Dnevnik 10.decembar 2009.

m y

NOVI SAD *

^ETVRTAK 10. DECEMBAR 2009. GODINE

GODINA LXVII BROJ 22568 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

OD DANAS PRIMENA NOVOG ZAKONA O SAOBRA]AJU

O{tra kazna i za ruku na telefonu str. 14

OLIVER DULI] DEMANTOVAO SUKOBE U VRHU DS-a

NASLOVI

Pajti} }e biti i moj kandidat

Politika 3 Zaga|iva~i }e dobiti po yepu

Nov~anik 6 Makedonski pili}i, a iz Brazila?

str. 3

NA PROTESTU U „DNEVNIK HOLDINGU” PREMINUO RADNIK SLOBODAN JOVOVI]

Novi Sad UGOVORENA GRADWA PETOG SPRATA NOVE ZREWANINSKE BOLNICE

Faraoni su zidali br`e od Bana}ana Op{ta bolnica „Dr \or|e Joanovi}“ u Zrewaninu potpisala je ju~e ugovor s preduze}em „Jedinstvo“ iz Sevojna o izgradwi pete eta`e nove bolnice. Na osnovu javnog poziva, od 12 ponuda, „Jedinstvo“ je dalo najpovoqniju, od 90,4 miliona dinara.

str. 14

7 Pomama za blututom i `utim prslucima

Vojvodina 11 Sve vi{e socijalno ugro`enih 12 Petarda povredila dve u~enice 13 U Vi{em sudu u Novom Sadu pravdu }e deliti 22 sudije

PETICIJA NOVOSADSKIH AKADEMACA UKINULA ZABRANU POSETA DOMOVIMA

Ekologija 22 „Vital” i „Karneks” kona~no na sudu

Kriza rasteruje goste i zatvara 4.500 kafana

str. 6

str. 16 – 19

SPORT

Najvi{a temperatura 7 °S

VOJVO\ANSKI FUDBAL PODVLA^I CRTU

OD DANAS PLIVA^KA TAKMI^EWA NA EP

Tragedija prekinula pregovore

str. 4

Crna

SVE MAWE TRO[EWA PARA U UGOSTITEQSKIM OBJEKTIMA

Obla~no

Foto: R. Hayi}

Ekonomija 5 Usred krize ubla`ena nezaposlenost 5 Puni}e gas i u Itebeju

„DNEVNIKOV” TURNIR PO^IWE IDU]E NEDEQE

Studenti otporni na virus? str. 14

POLITIKA

~etvrtak10.decembar2009.

VESTI Most saradwe Predsednik Srbije Boris Tadi} poru~io je ju~e Srbima u regionu da moraju da budu lojalni gra|ani u zemqama u kojima `ive, naglasiv{i da su oni most dobrosusedskih odnosa Srbije i dr`ava koje je okru`uju. Tadi} je, na konstitutivnoj sednici Saveta za odnose sa Srbima u regionu kojom je predsedavao, naglasio da je o~uvawe identiteta Srba u regionu od izuzetnog zna~aja, uz napomenu da je za to prevashodno neophodno negovati sopstveni jezik, kao osnovu identiteta svakog naroda.

Napredak Ambasadori Ma|arske, ^e{ke, Slova~ke i Poqske pozdravili su ju~e odluku o viznoj liberalizaciji za Srbiju i deblokadu Prelaznog trgovinskog sporazuma, oceniv{i da Srbija dobro napreduje na putu evropskih integracija.

“Srbija je uradila veliki posao i primena Prelaznog trgovinskog sporazuma ukazuje na daqi napredak”, istakla je ~e{ka ambasadorka Hana Huba~kova.

Prvo SSP Srbija sada ne bi mogla ra~unati na podr{ku svih 27 zemaqa Evropske unije za svoju kandidadaturu za ~lanstvo u EU, izjavio je britanski ambasador Stiven Vordsvort, napomiwu}i da bi zato trebalo i}i korak po korak i kandidaturu podneti za {est meseci, posle ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridru`ivawu. “Ministri su odlu~ili da za {est meseci razmotre pitawe ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridru`ivawu i to je slede}i korak, pa bi podno{ewe kandidature do{lo posle toga”, rekao je Vordsvort. On se, ina~e, nada da }e Srbija do 2011. godine, kada }e britanska vlada slede}i put razmatrati pitawe ukidawa viza, ispuniti potrebne uslove da bi weni gra|ani i u Veliku Britaniju mogli putovati bez viza.

c m y

2

DNEVNIK

PORUKA DIPLOMATA DR@AVA ^LANICA EU KOJE SU PRIZNALE PRI[TINU

„Aplikacija ne mo`e da va`i i za Kosovo”

– Srbija bi trebalo da bude veoma pa`qiva u sastavqawu zahteva za ~lanstvo u Evropskoj uniji i eventualnog teksta rezolucije Narodne skup{tine o pristupawu EU, koje se po pravilu nalaze u Aneksu pisma-zahteva za ~lanstvo u Unij. Jer, pojedine ~lanice EU koje su priznale Kosovo, blokira-

Sam argument je vrlo osetqiv, pa su predstavnici EU na ju~era{wem samitu preferirali da ne daju zvani~ne ve} samo nezvani~ne izjave. Visoki zvani~nik Evropske komisije izjavio je za „Dnevnik“ da veruje da }e Srbija nastupiti promi{qeno i da ne}e u tekstu aplikacije pomiwati impli-

Put u EU jasan i ~vrst Putovawe Zapadnog Balkana u Evropsku uniju ne}e biti lako, ali je ciq na vidiku, izjavio je ju~e evropski komesar za pro{irewe Oli Ren. „Putovawe zahteva ozbiqne reforme, ali put ka ~lanstvu u EU je jasan i ~vrst”, rekao je Ren, uz napomenu da vladavina prava ostaje najve}i izazov za dr`ave u regionu, kao i da borba protiv kriminala i korupcije mora biti „brza i su{tinska”.

Svaki korak u svoj ~as Ministar inostranih poslova [vedske Karl Bilt ocenio je da su zemqe Zapadnog Balkana u proteklih 20 godina dosta osiroma{ile. „Bruto doma}i proizvod po glavi stanovnika Srbije danas je oko 50 odsto ni`i nego u Poqskoj, dok je pre 20 godina situacija bila obrnuta. Stvoren je dubok jaz i sada bi trebalo nadoknaditi izgubqeno”, poru~io je Bilt. On je naveo i da svaka dr`ava regiona treba da u EU u|e po sopstvenim zaslugama, a to zna~i kad ispuni sve uslove. “Svaki korak u svoj ~as”, dodao je {ef {vedske diplomatije. }e aplikaciju u Savetu ministara ako se u woj bude pomiwalo eksplicitno ili implicitno da je Kosovo deo Srbije – upozorili su u razgovoru sa „Dnevnikom“ diplomate iz nekoliko zemaqa Evropske unije.

citno ili eksplicitno svoj stav prema Kosovu.

– Bilo bi vrlo mudro koristiti samo re~ Srbija. Tako bi svi bili podmireni, Beograd ima jednu teritorijalnu dimenziju kad ka`e Srbija, mi imamo drugu, ali

se sla`emo da se ne sla`emo oko toga i da svako radi svoj posao – dodao je na{ sagovornik.

I u {vedskom predsedni{tvu EU su svesni da bi srpska aplikacija nai{la na velike probleme ako bi neko u woj poku{ao da re{ava status Kosova.

– Od Srbije, kao i kod potpisivawa SSP-a, o~ekujemo da se pona{a u skladu sa Rezolucijom 1244, odnosno kao {to se SSP ne primewuje na Kosovo, tako ni aplikacija za kandidatski status ne mo`e da se odnosi na Kosovo – kazao je za „Dnevnik“ visoki zvani~nik {vedskog predsedni{tva EU. Ina~e, u {vedskom predsedni{tvu EU su potvrdili za „Dnevnik“ da }e u Stokholmu biti organizovan prijem srpskog zahteva za ~lanstvo u EU, ako Beograd odlu~i da aplicira. Dosada{wi preliminarni razgovori o tom ~inu izme|u Stokholma i Beograda su podrazumevali da {vedski premijer Fredrik Rajnfelt primi aplikaciju od predsednika Borisa Tadi}a u glavnom gradu [vedske.

Zatim }e [vedska proslediti taj zahtev Savetu EU u Briselu koji }e odlu~iti da li i kada da stavi aplikaciju Srbije na agendu Saveta ministara u ~ijoj je nadle`nosti prosle|ivawe aplikacije Evropskoj komisiji na izradu „mi{qewa“ o spremnosti Srbije za status kandidata. @. Panteli}

PRED MSP-om JU^E PREDSTAVNICI FRANCUSKE, JORDANA I NORVE[KE

Dozvoqeno, kad nije zabraweno Sedmog dana rasprave u ha{koj Palati mira, pravna zastupnica Francuske Edvi` Bejar rekla je da je i izjava Srbije “potvrdila da u me|unarodnom pravu ne postoji nijedno pravilo po kojem bi deklaracija o nezavisnosti Kosova bila suprotna me|unarodnom pravu”. U nastavku rasprave, i Norve{ka i Jordan ocenili su da me|unarodno pravo izri~ito ne zabrawuje takve deklaracije. “To ne zna~i ni prihvatawe, ni odobravawe, ni uskra}ivawe, ni ohrabrivawe secesije”, rekao je zastupnik Norve{ke Rolf Fife. Predstav-

nik Jordana Zeid al Husein tvrdio je, pak, da deklaracija o nezavisnosti Kosova “nije akt secesije ve} stvarawa dr`ave na teritoriji koja od raspada SFRJ nije bila ni pod ~ijim suverenitetom”. On je ocenio da je Kosovo po raspadu Jugoslavije moralo imati pravo na samoopredeqewe poput republika, uz napomenu da je pravo na samoopredeqewe kosovskog naroda proiza{lo i iz ukidawa autonomije Kosova, „kao i iz sistematske represije i nasiqa kojem su ga u pro{loj deceniji podvrgavale vlasti u Beogradu”.

[EF SLOVENA^KE DIPLOMATIJE JU^E U BEOGRADU

Srbiji je mesto u Uniji Ministar spoqnih poslova Slovenije Samuel @bogar izjavio je u Beogradu da je jedan od najva`nijih interesa wegove zemqe pridru`ivawe Srbije i ostalih dr`ava Zapadnog Balkana Evropskoj uniji. @bogar je, posle susreta sa {efom diplomatije Srbije Vukom Jeremi}em, ~estitao Vladi Srbije i gra|anima na dobijawu bezviznog re`ima i na aktivirawu Prelaznog trgovinskog sporazuma s EU. “Mesto Srbije je u EU i mi smo tu da pomognemo da se to dogodi {to pre”, dodao je @bogar.

Najavquju}i otvarawe avionske linije Portoro`–Beograd za 19. decembar, on je poru~io da se raduje gostima koji }e iz Srbije sti}i u Sloveniju tokom Bo`i}nih praznika. [ef srpske diplomatije zahvalio se, pak, Vladi Slovenije i ministru @bogaru na podr{ci koju je Srbija dobila od zvani~ne Qubqane na poqu evropskih integracija, i istovremeno ocenio odnose dveju zemaqa kao veoma dobre. [ef srpske diplomatije je istakao da je 2009. godina bila godina evropskih integracija za Srbiju, ali da to {to je postignuto ne bi bilo mogu}e bez saradwe prijateqa iz Unije. “Srbija je najbr`e napredovala ka punopravnom ~lanstvu u Evropskoj uniji ikada”, istakao je Jeremi}. Govore}i o na{oj mogu}oj kandidaturi za

~lanstvo u EU, on je naveo da ta odluka jo{ nije doneta i da se srpski zvani~nici konsultuju o tome s evropskim partnerima.

Kada je re~ o viznoj liberalizaciji, Jeremi} je objasnio da }e gra|ani Srbije biti tretirani kao i svi drugi kojima za zemqe EU nije potrebna viza, poput Amerikanaca ili Hrvata. „Svaka zemqa EU sama odlu~uje, odnosno

Me{awe Komentari{u}i pojavqivawe Hrvatske pred MSP-om, Jeremi} je istakao da je Srbiju duboko razo~arao taj nastup jer “na prili~no eksplicitan na~in otvara pitawe statusa Vojvodine”. “To predstavqa me{awe u unutra{we stvari i pitawa Srbije”, zakqu~io je Jeremi}, navode}i da unutra{wim ure|ewem SFRJ i Ustavom iz 1974. autonomne pokrajine nisu imale status republike, te da je to posle potvrdila i Badinterova komisija. ima diskreciono pravo, da li }e na granici tra`iti neku potvrdu, zdravstveno osigurawe ili {ta sli~no. Dakle, {ta za ulazak u neku zemqu EU treba Amerikancu, to }e biti potrebno i gra|aninu Srbije”, zakqu~io je Jeremi}.

POLITIKA

DNEVNIK

~etvrtak10.decembar2009.

SKUP[TINA APV USVOJILA STRATEGIJU VODOSNABDEVAWA I ZA[TITE VODA

MINISTAR OLIVER DULI] DEMANTOVAO SUKOBE U VRHU DEMOKRATSKE STRANKE

Zaga|iva~i }e dobiti po yepu

Pajti} }e biti i moj kandidat

Skup{tina Vojvodine usvojila je ju~e Strategiju vodosnabdevawa i za{tite voda u APV, na osnovu koje bi u narednih 20 godina za ove namene u svim op{tinama u Pokrajini trebalo da se ulo`i vi{e od 1,4 milijarda evra. Iako ovu odluku nisu podr`ali poslanici opozicije, wihove kritike ju~e su bile umerenije nego {to je to uobi~ajeno u skup{tinskoj raspravi.

Naime, za govornicom su jedino radikali izrazili sumwu da }e ciqevi Strategije i biti realizovani u predvi|enom roku, ne propu{taju}i priliku da vladaju}e stranke u Vojvodini podsete na to da su ovom poslu mogle prionuti i ranije, i ukazuju}i na lo{u situaciju u vodosnabdevawu u Pokrajini.

Kuriozitet ju~era{we sednice je i u tome {to se pokrajinskim poslanicima obratio i republi~ki ministar za `ivotnu sredinu i prostorno planirawe Oliver Duli}, {to do sada nije bila praksa na zasedawima Skup{tine Vojvodine. Duli} je podr`ao ovu inicijativu APV, ukazuju}i na to da je ona u skladu s Nacionalnom staregijom o vodosnabdevawu i za{titi voda. On je tom prilikom istakao i da se trenutno pre~i{}ava samo sedam procenata industrijskih otpadnih voda i svega 15 odsto ot-

padnih voda iz sistema kanlizacija. Duli} je istovremeno i upozorio na to da Srbija naprosto ne}e biti primqena u Evropsku uniju ukoliko bitno ne smawi nivo zaga|ewa vodotokova.

– Svi zaga|iva~i u Srbiji }e do 2011. godine morati da po{tuju standarde o ispu{tawu otpadnih voda i mi }emo u tome biti vrlo rigorozni – najavio je ministar.

Prostorni plan Pokrajinski poslanici usvojili su ju~e i odluku o izradi regionalnog prostornog plana Vojvodine. [ef poslanika SVM-a Tivadar Tot sugerisao je u raspravi o ovoj ta~ki dnevnog reda da se u izradi tog plana razmisli i o promenama granica postoje}ih upravnih okruga, koje su, po wemu, u nekim slu~ajevima nelogi~ne.

Skup{tina APV ju~e je, ina~e, ponovo imenovala Gvozdena Perkovi}a za direktora Turisti~ke organizacije Vojvodine, a na sednici su imenovani i ~lanovi Saveta Univerziteta u Novom Sadu i vi{e fakulteta NU. Duli} je napomenuo i da kvalitet vode za pi}e u Srbiji nije na zadovoqavaju}em nivou, upozoriv{i na to da je ~ak 19 odsto uzoraka neispravno, od kojih je najve}i procenat u Vojvodini, a posebno u sredwem i severnom Banatu.

U ime predlaga~a, {ef poslani~kog kluba ZES-a i pokrajinski sekretar za nauku prof. dr

TADI] I [OQOM DANAS U SUBOTICI

Predsedni~ka podr{ka posebnom bira~kom spisku Na poziv predsednika Saveza vojvo|anskih Ma|ara I{tvana Pastora, predsednik Republike Ma|arske Laslo [oqom do}i }e danas u privatnu posetu Subotici. Kako je tim povodom Pastor rekao za „Dnevnik”, ciq [oqomove posete je podr{ka upisu ma|arskih glasa~a u Srbiji u poseban bira~ki spisak.

– Ima li i~ega prirodnijeg da re~i bodrewa i podr{ke tokom ovako va`nog posla kao {to je prikupqawe potpisa za mawinske liste izgovori upravo predsednik mati~ne dr`ave? Mislim da nema – rekao je Pastor.

Programom poludnevnog boravka predvi|eno je da Laslo [oqom prvo poseti karitativni dom za decu u Hajdukovu, a zatim Suboti~ku biskupiju, gde }e se susresti s biskupom dr Jano{em Penze{om. Nakon toga [oqom }e se u pali}koj „Maloj go-

Dragoslav Petrovi} ocenio je da je usvajawe ove strategije veoma zna~ajno za Vojvodinu. Po wegovim re~ima, u analizi koja prethodila wenoj izradi utvr|eno je da vi{e od 190.000 stanovnika pokrajine iz 91 naseqa nema vodovod, kao i da postoji 497 zaga|iva~a, te svega 399 vodovodnih sistema, i da su u velikom delu Pokrajine izmerene visoke koncentra-

stioni” susresti i s predsednikom Srbije Borisom Tadi}em, a obojica }e na kraju prisustvovati ceremoniji sve~anog otvarawa preure|ene zgrade nekada{weg bioskopa, koje }e ubudu}e koristiti Pozori{te „De`e Kostolawi”.

Kada je re~ o dosada prikupqenih oko 96.000 potpisa gra|ana za listu ma|arskih glasa~a, Pastor ka`e da to prevazilazi i najoptimisti~nija predvi|awa.

– Za samo tri nedeqe uspeli smo ne{to ~emu se nismo nadali i zaista se iskreno zahvaqujem gra|anima na tome – rekao nam je Pastor.

Ina~e, podr{ku prikupqawu potpisa za poseban bira~ki spisak da}e i biv{i premijer Ma|arske i predsednik “Fidesa“ Viktor Orban, koji }e 16. decembra posetiti Zrewanin, Temerin i Sentu.

Z. R.

cije arsena u podzemnim vodama, posebno u Banatu. On je dodao i da su problemi i u zastareloj distributivnoj mre`i, kao i u neuskla|enosti propisa iz ove oblasti s direktivima Evropske unije.

– Novac za realizaciju ove strategije mora se obezbediti, jer smo za to i generacijski odgovorni – poru~io je Petrovi}.

B. D. S.

Ministar `ivotne sredine i prostornog planirawa Oliver Duli}, koji je i visoki funkcioner Demokratske stranke, odbacio je spekulacije u javnosti o tome da je vi|en za naslednika Bojana Pajti}a na ~elu pokrajinske vlade zbog navodnog nezadovoqstva vrha DS-a strana~kom lojalno{}u aktuelnog {efa u Banovini. Duli} je ju~e novinarima u Skup{tini Vojvodine kazao i da trenutno ne postoje nikakvi razgovori ni o rekonstrukciji Vlade, niti o bilo ~ijem mestu u kabinetu Mirka Cvetkovi}a, kao ni o rekonstrukciji bilo koje pozicije u Pokrajini.

– Bojan Pajti} je sjajan predsednik vojvo|anske vlade i sjajno radi svoj posao, i ima podr{ku, ne samo moju nego i celokupnog strana~kog vrha za sve {to radi. A {to se ti~e mog ministarstva, siguran sam da }e taj resor morati da opstane zato {to je u wegovim rukama vi{e od 40 odsto posla vezanog za procese evropskih integracija. I ko god bio ministar u prespektivi, mora}e da se suo~ava s problemima, kao {to i mi to sad radimo, i to ve-

Opozicija tra`i raspravu, vlast po{tovawe procedure U Skup{tini Srbije jo{ uvek se ne smiruju strasti nakon {to jer svetlo dana ugledao izve{taj Dr`avne revizorske komisije. Ve}ina opozicionih stranaka – LDP, DSS-NS i SRS – zahtevala je, s potpisom 98 poslanika, da dnevni red sednice posve}ene buxetu za narednu godinu, koja po~iwe sutra, bude dopuwen razmatrawem izve{taje Dr`avne revizorske institucije o zavr{nom ra~unu buxeta za 2008. godinu kao i Odbora za finansije koji je razmatrao nalaze revizora. Me|utim, predsednica parlamenta Slavica \uki}-Dejanovi} iznela je stav da nisu ispuweni poslovni~ki uslovi, te da ta pri~a mo`e do}i na dnevni red, ali tek na redovnom zasedawu u martu naredne godine!

– To je najve}a glupost koju sam ~uo u posledwih deset dana!

– ka`e za „Dnevnik“ predsednik Odbora za finansije i ovla-

{}eni predstavnik opozicije za pro{lu godinu, ve} samo o po ovoj temi Zoran Krasi} ova dva izve{taja. Ne odustaje(SRS). – Ne verujem da su tako mo i na startu sednice o buxetu ne{to od Dejanovi}ke tra`ili zahteva}emo da se ispo{tuje ni Boris Tadi}, ni Mirko obaveza iz Zakona o DRI-ju i Cvetkovi}, jer otvori rasprava – se cela javnost poru~uje Krasi}.

Naravno da smo za digla oko toga Predsednik kako se tro{io raspravu o izve{taju Zakonodavnog oddr`avni novac. revizora, s tim {to bora Vlatko RatOn dodaje da je kovi}, me|utim, LDP-u poru~ujem Odbor za finanobja{wava da je da treba da se sije, u kojem sede izve{taj dr`avpredstavnici i nog revizora razdogovaramo vlasti i opozi(Tomislav Nikoli}) matrao mati~ni cije, jednoglasno odbor i da ne pozakqu~io da se stoji obaveza da ova tema na|e na sednici Skupse on pojavi i na plenarnoj sed{tine jer za to postoji interes nici Skup{tine. i javnosti, i stranaka, i parla– Smatramo da je ipak pomenta. trebno, javnosti radi i zbog – Nema nikavog ograni~ewa u kvaliteta rasprave, to pitawe Poslovniku, niti potrebe za staviti na dnevni red sesije. nekakav hitan postupak o kojem Proceduralno je to u ovom treDejanovi}ka govori jer mi ninutku nemogu}e, s obzirom na to smo tra`ili da se pri~a o predda je ve} zakazana nova sednica, logu zakona o zavr{nom ra~unu na kojoj }e biti re~i o buxetu i

Demokrate izbacile SPO iz vladaju}e koalicije – Godinama smo dobijali primedbe zaposlenih u ovom JP, ali i obi~nih gra|ana, da se u Po{ti ne radi onako kako to zahteva ~iwenica da je re~ o jednom od najvitalnijih srpskih javnih servisa.

Novi direktor je nestrana~ka li~nost, a ovakva reakcija somborskog DS-a, najbla`e re~eno, prevazilazi granice dobrog ukusa i preko toga SPO ne}e pre}i tek tako – ka`e ovaj funkcioner Srpskog pokreta obnove.

On je istovremeno praksu da se, zarad politi~kog mira u ku}i, toleri{e “udomqavawe i ~uvawe” kadrova po strana~kim linijama – bez obzira na wihove rezultate rada – ocenio kao neprihvatqivu.

– SPO nije `eleo da stvara probleme u koaliciji, iako je na{a procena da je DSS, sporazumom na lokalnom nivou s DS-om, zauzeo prostor koji daleko nadilazi wegov izborni rezultat i, uzgred, predstavqa svojevrsnu politi~ku anomaliju zbog wegovog opozicionog statusa na republi~kom nivou.

Pre{li smo i preko smene Du{ana Jovi}a, jer smo smatrali da je

oma energi~no – istakao je Duli}.

On je podvukao da svi napisi u medijima kojima se spekuli{e o sukobu izme|u wega i Pajti}a, a

uo~i predstoje}e strana~ke skup{tine DS-a, nemaju nikavog osnova.

– To odlu~no demantujem! I ukoliko Bojan Pajti} bude i sad kandidat za potpredsednika Demokratske stranke, on }e biti i moj kandidat i ja }u ga svakako podr`ati – poru~io je Duli}.

Ovaj visoki funkcioner demokrata, ina~e, nije `eleo da se izja{wava o najavi lidera DS-a Borisa Tadi}a o potrebi centralizacije stranke, navode}i da je re~ o unutarstrana~kom pitawu.

– Sve radwe koje se de{avaju u okviru pripreme na{e strana~ke skup{tine, a koje }e dovesti do toga da DS funkcioni{e jo{ boqe i efikasnije, jesu na{a unutarstrana~ka pitawa. A ja podr`avam to da se stranka organizuje na jo{ boqi na~in i da koordinacija izme|u strana~kih funkcionera i izme|u u~esnika na razli~itim nivoima vlasti bude mnogo boqa, jer je to neophodno za ogromne poslove koji nas ~ekaju, a pre svega u pogledu procesa evropskih integracija – rekao je Duli}.

B. D. S.

POSLANICI ]E SE NA^EKATI DOK IZVE[TAJ DR@AVNOG REVIZORA DO\E U PARLAMENT

NOVE POLITI^KE TURBULENCIJE U SOMBORU

Jo{ se nije sti{ala ni bura na somborskoj politi~koj sceni nakon smene gradona~elnika Du{ana Jovi}a (DS) i imenovawa wegovog strana~kog kolege Nemawe Deli}a na ovu funkciju, a najve}i grad na zapadu Ba~ke potresaju novi sukobi. Ovaj put uzrok turbulenciji je bilo izbacivawe Srpskog pokreta obnove iz vladaju}e koalicije, koju u somborskom parlamentu ~ine DS, DSS, Ma|arska koalicija i takozvana mala koalicija SPO – LSV – G17 plus.

Informaciju da je SPO (koji raspola`e jednim odborni~kim mandatom) izba~en iz koalicije na insistirawe najja~e somborske stranke, DS-a, koja „dr`i” 26 od ukupno 51 odbornika somborskog parlamenta, potvrdio je, dodu{e nezvani~no, i jedan od najvi{ih rukovodilaca SPO-a iz Vojvodine. On je tako|e priznao i da su sasvim osnovane “~ar{ijske” informacije da je do ovog sukoba do{lo zbog toga {to je SPO isposlovao smenu “jakog ~oveka” somborskog DSS-a Gorana Bulaji}a s mesta direktora Po{te u Somboru.

Trenutno nema nikakvih razgovora o rekonstrukciji Vlade, niti o bilo ~ijem mestu u kabinetu Mirka Cvetkovi}a

3

to ipak unutra{wa stvar DS-a, ali ovakva “vaspitna mera” izbacivawa SPO-a iz koalicije ipak suvi{e podse}a na pona{awe SPS-a uo~i 2000. godine da bismo preko we pre{li }utke – ka`e ovaj funkcioner SPO-a.

Po informacijama do kojih je “Dnevnik” do{ao, na meru izbaci-

vawa SPO-a iz vladaju}e koalicije jo{ uvek nisu reagovale preostale ~lanice “male” koalicije, odnosno Lige socijademokrata i G17 plus. Iz DS-a tako|e jo{ uvek nema zvani~nog tuma~ewa, sada sasvim izvesnog udaqavawa Srpskog pokreta obnove od poluga lokalne vlasti.

M. Miqenovi}

~itavom nizu zakona i ratifikacija, pa }e izve{taj DRI-ja verovatno i}i nakon novogodi{wih praznika – procewuje Ratkovi}.

Napredwaci se nisu prikqu~ili zahtevu opozicionih stranaka jer je on, po re~ima Tomislava Nikoli}a, proceduralno, da bi do{ao na dnevni red sutra{we sednice, trebalo da bude predat u ponedeqak.

– Naravno da smo za raspravu o izve{taju dr`avnog revizora, s tim {to LDP-u poru~ujem da treba da se dogovaramo, a ne da nam {aqu papire. Oni izveste novinare da imaju neku ideju i onda mediji pitaju nas da li se prikqu~ujemo. Ako LDP `eli da bude opoziciona stranka, mora da sara|uje malo i s opozicijom, a ne da poma`e aktuelnoj vlasti, a da im mi trebamo samo onda kada `ele da tu istu vlast ucene – poru~uje Nikoli}.

S. Stankovi}

DINKI] NAJAVIO FORMIRAWE NACIONALNOG SAVETA ZA REGIONALNI RAZVOJ

Iz EU stigao befel za sedam regiona

Ministar ekonomije i regioDinki} je tako|e najavio da }e nalnog razvoja Mla|an Dinki} insistirati na tome da se zakon o najavio je da }e na dana{woj sedvra}awu imovine lokalnim samonici Vlade Srbije biti usvojeupravama na|e na prvom zasedawu na odluka o formirawu nacioSkup{tine Srbije u 2010. godini, nalnog saveta za regionalni navode}i da usvajawe tog akta razvoj, nakon ~ega }e biti utvrpredstavqa osnovni preduslov za |eni i prioriteti razvoja. On je su{tinsku decentralizaciju Srpri tome potvrdio da je Srbija bije i samostalno odlu~ivawe lodobila odobrewe od Evropskog kalnih samouprava o svojoj sudbibiroa za statistiku (Eurostata) ni. On je podsetio na to da je zaza statisti~ku kon o vra}awu regionalizaciju lokalVi{e nema vremena imovine Srbije na sedam nim samoupravama za ~ekawe na zakon regiona, koji }e napravqen jo{ o vra}awu imovine pre dve godine, te biti formirani po Zakonu o regida Ministarstvo lokalnim onalnom razvoju. finansija kona~samoupravama Kriterijum je da no treba da ga upusvaki region moti u skup{tinsku ra da ima najmawe 800.000 staproceduru. „Postoje dve opcije. novnika i da predstavqa priIli da taj zakon predlo`e poslarodnu demografsku i ekonomsku ni~ke grupe ili da ga samo Minicelinu, zbog toga {to }e se, kastarstvo finansija uputi u Skupko je objasnio Dinki}, sve vi{e {tinu”, rekao je Dinki}, dodajupara usmeravati prema onima }i da je taj akt pro{ao sve provekoji `ive u tim regionima, pa re i da je odli~an, ali da, ako MiBeograd vi{e ne}e kreirati nistarstvo finansija ima neku razvojne projekte za Kragujevac, drugu verziju, treba {to pre da je U`ice... ve} }e oni sami odreobnaroduje „jer vi{e nema vreme|ivati svoje prioritete. na za ~ekawe”.

4

EKONOMIJA

~etvrtak10.decembar2009.

VLASTI ISKORISTILE PRAVO DA POVE]AJU POREZ NA IMOVINU

Op{tine odrapile namete Op{tinske i gradske vlasti su po~ele prikupqawe poreza na imovinu tek ove godine, kada su istekle sve zakonske mogu}nosti koje su republi~ke poreske organe obavezivale na to da za wih obavqaju taj posao. No, brzo su se sna{le s novim nadle`nostima: po-

rezi su uve}ani od 20 do 45 posto, a ovo potowe je i maksimum koji zakon dozvoqava op{tinarima, a vlasnicima nekretnina ~esto su

la da su pojedina re{ewa koja se sada dele vi{a i od tog pove}awa ba{ zbog ukidawa olak{ica.

Osim toga, uve}ana je i osnovica kod obra~una kvadrata, na 95.000 dinara za stanove. U Novom Sadu ima stanova za koje se izme|u ove sume i tr`i{ne cene mo`e staviti znak jednakosti.

U Beogradu su bili ne{to bla`i. Direktor Uprave javnih prihoda Beograda Vladan Lukovi} nedavno je objasnio da su prihodi uve}ani linearno 40 posto. Razlika izme|u gradskih op{tina ima, a, recimo, na Paliluli za osnovicu obra~una uzet je kvadrat po 100.000 dinara, a to je cena mawa od tr`i{ne. Zbog toga su, po direktorovim re~ima, pove}awa minimalna.

Ne poma`u la`ne li~ne karte Za, na prvi pogled iste stanove, stope mogu biti razli~ite.

Prilikom odre|ivawa poreske osnovice u obzir se uzima starost stana, odnosno ku}e, broj ~lanova doma}instva, kvadratura i lokacija. Kada se na osnovu toga izda re{ewe, obveznici koji u wima `ive mogu imati povlastice, ali one sve zajedno ne mogu biti ve}e od 70 odsto razrezane sume. Povlastice se vi{e ne mogu koristiti za stanove u kojima vlasnici ne `ive, a poreznici se kunu da tu vi{e ne poma`u ni li~ne karte s la`nom adresom. ukidane olak{ice. Ovo pove}awe u doba krize i sveop{teg pada standarda u lokalu se obrazla`e na gotovo istovetan na~in. Korekcija navi{e je bilo, ali niko od wih jo{ nije po~eo da obra~unava porez po tr`i{nim cenama. One koje se koriste ~esto su na polovini prave kupovne cene, a ponegde i mawe od toga. Gra|ani koji su do pred kraj godine platili porez po starim re{ewima od lane, sada su dobili da doplate nemale razlike za ovaj namet koji je uskla|en s potrebama lokalnih buxeta.

Porez na imovinu je najvi{e pove}an u Novom Sadu – 45 posto, a na~elnica poreske uprave Marijana Traji} nedavno je objasni-

NA PROTESTU U „DNEVNIK HOLDINGU” PREMINUO RADNIK SLOBODAN JOVOVI]

Tragedija prekinula pregovore Iznenadna smrt Slobodana Jovovi}a, radnika „Dnevnik{tamparije“ i ~lana {trajka~kog odbora, prekinula je ju~era{we pregovore zaposlenih u „Dnevnik Holdingu“ i pokrajinskog sekretara za rad, zapo{qavawe i ravnopravnost polova Miroslava Vasina. Jovovi}u je samo pet minuta nakon {to je u~estovao u raspravi i govorio o problemima radnika u „Dnevniku“ iznenada pozlilo, a nakon kratkog vremena je i preminuo.

Hitna pomo} brzo je intervenisala, ali, na`alost, nesre}nom radniku nije bilo pomo}i.

Radnici „Dnevnik holdinga“ doneli su odluku da ju~e zapo~nu {trajk gla|u jer wihovi raniji zahtevi, kako su tvrdili, uprkos obe}awima Izvr{nog ve}a Vojvodine, nisu ispuweni. Me|utim, Miroslav Vasin je rekao da je Izvr{no ve}e ispunilo sve {to je obe}ano.

Radnici su zahtevali od PIV-a, koji je ve}inski vlasnik ovog preduze}a, da objasni zbog ~ega dogovor nije ispo{tovan i da dobiju garanciju da li je obe}anih 20 miliona dinara, namewenih iskqu~ivo za isplatu tri plate, ula}eno ili ne. Pozivu radnika odazvao se pokrajinski sekretar Vasin, koji im je rekao da je Izvr{no ve}e uplatilo obe}anih 20 miliona dinara, kao i to da je taj novac bio name-

Foto. R. Hayi}

wen za isplatu 2,5 plata, a da je novac za jo{ pola tre}e plate trebalo da obezbedi sam „Dnevnik Holding“, ~iji se menaxment na to obavezao.

– Odgovorno tvrdim da je PIV svoje obaveze izvr{io i da nema razloga da nas bilo ko proziva – rekao je Vasin. – Tako|e, u~inili smo sve {to se mo`e da radnicima „Dnevnik Holdinga“ me|u prvima u dr`avi bude povezan radni sta`. Zahtev je ve} predat i ~eka na daqu proceduri i sasvim je izvesno da }e zaposleni ove ku}e, kada se ispune svi drugi uslovi, prvi imati povezan sta`. Nismo mogli to da zavr{imo jer je procedura takva da to ne ide tako brzo i da zahteva izvesno vreme.

Garantujem da tu nema nikakvih problema i da }e svima biti povezan sta`.

Obe}ali smo da }e FTN izraditi program oporavka, i to smo u~inili i uputili Upravnom odboru „Dnevnik Holdinga“.

Pomogli smo u izradi socijalnog programa kao

U Subotici je porez uve}an 20 posto, ali }e na osnovu drugih parametara vlasnici nekretnina daqe od centra imati te uve}ane tro{kove 17 odsto mawe. Recimo, za stan od 67 kvadrata u centru obaveza je 1.766 dinara, {to je ne{to vi{e od 200 dinara skupqe nego lane, kada se izmirivao porez za 2007. U centru se ista kvadrtura u sli~noj zgradi pla}a 2.115, a razlika prema pro{lom re{ewu je ista.

Koliko je ko uspeo da pogodi pravu meru i kako }e nova op{tinko-gradska poreska politika uticati na tr`i{te nekretnina i buxetske prihode, zna}emo na prole}e.

D. Vujo{evi} Slobodan Jovovi}

UPOZOREWE SINDIKATA

Ne prodavati besplatne akcije Predstavnici Konfederacije slobodnih sindikata, koja okupqa zaposlene u najve}im dr`avnim sistemima, pozvali su gra|ane da ne prodaju besplatne akcije tih preduze}a ve} da se organizuju u udru`ewa akcionara, ocewuju}i da }e vrednost akcija vremenom znatno porasti.

Predsednik sindikata Telekoma “Srbija” Miroslav Joksimovi} pozvao je gra|ane da se organizuju u udru`ewa akcionara i da ne slu{aju ocene nekada{wih funkcionera koji su u prethodnom sazivu vlade glasali za zakon o besplatnim akcijama, a sada te akcije ocewuju bezvrednim. Joksimovi} je takve izjave ocenio neosnovanim, i poru~io gra|anima da }e, ako prodaju akcije po niskim cenama, omogu}iti pojedincima da za male pare postanu ve}inski vlasnici i da }e tek onda biti jasno koliko ta preduze}a realno vrede.

Bolni gubitak Pokrajinski sekretar za rad i zapo{qavawe Miroslav Vasin, koji je sedeo blizu preminulog radnika Jovovi}a, vidno potresen izjavio je za na{ list da tok sastanka nije nagove{tavao tragediju koja se dogodila.

– Jovovi} je pet minuta pre nego {to }e mu pozliti govorio smireno i razlo`no. Nisam imao utisak da je posebno uznemiren i uzbu|en, niti da }e dijalog, koji je tekao korektno i razumno, izazvati wegovu iznenadnu smrt. Svi poku{aji okupqenih radnika i lekarke koja je ubrzo stigla da mu se pomogne nisu bili dovoqni da bude spasen. Izuzetno me je potresla wegova smrt i iskreno `alim {to se to dogodilo. Iskreno sau~estvujem u bolu wegove porodice i svih radnika “Dnevnika” – istakao je Vasin.

Ho}e li Ili} podneti ostavku Povodom Dana qudskih prava, Udru`ewe gra|ana za povra}aj nacionalizovane nepokretne imovine na teritoriji Vojvodine podsetilo je na to da pro|e i ova 2009. godina a da pitawe restitucije u Srbiji ne da nije re{eno, ve} nije ponu|en ~ak ni predlog zakona o oblasti bez ~ijeg ure|ewa se ne mo`e u}i u Evropsku uniju.

Podse}aju i na obe}awe dr`avnog sekretara Ministarstva finansija Slobodana Ili}a, koji je javno dao re~ da }e, ukoliko nacrt zakona o restituciji ne bude gotov do kraja ove godine, podneti ostavku. Po{to je do kraja go-

dine ostalo jo{ dvadesetak dana, vojvo|ansko udru`ewe postavqa pitawe koliko Ili}eva re~ vredi i da li }e on zbog propu{tawa jo{ jednog roka za dono{ewe polaznih osnova za re{avawe pitawa denacionalizaciji zaista morati podneti ostavku.

Q. M.

Izvor a.d. , Para}in

Cena

{to smo i obe}ali. Dakle, ne postoji ni jedna jedina ta~ka iz pro{log dogovora a da je mi nismo ispunili. To za{to su radnici dobili dve plate, a na tri, nije pitawe za Izvr{no ve}e Vojvodine ve} za menaxment preduze}a.

Okupqeni radnici su negodovali {to sastanku nije prisustvovao generalni direktor „Dnevnik Holdinga“ Savo Dobrani} da bi dobili odgovor na pitawe {ta je s tre}om platom, kao ni s jo{ dve, obe}ane da }e biti ispla}ene tokom decembra. Ostali su pri oceni da deo dogovora s prethodnog sastanka nije ostvaren, a poseban akcenat stavili su na socijalni program, ponu|en radnicima koji }e od Nove godine ostatiti bez posla. Vi{e radnika je ukazalo na to da su svi oni koji `ele da odu uz socijalni program uslovqeni da

potpi{u saglasnost da se odri~u svih potra`ivawa u pogledu zaostalih plata – jer, kako se ~ulo u raspravi, nekima se duguje deset neispla}enih zarada – pa ~ak i onih koja su ve} sudski dospela na naplatu.

Pokrajinski sekretar Vasin obe}ao je radnicima da }e im ovla{}eni slu`benik Nacionalne slu`be za zapo{qavawe pru`iti sve potrebne informacije u vezi sa socijalnim programom, i dati odgovor na pitawe da li iko ima pravo da uslovqava radnike na pomenuti na~in.

Ju~era{wi sastanak zbog tragi~ne smrti radnika nije okon~an, a da li }e radnici „Dnevnik Holdinga“ nastaviti protest i da li }e ga u narednim danima jo{ vi{e radikalizovati, zna}e se danas.

Q. Male{evi}

1.442.480

DIN fabrika Duvana a.d. , Ni{

9,05%

2.891

289.100

Dunav osiguranje a.d. , Beograd

3,23%

3.200

22.400

Energomonta`a a.d. , Beograd

2,11%

3.880

58.200

Simpo a.d. , Vranje

1,36%

669

33.450

Pet akcija s najve}im padom

Promena %

Cena

BELEX 15 (665,71 -1,54% )

Promet

13.870

Promet

Naziv kompanije

Promena %

AIK banka a.d. , Ni{

-1,80%

Privredna banka a.d. , Beograd Agrobanka a.d. , Beograd Univerzal banka a.d. , Beograd

Cena

Promet

2.571

1.598.937

-1,54%

702

1.250.224

0,02%

8.531

1.228.490

-0,21%

7.000

532.000

Komercijalna banka a.d. , Beograd

0,46%

28.300

56.600

Veterinarski zavod Subotica a.d.

-1,19%

579

39.972

Poliester a.d. , Priboj

-12,00%

1.107

297.783

Ishrana a.d. , Smederevo

-12,00%

1.760

17.600

Imlek a.d. , Beograd

0,00

1.566

0,00

Diskos a.d. , Aleksandrovac

-11,52%

315

10.080

Messer Tehnogas a.d. , Beograd

0,00

7.230

0,00

TE - TO a.d. , Senta

-11,48%

2.700

13.500

Metals banka a.d. , Novi Sad

0,00

7.600

0,00

Energoprojekt holding, Beograd

0,00

848

0,00

Soja protein, Be~ej

0,00

1.017

0,00 0,00

Sloga a.d. , Ka}

Pro - ing a.d. , Novi Sad

1.139,07904

Promena % 19,98%

Vojvo|anskih top-pet akcija

7. 12. 2009.

Dobrani} obe}ao ostavku Ju~e je policija ~uvala generalnog direktora „Dnevnik Holdinga“ Savu Dobrani}a, koji je nakon smrti radnika Jovovi}a do{ao u svoj kabinet, od gneva radnika koji su bili spremni da se s wim obra~unaju jer ga smatraju krivcem za tragediju koja se u zgradi „Dnevnika“ ju~e dogodila. Grupa policajaca stajala je izme|u Dobrani}a i radnika u trenutku kada je on iza{ao iz svoje kancelarije na drugom spratu „Dnevnika“ da bi okupqenim novinarima dao izjavu.

– Podne}u ostavku onima koji su me na ovo mesto i imenovali, a ne ovde. Ostavku }u podneti ne samo zbog smrti radnika ve} i zbog nemogu}nosti da se nosim sa svim ovim problemima – rekao je Dobrani}.

Okupqeni radnici nisu bili zadovoqni Dobrani}evom najavom da }e podneti ostavku ve} su tra`ili da to u~ini odmah, ali i da se protiv wega podnese krivi~na prijava zbog smrti radnika, isti~u}i da je on krivac {to su zaposleni dovedeni u situaciju da im `ivot vi{e ni{ta ne vredi.

Predsednik sindikata „Dnevnik Holdinga“ Steva Tomin pozvao je radnike da se danas u 9 sati ponovo okupe da bi se uverili da je Dobrani}, ali i svi iz wegovog menaxmenta, podneo ostavku i da se dogovore o daqim koracima koje treba u~initi da se problem re{i.

– Ovo je ne~ija voqa da budemo dovedeni do dna. Na{i problemi se ne}e re{iti samo ostavkom direktora i wegovog tima – rekao je Tomin.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

UDRU@EWE GRA\ANA ZA IMOVINU ODUZETU U VOJVODINI

DNEVNIK

Grani~ar a.d. , \ala

-11,11% Promena %

560 Cena

5.600 Promet

-10,45%

3.000

369.000

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

2.483

0,00%

100

90.000

Tigar, Pirot

0,00

725

0,00

0,00

8.003

0,00

0,00

1.850

0,00

Napredak a.d. , Plandi{te

0,00%

1.200

72.000

Alfa plam, Vrawe

Kompanija Fidelinka a.d.

-6,25%

300

60.900

Telefonija, Beograd

Veterinarski zavod Subotica a.d.

-1,19%

579

39.972

Svi iznosi su dati u dinarima

EKONOMIJA

DNEVNIK

5

U VOJVODINI DANAS NA BIROU RADA 300 QUDI MAWE NEGO U JANUARU

POMO] EVROPSKE UNIJE

Regionu 140 miliona evra

Usred krize ubla`ena nezaposlenost

Potpredsednik Vlade Srbije Bo`idar \eli} izjavio je ju~e da je na konferenciji o Zapadnom Balkanu, koja se pod pokroviteqstvom Evropske unije odr`ava u Briselu, za zemqe regiona obezbe|eno 140 miliona evra bespovratne pomo}i.

Po wegovim re~ima, tih 140 miliona evra nameweni su podr{ci realizacije projekata koji }e biti sprovedeni uz pomo} nekomercijalnih zajmova od 2,2 milijarde evra.

– Ciq su tri domena: infrastruktura, ukqu~uju}i i socijalno stanovawe, energetika i podr{ka malim i sredwim preduze}ima – objasnio je potpredsednik Vlade Srbije zadu`en za evropske integracije.

On je naglasio da je prvih 26 miliona evra bespovratnih sredstava ve} obezbe|eno i da je od te sume Srbija dobila 8,5 miliona za osam projekata.

U Briselu je ju~e potpisan i sporazum Evropske komisije i tri vode}e evropske banke o stvarawu fonda od dve milijarde i 200 miliona evra sredstava za podr{ku regionalnim prekograni~nim projektima. To bi trebalo da obori preostale prepreke za puno delovawe zone slobodne trgovine CEFTA i podstakne ekonomski rast, ve}i izvoz i uvoz i privla~ewe investicija.

U Vojvodini je danas 300 nezaposlenih mawe nego na po~etku godine, {to je, po oceni predsednika Pokrajinskog izvr{nog ve}a Bojana Pajti}a, “istorijski rezultat” s obzirom na svetsku ekonomsku krizu i rast nezaposlenosti u regionu.

– Usred svetske finansijske krize uspeli smo potpuno da amortizujemo, u procentualnom smislu, porast nezaposlenosti s obzirom na globalne finansijske tokove – kazao je Pajti} na ju~era{woj konferenciji za novinare, uporediv{i to stawe s regijama u okru`ewu za koje je naveo da imaju rast nezaposlenosti izme|u 20 i 40 posto.

Predsednik PIV-a je zbog toga pohvalio sekretare za rad i zapo{qavawe Miroslava Vasina, za nauku i tehnolo{ki razvoj Dragoslava Petrovi}a, kao i rukovodioce pokrajinskih fondova kroz ~ije resorne programe je zaposleno oko 24.000 qudi, ~ime je doprineto da na kraju novembra nezaposlenih u Vojvodini bude 300 mawe u odnosu na kraj januara ove godine. Odnosno, u januaru je broj nezaposlenih bio 196.221, a u novembru 195.914, precizirao je on.

Pajti} je tako|e uporedio nezaposlenost u Vojvodini iz 2006, rekav{i da je dve godine kasnije broj nezaposlenih mawi za oko 80.000.

– A ove godine smo uspeli da u potpunosti zaustavimo talas koji je pretio da veliki broj

UPU]EN PREDLOG ZA POSKUPQEWE ELEKTRI^NE ENERGIJE

Elektroprivreda Srbije podnela je zahtev za poskupqewe elektri~ne energije od deset po-

ti, {to je mawe nego u avgustu 2008. godine. Po Cebalovi}evim re~ima, u skladu s metodologijom opravdanih prihoda, koju je utvrdila Agencija za energetiku Srbije (AERS), EPS ima pravo na pove}awe cene struje od oko 37 posto.

Agencija za energetiku }e dati svoje mi{qewe o zahtevu EPS-a, a nakon toga predlog poskupqewa struje usagla{ava se u ministarstvima, a zatim se upu}uje Vladi Srbije na odobrewe. Procewuje se da }e procenat poskupqewa kilovata za doma}instva biti oko 11 posto, a sto od 1. januara 2010. godine. Po za privredu ne{to mawi od deset, re~ima direktora EPS-a za odnome|utim, ta~na ra~unica }e se se sa javno{}u Mom~ila Cebaloznati do kraja nedeqe. vi}a, radi se o Da li }e struja uskla|ivawu cene poskupeti odmah Da li }e struja struje s inflaciposle Nove godine poskupeti odmah jom i kretawem ili u februaru posle Nove godine kursa dinara, jer je ili martu, odlu~ikod posledweg po}e Vlada Srbije, ili u februaru skupqewa, u avguili martu, odlu~i}e rekao je ministar stu 2008, prose~na energetike Petar Vlada Srbije cena kilovat-sata [kundri}. On je bila 5,9 evrocenobjasnio da je zahti, a sada je oko 4,5. To zna~i da }e, tev EPS za poskupqewe struje le~ak i uz korekciju od po deset pogitiman, ali da Vlada `eli da sto u januaru i julu, prose~na cena stvori {to povoqnije uslove za kilovat-sata dosti}i 5,3 evrocen`ivot gra|ana.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Nastavak dogodine Predsednik PIV-a je rekao da }e slede}e godine biti nastavqen program podr{ke svakom novom radnom mestu, kroz subvencije od 1.300 evra poslodavcima za svakog novozaposlenog, kao i programi novih tehnologija i materijala. Sem toga, istakao je, kroz “veliki projekat objediwavawa” pokrajinskih fondova i Metals banke u privredu Vojvodine bi}e usmerene milijarde dinara.

Vojvo|ana odvede u kategoriju nezaposlenih – dodao je Pajti}.

Resorni sekretar Vasin napomenuo je da se izneti podaci zasnivaju na evidenciji Nacionalne slu`be za zapo{qavawe.

On je podsetio na to da je PIV u

aprilu ove godine usvojio program zapo{qavawa i raspisao konkurs za zapo{qavawe pripravnika, samozapo{qavawe, novozapo{qavawe, registraciju poqoprivrednih gazdinstava i javne radove. Po wegovim re-

~ima, 1. decembra podvu~ena je crta i rezultat ovih programa je zapo{qavawe 15.470 qudi.

Od toga, 7.558 je zaposleno kao pripravnici, 3.061 je novozaposleni, 2.566 je otvorilo malu radwu ili preduze}e kroz stimulaciju za samozapo{qavawe, 372 je registrovalo gazdinstvo, a 1.904 je zaposleno kroz javne radove.

– Da smo imali vi{e novca, mogli smo zaposliti jo{ vi{e lica, jer smo imali interesovawe za 30.000 qudi. Probudili smo energiju i zainteresovanost i poslodavaca i mladih da se zaposle i koriste na{e subvencije – kazao je Vasin.

S. N.

KO SE IGRA S KURSOM

Me{etari oborili dinar

Predstavnici Asocijacije malih i sredwih preduze}a ocenili su ju~e da su pomerawa deviznog kursa rezultat pove}ane tra`we banaka za devizama, a da pove}anu tra`wu nisu izazvali gra|ani.

Neki mediji navode da su ve}u tra`wu deviza izazvali gra|ani zbog putovawa u EU posle ukidawa viza, ali i preduze}a, da bi otplatila dugovawa u inostranstvu.

– Situacije osmi{qenog me{etarewa u vezi s kursom dinara su ve} vi|ene u nekim krizama u finansijskom sektoru u Srbiji.

To govori samo o tome da se banke ucewiva~ki pona{aju ~ak i prema guverneru Narodne banke Srbije – rekao je predsednik Asocijacije malih i sredwih preduze}a @arko Milisavqevi}.

On je naveo da se iz direktne komunikacije s privrednicima vidi da su oni zabrinuti zbog potresa na deviznom kursu jer to zna~i da }e se i daqe u Srbiji raditi s niskim profitom, zaradama i niskom akumulacijom kapitala. Po wegovim re~ima, predstavnici sektora MSP tokom cele godine poku{avaju da uspostave dijalog s bankama, ali one ignori{u zahteve privrednika za promenu politike prema sektoru malih i sredwih preduze}a.

USKORO NOVO PODZEMNO SKLADI[TE U VOJVODINI

Struja trese deset posto

Zemqa

~etvrtak10.decembar2009.

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

93,6178

95,5284

97,7256

93,3312

Australija

dolar

1

57,611

58,7867

60,1388

57,4346

Kanada

dolar

1

59,8273

61,0483

62,4524

59,6442

Danska

kruna

1

12,5741

12,8307

13,1258

12,5356

Norve{ka

kruna

1

10,9911

11,2154

11,47348

10,9574

[vedska

kruna

1

8,8981

9,0797

9,2885

8,8709

[vajcarska

franak

1

61,9739

63,2387

64,6932

61,7842

V. Britanija

funta

1

103,251

105,358

107,781

102,935

SAD

dolar

1

63,6639

64,9632

66,4574

63,469

Kursevi iz ove liste primewuju se od 9. 12. 2009. godine

Puni}e gas i u Itebeju Da li }e Srbija uskro imati jo{ jedno podzemno skaladi{te prirodnog gasa (osim u Banatskom Dvoru) i time izboriti daleko povoqnije mesto u oblasti gasne privrede u regionu, za sada se jo{ ne zna pouzdano, ali je takvu mogu}nost najavio ministar rudarstva i energetike Petar [kundri}. Po wegovim re~ima, predstavnici Srbije i Slova~ke pregovaraju o izgradwi jo{ jednog skladi{ta prirodnog gasa u Srbiji, koje bi bilo u vlasni{tvu na{e zemqe i koje bi pozitivno uticalo na wenu energetsku stabilnost i pouzdanost wenog snabdevawa, ali i omogu}ilo da se zemqe u okru`ewu oslone na potencijale Srbije.

Iako minsitar [kundri} nije hteo da ka`e gde bi novo podzemeno skladi{te moglo biti, rekao je da je lokacija u Vojvodini, da je planirani kapacitet ne mawi od 500 miliona kubika, a da bi novo skladi{te trebalo da bude zavr{eno do 2011. godine. Pregovori s potencijalnim strate{kim partnerima iz Slova~ke trebalo bi da budu nastavqeni ovih dana, a na pitawe kada bi to moglo biti, kao i na kojoj bi, precizno, lokaciji novo skladi{te gasa moglo biti, u JP „Srbijagas“ ju~e nismo mogli da dobijemo odgovor jer se direktor ovog preduze}a Du{an Bajatovi} nije oglasio.

Generalni sekretar Udru`ewa za gas Srbije Vojsilav Vuleti} ukazuje na to da se o potencijalnim lokacijama za podzemno skladi{te prirodnog gasa u Srbiji razgovaralo na sastancima Radne grupe za izradu izmena nacionalnog akcionog plana za gasifika-

ciju na teritoriji Republike Srbije, koja je formirana pri Ministarstvu za rudarstvo i enrgetiku.

Po wegovim re~ima, a na osnovu informacije dobijene iz JP „Srbijagas“, postoje dve lokacije za podzemno skladi{te prirodnog gasa – u Ostrovu, kod Kostolca, i u Itebeju.

zna, ali na osnovu onoga {to je ministar [kundri} rekao – o lokaciji i kapacitetu novog skladi{ta, mogu}e je da je to mesto planirano za ovaj zna~ajan projekat. Ina~e, da u Srbiji postoji mogu}nost da se prirodni gas skladi{ti u daleko ve}im koli~inama nego {to to omogu}ava

Brza gradwa?

Podzemno skladi{te prirodnog gasa u Banatskom Dvoru gradi se du`e od dve decenije i jo{ nije zavr{eno. O novom skladi{tu se tek pregovara, a ministar Petar [kundri} rekao je da se o~ekuje da ono bude zavr{eno do 2011. godine. Ili se prvo (pre)dugo gradi, ili...

– Lokacija Ostrovo je dovoqna za doma}e potrebe jer je re~ o skladi{tu ~iji je kapacitet oko 160 miliona kubika – ka`e Vuleti}.

–Skladi{te u Itebeju je daleko ve}ih kapaciteta i omogu}ava da se u wega utisne i do milijardu kubnih metara prirodnog gasa.

Da li se novo skladi{te gasa planira u Itebeju za sada se ne

podzemno skladi{te u Banatskom Dvoru, u vi{e navrata je rekao i direktor JP „Srbijagas“. On je ukazivao na to da ima nekoliko lokacija, ali nikada nije konkretno rekao o kojima je re~ i koliki su im kapaciteti.

I dok se razmi{qa o novom skladi{tu prirodnog gasa, u na{oj zemqi za sada postoji samo

jedno – u Banatskom Dvoru, koje se gradi du`e od dve decenije. Kapacitet ovog skladi{ta, kada bude zavr{eno, bi}e oko 800 miliona kubnih metara gasa, sada je gotova prva faza i u wega se mo`e ustisnuti oko polovine tog kapaciteta.

Postojawe skladi{ta, odnosno gasa u wemu, i te kako je va`no, a to sigurno dobro znaju i svi gra|ani Srbije, zbog problema s po~etka ove godine kada je, zbog sukoba Rusije i Ukrajine, do{lo do poreme}aja u snabdevawu prirodnim gasom, a Srbija je poptuno ostala bez ovog energenta. Iako je podzemno skladi{te u Banatskom Dvoru, naravno, postojalo i tada, iz wega je dnevno moglo da se proizvede/izvadi svega oko milion kubika, pa je spas za grejawe tra`en i prona|en u dogovoru s partnerima iz Ma|arske i Nema~ke.

Da bi se sli~na situacija prevazi{la, u skladi{te je tokom godine utiskivan gas, pa je, uz gas koji je mogu}e proizvesti iz Banatskog Dvora, obezbe|eno i dovoqno dodatnih koli~ine za oko dva meseca eventualnog prome}aja snabdevawa prirodnim gasom.

Ukoliko bi Srbija uz Banatski Dvor imala jo{ jedno skladi{te prirodnog gasa, s kapacitetom od gotovo dve milijarde kubnih metara sigurno je da bi, uz, slobodno bi se moglo re}i, apsolutnu sigurnost snabdevawa doma}eg tr`i{ta, imala zna~ajno mesto u oblasti gasne privrede u regionu. Kada se tome doda i planirana izgradwa gasovoda „Ju`ni tok“, pozicija na{e zemqa bila bi daleko boqa.

D. Mla|enovi}

NAPLATA IRA^KOG DUGA SIWSKOJ „DALMATINKI”

Ne mo`e iz Siwa, mo`e iz Novog Sada Advokatska kancelarija “Risti} i partneri” iz Novog Sada uputila je Trgovinskom sudu u Splitu ponudu da za 390.000 dolara otkupi potra`ivawa koja je siwska fa-

brika konca “Dalmatinka” imala od kupaca iz Iraka, pi{e “Slobodna Dalmacija”.

Dug datira iz 1999, a svi dosada{wi poku{aji da se naplati ostali su bez uspeha. “Dal-

matinka” je bila velika izvoznica konca na tr`i{te Iraka i Irana, a posaoje i{ao preko beogradskog “Centrotekstila”, a nenapla}ene isporuke dostigle su 5,3 miliona dolara.

6

NOV^ANIK

~etvrtak10.decembar2009.

@IVINARI TRA@E STRO@U KONTROLU UVOZA

CENE MESA OD GRADA DO GRADA

Makedonski pili}i, a iz Brazila?

Meso koje se uvozi iz Makedonije zapravo poti~e iz Ju`ne Amerike, gde se za odgoj ptica koristi genetski modifikovana soja, tvrde u Zajednici `ivi-

nara Srbije. Po deklaraciji, te prera|evine od `ivinskog mesa poti~u iz Makedonije, odakle su uvezene s jedan odsto carine, {to je olak{ica zbog CEFTA sporazuma. Me|utim, pitawe koje se postavqa je – odakle Makedoncima meso kada nemaju `ivinu.

– Nije logi~no da Makedonci izbacuju proizvod, a pri tome imaju samo jednu klanicu koja koqe pili}a za 20 odsto potreba Makedonije – ka`e Bogdan Teofanovi} iz “Agrokoke” iz Bor~e.

– Jedino logi~no obja{wewe, za koje postoje i dokazi je da se u kontejnerima od 20 tona u Makedoniju uvozi smrznuta piletina iz Brazila, gde se tovi genetski

Teletinu ne pazariti u Pan~evu...

modifikovanom sojinom sa~mom, ~ija je upotreba kod nas zabrawena – naveo je predsednik UO Z@S-a Vojkan Stanisavqevi}.

U Srbiji postoji dodatno oporezivawe na uvoz sojine sa~me, koja je kod nas zato najskupqa na svetu.

Na{i `ivinari koriste genetski nemodifikovanu sa~mu, tako da im, s jedne strane, dr`ava ograni~ava uvoz sirovine, ali kroz reeksport ne ograni~ava uvoz gotovog proizvoda. @ivinarstvo u Srbiji trenutno trpi posledice zbog uvoza `ivinskog mesa i prera|evina iz zemaqa ~lanica CEFTAe. Osim gotovih proizvoda, pro{log meseca je u Srbiju uvezeno 450.000 `ivih pili}a iz Hrvatske. Na{i `ivinari su pritisnuti i s istoka i sa zapada – ukoliko se ne{to ne preduzme, ka`u da bi mogao nastati krah doma}eg `i-

Postoje i dokazi, kako tvrde `ivinari iz Srbije, da se u kontejnerima od 20 tona u Makedoniju uvozi smrznuta piletina iz Brazila vinarstva. Stoga su na sastanku Upravnog odbora, odr`anom u Jagodini, pozvali dr`avu da ih za{titi od nelojalne konkurencije.

„HENKEL” DEMANTUJE ASOCIJACIJU POTRO[A^A

„Bref” bezbedan

Kompanija “Henkel” saop{tila je da su navodi o {tetnosti dezinfekcionog sredstva “bref tornado gel”, navedeni na sajtu Asocijacije potro{a~a Srbije (APOS) – neta~ni. APOS je, podsetimo, preneo informaciju da je zbog opasnosti od o{te}ewa vida i hemijskog rizika ovaj proizvod povu~en s tr`i{ta EU. “U aprilu su uo~eni nedostaci u pakovawu ’bref tornado gela’ i o tome je javnost obave{tena saop{tewem za medije. Zbog odstupawa u kvalitetu sirovina, zatvarawe pakovawa proizvoda nije bilo u skladu s ’Henkelovim’ zahtevima kvaliteta. ’Henkel’ je iz predostro`nosti u maju zamenio sva neispravna pakovawa na tr`i{tu.

Odgovorno tvrdimo da su svi proizvodi ’bref tornado gel’ na tr`i{tu apsolutno bezbedni za kori{}ewe”, navodi “Henkel”.

S. G. EVROPA NA UDARU [VERCERA

Fal{ lekovi u EU

Na tr`i{tu Evropske unije se pojavquje sve vi{e falsifikovanih lekova, a samo za dva meseca je u 27 zemaqa ~lanica zapleweno 34 miliona tableta.Taj podatak je u intervjuu za nema~ki dnevnik “Velt” saop{tio komesar EU za industriju Ginter Ferhojgen, navode}i da su time prema{ena i najgora strahovawa. Nema~ki politi~ar je falsifikovawe lekova nazvao “najgorim zlo~inom” i “poku{ajem masovnog ubistva”. Jer, kako je rekao, ~ak i ako neki lek sadr`i samo bezopasne i nedelotvorne supstance, “mo`e dovesti do toga da qudi umiru jer ostaju u pogre{nom uverewu da bolest koju imaju le~e pravim lekom”.

Po Ferhojgenovim navodima, me|u “la`nim” lekovima najvi{e je antibiotika, sredstava protiv kancerogenih bolesti, lekova za sni`avawe holesterola, kao i “vijagre” i sredstava protiv bolova.

U ciqu borbe protiv falsifikovanih lekova, planirano je da se uvede posebni bezbednosni kod na pakovawima lekova i pe~at koji }e garantovati da lek nije otvaran i da manipulacija nije bilo. Lekovi su trenutno na tre}em mestu liste naj~e{}e falsifikovanih proizvoda u EU.

DNEVNIK

Tele}e meso je u Srbiji u drugoj polovini novembra najskupqe bilo u Beogradu, Pan~evu, Sremskoj Mitrovici i Kragujevcu i ko{talo je 795,90 dinara kilogram, a najjeftinije je bilo u Zaje~aru, 499 dinara, pokazali su podaci Republi~kog zavoda za statistiku.

Sviwsko meso je bilo najskupqe u Novom Pazaru i ko{talo je 500 dinara kilogram, a najjeftinije u Pan~evu, gde se kilogram te vrste mesa prodavao po 360 dinara.

Junetina je bila najskupqa u Kragujevcu, gde je ko{tala 491,90 dinar kilogram, a naj-

jeftinija u Zrewaninu, 375 dinara. Pile}e meso je ko{talo od 190 dinara u Smederevu do 250 u U`icu, dok je kilogram sve`eg {arana najjeftiniji bio u Kragujevcu i ko{tao je 270 dinara, a najskupqi u Zaje~aru i Negotinu, gde se kilogram prodavao po 350 dinara.

PRELAZNI TRGOVINSKI SPORAZUM OBARA CARINE NA UVOZ IZ EU

Bi}e jeftinije ako se trgovci smiluju Liberalizacija trgovine s EU doprine}e ve}em izvozu na{ih proizvoda i pove}awu konkurentnosti, ali, {to je potro{a~ima najbitnije, cene prehrambene i druge robe u na{im du}anima bi trebalo kona~no da krenu nadole. Dodu{e, mi jo{ od po~etka ove godine jednostarno primewujemo Trgovinski sporazum s Evropom, {to ba{ i nismo primetili u nov~anicima jer su se trgovci obi~no “ugra|ivali” u carinska sni`ewa. U narednoj godini, recimo, mo`emo o~ekivati da pojeftine name{taj, neka tehni~ka roba, ali i prehrambeni proizvodi. Za 30 odsto }e biti mawe carine za bicikle, traktore mawe snage, elektri~ne ma{ine, obu}u...

– Prelazni trgovinski sporazum i “beli {engen” je ne{to najboqe {to je Srbija uradila i treba da napravi slede}i korak ka EU. Carine ve} polako padaju i za koju godinu }e, za robu iz Evrope, gotovo sve biti na nuli.

Neke ve} jesu takve i gra|ani su ve} imali koristi od jednostrane primene sporazuma, a kada se zavr{i taj period, roba u na{im radwama bi}e jeftinija – ka`e za “Dnevnik” direktor Centra za slobodno tr`i{te Miroslav Prokopijevi}, napomiwu}i da }emo velike koristi imati i od vizne liberalizacije jer }e mnogi kupovati u Ma|arskoj, Bugarskoj i drugim zemqama gde je jeftinije i tako “pritiskati” na{e cene.

To }e, veli, podsta}i i doma}e trgovce na to da koriguju svoje cenovnike. Ne}e se, ka`e Prokopijevi}, “mnogo upristojiti”, ali }e se morati prilago|avati novim uslovima.

Podsetimo, nama je Evropa svoja vrata otvorila davno, jo{ 2000.

godine, kada nam je privremeno ukinula carine za izvoz, a novim parafom to je potvrdila. Ina~e, Prelazni trgovinski sporazum sa Srbijom mi jednostrano primewujemo od 30. januara. Wime je predvi|eno je da se u narednih {est godina postepeno uspostavi slobodna trgovina industrijskim i poqoprivrednim proizvodima.

Na primer, najvi{e vajde dosad su imali oni koji su kupovali automobile jer je izmenama Zakona o carinskoj tarifi carinska stopa za uvoz iz EU smawena s 20 na 12,5 odsto.

Po Prelaznom sporazumu, dinamika smawewa carina u prvoj, to jest ovoj godini je spora, po{to je smawewe bilo u rasponu od

Arikal

Carine u ovoj godini

Carine u narednoj godini

Carine u 2011.

Tropsko vo}e, za~ini...

Ukinute

Name{taj, bicikli, obu}a...

Ni`e 15%

Ni`e 30%

Ni`e 45%

Krzna, igra~ke, alati...

Ni`e 20%

Ni`e 40%

Ni`e 60-80%

So, neki lekovi, gra|evinski materijal...

Ni`e 30%

Ni`e 60%

Ukidaju se

pet do 20 odsto dosada{wih carina. U ovoj godini ukinute su, recimo, carine na `ive `ivotiwe za uzgoj i priplod i na neke poqoprivredne proizvode koji se ne proizvode u Srbiji, kao {to su tropsko vo}e, za~ini i neke vrste semenske robe... Naredne godine }e carinske stope na ostale poqoprivredne i prehrambene proizvode biti izme|u 80 i 95 odsto postoje}e carine. Napomenimo, veliki broj carina na hranu i poqoprivredne proizvode, oko 23 odsto, osta}e i nakon {este godine primene Sporazuma.

Na industrijske proizvode carine }e biti potpuno ukinute za pet godina. Doma}a industrija }e se, kako je ugovoreno, najdu`e {tititi pri uvozu robe koja je na listi „najosetqivijih proizvoda”, za koje }e dogodine carine biti svedena na 70 odsto, naredne godine na 55 odsto, zatim na 40, pa 20 odsto, da bi {este godine od potpisivawa Sporazuma bile ukinuta. Na spisku „najosetqivijih proizvoda” su, osim traktora mawe snage, bicikala, elektri~nih ma{ina i opreme, i motokultivatori, oru`je, municija, name{taj i obu}a. U grupi tih proizvoda su i hartija i karton, kerami~ki proizvodi, staklo, gvo`|e, ~elik, bakar, aluminijum i proizvodi od tih metala.

Za slede}u kategoriju – „veoma osetqive” proizvode – carina se postepeno smawuje ~etiri godine. U ovoj godini pala je na 80 odsto, slede}e }e na 60, potom na 40 i 20 odsto, a pete godine }e biti ukinuta. Na toj listi su sapun i razni proizvodi hemijske industrije, plasti~ne mase, prirodna i ve{ta~ka krzna, kau~uk i drvo i proizvodi od wih, zatim proizvodi od kamena, gipsa, cementa...

S. Glu{~evi}

SVE MAWE TRO[EWA PARA U UGOSTITEQSKIM OBJEKTIMA

Kriza rasteruje goste i zatvara 4.500 kafana Da narod ima sve mawe para i da ga je ekonomska kriza, a usput i epidemija sviwskog gipa, pritisla do te mere da mnogi vi{e i ne pamte kada su u{li u kafi} i popili barem ~aj,potvr|uju i zvani~ni podaci Unije poslodavaca Srbije da je u pad prometa u ugostiteqstvu u prvih devet meseci ove godi-

hvaquju}i Univerzijadi i drugim brojnim manifestacijama koje su pove}ale broj poseta stranih turista prestonici. U Vojvodini se bele`i pad od 12,5 odsto, ali, po oceni poslodavaca, on je mawi od prose~nog zbog “Egzita” i drugih skupova odr`anih proteklih meseci u srpskoj Atini.

Crno im se pisalo Iz svega proizlazi da se ugostiteqima u Srbiji i bez ekonomske krize crno pisalo, ali da im je nedostatak para kod gra|ana ozbiqno namakao om~u oko vrata. S druge strane, ako su ogromni gubici i veliki broj zatvorenih objekata usledili u godini kada je Srbija imala Univerzijadu, nekoliko me|unarodnih sportskih manifestacija… samo se mo`e pretpostaviti {ta }e se dogoditi dogodine, kada toga ne bude. Uz to, i dogodine }e penzije i plate biti zamrznute, a i veliki broj radnika }e ostati bez posla pa }e samim tim broj onih koji imaju novac za odlazak u kafi} biti jo{ mawi nego ove godine. ne 20,02 odsto,{to je dovelo do zatvarawa vi{e od 4.500 objekata.

Najte`a situacija je, tvrde u UPS-u, u ito~noj Srbiji,gde je ukupan pad prometa gotovo 29 odsto, a najboqe su pro{li ugostiteqi u Beogradu s padom od 5,3 odsto,i to pre svega za-

Kako u Nacionalnoj strategiji razvoja turizma ugostiteqstvo predstavqa jedan od tri osnovna stuba razvoja na{e zemqe, ovi podaci moraju zabrinuti nadle`ne. Kada je ve} jasno – a sluti se da }e tako biti i dogodine – da }e osiroma{eni gra|ani imati sve tawe

nov~anike u kojima se ne}e na}i novca za kafanice, onda bi, isti~u u UPS-u, barem dr`ava morala napraviti povlastice za ugositeqstvo ~ime bi se ono sa~uvalo za boqa vremena. Isti~e se da ni na nivou Republike, Pokrajine ili lokalne samouprave nema nikakvih planova o tome kako da se spre~i zatvarawe ugositeqskih objekata i zaustavi wihovo propadawe. Umesto toga, tvrde poslodavci, dr`ava stalno “smi{qa” nove takse i namete ili pove}ava stare, a u takvoj situaciji oporavka za ugositeqstvo nema. Naprotiv, nastavi}e se zatvrawe kafi}a, restorana, klubova, poslasti~arnica, bifea, restorana brze hrane, uslu`nih kioska...

Poslodavci poru~uju dr`avi i da u Srbiji postoji oko 21.200 ugositeqskih objekata i da u wima prose~no radi pet radnika. Prose~na kvadratura objekta je 46,5 kvadratnih metara. Za osnivawe prose~nog ugostiteqskog objekta u Srbiji samo

na tro{kove mese~no odlazi 6.691 evro, a godi{wi tro{kovi su 80.297 evra. Tek nakon tih iznosa svaki dinar koji pretekne ostaje ugostitequ, koji mo`e odlu~iti da li }e i daqe ulagati u svoj objekat, otvarati nov ili prihod tretirati kao sopstvenu zaradu.

Kako u Srbiji ugositeqi mese~no imaju 38 izdvajawa, raznoraznih naknada, taksi, tro-

{kova, osigurawa, usluga, UPS je napravio pore|ewe s drugim evropskim zemqama iz kojeg se vidi da su ovde obaveze ugostiteqa nekoliko puta ve}e. Tako u Austriji ugositeq ima 16 mese~nih izdvajawa, u [paniji 19, u Belgiji 20. Osim toga, tamo ugostiteqi imaju popuste na ra~une za elektri~nu energiju, gas, komunalne usluge.

Q. Male{evi}

Volonteri poma`u deci ulice U okviru projekta “ Terenski rad sa decom ulice”, volonteri Ekumenske humanitarne organizacije do sada su kontaktirali 33 mali{ana koji uglavnom `ive i rade na ulici, a sa ~etvoro su uspostavili svakodnevnu komunikaciju.

Re~ je o deci koja imaju ~etiri, pet godina, ali ima i onih koji su adolescenti. Nije redak slu~aj da razgovaraju i s omladinom, odnosno onima koji imaju 23 ili 24 godine.

- Pre tri nedeqe deset volontera je krenulo na teren, a po~eli su polako da sti~u povorewe kod ove dece. Za sada svakodnevno obilaze pet lokacija u gradu, gde je prime}eno da te dece ima i najvi{e. Obi~no im pri~aju da je posao na ulici opasan, a posebno pro{wa na frekventnim raskrsnicama – ka`e za “Dnevnik” koordinator projekta Nikola Crni}.

Volonteri za sada obilaze i razgovaraju s decom koja prose kod „Bazara“ i podzemnog prolaza, zatim s decom koja se naj~e{}e okupqaju na Trgu slobode i ispred Vladi~inog dvora, a po potrebi odu i do Matice srpske.

Tako|e uspostavili su kontakt i sa adolescentima koji rade i prose kod Futo{ke pijace, na parkingu kod Spensa i na @elezni~koj stanici.

- Na{i volonteri tu decu savetiju i upu}uju u medicinske i socijalne institucije u kojima mogu dobiti profesionalnu pomo}. Svi volonteri pro{li su obuku koju su im odr`ali psiholozi, lekari i pravnik- ka`e na{ sagovornik.

Ovaj projekat je pokrenuo Austrijski Fond H. Stepik zajedno s lokalnim partnerom Ekumenskom humanitarnom organizacijom.

Q. Na.

Novosadska ~etvrtak10.decembar2009.

Re{en poreski rebus je prilika, re{ena. Porez nije uve}an za vi{e od najavqenih 45 procenata, koliko je Gradsko ve}e odobrilo negde krajem leta, a ~iwenici da je pove}awe iznosa na re{ewima kod nekih presko~ilo pomenutih 45 odsto uzrok je to {to je dr`ava ukinula olak{ice gra|anima koji su vlasnici vi{e od jedne nekretnine. Naime, oni su do sada prijavqivawem ~lanova doma}instva na adrese stanova kojima raspola`u imali pravo na umawen porez, {to od 1. januara vi{e nije

slu~aj. Zato su wihovi ra~uni sada ve}i za onoliko koliko su do sada bili umaweni. Sticajem okolnosti, ukidawe ove olak{ice poklopilo se sa ovogodi{wim pove}awem poreza, te nije neobi~no {to je kona~na cifra iznenadila veliki broj Novosa|ana.

U me|uvremenu je Grad preuzeo nadle`nosti od Republike i po~eo da ubira porez od gra|ana. Formirawe nove Gradske poreske uprave odu`ilo se kao i {tampawe poreskih re{ewa te su Novosa|ani, umesto u avgustu, te ~estitke dobili tek ovih dana.

L. Nikovi}

Koncert u Sinagogi Koncert klavijaturiste Nikole Markovi}a bi}e odr`an ve~eras, u 20 ~asova, u Sinagogi. Na programu su dela Baha, Mocarta, Rahmawinova, Debisija i Musorgskija. Ulaz je besplatan.

B. P. P.

Izlo`ba o qudskim pravima Izlo`ba fotografije “ Univerzalna deklaracija o qudskim pravima” otvora se danas u 10 ~asova na Bulevaru Mihajla Pupina 25. Povod ove izlo`be je

obele`avawe 60 godina od usvajawa Deklaracije o qudskim pravima. Autorke projekta su Marija Gajcki i Smiqka Vukeli}.

M. \.

V REMEPLOV

Voz doveo svet u grad Kada je u Evropi po~ela izgradwa `elezni~kih pruga, i u Magistratu Novog Sada je 1846. bilo re~i o „`eleznom putu“ koji bi od Pe{te vodio do Novog Sada. Velika buna 1848. je svaki ozbiqniji razgovor o ovom poduhvatu odlo`io za dvadesetak godina. Kona~no, Novi Sad je `elezni~ku vezu sa Pe{tom i preko we sa Be~om dobio tek 1883. Investitor, Ma-

Manifestacija kojom }e se obele`iti po~etak primene novog Zakona o bezbednosti saobra}aja na putevima odr`a}e se danas od 9 do 13 ~asova u centru grada. Sugra|anima }e se deliti bro{ure pomo}u kojih }e se mo}i informisati o novom zakonu i re{iti eventualne dileme u vezi sa wim. Od 9 do 10 ~asova u Zmaj Jovinoj ulici, preko puta

Katoli~ke porte, sa gra|anima }e razgovarati ~lan Gradskog ve}a za saobra}aj Sini{a Bubwevi}, na~elnik Odeqewa saobra}ajne policije PU u Novom Sadu Milovan Glo|ovi}, {ef Katedre za saobra}ajne sisteme Departmana za saobra}aj Fakulteta tehni~kih nauka Dragan Jovanovi} i Zoran Pan~i} iz DDOR Novi Sad. B. M.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

oko visokih ra~una D ilema za porez na imovinu je, sva

Javni ~as za voza~e

|arska dr`avna `eleznica nastavio je gradwu 10. decembra 1883. pa su `elezni~ke kompoticije iz Pe{te preko Subotice i Novog Sada, po~ele da sti`u do Zemuna, na granici Austrougarske i Srbije. Slede}e godine podignut je most na Savi, pa su vozovi iz Evrope mogli da nastave vo`wu put Ni{a, Sofije, Istambula, sve do Beograda.

N. C.

NOVI ZAKON O SAOBRA]AJU OD DANAS NA NOVOSADSKIM ULICAMA

Pomama za blututom i `utim prslucima Novi Zakon o bezbednosti javnog saobra}aja po~iwe da se primewuje danas ali, iako je dugo najavqivan, mnogi Novosa|ani u novu eru saobra}ajnih propisa ulaze potpuno nespremno. Reflektuju}i prsluci od danas su (uz trokut, rezervne sijalice i sajlu za vu~u) obavezni deo opreme svakog voza~a, ali se u ve}ini gradskih prodavnica i pijaca ne mogu na}i u slobodnoj prodaji. Prsluka ima na benzinskim pumpama i u supermarketima, gde ko{taju izme|u 200 i 250 dinara. Istovremeno, upravo zbog novih propisa, ova jesen osim uobi~ajene sezonske nabavke (zimske gume, antifriz...) zahteva i kupovinu opremqenije prve pomo}i, tehnike koja omogu}uje razgovor mobilnim telefonom bez upotrebe ruku, obavezna sedi{ta za bebe i nabavku formulara za uvi|aje.

Od sada }e policija na lice mesta izlaziti samo u slu~ejevima te{kih saobra}ajnih nezgoda i ukoliko se u~esnici sudara spore oko detaqa. U suprotnom, oni }e sami popuniti „Evropski izve{taj o saobra}ajnoj nezgodi“, obavezni formular koji se sastoji iz tri dela, i uputiti se u osiguravaju}e dru{tvo da naplate {tetu. Formulari se ne mogu kupiti u kwi`arama, ve} su za to zadu`ena osiguravaju}a dru{tva.

- Od 1. decembra po~eli smo da na{im klijentima delimo nove formulare uz potpisivawe redovne polise osigurawa - ispri~ao je za „Dnevnik“ slu`benik „Viner {tedi{e“ osigurawa Vladimir Saka~. - I oni koji su se ranije ove godine osigurali mogu do}i u svoju osiguravaju}u ku}u i, uz uvid u polisu obaveznog osigurawa, besplatno preuzeti formulare. Tako|e, dobi}e i kratko

Stoji na uvetu korisnika, a sam telefon mo`e biti bilo gde u vozilu - objasnio je radnik servisa „Tehnomobil“.

Novope~eni voza~i po starim propisima mogu polo`iti voza~ki ispit do aprila slede}e godine, ali su se morali prijaviti pre „mandata“ novog zakona, {to je ju~e izazvalo nezapam}enu gu`vu u Policijskoj stanici u [ajka{koj ulici. Osim toga, maksimalna brzina u gradu vi{e ne iznosi 60 nego 50 kilometara na sat, jer su stru~waci izra~unali da se tako vi{estruko pove}ava {ansa da povre|eni u saobra}ajkama pre`iive.

Sirenama odzvonilo?

Novi zakon, barem na papiru, trebalo bi da sankcioni{e i besumu~no trubqewe po gradskim ulicama i nau~i voza~a ~emu sirena zapravo slu`i. Navodi se da se zvu~ni znak upozorewa daje samo kada to zahtevaju razlozi bezbednosti: u blizini dece, u nepreglednim krivinama i gde je mimoila`ewe ote`ano. Voza~i su du`ni da „sviraju“ samo u onoj meri koliko je to dovoqno da se drugi u~esnici u saobra}aju upozore.

Obavezna zimska oprema i pro{irena prva pomo}, dodatak uz polisu osigurawa i fluoroscentni prsluk

uputstvo kako ih popuniti, kao i savete {ta uraditi u slu~aju saobra}ajne nezgode.

Tako|e, najavqena o{trija kaznena politika prema onima koji telefoniraju za volanom uslovila je pove}anu potra`wu za blutut bubicama za mobilni telefon. Jedan takav ure|aj ko{ta najmawe 2.000 dinara, a serviseri mobilnih

U GALERIJI MATICE SRPSKE

Ve~e posve}eno Todorovi}u i Stankovi}u Povodom izlo`be „Branko Radi~evi} - kult pesnika u srpskoj vizuelnoj kulturi krajem 19. veka“, u Galeriji Matice srpke (Trg galerija 1) 11. decembra u 18 ~asova bi}e prire|eno ve~e posve}eno Stevanu Todorovi}u i Korneliju Stankovi}u. O dvojici umetnika, wihovom pri-

jateqstvu i stvarala{tvu govori}e vi{i kustos Galerije Matice srpske Milena Vrba{ki, a u muzi~kom delu ve~eri „Srpske pesme za glas i klavir Kornelija Stankovi}a“, izvodi}e Sr|an Asanovi} (glas) i Bojana Popovi} (klavir).

B. P. P.

telefona ka`u da se svakodnevno proda vi{e takvih aparata.

- To je u principu mali univerzalni ure|aj du`ine nekoliko santimetara. Ima bateriju u sebi koja se puni i traje tri do ~etiri dana. Domet je oko deset metara, ukuca se „pas kod“ i uglavnom je pode{en da se automatski javqa.

Novi re`im „poga|a“ i bebe!

Roditeqi najmla|e Novosa|ane vi{e ne mogu dr`ati u krilu, ve} one moraju biti vezane u specijalnim sedi{tima za bebe. Ona ko{taju oko 5.000 dinara, a cene sedi{ta za mali{ane od jedne do tri godine poznatijih proizvo|a~a kre}u se i do 20.000 dinara; {to je, ina~e, svota za koju se mo`e kupiti i stariji polovni „jugo“ na Najlonu.

D. Apro

„ETNOLO[KA JESEN“ U MUZEJU VOJVODINE

Obilazak stalne postavke i izlo`be

U okviru manifestacije „Etnolo{ka jesen“, danas u 13 ~asova, po etnolo{kom delu stalne postavke, posetioce vodi kustos etnolo{kog odeqewa Muzeja Vojvodine. Posetioci tako|e mogu da pogledaju izlo`bu de~jih radova „Etnolo{ka jesen“ koja je otvorena do 17. decembra,

i izlo`bu „Umetni~ke predstave grbova gradova i mesta Vojvodine“, autora Svetislava Stankovi}a, do 15. decembra.

Cena ulaznice je 50 dinara za |ake i studente, 100 za ostale posetioce i 200 dinara, za inostrane posetioce sa stru~nim vo|ewem.

B. P. P.

Guslarsko i poetsko ve~e Udru`ewe Srba iz Hercegovine i wihovih potomaka u Vojvodini, u petak 11. decembra u 18 ~asova, u amfiteatru Spensa, organizuje Guslarsko-poetsko ve~e. Tom prilikom bi}e odr`ana promocija cd-a pod nazivom „Hercegovina u pjesmi i pri~i“ i kwige Slavka Aleksi}a „@ene u epskim pjesmama“. Guslarsko-poetskoj ve~eri prisustvova}e brojni narodni guslari, pesnici, tekstopisci i kwi`evni kriti~ari. Ulaz je besplatan.

B. P. P.

c m y

NOVOSADSKA HRONIKA

~etvrtak10.decembar2009.

PROTEST POVERILACA „NOVOTRANSA” U STE^AJU PRED TRGOVINSKIM SUDOM

Prodaja parcele {tetna za sve?

Poverioci AD“ Novotrans“ u ste~aju ju~e su protestvovali ispred Op{tinskog suda u Novom Sadu, gde se nalazi Trgovinski sud, zbog oglasa o prodaji parcele preduze}a, koji je objavila Agencije za privatizaciju bez saglasnosti Odbora poverilaca. Predstavnike poverilaca tim povodom primio je ju~e predsednik Trgovinskog suda Velimir Vlajkovi}, koji ih je uputio na Agenciju za privatizaciju smatraju}i da je za wihov problem nadle`an onaj ko je objavio oglas, a ne sud. I pre susreta sa Vlajkovi}em, poverioci su imali nameru da se danas okupe pred novosadskom kancelarijom Agencije za privatizaciju.

Poverioci, rekao je predsednik Skup{tine poverilaca Vuka{in Despotovi} ne prihvataju obrazlo`ewe Agencije koja tvrdi da saglasnost o prodaji parcele nije potrebna, jer su je dobili prilikom prve objave oglasa u aprilu 2008. godine.

- Okolnosti su se od tada promenule. Imamo od decembra 2008. godine novi Odbor pove-

rilaca i izre~ene sudske presude u na{u korist. Na kraju smo jo{ jednog, posledweg spora koji, izvesno je, opet dobijamo kazao je Vuka{inovi} i dodao da postoji privremena mera zabrane otu|ewa i raspolagawa imovinom dok traje sud.

Sumwa se, ka`e Vuka{inovi}, da Agencija prodaju name{ta odre|enom kupcu koji nema rizika u ovom slu~aju, navode}i da su se u oktobru ove godine Odboru poverilaca obratili pismeno ste~ajni upravnik Dejan Toma{evi} i rukovodilac Slu`be za ste~aje Zvonko Bijorac, tra`e}i da Odbor preispita stav o prodaji imovine „Novotransa“ u ste~aju i saglasi se sa prodajom.

- Iz oglasa se ne vidi koja povr{ina parcele je na prodaju, gde se parcela nalazi, ko je titular svojine, a cena od 124 miliona dinara za parcelu prilago|ena je imovini pod sporom i tom sumom su svi o{te}eni, poverioci, Akcijski fond i mali akcionari nagla{ava Vuka{inovi}.

Z. Deli}

c m y

8

DNEVNIK

„DNEVNIK” SAZNAJE: ZAVR[EN KONKURS ZA DIREKTORA „RADOSNOG DETIWSTVA”

Jedini kandidat stari direktor Direktoru Pred{kolske ustanove „Radosno detiwstvo“ Borislavu Samarxi}u isti~e mandat na mesto direktora 24. februara slede}e godine i, kako „Dnevnik“ saznaje, konkurs za novog direktora istekao je prekju~e. Kako stvari stoje, na konkurs se prijavio samo Samarxi}, ali }e se, kako je on rekao za na{ list, ipak sa~ekati jo{ koji dan da se vidi da li je neko posledweg dana konkursa poslao prijavu po{tom.

- Konkurs za mesto direktora je „Radosno detiwstvo“ raspisalo tri meseca pre isteka mandata, jer zakon tako propisuje.

Tako|e, sprove{}emo i proceduru koju propisuje Zakon o osnovama sistema obrazovawa da se o kandidatima, eventualno kao u ovom slu~aju o kandidatu, anonimno izjasne i svi zaposleni. Meni je li~no mnogo bitnije da imam podr{ku zaposlenih, jer to zna~i da sam do sada dobro radio i da mo`emo uspe{no da sara|ujemo. U suprotnom je najkorektnije povu}i se - izjavio je Samarxi} i dodao da je na pro{lom konkursu od Vaspitno-obrazovnog ve}a „Radosnog detiwstva“ dobio 99,5 odsto podr{ke.

Nakon zavr{etka konkursa, u ovoj ustanovi }e se zaposleni anonimnom anketom izjasniti za ili protiv kandidata, a zatim komisija proverava regularnost ankete. Pre nego {to Upravni odbor odlu~i da podr`i kandidata za direktora, o predlogu se izja{avaju i ma|arska i slova~ka nacionalna prosvetna zajednica. Posledwa saglasnost trebalo bi da do|e od pokrajinskog sekretara za obrazovawe Zoltana Jege{a. Imenovawe novog direktora „Radosnog detiwstva“ bi}e ozvani~eno nakon isteka sada{weg mandata, 24. februara 2010. godine.

A. Vidanovi}

ZAMENIK GRADONA^ELNIKA SA[A IGI] U KA]U

Na prole}e struja kre}e na Siget Miladin San~evi} iz naseqa Siget u Ka}u koji ve} trideset dve godine `ivi u ku}i bez struje nada se da }e za `ivota do~ekati banderu u svom dvori{tu.

Obe}awe da }e ma{ine na prole}e po~eti da pripremaju teren za elektrifikaciju wegove i susednih ku}a u tom nasequ dali su predstavnici Elektrovojvodine koji su bili zajedno sa zamenikom gradona~elnika Sa{om Igi}em i direktorom Gradske ~isto}e Daliborom Novakovi}em.

Pored obe}ane struje za Siget, predsednik MZ Ka} Uro{ Lon~ar i Igi} su se slo`ili da su prioritetni problemi u Ka}u neure|ena kanalizacija, sto~no grobqe, divqe deponije i fekalna kanalizacija. Iako Igi} nije mogao da precizira koji }e od ovih projekata biti nov~ano potkrepqen novcem iz buxeta za narednu godinu. Rekao je da }e se Grad pozabaviti ovim pote{ko}ama.

Foto: F. Baki}

Predsednik Saveta MZ Ka} Uro{ Lon~ar podsetio je da je mesto vi{enacionalno i da ima 15.000 stanovnika. Zadovoqni su infrastrukturom a nadaju se da }e komunalni problemi biti re{eni.

- Izvesno je da }emo dobiti dve trafo stanice, jednu za naseqe Siget i drugu za pre~ista~ otpadnih voda – rekao je

Lon~ar. Dodao je da je Igi}u ukazao da Osnovnoj {koli “\ura Jak{i}” nedostaje jo{ jedna fiskulturna sala.

- [kola se nalazi na tri lokacije, a samo objekat u centru naseqa ima fiskulturnu salu.

Igi} nam je obe}ao da }e se zauzeti da svi |aci dobiju mesto za fiskuluru – objasnio je Lon~ar.

Bilo je re~i i o sporu izme|u Grada i Gojka Kunovca, vlasnika firme koja nezadovoqna radom „^isto}e“ odnosi sme}e, ali nikakav napredak nije postignut. Stav Grada je da samo „^isto}a“ mo`e da odnosi sme}e. Predsednik MZ Ka} najavio je da }e Ka}ani uskoro dobiti lokaciju na kojoj }e odlagati krupni otpad. Pojasnio je da re~ je o placu iza Ciglane za koji }e biti izgra|eni prilazni putevi. Grad je napravio i projekat rekultivacije sto~nog grobqa, ali se jo{ uvek ne zna kada bi taj posao za koji je proceweno da ko{ta 40 miliona dinara, mogao da se realizuje.

Zajedno sa Igi}em Ka} je posetila i direktorka Turisti~ke organizacije Novog Sada Dragana ]irakovi}. Po re~ima Igi}a, Ka} se nalazi na kraku izme|u Koridora 10 i puta za Zrewanin i mesto je sa turisti~kim potencijalom.

L. Nikovi}

OTPU[TENI IZ AD „PETAR DRAP[IN” DANAS PRED BANOVINOM I G17 PLUS Foto: N. Stojanovi}

PROSLAVQEN JUBILEJ FAKULTETA ZA SPORT I FIZI^KO VASPITAWE

Tri i po decenije DIF-a Fakultet sporta i fizi~kog vaspitawa, nekada{wi DIF, proslavio je ju~e 35 godina od osnivawa. Ro|endanu su prisustvovali brojni gosti iz gradskih i dr`avnih institucija, kao i kolege profesori i dekani iz drugih evropskih dr`ava.

Jedanaesta po redu, dekanka ove visoko{kolske institucije Milena Mikala~ki, na sve~anoj Sednici saveta koja je odr`ana pre proslave, izlo`ila je rezultate rada fakulteta u proteklih godinu dana i zahvalila se svima koji su svojim radom doprineli da tradicija i kvalitet obrazovawa generacija traju ve} tri i po decenije.

- Trudimo se da na najboqi na~in doprinesemo obrazovawu na{ih studenata. Tokom 2009. godine wih 130 je diplomiralo.

Radi {to kvalitetnije edukacije, na katedrama nastavu dr`i i osmoro gostuju}ih profesora iz inostranstva – kazala je Milena Mikala~ki.

U susret proslavi ro|endana, u utorak je promovisan ~asopis fakulteta, odr`ane su igre bez granica u kojima su se studenti nadmetali u dru{tveno zabavnim igrama, a gostuju}i profesor iz [panije Hulio Kaleja odr`ao je predavawe na master studijama.

S. Tanuryi}

Prvi zaslu`ili sertifikate Pred{kolska ustanova „Radosno detiwstvo“ ispunila je sve uslove ua uvo|ewe sistema kvaliteta ISO 9001:2008 i HASSP ~ime je postala jedina vaspitno-obrazovna institucija u zemqi koja je sertifikovana po ovom sistemu.

Ovaj me|unarodno priznati sertifikat }e „Radosnom detiwstvu“ biti uru~en danas u vrti}u „Novosa|an~e“.

A. V.

Radnici dolaze po pokrajinska obe}awa - Otpu{eni radnici AD „Petar Drap{in“ danas }e u 13 ~asova po~eti protest ispred Izvr{nog ve}a Vojvodine, a nastaviti ispred G17 plus na Bulevaru Mihajla Pupina 3, jer predstavnica dr`avnog kapitala u „Drap{inu“ Zorica Sari} nije jo{ pokrenula inicijativu za vansudsko poravnawe, po zakqu~ku Pokrajinske vlade - najavila je predsednica Gradskog odbora sindikata „Solidarnost“ i jedna od ot-

^ITAOCI PI[U SMS

pu{tenih radnika „Drap{ina“ Gordana Koji}.

Ju~e je pokrajinski sekretar za rad i zapo{qavawe Miroslav Vasin imao sastanak tim povodom, ali }e zakqu~ci tog sastanka biti izdati danas. Zorica Sari} nije ju~e `elela da pri~a za „Dnevnik“, navode}i kao razlog da se „pi{u neistine u slu~aju otpu{tenih“.

Otpu{teni radnici skoro tri meseca su protestovali pred Banovinom, a jednom su

bili i pred G17 plus, ~iji strana~ki kadar u dr`avnim institucijama smatraju odgovornim za svoju muku. Gordana Koji} ka`e da je u planu da se pozovu akcionari fabrike i pred nadle`ne postavi jo{ jedan zahtev - povra}aj kapitala.

- Firma je oko 13 miliona evra u gubitku, neka nam se objasne razlozi tolikog minusa - poru~ila je Koji}.

Z. Deli}

065/47-66-452 & 063/366-977

Bo`i} na {alteru po{te Dizati poreze na ku}e za tri puta, odjednom, je u`as. Penzije zamrznute dve godine, kao i ve}ina plata (ko ih dobije), a porez na ono najneophodnije digli 300%. Sramota.

064/4027... *** Crveni krst ka`e da su svi penzioneri dobili pakete. Pa ko primi moj paket kad je moja penzija 9.600 dinara, a za mene nema? Sramota!

063/593... *** ^estitke na{oj narodnoj vladi. Po{to smo se otu|ili jedni od drugih, eto na Badwi dan u redovima u po{ti omogu}uju nam da se dru`imo. E ba{ im hvala.

063/504... *** Ne razumem za{to „Dnevnik“ ulazi u polemiku oko neizglasavawa ulice u Veterniku po imenu Sv.Stefanovi}a. Doti~ni

nije zaslu`io ulicu u Novom Sadu ne zbog nejasne istorijske uloge, ve} zbog nereprezentativnog ukupnog rada, nedovoqnog da se dobije ulica u gradu u kome nije ostvarivao svoju delatnost. Boqe bi bilo da se „Dnevnik“ zapita za{to do sada niko iz rezervnog fonda ulica nije dobio ulicu po svom imenu, iako su ostavili dubok trag u Novom Sadu, a i {ire poput: N. Vurdeqe, R. Bru~ija, B. Petrovi}a...

063/524...

NOVOSADSKA HRONIKA

c m y

DNEVNIK

~etvrtak10.decembar2009.

9

SPO PROZVAO DIREKTORA DP „NOVI SAD – GAS” I ZBOG BA^KOPALANA^KE FIRME „ENEKO”

„Vujanovi} u sukobu interesa” Na ju~era{woj konferenciji za novinare Gradskog odbora Srpskog pokreta obnove potpredsednik Odbora Nemawa Starovi} izneo je podatke koji se ti~u poslovawa DP „Novi Sad - Gas“ i postavio niz pitawa polaze}i od, kako ka`e, ~iwenice da je Skup{tina grada osniva~ tog preduze}a i da javnost ima pravo da bude obave{tena o wegovom radu. Starovi} se zapitao koji je interes DP „Novi Sad - Gas“ da u Ba~koj Palanci registruje firmu DOO „Eneko“, koje se vodi kao dru{tvo sa ograni~enom odgovorno{}u za distribuciju prirod-

nog i te~nog gasa, izgradwu gasovodnih i komunalnih objekata i pru`awe komunalnih usluga.

- U Agenciji za privredne registre kao ~lanovi dru{tva navedeni su DP „Novi Sad - Gas“

sukob interesa onda ne znam {ta je - kazao je Starovi}.

On je pored izvoda iz Agencije za privredne registre, novinarima podelio i ~lanak koji je, ka`e, objavqen na zvani~nom sajtu

Po informacijama SPO, direktor Jovan Vujanovi} nema odgovaraju}u stru~nu spremu a ima platu, prema wihovoj ra~unici, nekoliko puta ve}u od plate predsednika dr`ave sa udelom od 49 i Jovan Vujanovi}, koji je istovremeno direktor pomenute firme, sa 51 procentom kapitala. Ako ovo nije

Bijeqine, u kome se govori o tome da }e preduze}e „Novi Sad Gas“ i op{tina Bijeqina formirati zajedni~ku firmu da bi se u

gradu gradila gasovodna mre`a.

Upitao je zbog ~ega ovo preduze}e u gasifikaciju ula`e preko 20 miliona evra. Starovi} ka`e da wih zanima i ko bira organe uprave u DP „Novi Sad - Gas“ i na osnovu kog zakona, kao i koja je stru~na sprema direktora Vujanovi}a, koliko godina se nalazi na ~elu preduze}a i kolika mu je plata. Po Starovi}evim re~ima informacije koje oni poseduju govore da on nema odgovaraju}i stru~nu spremu, da je preko 20 godina na mestu direktora, kao i da mu je, prema wihovoj ra~unici, plata nekoliko puta ve}a od plate predsednika dr`ave.

B. M.

DP „NOVI SAD – GAS” NEGIRA NAVODE SPO-a I TVRDI

Ulo`eno ~uvano po zakonu Direktor DP “Novi Sad – Gas” Jovan Vujanovi} nije u sukobu interesa i nijedan zakon nije prekr{en time {to je tokom ~etriri meseca ove godine bio nosilac vlasni~kog udela od 51 procenta u preduze}u “Eneko”, u kojem DP “Novi Sad – Gas” ima 49 procenata vlasni{tva, izjavila je za “Dnevnik” sekretar preduze}a Sowa Zrni}, komentari{u}i navode SPO-a.

- To je od po~etka bilo lo{e re{ewe, ali jedino. Bilo je lo{e, jer se uvek na|e neko ko to zloupotrebqava, sad je to SPO. Preduze}e nije poslovalo, zavr{ni ra~un tokom sedam godina

- Ulo`ili smo velik novac u izradu projekata i nije nam odgovaralo da se “Eneko” ukine. Na{li smo prelazno re{ewe da direktor Vujanovi} od “4 Itali” preuzme tu kvotu, 51 procenat, da se “Eneko” ne bi ugasio. U vreme dok je Vujanovi} bio upisan kao vlasnik 51 odsto “Eneka”, firma nije radila ni{ta, jer je taj period trajao tri~etiri meseca dok nismo na{li novog strate{kog partnera – ka`e Zrni}.

Novi partner je firma “Impres del fjume” iz Taranta u Italiji. Pro{le nedeqe prenet je vlasni~ki udeo s Vujanovi}a na to preduze}e, a direktor

bio je na nuli, imalo je osniva~ki ulog od 5.000 evra i ni{ta vi{e. “Eneko” je u tom periodu samo pribavqao i pravio potrebnu dokumentaciju – rekla je Zrni}.

Navodi da su preduze}e “Eneko” osnovali “4 Itali” (51 odsto) i DP “Novi Sad - Gas” (49 odsto) 2002. zbog nastavka gasifikacije Ba~ke Palanke. Potom “4 Itali” kupuje druga italijanska firma koja se bavi recikla`om otpada i ne}e da u~estvuje u zajedni~kom poslu.

“Eneka” je sada \ovani Kolomba, navela je Sowa Zrni}. O~ekuje da }e Agencija za privredne registre upisati promenu do kraja naredne nedeqe. U Agenciji nismo uspeli da dobijemo podatke, dok se na internetu mo`e na}i samo adresa i broj telefona firme “Impresa del fjume”, koja nema svoj sajt.

Na pitawe za{to DP “Novi Sad – Gas” nije samo investiralo u gasifikaciju, Zrni} ka`e da to nije bilo mogu}e po{to je u procesu privatizacije pa mo`e da iz-

Jesewa zavesa

Gradona~elnik Igor Pavli~i} primio je ju~e ambasadora Egipta u na{oj zemqi Ali Galal Basiunija i upoznao ga sa karakteristikama Novog Sada.

Na sastanku se govorilo o uspostavqawu saradwe u oblastima privrede, nauke, kulture i sporta, a razmatrana je i mogu}nost bratimqewa Novog Sada sa egi-

patskim gradom sli~nim Novom Sadu.

Prijemu su tako|e prisustvovali ~lanovi Gradskog ve}a Aleksandar Kravi} i Sini{a Bubwevi}, koji su istakli da je razmena kulturnih vrednosti najboqi na~in za boqe me|usobno razumevawe i negovawe prijateqskih odnosa izme|u dva naroda.

S. K.

Kiosk za prodaju kokica koji je u ponedeqak nepoznata osoba postavila na Trgu slobode, bez odobrewa nadle`nih iz Komunalne inspekcije, uklowen je nakon intervencije izvr{ne slu`be. Kako nam je re~eno u inspekciji, objekat je nepropisno postavqen i ne odgovara opisu koji propisuje Pravilnik o tehni~kim i drugim uslovima o postavqawu objekata na javnim povr{inama.

I. D.

VESTI „Narkomanija i mladi”

vodi radove, ali ne da investira.

Navodi da }e DP ”Novi Sad – Gas” u~estvovati kao izvo|a~ radova, kada na prole}e po~ne gasifikacija Ba~ke Palanke. “Eneko “ }e, po re~ima Sowe Zrni}, gasifikovati i Bijeqinu, gde je sa op{ti-

ulo`e. U Bijeqini }e posao trajati deset godina i wegova predra~unska vrednost iznosi oko 22 miliona evra. „Vlasni{tvo nad sekundarnom gasnom mre`om ima}e Ba~ka Palanka, a ’Eneko’ }e imati pravo na distribuciju u nared-

Direktor DP „Novi Sad – Gas” nije u sukobu interesa i nijedan zakon nije prekr{en time {to je tokom ~etiri meseca ove godine bio nosilac vlasni~kog udela od 51 procenta u preduze}u „Eneko” nom osnovano preduze}e “Bijeqinagas”, u kojem “Eneko” ima 80 odsto vlasin{tva.

U Ba~koj Palanci investicija }e trajati pet godina, po~iwe na prole}e 2010. i ko{ta}e 5,5 miliona evra, koliko }e Italijani da

nih 30 godina na osnovu ulagawa.

Realno je da }e ’Impresa del fjume’ preuzeti vlasni~ki udeo DP ’Novi Sad - Gas’. Mi smo hteli samo da uradimo gasifikaciju i izvodimo radove“, rekla je Zrni}.

S. Krsti}

Buyet kra}i za 42,7 miliona dinara

Osetno ni`a temperatura i uporna ki{a nisu neke spre~ili da pro{etaju gradom, a ni da zastanu i pro}askaju sa prijateqima. Dan pogodan samo za ostajawe kod ku}e bio je ipak zgodan i za bazawe po radwama. Kupovina je najboqi lek za lo{e raspolo`ewe a inspiracija su ukrasi i izlozi koji mame. I, dok su neki ki{ni dan proveli dosa|uju}i se kod ku}e, drugi su uspeli da mu otkinu i par~e u`ivawa.

I. D.

Nek privreda bude spona

Kako do{ao, tako oti{ao

DANAS ZASEDA KARLOVA^KA SKUP[TINA

Foto: A. Erski

EGIPATSKI AMBASADOR BASIUNI POSETIO NOVI SAD

UKLOWEN KIOSK SA TRGA

Bez re~i o platama - Skup{tinu preduze}a ~ine svi zaposleni. Skup{tina bira Upravni odbor, on bira direktora. Jovan Vujanovi} direktor je od 1989. kada ga je imenovala Skup{tina grada u dva mandata. Nakon osam godina, kada smo postali dru{tveno preduze}e, Skup{tina firme nije imala razlog da mewa direktora koji radi dobro – izjavila je Sowa Zrni}. Na pitawe o zaradama Zrni} je odgovorila da nema obavezu da se izja{wava o iznosima plata zaposlenih i direktora.

Foto: A. Erski

Odbornici Skup{tine op{tine Sremski Karlovci razmatra}e na dana{woj sednici 14 ta~aka dnevnog reda od kojih je prva predlog odluke o izmenama i dopunama odluke o buxetu op{tine za 2009. godinu. S obzirom na smawewe takozvanih teku}ih i kapitalnih transfernih sredstava s drugih nivoa vlasti od 37 miliona dinara, {to, kako stoji u obrazlo`ewu, nije moglo da se predvidi prilikom usvajawa buxeta u martu, ovom odlukom se predla`e wegovo umawewe za 42.736.000 dinara. Op{tinska kasa je tako, umesto planiranih 220 miliona dinara, zajed-

no s novcem iz dodatih izvora te{ka 177.264.000 dinara.

Odbornici }e razmatrati i predlog za izmenu i dopunu odluke o radnom vremenu ugostiteqskih, trgovinskih i zanatskih objekata na podru~ju op{tine. Skup{tina danas treba da usvoji i plan detaqne regulacije (PDR) priobaqa Kali{te, koji je pro{ao javni uvid, predloge za izradu ~etiri nova PDR i izmene i dopune plana detaqne regulacije prostora za poslovawe du` puta Subotica-Beograd, te odluku o uskla|ivawu prostornog plana op{tine sa Zakonom o planirawu i izgradwi.

Z. Milosavqevi}

Tribina pod nazivom „Narkomanija i mladi“ bi}e odr`ana ve~eras u 18 ~asova u Radio kafeu, u Mileti}evoj 45. Organizator tribine je „Radio 021“, a u~esnici su: predsednik gradskog Saveta za zdravstvo Aleksandar Kiraq, lekari iz klinike za bolesti zavisnosti Nikola Vu~kovi} i Aleksandra Dickov, direktor Udru`ewa za pomo} zavisnicima „Raskr{}e“ Sa{a Ivanovi}, predstavnici Policijske uprave Novi Sad i izle~eni narkomani.

B. P. P.

U~ili {ta je nasiqe Volonterke SOS telefona za `rtve nasiqa ju~e su jednom odeqewu Medicinske {kole „7. april“ dr`ale radionicu na temu nasiqa, u okviru projekta „Mala {kola za velike qude“. Predvi|eno je da se tokom {esnaest dana aktivizma borbe protiv nasiqa nad `enama odr`i po 10 ~asova u odre|enim {kolama, ~ime }e biti edukovano 1.000 u~enika {irom Vojvodine.

Udru`ewe gra|ana SOS telefon za `ene i decu `rtve nasiqa svojim aktivnostima `eli da raz-

vije svest o pravu na `ivot bez nasiqa i mogu}nostima koje se pru`aju `rtvama kako bi iza{le iz nasilnih situacije. Ovo udru`ewe omogu}ava i besplatno pravno i psiholo{ko savetovawe, a pomo} i podr{ku na bazi volonterskog anga`ovawa pru`aju radnim danima od 18 do 22 ~asa na broj telefona 422-740.

A. V.

Arhitekturom do nagrade Me|unarodna nagrada za sintezu iz oblasti arhitekture, koju dodequje udru`ewe „Scena svih kreativnih“ bi}e sve~ano dodeqena danas Novosa|anki Dubravki \ukanovi}. Nagradu }e uru~uti pro{logodi{wi laureat Miroslav Krstono{i} u Velikoj sali gostionice „^er~il“ u 19 ~asova. N. V.

Radikali daju krv Gradski odbor Srpske radikalne stranke sprove{}e danas od 8.30 do 12.30 ~asova tradicionalnu akciju dobrovoqnog davawa krvi .

Akcija }e se odr`ati u gradskom sedi{tu stranke, Bulevar Mihajla Pupina 18/a. Radikali pozivaju sve qude dobre voqe da se prikqu~e akciji.

S. F.

~etvrtak10.decembar2009.

VOJVODINA

DNEVNIK

c m y

10

SREDSTVIMA SOMBORSKOG GRADSKOG BUYETA

Obnovqena MZ Stara Selen~a

Ponovo mo`e preko Krivog mosta VRBAS: Nakon {to je nekoliko meseci zbog velikih o{te}ewa bio zatvoren za prelazak, ju~e je zavr{ena sanacija Krivog mosta u Starom Vrbasu i gra|ani su ponovo po~eli da koriste ovaj pe{a~ki most preko Velikog ba~kog kanala. Za radove na Krivom mostu iz buxeta op{tine Vrbas je izdvojeno oko 10 miliona dinara, a izvo|a~ je preduze}e „Tri omega in`ewering” iz Beograda.

Prema re~ima pomo}nika predsednika op{tine Vrbas Vuka{ina Vuji~i}a, most mo`e da se koristi, a kompletna sanacija i rekonstrukcija bi}e zavr{ena kada se postavi hidroizolacija.

- Postavqawe hidroizolacije ne mo`e da se uradi u ovom trenitku, jer zahteva druga~ije vremenske uslove, odnosno tem-

perature preko 15 stepeni, tako da }e taj deo posla biti zavr{en na prole}e idu}e godine - rekao je Vuji~i}.

Pored toga, ka`e on, bi}e izgra|eni i pristupni trotoari koji }e pe{ake i u~enike O[ „Svetozar Mileti}” i SSS „4. juli”, koje su u neposrednoj blizini mosta, usmeravati na pe{a~ke prelaze, a ne - kao {to je sada slu~aj - direktno na raskrsnicu. Dosada{wim radovima, most je oja~an armiranobetonskim rebrima sandu~astog preseka. Iz JP „Direkcija za izgradwu” ka`u da je dowa plo~a oja~ana u prvom i tre}em rebru, a gorwa kompletnom du`inom mosta. Pored toga re~eno je da }e u okviru sanacije i rekonstrukcije mosta biti popravqeni prilazi, priobaqe i sigurnosna ograda.

N. Perkovi}

@urka Radija AS ZREWANIN: @urka Radija AS FM bi}e odr`ana sutra u zrewaninskom pozori{nom klubu „Zeleno zvono”. Za miks-pultom }e nastupiti dixej Dale i DJ Konte, rezidenti ove novosadske stanice. Nastupi iza kojih stoje dvojica na{ih dixejeva, mogu se okarakterisati kao spoj najkvalitetnijeg mejnstrim i sna`nog klabing zvuka. @. B.

DANAS U NOVOM SADU

BIOSKOPI Bioskop “Jadran”: “Pada}e }ufte” (17 i 18.30), “Posledwa ekskurzija” (20 i 21.30) Art bioskop “Vojvodina”, na Spensu: Euro IN film, Festival evropskog i nezavisnog filma, “Qubavnice” (19), “Prazne fla{e” (21)

SOMBOR: Zajedni~kim presecawem vrpce somborski gradona~elnik Nemawa Deli} i poredsednik gradske asembleje Sini{a Lazi} ju~e su obele`ili zavr{etak radova na prostorijama Mesne zajednice Stara Selen~a.

- U ovaj, do sada ru{evan i neuslovan objekat ulo`eno je 1,2 miliona dinara iz gradskog buxeta, ta~nije Direkcije za izgradwu Grada Sombora, kako bi zaposleni u Mesnoj zajednici Stara Selen~a imali adekvatan prostor za rad, ali i `iteqi ove MZ prostor u kome mogu re{avati sve one probleme koji su u ingerenciji wihove mesne zajednoce - kazao je, prilikom otvarawa renoviranih prostorija MZ Stara Selen~a i skromne sve~anosti tim povodom uprili~ene, somborski gradona~elnik Nemawa Deli}. - Ujedno, ovo je dokaz svrsishodnosti ne

tako davnog osnivawa Direkcije za izgradwu, koja je i ovim projektom dokazala da sve poverene poslove zavr{ava u roku i po usvojenim planovima. Na ~elu sa direktorom, gospodinom Sa{om Krsti}em, Direkcija je i u ovoj, po mnogo ~emu kriznoj, godini dokazala da se uvek mo`e vi{e uraditi na ekonomi~nijem kori{tewu sredstava poreskih obveznika i na efikasan i kvalitetan na~in raditi na korist na{ih sugra|ana - kazao je somborski gradona~elnik.

Pored ovog objekta, u 2009. godini Direkcija za izgradwu Grada je na upotrebu predala jo{ tri objekta u gradskim, ali i prigradskim somborskim Mesnim zajednicama. Kako se nezvani~no moglo ~uti, pred Javnim preduze}em „Direkcija za izgradwu Grada Sombora” kojem je povereno starawe nad celokupnom grad-

U OSNOVNOJ [KOLI „10. OKTOBAR” U HORGO[U

U produ`enom boravku kao kod ku}e HORGO[: Osnovna {kola „10. oktobar” iz Horgo{a ima 670 u~enika, od kojih je u Horgo{u 597 dok je u Izdvojenom odeqewu u Malim Pijacama 173, u ukupno 40 odeqewa u kojima se nastava odvija na ma|arskom i srpskom, u jednom odeqewu i na romskom jeziku. ^etiri odeqewa su za decu za posebnim potrebama, a po posebnom projektu ove {kolske godine otvoreno je jedno odeqewe produ`enog boravka, za {ta je horgo{ka {kola finansijsku podr{ku za nabavku opreme dobila kao partner u sprovo|ewu projekta „Deca iz marginalizovanih grupa u inkluzivnoj nastavi”, u okviru programa me|unarodne humanitarne organizacije Save the Children UK u Srbiji „Mobilizacija civilnog dru{tva za promociju inkluzivnog obrazovawa u Jugoisto~noj Evropi”.

Novac, 217.737 dinara za nabavku opreme za odeqewe produ`enog boravka dobijen je na konkursu, a prikupqan je tokom javne SMS kampawe „Stvarno”, za unapre|ewe inkluzivnog obrazovawa u Srbiji. Obezbedila ih je agencija Irish Aid. Direktor horgo{ke {kole Goran Niki~i} isti~e da su za

{tina. Op{tina Kawi`a je imala sluha za potrebe najugro`enijih pa ve} tre}u godinu dodequje u svakom odeqewu po tri besplatne u`ine, {to je ukupno 120 dece. Povrh toga za tridesetak |aka iz najugro`enijih porodica organizovan je produ`eni boravak, {to je

Solidni uslovi

odobrilo i Ministarstvo prosvete Srbije, omogu}iv{i upo{qavawe dva vaspita~a.

- Ovim poludnevnim zbriwavawem dece {kola i vaspita~i na neki na~in preuzimaju ulogu porodice. Anga`ovana su dva vaspita~a.

Pre podne uz anga`ovawe vaspita~a deca imaju planske aktivnosti, po~ev od posete parku, izrade ra-

Srpsko narodno pozori{te, Scena “Jovan \or|evi}”: Koncert @eqka Vasi}a (20), Scena “Pera Dobrinovi}”: “]elava peva~ica” premijera (19.30).

Pozori{te mladih, mala sala: “Vuk i jari}i” (18).

MUZEJI

GALERIJE Galerija Matice srpske, Trg galerija 1, 489–9000 (10–18, petak 12–20): stalna postavka “Srpsko slikarstvo 18, 19. i prve polovine 20. veka”; stalna postavka: Srpska umetnost “Teme i ideje” (1900–1941); stalna postavka “Qudi i doga|aji – slika pro{losti”

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: DEVOJ^ICE: Maja Kragovi}, Tamara Vukoti}-Radenkovi}, Mirjana Ivanov i Nata{a Pil iz Novog Sada, Ivana Velimirov iz Be~eja, Jelena Vidakovi} iz Petrovaradina, Dragana Marinkov iz Bukovca, Milka Mladenovi} iz Kule, Branka Jankovi} iz @abqa i Martina Pani} iz Sremske Kamenice, DE^AKE: Olivera Segedinac, Miqa Bo`i}, Svetlana Kvrgi} i Zorica @iga iz Novog Sada, Gordana Malina iz Ba~a, Jadranka Devi} iz Belegi{a, Jelica Dobri} iz Rumenke, Milica Male{ iz Veternika i Ivana Anti} iz Beograda.

Polaznici poludnevnog boravka na ru~ku

decu u produ`enom boravku tako obezbe|eni dobri uslovi, koje oni nemaju kod ku}e, a imaju ih u svojim porodicama druga deca.

Zbog zatvarawa radnih mesta, pove}awa nezaposlenosti, a i ukupne ekonomske krize Niki~i} ukazuje da bi se u horgo{koj {koli preko 200 dece, moglo svrstati u socijalno ugro`ene, jer se u sve ve}em broju porodica ose}a nema-

vantnu dokumentaciju o svom socijalnom statusu, konsultovane su razredne stare{ine, a iz op{tine su ukqu~eni qudi iz socijalne sfere, ~lan Op{tinskog ve}a Kawi`e Piro{ka Daraban i socijalna radnica An|elka Subotin iz Centra za socijalni rad Kawi-

Uslovi u horgo{koj {koli su solidni, ali direktor Goran Niki~i} veli da {to se opreme ti~e, ne mo`e biti zadovoqan, jer bi {kole morale biti jo{ opremqenije. Grejawe dobro funkcioni{e, higijenski uslovi su maksimalni, zahvaquju}i pomo}i lokalne samouprave dobijena su sredstva za adaptaciju trpezarije tako da deca imaju uslove za ru~avawe, a solidni su uslovi i u Izdvojenom odeqewu u Malim Pijacama. U oba sela {kolski objekti imaju fiskulturne sale, infomati~ke kabinete, biblioteke, prostrana dvori{ta sa sportskim terenima. Od kadrova deficitarni su nastavnici matematike, engleskog i defektolozi.

POZORI[TA

Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka “Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35, 525–059: stalna postavka “Vojvodina od paleolita do sredine 20. veka”, Tematska izlo`ba “Kada u kujni vlada red...” Radno vreme od 9 do 17 svakog dana osim ponedeqka.

Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka “Jovan Jovanovi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka “Legat doktora Branka Ili}a, dokumentarna izlo`ba 1883”, “Secesija u Novom Sadu” (do 15. januara) Muzejski prostor Zavoda za za{titu prirode Srbije - odeqewe u Novom Sadu, Radni~ka 20, 4896–302 (9–17): stalna postavka “50 godina prirodwa~ke muzejske delatnosti u Vojvodini” Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18)

S otvarawa renoviranih prostorija

skom imovinom, u predstoje}eim danima je zadatak jo{ jednog obilaska svih somborskih Mesnih zajednica i utvr|ivawa liste

Foto: M. Mitrovi}

znih rukotvorina, crtawe, gledawe filmova i drugo, a tu i u~e i rade doma}e zadatke, tako da preostalo vreme kod ku}e provode sa porodicom - obja{wava Niki~i}.

Za otvarawe produ`enog boravka spovedene su temeqne pripreme, pa je posebna komisija sagledavala ko zaista ima potrebom za ovakvim vidom zbriwavawa. Roditeqi su morali dostaviti rele-

`e, koja najboqe poznaje stawe na terenu. Posle ankete do{lo se do spiska od 42 dece koja nisu samo iz porodica Roma, nego i iz drugih socijalno ugro`enih porodica, pa je trenutno od wih obuhva}eno tridesetak. Obuhva}ena su deca razli~ite nacionalne pripadnosti iz najugro`enijih porodica, mada u Horgo{u je ve} du`e vreme najizra`enija problematika zapu{tene dece u romskim porodicama. Od 103 romske dece oko 90 odsto su zapu{tena, tako da je sa wima potreban dodatan rad u nastavi, ali wih petnaestak su veoma dobri |aci.

- Do pre nekoliko godina imali smo u ni`im razredima po jedno odeqewe za Rome, a ove {kolske godine je jo{ preostao ~etvrti razred, iz kojeg }e se deca u daqe {kolovawe ukqu~iti sa ostalim vr{wacima. Iz iskustva znamo da je do sada jako te{ko bilo wihovo ukqu~ivawe u peti razred. ^iwenica je da wihov prag znawa nije po standardima koji su propisani, ali se trudimo da ti u~enici zavr{e osnovnu {kolu. Na`alost, pro{le godine imali smo samo tri u~enika koji su dogurali do osmog razreda. Probem je i u tradiciji Roma da se devoj~ice udaju rano, ve} sa 15 ili 16 godina, ali to nije samo slu~aj u Horgo{u, nego je {ira socijalna problematika.

M. Mitrovi}

prioriteta u investicionom odr`avawu prostora koji su u vlasni{tvu Grada Sombora.

M. Miqenovi} DIREKTOR „SRBIJAGASA” DU[AN BAJATOVI] U [IDU

Gasifikacija op{tine dogodine [ID: Kako je rekao direktor Srbijagasa Du{an Bajatovi}, prilikom posete [idu, gasifikacija {idske op{tine o~ekuje se ve} naredne godine.

- U razgovoru sa rukovodiocima op{tine [id postigli smo na~elan dogovor da se {to pre krene u gasifikaciju {idske op{tine. Mi mo`emo finansijski da pomognemo da {to pre do|e do realizacije ovog projekta. Zajedni~ki tim }e do kraja decembra ove godine razraditi plan do detaqa, a osnova}e se zajedni~ko preduze}e za izvo|ewe radova – rekao je Bajatovi}. - Tako bi ve} u martu idu}e godine, nakon izrade dokumenata, po~eli radovi na gasifikaciji op{tine [id, a zavr{etak se planira do kraja 2011. godine.

-Uporedo }e se prikqu~ivati doma}instva i preduze}a, a cena prikqu~ka }e biti od 600 do 700 evra, sa otplatom od pet do sedam godina – objasnio je Bajatovi}.

- Jedan od najve}ih prioriteta op{tine [id jeste gasifikacija. Gasovod }e sti}i ne samo u doma}instva, ve} i u atraktivnu industrijsku zonu na Koridoru 10. Tako }emo dobiti prioritet, kad je u pitawu dolazak investitora na ovo podru~je - rekla je predsednica op{tine [id Nata{a Cvjetkovi}.

D. Savi~in

Novac za poqoza{titni pojas APATIN: Sekretarijat za poqoprivredu, vodoprivredu i {umarstvo AP Vojvodine odobrio je apatinskoj op{tini 3.432.000 dinara za sufinansirawe radova na podizawu poqoza{titnih pojaseva. U ugovoru je precizirano da su sredstva namewena za katastarske op{tine Kupusina i Svilojevo, a kori{}ewe novca kontrolisa}e buxetska inspekcija AP Vojvodine. Korisnik sredstava do kraja naredne godine treba da dostavi izve{taj o obavqenim radovima.

J. P.

PREDSTAVQENA MONOGRAFIJA O OP[TINI SREMSKA MITROVICA

Pro{lost i budu}nost na jednom mestu SREMSKA MITROVICA: Sremska Mitrovica je jedini grad u Srbiji koji je dobio monografiju o istorijskom razvoju i upravqawu komunalnom infrastrukturom grada, ~iji je autor docent za nau~nu oblast menaxmenta, na „Megatrend” univerzitetu Fakultetu za poslovne studije u Vr{cu dr Goran Puzi}. Na promociji u Bilbioteci „Gligorije Vozarevi}” u Sremskoj Mitrovici o ovoj svojevrsnoj monografiji, nagla{eno je da je re~ o izuzetno kvalitetnom nau~nom delu, u kome je autor obavio opse`na nau~na istra`ivawa u oblasti komunalne privrede u Sremskoj Mitrovici, koja je izuzetno slo`ena zbog svih kulturno-isto-

rijskih aspekata, jer, rimski grad Simium je pre gotovo dve hiqade godina imao i kanalizaciju.

Profesor dr Sa{a Kico{ev je, pored pohvala izre~enih za istorijski deo monografije u kojoj je detaqno istra`ena komunalna infrastruktura na podru~je op{tine Sremska Mitrovica, istakao da je autor dr Goran Puzi}, poseban akcenat u istra`ivawu i pisawu monografije stavio na za{titu `ivotne sredine i poboq{awe uslova `ivota stanovnika op{tine Sremska Mitrovica.

- Autor je predlo`io i re{ewa za budu}nost, koja su zasnovana na pra}ewu novih toko-

va i dostignu}a, pa je ova kwiga izuzetno zna~ajna i za budu}e investitore, s obzirom na to da je na jednom mestu, na plasti~an na~in izneto stawe funkcionisawa komunalnog sistema, od koga danas zavisi i br`i razvoj jedne op{tine – rekao je dr Sa{a Kico{ev.

Dekan Fakulteta za poslovne studije „Megatrend” univerziteta dr Gordana Komazec je naglasila da je dr Goran Puzi} uspeo da predlo`i i strategiju za daqi razvoj infrastrukture, {to }e, sigurno uticati na privla~ewe kapitala i novih investitora, jer, kapital ide u gradove koji imaju kvalitetnu infrastrukturu, ali i strategiju wenog razvoja.

S. Bojevi}

VOJVODINA

DNEVNIK

~etvrtak10.decembar2009.

„ARMA MET” U BA^U NOVIM PROIZVODIMA DO NOVIH KUPACA

Kabine za doma}e i kineske traktore

BA^: AD „Arma met” u Ba~u jedna je od retkih fabrika koja je ove godine na{la svojevrsni recept za odgovor na svetsku ekonomsku krizu, a metalci iz ove male op{tine ka`u da je re{ewe u novim programima i proizvodima koji vode do novih tr`i{ta i kupaca. Ova firma poznata je po proizvodima od `ice, odnosno mre`nim armaturama za gra|evinarstvo po ~emu je me|u vode}ima u Srbiji, ali poznati su i po panelnim `i~anim (plastificiranim) ogradama, a od ove godine i po proizvodwi traktorskih kabina.

- Traktorske kabine proizvodili smo do pre nekoliko godina, ali je potra`wa za wima vremenom prestala – ka`e predsednik

Upravnog odbora AD „Arma met” Marko Jove{i}. – Ove godine, a najvi{e zbog stupawa na snagu Zakona o saobra}aju po kome traktori bez kabina ne mogu da se kre}u na javnim putevima, zna~ajno je porasala tra`wa. Pravovremeno smo reagovali i obnovili proizvodwu za traktore IMT i „Rakovicu”. Ovih dana smo u pregovorima da po~Traktorske prikolice ~ekaju kupce nemo proizvodwu kabina za ogradama, a najve}i posao traktore koji se uvoze iz Narodne sklopqen je sa Fudbalskim saRepublike Kine. Ovaj posao omovezom Srbije gu}io je i novo zapo{qavawe tako -U Staroj Pazovi postavqamo da danas u na{oj kompaniji radi ogradu oko budu}eg Fudbalskog oko 100 zaposlenih. „Arma met” je osvojila docentra FSS, a radi se o velikom ma}e tr`i{te i sa panelnim poslu – ka`e Jove{i}. – Re~ je o

kompleksu koji se prostire na oko 16 hektara zemqi{ta, a mi treba da postavimo ~ak pet kilometara panelne ograde. Radovi su u toku, a sti`u i nove naruxbe, jer ovo je novost na na{em tr`i{tu. Ovih dana trebalo bi da budu montirane i nove ma{ine u armira~kom pogonu u Ba~u, a to zna~i i novo zapo{qavawe. Prilikom boravka u Iraku potpisali smo pismo o namerama po kome bismo tamo trebalo da pokrenemo proizvodwu armaturnih mre`a, a tu bi radili doma}i radnici. Imamo najava novih poslova u jo{ nekim afri~kim zemqama, pa se nadamo da za nas uskoro ne}e biti krize.

M. Suyum

U KIKINDSKOJ „TOPLANI” [TEDE GAS

Dugovi snizili temperaturu KIKINDA: U proteklih nekoliko dana mnogobrojni Kikin|ani, prikqu~eni na sistem daqinskog grejawa, `ale se da su radijatori jedva mlaki i da im je u stanovima hladno. Direktor „Toplane” Nikola Terzin ne krije da je grejawe slabije i dodaje da je u toku {tedwa gasa zbog velikih dugova prema NIS-u.

- Temperatura u stanovima nije ni`a od 18 stepeni i korisnici nisu o{te}eni – obja{wava Terzin – Ujutro i uve~e stanove zagrevamo, a oko podneva temperatura kotlova se smawuje. Problem je {to je ve}i deo zgrada lo{e izoliran, te „Toplana” ima velike gubitke. Iako je grejawe slabije, ne}e biti umawewa ra~una gra|anima jer oni nisu o{te}eni.

O[TE]ENI MOST U BA^KOM MONO[TORU ZADAJE GLAVOBOQE VOZA^IMA

Do odredi{ta samo skelom I „Azotara” pred kolapsom?

POSLEDICE LO[E PRIVATIZACIJE U PAN^EVU

Sve vi{e socijalno ugro`enih PAN^EVO: Nekad industrijski razvijena op{tina Pan~evo, sa preduze}ima koja su bila me|u najve}im izvoznicima Vojvodine, danas je na ivici privrednog i socijalnog kolapsa. Privreda grada je ove godine zabele`ila najni`u stopu rasta industrijske proizvodwe u posledwih 50 godina, a ~ak 30 odsto radno sposobnog stanovni{tva je bez posla. Znatno je pove}an broj radnika koji tra`e pomo} Centra za socijalni rad i Gradskog ve}a Saveza samostalnih sindikata. U informaciji koju je po~etkom decembra sa~inilo gradsko Ve}e sindikata konstatuje se da Pan~evo vi{e nema poqoprivrednu, metalsku, gumarsku industriju, tekstilnu, obu}arsku, industriju stakla, a da su i giganti hemijske industrije, „Petrohemija” i „Azotara” pred kolapsom.

Ovakvo stawe rezultat je lo{e privatizacije pan~eva~kih preduze}a, a ne posledica ekonomske krize konstatovali su nedavno predstavnici gradske vlasti i sindikata Pan~eva. Od 60 preduze}a koja su privatizovana posledwih godina uspe{no radi samo pet. Nove gazde, nepo{tuju}i kolektivni ugovor, zarade mesecima ne ispla}uju, tehnolo{ki vi{ak iskazuju mimo usvojenih socijalnih programa, gu{e sindikalne slobode, a ~esto se prema radnicima koriste metode pritisaka i zastra{ivawa da pristanu na sve to.

Veliki problem je i isplata doprinosa za penzijsko i zdravstve-

no osigurawe, te radnici koji imaju uslov za penziju ne mogu to pravo da ostvare, a ni da odu kod lekara. Od januara do oktobra 2009. Ve}u saveza samostalnih sindikata u ovom gradu za pomo} se javilo oko dve i po hiqade radnika dok je pravnu pomo} zatra`ilo oko 400 radnika. Centru za socijalni rad u januaru je oko 150 Pan~evaca podnelo zahtev za nov~anu pomo} dok je u oktobru bilo vi{e od 300 zahteva. U Centru ka`u da je znatan broj radnika iz propalih preduze}a koji mesecima pa i godinama ne primaju platu.

Kao najdrasti~nije primere katastrofalne privatizacije u Pan~evu sindikaci navode privatizaciju ugostiteqskog preduze}a „Sloboda”, Gumarske industrije, trgovinskog preduze}a „Trgoprodukt“ ISP, „Hladwa~e”, „Luke Dunav”… Ve}ina preduze}a prodata je od 2005. godine, a mnoga su dovedena do ste~aja i likvidacije.

Gradska vlast u Pan~evu planira da u buxetu za 2010. godinu izdvoji do 30 miliona dinara za pomo} doma}instvima koja odavno ne mogu da pla}aju komunalne usluge gradskih javnih preduze}a kako bi, ako je mogu}e, ubla`ila posledice drasti~nog pada standarda gra|ana. Iako se u idu}oj godini ne o~ekuju buxetski prihodi ve}i od tri milijarde dinara politi~ari su odlu~ili da ni druga socijalna davawa u 2010. godini ne smawuju.

L. L.

I u bawu na odlo`eno pla}awe NOVI BE^EJ: Op{tinski odbor Udru`ewa invalida rada Novi Be~ej nastoji da nabavkama po pristupa~nim cenama na odlo`eno pla}awe i dru{tvenim aktivnostima pomogne ~lanovima, mahom penzionerima. Procewuje se da u op{tini Novi Be~ej `ivi oko 1.400 invalida rada svih kategorija i lica koja po nekom osnovu ostvaruju prava za{tite invalida rada.

-^lanovima Udru`ewa smo ponudili pakete ku}ne higijene, suhomesnatih proizvoda i smrznutog testa. Ve} idu}e godine organizova}emo nabavku ogreva po pristupa~nojim cenama i na odlo`eno pla}awe.

Organizovali smo tokom jeseni i tri izleta, posetili smo

Sremske Karlovce i manastire Fru{ke gore, a bili smo i u Subotici i na Pali}u – ka`e predsednik Radovan Popov. Ovih dana smo po~eli da pravimo spiskove ~lanova zainteresovnih za odmor i rehabilitaciju u Bawi „Rusandi” u Melencima, po povoqnim cenam sme{taja i rehabilitacije na devetomese~nu otplatu. U zavisnosti od kvaliteta sme{taja, cene se kre}u od 1.600 do 2.400 dinara. Za sne{taj i ishranu za vi{e od dva dana boravka u bawi, sme{taj je 1.480, a dnevni boravak ko{ta 800 dinara.U bawu se mo`e bez uputa PIO, a specijalisti~ki pregled ko{ta hiqadu dinara. Za du`i boravak se odobrava popust.

M. K.

BA^KI MONO[TOR: Zbog uru{avawa ve} puna tri meseca most na kanalu Dunav-Tisa-Dunav u Ba~kom Mono{toru, u Specijalnom rezervatu prirode „Gorwe Podunavqe” mogu da prelaze samo pe{aci i biciklisti. Nezadovoqni su poqoprivrednici koji ne mogu do svojih wiva, ali i u gazdinstvu JP „Vojvodina{ume”, [G „Sombor”, jer umesto mostom, traktori sa prikolicama natovarenim drvima, kanal prelaze skela „Bezdanka”. Zbog o{te}ewa mosta, odnosno wegovog uru{avawa do obli`weg nasipa na Dunavu, koji je prva odbrambena linija od poplava, ne mo`e sti}i ni policija ni vodoprivredna inspekcija.

Most je postavila vojska pre 25 godina sa tada{wim „Jelenom”. Delom je pokretan i podi`e se kada kanalom prolaze plovila, me|utim, sada mu je neophodna rekonstrukcija. JP „Vojvodina{ume” su ove godine ulo`ile dva miliona dinara za sanaciju leve strane mosta, me|utim, ubrzo je propala i desna strana.

- Most je glavni ulaz u Mono{torski rit i bez wega je ote`an ne samo transport ve}

Skela „Bazdanka” za sada jedini izlaz

i svi radovi u {umi, pa i po{umqavawe. Stoga o~ekujemo pomo} i okruga- rekla je direktor {umskog gazdinstva „Sombor” Bo`ana \or|evi}.

Nezadovoqni su i me{tani i turisti jer do odredi{ta moraju i}i zaobilaznim putem vi{e od 20 kilometara.

- Na~elnica Zapadnoba~kog upravnog okruga dr Qiqana Sokolova-\oki} priprema razgovor sa svim nadle`nim organima i telima, od lokala do Republike.

11

- Most je prioritet u okrugu jer je re~ o Specijalnom rezervatu prirode koji je i Evropa prepoznala kao svoj interes, ali i o privrednom objektu bez kojeg ovaj deo okruga ne mo`e da funkcioni{e. Verujem da }e razgovori dati rezultata i da }e Vojska pomo}i da se umesto dotrajalog postavi novi monta`ni most - rekla je Sokolova-\oki}.

J. Prel~ec

Terzin ocewuje da se za zagrevawe korisnika daqinskog grejawa tro{i dva puta vi{e gasa od evropskog standarda i obja{wava da se trenutno tro{i samo tri odsto gasa mawe u odnosu na isti period prethodne godine. Grejawe u kikindskim stanovima je neujedna~eno u nekim stanovima je pretoplo, dok je u drugim, zbog lo{e stolarije ili izolacije mnogo hladnije. Stanovi u Kikindi zagrevaju se samo do 20 sati, ali direktor „Toplane” ka`e da je mogu}e da se ova granica pomeri i da kotlovi rade do 22 sata. U op{tini Kikinda ima 3.100 korisnika daqinskog grejawa, a pre po~etka grejne sezone mnogi nisu isplatili dug za grejawe iz prethodne sezone.

A. \.

Godi{we nagrade op{tine Kikinda KIKINDA: ^lanovi Op{tinskog ve}a na ~elu sa predsednikom Op{tine Ilijom Vojinovi}em, na sednici Op{tinskog ve}a doneli su odluku o ovogodi{wim dobitnicima godi{we nagrade Op{tine Kikinda. Gra|ani, kolektivi, udru`ewa gra|ana imali su rok do 1. decembra da daju svoje predloge i obrazlo`ewe za godi{wu nagradu.

Nagradu grada za 2009. godinu od kolektiva dobi}e firma DOO „Lira”, jedino preduze}e koje u Severnombanatskom okrugu zapo{qava osobe sa invaliditetom.

Priznawe }e biti dodeqeno i „Klubu 25” - omladinskoj terenskoj jedinici Op{tinske organizacije Crvenog krsta, koji je prvi klub mladih dobrovoqnih davalaca krvi u Srbiji, te Kulturnoumetni~kom dru{tvu „Marija Bursa}” iz Banatskog Velikog Sela koje je jedno od najboqih i najaktivnijih u op{tini.

Od predlo`enih pojedinaca nagrade }e primiti profesor u Gimnaziji „Du{an Vasiqev” Budimir \uki~in i pliva~ kluba „Banat” Stefan [orak - najtrofejniji kikindski sportista. Laureat je i glumica Marija Ostoji}, koja u Narodnom pozori{tu u Kikindi igra ve} 30 godina. Pojedincima }e, osim diplome, pripasti i nov~ana nagrada u iznosu od po 20 hiqada dinara. Za nagrade grada bilo je predlo`eno 10 kolektiva, odnosno ustanova i udru`ewa i 17 pojedinaca. Nagrade grada }e svecano biti uru~ene 28. decembra na sve~anoj sednici Skup{tine op{tine Kikinda.

A. \.

GRADSKO VE]E SUBOTICE JU^E USVOJILO REBALANS BUYETA

Negativne posledice i idu}e godine SUBOTICA: ^lanovi Gradskog ve}a usvojili su na ju~era{woj sednici predlog o izmenama i dopunama odluke o buxetu za ovu godinu i uputili ga Skup{tini grada na dono{ewe. Drugim re~ima, predstavnici Demokratske stranke i Saveza vojvo|anskih Ma|ara na kraju godine dogovorili su se oko rebalansa buxeta oko kojeg nisu mogli da se slo`e {est meseci -« Stavqawem u odnos teku}ih prihoda i rashoda koje smo planirali predlogom izmene buxeta planiran je deficit od 103 miliona dinara, a koji }e se u celosti pokriti iz sredstava koja su 2008. preneta kao neutro{ena i kao takva ugra|ena u buxet za ovu godinu - rekla je» {efica Slu`be za finansije Dubravka Rodi}.

Preciziraju}i na kojim }e buxetskim pozicijama do}i do umawewa Dubravka Rodi} je navela tro{kove Gradske uprave u iznosu od 24 miliona dinara, Direkcije za izgradwu od 4,5 miliona, u~e{}a Grada u projektima od 13,5 miliona, sredstava subvencija DO „«Park Pali}”» od 15 miliona, sredstva za programe Direkcije za izgradwu od 174,6 miliona, Stambeno pronatalitetnokreditnog fonda od pet miliona, ustanova kulture od 28 miliona, tro{kova Radio Subotice od tri miliona i sredstava televizij-

skih i {tampanih medija od 16.881.000, pred{kolskog obrazovawa od 32,9 miliona, finansirawa materijalnih tro{kova osnovnog obrazovawa od 15 miliona, sredweg obrazovawa od ~etiri miliona itd.

Na pitawe kako }e se ovako koncipirani rebalans odraziti na buxet za 2010. gradona~elnik Sa{a Vu~ini} je rekao da }e rebalans biti polazna ta~ka za buxet za slede}u godinu. Sigurno je da }e buxet slede}e godine biti projektovan na ispod tri milijarde dinara, jer bi sve iznad toga, kako ka`e gradona~elnik, bilo zamajavawe sebe samih».

Na ju~era{woj sednici Gradskog ve}a usvojeno je i petnaestak predloga Odluke o izradi planova detaqne regulacije, ukqu~uju}i i naseqe ^antavir, te pribli`no toliki broj izmena i dopuna odluka o osnivawu razli~itih fondacija koje ve} postoje i deluju. ^lanovi Gradskog ve}a usvojili su i odluku o dono{ewu dopunskog re{ewa u vezi sa zahtevom Katoli~ke crkve za vra}awe oduzete nepokretnosti u Haramba{i}evoj 5. N » a kraju, kako je gradona~elnik rekao, sednica Skup{tine grada, na kojoj }e biti re~i o ju~era{wim temama, bi}e odr`ana najverovatnije slede}e nedeqe.

Z. Romi}

U~esnici kolonije

Otvorena izlo`ba slika APATIN: U Bawi Junakovi}, minulog vikenda otvorena je izlo`ba radova nastalih na Likovnoj koloniji „Kolut Mandi}” koja je zavr{ena ju~e. U~esnici kolonije bili su Zdravko Mandi}, [andor [lajf, Tawa Vi{ekruna, Dragan Vi{ekruna i Radule Bo{kovi} iz Novog Sada, Stojan Milanov, Zoran Kruq, Slavko Kruni}, Aleksandar Cvetkovi}, Nevena Radoj~i}, @eqko \urovi} i Jano{ Mesaro{ iz Beograda, Pavle Blesi} iz Sombora, Zoran Ivanovi} iz Para}ina, Miomir-Mi{o Vemi} iz Nik{i}a, Mehmed Klepo iz Visokog, Kamen Kasimov iz Love~a, Viktor Ran|elovi} iz Leskovca i dve umetnice iz Moskve - Ana Remiga i Natalija Ba`enova.

Tema 18. saziva Likovne kolonije bila je `ena, me|utim, kao ni prethodnih, tako ni na ovom sazivu, tema nije bila obavezna i slikari su ostali verni svojim motivima.

J. P.

Siri{ko prelo SIRIG: U sali doma Kulture, u organizaciji KUD „Branko Radi~evi}”, u Sirigu, 12. decembra od 18 ~asova, odr`ava se tre}i Festival starih tradicija „Siri{ko prelo”. Ciq ove manifestacije je da se okupe kulinari Vojvodine, da se poka`e kako se nekada spremala trpeza u Vojvodini, te da se na taj na~in sa~uva od zaborava.

H. V.

12

CRNA HRONIKA

~etvrtak10.decembar2009.

DNEVNIK

ISTRAGA PROTIV NEKADA[WE PREDSEDNICE „OBILI]A“

Sud kompletirao dokumentaciju protiv Cece Ra`natovi} Okru`nom sudu u Beogradu dostavqena je kompletna dokumentacija u vezi s istragom protiv folk-peva~ice SvetlaneCece Ra`natovi} iz vi{e stranih dr`ava putem me|unarodne pravne pomo}i, izjavila je ju~e Tanjugu portparolka tog suda Ivana Rami}.

Pre dva dana sudu je stigla dokumetacija iz Gr~ke, a ranije su dostavqeni neophodni pisani dokumenti iz Francuske, Bugarske, Turske, Austrije i Rusije, navela je ona. Po wenim re~ima, dokumenacija iz solunskog fudbalskog kluba „Aris“ poslata je na prevo|ewe i tek po okon~awu

prevoda sud }e uputiti spise predmeta Okru`nom tu`ila{tvu na odluku o optu`nici.

Ivana Rami} je objasnila da je istra`ni sudija, postupaju}i po predlogu Tu`ila{tva za dopunu istrage protiv Svetlane Ra`natovi}, u postupku me|unarodne pravne pomo}i zamolnim putem preko nadle`nih ministarstava zatra`io odre|enu pisanu dokumentaciju iz vi{e zemaqa.

Dokumentacija iz „Arisa“ ti~e se transfera fudbalera Miroslava Savi}a iz „Obili}a“, a wenim prevo|ewem trebalo bi da se okon~a istraga koju Okru`ni sud vodi protiv

MALOLETNIK OSUMWI^EN ZA IZAZIVAWE OP[TE OPASNOSTI U VETERNIKU

Petarda povredila dve u~enice Dve u~enice Osnovne {kole „Mihajlo Pupin“ u Veterniku lak{e su povre|ene ju~e oko 15 sati kada je wihov {kolski drug bacio petardu u hodniku {kole. Devoj~icama su lak{e povre|ene bubne opne, a pomo} im je ukazana u ambulanti Doma zdravqa na Novom nasequ. Protiv maloletnika, koji je bacio petardu, podneta je krivi~na prijava zbog sumwe da je po~inio krivi~no delo izazivawa op{te opasnosti.

Policija je prona{la i Veterni~anku koja je osumwi~enom maloletniku prodala petarde i od we oduzela 1.340 komada.

Protiv we }e biti podnet zahtev za pokretawe prekr{ajnog postupka zbog sumwe da je prekr{ila odredbe Zakona o pro-

metu eksplozivnih materija.

Uo~i predstoje}ih praznika policija apeluje na gra|ane, posebno na mlade, da budu krajwe oprezni prilikom kori{}ewa petardi. Novosadska Policijska uprava preduze}e sve zakonske mere za kontrolu prometa pirotehni~kih proizvoda, kako bi o~uvala bezbednost gra|ana, navodi se u ju~era{wem saop{tewu novosadske policije.

M. V.

Policija obavila uvi|aj u [umskoj ulici

Foto: B. Lu~i}

JU^E NA NOVOSADSKOM TELEPU

Prona|en izgoreli le{ u ku}i Novosa|anin M. T. (1949) prona|en je ju~e mrtav, gotovo ugqenisan, u svojoj ku}i na Telepu u [umskoj ulici, saznajemo nezvani~no. Policija je obavila uvi|aj i slu~aj se vodi kao sumwiva smrt.

Pretpostavqa se da smrt nije posledica krivi~nog dela, ve}

je nesre}nog penzionera, koji je stanovao sam i imao zdravstvene tegobe, po svoj prilici zahvatila vatra iz {poreta.

Uzrok smrti utvrdi}e se posle obdukcije na Institutu za sudsku medicinu. Vi{e detaqa o doga|aju o~ekujemo danas iz policije.

M. V.

DOGODILO SE U ADI

Razbojni{tvo posle pijanke Policijski slu`benici u Adi rasvetlili su razbojni{tvo izvr{eno nad Alfredom \. (1968) u ponedeqak, 7. decembra ove godine, na ulici u Adi, za {ta je osumwi~en Davor B. (1985) iz Ade protiv koga je najavqeno podno{ewe krivi~ne prijave. On je osumwi~en da je

po~inio krivi~no delo razbojni{tva.

Davor B. se tereti da je nakon konzumirawa alkohola u jednom a|anskom lokalu, oko 21 sat napustio lokal, sa~ekao o{te}enog, udario ga i sru{io s bicikla, pa mu uzeo mobilni telefon, 200 evra i 2.000 dinara.

M. Mr.

Ispravka U tekstu pod naslovom „Soviqu i Medvedecu potvr|eno 12 godina robije“ koji je u na{em listu iza{ao 8. decembra na 12. stranici, potkrala se nenamerna oma{ka: u nadnaslovu i tekstu, umesto imena pokojnog Vlastimira Stevanovi}a stoji ime Milivoja Stevanovi}a. Zbog ove gre{ke izviwavamo se porodici pokojnog Vlastimira, kao i porodici Milivoja Stevanovi}a i wemu li~no.

Ra`natovi}eve vi{e od {est godina.

Tu`ila{tvo }e po prijemu spisa predmeta odlu~iti da li }e podi}i optu`nicu, zatra`iti dopunu istrage ili }e odustati od krivi~nog gowewa Cece Ra`natovi} i wene sestre Lidije Veli~kovi}, koja se sumwi~i da joj je pomagala u sumwivim transakcijama.

Okru`no tu`ila{tvo u Beogradu je pro{le godine, posle {est meseci razmi{qawa o podizawu optu`nice protiv Svetlane Ra`natovi}, ponovo predlo`ilo sudu da dopuni istragu protiv we, odnosno pribavi dokumentaciju o

Svetlana Ra`natovi} na klupi „Obili}a“

prodaji pojedinih fudbalera „Obili}a“ stranim klubovima.

Istraga protiv protiv udovice @eqka Ra`natovi}a Arkana po~ela je posle wenog hap{ewa u akciji „Sabqa“, 2003. godine.

Posle dva meseca u pritvoru, Ra`natovi}eva je pu{tena da se brani sa slobode od sumwi da je kao nekada{wa predsednica FK „Obili}“ protivpravno prisvajala deo novca od transfera 15 fudbalera u strane klubove i na taj na~in protivpravno pribavila 22.529.000 maraka i 480.000 ameri~kih dolara (oko 11 miliona evra), za koliko je i o{tetila klub s Vra~ara.

NASTAVAK SU\EWA BIV[EM GRADONA^ELNIKU ZREWANINA

Investitori: Nismo dali ni dinar van dogovorenog Predstvanici stranih kompanija koje su investirale u op{tinu Zrewanin tvrdili su ju~e na su|ewu biv{em gradona~elniku Zrewanina Goranu Kne`evi}u i jo{ 20 optu`enih za zloupotrebe s gradskim gra|evinskim zemqi{tem, da za zakup zemqi{ta u tom gradu nikom od op{tinskih zvani~nika nisu dali ni dinar van onoga {to je bilo predvi|eno ugovorom.

Oni su pred ve}em Posebnog odeqewa Okru`nog suda u Beogradu naveli da su za zakup zemqi{ta pla}ali od {est do sedam evra po kvadratnom metru i da je novac uglavnom upla}ivan bankarskom doznakom Trezoru Republike Srbije, op{tini Zrewanin, ili Direkciji za gradsko gra|evinsko zemqi{te toga grada.

Milan Alibunovi}, koji je u spornom periodu, od 2006. do 2008. godine, zastupao nema~ku firmu „Gece“, rekao je da je ta firma za zakup {est hektara gradskog gra|evinskog zemqi{ta u Zrewanina platila sedam evra po kvadratu i da je novac upla}en na ra~un Trezora Republike Srbije. On je negirao navode optu`nice da je novac za zakup dat na ruke Kne`evi}u i ostalim op{tinskim funkcionerima, istakav{i da prilikom pregovora od predstvanika „Gecea“ nikada nije tra`eno ni{ta van onoga {to se navodilo u zvani~nim op{tinskim dokumentima.

– Cena je bila sedam evra po kvadratu, a ugovor o zakupu potpisan je na 99 godina, a obja{we-

POKU[AJ UBISTVA U BEOGRADU

Bomba na ulaznim vratima Policijska uprava za grad Beograd saop{tila je danas da je nakon intenzivnog operativnog rada, li{ila slobode Aleksandra T., zbog osnovane sumwe da je izvr{io krivi~no delo te{ko ubistvo u poku{aju.

Aleksandru T. se stavqa na teret da je na rukohvat ulaznih vrata stana o{te}ene postavio ru~nu bombu koja je eksplodirala u trenutku kad je neimenovana `enska osoba sa detetom otvarala vrata, kako bi krenula u {etwu.

U saop{tewu se navodi da je od gelera aktivirane bombe, jedno lice zadobilo te{ke, a drugo lak{e telesne povrede.

Postoji osnovana sumwa da je osumwi~eni izvr{io postavqawe eksplozivnih naprava u jo{ tri slu~aja gde su o{te}eni ostali nepovre|eni. Aleksandar T. }e, uz krivi~nu prijavu, biti priveden de`urnom istra`nom sudiji Okru`nog suda u Beogradu, navedeno je u saop{tewu. (Tanjug)

no nam je da }emo dobiti popust od deset odsto ukoliko novac bude upla}en u celosti odmah – rekao je svedok.

Napomiwu}i da je nema~ka kompanija razgledala i zemqi{te u [imanovcima i In|iji, Alibunovi} je objasnio da je Zrewanin bio najprihvatqivija solucija zbog jasno}e u ponudi, po-

„Pompea“, rekao je da je ta firma potpisala ugovor o zakupu {est hektara gra|evinskog zemqi{ta po {est evra po kvadratnom metru. On je naveo da Kne`evi}u niti bilo kome od op{tinskih zvani~nika nije dat ni dinar za to, ve} da je 360.000 evra, koliko je ko{tao zakup, upla}eno na ra~un zrewaninske

U „Pompei“ tvrde da su novac uplatili na ra~un Direkcije

voqnog geografskog polo`aja i logistike koja je pru`ana investitorima. Svedok je dodao da je tokom pregovora razgovarano uglavnom s drugooptu`enim, koordinatorom op{tine Zrewanin za privredu Ivanom Devi}em, a da su u nekoliko navrata razgovori vo|eni i s Kne`evi}em.

Svedok Du{an \or|evi}, koji ima privatnu konsultantsku firmu i koji je ~lan Upravnog odbora italijanske firme

Direkcije za gradsko gra|evinsko zemqi{te. Po kazivawu svedoka, „Popmpea“ je u Zrewaninu izgradila fabriku povr{ine 12.000 kvadrata, u kojoj je zaposleno oko 250 qudi.

Darko Jovanovi}, advokat iz kancelarije koja je zastupala jednu holandsku firmu, naveo je da je zakup dva hektara zemqi{ta pla}en po {est evra po kvadratnom metru i da je novac upla}en na ra~un op{tine Zrewanin.

– Niko za to nije tra`io novac, niti smo bilo koga u vezi s tim ~astili – istakao je Jovanovi}.

Goran Rabrenovi}, vlasnik firme koju je osnovao sa stranim partnerom, rekao je da je za zakup dva hektara zemqi{ta u Zrewanina platio {est evra po kvadratnom metru. On je naveo da mu niko za to nije tra`io dodatni novac i da je 120.000 evra upla}eno na ra~un Direkcije za gradsko gra|evinsko zemqi{te Zrewanina.

Optu`nica Specijalnog tu`ila{tva za organizovani kriminal ~lanove grupe tereti da su kao slu`bena i odgovorna lica u lokalnoj samoupravi Zrewanina i javnim preduze}ima, zloupotrebom slu`benog polo`aja pri~inili {tetu toj op{tini od najmawe 150 miliona dinara. Zemqi{te je, kako se navodi u optu`nici, davano u zakup suprotno odredbama Zakona o planirawu i izgradwi, bez raspisivawa javnih tendera, neposrednom pogodbom sa zaintresovanim osobama. Pri tom je navedeno da su ugovorene zakupnine i tro{kovi na ime ure|ewa gra|evinskog zemqi{ta utvr|ivani u iznosima znatno ni`im od propisanih, suprotno odlukama Skup{tine op{tine i grada Zrewanina.

(Tanjug)

AKCIJA BEOGRADSKE POLICIJE

Zaplewen 21 kilogram heroina Pripadnici Ministarstva unutra{wih poslova Srbije i beogradske policije zaplenili su vi{e od 21 kilograma heroina i uhapsili jednog dr`avqanina Crne Gore zbog sumwe da je {vercovao drogu, saop{tila je sino} policija.

Uhap{en je Radovana L. (28), kome je policija u rancu prona{la oko dva kilograma heroina i vi{e od jednog kilograma smese paracetamola i kofeina, kao i 700 evra i dva mobilna telefona.

U stanu u kome je boravio pre hap{ewa prona|eno je 25 paketa sa 19 i po kilograma heroina i sedam paketa sa 6.359,98 grama smese paracetamola i kofeina.

Policija je u stanu prona{la i pet paketa sa ukupno 462,01 grama kokaina, oko osam grama ha{i{a, 25,65 grama laktoze za presovawe heroina, dva miksera sa tragovima heroina i dve digitalne vage za precizno merewe.

Pretresom drugog stana koji je iznajmio Radovan L. prona|eno je 69.040 evra. Zapleweni heroin je, kako je navedeno, naba-

vqen u Turskoj, a u Srbiju je pro{vercovan u |onovima mu{kih gumenih papu~a.

(Beta)

CRNA HRONIKA

DNEVNIK

~etvrtak10.decembar2009.

13

NOVOIZABRANA REPUBLI^KA JAVNA TU@ITEQKA ZAGORKA DOLOVAC

Slu~aj Miladina Kova~evi}a transparentan Novoizabrana republi~ka javna tu`iteqica Zagorka Dolovac najavila je ju~e da }e Tu`ila{tvo obezbediti javnost rada, kao i da }e nastojati da re{i sve nere{ene slu~ajeve ubistava, ukqu~uju}i i ubistva novinara.

U intervjuu agenciji Beti, dan posle polagawa zakletve u Skup{tini Srbije, Zagorka Dolovac, koja je kao okru`na javna tu`iteqica Beograda vodila slu~aj Miladina Kova-

~evi}a, odbacila je kritike na ra~un Tu`ila{tva da je postupalo netransparentno, {to je uzburkalo javnost.

– Informacije o slu~aju Miladina Kova~evi}a, koje su uzburkale na{u javnost, nisu imale nikave veze s Tu`ila{tvom ve} sa specifi~nom pozicijom na{e zemqe u ovom slu~aju – kazala je ona, i dodala da je posle odluke ameri~kog tu`ioca Molena da ustupi predmet Srbiji „daqe postu-

NAKON OTKRIVAWA GRUPE OSUMWI^ENE ZA PRETWU NOVINARKI B-92 BRANKICI STANKOVI]

Tu`ila{tvo prati grupu na „Fejsbuku”

Tu`ila{tvo za visokotehnolo{ki kriminal prati na “Fejsbuku” grupu koja je otvoreno pretila novinarki B-92 Brankici Stankovi}, izjavila je ju~e tu`ilac Lidija Homlen-Nikoli}, dodaju}i da se na tom predmetu i daqe radi da bi bili identifikovani svi koji su pretili.

Lidija Homlen-Nikoli} je izjavila Tanjugu da je Tu`ila{tvo za visokotehnolo{ki kriminal u identifikovawu osoba koje su pretile Brankici Stankovi} Tu`ila{tvu op{te nadle`nosti i policiji pru`ilo svu neophodnu logisti~ku podr{ku, napomiwu}i da krivi~no delo ugro`avawa sigurnosti jo{ nije u nadle`nosti tog posebnog tu`ila{tva. Ona je istakla da Tu`ila{tvo za visokotehnolo{ki kriminal, kao i policija, sve vreme prati {ta se de{ava s tim grupama, ali, kako je navela, na tim profilima pretwe se vi{e ne pojavquju.

– Mo`emo re}i da su se ti qudi povukli, a uglavnom su te pretwe, koje je su postaqali {to administrator grupe, {to administrator “Fejsbuka”, sklowene – rekla je Lidija Homlen-Nikoli}, koja je istakla da je ono {to je na tim profilima bilo fiksirano – i zabele`eno.

Ona je objasnila da je u tom postupku od izuzetne va`nosti da se izjave postavqene na profilima fiksiraju, nakon

~ega se ide na pretra`ivawe podataka korisnika. [ef odseka za pra}ewe javnih skupova i glavni policijski inspektor Sa{a Todorovi} izjavio je ju~e Tanjugu da policija nastavqa rad na identifikaciji osoba koje su pretile Brankici Stankovi}, zbog sumwe da su po~inile krivi~no delo ugro`avawa sigurnosti.

Todorovi} je podsetio na to da je beogradska policija, u saradawi s podru~nim policijskim upravama Novi Sad, Pan~evo, Kraqevo i Sremska Mitrovica, identifikovala sedam osoba, me|u kojima su tri maloletnika, zbog sumwe da su ugro`avali sigurnost Brankice Stankovi}.

Istra`ni sudija Op{tinskog suda u Novom Sadu, kako je naveo Todorovi}, 7. decembra pokrenuo je istragu i odredio pritvor do 30 dana osumwi~enom V. S. Osumwi~enima M. B. i F. S. odre|ena je mera policijskog zadr`avawa od 48 sati, nakon ~ega }e uz krivi~nu prijavu biti privedeni istra`nom sudiji Op{tinskog suda u Beogradu, rekao je Todorovi}, i dodao da }e protiv ostalih osoba biti podneti izve{taji nadle`nim tu`ila{tvima.

Pretwe novinarki B-92 Brankici Stankovi} usledile su posle emisije „Insajder“ posve}ene nasiqu na sportskim terenim i van wih.

GRANI^NI PRELAZ BATROVCI

Zapleweno 17 pi{toqa i 250 metaka Carinici su ju~e na grani~nom prelazu Batrovci, kontrolom putni~kog automobila marke „mercedes“ {vedskih registarskih oznaka koji je odlazio iz Srbije, otkrili 17 pi{toqa

Sve otkriveno oru`je bilo je umotano u foliju, dok je municija bila u kesi sakrivenoj ispod poklopca mewa~a.

Voza~ B. V., {vedski dr`avqanin, predat je pripadnicima

Municija bila sakrivena u kesi

marke „zastava“ kalibra 6,35 i 250 metaka istog kalibra.

Detaqnom kontrolom, u {upqini levog blatobrana otkrivena su ~etiri pi{toqa, jo{ tri prona|ena su u {upqini desnog blatobrana, a preostalih deset je bilo u podu, ispod lima sa suvoza~eve strane vozila.

pograni~ne policije u daqu nadle`nost.

Primenom metode „analize rizika“ pomenuto vozilo selektovano je za pregled, tokom kojeg je, kori{}ewem ure|aja koji meri gustinu materijala, utvr|eno da se u automobilu ne{to krije, navedeno je u saop{tewu Uprave carina.

(Tanjug)

pawe u nadle`nosti srpskog pravosu|a“.

Po wenim re~ima, u prethodnom periodu ostvaren je „napredak na poqu uvida javnosti u rad Tu`ila{tva“.

– Planiramo da taj uvid u budu}nosti bude jo{ ve}i kako bi javnost bila kvalitetno i pravovremeno informisana, {to smatram veoma va`nim – dodala je ona. – Radi komunikacije s javno{}u Republi~ko

Zagorka Dolovac

javno tu`ila{tvo }e i daqe imati portparola.

Odgovaraju}i na pitawe o nere{enim slu~ajevima ubistava novinara Dade Vujasinovi}, Slavka ]uruvije i Milana Panti}a, tu`iteqica je kazala da }e sva nadle`na tu`ila{tva posebnu pa`wu obatiti na nere{ene predmete iz pro{losti, ukqu~uju}i i ubistva novinara. Ona je najavila i doslednu primenu izmewenih odredaba

Krivi~nog zakonika kojim se novinari tretiraju kao slu`bena lica.

– Izmenama Krivi~nog zakonika, koje su stupile na snagu 15. septembra, data je posebna za{tita licima koja se bave poslovima od javnog zna~aja, {to se odnosi i na novinare. Predvi|ene su izuzetno stroge kazne, kako za pretwe, tako i za sve vrste napada na novinare – kazala je Zagorka Dolovac agenciji Beta.

OD NOVE GODINE NOVA MRE@A SUDOVA

U Vi{em sudu u Novom Sadu pravdu }e deliti 22 sudije Zbog formirawa nove mre`e pravosudnih organa, koja po~iwe da funkcioni{e od 1. januara 2010, kako je najavqeno, slede}e nedeqe, od 15. decembra, po~iwe preseqewe predmeta iz sada{wih u nove sudove, a isti datum se vezuje i za objavqivawe imena sudija koji su na op{tim (re)izborima u wih izabrani.

Na stranice istorije odlaze dosada{wi nazivi sudova: op{tinski, okru`ni, trgovinski, ali i Vrhovnog suda Srbije, u dosada{woj mre`i naj-

odeqewa za krivi~na dela protiv Vojske Srbije, za krivi~na dela organizovanog kriminala, ratnih zlo~ina visokotehnolo{kog kriminala“.

Drugi deo mre`e ~ine sudovi posebne nadle`nosti: novi Upravni sud, koji sudi u upravnim stvarima, a osim sedi{ta u Beogradu ima odeqewa u Novom Sadu, Kragujevcu i Ni{u. Umesto 17 trgovinskih i Vi{eg trgovinskog suda u Beogradu, formira se 16 privrednih i Privredni apelacioni sud, koji odlu~uje o `al-

{i sud u Pan~evu je predvi|eno devet sudijskih mesta, a formira se za podru~je osnovnih sudova u Vr{cu i Pan~evu.

Vi{i sudovi u Somboru, Subotici i Sremskoj Mitrovici se osnivaju za podru~je osnovnih sudova u istim gradovima, s tim da }e prva dva imati po {est, dok je mitrova~ki ve}i i ima}e devet sudija.

Od osam osnovnih sudova na podru~ju Vojvodine, najve}i je u Novom Sadu, u kojem je predvi|eno 100 sudijskih mesta, a osniva se za podru~je op{tina

vi{eg u dr`avi, koji je presu|ivao po `albama na odluke sada{wih okru`nih sudova, odlu~ivao po vanrednim pravnim sredstvima, postupao u upravnim sporovima, a wegova odeqewa: gra|ansko, upravno i krivi~no, godi{we su imala u radu oko 50.000 predmeta.

S prvim danima januara u Srbiji }e osvanuti nova sudska mre`a – kao sudovi op{te nadle`nosti: Vrhovni kasacioni sud, najvi{i u dr`avi, umesto 138 op{tinskih – 34 osnovna suda sa sudskim jedinicama u ve}ini mesta u kojima se op{tinski sudovi gase, umesto 30 okru`nih – 26 vi{ih sudova koji sude za krivi~na dela za koja je kao glavna kazna predvi|eno vi{e od deset godina zatvora, sude u gra|anskopravnim sporovima u slu~ajevima predvi|enim zakonom, u sporovima povodom {trajka i stvari iz radnog odnosa, a u drugom stepenu odlu~uju o `albama na odluke osnovnih sudova. ^etiri nova suda – apelacioni sudovi u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu i Ni{u }e, po slovu zakona, za podru~ja za koja su formirani, odlu~ivati po `albama na odluke vi{ih sudova, kao i osnovnih sudova u krivi~nom postupku i u gra|ansko-pravnim sporovima, ako za odlu~ivawe o `albi nije nadle`an vi{i sud. Zakonom je definisano da u apelacionim i vi{im sudovima postoje odeqewa za krivi~ne postupke protiv maloletnika i za radne sporove.

Zakon predvi|a da se u „pojedinim vi{im i apelacionim sudovima mogu obrazovati

bama na odluke privrednih sudova i drugih organa, dok se umesto 173 prekr{ajna organa formira 45 prekr{ajnih sudova i Vi{i prekr{ajni sud, koji izvan sedi{ta u Beogradu, ima odeqewa u Novom Sadu, Ni{u i Kragujevcu, a odlu~uje o `albama na odluke prekr{ajnih sudova.

Zakon defini{e da }e Vrhovni kasacioni sud odlu~ivati o vanrednim pravnim sredstvima izjavqenim na odluke sudova Republike Srbije i u drugim stvarima odre|enim zakonom, a neposredno je vi{i za Upravni sud, Privredni apelacioni, Vi{i prekr{ajni sud, kao i ~etiri apelaciona.

Po zakonu, predmeti sada{weg Vrhovnog suda, u kojima do 31. decembra ne bude doneta kona~na odluka, sele se u sudove u ~iju nadle`nost spadaju po zakonima o ure|ewu, sedi{tima i podru~jima sudova.

Sudove na podru~ju Vojvodine ~ine: Apelacioni sud u Novom Sadu, odeqewa Upravnog suda i Vi{eg prekr{ajnog suda, {est vi{ih sudova, osam osnovnih i 11 prekr{ajnih sudova.

Apelacioni sud, koji ima 50 sudija, formira se za podru~ja svih {est vi{ih sudova u Vojvodini, a bi}e sme{ten u zgradi sada{weg Okru`nog suda u Novom Sadu.

U Vi{em sudu u Novom Sadu, osnovanom za podru~je novosadskog osnovnog suda, pravdu }e deliti 22 sudije. Vi{i sud u Zrewaninu }e imati osam sudija, a formira se za podru~je osnovnih sudova u Zrewaninu i Kikindi. Za Vi-

Ba~, Ba~ka Palanka, Ba~ki Petrovac, Beo~in, Be~ej, Vrbas, @abaq, Srbobran, Sremski Karlovci, Temerin i Titel i za grad Novi Sad, sa sudskim jedinicama u Ba~u, Ba~koj Palanci, Ba~kom Petrovcu, Beo~inu, Be~eju, Vrbasu, @abqu, Srbobranu, Temerinu i Titelu.

Osnovni sud u Vr{cu }e imati 12 sudija, a formira se

ritoriju op{tina Kikinda, Nova Crwa, Novi Kne`evac i ^oka, sa sudskim jedinicama u Novoj Crwi i Novom Kne`evcu.

U Osnovnom sudu u Pan~evu pravdu }e deliti 36 sudija, a formira se za teritoriju op{tina Alibunar, Kova~ica, Kovin i Opovo i za grad Pan~evo, sa sudskim jedinicama u Alibunaru, Kova~ici i Kovinu.

Osnovni sud u Somboru }e imati 29 sudija, a osniva se za teritoriju op{tina Apatin, Kula i Oxaci i za grad Sombor, sa sudskim jedinicama u Apatinu, Kuli i Oxacima.

Osnovni sud u Sremskoj Mitrovici ima 39 sudijskih mesta, a formira se za grad Sremsku Mitrovicu, te teritorije op{tina In|ija, Irig, Pe}inci, Ruma, Stara Pazova i [id, sa sudskim jedinicama u In|iji, Irigu, Pe}incima, Rumi, Staroj Pazovi i [idu.

Osnovni sud u Subotici }e imati 34 sudije, a formira se za podru~je op{tina Ada, Ba~ka Topola, Kawi`a, Mali I|o{ i Senta i za grad Suboticu, sa sudskim jedinicama u Adi, Ba~koj Topoli, Kawi`i i Senti.

Prekr{ajni sudovi }e na podru~ju Vojvodine, osim u osam gradova u kojima su i sedi{ta osnovnih sudova, biti osnovani i u Ba~koj Palanci, za teritoriju op{tina Ba~,

U sada{wem Okru`nom sudu bi}e sedi{te Apelacionog suda

za teritoriju op{tina Bela Crkva, Vr{ac i Plandi{te, sa sudskim jedinicama u Beloj Crkvi i Plandi{tu.

Osnovni sud u Zrewaninu }e imati 23 sudije, a formira se za teritoriju op{tina @iti{te, Novi Be~ej i Se~aw i za grad Zrewanin, sa sudskim jedinicama u Novom Be~eju i Se~wu.

Osnovni sud u Kikindi, u kojem je predvi|eno 11 sudijskih mesta, formira se za te-

Ba~ka Palanka i Ba~ki Petrovac, s odeqewem suda u Ba~u i Ba~kom Petrovcu, u Be~eju, za teritoriju op{tina Be~ej, @abaq, Srbobran i Temerin, s odeqewima u @abqu, Srbobranu i Temerinu, te u Rumi, za teritoriju op{tina In|ija, Irig, Pe}inci, Ruma i Stara Pazova, s odeqewima suda u In|iji, Irigu, Pe}incima i Staroj Pazovi.

J. Jakovqevi}

14

DRU[TVO

~etvrtak10.decembar2009.

DNEVNIK

[TA SVE EVROPSKI GRANI^ARI MOGU PITATI SRBE POSLE 19. DECEMBRA

Jo napot, imate li dovoqno ke{a?

MUP Srbije je saop{tio da od 19. decembra za gra|ane koji imaju novi, biometrijski paso{, ne postoje dodatni finansijski ili administrativni uslovi da bi mogli slobodno putovati u zemqe {engenskog prostora.

U saop{tewu povodom „pogre{nih interpretacija u pojedinim medijima koji se odnose na uslove putovawa nakon ukidawa viznog re`ima“, podse}a se da od 19. decembra gra|anima vi{e ne}e biti potrebna viza za putovawe u 25 dr`ava ~lanica EU. Vize ne}e biti potrebne ni za putovawe na Island, u Norve{ku i [vajcarsku, koje nisu ~lanice EU, ali jesu deo „{engenskog prostora“, navodi se u saop{tewu. Dodaje se da }e vize i daqe biti potrebne za Veliku Britaniju i Irsku, koje jesu u EU, ali nisu deo „{engenskog prostora“.

Ukinute su vize za kratkoro~na putovawa, u trajawu do ukupno 90 dana boravka u „{engenskom prostoru“, i to u peri-

odu od 180 dana, a po~etak jednog bloka od 180 dana po~iwe da se ra~una s prvim prelaskom {engenske granice. Nakon proteka 180 dana od dana prvog prelaska granice, ra~una se no-

uslovi da bi mogli slobodno da putuju u {engenske zemqe. „Me|utim, i daqe su na snazi uobi~ajene mere grani~ne kontrole, koje ina~e primewuju sve dr`ave, pa i Srbija, a koje ima-

Nepo`eqni ostaju nepo`eqni Ako se putuje kolima, neophodno je posedovawe me|unarodno validne voza~ke dozvole i osigurawa. Ukoliko se upravqa tu|im vozilom, neophodno je i ovla{}ewe vlasnika. „Posedovawe putnog zdravstvenog osigurawa nije uslov za putovawe, ali se svakako preporu~uje wegovo pribavqawe, zbog li~ne bezbednosti“. „Grani~ne slu`be dr`ava iz {engenskog prostora zadr`avaju pravo da ne odobre ulazak u zemqu, ako procene da neka osoba predstavqa pretwu javnom redu i miru, zdravqu ili unutra{woj bezbednosti.” To pravo je i ranije postojalo i nema veze s ukidawem viznog re`ima. vi period od 180 dana, u okviru kojeg je ponovo mogu}e boraviti ukupno 90 dana, obja{wava se. Isti~e se da za gra|ane koji poseduju novi, biometrijski paso{, ne postoje dodatni finansijski ili administrativni

ju za ciq da spre~e prekograni~ni kriminal, ilegalne migracije i obezbede za{titu javnog reda i mira“, obja{wava MUP. Ta kontrola „pre svega ima za ciq da potvrdi da se zaista radi o nameri putovawa na

kra}i rok, a ne o nameri da se ostane u {engenskom prostoru du`e od 90 dana“. „Zato se od gra|ana mo`e tra`iti da navedu krajwu destinaciju puta, da poka`u imaju li dovoqno npovca za putovawe, u gotovini, posedovawem kreditnih kartica ili drugih sredstava pla}awa“, obja{wava se.

Navodi se i da „ne postoji standardni iznos finansijskih sredstava po danu putovawa koji je potrebno posedovati, i u praksi zavisi od dr`ave do dr`ave“. „Ukoliko je, npr., svrha putovawa turisti~ka poseta, mo`e se tra`iti uvid u rezervaciju hotelskog ili drugog sme{taja, a ukoliko je razlog putovawa u~e{}e na stru~nom seminaru, mo`e se tra`iti uvid u pozivno pismo ili spisak registrovanih u~esnika seminara...“, navodi MUP. Ukoliko se putuje u posetu ro|acima ili prijateqima, nije potrebno imati formalno ga-

Vi{e ni Budimpe{ta nije tako daleko

rantno pismo, „ali svakako treba biti u mogu}nosti da se ta~no navedu podaci o osobi kod koje se putuje, adresa...“ „Pri tome se mo`e pokazati odgovaraju}i dokument ukoliko se poseduje, poput pozivnog pisma, ili kopije putne ili druge isprave osobe kod koje se putuje“, dodaje MUP.

Posedovawe ovih i sli~nih dokumenata nije formalni uslov za ulazak u „{engenski prostor“, ali mo`e doprineti da se uobi~ajena grani~na kontrola obavi br`e i jednostavnije, naro~ito imaju}i u vidu eventualnu jezi~ku barijeru pri komunikaciji s grani~nim slu`benicima.

OD DANAS ZNATNO O[TRIJE KAZNE UVODE RED U SAOBRA]AJU

[ofersko telefonirawe samo bez ruku Na tenderu posao dobili dun|eri iz Sevojna

UGOVORENA GRADWA PETOG SPRATA NOVE ZREWANINSKE BOLNICE

Faraoni su zidali br`e od Bana}ana Op{ta bolnica „Dr \or|e Joanovi}“ u Zrewaninu potpisala je ju~e ugovor s preduze}em „Jedinstvo“ iz Sevojna o izgradwi pete eta`e nove bolnice. Na osnovu javnog poziva, od 12 ponuda, „Jedinstvo“ je dalo najpovoqniju, od 90,4 miliona dinara. Direktorka bolnice Gordana Kozlova~ki ka`e da prvi radovi po~iwu idu}e nedeqe, a za sedam-osam meseci o~ekuje preseqewe svih grana iz starog dela bolnice.

– Predvi|eno je da se urade grubi i fini gra|evinski radovi da bi bio obezbe|en prostor za 88 posteqa koje }e, prema propisima, biti podeqene na o~no i u{no odeqewe i ginekologiju – objasnila je Gordana Kozlova~ki.

Ovo je, ina~e, ve} tre}i tender, s obzirom na to da su prethodna dva bila neuspe{na, odnosno poni{tena.

Direktor „Jedinstva“ Mi}a Mi}i} ka`e da }e na ovom poslu biti anga`ovano oko sto radnika, koji }e radovi zavr{iti u roku od 130 dana.

Gradona~elnik Zrewanina Mileta Mihajlov istakao je da je zavr{etak nove zrewaninske bolnice prioritet grada.

– Idu}e godine prijavi}emo Fondu za kapitalna ulagawa Vojvodine projekt za zavr{etak jo{ jedne ili dve eta`e – najavio je Mihajlov, i dodao da se najverovatnije odustaje od samodoprinosa gra|ana jer je izlaznost mala, pa se uslovi gotovo i ne mogu ispuniti. @iteqi pet op{tina Sredwobanatskog okruga ~etvrt veka su izdvajali novac za zavr{etak megalomanskog objekta, zapo~etog 1983. Za izgradwu je do sad utro{eno 50 miliona evra. @. Balaban

Danas stupa na snagu novi Zakon o bezbednosti saobra}aja koji znatno poo{trava kazne za prekr{aje da bi se smawio broj saobra}ajki. Godi{we se u Srbiji dogodi ~ak 60.000 udesa, a `ivot izgubi oko 1.000 osoba.

Policija tokom godine naplati oko milion i po kazni, a za le~ewe povre|enih u udesima potro{i se oko milijardu evra.

U osnovi zakona su kazneni poeni za voza~e, {to je ve} godinama praksa mnogih evropskih zemaqa. Prilikom vo`we voza~i vi{e ne}e mo}i da telefoniraju i piju, jer je koli~ina alkohola u krvi ograni~ena na maksimalno 0,3 promila. Voza~i koji za dve godine sakupe 18 negativnih poena, gube dozvolu. Kada je ponovo dobiju, slede}i put }e je lak{e izgubiti, jer se najve}i broj negativnih bodova smawuje za tri pri svakom vra}awu, a granica ne mo`e biti ni`a od devet kaznenih poena.

Novina je i probna voza~ka dozvola za po~etnike, koji naj~e{}e stradaju zbog neiskustva. Lice koje ispuni sve uslove da sedne za volan vozila B kategorije, a nema jo{ 18 godina, dobi}e probnu dozvolu kad navr{i 17 godina, ona va`i godinu dana, a mo`e se koristiti samo u Srbiji. S wom ne sme da vozi bez nadzora lica koje ima dozvolu B kategorije bar pet godina.

PETICIJA NOVOSADSKIH AKADEMACA UKINULA ZABRANU POSETA STUDEWACIMA

Fakultetlije otporne na virus?

U domovima Studentskog censituacija svakako nije takva da je tra „Novi Sad“, osam u Novom Saova mera potrebna. Me|u stanaridu i po jednom u Zrewaninu i Somma i zaposlenima u novosadskim boru, od ponedeqka su opet dozvodomovima dosad niko nije oboleo qene posete, posle gotovo mesec dana zabrane uvedene u sklopu preventivnih mera za spre~avawe {irewa epidemije novog gripa. Ukidawe zabrane poseta u petak je, peticijom, tra`ilo vi{e od 2.000 akademca iz novosadskih studentskih domova, a uprava SC-a je to odobrila tek nakon konsultacija s resornim ministarstvom i sekretarijatom, te nadle`nim zdravstvenim slu`bama... Kao argument za ukiDomove zaobilazi i sezonsko {mrcawe dawe zabrane studenti su navodili da je besmislena s obzirom na od H1N1 virusa, potvrdili su ju~e to da oni redovno idu na fakulteza „Dnevnik“ prorektor prof. dr te, u menzu, izlaze i dru`e se, voze Milan Simi}, rukovodilac Koorgradskim autobusima... To {to ih dinacionog tima UNS-a za pra}eu domu nisu mogli posetiti ni rowe epidemije novog gripa i Goran diteqi ni prijateqi te{ko im je Milovac, saradnik SC-a za odnose palo, a, smatraju, epidemiolo{ka s javno{}u. Prorektor Simi} is-

ti~e i da je sve mawe studenata obolelih od razli~itih viroza.

Po podacima iz Zavoda za zdravstvenu za{titu studenata, koje Simi} redovno dobija, u prvoj polovini novembra svakodnevno je rastao broj studenata koji su se javqali ambulanti ZZZS-a, pa ih je bilo i oko 90 dnevno, od toga tridestak s nekim oblikom viroze.

– Ovih dana u ambulantu ZZZS-a se dnevno javqa ukupno 30-35 studenata, kod svega pet{est dijagnoza je viroza – ka`e dr Simi}, i potvr|uje da }e se i nadaqe svakodnevno pratiti situacija u celoj akademskoj zajednici i preduzimati sve mere u ciqu za{tite zdravqa svih wenih ~lanova.

Dakle, ako me|u stanarima deset „studewaka“ (u {kolskoj 2009/10. ih je 3.064) bude obolelih od H1N1, posete }e opet biti zabrawene.

V. ^eki}

Le~ewe povre|enih u udesima ko{ta milijardu evra

Ka`wivo i zalu|ivawe radara Sankcija od 3.000 dinara sledi voza~u koji slu{a preglasnu muziku i ne ~uju zvu~ne signale drugih u saobra}aju, ili dawu nema upaqena oborena svetla. Za kori{}ewe ure|aja koji otkrivaju ili remete rad policijskih radara kazna je 15.000 do 30.000 dinara ili zatvor do 30 dana. Reklamirawe i prodaja takvih ure|aja kazni}e se s 300.000 do tri miliona dinara za pravno lice i 100.000 do 500.000 za preduzetnike.

Voza~ “pripravnik” ne sme da upravqa motornim vozilom od 23 do pet sati, koristi telefon dok vozi, a ni vozi brzinom ve}om od 90 odsto dozvoqene.

Automobil kojim upravqa voza~ s probnom dozvolom mora imati posebnu oznaku “P“ na vidqivom mestu s predwe i zadwe strane. Probna dozvola }e se izdati i licu koje je navr{ilo 18 godina, a prvi put sti~e pravo na upravqawe vozilima B kategorije.

Nevaspitani {oferi koji zaga|uju `ivotnu okolinu mora}e da plate 5.000 dinara za bacawe otpadaka iz kola, koliko i oni koji koriste mobilni, a nemaju opremu za telefonirawe bez kori{}ewa ruku. Ista kazna je i za nevezivawe pojasa, i na predwem i na zadwem sedi{tu. Motociklisti uop{te ne smeju imati alkohol u krvi, za kr{ewe ovog propisa kazna je od 5.000 do 30.000 dinara, ili 30 dana zatvora.

Zakon posebno poo{trava kaznenu politiku. Voza~i koji prekr{aj prouzrokuju dok je u kolima dete, plati}e duplo ve}e kazne. Propis uvodi i kazne na osnovu video-snimka u~esnika u saobra}aju.

Sankcije se ne}e pla}ati odmah policajcima, ve} putem uplatnica.

R. Dautovi}

Prozvan je ministar Obradovi} Sindikat obrazovawa Srbije i Granski sindikat prosvetara upozorili su na to da }e stupiti u {trajk ako Vlada ne pristane na razgovor o ceni rada u obrazovawu za 2010. Predsednik SOS-a Branislav Pavlovi} nagla{ava da drugo polugodi{te uop{te ne}e po~eti ako Cvetkovi}ev kabinet ne prihvati wihove zahteve. Sindikalci zahtevaju i da Vlada prizna kao

dug to {to prosvetarima ove godine stagnira plata, iako je po Protokolu bilo predvi|eno da se pove}a za dva i {est posto.

Tra`e i da se zaposlenima koji dobrovoqno `ele da napuste posao isplati 200 evra po godini sta`a, a oni koji ispuwavaju neke od uslova za penziju i `ele da odu – umesto dosada{we tri, isplati {est prose~nih plata.

Pavlovi} smatra da }e oko 3.500

prosvetara koji imaju uslove biti motivisani da se penzioni{u, i tako stvoriti mogu}nost za zapo{qavawe mladih. ^elnik Granskog sindikata prosvetara Tomislav @ivanovi} ka`e da se resorni ministar @arko Obradovi} bavi sva~im samo ne prosvetom, pa sindikati upu}uju „posledwu opomenu socijalno neodgovornoj vladi“.

Pacijenti i lekari mere zadovoqstvo Ministarstvo zdravqa, u saradwi s Institutom za javno zdravqe Srbije „Dr Milan Jovanovi} Batut“, sprovodi anonimno istra`ivawe o zadovoqstvu pacijenata kvalitetom rada u svom domu zdravqa, bolnici ili apoteci. Ispitanici }e u anketi mo}i da ka`u svoje mi{qewe o prostoru, opremqenosti i uslovima rada u zdravstvenim ustanovama, organizaciji pru`awa usluga, utiske o stru~nosti

lekara i ostalog osobqa, kao i wihovom odnosu prema pacijentima i svom poslu. Kako je za kvalitet zdravstvene za{tite zna~ajan i stav „belih mantila“, istra`iva}e se i koliko su oni zadovoqni delatno{}u kojom se bave.

Ispitivawe „komoditeta“ korisnika usluga apoteka je sutra, bolnica traje do prekosutra, a zdravstvenih radnika je planirano za ponedeqak. J. B.

KULTURA

c m y

DNEVNIK

~etvrtak10.decembar2009.

NEKADA[WI BIOSKOP PA DISKOTEKA „LIFKA” OD VE^ERAS SAVREMENI KULTURNI CENTAR SUBOTICE

NOVA PESNI^KA KWIGA QUBOMIRA SIMOVI]A

Planeta Dunav

Pla`a za umetnost i o~i{}ewe

Zalagawem op{tinske administracije Subotice nekada{wi bioskop, a zatim i diskoteka „Lifka“ od ve~eras postaje savremeni kulturni centar u kojem }e raditi dve kulturne institucije - Art bioskop „Lifka“ i „Kostolawi De`e“ sinhaz/ pozori{te - a mnoge druge imati priliku da programe realizuju u novootvorenom prostoru rekonstruisanom samo za tu namenu. Projektom finansiranim u okviru Nacionalnog investicionog plana, „Lifka“ je s 85 miliona dinara dobila novo lice i unutra{wost s kancelarijskim prostorom, dvori{tem i dve sale: jednom pozori{nom sa stotinak mesta, u prizemqu, i jednom bioskopskom za 66 posetilaca, na prvom spratu.

Ova godina je za pozori{te „Kostolawi De`e“ iz Subotice po mnogo ~emu bila zna~ajna.

Osvojena je jo{ jedna Sterijina nagrada i priznawe na Festivalu profesionalnih pozori{ta Vojvodine, predstave se rado pozivaju i gledaju u celom okru`ewu, uspe{no je pokrenuto i prvo me|unarodno izdawe festivala „Dezire“, a sada se, nedugo nakon proslave 15. ro|endana, seli na novu adresu, na Trg `rtava fa{izma 5. Selidba i otvarawe novog poglavqa bi}e obele`eno

ve~eras i sutra, premijernim izvo|ewem predstave „Pla`a“ po romanu „Stranac“ Albera Kamija, u re`iji Andra{a Urbana, umetni~kog i administrativnog spirutusa movensa ovog suboti~kog teatra.

Kako Urban ka`e, preseqewe je do{lo nakon tri godine bo-

qenom kvalitetu i posve}enosti, teatar „Kostolawi De`e“ sada }e imati jo{ boqe mogu}nosti da se dokazuje i nastavi gradwu Subotice kao regionalnog pozori{nog centra.

Art bioskop „Aleksandar Lifka“, pak, bi}e na pravom mestu sa zadatkom lu~ono{e, na-

Iz predstave „Pla`a” pozori{ta „Kostolawi De`e” Foto: Edvard Molnar

ravka u tehni~ki i organizaciono ote`anim uslovima kompleksa OKUD „Mladost“ u Haramba{i}evoj 4, gde su vrlo ~esto svi zaposleni (wih desetak) radili sve poslove, i na odr`avawu i na programu. Zahvaquju}i ispo-

stavka tradicije zapo~ete po~etkom 20. veka dolaskom svetskog putnika i jednog od prvih kinematografa Evrope. Lifka (1880-1952) bi sigurno bio sre}an {to }e zgrada koja nosi wegovo ime, nakon propasti „Subo-

VE^ERAS NA SCENI „PERA DOBRINOVI]” SNP-a

Premijera „]elave peva~ice” Predstava „]elava peva~ica“ E`ena Joneska, u re`iji Bebe Bala{evi}, bi}e premijerno izvedena ve~eras u 19.30 ~asova na sceni „Pera Dobrinovi}“ Srpskog narodnog pozori{ta. Radi se o koprodukcijskoj predstavi ovog teatra i Agencije „BEBA 021“ u kojoj igraju: Jovana Bala{evi}, Du{an Majki}, Tawa Pjevac, Nikola Ili}, Petar Jovanovi} i Sowa Bi{evac.

- Re~i su... Pa, sad... Treba biti oprezan s wima. Lako nas povedu u razgovor koji maskira prave teme i predajemo se tome bez puno opirawa. Tako je izgleda lak{e re~i su rediteqke ove predstave Bebe Bala{evi}. -“Ve~erali smo ~orbu, ribu, krompir sa slaninom... „. A zidovi pucaju, brakovi prestaju, veze se zagu{e odlukom da pre}utimo pravu stvar.

Sto godina ove zime od ro|ewa ~oveka kome je to zasmetalo i koji se re~ima slu`io duhovito i lako u `eqi da nas podseti upravo na

wih... Sme{ni smo sebi kad nas vidimo mehanizovane, jo{ sme{niji kada primetimo kvar u tom mehanizmu. Da li razgovaramo jedni s drugima, ili jedni protiv drugih? Pro}i }e jo{ sto, i jo{ sto i jo{ puno puta po sto godina, i mi }emo se jo{ sva|ati, i jo{ smejati i jo{ puno puta u}utati, a }elava peva~ica }e se i daqe ~e{qati na isti na~in...

Scenograf je Mira Jovanovi}, a kostimograf je Olivera Bala{evi}. Beba Bala{evi} je zavr{ila komparativnu kwi`evnost i filmsku i pozori{nu re`iju u Novom Sadu. Kao student tre}e godine re`irala je predstavu „^ekaju}i Godoa“ u Srpskom narodnom pozori{tu, a „]elava peva~ica“ joj je prva profesionalna predstava. Radila je i kao pomo}nik re`ije na rediteqskom debiju „Kao rani mraz“svog oca \or|a Bala{evi}a, dugometra`noj igranoj baladi koju o~ekuje premijera.

N. Pej~i}

IZ FILMSKOG CENTRA SRBIJE

Novac za postprodukciju pet filmova Filmski centar Srbije (FCS), ove godine je prvi put dodelio sredstva za postprodukciju za filmove koji nisu bili podr`ani od strane te institucije, saop{teno je ju~e u FCS-u. Predsednik Upravnog odbora FCS-a Miki Manojlovi} rekao je ju~e na konferenciji za novinare da je za pet filmova dodeqeno 29 miliona dinara, kao i 200.000 dinara za jedan projekat za promociju.

Prema wegovim re~ima, filmovi koji su dobili sredstva su „Fle{bek“ rediteqa Aleksandra Jankovi}a, „Revolt“ Aleksandra Rajkovi}a, „Plavi voz“ Janka Baqaka, „[i{awe“ Stevana Filipovi}a i „Koror“ Branka Suji}a i Mirka Milo{evi}a.Tokom ove godine raspisano je ~etiri konkursa za sufinansirawe kinematografije u 2010. godini.

Miki Manojlovi} je istakao da je raspisan Konkurs za sufinansirawe doma}ih dugometra`nih filmova, na koji je prispelo 86 prijava, Konkurs za proizvodwu srpskih dokumentarnih i animiranih filmova, za koje je prijavqeno 139 projekata, za finansirawe razvoja filmskog scenarija, na koji je prijavqeno 92 scenarija i Konkurs za sufinansirawe mawinskih koprodukcija, na koji je prispelo 15 prijava.

-Tokom ove godine objavqeno je vi{e kwiga, me|u kojima su „Zbornik o animaciji“ i „Filmska slika i stvarnost“ Ranka Muniti}a, „Antologija nepro~itanih scenarija“ Neboj{e Pajki}a. „Dejvid Kronenberg“ Marka Brauninga i drugerekao je on.

Miki Manojlovi} istakao je da su novi ~lanovi UO FCS-a

imenovani 5. februara 2009. i da je od tada odr`ano 12 sastank UO na kojima su izvr{ene izmene Statuta FCS-a, Pravilnika o postupku sprovo|ewa konkursa i Poslovnika o radu UO FCS-a. Prema wegovim re~ima, za razvoj srpske kinematografije je od izuzetne va`nosti dono{ewe Zakona o kinematografiji, koji je napisan, ali nikako da u|e u proceduru. „Zakon o kinematografiji je preduslov da srpski film bude {iroko poqe gde }e potpuno postati vidqiv na{ talenat, pamet i mogu}nosti“, rekao je on. ^lanovi UO FCS-a su pored Mikija Manojlovi}a i Velimir Bata @ivojinovi}, Borislav An|eli}, Dubravka Laki}, Filip \ori}, Ana Maria Rosi, Goran Piti}, Aleksandar Vlahovi} i Branimir Dimitrijevi}.

(Beta)

15

tica-filma“, zajedno sa delom zaposlenih ovog dru{tvenog preduze}a ipak biti ponovo integrisana u umetni~ke tokove.

Na tom planu, suboti~ka lokalna uprava je ostvarila jo{ jedan bonus za kulturu, uspe{no se zalo`iv{i da nekada{wi bioskop „Lifka“ ne postane deo ponude novokomponovanih urbanisti~ko-ekonomskih zamisli. [to se same premijerne predstave ti~e, „Pla`e“, ona se mo`e shvatiti kao poqe kulturne i dru{tvene igre koju }e „Lifka“ u budu}nosti reprezentovati. Andra{ Urban ka`e da se Kamiju predao radi ponovnog odre|ivawa soptvenosti u egzistencijalisti~kom smislu, koji je za wega filozofija par ekselans.

- Posle skoro veka egzistencijalizma zanimalo me kako se definisati u 21. Kao egzistencijalisti~ki umetnik? Ima li i{ta pametnije od toga? Kritikom dru{tva i samog sebe? - obja{wava Urban i dodaje da je Kamijevo delo preimenovao zbog interesa za pla`u kao mesto sakralnog i profanog o~i{}ewa, kupawa, provoda i razonode.

Podnaslov predstave, karakteristi~an za Urbanove posledwe re`ije, jo{ uvek je u fazi konstrukcije.

I. Buri}

Akademik Qubomir Simovi} predstavio je novu zbirku pesama „Planeta Dunav“, u izdawu „Stubova kulture“, u galeriji „Artget“ Kulturnog centra Beograda. Urednik „Stubova kulture“ Ivan Radosavqevi} preporu~io je ~itaocima da Simovi}evu novu pesni~ku kwigu prihvate u malim dozama (jednu pesmu sedmi~no) jer je to, kako je rekao, najdelotvorniji na~in da se „konzumira“ vrhunsko poetsko ostvarewe na srpskom jeziku.

Podsetiv{i da su „Stubovi kulture“ za posledwih deset godina objavili dve pesni~ke kwige ovog autora („Quska od jajeta“ i „Ta~ka“), Radosavqevi} je kazao da ova tre}a ~ini celinu sa prethodnim. Prema wegovim re~ima, pesnik samo prividno ponavqa neke motive iz prethodnih zbirki, ali rezultat je potpuno razli~it jer u „Planeti Dunav“ on vremenski aktuelnu gra|u zgu{wava u arhetipske slike i pitawa. „Tako dolazi do kqu~ne ~arolije ove kwige, koja je na~in na koji pesnik ili wegov subjekt vidi i pita“, naglasio je Radosavqevi}, dodav{i da se „Simovi}ev jezi~ki sloj, ma koliko bogat i fascinantan, pred tom ~arolijom povla~i“. „Kao sva najboqa poezija, „Planeta Dunav’, kao zavr{na kwiga trokwi`ja, otvara prostore poetske kreacije, u ~ijem u`ivawu se svi ose}amo povla{}eni“, rekao je Radosavqevi}.

Simovi} je primetio da se u prvim reagovawima na kwigu stalno pomiwe re~ „promena“, ali ona nije do{la tek sada ve} je proces koji traje godinama.

Pesnik je naveo da je jo{ 1973. napisao poemu „Subota“, u koju je uneo kolokvijalni jezik (pijace, ulice), a to je radio i u trima kwigama pesama u izdawu „Stubova kulture“. Simovi} je kazao da u svojoj „kwi`evnoj radionici dr`i pome{ane alatke za pisawe poezije i drama“, ali veoma dobro ume da ih razlikuje i primeni gde misli da treba, pa je, tako, u poeziju uneo elemente svojih drama.

BESEDA HERTE MILER UO^I URU^EWA NOBELOVE NAGRADE

@udwa za re~ima

Dobitnica ovogodi{we Nobelove nagrade za kwi`evnost Herta Miler izjavila je u Stokhlomu da je po~ela da pi{e kada vi{e nije bilo mogu}e govorom opisati situaciju u Rumuniji u vreme re`ima Nikolaea ^au{eskua. „Suo~ena sa strahom od smrti, moja reakcija je bila `udwa za `ivotom. @udwa za re~ima. Jedino je vihor re~i mogao da uti~e na moje stawe“, ispri~ala je Herta Miler u tradicionalnoj pristupnoj besedi, koja prethodi sutra{woj zvani~noj ceremoniji uru~ivawa nagrade.Rumunska spisateqica nema~kog porekla istakla je da diktatorski re`im qude li{avaju dostojanstva.

Herta Miler (56) je pro~itala na nema~kom tekst „Svaka re~ zna mnogo o tom za~aranom krugu“, u kojem je opisala `ivot u Rumuniji.

„Ono {to je nemogu}e re}i, mo`e se napisati. Po{to je pisawe nemi akt, to je kao posao koji poti~e iz glave i ide prema ruci, a zaobilazi usta. Pod diktaturom, mnogo sam pri~ala... Moje re~i su skoro uvek

imale nesnosne posledice. Ali je pisawe po~elo u ti{ini, u tom stepeni{tu fabrike, kada sam iz sebe htela da izvu~em ne{to vi{e nego {to izgovorena re~ to dozvoqava“, rekla je ona.

(Beta)

KWI@EVNA PERIODIKA

Letopis Matice srpske Novembarsku svesku Letopisa Matice srpske, u 185. godini izla`ewa, otvara najnovija poezija Matije Be}kovi}a poema “Stra{an je vrabac” i pesma “Izviwewe”. U bloku kwi`evnih noviteta su i stihovi Dare Sekuli}, Florike [tefan i Vere Horvat. Tako|e i prepev Mirjane Vukmirovi} dva francuska pesnika @aka Rede i @aka Ruboa.

Kratku prozu objavili su francuski nobelovac @anMari Gistav le Klezio (prevod Milo{a Konstantinovi}a), Nikola Malovi}, Olga Ostoji}-Bel~a, Sowa Atanasijevi} i Radmila Kne`evi}.

Autor Ogleda je Dragan Stojanovi}, a posve}en je pesni~koj kwizi Zlate Koci} “Lazareve lestve”(“Lazaret i lazur-o milini budu}oj, toplom povetarcu”).

Poglavqe Svedo~anstva otvara @an-Mari Gistav le Klezio, odnosno wegova beseda “U {umi paradoksa”, izgovorena novembra pro{le godine u Stokholmu, prilikom uru~ewa Nobelove nagrade za kwi`evnost (prevod Jelene Mihailovi}). On se bavi razli~itim kwi`evnim i `ivotnim para-

doksima: Danas se dosta govori o globalizaciji. Zaboravqa se da je ovaj fenomen zapo~eo u Evropi u doba renesanse, po-

~etkom kolonijalne ere. Globalizacija, sama po sebi, nije lo{a stvar. Komunikacija ubrzava napredak u nauci i medicini. Mo`da }e rasprostrawenost informacija pomo}i da se spre~e sukobi. Da je u to vreme postojao Internet, mo`da Hitlerova kriminalna zavera ne bi uspela - podsmeh bi verovat-

no spre~io da se ona rodi. ^ini se da `ivimo u eri Interneta i virtuelne komunikacije. To je dobro, ali {ta vrede svi ti zapawuju}i izumi bez opismewavawa i bez kwiga”, pita se autor.

Sledi mini esej Borisa Lazi}a “Geopoetika bekstava: Pogled na kwi`evno delo @.

M. G. le Klezioa”. Uredni{tvo Letopisa dobro je uklopilo esej francuske spisateqice iz druge polovine 20. veka Natali Sarot “[ta vide ptice, sa pregledom wenog stvarala{tva, iz pera Jelene Novakovi} “Natali Sarot u svom i na{em vremenu”.

Zanimqivi su i tekstovi Jovana Popova “Kako upokojiti kwi`evnost”, Slavka Gordi}a “Srpsko-gr~ke kwi`evne veze i wihov evropski kontekst” i Selimira Radulovi}a “Matijin komad sveta”. U istom poglavqu je intervju Miloja Petrovi}a sa Mihailom Pavlovi}em “Za{to sam voleo Srbiju. Francuski pisci i Srbi”.

Novembarski Letopis zaokru`uje poglavqe Kritika, sa prikazima desetak novih naslova.

R. Lotina

SPORT

~etvrtak10.decembar2009.

DNEVNIK

c m y

16

„DNEVNIKOV” TURNIR U MALOM FUDBALU

Utakmice tek slede}e nedeqe Iako je sve bilo spremno da 47. „Dnevnikov“ turnir u malom fudbalu po~ne ovog vikenda, u saradwi sa Sportskim i poslovnim centrom „Vojvodina“ (Spens) odlu~ili smo da start takmi~ewa iz tehni~kih razloga pomerimo za nedequ dana. Do ju~e u podne bilo je prijavqeno 65 ekipa, {to garantuje da }e i ove godine na smotri malog fudbala u~estvovati oko stotinak ekipa. Dakle, naplanirano smo dali {ansu timovima koji su se kolebali da potvrde u~e{}e na na{em turniru da to u~ine ovih dana. Zbog odlagawa igra}e se ~e}ee, oko Nove godine svakodnevno }e se igrati, kako bi do 11. januara odigrali finalne me~eve.

Ju~e je bilo izuzetno `ivo u na{oj redakciji, u~e{}e na turniru potvrdilo je jo{ dvadesetak timova,a me|u onima koji su se prijavili su: Agromarket eksport import, Dinamika DOO, MS komerc, Tehnolo{ki fakultet, Perkan ( biv{i Apolon), Ekspres gas (Ruma), Ofsetprint, STR BN (Stepanovi}evo), Indeks, Umetnik SZR, SMSB Enigma, E gimnazija ...

- Pripremamo jaku ekipu - javio se iz Novog Be~eja Ivan Bla`in, vlasnik vlasnik STR Bla`in. - Ove godine siguran sam da }emo igrati u finalu.

Ni{ta se drugo ne mewa , `reb }emo obaviti u Kafeu Indeksova tribina slede}e srede

u 12 sati, ali verujemo da }emo turnir zavr{iti pre po~etka priprema ve}ina ekipa.

I ove godine prvaku }e pripasti 400.000 dinara, a ukupni nagradni fond bi}e oko 700.000 dinara, pod uslovom da se prijavi pribli`no isti broj ekipa kao i na pro{lom turniru.

Posebnu pa`wu posve}ujemo najmla|ima, jer su oni budu}nost ove revije. Zbog toga smo odlu~ili da smawimo kotizaciju za wih, pa }e pioniri ove godine pla}ati svega 8.000 dinara (umesto 9.5000), a mla|i pioniri 6.000 (umesto 9.000).

I kod veterana situacija je sli~na kao i pro{le godine: ako se prijavi vi{e od petnaest ekipa i wih }emo nagraditi nov~ano, pobednika s 50.000 dinara. Kod veterana pravo nastupa imaju svi fudbaleri koji su napunili 35 godina, bez obzira da li su aktivni ili ne.

Dakle, prijave za turnir primamo sve do srede 16. decembra u prostorijama sportske rubrike u zgradi „Dnevnika“ (Bulevar oslobo|ewa 81) na drugom spratu od 10 do 14 sati, i na `iro-ra~un [ahovskog kluba « „Dnevnik»“ 340 - 2511- 60. Informacije se mogu dobiti i na telefon sportske rubrike 021/ 480 - 6827.

Kotizacije za seniorske ekipe su 13.000 dinara, za veterane 11.000, za kadete 10.000 ( de~aci ro|eni posle 1. januara 1993. godine), za pionire 8.000 (1995. i mla|i) i za mla|e pionire (1996. i mla|i) 6.000 dinara.

G. Kova~

Momenat s pro{logodi{weg turnira

IZVR[NI ODBOR POKRAJINSKOG SAVEZA ZASEDA U SOMBORU

Vojvo|ani podvla~e crtu Fudbalski savez Vojvodine danas podvla~i crtu pod 2009. godinu. Osma sednica Izvr{nog odbora pokrajinske ku}e fudbala bi}e uprili~ena u motelu “Kroni}” kraj Sombora i ima}e sve~arsko-radni karakter.

Predsedniku FS Srbije Tomislavu Karaxi}u bi}e uru~ena nagrada “Jovan Miki} Spartak”, po{to je nedavno opravdano izostao s manifestacije uru~ewa, jer se nalazio na `rebu za Svetsko prvenstvo u Ju`noj Africi, odakle je stigao s relativno lepim vestima za orlove.

Vojvodina je tradicionalno plodno fudbalsko tle i rasadnik talenata, a podatak da je u godini na izmaku zavr{ila s 36 teritorijalnih saveza (28 opt{inskih, jednim gradskim, {est podru~nih i jednim pokrajinskim) dovoqno govori o rasprostrawenosti najva`nije sporedne stvari na svetu {irom Srema, Banata i Ba~ke.

Kada je o broju liga re~, ukupno ih ima 70, od ~ega 16 op{tinskih, sedam me|uop{tinskih, jedna gradska, {est podru~nih, tri zonske(pokrajinske), jedna srpska, 12 pionirskih, 10 kadetskih, osam omladinskih i {est liga veterana. Broj ekipa u registrovanim klubovima zaustavio se na 1095, od ~ega 241 pionirskih, 194 kadetskih, 145 omladinskih, 422 seniorskih, 67 veteranskih, 18 malog fudbala i osam `enskih ekipa.

tora od kojih 160 tre}e, 174 druge i 64 prve kategorije. Zdravstvenih radnika je 375, od ~ega lekara 145 (osam `ena) i 230 fizioterapeuta (13 `ena) Vojvodina se mo`e pohvaliti s ukupno 872 objekta, me|u kojima je 30 stadiona, 514 travnatih igrali{ta, ~etiri igrali{ta s ve{ta~kom travom, 38 mini-pi~

Klubovi U raznim ligama u Vojvodini se takmi~i ukupno 436 klubova, od ~ega u osam op{tinskih liga 84 kluba, u 15 me|uop{tinskih – 155, jednoj gradskoj – 14, {est podru~nih – 96, dve zonske(pokrajinske) – 36, jednoj Srpskoj – 16, Prvoj – 8 i Superligi 3 kluba, uz napomenu da se 14 klubova takmi~i samo u ligama pionira i kadeta.

[irom Vojvodine subotom i nedeqom lopta se kotrqa

U Vojvodini ima ukupno 31250 registrovanih igra~a, od ~ega 6393 pionira, 5243 kadeta, 4286 omladinaca, 13251 seniora, 1476 veterana, 331 igra~a malog fudbala i 270 fudbalerki. [to se stru~nog kadra ti~e, trenerskih

udru`ewa ima 36, od ~ega 28 op{tinskih, jednog gradskog, {est podru~nih i jednog pokrajinskog.

Ukupno ima 739 trenera raznih zvawa, od ~ega osam s UEFA pro licencom, 45 s A licencom, 73 s B licencom, 374 sa C licencom,

30 instruktora i 209 ostalih koji nisu prevedeni u odre|ene licence.

Ne zaostaju ni sudije, koje broje 35 udru`ewa, od ~ega 26 op{tinskih, {est podru~nih i po jedno me|uop{tinsko, grad-

sko i pokrajinsko udru`ewe.

Fudbalskih sudija u Vojvodini je 1202, a po zvawima je 235 privremenih, 595 tre}e kategorije, 300 druge kategorije, 67 prve kategorije i pet internacionalnih. U pokrajini je 398 instruk-

terena i 286 otvorenih betosnko-asfaltnih igrali{ta.

Izvr{ni odbor je predvideo da zna~ajna sredstva za razvoj fudbala u pokrajini izvdoji i za 2010. godinu pa }e tako za prvi kvartal (od 1. januara do 31. marta) izdvojiti ~etvrtinu ostvarenog finansijskog plana za 2009. godinu, uve}anog za 20 procenata.

Dnevni red dana{we sednice, koja po~iwe u 13 sati, obuhvata {est ta~aka.

S. Savi}

SPORT

DNEVNIK

SVETSKO PRVENSTVO U JU@NOJ AFRICI

[panija najskupqa Fudbalska reprezentacija Srbije 10. je najskupqa selekcija koja }e naredne godine u~estvovati na Svetskom prvenstvu u Ju`noj Africi. Kako su portugalski novinari procenili, nov~ana vrednost na{e selekcije iznosi 185 miliona evra. Prvo mesto zauzela je [panija, ~ijih 25 igra~a vredi 565 miliona evra. Drugi je Brazil s 515 miliona evra, a zatim slede Francuzi (450), Englezi (440) i Italijani (400). Najjeftinije selekcije na SP su Severna Koreja i Novi Zeland, ~iji igra~i vrede po 15 miliona evra.

Najve}u platu me|u selektorima ima prvi stru~wak engleske reprezentacije Fabio Kapelo. Wegova godi{wa plata iznosi 8,8 miliona evra. Na drugoj poziciji je Italijan Mar~elo Lipi, koji ima godi{wu zaradu od tri miliona evra. Selektor Srbije Radomir Anti} ima platu od 305.000 evra.

MOSKOVQANI NE]E BITI IZBA^ENI IZ LIGE [AMPIONA

Ka~ara, ali da im je potreban novac za kupovinu novih fudbalera u zimskom prelaznom roku.

- U principu, ~ini mi se da bi Herta najradije zadr`ala Gojka.

Ipak, znam da `ele da kupe neke nove igra~e, pa }e mo`da biti primorani da prodajom svojih

Grupa A Juventus - Bajern 1:4 (Trezege u 19. za Juventus, a But iz penala u 30. i Oli} u 52. Gomes u 82. i Timo{~uk u 91. za Bajern) Makabi – Bordo 0:1 (\usi u 13.)

1. Bordo 2. Bajern 3. Juventus 4. Makabi

6 6 6 6

5 3 2 0

1 1 2 0

0 2 2 6

9:2 9:5 4:7 0:8

16 10 8 0

Grupa B Volfsburg - Man~ester j.

1:3 (Yeko u 56. za Volfsburg, a Oven u 44 83. i 91.za Man~ester junajted) Be{ikta{ – CSKA 1: 2 (Bobo u 86, za Be{ikta{, Krasi} u 41. i Aldowin u 95. za CSKA) 1. Man~ester 6 4 1 1 10:6 13 2. CSKA 6 3 1 2 10:9 10 3. Volsburg 6 2 1 3 9:8 7 4. Be{ikta{ 6 1 1 4 3:8 4

Grupa C

Milo{ Krasi}, najboqi igra~ CSKA

pa ne}e trpeti posledice. Takav nalaz je dobijen jer su koristili

Ka~ar prelazi u Fiorentinu?

Menaxer i stric fudbalera nema~ke Herte Gojka Ka~ara Milan Ka~ar rekao je da ne iskqu~uje mogu}nost da srpski fudbaler u zimskom prelaznom roku pre|e u italijansku Fiorentinu.

- Za interesovawe Fiorentine ~uo sam putem medija. Nemam

LIGA [AMPIONA

Krasi} se nije uzalud radovao CSKA je savladao Be{ikta{ u Istanbulu (2:1), golovima Milo{a Krasi}a i Jevgenija Aldowina, u posledwem kolu Grupe B Lige {ampiona iako mu je, zbog pobede Man~estera u Volfsburgu (3:1), bio dovoqan i remi za plasman u osminu finala.

Armejci su na terenu obezbedili nastavak takmi~ewa u Ligi {ampiona, ali je postojao crv sumwe da li }e im to biti dozvoqeno.

Naime, prema pravilima UEFA, ukoliko je vi{e od jednog igra~a pozitivno na doping testu, klub se izbacuje iz takmi~ewa. Za CSKA nisu igrali Aleksej Berezucki i Sergej Igna{evi~ suspendovani zbog nepravilnosti oko dopinga. Ipak, pokazalo se da su dvojica defanzivaca bila pozitivna na nedefinisane supstance posle utakmice protiv Man~ester junajteda 3. novembra,

17

~etvrtak10.decembar2009.

wegova vrednost. Mogu}e je i da Gojko ode u junu slede}e godine, pogotovo ako Herta ne izbori opstanak u Bundesligi - zakqu~io je Milan Ka~ar.

Posle 15 odigranih kola, Herta zauzima posledwe mesto na tabeli Bundeslige sa

lekove protiv gripa. Gre{ku su napravili klupski lekari, koji

su morali to da prijave UEFA, a nisu.

Srbin bije po Holandiji Disciplinska komisija fudbalskog saveza Holandije kaznila je fudbalera Fajnorda Aleksandra Igwatovi}a sa tri utakmice neigrawa, ~etiri uslovno.

On je na utakmici mladih ekipa Fajnord/Ekselziora i NEC Najmehena (1:2) iskqu~en zbog udarawa protivni~kog igra~a bez lopte. Po{to je dobio direktan crveni karton, suspenzija se odnosi na me~eve mladog i prvog tima crveno-belih iz Roterdama.

Igwatovi} (21) je letos iz ^a~ka stigao u Fajnord na jednogodi{wu pozajmicu, sa opcijom permanentnog prelaska na stadion De Kajp, ali za sada nije odigrao nijednu zvani~nu utakmicu. Odbrambeni igra~ visok 192 centimetra oti{ao je u inostranstvo posle samo jedne sezone odigrane u Superligi Srbije. On je leta 2008. pre{ao u Borac iz ni{kog Radni~kog, u kojem je i ponikao.

Cirih - Milan 1:1 (Gaji} u 29. za Cirih, a Ronaldiwo u 69. iz penala za Milan) Olimpik – Real 1:3 (Lu~o Gonzales u 11. za Olimpik, a Ronaldo u 5. i 83. i Albiol u 60. za Real) 1. Real 6 4 1 1 15:7 13 2. Milan 6 2 3 1 8:7 9 3. Olimpik 6 2 1 3 10:10 7 4. Cirih 6 1 1 4 5:14 4

Grupa D ^elzi –Apoel 2:2 (Esijen u 19. i Drogba u 32. za ^elzi, a @evlakov u 6. Mirosavqevi} u 87. za Apoel) Atletiko – Porto 0:3 (Bruno Alve{ u 2. Falkao u 14. i Hulk u 78.)

1. ^ezi 2. Porto 3. Atletiko 4. Apoel

6 6 6 6

4 4 0 0

2 0 3 3

0 11:4 14 2 8:3 11 3 3:12 3 3 4:7 3

ISKUSNI SRPSKI INTERNACIONALAC ZAVR[IO SEZONU IZ SNOVA

Rambo tre}i igra~ Brazila

Gojko Ka~ar, prvotimac Herte

nikakvih direktnih kontakata, ali nije iskqu~eno da su predstavnici dva kluba razgovarali - rekao je Milan Ka~ar za italijanski sajt Tutomerkato.

On je ocenio da bi ~elnici Herte najradije zadr`ali Gojka

fudbalera popune buxet - dodao je on.

Milan Ka~ar rekao je i da visina obe{te}ewa za Ka~ara iznosi oko deset miliona evra.

- Ne bih mnogo da pri~am o ciframa, ali to je otprilike

pet bodova, 12 mawe od Nirnberga i [tutgarta. Ka~ar je u Hertu do{ao u zimu pro{le godine iz Vojvodine i do sada je za klub iz Berlina odigrao 53 utakmice i postigao devet golova.

Priznawa za Dejana - Ramba Petkovi}a ne prestaju da sti`u. Srpski internacionalac je nedavno primqen u Ku}u slavnih na Marakani, zatim je sa Flamengom osvojio titulu prvaka Brazila, a zatim je progla{en za tre}eg najboqeg igra~a lige. Najboqi je wegov saigra~ Adrijano, drugo mesto pripalo je Argentincu iz Internasionala Pablu Guiwazu.

- [ta jo{ mogu da po`elim?! Jo{ samo zdravqe. Sve je kao u snu - rekao je Petkovi}.

On je progla{en za najboqeg levog veznog igra~a lige i na{ao se u idelanom timu prvenstva, {to mu je tre}i takav uspeh u karijeri.

- Ovo mi je najboqa sezona - dodao je nekada{wi fudbaler Crvene zvezde, Real Madrida...

Sa 37 godina nema nameru da napu{ta fudbal. Sigurno je da }e za Flamengo igrati i naredne godine.

Dejan - Rambo Petkovi}

SAVEZ AMERI^KOG FUDBALA I DAQE PODEQEN

Dogovor ni na pomolu, a klubova sve vi{e Qubiteqima ameri~kog fudbala u Srbiji poznato je da je protekla sezona donela prosperitet ovog relativnog mladog sporta {irom zemqe, a senku na doma}i {ampionat bacila je nesloga klubova i osnivawe dve paralelne asocijacije. Prvak Saveza ameri~kog fudbala Srbije (SAFS) je ekipa Kragujevac Vald Borsa, a Srpske asocijacije ameri~kog fudbala (SAAF) ekipa beogradskih Vukova.

Zimska pauza dobro je do{la ve}ini klubova da se {to boqe pripremili za narednu sezonu koja bi mogla da bude do sada najuspe{nija. Pored brojnih transfera igra~a, u toku su tradicionalni traj-aut vikendi, kada se obaqaju testirawa i prijem novih ~lanova.

[to se ti~e naredne sezone, za sada je izvesno da }e Srbija imati dva paralelna prvenstva, jer dogovor izme|u ~elnih qudi dve asocijacije nije ni na pomolu. SAAF }e u narednom prvenstvu imati 17 klubova, dok }e SAFS imati devet takmi~arskih ekipa. SAAF liga je brojnija za Grofove iz Novog Kne`evca, Gardijanse iz Rume, Forestlederse iz Mladenovca, Vitezove iz Pirota i Goldenberse iz Bora.

O tome {ta je uticalo na odluku da izme|u dve federacije pristupe SAAF asocijaciji, prvi ~ovek Gardijansa iz Rume Vladimir Sur~inski ka`e: - Mi{qewa smo da je SAAF asocijacija koja }e da unapredi ovaj sve popularniji sport. Od-

SAAF mnogo brojniji SAAF asocijacija - 17 klubova: Vukovi Beograd, Vojvode Novi Sad, Seltis Sombor, Legionari Sremska Mitrovica, Imperatori Ni{, In|ija Indijans, Obrenovac Skaj Tanders, KAF Vr{ac, Jagodina Kelts, T- Reks Zemun, Hajlanders Beograd, Vrbas Hanters, Mladenovac Forestlanders, Grofovi Novog Kne`evca, Ruma Gardijans, Bor Goldenbers i Vitezovi Pirot.

SAFS asocijacija - 9 klubova: Kragujevac Vajld Bors, Pan~evo Panters, Beograd Blu Dragons, Kraqevo Rojal Krauns, ^a~ak Ejnxel Voriors, Klek Najts, Po`arevac Autlous, Subotica Spartanci i Kikinda Mamuti. nosi su korektni i svi klubovi su ravnopravni. Sli~nog mi{qewa je i prvi ~ovek Grofova iz Kne`evca Du{an Peri{i}.

- Uvereni smo da }e pristupawem SAAF-u na{ klub imati maksimalne uslove za razvoj i napredak. Nadam se da }e i klu-

bovi koji nam budu dolazili u goste u`ivati jer imamo jedan od najboqih terena u zemqi sa pokrivenim tribinama za oko 500 gledalaca i infrastrukturom kojom mo`emo da doprinesemo da se podigne nivo ovog sporta - istakao je Peri{i}.

Sve vi{e ekipa odlu~uje se za u~e{}e u prvenstvu Srbije pod patronatom SAAF-a, kako novoformirani klubovi tako i oni koji su pro{le godine nastupali pod SAFS zastavom.

Najboqe bi bilo kada bi se asocijacije dogovorile i Srbija imala samo jednu ligu, zbog kvaliteta takmi~ewa i zbog sve brojnijih pristalica ovog sporta.

I. Grubor

18

~etvrtak10.decembar2009.

ATP IZABRAO NAJVE]A IZNENA\EWA GODINE

Senzacija Robin Soderling Po{to je izabrao najboqe me~eve u 2009, ATP se pozabavio i najve}im iznena|ewima godine.Svetska teniska asocijacija je na zvani~nom sajtu objavila da je senzaciju godine na~inio Robin Soderling trijum-

Robin Soderling

fom nad Rafaelom Nadalom u osmini finala Rolan Garosa. [ve|anin je prekinuo neverovatan niz kraqa {qake, kasnije stigao i do finala, u kome je po-

ra`en od Roxera Federera, i time ozna~io po~etak svog vrtoglavog uspona.

Zatim na listi TOP 5 slede dva duela sa US opena. Na drugom mestu se na{ao uspeh debitanta u gren slem finalima Huana Martina Del Potra, koji je do titule stigao preko Federera, a na tre}em Marin ^ili}, koji je eliminisao Endija Mareja u osmini finala. Novak \okovi} i Filip Kol{rajber su ~etvrti. Najboqi srpski teniser je imao velike ambicije na Rolan Garosu, odli~no je zapo~eo me~ 3. kola, ali je odjednom stao, {to je Nemac znala~ki iskoristio i izbacio \okovi}a sa turnira. Na petoj poziciji je pobeda @oa Vilfreda Conge nad Federerom u ~etvrtfinalu Roxers kupa u Montrealu.

TOP 5 iznena|ewa u 2009: 1.

Soderling - Nadal 6:2, 6:7(2), 6:4, 7:6(2), Rolan Garos, osmina finala, 2. Del Potro - Federer 3:6, 7:6(5), 4:6, 7:6(4), 6:2, US open, finale, 3. ^ili} - Marej 7:5, 6:2, 6:2, US open, osmina finala, 4. Kol{rajber - \okovi} 6:4, 6:4, 6:4, Rolan Garos, 3. kolo, 5. Conga Federer 7:6(5), 1:6, 7:6(3), Roxers kup, ~etvrtfinale.

IN MEMORIAM

Petar Majoro{ Fle~er (1963–2009) Iznenada, u 46 godini `ivota, preminuo je Petar Majoro{, jedan od najplemenitijih izdanaka fudbalskog sporta u {ajka{koj oblasti.

Fudbalsku karijeru zapo~eo je u pionirima novosadske Vojvodine, a sjajnim igrama obele`io je vreme uspona Mladosti iz Ba~kog Jarka. Ro|eni Ka}anin, duboko vezan za ovu sportsku sredinu, najlep{e fudbalske godine proveo je u OFK Jugovi}, ~iji je kapiten bio dugi niz godina.

Na drevnom Sigetu popularni Fle~er je imao svoju publiku.

Wegov sitan vez i duboke misaone lopte utakmice ka}kih fudbalera ~inili su praznikom za o~i. Izvanrednim igrama i drugarstvom za primer, Petar Majoro{ je obele`io jedno vreme u istoriji ka}kog sporta.

SPORT

DNEVNIK

DANAS U ISTANBULU PO^IWE EVROPSKO PRVENSTVO U MALIM BAZENIMA

Na|a Higl predvodi srpske pliva~e Evropsko prvenstvo za pliva~e u malim bazenima po~iwe danas u Istanbulu i traja}e do nedeqe. Kako su saop{tili organizatori prvenstva, takmi~i}e se 550 pliva~a iz 42 zemqe, ~ime je ve} oboren jedan rekord. Srbiju }e na ovom takmi~ewu predstavqati 11 pliva~a, {est u `enskoj i pet u mu{koj konkurenciji. Reprezentaciju }e predvoditi svetska prvakiwa na 200 metara prsno iz Rima ove godine Na|a Higl. U Istanbulu ne}e biti na{eg najboqeg pliva~a i svetskog vice{ampiona na 50 delfin Milorada ^avi}a. On je odlu~io da se odmori, ali }e zato reprezentativne drugove bodriti sa tribina. Pored Na|e Higl boje Srbije u Istanbulu }e braniti: Miroslava Najdanovski, Marica Stra`me{ter, Jovana Bogdanovi}, An|elka Petrovi}, Milica Ostoji}, Ivan Len|er, ^aba Sila|i, Radovan Siqevski, Boris Stojanovi} i Stefan [orak. I pored toga {to ih o~ekuje `estoka konkurencija Srbi su u Istanbul otputovali optimisti~ki raspolo`eni.

Titule }e se osvajati u 38 disciplina. Pro{le godine na Evropskom prvenstvu u malim bazenima najuspe{nija je bila Rusija, ~iji su pliva~i osvojili osam zlatnih, dve srebrne i ~etiri bronzane medaqe. Najuspe{nija nacija od 1996. godine, kada su i po~ela da se odr`avaju evropska prvenstva u malim bazenima, je Nema~ka ~iji su pliva~i osvojili ukupno 242 medaqe (83 zlatne, 86 srebrnih i 73 bronzane).

Mo`e li Ivan Len|er u Istanbulu do medaqe

Pored Na|e Higl, na Evropskom prvenstvu u Istanbulu u~estvova}e jo{ ~etiri svetske prvakiwe iz Rima: Italijanke Federika Pelegrini (200 i 400 slobodno), koja je i olimpijska {ampionka na 200 slobodno i Alesija Filipi (1.500 slobodno), Dankiwa Lote Fris (800 slobodno) i [ve|anska Sara Sjostrom (100 delfin), a u novom bazenu „Abdi Ipek~i arene“ pliva}e i svet-

ski prvaci, Nemac Pol Biderman (200 i 400 slobodno) i Ma|ar Danijel \urta (200 prsno).

Me|u evropskom elitom u Istanbulu na}i}e se i 14 aktuelnih svetskih rekordera u malim bazenima, a Slovenac Peter Manko~ poku{a}e da u|e u anale plivawa i na svom 10. evropskom prvenstvu u malim bazenima osvoji titulu u disciplini 100 me{ovito u kojoj je nepora`en od 2000. godine.

Obezbe|en je i lep nagradni fond. Evropska pliva~ka federacija (LEN) obezbedila je fond od 35.000 evra za svaku disciplinu, pa }e tako pobednik dobiti 5.000, drugi 3.000, tre}i 2.000, a plasirani od ~etvrtog do sedmog mesta po 1.500 evra.

U obe konkurencije u svim disciplinama bira}e se novajlija godine, a on }e inkasirati 1.500 evra.

G. M.

SPORT

DNEVNIK

Seged - Vojvodina 9:6 (2:1, 2:1, 3:2, 2:2) SEGEDIN: Bazen Segeda, gledalaca: 200, sudije: ]iri} (Srbija) i Fekete (Ma|arska).

SEGED: Bak{a, Torok, Leman, Varga, Vindi{ 2, Agner, Bu{ila 1, Kolmo{i 1, Molnar 2, Juhas, Kaje{, [omo|i 2, Jozef 1, Nemet.

VOJVODINA: Marinkovi}, Mari}, Basara, Vuksanovi} 1, Mili~i} 1, Vapenski 1, Kalini}, Ovuka, Ran|i} 2, Kova~evi} 1, Filipovi}, Vuki}evi}, Jerkovi}, Vasi}.

Vaterpolisti novosadske Vojvodine pretrpeli su prvi poraz u Evrointerligi. Posle tri pobede izabranici Dejana Stanojevi}a pora`eni su u u Segedu od ekipe Segedina 6:9.

Dosada{wi rezultati: Partizan – Va{a{ 8:5, Ujpe{t – Eger 7:11, Ujpe{t – Seged 5:12, Seged – Honved 8:7, Honved – Ujpe{t 11:10, Eger – Vojvodina 8:9, Eger - Va{a{ 7:6, Honved - Ferencvaro{ 6:8, Seged – Va{a{ 4:4, Ujpe{t - Ferencvaro{ 7:10 , Honved - Eger 11:10, Va{a{ - Ko{ice 11:7, Ko{ice – Ujpe{t 7:5, Vojvodina – Ferencvaro{ 9:6, Partizan - Ferencvaro{ 10:3, Partizan - Ko{ice 13:4, Vojvodina - Ko{ice 7:3, Va{a{ – Oradea 13:8, Oradea - Partizan 9:10, Ferencvaro{- Seged 9:5, Va{a{ - Honved 8:5, Eger - Seged 9:8, Va{a{ - Ujpe{t 19:6, Ferencvaro{ - Eger 6:6, Ko{ice - Va{a{ 14:12, Seged -Vojvodina 9:6, Eger Oradea 4:7 1. Va{a{ 8 4 1 3 78:59 13 2. Partizan 4 4 0 0 41:21 12 3. Seged 6 3 1 2 46:40 10 4. Eger 7 3 1 3 55:54 10 5. Farencvar. 6 3 1 2 42:43 10 6. Vojvodina 4 3 0 1 31:26 9 7. Honved 5 2 0 3 49:52 6 8. Ko{ice 5 2 0 3 35:48 6 9. Oradea 3 1 0 2 24:27 3 10. Ujpe{t 6 0 0 6 40:70 0

19

SUPERLIGA

EVROINTER LIGA

Prvi poraz Novosa|ana

~etvrtak10.decembar2009.

Najpravednije – remi Proleter Naftagas - Vojvodina @elezni~ar 27:27 (12:11) ZREWANIN: Nova hala sportova, gledalaca 300, sudije: Miskin (Sombor) i Adamovi} (Crvenka). Sedmerci: Proleter Naftagas 4 63), Vojvodina @elezni~ar 2 (2), iskqu~ewa: Proleter Naftagas 12, Vojvodina @elezni~ar 10 minuta.

PROLETER NAFTAGAS: Bogdanovi} (11 odbrana), Miladinov, Mani} 6 (1), Kne`evi} 3, Bjelica, Nikoli}, St. Dimitri}, Koqevi} (4 odbrane), Savi} 2, Ili}, Joki} 9 (2), Trumbeta{ 5, Misita 2.

VOJVODINA @ELEZNI^AR: Kne`evi} (12 odbrana), Jovanovi} 2, Mandi} 6, Popov 2, Radi{i} 2, Smoqan, Bari{i} 4, Radakovi} 6 (2), Todorovi}, Hoxi}, Suxum 2, Radoj~i}, Aleksi}, Hodik (5 odbrana).

Vojvo|anski derbi izme|u Proletera i Vojvodine opravdao je o~ekivawa, iako mo`da nije vi|en

vrhunski rukomet pokazana `eqa i borbenost u oba tabora zaslu`uje sve pohvale. Da je po isteku 60. minuta iz deveterca postigao pogodak Milo{ Bari{i}, verovatno bi doma}i tim i publika bili razo~arani. Wegov pogodak u pre~ku ostavio je rezultat na semaforu 27:27.

Po~etak utakmice donelo je vo|stvo gostiju, koji su zahvaquju}i raspolo`enom Mandi}u dobili sa 4:2, ali su Nafta{i u 16. minutu golovima Joki}a i Mani}a stigli do nere{enog rezultata 5:5. Prvo vo|stvo Nafta{i su imali u 22. minutu (8:7), a minut kasnije zahvaquju}i golu Mani}a (9:7). Fini{ prvog dela obele`ila je ne{to agresivnija odbrana obe ekipe pa se na odmor odlazi minimalnim vo|stvom Zrewaninaca (12:11). U nastavku tim trenera Bjelice i pored dvostrukog iskqu~ewa u 36. minutu preko Jo-

Vladimir Mandi}

ki}a iz kontranapada dolazi do prvog osetnijeg vo|stva (16:13). U narednih deset minuta ekipa Vojvodine pravila je mnogo tehni~kih gre{aka, ali su i doma}i igra-

~i zaigrali mnogo anga`ovanije u odbrani, {to im je u 52. minutu po prvi put donelo pet golova prednosti (25:20). U tim trenucima odli~no je branio rezervni ~uvar mre`e Koqevi} koji je skinuo dva zicera gostuju}im rukometa{ima i odli~no uposlio Kne`evi}a koji je bio nemilosrdan iz kontranapada prema golmanu Hodiku.

Sam fini{ me~a doma}i tim nije uspeo da igra u istom ritmu, mlada ekipa iz grada na Begeju popustila je u fazi odbrane, {to su iskusni Novosa|ani iskoristili i preko Bari{i}a i Suxuma do{li do nere{enog rezultata 27:27.

Posledwi minut nije doneo nikakvu rezultatsku prednost, aprilike da postignu pogodak imali su i Proleter i Vojvodina, me|utim kada se sve sabere najpo{teniji i najrealniji ishod je upravo ovaj nere{enih 27:27.

N. Jowev

GAZDA JUTE FLE[ VRA]A PARE NAVIJA^IMA

Miroslav Ran|i} Foto: F. Baki}

Doma}i igra~i stekli su ve} na po~etku prednost i prve dve deonice re{ili sa vo|stvom od 4:2. Uspeli su Novosa|ani u tre}oj ~etvrtini da smawe na 3:4. Imali su igra~i Vojvodine u tim trenucima priliku da se vrate u utakmicu i preokrenu rezultat, ali su propustili nekoliko prilika. Iskusni sastav Segedina to je ubrzo kaznio, a Tama{ Molnar i drugovi postigli su seriju od tri gola i tako re{ili pitawe pobednika. Odigrana je utakmica i u Egeru gde je rumunska Oradea pomalo neo~ekivano slavila 7:4 (1:2, 0:1, 2:1, 4:0).

Ve} danas Vojvodina nastavqa takmi~ewe u Evrointer ligi, a ugosti}e na Slanoj bari Honved. Utakmica po~iwe u 19 ~asova.

G. M.

Provaqen Yordanov dvojnik Ko{arka{ki tim Juta fle{, ~lan razvojne NBA lige (NBADL), mora}e navija~ima da vrati novac od prodaje ulaznica za me~ na kome je prema najavama trebalo da nastupi i legendarni Majkl Xordan. Xordan je u poluvremenu trebalo da u humanitarne svrhe odigra partiju basketa sa biv{im bekom NBA liga{a Jute Xez Brajonom Raselom. Ispostavilo se, me|utim, da je vlasnik Jute fle{ Brent Andersen samo iznajmio ~oveka koji li~i na Xordana.

Dvojnik po mnogima najboqeg ko{arka{a svih vrmena je imao i zadatak da se pro{eta po gradu kako bi se stvorio utisak da je Majkl Xordan zaista do{ao na egzibicioni me~. Dvoranu Jute fle{ zato je ispunilo oko 7.500 qudi. Andersen je priznao gre{ku i izvinio se navija~ima, {to je u~inio i predsednik NBADL lige Den Rid. Vlasnik Jute fle{ je Xordana zaista pozvao na promotivni me~ jo{

Majkl Yordan, najboqi ko{arka{ svih vremena

u septembru i pobedniku “jedan na jedan” duela sa Raselom ponudio da izabere na koju }e adresu oti}i 100.000 dolara humanitarne pomo}i.

Xordan, me|utim, nikada nije odgovorio na poziv, dok je Andersen nastavio da reklamira

spektakl. Sada tvrdi da se nadao da }e Xordan prihvatiti poziv. Andersen je, ipak, istakao i da mu je uvek i bio plan da se poslu`i Xordanovim dvojnikom.

- @eleo sam da testiram medije tako {to }u ga poslati u svet sa telohraniteqima, napraviti frku. Uvek sam i pretpostavqao da }e se vrlo brzo otkriti da je sve prevara - kazao je Andersen.

Navija~i su neslanu {alu otkrili kada je dvojnik na poluvremenu iza{ao na teren. Sa tribina je po~elo glasno negodovawe, a publika je potom po~ela da napu{ta dvoranu. Duel Xordana i Rasela je, ina~e, u Juti izazvao veliku pa`wu upravo zato {to je wihovo odmeravawe snaga odlu~ilo {ampiona NBA lige 1998. godine. Xordan je pobedni~ki ko{ na posledwoj utakmici serije, u kojoj je wegov ^ikago pobedio Jutu xez sa 4:2, postigao ba{ preko Rasela.

Navija~i Jute, me|utim, i daqe tvrde da je Xordan odgurnuo Rasela i napravio faul u napadu.

Pe|a Stojakovi} izre{etao svoje Predrag Stojakovi} je postigao 14 poena u tesnoj pobedi Wu Orleansa nad Sakramentom - 96:94. Srpski internacionalac je protiv biv{eg kluba pogodio ~ak ~etiri trojki iz pet poku{aja. Ipak, naj-

dar Pavlovi} (Minesota), u igri je u Torontu proveo pet minuta, ali nije dao ni ko{.

U no}i izme|u utorka i srede u NBA ligi dogodila su se dva velika iznena|ewa - Memfis je savla-

poena i 16 skokova. I Denveru i Klivlendu je to bio {esti poraz u sezoni, s tim {to Nagetsi imaju pobedu vi{e - 16.

Rezultati: [arlot - Denver 107:95, Toronto - Minesota 94:88,

dao Klivlend, a [arlot je bio boqi od Denvera - 107:95. Kavse nije spasio ni Lebron Xejms sa 43 poena i 13 skokova, pa su ih Grizliji izujedali - 111:109. U dresu [arlota odli~an je bio Xerald Valas sa 25

Boston - Milvoki 98:89, Memfis Klivlend 111:109 posle produ`etka, Wu Orleans - Sakramento 96:94, ^ikago - Wu Xersi 101:103, Dalas - Feniks 102:101, LA Klipers - Orlando 86:97.

Predrag Stojakovi} (Wu Orleans)

ve}i doprinos uspehu doma}ina dao je Dejvid Vest sa 24 poena i 12 skokova. Wu Orleans i Sakramento su sada izjedna~eni po u~inku imaju po devet pobeda i 11 poraza.

Na parket je izlazio i Aleksan-

Pereiro vozi za Astanu [panski biciklista Oskar Pereiro potpisao je jednogodi{wi ugovor sa ekipom Astane. U zvani~nom saop{tewu Astane stoji da }e [panac ve} slede}e nedeqe po~eti da trenira sa ostatkom ekipe u italijanskoj Pizi. On }e naredne sezone da vozi sa zemqakom Albertom Kontadorom, koji je ove godine osvojio Tur d’Frans.

Pereiro je 2006. godine bio pobednik Trke oko Francuske. On je u generalnom plasmanu voza~a osvojio drugo mesto, ali mu je dodeqena pobeda po{to je Amerikanac Flojd Lendis koristio doping.

Oskar Pereiro

20

SVET

~etvrtak10.decembar2009.

DNEVNIK

Lavrov najavquje skoro potpisivawe sporazuma sa SAD MOSKVA: Ruski ministar spoqnih poslova Sergej Lavrov izjavio je ju~e u Moskvi da }e uskoro Rusija i SAD potpisati novi sporazum o nuklearnom razoru`awu. „Sporazum }e uskoro biti potpisan“, rekao je Lavrov nakon razgovora sa palestinskim kolegom Rijadom alMalkijem. Me|utim, predsednici SAD i Rusije Barak Obama i Dmitrij Medvedev „istakli su da je va`no re{iti nesuglasice da bi sporazum bio postignut“, podsetio je ju~e {ef ameri~kog general{taba Majkl Malen.

Admiral Malen je odbio da iznese detaqe o pregovorima koji se vode, navode}i samo da su u wih ukqu~eni visoki zvani~nici dve zemqe. Prema pisawu ruske {tampe, novi sporazum bi mogao da bude potpisan oko 18. decembra.

Obama }e tada biti u Kopenhagenu na zatvarawu konferencije o klimi, podse}a agencija Frans pres.

SAD i Rusija su 1991. godine potpisale sporazum o nuklearnom razoru`avawu, START, koji je istekao 5. decembra ove godine.

(Beta-AFP)

Sergej Lavrov

UKRATKO

BOMBA[KE AKCIJE U BAGDADU

Irak optu`uje susede da finansiraju napade

Pi{taqkom na parlament PRAG: Vi{e od 3.000 policajaca i vatrogasaca demonstriralo je ju~e ispred Poslani~kog doma ~e{kog parlamenta u Pragu zbog toga {to im idu}e godine preti smawewe plata za ~etiri odsto.

Ve} usvojeni paket ministra finansija Eduarda Janote predvi|a smawewe sredstava u buxetu za zaposlene u dr`avnoj upravi i lineralno smawewe zarada svima za ~etiri odsto.

Ju~era{we demonstracije su zvani~no organizovali policajci i vatrogasci, ali pred Parlament su, sa ~egrtaqkama, pi{taqakam i sirenama do{li i carinici, spasioci i zaposleni u zatvorskoj slu`bi da bi podr`ali zahtev za kompromis - da plate ostanu na ovogodi{wem nivou.

Prose~na plata policajaca ve}a je od ~e{kog proseka za 360 evra i krajem oktobra je iznosila 1.312 evra, a prose~na plata vatrogasaca kre}e se oko 1.360 evra.

Policajci i vatrogasci u ^e{koj nemaju pravo na {trajk i najo{triji oblik kojim mogu da izraze svoj protest su uli~ne demonstracije.

(Beta)

BAGDAD: Sredstva kojim su finansirani prekju~era{wi napadi u Bagdadu u kojima je poginulo 127 qudi poti~u iz Sirije i Saudijske Arabije, rekao je ju~e ira~ki policijski zvani~nik. „Takva operacija zahteva mnogo novca koji je do{ao iz Sirije i Saudijske Arabije i te zemqe su upoznate sa tim prenosom novca“, rekao je na konferenciji za {tampu general Xihad Al-Xabiri, generalni direktor policije zadu`en za deminirawe.

U pet takore}i istovremenih napada automobilima bombama prekju~e u Bagdadu poginulo je najmawe 127 qudi, a 448 ih je povre|eno, u akciji koja je imala sve oznake delovawa Al Kaide.

To je bio dan sa najve}im brojem nastradalih u bomba{kim napadima u Iraku od po~etka godine. „Svi ju~era{wi napadi izvedeni su sa plasti~nim eksplozivom. Taj eksploziv se ne proiz-

Upozorewe Iran TEHERAN: Ako Izrael bude bombardovao iranska nuklearna postrojewa, Iran }e odgovoriti napadom na izraelske fabrike u kojima se proizvodi atomsko oru`je, izjavio je ju~e iranski ministar odbrane Ahmed Vahidi. „Oru`ane snage Islamske Republike Irana u potpunosti su spremne. Ako nas Izrael napadne, prve mete koje }emo ga|ati u toj zemqi bi}e fabrike za poizvodwu oru`ja i nekonvencionalna nuklearna postrojewa“, rekao je Vahidi novinarima tokom posete Siriji, javio je Rojters.

Izrael nije iskqu~io mogu}nost preduzimawa vojne akcije ako problem iranskog nuklearnog programa ne bude re{en diplomatskim putem. Zapad sumwa da je svrha iranskog nuklearnog programa proizvodwa oru`ja, {to Iran uporno demantuje. (Tanjug)

vodi ovde i prema tome dolazi iz inostranstva“, rekao je AlXabiri.

On je rekao da je potrebno 850 kilograma plasti~nog eskploziva da se napuni mawe vozilo, {to ko{ta 100.000 dolara, a da su u prekju~era{wim napadima kori{}eni kamioneti. Al Xabiri smatra da su pripadnici

Bas partije lojalni biv{em ira~kom vo|i Sadamu Huseinu izveli napade u saradwi sa Al Kaidom, i da „su im susedne zemqe pomogle“.

Ira~ki savetnik za nacionalnu bezbednost Movafak al Rubaj juce je optu`io Al Kaidu da stoji iza napada.

(Beta-AFP)

Ukoro bezvizni re`im i za gra|ane Rusije MOSKVA: Prvi zamenik predsednika Komiteta za spoqne poslove ruske Dr`avne dume Leonid Slucki rekao je ju~e da bi po~etkom naredne godine mogle da budu ukinute vize Rusima koji putuju u zemqe Evropske unije. „To uop{te nije ma{tarija“, rekao je Slucki novinarima, komentari{u}i izjavu italijanskog ministra spoqnih poslova Franka Fratinija da bi EU mogla da ukine vize za dr`avqane Rusije u 2010. godini, javila je ruska novinska agencija Itar Tass.

Slucki je rekao da je italijanski ministar veoma kompetentan evropski politi~ar i da

bi wegove re~i trebalo shvatiti ozbiqno. „Wegovo {pekulacije oko viza nije samo u~tiv gest prema Moskvi, ve} dokaz realne mo-

gu}nosti za ukidawe viza Rusima“, rekao je ruski zvani~nik.

Itar Tass podse}a da je i ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov ranije rekao da je krajwe vreme da Rusija i EU utvrde vremenski rok za prelazak na bezvizni re`im.

Lavrov je tada rekao da }e takva odluka zahtevati ure|ivawe brojnih pitawa od su{tinskih od tehni~kih i da sva ona zahtevaju profesionalni tretman i koordinaciju.

Rusija i EU su pre {est godina postigle dogovor da bezvizni re`im (za ruske dr`avqane koji putuju u zemqe Unije) bude wihov dugoro~ni ciq.

(Tanjug)

Su ]i posle razgovora

Prvi dijalog vojne hunte Mjanmara i lidera opozicije JANGON: Vo|a opozicije u Mjanmaru koja se nalazi u ku}nom pritvoru, Aung San Su ]i, sastala se ju~e sa zvani~nikom vladaju}e vojne hunte tre}i put u posledwa dva meseca, saop{tio je jedan zvani~ni izvor te zemqe.

Su ]i je razgovarala 45 minuta sa ministrom rada Aung ]ijem u zgradi za zvani~ne goste u Jangonu, naveo je taj izvor koji nije rekao {ta je bio predmet razgovora. Su ]i je pro{log meseca pismeno zatra`ila susret sa prvim ~ovekom vojne hunte generalom Tan [veom, da bi razgovarala sa wim o budu}nosti zemqe. Nikakav odgovor jo{ nije stigao na wen zahtev.

Su ]i, koja je od posledwih 20 godina 14 provela u pritvoru, u avgustu je osu|ena na jo{ 18 meseci ku}nog pritvora. Tom presudom se u stvari iskqu~uje mogu}ost da

ona u~estvuje na izborima koji }e se odr`ati 2010. godine. Vrhovni sud raspravqa}e 21. decembra o wenoj `albi na tu presudu.

Su ]i je i pored presude posledwa dva meseca pokrenula razgovore sa vojnom huntom, u nastojawu da pomogne da se ukinu zapadne sankcije protiv Mjanmara koje {tete narodu te zemqe.

Ju~era{wi susret je tre}i sa ministrom iz vojne vlade od oktobra, a pre toga nije bilo susreta sa zvani~nicima zemqe od januara 2008. Posle tih susreta Su ]i je razgovarala sa diplomatama u Rangunu o mogu}nosti ukidawa sankcija. Dr`avni list Wu lajts of Mjanmar ju~e je objavio komentar u kome se optu`uje Su ]i da koristi strane medije da prika`e vladaju}u vojnu huntu u lo{em svetlu.

(Beta-AP)

Medvedev: Evropa }e imati dovoqno gasa MOSKVA: Predsednik Rusije Dmitrij Medvedev kategori~no se usprotivio reviziji gasnih ugovora sa Ukrajinom, na ~emu periodi~no insistira Kijev. „Smatram da su apsolutno neodgovorni predlozi da se ovi ugovori revidiraju“, rekao je Medvedev, odgovaraju}i na pitawa novinara na forumu evropskih i azijskih medija u organizaciji novinske

agencije RIA Novosti. Medvedev je podsetio da Rusija i Ukrajina imaju dva ugovora zakqu~ena po~etkom ove godine na deset godina - ugovor o isprukama gasa Ukrajini i ugovor o tranzitu. „Mi se ne protivimo da ne{to ponovo razmotrimo, da usavr{imo dogovoreno, ali jednostrano odbijawe da se ugovor po{tuje je jedno-

stavno neodgovorno i za sobom povla~i sankcije“, rekao je ruski predsednik.

On je tako|e ocenio da }e prelazak Ukrajine na tr`i{ne uslove pla}aja ruskog gasa za tu zemqu biti bezbolan, podse}aju}i da je ove godine Rusija dala popust Kijevu od 20 odsto na ugovorenu cenu gasa, pri ~emu je na snazi ostala ista cena za tranzit. „Po~ev od idu}e godine uvode se apsolutno tr`i{ni uslovi za trgovinu - i cena gasa }e biti tr`i{na, kao i tranzitna taksa, na ~emu su dugo godina insistirali ukrajinski zvani~nici“, rekao je Medvedev, isti~u}i da ne}e biti nikakvih popusta.

Ruski predsednik je potvrdio da }e Evropa ove zime imati dovoqno gasa ukoliko Ukrajina bude po{tovala dogovore. Kad je u pitawu bliska budu}nost, smatram da }e u celini, ukoliko ukrajinski partneri budu odgovrni, sve biti normalno. Evropa }e imati dovoqno gasa kao i drugih energenata“, rekao je Medvedev.

Po~etkom ove godine, pojedinim zemqama Evrope je, usred zime, prekinut dotok ruskog gasa zbog ukrajinsko-ruskog spora oko cene.

(B-92)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI LESLI KARON Francuska glumica i plesa~ica Lesli Karon, koja se proslavila u nizu ameri~kih mjuzikla 1950-ih godina, dobila je utorak u zvezdu na Bulevaru slavnih u Holivudu. Zvezda Lesli Karon (78) je 2.394. na Bulevaru slavnih, a postavqena je izme|u zvezda dvojice glumaca koji su obele`ili wenu karijeru, Xina Kelija, koji ju je otkrio, i Luja @urdana, s kojim je igrala u filmu „@i`i“.

VIKTORIJA PRINSIPAL Biv{a zvezda TV serije „Dalas“ Viktorija Prinsipal bi}e me|u putnicima na prvom u svetu komercijalnom letu u svemir, u organizaciji kompanije Virxin u vlasni{tvu milionera Ri~arda Brensona .“Put u svemir ispuwava sve mnoge moje `eqe da vidim planetu, da putujem brzo, da odem na neko mesto na kojem je malo qudi bilo - i da se vratim“, izjavila je glumica ~asopisu Pipl.

NIKOL KIDMAN Australijska glumica Nikol Kidman na premijere filmova dolazi u kreacijama veliki modnih ku}a, ali kada ne radi, najvi{e voli retro dezene. „Skupqam retro ode}u. Opsednuta sam ~ipkom i cvetnim motivima 1940-ih godina“, ispri~ala je 42-godi{wa glumica koja je pro{le sedmice do{la u London na premijeru filma „Najn“ odevena u kreaciju Azedina Alaje.

Od prodaje haqina Odri Hepbern prikupqeno 300.000 evra LONDON: Crna kokteq haqina koju je Odri Hepbern nosila u filmu „Kako ukrasti milion dolara“(1966) u kojem joj je partner bio Piter O’Tul prodata u Londonu za 60.000 funti (66.000 evra), javile su agencije.To je tri puta ve}a suma od one ne koju je bila procewena.

Na prodaju je bilo ponu|eno 36 wenih haqina iz 1950-ih i 1960-ih godina, a uz wih su ponu|eni i {e{iri, kai{evi, i veliki broj ta{ni „[anel“. Na prodaju su bila i pisma u kojima glumica opisuje kako je sniman film „Praznik u Rimu“ u kojem je igrala uz Gregorija Peka .

Prodaju su organizovale ku}e Sotbi i Keri Tejlor ok{ens i inkasirale ukupno skoro 270.000 funti (blizu 300.000

evra). Me|u prodatim modelima je i nekoliko ve~erwih haqina Valentina, Elizabet Arden i Hibera de @ivan{ija.

Polovina novca od aukcije namewena je fondu za pomo} deci koji nosi ime Odri Hepbern koja je umrla 1993.

(Beta)

BALKAN

DNEVNIK HRVATSKO-CRNOGORSKI ODNOSI

Za definisawe granica potrebna pomo} Me|unarodnog suda ZAGREB: Predsednik Hrvatske Stjepan Mesi} izjavio je ju~e da izme|u Hrvatske i Crne Gore nema otvorenih pitawa ili problema koji bi predstavqali prepreku daqem razvoju me|udr`avnih odnosa koji su, kako je ocenio, odli~ni.

Nakon razgovora s predsednikom Crne Gore Filipom Vujanovi}em, koji boravi u dvodnevnoj poseti Zagrebu, Mesi} je podsetio da pitawe granice na moru nije definitivno re{eno, dodav{i da s tim ne treba `uriti, jer “sada{wi privremeni re`im savr{eno funkcioni{e”.

Istakao je da se obe strane sla`u da treba potra`iti pomo} Me|unarodnog suda pravde kada se steknu uslovi za definisawe kona~nog re{ewe granice.

Hrvatski predsednik je rekao da nije slu~ajno da je predsednik Crne Gore posledwi dr`avnik regiona koji slu`beno pose}uje Hrvatsku u wegovom desetogodi-

Stjepan Mesi} i Filip Vujanovi}

{wem mandatu, koji isti~e po~etkom idu}e godine.

Kazao je da je Crna Gora bila prva koja se, izjavom svog tada{weg premijera, suo~ila s istinom o tome {ta se doga|alo u vreme raspada jugoslavenske federacije i koja je preuzela svoj

Krivi~na prijava protiv Dodika BAWALUKA: Srpska demokratska stranka (SDS) podnela je ju~e Republi~kom tu`ila{tvu krivi~nu prijavu protiv premijera Republike Srpske

Mladen Bosi}

(RS) i lidera Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Milorada Dodika zbog nu|ewa mita u kampawi pred vanredne izbore za na~elnika Bile}e.

To je na konferenciji za novinare u Bijeqini potvrdio predsednik SDS-a Mladen Bosi}, navode}i da se prijava odnosi na kr{ewe ~lana 189. Krivi~nog zakona RS, pozivaju}i Tu`ila{tvo da {to pre pokrene proces “zbog posledica koje bi mogle da se odraze na politi~ki `ivot u RS”.

Bosi} je kazao da je SDS uz krivi~nu prijavu prilo`io dva snimka, kao dokazni materijal, iz kojih se “jasno i nedvosmisleno vidi na koji na~in premijer Dodik zloupotrebqava slu`beni polo`aj, ali i otvoreno nudi mito gra|anima ako podr`e kandidata wegove stranke”.Predsednik SDS-a je naveo da je Dodik mito gra|anima nudio prilikom svoja dva nastupa.

(Beta)

deo odgovornosti. Mesi} je kazao da je zahvaquju}i takvoj politici Podrgorice, Hrvatska “mogla da prihvati pru`enu ruku”. Kazao je da je s crnogorskim kolegom razgovarao o stawu u regionu, kao i da su se slo`ili da regija treba mir, stabilnost

i bezbednost. Vujanovi} je istakao da su odnosi dve dr`ave sadr`ajni, intenzivni i prijateqski, oceniv{i da veliku zaslugu za to ima predsednik Mesi}. Rekao je da je upravo on pomogao u normalizaciji odnosa u regiji.

“To predstavqa posebnu vrednost va{e dr`ave”, rekao je Vujanovi}, navode}i da u tu vrednost ulazi i Mesi}ev, kako je rekao, ~ist, dosledan, uporan i beskompromisan antifa{izam.

Vujanovi} je naveo da se privredna saradwa dve zemqe intenzivira, navode}i da je “kruna saradwe” izgradwa autoputa kroz Crnu Goru koji gradi hrvatski konzorcijum na ~elu sa splitskim Konstruktorom.

Vujanovi} je razgovarao i sa predstavnicima crnogorske nacionalne mawine u Hrvatskoj, a danas ga o~ekuje razgovor sa predsednikom Hrvatskog sabora Lukom Bebi}em.

(Beta)

Novi komandant hvali situaciju u BiH SARAJEVO: Novoimenovani komandant Eufora u BiH, austrijski general Bernard Bair, ocenio je bezbednosnu situaciju u toj zemqi kao veomu dobru.

Bair je ju~e u Sarajevu razgovarao sa ~lanom Predsedni{tva BiH Neboj{om Radmanovi}em o trenutnoj politi~koj i bezbednosnoj situaciji u zamqi.

Bair je rekao da }e kao komandant Eufora u BiH raditi na o~uvawu bezbednog i stabilnog Bernard Bair okru`ewa.

Istakao je i da }e prioritet u sedni{tva BiH. Bair je pro{le wegovom radu biti nastavak dosedmice imenovan za komananta bre saradwe sa doma}im strukEufora u BiH. turama, saop{teno je iz Pred(Beta)

KORUPCIJA NA BALKANU

Nulta tolerancija za lopove ZAGREB: Borba protiv korupcije, kao jedan od stubova programa Vlade Hrvatske, sprovodi}e se

Jadranka Kosor

sna`no i nedvosmisleno, istaknuto je ju~e u vladinoj poruci javnosti povodom Me|unarodnog dana borbe protiv korupcije.

Nagla{ava se da vlada ima “nultu toleranciju za korupciju na bilo kom nivou”. U poruci se navodi da su promenama zakona i drugim merama ispuweni preduslovi za uspe{no odstrawivawe kriminala iz hrvatskog dru{tva.

Vlada ocewuje da o jasnoj borbi protiv korupcije svedo~i i dodatno ja~awe Komisije za pra}ewe sprovo|ewa mera za suzbijawe korupcije, na ~ijem ~elu se nalazi premijerka Jadranka Kosor.

Podse}a se da je Komisija predlo`ila, a vlada prihvatila Antikorupcijski program za javna i trgova~ka dru{tva, prema kojem }e sva javna preduze}a do kraja ove godine doneti antikorupcijski program za razdobqe 2010-2012. godine.

U Vladi navode uverenost da su na dobrom putu u borbi protiv korupcije, kao i da }e uz pomo} gra|ana ostvariti ciqeve, kao {to su ja~awe odgovornosti i transparentnosti, stvarawe preduslova za spre~avawe korupcije na svim nivoima i potvrdu pristupa nulte tolerancije na korupciju. (Beta)

lih propisa, dozvolio da se ugovori i potom odobri davawem garancija resornog ministarstva, iako je znao da za RS i Rafineriju mo`e nastupiti ve}a imovinska {teta.

Zbog neizvr{avawa ugovorenih obaveza i pozivaju}i se na izdatu garanciju, “Vitol” je u julu 2006.

U~inak protiv bezakowa pozitivan PODGORICA:U~inak u borbi sa korupcijom u Crnoj Gori u ovoj godini je pozitivan, ocenila je danas direktorka Uprave za antikorupciju Vesna Ratkovi}.

Ratkovi}eva je na konferenciji za novinare, povodom Me|unarodnog dana borbe protiv korupcije, navela da je 65 odsto godi{wih zadataka u toj oblasti “ispuweno ili se ispuwava”.

Optu`nica protiv biv{eg ministra BAWALUKA: Specijalno tu`ila{tvo Republike Srpske sop{tilo je danas da je podiglo optu`nicu protiv biv{eg direktora Rafinerije nafte Bosanski Brod Ilije Drpe i biv{eg ministra privrede, energetike i razvoja Milana Bogi}evi}a zbog sumwe da su sa sa kompanijom “Vitol” iz @eneve potpisali {tetan ugovor.

Optu`nica tereti Drpu i Bogi}evi}a i za nesavestan rad. Drpa je optu`en da je kao zastupnik Rafi-

nerije nafte 5. decembra 2003. godine u Londonu sa osobom ovla{tenom za zastupawe multinacionalne kompanije “Vitol” potpisao ugovor o uslu`noj preradi nafte, prihvataju}i uslove ugovora za koje je unapred znao da su {tetni po preduze}e i da ih ono ne mo`e ispo{tovati.

Optu`nica tereti biv{eg ministra privrede, energetike i razvoja Milana Bogi}evi}a da je svesnim kr{ewem zakona i osta-

godine pokrenuo sudski spor protiv Rafinerije nafte i RS pred nadle`nim sudom u Londonu, tra`e}i naknadu {tete od 115 miliona dolara. Izme|u strana u sporu je postignuta nagodba i Vlada RS je “Vitolu” isplatila 27,4 miliona dolara.

(Beta)

Vesna Ratkovi}

Ona je podsetila i na to da je Crna Gora na listi zemaqa u kojima korupciju prati Transparensi interne{nel, u ovoj godini za 15 mesta na povoqnijoj poziciji nego {to je ranije bila.

Prema recima Ratkovi}eve, jedno istrazivawe je, tako|e, po-

kazalo da od 1.111 ispitanika, 45 odsto anketiranih prepoznaje aktivnost Uprave za antikorupciju. Predstavnik Uprave policije Sa{a Mili} je na istoj konferenciji za novinare rekao da je policija tokom godine podnela 71 krivi~nu prijavu protiv 106 osoba, a da me|u wima dominiraju krivi~na dela davawa mita. [ef Delegacije Evropske komisije u Crnoj Gori Leopold Maurer uputio je poruku da treba te`iti “nultoj toleranciji” za korupciju, a predstavnik Programa UN za razvoj Fransisko Roket upozorio da u borbi sa korupcijom, za vladama ne sme da zaostaje privatni sektor.

“Preduzetnici, tako|e, moraju spre~avati korupciju u svojim redovima, a posebno spre~iti podmi}ivawe u tenderskim procedurama i nabavkama”, kazao je Roket.

Izvr{na direktorka nevladine organizacije Mre`a za afirmaciju nevladinog sektiora Vawa ]alovi} i ju~e je ponovila ranije ocene o stawu korupcije u Crnoj Gori, koja se, kako je navela, ne mo`e pokriti statisti~kim podacima. ]alovi}, {tavi{e, tvrdi da dr`avni organi nemaju ozbiqnu nameru da se izbore sa korupcijom, nego da odre|enim “falsifikatima” poku{avaju da “zama`u o~i me|unarodnoj zajednici”. (Beta)

~etvrtak10.decembar2009.

21

RUMUNIJA

Odbijen zahtev za ponovno prebrojavawe glasova BUKURE[T: Centralni iz“Verujem da je vreme izborborni biro (BEC) u Rumuniji nog nadmetawa zavr{eno i da je odbio je zahtev Socijaldemodo{ao trenutak da se vratimo kratske partije (PSD) da se poprioritetima zemqe i naroda. novo prebroje glasovi iz drugog Da bi se to ostvarilo, neophodkruga predsedni~kih izbora i no je pomirewe u okviru polida se provere rezultati u nekoti~ke klase, jer jedino pomireliko izbornih mesta gde partija na politi~ka klasa mo`e da tvrdi da je bilo nepravilnosti ili gre{aka u kona~nim izve{tajima.

BEC je tu odluku doneo na osnovu ~iwenice da “PSD u zahtevu nije precizirao u kojim birali{tima su otkrivene gre{ke, mada je na kraju zahteva stavqena napomena da }e lista biti dodata”, saop{tio je portparol BEC-a Marian Muhulet, prenela je rumunska agencija A|erpres.

BEC je, me|utim, Trajan Basesku Stalnim izbornim vlastima proprosledi poruke koje je narod sledio zahtev kancelarije Aliposlao tokom referenduma i janse PSD-Konzervativna parija predsedni~kih izbora”, rekao u rumunskom okrugu Aradu, nagoje Basesku. ve{tavaju}i da je mo`da bilo On je istakao da veliki odziv slu~ajeava izborne kra|e u nekim bira~a pokazuje poverewe Rumubirali{tima u tom okrugu. na u demokratiju i javne instiIsti zahtev upu}en je i tucije, kao i wihovu `equ da buUstavnom sudu, koji treba da du ukqu~eni u dono{ewe odluka proveri da li je zaista bilo izkoje se wih ti~u. borne kra|e. Predsednik Trajan Isti dan kada je odr`an prvi Basesku, koji je pobedom na izkrug predsedni~kih izbora odrborima zapo~eo drugi mandat na `an je i referendum na kojem su ~elu Rumunije, izjavio je ju~e da Rumuni podr`ali prelazak na je sada potrebno pomirewe unujednodomni skup{tinski sistem tar politi~ke klase i usredsrei smawewe broja poslanika sa diti se na pronala`ewe re{edosada{wih 471 na 300. wa za Rumuniju.

(Tanjug)

Rumunski tajkun otvara televiziju u Srbiji BUKURE[T: Vlasnik velike medijske ku}e „Realitatea-Kacavenku“ Sorin Ovidiju Vantu otvara televizije u Srbiji, Ma|arskoj i Moldaviji, javqa rumunska agencija „Mediafaks“.

Vantu je izjavio da }e 2010. godine pokrenuti televizije u tri zemqe wemu “drage”, a to su Srbija, Moldavija i Ma|arska, jer on vi{e ne veruje da su {tampani mediji u ovom trenutku efikasni i da donose profit.

Vlasnik rumunskog medijskog trusta je odlu~io da ula`e u elektronske medije - internet, radio i televiziju, koje imaju budu}nost, a {to se ti~e wegovog lista „Kotidianul“ on }e ga podr`avati i u ni`em tira`u, ali ne}e ulagati u wegov razvoj.

Sorin Ovidju Vantu je precizirao da televizija koju namerava da otvori u Srbiji, ima}e elemente wegovih televizija Realitatea i Mani ~enel (The Money Channel), ne{to izme|u ekonomskog i politi~kog.

Sorin Ovidiju Vantu pripada krugu najbogatijih Rumuna sa imovinom ~ija je vrednost procewena na oko 1,2 milijarde evra, a najve}i deo poslovawa obavqa van zemqe. Vantuova medijska ku}a obuhvata dve televizije, radio stanicu, novinsku agenciju NewsIn, institut za ispitivawe javnog mwewa INSOMAR, dnevni list, nedeqnik i ~asopis, a wegovi glavni poslovi su reklame i nekretnine.

(Beta)

Gruevski: Balkanu nisu potrebna ograni~ewa BON: Makedonski premijer Nikola Gruevski pozvao je ju~e Evropsku uniju da brzo odredi datum po~etka pregovora o ~lanstvu Makedonije u Uniji.

“Sada je na Evropskoj uniji da u~ini naredni korak i da kona~no odredi datum po~etka prego-

Nikola Gruevski

vora {to je pre mogu}e”, rekao je Gruevski na kongresu Evropske narodne partije.

“Republika Makedonija i weni gra|ani duboko veruju u Evropu i dele wene principe i vred-

nosti”, dodao je on, navode}i da vi{e od 90 odsto gra|ana Makedonije podr`ava napore za u~lawewe u EU. Gruevski je ukazao da “danas Balkanu nisu potrebna ograni~ewa i razgovori, ve} odluke”.

“Moja dana{wa poruka je jednostavna: Ne zaboravite Balkan, ne zaboravite Makedoniju”, rekao je Gruevski.

Na sastanku {efova diplomatija EU u utorak je doneta odluka da se odlo`i odluka o pocetku pregovora sa Makedonijom zbog spora o imenu koji ta zemqa ima sa Gr~kom. [efovi diplomatija EU dogovorili su se da se o datumu po~etka pregovora o ~lanstvu s Makedonijom ponovo razgovara idu}e godine i poru~ili da je “od bitnog zna~aja” da Skopqe i Atina pregovorima na|u re{ewe za pitawe imena te biv{e jugoslovenske republike.

Makedonija je kandidat za ~lanstvo u Evropskoj uniji od 2005. godine.Spor sa Gr~kom o imenu traje od 1991. godine.

(Beta-AFP)

22

EKOLOGIJA

~etvrtak10.decembar2009.

DNEVNIK

KONFERENCIJA O KLIMATSKIM PROMENAMA U KOPENHAGENU

Bogate zemqe izbegavaju odgovornost Veliki problemi iskrsli su na konferenciji o klimi u Kopenhagenu nakon {to je procureo u javnost dokument koji pokazuje da bogate zemqe `ele da izbegnu odgovornost u smawivawu emisije {tetnih gasova. Londonski Gardijan pi{e da su zemqe u razvoju qutito reagovale na procurele dokumente koji pokazuju da }e se od svetskih lidera idu}e sedmice tra`iti da potpi{u sporazum koji daje ve}a ovla{}ewa bogatima, dok }e istovremeno uloga UN u svim budu}im pregovorima o tom problemu biti znatno umawena. Istovremeno, dodaje Gardijan, sporazum ~iji sadr`aj je otkrio

upravo taj list, predstavqa znatno odstupawe od na~ela iz Protokola iz Kjotoa prema kojima se od bogatih zemaqa zahteva da preduzmu odlu~nu i obavezuju}u akciju u pogledu smawewa ispu{tawa {tetnih gasova u atmosferu, dok siroma{ne zemqe nemaju tako veliku obavezu da deluju. Aktivisti su qutito reagovali na taj tekst danske vlade u kojem se sa`imaju svi elementi o kojima se raspravqalo dve godine uo~i skupa u Kopenhagenu.

Endi Atkins iz organizacije „Prijateqi Zemqe“ ka`e da dokument pokazuje da bogate zemqe poku{avaju da izbegnu sop-

stvenu odgovornost za globalno otopqavawe, odnosno da `ele da plate siroma{nim zemqama da smawe emisiju {tetnih gasova umesto da one same to urade kod ku}e, kao {to nau~nici ka`u da je neophodno i to za najmawe 40 odsto.

On dodaje da se u dokumentu ne pomiwu kvote, odnosno da se navodi da je ciq da se spre~i pove}awe prose~ne temperature za dva stepena Celzijusa, a ne ka`e se i {ta bogate zemqe treba da urade da bi se to i ostvarilo.

Kina nezadovoqna Kineski delegati su u Kopenhagenu rekli da su ponude Amerike, Evrope i Japana o smawivawu {tetnih gasova daleko ispod onoga {to je potrebno da bi se spre~ile klimatske promene. Vo|a kineske delegacije na konferenciji Ujediwenih nacija o klimi Su Vei ka`e da je jednostrano smawewe EU od 20 odsto daleko od dovoqnog, dok Japan postavqa nemogu}e uslove u ponudi za smawewe od 25 odsto do 2020. godine. On je dodao da prose~ni ciqevi smawewa emisija tih zemaqa do 2020. u odnosu na ni-

vo iz 1990. ne dosti`u procente od 25 do 40, koliko je odredio nau~ni panel UN za klimu.

Rojters podse}a da je EU ponudila pove}awe svoje unilateralne ponude na 30 odsto, ako bi i druge bogate nacije primenile radikalnije mere.

Japan, peti svetski emiter {tetnih gasova, saop{tio je da wegov ciq zavisi od ambicioznih ciqeva velikih emitera, ukqu~uju}i Kinu. Kina, pak, najve}i svetski emiter gasova sa efektom staklene ba{te, ponudila je usporavawe emisija do 2020, ali je odbacila apsolutno smawewe, ukazav{i na to da mora da se usredsredi na okon~awe siroma{tva u zemqi.

ZBOG ZAGA\IVAWA VELIKOG BA^KOG KANALA

Kona~no na sudu „Vital” i „Karneks” PETI ME\UNARODNI FESTIVAL „BIOFEST”

Organski med proizvod godine Organski med proizvo|a~a Gvorazmene iskustava i uspostavqazdena Stevanovi}a sa Tare je prowa ~vr{}e privredne saradwe u gla{en za Bio proizvod godine regionu odr`ava se manifestana Petom Me|unarodnom festivacija “Biofest“. Koncipirana je lu organske hrane i proizvoda po modelu Me|unarodne federa„Biofest“, koji je odr`an u Subocije pokreta za organsku poqotici 4. i 5. decembra. Ovaj proizprivredu, te iskustva naprednih vo|a~ se bavi proizvodwom meda zemaqa i ~lanica Evropske unive} dugi niz godina i pre dve godije, koja podrazumeva promociju i ne je odlu~io da tu proizvodwu unapre|ewe razvoja organske prijavi za kontrolu i sertifikaproizvodwe i tr`i{ta organciju Organic Control Systemu, sertiskih proizvoda kroz stru~na prefikacionoj ku}i iz Subotice. Tidavawa i prezentacije. tula „Bioproizvo|a~“ ove godine Na Festivalu organske hrane i pripala je Institutu za ratarstvo proizvoda u predvorju Otvorenog i povrtarstvo iz Novog Sada. Ovaj univerziteta predstavqene su naInstitut je jedna mirnice organod prvih instituskih proizvoda iz Preko hiqadu qudi Subotice, Novog cija u na{oj zemqi koja je podr{ku or- pro{lo edukaciju kao Sada, Zrewanina i ganskoj proizvoddrugih delova nabioproizvo|a~i wi dala ukqu~iva{e zemqe.Stru~wem u organsku waci iz Srbije, proizvodwu odre|enog broja svoHrvatske i Ma|arske su odr`ali jih parcela 2007. godine i zasnivaMe|unarodnu konferenciju na tewem organske proizvodwe semena. mu formalnog i neformalnog obrazovawa u razvoju organske – Svi koji se bave organskom proizvodwe hrane. proizvodwom ili su na bilo koji U udru`ewu „Teras“ ka`u da se na~in ukqu~eni u wu, znaju kolikroz neformalno obrazovawe na ki je zna~aj semenske proizvodwe, kursevima bio{kole na hiqade pogotovo na tr`i{tu Srbije, s gra|ana obu~ilo kako i na koji naobzirom na deficit organskog ~in odnegovati organski proizvod semena i obavezu organskih proi u ~emu je wegova najve}a vredizvo|a~a da koriste sertifikonost, ali se nadaju da }e ova tema vano organsko seme - ka`e Sweuskoro za`iveti i na fakulteti`ana Mitrovi} iz udru`ewa „Tema i drugim obrazovnim instituras“. - Institut za ratarstvo i cijama, kao {to je slu~aj u Nema~povrtarstvo iz Novog Sada je u koj.Od 2005. godine, kada je odr`an ovoj godini postao ponosni nosiprvi „Biofest“ u~estvovalo je pelac sertifikata za naturalno sedesetak izlaga~a iz na{e zemqe i me soje i prakti~no postao prva inostranstva: Hrvatske, Ma|arinstitucija sa sertifikovanom ske, Bosne i Hercegovine, Neorganskom proizvodwom. U ciqu ma~ke, Italije, Albanije, Mapromovisawa zna~aja organske kedonije, Austrije, Crne Gore, te proizvodwe, sa aspekta ekonomoko 400 u~esnika na raznim prateskog razvoja, za{tite `ivotne }im programima.

A. A. sredine i zdravqa qudi, kao i

SPOMENIK QUDSKOM NEMARU NA IRI[KOM VENCU

Ekolo{ka opomena Spomenik qudskom nemaru na Iri{kom vencu, koji su osmislile i izradile „Zelena patrola“ i „Vojvo|anska zelena inicijativa“, uz pomo} „Gradskog zelenila“ i fabrike cementa „Lafar`“, opomiwa}e posetioce nacionalnog parka Fru{ka gora koliko wihovo neodgovorno pona{awe mo`e biti pogubno po prirodu. Konstrukcija od `elezni~kih {ina i otpada sakupqenog na Fru{koj gori u obliku velikog pe{~anog sata pokazuje koliko brzo otpad gu{i Fru{ku goru i pode}a nas koliko nam je malo vremena ostalo da pravilno reagujemo.

Prema re~ima Andora Lukovi}a iz „Vojvo|anske zelene

inicijative“, Spomenik qudskom nemaru je nastao kao reakcija na ono {to su ~lanovi „Zelene patrole“ zatekli na stazama Fru{ke gore, ali i sa `eqom da se podigne nivo svesti gra|ana da se otpad vi{e ne baca. Lukovi} isti~e da se u nacionalnom parku prave jako velike {tete iz nemara, odnosno da se zbog jednog ro{tiqa ili izleta pose~e jedno drvo...

Spomenik qudskom nemaru bi}e zvani~no otvoren posle velike konferencije o klimatskim promenama u Kopenhagenu, ~ime }e se fokus sa svetskog spustiti na lokalni nivo i podsetiti gra|ane da sve kre}e od wih samih.

A. B.

U Op{tinskom sudu za prekr{aje u Vrbasu odr`ano je nekoliko rasprava povodom ~etiri prijave protiv AD „Karneksa“ i AD „Vitala“ zbog zaga|ivawa Velikog ba~kog kanala. Prijave protiv vrbaskih fabrika-zaga|iva~a podneli su JVP „Vode Vojvodine“ i to protiv oba preduze}a, zbog nepo{tovawa odredaba sporazuma o sprovo|ewu Akcionog plana – „Kanal za `ivot“. Pored wih, Republi~ka inspekcija za za{titu `ivotne sredine je posebno podnela prijavu protiv protiv „Vitala“, dok je Republi~ka poqoprivredna inspekcija prijavila „Karneks“ za nedozvoqeno ispu{tawe otpadnih voda iznad propisanih vrednosti sadr`aja {tetnih materija.

U slu~aju prijava republi~kihi inspekcija, one su usledile po prethodnim predstavkama Ekolo{kog pokreta Vrbasa koji je u vi{e navrata pru`io dokaze o zaga|ewu koje poti~e iz ove dve fabrike. Prema re~ima predsednika Ekolo{kog

pokreta Vrbasa Ratka \ur|evca ove rasprave bi se mogle nazvati i istorijskim, jer su se zaga|iva~i u Vrbasu po prvi put na{li na sudu zbog vi{edecenijskog zaga|ivawa Velikog ba~kog kanala.

- Pravni zastupnici najve}ih zaga|iva~a Velikog ba~-

INICIJATIVA ZA FORMIRAWE NACIONALNE „ZELENE AGENDE”

Misli globalno, radi lokalno Predstavnici nekoliko nevladinih organizacija inicirali su formirawe Nacionalne platforme za zelenu agendu u Srbiji, a u ciqu stimulisawa lokalnih zajednica da re{avaju problem za{tite `ivotne okoline. Na ju~era{woj konferenciji „Zelena agenda u Srbiji strategija prihvatqiva za svaku op{tinu“ u Beogradu, predstavnici NVO, Ministarstva `ivotne sredine i prostornog planirawa, resornog ministarstva iz Makedonije i ambasade Holandije ocenili su da je re{avawa zaga|enosti `ivotne okoline veliki izazov.

Zelena agenda je otvoren demokratski proces ukqu~ivawa ekolo{kih udru`ewa gra|ana, lokalnih i regionalnih vlasti i poslovnog sektora u izradu strategije odr`ivog razvoja. Me|u zna~ajnim problemima u oblasti za{tite `ivotne sredine u Srbiji konstatovan je mali broj lokalnih samouprava koje su sprovele reformu lokalne politike i usvojile Lokalni ekolo{ki akcioni plan (LEAP) ili po~ele wegovu izradu.

Na sastanku je zakqu~eno da postoje i op{tine koje su usvoji-

le LEAP, ali u kojima to nije dalo adekvatne rezultate.

Zelena agenda se u Srbiji sprovodi u pet op{tina: Vr{ac, Bela Crkva, Plandi{te, Sremska Mitrovica i Kwa`evac.Ciq formirawa Nacionalne platforme Zelene agende u Srbiji je, izme|u ostalog, podizawe svesti o va`nosti strate{kog planirawa u oblasti za{tite `ivotne sredine i pove}awe uticaja NVO sektora na lokalnu zajednicu.

Prva sekretarka ambasade Holandije u Srbiji Zumreta Jahi} ka`e da je degradacija `ivotne okoline problem dana{wice i da se Srbija u kontekstu evrointegracija mora baviti tim problemom.Ona je istakla da je Holandija bila i da }e biti prijateq Srbiji na putu u~lawewa u Evropsku uniju.

Predstavnik Ministarstva `ivotne sredine i prostornog planirawa Radisav Momirov je rekao da u Srbiji svi moraju prona}i vremena za re{avawe zaga|enosti `ivotne okoline i zahvalio se prisutnima na iskazanom ineresovawu za taj problem.

(Beta)

kog kanala smatraju da nisu zaslu`ili prekr{ajne prijave i uz spremnosti za razgovorom sa svim zainteresovanim akterima, o~ekuju od podnosilaca prijava da ih povuku, te da se nastave razgovori o re{avawu problema zaga|ivanja. Mi se nadamo da }e podnosioci pri-

java, a naro~ito postupaju}e sudije istrajati u sprovo|ewu zakonskih propisa i da }e ispuniti ogromna o~ekivawa lokalne javnosti za pravdom i pravom na normalni `ivotni ambijent - rekao je Ratko \ur|evac.

Postupaju}e sudije u ovim slu~ajevima bile su Mirjana Cveji} u postupku protiv „Vitala“ i Slavica Maslak u postupku protiv „Karneksa“.

Iako se odgovorna lica – direktori ovih firmi nisu pojavila na ro~i{tu, uz prisustvo wihovih ovla{tenih pravobranilaca, rasprave su ipak odr`ane u odvojenim slu~ajevima. Zbog izmena sudske nadle`nosti i preseqewa velikog broja predmeta u Okru`ni sud u Novom Sadu, nije precizno odre|en slede}i termin za raspravu, koja bi ovog puta morala da se odr`i uz prisustvo oba direktora firmi zaga|iva~a. Kako je najavqeno, ovaj postupak mogao bi biti nastavqen do kraja ovog meseca.

N. Perkovi}

Beograd dobija prve podzemne kontejnere za preuzimawe na standardnu viPo ugledu na evropske metropoqu{ku, koja zatim kroz poklopac le, Beograd }e ove zime dobiti pristresa sadr`aj u za to predvi|eve podzemne kontejnere. Postupak nu nadgradwu. izbora ponu|a~a u zavr{noj je fa- Prema odluci o odr`avawu zi i ukoliko sve bude teklo prema ~isto}e, obaveza preduze}a je da utvr|enoj dinamici, prvi podzemse sme}e iznosi najmawe tri puta ni kontejneri trebalo bi da se nau toku nedeqe. Me|utim, broj pra|u na ulicama prestonice uskoro. `wewa kontejnera zavisi}e od - Na osnovu procena o mogu}optere}enosti teritorije kolinostima za wihovo postavqawe, ~inom otpada koji se odla`e, zapre svega u odnosu na stawe podpremine kontejnera, wihovog zemnih vodova, planirano je da broja na konkretnoj lokaciji, kao se kontejneri na|u na teritorii saobra}ajno-tehni~kih uslova, ji deset gradskih op{tina - kapa }e uglavnom za velik deo teri`e za Beoinfo savetnik genetorije Beograda ralnog direktoon biti i ve}i od ra JKP „Gradska Prednost je {to nema propisanog. Zone ~isto}a“ Dragagrada sa uskim na Milo{evski. rasutog i iscurelog - Oko izbora lo- sadr`aja koji ru`i grad ulicama i trotoarima sugeri{u kacija sara|ujegusto postavqamo sa nadle`nim we kontejnere maweg kapaciteta Sekretarijatom za saobra}aj. sa ~estim pra`wewem i to jedan Nadzemni deo kontejnera zauzido dva puta u toku dana, za razliku ma}e deo javne saobra}ajne povrod zona grada sa prostranijim sa{ine, trotoara ili kolovoza, obra}ajnicama koje dopu{taju matako da je neophodna saglasnost wi broj lokacija sa ve}im brojem ovog sekretarijata za saobra}ajkontejnera, te ve}eg kapaciteta i no-tehni~ke uslove o neometamawim brojem pr`zwewa, najvinom kretawu pe{aka i vozila.

Kad je re~ o izgledu podzemnih {e jednom dnevno - isti~e Dragakontejnera, ispod zemqe nalazi}e na Milo{evski. se bunker ({aht) od vodonepropuPrednost ovih kontejnera jesnog betona, u kojem }e biti smeste to {to nema rasutog i iscu{ten kontejner od plastike. U nirelog sadr`aja, tako da pre svega vou kolovoza ili trotoara, zajedmogu da doprinesu smawewu mono su zatvoreni poklopcem na kogu}nosti {irewa zaraza, naravjem se nalazi samozatvaraju}i no ukoliko se sugra|ani budu ulo`ak kroz koji se kese sa smepridr`avali pravila kori{}e}em slobodnim padom spu{taju u wa. Pored toga, povr{ine kolokontejner. Podzemni kontejneri voza i trotoara postaju mawe za}e se prazniti tako {to vozilo uzete, tako da se poboq{avaju pored nadgradwe za pra`wewe uslovi za saobra}aj, pre svega pekontejnera u sastavu ima i kran {aka, a tako|e doprinose i leppomo}u kojeg se iz bunkera podi{em i urednijem izgledu grad`e kontejner i dovodi u polo`aj skih ulica.

(Beoinfo)

MRE@A

DNEVNIK

„Gugl” promenio stranicu “Gugl” je po~eo da koristi novu verziju po~etne strane svog pretra`iva~a. Kad se glavna strana pojavi, na woj se vidi jedino logotip “Gugl” (ili wegova varijacija primerena tom danu) i pove}ano poqe za pretra`ivawe, uvedeno pre nekoliko meseci sa dva dugmeta ispod wega. Ostali elementi strane kao {to su veze za Gmail, dokumente, vesti, mape itd, pojavquju se ~im se pomakne mi{, ali uz efekat postepenog pojavqivawa.

“Guglova” nova strana je sada jo{ praznija, u pore|ewu s konkurentskim “Majkrosoftovim” pretra`iva~em “Bing”, koji ispod poqa za pretra`ivawe postavqa razli~ite slike i potencijalno zanimqive upite za pretra`ivawe.

Strana koja se postepeno pojavquje uo~ena je jo{ po~etkom oktobra, kad je “Gugl” po~eo da eksperimenti{e s novim izgledima. Wegovi predstavnici ka`u da su isprobali desetak razli~itih verzija i da su ovu sada-

{wu izabrali „merewem zadovoqstva korisnika“.

Neke od ranijih verzija s efektom postepenog pojavqivawa imale su jo{ minimalisti~kiji pristup. Na jednoj su u po~etku bila sakrivena i dugmad,

u po~etku moglo da zbuni korisnike. „@eleli smo da korisnici primete ovu promenu... a da biste ne{to primetili potrebno je vreme (mada su to u ovom slu~aju milisekunde!). Posle toga ciq nam je bio da ustanovimo

{to bi na dan kad je obele`avana godi{wica trakastog koda rezultiralo stranom na kojoj bi se video samo niz vertikalnih linija (Morzeov kod re~i “Gugl”) i pravougaono poqe. Kona~na verzija izgleda strane uvedena je na sve “Guglove” strane u svetu.

“Guglov” tim je u svom saop{tewu naveo da je bilo nedoumica vezanih za vreme do prve aktivnosti na novoj strani, koje bi

da li }e korisnici s vremenom po~eti efikasnije da koriste po~etnu stranu u odnosu na kontrolnu grupu i uo~ili smo upravo takvu tendenciju.“ Po~etkom ove nedeqe “Gugl” je uveo i boqi format za predstavqawe rezultata pretra`ivawa slika. U proteklih jedanaest godina “Gugl” u vi{e navrata mewao izgled svoje po~etne strane.

Prvi nastup ajfon orkestra e} smo videli brojne nastupe osoba koje se umesto klasi~nim instrumentima koriste mobilnim telfonima i sli~nim ure|ajima, ali dosad nismo nai{li na punokrvan muzi~ki orkestar koji se u potpunosti oslawa na “Eplov” ajfon.

‘Bulding a Mobile Phone Ensemble’ naziv je seminara koji poha|aju zainteresovani studenti na Odeqewua elektroni~ki in`ewering i kompjuterske nauke Fakulteta za muziku, glumu i ples pri Univerzitetu Mi~igen.

Seminar pod vo|stvom profesora Xorxa Esla uspe{no je zavr{en, a studenti su 9. decembra odr`ali prvi javni nastup na fakultetu.

Kako bi ostvarili svoj naum, studenti su se koristili

V

karakteristikama i mogu}nostima ajfona, i to ugra|enim senzorima, ekranom osetqi-

vim na dodir, mikrofonom, GPS-om, kompasom i drugim spravicama.

E-prevodilac pozori{nih predstava britanska pozori{ta upravo je stigao nov ure|aj nazvan AirScript, koji publici omogu}ava da ~ita ono {to glumci izgovaraju, na jednom od ponu|enih osam jezika.

Kompanija “Cambridge Consultants” koja je razvila AirScript da bi pomogla onima koji slabo ~uju ili ne znaju jezike, nada se da }e ovi ure|aji privu}i vi{e turista u pozori{ta. Titlovi primqeni be`i~nom vezom pojavquju se tokom ~itave predstave. Ure|aj ima pozadinsko osvetqewe na bazi svetle}ih dioda, pri ~emu se tekst u naranxastoj boji prikazuje na crnoj pozadini, da bi se smawio odsjaj. Baterija mu traje {est sati.

Pozori{te [aftsberi u centralnom Londonu prvo }e ponuditi AirScript svojoj publici. Za pra}ewe aktuelne predstave, mjuzikla „Sprej za kosu“, ure|aj }e mo}i da se iznajmi po ceni od {est funti.

Tekst se prikazuje u realnom vremenu, a na raspolagawu su engleski, francuski, ruski, nema~ki, italijanski, {panski, japanski i kineski jezik. Prevode su pripremili prevodioci (a ne softver za prevo|ewe).

Pokazalo se da pra}ewe teksta ume da odvu~e pa`wu sa predstave i da bude zamorno, ali u slu~aju mjuzikla i nije toliko va`no da se prati svaka re~, pogotovo {to ni oni kojima je engleski materwi jezik ~esto ne znaju {ta se de{ava na sceni.

U

Dejvid Bred{o, vo|a tehnolo{ke grupe za softver u kompaniji “Cambridge Consultant” izjavio je da je pored obezbe|ivawa da stotine ure|aja istovremeno primaju signal u pozori{tu, va`an faktor

u razvoju AirScripta bilo jednostavno kori{}ewe, a pre svega po{tovawe pravila lepog pona{awa. „Pozori{ta ne primaju sa dobrodo{licom nikakvu tehnologiju u publici. Na{ najve}i izazov bio je kako uneti ekran u pozori{te, a da to ne ometa druge gledaoce.“ Sude}i po iskustvima onih koji su koristili AirScript, ure|aj je prili~no diskretan (bilo koji pametni telefon s ukqu~enim ekranom daleko je upadqiviji).

Ure|aji sadr`e veoma malo softvera. Ni tekstovi nisu u wima – kad jedan red teksta ode s ekrana, ne mo`e se vratiti.

Istovremeno mo`e da radi 200 ure|aja.

Aleks Veg, izvr{ni direktor kompanije “Show Translations” koja je definisala po~etni koncept ure|aja i reklamira ga, obja{wava da je ideja postala finansijski opravdana tek posledwih godina. „Pre dvadeset godina razvijawe ovakvog ure|aja ko{talo bi deset miliona funti, ali zahvaquju}i novoj tehnologiji, cena je sada daleko prihvatqivija.“ Poseban operater se stara da se svaki red teksta pojavi na ekranu istovremeno kad je izgovoren na sceni. Po{to je svaka predstava `iva, sa razli~itim pauzama i zastojima tokom izvo|ewa, proces ne mo`e da se automatizuje.

U pozori{tu [eftsberi taj operater je Ben Jang koji je pratio i razvoj ure|aja. Tokom predstave on sedi u uglu na najvi{oj galeriji.

Svoje iskustvo na sinhronizovawu teksta iz ve~eri u ve~e u istoj predstavi velikodu{no opisuje kao „dvoiposatno igrawe igrice ’Guitar Hero’“.

Jedan od najve}ih izazova je izla`ewe na kraj sa scenom u kojoj Edna Ternblad, `enski lik koji tradicionalno glumi mu{karac, slobodno improvizuje. „Postoji pribli`an tekst, ali treba stvarno biti ~arobwak da se s tim iza|e na kraj“, ka`e Jang. Sre}om, tu je i alternativa, unapred pripremqena i univerzalno razumqiva skra}enica koja to elegantno re{ava – „improv“.

~etvrtak10.decembar2009.

23

Prenos Mundijala u 3D tehnologiji FIFA i “Soni” su sklopili sporazum prema kome }e 25 me~eva Svetskog prvenstva u Ju`noj Africi biti preno{eno u 3D tehnologiji. Ovo zna~i da }e vlasnici 3D HDTV ure|aja biti u prilici da u`ivaju u ovom sportu na na~in koji je do sada va`io za nau~nu fantastiku, te da do`ive utakmicu kao da se nalaze pored terena. U zajedni~kom saop{tewu se navodi da je tranzicija ka 3D tehnologiji u toku, te da je ovo logi~an korak u promociji tehnologije, kao i da su FIFA i “Soni” `eleli da omogu}e gledaocima {irom sveta da se ose}aju kao da su na stadionima u Ju`noj Africi.

Pored 3D me~eva (jo{ uvek nije odre|eno koji }e se me~evi prenositi, ali se mo`e o~ekivati da }e to biti me~e-

vi zavr{ne faze i eventualno najinteresantniji grupni me~evi), bi}e ura|en i ofici-

jalni 3D film o 2010 Mondijalu, koji }e biti izba~en posle Svetskog prvenstva.

Uz zlatni roleks, zlatni samsung prkos ~iwenici da je cena zlata poprili~no visoka, “Samsung” je re{io da iskoristi ovaj dragoceni metal za svoj Omnija HD telefon i napravio je dve zlatne edicije ovog ure|aja s ekranom osetqivim na dodir. Dve nove luksuzne varijante ovog telefona }e nositi oznake Champagne Gold i Luxury Brown. Obe verzije sti`u sa 24-karatnim zlatom, ko`nom torbicom, mini postoqem i TV-aut kablom.

Pored zlatnih detaqa, Omnia HD Gold Edition telefoni imaju iste specifikacije kao i osnovni modeli. To ukqu~uje 3,7in~ni AMOLED ekran osetqiv na dodir, rezolucije 360x640 piksela, kameru od 8 megapiksela, 16GB ugra|ene memorije, kao i microSD slot sa karticom od 32 GB koja je ukqu~ena u paket, a tu su i GPS, kompas i FM radio. Omnia HD Gold Edition modeli }e postati dostupni ovog meseca na odabranim tr`i{tima.

U

24

~etvrtak10.decembar2009.

OGLASI

DNEVNIK

DNEVNIK

OGLASI

~etvrtak10.decembar2009.

25

26

~etvrtak10.decembar2009.

SOKOBAWA - Novogodi{wi praznici - Zimski odmor, sobe, apartmani, povoqno! Telefoni: 063/8154-200, 018-880-100.

90656 ZLATIBOR, najlep{a ku}a, 16 ari dvori{ta, sre|eno. www.zlatibor.rs Telefoni: 063/318-040, 063/238-202.

92197 IZDAJEM na Zlatiboru komfornu vikendicu, blizu centra.

Veliko dvori{te. Telefoni: 031/551-599, 031/843-419, 064/31256-18.

91361

^ASOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 6399-305.

92135 DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni.

Dolazim ku}i. Profesor.sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 6399-305.

92136 ^ASOVI matematike za sredwo{kolce i osnovce, vi{egodi{we iskustvo, profesor dolazim. Telefon 6311-482.

92185

PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski i latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 6399-305.

92137

IZDAJEM dvokrevetnu sobu sa upotrebom nusprostorija: kuhiwe, kupatilo, toalet, terasa, na Limanu pored fakulteta, Narodnog Fronta 69. Telefon 6338-155 92189

IZDAJEM kompletno name{tenu garsoweru na Bulevaru cara Lazara 85, kablovska, internet.

Telefon 064/153-20-10.

92211 IZDAJEM name{ten jednosoban stan 42 m2, Ul. Lov}enska br. 9 kod Spensa u Novom Sadu.

Telefon: 063/511-939.

91532 IZDAJEM garsoweru name{tenu preko puta „Dnevnika“. Telefon 454-275.

91894 IZDAJEM praznu novu garsoweru 26m2, mala terasa strogi centar, 140E. Telefon: 064/1463126.

91885 IZDAJEM na du`e vreme noviji stan, jednosoban, potpuno name{ten u Mi~urinovoj ulici, cena 170E plus depozit 150E. Telefon: 064/1372108.

92051 IZDAJEM jednosoban stan, 29m2 na Detelinari, 150e. Telefon 061/14757-28.

91953 IZDAJEM dvosoban, name{ten stan na Keju. Telefon 064/583-1820.

92088 DVOSOBAN nov name{ten kompletno stan 50m2 kod hotela „Aleksandar“, Liman 3 izdajem za zaposlene osobe. Telefon: 064/0907-889 i 547-920.

92235 IZDAJEM povoqno name{ten uli~ni jednosoban stan u ku}i sa posebnim ulazom mladim bra~nim parovima i ostalim zaposlenim 120 eura . Telefon 521-362, 064/236-280-9.

92223 IZDAJEM 1,0 soban mawi stan, name{ten - Spens, od 1. 1. 2010.

Telefon: 063/344-711.

92224

NA LIMANU izdajem trosoban stan odli~no name{ten sve kompletno, useqiv odmah, za porodicu. Telefoni: 064/09-07-889 i 021/547-920.

92234 BALZAKOVA ulica, izdajem prazan 3 - soban stan 75 m2 - dnevna velika, 2 spava}e i odvojena kuhiwa sa prizemqem, usqivo.

Telefon 064/09-07-889, 021/547920.

92239

POTRA@WA I IZDAVAWE stanova svih struktura, garsowere 100-150, jednosobni 150200, dvosoban 200 E. Ku}e, lokali, hale. Telefoni: 021-451-472, 6621797, 6618-184, 063-598-463.

91840

GOTOVINOM kupujemo stanove, ku}e, vikendice do 10000E, placeve, hitno potrebna garsowera do 30.000E i dvosoban stan do 50.000E. Telefoni: 6621-797, 063/598-463, 064/502-5379.

91838

OKOLINA IZVR[NOG VE]A, prodajem ukwi`en, odmah useqiv stan od 29m2 na III spratu, odli~an za izdavawe. Tel. 6368429.

50008 NOVO NASEQE, Savina, prodajem odli~an stan od 51m2 po ceni 49.900. Tel. 636-6952.

50009 LIMAN, kod parka, prodajem stan od 53m2 po ceni od 58.000.

Tel. 636-6952.

50010

OKOLINA BULEVARA, prodajem ukwi`en, useqiv 1.0 stan od 30m2 za 32.000. Tel. 636-6952.

50001 GRBAVICA, prodajem ukwi`enu garsoweru od 24m2 po ceni 32.000.

Tel. 636-6952.

50002 NA NOVOJ DETELINARI u novogradwi klasi~na garsowera 25m2 sa terasom II sprat gradi Moj dom. Tel. 451-318, 523-193.

25001 JEDNOSOBAN, 27m2, Ul. Pap Pavla, prizemqe, novija zgrada, CG, parket, bez terase, odli~an, pogodan za advokate, salon, povoqno, bez agencija. Telefon: 062/8291148, 065/471-9957.

92050

CENTAR, prodajem nov, odli~an, odmah useqiv 2.0 stan od 57m2 sa PDV-om. Tel. 636-6952.

50003 OKOLINA BULEVARA, prodajem odmah useqiv, 2.0 stan od 53m2, kompletno sre|en, mo`e zamena. Tel. 063/82-88-377.

50004 U V. MASLE[E dvosoban stan 45m2, I sprat, odvojena kuhiwa, ostava, terasa, lift, gradi Moj dom. Tel. 451-318, 523-193.

25002 U NOVOSADSKOG SAJMA 46m2 na prvom spratu komplet renoviran cena 51000. Tel. 451318, 523-193.

25003 NA [ONSIJU prazan useqiv stan 55m2 na prvom spratu terasa, odvojena kuhiwa sa trpezarijom, 2 sobe, cena samo 57000. Tel. 523193, 065/444-3455.

25004

GRBAVICA, prodajem noviji 2,5 stan od 62m2 po ceni od 62.000.

Tel. 636-6952.

50005 KOD SAJMA prodajem klasi~an trosoban stan na uglu zgrade 76m2 sa terasom III sprat gradi Moj dom projektno finansirawe. Tel. 451-318, 523-193.

25005 PRODAJEM trosoban stan 77m2, Ul. Cara Du{ana, nov, neuseqavan. Telefon: 064/933-6877.

92084

LIMAN, kod Merkatora, prodajem odli~an, kompletno renoviran 3,5 stan za 91.000. Tel. 063/8288-377.

50006 GRBAVICA, Gogoqeva ulica, prodajem nov, odmah useqiv 4,0 stan od 109m2. Tel. 636-8429.

50007 KOD DALTONKE Ul. Laze Kosti}a troiposoban ekskluzivan stan 94m2 III sprat, gara`e, lift, terasa, gradi Moj dom. Tel. 451-318, 523-193.

25006

OGLASI z ^ITUQE KOD SAJMA petosoban dupleks stan 102m2 (45+47m2) gradi Moj dom projektno finansirawe. Tel. 523-193, 451-318.

25007 U LAZE KOSTI]A ekskluzivan penthouse 135m2 petosoban, gara`e, lift, 2 terase, gradi Moj dom. Tel. 451-318, 523-193.

25008 MIRNA ULICA kod Bul. oslobo|ewa petosoban stan penthouse, ekstra oprema 150m2+60m2 gratis.

Tel. 063/7537-823.

25009 UGAO Laze Kosti}a i Petra Drap{ina, nov troiposoban dupleks, 90m2, useqiv odmah.

Agencije iskqu~ene. Telefon 063/50-90-30.

91528

NA NAJLEP[EM DELU ^ARDAKA odmah useqiva ku}a 200m2 (130 stambeno + 80 suteren), plac 1400m2 ekstra pogled 98000.

Hitno. Tel. 451-318, 523-193.

25010 NA SALAKSIJAMA ku}a 60m2 na placu od 950m2 izlazi na Beo~inski put, voda, struja, gas do ku}e, cena 28500. Tel. 065/4443455, 451-318.

25011 PRODAJEM ku}u 150m2+60m2, plac 720m2 na glavnom putu Novi Sad - Veternik kod Gras-a.

Telefoni: 064/09-07-889, 021/547920.

92237 PRODAJEM 10 jutara zemqe u komadu, kod Fabrike vode i hladwa~e u Jasku. Telefon 064/401-4180.

90707 EKSKLUZIVNO sre|eno imawe na prodaju, pored Novog Sada na 27.000m2, cena 750.000evra.

Telefon 065/503-7199.

91518 PRODAJEM mewam dve ku}e Koviq - \ur|evo mo`e zamena za stan. Telefoni: 064/114-3675, 0666-55-20-80 \or|e.

92093 BEO^IN, gra|evinsko zemqi{te 15.000 m2 / 150 ari/ najlep{e mesto, put i svi prikqu~ci, 1/1, hitno 6, 5 E mogu} dogovor.

Telefon 064/314-37-14.

92108

NOVI BULEVAR, Ul. Veselina Masle{e lokali u novogradwi veli~ine od 13 do 300m2 gradi Moj dom. Tel. 451-318, 063/1088-993.

25012 BULEVAR OSLOBO\EWA, izdajem nov uli~ni lokal 164m2, prizemqe 84m2 sprat 81m2, preko puta „Dnevnika“ idealan za sve delatnosti. Telefon 064/09-07889.

92238 IZDAJEM uli~ni lokal, Bulevar oslobo|ewa 67a, 56+18m2, konforan, odmah useqiv sa dve telefonske linije i pogodnim parkingom. Telefon 062/8014-945.

92071 JEVREJSKA ulica, izdajem odli~an uli~ni lokal 75m2, veliki izlog, pogodan za sve namene.

Telefon: 064/09-07-889 i 021/547920.

92236

IZDAJE se ku}a 150m2 kao poslovni prostor u redu vila u centru prem Spensu, CG, klima, 4 telefonske linije, parking, dvori{te, podrum. Telefon 062/8854446.

92140

OTKUPQUJEM auta ispravna, neispravna i havarisana.

Dolazak, procena, isplata, odmah.

Telefon 064/150-1200, 824-885.

90273 PRODAJEM ladu nivu 1.7 2003 godi{te, plin + kuka, pre{la 36.000km. Telefon 065/6905132.

91929 PRODAJEM „Fiat stylo karavan” 1.9 JTD 2004. godi{te sa svom opremom, povoqno. Telefon: 062/504-310.

92158

KRUWA^ KP 500 Poqostroj Oxaci kapacitet 5t/1l, nov.

Telefon 065/6905132.

91930

STILESOV name{taj, dve stilske foteqe, klubski sto, komoda - o~uvano - povoqno.

Telefon 063/464/412, 064/8312710.

92129 KUPUJEM regale, trosed, dvosed, foteqa, trpezarijski sto, stolice, ugaone garniture, kau~eve, kuhiwu. Telefon 6617782, 064/336-2847.Joca.

91390

DNEVNIK

Posledwi kom{iji ODGU[EWE kanalizacije brzo i stru~no ma{inskim putem sa ispirawem pod pritiskom. Telefon 065/501-4477, 064/615-92-92. 92103 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti. Odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. Radimo i van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

91606 POVOQNO presvla~im name{taj, sre|ujem mehanizme i puknutu drvenariju, mewam federe i tapaciram vrata. Telefoni: 064/144-32-58, 6610-230.

92138 TEPIH SERVIS - ma{insko ~i{}ewe tepiha, mebliranog name{taja, auto sedi{ta i tapacirunga. Telefoni: 021/6391-315, 063/706-1334.

91045 SE^EMO i orezujemo kriti~na stabla (drve}e) sa i bez dizalice.

Telefon: 063/84-26-876.

91713

PRODAJEM povoqno kolor televizore svih veli~ina 20 - 40 E. Dostavqam na adresu! Non stop, Mladen. Telefon: 421-516 i 064/157-2514.

92073 KUPUJEM ispravne, neispravne kolor televizore, dolazak, isplata odmah. Kupujem digitalne fotoaparate, DVD - playere, muzi~ke linije! Non - stop, Mladen! Telefon: 421-516 i 064/1572-514.

92074

POVOQNO {irok asortiman prirodnih preparata, vitamina i ostalo. Telefon: 062/8314-883.

92163

POTREBAN iskusan kwigovo|a za vo|ewe ugostiteqskog preduze}a. Telefon: 021/505-337.

92054 POTREBNI pica majstori za rad u pizeriji. Telefon: 021/6611-800.

92053

KUPUJEM prokromske cevi, pivsku burad, motori}e od brisa~a. Telefon 064/568-4577.

92173 BUKOVA DRVA prodajem, rezana i cepana po ceni od 3.300 din po metru, jasen rezan i cepan 2800, prevoz gratis. Telefoni: 063/7719-142, 021/6413-575.

91526 UGAQ kostolac i kocka. Prevoz i ru~ni utovar 3100, dunavac 3.900, tvrdo drvo rezano 3000.

Telefoni: 065/444-36-97, 062/87129-13, 066/51-286-45.

92126 UGAQ kostolac i kocka. Prevoz i ru~ni utovar 3000, su{eni vreoci 6.400 tvrdo drvo rezano 3000.

Telefoni: 065/444-26-18, 066/51286-35.

92127 UGAQ kostolac sa prevozom i ru~nim utovarom 3.000, dunavac 3.900, tvrdo bukovo drvo 3.100, su{eni 7.800. Telefoni: 065/44426-29, 062/871-29-18, 062/871-2927.

92128 ZALAGAONICA! Najpovoqniji otkup: zlata, dukata, srebra, dijamanata, brilijanata, platine ru~nih i kaminskih satova, antikviteta. Nov~ane pozajmice.

Telefoni: 063/351-531, 021/661-0916.

85496 TA^NA mera, na prodaju drva bukva, hrast, grab i bagrem.

Iscepano, izrezano 3.000, u metrice 2.700 sa prevozom. Telefon 064/144-25-33.

91659 PRODAJEM kotli}e, oranije, ro{tiqe, sa~eve, talandare, gorionike, prokromske ra`weve, ma{ine za meso, punilice za kobasicu, sje~ke za meso. Tel. 064/568-4577.

92171 PRODAJEM drva hrast grab, bagrem, bukva u metarice 2700 din. iscepano- izrezano 2800. sa prevozom. Telefon 064/369-180-8.

92226 DEDA MRAZ i dobra vila uz pesmu i igru ove godine donose radost va{oj deci. Telefoni: 6339-220, 064/181-00-77.

91572 NAJSIGURNIJA podela va{eg reklamnog materijala u po{tanske sandu~i}e. Iskustvo preporuke. Telefon 062/8-952-931.

92199 DRVA, bukva, cer, hrast, jasen, bagrem, cena 2.800 meterice, sa prevozom izrezano. Telefon 064/958-2103 i 064/910-1289.

91745

pozdrav

dragom

Posledwi pozdrav kom{inici

Jovanu Vu~kovi}u

Radojki [abi}

od stanara zgrade N. fronta 91 i 93.

od Milenka i Jele.

92337

92253

Iznenada i zauvek napustio nas je na{ dragi Bra{a

Posledwi pozdrav uva`enoj koleginici i vrlom sudiji

Anki Sre}kov sudiji u penziji

Leo \uki} Tu`ne i o`alo{}ene tetke Anica i Smiqka, bra}a Stevan i Dejan sa suprugom i sinovima.

Okru`ni sud u Novom Sadu.

92297

5730/P

Sa tugom se opra{tamo od na{eg dragog Bra{e.

Sa velikom tugom i bolom opra{tamo se od na{eg dragog kom{ije

Leo \uki}

Mihajla Rutara

Tuguju: brat Voja, sestra Marica, snaha Sne`a i te~a Slavko.

koji nas je prerano napustio.

Zauvek }emo ~uvati uspomenu na wega.

Kom{ije iz Seqa~kih buna 67.

92299

92240

Posledwi pozdrav dragom kumu

Posledwi pozdrav na{oj dragoj kumi

Gavri Stan~evi}u

Radojki [abi}

od kuma Save Ili}a sa porodicom.

od porodice Mijatovi}: Zore, \ure, Du{ice, Danijele i Gorana.

92252

92349

Sa velikim bolom i qubavqu opra{tamo se od tebe dragi tajo

Leo \uki} ro|. 1950.

Sahrana je danas, 10. 12. 2009. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu.

O`alo{}ene: supruga Ivanka i }erka Jasna.

92296

^ITUQE

DNEVNIK

Posledwi pozdrav

Nata{i Kondi} od baba Kove sa porodicom iz Ba~kog Jarka.

Posledwi pozdrav dragoj priji

Sa velikim bolom i tugom opra{tamo se od drage kom{inice

Nata{i

Nata{e

od prijateqa Dmitra i Nade ^ugaq sa porodicom.

~etvrtak10.decembar2009.

Posledwi pozdrav

Nata{i Kondi}

Neka te an|eli ~uvaju.

92346

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ otac

Zoranu Damjanovi}u

Zoran Damjanovi}

92342

92341

od igra~a i uprave OFK „Jugovi}”.

od porodice Luki}.

O`alo{}ene }erke: Nata{a i Jasmina.

92347

Sa tugom i bolom opra{tamo se od dragog zeta i te~e

od tetke Mire ^egar sa porodicom.

Posledwi prijatequ

pozdrav

Sahrana je danas, 10. 12. 2009. godine, u 14 sati, na grobqu u Ba~kom Jarku.

O`alo{}eni: k}erka An|ela, otac Milorad, majka Radmila i brat Milo{ Kondi}.

92339

Posledwi pozdrav Aleksandrovom tati

Majoro{ Petru od wegovih drugara iz IV3 Gimnazije „Isidora Sekuli}”.

od porodice Teleki.

92357

92344

Nata{a Kondi}

dobrom

Majoro{ Petru

O`alo{}ene porodice: ^avi} i Vukadinovi}.

S tugom i bolom obave{tavamo rodbinu, prijateqe i poznanike da je u 29. godini preminula na{a draga k}erka i sestra

92352

Nata{i Kondi}

Majoro{ Petra - Pece

Nata{i

92343

Posledwi pozdrav dugogodi{wem igra~u i kapitenu

Majoro{ Petru

Posledwi pozdrav

Nata{i

od: strica Milorada, strine Sandre, bake Zore, brati}a Ace i sestrice Awe.

Sahrana je u petak, 11. 12. 2009. godine, u 12.45 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

92348

Posledwi pozdrav na{oj dragoj i voqenoj

od: strica Petra, strine Radmile i bra}e Branka i Milorada Tankosi}a.

92351

92350

Posledwi pozdrav na{oj dragoj i voqenoj

od deda Krste Ercega sa porodicom iz Siriga.

Porodica Milakovi}.

Posledwi pozdrav

27

92355

92354

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav

Sa tugom i bolom opra{tamo se od brata i ujaka

Posledwi pozdrav

Peci Nata{i

Majoro{ Petra Pe}ike

od kom{ija Stankovi}.

O`alo{}ena sestra sa porodicom.

Bo{ko ^i~akin Kolege i koleginice iz Prihvatili{ta sa prihvatnom stanicom.

92359

Od tvoje tre}e smene: Vlade, Zdenka, Darka, @ivke, Tomislave, Stojanke, Ka}e i Verice.

92356

92340

Sau~estvujemo u bolu porodice ^i~akin.

Zauvek }e{ ostati u na{im mislima.

Majoro{ Petru Gradski odbor Demokratske stranke Novi Sad.

5940-P

92358

Posledwi pozdrav

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ dragi suprug i otac iznenada preminuo u 46. godini.

Majoro{ Petar

Povodom iznenadne smrti supruga na{e koleginice Svetlane

Majoro{ Petru

Sahrana je u ~etvrtak, 10. 12. 2009. godine, u 14 sati, u kapeli Ka}kog grobqa.

Ve~no o`alo{}eni wegovi najmiliji: supruga Svetlana i sin Aleksandar.

92353

Petra Majoro{a upu}ujemo najiskrenije sau~e{}e porodici preminulog.

Mesni ogranak Demokratske stranke Ka}.

5940-P1

Kolektiv Gradskog zelenila.

2695-P

28

^ITUQE

~etvrtak10.decembar2009.

Posledwi pozdrav

DNEVNIK

Posledwi pozdrav sestri

Posledwi sestri

pozdrav

dragoj

Posledwi sestri

pozdrav

dragoj

Maroli Isaku

Majoro{ Petar

Radojki [abi}

1963 - 2009.

Radojki [abi}

Radojki [abi}

od Mujinih kolega iz JP „SPC Vojvodina”.

Posledwi pozdrav od kolektiva JKP „Lisje” i direktora Srboquba Bubwevi}a.

od sestre Boje sa porodicom.

od sestre Dare Koji} sa porodicom.

od sestre Deve sa porodicom.

92332

92327

92323

636/P 3429/P

Posledwi kom{iji

Sa tugom se opra{tamo od na{eg radnika

pozdrav

na{em

Petra Majoro{a - Pece 1963 - 2009.

Posledwi pozdrav kumi

Radojki [abi}

Danijelu

Zaposleni u AD „Danubius” Novi Sad.

Posledwi pozdrav

Posledwi sestri

Radojki [abi}

pozdrav

dragoj

Radojki [abi}

Grba i Da{a.

od: jetrve Boje i wenih sinova Paje i Ne|e.

od porodice Proti}.

od sestre Zore sa decom.

92232

92331

92326

92322

5732/P

Posledwi pozdrav dragom tati

Posledwi kom{iji

pozdrav

dragom

@ivku Radoni}u

Radojki [abi}

Tvoji unuci: Marko, Bojana, Jelena, Vawa, Milan i Uro{.

podzrav

voqenoj

Posledwi kom{inici

pozdrav

dragoj

Posledwi pozdrav kumi

Posledwi majci

Radojki [abi}

Mariji Varga

Radojki [abi}

Posledwi sestri

pozdrav

dragoj

Radojki [abi}

od porodica: Landeka i Beri}.

od }erke Miqe sa porodicom.

92330

92325

92336

92275

92272

Marija

Draga bako, ulep{ala si nam detiwstvo i mladost. ^uvamo te u srcima.

Nikada te ne}emo zaboraviti.

od stanara ulaza Lo`ioni~ka 53.

Ve~no o`alo{}ena wegova }era Veca.

Po~ivaj u miru draga moja tetkice

Posledwi majci

Radojka [abi}

@ivku Radoni}u preminulom 8. 12. 2009. godine u 72. godini.

Posledwi ispra}aj je danas, 10. 12. 2009. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Posledwi pozdrav kumi

pozdrav

voqenoj

92321

Posledwi pozdrav dragoj tetki

Posledwi pozdrav }erki

Radojki [abi}

Radojki [abi}

Radojki [abi}

od brata Slavka sa porodicom.

od porodica: Ivkovih i Marjanovi}evih.

od porodice Stojakovi}.

od }erke Gordane sa porodicom.

od majke Gospe.

od sestri~ine @eqane Stoji~i} sa porodicom.

92316

92335

92329

92324

92320

Tvoj Vele.

92317

Posledwi pozdrav dragoj priji

Tu`na srca javqamo da je na{a mama

Posledwi majci

pozdrav

voqenoj

Sa velikim bolom i tugom obave{tavam rodbinu i prijateqe da me je u 68. godini zauvek napustila draga

Marija Varga preminula 9. decembra 2009. godine u 71. godini.

Sahrana je danas, 10. decembra 2009. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}ene }erke: Vera, Valerija i Marika sa porodicama.

92314

Radojki [abi}

Radojki [abi}

od porodice Ivankovi}.

Radojka [abi}

od sina Gorana sa porodicom.

Ispra}aj je danas, 10. 12. 2009. godine, u 15 sati, na ~enejskom grobqu.

Suprug Pavle.

92333

92328

92319

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ dragi otac, deda i brat

Posledwi pozdrav {ogoru

29

Dana, 12. 12. 2009. godine, u 11 ~asova odr`a}emo ~etrdesetodnevni pomen na{oj dragoj supruzi, majci, baki i svekrvi

Milorad Rodi} Miki

Gavre Stan~evi} 1957 - 2009.

Gavri Stan~evi}u

preminuo posle duge i te{ke bolesti.

Sahrana je danas, 10. 12. 2009. godine, u 12 ~asova, na grobqu u Bukovcu.

O`alo{}eni: }erke Suzana i Danijela, unu~ad i porodice: Stan~evi}, Devi} i Blagojevi}.

od Zdravke Vorkapi} sa porodicom.

92242

92243

Posledwi pozdrav bratu

~etvrtak10.decembar2009.

Posledwi pozdrav drugu

Tri godine smo bez na{eg Mikija.

Samo mi znamo kako nam je.

Tugujemo i tugova}emo nose}i ga u srcu i mislima.

Ponosni {to smo ga imali, u subotu, 12. 12. 2009. u 11 ~asova, wegovu ve~nu ku}u okiti}emo cve}em i zaliti suzama.

Wegovi: deca, supruga i roditeqi.

Savi Ninkovi} iz Ka}a Suprug Mom~ilo, sinovi Radovan i @eqko sa familijama.

92107 92292

POMEN

POMEN

na{em voqenom ocu i suprugu

Boban Kosti}

Ratku [ajinu Gavri Stan~evi}u

10. 12. 2008 - 10. 12. 2009.

Gavri

od: sestre Borke i zeta Marka sa porodicom.

od An|elka Pavlovi}a sa porodicom.

92244

92245

Ti, koji si se toliko radovao svakom na{em susretu, pru`ao toplinu i qubav, ve} godinu dana te nema sa nama.

Ali ti i daqe `ivi{, `ivi{ sa Bo`ijim an|elima odakle sve vidi{ i sve ose}a{. Nikada te ne}emo zaboraviti.

Tvoji: supruga Jovanka, }erke Radoslava i Darija, zet Neboj{a i unuke Nata{a i Nevena.

Sine Bobane, pro|o{e tri godine, kao da je ju~e bilo.

Ostavio si tvoju majku da tuguje do ve~nog groba.

Neute{ni tvoji: majka Kruna, sestra Tawa i mnogobrojna porodica.

Rajku Peri}u Navr{ava se deset tu`nih godina od smrti na{eg voqenog Rajka.

Tuguju za wim wegovi najmiliji: Aleksandra, Slavenko i Bedrija.

92098

Posledwi pozdrav bratu

Posledwi pozdrav bratu

92144

POMEN

Posledwi pozdrav

92182

PETOGODI[WI POMEN

Drago Tesla Gavri Stan~evi}u od: brata Bo{ka i snahe Vinke sa porodicom.

Gavri Stan~evi}u od: brata Mom~ila i snahe Jasne sa porodicom.

Dragi Tesli

Posledwi pozdrav na{em najdra`em dedi, koga nikada ne}emo zaboraviti.

od ^avi} Vase i Nikole.

Mladen Stamenkovi}

Danica To{kovi}

10. 12. 1999 - 10. 12. 2009.

Mira i Dragana.

92246

Posledwi pozdrav bratu

92247

92305

92302

Posledwi pozdrav tati

Posledwi pozdrav na{em dragom ocu, svekru i dedi

Gavri Stan~evi}u

Gavri Stan~evi}u

od: sestre Nevene i zeta Petra sa porodicom.

od: }erke Danijele, zeta Nevena, unu~adi Vladana i Danijela i prije Ane.

92248

92249

Dragi Tesli

Pro{la je decenija, ali si svakoga dana u na{im mislima i srcima...

Pro{lo je pet godina od kako nisi sa nama.

Vreme prolazi, a na{a se}awa i qubav prema tebi ostaju ve~na.

Porodica Qiqak.

Suprug Vu~eta, sin Nikola, }erka Jelena i bra}a Zdravko i Milan.

92304

92167

POMEN

1933 - 2009.

Obave{tavamo sve prijateqe i rodbinu da je sahrana danas, 10. 12. 2009. godine, u 14.30 ~asova, na Ka}kom grobqu.

Sinovi: Vojin i Bogdan sa porodicama.

Dana, 10. 12. 2009. navr{ava se {est nedeqa od kako nije sa nama moj voqeni

92303

Posledwi pozdrav zetu

Posledwi pozdrav tati

Posledwi pozdrav dragom ocu, svekru i dedi

Predrag Drakuli}

Gavri Stan~evi}u

Gavri Stan~evi}u

Najdra`i, tvoj duh, plemenitost i snaga uvek }e `iveti u meni i grejati moje srce.

U mom `ivotu bio si zvezda vodiqa. ^ovek po svemu poseban i ni po ~emu obi~an.

Bio si i osta}e{ voqen i nikada zaboravqen, Ostajem ti neizmerno zahvalna za 52 godine zajedni~kog `ivota, nedostaje{ mi.

U 11 ~asova poseti}emo wegovu ve~nu ku}u na Gradskom grobqu.

Dragi Tesli 1933 - 2009.

od }erke Suzane.

Zauvek }e{ ostati u mom srcu, a tvoj posledwi poqubac na mom licu.

od Nenada Devi}a sa porodicom i Tome i tasta Petra.

92250

92251

od: sina Bogdana, snaje Jasne i unuke Jelene.

92301

Tvoja Mara - Marica.

92254

30

TV PROGRAM

~etvrtak10.decembar2009.

06.30 08.40 09.00 09.10 09.30 10.05 10.30 11.00 11.30 12.05 13.00 13.05 14.05 15.05 15.30 16.40 17.00 17.20

Jutarwi program Most u Bruklinu Crtani film Wu{kawe Bajko kviz Wiva ^ari ribolova Dnevnik bicikliste Kuhiwica Gruvawe Vesti Iz na{eg sokaka [tikla papu~a Frej`er Agonija, film Aladinove avanture TV Dnevnik Tajna hrane: Pasuq - omiqen i koristan 17.30 Most u Bruklinu

Bau, bau (Panonija, 20.50) 08.00 11.00 12.20 12.30 14.00 14.25 14.50 15.30 15.50 16.00 17.30 18.30 19.05 18.30 20.00 20.50 21.00 22.00 22.30 22.40 23.10

Prepodnevni program Multietnik Barometar Bez cenzure Beli luk i papri~ica Ciklonizacija Na{ gost: FIP Komerc Vojvo|anske vesti Barometar U ogledalu Vojvo|anske vesti Vole}u te do smrti Pop korn Art-boks Sve {to mi pripada Bau, bau Dr Haus Vojvo|anske vesti Barometar Lice s naslovnice Modni magazin

VATERPOLO

Vojvodina-Honved

06.05 08.00 08.15 09.00 09.06 09.22 09.35 10.00 10.05 10.38 11.03 11.08 12.00 12.13 12.15 12.29 12.45 13.30 15.00 15.08 15.10 16.00 16.03 17.00 17.20 17.25 17.45 18.25 19.00 19.01 19.30 20.05 20.12 21.16 23.20 23.25 00.15 00.30 00.39 01.22

Jutarwi program Jutarwi dnevnik Jutarwi program Vesti U zdravom telu Kuvati srcem: Maja Zagorac Slagalica, kviz Vesti Sasvim prirodno Svet ribolova Vesti Bostonski advokati Dnevnik Na{ auto na{im gledaocima Sport plus Kuvati srcem: Maja Zagorac Mesto zlo~ina: Las Vegas Misija „Kondor“, film Vesti Na{ auto na{im gledaocima Jedna pesma, jedna `eqa Vesti Pozori{te u ku}i Dnevnik RT Vojvodina Evronet [ta radite, bre Beogradska hronika Oko magazin Na{ auto na{im gledaocima Slagalica Dnevnik Na{ auto na{im gledaocima Bela la|a [angajski vitezovi, film Vesti Mesto zlo~ina: Las Vegas Dnevnik Evronet Zovem se Erl No}ni bioskop: Tajanstveni voz, film 03.19 @ivot i standardi 03.45 UNHCR - povratak: Kosovo

(RTV 1, 18.55) 18.00 Razglednice 18.55 Vaterpolo: Vojvodina - Honved (Ma|arska), prenos 20.10 Pre`iveti automobil 20.30 Frej`er 21.00 Izbliza 21.30 Vojvodina kao drugi svet 22.00 Vojvo|anski dnevnik 22.35 Tabloid 23.30 Na{i stranci 00.00 Agonija, film 01.10 Frej`er

07.00 07.25 08.05 08.40 09.10 09.35 10.35 11.45 12.00 12.30 12.40 12.47 12.45 13.00 13.45 14.00 15.00 15.30 17.00 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 22.50 23.40

Kuhiwica (ma|) Porodica Serano Neverovatne pri~e Cvrletova ma{taonica Zvrk Ma|arska muzika Porodica Serano Crtani film Ukrajinska panorama Vesti (ma|) Tajna hrane: Hleb na svim trpezama sveta Muzi~ki program Malo koncert Julije Bal Pravo na odbranu Crtani film Kad ku}a nije tesna Bajko kviz Dobro ve~e Vojvodino (rum) TV magazin (rus) TV dnevnik (slov) TV dnevnik (rus) TV dnevnik (rum) TV dnevnik (rom) TV dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Neverovatne pri~e Dobro ve~e, Vojvodino (rus) Porodica Serano ^ine~ita Mali koncert Julije Bal

10.00 11.10 12.05 13.10 14.05 15.10 15.35 16.10 16.45 17.10 18.15 18.30 19.00 20.00 20.30 21.00 22.30 23.30

Hrana i vino Luna - sirena sa Kariba Lenija Karmelita Buntovnici NS klinci Vitra` Novosa|anka Objektiv (slov) Luna - sirena sa Kariba Objektiv (ma|) Hrana i vino Objektiv Evo nas kod vas Istraga Buntovnici Karmelita Luna-sirena sa Kariba

10.00 10.30 12.15 13.45 15.45 16.00

Fudbal mondijal magazin Evroliga: Marusi – Olimpija Rukomet SL: Ceqe – Gorewe Evroliga: Lijetuvos – Orlean NBA U`ivo Evroliga: Kimki – Panatinaikos TVS Evroliga: @algiris – Montepa{i Evroliga: Lotomatika – CSKA NBA U`ivo NBA akcija Evroliga: Cibona – Barselona

17.45 18.45 20.30 22.15 22.30 23.00

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00) 08.00 Zemqa nade, 09.00 Kuhiwica, 10.00 Izlog strasti, 10.30 Fajn storis, 11.00 Reprize ve~erwih emisija, 13.00 Tuti Fruti kviz, 15.00 Info K9, 16.00 Zemqa nade, 17.00 Info K9, 18.00 Auto fle{, 18.30 Kuhiwica, 19.00 Info K9, 20.15 Argumenti, 21.15 Sport iz drugog ugla, 23.15 Tuti Fruti kviz, 00.30 Izlog strasti, 01.00 Film, 02.00 No}ni program.

12.00 Hronika op{tine In|ija, 13.00 Yuboks, 14.30 Denis napast, 15.00 Luna, 15.45 Kuhiwica, 16.15 Slova~ki magazin, 17.00 Novosti 1, 17.15 Hronika op{tine Stara Pazova, 18.10 Buntovnici, 19.00 Novosti 2, 19.30 Denis napast, 20.00 Bez tambure nema pesme, 21.15 Dokumentarni program, 22.00 Novosti 3, 22.30 Buntovnici, 23.15 Yuboks.

KO[ARKA, EVROLIGA:

Partizan-Efes Pilsen

Fan Vong

^on Vang, nekada carski gardista u Kini, sada je {erif u gradi}u Karson u Americi. Wegov nekada{wi pomo}nik, biv{i pqa~ka{ vozova Roj O’Benon, jedva pre`ivqava pi{u}i kwige o ^onovim avanturama.

Uloge: Yeki ^en, Oven Vilson, Fan Vong, Ejden Gilan, Doni Jen (RTS 1, 21.16)

07.00 07.20 07.45 09.05 10.10 11.00 11.30 12.00 13.00 15.15 15.30 16.45 18.00 18.35 19.00 20.00 22.00 23.10 00.00 00.05 00.55 00.56

Divqa stvorewa Ludi kamen Ukradena sre}a Slatka tajna Va`ne stvari Foks vesti Survajver Vajpaut Film: Vremeplov Foks vesti ^ari Survajver Foks vesti Kviz: Ludi kamen Vajpaut Film: Lanac komande Survajver Na terapiji Foks vesti ^ari No}ni program-Foks non-stop Survajver - Bez cenzure

06.00 07.00 10.00 10.35 11.20 11.35 12.00 12.05 12.25 13.00 13.05 14.00 15.00 16.00 16.35 17.05 18.00 18.30 19.15 20.00 21.00 22.00 23.00 23.35 01.00

Radijsko dizawe TV Dizawe, jutarwi program Vesti B92 Veliki brat, u`ivo Top {op Stawe nacije Vesti za osobe o{te}enog sluha Top {op Veliki brat, u`ivo Vesti B92 Uve}awe Insajder Veliki brat, u`ivo Vesti B92 Stawe nacije Dolina sunca Veliki brat, u`ivo Vesti B92 Sun|er Bob Kockalone Dolina sunca Veliki brat Insajder Vesti B92 Veliki brat, u`ivo Saut Park

06.00 07.00 08.00 09.00 10.00 11.45 13.00 14.00 15.35 15.45 16.45 17.00 17.45 18.20 18.30 18.45 19.30 20.00 21.00 22.00 22.30 00.00 00.55 01.00

Dobar kom{ija Nacionalni dnevnik Magi~na privla~nost Yoan od Arkadije Farma (u`ivo) Nevina Farma Ja imam talenat ^arolija Farma (u`ivo) Nacionalni dnevnik Qubav je ve~na Magi~na privla~nost U sosu Grand licitacija Farma (u`ivo) Nacionalni dnevnik Farma Sve za qubav Riko{et Farma (u`ivo) Mu}ke Ekran Film: Pustiwski vampiri

(RTS 2, 20.25) 06.15 07.00 07.15 07.20 07.30 07.54 08.20 08.26 08.53 09.43 09.54 10.00 10.30 11.00

05.06

40. godina ansambla „\erdan“ Kuvati srcem: Maja Zagorac Datum Verski kalendar Garfild i prijateqi Tri medveda [umska {kola Zooteka Kroz vrata znawa do putovawa Ku}a matematike Enciklopedija Akva viva derbi U svetu @ivotna sredina i zadravqe: Medicinska geologija Trag u prostoru Koncert SO FMU Datum Verski kalendar Trezor Posredni dokazi, film Beokult Datum Verski kalendar Ovo je Srbija Iza naslova Bardovi teatra: Stevo @igon Enciklopedija Odbojka - PS: Mladi radnik - Smederevo, prenos [umska {kola Datum Verski kalendar @ivot i standardi Ko{arka - Evroliga: Partizan - Efes Pilsen, prenos Metropolis Kontekst 21 Mera za muziku Posredni dokazi, film Trezor Ko{arka - Evroliga: Partizan - Pfes pilsen Odbojka - PS: Mladi radnik - Smederevo Bardovi teatra: Stevo @igon

06.30 07.00 08.00 08.45 09.30 10.00 13.00 14.00 14.30 15.00 16.00 16.30 16.45 17.00 17.55 18.30 19.20 20.00 21.00 23.00 23.30 23.45 00.15 00.45 01.15 01.30

SMS Slatka moja Kina u crvenom Slavni Top {op Za dobar dan Slatka moja Vesti Top {op Zlo~ini iz pro{losti Poslovni dan Vesti Milica na kvadrat Na tragu prirode Vesti Slatka moja Svi vole Rejmonda Zlo~ini iz pro{losti Film: Sre}an put Slavni Milica na kvadrat Svi vole Rejmonda Glas Amerike SMS Present Film: Sre}an put

11.30 12.00 12.38 12.44 13.00 14.00 15.10 15.37 15.43 16.00 16.35 16.45 17.38 17.55

[angajski vitezovi

DNEVNIK

19.23 19.30 19.35 19.56 20.25 22.38 23.05 23.35 00.05 01.12 02.10 03.40

08.15 Bawe Srbije, 08.45 Top {op, 09.00 Auto {op, 09.10 Turisti~ke, 09.25 Tandem, 09.30 Fokus, 10.00 Mozaik, 12.00 Kuhiwica, 12.45 Turisti~ke, 13.05 Fokus, 13.40 Top {op, 14.00 Mozaik, 16.00 Fokus, 16.25 Tandem, 16.40 Stvarnost `ivota, 17.40 Vesti, 19.59 Mozaik, 20.00 Fokus, 21.05 Veb yank, 21.30 NK Koktel, 23.15 Fokus, 23.40 Turisti~ke, 00.00 Vesti, 00.30 Auto {op, 00.40 Bawe Srbije.

07.00 Uz kafu, 07.15 Vi{e od sporta, 08.00 Start, 08.30 Crtani film, 09.00 Beni Hil, 09.35 Leksikon zdravqa, 10.00 CI 5, 11.00 Ku}ica u cve}u, 11.30 Nemi svedok, 12.30 Auto fle{, 13.00 Farma, 14.00 @ivot je to ..., 15.00 Sportski pregled, 16.00 Lek iz prirode, 17.00 Beni Hil, 18.00 Portret, 19.00 Objektiv, 20.00 Folk {ou, 22.00 Objektiv, 22.30 Tok {ou, 00.00 Objektiv, 01.00 Tok {ou.

Izabela Miko

Pustiwski vampiri Mladi} na svom putu do Majamija do`ivqava jezivo iskustvo u pustiwama Teksasa. Stoper koga je povezao uvla~i ga u borbu protiv grupe krvo`ednih vampira koji ga napadaju...

Uloge: Yonatan Seh, Izabela Miko, Keri Snodgres, Ker Smit Re`ija: Yej Es Kardone (Pink, 01.00)

Francisko Bas

Skloni{te (Hepi, 14.32) 05.00 06.00 06.15 06.37 07.00 07.07 07.29 07.50 08.00 08.22 08.36 08.59 09.18 09.40 09.48 10.00 10.15 10.37 11.00 11.24 11.43 12.00 13.00 13.23 13.45 14.10 14.32 15.15 16.00 16.45 17.40

Muzika Pokojo Skipijeve avanture Nodi Engleski sa Nodijem Mala princeza Meda Rupert Papirmanija Nodi Pokojo Mala princeza Meda Rupert Skipijeve avanture Muzika bez struje Papirmanija Presovawe [amang king Dinosaur king Don Kid Presovawe Papirmanija Kvizi} Dinosaur king Eon kid Presovawe ^eli~ni alhemi~ar Skloni{te Lude godine Darija, qubavi moja Amor Latino Zakleti na }utawe

18.35 18.55 19.20 19.30 20.15 20.55 21.25 22.20 23.15 23.55 00.05 00.10 00.40 01.30 02.10 03.00 03.40 04.40

Brzotrz, kviz Telemaster Rekord Sponzoru{e Arena u ~etiri oka Telemaster Nije lako biti ja Luda ku}a Dok. program Telemaster Vremenska prognoza Vejb Zakleti na }utawe Razmirice Smicalice Sponzoru{e Dok. program Vremenska prognoza

08.00 Sva{taonica, 09.00 Pregled {tampe, 09.30 Zabavni program, 10.00 Pregled {tampe, 10.30 Zlatno poqe, 12.00 Akcenti, 12.15 Ekstremi, 14.00 Akcenti, 14.15 Sveje lako kad si mlad, 14.45 Na temu, 16.00 Akcenti, 16.30 Dok. film, 18.15 Serija, 19.00 Prolog, 20.05 Prezent, 21.00 O svemu pomalo sa..., 22.30 Akcenti dana, 23.00 Na temu, 00.00 Film.

08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Nemogu}a magija, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas,19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Artikulisawe, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem.

DNEVNIK

~etvrtak10.decembar2009.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

11

31

@IVOT JA^I OD SAMOUBISTVA

Tomas E. Elis i Kori F. Wuman

Beverli D’An|elo

Podmetnuti zlo~in Potresen smr}u svoje supruge, biv{i policajac Yonatan Stoun seli se u predgra|e Sietla kako bi zapo~eo novi `ivot. Tamo ga nepravedno optu`e za ubistvo pa je prisiqen da potra`i pravog ubicu kako bi sprao qagu sa sebe...

Uloge: Ri~ard Krena, Beverli D’An|elo, Stiven Mekhiti, Robert Desiderio, Yejms Hendi Re`ija: Majkl Svitcer (Nova TV, 14.55) 08.10 08.15 08.45 10.20 11.20 12.10 12.55 13.55 14.55 17.00 17.25 18.25 19.15 20.00 21.00 22.00 23.00 23.15 00.15 00.45 01.15 02.00 03.00 05.15 06.00

Bumba Ezo TV Nova lova Lude 70-e Na{i najboqi dani IN Na{a mala klinika Najboqe godine Podmetnuti zlo~in, film Vesti Na{a mala klinika IN Dnevnik Najboqe godine Provereno Predsedni~ka utrka Vesti Zakon brojeva Sajnfild Televizijska posla Ubojita Xejn Nova lova Ubice u ku}i, film Elizabet, film Sajnfild

08.00 08.30 09.00 10.00

Moj dnevnik Moj dnevnik Drevna otkri}a Slu~aj Raula Valenberga: Spasilac i `rtva Crkva i dr`ava u moderno vreme Pali asovi Prvog svetskog rata Podzemni rat Tajna tibetanske mumije Tetris: Iz Rusije sa qubavqu Zbogom Mocarte Pqa~ka{i olupina Hitlerov ~ovek za sve Smrtonosni oblak Drevni plasti~ni hirurzi Tajni ratovi Posledwi dvoboj Kafa: Od zrna do {oqe Zbogom Mocarte

11.30 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 13.30 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

Malo Korigan Moja zlatna ribica je zlica Gladijatorska akademija Malo Korigan Moja zlatna ribica je zlica Gladijatorska akademija Marko Polo Dorotej Pre rata Taksi 3 Zemqa izobiqa Man in the attic Sudija Prist

06.00 07.30 09.20 10.50

Voz za Dard`iling Najboqi dani na{ih `ivota Sirenina stolica Dobro do{li u Severnu Koreju Manuela i Manuel Ameri~ka razbibriga [ta god Lola po`eli 37. godi{wa nagrada za `ivotno delo - Majkl Daglas Gubitnik Prole}ni raspust Tjudorovi Harold i Kamar: Bekstvo iz Gvantanama Prava krv Ptica na slobodi

12.10 13.45 15.30 17.20 18.45 20.05 21.30 22.20 00.00 01.00

07.00 Dobro jutro, Hrvatska 09.05 Dolina sunca 10.10 Od Sibira do Japana: Divqa Kam~atka, dok. film 11.15 Opra {ou 12.00 Dnevnik 12.15 TV kalendar 12.30 Oprezno s an|elom 13.20 Meklodove }erke 14.25 TV kalendar 14.40 Trenutak spoznaje 15.35 Ivan, dok. film 16.20 Hrvatska u`ivo 17.35 Najslabija karika, kviz 18.20 Kod Ane 18.40 Dolina sunca 19.30 Dnevnik 20.06 Predsedni~ki izbori 2009.

20.20 Ko `eli biti milioner?, kviz 21.20 Predsednik Frawo Tu|man - Stvarawe hrvatske dr`ave, dok. film 22.15 Otvoreno 22.45 Predsednik Frawo Tu|man - Stvarawe hrvatske dr`ave, dok. film 00.00 Predsedni~ki izbori 2009. bonusi 00.15 Vreme za kwigu 01.05 Bez traga

06.00 07.00 08.00 10.00 12.00 13.00 14.00 16.00 18.00 19.00 20.00 21.00 23.00 01.00 03.00

Dodir an|ela Meklodove }erke Fojlov rat Love’s Abiding Joy Meklodove }erke Sudija Ejmi Fojlov rat Viktorijina prekretnica Pomorska patrola Sudija Ejmi Advokatova kazna Bezbedna luka Banka Zakon i red Kajawa

07.05 07.35 08.05 08.35 09.25 11,30 12.00 12.10 13.00 13.25 14.20 16.00 16.30 17.00 17.30 18.00 18.55 19.05 20.00 21.35 23.35 01.05 01.50

Princ iz Belera Pod istim krovom Dadiqa Malkolm u sredini Astro {ou Rat u ku}i Ekskluziv Ve~era za 5 Punom parom Tajna ~okolade Heroji iz strasti Princ iz Belera Pod istim krovom Dadiqa Malkolm u sredini Rat u ku}i Ekskluziv Ve~era za 5 Bra~ne la`i, film Doma}ice Virus: Andromeda Zaboravqeni slu~aj Astro {ou

Bra~ne la`i

Rozalin San~ez

SERIJA

Bez traga Ekipa tra`i Berija Rosena, prvaka u jedewu koji je nestao kada je osvojio 500 dolara na takmi~ewu u jedewu ~ilija. Berija je lekar upozorio da mora da prestane da se takmi~i ili bi mogao umreti od sr~anog ili mo`danog udara. Ali nekoliko dana ranije Beri je svog brata napao no`em...

Uloge: Entoni Lapagiqa, Popi Montgomeri, Marijan @an-Baptist, Enrike Murkiano, Rozalin San~ez, Erik Klos Re`ija: Marta Mi~el (HRT 2, 23.00) 07.58 Pri~a o Trejsi Beker 08.10 Mogu ja!

08.25 Za{to je prosinac bio tu`an?

08.40 Hajdi 09.05 Gem, set, me~ 09.30 Vip Muzi~ki klub 10.00 Prenos sednice Hrvatskog sabora 13.30 Vip Muzi~ki klub 14.05 TV vrti} 14.30 Kokice 14.56 Kod Ane 15.10 Vreme je za kwigu 15.55 Istanbul: Plivawe, EP (25 m), prenos 18.00 @upanijska panorama 18.20 Ko{arka, EL: Cibona - Regal FC Barselona 20.15 Humanitarna akcija „DAJ PET“ 23.00 Bez traga 23.50 Vip Muzi~ki klub LP

07.00 08.30 10.00 11.00 12.30 13.00 15.00 16.00 17.00 18.30 19.00 21.00 22.00 00.00

06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

Bekstvo iz zatvora Intermeco 1 Moja slatka debequca Dr Finli Intermeco 2 Stjuardese Moja slatka debequca Gospodari horora - Bolesna devojka Dr Finli ep. 25 Intermeco 3 Tri mu{karca i kolevka Gospodari horora - @ena jelen Piknik u Topoli Stjuardese

Zaposleni qudi Zlo pod suncem Pqa~ka{ banaka Lovci na blago Tri dana Kondora Loganov beg Drugi vid Veliki Lebovski Pustara Operacija pustiwska po`uda 1

Vrlo metodi~an i iskren, Yekms Mening je uspe{an advokat koji radi u Londonu, ali sa svojom voqenom suprugom En `ivi van gradske vreve, u okolici. Jedne ve~eri, Meningovi organizuju zabavu u svojoj ku}i. U isto vreme, suprug wihove doma}ice Megi pregazi automobil u neposrednoj blizini ku}e...

Uloge: Tom Vilkinson, Emili Vatson, Hermiona Noris, Yon Varnabi, Rupert Everet, Linda Baset Re`ija: Yulijan Felous (RTL, 20.00)

Hermiona Noris

09.35 10.30 11.25 12.20 13.15 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

08.30 09.30 12.00 14.30 17.30 19.00 19.10 20.00 23.00 00.00 00.30

Kako to radi?

Pametwakovi} Majami ink Automobili Peta brzina Kako pre`iveti u opasnim situacijama U deli}u sekunde Kako pre`iveti u opasnim situacijama Majami ink Pametwakovi} Razotkrivawe mitova Kako to radi?

Vremenska kriva Nevoqe u raju Megapqa~ke Uni{tavawe!

Automobili Ameri~ki hotrod automobili

Bilijar Kuglawe Bilijar Bilijar Plivawe Fudbal Bilijar Bilijar Rvawe Rvawe Plivawe

Romanti~na smrt otaybine radi ko mo`ete nekako da izdr`ite period u kovqeno – a to traje do poku{aja samoubistva – mo`e jem se ose}ate najgore, pre`ive}ete. U nekom razviti sklonost ka tome da suicidno pona{awe kotrenutku mo`ete i napredovati. Jedino saristi kao na~in da natera partnera da se anga`uje u moubistvo pozitivan ishod ~ini nemogu}im. Razlog braku. Kad se pojave ovakvi problemi, stru~na pomo} za suicidne reakcije nisu sami negativni `ivotni nije potrebna samo suicidnoj osobi ve} i bra~noj ili doga|aji nego uverewa koja qudi imaju o wima. Me|uporodi~noj zajednici. tim, nijedan ~ovek ili `ena nisu ostrvo i na svakoga U propagirawu pogre{nih uverewa o samoubistvu uti~e sredina u kojoj `ivi. Mnogi qudi koji postanu u~estvuju „umetnost i mediji“. Jer, moramo biti svesuicidni pate od ose}aja izolovanosti. Oni koji imaju pove}an suicidni rizik ~esto `ive u sredinama gde nedostaje socijalna podr{ka. Wihove porodice mo`da nisu u stawu da im pru`e pomo} i razumevawe u stresnim momentima, a kad se okrenu zajednici, ~esto dobiju veoma malo. S druge strane, nekad potencijalni izvori podr{ke postoje, ali depresije suicidnu osobu spre~ava da ih opazi. Mo`e biti te{ko da se nastalo ose}awe izolovanosti prevazi|e bez terapijski pomo}i.

Do odre|enog stepena, suicidnost se prenosi s kolena na koleno.

Jedan od razloga je {to odre|eni poreme}aji, kao {to su depresija ili zloupotreba supstanci, imaju naslednu komponentu. Ako su oba roditeqa bolovala od klini~ke depresije, velika je verovatno}a da Kolektivno prizivawe bezna|a i posle koncerta }ete i sami biti podlo`ni depresiji. Ali kad bi nasni nekih poruka upu}enih qudima koji su potencisle|e sa~iwavalo ~itavu pri~u, svi identi~ni blijalno vrlo podlo`ni uticajima ili nedovoqno svezanci na svetu bi uvek delili isti psihijatrijski posni razlika izme|u fantazije i realnog sveta. Kad se reme}aj, a nije tako. Okru`ewe igra veliku ulogu i jedan politi~ar ubio na konferenciji za novinare, ona nigde nije toliko izra`ena koliko u doma}indoga|aj je bio naveliko emitovan na televiziji, ali stvu u kojem odrastamo. Najve}i deo znawa o `ivotu su neke mre`e bile dovoqno obzirne da `rtvuju glesti~emo od svoje porodice. Ne u~imo samo pona{awe danost u ime pristojnosti i bezbednosti, pa nisu renego i stavove. Ako ste bili svedok te{kih simptoprizirale sam ~in. To je dru{tvena odgovornosti koma depresije roditeqa, ju treba toplo pozdravibra}e ili sestara, kao i suti, jer ima mnogo qudi koMnogi rokeri tvrde da su wihove icidnih pona{awa, mogu}e ji bi ovakav doga|aj mogli je da su ona uticala na vas. shvatiti kao na~in da dopesme o samoubistvu satiri~ne To je posebno ta~no ako je biju svojih „pet minuta ili polemi~ne, ali depresivnim jedan ili vi{e va{ih srodslave“. Kao „falsifikoqudima muzika mo`e servirati nika i izvr{io samoubivana ubistva“, postoje i opasno prijem~ive stavove stvo. falsifikovana samoubida je samoubistvo najboqe re{ewe Jedna od frustriraju}ih stva. `ivotnih ~iwenica jeste Nesre}nu ulogu u predza `ivotne probleme da smo skloni tome da u~istavqawu samoubistva mo i podra`avamo ~ak i kao ne~eg {to je „kul“ ili stvari koje nam se u na{im porodicama ne svi|aju. Da romanti~no odigrale su muzika i kwi`evnost. Naj~eli ste nekad sebe uhvatili da u osetqivom trenutku {}e kad autor ne uspe da oslika u`as i tragediju nezvu~ite „ba{ kao mama“? Ovo isto va`i i za stavove razdvojno spojene sa samoubistvom. [ekspir je u “Roo nadi, li~noj vrednosti ili samopovre|ivawu. To ne meu i Juliji” uspeo da odgovorno opi{e samoubistvo, zna~i da ste osu|eni da ponovite pro{lost, ve} da po{to je pogubni ishod ~itaocu vrlo o~igledno predste u~ili iz sna`nih iskustava, a wih treba neutrastavqen. Nasuprot tome, po~etkom 20. veka je u Britalisati novim, koja su podsticajnija za vas, va{ `ivot niji veliki broj talentovanih pesnika svoje mlade zei budu}nost. mqake inspirisao da idu na bojna poqa tokom Prvog U psihologiji je dobro poznata ~iwenica da ponasvetskog rata glorifikovawem umirawa za otaxbinu. {awa koja se nagra|uju imaju tendenciju ponavqawa.

Iako to mo`e biti vrhunac patriotizma, iskrivqeno Zato decu pohvaqujemo kad marqivo u~e, ka`emo je i preterano romantizovano prikazivawe smrti. „hvala“ na neku qubaznost i jo{ vi{e radimo za stiVe} dugo traje velika debata o uticaja „suicidnog romulativnu nagradu. Nekad, me|utim, negativna ponakenrola“ na mlade. Mnogi muzi~ari tvrde da wihovi {awa bivaju nenamerno nagra|ena. To se naj~e{}e stihovi moraju biti shva}eni u odgovaraju}em kontekdoga|a u ku}ama gde nema dovoqno pohvala i qubavi stu – da su pesme o samoubistvu zapravo satiri~ne ili i ~lanovi porodice }e pre dobiti pa`wu kad zapadnu polemi~ke, dakle protiv samoubistva. Me|utim, pou nevoqu. Tad se negativno pona{awe u~vr{}uje zbog {to su te{ko depresivni qudi skloni negativnom nanedostatka u~vr{}ivawa pozitivnog pona{awa. Ta~inu razmi{qawa, muzika im zapravo mo`e servirako bi depresivni tinejxer mogao pribe}i pretwama ti opasno prijem~ive stavove da je samoubistvo najbosamoubistvom da bi zadobio pa`wu roditeqa. Kad qe re{ewe za `ivotne probleme. roditeqi pojure u akciju, ali ne urade ni{ta da proSuicidni qudi ponekad izra`avaju prezir, ~ak i mene prirodu porodi~nih odnosa, oni nenamerno uvre|enost, {to se bilo ko usu|uje da ih savetuje da u~vr{}uju sklonost potomka da bude suicidan da bi ne izvr{e samoubistvo. Znaju da ka`u „Ko si ti da mi privukao pa`wu. I supru`nik koji se ose}a zapostaka`e{ da vredi `iveti kad nisi u mojoj ko`i?“

A

Kwigu Tomasa E. Elisa i Kori F. Wuman „IZABERI @IVOT” (Kognitivna terapija suicidnosti) mo`ete po ceni od 850 dinara, u koju je ura~unata i po{tarina, naru~iti od izdava~a “Psihopolisa” u Novom Sadu, preko telefona 021/ 473–6664 (9–14 ~asova), ili sajta www.psihopolis.edu.rs.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859) Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (nedeqni broj 480-6888), Mi{ko Lazovi} (dru{tvo i feqton 480-6889), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6846, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Boris Todorovi} (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

32

MONITOR

~etvrtak10.decembar2009.

DNEVNIK

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Partnerski odnos dolazi do izra`aja. Mo`ete biti pomalo nesigurni u pogledu drugih i drage osobe, {ta i kako }e u~initi ili shvatiti.

Me|utim, na Zapadu ni{ta novo, ne brinite! Ista meta, isto odstojawe.

BIK 20.4-20.5.

Te`ite dalekose`nim ciqevima, i to je veoma lepo i korisno. Pred sobom imate otvorene mogu}nosti, pa hrabro krenite u susret novim izazovima. Sloboda i avanture se nadopuwavaju. Putovawa?!

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

V REMENSKA

PROGNOZA

10. decembar 2009.

Ozbiqnije do`ivqavate ovaj period, mo`da zbog kraja godine ili problema s poslom, decom, nekretninama, kreditima. Budite strpqivi jer vreme radi za vas. Nekim ~udom, i partner vas vodi!

Mesec je danas uplovio u znak Vage, pa ste spremni za kompromise i saradwu. Nemojte odustajati tako lako od onoga na ~emu ve} du`e radite. Korak napred, nazad dva, pa opet napred, dva!

Izlasci i pojavqivawe u javnosti vas osve`avaju, podsti~u na to da sijate punim sjajem! Ostavqate `eqeni utisak, pa {to ne biste bili i nadaqe spontano aktivni i ambiciozni?! Qubav je sve {to vam treba!

Tro{karite novac, vi{e na druge nego na sebe. Partner se odli~no snalazi u nezavisnosti i svojim interesno-kreativnim sferama, oslawaju}i se na vas kao stub i sigurnost u svakom pogledu.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

VAGA 23.9- 23.10.

Promenqivog ste raspolo`ewa danas i sutra, i te{ko da mo`ete samostalno doneti neke odluke. Merite na tasovima svoje vage ono {to ula`ete u odnosu na ono {to dobijate, pozitivno i negativno.

[KORPION 24.10- 23.11.

Umorili ste se ve} od istih navika i truda da poka`ete i doka`ete svoje vrednosti u svom statusu. Neka se nadaqe drugi trude! Zastajete da biste se odmorili, pa razmislite o putovawu udvoje.

STRELAC 24.11- 21.12.

S prijateqima se mo`ete i dru`iti, ali i sara|ivati, raditi, i to dugoro~no i ozbiqno. Odgovornost neka preuzme neko od wih, dok }e va{ deo posla biti ~ista diplomatija i le`erni {arm.

JARAC 22.12-20.1.

^etvrtak je dan kada sve izgleda lak{e i lep{e, zbog blizine vikenda. Neki tajni susreti i skriveni planovi, poslovi, pokaza}e se kao uspe{ni i korisni. Lepo vam je kada se sakrijete daleko od svih i svega.

VODOLIJA 21.1-19.2.

Vreme ne da te~e, ve} izmi~e, poput brzog i neobuzdanog divqeg kowa kojeg je te{ko obuzdati, a predstavqa ~ist izazov! Kreativni ste i pozitivni u svakom pogledu. U`ivajte, na svoj na~in! Putovawa!

RIBE 20.2-20.3.

Poriv za slobodom i sasvim novi planovi se dopuwuju i vode vas put putovawa, nekih novih iskustava!

Finansijska situacija je povoqna, koliko i neizvesna. Okolnosti u karijeri su dobre, uspe{ne, prijatne.

TRI^-TRA^

Tre}a sre}a

OBLA~NO

Vojvodina Novi Sad

6

Subotica

7

Sombor

6

Kikinda

6

Vrbas

6

B. Palanka

6

Zrewanin

6

S. Mitrovica

5

Ruma

6

Pan~evo

6

Vr{ac

5

Srbija Beograd

5

Kragujevac

5

K. Mitrovica

6

Ni{

5

Uprkos dva propala braka, kratkoro~nim s prijateqem Xejsonom Aleksanderom i katastrofalnim s plesa~em Kevinom Federlajnom, peva~ica Britni Spirs je spremna da ponovo uplovi u bra~nu luku sa Xejsonom Travikom.

Anonimni izvor je za ~asopis „Hit� otkrio da je ven~awe u planu, ali ta~an datum je nepoznat. Pop princeza za ovaj put planira skromno romanti~no ven~awe u belom, a weni roditeqi je podr`avaju u toj nameri.

- Britni se kona~no vratila normalnom `ivotu. @eli da se smiri s Xejsonom. Wih dvoje imaju ozbiqan odnos. To se uop{te ne mo`e uporediti s wenom vezom s Kevinom - ka`e blizak prijateq porodice Spirs.

Evropa Madrid

NOVI SAD: Obla~no jutro i pre podne, a po podne delimi~no obla~no sa kratkotrajnim sun~anim intervalima. Vetar umeren seveRim rozapadni. Pritisak iznad normale. Temperatura od 3 do 6 stepeni.

London VOJVODINA: Ujutru slaba ki{a na jugu, a zatim svugde suvo. Mogu}i su i kratkotrajni sun~ani intervali, ali }e biti vi{e niskih Cirih oblaka i sumaglice. Vetar umeren severni i severozapadni. Pritisak Berlin iznad normale. Minimalna temperatura 2, a maksimalna 7 stepeni.

SRBIJA: Ujutru obla~no i sumaglica. Na zapadu i jugu slaba ki{a, Be~ a u planinama iznad 700 mnv sneg. Na severu suvo. Krajem dana preVar{ava stanak padavina i na jugu. Vetar umeren severni i severozapadni.

Pritisak iznad normale. Minimalna temperatura 1, a maksimalna 7 Kijev stepeni.

Moskva Prognoza za Srbiju u narednim danima: U petak novo naobla~ewe sa ki{om i susne`icom uz daqi pad temperature. Za vikend hladOslo no uz slabe sne`ne padavine i u ni`im predelima. Do}i }e do formirawa maweg sne`nog pokriva~a u zapadnim, centranim i ju`nim St. Peterburg predelima.

Atina

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Olak{awe tegoba hroni~nih bolesnika. Termi~ki uslovi su u domenu hladno, pa se preporu~uje adekvatno odevawe. Od meteoropatskih reakcija mogu}i su vrtoglavica, glavoboqa i neraspolo`ewe. Oprezno u saobra}aju!

16

VIC DANA

14 10

Policajac zaustavi voza~a i ka`e: - Ja tebi ~etvrti put vi~em da ti ne{to curi iz kola!

Voza~ }e na to: - A ja tebi opet ka`em da je ovo cisterna za prawe puteva!

11 5 5 5 0

SUDOKU

-4 2 -1 13

Pariz

14

Minhen

7

Budimpe{ta

5

Stokholm

4

6

2

9

3 7

6

5

2

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

Bezdan

79 (-3)

Slankamen

220 (3)

Apatin

145 (0)

Zemun

286 (-2)

Bogojevo

132 (1)

Pan~evo

296 (-8)

Ba~. Palanka

143 (4)

Smederevo

464 (-10)

Novi Sad

155 (4)

Tendencija stagnacije

Ja{a Tomi}

TISA

SAVA 207 (-3)

S. Mitrovica

240 (-4)

Tendencija porasta

Senta

261 (-4)

Beograd

232 (-5)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

323 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

218 (2)

NERA

0 (-1)

Tendencija stagnacije

Tendencija opadawa i stagnacije

Kusi}

6 1

N. Kne`evac

Hetin

74 (0)

4

5

4 7

8 50 (-2)

5

7

4 6

3

6

9

5

3

4

2

8

7

1

6

4

4

1

8

3

7

6

5

9

2

9

2

7

6

9

5

1

3

4

8

3

6

4

8

1

5

2

7

9

7

2

1

6

9

3

8

5

4

5

8

9

2

4

7

6

3

1

6

3

7

1

8

4

9

2

5

1

9

5

7

6

2

4

8

3

8

4

2

5

3

9

1

6

7

1

9 4

8 5

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

3

8

Re{ewe iz pro{log broja