени директор Културног центра Новог Сада Ласло Блашковић и управник Народног позоришта у Београду Божидар Ђуровић, додајући да су то „само неки од бројних примера”. У саопштењу Пен центар тврди да је реч о „политичком насиљу над културом„, као и људима који су овој култури, како сма-

трају, дали и дају видљиве резултате и изразита уметничка остварења. „Образложења с којима су по хитном поступку обављене смене или с којима се најављују читаве серијске смене представљају отворени напад на културне и демократске вредности, на јавну реч и слободу изражавања, као и порицање културних стандарда и резултата„, став је Српског ПЕН центра. Пен центар тражи да се руководећи људи у култури, као и чланови управних одбора културних институција именују искључиво у складу са Законон о

култури, тако што ће њихови чланови бити људи са потврђеним резултатима у култури. Директори културних институција могу бити бирани искључиво на основу јавних конкурса и њихових стручних и уметничких биографија, јер је то у најдубљем интересу наше културе и наше земље, сматра Пен центар. Српски ПЕН центар ће, како се наводи у саопштењу, „свако одступање од Закона о култури сматрати незаконитим деловањем власти и о томе ће обавештавати домаћу и страну јавност„.

ИЗ КЊИЖЕВНЕ ОПШТИНЕ ВРШАЦ

Стихови Петра Крдуа као најлепше сећање У библиотеци „Европска награда“ Књижевна општина Вршац објавила је ових дана збирку поезије Петру Крдуа (1952-2011) „Школа изгнанства“, у избору Габријела Бабуца. Крдуу је постхумно додељена Европска награда за поезију КОВ коју је он основао 1986. године, а недавно је у Вршцу уручена његовој супрузи Ани. Песник, преводилац, антологичар, новинар, издавач, позориштанац Петру Крду објавио је десет песничких збирки, а поезија му је преведена на све велике европске језике. Габријел Бабуц је направио лични избор од деведесетак Крдуових песама. Збирка „Школа изгнанства“ садржи и неколико страница поезије у рукописима , а Крду је писао и на матерњем румунском и на српском језику. Такође и изводе из књижевне критике, која је са занимањем и заслуженом пажњом пратила његово песничко оглашавање, још од прве књиге поезије „Намена удвоје“ објављене на румунском 1970. Тако је велики румунски песник Никита Станеску у стиховима младог Крдуа открио „нарочиту

свежину“, а Штефан Аугустин Дојнаш је написао да се Крду служи најмодернијим средствима европске лирике. -Тај камерни песнички глас црпи снагу из две књижевне баштине- румунске и српске, а одржава се на ивици висине захваљујући изневереним очекивањима, приметио је својевремено Милорад Павић. -Уз то, он зна, тај глас, где је место данас поезији у свету. Зна да она није свемоћна као у време романтизма. Он дакле води рачуна о промењеном свету данашњице, који ће сутра бити још више измењен но што је данас. Измењен брже но икад раније. Петру Крду је говорио да ни сам не зна на ком језику пише, а често је наглашавао како има дана у којима само ћути. А Габријел Бабуц, приређивач „Школе изгнанства“ и аутор предговора под насловом „Апсолутни ексцес“, сматра да је Крдуов песнички језик- „научнофантастичан“. - Крду гради нову Вавилонску кулу са намером да (про)меша језике у довољној мери да направи пометњу, добровољно одлазећи из једног језика, истовремено напуштајући други, закључује Бабуц. Р. Лотина

ЗА УЛОГУ У ПРЕДСТАВИ „БУНАР”

Јово Максић најбољи глумац МЕСС-а Награду „Златни ловоров вијенац„ за најбоље глумачко остварење 52. интернационалног театарског фестивала МЕСС у Сарајеву добио је Јово Максић за представу „Бунар„. Представа Установе културе „Вук Караџић„ у Београду по тексту Радмиле Смиљанић, у режији Егона Савина, прича о малом месту у Босни о једној породици и проблемима свакодневног живота са којима се становници сусрећу годинама после рата, такмичила се међу 33 представе.

Победнике 52. МЕСС-а саопштио је жири у саставу Жан-Пјер Тибода, председник и чланови Бранко Цвејић и Амила Рамовић. Гран при „Златни ловоров вијенац„ за најбољу представу у целини добила је представа „Max Black„ Хајнера Гебелса, „Златни ловоров вијенац„ за најбољег редитеља припао је Ромеу Кастелучију за представу „О појму лица, по питању Сина Божијег”. Најбоље глумачко остварење остварили су Ивана Рошчић за улогу

у представи „Мрзим истину„ и Максић за улогу у представи „Бунар”. Награда за најбољи текст у селекцији Bal kan (Con)Text припала је Ивору Мартинићу за „Мој син само мало спорије хода”. Овогодишњи МЕСС одржан је од 28. септембра до 7. октобра у Сарајеву, Зеници, Горажду и Високом. На 11 локација 33 представе имале су више од 40 изведби у којима је учествовало више од 500 гостију из 20 земаља.

Из представе „Отмица и вазнесење Јулијане К.”

ПРЕМИЈЕРОМ ПРЕДСТАВЕ ЖЕЉКА ХУБАЧА У ШАПЦУ ОКОНЧАНА РЕВИЈА „ТЕАТАР НА ПРАВОМ ПУТУ”

Блискост српских комедиографа Почетак сезоне у Шабачком позоришту већ осму годину за редом почиње ревијом „Театар на правом путу“, која је крајем прошле недеље завршена премијером представе „Отмица и вазнесење Јулијане К.“ Жељка Хубача. Овај пут на ревији је учествовало шест позоришта са седам представа. Поред позоришта града домаћина, наступили су театри из Приштине, Београда, Зрењанина, Инђије и Крагујевца. За најбољу, проглашена је представа „Један човек, двојица газда“ Ричарда Бина, у режији Небојше Брадића. Последње вече ревије „Театар на правом путу“ Шабачког позоришта у потпуности је припало Жељку Хубачу, јер је поред премијере његове представе приређена и промоција збирке његових

драма „Бизарно“, на којој су говорили директор Стеријиног позорја Миливоје Млађеновић и драматург Светислав Јованов. У књизи „Бизарно“ уврштена је и комедија „Отмица и вазнесење Јулијане К.“, иначе најуспешније Хубачево дело, јер је за њега својевремено добио награду „Бранислав Нушић“ Удружења драмских писаца, док је праизведба у Крушевачком позоришту, у режији Љубослава Мајере, играна и на Стеријином позорју. Бранислав Нушић је добра референца за Хубачеву комедију, јер се у њој на начин веома близак великим српским комедиографима, кроз причу о путујућој дружини глумаца с почетка 20. века, говори о локалној судбини политичких и породичних проје-

ката, у којима владају оштра подељеност, примитивизам и корупција. Користећи потенцијал готово целог ансамбла Шабачког позоришта, Хубач је режијом потврдио да је написао луцидну и вицкасту комедију у којој стварност изнова и изнова затамњује свет(л)ост позорнице. Ревија „Театар на правом путу“ је и отворена премијером, представом „Скривене стрепње“ коју је, по тексту Алана Ејкборна режирао Примож Беблер. На затварању манифестације, управник Шабачког позоришта Зоран Карајић, најавио је упркос кризи велики број овосезонских премијера, као и прерастање ревије у фестивал, чим се за то стекну финансијски услови. И. Бурић

SPORT

dnevnik PO SLE VI [E OD DVE DE CE NI JE

Vo {a i Osi jek de le meg dan Fud ba le ri Voj vo di ne ju ~e su na sta vi li s tre ni zi ma po sle da na pa u ze. U pr voj po lo vi ni je se weg de la Su per li ge re zul ta ti cr ve no-be lih ni su u skla du s o~e ki va wi ma na vi ja ~a, ali su sim pa ti ze ri Vo {e jo{ vi {e raz o ~a ra ni ble dim par ti ja ma ko je su pru `a li ka pi ten Mi ro slav Vu li }e vi} i we go vi sa i gra ~i. Uz skor od tri (mi ni mal ne) po be de, ~e ti ri re mi ja i je dan po raz, No vo sa |a ni su do ~e ka li dve slo bod ne sed mi ce, a je dan od bit ni jih za da ta ka Vig we vi }a i we go vih sa rad ni ka bi }e ka ko da eki pa po boq {a efi ka snost i po ve }a ni vo sa mo po u- zda wa. Cr ve no-be li }e tre ni ra ti i to kom pa u ze u dve gru pe, a tim po vo dom tre ner Vig we vi} je re kao:

Ube |en sam da }e mo pu no bo qe iz gle da ti po sle pa u ze. U su bo tu }e Voj vo di na od i gra ti i pri ja teq sku me |u na rod nu utak mi cu. U go ste cr ve no-be li ma, po sle pu ne 21 go di ne, do la zi hr vat ski pr vo li ga{ Osi jek i bi }e to od li~ na pri li ka da Vig we vi} pro ve ri for mu igra ~a. Ve} du `e vre me po sto ji kon takt na naj vi {em ni vou iz me |u dva klu ba, a utak mi ca u su bo tu bi }e kru na sa rad we ko ja se do sa da ogle da la u me ~e vi ma mla |ih ka te go ri ja. Osi jek je osvo jio tro fej u Ku pu Hr vat ske 1999. go di ne, {to je naj ve }i uspeh u klup skoj isto ri ji . Naj po zna ti ji igra ~i ovog klu ba bi li su Ivan Lu ka ~e vi}, Qup ko Pe tro vi}, Ivi ca Gr wa, Da vor [u ker, Ja smin Xe ko, Go ran Vla o vi}, Da ni jel Pra wi} i Do ma goj Vi da, a za ni mqi vo je da je do sta

sreda10.oktobar2012.

PRI PRE ME NA [EG NA CI O NAL NOG TI MA ZA ME^ S BEL GI JOM

To {i} i Bi {e vac {i re op ti mi zam U ba zi or lo va u Sta roj Pa zo vi za huk ta va ju se pri pre me za kva li fi ka ci o ni duel s Bel gi jom, ko ji je na pro gra mu u pe tak na Ma ra ka ni. Uz re dov ne tre nin ge, bez ve }ih ka drov skih pro ble ma, po ~e la je i ana li za ri va la. - Bel gi ja je ste ozbi qan tim, ova ge ne ra ci ja je du go stva ra na i u tom pro ce su ne kad su za ne ma ri ni i re zul ta ti. Skup je to vr snih in di vi du a la ca, ali, re ci mo, pro tiv Hr va ta ni su bli sta li iako su o~e ki va li si gur nu po be du. Po {tu je mo ih, zna mo ko li ko vre de, s tim {to se ne }e mo pre vi {e op te re }i va ti wi ho vom sna gom. Va `no je da po sve ti mo pa `wu na {oj igri, ono me {to tre ba da ura di mo u tak ti~ kom po gle du. Ipak, na Ma ra ka ni se mi pi ta mo i na da mo do brom re zul ta tu - is ta kao je na pres-kon fe ren ci ji Zo ran To {i}. U sli~ nom to nu raz mi {qa i po u zda ni {to per Mi lan Bi {e vac. - I pre star ta kva li fi ka ci ja re kao sam da je Bel gi ja fa vo rit za pr vo me sto u gru pi. Osta jem pri tom

Bojan Jorga~evi} tvrdi da je u odli~noj formi

sta vu. Odav no ni su ima li mo} ni ji sa stav. Ne ma kod nas stra ha zbog te ~i we ni ce. Mo ra mo da bu de mo mir ni, sta lo `e ni i ~vr sti. Da ve ru je mo u se be i iz bo ri mo se za po vo qan is hod - re kao je Bi {e vac. Ne ko li ko bel gij skih no vi na ra za ni ma lo je mi {qe we Bi {ev ca o ubo ji to jom Ha za ra du, ~la nu ^el si ja. - Po zna jem ga ve o ma do bro sa fran cu skih te re na gde smo se sre -

ta li u pro te klih pet go di na. Ja ko do bar fud ba ler, brz, sa od li~ nim udra cem, ne pred vi div, ima jo{ pro sto ra za na pre dak. Ipak, ne za vi si sve od we ga u eki pi - uz vra tio je Bi {e vac. Or lo vi su go le a dom pro tiv Vel sa pre va zi {li pro blem ne e fi ka sno sti. - Uvek smo stva ra li pu no {an si ali nas gol ni je hteo. U No vom

BO JAN JOR GA ^E VI] O BEL GI JAN CI MA

Sa mi se be pro gla si li fa vo ri ti ma S treninga fudbalera Vojvodine

- Pa u za }e nam do bro do }i za po ja ~a ni rad. Ima mo pro ble ma s fi zi~ kom spre mom po je di na ca, kao i s for mom ne kih igra ~a od ko jih smo o~e ki va li da bu du no si o ci igre. Po de la na dve gru pe ni je na pra vqe na na osno vu kva li te ta, ve} `e li mo da spe ci fi~ nim ve `ba ma una pre di mo igru svih ~la no va eki pe, a ni je svi ma po tre ban isti na ~in ra da. Uz to, ima mo i ne ke igra ~e ko ji se vra }a ju po sle po vre da, pa `e li mo da na sta vak li ge do ~e ka mo mak si mal no pri pre mqem ni.

igra ~a i tre ne ra igra lo ili vo di lo i Voj vo di nu i Osi jek. Od igra ~a to su Dra gan To do ro vi}, Pe tar Ni ke zi}, Du {an Alim pi}, Dra gan Dr qa ~a i Go ran Po po vi}, a na obe tre ner ske klu pe se de li su Si ma Mi lo va nov, Jo sip Du van ~i}, Qup ko Pe tro vi}, Mi lan \u ri ~i} (po mo} nik Pe tro vi }a) i Ton ko Vu ku {i}. Duel Voj vo di na - Osi jek igra se u su bo tu na sta di o nu â&#x20AC;&#x17E;Ka ra |or |eâ&#x20AC;?, a po ~e tak je za ka zan za 15.30 ~a so va. Tekst i foto: A Pre do je vi}

Bo jan Jor ga ~e vi} je ne stao sa na {e re pre zen ta tiv ne sce ne na kon onog kik sa i te {kog po ra za u Slo ve ni ji u kva li fi ka ci jam za EP. Sple tom okol no sti sti gao je no vi po ziv se lek to ra Mi haj lo vi }a. - Iskre no, ni sam o~e ki vao da }u opet bi ti deo na ci o nal nog ti ma. Sa za do voq stvom sam pri hva tio po ziv. Na rav no, ào mi je {to je Stoj ko vi} za ra dio te ù po vre du i è lim mu brz opo ra vak - na po me nuo je Jor ga ~e vi}. Bo jan sa ve li kim uspe hom bra ni gol Bri à i po zna je od li~ no se lek ci ju Bel gi je. - Za i sta sam u vr hun skoj for mi ~e mu do pri no si sta bi lan i mi ran po ro di~ ni ì vot u Bri ù. Re pre zen ta ci ja Bel gi je je iz u zet no ka vli tet na i ja ka u sva kom po gle du. Mo `da su im me dve |u uslu gu na pra vi li me di ji ko ji su ih pro gla si li za ap so lut ne fa -

vo ri te u gru pi. A, da to i ni je ba{ ta ko po ka zao je duel pro tiv Hr va ta. Ne le `i im bal kan ski men ta li tet i {ko la fud ba la. Ve ru jem u na {u mla dost i po ten ci jal ko ji ima mo. Sve za vi si od nas, raz lo ga za strah ne ma- na gla sio je Jo pr ga ~e vi}. Za ni mqi vi su ko men ta ri u bel gij skim no vi na ma po vo dom po vrat ka Jor ga ~e vi }a u re pre zen ta ci ju Sr bi je. - Oni su ta kav po tez oka rak te ri sa li kao pri vi le gi ju, jer sam {est go di nan u Bel gi ji i po zna jem sve vr li ne i ma ne wi ho vih igra ~a, pa sma tra ju da }u de taq no in for mi sa ti se lek to ra o to me. Ali, na{ ska u ting ve} sve zna o Bel gi jan ci ma, pa ne mam {ta to me da do dam ili odu zmem. Ge ne ral no ima ju po zi ti van stav {to sam opet me |u or lo vi ma - za vr {io je Jor ga ~e vi}. Z. R.

Sa du se sve otvo ri lo, ra no smo po go di li mre ù, od li~ no kon tro li sa li lop tu, ste kli si gur nost. Ima mo do voq no sa mo po u zda wa, uvek sam spre man da pre u zmem od go vor nost, znam {ta se od me ne o~e ku je. Bi lo bi le po da sve one ele men te igre pro tiv Vel sa ko ji su do {li do iz ra à ja po no vi mo i pro tiv Bel gi je - ka è To {i}. O~e ku je se da tri bi ne Ma ra ka ne bu du pu ne, da kle po se ta od oko 50.000 gle da la ca. - Ne ma ni ka kve di le me da }e pu bli ka bi ti na{ 12. igra~. Po dr {ka zna ~i mno go, taj ve tar u le |a tre ba da po ne se tim, da osta vi mo sr ce na te re nu i obez be di mo va `ne bo do ve - sma tra Bi {e vac. I To {i} se ukqu ~io u pri ~u o am bi jen tu na sta di o nu. - Ve ru jem da }e na vi ja ~i bi ti uz nas, {to je ve li ki plus u ova ko zna ~aj nim tak mi ~ar skim du e li ma. Tre ba da bu de mo svi za jed no na istom za da ta ku sa ci qem da sa vla da mo Bel gi ju, ako se uka è {an sa ove ri mo vi zu za SP. Da kle, ni je bit no u kom gra du igra re pre zen ta ci ja aki svi è li mo uspeh Sr bi je - is ta kao je Zo ran To {i}. Z. Ran ge lov

SPORT

sreda10.oktobar2012.

dnevnik

PO TI SKA LI GA

OP [TIN SKA LI GA [ID

Fa vo rit za u sta vqen OFK Ba ~in ci - OFK Bi ki} 1:0 (1:0) BA ÎN CI: Stadion „]iriun rit“, gledalaca 250, sudija Stanivukovi} (Erdevik).Strelac: Milinkovi} u 9. minutu. @uti kartoni: âvi} (OFK Ba~inci), Poznanovi}, Kurbalija, Basrak (OFK Biki}). OFK BA ÎN CI: Barjaktarevi} 9, Junuzovi} 8, Gruji~i} 8 (Trbi}), Maro{i~evi} 8 (Meni~anin), Kalini} 9, Ili} 8, Milinkovi} 9, âvi} 8 (Milovanovi}), Ga~i} 8, Blaànovi} 8, Cuper 8. OFK BI KI]: Bugarski 7, Tesli} 7 (Kova~evi}), Poznanovi} 7, Gledi} 8, Basrak 8 (Rado{evi}), R. Kotarli} 7, Stefan Malivuk 7, Kurbalija 8 (Spasoje Malivuk), Vranov 7, Bodo 8, Dobri} 7. U derbiju kola vi|en je dobar fudbal. A, favorizovani gosti nisu uspeli da odnesu tri boda po planu. Jednu gre{ku odbrane i svog golmana iskoristio je Milinkovi}. Presekao put lopti i potom je }u{nuo u mreù. Z. La za rov

Bo rac - Gra ni ~ar 1:1 (1:0) ILIN CI: Igrali{te Borca, gledalaca 100, sudija Softi} (Ba~inci).Strelci: I. Filipovi} u 35. za Borac, D. Juro{evi} u 71. minutu za Grani~ar. @uti karton: I. Filipovi} (Borac). BO RAC: \uri} 7, Peji} 7 (Simi}), V.Ore{~anin 7, D. Filipovi} 7, Sarap 7 (Trivi}), Savi} 7, M. Ore{~anin 7, I. Filipovi} 7, Prodanovi} 7, Benkovi} 7, Stoj{i} 7. GRA NI ^AR: Bogdan Cvijanovi} 7, Kova~evi} 7, D. Jovi} 7, Z. Jovi} 7, Vukovi} 7, Boban Cvijanovi} 7, Timarac 7 (Sekuli}), Stevi} 7 (Arapovi}), D. Juro{evi} 7, Star~evi} 7, Remi} 7. Oba gola su postignuta {utevima s 20 metara. Ina~e igralo se borbeno i dinami~no. N. Bo {wa ko vi}

Je din stvo (Q) - Jed no ta 6:1 (2:1) QU BA: Igrali{te Jedinstva, gledalaca 80, sudija Pendo (Erdevik).Strelci: Tadi} u 5, 10. i 89, Cigankov u 48. i Mrkowi} u 51. i 65. minutu za Jedinstvo, a Dupaq u 38. za Jednotu. JE DIN STVO: Mrkowi} 8 (Kati} 7), A.Ruman 6, [ili 7, Puno{ 7, ^ali} 7, Toman 7, Cigankov 8, La}arac 7, Tadi} 9, Gre~ 7, Gani} 8 (\uri} 7).

JED NO TA: Trnini} 5, Milinkovi} 6, Danguzov 7, Danilovi} 7 (Mla|an), Jovanovi} 6, E. Hr~ek 6, \ur|evi} 6, I{tuk 6, S. Hr~ek 6 (Pantovi}), Dupaq 7, Jovi~i} 6 (Lazi}). Da su doma}i strelci bili malo spretniji gosti bi primili bar jo{ {est golova. D. Po li mac

Fru {ko go rac - Omla di nac (B) 3:1 (1:0) KU KU JEV CI: Igrali{te Fru{kogorca, gledalaca 150, sudija Horvat (Morovi}).Strelci: Galija{ u 9. i Vojnovi} u 78. i 90. za Fru{kogorac, Stojakovi} u 83. minutu za Omladinac. FRU [KO GO RAC: Brati} 7, V. Vajagi} 5 (Vojnovi} 8), Iliba{i} 6, Marti} 8 (Jovanovi} 6), Bjeli} 7, Amanovi} 7 (Z. Vajagi} 6), Radivoj{i} 7, Galija{ 7, Baki} 6, Boli} 7, Matijevi} 7. OMLA DI NAC: Pavlovi} 6, P. Male{evi} 5, @. Male{evi} 6 (Slavujevi} 5), Stojakovi} 7, Trifkovi} 5, Bukarica 5, Bo`i} 5, Ga~i} 6, \urki} 5 (Pani} 5), Mijatovi} 5, [ipka 5. Mla|ani doma}ini zaslu`eno su slavili protiv iskusnih gostiju. Mogli su slaviti i ve}om razlikom. R. Gr ko vac

Sin |e li} - Sre mac 5:2 (4:1) GI BA RAC: Igrali{te Sin|eli}a, gledalaca 50, sudija ]eran (Kukujevci).Strelci: [arac u 12, 36. i 82. i V. Mileti} u 43. i 45. za Sin|eli}, Kotarli} u 24. i Radosavqevi} u 79. minutu za Sremac. SIN \E LI]: Jak{i} 8 (Medakovi}), Todorovi} 8 (^oli}), Stojanovi} 8, Kova~evi} 8, Geordini 8, Drenovac 8 (Stojakovi}), Savi} 8, Nedeqkovi} 8, Mari} 8, V. Mileti} 9, [arac 9. SRE MAC: Ugranovi} 6, Novak 6, Rajkovac 6, Santra~ 6, Radmanovi} 6, R. Ostoji} 6, [arac 6, B. Ostoji} 6 (Radosavqevi} 7), Kotarli} 7, Budimir 6, Breki} 6. Giba~ani su igrali onoliko koliko im je bilo potrebno za pobedu, a gosti su pru`ali otpor dok su imali snage. D. Vu kas

OFK Bin gu la - Omla di nac (M) 0:1 (0:1) BIN G U L A: Igra li {te OFK Bingule, gledalaca 100,

GI BA RAC: Sin |e li}-Sre mac 5:2, QU BA: Je din stvoJed no ta 6:1, ILIN CI: Bo racGra ni ~ar 1:1, BIN GU LA: OFK Bin gu la-Omla di nac (M) 0:1, MO RO VI]: Je din stvo-Brat stvo 3:0, BA ^IN CI: OFK Ba ~in ci-OFK Bi ki} 1:0, KU KU JEV CI: Fru {ko go rac-Omla di nac (B) 3:1.

1. Sin |e li} 8 2. OFK Bi ki} 8 3. Fru {ko go rac8 4. OFK Ba ~in ci8 5. Omlad.(M) 8 6. Omlad. (B) 8 7. Jed. (Q) 7 8. Gra ni ~ar 7 9. Bin gu la 8 10. Bo rac 8 11. Jed no ta 8 12. Sre mac 8 13. Jed. (M) 8 14. Brat stvo 8

8 7 6 6 6 5 4 3 2 2 1 1 1 0

0 0 1 0 0 0 0 1 1 1 1 0 0 1

0 1 1 2 2 3 3 3 5 5 6 7 7 7

30:7 24 37:4 21 19:7 19 21:5 18 15:9 18 10:13 15 13:12 12 14:15 10 9:16 7 7:118 7 8:31 4 8:23 3 3:18 3 10:26 1

sudija Jovi} (Berkasovo).Strelac: Davidovi} u 45. minutu. @uti kartoni: Paji}, Kora}, Milovanovi} (OFK Bingula), Da vi do vi}, Run ti}, [in ka (Omladinac). OFK BIN GU LA: Petkovi} 7, Korac 7 (Milovanovi} ), Paji} 7 (Kramar), Lovas 7, Jeli~i} 8, ]osi} 8, Pali} 7, Rami} 7, Rai} 7, Katani} 7, Stambolija 7 (Jankovi}). OMLA DI NAC: Ga{i} 8, Bukor 8, I. Luka~ 8, Wilican 8, Gwatovi} 8, Valentik 8, Bo`in 8, Runti} 8 (Nikoli}), B. Luka~ 8 ([inka), Davidovi} 8 (Stankovi}), Si~ 8. Doma}ini nisu iskoristili ~etiri „zicera“ ni sa nekoliko metara. Zato su gosti iskoristili gre{ku mladog Lovasa, koji nije izbio loptu, Davidovi} se prikrao oduzeo loptu i lako postigao gol. S. ]o si}

Je din stvo (M) - Brat stvo 3:0 (3:0) MO RO VI]: Stadion Jedinstva, gledalaca 150, sudija Mar~eti} (Gibarac).Strelac: Bekerek u 8,12. i 16. minutu. JE DIN STVO: Luki} 8, Borojevi} 7, Aramba{i} 7, Simi} 7, Grbatini} 7, Bekerek 8, D. Seni} 7, Kalaba 7 (Luàji}), Weì} 8 (Anati}uk ), Boji} 7 (Jovanovi}), Vucowa 7. BRAT STVO: Gruba~ 7, Ceti} 7, Dobri} 6, Majher 6, âlina 6, Simi} 6, îpkar 6, Milanovi} 6, Vlaisavqevi} 6, Povaàn 6, Grkovac 6 (Ursuz). Kona~no su i puleni Radoslava Kuki}a osetili slast pobede. Mogli su posti}i jo{ golova. D. Se ni}

OP [TIN SKA LI GA IN \I JA – STA RA PA ZO VA

Pro koc ka li po be du Fru {ko go rac - ôr ta nov ci 2:2 (1:0) KR Ê DIN: Stadion Fru{kogorca, gledalaca 150, sudija Livaja (Be{ka).Strelci: Obradovi} u 32. i Savi} u 47. za Fru{kogorac, a Marjanovi} u 56. (iz penala) i Stamenkovi} u 89. minutu za ôrtanovce. @uti kartoni: Livaja, Savi} (Fru{kogorac), Marjanovi}, P.Subotin, Naran~i} (ôr ta nov ci). Cr ve ni kar ton: Du{an Dini} (ôrtanovci). FRU [KO GO RAC: Vu~i} 7, ôvi} 7, Livaja 7, S. Petkovi} 8, ôrtan 7 (Pejakovi} ), D. Filipovi} 8, Savi} 7 ([u{a ), Dobi} 7, Obradovi} 7, La za rac 8, N. Fi li po vi} 7 (Ivan~evi}). ÔR TA NOV CI: Bonxi} 7, Dragomir Dimi} 7, Pilipovi} 7, Marjanovi} 7, Du{an Dimi} 7 (Arsi}), Naran~i} 7, P. Subotin 7, Joki} 7 (Cveji}), Dragi~evi} 7, Mir~evski 7, Stamenkovi} 8. U osmom uzastopnom susretu do ma }i ni ni su oku si li slast pobede protiv ôrtanovaca. Iako, su vodili, sa 2:0, u fini{u susreta Stamenkovi} je {utem s 25 metara poravnao rezultat. S. Ra ni to vi}

Slo ga - Rad ni~ ki (NP) 2 0:2 (0:2) MA RA DIK: Igrali{te Sloge, gledalaca 100, sudija Rosi} (In|ija).Strelci:Rai~evi i Bale{evi}. SLO GA: T. Ipa~, L. Ipa~ (R. Ipa~), Klinko, Lendvaj, Kusi}, Milin, Laketi}, Hajnal, Bari}ak, Davidovski, @ivan~evi} (\oki}). RAD NI^ KI (NP) 2: Trifunovi}, êprwa, Bjeli}, Ili}, \uri}, Budimir, Rai~evi}, Markovi}, Bale{evi}, Boji}, â~ari} (Milo{evi}, ûrguz). I pored toga {to su doma}ini igrali dobro, nisu realizovati najboqe {anse. S. Pa vlo vi}

Bo rac (J) - Bo rac (S) 2:4 (0:4) JAR KOV CI: Igrali{te Borca, gledalaca 50, sudija Rusmir (Stari Banovci).Strelci. Radulovi} u 47. i Mraovi} u 49. za doma}e, Lep{anovi} u 5, Babi} u 12, Tep{i} u 2. i Maksimovi} u 44. minutu za goste. @uti karton: Trbojevi} (doma}i). BO RAC (J): Kne`evi} 5, Naranxi} 5, Devi} 6, Lazi} 5,

MA RA DIK: Slo ga-Rad ni~ ki (NP) 2 0:2, JAR KOV CI: Bo racBo rac (S) 2:4, KR Ê DIN: Fru {ko go rac-ôr ta nov ci 2:2, STA RA PA ZO VA: Je din stvo 2Po let (od lo è no). 1. ôr ta nov ci 2. Rad. (NP) 2 3. Fru {ko go rac 4. Bo rac (S) 5. Po let 6. Jed. (SP) 2 7. Bo rac (J) 8. Slo ga

4 4 5 4 4 3 4 4

2 2 2 2 2 1 1 0

2 2 2 0 0 1 1 0

0 13:4 0 10:4 1 9:7 2 15:14 2 7:9 1 7:8 2 4:6 4 5:18

8 8 8 6 6 4 4 0

Mraovi} 5 (D. Novkovi} 6), Do{en 6, Blagojevi} 6 (Mandi} 6), Radulovi} 6, Jawanin 6, Trbojevi} 6, Kupre{anin 6. BO RAC (S): Radoj~i} 6, Maslarevi} 6, Gruba~ 6, Kne`evi} 6, Babi} 7, Vuki~evi} 6 (Samarxi} ), Paunovi} 6, Lep{anovi} 7, Tep{i} 6, ^olakovi} 6, Maksimovi} 7. Tek u nastavku doma}in se budi, ali osim ~asnog poraza nije mogao ni{ta vi{e u~initi, pro tiv bor be nog ri va la, koji je znao sa~uvati visoko vo|stvo. M. Mil ko vi}

Fud ba le ri Olim pi je iz To to vog Se la

ê tvor kom za po se li vrh Olim pi ja - Ti sa 4:0 (0:0) TO TO VO SE LO: Igrali{te u Totovom Selu, gledalaca 100. Sudija: J. Kru{i} (Kawià). Strelci: ]etkovi} u 50. i 61, [o{ u 78. i Sabado{ u 88. minutu. @uti karton: Mojsin (Tisa). OLIM PI JA: Ge~e, Kolar, Harmat, Veselinov, Ruà, Koli} (Hatala), Tesli}, ânadi, Feher (Sabado{), ]etkovi}, [o{ (Andru{ko). TI SA: Radi}, [ili, Len|el, Maletin, Mijsin, Guba (Zombori), Liptai, Radanov, Igwin, Martono{i, Terzin. Derbitanti u ligi iz Totovog Sela ubedqivom pobedom protiv prvaka lidera iz Padeja, zaposeli su vrh tabele i jedini su sa maksimalnim u~inkom u dosada{wem delu prvenstva. Prvo poluvreme iskusni-

ja ekipa iz Padeja imala je ne{to vi{e incijative i dve neiskori{}ene panse, ali u drugom delu doma}ini su preuzeli igru u svoje ruke. Mre`u veterana Radi}a na~eo je Rade ]etkovi} u 50.minutu, a jedanaest minuta kasnije petom ga je majstorski proigrao Atila Sabado{ pa je udvostru~io prednost. Sabado{ je odli~no asistirao Emilu [o{u kod tre}eg gola, a dva minuta pre kraja na centar{ut sa leve strane glavom postavqa kona~an rezultat. Fudbaleri iz Totovog Sela na {est utakmica postigli su ~ak 24 golova, a wihova mre`a do sada se zatresla samo dva puta, {to je pravi kuriozitet. M. Mi tro vi}

OROM: [am pion - Sla vi ja (Ba nat sko Aran |e lo vo) 1:3, POD LO KAW: Haj duk - Tro me |a (Maj dan) 4:0, TO TO VO SE LO: Olim pi ja - Ti sa (Pa dej) 4:0, \A LA: Gra ni ~ar - Je din stvo (Srp ski Kr stur) 3:0, HOR GO[: Hor go{ Hi glo - Slo ga (Osto ji }e vo) 1:1. Za o sta la utak mi ca Je din stvo - Olim pi ja 0:6. 1. Olim pi ja 2. Ti sa 3. Slo ga 4. Gra ni ~ar 5. Haj duk 6. Sla vi ja 7. Hor go{ H. 8. Tro me |a 9. [am pion 10. Je din stvo

6 6 6 6 6 6 5 6 5 6

6 5 3 3 3 2 1 1 1 0

0 0 2 1 1 0 2 1 0 1

0 1 1 2 2 4 2 4 4 5

24:2 19:6 15:8 13:8 10:7 9:17 6:10 8:19 9:14 1:23

18 15 11 10 10 6 5 4 3 1

OFL RU MA–IRIG (PR VI RAZ RED)

OFL BA^ KA TO PO LA

Obu }a ri po tvr di li kla su

Kom {ij ski der bi So kol cu Udar nik - So ko lac 2:3 (1:1)

Bo rac (K) - Fru {ka go ra 1:4 (1:3) KLE NAK: Igrali{te Borca, gledalaca 200, sudija Kavgi} (Ruma).Strelci: M. Mati} u 45. (iz penala) za Borac, a Radi} u 12, An|eli} u 13. i 71. i Trni} u 38. minutu za Fru{ku goru.@uti kartoni: Tomi}, Jakov qevi}, M. Mati} (Borac), Cveti}anin (Fru{ka gora). Crveni karton: \api} (Fru{ka gora). BO RAC: Milan Vasi} 5, Milo{ Vasi} 6, Tomi} 6, Jakovqevi} 6 (Kula~in ), Vujaklija 6, Stojanovi} 6, Jovi} 6, V.Mati} 6, Samarxi} 6, M. Mati} 6, Stojkovi} 6. FRU [KA GO RA: Gojkovi}-, Bo`i} 8, \api} 7, Gradi} 7.Jovi} 7, Grubje{i} 8, Cveti}anin 8, Trni} 8, An|eli} 9 (Damwanovi} )l, Rsadi} 7 (Bome{tar), Jawi} 7 (Lazi}). Obu}ari su na te{kom gostovawu u Klenku pokazali da su trenutno najboqi tim u ligi.Igrali su odli~an fudbal, a {to je najva`nije igrali su i efikasno.

PSK Pu tin ci - Mla dost (B) 1:1 (1:0) PU TIN CI: Igrali{te PSK Putinaca, gledalaca 120, sudija Kati} (Ruma).Strelci: Simonovi} u 4. za PSK Putince, Aleksi} u 49. (iz penala) za Mladost. @uti kartoni: S. Stankovi}, Jovi} (PSK Putinci), M. Boì~kovi}, Radovi}, A{}eri}, Stojanovi} (Mladost). PSK PU TIN CI: Z. Stankovi}, S. Stankovi}, Muji}, Simonovi}, Vojnovi}, Gligori}, Mitrovi}, Devrwa, Mudri} (Mati}), S. Miqkovi} (Deni}), Jovi} (Mihajlovi}). MLA DOST: Veji}, Simi}, Obradov, Ko{utiu} (S.Boì~kovi}), Dudukovi}, M. Boì~kovi}, Nikoli} (Kukoq), Aleksi}, Radovi} (Krivo{i}), A{}eri}, Stojanovi}.

Slo ga (V) - Sre mac (D) 1:3 (1:0) VO GAW: Igrali{te Sloge, gledalaca 100, sudija: Stoli} (Ru-

VO GAW: Slo ga - Sre mac (D) 1:3, KLE NAK: Bo rac - Fru {ka go ra 1:4, KRU [E DOL: Kru {e dol - Na pre dak 1:2, PU TIN CI: PSK Pu tin ci - Mla dost (B) 1:1, MA LI RA DIN CI: Fru {ko go rac-OFK Kra qev ci 2:0. 1. Fru {ka go ra 2. PSK 3. Fru {ko g. 4. Sre mac (D) 5. Bo rac (K) 6. Kru {e dol 7. Na pre dak 8. Mla dost (B) 9. Slo ga (V) 10.OFK Kra q.

6 6 6 6 6 6 6 6 6 6

5 3 3 3 2 2 2 1 1 1

1 3 2 1 2 1 1 2 1 0

0 26:5 0 6:1 1 9:7 2 10:9 2 7:7 3 7:7 3 5:10 3 4:8 4 6:12 5 2:15

16 12 11 10 8 7 7 5 4 3

ma), strelci: Radivojevi} u15. za Slogu, a D. êsti} u 50. i 59. i Solarevi} u 73. minutu za Sremac. SLO GA: Ma~ak, Lazi}, ûbrilo, Pupovac, @egarac, Baki}, Radivojevi}, Vu~kovi} (Mijatovi}),Krsti}, Vuji}, Kuzmanovi} (Maleti}). SRE MAC: Jankovi}, A. Radovac, M. Dupor, A. Radojev, Gagi}, Miri}, Solarevi}, R. A{}eri}, D.êsti}, Kleverni}, \.êsti}. D. Vu ji}

Fru {ko go rac - OFK Kra qev ci 2:0 (1:0) MA LI RA DIN CI: Igrali{te Fru{kogorca, gledalaca 100, sudija Jovanovi} (Ruma).Strelci: Pavlovi} u 40. i Miokovi} u 87. minutu. FRU [ KO G O R AC: Jo va no vi} 7, Ri sti} 7 (Pa vi} 7), Obrenovi}, Stojkovi} 7, Pavlo vi} 7, Ba ji} 7 (Ra dvaw), Kne`evi} 7 (Popovi} 6), Kadar 7, Vein 8, Miokovi} 7, ]iri} 7. OFK KRA QEV CI: Mo{i} 6, Tutu{ 6 (Stri~evi} ), Dragutinovi} 6, Tomi} 6, Alimpi} 7, Lazi} 7, Lon~ar 6, [aganovi} 6, Stepanovi} 6, Gaji} 7, Petkovi} 6. R. Mi o ko vi}

KRI VA JA: Stadion Krivaje, gledalaca 200, sudija Drobwak (Ba~ka Topola), strelci Zorica u 39. (iz penala), Reli} u 63. za Udarnik 2012. B. Ivan~evi} u 44. Vrawe{ u 71. (iz penala) i Z. Suxukovi} u 80. minutu za Sokolac. @uti kartoni: Mavro{ (Krivaja), Kundi}, Kosanovi}, Vrawe{, Veki}, Maslikosa E| {eg - Mi }u no vo 1:3, Udar nik 2012. - So ko lac 2:3, Po be da - Mla dost 3:0, slo bod na je bi la eki pa Olim pi je.

1. Olim pi ja 2. Po be da 3. So ko lac 4. To mi slav ci 5. Mi }u no vo 6. E| {eg 7. Udar nik 8. Slo bo da 9. Mla dost

4 4 4 5 4 5 5 4 5

4 3 3 1 2 1 1 0 0

0 1 0 4 1 1 1 1 1

0 0 1 0 1 3 3 3 4

24:1 12 13:1 10 12:9 9 11:7 7 5:4 7 5:10 4 4:20 4 4:11 1 1:16 1

(Sokolac). Crveni kartoni: Mavro{ ( Udarnik 2012). i Pe{ut (Sokolac). UDAR NIK 2012.: Risti} 6, M. Suxukovi} 7, Mavro 5, Oreq 6, S. Suxukovi} 7, Ivkovi} 6, T. Ki{ 6 (Malinovi} -), Mari} 6 (Uzelac 6), Zorica 7 (Delmanovi} -), Reli} 7, Ta. Ki{ 6. SO KO LAC: Grek{a 7, Vreki} 7, Kosanovi} 7 (Z. Suxukovi} 8), Kandi} 7, Ivan~evi} 7, Kordi} 7, Bukvi} 7, Pe{ut 6, B. Ivan~evi} 8, Vrawe{ 7, Smiqani} 7 (Maslikosa -). S. St.

SPORT

dnevnik

DRU GA SREM SKA LI GA

sreda10.oktobar2012.

ME \U OP [TIN SKA LI GA SOM BOR

Ka ta stro fal no su |e we Na pre dak (V) - Gra ni ~ar (G) 0:1 (0:0) VA [I CA: Igrali{te Napretka, gledalaca 100, sudija Dobri} (Jarak).Strelac: Milovanovi} u 52. minutu. @uti kartoni: Novakovi}, Kula~anin, âlina, Pani}, Bo{wakovi} (Napredak), S. Jovanovi} (Grani~ar). NA PRE DAK: M. Dobrojevi}, Pani}, P. Petrovi}, Kula~anin, âlina, V. Petrovi}, Gali}, Novakovi} (N. Petrovi}), Krtini}, Bo{wakovi}, Stanoj~i}. GRA NI ÂR: Nov~i}, Kosti}, Milovanovi}, Jovi}, I. Jovanovi}, \or|i}, Lozi}, Petlkovi} (S. Jovanovi}), Samarxi}, Taborovi}, I. Milovanovi}. Gosti su postigli gol iz ~iste ofsajd pozicije. Milovanovi} je bio najmawe tri metra u nedozvoqenoj poziciji.Su|ewe je bilo katasrofalno, pa doma}ini razmi{qaju da istupe iz lige. D. Ja stre bi}

Na pre dak - Du nav 4:0 (1:0) PO PIN CI: Igrali{te Napret ka, gle da la ca 100, su di ja Ili} (Nova P{azova).Strelci: Gu`vi} u 19. i 47, Marjanovi} u 60. i Novi} u 89. @uti kartoni: Ju ri {i} (Na pre dak), Ki ti}, Naj da no vi}, Je lo vac (Du nav). Crveni karton: Jovanovi} (Napredak). NA PRE DAK: Nikoli} 8, Jovanovi} 7, Juri{i} 7, Baki} 7, Gu`vi} 8, Savkovi} 7, Kokanovi} 7, Novi} 7, Marjanovi} 8, Tica 8, Erceg 7 (Banova~ki 7). DU NAV: Jelovac 6, Smiqani} 6, Sirixanski 7, Dr~a 7, Najdanovi} 6, Miji} 6, Vuka{in 6, Kiti} 6, @ivkovi} 6, Stevanovi} 6. Tek, kada je iskqu~en Jovanovi}, Po pin ~a ni su kre nu li ozbiqnije, i plod takve je igre je ubedqiva pobeda, koja je mogla i ve}a. Q. Opa ~i}

Lo vac - Po du na vac 1:3 (1:2) KAR LOV ^I]: Igrali{te Lovca, gledalaca 300, sudija Mitrovi} (Ruma).Strelci: Pantovi} u 17. za Lovac, a Dobrota u 29, Luki} u 39. i Vidakovi} 90. minutu za Podunavac. @uti kartoni: Ostoji}, Milinkovi} (Lovac), Gradi} (Podunavac). LO VAC: Samarxi} 9, @ivanovi} 7, Opa~i} 8, Z. Devrwa 8, Masal 8, Ostoji} 8 (A. \ali}), Mirosavqevi} 7 (Bejatovi} ), Gruji~i} 7 (Popovi}), Milinkovi} 7, Pantovi} 8, \. Devrwa 8. PO DU NA VAC: Lakovi} 8, Kotur 8 (Grba~i}), Gojkovi} 8, Pe{eq 8, Lep{anovi} 8 (Peri{i}), Krivo{ija 8, Gradi} 8, Popovi} 8, Dobrota 8, Vidakovi} 8 (]irkovi}), Luki} 8. Rivali su odigrali dobru i zanimqivu utakmicu.I pored toga {to su doma}ini bili boqi u prom delu gosti su vodili.U nastavku igre gosti su dominirali i na kraju su zaslu`eno slavili. M. Klin ~a re vi}

VA[ICA: Napredak-Grani~ar (G) 0:1, POPINCI: Napredak-Dunav 4:0, IN\IJA: @elezni~ar-Budu}nost 1:1, HRTKOVCI: Hrtkovci-Sloboda 1:0, PLATI^EVO: JedinstvoGrani~ar (K) 1:3, MARTINCI: Borac-Jedinstvo (R) 1:5, KARLOV^I]: Lovac-Podunavac 1:3, KRWE[EVCI: Sloga-Zeka Buquba{a 0:3.

@e le zni ~ar - Bu du} nost 1:1 (0:1) IN \I JA: SRC “Leje“, gledalaca 200, sudija Cveti~anin (Ruma).Strelci: Vasi} u 65. za @elezni~ar, G. Simeunovi} u 22. minutu za Budu}nost. @uti karton: Stojkovi} (Budu}nost). @E LE ZNI ÂR: Strajni} 8, Jovanovi} 8, Batalo 8, Paji} 8 (Crnomarkovi}), Ra{i} 8, Pa{i} 8, Vukovi} 8 (Cvjetinovi}), Rakar 8, Kneèvi} 8, Ma~ak 8, Krqi} 8 (Vasi} 8). BU DU] NOST: D. ûpi} 8, S. Gruji} 8, Mihailovi} 8, V. Simeunovi} 8, Jefti} 8, Petrovi} 8, S. ûpi} 8 (Simi}), N. Gruji} 8, G. Simeunovi} 8, Rogo 8 (Stojkovi}), Tufegxi} 8. U In|iji je odigrana kvalitetna, ali fer utakmica.Od mnogobrojnih {ansi , postignuta su samo dva gola, a kona~ni rezultat je realan. \. Ba raw

Hrt kov ci - Slo bo da 1:0 (1:0) HRT KOV CI: Igrali{te Hrtkovaca, gledalaca 250, sudija Bogovac (In|ija).Strelac: Pjevac u 10. minutu. @uti kartoni: Raji} (Hrtkovci), Stanojevi}, Nedeqkovi}, Dokmanovi} (Sloboda). HRT KOV CI: î~a 7, Mandi} 7, Me|ed 7, [opalovi} 8, A.Savi} 7, Raji} 7, Gavrilovi} 7 (Brkqa~a 7), Pjevac 8, Novakovi} 7, Nikoli} 7, D.Savi} 7 (Novak 7). SLO BO DA: S.Popovi} 8, Nedeqkovi} 7, Petrovi} 6, Mijatovi} 7 (Dokmanovi} 6), P. ânaxija 7, M. Popovi} 7, Milutinovi} 7, Z. ânaxija 7, Zmijanac 7, Nedi} 7 (Stanojevi} 7), Pupovac 6 (Kulpinac 7). U 10. minutu jednu veoma lepu akciju iskoristio je Pjevac i pretvorio u gol. I tako Hrtkov~anima doneo va`nu pobedu u borbi za tron.U 72. minutu Nikoli} nije iskoristio penal. Golman gostiju Popovi} je odbranio wegov {ut. N. Ugr ~i}

Slo ga - Ze ka Bu qu ba {a 0:3 (0:2) KR WE [EV CI: Igrali{te Sloge, gledalaca 50, sudija Bawac (In|ija).Strelac: Martinovi} u 38, 43. i 70. minutu. @uti kartoni: \ermanovi}, Igwatovi} (Sloga), Kowevi}, \onli} (Zeka Buquba{a). SLO GA: \ermanovi} 6, Rastovi} 6, Mar~eti} 6, Beli} 7 (Markovi}), Bogunovi} 5, Igwatovi} 6 (Jutri} 6), Jovanovi} 6 (Gagi} 6), Radojevi} 7, Bo`i~kovi} 5, In|i} 6, Voki} 6. ZE KA BU QU BA [A: Ivi} 7, Romandi} 7, Vasi} 7, Stankovi} 6, Milo{evi} 7, Kowevi} 7, \onli} 6, Simi} 7, Martinovi} 9 (Stani} 7), Belovukovi} 7 Vuga), Zabla}anski 8 (\oki}). D. Tri fu no vi}

Bo rac - Je din stvo (R) 1:5 (0:4) MAR TIN CI: Stadion Borca, gledalaca 200, sudija Dra-

1. Zeka Buq. 9 2. Hrtkovci 9 3. Grani~ar (G) 9 4. Budu}nost 9 5. @elezni~ar 9 6. Podunavac 9 7. Sloboda 9 8. Napredak (P) 9 9. Jed. (P) 9 10. Napredak (V) 9 11. Grani~ar (K) 9 12. Jedinstvo (R) 9 13. Borac 9 14. Sloga 9 15. Lovac 9 16. Dunav 9

7 6 6 5 5 5 5 5 3 3 3 2 3 2 1 1

1 2 1 3 3 1 1 0 2 1 1 3 0 1 1 1

1 1 2 1 1 3 3 4 4 5 5 4 6 6 7 7

20:5 22 18:5 20 16:1119 18:1018 8:5 18 24:1016 17:14 16 15:9 15 7:9 11 16:16 10 16:18 10 9:8 9 11:22 9 4:18 7 6:21 4 8:31 4

goj lo vi} (In |i ja). Strel ci: @ili} u 77. za Borac, Bo`i} u 2, 8. i 44, Ninkovi} u 15. i Basara u 87. minutu za Jedinstvo. @uti kartoni: Joveli}, Z. Male{evi} (Borac), Babi} (Jedinstvo). BO RAC: Jandri} 5, Radosavqevi} 5 ([ar~evi} 6), [panovi} 5, Kremi} 5 ([kara, Jovi}), @ili} 6, Selakovi} 6, Joveli} 5, R.Male{evi} 5, Latinovi} 5, Talirovi} 5, Z. Male{evi} 5. JE D IN S TVO: Qu bin ko vi} 6, Babi} 6, Jovi} 7, Grbi} 6, Ninkovi} 6, Basara 6, Sabo 6, Mago{ 6 (Hajnal 6), Sudar 6 (Ma|e{i} 6), Bo`i} 7 (Vasi}), Vasiqevi} 6. Nova bruka Marti~ana, na svom stadionu. R. Me |e do vi}

Je din stvo (P) - Gra ni ~ar (K) 1:3 (0:2) PLA TI ^E VO: Igrali{te Jedinstva, gledalaca 100, sudija Danijela Roman ([id).Strelci: D. Petrovi} u 86. za Jedinstvo, V. Vasili} u 12, Makivi} u 40. i B. Vasili} u 83. minutu za Grani~ar. @uti kartoni: Zuber, Kuli}, Stojanovi} (Jedinstvo). Crveni karton: @akula (Jedinstvo). JE DIN STVO: Der 6, Crnkovi} 6 (Bosiqkov 6), Mitrovi} 6, Despotovi} 6, G. Petrovi} 6, D. Petrovi} 6, Zuber 6, Simi} 6 (Stojanovi} 6), Nasti} 5 (Deni} 6), @akula 6, Kuli} 6. GRA NI ^AR: M. Milinkovi} 8, Ze~evi} 8, Poli} 8, Bogosavqevi} 8, B. Milinkovi} 8, Pe~enica 7, Luka~ 7, Vukadinovi} 8, V. Vasili} 7 (\uk), B. Vasili} 8, Makivi} 7. Kuzminci su iz dve kontre postigli dva gola. U nastavku doma}ini kre}u na sve ili ni{ta. Slabi sudija Danijela Roman nije svirala o~igledan penal za doma}e i tako dolazi do velike gu`ve i nesporskog pona{awa, a najdebqi kraj je izvukao @akula kome je pokazan put u svla~ionicu. S. Bran ko vi}

POD RU^ NA LI GA NO VI SAD Omla din ci Jedinstvo - Hercegovac 2:3, Petrovaradin - Stari Grad 1:2, Metalac - Futog - Borac ([) 3:1, Ba~ka 1923. - TSK 1:6, Vojvodina - Vrbas 3:4, Obili} - Sutjeksa 1:4, Tvr|ava - Kabel 0:2, Veternik - Omladinac 1:0. 1. TSK 8 2. Omladinac 8 3. Kabel 8 4. Borac 8 5. Veternik 8 6. Metalac 8 7. Vojvodina 8 8. Ba~ka 1923. 8 9. Petrovaradin8 10. Vrbas 8 11. Sutjeska 8 12. Tvr|ava 8 13. Stari grad 8 14. Jedinstvo 8 15. Hercegovac 8 16. Obili} 8

7 6 6 5 5 5 5 4 3 3 2 2 2 1 1 1

1 1 0 1 1 1 0 1 1 0 1 1 0 1 1 1

0 1 2 2 2 2 3 3 4 5 5 5 6 6 6 6

29:5 22 29:6 19 18:8 18 22:7 16 22:9 16 23:11 16 27:14 15 20:16 13 19:13 10 12:28 9 18:31 7 5:19 7 8:28 6 10:22 4 6:25 4 11:37 4

Pi o ni ri Mladost (BJ) - Jugovi} 1:1, Mladost (BP) Cement 3:4, Proleter (NS) - Mladost (T) 4:0, Ba~ka Sloga 10:1, Budu}nost - Vrbas (odlo`eno).

Ka de ti Mladost (BJ) - Jugovi} 6:1, Mladost (BP) Cement 6:0, Proleter (NS) Mladost (T) 6:2, Ba~ka Sloga 3:1, Budu}nost - Vrbas (odlo`eno).

1. Ba~ka 6 2. Vrbas 4 3. Slavija 6 4. Srbobran 6 5. Jugovi} 6 6. Mladost(BJ) 6 7. Sloga 6 8. Cement 5 9. Mladost(T) 6 10. Mladost(BP) 6 11. Budu}nost 5 12. Proleter(NS)6

1. Mladost(BJ) 2. Proleter 3. Vrbas 4. Ba~ka 5. Sloga 6. Cement 7. Mladost(BP) 8. Jugovi} 9. Mladost(T) 10. Srbobran 11. Slavija 12. Budu}nost

6 4 4 4 3 3 2 1 1 1 1 1

0 0 0 0 1 1 1 1 1 1 0 0

0 0 2 2 2 2 3 3 4 4 4 5

42:1 18 17:3 12 12:6 12 15:10 12 11:9 10 9:12 10 5:17 7 6:13 4 2:9 4 6:21 4 2:11 3 5:20 3

6 6 4 6 6 5 6 6 6 6 6 5

6 5 4 4 4 2 2 1 1 1 0 0

0 0 0 0 0 1 0 1 1 1 3 1

0 1 0 2 2 2 4 4 4 4 3 4

26:7 18 23:9 15 13:2 12 16:7 12 10:9 12 8:13 7 12:12 6 7:15 4 8:19 4 8:20 4 5:11 3 10:22 1

Vu kas po sti `e vo de }i gol za @AK u me ~u s Pa no ni jom

Foto: V. Jankovi}

Or si} re {io me~ @AK – Pa no ni ja 4:1 (2:1) SOM BOR: Igrali{te @AKa, gledalaca 100, sudija: Aleksi} (Kula), strelci: Vukas u 3, Orsi} u 37, 46. i 64. za @AK, a Boji} u 13. minutu za Panoniju. @uti kartoni: Maziwanin, Vukeli} ( @AK ), Crveni karton; Stankovi} ( Panonija ). @AK: Sabo, Vukeli}, Elez, Sazdani}, Gaji}, Obradovi}, Mijatovi}, Maziwanin, Raci}Beri}, Orsi}, Vukas. PA NO NI JA: Tatomirov, (Petrovi}), Farka{, Bala{a, Jovovi}, ]iri}, Boji}, Karjanovi}, Ran~i}, Stankovi}, Toji}, Mladenovi}. Orsi} je sam re{io utakmicu. M. Jo vi }e vi}

OFK [i ka ra – Du nav 2:3 (1:3) SOM BOR: Igrali{te [ikare, gledalaca 50, sudija: Raco ( Sombor), strelci: Trbojevi} u 23, Joka u 91. za OFK [ikaru, a Mandi} u 35. i 44. ^uturilo u 45. minutu za Dunav. @uti kartoni: Ba~i} (OFK [ikara, Ili} (Dunav), Crveni kartoni: Bandobranski, Trbojevi} (OFK [ikara) OFK [I KA RA: Curnovi}, Trbojevi}, Joka, Kesegi}, Vu-

lin, Vukadinovi}, Topalov, ([antor), Devrwa, Miqi}, Ba~i}, Bandobranski. PA NO NI JA: Ivkov, Gorjanac, Vako{, ^uturilo, Ratkovi}, Mrvi~in, Ivaki}, Ili}, Anti}, (Mrgi}), Bala`, Mandi}, (Grabar) Bandobranski i Trbojevi} su dobili bezpotrebno crvene kartone. M. Jo vi }e vi}

OFK Oyaci - Alek sa [an ti} 2:0 (0:0) OYACI: Igrali{te OFK Oxaci, gledalaca 200, sudija Jeli~i} (Kru{~i}), strelci: N. Zec u 57. i Mogu{ u 82. minutu (iz jedanaesterca), `uti kartoni: Mogu{ i Bu. Stojanovi}(OFK Oxaci), a Trifunovi}, N. Tomi} i Ma. Tomi} (Aleksa [anti}), crveni karton: Ma. Tomi} (Aleksa [anti}). OFK OXA CI: Ivanovi}-, Marjanovi} 6, M. Zec 6 (Spasi}), Jovanovi} 7, Nikoli} 7, Bu. Stojanovi} 6, [o{ki} 6, Stevanovi} 6 (]iri}), Bo. Stojanovi} 6 (Stojiqkovi}), Mogu{ 7, N. Zec 7.

OYACI: Oyaci - Aleksa [anti} 2:0, SVILOJEVO: Terekve{ - Jedinstvo (Kolut) 8:1, RASTINA: Rastina - Metalac (Sombor) 3:0, SOMBOR: [ikara - Dunav (Ba~ki Mono{tor) 2:3, RUSKI KRSTUR: Rusin - Lipar 2:1, SOMBOR: @AK - Panonija (Lali}) 4:1, SONTA: Dinamo - Jedinstvo (Ribarevo) 1:1. 1. Oyaci 2. Terekve{ 3. @AK 4. Rusin 5. Lipar 6. A. [anti} 7. Rastina 8. Dunav 9. Jed. (K) 10. [ikara 11. Panonija 12. Jed. (R) 13. Dinamo 14. Metalac

7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7 7

7 6 5 5 4 3 2 2 2 2 1 0 0 0

0 0 2 2 1 3 2 2 2 1 0 2 2 1

0 1 0 0 2 1 3 3 3 4 6 5 5 6

26:2 21 27:7 18 27:7 17 22:5 17 12:10 13 11:8 12 11:12 8 12:15 8 11:18 8 12:15 7 10:29 3 5:20 2 4:25 2 4:21 1

ALEK SA [AN TI]: \ur|evi} 7, N. Tomi} 6, N. Pejak 6, Ma. Tomi} 7, S. Pejak 6, S. Gavri} 6 (Juri}), Srjeran 6 (Kosanovi}), Z. Gavri} 6 (Jelovac), Trifunovi} 6, Mi. Tomi} 7, Mili~i} 6. Te`e nego {to se o~ekivalo doma}i fudbaleri su do{li do pobede, ali sasvim zaslu`eno, po{to su bili boqi. St. Mi ler

OP [TIN SKA LI GA SREM SKA MI TRO VI CA (PR VI RAZ RED)

Bra }a za po be du Fru {ko go rac - Bo sut 2:1 (1:1) MAN \E LOS: Igrali{te Fru{kogorca, gledalaca 100, sudija Dragana Novakovi} (Sremska Mitrovica).Strelci: Bojani} u 15. i M. Trni} u 47. za Fru{kogorac, S. Sedlarevi} u 30. minutu za Borac. @uti karton: Milan Maslari} (Fru{kogorac).Crveni karton: Ko~i} (Fru{kogorac). FRU [KO GO RAC: Veselinovi} 7, Vukojevi} 7 (Leki} 6), Kusi} 6, Vukmir 7, Ko~i} 6, Du{an Grabi} 8, Dragoqub Grabi} 6, Bojani} 7 (Rosi} 6), M. Trni} 8, Milan Maslari} 9 (Miomir Maslari} 7), Stepanov 6. BO SUT: Jefti} 7, \oki} 6, D. Dragi} 6 (Mi}i} 6), Damjanovi} 7 (Gli{i} 6), D. Sedlarevi} 8, Drakuli} 6, Bogdanovi} 6, Petrovi} 7, S. Sedlarevi} 7, P. Dragi} 6, Z. Dragi} 6. Povratak bra}e Maslari} u ekipu doma}ina doneo je ponovo pobedni~ki zalet. S. Ro li}

Bo rac (VR) - Srem 1:2 (1:2) VE LI KI RA DIN CI: Igrali{te Borca, gledalaca 100, sudija Vukmir (^alma).Strelci: Tomi} u 26. za Borac, [ivoqicki u 11. i 36. minutu za Srem. @uti kartoni: Branislav Milovanovi}, \. Milovanovi} (Srem). BO RAC: Radosavqevi} 6, Dejanovi} 6, Kozomora 6, Stani{i} 6 (Ostoji} 6), Roki} 6, Nedi} 6, Cerovac 6, Mili~i} 6, \uri~i} 6 (D. Plemi} ), A. Plemi} 6, Tomi} 7. SREM: Mitrovi} 8, Jovi} 7, [upuri} 7 (Mi{i} 7), Ostoji} 7, Antoni} 7, Branislav Milovanovi} 7, Trivuni} 7 (Borko Milovanovi} ), Marijanovi} 7, [i-

voqicki 8, Bogdanovi} 7 (\. Milovanovi}), Raji} 7. Borac nastavqa rasprodaju bodova kao doma}in. Za pobedu gostiju zaslu`ni su [ivoqicki, strelac oba gola, u prvom delu, i u drugom delu golman gostiju Mitrovi}, koji se pokazao kao pouzdan ~uvar mre`e. B. La }a rac

Slo ga (^) - Mi tros 0:0 ^AL MA: Igrali{te Sloge, gledalaca 100, sudija Ranisavi} (Sremska Mitrovica).@uti kartoni: Cvjeti} (Sloga), Stanki}, Krsti}, Tubi} (Mitros). SLO GA: Pan|en, Pejakovi}, Topi}, Antoni}, Zec, Vukmir, Igwati} (Cvjeti}), Sekuli}, Keki} (Mocowa), Ko{uti}, Samarxi}. MI TROS: Vukovi}, Cvetkovi}, Krsti}, Markovi}, Babi}, Pani}, Lazi}, Sarajli}, Petkovi}, Tubi}, Stanki}. Celu utakmicu doma}ini su igrali pred golom gostiju, stvarali prilike, i one izblizine su prokockali, pa je nepopularni rezultat ostao do kraja. D. Bo ja ni}

Sre mac - Haj duk 0:2 (0:1) JA RAK: Igrali{te Sremca, gledalaca 150, sudija ]iri} (Be{enovo).Strelci: Nenadovi} u 30. i Marko Plav{i} u 72. minutu. @uti kartoni: A. Mari~i} (Sremac), Marko Plav{i} (Hajduk). SRE MAC: Jan~i} 5, N. Gvoka 6, M. Gvoka 6 (D. Mari~i} 6), \uri} 6, Tomi} 6 (Gruji~i} 6), Branislav Dani~i} 6, Bojan Dani~i} 6, @ivanovi} 6, Mocowa 6, Simovqevi} 6, A. Mari~i} 6. HAJ DUK: Vukoli} 8, Galeti} 7, Marko Plav{i} 7, Babi} 8, Mario Plav{i} 6, Vidovi} 6,

MAN\ELOS: Fru{kogoraBosut 2:1, JARAK: Sremac-Hajduk 0:2, ^ALMA: Sloga-Mitros 0:0, VELIKI RADINCI: Borac-Srem 1:2, NO]AJ: No}ajBorac (R) 7:2.Sloga iz Zasavice je bila slobodna.

1. No}aj 6 2. Hajduk 6 3. Srem 7 4. Mitros 6 5. Borac (R) 7 6. Bosut 6 7. Borac (VR) 6 8. Fru{kogorac 7 9. Sremac 7 10. Sloga (Z) 6 11. Sloga (^) 6

5 5 3 2 2 2 2 2 1 1 0

0 0 2 3 3 2 2 1 3 1 3

1 1 2 1 2 2 2 4 3 4 3

27:9 15 16:7 15 10:11 11 8:4 9 9:12 9 5:5 8 9:10 8 8:16 7 12:16 6 2:7 4 3:12 3

Nenadovi} 7, Rajko Mari~i} 7 (Rade Mari~i}), Manev 7 (Are`ina), Vasiqevi} 7 (Zeqkovi}), Cvjeti} 6. B. Gvo ka

No }aj - Bo rac (R) 7:2 (3:0) NO ]AJ: Igrali{te No}aja, gledalaca 150, sudija Filipovi} (Sremska Mitrovica).Strelci: Bo`jakovi} u 21, I vi} u 29.i 62, Stepanovi} u 34, Ogwenovi} u 51, @ivkovi} u 68.i Zaskalicki u 80.za No}aj, Jovanovi} u 70.i Ugqe{i} u 76.za Borac.@uti kartoni: Mihajlo Vu~enovi} (No}aj), Beri}, J.Vladisavqevi} (Borac).Crveni karton: Jankovi} (Borac). NO ]AJ: Ugqe{i} 7, Bo`jakovi} 8 (@ivkovi} 7), Marko Vu~enovi} 9, Gospovi} 8, Gaxuri} 9 (Bugarski 7), Zaskalicki 9, Mihajlo Vu~e novi} 8, Simi} 9 (\uri} 7), Stepanovi} 9, Ivi} 9, Ogwenovi} 9. BO RAC: Joki} 6, Beri} 5 (Turudi} 5), Jezdi} 5, Jankovi} 5 (Sam~evi}), M.Vladisavqevi} 5, J.Vladisavqevi} 5, @.Vladisavqevi} 5, Jovanovi} 6 (Rudi} 5), Stanisavqevi} 6, Gli{i} 6, Ugqe{i} 5. N. Og we no vi}

dnevnikOv [AH SRedOM

sreda10.oktobar2012.

VOJVO\ANSKE LIGE BA^KA LIGA Re zul ta ti 11. ko la: Her ce go vac (Gaj d o b ra) - Pri g re v i c a 4:4, Rad ni~ ki (Baj mok) - Sr bo bran 3,5:4,5, Omla di nac (Ku cu ra) - Voj vo di na (No vi Sad) 2:6, Ba~ ka Pa lan ka - Adi ce (No vi Sad) 3:5, Vul k an Pro t ek t or (Apa t in) - Pa n o n i j a 5,5:2,5, BT[K (Ba~ ka To po la) - Sen ta 1,5:6,5. Ko na ~an pla sman: 1. Voj vo di na 33 (62,5), 2. Sen ta 27 (56), 3. Adi ce 25 (54,5), 4. Sr bo bran 20 (51), 5. Her ce go vac 20 (49,5), 6. Ba~ k a Pa l an k a 13 (41), 7. Omla di nac 12 (20,5), 8. Pri gre vi ca 10 (39), 9. Vul kan Pro tek tor 10 (35,5), 10. Rad ni~ ki 8 (39), 11. BT[K 6 (32,5), 12. Pa no ni ja 2 (27).

BANATSKA LIGA Re zul ta ti 11. ko la: Naf ta gas 2 (Ele m ir) - Pro l e t er (^o ka) 5:3, Na pre dak (^e ste reg) - Ru san da (Me len ci) 4:4, “Bo ra Iv kov” (Ba nat sko No vo Se l o) - Slo g a (Plan d i { te) 4:4, “Bo ra Ko sti}” (Vr {ac) Ko va ~i ca 5,5:2,5, “Ba ta ]o si}” (Opo vo) - PA[K (Pan ~e vo) 5:3, Bi le }a nin (Se ~aw) Ali bu nar 3,5:4,5. Ko na ~an pla sman: 1. “Ba ta ]o si}” 31 (56), 2. “Bo ra Ko sti}” 30 (60), 3. Bi le }a nin 15 (43), 4. Naf ta gas (2) 15 (43), 5. Ali bu nar 14 (44,5), 6. “Bo ra Iv kov” 14 (44), 7. Na pre dak 14 (43,5), 8. PA[K14 (42,5), 9. Ru san da 13 (41,5), 10. Pro le ter 10 (38), 11. Slo ga 9 (37,5), 12. Ko va ~i ca 3 (34,5).

@ENSKI GRAN PRI

Po bed ni ca Ham pi Ko ne ru Na {e stom (i po sled wem GP tur ni ru) ko ji je ne dav no za vr {en u An ka ri (Tur ska) po be di la je Ham pi Ko ne ru sa 8,5 osvo je nih po e na. U ukup nom po ret ku Ham pi je za vr {i la na dru gom me stu GP se ri ja la, od mah iza svet ske {am pi on ke Ji fan Hou. U no vem bru 2012. igra se u Kan ti Man sij sku (Ru si ja) svet ski `en ski {am pi o nat. Po bed ni ca Gran pri u ukup nom po ret ku (Hou Ji fan) igra pro tiv te no ve svet ske {am pi on ke. Uko li ko na tom {am pi o na tu u Kan ti Man sij sku opet po be di sa da {wa svet ska {am pi on ka Ji fan Hou ta da }e Ham pi Ko ne ru, dru go pla si ra na u Gran pri se ri ja lu, igra ti po no vo me~ pro tiv Ji fan Hou. Ko men ta to ri ka `u da je ovo pr vi put u {a hov skoj isto ri ji da se zna iza zi va ~i ca svet ske {am pi on ke 2013. dok jo{ ni je

SREMSKA LIGA

ZONSKA LIGA SREMA Re zul ta ti 9. ko la: Bo rac (Kle nak) - [i ma nov ci 3,5:4,5, Du nav (No vi Slan ka men) – Slo ga (Hrt kov ci) 5:3, Do wi Srem (Pe }in ci) - Po du na vac (Be le gi{) 3:5, Ba nov ci Du nav (2) Sre mac (^e re vi}) 1,5:6,5, Ru dar (Vrd nik) - “Bri le” (Ru ma) 3,5:4,5. Ko na ~an pla sman: 1. Du nav 24 (48), 2. Po du na vac 20 (43), 3. [i ma nov ci 19 (42,5), 4. Sre mac 18 (39), 5. Ru dar 13 (36,5), 6. Bo rac 10 (37), 7. Do wi Srem 10 (32,5), 8. Slo ga 8 (33), 9. “Bri le” 7 (32,5), 10. Ba nov ci Du nav (2) 1 (16). PROBLEM BR. 410

Be li da je mat u dva po te za O. H. ^atilon La Pre{e, 1900.

Re {e we pro ble ma br.409 (J.E. Co ut hin ho, Ka na dian Chess Chat, 1981.) sa pozicijom: beli – Kb4, Df7, Lh3, pe{aci b5, b7; crni – Kb6, Tb8; je 1.Lc8! Na 1…T:c8 sle di 2.bc8:S mat. Na 1…T:b7 sledi 2.D:b7 mat. Na 1…Ta8 sledi 2.ba8:S mat.

Hampi Koneru

po zna ta svet ska {am pi on ka! Stvar no za ni mqi va si tu a ci ja! Pla sman u An ka ri: 1. Ham pi Ko ne ru 8,5, 2. Ana Mu zi ~uk 8, 3. Ksi @ao 7,5, 4-5. Vik to ri ja Cmi li te, Lu fe iv Ruan 6,5, 6.

Me da qa za To pa lo va

Re zul ta ti 11. ko la: LSK (La }a rak) - “Car Uro{“ (Ja zak) 4:4, Sre mac (Voj ka) - Ba no {tor 4:4, Rad ni~ ki ([id) - Haj duk (Be {ka) 6,5:1,5, Sta ra Pa zo va (2) - Slo ga (In |i ja) 4:4, Ba nov ci Du nav - Ce ment (Be o ~in) 4:4, Bo rac (Ve li ki Ra din ci) slo bo dan. Ko na ~an pla sman: 1. Ba nov ci Du nav 23 (45,5), 2. Ce ment 18 (40), 3. Haj duk 16 (40,5), 4. Rad ni~ ki 15 (40), 5. “Car Uro{“ 14 (43), 6. Sta ra Pa zo va (2) 13 (39,5), 7. Sre mac 13 (35,5), 8. LSK 9 (40), 9. Ba no {tor 8 (37), 10. Slo ga 7 (34,5), 11. Bo rac 6 (36,5). Veselin Topalov

je za slu `e ne na gra de. Po seb nu me da qu u ob li ku lo ga kom pa ni je „Agon“ no si iz Lon do na sa mo Ve se lin To pa lov, jer je po do dat nim kri te ri ju mi ma bio bo qi od Bo ri sa Geq fan da i [a hri ja ra Ma me |a ro va. Na red ni tur nir je u Ta {ken tu (glav ni grad Uz be ki sta na) od 21. no vem bra do 5 de cem bra ove go di ne. Ko na~ no sta we: 1-3. Ve se lin To pa lov, Bo ris Geq fan da i [a hri jar Ma me |a rov 7, 4. Alek san der Gri {~uk 6,5, 5. Pe ter Le ko 6, 6. Hao Vang 5,5, 7-8. Majkl Adams i Va si lij Ivan ~uk 5, 9-10. Ru stam Ka sim xa nov i Le ni er Do min gez 4,5, 11-12. Ani{ Gi ri i Hi ka ru Na ka mu ra 4 po e na.a

PRVENSTVO NOVOG SADA

Po veo Ko ke za U pro sto ri ja ma N[K-a u to ku je 81. pr ven stvo No vog Sa da. Tu r nir se igra sva ko dnev no od 19 ~a so va. Na pr ven stvu sa naj du `om tra di ci jom na Bal ka nu u~e stvu je 23 igra ~a, od to ga je dan in ter na ci o nal ni maj stor i se dam Fi de maj sto ra, me |u ko ji ma je i ne ko li ko do sa da {wih pr va ka gra da. Iako se tu r nir ne od li ku je ma sov no {}u, za ni mqi ve i bo r be ne pa r ti je vi |a ju se u sva kom ko lu. Ton bo r be nom du hu da je bes kom pro mi sni Mi r ko Ko ke za ko ji se po sle ~e tvr tog ko la na la zi sam na ~e lu ta be le. Od mla |ih igra ~a tre ba is ta }i pla sman i igru Vu ka Sa va no vi }a,

ko ji se tre nut no na la zi na de o bi dru gog me sta sa in ter na ci o nal nim maj sto rom De ja nom Le sku rom. Pla sman po sle 4. ko la: 1. Mi r ko Ko ke za 3,5, 2-3. De jan Le skur, Vuk Sa va no vi} 3, 4-10. Ne nad Pa vlo vi}, Ivan Uj ha zi, @i va Ma r kov, Mi ro slav Mi haq, Si ni {a Dro wi}, Ra mo Mu ja gi}, Ste van Jo vi} 2,5, 11-15. Go ran Ko va ~e vi}, Kra so je No ta ro{, Ne nad Di mi tri je vi}, Si ni {a Re mec ki, Vla di mir Ka wuh 2, 1621. Mi lan Ilij}, Mi o drag Jev ti}, Mi lan Po po vi}, Bo jan Lu ka ji}, Ivan Ba no vi}, Mi o drag Dra `i} 1,5, 22-23. Stra hi wa \u r ni}, Mi ro slav Pan ti} 1.

SUN^ANA JESEN @IVOTA

Pr va voj vo |an ska brigada bez bar ja ka Ma ni fe sta ci ja „Sun ~a na je sen ì vo ta“ odr à va se sva ke go di ne u ok to bru. Afir ma ci ja sta ro sti kroz raz ne vi do ve ak tiv no sti ob u hva ta i sport ske. [a hi sti su svoj dan obe le ì li 4. ok to bra u Ge ron to lo {kom cen tru na No vom na se qu ekip nim tak mi ~e wem me snih za jed ni ca na ~e ti ri ta ble. Le po vre me do ve lo je re kor dan broj eki pa a sta ri znan ci jo{ iz mla da la~ kih da na bes kom pro mi sno su od i gra li {est ko la po [vaj car skom si ste mu. Iz ne na |e we su dva po ra za Pr ve voj vo |an ske bri ga de, ina ~e naj ja ~e eki pe ko ja ube dqi vo vo di u Grad skoj li gi pen zi o ne ra No vog Sa da, od eki pa No vog na se qa i Rad ni~ -

ANALIZIRANE PARTIJE

Lo vac na po te zu Za vr {e na je pr va po lo vi na Fi nal nog Ma sters tur ni ra {a hov skih glob tro te ra ko ji se igra na dva kon ti nen ta. Ve le maj stor Fa bi a no Ka ru a na iz Ita li je je is ko ri stio na ~in bo do va wa pa po sle pet od i gra nih ko la ube dqi vo vo di na ta be li. U pri lo gu da je mo we go vu po be du pro tiv ru sko-ukra jin skog ve le maj sto ra Ser ge ja Kar ja ki na. Kar ja kin je bio ja ko raz o ~a ran po sle iz gu bqe ne par ti je, br zo je ob ja snio da je na pra vio gre {ku u re do sle du po te za, a za tim je na pu stio bi nu kon fe ren ci je za {tam pu.

MU[KI GRAN PRI

Pr va fa za Gran pri tur ni ra ko ji je odr `an u Lon do nu je za vr {e na. Trio po bed ni ka do bio

dnevnik

kog sa De te li na re pa su se mo ra li za do vo qi ti tek tre }im me stom. Po bed ni ci nad wi ma su na kra ju ima li isti broj bo do va i po e na pa se za do bi ja we po bed ni ka pri stu pi lo raz i gra va wu u br zo po te znom me ~u. U to me su spret ni ji bi li ne {to mla |i do ma }i ni pa je wi ma pri pao po bed ni~ ki pe har. Pla sman: 1. No vo na se qe 16 (18), 2. Rad ni~ ki 16 (18), 3. Pr va voj vo |an ska bri ga da 12 (16,5), 4. Ve ter nik 10 (13), 5. „Ivo An dri}“ 8 (12,5), 67. „Ol ga Pe trov“, Ko za ra (Fu tog) 8 (12), 8. Sla na ba ra 7 (11,5), 9. „23. ok to bar„ 6 (6,5), 10. „Vla di mir Na zor“ (Pe tro va ra din) 5 (10,5), 11. Li man (2) 3 (8), 12. „Gro zda Gaj {in“ 3 (5).

Bat hu jag Mun gun tul 6, 7. Ta tja na Ko sin ce va 5,5, 8. Ven `un Ju 5, 9. An to a ne ta Ste fa no va 4,5, 10. Be tul Jil diz 3,5, 11. Mo ni ka So} ko 2,5, 12. Ku brav Oz turk 2 po e na.

SEVERNOBANATSKA LIGA Re zul ta ti 11. ko la: Je din stvo (E~ ka) - „2. ok to bar„ (Ku ma ne) 2,5:5,5, Le hel (Mu `qa) - Mla dost (Lu ki }e vo) 4:4, Mla dost (Bo ~ar) Rad ni~ ki (Ki kin da) 5:3, Pro le ter (Zre wa nin) - Bu du} nost (Srp ska Cr wa) 4:4, Mla dost (Ba nat ski De spo to vac) - Kra ji na (Kra ji {nik) 4:4, No vi Kne `e vac - Zla ti ca 4,5:3,5. Ko na ~an pla sman: 1. Kra ji na 27 (60), 2. Le hel 23 (56), 3. Mla dost (Bo ~ar) 21 (51,5), 4. „2. ok to bar„ 20 (48,5), 5. Mla dost (BD) 17 (48,5), 6. No vi Kne `e vac 15 (39,5), 7. Mla dost (L) 12 (40), 8. Pro le ter 11 (40,5), 9. Bu du} nost 11 (38,5), 10. Rad ni~ ki 10 (42,5), 11. Zla ti ca 9 (34), 12. Je din stvo 4 (28,5).

je jed nom na pi sao da je igra~ kon stant no du àn da tra ì na ~in ka ko bi jo{ vi {e po boq {ao svo ju po zi ci ju. 20.Tec1 b4 21.a4? a5 22.Ld3 h6 23.Dd1 La6 24.Lc2 Ta7 25.Kh2 Tae7 26.g4 Iako iz gle da lo {e, be li po ku {a va da pro na |e spa si o ca za svoj brod ko ji to ne. 26...S:e4 Dok se ve }i na fi gu ra be log sa pli }e na da mi noj stra ni, do tle je po lo àj we go vog kra qa sve ne si gur ni ji. Ka ru a na igra sna `no i kre }e u raz me nu fi gu ra. 27.S:e4 T:e4 28.L:e4 T:e4 29.Dc2 De7 30.Tg1

Karjakin – Karuana [panska partija (C78) 1.e4 e5 2.Sf3 Sc6 3.Lb5 a6 4.La4 Sf6 5.0–0 b5 6.Lb3 Lc5 7.c3 d6 8.d4 Lb6 9.Le3 0–0 10.Sbd2 Lb7 11.Te1 e:d4 12.c:d4 Sb4 13.De2 c5 14.a3 Sc6 15.d5 Se7 16.h3 Te8 17.Lc2 Sg6 18.b3 La5! Lo vac Ita li ja na pro na la zi put u be loj po zi ci ji. 19.Tab1 Lc3 Cr ni je sa da bo qi, i {to je naj go re, Ser gej te {ko mo `e da ko or di ni ra svo je fi gu re ka ko bi po boq {ao po zi ci ju. Na rav no, iz gle da kao da su be le fi gu re na do brim, pri rod nim po lo `a ji ma, ali Dvo rec ki

30...T:e3! Ukla wa naj va `ni jeg bra ni o ca be le po zi ci je! 31.f:e3 D:e3 32.Tbf1 Le2 33.Df5 Ld3 34.Dd7 Le5+ 35.Kh1 Le4 36.De8+ Sf8 0:1 Pripremio: B. Dankovi}

JU@NOBANATSKA LIGA Fi na le plej of-a: Je din stvo (Ba nat ski Bre sto vac) – Je din stvo (Ka ~a re vo) 2,5:5,5.

SEVERNOBA^KA LIGA Re zul ta ti 11. ko la: “@a ki Jo z ef” (Sta r a Mo r a v i c a) @ed nik (Sta ri @ed nik) 5:3, “Mi qo Vu jo vi}” (Cr ven ka) Po let (Ras ti na) 4:4, Ada - Haj duk (Ku la) 3,5:4,5, Si vac - Bez dan 4:4, Po ti sje (Ka wi `a) “Mi lo{ Ra ki}” (Rat ko vo) 5:3, Elek tro voj vo di na (Su bo ti ca) - Mla dost (Oxa ci) 4,5:3,5. Ko na ~ an pla s man: 1.Si v ac 29 (60,5), 2. Bez dan 23 (47,5), 3. “Mi qo Vu jo vi}” 20 (47,5), 4. “@a ki Jo zef” 18 (48,5), 5. Po let 15 (45,5), 6. Mla dost 15 (45,5), 7. Haj d uk 15 (45), 8. Elek t ro v oj v o d i n a 13 (44), 9. Po ti sje 12 (41,5), 10. Ada 11 (37,5), 11. “Mi l o{ Ra k i}” 5 (37,5), 12. @ed nik 1 (27,5).

JU@NOBA^KA LIGA Re zul ta ti 11. ko la: Mla de no vo - Bu du} nost (Na daq) 4,5:3,5, Su tje ska (Ba~ ko Do bro Po qe) Haj duk (^u rug) - 5,5:2,5, Ti tel “Mi h ail Taq” (Ve t er n ik) 5,5:2,5, An pa san (No vi Sad) - Bu ba ma ra (No vi Sad) 4,5:3,5, Zma je vo - Vr bas 3,5:4,5, [K “64” (No vi Sad) - Te me rin 4:4. Ko na ~an pla sman: 1. Vr bas 31 (53), 2. Bu ba ma ra 27 (59), 3. An pa san 23 (52), 4. Ti tel 18 (49,5), 5. Te me rin 16 (47), 6. Su tje ska 14 (44,5), 7. Zma je vo 13 (42,5), 8. [K “64” 13 (41,5), 9. Mla de no vo 11 (33,5), 10. “Mi hail Taq” 7 (38), 11. Haj duk 7 (36), 12. Bu du} nost 5 (30,5).

ML SUBOTICA Re zul ta ti 7. ko la: BT[K 2 (Ba~ ka To po la) – Je vrej ska op {ti na (Su bo ti ca) 4:4, Ba~ ka 2 (Pa ~ir) – Spar tak 2 (Su bo ti ca) 4,5:3,5, Sen ta (2) – Gu na ro{ 4:4, Rad ni~ ki (Tor wo{) - Tr go pred (Baj mok) 5,5:2,5. Ko na ~an pla sman: 1. Sen ta (2) 19 (38), 2. Rad ni~ ki 15 (33), 3. Gu na ro{ 11 (26,5), 4. BT[K (2) 9 (26,5), 5. Je vrej ska op {ti na 8 (30), 6. Ba~ ka (2) 8 (27,5), 7. Spar tak (2) 7 (26), 8. Tr go pred 1 (16,5).

Sa me~a Karlsen - Karauna

MASTERS FINALE

Ka ru a ni po lu vre me U Sao Pa o lu (Bra zil) za vr {en je pr vi krug Ma sters fi na la tri jum fom Fa bi ja na Ka ru a ne ko ji je do bio tri par ti je a dve re mi zi rao. U pe tom ko lu Aro wan je is pu stio {an su na po be du pro tiv vo de }eg Ka ru a ne. Nad i grao je Ka ru a nu u kom pli ka ci ja ma ali je ne po sred no pred vre men sku kon tro lu po gre {io i is pu stio deo pred no sti a za tim jo{ jed nom u 55. po te zu i par ti ja se ras ple la u re mi. Ne ki ko men ta to ri sma tra ju da je raz log ovih pro pu sta krat ka

vre men ska kon tro la (1,5 sat za 40 po te za) a mo gu }e da je raz log i igra we u „sta kle nim ka ve zi ma“ u par ku gde su {e ta ~i pa am bi jent pod se }a kao da se igra u zo o lo {kom vr tu! Kao {to smo ve} re kli, po be da se bo du je sa tri, a re mi sa jed nim po e nom. Tur nir se na sta vqa u Bil ba ou ([pa ni ja). Sta we po sle 5 ko la: 1. Ka ru a na 11, 2. Aro wan 7, 3. Kar lsen 6, 4. Anand 5, 5-6. Va qe ho i Kar ja kin 3 po e na.

„JO PAJTA[” U RUSKOM KRSTURU

Po ziv na dru è we Tra di ci o nal ni {a hov ski tur nir re dak ci je „Jo Paj ta{”, ko ji se ove go di ne igra pod po kro vi teq stvom [S Voj vo di ne, odr à }e se za ovu {kol sku go di nu 27. ok to bra u Osnov noj {ko li „Pe tro Ku zmjak” u Ru skom Kr stu ru (Ru sin ska 63). Sva ka {ko la mo è da pri ja vi 1-5 de ~a ka i 1-3 de voj ~i ce. Igra se po je di na~ ni tur nir, 7 ko la po [vaj car skom si ste mu a na osno vu tih re zul ta ta od re |u je se i ekip ni pla sman. Po bed ni ci tur ni ra i naj bo qe pla si ra ni de ~a ci i de voj ~i ce, po seb no sta ri ji i mla |i uz rast, bi }e na gra |e ni pe ha ri ma, me da qa ma, di plo ma ma, {a hov skom li te ra tu rom, itd. U~e sni ci su oba ve zni da po ne su {a hov ske gar ni tu re i sa to ve. Sa sta nak i ko na~ na pri ja va u~e sni ka je 27. ok to bra (su bo ta) u {ko li „Pe tro Ku zmjak” od 8.15 do

9 ~a so va. Na kon evi den ti ra wa pri ja vqe nih igra ~a, do go vo ra sa ru ko vo di o ci ma eki pa i pa ro va wa sve ~a no otva ra we i po ~e tak tak mi ~e wa je od 10 ~a so va. Osnov ne {ko le ko je `e le da u~e stvu ju na ovom tak mi ~e wu tre ba da se pre li mi nar no pri ja ve (broj u~e sni ka) naj ka sni je do 15. ok to bra na te le fon 064 277 43 64 (Pi sar). Pi sme ne pri ja ve sa ime ni ma u~e ni ka i raz re dom oba ve zno do sta vi ti (naj ka sni je do 25. ok to bra) na email: szerk@jopajtas.info ili po{tom na adresu: Jo Pajta{, 21000 Novi Sad, Vojvode Mi{i}a 1. Ishranu obezbe|uje organizator. Doru~ak je do 9.30, a ru~ak izme|u 3. i 4. kola. Zavr{etak takmi~ewa se planira za 17.30 a objavqivawe plasmana i podela nagrada oko 18 ~asova.

NOVOSADSKA LIGA Re zul ta ti 9. ko la: Je din stvo (Ru men ka) - E| {eg 1:7, Pen zi o ner ê ne jac (ê nej) 4,5:3,5, Kra qi ca-PTT (Pe tro va ra din) – Dnev nik 3:5, Pro mo ci ja – Bo rac 3:5, Pru è na ru ka (Sr. Ka me ni ca) - Bu ba ma ra (2) 4,5:3,5, @e le zni ~ar slo bo dan. Re zul ta ti 10. ko la: Bo rac - Pru è na ru ka 5,5:2,5, Dnev nik – Pro mo ci ja 3,5:4,5, ê ne jac - Kra qi ca-PTT 3:5, E| {eg – Pen zi o ner 5:3, @e le zni ~ar – Je din stvo 3,5:4,5, Bu ba ma ra (2) slo bod na. Pla sman: 1. Bo rac 19 (47,5), 2. Dnev nik 18 (42), 3. Je din stvo 18 (39(+), 4. Pro mo ci ja 14 (37,5), 5. Bu ba ma ra (2) 13 (39,5(+), 6. @e le zni ~ar 13 (38), 7. Kra qi ca-PTT 13 (36,5), 8. Pen zi o ner 12 (30), 9. E| {eg 11 (36,5), 10. Pru è na ru ka 10 (33), 11. ê ne jac 1 (20,5).

SPORT

dnevnik

sreda10.oktobar2012.

TURNIR U [ANGAJU

Tro ic ki ~e ka Tip sa re vi }a Vik tor Tro ic ki od li~ no je za po ~eo tak mi ~e we na tur ni ru Ma sters se ri je u Ki ni. On je u pr voj run di tak mi ~e wa bio bo qi od Mi ha i la Ju `nog re zul ta tom 2:1, po se to vi ma 6:3, 2:6, 6:4. Srp ski i ru ski te ni ser od i gra li su jo{ je dan ne iz ve stan duel u tri se ta. Vik tor je na kon tri jum fa u [an ga ju po veo u wi ho vim me |u sob nim su sre ti ma sa 3:2. Naj ja ~e oru` je srp skog Dej vis kup re pre zen ta tiv ca bio je ser vis, bu du }i da je od ser vi rao ~ak 15 as uda ra ca, dok je ru ski te ni ser, tre nut no 30. na ATP li sti, za be le `io tek je dan. Si gur nim star tom u [an ga ju Tro ic ki je za ka zao srp ski duel

u dru goj run di tak mi ~e wa. We gov pro tiv nik bi }e Jan ko Tip sa re vi}, ko ji je u pr vom ko lu, kao {e sti fa vo rit za ti tu lu, bio slo bo dan.Vik tor i Jan ko do sa da su dva pu ta od me ri li sna ge, Tro ic ki je 2008. bio bo qi, dok je Tip sa re vi} sla vio 2011. u fi na lu.Oba srp ska te ni se ra do sa da su sa mo dva pu ta u~e stvo va li na tur ni ru u [an ga ju i naj bo qi re zul tat im je pla sman u dru go ko lo. Duel dvo ji ce srp skih te ni se ra na pro gra mu je da nas, ba{ ka da }e na te ren iza }i i No vak \o ko vi}, ko me }e pro tiv nik bi ti Bu ga rin Gri gor Di mi trov, 56. te ni ser sve ta. Tur nir u [an ga ju igra se za na grad ni fond od 3.531.600 do la ra.

VOJVODINA NS SEME I RADNI^KI SUTRA OTVARAJU SEZONU

Der bi za pu ne tri bi ne

Od boj ka {i Voj vo di ne NS se me i kra gu je va~ kog Rad ni~ kog otvo ri }e su tra se zo nu u Vi ner {te di {e su per li gi. Der bi na star tu ni je ba{ mo rao da po go di oba ti ma, jer su jo{ da le ko od pra ve tak mi ~ar ske for me, ali su de }i pre ma te `i ni ri va li te ta sve po klo ni ke od boj ke o~e ku je le pa pred sta va.

Bran ko Ro qi}

Fo to: F. Ba ki}

Pro {le se zo ne je Voj vo di na bi la uspe {ni ja u me |u sob nim su sre ti ma u li gi, kao i u plej-ofu, ali joj ne do sta je ~ak pet igra ~a u od no su na tim iz pro {le se zo ne, a Rad ni~ kom dva. Ipak, pred se zon ske na ja ve idu u o~e ki va nom sme ru, i No vo sa |a ni i Kra gu jev ~a ni su pre ma stru~ wa ci ma ve} vi |e ni u vr hu ta be le i fi gu ri ra ju u bor ba ma za tro fe je.

- Ve} u pr vom ko lu sa sta ju se dru o pla si ra na i tre }e pla si ra na eki pa iz pro {le se zo ne, a u plejofu i li ga {kom de lu smo bi li uspe {ni ji. Rad ni~ ki ima do bar sa stav, ostao im je ne pro me wen par teh ni ~a ra i sred wih blo ke ra, a tu je i ^e di} ko ji je u no voj funk ci ji ko rek to ra. Tre ba da od i gra mo naj bo qe {to u ovom mo men tu mo `e mo, da po no vi mo igre sa kra ja Me mo ri ja la „@ar ka Pe tro vi }a” {to bi bi lo do voq no za do bru pred sta vu i po ten ci jal ne bo do ve. Oba ti ma su mno go iz me we na u od no su na ra ni je, pa je ve o ma te {ko prog no zi ra ti re zul tat, s tim {to ve ru jem da }e utak mi ca bi ti do bra, uz na po meu da je i pred tv ka me ra ma - re kao je sport ski di rek tor No vo sa |a na Ni ko la Ma ri}. Mla da eki pa cr ve no-be lih, sa iz u zet kom is ku snog ka pi te na Bran ka Ro qi }a, ima }e pred so bom mno go iza zo va, a ni `reb joj ni je bio na klo wen po {to u pr va ~e ti ri ko la ima ~e ti ri te {ka su sre ta. - For ma nam je u uz la znoj pu ta wi, iako je eki pa mal da, sve ide na bo qe i na pre dak je evi den tan. Rad ni~ ki je do bar sa stav, ali igra mo na do ma }em te re nu i o~e ku jem ne iz ve stan duel, a tre ba sve da u~i ni mo da bi smo sti gli do pr ve po be de. Po mo} pu bli ke }e nam bi ti od ne pro ce wi ve va `no sti to kom ~i ta ve se zo ne, jer mla doj eki pi tre ba po dr {ka, a po ~e tak je ve o ma bi tan, pa se na dam da }e tri bi ne bi ti so lid no po pu we ne - o~e ki va wa su ka pi te na Bran ka Ro qi }a. M. Risti}

NA GRA \E NI SPOR TI STI I TRE NE RI IZ AP VOJ VO DI NE: U Klu bu po sla ni ke u Skup {ti ni AP Voj vo di ne uru ~e ne su nov ~a ne na gra de spor ti sti ma i tre ne ri ma za osvo je ne me da qe na ve li mim me |u na rod nim tak mi ~e wi ma u se ni or skoj i ju ni or skoj ka te go ri ji. Na osno vu Pra vil ni ka o na gra |i va wu spor ti sta i tre ne ra, Po kra jin ski se kre ta ri jat za sport i omla di nu na gra dio je 31 spor ti stu i 10 tre ne ra u pro se~ nom ne to iz no su od 28.000 di na ra (ukup no je is pla }e no 940.000). Pre de set da na na gra |e ni su i pa ra o lim pij ci i wi hov tre ner za osvo je ne me da qe u ukup nom ne to iz no su od 327.500 hi qa da di na ra. Na gra de je uru ~i la po kra jin ska se kre tar ka za sport i omla di nu Ma ri ni ka ô ba nu. - Vi spor ti sti za slu ù je te pa `wu i apla u ze, a mi po li ti ~a ri smo tu da vam omo gu }i mo da naj bo qe oba vqa te svoj po sao. Svi vo li mo da se po hva li mo tu |im re zul ta ti ma, ali ono {to mo gu s po no som da ka èm je da je AP Voj vo di na, od no sno Po kra jin ski se kre ta ri jat za sport i omla di nu je di ni na gra |u je i sti pen di ra ju ni o ra. Po red spor ti sta, na gra |u je mo i tre ne re, jer je di no u tim skom ra du mo è mo ima ti re zul ta te, a na {a je du `nost da te re zul ta te i is pra ti mo - re kla je iz me |u osta log Ma ri ni ka ô ba nu. Na gra |e ni- iz ka jak i ka nu spor ta: Mar ko Dra go sa vqe vi} (KK Sin te lon, Ba~ ka Pa lan ka), Si mo Bol ti} (KK Sin te lon, B. Pa lan ka), Mi len ko Zo ri} (KK Sin te lon, B. Pa lan ka), Mar ko No va ko vi} (KK Be ~ej), iz ka ra tea: De jan Umi }e vi} (KK Haj duk, Ku la), Slo bo dan Bi te vi} (KK Di na mo, Pan ~e vo), iz kik bok sa: Ob rad Cvi ja no vi} (KBS Voj vo di na, No vi

Sad), iz ko {ar ke: Lu ka An |u {i} (K He mo farm, Vr {ac), Ste fan Pot (KK Voj vo di na, No vi Sad), iz kuglwa: Mi lo rad Voj no vi} (KK Sen ta), Slo bo dan Si mo no vi} (KK Ba nat, Zre wa nin), Ra do van Vlaj kov (KK Ba nat, Zre wa nin), Da li bor Po pov (KK Ba nat, Zre wa nin), iz od boj ke: Je le na Tr ni} (@OK Spar tak, Su bo ti ca), Je le na Olu ji} (@OK Spar tak, Su bo ti ca), iz rva wa: Da vor [te fa nek (RK Pro le ter, Zre wa nin), iz sto nog te ni sa: Vik to ria Tru ìn ski (STK No vi Sad), Ana @o fia Few ve {i (STK No vi Sad), Ane ta Mak su ti (STK Sen ta), iz stre qa {tva: Ste fan Alek san drov ski (SD Je din stvo, Sta ra Pa zo va), iz te kvon da: Ana Ba ji} ( TK Elit, In |i ja), Bo jan Ste fa nov ski (KBS Kom bat ti gar, Pan ~e vo), iz va zdu ho plov stva: Go ran \ur ko vi} (SPK Ber kut), Sve to zar Go sto ji} (AK Zre wa nin), Vla di mir îp ~i} (VK Ki kin da), Mi o drag îp ~i} (VK Ki kin da), Zo ran Ka ta ni} (AK Srem ska Mi tro vi ca), Ve sna Ka ta ni} (AK Sr. Mi tro vi ca), iz ve sla wa: Iva Ob ra do vi} (VK Da nu bi us 1885, No vi Sad), Mi lo{ Sta no je vi} (VK Ta mi{, Pan ~e vo), iz atle ti ke: Ma ri ja Vu ~e no vi} (AK Srem, Sr. Mi tro vi ca). Od tre ne ra na gra |e ni su, iz stre qa {tva: Sa {a Iker (Sta ra Pa zo va), iz va ter po la: De jan Sta no je vi} (No vi Sad), iz ru ko me ta: Vla dan Jor do vi} (Ka}), iz te kvon da: Ma rin Du ji} (Vr {ac), iz rva wa: Sre ten Dam wa no vi} (Su bo ti ca), iz atle ti ke: Dra gi {a \or |i} (Sr. Mi tro vi ca), iz ka ja ka i ka nua: Mi ro slav Ro di} (B. Pa lan ka), Sa {a Rad ma no vi} (Sr. Mi tro vi ca), iz ka ra tea: Pre drag Sto ja di nov (Pan ~e vo), iz kik bok sa: Mi o drag Jo ti} (No vi Sad). G. Malenovi} Fo to: R. Hayi}

^ETIRI DECENIJE YUDO KLUBA MLADOST IZ BE^EJA

Ga la pred sta va kraj Ti se Xu do klub Mla dost iz Be ~e ja obe le ìo je sve ~a no i rad no tri ju bi le ja u istom da nu. Naj vred ni ji je, sva ka ko, ~e ti ri de ce ni je po sto ja wa i uspe {nog ra da klu ba, dru gi je ve zan za odr à va we 15. me |u na rod nog tur ni ra u po le tar skoj, pi o nir skoj i ka det skoj kon ku ren ci ji, a tre }i se od no si na 5. Me mo ri jal „@eq ka Ni ko li }a„. Ima ju }i u vi du skrom nost be ~ej skih mla do sta {a, ro |en dan ska sve ~a nost ni je bi la ve li ka, ali je za to tak mi ~ar ski deo na {est ta ta mia bio me ga fe {ta sa 416 u~e sni ka, od ko jih 291 u mu {koj i 120 èn skoj kon ku ren ci ji. Naj mla |ih po le ta ra ca bi lo je naj vi {e, ukup no 146, pi o ni ra 98 i ka de ta 52, po le tar ki 46, pi o nir ki 50 i ka det ki wa 24. Ukup no se pred sta vi lo 49 klu bo va,naj vi {e iz Sr bi je (ukup no 38), za tim ~e ti ri iz Ru mu ni je, po dva iz Ma |ar ske i Slo va~ ke, te po je dan iz Bo sne i Her ce go vi ne, Hr vat ske i Cr ne Go re. S naj vi {e

tak mi ~a ra, ukup no 28, sti gla je Sla vi ja iz No vog Sa da, sa mo jed nog ma we imao je do ma }in, a bo je TSK iz Te me ri na bra ni lo je 26 xu di sta. U okvi ru sve ~ar skog de la, za hval ni ce za do pri nos u raz vo ju xu do spor ta u Be ~e ju do bi lo je 28 or ga ni za ci ja i po je di na ca, me |u ko ji ma i tri xu do le gen de prof. dr Slav ko Oba dov, Mo mir Lu ~i} i Pa vle Baj ~e ti}, ko ji se na dah nu tom be se dom u ime na gra |e nih za hva lio. Mla do sta {i su po seb nim za hval ni ca ma i pla ke - Ike ba na yu di sta pre po ~et ka tur ni ra u Be ~e ju ta ma na gra di li dvo ji cu ak tu el nih Ve li ki pe har na me wen sve u kup - su me da qe u te ìn skim ka te go ri tre ne ra Alek san dra Gr bi }a i Mi - nom po bed ni ku pri pao je tak mi ~a - ja ma, a naj bo qe eki pe su na gra |e ne lo ra da Lon ~a re vi }a.U ime Xu do ri ma TSK iz Te me ri na, a me mo ri pe ha ri ma. Ta ko su u kon ku ren ci ji sa ve za Voj vo di ne pri sut ne je po - jal ni pe har „@eq ko Ni ko li}“ u po le tar ki pe har osvo ji le tak mi zdra vio Mi ro qub Ni }i}, a on da je ka te go ri ji plus 66 ki lo gra ma kod ~ar ke TSK iz Te me ri na, kod po le pred sed nik op {ti ne Be ~ej mr Vuk pi o ni ra osvo jio je Ru mun Flo ri ta ra ca naj bo qa je bi la Sla vi ja iz Ra do je vi} klu bu i na gra |e ni ma ~e - jan Fa uls iz Ara da, ko ji je u fi na No vog Sa da, me |u pi o nir ka ma Di sti tao, tak mi ~a ri ma u ki mo ni ma lu bio uspe {ni ji od Dra ga na Ko na ma iz Pan ~e va, Arad iz Ru mu ni po è leo da se na ta ta mi ju sve od vi - sti }a iz be o ~in skog Ce men ta. je se ra do vao kod pi o ni ra, kao i ja fer, sport ski i bez po vre da, a Naj u spe {ni ji po je din ci sva tri ka det ki we TSK, od no sno ka de ti on da zva ni~ no otvo rio tur nir. uz ra sta u obe kon ku ren ci ji do bi li Di na ma. V. Jankov DANAS DVA PRVOLIGA[KA MEÂ

Du nav do ma }in Be o gra du Va ter po li sti Du na va su se pr vi put na {li u pr vo li ga {kom dru {tvu i u pr vom ko lu su za be le ì li po be du. Po sle sla vqa nad Sin gi du nu mom od 7:5, iza bra ni ci Mar ka Or lo vi }a do ~e ku ju eki pu Be o gra da. - Be o grad je fa vo rit u ovom su sre tu, ali je tim s ko jim mi mo è mo rav no prav no da igra mo. Ima ju bo qe pri pre mqe ne po je din ce, s tim {to }e mo mi u}i u me~ sa è qom da se nad i gra va mo. Uko li ko po no vi mo do bru igru iz pr ve utak mi ce mo gli bi smo da za be le ì mo po vo qan re zul tat. Ali, ako ta ko i ne bu de ovaj duel }e za mo je mom ke bi ti jo{ jed no is ku stvo.Ne ma mo im pe ra tiv po be de, za nas je naj va `ni je da pru ì mo mak si mu - re kao je Or lo vi}. Po red me ~a Du nav - Be o grad (ba ze na na Sla noj ba ri) da nas se igra i utak mi ca C. zve zda @AK. Oba su sre ta po ~i wu u19 ~a so va. G. M.

svet

sreda10.oktobar2012.

dnevnik

PO SE TA NE MA^ KE KAN CE LAR KE IZA ZVA LA VAN RED NO STA WE U GR^ KOJ PRE STO NI CI

UKRATKO

Mer ke lo vu do ~e ka li ne re di u Ati ni

Pro tiv pro {i re wa EU BE^: Austrijanci smatraju da, posle prijema Hrvatske, EU ne treba da primi nove ~lanice, pokazalo je istraìvawe Dru{tva za istraìvawe socijalnih nauka. Istraìvawe ura|eno po nalogu Austrijskog dru{tva za evropsku politiku (OeGfE), pokazalo je da Austrijanci najpozitivnije gledaju jo{ samo na prijem Islanda u EU, po{to bi taj korak pozdravilo 33 odsto, a odbilo 37 procenata. Najve}u odbojnost me|u Austrijancima vlada po pitawu pristupawa Albanije u EU, kao i Kosova i Turske. Prijem Bosne i Hercegovine u EU podràlo bi 22 odsto Austrijanaca, dok ga odbija 58 procenata. Kada je re~ o Crnoj Gori koja je otpo~ela pregovore, weno pristupawe podràva 21 odsto, a odbija 55 procenata Austrijanaca. [to se ti~e Makedonije, prijem te zemqe prihvata 20 odsto, a odbija 55 procenata. Istraìvawe daqe pokazuje da ~lanstvo Srbije u EU trenutno podràva svega 19 odsto Austrijanaca, a negativan stav prema tome ima 61 procenat.

Bli zan ci ubi li po ro di cu PE KING: Kineska policija je saop{tila da je privela tinejxere, bra}u blizance, koji su osumwi~eni da su ubili {est ~lanova jedne porodice na severoistoku Kine. Agencija Sinhua je navela da su tela `rtava iskasapqenih no`evima na|ena u subotu ve~e u jednom selu kod grada ]i}ihara u provinciji Heilong|iang. Policija je uhapsila bra}u koji su mla|i od 18 godina. U izve{taju se ne navode imena osumwi~enih niti `rtava i nije jasno da li su blizanci u rodbinskoj vezi sa `rtvama. Sinhua je objavila da `rtve pripadaju trima generacijama iste porodice i da je najmla|a {est godina stara. Nije poznat motiv ovog surovog ubistva.

ATI NA: U Atini vlada gotovo opsadno stawe zbog posete nema~ke kancelarke Angela Merkel. Zbog ju~era{wih protesta stanovnika glavnog grada Gr~ke, wenu posetu prate drakonske mere bezbednosti. Merkelovu su na aerodromu do~ekali premijer Antonis Samaras i drugi visoki zvani~nici gr~ke vlade, uz intonirawe himni Nema~ke i Gr~ke. Gr~ka vlada posetu nema~ke kancelarke vidi kao istorijsku podr{ku za budu}nost zemqe u EU, ali je kod mnogih u Gr~koj neomiqena zbog insistirawa na merama {tedwe. Merkelova je razgovarala i sa gr~kim premijerom Antonisom Samarasom. Nema~ka je dala najvi{e novca za pakete pomo}i Gr~koj kao najve}a privreda u EU, ali je zahtevala da gr~ke vlasti sprovede o{tre mere i nepopularne reforme kako bi se uravnote`ile finansije. Policija u Atini ispalila je {ok granate i koristila biber sprej kako bi rasterala

SEVERNA KOREJA

PJON GJANG: Severna Koreja upozorila je da je teritorija SAD u dometu wenih raketa i poru~ila da nedavni sporazum Va{ingtona i Seula zna~i da te dve zemqe planiraju invaziju na Severnu Koreju.

Seul je u nedequ saop{tio da je sa Va{ingtonom postigao sporazum, kojim se Ju`noj Koreji dopu{ta da utrostru~i domet svojih raketa kako bi se boqe suo~ila sa potencijalnom pretwom severnokorejskih projektila i nuklearnog oru`ja. Pjongjang je ju~e taj sporazum nazvao „produktom jo{ jedne zavere” radi „podsticawa rata” protiv Severne Koreje. Neimenovani portparol Nacionalne

ma okupilo oko 25.000 qudi i da su demonstranti poku{ali da sru{e ~eli~nu barikadu u blizini Parlamenta, gde se nema~ka kancelarka sastala sa gr~kim liderima.

BRI SEL: Generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen izjavio je da taj vojni savez ima plan da, ako bude bilo potrebno, odbrani Tursku od napada. „Imamo sve neophodne planove da za{titimo i odbranimo Tursku ako bude bilo potrebno”, izjavio je Rasmusen novinarima pre sastanka ministara odbrane zemaqa ~lanica NATO u Briselu, prenela je agencija Rojters. Ambasadori NATO pru`ili su podr{ku Turskoj na hitnom sastanku pro{le sedmice, nakon {to su sirijske granate pale na tursku teritoriju. Na tursko-sirijskoj granici od pro{le seemice u~estala je razmena artiqerijske vatre i iz minobaca~a, po{to je sa sirijske teritorije palo nekoliko granata na turski grad Ak~akale, pre skoro nedequ dana, usmrtiv{i petoro turskih civila, ukqu~uju}i troje dece. Turski parlament je odmah nakon tog napada dao zeleno svetlo vladi da upotrebi vojnu silu protiv Sirije ako bude bilo neophodno.

BOSNA I HERCEGOVINA

SAD u do me tu ra ke ta

Ame ba je de mo zak KA RA Î: Deset osoba umrlo je u Kara~iju od zaraze takozvanom amebom koja jede mozak saop{tio je jedan pakistanski zvani~nik pri Svetskoj zdravstvenoj organizaciji. Ame ba Na e gle ria fow le ri ìvi u toploj, prqavoj vodi. Moè da zarazi nervni sistem ~oveka mada se to retko de{ava. Le~ewe je u takvim slu~ajevima te{ko a bolest moè dovesti do smrti u roku od nedequ dana. Musa Kan, upravnik SZO sistema za rano upozorewe na bolesti u Pakistanu, kaè da su smrti zabeleène u Kara~iju, u periodu izme|u marta i septembra. Zdravstveni zvani~nici pokrenuli su kampawu podizawa svesti i edukacije stanovnika Kara~ija.

Policija u Atini ispalila je {ok granate

demonstrante koji su se okupili u velikom broju u centru grada, u znak protesta zbog dolaska nema~ke kancelarke. Agencija Frans pres je navela da se na centralnom trgu Sintag-

Dvoje demonstranata obu~enih u nema~ke vojne uniforme razvili su crveno-crno-belu zastavu sa kukastim krstom i izveli nacisti~ki pozdrav u trenutku kada je na atinski aerodrom sletao avion kojim je Merkelova stigla u prvu posetu Gr~koj otkako je u ovoj zemqi izbila te{ka du`ni~ka kriza pre tri godine. Na pojedinim transparentima koje nose u~esnici protesta pi{e „Merkelova napoqe, Gr~ka nije tvoja kolonija” i „Ovo nije Evropska unija, ve} ropstvo”. Rojters je naveo da se za bezbednost u Atini tokom posete Merkelove, koja je trajala {est sati, staralo 6.000 policajaca, ukqu~uju}i antiteroristi~ke jedinice i snajperiste, a da je specijalna za{tita obezbe|ena za nema~ke objekte, kao {to su zgrada ambasade i Gete instituta. I prekju~e je u centru Atine oko 8.000 Grka protestovalo zbog najavqene posete nema~ke kancelarke, uz poruke da u wihovoj zemqi nije dobrodo{la.

Plan za od bra nu Tur ske

SDS i SDA naj bo qe pro {li

komisije za odbranu rekao je da }e Pjongjang podi}i stepen vojne pripravnosti i upozorio da wegovi projektili mogu da stignu do Ju`ne Koreje, Japana, Guama i kopna SAD. „Ne krijemo – strate{ke raketne snage imaju domet ne samo do marionetskih baza, ve} i do Japana, Guama i kopnenog dela SAD”, naveo je taj portparol u saop{tewu koje je prenela dr`avna agencija KCN. Iako je retorika Severne Koreje prema Seulu i Va{ingtonu ~esto o{tra, nije uobi~ajeno da ta zemqa isti~e da weni projektili mogu da pogode SAD. S druge strane, ta poruka mogla bi da zna~i da Pjongjang radi na prilago|avawu nuklearne bombe raketi dugog dometa, iako eksperti tvrde da se Severna Koreja jo{ nije domogla tako napredne tehnologije. U aprilu je Severna Koreja sprovela raketnu probu koju su Va{ington i Seul nazvali paravanom za probu tehnologije rakete dugog dometa. Severna Koreja tvrdila je da je ciq ispaqivawa projektila, koji se raspao nedugo po lansirawu, bila lansirawe satelita. Pjongjang je 2006. i 2009. sproveo podzemne nuklearne probe.

BA WA LU KA: Na lokalnim izborima u Republici Srpskoj najvi{e glasova dobila je Srpska demokratska stranka. Osvojila je 25 na~elni~kih mesta, a Savez nezavisnih socijaldemokrata sedam mawe. U Federaciji BiH najboqe je pro{la Stranka demokratske akcije Sulejmana Tihi}a – ima}e 34 na~elnika. I dok u Republici Srpskoj SDS slavi, Milorad Dodik poru~uje da Savez nezavisnih socijaldemokrata nije izgubio snagu, ali da je shvatio poruku naroda.

U Srpskoj demokratskoj stranci su vi{e nego zadovoqni ogromnim pomakom za ~etiri godine. Izborni rezultat je, ka`u, reakcije glasa~a na aktuelnu situaciju. „Ra~unamo da bi u do 40 mesta mogli da dobijemo vlast„, izjavio je predsednik SDS-a Mladen Bosi}. Predsednik Saveza nezavisnih socijaldemokrata Milorad Dodik saop{tio je da stranka, uprkos gubitku nekih na~elni~kih mesta, nije izgubila snagu i najva`nija mesta, kao i da nijedna partija nije stekla primat na politi~koj sceni

RS. Ipak, svestan je poruke koju im je narod poslao na izborima. Najve}i grad u Republici Srpskoj, Bawaluku, i daqe }e voditi SNSD. SDS }e imati na~elnike u 25 mesta, me|u wima i u Bijeqini, Doboju, Gradi{ci, Isto~nom Sarajevu. U Trebiwu je, tako|e, do{lo promene vlasti. Kandidata SNSD-a Dobroslava ]uka pobedio je Slavko Vu~urevi}. U Srebrenici su vodili predstavnici srpske koalicije, ali jo{ nisu proglasili pobedu, jer ~ekaju glasove pristigle po{tom.

Ka cin: Po be di le na ci o nal ne stran ke SA RA JE VO: Izvestilac Evropskog parlamenta za Balkan Jelko Kacin izjavio je ju~e da su na lokalnim izborima u Bosni i Hercegovini pobedu odnele nacionalne stranke, pre svega, Stranka demokratske akcije (SDA) Sulejmana Tihi}a i Srpska demokratska stranka (SDS) Mladena Bosi}a. Komentiri{u}i pobedu SDS-a i uvjerqiv poraz Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Milorada Dodika u Republici Srpskoj (RS), Kacin je istakao da su „bira~i jasno odlu~ili da govor mr`ewe i negativan pristup jednostavno ne donosi budu}nost, a jo{ mawe evropsku budu}nost BiH”.

„Srpska demokratska stranka, koja je dobila toliko na~elnika u RS, ima veliku obavezu da do slede}ih parlamentarnih izbora na neki na~in opravda to poverewe i da agendu Evropske unije (EU), koja se u ovom trenutku pokazuje kao jedina alternativa na dohvat ruke, omogu}i sklapawem istorijskih kompromisa kako bi se ispunili uslovi za dobijawe statusa”, rekao je Kacin. On je za agenciju Anadolija kazao da se, na drugoj strani, u Federaciji BiH jasno pokazalo da bira~i misle da ministar inostranih poslova dr`ave Zlatko Lagumxija nije bio deo re{ewa nego problem i uzrok za sada{wu potpunu politi~ku blokadu.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI MU HA MED MOR SI Egipatski predsednik Muhamed Morsi pomilovao je sve uhap{ene tokom pro{logodi{weg protesta, kojim je svrgnut biv{i egipatski predsednik Hosni Mubarak. Na zvani~ noj stra ni ci na Fej sbu ku egi pat skog predsednika saop{teno je da su amnestirani svi koji su „svojim delima podr`ali revoluciju”.

MI O DRAG LE KI] Crnogorska opozicija je pred velikom izbornom pobedom, a Demokratski front (DF) bi}e dominantna snaga na politi~koj sceni nakon 14. oktobra, ocenio je lider tog saveza Miodrag Leki}. ”Uvereni smo da Crna Gora ne sme da vodi velikosrpsku politiku, ali i da ne sme da vodi ni antisrpsku politiku. Antisrpska politika je i anticrnogorska”, rekao je Leki}

DO DE QE NA OVO GO DI [WA NO BE LO VA NA GRA DA ZA FI ZI KU

„No bel” za is tra `i va we kvant nih ~e sti ca

STOK H OLM: Fran cuz Ser` Aro{ i Ame ri ka nac Dej vid Vajn lend do bit ni ci su ovo go di {we No be lo ve na gra de za fi zi ku, sa op {tio je ju ~e ì ri. Na gra |e ni su za „pro na la zak na ~i na da iz me re kvant ne ~e sti ce, a da ih pri tom ne uni {te, {to se ra ni je sma tra lo ne mo gu }im”, na vo di se u obra zlo è wu ì ri ja.

BIL GEJTS

Fran cu ski i ame ri~ ki na u~ nik su do ot kri }a do {li ne za vi sno je dan od dru gog

Osniva~ „Majkrosofta” Bil Gejts izjavio je da se nikada ne}e kandidovati za politi~ku funkciju. Gejts je na Samitu medija u Abu Dabiju rekao da mo`e imati daleko ve}i uticaj preko „Bil & Melinda Gejts fondacije”, nego {to bi imao kao politi~ar. Wegova sada{wa uloga ne zahteva od wega da „poku{a da bude izabran”, niti je „ograni~en mandatom od osam godina”.

Wi hov rad mo gao bi da re zul ti ra iz grad wom no ve vr ste su per br zog kom pju te ra, ba zi ra nih na prin ci pi ma kvant ne fi zi ke, do da je se u sa op {te wu `i ri ja [ved ske kra qev ske aka de mi je. „Do bit ni ci ovo go di {we na gra de otvo ri li su vra ta za no vu eru u eks pe ri men -

Ser` Aro{ i Dejvid Vajnlend

ti sa wu na po qu kvant ne fi zi ke, de mon stri ra ju }i mo gu} nost da se po sma tra ju in di vi du al ne kvant ne ~e sti ce, a da se pri tom ne uni {te”, sa op {ti la je [ved -

ska kra qev ska aka de mi ja. Fran cu ski i Ame ri~ ki na u~ nik su do tog ot kri }a do {li ne za vi sno je dan od dru gog. Wi ho va is tra `i va wa ve} su do pri ne la iz ra di iz u zet no pre ci znih sa to va ko ji bi mo gli da po sta nu no vi stan dard vre me na. Aro{ je ro |en 1944. go di ne u Ka za blan ki, u Ma ro ku. Dok to ri rao je 1971. go di ne na Uni ver zi te tu „Pjer i Ma ri ja Ki ri”. Pre da je na pa ri skim fa kul te ti ma Col l ège de Fran c e i Eco l e Nor m a l e Supéri e u r e. Dej vid Vajn lend ro |en je 1944. go di ne u Mil vo ki ju, u ame ri~ koj dr `a vi Vi skon sin. Dok to ri rao je 1970. go di ne na Uni ver zi te tu „Har vard”. Pre da je na Uni ver zi te tu u Ko lo ra du, u Bo ul de ru.

dnevnik

OGLASi l ^iTUQe

sreda10.oktobar2012.

Posledwi pozdrav

Veqku Vujovi}u

od porodice Jovanovi}.

62001

Posledwi pozdrav dragom

Milanu Neninu

od porodice Papadopolo.

62000

Sa tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ otac

Stevo Lazi~i} 1932 - 2012. FRU [KO GOR SKA ULI CA, 4. sprat, bez lifta, useqiv, renoviran, u katastru, ke{- kredit, 37 hiqada. Telefon 063/239-411. 60940

Sahrana }e se obaviti 10. 10. 2012. godine, u 14 ~asova, na Bukova~kom grobqu. O`alo{}eni sinovi i snaja. 61996

FRU [KA GO RA, Alibegovac, placevi: 6.850, 5.100, 3.400 i 1.700m2 idealni za sve namene, put, struja, izvor na placu. Telefon 069/18-26-726. 61861

VO DO IN STA LA TER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 61899

FAR MA iz Stepanovi}eva prodaje: debele sviwe, prasi}e i jagwad, dostava na adresu, povoqno! Telefoni: 021/717-058, 063/521-559, 063/539-051. 61816

KU PU JEM lomqeno srebro i zlato, nakit, dukate, zubno zlato. Od vlasnika. Najboqa cena u gradu. Telefon 064/994-5002. 61698 ^I STIM podrume, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, automobile stare za otpad. Telefoni: 064/953-3943, 021/6618-846, 063/84-85-495. 61837 KU PU JE MO staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, bakar, mesing, aluminijum, akumulatore. ^istimo tavane i podrume. Dolazimo na adresu. Telefoni: 062/649-000, 065/9649-000. 61702

Posledwi pozdrav dragom ujaku

Stevi Lazi~i}u

od porodice Krivoku}a.

61997

Posledwi bratu

pozdrav

dragom

Stevi Lazi~i}u od: sestara Angeline i Tankosave, brata Ilije i snaje Ane.

61998

^iTUQe l POMeni

sreda10.oktobar2012.

dnevnik

Posledwi pozdrav svome prijatequ

Posledwi pozdrav dragom stricu

Posledwi pozdrav dragom bratu

^edi ]ulibrku

Vequ Veqku Vujovi}u

od porodice Radi}: Marina, Erike, Maria i Marine.

od: brata Quba, snaje Marije, brati}a Jovana i brati~ine Dragane sa porodicom.

od Sawe sa porodicom Prekoga~i}.

61974

61949

Posledwi pozdrav dragom ujaku

Posledwi pozdrav dragom bratu

Posledwi pozdrav dragom suprugu i ocu

61995

^edi ]ulibrku

Posledwi pozdrav dragom prijatequ

Vequ

Vequ od sestri}a Pe|e sa porodicom.

od: brata Dragana, snaje Mice i brati~ine Valentine.

61981

61982

3 Veqi Vujovi}u

Sahrana je 10. 10. 2012. godine, u 15 ~asova, na Novom grobqu u Futogu.

O`alo{}eni: supruga Gordana, }erke Dragana i An|ela, {urak Dragan. 61969

Posledwi pozdrav kumu

Posledwi pozdrav bratu

Posledwi pozdrav dragom bratu

Posledwi pozdrav dragom

od kolektiva „Agromin” - doo Rumenka.

61992

Posledwi dragom

pozdrav

na{em

Umro je jedan od nas

Vequ Vequ

od snaje Marije.

od: sestre Bose, zeta Steva, sestri}a Milimira sa porodicom i sestri~ine Dragane sa suprugom.

61979

Milan Nenin

^edi ]ulibrku

od kuma Du{ka Jevi}a sa porodicom.

Posledwi pozdrav dragom ujaku

Posledwi pozdrav dragom bratu

Vequ

od brata Dule [apowa i snaje Mileve sa porodicom.

61971

61980

^edi ]ulibrku

Posledwi stricu

pozdrav

dragom

61970

Posledwi stricu

pozdrav

dragom

- veliki ~ovek-

Veqi

Junak u isku{ewima `ivota. Junak u radu. Junak u bolesti i tegobama koje ona nosi. Sve nas je voleo, cenio, po{tovao.

od wegovih radnika iz Agrodinamike i kuma Mom~ila.

Umro je dobar ~ovek vredan po{tovawa i se}awa.

Porodica Mihojevi}.

61994

S tugom se opra{tamo od na{eg kuma, druga i prijateqa

Veqka Vujovi}a

Posledwi bratu

Vequ

pozdrav

^edi ]ulibrku

od: sestre Rade, sestri~ine Nata{e sa porodicom i sestri~ine Milane.

od Dijane i Boleta Igwatovi}.

od: Dragane, Mi}e, Mihajla i Mile Kova~.

61976

61977

61968

61965

voqenom

Posledwi pozdrav dragom bratu

Posledwi pozdrav dragom sinu i bratu

S qubavqu i tugom opra{tamo se od voqenog brata.

od: sestri~ina Nade i Sne`ane sa porodicama i sestri}a Mi{a sa porodicom.

61973

Posledwi pozdrav dragom

^edu ]ilibrku

^edi ]ulibrku

Milan Nenin

^edi ]ulibrku

Ponosni smo {to smo te imali.

S po{tovawem }emo se se}ati tvog plemenitog lika.

Zdravko, Ivanka, Sa{a i Vladimir sa porodicom. 61999

od wegovih kolega iz DOO „Dinamika” Novi Sad.

od brata Drage i snaje Rose.

O`alo{}eni: bra}a Gojko, Mirko i Milanko sa porodicom.

61991

61967

61966

O`alo{}eni: majka An|a, sestra Stoja i brat Dule ]ulibrk.

Bra}a Rajko i @ivko, snaja Danica i sinovica Qubica sa porodicom.

61964

61972

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Wen blagi osmeh, strpqewe, èqu da pomogne i uvek saslu{a pamti}e i studenti i kolege. Uìvala je u lepoti mladosti i ìvota i bila posve}ena mladim qudima. Nedostaja}e nam. Sa tugom se opra{tamo od na{e

sreda10.oktobar2012.

S iskrenom tugom opra{tamo se od dragog kolege i prijateqa

\or|a Peri}a

Julke Milo{ev iz studentske slu`be

~iji }e nam vedar lik i dobrota ostati u ve~nom se}awu. Dekan Prirodno-matemati~kog fakulteta u Novom Sadu prof. dr Neda Mimica Duki} i kolege iz dekanata.

Porodici i rodbini pokojnog \or|a Peri}a sa dubokim `aqewem upu}ujemo najiskrenije sau~e{}e.

59896/P

3 Posledwi pozdrav dragom bratu

3 Tu`na srca javqamo svim prijateqima, kom{ijama i poznanicima da je na{ suprug, otac i deda

Posledwi pozdrav od kolega sa posla „General-auto”, „Multicompany”, „GTC” i „Ipsylon”.

3025/P

Vequ od: sestre Jawe, zeta Sloba i sestri}a Gojka i Borisa sa porodicom. 61990

Posledwi pozdrav deveru i stricu

Veqko N. Vujovi} posle kratke bolesti preminuo 9. 10. 2012. godine, u 65. godini. Sahrana }e se obaviti u Sirigu, 10. 10. 2012. godine, u 15 ~asova.

Posledwi pozdrav dragom bratu

Vequ

Veqko N. Vujovi}

O`alo{}eni: supruga Bosiqka, sinovi \or|e i Bojan, snaja Marina i unuk Veqko. 61975

Vequ

dragom

Dragi moj Veqko, uvek sam te molila da mene i decu ne ostavi{ same. Ti si bio na{ `ivotni vodi~. Ne mogu se pomiriti sa tim da smo te izgubili.

od: snaje Rade, sinovca Nikole i sinovice Jasne sa porodicom. 61984

Posledwi pozdrav dragom bratu Tvoja supruga Bosa.

od sestre Smiqe sa unucima.

61983 61989

Posledwi pozdrav dragom bratu

Posledwi pozdrav deveru i stricu

Darja [eguqev

3 dragom

Posledwi pozdrav dragom bratu Do~ekala si nas. Pored tebe smo saznavali svoje ambicije. Bila si strpqiva, pratila nas i do~ekivala. Sazrevali smo i ti si nas jednog po jednog ispratila u `ivot. Sad mi tebe pratimo, na jedinom izvesnom putu. Se}aju}i se na{eg lepog su`ivota, zbogom i veliko hvala za sve.

Vequ

Vequ od: sestre Dane, sestri}a Neboj{e i sestri~ine Nata{e sa porodicom.

61988

od: brata Slobodana, snaje Jelice, sinovca Vlada, snaje Dragane, unuke Jovane, unuka Mihajla i Petra, sinovca Branimira, snaje Danijele, unuka Alekse i unuke Duwe.

61978

Vequ

Vequ od snaje Marije i brati~ine Nata{e sa porodicom.

od: sestre Mike, sestri~ine Spomenke i sestri}a @arka sa porodicom.

61987

61986

Tvoji podstanari: Boris, Dimitrije, Nikola i Danilo.

61985

^iTUQe l POMeni

sreda10.oktobar2012.

Posledwi pozdrav dragoj koleginici

dnevnik

Obave{tavamo vas da je na{a sestra, teta

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 90. godini preminuo na{ deka

Mi{a Marka Stojanovi} Julka Milo{ev

1922 - 2012.

1949 - 2012.

Julkici Milo{ev

Sahrana }e se obaviti u sredu, 10. 10. 2012. godine, u Novom Sadu, u krugu porodice.

preminula posle duge i te{ke bolesti.

O`alo{}ena porodica Stojanovi}. 61921

Sahrana je u ~etvrtak, 11. 10. 2012. godine, u 15.45 ~asova, na Gradskom grobqu. Kolektiv Departmana za matematiku i informatiku Prirodno-matemati~kog fakulteta u Novom Sadu.

S tugom se opra{tamo od dragog prijateqa

Ve~no o`alo{}ene familije: Milo{ev, Pu{kovi}, Maksimovi} i Marinovi}.

59895-P

Posledwi pozdrav i zbogom na{em ~iki

Posledwi pozdrav svom plemenitom i voqenom ocu, deki i tastu

61956

Sa tugom i bolom obave{tavamo da je na{ suprug i otac

Mi{e Stojanovi}a Porodica Jeli~i}. 61923

POMEN 10. 10. 2010 - 10. 10. 2012.

Milan Nenin Milanu Neninu

Velimiru Cvetkovi}u

preminuo 9. 10. 2012. godine u 78. godini.

Ispra}aj dragog pokojnika je u sredu, 10. 10. 2012. godine, u 15.45 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

od porodice Milo{evi}.

od: wegove }erke Miroslave, unuke Hristine i zeta Konstandinosa.

O`alo{}eni: supruga Dragiwa, sin Rajko i }erka Goga.

Prim. dr Du{an Atanackovi} Danas se navr{avaju dve godine tuge, praznine i bola od kako nisi me|u nama. Zauvek te nosimo u na{im srcima i mislima. Sa ponosom, qubavqu i tugom pomiwemo ime tvoje. Najdra`i na{, mnogo nam nedostaje{. Po~ivaj u miru! Porodica.

61954

Posledwi pozdrav Miroslavovom bratu

Posledwi pozdrav

SE]AWE

Posledwi pozdrav

Mi{i Stojanovi}u

\or|u Peri}u

Milanu Neninu Tuga i bol ispuwavaju na{a srca, ali ose}awa i qubav nikad ne}e izbledeti.

Svetozar, Sawa, Dimitrije i Jelena.

61874

61916

61950

od porodica: Stan~i} i [e{i}.

61952

61959

Posledwi pozdrav Duwinom tati

Posledwi pozdrav Miwinom i Duwinom tati

Sin Rajko, snaja Svetlana i unuka Tamara.

10. 10. 2011 - 10. 10. 2012.

PETOGODI[WI POMEN

Milorad Mu{icki

Branku Avramovi}u

dipl. in`. ma{instva

iz Sremskih Karlovaca

Prete{ka godina je pro{la u samo}i, a stalno u mislima sa tobom.

Godine prolaze, ali tuga ne jewava. U na{im srcima, ~uvamo te od zaborava.

Tuguje supruga Milica.

Tvoji najmiliji.

61872

61846

Sa velikom tugom opra{tamo se od na{eg dragog prijateqa

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

61953

Najboqem tati, dedi i tastu

Du{anki Ivkovi} vi{oj medicinskoj sestri

\or|u Peri}u

dragom prijatequ i dobrom ~oveku. od 8 A sa razrednom. Porodica Zakarija. 61958

Osta}e nam u trajnom se}awu wen vredan, po`rtvovan i plemenit lik.

Milanu Neninu

61962

Tugu i bol ispuwavaju na{a srca, ali ose}awa, qubav i po{tovawe prema tebi nikada ne}e nestati. Neute{ni: }erka Goga, unuci Goran i Vlada i zet Mi{a. 61955

@eqka

Porodica Male{ev.

Kolektiv Klinike za infektivne bolesti Klini~kog centra Vojvodine.

61963

61961

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Opra{tamo se od na{eg dragog prijateqa i kom{ije

@eqka Vujakovi}a

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav Milkinom suprugu

@eqku Vujakovi}u

Zauvek }emo te pamtiti. Milenko, Marija i Milo{ Raci}.

od kom{ija iz zgrade Ul. Branka Radi~evi}a 7.

Posledwi pozdrav kom{iji i prijatequ

dragom

Posledwi pozdrav dragom

Posledwi pozdrav

@eqku Vujakovi}u

Kolege iz laboratorija: Steva, Nata{a, Sawa, Milena, Aleksandar, Jadranka, Jasna, Jelena i Mirko.

Porodica Jevti}.

61910

61948

61904

61947

Mom dragom dobrom ujaku

@eqku Vujakovi}u

sreda10.oktobar2012.

Posledwi pozdrav dragom

Kolektiv Poqoprivredne stanice Novi Sad. 621-P

Sa tugom i bolom obave{tavamo ro|ake i prijateqe da je iznenada u 42. godini preminuo na{ dragi sin, suprug, brat i otac

Darja [eguqev

Slobodanu Mari}u

@eqku Vujakovi}u

â&#x20AC;&#x17E;Umorilo se srce tvoje i rastu`ilo srce moje.â&#x20AC;?

Zajedno smo mnogo toga pro{le... Sada si oti{la na svoj put ... sama... na put bez povratka.

Ceca.

od kolega iz Laboratorije za ispitivawe semena.

Erika i Jelena.

61942

61911

61944

@eqku Vujakovi}u

Posledwi pozdrav sestri}u

Posledwi pozdrav dragom

Dragom bratu, ujaku i dedi

\or|e Peri} Sahrana je u sredu, 10. 10. 2012. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}eni: majka Er`ebet, brat Miroslav, snaja Bosiqka, supruga Nevena, }erka Duwa i sin Miwa. 61933

Posledwi pozdrav najboqem tati

Posledwi pozdrav dragom zetu

\or|u Peri}u

od porodica: Bawac i Ili}.

61905

Slobodanu Mari}u

Delili smo i dobro i zlo. U svima nama si imala svoje mesto i `ive}e{ i daqe u na{im se}awima. Posledwi pozdrav na{oj dragoj

\oki

Viti

od: Vere, Sa{e i Vlade sa porodicama.

posledwi pozdrav od: Sofije, Svetlane i Nikole.

od: Mikija, Jele, Ivone, Sa{e i Luke.

Zauvek }e{ biti u na{im srcima. Ta{ta Dobrila i sestra Marija.

Supruga Nevena, }erka Duwa i sin Miwa. 61903

61941

Posledwi pozdrav suprugu, ocu i dedi

61926

dragom

Obave{tavamo ro|ake i prijateqe da je 7. 10. 2012. godine, iznenada, u 60. godini preminula na{a draga

61935

Opra{tamo se od na{eg mladog i po{tovanog kom{ije

61936

Posledwi pozdrav

Darji

\or|a Peri}a

Slobodanu Mari}u od: supruge Sofije, sina Branislava, }erke Branislave, zeta Jano{a i unuka Sofije i Jovane.

od kolega i koleginica sa posla.

61913

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{oj dragoj

Ostaje{ zauvek u na{im srcima i mislima.

O`alo{}eni: brat Du{an, bratanci Nenad i Bojan i snaja Mira.

Kom{ije iz Fru{kogorskog odreda br. 5, Petrovaradin.

61909

61943

Posledwi pozdrav milom bratu

POMEN

\or|u Peri}u

od Neveninih kolega i koleginica iz odeqewa informatike.

61939

Posledwi opro{taja.

pozdrav

bez

\or|e Peri}

1997 - 2012.

obele`i}emo u sredu, 10. 10. 2012. godine, u 10 ~asova, na grobqu u Veterniku.

Sahrana je danas, 10. 10. 2012. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Napustio je iznenada svoju porodicu i sve nas... Ostaje u se}awu sa lepim uspomenama. Po~ivaj u miru!

61945

Sretko Gon~in

Verici Koci}

Darja [eguqev

Dragi moj Sretko, dani prolaze, a tuga, bol i samo}a i daqe ostaju.

Porodica Koci}.

Za tobom tuguje tvoja supruga Anka.

61920

61884

Du{o moja, moje dete prvo, po{ao si na posao kao i svakog drugog dana, a stigao u ve~nost, tamo gde su najboqi me|u nama. Ostavio si nam svoja dva an|ela, da ih ~uvamo i vaspitavamo da budu dobri qudi, onako kako bi ti to radio. Neizmerno sam ponosna na tebe, i voli te tvoja mama do kraja ve~nosti.

\or|e Peri}

\or|u Peri}u

1970 - 2012.

Brat Miroslav i snaja Bosiqka.

Osta}e velika praznina posle tebe. Stric Ivan i Zdenka Peri}.

Sine mili, po~ivaj u miru! 61929

61934

61938

06.30 09.00 09.05 09.30 10.10 11.00 11.30 11.55 12.10 12.25 12.40 13.05 14.00 14.05 15.00 15.05 16.00 16.50 17.00 17.20 17.50 18.55 19.00 19.30 20.05 21.00 21.30 22.00 22.35 23.00 23.50 00.25 01.20 01.45 02.15

tv program

sreda10.oktobar2012.

Добро јутро, Војводино Државни посао Документ Све странци Документарни програм Комшилук Кухињица Име мог сокака Нова занимања Како?.... Здраво живо Карловачка берба грожђа 2012. Вести Ток шок Вести за особе са оштећеним слухом Преваранти Радар Временска прогноза ТВ Дневник Један на један Разгледнице Државни посао Под истим кровом ТВ Дневник Преваранти Живопис: Обућар Миша Повратак на село-Мокрин Војвођански дневник Један на један Линија раздвајања Комшилук Грување уживо у студију М Под истим кровом Живопис: Обућар Миша Повратак на село-Мокрин

Би о гра фи је: Хем фри Бо гарт До ку мен тар ни се ри јал „Би о гра фи је” ба ви се лич но сти ма ко је су на би ло ко ји на чин, сво јим де ли ма, по ста ли по зна ти у све ту: глум ци, пе ва чи, спор ти сти, кре а то ри, мај сто ри сво јих за на та... (РТВ 2, 22.20) 06.30 Кухињица – мађ. 07.00 Бисерница Јанике Балажа 2011. 08.15 Уличаролије, 55. Змајеве дечије игре 2012. 08.40 Ноћ изстраживача, прог. за децу и младе 09.00 Хајде са мном у обданиште 09.25 Питам се питам се 09.55 Зелено, волим те, зелено 10.40 Академац 11.05 Увек медаља 11.30 Кад зазвони 12.00 Центар света 12.30 Вести (мађ) 12.40 Македонско сонце 13.10 Таблоид 14.00 Бисерница Ј. Балажа 2011. 14.30 ТВ баштине 15.30 Добро вече, Војводино (ром) 17.00 Пословни успех (мађ) 17.30 Музички програм, мађарска музика 17.45 ТВ Дневник (хрв) 18.00 ТВ Дневник (слов) 18.15 ТВ Дневник (рус) 18.30 ТВ Дневник (рум) 18.45 ТВ Дневник (ром) 19.00 ТВ Дневник (мађ) 19.25 Спортске вести - мађ. 19.30 Кухињица – мађ 20.00 Добро вече, Војводино (рум) 21.30 Линија раздвајања 22.20 Биографије 23.05 Плави круг 23.30 ТВ баштине 00.00 ТВ Продаја

06.00 08.00 09.00 11.00 12.00 13.30 14.30 16.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 00.00 00.30

Музичко свитање Лола Панонско јутро Меридијанима Агро Парламент Сајам инфонет Лице с насловнице Панонска хроника Војвођанске вести Лола За корак испред Војвођанске вести Без цензуре Војвођанске вести Документарни програм Глас Америке Ноћни програм

Траг: По сле ве ли ког жа ра – Та ра

06.30 08.30 09.00 09.05 09.35 10.30 11.00 11.05 11.35 12.00 13.00 13.05 14.00 14.30 15.00 15.05 16.00 16.15 16.30 16.55 17.00 17.30 18.45 19.00 19.30 20.30 21.30 22.00 22.30 23.30

Новосадско јутро Цртани филм Зозонци Вести Храна и вино Серија Документарни програм Вести Спринт Истрага Неми сведок Вести Опчињени Документарни програм Личности и догађаји Вести Серијски програм Објектив (слов) Објектив (мађ) Храна и вино Како се каже Руски затвори, некад и сад Новосадско поподне Конак Објектив Опчињени Ево нас код вас Сајам инфо Објектив Неми сведок Филм

Ва тре на сти хи ја ко ја је 19 да на на Та ри гу та ла све пред со бом, чак и зе мљу и ка мен, оста ви ла је за со бом не за ми сли ву ште ту, ко ја де це ни ја ма не ће мо ћи да се на до ме сти, а мо жда ни кад. Го ре ли су це ло под руч је За о ви на, пре вој ка Мо крој го ри, Сто лац у Ре пу бли ци Срп ској и ка њон Бе лог Рза ва. Aутор: Је ле на Бо жо вић (РТС 1, 10.05) 06.05 08.00 09.04 09.47 10.05 10.36 11.10 12.00 12.15 12.31 13.20 15.00 15.15 16.00 16.55 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.00 23.14 23.55 00.25 01.13 03.11 03.52 04.25 04.55

08.00 АТП Мастерс Шангај 15.45 СК студио 16.45 НБА Европа: Барселона – Далас 19.00 На данашњи дан 19.15 Кошарка ВТБ лига. Спартак СтП – Лијетувос

Пи пи шоу У нај но ви јем из да њу еми си је са зна ће те не што ви ше о му зич ком ин стру мен ту ба ри то ну. И ове не де ље ће мо вам пред ста ви ти је жа и мор ско пра се. Са зна ће те све о спорт ском ри бо ло ву . У ру бри ци „Кад сам би ла ма ла“ пред ста ви ће вам се Љу ба Пан то вић, свет ска пр ва ки ња у бо ди фит не су. (КТВ, 20.00) 21.00 22.00 23.00 23.30 00.45

СК студио Преглед аргентинске лиге Фудбал мондијал магазин Португалска лига Преглед белгијске лиге

07.00 Уз ка фу, 07.30 Бе ли лук у па при чи ца, 08.30 Цр та ни филм, 09.00 Оде ље ње за уби ства, 10.00 Шоу - Па ро ви, 11.00 Ку ћа 7 же на, 12.00 Ср би ја ко ју во лим, 13.00 Зр но по зр но, 14.00 Жи ве ти свој жи вот, 15.00 Спорт ска га лак си ја, 16.00 Осве та, 18.00 Оде ље ње за уби ства, 19.00 Објек тив, 20.00 Пи пи шоу, 22.00 Објек тив, 22.30 Ку ћа 7 же на, 00.00 Објек тив, 00.30 Ток шоу 08.00 Де чи ји про грам, 09.00 Ку хи њи ца, 10.00 Де чи ји про грам, 12.00 Отво ре ни екран, 13.00 Ни кад се не зна..., 14.00 ЗОО пу зле, 14.55 Ин фо К9, 15.30 За бав ни про грам, 16.55 Ин фо К9, 17.30 Би бер, 18.00 Ку ћи ца у цве ћу, 18.30 Ку хи њи ца, 18.55 Ин фо К9, 19.30 Би бер, 20.15 Тра вел клуб, 21.15 Отво ре ни екран, 22.15 Би бер, 22.30 Ин фо К9, 23.00 Лајв шот, 01.00 Би бер, 01.30 Ноћ ни про грам

07.00 07.15 07.45 09.00 09.45 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.20 21.15 22.15 00.00 00.15 00.45 02.00 02.05 03.00 03.30

Јутарњи програм Јутарњи дневник Леваци Гастрономад Траг Бугарски мозаик Све што треба знати о... Дневник Спорт плус Истражитељи из Мајамија Сећање на Саву Мрмка: Слом: Суноврат Гастрономад Ово је Србија Сва та равница Мој лични печат Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око Слагалица Дневник Сва та равница Шести дан, филм Истражитељи из Мајамија Дневник Хероји Ноћни биоскоп: Нација брзе хране, филм Леваци Око Траг Сва та равница

Ексклузив Експлозив Дођи на вечеру Тачно 9 Одбачена Изгубљена част Рањено срце Тачно 1 Трачара Езел Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Породичне тајне Езел Домаћине,ожени се Савршен злочин Ноћни журнал Евро пулс Трачара Срећне вести Породичне тајне Експлозив Ексклузив

06.46 07.20 07.42 07.54 07.59 08.06 08.31 08.45 09.04 09.49 10.20 10.47 11.22 11.54 12.28 12.53 13.57 14.22 14.36 14.55 15.26 16.00 16.44 17.10 17.55

Слагалица Попај Томас и другари Ози бу Дени и Деди Плава птица Необично о биљкама Антологија кућа Сексперти Е-ТВ ТВ мрежа Хит либрис Добро је, добро је знати Чело фест ТВ фељтон Трезор Плава птица Необично о биљкама Антологија кућа Сексперти Ја, ми и други Ви и Мира Адања Полак Линк Очајне домаћице Рукомет: Суперлига, Партизан - Црвена Звезда, пренос 19.32 Ту и сад 20.00 У свету 20.30 Беокулт

Реи Ки ку ка ва

Џин гис-кан Син по гла ви це ма лог мон гол ског пле ме на, Те м у џин, на сле дио је ти ту лу у 13. го ди ни, по што су му при пад ни ци јед ног не при ја тељ ског пле ме на отро ва ли оца. Те му џин и ње го ва мај ка на ста ви ли су да жи ве уну тар пле мен ске за јед ни це, али на мар ги на ма, је два пре жи вља ва ју ћи. Уло ге: Та ки ши Со ри ма чи, Реи Ки ку ка ва, Еуген Но му ра, Ке ни чи Ма цу ја ма Ре жи ја: Ши ни ки ро Са ваи (РТС 2, 21.57) 21.00 21.57 00.27 01.00 02.02 03.24 03.52 04.32 05.03 05.28

06.30 07.00 08.00 09.00 10.00 12.00 12.30 13.00 14.00 15.00 17.00 18.00 18.30 19.30 21.00 23.00 00.00 02.00 03.00 04.30

Пацифик Џингис-кан, филм Луди свет Трезор Рукомет: Суперлига, Партизан - Црвена звезда (р) Линк Ви и Мира Адања-Полак Е-ТВ У свету Луди свет

Сваштарица Маратон Цртани филм Љубав у залеђу Филм: Девојка са Космаја Топ шоп Мирослав Лазански Љубав у залеђу Одељење за специјалне јединице Филм: Прогласите ме кривим Обични људи Улови трофеј Удовице Филм: Свето место Филм: Месец од порцелана Удовице Филм: Ивица љубави Одељење за специјалне јединице Домаћа музика Филм: 11.14

08.15 Шко ла, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Ту ри стич ке, 09.25 Тан дем, 09.30 Фо кус, 10.00 Мо за ик, 12.00 Ку хи њи ца, 12.45 Ту ри стич ке, 13.05 Фо кус, 13.45 Топ шоп, 14.00 Мо за ик, 16.00 Фо кус, 16.25 Тан дем, 16.40 Бу ле вар, 17.30 Зла ти бор, 18.00 Мо за ик, 20.00 Фо кус, 21.00 Фам, 21.25 Филм, 23.15 Фо кус, 23.40 Ту ри стич ке, 00.25 Ауто шоп, 00.35 Хај-фај, 01.30 Фо кус 12.00 Срем на дла ну: Ру ма,13.00 Џу бокс, 14.30 Лов ци на зма је ве, 15.00 Док тор Ху, 15.45 Ку хи њи ца, 16.15 Очи у очи, 17.00 Но во сти 1, 17.15 Срем на дла ну: Ин ђи ја, 18.10 Из ме ђу ре до ва, 19.00 Но во сти 2, 19.30 Лов ци на зма је ве, 20.00 Док тор Ху, 20.45 Док. про грам, 22.00 Но во сти 3, 22.30 Шоу про грам: Па ро ви, 23.30 Из ме ђу ре до ва, 00.15 Глас Аме ри к е

dnevnik

07.10 08.00 08.20 08.45 09.15 09.30 10.35 11.30 13.05 13.20 14.10 15.00 16.00 16.40 17.00 18.00 19.10 20.00 21.00 23.05 23.40 00.00 00.50 01.40

07.00 10.30 12.00 13.00 13.20 14.00 15.00 16.00 16.30 17.00 17.45 18.30 19.10 20.00 21.00 22.00 23.30 00.00 01.00 02.30 04.15

Увод у анатомију Топшоп Најбоље године У здравом телу Топшоп Кажипрст Амерички топ-модел Цртани филмови Топшоп Нинџа ратници Никита Пријатељи Вести Спортски преглед Дневни магазин Пут око света Нинџа ратници Никита Филм: Заштитник Вести Спортски преглед Увод у анатомију Људи с Менхетна Амерички топ-модел

Добро јутро Гранд шоу Пинк таргет Први национални дневник Недељно поподне Тачно у подне- живо Српска посла Национални дневник Симар Прељубници Север Југ Национални дневник Мала невеста Први кувар Србије Моја велика свадба Брачни судија Црна хроника Север Југ Филм: Дивље страсти 2 Филм: Краљ комедије Филм: Дивље страсти 2

Ди вље стра сти 2 Др жи сво је при ја те ље бли зу, а не при ја те ље још бли же. Ни је увек све она ко ка ко се чи ни. Се дам на е сто го ди шња ки ња оче ку је ве ли ко на след ство од сво га очу ха, али ње на школ ска дру га ри ца твр ди да је она очу хо ва не за ко ни та ћер ка и је ди на пра ва на след ни ца. Уло ге: Лин ден Еш би, Су зан Ворд, Ај са ја Во шинг тон, Кеј ти Стју арт Ре жи ја: Џек Пе рез (Пинк, 01.00)

Исидора Бјелица

Љу бав на док тор ка З а б а в н о - и н т е р а к т и в н а еми си ја еду ка тив ног ка рак те ра, у ко јој Иси до ра Бје ли ца, као аутор и во ди тељ, уго шћа ва ју ћи нај за ни мљи ви је осо бе из на шег јав ног жи во та, да је од го во ре, са ве те, пре по ру ке, на ла зи ре ше ња за нај а трак тив ни је љу бав не бољ ке ТВ гле да ла ца. (Хе пи, 23.00) 05.00 08.00 08.20 08.45 09.00 09.15 09.35 09.45 10.00 10.50 11.15 11.35 11.55 12.15 12.45 13.10 14.00 14.20 14.40 14.55 15.15 15.50 16.50 17.55 18.30 19.15 20.00 20.30 22.00 23.00 00.00 00.40 00.55 02.20 03.45 04.30

Јутарњи програм Бакуган Винкс Мегаминималс Повратак малог тигра Зоки на веселој фарми Поп Пикси Телешоп Дно ратник Бен 10 Моћна чигра Мали мајстор Гоа Винкс Хепи квизић Телешоп Беверли Хилс Бен 10 Дино ратник Телешоп Вести Црни Груја Лепи и мртви Заклети на ћутање Телемастер Црни Груја Митраљез, док. серија Насловна страна – квиз Једна жеља једна песма Долина вукова Љубавна докторка Беверли Хилс Гламур Политичка мета, 1.део, филм Једна жеља једна песма Долина вукова Насловна страна – квиз

Сузан Ворд

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00) 08.00 555 лич но сти, 09.00 Пре глед штам пе, 09.30 Ак ту ел но, 09.40 НС ин фо, 10.15 Док. филм, 11.00 Пун гас, 12.15 Утор ком у 21, 13.20 Ин Џој, 14.00 Ак цен ти, 14.15 Пи смо гла ва, 15.15 То ко ви мо ћи, 16.00 Ак цен ти, 16.30 Квиз, 18.00 Ак цен ти, 18.15 Наш град, 19.00 Ак ту ел но, 20.05 Икс арт, 21.00 Екс тре ми, 23.00 Ко пре ње му две, 00.15 Ко мер ци јал ни про грам 08.00 Ба нат да нас, 09.00 Го спо дин му фљуз, 09.30 Оп ста нак, 10.00 Филм, 12.00 Ка те дра ле, 13.00 Квиз, 14.30 Зе мља на де, 15.30 Док. про грам, 16.00 При ја те љи и су пар ни ци, 17.00 Под сун цем, 17.50 Ве сти за глу во не ме, 18.00 Ба нат да нас, 19.00 Мо за ик да на, 19.30 Хра на и ви но, 20.00 При ја те љи и су пар ни ци, 21.00 Тај ни знак, 22.00 Мо за ик да на, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сун цем.

dnevnik

sreda10.oktobar2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

ПРОПАСТ ГЛОБАЛИЗМА И ПРЕОБЛИКОВАЊЕ СВЕТА

Пише: Џон Рал стон Сол 07.40 Шта не треба обући 08.35 Богата млада, сиромашна млада 09.30 Гојазни тинејџери 10.25 Краљица слаткиша 11.20 Соул фуд породица 12.15 Л.А. Инк 13.10 Стручњак за торте 14.05 Компулзивно гомилање 15.00 Мали људи, велики свет 15.30 Џон, Кејт и осморо деце 16.20 Шта не треба обући 17.15 Богата млада, сиромашна млада 18.10 Гојазни тинејџери 19.05 Краљ посластичара као кувар 19.35 Стручњак за торте 20.00 Екстремни преображај 20.55 Најбоље из породилишта 21.50 Прекомерна тежина у трудноћи 22.45 Ургентни центар 23.40 Л.А. Инк 00.40 Екстремни преображај

07.00 Добро јутро, Хрватска 10.10 Светски бисери, док. серија 11.05 Преуреди па продај!, док. серија 12.00 Дневник 12.40 Пркосна љубав 13.30 Др Оз, ток шоу 14.10 Скица за портрет 14.30 Културна баштина 14.55 Међу нама 15.35 Брод, град, тврђава - док. филм 16.05 Луда кућа 16.58 Хрватска уживо 18.00 Контакт 18.20 8. спрат, ток-шоу 19.10 Тема дана 19.30 Дневник 20.10 Параван 21.05 Циклус хрватског филма: Девојка и храст, филм 22.30 Дневник 3 23.05 Смртоносна легенда, филм 00.45 Секс и град 01.15 Благдан као некад, филм 02.40 Др Оз, ток шоу 03.25 8. спрат, ток-шоу

10.00 Пут ћилибара – од Дунава до Јадранског мора 11.00 Партизански филм 12.00 Фарма из Едвардијанског доба 13.00 Годар, Маде ин УСА 14.00 Скривена блага афричке, аустралијске и индијске уметности 15.00 Тајм тим година X 16.00 Геније дизајна 17.00 Варвари Терија Џонса 18.00 Фарма из Едвардијанског доба 19.00 Сага о викинзима 20.00 Дешифровање мајанског кода 21.00 Древни светови 22.00 Тајни рат 23.00 Варвари Терија Џонса 00.00 Грађевинска чудеса: Заборављени кинески град 01.00 Стопама Жака Офенбаха

08.00 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Сем и Макс Ози Бу Скоро сасвим обична прича Зов дивљине Тајна Поноћна врелина Зодијак Мрак филм 3 Бока чика блуз Секси трикови

Мрак филм 3 Филм се бави пародијом на филмове научнофантастичког жанра. У краљевству старих магија и стандардне борбе добра и зла, једно сироче магијом покушава да свет ослободи опасности. Улоге: Ана Фа рис, Ен то ни Ан дер сон, Ле сли Нил сен, Ка мерyн Ман хајм, Сај мон Рекс, Пи тер Бојл Режија: Деј вид Цу кер (Си не ма ни ја, 22.00)

06.00 07.50 09.45 11.30 13.05 14.35 16.00 17.40 20.05 22.15 23.15 00.45 02.35 04.05

Ја сам број четири Тор Туриста Осмоза Џонс Грегов дневник Легија изузетних плесача: Побуна почиње Легија изузетних плесача: Тајне ра Служавке Собарица из Мексика Царство порока 25 карата Конан Варварин Линија хоризонта Страшило

19.20 20.20 21.20 22.20 23.20 01.20

Браћа и сестре Филм: Суперајкула Вокер, тексашки ренџер Монк Све по закону Вокер, тексашки ренџер Добра жена Браћа и сестре Филм: Мегаајкула против Крокосауруса Монк Све по закону Краљевски болесници Пандури новајлије Хаваји 5-0 Вокер, тексашки ренџер

07.35 Галилео 08.40 Мекгвер 11.05 Ексклузив таблоид 11.25 Крв није вода 12.35 Ружа ветрова 13.30 Сулејман Величанствени 15.00 Мекгвер 16.55 РТЛ 5 до 5 17.10 Галилео 18.05 Ексклузив таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.05 Крв није вода 20.00 Ружа ветрова 21.00 Сулејман Величанствени 22.30 Неверна, филм 00.45 РТЛ вести 01.00 Даредевил, филм 02.45 Астро шоу

Неверна Невреме је погодило Њујорк, а Кони Санер се послом нађе на Менхетну. Случајно, насред улице у Сохоу, судари се с Полом Мартелом, згодним Французом. Због повреде коју је добила, Пол је позове код себе и помогне јој... Улоге: Ри чард Гир, Да јен Лејн, Оли ви јер Мар ти нез, Ми шел Мо на ган, Чед Лов Режија: Адри јан Лејн (РТЛ, 22.30) Сан дра Бу лок

Брзина Полицајци Џек и Хери одликовани су јер су успели да спасу људе заробљене из лифта у који је била постављена бомба. Али неколико дана после уцењивач се јави Џеку и обавести га да је у аутобусу који је пун путника бомба... Улоге: Ки а ну Ривс, Де нис Ху пер, Сан дра Бу лок, Џо Мор тон Режија: Жан де Бонт (ХРТ 2, 20.00) 07.07 07.37 07.59 08.24 08.45 09.10 10.00

15.12 16.00 16.22 16.42 17.12 17.25 17.32 17.59 18.25 18.48 19.30 20.00 22.00 23.01 23.50 00.43 01.13

Мала ТВ Бетмен и храбри суперјунаци Телетабис Конор на тајном задатку Обична клинка Школски сат Пренос седнице Хрватског сабора Прича о Виктору Давису, филм Школски сат Регионални дневник Жупанијска панорама Мала ТВ Коко Бил Ритам џунгле Еко зона Еџмонт Синови Туксона Нови клинци с Беверли Хилса Слатко лудило 2, док. серија Брзина, филм Топ гир 12, док. серија Залагаоница, док. серија Синови анархије Битанге и принцезе Ноћни музички програм

07.30 09.00 10.00 11.30 13.00 14.00 16.00 17.30 18.30 20.00 21.00 23.00

Прича Вернона Џонса Момци с Медисона Изван сумње Мртви не лажу Момци с Медисона Борнов идентитет Шпијунска игра Момци с Медисона Докторка Квин Момци с Медисона Опсада Алкатраза Једно убиство

08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.10 02.35

Друга шанса Песничка правда Бул Дурам Много буке ни око чега Сирене До последњег даха Мод сквод Жена под уценом Еротски филм Еротски филм Еротски филм

13.36

Ана Фа рис

08.20 09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 17.20

Да јен Лејн

Бом бар де ри се бо је и пе ро ре за

ва ке го ди не, већ де це ни ја ма, до го ди се око 500 ђе не, оп те ре ће не ор га ни за ци је да им за пре те као да те ро ри стич ких на па да. Они, плус по вре ме ни су они јед на ко зна чај ни и не зграп ни. су ко би две фор мал не вој ске, до при но се по дат Те шко је ухва ти ти сми сао та квих ра то ва. Ре ци мо, ку о 2.000 смрт них слу ча је ва днев но про у зро ко ва них бри тан ски рат про тив Мах ди ја по чео је јер је Лон дон ра том. Бив ши бри тан ски ми ни стар спољ них по сло ва же лео да сврг не ре жи ме у Егип ту и Су да ну 1874. Но, Џек Стро ка же да су се са мо у де сет од 120 ра то ва то ком де ве де се тих го ди на 20. ве ка су ко би ле др жа ве. Сем на За па ду, исто је у Не па лу, Ин ди ји, Ин до не зи ји, Шри Лан ки, Мек си ку, те ве ли ком де лу Ју жне Аме ри ке... У не ким од тих су ко ба уче ству ју му сли ма ни, али ни су до ми нант на гру па. А без број је узро ка, чак и кад су у те су ко би укљу че ни му сли ма ни. Они се не од ви ја ју по не ком уста ље ном обра сцу, осим мо жда тен ден ци је да су нај че шће то ра то ви ко ји во де стран ци про тив до ма ћих. То не зна чи да су сви стран ци жр тве или су че сти ти. Не ки од њих су мон стру ми. Дру ги из у зет но ло ше по сту па ју с ма њи на ма. Оста ли су још не где из ме ђу. Шта по ве зу је све то? Ме то до ло ги ја, мо жда. Мо гло би се ре ћи да обра зац ко ји се ја вља из ван За па да под ра зу ме ва ши ре ње от по ра про тив ус по ста вље не вла сти. Ка кве вла сти? По свој при ли ци, про ду жа ва ња за пад них ин те ре са ко ји су, на кон про па сти њи хо вих им пе ри ја, пре фор му ли са ни у ап стракт не те о ри је ад ми ни стра ци је, раз во ја и еко но ми је. Обра зац вла сти у овом слу ча ју је мо гућ ност За па да да спро во ди свој ути цај та ко што про јек ту је на чин жи во та и све ко ли ку ме то до ло ги ју нео п ход ну да би се он одр жао. Углав ном, нај ви ше из не на ђу је те шко ћа с ко јом се су о ча ва ју за пад не вој ске у на сто ја њу да се при ла го де нор ма ли за ци ји не ре гу лар но сти. Оне ин си Где год се ра ту је, мла ди Чер чил је не за о би ла зан сти ра ју на ко ри шће њу це ло куп не ма ши не ри је да би пре га зи ле од ре ђе ну зе мљу, по ра жа ва ју ћи не при ја - тај рат је из не дрио ме си јан ског ге рил ског во ђу – Мах те ље ко ји не мо гу чак ни ави он да по ша љу у бор бу. А ди ја. Он је пред во дио успе шан уста нак 1884. и за у зео кад се тај ла ко осво је ни рат за вр ши, ло кал не не ре гу - Кар тум, убив ши чу ве ног ен гле ског ге не ра ла Гор до на, лар не сна ге кре ћу да на па да ју из по та је и пра ви – не - јед ну од пр вих ме диј ских зве зда. Иако су мно ги Бри ре гу лар ни рат – по чи ње. тан ци же ле ли да од у ста ну од све га, ипак то ни су мо Ге не рал Мајкл Ро уз, ко ман дант бри т ан ског САС- гли учи ни ти Њи хов углед је био у пи та њу. А ни је им а, пре не го што је по стао за по вед ник ми ров них сна - се до па дао ни Мах ди јев вер ски фа на ти зам. Тај су коб га у БиХ, ова ко је опи с ао ту си ту а ци ју: „Кла у зе ви - се раз вла чио све до 1898. и бит ке код Ом дур ма на, кад цев ски при ступ ра ту, на ко јем је за сно ва на аме рич - је из ве ден чу ве ни ко њич ки ју риш у ко јем је уче ство ка и бри т ан ска вој на стра те ги ја, вао и мла ди Вин стон Чер чил. Ис хит но се мо ра за ме ни ти кон т ра ход је био не ко ли ко бри тан ских Ин ду стри ја ли зо ва не ре во лу ци о нар ним ра то ва њем“. жр т а ва и по кољ про тив нич ке демократије већ годинама стра не. Тре ба ло је пу них 17 го Што је нај ту жни је, упра во то је и фран цу ски ге не рал Гам би је ди на да се су коб за вр ши, а окон проглашавају рат против ре као још пре по ла ве ка о Бри чан је у јед ном да ну, баш као што дроге, али ниједан се није тан ци ма то ком Бур ског ра т а у се и су пар ни штво са Са да мом по ка зао де ло твор ним. Ју жној Афри ци: „Бу ри, ко ји ни Ху се и ном раз вла чи ло низ го ди на Потроши се цела година за да би, го то во без от по ра ње го ве су чи т а ли Кла у зе ви ца, ис ку ша ли су све по сред не ме то де“. А уништење неке кријумчарске вој ске, на јед ном би ло окон ча но. Бри т ан ци, ко ји су чи т а ли Кла у- Осим што ни је окон ча но. У ћелије, а нова се оформи зе ви ца, углав ном су до жи вља Су да ну су по сле ди це би ле пот пу за је дан дан ва ли по ра зе. Свр ха та квог ра то но су прот не оп штим оче ки ва њи ва ња је да се ваш не при ја тељ ма. Ом дур ман ни је озна чио крај де ста би ли ше и на те ра на гре шке ко је ће му ство ри не го по че так мо дер ног арап ског и ислам ског на ци о на ти још ви ше про тив ни ка, те ти ме до ве сти до до дат ли зма: сна да ислам ске на ци је ви ше не за ви се од за не де ста би ли за ци је ње го вог ре жи ма. Ма ха тир Мо пад них на ци ја. Ти ме је та ко ђе ус по ста вљен обра зац за ха мад из ру ги вао се ама те ри зму с ко јим је За пад мо дер не за пад не де мо кра ти је ко је се на ђу на по гре упао у ту зам ку: „Сад сви жи ви мо у стра ху. Пла ши шној стра ни исла ма. Ла ко се мо же ис по ста ви ти да је мо се ле те ња, пу то ва ња у од ре ђе не зе мље, ноћ них успех у та квој вр сти су ко ба, за пра во, не у спех. клу бо ва, пи с а ма, па ке т а и те рет них кон теј не ра, бе Дру ги при мер је Крим ски рат по ло ви ном 19. ве ка. лог пра ха, ци пе ла, му сли ма на, пе ро ре за, ме т ал ног Он се че сто пред ста вља као тра ги ко ми чан, због осо есцај га... Они се, пак, пла ше санк ци ја, гла ди, не до бе них вој них за по вед ни ка и ју ри ша ла ке ко њи це. Али стат ка ле ко ва, вој не ин ва зи је, бом бар до ва ња и хап кључ на ствар је али јан са че ти ри др жа ве ус по ста вље ше ња.“ на на кон по ра за На по ле о на 40 го ди на ра ни је. Бри тан Ин ду стри ја ли зо ва не де мо кра ти је ни су у ста њу да ци су се, с крим ском аван ту ром, на јед ном упу сти ли у за ми сле рат ко ји ни је ре гу ла ран. Већ го ди на ма про при вре ме но са ве зни штво с Фран цу ском те су се и гла ша ва ју рат про тив дро ге, али ни је дан се ни је по ка оста ле три са ве зни це из не на да осе ти ле сло бод не да зао де ло твор ним. По тро ши се це ла го ди на за уни ште ис ту пе из али јан се. Бри та ни ја, Ру си ја, Аустро у гар ска ње не ке кри јум чар ске ће ли је, али се но ва офор ми за и Пру ска су се све то вре ме др жа ле за јед но, иако су је дан дан. Са да, уме сто дро ге, за пад не вла де про гла Бри тан ци че сто сма тра ли да су оста ле са ве зни це и ша ва ју рат про тив те ро ри зма. Те ро ри сти су ус хи ће су ви ше кон зер ва тив не, док су оне, пак, Бри та ни ју ни. То су и при жељ ки ва ли – да на ве ду огром не, уре сма тра ле и су ви ше ли бе рал ном. Књигу Xона Ралстона Сола „ПРОПАСТ ГЛОБАЛИЗМА И ПРЕОБЛИКОВАЊЕ СВЕТА” можете наручити од Клуба читалаца „Архипелага„ (Теразије 29/II, Београд), путем телефона 011/ 3344–536 и 3344–427, и-мејла klub@arhipelag.rs или СМС-ом на 063/1643-609, www.arhipelag.rs.

09.55 10.50 11.15 11.40 12.35 13.30 14.25 15.20 16.15 17.10 18.05 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 00.55 01.50

Преживљавање Како то раде? Како се прави? Врхунско градитељство Генералка Трговци аутомобилима Амерички чопери Разоткривање митова Прљави послови Опасан лов Преживљавање Како се прави? Разоткривање митова Људских руку дело – Азија Најбољих пет на свету Кризне ситуације Пецање голим рукама Разоткривање митова Људских руку дело – Азија

08.30 11.00 11.45 13.00 14.00 19.00 20.00 23.00 23.15 23.45 00.15

Бициклизам Фудбал Билијар Сви спортови ФИФА У-17 Тенис Бокс Мотоспорт Ауто ГП Аутомобилизам Мотоспорт

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

sreda10.oktobar2012.

dnevnik

10. oktobar 2012. OVAN 21.3-19.4.

Спо зна ја спе ци фич не при ро де мо гла би до ћи у ваш по сед да нас. У не ком тре нут ку да на би ће те у цен тру па жње. Сви, укљу чу ју ћи и љу де ко ји има ју ути цај на ва шу ка ри је ру, же ле ће да зна ју шта се де ша ва.

BIK 20.4-20.5.

Уко ли ко же ли те да по ха ђа те до дат не ча со ве из астро ло ги је, на у ке или ра чу на ра, са да је пра во вре ме да се при ја ви те. Уко ли ко већ по ха ђа те та кве ча со ве, оче куј те фа сци нант ну и под сти цај ну ди ску си ју по во дом то га.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Мо гу ће је да се оп сед ну ти по ку ша јем да на у чи те од ре ђе ни ра чу нар ски про грам. У ства ри, мо жда вас чак про га ња и у сно ви ма. Да ли се не што у ва шем жи во ту „не по кла па“?

Да на шњи дру штве ни до га ђа ји мо гли би вас до ве сти у кон такт с фа сци нант ним но вим љу ди ма у за ни мљи вим обла сти ма. Ин три гант на ди ску си ја мо гла би се од ви ја ти то ком ве че ри. Опре ма од ко је сте за ви сни у ва шем сва ко днев ном жи во ту мо гла би се из не на да по ква ри ти. Не до зво ли те се би да упад не те у па ни ку по во дом ово га. По зо ви те при ја те ље ко ји вам мо гу по мо ћи или се обра ти те про фе си о нал ном ли цу. Пи та ња ро ман ти ке од је дан пут ће кре ну ти на бо ље кроз дуг и фа сци нан тан раз го вор из ме ђу вас и парт не ра. То мо же под ра зу ме ва ти те му ко ја вас обо је ин три ги ра, за то се по тру ди те да по де ли те ин фор ма ци је и иде је ко је има те.

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Оче куј те дан пре пун ак тив но сти. Мо гу ће је да ће те про ве сти до ста вре ме на на те ле фо ну, ве ро ват но у ор га ни зо ва њу дру штве ног до га ђа ја. Ово мо же укљу чи ти мно го по сло ва ко је тре ба ура ди ти, а мо жда ће се по ја ви ти и по не ки про бле ми. Ово би мо гао би ти ве о ма сре ћан дан за вас ка да су у пи та њу но вац и фи нан си је. Мо гу ће је да ће те нео че ки ва но до би ти не ки но вац ко јем сте се на да ли или ће те би ти у при ли ци да на пра ви те не ке до дат не при хо де. Има те тен ден ци ју да бу де те не кон вен ци о нал ни, али да нас ће те мо жда чак и над ма ши ти се бе. Ду хов но ис ку ство мо жда ће би ти у ср цу то га. Ме ња те се на на чин ко ји је очи гле дан за све.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Ве ли ко уз бу ђе ње ће се до го ди ти у ва шем до ма ћин ству ка да до ђе те у по сед но ве опре ме. То мо же под ра зу ме ва ти ра чу нар, те ле фон или не ки дру ги уре ђај.

Нео бич ни сно ви, ви зи је и аудиопо ја ве мо гле би се по ја ви ти да нас. Мо жда ми сли те да сте чу ли не ке гла со ве. Пре не го што до не се те би ло ко ји за кљу чак, ис кљу чи те би ло ко је ло гич но об ја шње ње.

Не ке фа сци нант не ве сти до би ће те да нас пре ко при ја те ља или груп них ак тив но сти. То мо же под ра зу ме ва ти не што у окви ру до ма или по во дом ин те лек ту ал них те ма.

TRI^-TRA^

Ве рио се Гај Ри чи V REMENSKA

Слав ни ре ди тељ Гај Ричи и ње го ва де вој ка Џеки Еинсли су се ве ри ли. Гај и Џе ки се за ба вља ју од 2010. го ди не, а у сеп тем бру про шле го ди не су до би ли пр во де те, си на Ра фа ле. Кра јем ове ће по но во да постану родитељи. За сада није познато када ће се пар венчати. Гају ће то бити други брак, после неуспелог са Мадоном, од које се развео 2008. и са којом има биолошког сина Рока и усвојеног Дејвида.

PROGNOZA

VIC DANA

ЈутРо

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica 18 Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 21 Niш

тоПлиЈе , дан Сунчан

Evropa

Но ви Сад: Ју тро то пли је не го у уто рак. То ком да на сун ча ни пе ри о ди. У но ћи ка че тврт ку је мо гу ћа крат ко трај на ки ша. Ду ва ће слаб се вер ни и се ве ро за пад ни ве тар. При ти сак око нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 10 степени, а мак си мал на 19. воЈ во ди На: Ју тро то пли је не го претходног дана. То ком да на сун ча ни пе ри о ди, а у но ћи ка че тврт ку је могу ћа про ла зна ки ша. Ду ва ће слаб се вер ни и се ве ро за пад ни ве тар. При ти сак око нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра од 5 до 9 степени, а мак си мал на од 15 до 19. СР Би Ја: Ју тро то пли је не го у уто рак. То ком да на на се ве ру сун ча ни пе ри о ди, а у цен трал ним и ју жним пре де ли ма ују тру и пре под не облач но са сла бом ки шом. У но ћи ка че тврт ку про ла зна ки ша је мо гу ћа и на се ве ру Ср би је. Ду ва ће слаб се вер ни и се ве ро за пад ни ве тар. При ти сак око нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра од 4 до 10 степени, а мак си мал на од 15 на се ве ру до 21 степен на ју гу. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: У че твр так ма ло све жи је, с тем пе ра ту ром ис под 20 сте пе ни у ве ћи ни пре де ла. У пе так и су бо ту то пли је, али су мо гу ћи ки ша и ло кал ни пљу ско ви у су бо ту по под не и кра јем да на. У не де љу ма ло све жи је, уз раз ве дра ва ње.

Би о ме те о Ро ло шка пРог Ноза за СР Би Ју: Биомете оро лошке прилике могу имати релативно повољан утицај на све хро ни чне болеснике. Благи опрез се саветује особама са психичким тегобама. Гла вобоља, поремећај сна и болови у зглобовима и мишићима су мо гуће метеоропатске реакције. Препоручује се слојевито одевање, као и додатни опрез у саобраћају.

Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

Beч

Varшava

Kijev

Moskva

Oslo

St. Peterburg 8 Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

За што ти је пла во око, при ја те љу? - Уда ри ла ме же на. - За што? - Обра тио сам јој се са ти... - И за то те ту че? - Ту че, ту че... Ле жим ја по ред ње, она ме гур ка и ка же: ‘’Ду шо, ми одав но ни смо има ли секс’’, а ја јој ка жем ‘’Не ми, сре ћо, не го ти.’’

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE TAMI[

Bezdan

52 (-8)

Slankamen

170 (-2)

Jaшa Tomiћ

Apatin

130 (-11)

Zemun

236 (-1)

Bogojevo

125 (-10)

Panчevo

258 (-2)

Smederevo

448 (-2)

Baч. Palanka 148 (-4) Novi Sad

127 (-1)

Tendencija opadawa i stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

164 (3)

S. Mitrovica

65 (-6)

Tendencija stagnacije

Senta

234 (1)

Beograd

182 (-1)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

315 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

158 (-4)

NERA

Hetin

76 (-10)

TISA

-94 (0)

Tendencija stagnacije

Kusiћ

26 (0)

Reшeњe:

DUNAV