Dnevnik 10.novembar 2010.

c m y

NOVI SAD *

PETAK 10. DECEMBAR 2010. GODINE

GODINA LXVIII BROJ 22926 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

NASLOVI

JU^ERA[WIM SAJMOM ZAPO[QAVAWA U NOVOM SADU DEFILOVALI UGLAVNOM MLADI

Politika 2 Novim ustavom do re{ewa statusa Vojvodine 3 Vasin: Bili smo jasni – zaposleni u DVP-u ve}inski vlasnici lista

Foto: R. Hayi}

Zalud sawali fiksnu platu

Ekonomija 4 Novosadski sajam na pozitivnoj nuli 4 Tuku inflaciju ve}om kamatom 5 Na pola milijarde dolara od oru`ja puca 80 firmi

str. 9

Dru{tvo

JU^E DAN KRENUO PROLE]NO, PA SE PRELOMIO PO NAREDBI KALENDARA

6 Posle raspusta – {trajk

Novi Sad 8 Otvoren infocentar za osobe s invaliditetom 9 Rukovo|ewe „Stanom” kao rebus

Vojvodina SKUP[TINA KULE

Mandati, posao i fantomka

11 „Srbijagas” kupio „Agro`iv”

str. 3

Crna 12 Policajac ubio `enu pa presudio sebi 12 Nadle`ni za zabranu navija~kih grupa

Lov

Pravda duga ~etiri decenije

str. 7

str. 6

Foto: N. Stojanovi}

Suncobran prvi osetio zimu

REHABILITACIJA

14 Pet hiqada dinara za odstreqenog {akala

Balkan 25 Ivo Sanader pobegao iz Hrvatske

Zahla|ewe

PO^IWE PRODAJA ULAZNICA ZA NAJVE]I MUZI^KI FESTIVAL

^etiri dana „Egzita” 4.990 dinara

str. 8

SPORT

str. 16 – 20

Najvi{a temperatura 4 °S

REPORTA@E PENZIONISANA [IDSKA U^ITEQICA DRAGICA @IVKOVI] GAJI KOD KU]E [ARPLANINCE [AMPIONE I „PROZAI^NU” FAUNU

Sremske koze nau~ile i kineski jezik

RUKOMETA[ICAMA SPREMNA KARTA ZA POVRATAK

OTKRIVENO NA GRANI^NOM PRELAZU HORGO[

U autobusu deset kila zlatnog grumewa str. 12

str. 15 POMO] KLADIONI^ARIMA

2

POLITIKA

petak10.decembar2010.

SUTRA KONGRES SOCIJALISTA

Da~i} jedini kandidat za predsednika SPS Jedini kandidat za predsednika Socijalisti~ke partije Srbije je aktueni lider te stranke Ivica Da~i}, a nakon sednice Glavnog odbora SPS bi}e poznati i kandidati za druge partijske funkcije. Da~i}a su, kako je Tanjugu re~eno u SPS-u, predlo`ili svi odbori, iako je on insistirao da se za predsedni~ko mesto kandiduje vi{e osoba.

Na sednici GO odlu~uje se o kandidatima za potpredsednike i predsednika Izvr{nog odbora, a zamenika predsednika }e, iz redova potpredsednika, kao i

~lanove Predsedni{tva, imenovati lider stranke. Kongres SPS, na kojem }e biti izabrani predsednik, Glavni odbor, Nadzorni odbor i statutarna komisija, bi}e odr`an u subotu, 11. decembra u Beogradu.

Ru`i}: Raskid s devedesetim Izvr{ni odbor SPS-a odlu~iva}e o broju potpredsedni~kih mesta, za koje }e se kandidati boriti na sutra{wem kongresu partije. Za kadrovska re{ewa, predsednik Izvr{nog odbora SPS-a Branko Ru`i} u Ka`iprstu B 92 je rekao da nemaju nikakve veze sa eventualnom rekonstrukcijom Vlade Srbije. Dugo najavqivani, istorijski Kongres socijalista, kako ga nazivaju lideri partije - pored kadrovskih re{ewa, ka`e Branko Ru`i}, treba da donese i nove ideje.

To zna~i i potpuni raskid sa svim onim za {ta se SPS vezivao tokom devedesetih. „Ne `elim da nas bilo ko povezuje sa ratnim okru`ewem, sa politi~ki motivisanim atentatima, sa kriminalizovanim privrednim funkcionerima iz privrednih kompanija, da nas bilo ko povezuje sa nema{tinom, sa ne~im za {ta mi ni tokom devedesetih mo`da nismo bili 100 odsto odgovorni. @elimo da se pozicioniramo kao partija za XXI vek“, rekao je Ru`i}.

VESTI Vikiliks: Vunderkind s Harvarda Ameri~ke diplomate u poverqivim depe{ama iz Beograda izra`avaju skepsu prema ministru spoqnih poslova Srbije Vuku Jeremi}u, pi{e Wujork tajms, pozivaju}i se na nove dokumente objavqene na sajtu Vikiliks. Prema tim dokumentima, Jeremi} je u depe{ama opisan kao „vunderkind {kolovan na Harvardu“, koji, me|utim, pozdravqa svaku pozitivnu saradwu sa Moskvom, nasuprot Va{ingtonu.

SNS: Prepoloviti dr`avni aparat Srpska napredna stranka se ne rukovodi strana~kim prio-

ritetima ve} izgradwom i sanacijom objekata poma`e najugro`enijima posle zemqotresa, rekao je ju~e predsednik SNS Tomislav Nikoli}, koji je u Kraqevo do{ao u pratwi konvoja od deset {lepera sa gra|evinskim materijalom.

Nikoli} je najavio da su diplomatske aktivnosti SNS osnov za mudru i uspe{nu politiku kakvu }e, kako je rekao, Srbija imati kada SNS pobedi i preuzme vlast. „Ne}e nas iznenaditi pobeda na izborima, a gra|ani Srbije }e biti svesni da tog ~asa preuzimamo vlast kao da nismo ni odlazili“, rekao je Nikoli}.On je najavio da SNS u ponedeqak po~iwe sa prikupqawem 150.000 potpisa za smawewe broja poslanika na 125, jer smatra da bi dr`avni aparat trebalo prepoloviti.

DNEVNIK

REAKCIJE U PARLAMENTU POVODOM BOJKOTA NOBELOVE NAGRADE

Jeremi} (ne)samostalni strelac? [efica poslani~ke grupe „Za evropsku Srbiju“ Nada Kolunxija izjavila je ju~e da treba konsultovati predsednika Srbije kada su u pitawu izuzetno va`ne odluke, koje mogu imati ozbiqne posledice po dr`avu.

Povodom odluke Srbije da ne prisustvuje dodeli Nobelove nagrade danas u Oslu, ona je rekla da “ne zna da li je o tome bilo konsultacija najvi{ih zvani~nika”. Ujedno je navela “da je svakako potrebno obavqati {ire konsultacije u situacijama kada zemqa s ozbiqnim problemima kakve ima Srbija, mora da donosi odluke koje su na ivici i da meri koja odluka nosi mawe {tete”.

– Svaka odluka koja mo`e imati ozbiqne posledice treba u velikoj meri da bude i odluka Vlade – rekla je Nada Kolunxija, odgovaraju}i na dileme o tome da li je odluku trebalo da donese samo {ef diplomatije ili cela Vlada.

Na pitawe da li }e ministar spoqnih poslova Vuk Jeremi} zbog takve odluke snositi posledice prilikom izbora u DS-u, kao i prilikom rekonstrukcije Vlade, Nada Kolunxija je rekla

kakva je odluka doneta i da li ona ima posledice zbog kojih neko treba da snosi konsekvence jeste pitawe za Vladu, ali i za Skup{tinu – ukazala je ona, po-

valo Vladu Srbije i donelo odluku o bojkotu dodele nagrade nakon podr{ke koju je dobilo na Vladi.

Zamenik {efa poslani~ke grupe G17 plus Vlajko Seni} smatra da svaka odluka, koja ima {iru me|unarodnu dimenziju, kao ova, mora da bude doneta na

Cvetkovi}: Taktika

ru~uju}i da to pitawe “mo`e pokrenuti i opozicija, ako misli da ima temu i razlog”.

Predsednica Skup{tine Slavica \uki}-Dejanovi} smatra da su to pitawa koja treba da budu

Tadi}: Ne me{am se u Jeremi}ev posao Predsednik Boris Tadi} ne `eli da komentari{e odluku da se bojkotuje dodela Nobelove nagrade za mir dok, kako ka`e, nadle`ne institucije ne zauzmu svoj stav. Tadi} je rekao da je odluku o bojkotu dodele nagrade u skladu sa svojim nadle`nostima doneo ministar spoqnih poslova Vuk Jeremi}. On je naveo i da mu je premijer Mirko Cvetkovi} preneo da Vlada nije raspravqala o tom pitawu. „Ne}u da se me{am u wihov posao i da sada govorim o tome ja dolazim iz disidentske porodice. Se}am se kada su mog oca po~etkom 60-ih kada sam imao 10 godina proglasili za disidenta i najboqe da o tome ne govorim“, rekao je Tadi}.

Jeremi}: Nije pristojno komentarisati predsednika Ministar inostranih poslova Vuk Jeremi} ka`e da ne vidi na~in kako bi mogla da bude revidirana odluka o tome da Srbija ne prisustvuje dodeli Noberlove nagrade. On je rekao da su „sve odluke donete u skladu sa zakonom i predvi|enom procedurom nakon du`eg razmiqawa“. Jeremi} je naveo da se „takve odluke po Zakonu o spoqnoj politici ne donose u okviru Vlade Srbije i to nije posao vlade“. Upitan da prokomentari{e stav predsednika Srbije Borisa Tadi}a o tome, Jeremi} je rekao da ne bi bilo primereno da ma koji ministar komentari{e izjave predsednika Republike. „Niko nema prava od nas u dr`avnoj upravi da komentari{e wegove stavove i izjave“, naveo je Jeremi}, napomiwi}i da bi to „bilo neprimereno i nepristojno“. da izbore u stranci ne treba me{ati s dr`avnim poslovima.

– Svako ko je preuzeo da radi va`an dr`avni posao odgovoran je Skup{tini i gra|anima za ono {to radi. Procene o tome

na takva pozicija Ministarstva spoqnih poslova, a o tome da li je bilo konsultacija ili ne, zaista nisam informisana. Mislim da sva delikatna pitawa pret-

upu}ena Ministarstvu spoqnih poslova i {efu dr`ave.

– Svako ministarstvo se u jednom trenutku na|e u delikatnoj i te{koj poziciji zbog neke odluke. Ovo je o~igledno bila jed-

Nedolazak predstavnika Srbije u Oslo na uru~ewe Nobelove nagrade za mir kineskom disidentu Liju Sjabou je takti~ka odluka, izjavio je premijer Mirko Cvetkovi}. To je vi{e takti~ki odnos Srbije, kako bi odr`ala strate{ke odnose sa Kinom, rekao je Cvetkovi} u Briselu.

Premijer je istakao da dr`ava Srbija po{tuje qudska prava i naveo da weni predstavnici nisu bili ni na dodeli Nobelove nagrade za mir Martiju Ahtisariju, ali da tada niko nije postavqao pitawe za{to Srbija nije do{la na taj skup.

hodno zahtevaju konsultacije svih relevantnih subjekata, a to je najmawe Vlada – smatra predsednica Skup{tine.

Predsednik poslani~kog kluba mawina Balint Pastor pitao je ju~e Vuka Jeremi}a koji su nacionalni i dr`avni interesi Srbije zastupani odlukom da se najvi{em nivou, uz konsultacije bojkotuje Nobelova nagrada za s predsednikom Srbije. On smamir. tra da postoji prostor da se ~uje – Apelujem na Vladu da promere~ predsednika i javnosti u Srni ovu sramnu i skandaloznu odbiji, koja “izuzetno po{tuje biluku i da Srbija ipak nekoga polateralne odnose s Kinom, ali {aqe na dodelu nagrade – rekao brine i o bilateralnim odnosije Pastor. ma s 27 zemaqa ~lanica EvropPredsednik LDP-a ^edomir ske unije i o tome na koji na~in Jovanovi} procenio je da je od}e ih bojkot dodele Nobelove lukom o bojkotu nagrade za mir dodele Nobelove eventualno ugroTreba konsultovati nagrade za mir, ziti”. predsednika Srbije bez obzira na to [ef poslani~da li je ministar ke grupe SRS-a kada su u pitawu Jeremi} tu odluDragan Todoroizuzetno va`ne ku doneo bez savi} siguran je u to odluke glasnosti predda odluku da Sr(Nada Kolunyija) sednika Srbije, bija bojkotuje donapravqena {tedelu Nobelove ta za koju mora nagrade za mir biti utvr|ena politi~ka odgonije donelo samo Ministarstvo vornost. On je precizirao da pospoqnih poslova. liti~ka odgovornost za takvu – Prisetite se izjave Borisa odluku prevazilazi li~nost JeTadi}a u Skup{tini posle odluremi}a, napomiwu}i da je LDP ke Me|unarodnog suda pravde u pre tri meseca pokrenuo iniciHagu, kada je precizno rekao da jativu za wegovu smenu. je Jeremi} samo sprovodio wego– Tada su bili jedinstveni u ve naloge. Ne verujem da se od taodbrani Jeremi}a jer su tako da do danas ne{to promenilo – branili sebe – smatra Jovanorekao je Todorovi}. – Nadam se vi}. da }e Jeremi} ostati ~vrst u Ujedno, on je podsetio na to da svom stavu i onome {to je do saje potpredsednik Vlade Bo`ida govorio jer ovo je jedini isdar \eli} rekao da je Ministarpravan potez. stvo spoqnih poslova konsultoS. Stankovi}

U NOVOM SADU ODR@AN OKRUGLI STO O REGIONALIZACIJI U ORGANIZACIJI REFORMISTA VOJVODINE

Novim ustavom do re{ewa statusa Vojvodine U~esnici okruglog stola s temom „Autonomija Vojvodine – vojvo|anski regioni, decentralizacija i regionalizacija Srbije“, koji su ju~e u Novom Sadu organizovali Reformisti Vojvodine, zalo`ili su se za ustavne promene u Srbiji koje }e omogu}iti kona~no definisawe statusa AP Vojvodine, kao i regionalizaciju i decentralizaciju vlasti. Zamenik predsednika RV-a Petar Petrovi} kazao je da je zamisao ovog skupa da se ~uju razli~ite ideje pre no {to ta stranka iznese kona~ni predlog regionaliazcije, koja, kako je naveo, treba da se sprovede i unutar Vojvodine, ~iji regioni bi bili Srem, Banat i Ba~ka.

– Pri~a o ravnomernom regionalnom razvoju je potro{ena, a Vojvodina je drasti~no devastirana jer je po svim parametrima ispod republi~kog proseka. Taj proces propadawa Vojvodine mora da se zaustavi novim ustavom – istakao je Petrovi}.

Me|utim, kuriozitet ju~era{we sesije bilo je obra}awe predsednika desni~arske Slovena~ke nacionalne stranke i poslanika u Evropskom parlamentu Zmaga Jelin~i~a, koji se tako|e zalo`io za regionalizaciju Srbije, navode}i da taj proces

– U Vojvodini se moraju formirati tri regiona obavezno. To su Srem, Banat i Ba~ka. A mo`da i Barawa, koja je sad u Hrvatskoj, ali ne sme se zaboraviti da je to bila srpska teritorija – rekao je Jelin~i~, dodav{i da unutar biv{e SFRJ nikad nije

Isakov: Dvoli~na politika Biv{i lider RV-a Miodrag Isakov kazao je da dr`ava ne treba da crta granice regiona, ve} da obezbedi uslove i ustanovi principe za formirawe novih regiona.

– Kao i u slu~aju skandalozne odluke o bojkotu ceremonije dodele Nobelove nagrade za mir, u Srbiji se vodi dvoli~na politika i kad je re~ o pitawu regionalizacije, jer bi centralna vlast da zadr`i sve konce u rukama i da formira regione, s mukom u stomaku – naveo je Isakov. predstoji i Sloveniji jer na tome insistira Evropska unija.

Jelin~i~ je, me|utim, govore}i o regionalizaciji same Vojvodine, primetio da je u Pokrajini potrebno formirati najmawe tri regiona, a „mo`da vi{e“.

bilo re{eno pitawe unutra{wih granica izme|u republika.

Nakon wegovog izlagawa, kojem su neki od prisutnih i aplaudirali, skup je demonstrativno napustio novinar i publicista

Jan Briza, koji je, ina~e, trebalo da u~estvuje raspravi. On je organizatorima kazao da je bio obave{ten da je okrugli sto posve}en temi regionalizacije, „a ne reviziji granica s Hrvatskom“. Od Jelin~i~evog izlagawa ogradili su se i Miroslav Ili} iz Centra za liberalne studije Vojvodine“ i \or|e Suboti}, predsednik Vojvo|anskog kluba, koji su ju~e tako|e u~estvovali u rasprava na ovom okruglom stolu.

Ili} je ocenio da aktuelna inicijativa za ustavnu promenu napredwaka Tomislava Nikoli}a, kao jednog od tvoraca va`e}eg Ustava, ukazuje na to da je nesporno sazrela svest o tome da najvi{i pravni akt Srbije mora da se mewa.

– Vojvodina, kao jedina regija koja nije nacionalna, u ovom deqewu nacionalnih karata izvukla je debqi kraj i drasti~no osiroma{ila – istakao je Ili}. \or|e Suboti} je poru~io da }e vojvo|ansko pitawe biti re-

{eno kad Vojvodina dobije „status federalne jedinice u saveznoj republici Srbiji“ i kad joj budu vra}ena ustavna prava koja podrazumevaju zakonodavnu, iz-

Pri~a o separatizmu u Vojvodini istorijski je falsifikat (@ivan Berisavqevi}) vr{nu i sudsku vlast, imovinu i izvorne prihode. Po wegovim re~ima, tek kad se re{i pitawe politi~kog subjektiviteta, sama Vojvodina treba da odlu~uje o svojoj decentralizaciji i konstituisawu regionalnih samouprava.

– Vojvodinu ne treba da regionalizuje i decentralizuje Srbija. To mora u~initi ona sama, u dogovoru s gra|anima i lokalnom samoupravom – rekao je Suboti}.

Biv{i vojvo|anski komunisti~ki funkcioner @ivan Be-

risavqevi} ocenio je da u Vojvodini i Srbiji treba raditi na formirawu {irokog ustavotvornog pokreta koji bi izdejstvovao izbore za ustavotvornu skup{tinu.

– Ne mo`e se vojvo|ansko pitawe re{avati kao pitawe regionalizacije, ve} Srbija i Vojvodina moraju da se dogovore o formirawu zajedni~ke dr`ave – podvukao je Berisavqevi}.

On je kazao i da je pri~a o separatizmu u Vojvodini istorijski falsifikat.

Pravnik Dragomir Jankov ocenio je da nije dovoqno da Vojvodina ima autonomiju po standardima koji formalno zadovoqavaju neka evropska merila decentralizacije.

– Nama je potreban takav politi~ki subjektivitet koji }e biti u stawu i da za{titi Vojvodinu i spre~i weno daqe propadawe i zaostajawe i omogu}i joj uslove za prosperitet – rekao je Jankov.

B. D. Savi}

c m y

POLITIKA

DNEVNIK

petak10.decembar2010.

3

U VLADI VOJVODINE ODR@AN SASTANAK S RUKOVODSTVOM I SINDIKALCIMA „DNEVNIK VOJVODINA PRESA“ I „DNEVNIK HOLDINGA“

Vasin: Bili smo jasni – zaposleni u DVP-u ve}inski vlasnici lista Pokrajinski sekretar za rad, zapo{qavawe i ravnopravnost polova Miroslav Vasin ponovio je jasan stav Vlade Vojvodine, definisan u odluci usvojenoj 29. septembra, da prihvata ponudu „Medijske grupacije VAC“ da pokloni svoj udeo od 55 odsto zaposlenima u „Dnevnik Vojvodina presu“, navodi se u saop{tewu Pokrajinskog sekretarijata za informacije nakon ju~era{weg sastanka s rukovodstvom, predstavnicima sindikata i zaposlenih „Dnevnik Vojvodina presa“ i „Dnevnik holdinga“. „Na{ stav je jasan i niko iz ’Dnevnik holdinga’ ne mo`e nastupati mimo voqe svog osniva~a.

Nesporna je ~iwenica da je za realizaciju ove odluke potrebna saglasnost Agencije za privatizaciju, budu}i da je ’Dnevnik holding’ u postupku restukturirawa i zbog toga smo danas uputili dopis Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja s molbom da Agencija u potpunosti podr`i odluku Vlade Vojvodine, i o~ekujemo pozitivan odgovor. Kada odluka Agencije stigne, ne postoji vi{e nijedna prepreka da se s VAC-om u celosti potpi{e ugovor i da se nakon toga aktivira

stru~na grupa sastavqewa od pravnika i stru~waka sve tri strane, koja treba da prona|e pravni put za relizaciju ove ponude“, naveo je Vasin.

On je ponovio da je ponuda VAC-a dobar vetar u le|a za sve {to Vlada Vojvodine radi na revitalizaciji „Dnevnik holdinga“, te da je od trenutka kada je izneta kao mogu}nost prihva}ena kao pozitivan model, jer se prvi put u na{oj zemqi pru`a prilika zaposlenima da u svom preduze}u postanu ve}inski vlasnici, navodi se u saop{tewu.

S druge strane, dodao je Vasin, na{ strate{ki ciq je da se list „Dnevnik“, kao jedini list pokrajinskog zna~aja na srpskom jeziku, pi{e i {tampa u prijateqskoj atmosferi, zbog ~ega je va`no da se uspostavi dobar odnos izme|u ova dva preduze}a. Stoga je dogovoreno da od ponedeqka ovaj list ponovo po~ne da izlazi iz [tamparije „Dnevnik holdinga“, kazao je on.

Potpredsednica Vlade Vojvodine i sekretarka za informacije Ana Tomanova-Makanova je naglasila da je strate{ki ciq Po-

krajinske vlade da se oba preduze}a osposobe za uspe{no tr`i{no poslovawe, kao i da zaposleni u wima budu u istom dru{tvenoekonomskom polo`aju, navodi se u saop{tewu. Stoga je neophodno, dodaje se, da se zajedni~kim aktivnostima rukovodstva, sindikata i zaposlenih situacija u oba preduze}a {to pre konsoliduje i sa~uvaju sva izdawa koja ove ugledne novinske ku}e s dugom tradicijom izdaju.

Sastanku o aktuelnoj situaciji povodom ponude VAC-a da svoj deo vlasni{tva u listu „Dnevnik“ pokloni zaposlenima u „Dnevnik Vojvodina presu“ prisustvovali su direktor DVP-a Du{ko Vlaovi}, v. d. direktora „Dnevnik holdinga“ Jasmina Ma{ulovi}, predsednik Upravnog odbora Holdinga Zlatimir Momirov, glavni i odgovorni urednik lista „Dnevnik“Aleksandar \ivuqskij, predstavnici sindikata Branko Vu~ini} i Du{anka Vujo{evi} iz DVP-a, predstavnica Saveta zaposlenih DVP- a Danica Deve~erski, Stevan Tomin iz [tamparije Holdinga i predsednik Gradskog ve}a Saveza samostalnih sindikata Novog Sada Drago \oki}.

E. D.

Podr{ka NUNS-a i NDNV-a Nezavisno udru`ewe novinara Srbije i Nezavisno dru{tvo novinara Vojvodine pozdravqaju odluku zaposlenih u listu „Dnevnik“ da nastave da se bore za ve}insko vlasni{tvo od 55 odsto nad sopstvenim listom. NUNS i NDNV tako|e pozdravqaju izjavu predsednika Vlade Vojvodine Bo-

jana Pajti}a kojom je potvrdio podr{ku Pokrajinske vlade zaposlenima u listu „Dnevnik“. Istovremeno, NUNS i NDNV osu|uju poku{aj preduze}a „Dnevnik holding“, koji je mawinski vlasnik lista (s 45 odsto udela), da preuzme ve}inski paket akcija tako {to je uslovio svoj pristanak da

WAZ pokloni svoj vlasni~ki udeo zaposlenima u listu „Dnevnik“. NUNS i NDNV izra`avaju nadu da }e zaposleni u listu „Dnevnik“ kao ve}inski vlasnici svog lista biti uspe{ni na tr`i{tu i postati uzor za uspe{nu privatizaciju medija u Srbiji.

ZASEDALA SKUP[TINA OP[TINE KULA

Mandati, posao i fantomka Na ju~era{woj, posledwoj u 2010. godini, sednici SO Kula, odbornici su usvojili odluku o rebalansu buxeta koja predvi|a da se buxetski deficit od 128 miliona dinara nadoknadi iz buxetskih rezervi s 48 miliona dinara i kreditom od 80 miliona dinara. Odluka o op{tinskom buxetu doneta je u senci drugih de{avawa na ju~era{wem zasedawu, koja su jo{ jednom pokazala da je kulska skup{tina i daqe u haosu, bez obzira na to {to su demokrate ipak uspele da obezbede koliko-toliko stabilnu ve}inu uz pomo} SVM-a i DSS-a.

Po re~ima Hercena Radowi}a iz opozicione „Slobodne Srbije“, demokrate su do{le do dva preko potrebna mandata tako {to su svojim biv{im odbornicima kojima su proletos oduzeli mandate, sada kada je Upravni sud do-

neo odluku o wihovom vra}awu, ponudili dva radna mesta samo da svoje mandate ponovo stave na raspolagawe DS-u.

Jedna od wih, Angelina [krbi} je to i uradila tako {to je podnela ostavku na mesto odbornika i svoj mandat dala DS-u, dok se Irena Grubor, nakon {to je dobila svoj mandat nazad, ponovo prikqu~ila stranci. Aludiraju}i na takav rasplet doga|aja, Radowi} je u jednom trenutku predlo`io da SO Kula formira agenciju za zapo{qavawe odbornika da bi i ostali dobili priliku da se zaposle, a ne samo oni koji su pravili probleme vladaju}oj koaliciji.

Kada se u Skup{tini povela pri~a o obla~ewu odbornika, Radowi}, koji bio opomenut zbog neprikladne ode}e, iza{ao je za govornicu i preko glave navukao ta-

kozvani maskirni duks s kapuqa~om, ukra{en kosturskim glavama i nekoliko narednih izlazaka za govornicu govorio tako obu~en. Ve}inska koalicija ju~e je usvojila i neke krajwe restriktivne izmene i dopune Poslovnika o radu SO Kula. Naime, po novim odrebama Poslovnika, sednicama SO Kula }e ubudu}e mo}i da prisustvuju samo oni novinari koje akredituje Komisija za kadrovska pitawa i radne odnose op{tine Kula, a gra|ani, za koje je skup{tinska sala dosada tako|e bila otvorena, mora}e se obratiti pismenim zahtevom i obrazlo`ewem 72 sata pre odr`avawa sednice.

N. Perkovi}

POSLANI~KE TEME

NATO ubrzawe Poslanici Skup{tine Srbije razmatrali su ju~e amandmane na propise kojima se ukida obaveza slu`ewa vojnog roka.

Centralna tema diskusije na kojoj su insitirali poslanici DSS-a bilo je izja{wavawe ministra odbrane Dragana [utanovca o tome da li se Srbija sprema za ~lanstvo u NATO-u, kako je tvrdio poslanik Jovan Palali}, uprkos ~iwenici da se opredelila “ za politiku vojne neutralnosti”.

– Treba govoriti po{teno, bez obzira na politi~ku pripadnost.

Da li to {to predsednik Boris Tadi} hvali ulazak Crne Gore u NATO zna~i da i Srbija `eli isto, koriste}i pri~u da je to za

nas re{ewe u takvom okru`ewu? – pitao je Palali}, nagla{avaju}i da NATO nije neutralan u vezi sa statusom Kosova i Metohije, ve} ima “jasan stav: za NATO je nezavisnost Kosova zavr{ena stvar”.

– Srbija je 2006. godine pristupila „Partnerstvu za mir“, 2008. usledilo je progla{ewe nezavisnosti Kosova, a nakon toga dolazimo u situaciju ubrzawa postupaka koji nas vode prema NATO-u da bismo se {to pre prikqu~ili toj alijansi – konstatovao je Palali}, insitiraju}i na tome da Srbija “ima deklaraciju o vojnoj neutralnosti, a da ~ini ne{to drugo, iako joj nije interes da bude ~lanica NATO-a”.

Nema deklaracije o vojnoj neutralnosti Ministar odbrane Dragan [utanovac, nasuprot Palali}u, ka`e da “ne zna koja je to deklaracija o neutralnosti i kada je parlament doneo deklaraciju o neutralnosti i za{to nismo i{li na referendum da pitamo gra|ane o deklaraciji o neutralnosti”.

– Jo{ jedna velika neistina, koja se pri~a o parlamentu, je da postoji deklaracija o neutralnosti koja je usvojena u Skup{tini Srbije – ukazao je [utanovac.

– Postoji deklaracija koja se ti~e Kosova i Metohije, koja konstatuje da je Srbija neutralna, i to je fakti~ko stawe. Sva politika Vlade na ~ijem ~elu je bio Vojislav Ko{tunica do maja 2007. godine definisana je na evrotlantskim integracijama i ta vlada je uvela Srbiju u „Partnerstvo za mir“, odlu~ila da po{aqe na{e mirovwake u Avganistan, da na aerodrom Batajnica slete ameri~ki avioni bombarderi… Ne po~iwe istorija odnosa Srbije s NATOom od trenutka kada sam ja postao ministar ve} su najve}i koraci u pristupawu Srbije ka integracijama u~iweni 2006, upravo kada je premijer bio Ko{tunica. ^iwenica jeste da, od kada je usvojena

Deklaracija o Kosovu i Metohiji koja konstatuje stawe da je Srbija neutralna, funkcioni{emo i radimo na osnovu tog stawa i nijednog trenutka nikome nismo poslali plan o nekakvom pristupawu Srbije NATO-u. Ali ~iwenica je i to da vi kao parlamentarci morate da imate svest o tome da to {to negde pi{e da je

eventualno, te{ko da obavezuje na referendum – rekao je [utanovac, citiraju}i tekst iz skup{tinske dekalarcije koji se odnosi na raspisivawe referenduma za pristupawe toj vojnoj alijansi.

I potpredsednica parlamenta Gordana ^omi} zahtevala je “da budemo precizni, da nema akta o vojnoj neutralnosti, u pitawu je Rezolucija Skup{tine o za{titi suvereniteta, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka Srbije”.

[ta misli ^ipli}?

Poslanik LDP-a Neboj{a Ran|elovi} pitao je ju~e za{to ministar za qudska i mawinska prava Svetozar ^ipli} nastavqa da “kr{i qudska prava, zakone i Ustav na pitawu formirawa nacionalnog saveta Bo{waka”.

– Ministar ^ipli} govori o organizovawu novih izbora za ovaj nacionalni savet, da li raz-

mi{qa o politi~kim posledicama koje }e ovakav wegov stav izazvati? Da li uop{te razmi{qa o tome da mo`e do}i do bojkota, da izbori ne}e uspeti? – pitao je Ran|elovi}, navode}i i dilemu mo`e li ^ipli} u tom slu~aju da “proglasi rezultate koji odgovaraju ili wemu, ili ~itavoj vladaju}oj koaliciji”.

Zavr{ena rasprava Poslanici su ju~e zavr{ili raspravu o svim ta~kama dnevnog reda {este sednice jeseweg zasedawa, koje su zapo~eli 30. novembra. O datumu kada }e glasati o 33 zakonska predloga, kako je rekla predsedavaju}a Gordana ^omi}, bi}e naknadno obave{teni. Nezvani~no saznajemo da bi to moglo biti naredne srede.

S. Stankovi}

REKLI SU

Tadi}: Ova vlada ne zna gde je Mladi} Predsednik Srbije Boris Tadi} ponovio je ju~e da srpska vlada ne zna gde je ratni komandant Vojske Republike Srpske Ratko Mladi} i da bi, da se zna wegova lokacija, on odmah bio uhap{en i izru~en Ha{kom tribunalu. Povodom depe{e nekada{weg {panskog ambasadora iz Beograda, objavqene na sajtu „Vikiliks“, u kojoj se navodi da je Vlada Srbije 2008. godine znala gde je Mladi}, Tadi} je novinarima u Palati „Srbija“ rekao da Vlada, na ~ijem je ~elu Mirko Cvetkovi}, to nije znala. On je, me|utim, podsetio na to da je Cvetkovi} na ~elo srpske vlade do{ao u drugoj polovini te godine, a da je ranije premijer bio Vojislav Ko{tunica. „Stvara se utisak u javnosti da su qudi koji ~ine Vladu Srbije na vlasti deset godina. To, naprosto, nije ta~no“, rekao je Tadi}. Predsednik je podsetio na to da je, mesec dana nakon formirawa aktuelne Vlade, uhap{en ha{ki optu`enik Radovan Karaxi}.

Jankovi}: Qudi opravdano o~ekuju vi{e Za{titnik gra|ana Sa{a Jankovi} saop{tio je ju~e, povodom Me|unarodnog dana qudskih prava, 10. decembra, da u Srbiji ta oblast, uprkos pozitivnim pomacima, i daqe izaziva nezadovoqstvo gra|ana.

Organi vlasti ne unapre|uju svoj rad i po{tovawe tih prava istom brzinom. „Zbog toga je, uprkos nespornim pozitivnim pomacima u odnosu na pro{lost, sve vidqivije nezadovoqstvo qudi radom organa vlasti i po{tovawem wihovih prava jer su o~ekivawa, opravdano, mnogo ve}a“, istakao je on, saop{teno je iz kabineta za{titnika gra|ana.

Jankovi} je podsetio i na to da se ne sme praviti kompromis izme|u politi~kih obzira i qudskih prava, vladavine prava i funkcionisawa demokratskih procedura koje obezbe|uju legitimitet vlasti.

Goati: Stranke i korupcija Ne{to mawe od polovine gra|ana smatra da je nivo korupcije u Srbiji pove}an u posledwe tri godine, ve}ina misli da se Vlada protiv te pojave ne bori dovoqno efikasno, a da su politi~ke stranke najkorumpiranije, pokazao je Globalni barometar korupcije za 2010. godinu koji je ju~e predstavila organizacija „Transparentnost Srbija“.

Predstavqaju}i istra`ivawe, povodom Me|unarodnog dana borbe protiv korupcije, predsednik organizacije „Transparentnost Srbija“ Vladimir Goati je naveo da je prose~na ocena u~inka Vlade Srbije u borbi protiv korupcije lo{ija u odnosu na pro{lu godinu i da je pala s 2,38 na 2,24. Gra|ani Srbije smatraju da su politi~ke stranke najkorumpiranije, {to se nije bitnije mewalo od 2007. godine, dok za wima slede zaposleni u pravosu|u i javni slu`benici.

VOJVO\ANSKI PROJEKTI U DUNAVSKOJ STRATEGIJI: Predsednik Skup{tine AP Vojvodine [andor Egere{i razgovarao je ju~e u Ulmu s ministarkom za obrazovawe i nauku Savezne Republike Nema~ke Anet [avan. Egere{i je nema~koj ministarki predlo`io da Novi Sad i AP Vojvodina budu sedi{te Saveta podunavskih gradova i regija, kao i Biznis-foruma, koji bi slu`io kao sedi{te za razmenu informacija za poslovne qude i privrednike.

Razgovaraju}i o zna~aju Dunavske strategije, koja je ju~e usvojena u Briselu, oni su se slo`ili da su me|u najva`nijim projektima Dunavske strategije upravo projekti koje je inicirala Skup{tina AP Vojvodine, a koji se odnose na toleranciju i mlade iz podunavskih gradova i regija, pre svega Kamp tolerancije mladih koji se odr`ava u Ba~koj Topoli.

4

EKONOMIJA

petak10.decembar2010.

Moskovska banka u Novom Sadu

DNEVNIK

NBS POVE]AO REFERENTNU STOPU NA 11,5 POSTO

Prva poslovnica Moskovske banke Beograd u Novom Sadu otvorena je ju~e u poslovnom centru Naftne industrije Srbije.

Filijalu Moskovske banke, jedne od pet najve}ih u Rusiji, zajedni~ki su, u prisustvu predstavnika Pokrajine, grada i mnogobrojnih gostiju, otvorili ambasador Rusije u na{oj zemqi Aleksandar Konuzin, potpredsednik Moskovske banke Pavel Gorba~ovi~ i predsednik Izvr{nog odbora te banke u Srbiji Vladimir Ze~ar.

Moskovska banka Srbije osnovana je 2008. godine kao prva grinfild investicija u bankarskom sektoru kod nas.

Za dve godine poslovawa u Srbiji, u ve}e privredne subjekte ta banka je plasirala vi{e od 200 miliona dolara, a do kraja ove godine o~ekuju se ulagawa od jo{ 90 miliona dolara.

Tuku inflaciju ve}om kamatom Izvr{ni odbor Narodne banvqen i ostati iznad granice ciIako to NBS ju~e nije saopke Srbije odlu~io je da refeqa u prvoj polovini 2011, a zatim {tila ovaj korak je preduzet i u rentnu kamatnu stopu pove}a za po~eti da pada ka ciqu u drugoj ciqu zaustavqewa slabqewa dojedan procentni poen, tako da ona polovini godine. Deluju}i u ma}e valute. od danas iznosi 11,5 posto, saoppravcu pove}awa restriktivnoDodatno obarawe kamatne sto{tio je NBS. Odlu~uju}i se za sti monetarne politike, Izvrpe nedavno je najavio i guverner pove}awe referentne kaNBS Dejan [o{ki}. On je matne stope, Izvr{ni odrekao da }e u narednom pebor je uzeo u obzir neopriodu koristiti sve raspoOd po~etka avgusta ovo je peto hodnost obuzdavawa rasta pove}awe referentne kamate, za lo`ive instrumente da bi inflacionih pritisaka, se o~uvala makrostabilukupno tri i po procentna poena nost, podse}aju}i na to da tu podstaknutih rastom cena poqoprivrednih proizvovisine referentne kamatne da i regulisanih cena, kao stope i obaveznih rezervi i efektima ranije deprecijacije {ni odbor NBS-a je ocenio da je ve} i intervencije NBS-a na dedinara. pove}awe referentne kamatne viznom tr`i{tu.

Me|ugodi{wa inflacija je u stope za dodatnih 100 baznih poeOd po~etka avgusta ovo je peto oktobru pre{la gorwu granicu na potrebno da bi se inflacija pove}awe referentne kamate za dozvoqenog odstupawa od ciqa. krajem naredne godine vratila u ukupno tri i po procentna poena, Izvr{ni odbor NBS-a je na sedgranice utvr|enog ciqa od 4,5 posle tri uzastopna sni`avawa nici procenio da }e wen rast u plus-minus 1,5 odsto, {to je ciq od po~etka 2010. godine za ukupno narednim mesecima biti nastaza 2012. godinu. jedan i po procentni poen.

Tranziciona bomba preti Zrewaninu

Novosadski sajam na pozitivnoj nuli – Sajmovi u Evropi imaju poslovne kontakte s mnogim firmama ~ija je delatnost pru`awe razli~itih usluga – marketin{kih, ugostiteqskih, izrade {trandova – ka`e Vasi}. – Osnivawem }erke-firme na Novosadskom sajmu, koja se bavi ovom delatni{}u, sledimo praksu koja daje rezultate. Nova firma je u potpunosti vlasni{tvo Novosadskog sajma, a ugovorom je utvr|eno da naredne tri godine oni imaju pravo na ekskluzivnu saradwu s nama, {to je istovremeno dobra prilika da se za to vreme pripreme za poslovawe na tr`i{tu.

Alternativa ovom koraku je da 24 zaposlena budu tehnolo{ki vi{ak.

Potpredsednik Vlade Vojvodine I{tvan Pastor kazao je da je saradwa Vlade Vojvodine i Novosadskog sajma izuzetno dobra i va`na, ne samo zato {to ova sajamska ku}a ima dugu i bogatu tradiciju ve} i zato {to vi{estruko i pozitivno uti~e na doma}u privredu, {to je potvr|eno i ove godine, kada je Novosadski sajam, uprkos veoma te{kim uslovima privre|ivawa, pokazao vitalnost i sposobnost da odr`i visok rejting priredbi i unese nove sadr`aje.

D. Mla|enovi}

Uravnilovka nije re{ewe Govore}i o primawima zaposlenih na sajmu, te razlici u zaradama menaxmenta i zaposlenih, Vasi} je naglasio da uravnilovka nije re{ewe i ne mo`e doneti boqitak, ali i da su plate menaxmenta zamrznute i ne uskla|uju se s evrom. Uz to, Vasi} je rekao i da je, kada je poslovawe u pitawu, zanimqiv podatak da sajam u Be~u, gde je zaposleno oko 100 qudi, godi{we zaradi oko 44 miliona evra, dok je na Novosadskom sajmu, gde je radi 226 osoba, godi{wa zarada oko sedam miliona evra. saradwi s kompanijom “Dilojt”, koja ima licencu za sprovo|ewa tog programa u Srbiji. Ovaj program obuhvata 20 prakti~nih i integrisanih metoda potrebnih za unapre|ewe konkurentnosti, poboq{awe proizvoda i usluga br`om isporukom i u{tedama u proizvodwi, {to omogu}ava ni`e cene na tr`i{tu, a do sada je pokazao dobre rezultate u oko 700 kompanija u vi{e od 50 zemaqa u svetu.

Sajmovi koje }e tokom naredne godine na Novosadskom sajmu prirediti i organizovati slovena~ka frima ICM izazvali su negodovawe predstavnika sindikata ove sajamske ku}e, ali, kako ka`e generalni direktor Novosadskog sajma Goran Vasi}, to je uobi~ajena praksa jer se time spre~ava monopol sajamskih ku}a. Sli~no je, ukazuje Vasi}, i kada je u pitawu formirawe }erke-firme Novosadskog sajma za izradu {tandova.

Poreznici ~e{qaju velike gradove

8. 12. 2010.

1.278,47830

Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE

EMU

evro

Va`i za 1

Kupovni za devize 105,2300

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu 107,3770

109,8470

104,9080

Australija

dolar

1

77,9999

79,5917

81,4223

77,7611

Kanada

dolar

1

78,2493

79,8462

81,6827

78,0097

Danska

kruna

1

14,1098

14,3978

14,7289

14,0667

Norve{ka

kruna

1

13,2057

13,4752

13,7851

13,1653

[vedska

kruna

1

11,5345

11,7699

12,0406

11,4992

[vajcarska

franak

1

80,4262

82,0676

83,9552

80,1800

V. Britanija SAD

funta dolar

1 1

125,1390 79,0785

127,6930 80,6923

130,6300 82,5482

124,7560 78,8364

Kursevi iz ove liste primewuju se od 9. 12. 2010. godine

Promena %

Cena

vlada i resorno ministarstvo.

Ukoliko do toga ne do|e, usledi}e radikalizacija protesta, najpre u Novom Sadu, a potom i u Beogradu – kazao je Mijatovi}.

Predsednica {trajka~kog odbora u GIK-u “Banat” Katarina Budimlija navela je da su radnici te firme ve} 50 dana u {trajku, a da im nije ispla}eno deset zarada.

Nisu u {trajku, a ne rade Predsednica sindikata u IPOK-u Lidija Radin ka`e da radnici ovog preduze}a nisu u {trajku, ali da od 1. maja uop{te ne rade.

– Radnici su prvo poslati na prinudni odmora, pa na godi{wi, a sada ne rade, ali ne znaju po kojem osnovu i u kojem su trenutno statusu. Fabrici je iskqu~ena struja, plate kasne deset meseci, a od januara }emo ostati i bez zdravstvenog osigurawa – istakla je ona. naveli da ve} mesecima ne rade, a da vlasnici nisu zainteresovani za budu}nost preduze}a.

Predsednik SSSV-a Milorad Mijatovi} je, uz ocenu da je Zrewanin ve} odavno postao “tranziciona bomba”, naveo da 700 qudi u ove tri firme ne prima plate i da ne treba dozvoliti da do`ive istu sudbinu kao neke zrewaninske firme koje su ve} propale.

– Lokalna samouprava se trudi da pomogne ali je nemo}na, pa je neophodno je da se u re{avawe problema ukqu~e i Pokrajinska

– Ve}inskog vlasnika zovemo svaki dan ali se ne javqa, kao da ga firma ne interesuje – navela je ona.

Da ni wihov ve}inski vlasnik ne mari za sudbinu firme, navodi i predsednica sindikalne organizacije “Luksola” Mirjana Albuq, koja je s kolegama u {trajk stupila pre desetak dana jer plate kasne {est meseci.

– Imamo tr`i{te, firma ima perspektivu, radnici bi da rade, ali vlasnik kao da nije zainteresovan – rekla je ona.

V. ^v.

5,41

390

780

Nama, [abac

4,17

300

776.700

AIK banka PB, Ni{

4,00

1.300

1.300

Galenika Fitofarmacija, Zemun

2,68

6.161

542.127

2,56 Promena %

800 Cena

16.000 Promet

Soko Nada [tark, Beograd

-12,00

1.760

1.760

Proleter Be~ej, Be~ej

-12,00

220

77.000

-9,68

280

200.480

Go{a FOM, Smederevska Palanka Iritel, Beograd Komercijalna banka PB, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

0,03

3.486

8.704.847

Komercijalna banka, Beograd

0,36

25.692

334.000

Energoprojekt holding, Beograd

-0,21

929

1.233.909

Agrobanka, Beograd

0,44

7.299

1.007.260

Imlek, Beograd

0,71

1.997

4.709.070

Univerzal banka, Beograd

0,00

4.338

0,00

0,24

842

1.052.730

-1,86

2.061

937.931

Privredna banka, Beograd

-6,48

606

48.480

Tigar, Pirot

-2,65

661

3.305

Meser Tehnogas, Beograd

-0,04

5.498

335.396

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

1,72

3.200

35.200

250.000

Alfa plam, Vrawe

-0,05

8.001

72.009

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

600

60.000

458

2.748

-7,89 Promena %

10.500 Cena

63.000 Promet

0,41

486

30.434.561

Soja protein, Be~ej

0,24

842

1.052.730

12.500

Promena %

Metalac, Gorwi Milanovac -8,22

0,00

Naziv kompanije

Soja protein, Be~ej

NIS, Novi Sad

Pionir PP Srbobran, Srbobran

BELEX 15 (660,68 -0,15)

Promet

Inter{ped, Subotica

BAS, Beograd Pet akcija s najve}im padom

Valuta

Predstavnici sindikata tri zrewaninska preduze}a upozorili su ju~e javnost na katastrofalnu situaciju u wihovim firmama i pozvali vlasti da im pomognu u re{avawu problema.

Predstavnici radnika “Luksola”, GIK-a “Banat” i IPOK-a su, na konferenciji za novinare u sedi{tu Saveza samostalnih sindikata Vojvodine u Novom Sadu,

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE

Svi poreski obveznici koji izdaju fiskalne ra~une u ve}im gradovima u Vojvodini mogu danas o~ekivati posetu poreznika. Prvi }e se pod lupom na}i oni koji su obavezni da izdaju ra~une u Novom Sadu, Subotici, Zrewaninu, Pan~evu. Kasnije na red sti`u i ostali. U poja~anu kontrolu poreznici su krenuli jer obveznici sve ~e{}e “zaboravqaju” da izdaju ra~un pa je i prihod koji se sliva u dr`avnu kasu mawi. D. V.

Zemqa

nov~anom tr`i{tu utvr|uje prema wenoj visini To je i stopa po kojoj NBS prodaje blagajni~ke zapise poslovnim bankama.

E. Dn.

TE[KA SITUACIJA U „LUKSOLU”, „BANATU” I IPOK-u

NAJVE]A SAJAMSKA KU]A DELI SUDBINU SRPSKE PRIVREDE

– Novosadski sajam }e ovu godinu zavr{iti na pozitivnoj nuli, a kona~ni finansijski rezultati bi}e poznati u februaru idu}e godine – rekao je na ju~era{woj konferenciji za novinare generalni direktor Goran Vasi}. – Za sada, po preliminarnarnim podacima, o~ekuje se da }e u 2010. godini biti ostvaren prihod od oko 700 miliona dinara.

On je ukazao na to da Novosadski sajam, kao i druge firme u Srbiji, prolazi kroz period tranzicije, suo~ava se s op{tom krizom i deli sudbinu doma}e privrede. Po wegovim re~ima, ove godine na Novosadskom sajmu organizovane su 23 sajamske priredbe u 12 termina, uz u~e{}e oko 2.300 izlaga~a, od kojih gotovo tre}ina iz inostranstva, koje je videlo oko 400.000 qudi. U Kongresnom centru “Master” odr`ano je 220 skupova, na kojima je u~estvovalo oko 15.000 qudi, a za narednu godinu program }e biti bogatiji jer je planirano odr`avawe 25 sajamskih manifestacija u 14 termina. Organizator dela priredbi – osam u ~etiri termina, je slovena~ka kompanija ICM, partner Novosadskog sajma.

Novosadski sajam preduzima korake koji doprinose boqem poslovawu, prilago|avawu tr`i{tu i potrebama privrede, pa se nastavqa saradwa s Austrijskom razvojnom agencijom, uspostavqena u okviru strate{kog partnerstva Vlade Vojvodine za podr{ku privrednog razvoja. Osim toga, slede}e godine po~e}e i uvo|ewe programa “20 kqu~eva”, u

Referentna kamatna stopa , ina~e, ima ulogu signaliziraju}e kamatne stope, kao i ulogu polazne kamatne stope, po{to se visina osnovnih kamatnih stopa na

Mlekara, Subotica

0,07

1.500

135.000

Kemos, Pali}

0,00

330

91.080

Svi iznosi su dati u dinarima

SRBIJA I SVETSKA TRGOVINSKA ORGANIZACIJA

Jo{ nismo deo sveta Srbija i Ju`na Koreja potpisale ju~e u Beogradu bilateralni protokol o liberalizaciji tr`i{ta roba i usluga u okviru pristupawa Srbije Svetskoj trgovinskoj organizaciji.

– O~ekujemo da }e pregovori Srbije s ~lanicama STO biti zavr{eni slede}e godine, ali se jo{ ne mo`e proceniti kad }e Srbija postati ~lanica te organizacije – rekao je ministar za ekonomiju Mla|an Dinki} posle potpisivawa protokola s ambasadorom Ju`ne Koreje u Srbiji Kimom Jonghaeom.

Srbiji je o pristupawu STO, po podacima Ministarstva ekonomije, ostalo da pregovara s Brazilom, SAD, Ekvadorom, Salvadorom, [vajcarskom i Ukrajinom, koja se, kako je naglasio Dinki}, pokazala kao najzahtevniji pregovara~. Dinki} je dodao da je Srbija ve} potpisala protokole o zavr{etku pregovora u okviru pristupawa STO s Japanom, Norve{kom i Hondurasom, dok je s EU predvi|eno potpisivawe protokola u januaru, a po~etkom naredne godine o~ekuje se potpisivawe i s Kanadom.

Po Dinki}evim re~ima, pregovori s Ju`nom Korejom bili su intenzivni i nisu bili jednostavni i trajali su tri godine.

Dinki} je zahvalio ju`nokorejskoj vladi {to je iza{la u susret Srbiji i pokazala fleksibilnost u pregovorima i razumevawe za privrednu situaciju Srbije i odustala od nekih zahteva za liberalizaciju.

c m y

EKONOMIJA

DNEVNIK

petak10.decembar2010.

5

IZVOZOM VOJNE OPREME IZ SRBIJE BAVI SE VELIKI BROJ KOMPANIJA

Na pola milijarde dolara od oru`ja puca 80 firmi U diplomatskoj prepisci objavqenoj preko sajta “Vikiliks” ameri~ka ambasada iz Jemena upozorava i na ilegalnu trgovinu oru`jem srpskog trgovca Slobodana Te{i}a.

U dokumentu iz decembra 2009. koji je objavqen na sajtu “Vikiliks” navodi se da je Te{i} potpisao s jemenskim ministarstvom odbrane ugovor za prodaju naoru`awa i opreme vrednih 78 miliona dolara. Po ugovoru, Jemenu bi trebalo da je isporu~ena po{iqka oru`ja u kojoj su municija za ru~no naoru`awe i artiqerijska oru|a, protivavionski topovi, haubice, snajperske pu{ke i eksploziv. U dokumentu koji je objavio britanski list “Gardijan” naziv of-{or kompanije s Kipra preko koje Te{i} posluje je prekriven pa ga nije mogu}e videti.

Ameri~ka ambasada u Jemenu je, pozivaju}i se na izvore iz ambasade Bugarske, ozna~ila Te{i}a kao osobu koja je na listi lica sa zabranom putovawa koju je izdao Savet bezbednosti UN. Posle ovog otkri}a, u Ministarstvu za ekonomiju, po nezvani~nim informacijama, odmah je dat nalog da se pregleda arhiva i utvrdi da li je bilo ikakvih dozvola za izvoz na ime Te{i}a ili wegove kompanije “Melvin”.

Po proceduri, za izdavawe dozvole za oru`je mora da postoji saglasnost MUP-a, koji zajedno s BIA-om radi bezbednosnu procenu, ali i Ministarstva spoqnih poslova, Ministarstva odbrane, dok kona~nu

Za izdavawe dozvole za oru`je mora da postoji saglasnost MUP, koji zajedno s BIA radi bezbednosnu procenu, ali i Ministarstva spoqnih poslova, Ministarstva odbrane, dok kona~nu dozvolu daje Ministarstvo ekonomije dozvolu daje Ministarstvo ekonomije. Najva`niju preporuku daje Ministarstvo spoqnih poslova. Ono procewuje da li takav posao mo`e {tetiti me|unarodnom ugledu zemqe. Ukoliko jedna od tih dozvola nedostaje, onda o poslu izvoza oru`ja odlu~uje Vlada Srbije.

U Srbiji ima oko 80 registrovanih kompanija za promet naoru`awa i vojne opreme. “Jugoimport SDPR” je najve}e dr`avno preduze}e registrovano i ovla{}eno za trgovinu oru`jem, a jo{ {est dr`avnih fabrika ima

dozvolu za trgovinu ovom robom. Re~ je o fabrikama namenske proizvodwe, poput “Zastava oru`ja” u Kragujevcu, “Prvog partizana” u U`icu, “Kru{ika” u Vaqevu, “Milana Blagojevi}a” u Lu~anima i “Slobode” u ^a~ku.

Vlasti Srbije su, po dostupnim podacima, u 2008. godini izdale 343 dozvole za izvoz oru`ja vrednog oko 580 miliona dolara. [efica Odeqewa Ministarstva odbrane za izvoz kontrolisanih roba Jasmina Roski} nedavno je izjavila da se dozvole

izdaju na godinu dana, a da je u Srbiji 2008. godine 130 firmi imalo dozvolu za izvoz kontrolisanih roba. Najve}i izvozni poslovi za koje su u 2008. godini izdate dozvole sklopqeni su s Irakom – 223,16 miliona dolara, od kojih je do sada realizovano 139,95, SAD – 220,46 miliona (realizovano 32,93) i Crnom Gorom – 23,75 miliona (realizovano 4,22).

U Veliku Britaniju je izvezeno naoru`awa i vojne opreme u vrednosti od 4,7 miliona dolara (date dozvole za 4,82), Rumuniju 4,32 miliona (dozvole za 5,18), Bugarsku 4,07 miliona (15,94), Belgiju 2,52 miliona (9,55), a u Urugvaj 2,39 miliona (9,37).

Najve}a vrednost u realizaciji uvoza naoru`awa i vojne opreme u 2008. godini je ostvarena iz Izraela – 13,55 miliona dolara, od 31,4, za koliko su izdate dozvole. Iz Rusije je uvezeno za 12,58 miliona dolara od dozvoqenog 31,1, Bosne i Hercegovine – 5,49 miliona od odobrenih 15,07 i Bugarske – 1,29 od ugovorena 2,04 miliona dolara.

Naoru`awe i vojna oprema su, na osnovu dozvola izdatih 2008. godine, izvezeni kupcima iz 56 zemaqa, a posrednici u trgovini u~estvovali su kod izvoza u 11 dr`ava, tako da svaka peta zemqa u koju je naoru`awe izvezeno nije predstavqala krajweg korisnika.

Uvoz naoru`awa i vojne opreme u Srbiju bio je iz 25 zemaqa, a posrednici su u~estvovali pri uvozu iz 13 dr`ava.

M. Bozokin

JO[ DANAS OTKUP TENDERSKE DOKUMENTACIJE

Isti~e rok za Telekom Zainteresovanim kupcima Telekoma “Srbija” danas isti~e rok za otkup tenderske dokumentacije.

Do sada su tendersku dokumentaciju za kupovinu 51 odsto akcija Telekoma otkupile kompanije “Doj~e telekom”, “Telekom Austrija” i “Frans telekom”. Odobrewe za otkup dokumentacije dobile su i kompanije “Veder investments “ i “Amerika movil”. Ministarka za telekokomunikacije Srbije Jasna Mati} izjavila je da o~ekuje da sedam velikih kompanija u~estvuje u nadmetawu za srpski Telekom.

Kompanije koje otkupe tendersku dokumentaciju mo}i }e do 21. februara idu}e godine da dostave ponude za kupovinu ve}inskog udela u Telekomu da bi krajem februara pred televizijskim kamerama bila organizovana aukcijska prodaja.

Ministarstvo finansija Srbije objavilo je 20. oktobra tender za prodaju 51 odsto akcija Telekoma “Srbija”, ~ija je ukupna vrednost procewena na 2,43 milijarde evra. Kompanija Telekom “Srbija” imala je profit od 13,3 milijardi dinara u 2009. godini i prema tome bila kompanija s najve}om neto dobiti na srpskom tr`i{tu.

U vlasni{tvu Telekoma su telekomunikacione kompanije “M-tel” u Crnoj Gori i “Telekom Srpske” u Bosni i Hercegovini.

6

DRU[TVO

petak10.decembar2010.

KLINI^KI CENTAR VOJVODINE POVE]AO CENE LABORATORIJSKE DIJAGNOSTIKE

Pretrage samo za hospitalizovane pacijente Gra|ani koji su ovih dana dolazili u laboratoriju u Poliklinici Klini~kog centra Vojvodine u Novom Sadu bili su neprijatno iznena|eni novim, vi{im cenama pojedinih laboratorijskih pretraga. Na adresu na{eg lista stigle su pritu`be gra|ana u kojima se ka`e da se dijagnosti~ke laboratorijske pretrage u KCV-u vi{e ne mogu raditi na osnovu uputa i o tro{ku zdravstvenog osigurawa ve} se napla}uju, i to po istim cenama kao u privatnim laboratorijama u gradu, a u nekim slu~ajevima i vi{e od toga. Na primer, ispitivawe hormona {titaste `lezde u Klini~kom centru sada staje 1.650 dinara, a u privatnoj laboratoriji 1.550.

Kako ka`u u Klini~kom centru Vojvodine, ova ustanova se tokom posledwe dve godine u vi{e navrata obra}ala Republi~kom zavodu za zdravstveno osigurawe u ciqu re{avawa problema nedovoqnog finansirawa, koje je pre svega proiza{lo iz prakse da se u Klini~kom centru Vojvodine dijagnosti~ki obra|uju pacijenti koji pripadaju

primarnom nivou zdravstvene za{tite, odnosno kojima je laboratorijske usluge trebalo da pru`e Dom zdravqa "Novi Sad" i druge zdrastvene ustanove. I posle niza poku{aja da se usklade mi{qewa o proceduri, kao i `eqe KCV-a da pacijentima iza|e u susret, ostaje ~iwenice da je on u potpunosti iscrpeo novac za ovu godinu te stoga nije u mogu}nosti da pru`a dijagnosti~ke usluge za druge zdravstvene ustanove. Tako KCV od 8. decembra pru`a sve dijagnosti~ke pretrage samo pacijentima hospitalizovanim na wegovim klinikama.

U Domu zdravqa "Novi Sad" brojne analize krvi se ne rade, poput hormona {titaste `lezde – kako su nam rekli, ove analize mogu se uraditi ili u Poliklinici KCV-a ili u privatnim laboratorijama. S novom odlukom KCV-a da radi pretrage samo za hospitalizovane pacijente, gra|anima preostaje da se za ovu analizu, kao i za brojne druge, obrate privatnoj praksi i da uslugu plate iz svog nov~anika.

J. B.

DEVEDESET GODINA INSTITUTA ZA JAVNO ZDRAVQE VOJVODINE

Prevencija tra`i ve}a izdvajawa dr`ave U Skup{tini AP Vojvodine ju~e je odr`an stru~ni skup organizovan povodom 90 godina postojawa i rada Instituta za javno zdravqe Vojvodine. Kako je istakla potpredsednica Skup{tine AP Vojvodine doc. dr Branislava Beli}, Institut je kroz devet decenija prolazio kroz razne faze i organizacije rada, a sada je pod krovom AP Vojvodine. Rad ove institucije omogu}ava da Skup{tina i Vlada Vojvodine uvek imaju saznawa o zdravstvenom stawu stanovni{tva Pokrajine.

Goste je pozdravio i dr`avni sekretar u Ministarstvu zdravqa dr Peri{a Simonovi} koji je istakao da le~ewe ~oveka od bolesti nikada nije toliko vredno za

logije i informati~e tehnologije su novina kojima nisu odoleli ni instituti ni zavodi javnog zdravqa, a izazov za ovaj vek je smawiti masovne nezarazne bolesti i umawiti faktore rizika za zdravqe stanovni{tva. Kako je istakla, ono {to i daqe institute i zavode za javno zdravqe ~ini nezadovoqnima je nedovoqna izdvajawa iz buxeta za prevenciju.

Prodekan Medicinskog fakulteta u Novom Sadu prof. dr Goran Maru{i} rekao je da je Institut za javno zdravqe Vojvodine baza Medicinskog fakulteta gde se obavqa nastava iz vi{e predmeta iz oblasti prevencije zdravqa, a postoje i doktorske studije za javno zdravqe {to pokazuje zna~aj

Pro{irena nadle`nost Instituta - Da bi mogli da odgovorimo brojnim zahtevima i zadacima redovno obnavqamo sistem kvaliteta, a ove godine smo pri{irili i obim akreditacije ustanove - istakla je za na{ list direktorka Instituta za javno zdravqe Vojvodine prof. dr Marija Jevti}. Pro{irewem nadle`nosti Instituta dobili smo koordinativnu ulogu svih zavoda za javno zdravqe u Vojvodini. To omogu}ava da delujemo kohezivnije na unapre|ewe zdravqa Vojvo|ana. Za nekoliko godina vrednog, strpqivog i zajedni~kog rada ima}emo rezultate zdravstvenog stawa stanovnika cele Pokrajine. zdravqe koliko je to prevencija bolesti i unapre|ewe zdravqa naroda.

U ime Instituta za javno zdravqe Srbije jubilej je ~estitala dr Tawa Kne`evi} koja je istakla da su po~etkom ovog veka pred zdravstveni sistem Srbije postavqeni novi zadaci, {to se odra`ava i na institute i zavode javnog zdravqa. Zdravstvene tehno-

koji Medicinski fakultet poklawa ovoj oblasti.

Stru~ni skup je otvorio pokrajinski skeretar za zdravstvo dr Atila ^engeri koji je istakao zna~aj pro{irewa nadle`nosti Instituta za javno zdravqe Vojvodine, u koji }e se slivati svi podaci o zdravstvenom stawu stanovnika Pokrajine.

J. B.

DNEVNIK

SINDIKATI PROSVETARA PRETE

Posle raspusta – {trajk ^lanovi Sindikata prosvetnih radnika Srbije, zajedno s onima iz Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, umesto nastave, posle zimskog raspusta po~e}e {trajk, o ~emu su obavestili sve nadle`ne institucije, zbog toga {to smatraju da Vlada Srbije ne po{tuje obe}awa koja je prosvetarima dala.

– Sindikati su svojevremeno prihvatili Protokol o osnovicama za obra~un i isplatu zarada po kojem bi na{e plate, posle 50 meseci, bile odmrznute i uve}ane za polugodi{wu inflaciju, a uz to

bismo dobili jo{ dva pove}awa, u aprilu i oktobru – ka`e generalni sekretar SPRS-a Zdravko Kova~. – Na taj na~in plate u prosveti bile bi realno uve}ane mawe od jedan posto, to jest za polovinu o~ekivanog rasta BDP-a u ovoj godini. Na{ uslov je bio i da se odmrznu jubilarne i druge nagrade i bonusi za zaposlene u prosveti koji su dve godine bili uskra}eni za ovo pravo.

Posledwe ra~unice Sindikata pokazuju da bi takav protokol slede}e godine dr`avu ko{tao 14,6 posto vi{e nego {to je za prosve-

tu izdvojeno u ovoj, a da su Ministarstvo i Vlada spremni da izdvoje tek devet milijardi dinara, {to je 8,5 posto vi{e.

– Sindikat je u me|uvremenu korigovao svoj zahtev o linearnom pove}awu svih koeficijenata u prosveti i uskladio ga s minimalnom cenom rada koju je Vlada nedavno pove}ala oko 5,5 posto (s 90 na 95 dinara po radnom ~asu). U tom zahtevu sadr`ana je elementarna pravda da zaposleni s najni`im koeficijentom i na najjednostavnijim poslovima ima zagarantovanu zaradu, a da, pri tom, svi

koeficijenti budu sa~uvani, {to bi Vladu ko{talo 24,5 posto vi{e nego dosada{wi koeficijenti, ako kao najjednostavniji rad prepoznamo rad fizi~kog radnika, odnosno 18,5 posto, ako je najjednostavniji rad sprema~ice. No, jasno je da Vlada za to nema para – ka`e Kova~. – Stoga }e i sva obe}awa premijera i ministara prosvete i finansija to i ostati, jer zaposleni u prosveti mogu o~ekivati i mawe od pola obe}anog i dogovorenog, a mi }emo se od drugog polugodi{ta za svoja prava boriti {trajkom.

D. D.

POMO] KOMPANIJE JTI SEN]ANSKOM „KARITASU”

Japanci hrane gladne u Senti Kompanija "Japan tobako interne{enel" (JTI) donirala je humanitarnoj organizaciji "Karitas" u Senti hrane za pola miliona dinara da bi omogu}ila redovan rad Narodne kuhiwe iz koje se svakodnevno za najugro`enije `iteqe Sente raspodequje 500 obroka. U prisustvu predsednice sen}anske op{tine Aniko [irkove, donaciju je predsedniku "Karitasa" Jo`efu Na|u uru~io direktor JTI-ja AD "Senta" Tamer Tecirlioglu.

– Suo~eni s realno{}u da opstanak narodnih kuhiwa {irom Srbije zavisi od donacija, jasno je da samo zajedni~kim naporima mo`emo pokrenuti stvari naboqe – izjavio je Tecirlioglu. – Kompanija JTI je je posve}ena preuzimawu dela odgovornosti u poboq{awu kvaliteta `ivota gra|ana Sente u nadi da jednog dana uop{te ne}e biti potrebe za postojawem narodnih kuhiwa.

Ovo je ~etvrta godina zaredom kako JTI poma`e rad Narodne kuhiwe u Senti, a predsednica

op{tine Aniko [irkova je konstatovala da ova kompanija pokazuje visok stepen dru{tvene od-

govornosti prema zajednici u kojoj ostvaruje prihode. Osim {to korektno sara|uje s kooperantima – proizvo|a~ima duvana, JTI poma`e Senti u mnogim oblastima. Po wenim re~ima, donacija JTI-ja "Karitasu" omogu}uje da ostvaruje humanitarne ciqeve i poma`e najsiroma{nijim gra|anima, kojih nema mawe nego ranijih godina. Ona je dodala da i lokalna samouprava pru`a podr{ku "Karitasu", koji, osim Narodne kuhiwe, vodi brigu i o pru`awu pomo}i najugro`enijim ostarelim licima, kojima je potrebna tu|a nega. Op{tina je za brigu o starim licima 600.000 dinara ostvarila na konkursu Ministarstva za rad, zapo{qavawe i socijalnu politiku, {to je omogu}ilo ovu neophodnu delatnost u drugoj polovini ove godine.

M. Mitrovi}

OKO 3.500 OBOLELIH OD RETKIH BOLESTI U SRBIJI JO[ UVEK NEMA OBEZBE\ENU TERAPIJU

Le~ewe preskupo i za porodicu i za dr`avu

U retke bolesti se ubraja ono oboqewe koja se javqa kod jednog me|u 2.000 qudi i re|e. Statistika govori da je od wih obolelo oko sedam odsto stanovni{tva na globalnom nivou. U svetu je registrovano oko 10.000 retkih oboqewa i ta lista se svakog dana uve}ava. U Srbiji ne postoji registar obolelih od retkih bolesti pa nije poznat wihov ta~an broj, ali se procewuje da ih imamo oko 3.500.

Predstavnici nedavno osnovane Nacionalne organizacije za retke bolesti Srbije ukazuju na to da iz ~iwenice da nemamo registar obolelih proizlaze brojni problemi s kojima se susre}u oboleli i wihove porodice. Terapija za obolele od retkih bolesti veoma je skupa i, pored brojnih drugih problema, ovo je svakako najdrasti~niji.

Naime, za pojedine bolesti lekovi ko{taju i 300.000 evra godi{we, {to ne mo`e platiti nijedna porodica obolelih od retkih bolesti u na{oj zemqi.

Kako re{iti pitawe skupe terapije za obolele od tih bolesti pitawe je s kojim se susre}u i ze-

tra. Srbija je problem nabavke lekova za pacijente obolele od retkih bolesti sistemski po~ela

Okolina odbacuje obolele U Nacionalnu organizaciju za retke bolesti, koja je osnovana letos, ujediweno je sedam udru`ewa, a osnovni ciq je poboq{awe kvaliteta `ivota obolelih i wihovih porodica kao i boqi uslovi le~ewa obolelih.

– Kona~no i u na{oj zemqi mora da se re{i i obezbedi buxetsko finansirawe postavqawa dijagnoze za retke bolesti u prenatalnom i postnatalnom periodu jer ve}ina takvih oboqewa je genetskog porekla i javqa se po ro|ewu ili u ranom detiwsvu – ka`e predsednica Nacionalne organizacije za retke bolesti Jelena Milo{evi}. – ^esto se doga|a da se obolelima ne postavi prava dijagnoza, a samim tim ni terapija. Sem te{ke materijalne situacije, obolele od retkih bolesti obele`ava i to {to okolina odbacuje i wih i ~lanove wihovih porodica. ^lanovi porodice neprekidno su anga`ovani oko nege i le~ewa obolelih pa bi dr`ava trebalo da im pomogne. mqe mnogo bogatije od na{e. Naj~e{}e se terapija obezbe|uje putem donacija farmaceutskih ku}a, ali kako je ona ograni~ena na odre|en rok, oboleli `ive u stalnoj strepwi i pitawu {ta su-

da re{ava uvo|ewem D liste. Naime, za le~ewe pacijenata u bolnicama u izuzetnim slu~ajevima neophodni su i neki lekovi koji nisu ni na jednoj od postoje}ih lista lekova ili koji kod nas ni-

su ni registrovani i nemaju dozvolu za stavqawe u promet. Uvo|ewem Liste D omogu}eno je zdravstvenoj ustanovi da za svog pacijenta obezbedi i ovakav preparat. Ova lista olak{ala je odre|enom broju pacijenata da do|e do leka, ali problem je i daqe veliki, pre svega zbog nedovoqno novca u zdravstvenoj kasi. Me|utim, za obolele i wihove porodice nedostatak novca nije ni uteha ni opravdawe.

– I moja }erka je zdravstveno osigurana, redovno pla}amo doprinose, pa moramo imati ista prava kao i drugi osiguranici – ka`e M. J. iz Novog Sad, otac dvadesetogodi{wakiwe obolele od retke i neizle~ive bolesti. – Prodali smo sve {ta smo mogli, zadu`ili smo se, pomogla je i rodbina koliko je mogla, ali nismo u stawu da obezbedimo novac za redovnu terapiju. Bez we, moja }erka je izgubqena. Da li je le~ewe ovakvih bolesnika isplativo ili ne zaista je neumesno pitawe.

J. Barbuzan

REHABILITOVAN BIV[I DIREKTOR „RADIJATORA” NIKOLA HORWAK

Pravda duga ~etiri decenije Vi{i sud u Zrewaninu usvojio je zahtev ma{inskog in`ewera Nikole Horwaka (82), nekada{weg tehni~kog direktora u preduze}u “Radijator”, za moralno-politi~ku rehabilitaciju. Sud je ustanovio da je Horwak, od 1972. do 1973. godine, bio doveden u ne-

Dokazi na 1.600 strana Horwak je sudu prilo`io ~ak 15 kilograma dokumentacije, odnosno oko 1.600 stranica spisa, uvezanih u devet kwiga, koje, kako ka`e, potvr|uju da je bio `rtva politi~kog progona. Za umno`avawe i ukori~avawe spisa potro{io je nekoliko hiqada evra!

povoqan polo`aj u odnosu na druge zaposlene u “Radijatoru”, i da je tada, ali i do kraja radnog veka i nakon penzionisawa, trpeo moralne i politi~ke posledice iz ideolo{kih razloga.

Na ovakvu odluku Horwak je ~ekao gotovo ~etiri decenije, ne mogav{i da se pomiri s neosnovanim optu`bama da je liberal i tehnokrata, koje su bile dovoqne da bude progawan sve do pada komunizma. Horwak je ~etiri godine obavqao funkciju tehni~kog direktora u zrewaninskom „Radijatoru“ a onda je jednog dana, te 1972, dok je bio na bolovawu, smewen, uz optu`be da je podrivao komunisti~ki re`im svojim „tehnokratskim i politi~kim pona{awem“. U tada{woj {tampi osvanuli su naslovi poput „O{tro protiv tehnokratije“, pisalo se da je „svojim pona{a-

wem gu{io politi~ku inicijativu i usporavao efikasnije sprovo|ewe kadrovske politike“.

Komunisti fabrike „Radijator“ zakqu~ili su, tako|e, da razloge

ne gre{ke u radu, neprihvatqivo pona{awe i druge propuste. Bilo je to dovoqno da Horwaku tada i mnogi prijateqi okrenu le|a. Mada je posle smene s mesta tehni~kog

„No} moje smene i diskvalifikacije, izme|u 18. i 19. oktobra 1972. godine, uni{tila je sve u meni {to je bilo pozitivno, {to me je krasilo kao ~oveka i radnika. To nikada ne}u zaboraviti” napu{tawa vi{e od 120 ~lanova Osnovne organizacije SK-a u preduze}u treba tra`iti u tehnokratskom i politi~kom pona{awu Horwaka i jo{ nekolicine radnika. Zato je Osnovna organizacija SK-a uputila zahtev poslovnom odboru fabrike da smeni Horwaka s du`nosti tehni~kog direktora, stavqaju}i mu na teret mnogobroj-

direktora nastavio da radi u „Radijatoru“, zavr{io je na daleko lo{ijem i mawe pla}enom radnom mestu, gde ga i daqe nisu ostavqali na miru. Na kraju su ga 1983. primorali na to da ode u penziju, a po{to nije ispuwavao uslove za redovnu, oti{ao je u invalidsku.

– Posle presude Vi{eg suda u Zrewaninu porodici je lak{e ne-

go meni. Jo{ ne mogu da do|em sebi i pitam se da li je jedan proces istine morao toliko da traje. No} moje smene i diskvalifikacije, izme|u 18. i 19. oktobra 1972. godine, uni{tila je sve u meni {to je bilo pozitivno, {to me je krasilo kao ~oveka i radnika. To nikada ne}u zaboraviti. Do tada hvaqen i

nagra|ivan, i bez ambicija za nekom funkcijom, u najlep{im godinama svog `ivota i znawa, spre~en sam da radim – prokomentarisao je Horwak, isti~u}i da sada priprema novo obra}awe sudu, i da traga za savetom kako da do|e do pune satisfakcije i od{tete, jer para za advokata nema. @. Balaban

DEO RUMENA^KE ULICE

Prikqu~ewe hladi radijatore Radnici “Novosadske toplane” danas u 10 ~asova po~iwu prikqu~ewe objekta u Ulici Rumena~koj 130, pa zbog ovih radova grejawa ne}e biti u Rumena~koj 112, 114 i 116.

Zavr{etak posla i ponovni po~etak grejawa o~ekuje se u poslepodnevnim ~asovima.

B. M.

ZBOG KVARA U TERMOELEKTRANI-TOPLANI „NOVI SAD”

Problemi s grejawem Mada postrojewa Novosadske toplane i Termoelektrane-toplane “Novi Sad” od 26. novembra zajedni~ki greju Novosa|ane, prekju~e je zbog kvara u TE-TO, Toplana pre{la na autonomni re`im grejawa, odnosno iskqu~ivo uz pomo} svojih {est toplana. U saop{tewu Toplane navodi se da je ju~e planirano ponovno povezivawe wenih po-

strojewa sa TE-TO oko 10 ~asova, ali je taj proces kasnio dva sata, koliko i grejawe za potro{a~e koji se greju preko toplana “Jug” i “Istok”.

Nakon ju~era{weg zahla|ewa, toplane koje nisu povezane sa TE-TO, “Zapad”, “Sever”, “Petrovaradin” i ona u Sremskim Karlovcima, po~ele su da greju ju~e oko 11.30 sati.

S. K.

Novosadska petak10.decembar2010.

Hitnoj pomo}i zahla|ewe usijalo telefon Nagla promena temperature koja se desila ju~e odra`ava se na sugra|ane koji imaju problema sa srcem, oscilivawem krvnog pritiska, a i na meteoropate, kod kojih se javqa glavoboqa, promena raspolo`ewa, slabija koncentracija i malaksalost.

Kada se `iva u termometru spusti ~ak i do 15 stepeni, {to je ju~e zateklo sugra|ane, pove}aju se i pozivi upu}eni Hitnoj po-

mo}i. Za samo osam sati lekari novosadske Hitne pomo}i imali su 40 intervencija, kada su morali u venu da ubrizgaju lekove hroni~nim bolesnicima, kako bi se wihovo zdravstveno stawe vratilo u normalu.

Wihovi saveti se svode na redovno primewivawe propisane terapije, kao i uno{ewe vi{e vitamina, a mawe slatki{a.

I. D.

c m y

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Dogovor po meri ~oveka

rose~no za tre}inu bi}e P mawa cena raznih saglasnosti koje gra|anin Novog

Sada mora da plati javnim preduze}ima ukoliko `eli ne{to da sagradi. Takav dogovor postigla su gradska preduze}a koja se bave gradskom infrastrukturom, ali i „Elektrovojvodina“.

Dodatni benefit bi}e i to {to nam ta ista preduze}a ne}e raskopavati ulice kako se kojme od wih }efne, ve} }e usagla{avati svoje planove, i time {tedeti na{ novac i na{e `ivce.

Sad, re}i }e neko, {to to nisu ranije u~inili ili, {to je uop{te i uspostavqen ovakav model poslovawa?

Gradona~elnik Igor Pavli~i} obrazlo`io je da `i-

vimo u gradu i u dr`avi koja je pro{la kroz {ta je ve} pro{la i da je dobro da se stvar pomerila s mrtve ta~ke, odnosno da je kona~no ne{to u~iweno u korist gra|ana.

Ono {to je ostalo bez odgovora, jeste kome je i kada palo na pamet da takse na saglasnosti preceni u tolikoj meri da one ~ine, na primer, dve tre}ine vrednosti vodovodnog prikqu~ka? Dogovor preduze}a, koji je inicirao grad, pokazuje da se mo`e iza}i u susret gra|anima, zbog kojih ova preduze}a i postoje. Ostaje da se za ovim primerom povedu i ostali koji nisu prisustvovali sastanku u Gradskoj ku}i.

S. Krsti}

Iskqu~ewa struje Novi Sad od 9 do 11 sati Rumena~ka od 120 do 142. Od 8 do 10 Bulevar cara Lazara 84. Od 9 do 12 Pionirska od 2 do 6. Od 10 do 12 Futo{ka neparna strana od 57 do 59, Laze Nan~i}a 2, Cara Du{ana parna strana od 2 do 10.

Petrovaradin od 8 do 15 Bo`idara Axije od 1 do 23 i od 2 do 10, Preradovi}eva od 80 do 104 i od 83 do 101, Ra~kog 2. Od 8.30 do 13.30 Povremeno u Preradovi-

}evoj od 68 i 77 do kraja, Ra~kog, od Meduli}eve do Preradovi}eve, Malinova, Bo`idara Axije, Okrugli}eva i Dalibora Franciste od 21 i 22 do kraja. Bege~ od 10 do 11 celo naseqe. Koviq od 8.30 do 13.30 Laze Kosti}a od 111 do 157, od 39 do 51, od 90 do 128 i od 46 do 52. Branka Radi~evi}a od 2 do 10 i od 1 do 9, Toze Markovi}a od 2 do 16 i od 1 do 15, Partizanska i Ukrajinska.

V REMEPLOV

Sve za pobedu U Jugoslaviji je pre Drugog svetskog rata po~elo spontano povezivawe demokratskih i levi~arskih snaga u otporu nadiru}em fa{izmu. U toku rata, prirodno, ovakav tok politi~ke delatnosti dobijao je ~vr{}e organizacione oblike, odre|enije politi~ke smerove.

Pojavili su se mesni, sreski i drugi narodnooslobodila~ki odbori. U Novom Sadu je 10. decembra 1944. dok se u mnogim delovima zemqe uveliko pucalo, po~ela dvodnevna prva pokrajinska konferencija Jedinstvenog narodnooslobodila~kog fronta. Za predsednika je izabran dr Andrija Mo~, ina~e prvak Samostalne demokratske stranke i predsednik Matice srpske. Sekretar je bio

Foto: N. Stojanovi}

JU^E DAN KRENUO PROLE]NO, PA SE PRELOMIO PO NAREDBI KALENDARA

Zima po~ela letom suncobrana U proteklih nekoliko dana vreme se igralo sa na{im `ivcima, a ~ini se da je priroda ju~e definitivno podvukla crtu i odlu~ila da je red na zimu. Naviknuti na suptilniji prelaz sa toplijeg na hladnije sugra|ani su se ju~e dobrano iznenadili kada se u toku prepodneva najpre narogu{ilo i kada je uz jak vetar po~ela da pada sitna ki{a. Misle}i da }e neobi~no toplo vreme u decembru potrajati Novosa-

Izlo`ba sitnih `ivotiwa Me|unarodna izlo`ba sitnih `ivotiwa bi}e otvorena danas od 8 do 19 sati na Novosadskom sajmu, u hali „Master”.

Izlo`ba traje do nedeqe, a posetioci }e mo}i da vide nekoliko hiqada eksponata iz zemqe i inostranstva. Bi}e premijerno izlo`eni golubovi, ze~evi, `ivina i ptice. Za `ene, decu i uniformisana lica ulaz je besplatan.

N. R.

Pet sati bez vode Zbog planiranih radova na vodovodu danas vode ne}e imati `iteqi Bulevara vojvode Stepe 30a, 30b, 32a i 32b. Vode ne}e biti od 10 do 15 ~asova.

B. M.

„@ene na selu”

Jovan Veselinov @arko. Glavni zadatak Narodnog fronta u Vojvodini iskazan je parolom „Sve za front - sve za pobedu“ nad okupatorom i wegovim doma}im pomaga~ima.

N. C.

Izlo`ba fotografija “@ene na selu” odr`ava se danas u 13 sati u Klubu poslanika Skup{tine APV. Na otvarawu }e govoriti pokrajinski sekretar za rad Miroslav Vasin, direktorica Zavoda za ravnopravnost polova Vesna [ija~ki i predsednica NO Vojvo|anka - Regionalna `enska inicijativa Marija Gajicki. Autori fotografija su profesori i studenti Akademije umetnosti.

M. M.

|ani su lagano ispijali kafice u ba{tama lokala u centru, dok nije usledila „opomena“ u vidu olujnog vetra koji je nosio suncobrane po Zmaj Jovinoj ulici poru~uju}i da je vreme za kapute, a ne kratke majice.

Tako je usledila potera za ba{tenskim inventarom koji je od ju~e, najverovatnije, zavr{io u magacinu, bar do prvih lep{ih dana. Da se zima ne {ali, mogli smo se uveriti i ~iwe-

nicom da je sa plus 15, za samo dva sata, temperatura ju~e pala na ~etiri stepena, a prema prognozama u narednim danima i}i }e jo{ ni`e uz sneg. Ne mo`emo re}i da nas je ova promena vremena iznenadila, jer ipak je decembar.

Me|utim, temperaturni {ok nas je dobrano secnuo, tek toliko da pogledamo u kalendar. A onda je ju~e posle podne pao i prvi sneg koji se, na sre}u mnogih, ipak brzo topio.

B. M.

ZIMSKA SLU@BA OPSKRBQENA KAKO TREBA

Bi}e sneg dobro posoqen Sva novosadska preduze}a koja deluju u sklopu Zimske slu`be su potpuno spremna za prvi sneg i svi imaju dovoqno soli.

U preduze}u „Put“ ka`u da pored soli imaju i dovoqnu koli~inu magnezijum hlorida, koji se koristi za posipawe mostova, kao i da je potpisan ugovor sa dobavqa~em soli koji }e je ovom preduze}u iporu~ivati ~itave zimske sezone. I u „^isto}i“ je sli~na situacija ba{ kao i u „Parking servisu“, a u „Gradskom zelenilu“ dodaju da im je od pro{le zime ostalo ~etiri tone soli, tako da za prve intervencije ne}e morati da dopuwavaju zalihe.

Podse}amo, „^isto}a“ se za ovu sezonu ponovila sa 20 lopata i mehanizacijom. Zimska slu`ba }e raditi do marta naredne godine, prema programu rada koji podrazumeva uklawawe snega sa odre|enih pe{a~kih prelaza, staza, trotoara, trgova i platoa, posipawe soli po pe{a~kim zona-

ma, kao i pra`wewe korpi za otpatke. Radi}e 160 radnika u tri smene, u skladu sa vremenskim prilikama.

Mehanizacija obuhvata ~etiri auto-~istilice, jedan otvo-

lopate i struga~i za led. Postavqeno je i trideset boksova za so, prepoznatqivih `utih kugli i to {irom grada.

I „Zelenilu“ je sve spremno za pravi sneg, a i oni }e ove

reni kamion za transport soli, tri kamiona za odno{ewe snega, ~etiri traktora sa gura~ima, dve radne ma{ine za utovar snega, ~etiri otvorena kamiona za pra`wewe korpi za otpatke i transport radnika. Koristi}e se i dvadeset posipa~a soli,

zimske sezone u}i s poja~anom mehanizacijom. Re~ je kamionu i traktorima. Ina~e, za dve godine ovo preduze}e se poja~alo s opremom, koja je pre toga bila poprili~no zastarela, a grad je za te svrhe izdvojio 54 miliona dinara.

B. M.

Foto: R. Hayi}

„Pri~e iz jednog dvori{ta” Kreativna radionica za decu “Pri~e iz jednog dvori{ta” odr`a}e se sutra od 11 do 12.30 sati u Galeriji Matice srpske, Trg galerija 1. U okviru novog edukativnog programa “^arobno `ivotiwsko carstvo” deca }e se kroz zanimqive igre upoznati s vrstama doma}ih `ivotiwa i saznati za{to su korisne. Radionicu }e voditi kustos Aleksandra Stefanov, a namewena je deci od tri do 10 godina.

N. R.

8

petak10.decembar2010.

NOVOSADSKA HRONIKA GRADSKO ULAGAWE VREDNO MILION DINARA

POLA VEKA POKRETA GORANA VOJVODINE

Borba za zelenu budu}nost Pokret gorana Vojvodine obele`io je ju~e pola veka postojawa sve~anom sednicom u Karlova~koj gimnaziji, na kojoj je doju~era{wi predsednik organizacije dr Savo Ron~evi} podsetio na nastanak organizacije i rezultate dosada{weg rada. On je istakao da je akcija “Mesec dana {ume” 1960. godine ozna~ila nastanak Pokreta gorana Vojvodine, u vreme kada se

kao neminovnost nametnula potreba za po{umqavawem, ali da se i danas gorani bore za Srbiju bez goleti, ~ist vazduh, vodu i zemqu i da pri tom ~ine sve da mlade nau~e da ~uvaju `ivotnu sredinu.

Jelena Jevti}, koja je na ju~era{woj izbornoj konferenciji, koja je prethodila sve~anosti u Karlova~koj gimnaziji, izabrana za predsednika Pokreta gorana Vojvodine, naglasila je da organizaciju ~eka te`ak posao u narednom periodu, a to je pove}awe procenta po-

{umqenosti u Pokrajini. Jedan od na~ina za to, kako je kazala Jevti}eva, jeste revitalizacija rasadnika, koji su posledwih godina u znatnoj meri smawili produkciju. Osim toga, istakla je ona, kadrovsko podmla|ivawe, ukqu~ivawe eksperata u rad, boqa saradwa sa me|unarodnim organizacijama su, tako|e, zadaci koji stoje pred goranima Vojvodine.

- Pokret gorana Vojvodine ima perspektivu i na{ Sekretarijat }e daqu saradwu sa tom organizacijom oberu~ke prihvatiti na obostranu dobrobit i korist koju od toga ima `ivotna sredina – rekao je pokrajinski sekretar `ivotne sredine Slobodan Puzovi} govore}i o dosada{woj saradwi sa Pokretom gorana, koga je nazvao kqu~nim partnerom u mnogobrojnim akcijama u Vojvodini.

Ova proslava bila je prilika da se zaslu`nima uru~e priznawa.

Zlatne medaqe i plakete dobilo je vi{e od trideset pojedinaca i organizacija, dok }e Pan~i}eva omorika, najvi{e priznawe Pokreta gorana Srbije laureatima Jasni Ma{irevi}-Atanackovi}, Jeleni Jevti} i Aleksi Jefti}u biti uru~ena 28. decembra u Beogradu, na akademiji povodom 50 godina Pokreta gorana Srbije.

Z. Ml.

„Dnevnik” vodi na „Parni vaqak” Posledwi paket od 1.500 ulaznica za novosadski nastup kultnog zagreba~kog benda „Parni vaqak“ ve} se uveliko prodaje, a sude}i po brzini prodaje, sa sigurno{}u se mo`e re}i da }e 17. decembra, za kada je zakazan koncert, biti postignuta maksimalna popuwenost Velike dvorane Spensa. U saradwi sa organizatorima, „Dnevnik“ }e danas pokloniti dve ulaznice najbr`em ~itaocu koji se od 14 do 14.05 ~asova javi na broj telefona 528-765.

Po~etak koncerta zakazan je za 20 ~asova, nakon ~ega }e uslediti tri sata kvalitetne svirke energi~nih rokera, koja ni po ~emu ne}e zaostajati za onom u Beogradu. Publika je na prethodnim koncertima odli~no reagovala na dva nova singla „Nakon svih godina“ i „Stvarno nestvarno“, dok se premijera tre}eg o~ekuje upravo u Novom Sadu, 17. decembra.

J. Z.

PO^IWE PRODAJA ULAZNICA ZA NAJVE]I MUZI^KI FESTIVAL

^etiri dana „Egzita” 4.990 dinara

Promotivne ulaznice za dvanaesti Egzit festival mogu}e je naru~iti od danas na internet stranici Gigstix.com. Najbr`i posetioci sajta mo}i }e da naru~e ograni~en broj ulaznica po prvoj promotivnoj ceni od 4.990 dinara {to iznosi 55 odsto popusta u donosu na standardni cenu ulaznice koja }e iznositi 10.990 dinara.

Zvani~na prodaja ulaznica po~iwe nakon {to se rasprodaju promotivne ulaznice; a cena karte za sva ~etiri dana iznosi}e 6.990 dinara koje }e tako|e mo}i da se naru~e preko sajta Gigstix-a. Detaqne informacije

o cenama i na~inu kupovine mogu se na}i na zvani~nom sajtu festivala Exitfest.org.

Ina~e, Egzit }e se slede}e godine odr`ati od 7. do 10. jula na Petrovaradinskoj tvr|avi, a imena prvih zvezda novog izdawa festivala bi}e uskoro poznata. Oni koji `ele da se podsete atmosfere koja je vladala prethodnoh godina na Egzitu mogu pogledati snimke koncerata na sajtu Exitmusic.tv i na Egzitovom jutjub kanalu, pro}i kroz virtuelnu turu Tvr|avom u festivalskom raspolo`ewu kao i pogledati galeriju fotografija.

J. Z.

„DNEVNIK” I „LAGUNA” POKLAWAJU KWIGE

Mra~na tajna {armantnog gospodina

Izdava~ka ku}a “Laguna”, u saradwi s “Dnevnikom”, u narednom periodu dariva}e ~itaoce na{eg lista sa po dve kwige ponedeqkom, sredom i petkom. Danas }e dva najbr`a ~itaoca, koji se jave od 13 do 13.05 ~asova na na{ broj telefona 528-765, dobiti po primerak romana “Taj {armantni gospodin” Marijane Kiz. Re~ izdava~a: Svi se se}aju gde su bili tog dana kad su ~uli da se Pedi de Korsi `eni. Za ~etiri `ene ta va`na vest posebno je zna~ajna... Stilistkiwa Lola je imala dovoqno razloga da bude zainteresovana za `enu kojom se Pedi `eni – jer bila je wegova dotada{wa devojka, ali o~igledno ne i nevesta. Ho}e li weno povla~ewe u mirnu sredinu

biti tako idili~no kao {to se nadala? Ne}e, ako se pita novinarka Grejs. Ona `eli intimnu pri~u o Pedijevoj veridbi i smatra da je Lola kqu~na li~nost.

Grejs odavno poznaje Pedija i ne mo`e da ga zaboravi. Grejsina sestra Marni mogla bi dati neke odgovore na pitawa koja mu~e Grejs, ali i ona ima problema s pro{lo{}u. Mada ima mu`a koji je voli i dve divne }erke, nije u stawu da zaboravi svoju prvu qubav – Pedija de Korsija. I {ta je s verenicom, koja }e uskoro postati gospo|a De Korsi? ...

Dobitnici }e kwige preuzimati u kwi`ari “Laguna” u Ulici kraqa Aleksandra 3, gde se mogu na}i i ostala izdawa ove izdava~ke ku}e.

A. V.

DNEVNIK

Otvoren infocentar za osobe s invaliditetom Infocentar za osobe s invaliditetom otvoren je na Novom nasequ na Bulevaru vojvode Stepe 67. Zna~aj ovog centra je u tome da se na jednom mestu prikupe informacije bitne za wih. Grad je za ovaj projekat ulo`io milion dinara.

Koordinator projekta Marko Mirkovi} istakao je saradwu pet organizacija koje pru`aju usluge osobama s invaliditetom.

- Saradwa }e da osna`i resurse i kapacitete info centra.

Ideja je da se sve organizacije ukqu~e prilikom realizacija usluga da bi osobe s invaliditetom imale boqi i kvalitetniji `ivot - rekao je Mirkovi}.

^lanica Gradskog ve}a za socijalnu za{titu i brigu o porodici i deci Sawa Stojanovi} istakla je va`nost centra kroz pru`awe besplatnih pravnih saveta, informacija u vezi s potencijalnim poslovima, prevozom i ostalim servisima i uslugama u oblasti invalidnosti.

U ovom projektu u~estvovali su Savez organizacija za pomo} osobama ometenim u razvoju (SOPOR), Inkluzivni centar, Forum mladih s invaliditetom, organizacija “Iz kruga Vojvodina” i Udru`ewe za unapre|ewe medijske podr{ke osobama s invaliditetom.

Infocentar je otvoren svaki dan od 9 do 15 ~asova, a sve informaci-

Foto: N. Stojanovi}

je mogu se dobiti na brojeve telefona 021/447-040 i 066/447-040 ili

potra`iti na sajtu www.invalidnostns.rs.

A. Jerini}

GRAD I OSTAVKA DIREKTORA „STANA”

Rukovo|ewe firmom kao rebus Danas ujutro, kada radnici do|u na posao odlu~i}e se da li }e prekinuti {trajk - kazao je pred-

sednik sindikata u JKP „Stan“ Zdravko Mandi}. On ka`e da je pregovara~ iz Grada zadu`en za

socijalni dijalog, ~lan Gradskog ve}a za obrazovawe Milan \uki}, razgovarao sa zaposlenima kako Grad mo`e da pomogne preduze}u.

- \uki} je ponovio od ranije poznato, da je Grad spreman da finansira otpremnine za 120 radnika, ali da nudi pomo} oko nastupa na tenderima, jer „Stan“ ne u~estvuje na javnim oglasima, zbog nepla}enih poreza i doprinosa - kazao je Mandi}, dodaju}i da }e biti te{ko radnike pokrenuti da po~nu da rade.

Prema wegovim re~ima {trajk je opravdan, dugo se uprozoravalo na lo{u Grad je ovako do~ekivao Deda Mraza situaciju u preduze}u {to je osniva~ (Grad) ignorisao.Umesto pomo}i, imenovan je za direktora Milenko Peri~in, uprkos Radnici „Stana“ mogli bi za desezumeva i novogodi{we ukra{avawe. peticiji 310 radnika da tak dana da postave ukrase u centru „Stan“ ima godi{wi ugovor s Gradom se ne prihvati odluka grada i du` bulevara, pod uslovom da u vezi ki}ewa potpisan jo{ po~etkom Upravnog odbora o wegone bude previ{e padavina, jer ti pogodine, ka`e Kowevi} i dodaje da su u vom imenovawu. slovi podrazumevaju i elektro radokontaktu sa ZIG-om, koji je u ovom Peri~in, naveo je Manve, kazao je pomo}nik direktora za poslu Nadzorni organ. Ukoliko se di}, nije za vi{e od pola tehni~ke poslove Jovan Kowevi}. {trajk prekine posao bi odmah mogao godine upravqawa preduU ovoj gradskoj firmi zaposleni da po~ne jer je uhodan, navodi Koweze}em doneo ni jedan novi ve} drugu sedmica {trajkuju, uveden je vi}. Radnici „Stana“ ukra{avaju posao, a imao je i lo{e saminimum procesa rada, a on ne podragrad dve godine unazad.

Z. D. radnike.

Ukrasi}e grad

^ITAOCI PI[U SMS

- Pre svega, pomo}nika direktora za pravne i ekonomske poslove Du{ana Lopi~i}a, koji je posle drugog dana {trajka, od 30. novembara, odsutan iz firme kazao je Mandi}.

Peri~in je dao ostavku pre dva dana i firma je sada bez direktora, po{to je odmah oti{ao na bolovawe. Ne zna se ko umesto Peri~ina treba da vodi preduze}e dok se ne vrati, mada bi on trebao da ostane na direktorskom mestu dok mu Skup{tina grada ne imenuje naslednika.

Gradski pregovara~ \uki} kazao je ju~e da postoji nedoumica ko }e ispred firme u~estovati u pregovorima i na kraju i potpisati sporazum o prekidu {trajka ispred poslovodstva preduze}a.

U dilemi je i Slu`ba za propise u Skup{tini grada ko sada treba da vodi „Stan“ - ka`e direktor Sektora za pravne i op{te poslove u preduze}u Sne`ana Krivoku}a, koja je tra`ila mi{qewe od pomenute Slu`be u vezi novonastale situacije u preuze}u.

- O~ekujemo da osniva~ ka`e ko }e upravqati preduze}em. Ju~e je trebala da bude sednica Upravnog odbora, ali je predsednik @eqko Ka~avedna okazao sastanak, jer i on treba da se konsultuje - rekla je Krivoku}a.

Z. Deli}

065/47-66-452

Klizawe bez pahuqa na glavi Novi Sad, drugi grad po veli~ini u dr`avi, zatvara tri otvorena klizali{ta.Nema para. [ta mi `elimo da budemo, Srpska Atina ili neka provincijska selendra?!

063/545... *** Kada }e se presvu}i novim asfaltom oba perona punih rupa na @elezni~koj stanici Novi Sad, umalo sam nogu slomila 065/6402... *** Za{to nema grejawa? I pored poskupqewa radiatori su hladni. Havarija nije objavqena!

Nema je. Dokle }e biti samovoqe pojedinaca?

065/4181... *** ^estitam inspekciji! Odnete dve olupine iz Save Vukovi}a.

Bravo?

064/1304... *** Po{tovani sa br.

064 3361...obratite se inspektorijatu u Beorad, a ako i oni ne odreaguju Rasimu Qai}u...treba i oni platu da zarade...

066/9494... *** Da li je mogu}e da niste u stawu, pravilno napisati, ime pisca Araw Jano{? Tu`no.

064/2660... *** Bravo i svaka ~ast za Telekom Srbije! Ukidawem „slabog saobra}aja“ (to je ono kad vam se

jeftinije obra~unavaju impulsi) od 15 do 17 ~asova ba{ lepo su nagradili gra|ane Srbije!

Viva la monopol!

064/0499... *** Za 062/8488, u pravu ste. Evo vam samo jedan moj mali savet. Nemojte

vi{e da radite za lo{e gazde, uzmite lepo kredit, na|ite lokal i opremite ga. Prijavite sebe i zaposlene na stvarne plate, platite sve poreze, doprinose i gradske takse i svojim pona{awem poka`ite svima kako se voli svoj grad i dr`ava.

064/5172...

Sretoh ju~e!Romkiwu! Sa ~etvoro prelepe dece!!! Vikala je na trogodi{weg de~aka koji je tra`io samo kiflu! A ona! Bez prebijene pare! Dadoh mu novac namewen za autobusku kartu....a ja se opet provu~e tj...{ercovah...

066/9494... *** Po{tovani 065/6673, u pravu sto se ti~e rasipawa novca za proslave Nove godine u gradovima! Ali koga je u ovom gradu briga za devojku koja voli `ivot i kojoj treba 70 hiqada eura za bubreg, osim nas sa malim platama koji mo`emo skromne cifre uplatiti. [ta re}i za „brigu“ o trudnicama, deci bez roditeqa, qudima koji rade za 16 hiqada?! E to nikog ne zanima, va`no je izdvojiti 10 miliona dinara od poreskih obveznika za slavqe.

064/1701... *** [ta re}i za parkirawe slu`benika NIS-a u gara`ama

Merkatora? E pa nemaju gde, gara`u je trebao NIS da im obezbedi, a nije. Parking servis je uzurpirao Bulevar i {ta im preostaje, osim Merkatora i okolnih kvartova?! Sramota za Novi Sad. 064/1701... *** Prava stvar! Sa realnim zahtevima, a sve u skladu sa zakonom i propisima stalo`eno mirno bez cirkuskih predstava i glupirawa stvar je izneta profesionalno i dostojanstveno. Sve ~estitke radnicima i sindikalnom rukovodstvu „Stana“. Samo tako!

064/0863... *** Za 064 /2660... Zlatnog Jocu„Araw Jano{” mi u Vojvodini dobro poznajemo. Pitam Vas:Gde je Zmaj Jovina u Pe{ti?!

063/1514... *** Kada barski voz iz dana u dan stalno kasni, predla`em da ni ne polazi. Za{to bi se blamirali. Jelte!

063/1514... *** Pogledao sam sajt Gradske uprave za sport, najvi{e mi se dopala strana sport u Novom Sadu, jer izuzetno odgovorno i iskreno daje ocenu o stawu sporta u Novom Sadu.

064/8808...

NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

petak10.decembar2010.

9

JU^ERA[WIM SAJMOM ZAPO[QAVAWA DEFILOVALI UGLAVNOM MLADI

Zalud sawali fiksnu platu

Kroz ju~era{wi Sajam zapo{qavawa u Zapadnom holu Spensa pro{lo je najvi{e mladih qudi, koji su ve}inom sa fri{kom fakultetskom diplomom predavali svoje radne biografije. Zimski i posledwi sajam za ovu godinu okupio je 27 poslodavaca sa ponudom za oko 300 slobodnih radnih mesta. Kako ka`e potparolka Nacionalne slu`be za zapo{wavawe Jelena [}eki}, zadovoqni su odazivom zainteresovanih, pogotovo u jutarwim satima.

Poslodavci uglavnom nudili terenski rad na procenat Uz velik broj osiguravaju}ih dru{tava koje mahom nude referentske i agentske poslove na neodre|eno uz kombinaciju fiksnog i procentualnog dela plate, svoje mesto na sajmu na{la je i jedna privatna agencija zapo{qavawa, te Vojska Srbije.

- Prva brigada kopnene vojske u bliskoj budu}nosti tra`i}e qude za poslove u in`iwerskoj jedinici. Interesovawe je veliko, jer se qudi vezuju za sigurnost stalnog zaposlewa koje mi nudimo – rekao je kapetan Damir Halimovi}.

Najvi{e gu`ve bilo je ispred {tanda „Epicentra“ d.o.o, gde je nu|en posao za ekonomiste, pro-

fesore, turizmologe i pravnike.

Novo taksi udr`ewe potra`ivalo je voza~e a posao su mogli na}i i kozmeti~ki savetnici. Ponude za prodava~e kwiga ve}inom su sadr`avale ustaqene sisteme piramidalne prodaje uz 20 do 40 posto procenta zarade od prodatih kwiga.

dobar, mada je ponuda mogla biti i ve}a. Uglavnom se tra`e qudi sa mawe iskustva, koji su i jeftinija radna snaga – rekla je Tatjana Vuki}.

- Zavr{ila sam fakultet pre deset dana, predala biografiju na ~etiri {tanda i ne tra`im ni{ta posebno nego da uslovi posla budu qudski – rekla je Danijela Bo`i} Ponekom opet fali toliko malo do zaslu`ene penzije pa je posao za fini{ svog radnog veka potra`io ovde.

- Posle skoro 35 godina provedenog u banci i 2 meseca do penzije, moram da tra`im posao. Ve}inom se potra`uju mla|i qudi, tako da }u biografiju ostaviti mo`da kod jednog posloFoto: R. Hayi} davca – rekla je ekoPosetioci na sajmu uglavnomista Vera Kova~ev. nom su tra`ili poslove sa Sajam je otvorio ~lan Gradfiksnom platom a kako je u veskog ve}a za privredu Marko }ini ponuda poslodavaca bio Naran~i}, a nakon toga je rad na procenat i terenski usledilo predstavqawe zajedposlovi, smawili su i svoja ni~kog programa agencija Ujeo~ekivawa. diwenih nacija „Zapo{qava- Radila sam u Nema~koj 16 we i migracije mladih“. godina. Smatram da je sajam A. Latas

Cev kriva za bakterije u vodi? u~initi, a poru~uju i da “Stan” treba {to pre da zavr{i posao koji je zapo~eo na instalacijama u zgradi, odnosno da zameni vodovodnu cev koja je probu{ena.

Kako navode u preduze}u, da bi stanari bili sigurni u kvalitet vode potrebno je da uzmu uzorak u skladu s propisima ili da zovu ekipu Zavoda za javno zdravqe Vojvodine.

Prose~no, mese~no se na|e jedan neispravan bakteriolo{ki uzorak, me|u 500 uzoraka vode iz slavina.

Priznawa sti`u, posao ne Stipendisti Fonda za mlade talente primqeni su u Gradskoj ku}i gde su razgovarali sa zamenikom gradona~elnika Novog Sada Zoranom Mandi}em. On je rekao da je za grad veoma zna~ajna ~iwenica da je, od hiqadu stipendista u toku {kolske godine 2009/10, 137 bilo iz na{eg grada.

- Dr`ava je wih prepoznala kao osobe u koje vredi ulagati. U ovim qudima nalaze se prave vrednosti, takvi se trebaju promovisati, a ne oni koji ru{e grad ili prave nerede na utakmicamarekao je Mandi}.

Jedan od stipendista sa Filozofskog fakulteta Stanko Vla{ki (23) je rekao da mu je stipendija zna~ila mnogo, najpre kao nov~ana podr{ka, a potom i kao ~ast.

- Ovakvim potezima prepoznaje se planska politika dr`avnih struktura u odnosu na pri~e da dr`ava ne radi ni{ta povodom mladih - rekao je Vla{ki.

Studentkiwa doktorskih studija na Ekonomskom fakultetu Maja Drobwakovi} (24) kazala je da joj je stipendija omogu}ila samostalnu u{tedu, pla}awe jedne godine na fakultetu, te mogu}nost letovawa.

- Trudila sam se, u~ila, radila i ovo je priznawe za moj trud. Tako|e, ovo je prilika da se mladi afirmi{u i zato su stipendije zna~ajne, - rekla je ova studentkiwa.

Me|utim, {to se ti~e zaposlewa, niko od stipendista nije uspeo da ostvari radni odnos. Zamenik gradona~elnika objasnio je da Grad nema nadle`nosti u smislu zapo{qavawa. Dodao je da ovakve mlade qude Fond za stipendirawe mladih talenata prati i nakon {to su prestali da budu stipendisti, obave{tava ih o otvorenim radnim mestima, omogu}ava im u~e{}e na radionicama, seminarima i tako poma`e da do|u do posla.

A. Jerini}

ANIMIRANI LIKOVI IZ „SAUT PARKA” PROTIV KORI[]EWA DROGE

U ZGRADI U ULICI \OR\A JOANOVI]A

Skup{tina stanara zgrade u Ulici \or|a Joanovi}a 4 ju~e je uputila dopise „Stanu“ i „Vodovodu i kanalizaciji“ u kojima tra`e da im se {to pre omogu}i zdravstveno ispravna voda. Naime, prema uzorku vode s petog sprata te zgrade koji su stanari sami pribavili, Zavod za javno zdravqe Vojvodine utvrdio je da je voda bakteriolo{ki neispravna, jer se u woj nalaze aerobne mezofilne bakterije.

Iz “Vodovoda” ka`u da su stanari od wih tra`ili da isperu mre`u, {to }e i

Foto: A. Erski

STIPENDISTI FONDA ZA MLADE TALENTE U GRADSKOJ KU]I

Kako je u “Stanu” jo{ uvek {trajk, nismo uspeli da saznamo kada }e ekipe ovogo preduze}a zameniti cev koja je potencijalni izvor zaga|ewa. Stanari iz Ulice \or|a Joanovi}a 4 su zahtevali da im se objasni odakle talog i alge u mre`ama wihovih slavina, kao i da se utvrdi ko je odgovoran za takvo stawe, koje je, kako ka`u, nastalo nakon {to je “Stan” poku{ao da zameni probu{enu cev, ali nije u tome uspeo, jer nije mogao da zatvori ventil za vodu.

S. K.

„Da” zdravom na~inu `ivota Animirana video–igrica za prevenciju kori{}ewa droga i alkohola prezentovana je u Osnovnoj {koli “Petefi [andor”, a osmaci su, ve{to klik}u}i mi{evima, pokazali gradona~elniku Igoru Pavli~i}u kako igrica funkcioni{e. Ona je vizuelno

i korisnu informaciju, a ciq je da osnovce i sredwo{kolce uputimo na kratkoro~ne “pozitivne” efekte psihoaktivnih supstanci, a na dugoro~ne negativne posledice – rekao je dr Suilokos i dodao da deca treba da izaberu zdrav na~in `ivota.

prilago|ena uzrastu od petog do osmog razreda i sredwo{kolcima, a posledice kori{}ewa droga i alkohola predstavqeni su uz pomo} animiranih likova iz popularne serije “Saut Park”, a pritom se koristi i `argonski jezik koji je blizak {kolarcima. Igricu su kreirali dr Stevan Suilokos i psiholo{kiwe Danijela Budi{a i Jovana Ostoji} s Klinike za bolesti zavisnosti Klini~kog centra Vojvodine.

- Video–igrica je jednostavna i {to je nabitnije prenosi jasnu

Gradona~elnik je istakao da je najbitnije da se otvoreno govori o sve ve}oj rasprostrawenosti droge i drugih {tetnih opijata.

- Najboqa prevencija je edukacija i to upravo na mestima gde problem i nastaje, a to su {kolska dvori{ta i ulice – ukazao je Pavli~i}.

Projekat je realizovan pod pokroviteqstvom Gradske uprave za zdravstvo, a za ovu oblast izdvojeno je osam miliona dinara.

I. D.

TRIBINA SAVEZA SPO-a ZA PROMOCIJU OP[TINA

Za Novi Sad sa osam gradskih op{tina

Foto: A. Erski

Krv dalo vi{e od 50 qudi Vi{e od 50 sugra|ana ju~e je dalo krv u Gradskom odboru Srpske radikalne stranke. Po re~ima predsednika gradskog odbora \ura|a Jak{i}a, de{ava se da krv donira i neko ko

nije simpatizer stranke. Ovo je ~etvrti put ove godine da SRS, u saradwi sa Zavodom za transfuziju krvi, pokre}e ovakvu akciju, a ve} peta godina za redom.

D. B.

Dopunski izbori Dopunski izbori za jednog ~alna Saveta MZ “Sava Kova~evi}” odr`a}e se sutra od 7 do 20 sati u MZ “Sava Kova~evi}”, Ulica Save Kova~e-

vi}a15. Za glasawe je potrebno poneti li~nu kartu ili drugu javnu ispravu na osnovu koje se mo`e utvrditi identitet bira~a.

N. R.

Na tribini Saveza za promociju op{tina Srpskog pokreta obnove koja se sino} odr`ala u Kulturno informativnom centru “Futog”, bilo je re~i o formirawu op{tine Futog. [ef odborni~ke grupe SPO u skup{tini grada Nemawa Starovi} istakao je da su ju~e Futo`ani na tribini upoznati sa osnovnim elementima wihove platforme za formirawe osam op{tina u Novom Sadu, kao i da su `iteqi pomenutog mesta pokaza-

li veliko interesovawe za ovu ideju.

- Na{i aktivisti su povodom ove inicijative prikupili preko 15 hiqada potpisa u Novom Sadu, a ova ideja podrazumeva da se Novi Sad, poput Beograda, Ni{a ili Kragujevca, podeli na op{tine jer bi na taj na~in gra|ani stekli pravo na direktan uticaj na privredni razvoj mesta, na boqe re{avawe svakodnevnih problema i potreba i jo{ dosta korisnih stvari – rekao je Starovi}.

B. M.

Foto: R. Hayi}

DO 23. DECEMBRA

VESTI Fototipska izdawa Mati~inih kwiga

Izlo`ba ~lanova SULUV-a

Promocija fototipskih izdawa kwiga Matice srpske u Dubrovniku odr`a}e se danas u velikoj sali Skup{tine grada u 18 ~asova, Ulica @arka Zrewanina 2. Organizatori su Udru`ewe Srba iz Hercegovine, wihovi potomci i prijateqi u Vojvodini i Pokret za obnovu srbistike.

D. M.

Izlo`ba ~lanova SULUV-a, 59. po redu, odr`a}e se danas u 19 sati u galeriji Spomen zbirke Rajka Mamuzi}a, Ulica Vase Staji}a 1.

Radno vreme galerije je od srede do nedeqe od 9 do 17 ~asova.

Izlo`ba traje do 30. decembra.

D. M.

Javna rasprava o komunalnim taksama Gradska Uprava za finansije do 23. decembra organizuje javnu raspravu o Nacrtu odluke o izmenama i dopunama Odluke o lokalnim komunalnim taksama. Namera je da se prikupe mi{qewa i sugestije gra|ana, udru`ewa, pravnih lica i stru~ne javnosti.

Nacrt odluke je objavqen na sajtu grada, na adresi www.novisad.rs. Primedbe i sugestije se mogu dostaviti Gradskoj upravi za finansije u Ulici @arka Zrewanina 2 ili na mejl adresu finans@uprava.novisad.rs Posle zavr{etka javne rasprave u roku od tri dana sumira}e se prispele primedbe i sugestije i dostaviti Gradskom ve}u.

Z. D.

petak10.decembar2010.

VOJVODINA / NOVI SAD

DNEVNIK

c m y

10

U SUSRET TURISTI^KO-GASTONOMSKOJ PRIREDBI „ROGAQ”

Najsla|e iz Novog Sada – Festival meda Studenti romske nacionalnosti s donatorima

POKLON VISOKOJ [KOLI ZA VASPITA^E U VR[CU

Ra~unari za romske studente

VR[AC: Ju~e su u visoko{kolskoj ustanovi za {kolovawe vaspita~a na romskom jeziku „Mihailo Pavlov” u Vr{cu boravili direktorka Fonda za razvoj APV Sne`ana Repac i direktor kancelarije za inkluziju Roma APV Du{ko Jovanovi}, koji su studentima na romskom jeziku doneli na poklon dva ra~unara. Du{ko Jovanovi} je zahvalio matici Roma, koja je obezbedila uslov da se realizuju projekti za studije na romskom jeziku, a kako je naglasio, Srbija je prakti~no jedina zemqa u Evropi koja ovaj zama{an projekat realizuje za obrazovawe romske populacije na svom materwem jeziku. Po zavr{etku studija budu}u vaspita~i, koji su iz svih gradova Srbije, bi}e od velike koristi za ukqu~ivawe romske dece u obrazovni sistem od pred{kolskog, osnovnog do fakultetskog obrazovawa.

Sne|ana Repac je izrazila zadovoqstvo {to }e se ra~unari koristiti za lak{e ovladavawe saznawima, kojima }e pomo}i svojoj populaciji za afirmaciju i ukqu~ivawe u dru{tvene i ekonomske tokove Srbije. Ovoj

sve~anosti prisustvovao je i zamenik predsednika op{tine Vr{ac Mirko Dobrosavqevi}, koji je pozdravio nastojawa pokrajinske vlade da stvori povoqne uslove na {kolovawu studenata svih nacionalnih mawina koje `ive u Vojvodini i Srbiji.

Kako je rekao sekretar ove visoke {kole Stevan Miqkov, odeqewe za sudente na romskom jeziku formirano je pre dve godine. U prvoj generaciji upisano je pet studenata, a isto toliko i ove {kolske godine. Svi studenti iz prve stekli su uslov za upis druge godine od tri, koliko traju studije. Najva`nijih {est predmeta se slu{aju na romskom jeziku, studenti su sme{teni u u~eni~kom domu i svi imaju stipendije, kao i i besplatne uxbenike.

Kako je re~ano, jedan od ra~unara }e biti na raspolagawu {kolskoj biblioteci, a drugi ide u Dom studenata, da na wemu studenti rade u popodnevnim satima. Tre}i ra~unar gosti su odneli u Op{tinsku upravu Bele Crkve, gde }e ga koristiti koordinator za romska pitawa ove op{tine.

R. Jovanovi}

DANAS U NOVOM SADU BIOSKOPI Jadran: "Alisa u zemqi ~uda" (18), "[i{awe" (19.45 i 21.30) Art bioskop "Vojvodina", na Spensu: Festival evropskog i nezavisnog filma "Stawe stvari" (18), "Krila od `eqa" (20), "Bazen", "Svet je veliki i spasewe je iza ugla" (21.15)

POZORI[TA Srpsko narodno pozori{te scena "Pera Dobrinovi}: "Uje`" (19.30) Novosadsko pozori{te: "Portugal" (19)

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka "Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti"; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (9–17, radnim danima i vikendom): stalna postavka "Vojvodina od paleolita do sredina dvadesetog veka", "Vojvodina izme|u dva rata", "Antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941–1945" Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka "Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini" Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka "Jovan Jovanovi} Zmaj", Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka "Legat doktora Branka Ili}a" Izlo`ba Zorana Tairovi}a "Moment of muvment" (do 1. februara).

Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18)

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 ~asova do ju~e u isto vreme rodile su: DEVOJ^ICE: Aleksandra Krsti}, Biqana Pewa{kovi}, Bojana Vukojevi}, Gabriela Borba{ - Na|, Biqana Kordi}, Jovanka \eki} i Dragana Ili} iz Novog Sada, Nata{a Dejanovi} – Dan~etovi} iz Petrovaradina, Radmila Pa}uk iz Budisave, Marijana Bu}o iz Veternika i Milana Grahovac iz Temerina, DE^AKE: Bojana Maji}, Nata{a [etraj~i}, Tamara Ercegovi} i Sla|ana Gruji} iz Novog Sada, Tamara Vukovqak iz Tovari{eva, Branislava \uki} iz Temerina, Sla|ana Pavlovi} iz ^erevi}a, Nada Jefti} iz Bege~a i Brankica Matijevi} iz Sremske Kamenice.

SAHRANE Na Gradskom grobqu danas }e biti sahraweni Du{an Pantelije Boli} (1933) u 9.45 sati, Borislavka Stevana Mihajlovi} (1947) u 10.30, Zorka Nove Francuski (1932, ispra}aj) u 11.15, Qubinka Stevana Prodanovi} (1948) u 12, Mario Vlada Quboja (1957) u 12.45, Slobodan Gojka Kresovi} (1922) u 13.30, Vladimir Du{ana Simi} (1943) u 14.15 i Julijana Etele Tot (1943, ispra}aj) u 15 sati. Na Mesnom grobqu u Sremskoj Kamenici bi}e sahrawena Miqa Bo{ka Mileti} (1941) u 13 ~asova.

NOVI SAD: Kao i svih pro{lih petnaest godina, u kontinuitetu, Dru{tvo p~elara ,,Jovan @ivanovi}'' i Grad Novi Sad nastavqa tradiciju odr`avawa manifestacije Festivala meda. Na ve} svima poznatoj lokaciji u Zmaj Jovinoj ulici, tre}eg vikenda u septembru, odr`ava se Festival meda. Tada se u ,,najsla|u'' ulicu smesti oko devedesetak izlaga~a, p~elara i proizvo|a~a opreme sa {irokim spektrom proizvoda iz skoro svih krajeva Srbije i Republike Srpske.

promovisana je monografija Dru{tva p~elara ,,Jovan @ivanovi}'', na koju se ~ekalo preko 20 godina. Festival meda u Novom Sadu karakteristi~an je i po tome {to se svake godine dodequje priznawe ,,Kraqica meda''. Ove godine tu titulu ponela je Nata{a Radi} iz Novog Sada, ~ija se porodica bavi p~elarstvom od 1985. godi-

^itaoci biraju najboqu vojvo|ansku manifestaciju Poslovno-turisti~ka manifestacija „Rogaq” i susret poqoprivrednika pod nazivom „Dobar dan doma}ine”, u organizaciji NVO „Agroprofit” i list „Gazdinstvo” iz Novog Sada, okupi}e vojvo|anske turisti~ke i gastronomske priredbe. Zajedni~ka promocija bi}e u subotu, 18. decembra, u SPC „Vojvodina” u Novom Sadu. „Dnevnik” je medijski sponzor priredbe i u narednih nekoliko dana, predstavqa}e manifestacije koje su najavile dolazak. ^itaoci }e imati priliku da izaberu najboqu, a „Dnevnik” nudi kupone za glasawe. Organizatori obe}avaju nagrade za ~itaoce koji u~estvuju u glasawu. Pokroviteq manifestacije je Vlada Vojvodine - Sekretarijat za poqoprivredu, {umarstvo i vodoprivredu.

Tokom manifestacije, na bini u Zmaj Jovinoj ulici, smewuju se mali{ani, grupe i razni mladi izvo|a~i. Na posledwem, 16. festivalu,

ne. P~elare sa devedeset ko{nica, a sedi{te p~elarske farme je u [imanovcima. Jedino u Novom Sadu progla{ava se „Kraqica meda” i

VODI^

TELEFONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-021 Me|umesna autobuska stanica ATP Vojvodina 4889-777, 4889-716 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Prijateqi dece 522-987 i 452-543 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

po tome se novosadski Festival razlikuje od ostalih. Namera organizatora je bila da uka`e na zna~aj `ene u p~elarstvu na ~iwenicu da bez we i porodice nema uspe{nog p~elarewa. Sve dosada{we Kraqice meda koje su tu titulu ponele iz Novog Sada poti~u iz uglednih i uspe{nih p~elarskih porodica.

Svoju humanost dokazale su poklawaju}i po 150 kilograma meda onima kojima je bio najpotrebniji i doneo im najvi{e radosti.

Ove godine ,,medeni darovi'' uru~eni su ustanovama: SOS De~je selo iz Sremske Kamenice, PU ,,Radosno detiwstvo'' Novi Sad, Domu za decu i omladinu ometenu u razvoju u Veterniku, De~joj bolnici u Novom Sada, i [OSO ,,Milan Petrovi}”.

Pkoroviteq manifestacije je Grad Novi Sad sa Upravom za za{titu `ivotne sredine i Turisti~kom organizacijom Novog Sada.

L. Nikovi}

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „KALEM”, Bulevar Slobodana Jovanovi}a 3A, tel:402-760 POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara.

Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880

BILJA&OLJA, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs „KOMPAS“ TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3,sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

VOJVODINA

DNEVNIK

petak10.decembar2010.

11

U [KOLI „DOSITEJ OBRADOVI]” U IRIGU MNOGO TOGA NIJE RA\ENO PREMA ZAKONU O OBRAZOVAWU

Nisu se bavili slu~ajevima nasiqa IRIG: U Osnovnoj {koli „Dositej Obradovi}” u Irigu, posle izbacivawa u~enice Ankice R. kroz prozor, 4. novembra ove godine, prosvetni inspektori Pokrajinskog sekretarijata za obrazovawe, u vanrednom inspekcijskom nadzoru, ustanovili su mnogo propusta u radu, da mnoga dokumenta, predvi|ena zakonom o obrazovawu ne postoje ili su u suprotnosti sa zakonom, kakav je slu~aj i sa najvi{im aktom {kole – statutom, koji je donet 25. februara ove godine, a da ga jo{ uvek nije potpisalo ovla{}eno lice i nije overen {kolskim pe~atom.

Godi{wi program rada {kole za ovu {kolsku godinu donet je na sednici [kolskog odbora 24. septembra ove godine, a da nije zaveden u delovodni protokol, nije overen potpisom ovla{}enog lica i pe~atom {kole. U tom planu nema

analize stawa bezbednosti, analize prisutnosti razli~itih oblika i intenziteta nasiqa, zlostavqawa i zanemarivawa. Na upit inspektora za{to se program nije bavio i ovim ptawima, direktor je odgovorio da u {koli nema slu~ajeva nasiqa. Obaveza {kole je da obezbedi stru~no usavr{avawe zaposlenih u vezi sa preventivnim i interventnim aktivnostima, na {to je odgovor direktora \or|a De{i}a bio da {kola nema finansijskih sredstava za stru~no usavr{avawe zaposlenih.

U godi{wem programu postoji i deo „Program za{tite dece – {kola bez nasiqa”, koji je uskla|en sa Pravilnikom o protokolu, gde su pobrojane sve aktivnosti i mere prevencije, ali i intervencije u odgovoru na nasiqe, zlostavqawe i zanemarivawe.

Me|utim, u Osnovnoj {koli „Dositej Obradovi}” ne postoji Pravilnik o pona{awu u {koli, Pravilnik o za{titi i

Tim za za{titu Direktor mora doneti re{ewe o formirawu tima za za{titu, pribaviti potrebnu dokumentaciju i o radu tima redovno izve{tavati organe {kole i Ministarstvo obrazovawa.

Tako|e, mora se uspostaviti saradwa sa institucijama sistema, radi uspe{nije i sveobuhvatnije borbe protiv nasiqa i zlostavqawa u~enika. bezbednosti u~enika, Pravilnik o de`urstvu u {koli, te Pravilnik o disciplinskoj i materijalnoj odgovornosti

u~enika, mada je Zakon o obrazovawu jasno propisao da je svaka {kola bila obavezna da usvoji ova dokumenta najdaqe do 11. marta ove godine.

Nema evidencije da je formiran tim za za{titu, a da ne govorimo o obavezi da su sa ~lanovima tima morali biti upoznati svi nastavnici, |aci i roditeqi, te da je spisak ~lanova ovog tima morao biti istaknut na vidnom mestu u {koli. Tim za za{titu nije postupao u skladu sa zakonom i podzakonskim aktima koji reguli{u ovu materiju, niti je u {koli formirana potrebna dokumentacija za prijavqivawe i pra}ewe slu~ajeva nasilni{tva zlostavqawa i zanemarivawa, a nije utvr|en ni na~in redovnog izve{tavawa organa {kole, {kolske uprave i Ministarstva prosvete o ovim slu~ajevima.

Direktoru {kole \or|u De{i}u je nalo`eno da hitno pokrene vaspitno-disciplinske postupke protiv u~enika u~esnika u nasiqu nad u~enicom sedmog tri razreda, Ankice R., te da preduzme intenzivan vaspitni rad primeren potrebama u~enika. Tako|e, inspektori su nalo`ili direktoru {kole da u roku od 15 dana informi{e u~enike, nastavnike i roditeqe o svim zakonskim aktima i protokolima i zabranom nasiqa, zlostavqawa i zanemarivawa, da sve informi{e o planiranim preventivnim aktivnostima i postupcima pri intervenciji.

Posebno se zahteva od direktora da uradi raspored de`urstava, da de`urstvo pojedinih nastavnika odredi u vreme kada ne dr`e ~asove, ali i da se de`ursta propisno evidentiraju, a ne kao do sada.

S. Bojevi}

ODBOR POVERILACA PRIHVATIO JEDINU PONUDU

„Srbijagas” kupio „Agro`iv”

Radnici IPOK-a ispred gradske skup{tine

ODBORNICI RASPRAVQALI O SKROBARI I „GRADSKOJ TOPLANI”

Odlo`eno polagawe ra~una ZREWANIN: Ovonedeqnu sednicu Skup{tine grada Zrewanina obele`ila je diskusija o izve{taju Anketnog odbora formiranog sa namerom da ispita de{avawa u ovda{woj Industriji prera|evina od kukuruza IPOK. Zasedawu su, stoga, prisustvovali i radnici i predstavnici sindikata najve}e skrobare na Balkanu u kojoj ve} nekoliko meseci nema proizvodwe, a za ~ijim vlasnikom Zoranom ]opi}em traga MUP

Srbije, zbog sumwe da je o{tetio IPOK za 483 miliona dinara. Predsednik Anketnog odbora Miroslav Tubi} saop{tio je da izve{taj nije dovr{en, da nisu obavqeni svi planirani razgovori i dobijene sve informacije, pa je zatra`io dodatnih petnaest dana, kako bi to bilo u~iweno. Odbornicima se obratila i predsednica Samostalnog sindikata u skrobari Lidija Radin koja je rekla da Anketni odbor nije dostavio sve relevantne ~iwenice u vezi sa reorganizacijom preduze}a i tako|e pred-

lo`ila dodatni rok za dopunu izve{taja. [ef odborni~ke grupe Srpske radikalne stranke Sa{a Santovac naglasio je da se re{ewe problema mora tra`iti u Beogradu, odnosno u relevantnim dr`avnim institucijama.

Grad Zrewanin, dodao je on, mo`e da pru`i odgovaraju}u podr{ku naporima radnika IPOK-a i da inicira odlazak predstavnika lokalne samouprave, odborni~kih grupa i sindikata na razgovor u nadle`ne dr`avne institucije, kao i da o tome donese odgovaraju}i zakqu~ak.

Ovaj predlog podr`ala je i odbornica SDP - Ravnopravnost Milena Prstojevi}.

Ponovo je bilo re~i i o proveri tro{ewa novca za izgradwu nove kotlarnice u JKP „Gradska toplana”. Podsetimo, ovo pitawe izazvalo je svojevrsni skandal na prethodnom zasedawu kada su odbornici vladaju}e koalicije, najpre podr`ali predlog radikala da se formira komisija koja }e ispitati kako su tro{ene pare iz buxeta, a nedugo potom, na istoj sednici, odlu~ili da ipak povuku tu odluku. Predlog re{ewa o imenovawu predsednika i ~lanova Komisije na{ao se i ovog puta „na tapetu”, ali je, na predlog {efa odborni~ke grupe Lige socijaldemokrata Vojvodine Predraga Perki}a, skinut sa dnevnog reda. Prethodno se Skup{tini obratio direktor „Gradske toplane” Vladimir Te{i}, koji je rekao da je izve{taj o utro{ku sredstava ura|en, da ga je usvojio i Upravni odbor, kao i da ga proverava buxetski inspektor. Predlo`io je da se izve{taj predo~i odbornicima na narednoj sednici. @. Balaban

Novac za poqo~uvare

Koncert za vrti}

APATIN: Ugovorom o dodeli bespovratnih sredstava za anga`ovawe poqo~uvarske slu`be Sekretarijat za poqoprivredu, vodoprivredu i {umarstvo AP Vojvodine odobrio je na osnovu raspisanog konkursa apatinskoj op{tini 2.160.000 dinara. Op{tina Apatin ima obavezu da iz svojih sredstava obezbedi dodatnih 1.440.000 dinara.

J. P.

SENTA: Folklorni ansambl Zavi~ajne fondacije „Stevan Sremac” iz Sente prire|uje sutra humanitarni koncert u Domu kulture. Sav prihod namewen je sen}anskom De~ijem vrti}u „Sne`ana-Hoferke”. Koncert po~iwe u 19 sati, a ulaznica staje 200 dinara.

M. Mr.

Pomo} porodiqama Skup{tina je jednoglasno usvojila odluku na osnovu koje }e svim majkama porodiqama za prvo, drugo i tre}e dete po redosledu ra|awa, iz buxeta grada biti obezbe|eno po 30.000 dinara. Osim toga, ostaje da va`i i odluka po kojoj se majkama obezbe|uje poklon paket u vrednosti od 5.000 dinara koji se preuzima u Apoteci Zrewanin.

PAN^EVO: Kako {to je „Dnevnik” najavio Odbor poverilaca „Agro`iva” i formalno je prihvatio je ponudu Javnog preduze}a „Srbijagas” o kupovini ove pan~eva~ke kompanije za 11,3 miliona evra. Jedinu pismenu ponudu za preuzimawe nekada{weg lidera u proizvodwi pile}eg mesa uputio je upravo „Srbijagas”, ali je predlo`io daleko mawu sumu od ~etiri milijarde dinara, na koliko je bila procewena vrednost „Agro`iva”. Posle pro{lonedeqnog javnog otvarawa ponude „Srbijagasa” ostalo je da se o woj izjasni i Odbor poverilaca koji je, pre dva dana, odlu~io da je prihvati. Preostaje da se potpi{e ugovor sa novim vlasnikom, a zatim i da se od novca pribavqenog prodajom kompanije namire tro{kovi ste~ajnog postupka i isplate poverioci.

Predsednik Samostalnog sindikata u „Agro`ivu” Branko Na-

Pogon „Agro`iva”

O~ekujemo normalizaciju situacije u firmi. Iako smo do uvo|ewa ste~aja imali ugovore na neodre|eno vreme, danas radimo dok postoji potreba za na{im anga`ovawem.

Nadamo se da }e radnicima, kojih je

„Perutnina” odustala

trenutno 1.000, biti vra}en raniji status. Kasnije o~ekujemo potpisivawe kolektivnog ugovora i podizawe standarda zaposlenih uporedo sa proizvodnim rezultatima – kazao je Nada`din za na{ list.

Prikupqa se elektronski otpad ZREWANIN: JKP „^isto}a i zelenilo” iz Zrewanina, u saradwi sa „BiS recikla`nim centrom” iz Pan~eva, sutra organizuje akciju prikupqawa elektronskog i elektri~nog otpada. Gra|ani }e do 12 ~asova, u naseqima Ru`a [ulman, 4. jul, Lesnina i Bagqa{, mo}i da ostave pored kontejnera svoj stari {poret, fri`ider, televizor, ra~unar, peglu, telefon ili mikrotalasnu pe}, odnosno sve sprave koje rade na struju.

Ova akcija }e istog dana biti sprovedena u nekoliko gradova Vojvodine i predstavqa}e najve}e organizovano prikupqawe elektronskog i elektri~nog otpada u jednom danu u pokrajini. Ciq ove akcije je da Vojvodina u novu godinu u|e o~i{}ena od ovog {tetnog otpada. @. B.

Po~iwe Bo`i}ni va{ar KAWI@A: Pretprazni~na atmosfera ve} se ose}a u Kawi`i, jer je ve}i deo posla na ukra{avawu grada ve} obavqen, a danas u 15 ~asova po~iwe Bo`i}ni va{ar. Ova manifestacija odr`ava se u parku ispred Gradske ku}e u centru grada i potraja}e do 6.januara, svakodnevno od 15 do 19 ~asova. Na desetak {tandova preduzetnici, civilne organizaicje i prodavci ponudi}e na prodaju svoje artikle karakteri-

Obu}arima povezan sta` APATIN: Obu}arima apatinske „Istre” u ste~aju povezan je radni sta` od 2005. do 2007. godine, preko Fonda za penzijsko invalidsko osigurawe.U toku je prikupqawe dokumantacije za povezivawe radnog sta`a obu}arima „Luksora” od 2004. do 2008. godine koji se nalaze u mati~noj evidenciji firme.

J. P.

Projekcija „Kinofila”

Pojedinima nije jasno za{to je „Srbijagas”, kao nosilac gasne privrede, odlu~io da se upusti u proizvodwu `ivinskog mesa. „Srbijagas” je, ina~e, jedan od poverilaca u ste~ajnom postupku koji od „Agro`iva” potra`uje oko 300 miliona dinara. Kao jedan od kupaca spomiwana je i slovena~ka „Perutnina” iz Ptuja, koja je potvrdila da je zainteresovana za preuzimawe pan~eva~ke kompanije, ali je naprasno odustala od te namere. „Ocenili smo da, na osnovu poslovnog potencijala „Agro`iva”, zajedno sa wenim robnim markama i postignutim tr`i{nim u~e{}em, sa kupovinom u ovom trenutku ne bismo dobili o~ekivano”, navela je „Perutnina”. da`din potvrdio je u ju~era{woj izjavi za „Dnevnik” da je „Srbijagas” postao vlasnik ove firme, napomiwu}i da se ime novog gazde ve} neko vreme {u{kalo me|u radnicima.

VESTI

sti~ne za bo`i}ne i novogodi{we praznike. Va{ar }e pratiti i raznovrstan pretprazni~ni program i prikazivawe bo`i}nih obi~aja.

Bo`i}ni va{ar organizuje lokalna samouprava Kawi`e. Glavna ulica je u odnosu na prethodne promenila dekor, jer su postavqeni novi ukrasi, a oni dosada{wi ukra{avaju Aleju kestenova prema `elezni~koj stanici.

M. Mitrovi}

On je podvukao da za razliku od nekih drugih firmi, u kojima nije re{en status i nema proizvodwe, u „Agro`ivu” pogoni rade punom parom. Kako je naglasio, od uvo|ewa ste~ajnog postupka u kompaniju, do danas, proizvodwa nikada nije bila ve}a.

Radimo {est dana u nedeqi, jedino nam je subota slobodna.

Dnevno obradimo 24.000 komada pili}a i sve isporu~ujemo na tr`i{te. Bili smo lider u proizvodwi pile}eg mesa i to }emo biti i ubudu}e – poru~io je Nada`din.

Proizvodwa se, ina~e, odvija u @iti{tu, gde se nalazi klanica, dok je u Pan~evu ostala samo direkcija kompanije. „Agro`iv” je izuzetno bitan za me{tane `iti{tanske op{tine jer je u pitawu najve}i poslodavac na teritoriji ove nerazvijene sredwobanatske komune koji, u pojedinim slu~ajevima, zapo{qava i cele porodice. @. Balaban

BE^EJ: Udru`ewe za prava i za{titu `ivotiwa „Taura” u Be~eju i Gradsko pozori{te, odr`a}e ve~eras od 19 sati besplatnu projekciju dugometra`nog anga`ovanog dokumentarnog filma „Kinofil” u Pozori{nom klubu.

U pitawu je ovogodi{we ostvarewe sarajevskog re`isera, s Zijadom Mehi}em i producenta Damira Jane~eka. Pri~a je satkana u 100 minuta i locirana je u posleratnom Sarajevu, gde se sprovodi prava hajka nad nedu`nim `ivotiwama, naro~ito psima.

Posle ve~era{we projekcije, obavi}e se razgovor o filmu s osvrtom na problematiku napu{tenih `ivotiwa i u samom Be~eju.

V. J.

Progla{ewe ~itaoca godine NOVI BE^EJ: Narodna biblioteka Novi Be~ej organizuje u ~etvrtak, 16. decembra, koncert duhovne muzike Kamernog hora „Pro muzika” iz Subotice, koji }e se publici predstaviti kompozicijama stranih i doma}ih autora.

Iste ve~eri }e biti otvorena i izlo`ba ikona katoli~kog bogoslova Gabora Drobina iz Subotica, a bi}e to i prilika da Narodna biblioteka proglasi ~itaoca godine.

Koncert }e po~eti u 19 sati, a ulaz je slobodan.

M. K.

PO^ELI SOMBORSKI „VEQKOVI DANI”

Po~ast tvorcu „Buwe” SOMBOR: U organizaciji Program „Veqkovih dana” }e se somborske Gradske biblioteke danas nastaviti kwi`evnim por„Karlo Bijelicki”, a pod potretom pro{logodi{weg dobitkroviteqstvom republi~kog nika nagrade „Veqkova golubica” Ministarstva kulture i PokraDanila Nikoli}a, ali i proglajinskog sekretarijata za kultu{ewem ovogodi{weg laureata ove ru, u Somboru su ju~e otvoreni nagrade, kao i dobitnika nagrade ~etvrti po redu „Veqkovi dani”, manifestaciji posve}enoj jednom od najve}ih srpskih pripoveda~a Veqku Petrovi}u. Ovogodi{wi oma` delu i liku Veqka Petrovi}a, svojevremeno prvog direktora Narodnog muzeja u Beogradu i predsednika Matice srpske u Novom Sadu, po- Okrugli sto o delu Veqka Petrovi}a ~eo je okruglim stolom pod nazivom „Veqko Petro„Golubi}”, namewenog osnovcu vi}-esejista”, na kojem su svoje ili sredwo{kolcu - autoru najuvi|ewe neprolazne vrednosti spelije pri~e. Mada se iz redova Petrovi}evog pripoveda~kog organizatora jo{ nisu zvani~no dela izneli porf. dr Slavko oglasili sa imenom ovogodi{weg Gordi}, prof. dr Nikola Grdilaureata „Veqkove golubice”, ni}, dr Sa{a Radoj~i}, Radivoj prema „Dnevnikovim” saznawima Stokanov i direktor beogradu pitawu je Radovan Beli Markoske Ku}e legata Ana Veqkovi}. vi}.

M. Miqenovi}

petak10.decembar2010.

UBISTVO I SAMOUBISTVO U BEOGRADSKOM NASEQU KOTE@

Policajac usmrtio `enu pa presudio sebi U beogradskom nasequ Kote` ju~e oko osam ~asova dogodilo se ubistvo i samoubistvo. U dvori{tvu ku}e, u ulici Tre}a sutjeska, zate~ena je mrtva `enska osoba, a pored we mu{karac s prostrelnom ranom u predelu glave, koji je u Urgentnom centru podlegao povredama. Motivi ubistva i samoubistva za sada su nepoznati.

Kako saznaje B-92, 35-godi{wi Milan Aleksi} ju~e rano ujutro sa~ekao je svoju neven~anu suprugu, 39-godi{wu Jelenu Leki}, da iza|e ispred porodi~ne ku}e u nasequ Kote`. U trenutku kada ju je ugledao, uperio je u wu pi{toq i ispalio tri hica. Kako saznaje B-92, tri metka pogodila su Leki}evu u grudi, nakon ~ega je `ena na mestu ostala mrtva.

Kada ju je usmrtio, Milan Alkesi} je sebi pucao u glavu. Hitna pomo}, koja je ubrzo stigla na mesto tragedije, prevezla je

Aleksi}a do Urgentnog centra jer je u tom trenutku davao znake `ivota. Me|utim, po dolasku u tu zdravstvenu ustanovu, Aleksi} je podlegao povredama.

U Kote` su tokom ju~era{weg jutra do{li inspektori kriminalisti~ke policije koji su oko podne zavr{ili uvi|aj. Kako saznaje B-92, Milan Aleksi}, koji se tereti da je ubio Jelenu Leki}, je policajac iz Smederevske Palanke.

Pi{toq CZ-99 iz kojeg je pucao vodi se kao slu`beno oru`je. Tragedija se desila nao~igled osamnaestogodi{we }erke Jelene Aleksi}. Ubijena `ena ima jo{ dvoje dece iz prvog braka. Po nepotvr|enim informacijama, motiv ubistva i samoubistva je Aleksi}eva qubomora.

U proteklih nekoliko meseci Jelena je prijavqivala policiji nasiqe, odnosno da ju je Milan Aleksi} vi{e puta tukao.

UHAP[EN RUMQANIN

Pritvor osumwi~enom za silovawe Ivan B. (55) iz Rume je uhap{en i pritvoren na mesec dana zbog osnovane sumwe da je izvr{io krivi~no delo silovawa nad J. M. (31), tako|e iz Rume. Naime, Ivan B. se tereti da je pretpro{le no}i pratio J. M. do zgrade u kojoj stanuje, a kada je `ena otkqu~ala vrata, on je na silu u{ao u wen stan i izvr{io obqubu nad wom.

Policija je odmah po prijemu prijave za silovawe uhasila Ivana B. i posle policijskog zadr`avawa predala ga istra`nom sudiji Vi{eg suda u Sremskoj Mitrovici, koji je posle saslu{awa osumwi~enom odredio pritvor od 30 dana.

S. B.

CRNA HRONIKA

DNEVNIK

c m y

12

USTAVNI SUD SRBIJE O ZAHTEVU REPUBLI^KOG JAVNOG TU@IOCA

Nenadle`ni za zabranu navija~kih grupa Ustavni sud Srbije proglasio se nenadle`nim da odlu~uje o zabrani ekstremnih navija~kih podgrupa, {to je tra`io republi~ki javni tu`ilac.

USS je odbacio zakqu~ak sudije izvestioca Dragi{e Slijep~evi}a da je nadle`an da odlu~uje o zabrani 15 ekstremnih navija~kih podgrupa „Crvene zvezde“, „Partizana“ i „Rada“.

Kako je re~eno u USS-u, sudija izvestilac nakon zakqu~ka suda treba da predlo`i daqe postupawe.

Na ju~era{woj sednici Ustavnog suda glavna ta~ka sporewa bila je da li je Sud nadle`an da raspravqa o zabrani neregistrovanih udru`ewa, kao {to je slu~aj s 15 ekstremnih navija~kih podgupa ~iju je zabranu zatra`io republi~ki javni tu`ilac. Sudija izvestilac rekao je da te navija~ke podgupe nisu registrovane u Agenciji za privredne registre. U svom zakqu~ku, sudija izvestilac Dragi{a Slijep~evi} je naveo da je Ustavni sud nadle`an da odlu~uje samo o zabrani rada registrovanog, ali i neregistrovanog udru`ewa osnovanog u skladu sa zakonom, kao i delova udru`ewa bez statusa pravnog lica u okviru registrovanog udru`ewa.

„Sud je nadle`an da raspravqa o zabrani rada takvih grupa kada je wihovo delovawe usmereno na nasilno ru{ewe ustavnog poretka, kr{ewe zajam~enih qudskih ili mawinskih prava ili izazivawa rasne, nacionalne i verske mr`we“, navodi se u zakqu~ku sudije izvestioca. On je podsetio i na mogu}nost da neregistrovana udru`ewa deluju tajno.

Tu`ila{tvo: Sumwa u odugovla~ewe postupka Republi~ko javno tu`ila{tvo (RJT) ocenilo je ju~e da odluka Ustavnog suda povodom inicijative da se zabrani delovawe 15 ekstremnih navijavi~kih podgrupa izaziva sumwu da je u pitawu odugovla~ewe postupka, saop{teno je iz tog tu`ila{tva.

Po{to predlog za raspravu o inicijativi Republi~kog javnog tu`ila{tva o zabrani navija~kih grupa nije dobio potrebnu ve}inu sudija Ustavnog suda, iz toga proizilazi da je Ustavni sud nenadle`an, dok wegovi navodi da je rasprava odlo`ena predstavqaju samo igru re~i, navodi se u saop{tewu.

RJT izra`ava stav da je Ustavni sud nadle`an da postupa po toj inicijativi s obzirom da su navedene grupe registrovane a svojim delovawem su ugro`avale ustavni poredak i bezbednost Republike Srbije. „Ovakva odluka Ustavnog suda navodi na sumwu da je u pitawu odugovla~ewe postupka, na {ta ukazuje ~iwenica da nakon 14 meseci Ustavni sud jo{ uvek razmatra da li je nadle`an za odlu~ivawe o toj inicijativi“, isti~e RJT.

„Me|utim, da li su ‘udru`ewa’ ~iju je zabranu predlo`io republi~ki javni tu`ilac tajno osnovana mimo uslova propisanih zakonom, u konkretnom slu~aju ne mo`e se utvrditi iz dostavqene dokumentacije, zato smatram da se do odgovora na ovo fakti~ko pitawe mo`e do}i jedino na javnoj raspravi“, ocenio je Slijep~evi}.

Predsednica Ustavnog suda Bosa Nenadi} ukazala je na to da to {to taj sud jo{ nije doneo odluku o zabrani navija~kih podgrupa ne spre~ava ostale dr`avne organe da reaguju. Ona je podsetila na to da u zahtevu za zabranu ovih grupa tu`ilac navodi da je re~ o kriminalnim strukturama.

– Ako su to kriminalne grupe, ja se pitam da li je to jedino u nadle`nosti Ustavnog suda – kazala je Bosa Nenadi}.

Ona je upitala da li je prethodno izostalo delovawe ostalih organa pa se sada tra`i da Ustavni sud zabrani delovawe ovih grupa, ~ije je delovawe, i po wenoj oceni, nesporno kriminalno.

Inicijativu za zabranu navija~kih podgrupa podneo je biv{i

republi~ki tu`ilac Slobodan Radovanovi} 16. oktobra 2009. godine. Re~ je o grupama „Ultra bojs“, „Belgrejd bojs“, „Ultras“, „Brigate“, „Alkatraz“, „Ludaci – Padinska skela“, „Anti Romi“, „South family“, „Head hunters“, „Irriducibili-nbg“, „Shadows“, „Ekstrem bojs“, „^uvari ~asti“, „Brain damage“ i „United Force 1987“. U predlogu se navodi da je zabrana tih podgrupa predlo`ena zbog delovawa koje je usmereno na „nasilno ru{ewe ustavnog poretka, kr{ewe zajam~enih mawinskih i qudskih prava, kao i izazivawa rasne, verske i nacionalne mr`we“.

Na osnovu prikupqenog materijala i dokaza do kojih je do{lo Tu`ila{tvo, te podgrupe su okvalifikovane kao ekstremne i kao one koje izazivaju nasiqe i nered na sportskim terenima. Kao vo|e grupa ozna~eni su Marko Vu~kovi}, Velibor Duwi}, Vladimir [avija, Nikola Dedovi}, Dragan ]ur~i}, Predrag Simi}, Alen Kosti}, Branislav Pen~i}, @arko Vidakovi}, Goran Kqe{tan, Qubi{a Stevi}, Aleksandar Vasi}, Dragan \ur|evi} i Dragan Supurovi}.

PETORO SE TERETI ZA NANO[EWE [TETE DRU[TVENOM PREDUZE]U „NACIONAL” U BEOGRADU

Iza brave zbog zloupotrebe u privatizaciji

OTKRIVENO NA GRANI^NOM PRELAZU HORGO[

U autobusu deset kila zlatnog grumewa Uprava carina saop{tila je ju~e da su carinici na grani~nom prelazu Horgo{, u saradwi s pograni~nom policijom, otkrili ~etiri grumena zlatnosme|e boje, ukupne te`ine oko deset kilograma, za koje se sumwa da u sebi sadr`e plemenite metale.

Detaqnom kontrolom autobusa koji saobra}a na relaciji Beograd–Berlin, prona|ena je kutija u kojoj su bila tri neidentifikovana grumena zlatne boje, te`ine od dva do 297 grama, dok je ~etvrti, koji je te`io vi{e od devet kilograma, prona|en u pletenoj torbi.

Grumewe je prona|eno u jednoj od po{iqki koje je voza~ primio u autobus, a koja je, po wegovim re~ima, trebalo da se odnese u Berlin na analizu.

Protiv voza~a M. C. iz Beograda pokrenut je prekr{ajni postupak pred nadle`nim Prekr{ajnim sudom.

Na istom grani~nom prelazu carinici su, u saradwi s pograni~nom policijom, u kombi-vozilu marke „seat alhambra“, nema~kih registarskih oznaka, prona{li gotovo 200 grama zlatnog nakita. Detaqnom kontrolom automobila, ispod predweg sedi{ta, u fabri~koj {upqini koja u podu, prona|eno je dvadeset narukvica od 22-karatnog zlata.

Protiv putnika O. A., nema~kog dr`avqanina turskog porekla, pokrenut je prekr{ajni postupak, a zlatni nakit je privremno zadr`an, navedeno je u saop{tewu.

(Tanjug)

Policija je, u nastavku borbe protiv protiv zloupotreba u postupku privatizacije i korupcije, uhapsila predsednika Upravnog odbora ugostiteqsko-turisti~kog preduze}a „Nacional“ Gorana K. (47), direktora iste firme Zorana M. (64) i troje zaposlenih u Agenciji za privatizaciju, saop{tilo je ju~e Ministarstvo unutra{wih poslova.

Uhap{eni su izvr{ni direktor Agencije za privatizaciju ^aslav P. (41), direktor Sekto-

ra za davawe salasnosti u Centru za podr{ku Agencije za privatizaciju Vladimir I. (39) i stru~na saradnica u istoj agenciji Vesna S. (33), navodi se u saop{tewu.

Uhap{eni su omogu}ili preduze}u „Imel grup“ da pribavi imovinsku korist od 1.465.000 evra, a na {tetu Dru{tvenog preduze}a „Nacional“, navela je policija. Oni su zbog sumwe da su zloupotrebili slu`beni polo`aj uhap{eni u nastavku bor-

Agencija: Postupili smo zakonito Agencija za privatizaciju saop{tila je ju~e da su uhap{eni weni biv{i radnici i da nije bilo propusta Agencije u postupawu u slu~aju prenosa prava kori{}ewa zemqi{ta preduze}a „Nacional“ iz Beograda.

Agencija je navela da je u avgustu 2007. godine poni{tila sporazum izme|u „Nacionala“ i „Imel grupe“ da bi spre~ila smawewe privatizacionih prihoda. „Prilikom pripremawa aukcijske prodaje ’Nacionala’ Agencija je imala uvid u sporazum izme|u tog preduze}a i ’Imel grupe’ o prenosu prava vlasni{tva nad zemqi{tem. Naknada je iznosila 485.000 evra, a procewena vrednost oko dva miliona evra, {to o~igledno nije bilo u skladu sa Zakonom o eksproprijaciji“, ukazala je Agencija. [tetan ugovor je, kako je naglasila Agencija, poni{ten kad je za to postojala zakonska mogu}nost.

Agencija za privatizaciju saop{tila je ju~e, povodom informacije o hap{ewu za krivi~na dela u postupku privatizacije preduze}a „Nacional“ iz Beograda, da je re~ o biv{im radnicima Agencije, koji vi{e ne rade u toj instituciji. Kako je navedeno u saop{tewu, ^aslavu P. i Vladimiru I. su napustili Agenciju 2007. godine, dok je Vesna S., na osnovu toga {to je postala tehnolo{ki vi{ak, napustila tu instituciju u oktobru ove godine.

Hotel „Nacional” u Novom Beogradu

be protiv zloupotreba u postupku privatizacije i korupcije, u saradwi s Vi{im javnim tu`ila{tvom iz Beograda, dodaje MUP. Osumwi~eni Goran K. i Zoran M. su od januara 2005. do jula 2007. falsifikovali odluku Upravnog odbora DP „Nacional“, navodi policija. Na osnovu te falsifikovane odluke, ugovorili su s preduze}em „Imel grup“ visinu naknade za ekspropisano zemqi{te, povr{ine 20.283 kvadratnih metara na atraktivnoj lokaciji u op{tini Novi Beograd suprotno Zakonu o eksproprijaciji, i to u iznosu od 485.000 evra, iako je tr`i{na vrednost tog zemqi{ta bila 1.950.000 evra, dodaje se u saop{tewu.

Dru{tveno preduze}e „Nacional“ je u tom periodu bilo u postupku privatizacije pa je „bila neophodna saglasnost Agencije za privatizaciju za smawewe ili pove}awe kapitala, {to u ovom slu~aju ^aslav P., Vladimir I. i Vesna S nisu u~inili“. Oni su na ovaj na~in omogu}ila preduze}u „Imel grup“ da pribavi imovinsku korist od 1.465.000 evra, a na {tetu DP „Nacional“.

Osumwi~eni }e uz krivi~nu prijavu biti privedeni istra`nom sudiji Vi{eg suda u Beogradu, a policija nastavqa rad na rasvetqavawu svih nezakonitosti u poslovawu navedenih preduze}a i osoba.

(Tanjug)

CRNA HRONIKA

DNEVNIK

petak10.decembar2010.

13

IAKO JE APELACIONI SUD ODBIO @ALBU BRANILACA STANKA SUBOTI]A

Cane ponovo nudi jemstvo?

Apelacioni sud u Beogradu je odbio `albu branilaca biznismena Stanka Suboti}a, izjavqenu protiv re{ewa kojim je odbijen predlog za odre|ivawe jemstva od pet miliona evra za omogu}avawe wegove odbrane sa slobode, nakon ~ega bi, kako je optu`eni li~no najavio, do{ao iz [vajcarske, gde `ivi, i u~estvovao u procesu koji se protiv wega vodi pred Specijalnim sudom u Beogradu.

Odlukom Apelacionog suda je potvr|eno ranije re{ewe Specijalnog suda, kojim je predlog za jemstvo odbijen. Me|utim, pri~ao o jemstvu mo`da jo{ uvek nije zavr{ena, saznaje „Dnevnik“ u razgovoru s advokatom Predragom Mari}em, koji je pre tri meseca Suboti}u postavqen za branioca po slu`benoj du`nosti nakon {to su wegovi izabrani advokati otkazali punomo}ja, s obrazlo`ewem da wihovom klijentu „sud nije obezbedio pravo na odbranu“.

Advokat Mari} navodi da }e, ukoliko to brawenik od wega bude zahtevao, ponoviti predlog za odre|ivawe jemstva, kao {to je uradio i pre mesec dana, kada je Suboti} to zatra`io u pismu koje mu je uputio preko Specijalnog suda, u kojem je za jemstvo ponudio pet miliona evra.

– Predlog za jemstvo se mo`e iznova ponavqati. Mo`e se ve} na slede}em glavnom pretresu opet predlo`iti i, naravno, pojasniti ne{to {to je u prethodnom predlogu po oceni suda eventualno bilo sporno – isti~e Mari}.

Po wegovim re~ima, kad je na glavnom pretresu u novembru sudsko ve}e Specijalnog suda odbilo predlog za jemstvo,

Milo{ Nedeqkovi}

UKINUT PRITVOR BIV[EM DIREKTORU „PUTEVA SRBIJE”

Nedeqkovi} se brani sa slobode Specijalni sud u Beogradu ukinuo je ju~e pritvor biv{em finansijskom direktoru JP "Putevi Srbije" Milo{u Nedeqkovi}u i pustio ga da se u daqem toku krivi~nog postupka brani sa slobode, saop{tio je wegov branilac Aleksandar \or|evi}.

Nedeqkovi} je po~etkom novembra izru~en Srbiji iz Crne Gore.

Protiv Nedeqkovi}a se vodi istraga zbog sumwi da nije po{tovao obaveze pru`awa konsultantskih usluga gra|evinskom preduze}u "Rad" u ste~aju u vrednosti od 30.000 mese~no. On je posle vi{egodi{weg bekstva

uhap{en 21. jula u Budvi po poternici Interpola Beograd.

Zoran Nedeqkovi}, Milo{ev mla|i brat, bio je osumwi~en da je jedan od organizatora "drumske mafije", odnosno za zloupotrebu slu`benog polo`aja i zlo~ina~ko udru`ivawe. Po~etkom juna 2006. on je izvr{io samoubistvo u }eliji Okru`nog zatvora u Beogradu, obesiv{i se o ~ar{av vezan za gorwi deo kreveta.

Krajem 2009, krivi~no ve}e Specijalnog suda osudilo je 41 osobu na ukupno 131 godinu i deset meseci zatvora zbog malverzacija s naplatom putarine, dok je wih devet oslobo|eno zbog nedostatka dokaza.

(Tanjug)

PRETU^EN I OPQA^KAN SUBOTI^ANIN

Trojka se tereti za razbojni{tvo Mera zadr`avawa odre|ena je Draganu S. (1989) iz Oxaka i @eqku A. (1988) i Branislavu K. (1988) iz Subotice, zbog postojawa osnova sumwe da su izvr{ili krivi~no delo razbojni{tva.

Osumwi~eni se terete da su u sredu ujutro fizi~ki napali L. P. i naneli mu te{ke telesne povrede. Nakon toga su od o{te}enog uzeli novac, mobilni telefon i putni~ko vozilo, pobegli su s mesta doga|aja. Dragan S., @eqko A. i Branislav K. }e uz odgovaraju}u krivi~nu prijavu biti privedeni istra`nom sudiji Vi{eg suda u Subotici.

A. A.

obrazlo`eno je da je sud na{ao da i daqe stoje razlozi za pritvor Suboti}u po osnovu ta~ke koja se odnosi na te{ke okolnosti dela, zbog ~ijeg se postojawa jemstvo ne mo`e primeniti.

– Me|utim, iz pojedinih navoda proizlazi da je, s obzirom na ponu|eni iznos jemstva, sud na neki na~in razmatrao i opciju prihvatawa predloga, {to bi zna~ilo da bi ta~ka pet mo`da mogla biti otklowena, ali su na{li da sam predlog ima mawkavosti u formalnom smislu da bi se jemstvo moglo primeniti. To zna~i da je Suboti} trebalo da se Stanko Suboti} konkretno izjasni za ponu|eni odlu~uje o jemstvu da da izjavuiznos jemstva od pet miliona obe}awe da se ne}e skrivati. evra – da li je to u ke{u, neAdvokat Mari} isti~e mikretninama ili hartijama od {qewe da je „predlo`eno jemvrednosti – otkriva Mari}. stvo trebalo smatrati kao poOn dodaje da, osim toga, sud nudu u ke{u, a ukoliko je bilo smatra da, shodno zakonu, Suboneke nedoumice, sud je mogao u ti} mora li~no pred sudom koji na~elu prihvatiti iznos i osta-

Strah od hap{ewa Za drugi zahtev suda, da optu`eni Suboti} mora neposredno sudu pred kojim mu se sudi dati izjavu-obe}awe da se ne}e skrivati u slu~aju prihvatawa jemstva i omogu}avawa odbrane sa slobode, advokat Mari} smatra da je nerealan zbog postoje}eg re{ewa o pritvoru i poternice protiv Suboti}a jer bi automatski bio uhap{en ~im bi se pojavio na granici Srbije.

– Ina~e, pisana izjava-obe}awe Stanka Suboti}a ve} postoji u predmetu jer ih je podnosio u prethodnim predlozima za odre|ivawe jemstva. Tako|e, i dok je bio u ekstradicionom pritvoru u Rusiji, Suboti} je poslao overenu izjavu da }e se uredno odazivati na sve poziv suda i da se ne}e skrivati – tvrdi Mari}.

U KAZNENO-POPRAVNOM ZAVODU U SREMSKOJ MITROVICI

NA SU\EWU RADOVANU KARAYI]U U HAGU

Zatvorenicima informator o pravima i obavezama Uprava za izvr{ewe krivi~nih sankcija po~ela je ju~e, u Kazneno-popravnom zavodu u Sremskoj Mitrovici, da osu|enicima distribuira {tampani matarijal o na~inu pona{awa u ustanovama takvog tipa radi pove}awa

wihove informisanosti i upoznavawa s tim. Projekat se realizuje na preporuku Saveta Evrope, a Uprava za izvr{ewe krivi~nih sankcija realizuje ga u saradwi s Misijom OEBS-a u Srbiji.

U okviru ovog projekta pripremqena su izdawa Zakona o izvr{ewu krivi~nih sankcija i Pravilnika o ku}nom redu u kaznenopopravnim zavodima i okru`nim zatvorima, kao i pravilnika o tretmanu, programu postupawa i rasporeda osu|enih lica.

Materijali su prevedeni na engleski i jezike nacionalnih mawina, a na vidnom mestu su postavqeni i dostupni osu|enicima u svih 28 ustanova Uprave za izvr{ewe krivi~nih sankcija.

– U Kazneno-popravnom zavodu u Sremskoj Mitrovici ima izme|u 1.800 i 2.000 osu|enih lica, i to je jedina kazneno-popravna ustanova u Srbiji u kojoj kaznu izdra`avaju i strani dr`avqani, a trenutno ih ima oko 250.

Ovde posotje i aktivno rade sekcije za kulturu i sport, a osu|enicima su na raspolagawu i centar za fizi~ko ve`bawe i rekreaciju, kao i biblioteka – izjavila je na~elnica Slu`be za tretman lica u ovom zavodu Marija Kuzmanovi}.

(Tanjug)

UHAP[EN VLASOTIN^ANIN

U stanu arsenal municije i oru`je U okviru akcije "Sat" leskova~ka policija uhapsila je Novicu S. (43) iz Vlasotinca zbog sumwe da je u svom stanu dr`ao arsenal municije, koju je uglavnom sam izra|ivao, kao i oru`je, saop{teno je ju~e.

U saop{tewu policije navodi se da je prona|eno i oduzeto {est ru~no pravqnih naprava cilindri~nog oblika s voskom zalivenim {tapinima du`ine oko 11 centimetara, zatim revolver kalibra 7,62 milimetra i jedan okvir za pi{toq kalibra 7,62 milimetara. Prona|eno je i oduzeto i vi{e komada bojeve municije za automatsku i snajpersku pu{ku i vi{e komada bojeve malokalibarske municije.

Novica S., koji `ivi sam u stanu, bi}e predat istra`nom sudiji Osnovnog suda u Leskovcu s prijavom za krivi~no delo neovla{}ene proizvodwe, dr`awa, no{ewa i stavqawa u promet oru`ja i eksplozivnih materija.

Pretres stana Novice S., koji nije odranije poznat policiji, izvr{en je po nalogu istra`nog sudije Osnovnog suda u Leskovcu.

E. D.

viti rok odbrani da se blagovremeno izjasni o modalitetu“.

Uz ocenu da je su|ewe u Suboti}evom predmetu pri kraju, advokat Mari} navodi da mu pripremu odbrane i dokaznih predloga ote`ava i to {to nema kontakt s klijentom.

Mari} otkriva da je u vezi s odbranom Suboti}a,“da bi video {ta daqe u smislu dokaznih predloga“, podneo molbu sudu da mu do narednog pretresa, zakazanog za 22. i 23. decembar, omogu}i da otputuje kod brawenika u [vajcarsku, kako navodi, „o tro{ku suda, budu}i da je postavqen za branioca po slu`benoj du`nosti“.

– Nije iskqu~eno da bi moglo biti ponavqawa predloga za odre|ivawe jemstva, a da li }e do toga do}i ne znam u ovom trenutku jer to zavisi od toga da li }e mi se Suboti} obratiti zahtevom da to uradim u wegovo ime. Nije samo u Suboti}evom interesu nego je u interesu ~itavog postupka da mu se omogu}i da do|e i iznese odbranu. Ina~e, re{ewe o odre|ivawu pritvora je u odnosu na wega nemogu}e zato {to se [vajcarska javno izjasnila da ne}e da ga izru~i zato {to krivi~no delo zloupotrebe slu`benog polo`aja u privatnoj firmi ne postoji u krivi~nom zakonodavstvu te zemqe, a mislim da ne postoji ni u ve}ini evropskih zemaqa – navodi Mari}.

Optu`enom Stanku Suboti}u se sudi u odsustvu, a sumwi~i se kao organizator grupe od 13 ~lanova, koja je, kako tvrdi optu`ba, {vercovala cigarete 1995. i 1996. godine i tako stekla vi{emilionsku korist.

J. J.

Biqana Plav{i} rezervni svedok?

Tu`ila{tvo Ha{kog tribunala saop{tilo je da namerava da odustane od 12 svedoka na su|ewu biv{em predsedniku Republike Srpske Radovanu Karaxi}u i predo~ilo spisak deset drugih, "rezervnih" svedoka, me|u kojima je i Biqana Plav{i}.

Tu`ila{tvo je navelo da bi povla~ewem 12 svedoka bio skra}en postupak, saop{teno je ju~e iz Ha{kog suda.

Plav{i}eva, koja je odslu`ila 11 godina kazne zatvora posle su|ewa u Ha{kom sudu, bila je predsednica RS posle Karaxi}a.

Me|u rezervnim svedocima su i portugalski diplomata @oze Kutiqero, zatim Elvir Jahi}, Suada Haxovi}, Vitomir @epini}, Morten Torkildsen, Bilal Hasanovi}, Muharem Mujanovi} i dva za{ti}ena svedoka.

U ciqu skra}ewa postupka, optu`ba je odustala od pet za{ti}enih svedoka kao i od svedo~ewa biv{eg mirovnog prego-

SPRE^EN [VERC DROGE

Heroin u pojasu

Pripadnici carine i policije spre~ili su na grani~nom prelazu Horgo{ poku{aj krijum~arewa oko dva kilograma droge za koju se pretpostavqa da je heroin, saop{tila je Uprava carina.

Drogu je u medicinskom pojasu, raspore|enu oko struka u ~etiri paketa od oko pola kilograma, poku{ao da prokrijum~ari makedonski dr`avqanin S. S., putnik bugarskog autobusa koji saobra}a na liniji Varna-Insbruk. Carinik je na osnovu lokalnog profila putnika i iskustva izdvojio S.S. za detaqan pregled i po{to je prona{ao takozvane "cigle" narkotika oko wegovog struka, putnik je priznao da samo prenosi drogu i da je za to dobio 3.800 evra.

Biqana Plav{i}

vara~a u BiH lorda Dejvida Ovena, Mirsada Toka~e, Ronalda Ajmersa, Vahida Karaveli}a, Melika Male{evi}a, Jana de Kuijera i Milo{a Mitrovi}a,

navedeno je u saop{tewu. Karaxi} je optu`en za genocid i druge ratne zlo~ine u BiH tokom oru`anih sukoba 1992–95.

(Tanjug)

ZBOG NELEGALNE IZGRADWE I PRODAJE STANOVA U BEOGRADU

Uhap{en vlasnik „Delta legala”

Policija je uhapsila vlasnika beogradskog preduze}a "Delta legal" Aleksandra Luki}a i jo{ sedam osoba, zbog nelegalne izgradwe i prodaje stanova, saop{tio je ju~e MUP. Kako se navodi u saop{tewu, uhap{eni su osumwi~eni da su bez dozvole izgradili zgradu od 1.300 kvadratnih metara u Kne`eva~koj ulici 27b, u Beogradu a zatim prodali deset stanova i zaradili oko 500.000 evra.

Aleksandar Luki}

Osumwi~eni nisu imali odobrewe za izgradwu niti potrebnu tehni~ku dokumentaciju za gra|ewe objekta.

Me|u uhap{enima su i policajski slu`benik PS Rakovica, biv{i radnik Gra|evinske inspekcije i biv{i radnik preduze}a "Delta legal".

Osumwi~eni }e, uz krivi~nu prijavu, biti privedeni de`urnom istra`nom sudiji Osnovnog suda u Beogradu.

E. D.

LOV

petak10.decembar2010.

LOVCI IZ DOWIH PETROVACA GOSTOVALI U ^ANTAVIRU

DNEVNIK

c m y

14

GRAD ZREWANIN POMA@E LOVCIMA

Pet hiqada dinara za odstreqenog {akala

Bra}i ze~evi ne fale Shodno tradiciji koju neguju punih 36 godina, minule nedeqe u ^antaviru je uprili~en susret, ta~nije lov na ze~eve dve pobratimske lova~ke organizacije: Lova~kog dru{tva “Fazan” iz Dowih Petrovaca kraj Rume i ovaj put doma}ina – LD “Golub” iz ^antavira. Po idealnom vremenu u lov je uza{lo 90 lovaca podeqenih u

ove divqa~i velik {irom Vojvodine i Srbije, u ^antaviru broj ze~eva nije ni{ta mawi nego prethodnih sezona.

- Jednostavno, ovo je “ze~ji teren” i ove divqa~i smo uvek imali dovoqno – rekao je predsednik LU “Golub” Mi{ko Kqaki}. – Kroz na{e lovi{te proti~e samo jedan omawi kanal, tako da su nas

Kako se gepard izgubio u Sremu Susreti pobratima uvek su prilika da se prepri~avaju brojne dogodov{tine iz zajedni~kih lovova. Omiqena im je postala ona od pre mesec dana, kada su ^antavirci do{li u goste Petrov~anima. Lovac po imenu Gerhard se u `aru lova zagubio me| srema~kim bre`uqcima, a kad je poku{ao da se prikqu~i grupi, zavr{io je u susednom selu. Tamo je me{tanima objasnio o ~emu se radi, rekao im je i svoje ime, ali ga nisu najboqe razumeli.

Usledio je telefonski poziv doma}inima sa re~ima: - E, ovaj va{ gepard je do{ao kod nas! tri grupe, a posle nekoliko sati {etwe “u potkovici” kroz bogato ~antavirsko lovi{te rezultat je bio “zec po ~oveku”. Ipak, ulov je bio u drugom planu.

Lovi{te kojim gazduje LD “Golub” prostire se na 8.000 hektara i izuzetno je bogato sa ze~evima. ^ak i ove godine, kada je deficit

ovogodi{we poplave zaobi{le, pa zeca imamo kao i ranijih sezona. Ovo nam je tre}i izlazak na ze~eve ove lovne sezone, a planiramo jo{ jedan. Zbog mawka rastiwa, ne{to slabije stojimo sa fazanom, ali sa druge strane imamo oko 250 grla srne}e divqa~o.

Pro{le godine, ovde je ulovqen

srnda} koji je ocewen sa 161 CIC poenom – veli prvi ~ovek ~antavirskih lovaca.

Nedostatka ze~eva, zbog specifi~nosti terena, ove godine su po{te|eni i nedeqni gosti, Sremci iz Dowih Petrovaca, koji su ^antavirce ugostili u svom lovi{tu 7. novembra. Naravno, nisu ni pomislili da propuste poziv pobratima, a kako je vreme poslu`ilo, lov je bio uvertira za uobi~ajeno dru`ewe koje je usledilo.

Sjajna tradicija koju su zapo~eli poqoprivrednici i sportisti 1974. ubrzo su prihvatili i lovci i preto~ili je u pravo, a ne samo deklarativno pobratimstvo o kom je Petrov~an Dimitrije Mi}a Bo{kovi} i kwigu napisao, a mla|e generacije i te kako po{tuju. Kakav je odnos izme|u pomenute dve lova~ke organizacije najboqe odslikava sam po~etak pozdravnog govora Milivoja Mima Nikoli}a iz Vi{wevca, koji je svojevremeno progla{en sa po~asnog gra|anina Dowih Petrovaca.

- Draga bra}o, evo, pro{lo je mesec dana od kada se nismo videli. To je puno za one koji se vole i po{tuju – rekao je Mimo.

D. Kne`i}

NOVA LITERATURA

Lova~ki kalendar za 2011.

Za sve qubiteqe prirode, pasionirane lovce i uzgajiva~e divqa~i, iz {tampe je petu godinu zaredom iza{la nova kwiga “Lova~ki kalendar”, za 2011. godinu, bogato ilustrovana fotografijama prirode i divqa~i. Kwiga sadr`i blokova iz uzgoja divqa~i, gazdovawa lovi-

{tem, ekologije, kinologije, balistike i lova~ke kuhiwe. Publikacija je edukativna i sadr`i pravoslavni kalendar za 2011. godinu. Cena je 300 dinara, sa ura~unatim po{tanskim tro{kovima. Zainteresovani mogu poru~iti kwigu na telefone: 063/866-75-76 i 063/113-80-21.

TASMANIJSKI TIGAR

Torbar ~eka klonirawe Australijski nau~nici nedavno su odustali od klonirawa tasmanijskog tigra, `ivotiwe koja je izumrla. Re~ je o torbaru mesojedu koji je nestao sa planete 1936. kada je posledwi primerak uginuo u zoolo{kom vrtu. Danas postoji samo nekoliko prepariranih primeraka u muzejima, kao i nekoliko fetusa u formalinu.

Projekat klonirawa ove `ivotiwe, koju su desetkovali prvi doseqenici u Australiju, nastao je pre 11 godina, ali je zakqu~eno da je genetski materijal isuvi{e o{te}en, te da su {anse za uspeh male. Od klonirawa se zato odustalo, ali deo nau~nika smatra da bi napretkom tehnologije to u budu}nosti ipak bilo mogu}e. (“^ari prirode”)

Pripremio: Du{an Kne`i}

Lokalna samouprava u Zrewaninu konkretizovala je obe}awe dato pro{le nedeqe ovda{wim lovcima da }e im pomo}i u suzbijawu {akala koji su preplavili sredwobanatska lovi{ta: gradski ve}nici, na ovonedeqnoj sednici, podr`ali su odluku da grad lovcima isplati po 5.000 dinara za svakog odstreqenog {akala.

Predvi|eno je da lova~ka dru{tva dokaze o ulovqenim predatorima podnose komunalnoj policiji i inspekciji za{tite `ivotne Preplavili sredwi Banat sredine.

Zamenik gradona~elnika ra stimuli{emo lovce da Zrewanina Goran Kauri} kasprovode selektivni i organizao je da je takva odluka donezovan izlov {akala - kazao je ta na inicijativu lovaca koji Kauri}. su ukazali na veliki broj {aUpravnica u Lova~kom kala koji u lovi{tima pri~iudru`ewu „Zrewanin“ Milewavaju ogromne {tete. na Romaneli ka`e da je {aka- U posledwih nekoliko gola prvo bilo u jugoisto~noj dina, naro~ito u Banatu, {aSrbiji, zatim u Pomoravqu i kal je postao izuzetno veliki dowem Sremu, posle ~ega su predator koji se preko mere do{li i u banatske krajeve. razmno`io i ugro`ava pleme- Prave velike {tete u nanitu divqa~. Stoga smo odlu{im lovi{tima jer je smawen ~ili da iznosom od 5.000 dinaprirast srne}e divqa~i. [a-

Foto: J. Pap

kali napadaju lanad, ali i ptice koje se gnezde na zemqi, po{to im uni{tavaju jaja i mladun~ad. Napadaju i mawa stada ovaca i koza, ako nema u blizini pasa da ih odbrane – obja{wava Milena Romaneli.

Lovci upozoravaju i da potencijalnu opasnost predstavqa i to {to ovi predatori mogu biti prenosioci parazita i zaraza, te da petina populacije {akala nosi trihinelu. @. B.

IZ LOVA^KOG KODEKSA

Radovati se i tu|oj sre}i Ako je lovac lo{e sre}e ili nije imao ulova, ne}e stavqati zamerke lovniku, doma}inu ili drugovima, ve} se radovati lova~koj sre}i ostalih.

Ako je grupni lov, lovac ne}e protestvovati zbog mesta koje mu je odredio lovnik, ne}e se samovoqno pomerati s mesta koje mu je odre|e-

no, ili mewati pravac kojim se u~esnici lova kre}u, zastajkivati i praviti yep ako je lov pogonom, prigonom ili u kru`nom lovu.

U toku lova obavezno je pridr`avati se uputa lovnika, znakova roga, pi{taqke ili trube kojim se ozna~ava po~etak lova, zatvarawe kruga ili kraj lova.

REPORTA@E

DNEVNIK

petak10.decembar2010.

15

PENZIONISANA [IDSKA U^ITEQICA DRAGICA @IVKOVI] GAJI KOD KU]E [ARPLANINCE [AMPIONE I „PROZAI^NU“ FAUNU

Sremske koze nau~ile i kineski jezik ajvi{e priznawe koje se dodequje prosvetarima Vojvodine dobila je u~iteqica iz [ida, sada ve} u penziji, Dragica @ivkovi} jo{ 1984. Naziv diplome „Partizanski u~iteq“ danas mo`da zvu~i ideolo{ki demodirano, ali sa-

N

op{tini. Sve je stizala, i me|u svima bila omiqena, nakon odlaska u penziju, potra`ila je drugu zanimaciju.

– Zahvaquju}i roditeqima, uspela sam u `ivotu. Kao primeran |ak, zavr{ila sam petorazrednu U~iteqsku {kolu u Sremskim Karlovcima i prvu slu`bu dobila u selu Vilovu, gde sam ostavila mladost i qubav. Posle sam bila u~iteqica u pet sela {idske op{tine i stigla u [id. Ali danas malo razmi{qam o pro{losti. Sasvim sam se posvetila `ivotiwama, a posledwih deset godina posebno u`ivam {to pobe|ujem sve uzgajiva~e {arplaninaca u Srbiji. Moja je Cakana i na me|una-

ske Mitrovice, Rume, In|ije do Novog Sada, i sa svih su se vra}ali s diplomama i peharima. Ispred moje ku}e vi{e nema zelene trave na kojoj sede deca. Tu su sad boksovi za deset pasa, neki su navr{ili i 14. godina, ali ima i mla|ih. Cakani dru{tvo prave Rita, Lana, Pegi, Besi, Nina, Cezar i Maki – nabraja Dragica svoje qubimce.

A oni di`u buku do neba. Ne{to je ti{e jedino kod Pegi, koja je nedavno okotila pet {tenaca, koji fascinira bqesak blica fotoaparata, ali je mati nepoverqiva prema strancima pa preventivno re`i.

Nisu na stanu i hrani kod Dragice samo pedigrirani primerci ve} je s gradskih ulica pokupila i oku}ili pse i ma~ke lutalice. U posledwe vreme sugra|ani `ele da joj “pomognu”,

Ma~ak Viki akrobata

svim odgovara neformalnim, pomalo “gerilskim” metodama gospo|e @ivkovi}. Naime, wen radni dan u obdani{tu „Jelica Stanivukovi} [iqa“ nije zavr{avan posledwim {kolskim zvonom, ve} su joj u dvori{te svakodnevno dolazila deca, od onih iz vrti}a do ve} “ozbiqnih” osnovaca iz ~etvrtog razreda. A dom Dragi~inih roditeqa u Ulici Veqka Paunovi}a 12 bio je prava „ku}ica u cve}u“ s niskom zelenom travom i velikim vo}wacima. Da pomogne svojim “pitomcima”, uvek je imala vremena, ali je stizala i da slika, glumi, igra folklor, re`ira {kolske predstava, a bila je i jedina `ena lovac u {idskoj

Dr`i Dragica i `ivotiwe bez pedigrea

Kuja Pegi s potomstvom

rodnim prvenstvima bila {ampion. Vodila sam wu i ostale na smotre, od op{tinskog do me|unarodnog nivoa, od [ida, Srem-

pa u gluvo doba no}i ispred wene ku}e istovaraju svoje qubimce. Naro~ita pa`wa posve}uje se Tediju, na koga je naleteo

auto i slomio mu nogu. Operisali su ga veterinari, spasli mu `ivot, ali je ostao bez {ape. U glavnoj sobi je 15 ma~aka, a predvodi ih Viki, ma~ak koji sve razume. [etao se on po metalnoj kapiji, a da slike paradirawa budu {to efektnije, zatra`i gazdarica i reprizu. I bez pogovora, ponovi Viki akrobaciji po {ipki {irokoj dva centimetra i dugoj bar ~etiri metra. Na strah od visini ni da pomisli.

Ispred ku}e u ogra|enom dvori{tu smestilo se deset koza, te jedan mladi jarac i jare. Pitam Dragicu u {ali kako komunicira s wima, a ona, kao da je to sasvim uobi~ajeno, odgovori:

– Pa, na kineskom.

I zaista, po~e izgovarati dosta tiho, ali odlu~no, neke nerazumqive re~i, pa se za tili ~as sve koze okupi{e oko we.

Gaji Dragica i krma~e – trenutno su ~etiri suprasne pa uskoro o~ekuje jedno 40 prasi}a.

A u dnu dvori{ta patke, koko{ke, morke.

Morala je Dragica da anga`uje i dresera koji pse sakodnevno {eta, ali se isplati. Ve} je kaparisano potomstvo keru{e Pegi, cena svakog rasnog {teneta je 5.000 dinara. To i nije mnogo, ali koliko-toliko dopuni penziju od 25.000, pa kad plati komunalije Dragici gotovo ni{ta ne ostaje. Napunila je 77 godina,

ali ka`e da nikad nije bila kod lekara, niti bila bolesna: – Dr`i me rad, svaki dan osim nedeqe stavim dve kante od 25 litara na bicikl i idem u vrti} gde sam nekad radila. Kuvarice ne bacaju otpatke hrane ve} ih ja nosim kerovima guraju}i bicikl pet kilometara, bez obzira na godi{we doba. A ja se kolegama revan{iram, odnesem im pe~eno prase ili jagwe, neka se zna da Dragica ima. Nisu me zaboravili ni u Kinolo{kom dru{tvu i Ekolo{kom pokeretu [ida, koji mi je ove godine dodelio „Zeleni list“ za rad na za{titi napu{tenih `ivotiwa – s pravom se hvali Dragica.

Dragoqub Savi~in

GAJBE PIVA UKLAWAJU BARIKADE S ME\UNARODNIH PUTEVA KOD SOMBORA

Daqe ne}e{ mo}i! ok dr`avni organi, po~ev od lokalne samouprave pa do Vlade Srbije, oklevaju da preseku Gordijev ~vor oko sudbine dr`avnog poqoprivrednog zemqi{ta u somborskom ataru, radnici PP „Grani~ar“ iz Gakova i „Aleksa [anti}“ iz istoimenog sela i daqe dr`e blokirane saobra}ajnice Sombor – Bezdan – dr`avna granica i Sombor–Subotica. Ako je neko od obi~nih gra|ana i imao razumevawa za `equ zaposlenih u tim preduze}ima da i daqe obra|uju dr`avne oranice mimo licitacije, te deklarisan zahtev somborskih vlasti da se, uz pomo} dr`avnih poqa, od ova dva, ali i poqopreduze}a „Stani{i}“ formira javno gradsko agropreduze}e, pune tri sedmice blokiranih puteva su dokinule strpqewe i najdobronamernijih.

U prvom besu zbog blage mogu}nosti da dr`ava ispo{tuje vlastite zakone i da dr`avne oranice na licitaciju, radnici „Grani~ara“ i „Aleksa [anti}a“ su zakr~ili

D

Industrijska arheologija na parni pogon

ZREWANINSKI MUZEJ FORMIRA I SVOJU PAORSKU FILIJALU

Vozi Lala traktor~e rojne su pre~anske generacije prehrawivale svoje familije i {iru okolinu pride, sve uz pomo} poqoprivrednih sprava raznih fela. Neke od wih uskoro }e biti izlo`ene u Narodnom muzeju Zrewanina u okviru “Muzeja poqoprivrede”. U posao je ugovorom u{ao i pokrajinskog agrosekretarijat, odvajaju}i deset miliona dinara za ovu namenu.

U postavci, prakti~no jedinstvenoj u Srbiji, bi}e vi{e od 500 eksponata iz privatne kolekcije poqoprivrednih i etnolo{kih predmeta Zrewaninca Du{ka Malba{kog. Me|u wima su i svojevrsni rariteti, stari vi{e od 150 godina, za koje se interesuju i pojedini veliki svetski poqoprivredni muzeji. Najvredniji eksponat je jo{ uvek ispravna parna ma{ina marke „Clayton & Shuttleworth“, proizvedena 1860, kakvih je sa~uvano svega tri u Evropi. Malba{ki navodi da je kolekcija prikupqana pedeset godina, neki eksponati su redovno izlagani na poqoprivrednim sajmovima, a vredne su i retke sprave, poput krupa~a ili mlinova.

Malba{ki je, po sporazumu s Narodnim muzejom i lokalnom samoupravom, odustao od rasprodaje

B

kolekcije, do sad sme{tene u dvori{tu wegovog doma, u Nu{i}evoj ulici. Kako je ku}a predvi|ena za ru{ewe zbog gradwe stambenih zgrada, pretila je opasnost da ova unikatna kolekcija bude zauvek izgubqena. Sre}om, nakon razmatrawa svih mogu}nosti, i nekoliko lokacija, odlu~eno je da se poqoprivredna postavka smesti u rekonstruisani amfiteatar Narodnog muzeja, kao zasebna celina.

– Prve asocijacije na Vojvodinu jesu upravo zemqa i wena obrada, i to su glavni resursi koje posedujemo – ka`e resorni pokrajinski ministar Daniel Petrovi}. – @eleli smo da po{tujemo na{u pro{lost i postavkom prika`emo razvojni put poqoprivrede na ovim prostorima. Tako }e i Zrewanin dobiti i {iru turisti~ku ponudu, a stvaraju se i mogu}nosti za istra`iva~ku delatnost u oblasti agrara.

Direktor muzeja Bo`idar Vorgi} nagla{ava da se prvi put neka privatna kolekcija zbriwava u javnoj ustanovi i tako postaje pristupa~na za naj{iru publiku.

– Ure|ewem prostora za zbirku, dobi}emo i mogu}nost da tu organizujemo razli~ite kulturnoumetni~ke sadr`aje – najavquje Vorgi}. @. Balaban

Te{ka mehanizacija, naslednik balvana

drumove mehanizacijom i time podigli neprobojne barikade. Kako su dani odmicali, a od nadle`nih „ni pisma ni razglednice“, slabila je i blokerska disciplina pa su preko „paorskih balvana“ prvo selektivno propu{tani `iteqi ova dva sela, nakon ~ega su propu{tani svi blokerski suseqani, da bi se na kraju selekcija „obi~nih

putnika“, a nadasve voza~a kamiona – javna je tajna – zavr{avala na gajbi piva.

Za to vreme, po podacima do kojih je do{ao „Dnevnik“, saobra}aj na grani~nim prelazima s Ma|arskom (Ba~ki Breg) i Hrvatskom (Bezdan most) je prosto uvenuo. Po egzaktnim podacima, za nepunih deset „blokiranih“ dana novembra

mese~ni prosek prelazaka dr`avne granice na ovim prelazima pao je 20 odsto, {to bi u slu~aju punog meseca blokade bilo vi{e od 40 odsto mawe putnika u me|unarodnom saobra}aju. Teretni je s GP „Bezdan most“ preba~en na Bogojevo, a autobuski s GP „Ba~ki Breg“ na Horgo{ i Kelebiju.

Gotovo bizaran slu~aj je i suboti~ke firme „Javornik“, ina~e anga`ovane na rekonstrukciji bawe Bezdan, ~iji radnici svakodnevno moraju da putuju po 50 kilometara vi{e u jednom pravcu da bi ispo{tvali ekremovski hit JuTjuba „Ku}a–pos’o, pos’o–ku}a“.

Da im muka bude ve}a, ogromna auto-dizalica ove firme je, u poku{aju povratka u Suboticu nakon obavqenog posla u bezdanskoj bawi, svega pola sata zakasnila da pro|e deonicu puta gde su radnici „Grani~ara“ postavili blokadu.

Preko malog mosta kod Ba~kog Mono{tora ne smeju, kroz blokade ne mogu. Pa ti vidi.

M. Miqenovi}

Le~i kao antibiotik voda arteskih bunara o{ uvek u mnogim vojvo|anskim mestima ne izlazi iz mode voda iz arteskih bunara. Dodu{e, wih je sve mawe otkad je nastupila era „vodovodizacije“, ali oni najizda{niji opstaju du`e od veka.

Od nekoliko u kawi{kom ataru, onaj na pa{waku kraj naseqa Vojvoda Zimowi} se ne da pa gasi `e| stoke, ali i svih drugih o kvalitetu dobro obave{tenih.

– Prvi put sam na ovom bunaru jer smo se skoro iz Tele~ke doselili u Kawi`u, da supruga Irena i ja pod starost budemo bli`e }erki, zetu i unuki. Voda je pitka, a i sve me podse}a

J

na mla|e dane kad nije bilo vodovoda – pri~a Jano{ Balint (78), sada `iteq Kawi`e, dok „fla{ira“ artesku vodu u plasti~nu ambala`u modernih osve`avaju}ih napitaka. Uveren je u to da oni, ipak, ne mogu tako da utole `e|.

U severnom Potisju stariji `iteqi Sente, Tre{wevca, Ade i jo{ nekih mesta, mada kod ku}i imaju ~esmova~u, iz navike piju „akva bunariku“, kojoj pripisuju blagotovorna i lekovita svojstva.

Prvi arteski bunar je u ju`noj Ugarskoj uspostavqen 1848. u selu Pavli{u kod Vr{ca, a koju godinu kasnije u

Banatskom Karlovcu i Alibunaru. Najdubqi, od 452,48 metra, krajem 19. veka izbu{en je u Be~kereku, a do Prvog svetskog rata jo{ znatan broj na dubini do 400 metara, od kojih

neki jo{ rade. Po katastru Vojvodine, izme|u dva svetska rata izbu{eno je oko 600 bunara: u Banatu 384, u Ba~koj 153 i Sremu 54.

M. Mitrovi}

petak10.decembar2010.

SPORT

c m y

16

DNEVNIK

PARTIZAN U [EST UTAKMICA LIGE [AMPIONA NIJE OSVOJIO NIJEDAN BOD

Nedostajalo iskustvo, dogodine ja~i Fudbaleri Partizana svoje drugo u~e{}e u Ligi {ampiona zavr{ili su sa {est poraza. Za razliku od pre sedam godina, kada su osvojili tri boda, uz gol razliku 3:8, crno – beli su ovoga puta ostali na nuli, uz gol koli~nik 2:13.

Podsetimo, Partizan je izgubio od [ahtjora sa 0:1 i 0:3, Arsenala dva puta po 1:3 i Brage 0:2 i 0:1. Beogra|ani su dali dva gola, a kao i 2003. strelac je bio jedan igra~. Tada Andrija Deliba{i}, a sada Kordova Kleo. I obojica su nosila dres sa brojem devet. Partizan tada i sada - sude}i po broju reprezentativaca ovaj je bio kvalitetniji. U timu Lotara Mateusa bilo ih je petorica: Taribo Vest (Nigerija), Toma{ @onsa (povremeno Poqska), Igor Duqaj, Milivoje ]irkovi} i Sa{a Ili} (SCG), a Sa{e Stanojevi}a dvojica vi{e: Vladimir Stojkovi} i Radosav Petrovi} (Srbija), Stefan Savi} (Crna Gora), Aleksandar Lazevski (Makedonija), Medo Kamara (Sijera Leone), Almami Moreira (Gvineja Bisao) i Xozef Kizito (Uganda).

Statistika ka`ePartizan je ove sezone {utirao vi{e na gol od svojih protivnika. Ukupan skor je 74:72, na strani crno – belih. Ali su Beogra|ani slabo

nekako bili blizu, a i daleko od dobrog rezultata. Svaku gre{ku maltene smo skupo pla}ali, a retko koristili protivni~ke.

Zato u predstoje}em prelaznom roku `elim igra~e iz jakih liga.

Me~ u Londonu je dobro odigran.

- S obzirom na protivnika jeste. Bili smo ~vrsti, takti~ki

Ni{ta od novog stadiona

Nasri posti`e tre}i gol za Arsenal

ciqali – 29:43 u okvir gola.

Partizan je imao ve}i posed lopte samo u Beogradu protiv Brage, a u svim ostalim me~evima protivnici su bili boqi.

Golman Vladimir Stojkovi} najboqe je oceweni igra~ crno – belih, a u proseku je imao ne{to vi{e od tri odbrane po me~u.

Partizan je dostigao evropski nivo u pretr~anim kilometrima.

Najbli`i bodovima vaqak je bio u dvome~u sa Bragom. U udarcima na gol bilo je 30:24 za Beogra|ane, a u okvir gola 10:11.

Takti~ki, utisak je, crno – beli su jedino gre{ili protiv Portugalaca. Osta}e upam}ena i sjajna podr{ka navija~a Partizana. Pravili su divan dekor, pa i protiv [ahtjora, kada je prodato tek ne{to mawe od pola stadiona. Ukupno, Partizan je

Poja~awa stigla kasno Iako bez boda na svom kontu Partizan nije razo~arao u Ligi {ampiona. Kada se pogledaju sve ~iwenice utisak je vi{e nego dobar. Krenimo redom. Prelazni rok odra|en je u minut do dvanaest, da li svesno ili ne, pitawe je. Crno – beli su poja~awa dovodili u jeku kvalifikacija za elitno takmi~ewe, osim Ivana Stevanovi}a koji je potpisao 11. juna. Ivica Iliev u Humsku se vratio pred Helsinki, kao i Milan Smiqa-

ni}, a Stefan Babovi} pred Anderleht. Pjer Boja svoj povratak u Humsku je ozvani~io po~etkom septembra, a malo pre wega Partizan je poja~ao Vladimir Stojkovi}. Kako su svi oni bili rezervisti u svojim klubovima jasno je kakav je uspeh zabele`io srpski {ampion. Uz to Petrovi} je bio na Svetskom prvenstvu, a Kamara je do{ao u jeku finskog prvenstva, dakle bez dana letweg odmora.

PRED TRADICIONALNI 48. „DNEVNIKOV” TURNIR U MALOM FUDBALU

Evropska internacionala s dve ekipe Kako se pribli`ava start 48. tradicionalnog „Dnevnikovog” turnira u malom fudbalu interovawe je sve ve}e, i nije slu~ajno turnir je prelaskom u Spens bio sasvim drugu dimenziju, pa se o~ekuje rekor-

cionale, u stvari timove koji }e sponzorirati gradski odbor SPS -a ,a {to je internesantno socijalisti su najavili da }e za igrati u Du{an Bajatovi}, predsednik pokrajinskog odbora.

Momenat s pro{logodi{weg turnira

dan broj ekipe za ove nove prilike, bi}e ih sigurno vi{e od stotinu. Najuporniji su oni najmla|i, koji bi ve} sada `eleli da znaju kada }e igrati, a prijavjuju se i oni stariji. Ju~e su svoje u~e{}e potvrdili i dve ekipe Evropske interna-

- @elimo i mi iz SPS -a da damo puni doprinos razvoju sporta u Novom Sadu i "Dnevnikovom" turniru koji je zaista doga|aj od izuzetnog zna~aja za Vojvodinu - ka`e Dragan Ra|en, vo|a ekipe. - Igra}emo u konkurenciji seniora i pio-

nira i nadam se da }emo na{im primerom pomo}i da dase {to vi{e ekipa ukqu~i u sport.

I nas je iznenadilo veliko interesovawe za turnir starijih veterana, u najavi ve} imao {est ekipa, a izgleda da }e ovo takmi~ewe biti brojnije od turnira veterana.

Kao i ranijih godina, uplate za turnir primaju se svakog radnog dana u sportskoj rubrici Dnevnika ( Bulevar oslobo|ewa 81, prvi sprat, soba 14) i na `iro ra~un broj 340 – 2511 60, [ahovskog kluba “Dnevnik”, a kotizacija je slede}a – seniori: 14.000 dinara, veterani 12.000, stariji veterani 11.500, kadeti: 10.000, pioniri: 9.000 i mla|i pioniri: 7.000 dinara. Informacije se mogu dobiti na broj: 021/480 6827.

Turnir bi prema dogovoru sa Spensom trebalo da po~ne 18. decembra, a pred Novu godinu i posle Nove godine igralo bi se svakodnevno. Finalni me~evi bi trebalo da se odigraju 9. januara. Kod mla|ih kategorija za kadete mogu da nastupe igra~i koji su ro|eni 1994. i mla|i, za pionire 1996. i mla|i, a za mla|e pionire de~aci ro|eni posle prvog januara 1997. godine. Kod veterana igra}e se u dve starosne kategorije, u onoj prvoj mogu nastupiti fudbaleri koji na dan utakmice napune 35 godina, dok }e u starijoj grupi nastupati igra~i koji su na dan utakmice napunili 45 godina.

G. K.

posmatralo 72.080 gledalaca sa kupqenim ulaznicama.

Partizan je evropsku odiseju zavr{io posle 12 utakmica, na kojima je zabele`io ~etiri pobede, dva remija i {est poraza, uz gol razliku 15:19.

Na kraju, trener Stanojevi} nije nezadovoqan: - Ostaje tuga za neosvojenim bodom u grupi, ali utisak je, ipak, pozitivan. Pro{li smo {kolu koja nam mo`e mnogo zna~iti. Videli smo gde smo i sada nam ostaje da se unapredimo. Namerno nismo mnogo kalkulisali kako bismo stekli sliku realne vrednosti. I mislim da imamo {tofa. Niko nas nije ponizio, skupo smo prodali svoju ko`u – razmi{qa {ef struke Beogra|ana.

O onome {to je falilo za neki bod Stanojevi} ka`e: - Pre svega iskustvo, odnosno mawak jakih utakmica. Uvek smo

Dugogodi{wi direktor stadiona Partizana Aleksandar Stepanovi} izjavio je da je projekat za izgradwu novog stadiona crno-belih propao! - Ostali smo bez investitora i posao je jednostavno propao. Imali smo ponudu izme|u 300 i 350 miliona evra za izgradwu novog stadiona, ali sada nema zainteresovanih za to. Veoma sam razo~aran krajwim ishodom. - Stepanovi}.

Partizan je ove sezone uspeo da se izbori sa zahtevima UEFA i igra na svom stadionu u Humskoj utakmice Lige {ampiona, me|utim ~ini se da Evropska fudbalska unija vi{e ne}e tolerisati stawe u kojem se nalazi objekat crno-belih. odgovorni pa se Arsenal nije naigrao. Pas je bio te~an, osim u zavr{nici kada smo slabo koristili Klea. Visoku odbranu Engleza slabo smo napadali po dubini, {to je bila osnovna zamisao.

Na kraju o {ansama topxija za osvajawe trofeja.

- Sa Barselonom igraju najlep{i fudbal, to je sigurno – zakqu~io je Stanojevi}.

I. Lazarevi}

Polomi{e vilicu Dudeku Rezervni golman {panskog fudbalskog prvoliga{a Real Madrida, nekada{wi reprezentativac Poqske Jir`i Dudek, odsustvova}e sa terena narednih {est meseci zbog povrede vilice, saop{teno je u ~etvrtak na sajtu "kraqevskog kluba". Dudek je te{ku povredu do`iveo tokom me~a posledweg, {estog kola G grupe Lige {ampiona protiv francuskog Oksera (2:0), u sredu uve~e.

On se u posledwim sekundama prvog poluvremena sudario sa napada~em Francuza Rojem Kontuom posle ~ega nije moga da nastavi utakmicu, pa ga je zamenio

tre}i golman Madri|ana Antonio Adan.

Dudek je u Real do{ao pre tri godine, ali je retko dobijao {ansu u najtrofejnijem {panskom klubu. Do sada je 37. godi{wii veteran na golu Reala zabele`io samo 11 nastupa.

Jovanovi} ostaje u Liverpulu Srpski fudbaler Milan Jovanovi} potvrdio je britanskim medijima da nema nameru da odlazi iz Liverpula u zimskom prelaznom roku. Srpski internacionalac opet nije dobio priliku u premijerliga{kom me~u, ovoga puta sa Aston Vilom (3:0) na "Enfildu", pa su mediji ponovo po~eli sa spekulacijama da }e oti}i iz kluba ve} u januaru.

Mnogo puta sam do sada ponovio, pa }u opet - ostajem u Liverpulu! Borac sam, ne predajem se tako lako. Uvek sam po{tovao odluke trenera, a tako }e biti i

sada. Imam jak ugovor i nema razloga da mewam klub. Trudim se da ne pravim takti~ke gre{ke i poku{avam da se u potpunosti uklopim u sistem ekipe. Sada sam preokupiran samo time, da se maksimalno prilagodim. - rekao je Jovanovi}.

On je postigao dva gola od dolaska u Liverpul, protiv Nortemptona u Liga kupu i Steaue pro{log ~etvrtka u Ligi Evrope. Sa druge strane, {ansu u Premijer ligi nije dobio jo{ od septembarskog duela sa Birmingemom (0:0).

Vidi} u timu Lige {ampiona Srpski fudbaler i kapiten Man~ester junajteda Nemawa Vidi} uvr{ten je u idealan tim prve faze Lige {ampiona, u izboru renomiranog fudbalskog sajta "Gol.com".

- Man~ester junajted je u grupnoj fazi primio samo jedan gol na {est utakmica, a taj jedan primqen je u posledwem me~u, koji i nije imao neku va`nost. Nemawa Vidi} je i ovoga puta bio lider u odbrani tima. - navodi se u saop{tewu sajta.

U idealnoj postavi prve faze Lige {ampiona prema sajtu "Gol.com" nalaz se: Manuel Nojer ([alke), Darijo Srna ([ahtjor), Mi{el Bastos (Lion), Nemawa Vidi} (Man~ester junajted), Rikardo Karvaqo (Real Madrid), Mikael Esijen (^elsi), Klodemir (Kopenhagen), Garet Bejl (Totenhem), Lionel Mesi (Barselona), Mario Gomez (Bajern), Samjuel Eto (Inter). @reb za osminu finala na programu je narednog petka, 17. decembra, a me~evi te runde igra}e se krajem februara i po~etkom marta 2011. godine.

Del Boske trener godine

Selektor fudbalskog prvaka sveta, reprezentacije [panije, Visente del Boske izabran je za najboqeg trenera godine, otkrio je italijanski dnevnik "Gazeta delo sport" rezultate glasawa koji }e zvani~no biti saop{teni u januaru. Italijanski sportski dnevnik tvrdi da je Del Boske dobio najve}i broj glasova me|u selektorima i kapitenima iz 58 evropskih fudbalskih federacija.

"Gazeta delo sport" je navela da je Del Boske pobedio u glasawu ispred trenera Real Madrida @ozea Muriwa i {efa strui~nog {taba Barselone Josepa Pepa Gvardiole.Italijanski list je pre nekoliko dana objavio da }e "Zlatnu loptu" za najboqeg igra~a dobiti [panac Andres Inijesta.

Me|unarodna fudbalska federacija objavi}e imena dobitnika nagrada za najboqeg igra~a i trenera 10. januara.

^i~a u Mariboru Neumorni fudbalski pregalac Svetozr ^i~a ne miruje. Jesenas je oformio i seniorski sastav i sa svojim Ajaksom iznenadio sve u Novosadskoj ligi, gde je zauzeo deveto mesto. Mlad sastav sa Sajmi{ta igrao je odli~no, {to nije ostalo nezapa`eno.

Naravno, ^i~e se se}aju mnogi kao igra~a, pa je tako na adresu novosadskog stru~waka stigla i pozivnica iz Maribora. Qubi~asti ove godine slave 50 godina postojawa, pa su pozvali na sve~anost i nekada{weg kapitena, a ujedno najavili mogu}u saradwu Ajaksa i Maribora.

SPORT

c m y

DNEVNIK

petak10.decembar2010.

17

ZORAN MILINKOVI] SUMIRAO JESEWI NASTUP FK VOJVODINA

U~inak na terenu jedina istina Pre ju~era{weg treninga, koji je ozna~io i kraj uspe{ne jeseni, {ef stru~nog {taba FK Vojvodina Zoran Milinkovi} iza{ao je pred novinare.

Uz tezu da se jedina istina vidi na terenu, trener Vojvodine, iza kojeg je zaista sjajna godina (u prvom delu Spartak Zlatibor vode uveo u Evropu), kroz brojke je predstavio period koji je proveo u Novom Sadu.

- Od okupqawa na Vidovdan, pa sve do 4. decembra, kada smo

Turska ili Kipar Vojvodina }e , prema Milinkovi}evim re~ima, pripreme po~eti 10. januara.

- Radi}emo u zavisnosti od vremena dve ili tri sedmice u FC “Vujadin Bo{kov�, a posle }emo se na 15 do 17 dana preseliti u toplije krajeve. U opciji su Kipar i Turska. odigrali posledwu prvenstvenu utakmicu ove jeseni, iza nas je 40 me~eva, 30 pobeda, devet remija i jedan poraz. [to se prvenstvenih duela ti~e, odigrali smo ih 15 i zabele`ili devet pobeda, pet remija i poraz, od Rada na Bawici. U kupu smo imali dve pobede i remi u Jakovu uz prolaz u polufinale na penale, dok smo odigrali 22 prijateqske utakmice od kojih smo 19 dobili i tri igrali nere{eno. U prvenstvu su {ansu dobila 23 igra~a, u kupu 22, a u kontrolnim susretima ~ak 46.

Zoran Milinkovi} opravdao o~ekivawa

Ovoliki broj je u pitawu jer su tokom leta igrali i neki ju`noameri~ki igra~i koji su bili na probi, kao i kasnije na{i omladinci i kadeti – u dahu je rekao Milinkovi}.

Stabilizacija tima i vra}awe autoriteta klubu koji je delimi~no poquqan pro{le godine, Milinkovi} je posebno apostrofirao.

- Ovaj tim ima potencijal i perspektivu. Trebalo je uklopiti toliki broj novih igra~a, afirmisati mlade i praviti rezultat. Naravno da nije sve uvek funkcionisalo prema mojim zamislima, a da li se moglo boqe? Pa, u `ivotu uvek mo`e boqe. No, ta tri remija koja nam se provla~e kao ne{to gde smo podbacili na svom stadionu de{avala su se dok smo pravili tim i upoznavali se, ali je vremenom sve do{lo na svoje mesto.

Milinkovi} je svestan da je

Foto: S. [u{wevi}

realnost na{ih klubova prodaja najboqih.

- Predstoji prelazni rok, a za na{im igra~ima, uglavnom iz odbrane, opravdano vlada veliko interesovawe. Najve}e je za Brki}em, Mojsovim i Vuli}evi-

koji ve} nosi dres Vojvodine.

Na tome }u uvek insistirati.

Kada je o pojedincima re~, Milinkovi} je rekao slede}e.

- Ukoliko nas, na primer, napusti Vuli}evi}, u Smiqani}u vidim adekvatnu zamenu. On je pokazao da se odli~no sna{ao i na levoj strani, kada je zbog povrede zamenio Pavlovi}a, a na ~iji u~inak, do povrede, nemamo zamerki. Ipak, na tom mestu potrudi}emo se da anga`ujemo kvalitetnog igra~a. Od Jaoa smo svi vi{e o~ekivali. Re~ je o reprezentativcu Gane, koji je morao da ima boqi u~inak. Naravno, nije svima potrebno isto vremena za adaptaciju, ali zahtevi Vojvodine se znaju i tu ne mo`e da bude mnogo popusta ni za koga. Vide}emo u skladu s pa`qivom analizom i sportskim direktorom kakav }e biti wegov status.

Milinkovi} se slo`io sa ocenom da su od stranaca najvi{e pokazali Abubakar Oumaru i Daniel Mojsov.

- Potpuno su opravdali o~ekivawa. Ina~e, ve} izvesno vre-

Jesen je definitivno potvrdila kvalitete Medojevi}a, Smiqani}a, Kataija, Mito{evi}a, Bilbije i Stevanovi}a, ali Milinkovi} isti~e i oni koji tek dolaze.

- Kvalitetom su iz na{eg omladinsko-kadetskog pogona odsko~ili Nastasi} i Meleg.

Ipak, s obzirom na to da ih ~eka Evropsko prvenstvo, pred-

Na pitawe da li posle {est meseci smatra da mu je bilo te`e kada je do{ao u Vojvodinu ili, pak, sada, kada zna {ta ga o~ekuje na prole}e, Milinkovi} je rekao: - Kao pravi profesionalac svoje obaveze smatram podjednako te{kim i izazovnim. Zadovoqstvo mi je da radim s ovim igra~ima, sa saradnicima oli~e-

Mali fudbal zabrawen Zoran Milinkovi} nije pristalica da igra~i tokom zimske pauze u~estvuju na turnirima malog fudbala.

- Treba da vode ra~una o kila`i s obzirom na sve predstoje}e praznike i slave, ali moraju da se pridr`avaju programa koji }e dobiti. Mali fudbal je zabrawen, ali tu je bazen, bicikl... }em, pa mi preostaje da se nadam da ako i bude odlazaka, na oni ne}e izazvati velike turbulencije. U skladu s odlascima, dovodi}emo nove igra~e. Jasno je da dobrih igra~a ima i u Srbiji, a jasno je i to da svaki novajlija mora da bude boqi od onoga

me polemi{e se o mogu}nostima stranaca u na{em fudbalu. Moj stav je da ih ima zaista kvalitetnih, ali je evidentno i to da su u ve}ini oni koji nisu opravdali o~ekivawa. Bio sam i sam stranac dok sam igrao i znam kakvi su bili zahtevi.

Abubakar Oumaru, stranac za primer

stoje}i period oni }e uglavnom provoditi sa reprezentacijom pod nadzorom selektora Milovana \ori}a. Da nije tako, verovatno bismo ih ve} tokom zime prikqu~ili da rade s prvim timom.

Foto: F. Baki}

nim u trenerima Perovi}u i Jela~i}u, treneru golmana Stojanovi}u i lekaru dr Vukosavu i da imamo iza sebe verne navija~e koji su na kraju sezone sa Smederevom pokazali da svi u klubu di{emo kao jedan.

S. Savi}

NOVOSA\ANI POLUSEZONU ZAVR[ILI NA 11. MESTU

Kanarinci ispunili plan Fudbaleri Novog Sada zavr{ili su jesewi deo Prve lige Srbije na 11. mestu sa 22 osvojena boda i tako ispunili o~ekivawa vezana za bodovni saldo uo~i starta prvog dela prvenstva. Nakon 17 odigranih kola Novosa|ani su ostvarili bilans od {est pobeda, ~etiri remija i sedam poraza uz gol razliku 23:25 i tako uprkos sumornim prognozama fudbalskih stru~waka uo~i po~etka prvenstva da }e se boriti za goli opstanak, demantovali dobar deo fudbalske javnosti. Mladost sa Detelinare najubedqiviju pobedu ostvarili su u devetom kolu na Detelinari protiv vrawanskog Dinama 6:0, a najte`i udarac do`iveli su u duelu sa Big bul Radni~kim tako|e u Novom Sadu u 13. kolu kada su pora`eni s 5:0.

Predsednik prvoliga{a iz Srpske Atine Toma Jo{anov i sportski direktor Vladimir ]etkovi} izrazili su zadovoqstvo ostvarenim rezultatima uprkos brojnim neda}ama koje su u {irokom luku poga|ale kanarince, a sa ovom ocenom sla`e se i debitant na klupi `uto - plavih Zoran Govedarica: -Uo~i po~etka sezone ekipa je pretrpela korenite prome-

Statistika Ekipa Novog Sada spada u tri najmla|a tima u prvenstvu, ali je uprkos neiskustvu i brojnim povredama i pehovima gledano kroz prizmu statistike novosadski prvoliga{ imao zapa`en u~inak u prvenstvenoj trci. [to se ti~e pojedina~nog u~inka tu su stvari jasne. Tandem Sa{a Bogunovi} - Zoran Milovac obele`ili su jeseni deo prvenstva. Najboqe oceweni igra~ `uto - plavih, kapiten Sa{a Bogunovi} sa prose~nom oceno (7,35) drugi najboqi igra~ lige iza Milo{a Tintora (7,44) iz kragujeva~kog Radni~kog 1923, a tome treba dodati da uz Zorana Milovca deli drugo mesto na listi strelaca sa po sedam golova iza vode}eg Darka Spalevi}a sa 10 golova (Radni~ki 1923). Golove za Novi Sad ove jeseni su postizali: Bogunovi} i Milovac (7), ^ekovi} (3), \uki} (2), dok su po jednom u strelce upisali Baji}, Josimov, Raki} i Vu~i}.

Igrala 22 igra~a Boje Novog Sada ove polusezone ukupno su branila 22 igra~a.

Najvi{e nastupa (17) upisao je Milo{ Josimov, slede \orovi} (16), \uki} i Simeunovi} (15), Bajat (14), Baji}, Bogunovi}, Kav~i} i Vesi} (13), Jakovqevi} i Milovac (8), ^ekovi} i Jovanovi} (7), Stankovi} (6), Raki} (5), Miji} i Pandurov (4), Balabanovi} i Todi} (3), V. Jovanovi}, Tomi} i Ze~evi} po jedan nastup.

Najvi{e minuta na terenu proveo je Milo{ Josimov 1488, slede Marko \orovi} 1432 i Nemawa Simeunovi} 1336. Xokeri trenera Zorana Govedarice ove jeseni bili su 26 - godi{wi Bogoqub Pandurov koji je u igru ulazio osam puta, a sledi triling i budu}nost Novosa|ana mladi Slobodan Jakovqevi} i Nemawa Vu~i} (6) i Sa{a Popin (5).

Vladimir ]etkovi}, Sa{a Todi} i Zoran Govedarica

Od danas na odmoru Stru~ni {tab Novog Sada nakon dana{weg treninga odr`a}e posledwi sastanak sa igra~ima u staroj godini, a trener Govedarica odlu~io se da da voqno onim najiskusnijim do 10. januara za kada je zakazano ponovno okupqawe i po~etak priprema za prole}nu sezonu. Jedna grupa mla|ih igra~a ima}e aktivan odmor i wima su ve} podeqeni programi za trening kako bi {to spremniji do~ekali nastavak priprema.

U~io od najboqih Poznat kao dobar fudbaler ali i nesebi~an ~ovek, Zoran Govedarica je u debitantskoj sezoni pokazao da ima kova za velika dela i da mu rad sa mladim igra~ima posebno le`i. Prema sopstvenih re~ima, zanat je u~io od najboqih trenera, mnogo toga je skinuo od Dragoquba Bekvalca, Manojla Radinovi}a, Mome Rai~evi}a, Dragoquba \uri~i}a i Vlade Savi}a.

ne. Dobro je poznato da je redove kanarinaca napustilo 16 fudbalera, ekipa je podmla|ewa, doveli smo perspektivne igra~e iz ~etvrte i pete lige koju su tek u ovoj polusezoni okusili ~ari prvoliga{kog fudbala. Pripreme su protekle u najboqem redu, a dolaskom Milovca i Raki}a ekipa je dobila na ~vrstini, nanizali smo seriju od {est utakmica bez poraza i sve do 10. kola zaostajali svega tri boda za liderom, . {to je veliki uspeh - kazao je Govedarica.

Usledila je serija slabijih rezultata, kojoj su kumovale povrede koje su momci zaradili

iz duela sa protivni~kim igra~ima. Odsustvo ^ekovi}a, Jovanovi}a, Raki}a, Ze~evi}a i jo{e nekolicine igra~a uticala

peli polusezonu za zavr{e na sredini tabele.

Pored dobrih rezultata, Govedarica isti~e pojedina~nu afirmaciju mladih igra~a, koja je za{titini znak prvoliga{a iz Srpske Atine:

Neophodna poja~awa Kako bi na prole}e bili spremni da odgovore svim izazovima, Uprava i stru~ni {tab Novog Sada zajedni~kim snagama kre}u u potragu za adekvatnim poja~awima a shodno finansijkim mogu}nostima kluba koje su u ovom trenutku skromne. O imenama je jo{ rano goviriti, ali kako saznajemo stru~ni {tab }e insistirati na dovo|ewu dva kvalitetna odbrambena igra~a, jedog vezwaka i jednog polu{pica. je na slabije igre `uto-plavih u fini{u prvog dela, ali je novosadska mladost iznela znala~ki teret pa su kanarinci us-

- Kao nagrada za trud i napredak u igri stigao je i poziv talentovaom Du{anu Miji}u i Filipu Baji}u u reprezentaci-

ju Srbije u generaciji 1993. godi{te. To je samo potvrda da smo na pravom putu kada smo se odlu~ili da negujemo svoj stim igre, forsiramo mlade igre i uz to poku{amo da izborimo plasman u sredinu tabele na kraju sezone. [teta je samo {to sa{a Todi} nije prihvatio da stane me|u stative od prvog kola, jer bi wegovo iskustvo mnogo zna~ilo za ovaj mladi tim, {to se pokazalo i na posle tri utakmice. A dosada{wih uspeha ne bi bilo da nismo imali podr{ku vernih navija~a, kako na doma}em terenu tako i na gostovawima. Bili su na{ 12 igra~ i bez wih sigurno da ne bi uspeli, i sigurno je da }e nam wihova pomo} trebati u nastavku {ampionata - zakqu~io je Govedarica.

18

SPORT

petak10.decembar2010.

SREMCI NEZADOVOQNI U^INKOM U MINULOJ POLUSEZONI

PRVA MU[KA LIGA

Pali i Zrewaninci

Crna jesen kraj Save

Novi Sad - Proleter Naftagas 80:69 (23:15, 20:17, 17:22, 20:15)

NOVI SAD: Mala sala SPC Vojvodina, gledalaca 150, sudije: Milojkovi}, Arsenijevi}, Milovanovi} (Beograd).

NOVI SAD: Ku`eta 21, [epa 7, Vujo{evi}, Suboti}, Ago~, Joki} 7, Kova~evi} 5, [e{lija, Kalini} 6, \ogo 9, Buni} 23, ]umi} 2.

PROLETER NAFTAGAS: Atanaskovi} 3, Vulin 15, Majki} 11, ^u~, Nikoli} 5, Stojanovi}, Bara} 5, Gagovi} 8, @arkovi} 16, Tomi}, Lazarevi}, Lambi} 6.

Ko{arka{i Novog Sada zabele`ili su i tre}u uzastopnu prvenstvenu pobedu, a sino} je pred novosadskom mla|arijom pao iskusni zrewaninski Proleter Naftagas. U~enici Sini{e Mati}a uprkos konstantnim i ogromnim padovima u igri uspevaju da pobe|uju, ali ostaje nejasno {ta se de{ava sa igra~ima Novog Sada pri visokim vo|stvima. U pro{lom kolu u gradskom derbiju protiv Vojvodine Srbije Gas Novi Sad umalo nije ispustio 22 poena prednosti, a sino} 18 poena vi{ka sa po~etka druge ~etvrtine.

Znalo se da je glavno oru`je Bana}ana dobar {ut iz daqine.

Uvek raspolo`eni @arkovi} i dobar ofanzivni skok, ali je sino} samo @arkovi} uz Vulina bio svetla ta~ka gostuju}eg tima. Novosa|ani su utakmicu zapo~eli silovito, poveli 10:0, pa 14:2, a zatim propustili mnogobrojne napade da tu prednost u~ine jo{ ve}om i osiguraju pobedu u ranoj fazi utakmice.

Pri velikom vi{ku doma}i nisu „cenili loptu“, srqali su

Novi Sad - Proleter Tami{ - Napredak Sloboda - Vojvodina SG Sloga - OKK Beograd Superfund - Metalac Crnokosa - FMP Mega Vizura - Borac

80:69 77:75 88:76 78:81 71:76 67:92 97:89

1. FMP 11 11 0 1014:771 22 2. OKK Beograd 11 8 3 867:792 19 3. Mega Vizura 11 7 4 970:944 18 4. Napredak 11 6 5 862:845 17 5. Novi Sad 11 6 5 873:865 17 6. Sloboda 11 6 5 853:873 17 7. Tami{ 11 6 5 747:774 17 8. Metalac 10 6 4 800:788 16 9. Borac 11 5 6 790:851 16 10. Vojvodina 11 4 7 748:811 15 11. Proleter 11 4 7 888:941 15 12. Crnokosa 11 3 8 857:916 14 13. Sloga 10 3 7 799:818 13 14. Superfund 11 1 10 847:926 12 U slede}em kolu (10/11. decembra) sastaju se: Vojvodina Srbijagas - Tami{, FMP - Novi Sad, Sloga - Mega Vizura, Borac - Crnokosa, Proleter Naftagas - Sloboda, Napredak - Superfund, OKK Beograd - Metalac.

kon poraza u gradskom derbiju od Novom Sada.

Doma}i ko{arka{i predvo|eni iskusnim Mi}evi}em, Markovi}em i Feketeom uspeli su od starta da nametnu jak ritam pa su do odlaska na poluvreme stekli velikih 13 poena prednosti (47:34).

U drugom poluvremenu vi|ena je velika borba pod oba ko{a. Novosa|ani su na sve na~ine poku{avali da smawe prednost doma}ina i susret u~ine neizvesnim, ali im to sino} nije po{lo za rukom. Tek u posledwoj deonici susreta, crveno-beli su preko Marjanovi}a, Jev|i}a i Pobri}a uspeli da smawe vo|stvo U`i~ana i izbore ~astan poraza. Priliku za popravni ko{arka{i Vojvodine ima}e u subotu kada }e u vojvo|anskom derbiju u Novom Sadu, crveno-beli do~ekati ekipu Tami{a.

I. G.

REZULTATI I TABELE EVROLIGE C grupa

Makabi - Partizan (20, RTS) Prokom - @algiris (20.15) Kaha Laboral - Himki (20.45)

Cibona - Montepaski 66:82 Lijetuvos R. - [ole (18.15) Fenerbah~e - Barselona (19.15)

U slede}em kolu (15. i 16. decembar) sastaju se: Partizan MTS Prokom, @algiris - Kaha Laboral, Makabi - Himki.

U slede}em kolu (15. i 16. dece,bar) sastaju se: [ole - Cibona, Lijetuvos Ritas - Barselona, Montepaski - Fenerbah~e.

1. Makabi 2. @algiris 3. Partizan 4. Himki 5. K. Laboral 6. Prokom

7 7 7 7 7 7

6 4 4 3 2 2

1 3 3 4 5 5

560:490 512:508 464:495 514:495 538:543 489:546

13 11 11 10 9 9

B grupa

[arlroa - Brose 75:61 Unikaha - Olimpijakos (20.45) Real - Lotomatika (20.45) 1. Olimpijakos 2. Real 3. Unikaha 4. Lotomatika 5. [arlroa 6. Brose Basket

7 7 7 7 8 8

5 4 4 4 3 2

2 3 3 3 5 7

562:505 493:485 528:532 520:514 579:592 560:594

12 11 11 11 11 10

U slede}em kolu (13. i 15. decembar) sastaju se: [arlroa Olimpijakos, Lotomatika - Unikaha, Brose Baskets - Real.

- Odgovornost za 13. mesto snose stru~ni {tab, rukovodstvo i igra~i - isti~e @ivko Sovti}.

O ~estim promenama stru~nog {taba Sovti} ne `eli da pri~a, ali se izjasnio da je stru~ni {tab ~ak ~etiri puta renoviran.

- Pripreme je zapo~eo trener Milo{ Joksi}, a prva tri kola na klupi je sedeo iskusni trener Dragi Bogi}, koji je napustio klub i kormilo prepustio Neboj{i Vu~i}evi}u. Posle odlaska Vu~i}evi}a ~etiri kola na klupi su sedeli wegovi saradnici Goran Serafimovi} i Sa{a Aleksi}. ^este promene stru~nog {taba uticali su da ~ak 28 fudbalera obla~i beli dres. Bilo je ~estih improvizacija jer su fudbali bili nezadovoqni

tretmanom napu{tali Srem, tako da je u startnoj postavi bili i osam kadeta. Standardni prvotimac Dragi{a Stani} tek je napunio sedamnaest godina i o wemu Serafimovi} ima samo re~i hvale.

Na `alost neiskustvo i mladost nisu jedini razlog neuspeha, to potvr|uju i re~i Serafimovi}a.

- Nismo imali ni pravog golgetera, a naj{i najboqi fudbaleri tamnoputi Kaizi, Slobodan Nikoli} i kapitan Soviq zbog povreda i `utih kartona nisu mogli da nam pomognu. Realno, mogli smo vi{e. Uz odre|ene promene svih struktura kluba i dobre zimske pripreme, prole}e }e biti na{e optimisti~ki je zakqu~io trener Serafimovi}.

R. Artukov

1. Montepaski 2. Fenerbah~e 3. Barselona 4. [ole 5. L. Ritas 6. Cibona

8 7 7 7 7 8

7 6 5 3 1 0

1 1 2 4 6 8

D grupa

621:523 568:493 539:457 483:524 505:540 535:683

CSKA - Valensija Armani - Efes Pilsen PAO - Olimpija 1. Panatinaikos 2. Armani 3. Olimpija 4. Efes P. 5. Valensija 6. CSKA

7 8 7 8 8 8

5 4 5 4 3 2

2 4 2 4 5 6

15 13 12 10 8 8

73:63 84:70 (19)

536:474 619:602 461:463 608:612 536:558 533:591

12 12 12 12 11 10

U slede}em kolu (15. i 16. decembar) sastaju se: Efes Pilsen - Panatinaikos, Olimpija - CSKA, Armani - Valensija.

LIGA [AMPIONA Grupa E Bajern (M) - Bazel 3:0 (Riberi u 35, Timo{~uk u 37, Riberi u 50) Klu` - Roma 1:1 (Troare u 88. - Borijelo u 21.)

1. Bajern (M) 2. Roma 3. Bazel 4. Klu`

6 6 6 6

5 3 2 1

0 1 0 1

1 16:6 15 2 10:11 10 4 8:11 6 4 6:12 4

Grupa F Marsej - ^elzi 1:0 (Brandao u 81.) @ilina - Spartak (M) 1:2 (Majtan u 48. - Aleks su 56. i Ibson u 61.)

1. ^elzi 2. Marsej 3. Spartak (M) 4. @ilina

6 6 6 6

5 4 3 0

0 0 0 0

1 14:4 15 2 12:3 12 3 7:10 9 6 3:19 0

Grupa G Milan - Ajaks 0:2 (De Zuv u 57. i Aldervilder u 66.)

Real (M) - Okser 4:0 (Benzema u 12, 72 . i 88, Ronaldo u 49.)

1. Real (M) 2. Milan 3. Ajaks 4. Okser

6 6 6 6

5 2 2 1

1 2 1 0

0 15:2 16 2 7:7 8 3 6:10 7 5 3:12 3

Grupa H [ahtjor - Braga 2:0 (Rat u 78. i adriano u 83.)

Arsenal - Partizan 3:1 (Van Persi u 30. iz penala, Volkot u 73, Nasri u 77. - Kleo u 52.)

1. [ahtjor 2. Arsenal 3. Braga 4. Partizan

Navija~i Spartaka kao Srbi u \enovi

Sloboda - Vojvodina Srbijagas 88:76 (24:16, 23:18, 25:20, 16:22)

A grupa

Mitrova~kom fudbalskom prvoliga{u ove jeseni nisu cvetale ru`e. Prvi deo takmi~ewa Srem je okon~ao na 13. poziciji. U odnosu na ambicije prvog ~oveka kluba Vi}entija Petrovi}a, plasman se mo`e okarakterisati neuspe{nim. Opravdawa nema za ostvarene, samo tri pobede i ~ak devet remija.

Po re~ima @ivka Sovti}a, novog-starog sportskog direktora Srema, minulih 17 prvoliga{kih kola mo`e se podeliti u ti faze prva u pripremnom periodu i samom startu bila je lo{a, potom su usledele boqe igre, ali bez rezultata, dok se fini{ mo`e smatrati uspe{nim.

u napadu, {to su iskusni gosti ~esto umeli da kazne. Ipak, solidna odbrana doma}ih omogu}ila im je da wihove gre{ke sa druge strane terena pro|u neka`weno, ali sve do po~etka posledwe ~etvrtine. Poenima @arkovi}a i Vulina pri{li su Zrewaninci na samo poen zaostatka (61:60), ali je novosadski centar Du{ko Buni} serijom poena vratio osetniju prednost svom timu, koju gosti nisu mogli da stignu do kraja susreta.

Uz Buni}a u prelomnim trenucima utakmice bio je i Ogwen Ku`eta koji je u posledwih nekoliko utakmica mo`da i ponajboqi pojedinac mla|eg novosadskog prvoliga{a.

M. Risti}

Umor stigao Novosa|ane U@ICE: Dvorana Veliki Park, gledalaca: 1600, sudije: Juras, Vu~i}, Pavlica (svi Beograd).

SLOBODA: \uri} 2, Qubojevi} 12, An|i} 14, Mi}evi} 20, ^oli}, Mari} 4, Petronijevi}, Markovi} 16, Arsi} 4, Fekete 14, Jevtovi}, Tasi} 2.

VOJVODINA SRBIJAGAS: Veli~kovi} 7, Hajdukovi} 4, Pobri} 12, Toma{evi} 10, Fekete 10, Jev|i} 11, Kne`evi} 5, Rizni}, Marjanovi} 14, Popovi} 3, Radak, Miqani}.

Ko{arka{i Vojvodine Srbijagasa pora`eni su u duelu 11. kola Prve lige, a skalp crveno-belima uzeo je novajlija u ligi ekipa u`i~ke Slobode 88:76. Bio je ovo tre}i poraz u nizu, sedmi prvenstveni ukupno za izabranike trenera Varagi}a, koji ~ini se nisu uspeli da konsoliduju redove na-

DNEVNIK

Takore}i, samo {to je lopta krenula sa centra, navija~i Spartaka zasuli su teren bakqama i dimnim bombama. Sudija Kevin Blum nije imao izbora, pa je ve} u drugom minutu prekinuo me~ F grupe i nalo`io fudbalerima da se vrate u svla~ionice.

Organizatori su na ruskom jeziku upozorili Moskovqane da me~ ne}e biti nastavqen ukoliko wihovo huligansko pona{awe potraje. Apel na-

vija~ima da se smire potom su uputili i fudbaleri Spartaka. Incidenata je bilo i pre tog prekida, po{to je jedan navija~ ve} u prvom minutu utr~ao na teren.

Nezvani~no, scene koje su podsetile na neodigranu utakmicu Italija-Srbija u \enovi, odraz su protesta ruskih "tifoza" zbog ubistva jednog wihovog pripadnika na teritoriji isto~ne Evrope.

80. PRVENSTVO NOVOG SADA

Po~ela iznena|ewa

U prostorijama N[K-a po~eo je finalni turnir 80, jubilarnog {ahovskog prvenstva Novog Sada pod nazivom “Drugi memorijal Stevana ]iri}a”. Favorit je intermajstor Dejan Leskur a od 28 u~esnika igra i 12 Fide majstora. Ve} u prvom kolu bilo je nekoliko (ne)prijatnih iznena|ewa pa se o~ekuje neizvesna borba do kraja {ampionata.

Rezultati 1. kola: Leskur Remecki remi, Ujhazi - N. Pezeq 0:1, Jevti} - Dimitrijevi} remi, Ilij} - Dvorni} 1:0, Kokeza - Pavlovi} 0:1, Titov - Jovi} 0:1, Mujagi} - G. Kova~evi} remi, Ka~ar - Notaro{ 0:1, Andrejevi} - Drowi} 0:1, Raji} - Medar remi, Mihi} - Terzi} 1:0, Lukaji} - Stojkovi} 0:1, Kreji} - Milenkovi} remi, Banovi} - S. ^abarkapa 1:0.

B. D.

si}, Sara Ili}, Aleksandra Crvenko, Milica [o{tarec, An|ela Cvetkovi}, Jana ]iri}, Martina Hrubewa, Na|a Veli~kovi}, Ivana Popovi} i Teodora Ivi}.

Po~etak prvenstva je danas u 17 ~asova, program se nastavqa sutra u 10 i 17, a u nedequ je takmi~ewe po~iwe u 10 ~asova.

G. M.

PRVA FUTSAL LIGA SRBIJE

A sad, pravi derbi Jedino vanredne kolo Prve futsal lige Srbije, odigrano u sredu, nije donelo nikakvo iznena|eneje, pa se u posledwem kolu o~ekuje pravi derbi u kom }e snagu odmeriti do sada dva nepora`ena kluba, aktuelni {ampion Ekonomac iz Kragujevca i doma}in beogradski Marbo Intermeco.

Tri vojvo|anska futsal prvoliga{a zabele`ili su isto toliko poraza u sredu. Zrewaninski SAS je kod ku}e izgubio od Kolubare minimalnom razlikom 2:3, Lete}i Holan|anin iz Vrbasa je, tako|e pred svojim navija~ima, prema o~ekivawu bio slabiji (2:4) od ove sezone vrlo jakog Marba, a Be~ejci su u Pirotu od istoimenog kluba pretrpeli ~astan poraz od 3:5.

Rezultati 12. kola: Ekonomac – Kopernikus Vidre 5:0, Lete}i Holan|anin – Marbo Intermeco 2:4, SAS – Kolu-

1. Ekonomac 12 12 2. Marbo 12 12 3. Kolubara 12 9 4. Ni{ 92 12 7 5. VIK Naisus 12 6 6. SAS 12 5 7. Lete}i H. 12 5 8. Vrawe 12 4 9. Kopenikus 12 4 10. Pirot 12 3 11. N. Beograd 12 3 12. Kocka 12 1 13. Kr~agovo 12 2 14. Be~ej 12 1

0 0 0 0

1 12:6 15 2 18:7 12 3 5:11 9 6 2:13 0

0 0 105:20 0 0 78:27 1 2 58:39 1 4 42:40 2 4 52:39 1 6 51:53 1 6 46:61 2 6 47:39 2 6 37:41 3 6 46:62 1 8 37:65 4 7 30:54 1 9 28:78 1 10 45:84

Ubedqive Norve`anke Grupa C [vedska - Ukrajina Holandija - Nema~ka 1. [vedska 2. Holandija 3. Nema~ka 4. Ukrajina

Preko 170 takmi~ara Srpska reprezentacija (kao i ostale) nastupi}e sa po 10 mu{kih i 10 `enskih pliva~a. Na prevenstvu }e nas predstavqati: Du{an Vukobrat, Nikola Trajkovi}, Igor Mijatovi}, Ivo Pejovi}, Lazar Zlati}, Mirko Dautovi}, Igor Terzi}, Danijel Slama, Stefan Stojanovi}, Dimitrije Mladenovi}, Divna ]o-

5 4 3 0

EVROPSKO PRVENSTVO RUKOMETA[ICA

CENTRALNO EVROPSKO PRVENSTVO ZA JUNIORE

Centralno evropsko pliva~ko prvenstvo za juniore odr`a}e se od danas do nedeqe na bazenu "Ta{majdan" u Beogradu. Na takmi~ewu }e nastupiti vi{e od 170 takmi~ara iz Poqske, Ma|arske, Slova~ke, Rumunije, Makedonije i Srbije.

6 6 6 6

36 36 28 22 20 16 16 14 14 12 10 7 7 4

Parovi posledweg 13. kola polusezone: Marbo Intermeco – Ekonomac, Kolubara – Lete}i Holan|anin, Be~ej – Ni{ 92, Vrawe – VIK Naisus, Kr~agovo – SAS, Kopernikus Vidre – Kocka Amaters Arena, Novi Beograd – Pirot.

bara 2:3, Ni{ 92 – Kr~agovo 6:0, VIK Naisus – Novi Beograd 3:2, Pirot – Be~ej 5:3, Kocka Amaters Arena – Vrawe 3:3.

V. Jankov

2 2 2 2

2 1 1 0

0 0 0 0

33:25 27:30 0 1 1 2

60:50 52:43 55:54 38:58

4 2 2 0

Grupa D Francuska - Ma|arska Slovenija - Norve{ka 1. Norve{ka 2. Ma|arka 3. Francuska 4. Slovenija

2 2 2 2

2 2 0 0

0 0 0 0

0 0 2 2

18:21 16:32 65:38 49:37 40:54 35:60

4 4 0 0

ZIMSKI TURNIR U MALOM FUDBALU U SREMSKOJ MITROVICI

Start 18. decembra

Poslovno-sportski centar "Pinki", uz podr{ku Gradske uprave za sport, u Sremskoj Mitrovici }e se i ove godine odr`ati tradicionalni, 23. veliki zimski turnir u malom fudbalu. Takmi~ewe }e se odvijati u 12 starosnih kategorija, od poletaraca do veterana, a kotizacija po ekipi (10 igra~a) je od 4.000 do 8.000 dinara. Prijave se primaju do 15. decembra, a po~etak turnira predvi|en je za 18. decembar.

Po re~ima direktora turnira Sini{e Ninkovi}a, nagradni fond je 600.000 dinara, a pobedni~koj ekipi u seniorskoj konkurenciji pripa{}e 250.000 dinara.

Pobedni~ke ekipe u svim takmi~arskim kategorijama primi}e pehare i medaqe, dok }e robne-nov~ane nagrade pripasti najboqem igra~u, najuspe{nijem golmanu i strelcu. Detaqnije informacije o turniru mogu se dobiti na tel.

022-611-555 i 064-889-45-56. R. A.

SPORT

c m y

DNEVNIK

EVROPSKO PRVENSTVO ZA RUKOMETA[ICE

Spremna karta za povratak Srbija - [panija 23:26 (9:14) ALBORG: Gigantum arena, gledalaca: 4.625, sudije: ^aba i Pal Keke{ (Ma|arska), sedmerci: Srbija 2 (2), [panija 5 (4), iskqu~ewa: Srbija 6, [panija 10 minuta.

SRBIJA: Tatalovi},]ubela, Krpe` 3, Leki} 6 (1), [tevin 1, Dmitrovi}, Damwanovi} 6 (1), \eri} (4 odbrane, 1 sedmerac), Vu~kovi}n, Bala} 4, Rajovi} 1, PopLazi}, Toma{evi}, @ivkovi}, Ni{avi} 2, Barto{i}.

[PANIJA: Gonzales (15 odbrana), Barno 1, Martin 4, Alberto 5, Bea. Fernandez, Kuardado 3, Mangue 1, Agiqar 2, Benzal, Navaro, Alonso 2, ^avez, Pinedo 2, Beg. Fernandez 1, Amoros 2, Pewa 3. @enska rukometna reprezentacija Srbije pora`ena je i u drugom kolu Grupe A na Evropskom prvenstvu u Danskoj i Norve{koj.

Posle o~ekivanog poraza od Danske u prvom kolu, izabranice Du{ka Mili}a prertpele su neuspeh i protiv [panije, koja je slavila rezultatom 26:23 (14:9). Ovim porazom Srbija je svoje {anse da se sa tre}eg mesta plasira u narednu

Dana{wi program Grupa A

Srbija - [panija 23:26 Danas slobodan dan 11. decembar: Rumunija - Srbija (18.45) [panija - Danska (20.45)

Grupa B

Island - Crna Gora 23:26 Danas slobodan dan 11. decembar: Rusija - Island (18.15) Crna Gora - Hrvatska (20.15)

Grupa C

Danas: [vedska - Holandija Nema~ka - Ukrajina

(17.45) (19.45)

Grupa D

Danas: Francuska - Slovenija (18.15) Norveska - Ma|arska (20.15)

Sawa Damwanovi}

fazu takmi~ewa svela na minimum. U posledwem, 3. kolu, Srbija se sastaje s Rumunijom. U grupi }e odlu~ivati gol razlika, a ne me|usobni skor.

Utakmica izme|u na{ih i {panskih rukometa{ica po~ela je u ritmu ludog {pageti vesterna, u kojem se nije znalo ko vi{e puca, a ko proma{uje. Vice{ampionke Evrope, [pankiwe, nisu mogle da razviju napad, ~inile su neverovatne tehni~ke gre{ke, a na{e devojke, iako raznovrsnije u fazi kreirawa napada, delovale su bespomo}no u samoj zavr{nici. Barto{i}, Krpe`, Damwanovi}, Leki} i [tevin nikako nisu uspevale da pogode protivni~ki gol. Bilo je samo pitawe trenutka kada }e Franciska i saigra~ice u}i u prepoznatqiv {panski ritam i po~eti da ka`wavaju na{e gre{ke.

Od sredine prvog poluvremena [pankiwe su po~ele da gomilaju loptu u na{oj mre`i, pa je wihova prednost u 23. minutu iznosila ~ak {est golova 11:5. U tih osam minuta reprezentativke Srbije su bile nemi posmatra~i akcija u izvo|ewu hitronogih i neumoqivih protivni~kih reprezentativki.

Ipak, u kra}em petominutnom intermecu, Leki} i Damwanovi} su nagovestile boqu i efikasniju igru Srbije, ali je rezultat 8:11

bio sve {to su nam mogle da priu{te u prvom poluvremenu. Do kraja je Franciska podigla prednost [panije na zavidnih pet golova.

Nastavak susreta ponovo je protekao u znaku `estokog tempa. [panija je igrala brzopleto, me|utim, na{e devojke su delovale mnogo prisebnije, uspevaju}i da kazne gre{ke protivnika. Kada je Ni{avi}, u 44. minutu, smawila prednost [panije na samo jedan gol, 17:18, ponadali smo se rezultatskom preokretu. Jo{ jednom, u 52. minutu, posle briqantne realizacije Bala}eve, primakli smo se protivniku na minimalnu prednost, 21:22, ali je potom usledila serija [panije za ubedqivih 21:25. Alonso, Barno i Amoros su, poput taneta, prolazile kroz na{u odbranu, u [pawolkama svojstvenoj ubita~noj zavr{nici.

Opet smo do`iveli poraz, opet se nadamo ~udu u potencijalnom riplijevskom posledwem kolu protiv Rumunki, ali, sa ovako velikim brojem propusta i tehni~kih gre{aka, ~ini se da bi najboqe bilo da Srbija posle prvog kruga ode ku}i. Za nauk, za prst na ~elo, jer ovo se ponavqa.

Danas je u na{oj grupi slobodan dan, a sutra u 18.45 ~asova reprezentacija Srbije igra s Rumunijom, a Danska i [panija od 20.45.

J. Gali}

[esta uzastopna pobeda Majamija Ko{arka{i Majamija polako izlaze iz po~etne krize rezultata po{to su stigli do {este uzastopne pobede u regularnom delu NBA lige trijumfom na gostovawu Juti 111:98. Najzaslu`niji za trijumf Hita bio je tandem Xejms - Vejd. Lebron je susret zavr{io sa 33 ko{a, sedam skokova i devet dodavawa, dok je Vejd imao 28 poena. U doma}em timu istakao se Al Xeferson sa 25 poena i 11 skokova. Derbi Los An|elesa pripao je Lejkersima koji su te{kom mukom savladali slaba{ne Kliperse sa samo pola ko{a - 87:86. Kobe Bra- Lebron Yejms ka i jednu asistenciju. Darka jant i Erik Gordon bili su predMili~i}a nije bilo u timu zbog vodnici svojih ekipa sa po 24 popovrede, a na drugoj strani Neena.

Minesota je na svom parketu nad Krsti} je zabele`io samo pora`ena od Oklahome 111:103, ~etiri ko{a. Kevin Durent je a Nikola Pekovi} odigrao je bio najzaslu`niji za pobedu odli~no u dresu Timbervulfsa Oklahome sa 30 poena i 11 skopostigav{i 15 poena, uz tri skokova. San Antonio je tre}om

uzastopnom pobedom zadr`ao status najboqe ekipe lige, a posledwa u nizu `rtava Sparsa je Golden Stejt - 111:94. Toni Parker je predvodio „mamuze“ sa 19 poena i devet dodavawa, a Rexi Vilijams sa 31 ko{em nije mogao da pomogne Voriorsima da izbegnu poraz.

Boston je savladao Denver 105:89 uz odli~nu igru trija veterana Alen - Garnet - Pirs. Alen je ubacio 28, a Garnet i Pirs po 17 poena, s tim da je Kej-Xi imao devet skokova. Derik Rouz je jo{ jednom bio najboqi u trijumfu ^ikaga, ovoga puta wegovih 29 poena i osam asistencija bili su dovoqni da se savlada Klivlend 88:83.

Wujork je bio boqi od Toronta u kojem opet nije bilo povre|enog Stojakovi}a. Stodemajer sa 34 ko{a i 14 skokova najboqi u timu Niksa, dok je Andrea Barwani ostvario rekord NBA karijere sa 41 poenom.

DANAS NA SPORTSKIM TERENIMA Odbojka Viner {tedi{e mu{ka superliga - NOVI SAD: NIS Vojvodina - Mladi rdnik (18.30), BEOGRAD: Crvena zvezda - @elezni~ar (18).

Viner {tedi{e `enska superliga - SUBOTICA: NIS Spartak - Po{tar (19), BEOGRAD: Crvena zvezda - Kolubara (20).

Prva mu{ka liga - IVAWICA: Putevi - Klek Srbija{ume (18).

Prva `enska liga - NOVI SAD: Novi Sad Pionir petrol [umadija (19.30).

(20), ADA: Potisje Pleteks Jedinstvo (20).

Druga `enska liga, sever - NOVI SAD: Vojvodina - Apatin (17. Slana bara).

Rukomet

Mu{ka superliga – NOVI SAD: Vojvodina – Spartak (17). KIKINDA: Kikinda – Banat (18).

Druga mu{ka liga, sever KA]: Titel YD - Hercegovina

Stoni tenis

petak10.decembar2010.

19

VO[A DANAS S MLADIM RADNIKOM IZME\U DVA EVROME^A

Neophodni bodovi Odbojka{i NIS Vojvodine nalaze se u paklenom ritmu odigravwa utakmica po sistemu sreda-subota, na dva fronta, evrpskom ^elenx kupu i doma}em prvenstvu. ^e{ka Dukla iz Libereca pala je pre nekoliko dana u Novom Sadu u prvom me~u {esnaestine finala ^elenx kupa, a crveno-beli danas do~ekuju po`areva~ki Mladi radnik u 8. kolu na{e Superlige.

Poraz u Kraqevu od Ribnice u pro{lom kolu inazadio je Novosa|ane i malo im pomrsio o~ekivawa (isti~u da su kra}i za tri boda), pa je dana{wi me~ veoma bitan za Salati}a i wegove sledbenike, jer najpre treba osigurati doma}u tvr|avu da bi se napala evropska.

- Zbog poraza u Kraqevu me~ s Mladim radnikom ima drugu dimenziju i u narednom periodu moramo nadomestiti, u odnosu na na{e planove vezane za dosada{wi deo sezone, bodove koje smo neplanirano izgubili. Po`arevqani su formirali tim pre sezone, sa ~ak devet novih igra~a i o~ekivalo se da budu mnogo boqi u sezoni, ali su svakako kvalitetni i moraju da tra`e bodove na strani kako bi dopunili svoj saldo. Favoriti smo, pre svega zbog ve}eg fonda kvalitetnih igra~a, ali i doma}eg terena rekao je sportski direktor NIS Vojvodine Nikola Mari}.

Kapiten Novosa|ana Nenad Simeunovi} slo`io se s trenerom Salati}em u oceni da je Vo{a favorit i da bi trijumf nad Mladim radnikom zna~io mnogo wemu i ekipi.

Nenad Simeunovi} kapiten Vo{e

- Ne be`imo od uloge favorita, a atmosfera nam se drasti~no popravila posle pobede nad Duklom. Najva`nije je to da smo svi svesni te`ine poraza u Kraqevu od pre nekoliko dana i da ne `elimo da nam se tako ne{to ponovi. Svaki me~ je bitan i nemamo vi{e prava na kiks, po{to

`elimo {to boqu poziciju pred plej-of. Po`arevqani }e tra`iti svoju {ansu za iznena|ewe, ali je na nama da im to ne dozvolimo - istakao je Simeunovi}.

Utakmica NIS Vojvodina Mladi radnik igra se danas u maloj sali Spensa od 18.30 ~asova.

M. Risti}

ZBOG POVREDE UKRAJINCA

Otkazana borba Kli~ka i ^isore Zakazani me~ ukrajinskog boksera i svetskog prvaka superte{ke kategorija u verzijama IBO, IBF i VBO, Vladimira Kli~ka, i wegovog izaziva~a Derika ^isore otkazan je zbog povrede Ukrajinca. Dvojica te{ka{a trebali su da se sastanu u Manhajmu u subotu 11. decembra.

- Kli~ko se povredio tokom jutarweg treninga u sredu. U pitawu je mi{i} leve ruke i mo-

Vladimir Kli~ko

Jelena i Ana igraju u Sidneju Najboqe srpske teniserke Jelena Jankovi} i Ana Ivanovi} potvrdile su u~e{}e na turniru u Sidneju, koji }e biti odr`an od 9. do 15. januara naredne godine. Takmi~ewe u Sidneju je na neki na~in generalna provera pred prvi gren slem sezone, Australijan open u Melburnu, a na wemu }e se takmi~iti sedam teniserki iz top 10.

Pored Jelene i Ane, u~e{}e su organizatorima potvrdile i Voznijacki, Zvonareva, Klajsters, Stosur, Skijavone i Azarenka.

Uhap{en trener Marte Dominges [panska policija je u ~etvrtak u okviru opse`ne antidoping racije uhapsila Sezara Peresa, trenera svetske {ampionke na 3.000 metara stipl Marte Dominges. Pripadnici policije su tokom racije pretresali ku}e mnogih sportista, me|u kojima i Marte Dominges. Pretresane su i ku}e vi{e trenera i lekara u Madridu, Valensiji i Las Palmasu u okviru operacije pod menom „Galgo“. Policija je uhapsila i atletskog trenera Manuela Paskua Pikerasa, a pod istragom je i lekar Eufemijano Fuentes.

ra}e da odmara narednih ~etiri do {est nedeqa kako bi potpuno oporavio ruku i nastavio sa ve`bama. Iz toga razloga morao je da otka`e borbu - rekao je ortoped klinike u Manhajmu doktor Sven Resing. Ukrajinac je prvi put u karijeri morao da otka`e borbu usled povrede. On je u dosada{woj karijeri zabele`io 55 pobeda, uz samo tri poraza, dok je wegov izaziva~ Derik ^isora i daqe nepora`en sa skorom 14-0.

20

SPORT

petak10.decembar2010.

DNEVNIK

POMO] KLADIONI^ARIMA NA[ PREDLOG

ITALIJA–SERIJA A

Subota Palermo - Parma Udineze - Fiorentina \enova - Napoli Nedeqa Bolowa - Milan Bre{a - Sampdorija Kaqari - Katanija Le}e - Kjevo Roma - Bari Juventus - Lacio

(18) (18) (20.45) (12.30) (15) (15) (15) (15) (20.45)

1. Milan 15 10 3 2 26:12 33 2. Lacio 15 9 3 3 20:12 30 3. Juventus 15 7 6 2 29:15 27 4. Napoli 15 8 3 4 24:17 27 5. Inter 15 6 5 4 20:14 23 6. Sampdorija15 5 8 2 18:12 23 7. Palermo 15 7 2 6 25:20 23 8. Roma 15 6 5 4 20:20 23 9. \enova 15 6 3 6 13:14 21 10. Kjevo 15 5 5 5 16:15 20 11. Udineze 15 6 2 7 17:17 20 12. Fiorentina15 5 4 6 15:15 19 13. Bolowa(-1) 15 5 5 5 16:20 19 14. Katanija 15 4 6 5 13:15 18 15. Parma 15 4 6 5 13:17 18 16. Kaqari 15 4 5 6 16:15 17 17. Bre{a 15 3 3 9 11:20 12 18. ]esena 15 3 3 9 10:20 12 19. Le}e 15 3 3 9 13:31 12 20. Bari 15 2 4 9 10:24 10

ITALIJA–SERIJA B

Danas Padova - Sasuolo Subota Atalanta - Albonolefe Krotone - Citadela Empoli - Portosumaga Frosinone - Novara Modena - Vareze Peskara - Vi}enca Pja}enca - Livorno Re|ina - Groseto Sijena - Askoli Ponedeqak Triestina - Torino 1. Novara 2. Sijena 3. Atalanta 4. Vareze 5. Livorno 6. Re|ina 7. Torino 8. Empoli 9. Vi}enca 10. Padova 11. Peskara 12. Citadela 13. Krotone 14. Groseto 15. Modena 16. Albinol.

17. Askoli 18. Frosinone 19. Sasuolo 20. Pja}enca 21. Triestina 22. Portosum.

(20.45) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (20.45)

18 12 4 2 37:13 40 17 9 6 2 28:16 33 18 10 3 5 23:16 33 18 7 8 3 20:13 29 18 7 7 4 27:20 28 17 8 4 5 23:19 28 18 7 5 6 22:22 26 18 5 10 3 19:14 25 17 8 1 8 20:23 25 18 6 6 6 29:23 24 18 6 6 6 22:22 24 18 6 4 8 23:25 22 18 5 7 6 17:21 22 18 5 6 7 20:23 21 18 4 8 6 19:26 20 17 5 4 8 20:27 19 18 5 7 6 19:21 18 18 4 6 8 17:25 18 18 4 5 9 18:23 17 18 3 8 7 21:27 17 18 3 8 7 14:24 17 18 3 5 10 15:30 14

NEMA^KA BUNDES LIGA

Danas Hanover - [tutgart Subota Bajern - Sent Pauli Hamburger - Bajer (L) Hofenhajm - Nirnberg Keln - Ajntraht Kajzerslautern - Volfsburg Borusija (D) - Verder Nedeqa Frajburg - Borusija (M) Majnc - [alke 1. Borus. (D) 15 13 2. Majnc 15 10 3. Bajer (L) 15 8 4. Hanover 15 9 5. Frajburg 15 8 6. Hofenhajm 15 6 7. Bajern 15 6 8. Ajntraht 15 7 9. Hamburger 15 6 10. Verder 15 5 11. Nirnberg 15 5 12. Kajzersl. 15 5 13. Volfsburg 15 4 14. St. Pauli 15 5 15. [alke 15 4 16. [tutgart 15 3 17. Keln 15 3 18. Borusija (M)15 2

1 0 5 1 0 5 5 2 3 4 3 2 5 2 4 3 3 4

1 5 2 5 7 4 4 6 6 6 7 8 6 8 7 9 9 9

(20.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (18.30) (15.30) (17.30)

37:9 26:16 29:21 22:23 20:23 29:19 23:17 23:20 23:23 22:31 18:26 25:26 22:23 14:23 21:24 28:28 17:30 25:42

40 30 29 28 24 23 23 23 21 19 18 17 17 17 16 12 12 10

FRANCUSKA

Subota Aviowon - Lil Brest - Monpeqe Kaen - Nica Lorijen - Lans Nansi - So{o Valensijen - PS@ Okser - Olimpik (M) Nedeqa Olimpik (L) - Tuluz Monako - Sent Etijen Bordo - Ren 1. Lil 2. PS@ 3. Ren 4. Olimp. (M) 5. Lion 6. Brest 7. So{o 8. Bordo 9. Tuluz 10. Monpeqe 11. Sent Etij.

12. Loren 13. Okser 14. Nica 15. Valensijen 16. Nansi 17. Monako 18. Lans 19. Kaen 20. Aviwon

16 16 16 16 16 16 16 16 16 16 16 16 16 16 14 16 16 16 16 16

7 7 7 7 7 7 7 6 7 7 5 6 4 5 4 5 2 3 3 1

7 6 6 5 4 4 3 6 3 3 7 3 8 5 7 4 9 6 5 4

(19) (19) (19) (19) (19) (19) (21) (17) (17) (21) 2 3 3 4 5 5 6 4 6 6 4 7 4 6 5 7 5 7 8 11

31:20 26:16 17:11 25:15 22:19 19:14 27:19 21:18 17:16 14:18 21:19 19:21 22:19 13:17 18:17 18:26 15:15 15:27 16:26 10:33

18 27 27 26 26 25 24 24 24 24 22 21 20 20 19 19 15 15 14 7

[PANIJA–PRIMERA

\avoli na udaru tobyija

(2.00) M. junajted (3.30) Arsenal (3.60)

U derbiju 17.kola Premijer lige, snage }e odmeriti dve prvoplasirane ekipe. Izabranici trenera Fergusona nakon ubedqivog trijumfa u duelu sa Blekburnom (7:1) do~ekuju trenutno vode}e tobxije. Bi}e to stra{an okr{aj i jedan i drugi tim su u formi. \avoli }e igrati u najja~em sastavu, a Arsen Venger ima dosta problema povre|eni su Fabregas, Dijabi i Gibs.. Pro{le sezone oba duela pripala su |avolima (3:1 i 2:1) a zanimqivo je da tobxije nisu slavile na posledwih pet duela.

Na{ predlog: 1

zerslautern je slavio minimalcem (1:0) protiv Sent Paulija, dok su Vukovi remizirali protiv Verdera (0:0). Gosti su vezali ~etiri remija u posledwa ~etiri kola, a posledwi put su slavili pre ta~no {est utakmica. Posledwi put ova dva tima odmerila su snage pre ~etiri godine, a zanimqivo je da Vofzbrug nije slavio na posledwih {est duela (~etiri pobede Kajzerslauterna i dva remija).

Na{ predlog: 2 - 3

(2.45) Kajzerslautern (3.30) Volfzburg (2.70)

(2.50) Majnc - (3.20) [alke (2.70)

Najzanimqiviji duel 16.kola nema~kog {ampionata bi}e duel crvenih |avola iz Kajzerslauterna i vukova iz Volfsburga.

Oba tima nalaze se u sredini tabele i igraju sa promenqivim uspehom. U pro{lom kolu Kaj-

Fudbaleri Majnca gr~evito se bore kako bi jesewi deo Bunds lige zavr{ili na drugoj poziciji. Nakon dve vezane pobede, rudari su pora`eni od Ajntrahta 2:1. ^ini se da je [alke iza{ao iz krize u minu-

Duel Vidi}a i Volkota

Independijente osvojio Kup Sudamerikana

lom krugu pobedili su Bajern (2:0) i sa mnogo samopouzdawa sti`u na megdan rudarima, gde }e poku{ati da upi{u tek drugu pobedu na strani ove jeseni.

Pro{le sezone bile je 0:0 u Majncu, dok su vukovi slavili na svom buwi{tu 1:0.

Na{ predlog: 3+

(1.90) Juventus - (3.20) Lacio (4.20) Fudbaleri Lacija o~itali su lekciju aktuelnom prvaku Interu 3:1, pa se nadaju i da }e na gostovawu u Torinu u duel protiv Juventusa igrati dobro. Na drugoj strani crno -beli su pobedom nad Katanijom 3:1, nastavili niz od osam utakmica bez kiksa, a pored Krasi}a, Jakvinte Akvilanija i Pepea glavni adut Juventusa bi}e prvi strelac ekipe Kvaqareala koji je posti-

gao do sada osam golova. Tradicija je na strani doma}ina koji je slavio na ~etiri, pet duela su zavr{eni remijem, uz dve pobede Rimqana.

Na{ predlog: 1

(2.80) Hetafe - (3.20) Viqareal (2.40) Puno neizvesnosti o~ekuje se u susretu izme|u Hetafea i Viqareala. Gosti u stopu prate ve~ite Barselonu i Real, a pobedom nad Seviqom 1:0 nanizali su seriju od tri pobede. Trener Garido uveren je da wegovi puleni mogu do mesta koje vodi u Ligu {ampion. Hetfe je pobedom nad Majorkom 3:0, upisao i rugu pobedu u nizu. Pro{le sezone slavio je Hetafe 3:0 {to je bila tek prva pobeda nakon pet vezanih poraza.

Na{ predlog: 2, 3+ I. G.

Fogts preuzima Menhengladbah Poznati nema~ki stru~wak Berti Fogts najozbiqniji je kandidat da preuzme vo|ewe fudbalera Borusije iz Menhengladbaha, prenose nema~ki mediji.

Fogts je trenutno selektor Azer-

bejxana, ali bi vrlo rado napustio taj posao kako bi se vratio u klub u kojem je stekao igra~ku slavu i sa kojim je sredinom sedamdesetih godina pro{log veka bio dominantan u Nema~koj.

Fudbaleri argentinskog Independijentea osvojili su ovogodi{wi Kup Sudamerikana, {to je pandan evropskoj Ligi Evrope. Independijente je u finalu bio boqi od brazilskog Gojasa tek posle boqeg izvo|ewa penala.

Argentinci su re{ili revan{ me~ u svoju korist rezultatom 3:1, a po{to je Gojas trijumfovao u prvom susretu sa 2:0 pobednika su odlu~ili penali. Independijente je bio uspe{niji i slavio rezultatom 5:3.

Golove za Independijente u regularnom delu me~a postigli su Hulijan Velaskez, Fa-

kundo Para i Harli. Gol za brazilski tim postigao je Rafael Mura.

Independijente je u Ju`noj Americi poznat kao „Kraq trofeja“.

Klub iz Buenos Airesa je osvojio ~ak sedam trofeja u Kopa Libertadores, nalik evropskoj Ligi {ampiona, dve titule svetskog prvaka i ~ak 14 titula {ampiona Argentine.

Independijente je trijumfom u Kupu Sudamerikana obezbedio u~e{}e u elitnom Kopa Libertadores naredne sezone, koje po~iwe u januaru.

Predsednik fudbalera milanskog Intera Masimo Morati upozorio je trenera ekipe Rafaela Beniteza da neosvajawe svetskog klupskog prvenstva u Abu Dabiju ne dolazi u obzir.

Benitez je posle sramne igre i poraza od Verdera u Bremenu 3:0 u posledwem kolu Lige {ampiona izjavio kako mu posao ne

zavisi od u~inka na mundijalitu.

Ipak, prvi ~ovek kluba o~igledno ima druga~ije mi{qewe.

- Mi tamo odlazimo kao {ampioni Evrope i glavni favoriti. Naravno da o~ekujemo svi u klubu da osvojimo trofej. Ni{ta drugo ne dolazi u obzir. rekao je Morati.

BELGIJA

HOLANDIJA

PORTUGALIJA

TURSKA

1. Anderleht 18 2. Genk 18 3. Gent 18 4. Lokern 17 5. Standard 18 6. Klub Bri` 18 7. Mehelen 16 8. Serkl Bri`17 9. Kortrijk 17 10. Vesterlo 17 11. Varegem 18 12. Sent Trud. 18 13. @ermin. 18 14. Eupen 17 15. Lirs 17 16. [arlroa 17

12 12 11 9 9 8 7 7 7 6 4 6 3 3 1 1

4 3 2 5 3 3 5 5 3 6 9 2 5 3 6 4

2 3 5 3 6 7 4 5 7 6 5 10 10 11 10 12

(20) (20) (20) (20) (20) (18) (20.30) 38:14 45:17 37:27 28:22 36:24 37:27 22:20 20:22 19:18 24:25 25:23 14:34 11:27 20:32 13:34 11:34

40 39 15 32 30 27 26 26 24 24 21 20 14 12 9 7

(17) (17) (17) (17) (19) (21) (21)

[PANIJA–SEGUNDA

Fudbaleri ^elzija nikako da prona|u pobedni~ki ritam, pa tako puleni trenera An}elotija nisu slavili na ~etiri posledwe utakmice, vezav{i dva poraza i dva remija. Ovog vikenda novi izazov za plavce je gostovawe na Vajt Hart Lejnu i gradski derbi protiv Totenhema koji je remizirao u pro{lom kolu sa Birmingemom 1:1 i tako nastavio niz od pet kola bez poraza. Trener pevaca, Hari Rednap ima velikih problema oko sastava tima, a najvi{e boli povreda Van der Varta. Ni ^elzi nije kompletan nedostaju Aleks i Teri. Pro{le godine Totenhem je slavio 2:1, a u revan{u vi{e uspeha imali su Drogba i drugovi 3:0.

Na{ predlog: 3+

(20.30)

(18) (20) (22)

1.Barselona 14 12 1 1 41:8 37 2. Real (M) 14 11 2 1 35:11 35 3. Viqareal 14 9 3 2 27:12 30 4. Espawol 14 9 1 4 16:15 28 5. Valensija 14 7 3 4 19:15 24 6. Sosijedad 14 7 1 6 21:19 22 7. Majorka 14 6 3 5 15:16 21 8. Atlet. (M) 14 6 2 6 22:20 20 9. Hetafe 14 6 2 6 22:20 20 10. Seviqa 14 6 2 6 20:23 20 11. Atletik (M)14 6 1 7 21:25 19 12. Deportivo 14 4 5 5 12:16 17 13. Osasuna 14 4 3 7 12:17 15 14. Herkules 14 4 3 7 14:21 15 15. Levante 14 4 2 8 16:23 14 16. Rasing 14 4 2 8 12:23 14 17. Malaga 14 4 1 9 19:28 13 18. Hihon 14 2 4 8 11:22 10 19. Almerija 14 1 7 6 10:21 10 20. Saragosa 14 1 6 7 13:24 9

(2.80) Totenhem - (3.20) ^elzi (2.40)

Danas Mehelen - Klub Bri` Subota Standard - Sent Truden Gent - [arlroa Genk - Eupen Vesterlo - @erminal Serkl Bri` - Varegem Nedeqa Anderleht - Lokeren Kortrijk - Lirs

Subota Hetafe .- Viqareal Seviqa - Almerija Atletiko (M) - Deportivo Nedeqa Atletik (B) - Espawol Hihon - Levante Herkules - Malaga Majorka - Rasing Saragosa - Real (M) Valensija - Osasuna Barselona - Sosijedad

Danas Herakles - Venlo Subota Breda - Utreht NEC - Viqem Roda - Den Hag De Graf{ap - PSV Nedeqa Vitese - Ajaks Groningen - AZ Alkmar Herenven - Tvente Fejenord - Ekscelzior

(20.45) (18.45) (19.45) (19.45) (20.45) (12.30) (14.30) (14.30) (14.30)

1. PSV 17 11 4 2 50:18 37 2. Tvente 17 11 4 2 33:15 37 3. Groningen 17 10 3 4 33:22 33 4. Ajaks 17 9 5 3 36:17 32 5. AZ Almar 17 9 5 3 25:16 32 6. Roda 16 7 7 2 26:20 28 7. Utreht 17 8 2 7 29:23 26 8. Den Hag 17 7 4 6 28:28 25 9. Herenven 17 6 6 5 30:24 24 10. Breda 16 7 2 7 22:25 22 11. NEC 17 5 5 7 28:32 20 12. De Graf{. 17 5 5 7 21:33 20 13. Herakles 17 5 3 9 28:32 18 14. Fejenord 17 4 5 8 22:33 17 15. Vitese 17 4 5 8 20:31 17 16. Ekscelsior 16 4 3 9 19:30 15 17. Venlo 16 3 0 13 15:34 9 18. Viqem 17 0 4 13 14:46 4

Morati upozorio Beniteza

Danas Braga - Akademika Subota Benfika - Rio Ave Beira Mar - Gimarae{ Nedeqa Maritimo - Portimonense Naval - Leirija Olhanense - Nacional P. Fereira - Porto Ponedeqak V. Setubal - Sporting (L) 1. Porto 2. Benfika 3. Sport. (L) 4. Vitoria 5. Leirija 6. Akademika 7. Braga 8. Nacional 9. Beira Mar 10. Olhanense 11. Fereira 12. Rio Ave 13. V. Setubal 14. Maritimo 15. Portimon.

16. Naval

(21.15) (18) (20.15) (17) (17) (19) (21.15) (20.45)

13 11 2 0 29:5 35 13 9 0 4 22:12 27 13 6 4 3 17:13 22 13 6 4 3 17:14 22 13 6 3 4 14:14 21 12 5 3 4 19:15 18 13 5 2 6 20:19 17 12 5 2 5 12:14 17 13 3 7 3 14:16 16 13 3 6 4 11:13 15 13 3 6 4 12:15 15 13 3 5 5 13:15 14 13 3 4 6 8:14 13 12 2 6 4 7:8 12 13 2 2 9 12:24 8 12 1 2 9 6:22 5

Danas Eski{ehir - Be{ikta{ Subota Karabuk - Antalija Buka - Manisa Galatasaraj - Gen~lerbigli Nedeqa Sivas - Kowa Istanbul - Trabzon Gaziantep - Kajzeri Ankaragu~u - Fenerbah~e Ponedeqak Bursa - Ka{impasa

(19) (12.30) (16) (18) (13) (15) (16) (18) (19)

1. Trabzon 15 11 3 1 34:9 36 2. Bursa 15 9 4 2 25:10 31 3. Fenerbah~e15 9 3 3 38:19 30 4. Kajzeri 15 8 5 2 20:10 29 5. Be{ikta{ 15 8 3 4 24:15 27 6. Istanbul 15 7 2 6 19:14 23 7. Antalija 15 6 4 5 17:18 22 8. Karabuk 15 6 3 6 26:24 21 9. Galatasaraj15 6 2 7 18:19 20 10. Gaziantep 15 5 5 5 12:14 20 11. Manisa 15 6 0 9 20:24 18 12. Ankaragisi 15 4 5 6 20:26 17 13. Eski{ehir 15 3 7 5 13:17 16 14. Kowa 15 3 5 7 17:25 14 15. Genclerb. 15 3 5 7 13:23 14 16. Sivas 15 2 6 7 16:31 12 17. Buka 15 2 5 8 8:20 11 18. Ka{impasa 15 1 5 9 13:35 8

Danas Ponferadina - Kartagena Subota Vaqadolid - Numansija Alkaron - El~e Viqareal B - Heuska Betis - Kordoba Las Palmas - Kserez Hirona - Selta Nedeqa Salamanka - R. Vaqekano Granada - Himnastik Rekreativo - Tenerife Albasete - Barselona B

(21) (16) (18) (18) (18) (18) (18) (12) (17) (17) (17)

1. Betis 14 10 2 2 33:13 32 2. R. Vaqek. 15 9 3 3 26:15 30 3. Selta 15 8 5 2 27:15 29 4. Barsel. B 14 7 3 4 21:19 24 5. Salamanka 15 7 3 5 19:18 24 6. Kartagena 15 6 4 5 20:18 22 7. Vaqadolid 15 6 4 5 20:18 22 8. Las Palmas15 5 6 4 25:24 21 9. El~e 15 5 6 4 14:14 21 10. Kserez 15 6 3 6 21:23 21 11. Viqareal B15 6 2 7 18:25 20 12. Granada 14 5 4 5 24:19 19 13. Numansija 15 5 3 7 16:17 18 14. Alkorkon 15 5 3 7 19:23 18 15. Kordoba 15 3 8 4 20:20 17 16. Hirona 15 4 5 6 20:20 17 17. Hueska 15 3 7 5 11:16 16 18. Rekreativo15 2 9 4 3:18 15 19. Ponfer. 15 3 5 7 11:26 14 20. Albasete 15 2 7 6 12:17 13 21. Tenerife 14 3 4 7 12:20 13

ENGLESKA PREMIJER LIGA

Subota Aston Vila - VBA Everton - Vigan Fulam - Sanderlend Stouk - Blekpul Vest Hem - Man. siti Wukasl - Liverpul Nedeqa Bolton - Blekpul Vulverhempton - Birmigem Totehem - ^elzi Ponedeqak Man~ester j. - Arsenal

(16) (16) (16) (16) (16) (18.30) (14.30) (14.30) (17) (21)

1. Arsenal 16 10 2 4 34:18 32 2. Man~est. J. 15 8 7 0 35:16 31 3. ^elzi 16 9 3 4 30:11 30 4. Man~est. s. 16 8 5 3 21:12 29 5. Totenhem 16 7 5 4 24:21 26 6. Bolton 16 5 8 3 28:23 23 7. Sanderl. 16 5 8 3 20:18 23 8. Liverpul 16 6 4 6 20:19 22 9. VBA 16 6 4 6 23:27 22 10. Stok 16 6 3 7 21:21 21 11. Blakburn 16 6 3 7 21:25 21 12. Wukasl 16 5 4 7 24:25 19 13. Blakpul 15 5 4 6 23:29 19 14. Brimingam 16 3 9 4 17:19 18 15. Everton 16 3 8 5 18:20 17 16. Aston Vila 16 4 5 7 17:27 17 17. Fulam 16 2 9 5 16:20 15 18. Vigan 16 3 6 7 13:28 15 19. Vulvs 16 3 3 10 17:30 12 20. Vest Ham 16 2 6 8 14:27 12

ENGLESKA–^EMPION[IP

Danas Svonsi - Milval Kvins Park - Vatford Subota Skantorp - Notingem F. Barnli - Lids Preston - Ipsvi~ Bristol - Derbi Reding - Koventri Midlzbro - Kardif Nori~ - Portsmut Lester - Donkaster Barnsli - [efild j.

Kristal P . - Hal 1. Kv. Park 2. Kardif 3. Svansi 4. Nori~ 5. Koventri 6. Lids 7. Derbi 8. Burnli 9. Noting. F. 10. Votford 11. Milval 12. Donkaster 13. Reding 14. Barnsli 15. Portsmut 16. Lester 17. Ipsvi~ 18. Bristol 19. Hal 20. [efild j.

21. Skantorp 22. Kristal P. 23. Midlzbro 24. Preston

19 20 20 20 20 20 20 19 19 20 20 19 19 19 19 20 20 19 19 19 20 20 20 20

11 11 11 9 10 9 9 7 6 7 7 7 6 7 7 7 7 6 5 6 6 6 5 4

8 4 3 6 3 5 3 8 9 6 6 6 8 5 4 4 3 5 7 4 2 2 3 4

(20.45) (20.45) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (18.20) 0 5 6 5 7 6 8 4 4 7 7 6 5 7 8 9 10 8 7 9 12 12 12 12

35:9 35:21 27:17 33:27 28:23 34:33 34:25 30:23 21:17 35:32 24:21 30:29 28:22 24:29 26:27 26:34 22:29 22:28 17:23 16:27 23:35 24:37 19:30 24:39

41 37 36 33 33 32 30 29 27 27 27 27 26 26 25 25 24 23 22 22 20 20 18 16

„Studirajte” striptiz u Zagrebu lesa~ica Marijana Barlek radi na dobijawu dozvole za otvarawe prve stru~ne {kole zavodqivog plesa.

Marijana je za „Ve~erwi list” priznala da „pozeleni” kada ~uje da se striptiz vezuje samo za gole devojke koje igraju oko {ipke, i re{ena je da mu vrati dostojanstvo i umetni~ki karakter.

Wena ideja o stru~noj {koli ismejana je u nekoliko nadle`nih ustanova. U Ministarstvu ekonomije re~eno joj je da preda pisanu verziju projekta, i predala je ideju o trogodi{wem programu koji bi se upisivao nakon zavr{enog sredweg obrazovawa. I dobila je je-

dinu do sada izdatu dozvolu u ~ijoj rubrici za delatnost pi{e „izvo|ewe striptiza”.

Marijanin san o {koli striptiza do{ao je iz prisustvovawa jednoj radionici u klubu prijateqa wenog oca.

Zaqubila se u taj ples, a premijernu „ta~ku” izvela je pred suprugom Antoniom, koji je bio odu{evqen.

Me|u predmetima }e, pored striptiza, biti anatomija, kultura, istorija, umetnost, psihologija... „Striptiz su plesale jo{ sakralne plesa~ice, koje nisu mogle da se upu{taju u intimne odnose, pa su izvodile erotske plesove skidaju}i se zbog vru}ine”, objasnila je ona.

P

I lutka Barbi se razgolitila za kalendar ame uz rame sa svetskim lepoticama koje }e krasiti kalendare za narednu godinu stala je i najpopularnija lutka na planeti.

Grupa argentinskih studenata smislila je originalan na~in kako da zaradi novac za novogodi{wi provod - uzeli su nekoliko Barbi lutaka i fotografisali ih gole ili polugole u razli~itim pozama. Dvanaest najatraktivnijih fotografija su rasporedili od januara do decembra i stavili ih u prvi takav kalendar ikada. Za veoma kratko vreme ovaj neobi~ni kalendar je obi{ao svet i za sada se prodaje samo preko interneta.

R

Duga ruka zakona ednog Britanca kaznio isti policajac u Londonu i na Novom Zelandu.

Britanca koji je zbog prekora~ewa brzine ka`wen na dva suprotna kraja sveta, oba puta je zaustavio isti policajac.

Kada je policajac Endi Filton pri{ao voza~u da mu naplati kaznu na novozelandskom Ju`nom Ostrvu, voza~ je prepoznao saobra}ajca koji ga je dve godine pre toga, zbog istog prekr{aja, zaustavio na autoputu na severu Londona.

Policajac i voza~ su, nakon {to su se ispri~ali, saznali da su obojica emigrirali u skoro isto vreme.

J

[ta zna~i sredwi prst na semaforu znih voza~a ispred vas ili saobra}ajnog policajca, je semafor koji ne svetli ili pokazuje `uto svetlo. Ne i u Americi. Tamo pokvaren semafor pokazuje sredwi prst. Sneg je „kriv” {to je signal za pe{ake na semaforu

21

ako ima 82 godine, jedna Kineskiwa i daqe savr{eno izvodi sve zahvate borila~kog sporta kung fu, koji je sama nau~ila.

Zao Jufeng svakog dana ve`ba u jednom parku u predgra|u kineske prestonice Bijonga, a ima zvawe majstora [aolin kung fua i Tai ~ia, a ve} 70 godina ve`ba jogu. „Uvek sam vodila jedan sasvim obi~an `ivot, samo {to svakog dana najmawe tri sata ve`bam. Meso ne jedem decenijama i ve} sam zaboravila i kakav mu je ukus”.

Starica ka`e da je kao devoj~icu ni jedan u~iteq borila~kih ve{tina nije `eleo da primi u svoj tim jer je `ena, pa je odlu~ila da sama nau~i ne jednu, ve} dve borila~ke ve{tine. „Nakon {to sam savladala sve zahvate kung fua i tai ~ia, ponovo sam do{la u {kolu borila~kih ve{tina i 'pretukla'

I

krajinski grad Beri~jev planira da podigne spomenik u znak se}awa na vanzemaqce koji su umrli poku{avaju}i da uspostave kontakt sa qudima.

Lider grupe istra`iva~a NLO-a Aleksandar Naqsman ka`e da su kontakti sa vanzemaqskim civilizacijama „nepobitna ~iwenica”. „Mnogi posetioci iz svemira su poginuli prilikom nesre}a sa lete}im tawirima u poku{aju da slete na Zemqu”, rekao je Naqsman, prenosi „Blic”. „Ne poklawamo dovoqno pa`we sudbinama posetilaca sa drugih planeta koji su nastradali na Zemqi”.

na~i da je sneg slu~ajno upao u semafor i pokvario ga, ali i da mo`ete (i ne morate) da pre|ete ulicu na pe{a~kom, jer nekoga je za to ba{ briga...

Siguran znak da je semafor pokvaren, osim kolone nervo-

petak10.decembar2010.

Kung fu baba

Spomenik stradalim vanzemaqcima U

Z

c m y

GLOBUS

DNEVNIK

u Spokejnu u Va{ingtonu poludeo i pe{acima pokazao sredwi prst. Bar tako tvrdi PR grada Marlin Fist. „Desio se kvar, bilo je nenamerno...sneg je upao u semafor i pokvario ga”, rekla je Fistova.

trenera, koji se posle izviwavao {to me nije dozvolio da mu budem u~enica.”

Zao ka`e da se ose}a fantasti~no i da joj ve`be prijaju iako ima vi{e od 80 godina.

Veli~ina je bitna oditeq prasnuo u smeh tokom intervjua zbog pri~e o „veli~ini paketa”.

U emisiji „Danas” na ameri~kom kanalu NBC voditeq Met Lauer i wegova go{}a Xin [acki govorili su o rastu cena hrane. Sve bi bilo u redu da u intervjuu nije upotrebqen termin „veliki paket” koji se u Americi, uglavnom, upotrebqava kada

V

se pri~a o veli~ini mu{kar~evog „ponosa”. „Veli~ina paketa je bitna?”, pitao je Lauer. „Da, veli~ina jeste bitna. Zbog veli~ine paketa rastu cene, a neki trgovci imaju trik i smawuju ga”, rekla je Xin. Voditeq i go{}a su nastavili da pri~aju nekoliko sekundi, a onda kada su ~uli kamermane kako se kiko}u i sami prasnuli u smeh.

22

KULTURA

petak10.decembar2010.

DNEVNIK

U SUBOTICI VE^ERAS PREMIJERA „KUKAVI^LUKA” OLIVERA FRQI]A

NA STUDENTSKOM ART FESTIVALU „STARTFEST” U NOVOM SADU

Tragedija nad tragedijama

Savremena umetni~ka grafika

Dugo o~ekivana i ve} u najavi veoma intrigantna, premijera predstave "Kukavi~luk" Olivera Frqi}a bi}e odr`ana ve~eras u 19.30 ~asova, u Narodnom pozori{tu/ kazali{tu/ Nepsinhaz u Subotici. U posledwe vreme, kao rediteq mla|e generacije iz Hrvatske, Oliver Frqi} je svojim autorskim projektima privukao veliku pa`wu, pa se to o~ekuje i nakon ve~era{we predstave. "Taj-

nu" otkriva sam autor govore}i da je umesto dramskih tekstova koji bi mogli poslu`iti kao aktuelna stvarnost, ipak birao samu stvarnost. Rezultat su bile predstave "Turbofolk" u Rijeci, "Proklet bio izdajica svoje domovine" u Qubqani i sada "Kukavi~luk" u Subotici.

Na po~etku svog rediteqskog ekspozea o "Kukavi~luku", Frqi} citira Brehtov "Po~etak rata": "A vi }ete Nema~ku braniti u tu|im zemqama, va-

ma nepoznatim, i boriti se protiv qudi poput vas." Dakle, i "Kukavi~luk" }e, ba{ kao i pomenute dve predstave, tematizovati raspad Jugoslavije i doga|aje, odnosno fenomene koji su mu prethodili ili usledili. Hrvatski rediteq ka`e da }e taj ciklus sada biti zavr{en.

- Jedan od paradoksa parlamentarne demokracije je da gra|ani u trenutku kad delegiraju odre|enu politi~ku opciju da donosi odluku za wih misle da su je delegirali i za to da snosi posqedice ovih odluka - ka`e Frqi}. - De fakto i de jure, izlazak na izbore, po{tovawe demokratske procedure, gra|ane amnestira od odgovornosti... Ha{ki sud je tu da nam doka`e da nije ni{ta problemati~no ili genocidno u samom narodu, ve} u pojedincima koje je taj narod izabrao... Oko toga postoji dru{tveni konsenzus i wega nije pametno dovoditi u pitawe. Ipak, svako dobro kazali{te dobro je po tome {to u pitawe dovodi ono oko ~ega se svi sla`u ili su bar primorani slu`benom historiografijom na to da se sla`u.

Frqi} otkriva da su wegovi poku{aji osve{}uju}eg, dru{tveno anga`ovanog teatra, zapravo inspirisani najstarijim tekstom pozori{ne povesti - Eshilovim "Persijancima". Autor ove tragedije se prvi usudio da mit zameni stavrnim doga|ajima, ~ine}i o~iglednim da u ratu, bio on i "oslobodila~ki", nema ni{ta slavno ili juna~ko.

Autor takore}i novih tragedija, Oliver Frqi}, onih kojima se zatvara pri~a o dramskom delu kao osnovi dramskog ~ina, smatra i da nema estetskih, bez eti~kih kategorija. Za kraj poru~uje da ako sam nije mogao biti sre}an, onda bar sre}nim ~ini sve druge.

Pored re`ije, izbora muzike, koncepta scene i kostima koje potpisuje Oliver Frqi}, dizajn svetla za "Kukavi~luk" uradio je Nikola Zavi{i}, a u predstavi igraju (u~estvuju, kako je napisano u programu): Miwa Pekovi}, Suzana Vukovi}, Jelena Mihajlovi}, Kristina Jakovqevi}, Sne`ana Jak{i}-^oli}, Vladimir Grbi}, Sr|an Sekuli}, Milan Vejnovi}.

I. Buri}

SUTRA NA KONCERTU U SINAGOGI

Svira holandski klavirski duo Holandski klavirski duo Sandra & Jerun prire|uju koncert sutra u 20 ~asova u Sinagogi, na kojem }e izvesti ~uvenu kompoziciju “Canto Ostinato” jednog od najpoznatijih holandskih kompozitora i minimalista Simeona Ten Holta. Organizatori ovog koncerta holandskog dua su beogradski pijanisti Sowa Lon~ar i Andrija Pavlovi} (LP Duo), u saradwi sa wihovim Centrom za novu umetnost - CENU iz Beograda, pijanistkiwom Brankom Parli} i Muzi~kom omladinom Novog Sada, holandskom Ambasadom u Beogradu i festivalom Exit, a ulaz je slobodan.

Kqu~ni momenat karijere Simeona Ten Holta upravo je ova kompozicija, ~ije je izvo|ewe vi{e ritual nego koncert.

Prvi put je izvedena u varijanti za tri klavira i elektri~ne orguqe 1979. godine u Bergenu,

na obali Severnog mora. Ovo premijerno izvo|ewe trajalo je dva sata. Kasnije je kompozicija izvo|ena u kombinacijama za dva klavira i marimbu, dva klavira i dve marimbe, ~etiri klavira, kao i za solo klavir s elektronikom ili bez we.Bazi~na struktura ovog dela dolazi iz tradicionalne forme, nakon ~ega se delo daqe gradi po principu fiksnih odseka koji stvaraju tenziju ili smirewe.

Vreme postaje prostor u kome muzi~ki objekti plutaju. Broj repeticija, trajawe dela i broj u~esnika nije odre|en, a sami izvo|a~i odlu~uju o trajawu cele kompozicije, kao i wenih delova, o dinami~kim kontrastima, da li }e pasa`e svirati unisono ili ne, o kombinovawu taktova ili odseka ...

Holandski pijanisti Sandra Mol (1968) i Jerun van Ven (1969) specijalizovani su za to-

nalnu muziku koja im ostavqa dovoqno slobode tokom samog izvo|ewa, a svaki wihov nastup ima poseban karakter. Upoznali su se na konzervatorijumu u Utrehtu 1987. godine, i od tada sviraju zajedno, dele}i strast prema muzici za dva i vi{e klavira. Wihov prvi CD “Canto Ostinato” snimqen je u`ivo i predstavqa muziku Ten Holta, a prodat je u vi{e od 40 zemaqa {irom sveta.

Sandra i Jerun su nastupali {irom sveta, od Majamija, pa sve do Novosibirska, a ~lanovi su i Evropskog klavirskog kvarteta. Uporedo s koncertnom delatno{}u, rade sa studentima, komponuju, koncipiraju i produciraju razli~ite koncerte, od koji su neki izvo|eni i van koncertnih sala, na lokacijama poput `elezni~ke stanice.

N. Pej~i}

U okviru 5. studentskog art festivala „Startfest"na Akademiji umetnosti u Novom Sadu prire|ene su dve izlo`be grafika, a ju~e je odr`an i simpozijum o savremenoj grafici koji je okupio umetnike, studente umetnosti, likovne kriti~are i istori~are umetnosti iz zemaqa u okru`ewu i na{e zemqe.

svoje ideje. Na{a podr{ka nije kurtoazna, ona po~iva na zajedni~kim ciqevima, na ideji da ovakvi doga|aji doprinose stvarawu kreativnog i otvorenog dru{tva. Jer, samo otvorena i kreativna dru{tva mogu da funkcioni{u u savremenom svetu i da odgovore na izazove savremenog doba. To nije pitawe

nata master studija grafike.

Centralna izlo`ba radova studenata umetni~kih fakulteta/akademija iz Srbije i regiona koji su pozvani da sa svojim profesorima budu gosti Studentskog art festivala otvorena je u Multimedijalnom centru Akademije umetnosti (\ure Jak{i}a 7).

Izlo`bu i simpozijum koji nosi naziv "Izme|u Istoka i Zapada do fotografike" otvorio je pokrajinski sekretar za kulturu Milorad \uri}.

- Pokrajinski sekretarijat za kulturu pomogao je odr`avawe "Startfesta", jer mislimo da je va`no da se studenti iz razli~itih zemaqa i kultura sa razli~itim iskustvima okupe na zajedni~kom poslu i razmene

izbora, ve} su{tinska karakteristika dru{tava koja `ele da budu uspe{na. I ovaj festival i susreti doprine}e upornoj izgradwi ovakvog dru{tva, jer taj zadatak nije lak.

U zgradi Akademije umetnosti na Petrovaradinskoj tvr|avi prire|ena je izlo`ba radova nastavnika i saradnika Katedre za grafiku Akademije umetnosti kao i radova stude-

Pozivu za u~e{}e na Startfestu odazvali su se Fakultet muzi~kih i vizuelnih umetnosti, Pe~uj (Ma|arska), Fakultet likovnih umetnosti, Solun (Gr~ka), Fakultet likovnih umjetnosti, Cetiwe (Crna Gora), Umjetni~ka akademija, Osijek (Hrvatska), Fakultet likovnih umetnosti, Beograd i Fakultet primewenih umetnosti, Beograd.

EVROPSKA DIGITALNA BIBLIOTEKA

Na Europeani 14 miliona dokumenata Evropska numeri~ka biblioteka Europeana prema{ila je prag od 14 miliona dokumenata, nadma{iv{i ciq od deset miliona postavqen u trenutku wenog osnivawa, saop{tila je Evropska komisija. Na sajtu www.europeana.eu mogu se pro~itati kwige u digitalnom formatu, ali i pogledati mape, fotografije, slike, {tampa, filmovi i muzi~ki spotovi iz cele Evrope. Evropska digitalna biblioteka osnovana je u novembru 2008, kao ilustracija evropske kulture. U woj se tada nalazilo dva miliona dokumenata, a ciq je bio da ih do 2010. bude deset miliona. [ezdeset ~etiri odsto predmeta u kolekciji Europeane su fotografije, mape, slike, muzejski eksponati i druge digitalizovane slike, navodi komisija. Numeri~kih tekstova, ukqu~uju}i 1,2 miliona kompletnih kwiga, u zbirci je 32 odsto. Video i audio sadr`aj ~ini mawe od dva odsto zbirke.

Europeana je na dan osnivawa bila `rtva sopstvenog uspeha, po{to je zabele`ena poseta od deset miliona na sat, zbog ~ega nije radila mesec dana.

Sajt je potom ponovo pokrenut sa ve}im kapacitetom servera.

NAGRADA „\OR\E FI[ER” DRU[TVA KWI@EVNIKA VOJVODINE

Laureat Miroslav Egeri}

Nagrada „\or|e Fi{er“, koju deveti put za redom dodequje Sekcija satiri~ara i humorista Dru{tva kwi`evnika Vojvodine za doprinos razvoju i popularizaciji humora i satire, pripala je ove godine istaknutom kwi`evnom kriti~aru, esejisti i kwi`evniku dr Miroslavu Egeri}u iz Novog Sada. @iri koji su sa~iwavali Ninus Nestorovi}, Zoran. T. Popovi} i Milan Todorov jednoglasno je odlu~io da ovo priznawe dodeli dr Egeri}u za wegovu dugogodi{wu kriti~arsku i prire|iva~ku posve}enost srpskoj satiri. Egeri} se, isti~e se u saop{tewu `irija, decenijama, zajedno sa najboqim srpskim satiri~arima, pre svih predstavnicima Beogradskog aforisti~arskog kruga, borio za nadmo} duha nad zvani~nim obmanama, glupostima i zabludama na{eg vremena.

Dr Miroslav Egeri} je prirediv{i dve antologije savremene srpske satire, te zbornik „Domanovi}evo pleme“, kao i svojim izvrsnim esejima i kriti~kim prikazima dao, bez svake sumwe, jedan od najizuzetnijih i najhrabrijih doprinosa istoriji srpske satiri~ne kwi`evnosti.

REPERTOAR

Film

Akteri

Re`ija: Stevan Filipovi} Scenario: Stevan Filipovi} i Dimitrije Vojnov Uloge: Nikola Rako~evi}, Viktor Savi}, Nikola Kojo, Nata{a Tapu{kovi}, Bojana Novakovi}, Predrag Ejdus

[i{awe

Sadr`aj

Re~ kritike

Sredwo{kolac Novica (Nikola Rako~evi}) je izuzetno nadareni matemati~ar i sasvim dobro dete. Sve dok se ne sprijateqi sa Reqom (Viktor Savi}) kolegom, tako|e, dobrim matemati~arem ali i skinhedom. Preko wega ulazi u lo{e dru{tvo, ide na predavawe akademika nacionaliste/naciste Haxi Tankosi}a (Predrag Ejdus), ide i na fudbalske utakmice ali ne zbog fudbala. I pije sa novom ekipom, zagleda se u devojku iz kraja, koja je isto u bandi.

A posle jedne pijanke, vra}aju}i se ku}i sa dru{tvom, sam ubija mladog Roma. Dok policijski inspektori Milutin (Nikola Kojo) i Lidija (Nata{a Tapu{kovi}) svako na svoj na~in, poku{avaju da re{e slu~aj, Novica svojom beskrupulozno{}u sti~e sve ve}i ugled u ekipi skinheda koje sada organizuje i vodi u sve drasti~nije akcije...

Najaviv{i svoj talenat filmom "[ejtanov ratnik"(2006), Stevan Filipovi} je uprkos, i kod publike i kod kriti~ara vi{e nego dobrom odjeku wegovog prvenca, prevalio dug put do kreativno i produkciono visoko zaokru`enog "[i{awa", sasvim druga~ijeg, ali, tako|e, uspelog filma. Uspelog ako je mera uspeha: prili~na uverqivost pri~e, fokusiranost na temu, dovoqno ubedqivi likovi zahvaquju}i i dobrim glumcima, ostvareni i vanfilmski smisao, i nimalo neva`no - poprili~an odziv mla|e, tinejxerske i ne{to starije publike, koja je, po svemu sude}i, generacijski zaintersovana za stvarnosnu lepezu (neke wene delove posebno), koju je Filipovi} pred wima efektno rastvorio. Drugim re~ima i ovda{we, ne samo mladala~ko, oksimoronsko koketirawe sa pukim nasiqem, nacisti~kim simbolima i ideologijom, a koje, svedoci smo, dirigovano ili ne, katkad zatresu i temeqe dru{tva, (nikada se na zna u ~ijem interesu) dobilo je i kod nas svoje moderno, filmsko lice. U "opisu" stawa stvari, ova pri~a o tinejxeru koji krene stranputicom bez povratka, govori i o vezi kriminala, policije, sporta i politike, zajedno smrtno zatrovanih korupcijom. U "[i{awu" je sve to predstavqeno uzbudqivo, zanimqivo, dinami~no i transparentno, mada ponegde naivno stilizovana i mo`da `urnalisti~ki pou~no. S druge strane, u Filipovi}evom filmu se naziru i svi problemi jedne u osnovi ispravne {kole mi{qewa oli~ene u razumqivoj, ali i za samu filmsku pri~u katkad optere}uju}oj `eqi da se odjednom, na ipak malom prostoru, maskimalno i obilato iska`u ba{ sve autorove aspiracije: od filmofilske erudicije, do zanatskog majstorstva u baratawu elementima konkretne estetike (a u datim, na`alost skoromnim produkcionim okolnostima). Ako se tome dodaju i `eqa za dru{tvenom relevantno{}u i istovremeno ciqawe na {iroku publiku, lako je mogu}e da preterana ambicija zamagli ciq.

V. Crwanski

KWIGA

c m y

DNEVNIK

petak10.decembar2010.

STOLE]E OD SMRTI LAZE KOSTI]A

Somborska pohvala Prometeju re dve ve~eri Somborci su jo{ jednom odali po~ast Lazi Kosti}u, svom ve~itom sugra|aninu, li~nosti koja je obele`ila modernu istoriju srpske kulture. Pedago{ki fakultet i Srpska ~itaonica “Laza Kosti}” odr`ali su sve~anu akademiju “Pohvala Prometeju”, na kojoj je, izme|u ostalog, predstavqena hrestomatija odabranih zapisa o wegovom pesni{tvu. Prire|iva~ te kwige je profesor Milan Stepanovi}, koji je za na{ list napisao tekst “Stole}e od smrti Laze Kosti}a”.

U jutarwim ~asovima, 9. decembra 1910. godine (po novom kalendaru), u be~kom sanatorijumu „Kota`“, preminuo je Laza Kosti} (1841-1910), veliki srpski pesnik, dramski pisac, pripoveda~, prevodilac - poliglota, kwi`evni i pozori{ni kriti~ar, novinar, doktor prava, filozof i esteti~ar, nacionalni borac i klasi~an erudita, jedan od najobrazovanijih i najumnijih Srba svoga doba.

P

Kosti} je u mladosti bio jedan od najomiqenijih srpskih pesnika, miqenik intelektualnih krugova i ~italaca, predvodnik srpskog romantizma i vatreni sledbenik politike Svetozara Mileti}a. Do 25. godine `ivota napisao je skoro sve svoje najboqe pesme („Me|u javom i me| snom“, „Minadir“,

Glasnik evropskog duha U na{im, tada jo{ provincijalnim sredinama Novog Sada, Beograda, Cetiwa i Sombora, Kosti} je ~esto bio neshva}en, izgledao je ~udan, ponekad sme{an i van svih op{teprihva}enih merila pona{awa, ali je svojim znawem, u~eno{}u i manirima imponovao Evropqanima s kojima je dolazio u kontakt.

Glasnik evropskog duha u srpskoj kwi`evnosti, sna`nih rodoqubivih ose}awa, ali kriti~an, slobodoqubiv i neukrotiv, Laza Kosti} je postao simbol epohe. I kako je to zakqu~io Milan Ka{anin u mo`da najboqem eseju napisanom o Kosti}evom `ivotu i delu, „tek kad mu je sve oti{lo u grobnicu nepovrata”, kad ni u {ta nije verovao i ni~emu se vi{e nije nadao, ugledao je, u svom mraku, veliku svetlost, qubav, od koje je, neo~ekivano i zauvek, postao sre}an – ~ovek i pesnik tragi~nog `ivota izme|u sna i jave.

„\ur|evi stupovi“, „Prometej“, „Spomen na Ruvaraca“, „Peva~ka himna Jovanu Damaskinu“, „Moja danguba“, „Samson i Delila“...), kao i dramu „Maksim Crnojevi}“. Istovremeno, prvi u Srba preveo je [ekspira sa engleskog, a Homerovu „Ilijadu“ sa gr~kog.

Buntovni srpski poslanik u Ugarskom saboru, koji je 1872. dospeo i do pe{tanske tamnice, bio je li~ni sekretar Jovana Risti}a na Berlinskom kongresu 1878. i diplomata u Srpskom poslanstvu u Sankt Petersburgu.

Prvi predsednik Udru`ewa novinara Srbije (1881-1883) i urednik opozicionog liberalnog lista „Srpska nezavisnost“, Laza Kosti} se 1884. godine, pred re`imom kraqa Milana, sklonio u Crnu Goru, gde je sedam godina ure|ivao slu`beni list „Glas Crnogorca“. U me|uvremenu, objavio je i drame „Pera Segedinac“ i „Gordana“, te filozofsko-estetske rasprave

„Osnova lepote u svetu“ i „Osnovno na~elo“.

Me|utim, wegovo, nekad vulkansko poetsko nadahnu}e, presahnulo je, sve do pred kraj `ivota, kada je 1909. g. napisao svoju labudovu pesmu „Santa Maria della Salute“, koja i danas predstavqa vrhunac srpske qubavne lirike. Po povratku iz Crne Gore (1891.) `iveo je u manastiru Kru{edol i ~esto odlazio na imawe svog prijateqa Lazara Dun|erskog, gde je upoznao wegovu k}erku, mladu, lepu i obrazovanu Lenku, koja }e postati nadahnu}e za posledwe i najve}e poetsko delo Laze Kosti}a.

O`enio se 1895. godine u Somboru, bogatom naslednicom Julijanom Palana~ki, koja mu je omogu}ila siguran i miran `ivot, li{en materijalne oskudice. Politi~ki se okrenuo ka konzervativnim i crkvenim krugovima, a nekada{wu materijalisti~ku filozofiju i ateizam zamenio je „dijalekti~kim pankalizmom“ (potragom za lepotom i skladom) i pokajni~kom religiozno{}u.

Ve} u zrelom dobu preveo je Dernburgove „Pandekte“ za Zemaqsku vladu u Zagrebu i napisao „Kwigu o Zmaju“, koja je izazvala brojne polemike. Nekada{wi miqenik kwi`evne kritike, pred kraj `ivota trpeo je sna`ne napade Qubomira Nedi}a, Bogdana Popovi}a i Jovana Skerli}a, ali ga je, uskoro, nakon smrti, rehabilitovala nova srpska kwi`evna kritika, koja je u Kosti}evoj poeziji videla za~etnika moderne.

Milan Stepanovi}

23

TOP-LISTA Najtra`eniji naslovi u kwi`ari „Delfi”- Klub ~italaca „Laguna” 1. „Ringi{pil”, Jelena Ba~i}-Alimpi} –„Laguna” 2. „Avanture nevaqale devoj~ice”, Mario Vargas Qosa – „Laguna” 3. „Zauvek u srcu”, Vesna Dedi}-Milojevi} – “Laguna” 4. „Koliba”, Vilijem Pol Jang – „Laguna” 5. „Lovac na zmajeve”, Haled Hoseini – „Laguna” 6. „Hiqadu ~udesnih sunaca”, Haled Hoseini – „Laguna” 7. „Santa Marija”, Isidora Bjelica – „Laguna” 8. „Pri~e o osobewacima i malim qudima”, Ivo Andri} – „Laguna” 9. „Qudi i de~aci”, Toni Parsons – „Laguna” 10. “Julija”, En Fortije – “Laguna”

IZ KULTURNOG CENTRA SREMSKI KARLOVCI

Dodeqene nagrade „Pavle Markovi} Adamov” N

a zavr{noj sednici `iri u sastavu: Milovan Vitezovi} (predsednik `irija), Pero Zubac, Nenad Gruji~i}, Dragan Mraovi} i @arko Dimi}, ju~e je u Kulturnom centru Sremski Karlovci doneo jednoglasnu odluku da ovogodi{wa presti`na nagrada ''Pavle Markovi} Adamov'' pripadne slede}im autorima: Qiqani Habjanovi} \urovi} za ukupno kwi`evno delo, Dra{ku Re|epu za antologi~arski rad, Predragu Bjelo{evi}u za kwigu pri~a ''U {etwi bez glave'' (ArtscenaBesjeda, Bawa Luka, 2010) i Neboj{i Kuzmanovi}u za doprinos osvetqavawu srpskoslova~kih kulturnih veza.

Nagrada ''Pavle Markovi} Adamov'', koja nosi ime osniva~a i prvog urednika lista ''Brankovo kolo“ (1895-1914), pripoveda~a, pesnika, prevodioca, esejiste, kriti~ara, publiciste, hroni~ara i novinara, sve~ano }e biti dodeqene 23. decembra 2010. godine, u 12 ~asova, u Spomen biblioteci Karlova~ke gimnazije.

Me|u dosada{wim laureatima ove ugledne nagrade su: Aleksandar Ti{ma, Dejan Medakovi}, Bo{ko Petrovi}, Du{ko Trifunovi}, Vujica Re{in Tuci}, Dragan Kolunxija, Ivan Ga|anski, Vida Ogwenovi}, Miroqub Todorovi}, Radovan Popovi}, Jovica A}in, Gojko Te{i}, Srba Igwatovi} i drugi.

DARKO GAVRILOVI], PROFESOR UNIVERZITETA

KWIGA ZAUVEK

Spomenik istorije ~ove~anstva okovi pro{losti su poput niske na kojoj se ni`u revolucije, ratovi, nastajawa i nestajawa dr`ava. A tanka nit niske su nade, o~aj, strast, i kona~no, ali ne i na posledwem mestu, mr`wa, qubav i strah. Pitali su me da izdvojim kwigu koja me najvi{e doti~e, koja me je vi{e od drugih modelirala kao ~oveka i nau~nika.

Odlu~io sam da pomenem onu koja bi ovakvo razmi{qawe o pro{losti qudskog roda potvrdila vi{e nego i jedna druga, a to je Biblija.

Uostalom, istori~ar sam, i kao takav zainteresovan sam za qudski okean, tu duboku modrinu ~ove~anstva, kojim teku milioni pri~a. U toj kwizi, koja me gradi i modelira skoro dvadeset i pet godina, na uzvi{eni na~in srce je pro`eto ute{iteqskom verom i qubavqu, ali u isto vreme, smewuju se u kovitlacu istorijskih de{avawa, ne`nost i svirepost, qubav i mr`wa, bunt i pokornost, vera i sumwa.

T

Biblija je u isto vreme i literarni prikaz istorije, ona di{e kao roman o mrtvima i `ivima, koji su svi pod jednom Bo`ijom kapom i koja pored realnog zadire u mistiku. Me|utim, ona je i spomenik istorije ~ove~anstva, jedna od najstarijih kwiga, u kojoj je genij Jevreja na svoj na~in asimilovao i daqe obogatio razmi{qawe i mudrost drevne Mesopotamije i Egipta.

Potom je misao, u Novom zavetu, bila oboga}ena gr~kim genijem i hri{}anskim razmi{qawem i kao takva une{ena je u gr~ko – rimski svet. Na taj na~in, ona je u{la u temeqe evropske kulture i civilizacije. Dovoqno je spomenuti da su kod Slovena, kao i kod drugih evropskih naroda, me|u prvim pisanim spomenicima bili prevodi nekih delova Biblije.

Bez we, dakle, ne mo`emo prou~avati ni razvoj sopstvene najranije pismenosti. A bez wene istorije, tematike i simbolike, ostaje nam nerazumqiva golema evropska i svetska umet-

ni~ka, muzi~ka i kwi`evna ba{tina.

Ona ne predstavqa iskqu~ivo tekstove koji govore o promislu i milosti Bo`joj. Ona nije ni samo istorija judaizma, hri{}anstva ili politi~ka i kulturna istorija Jevreja i rane hri{}anske zajednice.

Ona je sve to u jednom. Biblija je jedina kwiga na svetu koja se rasprostire na svim kontinentima vi{e od i jedne druge kwige. Otuda sa izvesnim zanosom govorim o tome da je ona mostobran izme|u qudskosti i nequdskog.

Biblija mirno i dostojanstveno ve} vekovima stoji na samom kraju qubavi, ali pri tome ne smemo zaobraviti da su je vekovima zloupotrebqavali vladari i oni sve{tenici koji su vi{e bili okrenuti ka mo}i i

KWI@EVNA BA[TINA

List Novosa|anina Soprona edeqni ilustrovani list za zabavu i nauku “Podunavka”, izlazio je u Zemunu od 1856. do 1858. godine.

Izdavao ga je Novosa|anin Igwat Karlo Sopron, kwi`ar, izdava~ i pisac. List je izlazio svake subote, a u toku 1858. nedeqom. Donosio je kwi`evne tekstove, novele, pripovetke, stihove, putopise, prevode dela sa stranih jezika, `ivotopise, ~lanke iz istorije, prirodnih nauka, priloge o trgovini, zanatima itd. Zabrawen je 11. decembra 1858. godine, uprkos molbama Igwata Soprona.

Ovaj list nalazi se u Biblioteci Matice srpske i pretra`iv je u elektronskom katalogu te ustanove.

N

tu|em, nego ka tragawu za savr{enstvom. Ona je vi{e od ijedne kwige bila zlatni most koji mo`e da duhovno sjediwuje Istok i Zapad, ali i onaj koji je zloupotrebqen da vojske prelaze preko wega i da ru{e i ubijaju. Ona je sastavnica kontinenata, sa istorijom je na “ti” i

najposle - prozor i vrata u unutra{wi svet svakog od nas ko je spreman da se preispituje i traga za boqim “ja”.

To je kwiga kojoj se stalno vra}am ne samo kao istori~ar ve} i kao direktor Centra za istoriju, demokratiju i pomirewe koji radi na razvijawu dijaloga i saradwe izme|u nau~nika i politi~ara sa prostora biv{e Jugoslavije. Ona u sebi nosi ultimativni zadatak pomenutog Centra, a to je pomirewe. Ovaj pojam smatram neophodnim na{em region kojeg su slamali ratovi i sna`ni politi~ki potresi tokom devedesetih godina pro{log veka. U atmosferi zatrovanoj nepoverewem, mr`wom i optu`bama, prisutnim saose}awem

Rovovska bitka za kupce

O

no {to je najavio, “Gugl” je i ostvario. Usred pretprazni~ne kupovne groznice najve}i svetski internet pretra`iva~ svojim korisnicima ponudio je onlajn kwi`aru, konkuri{u}i tako do sada neprikosnovenom “Amazonu”. Naravno, u bitku se ne ide bez te{kog naoru`awa. Tako je “Gugl” svoju internet prodavnicu kwiga snabdeo sa vi{e od petnaest miliona kwiga koje su wihovi zaposleni skenirali i digitalno obra|ivali prethodnih {est godina.

Do sada je ugovor sa “Guglom” potpisalo vi{e od ~etiri hiqade izdava~a, me|u kojima su i “Rendom gaus” i “Pingvin grup”, {to }e omogu}iti ovom sajtu najpovoqniju ponudu na tr`i{tu. “Gugl i-books” nudi}e i kwige kojima su istekla autorska prava, ako uspe da dobije odobrewe Federalnog suda za predlo`eno poravnawe sa ameri~kim izdava~ima i autorima. Ova nagodba, vredna 125 miliona dolara, razmatra se ve} dve godine, a do sada su joj se usprotivili mnogi autori i izdava~i, strahuju}i

da }e “Guglu” doneti previ{e mo}i i pretvoriti ga u monopolistu.

U me|uvremenu, “Gugl” svojim kupcima nudi kwige u svim poznatim oblicima i formama, tako da se mogu preuzeti i ~itati na skoro svim ~ita~ima kwiga, pametnim telefonima koji podr`avaju Android, kompjuterima, tabletima i laptopima…

Skoro svim, sem “Amazonovog” e-~ita~a kindla, ~ime je kwi`arskom rivalu ba~ena rukavica u lice.

O~ekuje se da }e se borba zao{triti, s udarcima daleko ispod pojasa, jer je tr`i{te elektronskih kwiga zabele`ilo ogroman rast, i pre nekoliko meseci, preraslo “papirno izdava{tvo” u razvijenim zemqama. O~ekuje se da }e prihodi, koji se procewuju na milijardu dolara, u 2012. dosti}i skoro dve milijarde, naro~ito zato {to sve vi{e kompanija, pogotovo onih kineskih, proizvodi ~ita~e, {to im uveliko smawuje cenu i pove}ava {anse da se u trku ukqu~i sve vi{e kupaca. Samo u Americi do kraja ove godine, bi}e prodato 15

samo prema svom narodu a potpunim nedostatkom empatije prema drugima kora~ali smo celu deceniju, a na `alost, mnogi to rade i danas. Jednom prilikom, veliki poqski pesnik i pisac, Tadeu{ Ru`evi~ rekao je, govore}i o Drugom svetskom ratu i zlo~inima koje su po~inili nacisti u Poqskoj, kako ne smemo da na{u decu trujemo sopstvenom zlom krvi. Mislim da nije dovoqno deci ne prenositi svoje strahove i mr`we, ve} im treba pru`iti i mogu}nost da vide u tami sopstvenog vremena – svetlost i nadu.

Osim izviwewa i oprosta koji u ovoj godini obele`avaju politi~ke odnose sa najbli`im susedima, neophodno je razvijati toleranciju i razumevawe drugog, bez vre|awa tu|ih stavova. Biblija u sebi nosi ove imperative mirnog i prosperitetnog dru{tva. Ona unapare|uje qudski `ivot i spoznaju sveta koji nas okru`uje, izgra|uju}i kod ~itaoca, u svojim najlep{im i najumnijim delovima odgovornost za svet.

O[E ] T NE

miliona ~ita~a, a ako se zna da je wihova prose~na cena 150 dolara, a mogu}nosti ogromne, ukqu~uju}i i dodatnu memoriju, MP3 ure|aj i radio, ne ~udi {to se uveliko kopaju rovovi za predstoje}u bitku za pozicije na rastu}em tr`i{tu.

Gde je Srbija u ovoj bici? Ostala kod ku}e, izgleda, sve dok se propisi sa Evropskom unijom ne usklade i ne postanemo zemqa koju na svoje mape ucrtavaju velike distribucione firme kao {to su DHL ili “Fedeks”. Nadam se da }emo uskoro mo}i da sa “Guglove” stranice poru~imo enciklopediju i dobijemo je uz po{tarinu od par evra, umesto kao dosad, od pedeset i vi{e. Dok se to ne desi, mo`emo da skupqamo novac za elektronski ~ita~, kojih na na{em tr`i{tu ima sve vi{e.

Treba se pripremiti za predstoje}i kwi`arski rat.

I. Vujanov

24

SVET

petak10.decembar2010.

Ruska zima {iri se Evropom MOSKVA: Prema ju~ra{wim podacima ruskog Ministarstva za vanredne situacije, u 13 rejona ~etvrtog dana su bez struje 269 naseqa ili 28.487 ku}a ili stanova, u kojima `ivi 87.644 qudi. Ministarstvo prognozira da }e tokom 24 sata skoro u celoj Rusiji biti problema sa snabdevawem strujom naseqenih mesta i privrednih objekata, te{ko}a u saobra}aju i do porasta saobra}ajnih nezgoda zbog sna`nog vetra i vla`nog snega.

RIA Novosti izve{tavaju da se na glavni grad Rusije ju~e obru{io sna`an sneg i paralisao kretawe moskovskim ulicama. Mnogi voza~i ne mogu da napuste centar grada, mnogobrojni "~epovi" formirani su kako prema centru, tako i prema izla`ima ka Podmoskovqu, a prose~na brzina kretawa ne prelazi 30 kilometara na sat, navodi ta agencija, prenose}i izve{taj mo-

VESTI SAD ukidaju vizu za Poqake VA[INGTON: Ameri~ki predsednik SAD Barak Obama obe}ao je predsedniku Poqske Browislavu Komorovskom da }e Poqska biti primqena u ameri~ki program izuze}a od viza.Poqska, koja je jedini ~lan "{engenske zone" ~iji dr`avqani ne mogu putovati u SAD bez viza, ve} dugo upu}uje zahteve ameri~koj administraciji za ukqu~ivawe u taj program.

"To }u u~initi prioritetom i veoma dugo `elim da re{im to pitawe.O~ekujem da }e se ovaj problem re{iti za vreme mog mandata", izjavio je Obama posle razgovora s Komorovskim u Va{ingtonu , prenele su agencije. (Tanjug)

skovske saobra}ajne policije da je broj mawih sudara na putevima znatno pove}an. Zbog novog talasa hladno}e i snega koji je zahvatio Nema~ku, {irom zemqe do{lo je do ozbiqnih poreme}aja u saobra}aju. Kako je ju~e saop{tila Ne-

Me}ava u Moskvi

jenih 250 km/sat. Re~ je o meri predostro`nosti da sneg i komadi leda sa {ina ne bi o{tetili vagone.

Na auto-putevima {irom Nema~ke su vatrogasne i spasila~ke ekipe pro{le no}i snabdevale hranom i ~ajem putnike iz automobila koji su ostali da stoje u snegu.

Na aerodromu u Frankfurtu na Majni je no} na poqskim krevetima provelo preko 3.000 putnika, a ju~e prepodne je anulirano 240 letova. Najavqeno je da }e biti otkazani i daqi letovi sa ovog aerodroma sa kojeg dnevno pole}e ili sle}e 1.400 aviona. Problemi nastaju i zbog toga {to na vi{e nema~kih aerodroma nema dovoqno sredstava za odmrzavawe aviona.

Malobrojne firme koje ovu te~nost proizvode imaju probleme sa isporukom, i to ne samo nema~kim, ve} i drugim evropskim aerodromima.

(Tanjug)

Izrael bombardovao pojas Gaze TEL AVIV: Izrael je ju~e bombardovao tri ciqa u pojasu Gaze, nakon {to je u eksploziji mine, koju su ekstremisti ispalili, rawen jedan Izraelac blizu granice izme|u dve teritorije, saop{tila je izraelska armija.

Vojna predstavnica za {tampu je precizirala da su dva ciqa bila mesta za obuku. Izve{taja o `rtavama nije bilo.

Ekstremisti su ispalili mine u pet navrata kasno u sredu i deli}i jedne su povredili Izraelca koji je potom prenet u bolnicu u Ber{evu. Wegove povrede nisu opasne po `viot, prenosi Rojters. On je prva `rtva napada iz

Gaze na Izrael od marta, kada je poginuo jedan radnik iz Tajlanda pogo|en minom.

Pojasom Gaze vlada islamisti~ki Hamas i odatle se povremeno raketira jug Izraela ili se ispaquju mine, ali `rtava retko ima. Izrael tada odgovora vazdu{nim udarima i tenkovskom vatrom i naj~e{}e ga|a tunele za krijum~arewe oru`ja ispod granice s Egiptom. Trideset osam godina okupacije Gaze Izrael je okon~ao u leto 2005. godine ali je dve godine kasnije uveo blokadu tog podru~ja nakon {to su hamasovci preuzeli vlast od umrenijeg, rivalskog Fataha koji je bio

voqan da pregovora o miru.

Predstavni~ki dom ameri~kog Kongresa odobrio je 205 miliona dolara za razvoj izraelskog antiraketnog sistema "Gvozdena kupola", preneli su ju~e izraelski mediji izve{taje svetskih agencija.

"To je najnoviji primer da kada se radi o odbrani, vojnoj i obave{tajnoj saradwi, odnosi SAD i Izraela nikada nisu bili ja~i", rekao je predstavnik Demokratske stranke Stiv Rotman ."Ovo finansirawe {aqe jaku poruku i na{im neprijateqima i saveznicima ", dodao je on.

(Tanjug)

KOREJSKA KRIZA

Dijalog jedini put do re{ewa PEKING, SEUL: Tenzije rejskom poluostrvu. Te tenzije na Korejskom poluostrvu ne dramati~no su pove}ane posle mogu se prevazi}i vojnim pretpro{lomese~nog artiqerijwama, ocenilo je ju~e Miniskog napada na ju`nokorejsko starstvo spoqnih poslova Kiostrvo Jeonpjeong, kada je bilo ne, ~iji se visoki zvani~nik i qudskih zrtava. Incident je Dai Binguo u Pjongjangu sastao bio jedan od najte`ih od zavrsa severnokorejskim liderom {etka Korejskog rata (1950Kim Xong Il-om.

53), zbog ~ega se ra{irio strah Ovo saop{tewe usledilo je da bi dve zemqe mogle ponovo po{to je na~elnik Zdru`enog u}i u oru`ani sukob. Prete}e general{taba ameri~ke vojske poruke sa obe strane sti`u i admiral Majk Malen kritikovao Kinu da omogu}ava "neodgovorno pona{awe" Pjongjanga, a Seul zapretio "razbijawem neprijateqa", ako ponovo napadne, javqaju zapadne novinske agencije.

Portparol kineskog Ministarstva \iang Ju, na ju~era{woj redov- Dai Binguo i Kim Yong Il noj konferenciji za medije, nadaqe, a u najnovijoj, lansiranoj zvala je Malenovu izjavu optuju~e iz Seula, isti~e se da }e `bom na ra~un Kine i zapitala Ju`na Koreja, ako je severni {ta je on uradio za "mir i stasused ponovo napadne, "kombilnost u regionu " pletno razbiti neprijateqa".

Severnokorejska agencija To upozorewe izrekao je naKCNA javila je da su Kim i ~elnik Zdru`enog generalDai razgovarali "u toploj i {taba Ju`ne Koreje general prijateqskoj atmosferi" i da Han Min-hu, govore}i vojnicije kineski diplomata svom doma stacioniranim na ostrvu ma}inu preneo pozdrave predJeonpjeong. Hanova izjava stisednika Hu \intaoa i predao `e posle wegovog jprekj~eramu wegov poklon. Istaknuto je {weg susreta sa kolegom Mada je Dai doneo poziv predsedlenom, na kome je dogovoreno nika Kine severnokorejskom da Ju`na Koreja i SAD odlu~lideru da zajedni~ki rade u cino odgovore na eventualni noqu smawivawa tenzija na Kovi napad Severne Koreje.

OVOGODI[WA NOBELOVA NAGRADA ZA MIR

Zatvoren Panamski kanal PANAMA: Panamski kanal zatvoren je prvi put posle vi{e od 20 godine i to zbog jakih ki{a koje su izazvale poplave u kojima je najmawe osam qudi izgubilo `ivot.

Posledwi put Panamski kanal bio je zatvoren 20. decembra 1989. godine, kada je ameri~ka vojska izvr{ila invaziju na tu zemqi kako bi stru{ila panamskog diktatora Manuela Noriegu. Ovo je prvi put da je kanal koji spaja Atlanski i Tihi okean zatvoren zbog vremenskih uslova, izjavio je panamski predsednik Rikardo Martineli, prenla je agencija AP. Ameri~ka agencija navodi da se oko pet odsto svetskog pomorskog saobra}aja odvija kroz taj kanal, a SAD su glavni korisnik Panamskog kanala.

Predsednik Martineli je dodao da je osam qudi izgubilo `ivot u poplavama i da je vi{e od 1.000 qudi u Panami evakuisano zbog poplava za koje zvani~nici navode da se ne pamte u istoriji te centralnoameri~ke dr`ave.

(Tanjug)

ma~ka `eleznica, na svim linijama u zemqi ima zaka{wewa. Kako je saop{tila `eleznica, do zaka{wewa dolazi i zato {to brzi me|uregionalni i me|unardni vozovi zbog snega i mraza razvijaju brzinu od samo 160 km/sat, umesto uobi~a-

DNEVNIK

Peking: Amerika se me{a u unutra{we stvari Kine PEKING: Vlasti Kine saop{tile su ju~e da rezolucija ameri~kog Kongresa, kojom se odaje po~ast Liju Sjaobou, predstavqa me{awe u unutra{we stvari te zemqe. Ameri~ki kongresmeni su u ju~e usvojenoj neobavezuju}oj rezoluciji pozvali ameri~kog predsednika Baraka Obamu da se zala`e za osloba|awe dobitnika Nobelove nagrade za mir i wegove `ene i pozvali Peking da ukinu cenzuru Interneta prilikom dana{we dodele nagrade u Oslu.

"Takozvana rezolucija ameri~kog Kongresa iskrivquje istinu, re~ je o na{irokom me{awu u unutra{we poslove Kine", izjavila je portparolka Ministarstva spoqnih poslova Kine \ijang Ju. Ona je odbacila, kako je rekla, "dvostruke standarde" koji se primewuju na kineski pravni sistem i kritikovala prekju~era{wi poziv kongresmena Kini da oslobodi disidenta Liju Sjaoboa i wegovu `enu Liju Siju, koja se nalazi u ku}nom pritvoru, preneo je Rojters.

"Kina zahteva od ameri~kih zakonodavaca da prestanu da upu}uju pogre{ne re~i i ~ine pogre{ne aktivnosti u vezi sa ovom temom i da promene svoj arogantan i neuqudan stav", re-

kla je \ijang. Ona je rekla da Kina ne}e podle}i nikakvim pritiscima u ovom slu~aju i dodelu nagrade nazvala "nepristojno{}u", po{to je, kako je saop{tio Peking, dobija ~ovek koga vlasti te zemqe smatraju kriminalcem, prenela je agencija Rojters. Peking je izvr{io sna`an diplomatski priti-

sak na zemqe {irom sveta da ne prisustvuju sutra{wem dodeqivawu nagrade, a ve}ina od 18 dr`ava koje ne}e prisustvovati ceremoniji u Oslu ima sna`ne trgovinske veze sa najmnogoqudnijom dr`avom, navela je britanska agencija. Kina je, u odgovoru na Nobela, najpre olu}ila da uru~i Konfu~ijevu nagradu za mir nekada{wem potpredsedniku Tajvana Lijen ^anu, ali je umesto wega nagrada uru~ena neimenovanoj {estogodi{woj devoj~ici.

Srbija je jedna od 19 zemaqa koje ne}e poslati svog predstavnika u Oslo na sutra{wu dodelu Nobelove nagrade za mir. Ministar spoqnih poslova Vuk Jeremi} kazao je da Srbija posve}uje izuzetnu pa`wu za{titi qudskih prava, ali da weni bilateralni odnosi sa Kinom predstavqaju najvi{e nacionalne interese.

Nobelov komitet je odluku o dodeli Nobelove nagrade za mir kineskom disidentu doneo u oktobru, zbog wegovog zalagawa za qudska prava i demokratiju u Kini. Liju Sjaobo (54) se nalazi na izdr`avawu zatvorske kazne od 11 godina, zbog subverzivnih aktivnosti.

(Tanjug )

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI NIKOLA SARKOZI Na sastanku saveta ministra, odr`anom krajem novembra, predsednik Nikola Sarkozi napravio je "indikativan" lapsus, pi{e francuski satiri~ni nedeqnik "Okovani patak". "Umesto da osudi Vikiliks, predsednik je govorio o neodgovornom pona{awu Vikipedije", navodi list. Vest je nasmejala mnoge ~itaoce u Francuskoj koji nisu prezali da se na{ale na ra~un svog predsednika.

ROBERT GEJTS Ameri~ki sekretar za odbranu Robert Gejts izjavio je na konferenciji za novinare u Kabulu da je uveren da je ameri~ka vojna strategija u Avganistanu na pravom putu i da daje rezultate. "Kada se vratim u Va{ington, ameri~ka vlada }e zavr{iti procenu situacije u ovoj zemqi“ Gejts se nalazi na turneji po Avganistanu tokom koje treba da proceni ameri~ku strategiju protiv talibana.

TOMAS KANTRIMEN Borba protiv korupcije i organizovanog kriminala, odnosno privr`enost vladavini zakona kqu~an je izazov za balkanske zemqe na putu ka evroatlantskim integracijama, rekao je zamenik pomo}nika dr`avnog sekretara SAD za evropske i evroaziijske poslove Tomas Kantrimen. On je ocenio da je stabilna i demokratska Srbija kqu~na za regionalnu stabilnost i saradwu.

Plavu{e sa istoka iz nu`de prodaju svoju kosu BON: Zbog sve ve}e potra`we za prirodnom plavom kosom na Zapadu, `ene sa Istoka iz nu`de prodaju svoju kosu za malo para. Prirodno plava, duga i sjajna - potra`wa za slovenskom kosom postaje u Ukrajini i Rusiji sve intenzivnija. Samo u Ukrajini preko 30 "agenata za kosu" obilaze provincije u potrazi za `enama koje bi bile voqne, odnosno koje moraju, da prodaju svoju kosu.

Mnogi tzv. "agenti za kosu" zapravo su saradnici Amerikanca Davida Elmana, koji u Kijevu prodaje kosu na veliko. Nekada je Elman, koji ima isto~noevropske korene, prodavao perike iz Ukrajine u Ameriku, no zadwih godina je do{lo do buma u potra`wi plave prirodne kose.

Saloni za lepotu u evropskim zemqama i SAD nude svojim mu{terijama nadogradwu i to iskqu~ivo pomo}u prirodne kose.

"Potra`wa je velika, ali tokom sedmice ne mogu da isporu~im vi{e od 150 kilograma prirodne plave kose", izjavio je jedan od {efova kompanije "Pri-

rodna kosa", ~iji je vlasnik David Elman. Slovenska kosa je popularna, jer je zbog svoje strukture i boje vrlo sli~na kosama zapadnih `ena. Za razliku od Indije ili Kine, kose sa istoka nije potrebno prethodno izbeqivati.

U salonima lepote na zapadu mu{terije su spremne da izdvoje i vi{e od hiqadu evra za "novu kosu". Frizeri isti~u da posebno luksuzne frizure zahtevaju kosu iz Ukrajine, a kao primer kvalitetne kose ~esto navode kosu ukrajinske premijerke Julije Timo{enko. Trgovaca poput Davida Elmana ima i u Rusiji. Preduze}e Alekseja Kuzwecova "Belli Capelli" (Lepa kosa) u 2009. godini ostvarila je dobit od oko 12 miliona evra. Kuzwecov kosu ko-

ju prodaje naziva "ruskim zlatom" jer mu donosi mnogo novaca, {to se ne mo`e re}i i za `ene koje je prodaju - one u proseku za rep du`ine 40 centimatara dobiju 50 dolara.

Siroma{tvo tera `ene da prodaju svoju kosu. Na mnogim zidovima u ukrajinskim ulicama izlepqeni su oglasi "agenata za kosu": tra`i se plava ili sme|a kosa, najmawe 30 centimetara duga~ka. A nakon {to se na|e potencijalna devojka ili `ena, onda se u frizerskim salonima raspravqa o ceni, nakon ~ega se kosa odseca. Ne prodaju samo mlade devojke svoju kosu. ^esto u frizerske salone dolaze i bakice, koje iz ormara izvuku kosu koju su nekada odsekle i sa~uvale kao uspomenu jer, kako ka`u frizeri, kosa nema rok trajawa.

(Tanjug)

BALKAN

DNEVNIK

petak10.decembar2010.

25

OGROMNE [TETE OD POPLAVA U REPUBLICI SRPSKOJ

Jedna dnevnica za fond solidarnosti BAWALUKA: Predsednik vlada }e sa~initi plan dislokaRepublike Srpske Milorad Docije ugro`enih doma}instava", dik izjavio je ju~e, posle vanredrekao je Dodik, navode}i da opne sednice Vlade zakazane na we{tina treba da obezbedi lokagov zahtev, da su poplave u isto~nom delu RS pri~inile ogromne {tete individualnim gazdinstvima, privredi i infrastrukturi.

Dodik je rekao novinarima, posle sednice na kojoj je razmatrano stawe u RS zbog poplava u isto~nom delu posle neo~ekivanog priliva vode iz hidroakumulacija i podzemnih voda, da je vlada ju~e donela odluku da se isele gra|ani iz nase- Prizori iz Popovog poqa, Fo~e i Bijeqine qa Jezerine u Bile}i, koje je ciju, a vlada zajedno sa "Elekstalno izlo`eno podzemnim votroprivredom RS" treba da izdama. gradi stambene objekte za poro"Zajedno sa op{tinskim dice koje }e biti iseqene. Dostrukturama vlasti u Bile}i dik je rekao da }e vlada Novom

Gora`du izdvojiti 800.000 KM za stambeni objekat u kome bi bilo sme{teno 30 porodica iz kategorije izbeglih, jer su wiho-

skih sredstava iz robnih rezervi, u skladu s planom op{tinskih organa, dok je Ministarstvo zdravqa zadu`eno da izvr-

{tinama, posebno u Bijeqini, kao i 1,1 milion KM za nabavku aparata za su{ewe objekata u poplavqenim podru~jima.

ve monta`ne ku}e uni{tene usled nadirawa vode i ne mogu se sanirati.

Zatra`eno je i da se nastavi distribucija hrane i higijen-

{i dezinfekciju kako bi se spre~ila mogu}a epidemija. Odobreno je pola milona KM iz robnih rezervi za distribuciju sto~ne hrane u poplavqenim op-

Za nabavku name{taja i parketa izdvoji}e se, ka`e Dodik, 1,5 miliona KM, a oko 100.000 KM }e biti utro{eno za dodatnu nabavku ~izama i kanistera.

HRVATSKA NAJAVILA POTERNICU ZA BIV[IM PREMIJEROM

Sanader otputovao u nepoznatom pravcu ZAGREB: Biv{i hrvatski premijer Ivo Sanader otputovao je ju~e prepodne iz Hrvatske nakon {to je u Hrvatski sabor stigao zahtev DORH-a za skidawe wegovog zastupni~kog imuniteta, saznaje Hina iz izvora bliskih policiji. Potpredsjednik saborskog Mandatno-imunitetnog povjerenstva (MIP) Arsen Bauk potvrdio je za Hinu da je MIP od DORH-a dobio zahtev za skidawe imuniteta biv{em premijeru, a sada nezavisnom zastupniku Ivi Sanaderu.

Portparol Policijske uprave Krunoslav Borovec potvrdio je biv{i hrvatski premijer Ivo Sanader ju~e napustio je Hrvatsku.

"Ve~erwi list" je objavio da je Sanader napustio svoj dom u Kozar~evoj ulici u Zagrebu oko 10.45 sati, i u crnom automobilu "Opel vektra" odvezao se u nepoznatom pravcu.

ode iz zemqe. Tu se apsolutno postavqa pitawe odgovornosti", istakao je hrvatski predsednik. "Znamo tko se brine o tome da okrivqeni ne pobegne - u prvom redu policija. U svakom slu~aju ovo ne sme pro}i bez odgovornosti", rekao je Josipovi} novinarima posle

Sanader na spisku putnika za London Biv{i hrvatski premijer Ivo Sanader, koji je pre podne napustio Hrvatsku, prijavqen je za let u London s qubqanskog aerodroma u 15 sati i 50 minuta, izvestio je slovena~ki radio, pozivaju}i se na nezvani~ne izvore.

Kako je javila agencija Hina, re~ je o neslu`benoj informaciji koja se za sada nije mogla proveriti.

Predstavnica slovena~kog ministarstva unutra{wih poslova Vesna Drole izjavila je u telefonskom razgovoru za Hinu da je Sanader oko 11 sati u{ao u Sloveniju preko grani~nog prelaza Bregane, ali da slovena~ki organi nisu imali pravnog osnova za bilo kakvo delovawe.

Saborska Mandatno imunitetna komisija jednoglasno je ju~e odobrila zahtev Dr`avnog tu`ila{tva za li{avawe slobode, pritvarawe i odre|ivawe istra`nog zatvora za nezavisnog zastupnika Ivu Sanadera, zbog krivi~nih dela udru`ivawa radi izvr{ewa krivi~nih dela i zloupotrebe polo`aja i vlasti.

Predsednik Hrvatske Ivo Josipovi} izjavio je ju~e da je odlazak biv{eg premijera Ive Sanadera iz Hrvatske u trenutku kada je zatra`eno da mu se ukine poslani~ki imunitet veliki poraz sistema i propust, u prvom redu policije, za koji neko mora da snosi odgovornost. "Neko visokog ranga ko je osumwi~en za korupciju ne bi smeo ovako da

Ivo Sanader (ilustracija Net.hr)

dodele odlikovawa povodom Dana borbe protiv korupcije, prenela je Hina.

U trenutku prelaska granice bio je slobodan gra|anin Na pitawe novinara da li to zna~i da ministar unutra{wih poslova Tomislav Karamarko treba da podnese ostavku, predsednik je rekao da "ako bude potrebno treba i}i i na ostavke pa, rekao bih, i ne samo wegovu".

Josipovi} je kazao da ne `eli da ulazi u ocene da li je Sanader kriv ili ne, ali da je na

vladi da obezbedi funkcionisawe sistema.

Sanader nije smeo da ode iz Hrvatske, rekao je Josipovi}, tim pre {to je mesecima bio na naslovnim stranama kao mogu}i uhap{enik.

"Ovaj slu~aj je egzemplar u kome }e se videti da li sistem odgovornosti u Hrvatskoj funkcioni{e ili ne", rekao je Josipovi}.

Hrvatski predsednik je ukazao da se protiv korupcije na prvom mestu moraju boriti oni kojima je to zadatak.

"Tu mislim na policiju, dr`avno tu`ila{tvo i bezbednosne slu`be, ali naravno to je i posao vlade, ako ho}ete i moj posao, ali i svih onih koji imaju javnu vlast", istakao je hrvatski predsednik i dodao da je za borbu protiv korupcije, neophodna "promena klime, te na~ina razmi{qawa".

Ministar unutra{wih poslova Hrvatske Tomislav Karamarko izjavio je ju~e da policija nije imala zakonsku osnovu da zaustavi biv{eg premijera Ivu Sanadera prilikom prelaska granice sa Slovenijom i da se ne ose}a krivim zbog wegovog odlaska iz zemqe. Karamarko je nakon sednice vlade novinarima rekao da ne smatra da treba da podnese ostavku, reaguju}i na izjavu predsednika Ive Josipovi}a da "ako bude potrebno treba i}i i na ostavke, pa rekao bih i ne samo wegovu (Karamarkovu)".

"Mo`da se predsednik nije najboqe izrazio i nije se dobro izrazio {ta misli da ka`e. Morao bi da obrazlo`i koja bi bila zakonska podloga za postupawe policije prema Sanaderu u momentu kada za wega nije zatra`en pritvor nego se samo tra`i skidawe imuniteta, {to za policiju u 11,10 sati nije zna~ilo ni{ta", kazao je Karamarko.

"U trenutku kad je oti{ao on je bio slobodan gra|anin, da smo ga zaustavili i priveli vi biste pitali na osnovu koje zakonske podloge smo to napravili, pa bi me onda pitali ose}am li se zbog toga odgovornim. Mi u svakoj situaciji postupamo iskqu~ivo po slovu zakona", istakao je Karamarko a prenela novinska agencija Hina.

(Tanjug)

Vrh HDZ-a bio upoznat sa partijskim crnim fondom RIJEKA: Vrh HDZ-a bio je upoznat sa postojawem "crnog fonda" u iznosu od dva miliona kuna i 300.000 evra, a na dan odlaska sa mesta premijera Ivo Sanader je rekao Jadranki Kosor da bi novac iz Carine mogao biti utro{en na predsedni~ke izbore, rekao je Uredu za suzbijawe korupcije i organizovanog kriminala (USKOK) bi{i {ef Carinske uprave Hrvatske Mladen Bari{i}, prenosi Rije~ki "Novi list".

Bari{i} tvrdi da je 1. jula, kada je Sanader objavio da daje ostavku, pozvan na sastanak u Vladu na Markovom trgu, gde su

Mladen Bari{i}

ga do~ekali biv{i premijer Sanader i dana{wa premijerka Jadranka Kosor, sastanak je trajao

kratko, a razgovaralo se iskqu~ivo o novcu koji je Bari{i} ~uvao u svojoj kancelariji. Sanader je, kako tvrdi Bari{i}, rekao svojoj nasledinici da raspola`u novcem koji bi mogao biti utro{en na predsedni~kim izborima, a na Sanaderovo pitawe koliko novca ima, Bari{i} je rekao da poseduje dva miliona kuna i 300.000 evra.

Prema Bari{i}evom utisku, Kosorova je delovala zaprepa{}eno i upla{eno i nije ni na koji na~in komentarisala bilo {ta u vezi tog novca.

Kako tvrdi Bari{i}, Sanader je, obrativ{i se Kosorovoj,

rekao da se izbori ne dobijaju samo legalnim finansirawem, ve} su dve tre}ine sredstava "ispod stola", a jedna tre}una su legalna sredstva.

Nakon {to je u januaru smewen sa dru`nosti strana~kog blagajnika, Bari{i}a je pozvao generalni sekretar HDZ-a Branko Ba~i} i rekao mu da preda novac u strana~ku blagajnu, {to je Bari{i} i u~ini. Istra`iteqima USKOK-a Bari{i} je objasnio da je ve}ina sredstava bila podignuta sa ra~una "Fimi-medije", pi{e Rije~i "Novi list".

(Tanjug)

Zatra`eno je da se formiraju komisije za procenu {teta od poplava, te predlo`eno formirawe fonda solidarnosti u koji bi se kontinuirano prikupqala pomo} od svih zainteresiranih za poplavqene op{tine u RS. Preporu~eno je i svim zaposlenim u RS-u da u ovom mesecu izdvoje jednu dnevnicu za taj fond.

Dodik je rekao da je prava sre}a da nije bilo qudskih `rtava u poplavama isti~u}i da je na sednici vlade konstatovano da je koordinacija i delovawe nadle`nih organa, lokalne zajednice i Oru`anih snaga BiH na pru`awu pomo}i ugro`enim op{tinama i stanovni{tvu bila na zavidnom nivou.

(Tanjug)

EVROPSKE NADE BALKANA

Evropa tra`i ispuwavawe uslova BRISEL: Lideri regiona Zapadnog Balkana zatra`ili su ju~e u Briselu potvrdu EU da je spremna da nastavi sa pro{irewem na ovaj region i iskazali spremnost za re{avwe otvorenih pitawa, dok su prestavnici Unije ponovo istakli zna~aj regionalne saradwe i uslova koje svaka zemqa mora da ispuni na putu ka Uniji.

Komesar za pro{irewe EU [tefan File poru~io je da otvorena pitawa na Zapadnom Balkanu moraju biti re{avana u dobrosusedskom duhu i da ne smeju da blokiraju proces prikqu~ewa.Istri~uhi da }e 2011. godina biti izuzetno va`na za re-

[tefan File

gion, on je ukazao da su re{ewa problema koja poga|aju Balkan u wemu samom i da promene moraju do}i iz regiona.

Doris Pak: Uradite svoj deo posla Izvestlac Evropskog parlamenta za Bosnu i Hercegovinu

Doris Pak rekla je ju~e u Briselu da u EU postoji zamor od pro-

{irewa i da se to ne mo`e negirati, ali da je na regionu sada da poka`e da je zaista spreman da ispuni uslove. Isti~uhi da nije tako veliki optimista kao komesar za pro{irewe [tefan File i da klima u EU trenutno nije naklowena pro{irewu, ona je pozvala region da uradi svoj deo posla.

Pak, koja u~estvuje na Konfereniciji o integraciji Zapadnog Balkana, rekla je da predsednik Srbije mnogo radi na regionalnoj saradwi, ali da ona ne podrazumeva samo Hrvatsku i Srbiju ve} i saradwu sa Kosovom.

Izetbegovi}: Ohrabriti integracije i saradwu ^lan predsedni{ta BiH Bakir Izetbegovi} je rekao je u Briselu da treba ohrabrivati integracione procese, a sprecavati dezintgeracione i zalo`io se za ja~u saradwu u regionu. Izetbegovi} je na Konferenciji i integraciji Zapadnog Balkana ukazao da je uzork problema u regionu delom plod balkanskog mentaliteta, a delom specifi~nih istorijskih uslova koji su vladali u regionu i u tom kontekstu podsetio da su u ovom re-

gionu pale dve imperije, tri dr`ave i da su se desila tri rata od kojih je svaki bio krvaviji od prethodnog. Prema wegovim re~ima, u regionalnim intregracijama trenutno predwa~e predsednici Srbije i Hrvatske, Boris Tadi} i Ivo Josipovi}.

"Treba ih podr`ati i treba ih pratiti u tome", poru~io je on, nagla{avaju}i da ni za Evropu ni za Balkan nema aletrnative integracijama.

\ukanovi}: Iskrena podr{ka pro{irewu Predsednik Crne Gore Milo \ukanovi} zatra`io je u Briselu da Evropska unija uputi Zapadnom Balkanu iskrenu potvrdu da je sprema da bez zastoja nastavi sa pro{irewem na ovaj region. Milo \ukanovi} rekao je da evroentuzijazam karakteri{e politiku svih vlada svih dr`ava regiona, ali da je on apsolutno zavisan od politike EU u pogledu ne samo pravca daqeg pro{irewa nego i u pogledu dinamike tog {irewa.

Prema wegovim re~ima, bilo bi pogre{no zakqu~iti da je proevropska politika na Balkanu pobedila sve antievropske tendencije, ali su upravo zato neophodne poruke Brisela u kojima se po-

tvr|uje da je EU odlu~na da nastavi sa {irewem i da }e tempo tog pro{irewa zavisiti samo od sposobnosti dr`ava da ispune zahteve.\ukanovi} je rekao da su u regionu odre|ena pitawa ostala otvorena i da je to problem za stabilnost regiona. Kao primer on je naveo "nefunkcionalnu Bosnu, zastoj u evrointegracijama Makedonije, neuspostavqeni odnosi saradwe Srbije i Kosova".

To su se sve pitawa koja su re{avana uz pokroviteqstvo me|unarodne zajednice i sada{wa situacija je rezultat onog {to se de{avalo u domenu me|unarodne zajednice, dodao je \ukanovi}.

(Tanjug)

ODMOR

petak10.decembar2010.

DNEVNIK

c m y

26

Sve ve}i prihodi od seoskog turizma roceweno je da sada{wi prihodi od seoskog turizma u Srbiji iznose oko 10 milijardi dinara, {to predstavqa 16 odsto direktnog turisti~kog bruto doma}eg proizvoda, re~eno je na dana{woj prezentaciji nacrta Master plana razvoja seoskog turizma.

Predstavnici {panskog fonda MDG, preko koga se finansira progam razvoja seoskog turizma u Srbiji, istakli su u Privrednoj komori Beograda, da su od te sume, polovina prihodi od sme{taja, a ostalo su indirektni, ostvareni preko kupovine suvenira, hrane i sli~nih stvari.

U seoskim podru~jima postoji 32.000 le`ajeva - registrovanih i neregistrovanih, od kojih je 10.000 kreveta u seoskim doma}instvima. Oni su istakli da je svih 14 glavnih master planova za razvoj turizma, koji su do sada ura|eni, fokusirano na razvoj seoskih sredina, kao {to su Stara planina, Gorwe i Dowe Podunavqe, {to ukqu~uje i kulturne resurse i bawe.

Neki su proizvodi ve} razvijeni i postoje izgra|eni objekti koje treba koristiti, ali nedostaju organizovane zabave za turiste i ponuda aktivnog odmora.

Srbija poseduje veliko neiskori{}eno prirodno i kulturno bogatstvo i veliki potencijal za razvoj, konstatovali su {panski

P

Uru~ene nagrade najboqima uristi~ki list "Ju travel" dodelio je 15. put tradicionalne nagrade "Zlatna amfora" za najuspe{nija preduze}a i agencije u turisti~koj delatnosti u 2010. godini. "Zlatnu amforu" i plaketu "{ampiona turizma" u vi{e kategorija, dobilo je 27 nagra|enih.

Za najboqi hotel u 2010. godini progla{en je "Zlatnik" iz Zemuna, najboqe saobra}ajno preduze}e je "Feniks giz" iz Novog Sada, a rekreativno-sportski centar "Hotel grand" iz Krupwa.

Najuspe{nija turisti~ka organizacija op{tina i gradova je Turisti~ka organizacija grada Jagodina, "Hemel -HIM" iz Jagodine nagra|en je za visok kvalitet usluga apartmanskog kompleksa "Ru`a vetrova" na Zlatiboru, a najboqi bawski centar je "Ribarska bawa".

Kompanija Bra}a "Sekuli}" sa Zlatibora nagra|ena je za izgradwu etno-sela "Tarabi}a kolibe" u Kremni, firma "Brze}e" dobila je nagradu za apartmanski kompleks "Kopaonik" u

T

Brze}u, a nagra|ena je i firma "Drini} epicentar" iz Novog Sada.

Me|u turisti~kim agencijama, u raznim oblicima turisti~kog delovawa, "{ampionom turizma" su progla{ene agencije "Banbus" i "Elit holidej" iz Obrenovca, "Plus turs" iz Subotice, "Milenium" iz Trstenika i beogradske agencije "Odeon vorld travel", poslovnica op{teg turizma JP "Srbija{ume", "Travel klub M", kompanija "Je~menica", "Rapsodi travel", "Klub paradizo", "Sonik turs", "Vawa travel exnsi", "Big blu", "Spirit travel" i "Duga travel".

Za uspe{nu saradwu sa turisti~kom privredom u 2010. godini nagradu su dobile i ambasade Kine, Egipta i Brazila, kao i "Komercijalna banka", "Sasen interne{enal" i "T.A. ne{enel" iz Vaqeva. Glavni i odgovorni urednik lista "Ju travel" Milo{ Davidov uru~io je plakete i statue nagra|enima, a sve~anosti su prisustvovali i predstavnici Turisti~ke organizacije Beograd.

U

pilo preko 60 izlaga~a iz Srbije i Regiona. U ciqu predstavqawa svojih turisti~kih potencijala, pored Srbije i Vojvodine, na Sajmu, koji je otvorio dr Goran Petkovi}, dr`avni sekretar za turizam u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja Srbije, nastupile su i turisti~ke organizacije Ni{a, Leskovca, Qubovije, Gorweg Milanovca, Topole, Pirota, Smedereva, Loznice, Kru{evca, Aleksinca, Kragujevca, Zlatibora, Bora, Para}ina i drugih gradova i op{tina Srbije. Zna-

~ajna stru~na i savetodavna u~e{}a uzela su i ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja i poqoprivrede, {umarstva i vodoprivrede Srbije, kao i privredne komore Srbije i Kragujevca. Posebno je zanimqiva bila prezentacija receptivne turisti~ke ponude ^aptera JUTA sa aran`manima za zimu 2010/2011, novogodi{we, bo`i}ne i uskr{we praznike.

Na Sajmu, na kome su u~estvovali i izlaga~i iz Fo~e, Ohrida, Budve, Ulciwa, Bawalke (za vreme Sajma potpisan je Protokol o saradwi izme|u turisti~kih organizacija Kragujevca i Bawaluke), i drugih delova regiona, dominantan je bio seoski turizam sa bogatom ponudom doma}instava koja se bave ovom vrstom turizma.

Tre}eg dana Sajma posetioci su u`ivali u „Prvoj {umadijskoj ~ajanci“ - takmi~ewu u pripremawu kuvane rakije. \or|e \eli}, direktor „[umadija sajma“, procenio je kako su ove godine o~ekivawa izlaga~a i publike zadovoqena, te se ve} planira pro{irewe i prostora i sadr`aja za 2011. godinu.

Beograd iskoristio {ansu a sajmu turizma „Filoksenija”, odr`anom u Solunu od 18. do 22. novembra 2010. godine, Turisti~ka organizacija Beograda predstavila je Beograd kao grad kulture i City break destinaciju, a posebno je promovisala kandidaturu za evropsku prestonicu kulture 2020. godine.

Predstavqena je kompletna turisti~ka ponuda sa akcentom na ambijentalne celine: Beogradsku tvr|avu, Zemun, Trg Republike, Knez Mihailovu ulicu, Avalski toraw, Hram svetog Save, Adu Ciganliju, Skadarliju i druge. Prikazani su i brojni programi razgledawa grada autobusom, brodom i tramvajem, a svima je upu}en i poziv da do|u u Beograd na proslavu Nove godine i Ulice otvorenog srca, kao i na ostale kulturno-zabavne manifestacije koje traju od 15. decembra 2010. do 15. januara 2011. godine.

Po re~ima Dejana Veselinova, v. d. direktora Turisti~ke organizacije Beograda, Srbija i Beograd predstavili su svoju ponudu i na {tandu zemaqa Crnomorskog sliva, zajedno sa Turskom, Gr~kom, Jermenijom, Gruzijom, Albanijom, Moldavijom, Bugarskom, Rusijom, Ukrajinom i Rumunijom, i najavili u~e{}e na Prvom forumu ovih zemaqa koji }e pomo}i promociji Srbije i wenih turisti~kih potencijala na Dunavu.

N

Dr`avni sekretar za turizam Goran Petkovi} je podsetio da se Strategija razvoja seoskog turizma radi kao trogodi{wi projekat Ujediwenih Nacija, u kojem u~estvuje pet agencija te organizacije, a finansira ga {panska vlada. Do sada je snimano stawe, a zapo~eti su i pilot projekti u ~etiri podru~ja centralnoj Srbiji, Dowem Podunavqu, isto~noj Srbiji i ju`nom Banatu.

On je naveo da }e Master plan poslu`iti kao budu}i

okvir za upravqawe aktivnostima razvoja seoskog turizma, koje ukqu~uju podsticajne mere, zakonodavstvo i usmeravawe akcijama.

Master planom je predvi|eno da se razvoj seoskog turizma usredsredi na 12 prioritetnih klastera - Golija, Zlatar i Zlatibor, Kopaonik, Fru{ka Gora, centralna Srbija, Dowe Podunavqe, isto~na Srbija, Gorwe Podunavqe, severna Srbija, ju`ni Banat, Sokobawa i jugoisto~na Srbija.

Pokazna ve`ba za dobro putovawe romocijom seoskog turizma Srbije i izlo`bom slika sa likovne kolonije „Gru`anska jesen“ (Kni}), Turisti~ka organizacija Srbije zaokru`ila je u svojim prostorijama (Beograd, ^ika Qubina 8) predstavqawe pojedinih delova Srbije u okviru kampawe „Moja zemqa, moje putovawe“.

Na organizovanim prezentacijama koje su imale za ciq da gra|anima i profesionalcima u turizmu prika`u mogu}nosti zimovawa u Srbiji u sezoni 2010/2011, kao i konkretnu ponudu koja obuhvata sme{taj, aktivnosti, gastronomiju i sve ono sto je specifi~no za odre|ene destinacije, predstavili su se Stara Planina, bawe Gorwa Trep~a, Prolom Bawa, Vrwa~ka Bawa, i Kawi`a, turisti~ke organizacije Nove Va-

P

Sajam opravdao o~ekivawa pravo vreme, pred punu zimsku turisti~ku sezonu, od 18. do 20. novembra 2010. godine, na [umadija sajmu u Kragujevcu odr`an je Drugi me|unarodni sajam turizma i seoskog turizma na kome je nastu-

stru~waci, ukazuju}i da postoje ograni~ewa u vidu konkurencije susednih zemaqa, nedostatka me|unarodnih standarda i organizovanog upravqawa. Sada je seoski turizam, uglavnom, sezonski, {to uti~e na nisku iskori{}enost sme{tajnih kapciteta, koja na godi{wem nivou iznosi oko ~etiri odsto, istakli su oni. [panski eksperti su naglasili da seoski turizam mo`e da bude va`an instrument za razvoj Srbije, jer mo`e da otvori veliki broj novih radnih mesta.

ro{i, Bajine Ba{te, Zlatibora, U`ica i Regonalna turisti~ka organizacija, kao i Kopaoni~ki kraj (turisti~ke organizacije Brusa i Ra{ke).

Svi koji su se predstavili nisu na isti na~in iskoristili ponu|enu {ansu da prika`u svoju ponudu ali, budu}i da je ovom aktivnosti Turisti~ka organizacija Srbije, sa jedne strane otvorila vrata destinacijama Srbije da se neposredo promovi{u, a sa druge dala {ansu gra|anima da, umesto da tragaju po agencijama, do|u i na jednom mestu dobiju sve `eqene informacije o hotelima i destinacijama koje ih interesuju, prezentacija letwe sezone od strane zainteresovanih da ponude i prodaju svoje kapacitete mo`e da bude boqe osmi{qena i realizovana.

Sve lepote Stare planine okviru kampawe „Moja zemqa, moje putovawe“, u prostorijama Turisti~ke organizacije Srbije predstavila se Stara planina.

Na ovoj promociji letwih i zimskih potencija planine, tradicije i kulture, mogu}nosti za ulagawa stranog i doma}eg kapitala, investicija, kao i specijaliteta staroplaninske kuhiwe poput belmu`a, ~varaka, kavurme, {vargle, doma}e gibanice, pe~ewa, brojnih starinskih jela i ostalih specijaliteta, govorili su i Gordana Plamenac, direktorka Turisti~ke

U

organizacije Srbije, i Slobodan Mihajlovi}, direktor JP „Stara planina“.

Udru`ewe za negovawe tradicije „Izvor" i „Etno centar" iz Kwa`evca, organizovali su izlo`bu „Buxak, kraj 19. i po~etak 20.veka", a Udru`ewe „Izvor" je prikazalo kolekciju etno haqina „Zave{tawe za budu}nost". Osim u objekatima privatnog sme{taja u etno stilu, sme{taj na Staroj planini je mogu} i u hotelu „Babin zub“, koji se nalazi ispod istoimenog vrha na 1.580 metara nadmorske visine, u kome se cena pansiona kre}e od 1.500 do 2.500 dinara.

Holandija se bori protiv „marihuana turizma” olandska vlada namerava da zabrani prodaju marihuane turistima u tradicionalnim kafeterijama zemqe, {to bi moglo da nanese {tetu turisti~kom sektoru Holandije, koja liberalnim stavom prema lakim narkoticima privla~i brojne strance.

"To nije atrakcija za turiste, i ne dopada nam se", izjavio je ministar za bezbednost i pravosu|e Holandije Ivo Opstelten, nagla{avaju}i da prodaja marihuane dovodi do rasta kriminala u zemqi.

Kako bi strancima zabranila pristup kafeterijama, koje su se svrstale me|u znamenitosti Holandije, vlada planira da uvede specijalne propusnice, koje }e dobijati samo `iteqi zemqe. Izuzetak ne}e biti ni za turiste najpopularniji Amsterdam.

Administracija prestonice, zabrinuta zbog vladinog plana, ve} prora~unava mogu}u {tetu koju }e pretrpeti zbog takvim mera. Mogu}e je da }e Amsterdam ponuditi alternativno re{ewe za prodaju lakih droga.

Predstavnik za {tampu holandskog ministra pravosu|a je ju~e izjavio da tek predstoji razrada konkretnog plana, koji se, najverovatnije, ne}e pojaviti pre idu}e godine.

Kafeterije su se u Holandiji pojavile sedamdesetih godina pro{log veka i sada ih ima oko 600, sa pravom da svakom posetiocu prodaje dozu ne ve}u od pet grama marihuane.

Vladina inicijativa mo`e da nai|e na proteste i sudske tu`be vlasnika kafeterija.

Jedan od vlasnika takvog lokala u Mastrihtu, gde je ve} uvedena zabrana prodaje marihuane strancima, tu`io je administraciju grada.

H

MOJA KU]A / OGLASI

DNEVNIK

Osvetlite tamne prostorije nevna soba ili kuhiwa okrenuta na sever pati od mawka svetla. Uku}ani je izbegavaju zbog sumorne atmosfere, a jedini trenuci kad voli-

D

Svetli tonovi u prostoriji te da boravite u woj su za vreme nesnosnih vru}ina i uve~e. Evo nekoliko saveta kako uz pomo} dizajnerskih tikova osvetliti mra~nu prostoriju.

Zidovi u sjaju Zidovi su elementi sa najve}om povr{inom u svakoj prostoriji. Ukoliko wih izvedete u sjaju, to je jedan od najlogi~nijih, najjeftinijih i najbr`ih zahvata kako prostoriju u~initi svetlijom. Reflektuju}e boje mo`da nisu uvek zahvalne pa, alternativno tome mo`ete koristiti i tapete sa sjajnom povr{inom. Reflektuju}i efekat poja~ava svetlost koja dopire do prostorije i na taj na~in je cela ja~e osvetqena.

To je, svojevrstan kli{e, ali deluje! Neka va{i zidovi i pod budu {to svetliji kako bi posvetlili prostor. Ali, tu mo`ete, bez ustru~avawa postaviti neke elemente u bojama kako biste uneli malo `ivosti u prostor.

Podovi s visokim sjajem Pod je jo{ jedan od elemenata u svakoj prostoriji koji je velike povr{ine, pa je, stoga vrlo bitan u na{em slu~aju. Ukoliko ga izvedete u sjaju on reflektuje sve ostale elemente u podu i ~ini prostoriju ve}om, a samim tim i svetlijom.

Okre~eno u `uto Ukoliko va{oj prostoriji nedostaje prirodne svetlosti, poku{ajte to da nadoknadite izborom sun~ane boje - `ute. Naravno, ona mo`e biti vrlo jaka ukoliko se nanese na sve zidove, pa se tome mo`e dosko~iti tako da wome okre~ite samo fokusni zid ili samo kombinaciju zidova. Alternativno tome, `utu mo`ete koristiti i kod dodataka, sitnih elemenata, jastu~i}a, prostirki i tapacirunga name{taja, ali tada zidovi moraju biti u beloj boji.

Poja~ajte svetle}i efekat i kori{}ewem name{taja sa visokim sjajem ili pak tkaninama sa svetle}om povr{inom.

Ogledala Ogledala ~ine prostore ve}im i reflektuju svetlo. Zato ih postavite tako da svetlo pada direktno na wih, kako bi se ono {to vi{e raspr{ivalo po prostoriji.

Dekori{ite tamne elemente Ukoliko u prostoriji imate neke elemente koji su tamniji, a ne `elite da ih sklawate (prvenstveno se misli na zid od fasadne ili ukrasne cigle), mo`ete ih delimi~no prekriti belom (ili nekom drugom svetlijom) plo~om i izme|u wih staviti LED rasvetu.

Velika rasvetna tela Naravno, velika rasvetna tela koristite u ve}im pro-

storijama dok se jake sijalice preporu~uju za sve tamne prostore bez obzira na veli~inu.

Ne moram ni spomiwati da koristite {tedqive `aruqe ili pak LED sisteme kako bi celoj pri~i dali i ekolo{ki aspekt.

Name{taj od reflektuju}ih materijala Name{taj od metala, stakla ili nekog drugog materijala poja~a}e efekat refleksije i dati ne{to vi{e svetlosti va{em prostoru.

Kristali Iako ovaj predlog ne odgovara svim prostorima ili qudima, mo`e, svakako funkcionisati, ali samo i iskqu~ivo ako se izvede profesionalno i sa stilom. Kod ovog slu~aja vrlo lako mo`e se pogre{iti. Bilo bi po`eqno da je prostorija u kojoj se koriste kristali ne{to ve}ih dimenzija ili pak da volumeni elemenata odgovaraju volumenu same prostorije. Isto tako va`an je i stil u kojem je ta prostorija dizajnirana. Tek tada }e na videlo do}i sav taj glamur i tek }e tada sve imati smisla. U protivnom, ima}ete prostor kojim dominira ki~.

Ne koristite te{ke zavese i zastore Te{ke zavese isi{u svetlo iz prostore. Umesto wih, koristite neke druge sisteme. Trakaste zavese ili zavese od laganih materijala }e poja~ati dopirawe svetla.

Krovni prozor Ukoliko imate mogu}nosti, ugradite krovni prozor kako bi kroz wega ulazilo {to vi{e svetlosti. On je, u na~elu, kvalitetniji jer propu{ta sun~evu svetlost gotovo ceo dan (naravno, to zavisi od pozicije prostorije).

Otvori na zidu Ukoliko imate mogu}nosti, izbijte nove otvore na zidu – prozore ili pak francuske prozore kako bi, u prostoriju dopiralo {to vi{e prirodnog svetla.

Napravite kola~i}e svom psu P

sima kao i qudima jedna te ista hrana dojadi. S vremena na vreme zaslu`uju ne{to posebno, pogotovo ako su bili jako dobri. Evo recept za jednostavnu pripremu pse}ih kola~i}a od sira.

Izvadite margarin i sir iz fri`idera i neka stoje dok se ne otope na sobnu temperaturu. Pome{ajtesir sa mekanim margarinom, dodajte beli luk i bra{no u ve}oj posudi, kao i mleko.

Zamesite da formirate veliku kuglu i ohladite u fri`ideru pola sata.

Na radnu plo~u pospite bra{no. Razvucite testo i modlama izvadite keksi}e. Pecite kola~i}e na 190 stepeni nekih 15 minuta.

Za nagradu ih dajte svome qubimcu.

Ovo je varijanta sa sirom, ako imate voqe eksperimenti{ite malo i sa drugim ukusima.

petak10.decembar2010.

27

28

petak10.decembar2010.

OGLASI z ^ITUQE

DNEVNIK

Posledwi pozdrav dragom zetu i te~i.

Svetozar Lu`anin Cvek

10 JUTARA ZEMQE u komadu, 800 metara od asfalta i fabrike vode, ispitana za vo}e u Jasku kod Vrdnika. Telefon 064/40141-80.

16960

DIHTOVAWE drvenih vrata, prozora fleksibilnim aluminiumskim lajsnama, velika za{tita od vetra i buke. Samo 150 din/m.

Telefon 021/500-612, 063/8426-848, 063/8424-716.

16701 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade.I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

16811 VODOINSTALATER serviser bu{i sudopere, montira sanitariju, mewa ventile, vr{i odgu{ewa, otklawa curewa, montira ma{ine za prawe sudova.

Telefoni: 63-68-462, 064/1186-330.

16927

FARMA iz Stepanovi}eva prodaje o~i{}ene prasi}e, ekstra kvalitet. Dostava na adresu. Povoqno. Telefoni: 021/717-058, 063/539-051, 063/521-559.

16749

ZALAGAONICA! Najpovoqniji otkup: zlata, dukata, srebra, dijamanata, brilijanata, platine ru~nih i

Mitru Vuki}evi}u Cobetu

Ve~ni pomen na{em ~lanu.

Zahvalni aktivni i penzionisani radnici Policijske Uprave Novi Sad.

Sa{a Stefanovi} sa porodicom.

17280

395/P

17273

sestri,

Navr{ila se godina dana od smrti na{e voqene supruge, majke i bake

Milice Gagr~in

Qubi

IZDAJEM novu kompletno name{tenu garsoweru, Nova Detelinara, 26m2 blizina Sajma, ve{ ma{ina, lift, terasa. Cena 150 evra.

Telefon 021/544-540, 063/517-290.

17101

Posledwi pozdrav @aretovom bratu

S qubavqu i po{tovawem: ta{ta Kristina, zet Mi{a, Sne`ana i Dragica Da~i} i Sandra Stefanovi} sa porodicom.

Posledwi pozdrav tetki, zaovi i babi

kaminskih satova, antikviteta. Nov~ane pozajmice.

Telefoni: 063/351-531, 021/661-09-16.

16351 DRVO bukovo mo`e rezano i cepano, prevoz gratis 3600din. Su{eni za centralno grejawe 9000 dinara.

Telefoni: 066/950-52-46, 063/835-98-16, 063/835-98-14.

16992 BUKVA cepano, rezano, prevoz 3700, kostolac 3650 i su{eni 900. Telefoni: 066/950-51-67, 062/867-06-30.

16993 ^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, prodajem ugaq. Telefoni: 6618-846, 063/8485495. 17000

Posledwi pozdrav

Porodice Vasi}, Kne`evi} i sestra Slavenka Wittmann.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da godi{wi pomen obele`avamo 11. 12. 2010. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}ena porodica.

17261

17286

Posledwi pozdrav dragoj

Sa neizmernim bolom u srcu obave{tavamo rodbinu i prijateqe da nas je iznenada i prerano napustio na{ dragi i voqeni otac i suprug

Qubinki Prodanovi}

mr Predrag Pavlovi} 1948 - 2010.

od @arka An|u{i}a sa porodicom.

Sahrana na{eg Predraga je u subotu, 11. decembra 2010. godine, na Gradskom grobqu u Novom Sadu, u 12 ~asova.

Osta}e{ nam zauvek u srcu, sin Dejan i supruga Du{ica.

17272

17275

Sa tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je iznenada preminuo na{ dragi suprug, otac, deda i svekar

Posledwi pozdrav na{em prerano preminulom kolegi

mr Predragu Pavlovi}u

Svetozar Lu`anin Cvek

dipl. in`. gra|.

1949 - 2010.

Sahrana je u subotu, 11. 12. 2010. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Zauvek }e te voleti i pamtiti tvoji najmiliji: Du{anka, Neboj{a, Milena, Katarina i Lana, Nemawa i Tatjana.

@iveo si tiho, tako si nas i napustio, ali brojna dela koja si ostavio za sobom bi}e ve~na uspomena na tebe.

Posledwi ispra}aj u subotu, 11. decembra 2010. u 12 ~asova, na Novom grobqu.

Studenti i zaposleni na Fakultetu tehni~kih nauka, Departmanu za gra|evinarstvo u Novom Sadu.

17282

776/P2

Zauvek zbogom, na{a kumo

Posledwi pozdrav na{em cewenom i po{tovanom kolegi

Qubo ostavqa{ veliku prazninu u na{im srcima i odnosi{ sa sobom deo svakog od nas, ali trudi}emo se da dok `ivimo `ivi{ ti u nama i sa nama.

Puno ti hvala za tvoju nesebi~nu plemenitost, po`rtvovanost i dobrotu a posebno za nas dve Jovanu i Bojanu.

Danas, tu`ni tvoji kumovi Filip, Vesna, Jovana i Bojana Mili}.

17274

mr Predragu Pavlovi}u dipl. in`. gra|.

Kolektiv Fakulteta tehni~kih nauka u Novom Sadu.

776/P1

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Posledwi pozdrav dragoj nini

ZAHVALNICA Povodom iznenadne smrti na{eg sina, supruga i oca

petak10.decembar2010.

Posledwi pozdrav Brankinom suprugu, Sr|aninom i Sr|anovom tati

29

U subotu, 11. decembra, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu odr`a}emo godi{wi pomen na{em dragom suprugu i ocu

Jovana Ili}a izra`avamo veliku zahvalnost svim onima koji su bili uz nas u najte`im trenucima na{eg `ivota.

Posebno se zahvaqujemo direktoru i kolektivu „Brankovo kolo“. Zahvaqujemo se biv{im i sada{wim domcima „Brankovo kolo“ koji su do{li da isprate svog vaspita~a. Zahvaqujemo se kolektivu Osnovne {kole „23. oktobar“.

Zahvaqujemo se svim Karlov~anima, ro|acima, kumovima, kolegama i prijateqima koji su do{li na posledwi ispra}aj.

Porodica Ili}.

Mileni Dumeda{ Vasilije Dumeda{ sa porodicom.

Vladimiru Simi}u od zaposlenih iz Centralne laboratorije.

Todoru - To{i \uri}u Qubavqu, dobrotom i plemenito{}u ispunio si na{e `ivote.

Zauvek si u na{im mislima i srcima.

Tvoji najmiliji: Mira, Du{an i Jelena.

17251

17208 17239

Obave{tavamo da je 8. decembra 2010. godine preminula na{a voqena majka i baka

Milena Dumeda{ Ma{a

Posledwi pozdrav kom{inici

Qubinki Prodanovi}

1930 - 2010.

Sahrana je u subotu, 11. decembra, na Gradskom grobqu, u 11.15 ~asova.

S po{tovawem i qubavqu weni najmiliji: }erka Gordana i unuci Sowa i Milan.

U subotu, 11. 12. 2010. godine, na Ka}kom grobqu, u 11 ~asova, dava}emo ~etrdesetodnevni pomen na{em dragom

JEDNOGODI[WI POMEN

Vesni Bunt Jeji Milutinu Laki}u

od stanara zgrade Pariske komune 11.

17203

Posledwi pozdrav kumi

Posledwi pozdrav dragom i po{tovanom ~ika Vladimiru.

Vladimir Simi}

17246

Posledwi pozdrav Sr|anovom ocu

17253

U subotu, 11. 12. 2010. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu odr`a}e se pomen.

Va{a dobrota i plemenitost osta}e u ve~nom se}awu.

Posledwi pozdrav prijatequ Wegovi najmiliji.

S qubavqu, sestra Olga.

Velinka i @ivko.

17270

Vladimiru Simi}u od porodice Ke`i} sa prijateqima iz Cafe Hogara.

Qubinki Prodanovi}

Vladimiru Simi}u

Novak, Vida i Marko Ze~evi} sa porodicom.

Duboko sau~e{}e porodici.

17256

17206

Dana, 20. decembra 2010. godine navr{ava se godina dana od smrti na{eg dragog

Suba i Mujo Haxali}.

17241

17212

17204

Posledwi pozdrav dragom kumu i dobrom ~oveku

[ESTOMESE^NI POMEN dragom suprugu i ocu

Vladimiru Simi}u

Nikoli Dragojevi}u Sa tugom i po{tovawem ~uvamo uspomenu na wegovu plemenitost, dobrotu i qubav koju nam je nesebi~no pru`ao.

Bo`idarka, Aleksa i Ana.

Uvek }e{ nam ostati u se}awu.

Kosa i Neca.

Miodraga - Dragana Velimira Jawu{evi}a

17214 17202

Posledwi pozdrav dragom ocu, tastu i dedi

Dana, 8. 12. 2010. godine preminuo je moj suprug

TU@NO SE]AWE Danas, 10. 12. 2010. godine, navr{ava se 10 godina od smrti na{eg brata

U subotu, 11. decembra 2010. godine, u 11.00 sati, posjeti}emo Draganovu vje~nu ku}u, okititi je cvije}em i zaliti suzama, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Mezei Andrija

Mezei Andriji od wegovih najmilijih: }erke Maje, zeta Dragana, unuke Marine i unuka Ivana.

Vreme tugu ne lije~i, jecaji bol ne zaustavqaju, voqeni se nikad ne zaboravqaju.

Neka ti je lak vje~ni mir voqeni na{ Dragane.

Sahrana je u subotu, 11. 12. 2010. godine, u 12.30 sati, na Petrovaradinskom grobqu Tranxament.

O`alo{}ena supruga Mezei Agata.

Slobodana T. Stija~i}a

O`alo{}ena porodica Jawu{evi}.

Dragi brate za tobom tuguju: bra}a i sestre sa porodicama.

17061

17211

17209

16926

06.30 08.30 09.00 09.30 10.00 10.05 10.15 10.30 10.35 11.30 12.00 12.10 13.35 14.00 14.05 14.30 15.00 15.10 16.00 17.00 17.22 17.30 18.00

TV PROGRAM

petak10.decembar2010.

Jutarwi program Forte piano Slon Benyamin Bajko kviz Vesti Sibirske razglednice Kapqica sunca, dok. film Plej gejms [tikla papu~a Kuhiwica Vesti Iz na{eg sokaka Dokolica Vesti TV bajt Slon Benyamin Vesti Tek ro|eni Grad an|ela TV Dnevnik Tajna hrane: Orah Kuhiwica Razglednice

06.00 07.30 08.30 09.00 09.20 09.30 10.00 11.00 12.00 12.30 12.40 13.00 14.00 14.30

Muzi~ko svitawe Glas Amerike Info Vesti U ogledalu Tin in Info Vesti Qubav na prodaju Lice s naslovnice Zdravqe je lek Tin in Bila jednom jedna nedeqa Sve {to mi pripada Beli luk i papri~ica Art-boks

Art-boks 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 21.30 22.00 22.30 00.00 00.45

Vojvo|anske vesti U ogledalu E-TV Vojvo|anske vesti Qubav na prodaju Vrele gume Vojvo|anske vesti Bez cenzure Bila jednom jedna nedeqa Vojvo|anske vesti Film: Odva`ni pohod Glas Amerike No}ni program-reprize

Folder kultura Pri~a o vojvo|anskim dvorcima pod za{titom dr`ave, izlo`ba kaligrafije u [idu, gostovawe ruskog baleta u Beogradu, nagra|eni film Romana Polanskog “Pisac iz senke” i premijera predstave “Qubav” u Pozori{tu mladih neke su od tema u najnovijem izdawu emisije.

(RTV 1, 21.30) 19.30 20.10 20.30 21.30 22.00 22.30 23.40 01.20

TV Dnevnik TV Fonija Faca Folder kultura Vojvo|anski dnevnik Petkazawe Prqava igra, film Muzi~ka no} - Koncert Harisa Yinovi}a

06.30 Kuhiwica (ma|) 06.55 Godi{wi koncert Baletske {kole u Novom Sadu 1. deo, program za decu 07.45 Hajde sa mnom u obdani{te 08.00 Omiqeni gradovi 08.50 Petkazawe 10.00 Svjetionik (hrv) 10.30 Tek ro|eni 11.25 Grad an|ela 12.30 Vesti (ma|) 12.40 Poslovni uspeh (ma|) s titl. na srp 13.15 Doba zlo~ina 14.15 Portreti vojv. umetnika narodne muzike 14.45 Bajko kviz 15.15 Dobro ve~e Vojvodino (rus) 16.45 Duhovka (slo) 17.15 Emisija za selo (slov) 17.45 TV Dnevnik (hrv) 18.00 TV Dnevnik (slov) 18.15 TV Dnevnik (rus) 18.30 TV Dnevnik (rum) 18.45 TV Dnevnik (rom) 19.00 TV Dnevnik (ma|) 19.25 Sportske vesti (ma|) 19.30 Muzi~ki intermeco (ma|) 19.40 Bo`i}ne pri~e (slov) 19.50 [ta je pri~ala teta Srna, dok. edukativni film za decu (slov) 20.00 Dobro ve~e, Vojvodino (slov) 21.30 Lekar umiru}eg vremena 4. deo (slov) 22.30 Smrt ne zaboravqa nikog, film 00.00 TV Prodaja

Mirka Vasiqevi}

(Panonija, 14.30)

SERIJA

Miris ki{e na Balkanu Pri~a prati `ivotopis ~lanova porodice Salom, Jevreja-sefarda nastawenih u Sarajevu jo{ od kraja 17. veka. Radwa serije obuhvata period od 1914. do 1945. godine, period od po~etka 1. svetskog rata pa sve do samog zavr{etka 2. svetskog rata.

Uloge: Qiqana Blagojevi}, Mirka Vasiqevi}, Aleksandra Bibi}, Kalina Kova~evi}, Tamara Dragi~evi}, Marija Vickovi}, Predrag Ejdus Re`ija: Qubi{a Samaryi} (RTS 1, 20.05) 06.05 08.00 09.02 09.44 10.07 10.35 11.10 12.00 12.15 12.35 12.54 13.50

09.00 09.30 10.30 11.00 11.10 12.00 12.59 13.00 13.10 14.00 15.00 15.10 16.00 16.30 16.45 16.59 17.00 17.10 17.20 17.30 18.30 19.00 19.30 20.00 21.00 21.45 22.00 22.30 23.30

Hrana i vino Put za Ejvonli Kvadrat varo{i Objektiv Nemi svedok [esto pitawe Kursna lista Objektiv Izme|u redova Razglednice Objektiv Put za Ejvonli NS klinci Neon siti Objektiv (slov) Kursna lista Objektiv (ma|) Agro dan Neon siti Novosadsko popodne Korak po korak Objektiv Hrana i vino Lenija Nemi svedok Neon siti Objektiv Izme|u redova Nemi svedok

11.00 Evroliga: Panatinaikos – Olimpija 13.30 Evroliga: Prokom – @algiris 15.30 Evroliga: Kaha Laboral – Kimki 17.15 Pregled Evrolige 18.00 Svetski Sport magazin 18.50 Evroliga: Makabi – Partizan 20.45 [ampionat: KJUPR – Vatford 22.30 Najava Premijer lige 23.00 Ful Tilt poker 00.00 Pregled Dejvis kup 01.00 Pregled Evrolige

09.00 Kuhiwica, 09.30 Ku}ica u cve}u, 10.00 Izlog strasti, 10.30 Crtani film, 11.00 Reprize ve~erwih emisija, 13.00 Metropole i regije sveta, 14.00 Info K9, 15.00 Dokaz stvarawa, 16.00 Info K9, 16.45 Biber, 17.00 Farma, 18.30 Kuhiwica, 19.00 Info K9, 19.45 Biber, 20.15 OSAA, 21.15 Otvoreni ekran, 22.15 Biber, 22.30 Info K9, 23.00 Film, 00.30 Biber, 01.00 No}ni program 07.30 Beli luk i papri~ica, 08.00 Puls +, 08.30 Crtani film, 09.00 Ku}a sedam `ena, 10.00 Abs {ou, 11.00 Travel, 11.30 Opra {ou, 12.30 Mini koncert, 13.00 Veze, 13.30 Da li znate, 14.00 Vetar u le|a, 15.00 Srbija i svet, 16.00 Qubav na prodaju, 17.00 U me|uvremenu, 17.30 Zoo hobi, 18.00 Ku}a sedam `ena, 18.55 Himna grada, 19.00 Objektiv, 19.30 Crtani film, 20.00 @iveti svoj `ivot, 21.00 Top 10, 22.00 Objektiv, 22.30 Marfijev zakon, 00.30 Ku}a sedam `ena

03.04

Jutarwi program Jutarwi dnevnik Sre}ni qudi U zdravom telu Razglednica Na skriveno te vodim mesto Raspu{teni Gari Dnevnik Sport plus U zdravom telu Operativci Izuzetne `ene 20. veka: Osmeh Margerit Jursenar, film TV lica... kao sav normalan svet Bela la|a Dnevnik RT Vojvodina [ta radite, bre Beogradska hronika Oko magazin Slagalica, kviz Dnevnik Miris ki{e na Balkanu Visoki napon Da, mo`da, ne Operativci Dnevnik Tabloid No}ni bioskop: Bez traga, film Miris ki{e na Balkanu

06.30 07.00 07.15 08.10 09.00 10.00 11.00 11.30 12.30 14.00 15.00 15.55 16.45 17.45 18.00 18.20 18.45 19.45 20.10 21.00 22.00 23.20 23.40 00.10 01.10

Eksploziv Ekskluziv Elenin duh Cena sre}e Tri Hil Do|i na ve~eru Survajver-bez cenzure Cena sre}e Film: Fatalne gre{ke Elenin duh Kada li{}e pada Hiqadu i jedna no} Survajver Ekskluziv Vesti Eksploziv Do|i na ve~eru 1002 no} Hiqadu i jedna no} 1002 no} Ve~e sa Ivanom Ivanovi}em Ekskloziv Survajver -bez cenzure Fajront republika Zlo~ini iz pro{losti

15.00 15.53 17.00 17.20 17.45 18.25 18.59 19.30 20.05 20.59 21.50 23.05 00.05 00.32 01.15

07.31 07.37 07.47 08.00 08.21 08.28 08.42 08.52 09.38 10.02 10.31 11.00 11.30 12.04 12.31 12.56 13.58 14.12 14.24 15.07 15.24 16.00 16.30 16.57 17.28

[umska {kola Brodi} Elijas Metro Erni Spajdermen Telmo i Tula, mali kuvari Ars praktika Mo`e i druga~ije Stepe{ni{te [ah Kontekst Metropolis @ivot i standardi Put humanizma Mokraw~evi dani Siti folk 2 Trezor Ars praktika Mo`e i druga~ije Stepeni{te [ah Antologija o `ivotiwama Ovo je Srbija Tra`e}i Beograd Lov i ribolov Ko{arka - PS: FMP - Novi Sad, prenos 19.30 Sve~ani koncert povodom prijema nove generacije stipendista humanitarnog fon-

[ah

[ah je veoma stara igra, nastala u 6. veku, u Indiji. U {ahovskim partijama pojavquje se ogroman broj pozicija, tako da, sli~no matemati~aru, {ahista hoda kroz taj svet, trude}i se da stigne do `eqene pozicije.

Urednik: Tawa ^ani}Mla|enovi} (RTS 2, 09.38) da "Privrednik", prenos 20.38 Auto koji razmi{qa, EBU drama 21.34 Raspu{teni Gari 22.20 Stari momak, ju`nokorejski film 00.26 BEMUS: Vojislav Vu~kovi} i wegovo doba 01.19 Antologija o `ivotiwama 01.44 Trezor 02.42 Ko{arka - PS: FMP - Novi Sad 04.11 Tra`e}i Beograd 04.38 BEMUS: Vojislav Vu~kovi} i wegovo doba 05.30 Lov i ribolov

06.00 06.45 07.00 07.05 07.15 07.20 07.30 07.45 08.00 08.05 08.30 09.00 09.05 10.00 10.10 11.00 11.05 12.15 12.35 12.40 13.00 13.05 13.35 14.00 14.35 15.00 16.00 16.02 17.00 17.02 18.00 18.35 19.00 20.30 22.35 23.30 23.45 00.00 02.00 03.00

DNEVNIK

c m y

30

VOA Top {op Info Otvoreni studio Crtana serija Otvoreni studio Vesti Otvoreni studio Info Otvoreni studio Top {op Info Jagodica Bobica Vesti Rej~el Rej Info Qubav u zale|u Milica Otvoreni studio Top {op Info Zdravqe i Vi Otvoreni studio Vesti Simpsonovi Dok. serija Info Qubav u zale|u Info Rej~el Rej Vesti Simpsonovi Porodica Serano Film: Kasarna Bumerang Vesti Milica² Film: Dva Yejka Dok. serija Porodica Serano

08.45 Tandem, 08.55 Ski Jahorina, 09.25 Fokus, 12.50 Turisti~ke razglednice, 13.00 FAM, 13.45 Top {op, 16.00 Veb yank, 16.30 Fokus, 17.00 Ski Jahorina, 17.40 Info Puls, 20.00 Fokus, 20.50 Info Puls, 21.10 Turisti~ke razglednice, 21.30 Info klub, 22.15 NS Indeks, 22.30 Bawe Srbije, 23.00 Fokus, 23.40 Turisti~ke razglednice, 00.00 Info Puls, 00.35 Fokus, 01.00 Ski Jahorina 12.00 Hronika op{tine S. Pazova, 13.00 Va{ar ta{tine, 14.00 Yuboks, 14.30 [i-Ra, 15.00 Karmelita, 15.45 Kuhiwica, 16.15 Dok. program, 16.45 Mobil E, 17.00 Novosti 1, 17.15 Hronika op{tine Sremska Mitrovica, 18.10 Buntovnici, 19.00 Novosti 2, 19.30 [i-Ra, 20.00 Karmelita, 20.45 E-TV, 21.15 Va{ar ta{tine, 22.00 Novosti 3, 22.30 Buntovnici, 23.15 Yuboks, 00.00 Glas Amerike.

@ivot nema pravila Uzbudqivo putovawe jednog mladi}a bez roditeqa koji napu{ta siroti{te, pronalazi qubav i svoje mesto u svetu.

Sme{tena u vreme 2. svetskog rata pri~a prati Homera Velsa, de~aka koji je rano ostao bez roditeqa...

Uloge: Tobi Megvajer, [arliz Teron, Majkl Kejn, Erika Badu Re`ija: Las Halstrom (B92, 23.35) 10.00 Vesti za osobe o{te}enog sluha 10.35 Kviz: Super genije 11.00 Nacionalna geografija: Lovci na zmije 11.30 Top {op 12.00 Film: Osveta marinaca 14.00 Ros Kemp: Najopasnije bande sveta 15.00 Nacionalna geografija i BiBi-Si: Rik Stajn - Putovawe po Dalekom Istoku 16.00 Vesti B92 16.35 Sportski pregled 16.50 Nacionalna geografija i BiBi-Si: Rik Stajn - Putovawe po Dalekom Istoku 18.00 Kviz: Super genije 18.30 Vesti B92 19.15 Sun|er Bob Kockalone 20.00 Ros Kemp: Najopasnije bande sveta, 8. deo, dok. prog.

21.00 Film: Direktna akcija 23.00 Vesti B92 23.35 Film: @ivot nema pravila 01.45 Nacionalna geografija: Lovci na zmije

10.05 11.45 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 16.45 16.50 17.00 17.45 18.30 19.10 19.20 19.30 20.00 20.45 21.00 21.15 23.00 01.00 02.45

Farma Siti kids Pali an|eo Farma Petkom u dva More qubavi Farma Medela ~arolija Nacionalni dnevnik Valentina Tereza Farma U sosu Idemo daqe Nacionalni dnevnik Farma - pregled dana Loto Farma - specijal Grand {ou Farma Film: Plavi grom Siti

05.30 08.00 08.10 08.30 08.50 09.05 09.15 09.45 10.00 10.30 11.00 11.20 11.30 12.00 12.30 13.00 13.20 13.20 13.40 13.55 14.00 15.00 15.45 16.00 17.55 17.25 18.30 19.30 20.00 20.55 21.00 22.00 23.00 00.00 00.30 01.30 03.00 04.00 04.30

Jutarwi program Nodi Mala princeza Sa Bo u avanturu Pokojo Zdravo, Kiti Kliford Tele{op Avanture malog Pere Iks Bakugan Vinks Sirene Lovci na dorke iz svemira Kalamiti Yejn Presovawe Zdravo, Kiti Nodi Tele{op Vesti Zvezdana kapija SG-1 Jelena Tele{op Film: Pono}ni ekspres Telemaster Ne mo`e da {kodi 7 `ivota 1. svetski rat Jelena Vesti Crni Gruja Luda ku}a Zvezdana kapija SG-1 7 `ivota Crni Gruja Iznajmi zvezdu Zvezdana kapija SG-1 Film Jelena

Pono}ni ekspres Bili Hajes je vrlo mlad i vrlo neiskusan. Toliko je neiskusan, da poku{ava da pro{vercuje dve kile ha{i{a iz Turske u Ameriku, avionom.

To je bilo pre skoro 40 godina...

Uloge: Bred Dejvis, Iren Mirakl, Rendi Kvejd, Norbert Vajzer, Yon Hart, Bo Hopkins, Paolo Bona~eli, Pol L. Smit Re`ija: Alan Parker (Hepi, 16.00)

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00) 08.00 Obrazovni program, 09.00 Pregled {tampe, 09.30 Prolog, 10.00 Pregled {tampe, 10.25 Dok. film, 12.00 Akcenti, 12.15 Film, 14.00 Akcenti, 14.15 Zabavni program, 16.00 Akcenti, 16.30 Pismo glava, 18.00 Akcenti, 18.15 Serijski film, 20.00 Obrazovni program, 21.00 Zdravqe, 22.30 Akcenti dana, 23.00 Prsluk agein 08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Put vina, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Vezer, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem.

DNEVNIK

petak10.decembar2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

5

31

DNEVNIK ALBANSKE GOLGOTE SRPSKOG DOBROVOQCA IZ SREMA

Milenko Simonovi}

Keli Bruk

Devet zarobqenih Devet stranaca, koji nisu me|usobno povezani, bude se u ku}i, a da nemaju pojma kako su tamo dospeli. Glas preko razglasa ih obave{tava da su drogirani, oteti i zajedno zarobqeni u jednoj ku}i. Vrata su blindirana, prozori zazidani te izlaza nema...

Uloge: Denis Huper, Keli Bruk, Hipolit @irardo, Piter Kapaldi, Suzi Ejmi Re`ija: Stiven R. Monro (Nova TV, 02.30) 07.45 07.55 08.20 08.45 09.45 10.50 12.40 13.25 14.25 15.20 16.15 18.25 19.15 20.05 22.30

Fifi i cvetno du{tvo Jagodica Bobica Roari Zauvek zaqubqeni Slomqeno srce Gumus IN Provereno Zauek zaqubqeni Slomqeno srce Gumus IN Dnevnik Supetalent Fantasti~na petorka, film 00.30 Staklena ku}a, film 02.30 Devet zarobqenih, film

08.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 01.00

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 13.30 15.30 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Rembrantovo “Optu`ujem” Pet ameri~kih giganata Pali asovi 1. sv. rata Gospodar Sipana Tajni ratovi Egipat Duhovna muzika Hendl, `ivot pop ikone Najgori poslovi u istoriji Pontije Pilat: ^ovek koji je ubio Hrista Heroji, kult i kuhiwa Smrt ledenog ~oveka Vikingovo putovawe Leto qubavi 1989-1990. Posledwa godina Isto~ne Nema~ke Hendl, `ivot pop ikone Najgori poslovi u istoriji

Gde si zubna vilo Fantasti~na ~etvorka Kraq dinosaurusa @ena koja je odgajila medveda Fantasti~na ~etvorka Putopisna emisija: Putuju}e pri~e Pobuna Grad nasiqa Putopisna emisija: Putuju}e pri~e Neumorni Neplanirano ven~awe Podnebqa Tajfun Erotski film Damer

06.00 Transformersi: Osveta pora`enog 08.25 Misterija ubistva na Menhetnu 10.10 Vegas za dvoje 11.50 Moja gr~ka avantura 13.25 [ta }emo s Bobom?

15.05 ^ivava sa Beverli Hilsa 16.35 Nalo`eni 18.05 Zavodqive hijene 19.35 Filmovi i zvezde 20.05 Na istok i dole 20.35 Stileto 22.15 Prava krv 23.10 Pacifik 01.10 Matursko ve~e 02.35 Pogre{no skretawe 2: Kraj puta 04.10 Yej i Tihi Bob uzvra}aju udarac

07.00 Dobro jutro, Hrvatska 09.07 Lugarnica 10.10 Morava - reka bez granica, dok. film 11.05 Kod Ane 11.15 Opra {ou 12.00 Dnevnik 12.16 TV kalendar 12.34 More qubavi 13.20 Hitna slu`ba 14.15 Drugo mi{qewe 14.55 Luda ku}a 15.35 Crvena kapa 16.10 Hrvatska u`ivo 17.23 Proces 17.55 Iza ekrana 18.22 Kod Ane 18.37 Na{i i Va{i 19.30 Dnevnik 20.15 Predsednik Frawo Tu|man, dok. film 22.00 Dnevnik 3 22.35 Sport 22.45 Tjeskoba, dok. film 23.35 Peti dan, tok {ou 00.45 Filmski maraton: Karlitov na~in, film 03.35 Milijarder, film

Al Pa}ino

Karlitov na~in Wujor{ki Portorikanac Karlito Brigante trebao je zbog dilovawa droge da odslu`i trideset godina, ali zahvaquju}i uticaju svog advokata i prijateqa Klajnfilda, pu{ten je na slobodu posle pet godina...

Uloge: Al Pa}ino, [on Pen, Penelopa En Miler, Luis Guzman, Yon Leguijzamo, Vigo Mortensen, Ri~ard Foronjn Re`ija: Brajan de Palma (HRT 1, 00.45)

07.55 08.25 08.50 09.35 10.00 13.30 14.15 15.00 16.45 17.30 17.50 18.30 19.00 19.53 20.05 21.55 22.35 22.45 00.15

Mala TV Dvorac igra~aka [kolski program Crno proro~anstvo Prenos sednice Hrvatskog sabora Eureka [kolski program Kojak Tri Hil Dva i po mu{karca Briqantin @upanijska panorama Morava - reka bez granica, dok. film Hit dana Filmovi na{ih suseda: Klopka, film Mu{karci na stablima Dnevnik plavu{e Ubistva u Midsameru T-Mobile IN musik festival

06.30 08.30 10.30 11.30 12.30 13.00 15.00 16.00 17.00 18.30 19.00 21.00 22.00 00.00 02.00

Iznad pravde Intermeco 1 @ene fudbalera Hari i Hendersonovi Intermeco 2 Pompeja - 2. deo @ene fudbalera Hari i Hendersonovi Trava Intermeco 3 Ri~ard 3.

Zemqa 2 Unutra{wa vatra Padobranci Afera u Kejptaunu

04.00 06.00 08.00 10.00 11.50 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

Pobuna u {koli I kaubojke pla~u Gol! Negde daleko Kviz Mala prodavnica u`asa Cimeri Pla~qivko U no}i Pobuna u {koli Iskonska `eqa

00.00 01.00 02.00 03.50 06.00 07.00 09.00 11.00 12.00 13.00 14.00 16.00 17.00 18.00 20.00 21.00 22.00

Medijum Dijagnoza: Ubistvo Film: Iz drugog ugla Film: Ubistva u Midsameru Sudija Ejmi Meklaudove }erke Bra}a i sestre Sudija Ejmi Ne{ Briyis Doma}ice iz okruga Oranx Film: Ubistva u Midsameru Dijagnoza: Ubistvo Ne{ Briyis Erika Doma}ice iz okruga Orany Zakon i red: Zlo~ina~ke namere Opasna tajna

08.05 09.25 10.35 11.05 12.00 12.50 14.40 15.35 17.20 18.00 18.30 19.05 20.00 21.35 23.20

Zabrawena qubav Ve~era za 5 Ekskluziv Tabloid 1001 no} Ezel Klon An|eo i |avo Osveta qubavi Bibin svet Ekskluziv Tabloid RTL Danas Ve~era za 5 1001 no} 40 dana bez komada, film Telefonska govornica, film 01.05 Raj, film 03.35 Astro {ou

Telefonska govornica Stju [epard je prevrtqiv, dvoli~ni i arogantni PR stru~wak, koji je umislio da vlada Wujorkom i kako u svojim rukama dr`i ceo svet.

Svakog dana koristi istu telefonsku govornicu kako bi nazvao devojku s kojom vara svoju suprugu. Ali jednog dana telefon u govornici zazvoni, a Stju se javi...

Uloge: Kolin Farel, Kifer Saderlend, Rada Mi~el, Kejti Holms, Forest Vitaker Re`ija: Yoel [umaher (RTL, 23.20)

Rada Mi~el

10.30 11.25 12.20 13.15 14.10 15.05 16.00 16.55 17.50 18.45 19.10 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Pre`ivqavawe Oru`ja budu}nosti Auta po meri Generalka Prqavi poslovi Lovci na oluje Oru`ja budu}nosti Pre`ivqavawe Razotkrivawe mitova Pograni~na policija Kako to rade?

U potrazi za zabavom Razotkrivawe mitova Samo jedan izlaz Oru`ja budu}nosti Auta po meri Prqavi poslovi U potrazi za zabavom

08.30 09.30 10.55 11.00 12.45 14.00 15.45 17.35 17.45 18.00 19.00 20.00 23.00 23.45 00.00

Automobilizam Bilijar Olimpijske igre Biatlon Karling Biatlon Bilijar Fudbal Zimski sportovi Skija{ki skokovi Biatlon Bilijar Skija{ki skokovi Ekstremni sportovi Karling

Seoba svetaca i mrtvih kraqeva vani~ni izve{taji govore jo{ uvek o nekoj sopstvene brige. Pucaw se razle`e i prolomi ruskoj pomo}i i tvrde da Francuzi oslobano}nu ti{inu, pratwa sko~i, samo se od Arnauta |aju put za Bitoq. Lewi i oni {to idu "uz ne poma~e niko. vladu", ogledaju se ve} za kakvom udobnijom sobom, Svi smo ve~erali suhe proje. Da bar ne~im orasr~u zadovoqno kavu i tu`e se jedino na r|avu spolo`im dru{tvo, izvadim ono malo rakije i duhranu. Ja sumwam u te glasove jer mi je pri~ala u hana i razgovor o`ive. Kako smo sedeli uokrug, hotelu `ena jednog `elezni~ara da kod Uro{evca osetim da me neko neprestano gurka u rebra. Nagrme topovi i ma{ine stoje ve} 24 sahata. Neke posletku se osvrnem, kad ono bivo! Izvukao ko~i} moje kolege navalile da idemo na Bitoq; meni se, i do{uwao se do vatre. Ja se uslu`no izmaknem i pak, ~ini da je put preko Crne Gore kra}i i ugodbilo je u`ivawe gledati ga kako se mesti da mu janiji, te izradih dozvolu zve~anskog na~elstva "za ra ogreje vrat. Me|utim, dru{tvo se po~e rasturaPe} i daqe". To "daqe" me uverilo da je sve svr{eno. Jo{ od pro{lih ratova ima ovde crnogorska ekspozitura. [ef me qubazno primio, ali se izvini da nema vi{e kowskih kola jer ovo {to je ostalo trebaju oni za svaki slu~aj, vremena su vrlo ozbiqna. Bivolsku vu~u mogu dobiti, ide sutra ili prekosutra jedna komora.

Izvestiti se mogu kod upravnika kowu{nice. Ovaj mi pokaza i jednu novu bateriju topova. "Dobili smo je iz Rusije, samo municija ne vaqa", doda on. Dobro vam jo{ i ide kako vas poma`u, pomislim.

30. oktobar Moja se mehanxika igra `mure s Vojnici nose te{ko bolesnog starog vojvodu Putnika na{im stomacima. U kuhiwi vidim ma~ku gde sedi na ogwi{tu. "Progura}emo ti, svaki potra`i zaklona, samo su Arnauti ~u~aovaj dan i ovako", te{i me za suhojadenije. Ali }eli kraj vatre i razgovarali {apatom, kao dervivabxije kade ~ar{iju mirisom pe~ene govedine, {i na molitvi. toliko ih se nare|alo. Po|em s tawirom da kupim 1. novembar malo mesa. Navala velika. Svako zastane, jedni da Ve~e nas pristiglo kod mehane puna sveta. Nase prihvate, drugi tek da napare nos. ]evabxija ~i~kali se oko ogwi{ta, piju kavu i rakiju, zagaozbiqan, svestan svoje va`nosti u ovim prilikalamili i dokazuju jedan drugome. Po konopcima ma i samo se breca kad ga ko {to zapita ili po`uizme|u drvenih stubova su{e se obojci, odela, viri. Pri~ekam malo i kad je opet skinuo jedan red, se ki{obrani, jednom re~i – drumska mehana u ratzamolim ga. "Prodano sve!", odseca on. "Kako, kad no doba. Moj se pratilac pobrinuo za ve~eru, ali niko ne ~eka?" "Naru~io gosin Ko~a sve. Razume{!" Tako kod jednog, kod drugog, kod sviju.

Upravnik kowu{nice mi pokaza jednu novu Zanimalo me ko je taj Ko~a, kobateriju topova. „Dobili smo je iz Rusije, samo me trebaju toliki }evap~i}i i municija ne vaqa”, dodade. Dobro nam jo{ odlu~im ~ekati. Malo bilo, evo i ide kako nas poma`u, pomislim jednog oficira punih obraza, da ga udari{ po jednom pukao bi mu drugi. Oko vrata mu skupocena ogrlica od crnog krzna koliku nema, vaqda, ni kakad je izneso{e, nisam mogao ni okusiti, bila je pixija belog cara. Gleda meraklijski svoj plen, za~iwena lojem. Malo sop~e "za boqe goste" be{e proba komad i daje posledwa uputstva da meso ne pregrejano, po daskama piju~u pili}i, a gazda, nebude prepe~eno, koliko luka da se nase~e i odlazi ko bosonogo arnautsko mom~e, sedi, podavilo pete zadovoqan. Poznao sam ga i razumeo za{to mu trei dimi naduga~ko. baju toliki }evap~i}i. ^udno mi je samo da se is2. novembar pod oficirskih epoleta ne vidi ono R, {to je kriZa doru~ak smo dobili kave i, {to ve} davno nivi~ni sud utisnuo ovom gospodinu na le|a! sam okusio, mleka s projom. S prvom cigaretom u 31. oktobar ustima iza|em pred ku}u da ~ekam kola. Rudnik Kad smo odmakli kroz klinsku dolinu, primehan je veliko naseqe, ima nekoliko zgrada. Ku}e tim na ledini mnogo stra`wih delova kola. Na{a su prostrane, od tvrda gradiva. U kowu{nici po komora ih po~e ka~ati. Lukavi Arnauti, da bi slami se mota silna `ivina i kad ih izgladneo ~o{to mawe tovarili, rastavqaju kola i dolaze u vek vidi ovako tovne, ~isto mu ~orba pote~e na varo{ samo na dvokolicama. Drum je bio dozlabousta. ga r|av, nigde }uprije, ni stranputice. Svugde Najmla|i sin dopratio oca mehanxiju u oxakliblato preko kolena i glib kao posle potopa. Da ju da ga posadi kraj vatre, gde starac provodi dane kola odr`e ravnote`u, ve{ali se pratioci za louz kavu i rakiju. Tome svetu uvek dobro! Dok je bio tre, vu~a je tonula do grla i mali je bivoli ipak wihov vakat, oni `arili i palili, sad trguju i drizvuko{e sa stoi~kom mirno}om. Ovakvi su pute`e novac, pa im opet dobro. Starac se ~udio zavi jedanput odbranili Srbiju, sad }e je razoru`a{to ja neprestano vratarim. U ku}i ima svega, ogti! A bilo je 60.000 zarobqenika, koji pomre{e wa i zaire, poslova nemam pre{nih, za{to, dakle, ~iste}i staro tursko i arnautsko oru`je u Ni{u ne ostanem. Eto, na prvom katu nastanila se kod i bogate}i fabrikante. wega jedna ~inovni~ka porodica iz Srbije, tu }e Naposletku skrenusmo uz kosu na no}i{te. Ali prezimiti, a ako neprijateq i nai|e, on }e je ve} nije bilo vi{e onog razgovora kao dotada. Arnauza{tititi. Jadna Liko {ta si do~ekala, da te Boti nisu uop{te razgovorni, nas ostale uozbiqile sna kukuruzom hrani!

Z

Kwiga Milenka Simonovi}a „Tragedija srpskog naroda / Dnevnik jednog dobrovoqca”, u izdawu “Dnevnika – Novine i ~asopisi”, ko{ta 330 dinara i mo`e se naru~iti putem telefona 021/ 525–494 ili kupiti u zgradi “Dnevnika”, Bulevar oslobo|ewa 81.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

MONITOR

petak10.decembar2010.

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Va{ omiqeni dan }e biti i suvi{e dinami~an za va{ ukus i naho|ewe, tako da }ete se ranije spustiti na svoju sofu, umorni i iscrpqeni.

Planirajte do~ek Nove godine na vreme, sve s dru{tvom.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs

10. decembar 2010.

Petak }e prote}i br`e no {to biste voleli. Kontakti s prijateqima i poznanicima su veoma interesantni i prijatni. o`ete zajedni~ki planiratiputovawe, sport, provod i druge slobodne aktivnosti.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

DNEVNIK

c m y

32

Va{ nesta{ni Merkur vi{e i nije toliko veseo i bezbri`an kao {to je uobi~ajno. U zagrqaju mra~nog Plutona, donosi vam neke te{ke misli i brige. Vra}ate se korak unazad, u pro{lost.

Nemirni ste i jurcate na sve strane, ~ak i kad je to previ{e za vas. Mnogi vas animiraju i pozivaju, mnogi bi da budu u va{em dru{tvu.

Napravite kritetijum po kojem birate {ta }ete i s kim }ete.

Na planu qubavi vam se otvaraju nove mogu}nosti. Izlasci vam donose dobar provod, ali ste umereni u svemu. Laki ton avanturizma se ose}a u atmosferi. Nalazite se u centru pa`we, u javnosti.

Dobra saradwa s odre|enim mu{kim autoritetom na radnom mestu vam pru`a podr{ku i mogu}nost napretka u karijeri. Podelite i odgovornost s tom osobom. Privatno, partner je neuhvatqiv.

VAGA 23.9- 23.10.

Samostalni ste, sna`ni i dosledni. Danas se mo`ete opustiti u dru{tvu dragih osoba, provesti se, putovati bilo gde s bilo kim. Iznena|ewa su ponekad po`eqna, promene radi. Avantura.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Odr`avate kontrolu nad voqenom osobom i komunikaciju koja ima dubqi smisao. ^itate i pi{ete izme|u redova. I to ima svojih dra`i.

Odla`ete neke susrete i poslove, ~ekaju}i boqe vreme.

Budite pa`qivi u saobra}aju ovih dana. U komunikaciji tako|e.

Bez nervoze i nepromi{qenih poteza. Generalno, ovo je dobar period za vas, u svakom pogledu. Da li biste putovali?!

Na radnom mestu je atmosfera pomalo haoti~na i krajwe neizvesna. Nemojte ulaziti u neproverene investicije i izdatke. Radije sa~ekajte neko vreme. Petak je dan produ`enog vikenda!

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Mesec prolazi kroz va{ znak, {to uti~e na promenu raspolo`ewa, amplitude ushi}ewa i potonu}a.

Nemojte reagovati na svaku svoju misao i tu|e provokacije ve} di{ite duboko, {etajte se.

Ne{to se de{ava iza va{ih le|a pa uzmite u~e{}a u svemu {to se radi iza zatvorenih vrata i u tajnosti .Vreme je da date sebi odu{ka, da se proveselite, kako to dolikuje po~etku vikenda.

TRI^-TRA^

Nikol ostavqa lutkice PROGNOZA

ZAHLA\EWE

Vojvodina Novi Sad

3

Subotica

3

Sombor

3

Kikinda

3

Vrbas

4

B. Palanka

3

Zrewanin

3

S. Mitrovica

3

Ruma

3

Pan~evo

3

Vr{ac

1

Srbija Beograd

3

Kragujevac

2

K. Mitrovica

3

Ni{

3

Evropa

NOVI SAD: Zahla|ewe. Pre podne sun~ano, a u toku dana promenqivo obla~no sa povremenim snegom na Fru{koj Gori. Duva}e umeren do poja~an severni i severozapadni vetar. Pritisak iznad normale. Temperatura od -2 ujutru do 3 stepena po podne.

VOJVODINA: Hladnije i ve}inom suvo. Samo je na jugoistoku Banata mogu}a pojava kratkotrajnog snega. Duva}e poja~an severni i severozapadni vetar. Pritisak iznad normale. Temperatura od -3 do 4 stepena.

SRBIJA: Jako zahla|ewe sa snegom. U petak svugde hladnije. Na severu Srbije suvo, a u centralnim i ju`nim predelima povremeno sa snegom u toku dana. Duva}e poja~an severni i severozapadni vetar. Pritisak iznad normale. Temperatura od -4 do 4 stepena.

Prognoza za Srbiju u narednim danima: U subotu ujutru mraz i suvo pre podne, a po podne i uve~e naobla~ewe sa snegom sti`e sa severozapada. U nedequ ujutru sneg, a zatim prestaju padavine uz par stepeni ve}u temperaturu nego u subotu. U ponedeqak ve}inom suvo, a od utorka obla~no sa snegom i sve hladnije uz temperature ispod nula stepeni tokom celog dana.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Zadr`ava se nepovoqna vremenska situacija. Kardio i cerebrovaskularnim bolesnicima i astmati~arima se preporu~uje da primene savete lekara.

Od meteoropatskih reakcija bi}e najizra`eniji promenqivo raspolo`ewe, glavoboqa i reumatski bolovi. Oprezno u saobra}aju.

Madrid

14

Rim

14

London

4

Cirih

0

Berlin

-2

Be~

3

Var{ava

-2

Kijev

1

Moskva

-1

Oslo

-10

St. Peterburg -4 Atina

18

Pariz

2

Minhen

-1

Budimpe{ta

3

Stokholm

-6

VIC DANA

RIBOLOVA^KA PROGNOZA

Razgovaraju dve kom{inice: - Nadam se da }ete prodati tog svog psa.

Moja }erka ju~e nije mogla da zavr{i ~as pevawa jer je va{ pas u`asno zavijao.

- Oprostite, gospo|o, ali va{a }erka je prva po~ela!

10

11

12

13

14

15

16

utorak

sreda

~etvrtak

14~ 59’

petak

pre podne najboqe

subota

nedeqa

po podne veoma dobro

SUDOKU

ponedeqak

prva ~etvrtina dobro

pun mesec

posledwa ~etvrtina podno{qivo

mlad mesec lo{e

www.ribolovacki-magazin.co.rs

V REMENSKA

Peva~ica Nikol [ercinger odlu~ila je da definitivno napusti grupu „Pusiket dols” kako bi se posvetila solo karijeri.

- Vreme one grupe u kojoj sam po~ela je pro{lo. Neke devojke su ve} napustile bend i ja na to nisam mogla da uti~em. Ne bih volela da budem tu sa novim ~lanicama jer smo mi ranije bile bliske kao porodica - izjavila je Nikol (32). [ercingerova je bila sedam godina ~lanica grupe „Pusiket dols”, a trenutno se bavi i glumom - igra}e u nastavku filma „Qudi u crnom”.

Peva~ica je ve} tri godine u vezi sa jednim od najboqih voza~a Formule 1 Luisom Hamiltonom, ali jo{ uvek ne planiraju svadbu.

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

183 (-5)

Slankamen

470 (2)

Ja{a Tomi}

Apatin

261 (-4)

Zemun

546 (-2)

Tendencija stagnacije

Senta

511 (13)

Bogojevo

- (-)

Pan~evo

540 (0)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

426 (10)

Tendencija opadawa

Ba~. Palanka

280 (0)

Smederevo

624 (-2)

Titel

488 (2)

NERA

Novi Sad

355 (2)

Tendencija stagnacije

86 (0)

Tendencija stagnacije

N. Kne`evac

SAVA

Bezdan

Hetin

138 (-4)

TISA

516 (15) S. Mitrovica 691 (-21)

Tendencija porasta i stagnacije

Beograd

Kusi}

504 (-2)

92 (12)

Re{ewe iz pro{log broja