Dnevnik 11.januar 2011.

c m y

NOVI SAD *

UTORAK 11. JANUAR 2011. GODINE

GODINA LXIX BROJ 22954 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

USVOJEN ZAHTEV „VODOVODA I KANALIZACIJE”

Voda skupqa 30 posto

str. 7

NASLOVI

Politika

TOPLO KAD MU VREME NIJE

2 Ko }e probati ameri~ki |us i kukuruzne pahuqice 3 Da~i} u~i na gre{kama SPS-a

Ekonomija 4 Veliki igra~i dave male kompanije 4 „Laki” te`i 20 dinara 4 Uz liberalizaciju i poskupqewe goriva 5 Posao za 20.000 qudi

Red vo`we za boqu budu}nost

Tre}e doba

str. 15

6 Prazan stomak te{ko vari „slatku perspektivu”

Novi Sad Vojvodina 11 Povra}awe |aka izazvano lo{im navikama?

Crna 13 Policajac osumwi~en za kra|u kola

Dru{tvo 14 Po{tarina skupqa od da`bina 14 ^ekamo da nas Evropa popi{e

Januaru sko~ila temperatura str. 9

Foto: B. Lu~i}

9 Hitnoj pomo}i usijan telefon

I „Egzit” i „Gu~a” lek za krizu str. 5

NA[A VOJNA INDUSTRIJA SE VRA]A NA SVETSKU SCENU

Tenkovi juri{aju na 400 miliona dolara

str. 5

SPORT

POSLE HAVARIJE KOD ^ORTANOVACA

Pruga isko~ila iz saobra}ajastr. 4 Malo hladnije Najvi{a temperatura 9 °S str. 16 – 21

„DNEVNIKOV” TURNIR U MALOM FUDBALU ZA PONOS I HVALU

BOJANA U SIDNEJU PRO[LA, JELENA ISPALA

VE]INA FUDBALSKIH SUPERLIGA[A PO^ELA PRIPREME

BLI@I SE SP RUKOMETA[A DVA TENISKA SPEKTAKLA U SPENSU U [VEDSKOJ

POLITIKA

utorak11.januar2011.

MILICA DELEVI] ZA „DNEVNIK”

Odgovori na Upitnik danas pred Cvetkovi}em Kako „Dnevnik“ saznaje, danas bi trebalo da premijer Mirko Cvetkovi} bude upoznat s rezultatima popuwavawa Upitnika EU, koji bi Srbija s odgovorima trebalo 31. januara da preda Evropskoj komisiji u Briselu.

– Danas bi u Kancelariju za evropske integracije trebalo da stignu i posledwi odgovori

ipak ne zna~i da je posao okon~an jer se mo`e desiti da Kancelarija vrati nekim ministarstvima ili institucijama posao na doradu.

Odgovore zatim treba uklopiti u sinhronizovanu celinu. Sledi prevo|ewe, a zatim se prevodi opet {aqu u ministarstva na ekspertizu.

Odgovori bi trebalo da po-

DNEVNIK

c m y

2

PO^ELO PAKOVAWE KOFERA ZA ODLAZAK NA DORU^AK KOD PREDSEDNIKA BARAKA OBAME

Ko }e probati ameri~ki |us i kukuruzne pahuqice Tradicionalni molitveni doru~ak kod predsednika SAD oduvek je pobu|ivao pa`wu doma}e javnosti, a i dizao adrenalin kod politi~ara i javnih li~nosti da li }e biti na listi zvanica stanovnika Bele ku}e.

Kako je „Dnevniku“ potvr|eno u MSP-u, {ef diplomatije Vuk Jeremi} dobio je poziv predsednika Baraka Obame i 4. februara bi}e za wegovim stolom u Balskoj dvorani va{ingtonskog ”Hiltona”. To, ina~e, kako tvrde u sedi{tu diplomatije, nije prvi poziv ministru Jeremi}u da se na|e u odabranom dru{tvu uz ameri~kog predsednika. Prvog ~etvrtka u februaru u Va{ingtonu }e biti i premijer Vojvodine Bojan Pajti}, ali su pozivnice stigle i starim gostima za molitvenom sofom, potpredsedniku DSS-a Nenadu Popovi}u, lideru SPO-a Vuku Dra{kovi}u, visokom fukcioneru G17 plus Vlajku Seni}u, koji je ~ak {est puta bio gost na ovom presti`nom me|unarodnom okupqawu pa je re{io da ove godine pauzira. Nije zaobi|en ni lider socijalista, zamenik premijera i ministar policije Ivica Da~i}. Interesantno je da je ovo drugi put da se Da~i} na|e na doru~ku kod Obame, a wegovo premijerno pojavqivawe bilo je pro{le godine, po{to je

je stigla i muftiji Muhamedu Jusufspahi}u, koji je potvrdio za na{ list da }e i ove godine na doru~ak, ali ne kod “Tifanija”.

– Nadam se da }e biti i ru~ka u Va{ingtonu – na{alio se muftija, koji je prvi put pozvan od Xorxa Bu{a Juniora 2008. godine ali nije oti{ao, da bi ve} slede}e sedeo za Obaminim molitvenim stolom.

godine nije jo{ uvek dobio, mada je o~ekuje, ali ne i svoj odlazak na ameri~ko okupqawe.

– Zbog samog doru~ka ne bih ni i{ao. Sve to ima zna~aj samo kada su zakazani i va`ni susreti u Stejt dipartmentu – ponovio je Qaji} svoj pro{logodi{wi stav.

On je s Dra{kovi}em, Popovi}em i Seni}em bio politi~-

{tini SRJ rekli da ~ak i neki „pro{li“ mogu biti „budu}i“, prise}a se “Dnecnikov” izvor.

Na listi uz Tadi}a, tada su bili i Dragoqub Mi}unovi}, predsednik saveznog parlamenta. i Vuk Dra{kovi}, koji je s dolaskom DOS-a izgubio nekada{we pozicije na sceni Srbije, ali je nedugo posle toga postao {ef diplomatije dr`avne

Pozvan i predsednik Vlade Vojvodine na Upitnik EU upu}en Srbiji.

Ministarstva odbrane, spoqnih poslova i poqoprivrede prva su zavr{ila i poslala odgovore dok su ostali privodili posao kraju ovih dana – objasnila je ju~e za „Dnevnik“ direktorka Kancelarije Vlade Srbije za evropske integracije Milica Delevi}. Za dva poglavqa, ka`e ona, najavqeno je da }e odgovori sti}i danas. To su pravosu|e, osnovna prava, pravda, sloboda i bezbednost.

Ona je precizirala da ~ak i kad stignu svi odgovori, to

Predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajti} pozvan je na molitveni doru~ak u Va{ington, potvr|eno je “Dnevniku” u Pajti}evom kabinetu. Poziv je, kako nam je ju~e re~eno, stigao na adresu Vlade Vojvodine.

Predsednik Pokrajinske vlade je trenutno na odmoru pa u wegovom kabinetu nisu mogli da ka`u da li }e Pajti} prisustvovati tradicionalnom skupu “molitve za Ameriku” koju predsednik SAD prire|uje prvog ~etvrtka u februaru.

S. N.

tom pro|u skup{tinski odbor i Nacionalni savet za evropske integracije, pa da tek onda idu na Vladu, da bi ih ona posledweg dana januara predala EK-u.

Radi se o odgovorima na 2.535 pitawa pristiglih iz Brisela, adresiranih na Vladu, odnosno ministarstva i sve druge dr`avne institucije.

Pojedine institucije, kako smo nezvani~no saznali, imale su „rvawa“ s odgovorima koje treba da daju.

D. M.

Molitva za Ameriku VESTI Kacin: Prilika za proboj Srbije Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin izjavio je ju~e da je ma|arsko predsedavawe Evropskom unijom prilika za Srbiju da ostvari dodatni proboj u procesu evropskih integracija, javqa qubqanska agencija Morel. “Ma|arsko predsedavawe zna~i veliku priliku da se potrebe Srbije na putu ka EU sagledaju kompleksno i da se ostvari dodatni proboj”, ocenio je Kacin.

On je naglasio da Ma|arska ima veliku mawinu u Vojvodini, koja igra zna~ajnu ulogu u ubrzavawu pribli`avawa Srbije Uniji.

Kacin je, pri tome, podsetio na to da su predsednik Skup{tine Vojvodine [andor Egere{i i predsednik Odbora Skup{tine Srbije za evropske integracije Laslo Varga pripadnici ma|arske mawine.

Qaji} s gra|anima Ministarstvo rada i socijalne politike od naredne sedmice po~iwe akciju razgovora s gra|anima u op{tinama {irom Srbije o wihovim problemima, koja }e trajati do kraja ove godine, najavio je ju~e ministar Rasim Qaji}.

– S gra|anima }emo od ponedeqka razgovarati u op{tinskim sedi{tima centara za socijalni rad, od 10 do 13 sati.

Razgovara}emo, u principu, o svim problemima, posebno o onim socijalne prirode, a prednost }e imati op{tine tre}e i ~etvrte kategorije, one siroma{nije, ali i druge koje

imaju primaoce socijalne pomo}i, korisnike narodnih kuhiwa, kao i lokalne samouprave s mnogo neuspe{no privatizovanih preduze}a – rekao je Qaji} Tanjugu.

Ministar je kazao da je u planu da se jednom nedeqno obi|e bar jedna op{tina, a kada to bude mogu}e, putova}e se ~e{}e i obilaziti i po vi{e op{tina u jednoj sedmici.– Proteklih godina smo odlazili u lokalne samouprave, razgovarali smo s predstavnicima op{tina i predstavnicima firmi, a sada ovom akcijom ~inimo korak vi{e u `eqi da se pribli`imo gra|anima i poku{amo da im pomognemo u re{avawu wihovih problema – rekao je Qaji}.

Petkovi}: Va`no je u}i u Vladu Predsednik Samostalne liberalne stranke Slobodan Petrovi} izjavio je da }e za tu partiju ulazak u Vladu Kosova biti imperativ da bi pomogli srpskoj zajednici. “Ulazak u Vladu je ne{to {to }emo imati kao imperativ jer su sve partije, pa i SLS, na izborima imale motiv da budu deo institucija da bi pomogle svojim gra|anima”, rekao je Petrovi}. Za wega je najja~i utisak parlamentarnih izbora veliki odziv srpske zajednice, ~ime je, kako je konstantovao, SLS dobio mogu}nost da poka`e kvalitet i preuzme ve}u odgovornost.

“Srpska zajednica je prepoznala svoje prave predstavnike, {to je najve}i dobitak, pored svih koje }e imati kroz institucije”, izjavio je Petrovi} KiM radiju.

Tradicija je po~ela u vreme predsednika Dvajta Ajzenhauera kada je tada{wi senator Frenk Karlson iz Kanzasa pozvao Ajzenhauera u Senat na zajedni~ku molitvu za uspeh wegove vlade.

Prvobitna ideja da se politi~ari zajedno mole za mir i uspeh SAD prerasla je u me|unarodni molitveni doru~ak, na koji se, osim doma}ih, pozivaju i svetski lideri i politi~ari. „Molitva za Ameriku“ okupqa predsednika SAD, ~lanove Kongresa, visoke predstavnike tamo{we administracije, ameri~ke politi~are i oficire i zvani~nike iz ~itavog sveta. Na po~etku, u~esnicima skupa, a obi~no prisustvuje oko 3.000 zvanica, obra}a se se, u skladu s tradicijom, predsednik Barak Obama i jo{ jedan istaknuti govornik ~ije ime se ne navodi unapred. neposredno pre toga skinut s crne liste Stejt dipartmenta na kojoj su bili nepo`eqni saradnici Milo{evi}evog re`ima kojima je zabrawen ulazak u SAD. Ve} tradicionalno, kako nam je potvr|eno na Dvoru, u Va{ington odlaze prestolonaslednik Aleksandar Drugi Kara|or|evi} sa suprugom princezom Katarinom. Pozivnica

Ina~e, ministar rada i socijalne politike i lider SDPSa Rasim Qaji} posledwih pet godina uredno je pozivan, ali 2010. nije oti{ao za va{ingtonsku sofu. Mnogi joi{ uvek pamte wegovu pro{logodi{wu izjavu: “Nema smisla da idem tamo, a ovde {trajkovi. Pa svi bi me prozivali!” Qaji} ka`e za „Dnevnik“ da pozivnicu ove

ka ~etvorka iz Srbije, prva koja je 2009. godine na molitvenom doru~ku upoznala novog tamnoputog predsednika SAD. Obama je 20. januara te godine preuzeo mesto u Beloj ku}i.

Dok neki nisu dobili poziv, poput biv{eg generalnog inspektora MUP-a Vladimira Bo`ovi}a, a drugi odustaju, va{ingtonskom |usu i kukuruznim pahuqicama ostao je privr`en bra~ni par Dra{kovi}.

Interesantno je da je s petooktobarskim promenama za politi~are u zemqi bilo presti`no da budu deo pri~e nacionalne institucije Amerike ustoli~ene pre 59 godina.

U tada{woj SRJ ostalo je zabele`eno da je premijer Crne Gore Milo \ukanovi} na svaki na~in poku{ao da kupi sebi mesto u avionu za Va{ington.

Pred nestanak SRJ i nastanak SCG prvi put poziv je dobio predsednik Srbije Boris Tadi}, tada na mestu saveznog ministra za telekomunikacije.

Tadi} se ne}kao {ta zna~i taj poziv za molitveni doru~ak 2003. godine jer su na listi iz Srbije bila sve „neka pro{la imena“, ali smo mu tada u Skup-

zajednice SCG. Prognoze o budu}im pratile su, dodu{e, i Tadi}a jer je nakratko ostao bez portfeqa, da bi potom bio ministar odbrane SCG, pa predsednik Srbije.

Za Balkan je obi~no rezervisano oko 50 mesta, od kojih oko 15 za Srbiju. Iako se u srpskoj javnosti pozivi na Molitveni doru~ak ~esto tuma~e kao svojevrsno priznawe predsedni~ke administracije, zvanice zapravo pozivaju, pe svega, kongresmeni i ~lanovi “felou{ipa”. Administracija SAD ima pravo i na odre|eni broj gostiju i obi~no predla`e visoke strane zvani~nike.

Svi pozivi na kraju se koordiniraju sa organizacionim komitetom, jer postoje ~vrsto odre|ene kvote za svaki region i svaku ameri~ku dr`avu, a o tome ko }e se na}i na kona~nom spisku odlu~uju koliko funkcija i ugled odabranih, toliko i li~na poznanstva, a ponekad i ~iwenica da su prethodnih godina ve} bili pozivani. Deset odsto tro{kova pokriva Kongres, isto toliko se obezbe|uje iz donacija, a kotizaciju pla}aju samo “doma}i” gosti.

D. Milivojevi}

VOJVO\ANSKO PREDSTAVNI[TVO U BRISELU JO[ ^EKA MIG NIP-a

Milioni evra na ~ekawu Odsustvo zvani~ne Vojvodine u Briselu i evropskom svetu lobirawa ve} po~iwe da je ko{ta jer kancelarija, koja bi trebalo da predstavqa Pokrajinu, jo{ nije proradila. U februaru Evropska unija otvara fond vredan 12 miliona evra, koji bi Vojvodini bio znatno dostupniji da ima predstavnike “na izvoru”, ali to nije slu~aj jer se jo{ uvek ~eka odobrewe Ministarstva inostranih poslova i Vuka Jeremi}a.

Direktor Fonda “Evropski poslovi” Predrag Novikov je jo{ uvek optimista i ka`e da o~ekuje da kancelarija za`ivi ovog meseca, kako je ranije najavqeno.

– Ovog meseca o~ekujem, ne samo ministrov potpis na saglasnost ve} i da po{aqemo qude koji bi trebalo da se upoznaju s mestom i prostorijama. Ministar je javno obe}ao da }e saglasnost dati i sada ~ekamo

da se to ovih dana i dogodi – rekao je Novikov.

Po ranijem dogovoru izme|u predsednika vojvo|anske vlade Bojana Pajti}a i prvog ~oveka MIP-a Jeremi}a, pokrajinsko predstavni{tvo nalazi}e se u zgradi srpske Misije u Briselu. Pajti} je, u intervjuu novogodi{wem “Dnevniku”, izjavio da Vojvodini formalna saglasnost nije ni potrebna s obzirom na to da }e predstavni{tvo biti sme{teno u samoj Misiji Srbije u Briselu.

– To je mnogo vi{e od formalne saglasnosti, to je su{tinska saradwa i odraz dobre voqe na{eg Ministarstva spoqnih poslova u odnosu na otvarawe vojvo|anske kancelarije u glavnom gradu EU – rekao je Pajti}.

S druge strane, Jeremi} je podr`ao otvarawe kancelarije Vojvodine u Briselu,

obe}ao saglasnost kao i ~itav sprat u zgradi Misije. U me|uvremenu se taj sprat sveo na jednu prostoriju koja }e biti dostupna Vojvo|anima, a ministrova saglasnost nikako da stigne.

Iako se u javnosti spekuli{e da je razlog tome ~iwenica da Jeremi} nije dobio podr{ku vojvo|anskih demokrata na unutarstrana~kim izborima, ta~ni razlozi izmene dogovora i, sada ve} vidqivog, odlagawa odluke, do sada nisu zvani~no izneti.

Razgovori s belgijskim i briselskim vlastima o svim dozvolama ve} su zavr{eni, a poznato je i da }e vojvo|ansku misiju u Briselu za po~etak ~initi svega tri ~oveka, zbog u{tede. Kako projekti po~nu da donose novac, {iri}e se i kancelarija Vojvodine.

P. Klai}

POLITIKA

DNEVNIK

SOCIOLOG RATKO BO@OVI] ZA „DNEVNIK”

Da~i} u~i na gre{kama SPS-a Sociolog Ratko Bo`ovi} smatra da je Socijalisti~ka partija Srbije danas postala primamqivija od nekih drugih stranaka, ~ak i za one koje su bile aktivne u ru{ewu te stranke s vlasti tokom devedesetih godina pro{log veka.

On za „Dnevnik“ ka`e da je SPS u takvoj poziciji i zbog transformacije ove partije, ali i zbog razo~arewa gra|ana u stranke koje su vlast preuzele nakon 2000. godine. Po wegovim re~ima, zato se i lider socijalista Ivica Da~i}, koji je ina~e devedesetih kao portparol stranke gotovo svakodnevno branio politiku tada{weg re`ima, danas ose}a slobodnim da govori da wegova stranka trenutno vi{e brani vrednosti za koje se zalagala opozicija za vreme re`ima Slobodana Milo{evi}a, ili, pak, da je aktuelna kriza pesma za devedesete.

– Da~i} je o~igledno vrlo inteligentan politi~ar i neko ko dobro razume politi~ke procese i promene koje se de{avaju. A s obzirom na to da se socijalisti predstavqaju kao o~i{}eni od pro{losti, sad mogu da se vra}aju na devedesete i slobodno pri~aju o tome {to je bilo nekad – navodi Bo`ovi}.

On dodaje da je SPS danas moderniji od mnogih drugih stranka jer „o~igledno ima dobru percepciju o realnosti“.

– Imam utisak da u toj stranci ima qudi koji shvataju politi~ki kontekst, ~ak mnogo modernije nego neki koji poku{avaju da opstanu na

sceni ponavqawem starih i oronulih pri~a. A taj ko pri~a staru pri~u, i ko nema kriti~ki odnos prema toj staroj

liti~kih lidera i po tome {to je u~inio neka konkretna dela, koja su posebno va`na u procesu evrointegracija, ali

Da~i}evu primedbu da SPS ponekad vi{e brani tekovine opozicionih protesta iz devedesetih godina nego sami u~esnici tih protesta, Bo`ovi} vidi kao ironiju i bockawe politi~kih partnera Socijalisti~ke partije Srbije pri~i, pokazuje zapravo da nije promewen i da nema sposobnost transformacije – napomiwe Bo`ovi}.

On ka`e da se {ef SPS-a razlikuje od nekih drugih po-

napomiwe da su mu u prilog i{le i politi~ke okolnosti u kojima je do{ao na poziciju ministra policije u Vladi Srbije, kao i sama ta funkcija. A Da~i}evu primedbu da SPS

ponekad vi{e brani tekovine opozicionih protesta iz devededestih godina nego sami u~esnici tih protesta, Bo`ovi} vidi kao ironiju i bockawe politi~kih partnera Socijalisti~ke partije Srbije.

– To je pomalo sprdawe s onima koji su izneverili o~ekivawa gra|ana, a koji su danas i pod ozbiqnim kriti~kim tegom javnosti. O~igledno je da pogre{ke kod pametnih qudi mogu biti izazov za promene. Me|utim, nekima ne poma`u ni gre{ke jer stalno misle da su krivi neki drugi – ocenio je Bo`ovi}.

B. D. Savi}

gorcima, a potom se otcepili od dr`avne zajednice, tako vlast i SNS nastoje da Srbe u Vojvodini pretvore u Vojvo|ane, kao uvertiru ustavnim promenama koje bi Pokrajinu pretvorile u samostalni entitet sa zakonodavnom, sudskom i izvr{nom vla{}u – dodao je on na redovnoj konferenciji za no-

vinare u sedi{tu Okru`nog odbora SRS-a za ju`nu Ba~ku.

Po wegovim re~ima, zagovornici te ideje lansirali su tezu da Srbija ne}e u}i u Evropsku uniju dok ne obezbedi punu ekonomsku autonomiju Vojvodini.

– Govori se da Vojvodina mora najpre da postane evrop-

ska regija s velikom ekonomskom samostalno{}u, pa kao takva da povu~e celu Srbiju u EU. To su pri~e za malu decu, a radikali }e na sve mogu}e na~ine, na mitinzima i tribinama, nastojati da razobli~e te poku{aje dezintegracije Srbije – zakqu~io je Mir~i}.

LSV: Zabraniti radikale Da je Srpska radikalna stranka zabrawena posle 2000. godine kao {to je Liga socijaldemokrata Vojvodine u vi{e navrata i zahtevala, sigurno ne bi bila u prilici da i danas nastavi da seje la`i i mr`wu, saop{tio je ju~e LSV. „U Srbiji su mnogi, pa ~ak i frakcija radikala koju vo-

de Tomislav Nikoli} i Aleksandar Vu~i}, bar deklarativno postali svesni toga da evropske vrednosti i integracije nemaju alternativu. Ali, Milorad Mir~i} i radikali ostaju fanati~ni sledbenici {teto~inske politike svog vo|e. Najnovija izmi{qotina o ’odvajawu

Vojvodine po crnogorskom modelu’ je nastavak te ’du{ebri`ni~ke’ politike SRS-a zbog koje su Vojvodinu napustile desetine hiqada pripadnika hrvatske i ma|arske nacionalne zajednice. Mir~i} najavquje mitinge ne bi li ’spre~io dezintegraciju Srbije’, a scenario i vokabu-

lar koji pri tom koristi jasno nas vra}aju u atmosferu kada su radikali upravo na mitinzima ~itali spiskove nepodobnih koje treba nasilno iseliti.

Ustavni sud Srbije bi trebalo jo{ jednom da razmotri mogu}nost zabrane SRS-a“, saop{tio je LSV.

REKLI SU

Mrkowi}: Neka Cvetkovi} ka`e

Markovi}: Nema politi~ke voqe

Palma: Niko kao ja

Ministar za infrastrukturu Srbije Milutin Mrkowi} izjavio da nema ni{ta protiv rekonstrukcije Vlade Srbije, ali smatra da to nije dobra ideja jer podrazumeva drasti~ne promene, koje ne bi donele u{tedu.

– Mo`emo skloniti deset ministara i da opet ostanu qudi koji s wima rade. Wihova plata je 98.000, 100.000, to je milion mese~no, tako da je u{teda suluda svrha. To je fraza, to je ono {to gura opozicija – rekao je Mrkowi} u emisiji „Ka`iprst“ Radija B-92.

On je poru~io da opozicija nema prava da daje izjave o rekonstrukciji Vlade „jer su wihovi lideri bili u nekim vladama i nikada nisu rekonstruisali ni sebe ni vlast“.

– Predsednik Vlade je du`an da ka`e {ta misli, ali po{to je ta pri~a dva meseca u opticaju, ne ~udi me kada opozicija pri~a o tome – rekao je Mrkowi}.

Ministar za dr`avnu upravu i lokalnu samoupravu Milan Markovi} ka`e da za promenu izbornog zakonodavstva u Srbiji nije bilo politi~ke voqe, iako je, kako je naveo, imao podr{ku svoje Demokratske stranke.

– Meni je veoma `ao {to nismo reformu politi~kog sistema izveli pod pritiskom na{eg ose}awa da ne{to treba da promenimo, nego to ide pod pritiskom me|unarodne zajednice. DS stoji iza tog programa, ali nije postojalo odgovaraju}e razumevawe i saglasnost unutar vladaju}e koalicije, a ni opozicije – kazao je Markovi}.

On je podsetio na to da predlo`eni zakon o lokalnim izborima nije dobio ve}inu u Vladi Srbije, a da je wegova su{tina bila u tome da se uspostavi proporcionalni izborni sistem, ali da se glasa za pojedinca kog stranka predla`e da bude kandidat na izbornom mestu.

Dragan Markovi} Palma ka`e da ga u srpskoj politici najvi{e nervira spor tempo promena i da je Jagodina primer kako izgleda grad koji vode sposobni qudi. Kao predsednik partije Jedinstvena Srbija, gradona~elnik Jagodine, poslanik u skup{tini Srbije i preduzetnik Markovi} obja{wava da su velika socijalna davawa to {to razlikuje Jagodinu od svih drugih gradova.“ Palma ka`e i da je za Srbiju najbitnije da stvori radna mesta i da brine o gra|anima, ali da to nije mogu}e zbog mnogih politi~ara koji ne zaslu`uju da budu na pozicijama koje zauzimaju. „Mnogi politi~ari, posebno vo|e nekih stranaka, po svom mentalnom sklopu, ne zaslu`uju te visoke polo`aje. Zbog takvih qudi bavimo se problemima koji ne obezbe|uju boqi `ivot naroda ove zemqe.“

3

^ARKE U OPOZICIJI

DSS: SNS je duplikat vlasti Demokratska stranka Srbije optu`ila je ju~e Srpsku naprednu stranku da je „duplikat vlasti“ i da iza wene inicijative za smawewe broja poslanika stoji namera da se promeni Ustav, {to bi vodilo u dezintegraciju Srbije. Verovatno ih `uqa {to u preambuli stoji da su Kosovo i Metohija sastavni, neotu|ivi deo Srbije, rekao je portparol DSS-a Petar Petkovi} na konferenciji za novinare, navode}i da „stranim nalogodavcima“ ne odgovara da Kosovo i Metohija budu u Srbiji, za {ta je potrebna promena Ustava.

On je kazao da se SNS, osim ideje da Evropa nema alternativu, prikqu~io vlastima i u nastojawu da se promeni Ustav, dodaju}i da je inicijativa SNS-a za smawewe broja poslanika demagogija jer se

Mir~i}: Vojvodina po crnogorskom modelu Potpredsednik Srpske radikalne stranke Milorad Mir~i} izjavio je ju~e u Novom Sadu da vladaju}a koalicija, potpomognuta Srpskom naprednom strankom, nastoji da dezintegri{e Srbiju po „crnogorskom modelu“.

– Kao {to su u Crnoj Gori Srbi najpre progla{eni Crno-

utorak11.januar2011.

u{teda mo`e posti}i drugim na~inima.

– Da li je ova inicijativa napredwaka po~etak stvarawa neke budu}e koalicije SNS-a i Demokratske stranke pri formirawu nove vlade? – upitao je Petkovi}.

On je ponovio da se DSS ne}e pridru`iti mitingu napredwaka 5. februara jer je za „zajedni~ke akcije potrebna zajedni~ka politika“, a politika DSS-a se su{tinski razlikuje od politike SNS-a, „koji nema program“. Petkovi} je rekao i da DSS, kao opoziciona stranka, podr`ava sve akcije koje treba da dovedu do vanrednih parlamentarnih izbora. Kada SNS krene tre}im putem, koji predstavqa DSS, mo`e se razgovarati o stvarima u budu}nosti jer je sada „duplikat vlasti“, istakao je Petkovi}.

Vu~i}: Promena Ustava samo zbog poslanika Zamenik predsednika Srpske napredne stranke Aleksandar Vu~i} izjavio je ju~e da je jedini ciq inicijative napredwaka za promenu Ustava Srbije smawewe broja poslanika u republi~kom parlamentu i da to nema nikakve veze s Kosovom i Metohijom. Vu~i} je Tanjugu, povodom navoda Demokratske stranke Srbije da iza te inicijative stoji namera promene preambule Ustava Srbije koja navodi da je Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije, rekao da je osnovna intencija napredwaka za promenu najvi{eg pravnog akta smawewe broja poslanika sa sada{wih 250 na 125.

– Dosta je bilo wihovih izmi{qotina da to ima veze s Kosovom i Metohijom jer mi smatramo da je Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije – rekao je Vu~i}, i naveo da napredwaci nemaju nameru da polemi{u s DSS-om, koji „pona{awem i delom samo poma`e vlasti“.

Zamenik predsednika SNS-a je dodao da je jasno za{to opada podr{ka gra|ana DSS-u.

– Mi imamo svoju politiku, protiv smo re`ima, a oni koji misle da im je jedina politika borba protiv SNS-a vi{e govore o sebi, ali jasno je posle toga za{to im podr{ka u narodu opada – smatra Vu~i}.

Povodom kritika narodwaka da je SNS „duplikat vlasti“, Vu~i} je naveo da su napredwaci za ulazak Srbije u EU, ali da su protiv vlasti i da im je najva`niji ciq wena promena.

– Smatramo da Srbija treba da bude u Evropi, ali i da joj je potrebna promena vlasti i po{teni qudi, koji nisu u~estvovali u lopovskim privatizacijama... Mnogo nam je te{ko i `ao {to oni (DSS) ne prihvataju na{u politiku, ali, izvinite, ne uliva se okean u potok, ve} obrnuto – naveo je Vu~i}.

ISTRA@IVAWE

Koga za premijera Istra`ivawe javnog mwewa pokazalo je da bi 21,9 odsto gra|ana Srbije `elelo da na polo`aju predsednika Srbije vidi Borisa Tadi}a, dok ~ak 60 odsto ispitanika ne zna koga bi videlo na mestu premijera, a za tu funkciju najvi{i procenat, od ~etiri odsto, dobio je Tomislav Nikoli}, prenosi nedeqnik „Akter“. Istra`ivawe, koje je za potrebe tog lista sprovela agencija za ispitivawe javnog mwewa „Ninamedija“, pokazalo je i da 41,2 odsto ne zna ili odbija da odgovori na pitawe koga bi videli na mestu predsednika Srbije. ^ak 60 odsto ispitanika ne zna koga bi videlo na mestu premijera, a za tu funkciju najvi{i procenat, od skromnih ~etiri odsto, dobio je Tomislav Nikoli}, pokazalo je istra`ivawe sprovedeno na reprezentativnom uzorku od 1.501 ispitanika, od kojih je 46 odsto iz seoske, a 54 iz gradske sredine.

Nikoli}a kao predsednika Srbije vidi 11,9 odsto ispitanika, wih 2,2 odsto je za to da na tom mestu bude Vojislav Ko{tunica, 2,1 odsto Vojislav

[e{eq, 1,7 Ivica Da~i}, 1,4 ^edomir Jovanovi}, 1,2 odsto Vuk Jeremi}, 1,1 odsto Dragan \ilas, a jedan odsto Dragan Markovi} Palma. Da predsednik Srbije treba da bude neka nova politi~ka li~nost smatra 1,3 odsto ispitanika, a 0,7 odsto wih na tom mestu vidi sebe.

Na mestu premijera, najve}i procenat posle Nikoli}a dobio je Aleksandar Vu~i} – 3,5 odsto, a slede Mirko Cvetkovi} – 3,4 odsto, Ivica Da~i} – 3,2 odsto, Vuk Jeremi} – 2,9 odsto, ^edomir Jovanovi} – 2,1 odsto, Vojislav Ko{tunica – 1,7 odsto i Dragan \ilas i Bo`idar \eli} s po 1,5 odsto. Tadi} na mestu premijera prihvatqiv je za 1,2 odsto ispitanika, Mla|an Dinki} za 1,1 odsto, biznismen Zoran Drakuli} za 1,1 odsto, a 0,9 odsto smatra da na tom mestu treba da bude neko novi.

Na pitawe u kog politi~ara imaju najmawe poverewa 30,6 odsto je odgovorilo da ne zna ili odbilo da odgovori, po 11 odsto je navelo Borisa Tadi}a i Mla|ana Dinki}a, 9,8 odsto ^edomira Jovanovi}a, a 8,6 odsto Tomislava Nikoli}a.

4

EKONOMIJA

utorak11.januar2011.

POSKUPQUJU I BAT-ove CIGARETE

„Laki” te`i 20 dinara

Cigarete kompanije „Briti{-Ameriken tobako“ – BAT bi}e od danas skupqe za izme|u pet i 20 dinara po paklici, saop{tila je ta kompanija.

Nova cena kutije cigareta „vajsroj ful“ bi}e 90, umesto dosada{wih 85 dinara, dok }e „vajsroj ~arkoul“ ko{tati 100 dinara, umesto 90. „Pal-mal“ }e biti skupqi deset dinara i ko{ta}e 120 dinara, a „laki strajk“ 20 dinara i umesto 130, staja}e 150 dinara. „Lord“, „vog“ i „kent“ poskupe}e 20 dinara i umesto sada{wih 150 ko{ta}e 170 dinara, dok }e „danhil“ poskupeti sa 170 na 190 dinara.

Cigarete kompanije „Filip Moris“ poskupele su odmah posle novogodi{wih praznika.

DNEVNIK

NOVO NAFTNO TR@I[TE U SRBIJI, A STARA PRAKSA

Uz liberalizaciju spakovano poskupqewe goriva Posle vi{e godina i{~ekivawa, doma}e naftno tr`i{te je liberalizovano, te od 1. januara nafta{i mogu da uvoze derivate. Uprkos optimisti~kim najavama da bi liberalizacija tr`i{ta mogla dovesti do sni`ewa cene goriva, to se nije desilo, a najverovatnije u dogledno vreme i ne}e, ali je zato gorivo, mahom skupqe nego na kraju godine jer su pove}ane akcize na naftne derivate. Tako je na gotovo svim pumpama litar skupqi, a iako cene nisu iste, po{to se od 1. januara formiraju slobodno, mo`e se re}i da su mawe-vi{e ujedna~ene.

Ipak, po litru se mo`e u{tedeti i do nekoliko dinara.

Akcize na naftne derivate pove}ane su od oko 30 para do oko pet dinara, koliko su, uglavnom, i vi{e cene na pumpama, a koliko }e novca trebati za puwewe rezervoara zavisi pre svega od vrste goriva

koje se sipa. Naime, treba znati da je sada ponuda na pumpama u na{oj zemqi ve}a nego ranija jer se to~i gorivo s predznakom „evro“ ali i ono bez wega. Do sada je ponuda go-

dernizovana i osposobqena za proizvodwu derivata evropskog kvaliteta, s tr`i{ta Srbije potpuno }e i{~eznuti goriva bez predznaka „evro“.

Namet ve}i do gotovo sedam dinara Akciza na motorne benzine pove}ana je 0,3 dinara po litru – s 44,7 na 45 dinara, dok je na dizel-goriva ve}a 4,53 dinara po litru te umesto 30,47 dinara iznosi 35 dinara. Uz to, akciza na evropremijum BMB-95 pove}ana je 4,8 dinara i iznosi 49,5 dinara po litru, dok je na evrodizel pove}ana 6,53 dinara i iznosi 37 dinara po litru. [to se ti~e te~nog naftnog gasa, akciza je pove}ana 2,71 dinara po kilogramu – s 15,24 na 17,95 dinara. riva evropskog kvaliteta bila svedena (uglavnom) samo na evrodizel, a sada se na pumpama nudi i evropremijum – bezolovni motorni benzin. Kako vreme bude proticalo i rafinerijska postrojewa Naftne industrije Srbije budu mo-

Dok se to ne desi, na pumpama }e biti i evropremijuma i bezolovnog benzina bez predznaka evro, a sli~no je i s dizel-gorivima. Potro{a~i }e tako mo}i da biraju da li }e kupiti kvalitenije i skupqe gorivo ili mawe kvalitetan i jef-

„Telekom” potro{iti na autoputeve

Veliki igra~i dave male kompanije

Najgora su javna preduze}a – Velika je lista onih koji duguju, ali na prvom mestu su delovi javnog sektora s lokalnim i republi~kim javnim preduze}ima. Lokalna, tj. javna preduze}a su zapravo na prvom mestu me|u du`nicima, a potom privatne velike kompanije, pre svega gra|evinske, koje nisu uspele da prodaju ono u {ta su prethodne dve godine ulagale.

Slede neke velike trgova~ke kompanije, ali i tu ima dobrih primera. Recimo, kompanija „Metro“ se pokazala kao najeefikasniji sistem, pla}ala je robu za 40 do 60 dana i nije bilo nikakvih problema u tome. Ali kod ostalih su, u zavisnosti od ugovora, rokovi iznosili od 90, 100, 120, do ~ak 180 dana. U proseku su trgovci u Srbiji lane robu pla}ali za 120 dana – ka`e Dragoqub Raji}.

Zakonom se rokovi potra`ivawa ne ograni~avaju, uz izgovor da gra|ani onda ne bi mogli kupovati uz odlo`eno pla}awe, ali ti isti qudi pla}aju na taj na~in jer su wihove zarade male i {to novac ne dolazi do ve}ine firmi u kojima oni rade. Sve je to jedno vrzino kolo – obja{wava Raji}, podse}aju}i na to da je ipak najgore bi-

lo po~etkom 2009, kada su rokovi potra`ivawa do{li do 150 dana, a potom su skra}eni na 120 ili 125, {to je i daqe mnogo.

On navodi primer Hrvatske, gde su pla}awa zakonom ograni~ena na 45 dana u pro{loj godini, dok su 2009. bila 60 dana. U Sloveniji su, recimo, sva pla}awa ograni~ena na tri meseca.

INVESTITORI ZAINTERESOVANI ZA VOJVODINU

U Srem stiglo 600 miliona evra

Strane kompanije su zainteresovane za ulagawe u Sremu jer taj region ima atraktivan geostrate{ki polo`aj – izjavio je

ju~e Tanjugu novoizabrani predsednik Sremske privredne komore Milan Bo`i}. – I ovu godinu predvi|amo kao te{ku za privredu, ali ipak ocewujemo da je Srem u odnosu na druge regione u ne{to povoqnijoj situaciji.

On je naveo da se procewuje da je obim „grinfild“ investicija u Sremu u protekloj deceniji bio ve}i od 600 miliona evra, u ~emu su predwa~ile op{tine u isto~nom delu regiona. Prednost u odnosu na druge regione, po wegovim re~ima, ogleda se u tome {to kroz Srem prolaze magistralne saobra}ajnice i {to su u neposrednoj blizini najve}i gradovi u zemqi – Beograd i Novi Sad. – Pro{le godine industrijska proizvodwa i spoqnotrgovinska razmena u Sremu bili su znatno boqi u odnosu na pokrajinski i republi~ki prosek, a u Sremu su u 2010. ostvareni najboqi rezultati u Srbiji u biqnoj proizvodwi – dodao je Bo`i}.

zel ko{ta 123,9 dinara po litru, evropremijum BMB-95 je 129,6 dinara, bezolovni motorni benzin BMB-95 je 119,4 dinara, dizel D-2 110,5 dinara, a te~ni naftni gas 72,5 dinara kilogram. Na pumpama „Eko-Srbija“, evrodizel ko{ta 124,9 dinara, evropremijum BMB95 je 134,9 dinara litar, dok je dizel D-2 – 112,9 dinara. Na pojedinim pumpama kompanije MOL evropremijum BMB-95 ko{ta 134,4 dinara litar, a evrodizel 124,9 dinara po litru.

Na NIS-ovim pumpama cene goriva do ju~e nisu promewene pa je litar evrodizela 116 dinara, dok je dizel D-2 108,6 dinara. Litar evropremijuma BMB-95 je 125,6 dinara, motorni benzin MB-95 je 117,40 dinara, bezolovni motorni benzin BMB-95 ko{ta 116,4 dinara litar, dok je te~ni naftni gas 71,5 dinara.

D. Mla|enovi}

MILUTIN MRKOWI]

U SRBIJI ZA NAPLATU ROBE POTREBAN 131 DAN, [TO JE NESLAVNI REKORD U REGIONU

Firme u Srbiji su pro{le godine u proseku ~ekale 131 dan da bi naplatile potra`ivawa, odnosno dobile novac za podatu robu ili usluge, re~eno je „Dnevniku“ u Uniji poslodavca Srbije. Taj rok je kod nas ~ak ~etiri puta du`i nego u zemqama Evropske unije, a dva puta nego kod kom{ija.

Nelikvidnost je i u protekloj godini bila najve}a te{ko}a s kojom su se privrednici u Srbiji suo~avali, a u Uniji posdlodavaca ne o~ekuju ni{ta boqu situaciju ni u ovoj godini jer se pra{ina oko mogu}eg zakonskog ograni~ewa sti{ala i tu varijantu trenutno niko ne spomiwe.

– O~igledno nema politi~ke voqe da se taj problem re{i, a re~ je o ozbiqnoj sistemskoj korupciji i veliko je pitawe ko je zapravo u Srbiji gazda – nekoliko velikih kompanija koje zapo{qavaju tek oko tri odsto zaposlenih u zemqi ili sama dr`ava - ocewuje u razgovoru za na{ list Dragoqub Raji} iz Unije poslodavaca.

Kako ka`e, ve} godinu dana ministar trgovine Slobodan Milosavqevi} „izlazi“ sa ~udnim izjavama, a iz meseca u mesec se opravdawa za nedono{ewe zakonskih okvira kojima bi se ograni~ili rokovi pla}awa mewaju.

– Ali, o~igledno je da iz svega ovoga postoji interes nekoliko velikih igra~a. Mala proizvodna privreda kreditira velike trgovinske kompanije, a i u drugim sferama mali kreditiraju velike. Na wihova le|a svaquju se gubici i neeefikasnost ili ambicije i investicije velikih, koji su, zapravo, samo veliki du`nici.

tiniji litar. Naime, litar evropremijuma – bezolovnog benzina evropskog kvaliteta ko{ta od oko 125 do oko 135 dinara, dok se bezolovni benzin bez predznaka „evro“ prodaje za oko 120 dinara. Kada je dizel-gorivo u pitawu, oni koji u rezervoare svojih automobila mogu da sipaju dizel D-2 litar }e pla}ati mawe nego oni koji sipaju evrodizel, {to u sada{wim uslovima na na{im pumpama zna~i od oko 110 dinara, koliko je dizel D2, i do iznad 125 dinara, koliko ko{ta evrodizel.

U principu, na ve}ini benzinskih stanica poskupela su goriva s poredznakom „evro“ jer je za wih i akciza najvi{a. Tako na pumpama OMV litar evrodizela ko{ta 126,4 dinara, evropremijum BMB95 je 134,4 dinara, dok je dizel D-2 113,1 dinara. Na benzinskim pumpama „Lukoil–Beopetrol“ evrodi-

– Taj sistem svuda funkcioni{e i zbog toga su te zemqe imale znatno mawe uga{enih malih i sredwih preduze}a u posledwe dve godine nego mi. U Srbiji je pro{le godine broj uga{enih preduze}a bio 2.000 ve}i od broja novoosnovanih. Kada je re~ o preduzetni~kim radwama, odnos osnovanih i uga{enih je oko „nule“, ali stvar je u tome {to nema daqe ekspanzije iako, na`alost, zbog velikog broja nezaposlenih imamo potrebu za ve}im brojem otvorenih radwi. I Nacionalnom strategijom razvoja je predvi|eno da svake godine imamo 10.000 osnovanih malih i sredwih preduze}a vi{e nego likvidiranih, ali se to ne de{ava. Rezulati su godinama negativni i ni{ta boqe ne o~ekujemo u dogledno vreme – ka`e Raji}, uz ocenu da Hrvatska i Slovenija nisu xaba uvele ta ograni~ewa. Tako su, naime, za{titile pereduzetnike i male firme koje ne mogu ~ekati da im neko duguje novac {est meseci jer im on treba kao obrtno sredstvo da bi mogli nastaviti proizvodwu, servisirati banke, ispla}ivati zarade.

– A kada ih ucewuju veliki od kojih zavise, de{ava se da stagnira sektor malih i sredwih preduze}a – pre svega su na tapetu preduzetnici i mala preduze}a, koja su na dnu te piramide. Wih niko ne {titi, zakon ne obavezuje velike na redovnost u pla}awu, i mali propadaju. Pri tom, najve}i broj, odnosno preko 90 odsto izgubqenih radnih mesta je u ovom sektoru – upozorava Raji}.

S. Glu{~evi}

– Od prodaje Telekoma oko 900 miliona evra }e biti ulo`eno na izgradwu autoputeva od Beograda do Kru{evca preko ^a~ka i Kraqeva i od Novog Sada do Loznice preko Rume i [apca – izjavio je ministar za infrastrukturu Milutin Mrkowi}.

Novac }e biti ulo`en u jo{ jedan infrastrukturni projekat, rekao je Mrkowi}, ne preciziraju}i o kojem projektu je re~.

– Novac od prodaje Telekoma ne}e i}i u Koridor 10, ve} u druge projekte infrastrukture i na tome je insistirao predsednik Srbije Boris Tadi} – kazao je mi-

nistar, dodaju}i da su pare za izgradwu Koridora 10 ve} obezbe|ene.

On je jo{ jednom ponovio da nema ka{wewa u rokovima na izgradwi Koridora 10, navode}i da }e u martu biti zavr{eno oko 110 kilometara na severnom kraku, do maja ove godine novi most kod Be{ke, obilaznica oko Beograda do maja 2012, radovi prema bugarskoj granici do polovine iste godine. Radovi od Grdeli~ke klisure do Levosoja bi}e gotovi do kraja 2012, ~ime }e biti zavr{en ceo Koridor 10 u Srbiji.

Pruga isko~ila iz saobra}aja Normalizacija `elezni~kog saobra}aja izme|u Beograda i Novog Sada, koji je u prekidu od no}i izme|u subote i nedeqe, kada su izme|u stanica Karlova~ki Vinogradi i ^ortanovci iz {ina iskliznula dva teretna vagona me|unarodnog voza, o~ekuje se tek 15. januara, saop{tile su ju~e „@eleznice Srbije“.

Prilikom iskliznu}a teretnih vagona o{te}eno je gotovo tri kilometra pruge i oko 5.000 betonskih pragova, navedeno je u saop{tewu.

Sve stru~ne slu`be srpskih `eleznica i radnici preduze}a specijalizovanog za popravku pruga ZGOP iz Novog Sada su na terenu od ju~e i rade na remontu koloseka.

Zbog o{te}ewa pruge izme|u `elezni~kih stanica Karlova~ki Vinogradi i ^ortanovci promewen je saobra}aj putni~kih vozova pa me|unarodni vozovi na relaciji Beograd–Budimpe{ta, koji ina~e iz beogradske stanice kre}u u 7.20 i u 21.25 ~asova, sada polaze iz Novog Sada. „@eleznice Srbije“ su za putnike tih vozova od Beograda do Novog Sada organizovale prevoz autobusom.

Kompozicija koja kre}e iz Beograda u 10.05 ~asova za Budimpe{tu sada saobra}a do Be{ke, pa od Sremskih Karlovaca do Budimpe{te, a za putnike tih vozova izme|u Be{ke i Sremskih Karlovaca tako|e je obezbe|en prevoz autobusom.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

Vital, Vrbas

5,64

899

4.495

Inter{ped, Subotica

5,41

390

780

AIK banka, Ni{

1,85

3.464

1.416.750

Energoprojekt holding, Beograd

1,13

893

449.120

1,10 Promena %

2.123 Cena

123.145 Promet

DIN fabrika duvana, Ni{ Pet akcija s najve}im padom Jedinstvo, Kikinda Privredna banka, Beograd Veterinarski zavod, Subotica Iritel, Beograd Jedinstvo Sevojno, Sevojno Vojvo|anskih top-pet akcija NIS, Novi Sad Soja protein, Be~ej Fabrika {e}era, Crvenka

-11,97

581

29.050

-7,69

600

4.800

-6,55 -6,25 -3,33 Promena % 0,84 -0,12 0,00

542 450 5.800 Cena 479 835 3.999

BELEX 15 (653,53 0,16)

Promet

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

1,85

3.464

1.416.750

Komercijalna banka, Beograd

0,00

26.046

0,00

Energoprojekt holding, Beograd

1,13

893

449.120

Agrobanka, Beograd

-0,36

7.155

1.645.543

Imlek, Beograd

0,00

1.900

1.369.700

Soja protein, Be~ej

-0,12

835

488.519

Univerzal banka, Beograd

0,00

0,00

4.200

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

2.215

0,00

Privredna banka, Beograd

-7,69

600

4.800

Tigar, Pirot

-0,45

670

33.500

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

0,00

3.091

0,00

Meser Tehnogas, Beograd

0,00

5.860

0,00

115.971

Alfa plam, Vrawe

0,68

8.200

57.400

Veterinarski zavod, Subotica

-6,55

542

102.910

102.910 63.000 116.000 Promet 39.796.134 488.519

Veterinarski zavod, Subotica

-6,55

542

102.910

Jafa fabrika biskvita, Crvenka

0,00

7.700

77.000

Svi iznosi su dati u dinarima

EKONOMIJA

DNEVNIK

SIEPA ODOBRILA 74 MILIONA EVRA

KORAK KA SVETSKOJ TRGOVINSKOJ ORGANIZACIJI

Posao za 20.000 qudi

Paraf s EU za STO Srbija i Evropska unija potpisa}e danas u Briselu bilateralni protokol o liberalizaciji tr`i{ta robe i usluga u okviru pristupawa Srbije Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO), najavilo je Ministarstvo ekonomije Srbije.

Protokol }e popisati potpredsednik Vlade Srbije Mla|an Dinki} i evropski komesar za trgovinu Karel de Guht. Bi-

lateralni pregovori o liberalizaciji tr`i{ta robe i usluga Srbije i EU nisu vo|eni direktno jer je Srbija s EU ve} zakqu~ila Sporazum o stabilizaciji i pridru`ivawu, odnosno Prelazni sporazum o trgovini i trgovinskim pitawima.

Bilateralni protokol se zasniva na tim sporazumima kojima su regulisana sva relevantna trgovinska pitawa, navodi se u saop{tewu Ministarstva ekonomije. Protokol se zakqu~uje na osnovu Druge revidirane ponude za liberalizaciju tr`i{ta robe Srbije iz novembra 2008. i Tre}e revidirane ponude za liberalizaciju tr`i{ta usluga Srbije iz novembra 2009. Potpisivawe Protokola, kojim se zavr{avaju pregovori s EU, zna~ajno je za okon~awe bilateralnih pregovora s ostalim ~lanicama STO-a i tako|e je znak da je proces pristupawa STO-u u zavr{noj fazi, isti~e se u saop{tewu. Zavr{etak bilateralnih pregovora va`an je zato {to se pregovori o ~lanstvu u STO-u okon~avaju kada se zakqu~e svi bilateralni protokoli, osim multilateralnih pregovora o uskla|enosti spoqnotrgovinskog sistema s pravilima STO-a. Bilateralni protokol o liberalizaciji tr`i{ta robe i usluga Srbija je ve} potpisala s Japanom, Norve{kom, Hondurasom i Republikom Korejom, dok je potpisivawe s Kanadom planirano za kraj januara.

– Agencija za strana ulagawa i promociju izvoza Srbije (SIEPA) do sada je odobrila 74 miliona evra podsticaja za investitore, ~ime je omogu}eno otvarawe 20.000 novih radnih mesta – izja-

vio je direktor SIEPA Bo`idar Laganin.

On je kazao da je SIEPA podr`ala 129 projekta u kojima su ukupne investicije prema{ile 700 miliona evra.

Srpska vojna industrija vra}a se na svetsku scenu na velika vrata, konstatuje britanski „Ekonomist“. List pi{e da je severna Afrika glavna meta srpskog izvoza i da bi ova godina mogla doneti velike dobitke i citira ministra odbrane Srbije Dragana [utanovca da je Beograd blizu potpisivawa ugovora vrednog 500 miliona dolara za izgradwu vojne bolnice u najmawe jednoj arapskoj dr`avi. [utanovac se tako|e nada da }e Srbija potpisati ugovor vredan 400 miliona dolara o modernizaciji 149 tenkova M-84 koji je biv{a Jugoslavija izvozila u Kuvajt 1991, prenosi list. „Ekonomist“ podse}a na to da je pre raspada SFRJ devedesetih godina pro{log veka ta dr`ava bila veliki izvoznik oru`ja. Izvoz oru`ja i vojne opreme iz Srbije u 2008. godini bio je 200 miliona dolara, a pro{le godine ~ak dvostruko vi{e, ne ra~unaju}i ugovor potpisan u novembru o izgradwi tri fabrike oru`ja u Al`iru, vredan 400 miliona dolara, isti~e „Ekonomist“.

Povodom mogu}ih poslova i pisawa britanskog lista ministar odbrane Dragan [utanovac ponovio je ju~e da je 2011. godina veoma va`na za srpsku odbrambenu industriju koja }e poku{ati da sklopi jo{ velikih ugovora, pre svih za remont i modernizaciju jugoslovenskog tenka M-84 za kuvajtsku vojsku i izgradwu vojne bolnice u Libiji.

Nakon susreta s ministarkom odbrane Danske u Domu garde u Top~ideru, [utanovac je podsetio na to da su posledwi ugovori za doma}u odbrambenu industriju omogu}ili da ukupni prihod od prodaje naoru`awa i vojne opreme prevazi|e 1,2 milijardu dola-

Spoqnotrgovinska robna razmena u tom periodu bila je najve}a sa zemqama s kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini, a zemqe ~lanice Evropske unije ~inile su vi{e od polovine ukupne razmene.

Drugi po va`nosti partner Srbije su zemqe CEFTA sporazuma, s kojima imamo suficit u razmeni od 1,24 milijardu dolara, a koji je rezultat uglavnom izvoza poqoprivrednih proizvoda. Posmatrano pojedina~no po zemqama, najve}i suficit u razmeni ostvaren je s Crnom Gorom, Bosnom i Hercegovinom i Makedonijom.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Valuta

novca kroz programe za podsticaje investiticija.

– Pro{le godine odobreno je oko 2,2 milijarde dinara, a ove godine buxetom je predvi|eno oko 2,7 milijarde – kazao je Laganin.

Tenkovi juri{aju na 400 miliona dolara

Italiji prodajemo, a od Rusa kupujemo Glavni izvozni partner Srbije u prvih 11 meseci pro{le godine bila je Italija, u koju je izvezena roba vredna 1,02 milijardu dolara, a glavni uvozni partner Ruska Federacija, iz koje je uvezena roba za 1,94 milijardu, pokazali su podaci Republi~kog zavoda za statistiku.

U izvozu, glavni spoqnotrgovinski partneri, posle Italije, bile su Bosna i Hercegovina, u koju je izvezena roba za 991,5 milion dolara i Nema~ka s 928 miliona. Glavni spoqnotrgovinski partneri u uvozu, posle Rusije, bile su Nema~ka, iz koje je uvezena roba vredna 1,6 milijardu dolara, i Italija, s 1,29 milijardom.

– Prema tome, na jedan evro koji je dr`ava dala kao pomo} investitorima do{lo je deset evra koje ula`e investitor – kazao je Laganin. On je najavio da }e SIEPA u 2011. godini dodeliti vi{e

NA[A VOJNA INDUSTRIJA SE VRA]A NA SVETSKU SCENU

Ponos biv{e SFRJ Treba podsetiti na to da je SFRJ uo~i raspada proizvodila jedan od tri najboqa tenka u svetu, M-84. Taj zajedni~ki jugoslovenski proizvod objediwavao je neverovatan spisak fabrika: „\uro \akovi}“ u Slavonskom Brodu, „Famos“ Pale (motor), „Iskra“ Bugojno (laser), „Zrak“ Sarajevo (optika), „Slovenske `elezarne“ Ravne (~elik/oklop), „Prva petoletka“ Trstenik (hidraulika), „21. maj“ Rakovica (sistem za ru~no pokretawe kupole), „Bratstvo“ Travnik (top), „Sever“ Subotica (automat za puwewe topa), „Jugoturbina“ Karlovac, „Radoje Daki}“ Podgorica, „Industrija le`ajeva“ Kotor...

Zapravo, u direktnoj proizvodwi delova, sklopova i agregata tenka M-84 bilo je neposredno anga`ovano 240 fabrika, a posredno jo{ oko 1.000 firmi iz cele nekada{we Jugoslavije.

Tenk M-84 je proizveden (razvijen) u vi{e verzija: osnovna, poboq{ana M-84 A i izvozna M-84 AB. Sredinom devedesetih u SRJ je razvijena i in`iwerijska verzija M-84 AI, a radilo se i na verziji za Kuvajt ABI. Ukupno je i hala iza{lo 615 komada svih verzija. ra, i izrazio zadovoqstvo zbog toga {to su uspesi te industrije u godini krize prepoznati i u stranoj {tampi.

Nije ovo prvi put da se pri~a o modernizaciji tenkova M-84. Takve najave su stizale jo{ pre oko ~etiri godine, kada se, istovremeno s mogu}no{}u sklapawa tog posla, pri~alo i o mogu}nostima

Kupovni Va`i za za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

104,2560

106,3840

108,8310

103,9370

Australija

dolar

1

80,3207

81,9599

83,8450

80,0748

Kanada

dolar

1

81,2344

82,8922

84,7987

80,9857

Danska

kruna

1

13,9892

14,2747

14,6030

13,9464

Norve{ka

kruna

1

13,4911

13,7664

14,0830

13,4498

[vedska

kruna

1

11,6721

11,9103

12,1842

11,6364

[vajcarska

franak

1

83,7265

85,4352

87,4002

83,4702

V. Britanija

funta

1

125,4740

128,0350

130,9790

125,0800

SAD

dolar

1

80,7624

82,4106

84,3060

80,5152

Kursevi iz ove liste primewuju se od 10. 1. 2011. godine

uspostavqawa saradwe izme|u srpske i hrvatske vojne industrije. Tu se ponajpre mislilo na fabriku „\uro \akovi}“ u Slavonskom Brodu gde je tenk sklapan.

Dr`avno preduze}e Srbije za trgovinu naoru`awem i vojnom opremom „Jugoimport SDPR“ je jo{ 2003. Kuvajtu isporu~ilo rezervne delove i obavilo remont

nekih delova tenkova. Me|utim, posao celokupne modernizacije, ~ije se sklapawe o~ekivalo 2004, do danas nije zakqu~en. I Srbija i Hrvatska su posledwih godina poku{avale da naprave sopstvene tenkove na temequ M-84, koji je modernija verzija ruskog T-72, ali nijedna nije imala previ{e uspeha.

Srbija je pre tri i po godine predstavila poboq{ani M-84 AB-1, koji se jo{ zove i M-2001, za koji se isti~e da se mo`e nositi s najboqim svetskim tenkovima.

Taj tenk je bio na testirawu u Kuvajtu gde je polo`io ispit, ali zasad nije dogovorena proizvodwa, ni za tu dr`avu niti za srpsku vojsku. Problem je u tome {to za to nedostaje novac.

Hrvatska je napravila prototip tenka „degman“, koji nikada nije za`iveo u potpunosti, pa se od wega, po najnovijim informacijama iz Zagreba, odustalo.

Posle raspada biv{e SFRJ, tenk M-84 i M-84 A je ostao u naoru`awu svih novih dr`ava. Slovenija je zadr`ala 54 primerka, Hrvatska trenutno ima 72 tenka M-84, dok je ovih ~eli~nih ~etrdesetotonskih grdosija najvi{e u Vojsci Srbije – oko 230 tenkova (M-84 i M-84 AB) koji su raspore|eni u oklopnim sastavima u Ni{u, Kraqevu, Beogradu i Sremskoj Mitrovici.

Veliko interesovawe za tenk M-84 A pokazali su Pakistan, Libija, Egipat, Iran, [vedska, ali je on prodat samo Kuvajtu. Posle opse`nih pustiwskih ispitivawa, Kuvajt je za svoje oru`ane snage kupio 220 vozila tog borbenog sistema, {to je tada{woj Jugoslaviji donelo prihod od oko 750 miliona dolara.

M. Bozokin

5

KOMPLETIRA SE FISKALNI SAVET

Kasni kontrola javnih finansija Vanredni profesor Fakulteta za me|unarodnu ekonomiju beogradskog Univerziteta Megatrend Vladimir Vu~kovi} kandidat je guvernera Narodne banke Srbije Dejana [o{ki}a za ~lana Fiskalnog saveta, re~eno je u NBS-u.

Kandidat ministarke finansija Srbije Diane Dragutinovi} za ~lana Fiskalnog saveta je finansijski savetnik USAID-a Nikola Altiparmakov. Profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu Pavla Petrovi}a za ~lana Fiskalnog saveta predlo`io je predsednik Srbije Boris Tadi}. Kandidati za ~lanove Fiskalnog saveta su nestrana~ke li~nosti.

Fiskalni savet, kako je predvi|eno izmenama Zakona o buxetskom sistemu, trebalo je da bude formiran do kraja 2010. godine, a wegove ~lanove

}e birati Skup{tina Srbije.

To telo }e kontrolisati da li vlast po{tuje fiskalna pravila ili neodgovorno vodi javne finansije. Fiskalni savet }e biti nezavisna institucija, koja }e, osim predsednika i dva ~lana, imati i stru~nu slu`bu. Visoke plate ~lanovima Saveta, wihovim savetnicima, kao i ostalim zaposlenima, trebalo bi da garantuju samostalnosti te institucije.

Fiskalni savet ne}e imati ovla{}ewe da ka`wava one koji kr{e fiskalna pravila, niti }e mo}i da stopira projekte koji nisu u skladu sa zakonom, ali }e o svojim nalazima obave{tavati dr`avne organe i javnost.

GDE JE IZLAZ IZ EKONOMSKIH PROBLEMA

S KIME I KAKO SRBIJA TRGUJE

Zemqa

utorak11.januar2011.

I „Egzit” i „Gu~a” lek za krizu – Srbija bi svoje ekonomske probleme trebalo da re{ava olak{avawem otvarawa novih biznisa i nala`ewem novih izvoznih tr`i{ta za svoje proizvode, pre svega poqoprivredne – ocenio je ekonomski i energetski stru~wak u firmi „Dilojt i Tu{„ Branko Terzi}.

On je podsetio na to da je zvani~na stopa nezaposlenosti u Srbiji oko 19 odsto, a da je ekonomski rast pro{le godine bio ne{to ispod dva procenta, u pore|ewu s prosekom od oko ~etiri posto u proteklih deset godina. Dakle, problemi Srbije su visoka stopa nezaposlenosti i veliki deficit platnog bilansa, po{to ona uvozi daleko vi{e nego {to izvozi, rekao je on.

Podse}aju}i, u razgovoru za „Glas Amerike“, na to da je jedan od najboqih indikatora ekonomskog rasta broj novoregistrovanih preduze}a, Terzi} je rekao da bi Beograd trebalo da uradi sve {to mo`e da bi olak{ao otvarawe novih biznisa, pre svega ukidawem komplikovanih pravila i zakona koji to ote`avaju. Srbija tako-

Unapre|ewem evropskih ekonomija do}i }e do prirodnog pove}awa srpskog izvoza, ali Srbija bi morala da stimuli{e stvarawe novih biznisa da bi otvorila nova radna mesta za svoje diplomce |e mora da nastavi da traga za novim izvoznim tr`i{tima za svoju robu, ali i da intenzivira svoje kulturno-ekonomske programe, kao {to su muzi~ki festivali u Gu~i i „Egzit“ u Novom Sadu. To su, rekao je stru~wak „Dilojta“, izvanredne prilike za op{tu promociju zemqe, dolazak velikog broja qudi iz celog sveta, i to }e se

sve isplatiti, ekonomski i na druge na~ine.

Na pitawe {ta bi Beograd jo{ mogao u~initi na unapre|ewu ekonomije i da li je realna opcija ve}e oslawawe na sopstvene kapacitete, Terzi} je odgovorio da nije siguran da bi to trebalo da bude ciq, ve} bi ciq trebalo da budu ekonomski rast i razvoj.

– Najve}i ekonomski partner Srbije danas je Evropska unija, koja je najve}i izvoznik i uvoznik. Me|utim, Srbija uvozi dvostruko vi{e nego {to izvozi. Tome se treba suprotstaviti energi~nijim izvoznim programima, fokusiraju}i se na specifi~ne proizvode – ocenio je Terzi}.

On smatra da }e se „neke stvari prirodno posti}i ubla`avawem recesije“.

– Na primer, najve}i srpski izvozni proizvodi su ~elik i te{ki metali, koji donose oko milijardu dolara godi{we. Ozdravqewem zapadnih ekonomija, recimo u automobilskoj industriji, do}i }e do ve}e potra`we za ~elikom.

Srbija bi trebalo da ima koristi od toga – ocenio je ovaj stru~wak. – Unapre|ewem evropskih ekonomija do}i }e do prirodnog pove}awa srpskog izvoza, ali Srbija bi morala da stimuli{e stvarawe novih biznisa da bi otvorila nova radna mesta za svoje diplomce, posebno one iz tehnolo{kog sektora, koji su izvanredno kvalifikovani i mogu zna~ajno doprineti ekonomiji.

E. Dn.

6

TRE]E DOBA

utorak11.januar2011.

Danas prvi deo decembarske penzije Isplata prvog dela decembarskih penzija, uve}anih dva posto, posednici teku}ih ra~una dobijaju od danas, a sutra kre}u po{tari koji penzionerima wihove prinadle`nosti donose na ku}nu adresu. Kako }e ovaj prvi ovogodi{wi ~ek biti uve}an dva posto, prose~na primawa bi}e uve}ana 434 dinara i iznosi}e 22.204 dinara. Najni`a penzija, uz tu povi{icu, sada je 11.310 dinara. Penzije su dve godine bile zamrznute pa su seniori o~ekivali da im prvo pove}awe ipak donese vi{e novca.

Naime, oni s najni`im ~ekom, koji su do danas primali 11.088 dinara, dobi}e 222 vi{e, odnosno po 11.310 u naredna tri meseca, dok }e najve}a penzija od 102.766 dinara, koju ima 65 pen-

zionera, biti ve}a oko 2.055 dinara, dakle 104.828. Vi{ak od dva posto dobi}e i primaoci tu|e nege i pomo}i, pa }e umesto dosada{wih 13.434 primati 13.703 dinara, dok nadoknada za telesno o{te}ewe s uve}awem iznosi 5.709 dinara.

Od 1. januara u~e{}e najni`e penzije u prose~noj zaradi bez poreza i doprinosa za 2010. bi}e uve}an za jedan procenat, pa }e tako, zapravo, oni s najni`om penzijom dobiti pove}awe od tri procenta. Drugim re~ima, na ve} dodata dva posto, penzioneri s najni`im penzijama dobi}e jo{ 129 dinara pride pa }e minimalna primawa biti 11.429 dinara a u~e{}e najni`e penzije u prose~noj zaradi iznosi}e 33,42 odsto.

I SENIORI @ESTOKO ZLOSTAVQAJU SVOJE VR[WAKE

Bake ve}e o{trokon|e od tinejyerki zoni Robin Bonifas procewuje da je 10 do 20 procenata starijih qudi sme{tenih u domove iskusilo neku vrstu zlostavqawa od svojih domskih kom{ija.

Iskqu~ivawe iz dru{tva, stvarawe klika i kolektivno podsmevawe naj~e{}i su oblici vr{wa~kog zlostavqawa u domovima za stare.

Toga nisu po{te|eni ni stariji gra|ani van institucija sistema. Upravnica psihijatrijske klinike koja se bavi poreme}ajima pona{awa Tawa Lox organizovala je kolcentar za qude `rtve vr{wa~kog zlostavqawa. Iako je o~ekivala da se na telefon jave uglavIdili~ni odnosi samo na slici nom tinejxeri, ras-

Socijalni radnici, zaposleni u gerontolo{kim centrima i drugi stru~waci koji rade sa starijima sla`u se da je vr{wa~ko zlostavqawe vrlo rasprostraweno u zajednicama koje ~ine stariji qudi. Kako populacija penzionera raste i sve vi{e qudi ulazi u sistem socijalne za{tite i biva sme{tano

„Ne smemo vi{e da iza|emo na ulicu, zatvorenici smo u sopstvenim domovima”, `ali se jedna starija `ena koju zlostavqaju kom{ije, psuju je i ga|aju sme}em svaki put kad iza|e iz stana u domove i druge vrste centara, ovaj problem postaje sve ve}i, ka`e Melani Starns, pomo}nica direktora Odeqewa za ekonomsko osigurawe Arizone, koja je zadu`ena za brigu o starijima. U domovima za stare ponavqaju se situacije koje sre}emo

tu`io ju je broj poziva starijih sugra|ana.

– Ne smemo da iza|emo na ulicu, zatvorenici smo u sopstvenim domovima – ka`e jedna starija `ena, koju zlostavqaju kom{ije, psuju}i je i ga|aju}i sme}em svaki put kad iza|e iz svog stana.

Maltretirawe bez granica Doris Lor, penzionerka koja `ivi u gerontolo{kom centru u ^endleru, `rtva je vr{wa~kog nasiqa otkako je prodala ku}u i preselila se u dom 2003. U zajednici gde `ivi 1.100 osoba starijih od 55 godina, Doris nije uspela da se sna|e. Postala je meta i`ivqavawa grupe `ena, koje joj zabrawuju da koristi klupske prostorije: za wu nikad nema slobodne stolice kad se organizuju filmske projekcije i pozori{ne predstave, a op{ti podsmeh i stvarawe lo{e atmosfere samo pogor{ava stvari. Doris `ali {to svoju ku}u nije dala u najam i od toga `ivela u nekom mawem stanu. Ovako, nema kuda da ode jer joj je sad preseqewe previ{e stresno. u {kolama. Uostalom, devojke koje su pravile probleme drugaricama pre pola veka u {koli, nastavqaju to da rade i svojim sustanarkama. Sve je isto, samo su starije”, rekla je Melani.

Gerontolo{ki stru~wak s Dr`avnog univerziteta u Ari-

Pravog re{ewa za sad nema, osim policijskih prijava.

Psiholozi se sla`u u tome da je neophodna {ira akcija upoznavawa starijih qudi s wihovim pravima i na~inima prevazila`ewa takve vrste sukoba.

I. Vujanov

DNEVNIK

Cvetkovi} izraubovanim paorima duguje pet milijardi Mada je posledwa rata javnog duga penzionisanim paorima, nastalog devedesetih godina pro{log veka, trebalo da bude ispla}ena po~etkom pro{le godine pa je zbog zamrzavawa penzija i ekonomske krize odlo`ena za ovu godinu, kad }e ~ek sti}i seqacima jo{ uvek niko ta~no ne zna.

Naime, pomiwe se mogu}nost da on paorima s dve godine zaka{wewa stigne u prvom kvartalu ove godine, ali niko nije spreman da to i zvani~no potvrdi.

Oko 200.000 biv{ih poqoprivrednika, ~ije su penzije kasnile 20 meseci, treba da na ime posledwe rate javnog duga, uve}ane za kamatu od 8,5 posto, dobije najmawe 25.000 dinara, dakle dr`ava za tu isplatu treba da izdvoji oko pet milijardi dinara. Dug je nastao tako {to su penzioneri svoja primawa dobijali s velikim zaka{wewem pa je zakonom iz 2006. ~ak 20,5 zaostalih penzija pretvoreno u javni dug. On je u proseku oko 83.000 dinara.

OP[TA KRIZA I DOMA]A BEDA TRESU I DOBROVOQNE FONDOVE

Prazan stomak te{ko vari „slatku perspektivu” – Ve}i interes stanovni{tva za uplatu doprinosa u dobrovoqne penzijske fondove nije mogu}e o~ekivati u uslovima krize i op{te besparice, a razvoj tih fondova nije mogu} bez pojave kvalitetnih hartija od vrednosti na berzi – tvrdi direktor „Sal konsaltinga“ Branislav ]osi}.

On obja{wava da bi gra|ani trebalo „da se odreknu egzistencijalnih stvari da bi upla}ivali doprinose“, dodaju}i da to nije iznena|uju}e zato {to su plate u Srbiji niske i ~ovek ne}e da se odrekne osnovnih `ivotnih potreba radi nekog budu}eg prinosa, mada se svuda u evropskim dr`avama na vreme razmi{qa o starosti.

– Osim toga, potrebni su sigurni instrumenti koji }e garantovati da }e te pare, koje penzioni fondovi investiraju, da se dugoro~no oplo|uju s prinosom koji je realno pozitivan u odnosu na inflaciju i rast bruto doma}eg prozvoda.

Dakle, ta stopa prinosa treba da bude ve}a od zbira inflacije i rasta BDP-a – naglasio je ]osi}.

Ina~e, NBS je nedavno objavio izve{taj o poslovawu penzijskih fondova u 2010, navode}i da se efekti ekonomske krize na taj sektor i daqe ose}aju i da se ispoqavaju, pre svega, kroz usporen tempo rasta broja aktivnih ~lanova i nivo uplata doprinosa. ]osi} dodaje da se u ovoj godini, bez obzira na pesimisti~ke najave, o~ekuje oporavak tr`i{ta, pa i rada penzijskih fondova, isti~u}i da }e oporavak u velikom delu zavisiti i od podr{ke dr`ave i od wene namere da na berzu ‘po{aqe’ velika javna preduze}a poput Teleko-

Da li }e se iko ovajditi od „Nikole Tesle”

Razo~arani u papire Slabije interesovawe za penzijske fondove ]osi} obja{wava delimi~nim razo~arewem zaposlenih jer su o~ekivali ve}e prinose od drugih modela {tedwe koji su im preporu~ivani za penzionerske dane.

– Prednost te vrste {tedwe se velikim delom izgubila.

Svrha penzionih fondova je da ostvaruju ve}i prinos nego {to vi kao individua mo`ete ostvariti. Ovde se to ne doga|a zato {to je na{e tr`i{te hartija od vrednosti su`eno – nemate obveznice preduze}a, municipalne obveznice, ili neke dr`avne koje su u skorije vreme emitovane, sem stare devizne {tedwe. Penzijski fond ne mo`e investirati, recimo, u blagajni~ke zapise ~ija je ro~nost tri meseca, a da onda, ako tih hartija nema, pare oro~avati kod banaka i sli~no, ve} su potrebne hartije sigurne za ulagawa – ka`e ]osi}. ma, Aerodroma „Nikola Tesla“ i drugih firmi ~iji kapital ne{to vredi.

Ve}e naknade za sahrane Naknada pogrebnih tro{kova koja se ispla}uje porodici ili ro|acima preminulih penzionera u naredna tri meseca bi}e 32.869 za penzionere iz kategorije biv{ih zaposlenih, 32.197 za penzionere samostalnih delatnosti i 12.346 dinara za nekada{we poqoprivrednike.

Ina~e, u skladu sa ~lanom 75 Zakona o PIO, na ime sahrane ispla}uje se jedna i po prose~na penzija u prethodnom kvartalu.

KAKO LEKAR KA@E

Ko jede nar kasnije }e postati star Nar nazivaju i novim supervo}em.

Pun je antioksidanata: vitamina A, C, E, zatim kalijuma, folne kiseline i gvo`|a. Nau~nici tvrde da mo`e pomo}i qudima koji imaju sr~ane bolesti, rak i probleme sa starewem.

Fitoestrogeni iz ko{tica mogu umawiti simptome menopauze, ukqu~uju}i i toplotne valunge – nar je jedna od malobrojnih biqaka koje sadr`e supstance sli~ne estrogenu, pa zato veoma pozitivno uti~e na nivo hormona. Po novijim istra`ivawima, uspe{no se primewuje u le~ewu opekotina. Nedavno je otkriveno i da sadr`i izuzetno velike koli~ine fitohemikalije koja je jak antioksi-

Utvr|eno je da se dug vrati u ~etiri rate, i to od 2007. do 2010. Prva rata, koja je u proseku bila oko 21.000 dinara, ispla}ena je u novembru 2006. uo~i izbora. ^etvrta, kao vanredna, 2007, mada je redovno trebala da dospe na naplatu tek 2009.

Druga rata ispla}ena je 2008. i za wu je iz buxeta potro{eno 4,8 milijarde dinara.

Sad se jo{ uvek ~eka tre}a rata. Fond PIO nagla{ava da datum wene isplate utvr|uje Cvetkovi}ev kabinet.

^itava biblioteka posve}ena supervo}u

dant. Istra`ivawa su pokazala da poma`e u prevenciji najranijih hemijskih reakcija koje mogu dovesti do raka dojke. Dokazano je i da ~a{a soka od nara dnevno smawuje rizik od kardiovaskularnih bolesti i upola smawuje oksidaciju holesterola.

Be~ki profesor dr Hademar Bankhofer naro~ito isti~e da nar ubla`ava tegobe u klimaksu i dobar je za prostatu. Gotovo ni o jednoj vo}ki ne postoji vi{e nau~nih studija. Jo{ u anti~ko doba je va`io za prirodni lek. Danas se zna da sadr`i vitamin C, B5 i kalijum, a pre svega su va`ni biqni hormoni.

J. Barbuzan

U svom izve{taju NBS je naveo da je ukupan doprinos korisnika dobrovoqnih penzij-

skih fondova u tre}em tromese~ju 2010. bio 563,42 miliona dinara, {to je oko 21 milion mawe nego u prethodnom tromese~ju, odnosno na polugodi{tu 2010.

Prose~an doprinos korisnika iznosio je 3.406 dinara.

Struktura korisnika po polu i wihovih sredstava nije se znatnije promenila ni u ovom periodu.

Ve}inom su {tedeli mu{karci, koji u ukupnom broju korisnika u~estvuju sa 61 odsto. Prose~na starost ulaga~a u dobrovoqne penzijske fondove na kraju tre}eg tromese~ja iznosi 43,6 godina, s tim {to je najve}i broj wih stariji od 50 godina.

Qubinka Male{evi}

Najzad sti`u evri iz de`ele Penzioneri koji `ive u Srbiji a deo sta`a odradili su u Sloveniji do kraja ovog meseca mogli bi dobiti prvu penziju iz de`ele koju ~ekaju gotovo dve decenije. Naime, oko 8.000 na{ih dr`avqana ostvarilo je pravo na deo penzije u evrima, ali je sporazum dve dr`ave potpisan tek lane. Do 1. novembra sve penzije je ispla}ivao srpski Fond PIO , a od tada je, uz prethodni prera~un, tu finansijsku obavezu preuzela Slovenija. No kad }e prvi evri za srpske penzionere sti}i iz Slovenije jo{ uvek se ta~no ne zna ali o~ekuje se da to bude do kraja januara.

Ina~e, najni`a penzijska osnovica u Sloveniji je 544 evra a najvi{a 2.178, {to je znatno vi{e nego {to su penzioneri prethodnih godina dobijali iz srpskog Fonda PIO. Svi na{i dr`avqani koji su radili najmawe 12 me-

seci preko Fonda jednostavno, koriste}i mati~ni broj kao pristupnu {ifru, mogu proveriti da li su na spisku onih koji ispuwavaju uslove za slovena~ke penzije i da li se s pravom nadaju prvom ~eku iz de`ele. U Fondu PIO

Srbije su optimisti i prognoziraju da bi prvi ~ek iz Slovenije mogao sti}i i pre kraja januara, i dodaju da }e uz prvi ~ek svi dobiti i zaostatke odjednom, odnosno bi}e im ispla}ene sve penzije od 1. novembra pro{le godine, a nakon toga ide redovna mese~na isplata.

Q. M.

HUMANITARNE PREDSTAVE U POZORI[TU MLADIH

Grupno ostavqawe duvana

Kwiga kao ulaznica

Kwi`ara „Mala velika kwiga”, koja se nalazi u holu Pozori{ta mladih, organizuje sutra i u petak pozori{ne predstave za decu. Komedija za decu “Koza Roza”, koju izvodi kikindsko pozori{tance “Lane”, odr`a}e se sutra u 17 sati u velikoj sali Pozori{ta mladih, Ulica Igwata Pavlasa 48, a na istom mestu u petak, 14. januara, de~ija gluma~ka ekipa “@ar ptica” iz

Surdulice izve{}e predstavu “Bajkodrom” u 17 sati.

Ulaznice za ove predstave, namewene deci uzrasta od ~etiri do 12 godina, jesu kwige, jedna kwiga - jedna ulaznica. Sve prikupqene kwige bi}e poklowene SOS De~jem selu u Sremskoj Kamenici, {koli za decu sa posebnim potrebama “Milan Petrovi}” i deci u De~joj bolnici.

N. R.

Nova grupa za odvikavawe od pu{ewa, po metodu petodnevnog plana, po~ela je rad ju~e u Centru za prevenciju, Rumena~ka ulica 102. Prijavqivawe za u~e{}e u ovoj grupi mogu}e je na telefon 479 0668 i 064/ 80- 88 -120.

Novosadska utorak11.januar2011.

Cene idu, plate stoje N vih poskupqewa. Bu|elari }e izgleda zabrideti od dva „{amara“, jer od ovog meseca voda poskupquje za 30, a odno{ewe sme}a mo`da za {est procenata. Dakle, novi izdaci sti`u, sugra|ani, uglavnom, odmahuju glavom u neverici, a plate, uglavnom, tapkaju u mestu. I {ta sad? Pa, ni{ta.

Narod }e nekoliko dana negodovati i kukati, ali }e se brzo primiriti i komunalije }e platiti po novoj ceni, jer za „re`ije“ }e se pare nekako pribaviti. A onda se svakodnevica nastavqa po starom, do nekog novog poskupqewa.

B. Markovi}

U SPC „VOJVODINA“

Bazen i klizali{te rade redovno Radno vreme bazena i ledene dvorane na Spensu odvija se prema redovnom rasporedu. Bazen radi radnim danima u tri smene od 10.45 do 12.45, od 13 do 15 i od 17 do 19 sati. Vikendom su odre|ene ~etiri smene od 9 do 11 sati, od 12 do 14, od 15 do 17 i od 18 do 20 sati. No}no kupawe na bazenu je petkom od 22

do 24 sata i subotom od 21 do 23 sata.

Za qubiteqe klizawa ledena dvorana radnim danima otvorena je u tri smene od 10.30 do 12 sati, od 12.30 do 14 i od 17.15 do 18.45 sati. Vikendom su organizovane ~etiri smene od 9.30 do 11 sati, od 16 do 17.30, od 18 do19.30 i od 20 do 21.30 sati.

N. R.

V REMEPLOV

Kafanske tu~e najte`i kriminal Tokom 1935. u Novom Sadu, gradu sa oko 70 hiqada stanovnika, nije bilo „kriminalnih doga|aja ve}eg stila i zna~aja“.

Tako je napisano u redovnom, zvani~nom izve{taju policije objavqenom 11. januara 1935.

Ipak, bilo je mnogo sitnih „koko{arskih“ kra|a. Uz to, bilo je 12 poku{aja ubistava, posle desetak litara popijenog vina, ili prilikom re{avawa porodi~nih razmirica. Kona~no, tri kafanske tu~e nije imao ko da

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

ajdu`i mesec u godini polako odmi~e, ~ini se mnogo sporije nego obi~no, a sve zbog praznovawa koje je opusto{ilo nov~anike sugra|ana.

Ista pri~a se ponavqa svakog januara, jer gotovo niko nije {tedeo na novogodi{woj trpezi i na poklonima za najmilije, ostavqaju}i finansijske brige za kasnije. A sada, kada je praznovawe pri kraju kroz nov~anike duva promaja i qudi se pitaju gde je kraj meseca i da li }e ku}ni buyet dobaciti do naredne plate.

Na svu ovu muku sti`u i „novogodi{we ~estitke“ nekih javnih preduze}a, ali ne u vidu lepih `eqa ve}, poga|ate, no-

Za biv{e pu{a~e otvoren je i SOS telefon „Linija bez dima“, gde se mogu dobiti saveti u slu~aju apstinencijalne krize. SOS telefon radi svakog dana od 7 do 20 ~asova, a broj telefona je 479 - 06 - 68 i 064/ 80 - 88 - 035.

I. D.

prekine, pa su u wima `ivot izgubila tri ~oveka. Uz to, jedan razbesneli mu` je s batinom stigao `enu, a jedna `ena je mu`u za ru~ak dala paprika{ sa otrovom. Na`alost, 21 stanovnik grada je digao ruku na sebe.

Polovina wih su bili mladi qudi mu~eni qubavnim jadima, ili nerazumevawem roditeqa, dok su stariji odlazili iz `ivota pritisnuti nema{tinom i bole{}u.

N. C.

USVOJEN ZAHTEV „VODOVODA I KANALIZACIJE“

Voda skupqa 30 posto Januarski ra~uni za vodu bi}e uve}ani 30 procenata, kao {to je i najavqeno, saznajemo u „Vodovodu“. Naime, Upravni odbor preduze}a jo{ 30. decembra zatra`io je od Gradskog ve}a odobrewe za poskupqewe vode, {to je i odobreno ve} sutradan. Prethodno je na sednici Skup{tine grada usvojen program „Vodovoda“ sa predvi|enim poskupqewem od 30 posto.

Nova cena vode za doma}instva sada iznosi 49,61 dinar za kubik, a odvo|ewe 31,26 po kubiku. Kompletna usluga tako sada iznosi 80,87 dinara po kubiku i to sa ura~unatim PDV-om. U „Vodovodu“ procewuju da }e nova cena opteretiti doma}instva u gradu za oko 200 dinara vi{e.

S. Krsti}

„^ISTO]A“ DANAS TRA@I OD GRADA

Za odno{ewe sme}a {est posto vi{e Prema programu poslovawa za ovu godinu, “^isto}a” planira da pove}a cene usluga za odno{ewe sme}a za {est odsto za doma}instva i firme, kao i deponovawe pojedinih vrste otpada. Tako }e doma}instva umesto dosada{wih 94,75 dinara po ~lanu doma}instva odno{ewe sme}a pla}ati 100,44 dinara, poslovni potro{a~i umesto 9,58 dinara po metru kvadratnom pla}a}e 10,15 dinara, a privatni preduzetnici u zavisnosti od grupe u kojoj se nalaze, po novoj ceni pla}a}e od 450,50 dinara do 2.572 dinara. U ovom preduze}u planiraju i ~etiri posto ve}u zaradu u odnosu

na predhodnu i ona bi trebalo da iznosi 484.390.808. dinara. [ef marketing slu`be „^isto}e“ Milica Vlaisavqevi} najavila je ju~e za na{ list da }e uprava ovog preduze}a danas i zvani~no Gradu podneti ztahtev za poskupqewe. Ukoliko se ovaj zahtev usvoji nova cena va`i}e od 1. januara ove godine.

Iz gradskog buxeta ova firma na ime teku}ih subvencija trebalo bi da dobije 210.000.000 dinara, koja su namewena za radove i sastavni su deo teku}eg odr`avawa preduze}a. Taj novac bi se utro{io na projekte izgradwe

recikla`nih dvori{ta i recikla`nog dvori{ta u Futogu koji staju po 30.000.000 dinara, zatim za postrojewe za zbriwavawe animalnog otpada koji iznosi 20.000.000 dinara i za nabavku i postavqawe podzemnih kontejnera u iznosu od 16.000.000 dinara.

Planirana je nabavka 45 podzemnih kontejnera koji }e prvo biti raspodeqeni po centru, a kasnije i po ostalim delovima grada. U ovoj godini sem pove}awa plata od ~etiri odsto, “^isto}a” nema u planu zapo{qavawe novih radnika, {to zna~i da }e ih i daqe biti 621.

Q. Na.

Karte za „No} reklamo`dera” Prvo dvoje ~italaca koji se jave danas i sutra od 14 do 14.05 ~asova na broj Novosadske hronike 528-765, dobi}e po dve karte za Novogodi{wu “The best of” No} reklamo`dera u organizaciji Turisti~ke organizacije Grada. Manifestacija se odr`ava 13. januara u Velikoj dvorani Spensa od 21 ~as i traja}e sve do jutarwih sati.

Posetioci „No}i reklamo`dera“, manifestacije koja }e po prvi put biti odr`ana u na{em gradu, proslavu Nove godine po julijanskom kalendaru do~eka}e uz selekciju spektakularnih reklama iz celog sveta snimqenih u proteklih 30 godina. Te reklame izbor su @an-Mari

Bursikoa, vlasnika najve}e globalne fondacije reklamnih spotova. Muzi~ki repertoar tokom ve~eri, koja }e trajati {est sati, upotpuni}e Rambo Amadeus i Mutant Dance Quintet kao i Global warming Orchestra, a Respect DJS zabavqa}e publiku tokom celog doga|aja, za koji organizatori najavqu i mnoga iznena|ewa.

Oni koji ne stignu danas i sutra da dobiju karte, ulaznice mogu kupiti na blagajni Spensa, u Gigstix store u Pariskom magazinu i Turisti~koj organizaciji Novog Sada u Ulici Modene broj 1.

Ulaz ko{ta 1.000 dinara, na dan koncerta 1.400 dinara.

A. L.

Suve slavine Zbog planiranih radova na vodovodnoj mre`i danas od 8 do 14 sati vodu ne}e imati parna strana Rumena~ke ulice od Bulevara kraqa Petra I do Bulevara Ja{e Tomi}a, Bulevar kraqa Petra I od Pariske komune do Hajduk Veqkove ulice i Dom zdravqa u Rumena~koj ulici.

Izlo`ba grafike Godi{wa izlo`ba Centra za grafiku Novog Sada otvara se sutra uve~e u 19 ~asova u Malom likovnom salonu Kulturnog centra grada. Radovi }e mo}i da se pogledaju do 25. januara.

Z. D.

U SAVETOVALI[TU DOMA ZDRAVQA

Predavawe o dijabetesu Predavawe s temom „Dijabetes i oboqewe bubrega“ bi}e odr`ano sutra u 16.30 ~asova u Savetovali{tu za dijabetes Doma zdravqa, koje se nalazi u objektu „Jovan Jovanovi} Zmaj”, u Ulici Zmaj Ogwena Vuka 19.

U Savetovali{tu pacijenti svakodnevno mogu da dobiju uputstva o pravilnoj ishrani, fizi~koj aktivnosti i stilu `ivota uop{te, kao i o dnevnom pra}ewu glikemije i samodavawu insulina. Dva puta mese~no se organizuje rad s dijabeti~arima u maloj grupi, a predavawa o dijabetesu odr`avaju se jednom nedeqno. Telefon za informacije u Savetovali{tu je 4879 – 437.

I. D.

c m y

NOVOSADSKA HRONIKA

utorak11.januar2011.

c m y

8

DNEVNIK

POSLE TRI GODINE GSP, OBNAVQA VOZNI PARK

U junu sti`e 11 novih autobusa

Foto: N. Stojanovi}

JU^E NA „RASPUSTILI[TU”

Klinci rasli uz pozori{te Na “Raspustili{tu”, pored lego, slikarskih, hip-hop i drugi radionica, organizuju se i de~je predstave. Pozori{na trupa “Vilin kowic” na humoristi~an na~in prikazala je ju~e mali{anima ve~itu borbu izme|u dobra i zla u predstavi “Gusarska posla”.

Radwa je sme{tena u {umi gde gusar i meda uspevaju da zaro-

u pozori{ta, bioskop, ali bez pritiska - rekla je Gantar.

Roditeqi se sla`u da pozori{ne predstave moraju biti sastavni deo `ivota deteta.

Na{ sugra|anin Du{an [evargli} rekao je da je ovo tek prva sezona za wegove k}erke.

- One su male, pa smo zato tek sada krenuli. Ovo im je druga predstava koju gledaju

Danas crta}i i karaoke Program “Raspustili{ta”, u organizaciji Novosadskog otvorenog univerziteta, po~iwe u 9.30 ~asova projekcijom crtanih filmova.

Nakon toga organizovane su dramska, hip-hop i lego igraonica, a deca }e imati mogu}nost da prave i figure od gline. Na sceni }e u 11.10 ~asova profesor sa Departmana ekologije i biologije Prirodno-matemati~kog fakulteta Milan Matavuq odr`ati predavawe o `ivotu mikroorganizama u vodi. Pola sata kasnije po~iwe predstava “Stara ~esma” u izvedbi trupe “Pozori{te iz ranca”. Nakon muzi~kih performansa mladih peva~a i karaoka, u 13 ~asova, bi}e projkecija filma “^arobwakov {egrt”. Sve dodatne informacije mogu se dobiti na brojeve telefona 021 / 529-861 i 021/ 521-866 i na sajtu www.nou.edu.rs.

A. J. be pticu po{taricu koja nosi ~arobwaku kwigu ~arolija.

Prema re~ima predsednice dru{tva “Raspustili{te” Qiqane Gantar na~in na koji }e se deci organizovati slobodno vreme je va`an za wihov odgoj.

- Pritiskawe deteta da radi ne{to {to se roditeqima ~ini interesantnim nije isto {to i organizovawe wihovog slobodno vremena. Treba ih od malih nogu u~iti i stvarati im naviku da idu na koncerte,

ovde, ali smo ih pre vodili u lutkarska pozori{ta, jer im je tada to bilo zanimqivo rekao je [evargli}.

U pozori{nim i pedago{kim krugovima vlada polemika o tome kada je pravo vreme za prvi odlazak u pozori{te. Mi{qewa stru~waka variraju, od ro|ewa deteta do ~etiri godine, dok u Evropi projekat “Pozori{ne `vrqotine” predvi|a dolazak beba od svega nekoliko meseci na predstavu.

A. Jerini}

Predsednik Mense u Muzeju Vojvodine De~ja radionica „Zagonetna pitawa i pri~e“ odr`a}e se danas u 11 ~asova u Muzeju Vojvodine, Dunavska 35, u okviru izlo`be ~estitki „Sre}a putuje“. Gost de~je radionice je kwi`evnik Uro{ Petrovi}, autor mnogobrojnih kwiga za decu i predsednik Mense Srbije.

Z. D.

„DNEVNIK” I „ALNARI” NAJBR@IM ^ITAOCIMA POKLAWAJU KWIGE

Proro~anstvo sestara

Izdava~ke ku}e „Mono i Mawana“ i „Alnari“, u saradwi s „Dnevnikom“, u narednom periodu dariva}e ~itaoce na{eg

lista sa po dve kwige utorkom i ~etvrtkom. Danas }e dva najbr`a ~itaoca, koji se jave od 13 do 13.05 ~asova na na{ broj

telefona 528-765, dobiti po primerak romana „Proro~anstvo sestara“ Mi{e~ Zink, u izdawu „Alnarija“.

Re~ izdava~a: Drevno proro~anstvo ispre~i}e se izme|u dve sestre - jedna je na strani dobra, druga na strani zla. Pobedi}e samo jedna. Sestre bliznakiwe, Lija i Alis Miltrop upravo su postale siro~ad. Tako|e, su upravo postale smrtni neprijateqi. Kako se upoznaju sa ulogama koje moraju da odigraju u proro~anstvu koje je ~itave generacije sestara okretalo jedne protiv drugih, sve vi{e se upli}u u misteriju koja obavija smrt wihovih roditeqa, jednog de~aka, jednu kwigu i ~itav `ivot pod velom tajne.

Lija i Alis ne znaju kome mogu da veruju. Znaju jedino da ne smeju da veruju jedna drugoj.

Dobitnici }e kwige preuzimati u novoj kwi`ari „Vulkan“ u tr`nom centru „Merkator“, gde mogu na}i i mno{tvo drugih izdawa ku}a „Mono i Mawana“ i „Alnari“.

A. V.

Gradski prevoznik predvideo je programom poslovawa da kupi 16 solo autobusa na gas i to je jedina novina u odnosu na pro{logodi{wi plan rada, po{to je ve}i deo invesitcija od lane preneto za 2011. godinu. U protekle tri godine Gradsko saobra}ajno preduze}e „Novi Sad” nije kupilo ni jedan novi autobus, jer su tenderi za nabavku novih vozila vi{e puta poni{tavani.

Tek sredinom ove godine, najverovatnije u junu, vozni park Gradskog saobra}ajnog preduze}a trebalo bi da bude bogatiji za {est solo autobusa na gas i pet mini buseva. Naime, krajem decembra 2010. godine gradskom prevozniku je po{lo za rukom da zavr{i tender i kona~no potpi{e ugovor s najbo-

qim prodavcem autobusa konzorcijumom „Solaris bus“ iz Poqske i beogradskim auto ku}ama „Vo`dovac“ i SDT grupe. Vrednost ovih autobusa je 208 miliona dinara, a novac od lane stoji u gradskoj kasi. To su, podse}amo, investicije iz 2010 godine, koje su programom poslovawa GSP „Novi Sad“ prenete u ovu godinu.

Programom rada za 2011. ponovo je predvi|ena kupovina 15 solo autobusa na dizel. I ova vozila su uveliko trebala da budu u sastavu voznog parka gradskog prevoznika. Za wih gradski prevoznik planira da ponovo raspi{e konkurs za nabavku, jer je posledwi u nizu neuspe-

{nih tendera poni{ten krajem pro{le godine. U planu je da se15 solo autobusa kupe na lizing, a otplata po~ne sredinom

2012. godine, kada se otplate rate za autobuse kupqene 2007. godine.

Z. Deli}

O UVO\EWU [KOLSKIH OBELE@JA TEK ]E SE RASPRAVQATI

Uniforma, majica, amblem?

Ho}e li u novosadskim {kolama za`iveti bar jedan od predloga gradona~elnika Igora Pavli~i}a za poboq{awe bezbednosti, a koji se odnosi na uvo|ewe {kolskih obele`ja, jo{ uvek se ne zna. Savim sigurno da ovaj predlog ima najvi{e {ansi da bude usvojen, ali direkotri {kola i daqe nisu prona{li model po kojem bi se ova novina uvela. Naime, ova tema se jo{ nije na{la na dnevnim redu sednice aktiva direktora osnovnih {kola, ali se o~ekuje da bi o ovome mogli raspravqati tek u januaru, nakon raspusta.

Kako je rekao predsednik Aktiva direktora osnovnih {kola Svetozar Kozarov to }e biti va`an razgovor, jer moraju na}i re{ewe koje }e biti privla~no deci, a finansijski prihvatqivo roditeqima.

bi dodatno opteretila buxet, bilo roditeqski, bilo {kolski – ka`e Kozarov.

Jednina {kola, za sada, koja je po~ela da razmi{qa konkretno na ovu temu je O[ “Jovan Popovi}” u kojoj su pokrenuli idejno osmi{qavawe amblema {kole

de`urawe roditeqa u {kolama, kao i zabrana no{ewa mobilnih telefona, protiv koje je bio najve}i procenat roditeqa.

Ipak, kako uglavnom sve {kole imaju odluke po kojima zabrawuju upotrebu telefona tokom nastave, te je obaveza svake {kole

Nije jednostavno doneti odluku koja bi dodatno opteretila buyet, bilo roditeqski, bilo {kolski (Svetozar Kozarov)

- Ako su to majice, moramo imati i letwe i zimske i to vi{e wih po detetu, {to je skupo ili je re{ewe da samo amblemima obele`imo koju {kolu |aci poha|aju. U dana{we vreme nije jednostavno doneti odluku koja

^ITAOCI PI[U SMS

koji bi bio na lepqewe, te bi |aci mogli da ga zalepe na garderobu, na kape, ta{ne, gde god `ele. Kako je ranije objasnila direktorka Dragica Pla~kov na amblemu bi stajali inicijali J. P. a na klatnu wihovog zvonca bi stajao lik Jovana Popovi}a.

Ideja je da amblem bude lepo ura|en i izvezen, kako bi {to boqe izgledao, ali pre definitivnog usvajawa, ova }e se tema, podlo`na raspravi, na}i i pred |aci i pred roditeqima.

Predlozi koje su roditeqi odmah nakon ankete odbili su

da se ona i sprovodi. To se poklapa i sa mi{qewem roditeqa koji su u ve}ini za to da telefone |aci ne koriste na ~asovima, ali `ele da ih deca imaju kod sebe.

Iz tog razloga, pred direktorima }e biti jedino zadatak da postignu konsenzus o tome da li uop{te po~iwati sa de`urstvima roditeqa koji su raspolo`eni ili ih uop{te ne pokretati, kao i to na koji na~in i da li da krenu sa svojevrsnim uniformisawem |aka.

A. Vidanovi}

065/47-66-452

Nek tramvaji isteraju {lepere Zahvalnost i podr{ka gospodinu Pavli~i}u, ZIG-u i drugima za tre}i deo Bulevara. Ve} sada se lak{e di{e. Ali, idemo daqe. [lepere iz grada! Ideja o tramvajima i autobusima na gas bi mnogo doprinela da se ovaj grad ponovo vrati tamo gde mu je i mesto. U Evropu. Zahvalan Pera pe{ak iz Rumena~ke 060/0267... *** Kod odgovornih u JKP “Novosadska toplana” ne postoji ni morala ni qudskosti. Na primer u Ulici Branislava Borote iskqu~e grejawe ~im je napoqu tepmperatura {est ili 10 stepeni i ni briga ih nije {to se stanari u hladnim stanovima smrzavaju. A zimski je period i u obavezi su da greju. Ra~une im stanari moraju redovno pla}ati? Wihova samovoqa i bezobrazluk prevr{ilo je svaku meru.

064/5838... *** Na`alost i ove godine novosadsko Badwe ve~e pretvorilo se u takmi~ewe mesnih zajednica u prangijawu i pucwavi.

064/2170... *** Gazde misle da ima puno nezaposlenih, pa ne}e da pove}aju plate, ali zato uskoro niko ne}e imati da kupi wihovu robu.

Sledi propast!

063/7244... *** ^itam, qudi zvu~nih titula i funkcija protive se besplatnoj legalizaciji.Sa wihovim veli-

kim i sigurnim platama, i verovatno besplatno dodeqenim stanovima, lako je teoretisati. @ivot obi~nih qudi, `rtava tranzicije je realnost. Nemamo para ni za takse i projekte, a kamoli za punu legalizaciju.Sla`em se da se izna|e na~in kompenzacije qudi koji su imali i uplatili legalizaciju, a wih je tek nepunih 10 odsto, od ukupno prijavqenih. Iza|ite iz kabineta u narod.

064/9687...

~udno mislim Samarxi}u, a ne Oti}u, jer kao {to re~e u Novome Sadu. Todor....

060/0491... * * * Bravo za 063/8044 mogu samo da podr`im da diskriminacija dece postoji izme|u dr`avnih i privatnih vrti}a.Za{to? Zato {to hobotnica, odnosno direktora Samarxi}a „bilo kuda Bora svuda“.

Mi ne mo`emo sve parama kupiti, a Bora sve uzima i daqe bez statusa i socijalnih karata svima redom

*** Ja reko narod slavi, a ono ima i koji rade. Eto neko po~e da kazuje da dr`avni i privatni vrti}i nisu isto, te su i deca diskriminisana .Toje normalno u ovom gradu, ko bli`e vatri, boqe se greje. A ako februarska nagrada ode Bori ne bi bilo

i onima sa xipom i onima sa fi}om. Za{to. Najstra{nije je bilo za vreme sviwske gripe, niko ne spomene decu iz privatnih vrti}a sve dado{e ili uze Bora. Za{to.

Ne mo`e se sve kupiti. Zna~i da dr`avni vrti}i i privatni vrti}i su jednaki samo na papiru i pred bogom. Da li je to tako na`alost u

Novom Sadu je vako:“Kome je bog ujko lako krsnu slavu da proslavi“.

Probudite se dok je vreme, ipak je to buxet.Otpisani.

064/2491... * * * Mi predla`emo da se na ra~unu JKP „Informatika“ ukine stavka SVN-Novi Sad bezbedan grad i uvede nova ZOP (za{tita od po`ara),bez PDV-a, u iznosu od 100,00 (sto)dinara. Rebus re{en, a sledi ra~un: 300.000 gra|ana (piju vodu duginih boja h100,00=30.000.000 din.za 30 dana). Komadante Klisura po`are gasite iskqu~ivo vodom,boja vam nije bitna. Ni nama potro{a~ima nije bitna, pijemo fla{iranu. Sretno! 066/9405... * * * Pozdravimo svi odreda gospodina Bajatovi}a. Svaka mu ~ast kako puni xepove. Prvenstveno svoje... Gas i onako je preskup, a kvalitet nikakav...! Na taj gas se greju i snabdevaju i individualni potro{a~i, gra|ani na centralnom grejawu, industrija... A da li i daqe ima kontrole kvaliteta..? NEMA?! Svaka ~ast Bajatovi}u i vladaju}oj stranci {to to i daqe prolazi po paprenoj ceni za sve nas smrtnike!

063/8633... * * * Gra|ani Op{tine [id dobili su ~estitke za Novu godinu sa potpisom predsednice op{tine Nata{e Cvjetkovi}. Tako se tro{e pare poreskih obveznika siroma{ne op{tine [id. Nije ona to platila od svoje plate, da bi se potpisala na ~estitku. Dokle tako?

064/3627...

utorak11.januar2011.

c m y

NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

9

VIRUS H1N1 TEK SE O^EKUJE

Sviwski grip jo{ nije u gradu Za sada nije zabele`en nijedan slu~aj oboqewa od virusa H1N1 u Novom Sadu, rekla je na~elnica Centra za virusiologiju s Instituta za javno zdravqe Vojvodine dr Vera Jerant-Pati}, ali u ovoj ustanovi redovno kontroli{u situaciju i budno prate kretawe virusa.

- Virus gripa tipa H1N1 postao je uobi~ajen, prema navodima Svetske zdravstvene organizacije, ali sve te informacije treba prihvatati s oprezom i u zavisnosti od situacije u na{oj

zemqi – ka`e dr Pati} dodaju}i da je tokom pro{logodi{we pandemije veliki broj gra|ana oboleo od virusa, ~ime su stekli za{titu. Kada se osoba zarazi jednim sojem gripa, ona na taj soj razvija imunitet stvaraju}i antitela, osim ukoliko virus ne mutira.

Prema re~ima Pati}eve problem je u dijagnostici, jer su simptomi sli~ni gripoznim, zato treba voditi ra~una i svaki slu~aj koji li~i na grip ispratiti.

Na~elnik Klinike za infektivne bolesti Klini~kog centra Vojvodine dr Jovan Vukadinov potvrdio je da nema identifikovanih slu~ajeva oboqewa od ovog takozvanog “sviwskog gripa”, ali da se javqaju osobe sa sli~nim simptomima.

- Za sada nema obolelih od virusa H1N1, ali to ne zna~i da ga ne}e biti s obzirom na situaciju u okru`ewu – ka`e Vukadinov i dodaje da je najboqa prevencija vakcinacija protiv sezonskog

gripa, koja je trovalentna i sadr`i i ovaj tip virusa. U Domu zdravqa Novi Sad ostalo je oko 6.000 vakcina, koliko je i utro{eno do sada, rekla je koordinatorka za imunizaciju Dragana Kostandinovi}.

U Hrvatskoj je virus potvr|en kod stotiwak pacijenta, u Republici Srpskoj ima 500 obolelih, a zabele`ena su i dva slu~aja u Beogradu. Od pro{logodi{weg virusa H1N1 u Srbiji je umrlo 137 osoba.

I. D. Foto: B. Lu~i}

ZBOG JAKOG PRELASKA IZ MINUSA U PLUS

TOPLO KAD MU VREME NIJE

Hitnoj pomo}i usijan telefon Preokret temperature iz minusa u plus uzrokovao je tegobe kod mnogih sugra|ana, a lekari novosadske Hitne medicinske slu`be su imali 15 odsto vi{e poziva nego {to je uobi~ajeno.

Od ju~e u 7 do 15 ~asova lekari Hitne su morali da intervene{u 44 puta, a naj~e{}e su hitali u pomo} sr~anim bolesnicima, onima s respiratornim pote{ko}ama i pacijentima s nestabilnim krvnim pritiskom.

Zbog sve ~e{}ih oscilacija u vremenu doktor novosadske Hitne slu`be Emil Kromfolc savetuje sugra|ane da se prilagode vremenu u smislu garderobe, zdrave i redovne ishrane, kao i neophodne fizi~ke aktivnosti.

Posledwih godina vremenske prilike sve se vi{e mewaju.

Bri{u se razlike izme|u ~etiri godi{wa doba i nema postepenog prelaska iz jednog u drugi {to ote`ava qudskom organizmu da se prilagodi. U dana{we vreme 80 odsto stanovni{tva

ose}a tegobe usled promene vremena a skoro dvostruko je ve}i broj meteoropata nego pre desetak godina.

Nagle temperaturne promene propra}ene su izve{tajima

slu`be za hitnu medicinsku pomo} koja svakodnevno izve{tava koliko puta su lekari morali da interveni{u kod sr~anih bolesnicika, da li su psihi~ki obolele osobe uzne-

Januaru sko~ila temperatura

mirenije nego ina~e, da li astmati~ari imaju ve}e tegobe.. Me|utim, temperaturne oscilacije ne uti~u samo na bolesne, ve} i na zdrave osobe.

Pri naglim temperaturnim prelazima osetqivije osobe mogu da imaju izra`ene simptome kao {to su napetost, nesanica, poreme}aj koncentracije, glavoboqe i varijacije krvnog pritiska. Glavoboqe su jedan od klasi~nih primera meteoropatije. Ve}ina meteoropata ima izra`ene simptome 24 do 48 sati pre promene vremena i odre|enih de{avawa u atmosferi, a s wihovom pojavom tegobe se ubla`avaju.

Zbog toga se i ka`e da su neki qudi “`ivi barometri”.

Hroni~ni bolesnici najintenzivnije reaguju na nagle temperaturne promene. Wihove tegobe se poja~avaju, a najvi{e ispa{taju sr~ani bolesnici, astmati~ari, dijabeti~ari i reumati~ari.

I. Dragi}

Sun~an i za ovo doba godine topao dan, posle novogodi{wih i bo`i}nih praznika izmamio je mnoge Novosa|ane na ulice. Neki su sedeli u ba{tama kafi}a, kao u sred prole}a i ispijali kaficu, dok su oni drugi {etali po gradu, keju, parkovima u`ivaju}i u lepom vremenu.

Sli~no vreme se o~ekuje i danas, pa ko nije ju~e uspeo da uhvati koji zrak sunca, mo`e to da u~ini u popodnevnim satima posle radnog vremena, jer nikada se ne zna kada }e zima opet da poka`e svoje pravo lice.

Q. Na.

Foto: S. [u{wevi}

IZ „GRADSKOG ZELENILA” POTVR\UJU

Klizali{te u centru pun pogodak U “Gradskom zelenilu” veoma su zadovoqni kako je po~ela sezona na otvorenom klizali{tu u Sokolskom domu. Prema re~ima portparola Ivana No`ini}a, svakodnevno prodaju veliki broj karata u svim smenama.

- Promena lokacije se pokazala kao pun pogodak, jer je mnogo

druga je po~ela ju~e – rekao je sagovornik i dodao da obuka staje 1000 dinara i da traje pet dana.

Klizali{te je otvoreno radnim danima od 10.30 do 20 sati, dok vikendom prva smena po~iwe pola sata ranije. Organizovano je pet smena tokom dana, s

20 kliza~a), cena ulaznice je 110 dinara. [kolu klizawa „Prvi koraci“ vodi profesionalni instruktor Svetlana Tre{wi}.

Do kraja januara planiraju jo{ dva termina za {kole klizawa.

- Za sada sve te~e po planu, a ~ak ni ovo lepo i toplo vreme ne

SREDOM U KARLOVCIMA

Besplatni pravni saveti

Slu`ba bestplatne pravne pomo}i radi}e i tokom ove godine u Sremskim Karlovcima.

Karlova~ka op{tina odlu~ila je da nastavi da finansira pravnika koji }e jednom sedmi~no primati gra|ane i davati im savete. Taj posao }e i daqe obavqati advokat Milica Damjan~evi} sredom od 9 do 13 sati u kancelariji broj ~etiri u Magistratu.

Tokom pro{le godine, ta~nije od januara do 30. novembra 150 Karlov~ana zatra`ilo je u ovoj slu`bi pomo}, 80 mu{karaca i 70 `ena. Me|u wima najvi{e je bilo penzionera, wih 64 i nezaposlenih 54. Najvi{e su se obra}ali za pomo} kada su upravni postupci u pitawu, te parni~ni i vanparni~ni.

Besplatna pomo} u karlova~koj op{tini za`ivela je sredinom 2008. godine zahvaquju}i saradwi sa ombudsmanom Katalonije. Isprva je rad slu`be i finansirala katalonska vlada, a od 2010. godine tro{kove anga`ovawa jednog advokata snosi karlova~ka op{tina.

Z. Ml.

^etiristo ~estitki na izlo`bi Izlo`ba ~estitki „Sre}a putuje“ mo`e se pogledati do marta u Muzeju Vojvodine. Autor izlo`be je Milkica Popovi}. Posetioci mogu da vide oko 400 ~e-

stitki, koje su stizale u vojvo|anske porodice povodom raznih prigoda. Radno vreme muzeja je od 10 do 18 ~asova, i to svakog dana izuzev ponedeqka.

Z. D.

Markice za karlova~ke sredwo{kolce Karlova~ki sredwo{kolci i studenti mogu da kupe markice i za januar po regresiranim cenama. Januarske markice po ceni ni`oj za 600 dinara od redovne mogu da kupe na terminalu JGSP- a „Novi Sad“ kod @elezni~ke stanice. Pokrajinski sekretarijat za obrazovawe i kar-

Foto: S. [u{wevi}

ve}e interesovawe nego {to je to bilo na [trandu. S druge strane otvarawe ovog klizali{ta pokazalo je da Novosa|anima ipak nije dovoqno samo jedno zatvoreno na Spensu. Ve} smo odr`ali prvu {kolu klizawa, a

tim {to radnim danima smena od 18 ~asova traje dva sata, kao i prva subotwa smena od 10 ~asova. Cena ulaznica je 160 dinara po smeni, a iznajmqivawa klizaqki 100 dinara. Za organizovane posete klizali{tu (preko

mo`e da pokvari dobro raspolo`ewe kliza~ima, po{to imamo jake ma{ine za pravqewe leda.

To zna~i da }e ove sezone klizawe trajati sve dok to budu vremenski uslovi dozvoqavali – zakqu~io je No`ini}.

Q. Na.

lova~ka op{tina pla}aju deo putnih tro{kova |aka i studenta koji se {koluju izvan Karlovaca od 2003. godine, ali tokom zimskog raspusta to do sada nisu ~inili. Ove godine su odlu~ili da snose deo tro{kova putovawa i u januaru.

Z. Ml.

VOJVODINA / NOVI SAD

utorak11.januar2011.

DNEVNIK

c m y

10

DNEVNI BORAVAK ZA DECU SA SMETWAMA U RAZVOJU

Socijalizacija dece glavni ciq STARA PAZOVA: Devetomese~ni trud oko projekta „Iskorak”, koji je podrazumevao izgradwu i opremawe dnevnog boravka za decu i mlade od 18 do 27 godina sa smetwama u razvoju, koji su realizovali zajedni~ki Op{tina Stara Pazova, te Osnovna isredwa {kola „Anton Skala”, zahvaquju}i finansijskoj podr{ci Ujedniwenih nacija od 4,5 miliona dinara, krunisan je sve~anim otvarawem objekta. Vrpcu je presekao predsednik op{tine Stara Pazova Automobilima se ne mo`e do}i do be~ejskog Kamp naseqa

skih ku}a u izleti{tu kraj Tise nadaju da }e uskoro mo}i da im pri|u i vide kakva i kolika je {teta od prvog ovogodi{weg izlivawa vode iz re~nog korita.

Ako se po jutru dan poznaje, onda ih na prole}e ~eka nova borba s vi{kom vode.

V. J.

Paketi}i za 3.000 mali{ana APATIN: Centar za socijalni rad i Pred{kolska ustanova „P~elica” zahvaquju}i SO Apatin koja je obezbedila novogodi{we paketi}e obradovano je tri hiqade mali{ana sa podru~ja apatinske op{tine. Paketi}i su podeqeni svim polaznicima pred{kolske ustanove, privatnih vrti}a, udru`ewima gra|ana, deci u romskom nasequ u Sonti i Apatinu i svoj deci koja ostvaruju neka od prava socijalne za{tite.

Centar za socijalni rad podelio je i 400 lan~ paketa iz robnih rezervi zajedno sa paketima za higijenu, a ove pakete dobile su op{tine koje nemaju narodne kuhiwe. Drva za lo`ewe, po tri kubna metra, dobilo je 89 porodica sa podru~ja apatinske op{tine i deset tona bra{na.

Bra{no je podeqeno u romskim naseqima - 3.800 kilograma u Sonti, i 6.200 kilograma u Apatinu.

J. P.

DANAS U GRADU BIOSKOPI Arena: „Montevideo, Bog te video!” (sala 5 - 15.00, 18.00, 21.00; sala 1– 19.00,22.00), „Upoznajte male Fokerove” (sala 2 – 16.30, 20.30), „Megaum” (sala 1 – 14.30), „Turista” (sala 2 – 18.30, 22.45), „Guliverova putovawa” (sala 3 – 13.30, 15.30), „Letopisi Narnije: Putovawe namernika zore (sala 3 – 17.30), „Tron” (sala 3 – 20.00, 22.30), „Hari Poter i relikvije smrti (sala 1 – 13.00, 16.00), „Pri~a o igra~kama 3 (sala 5 – 12.30) Jadran: “Artur 3 - rat dva sveta” (18), “[i{awe” (19.45), “Kad vodewak pukne” (21.30).

Art bioskop “Vojvodina” na Spensu: “Vjerujem u an|ele” (19), “Beli, beli svet”(21)

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od petka u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: DEVOJ^ICE: Biqana Bubuq, Sawa Mileti}- Jalovi, Branka Milovi}, Jelena Tubi}- Popovi}, Mirjana Gruji} i Qiqana Koruga iz Novog Sada, Sla|ana Laskovi} iz Obrovca, Dragana Pu{i} iz Koviqa, Gabriela Bogojevi} i Zlata Veliov iz Ka}a, Dijana Sto{i} iz Gardinovaca, Veselinka Nikoli} iz Glo`ana, Ilinka \uri} iz Vilova, Sandra Bla`i} iz Rumenke, Tawa Miladinovi} i Jelena Petrovi} iz Sremske Kamenice, Marijana Qubenko iz Ba~ke Palanke, Ivana Gaji} iz Petrovaradina, Mirjana Keleman iz Stepanovi}eva, Ildiko Tewi iz Temerina, Svetlana Ki{ iz Selen~e, Zorica Dujin iz ^uruga, Biqana Mari} iz Radi~evi}eva, DE^AKE: Milena Kopawa, Silvana Bei}, Vi{wa Zirojevi}, Tamara ]uri}- ^epi}, Danijela Kova~evi}, Sawa Sladojevi}, Marija Radivojkov, Sla|ana Stankov, Marina Jestrovi}, Jovanka Lazarevi}, Deana Maksimovi} i Maja \uragi} iz Novog Sada, Dragica Paro{ki iz Suseka, Isidora Ra|a iz Kikinde, Danijela Gruji} iz Sombora, Marija Uri iz Temerina, Jasmina Kova~evi} iz Veternika, [evahire Gu{ani iz Koviqa, Marina Pra}a iz Sremskih Karlovaca, Ildiko Karoqi iz Be~eja, Katica Turkaq iz In|ije, Marija Savi} iz Ledinaca, Swe`ana \uranovi} iz Ka}a, Maja Pandurevi}- Todorovi} iz Novog Be~eja, Dejana Aleksijevi} iz Nadaqa, Vawa Karatovi} iz Futoga, Zorica Kozarev iz @abqa, Nazmija Drmaku iz Beo~ina, Qiqana @i`i} iz Ba~ke Palanke, Nata{a Kova~ iz Titela, Etelka Maksimovi} iz Bege~a, An|elka Spasojevi} iz [ajka{a.

SAHRANE Na Gradskom grobqu danas }e biti sahraweni Zorka Stjepana Kajgani} (1935) u 9.45 ~asova (urna), Mi{a Branislava Jevremovi} (1970) u 10.30, Ika Petre} (1935) u 11.15, Miroslav Milorada Strnjanac (1938) u 12, Milan Branka Basrak (1937) u 12.45, Miroslav Mladena Trkuqa (1932) u 13.30, Jovanka Milo{a Mo~ (1924) u 14.15 i Rade Milo{a Opa~i} (1926) u 15.

Na Alma{kom grobqu u 13 bi}e sahrawena Lenka Bo`e Nenin (1925).

Na Katoli~kom grobqu bi}e sahraweni Klara Antala Erde{ u 13 i Lidija Lajo{a Erdeq (1908) u 15.

Na Mesnom grobqu u Sremskoj Kamenici bi}e sahraweni Milorad Vojina Plisni} (1954) u 13 i Franciska Dragutina Koji} (1929) u 15.

Na Centralnom grobqu u Futogu bi}e sahrawen Milan Nikole Deli} (1956) u 13.

smetwama u razvoju - rekao je Goran Jovi}.

Direktorka Osnovne i sredwe {kole „Anton Skala” Tawa Todorovi} je istakla da }e dnevni boravak „Iskorak” pru`iti maksimalne uslove za socijalizaciju, daqe u~ewe i radno anga`ovawe dece i mladih sa smetwama u razvoju, pre svega 156 osoba umerene retardacije koji bi, bez ove mogu}nosti, ostali socijalno izlovani, po zavr{etku {kolovawa. Direktorka je iznela podatak da je

{kola konkurisala kod Ministarstva za rad i socijalnu politiku, koje je podr`alo realizaciju sedam radionica: muzi~ke, likovne, psiholo{ke, reanimacije psihomotorike, rekreaciju, recikla`u papira i tkawe, a uz saradwu sa {kolama u op{tini, Centrom za socijalni rad, institucijama kulture, Dru{tvom za afirmaciju invalida „Feniks”, o~ekuju saradwu i podr{ku nekih od brojnih preduze}a u op{tini.

A. Mali

STAMBENA STRATEGIJA BI]E USMERENA KA SOCIJALNO UGRO@ENIM ZREWANINCIMA

Kupawe na dvori{noj ~esmi

Tisa stopirala ulazak u Kamp naseqe BE^EJ: Nekada se oko Bo`i}a sankama i{lo po Tisi, a sada je vodostaj Tise toliko narastao da je s oba kraja stopirao ulazak u Kamp naseqe, ~iji je severni deo dobrim delom pod vodom. Kako je vodostaj panonske lepotice u opadawu, to se vlasnici be~ej-

Goran Jovi}, u prisustvu predstavnika ove op{tine, dece umerene retardacije koja poha|aju {kolu „Anton Skala”, wihovih roditeqa, socijalnih radnika i drugih stru~waka koji brinu o ovoj deci i mladima, te ve}eg broja novinara.

- Dnevni boravak koji }e nositi ime „Iskorak”, rezultat je strate{kog opredeqewa op{tine da obezbedi {to boqu brigu o deci sa smetwama i invalidima, jednog timskog rada, ali i prva socijalna usluga za osobe sa

ZREWANIN: Izbeglice, raseqena lica i Romi, samo su neki od onih koji imaju problema sa nere{enim stambenim pitawem u Zrewaninu. Odre|eni broj gra|ana, i pored zavr{enog radnog veka, nije uspeo da se sku}i, a u istoj situaciji nalaze se i samohrani roditeqi i invalidi minulih ratova.

Tako|e, jedna od rawivih dru{tvenih grupa su i deca bez roditeqskog starawa. U pro{loj godini, na evidenciji Centra za socijalni rad u Zrewaninu, bilo je 175 takve dece, od ~ega je 90-oro sme{teno u hraniteqske porodice, gde dr`ava pla}a nadoknadu do zavr{etka redovnog {kolovawa. A nakon toga opet ostaju bez re{enog stambenog pitawa.

Radna grupa za izradu Stambene strategije grada isti~e da }e, osim na wih, u narednom periodu posebna pa`wa biti usmerena i na romsku populaciju, zbog op{tih, lo{ih uslova stanovawa, divqe izgra|enih objekata, koji su pri tome neprikladni za `ivot. U

Romsko naseqe Dudara predi|eno za ru{ewe

gradu na Begeju postoje tri nehigijenska naseqa Roma. Najstarije je Dudara, u kome ima 49 doma}instava, u proseku sa sedam ~lanova.

Ve}ina stanovnika prima materijalnu pomo}. Naseqe nema put, kanalizaciju i trotoar, dok poseduje vodu, zahvaquju}i sistemu dvori{nih ~esmi, kao i elektri~nu mre`u. Naseqe je predvi|eno za

ru{ewe i raseqavawe, zbog promene namene prostora, ali nije poznato kada }e ova namera biti sprovedena u delo.

Drugi nehigijenski kvart je u Surdu~koj ulici i sli~an je Dudari. Ovde su steci{te prona{la interno raseqena lica.Ukupno broji 145 doma}instava sa prosekom od sedam ~lanova. Od infra-

strukture ima tvrd put, trotoar, vodovod i struju, a nedostaje kanalizaciona mre`a. Tre}e naseqe je u Bosanskoj ulici sa 11 doma}instava, od po pet ~lanova. Po `ivotnim uslovima ono je na vi{em nivou u odnosu na prethodna dva. „Svakako da }e i ova ciqna grupa, u budu}im programima socijalnog stanovawa, biti jedan od prioriteta, kako bismo im stvorili povoqnije uslove za `ivot”, poru~uju iz Radne grupe za izradu Stambene strategije.

Zrewanin je minulih godina pru`io uto~i{te i velikom broju izbeglih, prognanih i raseqenih lica. Lokalna samouprava se kroz namenske programe trudi da im trajno re{i stambeno pitawe i poboq{a uslove stanovawa. Jedan od planova je i da u periodu od 2010. do 2013. godine za najmawe 30 familija obezbedi bespovratnu pomo} u gra|evinskom materijalu za adaptaciju starih ku}a ili zavr{etak zapo~ete gradwe. @. Balaban

VODI^

TELEFONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-021 Me|umesna autobuska stanica Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Kmunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

POLIKLINIKA „PEKI]”, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

STOMATOLO[KA ORDINACIJA „KALEM”, Bulevar Slobodana Jovanovi}a 3A, tel:402-760 BILJA&OLJA, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara.

Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

„KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

DNEVNIK

VOJVODINA

^LANOVI OP[TINSKOG VE]A PRIPREMILI TEREN

SOMBORSKI AKCIONI PLAN ZAPO[QAVAWA U POSLEDWI ^AS

Fabrika recikla`e guma u Vi{wi}evu

[ID: Na sednici Op{tinskog ve}a ju~e je usvojena odluka o izradi plana detaqne regulacije za deo radne zone u KO Vi{wi}evo, gde bi u martu tebalo da po~ne izgradwa fabrike za recikla`u guma. Zamenik predsednika Op{tine Sr|an Male{evi} na ju~era{woj konferenciji za novinare podsetio je da je pre nekoliko dana potpisan ugovor o prodaji 47,5 hektara pa{waka u Vi{wi}evu, zemqi{ta vrednog 230.000 evra.

- Taj novac ulo`i}emo u infrastrukturu potrebnu nema~kom investitoru „Bertol-simon-fazelenerxi” koji }e 3. marta po~eti izgradwu fabrike za recikla`e guma, ~ija je vrednost 135 miliona evra. Pored fabrike investitor najavquje da }e izgraditi elektranu koja }e proizvoditi dovoqno struje i za fabriku i za Vi{wi}evo - ka`e Male{evi}.

Obja{wava da je fabrika ekolo{ki ~ista i ne zaga|uje `ivotnu sredinu.

- Finalni proizvod je guma u prahu, dobavqa~i sirovine bi}e zemqe Evropske unije. Guma }e stizati u sitnim komadima koji }e u fabrici biti mleveni u prah i pakovani u vre}e. Taj prah }e koristiti proizvo|a~ima guma, pa je tr`i{te finalnog proizvoda fabrike unapred zagarantovano - isti~e Male{evi}.

Op{tina [id ovom investitoru daje odre|ene pogodnosti: po jedan posto popusta na pla}awe taksi za svakog zaposlenog. Fabrika planira da zaposli od 140 do 200 radnika. Iz pokrajinske Kancelarije za inkluziju Roma tra`ili su da svi zaposleni budu romske nacionalnosti iz Vi{wi}eva, Morovi}a, Jamene i drugih mesta. Za sada nije bilo protivqewa ovom predlogu.

D. Savi~in

NEOBJA[WIVE ZDRAVSTVENE TEGOBE KIKINDSKIH OSNOVACA NA ZIMOVAWU

Povra}awe izazvano lo{im navikama?

KIKINDA: U~enici {estih razreda osnovnih {kola „Jovan Popovi}”, „Vuk Karxi}” i „\ura Jak{i}” u subotu su do{li sa sedmodnevne {kole skijawa na Zlatiboru. Od oko 130 |aka, 71 u~enik je bio bolestan. Pedijatar dr Spomenka Kovqeni}, ko-

visokom nivou i obja{wava da hrana nije bila uzrok problema, jer oni koji su se hranili iskqu~ivo u odmarali{tu nisu se ni razboleli. S obzirom na to da je i kod prve grupe |aka bilo istih problema, od 134 u~enika, 78 u~enika je imalo proliv i

Na Zlatiboru i tre}a smena Slede}e nedeqe Aktiv direktora odr`a}e sastanak na kojem }e doktorke dati izve{taj o stawu dece i mi }emo tada izdati zajedni~ko saop{tewe – ka`e Dragana Radak.

Pedijatri u kikindskom De~jem i [kolskom dispanzeru isti~u da stoma~ne tegobe nisu neuobi~ajene za ovo doba godine i da je 90 odsto slu~ajeva bolesne dece upravo imalo proliv i povra}awe.

Na Zlatiboru se nalazi i tre}a smena u~enika {estih razreda iz Kikinde. Sa wima je pedijatar doktorka Vesna Tomin i ukoliko se ponovi ista situacija, bi}e pozvana epidemiolo{ka slu`ba, koja }e analizirati i ta~no utvrditi od ~ega su nastale stoma~ne tegobe. ja je boravila sa decom u odmarali{tu „Sun~ani breg”, isti~e da je re~ o neuobi~ajenoj klini~koj slici. Bolesna deca imala su proliv i povra}ala su, dok je bolest trajala od 12 do 24 sata.

- Drugog dana po~elo je da se de{ava ne{to {to ja, iskreno, ne mogu da objasnim. Nije li~ilo ni na virusnu infekciju, apsolutno nije bilo u pitawu trovawe hranom, nije li~ilo prakti~no ni na {ta. Deca su masovno po~ela da povra}aju, pojavio se i proliv, a neka su imala i temperaturu. Ono {to je dobro, jeste brz oporavak sve dece.^im isprazne sadr`aj koji ih je iritirao oni se ose}aju dobro, a bolest je trajala izme|u 12 i 24 sata. Samo jedno dete bilo je ugro`eno i prakti~no za bolni~ko le~ewe, ali s obzirom na to da je u odmarali{tu postojala mogu}nost da se obavi infuziona terapija, devoj~ica se oporavila nakon jedne boce infuzije, tako da nije bilo potrebe za bolni~kim le~ewem.

Dr Spomenka Kovqeni} isti~e da su higijenski uslovi u odmarali{tu i ishrana na veoma

povra}awe, dr Aleksandra Krsti}, koja je boravila sa tom decom na Zlatiboru, ka`e da su kontrole hrane, kuhiwe i osobqa redovne.

- Svakih deset dana sanitarna inspekcija iz U`ica uzima briseve osobqa, radnih povr{ina i fri`idera, kao i uzorke hrane – obja{wava doktorka Krsti}. Prema tim izve{tajima koje sam imala prilike da vidim, u posledwih pet godina nikada ni{ta nije prona|eno. U odmarali{tu se strogo vodi ra~una o higijeni, namirnicama, osobqu i o na~inu pripreme hrane.

Prolivi i povra}awe kod ve}eg broja dece izazvani su, po mi{qewu pedijatra, lo{im navikama da se jede van odmarali{ta. Bilo je i u~enika koji su pili sva{ta, a da pri tom nisu ni{ta jeli. Broj obolele dece potpomognut je i virusnom infekcijom.

Koordinatorka grupe koja je posledwa boravila na Zlatiboru i direktorka Osnovne {kole „Jovan Popovi}” Dragana Radak ka`e da su roditeqi bili obave{teni o zdravstvenom stawu dece.

A. \uran

nom aprila zavr{iti ugradwu kompletnog sistema i da }e {tedwa energije po~eti ve} od prole}a - rekao je direktor Sredwe tehni~ke {kole sa Domom u~enika Milorad Jela~a.

Uz postoje}i bojler univerzalnog tipa, koji ve} imaju i koji koristi struju, a mo`e i solarnu energiju, kupi}e jo{ jedan bojler od 1.000 litara i udvostru~iti kapacitet tople vode.

Bi}e ugra|eno 24 kolektora za solarnu energiju.

J. P.

11

Ove godine 36 radnih mesta SOMBOR: Neposredno pre isteka zakonskog roka (31. decembar 2010), Sombor je ipak dobio Savet za zapo{qavawe, koji je brzopotezno usvojio i Lokalni akcioni plan zapo{qavawa (LAP), {to je preduslov da se i ovaj grad ravnopravno ukqu~i u konkurisawe za dr`avne mere smawewa nezaposlenosti. Pri utvr|ivawu prioriteta i mera za unapre|ewe zaposlenosti prilikom dono{ewa LAP zapo{qavawa (Lokalni akcioni plan zapo{qavawa) sa~iwena je analiza situacije sa (ne)zaposleno{}u stanovni{tva, iz koga proizilazi da je od 97 hiqada stanovnika Sombora po popisu iz 2002. godine wih 42.235 radnoaktivno, odnosno da

ima izme|u 15 i 64 godine `ivota. Na evidenciji Nacionalne slu`be za zapo{qavawe sredinom 2010. godine se nalazilo 7.065 lica, od kojih najvi{e sa tre}im i ~etvrtim stepenom stru~ne spreme me|u kojima su najbrojniji bili Somborci i Somborke sa obrazovawem iz oblasti poqoprivrede i ekonomije i to u svim stepenima, profesora razredne nastave, kao i svr{enih gimnazijalaca.

S druge strane, najtra`eniji pa samim tim i deficitarni su bili diplomirani in`eweri za{tite biqa, pedagozi, diplomirani socijalni radnici i farmaceuti, ali i autolakireri i konobari. Poslodavci koji su i imali po koje slobodno

radno mesto pored potrebne stru~ne spreme, zahtevali su i dodatne sposobnosti i ve{tine kao {to su poznavawe engleskog jezika, rad na ra~unaru, posedovawe voza~ke dozvole „B” kategorije, posedovawe licenci kada su u pitawu kwigovo|e, revizori i druga zanimawa. LAP –om zapo{qavawa za 2011. godinu predvi|eno je podsticawe zapo{qavawa mladih doktora (za {ta je u gradskom buxetu predvi|eno 4,1 milion dinara), organizovawe javnih radova prema programu geronto doma}ica (dva miliona), otvarawe novih radnih mesta za osobe sa invaliditetom putem davawa subvenicija poslodavcima (500.000 dinara), davawe sub-

VREDAN PROSTOR ^AMI NEISKORI[]EN

Hotel „Central” tra`i gazdu ZREWANIN: Stari zrewaninski hotel „Central”, sme{ten u samom gradskom jezgru, tra`i novog vlasnika. Potencijalnom investitoru ponu|eno je preko 2.000 kvadrata prostora, a budu}i gazda bi}e izabran direktnom pogodbom. S obzirom na to da je re~ o staroj gra|evini, ~ije je ru{ewe zabraweno, jer se ona nalazi pod za{titom dr`ave, novi vlasnik mora}e da odr`ava objekat. Na wemu se, tako|e, ne mogu obavqati nikakvi gra|evinski radovi bez odobrewa nadle`nih institucija za za{titu kulturnih spomenika. Dana{wi izgled zdawa predstavqa rekonstukciju izgleda objekta s po~etka 20. veka, koji je u 19. veku bio prizeman i u kom se nalazila kafana. Dogra|ivawem je fasada zgrade prilago|ena stilu secesije, a ono {to ~ini objekat zanimqivim je nadstre{nica ura|ena od kovanog gvo`|a.

Sada{wi vlasnik hotela „Central”, kladionica „Premijer”, svojevremeno je zapo~eo adaptaciju objekta, i vrednost ovog posla procewena je na blizu 23 miliona dinara. Me|utim, sude}i po posledwim informacijama, „Premijer” je digao ruke od zgrade, mada razlog odustajawa od ovog poslovnog prostora javnosti nije poznat. Posledwih godina u gradu se govorkalo da }e adaptacijom zgrade u Zrewaninu ponovo za`iveti hotel, da bi se kasnije spekulisalo da }e u cen-

Zgrada pod za{titom ne sme se ru{iti

tru grada biti otvoren ekskluzivni kazino. Pokazalo se da nijedan od tih planova nije sproveden u delo.

Ina~e, nekada{wi hotel „Central” bio je najvrednija imovina posrnulog trgovinskog preduze}a „Gvo`|ar”, ali }e ostati zabele`en i po naj~udnojoj sudbini na podu`oj listi privatizacije zrewaninskih neuspe{nih preduze}a. Svojevremeno je ovaj hotel prodat za 33,5 miliona dinara ruskom biznismenu Vladimiru Antonovu, koji je pazario i ovda{wu Industriju tepiha „Proleter”, i Beogra|aninu Sr|anu Loli}u, ali je u Op{tinskom sudu u Zrewaninu ova licitacija ogla{ena kao neva`e}a po{to kupci nisu

uplatili izlicitirani iznos ni mesec dana posle predvi|enog roka. Budu}i da se „Central” na{ao na licitaciji kako bi se od wegove prodaje namirili dugovi radnicima „Gvo`|ara”, koji su tu`ili svoju firmu zbog neispla}enih plata, sud je oglasio novu prodaju. Du`e vreme je bilo nepoznato ko je novi vlasnik zrewaninskog hotela, ~ija se mati~na firma pre nekoliko godina na{la u ste~aju. Tek kasnije se saznalo da je u pitawu poznata kladionica „Premijer”. Ina~e, Op{tinski sud je prodao „Central” pre uvo|ewa ste~aja u „Gvo`|ar”, tako da ova vredna imovina nije u{la u ste~ajnu masu. @. Balaban

vencija nezaposlenim licima mla|im od 30 godina za pokretawe sopstvene delatnosti (500 hiqada) , te putem davawa subvencija za otvarawe novih radnih mesta poslodavcima registrovanim za obavqawe starih umetni~kih zanata za {ta je tako|e predvi|eno pola miliona dinara u ovogodi{wem varo{kom buxetu. Pored toga u LAP -u zapo{qavawa, ali i gradskoj kasi predvi|en je i utro{ak od 2,5 miliona dinara u oblasti amaterizma, pa bi svim ovim merama koje bi se realizovale u saradwi sa Nacionalnom slu`bom za zapo{qavawe Sombor dobio 36 novozaposlenih u 2011. godini.

M. Miqenovi} PREDSEDNIK OP[TINE ALIBUNAR SUMIRAO POSLOVNE REZULTATE

Bez krize u lokalnoj vlasti

ALIBUNAR: Analiziraju}i poslovne rezultate godine koja je upravo istekla, predsednik op{tine Alibunar Danijel Ki{marton je istakao dobre me|unacionalne odnose u ovoj sredini gde u slozi i me|usobnom razumevawu `ive Srbi, Rumuni, Slovaci i pripadnici drugih nacionalnih mawina. [to je najbitinije, u ovoj sredini nijednom nije bilo krize u lokalnoj vlasti, u lokalnom parlamentu odbornici Demokratske stranke sa kooalicionim partnerima imali su stabilnu ve}inu.

-Sa Ministarstvom za poqoprivredu, {umarstvo i vodoprivredu ubla`ena je katastrofa pomora krava u Dobrici. Re{en je problem vi{ka vode na parcelama u op{tini Alibunar. Poodmakla je aktivnost na izgradwi vetro parkova. Zapo~eli smo aktivnost sa pokrajinskom vladom oko iznala`ewa mogu}nosti za br`i razvoj turizma u Deliblatskoj pe{~ari. Osnivawem Javnog autobuskog preduze}a „Alibunar” re{ili smo pro-

PO^ELA IZGRADWA GEOTERMALNE BU[OTINE U BE^EJU

Prvo voda, pa onda bawa BE^EJ: Zavr{ena je vi{egodi{wa pri~a o po~etku izgradwe geotermalne bu{otine u Be~eju, ~ime se stvaraju preduslovi za izgradwu Komercijalne bawe kraj Tise i razvoj turizma

vinski dnevnik za izradu termalne bu{otine dubine 1.023 metra. Ve} smo iskol~ili teren i uradili prve pripremne radove na lokaciji gde ovih dana kre}emo punim kapacitetom da

Solarno grejawe {kole APATIN: Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine dodelio je apatinskoj Sredwoj {koli sa Domom u~enika 2,2 miliona dinara za kori{}ewe solarne energije za tople sanitarne vode i za kupovinu solarnih kolektora.

-Novac nam je preba~en po~etkom decembra i u toku je javna nabavka. Du`ni smo da posao zavr{imo do avgusta ove godine, ali se nadamo da }emo polovi-

utorak11.januar2011.

Teren za bu{otinu ve} iskol~en

u najve}em potiskom gradu. Izvo|a~ radova je NIS „Naftagas” a.d. Blok servis – pogon „Hidrosonda”.

- Zavr{ili smo posledwe razgovore u Gradskoj ku}i Be~eja i 27. decembra otvorili gra|e-

radimo na pripremi gradili{ta, a to zna~i da treba da se iskopaju bazeni, da se betonira i postavi skela, a krajem januara, ili po~etkom februara sti`e kompletno postrojewe s ma{inama za bu{ewe. O~ekujemo da

}emo sve okon~ati za 65 radnih dana, jer }e svakodnevno raditi ukupno osam do deset radnika, od ~ega u dve smene po 12 sati tro~lane ekipe, zatim {ef gradili{ta, mehani~ar, voza~... saznali smo od direktora pogona „Hidrosonda” Jugoslava Sekuli}a.

Fond za kapitalna ulagawa Vojvodine obezbedio je 40 miliona dinara za projekat izgradwe hidrotermalne bu{otine u Be~eju. Desetak firmi je bilo zainteresovano za ovaj posao, ali Komisija za javne nabavke velike vrednosti pri be~ejskoj op{tini nije imala te`ak posao, po{to su se na tenderu javili samo „nafta{i”. Istina, wihova ponuda je bila za 4,5 miliona ve}a od dobijenih sredstava iz pokrajinskog Fonda, ali je tek usvojenim op{tinskim buxetom i to pitawe razre{eno, ~ime su stvoreni uslovi za po~etak radova.

Lokacija nove bu{otine je nedaleko od Stare brodske prevodnice Kanala DTD u Tisu, a gotovo kilometar udaqena od ve} postoje}e u Goranskom parku.

V. Jankov

Danijel Ki{marton

blem prevoza u~enika do wihovih {kola u op{tini, kao i do Pan~eva i Vr{ca. Na u{trb stimulacija funkcionera u Op{tinskoj upravi jednokratnom nov~anom pomo}i od deset hiqada pomogli smo 250 radnika Industrije mesa „Banat” iz Banatskog Karlovca koji mesecima nisu dobijali platu. Pored pomo}i nevladinim organizacijama, pomogli smo studentima i socijalno najugro`enijim licima - rekao je Ki{marton o pro{loj godini.

- Od zna~ajnih poduhvata u ovoj godini planiramo nastavak izgradwe putne infrastrukture u na{im mestima, sportskih hala u Banatskom Karlovcu i Alibunaru, ure|ewe pijace u Alibunaru, Banatskom Karlovcu, Vladimirovcu i Ilanxi. Tu je na programu i izgradwa kanalizacione mre`e u Vladimirovcu, rekonstrukcija vodovodnih mre`a u naseqenim mestima, nastavak izgradwe vetro parkova, pomo}i}emo socijalno ugro`enim porodicama. Stvara}emo povoqnu klimu za privla~ewe investicija sa ciqem pove}awa broja zaposlenih – bio je konkretan Ki{marton za poslove u 2011. godini.

R. Jovanovi}

12

CRNA HRONIKA

utorak11.januar2011.

PRITVOREN NASILNI MU@ IZ ZREWANINA

@eni stavio no` pod grlo Osnovno javno tu`ila{tvo u Zrewaninu podnelo je optu`ni predlog protiv G. S. (39) iz Zrewanina, zbog sumwe da je po~inio krivi~no delo nasiqa u porodici. Wemu se stavqa na teret da je od 26. februara do 28. decembra 2010. godine ugro`avao spokojstvo, telesni integritet i du{evno stawe svoje sada ve} biv{e supruge S. J. On je okrivqen da je krajem februara, guraju}i je, `eni zadao vi{e udaraca {akom po licu, a 26. marta ju je sru{io na zemqu i kleknuo kolenima na wen grudni ko{.

Kada se nesre}na `ena odselila iz ku}e, nasilni mu` joj je slao poruke mobilnim telefonom, govore}i joj da je ku…, da nije za `ivot i da treba da se ubije. Wegovo i`ivqavawe nastavqeno je i 28. decembra, kada je do{ao do stana u kojem je bila S. J. Nogom je razvalio vrata, a u podignutoj ruci je dr`ao no`. Dok se kretao ka o{te}enoj, vikao je: “zakla}u te, ubi}u te”, posle ~ega je no` stavio ispod wenog grla.

Upla{ena za `ivot, S. J. je pala na pod, a okrivqeni je, vu-

ku}i je za kosu, i daqe dr`ao no` pod wenim vratom i pretio joj ubistvom. Tom prilikom joj je naneo lake telesne povrede u vidu posekotine leve {ake i levog stopala. Pre nego {to je na lice mesta iza{la interventna patrola Policijske uprave Zrewanin, G. S. je biv{oj supruzi rekao da zna da }e zbog toga {to je u~inio oti}i iza re{etaka ali da }e, kada iza|e iz zatvora, ona biti “gotova”. G. S. je u pritvoru od 29. decembra. @. B.

DNEVNIK

OPTU@EN ZREWANINAC OSUMWI^EN ZA KRA\E

Skidao kanalizacione poklopce Protiv Zrewaninca Milana P. (39) Osnovno javno tu`ila{tvo u Zrewaninu podiglo je optu`nicu koja ga tereti da je po~inio tri kra|e. Sumwa se da je on 24. maja minule godine, u ve~erwim ~asovima, do{ao do ku}e sugra|anina M. C., zatim podigao deo `i~ane ograde, provukao se kroz tako na~iwen otvor i u{ao u dvori{te. Onda je do{etao do stare ku}e, razbio staklo na vratima, provukao ruku kroz otvor i povukao tri metalne

reze kojima su vrata bila zakqu~ana. Iz ku}e je ukrao dva produ`na kabla, 13 sekira, deset ~eki}a, {est kle{ta, ~etiri {rafcigera i jo{ neke predmete, dok je iz avlije odneo ru~na kolica, dr`a~ za cve}e i druge stvari, ukupne vrednosti oko 50.000 dinara.

Milan P. }e odgovarati pred sudom i zato {to je 6. maja 2010. oko 23.15 ~ava, iza zgrade u kojoj je sme{tena lokalna televizijska stanica KTV u Ulici Dositeja Obradovi}a bb, de-

montirao iz betonskog postoqa jedan kanalizacioni poklopac i dva metalna slivna ulo{ka, vlasni{tvo Javnog komunalnog preduze}a “Vodovod i kanalizacija”. Vrednost ukradene robe procewena je na 14.122 dinara.

Tre}e krivi~no delo za koje je optu`en je po~inio u maju u blizini male pijace u Ulici Jug Bogdana, a tereti se da je ukrao dva kanalizaciona poklopca vredna 16.379 dinara. @. B.

NAKON HAP[EWA OSUMWI^ENOG ZA RATNI ZLO^IN U VUKOVARU 1991, KOG TRA@I SRBIJA

Beograd ustupa Hrvatskoj slu~aj Purda?

ODLUKOM PRIVREDNOG SUDA U SUBOTICI

„Patrija” ponovo na dobo{ Privredni sud u Subotici je doneo re{ewe o prodaji hotela “Patrija” iz Subotice, “Prezident” na Pali}u i „Be~kog restorana“. Ste~ajni upravnik Vladimir @u`i} ka`e da sada treba da se obavi izbor za proceniteqa vrednosti sva tri objekta i da }e nakon toga oni biti prodati.

Devetog septembra pro{le godine odr`ano je ro~i{te za

pokretawe ste~ajnog postupka za hotele “Patrija”, “Prezident” i “Be~ki restoran”. Vrednost wihovog akcijskog kapitala po Agenciji za privredne registre iznosi 6,1 milion evra.

Objekti su, navodno, u vlasni{tvu Darka [ari}a, koji sada putem tima advokata dokazuje da nije vlasnik „Patrije“, „Prezidenta“ i „Be~kog restorana“.

A. A.

NA KU]I U KIKINDI

Pretwa grafitom

Slu~aj osumwi~enog za ratne zlo~ine u Vukovaru 1991. godine Tihomira Purde (41) mogao bi biti ustupqen hrvatskom pravosu|u shodno Sporazumu o ustupawu dokaza koji zakqu~en izme|u Srbije i Hrvatske.

Purdu, koji hrvatski dr`avqanin, pro{le srede je uhapsila policija BiH prilikom poku{aja prelaska dr`avne granice na prelazu @upawa–Ora{je na osnovu srspke poternice, izdate po naredbi srpskog Tu`ila{tva za ratne zlo~ine. Posle hap{ewa Purda je preba~en u istra`ni zatvor u Sarajevu, gde mu je odre|en pritvor.

Hrvatski dr`avni organi, s premijerkom Jadrankom Kosor na ~elu, pokazali su veliko interesovawe za taj slu~aj, a u sredu }e u Zagrebu o tom slu~aju diskutovati srpska ministarka pravde Sne`ana Malovi}, wen hrvatski kolega Dra`en Bo{wakovi} i srpski tu`ilac za ratne zlo~ine Vladimir Vuk~evi}.

Ministarstvo pravde Srbije nije uputilo zahtev za Purdino izru~ewe iz BiH jer }e o tome odlu~iti po{to s hrvatskim

Protiv Stanka F. (1977) iz Kikinde policijski slu`benici su podneli krivi~nu prijavu zbog osnova sumwe da je po~inio krivi~no delo ugro`avawa sigurnosti. On je osumwi~en da je na ku}i S. R. iz Kikinde ispisao grafit prete}e sadr`ine – da }e ga ubiti i da ide iz Kikinde.

M. Mr.

Tihomir Purda

pravosu|em dogovori ko }e ga procesuirati. Zamenik tu`ioca za ratne zlo~ine Bruno Vekari} izjavio je ju~e da }e predstavnici srpskog i hrvatskog pravosu|a u skladu sa Sporazumom poku{ati da re{e i Purdin slu~aj kao i sve druge nere{ene predmete.

– Tu`ila{tvo za ratne zlo~ine ne `eli da predmeti ratnih zlo~ina budu ‘kamen spoticawa’ i da predstavqaju probleme, ve} te`imo wihovom re{avawu i zato tu`ilac i ministarka idu da s hrvatskim kolegama prona|u najboqa re{ewa za sve slu~ajeve – naglasio je Vekari}.

On je dodao da }e na sastanku biti razgovora i o daqem intenzivirawu saradwe izme|u dva pravosu|a.

Kako je ranije najavqeno iz kabineta, ministarka Malovi} predsedava}e u sredu, 12. januara, s hrvatskim kolegom u Zagrebu sastankom Me{ovite komisije za pripremu i razmenu optu-

MUP Hrvatske poternicu imao jo{ 2007.

Hrvatsko ministarstvo unutra{wih poslova jo{ je 2007. godine dobilo Interpolovu poternicu za hrvatskim veteranom Tihomirom Purdom, koga Tu`ila{tvo Srbije tra`i zbog ratnih zlo~ina u Vukovaru 1991. godine, potvrdio je portparol MUP-a Krunoslav Borovec, koji tvrdi da policija po me|unarodnim poternicama ne mo`e postupati ako je re~ o hrvatskim dr`avqanima, odnosno da bi za postupak morali imati nalog hrvatskog suda. Zbog toga je MUP o poternicama informisao Ministarstvo pravde i Dr`avno tu`ila{tvo, izjavio je Borovec za zagreba~ki „Ve~erwi list“, dodaju}i da takvih poternica ima jo{, ali ne otkriva koliko i protiv kojih osoba.

IZME\U SRBIJE I BUGARSKE

[verc cigareta konopcem preko Timoka Bugarska policija li{ila je kraj Timoka slobode tri osobe zbog {verca cigareta iz Srbije u Bugarsku. [verceri su na naju`em delu korita Timoka napravili privremenu vezu konopcima i preko

Tadi} razgovarao s Kosorovom Predsednik Republike Srbije Boris Tadi} razgovarao je sino} s predsednicom Vlade Republike Hrvatske Jadrankom Kosor o slu~aju Tihomira Purde, saop{teno je iz kabineta predsednika Srbije.

Predsednik Tadi} je u razgovoru, koji je inicirala premijerka Kosor, istakao da ovaj i druge sli~ne slu~ajeve treba da razmatraju nadle`na ministarstva i tu`ila{tva Srbije i Hrvatske, po{tuju}i pravne sisteme obe zemqe, navodi se u saop{tewu Pres slu`be predsednika Republike.

we poku{ali da prebace oko 500 boksova cigareta, saop{teno je iz bugarskog MUP-a. Uhap{ene osobe su bugarski dr`avqani iz Vidina, od kojih su dvojica odranije poznati policiji.

(Tanjug)

Iz Dr`avnog tu`ila{tva odgovaraju da je po poternicama mogla postupiti i hrvatska policija. „Kako bilo, jasno je da lica koja Srbija stavqa na me|unarodne poternice zbog ratnih zlo~ina u Hrvatskoj nisu o tome informisana ve} skoro ~etiri godine“, pi{e list, i dodaje da Purda, da je znao za poternicu, ne bi i{ao preko granice. „Pitawe je i kako je, dok je bio u logoru, bio ispitivan o doga|ajima u Vukovaru, a da nije bio obave{ten da je osumwi~en. Nametnulo se i pitawe da li Srbija ima pravo da vodi postupke za ratne zlo~ine u Vukovaru, ako su se desili na hrvatskoj teritoriji i ako ni po~inioci ni `rtve nisu bili dr`avqani Srbije“, pi{e list.

`enih ili osu|enih za ratne zlo~ine, na kojem }e biti razmotren i „slu~aj Purda“.

– Na sastanku }e biti razmotrena sva otvorena pitawa, a tema }e biti i „slu~aj Purda“. Razgovara}emo i o daqem intenzivirawu saradwe izme|u dva ministartva, izme|u ostalog i u pogledu utvr|ivawa predmeta u kojim su raspisane poternice – rekla je Sne`ana Malovi}.

Ona je izrazila uverewe da postoji spremnost obe strane da svi problemi budu re{eni u {to kra}em roku, i istakla da „nije bitno gde }e se suditi i ~ije }e pravosu|e procesuirati okrivqene, ve} je nu`no da niko ne pro|e neka`weno za po~iweni zlo~in“.

– Procesuirawe ratnih zlo~ina je obaveza i du`nost i Srbije i Hrvatske, na putu ka Evropskoj uniji, i na{e dve zemqe su pokazale da im nije interes da po~inioci ratnih zlo~ina pro|u neka`weno – poru~ila je ministarka Malovi}.

Purda se tereti da je zajedno s dve osobe u~estvovao u namernom ubijawu i nehumanom postupawu s rawenima i bolesnicma 5. novembra 1991. u Vukovaru, pa bi u slu~aju ustupawa predmeta hrvatsko pravosu|e bilo nadle`no da procesuira i drugu dvojicu osumwi~enih koji su u bekstvu.

(Tanjug)

POSLE NESRE]E KRAJEM PRO[LE GODINE U ^A^ANSKOJ VOJNOJ FABRICI

Jo{ nepoznat uzrok eksplozije u „Slobodi” Osnovno tu`ila{tvo u ^a~ku dalo je nalog Policijskoj upravi da prikupi obave{tewa o doga|ajima od 27. decembra kada je u pogonu za kompletirawe municije kompanije „Sloboda“ do{lo do eksplozija, pri ~emu niko nije stradao, ali je pri~iwena {teta ve}a od deset miliona evra.

Ovom pravosudnom organu do sada niko nije podneo odgovaraju}u prijavu na osnovu koje bi tu`ilac ocenio da li ima osnova za pokretawe istra`nog postupka. Pretpostavqeno krivi~no delo moglo bi biti te{ko delo protiv op{te sigurnosti.

Po izjavi istra`nog sudije Osnovnog suda u ^a~ku Qiqane ]irovi}, uvi|aj na mestu havarije nastavqen je ju~e. Ovaj posao obavqa se u skladu s tokom radova na ra{~i{}avanu terena. Inspektori rada po~eli su proveru spisko-

va zaposlenih i kontrolu radnih lista da bi se utvrdilo da li su zaposleni u stradalom pogonu bili preoptere}eni brojem radnih sati, na {ta je vi{e puta ukazao predsednik Samostalnog sindikata fabrike Dragan Jeki}. Stru~waci Inspektorata Ministar-

stva odbrane odmah su obavili uvi|aj i ve} tre}eg dana po eksploziji saop{tili da je uzrok havarije qudska gre{ka. Potpukovnik Miroslav \or|evi} izjavio je 29. decembra da ovaj zakqu~ak izveden posle „stati~kog i dinami~kog uvi|aja“, a potom potvr|en

Pogon u kojem se dogodila eksplozija

i eksperimentalno. Prilikom odlagawa zavr{ene granate od 30 milimetara, po ovom nalazu, do{lo je do udara u wen upaqa~, ali on nije delovao, ve} je aktiviran takozvani traser, koji je po~eo da gori. U pogonu za kompletirawe municije tada je bilo oko 60 radnika. Po{to im poku{aj da po`ar ugase nije uspeo, brzo su napustili objekat pre nego {to je odleteo u vazduh, posle ~ega su ~itavih 20 ~asova odjekivale ve}e ili mawe detonacije.

U kompaniji „Sloboda“ posle havarije od 27. decembra proizvodwa se postepeno normalizuje, a od oko 1.800 ukupno zaposlenih, samo 60 radnika iz stradalog pogona pirotehnike jo{ nije nastavilo rad, sve dok psiholo{ki i fizi~ki za to ne budu spremni, {to bi trebalo da utvrdi posebna komisija. Posle zavr{enog uvi|aja,

o~ekuje se da nadle`ni organi podnesu predlog Tu`ila{tvu za eventualno pokretawe krivi~nog postupka, najverovatnije za te{ko delo protiv op{te sigurnosti. Za sada je izvesno da postoji naredba jednog od rukovodilaca fabrike, izdata samo dve nedeqe pre po`ara i serije eksplozija u pogonu kompletirawa municije, kojom je nalo`eno da zaposleni iz tri sektora i jedne radne jedinice do 30. decembra dolaze na posao svake subote i nedeqe.

Po ovom nare|ewu, {efovi tri radne jedinice obavezni su da „po potrebi organizuju rad i u tre}oj smeni da bi obezbedili pozicije za rad u pogonu pirotehnike“. U naredbi se izri~ito nala`e da, ako se uka`e potreba za produ`enim radnim anga`ovawem, „to mo`e biti samo rad na tzv. neopasnim poslovima, poput kompleti-

rawa pancirne municije, pakovawa i paletirawa“. Odre|eno je da druga smena radi od 15 do 23 ~asa.

Naredba je, ina~e, izdata radi blagovremene realizacije jednog velikog izvoznog posla.

Na mogu}e posledice prekovremenog rada vi{e puta je ukazivalo rukovodstvo fabri~kog Samostalnog sindikata.

– Najlak{e je za ovaj te`ak incindent okriviti nekoga od zaposlenih kome je usled premorenosti popustila pa`wa, nego utvrditi okolnosti pod kojima je u tom trenutku radio svoj posao. Mi smo nadle`nima u fabrici vi{e puta usmeno i pismenim putem ukazivali na to da su radnici premoreni i da je takva situacija nedopustva u pogonima gde se radi sa zapaqivim materijalima – izjavio je Tanjugu predsednik Samostalnog sindikata Dragan Jeki}.

CRNA HRONIKA

DNEVNIK POSLE KOBNE SAOBRA]AJKE IZME\U FUTOGA I VETERNIKA

Prijava protiv voza~a „renoa”

Policija je podnela krivi~nu prijavu protiv Zorana P. (1985) iz Veternika, koji je osumwi~en da je 7. jaunara po~inio te{ko delo protiv bezbednosti javnog saobra}aja tako {to, voze}i “reno” ka Bege~u, u tom prigradskom nasequ nije propustio automobil koji se kretao ka Novom Sadu u kojem je prilikom sudara poginuo Darko Tewi (1980) iz istog mesta.

Udes se dogodio na raskrsnici ulica Radeta Kondi}a i Novosadske izme|u Veternika i

Futoga. Automobil kojim je Darko upravqao od siline udara je sleteo s puta, a zatim udario u drvo, saop{tila je ju~e novosadska Policijska uprava.

Kako je “Dnevnik” pisao, Darko je poginuo na licu mesta, a tragovi iz sudara bili su razbacani na veoma {irokom prostoru tako da je uvi|aj trajao nekoliko sati, a u spasavawu, odnosno izvla~ewu nastradalih, u~estvovali su i vatrogasci.

M. V.

utorak11.januar2011.

13

UHAP[ENA [ESTORICA KOJA SE TERETE ZA [VERC AUTOMOBILA

Policajac me|u osumwi~enima za kra|u kola Pripadnici srpske policije uhapsili su ju~e {estoricu osumwi~enih za malverzacije s nelegalno ste~enim automobilima, me|u kojima je i jedan policajac iz Kragujevca, saop{tilo je Ministarstvo unutra{wih poslova Srbije.

Istovremeno, pripadnici Federalne uprave policije BiH i Kantona Sarajevo uhapsili su 20 osoba, dok su pripadnici policije MUP-a Republike Srpske li{ili slobode osam

osoba, ~lanova organizovane kriminalne grupe koja je na teritoriji BiH izvr{ila kra|u vi{e desetina luksuznih vozila.

Osumwi~eni su, nakon kra|e, vozila s falsifikovanim identifikacionim oznakama i uz falsifikovanu dokumentaciju carinili i prodavali u BiH, a deo vozila je krijum~aren u Srbiju radi daqe prodaje, navodi se u saop{tewu. U Srbiji su zaplewena ~etiri ukradena vo-

zila koja }e biti vra}ena vlasnicima u BiH. Prilikom li{avawa slobode i pretresawa stanova osumwi~enih, privremeno je oduzeto jo{ 17 vozila i ~etiri motocikla, za koje }e se utvrditi da li predstavqaju predmet krivi~nog dela.

Osumwi~enima je odre|eno policijsko zadr`avawe do 48 sati, nakon ~ega }e biti privedeni de`urnom istra`nom sudiji Vi{eg suda u Kragujevcu.

U Srbiji su uhap{eni Mirko V. iz Aran|elovca, slu`benik Policijske uprave Kragujevac Veran N. iz Kragujevca, Zoran N. iz Smederevske Palanke, Zoran \. i Mile S. iz Loznice i Milan M., zvani [aban, iz mesta Jasika, op{tina Kru{evac.

Oni su uhap{eni zbog sumwe da su izvr{ili krivi~na dela udru`ivawa radi vr{ewa krivi~nih dela, prawa novca i zloupotrebe slu`benog polo`aja.

(Tanjug)

SU\EWE PRVOSLAVU DAVINI]U ZA NABAVKU VOJNE OPREME NIKAKO DA KRENE

„Pancir” godinu dana ~eka novi po~etak GRADSKA BIBLIOTEKA U NOVOM SADU POKRADENA ZA BO@I]

Lopovi izabrali elektroniku

Neposredno nakon kra|e u novosadskoj Gradskoj biblioteci, 7. januara, policija je uhapsila me{tane Aleksandra I. i Marijana A. (1989) pod sumwom da su nakon ulaska u ~itaonicu u Gimnazijskoj ulici ukrali tri ra~unara, ~etiri monitora i jedan

“DVD” plejer. Pripadnici MUP prona{li su ukradene predmete koji }e biti vra}eni Gradskoj biblioteci.

Protiv osumwi~enih za te{ku kra|u sledi krivi~na prijava u redovnom postupku.

M. V.

Pred Odeqewem za vojne predmete beogradskog Vi{eg suda ve} punu godinu i{~ekuje se nastavak postupka u slu~aju ~uvenom kao “afera pancir” protiv biv{eg ministra odbrane biv{e zajednice Srbija i Crna Gora Prvoslava Davini}a, te penzionisanih oficira Vojske SCG generala Miluna Kokanovi}a i pukovnika Jovice Vu~kovi}a.

Advokat \or|e Dozet, branilac pukovnika Vu~kovi}a, potvrdio je u izjavi za “Dnevnik” da se na nastavak tog postupka ~eka jo{ od po~etka januara 2010, kad je formirana nova sudska mre`a uz prethodno odr`an op{ti (re)izbor sudija.

– S obzirom na to da su promeweni ve}e i predsednik ve}a, su|ewe u tom predmetu mora po~eti iznova. Mi ~ekamo da su|ewe bude zakazano i da se dokazi po-

– Nemamo nijednu informaciju osim one koju smo dobili idu}i tragom predmeta kroz pisarnicu – da je za predmet zadu`en sudija Milan Londrovi} – naveo je advokat Dozet.

Optu`nica u predmetu „pancir“ podignuta je u julu 2007. godine, a tereti okrivqene za navodnu zloupotrebu slu`benog polo`aja u vezi s okolnostima pod kojima je nekada{we Ministarstvo odbrane SCG 25. avgusta 2005. godine sklopilo dva ugovora s firmom “Mile Dragi}” o nabavci za{titne balisti~ke opreme za Vojsku, koji su, po optu`bi, bili sporni po koli~ini i vrednosti, a ina~e su ostali nerealizovani.

U toku su|ewa, koje je po~elo 2008. godine, do novembra 2009. postupak je bio daleko odmakao, ali je mesec-dva kasnije, zbog op{tih izbora sudija i uspostavqawa nove

Prvoslav Davini}

PRIJAVA PROTIV BA^KOPALAN^ANINA

Zapra{io „kinder” jaje Policija u Ba~koj Palanci prona{la je kod me{tanina Svetozara J. (1982) oko deset grama supstance za koju se sumwa da je heroin, a koju je on nosio u paketi}u od “kinder” jajeta. Protiv osumwi~enog sledi prijava u redovnom postupku za neovola{}neo dr`awe opojne droge, navodi se u sao{tewu novosadske Policijske uprave.

M. V.

U MARTINCIMA, KOD SREMSKE MITROVICE

Poku{ao da ubije kom{iju

Stevo P. (64) iz Martinaca tereti se da je u ~etvrtak u alkoholisanom stawu verbalno napao kom{iju ispred wegove ku}e, a zatim ga britvom ranio u grudi i nadlanicu, nanev{i mu lake telesne povrede, saop{tila je ju~e Policijska uprava Sremska Mitrovica. Povre|eni S. J. (46) hospitalizovan je u Medicinskom centru u Srem-

skoj Mitrovici. Osumwi~eni je li{en slobode i odre|eno mu je zadr`avawe do 48 ~asova.

Zbog osnovane sumwe da je izvr{io krivi~no delo ubistva u poku{aju, Stevo P. je priveden istra`nom sudiji Vi{eg suda u Sremskoj Mitrovici, koji mu je nakon saslu{awa odredio pritvor do mesec dana, ka`e se u saop{tewu.

NA AUTOPUTU KROZ HRVATSKU

Dr`avqanin Srbije vozio 244 km na sat Hrvatska policija zaustavila je ju~e na autoputu Zagreb–Lipovac, kod Babine Grede, “mercedes” beogradskih registracija koji je brzinom ve}om od 240 kilometara na sat vozio jedan dr`avqanin Srbije, javila je hrvatska agencija Hina.

Vukovarsko-sremska policija saop{tila je da je 40-go-

di{wi dr`avqanin Srbije zate~en ju~e na autoputu kako vozi 244 kilometara na sat, na mestu gde je najve}a dozvoqena brzina 130 kilometara na sat.

Voza~u je napla}ena prekr{ajna kazna od 3.000 kuna (oko 420 evra) i zabrawena mu je vo`wa na podru~ju Republike Hrvatske u trajawu od 12 meseci, navela je policija.

GOTOVO DVE GODINE OD HAP[EWA

Petorici iz gwilanske grupe ukinut pritvor – Odeqewe za ratne zlo~ine Vi{eg suda u Beogradu ukinulo je pritvor petorici pripadnika gwilanske grupe Oslobodila~ke vojske Kosova – izjavila je ju~e Tanjugu portparolka tog suda Du{ica Risti}. – Wima je, me|utim, izre~ena mera zabrane napu{ta-

wa boravi{ta bez odobrewa suda.

Sudsko ve}e sudije Sne`ane Nikoli}-Garoti}, posle gotovo dve godine od hap{ewa, ukinulo je pritvor Ahmetu Hasaniju, Nazifu Hasaniju, Feratu Hajdariju, Kamberu Sahitiju i Burimu Fazlijuu.

Mile Dragi} oslobo|en optu`be

novo izvode – ka`e Dozet, i dodaje da od sredine decembra 2009, kad je zvani~no okon~an (re)izbor sudija, odnosno od 1. janura 2010, kada je po~ela da funkcioni{e nova sudska mre`a, odbrana nema nikakvu zvani~nu informaciju u vezi s tim predmetom.

sudske mre`e, do{lo do zastoja.

Naime, na op{tim izborima, sudija Dragan Mirkovi}, koji je bio predsednik sudskog ve}a u predmetu “pancir”, izabran je u odeqewe beogradskog Vi{eg suda specijalizovano za procesuirawe krivi~nih dela ratnih zlo~ina. Me|utim, tada je postupak u predmetu

„pancir“ ostao bez dotada{weg glavnog sudije.

Su|ewe u slu~aju „afera pancir” po~elo je 2008. godine, a okrivqeni su u odbranama odbacili sve optu`be. Prvooptu`eni Prvoslav Davini} je naveo da je Ministarstvo odbrane samo sprovelo ranije donete odluke Saveta ministara

INCIDENT O KOJEM SE PRI^A U KIKINDI

Napravila rusvaj i napala policajce Kikindska policija odredila je prekju~e zadr`avawe Milici ^. (1968) iz Kikinde jer je u nedequ, 9. januara, u ku}i biv{eg supruga drskim i bezobzirnim pona{awem remetila javni red i mir i ometala patrolu policije, koja je po pozivu izi{la na intervenciju radi obavqawa poslova bezbednosti.

Protiv Milice ^. podnete su krivi~ne prijave zbog osnova sumwe da je po~inila krivi~na dela ometawa slu`benog lica u obavqawu poslova bezbednosti ili odr`avawa javnog reda i mira i ugro`avawa sigurnosti opasnim oru|em pri tu~i ili sva-

|i na {tetu biv{eg supruga M. P. iz Kikinde.

Kako saznajemo, do veoma neugodne situacije do{lo je kada je Milica ^. u ku}u biv{eg mu`a do{la sa sada{wim izabranikom, po~ela da vi~e i razbacuje sve stvari koje su joj do{le pod ruke. U pravqewu rusvaja u ku}i biv{eg mu`a, razjarenu `enu nije uspevao da smiri ni sada{wi suprug, ali ni patrola policije koja je do{la po pozivu, pa se okomila i na policajce. Radi smirivawa, Milici ^. je policija odredila zadr`avawe do 12 ~asova.

M. Mr.

SCG. Tvrdio je da je svemu prethodila odluka Saveta ministara SCG o usvajawu Strategijskog pregleda odbrane, ~iji su sastavni deo bili planovi razvoja modernizacije i opremawa Vojske u periodu od 2006. do 2010. godine po modelu “Vojnik za 21. vek”, a potom i o nabavci opreme od firme “Mile Dragi}”.

– ^itav dr`avni vrh je znao za plan o opemawu Vojske za period od 2006. do 2010. godine i s tim u vezi kasnije donete odluke organa SCG – izjavio je Davini}.

Po wegovim re~ima, novac za nabavku opreme trebalo je da se obezbedi prodajom vi{ka vojne imovine.

Optu`nica tereti Davini}a da je iskori{}avawem slu`benog polo`aja preduze}u “Mile Dragi}” pribavio korist u vidu dobijawa posla snabdevawa Vojske SCG za{titnom balisti~kom opremom, ukupno vrednog 176 miliona evra, na osnovu dva ugovora o nabavci po 60.000 {lemova i pancira. Optu`ba navodi da je nabavka po koli~ini i vrednosti bila izrazito u neskladu s potrebama Vojske i finansijskim mogu}nostima dr`ave, da nije pro{la neophodnu proceduru, te da o tom poslu Davini} nije obavestio na~elnika General{taba Dragana Paska{a, koji o tome ni{ta nije znao.

Davini} se tereti da je tada{wem na~elniku Sektora za materijalne resurse, drugooptu`enom Kokanovi}u, naredio da zakqu~i sporne ugovore, {to je ovaj i uradio, narediv{i sebi podre|enom pukovniku Milovanu Andri}u da potpi{e ugovore s Dragi}em.

– Na samom po~etku su|ewa, odlukom sude}eg ve}a sudije Dragana Mirkovi}a, postupak protiv Mileta Dragi}a, vlasnika istoimene firme u Zrewaninu, prosle|en je zrewaninskom Op{tinskom sudu jer je oceweno da ne spada u nadle`nost Vojnog odeqewa Okru`nog suda u Beogradu.

Sud u Zrewaninu je, u me|uvremenu, okon~ao postupak protiv Mileta Dragi}a, koji je presudom izre~enom u junu pro{le godine oslobo|en optu`bi.

Afera je izbila krajem avgusta 2005. godine, kad je ministar Mla|an Dinki} u javnosti obelodanio podatke o spornim ugovorima. Po izbijawu afere, tada{wi Savet ministara SCG ugovore je poni{tio.

J. J.

OTKRIVENO NA PRELAZU BATROVCI

Pi{toqi ispod sedi{ta „forda” Prilikom kontrole na grani~nom prelazu Batrovci, na izlasku iz Srbije, ispod sedi{ta automobila “ford mondeo” {vajcarske registracije kojim je upravqao Fqorim A. (40) iz Uro{evca, policija je prona{la dva pi{toqa, saop{teno je iz Policijske uprave Sremska Mitrovica.

Zbog osnovane sumwe da je izvr{io krivi~na dela krijum~arewa i nedozvoqene proizvodwe, dr`awa, no{ewa i prometa oru`ja i eksplozivnih materija, Fqorim A. je priveden istra`nom sudiji Vi{eg suda u Sremskoj Mitrovici, koji mu je nakon saslu{awa odredio pritvor do mesec dana, navodi se u saop{tewu.

14

DRU[TVO

utorak11.januar2011.

SRBIJA NEMA PARA ZA POPIS STANOVNI[TVA, OD KOGA ZAVISI REALNO PLANIRAWE WENE BUDU]NOSTI

^ekamo da nas Evropa popi{e

Dakle, vrata popisiva~ima }emo otvarati tek u oktobru jer nam dr`ava nema para da ovaj posao zapo~ne 1. aprila, kako je prvobitno planirano. Xaba sva pri~a o tome kako popis stanovni{tva u nas ko{ta vi{estruko mawe po popisiva~u (bi}e ih ~ak 48.000) nego u zemqama Evropske unije kada mi ni te pare nemamo. Zato }emo lepo sa~ekati do 1. oktobra, u nadi da }e nam do tada EU kojoj, kako na{e politi~ke vo|e rado tvrde u kontinuiranim predizbornim kampawama, ve} sada ravnopravno stremimo i pripadamo, nadomestiti tih tri~avih nekoliko desetina miliona evra {to nam (i) za tu svrhu nedostaju u dr`avnom buxetu.

A kako su se vlasti dosetile da se napokon, nakon 50 godina pauze, istovremeno uradi i kompletan popis svih poqoprivrednih dobara u zemqi, trenutno smo kratki za ~ak 20 miliona evra. Popisiva}e se gazdinstva, farme, zemqi{ni fond, zasejane povr{ine, vo}waci, livade, sto~ni fond, pa ~ak i proizvodwa organske hrane i bi}e veoma zanimqivo da kona~no saznamo koliko je tog obradivog zemqi{ta u Srbiji, {ta se na wemu uzgaja i, na kraju krajeva, kome zaista pripada. Naro~ito ako se ne stane na fiktivnim vlasnicima, nego se do|e i do onih stvarnih.

Tada bi se, ukoliko se posao uradi ozbiqno i transparentno, poneko mogao uhvatiti za glavu i me|u biv{im posednicima kojima je mnogo toga svojevremeno nasilno oduzeto i me|u ovim novim, koji su dobar deo toga budza{to kupili, ne haju}i {to dr`ava od koje kupuju nije stvarni vlasnik zemqe.

svojim spiskovima ne}e nositi listu `eqa i mogu}ih nacionalnosti za zaokru`ivawe, nego }e ispitanici na praznoj liniji mo}i sami da upi{u {ta `ele, za o~ekivati je da }emo od ove godine me|u vazda vickastim dr`avqanima Srbije imati i neke mnogo egzoti~nije pojave koje uop{te ne moraju biti iz Sun~evog sistema. Pritom treba imati u vidu dve stvari. Prva je da Ustav garantuje da gra|ane niko ne mo`e naterati na javno nacionalno izja{wavawe ukoliko to oni sami ne `ele, a druga je da su propisane kazne od 20.000 do 50.000 dinara za odbijawe odgovarawa na pitawa ili davawe la`nih podataka.

Ono {to }e popisiva~e tako|e zanimati je koliki su nam prihodi i koji su wihovi izvori, kao i to koje nekretnine posedujemo, {to nekima, imaju}i u vidu u koliko (ne)ure|enoj dr`avi `ivimo, ve} sada podi`e obrvu i poziva na oprez. Naravno, demografi nas uveravaju da }e dobijeni podaci slu`iti iskqu~ivo statistici i stvarawu ukupne slike, a ne treba zaboraviti ni da nam je dobar deo toga ve} voqno popisan Zakonom o legalizaciji kojim se, zasad, postiglo samo to da nelegalne nekretnine ostanu jednako nelegalizovane, ali da se sada i na wih pla}a pove}i porez koji od pro{legodine propisuju lokalne samouprave.

Sazna}emo koliko nas je, gde i kako i `ivimo, kolike su nam porodice i koliko zara|ujemo i tro{imo, kako se grejemo i idemo li na posao biciklom, javnim prevozom ili automobilom izme|u dva poskupqewa benzina.

Dobi}emo informacije o tome kakva je obrazovna struktura

Na posledwem popisu, 2002. godine, Srbija je bez Kosova imala oko 7,5 miliona stanovnika, od ~ega 6,2 miliona Srba. Ve}inski narod su po brojnosti sledili Ma|ari, Bo{waci i Romi, a u samom vrhu, naro~ito u Vojvodini, bili su neizja{weni i neopredeqeni, kojih je zabele`eno bezmalo 108.000 U svakom slu~aju, kona~no }emo makar pribli`no saznati koliko nas zaista ima u Srbiji u kojoj, nakon ogromnog priliva stanovni{tva tokom ratova devedesetih godina pro{log veka, sada stru~waci ukazuju na veliku depopulaciju stanovni{tva – nove talase egzistencijalne emigracije iz zemqe, uz od ranije poznat i nikada ozbiqno sanirani trend starewa nacije u kojoj se pla~ novoro|en~eta ~uje mnogo re|e nego u drugim dr`avama regije i Evrope uop{te. Na posledwem popisu 2002. godine, Srbija je bez Kosova imala oko 7,5 miliona stanovnika, od ~ega 6,2 miliona Srba. Ve}inski narod su po brojnosti sledili Ma|ari, Bo{waci i Romi, a zanimqivo je da su u samom vrhu, naro~ito u Vojvodini, bili neizja{weni i neopredeqeni, kojih je zabele`eno bezmalo 108.000. Demografi me|u wima prepoznaju veliki broj eks Jugoslovena, koji su netragom „nestali“ izme|u dva popisa 1991. i 2002. godine.

Naravno, na u{trb Jugoslovena je ja~ala brojnost drugih nacionalnih zajednica, pojavqivale su se neke kojih odavno nije bilo, a iskakale su i neke sasvim nove, poput ~uvenih Eskima.

Imaju}i u vidu da popisiva~i na

stanovni{tva i {ta su dominantne delatnosti i profesije u Srbiji a, po prvi put otkako se kod nas radi popis, poku{a}e da se utvrdi i broj besku}nika i da se ustanovi stepen ra~unarske pismenosti stanovni{tva. Za ozbiqnu dr`avu, navedene informacije su ozbiqni parametri za planirawe budu}nosti, shvatawe wenih trenutnih kapaciteta i preusmeravawe ulagawa tamo gde su najpotrebnija i najiplativija. Drugim re~ima, kada se, primera radi, i zvani~no utvrdi koliko je nizak stepen na{e kompjuterske pismenosti za uslove 21. veka i kada se tome doda relativno mali broj ra~unara, naro~ito iole savremenih, u Srbiji, dr`ava bi napokon mogla ulo`iti sve svoje kapacitete u ovaj resurs budu}nosti (pardon, itekako sada{wosti) i onda mo`da vi{e nikome ne}e pasti na pamet da podi`e PDV za ra~unarske komponente. [tavi{e, logi~no bi bilo o~ekivati ozbiqna ulagawa dr`ave da se ova pora`avaju}a situacija promeni na boqe!

Lepo, samo odakle, kad ova dr`ava, u i{~ekivawu novih izbora koji tako puno ko{taju, vi{e nema para ni za popis stanovni{tva?

A. Grube{a

Napad na novinara u Kladovu Nezavisno udru`ewe novinara Srbije i Nezavisno dru{tvo novinara Vojvodine zatra`ili su od nadle`nih organa da istra`e slu~aj napada na novinara Dragana Milanovi}a u Kladovu. Milanovi}a je fizi~ki napao wegov biv{i poslodavac na Radio \erdapu, po{to je novinar poku{ao da dobije informaciju kada }e mu biti ispla}ene zaostale zarade, navodi se u zajedni~kom saop{tewu NUNS i NDNV.

DNEVNIK

GRA\ANI U RAQAMA PORESKE ADMINISTRACIJE

Po{tarina skupqa od da`bina Kada je krajem minule godine penzionerka Borka Radin iz Ostoji}eva kod ^oke dobila re{ewe za porez na imovinu na zemqu koju ima u ataru Sente, na svega 13 dinara, zaprepastila se i prokomentarisala: „Oprosti im Bo`e, ne znaju {ta rade!“.

Porez nije neplativ, ali evidentno je da se ne samo u ovom slu~aju napla}uje mimo zdrave logike!

Vrlo brzo zdrave pameti i bez digitrona, Borka je izvela ra~unicu, zbog koje bar op{tinski poreznici moraju staviti prst na ~elo i prera~unati se. Da bi joj se uru~ilo re{ewe Lokalna poreska administracija Op{tinske uprave Sente morala je da potro{i pet puta ve}i iznos, a od poreza skupqa je i taksa prilikom pla}awa poreza uplatnicom na po{ti ili {alteru banke.

- Gledam re{ewe i uplatnicu: zadu`ewe na ime poreza na imovinu za zemqi{te povr{ine nepunih tri hektara je 12, 85 dinara, na prilo`enoj uplatnici zaokru`eno na 13 dinara. A po{tar ka`e, ako ho}u da uplatim, treba 20 dinara za po{tarinu.

Koliko je trebalo truda da se re{ewe i uplatnica od{tampaju, sigurno da i to ko{ta ne mali iznos. Re{ewe i uplatnicu dobila sam preporu~eno s povratnicom. Proverila sam u po{ti, slawe jedne preporuke sa povratnicom ukupno 64 dinara!

Zna~i da je i op{tinska administracija Sente toliko morala

da plati za po{iqku koju sam dobila. Drugo, skoro cele godine nisu dostavili re{ewa i ne znamo da li treba ili ne treba da platimo. @alim se na princip rada, a ne na porez. Ako su ve} do~ekali skoro kraj godine, za{to bar malo nisu sa~ekali pa {tampali zajedno obavezu za dve godine, bar bi tro{kove smawili za ubirawe ove crkavice - jednostavna je ra~unica penzionerke i poreske obveznice iz Ostoji}eva.

U Op{tinskoj upravi Sente ka`u da se poresko re{ewe svakome li~no mora uru~iti i vele da se nisu usre}ili od kada su im od 2008. godine povereni ovi poslovi ubirawa poreza na imovinu, posebno kod poreza na imovinu na zemqi{te, jer je re~ o malim iznosima, posebno od kada su razdvojeni od naknade koja se pla}a za odvodwavawe.

Prihod u op{tinskoj kasi Sente od poreza na imovinu za poqoprivredno zemqi{te godi{we iznosi oko 83.000 dinara, jer preovla|uju poreska re{ewa na kojima je jako mnogo zadu`ewa sa iznosom poreza mawim od 10 dinara. Za obra~unsku osnovicu koristi se katastarski dohodak koji nije mewan ve} deceniju i po.

Na~elnica Lokalne poreske administracije op{tine Senta Marijana Kawo ka`e da se kod svih poreskih zadu`ewima sve re{ava jednim re{ewem zajedno s komunalnim preduze}em, {to je ekonomi~nije, pa se za iznose

Zgrada op{tinske administracije u Senti

ispod 50 dinara re{ewa ne {tampaju, nego postoje u elektronskom obliku i gra|ani mogu da ih dobiju ukoliko su im neophodni, ~ak i ako se radi o obavezi od svega nekoliko para, izdaju se na zahtev gra|ana ako imaju potrebe da ga prika`u. Jedino je kod poreza na poqoprivredno zemqi{te problem {to su ona poqoprivrednicima potrebna radi prikazivawa prilikom ostvarewa nekih prava, ali da je najve}i broj sa malim iznosima i da je wihova naplata ~ist gubitak za op{tinsku kasu, jer wihova izrada i dostava iziskuje tro{ak od preko 300.000 dina-

ra, vi{estruko vi{e od ubranog poreza po ovom osnovu. Od 9.600 re{ewa za porez na imovinu na poqoprivredno zemqi{te samo je oko 2.600 sa iznosom iznad 10 dinara koja su dostavqana obveznicima, a oko 7.000 re{ewa se odnose na mawe od `ute banke.

- Na`alost, tro{kovi su ve}i od iznosa poreza koji se ubira po ovom osnovu, ali nemamo drugi na~in da obavimo svoj posao, pa smo da bi u{tedeli na dostavi zajedno uru~ivali re{ewa i uplatnice - ka`e na~elnica Op{tinske uprave Sente Erika Barat Sarvak.

M. Mitrovi}

STIPENDIJE ZA NAJBOQE STUDENTE OP[TINE NOVI BE^EJ

Nije puno, ali zna~i Pedeset studenata op{tih struka i deset deficitarnih, koji su tokom studirawa ostvarili visoke prose~ne ocene, sve~ano su od Op{tinske uprave u Novom Be~eju primili ugovore o stipendirawu u ovoj godini. Tokom devet meseci 2011. oni }e, naime, dobijati po 6.000 dinara. Potpisivawe ugovora uprili~eno je u sve~anoj sali Skup{tine op{tine Novi Be~ej, a budu}e akademske gra|ane grada na Tisi pozdravila je na~elnica Op{tinske uprave Radmila Stankovi}.

- Stipendija novobe~ejske op{tine nije naro~ito velik iznos, s obzirom na to da se radi o 6.000 dinara mese~no, ali mislim da je studentima itekako zna~ajna, jer predstavqa li~nu satisfakciju koja je zaslu`ena li~nim trudom i pre svega visokim prosekom. Mi }emo se truditi da i u narednom periodu stvorimo dobre uslove za budu}e akademske gra|ane ove op{tine, u smislu sticawa dodatnih sredstava koja }e olak{ati studirawe, a mo-

`da za neke zna~iti i usavr{avawe. Na{i studenti to i zaslu`uju jer imamo mnogo onih sa sjajnim prosecima ocena, pa i onih sa prosekom deset – rekla je Stankovi}eva.

Na~elnica novobe~ejske Op{tinske uprave po`elela je najboqim studentima da nastave sa takvim ritmom {kolovawa jer kako je rekla, Novom Be~eju je potreban visokoobrazovni kadar. @. Balaban

ZAU[KE

Po{to ~amotiwa?

Nisam znao da je toliko dogorelo: Senta i Ada liju suze radosnice zbog novih automobilskih tablica. Pi{e “SA”, a nije Sarajevo, ve} dvojnoseoski imeniteq. Naravno da se na Sve~anom Skupu prona{ao de`urni sokolar koji je imao re}i da se radi o “ja~awu identiteta” (citat). [ta ako se Ada digne i tra`i tablice “AS”, ili ne daj bo`e, ovo pro~ita Zukorli} pa digne xevu i tra`i te “SA” table za rodni mu Sanxak, nije li to pitawe pre~eg identiteta? Ne sporim trijumf lokalpatriota, snagu decentralnih vapaja, te glupost biv{ih, prekotiskih tablica “KI”, ali kome identitet po~iva na tablici kola - duh spava u podrumu.

O duhu nam je govorio i patrijarh u bo`i}noj poslanici.

Ka`e da je hedonizam kao vrhovna qudska vrednost predvorje katastrofe, s ~im se apsolutno sla`em. No, meni je ~itawe poslanice vi{e od vere, to mi je posao, i ne verujem da je ostatak vernika poverovao u to, jer prosto nije pro~itao. Zloupotrebqavam priliku da esnafski iluminiram Irineja i budu}e

patrijarhe: tekst od 11.368 karaktera vi{e ne ~itaju ni urednici ni profesori. Ako vam je stalo do Stada – pi{ite kra}e i jezgrovitije.

Devet od deset pritu`bi pristiglih za{titniku gra|a-

kategorija. Prezasi}ene su slabo pla}enim mediokritetima bez ikakve odgovornosti, pa su gra|anima mediji ostali zrno utehe u borbi s vetrewa~ama. Imam izvesne veze u medijima, pa znam da }e vetrewa-

na odnosi se na lo{ rad uprava. Ovo mu do|e kao raport Xulijana Asan`a: svi znamo, ali sad znamo napismeno, to da je ovde kqu~ni problem java{luk, rad po voqi, a ne zakonu. Za{titnik gra|ana ({vedski: ombudsman) ka`e da je zaposlewe u upravama socijalna

~e pobediti za zelenim stolom.

Dr`ava je odlu~ila da se ozbiqno razra~una s besnilom.

Ne, poslanik I. nije uhap{en, nego se iz aviona po {umama i atarima bacaju mamci s lekovima, pa koja se lisica upeca. Zanimqivo je da gra|ani uop{te

ne bi imali problema s opakom bole{}u da u {umi ima vi{e hrane zimi, kada `ivuqke pe~albare po ulicama i kontejnerima. A ako mogu lisice.... ...mo`e i raja serbska. Beg u velike gradove slobodnim stilom nova je olimpijska disciplina u nas. Sela odumiru, a ni u gradovima nije mnogo boqe, vele eksperti da }e za frtaq milenijuma Srbi(ja) izumreti kompletno, kao dinosaurusi. Sude}i po stavovim politi~ara, za negativan prirodni prira{taj imamo kriviti, a koga drugog, do `ene. Ponosne vlasnice iskonskog greha prvo su uredila da nas izbace iz raja, a sada be`e iz sela glavom bez obzira.

Nakon jabuke, mu{ki su i ovde sve probali: sredili ku}e, kupili xakuzi, kola, fensi traktor, ali xaba - `enskiwe ne}e da skon~aju u selu. Ovi hladnije glave vele da se mahom radi o potrebi za poslom i ve}im mogu}nostima u gradu, a usijanoglavci poput mene tvrde da ~amotiwa i ustajalost nemaju cenu.

I. Mihaqevi}

DRU[TVO

c m y

DNEVNIK

RASTE BROJ PRVOROTKIWA POSLE 35. GODINE @IVOTA

Biolo{ki sat se te{ko vara Tokom posledwih dvadeset godina znatno je porastao broj `ena koje ostaju trudne posle 35. godine `ivota, a prose~na godina ra|awa prvog deteta pove}ana je sa 26 na 29 godina. Za{to se roditeqstvo odla`e za kasnije `ivotno doba tema je koja sve vi{e zaokupqa psihologe i sociologe, ali i lekare. Naime, statisti~ki podaci govore da je ve}ina trudno}a do 35. godine normalna i zdrava, sa zdravoro|enom decom. S druge strane, istra`ivawa su pokazala da trudno}a u kasnim tridesetim i po~etkom ~etrdesetih nosi odre|ene rizike koji nisu uobi~ajeni kod mla|ih trudnica: ~e{}i su spontani poba~aji, kao i genetske anomalije ploda. Sa godinama se te`e iznosi trudno}a jer je organizam stariji, a u~estalije su i bolesti ili poreme}aji koji je prate, kao na primer hipertenzija i gestacijski dijabetes.

Istra`ivawa koja su sprovedena u zemqama Evrope na ovu temu govore da su naj~e{}i razlozi za{to se `ene sve kasnije odlu~uju za osnivawe porodice finansijski problemi ili jure-

we karijere, ali i shvatawa da je daleko lagodnije `iveti opu{tenim sama~kim `ivotom bez obaveza, {to sociolozi tretiraju kao fenomen savremene mlade generacije. Naime, mladi sebi postavqaju visoke standarde koje smatraju neophodnim za sticawe porodice, pa tako pored zaposlewa oni “moraju” da imaju i odgovaraju}i stan, automobil,

gu}i pa ne ~udi {to je sve mawe mladih brakova - ka`e psiholog Olivera Tanackovi}. - Za na{e mlade je karakteristi~no da dugo ostaju da `ive s roditeqima, {to ih ~ini prili~no nesamostalnim i uquqkanim u roditeqsku sigurnost. U mnogim zemqama zapadne Evrope kao i u SAD, deca se mnogo ranije osamostaquju i prihvataju

Prvorotkiwa u 60. godini Tokom pro{le decenije broj `ena u svetu koje se prvi put pora|aju tek u ~etrdesetoj porastao je za 50 odsto. U Velikoj Britaniji, na primer, vi{e je prvorotki u starosnoj grupi od 30 do 34 godine, nego u grupi od 20 do 24, dok je najvi{e mama koje su to postale izme|u 35 i 39 godina. Rekorderka u kasnom ra|awu je Indijka Satjabama Mahapatra koja je u 65. godini `ivota rodila svoje prvo dete, zdravog de~aka. Prethodna rekorderka na listi “najstarijih mama” imala je 63 godine. primawa koja }e im omogu}iti odlazak na letovawa i zimovawa, a anketirani su pored ovoga naveli i neophodnost ku}ne pomo}i kako bi mogli nesmetano da grade karijeru i da nastave sa dru{tvenim `ivotom.

- To su uslovi koji su za najve}i broj mladih gotovo nemo-

odgovornost koju `ivot name}e. Me|utim, i tamo je starosna granica za prvo roditeqstvo pomerena za kasnije `ivotno doba, {to je aktuelna tema psihologa, sociologa, pedagoga, lekara...

Vi{e nije neobi~no da prvu bebu `ene rode tek posle 35. go-

dine `ivota, ali sve ~e{}e se de{ava da kad `ele bebu, bra~ni parovi ne mogu da je dobiju. Biolo{ki sat otkucava i {to kasnije, sve je vi{e bra~nih steriliteta i nemogu}nost dobijawa potomaka. Moderna medicina u mnogo slu~ajeva ide naruku kasnorotkiwama, pa nije retkost da `ena uz pomo} medicinskih metoda zatrudni i posle 40. godine. Me|utim, medicina nije svemogu}a pa je bra~nih parova bez dece sve vi{e.

Iako se svi sla`u da je svako vreme dobro za ra|awe `eqenog deteta, biologija ~ini svoje: idealne godine za prvo ra|awe je od 20 do 25 jer 90 odsto `ena nema bolesti koje bi opteretile trudno}u. Od 25 do 30 godina plodnost ve} po~iwe da opada, ali je jo{ uvek povoqno vreme.

Iznad 30 godina plodnost se smawuje za 12 odsto, iznad 35. godine pove}ava se broj smrtnosti fetusa, a iznad 40 verovatnost za~e}a iznosi svega 20 odsto. Lekari upozoravaju da odluka da se kasno rodi nosi rizik od neplodnosti i to i za `ene i za mu{karce.

J. Barbuzan

utorak11.januar2011.

15

ME\UPRAZNI^NA DEPRESIJA

Red vo`we za boqu budu}nost Prose~ni `iteq zemqe Srbije nalazi se danas u depresiji dubqoj od standardne. A kako ne bi bio kada su praznici iza wega a ispred wega par radnih dana i, vrlo brzo, novi praznici, od srp-

stupiti, niko ne garantije.

I ko posle takvih izjava da ostane miran, posebno ako ima sva ta ratna i poratnotranzicijska iskustva? Prose~ni Srbin nema fakultet ali lako mo`e da sabere dva

ske Nove godine do raznih slava koje ili slavi ili na koje se odlazi. Ispada da novodolaze}a slavqa donose muke doma}inima i doma}icama, gostima i go{}ama jer, u ovoj zemqi ni{ta vi{e nije normalno pa ni slavqa nisu razlog (samo) za veseqe. Mo`da bi ova situacija bila znak upozorewa kad bi bilo ko ovda{wi mario za tako ne{to - ali, naravno, nikoga za znake upozorewa nije briga: obi~an svet nosi svoje muke kako zna i ume a dr`ava odavno ne mari za podanike.

Kako bilo da bilo, svakodnevni pripadnik naroda koga su nazivali “nebeskim” ali i “ludim”, pre desetak dana napregao je svoje vijuge i otpe~atio tajne pregrade u ku}nom buxetu kako bi za do~ek Nove godine i Bo`i}

i dva: oni koji su u sredwim godinama o~ito ne}e nikada sti}i da u`ivaju u boqitku jer }e biti potro{eni i, ako do~ekaju penziju, ba~eni na tanki beli hleb. A kako se uslovi za odlazak u penziju malo-malo zao{travaju, mo`da }e do}i u situaciju da umesto penzije pre podne odrade svoju smenu a onda, u popodnevnim ~asovima, odu na zaslu`eni ve~ni po~inak. S druge strane, dana{wa mla|arija samo hipoteti~ki ima {anse da joj u budu}nosti bude boqe: dok oni do|u na red da dobiju posao ve} }e napuniti 30 i kusur godina, radi}e za sitne plate, jedva se sku}iti i izroditi decu (ako od toga ne odustanu) i onda bacati poglede prema penziji koja }e biti sve daqa. Da ne bude zabune, sve ovo va`i ukoliko se opti-

MOBING: DA LI JE ^OVEK ^OVEKU – VUK

Nepodno{qivo „rasko{na” {ikana U posledwe vreme, naro~ito posle dono{ewa Zakona o spre~avawu zlostavqawa na radu, interesovawe javnosti za mobing izuzetno je poraslo, iako su sli~na pona{awa postojala oduvek. Prvi koji su ukazali na to su stru~waci iz Evropske unije, koji su zapazali da je zlostavqawe na radu sve masovnija pojava u posledwe vreme, istakao je nedavno vanredni profesor novosadskog Pravnog fakulteta dr Senad Ja{arevi} na tribini o mobingu u akademskom okru`ewu, odnosno za{titnim mehanizmima i ostvarivawu qudskih prava, koju su organizovali pokrajinski ombudsman i Univerzitet u Novom Sadu. Dr Ja{arevi}, koji je jedan od autora Zakona o spre~avawu zlostavqawa na radu, objasnio je da se posledwih pedesetak godina veoma promenilo radno i `ivotno okru`ewe i da je izuzetno poja~ana konkurencija na svetskom nivou, pa zbog toga i me|u zaposlenima. Pove}ana je eksploatacija i javqa se takozvana trka ka dnu, zato {to razvijene zemqe zbog niske cene rada moraju da se prilago|avaju onim mawe razvijenim i da stalno sni`avaju standarde u oblasti rada. To poja~ava eksploataciju i nesigurnost radnog mesta, a zbog toga se de{ava i mobing.

– Ne `elim da navodim mnogo definicija mobinga, naro~ito Lejmanovu, koja se najvi{e citira, ali je zanimqiva ona francuske psiholo{kiwe Mari-Frans Irigojen koja je mobing definisala kao psihi~ko maltretirawe koje se ponavqa i nanosi {tetu qudskim pravima i qudskom dostojanstvu, fizi~kom ili mentalnom zdravqu ili kompromituje `rtvinu profesionalnu budu}nost. Ova je definicija u{la i u francuski zakon o radu i krivi~ni zakonik i ova zemqa je jedna od prvih koja je uredila tu pojavu – rekao je dr Ja{arevi}, i objasnio koji su to razlozi u okru`ewu koji dovode do pojave mobinga.

Sve ve}a eksploatacija i konkurencija za radna mesta (samo u Srbiji imamo oko milion nezaposlenih) dovodi do toga da su qudi me|usobno sve mawe solidarni. Neko to opisuje latinskom sentencom “Homo homini lupus est” (~ovek je ~oveku vuk), a neki su tu pojavu nazvali “socijalnim darvinizmom”.

– Borba za opstanak je zaista na sceni i usled toga se koriste

razni neeti~ni vidovi komunikacije i me|u zaposlenima i izme|u zaposlenih i rukovodilaca. Mobing je pojava koja je iskqu~ivo vezana za radne odnose, dok u ostalim oblastima `ivota imate zlostavqawe ili uznemiravawe, {to je sli~no ali nije identi~no – ka`e Ja{arevi}.

– Ciq mobinga je ugro`avawe ugleda, ~asti, dostojanstva ili integriteta `rtve, izolacija,

sabotirawe i sve to do eliminacije s posla. U velikom broju slu~ajeva ciq je da `rtva napusti radno mesto i, kako su lepo zapazili inspektori rada koji

izme|u samih zaposlenih i ono je mawe opasno. Mobing je opasniji, jer se radi organizovano i postoji namera zlostavqawa.

U definiciji mobinga se zato “tra`i” da pojava traje malo du`e da bi nastupile psiholo{ke i druge negativne, na`alost, zdravstvene posledice.

– Stru~wake koji se bave mobingom vi{e godina pitali smo kako znaju da je neko `rtva mo-

binga. Oni, naime, gledaju unazad dosije. Ako je isto lice do trenutka kad je do{lo “u sukob” i tako po~elo da se tretira, imalo dobre ocene radnih re-

La`ne `rtve Mobing je prili~no te{ko identifikovati, pa su mnogi skloni, pogotovo sad kad smo dobili “antimobing zakon”, da sve progla{avaju mobingom (ima toga i u drugim zemqama). Dr Ja{arevi} zato ukazuje na to da nije mobing ako zaposlenom ka`ete da treba dobro da odradi svoj posao ili ako reorganizujete radnu snagu zato {to nije efikasna... Postoji, dakle, i “la`ni mobing” i wega su zakonopisci i predvideli, jer sasvim je mogu}e, na primer, da neko ko ose}a da je u poziciji da dobije otkaz zbog nekvalitetnog rada proglasi da je “`rtva diskriminacije i mobinga”.

Da se to ne bi de{avalo, odnosno da se qudi ne bi xabe zaletali da “dokazuju nedokazivo”, dr Ja{arevi} podse}a na zakonsku definiciju mobinga, koja ka`e da zlostavqawe u smislu ovog Zakona jeste svako aktivno ili pasivno pona{awe poslodavca prema zaposlenom ili grupi zaposlenih koje se ponavqa, a koje za ciq ima, ili predstavqa povredu dostojanstva, ugleda, li~nog i profesionalnog integriteta, zdravqa, polo`aja zaposlenog i koje izaziva strah ili stvara neprijateqsko, poni`avaju}e ili uvredqivo okru`ewe, pogor{ava uslove rada ili dovodi do toga da se zaposleni izoluje i navede na to da na sopstvenu inicijativu raskine radni odnos ili otka`e ugovor o radu ili drugi ugovor. imaju dosta kontakta s takvim pojavama, ciq je da osoba izlo`ena mobingu sama ode i da posle ne mo`e da tu`i poslodavca za naknadu zbog nezakonitog otkaza. Upravo zbog toga, mobing je opasniji od “bulinga”, {to je kiwewe koje se, recimo, odvija

zultata i onda odjednom “ne radi dobro”, to je indikator prakti~arima da tu postoji mobing.

Zna~i, mora postojati u~estalo ponavqawe radwe i du`i period izlo`enosti osobe mobingu. Neki ka`u dva meseca, neki {est meseci, uglavnom, mora da

potraje neko vreme dok se ne jave te lo{e zdravstvene posledice i, uop{te, socijalne posledice koje su naj~e{}e rezultat mobinga – ka`e Ja{arevi}, i dodaje da je, me|utim, mobing mogu}e”izvesti” i jednom radwom, pa je tako jedna od prvih sudskih presuda u [paniji doneta zbog toga {to je zaposleni preme{ten da radi u podrumske prostorije, potpuno izolovane, bez svetla, {to je ve} bilo sasvim dovoqno da se on ose}a lo{e, izolovano i da postane `rtve mobinga. – U na{oj radnoj grupi za izradu Zakona nismo `eleli da odre|ujemo period, ali tra`i se da se to pona{awe ponavqa.

Mobing, po pravilu nije jednak diskriminaciji, ni uznemiravawu. Me|utim, diskriminacija mo`e biti motiv mobingu, ali on se, po pravilu, ne vr{i samo diskriminacijom, i pobude i ciqevi su drugi. Profesor Ja{arevi} osvrnuo se na neke druga neprijatna pona{awa i pojave koje mo`emo do`iveti na radnom mestu, a da nisu mobing. Tako je konflikt, na primer, obi~no kratkotrajan i de{ava se sa zaposlenima koji su otprilike jednaki u hijerarhiji i ciq nije isti, jer “nema namere da se sprovede ono {to se sprovodi kod mobinga”.

– [ikanirawe jeste najsli~nije mobingu, ali ono ne obuhvata sve wegove elemente. Naime, mobing je mnogo “bogatiji”, da ne ka`em “rasko{niji”, zato {to se mo`e vr{iti na ~ak 7580 na~ina, tj. vidova pona{awa – rekao je Ja{arevi}, i naveo {ta to u radnoj okolini podsti~e mobing: lo{a atmosfera, nizak nivo kulture, preterani zahtevi, nedostatak kontrole zaposlenih nad uslovima rada, lo{i socijalni odnosi, nedovoqna informisanost o tome kuda ide preduze}e ako se mewa tehnologija ili organizacija rada zbog ~ega }e zaposleni biti otpu{teni, degradiraju}i polo`aj i neobjektivno vrednovawe zaposlenog, nedostatak podr{ke.

Mobing je, u su{tini, nova pojava, rezultat je odnosa novog doba i apsolutno nema proverenih “recepata” u borbi protiv wega. Protiv mobinga se bori pre svega podizawem svesti i preventivnim delovawem i zato je veoma va`no da sindikat i organizacija poslodavaca otpo~nu da sara|uju na tome, ukazuje dr Ja{arevi}.

V. ^eki}

Usred veseqa za koja se svojski pomu~io da ispadnu kakva bi trebalo da budu, dobio je par {amara za otre`wewe, posle kojih mu (opet) nije ni do ~ega po~astio sebe i uku}ane, svestan da }e, zbog svega {to danas kupuje i potom konzumira (u nekim vremenima koja, po re~ima upu}enih, nisu vaqala ta rabota se ~asno zvala “krkati”), u potowim dana morati da “`uqa” retku ~orbu. Ali, red je red i vaqa ga se dr`ati pa - {ta ko{ta da ko{ta, plati}e se preko dozvoqenih minusa ili putem lakih ke{ kredita. Sve {to je tako smi{qeno ura|eno je pa su prazni~ne trpeze bile pune i makar za trenutak starije vratile u sre}na vremena a mla|ima nagonile vodu na usta pome{anu sa `alom {to se nisu ranije rodili. Standardna “srpska depresija”, ona zbog nemawa para, posla ili stana, re~ju - nemawa `ivotnih perspektiva, malo je utihla pred prizorima “i}a i pi}a” {to bi svakako pomoglo privremenom poboq{awu zdravstveno-psihijatrijskog stawa nacije da se nisu javili de`urni majstor kvari{i u likovima politi~ara i dr`avnih funkcionera koji su, ulickani i ozbiqni, sasvim mirno izdeklamovali da nam u Novoj godini (i jo{ deset posle we) nikako ne}e biti dobro, da }emo za mawe para raditi vi{e, da }e se ~initi napori u ciqu poboq{awa stawa u dr`avi ali da li }e ono zaista na-

misti~ki planovi ostvare; bude li bilo kakvih odlagawa u redu vo`we za boqu budu}nost ({to, realno, uop{te nije nemogu}e u ovoj zemqi brzih pruga i {irokih autoputeva) stawe stvari bi}e jo{ te`e pa }e jo{ nekoliko generacija do`iveti jadnu sudbinu. Ho}e li tih 10 ili 20 godina (koje se nastavqaju na prethodnih dvadeset smutnih godina) uni{titi kriti~nu masu srpskog naroda posle koje }e on neminovno nestati (~ak i ako stigne u blagostawe)?

I {ta sada da radi famozni “obi~ni” dr`avqanin Srbije, kako da ne bude depresivan? Usred veseqa za koja se svojski pomu~io da ispadnu kakva bi trebala da budu, dobio je par {amara za otre`wewe posle kojih mu (opet) nije ni do ~ega. Kako da se pona{a u danima koji dolaze i nose jo{ praznika?

Da, za inat sebi i svima, udari brigu na veseqe a posle neka se desi {ta mora? Da, ako je mla|i, spakuje kofere i pobegne glavom bez obzira? Da pogne glavu i prima udarce dok ne padne u pra{inu? Da se nada spasewu u vidu smaka sveta 2012?

Odgovore na ova pitawa svako }e morati sam za sebe da smisli, da ih sprovede i iskija.

Ilija Baki}

SPORT

utorak11.januar2011.

DNEVNIK

c m y

16

UZ ZAVR[ETAK 48. TRADICIONALNOG „DNEVNIKOVOG” TURNIRA U MALOM FUDBALU

Na putu nekada{weg sjaja Tradicionalni „Dnevnikov” turnir u malom fudbalu je ~ak 45 godina igran na Sajmi{tu, gde su u~esnici i publika u familijarnoj atmosferi u`ivali u svim ~arima igre na petoparcu. Prelaskom u malu salu Spensa bojali smo se da }e dru`ewe zajubqenika malog fudbala izgubiti imix i da }e prerasti u bezbojnu sportsku manifestaciju. Na op{te zadovoqstvo prevarili smo se igra~i i publika su za zadovoqstvom prihvatili novi ambijent, kud i kamo konforniji i funkcionalniji od prethodnog. Turnir je iz dana u dan dobijao na vrednosti,a posledweg dana aktere zvr{nih borbi pratilo je prepuno glefali{te, uz ~este i burne aplauze, {to je bila kruna vi{ednevnog dru`ewa i istinskog u`ivawa u lepoti malog fudbala.

Pobednik u seniorskoj konkurenciji, ekipa Klarisa je do sada tri puta izgubila finale, da bi kona~no prigrlila Dnevnikov presti`ni pehar. ^eta Milana Powevi} je kroz iglene u{i u{la u {esnaestinu finala, ali kada je bilo najpotrebnije Raki}, bra}a Powevi}, Trivunovi},Obradovi}, Deliba{i}, Pilipovi} i ostali zaigrali su sjajno, za redom ru{ili sve prepreke, neke i posle izvo|ewa penala, i na kraju do{li do trofeja. I radovali su se igra~i Klarisa kao deca, sawali su godinama ovaj uspeh, a kada je stigao ~ini se da su bili sre}niji nego reprezentativci [panije kada su osvajali Mondijal u Ju`noj Africi.

Te{ko je oboriti stare rekorde u broju u~esnika turnira, igralo je na Dnevnikovoj manifestaciji i po preko 500 ekipa,

(najvi{e je bilo 1978. godine 532). No, to su bila neka druga vremena, ali je ~iwenica da jedan od najstarijih i najuglednijih turnira polako vra}a nekada{wi sjaj. Igralo se ovoga puta izuzetnio kvalitetno i fer, a osim sudara glavama Ili}a i Dun|erskog nije bilo ni jedne povrede, ni incidentne situacije, {to je u neku ruku dalo poseban pe~at de{avawima u maloj sali Spensa.

Naravno, da bi sve funkcionisalo kako treba bila je potrebna i logisti~ka podloga, koja ni jednog momenta nije zatajila. Imali smo odli~nu saradwu sa Spensom,a i proverenu i iskusnu ekipu fudbalskih vukova koja je sve probleme re{evala brzo i precizno. A problema je bilo, {to je i logi~no s obzirom na broj u~esnika (oko 1 000 takmi~ara),ali ukupno gledaju}i sve je proteklo na vrhunskom nivou, uz maksimalno me|usobno uva`avawe u~esnika, organizatora, redara i svih ostalih slu`bi. Izlazili smo u susret svim ekipa, nekada smo na sam dan utakmica pomerali termine i na kraju pobrali ~estitke za sjajnu organizaciju, {to je za nas najboqa da smo posao vaqano obavili.A pune tribine i aplauzi gledalaca nas dodatno ~ine ponosnim.

I jo{ ne{to, u Srbije se odr`ava petnaestak turnira u malom fudbalu , ni jedan nema toliki broj ekipa, toliki nagradni fond (800.000 dinara) i toliko gledalca .To nas ohrabruje u uverewu da }e naredni, 49. „Dnevnikov” turnir biti jo{ kvalitetnije i brojniji, a koliko jo{ sutra po~e}emo pripreme za wegovo odr`avawe.

G. Kova~

Fudbaleri Klarisa proslavqaju trijumf na na{em turniru

Foto: F. Baki}

Deca su na{a budu}nost „Dnevnikov” turnir odavno se ustalio u nezvani~nom kalendaru malog fudbala na prostoru Srbije. Nekada poznat i u granicama SFRJ, sa~uvao je kvalitet i du{u. Sistem “pet igra~a i golman” nije mu, uprkos predvi|awima pojedinaca, oduzeo ni gram od prepoznatqivosti, pa je i daqe sjajno pose}en, a publika u`iva u igrama kako mla|ih

pionira, tako i veterana. O piniorima, kadetima i seniorima da i ne govorimo.

Vrednost „Dnevnikovog” turnira je i u tome {to iz redova najmla|ih crpi i regrutuje nove snage, budu}e seniore, koji kroz nekoliko godina u~estvovawa steknu rutinu, sopstveni model igre i potom stasaju u ekipe zbog kojih se u salu dolazi. Takav je upravo

slu~aj i s ovogodi{wim pobednikom kod seniora Klarisom. Nekada su Sr|an Obradovi}, Stojan Pilipovi}, Zoran Raki}, bra}a Dejan i Milo{ Powevi}, Bojan Deliba{i}, Du{an Trivunovi}, Goran Nedi} i Milorad Balabanovi} kao golobradi de~aci nagove{tavali sjajan talenat, a godinama unazad potvr|uju ga kao finalisti, a najzad i osva-

ja~i u najja~oj – seniorskoj konkurenciji. Wihovim stopama krenuo je bukova~ki Gaga plast, tre}eplasirani tim ovogodi{we smotre.

Kod veterana su ove godine blistali nekada{wi asovi velikog fudbala Sa{a Drakuli}, Leo Lerinc, Mi}o Vrawe{, Stanislav Kreji} pokazav{i da nisu za staro gvo`|e.

Uz wihovu kreativnost i gol-

O^EVI I SINOVI: Na na{em turniru u~estvuju godinama zajedno o~evi i sinovi. Na 48. smotri u istoj ekipi igrali su otac i sin Miodrag i Nemawa Petrika, tata Milan Powevi} predvodio je s klupe sinove Milo{a i Dejana (na fotografiji F. Baki}a), a u tri razli~ite ekipe i, naravno, konkurencije, igrali su otac Goran ]urko i wegovi naslednici Nikola i Sa{a.

Iz polufinalnog duela kadeta: Novi Sad 94 – Agromarket

Foto: F. Baki}

getersko ume}e, sa stamenim defanzicima [parovi}em i Pinta}om i Oti}em na golu, bili su nepobedivi. \or|e Pinta} ba{ ima razlog za zadovoqstvo. Pored osvojenog pehara u konkurenciji veterana, mo`e da se podi~i i trijumfom mladi}a koje trenira u RFK Novi Sad, ali ih nije vodio na 48. Dnevnikovom turniru. Detelinarci, svi ~lanovi kadetske ekipe Novog Sada, pridodali su imenu svog grada i kluba brojku 94, koja ozna~ava godinu wihovog ro|ewa. Jedna su od retkih ekipa koja nije imala sponzora, ali ni trenera na klupi, ako ne ra~unamo wihovog drugara Bojana Subo{i}a.

Ali, Nikola ]urko, Filip Mari}, Branko Batini}, Aqo{a Zori}, @ivojin Vrgovi}, Marko Reni}, Vawa Preveden i Dragomir Kaurin nisu brenovali zvu~na imena i papirnate prognoze, ve} su drugarstvom, po`rtvovawem i znawem stigli do trona, kao {to su to u~inili i 2007. godine u konkurenciji mla|ih pionira.

U konkurenciji pionira dominirali su Vo{ini klinci. Odav-

no u FK Vojvodina zauzimaju stav da ne dozvole svojim prvotimcima da igraju na Dnevnikovom turniru. Ali zato, deca iz FC “Vujadin Bo{kov” redovno igraju na na{oj smotri, plene i prema pravilu osvajaju najvi{e plasmane. Pioniri Promista \or|e Petri}, Uro{ Stameni}, Aleksandar [umar, \or|e Vuli}, Aleksandar Desan~i}, Du{an Zeqkovi}, Zvezdan Marjanac, Sr|an Vukaqevi}, Aleksa Pribi~evi} i Aleksa Slijep~evi} opravdali su renome kluba iz kog dolaze, kao i wihovi ne{to mla|i drugari iz Alfa Alksa Tri{i}, Stefan Galowa, Nemawa Cmiqanovi}, Nemawa Koji~i}, Luka Miqevi}, Nemawa Samarxi}, Aleksandar Sauer, Dimitrije Sali} i Aleksa Denkovi} koji su predstavqali kombinaciju igra~a iz Novog Sada, Partizana i Vojvodine. Zato ovi fudbalski velikani s pravom mogu da se ponose svojim nadama, ba{ kao i mali klubovi stvaraoci poput novosadskog Ajaksa i Sidra iz Be{ke, u kojima su osmorica pomenutih igra~a, iz konkurencije mla|ih pionira i pionira, imala prvu registraciju.

S. Savi}

SPORT

DNEVNIK

utorak11.januar2011.

17

NOVOSA\ANI PO^ELI PRIPREME

Fudbaleri i stru~ni {tab Vojvodine na prvom treningu u FC “Vujadin Bo{kov” u Veterniku

Foto: F. Baki}

Novajlije: Martin Pedersen i Mladen Zeqkovi}

Sunce na startu ogrejalo Vo{u Fudbaleri Vojvodine po~eli su pripreme za prole}nu sezonu, a vremenske prilike na startu su ba{ onakve kakve su pri`eqkivali stru~ni {tab i prvotimci. Me|u 30 igra~a, koje je ju~e prozvao {ef stru~nog {taba Zoran Milinkovi}, bila su i dvojica novajlija, 27-godi{wi Danac Martin Pedersen (proteklih {est meseci igrao za Valur sa Islanda) i 23-godi{wi igra~ Pali}a Mladen Zeqkovi}, koji je pro{ao fudbalsku {kolu RFK Novi Sad. Tim povodom sportski direktor FK Vojvodina Miodrag Panteli} je rekao: - Posle svega {to se izde{avalo sa Smiqani}em, nastojimo da prona|emo alternativna re{ewa za levi i desni bok. Ukoliko Pedersen i Zeqkovi} zadovoqe ukus {e-

fa stru~nog {taba do polaska na drugu fazu priprema, 27. januara, osta}e s nama.

Miodrag Panteli} je naglasio da je do sada sredinu promeni jedino {toper Milovan Milovi}, koji je oti{ao na {estomese~nu pozajmicu u Dinamo iz Tirane, uz mogu}nost otkupa.

- O~ekujemo da i Mario \urovski kroz nekoliko dana promeni sredinu. Interesovawe postoji jo{ za Brki}a, Medojevi}a i Vuli}evi}a, A|urua i Tumbasevi}a, koji }e mo}i preko granice samo u slu~aju povoqne ponude – istakao je Panteli}. [ef stru~nog {taba Zoran Milinkovi} pohvalio je igra~e {to su na prozivku stigli s optimalnom te`inom.

- Pokazali su da su pravi profesionalci koji su po{tovali dogovor i trudili se da

imaju aktivan odmor. [to se plana i programa zimskih priprema ti~e, odigra}emo najmawe deset prijateqskih utakmica. Do polaska na drugu fazu priprema o~ekuju nas me~evi

Rival odre|uje destinaciju U FK Vojvodina jo{ nisu odlu~ili gde }e obaviti drugu fazu priprema.

- Jasno je da }emo to u~initi od 27. januara do 13. februara, ali se za destinaciju jo{ nismo odlu~ili. U opticaju su Kipar, Turska, Hrvatska i Crna Gora, a izbor rivala za prijateqske me~eve bi}e presudan u kona~noj odluci – rekao je sportski direktor Miodrag Panteli}, uz napomenu da se na odluku ne}e jo{ dugo ~ekati.

Kasnili Abubakar i A|uru Kamerunac Abubakar Oumaru i Nigerijac Naemeka A|uru propustili su ju~era{wi trening. Obojica su kasnili zbog lo{ih avionskih veza, ali se o~ekuje da ve} danas budu u stroju.

ZVEZDA UZ POZITIVNE VIBRACIJE PO^ELA PRIPREME

Prosine~ki najavio boqu igru Uz ogromnu medijsku pa`wu, kao i aplauze stotinak prisutnih navija~a na pomo}nom terenu Marakane fudbaleri Crvene zvezde zapo~eli su pripreme za nastavak sezone. Nema dileme, pozitivne vibracije se ose}aju na svakom koraku a zasluge pripadaju novom treneru, nekada{wem asu crveno- belih Robertu Prosine~kom.

- Uvek je ista pri~a u ovakavim situacijama, a poruka za igra~e je kratka- tra`e se rad, red i disciplina. Imamo dosta vremena, gotovo 40 dana za naporan rad i svi }e dobiti {ansu da se nametnu- konstataovao je pred mnogobrojnim novinarima Prosine~ki.

Program priprema je detaqno osmi{qen.

- Imamo veoma dobru logistiku u klubu, {to zna~i i optimalne uslove za ve`bawe. Do 17. januara smo u Beogradu, uz treninge obavi}emo i neophodna testirawa. Selimo se u Budvu,

Robert Prosine~ki poveo izabranike na prvi trening

gde }emo imati tri kontrolna me~a (Zeta, Sutjeska i Grbaq), a potom }e nam baza biti u Antaliji uz jo{ nekoliko ugovorenih susreta ([ahtjor B, Spartak -Trnava, Kopar, Steaua i Ural). Stru~ni {tab je kompletiran anga`ovawem Sr|ana Zirojevi}a koji }e brinuti o kondiciji, dok }e mi asistirati

Teren jedino merilo Predsednik crveno- belih Vladan Luki} pozdravio je fudbalere,a nije `eleo da se bavi ciqevima koji su postavqeni ispred ekipe.

- @elimo da pripreme proteknu po predvi|enom planu, da nas zaobi|u povrede, da budemo {to boqi tokom nastavka sezone.

Kakva su o~ekivawa, pitawe je na koje }e odgovor ponuditi teren - konstatovao je Luki}.

Salata prva `eqa Sportski direktor Ivan Axi} potvrdio je da pregovori sa Slovacima oko anga`mana reprezentativnog {topera Kornela Salate i veziste Maria Bo`i}a ulaze u zavr{nu fazu.

- Za dan- dva sve }e biti jasno, pregovori idu u dobrom smeru.

O~ekujem da ovaj tandem fudbalera bude na raspolagawu treneru ve} u Budvi kada i kre}e pravi rad - rekao je Axi}.

22. januara s Radni~kim iz Sombora i 26. januara s Dowim Sremom. Oba duela igra}emo u FC “Vujadin Bo{kov” u Veterniku. Generalnu proveru ima}emo u gostima, jer prvi susret u Je-

Marovi} i \urovi} - saop{tio je Prosine~ki.

Na prvoj prozivci pojavilo se preko 30 igra~a. Opravdano su izostali Isah, Borha i Viloti}, koji se nalazi u Bolowi gde }e obaviti kontrolne preglede i verovatno dobiti zeleno svetlo da se prikqu~i ekipi. Spisak }e biti revidiran u narednim danima.

- Od poja~awa stigli su Evandro i Borha, u prvom planu su jo{ igra~i Slovana Bo`i} i Salata sa kojima se pregovara. Tim }emo kompletirati do polaska u Budvu, a na spisku }e biti 25 imena. Verujem da smo sklopili ozbiqnu ekipu, koja }e mo}i da ispuni moje `eqe i zahteve u pogledu koncepta, koji }e biti ofanzivan uz mnogo pas igre i punu dominaciju tokom me~a.

Nadam se da }emo se brzo uigrati i ponuditi publici tokom prole}a neku novu, boqu Zvezdukonstatovao je Prosine~ki, uz napomenu da }e problemi oko dobijawa licence biti na vreme re{eni.

Z. Rangelov

len superligi igramo u Jagodini – rekao je Milinkovi}.

Interesantno je i to da je Goran Smiqani} trenirao s prvotimcima.

- @elimo da Smiqani} spreman do~eka eventualno smawewe kazne od {est meseci suspenzije. Pru`i}emo mu {ansu zbog wegove mladosti i o~ekujemo da on to Vojvodini vrati na najboqi na~in – poru~io je Milinkovi}.

Na prvom treningu bili su: @eqko Brki}, Aleksandar Kesi}, Damir Drini}, Filip Pajovi} (golmani), Miroslav Vuli}evi}, Goran Smiqani}, Vladan Pavlovi}, Du{an Nestorovi}, Dejan Karan, Daniel Mojsov, Branislav Trajkovi}, Milko Novakovi}, Slobodan Medojevi}, Janko Tumbasevi}, Vuk Mito{evi}, Miroslav Stevanovi}, Georgi

Neuobi~ajen i lep gest Neuobi~ajen, ali svakako lep gest, u~inili su ju~e fudbaleri i stru~ni {tab Vojvodine. Svi do jednog ponaosob rukovali su se s brojnim predstavnicima medija po`elev{i im sre}nu 2011. godinu, posle ~ega je usledilo kra}e }askawe, a potom i prvi trening.

Mereba{vili, Mario \urovski, Brana Ili}, Nikola Lazeti}, Aleksandar Katai, Antvi Jao, Nemawa Bilbija, Ogwen Mudrinski, Slobodan Novakovi}, Stefan Zogovi}, \or|e [u{war, Martin Pedersen i Mladen Zeqkovi}.

S. Savi}

Krenuli i Suboti~ani Fudbaleri Spartak Zlatibor vode krenuli su sa pripremama. Na prvom treningu bili su skoro svi igra~i, izostali su Emanuel Oletu (vratio se u Austriju) i Marka Veselinovi}a koji }e najverovatnije na pozjamicu u somborski Radni~ki.

– Pripremama smo prikqu~ili na{e igra~e koji su bili na pozajmici u drugim klubovima. Prvi deo priprema }e se odvijati u Subotici, a po~etkom februara u toplije krajeve. Destinacija se jo{ ta~no ne zna, a u u`em izboru su Budva ili Tunis – rekao je sportski direktor Miodrag Mora~a.

Najvi{e promena, za sada, bilo je u stru~nom {tabu. Novi {ef je Qubomir Ristovski, pomo}ni trener je Ilija Dobri}, trener golmana Mustafa Pe{tali}, a kondicioni Slobodan Pajevi}.

Iako je mnogo zanimqivija situacija oko promena u igra~kom kadru, Mora~a potvr|uje da ima interesovawa, ali jo{ uvek ne i konkretnih ponuda.

– Prelazni rok je zvani~no po~eo, a ozbiqnih ponuda za na{e igra~e jo{ nema.

Nije tajna da se vi{e klubova interesuje za Ubiparipa, Milankovi}a, Simovi}a i Miri}a, a narednih dana }e mnogo toga biti jasnije. Ukoliko do|e do odlazaka, tada }emo reagovati i to kompenzovati. Za sada nema nikakvih promena – tvrdi Mora~a.

Trener Ristvoski upoznao je kratko igra~e sa planom priprema: – Drago mi je da smo se upoznali i da po~iwemo sa pripremama. Pred nama je sedam nedeqa rada, {to je sasvim dovoqno da se kvalitetno spremimo. U planu je odigravawe osam do deset prijateqskih utakmica, {to }e biti dovoqno da proverimo i unapredimo na{u formu – kazao je Ristovski.

Plan priprema nije definitivan, jer zbog vremenskih neprlika ~esto bude mewan u hodu.

N. S.

Bekvalac prozvao hajduke Fudbaleri Hajduka su po~eigra~kog kadra ti~e napustio noj situaciji i nije lako doveli pripreme . [ef stru~nog nas je na{ najboqi igra~ Radasti kvalitetnog igra~a, ali {taba Dragoqub Bekvalac i novi} (oti{ao u ma|arski Ke~oni koji veruju u sebe i `ele wegovi saradnici su igra~e kemet). To je svakako veliki afirmaciju vrata Hajduka su upoznali sa onim {ta ih u prihendikep, ali u~ini}e se napor im otvorena. premnom periodu o~ekuje. Prda se dovedu igra~i na mesta Trenutno najproblemati~nivih nekoliko dana biti iskokoja su nam bila sporna. Klub ja pozicija je {toperska, jer je ri{}eno za lekarske preglede je u zaista u te{koj materijalRadanovi} oti{ao a Mr|anin i testirawa, da bi od je prestao da igra. subote fudbaleri po- Urgentno moramo Komazec u Slova~koj ~eli da rade dva puta tra`iti re{ewe za tu dnevno. Do odlaska u Na prozivci su se pojavili slede}i igra~i: poziciju. Imamo tu Ohrid(1. februar) Bra}, Maksimovi}, Fejsa, @ivanovi}, Top~amladog Vladimira Koplanirane su dve progi}, Bagi}, Jovanovi}, Bogi}, Ki{, M. Kova~eva~evi}a koji je jesenas verne utakmice. vi}, Manolov, Petrovi}, Pauqevi}, Kasalica, pokazao da je izuzetan - Opstanak je osnovLali}, Kaurin, V. Kova~evi}, Varga, Bo{kopotencijal, ali u borbi ni ciq Hajduka, a ne}e vi}, Rexi}, Mara{, ]ovin i Sekeru{. Komazec za opstanak ne smemo se ga biti lako ostvarije na probi u Slova~koj, Ramadani je stigao kaosloniti samo na mlati. No, da ne verujem u da su igra~i oti{li na prvi trening, mladi dost koja ~esto ume da opstanak ne bih ni segolman Latinovi} je na reprezentativnim pribude nestalna, ve} nam deo na klupi – rekao premama, Marjanovi} treba da obavi razgovor trebaju iskusni igra~i je {ef stru~nog {tasa klupskim rukovodstvom, a jedini koji se ni– napomenuo je Bekvaba Dragoqub Bekvaje javio je Lalevi}. lac. lac i dodao: - [to se \. Bojani}

18

SPORT

utorak11.januar2011.

KRAJ [TRANDA OPET PESMA

Kabel pod punim naponom Iza Kabela nekada uspe{nog drugoliga{a a sada ~lana novosadskog podru~ja je obe}avaju}a polusezona. Zavr{ila je ~eta sa [tranda na visokom tre}em mestu sa 31 osvojenim bodom, dva mawe od jeseweg prvaka Mladosti iz Ba~kog Petrovca i drugoplasiranog Omladinca. Dolaskom nove agilne Uprave na ~elu sa Goranom Tankosi}em jo{ u pro{loj sezoni krenulo je na boqe. Kabelovci su od kandida-

i Sime Bogdanova uz aistenciju trenera golmana Jovana Pilipovi}a i uz pomo} generalnog sekretara Milana @ivkovi}a i Neboj{e Markovi}a zadu`enog za prvi tim, ekipa je ove jeseni primila najmawe golova u ligi (osam).

- Zadovoqni smo godinom, podigli smo klub na vi{i nivo, do{li do prevashodnog ciqa opstanka. Napravili smo i dobru selekciju igra~a koja je na kra-

Posebno je imponovala igra kapitena i golmana Voje Vuki}a, branio je na svim utakmicama, davao je sigurnost saigra~ima.

U napadu od osatalih kvalitetnih igra~a odsko~io je mladi Strahiwa Sekuli}. Najboqi je strelac sa {est golova. A kuriozitet na{e napada~ke igre je da su oba {topera Malixan i [erf me|u najefikasnijim igra~ima. Iako je uspe{na godina iza nas, ne}emo se uquqkiva-

DNEVNIK JADRAN IZ GOLUBINACA OBELE@IO 90 GODINA POSTOJAWA

Sremci vole fudbal Fudbalski klub Jadran, ~lan Sremske lige, obele`io je vredan jubilej 90 godina postojawa.

- Davne 1920. godine grupa qudi, iz Golubinaca, zaqubqenika u fudbal, osnovala je fudbalski klub, koji nikada nije prestajao sa radom – ka`e Slobodan Vukobratovi}, dugogodi{wi predsednik Jadrana. – Klub bogate tradicije bele`io je u svom postojawu zapa`ene takmi~arske rezultate.

Stvoreni uslovi za rad i takmi~ewe, svrstavaju se, u sam vrh sremskog fudbala. Mo`emo slobodno re}i za nekoliko rangova vi{e. Vredni qudi, koji su zadu`eni za stadion, odr`avaju ovaj lepi sportski objekat u bespekornom stawu.

Sve~ano je bilo u Golubincima minule jeseni . Celo selo je slavilo fudbal.

- Izuzetnu pa`wu posve}ujemo u negovawu sportskog prijateqstva. Potrudili smo se i ovoga puta za jubilej. Za ovu priliku pozvali smo u goste novosadsku Vojvodinu. Uva`eni gost rado se odazvao u ~ast jubileja odigrao prijateqsku utakmicu uveli~av{i, veliko slavqe – isti~e Slobodan Vukobratovi}. – Razlog vi{e bio je

i taj {to je Brana Ili}, igra~ Vojvodine, ponikao u na{em Jadranu. Vojvodina je pobedila s 6:0 , a svi koji su prisustvovali na utakmici u`ivali su u lepim akcijama, potezima i efektnim golovima gostiju.

Naravno, posle utakmice svi akteri u`ivali su u prijatnom dru`ewu, po dobrom sremskom obi~aju, uz muziku, pesmu i podse}awa na 90 godina postojawa kluba.Naravno do kasno u no}.

Lep jubilej ekipa Jadrana do~ekala je sa `eqom da i daqe igra u Sremskoj ligi, naravno stidqivo se nagove{tava da bi mogli da naprave i korak napred. Punih 24 godine isti qudi (ekipa) nalaze se na ~elu kluba.

- Da, to je istina.Jadran je imao dosta zapa`enih takmi~arskih rezultata. Igrao niz sezona u zonskom rangu takmi~ewa. I nikada nismo igrali u ni`oj ligi od petog stepena takmi~ewa. Ambnicije imamo, ukoliko se ponovo formira jedinstvena vojvo|anska liga sa sremskim klubovima , `elimo da poka`emo koliko vredimo – isti~e Slobodan Vukobratovi}.

Fudbalski klub Jadran, u godini jubileja, u nezavidnoj je

situaciji. Nakon jeseweg dela, Sremske lige, tavori na 13 mestu, sa samo 14 bodova.

Imali smo mali fond kvalitetnih igra~a, i to je razlog ne{to slabijeg plasmana. U toku prvenstva promenili smo i trenera. Umesto Tomislava Crqena a kormilo je preuzeo trener kadeta Nenad Kosti} – ka`e Branislav Lazi}, ~ovek koji decenijama vodi i pi{e sva de{avawa u Jadranu. – Rezultati su bili polovi~ni.

Kao doma}in Jadran je u sedam kola ostvario dosta dobre rezultate. ^etiri pobede i tri remija, uz gol razliku 10:0 (bez primqenog gola). U gostima katastrofa. Gol razlika 3:14 i svih osam poraza. Treba napomenuti da je Jadran spada u ekipe sa najmawe primqenih golova (14, na ~etvrtom mestu) ali je dali i najmawe golova (13).

Odbrana na sa veoma pouzdanim golmanom Goranom Kova~evi}em i u`om odbanom (Ra{i} i Bulatovi}) ostavila je povoqan utisak.Me|utim, vezni red i napada~i, slabo su funkcionisali. Jadranu je oduzet i jedan bod(igra~ igrao s dva `uta kartona u Ma~vanskoj Mitrovici).

B. Rokni}

NEPUNIH OSAM DECENIJA SLOGE IZ LOKA

^ekaju se naslednici Klipe i Vujkova

Jesenas se kraj [tranda igrao sjajan fudbal

ta za ispadawe u najni`u ligu, stigli da se bore za vi{i rang.

Obe}ao je novi predsednik da }e Kabel vratiti na staze uspeha, {irom je otvorio vrata kluba za sve klince, a potpisana saradwa sa {kolom fudbala Petar Pua~a, dokaz je da se u Kabelu gleda i na jo{ boqu budu}nost. Omladinci su jesewi deo zavr{ili na ubedqivom prvom mestu u svojoj ligi , a i prvi tim je ispunio o~ekivawa. Vo|eni pod trenerskom palicom Labuda Pejovi}a

ju dala rezultate. U{li smo u prvenstvo da budemo pri vrhu, {to smo i uspeli. Posebno me raduje da na 12 utakmica nismo primili gol, a najboqe igre ostvarili smo u posledwa ~etiri kola, kada smo pobedili Stari grad, Srbobran, Vrbas i Be~ej uz impozantnu gol razliku 12:0 - poja{wava trener Pejovi}. - Igra~i su kroz prvenstvo shvatili da imamo kvaliteta, dobili samopouzdawe, {to su preto~ili u dobre rezultate.

ti, ve} moramo daqe raditi na promociji kluba. O~ekuje nas dodatna zimska selekcija i poku{a}emo da se poja~amokako bi bili jo{ ja~i i efikasniji. Dva boda nisu ne nadoknadiva, liga je izjedna~ena, pa }e svaki gol i bod odlu~ivati o kona~nom plasmanu. Verujem da imamo snage da iza sebe na kraju ostavimo najve}e konkurente Mladost iz Ba~kog Petrovca i Omladinac istakao je na kraju Pejovi}.

M. Po.

ZORAN RATKOVI] NOVI TRENER BA^KE IZ BA^KE PALANKE

Ni prvo mesto nije nedosti`no

Dugo je igrao fudbal od svog mati~nog Sokola iz Nove Gajdobre pa preko Suboti~kih klubova Pali}a, Ba~ke, novosadskog Kabela, Ba~ke iz Ba~ke Palanke, ^SK Pivare pa opet u Sokolu gde je i zavr{io karijeru u kopa~kama, ali je isto tako ve} dugo na zelenom terenu i kao trener. Svoje bogato fudbalsko iskustvo prenosio je mladim generacijama u Sokolu, Hercegovcu iz Gajdobre, Kulpinu, Borcu iz Novog Sada, Budu}nosti iz Mladenova, Vojvodini iz Tovari{eva i sve ih uvodio u vi{i rang. Najvi{e je postigao sa Vojvodinom koju je za tri godinu uveo tri ranga vi{e u Srpsku ligu, Budu}nost i Borac u Vojvo|ansku ligu. Pre dve godine Hercegovac je vratio u Novosadsku podru~nu ligu sa kojima se rastao letos u prelaznom periodu. Jesenas nije nigde radio, odmarao je i evo posle {est meseci pauze stigao je do svog biv{eg kluba Ba~ke.

- Stigao sam u nezgodno vreme kada je tim pre pola godine pod ~udnim okolnostima napustio Srpsku ligu, a jesen u Vojvo|anskom zapadu nije mu ba{ bila po meri. Ba~ka je na ~etvrtom mestu, slab start i fini{ u~inili su zaostatak od sedam odnosno {est bodova za vode}im tandemom iz Novog Sada i Starih Banovaca. A po

kvalitetu i uslovima Ba~ka je daleko ispred svih, ka`e novi kormilar Zoran Ratkovi}.

Zoran se lako dogovorio sa ~elnicima Ba~ke, a ovi nisu postavqali nikakav uslov.

- Nisam jesenas vodio nijedan tim ali sam kao i uvek pratio sva zbivawa pa i u Vojvo|anskoj ligi. ^esto sam odlazio na utakmice u Ba~ku Planku i ^elarevo tako da sam u toku de{avawa. Nisam ni{ta obe}ao niti mi je neko postavqao uslov ali bilo bi i neozbiqno kada bih obe}ao da zaostatak od sedam bodova mo`emo lako nadoknaditi. To ne zna~i da se ne}u i ne}emo truditi da poku{amo najboqe ba~kopalana~kom fudbalu i da ga ve} od ove jeseni vratimo tamo gde mu je i mesto - Srpska liga.

Kvalitet igra~a to sigurno ne garantuje jer je i najavqeno da }e se Ba~ka nekih igra~a osloboditi.

- Imamo dosta mladih igra~a, a obe}awa su da }emo se za prole}nu sezonu poja~ati a sve }e zavisiti od toga ko }e oti}i iz jesena{we generacije. U svakom slu~aju poja~awa }e trebati.

Blizina ^elareva, Futoga, Novog Sada je garancija da u okolini ima dosta mladih i perspektivnih igra~a koji su eqni afirmacije i koji bi rado do{li u na{u sredinu, istakao je novi trener Ba~ke Zoran Ratkovi}.

Ve} od prvog dana dogovora novi kormilar Ba~kopalana~ke Ba~ke je napravio program rada.

- Pripreme }emo po~eti u subotu 15. janura, u prvo vreme radi}emo dva puta dnevno, a posle desetak dana po~eti i sa prijateqskim utakmicama. Mislim da }emo odigrati najmawe desetak provera sa timovima iz okoline od podru~ne do Srpske lige. Bi}e to dovoqno a sve }e zavisiti i od vremenskih uslova. Priprema}emo se u Ba~koj Palanci gde imamo idealne uslove, nema potrebe da se ide negde daqe, a i nije vreme za to s obzirom na materijalnu situaciju koja prati ne samo nas nego i ostale fudbalske i sportske klubove.

V. Vujanovi}

Na samom jugoistoku Ba~ke, ogreni~ena dvema rekama Tisom i Dunavom, nalazi se op{tina Titel sa {est naseqenih mesta,a tu je i selo Lok, ~iji stanovnici ka`u da su poznati po lo~koj vodici i fudbalerima. Dva izvora koja se nalaze pored regionalnog puta na samom ulazu u selu ~ine Lok prepoznatqivim, ka`u da voda lekovita svojstva. Naravno kada se pri~a o Loku, nezaobilazna je tema fudbal. Lo~ani su izuzetno ponosni zna svoju Slogu i na dvojicu fudbalera- Du{ana Klipu i \or|a Vujkova, koji su nosili dresove Novog Sada i

Vojvodine. Fudbalski klub Sloga osnovan je davne 1932. godine i uprkos te{koj ekonomskoj situaciji sve ove godine nije prestajao sa radom, a rukovodstvo se i u ovim te{kim vremenima sna{lo kako bi i daqe odr`ao jedinu sportsku razonodu u selu. Pre nekoliko godina otvorene su nove klupske prostorije na kojih se ~ekalo skoro 20 godina i od tada se na sportskom igrali{tu u Loku se uvek ne{to radi.

U me|uvremenu sre|en je prostor oko upravne zgrade, postavqena je ograda izme|u terena i prostora za publiku, a u planu je

PETROVARADIN UBOJIT U FINI[U

Ili}ev ~arobni {tapi} Ekipa Petrovaradina jesewu trku novosadskog podru~ja zavr{ila je na sedmom mestu osvojen je 21 bod. Nije krenulo sve na po~etku sezone kao je zamislila Uprava, pa je trener Tuti} podneo ostavku, a na wegovo mesto stigao ambiciozni Stojan Ili}, koji je od ekipe zapale u opasnu krizu izvukao maksimum i doveo je do pozicije koja pezosima garantuje mirnije prole}e.

- Posledwih osam kola za nas su bila kvalifikaciona jer sedam bodova bili su mr{av bilans. Ni poraz u gostima sa Borcem posle samo dva dana treninga nisu me pokolebala, jer smo nakon toga napravili veliki pomak. Zahvaquju}i tome {to su se igra~i vrlo brzo uklopili u novi na~in rada, stigli su uspesi.Pobeda nad Slavijom (6:0) bila je pravi putokaz i merilo da mo`emo mnogo vi{e, pa je do kraja polusezone osvojeno

dvostruko vi{e bodova od zate~enog. U principu sam zadovoqan ostvarenim. Razgovarao sam sa predsednikom Draganom Cveti~aninom, nagovestio da se neke stvari moraju mewati iz korena. Ukoliko `elimo jo{ boqe rezultate, a ako se to ne dogodi spreman sam da odem, bilo bi i te kako `ao da na pola puta napustim zapo~eti posao - ka`e Ili}. Tokom prvenstva neke stvari smo stavili na pravo mesto, ali je ostalo jo{ nedore~enih stvari pogotovo oko igra~kog kadra. Kod mene ne igraju imena, ve} oni koji to radom i zalagawem na terenu i zaslu`uju. Iz tih razloga mnogi }e biti prekobrojni, ne bi pomiwao imena, jer smo do ovih rezultata do{li iskqu~ivo zalagawem kolektiva. Pored iskusnijih igra~a veliki dobitak za klub su nastupi petorice omladinaca.

M. Po.

U BA^KOM MAGLI]U OD 15. JANUARA

Turnir u malom fudbalu Tradicionalni, 11. po redu turnir u malom fudbalu u Ba~kom Magli}u po~e}e 15. januara.

Igra}e se po sistemu “pet igra~a i golman” u poqu, a uplata po ekipi iznosi 10.000 dinara. Organizator je obezbedio nov~ane nagrade za tri prvoplasirane ekipe: 1. mesto – 200.000, 2. mesto – 50.000 i 3. mesto – 30.000

dinara. Prvi krug igra}e se po grupama, a kasnije po kup sistemu, na ispadawe.

Prijave za turnir primaju se do 14. januara do 20 sati, kada }e se u Kafeu u Ba~kom Magli}u `rebati sastavi grupa. Detaqnije informacije mogu da se dobiju na telefone: 064/9299015 i 060/3336504.

S. S.

i stavqawe fasade, postavqawe za{titne mre`e iza golova i mala tribina za gledaoce.. Iako se Lo~ani takmi~e u Op{tinskoj liga Titel-@abaq, to ih ne optere}uje, jer im je najva`nije da stvore dobre uslove za bavqewe sportom kako bi se {to vi{e dece i odraslih privuklo i zainteresovalo za ove sportske aktivnostima.

Za sada su takmi~ewa u drugom planu, ali se nadaju da }e posle du`eg vremena Du{an Klipa i \or|e Vujkov dobiti naslednika. @. Markovi}

Mladi Slanobarci u Gr~koj Kadeti i omladinci mla|eg novosadskog prvoliga{a Proletera, wih 55 predvo|eni trenerima Goranom @muki}em i Svetozarom Soviqem nalaze se na pripremama u Gr~koj.

- Ovo je nagrada za sve nas, jer smo pro{le godine napravili lep uspeh u [paniji, gde smo na nezvani~nom svetskom prvenstvu na{eg uzrasta osvojili prva mesta a u debitantskoj sezoni omladinci su zauzeli visoku petu poziciju. Pored nas u Gr~koj su i na{i dragi prijateqi iz ^a~ka sa kojima smo se pobratimili u [paniji, pa u Parajliji }emo se zajedno dru`iti i odigrati kontrolni me~,a o~ekuju nas i utakmice s gr~kim klubovima. Za sve nas ovo je pravi podstrek, jer u budu}nosti imamo velike planove - istakao je trener Svetozar Soviq i napomenuo da }e dva najboqa omladinca Dimitrije Pauni} i Nikola Cveti} 17. januara zapo~eti pripreme sa prvim tiM. Po. mom.

[kola su|ewa Udru`ewe fudbalskih sudija Fudbalskog saveza grada Novog sada i ove godine organizuje {kolu su|ewa.

Svi zainteresovani ( i devojke i momci) izme|u 16 i 24 godine treba da se jave u kancelariju gradskog fudbalskog saveza u Pariske komune 38 od 8 do 14 sati ili da se jave na telefon Saveza 021/444- 900. [kola }e se odr`ati u februaru.

K.

SPORT

DNEVNIK

utorak11.januar2011.

19

UZ TRIJUMF VOJVODINE U DALEKOVOD EVROLIGI

Podvig mladih Novosa|ana Ono {to nisu uspeli pre tri nedeqe u Novom Sadu vaterpolisti Vojvodine su uradili u nedequ u Volgogradu. Savladali su izabranici Dejana Stanojevi}a ekipu Spartaka 8:6 i posle remija (10:10) sa istim timom pre tri nedeqe sakupili ~etiri boda u B grupi Dalekovod Evrolige.

Istakli su da u Volgograd ne idu sa belom zastavom i da }e

igru. Jedina ~iwenica kojom ne mogu da budem zadovoqan je ta {to smo dopustili da u posledwoj ~etvrtini Rusi istope na{u prednost. A, onda smo u fini{, umesto da mirno privedemo susret kraju, u{li u incidentnu situaciju i zbog iskqu~ewa Ubovi}a igrali sa igra~em mawe. I upravo smo ta dva posledwa minuta odigrali disciplinovano ne dozvoliv{i Spartaku da do|e do

Prvotimac Sr|an Vuksanovi} je istakao da su on i saigra~i o~ekivali te{ku utakmicu u Volgogradu i da su bili spremni za veliku borbu.

- Dobro smo po~eli susret, igrali smo ~vrsto u odbrani i tu je i bio kqu~ na{e pobede nad Spartakom. Bili smo pod pritiskom sa svih strana i sa tribina i u bazenu, ali smo snagom kolektiva uspeli sve da izdr`imo i pobedimo. Nadam

ali i da je pred nama jo{ dosta rada i da treba jo{ puno da u~imo - rekao je Vuksanovi}.

Sada su Novosa|ani drugi u grupi, iza italijanskog Pro Reka, koji je ve} obezbedio plasman u ~etvrtfinale najelitnijeg klupskog vaterpolo takmi~ewa. Novosa|ani imaju priliku da se na|u me|u osam, a o tome }e odlu~ivati utakmica posledweg kola (2. februar) kada do~ekuju Budvu.

Sredwi bloker Novosa|ana Nemawa ^ubrilo

^ELENY KUP: VOJVODINA SUTRA DOMA]IN POSOJILNICI

Uzdaju se i u publiku

Posle austrijskih 1:3, odbojka{e NIS Vojvodine o~ekuje veliki posao u sutra{wem revan{ me~u osmine finala ^elenx kupa protiv Posojilnice. Da bi se plasirali me|u osam najboqih timova Novosa|anima je potrebna pobeda (rezultat nije va`an), kako bi izborili igrawe zlatnog seta i kroz wega tra`ili ostanak na evropskoj sceni.

- Ovo nam je dobra prilika da napravimo jo{ jedan zavidan rezultat u evropskom takmi~ewu. Sistem nadmetawa nam dozvoqava da ne razmi{qamo o krajwemrezultatu, ve} samo o pobedi i o zlatnom setu, koji bismo, u slu~aju pobede, igrali na doma}em terenu. U prvom me~u smo upoznali protivnika, dijagonala tehni~ar Koh i korektor Divi{ im je pokreta~ka snaga, dok slovena~ki par prima~a i bugarski sredwi bloker igraju na svom maksimumu. Disciplinovani su i na taj na~in su nas i dobili, ali pre svega nismo mogli igra~ki da ima pariramo, iako smo imali sve povoq-

ne uslove. Ne mo`e da se ode u ~etvrtfinale ako se ne igra dobro, pa se nadam da }emo biti na vi{em nivou u Novom Sadu u odnosu na prvi me~ i da }emo se plasirati u narednu rundu – rekao je sportski direktor Nikola Mari}.

Sredwi bloker Nemawa ^ubrilo istakao je da bi publika mogla da bude jedan od odlu~uju}ih faktora za prolaz daqe.

- Morao da odigramo maksimalno odgovorno i anga`ovano. Svesni smo da nas o~ekuje veliki posao, ali kroz timsku igru mo`emo da uradimo mnogo toga {to smo i dokazali vi{e puta do sada. Publika bi trebalo da nas podr`i, jer nam je svaka pomo} potreba, a po{to se svi nadamo pobedi i zlatnom setu podr{ka }e biti od velikog zna~aja – istakao je mla|i od bra}e ^ubrilo.

NIS vojvodina sutra do~ekuje Posojilnicu u maloj sali Spensa od 19 ~asova. Ulaznica ko{ta 100 dinara, a bi}e uprili~ena nagradna igra za publiku (nagrada je planinski bicikl).

M. Risti}

Bi}e jo{ radosti: vaterpolisti Vojvodine (ne)o~ekivano savladali Spartak

dati sve od sebe i iskoristiti sve {anse koje im se uka`u. Tako je i bilo, odigrali su Stanojevi}evi izabranici odli~no i pobedili rezultatom 8:5.

- Mi smo ekipa koja mora u svaku utakmicu da u|e sa pobedni~kim mentalitetom, jer samo tako imamo {ansu da ne{to i uradimo, po{to su u Evroligi sve ekipe mnogo iskusnije i ja~e od nas, a imaju i ve}e buxete . Zbog toga {to smo najmla|i i najneiskusniji ja od momaka i ne mogu da tra`im pobede, ali mogu da tra`im da daju maksimum. Mi ne razmi{qamo o snazi tih klubova, na{e je da treniramo i igramo vaterpolo, {to i ~inimo. Tako smo u{li i u duel sa Spartakom. Ve}i deo utakmice smo odigrali na visokom nivou i kontrolisali smo

izjedna~ewa - rekao je {ef stru~nog {taba Dejan Stanojevi}.

GERGEQI KI[ I TAMA[ KA[A[ OPET U REPREZENTACIJI MA\ARSKE

Ozbiqno za [angaj

Trofejni reprezentativci ma|arske vaterpolo reprezentacije Gergeqi Ki{ i Tama{ Ka{a{ vratili su se u nacionalni tim za pripreme za Svetsko prvenstvo u [angaju ovoga leta.

Posle osvajawa olimpijskog zlata u Pekingu 2008. ova dva igra~a su se oprostila od reprezentacije, a ma|arski tim je podmladio sastav. Ali, na Svetskom prvenstvu u Rimu 2009. i Evropskom prvenstvu u zagrebu pro{le godine videlo se da Ma|arima neodostaje iskustvo Ki{a i Ka{a{a. Da li }e ovaj dvojac nastupiti i na EP u Ajndhovenu i na OI u Londonu 2012. odlu~i}e posle planetarne smotre u [angaju, koja }e se odr`ati od 16. do 31. jula. Reprezentacija se okupila ju~e na pripremana za Svetsko prvenstvo, a Ka{a{ i Dene{ i Danijel Varga i Madara{, koji ne igraju u ma|arskom prvenstvu pridru`i}e se 23. januara.

G. M.

ATP LISTA

Bez promene Na najnovijoj ATP rang listi Novak \okovi} je i daqe tre}eplasirani teniser sveta sa 6.240 bodova, a na istim pozicijama ostali su i Troicki i Tipsarevi}. Troicki je 30. sa 1.385 bodova, dok je Tipsarevi} 48. sa 935 bodova.

Ilija Bozoqac je i daqe 152. sa 359 bodova, dok je Nikola ]iri} 197. sa 265 poena.

Raspored prvih 20 tenisera ostao je nepromewen, a [panac Rafael Nadal je i daqe u vo|stvu sa 12.390 bodova, is-

pred [vajcarca Roxera Federera sa 9.245 poena.

Lista: 1. (1) Rafael Nadal ([panija) 12.390 poena, 2. (2) Roxer Federer ([vajcarska) 9.245, 3. (3) Novak \okovi} (Srbija) 6.240, 4. (4) Robin Soderling ([vedska) 5.785, 5. (5) Endi Mari (V. Britanija) 5.760, 6. (6) Toma{ Berdih (^e{ka) 3.955, 7. (7) David Ferer ([panija) 3.735, 8. (8) Endi Rodik (SAD) 3.565, 9. (9) Fernando Verdasko ([panija) 3.240, 10. (10) Mihail Ju`wi (Rusija) 2.920.

VTA LISTA

Jankovi}eva osma, Ivanovi}eva 21.

Najboqe rangirana srpska teniserka Jelena Jankovi} zadr`ala je osmo mesto na VTA rang listi, dok je Ana Ivanovi} nazadovala za ~etiri mesta.

U~e{}e na Hopman kupu Ivanovi}evu je, tako|e, spre~ilo da igra na ovonedeqnom turniru u Sidneju, po{to je u Pertu istegla trbu{ne mi{i}a. Mali pad do`ivela je i Bojana Jovanovska, koja je sa 76. nazadovala na 77. mesto, ali }e plasman sigurno popraviti naredne nedeqe, po{to je pro{la kvalifikacije i prvo kolo u Sidneju.

Lidersku poziciju na VTA listi i daqe zauzima Karolina Vozwacki iz Danske, a sle-

Foto: F. Baki}

se da }emo tako igrati i u predstoje}im utakmicama. Ovo je dokaz da smo na dobrom putu,

de je Vera Zvonarjova, Kim Klejsters, pa Serena i Venus Vilijams.

Lista: 1. Karolina Vozwacki (Danska) 8.035, 2. Vera Zvonarjova (Rusija) 6.785, 3. Kim Klejsters (Belgija) 6.355, 4.

Serena Vilijams (SAD) 5.355, 5. Venus Vilijams (SAD) 4.985, 6. Samanta Stosur (Australija) 4.982, 7. Fran~eska Skjavone (Italija) 4.835, 8. Jelena Jankovi} (Srbija) 4.445, 9.

Elena Dementijeva (Rusija) 4.335, 10. Viktorija Azarenka (Belorusija) 4.235... 21. Ana Ivanovi} (Srbija) 2500... 77.

Bojana Jovanovsi (Srbija) 837... 285. Aleksandra Kruni} (Srbija) 178... 322. Ana Jovanovi} (Srbija) 142...

- Ne razmi{qam trenutno o duelu sa Budvom, ve} o narednoj utakmici koju igramo sa Pro Rekom u Italiji. Daqe nam je na programu po~etak Prvenstva i duel sa Partizanom, pa tek onda susret sa Budvanima.

Na{e je da dajemo sve od sebe, to je na{a obaveza, koju nam niko ne mo`e uskratiti, a za koliko }e to biti dovoqno vide}emo - zakqu~io je Stanojevi}.

Sr|an Vuksanovi} je rekao da je i Vojvodini i Budvi potrebna pobeda u posledwem kolu za prolaz u ~etvrtfinale.

- I u toj utakmici }emo i}i na pobedu. Kada smo ve} uspeli da do|emo dovde i da napravimo ve} jedan podvig za{to ne bismo u~inili i ne{to vi{e i ostvarili jo{ ve}i uspeh - istakao je Vuksanovi}.

G. Malenovi}

TURNIR U SIDNEJU

Bojana pro{la, Jelena ispala Bojana Jovanovski plasiraJankovi}eva je bila postala se u drugo kolo turnira u vqena za {estu nositeqku, a od Sidneju, a Jelena Jankovi} niFrancuskiwe je pora`ena poje uspela da prebrodi prvu prepreku. Bojana je savladala Estonku Kaju Kanepi sa 6:4, 6:4 posle sat i 34 minuta igre. Srpska teniserka se za glavni `reb turnira plasirala posle tri kola kvalifikacija. Rivalka Bojani Jovanovski u drugom kolu bi}e Francuskiwa Aravan Rezai, koja je savlada- Bojana Jovanovski la Jelenu Jankovi} sa 2:1, po sle dva sata i ~etiri minuta. setovima 7:5, 2:6, 6:3, tako da Ovo je bio ~etvrti susret izod srpskog duela u drugom kome|u Jankovi}eve i Rezai i lu Sidneja nema ni{ta. trenutni rezultat je 2:2 .

Bez Bagdatisa Kiparski teniser Markos Bagdatis, branilac titule na ATP turniru u Sidneju, odustao je zbog povrede butnog mi{i}a od u~e{}a na takmi~ewu koje prethodi prvom godi{wem gren slemu Otvorenom prvenstvu Australije.

Finalista Melburna 2006, trenutno 21. igra~ sveta, nije `eleo da rizikuje te`u povredu i dodatno pogor{a situaciju na startu nove sezone u kojoj `eli boqu poziciju u najja~oj svetskoj konkurenciji. Umesto Bagdatisa, u glavnom `rebu }e se na}i Poqak Luka{ Kubot.

20

SPORT

utorak11.januar2011.

U ROKU OD MESEC DANA NOVI SAD DOMA]IN DVA SPEKTAKLA

IZ [PANSKE LIGE

Ronaldo blizu rekorda Portugalac Kristijano Ronaldo na dobrom je putu da postane rekorder po broju postignutih golova u jednoj sezoni {panske Primere. Posle het-trika koji je postigao u pobedi nad Viqarealom (4:2) stigao je do cifre od 23 pogotka na 18 utakmica.

Wemu je to bio peti het-trik u karijeri a ~etvrti u dresu Real Madrida, u koji je stigao na leto 2009. godine iz Man~ester junajteda. Ronaldo je tako ozbiqno ugrozio rekord koji zajedno dr`e Meksikanac Hugo San~ez (sezona 1989/90) i

Kristijano Ronaldo

Argentinac Telmo Zara (sezona 1950/51) sa 38 postignutih golova u sezoni. Me|utim, nijedan od wih nije dao toliki broj golova u ovoj fazi prvenstva, tako da }e Ronaldo, ukoliko ga povrede zaobi|u, sigurno u}i u istoriju Primere.

Neverovatni Portugalac dao je 49 golova na 47 liga{kih susreta, dok u svim takmi~ewima u proseku ima vi{e od gola po susretu. Pored 49 prvenstvenih golova, ~etiri je postigao u Kupu kraqa, a 11 u Ligi {ampiona (64 gola na 62 utakmice).

- Nije ba{ da ja sam dajem golove. Da nemam ovako sjajne saigra~e te{ko da bih ovo uspeo. Presre}an jesam, motivisan do neba i spreman za titule sa Realom. Ja sam tu da pomognem klubu na najboqi mogu}i na~in i to me samo vodi napred - rekao je Ronaldo.

Trener Reala @oze Muriwo ka`e da vi{e ne mo`e ni da komentari{e igre svog pulena.

- Ja o wemu vi{e nemam {ta da ka`em. Momak me iz me~a u me~ ostavqa bez teksta. Stvarno ne znam {ta bih rekao o svemu ovome {to on izvodi na terenu - izjavio je Muriwo.

TURNIR U NOVOM BE^EJU

Pobednik Knott Autofleks

Pobednik Bo`i}nog turnira u malom fudbalu u Novom Be~eju, na kojem je u~estvovalo 20 ekipa, je Knott Autofleks iz Be~eja, koji je u finalu, pred blizu 700 gledalaca, boqim izvo|ewem penala savladala Be~ejprevoz iz Be~eja 4:3 (u regulernom vremenu rezultat je bio 1:1). Za pobedni~ku ekipu igrali su: Ivan Crwin, Ivan Drap{in, Petar Samolovac, Nemawa Vasin, Radovan Samolovac, Zoran Zuki}, Sini{a Todorovi}, Mladen Stanojev, Neboj{a Tomi} i Du{an Saxakov.

U utakmici za tre}e mesto ekipa STR Bla`in iz Novog Be~eja pobedila je SNS SAS iz Zrewanina 3:0.

Pobedniku turnira (pokroviteq op{tina Novi Be~ej, a sa uspehom takmi~ewe organizovao KMF Tisa i SRC Jedinstvo) pripala je nagrada od 200 hiqada, drugoplasiranoj ekipi 70, a tre}eplasiranoj 40 hiqada dinara.

Najboqi strelac (14 golova) je Zoran Zuki}, najboqi golman Mladen Stanojev, obojica iz pobedni~ke ekipe, a za najboqeg igra~a progla{en je Du{an Trivunovi} iz ekipe Be~ejprevoz.

S. Davidovi}

DNEVNIK

Fed kup i Dejvis kup u Spensu Dejvis kup teniska bajka Srbije po~ela je, priznaju svi, na {qakastom terenu na Novosadskom Sajmu, u me~u Srbija Zimbabve. Te 2005. godine, priseti}e se qubiteqi tenisa, upravo pred novosadskom publikom za na{u selekciju debitovao je tada supertalentovani Novak \okovi}, koji je, u tandemu s Jankom Tipsarevi}em, slistio rivala s 5:0.

Pro{le su godine a zna~ajnijih teniskih zbivawa nije bilo u najve}em vojvo|anskom gradu.

Me|utim, s po~etkom 2011. godine stvari su po~ele da se mewaju, pa }e obe na{e reprezentacije Fed kup `enski tim i Dejvis kup mu{ka ekipa - opet novi ciklus po~eti u Novom Sadu. Najpre }e, 5. i 6. februara, na teren u velikoj sali SPC „Vojvodina“ istr~ati, verujemo, Jelena Jankovi}, Ana Ivanovi}, Bojana Jovanovska i Ana Jovanovi}, kojima je selektor Dejan Vrane{ poslao pozivnice za susret druge Svetske grupe koji Srbija igra s Kanadom. Potom }e, od 4. do 6. marta, me~ prvog kola Svetske grupe Dejvis kupa, tako|e u velikoj sali Spensa, odigrati svetski {ampioni, vlasnici salatare Dvajta Dejvisa - Novak \okovi}, Janko Tipsarevi}, Viktor Troicki i Nenad Zimowi}. Wihov rival bi}e selekcija Indije.

Tim povodom u Gradskoj ku}i u Novom Sadu konferenciju za medije odr`ali su predstavnici gradskih vlasti, Teniskog saveza Srbije i Me|unarodne teniske federacije - ITF-a.

- Pred nama su dva velika teniska doga|aja i ube|en sam da }e Novi Sad biti dobar doma}in, a da }e tribine u Spensu biti ispuwene do posledweg me-

sta, odnosno da }e na{i reprezentativci imati sjajnu podr{ku - rekao je Aleksandar Kravi}, ~lan Gradskog ve}a za sport i omladinu. - Iz na{eg grada krenuo je proboj srpskog tenisa u Dejvis kupu, pa se nadam da }e ovo biti novi po~etak za {ampione, ali i za devojke od kojih

tako|e mo`emo da o~ekujemo sjajne rezultate.

Zamenik gradona~elnika Zoran Mandi} je dodao: - Novi Sad je po~astvovan {to }e biti doma}in ovako velikim sportskim doga|ajima.

Verujem da }e u oba navrata velika sala Spensa biti ispu-

sandar Boli}, wegov sportski direktor. On je objasnio: - Odbranu titule po~iwemo u duelu s Indijom, u Novom Sadu.

Zna~i, bi}e to novi po~etak na{eg izabranog tima, ba{ kao {to je bio i onaj iz 2005. godine.

Sada se, za razliku od pre {est godina, nalazimo u ulozi favo-

se, ve} za nekoliko dana, po ceni od 1.500 dinara komplet za oba dana, ili 800 dinara za pojedina~ne dane. Jo{ uvek nismo odredili cenu za Dejvis kup me~ Srbija - Indija, ali }emo i s wom iza}i veoma brzo. O~ekujemo veliki broj gledalaca na oba susreta i gotovo

rita, a i `reb za Dejvis kup i{ao nam je naruku. Posle duela s Indijom i, verujem, na{e pobede, o~ekuje nas me~ najverovatnije s Rusijom, u kojem }emo opet biti u ulozi favorita. Uop{teno gledaju}i, Novi Sad je drugi teniski centar u Srbiji i ovda{wa publika ima}e priliku da u`iva.

Odre|ene su i cene ulaznica za Fed kup me~ Srbija - Kanada.

- Kapacitet velike sale Spensa bi}e 6.700 mesta, a ulaznice za me~ na{ih najboqih dama i Kana|anki prodava}e

smo sigurni da }e tribine Spensa biti ispuwene - dodao je Boli}.

O tome ho}e li na{a Fed kup ekipa zaigrati u najja~em sastavu, s Jelenom, Anom i Bojanom, Boli} je kratko rekao: - Selektor je poslao pozivnice na wihove adrese, ali jo{ nemamo povratne informacije.

Moramo da prijavimo tim najkasnije 10 dana pre po~etka duela i tek tada }emo znati da li }e sve devojke zaigrati pred Novosa|anima.

A. Predojevi}

Pred Novosa|anima u martu: teniseri Srbije

Salatara kre}e na turneju Salatara Dvajta Dejvisa, trofej namewen pobedniku Dejvis kupa, jedan je od najstarijih pehara u svetu sporta. Posle veli~anstvene pobede na{ih momaka u finalu ovog takmi~ewa nad Francuskom, sada se nalazi u rukama qudi iz TSS. Postoje indicije da }e ovaj pehar obi}i najve}e gradove u Srbiji, a Aleksandar Boli} je tim povodom rekao: - Najverovatnija je opcija da na turneju po gradovinma u Srbiji salatara krene upravo pred po~etak Fed kup me~a, ba{ iz Novog Sada. Naravno, treba precizno da organizujemo plan putovawa ovog zaista vrednog trofeja, ali i da ispunimo stroge uslove bezbednosti koji se pred nas postavqaju, {to nije ni malo jednostavno.

wena i da }emo se zajedno radovati novim uspesima na{ih teniserki i tenisera.

Skot Over iz ITF-a izvr{io je obilazak i inspekciju objekata i rekao: - Ovde sam kako bih izvr{io inspekciju za Dejvis kup me~ Srbija - Indija. Novi Sad }e biti teniski centar u tih mesec dana, jer reprezentacija Srbije u odbranu titule kre}e ba{ iz wega. Ube|en sam da su pred nama dva fantasti~na doga|aja.

Ispred Teniskog saveza Srbije novinarima se obratio Alek-

^OKA PONOVO ZNA^AJAN STONOTENISKI CENTAR

Vra}awe nekada{weg sjaja Renovirana sala „I{tvan Sabo“ Stonoteniskog kluba ^oka (nazvana tako u ~ast proslavqenom preminulom stru~waku I{tvanu Sabou koji je ^oku uzdigao u stonoteniski centar poznat u evropskim i svetskim okviri-

ma) postaje ponovo steci{te priprema igra~ica i igra~a iz Srbije. ^okani su vrata otvorili svim igra~ima, bilo da su u pitawu po~etnici ili vrhunski takmi~ari, jer za rad sada postoje idealni uslovi, a za one koji dolaze sa strane i sme{tajni kapaciteti.

- @elimo i nastojimo da ^oki vratimo status stonoteniskog centra Srbije za {ta je va`no bilo obezbe|ewe dobrih uslova. Sa agilnom upravom i mladom poletnom prvom postavom stonoteniserki, koja je ponovo u vrhu Superlige, odmah do {ampionki iz Sente,

Laslo Kormawo{ sa u~esnicima kampa u obnovqenoj sali ~okanskog kluba

ambicije su da titulu ekipnog prvaka dr`ave vratimo u ^oku, ako ne ranije, nadam se 2013. za 50.godi{wicu postojawa kluba - ka`e trener ^oke Laslo Kormawo{.

Mada su nedavno u derbiju prvog dela prvenstva Superlige ^okanke pora`ene od ak-

tuelnih {ampionki u Senti, koje tako|e imaju mladu ali iskusniju ekipu, trener Kormawo{ je uveren da dugogogodi{wa dominacija Sen}anki ne}e dugo trajati. Da su na dobrom putu da povrate ^oki nekada{wi stonoteniski sjaj, oslonac su mlade prvotimke, sve {esnaestogodi{wakiwe, Aleksandra Radowi}, Doro}a Hajnal, @anet Kormawo{ i Nikoleta Nikoli}, kojima je u prvom delu prvenstva iskusna Sawa Be~ejski, sada i u ulozi pomo}nik treneru Kormawo{u, pomogla samo igrom na gostovawu u Ba~koj Topoli.

Stonoteniserke ^oke su pripreme za nastavak prvenstva zapo~ele ve} 3.januara, a na okupu su pored prvotimki i mnogobrojni stonoteniseri i stonoteniserke iz superliga{ke, prvoliga{ke, srpskoliga{ke i vojvo|anske liga{ke konkurencije. Uporedo sa pripremama vrhunskih igra~a, u novoj sali odvija se stonoteniski kamp za mlade perspektivne stonotenisere i stonoteniska {kola.

-Trenutno ovde su prisutni stonoteniseri iz Pirota, Vrbasa, Kikinde, Beograda, Dobanovca, Ade, a o~ekujemo i stonotenisere beogradske Crvene zvezde i Partizana, suboti~kog Spartaka i Temerina.

Spremni smo da ugostimo sve koji `ele da do|u da se pripremaju u na{oj sredini - ka`e Kormawo{.

Tekst i foto: M. Mitrovi}

SPORT

DNEVNIK

utorak11.januar2011.

21

JO[ TRI DANA DO PO^ETKA SVETSKOG PRVENSTVA ZA RUKOMETA[E U [VEDSKOJ

Srbija ima i kvalitetna krila Darko Mili~i} (Minesota)

NBA LIGA

Majami pobe|uje, Mili~i} odli~an Odigrano je sedam me~eva u NBA ligi u kojima su doma}e ekipe zabele`ile pet pobeda. Majami je ostvario i osmu uzastopnu pobedu, 30. ove sezone, a do trijumfa su do{li i Toronto, San Antonio, Lejkersi, Klipersi, Finiks i Wu Orleans. Darko Mili~i} je ostvario dabl-dabl u~inak od 11 poena i 10 skokova, uz pet blokada u porazu Minesote, dok je Vladimir Radmanovi} postigao ~etiri poena za Golden Stejt. Pe|a Stojakovi} je i daqe povre|en. Ko{arka{i Majamija pobedili su i deveti put u nizu, ovaj put Portland sa 107:100 posle produ`etka. Najboqi pojedinac susreta bio je LeBron Xejms sa 44 poena, od ~ega osam u produ`etku koji je Majami dobio sa 14:7. Xejms je tako|e imao i 13 skokova i {est asistencija, a odli~nu podr{ku imao je u Dvejnu Vejdu koji je zabele`io 34 poena, osam skokova i pet asistencija. Sjajnu partiju za Portland prikazao je LaMarkus Oldrix sa 31 poenom, 14 skokova i sedam asistencija.

Minesota je do`ivela i 29. poraz ove sezone, po{to je pora`ena od vode}eg San Antonija sa 94:91. Teksa{ane je predvodio \inobili sa 21 poenom i sedam asistencija, a dvocifren u~inak imali su i Parker, Xeferson, Hil, Boner i Nil. Kevin Lav je ponovo prikazao sjajnu partiju sa 18 poena i 17 skokova, dok je srpski ko{arka{ Darko Mili~i} zabele`io 11 poena (5-16 {ut iz

igre), deset skokova, pet blokada i po dve asistencije i ukradene lopte. Nikola Pekovi} je za devet i po minuta postigao pet poena uz tri skoka.

Lejkersi su na doma}em terenu slavili protiv Wujorka sa 109:87. Brajant je postigao 27 poena, uhvativ{i deset lopti, uz pet uspe{nih dodavawa. Gasol je ostvario u~inak od 20 poena i 14 skokova, dok je Odom imao 13 poena i 18 skokova. Amare Stodemajer bio je najboqi u Wujorku sa 23 poena, 10 skokova i {est blokada. Finiks je ostvario tek ~etvrtu pobedu u posledwih 15 me~eva, savladav{i Klivlend sa 108:100. Stiv Ne{ je briqirao sa 20 poena, sedam skokova i ~ak 17 asistencija, dok je Dadli postigao 21 poen uz sedam skokova. Odli~nu partiju prikazao je i Fraj s 16 poena i 12 uhva}enih lopti. Hikson je bio najboqi u Klivlendu sa 23 poena i 17 skokova, isti broj poena ali deset skokova mawe imao je Xejmison, dok je Haris me~ zavr{io sa 27 poena i osam uhva}enih lopti. Vladimir Radmanovi} u~estvovao je u porazu Golden Stejta od Klipersa (105:91) sa po ~etiri poena i skoka. Toronto je slavio sa 118:12 protiv Sakramenta, bez Pe|e Stojakovi}a koji je i daqe povre|en.

Rezultati: Toronto – Sakramento 118:112, San Antonio – Minesota 94:91, Portland – Majami 100:107, L.A. Lejkers – Wujork 109:87, L.A. Klipers – Golden Stejt 105:91, Finiks – Klivlend 108:100, Denver – Wu Orleans 87:96.

Selektor rukometne reprezentacije Srbije Veselin Vukovi} odlu~io je da sa spiska putnika za predstoje}e Svetsko prvenstvo u [vedskoj izostavi sredweg beka Uro{a Mitrovi}a, dok }e jedan od na{ih najboqih igra~a Mladen Bojinovi} sigurno biti u avionu za Skandinaviju. Bojinovi} je bio pod znakom pitawa zbog povrede. Ipak, posle brojnih testova i ispita snage i izdr`qivosti odlu~eno je da kapiten mo`e da ide na SP, samo jo{ nije poznato da li }e ga Vukovi} stavqati u vatru u prvoj fazi takmi~ewa na Mundijalu.

Prednost u odnosu na Mitrovi}a dobio je Uro{ Vilovski, koji sjajno obavqa defanzivne zadatke. Mitrovi} igra na poziciji sredweg beka, a Vukovi} na toj poziciji ima tri proverena igra~a - [e{uma, Pribaka i Vu~kovi}a. Pre Mitrovi}a sa spiska su ispala dva desna krila, Dragan Tubi} i Milo{ Kostadinovi} i levi bek David Ra{i}.

Tri dana do polaska na Svetsko prvenstvo u [vedsku atmosferu u redovima orlova dodatno je poboq{alo odli~no izdawe u me~u sa Austrijom (39:27). Zadovoqstvo nije krio ni pivotmen na{e reprezentacije Rastko Stojkovi}: - Iznenadila me ovako dobra igra na{e reprezentacije, pogotovo u prvom poluvremenu. U drugom poluvremenu smo uspeli da sa~uvamo ozbiqnost i odigramo nere{eno. Dvanaest razlike dobiti Austriju, po meni, ne{to je {to retko ko mo`e da ostvari. To je vrhunski rezultat i nadam se da je to odraz forme, koja }e nastaviti da se di`e.

S obzirom da su nas Austrijanci izbacili sa pro{log EP u wihovoj zemqi, boqa motivacija nije bila potrebna?

- Bili smo jako motivisani, ali to nije imalo veze sa Lincom. Ovo je novi po~etak, nova reprezentacija i idemo od nule.

Imate lak{u povredu kolena?

- Malo je oteklo, ali sve }e biti u redu.

Prvi me~ na Svetskom prvenstvu reprezentacija Srbije igra 14. januara sa selekcijom Al`ira. Levi bek @arko [e{um upozorava da premijera sa Al`irom mo`e da bude nezgodna.

[iri optimizam: @arko [e{um

- Prva utakmica je vrlo nezgodna i moramo da budemo oprezni. Al`ir nema mnogo poznate rukometa{e, nekoliko ih igra u Francuskoj, ali afri~ke zemqe imaju uro|enu po`rtvovanost. Dosta su agresivni, brzi, igraju prqavo i odlikuju se divqim odbranama, ~esto igraju presing. To mo`e da bude nezgodno ukoliko se u|e u wihov ritam, ali mislim da smo psiholo{ki spremni za wih i da bi uspe{no trebalo da presko~imo prvi stepenik rekao je [e{um. [e{um je napomenuo da reprezentativci mogu da budu zadovoqni na~inom na koji su odra|ene pripreme i dodao: - Ostaje nam jo{ tri dana do po~etka SP i to vreme }emo iskoristiti iskqu~ivo za rad.

Sre}ni smo jer smo, samo da ne izbaksuziram, svi zdravi. Radili smo mnogo na odbrani i na protoku lopte u napadu u prote-

klih desetak dana i mislim da to izgleda dosta dobro. Trebalo bi da ostanemo na sada{wem nivou i da malo poja~amo kako prvenstvo bude odmicalo.

Na posledwim velikim takmi~ewima stekao se utisak da Srbija nema dovoqno razvijenu igru na krilnim pozicijama, te da se sve svodi na bekove. ^ini se da se to sada izmenilo.

- Na{a krila (Ivan Nik~evi}, Dobrivoje Markovi}, Rajko Prodanovi}) su vrlo kvalitetna i moramo vi{e da ih koristimo. Ne}u da ka`em da ih do sada nismo koristili, ali imamo brza krila koja su sposobna da realizuju {anse koje im se uka`u.

Moramo da dr`imo {irinu u napadu {to olak{ava posao i bekovima, ali posebno da koristimo krila u ve}oj meri.

Srbija se na SP nalazi u grupi C sa Danskom, Hrvatskom, Al`irom, Australijom i Rumunijom.

- Imamo izuzetnu te{ku grupu, o Hrvatima i Dancima ne treba tro{iti re~i. Svi nas svrstavaju sa Rumunima kao konkuretnima za tre}e mesto koje vodi daqe i mislim da }e ta posledwa utakmica biti odlu~uju}a. Naravno, ne}emo se predavati protiv Hrvatske i Danske jer sve je mogu}e u dana{wem rukometu. Australija je jedna rukometno simpati~na zemqa i tu ne bi trebalo da imamo problema.

Ukoliko dobijemo prve dve utakmice, idemo na Hrvate i Dance da damo sve od sebe i da probamo da osvojimo koji bod istakao je [e{um.

Na kraju, [e{um je ostao dosledan obe}awu koji su dali igra~i i nije `eleo da prognozira krajwi domet srpske selekcije. Rekao je da mo`e da obe}a jedino borbenost i da }e orlovi dati sve od sebe kako bi zabele`ili {to boqi rezultat.

J. G.

Deng ispunio `equ Ko{arka{ ^ikaga Luol Deng glasao je na istorijskom referendumu u ju`nom Sudanu ~iji se stanovnici izja{wavaju o odvajawu od centralne vlasti

Loul Deng

u Kartumu. Deng je kao pripadnik sudanske dijaspore glasao u ^ikagu dok su ga ostali zemqaci ovacijama pozdravqali. Posebno kada se na kratko ogrnuo zastavom Ju`nog Sudana. Poznati ko{arka{ je be`e}i od rata Sudan napustio jo{ kao dete i preselio se u London, pa sada igra za reprezentaciju Velike Britanije. Deng nije zaboravio poreklo, pa je posledwih nekoliko meseci ohrabrivao Sudance da glasaju na referendumu o nezavisnosti. Deng tvrdi da je to uradio samo zato {to `eli mir i sre}u za sudanski narod, koji ratuje ve}im delom wegovog `ivota.

- Mnogi su se qudi borili za ovaj dan, mnogo je `ivota izgubqeno zbog ovoga i sada se kona~no pitamo. Ranije smo mogli samo da be`imo. Sada ne, sada mo`emo da napravimo razliku - rekao je Deng.

Plisni} bez kluba Ruski ko{arka{ki prvoliga{ Ni`wi Novgorod raskinuo je ugovor sa srpskim igra~em Vawom Plisni}em (30). Efikasnost iskusnog ko{arka{a, biv{eg ~lana Vojvodine, FMP-a i Hemofarma, nije zadovoqila ~elnike kluba, pa je saradwa prekinuta uz obostranu saglasnost. Ni sam Plisni} nije mogao da se obave`e da }e igrati boqe od onoga {to je do sada pokazao.

Plavokosi krilni centar je od po~etka sezone prose~no ostvarivao u~inak od 10,4 poena i 5,7 skokova po me~u, a sada }e na wegovo mesto sti}i dosta mla|i Andrej Kirdiackin (20) iz Lokomotive, koji je na 11 utakmica bele`io prose~no po 16,5 poena.

A. P.

RUKOMETA[I SRBIJE IZBORILI PLASMAN NA JUNIORSKO SVETSKO PRVENSTVO: Mu{ka juniorska rukometna reprezentacija Srbije (na slici) izborila je plasman na Svetsko prvenstvo, koje }e od 17. do 31. jula odr`ati u Gr~koj. Izabranici Igora Butulije u odlu~uju}em duelu savladali su u Vr{cu selekciju Islanda rezultatom 28:24 (13:14) u posledwem kolu Prve grupe kvalifikacija.

Juniori su tako takmi~ewe u ovoj grupi zavr{ili sa maksimalnim u~inkom, a prethodno su savladali Estoniju i Makedoniju.

Butulija je rekao da su wegovi puleni, posebno u drugom poluvremenu, pokazali karakter, disciplinu u igri i u zavr{ni-

ci napravili preokret, zaslu`eno pobedili i izborili vizu na zavr{no takmi~ewe.

– Presre}an sam {to smo uspeli da izborimo plasman na jo{ jedno veliko takmi~ewe i tako odr`imo kontinuitet. I pored mnogo problema, momci su pokazali pobedni~ki karakter, pogotovo u drugom poluvremenu kada smo gubili i sa po dva razlike. Kqu~ uspeha je u kolektivu, odnosno u odbrani 6-0. Jo{ jednom se pokazalo ta~nim da se bez toga ne mo`e dobiti ni jedna utakmica – rekao je selektor Butulija.

Boje Srbije branili su: Me{ter, Panteli}, Ili}, Nenadi}, Draga{, Vu~i}evi}, Mili}, Dimitrijevi}, Joki}, Yami}, Pavi}, Nikoli}, Markez, Pu{ica, Zelenovi}.

J. G.

22

PORODICA

utorak11.januar2011.

DNEVNIK

Da li se dopadate drugima ojava koja redovno prati veliki broj qudi je situacija u kojoj, kada prvi put sretnete neku osobu, osetite prema woj veliku simpatiju, naklonost, privla~nost ili poverewe i imate utisak da ste sa wom prijateq celog `ivota.

Prema nekim drugim osobama, naprotiv, ose}ate nelagodnost, odbojnost i antipatiju; potrebni su vam dani da sa wima ostvarite i onaj najpovr{niji vid poznanstva ili prijateqstva.

P

pomo}i za pridobijawe ne~ije pa`we, kao i za pozitivan utisak, svode se na kategorije pona{awa i delovawa.

Stav Imaju}i u vidu da imate samo nekoliko sekundi da ostavite dobar utisak, va`no je da usvojite slede}e stavove: poka`ite toplinu, radoznalost, entuzijazam, `equ da budete od pomo}i. Neka va{ stav tela bude otvoren, uspostavite kontakt o~ima, nasme{ite

Sposobnost konverzacije Zapo~nite razgovor nekom re~enicom koja je povezana sa zajedni~kom temom u koju ste oboje dobro upu}eni, a tek nakon uvoda postavqajte pitawa tipa: ko, kada, za{to i kako? Obavezno poka`ite da sagovornika pa`qivo slusate, ~ak i svojim telom, uvek potvrdno klimajte glavom kada se sla`ete, a naro~ito ~esto koristite kontakt o~ima.

Uo~ite {ta je za sagovornika va`no

Psiholozi poru~uju da je trajawe na{e pa`we mawe od 30 sekundi (pogledajte koliko dugo mo`ete da gledate u prazan zid).

Zato dopadqivost — simpatija mora biti ostvarena odmah. Va{ stav, sposobnost da sinhronizujete odre|ene aspekte svog pona{awa, kao {to su govor tela, boja glasa, sposobnost konverzacije, a naro~ito, sposobnost otkrivawa {ta je za va{eg sagovornika va`no (ono {to je vizuelno, auditivno, taktilno ili ostalo) veoma su bitni u prvih 30 sekundi. Psiholoski saveti koji vam mogu biti od dragocene

se. Predstavite se prijatnim glasom, pru`ite ruku pri upoznavawu. Izbegavajte bezli~nost, izra`avawe qutwe, sarkasti~nost, nestrpqivost, nepristojnost, nametqivost i bu~nost.

Uskla|ivawe govora tela i ja~ine glasa Qudi vole one sli~ne sebi, po principu „sli~an se sli~nom raduje“. Brzo i pa`qivo „kopirajte“ sagovornika, pratite wegove pokrete tela, intonaciju, pri~ajte istim ritmom, poku{ajte da usvojite sli~no raspolo`ewe i ta~ku gledi{ta.

Re{ite se zanoktica anoktica je upalni proces na korenu nokta koji nastaje pucawem ko`e koja pokriva koren nokta. Zanoktice nastaju zbog toga {to nokat raste mnogo br`e nego ko`ica oko nokta nakon ~ega dolazi do razvla~ewa i pucawa ko`ice. Ko`ica oko nokta ubrzo natekne i jako se zacrveni, uz jake bolove popra}ene pucawem. Kako bi se spre~io nastanak zanoktica, ko`icu oko noktiju treba svakodnevno mazati hrawivom kremom i lagano potiskivati prema korenu nokta.

Ako se zanoktice ipak pojave, treba ih omek{ati u toploj vodi i pa`qivo podrezati. Ako zanoktice krvare, mesta koja krvare treba dezinficirati jodom i javiti se doktoru ukoliko do|e do pogor{awa.

Na tr`i{tu postoje razni proizvodi koji nam omogu}a-

Z

vaju da re{imo promblem zanoktica. Mo`ete koristiti razne kreme, olovke za negu, uqa za zanoktice…

Ukoliko se odlu~ite za neki od proizvoda neophodno je da se pridr`avate uputstva kako bi tretman imao dejstvo!

Uqe za zanoktice je samo jedan od proizvoda koji vam

mo`e pomo}i da omek{ate i oporavite ko`u oko noktiju.

Mo`ete ga kupiti u nekoj od mnogobrojnih parfimerija.

Uputstvo za upotrebu: 1. U posudu sa toplom vodom dodajte nekoliko kapi te~nog sapuna ili nekog drugog sredstva.

2. Uklonite lak za nokte.

3. Uronite ruke u kupku i ostavite nekoliko minuta da deluje.

4. Dobro obri{ite i osu{ite ruke, nakon toga pogurajte zanoktice.

5. Stavite ruku na pe{kir i kapnite jednu do dve kapi uqa za zanoktice na ko`u oko noktiju.

6. Utrqajte uqe blago u zanoktice dok se uqe ne apsorbuje.

7. Nakon zavr{enog tretmana uzdr`ite se od prawa ruku oko dva ~asa.

Dosada{wi rezultati istra`iva~kih studija pona{awa pokazuju da se 55% qudi upravqa za onim {to vidi, 15% za onim {to ~uje, a 30% za psihi~kom senzacijom.

Na primer, vizuelni tip qudi najvi{e brine o tome kako stvari izgledaju — oni razmi{qaju u slikama, ~esto gestikuliraju rukama, govore dosta brzo i koriste „vizuelne“ re~i kao sto su: vidi, pokazati i sl.

Auditivni tip qudi u`iva u svakoj izgovorenoj re~i, ima mekan i prijatan glas, pravi odre|ene pauze u komunikaciji, posebno intonira i boji re~i koje koristi u svom govoru.

Senzualni tip qudi `eli da stvari budu dobro kontrolisane i ispravne. Mogu}e je da govore veoma sporo, da dodaju nepotrebne detaqe i ~esto koriste re~i kao {to su: ne`no, ose}ati, stres, istra`iti i sli~no.

Preporu~uje se da, kada se nalazite u dru{tvu vizuelnog tipa, izgledate dobro. S auditivnim tipom je potrebno da govorite prijatnim tonom i izra`ajno. U dru{tvu senzualnog tipa potrebno je da se pona{ate veoma ose}ajno, pa`qivo i fleksibilno.

Na|ite vremena za sebe iti supermama je te`ak zadatak, a `ene su ~esto rastrzane izme|u, posla, ku}nih obaveza i brige o deci, te im ne ostaje mnogo slobodnog vremena koje mogu da potro{e na sebe. Zato su ~esto umorne i nezadovoqne, u stalnom naporu da postignu sve zacrtane obaveze. Najva`niji zadatak je prona}i vremena za sebe: pet minuta ili posla sata, svejedno. Oba }e od vas na~initi opu{tenu mamu i smirenu i zadovoqnu `enu.

B

Posvetite se sebi Ako po ~itav dan radite i tr~ite kako biste sve obaveze ispunili na vreme, ubrzo }ete postati veoma umorni i nesre}ni.

Ukoliko `elite da dr`ite sve konce u svojim rukama, morate da budete u kondiciji, i fizi~ki i mentalno.To zna~i da bar sat vremena u toku dana morate da odvojite za sebe. ^im va{e dete ode na spavawe ili ga vi uspavate, posvetite se sebi, napunite kadu i u`ivajte u toploj kupki, prelistavajte omiqen

~asopis, u`ivajte u dobrom filmu koji vas opu{ta... To }e vam pomo}i da se opustite i povratite energiju( napunite baterije). Probajte, ako se budete pridr`avali ovog saveta za samo nedequ dana ose}a}ete se mnogo boqe.

Podelite poslove Jako je va`no da sve ku}ne poslove podelite sa suprugom. Jedne ve~eri vi kuvajte, a on neka pere sudove, ali slede}eg dana zamenite poslove. Jedne no}i vi spremajte i uspavqujte dete, a slede}e on. Bez obzira na to za {ta se odlu~ite, pridr`avajte se rasporeda i uskoro }ete osetiti pozitivne efekte. Ovakva podela poslova sjajan je na~in da sebi obezbedite vi{e vremena.

Ne forsirajte se Da li stvarno mislite kako je va`no to {to niste savr{eno o~istili pra{inu ili {to niste dva dana usisali ku}u! Nemojte se time optere}ivati.

Mnogo je va`nije da to vreme koje ste planirali za ~i{}ewe

stana iskoristute tako {to }ete ga kvalitetno prvesti s decom ili na kafi s prijateqicama. Stan treba da bude ~ist, ali ne ba{ kao apoteka. ^im to shvatite, `ive}ete mnogo rastere}enije.

Planirajte obaveze Pred po~etak radne nedeqe napravite spisak svega {to morate da uradite. Napravite nedeqni jelovnik, ali i popis svih poslovnih obaveza. Kada sve to budete imali na spisku, bi}e vam mnogo lak{e, a i bi}ete sigurni da ste sve obavili na vreme.

Radujte se i u`ivajte Nau~ite da u`ivate u poslu.

Ukoliko vas posao ~ini nesre}nom, dolazi}ete ku}i neraspolo`eni i ne}ete mo}i da se opustite i u`ivate s porodicom. Ako nau~ite da se radujete svakom radnom danu, va{a pozitivna energija prene}e se i na va{e uku}ane, pa }e sve biti mnogo lak{e, sre}nije i svi }e biti zadovoqniji.

Kako se pravilno pi{e si-vi i-vi, odnosno Curriculum Vitae, jeste dokument koji treba da vas, va{e obrazovawe i va{e stru~ne kvalifikacije predstavi potencijalnom poslodavcu.

Najpre, va{ si-vi ne sme biti preduga~ak. Po`eqno je da ovaj dokument ne bude du`i od dve A4 strane, a da pri tome sadr`i sve relevantne informacije.

Dokument se obavezno pi{e na ra~unaru, na beloj pozadini i to pismom times new roman ili arial. Veli~ina slova bi trebalo da bude ne mawa od 10 i ne ve}a od 12. Upotreba vi{e razli~itih pisama i crte`a nije dozvoqena.

Ako se dokument {aqe putem elektronske po{te dozvoqeni formati su .doc i .pdf, pri ~emu ovaj drugi predstavqa standard u posledwe vreme. Prilikom slawa po{tom, dokument se {tampa na ~istom belom papiru formata A4 i zajedno sa prate}om dokumentacijom {aqe u prikladnoj koverti.

Sam dokument mora biti pregledan, lepo struktuiran sa slede}im „sekcijama“: li~ni podaci, obrazovawe, nagrade, radno iskustvo, dodatna anga`ovawa (seminari, kursevi), strani jezici, znawe rada na ra~unaru, interesovawa, ostalo (ostala relevantna iskustva). U okviru svake sekcije podaci se navode taksativno. U daqem tekstu sledi opis svake od navedenih sekcija.

Li~ni podaci: Ova sakcija sadr`i va{e ime i prezime, datum i mesto ro|ewa, adresu stanovawa, e-mejl, telefon, dr`avqanstvo, bra~ni status. U slu~aju da imate dve adrese ili dva telefona, navedite oba.

Obrazovawe: Kroz ovu sekciju nagla{avate koje ste {kole zavr{ili (ili poha|ate), po~ev od sredwe {kole. Pored

S

naziva same {kole (fakulteta), navodi se i period poha|awa, kao i mesto u kome ste poha|ali {kolu (fakultet).

Kroz ovaj pregled Va{eg {kolovawa navodi se i diploma najvi{eg ranga koju ste stekli.

Ukoliko ste zavr{ili fakultet prosek }ete navesti samo ako je reprezentativan.

Nagrade: Ova sekcija treba da prika`e spisak nagrada koje ste osvojili, kao i stipendija koje ste dobili do trenutka pisawa ovog dokumenta. U slu~aju da ni{ta od navedenog ne posedujete ovu sekciju mo`ete u potpunosti izostaviti.

Radno iskustvo: Ova sekcija treba da pru`i pregled celokupnog radnog iskustva. Ovo podrazumeva da za svaki va{ radni anga`man navedete slede}e podatke: ime firme, vremenski period (kada i koliko dugo), poziciju, du`nosti i odgovornosti. Po`eqno je da navedete sve poslove koje ste radili, kao i nova znawa i prakse

koje ste stekli. Radna iskustva koja nisu u bliskoj vezi sa pozicijom za koju konkuri{ete ovim dokumentom nije potrebno {ire opisivati.

Dodatna anga`ovawa: Ova sekcija prikazuje stru~ne seminare, konferencije i kurseve koje ste poha|ali, pri ~emu se od podataka navodi: tema, mesto i vreme odr`avawa, organizator.

Strani jezici: Pregled svih stranih jezika kojima se slu`ite sa navo|ewem nivoa znawa prikazuje se u ovoj sekciji.

Podatak o posedovawu diplome o polo`enom ispitu ili kursu stranog jezika se obavezno navodi. Znawe rada na ra~unaru: Kroz ovu sekciju nave{}ete sva va{a znawa u radu na ra~unaru kao i nivo tih znawa. Ono {to se smatra minimumom jeste rad u aplikacijama Microsoft Office paketa (MS Word, MS Excel) i kori{}ewe Interneta.

Interesovawa: Sva Va{a dodatna interesovawa i hobije navodite u ovoj sekciji.

Ostalo: U ovoj sekciji se navodi sve ono {to smatrate bitnim, a nije bilo mogu}e prikazati kroz prethodne sekcije. Neki od tih podataka mogu biti: posedovawe voza~ke dozvole, odslu`en vojni rok, pu{a~/nepu{a~ i sli~no.

Prikazani pregled nije fiksan, ve} se mo`e preurediti u zavisnosti od va{ih znawa i ve{tina, pozicije na koju konkuri{ete.

Pored navedenog, jo{ nekoliko bitnih stvari treba da

imate na umu prilikom pisawa Va{e radne biografije. Pre svega, svi podaci koji ste naveli moraju biti ta~ni. Poslodavac mo`e proverom do}i do druga~ijih podataka od navedenog i tako vas eliminisati.

Daqe, dokument mora biti pravopisno i gramati~ki ispravan. Ovim izbegavate da budete protuma~eni kao nemarna i povr{na osoba. Pored toga, po`eqno je dokument pisati u tre}em licu jednine ~ime se sti~e utisak objektivnosti. [to se ti~e fotografije, ona se stavqa na prvoj strani dokumenta i to ako je slawe fotografije posebno zahtevano. U obzir dolaze samo fotografije na kojima izgledate ozbiqno i profesionalno. I na kraju, prilikom pisawa ovog dokumenta budite konkretni, a da pri tome ne izostavite podatke koji bi bili od posebne va`nosti.

Kao prate}i dokument se {aqe i propratno pismo, ~ak i u slu~ajevima kada to nije posebno nagla{eno. Uloga propratnog pisma jeste da upozna ~itaoca sa va{om biografijom, da istakne wene va`ne delove, a pri tome mo`e sadr`ati i pojedine podatke koje nisu mogle stati u biografiju (pre svega zbog nedostatka prostora).

KULTURA

DNEVNIK

utorak11.januar2011.

23

BO@I]NI KONCERT HORA „SVETI GEORGIJE” U SINAGOGI

MIRKU DEMI]U URU^ENA NAGRADA „DEJAN MEDAKOVI]”

Dijalog s tradicijom

Se}awe kao jedina budu}nost

Po ve} ustaqenom obi~aju, muzi~ki `ivot na kraju prethodne i po~etak januara nove godine obele`io je niz prigodnih koncerata posve}enih proslavi najradosnijeg hri{}anskog praznika, Bo`i}a, me|u kojima se nesvakida{wom zanimqivo{}u programa izdvojio bo`i}ni koncert Hora „Sveti Georgije“, prire|en u subotu uve~e u Sinagogi, koji je privukao veliki broj poklonika horske umetnosti i pravoslavne duhovne muzike. Kao {to se to doga|alo i na ranijim nastupima ovog renomiranog horskog ansambla, peva~i Hora „Sveti Georgije“ predvo|eni dirigentom Bogdanom \akovi}em ovom prilikom izveli su repertoar koji je obuhvatio probrani izbor dela duhovne muzike srpskih i ruskih autora,

tim tonskim obrisima izvajana izvo|ewa himni~ne kompozicije „O~e na{„ Petra Dineva, bo`i}nog tropara koloritne melizmatike „Ro`destvo tvoje“ Anatolija Qadova, kao i fragmenta iz Liturgije drugog zna~ajnog ruskog autora prve polovine dvadesetog veka, M. Ipolitova Ivanova, „Blagoslovi, du{e moja Gospoda“ zapravo horske transpozicije Psalma broj 102, donete u pro`ivqenoj interpretaciji koja je posebno nagla{avala molitvenu blagost ove dubokom religiozno}u pro`ete muzike. (Tom prilikom kao klavirski saradnik nastupio je Svetozar Ne{i}). Ne{to druga~iji, monumentalniji zvuk pru`ila je interpretacija liturgijske pesme „Dostojno jest“ kompozitora ruskog porekla Johana Gardnera,

razli~itih visina kroz puni registar horskih glasova, koja je u stabilnom i preciznom tuma~ewu ovog vrsnog vokalnog ansambla zazvu~ala mo}no i stameno, u puno}i zvuka koji kao da je bio duboki odjek bruja pojawa pristiglog iz iskonskih davnina.

Nastavak koncerta doneo je potom premijerno predstavqawe u Srbiji kompozicije „Nipson“ engleskog autora Xona Tavenera za kontratenor i viole, napisane 1998. godine, koja na osoben na~in povezuje izra`ajnost gr~ke pravoslavne duhovne muzike i tradiciju engleske renesansne muzike za „konsort“, (ansamble prete`no sa~iwene od viola), izuzetno slo`ene i delikatne fakture, koje je u usredsre|enom i ekspresivnom tuma~ewu vrsnog kontratenora

Hor „Sveti Georgije” na koncertu u Sinagogi

ali i nekoliko ostvarewa savremenih kompozitora, pisanih u duhu liturgijske muzike, koja donose izvesne novine i otklon od utvr|enog izvo|a~kog kanona crkvene muzi~ke prakse, uspostavqaju}i na taj na~in inspirativan dijalog sa dugom i razgranatom tradicijom pravoslavne horske umetnosti.

Uz ~lanove novosadskog hora, na koncertu u Sinagogi u~estvovali su i peva~i Kamernog mu{kog hora „Serafim“ iz Beograda sa dirigentom Markom Pe{i}em, kao i solista, kontratenor Predrag \okovi} sa za ovu priliku formiranim Konsortom viola Akademije umetnosti iz Novog Sada, koji su svojim nastupima i odabranim delima dodatno obogatili ovo muzi~ko ve~e visokih umetni~kih dometa.

U prvom delu koncerta nastupili su ~lanovi Hora „Sveti Georgije“, koji su uz anga`ovano i koncentrisano dirigentsko vo|stvo Bogdana \akovi}a slu{aocima pru`ili uzorna, plemeni-

a kao interesantan kontrast pomenutim delima zazvu~ala je horska obrada teksta Psalma 43, {kotskog kompozitora Xemsa Makmilana sa naslovom „Give me justice“, arhai~nog prizvuka, bliskog starom vizantijskom pojawu ili gregorijanskoj psalmodiji, sa tekstom na engleskom i latinskom jeziku.

Deo koncerta posve}en nastupu novosadskih horista obuhvatio je jo{ raspevano i prefiweno izvo|ewe molitve „Blagago Carja, blagaja Mati“ posve}ene Bogorodici, savremenog ruskog autora Sergeja Bondarenka, kao i ~uvenu tradicionalnu bo`i}nu pesmu „Tiha no}“, („Stille naacht“) koja, razume se, ne pripada korpusu pravoslavne duhovne muzi~ke tradicije, ali je ona tako|e lepo upotpunila sve~ani ambijent ovoga koncerta. Posebno zanimqivo i uspelo bilo je tako|e izvo|ewe kompozicije „Solfe|o“ Arvo Perta, jedinstvene, naizgled stati~ne strukture nastale nizawem tonova

Predraga \okovi}a i ~lanova akademskog Konsorta viola dobilo dramati~no i istinski potresno zvu~no uobli~ewe.

Pred publikom u Sinagogi nastupili su potom i ~lanovi Kamernog mu{kog hora „Serafim“, sa doteranim i impresivnim interpretacijama duhovnih dela Mokrawca, Marinkovi}a, Georgija Maksimovi}a, Svetislava Bo`i}a i Sergeja Rahmawinova, (sa solistom, baritonom Milo{em Jeleni}em), koje su predstavile izuzetne izvo|a~ke mogu}nosti ovog sjajnog mladog vokalnog ansambla punog i rasko{nog horskog zvuka.

Na samom kraju nastupa oba hora zajedni~ki su otpevala „Ro`destvo tvoje“ i napev „Mnogaja qeta“, zaokru`uju}i ovaj upe~atqivi muzi~ki doga|aj, koji je bio svojevrsna najava predstoje}e velike horske manifestacije „Me|unarodne nedeqe pevawa“, koja }e biti odr`ana krajem avgusta u Novom Sadu.

B. Hlo`an

U IK “Prometej” koja je darodavac, ju~e je Mirku Demi}u uru~ena Nagrada “Dejan Medakovi}” za kwigu “Trezvewaci na pijanoj la|i” (srpskohrvatski roman), u pro{logodi{wem izdawu zrewaninske “Agore”.

Demi} je tre}i laureat, povequ i zlatnik primio je od osniva~a „Prometeja“ Zorana Kolunxije, a monografiju Dejana Medakovi}a “Srbi u Be~u” od wegovog sina Pavla Medakovi}a.

Podse}aju}i da je ovo priznawe ustanovqeno za najboqi memoarski spis na srpskom jeziku, kao trajna uspomena na bogato Medakovi}evo stvarala{tvo, Kolunxija je rekao da je “Prometej” od 1997. do danas objavio ~ak 36 wegovih kwiga. Kod ovog, barokno svestranog autora, predominantan je bio fenomen dugog pam}ewa, koje wegovi ba{tinici treba da ~uvaju.

O nagra|enoj kwizi govorili su ~lanovi `irija Dra{ko Re|ep i Jovan ]irilov. Re~eno je da su “Trezvewaci na pijanoj la|i”, tragi~na paradigma na{ih neslagawa i bratoubila~kih sukoba, gorak i neveseo roman, stvarnosan u su{tini. Ova pri~a se u osnovi bavi biblijskim sukobom bra}e Kaina i Aveqa. Isti `iri sa trogodi{wim mandatom nagradu”Dejan Medakovi}” prvi put je dodelio Momi Kaporu za kwigu “Ispovesti”(2009), a pro{le godine, Miodragu B. Proti}u za “Nojevu barku 3”.

U besedi “Raspevavawe svogaJao”, Mirko Demi} je naglasio da je u delu Dejana Medakovi}a “lako prepoznati kardiograme

Mirku Demi}u nagradu uru~io Zoran Kolunyija

trajnih be`awa iz zavi~aja i neprestanog vra}awa u wega”.

- Akademik Medakovi} je opisao krug ne samo svojih, ve} i na{ih be`awa i proterivawa, zatirawa i odro|avawa, na{ih ubila~kih i samoubila~kih koraka. To je onaj krug koji kao narod i kao pojedinci opisujemo u nepresu{noj potrebi za tihom lukom i toplim uto~i{tem.

Mo`da literatura ne suspenduje bol i tugu, ne umawuje me-

Foto: B. Lu~i}

dakovi}evsko “trajno nespokojstvo”, pogotovu ga ne otklawa, ali nam se vaqa nadati kako na{u prolaznost ~ini sadr`ajnijom i, dozvoli}ete-otmenijom, a time i za stepen podno{qivijom- rekao je Demi} i zakqu~io, duboko uveren da nam je se}awe jedina budu}nost.

U umetni~kom programu nastupio je Trio Marta Bala`, Florijan Bala` i Slobodan Tele~ki.

R. Lotina

NIN-ova NAGRADA ZA KWIGU GODINE

[est romana u u`em izboru ^lan `irija NIN-ove nagrade Mileta A}imovi} Ivkov saop{tio je Tanjugu da je na ju~era{woj sednici odabrano {est romana koji su u{li u u`i izbor za nagradu za najboqi roman u 2010. godine.U konkurenciji za nagradu su ostali:“Ono {to oduvek `eli{„ Gordane ]irjani}, „Vrlo malo svetlosti“ Vladana Matijevi}a, „Mi razli~iti“ Veselina Markovi}a, „Gospo|a

Olga“ Radovana Belog Markovi}a, „Ispod tavanice koja se quspa“ Gorana Petrovi}a i „Kamen blizanac“ Zorana Petrovi}a. @iri, u kome su jo{ i Vasa Pavkovi} (predsednik), Qiqana [op, Aleksandar Ili} i Mladen [ukalo, ime dobitnika NIN-ove nagrade saop{ti}e 17. januara, a nagrada }e biti uru~ena 26. januara u Skup{tini grada Beograda.

Preminuo yez muzi~ar Bo{ko Petrovi} Najzna~ajniji hrvatski xez muzi~ar i jedan od najpoznatijih xezera u biv{oj Jugoslaviji, Bo{ko Petrovi}, umro je ju~e ujutro u Zagrebu u 76. godini, izvestilo je Hrvatsko dru{tvo kompozitora (skladateqa).

Bo{ko Petrovi} je ro|en u Bjelovaru 18. februara 1935. Sa {est godine po~eo je da u~i violinu, a s 14 godina, slu{aju}i radio stanicu American Forces Network, zaqubio se u xez.

Kasnije svira harmoniku i bubweve, a na kraju i vibrafon. Osniva~ je Zagreba~kog xez kvarteta, sastava me|unarodnog ugleda i najzna~ajnije formacije u hrvatskom xezu. Nakon toga je vodio i druge sastave - Zagreba~ki xez kvintet, B.P. Convention, B.P. Convention Big Band, B.P. Club All Stars i druge i Bo{ko Petrovi} Trio.Bio je vla-

snik B. P. kluba u najstro`em centru Zagreba u kome su od 1988. nastupali najve}i svetski muzi~ari, i vlasnik izdava~ke ku}e Jazzette Records za

koju su mnogi od wih snimali.

Organizator je mnogih xez manifestacija, a jedan je od retkih xezera s ovih prostora koji je redovno nastupao na manifestacijama {irom sveta, bilo sa svojim sastavom ili kao solist u sastavima glasovitih svetskih muzi~ara. Dobitnik je „Vjesnikove“ nagrade Josip Slavenski, Nagrade grada Zagreba i drugih priznawa, kao i vi{estruki dobitnik nagrade „Porina“, izme|u ostalih i za `ivotno delo.

Petrovi} je i najzna~ajniji xez kompozitor koji je u svoj xezisti~ki izraz inkorporirao elemente narodne muzike.

Bio je zapa`en i na poqu edukacije xeza, pre svega kao voditeq Letwe xez {kole u istarskoj varo{ici Gro`wan u kojoj su stasali mnogi danas afirmirani xez muzi~ari.

NARODNI MUZEJ ZREWANIN PREDSTAVIO PRO[LOGODI[WE REZULTATE

Rekordan broj posetilaca Narodni muzej Zrewanin je u 2010. godini, uprkos lo{im finansijskim uslovima, uprili~io 33 izlo`be, a ukupan broj posetilaca bio je blizu 63.000, saop{tila je jedna od najaktivnijih ustanova kulture u gradu na Begeju. Najpose}enija izlo`ba lane je bila „Od Paje Jovanovi}a do Marine Abramovi}“ sa 7.816 posetilaca, a slede „Tapiserije Ateqea 61”, “Ptice grabqivice“, „Viktor Vazareli“, „Zami{qaji Ilije Bosiqa“, „Dr Ar~ibald Rajs – svedok istine o Srbiji 19141918“ i izlo`ba koja je otvorena sredinom decembra i koja privla~i veliku pa`wu posetilaca

„Od Tihuane do Tetka Ane - rokenrol u Zrewaninu ’60 i ’70“.

U Malom salonu, tako|e, organizovano je dosta izlo`bi, me|u kojima i „Kraqica sportova u Zrewaninu“, „Leptiri“, “Podvodni svet”, „Vitkova~ko poqe u praistoriji“, „Likovi iz carstva vunarstva“, „[vapska ku}a“ i druge.

- [to se ostalih aktivnosti Narodnog muzeja ti~e, istakli bismo radionice, rad sa publikom {kolskog uzrasta, koncerte klasi~ne muzike, promocije, predavawa i projekcije arheolo{kog i etnolo{kog filma. Na{a ustanova u~estvovala je i u „Mar-

ketu kulture“ ~ime je, kao i svojim ostalim aktivnostima, podr`ala kandidaturu grada Zrewanina za Evropsku prestonicu kulture 2020 - ka`u u zrewaninskom muzeju i podse}aju da je u 2010. manifestacija „No} muzeja“ u Zrewaninu imala najvi{e u~esnika do sada.

Muzej je u decembru potpisao i ugovor sa Pokrajinskim sekretarijatom za poqoprivredu, vodoprivredu i {umarstvo o dodeli deset miliona dinara za poqoprivrednu postavku koja bi trebalo da bude otvorena u okviru stalne postavke. @. Balaban

24

SVET

utorak11.januar2011.

DNEVNIK KRVAVI REFERENDUM O NEZAVISNOSTI JU@NOG SUDANA

MA\ARSKA

Kever: Te`ak, ali zahvalan izazov BUDIMPE[TA: Predsednik ma|arskog parlamenta Laslo Kever je izjavio da predsedni{tvo te zemqe u Evropskoj uniji u narednih {est meseci predstavqa “te`ak, ali zahvalan izazov”, u ~ijoj pripremi i re{avawu Budimpe{ta nije bila sama.

“Ma|arska se nalazi pred te{kim zadatkom, ali nam je ~ast da ga re{avamo. U wegovoj pripremi i re{avawu, me|utim, nismo bili sami, po{to se u EU sve radi u triju, a mi smo zajedno sa [panijom i Belgijom jo{ od 1. januara pro{le godine na istom poslu”, dodao je on u uvodnom tekstu novootvorenog Internet bloga posve}enog ~elnoj poziciji Ma|arske u Uniji.

Kever je ukazao da najve}e obaveze na tom poqu ima ma|arska vlada, ali i da }e se sam parla-

ment maksimalno ukqu~iti u re{avawe aktuelnih problema EU i {irewu pozitivne slike zemqe

Laslo Kever

JU@NA KOREJA

na me|unarodnoj sceni. “Nakon stupawa na snagu Lisabonskog sporazuma (1. decembra 2009. godine) pove}ana je uloga parlamenata zemlaja ~lanica u procesu dono{ewa odluka, pa }e tako i najvi{e predstavni~ko telo Ma|arske aktivno u~estvovati u kreirawu politike EU”, istakao je Kever.

Najvi{i ma|arski funkcioneri su u vi{e navrata isticali da }e se u narednih pola godina prevashodno zalagati za daqe {irewe EU, pre svega kada je re~ o Hrvatskoj, Islandu, Turskoj i zemqama zapadnog Balkana, ukqu~uju}i i Srbiju, zatim za privredni oporavak, otvarawe novih radnih mesta, energetsku sigurnost i usvajawe Dunavske strategije.

(Tanjug)

U sukobima poginule najmawe 33 osobe KARTUM: Oko ~etiri miliona bira~a Ju`nog Sudana glasa na jednonedeqnom referendumu o nezavisnosti koji }e, kako se o~ekuje, podeliti ovu afri~ku zemqu na dva dela. Izlaznost je izuzetno velika, tvrde posmatra~i. Na hiqade qudi satima ~eka u redu da bi mogli da glasaju. Pojedini glasa~i morali su, usled iscrqenosti i gladi, da odu ku}i da bi se odmorili, da bi poku{ali da glasaju narednog dana. Kona~ni rezultati izbora bi}e objavqeni 15. februara, iako bi preliminarni rezultati mogli biti poznati i dve nedeqe ranije.

U me|uvremenu, najmawe ~etiri osobe poginule u sukobima pobuwenika i sudanske Narodnoooslobodila~ke armije, samo nekoliko sati pre po~etka referenduma.

Kako javqa agencija “Frans pres”, oru`ani sukobi su izbili u petak izme|u ju`wa~kih plemena Dinka

VOJNI DIJALOG KINE I SJEDIWENIH DR@AVA

Peking potukao ameri~ke procene

Seul opet odbio ponudu SEUL: Ju`na Koreja je po drugi put odbila ponudu Severne Koreje, ovog puta zvani~nu, da predstavnici dva suseda direktno pregovaraju o smirivawu tenzija izme|u dva suseda. Severnokorejska vlada je predlo`ila pregovore predstavnika vlada dve zemqe 27. januara.

Ju`nokorejska vlada je saop{tila da je Severna Koreja predlo`ila i pregovore o zajedni~kim ekonomskim projektima uz posredovawe Crvenog krsta, naveo je AP. Severna Koreja je najavila da }e ponovo dozvoliti prekograni~nu komunikaciju izme|u dve Koreje i dozvoliti ju`nokorejskim zvani~nicima da se vrate u zajedni~ki industrijski kompleks na wenoj teritoriji. Severnokorejska vlada, politi~ke partije i druge organizacije poru~ile su pro{le sedmice u zajedni~kom saop{tewu da dve Koreje moraju {to pre po~eti bezuslovne pregovore kako bi bila okon~ana aktuelna kriza izme|u dve zemqe. Teme razgovora bi bila sva sporna pitawa izme|u dva suseda, ukqu~uju}i detant, mir, pomirewe, jedinstvo i saradwu, poru~ila je Severna Koreja. Me|utim, ona je tada navela da dve Koreje prvo treba da prestanu sa me|usobnim uvredama i provokacijama kako bi se stvorila neophodna klima za poboq{awe odnosa izme|u dve zemqe, javila je agencija Jonhap. U posledwe vreme i Seul i Pjongjang su nagovestili da su mirovni pregovori mogu}i, iako su pre toga nedeqama razmewivali ratnu retoriku i sprovodili vojne ve`be.

PEKING: Ameri~ki i kineski ministri odbrane Robert Gejts i Lijang Gunagli, dogovorili su se, ju~e ujutro u Pekingu, da se osnuje zajedni~ka radna grupa, kako bi se istra`ile mogu}nosti dijaloga dve dr`ave o strate{kim pitawima. Time su armije dve mo}ne zemqe po~ele da izgla|uju me|usobne odnose, naru{ene pro{le godine usled odluke SAD da prodaju oru`je Tajvanu, na {ta je Kina, koje to ostrvo smatra svojom teritorijom, odgovorila prekidom vojnih veza s Va{ingtonom.

Me|utim, sporazumom Gejtsa i Lijanga, Robert Gejts i Lijang Gunagli sporno pitawe nije re{eno, a Po wegovim re~ima, program Lijang je izjavio da ne mo`e garazvoja kineskog “stelt” aviorantovati da ne}e biti novog na je prevazi{ao ameri~ke obaprekida odnosa u budu}nosti, ve{tajne procene. ako SAD bude ignorisao kineVa{ington je, tako|e, zabriske interese. Uo~i ju~era{weg nut zbog novog balisti~kog sastanka u Pekingu, Gejts je noprojektila koji je Kina razvivinarima koji su putovali s la, a koji bi, teoretski, mogao wim u Aziju, rekao da je SAD da dosegne ameri~ki nosa~ avizabrinut zbog ubrzanog razvoja ona na udaqenosti od gotovo odbrambenih kapaciteta Kine.

3.200 kilometara.

“Imaju potencijal da neke Po svoj prilici, Kina je i na na{e kapacitete dovedu u rizitom poqu “potukla” ameri~ke ~an polo`aj. Moramo pripaziprocene. ti na wih. Moramo im odgovoU vezi sa avionom sa “stelt” riti adekvatno sopstvenim tehnologijom, koja omogu}uje programima”, rekao je Gejts. radarsku nevidqivost, Gejts je

Izlaznost bira~a izuzetno velika

Ngoka i arapskih nomada Miserija u regionu Abjeja na koji pola`u pravo i severni i ju`ni Sudan.

Pripadnici nomadskog plemena Miserija koji svake godine tokom su{ne sezone odlaze u Abjej u potrazi za pa{wacima i vodom za stoku, optu`uju ju`wake da su prvi otvorili vatru. Portparol mirov-

nih snaga UN u Sudanu Kuider Zeruk rekao je da je patrola “plavih {lemova” poslata na teren. Mirovnim sporazumom iz 2005. godine okon~an je gra|anski rat juga i severa dug 21 godinu i utrt put za referendum. U ratu izme|u severa i juga do sada je poginulo oko dva miliona qudi.

IRAN

U padu aviona 77 mrtvih TEHERAN: U avionskoj nesre}i, koja se prekju~e dogodila na severozapadu Irana, poginulo je najmawe 77 osoba. U avionu “boing 727” kompanije “Iran er” u trenutku nesre}e bilo je 94 putnika i 11 ~lanova posade. Spasila~ke ekipe iz olupine su, do sada, izvukle 27 pre`ivelih.

“Dvadest sedam rawenih sme{teno je u bolnici, u Urumiju, a jedna osoba je u kriti~nom stawu”, rekao je zvani~nik iranskog Ministarstva transporta Ahmad Maxidi, agenciji ISNA. “Pilot je namravao da se vrati za Teheran, po{to je ustanovio da

ne mo`e da sleti, zbog lo{eg vremena”, izjavio je zamenik ministra transporta Irana, dodaju}i da je i pilot poginuo u nesre}i, navela je iranska agencija. Nesre}a se dogodila na letu od Teherana ka gradu Urumiju, na severozapadu zemqe.

Letelica se sru{ila oko 19.45 po lokalnom vremenu, usled veoma lo{ih atmosferskih uslova, magle i snega. Me|u poginulima su 12 `ena i 42 mu{karca, a identitet 23 osobe jo{ uvek nije utrvr|en. Od ukupnog broja povre|enih 18 su mu{karci, a 9 `ene, navela je ISNA. Prona|ene su dve crne kutije iz aviona i poslate na ispitivawe.

[PANIJA

Vlada tra`i raspu{tawe ETA napomenuo da je Kina, ipak, godinama daleko od ameri~kih kapaciteta, i da }e SAD ~ak do 2025. godine imati mnogo vi{e takvih aviona, nego bilo koja druga zemqa na svetu.

Gejts }e u Pekingu ostati do srede, a posle razgovora sa Lijangom namerava da se sastane i s drugim vode}im zvani~nicima Kine, ukqu~uju}i predsednika dr`ave Hu \intaoa, koji bi slede}e nedeqe trebalo da otputuje u zvani~nu posetu SAD. Gejts je prvi ameri~ki ministar odbrane koji dolazi u Kinu za posledwih 11 godina.

MADRID: [panska vlada odbacila je ju~e trajni i op{ti prekid vatre koje je proglasila Baskijska separatisti~ka organizacija (ETA) i zatra`ila da se smesta raspusti ta organizacija. “ETA ne ide dovoqno daleko”, izjavio je zamenik {panskog premijara Alfredo Peres Rubalkaba u kratkom obra}awu novinarima, prenela je agencija AP. Rubalkaba je objasnio da (jednostrani) stalni i op{ti prekid vatre nije ono {to je potrebno niti o~ekuje [panska vlada, ve} da tra`i raspu{tawe ETA. “Evidentno je da ETA ni ovog puta nije uradila ono {to mi, demokratske partije o~ekujemo”, rekao je za-

menik {panskog premijera novinarima, ali bez mogu}nosti da mu predstavnici medija postave pitawa.

Ameri~ka agencija navodi da ETA nije navela raspu{tawe organizacije niti predaju oru`ja, {to su kqu~ni i konstantni zahtevi [panske vlade uz podse}awe da je ETA proglasila trajni prekid vatre i 2006. godine, ali da ga je “pogazila” posle, samo devet meseci.

“ETA je odlu~ila da proglasi trajni i op{ti prekidu vatre koji }e potvrditi me|unarodna zajednica”, navodi se u deklaraciji na engleskom jeziku koja je objavqena na sajtu baskijskog dnevnika.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI FRANSOA FIJON Francuski premijer Fransoa Fijon izjavio je ju~e da je “skoro siguran” da Al Kaida Islamskog Magreba (AQIM) stoji iza otmice dvojice Francuza, koji su ubijeni u Nigeru tokom akcije spasavawa pre dva dana. Dvojica talaca prona|ena su mrtva, a veruje se da su ih ubili kidnaperi, po{to su se francuske snage pridru`ile akciji wihovog spasavawa.

YULIJAN ASAN@ Oniva~ “Vikiliksa” Xulijan Asan` ka`e da pritisci kojima je izlo`ne on i wegov portal samo ja~aju wegovu odlu~nost da nastavi da objavquje tajna dokumenta. Uo~i zasedawa britanskog suda o wegovoj ekstradiciji [vedskoj, on je rekao da “Vikiliks” od po~etka objavqivawa diplomatskih depe{a gubi preko 400.000 funti nedeqno. Asan` se ina~e nalazi uku}nom pritvoru u Velikoj Britaniji, nakon {to je uz kauciju pu{ten iz zatvora.

YOZEF BAJDEN Ameri~ki potpredsednik Xozef Bajden doputovao je ju~e u nenajavqenu posetu Avganistanu, gde }e razgovarati sa predsednikom Hamidom Karzaijem, saop{tila je Bela ku}a. Bajdenova poseta Avganistanu nije najavqena iz bezbednosnih razloga i dolazi u trenutku kada ameri~ki predsednik Barak Obama ostaje pri planu da po~ne sa povla~ewem dela vojnika iz te dr`ave slede}eg jula.

Minut }utawa u SAD VA[INGTON: U SAD je ju~e poslepodne odata po{ta poginulima u napadu u Tusonu u Arizoni u kome je 6 osoba ubijeno a ~lanica Kongresa Gabrijela Gifords te{ko rawena. Me|u ubijenima su i jedna 9godi{wa devoj~ica i jedan federalni sudija. Predsednik Obama je rekao da }e minut }utawa biti prilika da se Amerikanci okupe i da za `rtve na|u mesto u svojim srcima.

Ameri~ke vlasti podigle su optu`nicu protiv 22-godi{weg mu{karca koga terete za poku{aj ubistva Gabrijele Gifords.

Istra`ni organi su pronaYerad Lohner optu`en za napad na kongresmenku Gifords {li dokaze da je optu`eni, Xerad Lohner, pripremao napad s predumiti mu smrtna kazna. Gabrijela Gifords je iz {qajem. U napadu je ubijeno {est osoba i neposredne blizine pogo|ena hicem u glavu i Lohneru preti i podizawe optu`nice za ubinalazi se u kriti~nom stawu ali lekari kastvo. On bi uskoro trebalo da se pojavi pred `u da je u stawu da reaguje na jednostavne nasudom a ukoliko bude progla{en krivim preredbe. U pucwavi je raweno i 11 osoba, od to-

ga 5 te{ko. Naoru`ani napada~ je otvorio vatru ispred jednog supermarketa u gradu Tusonu, gde je Gabrijela Gifords, predstavnica Demokratske stranke predsednika Obame u Kongresu, razgovarala s gra|anima. Predsednik Obama je rekao da je ovaj doga|aj “tragedija za ~itavu zemqu”.

Policija je, uz pomo} gra|ana koji su ga savladali, uhapsila Xerada Lohnera, koji je opisan kao osoba “s problemati~nom pro{lo{}u”. Levi~arski komentatori su optu`ili desni~arske politi~are da su stvorili klimu mr`we koja omogu}ava ovakve napade. Bi-Bi-Sijev va{ingtonski dopisnik ka`e da uzavrela diskusija koja je otpo~ela odmah nakon pucwave pokazuje koliko je ameri~ka politika nestabilna i sklona izlivima negativnih emocija.

BALKAN

DNEVNIK

UKRATKO Oboleli od novog gripa BAWALUKA: Portparol Univerzitetsko-klini~kog centra u Sarajevu Biqana Jandir} saop{tila je ju~e da su dva pacijenta, od ukupno osam koji su oboleli od novog gripa, u te{kom stawu i da se nalaze na Intenzivnoj internisti~koj terapiji u toj ustanovi.

Ona je kazala novinarima da su na Intenzivnu internisti~ku terapiju Klini~kog centra Univerziteta u Sarajevu sme{teni najte`i slu~ajevi, navode}i da je ju~e primqena 48.godi{wa `ena iz Gora`da, a hopsitalizovan je jo{ jedan mu{karac iz Sarajeva.

Oba pacijenta se, prema wenim re~ima, nalaze u te{kom stawu.

Jandri}eva je, kako prenose mediji, naglasila da se na Klinici za intenzivnu negu trenutno nalazi osam pacijenata kod kojih je potvr|eno prisustvo virusa H1N1.

Stijepovi} garantuje mawinska prava PODGORICA: Ministar prosvete Slavoqub Stijepovi} tvrdi da }e crnogorska vlada mawinama obezbediti sve {to propisuje Ustav te zemqe i me|unarodni standardi. Stijepovi} je podgori~koj „Pobjedi“ rekao da }e za srpsku mawinu, kao i za sve druge mawine, u obrazovnom sistemu

Slavoqub Stijepovi}

Crne Gore biti primewena ista re{ewa koja usvajaju razvijene dr`ave. On je povodom otvorenog pisma predsednika Srpskog nacionalnog saveta Mom~ila Vuksanovi}a rekao da se u Ustavu, doma}im zakonima i onima iz oblasti obrazovawa, nalaze najsavremenija re{ewa i standardi iz me|unarodnih konvencija koja reguli{u pitawa mawina. Vuksanovi} je od Stijepovi}a tra`io da objasni kakav je budu}i status srpskog jezika i {ta je sa predmetnim programom i uxbenicima za nastavni predmet Srpski jezik i kwi`evnost, na {to je aktuelni ministar odgovorio da „ta organizacija ne treba da brine za u~enike srpske nacionalnosti“.

Br`e do parlamentarne ve}ine BAWALUKA: Lideri Saveza nezavisnih socijaldmeokrata (SNSD), Srpske demokratske starnke (SDS), Hrvatske demokratske zajednice (HDZ), HDZ 90 i Stranke za boqu budu}nost ju~e su u Sarajevu saglasni da nastave zajedni~ka nastojawa za {to skorije formirawe parlamentarne ve}ine na nivou BiH i ostalim nivoima na kojima nije formirana. Predsednik HDZ 1990 Bo`o Qubi}, moderator sastanka, izjavio je novinarima, kako prenose lokalni mediji, da }e predstavnici ovih stranaka u~estvovati na dana{wem sastanku stranaka zastupqenih u Predstavni~kom domu Parlamentarne skup{tine BiH, koje je ranije zakazalo privremeni predsedavaju}i toga tela.

Razgovorima nisu se odazvali lideri Socijaldemokratske partije (SDP) Zlatko Lagumxija, Stranke demokratske akcije (SDA) Sulejman Tihi} i Stranke za Bih (SBiH) Haris Silajxi}.

Qubi} ka`e da su u~esnici ovih razgovora bili spremni da razgovaraju i o smernicima za programsku platformu i uspostavqawu parlamentarne ve}ine, ali s obzirom da se nije odazvao jedan broj stranaka, razgovarali smo kako daqe i kako deblokirati ovaj proces.

On je najavio da }e slede}i sastanak sazvati predsednik Saveza za boqu budu}nost BiH Fahrudin Radon~i}.

(Tanjug)

UPOZOREWE KARDINALA JOSIPA BOZANI]A

Crkve bez politi~kih okupqawa ZAGREB: Crkva u Hrvatskoj je prva odlu~ila da se ukqu~i u jo{ neobjavqenu predizbornu kampawu, i to tako {to je zabranila svojim sve{tenicima bilo kakva politi~ka okupqawa u crkvenim objektima, pi{e ju~e „Ve~erwi list“.

Nadbiskup zagreba~ki kardinal Josip Bozani} objavio je dekret u kojem sve svoje sve{tenike upozorava da se „dosledno pridr`avaju crkvenih propisa i paze da se crkveni prostori i prostorije ne koriste za politi~ke strana~ke skupove ili strana~ka delovawa“.

U uzavreloj politi~koj situaciji crkva se postavqa preventivno i ve} sada, na po~etku godine i u trenutku kad se ne zna kada }e ta~no biti slede}i parlamentarni izbori, stavqa na znawe da se ne}e uprezati u politi~ka kola, pi{e „Ve~erwi list“.

Ta odluka ve} je podstakla govorkawe da je tim potezom Bozani} ve} sada zalupio vrata pred nosom Hrvatskoj demo-

Tomislav Mer~ep

ga zbog sumwe da je odgovoran za ubistva ili nestanak 43 srpska civila sa zagreba~kog, kutinskog i pakra~kog podru~ja.

Istra`ni sudija zagreba~kog @upanijskog suda Mirko Klin`i} Mer~epu je produ`io pri-

Josip Bozani}

kratskoj zajednici i wenom koalicionom partneru Hrvatskoj seqa~koj stranci, jer je te{ko i pomisliti da }e neki `upnik u svojoj crkvi ugostiti socijaldemokrate, narodwake ili liberale, navodi list.

Sve{tenstvo je, u svom najve}em delu, pobornik politike HDZ-a, ali sada `eli da se za{titi po{to su analiti~ari procenili da je Bozani}u

nesagledivu {tetu naneo predizborni dvosatni susret sa predsedni~kim kandidatom Bandi}em, ~ime je otvoreno pokazao da se crkva svrstala na wegovu, a ne na Josipovi}evu stranu.

Zajedqivci, me|utim, prime}uju da Bozani}eva odluka ne sadr`i sankcije za sve{tenike koji je ne budu po{tovali, pi{e „Ve~erwi list“.

tvor zbog opasnosti od uticaja na svedoke i naro~ito te{kih okolnosti u kojima je delo izvr{eno. Iz istih razloga Mer~ep je pritvoren i pre mesec dana kad je protiv wega pokrenuta istraga zbog ratnog zlo~ina protiv civilnog stanovni{tva.

Pozivaju}i se na posledice mo`danog udara koji je pretrpeo pre tri godine Mer~ep je nakon hap{ewa u svom stanu u Novom Zagrebu 10. decembra, umesto u zatvoru u Remetincu i daqe u bolnici za osobe li{ene slobode u Dubravi, isto~nom delu Zagreba.

U bolnici ga je, nakon hap{ewa i saslu{awa na policiji, ispitao i istra`ni sudija, a Mer~ep se, branio }utawem. U istrazi treba da bude saslu{ano 40 svedoka.

Mer~epu se stavqa na teret za ratni zlo~in protiv civila, odnosno da je od 8. oktobra do

sredine decembra 1991, kao savetnik u MUP-u i komandant rezervne jedinice MUP-a sme{tene u Pakra~koj poqan i u zapadnoj Slavoniji i delom u paviqonu 22 na Zagreba~kom velesajmu, nare|ivao nezakonita hap{ewa, mu~ewa i ubistva civila, kao i da je propustio spre~iti te zlo~ine.

Tu`ila{tvo tvrdi da su sa podru~ja Zagreba i sa {ireg podru~ja Kutine i Pakraca ubijena ili nestala 43 civila, a {est osoba pre`ivelo je mu~ewa i zlostavqawa. Jedan od najstra{nijih zlo~ina koje su po~inili tzv. „mer~epovci“ bio je masakr srpske porodice Zec u Zagrebu u decembru 1991. godine, ali su ubice iako su priznali delo, zbog proceduralne gre{ke pu{teni na slobodu.

Mer~ep i wegova jedinica dovode se u vezu sa masovnim odvo|ewima vi{e desetina srpskih civila iz Vukovara u leto 1991. pre nego {to su po~ela borbena dejstva, kao i sa masakrima u Gospi}u ujesen te godine.

GR^KA

Gra|ani tra`e besplatan autoput ATINA: Vladino isprobavawe novog sistema naplate putarine, prema broju kilometara stvarno pre|enih autoputem, a ne za ~itave deonice kao do sada, razgnevilo je stanovnike gr~kog sela Afidnes, kod Atine, po{to su im nove naplatne rampe onemogu}ile da sporednim putevima besplatno do|u do glavnog grada.

Oko 400 qudi je zaposelo na-

Blokada novih naplatnih stanica

25

HRVATSKI PANDAN „VIKILIKSU“

Golubi} kao Asan` ZAGREB: Biv{i kandidat za predsednika Hrvatske Dean Golubi} (27) osniva portal na adresi wikileaks.hr, koji }e, po ugledu na najpoznatiji vebsajt na svetu „Vikiliks“, objavqivati ekskluzivne informacije o politi~arima i aferama, a sa radom }e po~eti za nedequ dana. Kako je na svom vebsajtu objavio hrvatski dnevnik „Ve~erwi list“, Golubi}, diplomirani kriminolog i najmla|i

mo`da ceo svet mo`e da proizvede. Bilo je vreme da neko iznese istinu“, istakao je Golubi}, dodaju}i da }e hrvatskom sajtu mo}i da se anonimno {aqu materijali potkrepqeni dokazima.

Osniva~ hrvatskog „Vikiliksa“ ka`e da novoformiranu redakciju trenutno ~ini 18 volontera iz Hrvatske, [vajcarske, SAD-a i da se krug saradnika {iri, a da su materijale koje posedu-

Najmla|i kandidat za predsednika na izborima 2009. godine poseduje, izme|u ostalog, neobelodawena dokumenta koja se ti~u afere o biv{em hrvatskom premijeru Ivi Sanaderu i wegovim saradnicima

Mer~epu produ`en pritvor ZAGREB: Biv{em ratnom pomo}niku ministra unutra{wih poslova i komandantu jedinice MUP-a, koja se povezuje sa likvidacijama srpskih civila tokom rata u Hrvatskoj, Tomislavu Mer~epu ju~e je produ`en pritvor za jo{ dva meseca.

Protiv Mer~epa se vodi istra-

utorak11.januar2011.

platnu stanicu kraj Atine, na delu autoputa ka Solunu i postavilo transparent sa natpisom „Ne putarini - Besplatan autoput za sve - Mi ne pla}amo, ne}ete ni vi!“. Ve}ina voza~a pozdravila je protest sirenama.

Prelazak autoputa na deonici Solun-Atina, du`ine 515 kilometara, za automobile poskupe}e sa 17 na vi{e od 23

evra. Porodice u mnogim delovima zemqe ne mogu sebi da priu{te da na putarine godi{we potro{e jednu ili dve plate.

Protest je usmeren protiv privatnih preduze}a koja su, po ugovoru sa dr`avom, preuzela naplatu putarine, ali i odr`avawe i dogradwu autoputeva.

Tako je veliki deo magistralne putne mre`e prakti~no postao privatan, dok Vlada samo utvr|uje cenu putarine. Politi~ki motivisan otpor bilo kakavom anga`ovawu privatnih firmi u vezi sa autoputevima, kao i gnev voza~a zbog rasta putarine ~ak i na deonicama gde radovi nisu ni po~eli, doveli su do bujawa „pokreta otpora“ koji ima {iroku dru{tvenu podr{ku. „Ti privatnici, umesto da pla}aju penale zbog ka{wewa radova, uzimaju na{ novac. Mi smo, kroz porez i putarinu pri registraciji vozila, ve} platili te puteve, a ovo indirektno oporezivawe naplatom putarine na rampama mora prestati“, rekao je za agenciju AP aktivista Stratis Lupatancis.

kandidat za predsednika na izborima 2009. godine, poseduje, izme|u ostalog, neobelodawena dokumenta koja se ti~u afere oko biv{eg hrvatskog premijera Ive Sanadera i wegovih saradnika.

Pored toga, Golubi} tvrdi da wegova politi~ka pro{lost, konkretno saradwa sa Hrvatskom demokratskom zajednicom (HDZ), ne}e uticati na objektivnost rada u okviru hrvatskog pandana „Vikiliksu“, koji }e se finansirati donacijama gra|ana. „Ako pogledamo {ta su na{i politi~ari u~inili u posledwih 20 godina, dobi}emo vi{e materijala i informacija nego {to

ju dobili od qudi s kojima su ranije na neki na~in sara|ivali. „Smatramo da svi politi~ari koji sede u Saboru, bez obzira kojoj stranci pripadaju, imaju gomile afera i u ovom trenutku {tite jedni druge, ali pokaza}e se da se pqa~ka zajedno, jer nije niko sam to napravio. Nije mogu}e da neki qudi u vrhu HDZ-a nisu znali {ta radi predsednik, a bili su mu tako bliski, bili su mu potpredsednici“, isti~e Golubi}.

On tako|e ka`e da se ne smatra hrvatskim Xulijanom Asan`om, koji je osnovao „Vikiliks“, i da se ne boji da }e ga sti}i ista sudbina.

Josipovi}: Preispitati odgovornost Vlade ZAGREB: Predsednik Hrvatske Ivo Josipovi} ocenio da bi Vlada Hrvatske trebalo da preispita svoju poziciju i odgovornost ukoliko u junu ne budu zavr{eni pregovori sa EU. Za ovu Vladu su, rekao je Josipovi} za „Poslovni dnevnik“, va`ni privredni rast i zavr{etak pregovora sa EU, {to se o~ekuje u junu. „Ako pregovori ne budu zakqu~eni u junu, Vlada bi trebalo da preispita svoju poziciju i odgovornost“, naglasio je Josipovi}.

Prema wegovom obja{wewu, trebalo bi u tom slu~aju videti koji su razlozi da se ciq, koji je Vlada sama postavila, nije ostvario, „mo`e li pregovore

dovr{iti u razumnom roku ili to treba prepustiti nekoj drugoj ekipi“. To mi se ~ini najmawe {to odgovorna vlada treba u~initi ako se kasni sa jednim od va`nih nacionalnih projekata,napomenuo je Josipovi}.

BOSNA I HERCEGOVINA

Policijska akcija protiv auto-mafije Akcija ima me|unarodni kaBAWALUKA: Po nalogu rakter, jer je jedan deo motorTu`ila{tva BiH, u vi{e granih vozila, nakon krivotvoredova {irom Bosne i Hercegowa dokumentacije zavr{io izvine, provodi se velika zdruvan granica BiH. Ova akcija, `ena policijska akcija usmepredstavqa zna~ajan udarac rena na otkrivawe i krivi~no organizovanim kriminalnim procesuirawe pripadnika orgrupama auto-mafije u celoj ganizovanih kriminalnih gruBosni i Hercegovini, a sa cipa auto-mafije. U akciji je liqem poboq{awa bezbednosne {eno slobode vi{e od 30 ososituacije i za{tite imovine ba, a u ciqu pronala`ewa dogra|ana BiH, saop{teno je iz kaza, me|u kojima i otu|enih Tu`ila{tva BiH. automobila, izvr{eni su i pretresi na vi{e desetina lokacija, izme|u ostalog u Sarajevu, Bawaluci, Isto~nom Sarajevu, Tuzli, Mostaru, Kiseqaku, Grudama..., a me|u pretresenim lokacijama su i auto-otpadi. Tu`ilac Tu`ila{tva BiH koordinira rad vi{e stotina policijskih pripadnika koji se nalaze na terenu. U akciji, kao nosioci aktiv- Pripreme trajale {est meseci Kako je saop{teno iz Tu`inosti, u~estvuje policija la{tva BiH, pripremne radMUP-a RS, Federalne uprave we za sprovo|ewe akcije trapolicije, kao i kantonalne jale su {est meseci, a u woj policije u Federaciji BiH. u~estvuju pripadnici policiIstraga u ovom predmetu, koje je RS, Federacije BiH, kantovodi Tu`ila{tvo BiH, traje nalna policija Sarajeva i ve} pola godine, a postoji sumpripadnici Grani~ne poliwa da su pripadnici organizocije BiH i MUP-a Srbije. vanih kriminalnih grupa u Prema re~ima portparolke tom razdobqu otu|ili vi{e Ministarstva unutra{wih stotina, uglavnom skupocenih poslova BiH Mirne [oqe, u motornih vozila vi{e klase. okviru akcije na podru~ju RS U akciji je prona|en i zai FBiH trebalo bi da sloboplewen odre|en broj motorde bude li{eno deset osoba, nih vozila, za koja se prema od kojih sedam u RS i tri na dostupnim dokazima, mo`e podru~ju Federacije BiH. pretpostaviti da su ukradena.

26

utorak11.januar2011.

OGLASI z ^ITUQE

DNEVNIK

PRIRODNI PREPARAT protiv hemoroida {uqeva, klini~ki ispitan, proveren, eliminisan za 7 dana, deda Rado{.

Telefon 037/490-797, 064/240-55-49.

18955

^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, prodajem ugaq. Telefoni: 6618-846, 063/8485495.

18650 ZALAGAONICA! Najpovoqniji otkup: zlata, dukata, srebra, dijamanata, brilijanata, platine ru~nih i kaminskih satova, antikviteta. Nov~ane pozajmice.

Telefoni: 063/351-531, 021/661-09-16.

18877

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

19199

Posledwi pozdrav, prijatequ

Franucuzu

od Piksija i Debelog.

19249

Posledwi pozdrav drugu

Mi{i Francuzu KUPUJEMO automobile novije i starije, mogu i havarisana, dolazak isplata odmah. Telefoni: 064/150-1200, 021/824-885.

19172

Nezaboravnoj i dragoj

od: Gorana, Powe, Baneta i Vite.

19244

3

Jelici Stepanov ro|. Vasi} Ako je se}awe susret onda }emo se sretati svakog dana.

Tvoji Vasi}evi: brat Pera, snaha Olga, bratanac Miwa, snaha Vesna i unu~ica Caca.

19209

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Posledwi kolegi

pozdrav

dragom

utorak11.januar2011.

Sa tugom i po{tovawem opra{ta se od svoje drage {kolske drugarice

Posledwi pozdrav najdra`oj sestri Jeji

Jelici Stepanov

Neboj{i Dimitrijevi}u

Posledwi pozdrav bratu

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo moj dragi sin

Frakiju Qubice Prodanovi}

Rada i Laza i Voja sa decom Ivanom i Vladom.

]osa, Sandra, Nada, Maja, Gizela.

27

Grigorije Staji} sa porodicom.

Mi{a Jevremovi} 1970 - 2011.

od: Srbina, Gage, Stefana i Strahiwe.

Po~ivaj u miru.

19241 19225

19245

Tu`na sam {to se ovako rastajemo najdra`i moj Buco

Posledwi pozdrav kumu

Posledwi pozdrav dragom prijatequ

19226

Posledwi pozdrav

Sahrana je danas, 11. 1. 2011. godine, u 10.30 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}ena majka Nada.

19223

Mi{o

Frakiju

Se}awa na tebe i na tvoju dobrutu `ive}e ve~no u mom srcu i mojim mislima.

Posledwi bratu

Milanu Deli}u

od Mike i Mi{e.

pozdrav

dragom

Francuzu

od kumova Ranka i Zore Sekuli}.

od Janisa i Grka.

19230

19227

Tvoja Goca.

19246 19238

Sa neizmernom tugom i bolom opra{tamo se od velikog ~oveka i prijateqa

Posledwi pozdrav kumu

Posledwi pozdrav dragom prijatequ

Posledwi pozdrav na{oj dragoj kom{inici

Mi{i Jevremovi}u 1970 - 2011. od bra}e: Mladena i @eqka Jerkovi}a sa porodicama.

19224

S tugom i po{tovawem opra{tamo se od na{e

Francuzu

Mi{e Ostavio si neibrisiv trag u na{im srcima.

Nikada te ne}emo zaboraviti.

Milanu Deli}u

od: Neboje, Fricka, Rastovi}a, Krkana i \i|ike.

Qubi Prodanovi}

od kumova Rajka i Gorice Sekuli}.

Nata{a i Mira.

Porodica To{i}.

19247 19240

19231

Posledwi pozdrav dragom

Posledwi pozdrav dragom

Posledwi pozdrav dragoj

Posledwi pozdrav

19210

Posledwi kom{inici

pozdrav

dragoj

Qubice Prodanovi}

Mi{i

Vladimiru Vojnovi}u

Qubici Prodanovi} Qubi

Uvek }e{ nam ostati u se}awu.

Milanu Deli}u

Zaposleni i penzionisani radnici u „Elektrovojvodini� doo.

Qubi Prodanovi}

Porodice: Tomi} i \or|evi}.

od brata dr Nikole i sinovca Vladimira Vojnovi}a sa porodicom.

od Mikice.

od tetke Rade Salapure sa porodicom.

Stanari zgrade Vere Pavlovi} br. 3.

19239

19235

19233

19229

19211

Posledwi pozdrav sinu, bratu i ujaku

Posledwi pozdrav bratu i ujaku

Posledwi pozdrav

Sa tugom se opra{tamo od na{e voqene kume

5916/P

3 Mojoj jedinoj sestri, na{oj tetki i na{oj baki.

Mi{i Jevremovi}u Neka te an|eli ~uvaju.

Tata Branislav, Mira, sestra Milena, brat Tihomir i sestra Milica.

19236

Mi{i Jevremovi}u Francuzu Bato, nikada te ne}u zaboraviti.

Neka te an|eli ~uvaju.

Po~ivaj u miru.

Franci{ki Koji}

Jelica Stepanov

dugogodi{we sudije u Novom Sadu od: Jovice i Renate sa porodicom.

Sestra Milena, zet Vasiq i sestri} Sergej.

19237

Mire Trkuqa plave Mire

19222

ro|. Vasi}

Mira Kova~ek, Gordana Kova~ek Stani}, Jelena Kova~ek Svetli~i}.

19232

Osta}e{ uvek u na{em se}awu.

Tvoja sestra Sowa, sestri}i Sini{a i Bata, snaje Jadranka i Jasmina i unuke Sawa i Tawa.

19207

28

^ITUQE z POMENI

utorak11.januar2011.

3

Posledwi pozdrav dragom kolegi

na{em

DNEVNIK

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav bratu

Posledwi pozdrav bratu i ujaku

Sa tugom se opra{tamo od na{e drage mame

Erde{ Klari

Qubice Prodanovi}

Mi}i

ro|. Boarov Sahrana mile nam pokojnice je u sredu, 12. 1. 2011. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}ene }erke: Stanislava i Mirjana.

od kolektiva VK AROMATICS D.O.O.

od prijateqa sa Kamewara: \uke, Srbe, [teleta, Tibike, Jo{ke, Jove, Antike, Lon~ara, Raleta, U{keta, Mite, Milivoja, Nikole, Vase, Matilde, Mire i Joce sa porodicama.

Neboj{i Dimitrijevi}u

Neboj{i Dimitrijevi}u

od \ur|e sa porodicom.

od Mile i Sa{e.

19197

19195

19208 19203

19214

Posledwi pozdrav na{em drugu

Posledwi pozdrav

Policijska ispostava Futog iskreno sau~estvuje u bolu porodice povodom smrti na{eg dragog kolege

Posledwi pozdrav

tetka Qubi

Milanu Deli}u

Miroslav Strawanac

Neboj{i

Porodica Despotovi} i porodica Brkqa~a.

Franci{ki Koji}

Sahrana je danas, 11. 1. 2011. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. od Nade i Nemawe.

S tugom, wegove kolege policajci.

19200

19217

19202

Posledwi pozdrav dragoj i po{tovanoj teti

Posledwi pozdrav na{oj dragoj, plemenitoj i voqenoj

Franci{ki Koji}

Erde{ Klari - Mimiki

19212

Posledwi pozdrav dragoj tetki

Milana Deli}a

i neizmerno hvala za sve {to je u~inila za nas.

S tugom i qubavqu, porodica Male{evi}.

Bratanac Zoran sa porodicom.

Bratanica Goga sa porodicom.

19216

19188

Dragom i voqenom bratu, stricu i deveru posledwi pozdrav i ve~ni mir.

Tvoji: unuka Klaudia, Sa{a i Maja Pavlovski i Suzana Erde{.

od ekipe NS Wershla.

19218

19204

19215

O`alo{}eni: supruga Erika i sinovi Igor i Milorad.

Posledwi pozdrav prijatequ

Draganu Kujunxi}u

1946 - 2011.

Ostajemo tu`ni sa uspomenama na zajedni~ka dru`ewa i Va{u pa`wu.

Postoji qubav koju smrt ne prekida i bol i tuga ne le~e.

Miroslav Strawanac Wegovi: Quba, Nemawa, Pavle, Drenka, Aleksandra i Jasmina.

19190

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav tetku

Tu`ni, opra{tamo se od na{e drage i po{tovane

Dana, 9. 1. 2011. godine preminula je na{a voqena

Franci{ke Koji} Tvoje razumevawe i tolerancija u celokupnom `ivotu pratila je i sve nas...

Nedostaja}e{ nam... ^uva}emo te od zaborava kroz najlep{e uspomene...

Po~ivaj u miru.

Brat \ura i snaja Mira sa decom.

Neboj{i Dimitrijevi}u

Vladi

Lenka Nenin

Dragan i Gordana Novakovi}.

od stanara ulaza Narodnog fronta 13.

19219

19198

19213

Posledwi pozdrav prijatequ

Obave{tavamo svu rodbinu i prijateqe da je sahrana danas, 11. 1. 2011. godine, u 13 ~asova, na Alma{kom grobqu. ]erka Julkica i zet Miladin.

19191

Posledwi pozdrav tati

Dana, 9. 1. 2011. u 79. godini je preminuo na{ dragi

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga supruga, mama, baka i ta{ta

Vladimir Vojnovi}

Neboj{i Dimitrijevi}u

Milanu Deli}u

Sahrana }e se obaviti 12. 1. 2011. u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

od Milke i Jovana ^imbur.

O`alo{}eni: supruga Mara i }erka Milena sa porodicom.

19220

Franciska Koji}

Sahrana je u sredu, 12. 1. 2011. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu.

Nemawa.

19201

19196

ro|. 1929.

Sahrana je danas, 11. januara 2011. godine, u 15 ~asova, na grobqu u Sremskoj Kamenici.

Weni najmiliji.

19193

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 71. godini preminula na{a voqena mama, supruga, ta{ta i baka

Preminula je na{a mila tetka

Posledwi prijatequ

pozdrav

utorak11.januar2011.

dragom

29

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ voqeni

Milanu Deli}u od porodice Grijak.

19165

POMEN

Mira Trkuqa

Jelica Stepanov

ro|. Stanoj~ev

ro|. Vasi} Sahrana je danas, 11. 1. 2011. godine, u 13 sati, na grobqu u Bukovcu.

Polazak od ku}e `alosti.

O`alo{}eni: Sawa, \okica, Luka, Nemawa i Bojan.

Dana, 11. 1. 2011. navr{avaju se dve tu`ne godine od kako nije sa nama

Posledwe zbogom.

Sestri} Dragan Jovanovi} i snaja Mira @e`eq - Jovanovi}.

Milan Deli} preminuo u 55. godini.

Borio si se kroz ceo `ivot punim srcem do posledweg daha, a sada nastavqa{ da di{e{ na{im plu}ima i `ivi{ u na{im o~ima.

Sahrana je danas, 11. 1. 2011. godine, u 13 ~asova, na Centralnom grobqu u Futogu.

Tvoji: Nada, Sa{a i Sawa.

19192

19159

19154

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav na{em

POMEN Dve godine od kada nije sa nama na{ dragi uja i brat

Posledwi pozdrav dragom kumu

@ivorad Joci} prof. dr sci med.

Wegova porodica.

18896

Jelici Stepanov

Draganu Kujunxi}u

Du{an Duki} Dule

od: Bogdanke, An|elke i Zore sa decom.

od kolega iz HNS DOO.

Bol nije u re~ima i suzama, ve} u srcima onih koji te puno vole.

Tvoji: sestri~ina Zora, sestra Kova i {ogor Zoltan.

19194

5915/P

19003

POMEN

POMEN

Danas, 11. 1. 2011. godine navr{avaju se ~etiri godine.

Dve godine tuge i bola za bratom

Posledwi pozdrav

POMEN Danas, 11. 1. 2011. godine, navr{ava se pet tu`nih godina od kaka nije sa nama na{ voqeni

Emil [ovqanski Braca

Mi}ku

Mi}i

od porodice Kr~mar.

od porodice Jovanovi}.

19164

19163

Posledwi pozdrav dragom kom{iji

na{em

Posledwi kom{iji

pozdrav

dragom

iz Koviqa Bol i prazninu u na{im srcima ni{ta ne mo`e ubla`iti.

S qubavqu i tugom uspomenu na tebe ~uvaju: sin \or|e i unuka Ana. 19134

Miroslavu Strawancu

POMEN

Ismet Memi} Vreme prolazi, ali se}awe na tebe i tvoju dobrotu nikada.

Ve~ni pomen na{em ~lanu.

Zahvalni aktivni i penzionisani radnici Policijske Uprave Novi Sad.

Tvoj sin Amel, }erka Azra i supruga Sabaheta.

5914/P

19180

3 bratu i ujaku

Du{anom Duki}em Dudetom

Na dana{wi dan pre jedanaest godina prestalo je da kuca srce na{e drage majke i bake

Vreme nije lek, ve} svedok tuge i bola i posle dve godine do kraja `ivota.

Mi}i

Mi}i

od porodice Lazi} i wegovog druga ~ika Nikole.

od porodice Pa~avra.

19162

19161

Tvoja sestra Boka - Bojica.

19004

GODI[WI POMEN

Obave{tavamo da je 8. januara 2011. godine preminuo na{ dragi

Anke Grubi}

GODI[WI POMEN

ro|. @akula 11. 1. 2000 - 11. 1. 2011.

Sa qubavqu i po{tovawem u srcu je nose k}erka i unuka sa porodicom.

19168

Ranka Kadi}

Posledwi pozdrav

ro|. Miladinov

Vasiliju J. Popovu iz Sente 9. 1. 2010 - 9. 1. 2011. na dan Sv. prvomu~enika i arhi|akona Stefana Se}awe i tuga za wim `ive i traju!

Wegovi jedini iz Sente: sestra Zorica Ga{ovi} prof. sestri}i: mr Mirko Ga{ovi} i prof. Jovan Ga{ovi}.

Rade Opa~i} 1926 - 2011.

Pro{la je tu`na godina od kako si nas napustila. Uvek }e{ biti u na{im srcima.

Pomen }emo odr`ati danas, 11. 1. 2011. godine, u 10 ~asova, u ^urugu.

Tvoji najmiliji.

19173

Sahrana je danas, 11. 1. 2011. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

S po{tovawem, porodica Opa~i}.

19152

19158

POMEN

DVOGODI[WI POMEN

Ka`u, vreme le~i sve, da donosi zaborav i bla`i tugu, to nije istina, jer nam sve vi{e nedostaje{. Dok smo `ivi `ive}e i se}awe na tebe. Hvala za sve {to si nam pru`ila. Po~ivaj u miru s an|elima, an|ele na{.

11. 1. 2007 - 11. 1. 2011.

Mi}i

Milica Alargi}

Du{anu Duki}u

od Saletovih drugova.

ro|. Lau{ev

11. 1. 2009 - 11. 1. 2011.

Zauvek si sa nama u na{im srcima i prelepim se}awima.

Tvoji najmiliji: supruga Vera i sinovi Milan i Sava sa porodicama.

19155

Marija Ili}

Pro{le su ~etiri godine, a praznina ne nestaje. Mnogo nam nedostaje{. Volimo te i ~uvamo u srcima.

^etrdesetodnevni pomen dava}emo danas, 11. 1. 2011. godine, na Gradskom grobqu.

Sinovi Aleksandar i \or|e, }erka Katarina, unuk Nikola i suprug Miroslav.

Tvoji: Pera, Dragan i Dragana sa porodicama.

19151

19160

19166

30

06.30 08.20 08.35 09.00 09.30 10.00 10.05 10.30 11.30 11.55 12.00 12.10 13.05 13.30 14.00 14.05 14.30 15.00 15.10 16.50 17.00 17.22 17.30 18.00 19.30 20.05 20.30 21.00 22.00 22.30 22.35 23.30 23.40 01.10 02.05

Jutarwi program Mikijeva kujna Trolovi Magna Aura Bajko kviz Vesti @ivopis [ou Du{ana Svilara Kuhiwica Desilo se Vesti Imam jednu `equ No}na smena Klasik rok Vesti Dokolica Magna Aura Vesti Maroa, dete ulice, film Desilo se TV Dnevnik Tajna hrane: Mak Kuhiwica Razglednice TV Dnevnik TV Fonija – kviz Tu sasvim blizu Signali Vojvo|anski dnevnik Strana~ka hronika Dokument Mikijeva kujna Kad tajne ubijaju, film Muzi~ki program Signali

Aleksandra Popovi}

Signali Od 1. januara u Srbiji postoji samo profesionalna vojska i dobrovoqno slu`ewe vojnog roka. [ta }e jo{ pisati u, kako je najavqeno, novoj istoriji Vojske Srbije?

O Vojsci, Vladi i vlasti u „Signalima“ specijal govori ministar odbrane Dragan [utanovac.

Autorka: Aleksandra Popovi} (RTV 1, 21.00)

06.30 07.00 08.45 09.45 10.15 10.30 12.00 12.30 12.40 13.05 13.15 14.15 14.45 15.15 16.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 23.00 00.00

TV PROGRAM

utorak11.januar2011.

Kuhiwica (ma|) Nevidqivi protivnik PCTV Znawe Ru~ak na lepe o~i Dvejn Hopvud, film Sudar Vesti (ma|) Izravno emisija (hrv) Mikijeva kujna Jermolovi Folder kultura Bajko kviz Na{i dani (ma|) Verska emisija (ma|) Nedeqni magazin (rom) TV Dnevnik (hrv) TV Dnevnik (slov) TV Dnevnik (rus) TV Dnevnik (rum) TV Dnevnik (rom) TV Dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Kuhiwica (ma|) Dobro ve~e, Vojvodino (rom) Ku}na pomo}nica, film Jermolovi TV Prodaja

06.00 07.30 08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 12.00 12.10 12.20 13.00 14.00 14.10 14.30 15.30 15.55 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 21.15 22.00 22.35 23.00

Muzi~ko svitawe Glas Amerike U susret suncu Vesti ukratko U ogledalu Vesti ukratko Qubav na prodaju Vesti ukratko Bila jednom jedna nedeqa Prostor Bez cenzure Vesti ukratko Beli luk i papri~ica Razgovori o zdravqu Vojvo|anske vesti O~istimo Srbiju U ogledalu Baldini i Simoni Vojvo|anske vesti Qubav na prodaju Na{ gost Vojvo|anske vesti An|elo, an|eo ~uvar Lice s naslovnice Vojvo|anske vesti Razgoli}eni Italijanski vegeterijanski kuvar 00.00 Glas Amerike 00.30 No}ni program-reprize

09.00 09.30 10.20 10.30 11.00 11.10 12.00 12.59 13.00 13.10 14.00 14.30 15.00 15.10 16.00 16.30 16.45 16.59 17.00 17.10 17.15 17.30 18.30 19.00 19.30 20.00 21.00 22.00 22.30 23.15 00.10

Hrana i vino Put za Ejvonli Agro dan Crtani film Objektiv Nemi svedok Evo nas kod vas Kursna lista Objektiv Izme|u redova Razglednice Svet divqine Objektiv Put za Ejvonli Sprint Neon siti Objektiv (slov) Kursna li¬sta Objektiv (ma|) Agro dan Neon siti Popodnevni program Istraga Objektiv Hrana i vino [esto pitawe Nemi svedok Objektiv Izme|u redova Nemi svedok Info kanal

10.00 11.00 13.00 13.30 14.30 16.00

Ful Tilt poker NBA: Portland – Majami Pregled FA kup ATP Barselona ATP Brizbejn, finale Svetska liga - Boks: Baku – Iheon Premijer liga Uskijavawe Pregled FA Kup Premijer liga Karling kup 1/2 finale: Vest Hem – Birmingem Ful Tilt poker Svetska Liga - Boks: Baku – Iheon

18.00 18.30 19.30 20.15 20.45 23.00 00.00

08.00 De~iji program, 09.00 Kuhiwica, 10.00 De~iji program, 11.00 Reprize ve~erwih emisija, 13.00 Metropole i regije sveta, 14.00 Info K9, 15.00 Metropole i regije sveta, 16.00 Info K9, 16.45 Biber, 17.00 De~iji program, 18.00 Kultura tela, 18.30 Kuhiwica, 19.00 Info K9, 19.45 Biber, 20.10 Argumenti, 21.15 Nikad se ne zna..., 22.15 Biber, 22.30 Info K9, 23.00 Vodi~ kroz umetnost i nauku, 23.30 Film, 01.00 Biber, 01.30 No}ni program 10.00 [ampioni, 10.40 Vi{e od sporta, 11.30 [mizla sa stilom, 12.00 Subotom popodne, 15.00 Sportski pregled, 16.00 Qubav na prodaju, 17.00 Putujte kao grof, 17.30 Travel, 18.00 Ku}a sedam `ena, 19.00 Objektiv, 19.30 Crtani film, 19.40 Galerija, 20.00 Tok {ou, 22.00 Objektiv, 22.30 Marfijev zakon, 00.30 Tok {ou

06.58 07.27 07.51 08.12 08.21 08.51 09.11 09.36 09.53 10.00

Koni Nilsen

Ledena `etva Vik Kavana i ^arli Argist prijateqi su koji rade za Bila Yerarda, kriminalca ume{anog u nekoliko nezakonitih poslova. Vik je Bilov ~ovek za distribuciju pornografije, dok je ^arli gansterov advokat.

Uloge: Bili Bob Torton, Yon Kjuzak, Rendi Kvejd, Koni Nilsen Re`ija: Harold Ramis (RTS 1, 21.50) 06.05 08.00 09.02 09.44 10.34 11.10 12.00 12.15 12.32 13.28 15.10 16.04 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 20.59 21.50 23.17 00.15 00.30 00.35 01.20 02.57 03.36 04.10 04.40 05.10 05.48

06.30 07.00 07.15 08.10 09.00 10.00 11.30 12.00 14.00 15.00 15.55 16.45 17.45 18.00 18.20 18.45 20.10 21.00 22.35 00.00 00.30 01.00 02.00 03.00

Jutarwi program Jutarwi dnevnik Boqi `ivot U zdravom telu Putopis O~ajne doma}ice Dnevnik Sport plus Prevaranti Film: Niko kao Majk 2 - uli~na ko{arka Vreme je za bebe Bela la|a Dnevnik RT Vojvodina [ta radite bre Beogradska hronika Oko magazin Slagalica, kviz Dnevnik Bela la|a 48 sati - svadba Film: Ledena `etva Prevarantu Dnevnik Evronet Sjaj trulog novca Film: Sudija Mastran|elo Vreme je za bebe Putopis Oko magazin Kvadratura kruga TV prodaja Verski kalendar

Eksploziv Ekskluziv Elenin duh Cena sre}e Tri Hil Gumu{ Cena sre}e Film: Bekstvo u lancima Elenin duh Kada li{}e pada ^ari Vajpaut Ekskluziv Vesti Eksploziv Gumu{ Kada li{}e pada?

Ja volim Srbiju Film: Posledwa trka Eksploziv Ekskluziv Zlo~ini iz pro{losti Tri Hil ^ari

11.00 11.30 12.00 13.00 14.00 14.30 14.50 15.15 16.00 16.35 17.07 17.29 17.50 18.05 18.40 18.57 19.18 19.32 20.00 20.30 21.00 22.22 23.00 23.33 00.06 01.07

06.30 07.30 07.50 08.00 08.01 09.00 09.05 09.30 10.00 10.10 11.05 12.00 12.15 13.00 13.02 14.00 14.30 15.00 15.02 15.30 16.00 16.05 18.00 18.30 19.00 20.30 22.35 23.30 23.45 00.00 02.00

Kuvati srcem [umska {kola Spajdermen Aleks Enciklopedija za radoznale Matematika u srcu Vizuelna zaga|enost Tuma~ewe kwi`evnog dela: Servantes Enciklopedija Fudbal: Zlatna lopta - izbor najboqeg fudbalera sveta Trag Gra|anin Kolegijum muzkum Trezor Enciklopedija za radoznale Matematika u srcu Vizuelna zaga|enost ^arolija koja traje: Balet Ovo je Srbija Liturgija Pri~e iz prirode Kamerom kroz Srbiju Putokazi vere Romansa o Rusiji Metro erni Spajdermen Aleks i muzika ^ang Jimova 2008.

TV mre`a Vreme fresaka O~ajne doma}ice Preci i potomci Likovna kolonija RTS ^itawe pozori{ta Morem more Reli: Dakar serija Argentina - ^ile

Maraton Vesti Otvoreni studio Info Otvoreni studio Info Otvoreni studio Top {op Vesti Rej~el Rej Qubav u zale|u Vesti Milica na kvadrat Info Otvoreni studio Vesti Iza vesti Info Slike `ivota Kopaonik Info Qubav u zale|u Vesti ^ist ra~un Porodica Serano Film: Iks men 2 24 Vesti Milica na kvadrat Film: Grmqavina u daqini Rej~el Rej

Hju Yekmen

Iks men 2 Kada teleportuju}i mutant No}na ptica bezuspe{no poku{a da napadne Predsednika, profesor Havijer i wegovi u~enici optu`eni su za ovaj napad...

Uloge: Hju Yekmen, Alan Kaming, Koter Smit, Patrik Stjuart, Hali Beri, Femke Jensen, Yejm Marsden, Ian Makelen, Brajan Koks Re`ija: Brajan Singer (Avala, 20.30)

DNEVNIK

06.00 Radijsko dizawe 07.00 TV dizawe 10.00 Vesti za osobe o{te}enog sluha 10.35 Kviz: Super genije 11.00 Bi-Bi-Si na B92: Otka~ena istorija 11.30 Top {op 12.00 Film: Pogre{na `ena 14.00 Drugi svetski rat u boji 15.00 Najboqe godine 16.00 Vesti B92 16.35 Sportski pregled 16.50 Najboqe godine 18.00 Kviz: Super genije 18.30 Vesti B92 19.15 Sun|er Bob Kockalone 20.00 Nacionalna geografija i BiBi-Si na B92 21.00 Film: Tri ujutru 23.00 Vesti B92 23.35 Film: Bez daha 01.25 Bi-Bi-Si na B92: Otka~ena istorija

Mi{el Rodrigez

Tri ujutru Sre}e, nesre}e i sudbine ~etvoro voza~a taksija, prepli}u se tokom jedne uzbudqive no}i na Menhetnu. Negde u Wujorku. 23.45 je sati.

Po~iwe no}na smena za taksiste „Lejdi Laka“. ^etvoro taksista izlaze na ulicu.

Uloge: Deni Glover, Pem Grir, Sergej Trifunovi}, Mi{el Rodrigez Re`ija: Li Dejvis (B92, 21.00)

06.00 06.55 10.00 11.40 12.00 14.00 15.45 16.00 16.50 17.00 18.00 19.10 19.20 19.30 20.00 20.45 21.00 22.00 00.00 01.45 02.00 04.00

Zdravo, Kiti Bezbri`na i razigrana Kiti vas poziva u svoj ~udesni i razdragani svet u kome }ete mo}i da se igrate i da pevate sa Kiti i wenim mnogobrojnim drugarima. Pozvani su svi koji u`ivaju u igri, pesmi, dru`ewu, pripremawu bajnih poslastica, ali i u~ewu i muzicirawu.

(Hepi, 09.05) 08.00 08.10 08.30 08.50 09.05 09.15 09.45 10.00 10.30 11.00 11.20 11.30 12.00 12.30 13.20 13.40 13.55 14.00 15.30 16.15 16.30 17.20 17.55 18.25 20.00 21.00 21.55 22.00 23.00 00.30 01.25

Nodi Mala princeza Sa Boom u avanturu Megaminimals Zdravo, Kiti Kliford Tele{op Avanture malog Pere Iks Bakugan Zdravo, Kiti Vinks Sirene Kvizi} Presovawe Tele{op Vesti Parovi, u`ivo Jelena Tele{op TNT Glasovi u vremenu Telemaster Parovi Muzi~ki {ou TNT Vesti Parovi, pregled dana Parovi, u`ivo TNT Parovi u`ivo

Valentina Dobro jutro Jovana i Sr|an Film: Bal na vodi Siti kids Zabrawena qubav Grand {ou Siti More qubavi Nacionalni dnevnik Valentina Tereza U sosu Idemo daqe Nacionalni dnevnik Kursayije Loto Amiyi {ou Film: Balkanska pravila Film: Gladijator Siti Film: Rat za slavu Film: Gladijator

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00)

08.35 Tandem, 08.45 Turisti~ke razglednice, 08.55 Ski Jahorina, 09.25 Fokus, 12.00 Info klub, 12.55 Fokus, 13.45 Top {op 6, 16.00 Fokus, 16.45 Ski Jahorina, 17.30 Tandem, 17.40 Info Puls, 20.00 Fokus, 20.50 Info Puls, 21.10 NS Indeks, 21.35 Film, 23.15 Fokus, 23.45 Turisti~ka razglednica, 00.00 Info Puls, 00.20 Eks - JU vesti, 00.45 Fokus, 01.15 Ski Jahorina

08.00 Pismo glava, 09.00 Pregled {tampe, 09.30 Putevi nade, 10.00 Pregled {tampe, 10.15 Film info, 11.00 Farma, 12.00 Akcenti, 12.10 Zdravqe, 14.00 Akcenti, 14.15 Udica, 15.00 Biznis Art, 16.00 Akcenti, 16.30 Dok. film, 18.00 Akcenti, 18.15 Serija, 19.00 Prolog, 20.10 Pun gas, 21.00 Film, 22.30 Akcenti dana, 23.00 555 Li~nosti, 23.30 Film

12.00 Hronika op{tine [id, 13.00 Va{ar ta{tine, 14.00 Yuboks, 14.30 [i-Ra, 15.00 Karmelita, 15.45 Kuhiwica, 16.15 Put vina, 16.45 Mobil E, 17.00 Novosti 1, 17.15 Hronika op{tine Ruma, 18.10 Buntovnici, 19.00 Novosti 2, 19.30 [i-Ra, 20.00 Karmelita, 20.45 Raskr{}a, 21.15 Va{ar ta{tine, 22.00 Novosti 3, 22.30 Buntovnici, 23.15 Yuboks, 00.00 Glas Amerike.

08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Iza scene, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Signali op{tine Se~aw, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem.

DNEVNIK

utorak11.januar2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

12

31

SENTIMENTALNO PUTOVAWE JEDNOG YEZERA

Pi{e: Vojislav – Bubi{a Simi}

Ejpril Skot

Vojvode od Hazarda Ro|aci Bo, Luk i Dejzi moraju da promene svoje `ivote i zato su poslati u okrug Hazard u Yoryiju kako bi prvi put `iveli sa svojim ujakom Yesejem. On je farmer koji se stalno bori sa svojim starim rivalom Boso Hogom...

Uloge: Yonatan Benet, Rendi Vejn, Ejpril Skot, Yoel Mur, Harland Vilijams Re`ija: Robert Berlinger (Nova TV, 22.10) 08.00 08.15 08.30 09.30 10.20 11.50 13.10 13.50 14.45 15.40 16.40 18.25 19.15 20.05 21.00 22.10 23.55 00.10 02.20 02.45 03.30

Bumba, crtani Graditeq Bob, crtani Roari, crtani Slomqeno srce Gumus Asi IN Zauvek zaqubqeni Slomqeno srce Najboqe godine Gumus IN Dnevnik Najboqe godine Asi Vojvode od Hazarda, film Ve~erwe vesti Put bez povratka, film Bra~ne vode Heroji Ezo TV

08.00 Qubavni problemi 08.30 Misterije istorije 09.00 Potraga za Severozapadnim prolazom 10.00 Jovanka Orleanka 11.00 7.7. 2005. – Napad na London 12.30 Xejn Birkin: Razmi{qawa 13.00 Lovci na naciste 14.00 Slika devoj~ice sa napalmom 15.00 Tajm tim godina 16.00 Qubavni problemi 16.30 Misterije istorije 17.00 Potraga za Severozapadnim prolazom 18.00 Bler 19.00 Kako je umetnost stvorila svet 20.00 Gospodar Sipana 21.00 Lovci na naciste 22.00 Sicilijanske mumije 23.00 Tajm tim godina 00.00 Qubavni problemi 00.30 Misterije istorije 01.00 Potraga za Severozapadnim prolazom

08.00 09.00 10.00 10.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Pal~ica Pinokio Labudovi Putuju}e pri~e 16.

Sudija Prist Grad masiqa @ikina `enidba Neumorni Ukus mo}i Tamo gde je istina Pustiwski mesec F.S.I.

07.25 09.35 11.00 12.50

Grof Monte Kristo (2002) Matore yukele Templ Grendin Pol Makartni: Dobro ve~e, Wujorku Artur i osveta Maltazarda Mala crna kwi`ica Dosadna majka Vanzemaqci na tavanu Vrednosti porodice Adams Mis marta Carstvo poroka - Pilot Spartak: Krv i pesak Prokleti Junajted Kadilak rekords Raj, pakao

13.50 15.25 17.10 18.40 20.05 21.40 23.10 00.20 01.15 02.50 04.35

09.07 Lugarnica 10.10 Iz pti~je perspektive, dok. serija 11.00 Kod Ane 11.10 Debi Trevis preure|uje 12.00 Dnevnik 12.16 TV kalendar 12.30 More qubavi 13.20 Puna ku}a Raftera 14.20 Me|u nama 15.00 Moja porodica 15.25 Proces 16.00 Hrvatska u`ivo 17.25 8. sprat, tok {ou 18.15 Kod Ane 18.38 Tvoja sam sudbina 19.30 Dnevnik 20.10 Hrvatsko prole}e, dok. serija 21.05 Misija 21.55 Paralele 22.30 Dnevnik 3 23.10 Kraqevi 23.50 Ksena - princeza ratnica 00.35 Dragi Yone 01.00 CSI: Majami 01.45 Moja porodica

Yena Melon

Nada Godina je 1962. Amerika `ivi u histeri~nom srahu od ruskih bombi, a jug Amerike jo{ se uvek najvi{e boji me{awa s obojenima. Trinaestogodi{wa Lili Kejt nema oca, a majka joj vegetira u invalidskim kolicima nakon mo`danog udara koji je do`ivela kao mlada `ena. Ona i wena majka `ive s tetkom…

Uloge: Yena Melon, Kristin Lejit, Yej Ti Vol{, Li Noris, Ketrin O’Hara, Yefri Sams, Meri Elen Trejnor Re`ija: Goldi Hon (HRT 2, 15.45) 08.25 Lagodan `ivot Zeka i Kodija 08.50 [kolski program 09.35 Paulino leto 10.05 Tvoja sam sudbina 10.50 Globalno selo 11.20 Prizma 12.05 U istom loncu 12.50 Lica nacije 13.45 Nau~na petica 14.20 Mala TV 14.50 [kolski program 15.30 @upanijska panorama 15.45 Nada, film 17.20 Flahau: Svetski skija{ki kup - slalom (@), prenos 1. vo`we 18.15 Puna ku}a Raftera 19.00 Iz pti~je perspektive, dok. serija 19.50 Hit dana 20.00 Dobra `ena 20.50 Ciklus komedija bra}e Fareli: Zauvek zajedno, film 22.40 CSI: Majami 23.35 Flahau: Svetski skija{ki kup - slalom (@), snimka 2. vo`we

08.30 10.30 12.00 13.00 13.30 15.00 17.00 18.00 18.30 19.00 21.15 22.00 00.00 01.45

Intermeco 1 Direktan prenos Intermeco 2 Hari i Hendersonovi S vetrom u le|a Put na jug Zemqa 2 Hari i Hendersonovi Intermeco 3 U susret suncu Trava Parfem ^ovek od papira Stisak

08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

Hamlet Duga no} Plavi u licu Ulice Malibua Baskijat Velika bela nada Pre i posle Pet minuta raja Heteroseksualac 3 – gre{ne no}i

00.00 Misterija Hejvena 01.00 Zakon i red 02.00 Film: Dvostruki `ivot Elenor Kendal 03.50 Film: Ubistva u Midsameru: S one strane groba 06.10 Sudija Ejmi 07.10 Meklaudove }erke 09.10 Bra}a i sestre 11.10 Sudija Ejmi 12.10 Ne{ Brixiz 13.10 Film: Savr{en plan 15.00 Film: Ubistva u Midsameru: Vrt smrti 17.00 Dobra `ena 18.00 Zakon i red 19.00 Ne{ Brixiz 20.00 Dobra `ena 21.00 Film: Skriveni zlo~ini 22.50 Bra}a i sestre

08.10 09.10 09.45 10.25 11.25 12.10 13.05 14.35 16.10 16.40 17.05 17.30 18.00 18.30 19.05 20.00 21.35 23.55 01.40 02.40

RTL ritam zona Bibin svet Ekskluziv tabloid Ve~era za 5 1001 no} Ezel Klon An|eo i |avo Pod istim krovom Kraq Kvinsa Rejmond Bibin svet Ekskluziv Tabloid RTL Danas Ve~era za 5 Ezel Lovci na deveru{e, film Bratstvo Astro {ou Na smrtonosnoj zemqi, film

Lovci na deveru{e Advokati i stru~waci za razvode, najboqi prijateqi Yon Bekvit i Yeremi Grej dele neobi~an hobi. Oni nepozvani upadaju na ven~awa, jer su shvatili kako su ven~awa pravi na~ini za upoznavawe lepih devojaka spremnih na seks za jednu no}…

Uloge: Oven Vilson, Vins Von, Kristofer Valken, Rej~el Mekadams, Isla Fi{er, Yejn Sejmur Re`ija: Dejvid Dobkin (RTL, 21.35)

Isla Fi{er

10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Pre`ivqavawe Oru`je budu}nosti Auta po meri 2008.

Generalka Prqavi poslovi Oru`je budu}nosti Pre`ivqavawe Razotkrivawe mitova Pograni~na policija SAD Kako to funkcioni{e tehni~ka dostignu}a Kako to rade?

Gra|evinske intervencije Mo}ni brodovi Ekstremne eksplozije Pograni~na policija SAD Auta po meri 2008.

Prqavi poslovi Gra|evinske intervencije

08.30 09.00 11.30 13.15 17.30 18.15 19.00 19.05 20.15 20.45 21.15 23.00 23.15 23.45 00.45

Reli Tenis Fudbal Bilijar Alpsko skijawe Skija{ki skokovi Olimpijske igre Pikado Reli Alpsko skijawe Bilijar Ekstremni sportovi Reli Fudbal Reli

Umetnici o{i{ani do glave O

mladinske radne akcije posle oslobo|ewa rila kao kopriva, kape i drvene visoke cipele, kao imale su vi{e politi~ki zna~aj nego neki klompe. Izgledalo je kao da smo stigli u koncentraveliki privredni efekat. Brigadiri su se cioni logor. Posle smo oti{li do Nemila, malog bavili uglavnom lak{im zemqanim radovima, i to mesta na deset kilometara od Zenice, gde je bio na{ starom i primitivnom tehnikom (lopate i a{ovi), a logor. Tmurno raspolo`ewe nam se brzo popravilo. glavni, pogotovu zavr{ni, poveravani su profesioLogor je bio ~ist i uredan, imali smo krevete na nalcima. No, va`no je bilo razviti drugarstvo i sosprat, sa slamaricom i po dva }ebeta, spavali smo u lidarnost omladine cele Jugoslavije i poja~ati enbarakama svi u grupi. Ve~eri su bile hladne, iako je tuzijazam za obnovu zemqe. Sli~an poduhvat predubio juli. Kad smo se ujutru probudili, sunce je ve} zeo je i |eneral Milan Nedi} tokom okupacije kada sijalo, vazduh je bio sve`, oko nas predeo lep, okruje osnovana „Nacionalna slu`ba“. Dok se u Borskom `en planinama, a odmah ispod na{eg logora tekla je rudniku radilo pod upravom nema~ke radne slu`be „Tot“, za Nemce, u Nacionalnoj slu`bi se radilo na obnovi zemqe na melioracionim radovima, uglavnom. Nacionalna slu`ba je kao glavni ciq imala da omladinu (godi{ta od 1923. do 1926. nije mogla da studira, jer Univerzitet nije radio), zaposli, i time sa~uva od mogu}ih nema~kih odmazdi ili spre~i da odu u partizane ili ~etnike. To je posle rata lo{e oceweno kao saradwa s okupatorom, {to nije bilo ta~no. Ina~e, i u Borskom rudniku i u Nacionalnoj slu`bi postojale su i tzv. kulturne ekipe, gde su se „snala`qivi“ mladi}i mogli spasti od fizi~- Zarazna propaganda op{teg entuzijazma kog rada.

Odmah posle oslobo|ewa po~ela je velika obnova reka Bosna. Odjednom nam je bilo lepo. Sasvim drupa su radne brigade nicale svuda. Novi Beograd, pruga~ije, i lep{e, nego u Beogradu. ga Br~ko–Banovi}i, pruga [amac–Sarajevo, autopu@iveli smo vojni~ki. Ustajalo se u {est, postrotevi, se~a {ume... Odlazak na radnu akciju nije bio jili bi se, digli zastavu, doru~kovali, pa na probu. obavezan, ali je bio preporu~qiv jer je mogao doneKomandir Kulturne ekipe bio je \oka Lazarevi}, ti neke prednosti u {koli, na studijama ili za zapoin`ewer, kasnije profesor na Tehni~kom fakulteslewe. Ja sam 1947. studirao kompoziciju i dirigovatu. Na{ repertoar je bio popularna simfonijska muwe na Muzi~koj akademiji u Beogradu i svirao po zika (Hristi}eva svita iz “Ohridske legende”, kolo igrankama, provodio celo leto kupaju}i se na Savi. iz opere “Ero s onoga svijeta” Jakova Gotovca, [oVrlo sam ugodno `iveo. Ne znam ni danas {ta me je stakovi~ev “Mar{ Fortinbrasa”, Svensenova ronateralo da po|em na prugu. mansa za violinu...) Taj reMoji roditeqi prosto nisu pertoar se nije ba{ mnogo \eneral Nedi} je hteo da mogli da veruju kad sam im dopadao seoskim brigadama, rekao da ve} slede}eg dana Nacionalnom slu`bom – uglavnom ali su zato posle u`ivali kre}em. je izvodila melioracione radove gledaju}i na{u folklornu Po{to nisam bio ba{ grupu i slu{aju}i masovne – zaludnu omladinu, koja tokom `eqan da uzmem lopatu i pesme koje su izvodili amarata nije mogla da studira, a{ov u ruke, prijavio sam se terski horovi. Bila je jedna sa~uva od nema~kih odmazdi i u Kulturnu ekipu Beogradsjajna masovna pesma „Na skog univerziteta. Na{u prugu“ Natka Dev~i}a. Stuspre~i odlazak u partizane ekipu su sa~iwavale tri dentske i |a~ke brigade su ili ~etnike grupe: pozori{na, koja je pa`qivo slu{ale na{ konkasnije postala okosnica cert, a i predstave pozoriBeogradskog dramskog pozori{ta (Soja Jovanovi}, {ne grupe, jer mladi nisu znali za rok, ali su najviBata Paskaqevi}, Rade i Olivera Markovi}), fol{e voleli kad bi im posle koncerta nas petorica, klorna, od koje je kasnije formiran ansambl „Kolo“, Ba}ko Geni}, Laza Kalmi}, Mi}a Kotli}, Bata Teoi muzi~ka, odnosno jedan mali simfonijski orkefanovi} i ja, svirali muziku za igru, xez. I mi smo star. sami u`ivali sviraju}i, mada smo radili, dok su se Po{li smo po podne malim vozom „}irom“ do Sadrugi zabavqali i igrali s devojkama. A one su radirajeva i putovali celu no}, a ujutru produ`ili do le i fizi~ki lak{e poslove u kujni, kancelarijama Zenice, gde je bilo zborno mesto. Prvi utisak je bio i ambulantama, spavale u odvojenim barakama i na zastra{uju}i. Cela `elezni~ka stanica bila je obmoral se dosta pazilo. Nije bilo gotovo uop{te molepqena plakatima s mrtva~kim glavama na kojima gu}e da posle igranke „odvojimo“ neku. Ne{to nam je pisalo „Pozor, voda zatrovana“. Vladala je epidenije ni padalo na pamet. Pri~alo se da nam u hrani mija tifusa. U glavnom {tabu ORA [amac–Sarajedaju brom. vo, gde su nas do~ekali i pozdravili komandant pruPruga je bila podeqena na deset sekcija. [amac je ge Batri} Jovanovi} i ostali iz {taba, me|u wima i bio prva, a Sarajevo deseta. U blizini na{eg logora, dr Ivica Stankovi}, moj drug, {ef saniteta ORA-e, bio je ~uveni tunel Vranduk, jedan od najte`ih tehina~e sin Sini{e Stankovi}a, predsednika Ustavoni~ko-gra|evinskih poduhvata. Jednom je voda prodrtvorne skup{tine. Onda smo oti{li do neke fila u kesone i moralo se hitno intervenisati, pa smo skulturne sale gde su nas o{i{ali do glave, istu{ii mi bili pozvani i bogami krvavo radili u blatu i rali i posuli di-di-tijem, pra{kom protiv va{iju i vodi do kasno u no}, ali smo uspeli da spasemo tunel. dali nam radna odela od neke sive tkanine koja je `aBili smo grdno ponosni na to.

Kwigu Vojislava Simi}a „Sentimentalno putovawe” mo`ete naru~iti po ceni od 1.080 dinara od izdava~a „KLIO” (Gospodar Jovanova 44, Beograd), putem telefona 011/ 2626–858 i 2622–013, ili i-mejla info@clio.rs

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

32

MONITOR

utorak11.januar2011.

DNEVNIK

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Mesec je u va{em znaku, {to vam stvara dileme i emotivna previrawa. Obratite pa`wu na one koji vas okru`uju i do kojih vam je stalo.

Ostale elimini{ite, slikovito.

Dobri odnosi s inostranstvom.

BIK 20.4-20.5.

Ne{to ili neko vam ne da mira pa mo`ete imati ~udne snove. Ukoliko mnogo ula`ete, o~ekujete i zala`ete se za neka `enska bi}a, ili svoju decu, nemojte preterivati. I druga strana se pita.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

11. januar 2011.

Neko }e poku{ati da izvr{i pritisak na vas, koji vi ne morate tolerisati, ali se nemojte ni zamerati. Diplomatski usmerite tok razgovora i doga|aja, tako da preusmerite odgovornost na druge.

Uz dovoqno dobru motivaciju i jasan ciq pred sobom, bi}ete uspe{ni u svemu {to ste naumili. U karijeri poka`ite odlu~nost i borbenost, pogotovo u napetim i riskantnim situacijama.

Odnosi s inostranstvom su pod povoqnim, ali promenqivim okolnostima pa reagujte na prvu loptu.

Jedna `enska osoba odnekud, `eli da vam iza|e u susret i podr`i vas.

Odlo`en put.

Poslovna situacija je vi{e stabilna nego uspe{na, ali se svaki dugotrajni trud isplati. Neka pitawa u vezi s nekretninom ili tu|om pomo}i mogu biti aktuelna. Samo bez `urbe. Ku}ne aktivnosti.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

Strpqivi ste, uprkos te{ko}ama na li~nom planu. U svom domu mo`ete imati veoma dinami~nu situaciju pa su vam potrebni odmor i promena. Partner nije dovoqno siguran u sebe.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Nemirni ste i izlo`eni pritisku. Ukoliko to re{avate putovawima i diplomatskim odnosom, ne}ete pogre{iti. A ukoliko se direktno suo~avate s izazovima, onda budite oprezni.

Oslu{nite {ta se to de{ava iza va{ih le|a. U~estali poslovni sastanci vam stavqaju na raspolagawe mnoge planove, {to realne, {to ba{ i ne. Mnogo pri~e, malo realizacije. Tro{kovi.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Oslonite se samo na sebe jer tako najboqe i najbr`e radite i funkcioni{ete. Budite pa`qivi u saobra}aju ovih dana. Mogu} je kvar automobila i raznih ma{ina u ku}i. Nemojte se nervirati.

Povedite ra~una o svom zdravstvenom stawu, pogotovo onom psihi~kom. Vi{e odmora vam prija.

Imate dobre odnose s prijateqima, koji su voqni da vam pomognu u svemu.

Da li ste ~uli da postoje paralelni svetovi i galaksije, u kojima mi qudi egzistiramo istovremeno u razli~itim situacijama? Zato pazite {ta mislite i ~emu te`ite jer to mo`da i `ivite, ko zna gde.

TRI^-TRA^

@eli samo seks V REMENSKA

Iako oni koji Rijanu poznaju tvrde da nikada nije imala problema s pronala`ewem mu{karaca te da naveliko koketira, trenutno je sama, a sve {to `eli to je seks!

Peva~ica je u desembru 2010. godine izjavila da je sama. Time je potvrdila ono {to se naga|alo, a to je raskid s Metom Kempom. Neimenovani izvor je za magazin „Pipol” izjavio da ona nikada nije imala problema s pronala`ewem mu{karaca te da flertuje s mnogima. S igra~em bejzbola, Kempom, imala je prvu ozbiqnu vezu nakon {to se razi{la sa Krisom Braunom 2009. godine nakon {to ju je pretukao.

Kada su je novinari upitali {to najvi{e `eli u novoj godini, Rijana je kratko i jasno odgovorila „seks”.

PROGNOZA

OBLA~NO,

Vojvodina Novi Sad

8

Subotica

6

Sombor

7

Kikinda

7

Vrbas

7

B. Palanka

8

Zrewanin

8

S. Mitrovica

8

Ruma

8

Pan~evo

8

Vr{ac

9

Srbija Beograd

9

Kragujevac

10

K. Mitrovica

8

Ni{

10

Evropa

ALI TOPLO

Madrid

NOVI SAD: Obla~no uz malo sve`ije vreme, ali i daqe }e biti Rim toplo za ovo doba godine. Vetar umeren jugoisto~ni. Pritisak iznad normale. Minimalna temperatura 2, a maksimalna 8 stepeni.

London VOJVODINA: Obla~no uz malo sve`ije vreme, ali i daqe }e Cirih biti toplo za ovo doba godine. Duva}e umeren, na jugu Banta do poja~an, jugoisto~ni vetar. Pritisak iznad normale. Minimalna temBerlin peratura 0, a maksimalna 9 stepeni.

Be~ SRBIJA: Obla~no uz malo sve`ije vreme, ali i daqe toplo za ovo doba godine. U Pomoravqu i Podunavqu }e duvati umeren, na jugu BanVar{ava ta do poja~an, jugoisto~ni vetar. Pritisak iznad normale. Minimalna Kijev temperatura -2, a maksimalna 11 stepeni na jugu i zapadu Srbije.

Prognoza za Srbiju u narednim danima: U sredu jo{ malo Moskva hladnije i obla~no sa ki{om povremeno. U drugoj polovini sedmiOslo ce ponovo toplije i suvo vreme u petak i za naredni vikend. Samo je u ~etvrtak ponegde na severu mogu}a prolazna ki{a.

St. Peterburg BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Pogor{awe biometeorolo{ke situacije nepovoqno }e uticati na ve}inu hroni~nih bolesnika te se svima savetuje redovno uzimawe terapije i pridr`avawe saveta lekara. Od meteoropatskih reakcija mogu}i su glavoboqa, reumatski i bolovi u mi{i}ima. Svim u~esnicima u saobra}aju se preporu~uje pove}an oprez.

14 14 9 6 3 4 2

VIC DANA Muva Zemunac ribu u diskoteci: - Je li, mala, ~ime se bavi{?

- Re`ijom - odgovori ona.

- Struja, voda, komunalije, a?

1 2 -1 1

Atina

16

Pariz

9

Minhen

5

Budimpe{ta

4

Stokholm

0

SUDOKU

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

Bezdan

179 (-11)

Slankamen

440 (-10)

Apatin

246 (-11)

Zemun

470 (-9)

Bogojevo

- (-)

Pan~evo

470 (-10)

Ba~. Palanka

- (-)

Smederevo

584 (-2)

Novi Sad

329 (-11)

Tendencija opadawa

Ja{a Tomi}

SAVA

N. Kne`evac

634 (-7)

Tendencija porasta

Senta

625 (-7)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

502 (-8)

Tendencija opadawa

Titel

488 (-10)

NERA

Hetin

160 (18)

TISA

104 (4)

Tendencija stagnacije

Tendencija opadawa

S. Mitrovica 382 (-18) Beograd

Kusi}

421 (-8)

58 (-2)

Re{ewe iz pro{log broja