Dnevnik 11.januar 2012. by jovan radosavljevic

c m y

NOVI SAD *

SREDA 11. JANUAR 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23313 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

„DNEVNIKOVA” TEMA

SPI SAK PO RE SKE UPRA VE SRBIJE IMA RU PA I SUM WI VIH IDEN TI TE TA

PO LI TI^ KE STRAN KE IZ BOR NU KAM PA WU SE LE NA DRU [TVE NE SAJ TO VE

Po koj niku iz @a bqa spakovali dug od 130 miliona str. 5

Pr qa vi ples na mre `i

PRED ZGRADOM NOVOSADSKE PO LI CI JE GU @VA I NO ]U

str. 3

I N T E R V J U : ^E DO MIR AN TI] O PRED IZ BOR NOJ SR BI JI

Na pred wa ci su re pri za re pri ze str. 2 NASLOVI

6 Nemci Kosti}u {e}erane ne}e prepustiti bez borbe

Novi Sad 7 Dru{tvenom centru podr{ka iz cele Srbije 8 Lopovi haraju po parkinzima

Vojvodina 11 Sportska hala ~ekana tri decenije 11 Spas fabrike u promeni menaymenta

Crna 14 Prevremena sloboda tridesetorici

Reporta`e 21 Ba~ki plemi} lovio slonove i polarne medvede

Balkan 23 Oru`je prona|eno u dvorani „Borik”

Z b o g r e g i s trac i j e 24 ~as a u red u str. 9

SVI RE PO UBI STVO JU ^E U LA LI ]U, KOD OYAKA

Osumwi~ena da je sekirom, pa no`em, presudila mu`u

Foto: B. Lu~i}

Poqoprivreda

Dru{tvo 12 Od prole}a zdravstvene kwi`ice sa ~ipom 12 Deca rastrzana izme|u mame i tate 13 Srbija postala pridru`eni ~lan CERN-a

Foto: R. Hayi}

Ekonomija 4 Kamata na nedozvoqeni minus udara 80 posto

SPORT

str. 16 – 20

str. 15

RESTAURACIJA STAROG ZDAWA U NOVOM SADU

Pla fo nu u E| {e gu vra }a ju sjaj str. 7

Razvedravawe

Najvi{a temperatura 4 °S

n VIKTOR BOQI OD HJUITA U AUSTRALIJI

n [E[UM: NEKA SE PONOVI n „DNEVNIKOV” [AH SREDOM PRI^A IZ KADETSKIH DANA

POLiTikA

sreda11.januar2012.

INTERVJU

^E DO MIR AN TI] O PRED IZ BOR NOJ SR BI JI

Na pred wa ci su re pri za re pri ze Stran ka To mi sla va Ni ko li }a i Alek san dra Vu ~i }a je re pri za – re pri ze. To vam je kao sto ti put re pri zi ra na do ma }a se r i j a. Mi s lim da ni k og ozbiq nog u Sr bi ji vi {e ni je bri ga da li se ra di o vr hu DS, ili stran ke To mil sa va Ni ko li }a, gra |a ni su jed no stav no za bri nu ti zbog ne kih osnov nih ì vot nih pi ta wa, na ko ja na à lost te {ko da bi lo ko u sa da {woj par la men tar noj po nu di ima ozbi qan od go vor, ka è za „Dnev nik“ pred sed nik Na pred nog klu ba ê do mir An ti} po v o d om na j a v e na p red w a k a Alek san dra Vu ~i }a da }e pred sto je }i iz bo ri u Sr bi ji bi ti re f e r en d um za, ili pro t iv DS-a. - Na rav no po {to je stav ve }i ne gra |a na for mi ran u do ba kri z e, sank c i j a, ko m u n i z ma, la ko je qu de op ~i ni ti po pu li zmom. Mno go smo to ga vi de li u pro te klih 20 go di na i sva ki put se ra à lo stim ka da vi dim ko li ki broj gra |a na jo{ sa za ni ma wem pra ti ta po li ti~ ka na kla pa wa. Na à lost ne vi dim po ten ci jal u stran ci To mi sla va Ni ko li }a da do ne -

po s to j i op ~ i w e n ost ve l i k ih stra na ka po pu lar no {}u, wi ho ve vo |e kao da ve ru ju da su u prav u u me ri u ko joj su po lu lar ni. A to na `a lost, ili mo `da i na sre }u ni je ta ko.

 Da li je Vu~i}eva izjava poku{aj da se obrne to~ak, kada je na izbore sada{wa vlast, tada{wa opozicija, pozivala kao na izja{wa va we pro tiv SRS i SPS?

Mo} na {tu la DS-u se sa da de {a va ne {to za mqi vo, {to se de {a va lo i Mi lo {e vi }u. DS je us pe la 2008. go di ne da po de li opo zi ci ju i da je mar gi na li zu je. Me |u tim ta opo zi ci ja je da nas, ka da se uzme u zbi ru – ja ~a ne go ika da. î we ni ca je da je DS iz me |u 2003. i 2008. go di ne mno go u~i ni la na ra di ka li za ci ji Sr bi je. Oni su, da bi po sta li naj mo} ni ja stran ka u ze mqi glu mi li ra di ka li za ci ju, da bi ta ko mo gli da kri ti ku ju Ko {tu ni ~i nu vla du, ko ja je sa svim maw ka vo sti ma, bi la re form ska. Ta da su go vo ri li da je Ko {tu ni ca abo li rao Mi lo {e vi }e vu par ti ju i su {tin ski po dr ào ra di kal sku po li ti ku. To su ra di li za to {to su na taj na ~in pred sta vqa ju }i Sr bi ju kao sla bu dr à vu, ko ja je na ivi ci da pad ne pod vlast ne ka kvog no vog Hi tle ra, mo gli da kri ti ku ju ~ak i evrop ske i pro re form ske po te ze ta da {wih vla sti, a da ne ugro ze svo je od no se sa EU i SAD i da pri tom do bi ja ju na po pu lar no sti. To je bi la wi ho va pri ~a da bi do {li na vlast, pr vo sa pro ka è nim Ko {tu ni com, on da sa omra è nim SPS-om, i ta pri ~a vi {e ne va ì. SRS je ste osla bi la ka da je po de qe na, ali je is pa lo da je to we no kri lo, ko je je DS –u de lo va lo kao bu du }a {tu la ume sto SPS-a, ja ko mo} no i po pu lar no. Pro blem ima i SNS, ko ja ne ma vi {e ni ka ve ve ze sa ra di kal skim pro gra mom, da ob ja sni svo jim bi ra ~i ma da ne }e bi ti ra di kal nih pro me na, ali da }e us pe ti da Sr bi ju na pra ve kao ze mqu ko ja se me wa i ide na pred i {to je jo{ va `ni je u ko joj se mno go do bro ì vi. se pro me ne. Ne {to ma lo vi {e po t en c i j a l a vi d im u ma w im stran k a m a,bez ob z i r a da li pri pa da ju ide o lo {koj stra ni ko ju ja za stu pam. Pro sto ov de

- Mi slim da on `e li da ka `e, da bez ob zi ra na sve maw ka vo sti SNS, ko jih su gra |a ni sve sni, da }e gla som za wih, gla sa ti pro tiv sa da {we DS,

sa ko jom, mi tre ba da po ve ru je mo, oni ni ka ko ne }e ula zi ti u ko a li ci ju. Me |u tim, po {to su ve} so ci ja li sti u{li u ko a li ci ju sa DS-om, ne vi dim za {to to ne bi u~i ni la stran ka ko ja isto rij ski mno go vi { e du g i j e SPS-u i DS – u. A te we go ve re ~i ni su pro gram ska po ru ka. To je po ru ka iz bor na. Vu ~i} ne ka è da }e na p u s ti t i po l i ti k u sa d a { we vla de, jer to ni ne mo è u ve li koj me ri, ve} da sa wi ma ne }e za jed no, da }e po je di ni ne po pu lar ni qu di iz vla de bi ti pro me we ni qu d i m a, u ~i j u }e mo se ne po pu lar nost tek uve ri ti u na red nim go di na ma.  [ta mislite pod tim da napredwaci duguju socijalistima i demokratama? - Pr vo sta ra SRS ni ka da ne bi po sta la ta ko mo} na, da ni je bi lo Slo bo da na Mi lo {e vi }a. Oni su bi li we go va omi qe na stran ka, kroz wu je ra za rao opo zi ci ju. Ni ste mo gli da po nu di te so ci jal nu agen du ko ja je bi la pri mi tiv ni ja i naj pro sti jem sve tu ra zu mqi va od one ko ju je za go va ra la stran ka Vo ji s la v a [e { e q a. Sa dru g e stra ne ni ste mo gli bi ti pa tri o ta, u me ri u ko joj su oni bi li {o vi ni sti u pro te klih 20 go di na. Ta ko da sva ko ko bi po nu dio dru gu op ci ju od Mi lo {e vi }a ula zio je u ra qe te pri ~e,od Ve li ke Sr bi je ko ja je ve li ka kao Ju go sla vi ja, do to ga da mo è bi ti hle ba za tri di na ra, da }e sru {i ti De di we, da bi uni {tio pri vi le gi je... Da li bi stran ka To mi sla va Ni ko li }a ima la uspeh da we nu tran zi ci ju 2008. go di ne ni je po mo gla De mo krat ska stran ka? Se ti mo se iz ja ve Oli ve ra Du li }a da po sle iz bo ra i ta stran ka mo è u}i u ko a li ci ju. Ima mo je dan pro ce nat gra |a na, ko ji je na à lost pri li~ no vi sok, ko ji je za opo zi ci ju, ali za dvor sku opo zi ci ju. âr opo zi ci ji da je to {to je ona ra di kal no na re ~i ma pro tiv ne ~e ga, a ustva ri je bli ska esta bi -

REKLI SU

Ni ko li}: O~e ku jem ve li ki od ziv Pred sed nik Srp ske na pred ne stran ke To mi slav Ni ko li} pro ce nio je ju ~e da }e na pred sto je }im iz bo ri ma u Sr bi ji na bi ra li {ta iza }i 65 do 70 od sto od upi sa nih bi ra ~a. Ni ko li} je na kon fe ren ci ji za no vi na re, od go va ra ju }i na pi ta wa ve za na za is tra ì va we ko je ka è da sve ga 21 od sto bi ra ~a zna za ko ga }e da gla sa, za pi tao ka ko je to mo gu }e ka da }e to li ki broj - 65 do 70 od sto - iza }i na iz bo re i da li to zna ~i da }e iza }i, a ne zna ju za ko ga gla sa ju.”Ka kvo je to is tra ì va we ko je ka è da sa mo 20 od sto bi ra ~a zna

za ko ga }e da gla sa. Mi sa da ima mo 35 od sto bi ra ~a ko ji }e da gla sa ju za nas, gde su on da na {i bi ra ~i; to su bi ra ~i DS to li ko ih ot pri li ke ima” do dao je Ni ko li}. Ko men ta ri {u }i ini ci ja ti vu da se iza |e na bi ra li {ta i ne gla sa ni za ko ga, Ni ko li} je re kao da sma tra da ona tre ba da bu de za u sta vqe na za to {to spre ~a va qu de u wi ho vom osnov nom pra vu - da bi ra ju i da bu du bi ra ni.

Sa maryi}: Po dr {ka re fe ren du mu De mo krat ska stran ka Sr bi je po zdra vqa od lu ku od bor ni ka ~e ti ri op {ti ne sa se ve ra Ko so va i Me to hi je da 15. i 16. fe bru a ra odr `e re fe ren dum, jer je ona prav no is prav na i le git mna, iz ja vio je ju ~e pot pred sed nik DSS Slo bo dan Sa mar xi}. „Po seb no po zdra vqa mo od lu ku op {ti ne Le po sa vi} da u~e stvu je na re fe ren du mu, jer je ona do ne ta pod ve li kim pri ti skom

Be o gra da na od bor ni ke”, re kao je Sa mar xi} na kon fe ren ci ji za no vi na re.Sa mar xi} je oce nio da je na ja va re fe ren du ma iz ne na di la me |u na rod nu za jed ni cu, ali i Be o grad ko ji re a gu ju „ner vo zno”.Pot pred sed nik DSS sma tra da je osnov ni raz log za re fe ren dum to {to je Be o grad ig no ri sao wi hov stav da `e le da osta nu u sa sta vu Sr bi je. Sve od lu ke ko je su do ne te u Bri se lu ima ju za ciq da se Sr bi ma si lom na met ne da `i ve pod al ban skom vla {}u na Ko so vu, re kao je Sa mar xi}.

Sto jiq ko vi}: Pre sli {a va we i tr go vi na Pro fe sor Fa kul te ta po li ti~ kih na u ka Zo ran Sto jiq ko vi} ka `e da raz u me po tre bu sin di ka ta da ostva re od re |e ni po li ti~ ki uti caj, s ob zi rom da dru gim sred stvi ma ni su us pe li da ostva re ci qe ve, ali svi ma oni ma ko ji su do sa da u{li u raz go vo re sa stran ka ma za me ra {to ni su pre ci zi ra li zah te ve. Da su to u~i ni li, pre ma mi {qe wu Sto jiq ko vi }a, wi ho va sa rad wa sa po li ti~ kim stran ka ma bi la bi pro duk tiv ni ja. „Ni je ov de ciq da stran ke do bi ju jo{ ne kog ko a li ci o nog

part ne ra, ve} da se oro ~e po li ti~ ka obe }a wa”, is ta kao je Sto jiq ko vi} u iz ja vi Ta nju gu. Sin di ka ti bi in te re se tre ba lo da ostva ru ju kroz so ci jal ni di ja log i tri par ti zam, ali je le gi tim na wi ho va na me ra da se ukqu ~e u po li ti~ ke to ko ve. Me |u tim, do sa da {we kon tak te SSSS i ASNS sa po li ti~ kim stran ka ma vi di kao „pre sli {a va we” po li ti~ ke po nu de i „kla si~ nu po li ti~ ku tr go vi nu”.

li {men tu. Za to je je bi la va `na Mi lo {e vi }e va po dr {ka „opo zi ci o noj SRS“ i za to je bi lo bit no da 2008. i 2009. da SNS ne bu de u ogor ~e nom su ko bu sa vla da ju }om ko a li ci jom. Ka da su u{li u otvo ren su kob sa vla dom, oni su 2011. po ~e li da gu be gla so ve. Oda tle sa da ta po tre ba da se ~i ta va vla da sve de na vo| stvo DS, a u isto vre me da se stran ka To mi slva Ni ko li }a pred sa tvi kao je z gro ne k a k vog sve n a r od n og opo zi ci o nog po kre ta.  Koja od mawih partija moè biti, uslovno re~eno, stranka iznena|ewa na predstoje}im izborima? - Ne }e tu bi ti mno go iz ne na |e w a. Naj v i { e }e osvo j i t i stran ke To mi sla va Ni ko li }a i Bo ri sa Ta di }a. To je si gur no, sa mo je pi ta we ko li ko }e osvo ji ti. Ce la igra je sa da oko to ga da SNS do bi je is pod 40 po sto, jer ako bi osvo ji la iz nad to ga bi la bi mo ral ni po bed nik iz bo ra i bi lo bi vr lo te {ko pra vi ti ko a li ci ju pro tiv we. Kao {to je bi lo te {ko pra vi ti ko a li ci ju pro tiv DOS-a 2000. go di ne. Mo gu }e iz ne na |e we }e bi ti dve stran ke ko je su sa da na iz gled na mar gi ni, a to su SRS i DSS, a to zna ~i da }e do bi ti vi {e ne go {to se o~e ku je, ali taj re zul tat ne }e do ve sti do ne ke dra sti~ ne pro me ne u od no su sna ga.  Kako tuma~ite u ovom momentu }utawe Vojislava Ko{tunice, koji ne hrli u Nikoli}ev zagrqaj? - Ko {tu ni ca ne mo è sa Ni ko l i } em, po {to je Ni k o l i} mno go da qe od onih ide ja za ko je se on za la è ne go Bo ris Ta di}. Po sta vqa se objek tiv no pi ta we za {to bi on pra vio ko a li ci ju sa Ni ko li }em, ako ne mo è da na sta vi po li ti ku zbog ko je je na pu stio vla du. Sa dru ge stra ne ni je ne bit no za we ga, do bi }e ma we ne go {to je ne ka da imao u vla di ko ju je pred vo dio. Ka da je re~ o we go voj tak ti ci, ima li su dve ve li ke kam pa we za 20 go di na, a ni ka da ih ni su vo di li sa mi. DSS je imao kam pa wu ka da je Ko {tu ni ca iza bran za pred sed ni ka SRJ, a dru ga je bi la ve za na za ustav Sr bi je. Uglav nom je ta po li ti ka bi la ova kva ka kva je i da nas – vr lo pa siv na. Sve tla na Stan ko vi}

Go di {wi ca Kon sti tu i sa wem pr vog vi { e s tra n a~ k og sa z i v a Skup {ti ne Sr bi je pre 21 go di nu - 11. ja nu a ra 1991. go di ne i zva ni~ no je za o kru ` e n o uvo | e w e vi { e stra na~ ja u Sr bi ju. Pr vi vi {e par tij ski par la ment iza b ran je 11. ja n u a r a 1991. go di ne, po sle ne {to vi { e od me s ec da n a od odr ` a v a w a pr v ih vi { e stra na~ kih iz bo ra. Na tim iz bo ri ma, ko ji su odr ` a n i 9. de c em b ra 1990. go di ne, po be di la je So c i j a l i s ti~ k a par t i j a Sr bi je ko ja je u pr vom vi {e par tij skom sa zi vu par la men ta ima la ~ak 194 po sla n i k a, od ukup n o 250, ko li ko je Ustav Sr bi je iz 1990. go di ne pred vi deo. Po sla ni ke u tom sa zi vu, po red so ci ja li sta, ima li su, iz me |u osta lih, i Srp ski po kret ob no ve - 19, De mo krat ska stran ka - se dam, De mo krat ska za jed ni ca voj vo |an skih Ma |a ra osam... Pred sed nik Skup {ti ne Sr bi je tog sa zi va bio je Slo bo dan Un ko vi}, a Vla de Sr bi je, ko ju je par la ment po tom iza brao, Dra gu tin Ze le no vi}.

dnevnik PO KRA JIN SKI OD BOR DS-a OP TU @IO LSV DA MA NI PU LI[E AUT ONO MA [E WEM

Ne ma vi {e blan ko ko a li ci ja Voj vo |an ske de mo kra te od ba ci le su kri ti ke ko a li ci o nih part ne ra iz Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne o sla bim u~in ci ma ak tu el ne po kra jin ske vla sti na ~e lu sa De mo krat skom stran kom u po gle du ostva ri va wa i ja ~a wa po kra jin ske auto no mi je. U ju ~e ra {wem sa op {te wu ko je je pot pi sao pred sed nik Po kra jin skog od bo ra DS-a Du {an Ele zo vi} oce wu je se da je LSV u pred iz bor noj pa ni ci i „upla {e na da }e iz gu bi ti ni ~im oprav da ne pri vi le gi je i ko mo di tet ko ji sad ima ju”, te da „ne do statk svo jih re zu la ta ta po ku {a va pri kri ti na pa dom na dru ge”. - Stran ka ko ja se za kli we u auto no mi ju i de mo kra ti ju ne mo `e da iz dvo ji ba{ ni je dan re zul tat sa ko jim je ona to me do pri ne la - is ti ~e se u sa o op {te wu. Ele zo vi} je po ru ~io i da zbog to ga vi {e ne }e bi ti mo gu }e da se pra ve ko a li ci je „ko je }e pri kri ti ne mo gu} nost pre la `e wa cen zu sa onih ko ji ne ma ju po dr {ku gra |a na”. I mo ra }e se gra |a nim ja sno

On je na veo i da LSV kri ti ku je di na mi ku ra da ak tu le nog sa zi va Skup {ti ne Voj vo di ne, do dav {i da je za vre me dok je na ~e lu par la men ta bio za me nik pred sed ni ka LSV Bo jan Ko stre{, su spen do van rad voj vo |an skog par la men ta na du `e od se dam me se ci. Ele zo vi} je Ko stre {a op tu `io i

da je zlo u po tre bio po lo `aj pred sed ni ka rad ne gru pe za iz ra du za ko na o jav noj svo ji ni, po {to je „su spen do vao wen rad i pu stio u pro ce du ru pred log pre ma ko jem su go to vo sva pra va APV bi la traj no eli mi ni sa na”. Do dao je da je LSV bi la i pro tiv obez be |i va wa ustav nih ga ran ci ja za for mi -

Bar se l o na, ka pe tan la |e... Alu di ra ju }i na ne dav ni na go ve {taj li de ra LSV Ne na da ^an ka da bi se na na red nim iz bo ri ma mo gao kan di do va ti za po kra jin skog pre mi je ra, Ele zo vi} je pri me tio da je „ra zu mqi vo da bi ne ko hteo da bu de pr vo ti mac Bar se lo ne, ne ko ka pe tan la |e, a ne ko pred sed nik Vla de Voj vo di ne ume sto Bo ja na Paj ti }a”, uz opa sku da se „do to ga ne do la zi ne gi ra wem ja snih ~i we ni ca, a ni do sa da {wim ma ni pu la ci ja ma i eks po ni ra wem u vre me iz bor nih kam pa wa”. re }i sa ki me se mo gu re a li zo va ti po li ti~ ki ci qe vi, is ta kao je on. U sa op {te wu se ipak ni je di rekt no iz ja snio da li ti me na go ve {a ta va is kqu ~i va we LSV iz bu du }ih pred iz bor nih ili po sti zbor nih ko a li ci ja, iaku su ve} i ~el ni ci Li ge ali i ne ki funk ci o ne ri DS-a na ja vi li za jed ni~ ki na stup te dve star nke, ali sa mo na re pu bli~ kim iz bo ri ma. Ele zo vi} je, pak, oce nio da je LSV sa ma De mo krat sku stran ku svr sta la na li stu ne pri hva tqi vih iz bor nih part ne ra u Voj vo di ni, uz LDP, SVM i URS. - Osta li su im oni ko je sa da ne kri ti ku ju i na ~i je pro gra me i spo sob no sti ne ma ju pri med bi. Vaq da }e re }i otvo re no ko su ti. Po zi tiv no je ako je do vo li~ nost i ma ni pu la ci ja LSV ko na~ no do {la do sa mog kra ja. Uosta lom, zna se do kle kr ~ag ide na vo du - oce nio je {ef voj vo |an skih de mo kra ta.

ra we bu xe ta APV, pro tiv for mi ra wa Fon da za ka pi tal na ula ga wa, te da ni je do pri ne la ni uvo |e wu sub ven ci ja u poq po pri vre di, ni ti pri li vu sred sta va iz evrop skih fon do va i do la sku stra nih in ve sti to ra u Po kra ji nu. - Ni su ko ri sti li svo je po zi ci je i pri vi le gi je, ko je su po pra vi lu iz ma ni pu li sa li na osno vu man da ta ko je su do bi li u re pu bli~ kom par la men tu sa li ste De mo krat ske stran ke, da obez be de ba rem jed no no vo rad no me sto na te ri to ri ji Voj vo di ne u ovim te {kim vre me ni ma - is ta kao je Ele zo vi}, do dav {i da su svi re zul ta ti ko ji su ostva re ni i na pla nu za po {qa va wa, stra nih in ve sti ci ja, te obez be |i va wa no vih nad le `no sti APV, re zul ta ti rad ak tu el ne po kra jin ske ad mi ni stra ci je na ~e lu sa Bo ja nom Paj ti }em. B. D. S.

RE A GO VA WE LSV

Jer kov: Tra `i mo od go vo re od Paj ti }a Li ga so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne je za do voq na sa rad wom sa De mo krat skom stran kom, na ro ~i to u obla sti ma za vr {et ka sa rad we sa Ha {kim tri bu na lom, po sti za wa

vi zne li be ra li za ci je i do no {e wa evrop skih za ko na, da kle, ci qe va oko ko jih je i oku pqe na Vla da Re pu bli ke Sr bi je. Sa dru ge stra ne, ni smo sprem ni da }u ti mo pred ne spo sob no {}u svih onih ko ji ne ra de u in te re su gra |an ki i gra |a na Sr bi je i Voj vo di ne, bez ob zi ra na to ko li ko nam oni dra gi bi li, ili bi li na {i ko a li ci o ni part ne ri, pi {e u sa op {te wu LSV ko je je pot pis da la port pa rol ka stran ke Alek san dra Jer kov. „ka ko je mo gu }e da po sle dva man da ta Paj ti} Dr Bo ja na na ~e lu po kra jin ske Vla de, Voj vo di na po sta ne ne do voq no raz vi je ni re gion Re pu bli ke Sr bi je?

Ka ko je mo gu }e da se Voj vo di na za du ù je, a sa dru ge stra ne Paj ti} ni {ta ne ~i ni da po dr ì LSV u bor bi da u Voj vo di nu stig nu mi li jar de di na ra ko je Sr bi ja du gu je Voj vo di ni? Ta ko |e, ni je nam ja sno, ka ko je mo gu }e da se od u sta ja we od Plat for me Iz vr {nog ve }a o po lo à ju Voj vo di ne u no vom Usta vu i sop stve nog pot pi sa na tom do ku men tu, pro gla {a va po be dom? Ka ko je mo gu }e da se sa kri va wem iza se dam po sto bu xe ta po ku {a va iz be }i od go vor na pi ta we za {to se pre ko no }i od u sta lo od za ko no dav ne, iz vr {ne, de li mi~ ne sud ske vla sti, imo vi ne i iz vor nih pri ho da ga ran to va nih Usta vom?” pi ta LSV. Li ga so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne ne spo ri da je u Voj vo di ni ura |e no 1.300 ka pi tal nih obje ka ta te ne ko li ko spo men plo ~a, ali im ni je ja sno”za {to se to ko ri sti kao iz go vor za za do vo qa va we mr vi ca ma ko la ~a ko ji su, bez ot po ra Vla de Voj vo di ne, od ne ti u Be o grad”. Ale kasndra Jer kov zbog ovih „mno gih ne ja sno }a” pred la è pred sed ni ku voj vo |an skih de mo kra ta Du {a nu Ele zo vi }u da se sret nu na ne koj TV i raz ja sne se. E. D.

c m y

politika

dnevnik

sreda11.januar2012.

„DNEVNIKOVA” TEMA PO LI TI^ KE STRAN KE IZ BOR NU KAM PA WU SE LE NA DRU [TVE NE SAJ TO VE

Pr qa vi ples na mre ì Ma sov no le pqe we i ce pa we pla ka ta, rat za ter mi ne u naj po pu lar ni jim tok-{ou se deq ka ma, ple swi vog kva li te ta i gla mu ro zne kon ven ci je po sport skim dvo ra na ma jed nom }e mo `da po sta ti deo po li ti~ ko-iz bor ne pro {lo sti. Do bar deo kam pa wa ve} sa da se la ga no se li u in ter net sfe ru. - Stran ke ove go di ne ne }e po be |i va ti na iz bo ri ma zbog in ter ne ta, ali bi mo gle da ih iz gu be uko li ko ga bu du ig no ri sa le - za kqu ~u je u raz go vo ru za „Dnev nik” sa vet nik za po slov nu pri me nu in ter ne ta Dra gan Va ra gi}. U pri log we go voj tvrd wi jed na ko go vo re po pla va pro fi la po li ti ~a ra na Fej sbu ku i Tvi te ru, kao i wi ho va, jo{ uvek, ne do voq na i ne a de kvat na an ga ò va nost na ovim dru {tve nim mre à ma. Po da ci ko je je pro {le ne de qe ob ja vio Ta njug ka ù da Uje di we ni re gi o ni Sr bi je na Fej sbu ku ima ju naj vi {e „obo à va la ca”, dok je sajt De mo krat ske stran k e naj p o s e } e n i j i me | u stra n a~ k im por t a l i m a. Uza URS-a sa10.724, te DS-a sa 9.355 obo à va la ca na Fej sbu ku, sle di SNS sa 4.513 pri sta li ca. Me |u zva ni~ nim saj to vi ma par ti ja, iza DS-a na la zi se SNS, LDP i URS. Na Tvi te ru su naj a gil ni je de mo kra te i po li ti ~a ri iz re do va LDP-a, iza ko jih sle de tvi te ra {i SDPS-a, SNS-a i URS-a. Iako ci fre ni su vr to gla ve kao u za pad nim ze mqa ma, ovo pred sta vqa do bru ba zu za is ko ri {ta va we po ten ci ja la in ter net sa dr à ja u slu `bi par tij skih pro pa gan di. Bez ob zi ra na to ka ko }e in ter net kam pa wa te }i u pred sto je }im iz bo ri ma,

~i we ni ca je da }e se gla so vi sve vi {e sa ku pqa ti na ovaj na ~in. - Fej sbuk i Tvi ter je su in te re sant ni naj {i rem kru gu ko ri sni ka, ali stran ka ma ne mo gu

i ne vi di in for ma ci je ko je pla si ra ju - sma tra Va ra gi}. - Oni tre nut no u Sr bi ji ne ma ju mno go iz bo ra osim me dij skih saj to va gde na jed nu vest u to ku da na po -

do ne ti pre vi {e ko ri sti. Kon kret no na fej sbu ku, stran ke i po li ti ~a ri ima ju svo je stra ni ce i hi qa de ~la no va, ali ti ~la no vi ni su stal no na wi ho vim pre zen ta ci ja ma i ve }i na ni kad

sto ji po se ta ve li kog bro ja qu di, sa ko ji ma bi mo gli da ko mu ni ci ra ju. Pre ma we go vim re ~i ma, na me dij skim saj to vi ma stran ke kroz ko men ta re po ku {a va ju da

Gor da na ^o mi} in ter net mag me |u po li ti ~a ri ma Pre ma oce ni Dra ga na Va ra gi }a, me |u po li ti ~a ri ma na in ter ne tu naj bo qe se sna la zi pot pred sed ni ca Skup {ti ne Sr bi je Gor da na ^o mi}. Po red od li~ no vo |e nih na lo ga na fej sbu ku i tvi te ru ona pi {e i blog, omi qe na je u ovim za jed ni ca ma i po zna ta je po to me {to ni je dan od na lo ga ne ko ri sti za li~ nu po li ti~ ku pro mo ci ju. - Na Tvi te ru se do bro sna la zi Je le na Tri van, od ne dav no Mla |an Din ki}, Oli ver Du li}... Sa dru ge stra ne Dra gan [u ta no vac je ve o ma po no san na to ka ko vo di svo ju Fej sbuk stra ni cu.

skre nu pa `wu na se be, {to je pot pu no po gre {na tak ti ka jer ve }i na qu di i ne ~i ta ko men ta re. - Tvi ter je in te re san tan po li ti ~a ri ma iako na we mu tre nut no ima tek oko 50 000 qu di iz Sr bi je. Raz log le ì u to me {to na ovoj so ci jal noj mre ì ima pu no no vi na ra, {to je po god no za pla si ra we wi ho vih sta vo va i imi xa - ob ja {wa va Va ra gi}. Ko li ko su dru {tve ne mre è i in ter net u ce lo sti do bro tle za vo |e we po li ti~ kih kam pa wa po ka zu je i po be da ame ri~ kog pred sed ni ka Ba ra ka Oba me na po sled wim iz bo ri ma. Oba ma je, pre ko Tvi te ra, us peo da mo bi li {e sto ti ne hi qa da gra |a na i da us put sa ku pi re kor dan broj nov ~a nih do na ci ja obi~ nih qu di. Vi deo kon fe ren ci je sa ko ri sni ci ma na G+ mre ì, su sre ti sa gra |a ni ma na Fej sbu ku, Ja hu-u, na za pa du su po sta li nor mal na stvar. U Sr bi ji je sli ka bit no dru ga ~i ja. Di rek tan kon takt sa gra |a ni ma po sto ji na Tvi te ru i dru gim mre à ma, ali je to jo{ uvek vi {e na ni vou in ci den ta ne go pra vi la. Do bar deo po li ti ~a ra jo{ sma tra da je do voq no da svo je pro fi le pre pu ste ne koj agen ci ji ili par tij skim voj ni ci ma, pa za ta kav an ga `man i do bi ja ju „ko li ko su ulo ì li”. A, to se uglav nom svo di na ste ril nu pro pa gan du. Do bar pri mer za ta kvu po ja vu je Tvi ter na log mi ni stra spoq wih po slo va Vu ka Je re mi }a, ko ji o~i gled no ne tvi tu je li~ no. Na we go vom pro fi lu sva ko dnev no ne ko po sta vqa lin ko ve sa po ru ka ma ti pa: „Vuk Je re mi} iz ja vio da...”, „Vuk Je re mi} se sa stao sa...” i sli~ no, a to osim

{to je do sad no, ve ro vat no ne ma ni ka kav pro laz kod qu di. - Po li ti ~a ri sa da la ga no kre }u u in t er n et vo d e. Ako stran k e gle d a mo kao fir me, vi di mo da me |u wi m a, kao i u pri vre di, vla da o{tra kon k u ren ci ja. Ako ne ko od wih kre ne Pri me ra di, por tal B92 je ne da agi tu je na in ter ne tu, mo ra ju dav no pre neo iz ja vu gra do na ~el i osta li da na u ~e. Po je di ni po - ni ka Be o gra da Dra ga na \i la sa li ti ~a ri su ve o ma do bri u to - ka ko ovaj grad me wa Sr bi ju. me, dok stran ke kao or ga ni za - Broj ko men ta ra je bio u okvi ru ci je jo{ uvek to ne ra de na pri - uobi ~a je nog za ovaj sajt, ali je stoj nom ni vou. No, ka ko vre me od mah po sta lo ja sno da ih, uglav bu de pro la zi lo svi oni }e se, u nom, po sta vqa ju sim pa ti ze ri ova kvom na ~i nu ko mu ni ka ci je s na pred wa ka. Jo{ prq vi ja igra bi ra ~i ma, sve bo qe sna la zi ti - od i gra na je u de lu gde po se ti o ci ka `e Va ra gi} uz na po me nu da pre po ru ~u ju ili ne pre po ru ~u ju }e in ter net igra ti pri stoj nu po je di na~ ne ko men ta re. Je dan od ulo gu na ovim iz bo ri ma, da bi ko men ta ra u ko jem se o{tro kri ve} na sle de }im, 2016. go di ne, ti ku je \i las do bio je ~ak 86 918 mo g ao da po s ta n e naj v a ` ni j e pre po ru ka, {to je ~ak 100 pu ta po pri {te bit ke vi {e ne go {to je za gla so ve. to uobi ~a je no na Stran ke ove go di ne Stran ke su, u ovom saj tu. SNS je ne }e po be |i va ti ne do stat ku vo qe na svom tvi ter na na iz bo ri ma zbog i ide ja za in ter lo gu iz ja vi la ka net kam pa we, iz ko ne ma ni {ta s in ter ne ta, ali bi tra d i c i o n al n ih tim, ba ca ju }i ~ak mo gle da ih iz gu be me di ja, sa tr go va sum wu na pro tiv uko l i k o ga bu d u i bil bor da ve ro ni ke ko ji na ta kav ig no ri sa le do stoj no na me na ~in `e le da ih di je no vog ve ka dis kre di tu ju. pre ne li i pr qa - Za ko men ta re, vu igru. Op {te je po zna to da gla sa we i ta ko zva no laj ko va we naj ja ~e stran ke u Sr bi ji ima ju po sto je soft ve ri ko ji me wa ju ~i ta ve ti mo ve za „ra to ve” na IP adre su ko ri sni ka, a na ~i na veb por ta li ma. Wi hov po sao je da se pre va re ad mi ni stra to ri da gla sa ju na an ke ta ma, osta - saj to va ima mno go. Sve to ko ri vqa j u po voq n e ko men ta r e za ste stran ke na in ter ne tu iako svo je {e fo ve i oce wu ju ne ga - to ni ka da ne }e pri zna ti - tvr di tiv no pro tiv ni ke gde god je to Va ra gi}. mo gu }e. Petar Kla i}

ekonomija

sreda11.januar2012.

dnevnik

BAN KAR SKE PO ZAJ MI CE NAS SKU PO KO [TA JU

Ka ma ta na ne do zvo qe ni mi nus uda ra 80 po sto Sva ka po zaj mi ca pa ra u Sr bi ji sku po ko {ta, a to po ka zu je i po sled wa ana li za Na rod ne ban ke. Pro se~ na re dov na ka mat na sto pa na do zvo qe no pre ko ra ~e we po te ku }em ra ~u nu na kra ju sep tem bra 2011. iz no si la je 30,56 od sto, {to je po ve }a we od 0,12 pro cent nih po e na u tre }em kvar ta lu la ne, po ka za la je an ke ta Na rod ne ban ke Sr bi je. Ka mat ne sto pe na do zvo qe ni mi nus su se u tre }em tro me se~ ju kre ta le u ra spo nu od 20,25 od sto u „Du nav ban c i” iz Zve ~ a n a do 38,42 od sto u „Ban ci In te za”. Do z vo q e n o pre k o r a ~ e w e s fik snim ka mat nim sto pa ma ima ju u svo joj po nu di „Hi po Al p e Adri j a ban k a”, JUB MES ban ka, „Mo skov ska ban ka”, „NLB ban ka” i „Uni ver zal ban ka”. Pro se~ na za te zna ka mat na sto pa na ne do zvo qe -

no pre ko ra ~e we po te ku }em ra ~u nu na kra ju sep tem bra iz no si la je 52,54 od sto i osta la je ne pro me we na u od no su na kraj ju na. Ka mat ne sto pe na ne do zvo qe ni mi nus kre ta le su se u tre }em tro me se~ ju u ra spo nu od 24 od sto do 80 od sto u „KBC ban ci”. Tro {ko ve odr `a va wa te ku }eg ra ~u na ne na pla }u ju tri ban ke - AIK

ban ka, „Fin do me stik ban ka” i „Folk sban ka”, dok ih dru ge ban ke na pla }u ju u iz no su od 75 do 200 di na ra. Pro se~ na re dov na ka mat na sto pa na kre dit ne kar ti ce na dug u di na ri ma od ba na ka u Sr bi ji na kra ju sep tem bra iz no si la je 24,7 od sto, {to je sma we we od 0,1 pro cent nih po e na u tre }em tro me se~ ju,

Sta no vi i ke{ Pro se~ na ka mat na sto pa na go to vin ske kre di te u di na ri ma kod ba na ka u Sr bi ji na kra ju no vem bra 2011. bi la je 21,07 od sto, {to je sma we we od 0,40 pro cent nih po e na to kom tog me se ca, po ka za la je an ke ta Na rod ne ban ke Sr bi je. Ka mat ne sto pe su se kre ta le u ra spo nu od 14,37 od sto u „Uni kre dit ban ci” do 27,25 od sto u „Po {tan skoj {te di o ni ci”, pri ~e mu je naj ve }i broj ba na ka - wih 19, u po nu di ima lo kre di te s ka mat nom sto pom iz me |u 20 i 25 od sto. Pro se~ na ka mat na sto pa za stam be ne kre di te u di na ri ma na kra ju no vem bra iz no si la je 17,04 od sto. Ka mat ne sto pe su se u po sma tra nom pe ri o du kre ta le u ra spo nu od 14,45 do 18,33 od sto.

po ka za la je an ke ta Na rod ne ban ke Sr bi je. Ka mat ne sto pe su se kre ta le u ra spo nu od 19 od sto u „Uni kre dit ban ci” do 32,20 od sto u „Ban ci In te za”, s tim {to je naj ve }i broj ba na ka, wih 21, pri me wi vao ka mat ne sto pe iz me |u 20 i 26 od -

AM BA SA DOR DAN SKE ME TE KJUEL-NIL SEN

GO RI VO U RE GI O NU PO SKU PQU JE, KOD NAS CE NE MI RU JU

Naft na kri za jo{ da le ko od Sr bi je? Dok ce ne go ri va u kom {i lu ku ra stu i pro bi ja ju psi ho lo {ke ce nov ne ba ri je re u Sr bi ji naft ne kri ze za sa da ne ma. Iako od po ~et ka go di ne ni je bi lo ve }ih pro me na i po sku pqe wa naf te na svet skom tr ì {tu, svi is ti ~u da se bu ra spre ma . Ipak, zbog ten zi ja iz me |u Ira na i Za pa da oko nu kle ar nog pro gra ma i po o {tra va wa sank ci ja SAD pro tiv Ira na ce na si ro ve naf te osta la je na ni vou iz nad 100 do la ra za ba rel, a ne si gur nost na naft nom tr ì {tu, bez sum we je iza zva la i na ja va Te he ra na da }e blo ki ra ti kqu~ nu ru tu za tran sport naf te, Or mo {ki mo re uz. Na ber zi u Wu jor ku ba rel se ju ~e pro da vao za oko 102 do la ra. Ipak, da li }e do }i do zna ~aj ne pro me ne ce ne naf te za sa da se ne mo è pre ci zno re }i, jer na to uti ~e mno go fak to ra, na rav no, i po li ti~ kih, ali je na tr ì {tu u re gi o nu ve} do {lo do po ve }a wa ce ne de ri va ta. Go ri vo je ju ~e i pre kju ~e po sku pe lo i u Slo ve ni ji i u Hr vat skoj, ali za sa da na do ma }em naft nom tr ì {tu ne tre ba o~e ki va ti pro me nu ce ne li tre go ri va. Ta ko je u Slo ve ni ji li tar ben zi na od 95 ok ta na „oti {ao” na 1,380 evra, dok je li tar di ze la 1,305 evra. U Hr vat skoj je evro su per 95 oko 1,30 evra, dok

^ak 95 odsto najprodavanijeg derivata – bezolovnog benzina od 95 oktana, proizvodi NIS, pa cena zavisi od te kompanije je euro su per 98 - oko 1,35 evra. Na taj na ~in u Hr vat skoj su se ce ne pri bli `i le psi ho lo {koj gra ni ci za ta mo {we vo za ~e od 10 ku na za li tar. U Sr bi ji po sled wih ne ko li ko ne de qa uglav nom ni je bi lo pro me ne ce ne de ri va ta. Li tar ko {ta od oko 132 di na ra ili oko 1,27 evra, ko li ko je li tar bez o lov nog go ri va do oko 140

di na ra ili 1,34 evra, ko li ko je li tar evro di ze la. Za sa da }e, da kle, ce ne osta ti iste, a ka ko smo sa zna li u Naft noj in du stri ji Sr bi je, na pump ma ove kom pa ni je ne tre ba o~e ki va ti pro me nu ce na go ri va, a to se od no si i na kup ce na ve li ko. Uz to, is ti ~u u NIS-u, na sta vqa se pro mo tiv na pro da ja de ri va ta na svim wi ho vim pum pa ma - te

MI NI STARS TVO TR GO VI NE I PO QO PRI VRE DE

Mar è ne }e za tvo ri ti du }a ne? Ogra ni ~e we mar ì na de set pro ce na ta za osnov ne ì vot ne na mir ni ce ne }e ugro zi ti po slo va we i pro fit ma lih tr go vi na, iz ja vio je ju ~e dr àv ni se kre tar u Mi ni star stvu tr go vi ne i po qo pri vre de Qu bi {a Di mi tri je vi} na vo de }i da ma we od dva pro cen ta tr go vi na u Sr bi ji do sled no ne pri me wu je ured bu. On je, u iz ja vi Ta njug u, ob ja snio da je struk tu ra ro be ko ju ima ju sa mo stal ne tr go vin ske rad we ili ta ko zva ne „kom {ij ske rad we” ta kva da pre te `ni deo pro me ta ne ~i ne na mir ni ce ko je su ob u hva }e ne ured bom, na vo de }i pri mer sve èg me sa. „Ni ko u na {em mi ni star stvu ne mo è da ima ta kvu po slov nu lo gi ku da svo jim ra dom sta vi u pro blem bi lo ko ji deo pri vre de ko ja je u we go vom re so ru”, na gla sio je Di mi tri je vi} i do dao da su pre do no {e wa ured be ra |e ne de taq ne ana li ze tr ì {ta.

On je pod se tio da su tr ì {ni in spek to ri od 4. ja nu a ra kon tro li sa li 1.350 tr go vi na, naj pre, ve li ke tr go vin ske lan ce, ma lo pro daj ne objek te gde se po tro {a ~i pre te `no snab de va ju kao i sve spe ci ja li zo va ne pro dav ni ce. Di mi tri je vi} je is ta kao da se na po ~et ku kon tro le 24 od sto tr go va ca ni je pri dr à va lo ured be, dok je sa da taj pro ce nat vi {e stru ko ma wi i go to vo svi tr gov ci po {tu ju we ne od red be. Pred sed nik Sek ci je za tr go vi nu pri Uni ji po slo da va ca Sr bi je Go ran Ko va ~e vi} ra ni je je re kao da }e „re zul tat ured be u krat kom ro ku bi ti pro past ma lih tr go va ca, po ve }an udeo ve li kih tr go vin skih or ga ni za ci ja, po rast si vog tr ì {ta, ne za po sle no sti i ce na. Ma li tr gov ci ko jih je u Sr bi ji vi {e od 50 od sto ne mo gu da ra de sa ta ko ni skim mar à ma po {to im je u~e {}e osnov nih ì vot nih na mir ni ca u pro da ji dra ma ti~ no vi so ko”.

sto. Kre dit ne kar ti ce s fik snim ka mat nim sto pa ma ima ju u svo joj po nu di „Hi po Al pe Adri ja ban ka”, JUB MES ban ka i „Pro kre dit ban ka”, dok „Uni ver zal ban ka” re fe rent nu osno vu uve }a va za fik snu ka mat nu mar `u.

Pro se~ na za te zna ka mat na sto pa na dug u di na ri ma je na kra j u sep t em b ra iz n o s i l a 41,38 od sto, {to je sma we we za je d an pro c ent n i poen u tre }em kvar ta lu. U svo joj po nu di kre dit ne kar ti ce ima 30 ba na ka. Pro se~ na re dov na ka mat na sto pa na kre dit ne kar ti ce na dug u evri ma na kra ju sep tem bra iz no si la je 19,14 od sto, {to je sma we we od 0,63 pro c ent n a po e n a u tre } em kvar ta lu. Ka mat ne sto pe su se kre ta le u ra spo nu od 15 od sto u AIK ban ci do 23,5 od sto u „Agro ban ci”. Kre dit ne kar ti c e s fik s nim ka m at n im sto pa ma ima u svo joj po nu di JUB MES ban ka. Pro se~ na za te zna ka mat na sto pa na dug u evri ma je na kra ju sep tem bra iz no si la 20,98 od sto, {to je sma we we od 2,17 pro cent nih po e na u tre }em tro me se~ ju. E. Dn.

}e sve vr ste go ri va, u od re |e nim ter mi ni ma, bi ti jef ti ni je za tri po sto. Pro me nu ce ne go ri va ne o~e ku ju ni u Udru è wu naft nih kom pa ni ja Sr bi je ko je oku pqa ne ko li ko naft nih kom pa ni ja MOL, OMV, Eko He le nik, Pe tro bart AVIA. Po re ~i ma ge ne ral nog se kre ta ra Udru è wa naft n ih kom p a n i j a Sr b i j e Tom si la va Mi }o vi }a, na ce nu go ri va uti ~e mno go fak to ra a osim ce ne naf te, za for mi ra we ce ne na pum pi va `na je ce na ben zi na. Po we go vim re ~i ma, ~ak 95 po sto naj pro da va ni jeg de ri va ta - bez o lov nog ben zi na od 95 ok ta na pro iz vo di NIS, pa ce na za vi si od te kom pa ni je, a po {to se uvo zi go to vo 80 po sto po treb nih ko li ~i na evro di ze la ce na ovog de ri va ta u naj ve }oj me ri za vi si od po nu de i tra `we na re gi o nal nom tr ì {tu. Iako je ja sno da u Sr bi ju naf ta uglav nom sti è iz Ru si je i da pro ble ma u snab de va wu ne bi tre ba lo bi ti ja sno je da na do l a z e } u olu j u na is to k u ne sme mo ~e ka ti skr {te nih ru ku. Tim pre {to ana li ti ~a ri na svet skim ber za ma tvr de da bi u slu ~a ju su ko ba Ira na i Ame ri ke naf ta mo gla po sku pe ti i na 200 evra. D. Mla |e no vi}

Gra di }e Grund fos fa bri ku u Sr bi ji Dan ski pro iz vo |a~ pum pi Grund fos po ~e }e to kom pro le }a grad wu fa bri ke u Sr bi ji, od lo `e nu zbog kri ze, iz ja vi la je am ba sa dor ka Dan ske u Sr bi ji Me te Kjuel-Nil sen. „To je ve} bi lo na ja vqe no, on da je do {la kri za i kom pa ni je su mo ra le da pro ve re da li po sto ji tra `wa za tim pro iz vo di ma. Za to je na stao za stoj. Sa da je pre ki nut i na pro le }e }e po ~e ti grad wu fa bri ke”, iz ja vi la je ona za EurAk tiv. Me te Kjuel-Nil sen je pod se ti la da je re~ o kom pa ni ji ko ja ve} ra di u Sr bi ji, gde je pre oko go di nu da na pre ba ci la jed no pro iz vod no po stro je we iz Dan ske. Da pod se ti mo, fa bri ka tre ba da se gra di u In |i ji. „To kom pret hod ne go di ne sve dok sam sve ve }eg in te re so va wa dan skih kom pa ni ja, sve ve }i broj ma lih i sred wih pred u ze }a kon tak ti ra Am ba sa du da bi do bi li in for ma ci je, raz mo tri li obla sti za ko je su za in te re so va ni, vi de li s ko jim bi part ne ri ma mo gli da sa ra |u ju”, re kla je am ba sa dor ka. Pre ma we nim re ~i ma, naj ve }i po ten ci jal za sa rad wu je u obla sti ma po qo pri vre de, tek sti la, me tal ske in du stri je, iz me {ta wa uslu ga u obla sti in for ma ci o nih teh no lo gi ja i ra znim obla sti ma

ener ge ti ke. Ona je oce ni la da Sr bi ja ima ve li ke mo gu} no sti za raz voj ener get ske efi ka sno sti i bri ge o `i vot noj sre di ni uop {te i zbog pri rod nih re sur sa i zbog ni skog ni voa sa kog po la zi. „Na dr `av nom ni vou je ostva ren ogro man na pre dak u po gle du za ko -

na i pro pi sa. Me |u tim, vo le la bih da vi dim i ne {to dru go, pro me nu sve sti i kon kret ne me re”, re kla je ona. Is ta kav {i da se mno ge stva ri mo gu u~i ni ti bez mno go nov ca, na ve la je pri mer Am ba sa de Dan ske, ko ja je za hva qu ju }i me ra ma {ted we, po put is kqu ~i va wa kli maure |a ja, sve tla i gre ja wa kad ni su za i sta neo p hod ni u{te de la 30 od sto ra ~u na za stru ju. „Obi~ ni qu di ne tre ba da se de u fo te qa ma i ~e ka ju da vla da i lo kal ne vla sti do ne su pro pi se. Sva ko tre ba da pre u zme od go vor nost”, re kla je ona.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

BELEX 15 (490,34 -0,14)

Promet

Soko Nada [tark, Beograd

4,17

1.250

325.000

Tigar, Pirot

3,16

490

4.410

Dunav osigurawe, Beograd

1,74

993

Energoprojekt holding, Beograd

0,75

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

0,00

1.551

5.570.966

10.923

NIS, Novi Sad

-0,49

604

2.827.478

403

16.120

Komercijalna banka, Beograd

0,12

1.702

95.212

0,75 Promena %

540 Cena

60.987 Promet

Imlek, Beograd

0,00

2.380

59.500

Soja protein, Be~ej

0,75

540

60.987

-12,00

13.806

82.836

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

0,62

488

1.169.671

Harder Digital Sova, Ni{

-9,12

1.445

33.235

Energoprojekt holding, Beograd

0,75

403

16.120

^a~anska banka, ^a~ak

-4,31

10.000

Jubmes banka, Beograd

-3,45

12.980

324.500

Jubmes banka, Beograd

-3,45

12.980

324.500

Agrobanka, Beograd

-0,97

2.865

196.255

-2,45 Promena %

3.900 Cena

97.500 Promet

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

1.570

0,00

Univerzal banka, Beograd

0,00

2.300

0,00

NIS, Novi Sad

-0,49

604

2.827.478

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,00

4.700

376.000

Danubius, Novi Sad

0,00

10.600

1.293.200

Alfa plam, Vrawe

0,00

7.200

0,00

Mlekara, Subotica

0,00

1.200

138.000

Tigar, Pirot

3,16

490

4.410

Fabrika {e}era, Crvenka

-2,45

3.900

97.500

Veterinarski zavod, Subotica

0,31

323

14.541

Soja protein, Be~ej

0,75

540

60.987

Soja protein, Be~ej Pet akcija s najve}im padom Po{tanska {tedionica, Beograd

Fabrika {e}era, Crvenka Vojvo|anskih top-pet akcija

Svi iznosi su dati u dinarima

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

sreda11.januar2012.

SPISAK PorESKE UPrAVE IMA rUPA I SUMWIVIH IDENtItEtA

DANILo [UKoVI]

Po koj niku iz @a bqa spakovali dug od 130 miliona

Ob ja vi ti ne do di rqi ve Po re ska upra va Sr bi je tre ba lo je da ob ja vi spi sak ak tiv nih fir mi ko je du gu ju za po re ze i do pri no se, a ne pred u ze }a kod ko jih su ti du go vi re al no ne na pla ti vi, iz ja vio je ju ~e ~lan Sa ve ta za bor bu pro tiv ko rup ci je Da ni lo [u ko vi}. „Ob j a v qi v a w e li s te ak tiv nih fir mi i iz no sa ko je je mo gu }e na pla ti ti

Spi sak sto naj ve }ih po re skih du `ni ka ko je je ob ja vi la Po re ska upra va Sr bi je iza zvao je pu no ne do u mi ca. Ja vi li su se broj ne stran ke ko je tvr de da su im du go vi po gre {no pri pi sa ni. Bi lo je ne pri jat nih i tu `nih iz ne na |e wa. Jed no ta kvo do ì ve la je po ro di ca Stan ka Kr vo pi }a iz @a bqa. We gov de da La zo Kr vo pi} na {ao se na tre }em me stu naj ve }ih du `ni ka fi zi~ kih li ca sa su mom od 130,42 mi li o na di na ra. Iz Po re ske upra ve Sr bi je Re gi o nal nog cen tra u No vom Sa du pro ve rom su utvr di li da pre mi nu li Kr vo pi} ni je du `nik i da ne ma ne iz mi re nih oba ve za pre ma po re zni ci ma. -We go vo ime se na li sti na {lo zbog teh ni~ ke gre {ke i ni ka kvih du go va wa ne ma-ka è di rek tor cen tra Zo ran Ra do man.Na à lost mi ne ma mo po dat ke o to me ko je od slu `be ni ka ra dio na kom ra ~u na ru pa za to ne zna mo ni ko je kon kret no na pra vio gre {ku . Teh ni~ ku gre {ku po ro di ca je pret hod nih da na te {ko pri mi la. - De da je umro pre de set go di na, bio je ro |en 1914. go di ne. Od imo vi ne je imao oko dva ju tra ze mqe. Ni ka da se ni je ba vio bi zni som, a u @a baq se do se lio 1970. iz Bo sne i Her ce go vi ne, jer mu je ov de jo{ od ra ni je ì ve la bli à po ro di ca. Ni ka ko ne mo è mo da ob ja sni mo ka ko se po ja vio na li sti du `ni ka. Ali, to nas je pri li~ no po tre slo, jer se na TV- sta ni ca ma pri ~a o to me vr te la ceo dan ba{ na Bo ì}. Ja vqa li su nam se i pri ja te qi iz Austra li je pi ta ju, ma lo u {a li ma lo u zbi qi, da li da sku pe pa re pa da pla ti mo po rez.

ima lo bi smi sla”, re kao je [u ko vi} Ta njugu na vo de }i da su svi o~e ki va li da }e na spi sku bi ti sa mo ak tiv ne, kao i ne ke po zna ti je fir me i li~ no sti, ali da je to iz os ta lo. Ta ko se, do dao je, „stva ra sum wa da je spi sak ob ja vqen da bi se po ka za lo ka ko se ra di tran spa rent no, a u isto vre me po slu ìo da se pri kri ju ne do dir qi vi”. Oce n iv { i da sve to osta vqa go rak ukus, ma da za to, ka ko ka è, ne ma do ka z a, [u k o v i} ka ` e da „spi sak go vo ri o ne e fi ka sno sti Po re ske upra ve i sud stva i dru gih in sti tu ci ja, jer ako ne ko mo è da ne pla }a po rez de set go di na, pi ta we je {ta su ra d i l e in s ti t u c i j e sve vre me, kad su ja sne pro ce du re i zna se ka ko se to ra di u sve tu”.

Kr vo pi }i su pr vo ob ja {we we i po mo} za tra `i li od nad le `ne je di ni ce Po re ke upra ve u @a bqu. Ta mo ni su mo gli da im ob ja sne ka ko je po koj ni de da do speo me |u „top ten”. Po kre nu li su po stu pak i tra `e da im se iz da po tvr da o to me da wi hov de ka ni je imao du go va po ovom osno vu,

Ukqu~iti i sudove i MUP Ono {to bi bi lo naj bo qe je da nad le `ni iz Pre ske upra ve a`u ri ra ju po dat ke pa ta da ne bi bio du `ni ka ko ji su dav no pre mi nu li i ko ji se ni ka da ni ka kvim bi zni som ni su ni ba vi li nis ti su ku po va li i pro da va li sil nu imo vi vi nu. Ali to ni je po sao ko ji mo gu oni sa mi da ura de. A`ur ni ji mo ra ju da bu du i su do vi, ma ti ~ar ska zva wa, MUP i dru gi or ga ni. A or ke stre ovog ti pa ni je la ko uigra ti ni u raz vi je ni jim ze mqa ma od na {e.

ali to ni je ne {to {to mo `e da se re {i od da nas do su tra . Oni ni ka da ni su do bi li od bi lo ko je je di ni ce Po re ske upra ve opo me nu, oba ve {te we ili bi lo ka kvo re {e we na de di no ime o ne iz mi re nim oba ve za ma po osno vu po re za. U je di ni ci PU u @a bqu uni ku su i bez utvr |e -

ANALIZA SrPSKog BDP-a ZA oVU goDINU

Rast skre san na je dan po sto Ana li ti ~a ri fi nan sij ske gru pe Uni kre dit oce ni li da Sr bi ji ne }e bi ti po ve }an kre di ti ni rej ting u 2012. i da }e }e rast bru to do ma }eg pro iz vo da bi ti je dan od sto. Pre ma ana li zi za pr vi kvar tal ove go di ne, uspo re we pri vred nog ra sta u 2012. o~e ku je se zbog uti ca ja eko nom ske kri ze na iz voz i sla be do ma }e tra `we, ali bi u 2013. rast BDP-a tre ba lo da bu de tri od sto. Ana li ti ~a ri na vo de da u uslo vi ma kri ze u Evro pi, o~e ki va wa par la men tar nih iz bo ra u ma ju i za sto ja u pr li `a va ju EU ne po sto ji pro stor za po ve }a we kre dit nog rej tin ga Sr bi je. Ne o~e ku je se da }e Sr bi ja po sle iz bo ra do bi ti an ti e vrop sku vla du, ali }e sva do ma }a po li ti~ ka ogra ni ~e wa ko ja uspo ra va ju pri bli `a va we EU ima ti ne ga ti -

van uti caj na rej ting, na vo di se u ana li zi. Pre ma ana li ti ~a ri ma, te ku }i plat ni de fi cit Sr bi je bi }e bla go po ve }an sa 7,1 od sto

BDP-a u 2011. na 7,6 od sto BDP-a u 2012. zbog uspo re wa ra sta iz vo za. Ti me, ka ko je na ve de no, ra stu ri zi ci za fi nan si ra we de fi ci ta te ku }eg plat nog bi lan sa Sr bi je. Do da je se i da }e se u 2012. na sta -

vi ti sma we we spoq nog du ga pri vat nog sek to ra. Na sta vak sa rad we s Me |u na rod nim mo ne tar nim fon dom pred sta vqa zna ~a ja nu po dr {ku sta vil no sti srp skog tr `i {ta. Sa uspo re wem in fla ci je to kom pr ve po lo vi ne 2012. tre ba lo bi da se na sta vi ubla `a va we mo ne tar ne po li ti ke. Pre ma prog no za ma, go di {wa in fla ci ja u Sr bi ji na kra ju ove go di ne bi }e se dam od sto, a na kra ju 2013. 5,6 od sto. Pro se ~an kurs u 2012. bi }e oko 103 di na ra za evro, ko li ko }e evro vre de ti i na kra ju go di ne. O~e ku je se i da }e Sr bi je u ovoj go di ni pri vu }i mi li jar du evra di rekt nih stra nih in ve sti ci ja, uz rast di rekt nih stra nih ula ga wa na 1,5 mi li jar di evra u 2013, na vo di se u kvar tal noj ana li zi Uni kre dit gru pe.

Far ma kom za po {qa va KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

EMU

evro

102,0054

104,0871

106,4811

101,6931

Australija

dolar

82,2624

83,9412

85,8718

82,0106

Kanada

dolar

78,2490

79,8459

81,6824

78,0094

Danska

kruna

13,7159

13,9958

14,3177

13,6739

Norve{ka

kruna

13,2960

13,5673

13,8793

13,2553

[vedska

kruna

11,5860

11,8224

12,0943

11,5505

[vajcarska

franak

84,1628

85,8804

87,8556

83,9052

V. Britanija

funta

123,4185

125,9372

128,8338

123,0406

SAD

dolar

79,7042

81,3308

83,2014

79,4602

Kursevi iz ove liste primewuju se od 10. 1. 2012. godine

ne teh ni~ ke gre {ke re kli da oni po dat ke o du gu ne ma ju. Pre ne go {to je sti gla zva ni~ na iz ja va iz Po re ske upra ve da je u pi ta wu gre {ka, u ovoj in sti tu ci ji su za „Dnev nik” ju ~e iz ne li dru ge i ve o ma za ni mqi ve na ~i ne na ko je je ovaj ili ne ki dru gi po koj nik, ni kriv ni du àn, mo gao po sta ti po re ski du `nik. U cen tra li Po re ske upra ve Sr bi je su nam re kli da mo è da do |e i do kra |e iden ti te ta te da je ne ko mo è na tu |e ime da otvo rio pred u ze }e ili rad wu . Uzi ma we dru gog ide ti te ta i pra vqe we du go va na tu| ra ~un ni je no vi na vi {e ni kod nas. Do zlo u po tre be po da ta ka mo è do }i ako lo pov do |e u po sed li~ ne kar te ili ma ti~ nog bro ja dru gog li ca. Isti na po koj ni Kr vo pi} se po ja vqu je kao

Kon c ern „Far m a k om MB” za po sli }e u 2012. go di ni 1.000 rad ni ka pro {i re wem ka pa ci te ta me ta lo pre ra |i va~ ke in du stri je i otva ra wem no vih rud ni ka, na ja vio je pred sed nik te ve li ke kom pa ni je Mi ro slav Bo gi }e vi}. Isto vre me no, Far ma kom MB pla ni ra da oko 80 pro ce na ta vla sti te pro iz vod we iz vo zi na stra na tr `i {ta, do dao je on. „U [ap cu, gde se na la zi se di {te Far ma ko ma MB, gra di mo no vu fa bri ku iz sek to ra me t a l o p re r a | i v a~ k e in d u stri je u ko joj }e bi ti za po sle no do 400 qu di ~i me pro {i ru je m o ka p a c i t et, asor t i m an, kva li tet i kva ni ti tet po sto je }e, re kao je Bo gi }e vi} za Ta njug.

ve li ki du `nik na spi sku fi zi~ kih li ca, a ne kao pred u zen tik ili vla snik kom pa ni je. U Po re skoj upra vi ima ju kra |u iden ti te ta na umu pa za to ne ob ja vqu ju ma ti~ ne bro je ve uz ime du `ni ka iako su sve sni da sa mo ime i pre zi me mo `e da iza zo ve za bu ne o du `ni ku u jav no sti.

Ho }e li po ro di ca Kr vo pi} tra ì ti na su du od {te tu za uz ne mi ra va we i na ne ti bol osta je da se vi di. Gle da ju }i sil ne mi li o ne i mi li jar de po re skih du go va mno gi su se za pi ta li za {to se po re zni ci ni su po tru di li da na pla te za o sta li po rez ra ni je -Na pla ta ovih du go va ni je jed no stav na, naj lak {e to ide blo ka dom ra ~u na uko li ko ob ve znik ima nov ca. Dru ga op ci ja je na pla ta od du `ni ko vog du `ni ka, a tre }a ona naj tu ga qi vi ja ple nid bom i pro da jom ob ja {wa va po re ski stru~ wak \er| Pap.- Ima si gur no ov de du go va ko ji su ne na pla ti vi i bi lo bi naj bo qe da se ot pi {u. Na kon to ga tre ba vo di ti ja snu po li ti ku, u ne ko li ko na vra ta po re skim du `ni ci ma je opra {tan deo po re za ili ceo iz nos. Se ti mo se sa mo 1999. go di ne ka da su svi ma ko ji pla te za o sta le oba ve ze ot pi sa ne ka ma te na dug i po lo vi na glav ni ce. To je stvo ri lo lo {u prak su, jer sa da ni ko ne ù ri da pla ti, o~e ku ju da se dug mo `da ot pi {e ili sma wi ad mi ni stra tiv nim pu tem. Tre ba vo di ti ta kvu po li ti ku da ob ve znik ko ji re dov no iz mi ru je oba ve ze uvek bo qe pro la zi od ono ga ko ji ne pla }a na vre me ili uop {te ne iz mi ru je oba ve ze. [to se ti ~e du go va pred u ze }a ko ja su u ste ~a ju ili re struk tu i ra wu, od wih se po re zu ne na pla }u ju pri nud no. Za pr ve to }e bi ti mo gu }e po oko na~ wu po stup ka iz ste ~aj ne ma se, za dru ge ako sta nu na no ge i mo gu da iz mi re oba ve ze. Za vrh du `ni ka gde su ban ke u ste ~a ju ~e ka se ve} de set go di na. Ho }e li dr à va ika da na pla ti ti du go ve od wih? Tu va ì ono- mo è da bu de ali ne mo ra da zna ~i. D. Vujo{evi}

INoVAcIjE tEK U SVAKoj DrUgoj KoMPANIjI

Fir me za ra |u ju na sta rom

Od 2008. do 2010. go di ne ma we od po lo vi ne pred u ze }a u Sr bi ji ima la su ne ke ino va ci je u svom po slo va wu ili pro iz vo di ma, po ka za lo je is tra `i va we Re pu bli~ kog za vo da za sta ti sti ku. Od 12.141 pred u ze }a, ino va ci je su uve de ne u 5.812, od no sno 47,9 od sto, a po ka za lo se da je ve li ~i na fir me bi la pre sud na za uvo |e we ino va ci ja. Ta ko je no vi na ma mo glo da se po hva li 70 od sto ve li kih, ne {to vi {e od po lo vi ne sred wih i vi {e od tre }i ne ma lih fir mi. Isto vre me no uvo |e wem no vih pro ce sa i pro iz vo da, kao i wi ho vim osa vre me wi va wem, vi {e su se ba vi le pro iz vod ne de lat no sti, gde je pro ce nat ve }i od 50 od sto, dok je kod uslu `nih pred u ze }a 40 od sto. Pod jed nak je broj pred u ze }a ko ja su uvo di la no vi ne u pro iz vo de i po slov ne pro ce se, od no sno 27,4 i 28,2 od sto, dok su ino va ci je u mar ke tin gu za stu pqe ne u nest so ve }em obi mu 29,3 od sto. Ino va ci je, za stu pqe ne u sve tri obla sti, ~e {}e su kod pro iz vod nih fir mi, ne go uslu `nih i to na ro ~i to kod ve li kih, ko je u~e stvu ju u to me sa vi {e od 50 od sto. Oko 13 od sto pred u ze }a uve lo je pr vi put na tr `i {te no vi teh no lo {ki pro ces. U~e {}e no vih pro iz vo da i uslu ga u ukup nim pri ho di ma od pro da je iz no se sa mo 12 od sto, dok do mi na ra ju pri ho di od pro da je po sto je }ih ili za ne mar qi vo ma lo pro me we nih pro iz vo da sa 35 od sto.

gENErALNI [trAjK tEKStILAcA U SoNtI

Rad ni ci ma skro je ne tri pla te mawe Za po sle ni u son }an skoj tek stil noj kom pa ni ji „Apa fe{n si stem”, biv {em „No vi te tu”, su od 27.de cem bra u ge ne ral nom {traj ku i za sa da je ne iz ve sno ka da }e rad ni ci po no vo se sti za svo je ma {i ne .Raz log po ~et ka ge ne ral nog {traj ka ko me je pret ho dio i {trajk upo zo re wa, su ne si pla }e ne za ra de za po lo vi nu sep tem bra, ok to bar i no vem bar, a sa da je i de cem bar 2011. go di ne.U me |u vre me nu je is pla }e na za ra da za sep tem bar,a za ok to bar je sva ki za po sle ni do bio po 5.000 di na ra. - [trajk ko ji je po ~eo 27.de cem bra jo{ je u to ku jer do sa da ni je is pu wen ni ti je dan na{ zah tev.Mi smo u me |u vre me nu od ne kih zah te va i od u sta li i tra ì mo sa mo is pla tu za ra da za ok to bar i da se utvr di di na mi ka is pla te za ra da za no vem bar i de cem bar.Od to ga sve ga is pla }e no nam je po 5.000 di na ra za ok to bar i ni {ta vi {e.O sve mu smo ino fr mi sa li i lo kal nu sa mo u pra vu, a raz go vo ri sa di rek to rom ni su da li re zul ta te.Za po sle ni su po {te no ra di li i sa mo tra è da im po slo da vac is pla ti za ra |e no a ne da bez za ra da do ~e ka mo bo ì} ne i no vo go di {we pra zni ke- re kao je pred sed nik or ga ni za ci je sin di ka ta u ko lek ti vu Go ran Ne me ti.’ U ge ne ral nom {traj ku ove son }an ske fir me je oko 60 za po sle nih a ni su im se pri dru ì li sa mo rad ni ci u kro ja~ ni ci. - No vac za is pla tu za ra da ne ma mo i sto ga smo za tra ì li kre dit od ban ke i sve dok ne do bi je mo od go vor da li }e mo kre dit do bi ti ili ne ne mo gu ni {ta

obe }a ti rad ni ci ma. Re kao sam im da su nam {an se za do bi ja we kre di ta sva ka ko ve }e uko li ko na sta vi mo sa ra dom, me |u tim, to ni je pri hva }e no. Ima mo ugo vo re ne oba ve ze pre ma kup ci ma u Fran cu skoj a re a li za ci ja ovog po sla omo gu ~i }e i da iz mi ri mo sve oba ve ze pre ma rad ni ci ma i tro {ko ve po slo va wa, me |u tim,

Ve }a sa mo stal nog sin di ka ta op {ti ne Apa tin Slo bo dan Lon ~a re vi}. -Rad ni ci „Apo fe{n si ste ma“ su ap so lut no u pra vu jer su pred u ze li sve za kon ske me re pre ge ne ral nog {traj ka.Osim ne su gla si ca fi nan sij ske pri ro de rad ni ci su za ki nu ti i ap so lut no ne re al nim rad nim nor ma -

U generalnom {trajku firme „Apa fe{n sistem” je oko 60 zaposlenih, a nisu im se pridru`ili samo radnici u kroja~nici uko li ko se oba ve ze ne is pu ne mo gu }e je i da iz gu bi mo kup ce {to ne bi bi lo do bro po go to vo du go ro~ no. Za tva ra wem ove fa bri ke ni ko ne }e bi ti za do vo qan- ni ti po slo da vac ni ti za po sle ni. Po treb no je ma lo vi {e to le ran ci je- re kao je di rek tor fir me Ro bert Ka pi ta wi. Pred u ze }e su zad weg rad nog da na u 2011. god ni po se ti li i pred stav ni ci in spek ci je Za pad no ba~ kog okru ga i pred sed nik

ma. O~e ku je mo i pred stav ni ke Pri vred ne ko mo re Voj vo di ne, od no sno wi hov stru~ ni tim iz obla sti tek sti la, ka ko bi se od re di le re al ni je nor me u ovom pred u ze }u.Po sto ji i vi {e od dva de set pri med bi na Pra vil nik o ra du a do sa da u ko lek ti vu ni je pot pi san ni Ko lek tiv ni ugo vor.Ta ko |e }e se pred u ze ti me re i pro ve ri ti po slo va we fir me- re kao je Slo bo dan Lon ~a re vi}. j. P.

poqoprivreda

sreda11.januar2012.

ZAH TEV BA NAT SKIH PO QO PRI VRED NI KA

UVO ZNI CI ME HA NI ZA CI JE

I no vi trak to ri tra è sub ven ci je Po slov no udru è we uvo zni ka po qo pri vred ne me ha ni za ci je, sa se di {tem u No vom Sa du, obra ti lo se Mi ni star stvu tr go vi ne, po qo pri vre de, {u mar stva i vo do pri vre de sa pred lo gom da se obez be de sub ven ci je od 30 od sto za na bav ku no ve me ha ni za ci je, pre no si „Agro ser vis„. Sred stva za ove na me ne se na la ze u Fon du za raz voj Sr bi je i agrar nom bu xe tu. Ob no va me ha ni za ci je na ova kav na ~in uspe {no je spro ve de na u Ma |ar skoj, Ru mu ni ji, Bu gar skoj i Hr vat skoj, {to se po ka za lo ko ri snim u po ve }a wu kon ku rent no sti i pro fi ta. Udru è we se za la è da se pod sti ca ji, iz u zev ko mer ci jal nim po ro di~ nim ga zdin stvi ma, da ju i sred wim i ve li kim kom pa ni ja ma ko je se ba ve, pre te `no, po qo pri vre dom. Re pu bli~ ki fond do sa da ula ga we u me ha ni za ci ju ni je

uvr stio kao ka pi tal nu in ve sti ci ju i iz u zev ma lih bes po vrat nih sred sta va iz agrar nog bu xe ta u ovu oblast i ni je ula ga no. Fond za raz voj Voj vo di ne i Ga ran cij ski fond iz dva ja ju zna ~aj na sred stva za me ha ni za ci ju, uz pri hva tqi vu ka ma tu, ali su ona u ce li ni bi la ne do voq na na spram po tre ba. Pro ce wu je se da vi {e od 30 od sto raz li ~i tih ti po va me ha ni za ci je ni je pot pu no is prav no, pa je ve }i utro {ak go ri va, ras tur se me na i mno gi za sto ji u ra du, {to po sku pqu je pro iz vod wu. Stru~ ni sa vet me ha ni za to ra je pred lo `io da se sa ve to dav ne po qo pri vred ne slu `be na te re nu ka drov ski po ja ~a ju i stru~ wa ci ma ko ji su za vr {i li me ha ni za ci ju. Oni ta ko |e sma tra ju da je po treb no uve sti ca rin ske olak {i ce na uvoz ma {i na iz Ja pa na i SAD, a da to ne ugro `a va do ma }u in du stri ju.

Po pis po qo pri vre de po sle po la ve ka U Sr bi ji }e od 1. ok to bra do 15. de cem bra 2012. go di ne bi ti oba vqen po pis po qo pri vre de, pr vi od 1960. go di ne, ko ji je po stao i me |u na rod na oba ve za na {e ze mqe.

Pre ma pr vim re zul ta ti ma spro ve de nog po pi sa sta nov ni {tva od 1. do 15. ok to bra 2011. go di ne, ko je je ob ja vio Re pu bli~ ki za vod za sta ti sti ku (RZS), u Sr bi ji ima oko 655.000 po qo pri vred nih ga zdin sta va. Po pis po qo pri vre de tre ba da po ka `e ko li ko se qu di u Sr bi ji ba vi po qo pri vred nom pro iz vod wom, ko li ka je ko ri {}e na

po qo pri vred na po vr {i na i sto~ ni fond, kao i to u ka kvom je sta wu po qo pri vred na me ha ni za ci ja i ko li ko ima po qo pri vred nih obje ka ta... Po pis po qo pri vre de je va àn za evrop ske in te gra ci je Sr bi je i naj bo qi je na ~in da se do bi ju sve o bu hvat ne i pre ci zne in for ma ci je ko je }e po slu ì ti kao osno va za bu du }e od lu ke u po qo pri vre di. Po qo pri vred ni ci }e mo ra ti da od go va ra ju na pi ta wa o struk tu ri po qo pri vred nih ga zdi na sta va, ze mqi {tu ko je po se du ju, po vr {i ni ze mqe pod use vi ma, bro ju vo} nih sta ba la, na vod wa va wu, upo tre bi mi ne ral nih |u bri va i bro ju sto ke, sve do me ha ni za ci je i rad ne sna ge. Obra zlo è we zva ni~ ni ka RZS, za {to od 1960. go di ne do da nas ni je ura |en po pis u po qo pri vre di, je da to ni je ura |e no naj vi {e zbog ne do stat ka pa ra ta ko da dr à va od ta da ne ma po dat ke o ob ra di voj po vr {i ni i bro ju sto ~ar skih ga zdin sta va, {to i stra nim i do ma }im in ve sti to ri ma ote à va po sao, jer ne ma ju uvid u sve {to dr à va po se du je. Pr vi po pis u isto ri ji Sr bi je oba vqen je 1834. go di ne, a po sa vre me noj me to do lo gi ji 1921. go di ne, dok je po sled wi po pis sta nov ni {tva oba vqen od 1. do 15. apri la 2002, ne ra ~u na ju }i onaj od 1. do 15. ok to bra 2011. go di ne.

dnevnik

Obo ri ti mar è na |u bri vo, se me, pe sti ci de... Ako mar è na naj va `ni je na mir ni ce mo gu da se obo re na de set po sto, ne ma ni jed nog raz lo ga da se ne ogra ni ~i i enorm na za ra da tr go va ca |u bri vom se me nom, pe sti ci di ma, naf tom..., sma tra ju po qo pri vred ni ci. - Za se qa ka je to ogro man tro {ak, vi so ke mar è na re pro ma te ri jal po sku pqu ju po qo pri vred ne pro iz vo de, a dok gu be i pa o ri i po tro {a ~i, kaj mak ski da ju pro dav ci si ro vi na za pro iz vod wu. Sto ga bi i mar è na po trep {ti ne u po qo pri vred noj pro iz vod wi tre ba lo ogra ni ~i ti na de set od sto - ka è za „Dnev nik” pred sed nik udru è wa „Pa o ri” iz Cre pa je Mi ro slav Gru ba nov. On do da je da se ne mo è pre ci zi ra ti ko li ko iz no se mar è na se men sku ro bu, ve {ta~ ko |u -

bri vo, her bi ci de, pe sti ci de i naf tu, ali, ka ko ka è, u pro se ku one se si gur no kre }u oko 30 od sto, dok na ne ke od pro iz vo da idu i do 50 od sto. - Stal no nam po ru ~u ju ka ko ne ma do voq no pa ra za po qo pri vre du ali ra ta ri ma i sto ~a ri ma se si gur no mo è po mo }i do brim za ko ni ma, ni je no vac od pre sud nog zna ~a ja - ka è Gru ba nov i pod se }a da su „Pa o ri” ini ci ja ti vu za ogra ni ~a va we mar ì na ove pro iz vo de po kre nu le jo{ na pro le }e 2010. go di ne. - Pod ne li smo je re pu bli~ koj skup {ti ni, pred sed ni ku Vla de, mi ni sa tr stvi ma tr go vi ne i po qo pri vre de i po li ti~ kim par ti ja ma, me |u tim, ni ko nam ni je od go vo rio, {to je do kaz da u ovoj ze mqi za po qo pri vre du i se qa ka ni ko ne ma ri.

Mar `e na in pu te bi, po ru ~u je Gru ba nov, tre ba lo da se do ve du na ni vo pri me ren zdra voj tr go vi ni, jer su sa da {we, enorm no ve li ke, eko nom ski ne iz dr `i ve

za po qo pri vre du. Zbog to ga pro pa da ju i pa o ri i agrar, a si tu a ci ju do dat no po gor {a va ju ni ske mo no pol ske ot kup ne ce ne. S. G.

PRE PRO DA JA SRP SKIH FA BRI KA [E ]E RA JO[ NI JE GO TO VA

Nem ci Ko sti }u {e }e ra ne ne }e pre pu sti ti bez bor be Sle gla se pra {i na zbog pro da je stra nih {e }e ra na u Sr bi ji, ali sve su pri li ke - sa mo na krat ko. Srp sko tr ì {te {e }e ra spre ma se za pro me ne, a no vi vla sni ci mer ka ju sen }an sku {e }e ra nu, ko ju jo{ uvek dr ì ita li jan ski „Sfir”, kao i fa bri ke u @a bqu i Cr ven ki, ko je su i da qe pod ka pom „He le nik {u ga ra”. Naj o zbiq ni ji tak ma ci za ove {e }e ra ne su, ka ko se mo è ~u ti u {e }er noj bran {i, i da qe MK Gru pa Mi o dra ga Ko sti }a, austrij ska „Agri na” i ne ma~ ki „Su cu ker„, ko ji ina ~e ima deo vla sni {tva kod Austrij na ca. „Agri na” je bi la ozbi qan kan di dat za sen }an sku fa bri ku „Te-To”, ali su za vre me kam pa we pre ra de slat kog ko re na pre go vo ri sta li. Za gr~ ke {e }e ra ne i da qe je za in te re so va na MK Gru pa, gde nam je ju ~e ne zva ni~ no po tvr |e no da Ko mi si ja za za {ti tu kon ku ren ci je jo{ ra di na ovom slu ~a ju i da se o~e ku je po zi ti van od go vor o spa ja wu Ko sti }e ve kom pa ni je sa „He le nik {u ga rom”. Pod se ti mo, u ok to bru pro {le go di ne sa op {te no je da su MK Gru pa i bu gar ski „Li teks” je di ne dve kom pa ni je ko je su osta le u dru gom kru gu nad me ta wa za ku po vi nu 82,3 od sto „He le ni ko vih” {e }e ra na. S dru ge stra ne, iz {e }e ra ne u @a bqu, i da qe po ru ~u ju da je ne ta~ na in for ma ci ja da su svi od u sta li, a da su u igri osta li sa mo MK Gru pa i „Li teks”. A ka ko se ne zva ni~ no mo è ~u ti naj o zbiq -

ni ji kan di dat je, osim do ma }e kom pa ni je - ne ma~ ki „Su cu ker”. - Ob i {lo nas je se dam od de set oda bra nih kan di da ta, a to su ne ma~ ki „Su cu ker„ i „Nord cu ker„, poq ska dr `av na in du stri ja {e }e ra, ne ke gr~ ke fir me, En gle -

a Sr bi ji je go di {we po treb no 200.000 do 220.000 to na. - Ra ta ri su pro {li vi {e ne go do bro. Pro se~ na ce na {e }er ne re pe je naj vi {a u Evro pi. Pla }a li smo im u pro se ku 4,3 di na ra po ki lo gra mu na ba zi di ge sti je

Do bri pro iz vo |a ~i {e }er ne re pe dobijali su i pre ko 1.500 evra po hek ta ru zi... Me |u tim, tre nut no je to ma lo za sta lo zbog si tu a ci je u Gr~ koj ali, prak ti~ no, sve je i da qe u to ku i sve su op ci je otvo re ne ka `e za „Dnev nik” za me nik di rek to ra {e }e ra ne „[aj ka {ka” u @a bqu @eq ko Ko va ~e vi}. Po me ni mo, u 2011 go di ni pro iz ve de no je 430.000 to na {e }e ra,

16, a pro ce~ na fa bri~ ka di ge sti ja je 16,58, {to zna ~i da }e {e }er na re pa bi ti bli zu 4,5 di na ra. Pri nos na wi va ma ko je „po kri va” `a baq ska fa bri ka {e }e ra iz no sio je pre ko 60 to na po hek ta ru. Da kle, po qo pri vred ni ci su ostva ri li do bar pro fit. Do bri pro iz vo |a ~i

ima li su i pre ko 1.500 evra po hek ta ru - ka `e Ko va ~e vi} uz oce nu da je, bez ob zi ra na pri ~u da {e }er na re pa is cr pi ze mqu i da ima pu no ula ga wa i ri zi ka, to pro fi ta bi lan po sao. Ove je se ni naj vi {e su pro fi ti ra li ra ta ri ko ji su ima li po vr {i ne pod {e }er nom re pom, ka zao je i se kre tar Udru `e wa za agrar Srem ske pri vred ne ko mo re Vla di mir Vla o vi}. - U Sre mu je pod {e }er nom re pom bi lo 12.703 hek ta ra i to je je dan od ret kih re gi o na u ze mqi gde ni su sma we ne po vr {i ne pod tom in du strij skom kul tu rom. Ostva ren je pro se ~an pri nos od 52,1 to ne po je di ni ci po vr {i ne, {to je iz nad re pu bli~ kog pro se ka. Na po je di nim par ce la ma, po seb no u sta ro pa zo va~ koj i {id skoj op {ti ni, po stig nut je rod i iz nad 80 to na po hek ta ru - ka zao je on. Vi {e od 90 od sto pro iz ve de ne {e }er ne re pe u Sre mu pre ra |e no je u Fa bri ci ,,Do wi Srem,, u Pe }in ci ma u vla sni {tvu MK gru pe. Do bar rod, sti mu la tiv na ot kup na ce na od 4,5 di na ra za ki lo gram, di ge sti ja ko ja se u pro se ku kre ta la iz nad 16 od sto, kao i ~i we ni ca da ni je bi lo ozbiq ni jih pri med bi pro iz vo da ~a na utvr |e ni ni vo ne ~i sto }e si ro vi ne, u naj ve }oj me ri su do pri ne li da je {e }er na re pa pro te kle je se ni ra ta ri ma do ne la pro fit. U Srem skoj pri vred noj ko mo ri pro ce wu ju da }e se u re gi o nu na pro le }e po ve }a ti po vr {i ne pod slat kim ko re nom. S. Glu {~e vi}

PA O RI SVE VI [E KO RI STE ROB NE ZA PI SE ZA DO BI JA WE BAN KAR SKIH ZAJ MO VA

Za ì to u skla di {tu 210 mi li o na dinara Ni je vi {e na me stu pi ta we da li je si stem jav nih sla di {ta u Sr bi ji za ì veo. O to me da je ~vr sto stao na no ge i uneo va qa ne pro me ne na tr ì {tu pa or skom ro bom naj bo qe go vo ri sve ve }e in tre so va we po qo pri vred ni ka da ~u va ju svo je pro iz vo de na si gur nom, kao i na sto ja we skla di {ta ra da u|u u si stem u ko jem }e se usko ro skla di {ti ti 140.000 to na ì ta ri ca i uqa ri ca. U pri log to me ide i od lu ka Na rod ne ban ke Sr bi je (NBS) da rob nom za pi su da sta tus ade kvat nog sred stva obez be |e wa, a na ro ~i to po da tak da je po qo pri vred nim pro iz vo |a ~i ma u Sr bi ji do sa da odo bre no ukup no 210 mi li o na di na ra kre di ta is kqu ~i vo po osno vu rob nog za pi sa. Po me ni mo, rob ni za pis je har ti ja od vred no sti ko ju jav no skla di {te iz da je po qo pri vred ni ci ma po osno vu de po no va wa po qo pri vred nih pro iz vo da, a ko ja pred sta vqa op ti mal no sred stvo obez be |e wa za kre di te. Da kle, ka da po qo pri vred ni -

ci pre da ju na ~u va we ro bu, do bi ju rob ni za pis, a po tom ga ko ri ste za do bi ja we po voq nih

kre di ta. Uz rob ne za pi se obez be |u ju se dva do tri pu ta po voq ni ja obrt na sred stva, a Mi ni star stvo po qo pri vre de sub ven ci o ni {e tro {ko ve la ge ro va wa do {est me se ci. U raz go vo ru za „Dnev nik” za me ni ca di rek to ra Kom pen za ci -

o nog fon da Re pu bli ke Sr bi je Ta ti ja na \u ka no vi} oce wu je da }e no va od lu ka NBS, ko ja rob -

nom za pi su da je sta tus ade kvat nog sred stva obez be |e wa, ban ke opre de li ti da sa mo uve }a ju ovaj port fo lio. Na {a sa go vor ni ca pod se }a da je u si ste mu za sa da de set li cen ci ra nih skla di {ta, te da ih je jo{ se dam u za vr {noj fa zi iz da -

va wa do zvo le, a ukup no ima ju ka pa ci tet 140.000 to na `i ta ri ca i uqa ri ca. Ona do da je da je Re pu bli~ ka di rek ci ja za rob ne re zer ve, na osno vu pro to ko la pot pi sa nog sa Kom p en z a c i o n im fon d om, po ~e la za kqu ~i va we ugo vo ra o skla di {te wu sa jav nim skla di {ti ma za po qo pri vred ne pro iz vo de. Jav na skla di {ta sa da ima ju po voq nost da ni su du `na da kao in stru ment obez be |e wa da ju hi po te ku na svo ju imo vi nu ni ti da do sta vqa ju Di rek ci ji ban kar ske ga ran ci je, ve} }e za za kqu ~i va we ugo vo ra sa Di rek c i j om bi t i do v oq n i in stru m en t i obez b e | e w a ko j e skla di {ta ri do sta vqa ju u po stup ku do bi ja wa do zvo le za rad i upi sa u Re gi star jav nih skla di {ta. Re~ ju, do voq no je da su upi sa na u re gi star, to jest da su jav na. - Ovim se sma wu ju tro {ko vi jav nih skla di {ta ko ji na sta ju skla pa wem ugo vo ra sa Di rek ci jom, {to }e sva ka ko ima ti po zi tiv ne efek te na po slo va we

skla di {ta ra i do pri ne ti raz vo ju si ste ma jav nih skla di {ta, a to je stra te {ki in te res Re pu bli ke Sr bi je - na gla {a va Ta ti ja na \u ka no vi}. Pod se ti mo, Za kon o jav nim skla di {ti ma za po qo pri vred ne pro iz vo de usvo jen je 2009. Po tom

vu rob nih za pi sa, a li cen ci ra we skla di {nih ka pa ci te ta za po ~e to je u ma ju 2010. go di ne. - Us po sta vqe wem ovog si ste ma obez be |e na je pot pu na si gur nost kod skla di {te wa po qo pri vred nih pro iz vo da, a pro iz vo |a ~i ma da ta mo gu} nost da ono {to su

Si gur nost u si lo su Ukqu ~i va wem u si stem jav nih skla di {ta, po qo pri vred ni pro iz vo |a ~i ima ju mo gu} nost da skla di {te ro bu u skla di {nom pro sto ru vi so kih fi zi~ kih i teh ni~ ko-teh no lo {kih per for man si i ti me o~u va ju kva li tet svo jih pro iz vo da. Ri zik od uma we wa kva li te ta ili kvan ti te ta pro iz vo da je mi ni ma lan, jer u slu ~a ju {te te, is pla tu ga ran tu je Kom pen za ci o ni fond. je na pred log Mi ni star stva po qo pri vre de usvo jen set pod za kon skih pro pi sa ko ji ma se bli `e ure |u ju teh ni~ ki, fi nan sij ski i dru gi uslo vi u po gle du skla di {nog ka pa ci te ta, vr ste i kva li te ta po qo pri vred nih pro iz vo da ko ji se mo gu od la ga ti. Ta ko |e, osno van je Kom pen za ci o ni fond sa osnov nom ulo gom u si ste mu da ga ran tu je is pla tu {te te po osno -

pro iz ve li ne pro da ju u `e tvi ka da je ce na po pra vi lu naj ni `a is ti ~e Ta ti ja na \u ka no vi}. - Po qo pri vred ni ci za svo ju ro bu ko ja je na si gur nom, a o to me se sta ra in spek ci ja Mi ni star stva po qo pri vre de, do bi ju rob ni za pis ko ji kao ko la te ral ko ri ste za do bi ja we po voq nih kre di ta za no vi se tve ni ci klus, ne ula ze }i u ne po voq ne pa ri te te. S. G.

DANAS NA „RASPUSTILI[TU”

Klov no vi i pe va ~i Naj mla |i No vo sa |a ni da nas }e na „Ras pu sti li {tu” mo }i od 10 ~a so va da po gle da ju ma ra ton cr ta nih fil mo va, dok }e se u isto vre me odr `a ti dram ska ra di o ni ca, raz go vo ri o zdra vqu, ko la` la ti no ame ri~ kih ple so va i le go igra o ni ca. U 12 ~a so va }e pe snik To de Ni ko le ti} ma li {a ni ma ulep {a ti pro vod za jed no sa klov no vi ma i pe va ~i ma, a ka ko da bu du opre zni na in ter ne tu de ci }e u 12 ~a so va ob ja sni ti pred stav ni ca cen tra „Tar get” Bi qa na Gru ji}. A. Va.

Skup {tin ski Sa vet za ur ba ni zam, po slov ni pro stor i stam be na pi ta wa usvo jio je pred log od lu ke o iz me ni i do pu ni Od lu ke o ku} nom re du u stam be nim zgra da ma. Na sed ni ci su se mo gle ~u ti pri med be {to u po me nu toj od lu ci ni je na ve den vred no sni pa ra me tar za ni vo bu ke do zvo qen u sta no vi ma, od no sno po slov nim pro sto ri ja ma. U tek stu pred lo `e ne iz me ne o ku} nom re du, o ~e mu }e da nas od lu -

Ne ja sna od lu ka o bu ci? ~i va ti od bor ni ci, na ve de no je sa mo da u po slov nim pro sto ri ja ma u zgra da ma u ko ji ma se na la ze ugo sti teq ski objek ti ni vo bu ke ne sme da bu de vi {i od do zvo qe nog ni voa bu ke sob ne ja ~i ne zvu ka. Na vo di se i da ka fe xi je tre ba da po se du ju iz ve {taj o me re wu ni voa bu ke. Do sa da je u grad skoj Od lu ci o ku} nom re du sto ja lo da ugo sti te -

Novosadska sreda11.januar2012.

[et wa se vra }a u Fu to {ki park

Sve u svemu, za oko mesec dana po~iwe sre|ivawe betonskih staza u parku pa }e po zavr{etku ovog posla, za koji najavquju da }e biti vaqano ura|en, biti prava milina {etkati se tamo - vamo i u krug. Do~ekao je tako Futo{ki park svoj red da se malo osveì, uredi i ìvne, jer mnogo sugra|ana oboàva da navra}a u wega. Naro~ito leti, kada se klinci razlete na sve strane, ali i zimi, jer ima li {ta romanti~nije od {etwe parkom sa voqenom osobom, dok sneg lagano pada. B. Markovi}

De set sta za za {e ta we pa sa Na ju ~e ra {woj sed ni ci Ko mi si je za pro pi se Skup {ti ne gra da usvo je ni su pred log od lu ke o iz me ni od lu ke o pro gra mu in ve sti ci ja “î sto }e” za ovu go di nu, pred log od lu ke o iz me ni od lu ke o dr à wu do ma }ih ì vo ti wa i pred log od lu ke o iz me ni i do pu ni od lu ke o ku} nom re du u stam be nim zgra da ma. Pre ma iz me ni od lu ke o dr à wu do ma }ih ì vo ti wa od re |e na me sta za iz vo |e we psa i ma ~a ka u gra du su deo Uni ver zi tet skog par ka uz Bu le va r ca ra La za ra, deo par ka kod @e le zni~ ke sta -

mu zi~ kih apa ra ta i ure |a ja, svi ra we, pe va we... To kom vi ken da to je za bra we no ~i ni ti od 22 ~a sa do 7 ~a so va na red nog da na, kao i po sle pod ne od 16 do 18 ~a so va.Vi si na ka zni se ne me wa.Sta na ri kao fi zi~ ka li ca mo gu bi ti ka `we ni od 2.500 do 25.000 di na ra, a prav no li ce od 50.000 do po la mi li o na di na ra. Z. D.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

e dan od no vo sad skih spomenika prirode, Futo{ki park, uskoro dobija novo ruho, a rekli bi smo i bio je red. Ne znamo ni sami koliko su se samo puta Novosa|ani `alili na razrovane staze u ovom parku, rupe na sve strane i nepristupa~nost toj zelenoj oazi. Uglavnom, majkama sa mali{anima u kolicima bila je prava vratolomija da u|u u park, a oni koji vole da se {etaju radije su gazili po travi nego tamo gde treba - i to ne svojom krivicom.

qi tre ba da ima ju iz ve {taj da bu ka u lo ka lu ne sme da bu de vi {a od do zvo qe nog ni voa bu ke u `i vot noj sre di ni, iz ra `e ne u de ci be li ma. I da qe osta je da za vre me od mo ra rad nim da nom od 16 do 18 ~a so va i od 22 ~a sa do 5 ~a so va na red nog da na ni je do zvo qe no ko ri {}e we ra znih ma {i na i ure |a ja,

ni ce, pro stor kod auto bu ske okret ni ce u Uli ci Ive An dri }a, pro stor na uglu Bu le va ra kne za Mi lo {a i auto bu ske okret ni ce u pro du `et ku Bu le va ra Jo va na Du ~i }a, deo u Uli ci \or |a Nik {i }a Jo ha na, deo par ka na uglu uli ca Ba te Br ki }a i Se qa~ kih bu na, pro stor na uglu uli ca Obla ~i }a Ra da, Bo {ka Vre ba lo va i Mi len ka Gr ~i }a, pro stor na uglu Bu le va ra oslo bo |e wa i De spo ta Ste fa na, deo Omla din skog par ka i lo ka ci ja u Pe tro va ra di nu iz me |u blo ka osam i pru ge. B. M.

V remeploV

CENTRALNA SALA ISPUWENA SKELAMA

Pla fo nu u E| {e gu vra }a ju sjaj Sta ro zda we u Uli ci An to na ê ho va 4 Cen tral na sa la E| {e ga sa da je is pu biv {a stre qa na E| {eg, odav no ne pod se }a we na ske la ma jer pri pre ma we pla fo na na stre qa nu, a sve ma we na sta ro zda we. Ka - za re sta u ra ci ju uve li ko tra je. Ka ko bi ko se ra do vi pri mi ~u kra ju, ovaj spo me nik sve te klo po pla nu, tu je Zo ran Ba ri kul tu re sve vi {e po pri ma no ve obri se. Na - {i} iz po kra jin skog Za vo da za za {ti tu kon ne ko li ko me se ci ra do va, obje kat je po - spo me ni ka kul tu re ko ji je sli kar, kon ~eo da bli sta i to od kro va. Fa sa da gor weg zer va tor i re sta u ra tor. Ka ko ka è, de la u pot pu no sti je ob no vqe na, a sve je ja - ova fa za ra do va je mno go te à, a ma we sni je ka ko }e E| {eg vi dqi va i atrak tiv na jer iz gle da ti ka da ra do se tre nut no osna ù je mal Zbog vatre koju su tu vi bu du go to vi. ter ko ji je no si lac sli ka ne besku}nici loìli ~a| - U na red nih de set i gip sa ne de ko ra ci je. je u{la u malter, i da na o~e ku je mo da, po - S ob zi rom na to da su sta vqa wem pro zo ra i ov de ì ve li bes ku} ni ci i raslojila ga, te ga vra ta, za tvo ri mo ceo lo ì li va tru pr te kle dve restauratori sada obje kat. Na kon to ga, de ce ni je, ~a| je u{la u u~vr{}uju za vr {i }e mo kom plet mal ter i ra slo ji la ga, ta ko nu fa sa du, a po tom da je ne sta bi lan, a mi ga sa pred sto je ma hom ra do vi u unu tra {wo sti, da u~vr {}u je mo. Zbog to ga nam je po sao gle to va we i kre ~e we zi do va, ume {ta we po - kom pli ko va ni ji ne go {to smo se na da do va i re sta u ra ci ja pla fo na - ob ja {wa va li da }e bi ti jer ni je bi lo bez bed no od {ef gra di li {ta Bra ni slav Kr kqe{. mah pri stu pi ti sli kar sko - de ko ra ter skim po slo vi ma. Mal ter je u ovom slu ~a ju plat no, a po zna to je da se ne mo è sli ka ti, ako se plat no ne za teg ne ka ko tre ba - do da je Ba ri {i}. On }e se u na red n om pe r i o du, za j ed n o sa ko l e g a m a, po sta ra ti da se gip sa na de k o r a c i j a i osli k a n i de l o v i pla fo na o~i ste, do sli ka ju i na kra ju za bli s ta j u istim sja jem ko ji su pro vo bit no ima li. A ka da }e ra do vi bi ti go to vi?

- To na `a lost ne za vi si sa mo od nas, ve} i od tem pe ra tu re i vla `no sti va zdu ha ko je se sva ko dnev no me re i kon tro li {u, ko li ko je mo gu }e. Naj bit ni je je da smo pro ble me na vre me uo~i li i da zna mo ka ko da ih re {i mo jer ako pad ne mal ter ka da je sve go to vo, sjaj i le po ta de ko ra ci je „pa {}e u vo du” za jed no sa wim - do da je Ba ri {i}. J. Zdjelarevi} Fo to: N. Stojanovi}

NAPU[TENA KASARNA DANAS PUNA GOSTIJU

Dru {tve nom cen tru po dr {ka iz ce le Sr bi je

Grad se za le dio Tem pe ra tu ra va zdu ha u No vom Sa du je 11. ja nu a ra 1940. iz no si la ~i ta vih mi nus 21 ste pen. Da ka ko, ve o ma hlad no je bi lo i dru gih da na te go di ne ka da se po mi wa la i pro {la zi ma 1938/39. ka da su se tem pe ra tu re kre ta le oko mi nus 20 ste pe ni. Do la zi

no vo le de no do ba - tvr di li su mno gi sa mo zva ni me te o ro lo {ki stru~ wa ci. Ono ni je do {lo, ali je ipak sle de }a zi ma bi la jo{ hlad ni ja. U to rat no vre me ni ko ni je zva ni~ no be le `io i ob ja vqi vao po dat ke o vre men skim pri li ka ma. N. C.

Po je din ci, or ga ni za ci je i udru è wa iz Be o gra da, Ni {a, Kru {ev ca i Zre wa ni na po se ti }e da nas no vo sad ski Dru {tve ni cen tar i na taj na ~in jo{ jed nom pru ì ti po dr {ku Ini ci ja ti vi za Dru {tve ni cen tar. Po se tu su or ga ni zo va li Aso ci ja ci ja Ne za vi sna kul tur na sce na Sr bi je i Gra |an ske ini ci ja ti ve. Ka ko ka ù iz Ne za vi sne kul tur ne sce ne Sr bi je, bor ba za jav ne pro sto re u ko ji ma bi se slo bod no od vi ja le ak tiv no sti ~la no va dru {tve ne za jed ni ce po sta je sve ak tu el ni ja te ma i po vod za ak ci ju u ~i ta voj Sr bi ji, a ujed no je i bor ba za o~u va we jav nog do bra ko je je za bo ra vqe no u na le tu kli jen te li sti~ kih gru pa i ko mer ci jal nih in te re sa. Pro gram po ~i we do la skom go sti ju u 16 ~a so va i obi la skom Dru {tve nog cen tra ko ji se od 22. de cem bra na la zi u ka sar ni „Dr Ar ~i bald Rajs„ u Fu to -

{koj uli ci 54. Usle di }e raz go vor o is ku stvi ma Eks pe di ci je „Ineks Film„ iz Be o gra da i da qim pla no vi ma Dru {tve nog cen tra, tri bi na o po lo `a ju ne za vi sne kul tur ne sce ne u Sr bi ji, tre ning ak tiv ne po e zi je „Pe sni ~a re we„ i pro jek ci je fil mo va sa fe sti va la „Lou - Faj vi deo„, „Mi kro Art„, „Fe miks„ i „Kri te rion„. Jav nim ~i ta wem dra me „Sa ra Kejn: Krejv„ za vr {i }e se pro gram u Dru {tve nom cen tru, a go sti }e oko 23 ~a sa kre nu ti za Be o grad. Ini ci ja ti vu za Dru {tve ni cen tar po kre nu li su udru `e wa gra |a na, ne for mal ne gru pe i is tak nu ti po je din ci u No vom Sa du ka ko bi se stvo rio no vi jav ni pro stor za ne za vi sne kul tur ne, obra zov ne, dru {tve ne i sport ske ak tiv no sti, zna ~aj ne za za jed ni cu. Do dat ne in for ma ci je mo gu se na }i na in ter net stra ni ci dru stve ni cen tar.org. J. Zd.

SUTRA U MULTIMEDIJALNOM CENTRU AKADEMIJE

Kon cert stu de na ta vi o li ne

Kon cert mla dih vi o li ni sta iz kla s e do c en t a Ni k o l e Alek si }a, odr `a }e se su tra u 18 ~a so va u mul ti me di jal nom cen tru Aka de mi je umet no sti. Na stu pa ju stu den ti sa sve ~e ti ri go di ne, kao i jed na stu dent ki wa ma ster stu di ja. Kla vir sku prat wu obez be di }e stru~ ni sa rad nik - ko re pe ti tor Hil da [van, a na pro gra mu }e bi ti kom po zi ci je: Georga Fridriha Hen d la, Johana Sebastijana Ba h a, Kloda De bi si ja i dru gih. G. M.

Is kqu ~e wa stru je Ka}: od 8 do 16 ~a so va po vre me no u po je di nim uli ca ma na se qa. Ra ko vac: od 8.30 do 13 ~a so va deo na se qa Sa lak si je pre ma Ra kov cu. Pe tro va ra din: od 9 do 12 ~a so va Pre ra do vi }e va od bro ja 25 do 37, ben z in s ka pum p a NIS-a u Pre ra do vi }e voj uli ci. Fu -

tog: od 9 do 13 ~a so va Kor du na {ka uli ca. Su tra Ka}: od 8 do 16 ~a so va po v re m e n o u po j e d i n im uli ca ma na se qa. Ra ko vac: od 8.30 do 13 ~a so va deo na se qa Sa l ak s i j e pre m a Ra k ov c u. Fu tog: od 9 do 11 ~a so va Kor du na {ka uli ca.

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

sreda11.januar2012.

dnevnik

PRO[LE GODINE PRIJAVQENE 1.093 PROVALE U VOZILA, RAZRE[ENO 829

Lopovi haraju po parkinzima

^udan neki bicikl Na situacije u kojima se veliki broj voza~a u Novom Sadu bahato pona{a ili nepropisno parkira, na`alost, ve} odavno smo navikli. Gra|ani parkiraju automobile na zelenim povr{inama, trotoarima, ali i biciklisti~kim stazama. Mada je

stigla zima i nije vreme za vo`wu bicikala, to svakako nije razlog da voza~ ostavi svog „qubimca” na biciklisti~koj stazi, kao {to je to u~inio nedavno neodgovori sugra|anin na Novom nasequ. G. ^.

Novosadska policija je tokom 2011. godine imala 1.093 prijavqene provale u vozila i/ili wihovo razbijawe a razre{eno je 829 slu~ajeva. Kako je objasnio oficir u Policijskoj upravi Novi Sad \or|e Soki} najvi{e je na udaru bio reon ispostave Stari grad, koja pored Centra, obuhvata Liman 1 i 2 i prostor pored Spensa, a gde je izvr{eno 374 takva dela. Me|u prvima na spisku nalaze se i Detelinara, Novo naseqe i Telep, gde je bilo 284 provala u vozila, dok je na Klisi bilo 183, u Petrovaradinu 37, a Futogu 20. Soki} kaè da se izvr{iteqi koncentri{u uglavnom na velike parkinge sa slabijim osvetqewem, kojih upravo ima na Nasequ i Limanima. - Naj~e{}i na~ini su provaqivawe i razbijawe - kaè sagovornik. - Razbijawe zna~i to da se razbije prozor. Naj~e{}e se provaquju starija vozila koja uglavnom nemaju alarme, dok se razbijaju ona novija. Soki} kaè da je u 829 rasvetqenih dela bilo oko 100 izvr-

{iteqa, a da se mnoga imena ponavqaju. Navodi je da je jedna osoba krala u mestima koja pokrivaju pet ispostava, od postoje}ih {est, {to zna~i da nije “posetila” samo Futog. Prema re~ima Soki}a, vozila se uglavnom razbijaju ukoliko se u wima nalazi ne{to vidno, poput navigacije, ta{ne, telefona, {to

50 evra, a prozor se ra~una kao “savladavawe prepreke”. Sagovornik obja{wava da to nije do policije, ve} je u pitawu zakon. Jo{ jedna zakonska “za~koqica” je i ta da se {teta mawa od 15.000 dinara mo`e goniti samo po privatnoj tu`bi. Ipak, kako Soki} ka`e, Zakon o krivi~nom delu prepoznaje takozvano pro-

Najvi{e na udaru centar, Limani, prostor pored Spensa, Detelinara, Novo Naseqe i Telep brzo i lako mo`e da se proda. Pravi hit me|u lopovima predstavqa prva pomo} koja se na crnom tr`i{tu prodaje za 300 do 500 dinara, ali kradu se i alati, akumulatori i benzin. Ipak, u {tetu “ulazi” samo ono {to je oduzeto, ali ne i {teta koja je nastala prilikom obijawa vozila. To zna~i da ako lopov razbije prozor na kolima, koji vredi oko 100 evra, a uzme radio ~ija je cena oko 50 evra, {teta iznosi

duèno krivi~no delo koje se goni po slu`benoj du`nosti. - Ukoliko se dokaè da je namera po~inioca bila da uzme preko 15.000 dinara, tad se goni slu`beno. To zna~i da ako jedna osoba provali u pet vozila, iz jednog uzme akumulator od 5.000 dinara, iz drugog radio od 100 evra, iz tre}eg ne{to tre}e, pa kad sve u zbiru iznosi preko 15.000, onda se to tretira kao produèno krivi~no delo - rekao je ovaj oficir.

Dodao je da nije pravilo da su po~initeqi qudi iz Novog Sada, ve} ~esto poti~u i iz Vrbasa, Subotice, [apca i Beograda. Iako je postojao poku{aj da se eventualno na~ini mreà i prona|e trag koji bi otkrio kakvu kriminalnu organizaciju, ustanovqeno je ipak da to rade, ili pojedinci ili mawe grupe do tri osobe. Soki} je uputio apel gra|anima da ugrade alarme u automobile, koji se mo`da ~ine kao izdatak, ali nisu ni{ta u pore|ewu s imovinom koja se {titi. Tako|e, potrebno je da Novosa|ani obrate pa`wu gde parkiraju vozila, da ~ine to na osvetqenim mestima ili u garaàma i da ne ostavqaju ni{ta vredno na vidnom mestu. - Pomo} gra|ana je dragocena, i to ne samo u smislu prevencije ugradwom alarma ili parkirawa na adekvatnom mestu. Ukoliko primete ne{to sumwivo i pravovremeno dojave, time se mogu spre~iti ovakva dela, a policija moè brè da reaguje- zakqu~io je \or|e Soki}. A. Jerini}

„DNEVNIK” I „LAGUNA” POKLAWAJU KWIGE

„Kraj jedne porodi~ne pri~e” Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na” u sa¬ r ad¬ w i s “Dnev¬ n i¬ k om” u na¬ r ed¬ n om pe¬ r i¬ o ¬ d u da¬ r i¬ v a¬ } e ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬o¬ca,

ko¬ja se prva ja¬ve na na{ broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sada nisu dobijali kwige u ovoj akciji, do¬bi¬ti po pri¬merak dela „Kraj jedne porodi~ne pri~e” Petera Nada{a. Do bit ni ci }e kwi ge

preuzimati u kwiàri “Laguna”, u Ulici kraqa Aleksandra 3, gde se mogu na}i i ostala izdawa ove izdava~ke ku}e. Pripoveda~ “Kraja porodi~ne pri~e” je de~ak koji ìvi sa bakom i dedom u Ma|arskoj, pe de se tih go di na dvadesetog veka. Wegov buntovni, razgovorqivi deda beì od stvarnosti u svet uspomena i se}awa, slaù}i za svog unuka iz van re dan mo za ik sa~iwen od porodi~nih pri~a i biblijskih pripovesti, prepun starozavetnih i istorijskih junaka. S vremenom, de~ak shvata da je wegov otac, vladin slu`benik, izneverio svoju porodicu, da su ga vlasti proglasile izdajnikom. Kroz dedine pri~e, koje postaju wegovo jedino porodi~no na sle |e, de ~ak se u~i iskre no sti i slo bo di, dir qi vo sve do ~e }i o strahotama sveta odraslih. Uz pore|ewa sa deli ma Isa ka Ba be qa, Salmana Ru`dija i Itala Kalvina, “Kraj jedne porodi~ne pri~e” potvr|uje da je Nada{ jedan od najzna~ajnijih savremenih pisaca Evrope. Dobitnik je nagrade Franc Kafka. N. R.

^ITAOCI PI[U SMS

NOVI SAD U ULOZI DOMA]INA EVROPSKOG PRVENSTVA U RUKOMETU

Spremni vino, turisti~ki vodi~i i dobra zabava Do Evropskog prvenstva u ru- znatija vina s fru{kogorskog kometu ostalo je jo{ samo ~eti- podru~ja. ri dana, a kako se o~ekuje veliki U Infocentru u Ulici Modebroj sportista i navija~a, Novi ne 19. januara bi}e prire|en doSad mora da opravda ulogu doma- ~ek za novinare, gde }e ih pred}ina i priu{ti qubiteqima ru- stavnici Turisti~ke organizakometa ugodan boravak. Repre- cije uputiti o svemu {to je neozentacije }e biti sme{tene u phodno da znaju dok borave u Nohotelu „Park”, zvani~ne delega- vom Sadu, a u nadi da }e oni docije u hotelu „Leopold”, dok }e bre utiske preneti u zemqama predstavnici medija, a prijavi- odakle su do{li. lo ih se 200, boraviti u hotelu - U ciqu {to boqe promocije „Prezident” i „Master”. Sve grada ukqu~ili smo i ugostitewih }e u hotelskim sobama do~e- qe iz najpopularnije novosadkati promotivni materijal ske ulice Laze Tele~kog, poznaukqu~uju}i i korisne servisne te kao „ulica zabave„, gde }e u informacije koje }e im pomo}i svakom kafi}u posetioci mo}i da se sna|u, a to da na|u promo maje obezbedila Tuterijal - istakla U hotelima i risti~ka organije Beqan Balahostelima sobe zacija Novog Saban. re zer vi sa li da. Infocentar gosti iz - Pored promoTONS-a u Ulici inostranstva, tivnog materijaModene tokom ali i iz Srbije la i bro{ura, orEvropskog prvenganizova}emo i stva radi}e proture obilaska grada, posebno za du`eno i subotom i nedeqom od delegate i reprezentativce, a 10 do 18 ~asova, kako bi se svi posebno za medije, kada }e ih tu- posetioci mogli informisati risti~ki vodi~i provesti kroz o de{avawima u gradu. najatraktivnije delove Novog Da je veliki broj onih koji se Sada - kazala je direktorka raduju ovom velikom sportskom TONS-a Jadranka Beqan-Bala- doga|aju potvrdile su i rezervaban dodaju}i da }e delegati ima- cije soba u novosadskim hoteliti priliku da degustiraju najpo- ma i hostelima.

Naj po pu lar ni ja no vo sad ska uli ca La ze Te le~ kog

- Grupa od osam Ma|ara rezervisala je preko interneta jo{ u junu, a javila su nam se i ~etiri novinara iz Francuske - kazala je iz hostela „Sova” Sawa Dra`i}. Hostel „Podbara” tako|e o~ekuje dva gosta iz Ma|arske i 15 iz Hrvatske, koji su rezervisali sme{taj pre mesec dana. U hotelu „Sajam” rezervisano je 20 kreveta za navija~e iz Srbije. Ovogodi{we Evropsko prvenstvo u rukometu, deseto po

redu, odr`ava se na ~etiri lokacije: u Beogradu, Novom Sadu, Vr{cu i Ni{u. Evropsko prvenstvo se igra po novom kvalifikacionom sistemu, prema kojem samo doma}in i branilac naslova, imaju direktan plasman, dok sve ostale reprezentacije moraju igrati kvalifikacije. Na Spensu se igraju kvalifikacione utakmice grupe C, izme|u reprezentacija Francuske, Ma|arske, [panije i Rusije. I. Dragi}

065/47-66-452

Red vo`we samo za ukras Prema redu vo`we GSP NS u nedequ, 8. januara, u 16.42 sati stoji polazak sa okretnice linije br 5 na Temerinskom putu. Vreme hladno, ki{a, a slede}i polazak tek u 17 sati. Ja dotr~avam do stanice i u 16.35 autobus pali `migavac i kre}e. I pored toga {to sam dotr~ao do autobusa i lupao na vrata ostao sam ispred. Ako postoji red vo`we za{to ga se ne pridr`avaju, ako je to obaveza? 063/5197... *** Dr`ava-dru{tvo bi trebalo ne{to da preduzmu u vezi zapo{qavawa, pa jednostavno sve one koji su se zaposlili po partiskoj liniji i po drugim poznatim na~inima, a bez konkursa, {to je lako utvrditi, u ~emu bi trebalo da u~estvje i opozicija - ja~i deo, da se sa tim ra{~isti, privilegovani u aut, tek posle toga bi sa pravom mogli o izborima da pri~aju, kako jedni, tako i drugi, bez toga nema iskrenosti. 060/6394... *** Svi kukaju kako je potro{a~ka korpa iz dana u dan sve siro-

ma{nija, a skupqa! Apelujem na majstore {to ih prave, da im smawe dimenzije za po 10 centimetara sa svake strane. Vide}ete da }e vrlo brzo biti taman kako treba. 063/1050... *** U Srbiji i gladnima otimaju od usta! Ovo je naj~e{}i naslov u novinama ovih dana. Qudi, predstavnici vlasti, besomu~no pqa~kaju sve {to im do|e pod ruku, pa ~ak otimaju i zalogaj gladnima! Pa, gde }e im du{a (ako je imaju)? Ko je kriv za sve ovo? Pa zna se. Doma}in porodice! Dok doma}in }uti, deca rade i divqaju kako ho}e! Ali nisu svi doma}ini takvi, pa ni porodice! Da li ima ovako ne{to van Srbije?! Nisam ~uo! 063/5230… *** Ne{to {to se mo`e zapaziti u posledwim naletima bolesne opsesije moralno{}u i pobo`no{}u, me|u, po pravilu biv{im ateistima komunisti~ke veroispovesti, jeste wihova zalu|enost da ne zavr{e kao smrt-

no ogre{eni, dr`e}i se ~uvene sedmice za vreme posta, kao na~ela da ne ogovaraju, ne psuju i

ne budu pakosni na sve i svja. No, ponositi na svu svoju lepotu, tradiciju, dobru ’ranu i ra-

kiju, zlatni escajg u vreme Nemawi}a i boànsko poreklo, o Boì}u pokaù svoje apsolutno neznawe i skaradnost, ~ini upravo tu ~uvenu sedmicu, kao na lotou, al mo`da Bog ne}e primetiti. Tako se javqaju stari srpski obi~aji osve}ewa robnih ku}a (vladika li~no), sprava za ve`bawe, automobila i ostalih doma}ih potrep{tina. Krstovi se me}u svugde, pa i na badwake koji se pale, pa automatski bogohuli{ pale}i isti taj krst {to mu se klawa{ (ne moli{), po{to svi u crkvama i manastirima kle~e i lupaju ~elom o zemqu kao da su u xamiji. I naravno, stari obi~aj ki}ewa automobila badwacima da zagarantuje mawe odlazaka kod automehani~ara i napla}nih kazni za prekr{aj. I kao {to je vajfert stara srpska re~ za pivo, spiritit engleski na na{ na~in, tako se mi neki pitamo ko je ovde lud, a ko samo za sprdwu... 063/8261... *** Oslabqene potro{a~ke korpe... Naravno, narod ne na rubu

egzistencije, ve} odavno „u bunaru”. Otima~ine, pqa~ke (naravno, legalne, zakonite) gde god da se okrene{... [ta re}i? Cena na{ih proizvoda u okolnim dràvama daleko je nià nego kod nas gde se proizvodi (!?). Mi pla}amo tu razliku u ceni i transport i akcize. Ekonomija nam je ba{ „ja~a” strana. Ma, koga briga za ekonomi~nost i ekonomiju? Koga briga za svoj narod? Va`no je napuniti interne xepove, pokrasti i rasturiti sve {to se moè i {to je jo{ preostalo - za mandata. 062/8488... *** Za{to {trajk radnika „Asko Vidak” u Futogu nije propra}en ni najmawim tekstom? Da li je mogu}e da su se vratila mra~na vremena za slobodu {tampe? Napomenu}u da {trajk neprekidno traje ve} mesec dana, a imovina pomenute firme se kr~mi na kilo, kao otpad. Ma{ine koje se tako prodaju, kupovane su odricawem radnika. 063/5474…

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

ZA[TO DANAS VANREDNO ZASEDA SKUP[TINA GRADA

Politi~ki razlozi uzleteli, pa splasnuli? Van red na sed ni ca Skup {ti ne gra da odr à }e se da nas na zah tev Grad skog ve }a ko je je tra ì lo we no hit no za ka zi va we. U obra zlo è wu Grad skog ve }a od 6. ja nu a ra, hit nost sed ni ce ni je ob ja {we wa, ali je pred lo è no da se na dnev nom re du grad skog par la men ta na |u iz me ne po slov nog pro gra ma „î sto }e”, od lu ke o dr à wu do ma }ih ì vo ti wa, od lu ke o ku} nom re du u stam be nim zgra da ma i re {e wa o obra zo va wu grad skog {ta ba za van red ne si tu a ci je. Iako se zna da je Grad sko ve }e tra ì lo sed ni cu, ka ko bi vla da ju }a ko a li ci ja DS-LSV-SPO sme ni la di rek to re grad skih p{re du ze }a iz re do va URS-a, pa se u me |u vre me nu od to ga od u sta lo, ni ko do da nas od pred stav ni ka iz vr {ne vla sti ni je zva ni~ -

no ob ja snio tok stva ri i raz lo ge. Naj i skre ni ji i naj di rekt ni ji bio je ~lan Grad skog ve }a za sport Alek san dar Kra vi}. - Raz log za hit no sa zi va we sed ni ce je bi la po li ti ka, pa su se stra sti ma lo smi ri le. Sad }e

po lo `e ne da ob ja sne hit nost tra `e wa sed ni ce Skup {ti ne gra da. Gor da nu Pu {i} ni smo us p e l i da do b i j e m o, An d rej Bur sa} je pre ki dao na {e po zi ve, Alek san dar Ki raq je iz ja vio da ne bi ni {ta da ko men ta -

Vla da ju }a ko a li ci ja odustala od sme ne di rek to ra iz re do va URS-a. Raz log za hit nu sed ni cu bi la po li ti ka, smatra Alek san dar Kra vi}, a @iv ko Ma ka ri} mi sli da je uzrok for mi ra we grad skog {ta ba za van red ne si tu a ci je se odr `a ti re dov na sed ni ca i na dnev nom re du }e se na }i ta~ ke ko je ni su bi le u de cem bru pro {le go di ne - re kao je Kra vi} za „Dnev nik”. Kra vi }e ve ko le ge iz Grad skog ve }a ni su bi le ta ko ras -

ri {e, dok nam je Je le na Ata nac k o v i}-Je l i ~ i} na g la s i l a da mo ra mo zva ti ka bi net gra do na ~el ni ka. Si ni {a Bub we vi} je ob ja snio da je bo le stan, da ni je bio pri su tan na toj sed ni ci i da za ob ja {we we po zo -

ve mo ne kog dru gog iz Grad skog ve }a. I Mi le na Su bi}-Po po vi} se na te le fon ja vi la bo le sna, upu }u ju }i nas na dnev ni red sed ni ce. - Za ka zi va we sed ni ce Skup {ti ne gra da ni je do men mog re so ra. Zbog ko le gi jal no sti ne ko men ta ri {em sek to re ko le ga iz Grad skog ve }a. Za ovo slu ~aj tre ba da pi ta te pred se da va ju }eg Ve }a, od no sno gra do na ~el ni ka ob ja snio je ~lan Grad skog ve }a za obra zo va we Ne ma wa Sta ro vi}. ^lan Grad skog ve }a za fi nan si je @iv ko Ma ka ri} re kao je za na{ list da mi sli da je uzrok hit ne sed ni ce for mi ra we grad skog {ta ba za van red ne si tu a- cije i da }e ve ro vat no da nas neko iz Grad skog ve }a da ti ob ja {we we. D. Igwi}

PRED ZGRADOM POLICIJE NA BULEVARU KRAQA PETRA GU@VA I NO]U

Zbog registracije 24 ~asa u redu Po li cij ska upra va No vi Sad omo gu }i la je gra |a ni ma da elek tron skim pu tem za ka zu ju ter mi ne za re gi stra ci ju vo zi la, ali se re do vi is pred zgra de po li ci je na Bu le va ru kra qa Pe tra ni su ni ma lo sma wi li. Po red to ga na gu `ve je uti cao i vi {e ne deq ni {trajk po li ca ja ca, pa su ce lo dnev na ~e ka wa i da qe sva ko dnev ni ca u na {em gra du. Ju ~e u po sle po dnev nim ~a so vi ma – mrak je ve} uve li ko pao

- sre li smo de se tak qu di sa kri ve nih is pod na stre {ni ce, sa }e ba di ma ko je su po ne li ka ko bi se za gre ja li pre ko no }i. - Ovo je stvar no ne nor mal no, ne znam ka ko mo gu da do pu ste da qu di po dva da na ~e ka ju. Ja sam da nas do {ao u po la se dam uju tru i ni sam us peo da do bi jem kar ti cu sa bro jem, pa sam od lu ~io da ~e kam do su tra uju tru i na dam se da }u ta da us pe ti. Qu di ko ji nor mal no ~e ka ju naj go re pro la ze, jer

VESTI DSS: ^ekawe i maltretirawe Sve do ci smo ovih da na skan da lo znog mal tre ti ra wa i ni po da {ta va wa gra |a na ko ji po dva de set sa ti pro vo de u re do vi ma is pred grad skog SUP-a ka ko bi uze li broj za re gi stra ci ju svog vo zi la, na po mi wu iz Grad skog od bo ra De mo krat ske stan ke Sr bi je. Da bi ste uze li broj za re gi stra ci ju vi {e ne mo ra te da do |e te u dva uju tru, ve} je vlast „omo gu }i la“ ce lo dnev ni bo rak is pred SUP-a, s ob zi rom da se re do vi for mi ra ju ve} od po dne va pret hod nog da na, a ~ak ni to ce lo dnev no ~e ka we u re du ve }i ni su gra |a na ne ga ran tu je da }e uze ti broj i pre da ti do ku men ta za re gi stra ci ju, na sta vqa se u sa op {te wu. - Je di ni do pri nos ove vla sti no vo sad skoj eko no mi ji je ste stva ra we no ve pro fe si je „sa mo stal ni ~e ka~ u re du“ – re kao je pred sed nik GO DSS-a Bor ko Ili}. A. L.

Najugroènijima po 5.000 dinara No vo sa |a ni ko ji su so ci jal no naj u gor è ni ji do bi li su po pet hi qa da di na ra jed no krat ne po mo }i. Grad je iz dvo jio u tu svr hu oko 40 mi li o na di na ra, a no vac je upla }en Cen tru za so ci jal ni rad. Po mo} su do bi le po ro di ce sa tro je i ~e tvo ro de ce ko je pri ma ju de ~i ji do da tak, de ca ome te na u raz vo ju, pen zi o ne ri sa pen zi jom ni òm od 12.222 di na ra, ko ri sni ci nov ~a ne so ci jal ne po mo }i, de se to ro de ce ko ja su du èm bol ni~ kom le ~e wu i 117 hra ni teq skih po ro di ca. Gra |a ni ma su re {e wa po sla ta na ku} ne adre se, a svoj no vac mo gu po di }i u bi lo ko joj po {ti u gra du sa li~ nom kar tom. G. ^.

KARLOVA^KA OP[TINA ODLU^ILA DA POVE]A POMO] ZA NOVORO\EN^AD

Svakoj bebi 20.000 dinara Iz nos jed no krat ne po mo }i za no vo ro |en ~ad u Srem skim Kar lov ci ma u 2012. go di ni uve }an je sto po sto. To zna ~i da }e sve be be ro |e ne to kom ove go di ne do bi ja ti 20.000 di na ra, ume sto 10.000, ko li ko je lo kal na sa mo u pra va is pla }i va la la ne i pre kla ne. No vac je obez be |en u bu xe tu za ovu go di nu. - Ovu jed no krat nu po mo} mo `e da do bi je sva ka be ba, ko ja je svet ugle da la u ovoj go di ni, a ~i ji ro di te qi ima ju pre bi va li {te u Srem skim Kar lov ci ma - ka `e na ~el ni ca Ode qe wa za dru {tve ne de lat no sti i op {tu upra vu u kar lo va~ koj op {ti ni Sa wa Man di}. - Pre ma pra vil ni ku ko ji smo do ne li pre vi {e go di na, re do sled ra |a wa ni je bi tan za is pla tu, ta ko da sva ka be ba, bez ob zi ra ko ja je po re du u jed noj po ro di -

ci mo `e ra ~u na ti na ovu nov ~a nu po mo}. Po re ~i ma Man di }e ve, zah te ve tre ba pod ne ti u pri jem noj kan ce la ri ji Ma gi stra ta u ro ku od me sec da na od ro |e wa de te ta. Uz zah tev tre ba do sta vi ti iz vod iz ma ti~ ne kwi ge ro |e nih za be bu, te fo to ko pi je li~ ne kar te i {ted nog ra ~u na maj ke. U Ma gi stra tu se pod no se i zah te vi za ro di teq ski do da tak za pr vo de te, ko ji is pla }u je Po kra jin ski se kre ta ri jat za zdrav stvo, so ci jal nu po li ti ku i de mo gra fi ju. Da bi ostva ri li pra vo i na ovu po mo} od 30.000 di na ra, ro di te qi tre ba da pod ne su iste do ku men te kao i u pret hod nom slu ~a ju. Pro {le go di ne, su de }i po pri spe lim zah te vi ma za is pla tu, u Kar lov ci ma je ro |e no 63 be be. Z. Ml.

Grip se ne {iri I }ebetom protiv hladno}e

uvek ima onih ko ji ho }e da u|u pre ko re da, pa se i da nas de si lo da je iz bio in ci dent ka `e R. M. Jo{ je dan od onih ko ji ~e ka ju ve} 24 ~a sa je i P. T. ko ji ka `e da obi~ ni qu di ne bi tre ba lo da is pa {ta ju zbog ne e fi ka sno sti po li ci je.

Fo to: B. Lu ~i}

- [traj ko va li su me sec da na i mi slim da bi tre ba li da ra de u tri sme ne bar 15 da na, ka ko bi se {al te ri ma lo oslo bo di li. Uju tru se bro je vi po de le za 15 mi nu ta, a za one {to ni su do bi li osta je sa mo da ~e ka ju i da se na da ju da }e us pe ti su tra dan – re kao je P. T. G. ^.

POSLEDWI SAJAM ZAPO[QAVAWA JO[ NEMA EPILOG

Prognoza sluti 150 sre}nika Po s led w i sa j am za p o { qa va wa odr `an u de cem bru do neo je dva de set po slo da va ca sa po nu |e nih 230 rad nih me sta, a za be le `e nih ne za po sle nih po se ti la ca bi lo je oko 1000. To me tre ba pri do da ti

ga ni zo va nom „dej tu” na sle po, po re ~i ma na ~el ni ka Ode qe wa po sre do va we u za po {qa va wu NSZ-a Mi o dra ga Dra `i }a jo{ ne mo `e mo sa zna ti. No, po uzo ru na du go go di {wa pra }e wa i sta ti sti ke ve ro vat no

jo{ je dan po da tak or ga ni za to ra saj ma, Na ci o nal ne slu `be za za po {qa va we, ko ji ka `e da u gra du tre nut no ima 30.807 ne z a p o s le n ih qu d i. Ko l i k o se wih za po sli lo na ovom or -

}e se ta broj ka vr te ti na oko 150 onih ko ji su na {li po sao, ili o~e ki va nih 15 od sto od ukup nog bro ja. - Ra di mo pre se ke na tri i na {est me se ci, ka da }e mo zna ti

Ve~eras „Majstor i Margarita” Pred sta va „Maj stor i Mar ga ri ta”, po ro ma nu Mi ha i la Bul ga ko va, bi }e iz ve de na ve ~e ras, u 19 ~a so va, u No vo sad skom po zo ri {tu, Uli ca Jo va na Su bo ti }a 3. Re `i ser je [an dor La slo, a obez be |en je i pre vod na srp ski je zik na scen skom por ta lu. Kar ta iz no si 400 di na ra, a za grup ne po se te je 200. Do dat ne in for ma ci je mo gu se do bi ti na broj te le fo na 021/657-25-26. A. J.

LEKARI SAVETUJU VAKCINACIJU PRE MOGU]E EPIDEMIJE

Nered ju~e pre podne Po li ci ja je pod ne la zah tev za po kre ta we pre kr {aj nog po stup ka pro tiv tro ji ce No vo sa |a na pod sum wom da su ju ~e uju tro oko de vet sa ti na ru {a va li jav ni red i mir u re du is pred ula za u {al ter sa lu Po li cij ske upra ve ta ko {to su fi zi~ ki i ver bal no na pa li jed nog mla di }a. Po vo dom ovog do ga |a ja osum wi ~e ni su Ne ma wa P. (1991), Alek san dar B. (1991) kao i Ne nad P. (1993) pro tiv ko jeg sle di i pri ja va po Za ko nu o oru` ju i mu ni ci ji jer je pri li kom in ter ven ci je kod we ga za te ~en ku hiw ski no`. Ni je is kqu ~e no da me |u ak te ri ma su ko ba ima oso ba ko je na pla }u ju ~e ka we u re do vi ma za do bi ja we do ku me na ta u po li ci ji. E. D.

sreda11.januar2012.

i ta~ ni je po dat ke. Pr vo mo ra mo sa ~e ka ti iz ve {ta je po slo da va ca ko ji }e nam re }i ko li ko su qu di za po sli li, a ka ko je jo{ vre me pra zni ka mno gi po slo dav ci su na ko lek tiv nim od mo ri ma i ni su ra di li ove dve tri ne de qe, pa ta ko mi jo{ ne ma mo ni ka kve po dat ke - ka è Dra ì}. Iako i{ ~e ku ju }i iz ve {ta je od svo j ih part n e r a Dra ` i} ve} pred vi |a sko ro utvr |e ni tem po za po {qa va wa. - U pr va tri me se ca za po sli se 100 qu di, a u osta la tri 50. S tim da se od ta pr va tri me se ca u pr vom za po sli naj vi {e oko 50, a u osta la dva oko 40 qu di - po ja {wa va na ~el nik. Na po to wem Saj mu u Za pad nom ho lu Spen sa, naj vi {e se slo bod nih rad nih me sta nu di lo se u ko m er c i j a l i, za t im agen ti ma osi gu ra wa i pro dav ci ma. Po tra ga je bi la i za ~i sta ~i ca ma, ~u va ri ma i pro fe so ri ma ne ma~ kog i ma te ma ti ke. Po se ti o ci su naj ve }i red for m i r a l i pred fir m om „Mars” d.o.o., ko ja se ba vi ma {in skom ob ra dom me ta la, a do sta in te re sa na ta je bi lo i za fir mu FKL iz Te me ri na gde su se tra ì li ma {in ski in ì we ri. A. L.

Ne ma no vih slu ~a je va se zon skog gri pa, osim dve oso be, otac i ~e tve ro go di {we de te, ko ji su ho spi ta li zo va ni pr vog da na no ve go di ne. Dom zdra vqa ”No vi Sad” sa ra |u je sa In sti tu tom za jav no zdra vqe Voj vo di ne i sva sta wa sli~ na gri p a pri j a v qu j u, ka k o bi se na In sti tu tu is pi ta li uzor ci. Na ~el ni ca Cen tra za vi ru si o lo gi ju s In sti tu ta dr Ve ra Je rant-Pa ti} sa v e t u j e gra | a n e da se vak c i n i { u pre mo g u } e epi de mi je gri pa. Od ok to bra do sa da je po tro {e no oko 8.000 vak ci na, a u no vo sad skom Do mu zdra vqa na ras po la ga wu je jo{ oko 6.000 do za. Do mi nant ni simp to mi se zon skog gri pa su na glo po v i { e n a tem p e r a t u r a, ka {aq i gla vo bo qa, a ja vqa se ote à no di sa we, bo lo vi u gru di ma i op {ta ma lak sa lost. To kom no vo go di {wih da na de ùr ni pe di ja tri su pre gle da li 100 de ce u jed noj sme ni, dok se za vre me bo ì} nog de ùr stva broj pre gle da znat no sma w io. Na ~ el n i c a pe d i j a trij ske slu `be dr Mil ka Bu da kov ka è da je do sta ro di te qa is ko ri sti lo slo bod ne da ne pa

i zbog naj bla `eg ti pa vi ro ze do vo di lo de cu kod le ka ra i po ko ji sa vet. Tre nut na si tu a ci ja je uobi ~a je na za ovo do ba go di ne, pe di ja tri ima ju 30 do 40 pre g le d a dnev n o, a vla d a j u uglav nom re spi ra tor ne in fek ci je gor wih di saj nih pu te va.

- Naj vi {e ima bo le sne de ce pred {kol skog uz ra sta, sa sim to mi ma re spi ra tor nih in fek ci ja i sto ma~ nog vi ru sa i po je di n a~ n ih slu ~ a j e v a strep t o kok ne upa le gr la. Ov ~i je bo gi we, ko je su u po sled woj ne de qi pro {le go di ne re gi stro va ne u 165 slu ~a ja, sa da je wa va ju - ka za la je Bu da kov. I. D.

VOJVODINA / NOVI SAD

sreda11.januar2012.

ХУМАНИТАРНЕ АКЦИЈЕ РАДНИКА ВРШАЧКОГ „ХЕМОФАРМА”

Буди ослонац

ВРШАЦ: Радници Компаније „Хемофарм” су и по хуманом односу и солидарности према својим суграђанима, којима је сваки облик помоћи потребан, дика и понос града под кулом. Сваку акцију бројних невладиних хуманитарних организација или локалних органа власти која се организује за помоћ угроженим житељима вршачке општине, упослени у „Хемофарму”, у складу са својим послом у производњи лекова, својим новчаним прилозима или активностима, свесрдно помажу. Тако су крајем минуле године прикупили замашна средства у акцији Спортског савеза Вршца „Буди ослонац” у прикуплању средстава за подр-

се одазвала 62 даваоца, нешто мање него у претходне две. Томе је изгледа допринело и празнично расположење, али ми смо задовољни јер велики је број оних који се индивидуално одазивају на апеле појединаца којима су за хирушке интервенције потребне ретке крвне групе. Осим тога, наши даваоци крви одговарају и на позиве службе за трансфузију крви током летњег периода, када је крв потребна болницама више него обично - каже Данијела Вујичић из Центра за односе са јавношћу и комуникацију „Хемофарма“. Многи од њих су крв дали десетинама пута, као што су Миодраг Јовић који је 76. пут дао течност

c m y

DNEVNIK

ПОПУЛАРНЕ РАДИОНИЦЕ ЗА ОСНОВЦЕ

Нема смарања у музеју КИКИНДА: Сваког дана од 11 сати, у кикиндском Народном музеју, до краја зимског распута, одржава се бесплатан зимски камп „Распуст је смор, музеј – не”, за све основце. Деца уче о новој теми али на занимљив и едукативан начин, а до сада се показало да највише воле историјске радионице, каже Драган Киурски, кустос-педагог, координатор и реализатор овог кампа: - Учили смо о старој Грчкој и Риму. Изучавали смо свакодневни живот људи који су тада живели, јели смо њихову тадашњу омиљену храну попут маслина и смокви, гледали смо инсерте из филмова који су приказали најбоље тадашњи живот. Деца су на крају црЗабавна прича о животу старих Грка и Римљана тала и радила римски мозаик, и то им је омиљени део вања и изазивају ове историј- допале, али смокве су боље радионице а највише интересо- ске теме. Маслинке им се нису прошле.

Десетогодишња Милана Недин, Никола Мартић, из 5. разреда Основне школе „Ђура Јакшић”, и осмогодишњи Вукашин Исаковић, из исте школе, били су међу многобројним полазницима овог кампа: - Кући би ми било досадно, а овде сам научила многе интересантне ствари и лепо се забављам каже Милана, док Никола додаје да му се највише свиђа дружење, када се црта и приказује научено и сви су весели. - Допала ми се радионица када смо учили о мамутици Кики, а највише ми се допадају нови другари које сам овде упознао, рекао нам је Вукашин. Данас од 11 сати деца ће учити о совама, а у петак је тема средњи век. У Музеј су добродошли сви основци, а све активности су бесплатне. А. Ђуран

Посађен ветрозаштитни појас Недавно крв дала су 62 радника „Хемофарма”

шку у раду удружења која се брину о деци са посебним потребама. Овај део посла у „Хемофарму” је организовала Спортска секција, која се редовно укључује у све оно што се ради на побољшање услова за рад и развој спорта у граду. Посебну вредност има рад Секције добровољног давања крви, која је прошле године у три акције прикупила око 200 доза течности која живот значи. - Уочи минулих празника Секција је организовала акцију добровољног давања крви, а позиву су

која живот значи, те Петар Вит (64), Золтан Вираг (61), Ференц Месарош и Драган Мрђа (57) и Новица Тасић (45). Било је и оних који су се први пут уписали на листу добровољних давалаца крви. Од значајнијих новчаних прилога радника „Хемофарма” је свакако био и онај у акцији Службе за трансфузију вршачке болнице „И ја дајем (за) крв” за прикупљање пара ради куповине неопходне опреме за нормалан рад ове установе. Р. Ј.

DaNas U NOVOM saDU POZORI[TA No vo sad sko po zo ri {te: „Majstor i Margarita” (19)

BIOSKOPI Are na: „Parada” (15.20, 17.50, 22.30, 22.20), „Najmra~niji sat” (18, 20.30, 22.25), „Alvin i veverice 3: urnebesni brodolom” (12.20, 14.15, 16), „Nova godina u Wujorku” (17.15, 20.10, 22.40), „Misija spasiti Bo`i}” (11.10, 15.10), „[erlok Holms: igra senki” (17.15, 20, 22.35), „Ma~ak u ~izmama” (11, 12.10, 14.10 13.45, 15.30, 16.20), „Nemogu}a misija: protokol duh” (19.45, 22.15), „Sumrak saga: praskozorje” (18.10), „Pono} u Parizu” (17.45), „Kung fu panda 2” (14.30), „Vinks: ~arobna avantura” (12.30), „Deda Mrazov mali pomo}nik” (13.15), „Hepi fit 2” (11.15,12.10 13.10, 16.10), „Mu{karci koji mrze `ene” (19.30, 22.20)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (utorak - petak Ad 9 do 19 sati, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Za vi ~aj na zbir ka Srem ski Kar lov ci, Sremski Karlovci, Patrijarha Raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vinogradarstvo i vinarstvo Fru{ke gore”

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 ~asova do ju~e u isto vreme rodile su: DEVOJÎCE: Ga ni me te Ho ti, Di ja na Ko lun xi}, Ve sna Be {i}, An ki ca Bo ò vi}-Ka {i} iz Novog Sada, Mi li ca Cvi {i} iz Novog Slankamena, La u ra Haj du iz Ba~kog Petrovca, Ani ta Ra vi} iz In|ije, Bo ja na Ce ki} iz Petrovaradina, Kri sti na [al go iz Ba~ke Palanke i Mar gi ta [a jin iz Mo{orina, DEÂKE: Hu a ni ta Ga bri}, Su za na Pal vac, Ma ri ja Su lej ma no vi} iz Novog Sada, Da ni je la Ra du lo vi} iz Be~eja, Sa wa To do ro vi} iz Sremske Mitrovice, Iva na An ti} iz Gorweg Milanovca i Oli ve ra Ba no vi} iz Suseka.

saHRaNE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Slavko Petra Pucarevi} (1936) u 9.45 ~asova, Mirko Ostoje Radomir (1950) u 10. 30 ~asova, Ne|o Sima Miqi} (1942) - ispra}aj u 11.15 ~asova, Stevo Gavra Novakovi} (1922) u 12 ~asova, Vladimir Ivana Vinar` (1935) u 12.45 ~asova, Jon Jovana Markovi}an (1922) u 13.30 ~asova, Qiqanka Qubinka Leovac (1948) u 14.15 ~asova, Dobrila @ivojina Tubi} (1935) u 15 ~asova.

НОВИ БЕЧЕЈ: Захваљујући конкурсу Покрајинског секретаријата за урбанизам, градитељство и заштиту животне средине, а уз залагања локалне самоуправе, обезбеђена су финансијска средства за подизање ветрозаштитног појаса око Градског гробља у Новом Бечеју. Вредност пројекта је преко два милиона динара, а радови се приводе крају. Јавно предузеће „Комуналац“ је, у сарадњи са Месном заједницом Нови Бечеј посадило на гробљу 825 сребрних туја и 233 пирамидална храста. Део садница нашао је своје место и у граду, па је на десетак локација посађено још 35 пирамидалних храстова, десет кугластих багрема, две гинко билобе и пет садница лириодендрона.

Радови који су претходили самој садњи били су везани за рекултивацију земљишта. „Комуналац“ је обезбедио преко 500 кубних метара плодне земље, па су насипањем створени услови за квалитетну садњу. Обезбеђен је и материјал за дренажну мрежу, али је због отежаних услова на терену овај посао одложен за март. Грађа која је добијена од 95 стабала посеченог црног бора, који се осушио услед високог нивоа подземних вода, а намењена је за реконструкцију крова Градске капеле, тренутно је у завршној фази обраде и биће искоришћена чим се створе повољни временски услови. Ж. Б.

TElEfONI

VODI^

VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

420-374

ZDRAVSTVENA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPaS“ TOURiSM &TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.rs O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20

BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik

sreda11.januar2012.

ПОЛОЖЕН КАМЕН ТЕМЕЉАЦ ЗА ИЗГРАДЊУ ФИСКУЛТУРНЕ САЛЕ У АРАДЦУ

Три деценије чекали на спортску халу АРАДАЦ: Председник Владе Војводине Бојан Пајтић и градоначелник Зрењанина Милета Михајлов положили су јуче камен темељац за нову фискултурну салу у Основној школи „Братство” у Арадцу. Претходно је, пред крај прошле године, директор ове образовне установе Драган Валери потписао уговор са представником извођача радова, односно зрењанинског предузећа „БМ Кодекс инжињеринг” Борисом Чупићем, о градњи овог објекта. Рок за завршетак радова је 48 календарских дана од увођења у посао, а за изградњу ове, и фискултурне сале у ОШ „Соња Маринковић” у Михајлову, локална самоуправа је издвојила око 57 милиона динара. - Не можемо тражити од деце и младих људи да остану у селима ако им не пружимо елементарне услове да одрастају здраво, да се баве спортом, да имају услове за лечење и рад. Покра-

Крајње лоши услови Зграда у којој су се до сада одвијали часови физичког васпитања саграђена је крајем 19. века, као Словачка општина, и од тада је у више наврата мењала своју намену. Ученицима је до сада на располагању било неколико струњача, козлић и конопац за пењање, који је сваког тренутка претио да отпадне са плафона. У овом селу, удаљеном само неколико километара од Зрењанина, не постоји ниједан други спортски објекат.

јинска Влада је у протекле четири године инвестирала преко две милијарде динара на територији града Зрењанина, а гро тих средстава усмерен је у села, у водоводне, канализационе и путне мреже, медицинске установе, али и у овакве објекте као што је спортска хала у Арадцу - изјавио је јуче Бојан Пајтић и нагласио да је Влада Војводине рурални развој доживела тако да свако насељено место треба да добије прилику да се развије. - Инвестирали смо у преко 300 насељених места у Војводини. Дакле, готово да нема села у коме се није нашла нека значајна инвестиција која побољшава стандард грађана и служи за привлачење инвеститора - истакао је Пајтић. Градоначелник Михајлов је напоменуо да ће изградњом сала за физичко васпитање у Арадцу и Михајлову бити решени горући проблеми у наведеним школама, у којима ђаци наставу фи-

ПРЕДСЕДНИЦА НАДЗОРНОГ ОДБОРА „ЈУГОРЕМЕДИЈЕ” ПОДНЕЛА ОСТАВКУ

Спас фабрике у промени менаџмента ЗРЕЊАНИН: Нова трвења у Фабрици лекова „Југоремедија” уследила су након што је председница Надзорног одбора у тој зрењанинској фармацеутској кући Мирослава Миленовић поднела оставку на ту функцију. О овоме је јавност обавестило Удружење акционара „Југоремедија 3” које од оснивања упућује оштре критике на рачун руководства фабрике лекова, на челу са в.д. директора Здравком Деурићем, коме се замера на лошем пословању и драстичном паду вредности акција предузећа. - Оставка Мирославе Миленовић уследила је након што ни менаџмент, а ни Управни одбор нису озбиљно разматрали извештај Надзорног одбора, написан на седам страна, у коме се анализирају узроци катастрофалних пословних резулата - улагања у „ПенФарму”, вођење финансијског пословања, и слично – објаснио је члан Удружења акционара „Југоремедија 3” Стеван

Вуков и додао да ће чланови овог Удружења данас отићи у фабрику на преговоре са челним људима „Југоремедије” и то на позив директора Деурића. Председница Надзорног одбора је у писму упућеном Скупштини акционара и Управном одбору „Југо-

ремедије”, а у који је редакција „Дневника” имала увид, навела да је сматрала да је њена обавеза да изврши увид у текуће пословање предузећа и упути препоруке УО за отклањање нагомиланих проблема. „Надзорни одбор је доставио извештај УО који је требало да буде

предмет детаљних анализа. С обзиром на то да до данас Надзорном одбору није достављен периодични - десетомесечни финансијски извештај на анализу, записник са последње седнице УО, као и да наш извештај није озбиљније разматран, овим путем подносим оставку на место председника Надзорног одбора”, написала је Миленовићева. Она је истакла да и даље сматра да се нагомилани проблеми могу решити променом менаџмента, великим радом и радикалним смањењем трошкова и броја запослених. - Сама очекивања да ће увек неко други - држава, надлежни министри, Влада Србије или политичке партије, успети да чаробним штапићем реше проблеме, као и да су они обавезни и одговорни да то учине, пука су политикантска трућања у којима не желим да учествујем подвукла је Мирослава Миленовић. Ж. Балабан

СЕНЋАНИ ПРЕМИЈЕРУ ИЗВОДЕ СУТРА У ЧОКИ

„Блажен међу женама” у комшилуку СЕНТА, ЧОКА: Омладински глумачки ансамбл Камерне сцене „Мирослав Антић” суочио се са великим потешкоћама у припреми премијерног извођења представе „Блажен међу женама”. Сенћански глумци на матичној сцени Дома културе нису у децембру добили ниједан термин за пробе, па ових дана пробе одржавају на позорници Дома културе у Чоки, где ће се публици представити премијерним извођењем овог комада, који по тексту Соње Богдановић на сцену поставља редитељ Бранко Вучетић. Премијеру комада „Блажен међу женама” млади глумци Јожеф Гере, Јована Контић, Сања Димић, Јована Вејновић, Наташа Агоштон,

Сандра Стојановић и Александра Цветковић извешће сутра, у 20 сати на чоканској сцени. Управник КС „Мирослав Антић” Небојша Басарић изражава велику захвалност Ласлу Кормањошу и Ласлу Сабоу из Културно-образовног центра Чока, јер су наишли на велико разумевање у суседној банатској варошици. Басарић истиче да је и до сада са КОЦ-ом у Чоки сарадња била изузетно добра и да све представе које су припремане одмах после премијера у Сенти извођене су пред чоканском публиком. После премијере у Чоки већ 15.јануара са овим комадом млади глумци гостују у Банатском Карађорђеву, затим следи гостовање у Новом Кнежевцу, пре него што ово остварење тек крајем фебруара буде пред сенћанском публиком. - Јесте да је због празника било разних свечаности, али не знам да ли су само то били разлози за недостатак термина. За јануар смо на велико моје инсистирање добили десетак термина за пробе за представу „Покондирена тиква” у режији Дејана Цицмиловића и премијера је заказана за 3.фебруар. Речено ми је да има проблема са терминима јер пробе има и Мађарско камерно позориште, па представу припремају у Новосадском позоришту „Ујвидеки синхаз” у Новом Саду. Нећу да кажем да су програми којима

Рок изградње је 48 календарских дана од почетка радова

зичког васпитања изводе у неадекватним условима. - Свака четврта школа на територији града Зрењанина нема фискултурну салу и сада смо кренули са једном великом акцијом, прво у Арадцу, а затим и у Михајлову. На салу у Арадцу чекало се пуних тридесет година - казао је Михајлов и изразио наду да ће предвиђени радови бити завршени у року и да ће већ од наредне јесени ђаци бити у новим фискултурним салама. О проблемима арадачке школе до сада се нашироко

причало. Директор школе, али и родитељи, упозоравали су надлежне да је зграда у којој се одвијају часови физичког васпитања оронула, без санитарног чвора и свлачионице, да отпада малтер са плафона, да су прозори полупани и да се, при том, објекат налази на стотинак метара од саме школе. Стога су деца приморана да прелазе, иако сеоску, ипак прометну улицу. Уз то, улично осветљење је изузетно лоше, што додатно повећава опасност за њихову безбедност. Ж. Балабан

ПРИЈАВА ПРОТИВ ПРЕДСЕДНИКА ПРИВРЕМЕНОГ ОРГАНА

Одговоран за невраћање мандата? КУЛА: Иако су у општини Кула пред крај прошле године уведене привремене мере, бура се не стишава, јер је Велибор Милојичић, одборник Уједињених региона Србије, сада већ распуштене Скупштине општине Кула, поднео пријаву против председника Привременог органа и дојучерашњег председника локалног парламента Жељка Ковача. Наиме, Милојичић је током јучерашњег дана проследио Основном јавном тужилаштву у Сомбору и Ре-

наврата током прошле године одлагао седницу СО Кула. - Апсурдно је то што, уместо да буде кажњен због непоштовања закона, Ковач је сада практично награђен, јер је постављен за председника Привременог органа. Он је својим радом онемогућио спровођење пресуде највише судске инстанце у овој држави - рекао је Милојичић и додао да је Уставни суд у јулу донео одлуку да се врати шест мандата одборницима, али је Ковач ту тачку ставио на дневни ред тек када је за то истекао законски рок. Поводом пријаве коју је поднео Милојичић, Ковач је казао да ће о томе водити бригу надлежни органи. - Када је реч о прекорачењу законског рока, истина је да је седница заказана са три дана закашњења. Разлог томе је тај што сам, у разговору са одборницима, утврдио да на седницу раније нико неће доћи јер

Жељко Ковач

публичком јавном тужилаштву пријаве против Ковача, јер, како каже, као председник СО Кула, није спровео одлуку Уставног суда да се врате мандати одборницима којима су они одузети 2008. године. Управо ова одлука је и била разлог због којег се одборници кулског парламента нису скоро пола године одазивали на скупштинска заседања, чиме су практично блокирали рад парламента и због чега су у општини Кула уведене треће привремене мере у последњих седам година. Милојичић истиче да је Ковач одговоран што одлука Уставног суда није спроведена, јер је у неколико

Велибор Милојичић

су сви били на годишњим одморима и ја сам седницу заказао за 16. август, али ни тада није било кворума за рад - објаснио је Ковач. М. Кековић

У ТРЕШЊЕВЦУ, КОД КАЊИЖЕ

Обновљена римокатоличка црква Дом културе у Чоки: изашли у сусрет комшијама из Сенте

се дају термини мање важни, али за очекивати је да позоришна сцена Дома културе буде у функцији неговања позоришне уметности - предочава Басарић. Он указује да многи изгледа не схватају да се у припреми позоришне представе пробе морају одржавати и на позорници, да су за то потребни термини, а не само за премијеру. - Ове сезоне смо већ имали једну премијеру комада „Седам Снежана и патуљак” и можда некоме смета што ћемо имати још четири премијере. Сви претендују на коришћење једине

позоришне сале у Дому културе, за коју Камерна сцена „Мирослав Антић” и Сенћанско мађарско камерно позориште не морају бити приоритет, али очекујем да нам се изиђе у сусрет и обезбеде термини према нашим потребама - категоричан је Басарић. Поред већ поменутих представа „Блажен међу женама” и „Покондирена тиква”, сенћански глумци припремају још премијере комада „Цврчак” у режији Лазара Пајтића и „Весело поврће” у режији Оливере Уторник. М. Митровић

ТРЕШЊЕВАЦ: Свечаном мисом захвалности у Трешњевцу код Кањиже је обележен завршетак обнове здања римокатоличке цркве светог архангела Михаила. Жупник Тибор Добо, који је служио мису, захвалио је на несебичном доприносу мештанима Трешњевца, локалној самоуправи општине Кањижа, Покрајинском секретаријату за образовање, управу и националне заједнице АП Војводине и компанији „НИС Гаспромњефт”. После мисе председник кањишке општине Михаљ Њилаш и директор погона „Бачка„ у Бечеју „НИС Гаспромњефта„ Драган Ми-

Римокатоличка црква у Трешњевцу

тић открили су спомен плочу поводом обнављања цркве. М. Мр.

sreda11.januar2012.

dru[tvo

c m y

ZDRAV STVE NE USTA NO VE SA ME DRE [E KE SU

Dr à va pla }a 104.000 le ka ra, ali prak sa tra ì jo{ U Sr bi ji 1.983 le ka ra op {te fi nan si ra ju za po {qa va we mi zdrav stvo ne mo è re dov no da ra prak se i 88 le ka ra spe ci ja li sta mo ugo vo ra – is ta kao je mi ni di i pru ì sve one uslu ge ko je se ne ma po sao. U isto vre me Re pu - star Stan ko vi}. od we ga tra è i o~e ku ju do mo vi bli~ ki fond zdrav stve nog osi gu zdra vqa, bol ni ce i kli ni~ ki U Re pu bli~ kom fon du za ra wa pla }a zdrav stve nim usta no - zdrav stve no osi gu ra we is ti ~u cen tri u Sr bi ji se sna la ze ka ko va ma sa mo za za po sle ne le ka ri da me nax ment sva ke zdrav stve ne zna ju i ume ju i an ga ù ju ono li ko ~i ji je rad ugo vo ren a na osno vu usta no ve pla }a rad ni ke ko je an oso bqa ko li ko iz sop stve ne ka se ka drov skog pla na Mi ni star stva ga ù je i oni ni su du `ni da fon mo gu da pla te. Pro blem ne do zdra vqa. Tre nut no RF ZO obez - du pri ja vqu ju ta ko za po sle ne le stat ka po je di nih ka dro va po sto be |u je pla te za oko 104.000 le ka - ka re i me di cin sko i ne me di cin ji u go to vo svim zdrav stve nim ra ko ji su za po sle ni u usta no va ma u Sr bi ji, ali bol ni ca ma, do mo vi ma ne ma ju svi do dat na sred zdra vqa i kli ni~ kim stva jer ih kroz do pun ski cen tri ma. Me |u tim, taj rad ne ostva ru ju ili ono broj le ka ra ko ji pla }a {to za ra de ni je do voq no RF ZO ni je do vo qan za za an ga ò va we le ka ra re dov nu de lat nost bol spe ci ja li ste ili op {te ni ca, do mo va zdra vqa i prak se. kli ni~ kih cen ta ra pa su Pro blem sa ne do stat oni pri nu |e ni da o svom kom le ka ra i me di cin tro {ku an ga ù ju le ka re, skog i ne me di cin skog ali i me di cin sko i ne me oso bqa mi mo “kvo te” ko di cin sko oso bqe jer bez ju je od re di lo Mi ni star wih ne bi mo gli ured no stvo ra da ima i Kli ni~ da funk ci o ni {u. To do ki cen tar Voj vo di ne ko ji vo di do to ga da se za po svo jim nov cem pla }a oko {qa va ju zdrav stve ni 80 za po sle nih. Deo ~i ne rad ni ci mi mo pla na Mi RF ZO ne ma ni {ta pro tiv do dat nog le ka ri za po sle ni zbog ni star stva zdra vqa i uvo |e wa no vih pro ce du an ga ò va wa le ka ra i me di cin skog ugo vo ra sa RF ZO i da o ra u cen tru za ra di o lo oso bqa, kao i onog dru gog, ako to me od lu ~u ju di rek to ri gi ju, hi rur gi ju i ana ste zdrav stve nih usta no va i zi ju, a deo ~i ne ne me di bol ni ce, do mo vi zdra vqa ili to sa mo onih ko je ima ju cin ski rad ni ci zbog ge kli ni~ ki cen tri ima ju nov ca za to li~ na do dat na sred stva. ne ral ne ured be – pro to Mi ni star zdra vqa ko la Mi ni star stva Vla de Sr bi je dr Zo ran Stan ko - sko oso bqe jer oni pla }a ju zdra vqa da se uki da ju rad na me vi} ob ja {wa va da za po {qa va we zdrav stve nim usta no va ma sa mo sta ne me di cin skih rad ni ka ka zdrav stve nih rad ni ka mi mo Mi - za za po sle ne ~i ji je rad ugo vo da odu u pen zi ju. Naj ve }i deo ~i ni star stva zdrav stva i RF ZO ren na osno vu od lu ke Mi ni star ne ne me di cin ski rad ni ci an ga ni je pro blem na stao ju ~e ve} da stva zdra vqa. Dru gim re ~i ma ò va ni na odr à va wu no vih se on go di na ma pro te è. RF ZO ne ma ni {ta pro tiv do obje ka ta, pre sve ga Ur gent nog - Za to se u Mi ni star stvu dat nog an ga ò va wa le ka ra i me cen tra ko ji za u zi ma ~ak 9.000 zdra vqa tru di mo da po mi ri mo di cin skog oso bqa, kao i onog kva drat nih me ta ra, ali i po ro po tre be za zdrav stve nim ka drom dru gog, ako bol ni ce, do mo vi di li {ta ko je se sa da pro sti re ko ji ima ju zdrav stve ne usta no ve zdra vqa ili kli ni~ ki cen tri na 4.500 kva drat nih me ta ra. Za i ogra ni ~e na sred stva RF ZO. ima ju nov ca za to. te rad ni ke RF ZO ni je odo brio Mo ra mo na }i na ~in da ove dve Ka ko se sva ko dnev no su sre }u ka dar a oni su neo p hod ni i za to stva ri iz ba lan si ra mo, a za drav sa po tre bom za ve }im bro jem ne Kli ni~ ki cen tar Voj vo di ne mo stve ne usta no ve sa da ima ju mo sa mo le ka ra raz ne spe ci jal no sti ra da ih pla ti iz sop stve nih gu} nost da iz svo jih sred sta va ve} i osta log oso bqa bez ko jeg sred sta va. Q. M.

dnevnik OD PR O LE ]A ZDRAV STVE NE KWI @I CE SA ^I POM

Br è i lak {e na pregled Di rek tor Re pu bli~ kog fon da za zdrav stve no osi gu ra we Alek san dar Vuk sa no vi} na ja vio je da }e od mar ta po ~e ti do de la elek tron skih zdrav stve nih kwi ì ca gra |a ni ma Sr bi je. Naj pre }e se sa po de lom kwi ì ca sa ~i pom po ~e ti u Va qe vu, a na kon to ga i u dru gim me sti ma u Sr bi ji. Plan je, na gla sio je Vuk sa no vi}, da se gra |a ni ma uru ~i mi lion i po kar ti ca do kra ja ove go di ne, a RF ZO je du àn da u ro ku od tri go di ne svim zdrav stve nim osi gu ra ni ci ma, ko jih je 6,9 mi li o na u Sr bi ji, omo gu }i no ve kwi ì ce. Ce na za me ne zdrav stve ne kwi ì ce ko je }e va ì ti de set go di na iz no si }e oko 400 di na ra, a pro ce wu je je da su ukup ni tro {ko vi iz da va wa no vih za sve osi gu ra ni ke u Sr bi ji iz no si ti oko 20 mi li o na evra. Iz gled no ve elek tron ske zdrav stve ne kwi ì ce

di na. Iz ra di }e ih Za vod za iz ra du nov ~a ni ca i ima }e naj sa vre m e n i j e ele m en t e za { ti t e ka ko ne bi bi le fal si fi ko va ne. U se bi sa dr `e ~ip u ko jem se na la ze ma ti~ ni po da ci osi gu ra ni ka. Ina ~e, ovi po da ci se

sa d a na l a z e i u ak t u e l n im zdrav stve nim kwi `i ca ma a to su ma ti~ ni broj, ime i pre zi me, adre s a, {i f ra osi g u r a n i k a. Ima }e i svoj broj ta ko da }e bi ti po zna to ko me je iz da ta, a bi }e pod re |e na i oso ba ma sa in -

Sr bi ja ka sni, ali... Ina ~e, elek tron ske zdrav stve ne kwi `i ce odav no funk ci o ni {u u go to vo svim ze mqa ma u okru `e wu gde su gra |a ni ve} za me ni li sta ra do ku men ta. Sr bi ja u to me ka sni ali to joj omo gu }a va i da is pra vi ne ke evi dent ne gre {ke sa ko ji ma se su sre }u osi gu ra ni ci u ze mqa ma re gi o na. Do bar pri mer je Slo ve ni ja ko ja je uve la elek tron ske kar ti ce pre de set go di na i ko ja je u ~ip na woj uno si la sve zdrav stve ne po dat ke, ali se po ka za lo da su svi ma kar ti ce br zo bi le pre bu ki ra ne pa su zbog to ga mo ra li da se vra te na si stem pre to ga, a on je bio ta kav da se uno se sa mo po da ci o osi gu ra ni ku a ne i o bo le sti ma. pro pi san je Pra vil ni kom o is pra vi o zdrav stve nom osi gu ra wu i o po seb noj is pra vi za ko ri {}e we zdrav stve ne za {ti te. Iz gle da }e kao ban kov na kar ti ca i bi }e ura |e ne po stan dar di ma Evrop ske uni je, od kva li tet nog po li kar bo na ta zbog ~e ga }e rok tra ja wa bi ti de set go -

va li di te tom od no sno sle pi ma i sla bo vi di ma. No va ~i po va na zdrav stve na kwi ì ca omo gu }i }e br ì i lak {i pre gled kod le ka ra i po di za we le ko va u apo te ka ma bez ad mi ni stri ra wa. ê ka we u re du na {al te ri ma bi }e za me we no auto ma ti ma ko ji }e iz gle da ti kao

ban ko ma ti i u wi ma }e gra |a ni kwi ì ce i da ove ra va ju. Auto ma ti }e bi ti po sta vqe ni u svim fi li ja la ma Re pu bli~ kog fon da za zdrav stve no osi gu ra we ali i u bol ni ca ma gde }e pa ci jen ti mo }i da pro ve re da li im je po slo da vac upla tio do pri nos. S dru ge stra ne ni po slo dav ci ne }e mo }i kwi ì ce da ove ra va ju ume sto za po sle nih. Ka da po slo da vac upla ti zdrav stve no osi gu ra we Po re skoj upra vi on da }e sve po dat ke i upla tu pro sle di ti RF ZO. Na kon to ga cen tral ni in for ma ti~ ki si stem po sla }e svim ter mi na li ma u Sr bi ji da je do pri nos za te osi gu ra ni ke upla }en. Kraj wi re zul tat bi }e da osi gu ra nik gu ra wem kar ti ce u apa rat br zo i la ko ove ri kwi ì cu. Na woj }e bi ti pe ~at ko ji po ka zu je do ka da ove ra va ì. Me |u tim, no va zdrav stve na kwi ì ca ne }e sa dr à ti me di cin ski od no sno zdrav stve ni po da tak o osi gu ra ni ku za to {to ti po da ci ne bi mo gli da sta nu u kar ti cu. No vim pra vil ni kom bi }e ob ja vqen spi sak po qa ko ja }e se na }i na ~i pu. Elek tron ska zdrav stve na kwi ì ca u pr voj fa zi ne }e sa dr à ti me di cin ske po dat ke osi gu ra ni ka {to zna ~i da, re ci mo, u Kli ni~ kom cen tru Voj vo di ne, po mo }u we ne }e mo }i da se u|e u zdrav stve ni kar ton pa ci jen ta iz ne kog voj vo |an skog gra da ili iz Sr bi je. Na i me, zdrav stve ne kar to ne }e i da qe vo di ti ma ti~ ne zdrav stve ne usta no ve a ~i po va na zdrav stve na kwi ì ca bi }e do kaz da je pla }e no zdrav stve no osi gu ra we i da je osi gu ra nik u zdrav stve nom si ste mu. Q. M.

PRO [LE GO DI NE 6.644 RAZ VO DA BRA KA

De ca ras tr za na iz me |u ma me i ta te Iz go di ne u go di nu sve je ma we za kqu ~e nih bra ko va pa ih je ta ko po ~et kom pro {le go di ne bi lo za tre }i nu ma we ne go pre tri de ce ni je. Pro se~ no tra ja we raz ve de nih bra ko va po ~et kom pro {le go di ne bi lo je 12,5 go di na, a pro se~ na sta rost su pru `ni ka pri li kom raz vo da 42 go di ne kod mu {ka ra ca i 39 kod è na. Obi~ no se raz vo de bra ko vi sta ri iz me |u jed ne i ~e ti ri go di ne. Ne sla ga we ka rak te ra, ~e ste kon flikt ne si tu a ci je, na si qe, pro blem u na ~i nu vas pi ta wa de ce ali i pre qu ba osnov ni su raz lo zi zbog ko jih se bra~ ni part ne ri od lu ~u ju na raz vod. Stru~ wa ci tvr de da su da nas è ne, za raz li ku od pret hod nih vre me na, sprem ni je da po kre nu bra ko ra zvod nu par ni cu jer vi {e ne }e da „tr pe” da bi se po ro di ca po sva ku ce nu sa ~u va la. Po go to vo su è ne od lu~ ne da se raz ve du zbog na si qa u po ro di ci i al ko ho li zma. No, i ka da su pru `ni ci od lu ~e da se raz ve du, bez ob zi ra da li je to po kre nu la è na ili mu {ka rac, tu se wi ho vi pu te vi ne ra zi la ze. Po go to vo ako ima ju za jed ni~ ku de cu i ne uspe va ju da se do go vo re oko wi ho vog po di za wa i vas pi ta wa. Zbog to ga vi {e od tri ~e tvr ti ne de ce iz raz ve de nih bra ko va i po sle raz la za ro di te qa osta ju `r tve wi ho vih me |u sob nih raz mi ri ca. O~e vi se naj ~e {}e „sve te” maj ka ma ta ko {to ne }e da pla }a ju de ci ali men ta ci ju, a maj ke ta ko {to ma -

li {a ni ma ne da ju re dov no da vi |a ju o~e ve. Pre ma po da ci ma Re pu bli~ kog za vo da za so ci jal nu za {ti tu u pro {loj go di ni raz ve de na su 6.644 bra ka od ~e ga je u ~ak 5.443 bi lo spo ro va me |u ro di te qi ma i po sle raz la za i u ko ji ma su cen tri za so ci jal ni rad mo ra li da in ter ve ni {u. Ka ko biv {i su pru `ni ci ni na ko ji na ~in, bi lo da je re~ o po de li imo vi ni bi lo o

ali men ta ci ji, ni su mo gli ili hte li da se do go vo re, cen tri za so ci jal ni rad ima li su za kon sku oba ve zu da za {ti te ~ak 31.139 de ce ko ji su ~e ka li da im se ro di te qi sa mi ili uz po mo} stru~ wa ka naj zad usa gla se ka ko }e ih iz dr à va ti i kod ko ga }e ì ve ti. ê sto i po red po sre do va wa cen ta ra za so ci jal ni rad raz ve de ni pa ro vi na sta vqa ju pre ko za jed ni~ ke de ce pra vi „rat” ne vo de }i pri tom bri gu ka kve to po sle di ce osta vqa na po tom stvo. Ta ko su or ga ni sta ra teq -

stva pro {le go di ne po kre nu li i 187 tu `bi zbog ne pla }e nog iz dr à va wa. Pro {le go di ne 145 ro di te qa sud ski je de li mi~ no li {e no ro di teq skog pra va a 125 pot pu no zbog to ga {to su za ne ma ri va li i zlo sta vqa li de cu, a u ne kim slu ~a je vi ma i us kra }i va li im pra vo na kon takt s ro di te qem s ko jim ne ì ve. Ka ko de ca po za ko nu ima ju pra vo da odr à va ju li~ ne od no se sa ro di te qem sa ko jim ne ì ve to pra vo im ne mo è od u ze ti onaj sa ko jim ì ve ve} ono mo è bi ti ogra ni ~e no sa mo sud skom od lu kom. Cen tri za so ci jal ni rad {i rom Sr bi je la ne su po kre nu li 92 po stup ka za ogra ni ~e we pra va de te ta na odr à va we li~ nih od no sa sa ro di te qem, od ~e ga je 25 bi lo ra di za {ti te de ce iz po ro di ca sa po re me }e nim od no si ma i isto to li ko za de cu ko ja su bi la `r tve po ro di~ nog na si qa. Biv {i su pru `ni ci mo gu da se ina te i za bra wu ju de ci da vi |a onog ro di te qa sa ko jim ne ì vi sve do na vr {e nih 15 go di na ka da je de te spo sob no za ra su |i va we i mo è sa mo da od lu ~i o odr à va wu od no sa sa ocem ili maj kom. De te ujed no u~e stvu je u svim po stup ci ma ko ji se od vi ja ju u cen tru za so ci jal ni rad a ko ji su od zna ~a ja za we gov ì vot. Iako se da nas lak {e i br è po kre }u bra ko ra zvod ne par ni ce, bi ti sa mo hra ni ro di teq u ovim te {kim eko nom skim vre me ni ma za i sta ni je la ko pa se otu da vi {e

ne go pret hod nih go di na in si sti ra na pla }a wu ali men ta ci je i dru gih oba ve za onog ro di te qa ko ji ne ì vi sa de te tom. Is tra ì va we „Je dan ali zla ta vre dan”, ko ji je u Be o gra du re a li zo va la ne vla di na or ga ni za ci ja „Ini ci ja ti va za raz voj i sa rad wu” po ka za lo je da pro se~ na pri ma wa po ~la nu sa mo hra nog do ma }in stva iz no se ne {to oko 15.000 di na ra. Ali men ta ci ja ko ju sa mo hra ni ro di te qi do bi ja ju ma hom je sim bo li~ na, ne re dov na ili uop {te ni je iz ra è na u nov cu, ve} dru gi ro di teq po vre me no ku pu je „krup ni je” odev ne pred me te de te tu. Sa mo hra ni ro di te qi ko ji su u~e stvo va li u ovom is tra ì va wu pri zna li su da im naj ve }u gla vo bo qu pro u zro ku je eko nom ski pro ble mi a po tom i or ga ni za ci o ne te {ko }e oko ~u va wa ma li {a na jer se rad no vre me ro -

da ci Re pu bli~ kog za vo da za sta ti sti ku go vo re da go to vo sva ka pe ta `e na od la zi na po ro |aj bez bur me, a sta ti sti ka cen ta ra za so ci jal ni rad da u Sr bi ji ima

Za {est de ce ni ja broj bra ko va pre po lo vqen U Sr bi ji je 1950. go di ne bi lo za kqu ~e no 76.749 bra ko va, a pre ma po sled wim po da ci ma iz 2010. go di ne sud bo no sno „da” iz go vo ri lo je 35.815 gra |a na od no sno du plo ma we ne go pre {est de ce ni ja. Ka da se po sma tra broj za kqu ~e nih i raz ve de nih bra ko va u 2010. go di ni u od no su na pe riod pre dve de ce ni je, u vre me ve li kih dru {tve nih i po li ti~ kih pro me na, uo~a va se bla gi pad. Sma tra se da je to me do pri ne lo sma we we broj no sti ge ne ra ci ja na ro ~i to u go di {ti ma u ko ji ma se brak naj ~e {}e skla pa, kao i so ci jal no-eko nom ske pri li ke i eg zi sten ci jal na ugro `e nost ve }eg de la sta nov ni {tva. di te qa ne po kla pa sa od la skom i vra }a wem ma li {a na iz {ko le. U Sr bi ji ne po sto je je din stve ni po da ci o bro ju ro di te qa ko ji sa mi od ga ja ju svo je de te. Po -

oko 56.000 sa mo hra nih ro di te qa. Pro ce ne stru~ wa ka go vo re da je bar sva ka {e sta ili sed ma po ro di ca u Sr bi ji mo no pa rent na a uzro ci ova kve sta ti ti sti ke

su broj ni, po ~ev od ra to va u re gi o nu pre ko po ve }a ne sto pe raz vo da, smrt no sti ro di te qa ili po ra sta ma lig nih i kar di o va sku lar nih bo le sti ali i pri met nog po ve }a wa sa mo hra no sti „po iz bo ru”, od no sno `e na ko je pla ni ra ju trud no }u bez part ne ra. Uz ovo tre ba do da ti i da u na {em prav nom po ret ku ne ma po seb nog za ko na ko ji bi re gu li sao sta tus sa mo hra nog ro di te qa a sa mo hra nost sa ma po se bi ni je pri zna ta ni kao so ci jal na ka te go ri ja, pa sa mim tim ni je ni po dr `a na. Za kon o ra du omo gu }a va sa mo hra nom ro di te qu pred {kol skog uz ra sta da do bi je pre ko vre me ni rad i rad ne de qom, ali ne oba ve zu je po slo dav ca da rad no vre me uskla di sa ra dom ob da ni {ta i dnev nog bo rav ka. Sa mo hra nost se uzi ma u ob zir pri upi su u vr ti} i po vla ~i re gre si ra we {kol skog obro ka. Q. Ma le {e vi}

dRU[TvO

dnevnik

PREDSEDNIK TADI] U @ENEVI POTPISAO SPORAZUM KOJI ZNA^AJNO OTVARA VRATA NA[OJ NAUCI

Sr bi ja po sta la pri dru è ni ~lan CERN-a Pred sed nik Sr bi je Bo ris Ta di} i ge ne ral ni di rek tor Evrop ske or ga ni za ci je za nu kle ar na is tra ì va wa (CERN) Rolf-Di ter Ho jer pot pi sa li su ju ~e u @e ne vi spo ra zum ko jim je Sr bi ja po sta la pri dru è ni ~lan ove or ga ni za ci je. Od lu ku da se Sr bi ja pri mi u pri dru è no ~lan stvo do neo je Sa vet CERN-a 16. de cem bra pro {le go di ne. Pri dru è no ~lan stvo je pret ko rak za pu no ~lan stvo u CERN-u, o ~e mu se od lu ka do no si po sle mak si mum pet go di na. Ta di} je za Ta njug iz ja vio da pri kqu ~e we Sr bi je Evrop skoj or ga ni za ci ji za nu kle ar na is tra ì va wa ubr za va pro ces is -

tra `i va wa i pru `a mo gu} nost za eko nom ski raz voj, te da je {an su qu di ma u pu noj stva ra la~ koj sna zi, ali i mla di ma da tu sna gu do stig nu.

Zlatni rudnik za istraìva~e Mi lo{ \or |e vi} iz In sti tu ta Vin ~a je dan je od mla dih srp skih na u~ ni ka ko ji u CERN-u ra di u okvi ru eks pe ri men ta CMS i is ti ~e: - Ono {to CERN pru à na u~ ni ci ma je ste ve li ko za do voq stvo jer u~e stvu je mo u ova ko kom plek snom i teh ni~ ki naj sa vre me ni jem pro jek tu da na {wi ce. Po red li~ nog za do voq stva, u~e {}e u pro jek ti ma CERN-a ima ve li ki zna ~aj za Sr bi ju jer se nu di mo gu} nost da mla di is tra ì va ~i i na u~ ni ci pro vo de vi {e vre me na u ovoj naj ve }oj la bo ra to ri ji na sve tu, usa vr {a va ju se i zna we po tom vra }a ju u Sr bi ju - ka è \or }e vi} i is ti ~e da je ve o ma re al na i mo gu} nost da se srp ske fir me ukqu ~e u iz ra du i pro jek to va we raz li ~i tih kom po nen ti de tek to ra i ak ce le ra to ra, da se ti de lo vi pro iz vo de u Sr bi ji, a po sta vqa ju u CERN-u.

Pod se tiv {i da je Sr bi ja ima la zna tan za stoj u raz vo ju na u ke od 20 go di na, pred sed nik Sr bi je je na gla sio da je pri kqu ~e we jed nom ova kvom pro jek tu, „mo `da naj ve }em u qud skoj isto ri ji, ko ji je po sve }en ot kri va wu uni ver zu ma„, ve o ma va `no za srp ske na u~ ni ke, uni ver zi te te i in sti tu te, te ne ke na {e mla de na u~ ni ke ko ji u CERN-u ra de svo je dok to ra te, is tra `i va~ ke ra do ve... - Ne po sto ji ni jed na ze mqa ko ja je po sti gla zna ~a jan ili do voq no brz eko nom ski raz voj a da ta kom po nen ta zna wa ni je bi la va `na u we noj pro iz vod wi - na u~ noj, in du strij skoj, po qo pri vred noj, pa ~ak i po li ti~ koj - is ta kao je Ta di}. CERN se na la zi ne da le ko od @e ne ve na {vaj car sko-fran -

cu skoj gra ni ci, da nas ima 20 ze ma qa ~la ni ca, oko 2.400 za po sle nih i oko 10.000 go stu ju }ih na u~ ni ka, ko ji pred sta vqa ju vi {e od 600 uni ver zi te ta {i rom sve ta. To je ujed no i naj ve }a svet ska la bo ra to ri ja za fi zi ku ~e sti ca, a glav na is tra ì va wa se od vi ja ju u ve li kom ha dron skom ko laj de ru ili su da ra ~u ~e sti ca (LHC). Eks pe ri ment }e une ti re vo lu ci ju u shva ta we uni ver zu ma, raz u me va we an ti ma te ri je i do ka za ti po sto ji li ili ne Hig sov bo zon, tzv. bo` ja ~e sti ce. Srp ski na u~ ni ci u CERN-u an ga ò va ni su u okvi ru eks pe ri me na ta ATLAS i CMS, a pre pot pi si va wa spo ra zu ma, di rek tor Ho jer je za pred sed ni ka Sr bi je, s ko jim je u de le ga ci ji bio i mi ni star pro sve te i na u ke @ar ko Ob ra do vi}, odr ào pre zen ta ci ju, upo znav {i ga s glav nim prav ci ma ra da CERN-a. Ta di} je za tim ob i {ao Ve li ki ha dron ski su da ra~ u ko jem se iz vo di su da ra we ~e sti ca, eks pe ri men te CMS I ATLAS, a sve mu je pri su stvo vao i biv {i pot pred sed nik Vla de Sr bi je Bo ì dar \e li}, za ~i jeg se man da ta kao mi ni stra za na u ku i teh no lo {ki raz voj Sr bi ja i kan di do va la za pri dru è no ~lan stvo u CERN-u. V. êki}

PUTUJU]I FESTIVAL O QUDSKIM PRAVIMA STI@E I U ZREWANIN

Se ci ra we dru {tva fo to gra fi jom i fil mo vi ma Pu tu ju }i Fe sti val o qud skim pra vi ma „VI VI SEC Tfest” bi }e po pr vi put odr àn u Zre wa ni nu od 13. do 17. ja nu a ra u Kul tur nom cen tru, na ja vi la je ju ~e ova usta no va kul tu re. Zre wa nin je je da na e- sti grad u ko jem }e bi ti pred sta vqen pro gram {e stog iz da wa „VI VI SEC Tfest”-a po sve }en te mi „Osva ja we slo bo de”. Fe sti val, ina ~e, pred sta vqa ostva re wa auto ra iz ce log sve ta ko ja pro mo vi {u qud ska pra va kao le gal ne in stru men te, ko ji ima ju de lo tvor nu za {ti tu do sto jan stva i osnov nih po tre ba sva ke oso be, bez ob zi ra na pol, et ni~ ko i dru {tve no po re klo, ver sko i po li ti~ ko uve re we. Odr à va we ma ni fe sta ci je omo gu }i li su Na ci o nal na za du `bi na za de mo kra ti ju i Po kra jin ski se kre ta ri jat za kul tu ru, a u Zre wa ni nu je za jed ni~ ki re a li zu ju Udru è we gra |a na „Voj vo |an ka – Re gi o nal na ini ci ja ti va” i Kul tur ni cen tar.

Pr vog da na fe sti va la, u ho lu Kul tur nog cen tra, u 19 sa ti, bi }e otvo re ne dve iz lo `be fo to gra fi ja. „Qu di sa mar gi ne” autor ke Man ce Ju van pri ka zu je sli ke iz ì vo ta qu di ko ji ì ve na mar gi na ma dru {tva u Av ga ni sta nu, Ve ne cu e li, Slo ve ni ji, Ira nu i na Taj lan du. U Slo ve ni ji je i da qe pri sut na dis kri mi na ci ja Ro ma. U Av ga ni sta nu mno ge è ne za vr {a va ju u za tvo ru zbog tzv. mo ral nih zlo ~i na, kao {to su pre qu ba, dru gi brak ili beg od ku }e. - Tri de set po sto av ga ni stan ske po pu la ci je sa post tra u mat skim simp to mi ma sme {te no je u ne a de kvat nim usta no va ma u ko ji ma ne ma ju ni ~i ju po mo} do Bo ì je. Broj he ro in skih za vi sni ka u Ka bu lu se iz da na u dan po ve }a va, a dro ga je i da qe la ko do stup na i iz u zet no jef ti na. U Ve ne cu e li, ko ju je wen pred sed nik Ugo â vez pro gla sio ze mqom „so ci ja li zma 21. ve ka” ne ma ju svi mo gu} nost da ì ve si gur no, a kri mi nal i da qe cve ta,

po seb no u glav nom gra du Ka ra ka su. Iz lo `ba pri ka zu je i mu {ko - `en ske tra ve sti te ko ji su ve} du go deo taj land ske za bav ne sce ne a ko ji jo{ uvek ne mo gu le gal no da pro me ne pol, kao i `i vot mla dih u Ira nu, od re |en stro gim ver skim pra vi li ma pro pi sa nim od stra ne vla sti ob ja {wa va ju or ga ni za to ri fe sti va la {ta }e zre wa nin ska pu bli ka ima ti pri li ke da vi di. Iz lo `ba fo to gra fi ja pod na zi vom „De kla ra ci ja o qud skim pra vi ma”, gru pe auto ra, ne pred sta vqa sa mo svo je vr snu „ilu stra ci ju” 30 ~la no va Uni ver zal ne de kla ra ci je o qud skim pra vi ma, ve} nu di i {i ro ku le pe zu raz li ~i tih po gle da na svet oko nas. Da nas, Uni ver zal na de kla ra ci ja o qud skim pra vi ma ~i ni te meq ni me |u na rod ni do ku ment u obla sti qud skih pra va. I po red we ne {i ro ke pri hva }e no sti, jo{ uvek je ve li ki broj onih ko ji ni su u sta wu da zah te va ju po {to va we osnov nih qud skih pra va, bi lo

zbog to ga {to ih ne po zna ju, ili za to {to jo{ uvek ne po sto je do voq no raz vi je ni in sti tu ci o nal ni me ha ni zmi ko ji }e ih spro vo di ti. Od 13. do 17. ja nu a ra u zre wa nin skom Kul tur nom cen tru bi }e pri ka za no i pet fil mo va „Pe sme ra ta”, o mu ~e wu za tvo re ni ka mu zi kom, „Pa ra di zo” o kvar tu ko ji je pre tvo ren u za tvor na otvo re nom, „BAS! Iza cr ve nih fe we ra”, o 13 de voj ~i ca ko je su iz ba vqe ne iz ozlo gla {e nih bor de la u Mum ba jiu u In di ji, „Brat aut saj der - `i vot Ba jar da Ras ti na”, o `i vo tu i ra du ak ti vi ste, vi zi o na ra i stra te ga ko jeg su zva li „ne po zna ti he roj“ i „ne vi dqi vi ~o vek“ Ame ri~ kog po kre ta za gra |an ska pra va, ko ji se ni je sti deo da pri zna da je ho mo sek su a lac ~e tr de se tih go di na dva de se tog ve ka, i „Svla ~i o ni ca”, tri pri ~e o fud ba le ri ma ko je se isto vre me no de {a va ju u Kat man duu, Na za re tu i Zan zi ba ru. @. Balaban

USKORO NACIONALNA STRATEGIJA OBRAZOVAWA

Evrop ski okvir za srp sko {kol stvo Pre ma na ja vi mi ni stra pro sve te i na u ke pro fe so ra dr @ar ka Ob ra do vi }a do kra ja ove ne de qe mi ni star stvo na ~i jem je ~e lu pred jav nost bi tre ba lo da iz ne se pred log na ci o nal ne stra te gi je obra zo va -

Mi ni star stvo pro sve te upu ti lo je osta lim mi ni star stvi ma na cr te za ko na o osnov nom i sred wem obra zo va wu, obra zo va wu od ra slih, kao i iz me ne za ko na o ux be ni ci ma i o~e ku je da nad le `na mi ni star stva da ju

No vi za ko ni }e ob no vi ti na stav ne pla no ve i pro gra me i omo gu }i ti lo kal nim sa mo u pra va ma da sa mo stal no una pre |u ju obra zov ni si stem wa. Po re ~i ma mi ni stra, na ovom do ku men tu ve} du `e vre me ra di ve li ki broj ra znih stru~ wa ka i pr ve rek ci je stru~ ne jav no sti ve o ma su po voq ne. - Pred log na ci o nal ne stra te gi je jav no sti }e bi ti do stu pan na saj tu www.mpn.gov.rs i bi }e usa gla {en sa svim evrop skim i svet skim tren do vi ma, a po sle jav ne ras pra ve ovaj do ku ment tre ba lo bi da bu de uob li ~en u mar tu -ka `e mi ni star Ob ra do vi}.

ovih da na svo je pri med be kao bi Vla da ove za kon ske pred lo ge mo gla da usvo ji naj ka sni je 19. ja nu a ra. Pre ma o~e ki va wi ma mi ni stra pro sve te i na u ke ovi za kon ski pred lo zi pred po sla ni ci ma Skup {ti ne mo gli bi da se na |u na van red nom za se da wu, kra jem ja nu a ra ili po ~et kom fe bru a ra. - Ciq no vih za ko na je po boq {a we sta wa i usa gla {a va we sa no vom na ci o nal nom stra te gi jom, a naj ve }a ino va ci ja u svim ovim do ku men ti ma je za kon o obra zo va wu od ra -

slih, ko ji }e ure di ti ne for mal no obra zo va we i omo gu }i ti pro ces do ì vot nog u~e wa - tvr di dr Ob ra do vi}. - Ovaj no vi za kon }e omo gu }i ti da se sva ko ko è li, u od re |e nom pe ri o du svog ì vo ta, ukqu ~i u obra zov ni si stem da bi ste kao ne ku kva li fi ka ci ju, bi lo da za dr ì po sto je }i po sao, bi lo da ga pro me ni, ili da stek ne no va zna wa i ve {ti ne ko je }e mu po mo }i da na |e bo qe pla }en po sao.

No vi za ko ni, po re ~i ma mi ni stra pro sve te i na u ke, ob no vi }e na stav ne pla no ve i pro gra me i omo gu }i ti lo kal nim sa mo u pra va ma da sa mo stal no una pre |u ju obra zov ni si stem. S dru ge stra ne, mi ni star ka è da ni je za do vo qan iz no som ko ji dr à va iz dva ja za pro sve tu, jer sred stva iz dr àv nog bu è ta ne za do vo qa va ju po tre be obra zov nog si ste ma. Zbog to ga, tvr di Ob ra do vi}, Mi ni star stvo sa mo po ku {a va da po boq {a efi ka snost ko ri {}e wa sred sta va, ali u sve mu po sto je gra ni ce, a ako iz go di ne u go di nu za una pre |e we obra zov nog si ste ma osta je sa mo pet od sto sred sta va taj si stem je te {ko una pre di ti. Mi ni star ka è i da se no vac ko ji sti è iz ino stran stva ula è u pro svet nu in fra struk tu ru, ali da su i za ove na me ne po treb na i ve }a iz dva ja wa sa me dr à ve D. Deve~erski

sreda11.januar2012.

KAKO POBOQ[ATI ZDRAVQE MLADIH GENERACIJA

Bez oslo ba |a wa od fi zi~ kog

Pro ble mi u na sta vi fi zi~ kog vas pi ta wa bi li su te ma po sled we sed ni ce Na ci o nal nog pro svet nog sa ve ta, a po vo dom zah te va Dru {tva pe da go ga fi zi~ ke kul tu re Sr bi je i Fa kul te ta spor ta i fi zi~ kog vas pi ta wa Uni ver zi te ta u Be o gra du da ih ova na ci o nal na in sti tu ci ja po dr `i u ini ci ja ti vi da se pro fe so ri fi zi~ kog vas pi ta wa vra te u ni `e raz re de osnov nih {ko la, to jest da po no vo pre da ju fi zi~ ko u tre }em i ~e tvr tom raz re du. Me |u tim, ~la no vi Sa ve ta za kqu ~i li su da od lu ka o to me ko tre ba da iz vo di na sta vu fi zi~ kog vas pi ta wa u tre }em i ~e tvr tom raz re du osnov ne {ko le ni je u wi ho voj nad le `no sti, te da je pro me na do sa da {we prak se i vra }a we ~a so va fi zi~ kog u~i te qi ma ve ro vat no uslo vqe na po tre bom za ra c i o n a l n i j i m tro {e wem sred sta va u obra zo va wu. Po red to ga, ~la no vi Na ci o nal nog pro svet nog sa ve ta sma tra ju da su u~i te qi ospo so bqe ni da iz vo de na sta vu fi zi~ kog vas pi ta wa, a da se even tu al ni ne do sta ci mo gu ot klo ni ti pro me nom pro gra ma i ve }om kon tro lom ostva ri va wa po sta vqe nih stan dar da. Me |u tim, Na ci o nal ni pro svet ni sa vet je kon sta to vao da su pro ble mi u obla sti pra vil nog fi zi~ kog raz vo ja mla dih u Sr bi ji vr lo ozbiq ni i da je to te ma ko jom oni tre ba da se ba ve, po seb no pi ta wi ma pri me re no sti pro gra ma i kva li te ta iz vo -

|e wa ove na sta ve u osnov noj i sred woj {ko li. ^la no vi ovog te la sma tra ju da je po treb no usvo ji ti kon cep tu al no re {e we ko je }e raz dvo ji ti fi zi~ ko vas pi ta we od spor ta. Ovaj kon cept, ko ji bi tre ba lo ugra di ti u Stra te gi ju obra zo va wa, pod ra zu me va da sva ko de te mo `e do sti }i od re |e ne stan dar de u skla du sa svo jim fi zi~ kim mo gu} no sti ma. Na sta va fi zi~ kog vas pi ta wa tre ba da bu de in di vi du a li zo va na i da sva ko ve `ba ono {to mo `e, {to zna ~i da tre ba uki nu ti mo gu} nost oslo ba |a wa od na sta ve fi zi~ kog vas pi ta wa. Po red to ga, zdra ve

ì vot ne na vi ke, to jest zdrav ì vot po treb no je pro mo vi sa ti u svim obla sti ma obra zo va wa, a ne sa mo ne go va ti kroz na sta vu fi zi~ kog i zdrav stve nog vas pi ta wa. Dru {tvo pe da go ga fi zi~ kog vas pi ta wa i Dru {tvo u~i te qa za du è ni su da na pra ve pred log me ra ko je bi tre ba lo pred u ze ti u ci qu una pre |e wa na sta ve fi zi~ kog vas pi ta wa i po boq {a wa fi zi~ kog zdra vqa de ce, a ka da ovaj pred log bu de pri pre mqen, NPS }e o we mu ras pra vqa ti i do ne ti od go va ra ju }e od lu ke. D. D.

VESTI „No var tis” u SAD po vu kao le ko ve s gre {kom [vaj c ar s ka far m a c e u t s ka kom pa ni ja „No var tis” po vu kla je vi {e le ko va ko ji se pro da ju bez re cep ta u SAD na kon {to su kon sul to va ni od re |e ni ne do sta ci. Ra di se o le k o v i m a „eks c e d rin”, „no doz”, „bu fe rin” i GHP. Od lu ka o po vla ~e wu do ne ta je jer pa ko va wa tih le ko va mo gu da sa dr è o{te }e ne kap su le kao i po gre {ne kap su le ili ta ble te. „No var tis” je od lu ~io da po v u ~ e te le k o v e na k on {to je do bio vi {e tu `bi po tro {a ~a ve za nih za wi ho va ra zna o{te }e wa. Ka ko je za „Dnev nik” iz ja vio Pa v le Ze l i}, me n a x er Agen ci je za le ko ve i me di cin ska sred stva Sr bi je, na ve de nih le ko va ne ma na srp skom tr ì {tu. - U Sr bi ji ovi le ko vi ni su re gi stro va ni pa se ni ne mo gu na }i na na {em tr ì {tu - is ta kao je Ze li}. Q. M.

Ima li osno va za uvo |e we cr no gor skog je zi ka Mi ni star stvo za qud ska i ma win ska pra va, dr àv nu upra vu i lo kal nu sa mo u pra vu za tra ì lo je od Re pu bli~ kog za vo da za sta ti sti ku po dat ke o ukup nom bro ju i na ci o nal noj struk tu ri sta nov ni ka na te ri to ri ja ma op {ti na Ku la i Vr bas ra di pro ce ne oprav da no sti zah te va da se u tim op {ti na ma cr no gor ski uve de kao slu `be ni je zik. Ka ko je Ta njug u re ~e no u tom mi ni star stvu, od ru ko vod stva tih op {ti na za tra èn je Sta tut. - Mi ni star stvo je re a gu ju }i na pi smo Cr no gor ske par ti je za tra ì lo od pri vre me nog or ga na op {ti ne Ku la i od pred sed ni ka op {ti ne Vr bas Sta tu te op {ti na, kao i iz ve {ta je o

ono me {to se na vo di u do pi su te par ti je - na vo de u tom mi ni star stvu. Do da je se da je Mi ni star stvo od Re pu bli~ kog za vo da za sta ti sti ku za tra `i lo po dat ke o ukup nom bro ju i na ci o nal noj struk tu ri sta nov ni ka na te ri to ri ja ma tih op {ti na pre ma re zul ta ti ma po sled weg po pi sa sta nov ni {tva od 1. do 15. ok to bra, kao i po pi sa iz 2002. go di ne. - Na kon pri ba vqe ne do ku men ta ci je, Mi ni star stvo }e po stu pi ti u skla du sa svo jim za kon skim ovla {}e wem”, ka `u u tom mi ni star stvu.

Od u zi ma we do zvo le TV Ava la „kao kraj wa me ra” [traj ka~ ki od bor za po sle nih TV Ava la sa stao se ju ~e sa ~la no vi ma Sa ve ta Re pu bli~ ke ra di o di fu zne agen ci je (RRA) i Re pu bli~ ke agen ci je za te le ko mu ni ka ci je (RA TEL) i sa op {tio, po sle sa stan ka, da su obe agen ci je, po vo dom si tu a ci je u toj te le vi zij skoj ku }i, na ja vi le da }e pred u ze ti me re iz svo je nad le `no sti, jer je ko ri {}e we fre kven ci je “ogra ni ~en pri rod ni re surs”. Od u zi ma we do zvo le za emi to va we pro gra ma te le vi zi ji Ava la kraj wa je me ra ako ne bu de re {e wa u tom me di ju, iz ja vio je ~lan Sa ve ta RRA Mi lo{ Raj ko vi}. U sa op {te wu se na ja vqu je da }e za po sle ni in si sti ra ti da se na TV Ava la {to pre ime nu ju ge ne ral ni men da xer i glav ni i od go vor ni ured nik.

crna hronika

sreda11.januar2012.

PE TRA CVI JI] SE TE RE TI ZA SA O BRA ]AJ KU U BE O GRAD SKOM NA SE QU @ARKOVO

Vo di teq ka RTS-a osum wi ~e na za smrt pe {a ka

Slo bo dan B. (74), na ko jeg je auto mo bi lom na le te la Pe tra Cvi ji}, vo di teq ka RTS, u po ne de qak oko 16.30 ~a so va u Vo do vod skoj uli ci u @ar ko vu, pre mi nuo je to kom iste ve ~e ri u Ur gent nom cen tru, ja vi li su ju ~e be o grad ski me di ji. Po li ci ja

Petra Cviji}

je oba vi la uvi |aj, a de ta qe is tra ge i ka ko se do go di la ova ne sre }a s tra gi~ nim is ho dom, na knad no }e sa op {ti ti. Pre ma ne zva ni~ nim sa zna wi ma, vo di teq ka je vo zi la auto mo bil u prav cu @e le zni ka, ka da je iz ne na da iz le teo pe {ak u na me ri da pre tr ~i uli cu. Cvi ji }e va je ko ~i la, ali vo zi lo je ipak uda ri lo u ~o ve ka i od ba ci lo ga niz uli cu. Le ka ri su po ku {a li re a ni ma ci ju, me |u tim, on je ne ko li ko sa ti ka sni je pod le gao po vre da ma. Petra Cviji} je voditeqka informativnih emisija i novi narka Radio-televizije Srbije. Na po~etku karijere je vodila emisije zabavnog karaktera, da bi ubrzo pre{la u informativnu redakciju. Na nacionalnoj televiziji radi vi{e od sedam godina. Pre toga je radila na Radio-televiziji Vojvodine. E. D.

GROB NI CA PO RO DI CE ZU BER U PRI GRE VI CI, KOD APA TI NA, VE] DVE GO DI NE NA ME TI VAN DA LA

Ko ne da mi ra po koj ni ku

Mi ra [i ka wa, ro |e na Zu ber, je mno gi ma po ma gao. Zna li su ga bi la je {o ki ra na ka da su joj ja vi li svi u se lu i oko li ni, jer je pot ki uo~i Bo ì }a da je ne ko sru {io vao ko we od za vr {et ka Dru gog spo me nik na po ro di~ noj grob ni ci svet skog ra ta. Su pru ga i ja smo vi Zu ber na gro bqu u Pri gre vi ci, {e de ce ni ja ra di li u Ne ma~ koj i kod Apa ti na. Pre ovog van dal skog tek smo se pre tri go di ne, pred ~i na, po ro di~ na grob ni ca je ne ko smrt we nog oca, vra ti li u rod nu li ko pu ta oskr na vqe na. Slu ~a je vi Pri gre vi cu, da u mi ru pro ve de mo su pri ja vqi va ni po li ci ji, ali po pen zi o ner ske da ne. Ni u snu ni smo ~i ni lac ni je pro na |en. o~e ki va li da }e ne ko na ta ko ne - Na nad grob noj plo ~i su sli ke ci vi li zo van na ~in skr na vi ti i ime na mog oca Qu bo mi ra Zu be uspo me nu na po koj ni ka - ka è Ran ra, maj ke Ma re i bra ta Mi la na, ko [i ka wa, Mi rin su prug. ali je van dal na ru {a vao, do sa da, u U Pri gre vi ci, se lu s 4.000 sta ne ko li ko na vra ta sa mo deo spo me nov ni ka, na le po ure |e nom me ni ka na ko jem je bi la sli ka oca Qu bo mi ra. Spo me nik je skr na vqen ne ko li ko pu ta i uvek za sla ve, ro |en da ne, sve ce, da bi uo~i Bo ì }a, bio pot pu no po lu pan - ka è Mi ra [i ka wa. Pre ma we nim re ~i ma na nad grob noj plo ~i oca Qu bo mi ra, ko ji je pre mi nuo 2009. go di ne, van dal je 2010. go di ne pr vo ka me nom raz bio pred wi ho vu sla vu sta klo na sli ci mo ga oca, ne di ra ju }i sli ke maj ke i bra ta. Slu ~aj je pri ja vqen po li ci ji ali va na dal ni je pro na |en. Pred Qu bo mi rov ro |en dan u ne ko li ko Oskr na vqe na grob ni ca na vra ta s gro ba je od no {e no cve }e, raz ba ca no ra zno sme }e... snom gro bqu, za 65 go di na ni je Vr hu nac van dal skog po na {a wa oskr na vqen ni je dan spo me nik. je bi lo pot pu no ru {e we nad grob Me {ta ni, ko ji se iz me |u se be ne plo ~e po sle No ve go di ne a uo~i uglav nom po zna ju, {o ki ra ni su da Bo ì }a. Ka me no re zac je usta no u wi ho voj sre di ni po sto ji ne ko ko vio da se spo me nik ni je sam od se na ovaj na ~in ka qa uspo me nu na be sru {io, ve} da je van dal, po ku po koj ni ka. {a va ju }i da sru {i deo plo ~e gde - Sa o se }a mo se s po ro di com ko se na la zi sli ka Mi ri nog oca Qu ja pre ì vqa va {o ko ve i du {ev ne bo mi ra, po vu kao ti ple ko je su dr bo lo ve, i ne mo è mo se na ~u di ti à le dru gi deo nad grob ne plo ~e. da me |u na {im su gra |a ni ma, ko ji Bi lo je to naj ve }e skr na vqe we su svi za jed no ko lo ni zi ra ni iz grob ni ce ko je tra je ve} bez ma lo Li ke i Ba ni je, ima ~o ve ka ta ko dve go di ne. bo le snog uma - ka è ogor ~e no - Zvao me je brat od tet ke re kav Pri grev ~a nin Bran ko Vu ~e ti}. {i da mi je po ro di~ na grob ni ca - Ni ko ga ne mo gu da op tu ìm za pot pu no oskr na vqe na i da nad skran vqe we grob ni ce, jer ne mam grob na plo ~a po lu pa na le ì na do ka za. Vo le la bih da se po ~i ni ze mqi. Od tu ge ni sam mo gla na lac pro na |e a moj po koj ni otac na gro bqe, ve} je }er ka oti {la, i po |e mir. Sva ki van da li zam za pro tvr di la da je spo me nik de va sti te kle dve go di ne smo pri ja vqi va ran. I ovaj slu ~aj smo pri ja vi li li po li ci ji. Da nam je ne ko po lu po li ci ji ali iz gle da da je sve uza pao pro zo re na ku }i mo gla bih da lud jer po ~i ni teq ni ka ko da se raz u mem ali da ne ko na gro bqu ne pro na |e - kroz su ze pri ~a Mi ra. da mi ra mr tvi ma je van sva ke qud - Otac mo je su pru ge je bio ko sko sti - ka è Mi ra [i ka wa. va~. Skro man i mi ran ~o vek ko ji J. Prel ~ec

DR @AV NI SE KRE TAR MI NI STAR STVA PRAV DE SLO BO DAN HO MEN NA JA VQU JE

No ve zgra de tu ì la {tva i Spe ci jal nog suda Spe ci jal ni sud u Be o gra du, u ko me }e se odr à va ti su |e wa za or ga ni zo va ni kri mi nal i vi so ku ko rup ci ju, do bi }e jo{ jed nu zgra du, na ja vio je ju ~e dr àv ni se kre tar Mi ni star stva prav de Slo bo dan Ho men. No va zgra da za Spe ci jal ni sud na la zi }e se na pla cu po red po sto je }e zgra de u Usta ni~ koj uli ci i sa sa da {wim su dom }e bi ti po ve za na pa sa re lom, re kao je Ho men Ta nju gu. Za vr {ni pro jek ti su u to ku i iz grad wa }e po ~e ti ove go di ne, na po me nuo je dr àv ni se kre tar. On je do dao da se to kom go di ne o~e ku je i po ~e tak zi da wa no ve zgra de tu ì la {tva u Uli ci kne za Mi lo {a, na lo ka ci ji

No va zgra da }e bi ti tik uz sa da {wi Spe ci jal ni sud

ko ju je Mi ni star stvo prav de do bi lo od gra da Be o gra da. Pre ma sa da {wim pla no vi ma, u toj zgra di bi }e sme {te no Re pu bli~ ko jav no tu ì la {tvo i Ape la ci o no tu ì la {tvo, a mo gu} nost pre se qe wa Vi {eg jav nog tu ì la {tva i Pr vog osnov nog tu ì la {tva u Be o gra du u istu zgra du je u raz ma tra wu. Uz pre se qe we par ni~ nog su da u zgra du „Aero in è we rin ga”, ko ja }e do po lo vi ne go di ne bi ti adap ti ra na za sud ske na me ne, no ve dve zgra de bi, pre ma Ho me no vim re ~i ma, tre ba lo da re {e po sto je }e funk ci o nal ne pro ble me i obez be de uslo ve za jo{ efi ka sni ji rad be o grad sa kog pra vo su |a.

PO VE ]A VA SE BROJ HA [KIH OSU \E NI KA KO JI SU OD SLU @I LI KA ZNU

Pre vre me na slo bo da tri de se to ri ci Pred sed nik Ha {kog tri bu na la Te o dor Me ron sa op {tio je da }e Vin ko Mar ti no vi}, biv {i pri pad nik hr vat skih voj nih sna ga bi ti pre vre me no pu {ten na slo bo du, jer je od slu ìo vi {e od dve tre }i ne ka zne na ko ju je osu |en. Mar ti no vi} je osu |en na 18 go di na za tvo ra zbog zlo ~i na nad mu sli ma ni ma po ~i we nih to kom 1993. i 1994. na pod ru~ ju Mo sta ra i na kon {to je u za tvo ru pro veo vi {e od 12 go di na, Tri bu nal je pri hva tio we gov zah tev za pre vre me no oslo ba |a we. Pu {ta wem Mar ti no vi }a na sta vqe no je „osi pa we” ha {kih pri tvo re ni ka s pro sto ra biv {e SFRJ jer je do sa da tri de se tak osu |e nih od slu ì lo svo je ka zne. Ka ko se u Ha gu mno go vi {e su di lo op tu è ni ci ma sa srp ske stra ne, ta ko je i broj Sr ba ko ji su „od slu ì li svo je” sad ve} po pri li ~an. Od osni va wa Tri bu na la do ne to je oko 60 pra vo sna `nih pre su da u po stup ci ma ko ji su vo |e ni pro tiv op tu è ni ka iz “srp skih re do va”, a wih dva de se tak je od le à lo ka zne na kon ~e ga su pu {te ni na slo bo du. Me |u pr vim Sr bi ma ko ji su od le à li ka zne po pre su da ma Tri bu na la bi li su Dra gan Ko lun xi ja, ko ji je tro go di {wu ka znu od le ào jo{ u de cem bru 2001. go di ne, kao i Da mir Do {en i Mar ko Si mi}, ko ji su svo je pe to go di {we ka zne iz dr à li to kom 2003. go di ne. U gru pi onih ko ji su do ~e ka li slo bo du su Mi ro slav Ta di}, osu |en na osam go di na za tvo ra i Si mo

Za ri} osu |en na {est, ko ji su ta ko |e po is te ku dve tre }i ne ka zne pu {te ni u to ku 2004. go di ne. Bo san ski Sr bi, ob u hva }e ni pred me tom “lo go ri Omar ska, Ke ra term i Tr no po qe”, Mi ro slav Kvo~ ka i Dra go qub Pr ca}, osu |e ni na 7,5 go di na za tvo ra, ka zne su od slu ì li to kom 2005, a Mi lo ji ca Kos jo{ 2002. go di ne. Uslov za pre vre me ni ot pust s iz dr à va wa sed mo go di {we za tvor ske ka zne u Dan skoj to kom 2008. je ostva rio i pen zi o ni sa ni vi ce ad mi ral biv {e JRM Mi o drag Jo ki}, osu |en u “pred me tu Du brov nik”. U le to 2008. je u za tvo ru Ne ma~ koj Du {ko Ta di} od slu ìo dve tre }i ne od 20 go di na za tvor ske ka zne i pu {ten je na slo bo du. Iste go di ne iz dr à va we vi {e go di -

[e sto ri ca ni su do ~e ka la pre su du

{wih ka zni za tvo ra okon ~a no je u slu ~a ju osu |e ni ka Pre dra ga Ba no vi }a, ko ji je osmo go di {wi za tvor iz dr `a vao u Fran cu skoj i Zo ra na Vu ko vi }a, ko ji je ve }i deo dva ne -

[e {eq bio kli ni~ ki mr tav [ef prav nog ti ma za od bra nu Vo ji sla va [e {qa Zo ran Kra si} iz ja vio je ju ~e da je li der Srp ske ra di kal ne stran ke, ka da je u pe tak pri mqen u bol ni cu, bio prak ti~ no „kli ni~ ki mr tav”. Kra si} je na kon fe ren ci ji za {tam pu re kao da je [e {eq 6. ja nu a ra, pri mqen u bol ni cu Laj den u Ha gu i da ta da ni je bio pri

Mla di} se te re ti za si lo va we sve sti, a da mu je ~i ta vo te lo bi lo mo dro. On je is ta kao da su le ka ri u toj bol ni ci [e {e qu iz plu }a iz va di li ne ko li ko li ta ra te~ no sti, te da je, pre ma me di cin skom tu ma ~e wu tih ~i we ni ca, „do {lo do sr ~a nog i plu} nog za sto ja i da je [e {eq prak ti~ no bio u kli ni~ koj smr ti”.

sto go di {we ka zne pro veo u za tvo ru u Nor ve {koj. To kom 2009. go di ne u za tvo ru u [ved skoj ka znu je od slu `i la biv {a pred sed ni ca Re pu bli ke Srp ske Bi qa na Plav {i}, ko ja je

Po red Slo bo da na Mi lo {e vi }a, ko ji je 2006. go di ne umro u pri tvo ru u [e ve nin ge nu, ne do ~e kav {i iz ri ca we pre su de, jo{ pe to ri ca op tu `e ni ka su umr la to kom po stu pa ka: Slav ko Dok ma no vi}, \or |e \u ki}, Mi lan Ko va ~e vi}, Meh med Ala gi} i Mo mir Ta li}. Na iz dr `a va wu ka zni po pre su da ma ha {kog su da umr li su Mi lan Ba bi} i Mi ro slav De ro wi}, a jo{ de se to ri ca su umr li pre ne go {to su pri ve de ni Tri bu na lu: Sti po Ali lo vi}, Jan ko Bo bet ko, Go ran Bo rov ni ca, Si mo Dr qa ~a, Dra gan Ga go vi}, Jan ko Ja wi}, Ni ki ca Ja wi}, Slo bo dan Miq ko vi}, @eq ko Ra `na to vi} i Vlaj ko Sto jiq ko vi}.

[EF PRAV NOG TI MA ZA OD BRA NU LI DE RA RA DI KA LA ZO RAN KRA SI] TVR DI

VLA SO TI ^A NIN IZA RE [E TA KA

Po li cij ska upra va Le sko vac sa op {ti la je ju ~e da je po li ci ja li {i la slo bo de i is tra `nom su di ji Vi {eg su da u tom gra du pri ve la N. K. (30) iz Vla so tin ca zbog sum we da je iz vr {io kri vi~ no de lo si lo va wa. „Sum wa se da je N.K. u no }i iz me |u 6. i 7. ja nu a ra, u ka snim ve ~er wim ~a so vi ma, uz upo tre bu si le i pret we iz vr {io ob qu bu nad `en skom oso bom sta ro sti 48 go di na. N. K. je o{te }e noj, u we noj ku }i, upu }i vao pret we da }e je te le sno po vre di ti i da }e joj za pa li ti ku }u”, na ve de no je u sa op {te wu. Iz PU Le sko vac is ti ~u da je is tra `ni su di ja N.K. od re dio pri tvor do me sec da na. (Ta njug)

dnevnik

c m y

Li der ra di ka la se po pri je mu u bol ni cu ose }ao sla bo, imao je arit mi ju i ta hi kar di ju, do dao je Kra si}. Pre ma we go vim re ~i ma, sve to upu }u je da se u Ha {kom tri bu na lu na mer no za po sta vqa zdrav stve no sta we Vo ji sla va [e {e qa, {to je, ka ko je is ta kao, rav no po ku {a ju ubi stva. Kra si} ka `e da [e {eq ne bi ni bio pre ba ~en u bol ni cu da je u pri tvor skoj je di ni ci u Ha gu bio le ~en na ade kva tan na ~in. Iako iz Tri bu na la stal no po ru ~u ju ka ko je [e {eq od bi jao da se po da ci o we go vom zdrav stve nom sta wu ob ja vqu ju u jav no sti, „on je u sud ni ci hi qa du pu ta re kao i iz dik ti rao da se u jav no sti ob ja ve po da ci o we go vom zdrav stve nom sta wu”, re kao je Kra si}. Pre ma we go vim re ~i ma, i su pru zi Vo ji sla va [e {e qa Ja dran ki ni je do pu {te no da ga po se ti, iako je to ve} ra ni je bi lo odo bre no. - Tra `i mo dnev no in for mi sa we o we go vom sta wu, da mu se omo gu }i ko mu ni ka ci ja i kon takt s po ro di com i prav nim sa vet ni ci ma - na po me nuo je Kra si}. (Ta njug)

bi la osu |e na na 11 go di na za to vra. Po ~et kom iste go di ne na slo bo di se na {ao i ge ne ral-pu kov nik biv {e JNA Pa vle Stru gar,

na kon {to je iz dr ào dve tre }i ne ka zne od 7,5 go di na za tvo ra po op tu `bi za vo |e we voj ne kam pa we na pod ru~ ju Du brov ni ka u dru goj po lo vi ni rat ne 1991. go di ne. U ju lu 2009. vra ta za tvor ske }e li je u Ita li ji sa spo qa {we stra ne je za tvo rio i bo san ski Sr bin Mi lo rad Kr no je lac, ko ji je iz dr ào ka znu od 15 go di na za tvo ra. Pre vre me ni ot pust to kom 2010. go di ne do bi li su i biv {i na ~el nik in è we ri je Zvor ni~ ke bri ga de VRS-a, Dra gan Jo ki}, ko ji je slu ìo ka znu od de vet go di na kao i Mi tar Va si qe vi} i Du {ko Si ki ri ca, ko ji su bi li osu |e ni na po 15 go di na za tvo ra. Pro {le go di ne na slo bo du su pu {te ni Bla go je Si mi}, ko ji je osu |en na 15 go di na ro bi je i Ve se lin [qi van ~a nin, ko jem je pr vo bit na ka zna od 17 go di na sma we na na 10 {to je bio pr vi slu ~aj pre i na ~a va wa pra vo sna `ne pre su de u Ha {kom tri bu na lu. N. Per ko vi}

NA STA VQE NO SU \E WE KA RAYI]U

Za {ti }e ni sve dok o ubi ja wu u Sre bre ni ci Pred Ha {kim tri bu na lom ju ~e je, po sle zim ske pa u ze u ra du su da, na sta vqe no su |e we Ra do va nu Ka ra xi }u iz vo |e wem do ka za o zlo ~i ni ma po ~i we nim u Sre bre ni ci u ju lu 1995. go di ne. Is kaz je dao za {ti }e ni sve dok KDZ 045, ko ji je po ~et kom ra ta bio pri pad nik Te ri to ri jal ne od bra ne op {ti ne Sre bre ni ca, a ka sni je pri pad nik 281. la ke bri ga de Ar mi je Bo sne i Her ce go vi ne. On je re kao da je po sle pa da Sre bre ni ce u ju lu 1995. bio u ko lo ni mu {ka ra ca ko ja je po ku {a la da se pro bi je do te ri to ri ja ko je su kon tro li sa le mu sli man ske sna ge, ali da su ih je di ni ce Voj ske Re pu bli ke Srp ske ga |a le te {kom ar ti qe ri jom i da su, na kon pre da je, od ve de ni na igra li {te u Ko we vi} Po qu. Na po mi wu }i da ih je tu sa ~e ka lo na „sto ti ne srp skih voj ni ka”, sve dok je re kao da se ubr zo po ja vio i Rat ko Mla di}, ko ji je na re dio da se za ro bqe ni mu sli ma ni vra te u ka mi o ne na kon ~e ga su oti {li u Kra vi ce. - Iz mog ka mi o na je iz ve de no pet mu {ka ra ca i ni su se vi {e po ja vi li - re kao je sve dok, na vo de }i da su se to kom no }i ~u li kri ci i ra fal na paq ba. On je re kao da su 13. ju la od ve de ni u {ko lu u Pet kov ci ma, u

ko joj su ga srp ski voj ni ci svu kli do po la, ve za li mu ru ke iza le |a i od u ze li is pra ve. Sve dok je do dao da je po hod ni ci ma {ko le bi lo le {e va, od ba ~e ne ode }e i li~ nih do ku me na ta. On je re kao se ubr zo na {ao u ko lo ni ka mi o na ko ja se upu ti la ka lo kal noj bra ni, u ~i joj ne po sred noj bli zi ni se na la zi la po qa na ko ja je, ka ko je na veo, bi la pre kri ve na te li ma ubi je nih mu {ka ra ca. Sve dok je re kao da je na we ga i za ro bqe ni ke, ko ji su do ve de ni, pu ca no iz ne po sred ne bli zi ne, a da je on za klon na {ao is pod jed nog te la. On je re kao da je sa ~e kao da srp ski voj ni ci odu, na kon ~e ga se s jo{ jed nim pre `i ve lim mla di }em krio u be ton skom ka na lu na bra ni da bi 15. ju la po be gao ka Tu zli. (Ta njug)

crna hronika

dnevnik

sreda11.januar2012.

PR VI OSNOV NI SUD U BE O GRA DU O PRO [LO GO DI [WOJ TU ^I DVEJU GRU PA NA VI JA ^A „PAR TI ZA NA”

Pe to ri ca za kqu ~i la spo ra zum o kri vi ci

Po li cij ski uvi |aj

JU ^E U CEN TRU NO VOG PA ZA RA

Sa mo u bi stvo u me wa~ ni ci? Slu ` be n i c a me w a~ n i c e „Ke{„ u cen tru No vog Pa za ra S. L. (23) pod le gla je po vre di od va tre nog oru` ja ko ju je za do bi la ju ~e na rad nom me stu, sa zna je Ta njug . Ona je pod le gla po vre di na pu tu ka Ur g ent n om cen t ru Kli n i~ kog bol ni~ kog cen tra u Kra gu jev cu. Pri pad ni ci po li ci je iz vr {i li su uvi |aj na li cu me sta i is tra ga je u to ku. Iz ve sno je, me |u tim, da ni je re~ o pqa~ ki

me wa~ ni ce, re ~e no je Ta nju gu u no v o p a z ar s koj Po l i c ij s koj upra vi. Po li ci ja se zva ni~ no ni je ogla si la po vo dom ovog do ga |a ja, a ka ko Ta njug sa zna je go to vo je iz ve sno da je re~ o sa mo u bi stvu. S. L. je, na i me, u sud bo no snom tre nut ku u me wa~ ni ci bi la sa mo sa svo jim mu `em, a do puc wa u sle po~ ni cu je do {lo, ka ko se pret po sta vqa, iz qu bo mo re. S. L. je za so bom osta vi la dvo i po go di {wu de voj ~i cu.

ZA [TIT NIK GRA \A NA KRI TI KO VAO USLO VE U SRP SKIM ZA TVO RI MA

Ru i ni ra ni to a le ti i ku pa ti la Za { tit n ik gra | a n a Sa { a Jan ko vi} sa op {tio je ju ~e da je utvr dio niz ne pra vil no sti u okru `nim za tvo ri ma i ka zne no-po prav nim za vo di ma u Sr b i j i, ko j e se od n o s e na uslo ve sme {ta ja za tvo re ni ka i upu t io pre p o r u k e nad l e `ni ma za adap ta ci ju pro sto ri ja. Kon tro lom za tvo ra u Ni {u utvr dio je da su u pa vi qo nu „C” ku pa ti la ru i ni ra na, vla `na, s neo d go va ra ju }im sa ni tar nim ure |a ji ma i ne do voq nom pri vat no {}u.

iz vr {e adap ta ci ju to a le ta i ku pa ti la i obez be de ~i ste i su ve pro sto ri je sa pri me re nim sa ni tar nim ure |a ji ma, u ko ji ma je obez be |e na pri vat nost. Kon tro la ko ju je Jan ko vi} oba v io u po ` a r e v a~ k om za tvo ru „Za be la” po ka za la je da su po vre |e na pra va pri tvo re ni ka na zdrav stve nu za {ti tu u 7. pa vi qo nu, jer im je ote `an kon takt sa le ka rom, a ti me i mo gu} nost ostva ri va wa bla g o v re m e n og pre g le d a i ade kvat nog le ~e wa. U Pre po -

Pr vi osnov ni sud u Be o gra du pri hva tio je spo ra zum o pri zna wu kri vi ce ko ji su s nad le `nim Tu `i la {tvom za kqu ~i la pe to ri ca okri vqe nih na vi ja ~a fud bal skog klu ba „Par ti zan“ u po stup ku ko ji se pro tiv wih vo di po vo dom tu ~e 9. sep tem bra pro {le go di ne do ko je je do {lo iz me |u na vi ja~ kih gru pa “Za bra we ni” i „Ala ka traz“, u re sto ra nu Sport skog dru {tva „Par ti zan” u be o grad skoj Hum skoj uli ci.

Do za kqu ~e wa spo ra zu ma o kri vi ci do {lo je na osno vu ini ci ja ti ve od bra ne pe to ri ce okri vqe nih ko ji se kao ak te ri spor nog do ga |a ja te re te za kri vi~ no de lo na sil ni~ ko po na {a we, ta ko da se iz ri ca wem sud ske pre su de isto vet ne sa dr `a ju spo ra zu ma, za wih kri vi~ ni po stu pak za vr {a va. Okri vqe ni Ste van A., Du {an P., Da ni lo R. i Alek san dar P. osu |e ni su na po de set me se ci za tvo ra, a iz re ~e na im

je i me ra bez bed no sti - za bra na pri s u s tvo v a w a sport s kim pri red ba ma u tra ja wu od dve go di ne. Okri vqe nom Lu ki R. je po red dvo go di {we za bra ne pri su stvo va wa od re |e nim sport skim pri red ba ma, iz re ~e na uslov na ka zna od de set me se ci za tvo ra, ko ja se ne }e iz vr {i ti uko li ko u ro ku od tri go di ne ne u~i ni no vo kri vi~ no de lo. Kri vi~ nim pro ce som po vo dom po me nu te tu ~e ob u hva }e -

na su ukup no osmo ri ca okri vqe nih na vi ja ~a „Par ti za na“ , a pro tiv tro ji ce, ko ji ni su za kqu ~i li spo ra zum o kri vi ci, po stu pak }e bi ti na sta vqen. U ma sov noj tu ~i pri pad ni ka dve ju na vi ja~ kih gru pa u ve zi s ko jom je pro tiv osmo ri ce osum wi ~e nih za na sil ni~ ko po na {a we, po kre nut ovaj kri vi~ ni po stu pak, po vre |e no je ne ko li ko oso ba. J. J.

SVI RE PO UBI STVO JU ^E U LA LI ]U, KOD OYAKA

Osum wi ~e na da je se ki rom pa no èm pre su di la mu ù Svi re po ubi stvo do go di lo se ju ~e u La li }u, kod Oxa ka. Ana B. (56) osum wi ~e na je da oko osam ~a so va ubi la svog su pru ga Ja ro sla va B. (60). Pre ma po da ci ma do ko jih smo do {li, Ana B. se te re ti da je Ja ro sla va, dok je spa vao, se ki rom uda ri la po sle po o~ ni ci a ka sni je mu za bo la no` u sr ce. Sa zna je mo da je Ana B. po tom po ku {a la sa mo u bi stvo. Pre ma re ~i ma de ùr nog is tra `nog su di je Vi {eg su da u Som bo ru Va len ti ne Kne è vi} ko ja je oba vi la uvi |aj, Ja ro sla vo vo kr va vo te lo s dve ra ne, jed nom u pre de lu gla ve, a dru gom u pre de lu sr ca, pro na |e no je u kre ve tu. Po red we ga su bi li se ki ra i no`. Ra na na gla vi, za ko ju se pret po sta vqa da je na ne ta se ki rom, naj ve ro vat ni je je bi la smr to no sna, a ra na u pre de lu sr ca no èm. Ani no te lo pro na |e no je po red kre ve ta. Ona je ima la vi {e ubod nih ra na od no à u pre de lu tr bu ha, kao i po se ko ti na na unu tra {wim stra na ma po dlak -

Ubi stvo Ja ro sla va B. {o ki ra lo sta nov ni ke La li }a

ti ca, pa se pret po sta vqa da je po ku {a la da iz vr {i sa mo u bi stvo. Hit no je pre ba ~e na u Op {tu bol ni cu u Som bo ru. Pre ma in f or ma c i j a ma do ko j ih je „Dnev nik” do {ao, Ana B. je, od mah po pri je mu u bol ni cu , zbog te {kih po vre da je tre ope ri sa -

na, ali da ni je u `i vot noj opa sno sti. Me {ta ni ka `u da je Ana bi la bo le {qi va u po sled we vre me, na glo je osla bi la i ni je bi la za ne ku na ro ~i to ko mu ni ka ci ju kao ra ni jih me se ci i go di na. Upr kos to me, ni ko ni je mo gao da

pret po sta vi da }e se ova ko ne {to do go di ti u po ro di ci ko ja je bi la ve o ma ugled na u La li }u. Raz lo zi za kr va vi po ro di~ ni ob ra ~un su pot pu no ne po zna ti. Pret po sta vqa se da je je dan od raz lo ga za ova kav ~in ~i we ni ca da je }er ka bi la raz ve de na od svog su pru ga, ko me su de ca osta la, {to je u ve li koj me ri uti ca lo na zdra vqe Ane B. Po koj ni Ja ro slav je bio me sar u Vr ba su i ne dav no je za vr {io svoj rad ni vek. Iako pen zi o ner i da qe je ra dio kao me sar, go to vo da ne ma ku }e u se lu ko joj po me nu ta po ro di ca ni je po mo gla, na ro ~i to u vre me svi wo ko qa. Ja ro slav i Ana su sa mi `i ve li u La li }u u Ju go slo ven skoj uli ci 56 u sklad nom bra ku. Iza se be su osta vi li }er ku i si na, ko ji obo je ima ju po dvo je de ce. Oni tre nut no `i ve i ra de u Vr ba su. Ob duk ci ja po koj nog Ja ro sla va bi }e ura |e na to kom da na u no vo sad skom Za vo du za sud sku me di ci nu, po sle ko je }e se zna ti i vre me we go ve sa hra ne. S. Jo vin

IZ ZREWANINSKOG TU@ILA[TVA

Tu |om pu {kom na li si ce

To a le ti i ku pa ti la su ru i- ni ra ni, vla `ni i bez do voq ne pri vat no sti i u za tvo re nom ode qe wu Okru `nog za tvo ra u No vom Sa du i Okru `nog za tvo ra u Le skov cu, na vo di se u sa op {te wu. Na osno vu sta wa utvr | e n og to k om kon t ro l e Za {tit nik gra |a na je upu tio pre p o r u k e u ko j i m a se od okru `nih za tvo ra i ka zne nopo p rav n og za v o d a tra ` i da

ru ci ko ju je Za {tit nik gra |a na upu tio na kon kon tro le je na ve de no da se omo gu }i da le kar jed nom u to ku me se ca obi |e sva li ca li {e na slo bo de ko ja se na la ze u 7. pa vi qo nu, ta ko {to }e u}i u sva ku pro sto ri ju od no sno spa va o ni cu i u raz go vo ru sa wi ma utvr di ti da li po sto ji po tre ba za le kar skim pre gle dom ili ne. (Ta njug)

Zbog sum we da su po ~i ni li kri vi~ no de lo ne do zvo qe ne pro iz vod we, dr à wa, no {e wa i pro me ta oru` ja i eks plo ziv nih ma te ri ja, zre wa nin sko Vi {e jav no tu ì la {tvo po di glo je op tu `ni cu pro tiv Nan do ra [. (68) i De èa F. (51), obo ji ca iz Be ~e ja. Ka ko se sum wa, Nan dor [. je 9. av gu sta 2010. go di ne na svom sa la {u u bli zi ni No vog Be ~e ja, dao svo ju ma lo ka li bar sku pu {ku s okvi rom i {est me ta ka De èu F. ko ji ne po se du je do zvo lu za no {e we oru` ja. De è je s tom pu {kom kre nuo u obi la zak oko sa la {a, zbog li si ca ko je su pro u zro ko va le {te tu na sa la {u, i ta da ga je za t e k ao lo v o ~ u v ar Lo v a~ k og dru { tva “No vi Be ~ej”.

ku }e, gde je s jo{ ne ko li ko oso ba pio ra ki ju i pe kao ro {tiq, na kon kra }e sva |e na sr nuo na \. S. i uda rio ga pla sti~ nom sto li com po gla vi.

Pla sti~ nom sto li com po gla vi

Osum wi ~e na za kra |u ci ga re ta

Zbog sum we da je na neo la ke te le sne po vre de su gra |a ni nu \. S, zre wa nin sko Osnov no jav no tu `i la {tvo pod ne lo je op tu `ni pred log pro tiv Ste ve P. (45) iz Ne u zi ne. Tu `i la {tvo na vo di da je on 1. ma ja 2010. go di ne, u to ku da na, u Ne u zi ni, u dvo ri {tu

Osnov no jav no tu `i la {tvo u Zre wa ni nu po di glo je op tu `ni cu pro tiv Sne `a ne K. (18) iz Zre wa ni na, a na te ret joj se sta vqa da je po ~i ni la kri vi~ no de lo te {ke kra |e. Sum wa se da je okri vqe na de voj ka u no }i iz me |u 5. i 6. ma ja 2011. go di ne, u Zre wa ni nu, u

APE LA CI O NI SUD U BE O GRA DU PRAV NO SNA @NO OSU DIO RA DO SLA VA JO VI ^I ]A IZ SO PO TA

Za si lo va we ma lo let nih }er ki 18 go di na Ape la ci o ni sud u Be o gra du pra vo sna `no je osu dio na 18 go di na za tvo ra Ra do sla va Jo vi ~i }a zva nog Kri vi (47) iz se la Ro po ~e vo kod So po ta zbog si lo va wa i sek su al nog zlo sta vqa wa svo jih ma lo let nih }er ki. Pro {le go di ne pre su du ko jom je Jo vi ~i} bio osu |en na istu ka znu Ape la ci o ni sud je uki nuo, ali je po sle no vog su |e wa po tvr dio pre su du Vi {eg su da u Be o gra du ko jom je Jo vi -

~i} osu |en zbog iz vr {e wa dva pro du `e na kri vi~ na de la si lo va wa, na si qa u po ro di ci i za pu {ta wa i zlo sta vqa wa ma lo let nog li ca. Jo vi ~i} je 2009. u na pu {te noj ku }i u So po tu u dva na vra ta pri nu dio jed nu }er ku na ob qu bu upo tre bom si le, utvr dio je sud. Ta ko |e je utvr |e no da je od no vem bra 2007. go di ne pa do sre di ne av gu sta 2009. go di ne u svo joj po ro di~ noj ku }i u So po -

tu u vi {e na vra ta pri nu dio na ob qu bu dru gu }er ku, kao i da je u istom pe r i o du „pri me n om na si qa ugro `a vao spo koj stvo, te le sni in te gri tet i du {ev no sta we ~la na svo je po ro di ce”. Ta ko |e, Jo vi ~i} je ogla {en kri vim i {to je svo ju ma lo let nu de cu po ~ev od wi ho ve osme go di ne zlo sta vqao i pri nu |a vao na pre te ran rad, ko ji ni je od go va rao wi ho vom uz ra stu. (Ta njug)

]er ku udario gra nom Pro tiv D. V. (62) iz Zre wa ni na Osnov no jav no tu `i la {tvo pod ne lo je op tu `ni pred log ko jim mu se na te ret sta vqa kri vi~ no de lo na si qa u po ro di ci. Ka ko se sum wa, okri vqe ni je 26. sep tem bra pro {le go di ne, oko 23.30 ~a so va, na kon kra }e ras pra ve, o{a ma rio ma lo let nu }er ku D. Z. Pre kri ti~ nog do ga |a ja on je u vi {e na vra ta na pa dao }er ku, ta ko {to ju je uda rao ka i {em i gra nom.

UHAP[EN ZBOG ZLO ^I NA U TO POL NI CI, KOD MAJ DAN PE KA

Tereti se za ubi stvo kom {i ni ce

Maj dan pe~ ka po li ci ja uhap si la je Du {a na J. (68) iz To pol ni ce kod Maj dan pe ka, zbog osno va ne sum we da je ju ~e, u ovom se lu, ubio svo ju kom {i ni cu Ve ri cu N. (64), sa op {ti la je Po li cij ska upra va u Bo ru. We mu je od re |en pri tvor u tra ja wu od 48 sa ti, a mo ti ve ovog zlo ~i na utvr di }e is tra ga ko ja je u to ku, na vo di se u sa op {te wu. (Ta njug)

Uli ci kra qa Alek san dra Pr vog Ka ra |or |e vi }a, ka me nom raz bi la sta klo na ki o sku “Im pel” i kroz ta ko na ~i wen otvor uze la 264 pa kli ce ci ga re ta, ukup ne vred no sti 36.315 di na ra.

Autom na de ~ ja ko li ca Pro t iv Mi l a n a B. (24) iz Se~ w a, Osnov no jav no tu `i la {tvo pod ne lo je op tu `ni pred log zbog sum we da je po ~i nio kri vi~ no de lo te {ko de lo pro tiv bez bed no sti jav nog sa o bra }a ja. Po na vo di ma op tu `nog ak ta, on je 21. sep tem bra 2010. go di ne, oko 9,35 ~a so va, u Zre wa ni nu, upra vqao auto mo bi lom mar ke “daj vu la nos”, kre }u }i se ne pri la go |e nom br zi nom Uli com La za re va~ ki drum, pre ma La za re vu. Ka da je sti gao na spram auto ser vi sa “Jo vin”, pred wim de snim de lom vo zi la na le teo je na pe {a ki wu R. D. iz Zre wa ni na, ko ja je gu ra la de ~i ja ko li ca, a u ko ji ma se na la zi lo de te N. S. Usled udar ca, o{te }e na R. D. je za do bi la te {ku te le snu po vre du, dok je de te lak {e po vre |e no. @. Ba la ban

MLA DI] IZ BA^ KOG PE TROV CA LI [EN SLO BO DE

Li si ce zbog de~ je por no gra fi je

Pri pad ni ci Slu `be za bor bu pro tiv or ga ni zo va nog kri mi na la su u na stav ku ak ci je „Ar ma ge don” li {i li slo bo de i za dr `a li Ja na K. (25) iz Ba~ kog Pe trov ca, osum wi ~e nog za pri ka zi va we, pri ba vqa we i po se do va we por no graf skog ma te ri ja la i is ko ri {}a va we ma lo let nog li ca za por no gra fi ju, sa op {tio je ju ~e MUP. Osum wi ~e ni je od 2007. go di ne do li {e wa slo bo de sa svog ku} nog ra ~u na ra pre ko In ter net mre `e iz vr {io pre u zi ma -

we, skla di {te we i po sta vqa we ve }e ko li ~i ne por no graf skog ma te ri ja la na sta log is ko ri {}a va wem de ce. Pri li kom pre tre sa wa sta na i dru gih pro sto ri ja ko je ko ri sti Jan K. pro na |e na je ve }a ko li ~i na por no graf skog ma te ri ja la na sta log is ko ri {}a va wem de ce uz ra sta od dve do12 go di na. Osum wi ~e ni }e, uz kri vi~ nu pri ja vu, u za kon skom ro ku bi ti pri ve den is tra `nom su di ji Vi {eg su da u Be o gra du. (Ta njug)

SPORT

sreda11.januar2012.

dnevnik

c m y

UO^I EVROP SKOG [AM PI O NA TA RU KO ME TA [A U SR BI JI (15–29. JA NU AR) @AR KO [E [UM ZNA KA KO SE STI @E DO OD LI^ JA

Ne ka se po no vi pri ~a iz ka det skih da na Jo{ ~e ti ri da na osta la su do po ~et ka ju bi lar nog, de se tog Evrop skog pr ven stva za ru ko me ta {e, ko je }e se odr `a ti u ~e ti ri srp ska gra da, No vom Sa du, Vr {cu, Ni {u i Be o gra du. Srp ski re pre zen ta tiv ci s ve li kim am bi ci ja ma ula ze u ovo tak mi ~e we, po seb no {to }e igra ti na do ma }em te re nu i uz po dr {ku ce le na ci je. Se lek tor Ve se lin Vu ko vi} ima ve li ko po ve re we u @ar ka [e {e u ma, pred vod nik ge ne ra ci je 1986. ko ja je bi la evrop ski i svet ski ka det ski pr vak. Ko zna, mo `da }e se ovom sta si tom Ba~ ko pal na ~a ni nu po no vi ti pri ~u iz ka det skih da na. Pred ovim Ba~ ko pa lan ~a ni nom je ~e tvr to ve li ko tak mi ~e we u dre su re p re z en t a c i j e. Igrao je na svet skim pr ven stvi ma u Hr vat skoj (osmo me sto) i [ved skoj (10.), kao i na EP u Austri ji (13.).Zna [e {um da im re zul ta ti u po sled woj de ce ni ji ne da ju za pra vo pre te ra nom op ti mi zmu. - Upra vo zbog ra ni jih re zul ta ta, ko ji ni su bi li ba{ za hva lu, ne ma mo pra vo da bu de mo pre te ra no ras te re }e ni, opu {te ni i s raz lo gom ose }a mo pri ti sak i ne ku vr stu tre me. Raz li ka u od no su na pret hod na tak mi ~e wa je u to me {to sad igra mo kod ku }e i {to ve li ku ener gi ju mo ra mo da pre ba ci mo na te ren. Za to ni je ni ~ud no to {to smo sa da na za vr {ne pri pre me do {li mno g o sprem ni ji, jer ni je isto igra ti kod ku }e ili u ne koj dru goj dr `a vi. Sva ko od nas je vi {e ra dio na se bi i mi slio na re pre zen ta ci ju to kom

klup s kih tre n in g a. Li~ n o, uvek sam du è osta jao po sle tre nin ga, kao i kad sam imao slo bod ne da ne re kao je le vi bek or lo va. [e {um je is ta kao da je igra we u Sr bi ji do dat ni mo tiv za we go vu eki pu. - Igra mo kod ku }e {to je do dat na mo ti va ci ja, ali se stva ra i do dat na eufo ri ja, {to vi dim po me di ji ma. Ve o ma je ja ko pr ven stvo, uosta lom kao i sva ki put. Po red do ma }eg te re na, ve li ki mo tiv za ru ko me ta {e pred sta vqa ju us pe si srp skih od boj ka {a, ko {ar ka {a i va ter po li sta, ali to, do ma }i te ren i us pe si po me nu tih spor ti sta, stva ra i pri ti sak. - Pri ti sak si gur no po sto ji jer ova ze mqa je fe no men {to se ti ~e spor to va sa lop tom, gde smo po po pu lar no sti u sa mom vr hu. Mi }e mo po ku {a ti da ru ko met sme sti mo me |u uspe {ne, da se pri ~a po sle EP i o na {em spor tu. Sre }om i po vre da ru ke je za we ga pro {lost. - Ose }am se do bro, {to je naj va `ni je. Imao sam so lid nu po lu se zo nu, ali ni ka da ni sam za do vo qan jer uvek mo è bo qe. Me |u tim, fi zi~ ki se do bro ose }am i è lim da osta ne ta ko. Iako ih ve ~e ras o~e ku je po sled wa pro ve ra s ê si ma, ve} odav no su na {i re pre zen ta tiv ci u mi sli ma usme re ni ka pr voj utak mi ci na EP - Po qa ci ma. [e {um, kao i osta li, sma tra da je pr va utak mi ca na EP naj bit ni ja, ali i da je ne bi tre ba lo po sma tra ti kao da je „na ì vot i smrt“.

- Po ~i we mo sa Poq skom i naj vi {e smo skon cen tri sa ni na tu utak mi cu, da pro ba mo da je do bi je mo i on da }e sve bi ti lak {e. Tre nut no naj vi {e pa `we po sve }u je mo wi ma, sa mim tim {to su nam di rekt ni kon ku rent ni za pla sman da qe. Vr hun s ka su re p re z en t a c i j a, ima j u mno go do brih be ko va. Na pro {lom EP smo is pa li u pr vom kru gu, ta ko da mo ra mo da bu de mo bo qi ne go tad, da pro |e mo gru pu i po ku {a mo da pre ne se mo {to vi {e bo do va. [e {um sma tra da je tak mi ~e we pri li~ no te {ko jer u~e stvu je pu no ja kih eki pa i kon ku ren ci ja je ve li ka. - Ovo je iz u zet na kon ku ren ci ja, pu no je ja kih eki pa. Na tak mi ~e wu ima 10 vr hun skih re pre zen ta ci ja, a i osta le ni su za pot ce wi va we. Bi }e ja ko te {ko, {to su po ka za le i pri prem ne utak mi ce. Na da mo se pro la sku u gru pi, pa }e mo po sle vi de ti. Po ku {a }e mo da do gu ra mo {to da qe - sma tra ~lan ne ma~ kog Rajn-Ne ker Le ve na, ko ji je u ne ma~ k oj li g i na p re d o v ao, sa z reo kao igra~, {to mu po ma è da pru ì i do bre par ti je i u re pre zen ta ci ji. Ve ~e ras (18) igra te pro tiv ê ha, a po tom sle di obra }a we pa `wa na tak ti~ ke de ta qe. - Ima mo jo{ vre me na da po ra di mo na ne kim de ta qi ma i da do ~e ka mo po ~e tak sprem ni, sa la kim no ga ma, da mo è mo mno go da tr ~i mo, da se bo ri mo i, na dam se, po be |u je mo - is ta kao je @ar ko [e {um. J. G.

BO JAN BE QAN SKI SPRE MAN ZA PRVENSTVO

Po ~i we mo da di {e mo kao je dan Pi vot re pre zen ta ci je Sr bi je Bo jan Be qan ski ot kri va ka ko te ku pri pre me za Evrop sko pr ven stvo, ka ko sa ra |u je sa ko le ga ma sa cr te Stoj ko vi }em i To ski }em, ko je naj bo qi pe va~ u

eki pi... Sport ski cen tar Ko vi lo vo odi {e ne str pqe wem. Re pre zen ta tiv ci Sr bi je sti gli su u po sled wu pri prem nu ba zu za EP, vid no sprem ni da ve} su tra igra ju pr vi me~ Gru pe A sa Po qa ci ma. Udar ni i fi zi~ ki na por ni tre nin zi su za wi ma. Ve `be sna ge, sko~ no sti i iz dr `qi vo sti od ra di li su u No vom Sa du, da bi u Sta roj Pa zo vi ve}

vi de li lop tu. Po ma lo, ali do voq no da bu du sprem ni da po be de Ma ke don ce u Sme der vu. Ka ko re pre zen ta tiv ci pod no se da ne uo~i po ~et ka EP i ka ko pro vo de vre me u i{ ~e ki va wu ne de -

qe i du e la sa Poq skom pi ta li smo Bo ja na Be qan skog. - Do bra je at mos fe ra, ra di mo pu nom pa rom. Ka ko se bli `i po ~e tak pr ven stva sma wu je mo tem po, ali je sve u naj bo qem re du. Po vre |e ni se opo ra vqa ju, ten zi ja ra ste i po zi tiv na tre ma se ose }a u eki pi. Na dam se da }e mo us pe ti da je pra vil no pre ne se mo na te ren - ka `e za Mon -

do dva me tra vi so ki mo mak iz Ba~ ke Pa lan ke. Stru~ ni {tab re pre zen ta ci je na ba vqa i ana li zi ra vi deo snim ke pri prem nih utak mi ca ri va l a, or g a n i z u j e tre n in g e,

iz la zak eki pe u po zo ri {te kra jem ne de qe...Ka ko se igra ~i za ba vqa ju? - Dru `i mo se i po la ko svi po ~i we mo da di {e mo kao je dan. Na Bo ` i} smo or g a ni z o va li tak mi ~e we u ka ra o ka ma, bi la je to pri li ka da se opu sti mo. Pe vao sam pe smu „Ima je dan kr~ ma u pla ni ni” i ni sam do bro pro {ao. Na kra ju ve ~e ri do bi li

smo i po bed ni ka (Ne na da) Vu~ ko vi }a, ne mo gu da se se tim {ta je pe vao..., za bo ra van je ru ko me ta{ {vaj car skog Kri en sa, pa je smet nuo sa uma da je kre a tor igre re pre zen ta ci je pe vao hit Ma rin ka Ro kvi }a „Skit ni ca”. Ipak, ako ni je skon cen tri san na mu zi ku, za sad sa svim do voq no raz mi {qa o ono me {ta bi tre ba lo da ra di na te re nu. Na kon sjaj nih iga ra na Ku pu na ci ja, me~ u Sme de re vu sa Ma ke don ci ma is ko ri stio je da do ka è pu bli ci i tre ne ru da je u do broj for mi pred po ~e tak kon ti nen tal nog {am pi o na ta. - Za do vo qan sam, ma da uvek ima pro sto ra za na pre dak, po go to vo u od bra ni. Tre ba ju nam po be de ka ko bi smo po di gli sa mo po u zda we pred po ~e tak tak mi ~e wa. Do b re par ti j e Be q an s kog uve ri le su se lek to ra Vu ko vi }a da ne mo ra da bri ne za me sto pi vo ta. Po red we ga, tu su i Rast ko Stoj ko vi} i Alem To ski}. - Kon ku ren ci ja na mom me stu je è sto ka, ma da se dr ì mo i po ma è mo jed ni dru ge, ta ko da se ni ne gle da mo kao ri va li. Ako ne ko zap ne – tu je dru gi da usko ~i ume sto we ga, da mu po mog ne I to je na ~in na ko ji funk ci o ni {e mo. Be qan ski (26)je uve ren, kao i svi we go vi sa i gra ~i, da }e re pre zen ta ci ji bi ti mno go te è da po be |u je bez po dr {ke sa tri bi na. - Na dam se da }e nas pu bli ka u Be o gra du bo dri ti kao {to su to ra di le Ni {li je, No vo sa |a ni, Sme de r ev c i... To nam mno g o zna ~i i ne ve ro vat no nam je va `no.

Dan ci po be di li Po qa ke Ru ko me ta {i Dan ske usko ro sti `u u Be o grad gde }e na ju bi ra nom 10. {am pi o na tu Evro pe igra ti u gru pi pro tiv Sr bi je, Poq ske i Slov~ ke. Na po sled woj pro ve ri iza bra ni ci se lek to ra Ul ri ka Vel be ka su osvo ji li tur nir ko ji su i or ga ni zo va li. Za ni mqi va je ~i we ni ca da su na we mu u~e stvo va li i ru ko me ta {i Poq ske. Dan ska je Po qa ke po be di la, sa Slo ven ci ma igra la ne re {e no, da bi tri jum fom nad Islan dom u po sled wem ko lu (31:27) obez be di la pr vo me sto. Us put, Vel ber mo `e mir ni je da pla ni ra utak mi ce na EP jer mu se opo ra vio Bo Spe ler berg.

RANG-LI STA FIVB

Da me {e ste, od boj ka {i sed mi Srp ske od boj ka {i ce za u zi ma ju {e sto me sto na naj no vi joj rangli sti FIVB, dok od boj ka {i dr `e sed mu po zi ci ju. U kon ku ren ci ji se ni or ki, Sr bi ja

ma~ ka od re |e ni za do ma }i ne In ter kon ti nen tal nih tur ni ra, {an su za u~e {}e ima ju i Fran cu ska i ^e {ka, sle de }e dve naj bo qe ran gi ra ne se lek ci ja iz Evro pe.

Od boj ka {i ce Sr bi je

i Ru si ja su dve naj bo qe pla si ra ne se lek ci je iz Evro pe, {to im do no si u~e {}e na In ter kon ti nen tal nom tur ni ru kva li fi ka ci ja za Olim pij ske igre u Lon do nu, ko ji }e se od i gra ti od 19. do 27. ma ja u Ja pa nu..Od se lek ci ja iz Evro pe ko je jo{ ni su iz bo ri le pla sman na Olim pij ske igre u mu {koj kon ku ren ci ji, pr va je Ita li ja, dru ga Sr bi ja, tre }a Bu gar ska, a ~e tvr ta Ne ma~ ka. Ipak, po {to su Ita li ja i Ne -

Rang-li sta FIVB za se ni or ke:1. SAD 245,2. Bra zil 217,5, 3. Ja pan 197,25,4. Ita li ja 190,75, 5. Ki na 169, 6. Sr bi ja 145, 7. Ru si ja 131,25,8. Ne ma~ ka 108,25, 9. Do mi ni kan ska re pu bli ka 72,75, 10. Ku ba 69. Rang-li sta FIVB za se ni o re: 1. Bra zil 252,5, 2. Ru si ja 234,5, 3. Ita li ja 191, 4. Poq ska 182,5. Ku ba 160,25, 6. SAD 148, 7. Sr bi ja 136,25, 8. Ar gen ti na 121,75, 9. Bu gar ska 88,75, 10. Ki na 57,25.

NO VI SAD UO^I PO ^ET KA PRI PRE MA

Do le te }e no vi ka na rin ci

Fud ba le ri No vog Sa da osva ja wem ~e tvr tog me sta na kra ju je se weg de la Pr ve li ge Sr bi je po bra li su sim pa ti je fud bal ske jav no sti i sa pra vom po ne li epi tet naj pri jat ni jeg iz ne na |e wa pr vog de la {am pi o na ta. Stru~ ni {tab, na ~e lu sa is ku snim tre ner skim vu kom Jo si fom Ili }em, dao je voq no igra ~i ma 11.de cem bra, s tim {to im je po de qen in di vi du al ni plan i pro gram ra da u pa u zi ka ko bi {to sprem ni ji do ~e ka li po ~e tak pri pre ma. Po ~e tak pri pre ma za ka zan je za 16. ja nu ar(po ne de qak), ka da }e tre ner Ili} oba vi ti pro ziv ku i pred sta vi ti pro gram ra da. Ve} sa da je iz ve sno da }e pr vo li ga{ sa De te li na re u na sta vak {am pi o na ta u}i u osve `e nom i do ne kle iz me we nom sa sta vu. O ka ka vim je pro me na re~ pi ta li smo {e fa stru~ nog {ta ba Jo si fa Ili }a. - Do {lo je do od re |e nih iz me na u stru~ nom {ta bu. Mi len ko Vuk -

Jo sif Ili}

~e vi} je do bio pri ma mqi vu po nu du iz [ved ske, gde je osta vio du bok trag ra ni jih go di na, ko ju ni je mo gao da od bi je. Tre ner gol ma na Alek san dar Di mi trov nas je ta ko |e na pu stio, uhle bqe we je pro na {ao u Ju `noj Afri ci. Obo ji ci bih se za hva lio na ulo è nom tru du i po è leo im pu no sre }e u da qem ra du. Mo mir Bran kov, Ran ko Da bo vi} i ja na sta vqa mo za po ~e ti po sao, a ako se uka è po tre ba oslo ni }e mo se na tre ne re iz omla din ske {ko le, Va su Or lo vi }a, \or |a Pin ta }a i La bu da Pe jo vi }a - re kao je Ili }. Da pro ces stro ge se lek ci je i stva ra wa re spek ta bil nog ti ma tra je ce le go di ne mo gli smo ~u ti od is ku snog tre ne ra jo{ po ~et kom le ta. - Ve o ma ozbiq no oslu {ku je mo i pra ti mo de {a va wa na fud bal skoj ber zi. Mno go igra ~a se nu di, ali mi smo pla ni ra li do vo |e we tri, ~e ti ri igra ~a, po jed nog na pa da ~a i od bram be nog, kao i dvo ji cu fud ba le ra ko ji }e po ja ~a ti kon ku ren ci ju u sre di ni te re na, gde smo je se nas do sta ku bu ri li. [to se ti ~e od la za ka, De te li na ru su na pu sti li Vla di mir Tin tor, Mar ko Jo va no vi}, \or |e Mr |a nin, \or |e Jo ci} i bra }a Uro{ i Vuk Le ko vi}. Ne ko li ko igra ~a po sla }e mo na po zaj mi cu klu bo vi ma iz okru è wa. Pri pre ma ma }e bi ti pri kqu ~e no i ne ko li ko ta len to va nih fud ba le ra iz omla din ske {ko le, a naj bli ì to me je No va ko vi} - sa op {tio je Ili}. Ka ko su No vi Sad i De te li na ra po sled wih go di nu da na po sta la ve o ma po èq na fud bal ska de sti na ci ja ne tre ba da ~u di ve li ko in te re so va we za ù to - pla vi dres, pa s to ga tre ba o~e ki va ti za ni mqiv pre la zni rok. I. Gru bor

Do na do ni tre ner Par me Ne ka da {wi se lek tor Ita li je Ro ber to Do na do ni no vi je tre ner Par me, sa op {tio je taj klub.Do na do ni je pot pi sao ugo vor na 18 me -

SPORT

c m y

dnevnik

BRA NI SLAV TRAJ KO VI], JE DAN OD STU BO VA OD BRA NE VOJ VO DI NE

Tro fej va `ni ji od tran sfe ra Bra ni slav Traj ko vi}, brit ki {to per fud ba le ra Voj vo di ne, mi qe nik je na vi ja ~a i je dan od stu bo va od bra ne cr ve no-be lih. Zim ski od mor pro vo di u rod nim Oxa ci ma, u kru gu svo je po ro di ce, po seb no dvo go di {we }er ki ce Sa re. Ni je i{ao na ne ke eg zo ti~ ne de sti na ci je, ve} se, ka ko je sam re kao „psi hi~ ki spre ma za po ~e tak pri pre ma za pro le} nu se zo nu”. - Do bi li smo plan ra da i ja ga se u pot pu no sti pri dr à vam, ta ko da }u u po ne de qak, na po ~e tak pri pre ma, sti }i pot pu no spre man re kao je Traj ko vi}. - Od mor sam pro veo kod ku }e i za i sta mi je iz u zet no pri jao, a po seb no je ra do sna bi la mo ja }er ki ca. Ne znam sa mo ka ko }e pod ne ti ka da ode mo na pri pre me i u|e mo u ri tam ra da, ali, {ta }u, ta kav je ì vot pro fe si o nal nih fud ba le ra. Pre la zni rok po ~eo je pre dva da na, a fud ba le ri Voj vo di ne, uti sak je, ve o ma su in te re sant ni evrop skim klu bo vi ma. Da li ste i vi ima li kon ta ka ta s ne kim klu bo vi ma? - Ja vqa li su mi se qu di iz ne ko li ko klu bo va ko ji bi è le li da me vi de u svo jim re do vi ma, ali ni su

ti za nom i Cr ve nom zve zdom, ima mo fan ta sti~ ne uslo ve, iz u zet nog tre ne ra, od li~ nu eki pu... Sa mo nas po je di ni me di ji ne uva `a va ju i pot ce wu ju, ali po ka za }e mo im da gre {e. Na rav no da mo `e mo da raz dvo ji mo be o grad ski dvo jac. Klub nam je omo gu }io sjaj ne uslo ve, sa da je na na ma, igra ~i ma, da i mi da mo svoj do pri nos u ostva re wu tog ci qa. Osta li ste sla bi ji za ka pi te na Slo bo da na Me do je vi }a i kre a to ra igre Gi or gi ja Me re ba {vi li ja.

Re pre zen ta ci ja

to bi le po nu de ko je bi za do vo qi le ni me ne, a ni Voj vo di nu. Mo `da je i naj bo qe da ta ko osta ne i da na pro le }e s Vo {om na pad nem tro fej u Ku pu. To je za me ne ve li ki, naj ve }i mo tiv i, ka da bih mo gao da bi ram iz me |u osva ja wa Ku pa i ne kog tran sfe ra, bu di te ube |e ni da bih iza brao ovo pr vo. Za me ne bi osva ja we Ku pa bi lo ve li ko kao ~i tav svet.

Ka pi ten ska tra ka Iz Voj vo di ne su na go ve sti li da su Mi ro slav Vu li }e vi}, Vla dan Pa vlo vi}, Bra na Ili} i Da niel Moj sov, uko li ko pro na |u od go va ra ju }i klub i do bi ju po nu du ko ja }e za do vo qi ti i wih i no vo sad ske cr ve no-be le, slo bod ni da pro me ne sre di nu. Me |u tim, za sa da ozbiq nih po nu da ne ma, pa }e, ka ko sa da stva ri sto je, ka pi ten sku tra ku na pro le }e no si ti Vu li }e vi} ko ji je bio za me nik ka pi te na. Me |u tim, ako po u zda ni de sni bek pro me ni klub, tra ka }e za vr {i ti na ru ci Bra ni slav Traj ko vi }a. - Za sa da je Vu le ka pi ten, a uko li ko ode, tra ka }e po sta ti mo ja. To je ve li ko pri zna we za me ne po sle sa mo go di nu i po da na pro ve de nih u klu bu. Sta tus ka pi te na do `i vqa vam kao ve li ku ~ast i oba e zu, ali i do da ni mo tiv da igram {to bo qe. U Haj du ku iz Ku le sam {est me se ci no sio tra ku i ja ko do bro znam ko li ko i {ta ona zna ~i - re kao je Traj ko vi}.

Ipak, Voj vo di na tre ba na pu tu do fi na la da pre sko ~i Bo rac? - Na rav no, to ni ko ni za tre nu tak ne za bo ra vqa, jer â ~a ni ni su ni ma lo slu ~aj no do {li me |u ~e ti ri naj bo qe eki pe. Pr vo tre ba wih eli mi ni sa ti, bi ti pa me tan u pr voj utak mi ci u â~ ku, a po tom i na na {em te re nu, pa }e mo tek on da kon kret ni je mo }i da pri ~a mo o na pa du na tro fej. Ako stig ne mo do za vr {nog su sre ta na na {em „Ka ra |or |u” 16. ma ja, ta da }e bi ti i vre me i me sto da osta vi mo sr ce na te re nu i is pu ni mo ve li ki ciq. Na dam se sa mo da ovo ga pu ta ne }e bi ti su dij skih gre {a ka kao pro {le go di ne... Ali, ’aj de da pr vo mi bu de mo bo qi u do me ~u s Bor cem i da ne ide mo to li ko da le ko. U pri li ci ste da se bo ri te za dru go me sto na ta be li Su per li ge. Zve zda vam ba ì sa mo dva bo da, a vo de }i Par ti zan je, ipak, da le ko od ma kao? - Re al no, pred nost ko ju ima Par ti zan je ve o ma ve li ka. Ipak, mi smo ozbi qan, ve li ki klub i ni {ta ni je ne mo gu }e. Uz ra me smo s Par -

Od li~ ne igre u do ma }em {am pi o na tu su Bra ni sla va Traj ko vi }a pre po ru ~i le i kao kan di da ta za re pre zen ta ci ju Sr bi je. - Na dam se da }u do bi ti pri li ku da za i gram u re pre zen ta ci ji - iskren je 22-go di {wi {to per. - Po seb no sa da ka da se Ne ma wa Vi di} opro stio od na ci o nal nog dre sa, a i po vre |en je. Bi lo bi to za me ne ve li ko pri zna we i za i sta ve ru jem da }u za slu ì ti {an su da se do ka èm i u re pre zen ta ci ji. - Iz u zet no po {tu jem Me do je vi }a i Me re ba {vi li ja, s ko jim sam vi {e od go di nu da na bio ci mer. Bi }e nam neo bi~ no bez wih, ali, ka ko na{ na rod ka è - ko ga ne ma, bez we ga se mo è i mo ra, pa }e mo se ta ko i po na {a ti. û jem da se klub za ni ma za Al ma mi ja Mo re i ru, ko jeg svi do bro zna mo i bio bi istin sko po ja ~a we za nas. [to se ti ~e Mi lo va na Mi lo vi }a, ko ji se vra }a, re~ je o is ku snom i pro ve re nom igra ~u, ko ji je u ka ri je ri od i grao pre ko 200 pr ven stve nih utak mi ca u na {oj li gi i to do voq no go vo ri o we mu - is ta kao je Bra ni slav Traj ko vi}. A. Pre do je vi}

Gari Kej hil u êl si ju Lon don ski êl si do go vo rio je de ta qe ugo vo ra sa {to pe rom Bol to na i en gle ske re pre zen ta ci je Ga ri jem Kej hi lom, a ko na~ no pot pi si va we ugo vo ra o~e ku je se u na red na dva da na. Bol ton je jo{ ra ni je pri stao na po nu du klu ba sa Stam ford bri xa za ta len to va nog de fan ziv ca, a pro ble mi su na sta li u vi si ni ne deq ne pla te sa Kej hi la. Na kra ju je i ta stav ka re {e na pa vi {e ne ma pre pre ka da 23-go di {wi fud ba ler pot pi {e ugo vor sa plav ci ma. Fi nan sij ski de ta qi ugo vo ra ni su sa op {te ni jav no sti, a pro mo ci ja se o~e ku je po pot pi si va wu ugo vo ra. Kej hil je je dan od naj bo qih en gle skih od bram be nih igra ~a, a bio je na li sti è qa Man ~e ster ju naj te da i ma drid skog Re a la.

Tijeri An ri stre lac Le gen dar ni fran cu ski fud ba ler i po vrat nik u tim Ar se na la Ti je ri An ri iz ja vio je da ni je ni sa wao da }e u po vrat ni~ kom me ~u za tob xi je po sti }i po be do no sni

ZVE ZDA PO ^E LA PRI PRE ME

Na slu }u je se uspe {no pro le }e Fud ba le ri Cr ve ne zve zde za po ~e li su pri pre me za na sta vak se zo ne. Po ve} usta qe noj prak si na Ma ra ka ni se oku pio im po zan tan broj pred stav ni ka me di ja ko ji su is pra ti li pr vi tre ning, a pret hod no je odr àn i kra }i sa sta nak ru ko vod stva klu ba sa pro fe si o- nal nim po go nom. - Po è le li smo mom ci ma zdra vqe i sre }u, na gla si li te ì nu dre sa ko ji no se. Skre nu ta je pa `wa i da se ni ko ne is ti ~e bom ba sti~ nim iz ja va ma u po gle du am bi ci ja, jer kre }e mo od nu le, sa

è qom da iz gra di mo pre po zna tqiv stil igre. Bi }e mo okre nu ti is kqu ~i vo se bi i ra du, a vre me }e na kra ju po ka za ti ko li ko smo uspe {ni - is ta kao je ge ne re al ni se kre tar klu ba \or |e Ste fa no vi}. Vid no ras po lo èn bio je i tre ner Ro bert Pro si ne~ ki. - Ve li ki klub uvek ima i ta kve è qe pred po ~e tak se zo ne. Po tru du }e mo se da do brim ra dom ovo pro le }e bu de Zve zdi no. Pro ba }e mo da u pr ven stvu stig ne mo Par ti zan ko ji nam be ì ve li kih de -

Zve zdin ka dar Gol ma ni: Baj ko vi}, Ki rov ski, Ve si}, Dmi tro vi} De fan ziv ci: ]o si}, Mi ki}, Pet ko vi}, Stoj ko vi}, Mi haj lo vi}, Mla de no vi}, Kr ne ta, Mak si mo vi}, To {i}, Re qi}, Ig wa ti je vi}, Vi lo ti} Sre di na: Mi ja i lo vi}, La zo vi}, Di mi tri je vi}, Ve {o vi}, Ka du, Mu go {a, ^a u {i}, Jan ko vi}, \u ri~ ko vi}, Pe ro vi}, Mi li vo je vi}, Evan dro i Pa {e ko Na pa da ~i: Bor ha, Ka lu |e ro vi}, O`e go vi}, Tri fu no vi}, Ka sa li ca

Ka sne Bra zil ci

se ci, a na klu pi Par me za me ni }e Fran ka Ko lom ba, ko ji je do bio ot kaz zbog sla bih re zul ta ta. Par ma je pro {le su bo te pre tr pe la ube dqiv po raz od In ter a sa 5:0 u 17. ko lu Se ri je A i tre nut no za u zi ma 15. me sto na ta be li sa 19 bo do va, de set vi {e od po sled we pla si ra nog Le }ea. Po red re pre zen ta ci je Ita li je, Do na do ni je u tre ner skoj ka ri je ri pred vo dio jo{ Li vor no, \e nou, Na po li i Ka qa ri. Na klu pi Par me de bi to va }e ovog vi ken da na me ~u pro tiv Si je ne.

sreda11.januar2012.

Na pr vu pro ziv ku Ro ber ta Pro si ne~ kog ni su se oda zva li uglav nom stran ci. - Pa {e ko oprav da no ka sni zbog po ro di~ nih pro ble ma, a Evan dru se pu to va we is kom pli ko va lo. Ne zna mo {ta je raz log za iz o sta nak Bor he i Ka dua, wi ma se ta kve stva ri ni su de {a va le. Po raz go va ra }e mo kad se po ja ve i vi de ti o ~e mu se ra di - di plo mat ski je od go vo rio Ste fa no vi}, dok je Pro si ne~ ki na ja vio ka zne. Za dan-dva na Ma ra ka nu }e sti }e mla di na pa da ~a iz Ga ne Asa moa, ko ji }e pro ve sti dva de se tak da na na pro bi.

Od la sci Ma ra ka nu su na pu sti li Me zen ga (Tur ska), Li Adi (Da li jen) i ka pi ten Ko va ~e vi}. - In te re so va we za fud ba le re ko ji mo gu da odu po sto ji, ali pre la zni rok je tek kre nuo pa }e mo sa da in ten zi vi ra ti rad, vi de ti ka kve su pi sme ne i kon kret ne po nu de. Ve o ma br zo o~e ku je mo re a liz ca i ju dva tran sfe ra, a re~ je o Ka lu |e ro vi }u i Ka duu, ko ji }e ka ri je ru na sta vi ti u Ko re ji i Ki ni - ra por ti rao je Ste fa no vi}.

set bo do va, tu je {an sa za tro fej i u Ku pu - re kao je Pro si ne~ ki. Eki pa je re kon stru i sa na u od no su na je sen, an ga ò va wem ne ko li ko mla dih i da ro vi tih fud ba le ra (Mla de no vi}, Mak si mo vi}, Mi li vo je vi}, Ka sa li ca...). - Okre nu li smo se naj bo qim mla dim igra ~i ma u Sr bi ji i uglav nom us pe li da re a li zu je mo sve pla ni ra ne tran sfe re. To je ta sve à krv ko ja nam je bi la neo p- hod na. Pri kqu ~i li smo iz omla din ske {ko le \u ri~ ko vi }a, Oè go vi }a i Kr ne tu. Tim }e iz gle da ti dru ga ~i je, uz na du da }e no ve sna ge mo }i da iz dr è pri ti sak i im pe ra tiv po be |i va wa u kon ti nu i te tu. Mo gu} nost no vih akvi zi ci ja ni je za tvo re na. - Pre la zni rok je tek po ~eo, ima vre me na. Tre ba da vi di mo i ko }e sve oti }i. Ka lu |e ro vi} je na iz la znim vra ti ma, pa se mo è po ja vi ti po tre ba za jo{ jed nim na pa da ~em. Ali, to mo ra bi ti su vi kva li tet, igra~ ko ji pra vi raz li ku - kon sta to vao je tre ner cr ve no-be lih.

U Be o gra du }e se tre ni ra ti do 19. ja nu a ra. Ba zi~ ni deo pri pre ma u tra ja wu od de set da na bi }e od ra |en u Bu dvi. Pr vi test usle di }e 22. ja nu a ra, Zve zdu }e u Ra da no vi }i ma ugo sti ti cr no gor ski pr vo li ga{ Gr baq. Po tom sle di pro ve ra sa eki pom Bu du} no sti u Pod go ri ci (25. ja nu ar), dan ka sni je sa Ze tom u Go lu bov ci ma, a 28. ja nu a ra go sto va }e Le o ta ru u Tre bi wu. Za vr {ni deo pri pre ma fud ba le ri Zve zde }e oba vi ti u An ta li ji. Pr vi ri val u Tur skoj bi }e {vaj car ski Vin ter tur (2. fe bru ar), a po tom }e na tur ni ru 4. fe bru a ra, sa sta ti sa @i li nom, dok je dru gi par Klu` (Ru mu ni ja) – Li teks (Bu gar ska). Tri da na ka sni je na pro gra mu su utak mi ce za tre }e i pr vo me sto. Ri val Cr ve ne zve zde u Tur skoj bi }e i ki ne ski pr vo li ga{ \eng su sejn ti ~i ji je tre ner Oku ka, a cen tar for Alek sa na dar Jev ti} (11. fe bru ar). Po sled wa pro ve ra u An ta li ji je na pro gra mu 14. fe bru a ra, dva da na pre po vrat ka u Be o grad, a Zve zdin pro tiv nik bi }e Di na mo iz Z. Ran ge lov Bu ku re {ta.

gol pro tiv Lid sa u 3. ko lu FA ku pa (1:0). An ri je u igru u{ao sre di nom dru gog po lu vre me na, po zdra vqen ve li kim ova ci ja ma od stra ne 60.000 na vi ja ~a, a sa mo 10 mi nu ta ka sni je u svom pre po zna tqi vom sti lu po sti gao je po be do no sni gol. - Ni sa wao ni sam ova kav po vra tak u Ar se nal. Jed no stav no, plan je bio da do |em i po mog nem eki pi u na red na dva me se ca. Ne ve ro va tan je ose }aj ka da opet sla vim gol u dre su Ar se na la. Jo{ sa da znam ka ko to iz gle da ka da na vi ja~ po stig ne gol za vo qe ni tim - re kao je An ri. Ar se nal }e u na red noj run di FA ku pa igra ti kao do ma }in pro tiv Aston Vi le.

David Sil va naj pla }e ni ji ^el ni ci pre mi jer li ga {a Man ~e ster si ti ja od lu ~i li su da po nu de no vi ugo vor naj bo qem

fud ba le ru eki pe Da vi du Sil vi. [pan cu }e bi ti po nu |en pro du `e tak sa rad we na jo{ dve go di ne, uz po ve }a we pla te na 200.000 fun ti, ume sto do sa da {wih 150.000. Sa da {wi ugo vor Da vi du Sil vi is ti ~e u ju nu 2014. go di ne.Po ve }a wem pri ma wa, Sil va }e po sta ti naj pla }e ni ji fud ba ler Si ti ja, uz Ja ju Tu rea i Ser hi ja Agu e ra.

sport

sreda11.januar2012.

Fi la del fi ja u na le tu

MOTO GP [AMPIONAT

Dok tor ne raz mi {qa o po vla ~e wu Devetostruki svetski {ampion Valentino Rosi izjavio je da ne razmi{qa mnogo o svojoj budu}nosti posle ove godine, ali da je gotovo izvesno da se ne}e povu}i. Doktor je istakao da bi voleo da postigne veliki uspeh sa Dukatijem pre nego {to promeni tim ili se povu~e. Pro{la sezona bila je prva u Rosijevoj karijeri tokom koje nije zabele`io nijednu pobedu, a bila je wegova prva u Dukatiju. Italijan je istakao da mu je ciq da ostane u Moto GP {ampionatu i posle ove sezone i najidealnije bi bilo da Dukati vrati na vrh pre nego {to odlu~i da napusti sport. - Tokom ove sezone stvari }e biti veoma zanimqive jer svim voza~ima isti~u ugovori i karte }e biti prome{ane. Iskreno, ne znam ni{ta po pitawu moje budu}nosti. Voleo bih da Dukati bude brz i da budem u mogu}nosti da osvojim ne{to i onda se mo`da povu~em, ali ne sada. @elim da se takmi~im jo{ nekoliko godina, ostvarim jo{ neke dobre rezultate i to je moj ciq, ali postoje jo{ mnoge mogu}nosti. Voleo bih da bar jo{ dve godine ostanem u Moto GP {ampionatu - rekao je Doktor.

Va len ti no Ro si

Rosi je istakao da jo{ uvek ne razmi{qa o 2013. godini jer ne `eli da mu to odvla~i pa`wu u nameri da popravi svoje rezultate sa Dukatijem u predstoje}oj sezoni. - Mislim da }emo pregovore o novom ugovoru zapo~eti tokom sezone jer treba da se organizujemo

za 2013. godinu. Ne `elim da to u~inimo prerano jer tako rizikujemo gubitak koncentracije u borbi za titulu, ali je sigurno da }emo poku{ati da sve re{imo kada za to do|e vreme - istakao je Rosi. Ovogodi{wi Moto GP {ampionat startuje Velikom nagradom Katara 8. aprila.

IZ FORMULE JEDAN

Ra i ko nen opet na sta zi

Ki mi Ra i ko nen

Finac Kimi Raikonen }e prve krugove na stazi posle povla~ewa iz Formule 2009. godine kompletirati za desetak dana na privatnom testirawu u Valensiji. Raikonen, kao voza~ Lotusa, na}i }e se za volanom bolida te ekipe iz 2010. godine. - Mo`emo da potvrdimo da }e Kimi Raikonen voziti model R30 u Valensiji 23. i 24. januara - objavio je Lotus. Raikonen je posledwu trku u Formuli 1 vozio na zatvarawu sezone 2009. godine u Abu Dabiju. Prvu priliku da testira ovogodi{wi bolid Lotusa Raikonen }e imati na stazi Heres u [paniji 7. novembra. Finac }e tada ujedno prvi put voziti bolid sa Pirelijevim pneumaticima, jer mu pre zvani~nih testirawa, po novim pravilima, to nije dozvoqeno.

dnevnik

Minesota Darka Mili~i}a poraèna je od Toronta. Izve{taj o utakmici Reptorsa i Timbervulvsa ne moè da po~ne brojem poena i skokova Darka Mili~i}a, kad je nasuprot sebe gledao sjajno raspoloènog Andreu Barwanija, koji je izjedna~io rekord NBA karijere - 31 poen, uz devet skokova.Sa takvim u~inkom nekog igra~a prili~no je te{ko da izgubite, a pogotovo kada je na suprotnoj strani terena najefikasniji bio Hoze Barea sa 16 poena. Srpski internacionalac Darko Mili~i} postigao je {est ko{eva za 17 minuta, a Nikola Pekovi} nije igrao. Ekipi iz Kanade o~igledno prijaju utakmice protiv Minesote, po{to su od posledwih 15 duela ~ak 14 re{ili u svoju korist. Vladimir Radmanovi} imao je vi{e uspeha protekle no}i. Atlanta i Netsi su igrali tre}u utakmicu ove sezone i to rivalstvo ve} podse}a na plej - of duele. Biv{i ko{arka{ Crvene zvezde i FMP @eleznika pruìo je dobru partiju u dresu Houksa i sa saigra~ima podrào raspoloènog Xo{a Smita (26 poena). Dobro je igrao i Al Horford (14 poena, devet skokova). îkago je samleo Detroit 92:68, iako je Tom Tibodo uglavnom odmarao prve zvezde tima. Ipak, i sa skra}enom minutaòm Karlos Buzer postigao je 23 poena uz osam skokova, a ispratio ga je pro{logodi{wi najkorisniji igra~ lige Derek Rouz sa poenom mawe, uz osam asistencija. Filadelfija je u velikom naletu! Pobedom nad Indijanom produìli su po-

An dre Igu o dal (Fi la del fi ja)

bedni~ku seriju na pet uzastopnih me~eva i ostvarili najboqi po~etak sezone jo{ od po~etka veka i istorijskih partija Alena Ajversona. Novi vlasnici kluba Xo{ Haris i Adam Aron po zdravi li su trenera Daga Kolinsa posle utakmice sloganom -Prvo mesto, 6-2. Za

Adam Mo ri son u Be {ik ta {u Biv{i ko{arka{ Crvene zvezde Adam Morison potpisao je ugovor sa turskim klubom Be{ikta{om. Novi saigra~ Zorana Ercega, ameri~ki {uter po~eo je sezonu u ekipi Svetislava Pe{i}a, a napustio je krajem novembra sporazumnim raskidom ugovora. Po odlasku iz Beograda bilo je mnogo spekulacija o tome gde }e nekada{wi tre}i pik sa NBA drafta nastaviti karijeru, a povratak Derona Vilijamsa u SAD ostavio je upravi Be{ikta{a dovoqno novca da dovede renomiranog i ~udnovatog ko{arka{a. Be{ikta{ ove sezone zauzima ~etvrtu poziciju u turskom prvenstvu, sa skorom od deset pobeda i ~etiri poraza, a prve zvezde tima su Karlos Arojo i Dejvid Hokins.

NA EP U HOLANDIJI

Hr vat na go lu Ita li je Svetski prvak i nak ne oseti. Ovo je za mene, naevropski vice{amravno, velika satisfakcija, jer pion Italija bi}e zna}u igrati na turniru na kojem }e ~ajno oslabqena na biti sve najja~e selekcije Evropredstoje}em Evropskom prvenstvu vaterpolista u Holandiji (od 16. do 29. januara). Jedan od najboqih golmana sveta Stefano Tempesti je povre|en i ne}e mo}i da bude me|u stativama gola Italije. Selektor azura Alesandro Kampawa je odlu~io da \akomu Pastoriniju (Pro Reko) prikqu~i Gorana Volarevi}a (Savona), nekadaGo ran Vo la re vi} {weg golmana hrvatske reprezentacije, koji od pre pe, ujedno i sveta - rekao je Vodve godine ima italijansko dr- larevi}. `avqanstvo. Volarevi} je svojevremeno - Te{ko je zameniti Tempe- branio za dubrova~ki Jug, a bio stija, ali }emo se Pastorini i je i u hrvatskoj reprezentaciji. ja potruditi da se wegov izostaU posledwe dve godine ~lan je

Savone, italijanskog vice{ampiona, a pre dve godine je dobio i italijansko dr`avqanstvo. Volarevi} je posledwi put branio za Hrvatsku 2008. godine. Zanimqivo je da se Kampawa odlu~io za Volarevi}a kao drugu opciju, iako on nijednom nije bio na pripremama reprezentacije. Volarevi} nije jedini igra~ hrvatskog porekla u italijanskoj reprezentaciji. Tu je i Deni Fiorentini, ro|eni Spli}anin. Amarijus Peres je svojevremeno igrao za Kubu, a Pjetro Fiqoli za Australiju. Italija }e na Evropskom prvenstvu u Ajndhovenu igrati u grupi sa Ma|arskom, Makedonijom, Turskom, Gr~kom i Holandijom. U Grupi B su Hrvatska, Srbija, Crna Gora, Rumunija, [panija i Nema~ka.

ZBOG NEDOSTATKA SNEGA U MARIBORU

Zlat na li si ca u Kraw skoj Go ri

Sta za u Kraw skoj Go ri

Zbog nepovoqnih uslova, organizatori Zlatne lisice odlu~ili su da trke Svetskog kupa za skija{ice iz Maribora prebace u Krawsku Goru.Razlog za to je nedostatak snega zbog ~ega su pro{le godine i veleslalom i slalom otkazani. Organizatori nisu `eleli da se takva situacija ponovi i ove godine pa su zbog povoqnih uslova u Krawskoj Gori, u dogovoru sa Svetskom skija{kom federacijom, premestili trke u taj ski centar.Prethodni put trke iz Maribora su u Krawsku Goru preba~ene 2007. godine, a tada su dvostruku pobedu ostvarile Austrijanke, Nikol Hosp bila je najboqa u veleslalomu, a Marliz [ild u slalomu. Veleslalom u Krawskoj Gori zakazan je za 21. januar, dok }e dan kasnije na programu biti slalom. Taj ski centar }e ugostiti i najboqe skija{e dana{wice i to 10. i 11. marta.

takav ishod najzaslu`niji su Andre Iguodala sa 20 poena i Lu Vilijams sa 13. Re zul ta ti: Filadelfija - Indijana 96:86, Toronto - Minesota 97:87, Wujork - [arlot 91:87, Wu Xersi - Atlanta 101:106, ^ikago - Detroit 92:68, Denver Wu Orleans 81:94.

Adam Mo ri son

SVETOSAVSKI REJTING TURNIR

Or ga ni za tor [K An pa san Or ga ni za tor Sve tosavskog rejting turni ra je [a hov ski klub slepih i slabovidih ,,Anpasanâ&#x20AC;? iz Novog Sada. Turnir }e se igrati u sali kluba, u ulici Mileti}eva br. 28, u vremenu od 23. januara do 7. februara. Prvo kolo po~iwe 23. januara u 18.30 ~asova. Igra se po [vajcarskom sistemu u 9 kola. Turnir }e se rejtingovati. Tempo igre je 90 minuta za partiju plus bonus od 30 sekundi po odigranom potezu. [ahovske satove i garniture obezbe|uje organizator. Partije se ne mogu odlagati. Pravo u~e{}a imaju svi igra~i sa rejtingom. Upisnina: za FM je 1.000 dinara, a za ostale 1200 dinara. Velemajstori i interi ne pla}aju upisninu. Prijave za u~e{}e se primaju se na telefon 021 446 091 (@iva Markov). Najve}i mogu}i broj u~esnika ovog turnira je 40, zbog veli~ine sale. Pred vi |e ne su re dov ne nov ~a ne na gra de za pe to ri cu pr vo pla si ra nih i dve spe ci jal ne na gra de za naj bo qe pla si ra ne ne na gra |e ne igra ~e klu ba.

ABA LIGA: PARTIZAN GOST HELIOSU

Osci la ci je na mi ni mum

Trener ko{arka{a Partizana Vlada Jovanovi} rekao je da }e wegov tim poku{ati ve} protiv Heliosa u Sloveniji da smawi oscilacije u igri. Crno-beli u 15. kolu Jadranske lige go-

rekao je Jovanovi} za klupski sajt. Helios je u dosada{wem delu sezone zabele`io samo tri pobede i zauzima pretposledwu poziciju na tabeli.

Vla da Jo va no vi}

stuju Heliosu, koji sa klupe predvodi iskusni trener Zmago Sagadin. - U jed nom de lu utak mi ce protiv Zagreba pokazali smo jako dobru igru, a u drugom pono vo ima li osci la ci je, ko je moramo da svedemo na minimum. Svaka slede}a utakmica je izazov za nas, moramo da se di`emo i pru`amo {to boqe partije -

- Igramo sa ekipom koja je sa malim prekidima standardni u~esnik regionalne lige. Imaju solidne rezultate, poznati su po sistemu koji po{tuju. Doveli su trenera sa velikim iskustvom, ne samo u staroj Jugoslaviji, nego i Evropi - rekao je Jovanovi}. Utakmica Helios - Partizan igra se danas od 18 ~asova.

SPORT

c m y

dnevnik

sreda11.januar2012.

VOJ VO DI NA NS SE ME SU TRA U DER BI JU DO ^E KU JE RAD NI^ KI

TUR NIR U SID NE JU

Po be da pre ki da lo {u se ri ju

Vik tor nadigrao Hju i ta

Po sle dvo ne deq ne pa u ze na sta vqa se tak mi ~e we u Vi ner [te di {e Su per li gi za od boj ka {e. U der bi ju 12. ko la Voj vo di na NS se me }e u ma loj sa li Spen sa, su tra od 18 ~a so va (TV pre nos), do ~e ka ti eki pu Rad ni~ kog iz Kra gu jev ca. U pr vom de lu se zo ne No vo sa |a ni su u Kra gu jev cu sa vla da li Rad ni~ ki, a istom is ho du na da ju se i u su tra {wem du e lu, ma da }e na stu pi ti osla bqe ni, bez Mi la na Ka ti }a (pa u zi ra }e jo{ ne de qu da na). - Dvo ne deq nu pa u zu pro ve li smo rad no ka ko bi smo se {to bo qe pri pre mi li za utak mi cu s Rad ni~ kim. Ovaj der bi }e naj ve ro vat ni je od lu ~i ti po zi ci ju sa ko je }e mo se bo ri ti u plej - ofu, ili po zi ci ju za ko ju }e mo se bo ri ti pred plej - of. Na i me, po ra zom od Zve zde smo iz gu bi li {an su da se bo ri mo za pr vu po zi ci ju. No, po be da nad Rad ni~ kim do ne la bi nam bor bu za dru go me sto. Ti me je te `i na ovog der bi ja jo{ ve }a. Bi li smo u lo {oj se ri ji kra jem pro {le go di ne, pa bi nam po be da nad Kra gu jev ~a ni ma do sta zna ~i la - ka `e sport ski di rek tor No vo sa |a na Ni ko la Ma ri}.

Tehni~ar Vojvodine Luka ^ubrilo

On pod se }a da Rad ni~ ki ima iz u zet no do bar tim, ko ji je po sle pro ble ma na po ~et ku pr ven stva us peo da se do ko pa pr vog me sta na ta be li.

Fo to: F. Ba ki}

- Mi slim da su i oni u sli~ noj si tu a ci ji kao i mi po sle eli mi na ci je u Evro pi i u do ma }em Ku pu. Za to }e ovaj duel bi ti va `an za oba ti ma. Mi ve ru je mo u na {u eki pu ko ja ima po ten ci jal i vi {e vre di od ono ga {to po ka zu ju do sa da {wi re zul ta ti - na po me nuo je Ma ri}. ZA OR GA NI ZA CI JU FI NA LA KU PA

Kan di da ti Vo {a i M. rad nik Voj vo di na i Mla di rad nik iz Po à rev ca kan di do va li su se za or ga ni za ci ju fi nal nog tur ni ra Ku pa Sr bi je, ko ji je na pro gra mu kra jem fe bru a ra. Rok za pri ja vu je do da nas, pa }e ove dve kan di da tu re naj ve ro vat ni je bi ti i je di ne, jer Par ti zan ima tro {ko ve oko nad me ta wa u Evro pi, a od Rib ni ce je te {ko o~e ki va ti da se kan di du je za or ga ni za ci ju, po {to su uslo vi stro gi. @reb za or ga ni za to ra fi nal nog tur ni ra je su tra. Teh n i ~ ar Lu k a û b ri l o sma tra da se Voj vo di na i Rad ni~ ki na la ze u obr nu toj si tu a ci j i u od n o s u na pret h od n i duel. - U pr vom de lu se zo ne oni su bi li ne kom plet ni, a sa da smo to mi. No, mo ra }e mo da pri hva ti mo ak tu el nu si tu a ci ju i da sa da pru ì mo mak si mum ako ho }e mo po be du - re kao je û bri lo. G. Ma le no vi}

Srp ski te ni s er Vik tor Tro ic ki pla si rao se u dru go ko lo tur ni ra u Sid ne ju po be dom nad do m a } im te n i s e r om Lej t o n om Hju i t om.U wi ho vom pr vom me |u sob nom du e lu, Tro ic ki je sla vio sa 4:6, 6:3, 6:2, po sle dva sa ta i ~e t i r i mi n u t a igre.Tro i c k i }e u dru g om ko l u igra t i pro t iv Ru s a Alek s a Bo g o m o l o v a ju n i o r a, ko ji je po be dio Ro bi na Ha sea iz Ho lan di je sa 6:4, 1:6, 6:4. Tro ic ki i Hju it su od po ~et ka su sre ta vo di l i ve l i k u bor b u, srp ski te ni ser vo dio je ~ak sa 4:1, ali je po tom Austra l i j an c u do zvo lio da osvo ji na red nih pet ge mo va i po ve de. Iako je Hju it bo q e za p o ~ eo dru g i set, srp ski te ni ser se pro b u d io i vra t io Viktor Troicki brejk Austra li jan cu, a po tom spre ~ i po r az. Za h va q u j u } i uz jo{ je dan od u zet ser vis do po be di nad Hju i tom, Tro ic ki {ao do iz jed na ~e wa u se to vi je ostao je di ni srp ski pred ma. U tre }em se tu Tro ic ki je stav nik u Sid ne ju, po {to su pri ka zao naj bo qu igru u me ~u, sve na {e te ni ser ke ve} za vr Hju i tu ni je do zvo lio ni jed nu {i le tak mi ~e we. {an su za brejk, dok je is ko ri Ki pra nin Mar kos Bag da tis stio dve od pet, ko li ko ih je pla si rao se u dru go ko lo po imao. Vik tor je po veo sa 4:1, a be dom nad Dmi tri jem Tu ru no iako je Austra li ja nac u sed vim iz Ru si je sa 6:4, 6:4. Po mom ge m u spa s ao pr v u me~ red Bag da ti sa si gur nu po be du lop tu na kra ju ni je mo gao da ostva rio je jo{ sa mo Fran cuz

Kraj za Je le nu Srp ska te ni ser ka Je le na Jan ko vi} u~e {}e na tur ni ru u Sid ne ju za vr {i la je u dru gom ko lu po ra zom od Vik to ri je Aza ren ke iz Be lo ru si je. Aza -

Jelena Jankovi}

MI LAN PI PER SKI UO^I NO VOG PRO FI ME ^A

Sto pa ma Ne na da Bo rov ~a ni na Po sle tri jum fa nad Nem cem Mar se lom Gir ke om i ube le è ne pe te uza stop ne po be de u pro fe si o nal noj ka ri je ri, zre wa nin skog bok se ra Mi la na Pi per skog o~e ku je jo{ je dan me~, 12. ja nu a ra, na Zla ti bo ru. Pi per ski }e ovog pu ta ru ka vi ce ukr sti ti sa pro tiv ni kom iz Ma |ar ske Nor ber tom Se ke re {em i po ku {a ti da {e sti put ne po ra èn iza |e iz rin ga. Zre wa nin ski po klo ni ci ple me ni te ve {ti ne po la ù sve na de u tri de se to go di {weg no ka u te ra i tre nut no jed nog od naj kva li tet ni jih spor ti sta u gra du na Be ge ju, ko ji tre ni ra sa naj bo qim srp skim pro fi bok se rom Ne na dom Bo rov ~a ni nom. - Kre nuo sam sa rej tin gom hi qa di tog bor ca na sve tu i sa pet uza stop nih po be da na la zim na po zi ci ji oko bro ja 300. Ali, ti me se ne za do vo qa vam, jer ose }am da mo gu jo{ pu no to ga da pru ìm. Ni sam ne skro man ako ka èm da è lim jed nu od svet skih ili bar me di te ran skih ti tu la u vel ter ili po lu sred woj ka te go ri ji – ka è Pi per -

ski, ko ji iza se be ima sjaj nu ama ter sku ka ri je ru. Pi per je kre nuo sto pa ma Ne na da Bo rov ~a ni na, ali ve li da je, sa 30 go di na, jo{ ze len u pro fi bok su i da ima vre me na za we ga. Uz po mo} tre ne ra i pri ja te qa Sr |a na Ev |e ni }a i Ni ko le Bi bi na, ra di pu no na fi zi~ koj spre mi, kao i usa vr {a va wu po je di nih teh ni~ kih ele me na ta. - Ni je isto u ama ter skom i pro Pri`eqkuje svetsku titulu: Milan Piperski fi bok su, kao da su dva raz li ~i ta spor ta u pi ta wu i je i me ~a u ne kom od ras ko {nih ho zbog to ga se u pro fe si o nal nim vo te la u Ve ga su, jer Ame ri ka je po da ma jo{ uvek upo zna jem sa ne kim stoj bi na pro fi bok sa – go vo ri taj na ma. Sa wam ne ki me~ u Ne ma~ ovaj Zre wa ni nac, ko ji je za svo ju koj, jer je to ze mqa gde je pro fi sport sku ku }u oda brao kamp „Bal boks tre nut no na naj vi {em ni vou kan bok sing“ Dar ka Po pi vo de. u Evro pi. Na rav no, ne bih imao Go vo re }i o pri ja teq stvu sa Bo ni {ta pro tiv ni ame ri~ ke tur ne rov ~a ni nom, Pi per ski ka `e da

@i li jen Be ne to, ko ji je sla vio pro tiv An dre a sa Se pi ja iz Ita li je sa 6:3, 6:4. Od no si la ca da qe su pro {li Vik tor Tro ic ki i ^eh Ra dek [te pa nek. Rus Aleks Bo go mo lov ju ni or po be dio je Ro bi na Ha sea iz Ho lan di je sa 6:4, 1:6, 6:4, dok je ita l i j an s ki te n i s er Fa bio Fo wi ni sla vio pro tiv Ame ri kan ca Maj kla Ra se la sa 2:6, 6:2, 6:0.

~e sto is ku sni jeg ko le gu pro zi va da je La la iz Ba na ta, ma da su we go vi po re klom sa Ro ma ni je, na sta we ni u Lo zni ci. - We gov de da Ne |o svo je vre me no se do se lio u La za re vo, se lo na do mak Zre wa ni na, sa kom plet nom po ro di com, ta ko da je i ta da ma li Ne nad ose tio ra dost rav ni ce. Ma da mi sad ka `e da mu je bi lo su vi {e rav no, pa su se ka sni je od se li li i sa da `i ve u Lo zni ci. [a lu na stra nu, za i sta smo od li~ ni pri ja te qi, na pri pre ma ma smo non-stop za jed no i upra vo je Bo rov ~a nin je dan od naj za slu `ni jih {to sam pot pi sao pro fe si o nal ni ugo vor sa „Bal kan Bok sin gom“, kam pom ko ji je me |u naj bo qi ma u Evro pi i po uslo vi ma ku ren tan vr hun skim svet skim pro fi kam po vi ma – is ti ~e Pi per ski. @. Ba la ban

ren ka je do tri jum fa do {la sa 6:4, 6:2, po sle jed nog sa ta i 20 mi nu ta igre i sa da je o~e ku je duel sa Fran cu ski wom Ma rion Bar to li, ko ja je po be di la Je le nu Do ki} sa 6:0, 6:3. Jan ko vi }e va i Aza ren ka, tre }a te ni ser ka sve ta, vo di le su ve li ku bor bu u pr vom se tu, ali je je dan brejk vi {e bio do vo qan Vik to ri ji da ga osvo ji sa 6:4. Iako je po ~et kom dru gog se ta Jan ko vi }e va na go ve sti la ve }i ot por, usle dio je od go vor Be lo ru ski we. Srp ska te ni ser ka po ve la je sa 1:0, ali je po tom Aza ren ki do zvo li la da osvo ji pet uza stop nih brej ko va. Iako joj je u sed mom ge mu pre ki nu la niz, ve} u na red nom be lo ru ska te ni ser ka sla vi la je za slu `e no. Pr va te ni ser ka sve ta Ka ro li na Vo zni jac ki pla si ra la se u tre }e ko lo po be dom nad Do mi ni kom Ci bul ko vom iz Slo va~ ke po sle tri se ta. Dan ki wa je do tri jum fa do {la sa 7:5, 2:6, 6:4, a po red we od no si la ca da qe su pro {le i Po qa ki wa Arg we {ka Ra dvan ska, Vik to ri ja Aza ren ka iz Be lo ru si je, Fran cu ski wa Ma rion Bar to li, Na Li iz Ki ne i ^e hi wa Pe tra Kvi to va.

ZA NI MQI VOST

Kan to na pred sed nik Fran cu ske? Le gen da Man ~e ster ju naj te da Erik Kan to na è li da se kan di du je na pred sed ni~ kim iz bo ri ma u Fran cu skoj. Obra tio se jav no sti pi smom u ko me za se be ka è da je an ga ò va ni gra |a nin. Kad Pol Skols mo è da se vrati iz penzije, Tjeri Anri da u 35. godini ponovo blista u Arsenalu, za{to Erik Kantona ne bi postao predsednik dràve? Biv{i kontroverzni fudbaler, osredwi glumac, neuspeli revolucionar i direktor ameri~kog Wujork Kosmosa smislio je ~ime bi ove godine hteo da se bavi. To jest, ove zime, po{to rok za podno{ewe potpisa za zvani~nu kandidaturu isti~e krajem februara. „Angaòvanost me obavezuje da pri~am, mo`da ozbiqnije nego obi~no, ali sa ose}ajem odgovornosti u trenutku kad se na{a zemqa suo~ava sa te{kim izazovima, koji bi mogli biti presudni za wenu budu}nost„, pi{e u pismu dostavqenom uredni{tvu lista Liberasion.

Kantona smatra i da mlade osobe u Francuskoj nemaju perspektivu i da su dru{tvene nepravde prevelike, prenasilne

Erik Kantona

i previ{e ukorewene u sistem. Za kandidaturu u prvom krugu izbora potrebno mu je 500 glasova izabranih predstavnika gra|ana, a s obzirom na to da iza wega ne stoji nijedna politi~ka partija, pobeda biv{eg fudbalera u eventualnom drugom krugu prakti~no je nemogu}a. Prvi krug predsedni~kih izbora u Francuskoj zakazan je za 22. april, a drugi za 6. maj.

dnevnikOv [AH SRedOM

sreda11.januar2012.

OT KA ^E NA PRI ^A

BA SKIJ SKI SI STEM

Vo lo ki tin po bed nik Poseban turnir se igrao u San Sebastijanu ([panija), od 28 decembra do 6. januara, u sklopu proslave jednog veka Kapablankine pobede na ovom turniru 1911. godine. Ovaj memorijalni turnir sa tri opena ukqu~io je i vi{e od deset igra~a sa rejtingom preko 2.700 (u glavnoj grupi 64 igra~a). Igrao se po novom formatu, nazvan „Baskij-

An drej Vo lo ki tin

ski sistem“, gde igra~i igraju me|usobno dve partije istovremeno, jednu sa belim a drugu sa crnim figurama! To je u stvari ideja Davida Bron{tajna. Evo i zanimqivog obja{wewa profesora Ignacija Palacios Huerte za{to se igraju te dve partije simultano a ne jedna za drugom: - Prema mojim istra`ivawima kada dva igra~a igraju seriju {ahovskih partija, sa izmenom boja figura, igra~ koji igra belim figurama u prvoj partiji i tako igra belim figurama u neparnim partijama (prva, tre}a, peta...) dobija vi{e me~eva od igra~a koji ima bele figure u parnim partijama (2,4,6...). Turnir se igrao po nokaut (kup) sistemu. Nagradni fond ovog takmi~ewa je bio 100.000 evra (prva nagrada je 20.000 evra i motor skuter). Rezultati ~etvrtfinala: Ga{imov – Lazni~ka 0,5:1,5, Domingez – Granda Zuniga 1:1 (u doigravawu boqi je bio Domingez), Bakro – Moisenko (u doigravawu boqi je bio Moisenko), Ponomarjov – Volokitin 0,5:1,5. Polufinale: Lazni~ka – Moisenko 1:1 (u doigravawu boqi je bio Lazni~ka), Domingez – Volokitin 0,5:1,5. U finalu je ukrajinski velemajstor Andrej Volokitin pobedio Viktora Lazni~ku 2:0. Pritisak je bio previsok za ~e{kog {ahistu, Lazni~ku, koji je izgleda potro{io nerve u polufinalu, pa je jednostavno zaboravio na vreme u prvoj partiji finala koju je igrao crnim figurama, po{to je odbio remi, i tu partiju izgubio. U trenutku kada mu je pala zastavica na tabli je bila jednaka topovska zavr{nica. Zbog pada zastavice ~e{ki velemajstor nije mogao da se koncentri{e i posle nekoliko poteza u drugoj partiji je prevideo kvalitet.

PRO BLEM BR. 371

Be li da je mat u dva po te za Phi lip pe Ro bert “Euro pe Ec hess”, 1994.

Re{ewe problema br. 370 (I.Ne u mann, “B.C.F.” 1932.) sa pozicijom: beli – Ka7, Dg3, Td4, Th5, Le6, Lf2, Sc6, Se2, pe{aci a3, b5, c4, d2, d7; crni – Kc5, Tc2, Lf3, Lh6, Sd5, Sf5, pe{ak b6; je 1.Sd8! Pretwa 2.Sb7 mat. Na 1...S:d4 sledi 2.Dc7 mat. Na 1...T:c4 sledi 2.T:d5 mat. Na 1...Sd6 sledi 2.Tf4 mat.

Iz let u Pe {tu Ne, nije ovo pri~a o do~eku Nove godine u Pe{ti, ili Budimu, kako vam ve} drago da zovete ovaj ~arobni ma|arski grad. Pri~a ~ak nema veze ni sa Novom godinom uop{te. Iskoristio sam samo novogodi{wu opu{tenost da vam ispri~am jednu zanimqivu, ali istinitu pri~u. Elem, davne 1968. godine nekome iz Zajednice J@ u Beogradu palo je na pamet da se odigra {ahovski susret èlezni~ara glavnih gradova dve susedne zemqe. Negde, mislim, u septembru upu}eno je pismo s tim predlogom na adresu ma|arskih èleznica. Odgovor je brzo stigao. Ma|ari su odu{evqeno prihvatili predlog i precizirali uslove: oni snose sve tro{kove boravka od ~etiri dana za osam na{ih igra~a u elitnom hotelu, uz xeparac u forintama, a revan{ bi se za mesec dana, pod istim uslovima, odrào u Beogradu. Dogovoreno – u~iweno. Mene, po{to sam te godine bio prvak èlezni~ara Srbije, pozva{e kao “poja~awe”, a jo{ vi{e, kako se kasnije ispostavilo, kao prevodioca. Smatrali su da svi mi “pre~ani” znamo ma|arski. I tako, a i ~ime bi mi èlezni~ari nego vozom, krenusmo jedne ve~eri put Budimpe{te. Radosni budu}im susretom i nestrpqivi da {to pre stignemo igrali smo cuger partije da prekratimo vreme. Negde na pola puta izme|u Segedina i Budimpe{te prona|e nas ma|arska delegacija za do~ek uz ~u|ewe {to su nas prona{li tek u drugom razredu. Prethodno su pregledali spava}a, pa ku{et kola, a kada nas nisu na{li ni u prvom razredu obratili su se kondukteru. Ovaj ih je uputio u zadwi vagon kompozicije “gde tamo neki igraju {ah”.

Nakon predstavqawa, po mi{qewu vo|e puta, tada sam ja trebalo da stupim na scenu kao prevodilac. Ubrzo se nesporazum oko mog poznavawa ma|arskog razotkrio jer jedino {to sam razumeo bilo je: “Holvon Gligori}, Ivkov, Matanovi}?” A toliko su i ostali razumeli. Ukqu~ismo tada ne{to nema~kog, ne{to srpsko-ruskog jezika i utvrdismo da je zakazani susret jo{ ve}i nesporazum nego moje poznavawe ma|arskog! Naime, Ma|ari su mislili na susret ekipa koje nose èlezni~ke nazive a mi na prave èlezni~are. Uzgred da pomenem, ma|arski “Va{uta{” te godine bio je ekipni prvak Ma|arske! Mi, {ahovski amateri, bili smo gosti {ampionske ekipe na{ih severnih suseda! A nas, odjednom, uhvatila neka sramota! Kakav susret – kakvi bakra~i! Pa ipak, nazad se vi{e nije moglo jer su sve doma}e strukture i javnost upoznati o ovom “va`nom” me|udràvnom susretu. Kako se izvu}i? Ustanovismo da smo mi {ahisti, ipak, “jedan rod”, i da je to, me|u rodbinom, mogu}e – dogovorom! Ma|ari su obe}ali, zarad spasavawa obostranog organizacionog ugleda, da ne}e zapiwati kako ne bi ukaqali ni na{, ali ni svoj obraz. Tako i bi! Dali nam pet-{est simuliranih remija, vi{e se i ne se}am ta~nog rezultata. Mene moj protivnik nije ~astio. Razneo me k’o “Panta pitu!” Bio je to velemajstor Barcai, u to vreme, jedan od najboqih ma|arskih igra~a. U revan{u ni mi nismo bili naivni. Iznenada smo promovisali neke na{e velemajstore u “èlezni~are” i revan{irali se istom merom. Ja, naravno, nisam bio u toj drugoj pri~i. Bo go qub Dan ko vi}

TUR NIR U RE \O EMI LI JI

PR VEN STVO SEN TE

Dra ma ti ~an kraj

Po ~e lo pri ja vqi va we [ahovski klub Senta orga ni zu je otvo re no pr ven stvo Sente u {ahu pod nazivom “Open Sen ta 2012”. Igra se po [vajcarskom sistemu u 9 kola. Pravo u~e{}a imaju svi igra~i. [ahovske garniture i digitalne satove obezbe|uje organizator. Tempo igre je 90 minuta za celu partiju i 30 sekundi za svaki odigrani potez. Upisnina iznosi 500 dina ra, a mak si ma lan broj u~esnika je 66. Pravo u~e{}a se odre|uje po redosledu prijavqivawa. Turnir }e se rejtingovati. Obezbe|en je nagradni fond u iznosu od 29.000 dina ra. Ima osam re dov nih nagrada (prva je 7.000 dinara) i tri specijalne (pionirska, omladinska i seniorska). Turnir po~iwe 3. februara u petak u 17.30 ~asova a ostala kola se igraju subotom od 16 sati i nedeqom od 9.30 sati. Prijave se podnose na email adre si klu ba sentachess@gmail.com sa naznakom imena, rejtinga, kategorije i datuma ro|ewa igra~a. Ostale informacije o turniru mogu se dobiti na mob/tel: 063 534 821 (Novak Laslo).

Na turniru u Re|o Emiliji (Italija) igrali su Ivan~uk, Nakamura, Morozevi~, Vitjugov, Karuana i Giri. Pobedio je holandski velemajstor Ani{ Giri, igra~ sa najni`im rejtingom na turniru. Iako je turnir zapo~eo sa dva remija i dva poraza Giri je u narednih {est kola zabele`io 4 pobede i dva nere{ena rezultata, te uz pomo} Kaise u posledwem kolu, kada su oba konkurenta za prvo mesto, Morozevi~ i Nakamura, izgubila

Ani{ Gi ri

svoje partije, uspeo da se u jakoj konkurenciji izbori za prvo mesto. Bodovalo se tri poena za pobedu, a jedan za remi. U krajwem obra~unu poena redosled bi bio isti kao i po klasi~nom bodovawu ali je u toku turnira taj sistem donosio dramati~ne obrte, naro~ito na vrhu tabele, {to je ~inilo turnir zanimqivim sa krajwe neizvesnim plasmanom. Kona~no stawe: 1. Giri 16 (6), 2-4. Morozevi~, Nakamu-

ra, Karuana 15 (5,5), 5. Ivan~uk 12 (4,5), Vitjugov 8 (3) bodova. U zagradi su poeni po klasi~nom obra~unu. Iako niko ne negira da je zasluìo svojom igrom, snagom karaktera, i velikom dozom sre}e na kraju, 17-godi{wi Ani{ Giri je postigao svoju najve}u pobedu u karijeri pobediv{i na super velemajstorskom turniru 54. Re|o Emilija. Wegova igra govori za sebe, iako je posle dve godine zadivquju}eg napredovawa, meteorske brzine, izgledalo da pomalo usporava. Wegovi rezultati u 2011 godini su bili solidni, za po{tovawe, ali su wegovi navija~i èleli vi{e. Posle ~etiri kola ovog turnira on je imao skroman rezultat od samo jedenog poena, i izgledalo je da ne}e imati uspeha na ovom turniru. Ustvari, izgledalo je da je ovo sjajan turnir za Hikaru Nakamuru ili Alexandera Morozevi~a. Zatim je sledila trka koju niko nije primetio do kraja, kada je postigao 4,5 poena u posledwih 5 partija. Tek posle pobede nad Nakamurom, do tada vode}im, u pretposledwem kolu, u{ao je u grupu vode}ih. âk i tada izgledalo je da samo ~udom on moè da osvoji zlatnu medaqu, posebno posle prili~no brzog remija u posledwem kolu. Uz slabiji taj brejk od Morozevi~a i Nakamure, bilo mu je neophodno da obojica izgube. U trenutku kada je Giri ponudio remi izgledalo je da }e Amerikanac remizirati dok }e Morozvi~ napraviti neku od svojih magi~nih, spektakularnih pobeda nad Vitiugovom.

„DNEV NI KO VA” [KO LA [A HA (15)

Pra vi lo {e stog (tre }eg) re da Pravilo {estog (tre}eg) reda glasi: ukoliko kraq aktivnije strane zauzme {esti (tre}i) red, partija je dobijena. Ovo se odnosi na slu~ajeve kada se kraq ja~e strane nalazi ispred pe{aka. Pravilo opozicije gubi zna~aj. C. Salvioli, 1888. Dijagram (Beli: Kd6, pe{ak: g4; Crni: Kg8, pe{ak: g6) Beli na potezu – dobitak: 1.g5! (Pogre{no bi bilo 1.Ke6? zbog 1...g5! 2.Kf5 Kf7 3.K:g5 Kg7 sa remijem.) 1...Kf7 2.Kd7 Kf8 3.Ke6 Kg7 4.Ke7 Kg8 5.Kf6 Kh7 6.Kf7 Kh8 Diagram # 7.K:g6 Beli je osvojio {esti red. U sli~nim pozicijama partija je dobijena za ja~u stranu bez obzira ko je na potezu. 7...Kg8 Crni kraq je zauzeo opoziciju, me|utim to nema presudan zna~aj jer je pravilo {estog reda prioritetnije. 8.Kh6 Kh8 9.g6 Kg8 10.g7 Kf7 11.Kh7 i beli dobija. G. Levenfi{, 1953. Dijagram (Beli: Kd6, pe{aci: a7, b5, b6; Crni: Ka8) Beli na potezu – do-

bitak: 1.b7+! (Dobijalo je i 1.Kd7 Kb7 2.a8D+ K:a8 3.Kc6 Kb8 4.b7 Ka7 5.b8D+ K:b8 6.Kb6) 1...K:a7 (Ako 1...K:b7 2.a8D+! K:a8 3.Kc7 Ka7 4.b6+ i pe{ak se promovi{e.) 2.b8D+! K:b8 3.Kc6 Ka7 4.Kc7 Ka8 5.Kb6! (Beli je kraqem zauzeo {esti red. Va`na je precizost, na 5.b6? nastao bi pat.) 5...Kb8 Crni kraq je u{ao u opoziciju ali to nije dovoqno za spas po{to smo ve} istakli da je pravilo {estog reda ja~e. 6.Ka6 (Ako 6.Kc6 Ka7 7.Kc7! (7.b6+? Ka8! sa remijem.) 7...Ka8 8.Kb6 Kb8 i pozicija se vra}a na sam po~etak gde mora da se odigra kao u glavnoj liniji.) 6...Ka8 7.b6 Kb8 8.b7 Kc7 9.Ka7 sa dobitkom.

Osva ja we {e stog (tre }eg) re da U prethodnoj lekciji obja{weno je pravilo {estog (tre}eg) reda i istaknut je zna~aj i va`nost ovog elementa pe{a~kih zavr{nica. Sada se pokazuje

na~in na koji se moè {esti (tre}i) red osvojiti. Opozicija je sredstvo kojim se ja~a strana sluì prilikom realizacije osnovne strate{ke ideje. Sifers Dijagram (Beli: Ke1, pe{ak: g4; Crni: Kc7) Beli na potezu – dobitak. U poziciji na dijagramu do pobede se moè do}i samo preciznim manevrom kraqa. 1.Kf2! (Beli kraq se kre}e dijagonalno po crnim poqima f2-g3-h4. Pogre{no bi bilo 1.Ke2? zbog 1...Kd6 2.Ke3 Ke5 i crni je zahvatio opoziciju posle ~ega je remi.) 1...Kd6 2.Kg3 Ke6 3.Kh4! Vaàn potez, remiju bi vodilo (3.Kf4? Kf6 i crni bi ponovo zauzeo opoziciju.) 3...Kf6 4.Kh5 Kg7 Crni nije u mogu}nosti da u|e u opoziciju i zbog toga gubi bitku za {esti red. Diagram # 5.Kg5! Beli vlada opozicijom i forsirano zauzima {esti red. 5...Kh7 6.Kf6 Kg8 7.g5 Kf8 8.g6 Kg8 9.g7 i beli dobija. Slo bo dan Mir ko vi}: „[ko la {a ha”

dnevnik

ANA LI ZI RA NE PAR TI JE

Dra ma zdra vog ra zu ma Turnir “54. Torneo di Capodanno” koji se igrao u Re|o Emiliji ima dugu tradiciju i izgleda da svake godine postaje sve ja~i. Ovogodi{we izdawe turnira je bio dvokru`ni turnir od 6 igra~a koji su igrali od 27. decembra do 5. januara. [ta se to s ~ovekom zbiva kad se previ{e sniva, ili kada se ide s turnira na turnir, videli smo na primeru Ivan~uka. Turnir je zapo~eo sa dva remija (Giri i Vitjugov), zatim su usledile dve pobede (Karuana i Morozevi~) pa se posle ~etvrtog kola na{ao u vo|stvu, zajedno sa Nakamurom. A onda se posledweg dana stare godine dogodio neobja{wiv preokret. Nezasluèni poraz od Nakamure je nagovestio da se s wim (ponovo) ne{to de{ava. Kola su krenula nizbrdo pa je izgubio i naredne tri partije: Giri, Vitjugov, Karuana. Ipak je tada vode}i Morozevi~ u devetom kolu s wim oprezno remizirao, jer kako Krogijus upozorava, u svojoj poznatoj kwizi o psihologiji u {ahu da igra~ koji izgleda depresivan, pretu~en, moè iznenada da se vrati u “normalno stawe”. To je na svojoj koì osetio Nakamura u posledwem kolu.

Na ka mu ra–Ivan ~uk 5. ko lo En gle sko otva ra we (A22)

Th8, Lc5, pe{aci: a5, b7, c6, d6, f6, f7, h5) Pe{ak na h5 i f-pe{aci su nepokretni, kao plovke na jajima, a mo}ni skaka~ mo`e da ih uznemirava bez opasnosti. Crnom je za spas potrebno ~udo po{to je strate{ki izgubqen. 26.Sd3 Lb6 27.Tab1 Kd7 28.Tc2 Lc7 29.Sf4 Tae8 30.b4 a:b4 31.a:b4 Ta8 32.b5 Ta4 33.Tbb2 Ta5 34.Kg2 Ta4 35.Kf3 Taa8 36.Ta2 T:a2 37.T:a2 d5 38.b:c6+ b:c6 39.c:d5 c5 40.Ta6 L:f4 41.K:f4 Tc8 42.Tc6 T:c6 43.d:c6+ K:c6 44.g4 c4 45.e4 Kd6 46.f3 Ke6 47.Ke3 Ke5 48.g:h5 f5 49.h6 f4+ 50.Kd2 Kf6 51.h5! Estetska finesa za zavr{etak partije. 1:0. Posebno je ~udna partija bila sa Vitjugovim, u kojoj je Ivan~uk, kao crni iz ~ista mira `rtvovao figuru, a zatim odmah predao.

Vi tju gov–Ivan ~uk 7. ko lo Nim co vi }e va in dij ska od bra na (E21) 1.d4 Sf6 2.c4 e6 3.Sc3 Lb4 4.Sf3 c5 5.g3 Sc6 6.Lg2 Se4 7.Ld2 S:d2 8.D:d2 c:d4 9.S:d4 0–0 10.a3 Le7 11.0–0 Se5 12.b3 a6 13.Tfd1 Dc7 14.Se4 f5 15.Sc3 Tb8 16.e4 f:e4 17.S:e4 b6 18.De2 Lb7 19.f4 Sc6 20.Sf3 Sa5 21.Td3 L:e4 22.D:e4 Sb7 23.b4 Sd6 24.De2 Sf7 25.Dd2 Tfd8 26.Te1 a5 27.Dc3 a:b4 28.a:b4 Tbc8 29.Sd2 Sd6 30.Tc1

1.c4 Sf6 2.Sc3 e5 3.g3 Lb4 4.Sf3 L:c3 5.b:c3 d6 6.Lg2 0–0 7.0–0 Te8 8.Se1 c6 9.d3 h6 10.Tb1 d5 11.Db3 b6 12.c:d5 c:d5 13.Sc2 Sc6 14.h3 Lb7 15.Sb4 Sa5 16.Db2 d4 17.c4 Tc8 18.L:b7 S:b7 19.e4 d:e3 20.L:e3 Dd7 21.Kh2 Sd6 22.Tbc1 Sf5 23.Tfd1 h5 24.De2 h4 25.Sc2 b5 26.Df3 b:c4 27.d:c4 h:g3+ 28.f:g3 De6 29.c5 Ted8 30.Lf2 e4 31.Db3 De5 32.Se3 T:d1 33.D:d1 T:c5 34.Sc4 Dc7 35.L:c5 D:g3+ 36.Kh1 D:h3+ 37.Kg1 U izjedna~enoj poziciji Ivan~uk igra: 30...S:c4?? 31.S:c4 1:0 Partija protiv Karuane }e u}i u antalogiju neshvatqivog pona{awa. U izgubqenoj poziciji, umesto da xentlmenski preda, Ivan~uk je igrao, kako deca ka`u, “`dere”. Neobja{wivo!

Ivan ~uk–Ka ru a na 8. ko lo (A48) Ivan~uk je korektno `rtvovao topa ali je u oskudici vremena pogre{io. U ovoj poziciji mogao je, po oceni komentatora, da pobedi da je odigrao 37...Sg4. 37...Dg3+ 38.Kf1 Sg4 39.Dd8+ Kh7 40.Dd5 Df3+ Ivan~uk je ovde ispustio ~ak i remi. Potezom 40...Sh2 je mogao da remizira. 41.Ke1 Sg3 42.Tc2 f5 43.Kd2 Sf6 44.Dd8 Se2 45.Ke1 f4 46.T:e2 Dc3+ 47.Kd1 D:c4 48.Dd4 Db5 49.Th2+ Kg6 50.Kc2 a5 51.Le7 Dc6+ 52.Dc5 Da4+ 53.Kc1 f3 54.L:f6 K:f6 55.Td2 g6 56.Td6+ Kg7 57.Td8 1:0

1.d4 Sf6 2.Sf3 g6 3.Lf4 Lg7 4.e3 d6 5.h3 0–0 6.Le2 b6 7.0–0 Lb7 8.c3 Sbd7 9.Lh2 De8 10.a4 a6 11.Sa3 e5 12.Sc4 Se4 13.Sfd2 S:d2 14.S:d2 Kh8 15.Dc2 f5 16.Tfe1 g5 17.Ld3 Dg6 18.f3 Tae8 19.Tf1 d5 20.a5 c5 Pet crnih pe{aka, svi u istom nizu, u finalu partije prija o~iwem vidu. 21.g4 e4 22.f:e4 d:e4 23.Le2 f4 24.a:b6 D:b6 25.Db3 Da7 26.Lb5 c:d4 27.L:d7 d:e3 28.Sc4 Td8 29.La4 Td2

Gi ri–Ivan ~uk 6. ko lo Bo go qu bo va in dij ska od bra na (E11) 1.d4 Sf6 2.c4 e6 3.Sf3 Lb4+ 4.Ld2 a5 5.g3 d6 6.Lg2 Sc6 7.0–0 e5 8.Lg5N Da li je ovo ku}na priprema ili improvizacija? Te{ko je re}i po{to je sasvim neuobi~ajena varijanta a i nije iz repertoara Ivan~uka. 8...e:d4 9.S:d4 S:d4 10.D:d4 h6 11.L:f6 D:f6 12.D:f6 g:f6 Nije lako uo~iti {ta je Ivan~uk èleo s ovom varijantom. Mogao je da zadrì lova~ki par, pe{a~ka struktura koliko je dobra – toliko je i lo{a, a sada moè da igra, mawe-vi{e, samo za opstanak. 13.a3 Lc5 14.Sc3 c6 15.e3 Ke7 16.Sa4 h5 17.h4 Tg8 18.Tfc1 Ta7 19.Lf3 Lg4 20.L:g4 T:g4 21.Kf1 Ta8 22.b3 Ke6 23.Sc3 Ke7 24.Se2 Tgg8 25.Sf4 Th8 Dijagram (Beli: Kf1, Ta1, Tc1, Sf4, pe{aci: a3, b3, c4, e3, f2, g3, h4; Crni: Ke7, Ta8,

Ovde zapo~iwe “ludi ples” Ivan~ukovih figura: 30.D:b7 Nema upitnika obzirom na okolnosti i “delimi~nog pomra~ewa uma.” 30...D:b7 31.T:f4 Za Nimcovi}a je zabele`no da je jednom prilikom ispustio nequdski urlik kada je sramotski izgubio od nekog protivnika, a ovde Ivan~uk do`ivqava dramu zdravog razuma. 31...g:f4 32.S:d2 e:d2 Kraj? Ma jok bre, ima Vasilij jo{ figura na tabli. 33.L:f4 T:f4 34.Lc6 Db6+ 0:1 [ah-mat li sta Pri pre mio: B. Dan ko vi}

c m y

reporta@e

dnevnik

sreda11.januar2012.

ARISTOKRATA IZ TURSKE KAWI@E EMIL TALIJAN PRVI BELAC KOGA SU VIDELI DOMOROCI NA CEJLONU

Ba~ ki ple mi} lo vio slo no ve i po lar ne me dve de P

le mi} ke fa mi li je koje su obitavale u svojim dvorcima na obali Tise u negda{woj Turskoj Kawiì, dana{wem Novom Kneèvcu, ostavile su bogato nasle|e, a me|u wima zasigurno po najve}im zaslugama za boqitak varo{ice gde je obavqao du`nost sreskog na~elnika pamti se Emil Talijan (1859-1911). Na vek od smrti na~elnika, koji je upam}enom i kao svetski putnik i lovac, nedavno je zahvaquju}i angaòvawu Joèfa Saboa i udruèwu gra|ana „Za boqi No vi Kne è vac” ot kri ve na spomen plo~a na ku}i u kojoj je ìveo. Istraìva~ zavi~ajne isto ri je i no vok ne è va~ kih plemi}kih porodica Sabo potse}a da je Emil bio peto dete Andra{a Talijana i supruge mu Vilme, ro|ene [ulpe, da je gimnaziju i studije prava zavr{io u Poùnu, te je najpre stupio u ~inovni~ku slu`bu Toron tal ske ù pa ni je. We go vu stru~nost brzo su prepoznali pa mu je 1889. povereno upravqawe Turskokawi{kim srezom. Obuhvatao je ~ak 22 op{tine, koje se danas sem u Srbiji u Ma|arskoj i Rumuniji. - Sa velikim poletom i snagom Emil Talijan se trudio da unapredi kvalitet ìvota stanovni{tva svih sela u srezu nagla{ava Sabo. - Gradio je i osnivao {kole, zabavi{ta, biblioteke, bolnicu, sirotiwski dom, banku, sreski sud i druge institucije. Uspeo je da ozeleni

gradske ulice i da kraj tiskog keja podigne izuzetan park. Na{e sresko mesto su po~etkom pro{log veka nazivali draguqem Banata, zelenom oazom i najure|enijom varo{icom. Pored toga {to je bio predan na du`nosti sreskog na~elnika, Talijana su ubrajali me|u najve}e lovce, ne samo u tada{woj Ugarskoj. Obi{ao je Indiju, pet puta je boravio u Africi, prokrstario pra{ume Brazila i lovio bele medvede blizu Severnog pola. Bio je ne`ewa, bez porodi~nih obaveza, i lako se odlu~ivao na pute{estvija. Egzoti~ne pustolovine, lov i avanturisti~ka putovawa tada su bili izazov za bogate dru{tvene slojeve, ali prema tvrdwama Saboa, sreski na~elnik se ne mo`e uvrstiti u takav soj qudi, nego je bio filantrop i po{tovalac

prirodnih lepota, velikog istraìva~kog entuzijazma. - Sa svojih putovawa vra}ao se u rodnu varo{ sa retkim trofejima i egzoti~nim biqkama, a tu su ga qudi do~ekivali kao heroja - ukazuje Sabo. Godinama istraùjem istorijat Novog Kneèvca i nai{ao sam na mno {tvo po da ta ka o Emilu Talijanu, jednog od onih

Nije bilo lovi{ta u Evropi do kojih nije stigao, a wegove ekspedicije po svetu ubrajaju se me|u najve}e u 19. i po~etkom 20. veka. Prvo wegovo putovawe van Evrope bilo je 1897. u Indiju, a tri godine kasnije boravio je na Cejlonu. Tamo je upo znao do mo ro da~ ko ple me Veda, koje do wegovog dolaska nije videlo belog ~oveka. Emi-

Spo men-plo ~a i dom Ta li ja na

koji je uticao na razvoj i izgled mesta u kojem je `iveo. On i wegov rad su u ono vreme bili jako ceweni, a wegova ku}a bila je kao muzej. Iz Segedina su sredwo{kolci redovno dolazili u obilazak da se upoznaju sa egzoti~nim `ivotiwama i trofejima koje je donosio sa putovawa po svetu.

lov susret sa xinovskim slonom, koji se pojavio iz ~estara, na svega pet metara, vi{e je od lova~ke pri~e. Bilo je potrebno veliko iskustvo, neverovatna hrabrost i prisebnost, da se jednim metkom usmrti razgoropa|eni kolos. Na Cejlonu je odstrelio i dva divqa bivola, pet samburskih jelenova, dva

Par ti je ja ~e i od smr ti

KAPITALNA SOMBORSKA ZDAWA KAO DA JE KNEZ POTEMKIN RENOVIRAO

Spo qa gla mur, a unu tra kr{ D

a je `iv, wegovo prevashodstvo Grigorij Aleksandrovi~ plemeniti knez Potemkin-Tavri~eski bi, generalno, bio zadovoqan Srbijom i wenim neimarima, kojima nije mrsko da, bilo to i po golomrazici, svakih par stotina metara novoizgra|enog famoznog autoputa na Koridoru 10 sve~ano, kako to ve} bog zapoveda, seku crvene trake, prave i popravqaju }uprije zbog kojih se kod MMF-a debelo ulazi „u crveno“, prave svetske hit-modele automobila koji „samo {to nisu“... Nas i Rusa trista miliona, bra}a smo po materi, pa bi i wegovo sjateqstvo, miqenik Katarine Druge, imao razloga za ponos nastavqa~ima wegovog grandioznog dela na jugu Jevrope. Da je, pak, u Srbiji na ceni decentralizacija govori podatak da svaka varo{ na ovoj ravni~arsko-brdovitoj vetrometini ima svoje plemenite kne`eve kojima je bitnija fasada od

Od Hab zbur ga ostao sjaj

stvarnosti, pa ni Sombor ne zaostaje za srpskim prosekom. Ne samo da ne zaostaje, ve} se mo`e mnogo nau~iti o stvarawe arhi-

Fa sa da sa mo {to na gla vu ne pa da

tektonsko-gra|evinskog privida. Varo{ ima impresivno zdawe negdawe @upanije, sad Skup{tine grada, koja je u perspektivi renovirane pe{a~ke zone

ve} dobila narodni naziv, Versaj. I zaista, kad se pogleda iz pravca glavne varo{ke ulice, sa ure|enim travwacima i parkom koji je okruùje, netom postavqenim bakarnim olucima i ne tako davno renoviranom fasadom i krovom, @upanija prosto blista ko letwa rezidencija Burbona. A u dvori{tu druga slika: oronula fasada, okruwena farba, decenijama zemqom zatrpana fontana u kojoj se ni ìlavi masla~ak ne moè zapatiti... Da u Somboru ne staju na samo jednom projektu ovakve fele dokazuju i gotovo sva ostala kapitalna zdawa podignuta jo{ za KundK, a odràvana „po srpski“. Ili „ ruski“. Dve-tri godine obnavqana Gradska ku}a dodu{e blista spoqa, ali dvori{te asocira na ~ernobilsku kataklizmu, secesijska fasada mati~nog ureda izaziva uzdahe ali i strah ve} u ajnfortu, palata gde je republi~ki Geozavod mo`da nema estetskog pandana u Vojvodini, no hodnici su joj odli~na scenografija za „gotika“ film... Ambiciozni guvernadur „Nove Rusije“, od Turaka i Tatara osvojene ju`ne Ukrajine i Krima je svoje graditeqske poduhvate po kojima je postao metafora narodne uzre~ice „spoqa gladac, iznutra jadac“, osmislio ne bi li se omilio Katarini II, a na{e premudre vo|e to, ko kanda, rade iz demokratskih razloga ne bi li im graditeqsko podvi`ni{tvo podiglo rejting u tako izbirqivom i zajedqivom bira~kom telu, koje, vidi vraga, ho}e i da u|e u ta zdawa. Potemkinu je ipak bilo lak{e. M. Miqenovi}

Le to pi sac Jo `ef Sa bo

kro ko di la, xi nov sku zmiju, mno{tvo raznih ptica i lete}u lisicu. Na molbu Be~kog muzeja i Nau~nog dur{tva pri muzeju, 1903. odlazi Po tret svet skog put ni ka s ple nom na istraìva~ko putenik povre|en i da treba organi{estvije u Brazil, {to mu je zovati akciju spasavawa, ali bilo priznawe za dotada{wi vest je bila samo delimi~no rad na upoznavawu flore i ta~na. faune dalekih predela i lova~ka dostignu}a. Naredne goEmil je tokom lova u surovom dine kao ~lan ekspedicije u ledenom podnebqu ulovio pet Africi, najve}e uzbu|ewe do- morèva, ~etiri foke, polarìveo je u susretu sa nilskim nog medveda, zbog uslova je ekskowem na kopnu, koga je uspeo pedicija brzo okon~ana, pa se da obori tek posle 16 hitaca. Talijan sa novim trofejima Me|u afri~kim trofejima iz vratio ku}i. Putovawe je izaove ekspedicije na{ao se i no- zvalo veliki publicitet i u masorog. |arskom Geografskom dru{tvu, Stigao je Talijan i na Sever- jer je Emil bio prvi ma|arski ni pol u zemqu Franc Jozefa istraìva~ stigao do predela 1911. godine, gde se sa sedmo~la- Severnog pola. Wegova iznenadnom druìnom u kojoj je bio Ba- na smrt 4. decembra 1911. svima lint Fernbah, zaputio u lov na je te{ko pala, a do ve~ne ku}e morève i polarne bele medve- ispratilo ga je vi{e hiqada qude. Ekspedicija je krenula 18. di. Glavna ulica u Turskoj Kaavgusta sa dve nedeqe zaka{we- wiì umesto Kraqevska, nazvawa, zbog kvara na brodu. Ka- na je wegovim imenom, a 1914. mu {wewe ih je skoro ko{talo ì- je u parku podignut i spomenik. vota, jer niko nije ra~unao da Tokom ratnih devedesetih je bio }e zima poraniti i more se za- uklowen, ali je 2002. vra}en na lediti. Ledene sante su ugrozi- mesto. Trofeje koje je odstrele plovidbu i o{tetile brod. U lio krase prirodwa~ke postavTurskoj Kawiì se ve} 24. avgu- ke u vi{e vojvo|anskih varo{i. sta pro~ulo da je sreski na~elMilorad Mitrovi}

vreme dok se znao red posmrtnice, ali i plakati profanog karaktera, lepqeni su na stubove zidane uglavnom po be~ejskim rogqevima ili namenskim panoima postavqenim na centralnom gradskom trgu. A onda je, kao po komandi, sve sru{eno i nastao je pravi haos i zavladao neukus. Posmrtnice su skrajnute i o`alo{}eni su morali naj~e{}e rajsnedlama da ih ka- Ya ba ste po sta vqa li no ve stu bo ve ~e po drvoredima, dok su plakati raznih fela, po- ta ku}a svojevremeno najbogatigotovu partijskih, prekrile fa- jeg Be~ejca prepu{tena zubu sade, kapije, izloge... Od wih se vremena postala gradsko ruglo gotovo nije mogao videti nekada- i meta potkusurivawa izme|u {wi dom Bogdana Dun|erskog. vlasti i „ostatka sveta“ u varoNije bilo dovoqno {to je po{i kraj Tise, nego su svi kori~etkom pro{log veka podignustili zidove nekada reprezeta-

[A HI STA SE JE DVA VI DI IZ NAD STO LA: Iako ima jedva ~etiri godine, mali Apatinac Stefan Serdar ve} je uzetan {ahovski talent. I pre drugog ro|endana znao je raspored figura, a ubrzo savladao i pravila igre. Odavno bez problema topom ili damom protivni~ke kraqeve „obara s nogu”. Umesto auti}a, transformera i nekih drugih mu{kih igra~aka, {eta „drvca“ po crno-beloj tabli. No, bacio je oca Nina u problem, koga primoravao da mu satima bude sparing partner. A senior, ina~e vrlo dobar {ahista, strpqivo obja{wava Sicilijanku, Damin gambit i druge varijante potomku koji se jedva vidi iznad ivice stola. J. Prel~ec

tivnog zdawa da plakatima promovi{u svoju strana~ku politi~icu. Uglavnom, nedavno je lokalna samouprava izdvojila iz op{tinskog buxeta 1,2 miliona dinara za izradu reklamnih stubova. Ovda{wa firma „Termo-stan“ je izradila u kombinaciji od metala i pleksiglasa 13 stubova i osam postavila na prometnim lokacijama u gradu, a po jedan u naseqima {irom atara: Ba~kom Gradi{tu, Mile{evu, Poqanici, Radi~evi}u i Ba~kom Petrovom Selu. Me|utim, mo`da je vaqalo uz wih prika~iti i bon ton kako vaqa koristiti urbane prostore. V. Jankov

kultura

sreda11.januar2012.

НО ВО ИЗ „ПРО МЕ ТЕ ЈА“

Страх (ни)је ви зи ја све та Након великог успеха широм Европе у протекле две године, недавно је и код нас изашла најновија књига Ханса Магнуса Енценсбергера, живог класика савремене немачке и европ ске књи жев но сти. То је „Хамерштајн или непоколебљивост“, а издавач је ново садски „Прометеј“. Реч је о биографији немачког племића и генерала Хамерштајна, који се јав но су прод ста вио Хитлеру, али је аутор упоредо ис пи сао исто ри ју ове зе мље у нај те жим временима. Енценсбергер се определио за мешавину жанрова, како би дочарао сву сложеност интимне драме једне личности у трагичним годинама немачке и европске историје- „Хамерштајн или непоколебљивост“ је сте у основи роман, али са пуно елемената есеја и биографије. Курт фон Хамерштајн Екорд (18781943) био је припадник пруске аристократске војничке породице и генерал који је на сопствени захтев пензионисан када је Хитлер преузео власт. Супродста-

вљао се нацистима и њиховом концепту националсоцијализма и упозоравао да страх није визија света. Имао је седморо деце и сви су били антифашисти- синови су били у логору Дахау, а две његове кћери, удате за Јевреје, прогањане су и хапшене. Када је Хамерштајн умро, породица није дозволила да се ковчег покрије

заставом са кукастим крстом и дoбиo је све војне почасти. Књига о Хамерштајну је и документарна и фактографска и аналитична, али и препуна емоција- личних, породичних, па и националних. Ту су и Енценсбер ге ро ви изми шље ни пост хумни разговори са генералом, „веристички неодољиви“, али и описи аристократске класе на издисају. Главна личност- Хамерштајн, био је представник аристократије која је сматрала да племство обавезује. На недавну промоцију ове књиге, „Прометеј“ је позвао и њеног аутора, од кога је стигло кратко писмо:- Признајем да сам изненађен што моја књига о Хамершајну излази у Србији - написао је Зорану Колунџији Ханс Магнус Енценсбергер. -Одушевљен сам том почашћу и изненађен, јер сам мислио да она неће одговарати појмовима преовлађујућим у бившој Југославији, где је улога војника била веома посебна и често опасна. Али размишљајући сада видим да има паралела као и разлика, и можда фигура као што је „мој“ генерал који је далеко од прошлог менталитета немачке војске, може бити од користи Вашим читаоцима. Р. Лотина

ИЗ ЛО ЖБА „НА АЗУР НОЈ ОБА ЛИ” У БЕ О ГРА Д У

Пи ка со ва де ла од ке ра ми ке, зла та и сре бра У Београду ће у фебруару први пут бити приказана изложба која представља колекцију највреднијих дела из опуса керамике, сребра и злата шпанског уметника Пабла Пикаса, једног од највећих сликара, вајара, цртача и графичара 20. века. Изложба ће бити отворена 2. фебруара у згради „Беко” испод Калемегдана, а обухватиће најмању излагану област у опусу овог све страног уметника. Изложба се састоји од око 100 експоната керамике, предмета од сребра и злата, као и других радова насталих у раздобљу Пикасовог стварања у градићу Валори недалеко од Кана, на југу Француске. Управо зато што је овај опус, као и изложба но си назив „На Азурној обали”. По ставка је настала прикупљањем радова из неколико при-

dnevnik „ФО КУС” ОБ ЈА ВИО КЊИ ГУ АТИ ЛЕ АН ТА ЛА О РЕ ЦЕНТ НОМ ОПУ СУ АН ДРА ША УР БА НА

Де хи је рар хи за ци ја по зо ри шног Театролошком студијом „Политичко у постдрамском позоришту“ Атиле Антала о рецентном опусу редитеља Андраша Урбана, коју је крајем прошле године објавио суботички „Фокус“, добило се не само занимљиво театролошко и потенцијално популарно штиво, него и прва слична анализа рада и ре зултата тренутно најистакнутијег аутора у пољу савременог театра. Сусрет узбудљиве теорије и узбудљивог позоришта, млади аутор, иначе редитељ Атила Антал, знао је да искористи, а свакако да се као посебна вредост његове књиге истиче то што је писана на основу непосредног искуства, сарадње са Андрашем Урбаном и његовом трупом под кровом Позоришта „Костолањи Деже“ у Суботици. Ако је теоријски третман из визуре постдрамског, мишљења које је у театрологију увео Ханс Тис Леман, кад је реч о Андрашу Урбану био и очекиван, тематски оквир у чијем је фокусу политичко спада у изненађујуће опредељење Атиле Антала. У том неочекиваном заокрету, својеврсној мисаоној пируети, управо се и крије аутентичност промишљања самог естет ског феномена. Из те одлуке, у простор књиге се укључују и разматрања етичких, али и друштвених (етоских) одредница позоришних естетика као што су оне Ер-

вина Пискатора, Бертолда Брехта, Јежија Гротовског, а позицинирајући позоришну уметност у корпус уметно сти уопште и у корпус доминантних (масовнијих и популарнијих) уметничких дисциплина и пракси, аутор Лема-

нову „виртуелну политичност“ позоришта због одсуства „робног карактера процеса производње“ у „естетици одговорности“ (специфичном начину представљања) Андраша Урбана види савремену тенденцију дехијерархизације позоришног стваралаштва, као и њен директан „политички“ излазак на друштвену сцену, толико неизвеснији колико је позиција

позоришта националне заједнице подједнако туђа и у матичној и у локалној култури. Консеквентно теоријском оквиру, Атила Антал је покушао да целу ствар конкретизује и поткрепи анализом четири представе, приказаних као хронолошку и концептуалну целину. Тако су представе „Брехт – хардкор машин“, „Урби ет орби“, „Турбо парадизо“, „Бич“ („Плажа“), постале поглавља „Тело“, „Личност“, „Формирање заједнице“, „После друштва“, не само књиге, него и развоја позоришне естетике Андраша Урбана. „Четири изабране представе повезане су са развојем ансамбла и представљају разне нивое заједничког рада у процесу стварања посебног креативног односа. Све четири представе гледаоце суочавају са различитим сферама постојања, које се и међусобно повезују у целовиту слику човека“, записаће Атила Антал, желећи да хронолошку сукесију настајања представа на занимљив начин повеже са сложенијом и апстрактнијом проблематиком којом се бавио. Формирање трупе, продукцијске околно сти, проце си проба, евидентне и наслућене идеје представа, све су то оквири о којима је Атила Антал водио рачуна пишући своју студију. Она је сада верно сведочанство и додатна лектира за све оне који већ цене или би да се упознају са оним што се дешава у Позоришту „Костолањи Деже“ у Суботици. Игор Бурић

НОВИ ПРЕВОДИ „ВАШАРСКОГ МАЂИОНИЧАРА“

Књига Јелене Ленголд на чешком

ватних и музејских колекција и биће присутна у региону до краја ове године. Изложбу је омогућила галерија „Дева Пури”, која

је у организовала велику изложбу „Божанствени светови” Салвадора Далија. Изложба ће бити отворена до 15. априла.

INTERVJU

Награђена књига прича овогодишње добитнице Европске награде за књижевност Јелене Ленголд „Вашарски мађионичар„ биће објављена на чешком, саопштио је београдски издавач „Архипелаг”. Ексклузивни издавач књига Ленголд „Архипелаг„ потписао је уговор са издавачком кућом „Дофин„ за чешко издање награђене књиге прича. Чешки издавач објавиће књигу прича „Вашарски мађионичар„ током 2012. године. „Архипелаг„ подсећа да је половином децембра склопио уговор за италијанско издање ове књиге, да приводи крају преговоре за енглеско, мађарско и

македонско издање и да су у току преговори са издавачима из још пет европских земаља. Књига прича за коју је Ленголдова недавно добила Европску награду за књижевност, већ је објављена на бугарском и има два издања на српском а приче из ове књиге преведене су на више језика и заступљене у неколико антологија савремене приче. Ексклузивни издавач књига Јелене Ленголд „Архипелаг„ оцењује да су приче „Вашарски мађионичар„ о љубави и жудњи, граду и еротици, свакодневици и страсти, писане са великом књижевном снагом, да су аутентично сведочанство о интими и свакодневици.

ОЛГА ЂУРЂЕВИЋ, СЦЕНОГРАФКИЊА

Добро урађен посао као препорука У бајковитост новог балета на сцени Српског народног позоришта „Крцко Орашчић“ Чајковског, у кореографији и режији Елдара Алијева, публика ће имати прилике да се увери и овог месеца, након премијерног извођења ове представе крајем децембра, пред новогодишње празнике. Тој чаролији несумњиво је допринела и сценографија младе Олге Ђурђевић, која је такође радила и за балет „Дон Кихот“, још једној успешној представи СНП-а, када је игра у питању, али и костим и сцена.

за дизајн „Riccardo Rami“ из Прата. Учествовала је у креирању видео сценографије за церемонију прославе педесетогодишњице главног града Бразила, а реализовала је и сценографију за више музичких клипова, као и за модне фотографе, тв серију „Doc Nick“, и сценографију и костим за филм „Casa Verdi“. l У Италији сте завршили студије, тамо и радите у пројектима савременијих израза, и тим је више занимљиво што сте овде, као млада особа, ангажовани у класичним

Фундаментално искуство у послу Што се тиче сценографије, фундаментално је искуство у овом послу. Имате неког ко је урадио хиљаду представа. Свака представа носи неке нове проблеме и неугодности, или увек откривате нешто ново и сваки пут радите са људима. То је првенствено тимски рад. Јако је кратак део на почетку, када сценограф или редитељ раде самостално. После је то машина, систем у који морате да се уклопите, да координирате, јер сте ви једини који имате комплетну слику те визије, а све остало је као пазл, који се решава у деловима, и на крају се склапа велика, целокупна слика. Новосађанка Олга Ђурђевић је у Фиренци завршила Академију примењених уметности, као и специјалистичке студије из области визуелних уметности и сценског дизајна. У Италији је 2008. постала стални члан позоришне трупе „Phoebe Zeitgeist“ из Милана, сарађује и са другим позоришним трупама, као и са студијом

балетским представама. Како се то догодило? - Сарадња на представи „Дон Кихот“ је била случајна и спонтана. Костимографкиња СНП –а Мирјана Стојановић Маурич је мој професор ментор већ годинама. Упознале смо се када сам била на последњој години Средње уметничке школе „Богдан Шупут“

у Новом Саду. Тада сам кренула код ње на часове цртања. Моја стара жеља била је да радим сценски костим. Првобитно сам се припремала за то, и полако већ од 2000. године почела да јој асистирам на неким мањим балетским представама. То је био мој први контакт иза сцене, у ствари у радионицама СНП –а, и свега што се тицало костимографије. l Откуд ви уопште у Италији? - Италија је мој сан још када сам имала десет година, само што су тада биле године кризе и рата, и то је заиста деловало као луди сан који се никада неће остварити, а на крају је постао реалност. Када сам 2001. овде завршила средњу школу, једну годину сам паузирала, док сам се распитивала за академију у Италији, како тамо функционише школовање, и да ли постоји могућност неке стипендије. Пробала сам у Београду да упишем костимографију и нису ме примили, и онда сам отишла у Фиренцу. Полагала сам редовно пријемни са странцима и Италијанима, и била примљена и добила стипендију италијанске владе. Тамо сам завршила студије, 2005. дипломирала, и после као једина у класи уписала постдипломске студије. l Зашто сте тамо конкурисали на сценографији? - Зато што у Италији на државним академијама костимографија не постоји као смер. Нема ни

и видела да имају одсек сценографије, и у оквиру њега и костимографију. Тако сам први пут почела да се више интересујем за сценографију и схватила да је то можда уметнички израз у којем се највише проналазим, јер је спој више уметности, врло комплексан. l Како сте тамо налазили пут до посла? - Када сте овде, чини вам се да у Италији, тамо негде на Западу, има много више могућности, што реално јесте тако, јер се више улаже у културу. Многе друге гране уметности, телевизија и филм, можда и мода, у Италији су развијеније него овде, и сигурно је да имате веће могућности, уједно и већу конкуренцију. Али, што се тиче њихових државних академија, то је мало одвојен, успаван свет. Реалност и посао су нешто сасвим друго. Све је ствар контакта и Фото: С. Шушњевић препоруке, а убедљиво најбосценског, ни савременог костима, ља препорука је добро урађен покао што постоји код нас. У Итали- сао. Онда сте малтене апсолутно ји се предност даје сценографији, сигурни да ће вас поново позвати и и често пута се дешава да једна ако неко други види тај посао, конособа ради и костим и сценогра- тактираће вас. l У ономе што сте тамо рафију. Једине добре школе за костим, и то савремени, јесу приват- дили, чини се као да сте имане, у Милану, Фиренци и Риму, с ли одрешене руке, и да је то изузетно високим таксама. Онда само плод ваше маште, а овсам се више распитивала на др- де је било задатог у „Дон Кижавним класичним академијама, хоту“ и „Крцку Орашчићу“?

- Врло је битно да, када радите са кореографом који је и редитељ у балету, он има јасну визију онога што жели. Онда је много лакше и мени, и много је лакша и комуникација између нас. Кореограф Елдар Алијев је већ постављао овај балет и већ је имао у глави неке параметре, а имао је и другу уметничку екипу са којом је сарађивао. Мислим да је битно истаћи и да је он Азербејџанац, значи да је у питању руска школа и менталитет, а дуго година је провео у Америци, а ја сам из Србије, али сам већ десет година у Италији и више сам, што се тиче уметности, културе и естетике, западноевропски оријентисана, тако да сам се трудила да максимално испуним његове захтеве. l Да ли рад на ова два балета можда значи и будућу сарадњу са СНП-ом? - За мене је велика част да сам у свом граду, и јако сам захвална на указаном поверењу и управи СНП –а и дирекцији Балета. Надам се да сам га оправдала, и први и други пут. Овде се врло радо враћам. Још увек сам на почетку, још увек градим свој пут, отворена сам, идем где ме позову. То не мора да буде само Италија или Србија, већ и било који део Европе или света. Не постављам себи те лимите. То су све искустава која немају цену. Али, за сада сам још увек на релацији Италија–Србија. Наташа Пејчић

c m y

kultura

dnevnik

sreda11.januar2012.

СУТРА НА СЦЕНИ СРПСКОГ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА

Свира чувени „Кронос квартет” Чувени амерички „Кронос квартет“, један од најугледнијих и најутицајнијих када је извођење савремене музике у питању, свој први овогодишњи концерт приредиће управо у Новом Саду сутра у 20 часова на сцени „Јован Ђорђевић“ Српског народног позоришта. Карте за овај њихов први наступ у Новом Саду, а трећи у нашој земљи, након учешћа на Џез фестивалу у Београду 1996, и 2002. на Бемусу, продају се у СНП–у, а цена је 1.000 динара, или 700 за студенте и ђаке (уз индекс и ђачку књижицу). Овај светски познат и признат ансамбл долази нам захваљујући њиховој сарадњи са нашом композиторком Новосађанком Александром Вребалов, која већ дуже живи и ради у Америци, и која је посебно за њих досад компоновала чак шест дела. Једна од тих композиција Александре Вребалов „...hold me, ne i g h bor, in this storm...“ ( „...пригрли ме суседе, у ово невреме...“) биће изведена на сутрашњем концерту,

уз остале које су, све осим једне, компоноване и или аранжиране за овај ансамбл. Све композиције ће премијерно бити изведене код нас, а две ће имати и европску премијеру. За овај концерт „Кронос квартет“ је одабрао композицију „WTC 9/11“ Стива Рајха, посвећену 11 септембру, „De ath to Ko smische“ Никол Лизе, „Clo u ded Yel low“ Mајкла Гордона, „La Si do u nak Sayyada“ (Ill Pre vent the Hun ters from Hun ting You) Омара Сулејмана у аранжману Јакоба Гарчика, „Tas hwe esh“ групе „Рамала андреграунд“ у аранжману Јакоба Гарчика, и премијерно у Европи „Don’t think Twi ce, Its All Right“ Боба Дилана у аранжману Филипа Гласа (европска премијера), као и „Lo ve Ble eds Ra d i a nt“ Дана Висконтија (европска премијера). Једна од особености овог квартета је да за сваки наступ, односно сваки град бира посебан програм , па ће тако бити и сутра на концерту у Новом Саду. Ово је, иначе, њихов једини наступ у нашој земљи, након ко-

јег 15. јануара свирају у Гдањску у Пољској. Како је речено на јучерашњој конференцији за новинаре у Културном центру Но-

вог Сада, будући да је „Кронос квартет“ отворен за сарадњу са младим ствараоцима, а због великог интересовања, најверо-

БОЖИЋНИ КОНЦЕРТ ХОРА СВЕТИ ГЕОРГИЈЕ У СИНАГОГИ

Укрштаји различитих традиција Деликатан и шаролик тонски колорит и изражајну блискост духовне музике различитих традиција упечатљиво је представио публици недавни концерт Хора Свети Георгије у Синагоги, којим се по већ устаљеном обичају, почетком јануара овај наш афирми-

аутора која тим токовима припадају. Програм концерта Хора Свети Георгије обухватио је овога пута извођења композиција старијих и савремених руских и бугарских аутора, као и духовну музику Грузије и једну англиканску божићну

Анатолија Љадова, песму благих звучних обриса, као и божићни кондак „Дјева днес” истог аутора, нешто израженијих динамичких контраста, које су привлачно зазвучале у одмереном тумачењу овог ансамбла. Потом је уследила интерпретација духовног напева

сани хорски ансамбл придружује прослави највећег хришћанског празника, Христовог рођења. Божићни наступи Хора Свети Георгије под уметничким руководством диригента Богдана Ђаковића доносе притом сваке године и драж новине и откривања, овдашњим слушаоцима мање познатих дела црквене музике са разних поднебља и из различитих уметничких и верских традиција као и остварења значајних

песму, а као гости новосадског хора наступили су чланови младог и врсног београдског вокалног ансамбла”Вокс славикум” са диригенткињом Светланом Крстић, који су својим интерпретацијама сродних дела фолклорне провенијенције на занимљив начин употпунили овако уобличен репертоар. На почетку концерта, певачи новосадског хора извели су божићни тропар „Рождество твоје”

„Посјетил ни јест, свише Спас”, немачког композитора руског порекла Јохана Гарднера, композиције савременог призвука, прожете снажном унутрашњом изражајном драматиком. Као несвакидашњи контраст претходним делима зазвучало је извођење англиканске божићне песме са насловом „Радујмо се” савременог енглеског аутора Питера Естона, инспирисане подједнако и савременим токовима западноевропске црквене

Фото: Р. Хаџић

музике као и реминисценцијама на древне староенглеске духовне песме, особених и на тренутке реских хармонских склопова и заносне мелодиозности, која је у тумачењу диригента Ђаковића и Хора Свети Георгије добила импресивно тонско уобличење. Врло атрактивно деловале су такође и интерпретације двеју грузинских божићних песама: „Тебе појем” и „Богородице дјево”, песама по духу и звучању блиских музици других православних народа, али од којих се ипак разликују изразитом мелизматиком и специфичним, префињеним вокалним вишегласјем. Чланови новосадског хора представили су слушаоцима још и „Херувимску песму” епископа Јонатана, као и дела савремених аутора Добринке Табакове и Романа Хурка. У наставку вечери наступили су певачи Хора „Вокс славикум” са диригенткињом Светланом Крстић, изводећи живописни сплет украјинских, руских и белоруских народних божићних песама у обради композитора Алексеја Ларина, распеваних и ведрих фолклорних напева у заносном тумачењу чланова хора и сјајних солиста, међу којима су се истицали сопран Невена Ђорђевић, алт Јелена Цукић и бас Светозар Вујића. На завршетку програма чланови оба хора заједнички су отпевали још и композиције „С нами Бог” П. Чесникова и „Богородице дјево” из Свеноћног бденија И. Алфејева, у великом стилу закључујући овај концерт. Борислав Хложан

ватније ће у Новом Саду бити уприличен њихов сусрет са студентима композиције на Академији уметности у Новом Саду.

Код нас „Кронос квартет“ долази на врхунцу своје славе, у тренутку када су добили две најпрестижније награде у 2011. години: „Полар“ у Шведској коју деле са Пати Смит, и америчку „Avery Fis her“. Тиме су постали једини анамбл који је у једној години освојио обе ове награде. Поред многих других признања, они су 2004. освојили и „Греми“ за најбоље извођење камерне музике, као награду „Музичар године“ часописа „Мјузикал Америка“ (2003). Током готово четири деценије постојања, одржали су на хиљаде концерата широм света, а по њиховој наруџбини је написано више од 750 композиција и аранжмана за гудачки квартет. Чланови „Кронос квартета“ су: Дејвид Херингтон, Џон Шерба (виолине), Хенк Дат (виола) и Џефри Цајглер (виолончело). Концерт организује Културни центар Новог Сада, а покровитељ је Град Нови Сад. Н. Пејчић

АНА ТАСИЋ ПРЕДЛОЖИЛА РЕПЕРТОАР 41. „ДАНА КОМЕДИЈЕ”

Представе наше стварности Управни одбор Позоришног фестивала „Дани комедије„ у Јагодини усвојио је јуче програм 41. фестивала најбољих комедиографских остварења Србије, на коме ће, од 20. до 27. марта, у званичној конкуренцији бити седам представа. Репертоар је предложила је селекторка, театролог и позоришни критичар Ана Тасић, која је и најмлађи селектор у историји „Дана комедије„ и шесту годину на месту селектора. На фестивалу ће бити изведене „Својта„ Небојше Ромчевића у режији Николе Завишића, у извођењу Позоришта „Бошко Буха„ из Београда, „Добри ујкица„ Алана Ејкборна у режији Стефана Саблића и извођењу Установе културе „Вук Караџић„ из Београда, „Ожалошћена породица„ Бранислава Нушића у режији Андраша Урбана Народног позоришта из Ниша и „Кумови„ текст и режија Душана Ковачевића Звездаре театра. Народно позориште Суботица наступиће петог дана фестивала са представом „Комедија забуне„ Вилијама Шекспира у режији Милана Нешковића, а шестог дана „Урнебесна комедија„, још један текст Душана Ковачевића у режији Маје Гргић, а изводи је Српско народно позориште Нови Сад. Последња, у такмичарском делу, је представа „Седам и по„ Мирослава Момчиловића, режија Даријан Михајловић, копродукција Атеље 212, Новосадско позориште и Народно позориште из Бањалуке.

Образлажући избор, Тасићева је истакла да „све представе, без изузетка, задовољавају високе критеријуме извођења, као и захтеве за изразитим присуством критичког духа и јасном свешћу о тренутку у коме живимо”. „Ниједна представа није изолована од наше стварности, не заборавља је, нити је гура под тепих, већ јој се директно конфронтира„, рекла је Тасићева на конференцији за новинаре. Она је рекла да у представама преовлађују црни хумор, апсурд, трагикомедија... „Како су ове комедије упадљив одраз нашег друштва, у њима нема простора за безазленост и идиличност, оне су изразито горке и сурове, али су истовремено и ослобађајуће„, рекла је Тасићева и додала да „смех обезбеђује катарзу, ако је горак, катарза је дубља и снажнија”. Представе ће оцењивати публика за награду „Миодраг Петровић - Чкаља„ а стручни жири за награду „Мија Алексић”. Најбољи глумци ће бити награђени статетом „Ћуран„, а награде ће добити и најбољи савремени домаћи текст, сценографија, костимографија, споредне улоге... „Златни ћуран„ за животно дело ове године Управни одбор „Дана комедије„ доделио је филмској и позоришној глумици Милени Дравић. Биће јој уручен последњег дана фестивала, 27. марта, на Светски дан позоришта.

ВЕЋ ТРЕЋУ ГОДИНУ У СЈЕДИЊЕНИМ ДРЖАВАМА

НА РЕПЕРТОАРУ ДОМАЋИХ БИОСКОПА

Албум „Битлса” најпродаванији

Нове авантуре Мапетоваца

Чувени албум групе „The Be a tles„ (Битлс) - „Ab bey Road„ трећу годину заредом је најпродаванији винилни албум у САД, пише магазин NME. Према подацима агенције „Ni el sen So undScan„, у току 2011. „Ab bey Road„ се у Америци продао у 41.000 примерака, а претходне две године у 35.000 (2010) и 34.800 (2009) примерака. „Mum ford and Sons„ са албумом „Sigh No Mo re„ и „Ra di o head„ са актуелним издањем „The King Of Limbs„ заузели су друго, односно треће место са продатих 26.800, односно 20.800 примерака. На четвртом месту је Адел са албумом „21” који је продат у 16.500 примерака. Њен албум је иначе у протеклој години био најпродаванији албум у САД, независно од формата издања.

У међувремену лондонски „Ab b ey Road Stu d i o s„ где су „Битлси„ снимили свој албум, отвориће врата свог „Студија два„ за посетиоце, 10. марта, поводом 80-годишњице рада студија. Том приликом биће приређена аудио-визуелна презентација под називом „80 година снимања у ‘Ab b ey Road Stu d i o s‘„ (80 Years of Re cor ding at Ab bey Road Stu di os), која ће обухватити фотографије, филм и аудио материјал. Биће представљени снимци које су начинили сер Едвард Елгар, „The Sha dows”, Питер Селерс, Хелен Шапиро, „Пинк Флојд”, „The Hol li es”, „The Zom bi es”и Кејт Буш, као и музика за филмове „Ратови звезда„, „Хари Потер„ и „Господар прстенова„.

Жабац Кермит, Мис Пиги, Меда Фози, Зверко, Гонзо и двојица добро познатих гунђала Статлер и Валдорф враћају се на велико платно у новом филму „Мапетовци„, чија премијера је заказана за вечерас у биоскопу „Колосеј„, најавио је дистрибутер „Тарамаунт”. Дванаест година од њиховог последњег филма - „Мапетовци у свемиру„ (1999), студио „Волт Дизни„ представља нове авантуре познате дружине која овог пута има задатак да спречи рушење позоришта. На одмору у Лос Анђелесу, Волтер, највећи фан Мапетоваца, његов брат Гери (Џејсон Сигел), Геријева девојка Мери (Ејми Адамс) из Смолтауна, откриће опаки план нафташа Текса Ричме-

на (Крис Купер) да сруши позориште Мапетоваца и да ту направи бушотину за експлоатацију нафте. Да би скупили 10 милиона долара и спасили позориште, Волтер, Мери и Гери помоћи ће Кермиту да уједини Мапетовце. Они су у међувремену сви кренули својим путем: Фози свира са бендом у казину у Рину под називом „Мупетовци„, Мис Пиги је уредник модног часописа „Вог„ у Паризу, Зверко је на клиници у Санта Барбари где је на програму за сузбијање беса, а Гонзо је успешни водоинсталатерски магнат. Режију потписује Џејмс Бобин, а у филму се појављују познате личности: Доналд Главер, Мики Руни, Ален Аркин, Вупи Голдберг, Селена Гомез и други. Филм ће на редовном биоскопском репертоару бити од сутра.

svet

sreda11.januar2012.

KOREJA

dnevnik

PRED SED NIK BA [AR AL ASAD NA JA VIO RE FE REN DUM

Po dr {ka no vom vo |i SEUL: Sna`na vojska Severne Koreje odràla je ju~e veliki zbor na kome je izrazila lojalnost novom vo|i zemqe Kim Xung Unu, obe}avaju}i da }e postati „pu{ke i bombe” koje }e ga braniti, preneli su dràvni mediji. Severna Koreja je ju~e, tako|e, saop{tila odluku o retkoj amnestiju za zatvorenike dok mladi neiskusni vo|a nastoji da pridobije op{tu podr{ku. Vojnici su obe}ali vo|i da }e „postati pu{ke i bombe kako bi sluìli kao prva odbrana ìvota Kim Xong Una i wegova prva linija prko{ewa smrti”, prenela je zvani~na agencija KCNA. Agencija je prenela da je {ef oruànih snaga Ri Jong Ho pro~itao zakletvu lojalnosti sva tri roda vojske Xong Unu, na velikom vojnom mitingu u ponedeqak u Pjongjangu, koji je zavr{en paradirawem jedinica ispred bina na kojoj je bio mladi vo|a. (Ta njug)

Stran ci de set me se ci de sta bi li zu ju Si ri ju DA MASK: Sirijski predsednik Ba{ar al Asad pozdravio je ju~e ideju „pro{irewa vlasti na sve politi~ke snage” i ocenio da „strano me{awe” stoji iza desetomese~nih nemira u Siriji. „Po{to budu sa~iweni zakon i ustav, mi }emo raspisati referendum (mo`da) za prvu nedequ marta „, rekao je Asad i dodao da }e referendum pratiti op{ti izbori, prenela je agencija AFP.Prema Asadovim re~ima, izbori moraju biti povezani sa novim ustavom i oni se mogu o~ekivati po~etkom maja. U govoru na Univerzitetu u Damasku Asad je izjavio da „nije dato nare|ewe bezbednosnim snagama da otvori vatru na civile” tokom 10 meseci protesta protiv wegove vladavine. „Po (sirijskom) zakonu, niko ne sme

Em bar go EU na iran sku naf tu BRI SEL: ^lanica Evropske unije dogovorile su se ju~e u Briselu da se 23. januara odr `i sa sta nak mi ni sta ra spoqnih poslova EU na kome bi trebalo da se donese odluka o zabrani uvoza nafte iz Irana, zbog nuklearnog programa te zemqe. Zbog pretwi da }e u pot pu no sti za bra ni ti uvoz nafte iz Irana, vojni i civil ni zva ni~ ni ci te ze mqe prete zatvarawem strate{ki va`nog moreuza Ormuz, kroz koji prolazi {estina svetske proizvodwe nafte.

Ame ri~ ka voj ska, ko ja je stalno prisutna u Persijskom zalivu, za sada nije registrovala pomerawa iranske vojske i mornarice koje bi ukazivalo se je blokada u pripremi. Ministar odbrane Leon Paneta i general Martin Dempsi izjavili su u nedequ da Va{ington ne}e tolerisati bilo kakav poku{aj zatvarawa moreuza. Zbog najave Teherana da }e blokirati „put nafte” kroz Persijski zaliv, cene „crnog zlata” na berzama znatno su porasle. (Ta njug)

da otvori vatru, osim u samoodbrani: kazao je Asad. Prvi put od po~etka nemira, Asad je go-

vorio o „me{avini represalija i obe}awa o reformama i dijalogu”, ali i da je prioritet wegove vlade vra}awe reda u zemqi {to je jedino mogu}e posti}i uz „suzbijawe terorista gvozdenom pesnicom”.

Asad je, tako|e, kritikovao Arapsku ligu i optuìo tu regionalnu organizaciju sa sedi{tem u Kairu da ne uspeva da za{titi arapske interese. „Ne treba da budemo iznena|eni {to nisu uspeli ni danas’’, primetio je Asad i ponovio tvrdwe da „uvezena” zavera stoji iza nemira. Prema wegovim re~ima, to su regionalne i me|unarodne snage koje poku{avaju da destabilizuju Siriju i „vi{e ne mogu da falsifikuju ~iwenice i doga|aje”. Asad je, tako|e, optuìo i na stotine medija da rade protiv Sirije i da „guraju Siriju u kolaps”. „Nisu uspeli, ali ne odustaju’’, primetio je Asad u govoru koji je uìvo emitovan na sirijskoj dràvnoj televiziji. (Ta njug)

Uz ne mi re nost zbog obo ga }i va wa ura ni ju ma BE^: Uznemirenost Zapada zbog upravo zapo~etog procesa oboga}ivawa uranijuma u novom pod zem nom po stro je wu „Fordov” u Iranu je „politi~ki motivisana”, rekao je ju~e Ali Asgar Soltanieh, iranski pred stav nik u Me |u na rod noj agenciji za atomsku energiju (IAEA). „Ove reakcije su preterane i politi~ki motivisane i krenule su tokom prethodnih godina”, izjavio je on za iransku agenciju ISNA, komentari{u}i reakciju Zapada na to {to

je Me |u na rod na agen ci je za atomsku energiju u ponedeqak potvrdila da je Iran zapo~eo proizvodwu uranijuma ~isto}e do 20 odsto u postrojewu „Fordov” koje se nalazi u planinama jugozapadno od Teherana. Soltanieh je kazao da je postojawe postrojewa „Fordov” otkriveno pre dve godine i da je dokumentovano. On je istakao da je IAEA postavila 24~asovne kamere unutar postrojewa i da inspektori mogu da prate sve nuklearne aktivnosti tamo. (Ta njug)

EGI PAT SKI DO ME TI ARAP SKOG PRO LE ]A

Isla mi sti~ ki za o kret na izborima KA I R O: Par la men tar ni izbori u Egiptu, na kojima ubedqivo vode islamisti~ke partije, izazivaju veliku pa`wu u svetu, po{to su oni glavna provera dometa „arapskog prole}a”.U izborima za do wi dom par la men ta, ko ji ulaze u zavr{nu fazu, najvi{e gla so va su osvo ji li Mu sli manska bra}a, odnosno wihova Partija slobode i pravde - 41 odsto. Prema okvirnim podacima isla mi sti~ ke stran ke, me |u ko ji ma je i ra di kal na Nur par ti ja od no sno sa la fi sti, ukupno }e osvojiti gotovo dve tre}ine mesta u parlamentu. To je ve} izazvalo zabrinu-

tost i na zapadu i u samom Egip tu me |u pri sta li ca ma gra|anskih partija koje se bore za demokratske promene. „Proces se pretvorio u versku utakmicu umesto izbornog nadmetawa”, izjavio je lider Partije slobodnih Egip}ana Naxib Saviris i najavio da }e bojkotovati izbore za gorwi dom parlamenta koji po~iwu ovog meseca, prenose agencije. On tvrdi da su islamisti~ke partije napravile mnogobrojne zloupotrebe izbornog sistema tokom glasawa. Najnoviji razvoj izaziva zabrinutost u svetu, po{to se mnogi pla{e da bi „aparsko prole}e” moglo da se izrodi u

svoju suprotnost i da dovede na vlast nove diktatore - ali fundamentaliste. Najve}u pa`wu sada izazivaju izbori u naj ve }oj arap skoj ze mqi Egiptu, koji bi mogao da bude „model” i za druge zemqe u tom delu sveta. Muslimanska bra}a }e biti pobednici izbora, ali pitawe je s kim }e u parlamentu sara|i va ti: eks trem nim sa la fi stima ili sa liberalnim partijama. Ako `ele da opastanu na vlasti, oni moraju da osavremene svoj program, odnosno da se od rek nu eks trem nih islamskih principa.U kampawi su pojedini kandidati za poslanike najvqivali prohi-

biciju alkohola, zabranu no{ewa bikinija i odvojene plaè za ène i mu{karce. „Zapadni turisti ne moraju da piju alkohol kada do|u kod nas, toga imaju dovoqno kod ku}e. U Egipat treba da dolaze da vide drevnu civilizaciju”, kaè Aza el Xart, kandidat za poslanika Muslimanske bra}e, prenose agencije.To bi, ako se sprovede, ubilo jednu od najunosnijih grana - turizam. Analiti~ari se, me|utim, nadaju da }e Muslimanska bra}a okrenuti le|a salafistima i da }e se prikloniti gra|anskim strankama i usvojiti pragmati~an program. (Ta njug)

Sek ta {ke ten z i je u Ira ku AN KA RA: Turski premijer Rexep Tajip Erdogan pozvao je ju~e politi~ke i verske vo|e Iraka da spre~e verske napetosti u zemqi. „Posledwe {to `elimo da vidimo u Iraku jeste borba izme|u bra}e”, rekao je Erdogan u nedeqnom obra}awu poslanicima turskog parlamenta. „Novo nasiqe u Iraku }e razo~arati ne samo Irak, ve} i celokupan islamski svet”, naveo je Erdogan u parlamentu, {to je prenosila televizija. U napadima koji su odjeknuli u ponedeqak {irom Iraka, od kojih su mnogi na meti imali {iite, ubijeno je 17 qudi i vi{e desetina je raweno, ukqu~uju}i 15 Avganistanaca koji su bili i poseti toj zemqi zbog verske komemoracije. Nasiqe je ukqu~ivalo vi{e bomba{kih napada u i van Bagdada na {iitske vernike koji su se uputili u sveti grad Karbalu, udaqen 110 kilometara ju`no od prestonice.

U bomba{kim napadima u Iraku ju~e je poginulo {est osoba, ukqu~uju}i jednog armijskog pukovnika i tri u~enika, saop{tili su zvani~nici slu`be bezbednosti. U gradu Sadijah, u provinciji Dijala, poginuo je pukovnik Hasan Ali, kada je eksplodirala bomba postavqena pored puta kojim je on putovao u konvoju. Tri Alijeva telohraniteqa su povre|ena u tom napadu. U drugom napadu, tako|e eksploziji bombe postavqene pored puta u selu Jathreb, u provinciji Salahedin, oko 70 kilometara severno od glavnog grada - Bagdada, poginula su tri de~aka u dobi izme|u devet i 11 godina dok su i{la u {kolu. Dva zvani~nika ministarstva poqoprivrede su poginula kada je eksplodirala bomba prika~ena na wihov automobil, kada su i{li na posao u gradu Al[arkat, 290 kilometara severozapadno od Bagdada, saop{tila je lokalna policija. (Ta njug)

Pri hva }e na op tu `ni ca pro tiv ge ne ra la AN KA RA: Nadle`ni sud u Ankari je ju~e i formalno pokrenuo sudski postupak protiv dvojice biv{ih generala koji su 1980. godine izveli vojni udar. U optu`nici javni tuìlac je zatraìo smrtne kazne za generale Kenana Evrena (94) i Tahsina [ahinkaju (86), dvojicu od petorice ~lanova tada{weg general{taba, koji su 12. septembra 1980. godine izveli tenkove na ulice Ankare. Postupak protiv wih je pokrenut sa zaka{wewem od 30 godina, po{to su sve do nedavne promene ustava uìvali imunitet od sudskog gowewa. Javni tuìlac je optuìo dvojicu generala da su silom oborili demokratski izabranu vladu i parlament, odnosno da su progonili gra|ane koji se nisu povinovali wihovim odlukama. Generali su u Turskoj posledwih pet decenija izveli tri vojna udara: 1960, 1971. i 1980. godine, a 1997. godine prisilili su tada{wu fundamentalisti~ku vladu da podnese ostavku. General Evren je od 1982. do 1989. godine bio pred-

Kenan Evren

sednik Republike Turske posle ~ega se povukao u penziju. Kako saznaju turski mediji, general Evren je tokom saslu{awa javnog tu`ioca, odbacio te{ke optu`be i izjavio da bi u istim okolnostima ponovo povukao isti potez. On smatra da je udar bio neminovan kako bi se spre~ili krvavi obra~uni izme|u levih i desnih fanatika u kojima je tada poginulo 5.000 qudi. U ranijoj izjavi je istakao da }e se pre ubiti nego {to }e dozvoliti da mu se sudi. (Ta njug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI MANMOHAN SING Indijski premijer Manmohan Sing nazvao je neuhrawenost u zemqi „nacionalnom sramotom”, po{to je, prema danas objavqenom istra`ivawu, 42 odsto dece ispod pet godina neuhraweno.”Ponavqam da je poblem neuhrawenosti nacionalna sramota”, rekao je Sing prilikom objavqivawa izve{taja o gladi i neuhrawenosti koji je na~iwen na osnovu ankete u 73.000 doma}instava.

KIM NOVAK Glavna glumica u filmu „Vrtoglavica” Kim Novak o{tro je kritikovala film „Umetnik” francuski crno-beli oma` holivudskim nemim filmovima, zato {to je muzika iz ~uvenog Hi~kokovog filma kori{}ena u „Umetniku”. Novakova je ocenila da tvorci francuskog filma nisu imali razloga da koriste muziku Bernarda Hermana zarad dramskog efekta.

SALAMAN RU@DI Muslimanski lideri u Indiji zatra`ili su od vlasti da zabrane piscu Salamanu Ru`diju da prisustvuje kwi`evnom festivalu, zbog wegove kwige iz 1988. koju smatraju uvredqivom i „svetogr|em”. Ru`dijev roman iz 1988. „Satanski stihovi” uvredio je mnoge muslimane.Od objavqivawa romana Ru`di je posetio nekoliko puta Indiju ali je wegova kwiga tamo i daqe zabrawena.

Cr kva ko pi zma ili umno à va we in fo r ma ci ja kao re li gi ja STOK HOLM: Posle Piratske partije iz [vedske stiè jo{ jedna, za mnoge gotovo neverovatna informacija - grupa za razmenu fajlova, poznata kao „Crkva kopimizma” u toj zemqi je i zvani~no priznata kao verska organizacija. Krajem decembra 2011. {vedska Finansijska i administrativna slu`ba, institucija koja se u toj zemqi bavi odre|ivawem poreskih kategorija, zvani~no je priznala „Crkvu kopimizma”. Ta vladina institucija omogu}ava priznatim grupama, koje ukqu~uju sve, od velikih religija do Staronordijskih pagana, prijavqivawe za pomo} iz dràvnog buxeta. Bertil Kalner iz {vedske Finansijske i administrativne slu`be kaè da religiozna zajednica moè biti bilo {ta. „Va`no je da je re~ o zajednici sa religioznim aktivnostima”,

Isak Gerson

izjavio je Kalner za nema~ki dr`avni radio „Doj~e vele”. [vedska je dom brojnih grupa za razmenu datoteka odnosno fajlova, ukqu~uju}i i kontroverzni „The Pirate Bay„ i kasnije Piratsku partiju koja sada ima dva mesta u Evropskom parlamentu. Od tada su se brojne piratske partije aktivirale {irom Evrope, a krajem 2011. nekoliko ~lanova Piratske partije Nema~ke neo-

~ekivano su osvojili mesta u parlamentu Berlina. „Za Crkvu kopimizma, informacija je sveta, a kopirawe sveta tajna. Informacija sadrì u sebi odre|enu vrednost i ta vrednost se kroz kopirawe umnoàva. Prema tome, kopirawe je za tu organizaciju i wene ~lanove najva`nije”, obja{weno je na internet stranici Crkve kopimizma. Wen vo|a, Gustav Nipe, pro{le godine je pomogao osnivawe Piratskog internet-servis provajdera, koji je osmi{qen tako da izaziva Evropski zakon o privatnosti. Isak Gerson, 20-godi{wi duhovni vo|a grupe, tako|e je i ~lan omladine Piratske partije. Da biste postali kopimista, obja{wava Gerson, nije potrebno „formalno ~lanstvo”, na internet-portalu: „Trebalo bi samo da ose}ate zov da oboàvate ono {to

je najsvetije od najsvetijeg - informaciju i weno umno`avawe. Kako bi to primewivali, mi organizujemo copyactings religiozne slu`be gde kopimisti dele informacije sa drugima kroz kopirawe i remiksovawe”. Rik Falkvinx, osniva~ Piratske partije [vedske, ocenio je na svom blogu da bi priznavawe razmene fajlova kao religije moglo da olak{a qudima zaobila`ewe zakona prilikom „skidawa” nelegalnih, digitalnih kopija i to zato {to su kopimisti~ki sve{tenici „definisani kao oni koji sprovode sveto kopirawe.” To zna~i, obja{wava Falkvinx, da komunikacija izme|u piratskih servera i qudi koji u~estvuju u svetoj tajni kopirawa ima status ispovesti tako da se informacije prikupqene na taj na~in ne mogu koristiti kao dokaz na su|ewima. (Ta njug)

BALkAn

dnevnik

sreda11.januar2012.

Gr~ ki anar hi sti U BiH pre ti opa snost za u ze li ra dio-sta ni cu od vi ru sa A ATI NA: Gr~ka radio-stanica „Fle{” javila je ju~e da je grupa anarhista preuzela jedan od wenih studija u Atini i da su emitovali poruku podr{ke doma}oj teroristi~koj grupi. Radio „Fle{” ka`e da je grupa preuzela studio u Atini ju~e pre pone i da je emitovala poruku podr{ke „Revolucionarnoj borbi”, poznatijoj kao grupa koja je ispalila protivtenkovsku raketu iz ru~nog baca~a na ameri~ku ambasadu u Atini januara 2007. godine.

Policijske snage su razme{tene oko zgrade u kojoj se nalazi radijski studio i ka`u da se 30 anarhista nalazi unutra, dok radio-stanica „Fle{„ i da qe nor mal no emi tu je pro gram, uprkos „okupacije” wenog studija u Atini. Agencija AP navodi da se osmorici osumwi~enih ~lanova „Revolucionarne borbe” sudi za u~e {}e u na pa dau na zgradu ameri~ke ambasade u Atini. (Ta njug)

SA RA JE VO: Virus iz grupe A, H3N2 mogao bi se pro{iriti na BiH, a jedan slu~aj je zabeleèn u Hrvatskoj, pi{e „Dnevni avaz”, navode}i da je Svetska zdravstvena organizacija preporu~ila vakcinu protiv tog gripa, koja je registrovana u nekoliko zemaqa. Navode}i da je preporuka napravqena na osnovu pra}ewa cirkuliraju}ih virusa, list prenosi izjavu federalnog epidemiologa doktorke Jelene Ravija, koja kaè da bi se virus mogao pro{iriti na BiH, a jedan slu~aj zabeleèn je pro{le

SA RA JE VSKE TE ME I ME \U KON FE SI O NAL NI OD NO SI

Ce ri} op tu ìo Te r zi }a da bra ni srp ske in te re se SA RA JE VO: Rijaset Islamske zajednice u Bosni i Hercegovini kojim rukovodi reis ul ulema Mustafa Ceri} tvrdi da je ~lan Helsin{kog komiteta BiH Almir Terzi} neznalica kada je re~ o funkcionisawu i ustrojstvu te verske zajednice i da brani beogradske interese u Sarajevu. Terzi} je, naime, u pismu koji je nedavno poslao reis ul ulemi Islamske zajednice Srbije Ademu Zilki}u ocenio da je krajwe neprihvatqivo to {to se poglavar muslimana BiH Mustafa Ceri} me{a u unutra{we stvari autonomne Islamske zajednice dràve Srbije. Terzi} je podrào Zilki}evo opredeqewe da sedi{te Islamske zajednice Srbije, odnosno Rijaseta Mu sta fa Ce ri} kao krovne institucije, bude u Beogradu, glavnom gradu drIslamskoj zajednici BiH, a ne àve u kojoj ìve i pripadnici da se me{a u unutra{we stvari islamske veroispovesti. autonomne Islamske zajednice „Krajwe je neprihvatqiva ~isusedne dràve Srbije”, naglawenica da o tome odluke donosi sio je Terzi}. poglavar Islamske zajednice Rijaset, me|utim, smatra da se BiH Mustafa Ceri}, s obzirom Terzi} ovim pismom kandidovao na to da je wegova obaveza da se da bude, kako se navodi, beogradbrine o pripadnicima islamske ski „ekspert” za za{titu qudveroispovesti i situaciji u skih prava i beogradskih inte-

Pr o na |e no oru` je u „Bo ri ku” BA WA LU KA: U sportskoj dvo ra ni Bo rik u Ba wa lu ci prona|eno je naoru`awe, dan uo~i pro sla ve dve de ce ni je postojawa Republike Srpske (RS), potvrdila je ju~e port-

Mir na [o ja

parol Ministarstva unutra{wih poslova Mirna [oja. Ona je navela da je naoru`awe prona|eno 8. januara u 16.25 to kom pro tiv di ver zi o nog pre gle da dvo ra ne Bo rik, u okvi ru pla ni ra nih me ra i radwi koje je MUP preduzimao na obezbe|ewu sve~anosti povodom jubileja RS, prenela je RTRS. Pri pad ni ci Kri mi na li sti~ke policije MUP RS u saradwi sa okru`nim tu`ila{tvom Bawaluka, preduzimaju niz aktivnosti na dokumentovawu i rasvetqavawu ovog doga|aja, naglasila je [oja i dodala da je u toku kriminalisti~ko ve{ta~ewe odre|enih predmeta i obavqawe informativnih razgovora sa ve}im brojem lica. (Fo Net)

resa u Sarajevu kroz grupu gra|ana koja se naziva Helsin{kim komitetom. „Helsin{ki komitet i Almir Terzi} u svojim izve{tajima i pismima ne tra`e da Srpska pravoslavna crkva iz Beograda prekine svoje veze i ne me{a se u poslove Srpske pravoslavne crkve u Bosni i Hercegovini”. „Almiru Terzi}u i grupi gra|ana ne smeta da srpski patrijarh Irinej dolazi iz Beograda u Bawaluku na proslavu dana, koji Rijaset naziva, po~etkom genocida nad muslimanima i Bo{wacima, 9. januara 1992. godine”, navodi se u saop{tewu Rijaseta. „Almir Terzi} i Helsin{ki komitet u BiH re{ili su sve probleme kr{ewa qudskih prava u BiH, pa se u hroni~noj besposlici sada prebacuju na teren Srbije kako bi pomogli beogradskom re`imu da re{i pitawe Islamske zajednice i muslimana”, navodi se u saop{tewu Rijaseta, koje je prenela muslimanska novinska agencija MINA.Rijaset tvrdi i da je Helsin{ki komitet za qudska prava u BiH opsednut islamom i muslimanima i zato je slep pred kr{ewima qudskih prava muslimana. (Ta njug)

Jan ko vi} uve ren da }e bi ti pre mi jer Slo ve ni je QU BQA NA: Mandatar za sastav slovena~ke vlade Zoran Jankovi} izrazio je ju~e uverewe da }e dobiti potrebnu ve}inu u slovena~kom parlamentu, uprkos odluci Gra|anske liste Gregora Viranta da ne u~estvuje u budu}oj ko a li ci ji sa Jan ko vi }e vom Pozitivnom Slovenijom. „Od lu ~io sam da tra `im podr{ku parlamenta za mesto premijera i u sredu o~ekujem pozitivan rezultat”, rekao je Jankovi} posle sastanka wegove stranke, prenela je agencija STA. Pobednik na vanrednim parlamentarnim izborima nagovestio je da je obezbedio potrebnu podr{ku poslanika koji nisu iz budu}e potencijalne koalicije, ali je odbio da ih imenuje. Slovena~ka agencija navodi da je za izbor Jankovi}u potrebno da dobije apsolutnu ve}inu od 46 glasova, a da Pozi-

tivna Slovenija, socijaldemokrate Boruta Pahora i Stranka penzionera imaju 44, od ukupno 90 mesta u skup{tini. Odustajawe Jankovi}a stvorio bi {anse biv{em premijeru Janezu Jan{i, predsedniku Slovena~ke demokratske stranke, drugoplasirane na izborima. Na levici kritikuju Viranta, koji }e imati osam poslanika, da je Jan{in „trojanski kow”, po{to je odbacio saradwu sa Pozitivnom Slovenijom zbog navodnih programskih razlika. Lider stranke Gra|anska lista Gregor Virant izjavio je da }e sa~ekati dana{we glasawe u parlamentu, a zatim odgovoriti na Jan{in poziv. Jankovi} u ovom trenutku ima podr{ku 28 poslanika Pozitivne Slovenije, i potencijalne glasove 10 poslanika iz Socijaldemokratske partije (SD) i {est poslanika Partije penzio(Ta njug) nera (DeSUS).

sedmice u Hrvatskoj. Virus H3N2 jedan je od naj~e{}ih uzro~nika virusa gripa iz grupe A. Mnoge zemqe u regionu prijavquju slu~ajeve obolevawa i navode da je taj virus prisutniji nego H1N1. Mo`e se o~ekivati da se i na ovim prostorima grip {iri, nakon praznika, putovawa i me{awa qudi, pi{e „Avaz”. Virus se prenosi disajnim putem, ali nije iskqu~eno ni preno{ewe kontaktom. Ima klasi~ne simptome gripa kao {to su temperatura, kostoboqa, bolovi u mi{i}ima. (Ta njug)

Hr vat ski pred log za Euro song 2012. ZA G REB: Ni na Ba dri} predstavqa}e Hrvatsku na ovo go di {wem tak mi ~e wu za Pesmu Evrovizije, koje }e se u ma ju odr `a ti u Azer bej d`a nu, sa op {ti la je ju~e Radiotelevizija Hrvatske. U saop{tewu je navedeno da je ove godine za 20. ro|endan festivala Dora, HRT odlu~io da direktno izabere jednog izvo|a~a i da sa svojim autorskim ti mom po nu di pe smu za Eurosong. (Fo Net)

Ni na Ba dri}

HR VAT SKA VI \E WA PO BOQ[ AWA OD NO SA SA SR BI JOM

Mi mi ca: Kom pen za ci ja za sta nar ska pra va ZA GREB: Nova hrvatska vlada namerava da stvori uslove za povratak svih izbeglica i obe{teti sve `rtve rata, kao i da sa zemqama u okru`ewu do|e do dogovora o procesuirawu ratnih zlo~ina, najavio je hrvatski

hr vat ska vla da na me ra va da omogu}i kompenzaciju za stanarska prava i van podru~ja od po seb nog dr `avnog starawa, da stvori uslove za povratak svih iz be gli ca i obe {te ti `rtve rata bez obzira na wi-

Ne ven Mi mi ca

vicepremijer za unutra{wu, spoqnu i evropsku politiku Neven Mimica, isti~u}i da treba ukinuti hrvatski zakon o ni{tavosti akata biv{e JNA i SFRJ i Srbije,jer ne doprinosi stvarawu uslova za postizawe me|udr`avnih ugovora. Mimica je za internet stranicu tpor tal.hr rekao da nova

ho vo na ci o nal no i et ni~ ko poreklo. U programu nove hrvatske vlade je da se otklone problemi koji su u osnovi posledica rata, agresije i razarawa, rekao je vicepremijer. On je napomenuo da je „ciq vlade da omogu}i kompenzaciju za stanarska prava i van podru~ja od posebnog dr`av-

nog starawa, zna~i bez diskriminacije prema svima onima koji imaju odre|ena prava po tom osnovu”. „Preostalo je dosta toga da se napravi, prvenstveno u pogledu stvarawa potpunih uslova za povratak izbeglica i za ostvarivawe imovinskih prava koji su imali na vlastiti dom, odnosno obnovu domova, ali i prava koja su proizlazila iz stanarskih prava”, rekao je Mimica. Za novu hrvatsku vladu je od izuzetnog zna~aja da se bilateralnim i multilateralnim dogovorima sa zemqama u okruèwu do|e do dogovora o procesuirawu ratnih zlo~ina u dràvi u kojoj su zlo~ini po~iweni, rekao je vicepremijer. „Saradwa pravosudnih organa u regionu je izuzetno va`na za otklawawe tragi~nih posledica rata, a zakon o ni{tavosti akata ne doprinosi stvarawu najboqih uslova za postizawe me|udràvnih ugovora, pa ga je potrebno ukinuti, rekao je Mimica. Upravo puno sprovo|ewe vladinog programa u delu pravosu|a otkloni}e sada{we nedostatke i zaostatke u tom procesu, rekao je Mimica. (Ta njug)

O`bolt: Tre ba pi ta ti gra |a ne na re fe ren du mu ZA GREB: Ako dodje do pitanja povla~ewa tu`be protiv Srbije za genocid, trebalo bi organizovati referendum na kome bi se gra|ani Hrvatske izjasnili da se slazù s tim potezom vlasti, izjavila je ju~e predsednica Demokratskog centra (DC) Vesna [kare-O`bolt. Ona je ocenila da bi to „bila dobra prilika da vlast proveri da li vodi dobru politiku i da gra|ani kaù {ta zaista misle”. „Treba pitati gra|ane koji su u pro{losti proìveli direktne {tete i strahote od agresije da li su saglasni s time da Hrvatska povu~e tu`bu za genocid protiv Srbije ili ne”, izjavila je Vesna [kare-O`bolt na konferenciji za medije. Ona je istakla da bi trebalo pokrenuti i pitawe {ta sa ratnom od{tetom koja se u procewuje na izme|u 32,5 i 35 milijarde evra i eventualnoj naknadi za fizi~ka lica i simboli~noj naknadi za Hrvatsku. „Mi u DC-u smatramo da, kad je re~ o pro{losti, moramo biti jasni {ta se u Hrvatskoj do-

godilo, ko je agresor, a ko `rtva i kakav }e stav po tom pitawu zauzeti aktualna vlast koja najavquje povla~ewe tu`be za

Ve sna [ka re-O`bolt

genocid”, izjavila je ona, podsetiv{i da su se polemike o tome da li Hrvatska treba odustati od tu`be javile jo{ 2007. godine. „Sada pratimo intenzivan anga`man ministarke spoqnih i evropskih poslova Vesne Pusi}

u vezi s povla~ewem te tu`be”, rekla je [kare-O`bolt i dodala da Pusi}eva neprestano nabraja tri uslova: pitawe poginulih i nestalih, su|ewa za ratne zlo~ine i vra}awe umetnina. „Ona ne ka`e ni re~ o tome {ta je glavni predmet tu`be, a to je odgovornost Srbije za agresiju na Hrvatsku i po ~i we we ge no ci da”, rekla je Vesna [kare-O`bolt. Tvrdwu da Hrvatska nema {anse da dobije taj spor nazvala je neodgovornim, rekav{i da je Srbija prva dr`ava u svetu koja je osu|ena za kr{ewe konvencije o genocidu. „Tvrdwe koje dolaze iz Srbije, kao {to je ona da Hrvatska prva povu~e tu`bu, pa }e onda i Srbija, samo raspaquju strasti”, rekla je Vesna [kareO`bolt. (Ta njug)

Bu gar ska pro sle di la „dokaze” o pla nu „Pot ko vi ca” SO FI JA: Biv{a ministarka inostranih poslova Bugarske Nade`da Nejinski izjavila je da je bugarska vlada dostavila Nema~koj i NATO informacije o „Operaciji potkovica”, navodnom planu biv{eg predsednika Srbije Slobodana Milo{evi}a za etni~ko ~i{}ewe Kosova 1999. godine. U dokumentarcu „Tajna istorija plana Potkovica”, privatnog bugarskog kanala bTV, Nejinski, koja se tada prezivala Mihajlova,

rekla je da je ona predala dokument o toj operaciji tada{wem nema~kom ministru inostranih poslova Jo{ki Fi{eru, iako je rezerve o wegovom sadr`aju izrazila obeve{tajna slu`ba te dr`ave. - Predala sam nema~kom ministru inostranih poslova Jo{ki Fi{eru, odnosno NATO, izve{taj bugarske vlade u kome je bilo jasno navedeno da je postojao plan “Potkovica”, koji su bri`qivo

pripremile obave{tajne slu`be Srbije i tada{wi lider Milo{evi}, rekla je ona. Kako je precizirala, plan je utvr|ivao dva ciqa: prvi da se uni{ti Oslobodila~ka vojska Kosova i drugi da se o~isti Kosovo od etni~kih Albanaca, preneli su bugarski mediji. Biv{a bugarska {efica diplomatije je dodala da je Fi{er te informacije prihvatio veoma ozbiqno. Komentari{u}i navode da Milo{evi}ev

plan „Potkovica” o etni~kom ~i{}ewu Kosova nikada nije ni postojao, ve} su ga izmislile zapadne obave{tajne slu`be da bi opravdale bombardovawe Srbije od strane NATO, Nejinski je rekla da je taj plan izazvao brojne emocije, jer je u su{tini dao legitimitet ratu na Kosovu. „Mnogi su se pitali da li je veliki broj izbeglica izazvalo bombardovawe ili ne{to drugo. Odgovor je da ih je izazvalo ne{to dru-

go, a to je bio plan „Potkovica” srpske obeve{tajne slu`be”, izjavila je Nejinski. Kako podse}a RTS, dokument „Operacija potkovica” prvi je javnosti predstavio tada{wi nema~ki ministar odbrane Rudolf [arping, koji je 7. aprila 1999. godine tvrdio da je nalaz obave{tajnih slu`bi krunski dokaz Milo{evi}evog plana za etni~ko ~i{}ewe Kosova, koji je NATO dve nedeqe ranije pokrenuo da spre~i. (Ta njug)

SveT POZnATiH

sreda11.januar2012.

П о р од и л а с е Б е рл у с к о н и ј е в а Руби

ароканка Карима Ел Махруг (19), позната као „Руби - крадљивица срца” која је у центру суђења бившем италијанском премијеру Силвију Берлусконију, родила девојчицу. Вест да је „Берлусконијева Руби„ постала мама, италијанским ме-

дијима је пренео отац бебе Лука Рисо, који је рекао да се „и мајка и беба осећају добро”. Према тужилаштву у Милану, Берлускони је око десет пута у периоду између фебруара и маја 2010. године, када је била малолетна, плаћао Руби за сексуалне услуге. Он је такође оптужен за злоупотребу положаја пошто је извршио притисак на полицију у Милану да ослободи Руби једне ноћи крајем маја 2010. када је приведена због крађе. Руби је демантовала да је проститука и рекла да су прославе код Берлусконија којима је присуствовала увек биле „коректне„. Ипак, о Кристијану Роналду је причала другачије...

Рамбо за клинце

PAPARACO

Тигрице се друже у божићном циркусу у Минхену

Мадонина школа за шпијуне

новом издању стрипа „Батгирл” Кети Пери, Ријана и Ладy Гага су наставнице у Мадониној школи за шпијуне. У најновијем издању издању стрипа из „Батгирл” серијала „Батман Инцорпоратед: Левиатхан Стрикес!”, главна јунакиња Стефани Браун налази се на тајној мисији у женској школи за шпијуне „Ст. Хадриан’с”. У овој занимљивој школи, наставнице неодољиво подсећају на популарне музичке звезде Кети Пери, Ријану и Ладy Гагу, а управница школе неодољиво подсећа на Мадону.

Срећан, а глуп

еки људи једноставно не заслужују срећу коју имају. То нам је доказао добитник најновијег Ламборгинија којег је слупао неколико сати након што су му уручени кључеви. Камионџија Дејвид Доп из САД на лутрији је добио нови „”лабморгини мурсијелаго роудстер”. Покупио је аутомобил и отишао да се провоза, али је проклизао на леду у кривини, пролетео кроз ограду и слупао се ударивши у дрво. Аутомобил је демолиран, а Доп је, (опет, на конто своје среће), прошао само са огреботинама.

рногорски представник на Еуросонгу Рамбо Амадеус, учествовао у кампањи Уницефа намењеној деци са сметњама у разво-

ју.

Рамбо Амадеус учествовао је у кампањи Уницефа „Говоримо о могућностима”, кампањи подизања свести о деци ометеној у развоју и њиховом укључивању у друштво. Антоније Пушић је у оквиру ове кампање снимио песму „Наша ђеца”, а путем Твитера је премијерно приказан и спот.

Ema Stoun

OUT

dnevnik

c m y

На челу јој пише

Ema Votson

нтернет преплавиле фотографије Американке која је љубав према реперу Дрејку исказала тетовирањем његовог имена на челу Она је ову тетоважу урадила у једном салону у Лос Анђелесу, након чега су слике њеног чела преплавиле Интернет. Убрзо се огласио и сам Дрејк који је рекао да је таттоо мајстор који је пристао да истетовира чело девојци, “кретен”.“Онај ко је тетовирао ову девојку је је*ени кретен. Требало би да изгуби посао и да никад више не тетовира”, рекао је канадски репер чије је право име Обри Грејем.

И „Холивуду” се допада Северинин „Бред Пит”

мерички часопис „Холивуд репортер” сврстао је сингл сексепилне хрватице међу 15 најбољих песама које су се ове године појавиле у Европи. Уредништво магазина је саставило листу 15 најбољих европских песама по гледаности на порталу Јутјуб, а поред Северине на листи је и „италијански Бруно Марс”, односно Тициано Феро и његов хит „Ла диференца тра ме е те”. „Певачица је добро позната у Загребу и шире и због приватног видеа секса који је обишао свет пре пар година. Спот за песму ‘Бред Пит’ такође обилује ‘врућим сценама’ али га можете погледати и на послу”, стоји у објашњењу.

mre@a

dnevnik

sreda11.januar2012.

Претплата на интернет садржаје и у Словенији

ловенија следи Словачку у медијском пројекту за стицање прихода тако што ће увести наплату за приступ на своје сајтове. У мају су све важније словачке новине стале иза заједничке претплате и понудиле неограничен приступ ексклузивним садржајима у пројекту познатом под називом Пиано, за претплату од 2,90 евра месечно. Словачка компанија Пиано Медиа је у недавном саопштењу истакла да ће пробни период у Словенији почети 16. јануара уз учешће осам највећих издавача, укључујући највећи дневни лист „Дело„. Од корисника ће се тражити да плате 4,89 евра месечно. Пиано Медиа је саопштила да је овај пројекат у Словачкој остварио успех. Она планира његово проширење на најмање још три државе у овој години.

Пиратизован антивирус

роизвођач антивирусних софтвера „Симантек„ објавио је пиратерију изворног кода два антивирусна решења за компаније, пренели су француски електронски медији. Подаци су покрадени са сервера за обавештавање индијске војске. „Симантек„ је, међутим, саопштио да су хакери пиратизовали код стар више година. Објављено је и да ниједно од два пиратизована решења више није доступно. (Танјуг)

САЈАМ ЕЛЕКЛТРОНИКЕ У ЛАС ВЕГАСУ, ЦЕС 2012

Двадесет хиљада нових производа Г лобална потрошња у подручју технологије у 2012. години могла би први пут премашити билион долара, најављено је уочи једног од највећих светских технолошких сајмова. - Три и по милијарде људи - цитира „Лос Анђелес тајмс” директора за индустријске анализе сајма Con su mer Elec tro nics Show Стива Кенига, „и сви желе телевизоре, мобилне телефоне... То је огромна тржишна прилика. Не знам кад ћемо достићи два билиона, али настави ли раст овим темпом, вероватно нећемо дуго чекати”. Раст неће бити ограничен само на земље у развоју. Бележиће га и развијене земље, попут САД. Но највећи допринос даће земље попут Кине и Бразила. Очекује се да ће бити више јефтинијих паметних телефона, али и да ће се ЛЦД телевизори добро продавати. Док се људи широм света спремају на куповину још више уређаја, та индустрија улази у другу фазу диги-

талне револуције, а потрошачи могу очекивати да ће се нови уређаји још тесније уклопити у њихове животе. Технолошке компаније избациваће на тржиште нове паметне телефоне и таблете који ће бити мултифункционални и моћи ће да замене уређаје старе школе, попут камкордера. А моћи ћемо их и, у већој мери него до сада, прилагођавати својим жељама и потребама. Ти су трендови најављени на догађањима дан уочи почетка ЦЕС-а, једног од највећих светских технолошких сајмова. Почиње 10. и трајаће до 13. јануара у Лас Вегасу. Очекује се да ће на сајму бити представљено око 20 хиљада нових производа. Многи ће бити паметни телефони, који ће све више бити попут персоналних рачунара која можемо носити у џепу. Такође, очекује се премијера 30 до 50 нових ултрабоокова, танких и лаганих лаптопова. Извор: www.b92.net/teh no po lis

„Олимпус” против руководилаца

апанска електронска компанија „Олимпус„ саопштила је да планира да покрене судски процес против више садашњих и бивших руководилаца како би добила одштету. Одштета би могла да достигне 90 милијарди јена (918 милиона евра), објавила је јапанска штампа. Руководиоцима је замерено да су годинама учествовали у прикривању велике преваре бившег председника компаније Кујошија Кикукаве и других сарадника. (Танјуг)

Ускоро Гугл ТВ

омпанија ЛГ електроникс представиће Гугл телевизор који комбинује оперативни систем Андроид са 3Д и Смарт технологијом, на Сајму потрошачке електронике (ЦЕС ) у Лас Вегасу, који почиње 10. јануара и траје до петка, 13. јануара. Главна карактеристика ЛГ Гугл телевизора јесте једноставност коришћења захваљујући Андроиду, као и Меџик даљинском управљачу са уграђеном кверти тастатуром. Кориснички интерфејс и главни мени у потпуности су прилагођени брзом приступу и лаком претраживању ин-

вршни директор ЛГ електроникс Хоум Интертеинмент Хавис Квон је казао да та компанија непрестано тежи да омогући већи избор за кориснике, када је кућна забава у питању. - Са Гугл телевизором нудимо једно сасвим ново и другачије корисничко искуство, комбинујући врхунску ЛГ 3Д и Смарт технологију и Андроид платформу - додао је Кван. Поред представљања Гугл телевизора, ЛГ Електроникс ће наставити са унапређивањем сопствене Смарт ТВ платформе засноване на НетКаст технологији.

тернета. Овај модел омогућава и извршавање више радњи истовремено, тако да се претраживање интернета, активности на друштвеним мрежама и коришћење стандардних функција телевизора може обављати симултано. Гугл телевизор има уграђену ЛГ синема 3Д технологију коју прате лагане и удобне 3Д наочаре, које не користе никакво електронско напајање. С обзиром на приступачну цену 3Д наочара, Гугл ТВ је идеалан за породице и веће групе пријатеља, који желе изванредно 3Д искуство у свом дому. Председник и из-

Ова компанија намерава да више од 60 одсто свих флат панел телевизора у току 2012. године има уграђену ову Смарт технологију, као и да кроз увођење нових садржаја и сервиса и даље задавољава потребе својих корисника. Поред Гугл телевизора, компанија ће на овогодишњем ЦЕС-у представити и нову серију 3Д ИПС монитора, 3Д ТВ екране последње генерације (са УД и ОЛЕД технологијом), најновије кућне биоскопе, као и низ најсавременијих кућних апарата заснованих на ‘’Смарт ТинК’’ технологији. (Танјуг)

НОВИТЕТИ ИЗ „ЛЕНОВА”

Хибридни лаптоп и пословни ултрабук К

омпанија Леново представила је први хибридни лаптоп „Think Pad X1”, који комбинује танак и лак дизајн и одличне перформансе, са удвострученом аутономијом батерије, која траје до 10 сати. Захваљујући опцији „In stant Me dia Mo de” (ИММ), која поседује по-

себан процесор и оперативни систем која продужава трајање батерије, хибрид се понаша као посебан компјутер. ИММ обухвата двојезгарни процесор, највиссе 16 ГБ меморије и оперативни систем заснован на Линуксу. Да би се пребацио на ИММ из Виндоус-а, потребно је

да корисник једноставно кликне на икону на екрану лаптопа. Уз помоћ ИММ, лаптоп ради слично смарт телефону, остаје укључен и потребно му је мање времена за пуњење. Хибридни компјутер је тањи од 1,5 сантиметар и тежак мање од 1,8 килограма, удвостручујује перформансе процесора и учетворостручује графичке, претходних 13-инчних лаптоп рачунара. Хибрид је опремљен једним од најновијих „In tel Co re” и3, и5 и и7 процесора и „Виндоус 7” оперативним системом. Поседује екран високе резолуцлије, одговарајућу веб камеру и микрофоне за видео и гласовно позивање. Лаптоп поседује и јаке сигурносне карактеристике, ојачане „Интел вПро3” технологијом, хард диск заштићен шифром, са подршком за даљинско управљање и читачем отиска прста. Рачунар поседује „Долби„ звук, ХДМИ порт и

„In tel Wi re less Dis play” технологију за бежично повезивање и пуштање 1080п видео матријала на ТВ или пројектор. „Леново„ је представио и први пословни „Think Pad T430” ултрабук, који доноси изузетно танак и лак дизајн без жртвовања перформанси и продуктивности. Према потпредседнику одељења „Think Pad” у компанији „Леново„ Дилипу Батији,

реч је о наредној генерацији лаког и танког рачунарства, који је погодан како за мала и средња предузећа, тако и за пословне људе који доста времена проводе у покрету. Тај 14-инццни лаптоп поседује један од најновијих „In tel Co re” процесора или „Интел интегрисану„ или НВИДИА графику, ССД или ХД диск у варијанти од највише 1 ТБ, батерију до шест

сати трајања, омогућује брз наставак и брзо подизање система и Центар са алаткама за мала и средња предузећа, која омогућују уштеду енергије. Хибридни лаптоп и ултрабук биће у продаји од другог, односно трећег квартала ове године, преко пословних партнера или сајтова www.леново.цом. Почетне цене износе 1.599 долара за хибрид и 849 долара за ултрабук.

sreda11.januar2012.

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

Draga

IZDAJEM lokal, nova Detelinara 30m2. Lokal je blizu autobuske stanice. Telefon 847-432. 44974

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

KUPUJEMO staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, auto{koqke, bakar, mesing, aluminijum, el. motore, anlasere. ^istimo tavane i podrume. Dolazimo. Telefon 062/649-000. 44973 KUPUJEM stare automobile, staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, akumulatore, karoserije, ~istimo podrume, tavane, odnosimo {ut. Telefoni: 6618-846, 063/8485-495, 064/95-33-943. 44983

Posledwi pozdrav

44990

Qiqo tvoja du{a i raspolu}eno srce nisu mogli vi{e da izdrè neizrecivu bol, tugu i patwu za izgubqenim na{im jedinim sinom Sa{om. Svugde si ga traìla i â&#x20AC;&#x17E;videlaâ&#x20AC;? ~ak i u treptajima wegove zvezde kojoj si svake zvezdane no}i mahala i tako ga pozdravqala, ali ga nisi mogla na}i. Na kraju, sedmojanuarske no}i 2012. èqa ti se ispunila, na{la si ga i oti{la kod wega da se vi{e nikada ne razdvojite. Po~ivaj u miru zajedno sa na{im sinom i neka vas An|eli ~uvaju. Tvoja dobrota i razumevawe osta}e u mom ve~nom pam}ewu. Tvoj Vuki. 45024

Na{a voqena

Desi Krsti}

od Mice i Mire.

45041

Qiqanka Leovac

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

1948 - 2012. preminula je 7. januara, u 63. godini. Sahrana je danas, 11. 1. 2012. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}ene porodice: Kova~evi}, Aleksi} i Leovac. 45017

Lili Oti{la si kod sina - neka vas an|eli ~uvaju. Ponosni smo {to smo te imali. Nikada ne}emo zaboraviti toliko dobrog koje si za nas u~inila. Uvek }e{ biti sa nama. Po~ivaj u miru. Tvoji: Duda, Ko~a, Sandra, Jelena, Nenad i prijateqi iz Beograda.

Dragoj sestri

Posledwi pozdrav prijateqici

dragoj

45020

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

Qiqi

Qiqi Leovac

Qiqi

posledwi pozdrav od brata Mla|e sa porodicom.

od: Joli, Dori, Tawe i Zorane.

45021

45023

dragom

POMEN Navr{avaju se tri godine od kada nema na{eg dragog oca i dede

od: Stanimira i Lele sa porodicama iz Pqevaqa.

45044

Posledwi mami

pozdrav

Sa{inoj

Olgici Nertica

Posledwi prijatequ

pozdrav

Lazi Teji}u

Nikole \or|evi}a 1944 - 2009.

od porodice Brzak.

Danica, \or|e i Ivan Naumovski.

45043

45046

Tvoji najmiliji: sin Milutin i }erka Suzana sa porodicama. 45047

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Sa tugom i po{tovawem opra{tamo se od

sreda11.januar2012.

TROGODI[WI POMEN

Obave{tavamo drage prijateqe i rodbinu da je preminula na{a draga

Du{an Duki}

Brbora Elizabeta

dr Vere Jovanovi} dugogodi{weg nastavnika na{e {kole.

Uspomenu na Veru ~uva}e svi weni biv{i u~enici i nekada{we i sada{we kolege iz Medicinske {kole â&#x20AC;&#x17E;7. Aprilâ&#x20AC;?, u Novom Sadu.

1919 - 2012.

S ponosom i qubavqu ~uvamo uspomenu na supruga, oca i dedu. Porodica Duki}.

Vreme prolazi, ali ne prekida qubav, ne le~i tugu i bol. Sestri~ina Zorica, sestre Kova i Bojana i zet Zoltan.

Ispra}aj je u ~etvrtak, 12. 1. 2012. godine, u 9.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}ena porodica.

10/P

Preminuo je na{ dragi i voqeni

45003

Navr{avaju se tri godine tuge i bola. Pomen }e se obaviti 12. 1. 2012. godine.

Gojko ]eji}

@eqko Sanader

1925 - 2012.

Tvoji najmiliji.

Tuga je prisutna, se}awe ve~no. Slu{amo te u mislima, gledamo u snovima. Otac Milan, majka Mira, sestra @eqka sa porodicom, supruga Valerija sa sinovima Aleksandrom i Igorom.

110112-P

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

45013

POMEN Na dana{wi dan, pre dvanaest godina prestalo je da kuca srce na{e drage majke i bake.

Dragi tata i deda, danas se navr{ava {est godina od kako si nas napustio.

Anke Grubi}

1965 - 2009.

Dragi na{ Gole, sa neizmernom tugom se opra{tamo od tebe. Tvoja dobrota i qubav }e zauvek ostati u na{im srcima.

45005

ro|. @akula 11. 1. 2000 - 11. 1. 2012. Sa qubavqu i po{tovawem u srcu je nose, k}erka i unuka sa porodicom.

44950

11. 1. 2006 - 11. 1. 2012. iz Koviqa Uvek }e te voleti i s qubavqu te se se}ati: tvoj sin \or|e i unuka Ana. 44693

44951

Sa bolom i tugom opra{tamo se od drage nam

Sa tugom se opra{tamo od na{e drage kom{inice

Emil [ovqanski Braca

Posledwi pozdrav

Tu`nim srcem obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a najdra`a supruga, majka i baka

Qiqi od: Niki i Du{ka sa porodicom.

ro|. Lali~i} 1941 - 2012.

Wene kom{ije iz zgrade, Kninska 151a, Veternik.

45036

Dobrile

Desanka Krsti}

Cvite Price

Sahrana je u ~etvrtak, 12. 1. 2012. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: suprug Sava, sin Aleksandar, snaja Zlata i unuka Ksenija i ostala rodbina.

Osta}e{ nam zauvek u lepom se}awu.

Obave{tavam rodbinu i prijateqe da je moj voqeni otac

Cvita Prica

Lazar Teji}

Oti{la je tiho, iznenada, 9. 1. 2012. u 67. godini. Sahrana je 12. 1. 2012. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. Wena nesebi~na qubav, plemenitost i po`rtvovanost ve~no }e ostati u na{im srcima. Neute{ni: sinovi Sini{a i Sa{a, snaja Nada i unuci Du{an i Milo{.

45009

44998

Danas se navr{ava pet godina od kako nisi sa nama

Posledwi pozdrav

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da nas je zauvek napustila na{a draga

od: Brane, Sta{e i Radeta.

Porodica Zlokolica.

45012

45006

Vinar` Vladimiru

Memi} Ismet Markovi}an Jonu

iznenada preminuo u 69. godini. Sahrana }e se obaviti 12. 1. 2012. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

od porodice Ureke.

Ve~ito o`alo{}ena k}erka Melita.

a se}awe na tebe i tvoj vedri lik ne prolazi. Uvek si sa nama i u na{im srcima. Tvoji najmiliji: sin Amel, }erka Azra i supruga Sabaheta.

45016

45025

45014

Posledwi pozdrav sestri}u i bratu

S tugom i bolom u srcu obave{tavamo rodbinu i prijateqe da nas je iznenada napustio na{ voqeni Mi{a - suprug, otac, deda i svekar.

dragom

45015

POMEN

Posledwi pozdrav dragom ujaku i dedi

Sne`ana Damjanovi}

Mirku Radomiru

Olgica Nertica 6. 7. 1947.

Milorad Radosavqev 1933 - 2012. iz Gardinovaca Sahrana je danas, 11. 1. 2012. godine, u 11 ~asova, u Gardinovcima. O`alo{}eni: supruga Zorka, sinovi Dragoslav i Sava, unuci Nikola i Dragan i snaha Marijana. 45019

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga supruga i majka u 65. godini. Sahrana je 11. 1. 2012, u 14 ~asova, na grobqu, u Rumenki. O`alo{}ena porodica Nertica. 45022

Lazaru Teji}u

11. 1. 2002 - 11. 1. 2012.

Ujak Gavra, ujna @ivka i brat Stevan sa porodicom.

45018

Godine prolaze, a ti }e{ zauvek ostati u na{im srcima. Tvoji: Milan, Dragoqub i Aleksandar. 45031

Neka te an|eli ~uvaju na nebu, mi }emo u srcima od zaborava. Vole te tvoji: Nada i Zoran sa porodicama. 45030

tv program

sreda11.januar2012.

06.30 Добро јутро, Војводино 09.00 Злогласни атентати: Убиство Ернста Рема 09.30 Знање 10.00 Вести 10.10 Миљеница 11.00 Комшије 11.30 Кухињица 12.00 Вести 12.10 Заједно 12.35 Здраво, живо 13.05 Забавни програм 14.00 Вести 14.05 Радар 15.00 Вести за особе са оштећеним слухом 15.10 Ток шок 16.00 Миљеница 16.50 Временска прогноза 17.00 ТВ Дневник 17.20 Један на један 17.45 Разгледнице 19.00 Комшије 19.30 ТВ Дневник 20.10 Серија недеље: Рим 21.00 Документ 21.30 Биоскоп 22.00 Војвођански дневник 22.30 Међународни тероризам 23.00 Серија недеље: Рим 23.50 Један на један 00.15 Документ 00.40 Биоскоп 01.05 Концерт: Грување уживо у студију „М“ 02.00 Радар

07.30 08.00 09.00 10.00 11.00 12.00

Глас Америке Панонско јутро У огледалу Аналија Све о животињама Била једном једна недеља

За корак испред (Панонија, 19.00) 13.00 15.00 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 21.30 22.00 22.30 23.00 00.00

Тема недеље Бели лук и папричица Војвођанске вести У огледалу Дискавери Војвођанске вести Аналија За корак испред Војвођанске вести Без цензуре Била једном једна недеља Војвођанске вести Дискавери Вино и виноградарство Глас Америке

06.05 08.00 09.05 09.55 10.25 11.04 12.00 12.15 12.35 13.20 14.45 15.10 16.00 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 20.55 22.43 23.30 23.55 00.47 02.36 03.55 04.28 04.58 05.48

Јутарњи програм Јутарњи Дневник Неки нови клинци Траг Задња кућа Србија Глобална храна Дневник Спорт плус Место злочина Зимски биоскоп: Тарзан, анимирани филм И ја имам таленат Ово је Србија Село гори, а баба се чешља Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око Слагалица, квиз Дневник Село гори, а баба се чешља Робокап, филм Место злочина Дневник На ивици Ноћни биоскоп: Судњи дан, филм Неки нови клинци Око Траг Село гори, а баба се чешља Верски календар

Биоскоп Љубиша Самарџић, још од раног детињства заљубљеник и поклоник уметности покретних слика, већ више од пола века осваја срца филмског и телевизијског гледалишта. Знан и као Смоки, велика је звезда ових медија на просторима бивше Југославије, али и шире. Аутор: Горан Вукчевић (РТВ 1, 21.30)

06.30 07.00 08.00 09.20 10.05 10.30 11.00 11.30 12.00 12.30 12.40 13.10 15.00 15.30 17.00 17.30 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 23.05 23.30 00.00

Кухињица – мађ. Кад кућа није тесна Нови таблоид НС Музички програм Хајде са мном у обданиште Питам се питам се Дечји музички програм Кад зазвони Центар света Вести (мађ) Македонско сонце Љубавници и тајне ТВ Баштина Добро вече, Војводино (ром) Емисија на мађарском Музички програм – мађарска музика ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица – мађ. Добро вече, Војводино (рум) Пљачка усред бела дана, филм Фолдер култура, ТВ Баштина ТВ Продаја

Србија–Чешка (РТС 2, 17.55)

Тарзан

15.00 15.10 16.00 16.15 16.30 17.00 17.30 18.50 19.30 19.45 20.00 21.00 21.50 22.00 22.30 23.10 23.20

10.00 11.45 12.15 13.00 14.45 15.15 17.30 19.15 20.45 23.00 00.45 01.15

Храна и вино Вести Серијски програм Вести Вреле гуме Цртани филм Директан пренос XLVII Заседања Скупштине града (Наставак редовног програма у зависности од трајања Скупштине) Вести Робин Худ Објектив (слов) Објектив (мађ) Спорт нетворк Храна и вино Новосадско поподне Неон сити Објектив (слов) Објектив (мађ) Ево нас код вас Девојке из бутика Неон сити Објектив Марко Поло Неон сити Робин Худ

Копа Италија: Лацио – Верона Ускијавање АТП Шампионат – Белгија Барса ТВ: Еспањол – Барселона Преглед ФА куп ЕБЕЛ: Медвешчак – САПА Копа Италија: Удинезе – Кјево Карлинг куп 1/2 Финале: Кристал Палас – Кардиф Карлинг куп 1/2 Финале: Манчестер Сити – Ливерпул Копа Италија: Рома – Фјорентина Португалска лига Премијер лига: Тотенхем – Евертон

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00 Србија коју волим, 13.00 Зрно по зрно, 14.00 Живети свој живот, 15.00 Спортска галаксија, 16.00 Освета, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 20.00 Пипи шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Кућа 7 жена, 00.00 Објектив, 00.30 Ток шоу 08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Дечији програм, 12.00 Отворени екран, 13.00 Никад се не зна..., 14.30 Инфо К9, 15.00 Забавни програм, 16.30 Инфо К9, 17.00 Бибер, 17.30 Дечији програм, 18.00 Кућица у цвећу, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 Травел клуб, 21.15 Отворени екран, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 01.00 Бибер, 01.30 Ноћни програм

Пред човеком по имену Тарзан, који је одрастао у џунгли са горилама, није ни мало лак задатак. Наиме, након што је открио ко је, мора да одлучи како даље жели да живи... Режија: Крис Бак и Кевин Лима (РТС 1, 13.20)

12.49 12.58 14.00 14.26 15.17 16.54 17.55 19.35 20.06 20.36 21.00 21.51 23.32 23.55

06.00 06.15 06.40 07.35 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 13.15 13.30 14.00 14.55 15.00 16.05 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.15 21.05 22.45 00.00 01.00 01.30

Ексклузив Експлозив 1001 ноћ Кад лишће пада Дођи на вечеру Бандини Аси Тајна старог моста Ексклузив Вести Експлозив Вампирски дневници Срећне вести Дођи на вечеру Једноставан живот Бандини Ексклузив Експлозив Вести Аси Кад лишће пада Филм: Тесна кожа 3 Пирамида Вампирски дневници Експлозив Ексклузив

06.00 08.30 08.37 09.05 10.00 10.35 11.00 11.25 11.45 12.10 12.35 14.50 15.05 16.00 16.35 17.00

Индија Вести Топшоп Долина сунца Вести Топшоп Пингвини с Мадагаскара Том и Џери Породица Кременко Штрумфови Филм: Случајно заљубљени Топшоп Истражитељи из Мајамија Вести Спортски преглед Два и по мушкарца

Река успомена

11.02 11.32 12.07

08.30 09.00 09.05 10.00 10.05 10.30 11.00

Љубиша Самарџић

РУКОМЕТ

06.55 07.28 07.34 07.39 08.01 08.23 08.50 09.16 09.30

00.21 01.59 02.49 03.48 05.05 05.30

dnevnik

c m y

Слагалица Мунзи Мифи Вич Јин јанг јо На слово на слово Плава птица Може и другачије Дечаци Павлове улице, филм Е-ТВ Светски изазов Циклус Нове године: београдска филхармонија (Јеврејска) Верски календар Трезор Плава птица Руска дивљина Дечаци Павлове улице, филм Породица Сопрано Рукомет: Србија-Чешка, припремна за ЕП, пренос Црвена јабука У свету Беокулт Глобална храна Спалити после читања, филм И ја имам таленат Рели: Дакар серија Аргентина - Чиле 25. Београдски џез фестивал Руска дивљина Трезор Рукомет: Србија-Чешка, припремна за ЕП (р) У свету Црвена јабука

06.00 ВОА 06.30 Слике живота 07.00 Маратон 08.10 Двоугао 08.15 Милица 08.30 Копаоник 09.00 Породица Серано 11.00 Топ шоп 11.30 Филм: Тајна Каспара Хаузера 14.00 Доктор Хаус 15.10 Породица Серано 16.30 Ред и закон 18.00 НЦИС 18.45 Милица 19.00 Доктор Хаус 20.00 Филм: Девојке из снова 23.00 НЦИС 00.00 Милица 00.15 Филм: Мистериозни странац 02.00 Копаоник 02.30 Милица 03.00 Слике живота 03.30 Злочиначке намере 04.30 Филм: Мистерозни странац

08.15 Школа, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.45 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Булевар, 17.30 Златибор, 18.00 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.00 Фам, 21.25 Филм, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.25 Ауто шоп, 00.35 Хај-фај, 01.30 Фокус 12.00 Срем на длану: Рума,13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Очи у очи, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Инђија, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Док. програм, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

Норман Мекин има седамдесет и пет година и сећа се свог детињства и ране младости. Године 1912. имао је десет година, а његов брат Пол осам. Њихов отац Меклин, презвитеријански свештеник, одгаја их у спартанском духу... Улоге: Крег ШеферКрејг Шефер, Бред Пит, Том СкеритТом Скерит, Бренда Блетин Режија: Роберт Редфорд (Б92, 21.00)

Бред Пит 18.00 18.30 19.05 19.35 20.00 21.00 23.15 23.55 00.15 00.20 02.00

Сунђер Боб Коцкалоне Вести Пријатељи Штребери Истражитељи из Мајамија Филм: Река успомена Вести Спортски преглед Шта да обучем? Филм: Механизам Саут Парк

05.45 10.00 11.30 12.00 12.15 14.30 15.30 16.00 16.20 16.40 17.30 18.30 19.00 20.00 21.00 22.45 23.30 00.30 01.15 02.00 02.45 03.15 03.30

Добро јутро Добро вече Србијо Тајна љубав Градске вести Филм: Нови најбољи друг Сестре Квиз, породични обрачун Национални дневник Сити Ноћ у јуну Мала невеста Национални дневник Мала невеста Мирис пролећа Брачни судија 48 сати свадба Црна хроника Туркан Мирис пролећа Ноћ јуну Витезови из блата Сити Филм: Поноћни духови

Тијана Марковић

Једна жеља, једна песма Ове среде, само за вас певају Душица Билкић, Добривоје Топаловић, Недељко Билкић и победница прве сезоне музичког шоуа ,,Срећна звезда“ Марина Станкић! У пратњи оркестра Мише Мијатовића и фолклорног ансамбла, немојте пропустити да погледате како ће се снаћи млада звезда. Водитељка: Тијана Марковић (Хепи, 20.30) 05.00 07.55 08.00 08.10 08.25 08.35 08.50 09.10 09.25 09.40 09.55 10.00 11.10 11.40 12.05 12.35 12.50 13.20 13.40 13.55 14.00 15.40 15.55 16.00 17.00 17.55 18.30 19.00 19.30 20.30 21.55 22.00 22.50 23.35 02.45 03.30

Јутарњи програм Вести Мали меда Чарли Ноди Мала принцеза Поп Пикси Боба и Биба Абу, мали диносаурус Тајни свет меде Бенџамина Телешоп Вести Ухвати Деда Мраза Ноди Винкс Хунтик Поп Пикси Квизић Пресовање Телешоп Вести Парови подне Телешоп Вести Сузе Босфора Тајна нечисте крви Телемастер Насловна страна - квиз Парови - преглед дана Парови - вече Једна жеља, једна песма Вести Тајна нечисте крви Сизе Босфора Парови - ноћ Звездана капија - Атлантис Једна жеља, једна песма

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00) 08.00 555 личности, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 09.40 НС инфо, 10.15 Док. филм, 11.00 Пун гас, 12.15 Уторком у 21, 13.20 ИнЏој, 14.00 Акценти, 14.15 Писмо глава, 15.15 Токови моћи, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 20.05 Икс арт, 21.00 Екстреми, 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 12.00 Катедрале, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

sreda11 . januar2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

СТЕ ВАН ДО РОЊ СКИ ОД БРА НА АУТО НО МИ ЈЕ ВОЈ ВО ДИ НЕ

Пи шу: Ранко Кончар и Димитрије Боаров 05.50 06.45 07.10 07.40 08.35 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.30 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40 01.40

Обрачун посластичара Џон, Кејт и осморо деце Венчаница из снова Шта не треба обући Ко шиша тог пса Велики пројекти Четири венчања - Америка Удварање у мраку Л.А. Инк Стручњак за торте Обрачун посластичара Краљ посластичара као кувар Џон, Кејт и осморо деце Венчаница из снова Шта не треба обући Ко шиша тог пса Велики пројекти Мајами инк Богата млада, сиромашна млада Венчаница из снова Нисам знала да сам трудна Др Џи: Форензични патолог Л.А. Инк Богата млада, сиромашна млада Венчаница из снова

08.00 Мистерије историје 09.00 Експерименти на сопственој кожи 10.00 Ловци на нацисте 11.00 Поздрав 12.30 Свет новца: Како се обогатити у рецесији 13.00 Други светски рат у боји 14.00 Пирамиде смрти 15.00 Тајм тим година X 16.00 Скривена блага афричке, аустралијске и индијске уметности 17.00 Шта је заиста потопило Мери Роуз 18.00 Ловци на нацисте 19.00 7.7. 2005. – Напад на Лондон 20.30 Прохоровка. Кроћење тигра 21.00 Други светски рат у боји 22.00 Тутанкамон. тајне дечака краља 23.00 Тајм тим година X 00.00 Скривена блага афричке, аустралијске и индијске уметности 00.30 Мистерије историје 01.00 Шта је заиста потопило Мери Роуз

08.00 08.30 09.30 10.00 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

Дигсвил Старла и јахачи драгуља Дигсвил Старла и јахачи драгуља Чинија од злата Фрик шоу Мрачне душе Врана Поп звезда Браћа Грим Еротски филмови

Бра ћа Грим Џек и Вил Грим су два бра та ко ји пу ту ју На по ле о но вом зе мљом и за ра ђу ју па ре уни шта ва ју ћи ла жне де мо не. Фран цу ске вла сти от кри ва ју њи хо ву игру и ова дво ји ца пре ва ра на та су при мо ра ни да се су о че са ствар ним злом... Уло ге: Мет Деј мон, Хит Ле џер, Џо на тан Прајс, Пи тер Стор мер, Ле на Хе деј, Мо ни ка Бе лу чи Ре жи ја: Те ри Ги ли јам (Си не ма ни ја, 22.00)

07.00 Добро јутро, Хрватска 08.54 Луди од љубави 10.11 Меркатска династија, док. серија 11.14 Све ће бити добро 12.00 Дневник 12.31 Кад заволим, време стане 13.15 Др Оз, ток шоу 13.55 Код Ане 14.10 Реч и живот 14.41 Алпе Дунав Јадран 15.13 Понос Раткајевих 16.02 Алиса, слушај своје срце 17.10 Хрватска уживо 18.00 8. спрат, ток шоу 18.43 Одмори се, заслужио си 19.30 Дневник 20.02 Стипе у гостима 20.39 Мисија 21.32 Паралеле 22.06 Отворено 23.00 Дневник 3 23.33 Путем европских фондова 23.50 Други формат 00.31 Ин медиас рес 01.16 Трачерица 01.58 ЦСИ: Мајами 02.40 Прекид програма ради редовног одржавања уређаја

06.00 Чудовишта данас 07.45 Бетмен: Под црвеном капуљачом 09.00 Хачико: Прича о псу 10.30 Зубић вила 12.10 Филмови и звезде 4 12.35 План Б 14.20 Мисија на Марс 16.10 Улични плес 3Д 17.50 Васпитање за почетнике 2 18.15 Невине лажи 20.05 Кад водењак пукне 21.40 Узвратни ударац 22.30 Отимачи 00.15 Проповедници 01.45 Паклени план дружине чудака 03.30 Белина

Меклаудове ћерке Вокер, тексашки ренџер Неш бриџис Филм: Убиства у Мидсамеру Вокер, тексашки ренџер Ургентни центар Видовњак Монк Вокер, тексашки ренџер Филм: Убиства у Мидсамеру Ургентни центар Монк Видовњак Филм: Паника на острву рока Филм: Мегапиране

10.20 Ексклузив таблоид 10.45 Вечера за 5 11.35 Емператриз 13.20 Ружа ветрова 14.10 Крв није вода 15.05 Кобра 11 16.55 РТЛ 5 до 5 17.05 Вечера за 5 18.00 Ексклузив таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.05 Крв није вода 20.00 Ружа ветрова 20.50 Опасно плаветнило 2, филм 22.25 Телесна стража, филм 00.55 РТЛ Вести 01.10 Последња битка, филм 03.15 Астро шоу 04.15 На лицу места 05.40 РТЛ Данас

Опа сно пла вет ни ло 2

Са ман та Ма тис

Сло мље на стре ла Авио ме ха ни чар ма јор Вил Ди кинс и ка пе тан Рај ли Хејл парт не ри су и при ја те љи. Од ла зе на проб ни лет нај мо дер ни јим ави о ном ко ји но си два ну к ле ар на про јек ти ла, али Хејл не зна да је Ди кинс пла ни рао от ми цу... Уло ге: Џон Тра вол та, Кри сти јан Слеј тер, Са ман та Ма тис, Дел рој Лин до Ре жи ја: Џон Ву (ХРТ 2, 20.45) 07.54 08.24 08.49 09.32 10.00 10.45 11.40 12.50 13.15 15.05 15.35 16.20 16.45 17.10 18.00 18.20 18.35 19.40 20.00 20.45 22.35 23.20 00.05 00.25 01.15 01.35 02.15

05.40 07.30 09.05 10.45 12.25 14.00 15.40

Ле на Хе деј

06.20 07.20 08.20 09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 18.20 19.20 20.20 21.20 23.20

17.40 19.15 20.50 22.30 00.30 02.20 04.00

04.00 06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 17.30 19.30 23.00 00.50 02.40

Мала ТВ Бег лукавог лисца Мерлин Истраге Младог Месеца Алиса, слушај своје срце Серија за младе Бриљантен Научна петица Фиа и кловнови, филм Мала ТВ Мерлин Деграси Нови нараштај Обична клинка Доктор Ху Регионални дневник Жупанијска панорама Ватерполо - пријатељска утакмица: Хрватска Мађарска, пренос Музика, музика... Ин медијас рес Сломљена стрела, филм Трачерица ЦСИ: Мајами Кет и Ким Пепео пепелу Два и по мушкарца Завршни ударац Ноћни музички програм

Протуве са трибина У сенци моје сестре Осамнаести анђео Господин шав Четврти спрат Диван човек Против њене воље: Прича Кери Бак Деца судбине Основне ствари Повратак на улице Сан Франциска Смртна опасност Протуве са трибина У сенци моје сестре Осамнаести анђео

Мистерија Инвуд парка Мрачна половина Људска природа Луд за мамбом Пронађени рај Предлог Велика зверка Прича о сексу Врата раја Мистерија Инвуд парка Младе, влажне и напаљене Нимфоманске дроље

Се ба сти ан и Деј на ан га жо ва ни су да ис тра же ду би не оке а на и да про на ђу Ко лум бо во по то пље но бла го. Пар ми сли да ће се обо га ти ти ка да про на ђу бла го, но њи хо ви по сло дав ци има ју дру га чи је иде је... Уло ге: Крис Кар мак, Ла у ра Вон дер ворт Ре жи ја: Сти вен Хе ре ка (РТЛ, 20.50)

Ла у ра Вон дер ворт

10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05

01.40

Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Генералка Додај гас Амерички чопери Прљави послови Опасан лов Разоткривање митова Врхунско градитељство Преживљавање Како се прави? Како то раде? Водич из безизлазних ситуација Сам у дивљини Мајстори за оружје Погранична полиција САД Разоткривање митова Водич из безизлазних ситуација Сам у дивљини

08.45 09.00 12.00 14.15 15.45 17.00 18.00 18.05 18.10 19.45 19.50 20.00 22.30 22.45 23.30 00.45

Сви спортови Тенис Фудбал Биатлон Тенис Пикадо Сви спортови Коњички спортови Голф Једрење Сви спортови Пикадо Сви спортови Рели Биатлон Рели

21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

In tri ge se {i re br è i od gri pa o van Ve se li nov je kr ti ko vao qu di iz voj vo |an - od to ga da u Re pu bli ci tre ba da se obez be di po li skog par tij skog vr ha: „Pr vi put ste do bi li sred - ti~ ko i prav no je din stvo, Ustav ne pred vi |a po sto stva za re kon struk ci ju in du stri je i ve} su na sta - ja we vr hov nog su da Voj vo di ne. Utvr |u je se sa mo je li ne spo ra zu mi. Da }e se jo{, ali ne za to da auto no - dan za ce lu Sr bi ju, ko ji }e ima ti dva za seb na ode qe mi ja bu de ’ja ~a’, ve} da se re {a va ju pro ble mi. Za kqu - wa na pod ru~ ju auto nom nih po kra ji na. “. ~io je u vi te {kom du hu ka ko „ni ko ne bi tre ba lo da Bu du }i da }e pre ma Sta tu tu Po kra ji ne Skup {ti sma tra da je po be dio ili iz gu bio.„ Ipak je bi lo ka - na bi ti ne sa mo naj vi {i or gan vla sti na ovom pod drov skih pro me ne. \u ri ca Joj ki} je po stao pred sed - ru~ ju, Do row ski je oce nio da }e Po kra ji na u naj ve nik Iz vr {nog ve }a Voj vo di ne, dok je Se kre ta ri jat PK bro jao 13 ~la no va: 9 Sr ba, 3 Ma |a ra i 1 Hr vat. Iako, od no si u ru ko vod stvu Voj vo di ne se ni su smi ri li ni po li ti~ ki po boq {a li. Na sta vqe na su gru pa {ka de lo va wa, ko ja su do bi la sa svim li~ ni ka rak ter. Sme we ni su sa funk ci ja pro ta go ni sti sa mo po li ti ke ko ja se su prot sta vqa la ustav nim kon cep ci ja ma, naj vi {e su ohra bri va li one ko ji su po dr à va li tu po o li ti ku. Oni to, ~ak, ni su ni skri va li, ob na ro du ju }i da su ~e sto u kon tak tu sa Ran ko vi }em, Pe ne zi }em i Ve se li no vim. To je pa ra li sa lo rad po kra jin skog ru ko vod stva i do ve lo Do row skog do po li ti~ ke re zig na ci je. Svo je ne za do voq stvo ube dqi vo je iz neo u raz go - Do{li su kasnije na savezni nivo mo}ni qudi vo ru sa Ve se li no vim, 9. ja nu a ra 1963. Raz go vor je bio }oj me ri svo ja po li ti~ ka, pri vred na, kul tur na i ve o ma kon kre tan i uver qi vo po ka zu je do ~e ga je do - dru ga pra va ostva ri va ti pre ko sa mo u prav nih or ga na ve la po li ti ka pri ti sa ka i ce pa wa po kra jin skog ru - i or ga ni za ci ja, a „sve ma we pre ko or ga na i vla sti u ko vod stva – do naj pri zem ni jih in tri ga, ko je ni su mi - kla si~ nom smi slu“. mo i {le ni sa mog Ve se li no va. Ipak, s ob zi rom na ra ni ja gle di {ta, u vre me spo Do row ski mu je re kao ka ko su u po sled we vre me ro va re pu bli~ kog i po kra jin skog ru ko vod stva oko pri met ne ak tiv no sti ko je se na ro ~i to ma ni fe stu ju usta va, ne sum wi vo je da je sko ro u sve mu pre vag nu la u gle da wi ma na me |u na ci o nal ne od no se i te ri to ri - kon cep ci ja uni ta ri za ci je Re pu bli ke, ko ja je svo je jal no po re klo po je di nih ~la no va ru ko vod stva. Ta ko, me sto, pa i od bra nu, do ne kle na {la i u Usta vu fe de Sa va Ma li iz no si naj gru bqe oce ne o Ba ~va ni ma i ra ci je. Ta ko za sta tus auto nom ne po kra ji ne ni su vi Ma |a ri ma. Ve se li nov je pri me tio da se si tu a ci ja {e pre sud ne od red be Usta va fe de ra ci je, ve} pre te kom pli ku je i zbog di sku si ja o ro ta ci ji ka dro va, ali `no od red be Sr bi je, iako se i da qe sma tra lo da Sa ne mi sli da tre ba pred u zi ma ti sank ci je. Do row ski ve zni ustav, na ~el no i prav no, {ti ti i ga ran tu je se à li da mu Ve se li nov ni je od go vo rio i „Za {to se auto nom na pra va po kra ji na. O po ti sno sti auto no to uvek de {a va, kad sam ja bo le stan“. Ve se li nov je mi ja iz Sa ve znog usta va go vo re i dru ge od red be. One us put pri me tio „vaq da {to se vi {e ne po mi wu kao ~i ni se on da re |e sa sta je te“. In si o ci sa ve zne dr à ve (da Re pu Na pitawe Dorowskog za{to sti ra, i po red mog pro ti vqe bli ka Sr bi ja ima dve po kra wa, da Ra do van Vlaj ko vi}, mo ji ne) ve} wu ~i ne sa mo fe de pritisci republi~kog ra da u Sa ve zni sin di kat, ali ral ne je di ni ce. Ustav SFRJ rukovodstva na vojvo|ansko mi sli da Pe tar Re li} i \u ro iz ri ~i to uka zu je na nad le uvek eska li ra ju ba{ ka da je Jo va no vi} tre ba da osta nu. `no sti re pu bli ke u ustroj on bolestan, Veselinov mu je „Ja kad bi jo{ je dan put mo rao stvu po kra jin skih or ga na da bu dem s wi ma u ru ko vod - hladnokrvno odgovorio: „Vaqda” vla sti. U Sa ve zni ustav pro stvu, sko ~io bih sa ’Al ba ni gu ra na je i for mu la ci ja, jer se onda re|e sastajete! je’. Re kao sam vi {e pu ta da isto rij ski pot pu no ne ta~ na. è lim da idem. O to me ne od Na i me, IK CK SKS je tu lu ~u jem ja. Ni sam po svo joj vo qi ni se dio ta mo to li - for mu la ci ju, kao svoj za kqu ~ak, po slao na knad no ko. Ali mi slim da je kraj we ne po {te no da se mo ja po kra jin skom ru ko vod stvu, po red zah te va da Ustav bo lest is ko {}i va, da se pra vi gu `va i op tu `ba ma i FNRJ utvr di i od re di su ve re no pra vo na rod ne re pu in tri ga ma me ne kom pro mi tu je.„ bli ke da na po je di nim de lo vi ma svo je te ri to ri je Sve {to be le ì Do row ski i pri li ke u ru ko vod - obra zu je po li ti~ ke je di ni ce sa auto nom nim sta tu stvu Po kra ji ne se od ra à va lo i na di sku si je o Sta - som.“ tu tu auto nom ne Po kra ji ne. Na sed ni ci Na rod ne Na ka kav su stvar ni pri jem na i {le ove pro me ne, skup {ti ne Voj vo di ne, 13. apri la 1963. is ti ~e da je ube dqi vo go vo ri i te `wa no vog po kra jin skog ru ko Sa ve zni ustav po tvr dio „po sto ja we sa da {we dve vod stva da se sta tus auto no mi ja po no vo vra ti u kom auto nom ne je di ni ce: APV i AK MO u okvi ru SR Sr - pe ten ci je Sa ve znog usta va, i to u jo{ ra di kal ni joj bi je. Sa ve zni ustav ovla {}u je sve re pu bli ke da mo - for mi. Ve} u ras pra va ma o ustav nim amand ma ni ma gu obra zo va ti auto nom ne po kra ji ne na pod ru~ ji ma 1967/8, osnov ne pro me ne su se i od no si le na od red be ko ja ima ju po se ban na ci o nal ni sa stav ili dru ge oso - ko ji ma se pi ta wa po lo à ja auto nom nih po kra ji na be no sti. Je di ni uslov za to je ste da se sta nov ni {tvu pro pi su ju Sa ve znim usta vom - da Fe de ra ci ja {ti ti tih pod ru~ ja omo gu }i slo bod no iz ra à va we vo qe o usta vom utvr |e na pra va i du `no sti auto nom nih po to me, a da sa mo osni va we ili uki da we bu de po tvr |e - kra ji na. U osno vi, vra ti le su iz vor ni ustav ni iden no Usta vom Ju go sla vi je“. ti tet – da su i ka te go ri ja fe de ra ci je, i re pu bli~ ke No vi nu u pra vi ma auto nom nih je di ni ca vi di u or - ustav no sti, ka ko je to Do row ski ve} ra ni je de fi ni ga ni za ci ji vla sti i obla sti pra vo su |a. „Po la ze }i sao i ka ko su one isto rij ski stvar no na sta le.

Књи га др Ран ка Кон ча ра и Ди ми три ја Бо а ро ва „СТЕ ВАН ДО РОЊ СКИ – ОД БРА НА АУТО НО МИ ЈЕ ВОЈ ВО ДИ НЕ” мо же се за 1.000 ди на ра ку пи ти код из да ва ча, Му зе ја Вој во ди не (Ду нав ска 35, тел. 021/525–059, бр. ра чу на 840–539668–54) Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

sreda11.januar2012.

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Имате добре и стабилне планове па можете почети да радите на њима. Поведите рачуна о томе да не претерујете у било чему, поготово у храни, јер ћете се угојити. Радије се дотерујте и вежбајте. Љубав.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

11. januar 2012.

Среда је добар дан за пословну сарадњу и успостављање позиције у јавности. Дајете све од себе у приватном послу, било да се то цени или не. Односи са претпостављенима се побољшавају, полако.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

Ваш Меркур се уозбиљио у земљаном и темељном знаку Јарца, што је добро за капиталне и озбиљне послове. Поготово оне интелектуалне или грађевинске. Динамика у дому, с укућанима, не престаје.

Месец је и данас у краљевском знаку Лава па сте достојанствени и шармантни на пословној позорници. Поведите рачуна о утиску који остављате, више него о томе да ли ће вас разумети или не.

Склони сте туђим утицајима, поготово сугестијама и жељама драге особе. На радном месту вас чека много посла и обавеза па поведите рачуна о односу са сарадницима. Истрајност.

У партнерској вези вам је све лепше и лепше. Обострана љубав и машта која може свашта, боји ваше тренутке и утиске. Активни сте на личном плану, што је сасвим пожељно и подобно.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

У каријери су могуће промене и пометње, што неће битно утицати на будућу ситуацију. Можете бити ангажовани према пријатејима, дружити се и радити заједно. И то траје и траје. Славље у кући.

Ваш Јупитер креће својим путем успеха, пре свега на стабилизацији и повећању материјалне и финансијске ситуације. Дакле, полако али сигурно ћете сабирати новце, на себи својствен начин.

Драга особа вам је наклоњена, у смислу изградње озбиљне, трајне везе или брака. Уз два зидара, кућа ће бити темељнија и богатија. Не морате се прибојавати онога што се не може предвидети.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Потребна вам је промена, у виду релак сације или путовања удвоје. Чули сте већ: оног кога нема – без њега се може. Водите рачуна о свом здрављу и више се одмарајте. Бавите се спортом.

Уколико имате немире и неповерење према партнеру, то је због Месеца који рефлектује импресије и утиске који нису реални. Шетајте се по свежем ваздуху, дишите да бисте се смирили. Будите позитивни.

Кампањски добро функционишете у свему, сем у љубави. Вољена особа жели да будете присутни у сваком тренутку, макар телепатски. Изненадите драго биће лепим поклоном, као знак пажње.

TRI^-TRA^

Су ђе ни јед но дру гом V REMENSKA

PROGNOZA

РазведРавање

Vojvodina Novi Sad

Пе ва чи ца Ни кол Шер зин гер и во зач Фор му ле 1 Лу ис Ха мил тон про сла ви ли су Но ву го ди ну на ски ја њу у Ко ло ра ду. Пар је у ок то бру про шле го ди не пре ки нуо че тво ро го ди шњу ве зу, али са да су по но во за јед но. У не дав ном ин тер вјуу Ни кол је би ла та јан стве на кад је при ча ла о Лу и су. - То је за ме не ве о ма осе тљи ва те ма. Ми смо и да ље до бри при ја те љи и ја сно је да се пу но во ли мо - ре кла је. Ха мил тон, при знао је, та ко ђе ни је рав но ду шан пре ма Ни кол. - И да ље има мо сна жне осе ћа је јед но пре ма дру гом. Ја ко је во лим. Ко зна, мо жда ће мо у бу дућ но сти по но во би ти за јед но. Из вор бли зак па ру от крио је да су њих дво је де фи ни тив но мно го ви ше од при ја те ља, а по твр дио је то и њи хов ро ман тич ни до чек Но ве го ди не у пла нин ској ко ли би.

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica

Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica

Niш

Evropa Madrid

НО ВИ САД: Ујутру облачно, а од средине дана следи постепено разведравање. Ветар умерен северозападни. Притисак изнад нормаRim ле. Минимална температура 0, а максимална 4 степена. London ВОЈ ВО ДИ НА: Суво уз постепено разведравање, најпре на северу, а по подне и на југу. Ветар слаб до умерен северозападни. МинималCirih на температура -2, а максимална 4 степена. Berlin СР БИ ЈА: Облачно са слабом суснежицом и снегом пре подне у западним, централним у јужним крајевима и постепеним престанком. На Beч северу суво уз делимично разведравање по Војводини. Ветар слаб до Varшava умерен северозападни. Минимална температура -2, а максимална 6 степени. Kijev Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: У четвртак сунчани периMoskva оди са слабим јутарњим мразем и порастом дневне температуре. У петак релативно топло уз наоблачење с могућом пролазном кишом на Oslo северу Србије. За викенд хладније с мањом шансом за снежне падаSt. Peterburg вине у недељу у централним и јужним пределима Србије. Atina БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Не очеPariz кује се битнија промена биометеоролошке ситуације, па се свим хроничним болесницима и даље препоручује узимање уобичајне Minhen терапије. Нешто већи опрез саветује се астматичарима. МетеороBudimpeшta патске реакције могуће су у благој форми, а у саобраћају је потребна повећана пажња. Stokholm

14 14 11 5 7 6 5

VIC DANA Тек ожењен мушкарац уноси у мобилни телефон назив броја своје жене као „мој живот”. После једне године мења га у „моја жена”. После две године назив је „кућни”. После пет година „вештица”. После 10 година „погрешан број”.

0 -4 0 0 11 9 4 3 3

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

222 (19)

Slankamen

230 (16)

Jaшa Tomiћ

Apatin

273 (22)

Zemun

267 (11)

Bogojevo

226 (17)

Panчevo

290 (12)

Smederevo

462 (10)

Baч. Palanka 219 (17) Novi Sad

192 (15)

Tendencija porasta

SAVA

N. Kneжevac

182 (7)

Tendencija stagnacije

Senta

243 (5)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

306 (0)

Tendencija stagnacije i porasta

Titel

222 (16)

NERA

Hetin

76 (-4)

TISA

60 (0)

Tendencija stagnacije

Tendencija porasta i stagnacije

S. Mitrovica 166 (24) Beograd

Kusiћ

220 (12)

54 (-3)

Reшeњe iz proшlog broja