Dnevnik 10.decembar 2911. by jovan radosavljevic

c m y

NOVI SAD *

SUBOTA 10. DECEMBAR 2011. GODINE

GODINA LXIX BROJ 23284 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

[EFOVI DIPLOMATIJA EU JU^E NISU DALI SRBIJI KANDIDATURU

Sta tus u fe bru a ru, po tvr da u mar tu PREDSEDNIK TADI] NAKON ODLUKE BRISELA PORU^IO

\eli} podneo ostavku

Ne od u sta je mo od evrop skog pu ta i Ko so va

str. 2 i 3

NASLOVI

U NOVOM SADU PO^ELA NOVOGODI[WA PROSLAVA

Ekonomija 4 Re{ewe su hrana i automobili 5 Tra`e se stanovi do 25.000 evra

Poqoprivreda 6 Od Tesla banke poqoprivredi na zajam 650.000 evra

Novi Sad 8 Ru{ewe pa nova mesna zajednica i pijaca u Kamenici 9 Napu{tena ku}a peti put gorela

Vojvodina 11 ^iji su stanovi solidarnosti

Dru{tvo 13 Bez pritiska EU Srbija ne ure|uje medijsku sferu

Crna 14 Srbija traga za 14.000 nestalih 15 Okrivqeni za obijawe vikendica i pucwavu

Kultura 21 Predstave, izlo`ba i film Fadila Hayi}a

Foto: B. Lu~i}

VLADA NALO@ILA MINISTARSTVU ZDRAVQA DA SE BAVI „JUGOREMEDIJOM”

[ar en a pov ork a ukras il a grad

str. 7

Mo `e li dr `a va da vo di fa bri ku str. 4

I SINDIKAT U BORBI PROTIV NASIQA U [KOLAMA

Na stav ni ke je te `e po pra vi ti Mu `a i pr sten bra ni la se ki rom nego u~e ni ke POKU[AJ RAZBOJNI[TVA U MARTONO[U, KOD KAWI@E

str. 14

Toplo i obla~no Najvi{a temperatura 12 °S SPORT

str. 16 – 20

POTRAGA ZA NAFTOM IZ ATARA SELI SE U GRAD ZREWANIN

Bi}e buke i saobra}ajne gu`ve str. 12

n ZVEZDA I VO[A DANAS ZA BODOVE BEZ PUBLIKE

n PLANETARNI DERBI TRESE [PANIJU

str. 13

POLiTikA

subota10.decembar2011.

dnevnik

[E FO VI DI PLO MA TI JA EU JU ^E NI SU DA LI SR BI JI KAN DI DA TU RU

Sta tus u fe bru a ru, po tvr da u mar tu – [e fo vi di plo ma ti ja Evropske unije sasta}e se u februaru s jasnim ciqem da Srbiji dodele status kandidata, s tim da Evropski savet to potvrdi u martu – rekao je ju~e predsednik Saveta Her man van Rom poj na konferenci ji za {tam pu u se di {tu EU. – Sr bi ja je ostva ri la zna~ajan napredak i povukla hrabre poteze da privede najtra `e ni je rat ne zlo ~in ce pravdi. On je tako|e rekao da EU `eli da ohrabri Srbiju nakon {to je dijalog Beograda i Pri{tine dao prve rezulta te. Po we go vim re ~i ma,

EU ohrabruje Srbiju da nastavi dijalog i poboq{a odnose s Pri{tinom, {to je, kako je istakao, u najboqem interesu Srbije. – Nastavi}emo da pratimo situaciju – rekao je Van Rompoj – a Savet ministara sasta}e se u februaru s ciqem da Srbiji odobri status kandidata i da to bude potvr|eno u martu. Evropski savet, kojeg ~ine {efovi dr`ava i vlada zemaqa ~lanica sasta}e se 1. marta u Briselu. Rompoj u svom govoru nije precizirao na osnovu ~ega }e ministri odlu~ivati o sta-

Fi le: Od Sr bi je se ne tra `i pri zna we Ko so va Evropski komesar za pro{irewe [te fan Fi le izjavio je ju~e da po{tuje odluku Evropskog saveta, ali da ona ne zna~i da je priznawe Kosova uslov evropske integracije Srbije. Upitan da li to zna~i da bi Srbija u kona~nom ishodu morala da prizna Kosovo da bi u{la u EU, File je rekao da to “apsolutno” nije uslov. “Dana{wa odluka nema nikakve veze sa priznawem Kosova, ve} sa primenom dijaloga, i ja je vidim kao va`an deo procesa normaliza-

cije”, rekao je File. On je u izjavi novinarima u Briselu naglasio da je Srbija dobila visoke ocene od Evropskog saveta za ispuwavawe Kopenha{kih kriterijuma, saradwu sa Ha{kim Tribunalom i veliku ulogu u procesu pomirewa u regionu. Na pitawe {ta o~ekuje u februaru za kada je predvideno odlucivawe o statusu za Srbiju, File je rekao da to najvi{e zavisi od Srbije jer su „zemqe ~lanice jasno rekle {ta o~ekuju” od na{e zemqe.

Mas: Sr bi ja ne ma raz lo ga da se qu ti – Nema~ka je jasno poru~ila da podr`ava Srbiju na wenom putu ka Evropskoj uniji, i ja ne vidim razlog da se Srbija zbog bilo ~ega quti na Nema~ku ako danas ne bude doneta odluka da joj se dodeli status kandidata za ~lanstvo u EU”, izjavio je nema~ki ambasador u Beogradu Vol fram Mas. „Srbija je kao svoj prioritet izabrala ~lanstvo u EU. Ako ho}ete da budete ~lan nekog kluba, onda bi trebalo da znate pravila kluba”, rekao je Mas novinarima u Studentskom kulturnom centru i dodao da ne bi koristio re~ „pritisak u nastavku procesa evropskih integracija Srbije.

Ka cin: Oba ve za za ubr za we re for mi Izvestilac EP-a za Srbiju Jel ko Ka cin izjavio je ju~e da odluka Saveta EU da odloì dodeqivawe statusa kandidata Srbiji treba da obaveè srpske vlasti na ubrzawe sprovo|ewa reformi, isti~u}i da je „nuàn preduslov za brè napredovawe normalizovawe odnosa s Kosovom”.

„Bez postignute pune regionalne stabilnosti i saradwe, nijedna dr`ava Zapadnog Balkana nema pristup ~lanstvu u Uniji. Tu Srbija nije izuzetak„, saop{tio je Kacin, nakon objavqivawa odluka Saveta EU u vezi s daqim koracima u procesu evropskih integracija regiona.

Or ban: Na mo ju ini ci ja ti vu pred log po voq ni ji za Sr bi ju Ma|arski premijer Viktor Orban izjavio je ju~e da je na wegovu inicijativu predlog u kom }e roku Srbiji biti dodeqen status kandidata postao jasniji i povoqniji za Srbiju. On je, na konferenciji za novinare u Briselu, rekao da su zakqu~ci Evropskog saveta u kojima se Srbiji najavquje zvani~na odluka o statusu kandidata u martu „podjednako dobri kao i odluka”, prenela je ma|arska agencija MTI. Orban je poru~io da sada{wa ekonomska i finansijska kriza ne bi smela da blokira pro{irewe Evropske unije.

Do dik: Ni je fer Predsednik Republike Srpske Mi lo rad Do dik izjavio je da mu je `ao {to Srbija nije dobila status kandidata za ulazak u Evropsku uniju, isti~u}i da je zvani~ni Beograd ulo`io ogromne napore koje Evropa nije prepoznala i prihvatila. – To je obi~no mrcvarewe, nefer odnos Evrope prema Srbiji koja je u~inila mnogo napora da ispuni odre|ene obaveze i standarde, od Ha{kog tribunala do mnogih drugih stvari – rekao je Dodik.

tusu Srbije, ali je u zakqu~cima Evropskog saveta koji su ju ~e usvo je ni, na ve de no {ta Srbija do tada treba da uradi. U zakqu~cima pi{e da }e mi ni stri spoq nih po slo va Evropske unije “u februaru 2012. odlu~iti o statusu kandidata za Srbiju, {to }e biti potvr|eno na Savetu EU u martu”. Ta odluka }e, kako je navedeno u tekstu zakqu~aka, biti doneta nakon {to ministri spoqnih poslova razmotre i potvrde da je Srbija “nastavila da iskazuje uverqivu posve}enost i da je ostvarila daqi napredak u pri-

meni sporazuma postignutih u dijalogu” s Pri{tinom. To ukqu ~u je, na vo di se da qe, “primenu sporazuma o integrisanoj kontroli prelaza, postizawe dogovora o sveobuhvatnoj regionalnoj saradwi i aktivnu saradwu u ciqu omogu}ivawa Euleksu i Kforu da vr{e svoje mandate”. U zakqu~ima se “konstatuje zna~ajan napredak koji je Srbija ostvarila ka ispuwavawu politi~kih kriterijuma pred vi |e nih Ko pen ha {kim procesom„ i da je postigla “puni i zadovoqavaju}i nivo saradwe s Ha{kim tribunalom”.

PRED SED NIK BO RIS TA DI] NA KON OD LU KE BRI SE LA PO RU ^IO

Ne od u sta je mo od evrop skog pu ta i Ko so va – Srbija ne moè i ne sme da odustane od svoje evropske budu}nosti. Nezavisno od toga da li Evropa ima problema s pro{irewem, mi pripadamo woj. Srbija pripada Evropi, i kulturno, i ekonomski, kao i u domenu politike, bezbednosti i u svakom drugom smislu – poru~io je predsednik Srbije Bo ris Ta di} posle odluke Evropskog saveta da odluku o dodeli statusa kandidata odloì za februar. – Mi i danas moèmo da pogledamo Evropi u o~i jer smo ispunili ono {to se od nas traìlo. Predsednik Srbije je na ju~era{woj konferenciji za novinare istakao da bi bilo kakva izolocija bila suprotna na{im interesima i imala bi dalekose`ne i duboke posledice po ìvot gra|ana. Govore}i o Kosovu i Metohiji, Tadi} je ponovio da Srbija ne}e priznati Kosovo, ni implicitno. ni eksplicitno. Tadi} je ponovio da Srbija ne}e odustati od zahteva da se po{tuje Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN kada je u pitawu regionalno predstavqawe Pri{tine. – Uveren sam u to da Rezolucija ostavqa mogu}nost da se za Kosovo na|e re{ewe odrìvo u duèm periodu, da se uspostavi mir i stabilnost – naglasio je predsednik. Po wegovim re~ima, pred Srbiju je bio postavqen i uslov da se odrekne Rezolucije 1244 da bi dobila kandidaturu. – Ako je Rezolucija 1244 bila argumentacija koju je Kosovo primenilo pred Me|unarodnim sudom pravde i ako je ona bila temeq za mnoga priznawa, ne vi-

u odnosu na jul. Prona{li smo re{ewe i dali predlog Pri{tini, a to je upravqawe administrativnim linijama na integrisan na~in – objasnio je Tadi}. Predsednik Srbije je naveo da nije razo~aran odlukom iz Brisela i da ta odluka ne predstavqa poraz dr`avne politike. – Poraz ne do`ivite kada posrnete ve} kada se ne uspravite.

dim za{to bi se pred Srbiju postavio zahtev da se odstupi od Rezolucije 1244 kada je u pitawu regionalno predstavqawe. Ja kao predsednik nikada takav zahtev ne}u prihvatiti. Neodustajawe od Rezolucije nije pitawe inata nego pitawe principa

EU o dodeqivawu statusa kandidata Srbiji, Tadi} je rekao da to nije istina, i ponovo uputio apel gra|inima, ali i predstavnicima me|unarodnih institucija na Kosovu, od kojih je tra`io da ne dovode u opasnost `ivote qudi, a od politi~kih

Po ziv Sr bi ma da na pu ste ba ri ka de Predsednik Boris Tadi} ponovo je pozvao gra|ane da se povuku s barikada na severu Kosova. – Uputio sam mnogo poziva gra|anima Srbije i tra`io konkretne mere da se povuku s barikada jer wima ne brane nacionalne ni vitalne interese. Ponovo im to tra`imo – rekao je predsednik. i polazne osnove da se prona|e re{ewe za Kosovo – rekao je Tadi}, i dodao da re{ewa za Kosovo moraju biti oslowena na ~vrste temeqe, a Rezolucija 1244 je naj~vr{}i temeq koji imamo. Odgovaraju}i na tvrdwe da je wegov poziv gra|anima na severu KiM da uklone barikade bio u vezi s odlu~ivawem Saveta

predstavnika Srba sa severa Kosova – da ne slu{aju uputstva svojih beogradskih centrala. – Rekao sam da se povuku s barikada jer se time ne brani nijedan wihov interes, dakle barikade su izgubile smisao onog trenutka kada je me|unarodna zajednica insistirala na tome da se prona|e re{ewe druga~ije

Sr bi ja i da nas mo è da po gle da u o~i EU jer smo is pu ni li ono {to se od nas tra ì lo Mi }emo se uspraviti. Nismo odustali ni u teìm okolnostima, ne}emo ni u ovoj. Kada bi nas ovakva odluka pokolebala, pokazali bismo veliku slabost – rekao je Tadi}. – Srbija i danas moè da pogleda u o~i EU jer smo ispunili ono {to se od nas traìlo, sve zakqu~ke Evropske komisije, a moje evropske kolege mogu da pitam da li su ispunili ono {to su rekli, ali o tome ne}u da govorim javno. Na pitawe novinara da li se, posle ~iwenice da je nema~ki stav presudio o odluci u Briselu, mewa odnos prema toj zemqi, Tadi} je odgovorio odri~no. On je naveo da Srbija ne}e odustati od partnerstva i prijateqstva s Nema~kom. Predsednik Srbije ~estitao je Hrvatskoj na potpisivawu ugovora o pristupawu, kao i Crnoj Gori koja je dobila uslovni datum pregovora. D. Mi li vo je vi}

ANALITI^ARI

Or lo vi}: Sr bi ja ka `we na – Umesto da bude nagra|ena, Srbija je ka`wena. Kaznu je izrekla Nema~ka, ista ona koja je pokazala jedan pristup kada Hrvatsku za ruku uvodi u EU i drugi kada Srbiju usporava na tom putu – rekao je profesor Fakulteta politi~kih nauka u Beogradu Sla vi {a Or lo vi}. On je rekao da je Evropska komisija dala pozitivnu ocenu reformi u Srbiji na ispuwavawu Kopenha{kih politi~kih kriterijuma, ali da se Evropski savet „u svojoj odluci nesumwivo vodio politi~kim razlozima”.

To do ri}: Di plo mat sko „ne, za sa da” – To {to je odluka o kandidaturi Srbije odlo`ena je diplomatski na~in da se ka`e:

„Ne, za sada„ – smatra analiti~ar Vla di mir To do ri}. On je rekao da je Nema~ka ta koja je napravila glavnu prepreku insistiraju}i na ne~emu na {ta Srbija ne mo`e pristati i {to se kao politi~ko pitawe ne mo`e re{avati u okviru tehni~kog dijaloga, a to je regionalno simetri~no predstavqawe Kosova.

Stan ko vi}: Lo {a vest za Ta di }a i DS – Odluka Evropskog saveta o odlagawu dodeqivawa statusa kandidata Srbiji za ~lanstvo u EU je poruka da Srbija treba da promeni odnos prema evrointegracijama – ocenio je politi~ki analiti~ar De jan Vuk Stan ko vi}. On je izjavio da vlasti u Beogradu treba da poku{aju da kroz komunikaciju s predstavnicima Srba na Kosovu sprovedu sporazume s Pri{tinom i povuku „ne tako jednostavne

politi~ke poteze”, {to je dodatno ote`ano predstoje}im izborima. On je rekao da je odluka Evropskog saveta lo{a vest za predsednika Srbije Bo ri sa Ta di }a i Demokratsku stranku, ali da su s tom odlukom suo~ene sve stranke koje zastupaju evropsku ideju.

Pro ko pi je vi}: Po li ti~ ke po sle di ce ve }e od eko nom skih Ekonomista Mi ro slav Pro ko pi je vi} ocenio je da su posledice odlagawa odluke o davawu kandidature Srbiji za ~lanstvo u EU ve}e u politi~kom nego u ekonomskom smislu. – Srpska vlada je stavila sve na jednu kartu ’I Evropa i Kosovo’, pa je ispalo ’Ni Evropa ni Kosovo’. Ta orijentacija je na neki na~in pretrpela neuspeh, s neizvesno{}u {ta }e biti u martu. Tu }e verovatno biti najve}i problem zato {to idu izbori – rekao je on.

c m y

politika

dnevnik

\E LI] POD NEO OSTAV KU NA ME STO POT PRED SED NI KA VLADE

Uslo vi se me wa li u ho du Pot p red s ed n ik Vla d e Sr bi je za evrop ske in te gra c i j e Bo ` i d ar \e l i} pod neo je ju ~e ostav ku na to me sto i re kao da je o to me oba ve stio pred sed ni ka Sr b i j e Bo r i s a Ta d i } a i pre mi je ra Mir ka Cvet ko vi }a.. On je na veo da we go va ostav ka ni je od raz po ra za dr `av ne po li ti ke ne go li~ na od lu ka jer je sam na ja vio da }e to u~i ni ti ako ne do bi je mo sta tus. On je, me |u tim, na gla sio da je uve ren da Sr bi ja mo ra osta ti na evrop skom pu tu jer je to stra te {ki i na ci o- nal ni in te res, i in te res gra |a na Sr bi je: “Mo ra mo na }i na ~in da za {ti ti mo na {e in te re se, ali i da pro na |e mo put ka ~lan stvu u EU”, ka zao je \e li}. On je kon sta to vao da je Evrop ski sa vet u svo jim za kqu~ ci ma po no vio po zna ta o~e ki va wa od Sr bi je. “Za kan di da tu ru je po treb no da Sr bi ja is pu ni tri po zna ta uslo va”, re kao je \e li}, i na veo da su to spro vo |e we spo ra zu ma o pre la zi ma na ad mi ni stra tiv noj li ni ji, po sti za we spo ra zu ma sa Pri {ti nom o re gi o nal nom pred sta vqa wu i sa rad wa sa Eulek som i Kfo rom.

Ne ko li ci na ze ma qa ~la ni ca uslo ve za ula zak za EU na met nu la kao uslo ve za sta tus kan di da ta “Ovo je od lu ka ze ma qa ~la ni ca, i ona oba ve zu je i wih”, re kao je \e li}. \e li} je uka zao da je is hod sa mi ta EU re zul tat to ga {to je “ne ko li ci na ze ma qa ~la ni ca uslo ve za ula zak za EU na met nu la kao uslo ve za

sta tus kan di da ta.” On je re kao da su se pra vi la me wa la u ho du jer su ne ke ze mqe `e le le da iz ba ce Re zo li ci ju 1244 kao okvir za re {a va we ko sov skog pro ble ma i kon sta to vao da je “kre di bi li tet EU do ve den u pi ta we”.

Mar ko vi}: Pa li kod ne ma~ kog pro fe so ra

Jo va no vi}: Vlast od go vor na za ne u speh Pred sed nik Li be ral no-de mo krat ske par ti je ^e do mir Jo va no vi} iz ja vio je da je nu `no pro me ni ti po li ti ku ko ja je Sr bi ju do ve la u sle pu uli cu i da vlast tre ba da pre u zme od go vor nost za ve li ki ne u speh. – „Ne vi dim al ter na ti vu za na {e dru {tvo osim one ko ju smo po nu di li kroz de kla ra ci ju ’Pre o kret’ i {to pre to dr `a va pri hva ti, bi }e bo qe za nas – re kao je Jo -

\e li} je re kao da je o ostav c i oba v e s tio pred sed ni ka Vla de i pred sed ni ka Sr bi je. On ni je hteo da od go vo ri na pi ta we da li je Vla da mo gla vi {e da u~i ni da bi Sr bi ja do bi la sta t us kan d i d a t a. “Ovo ni je tre nu tak da se pi ta mo ko je mo gao {ta da u~i ni”, re kao je on, is ti ~u }i da “tre ba vi de ti ka ko }e mo da qe jer je EU u in te re su gra |a na Sr bi je”. “Mo ra mo na sta vi ti ka EU i za {ti ti ti na {e gra |a ne na Ko so vu” is ta kao je \e li} u Bri se lu. \e li} je do re kon struk ci je Vla de Sr bi je u mar tu ove go di ne bio pot pred sed nik Vla de i pred vo dio je Mi ni star stvo na u ke i teh no lo {kog raz vo ja ko je je u re kon struk ci ji pri po je no Mi ni star stvu pro sve te. Za pot pred sed ni ka vla de iza bran je u ma ju 2007. a od ok to bra te go di ne pred vo di Ko or di na ci o no te lo za evro in te gra ci je. \e li} je u Sr bi ju do {ao na kon pro me ne vla sti 2000. go di ne, na po ziv G17, Mi ro qu ba La bu sa i Mla |a na Din ki }a, i po stao je mi ni star fi nan si ja u vla di Zo ra na \in |i }a.

va no vi} po vo dom od lu ke Evrop skog sa ve ta da se od lo `i do de qi va we sta tu sa kan di da ta Sr bi ji. – Za si tu a ci ju u ko joj smo ni su od go vor ni gra |a ni ni ti Slo bo dan Mi lo {e vi}. Za bez iz laz u ko ji nas je do ve la vla da ju }a ko a li ci ja ni je od go vor na ni Ne ma~ ka ni Evro pa ve} qu di ko ji su for mu li sa li po li ti ku ko ja je bi la osu |e na na ne u- speh – is ta kao je Jo va no vi}.

Li der Je din stve ne Sr bi je Dra gan Mar ko vi} iz ja vio je ju ~e da bi Sr bi ja, da je stu dent, po lo `i la sve is pi te, osim jed nog kod ne ma~ kog pro fe so ra i da }e taj is pit, ipak, po lo `i ti u mar tu. Mar ko vi} je re kao Ta nju gu da do mar ta tre ba na sta vi ti di ja log Be o gra da i Pri {ti ne, ne od u sta ja ti od Usta va Sr bi je i to ga da su Ko so vo i Me to hi ja wen sa stav ni deo, ali i da Sr bi iz ju `ne srp ske po kra ji ne tre ba da slu {a ju Be o grad. Li der JS-a je do dao i da su ba ri ka de na se ve ru Ko so va i Me to hi je ipak us pe le jer na ad mi ni stra tiv nim pre la zi ma ne ma pri pad ni ka spe ci jal nih je di ni ca po li ci je Ko so va (RO SU).

De le vi}: Sr bi ja ne tre ba da se pre do mi sli Di rek tor ka Vla di ne Kan ce la ri je za evrop ske in te gra ci je Mi li ca De le vi} po ru ~i la je si no} da Sr bi ja ne tre ba da se pre do mi sli po vo dom svog evrop skog pu ta i na ja vi la da }e in sti tu ci ja na ~i jem je ona ~e lu na sta vi ti svoj po sao, bez ozbi ra na od la ga -

we od lu ke o kan di da tu ri Sr bi je. „Ura di li smo mo no go na tom pu tu, ali nas ~e ka jo{ do sta po sla. Ja sno je da je evrop ska bu du} nost (na{) ciq. Evrop ski put smo iza bra li kao ne {to {to je za Sr bi ju do bro, jer zah te va re form ski pro ces i zah te va re -

{a va we po li ti~ kih pi ta wa”, ka za la je De le vi} agen ci ji Be ta. Ona je uka za la da „pre ne go {to na u mi da se pre do mi sli ili pro gla si da ni je us pe la na svom evrop skom pu tu, Sr bi ja tre ba da se pod se ti sve ga {to je do sa da u~i we no”. „Da li ta kve oce ne

zna ~e da sa da tre ba da po zo ve mo op tu `e ne za rat ne zlo ~i ne da se vra te ku }i pre ne go {to se utvr di od go vor nost, da vra ti mo blan ko ostav ke i da ne kim dru gim pi ta wi ma, osim pre go vo ra, re {a va mo pro ble me na Ko so vu”, upi ta la je De le vi}.

â nak: Ve li ka po be da pro e vrop skih sna ga Pred sed nik LSV Ne nad â nak oce nio je da ju ~e ra {wa od lu ka da se do de qi va we kan di da tu re Sr bi ji od lo ì za mart 2012. go di ne pred sta vqa ve li ku po be du pro e vrop skih sna ga u dr à vi. – U mar tu }e bi ti ozna ~en de fi ni tiv ni krah an ti e vrop skih sna ga u Sr -

bi ji, ko je su je di no us pe le da uspo re ali ne i da za u sta ve put Sr bi je ka EU – re kao je â nak agen ci ji Be ta. On je op tu ìo De mo krat sku stran ku Sr bi je i Srp sku na pred nu stran ku da su di rekt ni eks po nen ti ru ske spoq ne po li ti ke. â nak je oce nio da je EU to

pro zre la i po dr à la pro e vrop sku po li ti ku. – Je di no {to su DSS, SNS i wi ma sli~ ne an ti dr àv ne gru pa ci je us pe le je ste da uspo re put Sr bi je ka Evro pi, ali ne i da ga za u sta ve – ka zao je Nenad â nak.

REKLI SU Bu ga rin: Gu bqe we vre me na

Ba jec: Raz o ~a ran sam

Liht: Sr bi ja ni je od bi je na

Pred sed nik Pri vred ne ko mo re Sr bi je Mi lo{ Bu ga rin iz ja vio je ju ~e da je od lu ka Evrop skog sa ve ta da se Sr bi ji od lo ì do de qi va we sta tu sa kan di da ta za ~lan stvo u EU, ne ga tiv na po ru ka za in ve sti to re. On je agen ci ji Be ta ka zao da je ta od lu ka „jo{ jed no pro du è we i gu bqe we vre me na”. „Svi srp ski pri vred ni ci su se po taj no na da li da }e Sr bi ji da nas bi ti do de qen sta tus kan di da ta za ~lan stvo u EU za to {to je do sta ura di la na po qu re for me i is pu wa va wu kri te ri ju ma ko ji su bi li po sta vqe ni pred wu”, ka zao je Bu ga rin. On je na gla sio da je olak {a va ju }a okol nost to {to fe bru ar i mart ni su ta ko da le ko. Ne mi slim da }e i{ta spek ta ku lar no lo {e da se de si, sem jed ne doc we ka da je u pi ta wu ceo taj pro ces pri dru ì va wa”, re kao je Bu ga rin Ta nju gu.

Eko nom ski sa vet nik pre mi je ra Sr bi je Ju rij Ba jec iz j a v io je ju ~ e da Sr b i j a tre ba da ima ja san i po zi ti van stav ka evro in te gra ci ja ma i da do mar ta jo{ vi {e ura di na is pu we wu zah te va Evrop ske uni je. – Put do pu no prav nog ~lan stva u EU ne }e bi ti lak, ali s tog pu ta ne tre ba skre ta ti – ka zao je on i do dao da je raz o ~a ran od lu kom Evrop skog sa ve ta. – Ve ru jem da }e Sr bi ja u mar tu do bi ti da tum za po ~e tak pre go vo ra o pri stu pa wu EU – na veo je on. Ka ko je ka zao, „kan di da tu ra sa da bi bi la po zi ti van sig nal, ali tre nut na si tu a- ci ja ne }e ne ga tiv no uti ca ti na in ve sti to re”. – Po sto je in ve sti ci je ko je su u to ku i ko je }e za po ~e ti, od in fra struk tu re do po qo pri vre de – re kao je Ba jec.

– Sr bi ja je sta vqe na na ubr za nu tra ku za do bi ja we sta tu sa kan di da ta, ko ji }e bi ti po tvr |en u fe bru a ru, od no sno mar tu – iz ja vi la je ju ~e pred sed ni ca Be o grad skog fon da za po li ti~ ku iz u zet nost So wa Liht. Ona je ka za la da ni je ta~ no da Sr bi ja ni je do bi la sta tus kan di da ta jer da je ta ko, ka ko je pre ci zi ra la, „Evop ska uni ja bi nam to i sa op {ti la”. – Ceo pred met pro sle |en je Ge ne ral nom se kre ta ri ja tu EU i oni }e 12. fe bru a ra na osno vu ono ga {to }e za kqu ~i ti iz mo ni to rin ga pro ce sa di ja lo ga iz me |u Pri {ti ne i Be o gra da do ne ti od lu ku ko ju }e po tvr di ti Sa vet mi ni sta ra – ka za la je So wa Liht. Ona je pre ci zi ra la da Sr bi ji ni je od bi jen sta tus kan di da ta i da je „Sr bi ja de fak to kan di da tu ru do bi la uslov no, a ko ja }e bi ti po tvr |e na u fe bru a ru, od no sno mar tu”.

subota10.decembar2011.

REAGOVAWA

Ni ko li}: Cvet ko vi} ne ka pod ne se ostav ku Pred sed nik Srp ske na pred ne stran ke To mi slav Ni ko li} iz ja vio je da mu je ào {to Sr bi ja ni je do bi la sta tus kan di da ta za ~lan stvo u Evrop skoj uni ji, i po zvao pre mi je ra Mir ka Cvet ko vi }a da se „za hva li na po ve re wu” i pod ne se ostav ku. On je pred stav ni ke ak tu el ne vla sti po zvao da gra |a ni ma pru è pri li ku da po ka ù da li su za do voq ni sa da {wom Vla dom ili bi è le li da vi de no ve qu de.

– Sr bi ja je po svim kri te ri ju mi ma da le ko od Evrop ske uni je. O~i gled no je da Sr bi ja ni je ze mqa ko joj se mo `e pro gle da ti kroz pr ste, zbog sta wa u dr `av noj upra vi, zbog sta wa u bor bi pro tiv kri mi na la, a po seb no zbog mi ta i ko rup ci je, zbog sta wa u me di ji ma, zbog slo bo da, zbog na ~i na na ko ji se vr {e pro va ti za ci je i za to {to se ne po {tu ju evrop ske vred no sti – ka zao je Ni ko li}.

Dra {ko vi}: Sa rad wa s Ko so vom Pred sed nik Srp skog po kre ta ob no ve Vuk Dra {ko vi} oce nio je ju ~e da Sr bi ja mo ra bla go vre me no da us po sta vi re gi o nal nu sa rad wu sa svi ma, ukqu ~u ju }i i Ko so vo, uko li ko `e li u mar tu da „po lo `i po prav ni is pit” i stek ne kan di da tu ru za ~lan stvo u Evrop skoj uni ji. U pi sa noj iz ja vi me di ji ma, Dra {ko vi} je na veo da su Sr bi ji

jo{ pre ne ko li ko me se ci sa op {te ni do dat ni uslo vi za do bi ja we sta tu sa kan di da ta, ali da ve }i na to ga ni je isup we na. „Do go vor o in te gri sa nom upra vqa wu ca rin skim pre la zi ma s Ko so vom za tr pan je bal va ni ma. Zbog lo {eg vla da wa i svo jih i ko sov skih ’cr ve nih li ni ja’ upu }e ni smo na po prav ni”, na veo je Dra {ko vi}.

Ko {tu ni ca: Sr bi ja ni je ni {ta iz gu bi la Pred sed nik De mo krat ske stran ke Sr bi je Vo ji slav Ko {tu ni ca oce nio je ju ~e da Sr bi ja ni {ta ni je iz gu bi la ti me {to ni je do bi la kan di da tu ru za Evrop sku uni ju, a da je je di ni gu bit nik vlast „jer se ne do bi ja wem kan di da tu re okon ~a va po gub na po li ti ka da EU ne ma al ter na ti vu”. „Ako sa da {wa vlast ima ima lo

od go vor no sti, neo p hod no je da svi pod ne su ostav ke i da se ras pi {u iz bo ri na svim ni vo i ma”, na veo je Ko {tu ni ca u pi sa noj iz ja vi. Ka ko je is ta kao, na rod na iz bo ri ma tre ba da od lu ~i da li Sr bi ja tre ba da ima no vu po li ti ku i no vi dr `av ni ciq, a to je po li ti~ ki i voj no ne u tral na i eko nom ski sta bil na ze mqa.

SVM: De bakl po li ti ke Sa vez voj vo |an skih Ma |a ra sa op {tio je ju ~e da je od la ga we od lu ke o sta tu su kan di da ta no vi de bakl srp ske po li ti ke, zbog ~e ga se od dr `av nog vr ha o~e ku je da ras ki ne s do sa da {wim ilu zi ja ma. Ne u speh je po sle di ca dr `av ne po li ti ke za sno va ne na ne re al nim pret po stav ka ma, na vo di se u sa op {te wu. Za do bi ja we sta tu sa kan di da ta u mar tu na red ne go di -

ne ne }e bi ti do voq ne sa mo pro e- vrop ske po li ti~ ke po ru ke, sma tra SVM. Bez od la ga wa mo ra da se pri stu pi is pu wa va wu uslo va, ko ji su ne dvo smi sle no utvr |e ni na ju ~e ra {wem Sa mi tu Evrop ske uni je, jer }e u su prot nom gra |a ni Sr bi je, me |u wi ma i voj vo |an ski Ma |a ri, osta ti ta o ci bor be ko ja je una pred osu |e na na ne u speh, upo zo ra va se u sa op {te wu.

Ru ì}: Sr bi ja sme EU da po gle da u o~i – S ve li kim za do voq stvom mo è mo kon sta to va ti da dr à va Sr bi ja sme da po gle da u o~i EU i kao is kre ni part ne ri è li mo da ve ru je mo da }e i Uni ja ima ti iden ti~ nu pri vi le gi ju u od no su na Sr bi ju u ve o ma krat kom vre men skom ro ku – iz ja vio je ju ~e

pred sed nik po sla ni~ kog klu ba SPS–JS-a Bran ko Ru `i} Ta nju gu. On je na gla sio da je SPS ja sno opre de qen za ~lan stvo u EU, uz o~e ki va we da }e ni vo obo stra nog raz u me va wa, part ner skih od no sa Sr bi je i Uni je u bu du }e bi ti mno go vi {i.

NS: Na iz bo re No va Sr bi ja oce ni la je ju ~e da je po li ti ka Vla de Sr bi je „EU ne ma al ter na ti vu” do ì ve la fi ja sko, i za tra ì la od go vor nost De mo krat ske stran ke i we nih ko a li ci o nih part ne ra za to {to je Sr bi ja na za ~e qu li ste evrop skih dr à va. „NS sma tra da je ras pi si va we

iz bo ra i pod no {e we ostav ke naj ma we {to Vla da mo `e ura di ti. To li ke evrop ske vla de su pa le zbog lo {ih re zul ta ta pa je vre me da i u Vla di Sr bi je ne ko pre u zme od go vor nost za lo {e vo |e we ze mqe i ne is pu we na obe }a wa”, na vo di se u sa op {te wu NS-a.

URS: Od la ga we ne zna ~i od bi ja we ni ti od u sta ja we ^la ni ca Pred sed ni {tva Uje di we nih re gi o na Sr bi je Su za na Gru bje {i} iz ja vi la je da od la ga we od lu ke o kan di da tu ri Sr bi je za ~lan stvo u EU ne zna ~i od bi ja we ni ti od u sta ja we od evrop skih in te gra ci ja. „Sr bi ja je za slu `i la sta tus kan di da ta zbog sve ga {to je u~i ni la u pro ce su spro vo |e wa dru {tve nih, po li -

ti~ kih i eko nom skih re for mi, za {ta je do bi la pri zna we ne sa mo od Evrop ske ko mi si je ve} i od ogrom ne ve }i ne ze ma qa ~la ni ca EU”, na ve la je Su za na Gru bje {i} u pi sa noj iz ja vi. Po we nim re ~i ma, Sr bi ja je po ka za la i sprem nost da kroz raz go vo re i di ja log re {a va i za wu naj te `e pi ta we – pi ta we Ko so va.

SRS: Naj go ra mo gu }a od lu ka Pot pred sed nik Srp ske ra di kal ne stran ke Dra gan To do ro vi} iz ja vio je ju ~e da je od lu ka li de ra EU naj go ra mo gu }a, go ra i od one da je Sr bi ja do bi la sta tus kan di da ta. „Ovo od la ga we do bi ja wa sta tu sa je su {tin ski pe riod u ko me }e EU i bu kval no is ce di ti od Sr bi je sve ono {to tra `i ka ko bi Ko so vo i Me to hi ja do bi li sve atri bu te dr `av no sti” re kao je To do ro vi} Ta nju gu. „Na {a ago ni ja }e se na sta vi ti, a oni }e u~i ni ti sve da po ce pa ju Sr bi ju... Na te ra }e Ta di }a da is pu ni sve zah te ve EU i SAD i da Sr bi ja da sve atri bu te

dr àv no sti Ko so vu, da ono eg zi sti ra kao ne za vi sna dr à va”, is ta kao je on. Pre ma To do ro vi }e vim re ~i ma, na sta vi }e se sa pri ti skom da se omo gu }i osa mo sta qe we Voj vo di ne i da se Ra {koj obla sti da auto no mi ja, jer je „ciq svo |e we Sr bi je na be o grad ski pa {a luk”. Po sla ni ci i funk ci o ne ri SRS odr à li su ju ~e u Pi o nir skom par ku pro test ni skup pod na zi vom „Ne }e mo u EU”, a ja ke po li cij ske sna ge spre ~i le su ih da do |u do zgra de Pred sed ni ka Sr bi je i Bo ri su Ta di }u pre da ju kar tu Sr bi je i Ustav.

ekonomija

subota10.decembar2011.

SVETSKA BANKA NAM SUGERI[E POVE]AWE IZVOZA

Re {e we su hra na i auto mo bi li Za unapre|ewe privrednog rasta i poboq{awe `ivotnog standarda gra|ana, Srbija treba da primewuje model razvoja zasnovan na izvozu. Glavni izvozni aduti koji raspola`u velikim, a nedovoqno iskori{}enim potencijalima su industrija i poqoprivreda, izjavio je ekonomista Svetske banke za Srbiju La zar [e sto vi}. Izvozno orijentisana privreda doprinela bi do 2020. godine pove}awu rasta Bruto doma}eg proizvoda na godi{wem nivou do {est procenata, dok bi se BDP po glavi stanovnika duplirao, a bilo bi otvoreno 20.000 radnih mesta vi{e svake godine. [estovi} je, na predstavqawu izve{taja Svetske banke za Srbiju „Put ka napretku: produktivnost i izvoz”, rekao da su glavni potencijali srpskog izvoza metaloprera|iva~ka, automobilska i prehrambena industrija kao i primarna poqoprivredna proizvodwa. Ima i drugih sektora za izvoz koji nisu dovoqno iskori{cehni

a to su hemijska, farmaceutska i tekstilna industrija, rekao je [estovi} koji je i jedan od autora izve{taja Svetske banke. Prema tom izve{taju, da bi se razvio i unapredio model privrednog rasta zasnovan na izvozu, neophodno je u Srbiji sprovesti sistemske reforme na svim nivoma. Glavna ograni~ewa ostvarivawa tog modela jesu ve{tina i ograni~enost radne snage, iskori{}enost zemqi{ta, energetika i unapre|ewe trgovine i transporta roba. Govore}i o preporukama iznetim u izve{taju, konsultant Svetske banke Pe ter Mi o vi} naglasio je da je u industrijskoj proizvodwi neophodno usresrediti se na dobijawe proizvoda vi{e faze obrade i dodate vrednosti kao i unapre|ivati istra`ivawe i razvoj. Treba ciqati na strane direktne investicije sa visokom dodatom vredno{}u posebno zavr{ne faze u metalskoj industriji i po~etne faze u automobilskoj industriji, dodao je.

RADNICI „ABC FUDA” I DAQE [TRAJKUJU

Ne bo je se ra da, ako ni je za yabe Radnici kompanije „ABC fud“ iz Ruskog Krstura ve} tre}u nedequ su u {trajku jer tra`e isplatu zaostalih plata, kao i pro{logodi{wu razliku u minimalnim zaradama za {est meseci. Tim povodom, predstavnici {trajka~kog odbora su pre dva dana bili u Ministarstvu rada i socijalne politike gde ih je primila pomo}nica ministra Rad mi la Bu ku mu ri}Ka ti}. – Predo~ili smo joj sve probleme u kojima je fabrika smrznuog povr}a „ABC fud“, od neispla}enih zarada radnicima, preko duga kompanije proizvo|a~ima papri-

ke za ovogodi{wi rod, a predali smo i dokumentaciju o odre|enim „mutnim“ poslovima rukovodstva – rekao je predsednik {trajka~kog odbora Mi hal Haj duk, i dodao da su im iz Ministarstva obe}ali da }e im pomo}i koliko je u wihovoj nadle`nosti i da }e radnicima, ukoliko bude ispuweni uslovi, isplatiti jednokratnu pomo} od 5.000 dinara. Govore}i o poslovawu kompanije „ABC fud“, Hajduk je istakao da ve}inski vlasnik drugim firmama koje su u wegovom vlasni{tvu prodaje proizvode Fabrike smrznutog povr}a po niskim cenama, a daqe se ta ista roba plasira po mnogo vi{im.

– Stalno govore da nemaju novca, a mi znamo da to nije ta~no. Ne moè fabrika koja radi da nema zaradu. Samo pro{le godine je proizvedeno 12 miliona kilograma smrznutog povr}a. Mi se ne bojimo rada, samo ne èlimo ni da radimo za xabe – istakao je Hajduk. Od ukupno 114 radnika, koliko je zaposleno za stalno u kompaniji „ABC fud“, 85 je u generalnom {trajku. – Nekoliko radnika nije u {trajku, radi se na utovaru, tako da mislim da je obezbe|en minimum procesa rada za koji nas rukovodstvo stalno opomiwe da nije ispo{tovan. Za wih minimum procesa rada zna~i da od 114 radnika radi oko 80 i na to ne moèmo da pristanemo. Od pro{le srede nismo pregovarali s rukovodstvom kompanije, a sada ~ujemo da }e u ponedeqak dovesti druge radnike da rade – kazao je Hajduk, i dodao da su radnici, od kada su u {trajku, primili avgustovsku platu i pola septembarske, ali da i daqe nema isplate razlike u minimalnim zaradama za prethodnu godinu, i najavio da }e ostati u {trajku dok god im rukovodstvo ne izmiri sva svoja dugovawa. Tako|e, on je dodao da bi, po wegovim saznawima, u ponedeqak trebalo da ih poseti i pokrajinski sekretar za rad, zapo{qavawe i ravnopravnost polova Mi ro slav Va sin. Ina~e, fabrika smrznutog povr}a „ABC fud“ je u ve}inskom vlasni{tvu kiparske firme „ETT Evgenija“. M. Kekovi}

DR@AVNI VRH DANAS RAZGOVARA S PRIVREDNICIMA O MERAMA PROTIV KRIZE

Bu ga rin: Tra ì mo od Vla de da nas spa se Predsednik Privredne komore Srbije Mi lo{ Bu ga rin izrazio je o~ekivawe da }e na sastanku srpskih privrednika i predstavnika banaka sa najvi{im dràvnim zvani~nicima do}i do re{ewa za za{titu realnog sektora doma}e privrede od daqih negativnih posledica krize. Predsednik Srbije Bo ris Ta di}, premijer Mir ko Cvet ko vi}, guverner Narodne banke Srbije De jan [o {ki} i ministri ekonomskih resora razgovara}e danas sa predstavnicima privrede i banaka, saop{tila je vladina Kancelarija za saradwu s medijima. Bugarin je u izjavi Tanjugu ukazao da bi na tom sastanku trebalo na}i re{ewe kako da privredni sektor {to lak{e pro|e kroz krizno razdobqe i da se predloè prihvatqiva re{ewa kako za privredu, tako i za poslovne banke i Narodnu banku Srbije. Prema wegovim re~ima, re{ewe mora

biti prona|eno kroz zajedni~ki dogovor jer se u ovom trenutku i velike svetske i evropske sile i ekonomije „dogovaraju i imaju odre|eni nivo intervencionizma i protekcionizma i u privatni sektor i u bankarski sektor kako bi pro{li kroz krizu sa {to mawe gubitaka„. Bugarin je ponovio da je srpska privreda u jako te{koj situaciji, vrlo nelikvidna, da je stopa nezaposlenosti velika, kao i da se bele`i pad privredne aktivnosti, pogotovo u tre}em i ~etvrtom kvartalu ove godine. On je podsetio i da je kriza javnog duga u zemqama kao {to su Italija, [panija unela pometwu i strah me|u privrednike usled mogu}nosti pada inostrane tra`we, „jer su to na{i ozbiqni partneri, pogotovo Italija, koja sada ima jako veliki problem i definitivno mo`e da se desi da ugrozi i evrozonu i da na neki na-

Zemqa EMU Australija

Valuta evro dolar

Va`i za 1 1

Kupovni za devize 101,2669 76,8163

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu 103,3336 78,3840

105,7103 80,1868

100,9569 76,5812

Kanada

dolar

74,2372

75,7522

77,4945

74,0099

Danska

kruna

13,6155

13,8934

13,6895

13,0739

Norve{ka

kruna

13,1141

13,3817

13,6895

13,0739

[vedska

kruna

11,1746

11,4027

11,6650

11,1404

[vajcarska

franak

82,0307

83,7048

85,6300

81,7796

V. Britanija

funta

118,6629

121,0846

123,8695

118,2997

SAD

dolar

76,0319

77,5836

79,3680

75,7992

Kursevi iz ove liste primewuju se od 9. 12. 2011. godine

Mi lo{ Bu ga rin

~in zadrma celu srpsku privrednu scenu”. Privrednici odavno tra`e pomo} dr`ava i banaka u otplati kredita i za smawewe kamata. Jedan od zahteva privrednika jeste

da NBS smawi obavezne rezerve banaka, kako bi bilo vi{e novca za kreditirawe privrede. Guverner [o{ki} je u razgovorima s privrednicima ukazivao da centralna banka ne moè da smawi obavezne rezerve zbog toga {to to ne bi bila garancija da bi banke vi{ak likvidnosti usmerile u kredite privredi, a postojali bi opasnost da bude ugoèna stabilnost finansijskog sistema jer je inflacija jo{ iznad gorwe dozvoqene granice. Razgovorima guvernera s bankarima i privrednicima do sada nisu prisustvovali predstvnici Vlade Srbije. Prema pojedinim informacijama, Vlada priprema mere koje treba da omogu}e povoqnije kreditirawe privrede i smawewe nelikvidnosti, a o~ekuje se da }e one biti najavqene na sutra{wem sastanku dràvnog vrha s privrednicima i bankarima.

VLADA NALO@ILA MINISTARSTVU ZDRAVQA DA SE BAVI „JUGOREMEDIJOM”

Mo è li dr à va da vo di fa bri ku Vlada Srbije naloìla je Ministarstvu zdravqa da u {to kra}em roku sagleda stawe u zrewaninskoj fabrici lekova “Jugoremedija” i razmotri na~ine re{avawa poslovnih problema koji su zadesili ovu farmaceutsku ku}u u kojoj su ve}inski vlasnici mali akcionari, dok 42 odsto akcija pripada dràvi. [ef Kancelarije Vlade Srbije za saradwu s medijima Mi li vo je Mi haj lo vi} izjavio je da je ministar zdravqa Zo ran Stan ko vi}, koji je u sredu i posetio “Jugoremediju” i razgovarao s v. d. direktora fabrike Zdrav kom De u ri }em, na ovonedeqnoj sednici obavestio ~lanove Vlade o te{ko}ama s kojima se suo~ava ta kompanija. Stankovi} je naglasio da Ministarstvo zdravqa nije nadle`no za funcionisawe fabrike, ali da ne moè stajati po strani, s obzirom na to da ona proizvodi esencijalne lekove, ~ija bi nesta{ica na trì{tu dovela do velikih pote{ko}a u zdravstvenom zbriwavawu bolesnika. – Predstavnici dràve su se u vi{e navrata sastajali s poslovodstvom “Jugoremedije”, ali menaxment nijedan od postignutih dogovora nije ispo{tovao. Moram re}i da postoji veoma neodgovorno pona{awe, neke licence za lekove koji se proizvode u “Jugoremediji” nisu obnovqene, iako su firme koje su vlasnici tih licenci, i s kojima smo tako|e razgovarali, veoma voqne da pomognu u celoj ovoj pri~i – kazao je

Ve} su nas jednom upropastili – Jednom je dràva prodala “Jugoremediju” svom kupcu, Jo vi ci Ste fa no vi }u Ni ni ju, i on je za naredne ~etiri godine, uz punu podr{ku vlasti, zaduìo fabriku za vi{e od 2,03 milijarde dinara. Ovu prodaju akcija sudovi u Srbiji su poni{tili 2007. godine, zahvaquju}i zalagawu malih akcionara. Danas ta dràva ponovo uni{tava “Jugoremediju” – podsetio je Pecikoza na period kada je zrewaninskom farmaceutskom ku}om upravqao kontroverzni ni{ki biznismen. Stankovi} prilikom posete Zrewaninu. Ali, menaxment ove farmaceutske ku}e, kao i Samostalni sindikat, kao glavnog krivca za trenutno lo{e stawe u kompaniji vide upravo dràvu. Tvrde da se ona ne pona{a odgovorno prema svojoj

imovini i prema doma}oj farmaceutskoj industriji. Kao naro~ito odgovorne apostrofirali su Ministarstvo ekonomije, Republi~ki zavod za zdravstveno osigurawe, koji formira cene lekova u Srbiji, kao i Fond za razvoj, koji je blokirao ra~un “Jugoremedije”.

– Uz sve te{ko}e koje imamo na trì{tu, najve}i generator problema u “Jugoremediji” definitivno predstavqa neprijateqski odnos Ministarstva ekonomije i Agencije za privatizaciju, koji bi trebalo da su partneri malim akcionarima u re{avawu navedenih te{ko}a. Me|utim, Ministarstvo odbija bilo kakvu saradwu, uz obrazloèwe da ne èli da pomaè sada{wi menaxment, sa Zdravkom Deuri}em na ~elu, koji je, po wihovom mi{qewu, prouzrokovao te{ku situaciju u fabrici. Ministarstvo ekonomije ve} mesecima ponavqa da }e podràti zrewaninsku fabriku jedino ako se povu~e menaxment izabran glasovima malih akcionara, a umesto wega imenuju predstavnici dràve – tvrdi predsednik Samostalnog sindikata u “Jugoremediji” Vla di mir Pe ci ko za, i podvla~i da se radi o drasti~nom primeru kako mawinski akcionar ucenama poku{ava da ve}inskom nametne svoja kadrovska re{ewa. Pecikoza kaè da se na primeru “Galenike”, koja je stopostotno pod dràvnom kontrolom, vidi da dràva nije u stawu da uspostavi odgovornu upravu nad preduze}ima. Kao i “Jugoremedija”, veli on, i “Galenika” je danas u krizi zbog toga {to Republi~ki zavod za zdravstveno osigurawe duguje ogromne pare veledrogerijama, tako da one nisu u stawu da izvr{avaju svoje obaveze prema proizvo|a~ima. @. Balaban

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom [ajka{ka {e}erana, @abaq

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE

dnevnik

Promena %

Cena

Promet

BELEX 15 (505,49

0,63)

11,11

1.000

Agrobanka, Beograd

5,85

3.978

9.745.037

AIK banka, Ni{

1,37

1.626

980.447

Imlek, Beograd

4,76

2.378

7.381.546

NIS, Novi Sad

-0,32

622

5.468.368

AIK banka, Ni{

1,37

1.626

980.447

Komercijalna banka, Beograd

-0,82

1.695

101.700

0,68 Promena %

13.780 Cena

41.340 Promet

Imlek, Beograd

4,76

2.378

7.381.546

Soja protein, Be~ej

0,40

502

324.140

Veterinarska stanica, Zrewanin

-19,26

4.700

9.400

Energoprojekt holding, Beograd

0,00

400

2.000

BIP u restrukturirawu, Beograd

-11,43

16.086

Agrobanka, Beograd

5,85

3.978

9.745.037

Sloboda, Zrewanin

-9,46

900

35.100

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

-0,20

491

1.214.615

Univerzal banka, Beograd

-8,33

2.200

110.000

Jubmes banka, Beograd

0,68

13.780

41.340

-7,39 Promena %

401 Cena

132.623 Promet

Univerzal banka, Beograd

-8,33

2.200

110.000

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

1.650

0,00

NIS, Novi Sad

-0,32

622

5.468.368

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,55

5.079

71.100

Soja protein, Be~ej

0,40

502

324.140

Alfa plam, Vrawe

0,00

7.200

0,00

Fabrika sto~ne hrane, Crvenka

0,00

250

142.250

Tigar, Pirot

0,00

460

32.660

Veterinarski zavod, Subotica

-3,80

329

85.929

Veterinarski zavod, Subotica

-3,80

329

85.929

TE - TO, Senta

0,00

3.100

77.500

Jubmes banka, Beograd Pet akcija s najve}im padom

Putevi, U`ice Vojvo|anskih top-pet akcija

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

Svi iznosi su dati u dinarima

AME RI^ KA AGEN CI JA BLUM BERG OP TI MI STI^ KI PO SMA TRA SR BI JU

In ve sti to ri ja ~a ju di nar

Srpski dinar je druga najvi{e oja~ala valuta u Evropi ove godine, a investitori veruju da }e sposobnost Beograda da privu~e strani kapital nadma{iti negativne efekte odlagawa odluke o statusu kandidata za ~lanstvo u Evropskoj uniji, ob-

„Mislim da ulaga~e ne}e previ{e zabrinuti ta najnovija vest, budu}i da oni nakon velikih problema perifernih ~lanica Unije vi{e ne vide mogu}nost pristupawa EU u istom svetlu kao ranije”, izjavio je direktor odeqewa „Rojal benk of

javila je ameri~ka agencija ekoSkotland” za tr`i{ta u razvonomskih informacija Blumju, Ti mo ti E{. berg. Eldar Vakitov, ekonomista Srpska valuta je oja~ala prepri londonskoj firmi Berkliz ma evru za 0,8 odsto tokom samo kapital je izjavio za Blumberg jednog dana, 2. decembra, po{to da bi status kandidata pomogao je francuska banka „Sosijete Srbiji prilikom structurnih @eneral” saop{tila da }e poreformi i infrastrukturnih ve}ati kreditiprojekata, kao i rawe u Srbiji. postepenom smaSrp ski di nar je Od po~etka godiwivawu trgovinne je vrednost di- dru ga naj vi {e oja ~a la skih barijera. nara prema evru Menaxer nema~ke va lu ta u Evro pi porasla za 2,7 odfirme „Landesove go di ne sto, vi{e od bilo bank Berlin Inkoje druge evropvest”, Luc Remaske valute osim moldavskog lejer, izjavio je da no}a{we odlaja, dok je na sam evro veoma lo{e gawe odluke Saveta Evrope o uticala du`ni~ka kriza u evrostatusu kandidata Srbiji, ne}e zoni. proizvesti „ve}e probleme”. Po Blumberg pi{e kako optimiRemajeru me|u stranim investizam povodom ekonomskih izgletorima, „ne}e biti velikog izda i budu}ih ulagawa u Srbiju nena|ewa budu}i da oni koji su raste, uprkos odlagawu dono{eulagali, poput nas, ionako nisu wa odluke da zemqi bude sada o~ekivali da }e pregovori sa dat status kandidata za ~lanEU i}i bez problema”, istakao stvo u EU. je Remajer.

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

subota10.decembar2011.

@IV NU LO TR @I [TE NE KRET NI NA

Tra è se sta no vi do 25.000 evra Da li zbog straha od propasti evra ili neizvesnosti kako sa~uvati u{te|evinu, u pravom smislu re~i je oìvelo trì{te nekretnina. Direktor prodaje u Agenciji za promet nekretnina „Solis” Dra gan Ra ba ti} izjavio je za na{ list da je proteklih dana zabeleèna najezda kupaca koji traè stan do 25.000 evra. Po ocenama stru~waka, radi se o sloju stanovni{tva kojem ta suma zna~i mnogo. Nisu se usudili da je povere na ~uvawe bankama, a ne usu|uju se ni da drè evre u ku}i, pa im se ulagawe u stan ~ini najsigurnijim, a mali stan uvek se moè i izdavati. Prodavci su spremno do~ekali ovako pove}anu potra`wu i, za razliku od dosada{wih godina – a pou~eni predugim mrtvilom na trì{tu nekretnina – ponudili stanove po istoj ceni kao i pre pove}ane potra`we, da bi ih prodali. Rabati} napomiwe da tako ne{to jo{ nije zabe-

Po ziv [o {ki }u Da bi se dugoro~nije pove}ala potra`wa za stanovima i idu}e godine spasla industrija gra|evinskog materijala, ministar za `ivotnu sredinu, prostorno planirawe i rudarstvo Oli ver Du li} uputio je jo{ jedan, kako je istakao, posledwi javni apel guverneru NBS-a De ja nu [o {ki }u da se u~e{}e za subvencionisane stambene kredite smawi s 20 na pet odsto. Duli} je najavio da }e se i u slede}oj godini obezebditi novac za subvencije, ali da je „lopta u dvori{tu NBS-a”.

leèno na trì{tu nekretnina jer je ve}a ponuda uvek zna~ila niù cenu, a ve}a potra`wa skupqi kvadrat, {to je, uostalom, zakon ponude i potra`we. Danas je to izuzetak. Sagovornik ocewuje da cene stanova vi{e ne}e skakati kao do sada jer su svedene na realan nivo. Tako se nov stan od 25 kvadrata na Novoj Detelinari prodaje za 1.050 do 1.100 evra po kvadratnom metru, a ukoliko je zgrada starija, za pribli`no istu veli~inu pla}a se oko 800 evra po kvadratu. Najjeftinije prolaze oni koji odlu~e da kupe stan~i} na Satelitu, gde se kvadrat kre}e oko 750 evra. Na toj lokaciji mogu}e je kupiti mawi dvosobni stan od

47 kvadrata za 35.000 evra, {to je povoqno. Potra`wa za stanovima ne prelazi vrednost od 35.000 evra. Oni se uglavnom pla}aju u gotovini, a oni ve}i kreditom uz u~e{}e od 20 odsto. Me|utim, Rabati} ka`e da je potra`wa za takvim kreditima smawena otkako je u~e{}e pove}ano, iako je cena kvadrata relativno prihvatqiva. Po podacima Gra|evinske direkcije Srbije, koja na Vo`dovcu u Beogradu zida vi{e od 4.500 stanova, u posledwe dve nedeqe zakqu~eno je vi{e od 100 kupoprodajnih ugovora. Iako kupci imaju rok od sedam dana da uplate kaparu od pet odsto, mesec dana za ostatak vrednosti stana ako pla}aju u gotovini, a tri me-

seca ako su kreditni kupci, ve}ina se opredelila za pla}awe u ke{u, a mawi broj je odlu~io da stan isplati ve}im delom u gotovini, a mawim uz pomo} kredita. Takvo pona{awe tuma~i se strahom od propasti evra. Prodavci stanova ka`u da je u posledwa tri ovogodi{wa meseca interesovawe za stanove udvostru~eno u odnosu na isti period lane, 70 odsto se pla}a gotovinom, a 30 procenata kreditom. Gotovinsko pla}awe prime}eno je jo{ s kraja leta, {to je bio rezultat pove}anog u~e{}a za dugoro~ne stambene kredite, te u Nedeqi {tedwe, kada su mnogi gra|ani podigli oro~ene uloge i novac ulo`ili u nekretninu. R. Da u to vi}

POQOPRivRedA

subota10.decembar2011.

P{e ni ci bo qe, ali va qa lo bi jo{ ki{e Ovo malo ki{e {to je palo prethodnih dana dobro je do{lo p{enici, ali se i daqe ose}aju posledice su{nog perioda pa bi i te kako vaqalo da usevi dobiju jo{ vlage. Stru~waci kaù da je stawe na wivama boqe, ali }e, ako ne bude jo{ padavina, tako biti samo nakratko. – Palo je 15 do 25 litara ki{e, i to je popravilo sliku jer su temperature jo{ uvek u plusu – kaè za „Dnevnik” prof. dr Mi ro slav Ma le {e vi} s Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu. – P{enica }e se malo oporaviti, ni}i }e i ono {to nije dosad, ujedna~i}e se sklopovi... Sve u svemu, situacija }e se popraviti. Tamo gde je materijal kvalitetniji, gde je setva vaqano obavqena, odnosno gde je ura|eno sve {to je preporu~eno, i s ovo malo vlage usevi su se razvili, ali je bilo velike opasnosti od su{e jer ona je veoma izraèna. I sad se brinemo da se povr{inska vlaga ne}e odraziti na koren u dubini. Jer, koren p{enice treba u normalnim godinama pre zimskog mirovawa da dostigne dubinu od naj-

mawe 40 centimetra, pa ~ak i 60, a osta}e na 20 ili 30, odnosno dokle ima vlage. Ovo je malo ki{e, treba nam barem jo{ 50 ili 60 litara pa da kaèmo – evo, sad je dobro, to }e omogu}iti daqi rast korena. Ovaj stru~wak za strna ìta podse}a na to da smo imali nekoliko godina, na sre}u ne mnogo, kada su zimske padavine bile veoma oskudne. Tada je bilo i velikih problema s prinosom, posebno kod jarih kultura. Jer, p{enica }e izvu}i prinos i s mawom koli~inom vlage, ali jare kulture bivaju ugroènije. – Nedostatak dubinske vlage izraèn je i kod vi{egodi{wih useva, kod vinograda, vo}waka... – ukazuje Male{evi}, i dodaje da je poqoprivrednicima savetovano da navodwavaju, pa su, gde je za to bilo mogu}nosti, stvorene odgovaraju}e zalihe vlage. Pomenimo, po podacima kojima trenutno barata i struka i javnost, ove jeseni posejali smo p{enicu na oko 490.000 hektara, {to je sasvim zadovoqavaju}i bilans s obzirom na uslove koji su vladali u tom periodu. S. G.

NE MA ZI ME ZA [U MA RE

Pr vo na obu ku pa u {u mu Ministarstvo poqoprivrede i trgovine najavilo je da }e od 13. decembra organizovati pretprijemnu obuku za diplomirane in`ewere {umarstva s evidencije Nacionalne slu`be za zapo{qavawe. Obavqawe te obuke predstavqa}e uslov za prijem u radni odnos na poslovima inventure

privatnih {uma, za potrebe Ministarstva. Obuka }e biti organizovana na [umarskom fakultetu u Beogradu i traja}e ~etiri dana, objavqeno je na sajtu Ministarstva poqoprivrede i trgovine. Ministar Du {an Pe tro vi} najavio je u ponedeqak da }e svi nezaposleni in`eweri {umarstva u Srbiji imati priliku da naredne godine potpi{u ugovor s dr`avom i dobiju zaposlewe. On je kazao da ih u na{oj zemqi trenutno ima oko 400, i istakao

da je taj projekat uvr{}en u predlog agrarnog buxeta za 2012, za {ta je predvi|eno 500 miliona dinara. – Srbija ukupno ima oko 2,25 miliona hektara {uma, od toga je vi{e u privatnom nego u dràvnom vlasni{tvu – rekao je ministar, i ocenio da {ume „nisu u najboqem stawu”. Na gla {a va ju }i da }e posao dobiti svaki ne za po sle ni in è wer {u mar stva koji to bude èleo, Petrovi} je precizirao da }e oni pre svega biti anagaòvani na pre me ru {u ma u pri vat nom vla sni {tvu i pra vqe wu planova gazdovawa da bi to veliko nacional no bo gat stvo i ogroman prirodni resurs bio iskori{}en na najboqi mogu}i na~in. Ministar je napomenuo da u Srbiji ima 1,3 milion privatnih vlasnika {uma koji su poreski obveznici, pa je „odgovaraju}e gazdovawe tim resursima ne samo u wihovom interesu nego i u dràvnom i nacionalnom”. Svi zainteresovani vi{e informacija o predstoje}oj obuci mogu dobiti pozivom na brojeve telefona: 011/3348–399 i 011/3348–424.

dnevnik DOK CE NA KU KU RU ZA TA VO RI

Hleb no ì to nam i da qe naj sku pqe u re gi o nu – U uslovima bitno smawenog izvoza zbog dobro poznatih razloga, srpsko trì{te ìtarica u ovom trenutku nije u tolikoj meri zavisno od svetskih, kao {to bi bilo u uobi~ajenim okolnostima, i sve vi{e funkcioni{e po nekoj svojoj unutra{woj logici. Nije ~udno zbog toga {to nam je danas p{enica jedna od najskupqih, a istovremeno kukuruz jedan od najjeftinijih na {irem regionalnom trì{tu – navodi u nedeqnom izve{taju o trgovawu na novosadskoj Produktnoj berzi direktor te institucije @ar ko Ga le tin.

Kukuruz, ~iji je izvoz u novembru ove godine bio upola mawi nego u istom mesecu lane, sve ~e{}e svoje kupce nalazi na doma}em tr-

ì{tu. Problem sme{tajnih kapaciteta ove godine se ispoqio kao retko kada ranije. Pove}ana ponuda, i to jo{ upu}ena hroni~no nelikvidnoj doma}oj tra`wi, za svoju neminovnu posledicu je imala nisku cenu, koja je protekle nedeqe bila na prose~nom nivou od 16,31 din/kg (15,08 bez PDV-a). Cena je identi~na u odnosu na prethodnu nedequ, ali je vrlo indikativno {to tako niska cena istrajava na doma}em trì{tu ve} duè. Pesimisti~ke prognoze o vodostaju Dunava u narednom periodu upu}uju na zakqu~ak da }e kukuruz i u neposrednom

VLA DA VOJ VO DI NE PO MA @E PO VRAT NI CI MA U HR VAT SKOJ

Od Te sla ban ke po qo pri vre di na za jam 650.000 evra Predsednik Pokrajinske vlade Bo jan Paj ti} obi{ao je ju~e dva poqoprivredna gazdinstva Srbapovratnika u Hrvatskoj, ~ije je projekte posebnom kreditnom linijom podràla Tesla banka. Kredit od 22.000 evra dodeqen je Dra ga nu Mi li }u iz sela Klinac kod Petriwe, koji }e novac iskoristiti za podizawe zasada drewina na povr{ini od 2,5 hektara. Mili} se na Baniju vratio jo{ 2006. godine i u prethodnih pet godina ve} je podigao zasad {qiva i osnovao zemqoradni~ku zadrugu „Ekorazvoj“. – Novac od kredita smo iskoristili za kupovinu 1.200 sadnica drewina i sistem za navodwavawe koje smo poru~ili u Novom Sadu. Koliko znamo, nigde u Evropi ne postoji komercijalno uzgajawe drewina i u tome vidimo svoju {ansu za plasman u regionu, ali i na stranom trì{tu – kaè Mili}, koji osim prodaje drewina planira i osnivawe prera|iva~ke proizvodwe. Zadruga koju je osnovao okupqa dvadesetak porodica, mahom povratni~kih, i poslovi koje su zapo~eli vra}aju nadu da }e ovo seoce s

jedva nekoliko stotina stanovnika ponovo za`iveti. – Pokrajinska vlada je u prethodne ~etiri godine donirala 56 traktora i drugih poqoprivrednih ma{ina za 28 povratni~kih zadruga u Hrvatskoj – rekao je Pajti}. – Bez obezbe|ewa egzistencije nema ni povratka, ni ostanka, ni opstanka Srba u Hrvatskoj. Uloga Tesla banke je da osna`i te zadruge i omogu}i povratak na{ih qudi

Sr bi do bro do {li U obilasku srpskih povratni~kih zadruga, Bojanu Pajti}u je dru{tvo pravio predsednik op{tine Petriwa @iv ko Ne na di}, koji kaè da su povratnici dobrodo{li, pogotovo kada imaju dobre ideje i preduzetni~ki duh. – Mi se u op{tini radujemo wihovom povratku jer polako oìvqavaju sela koja su godinama prazna. Dobre ideje mladih preduzetnika uvek }emo podràti, dodu{e za sada deklarativno, ali o~ekujemo da }emo uskoro mo}i da im pomognemo i materijalno – rekao je Nenadi}.

na ove prostore. Za sada tu ulogu obavqa dobro, o ~emu svedo~i i stotinak klijenata koliko ih u ovom trenutku ima. Smatram da je takav pristup re{avawu problema pravi vid patriotizma jer patriotizam nije busawe u grudi i uzvikivawe velikih i praznih parola, ve} direktna i konstantna pomo} ovom unesre}enom narodu, i to pre svega u onome {to im je najva`nije. Po wegovim re~ima, promena vlasti u Hrvatskoj ne}e uticati na rad Tesla banke, osim {to mo`e do}i do poboq{awa. – I s prethodnom Vladom Hrvatske imali smo dobru saradwu, mada je izostala wihova obe}ana pomo} u finansirawu projekata. O~ekujem da }e nova hrvatska vlada ispuniti to obe}awe i da }e se aktivnije ukqu~iti u povratni~ke projekte – rekao je Pajti}. Kako je kazao predsednika UO Tesla banke Zvon ko Agi ~i}, od sa-

OT KUP DU VA NA U FA BRI CI JTI U SEN TI

@u ti list se po zla tio far me ri ma U u fabrici duvana JTI AD „Senta” zavr{en je otkup duvana tipa „virxinija”, a od proizvo|a~a je s 1.440 hektara preuzeto gotovo 3.000 tona ùtog lista. Menaxer za proizvodwu duvana @eq ko Ana ni} izjavio je da je otpo~elo preuzimawe duvana tipa „berlej” i da se s ugovorene povr{ine od 287 hektara o~ekuje oko 600 tona lista, koje }e biti preuzete do polovine januara. – Ova godina je, uprkos Ot kup du va na u JTI su{i, bila dobra za proizvo|a~e po kilogramu u odnosu na pro{lu duvana jer su ostvareni prose~ni godinu. Oko 500 proizvo|a~a „virxinije” prinosi ve}i od 2.000 kilograma i „berleja” zadovoqno je prinosom, po hektaru – kaè Anani}. – Su{a saradwom sa sen}anskom fabrikom je, dodu{e, uticala na kvalitet JTI i dobiti koju ostvaruju od prolista gorweg brawa kod proizvoizvodwe ùtog lista. |a~a koji nemaju mogu}nosti za – Zalaèmo se za to da se na drnavodwavawe. „Japan tobako inàvnom nivou utvrdi bar trogoditerne{enel„ svake godine prati {wa strategija proizvodwe duvana tro{kove proizvo|a~a i uskla|uda bismo i mi i proizvo|a~i mogli je otkupne cene, tako da su ove seboqe planirati. Svaka pomo} dràzone korigovane pet do 15 dinara

narednom periodu tavoriti na niskim cenovnim pozicijama. Cena p{enice je u porastu, navode na Berzi. Prose~na cena trgovawa u nedeqi za nama je iznosila 20,26 din/kg (18,76 bez PDV-a), {to je 2,17 posto vi{e od proseka iz prethodne nedeqe. Ovako visoka cena svakako je umawila konkurentnost na{e p{enice na inotr`i{tu. Zbog toga, bez obzira na to {to zbog blizine tr`i{ta imamo komparativnu prednost na CEFTA podru~ju, kuda je izvoz p{enice prete`no orijentisan, imamo izvoz ove robe mawi od o~ekivanog. Na Berzi prete`ni kupci p{enice su mlinsko-prera|iva~ki kapaciteti.

ve za poboq{awe uslova i modernizaciju proizvodwe je dobrodo{la, tako da podràvamo sve podsticaje dràve za investirawe u sisteme za navodwavawe, nabavku opreme i mehanizacije koja moè poboq{ati kvalitet i prinos duvana po hektaru. Duvan je jedan od retkih proqoprivrednih proizvoda koji ima sigurnog kupca i mogu}nost za izvoz – napomiwe Anani}. Kvalitet srpskog duvana se iz godine u godinu poboq{ava jer u JTI-ju nastoje da se dobra praksa iz sveta primewuje i u proizvodwi duvana kod nas, {to dobrinosi pove}awu prinosa i kvaliteta. Anani} konstatuje da je duvan koji se proizvede na vojvo|anskim poqima prihvatqiv je i uklapa se u standarde JTI-ja, {to omogu}ava wegovu ve}u upotrebu u brendovima ove kompanije, koja je {estu godinu prisutna u Srbiji, od kupovine Duvanske industrije „Senta”.

Novi direktor fabrike JTI AD „Senta” Da ni lo Sto ja no vi} nagla{ava da su u ovoj godini ostvareni dobri rezultati u proizvodwi i poslovawu jer je nastavqen izvoz u dràve u okruèwu – Makedoniju, Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu, Hrvatsku i zapo~eo plasman u Albaniju. Ostvareni izvoz u ovoj godini je 22,5 miliona dolara, od toga je 12,5 miliona izvoz duvana na trì{te Evropske unije, a ostalo izvoz cigareta na trì{te CEFTA-e. – Od doslaska u Sentu JTI je investirao vi{e od 100 miliona dolara, a u 2012. godini planiramo da nastavimo ulagawa u pove}awe proizvodwe i {irewe na trì{te Zapadnog Balkana. U fabrici cigareta u idu}oj godini uloì}emo preko tri miliona dolara u novu opremu i tehnologiju, {to bi dodatno trebalo da pove}a kvalitet na{ih proizvoda, a nastavi}emo da ulaèmo i u obuku zaposlenih, tako da planiramo pove}awe proizvodwe od 12 posto – kaè Stojanovi}. Tekst i foto: M. Mi tro vi}

me ideje o pokretawu te banke Vlada Vojvodine je dala najve}i doprinos wenom osnivawu. – Od septembra, kada smo po~eli da dajemo kredite, ukupno smo odobrili oko pet miliona kuna (650.000 evra) – rekao je Agi~i}. – Krediti se odobravaju povratnicima, ali i drugim qudima u Slavoniji, na Baniji i Kordunu koji se bave poqoprivredom i imaju dobre razvojne projekte. Na{a podr{ka nije samo finansijska ve} svojim klijentima pomaèmo i u organizaciji posla i plasmanu wihovih proizvoda. Pribliàvawe EU sigurno }e mnogo zna~iti i svim na{im klijentima jer }e im trì{te EU sada biti znatno dostupnije. Tesla banka je ju~e odobrila kredit od 65.000 evra Mi la nu Vu ke li }u iz sela Matijevi} kod Dvora, koji }e ga iskoristiti za razvoj p~elarske proizvodwe, koja je u ovom kraju vrlo ra{irena. Po wegovim re~ima, zadruga „Agrarija mont„, koju je osnovao po povratku u Hrvatsku, poku{a}e da okupi p~elare ovog kraja da bi zajedni~ki nastupili na trì{tu. – Ovaj kraj je poznat po odli~nom medu s izrazito ekolo{kim karakterom jer u {irem podru~ju ne postoji nijedan zaga|iva~. Svi proizvo|a~i u ovom kraju imaju ujedna~en kvalitet meda i udruìvawem bismo ga lako mogli brendirati kao ekolo{ki proizvod sa za{ti}enim geografskim poreklom. Na{ kvalitet ve} sada je zainteresovao neke kupce u Skandinaviji, ali, da bismo uspostavili stalnu saradwu s nekom evropskom zemqom, moramo imati stalnu i sigurnu proizvodwu – kaè Vukeli}. N. Per ko vi}

BI ]E PO SLA ZA MLA DE U KRU [^I ]U

@i vi nar ska far ma po kre }e se lo Za po~etak naredne godine planira se ponovno pokretawe proizvodwe na ìvinarskoj farmi u Kru{~i}u, selu kulske op{tine, gde }e, po najavama, biti zaposleno 35 qudi. @ivinarska farma je u ste~aju od 2010. godine, a nedavno je pogone kupio La zar Mir ki} u ime firme „Animal komerc” iz Bosne i Hercegovine. Kako kaè sekretar mesne zajednice Kru{~i} Ne nad Vla ho vi}, poslovna politika investitora je zapo{qavawe mladih qudi do 35 godina. – Po planovima investitora, farma ne}e biti porodi~na firma ve} }e zapo{qavati po jednu mladu osobu iz doma}instava u Kru{~i}u. Obnova farme moè biti najava prosperiteta u selu – rekao je Vlahovi}, i

ocenio ovu investiciju kao jednu od najuspe{nijih u kulskoj op{tini. On je dodao da }e po~etkom sle de }e go di ne bi ti ospo so bqe ne dve ha le od ukupno {est koliko ih ima na farmi, druge dve }e biti spremne na prole}e, a posledwe dve tokom naredne godine. Veterinar Ma ri ja Ko {}uk, koja }e biti upravnica obnovqene farme, ka`e da }e ovo preduze}e imati najsavremeniju evropsku tehnologiju. – Farma }e se baviti proizvodwom konzumnih jaja, testenina, a napravi}emo i su{aru i silose za kukuruz i soju, koju }emo otkupqivati i za potrebe mati~ne firme u Bosni i Hercegovini – kazala je Marija Ko{}uk. M. Ke ko vi}

„Ra di o ni ca mju zi kla” za mali{ane ne ko mu ni ka ci je i ar ti ku la ci jom na sce ni kroz go vor i pe va we. Ra di o ni cu }e vo di ti Na ta {a \u ren di} Pe tro vi}, a pre da va ~i su glum ci Kre a tiv nog stu di ja „^a ro li ja”. Oni }e pre po zna ti ta len te i upu ti ti ih na da qi stva ra la~ ki rad. Ulaz i u~e {}e na ra di o ni ce su bes plat ni. I. J.

OD PONEDEQKA NA GRADSKOJ LINIJI 2

So lo ume sto zglob nih auto bu sa

No va rad na gru pa za od vi ka va we od pu {e wa po me to du pe to dnev nog pla na, ko ju or gan zu je Cen tar za pre ven ci ju Do ma zdra vqa “No vi Sad”, po ~i we sa ra dom u po ne de qak u 18 sa ti u Ru me na~ koj 102. Za in ter so va ni su gra |a ni se mo gu pri ja vi ti pu tem mej la cpzno vi sad@ gmail.com ili na bro je ve te le fo na 021/ 479 0668 i 064/ 80 88 120 i ta ko do bi ti vi {e in for ma ci ja. U~e stvo va we u rad nim gru pa ma je bes plat no. N. R.

Grad ski pre vo znik }e od po ne deq ka do pet ka, 16. de cem bra na li ni ji 2 Cen tar - No vo na se qe uve sti so lo auto bu se ume sto zglob nih. Auto bu si }e sa o bra }a ti po re du vo `we, ko ji }e se pri me wi va ti od ja nu a ra 2012. go di ne. Uvo |e wem so lo auto bu sa skra ti }e se in ter val po la za -

Novosadska subota10.decembar2011.

Mobing kao virus iz mi {qa ju pri ~e o ko le ga ma, sve za rad va ri jan te „za va di, pa vla daj”. Ta ko na{ rad nik, ne na vik nut da raz mi {qa, jer je bio uquq kan u Ti t o v im fa b ri k a m a, }u t i, tr pi i re dov no do la zi na po sao, iako mu de ca kod ku }e gla du ju. Sla bo se i pri ~a o ovo me jer bo `e moj, kri zna su vre me na, pa ko }e jo{ o mo bin gu mi sli ti. Do bro je da o mo bin gu ima tri bi na, ali je na su {no da in sti tu ci je uzmu rad ni ke u za {ti tu, jer za ko ni va `e za sve, ni je vaq da da po sto je da bi {ti ti li ga zde. A mo bing se, ~u lo se na ne dav noj tri bi ni, ba{ ra {i rio po gra du. Rad n i c i, qu d i, dig n i t e gla vu i bo ri te se za svo ja pra va. D. Igwi}

U OGRANKU SANU

Sve ~a nost u ~ast I{tva na Se li ja Sve ~ a n ost po v o d om obe l e à van wa de ve de set go di na ì vo ta i ra da aka de mi ka I{tva na Se li ja odr à }e se u po ne de qak u 12 sa ti u Sve ~a noj sa li Ogran k a SA N U, Pla t o n e u m, Ni ko le Pa {i }a 6. Tekst aka de mi ka Imre Bo ri ja o aka de -

mi ku I{tva nu Se li ju ka zu je Pe t er Haj n er m an, a o ra d u I{tva na Se li ja }e go vo ri ti prof. Er è bet â wi i prof. Ju li ja na I{pa no vi~-â po.Iz la ga wa }e bi ti na srp skom i ma |ar skom je zi ku. J. R.

V remeploV

Po zo ri {nu sce nu vra ti li u `i vot @ar ko Va si qe vi}, ugled ni pred r at n i „lir s ki hro n i ~ ar Voj vo di ne”, glu ma~ ko je de te od ra slo u Srp skom na rod nom po zo ri {tu u ko jem je bio i ~i nov nik i umet ni~ ki di rek tor. On i dr Jo van Ko wo vi}, je dan od naj i stak nu ti jih po zo ri {nih re di te qa, za jed ni~ ki su 10. de cem bra 1944. po ~e li da po za dat ku no vih vla sti uspe {no ob na vqa j u po z o r i {ni `i vot u

no is ko ri {}e ni. To kom prob ne vo `we, od 12. do 16. de cem bra, grad ski pre vo znik }e pra ti ti op te re }e nost vo zi la, a put ni ci mo gu su ge sti je, pri med be i po hva le upu ti ti na mejl adre su :pri med be@gspns.rs i na te le fo ne, bro je vi su 4896 687 i 527 399. Z. D.

c m y

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

o bing na rad nom me stu je sve vi { e pri s u t an. Kri z a ne sa m o eko n om s ka, ne g o i po l i t i~ k a, qud s ka, mo ral na, dru {tve na, sve op {ta...do ve la je do ma sov ne po ja ve mal tre ti ra wa na po slu. Ra zni su vi do vi mo bin ga, a to naj bo qe zna ju po slo dav ci. Za p o { qa v a w e par t ij s kih i ku mov skih ka dro va je naj bla ` i ob l ik. Mno g o ve } a stra ho ta se de {a va u pri vat nom sek to ru. Dr `a vu to ne in te re su je, bit no joj je sa mo ubi ra we po re za, pa je pu sti la pri vat ni ke da otva ra ju i ga se pred u ze }a, a us put i va ra ju rad ni ke i `e {}e ih zlo sta vqa ju. Pla te se ne re dov no is pla }u ju, stal no se pre ti „ne kim” ot ka zi ma, pod me }u se i

ka u {pi cu na se dam mi nu ta, a van {pi ca na osam, od no sno de vet mi nu ta. Za hva qu ju }i to me „dvoj ka„ }e ima ti 240 po la za ka ume sto do sa da {wih 202. Na ovu iz me nu grad ski pre vo znik se od lu ~io po sle pra }e wa bro ja put ni ka, ka da je usta no vqe no da zglob ni auto bu su ni su do voq -

No vom Sa du i Voj vo di ni. Na `a lost Va si qe vi} je umro ve} 1946. a Ko wo vi} je na sta vio rad sa ma lim pre ki dom 1947. ka da je u Be o gra du re `i rao pre mi je ru ope re svog oca pa tra „Knez od Ze te”. Ko wo vi} je bio di rek tor dra me i uprav nik po zo ri {ta od 1952, a do 1957. i di rek tor Po zo ri {ne {ko le u No vom Sa du. Pre mi nuo je 1985. N. C.

SINO] PO^EO NOVOGODI[WI PROGRAM, TRAJA]E DO PRAVOSLAVNOG BO@I]A

[a re na po vor ka ukra si la grad

Cen tar gra da si no} su is pu ni le ma ske, qu di na {tu la ma, `on gle ri, akro ba te i dru gi per for me ri, uz mu zi ku uda raq ki ko ju su iz vo di li ~la no vi „Sam ban se”. Mu zi ~a ri i ani ma to ri pro {e ta li se kroz Zmaj Jo vi nu, Du nav sku uli cu, Ka to li~ ku por tu, Uli cu Mo de ne i kra qa Alek san dra i ti me zva ni~ no otvo -

Vino i koncert Pra zni~ ni pro gram hu ma ni tar ne ak ci je „No vi Sad sr cem” na sta vqa se da nas .U 14 sa ti na Tr gu slo bo de NVO „Vi tis” or ga ni zo vao je hu ma ni tar nu iz lo `bu, pro da ju i pro mo ci ju vi na, za bo ra vqe nih po sla sti ca i uni kat nih ru ko tvo ri na. „Po zo ri {tan ce vra go la ni” or ga ni za ci je od i gra }e u 18 sa ti na bi ni na Tr gu de~ ju pred sta vu „Igra~ ke ko je xum bus pra ve”, a u 20 sa ti na istom me stu na stu pi }e fi na li sti emi si je “Pr vog srp skog ta len ta” Awa Ra doj ~i}, Ste fan Kur ba tin ski, Lu na @iv ko vi} i Bra na @iv ko vi}. N. R.

ri la no vo go di {wi pro gram or ga ni zo van u okvi ru hu ma ni tar ne ak ci je „No vi Sad sr cem”. Dok su iz vo |a ~i na {tu la ma pred vo di li po vor ku, za wi ma su i{li òn gle ri, oso be ko je vr te va tre ne po je ve, akro ba te. Pro {e ta li su se i go spo din s en gle skim ci lin drom na gla vi, da ma u kit wa stoj ha qi ni, klov no vi i ka kve koc ke {a re nih bo ja. Ma ò ret ki we su uve `ba no ma ha le pon po ni ma, a „Sam ban sa” svi ra la ve se lu me lo di ju. Oko wih {e ta li su za in tri gi ra ni gra |a ni di ù }i mo bil ne te le fo ne ka ko bi sni mi li ovaj ne sva ki da {wi do ga |aj. De ca su hi ta la da se usli ka ju sa ma ski ra nim oso ba ma, a ne ki pro la zni ci sa mo su sta ja li u ~u du. Ju ~e je obe le èn po ~e tak no vo go di {weg pro gra ma ko ji }e se u na -

SUTRA U MUZEJU VOJVODINE

Igra o ni ca o Bo ì }u i No voj go di ni Kre a t iv n a igra o n i c a za de cu „Bo ì} ni i no vo go di {wi pra zni ci” odr à }e se su tra, u 11 ~a so va, u Mu ze ju Voj vo di ne, Du nav ska 35. Na kon krat ke pri ~e o bo ì} noj tr pe zi, u~i }e se o po sta vqa wu de -

ko ra tiv nog sto la, a po tom }e se pra vi ti ukra si. De ca tre ba da po ne su sta kle nu {i ru ~a {u ili te glu. Ak ci ja je na me we na ma li {a ni ma od 5 do 10 go di na. A. J.

Fo to: B. Lu ~i}

De~ ja “Ra di o ni ca mju zi kla” odr `a }e se da nas i su tra od 11 do 13 sa ti i u po ne de qak od 18 do 20 sa ti u Kul tur nom cen tru grada, Ka to li~ ka por ta 5. De ca }e mo }i da se upo zna ju sa osno va ma glu me, mju zi kla i spe ci fi~ nog glu ma~ kog iz ra za, kao i sa osno va ma scen skog po kre ta, ver bal ne i ne ver bal -

Bez ni ko ti na za pet da na

red nim ne de qa ma od vi ja ti u cen tru. Gra |a ni }e ima ti pri li ku da vi de i iz lo `bu ru ko tvo ri na, po tom bi }e tu i pro mo ci ja vi na, po sla sti ca i uni kat nih ru~ nih ra do va. Ta ko |e, bi }e or ga ni zo va ne i hu ma ni tar ne ak ci je Udru è wa è na, Dru {tva p~e la ra „Jo van @i va no vi}”, Udru è wa ugo sti te qa No vog

Sa da, Do ma za de cu i omla di nu ome te nu raz vo ju iz Ve ter ni ka, udru `e wa za na tli ja i dru gih. Na Tr gu slo bo de na stu pa }e gru pe „Uver ti ra”, „Vau”, „Fju`n”, Or todks kelts”, Dram en zez” i osta li.Pri ku pqe ni no vac i}i }e u hu ma ni tar ne svr he. A. J.

Da nas „Sa la ja~ ka za bi ja~ ka” „Sa la ja~ ka za bi ja~ ka” odr `a }e se da nas u 11 ~a so va u re sto ra nu “Sla vi ja” u Uli ci {aj ka {koj 44. Ka ko na vo di pred se dnik Me sne za jed ni ce Mi lo{ Asur ~i}, za bi ja~ ka ili u na ro du po zna ti ja kao svi wo koqa pr vi put ove go di ne or ga ni zu je se u Sa laj ci, a ciq ove ma ni fe sta ci je je ste vra }a we

ko re ni ma i pri bli `a va we sta rih obi ~a ja da na {wem na ro du. Za po ~i we se to pqe wem ~va ra ka uz hlad no vi no, a za vr {a va se u ka sne sa te u ve se qu uz tam bu ra {e, na vo di Asur ~i}. Or ga ni za to ri ove ma ni fe sta ci je su re sto ran “Sla vi ja” i MZ „Sa laj ka”, a ulaz je za sve po se ti o ce bes pla tan. J. S. B.

OTVOREN OBNOVQENI INFOCENTAR TONS-a

Tu ri sti ma grad na dla nu Uz ma |i o ni ~ar ske tri ko ve i mu z i~ k i per f or m ans stu d i j a „Alek tik”, ju ~e je u Uli ci Mo de ne 1 sve ~a no otvo ren re no vi ra ni in fo cen tar Tu ri sti~ ke org n i z a c i j e No v og Sa d a (TONS). No vi teh ni~ ki uslo vi pru `i }e mo gu} nost za mul ti me di jal ne pro mo ci je, in ter ak tiv na de { a v a w a, pro d a j u su v e n i r a. In ter ak tiv ni iz log ra di }e 24 ~a sa i pru `a ti in for ma ci je. Di rek tor ka TONS-a Ja dran ka Be qan-Ba la ban is ka za la je za do voq stvo zbog po zi ci je ko ju grad za u z i m a na tu r i s ti~ k oj ma pi. -No vi Sad ima mno go to ga da po nu di. Sva kog do ~e ka otvo re -

Fo to: B. Lu ~i}

nih ru ku, a s ob zi rom na to da je TONS po stao ~lan Me |u na rod ne aso ci ja ci je kon gre sne in du stri je, usle di lo je i mo der ni zo va we cen tra- ka za la je Be qan-Ba la ban. Dr `av ni se kre tar u Mi ni star stvu eko no mi je Go ran Pet ko vi} re kao je da po dr `a va ju raz voj tu ri sti~ ke in fra struk tu re i da su ova kvi cen tri me sta gde po se ti o ci mo gu da se oku p e, na | u kar t e, su v e n i r e, po n e s u uti s ke. Otva r a w u su pri su stvo va li i di rek tor kon gre snog bi roa Tu ri sti~ ke or ga ni za ci je Sr bi je Mi lo{ Mi lo va no vi} i za me nik gra do na ~el ni ka Zo ran Man di}. A. J.

nOvOSAdSkA HROnikA

subota10.decembar2011.

KONCERT GODINE VE^ERAS U SPENSU

Za no ve ge ne ra ci je po sta rom re cep tu Or ga ni za to ri da na {weg „Kon cer ta go di ne” ko ji se odr `a va u ve li koj do vo ra ni Spen sa, ~i je }e se ka pi je otvo -

ri ti ve} u 16.30 sa ti, na ja vqu ju re kor dan broj po se ti la ca. Pre ko 4.500 qu di ve} je na ba vi lo ula zni cu, te se rok sla do ku sci ma sa ve tu je da do |u {to ra ni je, ka ko bi se iz be gle gu `ve. Svir ku na gav noj bi ni

otva ra bend „Zbo gom Vrus Li” u 17 ~a so va, za tim sle de „Xa ili bu”, „Lav han ters”, „De ca lo {ih mu zi ~a ra”, „Aj sbrn”, „Ri tam ne re da”, „Go bli ni”, „Par ti brej ker si” i „San {ajn”. Na „Bez pre ki da” bi ni, po pr vi put usta no vqe noj ove go di ne, svir ku po ~i we bend „Po tres”, a na sta vqa ju „Kon krit san”, „Bra ni mir i ne pri ja te qi”, „Ko laps”, „Gan sejl”, „Hajp”, „Lu de kra ve” i „Dre dap”. Pre sa me svir ke na glav noj bi ni bi }e pu {te na pro jek ci ja na stu pa „Pe kin {ke pat ke” iz 1979 go di ne. U dvo ra ni }e bi ti obez be |e ni gar de ro ba, hra na i pi }e po po voq nim ce na ma, kao i do vo qan broj mo bil nih to a le ta. Pre la zak sa par te ra na tri bi ne, kao i obrat no, ne }e bi ti mo gu}, a o~e ku je se ne gde oko 6.000 po se ti la ca. Ula zni ce na dan kon cer ta ko {ta ju 1.250 di na ra i mo gu da se ku pe u pro dav ni ci „Gig stiks„ u Pa ri skom ma ga zi nu i na bla gaj na ma Spen sa. A. L.

U O[ „SVETOZAR MARKOVI] TOZA” PAO MALTER U U^IONICI, ALI NADOGRADWA TE^E PO PLANU

\a ci bez bed ni, na sta va u tri sme ne ^lan Grad skog ve }a za du `en za obra zo va we Ne ma wa Sta ro vi} ob i {ao je ju ~e ra do ve na na do grad wi {ko le „Sve to zar Mar ko vi} - To za„, a ujed no se uve rio da su |a ci bez bed ni u svo jim u~i o ni ca ma. Is ta kao je da sve te ~e po pla nu i da }e ra do vi bi ti go to vi do kra ja ja nu a- ra, ka ko je i ra ni je na ja vqe no. - De te li na ra se ve o ma iz gra di la, pa shod no to me obe {ko le u ovom na se qu na do gra |u je ova, a i {ko la “Do si tej Ob ra do vi}”. U “To zi noj” {ko li bi }e na do gra -

Evrop ske in ve sti ci o ne ban ke, ko jim }e ujed no opre mi ti i u~i o ni ce {ko le. Go vo re }i o mal te ru ko ji je pao s pla fo na u jed noj u~i o ni ci, re kao je da je osam u~i o ni ca u tom de lu {ko le za tvo re no i ta ko }e osta ti do dru gog po lu go di {ta. Di rek tor {ko le Pe tar Na ran xi} is ta kao je da je po me nu ti mal ter ot pao, jer se iz nad tih u~i o ni ca tre nut no in ten ziv no ra di, a ve ro vat no je u pi ta wu i vla ga, po {to je {ko la zbog rav nog kro va 15 go di na pro ki {wa va la.

Ka da na do grad wa bu de go to va, |a ci }e do bi ti de set no vih u~i o ni ca, ko je }e bi ti opre mqe ne ra ~u nar skom opre mom. Sti }i }e i no va opre ma za ka bi net iz he mi je i fi ti ke.

Dram ski fe sti val na en gle skom je zi ku „Len gvix dra ma lab” bi }e otvo ren da nas u 12 sa ti u po zo ri {noj sa li Gim na zi je „La za Ko sti}”, uli ca La ze La za re vi }a 1. Ma ni fe sta ci ju, ko ja se odr `a va po dru gi put, otvo ri }e di rek tor Bri tan skog sa ve ta iz Be o gra da To ni o Bra jan, a pri sut ne }e po zdra vi ti i di rek tor Grad ske bi bli o te ke Mi lo{ Pan kov, kao i pred sed nik Skup {ti ne gra da Alek san dar Jo va no vi}. U re vi jal nom de lu pr vi }e na stu pi ti po la zni ci „Wu vi`n skul„, a u tak mi ~ar skom de lu pred {kol ska usta no va vr ti} „[ko li gri ca”, {ko la en gle skog je zi ka „Lej di brd”, „Rejn bou skul”, O[ „Va sa Sta ji}”, „Len gvix i tran slej{n cen tar”, O[ „Pr va voj vo |an ska bri ga da”, O[ „Ko sta Trif ko vi}”, O[ „So wa Ma rin ko vi}”, O[ „Ivo Lo la Ri bar” i O[ „Jo van Po po vi}”. Ma li No vo sa |a ni ima }e pri li ku da se dru `e i bu du

do ma }i ni vr {wa ci ma iz O[ „Sve ti Sa va” iz Pi ro ta, [ko le en gle skog je zi ka „Blu mun” iz Ku le, Cen tra za stra ne je zi ke i obu ku na ra ~u na ri ma „Spel” i O[ „Sve ti Sa va” iz Ni {a, [ko le „Bi zi bi” iz Fu to ga i „L. A. Len gvix skul” iz La za rev ca. Fe sti val, ko ji }e tra ja ti dva da na, tak mi ~ar skog je ka rak te ra, a osnov no {kol ci }e se svo jim zna wem en gle skog je zi ka i dram skim ume }em tak mi ~i ti za vred ne na gra de: kwi ge i DVD-a ko ji }e po mo }i wi ho vo da qe u~e we ovog je zi ka. Kao na gra de pred vi |e ne su i ~lan ske kar te za Fond bri tan ske kwi ge u Bi bli o te ci, a naj ta len to va ni ji }e za svo je zna we do bi ti mo gu} nost bes plat nog po la ga wa is pi ta Kem brix uni ver zi te ta, shod no svom uz ra stu. Fe sti val je or ga ni zo va la Grad ska bi bli o te ka u sa rad wi sa Bri tan skim sa ve tom iz Be o gra da. Ulaz je bes pla tan. N. R.

GRADSKA UPRAVA ZA OP[TE POSLOVE

No va lo ka ci ja pri jem ne kan ce la ri je Pri jem na kan ce la ri ja Grad ske upra ve za op {te po slo ve ko ja se na la zi la u Uli ci Ste va na Hlad nog 1, pre se qe na je na no vu lo ka ci ju. Kan ce la ri ja }e od po ne deq ka, 12. de cem bra, ra di ti u re dov nom rad nom vre me nu, u Me snoj za jed ni ci „Ga vri lo Prin cip“ na Bu le va ru Jo va na Du ~i }a 3. A. J.

zgra de, sva ki pred met }e ima ti svoj ka bi net, a mo }i }e i da odvo je ni `e od vi {ih raz re da. Osim u~i o ni ca i zbor ni ce {ko la }e do bi ti i kan ce la ri je za psi ho lo {ku i pe da go {ku slu -

^lan Gradskog ve}a Nemawa Starovi} obi{ao nadogradwu i rekao da }e posao biti gotov do kraja januara. Osam u~ionica iznad kojih se intenzivno zida zatvoreno do drugog polugodi{ta

DANAS I SUTRA U GIMNAZIJI „LAZA KOSTI]”

Dram ski fe sti val na en gle skom

dnevnik

|e no oko 1. 600 me ta ra kva drat nih i ura |e na kom plet na sa na ci ja pre o sta log de la rav nog kro va. Vred nost ra do va je oko 730.896 evra – is ta kao je Sta ro vi}. Pro {i re we je deo pro jek ta ko jim je Mi ni star stvo pro sve te kon ku ri sa lo i do bi lo za jam od

- De ca iz osam mla |ih raz re da pre se qe na su u dru ge u~i o ni ce, a zbog ovog do ga |a ja na sta va se od vi ja u tri sme ne, pre po dnev noj, me |u sme ni i po po dnev noj. Ta ko }e osta ti do po la ska u {ko lu po sle ras pu sta - re kao je Na ran xi}.

Sta ro vi} je pod se tio da se pa ra le lo s ovim pro {i ru je i {ko la „Ko sta Trif ko vi}”, u ko joj ta ko |e ra do vi te ku po pla nu. S tim {to }e u ovoj {ko li bi ti do gra |e no jed no kom plet no kri lo zgra de po vr {i ne oko 1. 300 me ta ra kva drat nih. - Na kon {to {ko la bu de pro {i re na s 12 no vih u~i o ni ca i jo{ tri ko je }e bi ti do bi je ne re kon struk ci jom sta rog de la

`bu, u~i o ni cu za zdrav stve nu za {ti tu u~e ni ka i vi {e na men sku sa lu - is ta kao je Sta ro vi}. Vred nost ra do va iz no si 559.174 evra, a do go vo re ni rok za za vr {e tak je 120 da na.Na veo je i da bi na red ne go di ne tre ba lo da po~ ne iz grad wa no ve {ko le na Kli sli, a u okvi ru pro jek ta „Evrop ske {ko le” . Q. Nato{evi} Fo to: S. [u{wevi}

U KAMENICI STARA MZ SRAVWENA SA ZEMQOM

Ru {e we, pa no va me sna za jed ni ca i pi ja ca Ru {e we objek ta u ko jem je bi la Me sna za jed ni ca u Uli ci Mar ka Ore {ko vi }a u Srem skoj Ka me ni ci po ~e lo je ju ~e, a na ze mqi {tu po vr {i ne 1.440 me ta ra kva drat nih za de set do 15 da na kre }e iz grad wa no ve me sne za jed ni ce i pi ja~ nog pla toa. Zgra da me sne za jed ni ce pro sti ra }e se na 182 kva dra ta, a u su te re nu objek ta na la zi }e se ~e ti ri lo ka la i jav ni to a let. Pi ja~ ni pla to za u ze }e po vr {i nu od 780 me ta ra kva dat nih, a na we mu }e bi ti po sta vqe no 50 do 60 te zgi. No va zgra da MZ, kao i pi ja ca

tre ba lo bi da bu du go to vi do mar ta na red ne go di ne. Ra do ve fi nan si ra „Po slov ni pro stor”, a pri la zne pu te ve ura di }e Za vod za iz grad wu gra da. Dok tra ju ra do vi Sa vet MZ bi }e iz me {ten u obje kat na Pa ra go vu, a gra |a ni }e kod re fe ren ta i}i u Me snu kan ce la ri ju kod po li cij ske is po sta ve u Srem skoj Ka me ni ci. Tr gov ci }e i da qe bi ti na Zma je vom tr gu, zem {qi {tu ko je im je kao pri vre me no re {e we obez be dio Grad, a gde su oslo bo |e ni pla }a wa pi N. R. Fo to: B. Lu ~i} ja ~a ri ne.

VESTI O in for mi sa no sti mla dih Grad ska upra va za sport i omla di nu - Kan ce la ri ja za mla de i Udru `e we gra |a na „Al ter na tiv na kul tur na or ga ni za ci ja AKO” or ga ni zo va }e da nas od 14 do 16 sa ti jav nu ak ci ju ko jom }e bi ti pro mo vi san rad in fo ti ma na po qu in for mi sa wa mla dih u No vom Sa du. Ak ci ja }e bi ti odr `a na na uglu Uli ce @ar ka Zre wa ni na i Bu le va ra Mi haj la Pu pi na is pred Kan ce la ri je za mla de. B. M.

Ra di o ni ca „Pi wa ta ola la” Kre a tiv no edu ka tiv na ra di o ni ca „Pi wa ta ola la” odr `a }e se da nas od 10.30 do 13 ~a so va u De ~ i j em kul t ur n om cen t ru, Mi te Ru `i }a 1. De ca }e ima ti pri li ke da se upo zna ju sa pu sto lo vi nom jed ne pi wa te ko ja je deo pri ~e o Ki ni, Mar ku Po lu i Mek si ku, kao i sa ve ro va wi ma i obi ~a ji ma ve za nim za wen na sta nak. U kre a tiv nom

de lu iz ra |i va }e se pi wa te i ukra si za jel ku. B. M.

So ne ti La zi Ko sti }u Kwi `ev no ve ~e pod na zi vom „So ne ti La zi Ko sti }u” odr `a }e se u po ne de qak, 12. de cem bra u 18 ~a so va u Bi bli o te ci „La za Ko sti}” u Ko vi qu. U pro gra mu }e u~e stvo va ti Ne nad Gru ji ~i}, @eq ka Je li}, Pop D. \ur |ev i Ha xi Zo ran la zin. J. S. B.

Su tra ve ~e {pan ske mu zi ke Kon cert “Ve ~e {pan ske mu zi ke” odr `a }e se su tra u gim na zi ji “Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Zlat ne gre de 4, sa po ~et kom u 17 sa ti. Na kon cer tu ko ji or ga ni zu je Aka de mi ja umet no sti u~e stvo va }e so pran Mar ta Ba la`, na vi o li ni Flo ri jan Ba la` i na kla vi ru Ni na Aran |e lo vi}, a kao spe ci jal ni go sti na stu pi }e or ke star „La bo em”. Ulaz je bes pla tan. I. J.

^ITAOCI PI[U SMS

065/47-66-452

Na sme ja na, qu ba zna, a vo zi auto bus Po no} ni po la zak li ni je br.5 sa Avi ja ci je - è na vo za~! Qu ba zna, na sme ja na, od li ~an vo za~, sve po hva le! Vo zi lo br. 891, 7/8. de cem bar. Sa vr {en stvo! 064/2369... * * * Uspeh Jan ko vi }a u Slo ve ni ji osve tlao obraz Sme de rev ci ma. Svi ma bi osve tlao i sve bi nas oba sjao ka da bi se ov de u Sr bi ji kan di do vao i osvo jio vlast... 064/2491... * * * Zve zda {i ma po ru ka, ne ka pr vo ku pe fud bal. Sva kom igra ~u je ova stra te gi ja ko ju vo di @u ti po ra à va ju }a. A za Xa ju vre me ra di, ali pr vo ~ist ka u FSS!!! 064/2491... * * * Am bu lan ta u Fu to gu zi da na 1964. go di ne. Da li je po go |en ter min ru {e wa (zi da wa)? î ta vo le to go spo da bi la u Gr~ koj, a sa da pred iz bo re ho }e gla so ve u Fu to gu. Kad ono, lo{ ter min! Pu no sta rih, bo le -

snih, ma le de ce, a al ter na ti va da le ko. Ako je od Grad ske upra ve di ri go van ter min, on da to ne va qa! 064/2491... * * * Zar otva ra we hlad wa ~e na Naj lo nu ni je mo glo da sa ~e ka ko ji dan, dok pred sed nik

Paj ti} ne bu de slo bo dan, ve} „ne ko dru gi” mo ra da oba vqa we gov sva ko dnev ni po sao? 063/5016..

* * * Kru `na rasksni ca u Ve ter ni ku, po za mi sli go spo di na No va ko vi }a, eks di rek to ra ZIG-a… da ne ura di ta da ni ve la ci ju, pa sa da at mos fer ske pa da vi ne idu pre ma na se qu. A pro je kat lo {e ura |en. Pa vli ~i }u ovo ti je pro pust go di ne. 064/2491... * * * Na sve stra ne, no vi ne su pu ne na slo va: „Za go li ì vot tre ba }e nam pla ta i po”, „Sve sla bi ja ku pov na mo} gra |a na”, „Po re zni ci ple ne ku }e, na kit, auto”, „Sum wi va ma |ar ska hra na na bu vqa ci ma”... Re ì ser sve ga ovo ga je dr à va! A {ta osta je gra |a ni ma? Je di no da se or ga ni zu je mo i kre ne mo u pqa~ ku dr àv nih usta no va i pred u ze }a (ni po {to pri vat nih). To je je di ni, kan da, iz laz! S’po {to va wem! 063/5230… * * * U ovoj dr à vi ni je do ne sen ni je dan za kon u in te re su gra |a na. 062/8570...

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

subota10.decembar2011.

„POSLOVNI PROSTOR” SKLOPIO ^ETIRI UGOVORA

Ob no va tri zgra de i jed ne fa sa de U „Po slov nom pro sto ru” ra de pu nom pa rom i ovih da na su ~ak ~e ti ri ugo vo ra sklo pi li sa iz vo |a ~em ra do va. U sva ~e ti ri slu ~a ja za po slo ve je oda bra no pred u ze }e GPP „Grad - Ing” od no sno gru pa po nu |a ~a oku pqe na oko ovog ime na, a vred nost ~e ti ri in ve sti ci je je ukup no 29 mi li o na di na ra. Naj vi {e nov ca, 12,9 mi li o na di na ra iz dvo je no je za ra do ve na ugrad wi hi drant ske mre `e i in sta la ci ja gre ja wa i hla |e wa na objek tu „E| {eg„, ko ji je u fa zi sre |i va wa. Ina ~e, „Po -

slov ni pro stor” je ve} to kom go di ne sklo pio ugo vor s ovim no vo sad skim pred u ze }em vre dan 40,9 mi l i o n a di n a r a za adap t a c i j u ovog zna m e n i t og zda wa. Pre ma ugo vo ru adap ta ci ja tre ba da bu de go to va kra jem ja nu a ra na red ne go di ne, a pod ra zu me va re sta u ra ci ju ce log objek ta, sre |i va we elek tri~ nih i to plot nih in sta la ci j a, osli k a v a w e pla f o n a i ure |e we dvo ri {ta. Za ra do ve na re kon struk ci ji in sta la ci ja i par ter nog ure |e wa obje ka ta na Bu le va ru de spo -

ta Ste fa na 5 gde se na la ze klu bo vi i „Fa bri ka” Stu dent skog kul tur nog cen tra iz dvo je no je 10 mi li o na di na ra. Pret po sta vqa se da su ovi ra do vi u sklo pu pla na gra da da pro stor „Ki ne s ke ~e tvr ti” ure di kao atrak ti van kul tur no - po slov ni tu ri sti~ ki cen tar sa ra zno vr snim sa dr `a jem. Ide ja je da sa da {wi pro stor bu de u naj ve }oj me ri o~u van, uz re kon struk ci ju svih po sto je }ih obje ka ta, ali i even tu al nu iz grad wu no vih. U po sto je }im ha la ma i han ga ri ma, kao i do sa da, bi le bi

ma le za nat ske ra di o ni ce uko li ko svo jom de lat no {}u ne bi pro iz vo di le za ga |e we ili bu ku ko ja bi ome ta la rad bu du }eg kom plek sa. Sklo pqen je i ugo vor za ra do ve na ka pi tal nom odr `a va wu objek ta u Du nav skoj 3, vred no sti 4,6 mi li o na di na ra. To je zgra da po red Grad ske bi bli o te ke u ko joj se na la zi rad wa pro iz vo da od ko `e. Ta ko |e, re kon stru i sa }e se fa sa da na zgra di, u Pa {i }e voj uli ci 12. Za ure |e we fa sa de pla }e no je 1,5 mi li o na di na ra. D. Igwi}

GRADONA^ELNIK PAVLI^I] OBI[AO ADAMOVI]EVU PALATU

Sta re le po ti ce vra }a ju sjaj Gra do na ~el nik Igor Pavli~i} ob i {ao je ju ~e Ada mo vi }e vu pa la tu na ko joj je za vr {e na re kon struk ci ja fa sa de, a u okvi ru kon kur sa o su fi nan si ra wu ra do va. Re no vi ra we ove zgra de po ~e lo 2010. go di ne ali je zbog ne pred vi |e nih ra do va re kon struk ci ja tra ja la ova ko du go. Ceo po sao nad gle da li su pred stav ni ci „Po slov nog pro sto ra” i Za vo da za za {ti tu spo me ni ka. Pa vli ~i} ka `e da je Grad po ~eo sa prak som ob ja vqi va wa kon kur sa za re no vi ra we zgra da, kre nu li jo{ 2009. go di ne ali da su tek pro {le go di ne po ~e li kon kret ni ra do vi. - Mi smo do ne li od lu ku da za jed no sa skup {ti na ma sta na ra fi nan si ra mo ob no vu obje ka ta, s

Fo to: S. [u {we vi}

tim da mi iz dvo ji mo 70 od sto, dok bi sta na ri pla ti li 30 od sto nov ca. Ove go di ne iz bu xe ta gra da iz dvo je no je 20.000.000 di na ra, a sa mo za Ada mo vi }e vu pa la tu oko 10.000.000 di na ra. Sle de }e go di ne }e mo ta ko |e ob ja vi ti kon kurs, pa bih po zvao sve za in te re so va ne da se pri ja ve - ka `e Pa vli ~i}. Za me nik di rek to ra „Po slov nog pro sto ra” Sr|an Crkvewakov re kao je da usko ro po ~i wu ra do vi na jo{ dva objek ta u Uli ci Ili je Ig wa no vi }a 1 i Pa {i }e voj 12. Ta ko |e na veo je da }e usko ro Grad kom plet no fi nan si ra ti ure |e we fa sa da na zgra da ma u Je vrej skoj 1 i 12 i u Pa {i }e voj 33. G. ^.

„PROSPERITET” TVRDI: CENA PORASLA I PREKO 20 POSTO

Gas sko ~io vi {e od do zvo qe nog Udru `e we za za {ti tu pra va po tro {a ~a „Pro spe ri tet” No vi Sad ogla si lo se po vo dom po ve }a wa ce ne ga sa, na vo de }i da su no vem bar ski ra ~u ni po ka za li da ono iz no si vi {e od 10 od sto, ko li ko je Vla da Sr bi je odo bri la po sku pqe we. U ovoj or ga ni za ci ji na vo de da im se ja vi lo sto ti ne ogor ~e nih po tro {a ~a ~i ji no vem bar ski ra ~u ni za utro {e ni gas „de man tu ju vi si nu

Pro tiv na si qa nad `e na ma

na ja vqe nog po ve }a wa, jer ono iz no si da le ko vi {e i kre }e se od 21,1 od sto kod DP ’GAS No vi Sad’, za kon zum no pod ru~ je No vi Sad, Ba~ ka Pa lan ka, Ba~ ki Pe tro vac, Be o ~in i Srem ske Kar lov ce ili kod pred u ze }a ’Su bo ti ca gas’, ~i je po skup we qe iz no si 16 od sto”. Udru `e we „Pro spe ri tet” na vo di da je u od re |e nim me sti ma u Voj vo di ni ce na po ve }a na i za 25 od sto, a da

su ova po ve }a wa bez ob ra ~u na tog PDV-a. - Ako se ima u vi du ko rek ci o ni fak tor, {to pri ob ra ~u nu slu `i za pre vo |e we rad nog na stan dard no sta we, ko ji je odo bri la Re pu bli~ ka agen ci ja za ener ge ti ku, on da je ce na ga sa za kon zum no pod ru~ je DP „GAS No vi Sad” za no vem bar pre ko 45 di na ra po me tru kub nom. Ovo me tre ba do da ti me se~ ni fik sni

tro {ak, na kna du po me stu is po ru ke, ko ji po do ma }in stvu iz no si 121,92 di na ra. Ako di stri bu ter, na pri mer, ima 60.000 po tro {~a, da ne pro da ni je dan ku bik ga sa, za je dan me sec }e in ka si ra ti 7.315.200,00 di na ra – na vo di se u sa op {te wu. Udru `e we „Pro spe ri tet” tra `i od re pu bli~ ke Vla de da ob ja sni ovu in for ma ci ju i „pri zna ob ma wi va we jav no sti”. A. J.

OPASNO CARSTVO BESKU]NIKA U MI^URINOVOJ 20

Na pu {te na ku }a pe ti put go re la

Ak ci ja u okvi ru kam pa we „16 da na ak ti vi zma pro tiv na si qa nad `e na ma” odr `a }e se da nas od 10 ~a so va na uglu Tr ga re pu bli ke i Uli ce @ar ka Va si qe vi }a. Na Me |u na rod ni dan qud skih pra va ak ti vi sti De mo krat ske stran ke de li }e ma te ri jal u okvi ru po me nu te kam pa we na te mu „Ni si sa ma”. B. M.

„Tal ko” u Cr noj ku }i Kon cert ita li jan skog pank sa sta va „Tal ko” odr `a }e se su tra u 20 ~a so va u Omla din skom cen tru „CK13”, Uli ca voj vo de Bo jo vi }a 13. Kao po dr {ka na stu pi }e ben do vi „Ma mur luk” i „Su kob in te re sa”, a ula zni ce ko {ta ju 300 di na ra. G. ^.

Fo to: N. Sto ja no vi}

Na pu {te na ku }a ko ja se na la zi u Mi ~u ri no voj uli ci 20 ju ~e je go re la po pe ti put, a po vre |e nih ni je bi lo. Iz go re la je dr ve na ri ja i ne {to sta rog na me {ta ja, ko ji su, pre ma re ~i ma va tro ga sa ca, naj ve ro -

U UTORAK U „FABRICI”

Pred sta va „Pro fil: Va wa” Pre mi je ra pred sta ve “Pro fil: Va wa” odr à }e se u uto rak, 13 de cem bra u 20 ~a so va u Stu dent skom kul tur nom cen tru “Fa bri ka”, Bu le var de spo ta Ste fa na 5, a ko mad je ra |en po mo ti vi ma dra me “Uj ka Va wa” An to na Pa vlo vi ~a ê ho va. Ula zni ce za pre mi je ru ko {a ju 700 di na ra, a mo gu se ku pi ti u {o pu „Mun gos”, Uli ca We go {e va 14. Re pri zne pred sta ve odr à }e se 14., 15. i 16. de cem bra, a ce na ula zni ca je 500 di na ra. A. Va.

vat ni je ko ri sti li bes ku} ni ci. Ka ko smo sa zna li iz Va tro ga sne bri ga de, svih pet po `a ra bi li su ma wi, a za hva qu ju }i br zoj in ter ven ci ji va tro ga sa ca ni je bi lo opa sno sti po oklo ne ku }e.

Skit ni ce, ko je ov de obi ta va ju, pa le va tru da bi se ugre ja le, a ku }a je pu na sme }a i wi ho vih li~ nih stva ri. Po pro sto ri ja ma su, osim ode }e i obu }e, raz ba ca ni i {pri ce vi. N. R.

TOKOM VIKENDA NA AKADEMIJI UMETNOSTI

Fe sti val krat kog fil ma Dru gi me |u na rod ni fe sti val krat kog fil ma i vi dea” Shortz 2011” u or ga ni za ci ji Aka de mi je umet no sti u No vom Sa du bi }e odr `an 10. i 11. de cem bra u 20 ~a so va u Mul ti me di jal nom cen tru Aka de mi je umet no sti, u Uli ci \u re Jak {i }a 7. Pr vog da na fe sti va la u 21 ~as bi }e odr `an audio per for mans „Heppy trash featuring Leche„. Te ma ovo go di {weg „ Shortz„-a je Ver ti go ili ver ti kal ni vi deo -ver ti kal ni film, a ide ja je

da oku pi auto re ko ji }e stvo ri ti ver ti kal ne vi deo ra do ve ili krat ke fil mo ve. To kom oba fe sti val ska da na po se ti o ci }e mo }i da pri su stvu ju pro jek ci ja ma vi deo ra do va pri sti glih iz Ju `ne Ko re je, Ki ne, Austri je, En gle ske, Hr vat ske, Cr ne Go re i Sr bi je. Fe sti val je po dr `ao Po kra jin ski se kre ta ri jat za kul tu ru i jav no in for mi sa we, a ulaz je bes pla tan. J. R.

POLAZNICI PROGRAMA PETNICE TRI DANA U NA[EM GRADU

Ta len ti ma otvo ren put

Ju bi lar na de se ta Kon fe ren ci ja po la zni ka pro gra ma Is tra `i va~ ke sta ni ce Pet ni ca „Ko rak u na u ku” za po ~e ta je ju ~e na Pri rod no-ma te ma ti~ kom fa kul te tu, i tra ja }e do su tra. Na kon fe ren ci ji u~e stvu je 100 po la zni ka sa svih pro gra ma IS Pet ni ca sa 64 ra da. Ma ni fe sta ci ju je otvo rio rek tor Uni ver zi te ta u No vom Sa du pro fe sor dr Miroslav Veskovi}. - Uni ver zi tet sma tra da ima oba ve zu da bu de naj zna ~aj ni ja vi so ko-obra zov na i naj zna ~aj ni ja

na u~ no-is tra ì va~ ka usta no va na na {em pro sto ru, ali ima i po seb nu so ci jal nu od go vor nost. Za to je i raz voj mla dih ta le na ta ono {to ose }a mo kao deo svo je od go vor no sti - re kao je Ve sko vi}. Sva ke go di ne is tra ì va~ ka sta ni ca Pet ni ca or ga ni zu je ve lik broj raz li ~i tih pro gra ma. Na ovim pro gra mi ma go stu ju is ku sni na u~ ni rad ni ci is tra ì va ~i iz ve li kog bro ja na u~ nih in sti tu ta i fa kul te ta. A. Va.

SNS: Slat ko re ~i va pri ~a o {est mo sto va „Pre ma na ja va ma naj slat ko re ~i vi jeg i naj ne spo sob ni jeg gra do na ~el ni ka u sta ri joj i no vi joj isto ri ji gra da Igora Pavli~i}a, {est mo sto va }e u naj sko ri je vre me pre mo sti ti Du nav, a usko ro }e mo ih i iz vo zi ti si ro ma {ni jim gra do vi ma”, na vo di se u sa op {te wu Grad skog od bo ra Srp ske na pred ne stran ke. „Ume sto {to vi {e ne go bez o~ nu de ma go gi ju sta vqa is kqu ~i vo u slu -

`bu na stu pa ju }e pred iz bor ne kam pa we, gra do na ~el ni ku bi bi lo bo qe da gra |a ni ma ob ja sni ko ja stra na fir ma je do da na da na {weg za bo la a{ov u grad sko gra |e vin sko ze mqi {te”, na sta vqa se u sa op {te wu. Na pred wa ci se i pi ta ju {ta je od ka pi tal nih pro je ka ta re a li zo va no iz pom pe zno na ja vqi va ne, a pre dve go di ne usvo je ne, Stra te gi je pri vred nog raz vo ja gra da. A. L.

URS: Boc ke na dnev ni red Skup {ti ne Pred log za kqu~ ka po vo dom ini ci ja ti ve gra |a na za iz grad wu vo do vo da i ka na li za ci je u na se qu Boc ke pre da li su ju ~e u Skup {ti nu gra da od bor ni ci Uje di we nih re gi o na Sr bi je, uz zah tev da bu de uvr {ten u dnev ni red 46. sed ni ce Skup {ti ne. Uko li ko na sed ni ci bu de usvo jen ovaj pred log, pred u ze }a „Vo do vod i ka na li za ci ja” i „Za vod za iz grad wu gra da” mo ra }e u ro ku od 15 da na da pod ne su iz ve {taj o uslo vi ma za iz grad wu vo do vo da i ka na li za ci je u po me nu tom na se qu. N. R.

NOVOSADSKA HRONIKA

subota10.decembar2011.

DaNas U GRaDU POZORI[TA Srp sko na rod no po zo ri {te scena „Pera Dobrinovi}”: Dani Kerempuha u Novom Sadu - „Prevaranti„ (19.30) Po zo ri {te mla dih mala sala:„Kvarna farma” (11)

BIOSKOPI Are na: „Misija spasiti Bo`i}” (11.10, 13.10, 14.15, 15.10), „Pono} u Parizu” (20.30), „Besmrtnici” (16), „Kung fu panda 2 3D” (14), „Automobili 2” (13.15), „Vinks: ~arobna avantura” (12.10), „Parada” (15.15, 17, 19.30, 20.15, 22, 22.30), „Avanture Tintina: tajna jednoroga” (13), „Sumrak saga: praskozorje” (15.20, 17.40, 20.10), „Ma~ak u ~izmama” (12.30, 13.20, 15.05, 16.10, 16.50, 18.30), „Elita ubica” (22.20), „Formula uspeha” (21.50), „Nova godina u Wujorku” (17.30, 20, 22.25), „Konan Varvarin 3D” (18, 22.35), „^udesno putovawe jedne korwa~e 3D” (10.50), „Prakti~ni vodi~ kroz Beograd sa pevawem i plakawem” (18.10), „Ku}a snova” (20.05)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 19 sati, subota nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: DEVOJÎCE: Iva na An |el ~i}, Bi qa na Hat ~in son, Qe qa Ah me ti, Ma ri ja Sen ti va nac, Bi qa na Pa vlo vi} i Ve sna Asen ti} iz Novog Sada, Iva na Ka ra ~o wi iz Kisa~a, An dre ja To di} iz Sremskih Karlovaca, Ju dit Var ga iz ônopqe, Qi qa na Be qin iz @abqa i Ve sna Pe tr `qan iz Gloàna, DEÂKE: Da ri e la Ba bi}, Dra ga na Iva ni}, Ran ka An ti}-Ma le {e vi} i An ge li na Gru ji} iz Novog Sada, Sa wa Vi {wi} iz @abqa, No ra â stven iz Kisa~a, Alek san dra ]u li brk iz Despotova i Mir ja na Ro di} iz Ba~ke Palanke.

saHRaNE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Miodrag Dragoquba Milin~i} (1936) u 10.30 ~asova, Qubica Milana Klaji} (1924) u 11.15, Dragutin Veqka Nimrihter (1921) u 12, Petru{a Ilije Puleti} (1927) u 12.45, Marija \ure Grbi} (1932) u 13.30, Velimir Rada Kosanovi} (1938) u 14.15 i Dimitrije Mitra [auli} (1943) u 15 ~asova. Na Alma{kom grobqu bi}e sahraweni Dana Vladislava Reqin (1941) u 13 i Tomislav Milutina Olu{ki (1955) u 15 ~asova.

c m y

VODI^

TElEfOnI VA@nIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 0901-111-021 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

„KOMPaS” TOURiSM &TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

DNEVNIK

420-374

ZDRAVSTVEnA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

dnevnik

vojvodina

ПРИЗНАЊА ТУРИСТИЧКИМ ПОСЛЕНИЦИМА КАЊИЖЕ

У ИШЧЕКИВАЊУ ПРЕСУДА ЗА ВИШЕГОДИШЊЕ СУДСКЕ СПОРОВЕ

Тимским радом привлаче госте

КАЊИЖА: Туристичкој организацији општине Кањижа припало је признање за најбољу туристичку организацију у Србији за 2011. годину, а међу добитницима признања „Златна амфора” и „Шампион туризма” које туристичким посленицима већ 16. годину додељује ревија „ЈУ травел” из Београда, нашли су се и Специјална болница за рехабилитацију „Бања Кањижа”, општина Кањижа и председник Михаљ Њилаш. - Признања која су добили ТО општине Кањижа и наши посленици који раде у туризму потврђује да успешно промовишемо наше садржаје, пре свега бању, реку Тису са Тиским цветом, који су постали велика туристичка атракција - каже председник општине Михаљ Њилаш. Директорка ТОО Кањижа Љубинка Максимовић Таљаи истиче да је у овој години значајна подршка добијена од Министарства економије и регионалног

Водовод у Кајтасову БЕЛА ЦРКВА: Потписивање уговора између Покрајинског секретаријата за пољопривреду, водопривреду и шумарство и Јавног предузећа за грађевинско земљиште, комуналну делатност и путну привреду Беле Цркве, омогућиће да се уради водовод у три улице у насељеном месту Кајтасово у општини Бела Црква. Уговор су потписали покрајински секретар Данијел Петровић и Милан Радојев директор ЈП. Одобрени износ је два и по милиона динара, а водоводну мрежу ће добити улице Жарка Зрењанина, Косте Нађа и Партизанска, чиме ће бити решен један од највећих проблема водоснабдевања у општини. М. В.

„Го мексова” про дав ни ца

ЧУ РУГ: Компанија „Гомекс“ је отворила нови малопродајни објекат у Чуругу. Продавница се налази у центру села, код Месне заједнице, а површине је је око 90 метара квадратних. У њој се налази око 3.000 артикала, а радиће шест запо слених. Радно време ће бити од 6.30 до 20 часова радним данима и суботом, док ће недељом радити од 6.30 до 12.30 часова. Л. К.

Сви еко ло зи у јед ном адре са ру

ОЏА ЦИ: Еколошки покрет у Оџацима завршио је вишемесечно истраживање и на свом сајту www.epodzaci.org објавио списак, адресар односно базу података еколошких удружења, покрета, друштава, научних и других организација у Србији. Посебну захвалност за остваривање овог пројекта Еколошки покрет Оџака дугује кабловском оператеру „Радијус вектору” из Београда, без чије помоћи не би било могуће сакупити потребне податке, и Министарству заштите животне средине, рударства и просторног планирања, наводи се у саопштењу које су потписали председник ЕПО Душан Мирковић и председник Извршног одбора Ивица Ћирић. Организације су уношене у табелу по редоследу проналажења података. У базу су унети матични бројеви за организације и за одговорна лица еколошких организација унете су личне адресе електронске поште. На основу овог списка на неки начин се може извршити умрежавање еколошких НВО. Еколошки покрет Оџака сматра да само умрежене еколошке НВО и синхронизовани наступ за решавање појединих општих питања може да доведе до резултата. В. Х.

развоја Србије, које је финансирало пројекте изградње пристана и постављање информационог пункта за наутички туризам на речном граничном прелазу на Тиси, као и за инфраструктурна улагања у ауто-кампу „Тиски цвет”. Према њеним речима подршка стиже и од Владе Војводине, за учешће на сајмовима, едукацију кадрова у туризму и другим пројектима, а континуирана је и подршка локалне самоуправе. - Успехе у развоју туризма постижемо захваљујући тимском раду на целој дестинацији - наглашава Љубинка Максимовић Таљаи. - Кључну улогу у развоју туризма има Специјална болница за рехабилитацију чији менаџмент је створио имиџ Кањиже као туристичке дестинације, лидера у здравствено бањском туризму. Гости у Кањижу долазе са одређеним очекивањима, ми се трудимо да се та очекивања испуне и да нам се поново враћају. М. Митровић

БАЧКА ПАЛАНКА: Како се ближе избори, чини се, у Бачкој Паланци као да се полако решавају дугогодишњи, па чак и деценијски имовински спорови у којима је једна од страна локална самоуправа. Изградња позоришта почета је пре скоро две деценије, а ускоро ће бити деценија како је предмет судског спора. Унутра ништа није завршено, а споља фасада отпада. Већ пар година 30-так породица чека да се усели у станове солидарности у ширем центру Бачке Паланке (финансирао их је Општински фонд за солидарну стамбену изградњу), а предмет спора је и власништво над чувеном старом „Дунав” чардом на обали Дунава код старог прелаза скелом за Илок у Хрватској. - Иако ми радикали, који смо последњих година с малим прекидима носиоци власти у општини нисмо створили ове проблеме испуњавамо обавезу и са коалиционим партнерима решавамо их судским путем - рекао је Драган Бозало, председник општине. - Зграда позоришта је дефинитивно оп-

штинска, а суд је одлучио и да су станови солидарности власништво Општинског фонда за изградњу станова солидарности, а не друге стране, извођача радова, с којим смо били у спору. Шта ће бити с чардом одлучиће суд, али по једној од претходних пресуда она је била општинска, односно државна. Фирма која је својевремено градила зграду позоришта и Театар оронуо пре подизања завесе довела је до под кров за ту услугу добила је, навод- и око станова солидарности. Они но бесплатно грађевинско земљи- су грађени по принципу пола-поште. Део зграде је и по уговору ла, односно динар је обезбеђивао припао извођачу радова, а како је општински фонд за солидарну коначно решено знаће се када се стамбену изградњу, а другу полообелодани коначна, извршна суд- вину фирме за своје раднике. Тако ска пресуда. Исти извођач радова, је било предвиђено законом. Меа прети му стечај, у спору је са оп- ђутим, цела ствар се одужила и заштином, односно њеним фондом, компликовала па су станари зграде

Однесоше што је преостало

општини и Дирекцији за изградњу да непосредном погодобом узму предузеће, али они нису заинтересовани - каже Рајо Ерић, повереник Агенције за приватизацију.

Агенцији је Ерић предложио да се закључи стечај и сада би требало да се састане Одбор поверилаца. Земљиште припада држави, јер га је предузеће

дратних метара грађевинског, и више од два милиона квадратних метара пољопровредног земљишта, које је било у закупу, а сада је практично државно зе-

у Улици цара Лазара углавном морали да подигну стамбене кредите, да се задуже и већ скоро пет година отплаћују их, а у исто време да плаћају и подстанарске кирије. Неки од њих су већ и најавили да ће и када се уселе у солидарне квадрате морати некога да туже и да траже накнаду. М. Суџум

Милиони за атарске путеве и отресишта

ВРБАС: За четири месне заједнице са територије врбаске општине одобрено је 8,5 милиона динара за уређење атарских путева по конкурсу Покрајинског секретаријата за пољопривреду, водопривреду и шумарство. Према речима члана Општинског већа Каролине Паповић почетак радова очекује се на пролеће, а Прва месна заједница у Врбасу, као и Савино Село, Бачко Добро Поље и Куцура, средства морају искористити у року од годину дана. - Сматрам да су месне заједнице веома успешне у конкурисању по постојећим пројектима и да предузимају иницијативу да бисмо добили што више новчаних средстава са

виших нивоа власти, јер смо свесни ситуације да не можемо сва потребна средства добити од локалне самоуправе - истакла је Паповић. Члан Општинског већа задужен за комунално-стамбене послове и саобраћај Александар Крунић рекао је да ће део одобрених средства бити утрошен за равнање некатегорисаних путева ради функционалнијег приступа ораницама, док ће се други део уложити у изградњу отресишта како би се спречило изношење блата на регионалне и магистралне путеве, чиме ће се у знатној мери допринети побољшању и безбедности саобраћаја. М. Кк.

ЗАВРШНИ РАДОВИ У ПЕЋИНЦИМА

Бесплатно паркирање у центру

И повериоци дигли руке од „Корпаре”

„Констанциа” које је купило „Корпару” користило у закупу, а само су зграде припадале фирми. Повериоци, пре свих ОТП банка из Новог Сада, по речима Ерића, нису заинтересовани за

преосталу имовину. Проценује се да је до сада у грађевинском материјалу штета већа од два милиона динара. Приликом приватизације фирма је располагала са 51.000 ква-

мљиште. Пропадање је почело 2002. године када је стигла иницијатива за продају друштвеног предузећа „Корпара”. Фирма је продата марта 2003. године. Почетна цена на аукцији била је 2.378.000 динара уз минимум инвестирања од 172.000 динара, а продата је за 9,5 милиона динара Александру Тодоровићу из Земуна који је купио 70 одсто капитала који је био процењен на нешто више од 30 милиона динара. Бивши купац и власник фирме, колико је познато, подигао је велики кредит стављајући имовину „Корпаре” под хипотеку, а остало је и доста нерашчишћених питања везаних за земљиште. Општина је покушала са фирмом „МК -Плет” из Београда да обнови корпарство које има дугу традицију у Апатину. Организована је обука за 28 плетача које је са око 1,7 милиона динара финансирала Национална служба за запошљавање, а општина је издвојила око 400.000 динара и дала бесплатан простор за обуку, међутим, ни ова акција није дала резултате. Ј. Прелчец

Највише незапослених у Новој Црњи ЗРЕЊАНИН: Према подацима Националне службе за запошљавање у Зрењанину, број незапослених у средњобанатском региону крајем октобра био је 19.914, од чега је 9.870 жена. У поређењу са бројем незапослених у истом

Чији су станови солидарности

УПРОПАШЋЕНА „КОРПАРА” НА МЕТИ ЛОПОВА

АПАТИН: Предузећа у стечају, која нико неће да купи, или је Агенција раскинула уговор о продаји, као што је случај „Корпаре”, предузећа за производњу предмета од прућа, годинама су на мети лопова који краду све, од електроинсталација до црепова, цигли, дасака. За само неколико дана полиција је у крађи „Корпаре”, бившег предузећа за израду предмета од прућа, ухватила два крадљивца, а током прошле и ове године око двадесетак. Одмах по проглашењу стечаја у „Корпари” неидентификовано лице је пресекло две бандере у дворишту фирме, да би потом нестајао цреп са објеката, прозори, врата. Са портирнице су нестали прозори, па онда кров, а потом и велика гвоздена улазна капија са оградом. Крађе упркос интевенција полиције не престају, чак усред дана лопови долазе приколицама, носећи цигле и црепове, који су још преостали у кругу предузећа, које је некад запошљавало више стотина Апатинаца. - Подносили смо одштетене захтеве по пријавама полиције. Ангажовао сам и чувара, али је брзо одустао јер немамо од чега да га платимо. Предложио сам

subota10.decembar2011.

периоду прошле године, долази се до закључка да је број људи без запослења већи за 1.184, односно за 6,3 одсто. Најдрастичнија ситуација је у општини Нова Црња, где се број незапослених лица у октобру скоро

удвостручио у односу на стање из десетог месеца 2010. године, док се у општини Сечањ повећао за 294 лица или за 21,6 одсто. У граду Зрењанину број незапослених за анализирани период повећан је за 200, или за 1,8 посто. Ж. Б.

ПЕЋИНЦИ: Ових дана очекује се завршетак изградње новог паркинга у центру Пећинаца. Изградњом овог простора дугогодишњи проблем Пећинчана ће бити решен, а средства је обезбедила Месна заједница. Паркинг ће се простирати на око 2.000 квадратних метара и имаће два улаза, из улице Браће Видаковић и Улице хлебова, а паркирање се неће наплаћивати.

заједнице Пећинци Миленко Ђурђевић. У Пећинцима је у току и изградња путева и повезивање улица у делу око гробља, Музеја хлеба и Спортског центра Сувача. Изградњом нових путева ће бити решен један од кључних инфраструктурних проблема грађана који живе у тим деловима Пећинаца, али ће бити створени и услови за изградњу но-

- Паркинг ће се налазити у самом центру и на свега неколико стотина метара од општине, школе и осталих установа, тако да ће бити погодан управо за грађане наше општине који долазе у Пећинце да обаве послове у разним институцијама – истиче председник Савета Месне

вих кућа, јер постоји све веће интересовање за куповину плацева у овом насељу. Савет Месне заједнице Пећинци почиње и са чишћењем депоније, која ће након завршетка радова бити претворена у зелени појас. Ј. А.

Годишња изложба рукотворина

БЕЧЕЈ: После успешне организације Треће регионалне изложбе ручних радова и рукотворина, на којој је наступило преко 180 излагача из десетак војвођанских насеља с око 500 експоната, КУД „Орион“ из Бечеја је ових дана поставио другу годишњу изложбу цртежа и ручних радова. Изложба је постављена у просторијама Треће месне заједнице у Новом Селу. - Секција сликара при КУД „Орион“, око 80 основаца ОШ „Шаму Михаљ“ и 30 жена, због малог изложбеног простора није могла да се представи у комплетном издању, па је двадесетак чланова изложило 80 радова. Све је оплемењено ручним радовима чланица Удружења жена, па је то у неку руку завршна годишња изложба на којој смо презенти-

рали само део богате активности током године која је на измаку - рекла је вођа сликарске секције Каталин Холо. В. Ј.

vojvodina

subota10.decembar2011.

c m y

ФЕШТА ЗА ЗАВРШЕТАК ПЕШАЧКЕ ЗОНЕ У СОМБОРУ

ПОТРАГА ЗА НАФТОМ ИЗ АТАРА СЕЛИ СЕ У ГРАД ЗРЕЊАНИН

Биће буке и гужве у саобраћају ЗРЕЊАНИН: Радници мађарске компаније ГЕС, који у име Нафтне индустрије Србије на територији зрењанинске општине обављају геофизичка истраживања у потрази за новим налазиштима нафте и гаса, ускоро ће опрему из села преселити у градске месне заједнице. Сеизмичка 3Д испитивања претходно су обављена у Меленцима, Михајлову, Јанков Мосту и Клеку. У току је снимање терена у Елемиру, а затим долазе на ред Тараш, Арадац и град Зрењанин. Представници НИС-а најавили су да ће ова истраживања трајати до краја фебруара следеће године, напомињући да се пројекат спроводи у складу са Законом о геолошким истраживањима, и да компанија поседује све дозволе и сагласност Министарства одбране и Министарства рударства и енергетике Републике Србије. Без обзира на то, истраживања која се обављају вибраторима, изазвала су негодовање појединих грађана, првенствено паора, јер се у атарима око села тешким возилима газе усеви и узоране њиве, развлаче каблови и побадају кочићи који им отежавају пољопривредне радове. А НИС још не надокнађује штету, иако је пре неколико месеци најавио да ће то радити по убрзаном поступку. Незадовољни су и мештани Елемира, јер страхују да би могло доћи до оштећења на трошнијим кућама, које су ове године начеле подземне воде. У овом селу је и пре неколико година рађено истраживање, методом такозваног напуцавања, односно мини-експлозија са изазивањем вибрација. Тада је било пријава штета на објектима, нарочито онима од набоја, за које су вла-

НИС најавио надокнаду штете

Контролисане вибрације При сеизмичким 3Д испитивањима користи се модерна опрема која даје прецизну слику – тродимензионални модел геолошке грађе на терену, при чему се користе вештачки произведени сеизмички сигнали, веома малих амплитуда и интензитета. Те таласе производе специјална возила са хидрауличним платформама, уз поштовање врло строгих правила.

dnevnik

сници тврдили да су оштећене напуцавањем. Помоћник градоначелника Зрењанина Имре Фазекаш уверава да компанија ГЕС има велико међународно искуство у потрази за нафтом и гасом, будући да је оваква истраживања обављала на више континената и да грађани не би требало да страхују за сигурност имовине. - Не очекујемо никакву штету у граду, али, молимо грађане за мало стрпљења и разумевања, јер те машине раде уз одређену буку. Биће и повремених успоравања и застоја у саобраћају, али ће се локална самоуправа и ГЕС потрудити да целокупан поступак траје што краће - казао је Фазекаш и најавио да ће маркирање траса и постављање каблова у граду почети следеће недеље, а да ће мерења уследити почетком идуће године. Испитивања ће почети у најмногољуднијем зрењанинском насељу Багљаш и практично ће бити проширена на цео град. Док буду трајали истраживачки радови, у месним заједницама ће бити контролни пунктови, где ће грађани моћи да добију све информације и да поднесу евентуалне притужбе. - До сада су се у неким местима грађани жалили на штету нанету усевима приликом проласка ГЕСових специјалних возила. Они ће, на име одштете, добити накнаде. Према информацијама које имамо из ГЕС-а, сада се завршавају исплате у Кнежевцу, где је било претходно снимање терена, а након тога почеће и код нас - напоменуо је Фазекаш и као позитивну страну ове приче издвојио то да је на пројекту тренутно запослено око сто радника са списка зрењанинске филијале Националне службе за запошљавање. Ж. Балабан

Наступају Звонко Богдан и „Атомско склониште” СОМБОР: Сомборска локална самоуправа је решила да завршетак свих радова на реконструкцији централне пешачке зоне, популарном сомборском Главњаку, обележи несвакидашњим хепенингом. Наиме, сутра ће Сомборци и њихови гости имати прилику да се на почетку централне градске Улице Краља Петра Првог, која је уједно основа пешачке зоне, забаве у поподневним сатима, уз добру музику и послужење. Тако ће својом музиком Сомборце од пола пет по-

покрајинског Фонда за капитална улагања. Мада се рачуница још увек није свела до краја, претпоставља се да је у инфраструктурно опремање сомборске централне пешачке зоне и њено поплочавањем јабланичким каменом „габром“ утрошено скоро четири милиона евра, чиме је Сомбор, по оценама појединих стручњака, најзад добио централну улицу која и приличи вароши са једним од најлепших очуваних необарокних „срца града” у овом делу Европе.

Прорадила и фонтана

подне забављати, иначе рођени Сомборац, а већ деценијама житељ Суботице, Звонко Богдан, Радомир Васиљевић са својим бендом, али и антологијски бенд некадашње Југославије „Атомско склониште”. Поред тога што ова имена гарантују добру музику, житељи Сомбора ће, како најављују из Градске управе, бити бесплатно послуживани топлим чајем, куваним вином, пивом и сланим пецивима. Реконструкција главне пешачке зоне је почела још 2008. године, пре свега захваљујући средствима исте године формираног

КАРАТЕ ЗА ОСОБЕ СА СМЕТЊАМА У РАЗВОЈУ

Од хендикепа до хепиенда

ЗРЕЊАНИН: Трећа по реду манифестација под називом „Од хендикепа до хепиенда 2011”, у организацији Карате клуба „Зрењанин” и Спортског клуба за децу и омладину са посебним потребама „Хенди спорт”, окупила је у фискултурној сали Нове медицинске школе у Зрењанину 33-оје спортиста са инвалидитетом из седам градова и три државе – Тузле (БиХ), Осијека (Хр-

која представља Отворено првенство Србије за особе са сметњама у развоју, показала је да смо као клуб, који је први у земљи почео са карате програмом за ове особе, успели да анимирамо и друге клубове, да у редован тренажни процес укључе и људе са хендикепом. А Зрењанин је показао да није само град спорта, већ и град хуманости - истакао је тренер у КК „Зрењанин” Симо Салапура.

ватска), Новог Сада, Београда, Зрењанина, Бечеја и Ковина (Србија). Учесници су се надметали у две карате дисциплине - приказу технике и катама, а у такмичарске групе били су подељени на основу пола, узраста и облика инвалидитета (спортисти са интелектуалном ометеношћу, спортисти у колицима, као и они са ампутираним деловима тела). - Овогодишња манифестација „Од хендикепа до хепиенда 2011”,

У ревијалном делу, први на татами су изашли спортисти из дневног боравка за децу са посебним потребама „Алтернатива” који су са својим физиотерапеутом Драганом Каписодом демонстрирали покрете које су научили вежбајући карате. Жеља свих учесника овог такмичења је да бар неко од њих узме учешће на првом светском карате Купу за особе са инвалидитетом, крајем наредне године у Паризу. Ж. Б.

Како организатори најављују бина са које ће се одвијати музички програм ће бити постављена на почетку сомборске главне Улице Краља Петра Првог, код новоизграђене фонтане, која и поред нижих температура стрпљиво ради и „чека” званично отварање два дана касније, у уторак 13. децембра, којем ће, према незваничним информацијама, присуствовати врх покрајинских и републичких власти, док ће се кулминација свечаности овим поводом одржати истог дана у Народном позоришту у Сомбору. М. Миљеновић

Акције за пензионере ТЕМЕРИН: Организација пензионера темеринске Прве месне заједнице са више од хиљаду чланова завршава успешну годину. Из месеца у месец ређале су се акције, све у циљу обезбеђивања помоћи најстаријим и најугроженијим члановима. Организован је опоравак у бањама и подела пакета помоћи у храни и потрепштинама за домаћинство. Сви чланови Месне организације пензионера могли су да набаве огрев за зиму уз одложено плаћање, учествовали су на екскурзијама у Србији, Мађарској и Републици Српској, дружењима са сличним организацијама. Две екипе пензионера успешно се такмиче у радничким спортским играма у куглању. - Уз помоћ Дома здравља 15. децембра у Дому омладине организујемо бесплатну контролу шећера у крви и крвног притиска, најавио је Иштван Варга председник МО пензионера у Темерину. - Као и ранијих година, претпоследњег дана децембра у Ресторану „Розика” испратићемо стару и дочекати нову 2012. годину. М. М.

Концерт групе „Ева Браун” БЕЧЕЈ: Позната бечејска група „Ева Браун” одржаће вечерас концерт у Позоришном клубу пред суграђанима. Свирка је заказана за 22 сата, а улаз је добровољни прилог који ће бити приложен хуманитарном фонду за реализацију акције „Осмех”, којом се обезбеђују новогодишњи пакетићи за децу из породица слабог материјалног стања. В. Ј.

dRU[TvO

dnevnik

SI RO MA [NE ROM SKE PO RO DI CE ZA PO SE LE TU \E KU ]E U RA DO JE VU

Policiji i op{tinarima vezane ruke Ni pola od godine od kada je {est romskih familija u Radojevu, iskoristiv{i odsutnost vlasnika, zaposelo tu|e ku}e, niko od nadle`nih nije uspeo da ih iseli iz ovih napu{tenih stambenih objekata. Me{tani ovog sela u op{tini Nova Crwa, u maju i junu, kada su se dogodili ti slu~ajevi, izrazili su zabrinutost da trend nasilnog useqewa ne bude nastavqen i u narednom periodu. To se nije dogodilo, ali su zato one porodice koje su se sredinom godine protivpravno uselile u tu|e domove i danas ostale u wima da ìve. Zapravo, nezvani~no se moè ~uti da je samo u jednom slu~aju uspelo iseqewe uzurpirane ku}e. Jesenas je o tome bilo re~i i na sednici Skup{tine op{tine Nova Crwa, a od policijske stanice je traèno da odbornike informi{e o tome {ta se zaista dogodilo i ko je samovlasno zauzeo tu|u nepokretnu imovinu. Policija je sa~inila izve{taj,

Radojevo

na osnovu prijava ro|aka, kom{ija ili tre}ih lica, uredno evidentirala ovakve slu~ajeve, navela imena vlasnika ku}a i osoba koje su u wima na{le krov nad glavom, i o tome su na novem-

barskoj sednici lokalnog parlamenta upoznati i odbornici. Ali, na tome se zavr{ilo. Kako je “Dnevniku” re~eno u ovom selu, ni policijski ni op{tinski organi nemaju mogu}nost da samoinicijativno preduzmu bilo kakve mere za iseqewe bespravno useqenih lica. Vlasnici ku}a bi trebalo da podnesu predlog za pokretawe postupka a oni to, sem u jednom slu~aju, nisu u~inili. Prazne ku}e prakti~no su “ciqane” jer vlasnici `ive u drugim mestima ili su u inostranstvu. U jednom slu~aju se ~ak radi o osobi koja je li{ena poslovne sposobnosti i trenutno je sme{tena kod jedne porodice u selu. Na ovakav korak, re~eno je na{em listu u mesnoj zajednici Radojevo, romske porodice su se odlu~ile zbog lo{eg stawa wihovih ku}a nastalog usled rani-

jeg rasta podzemnih i povr{inskih voda. Seosko rukovodstvo, koje je o svemu pre nekoliko meseci upoznalo ~elnike novocrwanske op{tine, me|utim, smatra da im lo{i uslovi ìvota ne daju za pravo da se tako pona{aju i ulaze u tu|e objekte. Ina~e, u lokalnoj samoupravi kaù da je u ovoj pograni~noj sredwobanatskoj komuni, sude}i po prvim, jo{ nezvani~nim rezultatima posledweg popisa stanovni{tva, zabeleèn najve}i porast broja pripadnika romske nacionalne mawine i da oni danas ~ine deset odsto stanovni{tva u ovoj op{tini koja se grani~i s Rumunijom. Predsednik op{tine Pe ra Mi lan kov je ove nedeqe, s tim u vezi, ba{ naveo primer Radojeva u kojem, u jednoj generaciji, na jedno srpsko dete “ide” desetoro romske. U MZ Radojevo dodaju da otprilike polovinu |aka u seoskoj {koli ~ine romski mali{ani. @. Ba la ban

KON FE REN CI JA O RAZ VO JU ZDRAV STVA SR BI JE

Zdravstvene ustanove na klini~kim putevima Ministarstvo zdravaqa Srbije ju~e je predstavilo projekat „Razvoj zdravstva Srbije – dodatno finansirawe”, koji se finansira iz kredita Svetske banke i predstavqa zavr{nu konferenciju o klini~kim putevima. Razvoj i uvo|ewe klini~kih puteva u zdravstvene ustanove Srbije jedna je u nizu aktivnosti koje sprovodi Ministarsvo zdravqa u oblasti stalnog unapre|ewa kvaliteta zdravstvene za{tite. Na ju~era{woj konferenciji predstavqeni su prvi rezultati ru-

tinske primene klini~kih puteva koji su razvijeni u zdravstvenim

ustanovama sekundarnog i tercijalnog nivoa zdravstvene za{ti-

[ta je kli ni~ ki put Klini~ki put je dokument koji prikazuje multidisciplinarnu zdravstvenu obradu odre|ene bolesti odnosno zdravstvenog stawa u formi redosleda svih postupaka od po~etka do kraja le~ewa. To je dokument zasnovan na dokazima i nije lista obaveznih upustava nego lista preporuka od kojih je mogu}e odustati ako postoji utemeqen razlog ili objektivna okolnost. Predstavqa „alat u rukama zdravstvenih radnika” za unapre|ewe kvaliteta i efikasnosti zdravstvene za{tite. Do sada je u Srbiji razvijeno {est klini~kih puteva u 18 bolnica.

te. Tako su predstavqeni klini~ki putevi za karcinom kolona, akutni mo`dani udar, akutni koronarni sindrom, normalni poro|aj, astmu kod dece i elektivnu holecistektomiju. Na skupu se govorilo o uticaju koji primena klini~kih puteva ima na tro{kove za budu}e odre|ivawe cena dijagnosti~ki srodnih grupa i na ugovore o pla}awu zdravstvenih usluga, a iznete su i preporuke i rizici za odr`ivost klini~kih puteva u Srbiji. Q. M.

subota10.decembar2011.

ME DIJ SKA STRA TE GI JA ^E KA DO BRE ZA KO NE

Bez pritiska EU Srbija ne ure|uje medijsku sferu Medijska strategija, iako je daleko od savr{ene, predstavqa pristojan okvir za zakone koji bi u narednom periodu trebalo da uvedu reda u sferu javnog informisawa. Na tribini odrànoj u Nezavisnom dru{tvu novinara Vojvodine ~ulo se da }e u sre|ivawu medijske oblasti kqu~ni zna~aj imati Zakon o kontroli dràvne pomo}i, ali i da dràva ne bi pristala na niz re{ewa u Medijskoj strategiji da nije bilo pritiska Evropske unije. Predsednik Nezavisnog udruèwa novinara Srbije Vu ka {in Ob ra do vi} izjavio je da dràva od 1. januara mora po~eti da sprovodi Zakon o kontroli dràvne pomo}i i da time stvori jedan od preduslova za korektnu utakmicu na trì{tu medija. – Traìmo da se dràva pridràva tog zakona i da doprinese izjedna~avawu svih subjekata na trì{tu – rekao je Obradovi} na tribini u Novom Sadu. On je ocenio da su neki mediji „jednakiji” od drugih, i dodao da o tome svedo~i i izve{taj Saveta za borbu protiv korupcije. Obradovi} je naveo da se izme|u 40 i 50 miliona evra dràvne pomo}i medijima godi{we podeli prema nejasnim kriterijumima i mimo kontrole. – Mese~na davawa za agenciju Tanjug iznose vi{e od dva miliona evra, a godi{we se na konkursu Ministarstva kulture svima podeli upola mawe novca nego za

I SIN DI KAT U BOR BI PRO TIV NA SI QA U [KO LA MA

Nastavnike je te`e popraviti nego u~enike ^iwenica da je u program „[kola bez nasiqa“, koji u na{oj zemqi uz podr{ku Ministarstva prosvete i nauke ve} godinama sprovodi Unicef, do sada ukqu~eno vi{e od 200.000 u~enika i 15.000 prosvetnih radnika u 213 {kola, veliki je pomak od vremena kada je nasiqe u vaspitno-obrazovnim ustanovama bilo nevidqivo, ba{ kao {to je veliki pomak i to {to se u ko{tac s ovom nevoqom ukqu~io i Sindikat obrazovawa Srbije, s namerom da dopri-

va, podstakla {irewe mreè {kola u ovom projektu. Mada jo{ uvek nisu kompletirani rezultati istraìvawa sprovedenog u 50 {kola, u kojima se program Unicefa sprovodi godinu i po, moè se re}i da je u wima generalno nasiqe smaweno 14 odsto, dok je verbalnog i fizi~kog nasiqa tre}inu mawe. Istovremeno, po re~ima mentorke Unicefa u projektu „[kola bez nasiqa“ Dra ga ne Ko ru ge, podaci govore i da nema smawewa nasiqa nastavnika nad

SOS te le fon Ministarstvo prosvete i nauke otvorilo je SOS telefon za prijavqivawe svake vrste nasiqa u vaspitno-obrazovnim ustanovama. Od 8.30 do 16.30 ~asova na broj telefona 0800/200–201 javqa se operater, dok se ostalo vreme pozivi snimaju. Ina~e, ve} prvog dana uvo|ewa SOS linije ostavqeno je 16 poruka. nese aktivirawem svih potencijala svog ~lanstva. Na ju~era{wem okruglom stolu u Beogradu „Zajedno protiv nasiqa – na istoj strani“ ova cehovska organizacija okupila je predstavnike Ministarstva prosvete i nauke, Unicefa i prosvetnih radnika da bi, u razmeni podataka i iskusta-

u~enicima, ali i da se me|u u~enicima tre}eg razreda ovih osnovnih {kola nasiqe pove}alo, {to su svakako podaci na koje se mora obratiti posebna pa`wa. – Jedan od prioritetnih ciqeva vaspitno-obrazovnog sistema je da se u wemu deca ose}aju bezbedno, ali da bi se to postiglo, u obezbe|iva-

we te bezbednosti moraju svi biti ukqu~eni – rekao je pomo}nik ministra Zo ran Ko sti}. - Ministarsto prosvete i nauke u~inilo je do sada dosta, ali ovo je problem s kojim se nije lako nositi i treba jo{ mnogo toga uraditi da bi se nasiqe na vreme prepoznalo i spre~ilo. I po mi{qewu na~elnika Republi~ke prosvetne inspekcije Ve li mi ra Tmu {i }a bezbednost dece u {kolama je najva`nija i ukoliko ona nije na visokom nivou, sve druge aktivnosti, pa i obrazovawe, gube smisao. Po wegovom mi{qewu, nasiqe u {kolama je dru{tveni problem i dru{tvo treba da ga re{ava, a zadatak {kole je da ga na vreme primeti i pravovremeno i adekvatno reaguje jer samo tako ga mo`e spre~iti ili zaustaviti, a u suprotnom, ukoliko se zata{kava, eskalira}e. Prosvetna savetnica u Ministarstvu prosvete Alek san dra Ka le zi}-Vig we vi} je, govore}i o zadacima svake {kole u borbi protiv nasiqa, naglasila da su, osim programa, planova i protokola, obezbe|eni i kvalitetni priru~nici za nastavnike, u svakoj {kolskoj upravi postoji savetnik za borbu protiv nasiqa, a obezbe|eni su i mentori i timovi. Po wenim re~ima,

Ministarstvo prosvete i nauke trudi se da angaùje sve svoje resurse u borbi s nasiqem u {kolama. – U borbi protiv nasiqa veoma je va`na prevencija s kvalitetno postavqenim ciqevima: od toga da imamo kvalitenu nastavu i vananstavne aktivnosti, kompetentne i obave{tene nastavnike, pa do dobre saradwe s roditeqima – rekla je Aleksandra Kalezi}-Vigwevi}. – Ni{ta mawe nije va`na ni kvalitetna interevencija kada do nasiqa do|e. [kolski timovi moraju znati da ublaè posledice nasiqa i `rtvi i nasilniku, jer samo tako se moè spre~iti wegovo ponavqawe, a mora se i evidentirati svako nasiqe, ali i pratiti efekti preduzetih mera. Po mi{qewu ove prosvetne savetnice, mada je u borbi protiv nasiqa ve} mnogo toga definisano, jo{ uvek su veliki izazovi kako motivisati decu da zatraè pomo} i kako raditi s decom koja pokazuju izrazito nasilno pona{awe. U~esnici okruglog stola skrenuli su pa`wu i na probleme koje je u {kole donela kriza autoriteta, dugogodi{we zanemarivawe vaspitne komponente u {kolskom sistemu, ulazak politike u {kole... D. De ve ~er ski

Trideset godina Odeqewa za interventnu kardiologiju - Procedurama savremene interventne kardiologije danas moèmo da re{imo i do 80 odsto ì vot no ugro àvaju }ih slu~ajeva suèwa krvnih sudova srca, uz pomo} specijalnih ìca i ugradwe stenta. Zahvaqu ju }i stal nom pra}ewu na pretka kardiovaskularnih pro-

cedura i savremenih svetskih trendova, 30 godina smo izuzetno uspe{ni u ovoj oblasti - poru~eno je danas na Institutu za KVB Vojvodine, povodom obele`avawa 30 godina od osnivawa Ode qe wa za in ter vent nu kar di o lo gi ju In sti tu ta u Sremskoj Kamenici.

- Veoma smo ponosni na rad svih stru~waka Instituta, a danas nam je posebno zadovoqstvo da proslavimo rad na{eg Odeqewa za interventnu kardiologiju i da se posebno zahvalimo nekima od zaposlenih koju su tu od wegovog osnivawa, odnosno punih trideset godina - rekla je direktorica In-

stituta za KVB Vojvodine prof. dr Na da ê mer li}-A|i}. - Ponosni smo na rezultate koje postièmo, a u sklopu stalnih napora da unapredimo na{ rad, nastavqamo sa uvo|ewem savremenih procedura i konstantnom edukacijom na{ih kadrova, {to je posebno vaàn segment na{eg rada.“

jedan Tanjug – naveo je Obradovi}, uz napomenu da je Zakon o kontroli dr`avne pomo}i kqu~an u uvo|ewu reda u medijsko tr`i{te. Predsednik Upravnog odbora Asocijacije nezavisnih elektronskih medija Sa {a Mir ko vi} je rekao da je ideja vlasti da formira regionalne javne servise

Pro me ni ti pret pla tu – Radio-televizije Vojvodine (RTV) je verovatno jedini javni servis u Evropi koji nema svoju zgradu – izjavio je wen generalni direktor Si ni {a Isa kov. On je na tribini u Medija centru Vojvodine podsetio na to da je zgrada RTV-a sru{ena tokom NATO-ovog bombardovawa 1999. godine, od kada je RTV podstanar u staroj zgradi „Naftagasa„ u Novom Sadu. On je naveo da se zalaè za izmenu na~ina naplate pretplate za javne servise jer je sada{wi, kako je rekao, veoma problemati~an. – Pretplatu prikupqa „Elektrovojvodina„ koja potom novac prebacuje Elektroprivredi Srbije, ova to onda prebacuje Radio-televiziji Srbije, a onda ne{to prebace i nama – objasnio je Isakov. gde }e te televizije da budu – rekao je Mirkovi}. Po wegovim re~ima, Strategija ne bi ni bila doneta da nije bilo pritisaka EU na Vladu Srbije. – To je, naàlost, karta na koju moramo i}i. Kada budu otvarana poglavqa pregovora s EU, po~e}emo da dobijamo neka trajna re{ewa. O~ekujemo otvorene pregovore jer bez uticaja EU ni u jednoj vlasti u Srbiji ne}emo na}i voqu da reguli{e situaciju u medijima – naveo je Mirkovi}. Predsednik Izvr{nog odbora Udruèwa novinara Srbije Pe tar Je re mi} je rekao da dràvni novac mora da bude dostupan svim medijima, po jasno utvr|enim pravilima i kriterijumima. On je kazao da komisije za dodelu novca medijima ubudu}e moraju da budu nezavisne, i ocenio da najmawe dva odsto lokalnih buxeta mora da se izdvoji za finansirawe medija. – Sada je nejasno ho}e li dràva po~eti da sprovodi Zakon o kontroli dràvne pomo}i 1. ja-

Pr ve pre su de Sa ve ta za {tam pu Savet za {tampu doneo je prve presude po àlbama gra|ana na napise u novinama. Po re~ima ~lana Komisije za àlbe Petra Jeremi}a, do sada je presu|eno da je novinar lista „Pres” prekr{io novinarski kodeks kada je posredno otkrio identitet `rtava porodi~nog nasiqa u Uìcu. „Presu” je naloèno da objavi ovu odluku, {to taj list jo{ nije u~inio. Drugi slu~aj je bila àlba biv{eg ministra zdravqa To mi ce Mi lo sa vqe vi }a na naslovnu stranu u NIN-u. U tom slu~aju Komisija je presudila da nije prekr{en kodeks novinara Srbije jer je ministar odbio da odgovori NIN-u, a onda informacije plasirao u „Danasu”. Po re~ima ~lana UO Saveta za {tampu Di mi tri ja Bo a ro va, Savet je potreban {tampanim medijima i mogao bi biti zna~ajan instrument za pozicionirawe novinarske bran{e u dru{tvu. Savet za {tampu prima pritu`be gra|ana i odlu~uje samo o povredi novinarskog kodeksa. Promoteri Saveta naglasili su da bi ova institucija mogla smawiti broj tu`bi protiv medija i jasno pokazati ko tu`bama traì pravdu, a ko poku{ava na wima da zaradi. Sve informacije o radu Saveta za {tampu mogu se na}i na: www.sa vet za stam pu.rs „potpuno nerealna” jer Srbija ne moè da finansira ni dva postoje}a – republi~ki i pokrajinski. On je dodao da se naplati samo 37 odsto RTV-pretplate, i upitao ko }e finansirati regionalne javne servise. Po wegovim re~ima, pri izradi Strategije, kao centri regionalnih televizija spomiwani su Ni{, Novi Pazar, Beograd, Uìce, Zaje~ar i Kragujevac. – Tada je i iz Brisela stiglo mi{qewe da im nije jasna koncepcija regionalnih televizija pa su tada izba~ena imena potencijalnih centara. Jedno je sigurno – ukoliko ova ideja po~ne da se sprovodi u delo, tek nam predstoji politi~ka borba oko toga

nuara naredne godine ili }e na}i na~ina da to odloì do 2013. – kazao je Jeremi}. @u à na Se ren ~e{ iz Nezavisnog dru{tva novinara Vojvodine je kritikovala Strategiju za medije jer, kako je ocenila, gotovo uop{te nije posve}ena pa`wa informisawu na mawinskim jezicima ni medijima na jezicima mawina ~iji su osniva~i nacionalni saveti. – Ovo nije sistemsko re{ewe. Strategija nema ni slova o tome kako je zami{qeno re{avawe nagomilanih problema. Ona se ne bavi mawinskim medijima, ve} sve prepu{ta Zakonu o nacionalnim savetima – naglasila je @uàna Seren~e{. P. Kla i}

subota10.decembar2011.

TU@ILA[TVO ZA VISOKOTEHNOLO[KI KRIMINAL

Is tra ga pro tiv no vo sad ske pro fe sor ke

Tu ì la {tvo za vi so ko teh no lo {ki kri mi nal pod ne lo je Vi {em su du u Be o gra du zah tev za spro vo |e we is tra `nih rad wi pro tiv pro fe sor ke en gle skog je zi ka u no vo sad skoj ma {in skoj {ko li Je le ne P. I. zbog sum we da je pre ko svog „Fej sbuk„ pro fi la {i ri la go vor mr `we. – Pro fe sor ka se te re ti za kri vi~ na de la ugro à va wa si gur no sti i iza zi va wa na ci o- nal ne, ver ske mr `we i ne tr pe qi vo sti – pre ci zi rao je ju ~e u iz ja vi Ta nju gu port pa rol Re pu bli~ kog jav nog tu ì la {tva To mo Zo ri}.

On je uka zao na to da po stu pak pro tiv pro fe sor ke vo di Tu `i la {tvo za vi so ko teh no lo {ki kri mi nal jer je kri vi~ no de lo iz vr {e no pu tem in ter ne ta. Je le na P. I. je osum wi ~e na da je sre di nom sep tem bra, pre ko svog „Fej sbuk” pro fi la, upu ti la psov ke i pret we na ra ~un gej-po pu la ci je s po ru kom da su ho mo sek su al ci „bo le sni ci”, da ih se tre ba „klo ni ti, ig no ri sa ti, za ne ma ri va ti i u}ut ka ti na sve na ~i ne jer vr {e pro pa gan du bo le sti”. Ona je ta ko |e na pi sa la da „ma wi ne ni ka da ne sme ju ima ti ista pra va kao ve }in ski na rod”.

SOMBORAC UHAP[EN U BEOGRADU

Osum wi ~en za pre va re i kra |e Be o grad ska po li ci ja uhap si la je Sa {u G. (37) iz Som bo ra zbog po sto ja wa osno va sum we da je iz vr {io vi {e kri vi~ nih de la pre va re i kra |e na te ri to ri ji srp ske pre sto ni ce, sa op {ti lo je ju ~e Mi ni star stvo unu tra {wih po slo va. Uglav nom sta ri jim i ne mo} nim oso ba ma pred sta vqao se kao no vi kom {i ja i `a lio da mu iz wi ho vog sta na cu ri vo da i da mu tre ba no -

vac za po prav ke, za tim da mu je `e na s de te tom u po ro di li {tu u lo {em sta wu i po tre ban im je no vac za le ~e we, da u auto mo bi lu ne ma go ri va... Osum wi ~e ni se pred sta vqao i kao voj ni po li ca jac i pro da vac ogre va, na osno vu ~e ga je od o{te }e nih uzi mao no vac una pred i ni je se vi {e ja vqao, na ve de no je u sa op {te wu. (Tanjug)

TROJKA IZ UBA LI[ENA SLOBODE

Pa ke ti ma ri hu a ne pro na |e ni u sta nu Ivan A. (36), Dra gan B. (37) i Da li bor R. (36), svi iz Uba, li {e ni su slo bo de zbog po sto ja wa osno va ne sum we da su iz vr {i li kri vi~ no de lo neo vla {}e ne pro iz vod we i sta vqa wa u pro met opoj nih dro ga, sa op {ti la je ju ~e Po li cij ska upra va u Va qe vu. Ka ko je na ve de no, osum wi ~e ni Dra gan B. i Da li bor R. prek si no} su od osum wi ~e nog Iva na A.

ku pi li pa ket ma ri hu a ne. Pre tre som sta na Iva na A. pro na |e no je vi {e za pa ko va nih pa ke ti }a s biq nom ma te ri jom za ko ju se sum wa da je ma ri hu a na. Osum wi ~e ni }e u za kon skom ro ku uz kri vi~ nu pri ja vu bi ti pre da ti is tra `nom su di ji Vi {eg su da u Va qe vu, ka `e se u sa op {te wu. (Tanjug)

KIKIN\ANIN OSUMWI^EN ZA PREVARU

Be li luk ostao ne pla }en

Po li ci ja u Ki kin di pod ne la je kri vi~ nu pri ja vu pro tiv Iva na S. (1961) iz Ki kin de zbog osno va sa um we da je po ~i nio pre va ru vred nu 2,4 mi li o na di na ra na {te tu pri vat nog pred u ze }a iz Ma ju ra, op {ti na [a bac. Osum wi ~e ni je po ~et kom 2005. go di ne na osno vu sklo pqe nog ugo vo ra pre u zeo od fir me iz Ma ju ra ugo vo re nu ko li ~i nu be log lu ka, ali do sa da ni je is po {to vao ugo vo re ne oba ve ze i ni je pla tio ro bu, sa op {te no je ju ~e iz PU Ki kin da. M. Mr.

crna hronika

dnevnik

c m y

POKU[AJ RAZBOJNI[TVA U MARTONO[U, KOD KAWI@E

Mu `a i pr sten bra ni la se ki rom Ka wi {ka po li ci ja pod ne la je kri vi~ nu pri ja vu pro tiv Ti va da ra K. (1970), Ar nol da K. (1991), Ar nol da C. (1991) i Jo `e fa L. (1977) iz Mar to no {a zbog osno va sum we da su po ku {a li da iz vr {e raz boj ni {tvo nad bra~ nim pa rom iz istog me sta. Osum wi ~e ni su u ~e tvr tak, 8. de cem bra, oko ~e ti ri sa ta, u{li

u ku }u o{te }e nih i na kon sva |e lak {e po vre di li su pru ga, a od su pru ge po ku {a li da uzmu pr sten, sa op {te no je iz PU Ki kin da. Ka ko sa zna je mo, ~e tvo ro osum wi ~e nih je u cik zo re u pri pi tom sta wu upa lo u ku }u bra~ nog pa ra Te re ze i I{tva na [. u Mar to no {u, tra `e }i da im da ju pa re. Ku }a u ko joj `i ve na pad nu -

ti do ma }i ni je tro {na i bez stru je, a po {to ni su ima li {ta da da ju ne zva nim go sti ma, do {lo je do `e sto ke sva |e. Na uda ru na pa da ~a na {ao se I{tvan [., ko ga je su pru ga Te re za po ku {a la da od bra ni, uda riv {i jed nog na pa da ~a se ki rom. Po ku {aj raz boj ni {tva je po li ci ji pri ja vio na pad nu ti do -

ma }in, ali u po li ci ji sa zna je mo da zbog ko ri {}e wa se ki re u od bra ni mu à pred sto ji i pri ja va pro tiv Te re ze [. Do zna je mo da pr sten ko ji su na pa da ~i po ku {a li da uzmu od è ne ni je zla tan i sku po cen, ka ko su mi sli li na pa da ~i, ne go da je u pi ta wu jef ti na bi ù te ri ja. M. Mr.

NAKON RASPADA BIV[E SFRJ

Sr bi ja tra ga za 14.000 ne sta lih Ko or di na ci ja srp skih udru è wa po ro di ca ne sta lih li ca s pro sto ra biv {e Ju go sla vi je ape lo va la je ju ~e da se pro na |u i ra sve tle sud bi ne ne sta lih li ca, za vr {i iden ti fi ka ci ja te la `r ta va, spro ve de ne za vi sna is tra ga o tr go vi ni qud skim or ga ni ma na Ko so vu i Me to hi ji i obez be de uslo vi za po vra tak ra se qe nih na svo ja og wi {ta. Pred sed nik ko mi si je Vla de Sr bi je za ne sta la li ca Veq ko Oda lo vi} re kao je na kon fe ren ci ji za no vi na re ko or di na ci je srp skih udru è wa, odr à noj po vo dom Me |u na rod nog da na qud skih pra va, da Sr bi ja u ovom tre nut ku ima na evi den ci ji 14.000 li ca ko je tra ì, a da bli zu 5.000 te la u mr tva~ ni ca ma {i rom biv {e SFRJ ne mo gu da bu du iden ti fi ko va na. – To za bri wa va, kao i to {to ne do pu sti vo du go po zna ta grob na me sta ni su eks hu mi ra na – re kao je Oda lo vi}, na vo de }i da sa mo u Hr vat skoj ima jo{ 389 me sta ko ja ni su eks hu mi ra na.

On je do dao da se sva pi ta wa u kon ti nu i te tu po sta vqa ju na ra znim adre sa ma, ali da od go vo ra jo{ uvek ne ma. Oda lo vi} je uka zao i na to da pro ce su i ra we od go vor nih za zlo ~i ne ide ve o ma spo ro, a na ro ~i to u Pri {ti ni. On je do dao i da Pri {ti na ne {a qe in for ma ci je o no vim grob ni ca ma i da su sve do sa da

is tra è ne na osno vu po da ta ka do bi je nih od pre ì ve lih i po ro di ca `r ta va. Pred sed ni ca Udru è wa po ro di ca ne sta lih li ca s pro sto ra biv {e Ju go sla vi je Na ta {a [}e pa no vi} re kla je da je Me |u na rod ni dan qud skih pra va, ko ji se obe le à va 10. de cem bra, pri li ka za pod se }a we na sve `r tve s pro sto -

ra ne ka da {we Ju go sla vi je, kao i na one ko ji su na pu sti li svo ja og wi {ta i ko ji ma je one mo gu }en po vra tak na wih. – Pra vo na ì vot i imo vi nu su ele men tar na qud ska pra va – is ta kla je Na ta {a [}e pa no vi}, i do da la da su udru è wa po ro di ca ne sta lih ne za do voq na tem pom ra sve tqa va wa tih zlo ~i na i pro ce su i ra wem iz vr {i la ca. Ona je pod se ti la na to da su ze mqe na ~i joj su se te ri to ri ji po ~i we ni ti zlo ~i ni u oba ve zi da po {tu ju broj ne me |u na rod ne kon ven ci je o po {to va wu qud skih pra va. Na ta {a [}e pa no vi} je u ime udru è wa za tra ì la ra sve tqa ve sud bi ne svih ne sta lih li ca i ostva ri va we pra va wi ho vih po ro di ca, obez be |i va we uslo va za po vra tak ra se qe nih na wi ho va og wi {ta, is tra gu o tr go vi ni or ga ni ma na Ko so vu i Me to hi ji, po seb nu za {ti tu, sve do ka kao i po di za we spo men-obe le` ja u Be o gra du s ime ni ma `r tva i ne sta lih. (Tanjug)

ZBOG ZLOUPOTREBA PROCES U BEOGRADU BIV[OJ MANEKENKI I VLASNICI DOBROTVORNOG FONDA

Na sta vak su |e wa Ka ta ri ni Re bra ~i u fa bru a ru

Na sta vak su |e wa biv {oj ma ne ken ki i vla sni ci Do bro tvor nog fon da Ka ta ri ni Re bra ~i za ka zan je ju ~e u Vi {em su du u Be o gra du za 14. fe bru ar, na ko jem }e bi ti po zva ni da sve do ~e di rek tor „Fon da B92” Ve ran Ma ti} i ge ne ral ni di rek tor „Te le ko ma Sr bi je” Bran ko Ra duj ko. Re bra ~i se su di zbog sum we da je sa sa rad ni ci ma pro tiv prav no pri svo ji la 37 mi li o na di na ra sa ra ~u na Do bro tvor nog fon da za pre ven ci ju ra ka doj ke. Ma ti} i Ra duj ko tre ba lo bi da po sve do ~e o sa rad wi wi ho vih kom pa ni ja s Re bra ~i nim fon dom po vo dom pri ku pqa wa do bro tvor nih pri lo ga za le ~e we kan ce ra. Za 14. fe bru ar pla ni ra no je i sa slu {a we biv {eg di rek to ra In sti tu ta za ra di o lo gi ju i on ko lo gi ju Ne na da Bo ro je vi }a, pro tiv ko ga se u Spe ci jal nom su du vo di pro ces po {to je uhap {en u ak ci ji „Kra ba” u ju lu 2010. Na ju ~e ra {wem na stav ku su |e wa Re bra ~i sa slu {a na su tri sve do ka, a pr va je sve do ~i la pred stav ni ca „In fo sta na” Emi li ja [tu -

la. Ona je is pri ~a la ka ko je u sa gla snost gra da Be o gra da „In fo stan” za kqu ~io ugo vor s Fon dom ko jim se re gu li {e sla we ra ~u na za „In fo stan” sa uplat ni com za do bro tvor ne pri lo ge Fon du 2008. go di ne. Gra |a ni su sa mi od lu ~i va li da li }e uz pla }a we ko mu na li ja upla ti ti ti i do bro tvor ni pri log za le ~e we kan ce ra, ob ja sni la je [tu la. Ona, me |u tim, ni je mo gla da ka `e ko li ko je iz no si la upla ta na taj na ~in, pa joj je su di ja Ja smi na Va so vi} osta vi la rok od osam da na da su du do sta vi taj po da tak. [ef ka bi ne ta Kom pa ni je „Ju go ros gas” Ser gej Ani ka jev re kao je da je ta kom pa ni ja do bi la imejl od fon da sa zah te vom za po mo} i da je na sed ni ci UO do ne la od lu ku da se mi lion di na ra upla ti na ra ~un Fon da „Ka ta ri na Re bra ~a” za ku po vi nu ma mo gra fa. - Uko li ko tim pa ra ma ni je ku pqen ma mo graf, ja zah te vam da se no vac vra ti kom pa ni ji - po ru ~io je Ani ka jev. Na tu opa sku Re bra ~a mu je re kla da je fond mo rao da pla ti dva

Ka ta ri na Re bra ~a

i po pro cen ta po re za na tu do na ci ju. Kwi go vo |a fon da La slo Pap sve do ~io je da u fon du ni je bi lo ni ka kvih ne za ko ni tih rad wi. On je, me |u tim, re kao da su od re |e ne ko li ~i ne nov ca po vre me no po di za ne bez ra ~u na, ne pre ci zi ra ju }i ko je to ~i nio. Za kri vi~ no de lo zlo u po tre be slu `be nog po lo `a ja, za ko je je za pre }e na ka zna od dve do 12 go di na za tvo ra, po red Re bra ~e,

su di se we noj maj ci San dri ni Bo gu no vi}, Sla |a ni Mi ro ni ji i Mir ja ni Hri sti}. One se te re te da su, od mar ta 2006. do apri la 2010, pro tiv prav no pri svo ji le 37 mi li o na di na ra, ko je su na ra ~u ne Do bro tvor nog fon da „Ka ta ri na Re bra ~a” upla ti li do na to ri ra di edu ka ci je i in for mi sa wa `e na o pre ven ci ji ra ka doj ke, uglav nom, pre ko uplat ni ca „In fo sta na”. (Tanjug)

NA GRANI^NOM PRELAZU BATROVCI

NA PRELAZU HORGO[

Za ple we na opre ma za auto-gas Na gra ni~ nom pre la zu Hor go{ spre ~en je po ku {aj kri jum ~a re wa ve }e ko li ~i ne de lo va za ugrad wu auto-ga sa, sa op {ti la je Upra va ca ri na. Ca ri ni ci su, ka ko se na vo di, de taq nom kon tro lom auto mo bi la mar ke ‘’audi A-8’’ poq skih re gi star skih ozna ka, ko jim je upra vqao 35-go di {wi poq ski dr `a vqa nin, pro na {li 314 de lo va opre me za auto-gas. De lo vi su bi li sa kri ve ni u pro sto ru za re zer vni to ~ak, is pod ha u be i iz me |u na slo na zad weg se di {ta i bu tan ske bo ce.

Po sa op {te wu Upra ve ca ri na, po {to vred nost opre me pre la zi tre }i nu vred no sti vo zi la, ono je pri vre me no za dr à no do okon ~a wa pre kr {aj nog po stup ka. U Upra vi ca ri na upo zo ra va ju na to da kri jum ~a re ni auto-de lo vi, ko ji ~e sto mo gu bi ti i kri vo tvo re ni, a ko ji bez nep hod nih kon tro la sti ù na tr ì {te, pred sta vqa ju po ten ci jal nu opa snost za si gur nost, pa i za ì vo te qu di. (Tanjug)

Ske ner ot krio ile gal ca Ca ri ni ci su u ~e tvr tak na gra ni~ nom pre la zu Ba trov ci spre ~i li jo{ je dan po ku {aj ile gal nog iz la ska iz ze mqe. Pri li kom pre gle da ka mi o na tur skih re gi star skih ozna ka mo bil nim ske ne rom ot -

kri ven je je dan tur ski dr `a vqa nin u po ku {a ju da ile gal no pre |e dr `av nu gra ni cu. Pri li kom ske ni ra wa i ob ra de sli ke uo~e no je da je jed na oso ba sa kri ve na u pri ru~ nom san du ku za alat. Po me nu ti ka mion je

pre vo zio na me {taj na re la ci ji Tur ska–Fran cu ska. Upra ve ca ri na Re pu bli ke Sr bi je po se }a na to da su we ni slu `be ni ci u po sled wa dva me se ca ot kri li 68 ile gal nih emi gra na ta za hva qu ju }i ko ri {}e wu naj no vi jih teh no lo {kih do stig nu }a (mo bil ni ske ne ri) i iz u zet nom za la ga wu ca rin skih slu `be ni ka. Pret hod ni slu ~aj ot kri va wa ile gal nih emi gra na ta de sio se pre tri da na, ka da je pri li kom re dov ne kon tro le jav nog ca rin skog skla di {ta u [i ma nov ci ma, u ka mi o nu ma ke don skih re gi star skih ozna ka, ot kri ve no osam oso ba za ko je se ka sni je is po sta vi lo da su iz Av ga ni sta na. Wi ma je sud u Sta roj Pa zo vi od re dio de se to dnev ni pri tvor. M. B.

CRnA HROnikA

dnevnik

Ubr zo na kon {to su pri me }e ni broj ni gra fi ti na zgra di i igra li {tu Osnov ne {ko le „Pe te fi [an dor” u Be ~e ju, po li ci ja je iden ti fi ko va la i pro na {la dvo ji cu 14-go di {wa ka osum wi ~e nih da su po ~i ni li kri vi~ no de lo uni {te wa i o{te }e wa tu |e stva ri. Kri vi~ na pri ja va pro tiv wih sle di u re dov nom po stup ku, sa op {ta va no vo sad ska Po li cij ska upra va. M. V.

DVO JI CA UHAP [E NA U FU TO GU

PRO TIV BE ^EJ SKIH TI NEJ YE RA

Pri ja va zbog gra fi ta

subota10.decembar2011.

Okri vqe ni za obi ja we vi ken di ca i puc wa vu Dva de se to go di {wi Fu to `a ni Fe renc H. i Alek san dar \. uhap {e ni su pod sum wom da su obi li dve vi ken di ce na pod ru~ ju Fu to ga oda kle su ukra li raz ne pred me te, me |u ko ji ma je i pu {ka, ko ja je pro na |e na na do mak ku }e u ko joj sta nu je Fe renc. Osum wi ~e ni se, ta ko |e,

te re te da su pu ca li iz we na obli `woj wi vi. Plen je vra }en vla sni ci ma, sa op {ti la je ju ~e no vo sad ska Po li cij ska upra va. Dvoj cu je od re |e no po li cij sko za dr `a va we do sa slu {a wa kod is tra `nog su di je gde }e bi ti pri ve de ni s kri vi~ nom pri ja vom za

ne do zvo qe no dr `a we oru` ja, iza zi va we op {te opa sno sti i dve te {ke kra |e, dok se Fe ren cu H. do dat no sta vqa na te ret i kri vi~ no de lo na pa da na slu `be no li ce pri oba vqa wu du `no sti. M. V.

IZ RE^ ENA PRE SU DA U PO STUP KU PRO TIV BIV [EG [E FA VLA DI NOG BI ROA ZA IN FOR MI SA WE PO TU @BI ACE TO MI ]A

Vla di mir Be ba Po po vi} ogla {en kri vim za kle ve tu

ZBOG NE PO [TO VA WA HA [KOG SU DA OSU \EN BIV [I OFI CIR VRS

Pe }an cu tri me se ca za tvo ra Ha {ki tri bu nal osu dio je ju ~e pen zi o ni sa nog ofi ci ra Voj ske Re pu bli ke Srp ske Dra go mi ra Pe }an ca na tri me se ca za tvo ra zbog ne po {to va wa su da. Ve }i nom gla so va, uz pro ti vqe we jed nog su di je, Pe }a nac je pro gla {en kri vim za to {to se ni je oda zvao oba ve zu ju }em po zi vu (sub po e na) Tri bu na la da sve do ~i na su |e wu ge ne ra lu VRS Zdrav ku To li mi ru. To kom ra ta u BiH ma jor Pe }a nac bio je oba ve {taj no-bez bed no sni ofi cir G[ VRS, a na ~e lu te upra ve bio je ge ne ral To li mir, ta da {wi po mo} nik ko m an d an t a VRS Rat k a Mla di }a. U to vre me i ka sni je ma jor Pe }a nac je, ta ko |e, bio bli z ak sa r ad n ik ge n e r a l a Mla di }a. Po pre su di, Pe }a nac se ni je po vi no vao oba ve zu ju }em po zi vu Tri bu na la, ko ji mu je uru ~en 2. sep tem bra, da se po ja vi kao sve dok na pro ce su To li mi ru, ni ti je dao za do vo qa va ju }e ob ja {we we za {to to ne mo `e da u~i ni. Spro vo |e we prav de on je ti me „op stru i sao”, na vo di se u pre su di. Ti me {to se ni je oda zvao oba ve zu ju }em na lo gu da se po ja vi i sve do ~i pred Tri bu na lom, Pe }a nac je de lo vao „pro -

tiv in te re sa prav de” i „li {io je pre tre sno ve }e bit nih do ka za”, re kao je pred se da va ju }i su di ja Kri stof Fli ge, iz ri ~u }i pre su du. Pe }a nac je ve }i deo ka zne ve} iz dr ào, po {to je od hap {e w a po ~ et k om ok t o b ra u pri tvo ru Tri bu na la u She ve nin ge nu pro veo 74 da na. Tri bu n al je op t u ` ni c u pro t iv Pe }an ca po di gao 21. sep tem bra, ali je ona do po ~et ka ok to bra, ka da je on uhap {en u Sr bi ji i pre ba ~en u Hag, bi la za pe ~a }e na. I po red to ga {to je bio op tu èn za ne po {to va we su da, Pe }a nac je po ~et kom ok to bra od bio da sve do ~i pro tiv To li mi ra, zbog ~e ga bi mo gao bi ti jo{ jed nom op tu èn za ne po {to va we su da. Pe }a nac je 19. ok to bra iz ja vio da ni je kriv. Pra vil ni kom Tri bu na la, za ne po {to va we su da za pre }e na je glo ba do 7.000 evra, ka zna za tvo ra do se dam go di na ili obe. To kom po tra ge za ge ne ra lom Mla di }em, vla sti Sr bi je su u de cem bru 2009. spro ve le pre tres Pe }an ~e vog sta na u Be o gra du i za ple ni le sto ti ne do ku me na ta iz we go vog kom pju te ra, ko je su za tim pre da le Tri bu na lu. E. D.

Biv {i {ef Vla di nog bi roa za U obra zlo è wu je na gla {e no in for mi sa we Vla di mir Be ba da „prav ni po re dak ne do zvo qa va Po po vi} ju ~e iz re ~e nom pre su da se iz vr {i o cem ne kog kri vi~ dom Pr vog osnov nog su da u Be o nog de la na zi va ne ko li ce ko je za gra du ogla {en je kri vim i osu |en to ni je osu |e no pra vo sna `nom za kri vi~ no de lo kle ve te na {te pre su dom“. Ta ko |e je is tak nu to tu biv {eg na ~el ni ka Upra ve Voj da je Po po vi }u u tre nut ku kad je ske Ju go sla vi je za bez bed nost iz re kao iz ja vu na ko ju se od no si pen zi o ni sa nog ge ne ra la Ace To tu `ba, bi lo po zna to da po sto ji mi }a zbog na vo da ko je je o we mu pra vo sna `no sud sko re {e we od iz re kao u ja nu a ru 2008. go di ne na 7. apri la 2004. go di ne ko jim je za vr {noj iz bor noj kon ven ci ji pro tiv To mi }a pra vo sna `no ob Li be ral no-de mo krat ske par ti je u sta vqen po stu pak, pr vo bit no ko ju je pre no si la Te le vi zi ja vo |en u pred me tu „\i ni |i}“. „Pink”, a ko ji su mo gli na {ko di Osim to ga, sud je u obra zlo è wu ti To mi }e voj ~a sti i ugle du. pre su de is ta kao da Po po vi} u od Sud je Po po vi }a ogla sio kri bra ni ni je spo rio da mu je bi lo vim za kle ve tu zbog u pri vat noj po zna to da po sto ji to pra vo sna tu `bi na ve de nog i na ju ~e ra `no sud sko re {e we, kao i da se {wem su |e wu ci ti ra nog we go vog spor nog na vo da iz re ~e nog na po me nu tom sku pu: “Ne ka ne ko od onih ko ji tvr de da je glas we mu (Bo ri su Ta di }u) na sta vak Zo ra no ve po li ti ke ka è da }e i da qe na {im pa ra ma da va ti fi nan sij ske na gra de Zo ra no vim ubi ca ma, ka ko to ovih da na ~i ni we gov mi ni star prav de na gra |u Vla di mir Be ba Po po vi} ju }i jed nog od glav nih or ga ni za to ra ubi stva „ne mo è do zvo li ti da je dan gra Acu To mi }a...” |a nin iz no si o dru gom da je iz vr Osu |u ju }om pre su dom Vla di - {io kri vi~ no de lo kad za to ne mi ru Po po vi }u je od re |e no da na ma pra vo sna `ne pre su de“. ime od {te te pla ti 150.000 di na – î we ni ca da ni ste spo ri li ra To mi }u, a u ro ku od tri me se ca da ste kri ti~ nom pri li kom zna po pra vo sna `no sti pre su de. li da je pro tiv pri vat nog tu ì o Ina ~e, ju ~e je za vr {en i do ka - ca pra vo sna `no ob u sta vqen po zni po stu pak, a iz ne te su i za vr - stu pak, te za tim iz no se }i tvrd we {ne re ~i stra na ka, na kon ~e ga je da je ne ko iz vr {io kri vi~ no de sud iz re kao pr vo ste pe nu pre su - lo – to je ste kle ve ta. Ne ~i je pri du. vat no uve re we da je ne ko iz vr – Sud je u uve re wu da je okri - {io kri vi~ no de lo mo è se do vqe ni iz vr {io kri vi~ no de lo ka zi va ti sa mo u sud skom po stup kle ve te ona ko ka ko se to kri vi~ - ku. Prav ni po re dak dru {tva ne no de lo de fi ni {e i opi su je u za - do zvo qa va da se ne ko za ko ga ne ko nu – ka zao je pri li kom iz ri ca - ma pra vo sna `ne pre su de da je iz wa pre su de su di ja Zo ran Bur sa}. vr {i lac ne kog de la, ozna ~a va,

eti ke ti ra iz vr {i o cem kri vi~ nog de la jer bi to mo glo iza zva ti op {ti ha os u dru {tvu – ka zao je su di ja Bur sa}. Dok je su di ja obra zla gao pre su du, Vla di mir Po po vi} je ne go do vao, pod vla ~e }i iz ne te ar gu men te svo je od bra ne. Me |u tim, su di ja mu je na to na po me nuo da je iz re ~e na pre su da pr vo ste pe na i da }e, na kon {to mu bu de do sta vqe na u za kon skom ro ku od osam da na, ima ti mo gu} nost da iz ja vi àl bu dru g o s te p e n om Aco To mi} su du. Pret hod no je od bra na Vla di mi ra Po po vi }a is ti ca la, to kom do ka znog po stup ka, kao i u za vr {noj re ~i, da on ni je imao na me ru da okle ve ta To mi }a, te da je sa mo iz neo li~ no mi {qe we. Od bra na je pred la ga la da sud iz rek ne oslo ba |a ju }u pre su du. Ina ~e, Po po vi} je od u stao od ne kih do ka znih pred lo ga, ka ko je ob ja snio, da se ne bi tu ma ~i lo da è li da op stru i {e po stu pak s ob zi rom na to da bi usko ro mo gao za sta ri ti, te da on ni ka ko ne è li da to me do pri ne se. Po po vi }e va od bra na je po seb no is ti ca la da slo bo du mi {qe wa i iz ra à va wa ga ran tu je i Evrop ska kon ven ci ja od qud skim pra vi ma, ~i ji je i Sr bi ja pot pi snik. – To {to sam re kao bi lo je na po li ti~ kom sku pu u à ru pred iz bor ne kam pa we. Na tom sku pu sam go vo rio 32 mi nu ta, a To mi }a sam po me nuo us put, bu kval no u tri se kun de. Da sam è leo da se ba vim wi me, go vo rio bih o we mu ba rem tri mi nu ta. Si gu ran sam da je po sle di ca ove tu `be To mi }e va na me ra da na sta -

vi li~ ni rat pro tiv me ne. Mi slim da je ovu tu `bu pod neo jer je ve ro vao da }e uz po mo} ta da {we vla sti us pe ti da na br zi nu do bi je po stu pak pro tiv me ne – na veo je Vla di mir Po po vi}. Pri vat ni tu ì lac Aco To mi} i we gov prav ni za stup nik su ap so lut no ne gi ra li te Po po vi }e ve na vo de u za vr {noj re ~i. – Ja ni sam u su ko bu s Vla di mi rom Po po vi }em, bo è sa ~u vaj – re kao je Aco To mi}. Prav ni za stup nik tu ù ì o ca je iz neo ve o ma krat ku za vr {nu re~ u ko joj se osvr nuo na naj va `ni je do ka ze tu `be. – Sma tra mo da su se u rad wa ma okri vqe nog ste kla obe le` ja kri vi~ nog de la kle ve te i pred la è mo da ga sud ogla si kri vim – re kao advo kat Go ran Pe tro ni je vi}, prav ni za stup nik To mi }a. Ina ~e, To mi} je ju ~e od go vo rio na niz pi ta wa Vla di mi ra Po po vi }a i we go vog bra ni o ca, a ve li ki broj pi ta wa, za ko ja je su di ja oce nio da ni su re le vant na za po stu pak, je i od bi jen. J. Ja ko vqe vi}

OP TU @NI CA PRO TIV BIV [EG ^LA NA VSS-a BLA GO JA JAK [I ]A

Spor na pro da ja lo ka la

PO LI CI JA TRA @I NE PO ZNA TOG PO ^I NI O CA

Osum wi ~en za kra |u u zla ta ri Po sto ji osnov sum we da je mu {ka rac s fo to gra fi je 11. no vem bra iz vr {io kri vi~ no de lo te {ke kra |e u jed noj no vo sad skoj zla ta ri. Po li ci ja po zi va gra |a ne ko ji pre po zna ju osum wi ~e nog, a ci qu we go ve iden ti fi ka ci je, da se ja ve na bro je ve te le fo na 92 ili 021/488-4161.

Tu `i la {tvo za or ga ni zo va ni kri mi nal po di glo je op tu `ni cu pro tiv biv {eg ~la na Vi so kog sa ve ta sud stva Bla go ja Jak {i }a zbog sum we da je sa sa rad ni ci ma pri ba vio pro tiv prav nu ko rist od 20 mi li o na di na ra dok je bio na ~e lu Op {tin skog su da u Ko sov skoj Mi tro vi ci. – Op tu `ni ca, ko jom je, osim Jak {i }a, ob u hva }e no jo{ pet op tu `e nih, pod ne ta je Po seb nom ode qe wu Vi {eg su da u Be o gra du – Spe ci jal nom su du – re kla je Ta nju gu port pa rol ka i su di ja tog su da Ma ja Ko va ~e vi}. – Oni ima ju pra vo da su du iz ja ve pri go vo re na op tu `ni cu u ro ku od 15 da na po {to je pri me. Da bi pro ces pro tiv Jak {i }a i we go vih sa rad ni ka mo gao po ~e ti, po treb no je da sud od lu ~i o even tu al nim pri go vo ri ma, od no sno da po tvr di op tu `ni cu i da ona stu pi na prav nu sna gu. Jak {i}, ko ji je do hap {e wa 23. sep tem bra ra dio kao su di ja Pre kr {aj nog su da u Be o gra du, te re ti se za kri vi~ no de lo zlo u po tre be

slu `be nog po lo `a ja. Osim we ga, op tu `e ni su pri vred ni ci Qu bo mir Bi {e vac i Mi o drag La ke ti} i jo{ tro je za po sle nih u su du u Ko sov skoj Mi tro vi ci.

na lo `io za po sle ni ma u su du da za ve du ne po sto je }i ugo vor i ta kvom zlo u po tre bom po lo `a ja omo gu }io Bi {ev cu da stek ne pro tiv prav nu ko rist od 20 mi li o na di na ra. Bi -

Sud u Ko sov skoj Mi tro vi ci

Biv {i ~lan VSS-a, ko ji je na tu funk ci ju bio iza bran na ne po sred nim iz bo ri ma u su do vi ma u mar tu, te re ti se da je kao pred sed nik su da u Ko sov skoj Mi tro vi ci

{e vac je pret hod no uz La ke ti }e vu po mo} po stao vla snik lo ka la u Ko sov skoj Mi tro vi ci po vr {i ne 320 kva drat nih me ta ra na osno vu fal si fi ko va nog ugo vo ra.

Ugo vor je sklo pqen iz me |u dru {tve ne fir me DP „Luks”, ko ju je pred stva qao La ke ti}, i Bi {ev ca. Lo kal je ka sni je pro dao i ta ko pri ba vio pro tiv prav nu imo vin sku ko rist od 20 mi li o na di na ra, dok je ove ra ne po sto je }eg ugo vo ra oba vqe na u ta da {wem op {tin skom su du u Ko sov skoj Mi tro vi ci, po na lo gu ta da {weg pred sed ni ka Op {tin skog su da Bla go ja Jak {i }a. Su di ja Jak {i} je uhap {en 23. sep tem bra, ka da mu je VSS na hit no sa zva noj sed ni ci uki nuo imu ni tet od kri vi~ nog go we wa. Je dan od tro je op tu `e nih rad ni ka su da ne ko li ko da na pred hap {e we is ce pao je stra ni ce iz zva ni~ nih sud skih kwi ga da bi pri krio ce lu tu ne za ko ni tu rad wu. Bi {e vac je od ra ni je po znat is tra `nim or ga ni ma, a tra `e ga i me |u na rod ne sna ge na Ko so vu zbog sum wi da je ~i nio kri vi~ na de la, zbog ~e ga se 2001. pre se lio u Be o grad. Po ve zan je s vi {e li ca ko je se ba ve or ga ni zo va nim kri mi na lom na Ko so vu.

SPORT

subota10.decembar2011.

RADOMIR ANTI] O EL KLSIKU

Zaustavqawe Mesija, pobeda Reala Srp ski stru~ wak Ra do mir An ti} iz ja vio je za {pan ske me di je da }e Real Ma drid si gur no po be di li u pred sto je }em El Kla si ku uko li ko us pe ju da za u sta ve Li o ne la Me si ja. - Me si }e bi ti kqu~ utak mi ce. Mu ri wo }e mo ra ti da na |e na ~i na da ga za u sta vi. Ako to ura di, Real }e po be di ti - re kao je An ti}.

Biv {i se lek tor Sr bi je u in ter vjuu li stu „As” do dao je jo{ da Ar gen ti nac uvek igra naj bo qe ka da je naj bit ni je za eki pu. - We go ve ka rak te ri sti ke i spo sob no sti su je din stve ne u fud ba lu. Sva ki tre ner bi pro fi ti rao ka da bi u ti mu imao ta kvog igra ~a - is ta kao je An ti}, ko ji ni je `e leo da prog no zi ra ko na ~an is hod utak mi ce. Utak mi ca Real Ma drid Bar se lo na igra }e se ve ~e ras od 22 sa ta na San ti ja go Ber na beu sta di o nu.

dnevnik

c m y

PLANETARNI DERBI TRESE [PANIJU

Mnogo vi{e od fudbala Real Ma drid i Bar se lo na sa sta ju se da nas u 163. me |u sob nom du e lu. A, taj duel ve} je na ne ki na ~in po ~eo. Broj ke su sa stav ni deo El kla si ko pri ~e.To li ko smo pu ta pi sa li u ovom su da ru sve to va, ali ne }e mo po gre {i ti ako i ovog pu ta po me ne mo da je to su kob dva na ~i na raz mi {qa wa, dve fud bal ske {ko le, me~ u ko jem se ne igra sa mo na te re nu, ve} i na po li ti~ kom po qu, gde cen tra li sti {ka [pa ni ja ima svog fa vo ri ta, a se pa ra ti sti~ ka Ka ta lo ni ja svog.I ta ko da qe, mo gli bi smo do su tra. Po be da ma nad Spor tin gom u Hi ho nu (0:3) i Le van te om kod ku }e (5:0) ostva re nim u pro {lu su bo tu , Real Ma drid i Bar se lo na po ru ~i li su jed no dru go me da su sprem ni za me~, ko ji u mno go me od lu ~u je bu du }eg pr va ka [pa ni je.Der bi na San ti ja go Ber na beu sta di o nu u Ma dri du Real do ~e ku je sa 15 uza stop nih po be da u svim tak mi ~e wi ma.Pr va zve zda ti ma Kri sti ja no Ro nal do za sa da ima 49 po go da ka na 49 utak mi ca u 2011. go di ni, a u po sled wih pet me ~e va Por tu ga lac je bio stre lac bar jed nog go la.Tim @o zea Mu ri wa ove se zo ne u La Li gi po be |i vao je kod ku }e re zul ta ti ma: 4:2, 6:2, 4:1, 3:0, 7:1, 4:1, pa je sa svim ja sno da u po sled we vre me su per i or na Bar se lo na ne }e ima ti te `i po sao u Ma dri du jo{ od 7. ma ja 2008. go di ne, ka da je ta da {wi {am pion [pa ni je Real bio bo qi od naj ve }eg ri va la re zul ta tom 4:1.Ujed no, to je po sled wi put da je kra qev ski klub po be dio Bar su u pr ven stve nim me ~e vi ma.Od ta da, Real je upao u naj ve }u kri zu u El kla si ko isto ri -

MI[EL PLATINI, PREDSEDNIK UEFA

U Zagrebu sve ~isto Pr vi ~o vek Evrop ske fud bal ske uni je Mi {el Pla ti ni is ta kao je da ne ma ni ~eg sum wi vog u ve zi utak mi ce Li ge {am pi o na iz me |u Di na ma i Olim pi ka iz Li o na u Za gre bu. Fran cu ski pred stav nik iz bo rio je pla sman u osmi nu fi na la elit nog tak mi ~e wa po {to je sa vla dao do ma }i na sa 7:1, a ~ak {est go lo va po sti gao je u dru gom po lu vre me nu, {to mu je bi lo do voq no za pro laz da qe, s ob zi rom da je di rekt ni kon ku rent Ajaks po ra `en u Am ster da mu od ma drid skog Re a la sa 3:0. - Uop {te ne sum wam u in te gri tet utak mi ce ili tak mi ~e wa u ce li ni. Ve ru jem u ovo tak mi ~e we i ve ru jem u in te gri tet igra ~a u ovom tak mi ~e wu - iz ja vio je Pla ti ni. Dan po sle utak mi ce se ~ak po ja vi la in for ma ci ja da je Di na mo do bio pre ko dva mi li o na evra da na me sti utak mi cu, ali je UEFA ob ja vi la da ne }e po kre ta ti is tra gu u ve zi sa utak mi com u Za gre bu.

ji i ve zao pet po ra za, sve do re mi ja pro {le se zo ne na svom te re nu ka da su naj ve }e zve zde svet skog fud ba la Leo Me si i Kri sti ja no Ro nal do po go di li po pe nal, pr vi u 53, a dru gi u 82. mi nu tu.Ipak, to je bio re mi ko ji je Bar se lo ni otvo rio put ka od bra ni ti tu le pr va ka [pa ni je.Ra ~u na ju }i i pet po be da pre to ga, Bar se lo na je u se ri ji od {est me ~e va bez po ra za od Re a la u pr ven stvu, uz gol raz li ku - 17:3. Od 2008. do da nas, Bar sa je zna ~aj no pri {la ma drid skom klu bu na ve~ noj li sti po be da i po ra za. Sa da je od nos 6831-63 (259:252) u ko rist Re a la, dok je ta pred nost jo{ sla bi ja ka da se po sma tra ju svi zva ni~ ni me ~e vi dva klu ba, u li gi, Ku pu i Evro pi: 86-45-84 (354:347). Bar se lo na mo è sa mo da à li {to pr vi El kla si ko ne igra kod ku }e, jer ove se zo ne u Pri me ri jo{ ni je Ko }e se ra do va ti: Me si ili Ro nal do pri mi la gol na Kamp Nou u de vet na vra ta!? U pr ven stvu, tim Pe pa Gvar di o le ima niz od 26 utak mi ca bez po ra za kod ku }e Tre ner Real Ma dri da @o ze Mu ri wo od lu ~io je da se ne po ja vi (23-3-0), dok je ta se ri ja jo{ ube na kon fe ren ci ji za no vi na re pred El kla si ko. dqi vi ja ka da se po sma tra ju sva Por tu ga lac je po slao asi sten ta Aito ra Ka ran ku da se obra ti tak mi ~e wa (33-6-0).S ob zi rom na no vi na ri ma. Ka ran ka je na in si ti ra we no vi na ra od go vo rio da je Mu ri wo do to da ima tri bo da ma we u od no sa da bio na 30 kon fe ren ci ja i ni je vi {e hteo da ob ja {wa va po stu su na Real i utak mi cu vi {e zbog pak svog {e fa, za ko jeg va ì da se ~e sto ne po ja vqu je pred me di jim ùr be oko od la ska na FI FA ne ko li ko da na pred ve li ke me ~e ve.Ka ran ka je re kao da se Ma dri |a klup sko pr ven stvo sve ta, Bar se ni za ve li ki {pan ski der bi pri pre ma ju kao i za bi lo ko ji dru gi lo na }e se vi {e od sve ga uzda ti u me~. Je di ni pro blem ko ji kra qev ski klub ima je po vre da Ri kar da Me si je vu ge ni jal nost, jer je ovaj Kar va qa, dok Al va ro Arl be loa ima pro ble ma sa for mom. Ar gen ti nac do sa da u ka ri je ri po sti gao ve} 13 po go da ka pro tiv Re a la i br zi nom sve tlo sti ju ri ka pr vom me stu li ste stre la ca u Bar sa po sle du go vre me na ula zi raz li ka iz me |u dva klu ba je El kla si ko me ~e vi ma. u pod re |e nom po lo à ju. {est bo do va i Bar se lo na to mo Na vi ja ~i Re a la ve o ma bi vo Ali, vre me na se me wa ju. I ra da stig ne po be dom u Ma dri du. le li da upra vo Me si po sta ne 18. Me si to do ne kle ose }a. Ove se - Mno go je va `no da u ve ~e ras igra~ u isto ri ji ko ji }e pre }i zo ne, u dru goj za re dom sa @o ze - ostva ri mo do bar re zul tat, jer }e di rekt no iz Bar se lo ne u Real om Mu ri wom, Real Ma drid de to uti ca ti na da qi tok pr ven Ma drid. U su prot nom sme ru, bez lu je ja ~e ne go ika da. I ima tri stve ne tr ke. Ne }e mo ima ti mno igra wa za dru gi klub u me |u vre - bo da vi {e od Bar se lo ne, s tim go vre me na za od mor, jer od mah me nu pre {la su sve ga tro ji ca {to je ak tu el ni {am pion [pa po sle me ~a u Ma dri du pu tu je mo u igra ~a. ni je ve} od i grao avan sno utak Ja pan. Na ma je va `no i Svet sko - To ne }e bi ti od lu ~u ju }i me~ mi cu vi {e u Pri me ri, zbog pu ta pr ven stvo za klu bo ve, ho }e mo - ka è ]a vi Er nan dez uo~i me ~a na FI FA Svet sko pr ven stvo za tro fej i na tom tur ni ru - re kao Real Ma drid - Bar se lo na, u ko ji klu bo ve.Dru gim re ~i ma, re al na je Me si {pan ski me di ji ma.

Muriwo izbegao novinare

On, kao i we gov sa i gra~ ]a vi Er nan dez, ne `e le ni da po mi sle da Bar sa ot pu tu je u Ja pan sa po ten ci jal nih de vet bo do va za o stat ka za Re a lom. Ipak, El kla si ko ne vi de kao me~ ko ji }e od lu ~i ti ti tu lu. - Ako ne po be di mo u Ma dri du i da qe }e bi ti mno go bo do va u igri do kra ja pr ven stva. To ne }e bi ti od lu ~u ju }i me~ - re kao je ]a vi, ko ji je uz Me si ja i asa Re a la iz Ma dri da Kri sti ja na Ro nal da kan di dat za FI FA Zlat nu lop tu, na gra du za naj bo qeg fud ba le ra sve ta za 2011. go di nu. - Ma drid do bro gu ra, ima ju 11 uza stop nih po be da u li gi i tri bo da vi {e od nas. Wi ho va pred nost zna ~i da su tre nut no bo qi, ali El kla si ko ni ka da ni je bio pi ta we pla sma na na ta be li. Tu mo `e sva {ta da se do go di. Ovo je pr vi El kla si ko u po sled we tri ili ~e ti ri go di ne da Ma drid ula zi kao bo qe pla si ra ni tim od nas. Oni su psi hi~ ki ja ki i sta bil ni, ali mi ima mo svo je adu te - re kao je ]a vi.

PRED „DNEVNIKOV” TURNIR U MALOM FUDBALU

Start 21. decembra

Mo me nat s pro {lo go di {weg tur ni ra

Fo to: F. Ba ki}

Tra di ci o nal ni 49. Dnev ni ko vog tur ni ra u ma lom fud ba lu star to va }e 21. de cem bra (sre da). Ra ni je pla ni ra ni ter min, 18. de cem bar, pro me wen je zbog to ga {to se ta da u ma loj sa li Spen sa odr à va ju sto no te ni ska tak mi ~e wa. No, pro ble ma ne }e po {to }e se od 25. de cem bra igra ti sva ko dnev no. Pred vi |a mo da se fi nal ni me ~e vi odr è 8. ja nu a ra, ali ako se pri ja vi ve li ki broj eki pa, {to bi smo vo le li, po me ri }e mo za vr {ni cu za ka sni je. Jo{ ni smo od lu ~i li ka da }e mo oba vi ti `reb, naj ve ro va tr ni je je da }e to bi ti 16. de cem bra (pe tak) u Ka feu In dek so va tri bi na na \a~ kom igra li {tu. Da kle, pri ja ve za tur nir pri ma }e mo jo{ sve ga ne de qu da na. Pri ja ve sti ù, sva ko dnev no nam se ja vqa ju eki pe,a u kon ku ren ci ji mla |ih pi o ni ra na ja vi la nam se eki pa iz Slo ve ni je. Da kle, za na{ tur nir se jo{ uvek da le ko ~u je. Do sa d a se pri j a v i l o de s e t ak eki p a,

uglav nom mla |e ka te go ri je, oni sta ri ji po obi ~a ju ~e ka ju po sled wi ~as. Ve} ne k o l i k o go d i n a na g rad n i fond na na {em tur nir naj ve }i je u Sr bi ji, ta ko }e bi ti i ove go di ne. Naj bo qi tim do bi }e 400.000 di na ra, pod uslo vom da se pri ja vi oko sto ti nak eki pa. Nov ~a nu na gra du do bi }e i naj bo qi u kon ku ren ci ji ve te ra na. Naj mla |i }e do bi ti rob ne na gra de, a na gra di }e mo i naj bo qe po je din ce u svim ka te go ri ja ma. U ovom tre nut ku za po ten ci jal ne u~e sni ke naj va `ni je je to da }e se igra ti po istim pra vi li ma kao i ra ni jih go di na - pet igra ~a u po qu i gol man, a jed nu eki pu sa ~i wa va ju de set fud ba le ra. Eki pe za sva ku utak mi cu mo gu pri ja vi ti no vih de set igra ~a, s tim {to je dan fud ba ler ne mo `e da igra za dve eki pe. Igra }e se u pet ka te go ri ja: se ni o ri, ve te ra ni, ka de ti, pi o ni o ri i mla |i pi o ni ri. Pri ja ve za tur nir pri ma mo sva kog rad nog da na u sport skoj ru bri ci

Dnev ni ka (Bu le var oslo bo |e wa 81, pr vi sprat, so ba 14) od 10 do 14 sa ti i na `i ro ra ~un broj 340 – 2511 -60 [a hov skog klu ba “Dnev nik”, a ko ti za ci ja je sle de }a – se ni o ri: 15.000 di n a r a, ve t e r a n i 11.000, ka d e t i: 10.000, pi o ni ri: 9.000 i mla |i pi o ni ri: 8.000 di na ra. In for ma ci je se mo gu do bi ti i na te le fon ski broj: 021/480 - 6827. Za ka de te mo gu na stu pa ti igra ~i ro |e ni 1995. i mla |i, za pi o ni re 1997. i mla |i, a za mla |e pi o ni re ro |e ni po sle pr vog ja nu a ra 1999. go di ne. Kod ve te ra na osta je po sta rom - na tur ni ru mo gu na stu pi ti igra ~i ko ji na dan utak mi ce ima ju 35 go di na.Pro {le go di ne smo po ku {a li da po de li mo ve te ra ne, ali sta ri ji se ni su pri ja vi li. I sa da smo voq ni da po ku {a mo sa sta ri jom ka te go ri jom (iz nad 45 go di na), ako se pri ja vi vi {e od pet eki pa uvr sti }e mo ih u tak mi ~e we. G. K.

SPORT

c m y

dnevnik

ZVEZDINI NAVIJA^I PRU@ILI SNA@NU PODR[KU EKIPI PRED DERBI PROTIV VOJVODINE

Po re cep tu sa Vra ~a ra Spe ci fi~ nu uver ti ru ima li su fud ba le ri Cr ve ne zve zde uo~i da na {weg der bi du e la s Voj vo di nom (13), ko ji }e zbog ka zne od i gra ti pred pra znim tri bi na ma. Na po sled wem tre nin gu, na po mo} nom te re nu Ma ra ka ne, oku pi lo se go to vo dve hi qa da na vi ja ~a ko ji su pru `i li zna ~aj nu po dr {ku iza bran ci ma Ro ber ta Pro si -

mi ni rao je i ogro man tran spa rent na ko jem je bi lo is pi sa no:â&#x20AC;&#x17E; Ne ka vam uvek bu de na pa me ti ko je no sio taj dres sve tiâ&#x20AC;?, a po red su bi li ra {i re ni por tre ti Raj ka Mi ti }a i Dra gan Xa ji }a. - Hva la na vi ja ~i ma na po dr {ci ko ja pu no zna ~i. Sta dion }e bi ti pra zan, dru ga ~i ji am bi jent od ono ga u ko jem smo na vi kli da igra mo, ali mi jed no stav no mo ra mo da

Voli da igra protiv Vo{e: Andrija Kalu|erovi}

ne~ kog. Ori la se pe sma, ne iz be `na je bi la i ba kqa da, a osnov na po ru ka svo di la se na `e qu da igra ~i pru `e mak si mum, bo re se kao la vo vi i ostva re po be du. Do -

osvo ji mo bo do ve - kon sta to vao je tre ner Ro bert Pro si ne~ ki. Cen tra for An dri ja Ka lu |e ro vi} bio je im pre si o ni ran po te zom de li ja, ali...

Tra di ci ja Znao je Ro bert Pro si ne~ ki po da tak, ko ji su mu ser vi ra li no vi na ri, da Voj vo di na u po sled wih 12 du e la na go sto va wi ma ne zna za po raz. - Do bro, i Rad ni~ ki iz Kra gu jev ca je gu rao ~i ta vu je sen bez po ra za, pa je pao pro tiv Par ti za na. Je ste za ni mqiv sta ti sti~ ki ele ment, ma da su tra di ci je tu da se ru {e. Ako mi bu de mo pra vi, a ve ru jem da ho }e mo, po be da nam ne }e iz ma }i - na po me nuo je Pro si ne~ ki, uz do da tak da je sve stan ~i we ni ce da u ovom de lu pr ven stva Zve zda ni je sa vla da la eki pe iz gor weg do ma na ta be li: re mi sa U`i ~a ni ma i Kra gu jev ~a ni ma,a po ra zi od Par ti za na i Spar ta ka.

KUQANI IGRAJU U SMEDEREVU

Mir ili bri ga

Fud ba le ri Haj du ka, ra we ni nsre} nim po ra zom od uì~ ke Slo bo de ( dva auto go la) u mi nu lom ko lu pred svo jim na vi ja ~i ma, go stu ju Sme de re vu, oso ko qe nom pro {lo ne deq nom po be dom u go sti ma. - Pred na ma je iz u zet no va àn su sret ko ji }e nam do ne ti tri me se ca mi ra ili }e nam do ne ti bri ge u pro le} noj po lu se zo ni. Po {tu je mo eki pu Sme de re va, igra na do ma }em te re nu, iza se be ima do bar re zul tat i si gur no da è le no vi uspeh. S dru ge stra ne, mi su sret u Sme de re vu do ì vqa va mo kao pri li ku da do |e mo do do brog re zul ta ta i do bre at mos fe re i da ti me za bo ra vi mo ovo {to je bi lo iza nas - ka è {ef stru~ nog {ta ba Haj du ka Pe tar Kur }u bi}. Ko ji je re cept za uspeh? - Re cept je igra kao {to je bi la pro tiv Slo bo de, osim po sled wih se dam-osam mi nu ta. Bio bi za do vo qan da eki pa po no vi ta kav pri stup, è qu i hte we. Uko li ko uspe mo po no vo da de lu je mo ~vr sto i di sci pli no va no u od bra ni, da Sme de re vo za dr ì mo {to da qe od na {eg go la, a s dru ge stra ne da mi na pra vi mo par {an si, uz uve re we da }e mo po pra vi ti i re a li za ci ju, on da }e mo ima ti ve li ke {an se da do |e mo do do brog re zul ta ta. Lo gi~ nim se na me }e pi ta we da li igra ~i ove zah te ve mo gu da is po {tu ju? - Iako smo u ve li kim pro ble mi ma, ve ru jem da mo gu. ô vi lo iz o sta je zbog ù tih kar to na, ali se u tim vra }a ]o vin. U {to per skoj li ni ji je pro blem, Ge gi} je odav no po vre |en, a Muj dra gi} je zbog po vre de na pu stio me~ sa Slo bo dom. No, igra ~i ko ji bu du is tr ~a li na te ren, uve ren sam, da }e mak si mum, pa jo{ jed nom pod vla ~im da ve ru jem da mo è mo do po voq nog re zu la ta - is ta kao je Kur }u bi}. Pre ma sve mu su de }i Haj duk }e se Sme de re vu su pro sta vi ti u sle de }em sa sta vu: Bra}, Pa u qe vi}, Fej sa, Jo va no vi}, La li}, Ra gi po vi}, Vu ja kli ja, Mak si mo vi}, Ha xi bu li}, Nov ko vi} i ]o vin. \. Bojani}

- Ali bi nam ne tre ba, i pro tiv Par ti za na smo ima li ve tar u le |a sa tri bi na pa ni smo osta vri li ciq. Da bi ì ve la na da da mo è mo do ti tu le neo p ho dan nam je tri jumf u der bi ju - sma tra Ka lu |e ro vi}. Svi u ta bo ru cr ve no- be lih sve sni su da ih ~e ka de li ka tan za da tak na pu tu do è qe nih bo do va. - Voj vo di na je kva li tet na eki pa, na la zi se u pu noj for mi, u svo jim re do vi ma ima is ku sne i mla de, da ro vi te fud ba le re, ka kav je re ci mo Me do je vi}. î ni mi se da kao go sti pro tiv Par ti za na i nas pru à ju da le ko zre li je par ti je, od no sno da su uvek eks tra mo ti vi sa ni. Na ma pre o- sta je da po no vi mo igru iz dru gog po lu vre me na sa Vra ~a ra, ka da smo sa vla da li Rad, da ta kav ri tam za dr ì mo 90 mi nu ta. Opet je na is pi tu i ka rak ter. Ve ru jem da to mo è mo kon sta to vao je Pro si ne~ ki. Ju nak sa Vra ~a ra, An dri ja Ka lu |e ro vi} iako bo le stan smo gao je sna ge da za i gra pet na e stak mi nu ta pro tiv Ra da i po stig ne po be do no sni po go dak. - Ozdra vio sam, ose }am se do bro, spre man sam za me~ pro tiv ve li kog ri va la. Voj vo di na mi le ì jer sam i u dre su ro man ti ~a ra, ka sni je Ra da i Zve zde re dov no po ga |ao we nu mre ù. Na dam se da }u pro du ì ti gol ge ter ski niz i po mo }i da Zve zda iz bo ri va àn tri jumf - po ru ~io je Ka lu |e ro vi}, ko ji ka ri je ru na sta vqa u In ~o nu iz Ju `ne Ko re je. Ne ma Pro si ne~ ki ka drov skih pro ble ma, a van stro ja je sa mo po vre |e ni Ka du. Cr ve no-be li }e naj ve ro vat ni je po ~e ti su sret u sle de }em sa sta vu: Baj ko vi}, Mi ki}, Pet ko vi} (Re qi}) Mi ja i lo vi}, Li Adi, Ko va ~e vi}, Di mi tri je vi}, Evan dro, La zo vi}, Bor ha i Ka lu |e ro vi}. Z. Rangelov

subota10.decembar2011.

VOJVODINA SPREMNA ZA DERBI

Kva li tet na igra do no si uspeh Da na {wi su sret Cr ve ne zve zde i Voj vo di ne ne }e oprav da ti o~e ki va wa, ne u smi slu igre, ve} zbog ~i we ni ce da }e pra zne tri bi ne umno go me de gra di ra ti dra` der bi ja. Na pra znik fud ba la u Be o gra du bo ri }e se za va `ne pr ven stve ne bo do ve i me |u sob ni pre sti` Zve zda i Vo {a. U ovom mi le ni ju mu, tra di ci ja je na stra ni Be o gra |a na. Voj vo di na je go sto va la 16 pu ta na Ma ra ka ni i us pe la da po be di dva pu ta i tri pu ta igra la ne re {e no, pa No vo sa |a ni igra ju i pro tiv ne po voq ne tra di ci je. Po be da bi Voj vo di nu pri bli ì la Zve zdi na sa mo dva bo da za o stat ka i do dat no za kom pli ko va la tre nut nu bor bu za dru go me sto. - Ovo je za nas ve o ma va àn me~. Ne sme da nas za va ra ~i we ni ca da Zve zda u klu bu tre nut no pre ì vqa va tur bu len ci je i da }e se to na bi lo ko ji na ~in od ra zi ti na wi ho vu pred sta vu na te re nu. Zve zda je iz gu bil i ve ~i ti der bi, ali da je is ko ri sti la pe nal mo `da bi is hod bio dru ga ~i ji. To nas pre te ra no ne za ni ma i na{ je di ni pro blem je na {a igra i sa mo o to me raz mi {qa mo. Uvek je su sret Voj vo di ne i Zve zde der bi, ta ko }e bi ti i sa da, ali smo se za me~ pri pre mi li kao za bi lo ko ji dru gi me~. @e li mo da od i gra mo naj bo qe mo gu }e i da uz dor bu igru za ra di mo i do bar re zul tat - re kao je tre ner Voj vo di ne De jan Vu ki }e vi}. [ef stru ke do bro zna gde je Zve zda naj ja ~a i is ti ~e da po be da u Be o gra du do no si i vi {e od bo do va. - Even tu al na po be da u Be o gra du mo è da nam do ne se mno go vi -

Od wega se o~ekuju golovi: Brana Ili} (levo)

{e od tri bo da. Ipak, ne ma pri ti ska, svi su sprem ni i `eq ni da za i gra ju, a do bro smo upo zna ti s igrom ri va la. Moj ko le ga Pro si ne~ ki je u Zve zdi us po sta vio od re |en si stem od ko jeg si gur no ne }e od stu pa ti. Od go va ra nam to jer }e na po je di nim po zi ci ja ma bi ti vi {e pro sto ra, a na me ra va mo da od pr vog mi nu ta

Am bi jent kva ri do `i vqaj [ef stru ke no vo sad skog su per li ga {a sma tra da }e pra zne tri bi ne ote `a ti si tu a ci ju i we go vim iza bra ni ci ma, isto ko li ko i do ma }i nu. - Da nas igra mo der bi i ve li ka je {te ta {to }e tri bi ne bi ti pra zne. Re la no je da ima mo bla gi be ne fit, jer bi pri sta li ca Zve zde bi lo pu no, ali }e nam fa li ti i na {e pri sta li ce ko je bi do {le na Ma ra ka nu. [te ta je {to }e na vi ja ~i bi ti us kra }e ni za si gur no le pu fud bal sku pred sta vu, ali se na dam da }e ka me re po kri ti do ga |aj - re kao je Vu ki }e vi}.

PARTIZAN GOSTUJE METALCU

Li der ne pre ti fe we ra {u Fud ba le ri Par ti za na u Lu ~a ni ma go - Ni ko ne sme da kal ku li {e, mi jer nas stu ju eki pi Me tal ca. Ka ko fe we ra{ do - tri jumf pri bli à va ti tu li, a Me ta lac ~e ku je li de ra na ta be li sva su pred vi |a wa jer spa {a va go li ì vot. Fud bal ska uspa da }e Be o gra |a ni ru tin ski ostva ri ti po - van ka je is kqu ~e na. be du. Op ti mi sta je i tre ner Alek san dar Sta no je vi}. - Kraj je po le se zo ne, è li mo da na sta vi mo niz i sa ~u va mo pred nost ko ju ima mo nad Cr ve nom zve zdom. Vr lo smo mo ti vi sa ni i o~e ku je mo do bru igru. Zdra vi smo, sprem ni, osim To mi }a ko ji je pre le ào vi rus i ko ji je ne iz ve stan - re kao je Sta no je vi}. Par ti za no va igra do sta za vi si od kva li te ta te re na. U Lu ~a ni ma je pret hod nih da na bi lo pa da vi na i lo gi~ no je da su se Be o gra |a ni in for mi sa li ka kve su po sle di ce one osta vi le. - Ka ù da je te ren suv, i Vra}a se u tim:Nemawa Rni} uko li ko vre me bu de sta bil no, o~e ku je mo da bu de ko rek tan za igru. Bra zi lac An der son je bio od li ~an pro Kao i pret hod nih se zo na, u Par ti za nu ne tiv Rad ni~ kog, me |u tim, ne }e igra ti da raz mi {qa ju o pre la znom ro ku dok se ne nas. kre ne na zim sku pa u zu. Ali, si gur no da je - Rni} je od ra dio kar to ne i vra }a se u pri o ri tet uigra va we eki pe za evrop ske sa stav jer ima do bru se zo nu iza se be. U sre du je iz vla ~e we pa ro va po lu fi kva li fi ka ci je. - Naj bo qe bi bi lo kad bi smo u mar tu na la Ku pa. Sta no je vi} bi vo leo da iz beg ne Cr ve nu zve zdu. zna li tim za ta is ku {e wa, ali sa da je ra no - Pri rod no je pri èq ki va ti lak {eg o to me pri ~a ti. Te ì mo ka to me, ali ni pro tiv ni ka, ali lo {i ja ni je ni Voj vo kad se ne zna u na {em fud ba lu je li to mo di na. Mo `da je ona vi {e za iz be ga va we gu }e i da se de si. Ni je bi tan bu xet, ve} - is ta kao je Sta no je vi}. tim uigra van ne ko li ko se zo na i vi de }e mo Tre ner je obe lo da nio da }e eki pa ho }e mo li svi osta ti na oku pu. zim ske pri pre me po ~e ti 16. ja nu a ra. Sta no je vi} o~e ku je agre si van me~ u Lu I. Lazarevi} ~a ni ma.

od i gra mo otvo re no i na po be du, kao {to to ~i ni mo ~i ta ve se zo ne. Zna mo oda kle pre ti naj ve }a opa snost, a po ku {a }e mo da na sta vi mo niz od 230 da na bez po ra za na go sto va wu. Sva ki igra~ Voj vo di ne kon ku ri {e za sa stav i tek }u pre po ~et ka su sre ta zna ti ko }e za po ~e ti, ali je si gur no da }e sva ko da ti mak si mum - po ru ~io je Vu ki }e vi}. Na pa da~ No vo sa |a na Uoma ru `e li tri be o grad ska bo da. - @e li mo da po be di mo u Be o gra du i sa mo o to me mi sli mo. Zve zda je ve li ka eki pa, sa sta vqe na od do brih igra ~a. Da }e mo mak si mum i objek tiv no ima mo kva li tet da se s tri bo da vra ti mo ku }i. U me~ mo ra mo da u|e mo mak si mal no i o~e ku jem po vo qan re zul tat - re kao je Abu ba kar Ouma ru. M. Risti}

JELEN SUPERLIGA â&#x20AC;&#x201C; 15. KOLO BE O GRAD: Cr ve na zve da - Voj vo di na SME DE RE VO: Sme de re vo - Haj duk Â ÂK: Bo rac - Spar tak Zla ti bor vo da BOR Â: BSK - Ja vor KRA GU JE VAC: Rad ni~ ki 1923 - Rad LU Â NI: Me ta lac - Par ti zan NO VI PA ZAR: No vi Pa zar - Ja go di na U@I CE: Slo bo da Po int - OFK Be o grad 1. Par ti zan 2. Cr ve na zve zda 3. Voj vo di na 4. Rad ni~ ki 1923 5. Slo bo da 6. Spar tak ZV 7. Ja go di na 8. OFK Be o grad 9. Haj duk 10. Rad 11. Sme de re vo 12. Ja vor 13. BSK Bor ~a 14. No vi Pa zar 15. Bo rac 16. Me ta lac

14 14 14 14 14 14 14 14 14 14 14 14 14 14 14 14

13 10 7 6 7 5 5 6 5 3 4 4 3 2 1 1

0 2 6 7 4 7 4 1 3 5 2 2 4 4 5 4

(13) (13) (13) (13) (13) (13) (13) (13) 1 2 1 1 3 2 5 7 6 6 8 8 7 8 8 9

33:5 27:10 28:9 20:12 20:17 13:12 14:13 17:19 13:18 15:12 9:17 8:16 8:19 9:24 6:20 8:25

39 32 27 25 25 22 19 19 18 14 14 14 13 10 8 7

IN MEMORIAM

Du {an Bol ta U No vom Sa du, po sle du è i te {ke bo le sti, umro je biv {i fud ba ler Sla vi je Du {an Bol ta (1954). Po ni kao je u re do vi ma Voj vo di na, po tom je igrao u mno gim no vo sad skim klu bo vi ma, ali je naj u pe ~a tqi vi je par ti je pru ào u dre su Sla vi je. Igrao je na po zi ci ji be ka, bri tak i gla san ~e sto je bio na me ti su di ja, ali je uvek bio pra vi ~an, po {ten i è stok bo rac na te re nu. Bol ta je sjaj no igrao i ma li fud bal. S eki pom Kom bi na ci ja dva pu ta je osva jao Dnev ni kov tur nir, a po tom je jo{ jed nom sla vio s eki pom Auto li mar Raj ko. Rad ni vek je pro veo u NIS NAP - u ~i jem je Sport skom dru {tvu ak tiv no u~e stvo vao. Sa hra na je da nas, u 14.30 sa ti, na ê nej skom gro bqu.

sport

subota10.decembar2011.

EVROPSKO PRVENSTVO U POQSKOJ U MALIM BAZENIMA

Si qev ski do po lu fi na la Naj bo qi re zul tat dru gog da na Evrop skog pr ven stva u ma lim ba ze ni ma, ko je se odr `a va u poq skom gra du [}e }i nu, od srp skih pli va ~a ostva rio je Ra do van Si qev ski. On je u di sci pli ni 100 slo bod no us peo da se pla si ra u po lu fi na le, po {to je u kva li fi ka ci ja ma po de lio 19. me sto sa Fin cem Ari Pe kom Li u ko ne nom sa vre me nom od 48,48. Na `a lost u po lu fi na lu je is pli vao sla bi ji re zul tat, pa je na kra ju za vr {io na 19. me stu sa 48,81. Naj bo qi re zul tat po lu fi na la is pli vao je Ita li jan Lu ka Do to od 46,95 se kun di. U ovoj di sci pli ni Ve li mir Stje pa no vi} je za u zeo 30. me sto sa 48,99 od 69 pli va ~a. Pe tar Pe tro vi} je na 50 le| no bio 41. sa 25,56 se kun di od 49 pli va ~a. Da nas tre }eg da na Evrop skog pr ven stva u [}e }i nu od srp skih

SPARTAK GOSTUJE U ^A^KU

Troj ka za mi ran san Tri bo da iz ^a~ ka bi obez be di la fud ba le ri ma Spar tak Zla ti bor vo de znat no mir ni ji san pred pr ven stve nu pa u zu. No, zna ju vr lo do bro da do tri bo da ne }e bi ti la ko sti }i. - Bo rac je ve o ma kva li tet na eki pa, mno go bo qa ne go {to to tre nut no sta we na ta be li po ka zu je. Ipak, mi mo ra mo da se po tru di mo da do |e mo do bo do va, ali je ne za hval no prog no zi ra ti ko ji }e bi ti is hod me ~a. Jed no je si gur no, Spar tak ima po tre ban kva li tet, ali ni pro tiv nik ni je na i van – re kao je tre ner Zo ran We gu{. Dva ri va la su ve} igra la je dan me~ ove je se ni, Bo rac je u ^a~ ku, po be dom na pe na le, iz ba -

cio Spar tak iz da qeg tak mi ~e wa u Ku pu Sr bi je. - Bio sam spre ~en da vo dim tu utak mi cu, ali su igra ~i do bi li zna ~aj na sa zna wa o pro tvi ni ku i ve ru jem da }e im sa da bi ti lak {e da igra ju. I u ovom me ~u Su bo ti ~a ni ne }e bi ti kom plet ni. - U eki pu se vra }a gol man Alek si}, ko ji u pro {lom me ~u ni je mo gao da igra zbog kar to na, ali ima mo i tri ozbiq na ne do stat ka. Zbog kar to na ne }e na stu pi ti Jok si mo vi} i Mi lan ko vi}, dok je ^o vi }a od te re na odvo ji la po vre da. No, bez ob zi ra na pro ble me, tru di }e mo se da pro na |e mo naj bo qe re {e we i da ima mo us pe {an na stup – do dao je We gu{. N. S.

MIKULA[ KUP U KAWI@I Ra do van Si qev ski

pli va ~a }e na stu pi ti Pe tar Pe tro vi} na 100 le| no, Ve li mir Stje pa no vi} na 200 del fin, Ste -

fan [o rak na 1500 slo bod no i ^a ba Si la |i na 50 pr sno. G. M.

SKUP[TINA ASS

Sta tut jed no gla sno usvo jen Re dov na skup {ti na Atlet skog sa ve za Sr bi je odr `a na je u Be o gra du. Skup {ti ni je od 97 pri su stvo va lo ukup no 54 pred -

dnevnik

stav ni ka klu bo va, re gi o nal nih sa ve za i atlet skih stru kov nih or ga ni za ci ja, {to je bio i vi {e ne go do vo qan broj za do no {e we svih od lu ka.

Atle ti ~a ri u sve mu bi li jed no gla sni na skup {ti ni

Sed ni cu je otvo rio pred sed nik ASS Ve se lin Je vro si mo vi}. Naj va `ni ja ta~ ka dnev nog re da bi la je usva ja we iz me na i do pu na Sta tu ta i po me nu ti Sta tut je jed no gla sno usvo jen, {to je bi tan ko rak ka uskla |i va wu aka ta Sa ve za sa no vim Za ko nom o spor tu i pre re gi stra ci ji ASS u APR. Po red to ga, Skup {ti na je usvo ji la i sve go di {we iz ve {ta je i pla no ve, a plan je da se od sle de }e go di ne odr `a va ju dve sed ni ce Skup {ti ne (na po ~et ku i na kra ju go di ne). Ovom pri li kom je ime no va no i li ce za za stu pa we sa ve za – Slo bo dan Bran ko vi}, ge ne ral ni se kre tar. Ta ko |e, do go vo re no je da se za jed ni~ kim sna ga ma svih ~la no va Skup {ti ne pre u zme ini ci ja ti va za fi nan sij sku po mo} re gi o nal nim sa ve zi ma i naj u spe {ni jim srp skim atlet skim klu bo vi ma.

Naj bo qi pi o ni ri ^o ke i Ador ja na Na Mi ku la{ ku pu, ko ji je za fud ba le re mla |eg i sta ri jeg pi o nir skog uz ra sta pri re dio FK Ka wi `a, na par ke tu sport ske

Mi haj lo i Ni ko la Po po vi}, An dra{ Ro `a, Mi qan Dra {ko vi} i Mir ko Ta ti}. Dru go me sto pri pa lo je pe tli }i ma Ka wi `e,

po bed ni~ koj eki pi igr li su: Mark i Ste la Bor {o{, Re be ka Bi~ kei, Adam Na |a bo wi, Ati la Sa bo, An dra{ Na|, Ba lint Le ko,

Gro àn Ra i ko ne nov tim ski ko le ga Fran cuz Ro man Gro àn bi }e tim ski ko le ga Ki mi ja Ra i ko ne na na red ne se zo ne u Lo tu su, eki pi ko ja je u ovo go di {wem {am pi o na tu no si la ime Lo tus Re no. Gro àn }e u ti mu za me ni ti ru skog vo za ~a Vi ta li ja Pe tro va, ko ji je imao ugo vor sa Lo tus Re no om i za sle de }u go di nu, ali je we go vo me sto bi lo ugro è no od tr ke u Abu Da bi ju, po sle ko je je iz neo niz op tu `bi na ra ~un eki pe. Dva de set pe go di {wi Gro àn je i For mu li 1 de bi to vao na Ve li koj na gra di Evro pe 2009. go di ne, ka da je u Re nou za me nio Nel so na Pi kea ju ni o ra, ko ji je do bio ot kaz. Ukup no je vo zio na se dam tr ka te se zo ne i naj bo qi pla sman ostva rio je u Bra zi lu, ka da je za u zeo 13. me sto. - Pre sre }an sam {to }u vo zi ti za Lo tus. Ra du jem se {to }u se na red ne se zo ne na }i u bo li du For mu le 1 i ose }am se pri vi le go va nim {to sam do bio tu pri li ku. Ima }u {an su da vo zim uz ve li kog {am pi o na, ko ji je gla -

dan uspe ha, i to }e bi ti ve li ko is ku stvo za me ne, ko je }e mi mno go po mo }i re kao je Gro àn. Gro ` an je ove go di n e osvo jio ti tu lu u GP2 se ri ji i od ta da se mno go spe ku li sa lo oko we go vog po vrat k a u For mu lu 1. î we Ro man Gro àn ni ca da se Lo tus Re no od lu ~io za Fran cu za, po red Pe tro va uti ~e i na Bru na Se nu, ko ji je vo zio za taj tim od Ve li ke na gra de Bel gi je, ka da je za me nio Ni ka Haj dfel da. Po {to su Ra i ko nen i Gro àn po pu ni li upra `we na me sta u Lo tu su za na red nu se zo nu, sa mo jo{ {est me sta je slo bod no za na red ni {am pi o nat, po jed no u Vi li jam su i Hi spa ni ja rej sin gu,

Po bed ni~ ka eki pa mla |ih pi o ni ra ^o ke

ha le Ba we Ka wi à, nad me ta lo se osam eki pa. U kon ku ren ci ji mla |ih pi o ni ra, ro |e nih 2011. i mla |ih po be di la je eki pa ô ke, za ko ju su na stu pi li: Ra do van Kne è vi}, a po dva u Fors In di ji i eki pi To ro Ro so. O~e ku je se da }e se Fors In di ja od lu ~i ti za Po la di Re stu i Ni ka Hil ken ber ga, kao i da }e To ro Ro so za dr à ti vo za~ ku po sta vu Ha i me Al ger su a ri i Se ba sti jan Bu e mi, dok za me sto u Vi li jam su i Hi spa ni ja rej sin gu kon ku ri {u Vi ta lij Pe trov, Bru no Se na, Ru bens Ba ri ke lo i Adrian Zu til.

DANAS NA SPORTSKIM TERENIMA Odbojka Vi ner {te di {e èn ska su per li ga - NO VI SAD: Va ra din BMG grad wa - Di na mo Azo ta ra (20), LA ZA RE VAC: Ko lu ba ra - TENT (17), U@I CE: Je din stvo - Voj vo di na (19), BE O GRAD: Vi zu ra - NIS Spar tak (18). Vi ner {te di {e mu {ka su per li ga - PO @A RE VAC: Mla di rad nik - Je din stvo (SP) (19), QIG: Spar tak - Klek Sr bi ja {u me (19). Pr va èn ska li ga - KLEK: Klek Sr bi ja {u me - Gim na zi ja lac (19), LAJ KO VAC: @e le zni ~ar - Po {tar (19), LA ZA RE VAC: La za re vac - MD Zre wa nin (14.30). Pr va mu {ka li ga - BE O GRAD: Obi li} - \er dap (19), SME DE RE VO: Sme de re vo Spar tak (S) (20), VE LI KO GRA DI [TE: VGSK - No vi Sad (19), PAN Ê VO: Bo rac - Ja go di na (16).

Dru ga èn ska li ga - se ver NO VI SAD: NS vo lej tim - Ki 0230 (19), IN \I JA: Mla dost Ru ma (16). Dru ga mu {ka li ga - se ver SREM SKA MI TRO VI CA: Srem - Voj vo di na NS se me 2 (17.30), APA TIN: Apa tin In |i ja (18), BA^: Par ti zan Slo ven (18), FU TOG: RFU Ba va ni {te (20). Pr va voj vo |an ska èn ska li ga - Ba nat - VR [AC: Vr {ac Klek 2 (17.15), ZRE WA NIN: Pro le ter - Ba nat (15.30), RAV NI TO PO LO VAC: Her ce go vi na - Kra ji {nik (15.30). Pr va voj vo |an ska mu {ka li ga - cen tar - SREM SKI KAR LOV CI: Stra ì lo vo - Vo {a (18).

- Cr ven ka Ja fa (16), Par ti zan - Na i sus (18), PAN ^E VO: Di na mo - Me ta lo pla sti ka (20.30), LA Z A R E V AC: Ko lu ba ra - Voj vo di na (20). Pr v a mu { ka li g a - RA [KA: Ba ne - Mla dost TSK (18), VR BAS: Vr bas Kar neks - Mo kra Go ra (19), ZRE WA NIN: Pro le ter Agro `iv Za je ~ar (17), PRI BOJ: Pri boj - Zla tar (19), NO VI PA ZAR: No vi Pa zar - Cr ve na zve zda (18). Dru ga mu {ka li ga, se ver @A BAQ: Haj duk - Me ta lac AV (17), @SK - Na pre dak (19), JA [A TO MI]: Her ce go vi na - Ba nat ski Kar lo vac (19).

Rukomet

Pr va B li ga - NO VI SAD: Du nav - Go~ (18.30), BE ^EJ: Be ~e jac - Na is (19), BE O GRAD: Sin gi du num - Ra bot ni~ ki (17.15).

Su per li ga za mu {kar ce KA]: Ju go vi} Uni met - Ru dar (19), BE O GRAD: Obi li}

Vaterpolo

tre }e Ti si iz Ador ja na, a ~e tvr to Je din stvu iz Mar to no {a. U ka te go ri ji pi o ni ra ro |e nih 1999. i mla |ih po bed ni~ ki pe har pri pao je Ti si iz Ador ja na, za ko ju su igra le i dve de voj ~i ce. U

An dor Ba bin ski i Vik tor Ka wo. Dru go me sto pri pa lo je eki pi Ka wi `e, tre }e Je din stvu iz Mar to no {a, a na ~e tvr tom met su je dru ga eki pa Ka wi `a. Tekst i foto: M. Mitrovi}

BRAZILAC NEJMAR NEMA DILEMU

Me si je naj bo qi Bra zi lac Nej mar okon ~ao je svo je vr snu ras pra vu Pe lea i Ma ra do ne oko to ga ko je bo qi, on ili Li o nel Me si, re kav {i da je Ar gen ti nac naj bo qi igra~ da na {wi ce. - Ve ru jem da je Me si u ovom tre nut ku naj bo qi fud ba ler sve ta - re kao je Nej mar ko ji igra za eki pu San to sa u za vr {ni ci klup skog pr ven stva sve ta u Ja pa nu. D e v e t n a e s t o g o d i { w i Nej mar je ta ko |e od ba cio sva ko po re |e we sa le gen dom ka kav je Pe le. - Pe le je je dan je di ni. On je kraq fud ba la. Ne ve ru jem da }u ika da us pe ti da do stig nem we gov ni vo - ka `e Nej mar.

Pe le je ne dav no oce nio da je Nej mar u teh ni~ kom smi slu bo qi od Me si ja, na {ta je Ma ra do na na se bi svoj stven na ~in

od go vo rio da je slav ni Bra zi lac ve ro vat no po me {ao le ko ve. Nej mar, ko ji je pro {log me se ca pro du `io ugo vor sa ju `no a me ri~ kim pr va kom San to som, iz ja vio je da ne ma {ta da do ka zu je na pred sto je }em klup skom pr ven stvu sve ta. - Ov de sam da po mog nem ti mu da osvo ji ti tu lu svet skog pr va ka - re kao je Nej mar. San tos }e u sre du igra ti u po lu fi na lu pro tiv bo qeg iz me ~a u ko jem se sa sta ju ja pan ska Ka {i va i mek si~ ki Mon te rej. U dru gom po lu fi na lu igra }e Bar se lo na pro tiv bo qeg iz du e la iz me |u ka tar skog Al Sa da i Espa ran sa iz Tu ni sa. Fi na le je na pro gra mu 18. de cem bra.

I KA RO LI NA BI DA BU DE KAO NO VAK: Karolina Voznijacki i Novak \okovi} imaju dve zajedni~ke stvari, oboje su godinu zavr{ili na vrhu rang liste i oboje vole da imitiraju. Novak se proslavio sjajnim imitacijama Nadala, Federera i [arapove, a Karolina je to poku{ala imitacijom Serene Vilijams, iako se prethodno nije proslavila imitacijom Nadala. Na egzibicionom me~u sa Dominikom Cibulkovom u Bratislavi, Dankiwa je prili~no verno kopirala stariju i znatnu uspe{niju koleginicu. Samo {to je razliku u te`ini i oblinama morala da nadoknadi gurawem stvari pod haqinu.

SPORT

c m y

dnevnik

subota10.decembar2011.

ABA LIGA: HEMOFARM DOMA]IN BUDU]NOSTI

Pod go ri ~a ni fa vo ri ti Je dan od der bi ja 11. ko la ABA li ge igra}e se danas u Vr{cu, u kome }e snage odmeriti dva velika rivala, He mo farm [ta da i Bu du} nost (17). Ekipa koju predvodi Dejan Radowi} je zasada najja~i tim koji je u ovoj sezoni gostovao u Vr{cu, pa }e tako i zadatak mladih farmaceuta da sa~uvaju Milenijum kao neosvojivu tvr|avu biti znatno te`i. To je, ujedno, i po ziv ni ca Vr {~a ni ma da u {to ve}em broju do|u na ovaj me~, jer ih o~ekuje dobra ko{arka. Podgori~ani su stigli u znat no osla bqe nom sa sta vu, bez vo de }eg igra ~a Ni ko le Vu ~e vi }a, ko ji se vra tio u NBA posle zavr{enog lokauta. Nekada{wi igra~ Hemofarma Vladimir Tica debi to va }e za Pod go ri ~a ne upravo protiv biv{eg kluba, ali je pitawe koliko }e on stvarno mo}i da pomogne novim saigra~ima, s obzirom na to da su zajedno odradili tek nekoliko treninga. - Bu du} nost je ne u go dan protivnik. Bez obzira na to {to su u Vr{ac do{li oslabqeni, mora}emo da budemo mnogo agresivniji od wih i tako poku{amo da upi{emo i

petu pobedu na doma}em terenu – kaè plej Vr{~ana Aleksej Ne{ovi}. Ne{ovi} je pro{le sezone igrao u Budu}nosti, Ni ko la Ota {e vi} je prethodne ~etiri godine proveo u Podgorici, dok je Ivan Mara{ ponikao u tom klubu. Wih trojica do bro po zna ju fi lo zo fiju trenera Radowi}a. - Dobro poznajemo ve}inu igra~a i wihov na~in igre, {to moè mnogo da pomogne na{em timu. Trudi}emo se da tu ~i we ni cu mak si mal no iskoristimo. Uz doma}i te ren, to je jo{ jed na prednost za nas, iako Budu} no sti pre pu {ta mo ulogu favorita – dodaje Ne{ovi}. I Budu}nost ima svog „insajdera“ – Bojana Krstovi}a koji je prethodne tri godine nosio naranxasti dres. - Igra Bu du} no sti se uglav nom svo di la na spu {ta we lop te Vu ~e vi }u u re ket. On je bio wi hov glav ni po kre ta~, a sa da }e be ko vi mo ra ti da pre - Plej Vr {~a na Alek sej Ne {o vi} u zmu ve }u od go vor nost. Tra {e pa `we da po sve ti mo svo ì }e mo svo ju {an su u wi ho joj igri – is ta kao je Ne {o vim sla bo sti ma, ali }e mo vi vi}.

MEMORIJAL „LAZA KRSTI] I MARICA YELATOVI]” U NOVOM SADU

Na stu pi }e oko 170 gim na sti ~a ra iz 11 dr à va Drugi po redu Memorijal „Laza Krsti} i Marica Xelatovi}” u mu{koj i ènskoj sportskoj gimnastici odrà}e se danas i sutra u Novom Sadu u organizaciji Sokolskog dru{tva Vojvodina. Ina~e, SD Vojvodina je ovim memorijalnim takmi~ewem èlelo da vrati me|unarodnu gimnastiku u Novi Sad, da je promovi{e i da podseti javnost na dva doajena srpske gimnastike, dugogodi{we trenere Lazu Krsti}a i Maricu Xelatovi}. Laza Krsti} (1939 2004) je stvorio mno{tvo dràvnih prvaka, reprezentativaca, trenera i gimnasti~kih sudija. Kao trener reprezentacije bio je po{tovan, ne samo u Novom Sadu, nego na prostoru biv{e Jugoslavije. Us-

rije. Prvobitno je takmi~ewe trebalo da se odr`i u Sokolskom domu i u hali Slana bara, kao {to je to bilo pro{le godine, ali je do{lo do promene. Tako }e devojke ve`bati u Sokolskom domu, a mu{karci u sali Gimnazije „Isidora Sekuli}”. Na ovom takmi~ewu Sokolsko dru{tvo Vojvodina }e imati 17 takmi~ara (deset mu{kih i sedam `enskih). - U svakoj kategoriji imamo takmi~ara koji su ve} pobe |i va li na me |u na rod nim turnirima. Kod mu{karaca u pr voj ka te go ri ji naj vi {e o~ekujemo od Stefana Veselinovi}a, u drugoj od Nikole Jurkovi}a i Ivana Dejanovi}a, a u ~etvrtoj od Nikole Mr|enovi}a i Milenka Radakovi}a, mada wih dvojica ne-

Ulaznica za utakmicu, koja po~iwe u 17 ~asova, je 150 dinara. J. Jovanovi}

PRVA A MU[KA LIGA: VOJVODINA SRBIJAGAS DO^EKUJE BORAC

Do ma }in se u der bi ju pi ta Ko{arka{i Vojvodine Srbijagas, nakon pobede u odloènoj utakmici 2.kola protiv OKK Beograda 73:69, ponovo su zaseli na vrh prvoliga{kog karavana, sa namerom da i nakon ve~era{weg derbi susreta sa ~a~anskim Borcem, u maloj dvorani Spensa, tu i ostanu. Novosa|ani su u dosa{we ~etiri utakmice na svom parketu zabeleìli isto toliko pobeda. - Da bismo trijumfovali moramo da odigramo kud i kamo boqe nego {to je to bilo u duelu sa OKK Beogradom. Lepo je kad prose~nom partijom do|e{ do pobede, ali to moè da bude opasno kada se zadovoqi{ takvom igrom. Stoga }emo morati mnogo vi{e da zapnemo ve~eras - kazao je trener crveno-belih Sini{a Mati}. Strateg Novosa|ana je zatim rekao: - Na redu je duel protiv veoma opasne i iskusne ekipe Borca koju predvodi najboqi igra~ lige @igeranovi}. Pored wega,

Ni ko la Ka li ni} u du e lu s Pan ~e v ci ma

Fo to: N. Sto ja no vi}

REGIONALNA LIGA

tu su jo{ pet, {est veoma iskusnih ko{arka{a, a neki od wih i sa bogatim internacionalnim iskustvom. Odmorniji su od nas, a na{a prednost leì u ~iwenici da imamo duù klupu, ve}i izbor igra~a i da igramo agresivni ju i br ù ko {ar ku.Uprkos izostanku Strahiwe Milo{evi}a i Vuka{ina Petkovi}a, smatram da smo favoriti i da }e bodovi ostati u Novom Sadu. I Nikola Kalini} optimista je za ishod duela sa â~anima. - Borac je ozbiqan ekipa koji neguju tipi~nu ~a~ansku {kolu ko{arke. Pored svih pohvala na ra~un gostiju, na ovoj utakmici se najvi{e pitamo mi. Ako nametnemo svoj ritam siguran sam da }emo nastaviti pobedni~ki niz - istakao je Kalini}. Utakmica Vojvodina Srbijagas - Borac igra se u maloj dvorani Spensa od 19.30 ~asova, a ulaz je slobodan. I. Grubor

Mi ro ti} MVP Naj ko ri sni ji igra~ osmog kola Evrolige je ko{arka{ ma drid skog Re a la Ni ko la Mitori}. U pobedi Reala nad Makabijem 88:64, Miroti} je ubacio 26 poena (4 od 5 za tri), imao 8 skokova, asistenciju i tri ukradene lopte, sa ukup nim in de skom ko ri sno sti 33. Igra~ sa najve}im indeksom (34) je ko{arka{ Kahe Laboral Mirza Teletovi}. On je zabele`io 32 poena, 7 skokova, po dve asistencije, ukradene lopte i blokade, ali to nije bilo dovoqno wegovom timu za pobedu, pora`en je od Olimpijakosa (84:82). Na tre }em me stu je plej Partizana Ejsi Lo sa indeksom korisnosti 27 i 22 poena u porazu crno-belih od ekipe [arlroa (84:79). Milan Ma~van je ponovo ostvario dabldabl u~inak, ubacio je 10 poena, a sa 12 uhva}enih lopti zauzima ~etvrto mesto.

peo je da Novi Sad, Srbija i nekada{wa Jugoslavija postanu deo velike gimnasti~ke porodice evropskih zemaqa. Marica Xelatovi} (1928 - 1998) posvetila je ìvot ènskoj sportskoj gimnastici, a zahvaquju}i wenom radu SD Vojvodina je imalo u svojim redovima dràvne prvakiwe i reprezentativke. Bila je i gimnasti~ki sudija najvi{eg me|unarodnog ranga, trener reprezentacije, a u~estvovala je i u usavr{avawu mladih trenera. Pored Memorijala, na programu je i 10. DKMT Kup u mu{koj sportskoj gimnastici. Na Memorijalu }e nastupiti oko 170 takmi~ara iz 11 zemaqa (Libija, Tunis, Danska, Ma|arska, Rumunija, Bugarska, Hrvatska, Slovenija, Makedonija, Gr~ka i Srbije). Mu{karci }e nastupiti u ~etiri, a devojke u tri uzrasne katego-

}e nastupiti na svim spravama (zbog povreda). Kod devojaka najvi{e o~ekujemo u prvoj kategoriji od An|ele \ur|evi} i Dejane Kuzmanovi}, u drugoj od Tamare Mr|enovi}, a u tre}oj od Aleksandre Raj~i} - rekao je Vladimir Drakuli}, jedan od trenera u SD Vojvodina. Pokroviteqi Memorijala su Gradski sekretarijat za sport i omladinu Novog Sada, Vlada Vojvodine i Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu. Sufinansijer je Ministarstvo omladine i sporta Republike Srbije, a donatori su Slobodna carinska zona Novi Sad, SZR ZAS Merkin Temerin, Intersrem AC, Pokrajineks robne rezerve i Nepolanta. Takmi~ewa u subotu i u nedequ po~iwu u 9 ~asova. G. Malenovi}

No vo sa |an ke u Slo ve ni ji

Dva kola ostala su do kraja prvog dela Regionale ko{arka{ke lige za dame. Ko{arka{ice Vojvodine NIS u preostale dve utakmice o~ekuje gostovawe u Cequ i duel sa Mladim Krai{nikom u Novom Sadu narednog vikenda. Novosa|anke }e poku{ati da u fini{u jeseweg dela poprave bodovni saldo i plasman na tabeli, a prvu priliku da se dokopaju druge prEVROLIGA

Mo me nat s pro {lo go di {weg nad me ta wa gim na sti ~a ra u No vom Sa du

venstvene pobede imaju ve~eras u Sloveniji. Vice{ampion Slovenije do sada nije osetio gor~inu poraza na svom parketu (~etiri pobede), dok Novosa|anke jo{ uvek nisu trijumfovale na gostovawima. Ko{arka{ice Vojvodine protiv sebe imaju i neugodnu tradiciju u susretima s Ceqem nikada nisu pobedile. I. G.

sport

subota10.decembar2011.

JUGOVI] UNIMET DO^EKUJE RUDAR IZ KOSTOLCA

Poraz precrtati pobedom Iako je nedavno naPobeda se name}e kao impepunio 27 leta, za krearativ, da li je Jugovi} oran i tora igre Jugovi}a Nisposoban da slavi? kolu Vugdragovi}a mo- Mislim da jeste. Ako buè se re}i da iskusni rukometdemo ima li pra vi pri stup ni vuk. U Ka}u je ve} deset godiutak mi ci i uz od li~ nu pu na, od ~ega u svojstvu prvotimca bliku trebalo bi da savladaima sedam sezona. Ka}ani su u pro{lom kolu ubedqivo poraèni u Crvenki, pa se name}e pitawe - gde je to u naoko savr{enoj ma{ini Ka}ana do{lo do prekida u napajawu. - Te{ko je na to pitawe dati odgovor. Prvo poluvreme smo odigrali dobro, situaciju smo dràli pod kontrolom, dok je u drugom do{lo do potpunog pada koncentracije. Crvenka je imala odli~nu podr{ku s tribina, mi smo podlegli atmosferi i izgubili, uz na{e najble|e izdawe u Ni ko la Vug dra go vi}, kre a tor ovoj sezoni - pojasnio je Ju go vi }e ve igre Vugdragovi}. mo goste iz Kostolca. NajvaU goste Jugovi}u ve~eras do- `nije da ih olako ne shvatimo, laze energeti~ari iz Kostolca? a onda da kroz na{u prepozna- Pokazalo se da ekipa Rudara tqivu igru okon~amo utakmimoè da pruì dobre partije. cu u na{u korist - poru~io je Najsveìji primer je pobeda Vugdragovi}. nad Crvenom zvezdom. Na{a je Utakmica Jugovi} Unimet obaveza da posle velikog kiksa Rudar igra se ve~eras u 19 ~au Crvenki pokaèmo da je to sova u Hramu. bio samo lo{ dan. J. Gali}

CRVENKA GOSTUJE OBILI]U

Uspeh na proveri Da li je ubedqiva pobeda Crvenke nad Jugovi}em u proteklom kolu prvenstva bila i pravi uvod u uspe{an fini{ jeseweg dela prvenstva pokaza}e dana{wi susret protiv Obili}a (16 ~asova). - U prilici smo da donekle ispravimo mnoge dosada{we propuste. Pobeda nad Ka}anima mnogo nam zna~i, ulila nam je veliko samopouzdawe i ohrabrewe i dana{we gostovawe u Beogradu trebalo bi to i da potvrdi. Objektivno, imamo boqi tim i uveren sam u na{u sigurnu pobedu - poru~uje Jo`ef Holpert, koji igra sve boqe, ali je wegov u~inak jo{ dosta daleko od stvarnih mogu}nosti, pre svega zato {to nije sa ekipom pro{ao kompletne pripreme. Trener Svetozar Jovovi} je tako|e ohrabren izdawem svoje ekipe u pro{lom kolu, ali izvesna zabrinutost unosi pitawe igrawa Gorana \urovi}a, zbog hroni~ne povrede kolena. - Wegovo iskustvo protiv Jugovi}a je do{lo do punog izra`aja i sigurno je da ekipa nije ista sa wim ili bez wega, ali se nadam da }e danas ipak zaigrati, a time bi i na{ uspeh bio izvesniji - o~ekuje Jovovi}. T. Jovovi}

SUPERLIGA[KI DERBI IGRA SE U LAZAREVCU

Vo{a protiv tradicije Qubiteqi rukometa u Lazarevcu ima}e priliku da ve~eras od 20 ~asova prisustvuju pravoj poslastici, sudaru nepora`ene Kolubare na doma}em buwi{tu i drugoplasira-

ne Vojvodine koja je u dosada{wih 10 utakmica bez kiksa i sa maksimalnim u~inkom na strani.Uz to, u Lazarevcu posledwih pet sezona Vojvodina nije uspela da trijumfuje. Su-

De taq s pro {lo go di {eg du e la Voj vo di na – Ko lu ba ra

U NEDEQU U NOVOM SADU MEMORIJAL „DU[AN BO@ANI] TREYA”

U ~ast bokserskom velikanu U nedequ, u Novom Sadu, odr à }e se 3. me mo ri jal „Du{an Boàni} Trexa”, u znak se}awa na velikog ~oveka i trenera. Boàni} je iza sebe ostavio dubok trag u bok su, jer we go va ru ka iskovala je velike {ampione i osvaja~e medaqa na najve}im me|unarodnim smotrama ovog sporta. Organizator manifestacije je BK Novi Sad, ~iji je Boàni} trener bio punih deset godina, a pre toga uspe{no je vodio Vojvodinu. Tim povodom na ring }e iza}i po pet parova u seniorskoj i juniorskoj konkuren-

ciji, a rival najboqim bokserima Novog Sada, kao i borcima iz vojvo|anskih klubova, bi}e ekipa iz Rijeke. Oni koji plemenitu ve{tinu nose u srcu na delu }e videti Nikolu Poli}a, koji brani trofej osvojen protekle godine, zatim mladog Nenada Zamfirovi}a, osvaja~a zlata na Vojvo|anskoj zlatnoj rukavici, pa povremenog reprezentativca Faruka Ajvazija, superte{ka{a Petra Maukovi}a i ostale. Me~ }e se odr`ati u stonoteniskoj sali Spensa, od 12 ~asova, a ulaz je slobodan. M. P.

dnevnik

dari}e se dve ekipe koje su uspe{ne i na evropskoj sceni. - Uspeh pro tiv Ju naj te da smo arhivirali i od utorak se mak si mal no po sve ti li pri pre mi da na {we utak mi ce u La za rev cu. Pro te klih dana pratili su nas sitni problemi, prehlade i viroze, ali to ne}e uticati na sastav ekipe. Protiv Kolubare }emo istr~ati u istom sastavu kao na me~u sa Belgijan ci ma. O~e ku jem od svojih pulena da maksimalnim pristupom tokom svih 60 mi nu ta opravdaju renome i ne da ne dozvole rawenom rivalu(poraz u Pan~evu i remi s Ni{lijama na svom terenu) da se vadi protiv nas. U sastavu ima ju ne ko li ko ve o ma kvalitetnih igra~a, dugo igraju zajedno, a najopasniji su Tomi}, Lomi} i Nenadi} na koje }emo morati da obratimo posebnu pa`wu. Ponavqam, mislim da je za do bar re zul tat naj va `niji pristup utakmici - kazao je {ef stru~nog {taba Vo{e \or|e ]irkovi}. Derbi kola Kolubara - Vojvodina u Lazarevcu po~iwe u 20 ~asova. I. Grubor BEO^INSKI CEMENT DANAS OBELE@AVA JUBILEJ

Dve uspe{ne decenije Pre dvadeset godina oformqen je Bokserski klub Cement u Beo~inu. Tamo u [picerovoj ba{ti i sve ovo vreme funkcioni{e na pravi na~in. Potekli su u ovom kolektivu mnogi dobri ratnici ringa, a najboqi je Geard Ajetovi}, koji je u profesionalnim vodama. Tako|e, medaqama na me|unarodnim takmi~ewima okitili su se Marko Dokni} i Igor Pej~i}, a tu je i Faruk Ajvazi i jo{ mnogi drugi. Ponosi se uspesima trener Stevan Pa{}an, kao i svi oni koji su Cementu pomogli na bilo koji na~in. Danas }e Beo~inci obele`iti dve uspe{ne decenije i borbama na ringu. Gosti su takmi~ari Rijeke, a me~ }e po~eti u 17.30 ~asova u hali Sportskog centra u Beo~inu. M. P.

VOJVODINA NS SEME SUTRA GOSTUJE PARTIZANU: U pa kle no te {kom me se cu (pr ven stvo, Kup i evrop ski ^e leny kup) od boj ka {e Voj vo di ne su tra o~e ku je te {ko go sto va we ak tu el nom {am pi o nu Par tiza nu. Do bra pred i gra ovom der bi ju No vosa |a ni su ima li u osmi ni fi na la Ku pa Srbi je gde su po ra zi li Sme de re vo i pr ven stve ni me~ s cr no-be li ma do ~e ka }e u do brom ras po lo `e wu. Vo {a je do bru se zo nu za po ~e la na svom te re nu po be dom nad Par ti za nom, ali je kraj pr vog de la do ~e ka la sa sko rom 6-2 (uz me~ ma we) i no vi tri jumf bi joj mno go zna ~io pred iza -

zo ve u Evro pi i me ~u dru gog ko la u ê leny ku pa u Am {te te nu. - Gle da ju }i pr vi deo se zo ne, mo è da se ka è da smo ne za do voq ni, jer smo mo gli da ima mo bod ili dva vi {e. Par ti zan je {am pion i do bro je po zna to da je kva li te tan, bez ob zi ra na pro me ne u ti mu. La ga no se sta bi li zu je mo, eki pa je na vi kla na pro me ne i ko rek tor Ve se li no vi} se sve bo qe sna la zi u ulo zi u toj ulo zi. Ako od i gra mo mak si mal no an ga ò va no, mo è mo da se na da mo po be di, jer su uslo vi u ha li [u mi ce po god ni za sve - re kao je sport ski di rek tor Voj vo di ne NS se me Ni ko la Ma ri}. Utak mi ca po ~i we u 15 ~a so va. M. R.

@REB ^ETVRTFINALA KUPA U OBE KONKURENCIJE

KUP SRBIJE (@)

Pazov~ani sa {ampionom

Zvezda bez problema

U ~etvrtfinalu Kupa Srbije za odbojka{e igra}e: @elezni~ar Vojvodina NS seme, Jedinstvo (SP) - Partizan, Ribnica - Radni~ki (K) i Mladi radnik - Crvena zvezda, a susreti su na programu 21. i 24. decembra. @reb je bio poludirigovan, pa sada{wa velika ~etvorka na{e odbojke (Vojvodina, Zvezda, Partizan i Radni~ki) nije mogla da se sastane me|usobno pre finalnog turnira. U ~etvrtfinalu igra}e se po dve utakmice (prva kod slabijeplasiranog tima), a pobednici }e izboriti plasman na finalni turnir. Kod dama }e se u ~etvrtfinalu sastati: Jedinstvo (SP) - Vizura, Kolubara - TENT, Dinamo (P) - NIS Spartak i Po{tar - Crvena zvezda, a me~evi su na programu 21. i 24. decembra. M. R.

DR@AVNO PRVENSTVO ZA STONOTENISERE S INVALIDITETOM: Pr vo ekip no sto no te ni sko pr ven stvo Sr bi je za sto no te ni se re s in va li di te tom odr `a }e se da nas u No vom Sa du. U sto no te ni skoj sa li na Spen su oku pi }e se se dam klu bo va iz No vog Sa da, Zre wa ni na, Be o gra da, [ap ca, Sme de re va, Ni {a i ^a~ ka. Tak mi ~e we }e se od vi ja ti u tri

Odbojka{ice Crvene zvezda lagano su se plasirale u ~etvrtfinale Kupa Srbije posle maksimalne pobede nad prvoliga{kim fewera{em Novim Sadom 3:0, po setovima 25:11, 25:15, 25:11. Brzo je aktuelni branilac duple krune zavr{io posao u Spensu, a iznena|uju}e je to {to je gotovo ~itav me~ na terenu provela startna postava Beogra|anki. M. R.

di sci pli ne, po si ste mu sva ko sa sva kim, a nad me ta }e se mu {kar ci u ko li ci ma, `e ne u ko li ci ma i mu {kar ci sto je }i. Or ga ni za to ri su Sto no te ni ski sa vez in va li da Sr bi je i Sport ski sa vez in va li da Sr bi je, a do ma }in je STKI Spin iz No vog Sa da. Tak mi ~e we po ~i we u 10 sa ti. S. S. Fo to: F. Baki}

UO^I SVETSKOG PRVENSTVA

Mladi hokeja{i otputovali u Talin Reprezenacija Srbije u hokeju na ledu za igra~e do 20 godina otputovala je u Talin na Svetsko prvenstvo. Na{a mlada selekcija igra}e u glavnom gradu Estonije od 10. do 16. decembra na {ampionatu divizije 2, grupa B. Pored selekcije Srbije, na ovom takmi~ewu u~e stvo va }e i re pre zentacije Australije, Belgije, Meksika, Rumunije i doma}ina Estonije. Se lek tor re pre zen ta ci je Jovica Rus na prvenstvo je po-

veo 25 igra~a, golmani – Jovan Feher, Petar Stepanovi} i Aleksandar Fat igra~i u poqu – Nikola Kerezovi}, Stefan Po `ar, Ni ko la Gla vo wi}, Stefan Ga~i}, Aleksandar Risti}, Nikola Lazarevi}, Viktor ^engeri, Dimitrije Filipovi}, Andrija Babi}, Ni ko la No va ko vi}, Aleksa Lukovi}, Vojislav Kozarski, Vuk Trajkovi}, Ogwen Isa ko vi}, Mi lo{ Mi haj lo vi}, Ugqe{a Novakovi}, Milan Nikoli} i Filip Trim~e-

vi}. Glavni trener ekipe je Jovica Rus, pomo}nok Marko Juloski, a sa ekipom su i ekonom Vladimir Kovanovi}, menaxer \or|e Qoqi} i vo|a Predrag Juri{evi}. Plasman u vi{i rang takmi~e wa (di vi zi ju 2, gru pa A) obezbedi}e prvoplasirana selekcija, dok se najslabija ekipa seli u diviziju 3. Na{a reprezentacija prvi me~ na turniru igra u subotu, 10. decembra od 15.30 po na{em vremenu sa selekcijom Australije.

kULTURA

c m y

dnevnik

subota10.decembar2011.

ПОЧЕЛИ „ДАНИ КЕРЕМПУХА“ У СНП-у

Представе, изложба и филм Фадила Хаџића Изложбом слика Фадила Хаџића, редитеља и драмског писца, једног од оснивача познатог загребачког сатиричног позоришта, почели су „Дани Керемпуха“ у Српском народном позоришту који трају до сутра. У присуству породице Фадила Хаџића, и генералног конзула Хрватске у Србији Љерке Алајбег, изложбу, уједно и манифестацију „Дани Керемпуха“, отворио је градоначелник Новог Сада Игор Павличић. Подсећајући да „Керемпух“ гостује с четири представе у Новом Саду, управник СНП Александар Милосављевић је на отварању ове манифестације најавио и четвородневно гостовање СНП у Загребу следеће године у ово доба, у оквиру „Дана СНП–а“. Ово гостовање „Керемпуха“, додао је Милосављевић, требало би да буде и својеврсни подстицај СНП–у, које је планирало отварање кабареа у којем ће се бавити

Са отварања изложбе Фадила Хаџића у СНП

СУТРА КОНЦЕРТ „КАМЕРАТЕ АКАДЕМИКЕ“ У СИНАГОГИ

Фотo: Б. Лучић

сатиричком димензијом театарске уметности. Редитељ Душан Петровић, син некадашњег директора драме СНП-а и редитеља Николе Пеце Петровића, који је заједно са Хаџићем основао „Керемпух“, изразио је на отварању задовољство сарадњом тог театра и СНП-а, као и тиме што је цела манифестација посвећена Фадилу Хаџићу, једном од најзначајнијих стваралаца у целој бившој Југославији. О сликару Фадилу Хаџићу, који је завршио Ликовну академију у Загребу, и делима на овој изложби, а ради се о 35 слика из породичне заоставштине, говорила је историчарка уметности Јасмина Јакшић, указујући на његову експресивност у изразу. Директор „Керемпуха“ Душко Љуштина захвалио се Новосађанима који су их, по његовим речима, тако дивно примили, јер ни за једну њихову представу

више нема скоро ниједне карте. Он је, поред представа, најавио и пројекцију документарног филма о Фадилу Хаџићу и његов играни филм „Новинар“ са Радетом Шербеџијом у главној улози, вечерас у 21,30 часова у Културном центру Новог Сада. Прве вечери ове манифестације изведен је кабаре „Спектаклук“, затим представа „Метастазе“, а вечерас у 19.30 часова се игра комедија „Преваранти разигране душе“ Фадила Хаџића у режији Георгија Пара. Сутра ће у СНП-у бити изведена последња од четири представе „Керемпуха“, рађена по роману Анте Томића, под називом „Чудо у Поскоковој Драги“, у режији Крешимира Доленчића. Последњег дана манифестације, након представе, професионални глумци „Керемпуха“ приредиће у „Треми“, како је рекао Душко Љуштина, „озбиљан рок концерт“. Н. Пејчић

ПОВОДОМ 170. ГОДИШЊИЦЕ РОЂЕЊА ЛАЗЕ КОСТИЋА

Посвета Рудолфу Бручију Баладе у светлости етра Гудачки оркестар Академије уметности у Новом Саду „Камерата академика“ приређује концерт сутра у 20 сати у Синагоги, посвећен познатом новосадском композитору Рудолфу Бручију (1917 2002) професору и првом декану АУНС. Под диригентским вођством Жељке Милановић, уз пратњу оркестра ће као солисти наступити виолинисткиња Јулија Хартиг и кларинетиста Кристијан Борош. Улаз је слободан. Након Шенберговог Ноктурна за гудаче и харфу, биће изведен Бручијев Концерт за кларинет и гудачки оркстар, компонован 1970, а затим и његова композиција Гусларска за виолину соло из 1992, посвећена Јулији Хартиг. Концерт ће бити завршен извођењем Дивертимента за гудачки оркестар Беле Бартока. Рудолф Бручи је знатно допринео развоју и угледу катедре за музику која је седамдесетих година 20. века, по оцени многих, била најквалитетнија у бившој Југославији.

Утицај Бручија био је велики и на овдашњој музичкој сцени. Његова композиторска каријера имала је свој успон од тренутка када је са својом симфонијом „Ласта“ 1965. освојио прво место на међународном такмичењу композитора белгијске краљице Елизабете у Бриселу, међу 250 композитора из 26 земаља. Сматра се да је Бручи дубоко укорењен у балканску музичку традицију, али да је ту музику изузетно успешно спајао с новијим музичким изразима. Богати опус Рудолфа Бручија данас је превасходно препознат по музичко-сценским и симфонијским делима, подсећају на Академији уметности и додају да је његов Концерт за кларинет и оркестар, заједно са Другим концертом за тромбон и оркестар, вероватно је најзначајније Бручијево дело остварено у жанру солистичког концерта. Концерт је посвећен кларинетисти Михајлу Келблију који га је први пут извео 17. фебруара 1971. Исте године изведен је с великим успехом на

Југословенској музичкој трибини у Опатији. Бручи је компоновао Гусларску за соло виолину инспирисан дипломским концертом виолинисткиње Јулије Хартиг. Она је недавно ово дело премијерно извела на прослави поводом 170 година САНУ. Јулија Хартиг је завршила АУНС, а такође и конзерваторијум у Утрехту и Ротердамски конзерваторијум у Холандији, где живи од 1994. Наступа као солиста, и као члан камерних ансамбала у Холандији, Белгији, Немачкој, Аустралији, Русији, Италији, Србији, где снима за водеће радио и телевизијске станице. Кларинетиста Кристијан Борош, који је такође завршио АУНС, поред бројних солистичких концерата одржаних у земљи и иностранству, остварио је и запажене наступе са камерним ансамблима и оркестрима од којих се посебно истичу Хор кларинета Академије уметности, Новосадски дувачки квинтет и Војвођански симфонијски оркестар. Н. П-ј.

КОНЦЕРТ ФОЛКЕРА БЕРТЕЛМАНА ХАУШКЕ У СТУДИЈУ М

Заумни звучни пејзажи Концертни клавир је инструмент који међу музичарима и публиком ужива посебан статус као типични симбол свега онога класичног и традиционалног, што се обично подразумева када се говори о уметничкој музици. Отуда је област клавирске музике такође и често коришћени полигон истраживачких подухвата аутора такозване „нове музике”, који у оквирима природом инструмента задатог звука и на фону огромног музичког наслеђа прошлости, покушавају да пронађу још неоткривене путеве и видокруге новог музичког израза. Врло занимљиво, свеже и иновативно обраћање клавирском звуку и његово измештање из конвенционалних оквира представио је концерт немачког пијанисте и композитора Фолкера Бертелмана Хаушке, приређен у Студију М у циклусу „Нове уши за нову музику” у оквиру кога је наступило низ значајних домаћих и страних солиста, повезаних афинитетом према актуелном музичком стваралаштву. Гост из Немачке Хаушка, који стиже са репутацијом једног од истакнутијих европских аутора и извођача нове музике, повезао је у свом деловању различита музичка искуства, од студија класичне музике и ба-

вљења минимализмом и далекоисточним фолклорним традицијама до свирања у рок и хип-хоп бендовима. Изграђена на таквим основама, отуда Хаушкина музика представља изненађујући и узбудљив тонски амалгам остварен најчешће у домену звука препарираног клавира, допуњен поне-

кад електронским звуком или гудачима. На свом наступу у Студију М Бертелман је музицирао на препарираном клавиру, на чијим жицама су били постављени различити предмети: дрвени штапићи, колутови изолир траке, звечке, ланчићи, чак у једном тренутку и пластичне лоптице, а добијајући на тај начин резак или потмуо перкусивни тон, понекад чудно, продужено зујање жица или су на

тренутке просијавали пасажи на слободним жицама. Бертелманове композиције слободне импровизационе структуре, репетитивних ритмова, у сталним поступним променама мотивске грађе деловале су час као типични минималистички клавирски комади, а повремено као оштри налети „звука удараљки”, рокерске жестине. Од тих, на тренутке жустрих и снажних провала препарираног клавирског звука до лаганих одсека када се мелодија смиривала и стишавала, Хаушкина свирка водила је слушаоце путањама чудних, заумних звучних пејзажа. Солиста је у свом музицирању био врло спонтан, успостављајући добру комуникацију са слушаоцима, који су на прави начин прихватили његову музику: као својеврсну занимљиву звучну авантуру, на тренутке сасвим опуштену и непретенциозну. Пијанисти при том није недостајала убедљивост и посвећеност, али се његово забавно и духовито поигравање са дихотомијом природе клавирског звука повремено граничило са персифлажом – тако је посетиоце посебно развеселио призор „препарираног” „стенвеја”, испуњеног пингпонг лоптицама, које поскакују и излећу на све стране код сваког снажније одсвираног акорда. Концерт је тако пружио још једно занимљиво и самосвојно виђење проширивања изражајног дијапазона клавирске музике. Приликом наступа Бертелмана сала Студија М била је препуна, што доказује да ова музика има широк круг публике у Новом Саду. Б. Хложан

Пре 101 годину на јучерашњи дан вић је рекла да је огромна моћ етра у Бечу је умро Лаза Костић, једна од да посредује поезију и да је овај ЦД најзнаменитијих личности српске особени споменик умећу глумаца и културне историје.Тај дан је одабран њиховом најважнијем изражајном за завршну свечаност обележавања средству, а то је глас. Новосадски 170. годишњице његовог рођења, глумци који говоре Костићеве балаодржану у Позоришту младих, где је промовисан ЦД са три баладе великог песника, у издању Драмске редакције Радио Новог Сада. Меморијални дан је почео парастосом Лази Костићу у Саборној цркви Светог Георгија у Новом Саду, а потом је на његов споменик у центру града у улици Модене цвеће положио директор Позоришног музеја Зоран Максимовић. Придружујући се овом јубилеју, Драмска редакција Радио Новог Сада је обележила и сопствени - 35. годишњицу радиодраме на српском језику. Уредница Мирјана Петрушић рекла је да су прави избор за то биле баладе Лазе Костића на компакт- Полагање цвећа на споменик Лази Костићу диску. Одабране су три- „Ђурђеви ступови“, „Минадир“ де, успели су да сачувају његову рои „Самсон и Делила“, а говоре их мантичарску патетику. најбољи глумци Српског народног На јучерашњој свечаности чула позоришта. Музички уредник је се радио-драма Гордане Милиновић Предраг Јовановић, а редитељ Ср- “Тестамент“ (о последњим данима ђан Арсенијевић. Целокупно изда- живота Лазе Костића), а Зоран Ђење биће поклоњено, а оваквих поду- рић је говорио одломке своје поеме хвата, попут балада у светлости „Са духом Лазе Костића у Венецији етра, биће још, најавила је уредница. 1990. године“ . Најпознатију поему Наглашавајући да је у медијском ха- Лазе Костића „Санта Мариа дела осу радио последња оаза култивиса- салуте” интерпретирао је драмски ности, Љиљана Пешикан-Љуштано- уметник Миодраг Петровић. У

Предлог закона о кинематографији Влада Републике Србије, на предлог Министарства културе, информисања и информационог друштва, усвојила је Предлог закона о кинематографији. Нови закон је правни оквир за системско решавање постојећих проблема у кинематографији, али и за њен даљи развој. Предлог закона обухвата све основне комплементарне кинематографске делатности. Овај законски предлог предвиђа, између осталог, формирање фонда за кинематографију, а има за циљ да поспеши стварање оптималних услова за развој и подстакне подршку филмском стваралаштву.Циљеви су и формирање базе података, као основе за утврђивање стратегије развоја домаће кинематографије и предузимање конкретних мера економске и културне политике, затим подстицање техничко-технолошке модернизације и увођење информационе технологије, као и стимулација страних кинематографа да самостално или у копродукцији стварају у Србији.

Градској библиотеци је синоћ одржано књижевно вече „Сонети Лази Костићу“, а учествовали су Ненад Грујичић, Поп Душан Ђурђев, Хаџи Зоран Лазин и Жељка Јелић. Овај књижевни програм биће изведен у

Фотo: Р. Хаџић

понедељак, у Библиотеци „Лаза Костић“ у Ковиљу, Лазином родном месту. У припреми ове меморијалне културне манифестације учествовали су: Позоришни музеј Војводине, Позориште младих, Градска библиотека, Радио Нови Сад, Фонд „Лаза Костић“, Гимназија „Јован Јовановић Змај“ (где је Лаза ђаковао и после био професор), као и гимназија која носи књижевниково име. Р. Лотина

ПРЕДСТАВА У КРАГУЈЕВЦУ ПО МОТИВИМА АНДРИЋЕВЕ ПРИЧЕ

Ноћ у кафани Титаник Ансамбл крагујевачког Књажевско-српског театра извешће вечерас премијерно на сцени „Јоаким Вујић„ представу „Ноћ у кафани Титаник„ по тексту и у режији Небојше Брадића. Представа по мотивима Анрићеве приповетке „Бифе Титаник„ изводи се поводом обележавања века од добијања Нобелове награде и 120.годишњице рођења Иве Андрића. Редитељ Небојша Брадић рекао је агенцији Бета да је Андрић класик не по томе што је писао о неким временима која су давно била и просторима која су далеко од нас. „Он је класик прво у томе што се ми веома лако можемо идентификовати са темама и проблемима које он покреће у својој литератури, по томе је он наш савременик, од кога можемо да учимо и са ким улазимо у дијалог„, рекао је Брадић.

Брадић је додао да му је после драматизације и режије „Проклете авлије„ прича „Бифе Титаник„ послужила као главна платформа да на основу ње и теме коју покреће, буђење фашизма у Сарајеву и на Балкану, исприча и другу о томе колико и како су језици мржње и нетолеранције у овим нашим просторима некако трајно стање. „Чињеница је да се то стање у нашим просторима готово циклично понавља од великих кланица Другог светског рата, ратова 90-тих година, до клерофашизма и неких других облка фашизма данас„, рекао је Брадић. Он је додао да је то један веома важан подстрек који је дошао од Андрића и да је дело на свој начин оригинално зато што подразумева нову, другачију структуру и захтевне и занимљиве ликове.

svet

subota10.decembar2011.

UKRATKO

dnevnik

PO STI ZBOR NA RE A GO VA WA U MO SKVI

Mi ting opo zi ci je „Za po {te ne iz bo re”

De man ti tur ske ar mi je AN K A R A: Turska armija demantovala je optu`be da koristi hemijsko oru`je u borbama protiv pripadnika Radni~ke partije Kurdistana(PKK), koja se bore za autonomiju svoga naroda u jugoisto~noj Anadoliji. U iz ja vi Ge ne ral {ta ba se isti~e da armija uop{te ne poseduje hemijsko oru`je i da su te op tu `be „neo sno va ne” i sra~unate da naru{e ugled vojske. „Bor ba pro tiv se pa ra ti sti~ke teroristi~ke organizacije vodi se u skladu sa naci o nal nim i uni ver zal nim pravilima”, isti~u u General{tabu prenosi agencija AFP. Ovo je odgovor armijskog vrha na informacije koje su se posledwih dana pojavile u doma }im i stra nim me di ji ma, pre ma ko ji ma tur ska ar mi ja ko ri sti he mij sko oru` je u borbama protiv kurdskih pobuwenika. Te te{ke optu`be se mogu ~uti i u prokurdskoj Partiji mira i prijateqstava koja je zastupqhena u turskom parlamentu. (Ta njug)

Iz vi we we zbog pro {lo sti YA KAR TA: Ambasador Holandije Tjerd de Zvan ju~e se zvani~no izvinio u ime svoje zemqe Indoneziji, zbog ubistva 150 civila u selu Ravagede 1947. godine kada je Indonezija bila holandska kolonija. „@elim da vam se izvinim u ime svoje zemqe ali i u svoje ime za tragediju koja se dogodila u selu Ravagede 9. decembra 1947. godine” rekao je ambasador, koji je ponovio izviwewe i na indoneànskom jeziku {to je pozdravqeno aplauzom prisutnih. Sud u Hagu je u septembru doneo odluku u korist jedinog preìvelog i sedam èna ~iji su muèvi ubijeni u masakru. „Odrasla sam bez oca. Majci i meni je bilo izuzetno te{ko da se izdràvamo”, izjavila je }erki jedne od `rtava masakra. Vlada u Amsterdamu obavezala se da isplati 850.000 evra zajednici koja tvrdi da je ubijen 431 ~ovek, dok Holan|ani barataju brojkom od 150 `rtava. Preìveli ~lanovi porodice dobi}e dodatnih 180.000 evra od{tete, prenela je agencija AFP. Predstavnici ambasade predali su udovicama postoqe na ko me su pal ma i ho land ski simbol vetrewa~a ispod kojih pi{e „Kona~no pravda za Revegede”. (Ta njug)

MA RA TON SKI PRE GO VO RI O KRI ZI EVRA NA SA MI TU U BRI SE LU

Do go vor o Evro pi na dva ko lo se ka BRI SEL: Lideri 17 zemaqa koje kao valutu koriste evro i politi~ki prvaci {est drugih dr`ava postigli su ju~e u Briselu okvirni dogovor o promenama sporazuma Evropske unije koje unose stro`e buxetske propise, ~ime je otvoren put za re{ewe du`ni~ke krize u evrozoni, ali i za uspostavqawe Evrope „na dva koloseka”. Napori Nema~ke i Francuske da uvere svih 27 zemaqa ~lanica politi~ko-ekonomskog bloka da prihva-

Dogovor o fiskalnoj disciplini se smatra kqu~nim, prvim, korakom pre nego {to Evropska centralna banka (ECB), Me|unarodni monetarni fond i drugi pristanu da pove}aju finansijsku pomo} zemqama poput Italije i [panije, koje imaju velike dugove i neodrìve tro{kove zaduìvawa. Predsednik ECB Mario Dragi je pohvalio postizawe dogovora, izjaviv{i da to predstavqa korak napred prema stroìm buxetskim

Re ak ci ja tr ì {ta mla ka Prva reakcija trì{ta na vesti iz Brisela je bila mlaka, tako da akcije na evropskim berzama uglavnom stagniraju. Indeks vode}ih evropskih akcija, „Stoks 50”, oslabio je za 0,1 odsto, dok je vrednost evra pala za isti procenat na 1,3336 dolara, prenela je iz Londona agencija Rojters. te promene sporazuma EU nisu dali èqene rezultate, uglavnom zato {to je Velika Britanija odbila da pristane na to da se odrekne dela ovla{}ewa, preneo je Rojters. Nakon maratonskih pregovora koji su trajali celu no}, zvani~nici 23 zemqe su odlu~ili da podrè promene sporazuma koje donose stroù kontrolu Unije nad nacionalnim buxetima, u poku{aju uveravawa trì{ta da evro ima budu}nost.

propisima, koje je ocenio neophodnim ako 17-~lana evrozona `eli da iza|e ja~a iz dvogodi{we krize. „Uvek smo govorili da }emo u projekat ukqu~iti 17 zemaqa, ako ve} ne mo`emo svih 27”, kazao je neimenovani diplomata u briselskom sedi{tvu EU, komentari{u}i dosada{wi tok samita. Lideri EU, na sastanku koji je trajao bezmalo 10 sati, dogovorili su se o uvo|ewu automatskih sankcija za one zemqe koje naru{e od-

redbe o deficitu u zoni evra, izuzev ako se tri ~etvrtine dràva izjasne protiv toga, a potvr|eno je i novo fiskalno pravilo o uravnoteènim buxetima koje }e biti uneto u nacionalne ustave. Na samitu je, osim toga, dogovoreno da po~ne da funkcioni{e Stalni interventni stabilizacioni fond (Mehanizam evropske stabilnosti), u kome bi bilo 500 milijardi evra. Predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej potvrdio je ju~e da }e dogovor o novim fiskalnim pravilima ukqu~ivati 17 dràva evrozone, plus {est drugih zemaqa Evropske unije, ali ne svih 27 dràva ~lanica. Sporazum nisu prihvatile Velika Britanija i Ma|arska, dok su zasad neodlu~ne ê{ka i [vedska koje }e o tome raspravqati u nacionalnim parlamentima. Premijer [vedske Fredrik Rejnfelt je, me|utim, nakon sastanka ukazao na to da se wegova zemqa najverovatnije ne}e prikqu~iti sporazumu. „Bilo bi veoma ~udno potpisati ugovor koji nas tretira kao da smo zemqa evrozone. To nikada nije bio na{ ciq”, rekao je Rejnfelt za AP. Van Rompej je rekao da }e dràve, prema ovom sporazumu, obezbediti 200 milijardi evra dodatnih sredstava za Me|unarodni monetarni fond. (Ta njug)

Ve}i kre di bi li tet evrozone BRI SEL: Odluke koje su donete na samitu lidera Evropske unije ima}e za rezultat pove}ani kredibilitet evrozone, rekla je nema~ka kancelarka Angela Merkel. „Uvek sam govorila da je potrebno da 17 dràva evrozone povrate kredibilitet. Mislim da to moè da se desi i desi}e se sa dana{wim odlukama”, rekla je Merkelova posle samita, prenela je agencija AFP. Direktor Evropske centralne banke Mario Dragi, tako|e, je pozdravio rezultat samita kao „veoma dobar ishod” za evro. Lideri Evropske unije na samitu u Briselu sklopili su u ~etvrtak novi fiskalni sporazum, koji }e omogu}iti stroù buxetsku disciplinu, ali nisu uspeli da se dogovore o mewawu sporazuma Unije na {ta je pristalo samo 17 zemaqa. Francuski predsednik Nikola Sarkozi je naveo da bi èleo da u novi sporazum budu ukqu~ene sve dràve ~lanice EU, ali da to nije mogu}e zbog pozicije Britanije. On je naglasio da bi novi sporazum treba-

MO SKVA: Moskovska policija preduze}e sve mere da osigura bezbednost na dana{wem mitingu na Trgu Balotnaja, kazao je zamenik gradona~elnika Aleksandar Gorbenko, koji je procenio da }e opozicionom skupu, koji je nazvan „Za po{tene izbore”, prisustvovati izme|u 5.000 i 7.000 qudi. Gorbenko je rekao da }e MUP preduzeti sve potrebne mere bezbednosti i naglasio da „hap{ewa na mitingu nisu planirana”, ali je dodao da protestna {etwa nije predvi|ena, pa bi se poku{aj wenog odràvawa, kako je rekao, smatrao „kr{ewem javnog reda”. Zamenik gradona~elnika potpisao je saglasnost za odràvawe protestnog skupa na zahtev dela vanparlamentarne opozicije i aktivista koji su povezani na internet dru{tvenim mreàma. U ovom odobrewu je nagla{eno da se izdaje za u~e{}e „do 30.000 qudi” na skupu, koji moè da po~ne u 14 i da traje do 18 ~asova. Organizatori su ranije traìli da miting bude odràn na Trgu Revolucije, ali su gradske vlasti objasnile da na toj lokaciji mogu da daju dozvolu za okupqawe najvi{e 300 qudi i predloìle promenu lokacije, {to su ovi prihvatili. Kao i Trg Revolucije i Trg Balotnaja nalazi se nedaleko od Kremqa, ali je sme{ten na ostrvu reke

Moskve, a do wega vodi nekoliko mostova. Najavqeni protestni skup trebalo bi da bude jedan od najve}ih odr`anih u Moskvi proteklih decenija, a prvi legalno odr`an u seriji protesta koji su usledili nakon saop{tavawa rezultata parlamentarnih izbo-

ra odrànih 4. decembra na kojima je pobedila vladaju}a Jedinstvena Rusija. Gradske vlasti Sankt Peterburga nisu odobrile za ju~e prijavqeni miting pristalica tri politi~ke partije koje su u~estvovale na izborima za Dràvnu Dumu i na skupu htele da zatraè reviziju izbornih rezultata, a opozicionari su najavili da }e odràti javni sastanak deputata. Zahtev za odràvawe mitinga podnela je Komunisti~ka partija (KP), a na wemu su najavili u~e{}e i Pravi~na Rusija (PR) i Jabloko, ali su u Odboru za pravo, red i bezbednost objasnili da je zahtev stigao kasno, tako da nisu mogli da izdaju odobrewe, prenosi dnevni list „Izvestija”. (Ta njug)

Po àr u bol ni ci odneo stotinak ìvota KAL KU TA: Na desetine qudi je poginulo u poàru koji je ju~e izbio u jednoj bolnici u indijskom gradu Kalkuti, me|u kojima je najvi{e pacijenata koji su se ugu{ili od dima, saop{tili su zvani~nici. „Mogu da potvrdim da je najmawe 30 qudi izgubilo ìvot u incidentu”, rekao je agenciji AFP policijski funkcioner i dodao da je 60 osoba spaseno. Ve}ina `rtava su

pacijenti koje su zarobili dim i plamen koji su se brzo {irili kroz zgradu privatne bolnice tokom protekle no}i. Pojedini televizijski kanali su javili, pozivaju}i se na izvore slu`be za hitno spasavawe, da je u po`aru stradalo vi{e od 89 osoba. Po`ar je izbio ju~e oko tri sata posle pono}i i to u podrumu petospratne zgrade bolnice. (Ta njug)

Na pad nu ta mi si ja UN u Li ba nu

lo da bude spreman do marta, prenela je agencija AP. Sarkozi je rekao da je Britanija predlo`ila da bude izuzeta od odre|enih finansisijskih popisa. „Mi to nismo mogli da prihvatimo” zato {to nedostatak regulative izaziva sada{we probleme”, kazao je on. (Ta njug)

BEJ RUT: Nekoliko pripadnika mirovne misije Ujediwenih nacija ju~e je raweno u eksploziji koja se desila u ju`nom Libanu. Prema izve{tajima agencija, koje se pozivaju na o~evice, u napadu na vozilo patrole pripadnika mirovne misije UNIFIL lak{e je raweno najamwe {est francuskih vojnika. Zasad niko nije preuzeo odgovornost za

dana{wi bomba{ki napad. Istraga je u toku. Mirovne snage Ujediwenih nacija su i ranije bile na udaru napada ekstremista. Na jugu Libana u julu je povre|eno pet pripadnika UNIFIL. Pro{log meseca podmetnuta je bombe u jedan hotel koji koristre pripadnici misije UN, ali tada nije bilo povre|enih. (Ta njug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI TA JIP ER DO GAN Premijer Turske Tajip Erdogan, koji je krajem pro{log meseca podvrgnut operaciji na stomaku, nema rak, potvrdili su ju~e lekari. Premijer Erdogan je 26. novembra operisan u Istanbulu, otkloweni su mu polipi iz stomaka, koji su, kako se tvrdi, dobro}udni. U javnosti su se posle operacije pojavile spekulacije da se radi o kanceru.

JU LI JA TI MO [EN KO Biv{a ukrajinska premijerka Julija Timo{enko, koja je ve} u zatvoru zbog zloupotrebe slu`benog polo`aja, formalno je ponovo uhap{ena jer joj se na teret stavqa novo krivi~no delo - poreska utaja i finansijske nepravilnosti tokom rukovo|ewa korporacijom „Ujediweni energetski sistemi Ukrajine”. Ovom odlukom dodatno se komplikuju napori EU za weno osloba|awe.

DO MI NIK STROS KAN Francuska televizija BFM objavila je snimke sigurnosnih kamera iz wujor{kog hotela „Sofitel” koji su nastali po{to je biv{i {ef MMF-a Dominik Stros Kan navodno silovao sobaricu tog hotela Nafisato Dialo. Na odvojenom snimku, nekih 40 minuta posle navodnog silovawa, vidi se Dialo koja pokretima ruku, hvataju}i se za grudi, svom kolegi poku{ava da poka`e navodni napad.

Pro na |e ni tra go vi vo de na Mar su SAN FRAN CI SKO: Robo ti zo vana vo zi la ame ri~ke svemirske agencije NASA koja su tragala za dokazima o postojawu vode na Mar su pro na{la su ~vrste dokaze o wenom postojawu - trag gipsa, minerala koji se formira kad voda prolazi kroz kamen. Rover „Oportjuniti” i wegov brat „Spirit” stigli su na suprotne strane Marsa u januaru 2004. godine i tokom godina vozi„Opor tju ni ti” „Spi rit” la su, uz pomo} svemirske letelice, pronalazila dokaze da Mars nije pronalazila dokaze o mineralima koji na- Gips je rezultat vode. Kraj pri~e”, rekao je uvek bio hladan i suv kao danas. staju u vodi ali su ti dokazi bili „uprqa- {ef misije Stiv Skvajers. Voda je kqu~ni Najubedqiviji dokaz, koji je pro{le ne- ni” drugim materijalima pa se nije sa si- uslov za stvarawe ìvota i ameri~ki nau~deqe obelodawen na konferenciji u San gurno{}u moglo tvrditi da je nekada na nici sada planiraju novu misiju koja }e Francisku, je tanak trag gipsa koji je pro- Marsu bilo vode. Za razliku od wih, gips je traìti i druge sastojke osim vode neopna|en u steni du` kratera „Endevor”, pre- prona|en unutar stene {to zna~i da se tu i hodne za ìvot. nosi Rojters. Oba rovera ve} su ranije formirao. „Voda je prolazila kroz stenu. (Ta njug)

BALkAn

c m y

dnevnik

subota10.decembar2011.

EVRO PA NA BAL KA NU

BO SNA I HER CE GO VI NA

Hr vat ska 28. ze mqa ~la ni ca EU

SAD: Re pu bli ka Srp ska je deo BiH

BRI SEL: Predsednik Hrvatske Ivo Josipovi} i predsednica vlade Jadranka Kosor potpisali su ju~e u Briselu Ugovor o pristupawu Hrvatske Evropskoj uniji. Pored ovog dokumenta, potpisali su i Zavr{ni akt, zavr{ni politi~ki dokument Me|uvladine konferencije koji sadr`i sve {to je dogovoreno tokom dosada{wih pregovora o pristupawu Hrvatske Evropskoj uniji. Ova dva dokumenta potpisali su i {efovi dr`ava ili vlada zemaqa ~lanica EU. Predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej ~estitao je Hrvatskoj na tome {to }e postati 28. zemqa ~lanica EU. „Sa vi{e od 500 miliona gra|ana, dana{wa Evropa je najperspektivniji, najsigurniji i najslobodniji kontinent na svetu. Primer

Pre oficijelnog datuma prijema Hrvatske u Evropsku uniju, 1. jula 2013. godine, ukazao je

Sa vi{e od 500 miliona gra|ana, dana{wa Evropa je najperspektivniji, najsigurniji i najslobodniji kontinent na svetu (Herman van Rompej) Zapadnog Balkana pokazuje kako je evropska perspektiva donela stabilnost, sigurnost i prosperitet u region, koji je bio razoren ratom pre samo petnaest godina”, rekao je Rompej.

ZO NA [EN GEN

Bugari i Rumuni nisu spremni SO F I J A: Pri jem Bu garske i Rumunije u {engensku zonu opet se odla`e, a ukoliko bude potrebno Evropski savet }e odluku o to me raz ma tra ti u martu idu}e godine, javili su ju ~e bu gar ski me di ji. O~ekivawa lidera evrozone na sastanku Evropskog saveta u Briselu da objave pro {i re we {en gen skog prostora nisu se ostvarile, budu}i da se tome suprostavila Holandija, navode mediji.Sve ostale 24 ~lanice zone saglasne su s prijemom Rumunije i Bugarske. „Ispuweni su svi uslovi, koji omogu}avaju da se

Rompej, Hrvatska mora da nastavi reforme, usvoji evropske zakone i obezbedi wihovu punu primenu. Predsednik Evropskog parlamenta Je`i Buzek je rekao da o~ekuje da }e gra|ani Hrvatske na

referendumu o pristupawu dati svoj glas za evropsku budu}nost te zemqe. „U~inili ste izvanredan posao u procesu reformi, ali kao za svaki maraton, morate da prona|ete snage za fini{„, naglasio je Buzek i naveo da Hrvatska mora da postane uzor u regionu, sa idejom da susednim zemqama pomogne u prikqu~ewu. Predsednik Evropske komisije @oze Manuel Barozo kazao je kako Evropa odaje priznawe Hrvatskoj, wenim vo|ama i narodu na tome {to su ostali odani zajedni~kom evropskom ciqu.

„Hrvatska je najboqi dokaz o tome koliko je snaga na{e politike pro{irewa sna`na i kako moè biti uspe{na”, rekao je Barozo i pozvao Hrvatsku da po{aqe ostatku regiona poruku ohrabrewa da su im vrata Evropske unije otvorena. Josipovi} je istakao da se potpisivawe Ugovora o pristupawu Hrvatske EU-u, „ po svojoj va`nosti nalazi uz odluku Hrvatskog sabora o nezavisnosti”. Josipovi} je iskoristio priliku i da se zahvali svima onima, koji su dali ìvote da bi se, kako je on objasnio, „moderna Hrvatska vratila evropskom politi~kom prostoru, kojem je oduvek pripadala”. „Hrvatska èli da bude promoter mira i vladavine prava u delovima Evrope koji se jo{ uvek stabiliujuju i èlimo da osiguramo uspeh pro{irewa EU na susedne zemqe”, naveo je Josipovi}. Hrvatska premijerka je izrazila uverewe da }e gra|ani Hrvatske na referendumu velikom ve}inom podràti ulazak Hrvatske u EU. „S ponosom pozdravqam svoju Hrvatsku od Vukovara do Dubrovnika. Ponosna sam {to sam deo ovog istorijskog trenutka. Neka ìvi jedina i ve~na Hrvatska, neka ìvi i napreduje Evropska unija”, zakqu~ila je predsednica hrvatske vlade. (Ta njug)

Pa trik Mun

Evropske unije i RS. Ambasador Mun je rekao da bi ambasada SAD pozdravila isticawe zastave BiH na sastancima entitetskih lidera iz Bosne i Hercegovine sa stranim ambasadorima. (Ta njug)

AK CI JA PRO TIV IN TER NET KOC KA WA

Pri ve de ne dve in spek tor ke

BA WA LU KA: Me|u privedenim osobama u akciji policije Republike Srpske „Kubikus” su i dve inspektorke u Republi~koj upravi za igre na sre}u, prenela je danas TV Republike Srp-

lionski iznos i pribavili protivpravu imovinsku korist u vi{emilionskim iznosima. Policija je oduzela oko 270.000 konvertibilnih maraka u ke{u, pet skupocenih vozila

ske. MUP Republike Srpske najavio je ju~e da }e akcija hap{ewa osoba osumwi~enih za internet kockawe, biti nastavqena u svih 16 op{tina. TV Republike Srpske navodi da su dve uhap{ene inspektorke Anita Vran~i} i Mirjana Jo~i}. U akciji „Kubikus” dosad je privedeno 14 qudi zbog sumwe da su organizovawem nedozvoqenih igara na sre}u putem interneta, bez licence i odobrewa Republi~ke uprave za igre na sre}u, o{tetili buxet RS za mi-

preliminarne vrednosti oko 400.000 KM i vi{e stotina ra~unara. Za jo{ jednim licem se traga, a u akciji je oduzeto nekoliko servera koji su omogu}avali ra~unarima da budu povezani. Pretresi su izvr{eni na 39 lokacija na podru~ju RS u op{tinama Bawaluka, Lakta{i, Gradi{ka, Prwavor, Srbac, Pale, Isto~no Novo Sarajevo, Fo~a, ^elinac, Bijeqina, Srebrenica, Bratunac, Zvornik, Vlasenica, Bile}a i Gacko. (Ta njug)

CR NA GO RA ZA DO VOQ NA OD LU KOM EVROP SKOG SA VE TA

Po ~e tak pre go vo ra dogodine u ju nu POD G O R I C A: Crnogorski dr`avni vrh pozdravio je ju ~e ra {wu uslov nu od lu ku Evropskog saveta o otvarawu pristupnih pregovora sa Crnom Gorom u junu naredne godine, ocewuju}i da je ona „zadovoqavaju}a i ohrabruju}a”. Predsednik dr`ave Fillip Vujanovi} naveo je da je odluka Evropskog saveta „potvrda kvaliteta evropskog puta Crne Gore” i istakao da }e vlasti u Podgorici „obezbediti ostvarewe uslova i po~etak pre go va ra~ kog pro ce sa sa EU”. Evropski savet odlu~io je ju~e da sa Crnom Gorom otvori pregovore o ~lanstvu u junu naredne godine pod uslovom da ona do tada primeni reforme.

Kqu~ni zahtevi Brisela su borba protiv organizovanog kriminala i korupcije, ja~awe pravosu|a i vladavine prava.

Sta tus kan di da ta pre dve go di ne Crna Gora je u decembru 2010. godine dobila status kandidata, a Evropska komisija je u oktobru ove godine preporu~ila otvarawe pristupnih pregovora. „Ostvarewe ovih uslova je u funkciji ukupnog dobra gra|ana u afirmacije crnogorskog dru{tva i dr`ave, {to predstavqa strate{ki interes i potrebu Crne Gore. Cr-

na Gora }e nastavkom dobre saradwe sa Evropskom komisijom i svim dr`avama ~lanica ma obez be di ti ostva re we uslova i po~etak pregovara~kog procesa”, saop{teno je iz ka bi ne ta cr no gor skog pred sed ni ka po vo dom od lu ke Evropskog saveta. [ef crnogorske diplomatije Milan Ro}en je ocenio da je Crna Gora „preuzela evropsku palicu od Hrvatske” i da zemqu ~eka „dugo putovawe u Evropu”. Crnogorski premijer Igor Luk{i} ranije ju~e komentarisao je nacrt zakqu~aka Evropskog saveta da se sa Crnom Gorom otvore pregovori u junu pod uslovom da ona do tada primeni reforme, kvalifikuju}i ih zadovoqavaju}im i ohrabruju}im.

Bu gar ska deo spo ra zu ma 23 ze mqe o evru do ne se od lu ka o pri je mu Bugarske i Rumunije u {engen zonu i Evropski savet predlaè da se to dogodi {to je mogu}e brè. Ukoliko je potrebno, EU }e ponovo razmatrati to pitawe u martu 2012. godine” re~eno je ju~e na samitu lidera EU. Holandija je mi{qewa da u ovoj fazi ne treba da podrì ~lanstvo Bugarske i Rumunije u {engenskom prostoru, jer treba da preduzmu neke va`ne korake u borbi protiv korupcije i kriminala. Prema ranijim najavama, Bugarska i Rumunija }e biti biti obuhva}ene morskim i vazdu{nim granicama [engen zone u martu, a kop ne nim u ju lu sle de }e godine. Za prijem u zajedni~ki prostor otvorenih granica evropskih zemaqa neo p ho dan je kon sen zus svih zemaqa ~lanica. (Ta njug)

SA RA JE VO: Ambasada Sjediwenih Ameri~kih Dràva u Sarajevu smatra da ni{ta ne moè ni na koji na~in promeniti ~iwenicu da je Republika Srpska deo Bosne i Hercegovine. „SAD su u potpunosti posve}ene suverenitetu i teritorijalnom integritetu BiH i odbijaju svako osporavawe suvereniteta i teritorijalnog integriteta BiH”, saop{teno je iz ambasade SAD. Saop{tewe je usledilo nakon reagovawa na ~iwenicu da prilikom prekju~era{wih susreta predsednika RS Milorada Dodika sa ambasadorom SAD Patrikom Munom i specijalnim predstavnikom EU Peterom Sorensenom nije bilo dràvnih obele`ja BiH. Kao {to je objavqeno u medijima, za vreme sastanka sa Munom na stolu su bile zastave SAD i RS, dok su na sastanku sa Sorensenom bile zastave

SO FI JA: Bugarska je me|u 23 zemqe Evropske unije koji }e biti deo sporazuma o strogim bu xet skim pra vi li ma u evrozoni, ukqu~ju}i i obavezu o balansiranim budzetima i automatskim sankcijama u slu~aju visokog deficita. Evropski lideri sklopili su ju~e na samitu u Briselu, nakon deset sati rada novi fiskalni sporazum, koji }e omogu}iti stro`u buxetsku disciplinu na koji je pristalo 17 zemaqa evrozone i {et zemaqa ~lanica Unije, me|u kojima i Bugarska, javili su bugarski mediji. U dokumentu se navodi, da to pravilo treba da se implementira u nacionalno zakonodavstvo na ustavnom ili ekvivaletnom nivou i da }e sve to pratiti Evropski sud. Osim toga predvi|aju se automatske sankcije za zemqe, ~iji buxetski deficit prelazi tri proce na ta BDP, osim uko li ko evrozona na odlu~i druga~ije tri~etvrtinskom ve}inom. U „savez” pored 17 ~lanica evro zone ulaze i Bugarska, Danska, Letonija, Litvanija, Poqska i Rumunija. Bugarski parlament je, nakon 11 sati de-

ba te, usvo jio ju ~e bu xet za 2012. go di nu, ko ji pred vi |a o~ekivani rast od 2,3 odsto i inflaciju od 2,8 procenata. Planirani deficit iznosi 750 miliona evra, a planirani prihodi od poreza su 7,5 milijardi evra.O~ekuje se da se nezaposlenost zadr`i na nivo iz ove godini oko 11 odsto.U buxetu za narednu godinu predvi|eno je vi{e sredstava za zdravstvo, obrazovawe, nauku i kulturu.Planira se i pove-

}awe minimalne plate sa 135 na 145 evra. U Bugarskoj prema popisu iz februara ove godine `ivi oko 7,3 mi li o na sta nov ni ka.Zaposleno je 2,2 miliona i oni primaju prose~nu platu u iznosu od 342 evra, a penzionera je 1,7 miliona i prose~na pen zi ja iz no si 143 evra. Spoqni dug Bugarske iznosi 5,8 milijardi evra. Bugarska je ~lan Evropske unije od 1. januara 2007. godine. (Ta njug)

Op tu `ni ca pro tiv HDZ i Sa na de ra ZA GREB: Kancelarija za borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala Dràvnog tuìla{tva Hrvatske (USKOK) podigla je ju~e optu`nicu u slu~aju „Fimi medija”, kojom su optuèni HDZ i biv{i predsednik te stranke i premijer Ivo Sanader za nezakonito izvla~ewe novca iz dràvnih institucija i preduze}a i puwewe HDZ-ovog „crnog fonda” s ukupno 46,6 miliona kuna ( oko {est miliona evra). USKOK tereti Sanadera da je od tog iznosa, pribavqenog od 2003. do 2009. godine, za sebe zadrào najmawe 15 miliona kuna.Prema optu`nici, za Sanadera je zatraèno odre|ivawe istra`nog zatvora iz kojega je, prema nedavnoj odluci Ustavnog suda, trebalo da iza|e najkasnije u ponedeqak, 12. decembra. Prema saznawima agencije Hina, o zadràvawu Sanadera u pritvoru odlu~i}e optu`no ve}e koje mora odlu~iti i o osnovanosti optu`nice. Ve}e zagreba~kog @upanijskog suda pod predsedavawem sudije Gordane Mihele Grahovac zaseda}e sutra u 10 sati, saznaje hrvatska

agencija. Uz Sanadera i HDZ, USKOK je optuìo i biv{e HDZ-ove strana~ke rukovodioce, blagajnika Mladena Bari{i}a, portparola vlade i {efa izbornih {tabova HDZ-a Ratka Ma~eka, blagajnicu Branku Pavo{evi}, vlasnicu privatne kompanije „Fima medija”, po kojoj je afera dobila ime Nevenku Jurak i dvoje wenih saradnika Anitu Lon~ar Pape{ i Bojana Dimi}a. Optu`nica USKOK-a tereti Sanadera da je organizovao ostale optuène sa namerom da se ilegalno finansira HDZ. Oni su pribavqali finansijska sredstva u vidu donacija, ili kroz razne poslove, nisu ga prikazivali u poslovnim kwigama i, prema nalogu Sanadera, ispla}ivali ga u gotovini. Biv{em hrvatskom premijeru sudi se trenutno i za slu~aj traèwa i primawa provizije od 3,6 miliona kuna (481.000 evra) od Hipo banke, kao i za primawe mita od deset miliona evra kako bi ma|arskoj kompaniji MOL omogu}io preuzimawe upravqa~kih prava u hrvatskoj naftnoj kompaniji INA. (Ta njug)

GLOBUS

subota10.decembar2011.

dnevnik

Бле са ви сним ци на Јутјубу баш се ис плате

тац који је поставио снимак својих малишана на Интернет већ је зарадио 100.000 фунти. Хауард Дејвис-Кар првобитно је на Јутјуб поставио смешан

снимак својих синчића Чарлија и Харија, у којем један од дечака кука како га је други ујео за прст. Снимак „Чарли ме је опет ујео за прст” има 387 милиона прегледа на сајту Јутјуб, а управа Деј-

И без гаћа сам боља од тебе

мерички фудбал је груб спорт, па макар га играле жене у доњем вешу. Женска верзија америчког фудбала у Америци зове се Lin ge rie Fo ot ball (фудбал у доњем вешу) и привлачи пажње као и „онај прави”. Разлог је очигледан, али када публика, углавном

мушка, добије прилику да присуствује мечу попут оног између Сијетла и Лас Вегаса, тада женски фудбал постаје бољи и од мушког. Најбрже растући професионални спорт у Америци подразумева да се атрактивне девојке одевене у доњи веш и штитнике, боре жестоко као и мушкарци, што се и може видети у видеу. Током напада, једна играчица је другој свукла гаћице како би је зауставила, а она ју је „отресла као ништа”. навукла гаће и наставила да трчи. Наравно, снимак прекршаја је поново пуштен, па онда још једном, па успорен и пуштен...

вис-Кару плаћа за сваки видео који се „прошири” Интернетом. YouTu be дели приход од реклама са корисницима сајта чији снимци имају велики број прегледа. Он зато снима по један сваких неколико недеља, и од новца који добије од сајта већ је скупио позамашну суму. „Имамо троје деце, и већ смо сакупили довољно да их пошаљемо у приватне школе. За сада на рачуну имамо више од 100.000 фунти само од сајта Јутјуб, и та цифра се стално увећава”. рекао је поносни тата. Хауард признаје да су он и жена „штрпнули” нешто тих пара да би себи приуштили један одмор, али да је остатак суме у банци, где чека да дечацима обезбеди врхунско образовање и бољу будућност.

Ако волите мирис књига

ноги воле мирис нове, тек отворене књиге, а некима прија и мирис старе књиге са великом „кило-

метражом”. То је препознала једна фирма која прави освеживаче за простор, па нуди парфем за кућу са мирисом књиге. „Мирис књига” доступан је у пет урнебесних мирисних нота, међу којима су „Нова књига”. „Класична прашњава” од које ћете можда и кијати, „Имате

мачку” - „као да сте позајмили књигу од своје баке”. и „Мирис и осећајност”. који по опису на сајту мирише на љубичице, ко-

ње и суво цвеће. Ту је и „Хрскава сланина”. освеживач који гарантује да ћете огладнети док читате. Сви ови мириси направљени су како би љубитељима књига који су прешли на е-читаче као што је Киндле пружили право искуство као из старе библиотеке.

Ш та ј е та к о п о себ н о на овој слици

ена - то је најскупља фотографија икада продата на аукцији. Иако би многи рекли да фотографија „Rhein II” немачког фотографа Андреаса Гурског и није нешто посебно, колекционари не мисле тако и она је на аукцији постигла је рекордну цену од 4,3 ми-

је аутор амерички фотограф Синди Шерман и која је у мају ове године продата за 3,89 милиона долара. Гурски је посебно цењен међу ексцентричним купцима уметничких дела и већ неколико пута је обарао рекорде достигнуте цене за своје радове.

Жено, бирај

ушкарац поставио ултиматум жени - он или њен омиљени „бој бенд” и изгубио. Британка Џејн Холмс (44) оставила мужа након што јој је демонстративно рекао „We stli fe или ја”. Када јој је постављао ултиматум, супруг је превидео чињеницу да његова супруга себе назива највећим фаном овог бенда, да има осам We stli fe тетоважа које су коштале хиљаду фунти, као и да је осиромашила породичну касу за 30.000 фунти како би пратила своје „љубимце” на турнеју. „Мислио је да се шалим, али је врло брзо схватио да сам озбиљна”, рекла је Џејн, преноси НМЕ. „Сметало му је и што су ме људи заустављали на улици како би погледали моје

тетоваже. Ја не пијем, не пушим и ово је мој једини ‘хоби’. We stli fe је једина ствар од које сам зависна”, додала је ускоро разведена жена.

Има 50 ногу и живи под водом

едно биће је у преисторији шетало испод мора код обале Канаде, утврдили су стручњаци. Николас Минтер са Универзитета у Саскачевану представио је откриће грабљивца званог тегопелт, на основу трагова у једном фосилу старом 500 милиона година. Трагови указују да је тегопелт имао „најмање 25 пари ногу”. и да се по дну мора кретао огромном брзином, тако да је само неколи-

Коза сурфује

ко ногу заправо додиривало дно. Трагови су откривени на две локације у националном парку Јохо, а тај артропод - бескичмењак са спољашњим скелетом - био је опасни грабљивац са дна мора. Тегопелт је био дуг око 30 центиметара, и фосили који указују на његово постојање изузетно су ретки.

Ко је јео из моје коверте

рачни пар из Флориде нашао се у чуду када у каси није нашао уштеђевину намењену отплати рате кредита. Кристи и Џој Лавренсон су прво мисли да их је неко покрао, али све браве су биле у реду, прозори у једном комаду, није било знакова провале, а онда су у стану нашли комадиће новчаница и схватили да је пљачкаш у ствари њихов љубимац, пас Тути. Пас је конверту са хиљаду долара, која је стајала на столу, буквално појео. Изгледа да су му новчанице биле јако укусне...

осетиоци плаже у Калифорнији били су запањени када су видели козу на дасци за сурф. Коза Гоути опробала се у овом воденом спорту на плажи Гровер у Калифорнији, под будним оком свог власника Дејне Мегрегора.

„Гоути одлично сурфује! Првих неколико пута изгледала је као да ће се оклизнути, али је сада већ савладала све цаке”. рекао је Мегрегор. Он је Гоути најпре купио како би му пасла траву у башти, али је убрзо заволео и „унапредио” у кућног љубимца.

лиона долара. Симетрична композиција хоризонталних линија у две боје, на којој је приказана обала реке Рајне, снимљена 1999. године, била је изложена у Њујорку у Музеју модерне уметности (МОМА), у Минхену и Мелбурну. Досадашњи рекорд држала је фотографија „Без наслова” чији

К ол и к и т а л а с

урфер је поставио рекорд јашући на таласу високом скоро 30 метара. Герет Макнамара ухватио је чудовишни талас од 27 метара у Праји до Норте у Португалу, где дубоки подводни кањони доводе воду из Атлантског океана и тако праве џиновске таласе, па је ова

плажа омиљено окупљалиште авантуриста. Макнамара (44) већ десет година трага за највећим таласом који би освојио на дасци, а та шанса му се указала недавно. „Призор је био невероватан. Јахали смо на таласима високим око 20 метара, а када се

Герет спремио, одједном се појавио огроман талас. Било је нестварно”,. рекли су сурфери Ендру Котон и Ал Мени, који су овековечили Макнамарину авануру. Претходни рекорд у сурфовању на највећем таласу држи Мајк Парсонс, који је 2001. узјахао талас висок 23 метра.

„Планирали смо да са тим новцем отплатимо рату кредита за кола. Сваку рату смо, до сада, чим скупимо новац носили одмах у банку, али овога пута смо је заборавили на столу.” Ипак, успели су да део новца спасу, тако што су псу дали „Пероксид” који изазива повраћање, па је Туту „повратио” део пара. Новчанице су касније опрали, осушили, залепили и однели у банку, а фалило је, на срећу, само 100 долара.

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

subota10.decembar2011.

Sa velikom tugom i `alo{}u obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ voqeni suprug i otac

Sa tugom i bolom opra{tamo se od na{eg dugogodi{weg iskrenog prijateqa

preminuo u 53. godini. Sahrana je 10. 12. 2011. godine iz porodi~ne ku}e u Futogu, ulica Partizanska 28. u 13,30 ~asova. Tvoji najmiliji: supruga Kristina, sinovi Milo{, Marko i Nenad

Veqka Kosanovi}a Porodica Bubalo.

Posledwi pozdrav dragom kumu i drugu

Du{anu Bolti

Dragi {ogore i te~o, te{ko je suo~iti se sa tu`nom ve{}u da te vi{e nema.

Posledwi opro{taj od kuma i prijateqa.

Porodice Novakovi} i Arsi}.

43237

43229

Posledwi prijatequ

Posledwi pozdrav kumu

GOTOVINOM kupujem lep jednoiposoban stan, ukwi`en ili pred ukwi`bom iskqu~ivo od vlasnika za 36.000. Posrednici stop. Telefoni: 021/6618-184, 063/598463. 43107 KUPUJEMO stanove, ku}e, vikendice, velike parcele za ruske porodice iskqu~ivo od vlasnika, pla}amo gotovinom. Posrednici iskqu~eni. Tel.: 021/6215260, 021/6621797, 063/598463. 43108

KUPUJEM sve vrste automobila novija, starija i havarisana. Maksimalno pla}am. Dolazim po pozivu. Telefoni: 021/822-714 i 063/7081-939. 42627

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 42734

Dimitrije [auli}

Porodica Raki}.

43239

VEOMA povoqno prodajem lokale 16 i 19m2 kompletno opremqeni u strogom centru grada. Informacije na telefon: 063/47-57-65. 43077 EKSKLUZIVNO, VEOMA POVOQNO!!! Prodaje se useqiv lokal 200m2, kompletno opremqen (halogena rasveta, granitno stepeni{te {irine 2m, granitni stubovi, ugra|ena i razvu~ena instalacija za nisku struju (kamera, ozvu~ewe, alarm, kablovska, telefon, video nadzor) visine 3,5m uz budu}i hotel „HOLYDAY INN” idealan za sve vrste delatnosti na uglu Futo{kog puta br. 1 i Bulevara Evrope - zgrada „Prezidenta„. Informacije na telefon 063/475-765. 43078

43228

Tomislav Olu{ki

od: kuma Dragojevi}a, Gvozdenovi}a, Gruji}a, Moku{a, Pavkovi}a, Krivokapi}a, Gabike Kova~a, Buce i Bake Mili}a, Dr. Sekere{a i Ibre Muratovi}a.

KOMPLETNO name{ten trosoban stan u Arse Teodorovi}a, izdajem za 250 E. Telefon 063/214-013. 42912 IZDAJEM prazan komforan dvosoban stan 67m2 trpezarija, Ra{e Radujkova, Novo naseqe kod crkve, novija zgrada, drugi sprat. Telefoni: 021/523-753, 062/1577494. 42925 IZDAJEM dvosoban name{ten stan, 100m2, terasa 20m2, parno grejawe na gas. Cena 140 eura, Ul. mitrova~ka 33. Telefoni: 504-118, 062/8337987. 42896 IZDAJE se na du`i period dvoiposoban stan 70m2. Gagarinova 10/VII name{ten, centralno grajewe 150E. Telefon 064/0272-161. 43081 GARSOWERA centar, 100E, jednosoban, stanica 110E, dvosoban Sajam 130E. Sve name{teno. Potrebni stanovi, lokali za izdavawe. Telefoni: 021/6215-260, 063/598463, 021/6621-797. 43109

od: Dragana, Velizara, Veselina, Miloja, Milomira i Sne`ane Rov~anin sa porodicama.

43230

43244

VEOMA povoqno useqiv stan 80m2, tri spava}e sobe, strogi centar sa predivnim pogledom u Prezidentovoj zgradi. Informacije na telefon: 063/47-57-65. 43076

Posledwi pozdrav tetki

Petru{i

Petar Raki}

JORGANXINICA - ru~no {ijem nove i renoviram Va{e stare jorgane, jastuke i du{eke od vune i perja, svih dimenzija. Telefon: 021/463362. 42771 MA[INSKO odgu{ivawe i snimawe IC kamerom kanalizacionih cevi i sve vodonistalaterske usluge non - stop, garancija. Telefon 6393-737, 064/160-47-25. 43128

pozdrav

dragom

Toma Olu{ki Lazi

Tomislavu Olu{kom

Ponosni {to smo te imali, dragi kume, a neizmerno tu`ni {to se prerano opra{tamo. Porodica Ragaji.

od Branka [kori}a sa porodicom.

43235

43231

Porodica [u}ak.

43238

Posledwi pozdrav dragoj i po{tovanoj baki,

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

KUPUJEM zlatnike, dukate, napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zlatni novac, medaqe, ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu. Telefoni: 063/8-318-180, 021/451-409. 41220

Zorki Rainovi} PRODAJEM mlade koke nosiqe, 18 nedeqa. ^enej, Me|unarodni put 310 b. Telefoni: 063/511-932 i 021/848188. 42926

PRIRODNI preparat protiv hemoroida, {uqeva, ispitan u nadle`noj ustanovi, li~no proveren. Eliminisawe za sedam dana. Deda Rado{. Telefoni: 064/240-55-49, 037/490-797. 42894

KUPUJEM kwige, stare vojne ~asopise, stripove. Dolazim na adresu. Telefon 064/99-45-002, Mile. 42882 DRVO bukovo mo`e rezano i cepano, prevoz gratis 3650din. Su{eni za centralno grejawe 9000 dinara. Telefoni: 065/55-76902, 062/150-3379, 065/55-51-675. 43103

Tomislavu Olu{kom

^uva}emo te od zaborava. Porodica Ivanovi}.

Stevan Tele~ki sa porodicom.

43240

43234

Nikola, Darinka i Radomir Rackov.

43232

Posledwi pozdrav prijatequ

S neizmernom tugom i bolom opra{tamo se od na{e voqene supruge, majke i bake

Leone Baran

Dabi

od Kuke.

43241

Sahrana je u subotu, 10. 12. 2011. godine, u 14 ~asova, u Ruskom Krsturu. O`alo{}eni: suprug Miron, sin Boris, }erka Tawa i unuk Igor. 43236

^iTUQe l POMeni

subota10.decembar2011.

dnevnik

Danas obele`avamo ~etrdeset dana od smrti na{e voqene

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 8. 12. 2011. godine preminula na{a voqena majka u 85. godini.

Drage Zelenovi}

Petru{a Puleti}

Bila si nam oslonac i ogwi{te oko koga smo se okupqali i grejali tvojom qubavqu.

Sahrana drage nam pokojnice obavi}e se 10. 12. 2011. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}eni: sinovi Milivoje i Neboj{a i k}eri Danka, Lenija i Branka.

S po{tovawem se opra{tamo od Draganinog tate.

Tomislav Olu{ki

ro|. Jokovi}

Neka ti je ve~na slava i hvala. Voli te tvoja porodica. 43137

Posledwi pozdrav dragom prijatequ od Jasmine i Mladena Vukovi}a.

Tomislav Olu{ki

43218 43181

Voqenoj babi

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav majci i baki Milena, Lola, Sowa, Lena, Jelena i Marina.

43170

Du{anu Bolti od drugova iz Rotkvarije. To{ica, Arap, Palika, Ne{a, Suba, Si}a, Dragan Nos, Moku{, Krta, Steva, Miki, Kiza, Alamuwa, Ber}an, Dragan Pekar, Mile, Aca, Bora Moqac, Zopa, Didica, Zuja, Gavra, A`daja, Bela, Lotina, Bato, Akam, Sale, Laza i Mi}a.

Petru{i Puleti}

Posledwi pozdrav najboqem drugu

kumu

Posledwi pozdrav dragom prijatequ od drugara sa rekreacije: Brke, Nevena, Bobe, Duleta, Milo{a, [aneta, Zoke, Zoke partizanovca, Raleta, Moce, E~ike, [meke, ^onte, ^omi}a, Bru}e, Pece, Pe|e, Bo}e, Vape i Mi{ka.

Porodica Joki}: Vujadin, Danka, Plana i Anica.

Neda i Luka.

Tomislav Olu{ki

43225 43179

43224

43222

Posledwi pozdrav dragoj majci i baki

Posledwi bratu

Posledwi pozdrav dragoj baki

pozdrav

dragom

Du{anu Bolti

Toma Olu{ki Petru{i Puleti} Dragi prijatequ, jako mi je `ao {to nas napu{ta{. Aleksandar Evi} sa porodicom.

Petru{i Puleti}

od: Milenka, Nezrete, Slobodana i Du{ana Dragojevi}.

Porodica Gojkovi}: Branka, Du{an, Duwa i Zarije.

Sin Neboj{a i unu~ad Miqan, Nevena i Ogwen.

Tomislavu Olu{kom O`alo{}ena sestra Buba sa porodicom.

43233 43221

43220

POMEN Dana, 11. 12. 2011. godine navr{ava se godina od kako nas je napustila na{a voqena

43216

U nedequ, 11. decembra navr{ava se godina od kako nas je napustila na{a

Posledwi pozdrav kumu, dugogodi{wem drugu i prijatequ

43191

Posledwi bratu

pozdrav

dragom

Tomana Tomana Vasi} Tomislavu Olu{kom

Tomana Vasi} Ka`u da vreme le~i sve! Nije istina!

od Zorana Bjelice sa porodicom.

Tvoj tata Stanko, Ivana i Stefan.

Zauvek te voli tvoja baka.

od stanara zgrade u @elezni~koj 21.

43223

Tomislavu Olu{kom Posledwi pozdrav od kuma sa porodicom Antoni}.

Sa tugom u srcu, brat Dragan sa porodicom.

43206

43176

43192

Dragi

Posledwi pozdrav.

Zauvek nas je napustio na{ dragi i voqeni

Tomislav - Toma Olu{ki Tomislavu Olu{kom

Toma Olu{ki

Tog dana, u 12 sati, polo`i}emo cve}e na wen grob. Hvala svima koji su je voleli, dru`ili se, ispratili, doneli cve}e i pomolili se. Hvala svima koji je pamte. Porodica Ivanovi} Golubovi}.

43207

43217

43215

Posledwi pozdrav po{tovanom kom{iji i predsedniku Skup{tine zgrade

dobrice moja, znala si da te neizmerno volim, znala sam da me mnogo voli{, ali ne zna{ koliko me tuga gu{i i srce boli {to te nema.

Osta}e u ve~nom se}awu Slu`be u kojoj je ostavio deo svog `ivota. Aktivni i penzionisani slu`benici Policijske Uprave Novi Sad. 59716-P

Tomana

Vojislav [u{tum

mila moja, volim te najvi{e na svetu.

i posle 6 meseci na{e suze jo{ uvek teku.

Tomislav Olu{ki ro|. 1955. godine

S qubavqu i po{tovawem ~uva}emo uspomenu na tebe.

Sahrana je danas, 10. 12. 2011. godine, u 15 ~asova, na Alma{kom grobqu, u Novom Sadu.

Tvoja maki.

]erka Mira, Nena i supruga Dragiwa.

Wegovi: supruga Verica, }erka Dragana i sin Nikola.

43208

43182

Godina pro|e, dan nikada.

43173

^iTUQe l POMeni

dnevnik

subota10.decembar2011.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je posle kra}e i te{ke bolesti, napustio nas voqeni otac i suprug

Posledwi pozdrav

[ESTOMESE^NI POMEN na{em voqenom tati, bratu i suprugu

Branku Stankovi}u

Du{an Bolta

Uro{u Ra{i}u obele`avamo u subotu, 10. 12. 2011. godine, u 11.30 ~asova, na Gradskom grobqu. S tugom i bolom wegove: Marina, Du{ica i Goga.

Sahrana je danas, 10. 12. 2011. godine, u 14.30 ~asova, na ^enejskom grobqu. Wegovi najmiliji: Dina, Daria Ma{a i Daca.

Posledwi kolegi

pozdrav

na{em

Posledwi kolegi

pozdrav

na{em

Branislav Stankovi} 1968 - 2011.

Bolti

Sahrana }e se obaviti, 10. 12. 2011. godine, u 13 ~asova, iz kapele, na ^eratskom grobqu, u Sremskim Karlovcima. O`alo{}ena porodica Stankovi}.

Dabi od Alise i Sini{e.

43185

43211

43212

Posledwi pozdrav velikom drugu i prijatequ od kolega sa pumpe i restorana â&#x20AC;&#x17E;Minutâ&#x20AC;?.

Organizacija Sindikata Nis Naftagas Promet iskreno sau~estvuje u bolu porodice povodom smrti

Du{an Bolta

Du{ana Bolte

Prerano si oti{ao i za sobom ostavio se}awe koje se nikad ne zaboravqava.

Posledwi pozdrav od wegovih prijateqa.

43195

43187

od }erke Smiqane sa porodicom.

43200

43199

Milica Radosavqevi}

Posledwi pozdrav drugu i prijatequ

velikom

Vreme }e i daqe prolaziti, a mi }emo ~uvati na{u qubav, se}awe i snove... Tvoji drugari: Zoka, Miki i @ile.

od Giardino.

od Bermet Villa.

43213

43214

Opra{tamo se od voqenog oca

1943 - 2011. Wegove }erke Leonida i Aleksandra sa porodicama. 43197

43194

Posledwi pozdrav voqenom zetu, {ogoru i te~i

Obave{tavam prijateqe i rodbinu da je iznenada preminuo moj voqeni suprug

Du{anu Bolti

43198

Branku Stankovi}u

Dimitrija [auli}a

Du{anu Bolti

Dimitrije [auli}

1935 - 2011. Sahrana }e se obaviti dana, 10. 12. 2011. godine, u 13 ~asova, na grobqu, na ^eneju. O`alo{}eni: sin Milan sa porodicom.

Posledwi pozdrav

Branku Stankovi}u

od }erke Qubice - Bube sa porodicom.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga

Branku Stankovi}u

43186

Milici - Milu{ki Radosavqevi}

43168

Posledwi pozdrav

od Tapas Bar.

Milici Radosavqevi}

Stanko [u{war sa porodicom.

Posledwi pozdrav

od Plave Frajle.

Posledwi pozdrav dragoj mami

Kako vreme prolazi sve su ve}i bol i tuga za Tobom, tvojom mlado{}u i dobrotom.

43210

Drugari iz Transporta.

Posledwi pozdrav dragoj mami

Milorad - Miki Rodi}

43209

Wegovi drugovi iz Maloprodaje.

43183

Na{ dragi

od Espresso Shop.

Branku Stankovi}u

Bolti

43202

Posledwi pozdrav dragom prijatequ

od Vladimira Mitrovi}a sa porodicom.

43184

43169

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{

Branku Stankovi}u

Vreme }e prolaziti, a mi }emo ~uvati na{u qubav prema tebi. O`alo{}eni: tast Nedeqko, {ogorica Goca, {ogor Bora sa decom. 43190

1943 - 2011. Sahrana je danas, 10. 12. 2011. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}ena supruga Mirjana. 43196

^iTUQe l POMeni

subota10.decembar2011.

Posledwi pozdrav

POMEN

dnevnik

POMEN Navr{ava se deset godina od kako nas je iznenada napustio i oti{ao u ve~nost

Deset je godina od kada se u ve~nost preselila na{a draga majka i baka

Stevanu Popovi}u

Saveta Smiqani} Mileva [qivan~anin

ro|. Baji}

Dabi od ]ire i Come.

Navr{avaju se dve godine tuge i `alosti za na{om voqenom majkom i bakom. U dalekoj Kanadi uvek si u na{im mislima i nikad zaboravqena. Tvoja }erka Verica sa porodicom.

Qubi{a Vu~eti}

ro|. Zekovi}

Nama je ostala tuga, se}awe i uspomene. Nikada te ne}emo zaboraviti, a danas }emo s dubokim po{tovawem i qubavqu posetiti tvoju ve~nu ku}u na Pravoslavnom grobqu u Be~eju. Tvoji najmiliji. 43138

Wen lik je uvek pred o~ima, wen duh je u na{im mislima. Wene qudske osobine, wena borba za `ivot dostojan ~oveka, na{a trajna qubav ~uvaju je od zaborava. Porodica.

43153

43144

Navr{ava se tu`nih ~etrdeset dana od kako nije sa nama

Milijana Vukovi}

Du{an Bolta Zorka Rainovi} Darko ^ovi} sa porodicom.

377/P

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }e se ~etrdesetodnevni pomen odr`ati u nedequ, 11. 12. 2011. u Rumi. Supruga Slobodanka, }erka Vera i sin Milan. Posledwi pozdrav kom{iji Stevi od porodica: Damjan~uk i Jovanovi} 43124

43131

S tugom i bolom obave{tavamo poznanike i prijateqe da je u 88. godini preminula na{a majka, svekrva, baka i prabaka

Posledwi pozdrav.

POMEN

Du{anu Bolti

Dani prolaze, ali tuga i velika praznina u srcima tvojih: sinova Dalibora i Dragomira i supruga Dragana, osta}e ve~no.

od porodice Sre}kov: Zorane, Nade i Milevke.

43139

43226

Sahrana je danas, 10. 12. 2011. godine, u 13 ~asova, na Kisa~kom grobqu. Posledwi ujaku

Posledwi pozdrav.

Posledwi pozdrav

pozdrav

voqenom

O`alo{}eni: sin Milan, snaha Nada, unuk \or|e, unuka Gordana, praunuke Katarina, Jelena i Emilia.

3 Usnula je u Gospodu na{a snaja i ujna

43136

Povodom smrti na{eg penzionisanog kolege,

Du{an Bolta

Tomi

Dana Reqin

Wegovi: Milo{, Du{an i Sowa ^ankovi}.

Vlatko Dr~a sa porodicom.

dr Prvoslava Arsi}a

Ivana, Cica i Mira [apina.

377/P1

Tu`na srca javqamo da se 9. 12. 2011. godine upokojio u Gospodu na{

Po~ivaj u miru!

43140

43165

S neizmernim bolom i tugom opra{tamo se od voqenog brata, {uraka i ujaka

upu}ujemo porodici izraz iskrenog sau~e{}a.

Posledwi pozdrav kumu

Kolektiv Direkcije Pokrajinskog fonda PIO.

182/P

Posledwi pozdrav

Velimir Kosanovi} Sahrana dragog nam pokojnika u subotu, 10. 12. 2011. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: brat Bogdan, snaha Magdalena i sinovac Milan sa porodicom.

dr Prvoslavu Arsi}u Bio si dosledan svom imenu. Velizar Golubovi}.

43162

Navr{ava se {est meseci od kada nas je napustila na{a draga, nikad pre`aqena

Navr{avaju se ~etiri godine od kada nas je zauvek napustio na{ dragi

Tomislava Olu{kog Tome U na{im srcima su samo bol i neverica {to smo tako rano ostali bez tebe. Zauvek }emo nositi neizbrisiv trag i qubav prema tebi. Sestra Svetlana ^ankovi} sa porodicom.

Porodica Vlaovi}.

43164

43166

43159

Obave{tavamo rodbinu prijateqe da je na{a

Posledwi pozdrav

Tomi

Posledwi pozdrav mojoj majci

Bo{ko Mari}

Dragi Bo{ko, u mom srcu uvek }u ose}ati prazninu i bol za Tobom, koji se nikad ne}e ugasiti.

Marija Grbi}

Vera Pavlovi} U nedequ, 11. 12. 2011. godine, u 12 sati, poseti}emo wenu ve~nu ku}u. S dubokim po{tovawem i qubavqu, zahvalni za sve {to je u~inila i pru`ila nam u `ivotu, wena porodica. 43146

preminula posle kra}e bolesti, u 80. godini. Sahrana je danas, 10. 12. 2011. godine, u 13.30 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}ena porodica Jerkovi}. 43149

Sa qubavqu, ve~no o`alo{}ena supruga Stoja.

43189

Zorki Rainovi}

Nimrihter Dragutinu

Zauvek }u te ~uvati u srcu draga moja majko!

Brat Mile - Vlado, Cica, @eqko i Zoran.

Tvoji Vujovi}i: }erka Seka, zet Veselin, unuk Majo, unuka Jelena.

43145

43157

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Danas, 10. 12. 2011. godine, obele`i}emo godi{wi pomen na{oj dragoj

GODI[WI POMEN SE]AWE

subota10.decembar2011.

Navr{ava se 40 tu`nih dana od kada nije vi{e sa nama

SE]AWE na drage roditeqe.

Dana, 12. decembra je sedam godina od bolnog rastanka.

na nepre`aqenog oca Gorane, Nine i Sawe voqenog brata Mire, Milke, Stevana i Du{ana i divnog djeda Aleksandra, Nikoline, Petra i Sare.

Milici Vidi}

Radivoj Bekvalac

1. 8. 1940 - 23. 12. 2010. Pomen }e se odr`ati u pravoslavnom hramu Svetog Ilije u Loku, u 10 ~asova. S qubavqu koju smrt ne prekida i tugom koje vreme ne le~i ostaje da ~uvamo uspomenu na wu. Zauvek weni: Milan, Svetislava, Emilija, Goran, Dragan i Milana. 42990

1981 - 2011.

Pro|e godina od kako je oti{la u neki drugi svet na{a

1929 - 2011.

Nikola Smiqani}

43089

U na{im srcima i mislima osta}e{ zauvek.

SE]AWE

Lenka Bekvalac Nije umro onaj koji se svaki dan pomene i kojeg se svaki dan sa qubavqu se}amo.

Sin Mirko sa porodicom i }erka Mirjana - Beba sa porodicom.

Tvoji najdra`i.

2008 - 2011. iz Ka}a

TU@NO SE]AWE Pro{la je tu`na godina od kako nas je napustila na{a draga sestra, zaova i tetka

Sa qubavqu i po{tovawem ~uvaju uspomenu na wih: sin Aca, snaja Jelica, unuke Dragana i Rajka.

42897

43113

iz Despotova Uvek si u na{im mislima, svakog dana u na{im pri~ama, svake no}i u na{im snovima, a zauvek u na{im srcima. Neka Ti je ve~na slava i hvala. Po~ivaj u miru Bo`ijem. Supruga Saveta, deca Radomir i Milica sa porodicom.

Vera [ili}

1941 - 2010.

Ivan Popovicki

43052

SE]AWE

Milica Vidi}

U mislima `ivi{ sa nama svakog dana.

POMEN

Zora Pe{i}

12. 12. 2010 - 12. 12. 2011. Bako, mnogo nam nedostaje{, ve~no }e{ biti u na{im mislima i srcima.

Tvoja jetrva Nada sa decom.

ro|. Andri}

Danas, 10. decembra dajemo godi{wi pomen dragom suprugu, ocu i dedi

Tvoji: Dragan i Mima.

O`alo{}eni: brat Stevan, snaja \ur|a, Vlada i Mi}a sa porodicama.

42991

43088

42992

Milica Stojanovi}

Dragi na{ tatika i dedika, pet godina tuge i bola.

10. 12. 2002 - 10. 12. 2011.

Pro{la je tu`na godina od kako nije sa nama na{a voqena supruga, majka i baka

Mladenu Plav{i}u iz [ajka{a 1933 - 2010.

Stevica Subi} iz Koviqa

Lazar Stojanovi}

Vreme koje prolazi nikada ne}e doneti zaborav.

Ne, nisi oti{ao, tu si uvek... zauvek, ve~no `ivi{ sa nama i u nama najboqi tata i deda. ^uvamo Te u srcima i ponosimo se Tvojim imenom i prezimenom. Veliko srce, {iroka du{a, to je na{ tata i deda.

14. 12. 1987 - 14. 12. 2011. Uspomenu na tvoj lik zauvek }e ~uvati tvoji najmiliji: supruga Katica i k}erke Milica i Zorica sa porodicama.

Vole Te Tvoji najmiliji.

Sa po{tovawem i qubavqu, k}i Dragica i unuka Tatjana Popov.

Zora Pe{i} iz Koviqa O`alo{}eni: suprug @arko, sin Stevan, snaja Vesna, unu~ad @arko i Branka.

42949

43130

43085

43026

DVOGODI[WI POMEN

^ETVOROGODI[WI POMEN

Pro{lo je sedam godina od kako nije sa nama

Jovanka Glamo~ak

Fodor Jano{

8. 12. 2009 - 8. 12. 2011.

GODI[WI POMEN

Bo{ko ^i~akin Bora

Teodoru A~anskom

43104

Tuga se ne meri re~ima, ni suzama, ni vremenom koje prolazi, ve} prazninom koja je ostala tvojim odlaskom. Tvoji najmiliji: An|elka, Milan, Biqana, An|ela i Bojan.

Uvek te se se}aju tvoji najmiliji: suprug Mile, }erke Quba i Mira sa porodicama.

TU@NO SE]AWE

GODI[WI POMEN na

Uvek }e biti u na{im mislima. Porodica Fodor iz Koviqa.

JEDNOGODI[WI POMEN

1. 1. 1944 - 31. 12. 2010. O`alo{}eni: k}erka Mila, zet Mladen, unuke: \ur|ica, Zorica i Milica.

42890

42984

42881

POMEN Danas, 10. 12. 2011. godine u Ka}u, u 11 ~asova obele`i}emo {estomese~ni pomen

Pro{lo je godinu dana od kako nas je napustila na{a voqena mama i baka

Zora Pe{i}

iz Bege~a

U subotu, 10. 12. 2011. u 11 ~asova, odr`a}e se parastos u Sabornoj crkvi, u Novom Sadu. Ve~no }e `iveti u na{im mislima i srcima sa~uvan od zaborava. Supruga Radojka i sinovi Aleksandar i Sr|an sa porodicama.

TU@NO SE]AWE

JEDNOGODI[WI POMEN Jedina sestro moja, koliko mi samo ne dostaje{!

43087

Posledwi mami

pozdrav

Rajkovoj

Jasminki Jovanovi} iz Ka}a

Du{an Ivkovi} Gradimiru Vujovi}u Tvojim odlaskom izgubili smo oslonac i ostali uskra}eni za veliku qubav koju si za `ivota posve}en nama pru`io. Hvala ti, i nedostaje{ nam. Supruga Kosara, }erka Lepa, unuci Strahiwa, Milosav, Milica, Maja i zet Branko. 43141

Danas, 10. 12. 2011. godine, u 11 ~asova poseti}emo tvoju ve~nu ku}u i odr`ati pomen. Pro{la je godina od kako nisi sa nama, ali tvoj lik i dobrota ostaju ve~no u na{im srcima. Tvoji najmiliji: supruga Radmila i sin @ikica. 43018

Mariju Fabijani}

Qubici Radojkovi}

decembar 2009 - 2011.

ro|enoj Dobri} iz Vilova

Milena moja sestrice, sa velikom tugom mislim na tebe svakog dana. Po~ivaj mi u miru mila moja.

Pro{la je godina da nisi sa nama, ali ni jedan dan da na tebe ne pomislimo. Pomen }e se odr`ati danas, 10. 12. 2011. godine, u 11.30 ~asova, na seoskom grobqu u Vilovu. Sin Nikola sa porodicom.

S qubavqu, tvoja Slavica. 42948

Qubica Radojkovi}

42837

ro|ena Dobri} iz Vilova

od odeqewa II - 2 sa u~iteqicom Branislavom.

Do kraja moga `ivota, za tobom }u tugovati i `aliti za tvojim preranim odlaskom. Tvoja neute{na sestra Beba. 42836

43205

07.30 08.00 08.30 10.50

Без упута Шта се сматра ургентним у медицини, које врсте повреда се збрињавају у Ургентном центру... Гости: др Слободан Гвозденовић, начелник Одељења за ургентну неурологију Ургентног центра КЦВ и др Јасмина Пејаковић, шеф Одељења за анестезију и реанимацију Ургентног центра КЦВ. Уредница и водитељка: Горјана Живанов (РТВ 1, 13.05) 07.00 08.05 08.10 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 11.30 12.00 12.10 12.35 12.50 13.05 14.00 15.00 15.10 16.20 17.00 17.30 18.30 19.00 19.30 20.05 21.30 22.00 22.30 00.00 01.50

tv program

subota10.decembar2011.

Ку хи њи ца Ста ње на пу те ви ма Ле по ти ца и змај Цр та ни фил мо ви Ву ков ви део бу квар - сло во Б Хај де са мном у об да ни ште Пи там се,пи там се Му зич ки фе сти вал „Шкољ ки це“ Пу те ви на де Агро мо за ик Ве сти Еко – Ми ша са За са ви це Зна ме ни те же не Но вог Са да Мр мор во да-да не бу де го ре Без упу та Фа ца Ве сти за осо бе са оште ће ним слу хом Пет ка за ње По ла ко,па си гур но, квиз о про пи си ма у са о бра ћа ју ТВ Днев ник Евро па за по чет ни ке Спорт ска Вој во ди на Све(т) око нас ТВ Днев ник Ге не за, филм Кон церт Вој во ђан ски днев ник Ку хињ ске при че, филм Кон церт Ге не за, филм

07.35 ТВ Ба шти на 08.34 Осе ћај те се као код ку ће - Ати ла Ба лаж, еми си ја на мађ. са титл. на срп ском 09.00 Ку хи њи ца (мађ) 10.00 До бро ве че, Вој во ди но (слов) 11.15 Ле кар уми ру ћег вре ме на, филм (слов) 12.30 Ве сти (мађ) 12.40 Ток шок 13.35 Де ро ње ТО „Зо ру че” 14.15 Цео је дан жи вот, филм 16.35 Ву ков ви део бу квар-сло во Б 17.00 Тре ће до ба 17.45 ТВ Днев ник (хрв) 18.00 ТВ Днев ник (слов) 18.15 ТВ Днев ник (рус) 18.30 ТВ Днев ник (рум) 18.45 ТВ Днев ник (ром) 19.00 ТВ Днев ник (мађ) 19.25 Спорт ске ве сти (мађ) 19.30 Ку хи њи ца (мађ) 20.00 До бро ве че, Вој во ди но (мађ) 21.00 Кул тур ни ма га зин (мађ) (Је лен-лет) 21.30 Но во сад ско по зо ри ште 22.30 Опер ски га ла кон церт

13.00 14.00 15.00 15.30 16.00 16.45 17.30 18.00 20.00 20.30 21.45 22.00 23.00 00.00

Глас Аме ри ке ТВ Про да ја Свет жи во ти ња Зе ле на па тро ла на де лу - док. еми си ја Ха ло, пред сед ни че Про стор Ли це с на слов ни це Вој во ђан ске ве сти Здра вље је лек Дис ка ве ри Вој во ђан ске ве сти Ви ше од от ко са Вој во ђан ске ве сти Ћа ска ње Са јам Ин фо нет Вој во ђан ске ве сти Филм: Ка ко те ви дим Глас Аме ри ке

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.06 10.59 12.16 12.44 13.00 13.15 13.29 14.06 14.45 14.52 15.42 15.45 16.47 18.30 19.00 19.30 20.05 21.08 22.45 22.50 00.57 01.00 01.40 02.30 02.56

06.30 08.50 09.00 10.00 10.30 11.00 12.00 12.30 13.00 13.05 14.00 14.05 16.00 16.05 17.00 17.05 17.30 18.00 18.30 19.00 19.30 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30 23.00 23.30

Се риј ски про грам Со ка че До ку мен тар ни про грам Ви траж Цр та ни филм Го ди не про ла зе Ле ни ја Цр та ни филм Ве сти Ево нас код вас Ве сти Ин спек тор Морс Ве сти Се риј ски про грам Ве сти Вре ме је на мо јој стра ни Спорт не творк Се дам НС да на Се риј ски про грам Објек тив До ку мен тар ни про грам Нај бо љи лек Се дам НС да на Се риј ски про грам Објек тив Лич на гре шка Се дам НС да на Ин спек тор Морс

09.30 Пре ми јер ли га, кла сик: Ле стер - Ар се нал 10.30 Евро ли га, Ма га зин 11.00 Пре глед Евро ли ге 12.00 Пре ми јер ли га, Ма га зин 12.30 На ја ва Пре ми јер ли ге 14.00 Ру ска ко шар ка: Ким ки – ЦСКА 16.00 Пре ми јер ли га: Ли вер пул – КПР 18.20 Шам пи о нат: Барн сли – Ис пвич 20.20 Пре ми јер ли га, го ло ви 20.45 Хо ланд ска ли га: ПСВ – НАЦ 22.45 ММА 23.45 Евро ли га, Ма га зин 00.30 Пре ми јер ли га: Ар се нал – Евер тон

Зрно по зрно У најновијем издању емисије видећете прилог о трибини о вину „Каберне совињон”, која је одржана у Зрењанину, а чућете и шта је о казнама које су уследиле војвођанским пољопривредницима који су учествовали у летошњем протесту, рекао председник Асоцијације пољопривредника Мирослав Киш. (КТВ, 12.00) 05.00 Филм ски про грам, 07.00 Уз ка фу, 07.15 Под сја јем зве зда, 09.00 Жи ва ва тра, 10.00 Шоу - Па ро ви, 12.00 Зр но по зр но, 13.30 У ме ђу вре ме ну, 14.00 Топ 10, 15.00 Пи пи шоу, 17.00 Су бо том по под не, 20.00 Филм ски про грам, 22.00 Ре тро спек ти ва не де ље, 23.00 Фешн сто ри, 01.00 Су бо том по под не, 04.00 Осве та 08.00 Де чи ји про грам, 10.00 Ку ћи ца у цве ћу, 11.00 Филм, 13.00 Филм, 14.30 Во дич кроз умет ност и на у ку, 15.00 Филм, 16.30 Би бер, 17.00 Де чи ји про грам, 18.00 У на шем ата ру, 18.30 Би бер, 19.00 Кад по ра стем би ћу..., 20.00 Прес пре сек , 21.00 Филм, 22.30 Би бер, 23.15 Филм, 00.15 Би бер, 00.30 Ноћ ни про грам

Ве сти Ју тар њи про грам Ју тар њи днев ник Ју тар њи про грам Ве сти Жи ки на ша ре ни ца Ди зни на РТС Пла ва пти ца Га стро но мад Днев ник Спорт плус Уви ђај Екс клу зив но: Кла вир за у век - Ми ра Јев тић Ру бен Ве сти ТВ ли ца: Ми лош Би ко вић... као сав нор ма лан свет Ве сти Не по бе ди во ср це По а ро: Мач ка ме ђу го лу бо ви ма, филм Ква дра ту ра кру га Сла га ли ца Днев ник Не по бе ди во ср це Ван до ме та, филм Ве сти Не за бо рав на, филм Екс клу зив но: Кла вир за у век - Ми ра Јев тић Ру бен Ве сти (02.00,03.00,04.00,05.00) ТВ ли ца Ми лош Би ко вић... као сав нор ма лан свет Ква дра ту ра кру га Мо ја ле па Ср би ја

Слобода Мићаловић-Ћетковић

СЕРИЈА

Непобедиво срце Мирослав напредује у служби, успоставља везе у граду, тако да га кума Стајићка позива кући, а школска другарица Славка приповеда му своју интимну историју, због чега Милена постаје све више љубоморна. Улоге: Слобода Мићаловић-Ћетковић, Иван Босиљчић, Марија Каран, Нела Михаиловић, Предраг Ејдус, Наташа Нинковић, Вања Милачић, Дубравка Ковјанић, Јелица Сретеновић, Милош Тимотијевић Режија: Здравко Шотра (РТС 1, 20.05)

06.00 Ко бра 07.30 До ма ћин 08.45 Филм: Го спо дар пр сте но ва: По вра так кра ља 12.00 До ма ћи не, оже ни се 13.00 Пе вај бра те 14.00 Рад на ак ци ја 15.00 Же не 16.00 Же не са Де ди ња 17.00 Пр ви глас Ср би је 18.00 Га ли лео 19.00 Ве сти 19.15 За бра ње но во ће 20.00 Кад ли шће па да 21.00 Пр ви глас Ср би је 23.30 Филм: Пра ви зло чин 01.45 Пр ви глас Ср би је 03.30 Топ спид 04.30 Же не

07.45 08.10 09.15 10.50 11.00 11.35 12.35 13.35 14.00 16.00 16.25 18.30 19.10 20.00

Књига утисака Зимска туристичка сезона почела је ове године без снега. Екипа „Књиге утисака” била је на Јахорини, где смо проверили тврдње да је ова олимпијска планина поново у пуном сјају. Уредница: Светлана Зрилић (РТС 2, 11.30) 06.17 Зна ње има ње 07.14 ТВ ли ца... као сав нор ма лан свет 08.02 Ај рон мен 08.23 Бер нард 08.27 Ма ли ме двед ми ша 08.53 Зу ја ли це 09.18 Бле ја 09.29 Нај леп ше бај ке све та 09.34 Вер ски ка лен дар 09.43 Вер ски мо за ик Ср би је 10.29 Кли ни ка Вет 11.00 Про фил и про фит 11.30 Књи га ути са ка 12.10 Свет здра вља 12.40 Вре ме од лу ке 12.55 Мо ја ле па Ср би ја 13.30 Гра ђа нин 13.59 Ле ти, ле ти пе смо мо ја ми ла 14.38 Ико на 15.09 Вре ме те ле ви зи је 16.06 Ми и на ша зе мља 16.57 Вре ле гу ме 17.29 То тал те нис 17.40 Ру ко мет на фан та зи ја 17.55 Без не ба 18.25 Игра ле се де ли је на сред зе мље Ср би је 19.21 Ми ца и окол не при че 20.03 Бли зан ци 21.00 Свет спор та 21.28 Је лен су пер ли га 21.50 Хо ри зонт 22.47 Деј вид Ге ти 23.55 Вре ле гу ме 00.25 Ру ко мет на фан та зи ја 00.40 Ми и на ша зе мља 02.54 Ми ца и окол не при че 03.40 Хо ри зонт 04.32 Игра ле се де ли је на сред зе мље Ср би је 05.28 Кли ни ка Вет

06.00 ВОА 06.30 Ке фа ли ца 06.45 Фу сно та 07.00 Ма ра тон 08.00 Здра вље и Ви 08.30 Ми ли ца² 08.45 Фу сно та 09.00 Топ шоп 09.30 Филм: Хра бри коњ Спи рит 11.00 Топ шоп 11.30 Сва шта ри ца 12.00 Здра вље и Ви 12.30 Уло ви тро феј 13.00 Мај стор ски 13.30 Сли ке жи во та 14.00 Ве сти 14.30 Ша ре но 16.00 Филм: Пје вам да њу, пје вам но ћу 18.00 Ве сти 18.30 Дво у гао 18.35 Офис 19.00 Уни вер зум 20.00 Филм: Пе де сет мр твих љу ди хо да 22.00 Филм: Че ти ри бра та 00.00 Фринџ 01.00 Филм: Пје вам да њу, пје вам но ћу 03.00 Ша ре но 04.30 Филм: Пе де сет мр твих љу ди хо да

dnevnik

c m y

22.00 23.55 00.30 02.40 03.30

Топ шоп Зна ње на по клон Филм: Кли нац зва ни опа сност По ме ри при ро де Ве сти Б92 При ја те љи Штре бе ри Џет-сет Филм: Ду ги пр сти Ве сти Б92 Филм: Лен ски Ве сти На ша ма ла кли ни ка Фуд бал, Шпан ска ли га: Бе тис - Ва лен си ја Филм: По ли циј ска ака де ми ја Ве сти До у шни ци Са ут Парк Укљу че ње у Б92 Ин фо

05.45 До бро ју тро 10.00 Ви кен дви зи ја 11.45 Ви кенд, по ро дич ни об ра чун 12.30 Си ти 13.30 Жи вот у трен ду 14.30 Голд му зич ки ма га зин 16.00 Ма ла не ве ста 18.00 Ма га зин ин 19.30 На ци о нал ни днев ник 20.00 Кур са џи је 21.00 Зве зде гран да 23.30 Плеј бој 00.30 Филм: Елек тра 02.30 Филм: Без по врат ка 04.30 Филм: Елек тра

Ивана Павловић

Срећна звезда – Први српски таленат У јединственој емисији која промовише таленте од 5 до 15 година, ове суботе наши извођачи се такмиче у извођењу дечјих песама. Поред сталне поставке жирија који чине Биља Крстић из Бистрика и Ивана Павловић из Негатива, придружује им се и чувени Миња Субота, који је целу каријеру провео с малишанима. (Хепи, 20.00) 06.00 09.00 09.10 09.20 09.30 09.40 09.55 10.00 11.15 12.00 12.45 13.10 13.40 13.55 14.00 15.40 15.55 16.00 17.55 18.30 19.00 20.00 22.00 24.00 00.30 01.30 03.00

Ју тар њи про грам Ан ђе ли на ба ле ри на Но ди Ме га ми ни малс Ма ли ме да Чар ли Те ле шоп Ве сти Бар би и Ди ја мант ски за мак Ју гио Винкс Аван ту ре ма лог Пе ре Пре со ва ње Те ле шоп Ве сти Су зе Бос фо ра Те ле шоп Ве сти Не бе ска уди ца, филм Те ле ма стер Ауто У жи жи Срећ на зве зда – Пр ви срп ски та ле нат Го ли жи вот Ауто У жи жи Су зе Бос фо ра Го ли жи вот

Славица Ћуктераш

Магазин ин Госте Сање Маринковић ове суботе су: Милорад Вучелић, Љиљана Благојевић, Славица Ћуктераш, a у једном тренутку гостима у студију придружиће се и млади глумац Љубомир Булајић. (Пинк, 18.00)

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00)

08.45 Ски Ја хо ри на, 09.15 Кућ ни ви део, 09.30 Фо кус, 12.40 Ба ње Ср би је, 13.00 На здра вље, 13.30 Кућ ни ви део, 13.45 Топ шоп, 16.00 НС Ин декс, 16.25 Фо кус, 17.05 Ски Ја хо ри на, 17.40 Ин фо Пулс, 20.00 Фо кус, 20.45 Ин фо Пулс, 21.20 Филм, 23.00 Ба ње Ср би је, 23.30 Фо кус, 00.00 Ин фо Пулс, 00.30 Ту ри стич ке раз глед ни це, 00.40 Ауто шоп, 00.45 Фо кус, 01.15 Ски Ја хо ри на, 01.45 Му зи к а

07.00 Би блиј ске при че, 07.30 Пр слук аге ин, 09.30 Де чи ја се ри ја, 10.05 Икс арт, 11.20 Уди ца, 12.00 Ак цен ти, 12.30 Ис под по клоп ца, 14.00 Ак цен ти, 14.10 Пун гас, 15.00 Пре зент, 16.00 Ак цен ти, 16.30 От кос, 18.00 Ак цен ти, 18.15 Пи смо гла ва, 20.00 Филм Ин фо, 20.30 Ве зе, 21.00 То ко ви мо ћи, 21.30 Иза зо ви исти не, 22.00 Са јам Ин фо нет, 22.30 Ак цен ти да на, 23.00 Филм

12.00 Ку хи њи ца,13.00 Џу бокс, 14.00 До ку мен тар ни про грам, 15.00 Док тор Ху, 15.45 Па ор, 16.45 Филм, 18.30 Сре март, 19.30 Цр та ни филм, 20.00 Док тор Ху, 21.00 Пу тви на, 21.30 ЕТВ, 22.00 Филм, 00.00 Шоу про грам: Па ро ви, 00.50 Глас Аме ри ке

08.00 Хра на и ви но, 09.00 Го спо дин му фљуз, 09.30 Оп ста нак, 10.00 Филм, 11.30 Хра на и ви но, 12.00 Пут ви на, 13.00 Квиз, 14.30 Макс Кју , 15.00 Филм, 17.00 Агрос фе ра, 18.00 Ве зе, 18.45 Но ди, 19.00 Мо за ик да на, 19.30 Хра на и ви но, 20.00 Па но ра ма оп шти не Жи ти ште, 20.30 Филм, 2. део, 22.00 Мо за ик да на, 22.30 Слу жба 21, 23.00 Филм

dnevnik

subota10.decembar2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

СТЕВАН ДОРОЊСКИ ОДБРАНА АУТОНОМИЈЕ ВОЈВОДИНЕ

Пишу: Ранко Кончар и Димитрије Боаров 07.40 08.35 09.00 09.55 10.50 11.45 12.40 13.35 14.30 15.25 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.30 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

Четири венчања - Америка Венчаница из снова Мајами инк Девојчице и дијадеме Џон, Кејт и осморо деце Обрачун посластичара Стручњак за торте Шта не треба обући Удварање у мраку Богата млада, сиромашна млада Л.А. Инк Уштедети купујући Краљ посластичара као кувар Исповести сакупљача животиња Дечији рођендани за памћење Уз осмех довека Четири венчања - Америка Дневник дебелог човека Полицајке округа Марикопа Л.А. Инк Дечији рођендани за памћење

08.05 Кинотека - циклус класичног вестерна: Два јахача, филм 10.10 Кућни љубимци 10.44 Еко зона 11.10 Нормалан живот 12.00 Дневник 12.30 Ветерани мира 13.12 Призма 13.52 Духовни изазови 14.24 Природни свет 4, док. серија 15.15 Јеловници изгубљеног времена 15.38 Евромагазин 16.03 Потрошачки код 16.29 Први хрватски председник, док. филм 17.20 Репортери 18.25 Лепом нашом 19.30 Дневник 20.05 Плес са звездама 22.33 Че - Аргентинац, филм 00.51 Филмски маратон: Црвени змај, филм 02.51 Филмски маратон: Створ, филм

08.00 Како је уметност створила свет 09.00 Човекова историја 10.00 Мвалиму – наслеђе Џулијуса Камбаражеа Нијере 11.00 Прашко пролеће 13.00 Колонија 14.00 Добродошли у осамдесете 15.00 Други светски рат у боји 16.00 Вол Сојинка, дете шуме 17.00 Човекова историја 18.00 Стопама Жака Офенбаха 19.00 Царство мора 20.00 Германска племена 21.00 Заборављени начини исхране 22.00 Видео је убио радио 23.00 Други светски рат у боји 00.00 Вол Сојинка, дете шуме 01.00 Човекова историја

Че – Аргентинац

18.00 20.00 22.00 00.00

Острво Корњача Завера Розвел Острво Корњача Дигсвил Завера Рузвел Путујуће приче Торањ смрти Зебра тркачица Секс - партијски непријатељ број један Несрећа Врана Тајна у њиховим очима Еротски филмови

Врана Некада се веровало да, када неко умре, врана односи његову душу у земљу мртвих. Али, понекад, врана може душу и да врати, како би неправда била исправљена... Улоге: Брен дон Ли, Мајкл Вин кот, Ро шел Деј вис Режија: Алекс Проyас (Си не ма ни ја, 20.00)

Легендарни револуционар Ернесто „Че„ Гевара објашњава у интервјуу америчкој новинарки суштину револуције. Затим пратимо почетак револуционарног пута аргентинског лекара Геваре, који први пут среће Фидела Кастра... Улоге: Бе ни сио дел То ро, Оскар Исак, Ро дри го Сан то ро, Де ми јан Би шир, Џу ли ја Ор монд Режија: Сти вен Со дер берг (ХРТ 1, 22.33)

08.04 08.37 09.03 09.58

12.36 13.23 14.58 16.40 18.00 20.05 20.54 22.37 00.22 01.26 02.41

06.00 07.20 09.20 11.15

Ро шел Деј вис

06.00 07.30 08.10 10.25 12.10 14.30 16.20 18.30 20.05 21.25 23.15 00.45 02.55 04.20

Мисионар Ограда Чудо Горко-слатко Карате Кид Свештеникова ћерка Вол Стрит: Новац никад не спава Додела награда Европске академије за филм 2011. Џона Хекс Доушник Дивља вожња 2 Девојка која се играла ватром Еротска нација Мали велики војник

06.00 06.35 07.05 07.30 08.05 08.40 10.40 12.35 14.40 16.35 18.30 19.10 20.00 23.40 01.35 02.35

РТЛ Данас Црвене капице Икс-Мен Поп Пикси Училица, квиз за децу Ружа ветрова Краљевић и ја 2: Краљевско венчање, филм ТВ евент Степ ап 2, филм На високој нози РТЛ Данас Галилео Титаник, филм Лоша девојка, филм Астро шоу РТЛ Данас

Титаник

Бе ни сио дел То ро 08.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 12.00 14.00 16.00

08.00 Ургентни центар 13.00 Филм: Све најбоље 15.00 Филм: Војникова љубавна прича 17.00 Добра жена 18.00 Плаве крви 19.00 Вокер, тексашки ренџер 20.00 Мистерије Хејвена 21.00 Филм: Борнов идентитет 23.20 Филм: Само Пек 01.20 Филм: Супер танкер

12.50 14.50 16.20 17.50 19.30 21.10 22.45 00.20 01.55 03.55 05.50

Мала ТВ Тролови Ни да ни не: Смртна казна Пореч: Бискупско ређење монс. Дражена Кутлеше, изабраног коадјутора Поречке и Пулске бискупије, пренос Анде, Амазона, Јадран - док филм Премијера недеље: Моја грчка авантура, филм КС аутомагазин Задар: Ватерполо, Куп Хрватске: Приморје ЕБ - Југ СО, пренос полуфинала Сзцзецин: Европско првенство у пливању у малим базенима, пренос Покер у Јалти 1945. док. филм Лов у Босни, филм Фринге - На ивици Рој Орбисон: Црно-бело вече Класични архив Ноћни музички програм

Убиство пута седам Чудна фреквенција Шта девојке уче Мекгајвер: Изгубљено благо Атлантиде Јуда Последња дебата Љубавна песма Шевина песма Пре него што се он пробуди Дубоко у прерији Необуздана Ајрис Окрутна жеља Чудна фреквенција Шта девојке уче Мекгајвер: Изгубљено благо Атлантиде

07.40 Аполо 13 10.00 Помама за летећим тањирима 12.00 Пројекат X 14.00 Купе де вил 16.00 Дач 18.00 Акција у центру града 20.00 Далеко од очију 22.00 Испод површине 00.00 Само у дупе, молим 2. 02.00 Били Медисон

Дубоко испод морске површине, истраживач и ловац на благо, Брук Ловет је у потрази за легендарним дијамантом, наводно скривеним у потонулом „Титанику„. Када Ловет уместо драгог камена пронађе цртеж наге жене, а иста се жена, данас старица, препозна, почиње једна од најромантичнијих и најтужнијих прича свих времена... Улоге: Бил Пак стон, Кејт Вин слет, Би ли Зејн, Ле о нар до Ди ка прио, Деј вид Вер нер Режија: Џејмс Ка ме рун (РТЛ, 20.00)

Кејт Вин слет

10.00 Људских руку дело – Азије 10.55 Како то функционише техничка достигнућа 11.50 Борбене машине и оружја са Мајком Бруером 12.45 Потрага за природним гасом 13.40 Грађевинске интервенције 14.35 Мегаградитељи 15.30 У потрази за забавом 16.25 Како се прави? 17.20 Људских руку дело – Азије 18.15 Америчка лука 19.10 Велике селидбе 20.05 Како се прави? 21.00 Човек, жена, дивљина 21.55 Преживљавање 22.50 Позадина авионских несрећа 23.45 Лет изнад Аљаске 00.40 Велике селидбе 01.40 Човек, жена, дивљина

08.30 10.00 11.00 11.45 12.15 13.15 14.00 14.45 15.30 16.00 17.45 19.00 23.00 23.45 00.00 01.15

Карлинг Алпско скијање Биатлон Сви спортови Крос-кантри скијање Алпско скијање Биатлон Крос-кантри скијање Нордијско скијање Скијашки скокови Пливање Билијар Санкање Сви спортови Картинг Санкање

Не мач ке њи ве у не ве штим ру ка ма

ећ од краја 1944. војвођанском партијском руководству, с Јованом Веселиновим и Исом Јовановићем на челу, а сигурно и Стевану Дороњском, било је јасно да се њихова готово самостална позиција коју су имали током рата, мења у тек делимично ослобођеној земљи. Од кад им је „виша власт“ била и буквално за вратом, прво у Вршцу, затим Београду, они почињу да осећају непосредни притисак, пре свега српског партијског руководства. Борба за власт над Војводином, дакако, била је мотивисана крупним и далекосежним, пре свега стратешким политичким и економским разлозима. На случају Војводине преламала су се сва питања концепције социјалистичке Југославије и југословенског федерализма. Први ударац „аутономности“ војвођанског партијског вођства било је увођење војне управе. Као врховни командант Тито је 17. октобра 1944. донео наредбу о увођењу војне управе на територији Баната, Бачке и Барање (упадљиво је изостављен Срем). У својим сећањима, Иса Јовановић пише: „Одлука о успостављању војне управе донета је због бојазни да нам се у власт не увуку непријатељски елементи, а таквих је било – Румуна под утицајем политике Антонескуа, а међу Мађарима поприлично хортијеваца. И ја и Жарко сносимо одговорност што се нисмо супротставили замисли о војној управи. Но, још је трајао рат, а тад се зна ко заповеда, а ко слуша. А Тито је рекао да ћемо успоставити војну управу – зато што је ту била несигурна база, а и фронт је био на Дунаву.” Припремала се, заправо, конфискација имовине Немаца и Мађара, па и других потенцијалних политичких Пр во бо рац у тек осло бо ђе ном Но вом Са ду противника. Та војна управа, истина, формално-правно није дуго трајала, до 27. јануара 1946, али је показала да љин је обећао да ће нам послати 200.000 тона жита као се насиље, као револуционарни метод нове власти, неће помоћ. Стварно, довукли су у Београд шлепове. И Тито поче да ме грди: стигло жито из Украјине, а ми ниизбегавати. Пошто се већи део Немаца већ био повукао с немач- смо у стању да то истоваримо ни поједемо, толико смо ком војском (око 200.000), током војне управе логориса- неорганизовани. Објасних ја Титу да то нема везе с Украјином, да је то наше жито из Зрењанина, тамо су но је преосталих око 140.000. Имовина свих 400.000 Немаца у Југославији конфи- га утоварили у шлепове. Тито то јави у Москву, али нискована је одлуком АВНОЈ-а од 21. новембра 1944. Од је добио повољан одговор. Одговорено је да је то Цр97.490 немачких поседа са 637.939 хектара, у Војводи- вена армија запленила од Немаца, нигде не пише да је ни је одузето 68.035 с 389.256 хектара. Много времена то наше жито”. У Војводини је до 1. априла 1945, од 922 индустријће морати да прође да би ова земља поново била поштено обрађена. У почетку је изгледало да ће војво- ска предузећа конфисковано 516, а и експропријацијом ђански Мађари доживети исту судбину као и Немци. обухваћено је 1,15 милион хектара ораница. Конфискација је била правно предвиђена Но, на састанку код Тита решесамо против фашиста и колабоно је да Мађаре не треба истеТи то је био убе ђен да му је, раната, али је преко појма „нарати из земље јер је совјетска као помоћ, Стаљин из Украјине родних непријатеља” добила влада предвидела да Мађарска послао 200.000 тона жита, а веома широк карактер, нарочибуде социјалистичка”. Ипак, то када су и „кулаци” током према њима је извршена зназаправо су јединице Црвене принудног откупа третирани чајна одмазда – не само према армије испразниле магацине као народни непријатељи. Све ратним злочинцима него и делу у Зрењанину и „ратни плен” те и такве мере, које су у Војвонедужног становништву (пошлеповима послале у Београд дини радикално мењале стару, миње се 20.000 стрељаних). како националну, тако и посеВећ почетком новембра 1944. Тито је „изрибао” Јована Веселинова и Ису Јовановића довну структуру, српском руководству у Београду су се због одмазди према Мађарима. Питао их је: „Како сте чиниле недовољне. Благоје Нешковић, секретар ПК КПЈ за Србију, од могли да дозволите одмазду над Мађарима, ни кривим ни дужним људима, радницима, који нису ни бежали од комуниста Војводине априла 1945. у Новом Саду захнас? Кад су они одговорили да и не знају шта раде поје- тева да се у Војводини „заоштри политичка борба“ јер дини војни команданти на терену, Тито је одбрусио: „влада политичко мртвило“. Затим је изрекао тешку „Тим горе, секретари Пе-Ка па не знају! Па то може да оптужбу: „Не узимам у обзир приче великосрба о сазна међународна јавност, да се почне говорити како аутономизму Војводине или претераној толеранцији смо ми за одмазду. А ми, комунисти, нисмо за одмазду. према Мађарима. Но, Војводина је једна од најбогатиТачно је да су они убијали Србе у Новом Саду, Жабљу јих покрајина наше земље. Зато мора за обнову дати и другде, али ово није начин да им се реванширамо, ми више него друге, сиромашније и више страдале. Многи Војвођани осећају се погођени кад виде да земља у морамо бити интернационалисти. Војна управа је олакшала и разноврсне конфискаци- Војводини треба да се даје неком ко није из Војводије, у које су се укључиле и јединице Црвене армије. Јо- не. Осећају се погођени кад виде да намирнице иду за вановић наводи неке карактеристичне случајеве: ”Је- Београд и кажу: ’Београд све прогута’. И онда се обдинице Црвене армије су односиле стоку, жито и оста- нављају приче о Србијанцима. То је несхватање да је лу храну, уз образложење да је то ратни плен. Пленили ово друкчија Југославија и Београд од онога што су су магазине у Зрењанину и другде. Истовремено, Ста- били до 1941“.

Књига др Ранка Кончара и Димитрија Боарова „СТЕ ВАН ДО РОЊ СКИ – ОД БРА НА АУТО НО МИ ЈЕ ВОЈ ВО ДИ НЕ” може се за 1.000 динара купити код издавача, Музеја Војводине (Дунавска 35, тел. 021/525–059, бр. рачуна 840–539–668–520) Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

subota10.decembar2011.

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Леп и за ни мљив ви кенд за вас. С дру штвом се мо же те до вољ но до бро ис при ча ти, али мо же те и ра ди ти свој по сао. При сту пи те му опу ште но, без тен зи је, али озбиљ но. Мо же те ићи по рад ња ма, ку пи ти по кло не.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Nena Radaшin, 10. decembar 2011. astrolog nena.r@eunet.rs

Ве о ма ди на ми чан ви кенд. Бу ди те па жљи ви у са о бра ћа ју. Пр во ис пла ни рај те шта вам је чи ни ти па се тек он да од ва жи те у ак ци ју. Чу вај те се тра че ва и сплет ки, па зи те шта ко ме го во ри те. Пу то ва ње?

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

Да нас је пун Ме сец у ва шем зна ку па вам ни је ла ко. Сло бод но се су о чи те с парт не ром, али не мој те мно го при ча ти и за ма ра ти сит ни ца ма. Ра ди је ћу ти те да би сте бо ље чу ли и раз у ме ли.

У ко му ни ка ци ји не ће те зна ти ко ји су чи ји и шта ко хо ће. Али, и то ће бр зо про ћи па су на ви ди ку не ки за вр ше ци по сло ва и по ду хва та. Да нас има те по тре бу да ис ка же те сво је ми сли и осе ћа ња.

Бу ди те опре зни шта ко ме обе ћа ва те. С при ја те љи ма се дру жи те и про во ди те, и то је са свим ОК. Али, ни шта ни је она ко ка ко из гле да на пр ви по глед. До го во ре но не ће те ћи сво јим то ком и не мо ра се ис пу ни ти.

Уко ли ко ра ди те, мо гли би сте за жа ли ти због ди на ми ке по сла и до га ђа ја. Ни је вре ме за до го во ре и трај ни ју са рад њу. Ра ди је се за ба ви те с дра гим би ћи ма, ше тај те, пла ни на ри те, пу туј те или се ба ви те сво јим хо би јем.

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Оба вља те сва ко днев не по сло ве и сит ни це без ко јих се не мо же. Та ко ђе, ни при ја те ље не ће те ми мо и ћи. Ра до им сто ји те на услу зи. Све има сво ју це ну, имај те то у ви ду. Адре на лин је ња ва.

По слов на си ту а ци ја се ре ша ва са ма од се бе. У љу ба ви утвр ђу је те ме ђу соб но по ве ре ње и бли скост. Ни шта но во на ви ди ку. Мо жда би сте да пу ту је те не где где сте већ јед ном би ли? Што да не?!

Пре у зи ма те од го вор ност и озбиљ но схва та те све што вам се де ша ва. Парт нер не ка ко и ра чу на на то, што мо же би ти до бро, али и не, уко ли ко се и су ви ше опу сти. Окру же ни сте љу ба вљу, па жњом и ле по том.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Оку пи те по ро ди цу око се бе и кре а тив но осми сли те да не. Не мој те би ти кру ти и до сад ни, због при су ства Са тур на, већ му дри и стуб ку ће. С дра гом осо бом вам не ће би ти ла ко. За то бу ди те сво ји.

Још је дан ви кенд у ко јем би сте све хте ли, али не ма те до вољ но вре ме на. Мно го то га вас фа сци ни ра. Парт не ра не ви ди те ја сно већ иде а ли зу је те ве зу и дра гу осо бу. Тај ни по слов ни или љу бав ни са стан ци.

Ви ше се од ма рај те ових да на и огра ни чи те ути цај при ја те ља на свој љу бав ни жи вот да га не би сте по ква ри ли или оп те ре ти ли. Са ми нај бо ље зна те шта вам је чи ни ти. Па зи те ко га при ма те у свој дом. Го сти су раз у зда ни.

TRI^-TRA^

„Пирелијеве” голе лепотице V REMENSKA

Об ја вље не су пр ве фо то гра фи је из „Пи ре ли је вог” ка лен да ра за 2012. го ди ну. Зве зде 39. „Пи ре ли је вог” ка лен да ра за 2012. го ди ну су Кејт Мос, Наташа Поли, Саскија де Браув и Мила Јововић. Го ле ле по ти це је сли као Марио Соренти. - Увек сам ми слио да је го ло те ло на чин да се при бли жи мо ин ди ви ду ал н ом и до б и ј е м о не ш то што је искре но и чи сто - ре као је Со рен ти на про мо ци ји ка лен да ра. Ка лен дар за 2011. го ди ну осми слио је мод ни кре тор Карл Лагерфелд, ко ји је „ожи вео грч ку и рим ску ми то ло ги ју” са Џулијен Мур у глав ној уло зи.

PROGNOZA

ТоПло

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica 10 Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica

Niш

Evropa

и облачно

Madrid

НО ВИ САД: То пли је уз на о бла че ње. Кра јем да на је мо гу ћа сла ба ки ша. Ве тар слаб ју жних пра ва ца. При ти сак из над нор ма ле. Ми Rim ни мал на тем пе ра ту ра 3, а мак си мал на 11 сте пе ни. London ВОЈ ВО ДИ НА: То пло и ве ћи ном облач но. Ки ша је мо гу ћа по под не и уве че на се ве ру Вој во ди не. Ве тар слаб ју жних пра ва ца. При ти сак Cirih из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 0, а мак си мал на 12 сте пе ни. Berlin СР БИ ЈА: Ују тру на ју гу Ср би је мраз, а на се ве ру то пли је уз на о бла че ње. Ки ша је мо гу ћа на се ве ру Ср би је по под не и уве че, а у Beч оста лим кра је ви ма су во, на ју гу са сун ча ним ин тер а вли ма. Ве тар Varшava слаб ју жни. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра -6, а мак си мал на 12 сте пе ни. Kijev Прогноза за Србију у наредним данима: На ред них седам да на Moskva оста је ре ла тив но то пло вре ме за ово до ба го ди не. У не де љу ће би ти облач но са сла бом ки шом по не где. У по не де љак по под не но во на о Oslo бла че ње до но си ки шу кра јем да на и у но ћи ка утор ку. У уто рак пре ста нак па да ви на и по сте пе но раз ве дра ва ње. Сре ди ном иду ће сед - St. Peterburg ми це сун ча но и још то пли је. Atina

БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Би о ме те о ро ло шке при ли ке ће би ти по вољ ни је за ве ћи ну хро нич них бо ле сни ка. Због хлад ног и ме сти мич но ма гло ви тог ју тра са ве ту је се при ме на од го ва ра ју ће те ра пи је, а то ком да на уме ре не ак тив но сти. У обла сти ма са ма глом мо гу ћа је гла во бо ља код осе тљи вих осо ба.

12 18 7 7 8 8 3

VIC DANA Пли ва Му јо у Ама зо ну и на пад не га кро ко дил. Кад Му јо за ку ка на сав глас: - Не мој, Ла ко ста, мо лим те!

3 0 0 1 16

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

-58 (4)

Slankamen

84 (0)

Apatin

-20 (2)

Zemun

185 (-1)

Tendencija stagnacije

Bogojevo

-12 (-2)

Panчevo

226 (-2)

STARI BEGEJ

Baч. Palanka

29 (-1)

Smederevo

434 (2)

Novi Sad

4 (0)

Tendencija stagnacije

Jaшa Tomiћ

Hetin

86 (4)

50 (0)

Tendencija stagnacije

TISA

SAVA

164 (13) S. Mitrovica

19 (13)

Senta

229 (7)

145 (0)

Novi Beчej

306 (0)

Tendencija porasta

Titel

74 (1)

NERA

N. Kneжevac

Tendencija porasta

Beograd

Kusiћ

40 (-2)

Reшeњe iz proшlog broja