Dnevnik 10.novembar 2012. by jovan radosavljevic

NOVI SAD *

SUbOTA 10. NOVEMbAR 2012. GODINE

GODINA LXX bROJ 23614 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

[TA ]E DO NE TI ^E [QA WE PRI VA TI ZA CI JA U PO QO PRI VRE DI

Upro pa {}e ne kom bi na te sta vi ti na no ge, a ne na {ta ke str. 6

NASLOVI

P ROSL AVQ E N DAN OSL OBO\ E WA N OVOG SADA U P RVOM SVE TSKOM RATU

Ekonomija 4 Konverzija zarobila „Bauhaus”, „Ikeu”...

Poqoprivreda

Ne}u tu`iti dr`avu

str. 2

6 Apetiti tajkuna elimini{u male proizvo|a~e?

Razre{ena Zorana Markovi}

str. 2

Foto: F. Baki}

Novi Sad

Garda i kolo u ~ast slobode KOD @E LE ZNI^ KOG MO STA U KU PU SI NI

Red za dnevnice iz 1999.

str. 9

Vojvodina 11 [tede na na~elnicima, a zapo{qavaju nove }ate

Dru{tvo str. 7

12 Ulagawe u prevenciju ~uva novac dr`avi

VLA DA SE VER NIH SU SE DA SE SPRE MA DA ZNAT NO OGRA NI ^I KOC KA WE NA APA RA TI MA, A PO SLE DI CE…

Ukra de no Ma |a ri pro te ru ju 50 me ta ra koc kar ni ce, ali ni {ta pru ge od Las Ve ga sa na Pa li }u str. 13

str. 5

Promenqivo i toplo Najvi{a temperatura 15 °S SPORT

n IMPRESIVNI \OKOVI] U POLUfINALU

8 Krdo kowa paslo po Novom nasequ 8 Biv{im radnicima 30 plata glavna briga 9 Od sada pretres |a~kih torbi

str. 14 – 18

n ORLOVE U fUTSALU ^EKAJU ARGENTINCI

n fUDbALERI VOJVODINE ObE]AVAJU PObEDU

POLiTikA

subota10.novembar2012.

dnevnik

VU ^I] JU ^E BEZ KO ME NTARA O AFE RI PRI SLU [KI VA WA

Da nas }u re }i vi {e Pr vi pot pred sed nik Vla de Alek san dar Vu ~i} ju ~e ni je è leo da go vo ri o afe ri pri slu {ki va wa naj vi {ih dr àv nih funk ci o ne ra i za da nas je na ja vio da }e iz ne ti vi {e ~i we ni ca o to me. On je na pro sla vi Da na oslo bo |e wa No vog Sa da u Pr vom svet skom ra tu re kao i da ne è li da ko men ta ri {e pro me nu vla sti u Be o gra du. – Ne bih se iz ja {wa vao o to me, ali sam vi deo da pred stav ni ci De mo krat ske stran ke i

PRED SED NIK TO MI SLAV NI KO LI] U ATI NI

Sr bi ja }e is pu ni ti sve uslo ve

Pred s ed n ik Sr b i j e To m i slav Ni ko li} iz ja vio je ju ~e u Ati ni, gde se sa stao s pred sed ni kom Gr~ ke Ka ro lo som Pa pu qa som, da }e Sr bi ja is pu ni ti sve uslo ve ko je EU pred wu po sta vqa, ali da ni ka da ne }e pri zna ti ne za vi snost Ko so va. Gr~ ki pred sed nik je, u za jed ni~ kom obra }a wu no vi na ri ma,

Po klo ni Pred po ~ e t ak su s re t a dvo j i c a pred s ed n i k a su raz me ni la po klo ne. Pa pu qas je Ni ko li }u po klo nio re p li k u de l a mer m e r a s Akro po qa, a Ni ko li} Pa pu qa su – ko pi ju fre ske iz 12. ve ka. uka zao na to da su ge o po li ti~ ke pri li ke u {i rem re gi o nu ose tqi ve i da su sto ga Gr~ ka i Sr bi ja, kao ze mqe s isto rij skim pri ja teq skim ve za ma, du `ne da po ka zu ju so li dar nost

pro b le m e. Mi ima m o pri j a teq stva, ugle da i po ve re wa da mo è mo po mo }i da se na ro di, ko ji za pra vo ni su po sva |a ni iz me |u se be, iz mi re – re kao je Ni ko li}. Gr~ ki pred sed nik je Ni ko li } u pre n eo stav zva n i~ n e Ati ne o pi ta wu Ki pra i spo ra oko ime na sa su sed nom Ma ke do ni jom. Pa pu qas je na gla sio da Gr~ ka po dr à va evrop ski put Sr bi je i da je osnov na po li ti ka te ze mqe – sta bil nost i mir u {i rem re gi o nu Bal ka na. – Zbog ostva ri va wa tog za jed ni~ kog evrop skog ci qa i kon so li da ci je sta bil no sti u Sr bi ji po dr à va mo ukqu ~e we svih ze ma qa Za pad nog Bal ka na u Evrop sku uni ju – re kao je Pa pu qas. Dva pred sed ni ka su kon sta to va la da Sr bi ja i Gr~ ka ne ma j u ni j e d an otvo r e n i pro blem ili otvo r e n o pi t a w e, ve} sa mo pri ja teq stvo, „ko je ni kad ne }e pre sta ti”. Po wi ho voj oce ni, eko nom ska sa rad -

Po ziv in ve sti to ri ma Pred sed nik Ni ko li} po zvao je gr~ ke in ve sti o re da na sta ve sa ula ga wi ma u Sr bi ju i po ru ~io im da }e vla sti u ze mqi bri nu ti o to me da ih ni ko ni ka da vi {e ne pre va ri. „Ohra bru jem vas! Sa ra |uj te, za ra |uj te u Sr bi ji, a vlast }e bri nu ti o to me da vas vi {e ni ka da ni ko ne pre va ri”, po ru ~io je Ni ko li} na sa stan ku u Am ba sa di Sr bi je, gde se oku pi lo vi {e od 40 pred stav ni ka gr~ kih kom pa ni ja. Pre ma we go vim re ~i ma, Gr~ ka pro la zi kroz te àk pe riod zbog eko nom ske si tu a ci je, a Sr bi ja u ta kvim uslo vi ma ì vi ve} sko ro 20 go di na. „Po zi vam da na sta vi te sa rad wu sa Sr bi jom. Sr bi ja je ì la ku ca vi ca kroz ko ju Gr~ ka pro la zi ka Evro pi. @e leo bih da po tvr di mo i u~vr sti mo sve {to nas je do sa da ve zi va lo”, re kao je Ni ko li}. Pred sed nik Sr bi je je u {a qi vom to nu na po me nuo da su Sr bi je di ni ‘osva ja ~i’ ko ji sva ke go di ne u ju nu, ju lu i av gu stu do la ze u Gr~ ku i Gr~ ka je dva ~e ka da ih vi di. po kri t i~ n im na c i o n al n im pi ta wi ma. Ni ko li} je re kao da je o~u va we su ve re ni te ta Sr bi je, u ~e mu na {a ze mqa uì va po dr {ku Gr~ ke, na ci o nal ni in te res, te da zva ni~ na Ati na mo è ra ~u na ti na po mo} Sr bi je: – Sr bi ja }e po mo }i Gr~ koj ako è li da re {i ne ke svo je

wa iz me |u dve ze mqe je ta ko |e do bra, a u Sr bi ji po slu je zna ~a jan broj gr~ kih fir mi. Ni ko li} }e da nas u So lu nu, po vo dom go di {wi ce pri mir ja u Pr vom svet skom ra tu, po lo `i ti ve nac na srp skom voj ni~ kom gro bqu Zej tin lik, a na kon to ga ot pu to va ti na Sve tu go ru.

PUPS-a ka ù da sa mi ima ju ve }i nu – iz ja vio je Vu ~i} oku pqe nim no vi na ri ma. On se osvr nuo i na po dr {ku dr à ve „Eg zi tu„, na ja viv {i da qu sa rad wu s fe sti va lom. – „Eg zit„ je va `na stvar za na {u me |u na rod nu re pu ta ci ju i ugled Sr bi je. Ono {to je ta ko |e va `no je ste ono „gde su nov ci“. Dr à va }e po mo }i, ali dr à va ho }e da zna ka ko se tro {i wen no vac. Ne mo è mo zna ti una pred, ali }e mo na pra vi ti me ha -

ni zme da bi smo zna li ka ko se no vac tro {i – ob ja snio je Vu ~i}. [to se ti ~e spe ku la ci ja o iz me ni Usta va da bi se efi ka sni je vo di la bor ba pro tiv kri mi na la, Vu ~i} je re kao sle de }e: – Sma tra mo da je ve o ma va `no da svi qu di u Sr bi ji raz u me ju da se ne is pla ti kra sti, da se ne is pla ti ba vi ti se kri mi na lom i ko rup ci jom – ob ja sni je on. – I ta po ru ka }e bi ti ja sna. Mo ra mo da pro na |e mo naj bo qi prav ni mo dus da bi ne ko me bi lo ja sno da

}e i po sle 20 go di na, uko li ko je u~i nio ta kav zlo ~in pro tiv dr `av ne i na rod ne imo vi ne, za to da od go va ra. Ni je su {ti na u prav nom me ha ni zmu, ve} je su {ti na u ja snoj po li ti~ koj vo qi, ko ju ni ko u bu du }im ge ne ra ci ja ma ne }e mo }i da pro me ni. Vu ~i} ipak ni je `e leo da go vo ri o ka drov skim pro me na ma u MUP-u, kao ni o na ja va ma da }e se sa da {wi di rek tor po li ci je Mi o drag Ve qo vi} po no vo kan di do va ti za tu funk ci ju. S. Kr.

Kne è vi}: Ne }u tu ì ti dr à vu „Ne }u tu ì ti svo ju dr à vu Sr bi ju jer ni su gra |a ni kri vi za ba ha tu i ko rum pi ra nu vlast De mo krat ske stran ke, ~i ji je je di ni ciq bio ra za ra we dru {tva i kom pro mi to va we qu di ko ji su iskre no è le li da Sr bi ja na pre du je„, na vo di se u sa op {te wu mi ni stra po qo pri vre de i {u mar stva Go ra na Kne è vi }a. „Ni kriv ni du àn, sa mo za to {to sam se na {ao na pu tu mo} ni ci ma biv {eg re ì ma, pro veo sam ne za ko ni to u pri tvo ru tri na -

est me se ci, tr pe }i naj te è jav ne uvre de, kle ve te i po ni è wa. O mu ka ma i pat wa ma kroz ko je su pro {li mo ja po ro di ca i pri ja te qi, a po seb no de ca, ne è lim ni da go vo rim”, po ru ~u je Kne è vi}. Ka ko je da qe na veo, „ne ka pa kao kroz ko ji smo pro {li mo ja po ro di ca, pri ja te qi i ja, a ka sni je i Srp ska na pred na stran ka u ko joj sam se iskre no an ga ò vao, osta ne sa mo je zi va uspo me na na vre me ko je se u Sr bi ju vi {e ne sme vra ti ti”.

AGEN CI JA ZA BOR BU PRO TIV KO RUP CI JE

Raz re {e na Zo ra na Mar ko vi} – Od bor Agen ci je za bor bu pro tiv ko rup ci je od lu ~io je ju ~e da raz r e { i di r ek t or k u Agen ci je Zo ra nu Mar ko vi} – iz ja vio je pred sed nik Od bo ra Zo ran Sto jiq ko vi}. Po stu pak za raz re {e we di rek tor ke Agen c i j e zbog sum we da je po vre di l a od r ed b e Za ko na o Agen ci ji za bor bu pro tiv ko rup ci je i da je ne sa ve sno oba vqa la funk ci ju, Od bor je po kre nuo 16. ok to bra. Za k qu ~ ak o po kre ta wu po stup ka za utvr |i va we da li po sto je raz lo zi za raz re {e we uru ~en je Zo ra ni Mar ko vi} 23. ok to bra. Sto j iq k o v i} je agen ci ji Be ta re kao da je Od bor na ju ~e ra {woj sed ni ci, po sle ve }a wa i raz go vo ra s di rek tor kom, do neo od lu ku o we nom raz re {e wu, i od lu ~io da za vr {i o ca du `no sti po sta vi Ta tja nu Ba bi} ko ja je do sa da oba vqa la du `nost se kre ta ra Od bo ra. On je re kao da }e Od bor vi {e in for ma ci ja sa op {ti ti u uto rak, po {to Zo ra ni Mar ko vi} bu de uru ~e na od lu ka i obra zlo `e we. Sto jiq ko vi} je ka zao da je na lo `e no da se u naj kra }em ro ku po kre ne po stu pak vra }a wa sta no va Vla di i da se u naj kra }em ro ku ras pi {e kon kurs za

iz bor no vog di rek to ra Agen ci je. Po {to joj je 23. ok to bra uru ~en zah tev za raz re {e we, Zo ra na Mar ko vi} je po ru ~i la da „ne }e mir no ~e ka ti” da je sme -

{woj sed ni ci Od bor do neo i od lu ku da se spor ni sta no vi vra te vla di na ras po la ga we. „Sma tra mo da je ta ured ba do sta pro ble ma ti~ na, po seb no ka da je u pi ta wu jed no ne za vi sno

funk ci je di rek to ra. Di rek tor ne mo `e bi ti ~lan po li ti~ ke stran ke, od no sno po li ti~ kog su bjek ta, i pod le `e istim oba ve za ma i za bra na ma ko je se po Za ko nu o Agen ci ji za bor bu

Mon ti ra n po stu pak - Od lu ka o raz re {e wu usme no mi je sa op {te na, bez ijed ne re ~i obra zlo è wa- re kla je ju ~e Zo ra na Mar ko vi} i na ja vi la da }e pred nad le `nim or ga ni ma do ka za ti da we ne od go vor no sti ne ma. „Raz o ~a ra na sam ste pe nom im pro vi za ci je i mon ti ra nim po stup kom u ko me je Od bor od bio da is po {tu je pro ce sna pra vi la i od bio je sve pred lo è ne do ka ze”, na ve la je Mar ko vi} u pi sa noj iz ja vi. Ona je is ta kla i da sum wa „u mo ti ve i mo gu }e uti ca je in te re snih gru pa pro tiv ko jih je Agen ci ja po stu pa la”, ali da ne è li jo{ da ve ru je da su ~la no vi Od bo ra deo tih in te re sa. „Pra vo na za ko nit po stu pak i utvr |i va we isti ne ostva ri }u pred nad le `nim or ga ni ma i do ka za ti da ne ma mo je od go vor no sti i da je u pi ta wu sa mo ru {e we Agen ci je kroz uru {a va we mog in te gri te ta”, re kla je Zo ra na Mar ko vi}. ne, i od ba ci la op tu `be da je na {ko di la ugle du Agen ci je na ~i jem je ~e lu, kao i da je ne sa ve sno oba vqa la du `nost. ^lan od bo ra ê do mir û pi} je re kao da je za raz re {e we bi lo vi {e ra lo ga. Pr vi je ve zan za do de lu sta no va ko je je di rek tor ka tra ì la od vla de po Ured bi o do de li sta no va ime no va nim, po sta vqe nim i iza bra nim li ci ma i za po sle ni ma u dr àv nim or ga ni ma, a da to Od bor ni je znao. On je kao dru gi raz log za po kre ta we po stup ka na veo i to {to ni je ras pi san kon kurs za za me ni ka di rek to ra. û pi} je is ta kao da je na ju ~e ra -

dr àv no te lo”, re kao je û pi} i do dao da ured ba pru à mo gu} no sti za zlo u po tre bu i tr go vi nu uti ca jem. Di rek tor Agen ci je za bor bu pro tiv ko rup ci je bi ra se na jav nom kon kur su ko ji ras pi su je Od bor Agen ci je. Man dat je pet go di na, s tim {to jed no li ce mo è bi ti bi ra no naj vi {e dva pu ta. Za di rek to ra mo è bi ti iza bra no li ce ko je is pu wa va op {te uslo ve za rad u dr àv nim or ga ni ma, ima di plo mu prav nog fa kul te ta i naj ma we de vet go di na rad nog is ku stva i ni je osu |i va no za kri vi~ no de lo ko je ga ~i ni ne do stoj nim za vr {e we

pro tiv ko rup ci je od no se na dr `av ne funk ci o ne re. Po za ko nu, di rek tor Agen ci je se raz re {a va ako ne sa ve sno vr {i funk ci ju, ako po sta ne ~lan po li ti~ ke stran ke, od no sno po li ti~ kog su bjek ta, ako na ru {a va ugled ili po li ti~ ku ne pri stra snost Agen ci je, ako bu de osu |en za kri vi~ no de lo ko je ga ~i ni ne do stoj nim funk ci je ili ako se utvr di da je po vre dio taj za kon. Od bor je Zo ra nu Mar ko vi} iza brao na kon kur su 2009. go di ne, a Agen ci ja je zva ni~ no po ~e la da ra di 1. ja nu a ra 2010. go di ne.

TVIT CRTICA Re~ je re~ Pred se da va ju }i Ge ne ral noj skup {ti ni UN Vuk Je re mi} je u cen tru pa `we „tvi te ra {a„. Pi ta ju ga: „Ko ji su ti pla no vi kad se vra ti{ iz Wu jor ka za go di nu da na?„ Je re mi} pod go va ra: „Pa re koh – Skup {ti na Sr bi je. Za de set me se ci...„ A Ma ri ja Sto jiq ko vi} se „~u di“: „Po sle is ku stva ko je ima te, vra }a we u Skup {ti nu bi bi lo kao da se Fe liks ba vi pro u ~a va wem sko ka s pr vog spra ta zgra de...„ Na to }e Je re mi}: „Ve ro vat no. Ali re~ je re~...„

Ta ko je, [u le Eks mi ni star voj ni Dra gan [u ta no vac „raz mi {qa“ na laj ni: „Kad si jav na

li~ nost, mo ra{ da se po na {a{ pri stoj no, osta li ne mo ra ju?„ „Tvi te ra{„ ko ji se pot pi su je kao Li ti jum Xon do da je: „Ta ko je, [u le, mo ra ju po zna te li~ no sti da bu du pri stoj ne i da kra va tu no se ka da su na tvi te ru :-)„ A po sla nik DS-a Kon stan tin Sa mo fa lov pre no si svo je uti ske: „Srp ska de le ga ci ja na za se da wu Par la men tar ne skup {ti ne NA TO-a u Pra gu. Mi pr vi put kao opo zi ci ja. [ef de le ga ci je iz SNS-a. Bi }e in te re sant no„.

la da ne ko men ta ri {e pr vih 1.000 da na Vla de„.

Tvi ter (o)po zi ci ja

Ko men ta tor Dra gan Ja wi} pred la è na laj ni: „Re fe ren dum sko pi ta we tre ba da gla si – gde bi ste ra di je pro ve li vi kend ili ceo ì vot, na Ko so vu ili u EU?” Sa vet ni ca za me di je PSS-a Bla gi ca Ko sti} na tu te mu ka è: „Na Ko so vu

A o to me ka ko je bi ti opo zi ci ja svo je vi |e we ima ne ka da {wi sa vet nik pred sed ni ka dr `a ve Ne boj {a Kr sti}: „Da ne ma Tvitera, ne bi bi lo opo zi ci je u Sr bi ji... Opo zi ci ja ko ja je od lu ~i -

Ti ja ni }e va sme na? LDP-ovac Dra go Ko va ~e vi} raz mi {qa: „Neo bi ~an {trajk u RTS-u. Li ~i na ’tra pu lu’ za Ti ja ni }a :) Ko ga li je Vu ~i} od re dio za no vog di rek to ra RTS-a? :))„

Ref(e)ren(dum)

ko je je u sa sta vu Sr bi je, ~la ni ce EU. Ako ve} pi ta te. :-))„ A no vi nar ka Je le na Sa mar xi} raz mi {qa prak ti~ no: „Na Ko so vu, ~u jem da su ~i zme jef ti ni je ne go u Be o gra du„.

Ne ja sno}e

[e fi ca Na rod ne par ti je i ne ka da {wa gra do na ~el ni ca No vog Sa da Ma ja Goj ko vi} se pi ta: „Da li smo se raz u me li? Ne }e bi ti bu xet skog fi na si ra wa ’Exi ta’, a za {to ne bi bi lo fe sti va la i da qe?„ „Tvi te ra{„ ko ji se pot pi su je kao @tri fun_teo ob ja {wa va: „Ni je fi nan sij ski odr `iv, mo `da :)„ Ma ja uka zu je: „Mo `da je ne ko kre nuo u kon tro lu? Mo `da ne ko mo `e da ot ku pi fe sti val pa na sta vi da po sto ji„.

Bor ba za Voj vo di nu Po sla nik Po kra jin ske skup {ti ne Alek s an d ar Mar t on sa o p { ta v a: „Skup {ti na AP Voj vo di ne i ju ~e ra di la na pred lo zi ma za ko na ko ji se da qe pro sle |u ju Sr bi ji. Tre ba bi ti ak ti van u bor bi za Voj vo di nu!„

Sjaj no za li ni ju Dok je ju ~e tra ja la sed ni ca Skup {ti ne Be o gra da, od bor ni ca Gor da na Ka ri} is pri ~a la je tvi te ra {i ma: „Mno o o o go sam glad na... od 6 sam na no g a m a, ni s am je l a... a #skupstinabg ne}e uskoro da se zavr{i... ovo je za liniju sjajno... #samokazem„. S. St.

politika

dnevnik

Da ~i}: U MUP-u mo ra da po sto ji red Predsednik Vlade Srbije i ministar unutra{wih poslova Ivi c a Da ~ i} po zvao je predstavnike MUP-a da prestanu da daju izjave bez wegovog odobrewa, i poru~io da tako vi{e ne}e mo}i jer u MUP-u mora da postoji red. – U MUP-u mora da postoji red, jeste da je policija samostalna u okviru MUP-a, ali ja sam kao ministar odgovoran za rad celog Ministarstva. Svaki dan mogu da vidim u medijima izjave razli~itih po-

li cij skih funk ci o ne ra i predstavnika MUP-a, i to tako vi{e ne}e mo}i – rekao je Da~i} sino} novinarima na proslavi Dana Vojno-bezbednosne agencije. Premijer je dodao da nije siguran u to „da su u vreme Dra ga na Jo ~i }a mogli davarti takve izjave”. Da~i} je rekao da je dao nalog da se ispita da li je neko iz policije prislu{kivao dr`avne funkcionere i ukoliko jeste, da }e odgovarati.

– Istraga se vodi, sigurno da treba utvrditi da li je bilo takvih zloupotreba policijskih ovla{}ewa i ukoliko je tako, svi odgovorni treba da odgovaraju – rekao je Da~i}. Premijer je kazao da istovremeno odre|ene istrage vodi i Tu`ila{tvo, i poru~io da su bilo kakve zloupotrebe ovla {}e wa u bez bed no snim strukturama nedopustive i da se takvi slu~ajevi moraju ka`wavati.

Da~i} je naveo da je o sumwama da je bilo prislu{kivawa razgovarao s vicepremijerom Alek san drom Vu ~i }em i pre nego {to je stvar dospela u javnost. Premijer je istakao da je wihov zajedni~ki stav da se sektor bezbed no sti mo ra po dr `a ti u odbrani zemqe, u poslovima va`nim za bezbednost i borbi protiv korupcije i kriminala, ali da nijedan od organa iz tog sektora ne sme biti iznad dr`ave.

NO VI SAD

Pro test LSV zbog ski da wa za sta ve APV Novosadski odbor LSV-a saop{tio je da je s jarbola Javnog preduze}a „Tr`nica” i JGSP „Novi Sad” ju~e skinuta zastava AP Vojvodine, i najavio da }e zbog toga sutra odr`ati protestni skup ispred „Tr`nice”.

LSV navodi da pomenutim preduze}ima upravqaju kadrovi DSS-a i da „tim gestom oni pokazuju {ta misle o Ustavu koji, iako lo{, omogu}ava AP Vojvodini da ima grb i zastavu, ali i da se prema gradskim preduze}i-

REKLI SU \i las: ^vrst spo ra zum s PUPS-om Gradona~elnik Beograda Dra gan \i las izjavio je ju~e da vlast u Beogradu nije napravqena na principima podele plena nego na ideji i realizovanim rezultatima i da ne vidi nijedan razlog da ne{to {to je bilo jasno izra`ena voqa gra|ana sad bilo ko mewa. – Imamo ~vrst koalicioni sporazum s PUPS-om, imamo dogovor sa SPS-om, s kojima nikada i nismo potpisivali koalicioni sporazum – funkcioni{emo kao vlast i ne vidim nijedan razlog da ne{to {to je vrlo jasno bilo voqa gra|ana sad bilo ko na bilo koji na~in mewa – rekao je \ilas. Kako je istakao, on kao gradona~elnik ne pravi kompromise, nema kompromisa u promeni te politike grada i ne}e biti kompromisa u daqem razvoju grada Beograda. Na pitawe novinara kako komentari{e najavu iz PUPS-a da }e ipak razgovarati sa SNS-om da ~uju {ta imaju da ka`u o vlasti u Beogradu, \ilas je rekao da je svoj odgovor na to pitawe ve} dao.

An ti}: Be o grad je par eks e lans Predsednik Skup{tine grada i funkcioner SPS-a Alek san dar An ti} izjavio je ju~e da Beograd nije jedino i iskqu~ivo lokalno pitawe ve} je to politi~ko pitawe par ekselans. Anti} je novinarima u Skup{tini grada rekao da smatra da tema promene vlasti Beograda nije tema za svakog odbornika pojedina~no {ta on misli o tome „zato {to Beograd, ipak, nije jedino i iskqu~ivo lokalno pitawe”. – Kao {to smo ~uli iz najave kolega iz SNS-a, wihovo predsedni{tvo }e o tome razgovarati – zna~i, to je politi~ko pitawe ‘par ekselans’ i o tom politi~kom pitawu pretpostavqam da }e raspravqati najvi{i organi svih politi~kih stranaka ukoliko bude otvoreno – rekao je Anti}. – Po{to to pitawe nije otvoreno, pozivam sve da rade svoj posao. [to se mene i SPS-a ti~e, nama je prioritet da radimo posao za koji su nam gra|ani dali odgovornost i radimo ga svakog dana i to je za nas najva`nije pitawe.

Mla de no vi}: DSS ~e ka po ziv

Ili}: Po za ko nu, sa mo dr àv na i grad ska za sta va – Gradskim preduze}ima je osniva~ grad Novi Sad, a gradske institucije imaju zakonsku obavezu da isti~u simbole na{e lokalne samouprave i dràve Srbije – kaè zamenik gradona~elnika Bor ko Ili}, koji je i predsednik novosadskog odbora DSS-a. – Nemamo ni{ta protiv toga da se ispred pokrajinskih institucija isti~e zastava AP Vojvodine, {ta god ja mislio o toj zastavi, wenom izgledu i simbolici. Ili} je rekao da ne vidi u kakvoj su vezi skidawe zastave Vojvodine s 9. novembrom, kako to navode u LSV-u. – Uostalom, mi smo ju~e, 9. novembra, prvi put od 1940. obeleìli oslobo|ewe grada u Prvom svetskom ratu, a obeleìli smo i obeleàva}emo 23. oktobar, Dan oslobo|ewa grada u Drugom svetskom ratu – rekao je Ili}.

subota10 . novembar2012.

ma pona{aju kao prema partijskom vlasni{tvu„. Navode da je „jo{ stra{nija simbolika koju ima taj ~in” na ju~era{wi me|unarodni Dan borbe protiv fa{izma, rasizma i antisemitizma. U saop{tewu se ka`e da je 9. novembra 2005. grupa neonacista upala na antifa{isti~ku tribinu na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, a da je vo|a „Nacionalnog stroja„ i ~ovek koji je zbog toga napada

ka`wen na godinu dana zatvora zbog iza zi va wa na ci o nal ne, rasne i verske netrpeqivosti Go ran Da vi do vi} Fi rer javno u maju 2008. podr`ao DSS i Novu Srbiju na izborima. „Vojvodina je multieti~na i multikofesionalna tvorevina i evropska regija. Sve ono {to Davidovi} i DSS ne `ele„, saop{tava LSV, i poru~uje da }e se zastava APV ponovo vijoriti svuda gde nedostaje ili bude skinuta. S. K.

– Demokratska stranka Srbije je spremna da razgovara sa Srpskom naprednom strankom o promeni vlasti u Beogradu, i to ne bi bilo prekrajawe izborne voqe gra|ana – izjavio je ju~e {ef odborni~ke grupe DSS-a An dre ja Mla de no vi} novinarima u Skup{tini grada. – Mi o~ekujemo poziv od Srpske napredne stranke. SNS i DSS su jedine opozicione stranke u gradskom parlamentu i kad do|e do takvog poziva, mi }emo na wega odgovoriti i nadamo se da }emo u skorijem roku imati prave promene u Beogradu jer su one neophodne. Napomenuv{i da je jedan odbornik DSS-a napustio odborni~ki klub, Mladenovi} je rekao da je to prekrajawe izborne voqe jer „neko krade tu|e odbornike i uzima glasove gra|ana koji su glasali za odre|ene stranke”. DSS, kako je rekao, nikada ne krade tu|e odbornike, a to ne radi ni SNS, ve} „to rade drugi”. – Wih pitajte {to prekrajaju izbornu voqu gra|ana – dodao je Mladenovi}.

ekonomija

subota10.novembar2012.

INFLACIJA RASTE, BDP PADA, JAVNI DUG DOSTI@E 64 ODSTO

INVESTITORI ^EKAJU UKIDAWE NAKNADA ZA GRA\EVINSKO ZEMQI[TE

Srp ska eko no mi ja u {ok-so bi Mi ni star fi nan si ja i pri vre de Mla |an Din ki} iz ja vio je na Zla ti bo ru da je si tu a ci ja ko ju je no va Vla da za te kla s de fi ci tom i jav nim du gom „dra ma ti~ na”. – Do kra ja go di ne sto pa ra sta bru to do ma }eg pro iz vo da pa {}e dva od sto u od no su na pret hod nu, in fla ci ja }e do sti }i 12 po sto, a de fi cit }e bi ti ‘isto rij ski’ – pre ko dve mi li jar de evra – dok }e jav ni dug do kra ja go di ne iz no si ti 64 od sto bru to do ma }eg pro iz vo da – na veo je mi ni star Din ki} u ~e tvr tak uve ~e u pre da va wu na kon fe ren ci ji stu de na ta eko no mi je na Zla ti bo ru. On je u pre da va wu na te mu „Eko nom ska po li ti ka Vla de i fi skal na kon so li da ci ja” is ta kao da je u ovoj go di ni po treb no 4,4 mi li jar de evra za fi nan si ra we jav nog du ga i de fi ci ta, kao i da se na ot pla tu ka ma ta tro {i dvo stru ko vi {e nov ca ne go {to je ceo agrar ni bu xet Sr bi je. – Ve }i jav ni dug od Sr bi je u ovom tre nut ku ima ju sa mo Al ba ni ja i Ma |ar ska, dok je na{ bu xet ski de fi cit naj vi {i u re gi o nu, {to se de li mi~ no mo `e oprav da ti i ti me da je ovo bi la pred iz bor na go di na u Sr bi ji – ob ja snio je mi ni star

fi nan si ja. Din ki} je na gla sio da je plan no ve Vla de da sma wi bu xet ski de fi cit i ni vo ka mat nih sto pa po ko ji ma se Sr bi ja za du `u je. – Plan ove vla de za na red nu go di nu je da bu xet ski de fi cit sma wi na 3,6 od sto i za u sta vi rast jav nog du ga, ko ji bi 2014. tre ba lo da iz no si 58 od sto bru to do ma }eg pro iz vo da – re kao je Din ki}. Mi ni star je u pre da va wu iz neo da je iz laz po ve }a we li kvid no sti kroz sub ven ci o ni sa ne kre di te pri vre di, skra }e we ro ko va pla -

dnevnik

Kon ver zi ja za ro bi la „Ba u ha us”, „Ikeu”... Da bi Sr bi ja po sta la pri ma mqi vi ja za in ve sti to re, jed na od ko~ ni ca u pro te kle tri go di ne bi la je i kon ver zi ja pra va ko ri {}e wa grad skog gra |e vin skog ze mqi {ta u pra vo svo ji ne nad wim, ko ja je pred vi |e na iz me na ma i do pu na ma Za ko na o pla ni ra wu i iz grad wi 2009. Ta da je od re |e no da kon ver zi ju za ze mqi {te pla }a ju vla sni ci pred u ze }a ste ~e nih u pri va ti za ci ji (mno gi su upra vo zbog atrak tiv no sti pla ce va i ku po va li pro pa le fa bri ke za ne ko li ko di na ra), ste ~a ju ili iz vr {nom po stup ku. Mi ni star gra |e vi ne Ve li mir Ili} na ja vio je mo gu} nost uki da wa kon ver zi je uz na kna du u no vom za ko nu o pla ni ra wu i iz grad wi ko ji se ra di jer, ka ko is ti ~e, gra |e vi nar stvo ne sme da se gu {i i in ve sti ci je uspo ra va ju ve}, na pro tiv, ako `e li mo da po kre ne mo pri vre du, grad wa mo ra da se pod sti ~e. Mi ni star Ili} oce wu je da pra vi la za iz grad wu mo ra ju da bu du ja sno de fi ni sa na, da se svi in ve sti to ri tre ti ra ju jed na ko, a ne da se ne ko me ob ra ~u na va na kna da a ne ko me ne jer se ti me osta vqa ogro man pro stor za ko rup ci ju. Za to se kon ver zi ja mo ra ili uki nu ti za sve ili da je svi pla }a ju jer obje kat i ze mqi {te is pod objek ta mo ra ju da ima ju istog vla sni ka. Po {to ve }i na op {ti na da nas nu di u in du strij skim zo na ma in ve sti to ri ma ze mqi {te bez na kna de, ap surd no je da se od dru gih tra `i da pla te, ta ko da par ce le ko je se op te re te bi lo ko jom ce nom iz kon ver zi je jed no stav no ni su kon ku rent ne. Za to su mno gi in ve sti to ri kre nu li dru gim pu tem, zbog ~e ga su za ko ~e ne in ve sti ci je vred ne ne ko li ko mi li jar di evra! Po da ci go vo re da je sto pi ra no ula ga we broj nih kom pa ni ja, kao {to su „Ba u ha us“, „Ikea“, „Pla za“... u ve li ke pro jek te iz grad we ne ko li ko mi li o na po -

}a wa, a ve li ke na de se po la `u i u za kon o uslov noj po re skoj am ne sti ji. – Ova vla da od No ve go di ne ne }e vi {e fi nan si ra ti gu bi ta {e u obla sti jav nih pred u ze }a. „@e le zni ce Sr bi je„ ima }e sub ven ci ju od sa mo 0,5 od sto bru to dru {tve nog pro iz vo da, dok „Sr bi ja gas„ i „Ga le ni ka„ ne mo gu ra ~u na ti na sub ven ci je jer, bez ob zi ra na kri zu, tra `wa wi ho vih pro iz vo da i uslu ga je ela sti~ na i ne ma oprav da wa za gu bit ke – na gla sio je Din ki}.

Nije velika {teta Iz ra ~u na to je da se kon ver zi ja uz na kna du od no si na sve ga tri do pet od sto ukup nog gra |e vin skog ze mqi {ta, {to zna ~i da se we nim uki da wem ne }e mno go iz gu bi ti, {ta vi {e, do bi }e se no vim ula ga wem. I da nas ima in ve sti to ra ko ji ma na kna da uop {te ni je spor na, sa mo è le da se pro ces za vr {i da bi se po kre nu la gra di li {ta, a zbog sta ja wa i ne iz gra |e no sti ze mqi {tu pa da vred nost jer ne po sto ji mo gu} nost we go ve da qe ko mer ci ja li za ci je. slov nih i stam be nih kva dra ta. Za to i gra di te qi i in ve sti to ri tra è da se kon ver zi ja uki ne, ta~ ni je, da se iz Za ko na o pla ni ra wu i iz grad wi iz bri {u ~la no vi od 101 do 105. Ina ~e, za tri go di ne pri me ne Za ko na o pla ni ra wu i iz grad wi, u ka ta stru ne po kret no sti je za te ri to ri ju ce le Sr bi je, po osno vu kon ver zi je uz na kna du, upi san sve ga 231 vla snik, a u to ku je po stu pak za jo{ 100 zah te va. Po zna va o ci pri li ka ka ù da ~ak i kon ver zi ja bez na kna de za vla sni ke po ro di~ nih ku }a pod ra zu me va pro ce du ru u ka ta stru od mi ni mum go di nu da na. In ve sti to ri ka ù da je kon ver zi ja ne pre mo stiv pro blem u do bi ja wu ne sa mo gra |e vin ske v do zvo le e} i lo ka cij ske. Bez pro me ne sta tu sa iz ko ri sni ka u vla sni ka ze mqi {ta ne

mo è se ra di ti ni plan de taq ne re gu la ci je, pri ba vqa ti uslo vi ko mu nal nih pred u ze }a. O~i to, svi su do {li do za kqu~ ka da Za kon o pla ni ra wu i iz grad wi ni je pri me wiv u na {im uslo vi ma i da je je di no re {e we da se pre nos pra va ko ri {}e wa u pra vo vla sni {tva oba vi bez na kna de, ta ko {to }e Re pu bli~ ki ge o det ski za vod ko ri sni ke upi sa ne u svo joj evi den ci ji pre ved ti u vla sni ke. Bi lo je i pred lo ga da se kon ver zi ja uki ne, ali da dr à va kao vla snik ze mqi {ta bu de su vla snik zda wa ko je }e se gra di ti. Oce we no je da bi i ta kvo re {e we pra vi lo pro ble me jer je pi ta we ka ko bi se utvr |i vao pro ce nat dr àv nog vla sni {tva, ka ko bi se ra dio ot kup i ko bi od stra nih part ne ra uop {te u{ao u ta kav po sao. R. Dautovi}

VELIKI USPEH SRPSKE IT INDUSTRIJE U BE^U

Na {a pa met za svet ske ban ke Do sa da jed no od naj sve o bu hvat ni jih si stem skih re {e wa za upra vqa we do ku men ti ma u ban kar stvu, no vo re {e we ASE BA Ban king Pro cess Su i te (ASE BA BPS), pred sta vqe no je na pre sti `noj svet skoj kon fe ren ci ji IT-teh no lo gi je – „Mo men tum Vi en na 12„, ko ja se upra vo odr à va u Be ~u. No vi soft ver pro je kat je kom pa ni je „UO Ase ko SEE Sr bi ja” ko ja pri pa da naj ve }oj soft ver skoj kom pa ni ji u Ju go i sto~ noj Evro pi, i ima oko 500 za po sle nih u Sr bi ji. – Ve li ko nam je za do voq stvo {to mo è mo da po è li mo do bro do {li -

cu „Ase ko vom„ re {e wu ASE BA BPS u po ro di cu re {e wa s EMC ser ti fi ka tom. Te meq na teh ni~ ka pro ve ra ko ju su pri li kom ser ti fi ka ci je spro ve li na {i eks per ti, pru `a kli jen ti ma iz obla sti ban kar stva vi sok ni vo po ve re wa u kva li tet ASE BA BPS-a – re kla je Sil vi Pi ho iz kom pa ni je EMC. – Na {e soft ver sko re {e we ASE BA BPS, ko je smo pred sta vi li u Be ~u, do bi lo je ser ti fi kat svet skog IT li de ra, kom pa ni je EMC, kao jed no od pr vih i naj sve o bu hvat ni jih re {e wa tog ti pa za ban kar ski sek tor tre -

nut no u sve tu, {to se mo `e sma tra ti ve li kim uspe hom do ma }e ICT in du stri je, ali i vr lo po zi ti van do ga |aj za srp sku pri vre du uop {te – iz ja vio je ~lan „UO Ase ko SEE Sr bi ja„ Vla dan Ata na si je vi}, i do dao da „do pri nos ICT in du stri je raz vo ju srp ske pri vre de ra ste iz go di ne u go di nu, pre sve ga za hva qu ju }i we nom ve li kom iz vo znom po ten ci ja lu. Re~ je o vi so ko kon ku rent nim pro iz vo di ma i uslu ga ma ko je spre ~a va ju od liv mla dih i obra zo va nih iz Sr bi je, ne za ga |u ju oko li nu i ne zah te va ju uvoz si ro vi na“.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

EMU

Valuta

evro

Va`i za

Kupovni za devize

110,5677

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu 112,8242

115,4192

110,2292

14,29

400

4.000

AIK banka, Ni{

3,67

1.525

4.860.175

Mlekara, Subotica

7,69

1.400

28.000

NIS, Novi Sad

1,17

694

13.351.779

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

4,37

883

2.643.270

Imlek, Beograd

1,77

3.053

2.372.320

3,67 Promena

1.525 Cena

4.860.175 Promet

Komercijalna banka, Beograd

0,00

1.040

0,00

Energoprojekt holding, Beograd

-11,85

1.250

6.250

-0,74

540

870.746

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

Dunav osigurawe, Beograd

-6,29

655

130.785

-0,94

420

187.369

Veterinarski zavod, Subotica

-4,20

411

990.690

Soja protein, Be~ej

-0,86

459

177.149

Jubmes banka, Beograd

-0,55

8.648

4.384.500

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

1.644

0,00

Galenika Fitofarmacija, Zemun

0,00

2.102

0,00

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,23

4.350

595.992

Alfa plam, Vrawe

0,00

5.300

0,00

990.690

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

429

0,00

Tigar, Pirot

-4,20

411

990.690

90,2078

92,0488

94,1659

89,9317

Kanada

dolar

86,6111

88,3787

90,4114

86,3460

Trgovina 22, Kragujevac

Danska

kruna

14,8193

15,1217

15,4695

14,7739

15,1569

15,4662

15,8219

15,1105

[vedska

kruna

12,9810

13,2459

13,5506

12,9412

[vajcarska

franak

91,6206

93,4904

95,6407

91,3401

V. Britanija

funta

138,4866

141,3129

144,5631

138,0627

SAD

dolar

86,5365

88,3026

90,3336

86,2716

Kursevi iz ove liste primewuju se od 9. 11. 2012. godine

BELEX 15 (461,02 0,97)

12,36

dolar

Promet

Neoplanta, Novi Sad

Australija

kruna

Cena

Progres, Beograd

AIK banka, Ni{ Pet akcija s najve}im padom

Norve{ka

Promena %

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd Soja protein, Be~ej Vojvo|anskih top-pet akcija

-0,94

420

187.369

-0,86 Promena

459 Cena

177.149 Promet

NIS, Novi Sad

1,17

694

13.351.779

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

4,37

883

2.643.270

Veterinarski zavod, Subotica

-4,20

411

Soja protein, Be~ej

-0,86

459

177.149

Pobeda holding, Petrovaradin

0,00

210

176.400

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

Svi iznosi su dati u dinarima

ekOnOMiJA

dnevnik

subota10.novembar2012.

VLA DA SE VER NIH SU SE DA SE SPRE MA DA ZNAT NO OGRA NI ^I KOC KA WE NA APA RA TI MA, A PO SLE DI CE…

MI NI STAR KA NA JA VI LA RE STRUK TU RI RA WE GA SNE KOM PA NI JE

]er ke „Sr bi ja ga sa” sprem ne za uda ju – Ministarstvo energetike priprema plan restruktuirawa „Srbijagasa„, koji }e se odvijati u nekoliko faza – najavila je ministarka energetike Zorana Mihajlovi}. Ona je rekla da „Agro`iv„ i druga preuze}a u okviru „Srbijagasa„ ne}e vi{e biti u vlasni{tvu tog javnog preduze}a. Ministarka je istakla da za „Srbijagas„ nije dobro da firme koje se ne bave osnovnom delatno{}u, proizivodwom i distribucijom gasa, optere}uju poslovawe tog javnog preduze}a. – „Strbijagas” delom ima gubitke i zbog tih }erki-firmi koje je javno preduze}e preuzelo zbog neizmirenih dugovawa za gas – rekla je ministarka odgovaraju}i na pitawe slovena~kih privrednika na sastanku Slovena~kog poslovnog kluba. Zorana Mihajlovi} je poru~ila privrednicima iz Slovenije i iz drugih zemaqa da Ministarstvo energetike priprema izmenu pravilnika o ulagawu u oblasti energetike, kojim }e biti smawen broj dozvola koje investitori moraju da pribave da bi ulagali u Srbiji. – Taj pravlilnik bi}e zavr{en do kraja ove godine, kao i nova lista podsticajnih „fid-in” tarifa za proizvodwu elektri~ne energije iz obnovqivih izvora – najavila je ministarka.

Ma |a ri pro te ru ju koc kar ni ce, ali ni {ta od Las Ve ga sa na Pa li }u O kockawu kao ne ba{ preporu~qivom pona{awu govori se dugo. Ipak, koliko god da je ta navika, posebno kada pre|e u zavisnost, neprihvatqiva, prihod od poreza na to uvek je dobrodo{ao. Ma|arska je jedna od retkih zemaqa koje su odlu~ile da se zarad dobrobiti gra|ana odreknu prihoda da bi odvratile kockare od lakomislenog tro{ewa novca. Za po~etak, gotovo potpuno }e zabraniti upotrebu slot-aparata. Ta~nije, ostavi}e ih u sa mo tri bu dim pe {tan ske

problematike. Za ~lanice EU budu}e direktive }e biti obavezne, a za zemqe koje idu ka ~lanstvu – preporuka. [ta }e se dogoditi dok se ta oblast ne uredi po EU-uzorima? Mesta u pograni~nim podru~jima mogla bi postati rajevi za ma|arske qubiteqe slot-aparata. Ali }e nas to, po svoj prilici, zaobi}i, Pali} ne}e biti novi Las Vegas. Po podacima jednog od udru`ewa prire|iva~a igara kod nas – JAKTA, kod nas je zvani~ no re gi stro va no 19.354

„nedozvoqena pona{awa i delatnost” ve} je samo uticala na to da se ona iz redovne zone presele u ilegalu. Kada se to do go di, dr `a va osta ne bez prihoda. Kriminal u toj oblasti po~ne da buja pa jedino policija ima vi{e posla. Mislim da }emo to u Ma|arskoj gledati u narednom periodu ako se ne {to ne pro me ni. Igre na sre}u su zabava, a to {to ima onih koji preteruju ne treba da bude signal za zabranu. Osim toga, ne treba zaboraviti ni zaposlene u toj industriji zabave. U svim legalnim objektima oni imaju stalan posao i pla}ene sve obaveze koje iz toga proisti~u. Kod nas je zakon koji reguli{e tu oblast donet pro{le godine. Jo{ uvek ~ekamo podzakonska akta, a tek kada se to

Sr bi ja ne ma za o kru è ne pro pi se u ovoj obla sti pa je iz ve sno da }e in ve sti to ri oti }i u ze mqe ko je su ure di le prav ni te ren za to, pre svih u Ru mu ni ju i Hr vat sku kockarnice i preàliti 136 mi li o na do la ra bu xet skog prihoda od poreza koje ubira na te aparate. Tako drasti~an po tez ve} je za pao za oko Evropskoj uniji pa }e u susednoj dràvi morati da ublaè strogo}u. Dobro obave{teni u Ma|arskoj sumawaju da se ne radi o brizi za nepromi{qene gra|ane ve} da je u borbi kockarskih lobija kod severnog suseda pobedio onaj koji se bavi istim poslom samo putem interneta. Ma|arima, ali i ostalima u EU, bi}e uskoro lak{e: Unija pri pre ma je din stven na ~in re gu li sa wa ce le koc kar ske

aparata za igre na sre}u. Od toga, 3.632 su slot-ma{ine. U Sr bi ji jo{ ne ma pra }e wa elektronske naplate poreza i drugih prihoda za tu oblast pojedina~no. Od svih poreza i doprinosa na kocku u dr`avnu kasu se slije 47 miliona evra godi{we. To je lepa suma, ali ne treba zaboraviti da drugi uberu vi{e. Tako je u Hrvatskoj poreski prihod, tako|e godi{wi, 90 miliona evra, a u Ruminiji 120 miliona, mada zvani~no obe zemqe imaju registrovano mawe kockarnica, aprata i kazina nego Srbija Da li bi ta brojka mogla uskro porasti i ho}e li se ma-

|arski qubiteqi slota uskoro preseliti u Srbiju, Rumuniju i druge zemqe gde nema zabrana kao kod wih? Lako se moè desiti. Ali mi smo hendikepirani. Kako kaè Mirjana A}imovi} iz JAKTA-e, Srbija nema zaokruène propise u toj oblasti pa je izvesno da }e investitori koji bi do{li kod nas oti}i u zemqe koje su uredile pravni teren za to, pre svih Rumuniju i Hrvatsku. One su prve koje }e mo}i da iskoriste prednosti pograni~nog kockawa. Sli~an stav ima i Zoran Puha~ iz Udruèwa prire|iva~a igara na sre}u:

Ne ka vr sta tu ri zma Oba udruèwa prire|iva~a igara na sre}u se slaù u tome da }e tek zaokruèn sistem propisa doneti nove i doma}e i strane investicije u toj oblasti, i to bez obzira na to kako }e Ma|arska re{avati svoj problem. Ne treba zaboraviti da je ta vrsta turizma sve popularija. Crnogorska letovali{ta koja imaju kazina i salone za zabavu vezane za igre na sre}u svakog vikenda preplave italijanski qubiteqi te vrste zabave. – Nadam se da ne}emo slediti primer Ma|arske kod zabrana, ali da }emo kona~no doneti sve propise vezane za ovu oblast – kaè Puha~. – Zabrana nikada nije spre~ila ta

donese i svi koji se bave ovim poslom plate licence, ima}emo i zaokru`en sistem za poslovawa a dr`ava }e dobiti vi{e prihoda. D. Vu jo {e vi}

POQOPRivRedA

subota10.novembar2012.

BA NAT SKI PA O RI:

dnevnik

JO[ SE VO DI [E ]ER NI RAT

Subvencije Hrvatska na na{im wivama do sto hektara Po qo pri vred ni ci oku pqe ni u udru `e wu „Ba nat ski pa o ri” o{tro kri ti ku ju pred lo `e ni za kon o pod sti ca ji ma u po qo pri vre di i ru ral nom raz vo ju, oce wu ju }i da ne do no si sta bil nost i pred vi di vost u po qo pri vre di. Port pa rol aso ci ja ci je Mi ro slav Gru ba nov re kao je za „Dnev nik” da iz pred lo ga za ko na tre ba

bri sa ti ~lan ko ji omo gu }a va do de lu pod sti ca ja i za par ce le ve }e od 100 hek ta ra jer po qo pri vred ni ci sma tra ju da tre ba pod sti ca ti sa mo ma we par ce le. „Ba nat ski pa o ri” sma tra ju da tre ba pot pu no iz bri sa ti ~lan 16 pred lo ga za ko na jer, ako se pod sti ca ji da ju sa mo po hek ta ru, ne }e bi ti pro pi sa no za ko ju vr stu biq ne pro iz vod we }e se ko -

li ko da va ti, {to je, po wi ma, be smi sle no. Ta ko |e, po qo pri vred ni ci oku pqe ni u ovom udru `e wu na gla {a va ju da bi ukup ne sub ven ci je tre ba lo da iz no se mi ni mum 200 evra u di nar skoj pro tiv vred no sti, s tim da prav na li ca i pred u zet ni ci ne mo gu bi ti ko ri sni ci pod sti ca ja, sub ven ci ja i re gre sa. Po wi ho vom mi {qe wu, tre ba na }i na ~i na da se sub ven ci o ni {u autoh to ne ra se i autoh to na biq na pro iz vod wa, od no sno da u de lu za ko na ko ji se od no si na ru ral ni raz voj tre ba kao ko ri sni ke iz ba ci ti prav na li ca i pred u zet ni ke, a do da ti ne raz vi je ne op {ti ne, de va sti ra na pod ru~ ja i po gra ni~ ne obla sti. – Tim za ko nom mi ni star do bi ja ve li ka dis kre ci o na pra va jer ~ak na 14 me sta pi {e da on pro pi su je ili na knad no do no si, {to ni je do bro i sa mo go vo ri da je za kon ne do re ~en jer mu tre ba ju na knad na mi ni stro va tu ma ~e wa i od lu ke – re kao je Gru ba nov, i oce nio da to do vo di u ne iz ve snost bu du }i iz gled za ko na, ko ji se mo `e tu ma ~i ti sva ke go di ne S. G. dru ga ~i je.

P{enicu na berzi niko nije hteo Pro met od sve ga 418 to na ro be u pro te kloj ne de qi je dan je od naj ma wih ne deq nih ovo go di {wih pro me ta re a li zo van pre ko Pro dukt ne ber ze u No vom Sa du, sa op {ti la je ber za. U od no su na pret hod nu ne de qu pro met je ma wi za 42,21 od sto, a u od no su na uobi ~a je ne ne deq ne pro me te to je tek pe ti na pro se~ nih ne deq nih ko li ~in skih pro me ta. Zva ni~ ni ca rin ski po da tak o eks trem no ma lom iz vo zu ku ku ru za i p{e ni ce u me se cu ok to bru, do vo qan je ar gu ment za ob ja {we we ova kve tr `i {ne le tar gi je. Ku ri o zi tet ovo ne deq nog tr go va wa je da se p{e ni com ni je uop {te tr go va lo. Po {to je do ta kla svoj ovo se zon ski mi ni mum od 24,50 din/kg, bez PDV-a, ce na ku ku ru za

po sle dvo ne deq ne stag na ci je po ~e la je po la ko da ra ste. Pre te `na ce na tr go va wa pro te kle ne de qe iz no si la je 25 din/kg,bez PDV. Pro se~ na ce na tr go va wa iz no si la je 26,93 din/kg (24,94 bez PDV-a), {to je ce na 1,79 po sto ve }a od pro se~ ne u pret hod noj ne de qi. Kup ci su me {a o ne sto~ ne hra ne i to vqa ~i sto ke. Iz ve {taj s tr `i {ta so je ve} dva me se ca po ~i we istom kon sta ta ci jom – ce na i da qe pa da. Ove ne de qe ce na se za u sta vi la na ni vou od 65,88 din/kg (61 bez PDV-a). Ce na so ji ne sa~ me ta ko |e je u pa du – iz no si la je 78,43 din/kg (65,36 bez PDV-a), ili 3,89 od sto ma we ne go pret hod ne ne de qe. Sun co kre to va sa~ ma se na Pro dukt noj ber zi pro da va la po 28,20 din/kg, bez PDV-a.

Po dizel jo{ {est dana Po qo pri vred ni pro iz vo |a ~i u Sr bi ji mo gu do 15. no vem bra ku pi ti re gre si ra no di zel-go ri vo za oba vqa we je se wih ra do va na svim pum pa ma Naft ne in du stri je Sr bi je. Po qo pri vred ni ci ma je na ras po la ga wu 40 li ta ra di zel-go ri va (di zel D-2 i evro di zel) po hek ta ru pri ja vqe nog ob ra di vog po qo pri vred nog ze mqi {ta, ko je se ku pu je po va è }im ma lo pro daj nim ce na ma na NIS-ovim pum pa ma i ka sni je re gre si ra. Iz Mi ni star stva po qo pri vre de ra ni je su ape lo va li na po qo pri vred ne pro iz vo |a ~e da to kom ku po vi ne go ri va obra te pa `wu na ta ~an broj re gi stro va nog po qo pri vred nog ga zdin stva ko je se upi su je na fi skal ni ra ~un pri li kom ku po vi ne. Po qo pri vred ni ci ta ko |e tre ba da se pre ku po vi ne ras pi ta ju o va è }oj ma lo pro daj noj ce ni jer ce ne go ri va ni su iste na svim ma lo pro daj nim objek ti ma di stri bu te ra. Go ri vo se mo è ku po va ti vi {e pu ta, ali se zah te vi za re gre si ra we i re fak ci ju pla }e ne ak ci ze mo gu pod ne ti sa mo jed nom, nad le `noj fi li ja li Upra ve za tre zor, naj ka sni je do 22. no vem bra 2012. go di ne.

gubi 15 miliona evra

Srp sko-hr vat ski „{e }er ni rat” oko {e }er ne re pe, ko ju su hr vat ske fir me ugo vo ri le na vi {e od 8.000 hek ta ra voj vo |an skih wi va, ko {tao je Hr vat sku 12 do 15 mi li o na evra, tvr di vi ro vi ti~ ko-po drav ski `u pan To mi slav To lu {i}. On je, ka ko na vo di za gre ba~ ki „Ve ~er wi list”, Mi ni star stvu po qo pri vre de Sr bi je i Pri vred noj ko mo ri Sr bi je upu tio otvo re no pi smo da pre i spi ta ju od lu ku o za bra ni iz vo za {e }er ne re pe u Hr vat sku.

Po tvr da o ve li kim gu bi ci ma za hr vat sku stra nu sti `e i iz Tvor ni ce {e }e ra Osi jek, ~i ji di rek tor Ili ja Ne di} tvr di da su Osje ~a ni uz iz gu bqe nu re pu iz gu bi li oko pet mi li o na evra jer ni su ima li do voq no si ro vi ne za pro iz vod wu {e }e ra. – Sr bi ja je, bez ob zi ra na pri ti ske iz hr vat ske vla de, pre go vo re, pa i oce nu ko me sa ra EU u Sr bi ji, pre kr {i la pra vi la CEF TA-e i Spo ra zum o za {ti ti ula ga wa iz me |u dve ju ze ma qa. Sa mo jed nom voj vo |an skom pro iz vo |a ~u osje~ ka {e -

}e ra na avan sno je pla ti la i tri mi li o na evra – ka `e Ne di}. U srp skom Mi ni star stvu spoq ne i unu tra {we tr go vi ne is ti ~u, me |u tim, da je na kon sul ta ci ja ma iz me |u Sr bi je i Hr vat ske 21. sep tem bra u Be o gra du Sr bi ja uka za la na mo gu} nost da se iz vr {i ko rek ci ja Ured be, od no sno da se za ro bu ko ja je avan sno pla }e na pre ne go {to je Ured ba stu pi la na sna gu do zvo li iz voz {e }er ne re pe u Hr vat sku. To je pred lo `e no pod uslo vom da hr vat ske kom pa ni je do -

sta ve do ka ze da su una pred pla ti le {e }er nu re pu. Ali, po sle to ga, hr vat ska stra na je oba ve sti la srp sko mi ni star stvo da kom pa ni je ni su sprem ne ili da ne è le da obe lo da ne tu vr stu do ka za. Sr bi ja je, na vo de u Mi ni star stvu tr go vi ne, o do no {e wu Ured be oba ve sti la i EU, ko ja ni je ima la pri med be na taj do ku ment, Spo ra zum o sta bi li za ci ji i pri dru ì va wu re gu li {e si tu a ci je ko je ima ju za ciq spre ~a va we ne sta {i ce osnov nih ì vot nih na mir ni ca na do ma }em tr ì {tu.

[TA ]E DO NE TI ^E [QA WE PRI VA TI ZA CI JA U PO QO PRI VRE DI

Upropa{}ene kombinate staviti na noge, a ne na {take Mi ni star fi nan si ja i pri vre de Mla |an Din ki} na ja vio je da }e sle de }e go di ne po ~e ti is pi ti va we pro pa lih pri va ti za ci ja po qo pri vred nih kom bi na ta, ali se mno gi u Voj vo di ni pla {e da }e, ume sto na zdra ve no ge, oni bi ti po dig nu ti na {ta ke. Iz Voj vo di ne, u ko joj je naj vi {e i po qo pri vred nih fir mi i po gub nih pri va ti za ci ja, sti ù upo zo re wa da se sve opet ra di br zo ple to te da se po sta vqa ju di jag no ze i pred la ù re {e wa sa mo s jed nog me sta – iz ka bi ne ta mi ni stra fi nan si ja. Da se Voj vo di na i we na po qo pri vre da ni su pi ta le o ovo me, ja sno je bi lo iz aran `ma na s arap skim kom pa ni ja ma o ov da {wim wi va ma, na ko ji su pred stav ni ci po kra jin skih vla sti i pa or skih udru è wa mo gli tek na knad no od re a go va ti i iz bo ri ti se za iz u zi ma we dr àv nih ora ni ca iz tran sak ci ja do go vo re nih u Abu Da bi ju. Prem da mi ni star fi nan si ja sa da po ru ~u je da }e na slu ~a je vi ma pro pa lih pri va ti za ci ja ra di ti tim sa sta vqen od pred stav ni ka Tu ì la {tva, po li ci je, Mi ni star stva po qo pri vre de i we go vog re so ra, s za jed ni~ kim ci qem da „obi~ ni pa o ri do |u do ze mqe„, bol no is ku stvo s ov da {wim pro pa lim wi va ma, kom bi na ti ma, ~ak ~i ta vim se li ma i va ro {i ma, Voj vo |a ne ~i ni sum wi ~a vim. – Kao dr à va smo u po stup ku le ~e wa lo {ih re {e wa iz pret hod nog pe ri o da. Za le ~e we je neo p hod na pre sve ga do bra di jag no za, a bo jim se da je i ova lo {e po sta vqe na. Opet je to oce na i pro ce na iz vu ~e na u jed nom ka bi ne tu, i to ka bi ne tu fi nan si ja – ka è za „Dnev nik” pred sed nik Pri vred ne ko mo re Voj vo di ne Rat ko Fi li po vi}, do da ju }i da ta in sti tu ci ja,

Dra gan \i las: PKB ni je na pro da ju – Ide ja o pro da ji kom pa ni je Po qo pri vred ni kom bi nat „Be o grad” arap skim in ve sti to ri ma mo è iz ra sti u pro blem iz me |u gra da i re pu bli~ ke vla sti – re kao je ju ~e gra do na ~el nik Be o gra da Dra gan \i las. On je ka zao da grad Be o grad ni je imao ni ka kvu na me ru da pro da je PKB u ovom tre nut ku i da je od tog pred u ze }a na me ra vao da na pra vi po kre ta~ raz vo ja po qo pri vre de i pri vre de. On je pod se tio na to da je ne ka da pro da ja ze mqi {ta stran ci ma bi la kri vi~ no de lo, a sa da se od jed nom na to me in si sti ra. a ni mno ge dru ge ~i je bi mi {qe we po ovom pi ta wu i te ka ko tre ba lo uva à va ti, ni su u~e stvo va le u raz go vo ri ma o pre i spi ti va wu pri va ti za ci ja. – To ne mo è va qa ti, to je po gre {an pri stup. Re ci mo, re sor po qo pri vre de upr vo mo ra na tom pit wu da ra di, i to u sa rad wi s Po kra jin skim se kre ta ri ja tom za po qo pri vre du, Pri vred nom ko mo rom, Za dru `nim sa ve zom... Neo p hod no je da se utvr di re al no sta we, da se da di jag no za i na |u naj bo qe me re. Ova ko, to je isi sa va we re {e wa iz ma log pr -

sta. I sve jed no je da li je to re {e we do ma }i taj kun ili {e ik ili ne ko ko ga ne zna mo – sve je ad hok i u iz nu di ci u ovom tre nut ku. Kao pri mer ka ta stro fal nih pri va ti za ci ja u po qo pri vre di, Fi li po vi} na vo di one u srem sko mi tro va~ koj op {ti ni. Ve li da za pra vo ni jed na ni je us pe la. – I ni ko za to ni je kriv, sem slu ~a ja „Mi tro sre ma„, ali ni tu ni je vo |en pro ces zbog pri va ti za ci je ve} {to su nov ci iz pr qa vih ra bo ta. Ima mo de va sti ran „Pin ki„, pro iz vo |a ~a vo }a ko ji je ne ka da snab de vao

tr ì {te Tr sta, imao pro pao „Mi tro srem„ s de se ti na ma hi qa da hek ta ra i jo{ uvek funk ci o nal nim si ste mom za na vod wa va we, uga {e nu {e }e ra nu, kla ni cu „Mi tros„… – na vo di Fi li po vi}, i do da je da u pri va ti za ci ji, i to po za ko nu, ni je u~e stvo vao ko mor ski si stem, ni ti, re ci mo, Za dru `ni sa vez. – Sve je ra |e no u vr hu dr à ve ili we nim agen ci ja ma za pri va ti za ci ju s qu di ma ko ji su pr vi put ~u li za pri vre du ka da su u te agen ci je u{li. Mi ni smo bi li pro tiv priv ti za ci je ali smo i on da upo zo ra va li na to da se taj po sao ob va qa na ka rad no, i sma tra ni smo ko~ ni ~a ri ma. Da nas se ra di na isti na ~i. Ni je se pro me nio me tod, ostao je iden ti ~an... Po me ni mo, sva dru {tve na po qo pri vred na pred u ze }a, osim PKB-a, ko ji je sa da u vla sni {tvu gra da Be o gra da, po pra vi lu su pri va ti zo va na u pr vom kru gu, od 2001. do 2006. go di ne, i to zna ~a jan broj wih ne u spe {no. Sa vet nik u Pri vred noj ko mo ri Sr bi je Mi lan Pro stran na vo di da je re~ o pet na e stak ne ka da ve o ma uspe {nih po qo pri vred nih pred u ze }a sa 16.000 hek ta ra naj kva li tet ni jeg ze mqi {ta ko ja su po sle ne u spe {ne pri va ti za ci je i ras ki da wa ugo vo ra po no vo u vla sni {tvu dr à ve i ve} tri-~e ti ri go di ne su u pro ce su re struk tu ri ra wa. Naj ve }i deo je u Ba~ koj, ma wi broj u ju `nom Ba na tu, ne ko li ko u Sre mu i ‘Dra gan Mar ko vi}‘ u cen tral noj Sr bi ji, a jed no od go ru }ih pi ta wa i pro ble ma su PIK-a „Be ~ej„ i „Vr {a~ ki vi no gra di”. Naj ve }i ka men spo ti ca wa su oba ve ze pre ma dr à vi i ban ka ma kao po ve ri o ci ma. S. Glu {~e vi}

NE ZA DO VOQ STVO PA O RA IZ OSTO JI ]E VA UO^I LI CI TA CI JE DR @AV NE ZE MQE U ^O KI

Apetiti tajkuna elimini{u male proizvo|a~e? Pa o ri iz Udru è wa po qo pri vred ni ka „Po ti ski ra tar” iz Osto ji }e va zbog ne pri hva ta wa wi ho vog pred lo ga za for mi ra wa li ci ta ci o nih je di ni ca za iz da va we u za kup po qo pri vred nog ze mqi {ta u dr àv noj svo ji ni u ka ta star skoj op {ti ni Osto ji }e vo na ja vi li su pro test me ha ni za ci jom is pred Do ma kul tu re u ô ki, gde je za po ne de qak, 12. no vem bra, za ka za no odr à va we pr vog kru ga li ci ta ci je. Za iz da va we je po nu |e no 4.660 hek ta ra ze mqe u dr àv nom vla sni {tvu. Udru è we „Po ti ski ra tar” je pro test pri ja vi lo i po li ci ji, a bez ob zi ra na to {to je u po ne de qak zbog pra zno va wa ne ra dan dan, u Skup {ti ni op {ti ne ô ka je po tvr |e no da }e se li ci ta ci ja odr à ti. – Od de cem bra pro {le go di ne, ka da smo upu ti li pr vi do pis, po ku -

{a va li smo da uti ~e mo na to da se li ci ta ci o ne je di ni ce for mi ra ju da bi na li ci ta ci ji po qo pri vred nog ze mqi {ta u dr àv noj svo ji ni mo gli u~e stvo va ti i ma li po qo pri vred ni ci. Na tra è we op {tin ske ko mi si je do sta vi li smo i kon kre tan pred log s bro je vi ma par ce la. U pi ta wu je pet na e stak wi va, po vr {i ne oko 200 hek ta ra, me |u tim, i po red pri zna wa od go vor nih da su na ~i we ne gre {ke, i ovo ga pu ta smo za o bi |e ni i for mi ra ne su je di ni ce ko je idu u pri log sa mo vla sni ci ma ve li kih po qo pri vred nih ga zdin sta va – sma tra pred sed nik Udr è wa „Po ti ski ra tar” Mi lo rad Gr bin. On tvrd wu pot kre pqu je po dat kom da su li ci ta ci o ne je di ni ce po vr {i ne ve }e od 90 hek ta ra for mi ra ne od wi va iz tri de la ata ra „Ke ra ba ra”, „\ur |e va ba ra” i „Bli za -

ni ce” ko je se na la ze u kru gu pre~ ni ka oko 20 ki lo me ta ra. – Od to ga je u sva kom de lu ata ra mo glo bi ti pet ili {est li ci ta ci o nih je di ni ca ko je bi mo gli li ci ti ra ti i na {i ~la no vi – uka zu je Ne deq ko Su bo tin.

Mla di po qo pri vred nik Dra go qub Bu gar ski ka `e da su ape ti ti za za kup po qo pri vred nog ze mqi {ta u dr `av noj svo ji ni na glo po ra sli, da su zbog na ~i na for mi ra wa li ci ta ci o nih je di ni ca ma li po qo pri vred ni ci ve} u star tu is kqu ~e -

ni, ali da se za to ra znim sred stvi ma i na ~i nom ukqu ~u ju taj ku ni. Pa o ri iz Osto ji }e va tvr de da im, sve sno ili ne sve sno, u to me ova kvim na ~i nom ra da po ma è lo kal na sa mo u pra va. – Udru ì li smo se da bi smo lak {e do {li do za ku pa dr àv ne ze mqe, ali smo ne mo} ni, i ova ko udru è ni, pro tiv bi ro kra ti je i taj ku na – uka zu je Ra do van Bu do val ~ev. – Ni ko ne ma slu ha za nas, iako su se svi u pred iz bor nim ak tiv no sti ma za kqi wa li u ko rist pa o ra. Ima mo mla de qu de po qo pri vred ni ke ko ji bi è le li da ra de, ali ova ko ne mo gu. Iz Udru è wa „Po ti ski ra tar” su pred lo ì li pre la zno re {e we – da se ze mqa iz da na go di nu da na, a ne na tri ka ko je ras pi san oglas, i da se u me |u vre me nu ura di no vi pro gram ko ri {}e wa po qo pri vred -

nog ze mqi {ta u dr àv noj svo ji ni za pod ru~ je ~o kan ske op {ti ne, ali ni to ni je pri hva }e no. – Zna mo da tu ze mqu ko ri ste ve li ka po qo pri vred na pred u ze }a ko ja sa svo jim rad ni ci ma u~e stvu ju u li ci ta ci ji i da je u sve mu mno go ne za ko ni tih rad wi pa smo za to ovo ga pu ta re {e ni da ide mo do kra ja i da se iz bo ri mo za na {e pra vo – ka te go ri ~an je pred sed nik Udru è wa „Po ti ski ra tar” Mi lo rad Gr bin. Op {tin ski zva ni~ ni ci uo~i za ka za ne li ci ta ci je ni su è le li da ko men ta ri {u ne za do voq stvo i na ja vqe ni pro test iz Udru è wa po qo pri vred ni ka „Po ti ski ra tar”, ali ne zva ni~ no tvr de da su u pri pre mi pro gra ma ko ri {}e wa dr àv nog po qo pri vred nog ze mqi {ta de li mi~ no uva ì li zah te ve i pred lo ge pro iz vo |a ~a. M. Mi tro vi}

Ra di ka li po lo ì li ve nac Grad ski od bor Srp ske ra di kal ne stran ke obe le ìo je ju ~e go di {wi cu oslo bo |e wa No vog Sa da u Pr vom svet skom ra tu. Sto ti nak srp skih ra di ka la, sa dr àv nim i stra na~ kim za sta va ma pro {lo je uli ca ma ko ji ma se kre ta la oslo bo di la~ ka srp ska voj ska i po lo ì la ve nac na Spo men krst rat ni ci ma 1912 -1918 u por ti Us pen ske cr kve, oda ju }i po ~ast oslo bo di o ci ma. Z. D.

Iz lo `ba „Vek na sat” „Vek na sat” na ziv je stru~ nog vo |e wa kroz iz lo `bu „Voj no va zdu ho plov stvo Sr bi je 1912 – 2012”, ko je po ~i we da nas u 17 ~a so va u Mu ze ju Voj vo di ne. Iz lo `ba je upri li ~e na po vo dom dr `av nog pra zni ka 11. no vem bra, Da na pri mir ja u Pr vom svet skom ra tu. Ulaz je slo bo dan. Z. D.

Spo men-obe le` je po no vo na Be o grad skoj ka pi ji Or ga ni za ci ja re zer vnih voj nih sta re {i na Gra da No vog Sa da pod ne la je ini ci ja ti vu za ob no vu spo men-plo ~e „Ula zak srp ske voj ske u No vi Sad 9. no vem bra 1918. go di ne“, ko ja je 1938. go di ne bi la po sta vqe na na Be o grad skoj ka pi ji Pe tro va ra din ske tvr |a ve, ali je uni {te na po sle dve go di ne.

Sa vet za kul tu ru Skup {ti ne Gra da je ve }i nom gla so va na ju ~e ra {woj sed ni ci pri hva tio ovu ini ci ja ti vu. Za kqu ~e no je da }e se ob no vi ti spo menobe le` je na Be o grad skoj ka pi ji ko je }e ~i ni ti re pli ka pret hod ne spo menplo ~e od bron ze. A. Va.

Novosadska subota10.novembar2012.

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Sna ga vo qe

ko `elite da ne{to bude odra|eno kako treba morate se sami za to pobrinuti. Zvu~i izlizano, ali je tako. Dobar primer za ovu tvrdwu je slu~aj novosadskih sredwo{kolaca, glumaca entuzijasta, koji uskoro kre}u u Kardif, kako bi u~estvovali na „[ekspir skuls festivalu”. Oni }e tamo odigrati „Hamleta”, malo videti sveta i, nadamo se, dobro se provesti. Sve to zvu~i lepo, ali do Velsa se nije stiglo lako jer, poga|ate, problem je bio u novcu. Iako su i ranije u~enici gimnazije “Isidora Sekuli}” dobijali pozive za gostovawa, para ni-

je bilo, ali ove godine su se svi (~itaj roditeqi) maksimalno anga`ovali, rastr~ali na sve strane i sakupili novac za ovo pute{estvije. Svaka ~ast! Istina, pogurali su ih sponzori, ali je su{tina u tome da su najve}i deo posla odradili sami. I da, od Pokrajinskog sekretarijata za kulturu dobili su 500 evra i kostime za predstavu. Da li je moglo i trebalo vi{e? Sigurno da jeste, ali to je na{a realnost. Na koncu, u~enici }e oti}i na gostovawe, odigrati „Hamleta”, pokazati {ta znaju i lako zaboraviti na „te{ko}e” koje su ih pratile. B. Markovi}

VENCI NA SPOMEN-KRSTU PALIM BORCIMA 1912–1918.

Dan ka da je oku pa ci ji re ~e no zbo gom Pred sed nik Skup {ti ne Gra da Si ni {a Se vi } i gra do na ~el nik Mi lo{ Vu ~e vi} po lo `i li su da -

V remeploV

SAVET ZA KULTURU SKUP[TINE GRADA ODLU^IO

- Dan ko ji da nas obe le à va mo pred sta vqa pre sta nak vi {e go di {we, vi {e de ce nij ske i vi {e ve kov ne oku pa ci je i do la zak ne ~e ga naj vred ni jeg u na{ grad, a to je slo bo da - iz ja vio je Vu ~e vi}. Ven ce na spo men-krst pa lim bor ci ma 19121918. u por ti Us pen ske cr kve, po red pred stav ni ka gra da, po lo ì li su pred stav ni ci Voj ske Sr bi je, Sa ve za po to mo ka rat ni ka Sr bi je od 1912. do 1920. go di ne i Dru {tva za ne go va we oslo bo di la~ kih ra to va Fo to: S. [u {we vi} Sr bi je do 1918. go di ne, nas ve nac na spo men-krst pa lim dok su pred stav ni ci Srp ske pra vo bor ci ma 1912-1918. u por ti Us pen slav ne cr kve odr à li po men. A. L. ske cr kve.

„Ko o pe ra ti va” od mah pla }a la Ovo je iz bor ogla sa ob ja vqe nih u „Slo bod noj Voj vo di ni” 10. no vem bra 1948. - „Sta ri hmeq - iz svih go di na ku pu je i pla }a naj vi {e od re |e ne ce ne „Ko o pe ra ti va” (Hme qar ska sek ci ja) - Pe tro vac/Ba~ ka. Hmeq tre ba od mah `e le zni com po sla ti na na {u adre su. Po pri mit ku od mah is pla }u je mo” - Ra zno - Iz gu bqen u Po zo ri {tu nov ~a nik sa 4.000

di na ra, po tvr da men ze, hlab na kar ta i kqu~. Mo li se na la za~ da se ja vi...Ne sta la mla da be la ko za, bez ro go va. Na la za~ ne ka ja vi: No vi Sad, \or |a Raj ko vi }a uli ca 22.Per fekt nu dak ti lo graf ki wu za rad na srp skom i ma |ar skom je zi ku tra `i pred u ze }e „Brat stvo - je din stvo”. No vi Sad, Uli ca Jo va na \or |e vi }a 2/3. N. C.

hronika

Telefoni: 021 4806-834, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

PROSLAVQEN DAN OSLOBO\EWA NOVOG SADA U PRVOM SVETSKOM RATU

Gar da i ko lo u ~ast slo bo de U pri su stvu ~el nih qu di Gra da, Re pu bli ke Sr bi je, Voj ske i cr kve, ju ~e je na Tr gu slo bo de po ~a sna ~e ta gar de Voj ske Sr bi je odr à la eg zer cir i ti me obe le ì la cen tral nu pro sla vu 9. no vem bra - Da na oslo bo |e wa No vog Sa da u Pr vom svet skom ra tu. Na kon go vo ra gra do na ~el ni ka Mi lo {a Vu ~e vi }a i pr vog pot pred sed ni ka Re pu bli~ ke vla de Alek san dra Vu ~i }a, na Tr gu slo bo de po ve lo se ko lo an sam bla „Vi la“ u ko je su se hva ta li i oku pqe ni gra |a ni. - No vi Sad obe le à va 9. no vem bar 1918. go di ne ka da je ne u stra {i -

ke, Ba na ta i Ba ra we, od no sno Voj vo di ne Kra qe vi ni Sr bi ji. Grad }e uvek obe le à va ti ovaj da tum i sa po no som se se }a ti svih bit nih do ga |a ja ko ji su nam omo gu }i li da ì vi mo u za jed ni~ koj dr à vi. Dra gi No vo sa |a ni ~e sti tam vam Dan oslo bo |e wa No vog Sa da – re kao je Vu ~e vi}. Ka zao je da su po sla li ja san sig nal je din stva iz me |u lo kal ne sa mo u pra ve i Re pu bli~ ke vla de i da su po no vo us po sta vqe ni od no si sa Epar hi jom ba~ kom Srp ske pra vo slav ne cr kve, na ru {e ni pret hod nih go di na. Po ~a stvo va ni smo {to

Na proslavi govorili prvi potpredsednik Republi~ke vlade Vu~i}, gradona~elnik Vu~evi} i episkop ba~ki Irinej vi ma jor Bu gar ski pred vo dio Du nav sku di vi zi ju i oslo bo dio No vi Sad u Pr vom svet skom ra tu. Ta da su stvo re ni uslo vi da se is pu ne sno vi na {ih pre da ka, i 25. no vem bra u cen tru No vog Sa da odr `a na je Ve li ka na rod na skup {ti na ko ja je do ne la od lu ku o pri sa je di we wu Ba~ -

je epi skop ba~ ki Iri nej s na ma i {to je pr vi pot pred sed nik Vla de u krat kom ro ku dru gi put u No vom Sa du, iz ja vio je Vu ~e vi}. - Ovo je ve li ki dan za No vi Sad, Voj vo di nu i Sr bi ju. Po no san sam na ~i we ni cu da se pr vi put po sle vi {e go di na za jed no na istom me stu

Fo to: F. Ba ki}, R. Ha yi}

na la ze pred stav ni ci dr `a ve, gra da, na {e Cr kve, Voj ske i uve ren da ni ka kvi po li ti~ ki do ga |a ji na {e je din stvo ne }e mo }i da po kva re. Bu du} nost je naj va `ni ja za Sr bi ju, za No vi Sad za Voj vo di nu, a ta bu du} nost je pot pu no ja sno i ne dvo smi sle no za jed ni~ ka. Kad se se }a mo i Pe tra Bo jo vi }a i ma jo ra Bu gar skog i svih onih ko ji su do ne li slo bo du No vom Sa du i do pri ne li da ide ja o pri sa je di we wu Ba na ta, Ba~ ke i Sre ma Sr bi ji, do ve de do to ga da ima mo da nas na {u dr `a vu, mo ra mo da vo di mo ra ~u na {ta }e mo da osta vi mo na {oj de ci. A wi ma mo ra mo da osta vi mo ze mqu ko ju smo na sle -

SVE^ANOST U KASARNI „JUGOVI]EVO”

Voj ska Sr bi je sprem na za iza zo ve - Da na {wa vred nost Pr ve bri ga de je we na spo sob nost da bra ni svo ju ze mqu ka ko od voj nih, ta ko i od ne voj nih bez bed no snih iza zo va - is ta kao je ko man dant Pr ve bri ga de Voj ske Sr bi je bri gad ni ge ne ral \o ki ca Pe tro vi} na sve ~a no sti u ka sar ni „Ju go vi }e vo”. Ka zao je da va `ni jih do ga |a ja u isto ri ji No vog Sa da, ako se po sma tra voj ni~ ki, ne ma od no vem bar skih do ga |a ja 1918. go di ne ka da je srp ska voj ska u{la u No vi Sad. Do dao je da su vi so ka pro fe si o nal nost, pri me re na di sci pli na i ob u ~e nost pa ra me tri, ko ji su Pr vu bri ga du kop ne ne voj ske po sta vi li u vrh je di ni ca an ga `o va nih u {e sto me se~ noj mul ti na ci o nal noj ope ra ci ji na Ki pru.

Ko man dant Kop ne ne voj ske Sr bi je ge ne ral-ma jor Mi lan Moj si lo vi} je is ta kao da je kop ne na voj ska po seb no or ga ni zo va na, ob u ~e na i pri pre mqe na da se su prot sta vi svim bez bed no snim ri zi ci ma i pret wa ma. Naj i stak nu ti jim sta re {i na ma i voj ni ci ma bri ga de do de qe ne su na gra de i pri zna wa. Gra d o n a ~ el n ik No v og Sa d a Mi lo{ Vu ~e vi} iz ja vio je da se ni ka da ne sme ju da za bo ra vi ti pri pad ni ci Pr ve bri ga de KOV-a ko ji su da li ono naj vred ni je - svoj `i vot,

da bi mi da nas `i ve li u slo bo di. Ju ~e je za naj bo qu je di ni cu u Pr voj bri ga di pro gla {e na 3.

Fo to: N. Sto ja no vi}

ten kov ska ~e ta 15. ten kov skog ba ta qo na u Srem skoj Mi tro vi ci ko jom ko man du je ka pe tan Ni no slav \u |i}. M. B.

di li, a ciq je da ona bu de bo ga ti ja – na veo je Vu ~i}. Vla di ka Iri nej je iz ja vio da su do ga |a ji 9. no vem bra omo gu }e ni i zbog to ga {to je cr kva po mo gla da se sa ~u va na ci o nal ni iden ti tet i {to je po ma ga la oslo bo di la~ kim te `wa ma. - Cr kva ~i ne }i do bro svim qu di ma, a po seb no svo jim ver ni ci ma i svom na ro du bez iz u zet ka, stva ra i pred u slo ve za do bro na svim po qi ma pa i na po qu na ci o nal ne slo bo de i do sto jan stva – iz ja vio je vla di ka Iri nej i na po me nuo da je sve ovo na veo ka ko bi is pra vio ne do bro na mer nu sli ku o cr kvi. S. Krsti}

Mo no dra ma u Kar lov ci ma Mo no dra ma “Ra to va we Mi li sa va Di mi ro vi }a” – pri ~a o na {em [vej ku bi }e od i gra na su tra u 19 sa ti u sve ~a noj sa li Bo go slo vi je “Sve ti Ar se ni je”u Srem skim Kar lov ci ma. Igra Dra go slav Ran |e lo vi}. Tekst je na pi sao Rat ko Mi tro vi}, a re ì ja je po ve re na Ju gu Ra di vo je vi }u. Dru {tvo za ne go va we tra di ci ja i raz voj Srem skih Kar lo va ca ovom mo no dra mom obe le à va Dan oslo bo |e wa Srem skih Kar lo va ca u Pr vom svet skom ra tu. Ovo udru è we gra |a na na kon ne u spe log po ku {a ja 1992. go di ne, od 2006. uvr sti lo je u svo je re dov ne ak tiv no sti i obe le à va we ovog va `nog da tu ma u isto ri ji Srem skih Kar lo va ca. Odr à va we mo no dra ma po mo gla je kar lo va~ ka op {ti na, a ulaz je bes pla tan. Z. Ml.

NOVOSADSKA HrONIKA

subota10.novembar2012.

PLATE I DAQE NE STI@U U „DUNAV GRUPU AGREGATI”

O pre se ca wu Du na va u po ne de qak Za po sle ni u „Du nav gru pi agre ga ti”, ne ka da {wem pred u ze }u „He roj Pin ki” od po ne deq ka }e po ~e ti da se do go va ra ju ka da }e blo ki ra ti Du nav, ka zao je pred stav nik rad ni ka Novica Cvetkovi}. Po vod za po nov nu blo ka du re ke, tre }u po re du, je {to u po ne de qak 5. no vem bra rad ni ci ni su pri mi li dve pla te i dva ukr ca va wa (na kna da za bo ra vak na bro do vi ma) za de cem bar

2011. go di ne i za av gust ove go di ne. U pred u ze }u ni je bi la pla ta ni za sep tem bar i ok to bar. Di rek tor Ma{an Ercegovi} ka è da za rad ni~ ka po tra ì va wa ne ma nov ca, dok se ne pro da brod. Za to tre ba, ka è di rek tor, da „Du nav gru pa agre ga ti” do bi je sa gla snost od su vla sni ka pred u ze }a, Evrop ske ban ke za ob no vu i raz voj. Vla snik pred u ze }a Du{an Borovica je u pri tvo ru. Z. D.

GRADONA^ELNIK PORU^UJE RADNICIMA

Blo ka da ni ko me ne od go va ra

Gra do na ~el nik Milo{ Vu~evi} ape lo vao je ju ~e na za po sle ne u kom pa ni ji „Du nav gru pa agre ga ti„ da ne blo ki ra ju me |u na rod ni plov ni put na Du na vu iako su wi ho vi raz lo zi za {trajk ap so lut no oprav da ni. On je po vo dom na ja ve za po sle nih u toj kom pa ni ji da }e od po ne deq ka ra di ka li zo va ti svoj ak tu el ni pro test i blo ki ra ti plov ni put na Du na vu kod No vog Sa da i na Du na vu i

Sa vi kod Be o gra da, ka zao da raz u me wi ho vu qut wu, ali da blo ka da sa da ni ko me ne od go va ra. - Ape lu jem na za po sle ne u kom pa ni ji „Du nav gru pa agre ga ti” da ne blo ki ra ju me |u na rod ni plov ni put na Du na vu, jer }e ta ko na ne ti {te tu i No vom Sa du i ce loj dr `a vi - iz ja vio je Vu ~e vi} i do dao da se na da ka ko }e se, ipak, na }i re {e we za rad ni ke te kom pa ni je. A. L.

Bo go slo vi ja sla vi svog za {tit ni ka Bo go slo vi ja “Sve ti Ar se ni je” u Srem skim Kar lov ci ma pro sla vqa da nas svog po kro vi te qa i za {tit ni ka, ~i je ime i no si, Sve tog Are se ni ja Srem ca pr vog. Tim po vo dom }e u Sa bor -

noj cr kvi da nas od 9.30 sa ti bi ti slu `e na sve ta li tur gi ja, na kon ~e ga }e bi ti pre re zan slav ski ko la~. U 18 sa ti u sa li Bo go slo vi je bi }e odr `a na i sve ~a na aka de mi ja. Z. Ml.

U „Fabrici” kon cert „Uli ce pro tiv fa {i zma” Tra di ci o nal ni kon cert „Uli ce pro tiv fa {i zma”, odr `a }e se da nas u 20.30 ~a so va u klu bu „Fa bri ka” Stu dent skog kul tur nog cen tra, Bu le var De spo ta Ste fa na 5. Na stu pi }e ben do vi „OI Po loi”, „Stil nes”, „Ba jo nets”, „Roz por”i „De kla rej{n”. Ula zni ce ko {ta ju 500 di na ra, a or ga ni za tor je An ti fa {i sti~ ka ak ci ja No vog Sa da. Pr vih 50 po se ti la ca do bi }e na po klon CD, kom pi la ci ju „Za jed ni~ ka bor ba” sa 30 pe sa ma an ti fa {i sti~ kih ben do va sa pro sto ra biv {e Ju go sla vi je. G. ^.

DANAS U GRADU BioSKoPi Arena: „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Eropi” (sinhronizovano-11.45, 13.45), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12.10), „Nedodirqivi” (16.05), „Hrabra Merida” (12.20, 13.30), „Meda” (18.20), „96 sati: Istanbul” (20.25), „Hotel Transilvanija” (14.05, 16), „Led” (20), „Divqaci” (22.30), „Asteriks i Obeliks u Britaniji” (12, 14,16.15), „Paranormalna aktivnost 4” (20.20, 22.10), „Pazi koga bira{„ (17.45), „Artiqero” (18, 20.15) „Skajfol” (14.15, 17,19.30, 20, 22.20, 22.45), „razbija~ ralf” (11.30, 15, 12.15, 14.10, 16.10, 18.15), „Hipnotizer” (22.25), „Argo” (22.15), „Valter” (18.30)

PoZoRi[tA Srpsko narodno pozori{te Scena „Pera Dobrinovi}” drama „Sluga dvaju gospodara„ (19.30), Scena „Jovan \or|evi}” balet „Labudovo jezero„ (19)

MUZeJi Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 14 sati i od 18 do 22 ~asa, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Izlo`beni plakat Muzeja Vojvodine (1847 - 2012)” (do 16. novembra), „100 godina vojnog vazduhoplovstva Srbije (1912 - 2012) (do 11. novembra), „Duh `ita” (do 15. novembra)

RO\ENI U no vo sad skom po ro di li {tu od pre kju ~e u 7 sa ti do ju ~e u isto vre me ro di le su: DE VOJ ^I CE: Mirjana Kalu|erovi}-Sabado{, Jelena Voratovi}, Daniela Bogdanovi} i Sawa Markovi} iz No vog Sa da, Nada Bajatovi} iz Rav nog Se la, Seqvije Landeka iz @a bqa i Kristina Lukin iz Lu ga, DE ^A KE: Nata{a Kqaji} i Marija Stani{i} iz No vog Sa da, \ur|ica Jovanov iz Ka }a, Dragica Miji} iz Fu to ga, Nata{a Glogovac iz Pe tro va ra di na i Nata{a Balango iz Vr ba sa.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni: Katica Petra Primovi} (1934) u 10.30 ~asova, Ana Milorada Radovanovi} (1980) u 11.15, Marta Zoltana Kusturi} (1929) u 12, Nada \oke Jak{i} (1930) u 12.45, Jelena Ilije Mar~eti} (1929) u 13.30, @eqko Luke Kai} (1936) u 14.15 i Marija Trifuna Popovi} (1933) u 15 ~asova. Na grobqu u Veterniku bi}e sahrawen Borivoje Milana Mari} (1936) u 13 ~asova. Na dowem starom grobqu u Futogu bi}e sahrawena Smiqa Vlade Simi} (1937) u 13 ~asova. Na Alma{kom grobqu u Novom Sadu bi}e sahrawena Darinka Marinka Popov (1920) u 13 ~asova.

DNEVNIK

Kr do ko wa pa slo po Na se qu U No vom Sa du gra | a n i su odav no na vi kli da im se psi lu ta li ce mo ta ju oko zgra da. Ipak, jed na ~ud na `i va sli ka pri vu kla je ve li ku pa `wu sta nov ni ka No vog na se qa. Na i me, na Bu le va ru Voj vo de Ste pe pro te klih da na mo glo je da se vi di kr do ko wa ko ji mir no pa su tra vu iz me |u par ki ra nih auto mo bi la. Gra |a ni su oba ve sti li Ko mu nal nu po li ci ju ko ja je dva pu ta iza {la na te ren. - Da na 3. no vem bra oko 19 ~a so va, i 5. no vem bra, oko 23.20 ~a so va, Ko mu nal na po li ci ja je do bi la iden ti~ ne pri ja ve zbog ve }eg bro ja ko wa na jav noj ze le noj po vr {i ni na Bu le va ru voj vo de Ste pe, kod hi per mar ke ta ‘’Idea‘’. @i vo ti we su pr qa le jav nu po vr {i nu, a te ren skom pro ve rom je utvr |e no da su ko wi vla sni {tvo ‘’Dru {tva sa ogra ni ~e nom od go vor no {}u er ge la Bu ki nac za uz goj ra sne sto -

ke, po qo pri vre du i tr go vi nu, No vi Sad‘’, a ~i je je od go vor no li ce Todor Bukinac. U raz go vo ru sa si nom di rek to ra po me -

nu te er ge le Nemawom Bukincem sa zna li smo da je ukra de na ograd na `i ca na pod ru~ ju wi ho ve far me pa su `i vo ti we iza -

{le na jav nu po vr {i nu - re kao je na ~el nik Miroslav Laketi}. Ko mu nal na po li ci ja je 3. no vem bra Ne ma wi Bu kin cu iz da la usme no na re |e we da za pr qa nu jav nu po vr {i nu do ve de u pret hod no pri hva tqi vo sta we, a ko we vra ti u er ge lu sa ko je su iza {li, {to je Bu ki nac i u~i nio, a o ce lom do ga |a ju je slu `be no oba ve {te na nad le `na Re pu bli~ ka ve te ri nar ska in spek ci ja. -Iden ti~ na si tu a ci ja se de si la i 5. no vem bra ka da je na is toj lo ka ci ji po no vo pri ja vqe no pri su stvo ko wa, ali ni je bi lo mo gu }e ostva ri ti kon takt sa wi ho vim vla sni ci ma ‘’Er ge lom Bu ki nac‘’, a po no vo je iz ve {te na nad le `na re pu bli~ ka in spek ci ja - re kao je La ke ti}. “Dnev nik” je ju ~e na raz ne na ~i ne po ku {ao da stu pi u kon takt sa vla sni ci ma er ge le, ali na to na `a lost ni je us pe lo. A. Varga

AD „JUGODENT” U STE^AJU JU^E NIJE PRODAT

Biv {im rad ni ci ma 30 pla ta glav na bri ga Od bor po ve ri la ca AD “Ju go dent” u ste ~a ju se „Ju go dent” pro da, za ka ko su is ta kli, ma U “Ju go den tu” je pro gla {en ban krot u ju lu ni je pri hva tio po nu du pred u ze }a “Or na ment” lo nov ca. 2009. pod se }a [vo wa i ka è da je ne shva tqi vo iz Ve ter ni ka (fir ma se ba vi tr go vi nom i Ne ka da {wi rad nik „Ju go den ta” Mirko za {to sve do sa da ni je okon ~an po stu pak oko uslu ga ma) da ku pi po kret nu i ne po kret nu imo - [vowa ka zao je da je vred nost imo vi ne prepro da je imo vi ne. U pred u ze }u je, pod se }a wa ra vi nu „Ju go dent”, pa je pro da ju „Ju go den ta” d u ze }a pro ce we na na pet mi li o na evra. di, 1989. go di ne bi lo za po sle no 1.450 rad ni ka, a pro gla sio ne u spe lom. Ve ter u vre me ka da je pro gla {en ban ni~ ka fir ma po nu di la je 21,51 krot sve ga tri sto ti ne. Fir ma je Od bor po ve ri la ca AD „Ju go dent” ni je pri hva tio od sto od pro ce we ne vred no sti pro iz vo di la sto ma to lo {ku po nu du „Or na men ta” u Ve ter ni ku. Biv {i za po sle ni su ka pi ta la „Ju go den ta” ili opre mu, 80 od sto pro iz vod we za po ve ri o ci tre }eg re da i uko li ko se „Ju go dent” pro da 114.000.000 di na ra i bi la je je stra na tr ì {ta, a osta tak je bio is pod pro ce we ne vred no sti, ne bi do bi li ni di na r di ni za in te re so va ni ku pac, sa pla si ran u re pu bli ke ne ka da op {ti la je Agen ci ja za pri va {we SFRJ. Svo je vre me no je ra tiz ci ju. - Dug pre ma rad ni ci ma za 30 ne is pla }e nih di la sa „Si men som”. Po ras pa du SFRJ pred u ze Ka ko je Agen ci ja na ve la u sa op {te wu, Cen - za ra da i ne po ve za nog rad nog sta à je oko po }e se ni je sna {lo, fa li lo je stra te {ki part tar za ste ~aj Agen ci je za pri va ti za ci ju u po - la mi li o na evra. Biv {i za po sle ni su po ve ner. Za pa lo je u du go ve i sve te è po slo va lo ne de qak je upri li ~io pro da ja imo vi ne „Ju go - ri o ci tre }eg re da i uko li ko se “Ju go dent” zbog su è nog tr ì {ta i po ja ve no vih pro iz vo den ta”, me to dom jav nog pri ku pqa wa po nu da . pro da is pod pro ce we ne vred no sti, rad ni ci |a ~a opre me za sto ma to lo gi ju (Ki ne).To je do Ju ~e je vi {e de se ti na ne ka da {wih rad ni ne bi do bi li ni di na ra, a ima ju iz vr {ne sud - ve lo da „Ju go dent” skroz pro pad ne. Rad ni ci su ka „Ju go den ta„bi lo is pred pred u ze }a da bi ske pre su de za na mi re we po tra ì va wa - ka - osta li bez ak ci ja, a vi {e od 80 od sto ka pi ta la is ka za lo ne za dovqstvo zbog mo gu} no sti da zao je [vo wa. pred u ze }a je u vla sni {tvu dr à ve. Z. Deli}

NOVOSADSKI VODI^

telefoni VA@niJi BRoJeVi Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 0800 -300-330 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i Pr 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APoteKe No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSi Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KA AKU[ERSKA ORDINACIJA, „PROf. DR DRA^A”, Petra Drap{ina 50, radi od 9 do 13 i od 16 do 19 sati tel: 456-564 i 063/746-1693

„KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. M. Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bul. oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

subota10.novembar2012.

PRED SED NIK SA NU HAJ DIN I NE KA DA [WI GRA DO NA ^EL NIK DE JA NO VI] SA VE T ZA JAV NI RED I MIR PO VO DOM RA WA VA WA U^E NI KA U MA [IN SKOJ [KO LI

Od sa da pre tres |a~ kih tor bi U~e ni ci ma }e se na ula zu u {ko le pre gle da ti |a~ ke tor be, je dan je od za kqu ~a ka ju ~e ra {we van red ne sed ni ce Sa ve ta za jav ni red i mir i bez bed nost Skup {ti ne gra da sa zva ne po vo dom ra wa va wa u~e ni ka u Ma {in skoj {ko li. Onaj ro di teq ko ji ne `e li da we go vom de te tu tim za bez bed nost {ko le pre -

hi qa da an ke ti ra nih do ne lo u {ko lu ili vi de lo kod svo jih dru go va va tre no ili hlad no oru` je, od lu ~e no je da se ta kva an ke ta {to pre spro ve de i u sred wim {ko la ma. Pred sed ni ca sa ve ta Bran ka Be `a nov po tvr di la je i me re ko je su do ne te na pro {loj sed ni ci, ta ko da }e sva ka {ko la mo ra ti

Ro di teq ko ji ne è li da we go vom de te tu tim za bez bed nost {ko le pre tre sa tor bu, to mo è spre ~i ti pi sme nom iz ja vom tre sa tor bu, to mo è spre ~i ti pi sme nom iz ja vom ko ju }e pre da ti Sa ve tu ro di te qa {ko le. Na kon pred sta vqa wa po ra à va ju }ih re zul ta ta is tra ì va wa o pre ven ci ji na si qa u osnov nim {ko la ma na pro {loj sed ni ci Sa ve ta, gde se po ka za lo da je sva ko dru go de te od pet

da ofor mi stru~ ni bez bed no sni tim, a Grad ko or di na ci o ni tim ~i ji }e za da tak bi ti pra }e we si tu a ci je u {ko la ma. ^lan grad skog ve }a za obra zo va we Ra do mir Da be ti} pred lo `io je i sva ko dnev no pri su stvo di rek to ra {ko la na oda bra nim ~a so vi ma i for mi ra we

spo qa {weg kru ga obez be |e wa u {ko la ma. Na sed ni ci je po dr {ku ~i ta voj ak ci ji spre ~a va wa na si qa u obra zo va nim usta no va ma dao i gra do na ~el nik Mi lo{ Vu ~e vi}, ko ji je po red osu de ne mi log do ga |a ja u Ma {in skoj {ko li is ta kao da re {a va we pro ble ma ma lo let ni~ ke de li nkven ci je ni je sa mo u do me nu po li ci je ne go i dru gih dru {tve nih in sti tu ci ja ko je su du `ne da pre ven tiv no de lu ju. O ovoj pro ble ma ti ci ju ~e su, po red ~la no va Sa ve ta, di sku to va li jo{ i v.d. na ~e lik Po li cij ske upra ve Ste van Kr sti}, pred sed nik Ak ti va di rek to ra sred wih {ko la Stan ko Ma ti}, pred sed nik Ak ti va di rek to ra osnov nih {ko la Sve to zar Ko za rev, na ~el ni ca grad ske pro svet ne in spek ci je Qu bi ca Sr |a nov i okru `ni na ~el nik [kol ske upra ve Pe tar Vi |i kant. A. L.

IS PRED SA VE ZA UDRU @E WA BO RA CA

Red za dnev ni ce iz 1999. No vo sa |a ni, ko ji su za vre me NA TO bom bar do va wa 1999. go di ne u~e stvo va li u od bra ni na {e ze mqe, ju ~e su is pred zgra de Sa ve za udru `e wa bo ra ca NORa, u Uli ci Ili je Og wa no vi }a, pre da va li zah te ve za is pla tu dnev ni ca. Is pred te usta no ve oku pi lo se oko sto ti nak su gra |a na, a red se pro te zao do par kin ga. Po re ~i ma su gra |a ni na Mi ha qa Crn ko vi }a, ko jeg

smo za te kli u re du, dr `a vi je tre ba lo 13 go di na da po kre ne is pla tu nov ca. - Ko na~ no se po kre nu lo pi ta we is pla te dnev ni ca. Da nas smo se oku pi li ka ko bi pre da li pa pi re. Svi ko ji su u~e stvo va li tre ba lo bi da do bi ju 30 evra po danu, a ka ko su nam re kli, no vac bi tre bao da nam bude is pla }en do ma ja na red ne go di ne - ka `e Crn ko vi}. N. R.

OD UTOR KA

„Troj ka” me wa tra su Grad ska auto bu ska li ni ja 3 ( Pe tro va ra din - Cen tar - De te li na ra), od utor ka 13. no vem bra do ~e tvrt ka 15. no vem bra, sa o bra }a }e dru gim pu tem zbog ra do va na iz grad wi ka na li za ci o nog pri kqu~ ka u Uli ci Jan ka ^mel ni ka. U sme ru sa De te li na re” troj ka” }e i}i uli ca ma Jan ka ^mel ni ka, Obla ~i }a Ra da i Mi len ka Gr ~i }a do Uli ce Kor ne li ja Stan ko vi }a, oda kle }e se ukqu ~i ta na re dov nu tra su. Za vre me iz me ne kre ta wa auto bu sa bi }e otvo re no auto bu sko sta ja li {te na po ~et ku Uli ce Obla ~i }a Ra da. Z. D.

Ne is prav na Va ra din ska ~e sma Vo da iz Va ra din ske ~e sme na ula zu u Srem ske Kar lov ce iz sme ra No vog Sa da i jav nog bu na ra u Uli ci bra }e An |e li }a ni je za pi }e, sa op {ta va ju iz Ode qe wa za ur ba ni zam, ko mu nal ne po slo ve i za {ti tu `i vot ne sre di ne u kar lo va~ koj op {ti ni, na osno vu re zul ta ta is pi ti va wa oba vqe nih u In -

sti tu tu za jav no zdra vqe Voj vo di ne. Po red ove dve kon tro li sa ne su jo{ ~e ti ri jav ne ~e sme i usta no vqe no je da one za do vo qa va ju nor me pra vil ni ka o is prav no sti vo de za pi }e. To su ar te {ki bu na ri u Be o grad skoj 2, kod `e le zni~ ke sta ni ce, u dvo ri {tu mu ze ja i u Uli ci bra }e De ja no vi |a 5. Z. Ml.

Ro |en dan sa Ti {mom Po vo dom pr vog ro |en da na kwi à re Bu le var buks, Bu le var odo bo |e wa 60, da nas }e se u 18 sa ti odr à ti Po et sko pred ve ~er je Slo bo da na Ti {me. Ak tu el ni do bit nik NIN-ove na gra de ~i ta }e svo ju po e zi ju i pro zu, od go va ra ti na pi ta wa i pot pi si va ti kwi ge. Ujed no, u kwi à ri }e se, po vo dom ro |e na da, kwi ge pro da va ti uz po pu ste od 10 do 70 od sto. M. Z.

,,Srp ski yez, bre” Sve ~a no otva ra we iz lo `be,, Srp ski xez,bre”, auto ra Iva na Gr li }a, odr `a }e se ve ~e ras u 20 sa ti u Kul tur nom cen tru No vog Sa da, Ka to li~ ka por ta 5. Iz lo `ba se odr `a va u okvi ru No vo sad skog xez fe sti va la i tra je do 18. no vem bra. K. \.

No} no kli za we na Spen su No} no kli za we na Spen su od ovog, pa sva kog na red nog vi ken da, to kom zi me bi }e or ga ni zo va no u Le de noj dvo ra ni. Sme na je na ras po la ga wu gra |a ni ma pet kom i su bo tom od 23 do 1.30 sa ti, a ce na ula zni ce je 230 di na ra. A. L.

,,[ah za sve” Tur nir u {a hu bi }e odr àn da nas u 9.30 sa ti u pro sto ri ja ma Grad skog sa o bra }aj nog pred u ze }a No vi Sad. [est eki pa }e se tak mi ~i ti, dve su iz JGSP-a, eki pa Udru è wa le ~e nih od psi ho ze, eki pa za po sle nih Kli ni ke za psi hi ja tri ju i eki pa iz Do ma za du {ev no obo le la li ca u û ru gu. K. \.

Ra di o ni ca o Ma da ga ska ru Kre a tiv na ra di o ni ca “Ma da ga skar - vi {e od cr ta nog fil ma” odr `a }e se da nas od 11 do 13 sa ti u Tink cen tru, Je vrej ska 15. U~e {}e na ra di o ni ci ko {ta 200 di na ra. N. R.

Se }a we na otva ra we Mo sta slo bo de Pred sed nik Srp ske aka de mi je na u ka i umet no sti (SA NU), aka de mik i no si lac pro jek ta Mo sta slo bo de, Ni ko la Haj din, di rek tor gra di li {ta in è wer Qu bi {a Goj ko vi}, biv {i gra do na ~el nik No vog Sa da Jo van De ja no vi} i mno gi dru gi sa rad ni ci oku pi li su se ju ~e u pred u ze }u „Mo sto grad wa”, po 30. put, ka ko bi obe le ì li i pod se ti li se na da tum otva ra wa Mo sta slo bo de 23. ok to bar 1981. go di ne. - Most slo bo de je u ono vre me bio je dan od naj lep {ih i naj in te re sant ni jih mo sto va u ovom de lu Evro pe - is ta kao je De ja no vi}. Iz g rad w a mo s ta za p o ~ e t a 1976. go di ne, a da je 23. ok to bra 1981. go di ne 35.000 zna ti èq nih No vo sa |a na i No vo sa |an ki pri s u s tvo v a l o otva r a w u mo sta. Most slo bo de je du ga ~ak 1.312 me ta ra, a {i rok 27,7 me ta ra. Od tih 1.312 me ta ra, 301

Fo to. F. Ba ki}

me tar je pri o bal na be ton ska kon struk ci ja, a ~e li~ ni deo

kon struk ci je je du ga ~ak 1.011 me ta ra. I. D.

subota10.novembar2012.

dnevnik

vojvodina

dnevnik

subota10.novembar2012.

НЕЗАВИСНИ СИНДИКАТ ГРАДСКЕ УПРАВЕ РЕАГУЈЕ НА НОВУ СИСТЕМАТИЗАЦИЈУ

Штеде на начелницима, а запошљавају нове ћате

Добитници награда и признања

ОБЕЛЕЖЕН ДАН ОПШТИНЕ ЖАБАЉ

Најзаслужнијима награде и признања

ЖАБАЉ: У храму светог Николаја у Жабљу, одржана је света литургија, поводом Дана општине. Председници општине Чедомир Божић и Скупштине др Драган Злоколица, са сарадницима, уз присуство грађана, положили су венце на Спомен - обележје жртвама из ослободилачких ратова и на Споменик жртвама из Другог светског рата. на Свечаној Академији уручене су захвалнице, повеље и награде заслужним грађанима и удружењима, са територије општине. Програм је почео извођењем Химне, коју је отпевао мешовити хор „Пасторала“ из Жабља, под уметничким руководством хоровође Катарине Јанковић. Председник општине и председник СО уручили су признања, која су ове године добили ученици Средње школе “22 Октобар“ Жабаљ Јована Наерац, Наташа Јанковић, Небојша Јанковић и професор Наталија Му-

шицки, те Удружење глувих и наглувих Жабаљ. Митровданску Повељу су добили ученица СШ “22 Октобар“ Весна Бајић, која је освојила треће место на републичком такмичењу из српског језика, Милан Џаја из исте школе, за освојено треће место на републичком такмичењу из пословне економије, професор Драгана Пуача, као ментор Весни Бајић, професор Љиљана Јањош као ментор Милану Џаји, професор историје ОШ“Ђура Јакшић“ у Чуругу Александра Драгић, као ментор ученице Зорице Делић, др специјалиста гинеколог Синиша Куруцин, те Фабрика шећера а.д.“Шајкашка“Жабаљ, Добровољно ватрогасно душтво Госпођинци, спортисти Дарко Кнежевић и Урош Богојевић, председник УСР “Младост-Јегричка“ Жабаљ Миленко Шатара, Ловачко удружење „Фазан“ Госпођинци и ученик ОШ

“Ђура Јакшић“ Чуруг и основне музичке школе“Петар Коњовић“ у Бечеју Алекса Цуцић. Митровданску Награду су добили проф. др пнеумофтизологије Божидар Анђелић, ученица медицинске школе „7 април“ Зорица Делић, за освојено прво место на републичком такмичењу из Историје, професор књижевности Радомир Миљојковић, УСР “Младост-Јегричка“ Жабаљ, ОРК ЖСК Жабаљ, Мото клуб „Ескадрила“ Госпођинци, Веслачки клуб „Чуруг“ и мешовити хор „Пасторала“ из Жабља. У Културноуметничком програму су учествовали ученици основних школа са територије општине и ученици Средње школе из Жабља. Програм је водила ученица СШ “22 октобар“ у Жабљу Александра Бастаја. После програма уприличен је коктел, који је припремио власник пословног центра „Европа“ из Чуруга Боривој Л. Каћански Раднов.

ЗРЕЊАНИН: Председник Независног синдиката Градске управе Зрењанин Жељко Торњански оценио је да ће будући рад Градске управе бити врло тешко организован, на основу одлуке о смањењу броја начелника. Торњански је подсетио да је новим правилником о унутрашњој организацији и систематизацији предвиђено да Градска управа има шест начелника, исто толико заменика и осам шефова и координатора што, по његовој рачуници, значи да би једним одељењем са око 80 запослених требало да руководи начелник, његов заменик и један или два шефа одсека или координатора. Из локалне самоуправе су претходно саопштили да је циљ свега овога укидање сувишних радних места и растерећење градског буџета, с обзиром на то да је раније било 18 начелника и исто толико заменика. Градски челници су напоменули

да, након спајања одељења, нико од бивших начелника и њихових заменика неће остати без посла, већ да ће бити распоређени на друга радна места, али да ће им зараде бити умањене за 20 до 25 одсто. - Уместо смањења зарада шефова и координатора, чиме би се извршила најављена уштеда у буџету од 25 одсто, сматрамо да руководство града мора прво сопственим примерима показати да им је стварно стало до исте. Не може се говорити о рационализацији Градске управе, а да с друге стране у претходна четири месеца имамо ситуацију да се дозвољава повећање броја запослених – упозорио је Торњански. Он је нагласио да је синдикат пре месец дана упозорио да је 15 дана исувише кратак рок за доношење новог правилника о унутрашњој организацији и систематизацији Градске управе.

- Показало се да смо били у праву, јер се ни после 30 дана још увек не зна како ће изгледати нова структура Градске управе. Данас имамо ситуацију да предвиђених шест нових одељења немају постављене начелнике, односно да Градском управом и даље руководе стари начелници одељења и руководиоци служби по овлашћењу. С тим у вези, поставља се питање какви су били разлози хитности и ефикасности обављања послова за доношење нове Одлуке о градској управи, ако се она не примењује – истакао је Торњански и предложио да се на следећој седници Скупштине града приступи изменама Одлуке о градској управи, тако што би се продужили рокови за доношење новог Правилника о унутрашњој организацији и систематизацији, или да се донесе потпуно нова одлука. Ж. Балабан

НА СВЕЧАНОСТИ У БАНАТСКОМ КАРЛОВЦУ

Отворена фабрика „Алубонд Еуропе”

БАНАТСКИ КАРЛОВАЦ: На свечаности у Банатском Карловцу, у присуству више стотина званица из привредног живота Србије и бројних представника фирми из земаља у окружењу, отворена је фабрика светског бренда „Алубонд Еуропа“ за производњу у свету популарних алуминијумских композитних панела. Представницима медија обратио се председник Владе Војводине Бојан Пајтић и прво упутио честитке власнику фирме Индијцу Шађи Мунку на овој инвестицији, првој такве врсте у Европи. - Поносан сам што је седиште ове компаније, чији су призводи намењени извозу у земље Европе, у Банату. То је друга индијска инвестиција у Војводини, а лондонски „Фанејшлен

тајмс“ нас је ових дана дефинисао као атрактивну дестинацију за улагање. Најважније је то што је целокупна производња намењена извозу и то ће допринети смањењу спољнег дефицита у размени са светом. За почетак, овде је отворено 70 радних места, а поред ове, гради се и друга фабрика, са исто толико нових радника – рекао је новинарима Пајтић. Покрајински посланик Недељко Коњокрад из општине Алибунар, истакао је да заслуга за ово припада председнику Пајтићу за несебично ангажовање, а општинска самоуправа је доследно урадила све око папирологије. Власник „Алубонда Еропе“ Мулику је рекао да се одлучио да овде направи фабрику, због добрих услова и близине европских зе-

маља за пласман производа. Како је генерална менаџерка фабрике Соња Узелац рекла да је производња алуминијумских композитних панела почела пре две године у изнајмљеној просторији. Како се овде пронашала празна хала од бившег „Минела“, адаптирана је и од половине ове године производња је кренула. У првој фази овде је уложено шест милиона долара, а инвестираће се још 20 милиона. Производи из ове фабрике, али и нове која се буде подигла, намењени су земљама из региона, Европе, али и онима насталих од бившег СССР-а, Турској. Русија има највећи потенцијал за пласман панела. Р. Јовановић

ТАКМИЧЕЊЕ У КУВАЊУ РИБЉЕГ ПАПРИКАША

Трофеј Банди-бачи домаћинима Награђени просветни радници

Уручене Новембарске награде АПАТИН: На свечаној Академији, поводом Дана просветних радника , одржаној у апатинском Дому културе, председник општине др Живорад Смиљанић уручиио је Новембарске награде просветним радницимам са подручја општине. Награду, Плакету и по 30.000 динара, за постигнуте резултате у области образовања и васпирања, добили су професор енглеског језика у апатинској гимназији „ Никола Тесла“ Љубица Марасанов, секретар у гимназији Божидар Кораћ, педагог у ОШ „Младост“ у Пригревици Дијана Радаковић, директорица ОШ „Жарко Зрењанин“ у Апатину На-

да Здравковић, директор Средње стручно прерађивачке и грађевионске школе Зита Бала, секретар и књиговођа у ОШ „Киш Ференц“ у Свилојеву Милован Блануша, наставник гитаре у Основној музичкој школи „Стеван Христиж“ Душко Мешинковски, васпитачица Предшколске установе „Пчелица“ у Апатину Виолета Ловас, учитељица у ОШ „Јожеф Атила“ у Купусини Марија Ловас, професорица српског језика и Књижевности у ОШ „Жарко Зрењанин“ у Апатину Мира Кираљ, педагог у Техничкој школи са домом ученика у Апатину Верица Зопрић, професор педагогоије у ОШ „Иван Горан Кова-

чић“ у Сонти Миљенко Дакић и наставник физичког васпитања у сонћанској основној школи Љубомир Милијађаш. На академији је беседу о Вуку Краџићу говорила професорица српског језика Биљана Јањевић, а у програму је учествовао и Градски хор АС из Вршца.Пре свечане академије, у Галедији „Меандер“ отворена је документарна изложба о животу и раду Вука Карађића и том приликом су директори свих основних и средњих школа, као и предшколске устаннове, добили урамљено дивот издање српске ћирилице. Ј. Прелчец

БОГОЈЕВО: Чувена чарда „Код Бандике“ деценијама је била стециште љубитеља доброг рибљег паприкаша, а налазила се на месту садашње Луке Богојево. У част Бандике, пре скоро једне деценије, установљено је такмичење у кувању рибљег паприкаша, који традиционално организује удружење риболоваца „Сом“ из Богојева. Ове године је такође организовано такмичење у коме је учествовало 29 екипа, из Оџака, Каравукова, Бачког Брестовца, Бачког Грачаца, Црвенке, Суботице, Крушчића и Мохача из Мађарске, као и две екипе ученика осмог разреда основне школе из Богојева. Жири, који су сачињавали зет чувеног Бандике Жолт Пашти, затим Јулијана Троха и Антун Нимак, имао је веома тежак задатак да од веома добро скуваних паприкаша, одабере најбољи. По други пут заредом је екипа домаћина, на челу са Јаношем Бајчијем, победила и припала им је медаља,

Победници у кувању рибљег паприкаша

као и прва награда - котлић са троношцем за кување овог специјалитета. Друго место је освојила екипа из Бачког Грачаца и кувар Радован Петровић, док је треће место освојила екипа из Каравукова. Победници су освојили вредне награде, а гост из Мохача Имре Шимеги је традиционално наградио кувара последње пласиране

екипе прибором за риболов. Чланови риболовачког удружења „Сом“ из Богојева организовали су овогодишње такмичење у дворишту Дома културе, где је одржан и пригодан културно-уметнички програм, који су извели чланови КУД „Ратко Павловић Ћићко“ из Раткова. С. Милер

тачно у време када је 10. новембра 1968. ерупција и почела. В. Ј.

сцене. Девојке и момци су до сада објавили један албум под именом „Преко реке“ за ПГП- РТС 2008. године и узели учешћа на више компилација.

VESTI У славу светог Димитрија

БЕЛА ЦРКВА: Сечењем славског колача и пригодним коктелом, у Белој Цркви обележена је и ове година градска слава Свети Димитрије, а присуствовали су одборници, запослени у локалној управи, председник општине Станко Петровић, заменик председника општине Марјан Алексић, председник скупштине Ненад Живановић са сарадницима, представници националних заједница, привреде, као и директори јавних предузећа и установа. Свештеник Младен Гајић пожелео је Белоцркванима здравље и срећу, а председник општине подсетио их је на недавне лепе ствари које су се догодиле и најавио нове успехе у интересу Белоцрквана. М. В.

Венци за сећање

ПАНЧЕВО: Поводом Дана Панчева, градоначелник др Светозар Гавриловић, председник Скупштине Предраг Живковић, представници Савеза потомака ратника 1912-1920 и представници Војске Србије, положили су венце на споменик погинулим војницима и цивилима у Првом светском рату, на старом православном гробљу у Панчеву. Градоначелник је након полагања венаца изјавио да је овај празник посебан дан када са оптимизмом треба гледати у будућност, а поносно се присећати прошлости. Одата је почаст Панчевцима који су дали своје животе како данашње генерације живеле слободно. Уз помен

настрадалим ратницима, ученице ученице Гимназије и глумац Мирослав Жужић, одржали су пригодан рецитал. З. Дг.

Ко ме мо ра ци ја код Зида смрти БЕ ЧЕЈ: Општински одбор СУБНОР Бечеј ће сутра у 11 сати одржати комеморацију крај Спомен обележја „Зид смрти“ (Фадипов зид) у центру града и евоцирати сећање на прво стрељање бечејских родољуба 11. новембра 1941. године. Подсећања ради, одлуком Преког суда начелника мађарског краљевског Генералштаба у Бечеју тог датума угасило се 12 младих живота. Пресуда је извршена у 13 сати, а стрељани су: Бори-

слав Влајков, Милан Гаврић, Светозар Гаврић, Живко Гагић, Стеван Којић, Исидор Могин, Лабуд Пејовић, Иван Ћирић, Готфрид Хове, Теодор Цвејанов, Вујица Чиплић и Момчило Шарановић. В. Ј.

Књи га о еруп ци ји га са

БЕ ЧЕЈ: На пролетошњу ерупцију, приликом бушења жутог бунара у Доњем граду у Бечеју и ону много ранију из 1968. и 1969. годину, те вишемесечна дешавања тим поводом, подсетиће промоција књиге Ви до са ва Јан ко ви ћа „Шта то хучи у Бечеју“, која ће се данас одржати у свечаној сали Народне библиотеке Бечеј с почетком у 14,45 сати,

„Врело” наступа у Руми

РУМА: У великој сали Културног центра у Руми, после десет година, наступиће група „Врело“. Концерт почиње данас у 20.30 часова. Група „Врело“ на врло специфичан начин комбинује елементе словенске традиционалне музике са модерним формама као што су fusion, dub i punk- rock, а после освојеног другог места на такмичењу „The Next Big Thing“ у Лондону, у организацији ББЦ-а, састав „Врело“ је учествовало у Кустуричиној пунк опери „Дом за вешање“ и сарађивало са многим извођачима поп и роцк

dru[tvo

subota10.novembar2012.

Vlada uskoro o novim cenama lekova Pred log ured be o mak si mal nim ce na ma oko 4.500 le ko va do sta vqen je Vla di Sr bi je, ko ja bi o no vim ce nov ni ci ma tre ba lo da se iz ja sni od ne de qe. Ra di se o no vom na ~i nu obez be |i va wa pre pa ra ta ko je, u od no su na ra ni je ured be u ko ji ma je bio una pred od re |en kurs po ko jem }e se ob ra ~u na va ti ce ne me di ka me na ta, u po sled wem pred lo gu na ve de no je sa mo da }e za ob ra ~un bi ti uze ta zva ni~ na vred nost evra na dan ka da se Ured ba pri pre ma, a to bi on da tre ba lo da bu de oko 113,80 di na ra. U ce ne le ko va bi }e ukal ku li sa na raz li ka za ko li ko je kurs evra po ras tao od po sled weg pre ra ~u na va wa u ma ju pro {le go di ne, ali i po jef ti we we po je di nih me di ka me na ta u ze mqa ma u okru `e wu, pa }e ta ko ne ki le ko vi da po sku pe, a dru gi da po jef ti ne.

Pro me ne se o~e ku ju i na po zi tiv noj li sti le ko va, od no sno onih pre pa ra ta ko ji se iz da ju o tro {ku zdrav stve nog osi gu ra wa, sa ma wim ili ve }im u~e {}em pa ci je na ta u we go voj ce ni. Ka ko na ja vqu je mi ni star ka zdra vqa dr Sla vi ca \u ki} De ja no vi}, dr à va }e, za naj ve }i broj pa ci je na ta, ubu du }e mo }i da pla ti ge ne ri ku, od no sno naj jef ti ni ji lek, a sva ko ko ho }e ori gi nal - mo ra }e sam da do pla ti raz li ku u ce ni. Na na {oj po zi tiv noj li sti 38 od sto le ko va su ori gi nal ni, a sve ga {est od sto ino va tiv ni le ko vi. Ge ne ri~ ki le ko vi su za naj ma we 20 od sto jef ti ni ji od ori gi na la. Taj prin cip, me |u tim, mo è da va ì sa mo u slu ~a ju ka da po sto ji ge ne ri~ ka ko pi ja, a ne za sve le ko ve. U sva koj gru pi le ko va za od re |e nu bo lest osi gu ra we bi po kri va lo pu nu ce nu le ka ko ji pred sta vqa stan dard u te ra pi ji. Za sku pqe le ko ve pa ci jen ti }e mo ra ti da do pla te raz li ku u ce ni. J. B.

SKUP UDRU @E WA I DRU [TA VA ZA BOR BU PRO TIV DI JA BE TE SA

Ulagawe u prevenciju {tedi novac dràvi Po vo dom pred sto je }eg Svet skog da na bor be pro tiv di ja be te sa, ko ji se obe le à va 14. no vem bra, Dru {tvo za bor bu pro tiv {e }er ne bo le sti gra da Zre wa ni na or ga ni zo va lo je ju ~e, u Ba rok noj sa li Skup {ti ne gra da, sve ~a ni skup ko jem su pri su stvo va li pred stav ni ci udru è wa i dru {ta va di ja be ti ~a ra iz ce le Sr bi je, kao i u~e ni ci Sred we me di cin ske {ko le u Zre wa ni nu. Po ru ka ko ju su upu ti li u~e sni ci sku pa gla si da ula ga we u pre ven ci ju, ra nu di jag no sti ku i ade kvat nu te ra pi ju di ja be te sa {te di dr à vi Spe ci ja li zo va na rad wa za di ja be ti ~a re u Zre wa ni nu i obo le li ma no vac, a ~u va zdra vqe. Dru {tvo za bor bu pro tiv {e - Sa da ka da se na {a ze mqa bo ri }er ne bo le sti gra da Zre wa ni na sa bu xe tom, naj bo qi je tre nu tak pr vo je po kre nu lo rad Spe ci ja li da se pre ven ti va, ra na di jag no sti - zo va ne pro dav ni ce i edu ka tiv nog ka i ade kvat na te ra pi ja po sma - cen tra za di ja be ti ~a re i go ja zne

Te {ke kom pli ka ci je usled bo le sti Da nas u Sr bi ji ima 630.000 oso ba sa di ja be te som, u Voj vo di ni 250.000, a u gra du Zre wa ni nu vi {e od 10.000 oso ba. Ako tim bro je vi ma do da mo i ~i we ni cu da na sva kog re gi stro va nog obo le log ima jo{ to li ko onih ko ji jo{ ne zna ju da ima ju di ja be tes, ta da do bi ja mo po dat ke ko ji za zdrav stve ni si stem Sr bi je po sta ju opo mi wu ju }i i oba ve zu ju }i za {to hit ni je me re bla go vre me ne pre ven ci je i edu ka ci ju ce lo kup nog sta nov ni {tva. Kom pli ka ci je di ja be te sa su te {ke i ozbiq ne - sr ~a ni i mo `da ni udar, sle pi lo, am pu ta ci ja, o{te }e we bu bre ga, vo de ka in va li di te tu rad no ak tiv nog sta nov ni {tva a le ~e we je du go i sku po, i za obo le log i za za jed ni cu. tra ju kao in ve sti ci ja ra di u{te de na du ge sta ze i da se za u sta vi rast bro ja obo le lih od di ja be te sa u Sr bi ji. Ciq je da po ka è mo ka ko se mo è me wa ti di ja be tes a da se isto vre me no {te di dr àv ni no vac na me wen zdrav stve noj za {ti ti sta nov ni {tva – po ru ~io je se kre tar zre wa nin skog Dru {tva La zar Er ne.

oso be. Za go di nu i po da na ra da po stig nu ti su vi {e stru ki ko ri sni efek ti ko ji su ju ~e pri ka za ni u fil mu “Zre wa nin ski pri mer ka ko se mo `e me wa ti di ja be tes u Sr bi ji”. - Ovaj pri mer je sja jan. Iza nas je go di nu i po da na is ku stva. Za to vre me smo po sti gli zna ~aj ne re zul ta te i `e le li smo da ih pred -

sta vi mo {i roj jav no sti. Na{ pri mer pre po znao je i Po kra jin ski se kre ta ri jat za zdrav stvo i uz we go vu po dr {ku, osim u Zre wa ni nu, spe ci ja li zo va ni cen tri u me |u vre me nu su otvo re ni i u Srem skoj Mi tro vi ci i Ki kin di, a do kra ja me se ca }e bi ti i u Ba~ koj Pa lan ci – na veo je Er ne. U Zre wa ni nu je, po we go vim re ~i ma, re gi stro va no vi {e od 10.000 di ja be ti ~a ra, s tim {to ima isto to li ko onih ko ji i ne zna ju da bo lu ju od ove bo le sti. - Za hva qu ju }i ra du edu ka tiv nog cen tra ostva ri li smo po zi tiv ne re zul ta te kod pre ven ci je i edu ka ci je sta nov ni {tva, jer smo za go di nu i po da na kod 212 oso ba ot kri li da su di ja be ti ~a ri a da oni to ni su zna li. I kod go ja znih qu di ko ji su u ta ko zva nom pred di ja bet nom sta wu ima li smo sjaj ne re zul ta te jer je 365 oso ba u~e stvo va lo u na {im edu ka tiv nim pro gra mi ma o pra vil noj is hra ni i fi zi~ kim ak tiv no sti ma. Od to ga, 65 oso ba je sma wi lo svo ju te le snu te ì nu za 5 do 15 ki lo gra ma – pre do ~io je Er ne re zul ta te ra da edu ka tiv nog cen tra. Pri li kom ju ~e ra {we jav ne di sku si je na te mu ka ko se sve mo è po mo }i di ja be ti ~a ri ma da nas u Sr bi ji a da se isto vre me no {te di na tro {ko vi ma le ~e wa kom pli ka ci ja ko je ne kon tro li sa ni di ja be tes iza zi va, kon sta to va no je da ova bo lest pred sta vqa naj ve }i jav no zdrav stve ni iza zov 21. ve ka, ali i so ci jal no - eko nom ski pro blem. Sa mo do bro or ga ni zo va nim i kon ti nu i ra nim ak tiv no sti ma in sti tu ci ja i dru {tva mo è se uspo ri ti we go vo {i re we ko je po pri ma epi de mi o lo {ki ka rak ter. @. Ba la ban

dnevnik PRI O RI TET PRI JA VQI VA WE NE @E QE NIH RE AK CI JA LE KO VA

Farmaceuti primewuju standarde EU Za kon ska re gu la ti va i pra vil ni ci u obla sti le ko va i me di cin skih sred sta va u Sr bi ji uglav nom su pri la go |e ni za ko no dav str vu EU, a u na red nom pe ri o du po seb na pa `wa bi }e po sve }e na pri ja vqi va wu ne `e qe nih re ak ci ja kod upo tre be me di cin skih sred sta va, {to ni je ni je bi lo uobi ~a je no ra ni je, na ja vi la je di rek tor ka Agen ci je za le ko ve i me di cin ska sred stva (ALIMS) Ta tja na [i pe ti}. Ona je na sim po zi ju mu „Le ko vi i me di cin ska sred stva u fo ko su” re kla da je va `no da se na pra vi do bra pa ra le la za kon ske re gu la ti ve u Sr bi ji sa za kon skom re gu la ti vom ko ja po sto ji u EU ka da je u pi ta wu ta oblast, a da on da to po slu `i kao osno va za po ten ci jal ne iz me ne za ko na ka ko bi se na sta vi lo uskla |i va we s Evrop skom re gu la ti vom. Go vo re }i o me di cin skim sred stvi ma, [i pe ti} je is ta kla da je wi ho va kon tro la i even tu al no

pri ja vqi va we ne `e qe nih re ak ci ja, od no sno ne is prav no sti va `no da bi se spre ~i la da qa pri me na le ka i po ten ci jal na {te ta za pa ci jen te:

mir Ma ri sa vqe vi} ka `e da se ve }i na stan dar da EU pri me wu je u pro iz vod nim po go ni ma far ma ce ut skih ku }a, do da ju }i da do ma }i pro iz vo |a ~i po {tu ju sve za -

Re gi stra ci ja su vi {e dugo traje Di rek tor Udru è wa pro iz vo |a ~a ino va tiv nih le ko va (INO VIA) Bo jan Tr ku qa re kao je da bi tre ba lo da se upro sti pro ces re gi stra ci je le ko va u Sr bi ji, do da ju }i da za ko ni na la ù da se lek ko ji je re gi stro van u ne koj od ze ma qa EU mo ra po no vo pro }i pro ces re gi stra ci je i u Sr bi ji ko ji tra je oko 150 da na {to je su vi {e dug rok. On je na veo pri mer Ma ke do ni je gde pro ces re gi stra ci je le ko va ko ji su re gi stro va ni na Evrop skom tr ì {tu ne tra je du è od 15 da na. Ka ko na vo di Tr ku qa, sli~ na si tu a ci ja je i sa odo bra va wem pro mo tiv nog ma te ri ja la ko ji mo è da po tra je i po ne ko li ko me se ci, a da se ne ret ko de {a va da se to odo bre we do bi je ka da pro |e se zo na upo tre ba ne kog le ka. - Va `no je da se utvr di da li je ne ki pro blem na stao u pro iz vod wi, di stri bu ci ji ili kod pa ci jen ta ko ji ko ri sti to sred stvo. Pred sed nik Gru pa ci je do ma }ih pro iz vo |a ~a le ko va Dra go -

kon ske od red be ko je se do no se. Go vo re }i o iz vo zu, on je is ta kao da je far ma ce ut ska in du stri ja pro {le go di ne iz ve zla le ko ve u vred no sti od 160 mi li o na evra u ze mqe EU.

IN STI TU TU ZA ZDRAV STVE NU ZA [TI TU DE CE I OMLA DI NE VOJ VO DI NE

Donirana nova oprema Pred stav ni ci Fon da B92 po se ti li su ju ~e In sti tut za zdrav stve nu za {ti tu de ce i omla di ne Voj vo di ne i tom pri li kom is po ru ~i li no vi neo na tal ni ven ti la tor ko ji je za po tre be ove usta no ve do ni ra la kom pa ni ja Glen co re In ter na ti o nal AG. Is po ru ~e ni ure |aj, ko ji se jo{ na zi va i „ve {ta~ ka plu }a”, tre }i je od ukup no ~e ti ri neo na tal na ven ti la to ra ko li ko je na ba vqe no od do na ci je ove {vaj car ske kom pa ni je. Pre ma ste pe nu pri o ri te ta, no vi ure |aj je sta vqen u funk ci ju na hi rur -

{koj in ten ziv noj je di ni ci ovog in sti tu ta. U ime do na to ra, no vi neo na tal ni ven ti la tor je sve ~a no pre dao pred sed nik UO Fon da B92 Ve ran Ma ti} ko ji je is ta kao da ovoj usta no vi od iz u zet nog zna ~a ja za na{ zdrav stve ni si stem ne do sta je jo{ ve li ka ko li ~i na opre me. - In sti tu tu za zdrav stve nu za {ti tu de ce i omla di ne Voj vo di ne po red osta le opre me ne do sta ju i sto za re a ni ma ciu, mo ni to ri za pra }e nje vi tal nih funk ci ja, jo{ ne ko li ko neo na tal nih

ven ti la to ra, ure |aj za in ha la tor nu pri me nu, in fu zi o ne i {pric pum pe, aspi ra to ri, puls ni ok si me tri, lam pe za fo to te ra pi ju, EKG i EEG apa ra ti - re kao je Ma ti}. Di rek tor In sti tu ta za zdrav stve nu za {ti tu de ce i omla di ne Voj vo di ne, prof. dr Slo bo dan Gre bel din ger, za hva lio se Fon du B92, kom pa ni ji Glen co re In ter na ti o nal AG i svim bor ci ma za be be na ulo `e nim na po ri ma i po `e leo im pu no sre }e i uspe ha u bu du }im ak tiv no sti ma. J. Bar bu zan

Dan primirja uz amblem s Natalijinom ramondom Za ko nom o dr àv nim i dru gim pra zni ci ma u Re pu bli ci Sr bi ji uvr {ten je i 11. no vem bar kao Dan pri mir ja u Pr vom svet skom ra tu, ko ji, ka ko je sa op {te no iz ka bi ne ta pred sed ni ka Re pu bli ke, tre ba obe le à va ti na vi dqiv i upe ~a tqiv na ~in, a jed na od mo gu} no sti je no {e we am ble ma sa cve tom Na ta li ji na ra mon da. - Re pu bli ka Sr bi ja mo gla bi da za po~ ne obi ~aj no {e wa cve ta u ne de qi ko ja pret ho di Da nu pri mir ja. U tim da ni ma, a na osno vu pre po ru ke Vla de, dr àv ni funk ci o ne ri i za po sle ni u dr àv noj upra vi, u~e ni ci, stu den ti, spor ti sti, kao i jav ne i me dij ske li~ no sti, mo gli bi da na re ve ri -

ma i dru gim pri klad nim me sti ma, no se od go va ra ju }i sim bol - na vo di se u sa op {te wu. Na ta li ji na ra mon da je biq ka ko ja ra ste u Sr bi ji, uglav nom na is to ku, i na pla ni ni Ni xe, ~i ji je naj vi {i vrh Kaj mak ~a lan. We na sim bo li ka je vi {e stru ka, ka ko zbog sta ni {ta, ta ko i zbog ime na – cvet na zvan po kra qi ci Na ta li ji Obre no vi}. Cvet Na ta li ji na ra mon da je po znat i kao cvet fe niks, ko ji se, i ka da se pot pu no osu {i, ako se za li je, mo è oì ve ti, {to uka zu je na vas krs srp ske dr à ve iz pe pe la po sle Pr vog svet skog ra ta, ka è se u sa op {te wu ka bi ne ta pred sed ni ka Sr bi je.

VESTI Vakcinacija protiv gripa slede}e nedeqe

Igwatovi}: Unapre|ivati qudska prava

Sle de }e sed mi ce po ~e }e vak ci na ci ja pro tiv se zon skog gri pa. Za ovu se zo nu na ba vqe no je 297.159 do za vak ci na ko je su uve ze ne iz Fran cu ske, pro iz vo |a ~a Sa no fi Pa ster. Vak ci ne }e do mo vi ma zdra vqa di stri bu i ra ti in sti tu ti za jav no zdra vqe. Ka ko je re kla mi ni star ka zdra vqa dr Sla vi ca \u ki} De ja no vi}, ko plet na ko li ~i na vak ci na je uve ze na jer ni ove go di ne In sti tut za vi ru so lo gi ju, vak ci ne i se ru me „Tor lak” ne ma sop stve nu pro iz vod wu. Ona je na ja vi la da bi do ma }u vak ci nu pro tiv gri pa mo gli da ima mo 2014. go di ne, a pri prem ne rad we za po ~e tak we ne pro iz vod we tre ba le bi da bu du go to ve sle de }e go di ne. J. B.

Di rek tor Kan ce la ri je za qud ska i ma win ska pra va Vla de Sr bi je Du {an Ig wa to vi} iz ja vio je da je u Sr bi ji po stig nut od re |e ni ni vo to le ran ci je i po {to va wa qud skih pra va, ali da se jo{ mo ra ra di ti na wi ho vom una pre |e wu. On sma tra da ono {to se de si lo u vre me fa {i zma ni je ne {to {to ne mo `e da se po no vi, i do da je da i u Sr bi ji po sto je od re |e ni pro ble mi i od re |e ne gru pe ko je pro pa gi ra ju ide o lo gi ju fa {i zma. Di rek tor Kan ce la ri ja za qud ska pra va je na veo da je za vr {en na crt Stra te gi je pro tiv dis kri mi na ci je i da je ovaj do ku ment na jav noj ras pra vi, a da se o~e ku je da }e na red ne go di ne bi ti i usvo jen: - Ide ja je da Vla da 2013. go di ne usvo ji an ti di skri mi na ci o nu stra te gi ju, ko ja bi tre ba lo da do ve de do to ga da u ne ko do gled no vre me, do 2018. go di ne, uspe mo da sma wi mo ni vo ne to le ran ci je i dis kri mi na ci je u dru {tvu„.

Stipendije za najtalentovanije Kon kurs Fon da za mla de ta len te za sti pen di ra we do 1000 naj bo qih stu de na ta u Re pu bli ci Sr bi ji is ti ~e da nas. Stu den ti Fond ko ri ste za stru~ no usa vr {a va we, stu dij ska pu to va wa, ku po vi nu no vih kwi ga ili in stru me na ta. In te re so va we je iz go di ne u go di nu sve ve }e, pa su i kri te ri ju mi stro `i. Da bi se iz be gli slu ~a je vi po put pro {lo go di {weg - ka da je Ste fan Vlaj ko vi} do veo u za blu du Fond i fa kul tet u ino stran stvu ko ji je upi sao, po o {tre na je kon tro la kan di da ta. Ta ko ove go di ne pri ja ve kon tro li {u ~la no vi rad ne gru pe, ~la no vi stru~ ne ko mi si je, a ko na~ nu od lu ku o pri ja va ma kan di da ta do no se ~la no vi Fon da. Ta ko |e, Fond za mla de ta len te ima i ri go ro znu kon ro lu kan di da ta ko ji do bi ju sti pen di ju. Sa fa kul te ti ma i uni ver zi te ti ma se pro ve ra va ste pen uspe {no sti kan di da ta, od no sno da li kan di da ti u ro ku za vr {a va ju sve svo je ugo vor ne oba ve ze.

Pristupa~nost i za osobe s invaliditetom Za {tit nik gra |a na je upo zo rio da u lo kal nim sa mo u pra va ma ve }i na jav nih obje ka ta i po vr {i na, a ti me i uslu ga, ni je do stup na oso ba ma sa raz li ~i tim vi do vi ma in va li di te ta. U sa op {te wu na vo di da je mi ni star stvo gra |e vi nar stva i ur ba ni zma ure di lo na ~in ka ko pla ni ra ti i spro vo di ti iz grad wu obje ka ta i jav nih po vr {i na, da bi bi li do stup ni i gra |a ni ma sa in va li di te tom, ali se ve }i na in ve sti to ra to ga ne pri dr `a va i one mo gu }a va wi ho vo ukqu ~i va we u lo kal nu za jed ni cu.

crna hronika

dnevnik

NE SRE ]A U SR BO BRA NU

Po gi nuo bi ci kli sta Ju ~e oko 7.45 ~a so va, u Sr bo bra nu, na li cu me sta po gi nuo je Sve to zar ]o ri} (1938) iz tog gra da, sa op {ti la je Po li cij ska upra va u No vom Sa du. Do sa o bra }aj ne ne sre }e je, po no vo di ma, do {lo ta ko {to je I{tvan F. (1943) iz Sr bo bra na, usled ne u stu pa wa pr -

ven stva pro la za, uda rio svo jim trak to rom ]o ri }a, ko ji je vo zio bi cikl. Pro tiv I{tva na F. pod ne ta je kri vi~ na pri ja va u re dov nom po stup ku zbog iz vr {e nog te {kog de la pro tiv bez bed no sti jav nog sa o bra }a ja. M. V.

PRI TVOR MLA DI ]U IZ SRP SKE CR WE

Krao po ku }a ma? Zbog sum we da je po ~i nio kri vi~ na de la te {ke kra |e i te {ke kra |e u po ku {a ju, pri pad ni ci Po li cij ske upra ve u Zre wa ni nu, Po li cij ske sta ni ce u No voj Cr wi, li {i li su slo bo de I. B. (19) iz Srp ske Cr we. Po do zre va se da je I. B. od av gu sta do no vem bra ove go di ne is ko ri stio od su stvo vla sni ka i pro va lio u jed nu ku }u u Srp skoj Cr wi, oda kle je od neo vi {e elek tri~ nih ure |a ja, ve }u ko li ~i nu na ki ta, kao i ko zme ti ku i par fe me, pri -

ba viv {i pri tom imo vin sku ko rist od oko 236.000 di na ra. Pret po sta vqa se ta ko |e da je osum wi ~e ni u no }i iz me |u 28. i 29. ok to bra pro va lio u jo{ jed nu ku }u u Srp skoj Cr wi, gde je iz vr {io pre me ta ~i nu. Po {to ni je na {ao no vac i pred me te od ve }e vred no sti, uzeo je na kit – bi `u te ri ju i gar de ro bu vred ne oko 5.000 di na ra. Osum wi ~e ni je uz kri vi~ nu pri ja vu spro ve den is tra `nom su di ji Osnov nog su da u Ki kin di ko ji mu je od re dio pri tvor u tra ja wu do 30 da na. @. B.

KOD @E LE ZNI^ KOG MO STA U KU PU SI NI

Ukra de no 50 me ta ra pru ge

M. J. iz Apa ti na se te re ti da je pre ne de qu da na ukrao 50 me ta ra {i na s pru ge kod `e le zni~ kog mo sta pre ma Ku pu si ni. Osum wi ~e ni je {i ne ise kao na sit ne ko ma de i pro dao u sta ro gvo `|e. Po l i c i j a ga je iden t i f i ko v a l a na k on ne k o l i k o da n a

i pro t iv we g a pod n e l a pri j a vu. Ina ~ e, kra | a {i n a ni j e neo bi~ n a po j a v a u Apa t i n u. Pre ne k o l i k o me s e c i je, u de l u tzv. ma l e sta n i c e ukra d e n o ~ak oko 150 me t a r a {i n a, ko j e su ta k o | e za v r { i l e kao se k un dar n e si r o v i n e. J. P.

SPRE ^EN [VERC NA PRE LA ZU HOR GO[

Ot kri ve na nu mi zma ti~ ka ko lek ci ja Ca ri ni ci su na gra ni~ nom pre l a z u Hor g o{ pre k ju ~ e spre ~i li po ku {aj kri jum ~a re wa ve li ke nu mi zma ti~ ke ko lek ci je od pre ko 600 raz li ~i tih pred me ta, me |u ko ji ma su ko va ni ce, pa pir ni no vac, sta re po {tan ske mar ke i sli~ no, sa op {ti la je ju ~e Upra va ca ri na.

li~ ni pr tqag. De taq nom kon tro lom, ko ja je spro ve de na u sa rad wi s Gra ni~ nom po li ci jom, pro na |e na je ve li ka nu mi zma ti~ ka ko lek ci ja. Ro ba je bi la u pr tqa `ni ku, u tor bi ci sa ser vi snom kwi gom i na pred wem se di {tu is pod li~ nih stva ri, a u unu tra {wem xe pu jak ne put ni ka ot -

kri ven je i al bum za ko va ni no vac s 54 sta re ko va ni ce ra znih va lu ta. Vo za~, pa so{ i ro ba (136 sta r ih pa p ir n ih nov ~ a n i c a, 321 sta ra ko va ni ca ra znih va lu t a, 163 sta r e po { tan s ke mar ke, 16 ju bi lar nih ko va ni ca zlat ne i sre br ne bo je) pre da ti su po li ci ji ra di vo |e wa kri vi~ nog po stup ka. Zbog spe ci fi~ no sti ro be vred nost ni je mo gu }e utvr di ti bez pro ce ne ve {ta ka, do da je se u sa op {te wu Ca ri ne. M. B.

NA KON SA SLU [A WA U SPE CI JAL NOM SU DU

Pri tvor uhap {e ni ma u afe ri „Ju go re me di ja” – Su di ja za pret hod ni po stu pak od re dio je pri tvor do 30 da na biv {em ge ne ral nom di rek to ru „Ju go re me di je” Jo vi ci Ste fa no vi }u Ni ni ju, biv {em di rek to ru te fa bri ke Zlat ku M. i di rek tor ki pred u ze }a „Ni ni” Ol gi A. – re kao je za RTS tu ì lac za or ga ni zo va ni kri mi nal Miq ko Ra di sa vqe vi}. Na pred log Tu ì la {tva za or ga ni zo va ni kri mi nal, pri tvor Jo vi ci Ste fa no vi }u Ni ni ju je od re |en zbog opa sno sti od bek stva, uti ca ja na sve do ke i po na vqa wa kri vi~ nog de la. Pri tvor Zlat ku M. i Ol gi A. od re |en je zbog opa sno sti uti ca ja na sve do ke. Oni se sum wi ~e da su zlo u po tre bom slu `be nog po lo à ja na

{te tu „Ju go re me di je” Jo vi ci Ste fa no vi }u pri ba vi li ko rist

od oko se dam i po mi li o na evra. Svi su pre kju ~e uhap {e ni.

Jo vi ca Ste fa no vi} Ni ni, vla snik pred u ze }a „Ja ka 80” u Ma ke do ni ji, pre ko fir me „MDNi ni” u Ni {u 2002. go di ne na jav noj auk ci ji od Agen ci je za pri va ti za ci ju ku pio je 42 od sto ak ci ja zre wa nin ske fa bri ke iz dr `av nog port fe qa. Ste fa no vi} je po znat i iz afe re o pri va ti za ci ji „Sr bo le ka” 2005. go di ne. Zbog sum we da je o{te tio tu far ma ce ut sku kom pa ni ju za vi {e od pet mi li o na evra, uhap {en je 2010. go di ne, ali ubr zo pu {ten. Pri va ti za ci ja „Ju go re me di je” i „Sr bo le ka” spa da ju u spor ne 24 pri va ti za ci je ko ji ma se po sled wih me se ci ba ve no vo o form qe ne rad ne gru pe Upra ve kri mi na li sti~ ke po li ci je.

PRA VO SNA @NOM PRE SU DOM APE LA CI O NOG SU DA U BE O GRA DU

Dar ku Er ce gu traj no od u ze ta ku }a Dar ku Er ce gu, ko ji je pra vo sna `no osu |en na 12 go di na za tvo ra zbog tr go vi ne dro gom, pra vo sna `nom od lu kom Ape la ci o nog su da u Be o gra du traj no je od u ze ta ku }a na Zve zda ri po vr {i ne ne {to vi {e od 104 kva drat na me tra, vred na oko 100.000 evra, ob ja vqe no je na saj tu tog su da. Na kon {to je ta ku }a pri vre me no od u ze ta Er ce gu, u ok to bru 2009. po ve re na je na ko ri {}e we Cen tru za so ci jal ni rad op {ti ne Zve zda ra do okon ~a wa po stup ka za traj no od u zi ma we. Sa da osta je da se vi di da li }e ugo vor iz me |u Mi ni star stva i op {ti ne bi ti pro du `en. Er ceg je, u me |u vre me nu, pra vo sna `no osu |en na za tvor sku ka znu zbog tr go vi ne dro gom, a Spe ci jal ni sud u Be o gra du je 9. ju la do neo re {e we da mu se traj no odu zme ku }a po {to ni je us peo da u~i ni ve ro vat nim da je do nov ca za ku po vi nu ku }e do {ao na le ga lan na ~in. Tu od lu ku je po tvr dio Ape la ci o ni sud. Ustu pa we Er ce go ve ku }e iz nad le `no sti Di rek ci je za upra -

Darko Erceg

vqa we od u ze tom imo vi nom Mi ni star stva prav de op {ti ni Zve zda ra bi lo je pr vo ustu pa we pri vre me no od u ze te ne po kret no sti ne koj dr `av noj in sti tu ci ji po Za ko nu o od u zi ma wu imo vi ne pro is te kle iz kri vi~ nog de la, ko ji se pri me wu je od 1. mar ta 2009. go di ne. Er ceg, od 1991. go di ne, ka da je iz be gao iz Hr vat ske, ne ma evi -

OSUM WI ^E NA DE VOJ KA IZ BA^ KE TO PO LE

Li si ce zbog ma ri hu a ne Su bo ti~ ka po li ci ja od re di la je me ru za dr `va wa od 48 sa ti T. B. (31) iz Ba~ ke To po le zbog osno va ne sum we da je iz vr {i la kri vi~ no de lo neo vla {}e ne pro iz vod we i sta vqa wa u pro met opoj nih dro ga. Osno va no se sum wa da je T. B. u pro te kloj go di ni su {i la ma ri hu a nu u svo joj ku }i, pa ko va la

je i pro da va la. Po li ci ja je u pre tre su ku }e T. B. pro na {la 1.075,8 gra ma ma ri hu a ne, na ve de no je u sa op {te wu PU Su bo ti ca. Ona }e, uz od go va ra ju }u kri vi~ nu pri ja vu, bi ti pri ve de na is tra `nom su di ji Vi {eg su da u Su bo ti ci, sa op {ti la je po li ci ja. (Ta njug)

OD LU KA HA [KOG TRI BU NA LA

Kra ji {nik tre }i put od bi jen

Ko lek ci ja je ot kri ve na na ula zu u Re pu bli ku Sr bi ju u auto mo bi lu ko ji se na {ao u tra ci na me we noj za do la zak put ni ka ko ji ne ma ju ni {ta da pri ja ve ca rin skoj kon tro li. Po me nu tim vo zi lom, mar ke ‘’dajm ler kraj sler’’, ne ma~ kih re g i s tar s kih ozna k a, upra vqao je ka nad ski dr `qa nin ma |ar ske na ci o nal no sti ko ji je pu to vao sam na re la ci ji Ne ma~ ka–Sr bi ja. Na pi ta we ca ri ni ka da li ima ne {to da pri ja vi ca rin skoj kon tro li, od go vo rio je da ima sa mo

subota10.novembar2012.

Ha {ki tri bu nal ju ~e je od bio zah tev za pre vre me no oslo ba |a we Mom ~i la Kra ji {ni ka, ko ji je osu |en na 20 go di na za tvo ra zbog zlo ~i na po ~i we nih na pod ru~ ju BiH 1992. go di ne, {to je tre }i put da se ta kav we gov zah tev od ba cu je. U od lu ci iz Ha ga se na vo di da su osu |e ni ci uglav nom do sa da pu {ta ni na pre vre me nu slo bo du tek na kon od slu è wa dve tre }i ne ka zne, {to bi u Kra ji {ni ko vom slu ~a ju bi lo u av gu stu 2013, na ve la je Bal kan ska re gi o nal na is tra ì va~ ka mre à (BIRN) na svom veb-saj tu. Biv {i pred sed nik skup {ti ne Re pu bli ke Srp ske do sa da je u za tvo ru pro veo 12 go di na, bu du }i da mu se ra ~u na vre me ko je je pro veo u pri tvo ru od apri la 2000. go di ne, ka da je uhap {en i iz ru ~en Ha gu. – Sma tram da Kra ji {nik ne bi tre ba lo da bu de pu {ten u ovom tre nut ku. Iako po sto je do ka zi da je re ha bi li to van i da je mo gu} nost da po ~i ni no vi

zlo ~in ma la, on je osu |en za ve o ma te {ke zlo ~i ne, me |u ko ji ma je kam pa wa pro te ri va wa ne srp skog sta nov ni {tva u BiH – iz ja vio je, obra zla ù }i od lu ku, pred sed nik Ha {kog tri bu na la Te o dor Me ron. Kra ji {nik (66) je u mar tu 2009. pro gla {en od go vor nim za de por ta ci je i pri sil no pre me {ta we bo {wa~ kog i hr vat skog sta nov ni {tva u vi {e op {ti na u BiH. Iste go di ne iz Ha ga je pre ba ~en u Bri ta ni ju na iz dr à va we ka zne, a ta ze mqa je u iz ve {ta j u do s ta vqe n om Ha g u na ve la da je Kra ji {ni ko vo po na {a we u za tvo ru „za sva ku po hva lu” i da je po ka zao da je spre man da bu de pre vre me n o oslo bo |en. Kra ji {nik je ve} tra ìo da bu de pu {ten na slo bo du 2010. i 2011. go di ne, ka da je, u skla du s bri tan s kim za k o n i ma, imao pra vo na to jer je od slu ìo po lo vi nu ka zne, ali je od bi jen od lu kom Ha {kog su da. (Ta njug)

Oduzeta ku}a pripala beogradskoj op{tini Zvezdara

den ti ra nih za kon skih pri ho da, ni ti je pla }ao po rez na do ho dak. On je 17. mar ta 2007. go di ne uhap {en u spor noj ku }i u ko joj je po li ci ja pro na {la go to vo 27 ki lo gra ma he ro i na, oko dva ki lo gra ma ko ka i na, kao i ve }u ko li ~i nu pa ra ce ta mo la i ko fe i na, sme se ko ja je ko ri {}e na za raz bla `i va we he ro i na. Vred nost za ple we nih nar ko ti ka na nar ko tr `i {tu ve }a

je od mi lion evra, a dro ga, ko ja je, po tvrd wa ma Tu `i la {tva, do ne ta iz No vog Pa za ra, bi la je na me we na za tran sport i pro da ju u ze mqa ma Za pad ne Evro pe. Po li ci ja je od Er ce ga od u ze la i tri vo zi la – „be-em-ve, „mer ce des” i „audi”, a u jed nom od wih pro na |e no je ne ko li ko ki lo gra ma he ro i na. (Ta njug)

ZA VR [E NO SU \E WE JED NOM OD VO \A NA VI JA ^A „CR VE NE ZVE ZDE”

Pre su da Bog da no vu 13. no vem bra Pre su da jed nom od vo |a na vi Pred stav ni ca ko mi si je ve ja ~ a „Cr v e n e zve z de„ Iva n u {ta ka na gla si la je da je pri li Bog da no vu zbog op tu `bi za na - kom da va wa mi {qe wa ko mi si ja pad na po li ci ju i u~e stvo va we oba vi la ne po sre dan psi hi ja u ma sov noj tu ~i uo~i ko {ar ka - trij ski pre gled i psi ho lo {ko {ke utak mi ce „Par ti zan„ – „Cr ve na zve zda„ 2006. go di ne bi }e iz re ~e na 13. no vem bra u Pr vom osnov nom su du u Be o gra du, po {to je ju ~e za vr {e no po no vqe no su |e we. Pr vo bit no je sud na ju ~e ra {wem ro ~i {tu za ka zao pre su du za 15. no vem bar, ali je od mah na kon to ga iz teh ni~ kih raz lo ga iz ri ca we pre su de za ka zao za 13. no vem bar u 13 ~a so va. Sud je od lu ku do neo na kon ju ~e ra {weg po no vqe nog su |e wa ko je je usle di lo po {to je po ~et kom ok to bra Ape la ci o ni sud u Be o gra du uki nuo pre su du ko jom Ivan Bogdanov (arhivski snimak) je bio osu |en na dve go di ne za - is pi ti va we, za kqu ~iv {i da je tvo ra i na lo ìo da mu se po no vo po sto ja la tra u ma gla ve i tra u ma su di. mo zga, {to je uslo vi lo kom pro Ob ja vqi va wu da tu ma pre su de mi to va no sta we sve sti, a op tu pret ho di la je za vr {na re~ Tu - è ni Bog da nov ni je bio spo so ì la {tva i od bra ne ko ji su ban za kri ti~ ko ra su |i va we. osta li pri onoj u pr vo bit nom Mi {qe we, ko je je iz ne la Gor po stup ku od 7. fe bru a ra 2012. da na Mi {i}-Pav kov, sla è se s go di ne. Tu ì la {tvo sma tra da pr vo bit nim na la zom ve {ta ka ima me sta pro du è wu pri tvo ra, ka da je re~ o po vre da ma ko je je dok od bra na tra ì oslo ba |a ju }u Bog da nov za do bio, ali se ne sla pre su du i uki da we pri tvo ra. è u po gle du ste pe na ura ~un qi Pri svom ra ni jem is ka zu vo sti i upra vqa wa po stup ci ma. ostao je i op tu è ni Bog da nov, a Ka ko je na ve la, we gov kon takt s po no vqe no su |e we obe le ì lo je re a li te tom ni je bio uki nut, ali iz la ga we sud skog ve {ta ka Gor - je bio gru bo na ru {en. da ne Mi {i}-Pav kov. (Ta njug)

SPORT

subota10.novembar2012.

SVET SKO PR VEN STVO U FUT SA LU NA TAJ LAN DU

Ar gen tin ci na cr ti Sr bi ja - ê {ka 2:2 (1:0) BAN GKOK: Dvo ra na: Ni mi bu tr, gle da la ca: 1.370, su di je: Gu ti e rez Lum bre ras ([pa ni ja) i [a ba nov (Ru si ja), strel ci: Ko ci} u 6. i Bo jo vi} u 36 mi nu tu za Sr bi ju, Se i dler u 33. i Pa vi }e vi} u 36. (auto gol) mi nu tu. Go mi la we pre kr {a ja: Sr bi ja 2 (0-2), ê {ka 3 (1-2). SRBIJA: Ak sen ti je vi}, Pa vi }e vi}, Pr {i}. La zi}, Boj ko vi}, Ra ki}, Mi lo sa vac, î zmar, Ja wi}, Ko ci}, \or |e vi}, Raj ~e vi}, @i va no vi}, An to ni}. Ê[KA: Ger ~ak, Ku pak, Re {e tar, Fric, Be lej, Zdan ski, Ku del ka, Slo va ~ek, Ko va~, No vot ni, Ko pec ki, Se i dler, Sla ma, Ja nov ski. Fut sal re pre zen ta ci ja Sr bi je i re mi jem sa ê si ma obez be di la je pr vo me sto u gru pi E na

Gru pa E Pr vo ko lo: ê {ka - Ku vajt 3:2 (1:0), Sr bi ja - Egi pat 3:1 (0:0). Dru go ko lo: Ku vajt Sr bi ja 2:7 (0:3), Egi pat - ê {ka 7:2 (2:0). Tre }e ko lo: Sr bi ja - ê {ka 2:2 (1:0), Ku vajt - Egi pat 4:1 (4:1). 1. Sr bi ja 2. ê {ka 3. Egi pat 4. Ku vajt

3 3 3 3

2 1 1 1

1 1 0 0

0 12:5 1 7:11 2 9:9 2 8:11

7 4 3 3

Svet skom pr ven stvu na Taj lan du i pla si ra la se u osmi nu fi na la. ^e si ma je bio neo p ho dan bod za pro la zak u dru gu run du tak mi ~e wa i do we ga su do {li u za vr {ni ci utak mi ce. U osmi ni fi na la, u po ne de qak (15 ~a so va), Sr bi ji }e na cr tu iza }i Ar gen tin ci, ko ji su u gru pi D za u ze li dru go me sto, iza Ita li je. Na {oj re pre zen ta ci ji je bio do vo qan bod za pr vo me sto i bez

Duel Ma te ja Slo va ~e ka i Mar ka Ko ci }a

ve li kih pro ble ma do we ga je do {la. Uz ma lo vi {e kon cen tra ci je, iza bra ni ci se lek to ra Ace Ko va ~e vi }a su mo gli i do tre }e po be de, ali su pro pu sti li mno go pri li ka. Pri vo| stvu od 1:0. Sr bi ja je u pr vom po lu vre me nu bi la mno go bo qa od ri va la i kon stant no pre ti la, dok su ^e si bi li bez i dej ni. Ra nu pred nost na {em ti mu do neo je Ko ci}, u {e stom mi nu tu. Od tog tre nut ka ^e si su pre u ze li ini ci ja ti vu, ali ni su uspe va li da ugro ze gol si gur nog Ak sen ti je vi }a. Na dru goj stra ni, or lo vi su ima li mno go kon tra na pa da iz ko jih su

mo gli da do ku su re na ~e tog ri va la, ali su, uti sak je, bi li pre vi {e le `er ni. U dru gom po lu vre me nu ^e si su kre nu li agre siv ni je, vi {e su {u ti ra li od na {ih igra ~a, ali bez efek ta. Or lo vi su sjaj no igra li na kon tra na pa de, ali su se ne ko li ko pu ta obru ka li u za vr {ni ci, pro pu stiv {i ne ko li ko zi ce ra ko ji ma su ve ro vat no mo gli da re {e me~. Ka zna je sti gla u 33. mi nu tu, po sle gre {ke Vi da na Bo jo vi }a, usle di la je kon tra tri na dva i se dam mi nu ta pre kra ja me ~a Mi hail Si dler je us peo da iz jed na ~i. Bo jo -

vi} se ubr zo is ku pio za pret hod nu gre {ku po {to je lop ta sti gla do we ga na pet me ta ra od go la ^e {ke, iako je pret hod no sa ma we od me tra ka pi ten Pa vi }e vi} pro pu stio pri li ku da vra ti pred nost. Na we go vu sre }u, Bo jo vi} je bio kon cen tri san. Da Pa vi }e vi }u i de fi ni tiv no ovo ni je bio dan po tvr di lo se u 38. mi nu ta ka da je sme stio lop tu u sop stve nu mre `u za ko na~ nih 2:2. Re mi je na kra ju za do vo qio obe stra ne ko je su pro sla vi le pla sman u no ka ut fa zu tak mi ~e wa. J. G.

dnevnik SPI SAK RE PRE ZEN TA TI VA CA ZA ME^ SA ^I LE OM ZNA ]E SE SU TRA

\or |e vi} za ja ~i na pad

Se lek tor re pre zen ta ci je Sr - no sam ura da io i sa La za rom bi je Si ni {a Mi haj lo vi} su tra Mar ko vi }em i to je uro di lo }e obe lo da ni ti spi sak za pri ja - plo dom. Znam da [}e po vi} ne teq ski su sret s î le om,14.no - pru à ono {to o~e ku jem, pa ako vem bar na sta di o nu AFG Are na se usko ro si tu a ci ja ne pro me ni u Sent Ga le nu. Ovaj me~ sta vi }e u po zi tiv nom sme ru, ne }e ga bi ta~ ku na ne ba{ uspe {nu go di nu, ti na spi sku. a u nerd noj or lo ve, 6.fe bru a ra, Ne u god ni î le an ci do la ze u ~e ka no vi kon trol ni me~(ri val naj ja ~em sa sta vu, a or lo vi ma je jo{ ni je po znat). U mar tu je na sta vak kva li fi ka ci ja za SP i du e li s Hr vat skom i [kot skom. Ne za do vo qan sta tu som u na ci o nal nom ti mu Ne ma wa Ma ti}, ve zi sta Ben fi ke, sa op {tio je se lek to ru da vi {e ne ra ~u na na we go ve uslu ge. - Mi slim da je uvre |en, {to je we gov iz bor. Tre ba lo je da po~ ne utak mi cu u [vaj car skoj, jer me je uve ri da je re {e we u ma ne vru za bu du} nost. Se bi je za tvo rio vra ta re pre zen ta ci je - krat ko je pro ko men ta ri sao Mi haj lo vi}. Al ter na ti va je ve} pro na |e na. - Zvao sam Lu ku Mi li vo je vi }a iz Zve zde, a od no vih fud ba le ra è lim na de lu da vi dim jo{ Ru ka vi nu i Lo mi }a. Ko rek ci ja }e bi ti i u Za slu ìo {an su: Fi lip \or |e vi} na pa du. Ko }e bi ti uz Mar ka [}e po vi }a, Fi lip \or - na kon dva kik sa i sil nih tur bu |e vi} (Nant) ili Ni ko la \ur - len ci ja u eki pi po treb na po be |i} (Hel sing borg)? da. - Pri li ku }e do bi ti \or |e - Po ku {a }e mo da tri jum fu je vi}. Igra mo sa jed nim na pa da - mo, bez ob zi ra na na{ sa stav. ~em a pla ni rao sam da {an su Mo ram da pro ve rim jo{ ne ke pru ìm [}e po vi }u. Ne ka \ur - igra ~e, da vi dim ima li ne kih |i} na sta vi da tre se mre è i si - no vih re {e wa za na red ne tak mi gur no }e do bi ti po ziv u na red - ~ar ske is pi te - is ta kao je Si ni nim ak ci ja ma. Ne ko li ko pu ta {a Mi haj lo vi}. sam raz go va rao sa Mar kom, uka Re pre zen ta tiv ci }e u Sent zao mu na gre {ke, è leo da mu Ga le nu od ra di ti dva tre nin ga. po dig nem sa mo po u zda we. Sli~ Z. Ran ge lov

SPORT

dnevnik

VOJVODINA DANAS DO^EKUJE NOVI PAZAR

Tra `i se me sto za Bo jo vi }a Od i gra li su do sta do bro duel s Ra dom na Ba wi ci, bi li bli `i po be di, ali su na kra ju fud ba le ri Voj vo di ned mo ra li da se za do vo qe sa mo bo dom. Ono {to je, me |u tim, ohra bri lo tre ne ra No vo sa |a na Ne boj {u Vig we vi }a je ste igra u po qu, we go vi u~e ni ci su bi li kon kret ni ji ri val i ima li do mi na ci ju. S dru ge stra ne, ono {to ni je bi lo po uku su {e fa stru ke je ste re a- li za ci ja, od no sno broj igra ~a ko ji su u~e stvo va li u za vr {ni ci na pa da. Pri li ku da po pra ve ono {to ni je va qa lo, ali i da una pre de do bre stva ri, igra ~i Voj vo di ne ima }e da nas na svom sta di o nu u me ~u s No vim Pa za rom. - Uz sav re spekt ko ji ima mo pre ma go sti ma, u ovoj utak mi ci sve }e za vi si ti sa mo od igra ~a Voj vo di ne - ka te go ri ~an je bio Ne boj {a Vig we vi}. - Ciq nam je da po no vi mo do bru pas igru sa Ba wi ce i da po ku {a mo da bu de mo jo{ bo qi. U za vr {ni ci }e mo na sto ja ti da od i gra mo sa vi {e igra ~a i, sa mim tim, da nam re a li za ci ja bu de bo qa. [to se No vog Pa za ra ti ~e, po seb nu pa `wu mo ra }e mo da obra ti mo na wi ho vu igru u ofan ziv nim pre ki di ma. Ipak, ~vr sto ve ru jem u to da }e raz voj do ga |a ja na te re nu za vi si ti sa mo od nas sa mih i da }e mo do brom igrom, na rav no i osva ja wem sva tri bo da, uhva ti ti pri kqu ~ak u bor bi za gor wi deo ta be le i pla sman u Evro pu. Ka da se re~ po ve la o sa sta vu eki pe, Vig we vi} je re kao da je u uto rak kom bi no va ni tim od i -

De jan Me leg iz utak mi ce u utak mi cu sve bo qi

Fo to: www.fkvoj vo di na.rs

grao tre ning utak mi cu s Rad ni~ kim iz No ve Pa zo ve i da je, na osno vu onog {to je u tom su sre tu vi deo, te {ko o~e ki va ti da ne ko od igra ~a ko ji su ta da na stu pi li kon ku ri {e za me~ s No vim Pa za rom. Po tom je do dao: - Tra ì mo me sto za na {eg naj bo qeg strel ca Mi la na Bo jo vi }a, jer je re~ o fud ba le ru ko ji si gur no mo è da po pra vi re a- li za ci ju i za slu ù je me sto u ti mu. Osta li ko ji su igra li u du e- lu s Ra dom su zdra vi i or ni za me~, a ra du ju me rad i at mos fe ra ko ju vi dim na tre nin zi ma. Je di no ne mo gu da ra ~u nam na Mar ka Po le ta no vi }a. Ve ru jem da }e mom ci ko ji is tr ~e na te ren pru ì ti mak si mum ka ko bi smo ob ra do va li na vi ja ~e i osvo ji li ~i tav plen. Sve bo qi, iz u zet no ta len to va ni De jan Me leg iz utak mi ce u utak mi cu oprav da va tre ne ro vo po ve re we i po sta je igra~ od ko jeg sve vi {e za vi si igra eki pe. Pred da na {wu utak mi cu on je re kao: - No vi Pa zar je ~vr sta i or ga ni zo va na eki pa ko ja si gur no u No vi Sad ne }e do }i da se bra ni. Uosta lom, to je pre ne ki dan u me di ji ma iz ja vio i wen tre ner Dra go qub Be kva lac. I ja sam,kao i tre ner, ube |en da }e sve za vi si ti od na {e igre i da }e mo mi bi ti tim ko ji se pi ta na te re nu. Uko li ko sva ki od nas pre u zme svoj deo od go vor no sti, a na dam se da ho }e, do }i }e i re zul tat i mo è mo da se na da mo va `noj po be di. A. Predojevi}

subota10.novembar2012.

JELEN SUPERLIGA – 12. KOLO Danas NO VI SAD: Voj vo di na - No vi Pa zar (13.30) KU LA: Haj duk - BSK (13.30) JA GO DI NA: Ja go di na - Sme de re vo (13.30) U@I CE: Slo bo da Po int - Rad ni~ ki Ni{ (13.30) IVA WI CA: Ja vor - Rad (13.30) Sutra NO VI SAD: Do wi Srem - Spar tak ZV (13.30) BE O GRAD: OFK Be o grad - Cr ve na zve zda (13) BE O GRAD: Par ti zan - Rad ni~ ki 1923 (16) 1. Par ti zan 11 10 0 1 35:7 30 2. Cr ve na zve zda 11 8 1 2 26:15 25 3. Ja go di na 11 7 2 2 12:6 23 4. Rad 11 5 3 3 14:9 18 5. Voj vo di na 11 4 6 1 8:7 18 6. Spar tak ZV 11 5 2 4 16:12 17 7. Slo bo da Po int 11 4 4 3 15:18 16 8. No vi Pa zar 11 3 5 3 15:13 14 9. Do wi Srem 11 4 2 5 10:13 14 10. Ja vor 11 4 1 6 15:11 13 11. Rad ni~ ki (N) 11 3 3 5 13:23 12 12. Rad ni~ ki 1923 11 2 5 4 11:16 11 13. BSK 11 3 1 7 11:28 10 14. OFK Be o grad 11 2 3 6 13:16 9 15. Haj duk 11 1 3 7 8:16 6 16. Sme de re vo 11 0 5 6 5:17 5 U sle de }em ko lu (17. no vem bar) sa sta ju se - NI[: Rad ni~ ki Voj vo di na, SU BO TI CA: Spar tak Zla ti bor vo da - Ja go di na, BOR ^A: BSK - Do wi Srem, BE O GRAD: Rad -Haj duk, NO VI PA ZAR: No vi Pa zar - ja vor, KRA GU JE VAC: Rad ni~ ki 1923 - Slo bo da Po int, BE O GRAD: Cr ve na zve zda - Par ti zan, SME DE RE VO: Sme de re vo - OFK Be o grad.

PARTIZAN NIJE RAZO^ARAO U ME^U S INTEROM

Gre {ke od ve le u po raz

Hra bra igra i mla da la~ ki en tu zi ja zam fud ba le ra Par ti za na u utak mi ci Li ge Evro pe s is ku snim sa sta vom In ter a ni su do ne li `e qe nu i ma kar po taj no o~e ki va nu po be du (1:3).Par ti zan je po ka zao da ima hra brost i sr ce, ali je sa par gre {a ka je oti {ao u po raz, cr no – be li vr ti} ni je bio spo so ban za ne {to vi {e.Do du {e, kod pr vog go la Mi la ne za ku mo va li su oni is ku sni, Ka ma ra i Iva nov ni su se raz u me li pa je Pa la sio po sti gao gol i na go ve stio ka ko }e se utak mi ca za vr {i ti. Pro ba li su cr no – be li u na stav ku ne {to vi {e da u~i ne i us pe li da ko na~ no po stig nu pr vi gol u ovoj

da igra ju fud bal. U toj si tu a ci ji mla |a ni tim po no sno se dr `ao, s tim {to im gol man go sti ju, pre svih, Sa mir Han da no vi} ni je do zvo lio da se ra du ju. Sjaj ni slo ve na~ ki ~u var mre `e ski nuo je bar tri zi ce ra, Pa la sio i Gu a rin su za to na dru goj stra ni bi li si gur ni.U dvo me ~u sa In ter om Be o gra |a ni ni su raz o ~a ra li, ali ni su is ko ri ste svo je pri li ke za po voq ni ji re zul tat. - Po sti gao sam gol ko ji nam ni je do neo ni {ta zna ~aj no, osim ute he. Zbog to ga ni sam ba{ sre }an. U fi ni {u do brih ak ci ja ni smo do bro re a go va li i po raz je bio ne mi no van. Stvo ri li smo pu no pri li ka, ali smo is ko ri -

Mo me nat s be o grad ske utak mi ce Par ti zan–In ter

HAJDUK UGO[]UJE BSK BOR^U

Mi la no vi} {i ri op ti mi zam Fud ba le ri Haj du ka na svom te re nu do ~e ku ju BSK Bor ~u. Ovaj su sret je za Ku qa ne ve o ma bi tan, da se vi di da li su se opo ra vi li od pret hod ne dve {ok utak mi ce ko je su iz gu bi li u na dok na di vre me na i dru go i jo{ va `ni je da osvo je tri bo da i uhva te pri kqu ~ak sa eki pa ma ko je se bo re za op sta nak. Ka kva su o~e ki va wa do ma }i na u su sre tu s Bor ~om? - Ne ma {ta vi {e da pri ~a mo i da o~e ku je mo. Krat ko i ja sno mo ra mo da po be di mo - ka `e {ef stru~ nog {ta ba Mi lan Mi la no vi}. @e qe su jed no, a re a li za ci ja je ne {to sa svim dru go.

Vra }a se u eki pu: Mi lo{ Cvet ko vi}

- Po na vqam: mo ra mo da po be di mo! Mo gu} no sti ima mo jer igra mo do bro, sa mo je pi ta we kon cen tra ci je, ka rak te ra, vo qe, a ma lo i sre }e. Uz ma lo sre }e si gu ran sam da }e mo tri jum fo va ti - op ti mi sta je Mi la no vi}. Raz log vi {e za op ti mi zam je i ~i we ni ca da }e Ku qa ni bi ti ja ~i ne go {to su bi li u Iva wi ci, jer }e se u tim vra ti ti Cvet ko vi} i ]u lum. Ta ko }e Haj duk su sret s Bor ~a ni ma naj ve ro vat ni je po ~e ti u sa sta vu: Bra}, Mi lu ti no vi}, Cvet ko vi}, Bu la to vi}, La li}, ]u lum, Ada mo vi}, Se ku li}, Ve se li no vi}, Ob ro vac i Zo ri ca. \. Bojani}

fa zi tak mi ~e wa. Par ti zan je stvo rio bar pet ide al nih {an si, ali ni je us peo da ih is ko ri sti, kao {to mu se i ra ni je do ga |a lo na evrop skoj sce ni. Oko 20.000 na vi ja ~a na gra di li su svo je qu bim ce za hra bru igru, ali je opet ostao go rak ukus da je mo gao da se sa vla da ve li ki ri val kao {to je In ter. Par ti zan je imao i peh, na go lu ni je imao Stoj ko vi }a, a i ka pi ten Sa {a Ili} po vre dio se u 30. mi nu tu. Mla di gol man Pe tro vi} ni je us peo da pre se ~e lop tu ko ja je pret ho di la pr vom go lu, {to je bio po ~e tak po ra za. Na sre di ni te re na fa li la je si gur na ru ka ka pi te na, ko ji je al fa i ome ga ove eki pe. Par ti zan je iz gu bio, a ni sam ne zna ka ko. Igra ~i su bi li po ti {te ni po sle po ra za, ko ji pre ma mi {qe wu gle da la ca na tri bi na ma i po red ma lih ekra na ni je za slu `io. Tre ner Vla di mir Ver me zo vi} osta vio je igra ~i ma od re {e ne ru ke ka ko }e igra ti. Na rav no, pri pre mao ih je za ovaj me~, ali ih ni je mno go op te re tio tak ti kom, ve} ih je pu stio

sti li sa mo jed nu. @a lim i zbog gre {a ka ko je smo pra vi li, a ko je su uti ca le na ko na ~an is hod ove utak mi ce – re kao je stre lac go la za cr no - be le Ne ma wa To mi}. Sli~ no je re kao i Ste fan [}e po vi}: - Do bro smo po ~e li utak mi cu, dik ti ra li tem po, stvo ri li dve od li~ ne pri li ke, ali je Han da no vi} sjaj no re a go vao, da bi pa li po sle pri mqe nog go la. @a lo mi je {to ni smo ostva ri li bo qi re zul tat u dvo me ~u, jer smo u obe utak mi ce stvo ri li do sta pri li ka. Igra li smo hra bro i mu {ki. Alek san dar La zev ski sma tra da ih In ter ni je nad i grao. - Iz gu bi li smo na isti na ~in kao u Mi la nu. Igra li smo ofan ziv no, stva ra li pril ke i pro ma {i va li ih. Is ku sni pro tiv nik umeo je to da ka zni. Gre {i li smo kod go lo va In ter a {to mi je naj `a li je. Da su nas nad i gra li ne bi mi bi lo ova ko te {ko, ali iz gu bi ti na ovaj na ~in je stvar no za tu gu. Sle di nam opo ra vak i no ve uba ve ze u na {em pr ven stvu – is ta kao je La zev ski. I. Lazarevi}

SPORT

subota10.novembar2012.

dnevnik

JEDINSTVENA AKCIJA FUDBALSKOG SAVEZA OP[TINA KAWI@A–SENTA–ADA

Aka de mi ja za fud bal ske su di je u To to vom Se lu Su dij ska or ga ni za ci ja i ru fud bal ske su di je, da }e se su ci fud bal skih su di ja nov i svo - ske or ga ni za ci je oma so vi ti i ko vod stvo FSO Ka wi à-Sen dij ski ka dar na ovim pro sto ri bu hva tan, jer se pro gram spro - pod mla di ti. ta-Ada, u sa rad wi sa Fud bal ma pod mla di ti. Pre ne ko li ko vo di du ì vre men ski pe riod. - Ima m o ve l i k u è q u da skom aka de mi j om „Wer{ go di na FS Sr bi je i Udru è we - To li ko go di na sam u fud ba - mom ci {to pre sa vla da ju sve I{tvan” u To to vom Se lu kod fud bal skih su di ja su kr ne u li lu, a ni sam vi deo na jed nom me - taj ne de qe wa prav de na fud Ka wi è, or ga ni zo va la je obu ku sa {ko lom fud bal skog su |e wa stu to li ko mla dih za in te re so - bal skim te re ni ma - do da je Sa za fud bal ske su di je ko ju po ha |a u Kla do vu, ali ova kvu {ko lu i va nih da se po sve te po zi vu fud - vi}. pre ko 40 mla dih fud ba le ra, ko ovo li ku ma sov nost i mno go ve bal skog su di je. Dra go mi je da Pred sedn ik su dij ske or ga ni ji su i u~e ni ci sen }an ske Gim }a me sta te {ko mo gu da po stig mla di qu di è le da u~e i na - za c i j e FSO Ka w i ` a-Sen t ana zi je za ta len to va ne u~e ni ke nu. Pri jat no sam iz ne na |en pre du ju i sprem ni smo da ova - Ada Mi lan Pri bi} na gla {a va „Bo qai”, ko ja u To to vom Se lu re kao je Ma ì}. kav vid ospo so bqa va wa po dr - da su pre po zna te mo gu} no sti ima is tu r e n o sport s ko ode q e w e fud bal skog usme re wa. Na spro vo |e wu pro gra ma obu ke bu du }ih su di ja an ga ò va ni su pred sed nik Su dij ske or ga ni za ci je FSO Ka w i ` a - S e n t a - A d a Mi l an Pri b i} iz Ade, pred s ed n ik Ko mi si je za una pre |e we su |e wa Ra di voj Mu {ki w a iz Sen te i biv {i fud bal s ki su di j a i s r e d w o { k o l s k i pro f e s or Aron ôn ka iz Ade. An ga ` u j u se i dru g i stru~ w a c i, pa je gost i pre da va~ bio i na{ naj bo qi su di ja Mi lo rad Ma ì} iz Vr ba sa. - Ide ja za ova - Su sret s na sled ni ci ma: Aron ôn ka, Mi lo rad Ma ì}, Ra di voj Mu {ki wa i Mi lan Pri bi} kav na ~in obu ke su di ja je sjaj na. Bu du }im ko le ga Ge ner la ni se kre tar FS Voj à v a m o. FSV ima do v oq n o ko je pru à aka de mi ja u To to ma sam po ku {ao da pri bli ìm vo di ne Du {an To mi}, ko ji je sa stru~ n og ka d ra, ak t iv n ih i vom Se lu, gde se na gim na zij lik i oba ve ze fud bal skog su di do m a } i n i m a pred s ed n i k om biv {ih fud bal skih su di ja ko ji skom {ko lo va wu na la ze fud je, po ziv ko ji je iz u ze tan, kroz FSO Ka wi à-Sen ta-Ada Pe mla di ma mo gu da po mog nu u te o - bal ski ta len ti iz voj vo |an skih ko ji mo gu da se ukqu ~e i upo trom Bi li }em, pred sed ni kom rat skom i prak ti~ nom ospo so me sta uz ra sta od 14 do 18 go di zna ju mno go no vih pri ja te qa i PFS Su bo ti ca Ne na dom Ni ko bqa va wu - na po me nuo je To mo}. na, a u obu ku su ukqu ~e ni i za usa vr {a va ju se na sport skom li }em i pred sed ni kom Ko mi si Pred sed nik Ko mi si je za una in te re so va ni mla di iz po ti pla nu. Ra do }u se oda zva ti da je za una pre |e we su |e wa FS pre |e we su |e wa FSV i biv {i skih op {ti na. odr ìm i prak ti~ nu pre zen ta Voj vo di ne Zdrav kom Sa vi }em su d ij s ki in t er n a c i o n a l ac - Mla di ko ji su ov de na gim ci ju na te re nu. Na dam se da }e po se tio To to vo Se lo, uka zao je Zdrav ko Sa vi} je is ta kao da se na zij skom {ko lo va wu i u okvi iz ove aka de mi je sta sa ti do bre da je ova kav na ~in ra da na obu - ra du je {to }e se re do vi su dij ru re dov ne na sta ve ima ju kao

MERIDIJANA U VELIKOJ PLANI

Li der na is pi tu

Li der dru go li ga skog ko {ar ka {kog ka ra va na, no vo sad ska Me ri di ja na na mer na je da na sta vi ni sku po be da i po red ~i we ni ce da go stu je na vru }em te re nu u Ve li koj Pla ni, a uz to ima i zdrav stve nih pro ble ma. - Na stu pi }e mo u Pla ni ne ko plent ni,\u ro vi} si gur no ne }e igra ti,dok je kod Da vi dov }a si tu a ci ja ne {to po voq ni ja, bo le stan je ali }e bi ti u sa sta vu.Ovo go sto va we nam je ve li ki is pit,jer po pra vi lu

pro tiv li de ra svi igra ju sa do dat nim mo ti vom,a Ve li ka Pla na je po zna ta kao ve o ma ne zgo dan do ma }in.Igra ju ~vr stu ko {ar ku, pa da ako è lis uspeh mo ra{ da od i gra{ mak si mal no an ga ò va no u od bra ni i si gur no u na pa du.Mi to mo è mo i ja ve ru jem da }e mo pru ì ti do bru par ti ju i po be di ti - na da se tre ner Me ri di ja ne Fi lip So cek. Utak mi ca Ve li ka Pla na Me ri di ja na po ~i we u 17 ~a so va. M. Sv.

pred m et pra v i l a fud b al s ke igre, pa smo to pre po zna li kao do bru pri li ku i od lu ~i li da po nu di mo da sa vla da ju pro grm obu ke za su di je. Obu ku ko ja tra je osam ne de qa po ha |a 42 do 45 mla d ih, {to je im p o z an t an broj, a sa `e qom da se ukqu ~e ja vqa ju se i no vi kan di da ti, pa sma tram da }e mo ova kvim na ~i nom ra da stvo ri ti su dij ski ka -

dar ko ji }e kre nu ti sto pa ma kva li tet nih su di ja sa ovog pod ru~ ja, po put sa ve znih su di ja De ja na Ma sti lo vi }a iz Sen te i Ra de ta Ra du la {kog iz Mo la, ko ji iz ra zno ra znih okol no sti upr kos kva li te tu ni su na pre do va li, ali o ovom pri li kom ne bih o to me da go vo rim. Ra du je da se na { em po z i v u oda z vao na{ naj bo qi su di ja Mi lo rad

Ma ì}, da svo jim u~e {}em pru ì pod strek mla di ma - ka è Pri bi}. Pred sed ni ci PFS Su bo ti ca Ne nad Ni ko li} is ti ~e da ve} sa mo po sto ja we fud bal ske aka de mi je u To to vom Se lu pred sta vqa ogro man do pri nos una pre |e wu fud ba la na ovim pro sto ri ma, jer pred sta vqa do bru ba zu za re gru to va we vr hun skih fud ba le ra, tre ne ra, su d i j a i sport s kih rad ni ka. - O~e ki va wa su da oni ko ji se {ko lu ju u fud bal skoj aka de mi j i ne us p e j u kao vr hun s ki igra ~ i osta n u u fud b a l u kao tre ne ri, ili po sta nu sport ski rad ni ci ili me na xe ri ka è Ni ko li}. Pred sen dik FSO Ka w i ` a-Sen t a-Ada Pe tar Bi li} na gla {a va da ni je u pi ta wu jed no krat na ak ci ja, ne go ak tiv no sti ko je su pred vi |e ne na du è sta ze, da ih za jed ni~ ki re a li zu ju FSO i Aka de mi ja „Wer{ I{tvan”, uz po mo} PFS Su bo ti ca i FS Voj vo di ne, pa i FS Sr bi je. Pred s ed n ik MZ To to vo Se lo i pot pred sed nik Fud b al s ke aka d e m i j e „Wer{ I{tvan” Fe renc Ba ta na po mi we da je po sle dve go di ne ra da, or g a n i z o v a w e obu k e fud b al skih su di ja ko rak ko ji se o~e ki vao, kao lo gi ~an sled ak tiv no sti, te da bi na red ni ko rak tre bao bi ti i ospo so bqa va we za tre ner ski po ziv. Tekst i foto: M. Mitrovi}

DESETKOVANA IN\IJA DOMA]IN BE@ANIJI

Ne ma preda je una pred Fud ba le ri In |i je }e se ne kom plet ni, bez de vet igra ~a ko ji su na stu pa li u mi nu lom pr ven stvu, su pro sta vi ti Be à ni ji, tra di ci o nal no ne u god nim go sti ma, pa je stru~ ni {tab, na ~e lu sa Zo ra nom Go ve da ri com, na ve li kim mu ka ma ka ko da sa sta vi tim. Ipak, ze le no-be li ne }e una pred is ta }i be lu za sta vu. Na pro tiv, igra ~i ko ji is tr ~e na te ren u~i ni }e sve da oprav da ju po ve re we i is ko ri ste {an su ko ja }e im se pru ì ti, pa se uz po mo} ver nih sim pa ti ze ra ipak mo è o~e ki va ti po be da. Uosta lom, bo do vi na do ma }em te re nu su pre ko po treb ni. - Be à ni ja nam je tra di ci o nal no ne u go dan ri val, a na {e me |u sob ne utak mi ce ne iz ve sne

Tre ner In |i je Zo ran Go ve da ri ca

do po sled weg mi nu ta. Zna li smo, isti na, da po be di mo kao go sti, ali i oni na na {em te re nu.

Be }e sva ka ko te {ko sti }i do sva tri bo da, tim pre {to nem ne do sta ju stan dard ni igra -

~i.Ko la rov, Ste van ~e vi} i Avri} zbog po vre da odav no ni su u stro ju, Tom ~i} i @iv ko vi} su upa ri li `u te ka ro ne, Le ma ji} je oti {ao u [vaj car sku, a Du ba ji} i Pe tro vi} ima ju sto ma~ nih pro ble ma. To ma no vi} je po vre |en u Mla de nov cu pa ne znam ko ji sa stav da po {a qem na te ren. Ipak, na dam se po be di! Igra ~i ko je oda be rem }e u~i ni ti sve da oprav da ju po ve re we, ulo `i }e mak si mum tru da i zna wa pa sam za to i op ti mi sta - re kao je tre ner Zo ran Go ve da ri ca. Ve ro vat ni sa stav zel no-be lih: Mi li no vi}, Li va ja, Sa vi}, Ada mo vi}, Du ka nac, Stan ko vi} Ze li}, Kor do lup, Vu ja sin, Di mi trov, Pav ko vi}. D. Vi}enti}

SPORT

dnevnik

subota10.novembar2012.

NENAD BOROV^ANIN, DR@AVNI SEKRETAR ZA OMLADINU

Sport naj mo} ni je oru` je pro tiv uli ce Mi ni star stvo omla di ne i spor ta, u sa rad wi sa lo kal nim kan ce la ri ja ma za mla de, {i rom Sr bi je re a li zu je pro je kat „Mla di su ak ci ja”, u ci qu pro mo ci je spor ta kao zdra vog na ~i na ì vo ta. Ta kvoj ak ci ji u Uì cu pri su stvo vao je dr àv ni se kre tar Mi ni str stva spor ta i omla di ne Ne nad Bo rov ~a nin. - Sport je naj mo} ni je oru` je pro tiv uli ce. Mla di ma ni je me sto na uli ci, ve} u sport skim sa la ma i te re ni ma, gde }e pre ko

spor ta na u ~i ti da se do ci qe va sti è po {te nim ra dom i u fer bor bi - po ru ~io je mla di ma Uì ca Bo rov ~a nin. On je pri su stvo vao jav nom tre nin gu na Grad skom tr gu u Uì cu, a pri re |en mu je i pri jem kod gra do na ~el ni ka Sa {e Mi lo {e vi }a. Po sle raz go vo ra s gra do na ~el ni kom, Bo rov ~a nin je iz ja vio da je za da tak lo kal nih

sa mo u pra va da pro na |u na ~in da sport u~i ne do stup nim sva kom de te tu, ko je mo ra ima ti jed na ke {an se sa osta li ma. - ^la na ri ne ko je ro di te qi mo ra ju da pla }a ju u lo kal nim klu bo vi ma ~e sto su osnov na pre pre ka da se wi ho ve de te ba vi spor tom.Tu je pre sud na ulo ga lo kal ne sa mo u pra ve, ko ja mo ra na }i na ~in da oni naj si ro ma {ni ji bu du oslo bo |e ni pla }a wa ~la na ri na u sport skim klu bo vi ma, ka ko bi sport u pra vom smi -

slu bio do stu pan svi ma - po ru ~io je Bo rov ~a nin. On je na ja vio i da }e od ja nu a ra Mi ni star stvo za sport i omla di nu ras pi sa ti kon kurs za in fra struk tur ne pro jek te u spor tu, ko jim }e bi ti de fi ni sa ni uslo vi pod ko ji ma }e sve lo kal ne sa mo u pra ve mo }i da kon ku ri {u za po mo} u re a li za ci ji svo jih pro je ka ta.

ZBOG NEREDA U PARIZU

^e ti ri me se ca za tvo ra za hr vat ske na vi ja ~e Sud u Pa ri zu osu dio je na ~e ti ri me se ca za tvo ra tro ji cu hr vat skih na vi ja ~a, ko ji su dan pred me~ Li ge {am pi o na iz me |u PS@ i Di na ma iza zva li ne re de na uli ca ma f r a n c u s k e pre sto ni ce. Kod na vi ja ~a, ki ji su u~e stvo va li u ne re di ma u cen tru Pa ri za, pri li kom hap {e wa pro na |e ni su ko ma di oru` ja. Sud je iz re kao i nov Neredi na ulicama Pariza ~a nu ka znu u ra spo nu od 800 do 1.000 evra tro ji ci na vi ja ~a. Sud je is ta kao da su hrvatski navija~i stigli u francusku prestonicu s jedinim ciqem - da izazovu nerede.

Mijailo Marseni}, Aleksandar Brkovi} (Partizan), Darko Jevti} i Vuka{in Stojanovi} (Vojvodina)

SUTRA SE IGRA SUPERLIGA[KI DERBI PARTIZAN–VOJVODINA

Za pre sti` i je se wu ti tu lu Uo~i su tra {weg ru ko met nog der bi ja iz me |u Par ti za na i Voj vo di ne upri li ~e na je za jed ni~ ka kon fe ren ci ja za me di je, na ko joj su u ime do ma }i na pri su stvo va li tre ner cr no - be lih Alek san dar Br ko vi} i Mi ja i lo Mar se ni} a is pred cr ve no - be lih sport ski di rek tor Dar ko Jev ti} i Vu ka {in Sto ja no vi}. Na kon dvo ne de qen pa u ze zbog oba ve za se ni or ske re pre zen ta ci je Sr bi je u kva li fi ka ci ja ma za Evrop sko pr ven stvo 2014. go di ne u Dan skoj, su per li ga {ki ka ra van se na sta vqa utak mi ca ma 8.ko la, ko je }e obe le `i ti su dar sport skih pri ja te qa i qu tih ri va la. Raz li ka na ta be li je je dan bod u ko rist do ma }i na, a pre ma iz ja va -

ma ak te ra, der bi go to vo si gur no }e da ti od go vor na pi ta we ko ja od ove dve eki pe }e se oki ti ti ti tu lu om je se weg pr va ka. Tre ner ak tu el nog pr va ka i u~e sni ka Li ge {am pi o na Par ti za na Alek san dar Br ko vi} re kao je da je su sret sa Voj vo di nom jed na od naj va `ni ja utak mi ca za we gov tim u pr vom de lu se zo ne. - Ove dve eki pe su se iz dvo ji le jo{ pre po ~et ka se zo ne i to {to smo mi je dan bod is pred No vo sa |a na ne zna ~i ni {ta. U ova kvim utak mi ca ma to ni je bit no. Za svoj tim ga ran tu jem da }e na stu pi ti bor be no, upra vo ona ko ka ko igra mo to kom ce le se zo ne. Svi smo zdra vi, sprem ni i `eq no o~e ku je mo utak mi cu - ka zao je mla di stru~ wak na klu pi Par ti za na.

Sport ski di rek tor Voj vo di ne Dar ko Jev ti} is ta kao je da su cr no - be li fa vo rit, ali da se we go va eki pa ne }e pre da ti bez bor be. - Sa sta ju se dve kva li tet ne eki pe, a to je pred u slov za do bru utak mi cu. Par ti zan je ste fa vo rit, ali se ne pla {i mo to ga. Na pro tiv, ta ~i we ni ca mo `e da po slu `i sa mo kao mo tiv - re kao Jev ti}. Da ve li ko ne str pqe we vla da me |u igra ~i ma u oba ta bo ra po tvr di li su i pi vot Par ti za na Mi ja i lo Mar se ni} i le vo kri lo Voj vo di ne Vu ka {in Sto ja no vi}. - O~e ku je nas va `na utak mi ca. Ima li smo do voq no vre me na da se pri pre mi mo ka ko bi smo od i gra li svo ju igru i po be di li - ka -

PRVA @ENSKA LIGA: VOJVODINA DO^EKUJE MITROV^ANKE

Iz ne na |e we is kqu ~e no

Na kon se dam ko la, ru ko me ta {i ce no vo sad ske Voj vo di ne za go spo da ri le su pr vo li ga {kim se ve rom. Do sa da {wi trud i rad, ka ko igra ~i ca i stru~ nog {ta ba, ta ko i upra ve, ma te ri ja li zo van je li der skom po zi ci jom. U~i nak u pr vih se dam ko la (naj vi {e po sti gli, a naj ma we pri mi li go lo va) je naj bo qi po ka za teq tre nut nog sta wa. - Ta kav u~i nak za i sta ni je bi lo la ko da ostva ri mo iz pro stog raz lo ga za to {to su svi ri va li pro tiv nas ula zi li s mak si mal no mo ti vi sa no. Na {e igra ~i ce od go vor nim od no som ni jed nog tre nut ka ni su do zvo li le da se koc ka ju sa svo jim kva li te tom i imi xom - re kao je sport ski di rek tor Voj vo di ne De jan Per ko vi}. U na red nom pe ri o du o~e ku ju vas iz u zet no va `ni me ~e vi. - O~e ku jem da }e eki pa u istom rit mu, s mak si mal nom od go vor no {}u

zao je Mi jaj lo Mar se ni}, a re pre zen ta ti vac Bo sne i Her ce go vi ne u re do vi ma No vo sa |a na Vu ka {in Sto ja no vi} je do dao: - Par ti zan je fa vo rit u ovoj utak mi ci. Be o gra |a ni ima ju tim za re spekt, u~e snik su Li ge {am pi o na, uz to ima ju i pred nost do ma }eg te re na . Me |u tim, der bi kao der bi mo gu da od lu ~e ni jan se, a ulo gu fa vo ri ta cr no be li }e mo ra ti da po tvr de na par ke tu. Ulog je ve li ki a mi smo mo ti vi sa ni da se pri ka `e mo u naj bo qem sve tlu be o grad skoj pu bli ci - is ta kao je Sto ja no vi}. Utak mi ca Par ti zan - Voj vo di na igra se su tra na Ba wi ci od u 18 ~a so va, uz di rek tan pre nos na RTS 2. I. G.

UO^I EVROPSKOG PRVENSTVA

Bo {ko vi} po zvao 28 igra ~i ca

u}i u sva ku utak mi cu ka ko bi kraj je se weg de la se zo ne za vr {i li na pr vom me stu na ta be li, ka va nam je bi la i `e qa jo{ pre po ~et ka pr ven stva. Ve ~e ras (20.30 ~a so va, ma la sa la Spen sa) u go ste vam do la zi eki pa Sre ma iz Srem ske Mi tro vi ce. - Ra di se o iz u zet no ne zgod nom ri va lu, iako po zi ci ja na ta be li ne ide u pri log to me. Mi trov ~an ke u svo jim re do vi ma ima ju tri-~e ti ri kva li tet ne igra ~i ce, tu mi slim pre sve ga na de snog be ka Ma ju Usko ko vi}, ko ja je na po sled woj utak mi ci po sti gla 13 go lo va. Srem ko ri sti i uslu ge tro ji ce igra ~i ca su per li ga {a iz No ve Pa zo ve Maks spor ta. I po red sve ga, ve ru jem da }e na {a eki pa u}i mak si mal no an ga `o va no i da ne }e do zvo li ti ni ka kvo iz ne na |e we - na gla sio je De jan Per ko vi}. J. Gali}

Se lek tor `en ske ru ko met ne re pre zen ta ci je Sr bi je Sa {a Bo {ko vi} ob ja vio je {i ri spi sak igra ~i ca na ko je ra ~u na za Evrop sko pr ven stvo, od 4. do 16. de cem bra. Na spi sku je 28 ime na, gol ma ni: Jo va na Ri so vi} (Maks sport), Kri sti na Ge or gi jev (Rad ni~ ki Sv), Ana Ka ~a re vi} (Na i sa), Ka ta ri na To ma {e vi} (Us ku dar). Pi vo ti: Ve ri ca Ni ko li} (Ja go di na), Sa wa Ra jo vi} (Za je ~ar), Sla |a na Pop La zi} (Be zan son), Ma ri ja Loj pur (Var dar). Le va kri la: Sve tla na Og we no vi} (Mec), Je le na Ni {a vi} (Za je ~ar), Jo va na Bar to {i} (Ja go di na). De sna kri la: Ka ta ri na Kr pe` (Krim), Iva na Mi lo {e vi} (Ja go di na), Ne ve na Po po vi} (H43). Le vi be ko vi: Sa wa Dam wa no vi} (Pod rav ka), Je le na Eri} (Astra ha no~ ka), Je le na Tri fu no vi} (Bu du} nost), Bi qa na Fi li po vi} (Us ku dar), Ma ri ja Ste fa no vi} (Ja go di na), Jo va na Sto iq ko vi} (Avr). Sred wi be ko vi: An drea Le ki} (\er), Ta wa Vu~ ko vi} (Za je ~ar), Da ni je la Ma ti} (Za je ~ar), Kri sti na Li {~e vi} (Mec). De sni be ko vi: Je le na Po po vi} (Be zan son), Di ja na [te vin (Ja go di na), Ma ri na Dmi tro vi} (Var dar), Ja smi na \a pa no vi} (H65). Sr bi ja }e igra ti u gru pi A u Be o gra du za jed no sa se lek ci ja ma Nor ve {ke, ko ja je olim pij ski, svet ski i evrop ski {am pion, Ukra ji ne i ^e {ke.

PRVA A LIGA: VOJVODINA DOMA]IN SINGIDUNUMU

Opre znost ni je ma na Od li~ no su No vo sa |a ni s pod mla |e nim ti mom po ~e li ovu se zo nu, za be le `i li do bre par ti je u do ma }em pr ven stvu i u Li gi {am pi o na, a on da su ne pri jat no iz ne na di li po ra zom od @AK-a u Ki kin di pre dva ko la (u pro {lom, pe tom, ko lu Voj vo di na je bi la slo bod na). Tre ner De jan Sta no je vi} je na go ve {ta vao da bi we go vom ti mu mo glo ta ko ne {to da se de si, jer je nor mal no za mla de eki pe da igra ju s osci la ci ja ma. Upra vo zbog ovog po ra za Voj vo di na je na opre zu pred duel sa eki pom Sin gi du nu ma u {e stom ko lu, ko ji }e od i gra ti da nas u ba ze nu Sla na ba ra od 18.30 ~a so va. - Mo ra mo ma ki si mal no ozbiq no da u|e mo u ovu utak mi cu, jer po gled na ta be lu za nas ne iz gle da le po. Mo ra mo da is ko ri sti mo pri li ku ko ju smo pro pu sti li pro tiv @AK-a, a to je da iz bo ri mo pla sman u po lu fi na le Ku pa Sr bi je. Ovaj duel za nas }e bi ti vi {e psi ho lo {ki ne go fi zi~ ki te `ak, ali s tim mo ra mo da se iz bo ri mo - re kao je Sta no je vi}. No vo sa |a ni }e u du e lu sa Sin gi du nu mom igra ti bez Sr |a na Vuk sa no vi }a (po vre da), Uro{ Ka li ni} je oti {ao iz klu ba, a ne iz ve stan je na stup bo le snog Iva na Gvo zda nov }a.

Bek Vojvodine Nemawa Matkovi}

- Po ku {a }e mo da se {to pre vra ti mo u sta ri ri tam i da igra mo kao {to smo igra li na po ~et ku se zo ne. Po sle du e la sa @AKom ne sme mo vi {e da go vo ri mo da }e mo lak {e ri va le la ko do bi ti. Mi slim da smo se opa me -

Fo to: F. Ba ki}

ti li po sle tog po ra za. Osta je nam da po dig ne mo fi zi~ ku spre mu, pa }e mo se i tak ti~ ki uigra ti - re kao je cen tar Ne ma wa Ubo vi}. S tim se slo `io i bek Ne ma wa Mat ko vi} i jo{ do dao:

- Svi smo sprem ni i uve re ni da }e mo po be di ti, jer je kva li tet na na {oj stra ni. Ali, mo ram da is tak nem i da me ~e ve ne do bi ja uvek kva li tet, ve} mo ra ju po ne kad i „zu bi da se po ka `u”. G. Malenovi}

SPORT

subota10.novembar2012.

dnevnik MA STERS KUP U LON DO NU

Impresivni Novak u polufinalu JAN KO TIP SA RE VI] O IGRA MA U LON DO NU

@ao mi je {to nisam bio boqi Jan ko Tip sa re vi} na {ao se me |u osam naj bo qih igra ~a na za vr {nom tur ni ru se zo ne, Ma sters ku pu u Lon do nu. Srp ski as iz gu bio je dva me ~a, od Ro xe ra Fe de re ra i Hu a na Mar ti na del Po tra. On je osvo jio tek osam ge mo va u ta dva du e la i is ti ~e da mu je `ao {to se ni je pred sta vio u bo qem sve tlu na naj ja ~em sku pu svet skih te ni se ra u 2012. go di ni. - Ne mo gu da se prav dam pre hla dom za po raz. Ge ne ral no se ose }am do bro. Pro blem je {to zbog bo le sti ni sam do voq no tre ni rao. Od pre da je me ~a u Pa ri zu pro veo sam na te re nu sa mo dva sa ta i to je osta vi lo tra ga. @ao mi je {to ni sam igrao naj bo qi te nis u Lon do nu, na tur ni ru ko ji je ve ro vat no naj ja ~i ove se zo ne. Ali sam se ozbiq no bo rio ce le go di ne da se na |em na ovaj tur nir. Tru di }u se da u pre o sta lom me ~u, da nas pro tiv Da vi da Fe re ra, dam svoj mak si mum - re kao je Tip sa re vi}.

On je po no vio da je ve o ma za do vo qan {to je sa ~u vao me sto me |u de set naj bo qih te ni se ra na kra ju go di ne i {to je u~e snik tur ni ra u Lon do nu. - Pla sman na Ma sters kup bio mi je ve li ki ciq ove go di ne i za i sta sam sre }an {to sam us peo da to ostva rim. U na red noj se zo ni imam ve }e za dat ke, da na grend-sle mo vi ma do gu ram {to da qe i da bo qe is pla ni ram go di nu - is ta kao je Jan ko. Dru gi re ket Sr bi je re kao je da je to kom 2012. go di ne od i grao mno go tur ni ra i da je to osta vi lo tra ga na we go vu igru u fi ni {u se zo ne. - Ove se zo ne sam u~e stvo vao na ~ak 30 tur ni ra i u Dej vis ku pu. To po ka zu je mo ju is traj nost, jer mi je na stup u Lon do nu 31. tur nir. Ge ne ral no gle da no, za do vo qan sam u~in kom, jer sam u 2012. go di ni iz gu bio sa mo dva me ~a od igra ~a ko ji su van top 20 na ATP li sti - re kao je Tip sa re vi}.

Pr vi te ni ser sve ta No vak \o ko vi} po be dio je ê ha To ma {a Ber di ha sa 2:0 (6:2, 7:6) i ta ko obe zeb dio po lu fi na le Ma ster sa u Lon do nu.Od li~ nim sre vi si ma Ber dih je otvo rip pr vi set i osvo jio gem uz sa mo je dan iz gu bqen poen. No vak je u na red nom uz vra tio istom me rom i bez iz gu bqe nog po e na upi sao svoj pr vi gem. U tre }em ge mu No vak je na ser vis Ber di ha sti gao do tri brejk lop te, me |u tim, ni je ih is ko ri stio, pa je êh sti gao do iz jed na ~e wa. Ipak, ve} u na red nom po e nu No vak je sti gao do no ve pri li ke za brejk i ovaj put bio us pe {an. U ~e tvr tom ge mu Ber dih je na mu ~io \o ko vi }a, ali je srp ski te ni ser us peo da po tvr di pred nost i po veo sa 3:1, a za tim ve o ma br zo i do 5:1. U ge mu u ko me je ser vi rao za op sta nak u pr vom se tu Ber dih je bio us pe {an i sma wio vo| stvo \o ko vo }a na 5:2. No vak je bez ve }ih pro ble ma od ser vi rao za 6:2 i osvo jio pr vi set, ali i obez be dio pla sman u po lu fi na le. Dru gi set je po ~eo iden ti~ no kao pr vi. Pr vi gem pri pao je ê hu, dru gi je \o ko vi} osvo jio bez iz gu bqe nog po e na. U na stav ku dve brejk lop te za srp skog te ni se ra, pr vu ni je is ko ri stio, ali je dru gu je ste i to na kon gre {ke Ber di ha, ko ji ve} u na red nom ge mu od u zi ma ser vis \o ko vi }u. Usle dio je ne {to du ì gem, u ko jem je \o ko vi} po no vo mo gao da brej ka, ali je Ber dih bio si gu ran. U na stav ku su obo ji ca osvo ja li svo je ser vis-ge mo ve. Pri vo| stvu Ber di ha 5:4 No vak je ser -

Kad je najva`nije, najboqi: Novak \okovi}

vi rao za osta nak u se tu i sa sa mo jed nim iz gu bqe nim po e nom sti gao do iz jed na ~e wa. I u na stav ku je No vak mo rao da ju ri re zul tat, sti gao je do 6:6, pa je o po bed ni ku dru gog se ta od lu ~i vao taj-brejk. Berdh je od li~ no po ~eo tajbrejk i vr lo br zo po e veo sa 3:0.

DA NAS NA SPORT SKIM TE RE NI MA Fud bal

Ko {ar ka

Pr va li ga Sr bi ja - NO VI SAD: Pro le ter - û ka ri~ ki, NO VA PA ZO VA: Rad ni~ ki Me ta lac, ZRE WA NIN: Ba nat - Na pre dak, IN \I JA: In |i ja Be à ni ja, BE O GRAD: Vo `do vac - No vi Sad, LU Â NI: Mla dost - Mla de no vac, Â ÂK: Bo rac - Ti mok, LA ZA RE VAC: Ko lu ba ra - Je din stvo Pu te vi, BE O GRAD: Te le op tik - Slo ga. Utak mi ce po ~i wu u 13.30 ~a so va.

ABA li g a - NO V O ME STO: Kr ka - Split (17), ZA GREB: Ci b o n a - Rad n i~ k i (17), ZA DAR: Za dar - Igo kea (19). Pr va mu {ka li ga Sr bi je Â ÂK: Bo rac - OKK Be o grad (19), PAN Ê VO: Ta mi{ - Slo bo da (18.30), NI[: Kon stan tin - Sme de re vo (20). Dru ga mu {ka li ga Sr bi je VE LI KA PLA NA: Pla na Me ri di a na (17), BE O GRAD: Be o vuk - Na pre dak (K) (17), VLA DI ÎN HAN: Mo ra va Na pre dak (A) (19.30). Pr va mu {ka li ga - se ver TE ME RIN: Mla dost - No va Pa z o v a (15.30), SREM S KA MI TRO VI CA: Srem - Sve ti \or | e (20), SR B O B RAN: Aka de mik - Vr bas (20), FU TOG: Ve t er n ik - Du n av (18.30). Dru ga mu {ka li ga - se ver KU LA: Haj duk - Ve li ka Ki kin da (19), FU TOG: Mla dost Ve ter nik - Apa tin (14.30). Dru g a mu { ka li g a - se ver/jug - NO VI BA NOV CI: Omla di nac - Ru ma (19). He ba JLS - KRA GU JE VAC: Rad ni~ ki - Ni bak (14.30). ABS Elek tro KLS - KRA QE VO: Slo ga - Me ga Vi zu ra (13), KRA GU JE VAC: [u ma di ja - Vr {ac (12.30), BE O GRAD: Cr ve na zve zda Di va - Voj vo di na Sr bi ja gas (12), ZA JE ÂR: Mla dost - Mla dost (^) (16). M@RK li ga - BA WA LU KA: Mla di Kra ji {nik - Pe ~uj (18), ZE NI CA: ê lik - Ra di voj Ko r a} (18), BE O G RAD: Vo `do vac - Slo bo da (20.30). Pr va èn ska li ga Sr bi je NI[: Stu d ent - [u m a d i j a (16.30), KRA GU JE VAC: Rad ni~ ki - Sr bo bran (17), Ê LA RE VO: ê la re vo - Vr bas Me de la (19). Dru ga èn ska li ga - se ver KO VIN: Ko vin - Si vac (18), SU B O T I C A: Gim n a z i j a Spar tak (17.30).

Voj vo |an ska li ga is tok - SE ^AW: Bi le }a nin - Rad ni~ ki (B), BA NAT SKI KAR LO VAC: Pro le ter - Ki kin da, NO VI KO ZAR CI: Slo bo da Bu du} nost (SC), NO VI BE ^EJ: Je din stvo - AFK, BA NAT SKO KA RA \OR \E VO: Je din stvo - Ko za ra, SU BO TI CA: Ba~ ka 1901 - Vr {ac, KO VIN: Ko lo ni ja - Bo rac (S). Utak mi ce po ~i wu u 13 ~a so va. Voj vo |an ska li ga za pad STA NI [I]: Sta ni {i} - Cr ven ka, NO VI SAD: Bo rac Slo ga (E). Utak mi ce po ~i wu u 13 ~a so va. Pod ru~ na li ga No vog Sa da VR BAS: Vr bas - Ka bel, FU TOG: Me ta lac Fu tog - Ba~ ka 1923. Utak mi ce po ~i wu u 14 ~a so va. Grad ska li ga No vog Sa da NO VI SAD: Sla vi ja - Bo rac, BU KO VAC: Fru {ko gor ski par ti zan - @e le zni ~ar, NO VI SAD: Mla dost - Sre mac. Utak mi ce po ~i wu u 14 ~a so va.

Od boj ka Vi ner {te di {e `en ska su per li ga – LA ZA RE VAC: Ko lu -

ba ra – Va ra din (17), BE O- GRAD: Vi zu ra – Di na mo (P) (18), OBRE NO VAC: TENT – Cr ve na zve zda (20), LAJ KO VAC: @e le zni ~ar – Je din stvo (U) (19). Vi ner {te di {e mu {ka su per li ga – KLA DO VO: \er dap – Mla di rad nik (18), BE O GRAD: @e le zni ~ar – Par ti zan (17). Pr va `en ska li ga – BE O- GRAD: Obi li} – Ta ko vo (19), Rad ni~ ki – La za re vac (20), Po {tar – Fu tog (19), KO SJE RI]: Cr no ko sa – Voj vo di na (19), ZRE WA NIN: MD Zre wa nin – Kra guj (18), KRA GU JE VAC: Rad ni~ ki – Sme~ 5 (19). Pr va mu {ka li ga – RU MA: Slo ven – Mla de no vac (20), STA RA PA ZO VA: Je din stvo – Bo rac (19), SME DE RE VO: Sme de re vo – Du nav vo lej (19), PRO KU PQE: To pli ~a nin – No vi Pa zar ju ni or (17), JA GO DI NA: Ja go di na – Klek (16), LE PO SA VI]: Ko sov ska Mi tro vi ca – Obi li} (17). Dru ga `en ska li ga – se ver – VR [AC: Vr {ac – Klek (17.15).

Pr va voj vo |an ska èn ska li ga – cen tar – TE ME RIN: Gr bi} – Par ti zan (16), NO VI SAD: NS vo lej tim 2 – VST (17), FU TOG: Fu tog vest – @a baq (17.45). Pr va voj vo |an ska èn ska li ga – se ver – BA^ KI PE TRO VAC: Mla dost – Be ~ej (16.30), SOM BOR: CVS – Vo lej stars (19), APA TIN: Apa tin – Par ti zan (15), SU BO TI CA: NIS Spar tak 2 – Mer kur (11). Pr va voj vo |an ska èn ska li ga – Ba nat – VR [AC: Ba nat – @i ti {te (17). Pr va voj vo |an ska èn ska li ga – Srem – SREM SKA MI -

No vak sma wu je na 3:1, ali na kon to ga ^eh osva ja dva uza stop na po e na za 5:1. No vak je uz vra tio na isti na ~in i vra tio se u igru za dru gi set. As udar cem Ber dih je do {ao do tri set lop te, ali ih ni je is ko ri stio. I ovog pu ta se po ka za -

lo da je No vak naj bo qi ka da je u naj ko pli ko va ni j im si tu a ci j a ma.Im pre siv no je od i grao za vr {ni cu se ta.Sjaj nom i si gur nom igrom sti gao je do pot pu nog pre o kre ta i do pr ve me~ lop te, od mah ju je is ko ri stio i sti gao do po be de - 2:0.

SA SED NI CE OD BO RA ZA HIT NA PI TA WA FSS

TRO VI CA: Iton Srem-tem po 2 – Maks (18). Pr va voj vo |an ska mu {ka li ga – cen tar – NO VI SAD: Vo {a – Kul pin (14.30), SREM SKI KAR LOV CI: Stra `i lo vo - [id (18). Pr va voj vo |an ska mu {ka li ga – se ver – KI KIN DA: Ki kin da – Mer kur (16), BA^ KI PE TRO VAC: Mla dost – Be ~ej (19), MA GLI]: Ma gli} 1953 – Par ti zan (20), TU RI JA: Mla dost – Spar tak 2 (18). Pr va voj vo |an ska mu {ka li ga – jug – KO VIN: Rad ni~ ki – Slo ven 2 (18), VR [AC: Ba nat – Her ce go vi na (18).

Ru ko met Su per li ga za mu {kar ce LA ZA RE VAC: Ko lu ba ra - Ru dar (19.30), NI[: @e le zni ~ar 1949 - Ju go vi} Uni met (18.30), KRU [E VAC: Na pre dak - PKB (19). Pr va mu {ka li ga, se ver BA^ KA PA LAN KA: La vo vi Ti tel XD (19), TE ME RIN: Mla dost TSK - @SK (18), SOM BOR: Som bo re lek tro Pro le ter Agro ìv (19), NO VA PA ZO VA: No va Pa zo va Voj put (18). Pr va èn ska li ga, se ver NO VI SAD: Voj vo di na - Srem (20.30), TE ME RIN: Te me rin Rad ni~ ki (20), PAN Ê VO: Pan ~e vo - Do lo vo (20.30), ZRE WA NIN: Pro le ter Su per pro tein - Ha las Jo èf (17) Dru ga mu {ka li ga, se ver [ID: Rad ni~ ki - Na pre dak (17), NO VI BE ÊJ: Je din stvo - Rad ni~ ki (NS) (19), BA NAT SKI KAR LO VAC: Ba nat ski Kar lo vac - Dal ma ti nac (17), @A BAQ: Haj duk - Apa tin (19), ADA: Po ti sje Ple teks Ru ma (18), JA BU KA: Ja bu ka Cr ven ka 2 (19), JA [A TO MI]: Her ce go vi na - Je din stvo (K) (18).

Va ter po lo Pr va A li ga - NO VI SAD: Voj vo di na - Sin gi du num (18.30), KI KIN DA: @AK - Be o grad (19), BE O GRAD: Ba wi ca - Du nav (20).

Uz gre{ke su|ewe ipak dobro Od b or za hit n a pi t a w a FSS, ipak, se po z a b a v io ana li zom ar bi tra `e u pro te k lom pe r i o d u, a po s le bur ne re ak ci je Cr ve ne zve zde ko ja je o{te }e na na me ~u sa Ja go di nom. Za kqu ~e no je da je su |e we u glo ba lu do bro, ali da su se po ja vi le od re |e ne gre {ke su di ja, na ro ~i to u po sled we vre me. O svim ak tu e l n im pi ta w i m a iz do me na su |e wa ~la n o v i Od b o r a za hit na pi ta wa i n f o r m i s a - ni su od stra ne pred s ed ni k a Su d ij ske ko mi si je B o g o q u b a S t e p a n o v i }a. Jo{ jed nom je is tak nu to da je Su dij ski od bor sa mo i je di ni nad le `an za po slo ve de le gi ra wa, ana li ze i sank ci o ni sa wa su di ja. Kao i uvek, o su |e wu i ra du Su dij ske ko mi si je bi }e vi {e re ~i, uz spro v o | e w e pu n e ana l i z e, na sed ni ci Iz vr {nog od bo ra FSS po za vr {et ku je se weg de la se zo ne. Na gla {e no je da ne }e bi ti pri hva ta ni po je di na~ ni zah te vi klu bo va za re a go va we na su |e we sa od re |e nih utak mi ca. Na po me nu tom sa stan ku Iz vr {nog od bo ra bi }e re ~i o kom plet nom ra du, ka ko su dij ske or ga ni za ci je ta ko i su di ja, uz mo gu} nost pro me na u svim struk tu ra ma i na svim li sta ma. ^la no vi Su dij ske ko mi si je su pre do ~i li ~la n o v i m a Od b o r a za hit na pi ta wa i od lu ke sa po sled we sed ni ce ve za ne za ana li zu utak mi ca pret hod nog ko la.

Za kqu ~e no je da pro ble mi sa na si qem na fud bal skim utak m i c a m a, na à l ost, eska li ra ju i za tra è no je da se ukqu ~e svi ade kvat ni dr àv ni or ga ni. U tom ci qu, bi }e pri pre mqe na i do sta vqe na pi sa na in for ma ci ja, sa uka zom na sve pro ble me ko ji op te re }u ju do ma }i fud bal. Na osno vu ak tu el ne si tu a ci je mo è se re }i da je fud bal ugro èn i da mu je po t reb n a po mo} dr à ve. Va ` na te ma ve za na je za te m u li c e n c i r a w a do ma }ih klu bo v a za na stup na e v r o p s k o j sce n i. Usvo jen je no v i Pra vil nik FSS o li c en c i r a w u klu bo va za tak mi ~e wa u or ga ni za ci ji UEFA. Pra vil nik je pro sle |en nad le `ni ma u Za jed ni ci klu bo va Su per li ge, uz za kqu ~ak da je si tu a ci ja alar mant na i da svi klu bo vi ko ji è le da se na | u sle d e } e se z o n e u Evro pi mo ra ju da re gu li {u sva svo ja du go va wa i is pu ne sve fi nan sij ske kri te ri ju me. Uz to, sle di pod se }a we da je UEFA upu ti la po sled we upo zo re we na {im klu bo vi ma da mo ra ju da is pu ne za i sta sve uslo ve ili u su prot nom ne }e mo }i da se tak mi ~e na evrop skoj sce ni. Na pred log di rek to ra na ci o nal nih se lek ci ja Sa ve Mi lo {e vi }a i we go vog za me ni ka Mi tra Mr ke le pro du èn je ugo vor sa se lek to rom A èn ske re pre zen ta ci je Su za nom Sta no je vi} do kra ja na red nog ci klu sa. Z. Ran ge lov

kultura

dnevnik

subota10.novembar2012.

УЗБУДЉИВИ НОВИ ПРОФИЛИ БОРИСА КОВАЧА И МУЗИЧАРА С КОЈИМА САРАЂУЈЕ

На путевима других светова Навикнути да експериментише са звуком, да проширује хоризонте, мултинструменталиста и композитор из Буковца Борис Ковач, приредио је крајем прошлог месеца два изненађења својим слушаоцима. Једно је био концерт у новосадској Синагоги, где је, после двадесетак година, на локалну сцену „вратио“ Стевана Ковача Тикмајера. Друго изненађење је излазак дуго очекиваног албума који је снимио у дуету са арменским хармоникашем Давидом Јегибаријаном, чему је такође претходио живи наступ, прошле године у слично време, само тада у оквиру „Интерзон“ фестивала, који је извршни продуцент диска. Концерт у Синагоги по свему је био необичан. Ковач и Тикмајер нису свирали заједно 27 година, а за то време обојица су стекли импресивне биографије. Ковачу је то успело у, или још боље рећи из Буковца, а Тикмајеру у Француској. Нови Сад је свакако место које их уједињује, па је концерт, и пре концерта, створио посебну атмосферу, која се касније само потврдила, првенствено као осећај за музику на танком, дрхтавом спектру фреквенција кристализујућег ефекта. Чини се да су сви у сали могли зауставити

дах, а Ковач је у једном тренутку чак морао да искључи један од ефеката, чије зујање, једва чујно, омета прелазе. За Ковача природније сагласје у оркестру (контрабас је свирао његов стални сарадник Милош Матић, а бубњеве син Лав Ковач), Тикмајеру је донело необично тих, сталожен, суптилан приступ. Цела композиција названа „Ултима армониа“, а одмах на почетку се видело да момци у бенд нису дошли да збирају аплаузе – није било паузе између њених делова, развијана је у слојевима, упућујући на дубљу, истраживачку поетику ауторског двојца. Препуштајући вођство час својим инструментима, час ритам секцији (Лав Ковач се зрело носио са ударачким сензибилитетом захтеваним да се необичност композиције подржи и развије), извођачи нису цртали линије, већ градила пределе. У њима су се, тек на час, пре него што их однесе тај панонски ветар, ван свих граница и оквира актуелног света, лепо чули и народни марш, пунокрвни џез, или потпуно лева апстрактно симболистичка експресија дирки клавира ушушканих лепезом саксофона. Звучи лепо. Легенда каже да је на Давида Јенгибаријана, Борис Ковач на-

С концерта у Синагоги

басао на једном од својих многобројних путешествија. Азербејџанац га је, иако се то ретко дешава, одмах привукао не само на реч – две. Пали су ту и тонови, а публика их је први пут испробала на прошлогодишњем Међуна-

Фото: Вањус

родном фестивалу актуелне музике „Интерзон“, чији је продуцент – Камерно позориште музике „Огледало“ - продуцирао и албум назван „Он истерн веј“ (На источном путу). Чињенице, пак, говоре, након преслушаног

студијског остварења, да је пред Ковачевом публиком, баш као и у случају концерта са Тикмајером, једно ново проширење осећаја чије било испитује својом музиком даровити Буковчанин. Његово добро својство је што

тачно зна ког партнера да изабере и где ће га то одвести. Сад је то и написао – на пут Истока, или како то егзотичније звучи кад се промени трајност – на путу Истока. Конкретно, на том путу чвршће стоји Јенгибаријан, којег нам Ковач несебично открива као замамног импровизатора, чије скале и мотиви, чим их исцеди из своје хармонике, постају непоновљиви. Необичне хармоније, необичне алеаторике. Ковач га открива зато што му је даје изузетан шлагворт, композиције су буквално дијалози њихових инструмената који из бас регистара поскакују на чело. Чак и соло, они су у монолошкој форми, дакле, у недостатку, одсуству другог. Такође, Ковач му „подмеће“ танго, мелодијски га уоквирује, греје Јенгберијанову бескомпромисну хладноћу, чудновату склоност инструменталној самоћи. Перфектно музичко штиво за предстојеће хладне зимске дане! Оба нова пројекта Бориса Ковача су реализована уз помоћ Покрајинског секретеријата за културу и јавно информисање. Да ли ће бити оног што логично следи, новог албума у сарадњи са Тикмајером, остаје да се виИгор Бурић ди, и нада.

НОВИ БРОЈ ЧАСОПИСА „СЦЕНА”

НА ФЕ СТИ ВА ЛУ У БРА ТИ СЛА ВИ

Млади критичари о фестивалу

Па ска ље ви ћу на гра да за до при нос ки не ма то гра фи ји

Нови, трећи број (за ову годину) часописа за позоришну уметност „Сцена“ у већој мери је посвећен протеклом фестивалу, који јесте један од најзначајнијих

и Лука Курјачки, учесници једног пројекта „Сцене“ који траје трећу годину, прате фестивал и пишу о представама, подсетила је Даринка Николић, објашњавајући да ту

чари су овогодишњу селекцију Ксеније Радуловић оценили као изузетно храбру и врло успешну. Поред наведених младих критичара који су део пројекта, ту је и Никола Степић, који неколико година прати Позорје младих, и, како наводи Даринка Николић, сазрева и учи шта је позориште, показујући да је достигао известан ниво. Од осталих рубрика, Даринка Николић је, поред текстова о позоришним фестивалима у другим срединама, издвојила текст излагања Иване Вујић на међународном симпозијуму позоришних критичара и театролога на протеклом Позорју. Такође и текст „Позориште и власт“ Алфонса ван Импеа који је приредила Александра Коларић, белешке о позоришним сезонама од1955. до 1957. Светислава Јованова, као и интервју Олге Царић са оперским певачем Феручиом Фурланетом. Један од уредника „СцеДаринка Николић и Светислав Јованов на промоцији „Сцене“ Фото: Б. Лучић не“ Светислав Јованов је, код нас, напоменула је јуче глав- има и педагошког рада са њима, између осталог, препоручио текст на и одговорна уредница Дарин- али и колегијалне сарадње. Она о регионалној драмској радионика Николић на представљању је рекла да су показали висок сте- ци, који је, уместо сувопарног реовог издања у Стеријином позор- пен критичарске зрелости, и на- зимеа, како је рекао, писан из инју. поменула да је врло задовољна тимног угла у виду дневника једне И даље наши млади критичари њиховим текстовима ове године. од учесница Сање Савић. Тамара Барачков, Вања Николић По њеним речима, млади критиН. Пејчић

ВЕЧЕРАС ГАЛА КОНЦЕРТ У ОКВИРУ ФЕСТИВАЛА СТУДЕНАТА АУНС

Вече Моцарта Гала концерт под називом „Вече Моцарта“, који ће бити приређен у оквиру Фестивала студената Департмана музичке уметности Академије уметности у Новом Саду „А Фест 2012“, почиње вечерас у Синагоги с почетком у 20 часова. Улаз је слободан. Наступиће Камерни оркестар наставника, сарадника и студената Академије уметности у Новом Саду, под диригентским вођством Жељке Милановић, a солисти су пијанисти Рита Кинка и Ратимир Мартиновић. Биће изведени Моцартови концерти за клавир и оркестар у А – дуру (солиста Ратимир Мартиновић), и у Це –дуру (солисткиња Рита Кинка), као и за два клавира и оркестар у Ес-дуру са поменутим солистима. - Иако окосницу „А феста” представљају концерти студената музичког департмана Академије

уметности у Новом Саду, овај фестивал је у прилици да слушаоцима понуди и један концерт чији су се актери већим делом отиснули у професионалне музичке воде, али су и даље задржали дозу младалачког ентузијазма за пројекте скромне финансијске подршке, а релевантних културних претензија, какав је „А фест”. Одлучивши се да наступе на фестивалу своје матичне куће без икаквог хонорара, наставници музичког департмана Академије (којима припадају и солисти и диригенткиња) представљају се овој средини у светлу нове солидарности, очито императива за производњу културе у времену које се у свим друштвеним секторима обично доживљава као време кризе - указује Немања Совтић из Организационог одбора овог фестивала. Н. П-ј.

НАЈВЕЋЕ ФРАНЦУСКО КЊИЖЕВНО ПРИЗНАЊЕ

„Гонкур” роману о Корзици

Највеће француско књижевно признање, Гонкурова награда додељена је Жерому Ферарију за корзикански еп који се одиграва у сеоској кафани на овом медитеранском острву уздрманом насиљем. „Le Ser mon sur la Chu te de Ro me„ (Проповед о паду Рима) прича је о младићу који одустаје од студија филозофије како би са пријатељем отворио кафану у нади да ће је претворити у уточиште мира и пријатељства. Награђени роман је раскошна прича о фрустрацији, изгубљеним надама и јаловим људским подухватима. Француски аутор, који је и сам професор филозофије и који тренутно предаје на Француском лицеју у Абу Дабију, радио је и у главном граду Корзике, Ајачу.

Ре ди тељ Го ран Па ска ље вић је пред сед ник ме ђу на род ног жи ри ја филм ског фе сти ва ла у Бра ти сла ви, ко ји тра је до 15. но вем бра, где ће му би ти до де ље на на гра да за до при нос свет ској филм ској умет но сти. Ка ко су са оп шти ле ку ће „Но ва филм” и „Ин тер ме диа Не творк” до бит ни ци овог ви со ког при зна ња прет ход них го ди на би ли су бри тан ска филм ска ди ва Ва не са Ред гре јев и ма ђар ски ре ди тељ, оска ро вац Иштван Са бо. Овом при ли ком ће би ти при ка за на и три Па ска ље ви ће ва фил ма: “Бу ре ба ру та”, “Сан зим ске но ћи”, као и нај но ви ји филм “Кад сва не дан”, ово го ди шњи срп ски кан ди дат за Оска ра. Па ска ље вић ће, та ко ђе, одр жа ти и мај стор ску ра ди о- ни цу, као и пре да ва ње на сло вач кој ака де ми ји ле пих умет но сти, под на зи вом: “Пред но сти и ма не ни ско бу џет не филм ске про дук ци је”. У кон ку рен ци ји де би тант ских оства ре ња на фе сти ва лу у Бра ти сла ви би ће при ка зан филм “Прак ти чан во дич кроз Бе о град са пе ва њем и пла ка њем” мла дог бе о град ског ре ди те ља Бо ја на Ву ле ти ћа. Фе сти вал је отва рио нај но ви ји филм Ро бер та Рет фор да “The Company You keep”, а част да за тво ри фе сти вал при па ла је Ке ну Ло у чу и ње го вом фил му “The Angel‘s Share” ко ји је осво јио на гра ду жи ри ја на ово го ди шњем Кан ском фе сти ва лу. По ред фил мо ва у кон ку рен ци ји и по себ ног ома жа Па ска ље ви ћу, фе сти вал ће по себ ну па жњу по -

кло ни ти шпан ској ки не ма то гра фи ји, а у пра те ћем про гра му ко ји об у хва та из бор нај бо љих ово го ди шњих свет ских фил мо ва, би ће при ка за ни и но ва де ла Бер нар да Бер то лу чи ја, Ми ка е ла Ха не кеа, Ме та Га ро неа, Кри сти ја на Мун ђуа, То ма са Вин тер бер га, Аба са Ки а ро ста ми ја, Ким Ки Ду ка… Све ч а н а пре м и ј е р а Па с ка љ е в и ћ е вог фил ма “Кад сва не дан”, би ће одр жа на у бе о град ском Са ва Цен тру 24. де цем бра.

ДОКУМЕНТАРНА ПРОЗА

Исток каквог више нема Дневничке забелешке људи који су откривали нове светове, било да су истраживачи, авантуристи или научници, одувек су биле занимљиво и популарно штиво. Такав је и „Дневник из Индије“ Светозара Петровића (1931-2005), који се појавио недавно у издању „Академске књиге“ и Огранка САНУ у Новом Саду. За штампу га је приредила ауторова супруга, књижевница Радмила Гикић Петровић. Светозар Петровић је био један од наших најзначајнијих теоретичара и историчара књижевности, компаратиста и зналац индијске књижевности, академик, аутор радова који се и данас цитирају. У Индији је боравио два пута. Први пут као студент, на Универзитету у Алахабаду, на коме је провео две године (од 2. августа 1954. до 29. јуна 1956. ) и изучавао хинди језик. Други боравак, три деценије касније, у Њу Делхију, Алахабаду и Калкути трајао је непуне три недеље, а Петровић је већ био академик. Први део „Дневника из Индије“ посебно је занимљив, јер је настајао из пера младића од 23 године, стипендисте југословенске владе. Додатак овој књизи је Петровићева преписка са Мирославом Марковићем, Јосипом Франићем и Вером Мујбеговић, који су такође били стипендисти. До Индијског потконтинента

путовали су бродом, данима. А сусрет са индијском свакодневцом био је, најблаже речено, културолошки шок. Много је драгоцених детаља и запажања која Светозар Петровић педантно и зналачки бележи. Иза жар-

ких боја Истока, открио је топле и гостољубиве људе, који су једва преживљавали у свеопштој сиротињи. И сам је био више гладан него сит, јер су стипендије биле скромне. Нашао се и у ситуацији да му је била потребна операција слепог црева, па су једва пристали да му дају анестезију. Писма су током те две године била једини начин да се комуницира

са породицом. Тако „Дневник из Индије“ садржи и писмо ауторовог рођеног брата Гаје Петровића, који га детаљно извештава о одбрани докторске дисертације у Загребу јануара 1956 . У лепе моменте живота у Индији свакако спада и пријем код Џавахарлала Нехруа, председника Владе, где је упознао и Индиру Ганди. Други део „Дневника из Индије“, као и други Петровићев боравак у тој земљи, далеко је краћи. После три деценије , све је изгледало другачије- и градови и људи и Светозар Петровић. О томе сведочи и десетак фотографија, које је приређивачица приложила овом занимљивом сведочанству. Радмила Гикић Петровић две године је мукотрпно радила на забелешкама свог супруга. У дешифровању ситног, тешко читљивог рукописа помагале су јој лупе и скенери. Веома јој је било важно да објави „Дневник“, јер је то била давнашња жеља Светозара Петровића. „Дневнику из Индије“, рекла нам је, обрадовала се више него својој првој књизи. Светозар Петровић је био међу оснивачима прве југословенске катедре за индологију. Први у Европи је са хиндија превео антологију „Савремена индијска проза“ (објављену у Сарајеву 1957, а поновљено издање издао је „Дневник 2007.). Р. Лотина

svet

subota10.novembar2012.

SPOR VA [ING TO NA I TE HE RA NA ZBOG NU KLE AR NOG PRO GRA MA

UKRATKO Pro da ja par-ne par WU JORK: Gradona~elnik Wujorka Majkl Blumberg izjavio je da }e od petka po~eti par-nepar prodaja benzina na pumpama, zbog te{ko}a koje su nastale nakon udara uragana „Sendi”. Po wegovim re~ima, od ujutru vozila ~ije se registarske tablice zavr{avaju neparnim brojem mo}i }e da kupuju benzin neparnim danima u mesecu, dok }e ista situacija biti sa parnim brojevima i parnim danima u mesecu. Racionalizacija u prodaji goriva prethodno je uvedena u Wu Xerziju, nakon ogromnih redova automobila i pe{aka sa kanisterima koji su ~ekali na benzinskim stanicama. Blumberg je rekao da je sada samo oko ~etvrtina pumpi u Wujorku otvorena, i da se nesta{ice o~ekuju jo{ nekoliko nedeqa.

Po be gli Asa do vi ge ne ra li

AN KA RA: Dvadeset i {est oficira sirijske vojske, ukqu~uju}i dva generala, prebeglo je u Tursku tokom no}i, javili su turski dràvni mediji. Ovo je bio najve}i masovni dezerterski ~in visokih vojnih oficira u posledwih meseci, prenosi Rojters i navodi da su me|u prebeglima dva generala, 11 pukovnika, dva potpukovnika, dva majora, dva kapetana i pet poru~nika. Sirijski oficiri su pre{li tursku granicu u provinciji Hataj, zajedno sa svojim porodicama i vojnicima, tako da je ukupno 71 osoba pre{la u Tursku. Oni su preba~eni u kamp Apajdin, gde je Turska smestila i druge oficire koji su ranije prebegli iz sirijske vojske, prenosi turska agencija Anadolija. Anadolija navodi da su 23 povre|ena Sirijca, me|u wima i ène, pre{li granicu kod turskog sela Besaslan, traè}i medicinsku pomo}.

Ro go zin op tu `io NA TO

MO SKVA: Potpredsednik ruske vlade za pitawa odbrane Dmitrij Rogozin optu`io je NATO da stvarawem antiraketnog {tita izlazi iz okvira odbrambenog sistema. „Prema izjavama NATO, SAD i Evrope, re~ je o odbrambenom sistemu. Me|utim, planovi za instalirawe antiraketnog {tita NATO svedo~e da nije re~ o odbrambenom sistemu, koji treba da osigura bezbednost nacionalne teritorije”, rekao je Rogozin u Moskvi, na me|unarodnoj konferenciji „Atomsko naoru`awe i me|unarodna bezbednost u 21. veku”. Rogozin je dodao da je re~ o „sistemu koji pokriva daleko ve}u zonu odgovornosti, od one koja je ozna~ena”. Prema wegovim re~ima, Rusija nije protiv toga da druge zemqe osiguravaju nacionalnu bezbednost u okviru svoje teritorije. „Problem je kada zona dejstava prelazi granice”, rekao je Rogozin.

Ame ri~ ka le ti li ca na me ti iran skih avi o na dent s dronom, preneo je Rojters. DU BAI: Iran je ju~e poru~io Predstavnici Pentagona saopda }e odlu~no delovati na svako {tili su da je jedan nenaoruàni strano pribliàvawee wegovom dron bio u me|unarodnom vazduvazdu{nom prostoru, u o~iglednom upozorewu Sjediwenim Dràvama nakon {to je jedna wihova bespilotna letilica za nadgledawe bila na meti iranskih aviona pro{le nedeqe. „Branioci Islamske Republike odgovori}e odlu~no na bilo koji oblik pribliàvawa vazduhom, morem ili kopnom”, citirala je agencija Fars generala Masuda Xazajerija, jednog od komandanata iranskih oruànih snaga. Mahmud Ahmasineyad On je rekao da }e se {nom prostoru kada su iranski iranske oruàne snage pozabaviavioni otvorili vatru na wega 1. ti bilo kojim stranim avionom novembra, ali letilica nije pokoji poku{a da u|e u iranski vago|ena. Va{ington je uloìo zdu{ni prostor. General Xazajeformalni protest iranskim vlari nije posebno spomenuo inci-

stima. Diplomatski izvori u Be~u ju~e su rekli da predstavnici Irana i nuklearne agencije Ujediwenih nacija planiraju da odrè novu rundu razgovora sredinom decembra u Teheranu oko spornog iranskog nuklearnog programa. Me|unarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) se nada da }e razgovorima do}i do sporazuma koji bi omogu}io da weni stru~waci nastave ve} duè vreme prekinutu istragu o mogu}oj vojnoj dimenziji iranskog nuklearnog programa, rekao je jedan izvor Rojtersu. Iran negira optu`be Va{ingtona da poku{ava da razvije nuklearno oru`je. Na posledwoj rundi razgovora izme|u predstavnika IAEA i Irana, odrànih u avgustu, nije postignut napredak.

KO RUP CI O NA [KE AFE RE TRE SU RU SI JU

Putin smenio vojni vrh MOSKVA: Predsednik Rusije Vladimir Putin smenio je ju~e na~elnika General{taba generala Nikolaja Makarova samo tri dana po{to je sa funkcije ministra odbrane uklonio Anatolija Serdjukova zbog korupciona{kog skandala koji trese nedeqama unazad rusku vojsku. Putin je na mesto novog ministra odbrane postavio gubernatora Moskovske oblasti Sergeja [ojgua, dok je novi na~elnik General{taba postao general Valerij Gerasimov. Ruske vlasti istraùju sumwivu prodaju imovine ministarstva odbrane po cenama znatno niìm od trì{nih i veruje se da su zakulisane aktivnosti stajale ruski budèt oko 100 miliona dolara. Nova smena u vrhu ruske vojske bacila je novo svetlo na ovaj slu~aj, a Putin je novom komandnom sastavu poru~io da ostvari boqi kontakt sa ruskom vojnom industrijom. Po mi{qewu vojnih analiti~ara, Putin je krenuo sa ~istkom zbog jakog vojno-industrijskog lobija koji èli da proda svoje oru`je, za koje je biv{i ministar Ser|ukov govorio da je zastarelo i mesecima ga nije kupovao. Iako je smenu Serdjukova Putin obrazloìo nastavkom temeqne istrage u vezi sa proneverom dràvne imovine u firmi „Oboronservis”, koja je pod kontrolom ruskog ministarstva odbrane, vojni eksperti veruju da je

{ef general{taba smewen zbog intenzivne zakulisne borbe oko na~ina na koji }e se potro{iti 635 milijardi dolara koliko Kremq planira da potro{i na kupovinu novog oru`ja do 2020. godine. Serdjukov je od ruske vojne industrije tra`io ve}i kvalitet i ni`e cene, ~esto mesecima odbijaju}i da potpi{e nove ugovore, i

nadam da }ete biti u stawu da razvijete stabilno i ~vrsto partnerstvo sa na{im vode}im proizvo|a~ima iz vojne industrije”, rekao je Putin. Novi na~elnik General{taba general-pukovnik Valerij Gerasimov je bio komandant u vreme drugog rata u ^e~eniji. Na ju~era{wem sastanku u Kremqu,

EKS-JU

\u ka no vi}, {e sti put POD GO RI CA: Crnogorski predsednik Filip Vujanovi} poverio je mandat za sastav nove Vlade Crne Gore lideru Demokratske partije socijalista Milu \ukanovi}u, {to }e biti wegov drugi povratak na funkciju premijera, koju je posledwi put napustio u decembru 2010. godine, prenosi Tanjug. \ukanovi} predvodi koaliciju Evropska Crna Gora koja zajedno sa strankama mawinskih partija ima ve}inu u crnogorskom parlamentu. Podgori~ke „Vijesti” pi{u da je vrh Demokratske partije socijalista odlu~io da Milo \ukanovi} bude novi premijer, a ju~e su na konsultacije kod predsednika Vujanovi}a do{li potpredsednik DPS Svetozar Marovi} i politi~ki direktor stranke Branimir Gvozdenovi}. Ukoliko ponovo bude izabran za premijera, to }e biti {esti put da se \ukanovi} u posledwe dve decenije na|e na ~elu Vlade Crne Gore, a u tom periodu jednom je bio predsednik te dr`ave. Lider DPS do sada se dva puta povla~io sa funkcije premijera, ali je oba puta to trajalo samo dve godine, nakon ~ega se ponovo vra}ao na tu poziciju. \ukanovi} je funkciju premijera ponovo je na-

pustio u decembru 2010. godine, kada ga je na toj poziciji nasledio Igor Luk{i}. Vujanovi} je ju~e , kako je ranije najavqeno iz wegovog kabineta, razgovarao s predsednicima Libe-

ralne partije i Socijalisti~ke narodne partije Andrijom Popovi}em i Sr|anom Mili}em i nosiocem liste Demokratskog fronta Miodragom Leki}em. Crnogorski predsednik je sastanke u vezi mandatara zavr{io razgovorima s predsednikom Socijaldemokratske partije Rankom Krivokapi}em i liderom DPS-a Milom \ukanovi}em.

Pa hor vo di dva da na pred iz bo re QU BQA NA: Biv{i slovena~ki premijer Borut Pahor, dva dana uo~i izbora za novog {efa dràve, vodi u najnovijem istraìvawu javnog mwewa u odnosu na glavnog protivkandidata i aktuelnog predsednika Danila Tirka. Prema istraìvawu [kole naprednih dru{tvenih studija, Pahor uìva podr{ku 30,7 odsto bira~a, Tirk 28,5, a iza wih je Milan Zver, kandidat koalicije Slovena~ke demokratske stranke i Nove Slovenije, sa 14, 2 odsto. Tirk je nezavisni kandidat, a Pahora podràvaju opozicione socijaldemokrate. Istraìvawe, sprovedeno od 5. do 7. novembra me|u 916 ispitanika, pokazuje da }e 66 odsto ispitanika iza}i na birali{ta, prenosi slovena~ka agen-

cija STA. Me|u anketiranima je 22 odsto neopredeqenih, dok 4,5 odsto ne zna za koga da glasa ili smatra da nijedan od kandidata ne predstavqa dobar izbor. Analiza ankete ukazuje da Pahor uìva, u najve}em delu, podr{ku obrazovanih bira~a sredwe generacije koja ìvi u urbanim sredinama, kao i onih koji se protive aktuelnoj vladi Janeza Jan{e. S druge strane, Tirka podràvaju mla|e i starije generacije i oni koji se, tako|e, protive Jan{inoj vladi. Gra|ani Slovenije u nedequ, 12. novembra, biraju petog po redu predsednika dràve, a kandidati su aktuelni predsednik Danilo Tirk, biv{i premijer Borut Pahor i poslanik u Evropskom parlamentu Milan Zver.

Ge ni je za sa vet ni ka

Vladimir Putin sa saradnicima

kritikovao je proizvo|a~e oru`ja da nastavqaju da proizvode modele iz sovjetske ere, umesto da unapre|uju novo oru`je, {to je razqutilo vode}e qude u toj industriji koji imaju jake veze sa Kremqom, pi{e AP. „Imali smo problem sa ministarstvom odbrane koje je mewalo svoje zahteve prema industriji”, rekao je ju~e Putin. „Naravno, treba da nastojimo da prestanemo da proizvodimo zastarele stvari, ali nam je tako|e potrebna i stabilnost. Veoma se

dnevnik

kojem je prisustvovao i [ojgu, Putin mu je rekao da je iskusan i da veruje „da je ministar (odbrane) odabrao prave kandidate”. Ruski analiti~ari ka`u da je smena na~elnika General{taba bila sasvim o~ekivana nakon dramati~nog odlaska Serdjukova ranije ove sedmice. „Ta smena je u skladu sa klasi~nom tradicijom - novi gazda bira qude koji }e prema wemu imati ose}aj odgovornosti”, rekao je vojni analiti~ar Aleksander Golts.

SKO PQE: Ministar zdravqa Makedonije Nikola Todorov tra`i pomo}nike, ali kandidati bi, sude}i po oglasu, morali da budu geniji, i to sa sertifikatom, pi{e Aso{ijeted pres. U oglasu Ministarstva zdravqa navodi se da je Todorovu potrebno 10 savetnika koje bi konsultovao jednom ili dvaput mese~no. Dnevno bi dobijali izme|u 3.000 i 5.000 denara (50 do 80 evra). Od kandidata se zahteva univerzitetska diploma, da govore najmawe dva strana jezika i da imaju koeficijent inteligencije najmawe 140, za {ta potvrdu

mora da izda me|unarodno udru`ewe natprose~no inteligentnih (MENSA). Makedonskim javnim slu`benicima obi~no ne tra`e da prolaze testove inteligencije, ali, kako pi{e AP, Todorov ume da bude zahtevan. Todorov je nedavno, na primer, razgnevio lekare povezav{i wihove plate sa brojem pacijenata koje pregledaju, ukazuje AP. Prose~ni koeficijent inteligencije je od 90 do 110, navodi agencija i ukazuje da se onaj ko ima koeficijent ve}i od 140 smatra genijem.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI BARAK OBAMA Tokom posete svom izbornom {tabu u ^ikagu, predsednik SAD Barak Obama skoro je zaplakao tokom obra}awa volonterima. Obama je posle izbora posetio svoj {tab jer je `eleo da se zahvali svima koji su vodili kampawu, a pri kraju petominutnog obra}awa prisutnima u jednoj trenutku su mu krenule suze i glas mu je zadrhtao: „Ponosan sam na vas, zaista sam ponosan na vas”, rekao je Obama.

PAPA BENEDIKT XVI

Papa Benedikt XVI smatra da je trgovina organima jedna od najvarvarskijih aktivnosti organizovanih kriminalnih grupa. „Ovi zlo~ini prevazilaze moralne barijere koje su postepeno izgradile civilizacije i ponovo uvode vrstu varvarstva koji negira ~oveka i wegovo dostojanstvo”, rekao je papa predstavnicima Interpola koje je primio u Vatikanu, povodom generalne skup{tine u Rimu.

VEN \IABAO Porast plata, borba protiv korupcije i ja~awe partije glavni su zadaci Komunisti~ke partije Kine u slede}ih pet godina, izjavio je kineski premijer Ven \iabao. On je na Kongresu KP Kine kazao da o~ekuje da }e se posledice svetske ekonomske krize ose}ati jo{ nekoliko godina. Po wegovim re~ima, Kina treba da odr`i stabilan i relativno brz ekonomski rast i sprovede reforme.

SUD BIN SKI DAN ZA NE MA^ KU I EVROP SKU ISTO RI JU

Go di {wi ca pa da Ber lin skog zi da BER LIN: Pre 23 godine na ju~era{wi dan po~elo je ru{ewe Berlinskog zida. Pad Berlinskog zida je doga|aj koji je promenio svet, a godinu dana kasnije Nema~ka je ponovo ujediwena, posle podele koja je trajala 41 godinu. Nestankom druge diktature na nema~koj teritoriji, sa politi~ke karte Evrope po~eo je da nestaje ceo real-socijalizam i zavr{en je hladni rat Istoka i Zapada, podRu{ewe zida pre 23 godine se}a „Doj~e vele”. Taj datum je bio sudbinski dan za republiku i tako ozna~io kraj monema~ku i evropsku istoriju, jer je narhije, odnosno vlasti nema~kog 9. novembra 1918. godine socijalde- cara. „Radnici i vojnici, budite mokrata Filip [ajdeman, sa balko- svesni istorijskog zna~ewa ovoga na berlinskog Rajhstaga, proglasio dana. Dogodilo se ne{to ne~uveno.

Pred nama je veliki i nepregledan posao. Sve za narod, sve uz pomo} naroda. Ne sme da se dogodi ni{ta {to bi na{tetilo ugledu radni~kog pokreta. Budite slo`ni, verni

i svesni odgovornosti. Ono staro i trulo, monarhija, sru{ila se sama od sebe. @ivelo novo, `ivela nema~ka republika”, poru~io je tada [ajdeman.

dnevnik

oglasi

subota10.novembar2012.

oglasi

dnevnik

^ASOVI engleskog jezika. Osnovci, sredwo{kolci i priprema za FCE, CAE i CPE ispite. Dolazim ku}i. Telefon: 062/1142179. 63839

STUDENTKIWA tra`i jednu ili dve studentkiwe u trosoban komforan stan kod bolnice, bez gazde, CG, telefon, TV, 70E po osobi. Telefoni: 021/522-139, 065/6379-679. 64053 IZDAJE se name{ten komforan stan na Novom nasequ, klima, internet, kablovska. Telefon 6363964. 64066

FRU[KOGORSKA ULICA, 44m2, ~etvrti sprat, bez lifta, useqiv, renoviran, u katastru, ke{kredit, 37 hiqada. Telefon 063/239-411. 63799

PRODAJEM dvosoban ukwi`en stan, bez posrednika, 66m2, 94.000E, Novi Sad, Kej `rtava racije. Telefon: 064/244-6258. 63787

KOD SOCIJALNOG, dvoiposoban, 71m2, toplo, tiho, povoqno!!! Bez posrednika. Vlasnik. Telefon 061/26920-66. 63990

PRODAJEM u Novom Sadu, na Telepu, pola ku}e (potkrovqe) poseban ulaz, gara`a. Telefon 021/842894. 63955 PRODAJEM ku}u 180m2, Ba~ki Petrovac, 7 ari, dvori{na, velika hala za izradu metli. Oranica iza ku}e, 43a. Telefon 021/781242. 63448

IZDAJEM lokal 32m2 u novogradwi, grejawe i telefon. Novi Sad, Temerinska 34. Telefon 066/401-673. 63751

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 63911

KUPUJEM zlatnike, dukate, napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zlatni novac, medaqe, ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu. Telefoni: 063/8-318180, 021/451-409. 58595

POTREBNE ozbiqne, vredne, komunikativne osobe do 30 godina starosti za poziciju ofice sales manager. Visoko ili vi{e obrazovawe. Prijave na 063/516-154 ili majapns@sbb.rs. Zarada zagarantovana. 63747

^ISTIM podrume, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, automobile stare za otpad. Telefoni: 064/953-3943, 021/6618-846, 063/84-85-495. 63428 PRODAJEM drva bagrem, hrast i jasen cena 3500 din. 1 metar. Telefoni: 061/617-2219, 063/77-19-142 prevoz gratis. 63776 PROIZVODWA I PRODAJA svih vrsta vo}nih sadnica ukrasnih ~etinara i li{}ara. Telefoni: 021/6614-380, 021/6-619-236, 063/8-351-900, 063/8946-619. 64012

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwi pozdrav po{tovanoj

Posledwi pozdrav dragoj i voqenoj

subota10.novembar2012.

POMEN

S tugom javqamo rodbini i prijateqima da je preminula na{a draga supruga, majka i baka

Mariji Popovi} S po{tovawem, @ivojin Saxakov sa decom.

Pro{lo je sedam dana od kako nije sa nama na{ dragi otac, deda i pradeda

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{

An|i [ibar

Du{an Nikoli} Du{a

1942 - 2012.

Sredoje Kurja~ki

@eqko Kai}

iz Titela

1919 - 2012.

1936 - 2012.

Po `eqi pokojnika ispra}aj je obavqen u krugu naju`e porodice i prijateqa.

Sahrana }e se obaviti 10. 11. 2012. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Uvek }e{ biti u na{im srcima: Svetlana, Sawa, Sara i Stevan.

O`alo{}ena porodica.

64057

64056

od porodice Vejnovi}: Dragice, Zdravka, Dragice, Nemawe i Sawe.

U subotu, 10. novembra 2012. godine obele`i}u godi{wi pomen.

An|a [ibar

Tvoj lik, tvoju dobrotu uvek }u pamtiti. Supruga Milanka.

1942 - 2012. Zauvek }e{ ostati u na{im srcima. 64079

OG-1

Posledwi pozdrav dragoj tetki

Posledwi pozdrav na{oj miloj sestri, zaovi, baki

Sahrana je u nedequ, 11. 11. 2012. godine, u 13 ~asova, na Dowem grobqu u Futogu. Zahvalni {to smo te takvu imali i beskrajno tu`ni {to smo te izgubili.

64083

Posledwi pozdrav

GODI[WI POMEN

POMEN

Du{an Nikoli} Du{a

Pavle Popgligorin

Tvoji: Trivo, Slavomir, Violeta, Bojan i Nikola.

64077

An|i [ibar

Vidi Stepanov

Sa velikom tugom obave{tavamo sve koji su ga za `ivota znali, cenili i po{tovali

1942 - 2012.

ro|. Pavkov

Darko Pavkov sa porodicom.

Bori

2002 - 2012. iz Turije

S tugom i po{tovawem }emo te ~uvati zauvek.

Po dobroti Te pamtimo s qubavqu spomiwemo, u srcu ~uvamo. Brat \or|e, bratanica Svetlana, zet Mika, unuke Jelena i Milica.

Postoji ne{to {to nikada ne}e umreti, a to je qubav i se}awe na Tebe. Tvoja sestra Savka sa porodicom.

64080

64082

64063

64064

dragoj

Prestalo je da kuca srce na{e drage majke, bake i prabake

od brata Svete sa porodicom.

64089

Pro{lo je 40 tu`nih dana od kada nije sa nama, na{ An|eo

iz Titela

Posledwi pozdrav dragoj priji

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav sestri, snaji i tetki

od Mileninih prijateqa ribolovaca iz Novog Sada.

Vladimir - Vlada Drap{in veterinar

Agne{ Milutinovi}

Pomen }emo odr`ati na Gradskom grobqu, 10. 11. 2012. godine, u 13 ~asova.

Ve~no o`alo{}eni: suprug An|elko i k}erke Jelena i Kristina.

da nas je na{ mirni i tihi drugar ovih dana napustio i oti{ao u nezaborav, a nama iz wegove generacije ostavio samo da ga se uvek po dobru stalno se}amo.

An|i [ibar 1942 - 2012. S tugom i po{tovawem }emo ~uvati uspomenu na tebe i nikada te ne}emo zaboraviti. Tvoji Latinovi}i i Novakovi}i: Zora i Novak, Branislav, Dragana, Bojana i Dejana. 64081

64090

Posledwi pozdrav mojoj dragoj mami i babi

Jeleni Mar~eti}

Mla|eniji

Drugarice i drugovi iz VIII-a razreda Vi{e me{ovite gimnazije generacija maturanata 1949/50.

Danice Kne`i} 1916 - 2012. iz Kupresa - [emenovaca

od Petre i Vesne.

od: Milke, Bo{ka i Braneta sa porodicom.

64065

64068

64078

Posledwi pozdrav

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga

Hvala joj za sve {to je u~inila za nas. Tuguju za tobom tvoji najmiliji. 64076

3 JEDNOGODI[WI POMEN

Mari Popovi}

Mla|eniji Milakovi}

Mla|enija Milakovi} 1943 - 2012.

i da je an|eli ~uvaju. O`alo{}eni: }erka Jagoda, zet Miroslav, unuci Nata{a i Aleksandar.

od Zoranovih koleginica i kolega iz JP â&#x20AC;&#x17E;SPC Vojvodinaâ&#x20AC;?.

64087

436-P

Posledwi pozdrav dragoj jetrvi i strini

U nedequ, 11. novembra navr{i}e se ~etiri godine od kad nas je napustio na{ dragi otac i suprug

Sahrana je danas, 10. novembra 2012. godine, u 13 ~asova, na ^enejskom grobqu.

Branki Gaji} Seki ^uva}emo u srcu tvoju vedrinu, dobrotu i osmeh.

O`alo{}eni: suprug \ura|, sin Dragan i }erka Jagoda sa porodicama.

Tvoji: ujaci Vojin i Luka sa porodicama i tetka Mileva.

64067

64075

JEDNOGODI[WI POMEN

Mla|eniji Milakovi}

Branka Gaji}

Marko Laki}

Branka Gaji} Seka

1942 - 2008. Voqena moja Brankice, zauvek }e{ biti deo mene.

od Vukice sa porodicom.

64088

Svaki dan nedostaje{.

nam

sve

vi{e

Tvoji najmiliji: Mirjana, Biqana i Sava. 64086

S qubavqu koju smrt ne prekida, tvoj Mi}a. 64069

Danas, 10. 11. 2012. godine, u 10.30 ~asova, na mesnom grobqu, u Obrovcu obele`i}emo pomen dragoj sestri. Se}awe ne bledi, tuga ostaje. O`alo{}eni brat Branko sa porodicom. 64074

^iTUQe l POMeni

subota10.novembar2012.

Danas, 10. 11. 2012. godine, navr{ava se {esnaest godina od kako nas je napustio na{ voqeni

Branislav Boji} Brane Tuga i bol za tobom su ve~ni. Tvoji: tata, mama i brat.

S qubavqu svom sinu

dnevnik

Sa po{tovawem i qubavqu svom ocu i suprugu

Miletu Svitlici

Godina je pro{la kao dan. Sve nam se ~ini ru`an je san, a tebe nema, pa nema.

Pro{la je godina qubav ne jewava a bol raste. Ve~no }e{ `iveti u na{im srcima i se}awima.

Tvoji neute{ni, tata i mama.

Tvoja }erka, sin i supruga.

64039

64037

Posebna po{ta za raj svom bratu, deveru i stricu

Miletu Svitlici Dok si bio, bio si, i sad kad nisi, jo{ uvek jesi.

POMEN Povodom pedesetogodi{wice od prerane smrti

Branka [kundri}a

Mnogo te vole tvoji: Simela, Lale, Quba i Qiqa.

Pomen daju: supruga Milka, }erka Jelena, unuk Branko, unuka Lela i praunuka Lana.

64040

64042

dragoj

S tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga mama

64043

S tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga

IN MEMORIAM

SE]AWE Dana, 11. 11. 2012. godine, navr{ava se devetnaest godina od smrti na{eg dragog sina, brata i sestri}a

Posledwi sestri

pozdrav

Prim. dr Teodor M. Kova~ev

Jeleni Mar~eti}

15. 11. 2002 - 15. 11. 2012.

1929 - 2012.

Godine bez Tebe, ali u nama i sa nama do kraja na{ih `ivota. Tvoja porodica.

Vladislava Petrovi}

Branislava ^abarkape Baneta

1937 - 2012.

od wene bra}e: Du{ana, Marka i Bogde i sestara Milke i Marije.

64034

Sahrana }e se obaviti danas, 10. 11. 2012. godine, u 13 ~asova, na gradskom grobqu u Beo~inu.

POMEN Navr{ilo se 40 dana od smrti

Nikole Potrebi}a

O`alo{}ena porodica.

Jelena Mar~eti} 1929 - 2012. Sahrana je u subotu, 10. 11. 2012. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}eni: sin Mile, k}eri Gordana, Qubica i Radmila sa porodicama.

64041

Dragi na{ Bane, vreme ne bri{e tugu i bol u na{im mislima i u na{im srcima.

O`alo{}eni: sin \or|e, snaja Nada, unuci Teodora i Strahiwa, praunuk Vuka{in.

Tvoji: mama Katarina, tata Miroslav, sestra Irena, Robi, Irena i Branislav.

64048

64003

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga

Posledwi pozdrav kom{inici

64038

Posledwi pozdrav baki

Smiqi

Smiqi Simi} Familije: Manasijevi}, Sirar, [ijan, Luki} i Bolti}.

od unuka Zlatka sa porodicom.

64031 64033

64035

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula

Posle duge i te{ke bolesti napustila nas je na{a draga, voqena i nikad zaboravqena majka i baka

Smiqa Simi} ro|. Srdanov

Posledwi tati

pozdrav

Jovinom

Sahrana }e se obaviti 10. 11. 2012. godine, u 13 ~asova, na Dowem starom grobqu u Futogu. O`alo{}eni: }erka Ru`a, zet \or|e, unuci Mirko i Zlatko sa porodicom. 64032

Marija Popovi} ro|. 1933. godine Sahrana }e se obaviti danas, 10. 11. 2012. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: deca Zoran i Zorica, unuci Petra i Du{an, sestra Nata i zetovi Miroslav i Aleksandar.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{a draga i voqena mama i baka

Sava Jawi}

deda Radi

Neka te an|eli ~uvaju, i na|i mir i spokoj svojoj du{i napa}enoj.

od kolega iz Odr`avawa.

]erke: Jelica, Dragica i Biqana sa porodicama.

64054 64044

64030

Sa tugom i bolom javqamo svim ro|acima prijateqima da je na{ dragi i voqeni

Umrla je na{a draga baka i ta{ta

POMEN

Vidosava Stepanov Vida ro|. Pavkov

preminula 5. novembra u 82. godini.

Darinka Popov Sahrana }e se obaviti 14. novembra 2012. godine, u 13 ~asova, na Alma{kom grobqu.

Miloje Spaji} preminuo u 76. godini. Sahrana }e se obaviti 10. 11. 2012. godine, u 15 ~asova, na Mesnom grobqu na ^eneju. O`alo{}eni: supruga Mika sa }erkama Nadom i Nata{om. 64055

O`alo{}ene }erke Brankica i Vera, unuk Nikola i zet Ranko.

64004

Lazar Stojkov

ro|. ]ur~i} Sahrana je danas, 10. novembra 2012. godine, u 13 ~asova, na Alma{kom grobqu, u Novom Sadu.

iz [ajka{a Nikada te ne}emo zaboraviti.

Uspomenu na tebe uvek }e ~uvati tvoje unuke i zet, Jelena, Ivana i Slobodan.

O`alo{}ene porodice: Stojkov i Koji}.

64050

64051

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Rado i ~esto setimo se na{eg Mikice.

[ E S T O M E S E ^ N I P O M E N

P O M E N

11. 11. 2002 - 11. 11. 2012.

D E S E T G O D I N A

1998 - 2012.

subota10.novembar2012.

ni je sa na ma na{ dra gi

D E S E T O G O D I [ W I P O M E N

S E ] A W E na {oj dra goj

Mihajlo Delari Mika 2010 - 2012.

\or|e Mutin 1925 - 2012. Vre me pro la zi, ti si i da qe sa na ma.

]erka Tara, sestra Borjanka, sestri}i Sa{a i Filip.

Tvo ji najmiliji.

64052

11. 11. 2009 - 11. 11. 2012.

Petar Stankin

Sa qu ba vqu i po {to va wem i se }a wem na te be tvo ji, Sne`ana i Iskren.

Pavle Popgligorin

mesar iz Ka}a Se }a we na te be ~u va ju tvoji najmiliji.

2002 - 2012.

63912

63902

63961

Da na 10. no vem bra 2012. go di ne na vr {a va se 10 go di na od ka ko smo osta li bez vo qe ne su pru ge, maj ke i ba ke

P O M E N Da na 9. no vem bra 2012. go di ne na vr {i le su se 4 go di ne od ka ko ni je sa na ma na{

Milinki Pili} - Kaleni} Porodica.

Porodica.

63782

63771

D E S E T O G O D I [ W I P O M E N

IN MEMORIAM

Dr Nade`da Milojkovi}

3 [ E S T O M E S E ^ N I P O M E N na {em bra tu i uja ku

Vera Abaxin Novak Stoj{in

ro|. ]uri} iz Sivca

No si mo u sr cu tvoj ve dri lik sâ&#x20AC;&#x2122; qu ba vqu, po {to va wem i tu gom. Tvo ja de ca: Qiqana i Goran sa porodicama i su pru ga Qiqana Da{i} - Stoj{in.

Ostao nam je u le pom se }a wu i ni ka da ga ne }e mo za bo ra vi ti.

Tvo ja za o va Seka Kiperovi}.

Po ro di ce Jevri} i Vorgi}.

63825

63800

Marija Fabijani} novembar 2009 - 2012.

O S M O G O D I [ W I P O M E N na {oj dra goj

Gordani Jovanovi} iz Mo{orina

Se stri ce, mi le na mo ja, uvek si u mo jim mi sli ma, u mom sr cu i du {i mo joj. S qu ba vqu, tvo ja Slavica.

Na vr {a va ju se dve go di ne tu ge i bo la od ka ko ni je sa na ma na{ dra gi

Sa du bo kim bo lom i tu gom oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da nas je za u vek na pu stio na{ vo qe ni brat i su prug

Vera Tabak

63927

63801

Pro {le su ~e ti ri go di ne od ka ko nas je na pu stio

Uspo me nu na te be i tvoj lik ~u va, tvoj sin Dragan.

Da nas, 10. 11. 2012. go di ne, u 11.30 ~a so va, na Grad skom gro bqu, u No vom Sa du obe le `i }e mo dva na e sto go di {wi cu smr ti

Mirko Medi} Se }a we bu di uspo me ne na tvo ju do bro tu, qu bav i po `r tvo va nost ko ju si nam pru `io. Su pru ga Mara, sin Simo, sna ja Katarina, }er ka Sne`ana, zet Ratko, unu ci Ogwen, Mila, Veselin, Aleksandra, Tamara i Marija.

Jovan \ur|evi} 2008 - 2012. iz Mo{orina Tu gu ju za wim: su pru ga Danica, }er ka Buba i zet Nikola. 63913

^ E T R D E S E T O D N E V N I P O M E N

JEDNOGODI[WI POMEN obele`avamo danas, 10. 11. 2012. godine, u 10 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Qubi Bera

@arko Tomanovi}

da va }u u ne de qu, 11. 11. 2012. go di ne, u 11 ~a so va, na Ka me ni~ kom gro bqu.

Nade Pelagi} ro|. Ra{kov profesora francuskog jezika S qu ba vqu je se se }a ju po ro di ce: Pelagi}, Ra{kov i \urovi}.

iz Koviqa

1931 - 2012. Po sle du ge i te {ke bo le sti, pre mi nuo je 6. 11. 2012. go di ne, u Ba ra je vu, gde je i sa hra wen. O`a lo {}e ne: se stra ^ava i su pru ga Borika. 63965

]er ka Radojka - Rada. 63940

63996

Se }a wa ne ble de, tu ga ne pro la zi, u na {im sr ci ma i mi sli ma osta }e{ za u vek. S qu ba vqu, tu gom i po {to va wem we go vi naj mi li ji: }er ka Marica i sin Stevan sa porodicom. 63951

P O M E N

Naj tu `ni ja go di na!

Zora Danilovi} Pandurova

Kristina Brankov

ro|. Popovi} iz Vogwa

ro|. Qubi~i} iz Gardinovaca

Jelica, Danka, Milo{, Marko, Zorica, Jovan i Novo. 63953

63805

U su bo tu, 10. 11. 2012. go di ne na vr {a va se ~e tr de set da na od smr ti na {e ma me. O`a lo {}e ne: }er ke Gorica i Kida sa porodicama. 63950

TU@NO SE]AWE Dana, 9. 11. 2012. godine su tri godine od smrti moje mame

G O D I [ W I P O M E N na {em dra gom

P O M E N

Anice Pavlov

\oko Barjaktarovi}

Radenku Raci}u

dipl. ekonomista 2007 - 2012.

obe le `i }e mo da nas, 10. 11. 2012. go di ne, u 11 ~a so va, na Al ma {kom gro bqu.

28. 2. 1927 - 5. 11. 2011. Uvek si sa nama voqen, cewen i po{tovan. Porodica.

J E D N O G O D I [ W I P O M E N

\oki Plav{i}u

Vladimir Drap{in

Ma me ne umi ru, one `i ve kroz svo ju de cu.

63936

dra goj maj ci

63925

Osta }e{ nam u ve~ nom se }a wu. Tvo ji: su prug Srboqub, si no vi Goran i Sava, sna ja Mila, unu ci Vuk i Teodora, bra }a Danilo i Milo{ sa porodicama. 63962

Pro {le su go di ne, a tu ga i bol za to bom osta ju.

S E ] A W E

obe le `i }e mo da nas, 10. no vem bra 2012. go di ne, u 11 ~a so va, u pri su stvu rod bi ne i pri ja te qa. S ve~ nom tu gom u sr cu we go vi: Vera, Emina i Ivan.

P O M E N

Se }a we i tu ga, po {to va we i za hval nost za sve {to si nam pru `i la. @i ve }e{ ve~ no u na {im sr ci ma i mi sli ma. Tvo ji naj mi li ji: su prug Lazar, }er ka Katica, zet Feri, unu ci Igor i Lena.

63777

ro|. Kqaki}

Lazaru Anoj~i}u

Vre me pro la zi, a tu ga za to bom dra ga mo ja, je sve ve }a. Vre me }e ne u mor no te }i, a tuga i bol za u vek osta ti.

63737

T U @ N O S E ] A W E

Nevenke Rajkovi}

Igwat Jevri} Giga

Vre me ne do no si ni ute hu ni za bo rav. Tu ga je deo na {eg `i vo ta. Tvo ja porodica. 63615

U mi sli ma smo sa to bom. Se }a we je ne iz bri si vo. Milenko, Marija i Milo{. 63980

iz Koviqa 9. 11. 2009 - 9. 11. 2012. Draga moja majko, prolaze godine, ali bol ne umawuju. Produbquju tugu u du{i i bol u srcu. S tugom u du{i i bolom u srcu ~uva se}awe na tebe Tvoja }erka Mirjana. 63986

tv program

subota10.novembar2012.

07.30 08.30 10.00 10.30 11.00 13.00 16.00 16.45 18.00 20.00 20.30 21.35 22.00 22.30 00.00

Глас Америке Документарни програм Е-ТВ Меридијанима Перископ/Осаа Без цензуре Здравље је лек Документарни програм Више од откоса Војвођанске вести Ћаскање Документарни програм Војвођанске вести Филмски програм Глас Америке

Кирстон Варајнг

Акваријум

09.15 09.50 10.00 10.30 11.00 11.30 12.00 12.10 12.35 13.00 14.00 15.00 15.05 16.20 16.45 17.00 17.25 17.30 18.00 18.50 19.30 20.10 21.40 21.50 22.00 22.35 00.35 01.30

06.20 09.00 10.00 11.30 11.55 12.30 12.40 13.10 13.55 14.45 15.25 16.05 16.30 17.00 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 21.30 22.30 00.00

Кухињица Вести Зелено, волим те, зелено Коњић грбоњић, позоришна представа за децу Чаробни воз Лулу Хајде са мном у обданиште Питам се, питам се Путеви наде Агро мозаик Вести Академац Увек медаља Здравље пре свега Премијерка Вести за особе са оштећеним слухом Петказање Повратак на село Потрошачки репортер ТВ Дневник Двоугао Политбиро Поаро: Смрт у облацима 1. део Прсте да полижеш ТВ Дневник Узвратити ударац Државни посао Двоугао Војвођански дневник Акваријум, филм Поаро: Смрт у облацима 1. део Узвратити ударац

ТВ баштине Кухињица – мађ.-дужа верзија Добро вече, Војводино (слов) ТВ баштине У првом лицу науке-Кристали у души, ем. ТВ баштине Вести (мађ) Емисија на мађар..са титл.на српском JУ група без струје 1.део Биографије Зелено, волим те, зелено Чаробни воз Хајде са мном у обданиште Питам се, питам се Кад кућа није тесна ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица – мађ. Добро вече, Војводино (мађ) Културни магазин (мађ) (Јелен-лет) Емисија на мађарском Музички програм ТВ Продаја

15.53 16.46 18.33 19.02 19.30 20.03 21.00 23.22 01.39 03.14 04.03

Мија је хировита петнаестогодишњакиња која живи у руинираном радничком предграђу, стално упада у невоље, коју пријатељи избегавају и избачена је из школе. Живи с мајком и млађом сестром и нема пуно пријатеља, барем не оних који су јој драги. Улоге: Кејти Џарвис, Мајкл Фасбендер, Кирстон Варајнг Режија: Андреа Арнолд (РТВ 1, 22.35) 07.00 08.00 08.05 08.50

06.05 08.00 09.06 11.00 12.32 13.00 13.15 13.28 14.05 14.57

04.52 05.47

Јутарњи програм Јутарњи дневник Жикина шареница Дизни на РТС Плава птица 3 Дневник Спорт плус Увиђај Мира Адања Полак и Ви ТВ лица... као сав нормалан свет Војна академија К-9, филм Квадратура круга Слагалица Дневник Војна академија Пола века Бонда: Дах смрти, филм Божји град, филм Глад, филм Мира Адања Полак и Ви ТВ лица...као сав нормалан свет Војна академија Верски календар

dnevnik

06.19 Знање имање 07.16 ТВ лица...као сав нормалан свет 08.02 Велики је свет 08.30 Бернард 08.34 Вејбалу 08.53 Словосвет 09.06 Зујалица 2 09.41 Верски мозаик Србије 10.28 Клиника Вет 11.00 Профил и профит

06.30 Африка од врха до дна 07.00 Цртани филм 07.30 Серијски програм 10.20 Како се каже 10.30 Азбука родитељства 11.00 Серијски програм 12.00 Ленија 13.00 Вести 13.05 Ево нас код вас 14.00 Вести 14.05 Филм: Не враћај се 2. део 15.30 Сибир 16.00 Вести 16.05 Серијски програм 17.00 Вести 17.05 Сигуран квадрат 17.25 Бели мантил 17.45 Специјална емисија поводом 9. нов. Дана ослобођења Новог Сада 18.00 Седам НС дана 18.30 Сремски Карловци, од суботе до суботе 19.00 Објектив 19.30 Сајам инфонет 20.00 Сећања 20.30 Седам НС дана 21.00 Серија 22.00 Објектив 22.30 Специјална емисија пводом 9. нов. дана ослобођења Новог Сада 22.45 Лична грешка 23.00 Филм: Пут у прашњаву смрт 1. део

10.00 Недељни НБА 10.30 Евролига: Партизан – ЦСКА 13.00 АТП Мастерс куп Лондон Дублови 14.45 АТП Мастерс куп Лондон Сингл 16.30 Премијер лига: Евертон – Сандерленд 18.00 Мото ГП Валенсија 18.30 Премијер лига: Астон Вила – Манчестер јунајтед 20.15 АТП Мастерс куп Лондон Сингле 23.00 НБА акција 23.30 НБА: Бостон – Филаделфија 01.30 Премијер лига, голови

(РТС 2, 16.55)

11.30 12.12 12.50 13.21 13.47 14.20 15.03 15.49

02.03 03.42 04.27 05.07 05.30

Књига утисака Свет здравља Моја лепа Србија Грађанин Лети, лети песмо моја мила Као мехур од сапунице Београд-вечити град Сусретања - 30 година, „Сусрет са Мокрањцем” Кошарка, АБА лига, ЦибонаРаднички, пренос Вреле гуме Медаље заувек Рукометна фантазија Изгубљени светови Потрошачки саветник Свет спорта На прву лопту Балкански ратови Концерт групе Галија Вреле гуме Кошарка: АБА лига, ЦибонаРаднички (р) Београд - вечити град Изгубљени светови Као мехур од сапунице Потрошачки саветник Клиника Вет

07.00 11.00 13.00 14.00 15.30 17.00 18.00 19.30 20.00 21.00 23.30 00.30 02.30 04.15

Добро јутро Викенд визија Живот у тренду Голд музички магазин Филм: Ивкова слава Мала невеста Магазин ин Национални дневник Курсаџије Звезде гранда У рингу Филм: Јецај сунца Филм: Електра Филм: Загризи метак

18.38 19.11 19.31 20.12 21.03 21.27 21.55 22.22 23.00 00.00 01.00

Јадранка Стојаковић

11.15 13.00 14.00 15.00 16.00 18.00 19.00 19.15 20.20 21.15 23.15

Серија Домаћин Евро пулс Орифлејм избор за нај мајку и ћерку 2012. Сулејман Величанствени Радна акција Домаћине, ожени се Жене Филм: За све је крива свекрва Галилео Вести Породичне тајне Сулејман Величанствени Први глас Србије Филм: Мис Тајни агент 2

Тери Поло

Њени родитељи Грег Фокнер је лудо заљубљен у Пам и спреман је да јој постави најважније питање. Судбоносни тренутак прекида телефонски позив. Пам добија вести да се њена млађа сестра удаје, а Грег схвата да кључ успеха код Пам лежи у њеном оцу, Џеку Бернсу. Улоге: Бен Стилер, Роберт де Ниро, Тери Поло Режија: Џеј Роач (Б92, 21.40)

16.55

06.00 08.15 09.45 10.15

11.20 11.40 12.05 12.30 12.50 13.15

КОШАРКА, АБА ЛИГА

Цибона–Раднички

ТВ лица... као сав нормалан свет Како јој је један бис променио живот? На ком спрату ју је у колицима затекао велики земљотрес у Јапану? Ко су пријатељи који су јој притекли у помоћ када је остала без стана у Сарајеву? На ова и друга питања одговара Јадранка Стојаковић. Ауторка: Тања Петернек Алексић (РТС 1, 14.57)

05.30 07.30 09.00 09.10 09.20 09.45 10.00

08.45 Добра земља 08.10 Цртани филм 09.10 Топшоп 09.40 Цртани филмови 10.50 Шљака 11.00 Вести Б92 11.35 Пријатељи 13.10 Филм: Делта одред 2: Колумбијска веза 15.00 АТП Ворлд тоур финал Лондон 17.00 Два и по мушкарца 18.30 Вести 19.15 Филм: Ловци на бегунце 21.40 Филм: Њени родитељи 23.40 Вести Б92 00.15 Спортски преглед 00.25 Филм: Зак и Мири снимају порнић

13.40 14.00 15.30 15.45 15.55 16.55 18.25 18.55 19.30 21.05 22.30 23.30 00.00 01.30 02.50 03.45

Јутарњи програм Знање на поклон Торк Метеор и моћни камион Тајни свет меде Бенџамина Телешоп Барби Палчица, анимирани филм Моћни ренџери Нинџа корњаче Легенда о Неши Бакуган 3 Фантастично путовање Изненеђење! То је невероватно јестиво Телешоп Викенд поподне - Брвнара Телешоп Вести Љубавни сигнали Скандалозно Моја Србија Телемастер Дивљи ветар, филм Голи живот Позајми ми ауто Гламур Луда кућа Голи живот Позајми ми ауто Спаситељ, филм

Светозар Цветковић

Дивљи ветар 08.00 10.00 11.00 12.30 13.00 14.00 14.30 15.00 16.00 17.00 18.30 19.00 20.00 21.00 22.00 00.00 01.30 03.30

Цртани филмови Добро вече, Србијо Туркан Сити њуз Невина Породични обрачун Агенција за СИС Др Оз Маријана и Скарлет Филм: Четврти човек Сити њуз Смешно ћоше код Ђоше Собарица са Менхетна Туркан Филм: Далтони Силиконске лепотице Филм: Четврти човек Филм: Далтони

Јесен 1941. године. Забачено село у Србији захваћено је ратним вихором који не заобилази ни кућу угледног домаћина. Старе патријархалне норме се распадају. Остајање на неутралним позицијама није могуће и то уноси расцеп у његову породицу. Улоге: Милан Пузић, Мирољуб Лешо, Светозар Цветковић, Виктор Проскурин, Бранислав Лечић, Душан Јанићијевић Режија: Александар Петковић (Хепи, 19.30)

Зрно по зрно

Radio Novi Sad

У наредном издању емисије „Зрно по зрно” сазнаћете све о предстојећим „Пастирским данима“ у Мужљи, а чућете и актуелности из Пољопривредне стручне службе. (КТВ, 12.00)

PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00)

05.00 Филмски програм, 07.00 Уз кафу, 07.15 Под сјајем звезда, 09.00 Жива ватра, 10.00 Шоу - Парови, 12.00 Зрно по зрно, 13.30 У међувремену, 14.00 Топ 10, 15.00 Пипи шоу, 17.00 Суботом поподне, 20.00 Филмски програм, 22.00 Ретроспектива недеље, 23.00 Фешн стори, 01.00 Суботом поподне, 04.00 Освета

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Кућни видео, 09.30 Фокус, 12.40 Бање Србије, 13.00 На здравље, 13.30 Кућни видео, 13.45 Топ шоп, 16.00 НС Индекс, 16.25 Фокус, 17.05 Ски Јахорина, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.45 Инфо Пулс, 21.20 Филм, 23.00 Бање Србије, 23.30 Фокус, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Туристичке разгледнице, 00.40 Ауто шоп, 00.45 Фокус, 01.15 Ски Јахорина, 01.45 Музика

08.00 Дечији програм, 09.00 Играмо се, 10.00 Фарма, 11.00 Филм, 13.00 Филм, 15.00 Филм, 16.30 Изблиза, 17.00 Бибер, 17.30 Зоо пузле, 18.00 У нашем атару, 19.00 АБС шоу, 19.30 Бибер, 20.00 Прес пресек, 21.00 Филм, 22.30 Бибер, 23.00 Филм, 01.00 Ноћни програм

12.00 Кухињица,13.00 Џубокс, 14.00 Документарни програм, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Паор, 16.45 Филм, 18.30 Сремарт, 19.30 Цртани филм, 20.00 Доктор Ху, 21.00 Пут вина, 21.30 ЕТВ, 22.00 Филм, 00.00 Шоу програм: Парови, 00.50 Глас Америке

07.00 Библијске приче, 07.30 Прслук агеин, 09.30 Дечија серија, 10.05 Икс арт, 11.20 Удица, 12.00 Акценти, 12.30 Испод поклопца, 14.00 Акценти, 14.10 Пун гас, 15.00 Презент, 16.00 Акценти, 16.30 Откос, 18.00 Акценти, 18.15 Писмо глава, 20.00 Филм Инфо, 20.30 Везе, 21.00 Токови моћи, 21.30 Изазови истине, 22.00 Сајам Инфо нет, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм 08.00 Храна и вино, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Пут вина, 13.00 Квиз, 14.30 Макс Кју , 15.00 Филм, 17.00 Агросфера, 18.00 Везе, 18.45 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Панорама општине Житиште, 20.30 Филм, 2. део, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

subota10.novembar2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

РАЗ ГО ВО РИ С МИ ЛО ШЕ ВИ ЋЕМ

Пи ше: Ај вор Ро бертс 07.40 Богата млада, сиромашна млада 08.35 Венчаница из снова 09.00 Мајами инк 09.55 Девојчице и дијадеме 10.50 Проблематичне будуће мајке 11.45 Обрачун посластичара 12.40 Стручњак за торте 13.35 Шта не треба обући 14.30 Четири венчања - Америка 15.25 Велике ромске свадбе 16.20 Шминкање са Клио 17.15 Уштедети купујући - обрачун најбољих 18.10 Најбољи амерички кувар 19.05 Најбољи британски ресторан са Гордоном Ремзијем 20.00 Стручњак за торте 20.55 Моја тајна 21.50 Чудни облици зависности 22.45 Дневници девица 23.40 Мајами инк 00.40 Стручњак за торте 01.40 Моја тајна

08.00 Како је уметност створила свет 10.00 Гуге – изгубљено краљевство Тибета 11.00 Потрага за Северозападним пролазом 13.00 Путовања и открића 16.00 Уметност Русије 17.00 Русија кроз векове 18.00 Каћуша – мала жена у великом рату 19.00 Деца Стаљинграда 19.30 Прохоровка. Кроћење тигра 20.00 42 начина да се убије Хитлер 21.00 Давид и слика Маратова смрт 22.00 Партизански филм 23.00 Путовања и открића 00.00 Изгубљени гусарски брод Црнобрадог 01.00 Снимање рата

08.00 Вилењаци 09.30 Нојева барка 10.30 Мала сирена 12.00 Црвена прашина 14.00 Без заклона 16.00 Снивај злато моје 18.00 Жртва 20.00 Случај Бадер Мајнхоф 22.00 Збогом, Бафана 00.00 Еротски филм 01.00 Еротски филм

Слу чај Ба дер Мај нхоф Не мач к а се дам де се тих: бом ба шки на па ди, прет ња те ро ри зма и страх од не при ја те ља из ну тра по тре са ју са ме те ме ље још увек крх ке не мач к е де мо кра ти је. Ан дре ас Ба дер, Ул ри ке Мај нхоф и Гу друн Ен слин во де на сил ни рат про тив оно га што ви де као но во ли це фа ши зма... Уло ге: Мар ти на Ге дек, Мо риц Блај бр ту Ре жи ја: Ули Едел (Си не ма ни ја, 20.00)

06.00 Филм: Мистерије Острва Сенки: Венчање без младожење 07.45 Филм: Откако те нема 09.30 Дијагноза убиство 14.30 Филм: Војникова љубавна прича 16.30 Филм: Ја у љубав верујем 19.00 Краљевски болесници 20.00 Хаваји 5-0 21.00 Филм: Лекција за госпођу Тингл 23.00 Плаве крви 00.00 Филм: Суперолуја у Сијетлу

Ло ра Ли ни

По ро ди ца Се виџ Вен ди и Џон Се виџ су се стра и брат ко ји не ма ју из гра ђен при сан од нос. Вен ди је дра ма тур шки ња ко ја ра ди по вре ме не по сло ве ван сво је стру ке и ре дов но пра ти кон кур се за сти пен ди ју, а Џон је уни вер зи тет ски про фе сор. Жи ве са ми с по вре ме ним љу бав нич ким из ле ти ма, усме ре ни на сва ко дне ви цу, из бе га ва ју ћи сва ку ве ћу од го вор ност... Уло ге: Ло ра Ли ни, Фи лип Сеј мур Хоф ман, Фи лип Бо ско, Пи тер Фрајд ман, Деј вид За јас Ре жи ја: Та ма ра Џен кинс (ХРТ 1, 00.15) 08.10 Кинотека - циклус класичног вестерна: Поштењачина, филм 09.30 Јеловници изгубљеног времена 10.15 Кућни љубимци 10.49 Потресујка 11.18 Нормалан живот 12.00 Дневник 12.37 Ветерани мира 13.22 Духовни изазови 13.55 Призма 14.44 Меркатска династија 1, док. серија 15.15 Репортери 16.14 Еко зона 17.22 Одмори се, заслужио си 18.06 Лепом нашом 19.10 Тема дана 19.30 Дневник 20.15 Плес са звездама 21.55 Дневник 3 22.37 Инспекторка Ирена Хус 00.15 Филмски маратон: Породица Севиџ, филм 02.04 Филмски маратон: Сунце, филм 03.47 Филмски маратон: Мајке, филм

07.22 07.44 07.55 08.08 08.35 09.20 09.55 10.39 11.27 12.20 12.55 13.56 14.29 15.05 15.38 15.40 16.20 16.25 18.06 18.36 19.05 19.26 20.00 21.34 23.47 00.50 01.46 02.30 03.18

Мар ти на Ге дек

06.00 08.05 09.30 11.05 12.55 14.50 16.50 18.30 20.05 21.45 23.40 01.15 02.50 04.30

Собарица из Мексика Викинг Вики Неко као ти Футлуз Мала велика лига Вода за слонове Моја љубавна песма Поноћ у Паризу Мапетовци Адвокат из Линколна Брже Фреди против Џејсона Најбољи тата на свету Ђавоља суза

Хамтаро Мала принцеза Ружица Шаренић Гладијаторска академија Мерлин Мала ТВ Леви: Светски скијашки куп (Ж) - слалом, пренос 1. вожње Гуливерова путовања, филм Нови клинци с Беверли Хилса Чувари здравља Леви: Светски скијашки куп (Ж) - слалом, пренос 2. вожње Обртник и партнер КС аутомагазин 4 зида Наврх језика Бриљантин Наврх језика Рукомет, Сеха лига: ЦО Загреб - Ловћен, пренос Позитивно Телетабис Гаража Куварски дует, док. серија Храна д. д., док. филм Мајки, филм Пети дан, ток шоу Репортери 24 Којак Дарма и Грег

06.00 07.30 09.00 10.30 12.00 14.00 15.30 17.00 19.00 20.00 21.45 23.45 01.15

Пространо је море Момци с Медисона Скоро жена Ненајављени гост из таме Аполо 13 Тајне на планини Идентитет Браћа по оружју Биографија - Камерон Дијаз Момци с Медисона Срце грома Тајне на планини Момци с Медисона

08.30 10.20 12.30 14.30 16.30 18.30 20.00 22.00 00.00

Човек којег није било Песничка правда Били Елиот Дневник Бриџет Џонс Светлост дана Мод сквод Грејс више нема Ударен у главу Еротски филм

08.00 Jу-Ги-Ох! 08.50 Бен 10: Ултимејт ејлијен 09.15 Училица 09.50 ТВ продаја 10.05 Галилео 11.15 Бибин свет 12.30 ТВ продаја 12.45 Сумрак у Форксу, док. филм 16.05 Будва на пени од мора 17.15 Смртоносних 60, док. серија 18.30 РТЛ Данас 19.10 Галилео 20.00 Сумрак сага: Млади месец, филм 22.30 Кључ тајни, филм 00.25 Џошуа, филм 02.25 РТЛ Данас

Су мрак са га: Млад ме сец Едвард схва ти да Бе ла ни ка да не ће би ти си гур на док је он у ње ној бли зи ни, па убр зо на кон ње ног осам на е стог ро ђен да на од лу чи да на пу сти град. Њен при ја тељ Ја коб по ку ша ва је из ву ћи из де пре си је и са мо де струк ци је, ко ја је ти шти на кон Едвар до вог од ла ска... Уло ге: Кри стен Стју арт, Ро берт Па тин сон, Теј лор Лут нер, Би ли Бурк, Ана Кен дрик Ре жи ја: Крис Вајс (РТЛ, 20.00)

Ро берт Па тин сон

09.55 13.30 14.25 15.20 16.15 17.10

00.00 00.55 01.25

Дајнамо, чудесни мађионичар Врхунско градитељство Људских руку дело Мегаградитељи Како се прави? Радионица за праве мушкарце са Џејмсом Мејом X-машине Како се прави? Трагом аукција Краљеви аукција Трговци Дајнамо, чудесни мађионичар Преживљавање Краљеви аукција Трговци

08.30 09.30 11.00 12.15 13.45 19.30 21.00 23.00 01.15 01.45

Уметничко клизање Алпско скијање Уметничко клизање Алпско скијање Уметничко клизање Борилачки спорт Борилачки спорт Уметничко клизање Алпско скијање Сви спортови

18.05 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00

Бр зо је учио ка нди дат за но вог Ти та

и ло ше вић је био нео би чан по то ме што је лан си р ан на ви ш е по л и тич ке функ ци је без тра ди ци о нал ног при пре ма ња, али је у по ли ти ку унео соп стве ни та ле нат из бру шен у уло зи ди рек то ра ко ји је имао че сте и ин тен зив не кон т ак т е са спољ н им све том, на ро чи то са САД. Ми ло ше ви ћев при ступ до но ше њу од лу ка и по ли ти ци ја че га ни је био за бо ја жљи ве апа рат чи ке. Он је био не по с ре д ан, слу ш ао па ж љи в о и учио бр зо. Бр зо је до но сио од лу ке и бра нио их је ве о ма твр до гла во. Ис ку ство ко је је сте као у то вре ме из дво ји ло га је од тра ди ци о нал них пар тиј ских чи нов ни ка, ко ји су се стал но пла ши ли да из ра зе соп стве но ми шље ње ако се оно ни је по кла па ло с ми шље њем њи хо вих го спо да ра. Гле да ју ћи те ле ви зиј ске сним ке Ми л о ш е в и ћ а пре ви ш е од два де с ет го ди на, за пад ном по сма т ра чу ни је ла ко да про це ни моћ ње го вих огра ни че них го во ра. Ме ђу тим, за раз ли ку од дру гих ко му ни стич ких пар тиј ских ше фо ва, он сво јим слу ша о ци ма ни је чи т ао ду ге го во ре под ма за не марк с и с тич ком лек с и ком. Ни је ко ри стио бе ле шке и го во рио је јед но став ним крат ким ре че ни ца ма. То је, у то вре ме, са мо по се би би ло сен за ци ја. Оно што је ствар но ре као, сма т ра ло Ко би да из бег не Стам бо ли ћа, са пле те се о Ми ло ше ви ћа се ан ти ју го сло вен ским и до не ло му је пре кор по ку ша ли да олак ша ју сво ју се це си ју од Ју го ка да се вра тио с Ко со ва. Не за стра шен, он је сла ви је, они су на њи ма ин си сти ра ли. Ср би ја је од го во ри ла на ја вом по с е те Ми ло ше ви ће вог пу пла ни рао свој успон ка вр ху СК Ср би је. Иако су мно ги ли де ри ван Ср би је по здра ви ли ту ју ћег цир ку с а на ци о на ли ста – „су сре т а исти сме ну Ива на Стам бо ли ћа, сма т ра ју ћи да је Ми - не“. Кад су Сло вен ци за бра ни ли ми тинг, Ср ло ше вић, за раз ли ку од Стам бо ли ћа, чо век ко га би су од ње га од у ста ли, али за то по зва ли на мо гу кон т ро ли с а ти, Ми ло ше вић је га јио уро ђе - бој кот сло ве нач ке ро бе у Ср би ји. На по след но ве ро ва ње да мо же по ста ти но ви Ти то, ко ји њем Кон гре су СКЈ, ја ну а ра 1990, Сло вен ци су ће, као јак чо век, кон т ро ли с а ти не са мо Ср би ју на п у с ти л и за с е д а њ е по ш то су сви њи хо в и аманд ма н и на Ре зо не го и Ју го с ла в и ј у. лу ци ју о бу ду ћем раз За то је у сле де ћој фа Ај вор Ро бертс (1946) је на кон сту ди ја са вре ме них зи сво је кам па ње по - је зи ка на Окс фор ду – го во ри фран цу ски, ита ли јан - во ј у Пар т и ј е увре ку ш ао да обез б е д и ски, шпан ски и срп ско хр ват ски – ра дио као ка ри јер - дљи в о од б а ч е н и. За кон т ро л у над Са ве - ни ди пло ма та Ује ди ње ног Кра љев ства од 1968. до њи ма су иза шли Хр зним пред с ед н и - 2006. у Ли ба ну, Па ри зу, Лук сем бур гу, Кан бе ри, Ма - ва ти. У ро ку од не ко ли ко штвом. У ту свр ху дри ду, Бе о гра ду, Да бли ну и Ри му. Ам ба са дор у СР би ли су му по т реб ни Ју го сла ви ји био од 1994. до 1997. и на осно ву пе де - ме с е ц и, ви ш е с тра љу ди из ба рем по ло - се так су сре та са Сло бо да ном Ми ло ше ви ћем на пи - нач ки из бо ри у Сло ви н е ре п у бли к а и сао књи гу, ко ја се при лич но раз ли ку је од ста во ва ве н и ј и и Хр в ат с кој ауто ном них по кра ји - зва нич ног Лон до на. До зво лу да је об ја ви че као је до в е л и су на власт на, ко је су има ле пу - го то во 15 го ди на и до био тек 2006, кад се по ву као ли де ре опре де ље не за но пра во гла с а у Са - из Фо рин офи са. На гла ша ва да је на слов по зај мио пра во сло ве нач ког и ве з ном пред с ед н и - од пр вог ис точ но е вроп ског ан ти ко му ни стич ког ди - хр ват с ког на р о д а на штву. Укла ња ње но - си ден та Ми ло ва на Ђи ла са и ње го вог де ла “Раз го - соп стве ну др жа ву. ЈНА је по с ла т а у си л а ц а функ ц и ј а у во ри са Ста љи ном”. Сло ве ни ју да угу ши по к ра ј и н а ма и про Су пру га Ели за бет је аутор ка исто ри ја Цр не Го ре се ц е с и ј у по на л о г у мо в и с а њ е „ан т и б и - и Сан џа ка. Са ве зне вла де ко ју је ро к рат с ке“ ре в о л у во дио пре ми јер Ан те ци ј е у Цр н ој Го р и омо гу ћи ли су Ми ло ше ви ћу да кон т ро ли ше че - Мар ко вић. Мла ка ин тер вен ци ја ЈНА још увек ти ри гла с а у Пред с ед ни штву. Так ти ка је увек је пред мет раз ли чи тих ту ма че ња. Углав ном, би ла иста: пу ту ју ће по вор ке срп ских на ци о на - она је би ла да ле ко од од луч не ак ци је, а ни је ли ста с Ко со ва ор га ни зо ва ле би ми тин ге и иза - има л а ни сна ж ну по д р ш ку срп с ких вла с ти. зи ва ле су коб с вла сти ма, ко је би се на кра ју, за - Сло ве нач ки пред с ед ник Ку чан твр дио је да се с пла ше не ма сом све т а и ли ше не по мо ћи Вој ске, Ми ло ше ви ћем до го во рио о се це си ји Сло ве ни по ву кле с функ ци ја. Ма ње ре пу бли ке су све ви - је. Ми ло ше вић је, при зна ју ћи пра во Сло вен ци ше стра хо ва ле. Ка сно схва тив ши да Ми ло ше ви - ма на вла сти ту др жа ву, ве ро вао да Ср би ја тре ћа тре ба да се пла ше мно го ви ше не го што су се ба да ужи ва исто пра во и ује ди ни све Ср бе Ју икад пла ши ле Стам бо ли ћа, би ле су ре ше не да го сла ви је у јед ну др жа ву. Сло ве ни ја, без зна из бег ну суд би ну ауто ном них по кра ји на и Цр не чај ног бро ја Ср ба, би ла је не бит на у том кон тек сту, али Хр ват ска, с број ном срп ском ма њи Го ре. Ма да је Са ве зно пред с ед ни штво про гла си ло ном, и Бо сна, где су Ср би чи ни ли тре ћи ну ста не у став ним аманд ма не Сло ве на ца ко ји су та ко нов ни штва, би ле су са свим дру ги слу чај. Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 528-765, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

subota10.novembar2012.

dnevnik

10. novembar 2012. OVAN 21.3-19.4.

Љубав ће вам вероватно бити на уму током великог дела данашњег дана, зато се потрудите да обратите више пажње на своје срце. Можда ћете имати проблема у комуникацији с вољеном особом.

BIK 20.4-20.5.

Чини се да ће питања љубави и романтике ићи у вашу корист данас. Постоји снажна сила која вас подстиче на то да предузмете акцију. Потрудите се да искористите ту корисну енергију. Будите отворени.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Могуће је да ћете данас осетити напетост када је романса у питању. Жељни сте да покренете везу у напред, али се увек нешто пронађе на путу ваших планова. Искористите директан приступ.

Могуће је да данас осећате потребу да поставите вољену особу на пиједестал. Желите да видите ту особу као савршеног партнера за себе. Спремни сте да урадите готово све да бисте је задовољили. Романса се данас неће одвијати баш савршено за вас. Ствари у тој области могу бити помало нејасне. Догађаји који могу искрснути данас учиниће да је тешко више игнорисати одређене проблеме. Љубав и романтика преокупираће већи део данашњег дана. Препустите се осећањима и требало би да изађете као победник. Могуће је да ће доћи до одређене трансформације када су у питању ваша осећања.

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Питања љубави и романтике данас ће вам сасвим добро ићи од руке. Требало би да се припремите за дан препун друштвених активности и угодног разговора. Ваша креативност такође би могла бити наглашена. Вероватно сте данас фокусирани на романсу, али имате проблема да изразите своја права осећања. Можете бити веома утицајна особа, а свакако да вам страсти не недостаје. Изразите своју енергију.

Не узмичите данас када је у питању романтика. Ствари се одвијају веома повољно по вас. Не устручавајте се да будете одлучни и самоуверени. Не одустајте ни када температура достигне свој максимум.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Питања која укључују романтику могу бити велики део данашње слагалице. Тас ваге требало би данас да превагне на вашу страну. Одлука је само на вама. било би мудро да будете отворени.

Могуће је да ће вам данас бити веома тешко да се озбиљно посветите било чему. Питања љубави и романтике биће посебно наглашена тако да ћете осетити потребу да направите одређене кораке у тој области. Ствари би данас могле бити помало лепљиве када су у питању љубав и романтика. Можда ћете желети да кренете напред с планом, док блиски партнер жели да седи, разговара и радите ствари заједно.

TRI^-TRA^

Кад Ријана слави V REMENSKA

PROGNOZA

ПРоменљиво

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica 15 Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 14 Niш

Ри ј а н а на дру штве не мреже по ставља слике и по стове без цензуре. Гледа ли смо њене фотке на којима је топлес, слике на којима мрви бели прах, а сада је јавно изјавила да јој треба џоинт. „Албум је готов! Човече, сад ми треба пиће и један џоинт да про славим”, написа ла је певачица. Она тренутно борави на родном Барбадо су, где се склонила како би избегла медијску хајку због обновље не ве зе с Кри с ом Бра у ном и на миру завршила албум „Унапологетик”.

VIC DANA

Evropa

облачно и тоПло

НО ВИ САД: Променљиво облачно уз сунчане периоде и угодно топло за ово доба године. Ветар умерен југоисточни. Притисак изнад нормале. Минимална температура 3 степена, а максимална 14 степени. ВОЈ ВО ДИ НА: Суво уз сунчане периоде, пролазну облачност и јачање југоисточног ветра. Увече јак ветар у јужном Банату. Притисак изнад нормале. Минимална температура 3 степена, а максимална 15 степени. СР БИ ЈА: Ујутру свеже, на југу слаб мраз. Током дана релативно топло, уз дуже сунчане периоде и пролазну облачност. У Поморављу и Подунављу јача југоисточни ветар поподне и увече. Притисак изнад нормале. Минимална температура -2 степена, а максимална 16 степени. Прогноза за Србију у наредним данима: У недељу суво време и пораст температуре. Дуваће појачан југоисточни ветар у Поморављу и Подунављу, у јужном Банату до 100 километара на сат. У понедељак ветар слаби. Идуће седмице релативно топло за ово доба године и већином суво.

БИОМЕТЕОРОЛОШКА ПРОГНОЗА: Повољно за хронично оболеле. У пределима с маглом тегобе могу осетити астматичари, нарочито ујутро. Могуће су раздражљивост и несаница. Треба се придржавати савета лекара и боравити на отвореном у најтоплијем делу дана.

Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

Beч

Varшava

Kijev

Moskva

Oslo

St. Peterburg 2 Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

- Моја жена синоћ није дошла кући. Рекла ми је да је провела ноћ код сестре. - Па шта онда? - Лаже ме. Ја сам провео ноћ код њене сестре.

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE TAMI[

SAVA

Bezdan

180 (53)

Slankamen

262 (10)

Jaшa Tomiћ

Apatin

262 (50)

Zemun

320 (1)

Tendencija stagnacije

Senta

252 (7)

Bogojevo

249 (43)

Panчevo

322 (-4)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

305 (0)

Tendencija porasta

Smederevo

470 (-6)

Titel

255 (9)

NERA

Baч. Palanka 231 (26) Novi Sad

218 (18)

Tendencija porasta

Hetin

62 (-2)

TISA

-56 (-2)

Tendencija stagnacije

N. Kneжevac

194 (12) S. Mitrovica 364 (14)

Tendencija porasta i stagnacije

Beograd

Kusiћ

267 (1)

36 (0)

Reшeњe:

DUNAV