Dnevnik 11.februar 2011.

c m y

NOVI SAD *

PETAK 11. fEBRUAR 2011. GODINE

GODINA LXIX BROJ 22986 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

DEMOKRATE TVRDE DA SU ODNOSI U NEMAWINOJ 11 DOBRI, ALI ZA VIKEND O^EKUJU DOGOVOR O REKONSTRUKCIJI VLADE

Svi ~e kaju Da ~i}a str. 3

INTERVJU

SLAVICA DENI],

SINO] U NOVOM SADU

PRVA ROMKIWA DR@AVNI SEKRETAR

@i vot i slo bo da pra vo svih

Magla ba{ pritisla

str. 2 NASLOVI

Politika

Novi Sad

2 Vojvodina argument vi{e 9 U red zbog dva {altera na evropskom putu Srbije

Vojvodina

11 Otvorena renovirana 4 Nova linija u Rafineriji bawa Bezdan Novi Sad Reporta`e 5 Vru} krompir popusta 14 Obama trenira memoriju preba~en op{tinama na srpskoj mozgalici

Dru{tvo

6 Prosvetarske igre bez granica

Balkan 25 Nemci ratifikovali SSP

Foto: N. Stojanovi}

Ekonomija

NOVE TABLICE I POREZ NA LUKSUZ PRAZNE VOZA^IMA YEPOVE

[o fe ri ma se smr kne pred re gi stra ci ju

str. 4

ZBOG LO[EG MATERIJALNOG POLO@AJA RASTE NEZADOVOQSTVO ZDRAVSTVENIH RADNIKA

Po de qe ni sta vo vi o {traj ku

Uve~e naobla~ewe Najvi{a temperatura 12 °S LOV ODSTREQEN VEPAR U ATARU SANADA, KOD ^OKE

Ka pi ta lac pao u neo bra nom ku ku ru zu str. 15

str. 6

str. 16 – 20

SPORT

n VOJVODINA NEKOMPLETNA U DERBIJU SA ZVEZDOM

n VRANE[ POZVAO ANU I JELENU

HODNICI NA TVR\AVI ATRAKCIJA I BEZ AVETI

n PI@ON: ORLOVI SE NA VREME PROBUDILI

n NAVIJA^I NOVOG SADA ZA SARADWU S VO[OM, NE @ELE DA WIHOV KLUB BUDE fILIJALA

n POMO] KLADIONI^ARIMA

U katakombama nije misterija, ve} avantura

str. 7

POLiTikA

petak11.februar2011.

INTERVJU

SLA VI CA DE NI], PR VA ROM KI WA DR @AV NI SE KRE TAR

@i vot i slo bo da pra vo svih Na kon di plo me na Fi lo zof skom fa kul te tu u No vom Sa du, ma gi stra tu re i pri ja ve dok to ra ta, te ra da u rom skoj re dak ci ji na RTV, Sla vi ca De ni} pri sti gla je na me sto dr `av nog se kre ta ra u Mi ni star stvu za qud ska i ma win ska pra va. I da ni je do bi la me sto s ko jeg su, u ve o ma vru }oj at mos fe ri, oti {li Pe tar An ti} i Mar ko Ka ra xi}, na {a sa go vor ni ca bi la bi je din stve na. Ona je, na i me, pr va `e na rom ske na ci o- nal no sti ko ja je do spe la do ova ko vi so ku i va `nu dr `av nu funk ci ju.

– Na me sto dr `av nog se kre ta ra do la zim kao ne stra na~ ka li~ nost jer ne pri pa dam ni jed noj par ti ji. Ov de sam za to {to je mi ni star stvu bio po tre ban obra zo van i kom pe ten tan ~o vek ko ji }e vo di ti pri ~u ko ja se ti ~e rom ske po pu la ci je. Sve sna sam to ga da mi je po sao da sa ra |u jem sa svim na ci o nal nim za jed ni ca ma u Sr bi ji, me |u tim, Ro mi su ugro `e ni u so ci jal no-eko nom skom smi slu i ni su za stu pqe ni u in sti tu ci ja ma. Sto ga se ni wi ho vi pro ble mi ne mo gu re {a va ti bez wi ho vog u~e {}a, a ja sam po toj osno vi u{la u Mi ni star stvo – ka `e za "Dnev nik" no va dr `av na se kre tar ka. l Dekada Roma je na izmaku. Kakvi su i koliko weni dometi u Srbiji?

– Ci qe vi De ka de Ro ma se, pre sve ga ti ~u po boq {a wa po lo `a ja u obla sti obra zo va wa, sta no va wa, za po {qa va wa i zdrav stva. Rom ska za jed ni ca ne mo `e bi ti za do voq na re zul ta ti ma De ka de, ali Sr bi ja je ni zom me ra, pre sve ga ve za nih za obra -

skim naseqima. Kako ga re{iti?

–To je ve o ma te `ak pro blem.

U Sr bi ji po sto ji vi {e od 600 ta kvih na se qa i ta pri ~a zah te va ko or di na ci ju svih u~e sni ka u pro ce su: i rom ske za jed ni ce, lo kal nog sta nov ni {tva, dr `av nog si ste ma... I zdrav stvo je u ne za vid nom po lo `a ju. Sa mo je dan od sto ti nu Ro ma do `i vi {e zde se tu

Rom ki we je su dvo stru ko dis kri mi ni sa ne: i od dru {tva i od sre di ne go di nu. Naj ve }a smrt nost de ce do 14. go di ne je upra vo zbog uslo va sta no va wa i ne mo gu} no sti le ~e wa. Sr bi ja je uve la rom ske me di ja to re u le kar sku prak su i wi hov za da tak je da bu du spo na iz me |u qu di i zdrav stve nih in sti tu ci ja. Za sa da ta me ra da je iz ve sne re zul ta te.

„Ra di }u jav no i vi dqi vo” Sla vi ca De ni} je u Mi ni star stvo za qud ska i ma win ska pra va do {la po sle bur nih od la za ka pret hod ni ka Pe tra An ti }a i Mar ka Ka ra xi }a. Ka ko nam je re kla, ne `e li da ko men ta ri {e wi hov slu ~aj.

– Tru di }u se da moj rad u ovom mi ni star stvu bu de pot pu no ja van i vi dqiv. Moj do go vor s mi ni strom ^i pli }em je da sva kog me se ca jav no sti pre zen tu je mo re zul ta te na {ih ak tiv no sti jer je to osno va do bre sa rad we i funk ci o ni sa wa ovog mi ni star stva – re kla je Sla vi ca De ni}. zov ni sta tus Ro ma, do sta to ga ura di la. Tu mi slim na me re za upis Ro ma u sred we {ko le i na fa kul te te ko je su da le do bre re zul ta te. Na Uni ver zi te tu u No vom Sa du tre nut no ima mo vi {e od 200 rom skih stu de na ta, {to je do pre sa mo ne ko li ko go di na bi lo ne za mi sli vo. [to se ti ~e za po {qa va wa, po sto je na men ski kon kur si na ni vou Po kra ji ne i Re pu bli ke, ko ji su ras pi sa ni sa mo za za po {qa va we Ro ma. l Verovatno najakutniji problem koji Romi danas imaju je `ivot u nehigijen-

l I u okviru same romske populacije `ene su posebno ugro`ene. Kako planirate da se zauzmete za wihova prava?

– Rom ki we je su dvo stru ko dis kri mi ni sa ne: i od dru {tva i od sre di ne. One ima ju tra di ci o- nal no pod re |e no me sto u po ro di ci i uvek je po sto ja lo mi {qe we da ne ma ju zbog ~e ga da se obra zu ju jer im je me sto u ku }i.

Tu mo ra da se de si pro me na sve sti u sa moj rom skoj po pu la ci ji.

I u ovoj pri ~i mo `e mo do sta po sti }i ako po dig ne mo ste pen obra zo va wa.

l Po~etkom februara pojavila se vest da 120 romskih studenata nije dobilo priliku da se upi{e na fakultet.

Tada je bilo dosta kritika jer je deo javnosti potencirawe takve pri~e video kao diskriminaciju svih koji nisu Romi. Kolika je, u slu~aju romske populacije, va`nost pozitivne diskriminacije?

– Ne vo lim taj iz raz, ali va `no je da se ta kve afir ma tiv ne me re mo ra ju pri me wi va ti efi ka sni je i do sled ni je. Ne sme mo do zvo li ti da se ova pri ~a po no vi.

Ta ko ne {to ide sa mo na {te tu Ro ma. Osta ti bez 120 po ten ci jal nih aka dem skih gra |a na za tu za jed ni cu je ve li ki gu bi tak. Ko or di na ci ja iz me |u Na ci o nal nog sa ve ta, Mi ni star stva za qud ska i ma win ska pra va i Mi ni star stva obra zo va wa mo ra bi ti mno go bo qa. Na dam se da }e mo da qim ra dom do }i do to ga. Ro mi su u to li ko lo {em po lo `a ju da si tu a ci ja pro sto zah te va afi ram tiv ne me re za wih. l Dr`avu o~ekuje popis stanovni{tva. Koliko }e ova mera doprineti za{titi prava Roma?

– Po po sled wem po pi su iz 2001. go di ne, oko 108.000 qu di se iz ja sni lo kao Ro mi, a ve} ta da je bi lo sum wi da ih ima tri ili ~e ti ri pu ta vi {e. Kod po pi sa }e mo po no vo ima ti pro blem s prav no ne vi dqi vim li ci ma.

Rom ska po pu la ci ja pred wa ~i u ovoj gru pi qu di. To }e mo mo ra ti da re {a va mo u sa rad wi pre sve ga s Mi ni star stvom za dr `av nu upra vu i lo kal nu sa mo u pra vu. l Incidenti u Jabuci i pojedinim op{tinama u kojima se ve}insko stanovni{tvo bunilo zbog doseqavawa Roma pokazuju da ne}ete imati nimalo lak posao. Jeste li spremni na to da u|ete u konflikt da biste radili svoj posao?

– Na dam se da ne }e bi ti po tre be da upa dam u kon flikt ne si tu a ci je. Prav na dr `a va mo ra da funk ci o ni {e. Ni je dan gra |a nin ove ze mqe, bez ob zi ra na na ci o nal nu, ver sku i bi lo ko ju dru gu opre de qe nost, ne sme bi ti dis kri mi ni san i ugro `en.

Pra vo na `i vot i slo bo du su osnov na qud ska pra va i tu ne ma kom pro mi sa. U Ja bu ci su svi ti qu di bi li kom {i je, a de si lo se od jed nom da su ne pri ja te qi. Taj pro blem je do veo do lin ~a rom ske po pu la ci je. Ta ko ne {to se vi {e ne sme po na vqa ti. Ko je pre kr {io za kon mo ra bi ti ka `wen, ali ne mo `e mo ugro `a va ti pra vo ~i ta vog jed nog na ro da na `i vot i slo bo du zbog to ga.

Pe tar Kla i}

Ba no vi} ge ne ral ni in spek tor Vla da Sr bi je po sta vi la je ju ~e, na osno vu Za ko na o Voj no be zbed no snoj agen ci ji i Voj no o ba ve {taj noj agen ci ji, prof.dr Bo `i da ra Ba no vi }a za ge ne ral nog in spek to ra voj nih slu `bi bez bed no sti, sa op {ti lo je Mi ni star stvo od bra ne.Ge ne ral nog in spek to ra po sta vqa Vla da na pe riod od pet go di na, na pred log mi ni stra od bra ne, uz mi {qe we Sa ve ta za na ci o nal nu bez bed nost, po se }a se u sa op {te wu.

Ba no vi} (51) je na Prav nom fa kul te tu u Be o gra du di plo mi rao 1984. go di ne op {tom pro se~ nom oce nom 9,13, a po tom je od bra nio ma gi star ski rad "Kri mi na li sti~ ka ob ra da kri vi~ nog de la pro ne ve re".Na istom fa kul te tu od bra nio je i dok tor sku di ser ta ci ju "Obez be |e we do ka za u kri mi na li sti~ koj ob ra di kri vi~ nih de la pri vred nog kri mi na li te ta". Za po slen je na Kri mi na li sti~ ko-po li -

cij skoj aka de mi ji u Be o gra du u zva wu do cen ta za na u~ nu oblast kri mi na li sti~ kih na u ka.Na Vi {oj {ko li unu tra {wih po slo va ra dio je od ju na me se ca 1986. go di ne, gde je bi ran u zva wa od asi sten ta do pro fe so ra za pred met Kri mi na li sti ka-me to di ka. Oba vqao je funk ci je po mo} ni ka di rek to ra i di rek to ra Vi {e {ko le unu tra {wih po slo va, a na Vi so koj {ko li unu tra {wih po slo va u Ba wa Lu ci 2006. go di ne iza bran je u zva we van red nog pro fe so ra.Od lu kom Ko mi si je za sti ca we na u~ nih zva wa, Mi ni star stva na u ke i za {ti te `i vot ne sre di ne od mar ta 2004. go di ne ste kao je na u~ no zva we na u~ nog sa rad ni ka na In sti tu tu za kri mi no lo {ka i so ci o lo {ka is tra `i va wa u Be o gra du.U ju lu 2005. go di ne iza bran je u zva we do cen ta za kri vi~ no-prav nu gru pu pred me ta na Fa kul te tu bez bed no sti Uni ver zi te ta u Be o gra du.

dnevnik

c m y

2

DRI NA STA VQA AK CI JU PO MI NI STAR STVI MA

Du li} i [u ta no vac si gur ni u se be i svo je Dr `av na re vi zor ska in sti tu ci ja po ~e }e 14. fe bru a ra kon tro lu fi nan si ja u jo{ ~e ti ri mi ni star stva, na ja vio je pred sed nik Ra do slav Sre te no vi}. On je pre ci zi rao da }e dr `av ni re vi zo ri kon tro li sa ti mi ni star stva od bra ne, eko no mi je, unu tra {wih po slo va i fi nan si ja, u okvi ru ko jeg }e kon tro li sa ti i Po re sku upra vu i Upra vu ca ri na. Sre te no vi} je za 1. mart na ja vio i po ~e tak re vi zi je "Jat er vej za", ali ni je `e leo da ka `e da li }e u okvi ru re vi zi je jav nih pred u ze }a kon tro li sa ti Te le kom.

Po we go vim re ~i ma, DRI }e po ~e ti i kon tro lu lo kal nih sa mo u pra va, ali ni je `e leo da ka `e ko jih. Sre te no vi} je po no vio da ne is kqu ~u je mo gu} nost pod no {e wa kri vi~ nih pri ja va pro tiv od go vor nih za ne pro pi sno tro {e we nov ca iz bu xe ta Sr bi je za 2009. go di nu.

Mi ni star `i vot ne sre di ne i pro stor nog pla ni ra na Oli ver Du li} i mi ni star od bra ne Dra gan [u ta no vac iz ja vi li su ju ~e da wi ho va mi ni star stva sprem no do ~e ku ju kon tro lu re vi zo ra i da }e sve ne pra vil no sti, uko li ko ih bu de, bi ti is pra vqe ne.

Obi la ze }i gra di li {te na pro sto ru biv {e vo `do va~ ke ka sar ne "4. ju li", Du li} je re kao no vi na ri ma da je to mi ni star stvo uvek is pra vqa lo ono na {ta je Dr `av na re vi zor ska in sti tu ci ja sta vqa la pri med be, i iz ra zio o~e ki va we da }e pro {lo go di {wa pri ja va pro tiv we ga bi ti od ba ~e na.

– Pro {le go di ne je pro tiv me ne pod ne ta pri ja va i po stu -

pak po woj je sa da pri kra ju.

O~e ku jem da bu de oba ~e na. Mi smo u me |u vre me nu is pra vi li sve ono {to su bi le ne pra vil no sti u kwi go vod stvu, {to se vo di lo go di na ma i {to ni je ve za no ni za jed nu od po li ti~ kih li~ no sti ili za po sle nih, ve} o uho da noj prak si ko ja je mo ra la da se me wa jer su se u me |u vre me nu me wa li za ko ni – re kao je mi ni star `i vot ne sre di ne.

On je ka zao da rad re vi zo ra po ma `e da se na naj bo qi mo gu }i na ~in vo de mi ni star stva u ve zi s tro {e wem bu xet skih pa ra.

– Od ka da je re vi zor po ~eo da ra di, svi su mno go opre zni ji i sa da pro ble mi ko ji su uo~e ni pro {log pu ta si gur no ne }e bi ti po no vqe ni – do dao je Du li}. [u ta no vac je ka zao da o~e ku je po se tu re vi zo ra Mi ni star stvu od bra ne 14. fe bru a ra i da je to mi ni star stvo ima lo unu -

DRI je zbog sum wi da su pre kr {i li Za kon o bu xet skom si ste mu u fe bru a ru pro {le go di ne pod neo pri ja ve pro tiv Du li }a i jo{ ne kih sa da {wih i biv {ih mi ni sta ra.

– Si gu ran sam, u svim mi ni star stvi ma ne po sto ji na me ra da se od ne kog uzme no vac i u svim mi ni star stvi ma po sto je pro ble mi, ko ji su ve za ni za usta qe nu prak su, lo {e tu ma ~e we za ko na i ne spo ra zu me raz li ~i tih ad mi ni stra ci ja – is ta kao je Du li}.

tra {wu re vi zi ju i is pu ni lo sve za dat ke ko ji su neo p hod ni.

– O~e ku jem da i DRI da iz ve {taj o to me da li po sto je ne ke ne pra vil no sti i uko li ko po sto je, sva ka ko da se ot klo ne na gla sio je [u ta no vac, i do dao da je Mi ni star stvo od bra ne po fi nan si ja ma naj ve }e mi ni star stvo. – Zbog to ga po sto ji sta ti sti~ ka ve ro vat no }a da po sto je ne ke gre {ke i mi ne }e mo be `a ti od wih i sve {to bu de utvr |e no sva ka ko }e mo pri hva ti ti i is pra vi ti.

U NO VOM SA DU ODR @A NA KON FE REN CI JA O AGEN DI „EU 2020 – PUT OPO RAV KA”

Voj vo di na ar gu ment vi {e na evrop skom pu tu Sr bi je

Po k ra j in s ki se k re t ar za me |u re gi o nal nu sa rad wu Bo ris Bar jak ta ro vi} iz ja vio je ju ~e da }e voj vo |an ska kan ce la ri ja u Bri se lu bi ti otvo re na za ne ko li ko ne de qa, od ba civ {i kri ti ke da je po kra jin ska am di ni stra ci ja neo zbiq na zbog vi {e me se~ nog od la ga wa otva ra wa pred stav ni {tva u se di {tu EU. – Re~ je o to me da se ova kva kan ce la ri ja pr vi put otva ra u Mi si ji Sr bi je u Bri se lu, ko ja je di p lo m at s ko pred s tav n i {tvo, te je i pro ce du ra mno go ko mo pli ko va ni ja ne go u slu ~a ju za ku pa ne kog dru gog pro sto ra u Bri se lu. Ali, mi sli mo da je mno go bo qe da bu de mo u si ste mu, od no sno u Mi si ji za jed no s dru gim pred stav ni ci i ma Re pu bli ke Sr bi je i za to {to }e ta mo usko ro se de ti i na{ tim ko ji }e vo di ti pre go vo re o ~lan stvu u EU – ka zao je Bar jak ta ro vi} na kon fe ren ci ji "Evro pa 2020 – put opo rav ka" ko ju je or ga ni zo va la ne vla di na or ga ni za ci ja "Et no-san" u sa rad wi s Po kra jin skim se kre ta ri ja tom za me |u re gi o nal nu sa rad wu, a u ci qu ukqu ~i va wa jav no sti u ak tiv no sti na re a li za ci ji osnov nih

pri o ri te ta iz na ve de nog stra te {kog do ku men ta EU. Bra jak ta ro vi} je ka zao da je Voj vo di na pri mer do bre prak se u pri hva ta wu i re a li za ci ji evrop skih stan dar da, te da to u ve li koj me ri ko ri sti pro ce su evro in te gra ci ja Sr bi je.

– Mi slim da je Voj vo di na za i sta ar gu ment vi {e u pro ce su evro in te gra ci ja Sr bi je – is ta kao je Bar jak ta ro vi}.

On je, me |u tim, ne za do vo qan ste pe nom in for mi sa no sti na {ih gra |a na o Evrop skoj uni ji, na vo de }i da se taj pro ces ne mo `e od vi ja ti "iz jed nog cen tra".

– Po dr {ka gra |a na EU ne mo `e se pod ra zu me va ti, to je po ka za lo i po sled we is tra `i va we po ko jem je ta po dr {ka na naj ni `em ste pe nu do sad.

Za to je va `no da sva ki dan ra di mo na pro mo ci ji evrop skih vred no sti – re kao je Bar jak ta ro vi}.

Po k ra j in s ki se k re t ar za rad i za po {qa va we Mi ro slav Va sin iz ja vio je da je po kra jin ska ad mi ni stra ci ja u pret hod n e dve go d i n e ostva r i l a do bre re zul ta te u po li ti ci za po {qa va wa. On je na veo da je u ovom pe ri o du to po sta la

ak tiv na po li ti ka, "ko ja je do pri ne la da se u vre me nu glo bal ne kri ze u Po kra ji ni za po sli oko 20.000 qu di".

– Za to u Voj vo di ni u vre me naj ve }e kri ze ni je bi lo ra sta ne za po sle no sti, ili je on bio mi ni ma lan – re kao je Va sin.

Na ja vio je da }e u ovoj go di ni u Po kra ji ni bi ti otvo ren edu ka tiv ni cen tar za ne za po sle na li ca, "ko ji }e funk ci o ni sa ti po evrop skom mo de lu, i bi }e pr vi ta kve vr ste u Sr bi ji". Va sin je iz ra zio ne za do voq stvo zbog, ka ko je na veo, ne ra zu me va wa u de lu jav no sti, po {to se "ne ta~ no pri ka zu ju me re ko je spro vo di mo i re zul ta ti ko je ostva ru je mo".

– Ta k av od n os po j e d i n ih ana li ti ~a ra stva ra pe si mi zi ma kod gra |a na i ose }aj da je si t u a c i j a bez i z l a z na. A to sva ka ko ni je ta~ no – tvr di Va sin.

On je do dao da je po kra jin ska ad mi ni stra ci ja u Bri se lu po seb no po hva qe na zbog po li ti ke za po {qa va wa rom ske po pu la ci je, na vo de }i da je re~ o po li ti ci ko ja una pre |u je po lo `aj Ro ma i ko ja je pre po ru~ qi va i za Evro pu.

B. D. S.

SDU: Da li je Stan ko vi} le ~io Mla di }a So ci jal de mo krat ska uni ja za tra `i la je ju ~e od Vla de Sr bi je da is tra `i da li je kan di dat G17 plus za no vog mi ni stra zdra vqa Zo ran Stan ko vi} u pro {lo sti bio le kar ha {kog op tu `e ni ka Rat ka Mla di }a. SDU je u sa op {te wu na veo da se do sa da vi {e pu ta u jav no sti po sta vqa lo to pi ta we i da

po sto je in for ma ci je da je Mla di} po se }i vao VMA u vre me dok je bio na me |u na rod noj po ter ni ci, a ka da je Stan ko vi} bio na ~el nik te in sti tu ci je. SDU sma tra da ta kve in for ma ci je tre ba is tra `i ti jer do vo de u pi ta we kre di bi li tet kan di da ta G17 plus za no vog mi ni stra zdra vqa.

politika

dnevnik

DE MO KRA TE TVR DE DA SU OD NO SI U NE MA WI NOJ 11 DO BRI, ALI ZA VI KEND O^E KU JU DO GO VOR O RE KON STRUK CI JI VLA DE

^e ka se Da ~i} Su de }i po me dij skim na pi si ma, pred sto je }i vi kend mar ki ran je kao ter min u ko jem bi se mo gla pre lo mi ti vi {e me se~ na sa pu ni ca o re kon struk ci ji ka bi ne ta Mir ka Cvet ko vi }a. Na vod no, svi sa mo i{ ~e ku ju li de ra so ci ja li sta Ivi cu Da ~i }a, ko ji je pro du `io bo ra vak u SAD na kon mo li tve nog do ru~ ka, da bi se po sti gao taj fi nal ni do go vor u ko a li ci ji.

I dok je iz iz ja va ~el ni ka Vla de ne mo gu }e od go net nu ti ka kvi su re zo vi u Ne ma wi noj 11 mo gu }i i ko ji je wi hov ciq u pred iz bor noj go di ni, na sta vqa ju se spe ku la ci je o to me ko ji bi mi ni stri mo gli iz gu bi ti fo te qu. In for ma ci je da bi ovi re zo vi mo gli za ka ~i ti i sa mog pre mi je ra, ko ji je, na vod no, pred sed ni ku Sr bi je po nu dio svo ju ostav ku, ju ~e su, me |u tim, de man to va ni iz we go vog ka bi ne ta. Na me dij skim li sta ma mi ni sta ra ko ji bi, pak, mo gli iz gu bi ti po zi ci je ube dqi vo vo de Sve to zar ^i pli}, Oli ver Du li}, Sa {a Dra gin i Slo bo dan Mi lo sa vqe vi}. Za ni mqi vo je da su svi oni iz re do va De mo krat ske stran ke.

U vla da ju }im stran ka ma da nas go to vo svi jav no za go va ra ju re kon struk ci ju Vla de, ko ju je svo je vre -

u Vla di "ne ma unu tra {we ko mu ni ka ci je, a ener gi ja se tro {i na su ko be".

– Na{ unu tra {wi mo tiv je da sre di mo od no se unu tar ko a li ci je, a ne da se bo ri mo s na {im part ne ri ma, uve re ni u to da je ovo tim ko ji, uz od re |e ne pro me ne, ka drov ske i or ga ni za ci o ne, mo `e is po ru ~i ti Sr bi ji re zul ta te – iz ja vio je tim po vo dom funk ci o e nr G17 plus Vlaj ko Se ni}.

Me |u tim, mi ni star od bra ne Dra gan [u ta no vac, ko ga, uz gra do na ~el ni ka Be o gra da Dra ga na \i -

– Vla da da nas ima re gu lar nu sed ni cu i ni ko ne nu di ostav ke – ka zao je [u ta no vac no vi na ri ma, ko men ta ri {u }i me dij ske spe ku la ci je.

A po vo dom na vo da u me di ji ma da mi ni star eko no mi je i re gi o nal nog raz vo ja Mla |an Din ki} ni je bio na sed ni ca ma Vla de dve ne de qe, [u ta no vac je ka zao da ni je pri me tio da ni je bio na sed ni ca ma, do dav {i i da ni je ~uo ni da Din ki} ne }e do la zi ti na sed ni ce. [u ta no vac je, me |u tim, pret hod no oce nio da }e u Vla di "do

Din ki}: Vla da ju }a ko a li ci ja je uz dr ma na

me no na go ve stio i pred sed nik Sr bi je i li der DS-a Bo ris Ta di}, ali od bi ja ju da ak tu e li za ci ju ove te me ve zu ju za ne dav ni mi ting na pred wa ka, ~i ja ma sov nost je uka za la na ve li ko ne za do voq stvo gra |a na po te zi ma vla sti. Ipak, po le mi ku u jav no sti ras plam sao je li der G17 plus Mla |an Din ki}, iz ja vom da Vla da ne ma auto ri tet, a iz stran ke to po tvr |u ju i oce na ma da

Li der URS-a i pot pred sed nik vla de Mla |an Din ki} iz ja vio je si no} u Ni {u da je "vla da ju }a ko a li ci ja uz dr ma na" i da u toj ko a li ci ji "ima sva |a na sva kom ko ra ku"."Ima mo ve }u opo zi ci ju u vla da ju }oj ko a li ci ji ne go u pra voj opo zi ci ji, a sva |a mo se oko glu po sti, kao {to je na pad dr `av nog se kre ta ra Mi ni sta stva fi nan si ja oko in ve sti ci je u Za je ~a ru, {to je bi lo po li ti kan stvo", ka zao je Din ki} u emi si ji "Po da tak plus" TV 5. Din ki} je re kao da "pre mi jer Cvet ko vi} ni {ta ne od lu ~u je i da od lu ~u je pred sed nik Sr bi je Bo ris Ta di}"."Raz go va ram sa onim ko od lu ~u je, sa pred sed ni kom Ta di }em. On zna da do ne se pra ve od lu ke i ja mi slim i da }e ih i sa da do ne ti", ka zao je Din ki}. Po {to je "vla da iz gu bi la auto ri tet", sa da je pra vi tre nu tak da Ta di} "u igru uba ci svo je pra ve i naj spo sob ni je qu de". Din ki} je ob ja snio da je vla da iz gu bi la auto ri tet, jer smo "vi de li da ne ke mo je ko le ge ne zna ju da re {e pro blem sa {traj ko vi ma", jer im se, ka ko je do dao, "ne ve ru je kao pre go va ra ~i ma". Din ki} je re kao da je sa ko le ga ma pre stao da pri ~a o to me, jer su mu za me ri li da se me {a u tu| po sao. On je re kao da `e li bo qi re zul tat vla da ju }e ko a li ci je i da to `e li da po stig ne sa De mo krat skom stran kom. la sa ne ki me di ji sma tra ju naj o zbiq ni jim kan di da ti ma za pre mi jer sku po zi ci ju uko li ko bi re kon struk ci ja do {la i do we, iz ja vio je ju ~e da su od no si me |u ko a li ci o nim part ne ri ma "iz u zet no ko rekt ni, kao i na po ~et ku for mi ra wa Vla de".

kadrovskih i organizacionih promena do}i".

– Mislim da }e ovih dana lideri koalicije i potpisnici koalicionih sporazuma sesti da jedan analiti~an na~in razgovaraju o budu}nosti Vlade, rekonstrukciji i promeni ministara – kazao je on.

Mla|an Dinki} nije ju~e bio na sednici Vlade, ba{ kao i pro{log ~etvrtka.

Ministar `ivotne sredine i prostornog planirawa Oliver Duli} tako|e ne vidi probleme u funkcionisawu Vlade, ali ne odbacuje mogu}nost wene rekonstrukcije.

– Mi svakoga dana sara|ujemo na mnogim osnovama i saradwa izme|u ministarstava, bez obzira na strana~ke pozicije, sasvim je korektna – izjavio je ju~e Duli}, uz opasku da problema ima mnogo vi{e u medijima nego {to ih ima u funkcionisawu Vlade.

Ipak, naveo je i da bi o eventualnim problemima trebalo razgovarati na nivou lidera stranaka, te da o~ekuje da }e se to desiti "{to je pre mogu}e".

Iako se nije direktno izja{wavao o promenama u sastavu Vlade, i potpredsednik DS-a Bojan Pajti}, koji je i predsednik vojvo|anske vlade, u prekju~era{woj pisanoj izjavi medijima ukazao je na to da "stranke koje ~ine Vladu moraju da spre~e svaku pojavu arogancije i nemara me|u svojim ~lanovima".

"Vlada Srbije ne mo`e biti odgovorna za efekte svetske finansijske krize, ali je va`no da vladaju}a koalicija spre~i svaku pojavu arogancije i nemara me|u svojim ~lanovima", poru~io je Pajti}, koji je, podsetimo, uo~i formirawa aktuelne Vlade dobio podr{ku u Predsedni{tvu DS-a za poziciju premijera. ^elnici DS-a tad su se odlu~ivali izme|u wega i Vuka Jeremi}a, koji, pak, nije dobio dovoqno glasova.

Me|utim, predsednik Srbije i lider demokrata odlu~io se tad za Mirka Cvetkovi}a.

B. D. Savi}

Goj ko vi}: URS do bio i tre }i stub Li der Na rod ne par ti je Ma ja Goj ko vi} ka `e da je osni va wem Grad skog od bo ra te stran ke u Su bo ti ci po sta vqen "tre }i stub" Uje diw nih re gi o na Sr bi je, ko ji se za la `e za de cen tra li za ci ju vla sti u Sr bi ji, kao i vra }a we imo vi ne we nim gra do vi -

ma i op {ti na ma. U sa op {te wu ove stran ke se na vo di da je prek si no} na osni va~ koj sed ni ci GO NP-a Su bo ti ce za we nog pred sed ni ka iza bran Mi lo{ Ma ro di}, a za pot pred sed ni ke Gor dan Bo {wak i Pre drag Kne `e vi}.

URS je po li ti~ ki sa vez na ~i jem ~e lu je Mla |an Din ki}, pred sed nik stran ke G17 plus. Osim G17 plus i NP-a, u sa sta vu URSa je i Ko a li ci ja "Za jed no za [u ma di ju", po kret "@i vim za Kra ji nu" i Voj vo |an ska par ti ja.

rekli su

Gru bje {i}: Pre o kret ili sti ro por ili sa la ta Ve li ki broj gra |a na je ne za do vo qan, be san na vlast i ako ne na pra vi mo hi tan pre o kret, po be di }e de ma go {ka po li ti ka ~i ji su sim bo li "sti ro por, Ka ri} i ju lov ski port pa rol", iz ja vi la je pot pred sed ni ca G17 plus i ~la ni ca Pred sed ni {tva Uje di we nih re gi o na Sr bi je Su za na Gru bje {i}. Vi {e ne go ikad po tre ban je sa sta nak na vr hu ko a li ci je, otvo ren raz go vor i ja sno de fi ni sa we po li ti ke do kra ja man da ta, re kla je ona u raz go vo ru za "Da nas" i do da la da o~e ku je da }e DS br zo re a go va ti na pred log G17 plus i URS-a za su {tin ske i ka drov ske pro me ne u Vla di Sr bi je. "Uko li ko sve ~la ni ce vla da ju }e ko a li ci je `e le da ova vla da iz dr `i ceo man dat, kao pr va po sle 2000. go di ne, on da mo ra ju da bu du sve sne to ga da su po treb na no va li ca i sve `a krv, kao i bo qa ko or di na ci ja da bi u po sled woj go di ni man da ta us pe la da vra ti po qu qa no po ve re we gra |a na i ma kar de li mi~ no is pu ni obe }a wa da ta 2008. go di ne". Sr bi ja ta da i Sr bi ja sa da se ve o ma raz li ku ju i iner ci jom se ne mo gu re {i ti na go mi la ni pro ble mi, oce ni la je Su za na Gru bje {i}.

Jo va no vi}: Pre o kret, na rav no Pred s ed n ik Li b e r al n ode mo krat ske par ti je ^e do mir Jo va no vi} iz ja vio je za NIN da je raz g o v a r ao sa svim li de ri ma De mo krat ske opo z i c i j e Sr b i j e, osim s Vo ji sla vom Ko {tu ni com i Ne boj {om ^o vi }em, o mo gu} no sti ma da se po stig ne "do go vor za pre o kret". Jo va no vi} je re kao da je o ovoj ide ji raz go va rao i s broj nim in te lek tu al ci ma, od La tin ke Pe ro vi} i Vi do sa va Ste va no vi }a sve do Do bri ce ]o si }a i Ma ti je Be} ko vi }a.

"Ne o~e ku jem od ]o si }a i Be} ko vi }a, Ta di }a i Ni ko li }a, sin di ka ta i 'Pri vred ni ka', svih s ko ji ma sam raz go va rao, po dr {ku za ono {to po ku {a va mo da ura di mo. Mi slim da ovoj ze mqi du gu ju ne {to dru go", oce nio je Jo va no vi}. On je re kao da ne o~e ku je pri zna we da je u pra vu, ve} da u sve mu {to su Sr bi ji go di na ma nu di li vi {e ne ma ni ka kvog `i vo ta. "Vi {e ni je do voq no }u ta we o raz lo zi ma na {e ka ta stro fe, fra za o Evrop skoj uni ji ili kan di do va we kle ~a wa na sti ro po ru, ume sto bor be za Ko so vo u ~i je ime smo po sled wi put umi ra li", re kao je Jo va no vi}.

Alek si}: SNS pra vi do go vo re s DS-om – Srp ska ra di kal na stran ka sma tra da je mi ting Srp ske na pred ne stran ke u su bo tu, 5. fe bru a ra, u Be o gra du po tvr dio da li de ri te par ti je To mi slav Ni ko li} i Alek san dar Vu ~i} "sve vre me ob ma wu ju gra |a ne", dok s De mo krat skom stran kom pra ve do go vo re o for mi ra wu vla de po sle na red nih iz bo ra – iz ja vio je ju ~e funk ci o ner SRS-a Bo ris Alek si}. ^lan pred sed ni~ kog ko le gi ju ma SRS-a Alek si} je na kon fe ren ci ji za no vi na re upi tao za {to Ni ko li} i Vu ~i} "ni su od mah se li na sti ro por i zah te va li van red ne iz bo re, ako je to za i sta wi hov ciq". On je oce nio da je mi ting SNS-a sa mo po mo gao vla sti da se ka na li {e ne za do voq stvo gra |a na, jer "iz me |u DS-a i SNS-a ne ma ni ka kve raz li ke", osim {to je SNS, ka ko je na veo, sprem ni ji ~ak i od DS-a da se od rek ne svih na ci o nal nih in te re sa.

– In di ka tiv no je da na mi tin gu ni jed nom re~ ju ni je spo me nu to Ko so vo i Me to hi ja – re kao je Alek si}, upi tav {i oda kle no vac za or ga ni zo va we mi tin ga SNS-u, ko ji se ne fi nan si ra iz bu xe ta.

petak11.фебрuar2011.

3

Rad na gru pa kre }e na blan ko ostav ke Ad mi ni stra tiv ni od bor Skup {ti ne Sr bi je for mi rao je ju ~e rad nu gru pu ko ja }e ra di ti na iz me na ma i do pu na ma Za ko na o iz bo ru na rod nih po sla ni ka ko ji ma }e bi ti omo gu }e no uki da we blan ko ostav ki. Od bor je, ta ko |e, for mi rao i rad nu gru pu ko ja je za du `e na za iz me ne Po slov ni ka o ra du naj vi {eg za ko no dav nog te la, s ci qem da bu de re gu li san od nos pre ma ne za vi snim re gu la tor nim te li ma. Rad nu gru pu ko ja }e pred lo `i ti iz me ne Za ko na o iz bo ru na rod nih po sla ni ka pred vo di {e fi ca po sla ni ka "Za evrop sku Sr bi ju" Na da Ko lun xi ja, a ~i ne je i Bran ko Ru `i} (SPS–JS), @eq ko Iva wi (G17 plus), To mi slav Ni ko li} (SNS), Bo jan \u ri} (LDP), Mi ro slav Pet ko vi} (DSS), Ba lint Pa stor (SVM), \u ro Pe ri} (PUPS), Ve li mir Ili} (NS) i Dra gan To do ro vi} (SRS).

Za iz me ne Po slov ni ka za du `e na je rad na gru pa ko ja je ra ni je ra di la na iz ra di tog ak ta, a

na ~i jem je ~e lu Bo {ko Ri sti} (ZES). Wu ~i ne Ne nad Kon stan ti no vi} (ZES), Esad Xu xe vi} (po sla nik gru pe ma wi na), Ni ko la No va ko vi} (G17 plus), Sr |an Spa so je vi} (NS), Mi li sav Pe tro ni je vi} (SPS–JS), Ju di ta Po po vi} (LDP), Vje ri ca Ra de ta (SRS) i \u ro Pe ri} (PUPS), dok su na pred wa ci od bi li da u~e stvu ju u tom pro ce su. [ef Ad mi ni stra tiv nog od bo ra Ne nad Kon stan ti no vi} re kao je da je mo gu }e da }e se ta rad na gru pa ta ko |e ba vi ti blan ko ostav ka ma, uko li ko rad na gru pa za du `e na za iz me ne Za ko na o iz bo ru na rod nih po sla ni ka pred lo `i iz me ne ko je zah te va ju pro me nu Po slov ni ka.

Bo {ko Ri sti} je re kao Ta nju gu da }e se u Po slov ni ku o ra du naj vi {eg za ko no dav nog te la me wa ti od nos Skup {ti ne Sr bi je pre ma ne za vi snim re gu la tor nim te li ma, a da o even tu al nim iz me na ma ve za nim za blan ko ostav ke do sa da ta rad na gru pa ni je ras pra vqa la.

LSV NA JA VIO PRI TI SAK NA VLA DU I PART NE RE U KO A LI CI JI

Hit no za kon o imo vi ni i pri ho di ma Voj vo di ne Li ga so ci jal de mo kra ta Voj vo d i n e za t ra ` i } e da n as od pre m i j e r a Sr b i j e Mir k a Cvet ko vi }a i svih ko a li ci o nih part ne ra da se {to pre za kon ski de fi ni {u imo vi na i pri ho di AP Voj vo di ne. Ovu od lu ku si no} je jed no gla sno usvo j io Glav n i od b or te

stav ni ci ma nad le `nih mi ni star sta va ko ja su za du `e na za iz ra du ovih za ko na jer `e li mo da po stig ne mo do go vor o kon kret nim re {e wi ma – re kao je Ko stre{.

Na pi ta we da li }e taj zah tev LSV-a bi ti ul ti ma ti van, on je ka zao da "svim ko a li ci o -

Vra ti ti od u ze to Ko stre{ je na veo da bi se ovim za ko ni ma ko na~ no de fi ni sa la ustav na auto no mi ja Voj vo di ne. On je ka zao i da se LSV za la `e za to da se Voj vo di ni vra ti sve ono {to joj je od u ze to 1988. go di ne, na kon "jo gurt re vo lu ci je".

– To zna ~i da pod po kra jin skom imo vi nom pod ra zu me va mo i jav na pred u ze }a po put po {te, elek tro pri vre de, `e le zni ce, te le ko mu ni ka ci o nih si ste ma... – re kao je Ko stre{. stran ke, ko ji je ovla sti li de ra Ne na da ^an ka da za jed no s po s la n i c i m a LSV-a u re p u bli~ kom par la men tu "spro ve de sve ak tiv no sti ka ko bi se po k re n uo pro c es usva j a w a ovih za ko na".

Za me nik pred sed ni ka Li ge Bo jan Ko stre{ iz ja vio je na {em li stu da je LSV iz gu bio str pqe we i da vi {e ne ma raz lo ga za od la ga we do no {e wa ovih za ko na jer je to i ustav na oba ve za Re pu bli~ ke vla de i par la men ta.

– Mi }e mo za tra `i ti sa sta nak s pre m i j e r om Mir k om Cvet ko vi }em da bi smo mu ja sno sta vi li do zna wa da ovo pi ta we mo ra da se po kre ne s mr tve ta~ ke, a o to me }e mo oba v e s ti t i i ko a l i c i o n e part ne re. Sprem ni smo da o to me raz go va ra mo i s pred -

nim part ne ri ma tre ba da bu de ja sno da je ova od lu ka u stran ci do ne ta jed no gla sno i da smo `i vo za in te re so va ni za po kre ta we ovog pi ta wa, te da vi {e ne ma mo str pqe wa da ~e ka mo".

– Sprem ni smo da u tom po gle du pre u zme mo i deo po sla i deo od go vor no sti. A ako u ko a li ci ji i Vla di ne bu de ka pa ci te ta da se po stig ne ta kav do go vor i de fi ni {u od go va ra ju }a re {e wa, LSV }e i pred ko a li ci ju i pred jav nost iza }i sa svo jim pred lo zi ma – re kao je Ko stre{. On o~e ku je da }e re {a va wu ovog pi ta wa ko a li ci j a pri s tu p i t i efi k a s ni j e ne go pri li kom usva ja wa Sta tu ta APV, na po mi wu }i da je re~ o ak ti ma ko ji su zna ~aj ni i za na sta vak pro ce sa evro in te gra ci ja Sr bi je.

B. D. S.

„Dve ri” ho }e na iz bo re Do sa da {wa ne vla di na or ga ni za ci ja Srp ski sa bor "Dve ri" na ja vi la je ju ~e da }e u~e stvo va ti na na red nim par la men tar nim iz bo ri ma, ali ne kao stran ka ve} kao {i ro ki na rod ni po kret ko ji se za la `e za "ob no vu po ro di~ nih vred no sti" i "so ci jal nu so li dar nost". Na kon fe ren ci ji za no vi na re re ~e no je da "Dve ri" `e le da se ukqu ~e u po li ti~ ki `i vot jer su se po sto je }e stran ke "od ro di le od na ro da i ob ne vi de le od stra na~ kih i li~ nih in te re sa", kao i za to {to je u tre nut ku "dez in te gra ci je Sr bi je ne mo ral no bi ti sa mo mo ral ni ar bi tar".

Pred se da va ju }i Uprav nog od bo ra "Dve ri" Ra do van Tvr di {i} re kao je u Be o gra du da }e taj po kret po nu di ti "no vi na rod ni do go vor" pod na zi vom "Sr bi ja pre sve ga" ko ji }e pred vi |a ti da "mo ral, ~ast i po {te we bu du in te gral ni deo

srp ske po li ti ke". Pred stav nik "Dve ri" Bo {ko Ob ra do vi} re kao je da se ta or ga ni za ci ja ne pro ti vi di ja lo gu s EU, ali ne na eko nom sku, te ri to ri jal nu ili po li ti~ ki {te tu Sr bi je. Do dao je da su "Dve ri" or ga ni za ci ja ~i ji su ~la no vi "evro u zdr `a ni", od no sno evro skep ti ci, i oce nio da je za Sr bi ju naj bo qe da bu de "ak tiv no voj no ne u tral na". On je re kao da se "Dve ri" pro ti ve ula sku Sr bi je u NA TO zbog to ga {to je taj sa vez bom bar do vao Sr be 1995. go di ne u Bo sni i 1999. go di ne.

Pred stav nik "Dve ri" za me di je Vla dan Gli {i} re kao je da se "Dve ri" ne pro ti ve po sto ja wu stra na ka i par la men tar ne de mo kra ti je, ve} sma tra ju da po li ti~ ka sfe ra tre ba da bu de "obo ga }e na i na rod nim ini ci ja ti va ma". On je re kao da, za sa da, ni je bi lo kon ta ka ta s po li ti~ kim par ti ja ma.

4

ekonomija

petak11.februar2011.

NEO ^E KI VAN OBRT ZA ZRE WA NIN SKI „UDAR NIK”

Hr vat ska firma pre uz i ma ~a ra pa ru?

Op ti mi sti~ na na ja va mi ni stra eko no mi je i re gi on al nog raz vo ja Mla |a na Din ki }a da }e po no vo star to va ti pro iz vod wa u zre wa nin skoj fa bri ci ~a ra pa “Udar nik” mno ge u gra du na Be ge ju osta vi la je u ~u du. Jer, ve} go di na ma se go vo ri da od ne ka da -

go di ne bu de za po sle no oko 500 rad ni ka. Ne zva ni~ no se, ina ~e, spo mi we da }e ov da {wu fa bri ku naj ve ro vat ni je pre u ze ti Tvor ni ca ~a ra pa „^a ko vec„ iz Hr vat ske.

Za me nik gra do na ~el ni ka Zre wa ni na Go ran Ka u ri} ka zao je da u ovom tre nut ku mo `da i naj vi {e ra du je mi ni stro va na ja va da }e ko na~ no bi ti na |e no re {e we za ~a ra pa ru, ne ka da {wi tek stil ni gi gant u biv {oj Ju go sla vi ji, ~i je je pro iz vo de, iz me |u osta lih, re kla mi rao i le gen dar ni fud ba ler i ak tu el ni tre ner “Cr ve ne zve zde” Ro bert Pro si ne~ ki.

– To bi bio no vi pod sti caj za pri vre du gra da, {to bi do ve lo do

Po ve ri o ci ne za in te re so va ni Pre od lu ke Mi ni star stva eko no mi je o auto mat skom uvo |e wu ste ~a ja, po ve ri o ci ni su pred la ga li ban krot, ni ti je iko od wih do kra ja za kon skog ro ka iz dvo jio re or ga ni za ci ju kao mo gu }i na ~in iz la ska iz kri ze. Rad ni ci su po sle ne ko li ko ne u spe {nih po ku {a ja da se fir ma pro da na auk ci ji pri hva ti li so ci jal ni pro gram i do bi li ot prem ni ne od oko 5.000 evra. {weg tek stil nog bren da ne ma ni {ta, a upra vo je od lu kom Mi ni star stva na ~i jem je ~e lu Din ki} u ~a ra pa ru svo je vre me no auto mat ski uve den ste ~aj, po {to je po sle de taq ne eko nom ske ana li ze usta no vqe no da ne ma per spek ti vu za da qe po slo va we. Su de }i po po sled wim in for ma ci ja ma, ob na ro do va nim pri li kom pre kju ~e ra {we po se te mi ni stra Din ki }a Zre wa ni nu, si tu a ci ja se pro me ni la.

– Usko ro }e mo do ve sti stra te {kog part ne ra ko ji }e po kre nu ti pro iz vod wu. Ra di se o ozbiq nom in ve sti to ru ko ji je za in te re so van za to da to u~i ni ve} od mar ta – po ru ~io je Din ki}, ma da ni je `e leo da ot kri je o ko me se za pra vo ra di.

Pla ni ra no je, do dao je on, da in ve sti tor obez be di no ve ma {i ne i re no vi ra fa bri ku. O~e ku je se da u “Udar ni ku” u na red ne tri

otva ra wa no vih, od no sno vra }a wa sta rih rad nih me sta – oce nio je Ka u ri}.

Ste ~a ja ni po stu pak u “Udar ni ku” po kre nut je av gu sta 2009. go di ne. S ob zi rom na to da ne ko li ko pu ta ni je bi lo za in te re so va nih ku pa ca za pred u ze }e, ~i ja je po ~et na ce na na po sled wem jav nom nad me ta wu iz no si la 400 mi li o na di na ra, u no vem bru pro {le go di ne pro da ti su ne ko li ko po slov nih lo ka la i si ro vi ne u vla sni {tvu te fir me. U Agen ci ji za pri va ti za ci ju su ob ja sni li da, ka da se ne mo `e na }i ku pac za pred uz e }e u ce li ni, od no sno za prav no li ce, sle di pro da ja de lo va fa bri ke za ko je se pro ce wu je da mo gu bi ti unov ~e ni, {to je upra vo bio slu ~aj s “Udar ni kom”. Na taj na ~in stva ra se nov ~a ni fond iz ko jeg se ka sni je na mi ru ju po ve ri o ci. @. Ba la ban

Nova linija u Rafineriji Novi Sad U Ra fi ne ri ji naf te u No vom Sa du pu {te na je u rad li ni ja za pro iz vod wu ra fi na ta – ba znih kom po nen ti za pro iz vod wu uqa.

Ta ko je uz pro iz vod wu mo tor nih uqa „ni so tek“, za po ~et i dru gi pra vac po slo va wa Ra fi ne ri je naf te u No vom Sa du, is ti ~u u Naft noj in du stri ji Sr bi je.

P « o re ~i ma ge ne ral nog di rek to ra NIS-a Ki ri la Krav ~en ka, zbog ve li ke po nu de na tr `i {tu i eko nom ske efi ka sno sti, bi lo je neo p- hod no da se pro iz vod wa mo tor nih go ri va kon cen tri {e u Ra fi ne ri ji u Pan ~e vu, ~i ji }e ka pa ci te ti po sle mo der ni za ci je bi ti go to vo du pli ra ni. Ipak, uka zao je Krav ~en ko, za hva qu ju }i pro iz vod wi no vih pro iz vo da pre ra de ko ji su sve tra `e ni ji, pro na |en je na ~in da se sa -

~u va rad Ra fi ne ri je u No vom Sa du i obez be di mak si mal no mo gu }a upo sle nost we nih ka pa ci te ta.

Na no voj li ni ji ra fi na ta, pro iz ve de nih od vi so ko kva li tet ne naf te ti pa „« ve le bit»„, pra ve se pro iz vo di ko ji se, za hva qu ju }i ka rak te ri sti ka ma – ni skoj tem pe ra tu ri za mr za va wa, vi so koj ok si da ci o noj ot por no sti i ni skom sa dr `a ju sum po ra – ko ri ste kao ba zne kom po nen te za pro iz vod wu in du strij skih uqa i ma zi va. Do bri prob ni re zul ta ti u pro iz vod wi ra fi na ta po ka za teq su bu du }eg raz vo ja, a pla ni ra no je da se go di {we pro iz vo di oko 100.000 to na ra fi na ta, od ~e ga je, ka ko je is ta kao Krav ~en ko, ~ak 97 od sto na me we no iz vo zu, de li mi~ no na tr `i {te Azi je.

D. Ml.

„LOR” U BA^ KOJ TO PO LI O@I VEO PRO IZ VOD WU

Vra }a we ot pu {te nih rad ni ka na po sao Pred u ze }e za pro iz vod wu pri ko li ca za pre voz put ni~ kih auto mo bi la „Lor” u Ba~ koj To po li vra ti lo je po ~et kom go di ne na po sao 40 ra ni je ot pu {te nih rad ni ka jer se u ovoj go di ni pla ni ra pro iz vod wa 250 spe ci ja li zo va nih tran spor te ra.

Re~ je o pri ko li ca ma no vog ti pa, na me we nih ru skom tr `i {tu, na ko je je ta fa bri ka do iz bi ja wa glo bal ne fi nan sij ske kri ze pla si ra la ce lo kup nu pro duk ci ju, re ~e no je Ta nju gu u tom pred u ze }u.

U ovoj go di ni pla ni ra no je da pro iz vod wa do stig ne 40 od sto re zul ta ta iz 2008, a o~e ki va wa

su da }e ka pa ci te ti po go na te fa bri ke bi ti po pu we ni po sle pot pu nog opo rav ka auto mo bil ske in du stri je, ko joj je na me wen wi hov pro iz vod. U „Lo ru” la ne ni je pro iz ve den ni je dan tran spor ter, a za po tre be part ne ra u Al `i ru do ra |i va ni su pro iz vo di ko ji su bi li na za li ha ma. Uz iz voz u Ru si ju, ne ko li ko kon tin ge na ta pri ko li ca iz ra |e nih po po seb nim stan dar di ma bi }e pla si ra no i na to se ver no a- fri~ ko tr `i {te. To pred u ze }e je, po sle pre ki da iz vo za u Ru si ju zbog ot ka zi va wa svih na rux bi, u 2009. go di ni ot pu sti lo 120 rad ni ka.

NO VE TA BLI CE I PO REZ NA LUK SUZ PRA ZNE VO ZA ^I MA YE PO VE

[o fe ri ma se smr kne pred re gi stra ci ju Pr vog ovo go di {weg rad nog da na stu pio je na sna gu no vi Pra vil nik o re gi stra ci ji mo tor nih i pri kqu~ nih vo zi la, ko ji pred vi |a no vi iz gled sa o bra }aj nih do ku me na ta i re gi star skih ta bli ca i uvo di re gi star sku na lep ni cu. Sve to mo ra i da se pla ti, pa no va sa o bra }aj na do zvo la ko {ta 1.200 di na ra, no va vo za~ ka 800, a rok va `e wa ova oba do ku men ta je de set go di na.

No ve re gi star ske ta bli ce ko {ta ju 2.000 di na ra i va `e se dam go di na, a ce na re gi star skih na lep ni ca, ko je }e se me wa ti sva ke go di ne, je 400 di na ra.

Sta re sa o bra }aj ne do zvo le va `e do na zna ~e nog ro ka i za me wi va }e se no vi ma ka ko bu de is ti cao rok va `e wa. Vo za ~i }e uz no vu sa o bra }aj nu do zvo lu do bi ti i re gi star sku na lep ni cu ko ja }e sa dr `a va ti po da tak o tra ja wu re gi stra ci je vo zi la. Na kon upi sa vo zi la u je din stve ni re gi star i iz da va wa sa o bra }aj ne do zvo le i re gi star ske na lep ni ce, ume sto do sa da {weg pro du `e wa re gi stra ci je vo zi la u sa o bra }aj noj do zvo li, sva ke go di ne }e se iz da va ti no va na lep ni ca kao do kaz re gi stra ci je.

Pra vi lo ko je va `i za sa o bra }aj ne do zvo le pri me wi va }e se i za vo za~ ke, s tim {to je – bez ob zi ra na rok va `e wa vo za~ ke do zvo le – kraj wi rok za za me nu sta rih za no ve vo za~ ke do zvo le 10. ju ni 2014.

Zemqa EMU

Valuta evro

Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni Va`i za za za za za devize devize efektivu efektivu 1

102,9710

103,2810

104,0040

102,1450

Australija

dolar

1

75,7085

75,9363

76,4679

75,1010

Kanada

dolar

1

75,4976

75,7248

76,2549

74,8918

Danska

kruna

1

13,8061

13,8476

13,9445

13,6953

Norve{ka

kruna

1

13,0140

13,0532

13,1446

12,9096

[vedska

kruna

1

11,6465

11,6815

11,7633

11,5530

[vajcarska

franak

1

78,3468

78,5825

79,1326

V. Britanija

funta

1

121,0290

121,3930

SAD

dolar

1

75,0599

75,4371

Spe ci jal ne ta bli ce 80.000 di na ra

Sku pa sna ga vo zi la Naj ve }i je po rez na vo zi la pre ko 3.000 ku bi ka, ~ak 174.370 di na ra, na one od 2.500 do 3.000 ku bi ka – 84.370 di na ra, a od 2.000 do 2.500 ku bi ka – 41.630 di na ra. Vla sni ci kom bi ja od 1.600 do 2.000 ku bi ka pla ti }e 8.430 di na ra, oni od 1.300 do 1.600 ku bi ka – 4.110 di na ra. Naj ma we, s 1.186 di na ra, opo re zo va }e se vla sni ci te ret nih vo zi la od 1.150 do 1.300 ku bi ka, a sla bi ji od to ga s 950 di na ra. go vor da ono, u sa rad wi s Mi ni stra stvom in fra struk tu re i MUP-om Sr b i j e, pred l o ` i uki da we oba ve ze pla }a wa po re za na luk suz za vla sni ke kom bi-vo zi la, ni {ta se ni je pro me ni lo.

Do opo re zi va wa kom bi ja je do {lo za to {to je Za kon o bez bed no sti u sa o bra }a ju iz bri sao ka te go ri ju kom bi-vo zi la i pod veo ih pod te ret na vo zi la do 3,5 to ne, upra vo u onu ka te go ri ju ko ja se opo re zu j e po po m e n u t om Za k o n u.

Vla sni ci vo zi la od 3,5 to ne na to ne pri sta ju.

R. Da u to vi}

09. 02. 2011.

1.318,39605

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

BELEX 15 (775,68 0,98)

Promet

Energoprojekt Entel, Beograd

20,00

1.200

34.800

Radijator, Zrewanin

12,22

505

505

AIK banka, Ni{

3,78

4.256

75.907.788

Putevi, U`ice

8,89

1.090

5.450

Komercijalna banka, Beograd

-0,02

30.011

28.930.096

Kredi banka, Kragujevac

7,97

1.950

1.950

Energoprojekt holding, Beograd

7,31 Promena %

6.974 Cena

34.870 Promet

Ravnica, Bajmok

-12,16

260

18.720

Nama, [abac

-10,71

250

24.250

-8,54

750

9.000

RAPP Zastava, Kragujevac Aerodrom Nikola Tesla, Beograd Simpo, Vrawe Vojvo|anskih top-pet akcija

-7,83

506

3.857.378

-4,55 Promena %

420 Cena

50.420 Promet

NIS, Novi Sad

0,20

491

61.097.584

77,7181

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

-2,19

3.302

1.776.646

122,2430

120,0580

Soja protein, Be~ej

76,1915

74,6073

Kursevi iz ove liste primewuju se od 10. 2. 2011. godine

Ali, to ni je sve. Po rez na luk suz, ko ji su do sa da pla }a li sa mo vla sni ci luk su znih xi po va, dr `a va je pre ne la i na ma la te ret na vo zi la, ~i me je po di gla re g i s tra c i j u kom b i j a na bli zu 100.000 di na ra. Re gi stra ci ja te ret nih vo zi la do 3,5 to ne po sku pe la je oko dva i po pu ta jer je dr `a va 1. ja nu a ra uve la po rez na luk suz za sve kom bi je i ma le ka mi o ne, u skla du s iz me na ma Za ko na o po re zu na upo tre bu, dr `a we i no {e we do ba ra, ko ji je pred lo `i lo Mi -

ni star stvo fi nan si ja. To zna ~i da bi oko 130.000 vla sni ka tih vo zi la mo ra lo da ra di naj ma we dva me se ca sa mo za re gi stra ci ju.

Zbog ta ko dra sti~ nog po sku pqe w a Udru ` e w e vla s ni k a kom bi-vo zi la i pre vo zni ka na ja vi lo je da }e da nas or ga ni zo va ti pro test ne vo `we {i rom Sr bi je ako ne bu de uki nut po rez na luk suz za tu ka te go ri ju vo zi la. Iako je s Mi ni star stvom fi nan si ja po stig nut do -

Par re gi star skih ta bli ca za te {ke ~e tvo ro ci kle, put ni~ ka vo zi la, auto bus, tro lej bus, te ret na vo zi la i tak si ko {ta 2.000 di na ra, ko li ko i za te {ke ~e tvo ro ci kle, put ni~ ka i te ret na vo zi la i auto bu se di plo mat sko-kon zu lar nih pred stav ni {ta va i mi si ja stra nih dr `a va i pred stav ni {ta va me |u na rod nih or ga ni za ci ja i wi ho vog oso bqa u Sr bi ji. Uko li ko, pak, ne ko `e li ta bli ce po iz bo ru – da mu se na wi ma na |e, na pri mer, omi qe no ime, u tom slu ~a ju mo ra da pla ti 80.000 di na ra, pa i ako taj ras ko{ `e li sa mo na zad wem de lu vo zi la. Kar ton ske ta bli ce za pri vre me no ozna ~a va we vo zi la „Pro ba” po jed nom da nu ko {ta ju 834 di na ra.

Jedinstvo Sevojno, Sevojno Pet akcija s najve}im padom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE

dnevnik

0,69

1.023

1.758.656

Sloga, Perlez

0,00

74

962.000

Veterinarski zavod, Subotica

-1,57

625

793.970

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

0,69

1.015

1.243.280

Agrobanka, Beograd

0,02

9.096

8.340.826

Imlek, Beograd

-0,73

2.180

13.080

Soja protein, Be~ej

0,69

1.023

1.758.656

Univerzal banka, Beograd

1,36

5.378

43.020

Metalac, Gorwi Milanovac

3,46

2.694

595.355

Privredna banka, Beograd

-1,00

690

13.800

Tigar, Pirot

0,00

752

0,00

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

-2,19

3.302

1.776.646

Meser Tehnogas, Beograd

0,00

6.701

0,00

Alfa plam, Vrawe

-2,71

8.250

41.250

Veterinarski zavod, Subotica

-1,57

625

793.970

Svi iznosi su dati u dinarima

ekOnOMiJA

dnevnik

petak11.februar2011.

PO ^E LI PRE GO VO RI S MMF-om

KO ]E PLA TI TI LE GA LI ZA CI JU 99 OD STO JEF TI NI JE

MI O DRAG BA BI]

Tran zi ci ja pre du go tra je – Srp ska tran zi ci ja pre du go tra je, a pri va ti za ci ja je ne str pqi vo ubr za na po sle 2000. go di ne, do te me re da se ~ak i na ci o nal ni re sur si ola ko tre ti ra ju – upo zo rio je Mi o drag Ba bi}, do pre {est me se ci pred sed nik vr {a~ kog kon cer na „He mo farm„ a sa da vla snik fir me „BNM-in ter na ci o nal„, u eks klu ziv nom raz go vo ru za naj no vi ji broj ne deq ni ka NIN. – Eto, pro da }e mo i to. A {ta on da? ^i me }e{ upra vqa ti? Ka kav }e{ uti caj ima ti na to ko ve u svo joj ze mqi ako sve po lu ge ko ji ma se eko no mi ja mo `e usme ra va ti pre da{ u dru ge ru ke?! Na je `im se od po me na pri va ti za ci je EPS-a. Pa to je naj ve }i re surs ko ji ova ze mqa ima!

Na pi ta we o to me ka kvu bi eko no mi ju `e leo u Sr bi ji, Ba bi} je is ta kao da bi vo leo da se vlast ma we ba vi so bom, „ma da je to te {ko” jer su, u toj ve li koj ko a li ci ji, ne ke od ma wih stra na ka ve} tri go di ne non-stop u pred iz bor noj kam pa wi.

– Da kle, da se vlast vi {e okre ne re {a va wu pro ble ma, a ne „PiAr„ pro mo ci ja ma. A zna ~aj nom bro ju mi ni star stva upra vo je pro mo ci ja naj va `ni ja. Sa ve to vao bih ra di je – po ka zi va we bi lan sa, re zul ta ta. Ova ko, ima mo si tu a ci ju u ko joj se ve ~i to go vo ri „mi pla ni ra mo„... Ne. Po treb no je re }i „mi smo na pra vi li” – re kao je po zna ti srp ski me na xer, ko ji je i je dan od osni va ~a Klu ba „Pri vred nik„.

Is ti ~u }i da ne sum wa u do bre na me re i stru~ nost qu di na vla sti, on je do dao da je „na rod za mo ren obe }a wi ma”.

Vru} krom pir po pu sta pre ba ~en op {ti na ma Vla da Sr bi je usvo ji la je na crt iz me na i do pu na Za ko na o pla ni ra wu i iz grad wi, ko ji je pri pre mi lo Mi ni star stvo pro stor nog pla ni ra wa. No vim re {e wi ma ot klo ni }e se ve }i na pro ble ma ko ji su se ja vi li u prak si, a po seb no u obla sti le ga li za ci je obje ka ta iz gra |e nih bez gra |e vin ske do zvo le.

Iz me na ma Za ko na o pla ni ra wu i iz grad wi pred vi |e no je po jed no sta vqi va we po stup ka le ga li za ci je obje ka ta iz gra |e nih bez gra |e vin ske do zvo le i sma we we tro {ko va za ~ak 99 od sto za vla sni ke po ro di~ nih ku }a do 100 kva dra ta (25 kva dra ta po

pri ku pqa we do ku men ta ci je, iz nos Re pu bli~ kom ge o det skom za vo du i sli~ no.

Po pust va `i za li ca ko ja s je di ni com lo kal ne sa mo u pra ve za -

~la nu) i uma we we od 60 od sto za sle de }ih 100 kva dra ta u istom objek tu ka da su is pu we ni so ci jal ni uslo vi – da ne ma ju dru gu ne kret ni nu u is toj op {ti ni i da ni je u pr voj i eks tra zo ni, kao i ne ke dru ge olak {i ce ko je se odo se na pla }a we na dok na de za

kqu ~e ugo vor o ure |i va wu me |u sob nih od no sa u po gle du na dok na de za ure |i va we gra |e vin skog ze mqi {ta, a upra vo ta na dok na da je u ogle da lu sma we wa tro {ko va.

Pred sed nik no vo sad skog Udru `e wa po tro {a ~a „Le ge ar tis” Slo bo dan Vla i sa vqe vi}, ko je se

od 2003. go di ne bo ri za bes plat nu le ga li za ci ju obje ka ta iz gra |e nih bez gra |e vin ske do zvo le, iz ja vio je ju ~e za na{ list da osam go di na tra ga za zna ~e wem te re ~i

Kroz bla to do po pu sta Gra |a ni ne go du ju na uslov da mo gu ko ri sti ti po pust za le ga li za ci ju sa mo ako su dve go di ne bi li pri ja vqe ni na adre si gde je obje kat ko ji se le ga li zu je. Mno gi su jo{ uvek kod ro di te qa i ~e ka ju da se iz gra di put, pri kqu ~i vo da i stru ja, do bi je ku} ni broj...

Nad le `ni od go va ra ju da }e po pust mo }i da ko ri ste i oni ko ji su `i ve li kod ro di te qa dok su zi da li i ko ji se jo{ ni su pri ja vi li na no vu adre su, ali }e uz dva sve do ka ili ne ke uplat ni ce ipak mo ra ti da do ka `u da sta nu ju u svo joj ku }i.

i {ta ona pod ra zu me va, me |u tim, to se raz li ~i to tu ma ~i.

Iako je Za kon o pla ni ra wu i iz grad wi pri li~ no ja san, gra do vi i op {ti ne ne tu ma ~e pod jed na ko ure |e we gra |e vin skog ze qi {ta, a i kom pli ko va no je, jer, kao ob ja {wa va sa go vor nik, za

5

ne ke obla sti, po put vo do vo da, ka na li za ci je i pu te va, nad le `na je lo kal na sa mo u pra va, a za dru ge, kao {to je EPS, Te le kom... Re pu bli ka, Gra |a ni ko ji `e le da le ga li zu ju objek te mo ra ju da sklo pe ugo vor s di rek ci jom ili za vo dom za iz grad wu, za vi sno od to ga {ta po sto ji u op {ti ni ili gra du, ko jim se pre ci zi ra {ta ko li ko ko {ta i {ta }e se i ka da iz gra di ti.

– Po zdra vqa mo sva ko sni `e we tro {ko va opre ma wa gra |e vin skog ze mqi {ta za ka te go ri ju be ne fi ci ra nih gra di te qa, me |u tim, sma tra mo da fi nan si ra we tre ba da pre u zme Mi ni star stvo za pro stor no pla ni ra we i `i vot nu sre di nu, a ne si ro ma {ne lo kal ne sa mo u pra ve – ka `e Vla i sa vqe vi}.

Gra |a ni ko ji su ra ni je u{li u pro ces le ga li za ci je zna ju ko li ko su du go ~e ka li na osnov nu in fra struk tu ru, pa su, ne mo gav {i je do ~e ka ti, mno gi sa mi gra di li pu te ve, pla }a li po 2.000 evra za pri kqu ~ak stru je, da bi se mo gli use li ti. [ta }e i ka ko bi ti sa da ve li ka je ne po zna ni ca i mno gi se pla {e da su pred lo `e ne iz me ne za ko na pred iz bor na kam pa wa, jer ono {to do sa da ni je uspe va la sa ma, dr `a va o~e ku je se od lo kal ne sa mo u pra ve. Iako lo kal na sa mo u pra va mo ra da stvo ri uslo ve za `i vot qu di, te {ko }e mo }i da iz dvo ji to li ki no vac za po vla {}e nu ka te go ri ju gra |a na s tan kim bu xe tom. Ka ko su se ku }e gra di le uglav nom na par ce la ma ko je ni su bi le opre mqe ne, iako su vla sni ci ne {to iz gra di li, jo{ je osta lo mno go to ga da se ura di.

R. Da u to vi}

Bu yet u cen tru kon tro le

Mi si ja Me |u na rod nog mo ne tar nog fon da po ~e la je ju ~e u Be o gra du teh ni~ ke raz go vo re o sed moj re vi zi ji kre dit nog stend-baj aran `ma na sa Sr bi jom, vred nog oko tri mi li jar de evra.

Ka ko je re ~e no u Kan ce la ri ji MMF-a u Be o gra du, zva ni~ ni raz go vo ri pred stav ni ka Fon da i Vla de Sr bi je po ~e }e u po ne de qak, 14. fe bru a ra. Pla ni ra no je da pred stav ni ci mi si je MMF-a za Sr bi ju, ko ju pred vo di Al bert Je ger, bo ra ve u Be o gra du do 22. fe bru ra. Glav na te ma raz go vo ra bi }e bu xet Sr bi je za 2011. go di nu, ka za li su u Mi ni star stvu fi nan si ja Sr bi je, kao i te ku }a eko nom ska kre ta wa. Jed na od te ma raz go vo ra tre ba lo bi da bu de i ni vo in fla ci je u Sr bi ji i me re ko je Na rod na ban ka Sr bi je i Vla da pred u zi ma ju da rast ce na u 2011. go di ni bu de u pla ni ra nim okvi ri ma.

Po pro gra mu ko ji je Vla da Sr bi je do go vo ri la s MMF-om, de fi cit kon so li do va nog bu xe ta Sr bi je u 2011. go di ni tre ba lo bi da bu de 4,1 od sto bru to do ma }eg pro iz vo da, a in fla ci ja na kra ju go di ne u okvi ru od tri do {est po sto. Kre di ti ni aran `man Sr bi je i MMF-a vre dan oko tri mi li jar de evra ugo vo ren je sre di nom ma ja 2009. i za vr {a va se u apri lu 2011. go di ne. Sed ma re vi zi ja bi tre ba lo da bu de po sled wa u okvi ru tog aran `ma na. Sr bi ja je do sa da iz kre dit nog aran `ma na sa MMF-om is ko ri sti la oko 1,5 mi li jar du evra za ja ~a we de vi znih re zer vi.

GU VER NER [O [KI] TVR DI DA BI IN FLA CI JA PO JE LA SVA KU PO VI [I CU

Sr bi ja se ni je opo ra vi la od kri ze Gu ver ner Na rod ne ban ke Sr bi je De jan [o {ki} iz ja vio je ju ~e da bi van red no po ve }a we pla ta, ko je tra `e po je di ni de lo vi jav nog sek to ra, bi lo sa mo krat ko ro~ ni do bi tak, jer bi se to po ve }a we br zo „is to pi lo” zbog ra sta in fla ci je, a s dru ge stra ne, ima lo bi ve o ma lo {e efek te na ukup nu ma kro e ko nom sku sta bil nost dr `a ve. [o {ki} je is ta kao da ta kvi zah te vi ni su bi li neo ~e ki va ni po sle re la tiv no du gog pe ri o da za mr za va wa pen zi ja i pla ta u jav nom sek to ru, ali je, po we go vim re ~i ma, „po treb no po sti }i dru {tve ni kon sen zus i pri hva ti ti re al nost da, ako po~ ne mo da de li mo ono {to ne ma mo, to ne mo `e da se fi nan si ra bez ra sta jav nog du ga i kre i ra wa in fla tor nih pri ti sa ka”.

– Ako se za ve }e pla te iz bo ri mo kroz {traj ko ve i pro te ste, to je sa mo krat ko ro~ ni do bi tak jer ka da se to po ve }a we pre li je na po ve }a we pla ta u ~i ta vom jav nom sek to ru, ima }e mo ve li ke pri ti ske na rast ce na – ob ja snio je gu ver ner. – Jed no je s aspek ta tro {ko va, jer su pla te za po sle nih za pra vo tro {ko vi u for mi ra wu ce ne ko {ta wa ro be i uslu ga na tr `i {tu, dru gi je s aspek ta tra `we, jer }e te pla te da se okre nu po tro {wi na do ma }em tr `i {tu, gde je po nu da ro be i uslu ga ogra ni ~e na po {to je i na{ bru to do ma }i pro iz vod ogra ni ~en i ne do vo qan.

On je pod se tio i na to da je po sto je }i bu xet za 2011. go di nu usvo jen u do go vo ru s Me |u na rod nim mo ne tar nim fon dom i „s te {kom mu kom” jer ne ma re al nih iz vo ra fi nan si ra wa za do dat ne ras ho de.

– Sva ko do dat no tro {e we bi lo bi mo gu }e ili ta ko da se ugro ze ka pi tal ne in ve sti ci je u ze mqi ili da se di rekt no pro bi je plan bu xet skog de fi ci ta, {to bi bi lo ne pri hva tqi vo – is ta kao je [o {ki}.

Po we go vim re ~i ma, pro bi ja we bu xet skog de fi ci ta u pr voj go di ni pri me ne no vog Za ko na o bu xet skom si ste mu, ko ji pod ra zu me va i fi skal nu od go vor nost, bi lo bi ve o ma lo {e i za rej ting na {e ze mqe na me |u na rod nom tr `i {tu.

– To bi po sku pe lo fi nan si ra we na {e ze mqe na me |u na rod nom

– Iako su nam pla te ve o ma ni ske, po tom pi ta wu smo iz nad ono ga {to su re zul ta ti na {eg BDP-a i ne sme mo da za bo ra vi mo da se kao ze mqa ni smo ni iz bli za opo ra vi li od kri ze – is ta kao je [o {ki}.

Ni vo BDP-a Sr bi je, in du strij ske i po qo pri vred ne pro iz vod we, da le ko su od ni voa ko ji smo ima li

Re fe rent na ka ma ta osta je 12 po sto Iz vr {ni od bor Na rod ne ban ke Sr bi je od lu ~io je ju ~e, po sle raz ma tra wa ak tu el nih eko nom skih kre ta wa i fe bru ar ske pro jek ci je in fla ci je, da re fe rent nu ka mat nu sto pu za dr `i na ni vou od 12 po sto.

Pret hod no je 17. ja nu a ra re fe rent na ka mat na sto pa po ve }a na s 11,5 na 12 od sto. Iz vr {ni od bor je usvo jio i Iz ve {taj o in fla ci ji – fe bru ar 2011. go di ne, ko ji }e bi ti ob ja vqen 16. fe bru a ra, ka da }e bi ti or ga ni zo va na we go va jav na pre zen ta ci ja. tr `i {tu, su zi lo mo gu} no sti da se za du `u je mo i do ve lo do to ga da, ako je po treb no da se za du `i mo, to mo `e mo sa mo po ce na ma znat no vi {im od onih po ko ji ma se za du `u je mo da nas – uka zao je gu ver ner.

On je na gla sio da se zna ~aj ni je po ve }a we pla ta mo ra od lo `i ti dok Sr bi ja ne do |e u po zi ci ju da ima kon zi stent no i, u vi {e vre men skih pe ri o da po sma tra no, rast in dek sa in du strij ske pro iz vod we, pro duk tiv no sti ra da, iz vo za, {to bi stvo ri lo uslo ve i za po ste pen ra sta za ra da.

pre 1990. go di ne, uka zao je on, i do dao da je re {e we u pod sti ca wu i o`i vqa va wu eko nom ske ak tiv no sti, u no vim zdra vim rad nim me sti ma u in du stri ji, po qo pri vre di i ~i ta vom iz vo znom sek to ru.

– To je put ko jim se te `e ide, ali mi slim da ne ma mo luk suz da u ovom tre nut ku bi ra mo bi lo ka kvu dru gu op ci ju. Is tra ja va we na ovoj ori jen ta ci ji ozbiq ne i di sci pli no va ne bu xet ske po li ti ke je vr lo va `no ako `e li mo da Sr bi ju vra ti mo s pri vred ne stran pu ti ce na put zdra vog pri vred nog opo rav ka – na gla sio je [o {ki}.

6

dru[tvo

petak11.februar2011.

[TRAJK PROSVETARA

Igra bez granica Po ju ~e ra {wim po da ci ma Mi ni star stva pro sve te, i da qe se po ve }a va broj {ko la u ko ji ma je na sta va

kon skom {traj ku s ~a so vi ma od 30 mi nu ta – ka `e To mi slav @i va no vi} iz Sin di ka ta „Ne za vi snost”. – U

Unija skra}uje ~asove Glav ni od bor Uni je sin di ka ta pro svet nih rad ni ka Sr bi je od lu ~io je ju ~e, na sed ni ci odr `a noj u ^a~ ku, da se na sta vi {trajk u osnov nim i sred wim {ko la ma, s tim {to }e od po ne deq ka ~a so vi bi ti skra }e ni na 30 mi nu ta. Do sa da su ne ke {ko le ~la ni ce Uni je {traj ko va le pot pu nom ob u sta vom na sta ve. Kao plat for ma za da qe pre go vo re s vla dom bi }e Pro to kol pot pi san 4. fe bru a ra ko ji je pro {i ren sa jo{ dva zah te va, a to je da se do pu ni Za kon o osno va ma si ste ma obra zo va wa i iz me ni Po seb ni ko lek tiv ni ugo vor. Sin di kat }e, po okon ~a wu {traj ka, raz go va ra ti sa pred stav ni ci ma Mi ni star stva pro sve te o even tu al noj na dok na di pro pu {te nih na stav nih sa dr `a ja. nor ma li zo va na, ma da je jo{ uvek ve lik broj onih u ko ji ma su ~a so vi skra }e ni na po la sa ta.

Od ukup n o 1.804 {ko le, na sta va se re a li zu je u

ova kvom {traj ku {ko le }e bi ti sve dok se ne is pu ne na {i zah te vi, a osim {ko la ~la ni ca „Ne za vi sno sti” i Uni j e sin d i k a t a pro s vet nih rad n i k a Sr b i j e, pri -

dnevnik

ZBOG LO[EG MATERIJALNOG POLO@AJA RASTE NEZADOVOQSTVO ZDRAVSTVENIH RADNIKA

Podeqeni stavovi o {trajku Po sle pro svet nih rad ni ka i po li ci je, po ve }a we pla te tra `e i za po sle ni u zdrav stvu. U za vi sno sti od sin di ka ta ko jem pri pa da ju, be li man ti li tra `e po ve }a we pla ta od se dam do 30 po sto. Me |u sin di ka ti ma ne ma sa gla sno sti o na ~i nu bor be za ostva ri va we svo jih zah te va. Gran ski sin di kat „Ne za vi snost” ve} je pre ne ko li ko da na ob u sta vio rad na po la sa ta kao upo zo re we nad le `ni ma na hit nost re {a va wa wi ho vih zah te va, a na ja vi li su da }e se pri dru `i ti ob u sta vi ra da No vog sin di ka ta zdrav stva.

Na su prot wi ma, Sin di kat za po sle nih u zdrav stvu i so ci jal noj za {ti ti Sr bi je za sa da ne }e i}i u {trajk. Oni su pre dva da na iza {li pred zgra du Vla de i pre da li svo je zah te ve.

– Pri mqe ni smo u Mi ni star stvu fi nan si ja i oba vqe ni su pr vi raz go vo ri ko ji ma je pri su stvo va la i po mo} ni ca mi ni stra zdra vqa Zo ri ca Pa vlo vi} – ka -

`e pred sed ni ca Re pu bli~ kog sin di ka ta za po sle nih u zdrav stvu i so ci jal noj za {ti ti dr Bra ni sla va Plan ~ak. – Vo |e ni su raz go vo ri po vo dom na {ih

za po sle ne u jav nom sek to ru i pen zi o ne re. Mi ni star stvo fi nan si ja po je di na~ no }e ana li zi ra ti i kvan ti fi ko va ti sve zah te ve Sin di ka ta, a pre go vo ri se

[trajk upozorewa No vi sin di kat zdrav stva Sr bi je odr `ao je ju ~e jed no ~a sov ni {trajk upo zo re wa, tra `e }i po ve }a we pla ta za po sle ni ma u zdrav stvu od 30 po sto.

Pred sed nik ovog sin di ka ta @i vo rad Mr ki} na gla sio je da osim po ve }a wa pla ta, sin di kat zah te va i pri jem u stal ni rad ni od nos za po sle nih ko ji na od re |e no vre me ra de du `e od za ko nom pred vi |e nog ro ka. On je re kao da je zah tev sin di ka ta i po {to va we ka drov skih nor ma ti va u zdrav stve noj za {ti ti. Uko li ko ne po stig nu spo ra zum s Mi ni star stvom zdra vqa, Mr ki} je na ja vio da }e taj sin di kat stu pi ti u ge ne ral ni {trajk 21. fe bru a ra.

zah te va i uru ~e na nam je plat for ma u ve zi s do dat nim una pre |e wem ma te ri jal nog po lo `a ja za po sle nih u zdrav stvu i so ci jal noj za {ti ti Sr bi je i za sve

Pod po k ro v i t eq stvom Po k ra j in s kog se k re t a r i j a t a za obra zo va we Voj vo di ne, ju ~e je u Sen }an skoj gim n a z i j i odr `an „Fe sti val pa me ti”, na ko jem su se, osim u~e ni ka ove {ko le, tak mi ~i li sred wo {kol ci Gim na zi je za ta len to va ne u~e ni ke „Bo qai” i Me di cin ske {ko le iz Sen te. Pri su stvo va li su po kra jin ski se kre tar za obra zo va we dr Zol tan Je ge{, op {tin ski ~el ni ci Sen te i re pu bli~ ke po sla ni ca Ani ko @i ro{-Jan ke li}. Na „Fe sti va lu pa me ti” naj bo qi

na sta vqa ju 16. fe bru a ra u Mi ni star stvu fi nan si ja.

Sin di kat le ka ra i far ma ce u ta za sa da ta ko |e ne na ja vqu je ob u sta vu ra da. Ka ko ka `u, to ne

FESTIVAL PAMETI U SENTI

zna ~i da su za do voq ni sa da {im ma te ri jal nim po lo `a jem, ali za sa da se raz ma tra ju na red ni ko ra ci i u za vi sno sti od pre go vo ra s nad le `ni ma od lu ~i }e o da qim ak tiv no sti ma. Pre kid ra da ne po dr `a va ni Sin di kat me di cin skih se sta ra i teh ni ~a ra Sr bi je. Ov de sma tra ju da je {trajk pre u ra wen i da va qa pr vo po ku {a ti s pre go vo ri ma i raz go vo rom s no vim mi ni strom zdra vqa, pa tek on da od lu ~i ti o da qoj sin di kal noj bor bi.

Ko li ko }e zdrav stve nih usta no va bi ti za hva }e no ob u sta vom ra da – i ka da – za sa da je te {ko pred vi de ti, ali za ute hu pa ci jen ti ma mo `e po slu `i ti to {to se na ja vqe nim {traj ko vi ma, bar za sa da, ne }e pri dru `i ti ne ko li ko sin di ka ta, me |u ko ji ma je i Sin di kat za po sle nih u zdrav stvu i so ci jal noj za {ti ti Sr bi je, ko ji je s vi {e od 70.000 ~la no va naj ma sov ni ji sin di kat be lih man ti la.

J. Barbuzan

ga li cu u 2009. go di ni.

Po s le uspe h a ostva re nog pro {le je se ni u No vom Sa du, u okvi ru „Fe s ti v a l a pa m e t i” tak mi ~e we }e se odr `a ti u 20 gra do va u Voj vo di ni. Do sa da su odr `a na u Su bo ti ci, Ki kin di, Ba~ koj To po li, Be ~e ju i Sen ti, a na sta vi }e se do fi nal nog tak mi ~e wa ko je }e se odr `a ti u ju nu ove go di ne u No vom Sa du, na ko je se pla si ra ju po tri naj bo qa sred wo {kol ca s op {tin skih i grad skih nad me ta wa.

M. Mitrovi}

Mozgalice sred wo {kol ci ima ju {an su da pro ve re svo je lo gi~ ke ve {ti ne i po ka `u ko li ko su za i sta spo sob ni za kre a tiv no raz mi {qa we i stva ra we. Osno va za tak mi ~e we je mo zga li ca „do ris„ ko ju je osmi slio Zdrav ko @iv ko vi} iz No vog Sa da, a pro gla {e na je od naj pre sti `ni jeg ame ri~ kog ~a so pi sa „Ga mes„ za re kre a tiv nu ma te ma ti ku i lo gi~ ke igre za naj bo qu sla -

ZREWANINSKA OMLADINA TRA@I ALTERNATIVU

Hokeja{ka utakmica na zale|enom jezeru

Bojkotovawe Odbora za prosvetu?

Mi ni star pro sve te Sr bi je @ar ko Ob ra do vi} ape lo vao je ju ~e na {ko le ko je ni su pre ki nu le {trajk da po~ nu nor mal no da ra de, dok je sin di ka te, ko ji ni su pot pi sa li Pro to kol sa Vla dom Sr bi je o pre ki du {traj ka, po zvao da do sta ve svo ju plat for mu za na sta vak pre go vo ra. Ni je spor no da raz go va ra mo, ov de je re~ o nov cu, od no sno pla ta ma, re kao je Ob ra do vi} na sed ni ci skup {tin skog Od bo ra za pro sve tu. Od bor ni je imao kvo rum za rad, jer su, pre ma re ~i ma pred se da va ju }eg Zo ra na [a mi ja, po sla ni ci vla da ju }e ve }i ne boj ko to va li sed ni cu. Za se da wu Od bo ra pri su stvo va li su pred stav ni ci sva ~e ti ri re pre zen ta tiv na sin di ka ta za po sle nih u pro sve ti.

98,3 od sto, {to je 1.766 {ko la. Na sta va se u pot pu no sti re a li zu je u 975 {ko la, od no sno 54,3 od sto, a sa skra }e nim ~a so vi ma od vi ja se u 44 od sto, od no sno 791 {ko li. U pot pu noj ob u sta vi ra da ju ~ e je, po po d a c i m a {kol s kih upra v a, bi l o jo{ 28 {ko la, od no sno 1,6 od sto, a u od no su na pret hod ni dan taj broj je pre po lo vqen.

– Iako je bi lo jo{ {ko la ko je su po je di na~ no bi le u pot pu noj ob u sta vi na sta ve, od da nas }e i one bi ti u za -

dru `u ju nam se i one ko je su bi l e ~la n i c e Sin d i k a t a rad ni ka u pro sve ti Sr bi je ko je su ne za do voq ne ti me {to je ovaj sin di kat pot pi sao pro to kol s Vla dom.

Po @i va no vi }e vim re ~i ma, Sin d i k at „Ne z a v i snost” i Uni ja sin di ka ta pro svet nih rad ni ka Sr bi je is tra ja va ju u zah te vi ma ko je su Vla di po sta vi la sva ~e ti r i sin d i k a t a, a ko j i m a tra `e da im se do kra ja ove go di ne pla ta po ve }a ukup no 18 po sto.

D. Deve~erski

Zre wa nin ska omla di na se na raz ne na ~i ne do vi ja ka ko da kva li tet no is pu ni slo bod no vre me. Sam grad im ne nu di mno go mo gu} no sti.

Ne bri ga lo kal ne sa mo u pra ve o mla di ma de mon stri ra na je sta vqa wem kqu ~a u bra vu na vra ti ma grad skog ba ze na ko jem, zbog ka ta stro fal nog sta wa, sle di ozbiq na re kon struk ci ja, la `nim obe }a wi ma o iz grad wi par ka za eks trem ne spor to ve i za tva ra wem kli za li {ta ko je je 2007. go di ne bi lo u po nu di Zre wa nin ci ma. Za to se ov da {wi omla din ci od lu ~u ju za al ter na tiv ne sa dr `a je, ne ret ko i opa sne po `i vot. Le ti je to ska ka we u vo du s Ma log mo sta, kod Pa la te prav de, {to uglav nom prak ti ku ju ma tu ran ti po sled weg da na sred we {ko le, a zi mi se mno gi od lu ~u ju za kli za we po za le |e nom je ze ru u cen tru gra da. Ne ki su ovih da na oti {li i ko rak da qe, pa su, s ob zi rom na to da ne ma ju od go va ra ju }i te ren, upri li ~i li ho ke ja {ku utak mi cu na po vr {i ni le dom oko -

va nog je ze ra u bli zi ni glav ne `e le zni~ ke sta ni ce.

– Dva de se tak ~la no va biv {eg Ho ke ja {kog klu ba “Mo} ne La le” po sle dve go di ne se or ga ni zo va lo i pri re di lo sport ske su sre te. Na je ze ru smo po sta vi li ogra du i go lo ve i ta ko im pro vi zo va li te ren.

U~i ni li smo to da bi smo se re kre i ra li i za ba vi li. Igra li smo mi, omla din ci, pro tiv ve te ra na, i to tri da na, dok su nam to vre men ske pri li ke omo gu }a va le – ka `e za “Dnev nik” je dan od u~e sni ka Zo ran Jo va nov, i do da je da su on i dru ga ri bi li pri nu |e ni na to da

sna ge od me ra va ju na za le |e nom je ze ru i iz la `u se opa sno sti da pro pad nu pod led jer grad ne mo `e da im obez be di kva li tet no kli za li {te ka kvo po sto ji u sre di na ma ko je dr `e do se be.

Ma }e hin ski od nos grad ske upra ve pre ma mla di ma, qu bi te qi ma po pu lar nih sport skih di sci pli na, mo `da naj bo qe ilu stru je i si tu a ci ja sa zre wa nin skim ro le ra {i ma i skej te ri ma. Odav no im je obe }a no da }e do bi ti od go va ra ju }i te ren, ali od to ga do da nas ne ma ni {ta. Ume sto u par ku za eks trem ne spor to ve, oni se po vre me no oku pe u ru i ni ra noj zgra di “Cen tro ba na ta”, po red nad vo `wa ka u na se qu Ba gqa{, i ta mo iz vo de vra to lo mi je. Da le ko od o~i ju, da le ko od sr ca grad skih ~el ni ka, ko ji, bez ob zi ra na ova kvo za ne ma ri va we mla dih su gra |a na, ~ak i pre ~e sto ko ri ste pri li ku da se ku nu u wih i po ru ~u ju da su oni bu du} nost naj ve }eg gra da u Ba na tu. @. Balaban

VESTI Pet novih profesora emeritusa UNS-a

„KARLSBERG“ PREDSTAVIO „MERAK”: Po~etkom godine kompanija „Karlsberg Srbija„ plasirala je na tr`i{te novu marku piva „merak” u staklenoj ambala`i od pola litra. „Merak” je, kako ka`u u Karlsbergu, pivo za prave srpske doma}ine, a ju~e je novosadskim potro{a~ima predstavqeno na promociji u kafani „Tako je su|eno”, ovih dana medijski eksponiranog biv{eg vaterpoliste Danila Ikodinovi}a. Tom prilikom predstavnici „Karlsberga” istakli su da je prodaja piva lane na tr`i{tu Srbije opala pet posto, te da je ova kompanija pove}ala u~e{}e na wemu za tako|e pet procenata. Tako se u~e{}e „Karlsbergovih” proizvoda na ovom tr`i{tu pove}alo na 28 odsto.

E. D. Foto: B. Lu~i}

Se nat Uni ver zi te ta u No vom Sa du ju ~e je od lu ~io da zva we pro fe so ra eme ri tu sa u 2010/11. do de li: prof. dr Ma ri ji Kle ut (Fi lo zof ski fa kul tet), prof. dr Bran ki La zi} (Po q o p ri v red n i fa k ul t et), prof. dr Du { a n u Pe t ro v a~ k om (Fa k ul t et teh n i~ k ih na u k a), te prof. Vlat ku Gi li }u i prof. Bo ri Dra { ko v i } u (Aka d e m i j a umet n o sti). Ovo po ~a sno zva we do de qu je se pen zi o ni sa nim re dov nim pro fe so ri ma ko ji su se po seb no is ta kli svo jim na u~ nim, od no sno umet ni~ kim, stru~ nim i pe da go {kim ra dom, ko ji su ste kli zna ~aj nu me |u na rod nu re pu ta ci ju, obez be di li na stav ni, na u~ ni i umet ni~ ki pod mla dak, do pri ne li {i re wu ugle da i afir ma ci ji Uni ver zi te ta i svo jih fa kul te ta. Sve ~a na pro mo ci ja no vih

eme ri tu sa bi }e upri li ~e na na Dan Uni ver zi te ta.

V. ^.

Na onkologiji ~ekaju majstore iz [vajcarske Na In sti tu tu za on ko lo gi ju Voj vo di ne jo{ uvek je u funk ci ji sa mo je dan apa rat za te ra pi ju zra ~e wem. Po re ~i ma di rek to ra In sti tu ta prof. dr Du {a na Jo va no vi }a, ra di se o kva ru u kom pju te ru ko ji ne mo gu da ot klo ne stru~ wa ci ser vi sa u Sr bi ji, pa se o~e ku je do la zak stru~ wa ka iz cen tra le u [vaj car skoj.

U to ku su pri pre me za ras pi si va we ten de ra za ku po vi nu no vog apa ra ta za ovu vr stu te ra pi je. U pr voj fa zi }e bi ti ku pqen je dan ova kav apa rat, a pla ni ra na je na bav ka dva. Do po prav ke, od no sno na bav ke no vog apa ra ta, pa ci jen ti se zra ~e na jed nom, a te ra pi ja }e bi ti „pre ra ~u na ta” ta ko da }e oni ko ji sa da ne {to du `e ~e ka ju na ovo le ~e we,

pri mi ti pla ni ra nu do zu zra ~e wa.

Ovih da na sti gla je no va is po ru ka ci to sta ti ka i sa da ih ima u do voq nim ko li ~i na ma.

J. B.

Deo policije nastavio {trajk Ne za vi sni sin di kat po li ci je da nas je na sta vio sa za kon skom ob u sta vom ra da, a o~e ku je po vra tak sa slu `be nog pu ta mi ni stra unu tra {wih po slo va Ivi ce Da ~i }a ka ko bi na sta vio ra go vo re o zah te vi ma {traj ka ~a.

- [trajk se od vi ja istim in ten zi te tom, a o~e ku je mo da raz go va ra mo sa Da ~i }em u po ne de qak, 14. fe bru a ra - re kao je pred stav nik tog sin di ka ta Ve li mir Bar bu lov. ^la no vi ovog sin di ka ta, ko ji su stu pi li u {trajk pro {log ~e tvrt ka, po red po ve }a wa pla ta od 40 od sto, tra `e i na bav ku no vih uni for mi i obu }e, iz me ne od re |e nih ~la no va Za ko na o po li ci ji i pot pi si va we po seb nog ko lek tiv nog ugo vo ra.

Bez gu `ve za bes plat ne kar te

U ZNAK PODR[KE KOLEGAMA U BEOGRADU, NI[U I KRAQEVU

Pro test na vo `wa vla sni ka kom bi ja

Grad ski pre vo znik po ~eo je od ju ~e da pri ma zah te ve od pen zi o ne ra sta ri jih od 65 go di na zah te ve za bes plat ne go di {we kar te za grad ski i pri grad ski pre voz.Pred ki o sci ma ni je bi lo gu `vi. Zah te vi se mo gu pod ne ti na ter mi na li ma u [a fa ri ko voj uli ci, kod Fu to {ke pi ja ce i kod @e le zni~ ke sta ni ce od 5.30 do 19. 30 ~a so va.

Ki osk kod mar ke ta „Ro di}” na No vom na se qu i pre ko pu ta Li man ske pi ja ce ra di }e od 7 do 14.30 ~a so va, a tri {al te ra na MAS-u bi }e otvo re ni od 7 do 14 ~a so va. Za vi kend ki o sci ne }e ra di ti. Pen zi o ne ri ma je po treb na fo to ko pi ja li~ ne kar te, no vi ja fo to gra fi ja i 750 di na ra. Law ske kar te va `e do 31. mar ta.

B. M.

Fo to : R. Ha yi}

Udru `e we vla sni ka kom bi vo zi la i pre vo zni ka or ga ni zo va }e pro test nu vo `wu da nas, jer ni je re {en wi hov zah tev da se uki ne oba ve za pla }a wa po re za na luk suz. Or ga ni za to ri tvr de da ne }e bi ti za u sta vqa wa sa o bra }a ja i da je ta vo `wa vi {e po dr {ka ko le ga ma u Be o gra du, Ni {u i Kra qe vu gde se ta ko |e or ga ni zu ju pro te sti. Oko 50 vo zi la

Novosadska petak11.februar2011.

„Du ho vi” tu ri sti~ ki po ten ci jal V

„znamo” iz pri~a o~eva i dedova da se \avom, stotinama godina, vrzmaju razne karakonyule, duhovi i da na sve strane zveckaju lanci, pa su nama ove pri~e zanimqive kao {to je godi{wi prinos p{enice u Vojvodini zanimqiv Bu{manima. Me|utim, ova pri~a mo`e biti i te kako korisna Novom Sadu u smislu wegove promocije i turisti~ke afirmacije. Jer, ovako o~uvanu tvr|avu malo ko ima, a kada se na wu dodaju sve „jezive” pri~e o duhovima, plus ~iwenica da je strancima ovaj deo Balkana quta egzotika, jasno je da su potencijali ogromni. Nadamo se samo da postoje qudi koji }e ovu priliku znati na pravi na~in da iskoriste.

B. Markovi}

U ka ta kom ba ma ni je mi ste ri ja, ve} avan tu ra Uz da si voj ni ka, va pa ji za ro bqe ni ka, zvec ka we la na ca, te gob na at mos fe ra i ~ud na iz ma gli ca ur ba ne su le gen de ko je su pra ti le Pe tro va ra din sku tvr |a vu, po go to vo we ne pod zem ne ga le ri je, ko je, ina ~e, ni ka da za i sta ni su ima le ne ku po seb nu mi ste ri ju. Me |u tim, ba{ je ova pri ~a bi la po vod da Tvr |a va do bi je „pa ra nor mal nu“ svet sku pre mi je ru, na kon pri ka zi va wa u emi si ji o po tra zi za du ho vi ma na ame ri~ kom ka na lu „Saj Faj“. S ov da {weg sta no vi {ta, pa ra nor mal nim bi mo go da se na zo ve sa mo tret man ko ji Pe tro va ra din ska tvr |a va ima u ovoj ze mqi.

Po da ci iz ne ti u emi si ji ma lo se ne po kla pa ju sa ~i we ni ca ma, no ova kav mar ke ting ko ji je Tr |a va do bi la ni ka ko ni je za ne mar qiv.

Bez ob zi ra {to su se du ho vi ma u ka ta kom ba ma „lov ci“ obra }a li i na ne ma~ kom i na tur -

skom, pod ra zu me va ju }i da tu da lu ta ju ne mir su me ta po se ti la ca `eq nih ne sva ki da {we ne se ni voj ni ka, u pod zem nim ga le ri ja ma je avan tu re. mo `da ne ko umro, ali slu ~aj no. Ma lo je po Pod ze mqe je mo glo da pri mi 6.000 qu di, zna to da ka za ma ti ni ka da ni su po slu `i li ali bi pro blem pred sta vqao ne do sta tak pro svr si, jer, odka ko po sto je, u tu ne li ma ni su sto ra za hra nu i mu ni ci ju za pre ko 400 ar ti vo |e ne bit ke. qe rij skih oru |a raz li ~i tog ka li bra ko li ko Pod zem ni min ski si stem Pe tro va ra din je tvr |a va ima la u tre nut ku po sled weg ausske tvr |a ve gra |en je u pe ri o du od 1765. do trij sko-tur skog ra ta (1788-1791). Pod ze mqem 1783. go di ne kao deo 16 km du gog i u ~e ti ri je, pret po sta vqa se, od jek nu la eks plo zi ja pod zem na ni voa 1768. go di ne ras p o r e | e n og pri li kom po Tvr|ava dobila paranormalnu svetsku si ste ma pod se te ca ra Jo si premijeru nakon prikazivawa u emisiji o zem nih voj nih fa ka da su de ga le ri ja. Sa mon s tri r a n i potrazi za duhovima na ameri~kom sta vqen je od min ski na pad i kanalu „Saj Faj” ni za bor be nih od bra na jed nog in sta la ci ja ko ba sti o na ko ji je su, iz me |u osta log, u for mi ra znih pre pre je za tu pri li ku iz gra |en iz me |u dva po ja sa ka, zam ki i ba ri ka da. Vi {e od 400 mi ne ra ra Ka pra ri nih {an ~e va na pro sto ru da na {weg di lo je na iz grad wi pod ze mqa sve do 1776. go Tran xa men ta. Iz ve {ta ji ka `u da je va zduh di ne. Ma wi deo pod zem nih ga le ri ja Gor we pro lo mi la stra ho vi ta eks plo zi ja min skog tvr |a ve, u du `i ni od oko ki lo me tra, pri la pu we wa ko ja je raz ne la ba stion, {to je odu go |en je da po sta ne tu ri sti~ ka atrak ci ja, te {e vi lo ca ra, in `e we ru Al fre du [re de ru je ova po se ta u sva ko dnev noj po nu di Mu ze ja do ne lo ~in ge ne ra la i ubr za lo ra do ve na iz gra da. Kom plek sni si stem ga le ri ja, ma wih grad wi ga le ri ja. di men zi ja i bez ve {ta~ kog osve tqe wa ~e sta A. Vidanovi}

vqa wu wo me u bu du} no sti i re sur su za raz voj kul tur nog tu ri zma go vo ri }e isto ri ~ar Bogoqub Savin, pred sed nik no vo sad skog Sa ve ta za kul tu ru GrO LSV Milo{ Pankov, dok }e mo de ra tor ka bi ti pred sed ni ca me snog od bo ra stran ke Pe tro va ra din Ana Topolska.

A. V.

„In kvi zi ci ja” pred sta vqa spot Pro mo ci ja spo ta no vo sad skog ben da “Inkvzi ci ja” odr `a }e se su tra u Film ka feu, na uglu Je vrej ske i uli ce Va se Pe la gi }a. Po ~e tak je u 17 ~a so va.

T. L.

V remeploV

Uvek se zna lo ko je ugle dan Sa mo go di nu da na po pro gla {e wu No vog Sa da za slo bod nu kra qev sku va ro{, no va grad ska vlast je 11. februara 1749. od lu ~i la da se sva gro bqa, bez ob zi ra ko joj cr kvi i ve ro i spo ved noj za jed ni ci pri pa da ju, iz me ste iz sre di ne gra da, a sa hra wi va we kraj zi do va cr ka va bi lo je svi ma za bra we no, osim „ugled ni jim gra |a ni ma”. Te {ka za go net ka: ko je „ugle dan” a ko ni je, jed no stav no je re {e na. Jer, tak sa za grob u por ti iz no si la je 12 fo rin ti, a na bi lo kom gro bqu van gra da sve ga 15 do 30 kraj ca ra. Od ta da, pa do da nas, gro bqa i sa hra wi va wa su ose tqi vi i prak ti~ no teh ni~ ko i po li ti~ ko pi ta we.

N. C.

hronika

^ETIRI PODZEMNA SPRATA NA TVR\AVI ATRAKCIJA I BEZ AVETI

Tri bi na o Gi bral ta ru na Du na vu Tri bi na „Pe tro va ra din ska tvr |a va kao raz voj ni po ten ci jal gra da (za {ti ta, upra vqa we, ko ri {}e we)“ bi }e odr `a na ve ~e ras u 19 ~a so va, u pro sto ri ja ma MZ „Pe tro va ra din“, Uli ca ^aj kov skog 1a, u or ga niz ci ji Grad skog od bo ra LSV. O is ti rij skom zna ~a ju, sta tu su Tvr |a ve kao kul tur nog do bra, upra -

ne }e po sti }i ni {ta. Ovaj wi hov zah tev mo `e da se re {i je di no na re pu bli~ kom ni vou. Za pra vo ni ova oblast ni je ka ko tre ba re {e na, jer kao {to za kon ne pre po zni je li nij ski tak si, ta ko ne pre po zna je ni kom bi pre vo zni ke is ti ~e Bub we vi} i do da je da se pro te sti ova kve vr ste pri ja vqu ju po li ci ji.

Q. Na.

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

est da je na{ grad i Petrovaradinsku tvr|avu posetila ekipa Amerikanaca, tvoraca emisije „Lovci na duhove”, razvukla je osmehe Novosa|ana, koji su jo{ vi{e po~eli da se {ale na ovu temu kada su saznali da se radi o ozbiqnom projektu sa ekstra sofisticiranom opremom.

Ameri su saznali da se o Tvr|avi raspredaju svakojake pri~e i urbane legende o duhovima i paranormalnim aktivnostima pa su odlu~ili da ovom fenomenu pristupe krajwe seriozno. Tim od devet ~lanova spustio se u lagume, i sude}i prema wihovim istra`ivawima, tamo ima ne~ega ili nekoga, jer su instrumenti po{andrcali.

I na ovu vest gotovo svi su se grohotom nasmejali jer svi mi

kre nu }e u pro test nu vo `wu sa par kin ga kod No vo sad skog saj ma. Me |u tim ~lan Grad skog ve }a za du `en za sa o bra }aj Sini{a Bubwevi} ka `e za na{ list da o to me ne zna ni {ta, jer wi ho ve pro ble me ne mo `e da re {i lo kal na sa mo u pra va.

- Sa mo }e za xa be pra vi ti gu `vu u sa o bra }a ju, jer vo `wom kroz No vi Sad

NEKI VE] DIGLI CENE, NEKE ^EKA ODLUKA

Tak si sti da nas ve }a ju o po sku pqe wu No vo sad ska tak si udru `e wa na ja vi la su po sku pqe we uslu ga od oko 20 od sto. Naj ka sni je do 15. fe bru a ra u de se tak tak si udru `e wa ki lo me tar bi tre ba lo da po sku pi za tri do se dam di na ra, a start za pet do de set di na ra.

Deo no vo sad skih tak si sta ve} je po ve }ao ce ne svo jih uslu ga, a da li }e i kod osta lih vo `wa bi ti sku pqa, tre ba lo bi da bu de po zna to da nas, ka da }e pred stav ni ci udru `e wa odr `a ti sa sta nak. „Voj vo |a ni” ve} vo ze po vi {im ce na ma, a start je ume sto 30 po dig nut na 40 di na ra. Me |u tim ovo i ni je ne ko zna ~aj no po ve }a we ako se uzme u ob zor da ovo ud -

ru `e we ima po pust od 20 po sto i na po zi ve gra |a na i ako se u|e u ko la na sta ja li {tu. To po tvr |u -

do da je da je po je di nim tak si sti ma i ovo po sku pqe we mi ni mal no, jer ce ne ni su me wa ne od 2008.

Najkasnije 15. februara u desetak taksi udru`ewa kilometar bi trebalo da poskupi od tri do sedam dinara, a start za pet - deset dinara je i pred sed nik tog udru `e wa Radoslav Krsi}.

- Imao sam ju ~e stran ku ko ju sam vo zio s No vog na se qa do Srem ske Ka me ni ce, a ka da se ura ~u na po pust s ovim po sku pqe wem vo `wa je bi la za oko 30 di na vi {a - is ti ~e sa go vor nik i

go di ne. Ka ko ka `e ben zin i gas su od ta da po sku pe li ne ko li ko pu ta.

U „MB tak si ju” ka `u da bi ce ne mo gle da bu du vi {e za pet, a ne 20 od sto, ka ko su pred stav ni ci po je di nih udru `e wa ra ni je na ja vqi va li.

Pre „Voj vo |a na”, ce ne su po ve }a li „Mak si No vo sa |a ni”.

Pre ma no vom ce nov ni ku ovog udru `e wa, po ~e tak vo `we ume sto 25, ko {ta 30 di na ra, dok je ki lo me tar vo `we sku pqi za dva di na ra, pa sa da ko {ta 41. U ovom udru `e wu ka `u da pri me nom no vih ce na, pro se~ na vo `wa vi {e ne ko {ta 140, ve} 150 di na ra, ali i pod se }a ju da ih ni su me wa li tri go di ne. Ta da je li tar di ze la bio oko 70, a da nas ko {ta ~ak 129 di na ra.

Uz „Mak si No vo sa |a ne”, „Voj vo |a na„ i „MB”, po sku pqe we su na ja vi li „Pan”, „Si ti”, „No vus”, „Na{”, „Vip” i „Cr ve ni tak si”.

Q. Na.

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

petak11.februar2011.

c m y

8

dnevnik

GRA DO NA ^EL NIK PA VLI ^I] NA JA VIO IZ LO @BU U MA TI CI SRP SKOJ

Od li ko va wa Kne `e vi ne i Kra qe vi ne Sr bi je

Fo to: R. Hayi}

[i {a we ja bla na Rad ni ci „Grad skog ze le ni la” ore zi va li su ju ~e sta bla ja bla no va u cen tru gra da, u Uli ci Mo de ne. Maj sto ri su se „vi nu li u ne bo” ka ko bi od se -

kli gra ne ko je su pred sta vqa le po ten ci jal nu opa snost po {e ta ~e, pa sa da ne ma stra ha da }e tru li de lo vi dr ve ta ne ko me bub nu ti na gla vu.

B. M.

„DNEV NIK” I „PRO ME TEJ” NA GRA \U JU

Kwi ga o La zi Ko sti }u za dva ~i ta o ca Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “Pro me tej”, u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom”, u na¬red¬nih osam sed mi ca, da¬ri¬va¬}e sva kog da na ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge. Dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se sva kog da na pr va ja¬ve od 15 do 15.05 ~a¬so¬va na na{ broj te¬le¬fo¬na 528-765, do¬bi¬}e po pri¬me¬rak kwi ge. Oni ko ji se ove ne de qe naj br `e ja ve na na ve de ni te le fon, do bi }e bes pla tan pri me rak kwi ge

„La zin kros `i vo tu uz nos” Kwi ga „La zin kros `i vo tu uz nos” bi }e pred sta vqe na da nas u 12 ~a so va u ga le ri ji „Pro me tej”, Trg Ma ri je Tran da fil 11. Na pro mo ci ji }e go vo ri ti autor kwi ge Mi lan @i va no vi}, kao i Qu ba Vuk ma no vi}, Ra do van Po po vi} i Pe tar Vi |i kant. Kwi gu su iz da le iz da va~ ke ku }e „Ti ski cvet” i „Pro me tej”.

A. J. “La zin kros `i vo tu uz nos”. Na gra |e ni ~i ta o ci mo gu svoj pri me rak kwi ge da po dig nu u kwi `a ri “Most – Pro me tej”, Uli ca Zmaj Jo vi na 19, te le fon 452-744.

Po vo dom 170 go di na od ro |e wa i 100 go di na od smr ti La ze Ko sti }a (Ko viq, 12. fe bru ar 1841 – Be~, 26. no vem bar 2010) iz da va~ ke ku }e “Ti ski cvet” i “Pro me tej” ob ja vi le su kwi gu Mi la na @i va no vi }a “La zin kros `i vo tu uz nos”. Pe snik Si mo Po po vi} sve do ~i o La zi nom bo rav ku i ra du u Ce ti wu.

«- Jed nom u dvo ru re ~e Kwaz Ni ko la La zu: „[te ta bi bi lo i za te be i za srp sku kwi `ev nost, da te ve {em u kan ce la ri ju. Bo qe ova ko: da ti ja dam go di {we, do kle si `iv, 3-4000 fl, ako ti je ma lo ne `a lim i pet i {est hi qa da, i ne tra `im ni {ta od te be, ne go sa mo da pje va{ i pi {e{, a evo si na mje sto, u Cr nu Go ru, da ti ma te ri ja la ni kad ne maw ka. Je li ti pra vo?„ La zo ga je hlad no krv no, ka no ti on, slu {ao, ni je ri je ~i od go vo rio, ona ko sje de }i, sa mo mu se gla vom po klo nio. Ni je se mo glo zna ti, {ta mu zna ~i taj po klon, da li: pri mam i bla go da rim, ili: hva la, ne mo gu pri mi ti! Kwaz ni je vi {e ni ri je ~i progo vo rio o to me ni ta da, ni docni je...»

Ko sti} je ve} imao is ku stva u no vi nar skim po slo vi ma, ali ovo je bi lo ne {to po seb no. Sa da je bio ured nik i sam se bi glav ni sa rad nik, i {ta sve ne. Ka ko je to iz gle da lo vi deo je i o to me tra ga osta vio zna me ni ti Ma ta vuq, ko ji je ta ko |e kao «iz va wac» oba vqao raz ne in te lek tu al ne po slo ve za kwa za: od vas pi ta wa de ce, nad zor ni~ ke du `no sti, pro fe su re, pi sa wa...„Ured ni {tvo se for mal no pre se li u we go vu so bi cu, a uisti nu bi lo je svu da, gdje se de si; La za je pi sao, ko ri go vao, ~as u tr pe za ri ji, ~as u ka fa ni, u ~i ta o ni ci, u {tam pa ri ji, gdje se na dah ne. Ota da, we go va so ba, pre pu na no vi na, po sta de pra va ~i ta o ni ca, u ko ju je ula zio ko je htio i kad je htio.

A. J.

„DNEV NIK” I „LA GU NA” PO KLA WA JU KWI GE

Od kada sam se za vo le la–vo lim Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na”, u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom”, u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom.

Da¬nas }e dva naj¬br¬`a ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ji se ja¬ve od 13 do 13.05 ~a¬so¬va na na{ broj te¬le¬fo¬na 528-765, do¬bi¬ti po pri¬me¬rak ro ma na “Od kad sam se za vo le lavo lim” Iva ne Ku zma no vi}.

Re~ iz da va ~a: Stu di ja o qu ba vi – ide al ni po klon za Dan za qu bqe nih.

Po la ze }i od dir qi vih li~ nih is ku sta va, emo ci o nal nih pa do va i na iz gled bez iz la znih si tu a ci ja, Iva na Ku zma no vi} nas, na to -

pao i pri san na ~in, vo di kroz pro ce se tran sfor ma ci je sve do za ce qe wa i po sti za wa vr hun skog kva li te ta bi va wa, od no sno sta wa qu ba vi. Naj va `ni ji ko rak ko ji }e nas po ve sti sta zom do pot pu ne qu ba vi je ste da na u ~i mo da vo li mo se be. Iako nam se na pr vi po gled mo `e u~i ni ti da ni {ta ni je jed no stav ni je od to ga, po treb ni su hra brost, zna we i ve {ti na da bi se qu bav pre ma se bi ostva ri la.

Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u kwi `a ri “La gu na” u Uli ci kra qa Alek san dra 3, gde se mo gu na }i i osta la iz da wa ove iz da va~ ke ku }e.

A. V.

Bes plat ni prav ni sa ve ti Bes plat ne prav ne sa ve te gra |a ni ma }e da nas od 17 do 19 sa ti de li ti tim prav ni ka Grad skog od bo ra Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne. Prav ni ci se na la ze u pro sto ri ja ma LSV, Trg mla de na ca 10 u pri ze mqu.

N. R.

^e ka ju `al be gra |a na Sa vet za pra va i pro pi se GO Srp ske ra di kal ne stran ke da va }e da nas od 16 do 18 ~a so va bes plat ne prav ne sa ve te su gra |a ni ma. No vo sa |a ni u ne ve de no vre me mo gu do }i u pro sto ri je Grad skog od bo ra na Bu le va ru Mi haj la Pu pi na 18/b.

B. M.

Iz lo `ba „Od li ko va wa Kne `e vi ne i Kra qe vi ne Sr bi je” bi }e or ga ni zo va na od 14. do 22. fe bru a ra u Ga le ri ji Ma ti ce srp ske, a po vo dom obe le `a va wa Da na dr `av no sti, na ja vqe no je ju ~e na kon fe ren ci ji za no vi na re.

Gra do na ~el nik Igor Pa vli ~i} re kao je da ova kav da tum tre ba da se obe le `i na pra vi na ~in, te da mu je zbog to ga ~ast {to }e No vi Sad bi ti do ma }in ove po stav ke. Pre ma re ~i ma autor ke po stav ke i vi {eg ku sto sa be o grad skog Voj nog mu ze ja Du {an ke Ma ri ~i}, vi {e od 50 pred me ta ko ji }e bi ti pri ka za ni ~u va ju iden ti -

Sim bo li dr `av no sti bi }e pre zen to va ni pr vi put jav no sti tet srp skog na ro da na spe ci fi ~an na ~in.

- Eks po na ti pri ka zu ju li~ no sti i do ga |a je va `ne za srp sku pro {lost. Po se ti o ci }e mo }i da vi de spoj li kov nih de -

Or den Sve tog Sa ve pr vog ste pe na

la Ma ti ce srp ske i je din stve ne pred me te Voj nog mu ze ja, a ne ki od wih bi }e iz lo `e ni pr vi put - re kla je ova autor ka.

Ka ko je na veo pred stav nik Or ga ni za ci o nog od bo ra Vla de RS za obe le `a va we ovog da tu ma De jan Ri sti}, sim bo li dr `av no sti bi }e pre zen to va ni pr vi put jav no sti. Po red iz lo `be u Novm Sa du, Ri sti} je na ja vio jo{ tri iz lo `be, a sva ka

Fo to: R. Hayi}

}e pri ka za ti od re |e ne sim bo le dr `av no sti. Usta vi Kne `e vi ne i Kra qe vi ne Sr bi je bi }e iz lo `e ni u Kra gu jev cu, krun ski na kit kra qa Pe tra Pr vog u Va qe vu, dok }e Ni{ ugo sti ti po stav ku srp skih za sta va iz Pr vog svet skog ra ta.

Uprav ni ca Ga le ri je Ma ti ce srp s ke Ti j a n a Pal k o v qe v i} na ve la je da su eks po na ti cen tral ni deo iz lo `be, ali da }e

bi ti upot pu we ni sa 15 umt ni~ k ih de l a ove usta n o v e.

Tokom iz lo `be Ga le ri ja }e ra di ti s pro me we nim rad nim vre me nom, sva kog da na od 10 do 20 ~a so va, a ulaz }e bi ti bes pla tan. Or ga ni za to ri do ga |a ja su Ga le ri ja Ma ti ce srp ske i Voj n i mu z ej iz Be o g ra d a, a pokro vi teq je Vla da Re pu bli ke Sr bi je.

A. Je ri ni}

U APO TE KA MA NE STA [I CA „ALO PRO LA” I „BE RA DU A LA”

In ha la ci o nih ras tvo ra ni za lek Su gra |an ka L. N. ja vi la se Re dak ci ji „Dnev ni ka” za bri nu ta zbog ne sta {i ce in ha la ci o- nih ras tvo ra, ko ji su neo p hod ni we nom pred {kol skom de te tu, ko je ima upa lu plu }a. Ona ka `e da i dru gi ma li {a ni iz vr ti }a iz o sta ju zbog istih te go ba re spi ra tor nog trak ta. Na kon {to je bez u spe {no ob i {la ne ko li ko apo te ka u po tra zi za „be ra du a lom” i „alo pro lom”, mo ra la je da se vra ti u Dom zdra vqa,

ko ji na sre }u ne ma ju pro ble ma s ne do stat kom ovih ras tvo ra, pa je od wih do bi la od re |e nu ko li ~i nu.

U Cen tru za in for ma ci je o le ko vi ma Apo te ke „No vi Sad” po tvr di li su po sto ja we de fi ci ta ras tvo ra ko ji se ko ri ste za le ~e we op struk tiv nih bron hi ti sa i ast me, ali ni su mo gli da ka `u ka da }e se ova dva in ha la ci o na me di cin ska sred stva po ja vi ti na tr `i {tu. Ni {ta bo qe ni je u pri -

^ITAOCI PI[U SMS

vat nim apo te ka ma, gde, ka ko ka `u, ne ma ju ove le ko ve ve} vi {e od me sec da na, jer ima pro ble ma s pro iz vod wom i uvo zom po me nu tih ras tvo ra.

Si tu a ci ja mo `da ne bi bi la to li ko za bri wa va ju }a da ni je do ba ka da su u je ku re spi ra tor ne in fek ci je, ko je bez ade kvat nog le ~e wa mo gu po gor {a ti zdrav stve no sta we pa ci jen ta. Na ~el ni ca pe di ja tri je Do ma zdra vqa Mil ka Bu da kov ka `e da se u wi ho voj slu -

`bi dnev no pre gle da 40 do 50 ma li {a na u pro se ku, a isto to li ko pre gle da ima i u no} nom de `ur stvu.

- Ima mo uobi ~a je nu si tu a ci ju, na kon ras pu sta ka da do la zi do po ve }a wa re spi ra tor nih vi ru sa, za to je, ~im kre nu simp to mi, naj va `ni je mi ro va we i izo la ci ja, ka ko se sta we ne bi po gor {a lo ka da je neo p hod na pri me na an ti bi ot ske te ra pi je - uka za la je Bu da kov.

I. D.

065/47-66-452

Be dem taj nu zna [to se cir ku sa oko ru {e wa Pe tro va ra din skog be de ma ti ~e, kao pr vo ni ko nor ma lan ne mo `e po ve ro va ti da oni ne zna ju ko je na lo go da vac. Ili ne ma ju pe tqu da obe lo da ne ime tog taj ku na ili po li ti ~a ra ili je u pi ta wu ko rup ci ja. [to se su da i pre su de onog ne sret nog iz vr {i o ca ti ~e, ne tre ba bi ti ne {to po seb no pa me tan pa do }i do za kqu~ ka da je pre su da do ne ta po ne ~i jem na lo gu ili je do bro pla }e na.

062/8583... * * * Za 064/1658...Ta~ no! I ja sam to pro ve rio i do bio od go vor na Bi rou da ne spa dam u taj rang si ro ti we, pa mi ni po tvr du ni su hte li iz da ti, jer to za nas ne va `i. A u Skup {ti ni slu `be ni ce ni su ima le poj ma o to me. Bo ra.

064/0863... * * * Po vo dom de mon ti ra wa bo }ar skih sta za u Uli ci \or |a Nik {i }a Jo ha na, na da mo se da }e mo ko na~ no ima ti mir u svo jim sta no vi ma, ko ji je go di na ma na ru {a van bu kom sa tih sta za.

064/4195... * * * Kad god ne ko spo me ne ne ka kve iz bo re i kad ~u jem ko }e se sve kan di to va ti, me ne od mah ne {to „pre se ~e” u sto ma ku. 063/1050... * * * Na RTV ras pra va o ne sta {i ci le ko va u na {im apo te ka ma, osta la je bez ob ja {we wa o raz lo zi ma, a kao {to je sa go vor ni ca iz ja vi la, da ni je me ro dav na da od go vo ri ma pi ta we ne sta {i ce, ipak je ja sno da ku pqe no tre ba i pla ti ti uko li ko ni si jo{ i du `an.

063/8814... * * * Ne shva tam da ni ko u ovoj ze mqi (slu `be no od go vo ran ) ne mo `e da ukon ta da ono {to ima mo (do bru ze mqu i pa met nog se -

qa ka), ne ko ri sti mo. Pa po la sve ta je ve} ja ko glad no, a mi (sta ti sti~ ki) ko ri sti mo 40 od sto, a mo gli bi 150%.

064/4210... * * * Ku bik ga sa je 31 di nar. Do bi jem ra ~un 13 ku bi ka ne pu nih 650 di na ra. To je po ma te ma ti ci ko ju sam ja u~io u {ko li oko 50 di na ra ku bik. Znam sad }e te re }i

po rez i osta li tro {ko vi. Jel to ni je za va ra va we po tro {a ~a? [ta bi re kli kad bi u rad wi na po li ci vi de li ce nu bez po re za.

Ra znih tro {ko va (skri ve nih i ne skri ve nih), pre vo za... a kad do |e te na ka su ot ku ca ju vam du plo ve }u ce nu.

065/2021... * * * „Tr `ni ca“ je kre nu la u sma we we jav ne po tro {we? Po ~e la

je da na pla }u je sve, kao {to su bok so vi ko je su sa mi za kup ci te zgi ura di li i jo{ do sta ne re a log, a da pri tom ni su ni {ta ura di li za ve }i pro met Kvan ta {ke i sa me ze le ne pi ja ce, na pro tiv!

064/3078... * * * [traj ku ju svi. Pro sve ta ri, zdrav stvo, po li ci ja i dru gi. A dok tor ka Bra ni sla va ka `e da im ni su po ve }a li pla te od 2008. go di ne. Pa tra `e po ve }a we od 14 do 30 od sto, a na ma po ve }a we dva od sto od za ra |e ne pen zi je.

Pen zi o ner.

062/272... * * * Iskre no hva la grad skoj in spek ci ji ko ja je na re di la ukla wa we sta za za bo }a we i ta ko po mo g la sta n a r i ma okol n ih zgra da da ko na~ no ima ju mir u svo jim sta no vi ma.

065/4677... * * * Ako ne ki pla }a ju po ro |aj 500 evra, ne ka, tre ba jo{ to li ko da im tra `e! Ja sam se u Be ta ni ji po ro di la tri pu ta, (2003. zad wi put, bli zan ci, pri rod nim pu tem). Ni kad mi ni ko ni je tra `io, ni ti sam ko me da la ni je dan je di ni di nar, a svi su bi li su per i sve je bi lo za po hva lu.

Zna ~i ni su kri vi dok to ri, ne go oni {to se tak mi ~e ko }e da ti vi {e.

066/9128... * * * Ma sna mr qa na u{}u ka na la u Du nav sa po me nu tim |u bre tom je ste bi la a mo `da je i sa da ima, sa mo {to je po me nu toj go spo di iz tih ra zno ra znih nad le `nih in spek ci ja te {ko da pro {e ta ju do ta mo, da to pro ve re, ka da ve} ko mu nal na po li ci ja, ko ja sva kog da na {e ta, ali bu kval no no gu pred no gu tim ke jom, ni je na {la za shod no da to pri me ti i pri ja vi.

062/8583...

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

petak11.februar2011.

9

U SA LI MUP-a NA BU LE VA RU OSLO BO \E WA 143

Red zbog dva {al te ra Dva od ~e ti ri {al te ra u sa li MUP-a na Bu le va ru oslo bo |e wa 143 i da qe re dov no iz da ju pa so {e, li~ ne kar te i osta la do ku men ta upr kos {traj ku po li ci je. Vo za~ ke do zvo le mog se do bi ti sa mo hit nim po stup kom. S ob zi rom na to da ra de sa mo dva {al te ra ma lo je ve }i red ne go ina ~e.

Gra |a ni ni su za do voq ni ovim si ste mom ra da.

- Ne ~e k am to l i k o du g o u re d u, ali se se } am kad sam pro { li put bi l a da va -

dim do k u m en t e ra d i l a su svi {al t e r i i ni j e bi l o sko r o ni k og u {al t er sa l i ka ` e stu d ent k i w a Mi l e n a Ra d o v a n o vi}.

Ne ki ipak shva ta ju da je {trajk po li ci je u to ku i da je ~e ka we u re du ne iz be `no.

- Ka da sam po sled wi put sta jao u re du za pa so{, mo rao sam da do |em u ~e ti ri sa ta uju tru da bi sti gao na red, ta ko da ovo uop {te ne de lu je stra {no - re kao je su gra |a nin Sa {a Jo vi ~i}.

Od 27 po li cij skih upra va u Sr bi ji wih 24 {traj ku je uz po {to va we mi ni mu ma ra da. [traj ku se ni je pri kqu ~io dru gi re pre zen ta tiv ni sin di kat - Po li cij ski sin di kat Sr bi je, ko ji sma tra da tre ba sa ~e ka ti od go vor Vla de na pred log ko lek tiv nog ugo vo ra. Uko li ko pred log ne bu de pri hva }en do18. fe bru a ra, stu pi }e u {trajk. Ne za vi sni sin di kat po li ci je na sta vqa ob u sta vu ra da za po ~e tu 3. fe bru a ra.

A. Va.

GRA DO NA ^EL NIK PA VLI ^I] NA JA VIO ZA 1. MART

No vo po stro je we raz vr sta va }e ot pad No vo po stro je we za se kun dar nu se pa ra ci ju ot pa da ko je se na la zi u ha li Grad ske de po ni je sme }a bi }e pu {te no u rad 1. mar ta. Grad je pro {le go di ne za ovu in ve sti ci ju iz dvo jio 54 mi li o na di na ra, a pred u ze }e „Teh niks” je iz vo |a~ ra do va. Tim po vo dom ju ~e su de po ni ju sme }a ob -

i {li gra do na ~el nik Igor Pa vli ~i} i di rek tor pred u ze }a „^i sto }a” Da li bor No va ko vi}.

No va ko vi} je na ja vio da ubr zo po ~i we iz grad wa jo{ jed nog ova kvog po stro je wa na de po ni ji, dok }e kra jam ma ja po ~e ti iz grad wa ha le i po stro je wa za se pa ra ci ju u Fu to gu, a na kon to ga

iz grad wa po stro je wa za ani mal ni ot pad.

- Po stro je we ko je se gra di u ha li vr lo je sli~ no onom {to je iz gra |e no 2002. go di ne. No vo po stro je we je sa vre me ni je i ve }e, a we go ve pred no sti su u to me {to }e se me ha ni~ ki, na po ~et ku pro ce sa, iz dva ja ti or gan ski ot pad ko ji ne mo `e po no vo da se ko ri sti, od am ba la `nog ot pa da ko ji }e ula zi ti u sor tir ni cu ob ja snio je No va ko vi}.

eko nom ski efek ti. Na de po ni ju dnev no stig ne 360 do 400 to na ko mu nal nog ot pa da iz do ma }in stva, a u ve }i ni slu ~a je va on se mo `e ko ri sno is ko ri sti ti ume sto da se od la `e na de po ni ju.

- Iz grad wom po stro je wa omo gu }a va se iz dva ja we ko ri snih si ro vi na, kao i wi ho va pro da ja na tr `i {tu. Ta ko |e, ovaj ot pad mo `e da se pre tva ra u ener gi ju, {to sva ka ko uma wu je tro {ko ve

Fo to: N. Sto ja no vi}

Re kla ma {e ta la cen trom Cen tar gra da ni je po stao do ma }in ba la pod ma ska ma, ali ne ki ve ru ju da }e im ri tu a li po put ma ski ra wa do ne ti vi {e po slov ne sre }e. Tu da je svo ju re kla mu pro {e tao ~o vek ma ski ran u be du i na ili u ne {to na lik to me.

Nat pis je bio vr lo jed no stav ne

pri ro de, ali je na ve de no ime bi lo do bro po zna to ka ko la i ci ma re kla mi ra nih uslu ga ta ko i stru~ nim li ci ma.

Ako se kar te po re |a ju ka ko tre ba, mo `da i uslu ge ko je je pro pa gi rao be duin na |u svo je me sto u na {em gra du.

A. J.

KI O SCI DO NE LI NO VI ZA PLET

Za kup ci se po de li li

Fo to: S. [u {we vi}

Usko ro i azil Gra do na ~el nik Pa vli ~i} iz ja vio ka `e da bi ove go di ne tre ba lo da se kre ne i s iz grad wom azi la za na pu {te ne `i vo ti we.

Vred nost ovog po sta je oko 15 mi li o na di na ra, od ~e ga }e grad od po kra jin skog Fon da za ka pi tal na ula ga wa do bi ti iz me |u tri i ~e ti ri mi li o na di na ra.

- Pr va fa za pro jek ta je sko ro pri kra ju, ze mqi {te je obez be |e no. A ka da se pri ku pe do ku men ti, mo `e se kre nu ti sa iz grad wom – ka `e Pa vli ~i}. „IN FOR MA TI KA” PO STA VQA KA BLO VE

U sor tir ni ci }e se raz dva ja ti ko ri sne si ro vi ne, po put pa pi ra, kar to na, naj lo na, pla sti ke, me ta la i pet am ba la `e.

Pa vli ~i} je is ta kao da se iz grad wom no vog po stro je wa po sti `u ve li ki eko lo {ki i

ener ge na ta – re kao je Pa vli ~i} i do dao da je pred u ze }e „^i sto }a” naj bo qe i naj or ga ni zo va ni je pred u ze }e u Sr bi ji, ka da je u pi ta wu se pa ra ci ja ot pa da i po stu pa we s wim.

Q. Na.

GRAD PO [TU JE VE LI KOG PI SCA, ISTO RI ^A RA I FI LO ZO FA

[i ri se oko ka me re Ove go di ne „In for ma ti ka” je na sta vi la iz grad wu op ti~ ke, ka blov ske i te le ko mu ni ka ci o ne in fra struk tu re, kao i po sta vqa we ka me ra. Pre duz }e je iz dvo ji lo 130 mi li o na, a no vac }e bi ti po tro {en na pro jek te op ti~ ke ko mu ni ka ci o ne in fra struk tu re na De te li na ri, No vom na se qu i Pod ba ri. Bi }e iz dvo je no za pri vo de, ko ji }e po ve zi va ti sta dion, ne po kri ve ni deo „Ra do snog de tiw stva”, {ko la i ras kr sni ca pred vi |e nih za vi deo nad zor.

Pla ni ra no je da se ka me ra ma po kri je Skejt park, Kej kod Va ra din skog mo sta, Va ra din ski i Most slo bo de. Bi deo nad zor do bi }e ras kr sni ce Bu le va ra oslo bo |e wa i Ja {e To mi }a, za tim Bu le va ra oslo bo |e wa i kra qa Pe tra Pr vog, pa ukr {ta wa tog bu le va ra sa Uli com No vo sad skog saj ma, Mak si ma Gor kog, Je vrej skom, Na rod nog fron ta, za tim ras kr {}a Bu le va ra Mi haj la Pu pi na i Je vrej ske, Te me rin skog pu ta i Pri mor ske i J. An dri je vi }a, Mak si ma Gor kog i Su tje ske, Bu le var oslo bo |e wa i Mak si ma Gor kog.

Isto sle dje ras kr sni ca ma Par ti zan ke i Te me rin ske i Par ti zan ske i Sen tan drej skog pu ta.

Q. Na.

Cve }e na gro bu Va se Sta ji }a Go di {wi ca ro |e wa Va se Sta ji }a ob le `e na je ju ~e na Us pen skom gro bqu i ovom pri li kom cve }e na we gov grob po lo `i li su pred sed nik Skup -

{ti ne gra da Alek san dar Jo va no vi} kao i pred stav ni ci No vo sad skog klu ba i Za vi ~aj nog kru ga Mo krin ~a na, kao i |a ci Osnov ne {ko le „Va sa Sta ji}”.

Fo to: A . Er ski

- Bio je ve li ki ide a li sta, ve ro vao je u evrop ske vred no sti, ali i u Voj vo di nu. Bio je pro ga wan od sta ne re `i ma u Bu dim pe {ti, Be ~u i Be o gra du. Va sa Sta ji} je ve ro vao u raz li ~i to sti Voj vo di ne, kao i u isto rij ski su bjek ti vi tet i po li ti~ ku te `i nu ko ju je ona ima la i mi mu na ovaj na ~in oda je mo po ~ast - re kao je Jo va no vi}.

On je do dao da u No vom Sa du ve} po sto je uli ca i {ko la ko je no se we go vo ime, ali da }e do ok to bra grad po di }i i spo me nik ovom is tak nu tom srp skom pi scu, fi lo zo fu i isto ri ~a ru ko ji bi tre ba lo da bu de po sta vqen po red zgra de Iz vr {nog ve }a AP Voj vo di ne.

Ina ~e, Va sa Sta ji} je ro |en u Mo kri nu 10. fe bru a ra 1878., a umro je u No vom Sa du 11. ma ja 1947. go di ne.

J. Z.

In va li di lak {e do po sla Pred sta vqa we me ra pro fe so nal ne re ha bi li ta ci je i me ra za pod sti ca we za po {qa va wa oso ba sa in vli di te tom bi le su te me ju ~e ra {we kon fe ren ci je za no vi na re Na ci o nal ne slu `be za za po {qa va we - fi li ja le No vi Sad. - Sred stva za ak tiv nu po lit ku za po {qa va wa po ve }a na su u od no su na pro te kle go di ne i iz no se 7, 2 mi li jar de di na ra. U~e {}e u su fi nan si ra wu pro gra ma ize lo je 780 lo kal nih je di ni ca na te ri to ri ji Sr bi je, a 175 iz Voj vo di ne - re kao je di rek tor fi li ja le No -

vi Sad NSZ-a Si ni {a Nad ban di}.

Za kon o re ha bi li ta ci ji i za po {qa va wu oso ba sa in va li di te tom i 800 mi li o na di na ra iz dvo je nih za za po {qa va we ove go di ne tre ba lo bi da po boq {a ju {an se za do bi ja we po sla naj o se tqi vi joj gru pi sta nov ni {tva.

- Po slo dav ci ma tre ba skre nu ti pa `wu da 10 od sto qu di u Sr bi ji ~i ne oso be sa po seb nim po tre ba ma. Uz obu ku, mo ra mo po di }i wi ho ve rad ne spo sob no sti, te im kroz ak tiv ne me re za po {qa -

va wa pro na }i rad na me sta. U isto vre me, kroz po seb ne pro gra me, pri la go |a va ti rad na me sta oso ba ma sa in va li di te tom - re kao je di rek tor Po kra jin ske slu `be za za po {wa va we Vla di mir Sr di}.

Ru ko vo di lac gru pe za pro fe si o nal nu re ha bi li ta ci ju i za po {wa va we oso ba sa in va li di te tom Bo ro Pa vlo vi} na po me nuo je ve li ki pro blem - ma wak obra zo va wa, jer 49 od sto in va li da na evi den ci ji NSZ-a ne ma stru~ nih kva li fi ka ci ja. U ovoj go di ni uz

me re za ak tiv no tra `e we po sla, pro gra me za po {qa va wa mla dih „Pr va {an sa”, kroz sub ven ci je za otva ra we no vih rad nih me sta, sub ven ci je za sa mo za po {qa va we, obu ke za rad na no vim po slo vi ma i jav ne ra do ve - ko ji tra ju 30 da na od ka da su ob ja vqe ni, po sto ji i no va me ra ak tiv nog za po {qa va wa - pro gram „Stru~ na prak sa 2011”. Sred stva }e dik ti ra ti i du `i nu tra ja wa pro gra ma, a ju ~e je iza {ao i kon kurs za po {qa va wa za pri pad ni ke rom ske na ci o nal no sti.

A. L.

Vla sni ci ki o ska i mon ta `nih obje ka ta iz gle da da su se po de li li, ali ne oko zah te va da im Grad uki ne ren tu za za u ze }e jav ne po vr {i ne, ve} oko to ga ko je me |u wi ma pred stav nik. Pre kju ~e su tro je za kup ca raz go va ra la s ~la ni com Grad skog ve }a za ko mu nal ne po slo ve Gor da nom Pu {i}, ali je dan od vla sni ka ki o ska Vo ji slav [ko ri} ospor va sa sta nak s grad skom mi ni star kom tvr de }i da me |u tro je ko le ga ni je dan od wih ni je bio le gi ti man pred stav nik za ku pa ca. [ko ri} ka `e da je znao za sa sta nak i da su i osta li za kup ci bi li sa gla sni da

wih tro je us po sta ve di ja log s Gra dom, ali na gla {a va da su oni, po do go vo ru za ku pa ca, tre ba li da lo bi ra ju za za jed ni~ ku stvar, a ne da pre go va ra ju. Pod vla ~i da u do sa da {wem ra du du gom 21 go di nu, ni ka da ni je pla }ao ren tu, ve} sa mo kvar tal no ko mu nal nu tak su.

Sla vi ca Br ki} ka `e da je na sa sta nak u Grad sku ku }u s jo{ dvo je ko le ga oti {la kao pred stav nik Voj vo |an skog udru `e wa ma lih tr go va ca. Me |u tim, oni kao pred stav ni ci vla sni ka ki o ska ni si bi li na sa stan ku sa de le ga ci jom u Po kra ji ni, u ko joj je bio [ko ri}.

Z. D.

NO VA SR BI JA O VI SO KIM RA ^U NI MA GRA \A NA

Ne ka buyet po mog ne pla }a we ko mu na li ja

- Pod se }am, da je grad ska vlast, kao i gra do na ~el nik Igor Pa vli ~i}, na kon iz bo ra 2008. na kon sti tu tiv noj sed ni ci iza bra na za hva qu ju }i gla su od bor ni ka No ve Sr bi je. No va Sr bi ja je za to sprem na da pri hva ti od go vor nost i da pri zna, za raz li ku od dru gih stra na ka, gre {ku ko ju je ta da na ~i ni la - re kao je pred sed nik Grad kog od bo ra No ve Sr bi je Alek san dar Bog da no vi} na ju ~e ra {woj kon fe ren ci ji za no vi na re. Na kon fe ren ci ji je, iz me |u osta log, bi lo re ~i o ak tu el nom sta wu u grad skim ko mu nal nim pred u ze }i ma. No va Sr bi ja

po kre }e ini ci ja ti vu da grad po hit nom po stup ku do ne se plan sub ven ci ja za pla }a we ko mu nal nih ra ~u na po be o grad skom si ste mu.

Do da o je da se jav ni sek tor gra da tre nut no uru {a va zbog ne bri ge i aro gan ci je qu di ko ji ga vo de a da sve ide na u{trb gra |a na i po tro {a ~a. Ka ko se mo glo ~u ti, grad ska vlast sve pro ble me po ku {a va da re {i stal nim po di za wem ce na, pa No vo sa |a ni po sta ju so ci jal ni slu ~a je vi. Zbog stal nog ra sta ce na, ka ko je re kao, da nas No vo sa |a ni pla }a ju naj sku pqu vo du i gre ja we.

B. M.

Is kqu ~e wa stru je No vi Sad od 8 do 12.30 Vla de @i va no vi }a i Pli tvi~ ka. Od 11 do 13.30 Bran ka Ba ji }a od 34 do 48 i Ili je Bir ~a ni na 1 i 3. Od 9 do 12 Ki sa~ ka od 2 do 14. Srem ska Ka me ni ca od 9 do 11 Ga vri la Prin ci pa od 1 do 27 i od 2 do 22. deo Iva na Go ra na Ko va ~i }a, Ma jo ra Te pi }a od 2 do 26, deo Mar ka Ore {ko vi }a, Pi o nir ska i Ste va na Pe tro vi }a Bri la. Od 11.30 do 13.30 Bran ka Ra di ~e vi }a od 1 do 21 i od 2 do 24, deo Ga vri la Prin ci pa i od 46 do 58, Iva na Go ra na Ko va ~i }a od 23 do 45 i od 4 do kra ja. Ma li do, Ma li do 2, Sa ve Ko va ~e vi }a. Ko viq od 8.30 do 13.30 7. ju la od Ste va na Pe {i }a do Voj vo |an skih bri ga da i Voj vo |an skih bri ga da.

NOVI­SAD

petak11.februar2011.

DaNas u GRaDu BioSKoPi Arena:­„Mon­te­vi­deo,­Bog­te­vi­deo!”­(­15,­18,­19,­19.30,­21,­22,­22.30),­"Til­va­ ro{"­ (18.30),­ "Me­dved­ Jo­gi"­ (14,­ 15.40),­ ­ „Upo­znaj­te­ ma­le­ Fo­ke­ro­ve” (16.30),­„Tu­ri­sta”­(22.20),­„Gu­li­ve­ro­va­pu­to­va­wa”­(12.45),­„Ha­ri­Po­ter­i re­li­kvi­je­smr­ti"­(13,16),­„Zla­to­ko­sa­i­raz­boj­nik"­(14.45,­16.15),­"Pri­~a­o igra~­ka­ma"­(14.15),­"Pa­ra­nor­mal­na­ak­tiv­nost­2"­(22.40),­"Ar­tur­i­rat­dva sve­ta­(14.30),­"Le­to­pi­si­Nar­ni­je­3D"­(17),­"Bez­oba­ve­ze"­(17.30,­20,­22.10), "Si­ne­ma­ko­mu­ni­sto"­(18.15,­20.15),­"Mo­tel­Na­na"­(20.30).

Jadran:­"^a­rob­ni­svet­Pa­je­Pat­ka"­(18),­"[i­{a­we"­(19.45),­"rec­2"­(21.30).

Art­bi­o­skop­"Vojvodina"­na­Spen­su­"Mu­{kar­ci­ko­ji­mr­ze­`e­ne"­(20).

PoZoRi[tA Srpsko narodno pozori{te, Sce­na­"Pe­ra­Do­bri­no­vi}":­"Ti­mon­Ati­wa­nin" (19.30),­Ka­mer­na­sce­na:­"Kao­da"­(20.30) Pozori{te mladih, ve­li­ka­sa­la:­"Ja­re­u­mle­ku"­(20)

MUZeJi Muzej grada,­Tvr­|a­va­4,­6433–145­i­6433–613­(9–17):­stal­na­po­stav­ka­"Pe­tro­va­ra­din­ska­tvr­|a­va­u­pro­{lo­sti";­po­stav­ka­Ode­qe­wa­za­kul­tur­nu­isto­ri­ju Muzej Vojvodine,­ Du­nav­ska­ 35–37­ (9–17,­ rad­nim­ da­ni­ma­ i­ vi­ken­dom): stal­na­po­stav­ka­"Sa­~u­va­ni­tra­go­vi­ma­te­ri­jal­ne­i­du­hov­ne­kul­tu­re­Voj­vo­di­ne­od­pa­le­o­li­ta­do­sre­di­ne­20.­ve­ka",­"Voj­vo­di­na­iz­me­|u­dva­svet­ska­ra­ta -an­ti­fa­{i­sti~­ka­bor­ba­u­Voj­vo­di­ni­1941­-­1945".

Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode,­ rad­ni~­ka 20a,­4896–302­i­4896-345­(8–16):­stal­na­po­stav­ka­"Vi­{e­od­po­la­ve­ka­za­{ti­te­pri­ro­de­u­Voj­vo­di­ni" Petrovaradinska tvr|ava,­6433–145­(9–17):­pod­zem­ne­voj­ne­ga­le­ri­je­ Spomen-zbirka "Jovan Jovanovi} Zmaj",­Srem­ska­Ka­me­ni­ca,­Trg­J.­J.­Zma­ja­1,­462–810:­stal­na­po­stav­ka Zbirka strane umetnosti,­Du­nav­ska­29,­451–239­(9–17):­stal­na­po­stav­ka "Le­gat­dok­to­ra­Bran­ka­Ili­}a".

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od preksino} u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: BLIZANCE: Ta wa Ra di ~i} iz Rumenke (devoj~ica i de~ak), DEVOJ^ICE: Mi ra Jo va no vi} i Ana Vuk mi ro vi} iz Novog Sada, Jo va na Te pi} i Do bri la Ni ko li} iz Ba~ke Palanke, DE^AKE: Rad mi la Ve li~ ko vi} i Je le na Sko ko iz Novog Sada, An dri ja na He ve ra iz ^eneja, An rea Vi {on tai iz Temerina i Iva na Vu~ ko vi} iz Turije.

saHRaNE Na Gradskom grobqu danas }e biti sahraweni Petar Nikole Jankovi} (1951) u 9.45 ~asova, Rozalija Bori{a Puri} (1930, ispra}aj) u 10.30, Jagoda @ivana Popovi} (1932) u 11.15, Laslo \er|a Ki{ (1945) u 12, Margita Andrije Verecki (1927) u 12.45, Du{an Nikole Popovi} (1928, ispra}aj) u 13.30, Gizela Jovana Halas (1923) u 14.15, Milan Nikoli} (1934) u 15 i Tatjana Marina Momirovi} (1928, ispra}aj) u 15.30 sati. Na Centralnom grobqu u Futogu bi}e sahrawen Ladislav Martina Molnar (1969) u 15 ~asova.

telefoni

DNEVNIK

VODI^

VA@niJi BRoJeVi Policija 92 Va­tro­ga­sci 93 Hit­na­po­mo} 94 Ta~­no­vre­me 95 Pre­da­ja­te­le­gra­ma 96 [lep­-­slu­`ba­AMSJ 987 Auto-moto­savez­Srbije 987 Informacije 988­i­0900098210 To­pla­na­kol­centar 0800­100-021 reklamacije­24­sata 4881-103,­ za­potro{a~e 423-712 Vo­do­vod­i­kanalizacija,­centrala 488-33-33 prijava­kvara­vodovod 0800-333-021 prijava­kvara­ka­na­li­za­ci­ja 442-145 ^i­sto­}a 443-611 “No­vi­Sad­-­gas” 6413-135­i­6413-900 JKP­“Stan” 520-866­i­520-234 Kol­centar­preduze}a­„Put” 6313-599 Kol­centar­„Parking­servisa” 4724-140 „Gradsko­zelenilo” marketing­i­Pr­4881-633 rasadnik­403-253­ “Dimni~ar”,­ 6622-705,­6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana­iskqu~ewa­i­prijava­kvara 421-066 @e­le­zni~­ka­sta­ni­ca 443-200 Me­|u­me­sna­au­to­bu­ska­sta­ni­ca­ 444-021 Me­|u­me­sna­au­to­bu­ska­sta­ni­ca­ Pri­grad­ska­au­to­bu­ska­sta­ni­ca 527-399 Grad­sko­sa­o­bra­}aj­no 527-796 Gradsko­grobqe­ 518-078­i­518-111 Pogrebno,­JKP­“Lisje”­ 6624-102 Pogrebna­ku}a­„Konkordija”­ 452-233 Dru{tvo­krematista­“Ogaw” 422-288 Ger.­cent.­-­pomo}­i­nega­ 450-266­lok.­204,­205 Prihvatna­stanica 444-936 Prihvatili{te­Futog 895-760/117 Dnevni­centar­za­stara­lica­ 4889-512 Info­centar­za­osobe­sa­invaliditetom radnim­danom­(od­10-15)­ 021/447-040­ ili­ sms­066/447-040 Komunalna­inspekcija­ 4872-444­(centrala), 4872-403­i­4872-404­(dispe~erski­centar) SOS­telefon­za­pu{a~e­u­krizi­-­od­7­do­10­~asova 4790-668

APoteKe No}­no­de­`ur­stvo:­“Bu­le­var” -­Bu­le­var­M.­Pu­pi­na­7­(od­20­do­7)

c m y

10

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom­zdravqa­„Novi­Sad”,­kol­centar­ 4879-000 Kli­ni~­ki­cen­tar 484-3484 No}­no­de­`ur­stvo­za­de­cu­u­Zmaj­Ogwena­Vuka­(subota­i­nedeqa) 6624-668­ No}­no­de­`ur­stvo­za­odrasle­(Wego{eva­4)­ (subota­i­nedeqa­i­praznici) 6613-067 Vr{a~ka­28 4790-584 Kli­ni­ka­za­gi­ne­ko­lo­gi­ju­i­aku­{er­stvo 4899-222 De~­ja­bol­ni­ca 425-200­i­4880-444 In­sti­tut­-­Sremska­Ka­me­ni­ca 4805-100

tAKSi Prevoz­­osoba­ote`anog­kretawa­„Hendikeb” 432-005,­060/313-3103 Vojvo|ani­-­taksi­ 522-333­i­065-520-0-500 Pan-tak­si 455-555 VIP­-­tak­si­ 444-000,­SMS­1088 Delta­plus­-­tak­si 422-244 Maksi­Novosa|ani­-­tak­si­­ 970,­451-111­ Grand­-­tak­si 443-100 Luks 30-00-00 MB­-­tak­si 500-222 De`urni­taksi 6350-350 Halo­-­taksi 444-9-44,­SMS­069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara.

Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „KALEM”, Bulevar Slobodana Jovanovi}a 3A, tel:402-760

„KOMPaS“ TOURiSM&TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik

petak11.februar2011.

УНАПРЕЂЕЊЕ РА ДА УСЛУЖНОГ ЦЕНТРА

Ма ње гу жвe пред шал те ри ма

Домаћин и гости

ГРАДОНАЧЕЛНИК СЕЖАНЕ У ПОСЕТИ СРЕМСКОЈ МИТРОВИЦИ

Партнерски до новца СРЕМСКА МИТРОВИЦА: Градоначелник словеначког града Сежана Даворин Терчон посетио је јуче Сремску Митровицу, где се, у разговору са градоначелникм Браниславом Недимовићем, договарао о будућој сарадњи два града. Након разговора два градоначелника, оцењено је да услови за ефикасну сардњу постоје. Како је Терчон истакао, Сремска Митровица се, услед пословања словеначких фирми у једином сремском граду, показала као добар партнер.

- У Сремској Митровици ради предузеће „Јадран“ из Сежане и дошао сам да се информишем о могућностима даљег улагања наше привреде на овим просторима. С обзиром на то да Србија иде ка ЕУ, градоначелник Бранислав Недимовић је изразио жељу за проширавањем сарадње, а од конкретно предложених пројеката корист ће имати и Словенија и Србија и можда бисмо у будућности могли заједно да конкуришемо са њима - каже Даворин Терчон.

- Да би смо се развијали у складу са ЕУ, сарадња, помоћ и савети градова земаља чланица овог савеза нама су више него потребни. По

свему судећи, до краја ове године Србија би требало да постане кандидат за улазак у ЕУ и на том путу су нам партнери преко потребни. Зато настојимо да гледамо у будућност и да се припремимо на време за оно што следи. Само од нас зависи да ли ће средства доспети у наше руке. Због привредне сарадње са Митровицом, град Сежана ће нам у будућности бити прави партнер - рекао је Недимовић. Према речима извршниог директора ДД „Јадран“ из Сежане Антона Зобеца, административни проблеми, које је ова фирма имала када је пре две године купила једно митровачко пољопривредно предузеће, решени су уз помоћ градоначелника Бранислава Недимовића.

- Од тада сам упознат и са развојем Митровице и то сам пренео нашем градоначелнику тако да смо конкретизовали посету Митровици. Има Сежана сигурно још доста привредника заинтересованих за улагање на овим просторима. Наша инвестиција је дугорочна и очекујемо да ћемо остварити планове у ратарској и сточарској производњи, али и да ће наши инвеститори доћи овде - сматра Зобец. С. Л.

КИ КИН ДА: У Услу жном цен тру у Ки кин ди уве ден је но ви електронски прозивно-редослед ни систем. Циљ увођења новог система јесте оса време њавање Услужног центра, те пружање бољих и ефикаснијих услуга грађанима.

- Прозивно редоследни систем олакшава све послове грађанима – истакао је начелник Општинске управе Бранко Љубоја. – Грађани уласком у Услужни центар прво на монитору одаберу службу, сто и пункт на који же ле да оду, а на монитору се појављује број који су добили. Када се место ослободи, без гужве и самосталног утврђивања редоследа могу да обаве посао због којег су дошли. Новине су уведене путем пројекта под називом „Ефикасност 24/7“ за који је издвојено милион 850 хиљада динара. Покрајински секретаријат за локалну управу и међуопштинску сарадњу издвојио је за модернизацију милион 250 хиљада динара, а 600 хиљада обезбеђено је у локалној самоуправи.

- Општина Кикинда је уз општину Вршац, једина општина у југоисточној Европи која има и систем за оцењивање службеника – објашњава Љубоја. – Позвао бих

Електронски бројеви праве ред

грађане да озбиљно приступе оцењивању службеника у општини јер то може помоћи и њима и нама како бисмо оценили квалитет рада запослених у Услужном центру. Оцењивањем ћемо увидети и да ли постоје проблеми. У току је и увођење система „48 сати“ преко којег ће грађани одговоре за сва питања добити у року од два дана. Весна Пипрески-Туцаков у име Покрајинског секретаријата за локалну управу и међуопштинску сарадњу напоменула је

ВОЈВОЂАНСКИ ПРЕМИЈЕР ОТВОРИО РЕНОВИРАНУ БАЊУ БЕЗДАН

Рехабилитација по европским стандардима

БЕЗДАН: Председник покрајинске Владе др Бојан Пајтић јуче је у Бездану, надомак Сомбора, отворио реконструисано Одељење за рехабилитацију сомборске Опште болнице „Др Радивој Симоновић“, односно Бању Бездан. Замашна обнова безданске Бање, у коју је уложено 48,5 милиона динара омогућена је средствима покрајинског Фонда за капитална улагања, што је директора сомборске Опште болнице др Бранислава Бојића навело да управо председника УО ФКУ и првог човека покрајинске Владе, Пајтића апострофира као најзаслужнијег за реконструкцију здравственог објекта у који није улагано последњих пет деценија.

-Готово да нема здравственог објекта у Војводини у који није улагао покрајински Фонда за капитална улагања, било да је у питању изградња нових капацитета, обнова постојећих објеката или

Фото: М. Митровић

СЕДНИЦА ОПШТИНСКОГ ПАРЛАМЕНТА ЧОКЕ

Мелинда Шеган уместо Живе Павлова ЧОКА: Одборници владајуће коалиције на јучершањој седници за заменика председника Скупштине општине Чока изабрали су хемијског техничара Мелинду Шеган (ДС) из Остојићева. Она је на ту дужност изабрана уместо партијског колеге Живе Павлова из Санада, који је због инцидента који је изазвао пре седам месеци напавши новинара-сарадника "Чоканске хронике" и књижевника Ђуру Станојевића, поднео оставку на све јавне функције. Дошло је и до кадровских освежења међу одборницима Демократске странке, пошто су верификовани мандати Станоју Терзину и Милици Радин. Одборници су усвојили План детаљне регулације локалног пута од магистралног пута Кикинда-Чока-Сента од улаза у Падеј до границе са катастарском општином Ада на прилазу новог моста на Тиси. Планом детаљне регулације обухваћен је простор од 173 хектара у атару Падеја, где ће се

на прилазу новом мосту поред локалне саобраћајнице до Падеја и ово насеље, изградити саобраћајница према општини Кикинда, а предвиђена је и реконструкција моста на каналу Златица. На захтев опозиционих одборника СРС-а у дневни ред су уврштена одборничка питања, која су према тумачењу председника СО Чабе Пинтера изостављена, у намери да се она постављају писменим путем и за седнице. Није прихваћен предлог одборника радикала Саве Стојановића да се разматра информација о стању у општини услед елементарних непогода, собзиром да је 25.јуна 2010. подручје општине Чока проглашено погођено непогодом услед високог нивоа вода. Стојановић је указао на стање у Црној Бари где се срушило седам кућа, потопљена су дворишта, а многи земљорадници нису могли да обаве жетву пшенице, нити да обрађују њиве. М. Митровић

Бојан Пајтић у реновираној бањи

лике пројекте, као што су новосадско породилиште или Каменица 2, мале сеоске домове здравља, или пројекте средње величине, као што је то у случају Бање Бездан. Поред ове инвестиције, Пајтић је најавио подршку Фонда за капитална улагања даљим инвестицијама у сомборско здравство, као што је обнова Одељења неуроло-

гије, али и улагање у пројекат у Бањи Бездан, намењен особама на дијализи.

-Ради се о пројекту вредном око 26 милиона динара, чиме би Бања Бездан постала јединствени рехабилитациони центар, не само у Србији, већ и на простору репбулика бивше Југославије - појаснио је први човек сомборског здравства др Бранислав Бојић.- Наиме, намера нам је да отоворимо миницентар за хемодијализу, како би пацијенти који су природом своје болести „везани“ за место становања, најзад имали прилику да три недеље проведу на одмору и упознају природне лепоте овога краја, пре свега резервата природе „Горње Подунавље“, али и културно историјско наслеђе самог Сомбора. М. Миљеновић

Акција младих демократа БЕЧЕЈ: Клуб демократске омладине Бечеј организовао је поводом Светског дана зашите деце од Интернета акцију по имену „Зашто рескирати“. Активисти су на централном градском тргу делили пролазницима едукативне летке у којима су дата објашњења везана за опасности које их вребају уколико оставе на Фејсбуку или некој другој друштвеној мрежи своје личне податке и фотографије.

Воћарство шанса пољопривреде БЕЧЕЈ: Уместо прошлог петка, атрактивно предавање по имену „Воћарство – шанса пољопривреде“ одржаће се данас у 11 сати у великој сали Градске куће. Организатор је локална самоуправа, одељење за пољопривреду, а предавач је директор Департмана за воћарство, виноградарство, хортикултуру и пејсажну архитектуру Пољопривредног факултета у Новом Саду проф. др Зоран Кесеровић. Како је данашњи гост и председник Друштва воћара Војводине, то значи да је добро знано име воћарима највеће потиске општине, којима је предавање и намењено. Али, позив је упућен и свима који желе да сазнају нешто више о воћарству и његовом учешћу у пољопривреди. В. Ј.

Вече поезије БЕЧЕЈ: Народна библиотека Бечеј у сарадњи с локалном самоуправом организује вечерас, поводом Дана заљубљених, Вече поезије Милоша Галетина. Скуп ће се одржати у свечаној сали Народне библиотеке у 18 сати. Поред Милоша Галетина, врло плодног члана Клуба новобечејских песника, гост вечерашњег програма биће Мирослав Алексић, који ће у улози рецензента говорити о стваралашту Милоша Галетина, а за музичку пратњу биће задужен Немања Нешић. По завршетку Вечери поезије, планира се презентација и дегустација „напитка среће“ поводом Дана заљубљених. В. Ј.

Кикинда из женског угла ЗРЕЊАНИН: Промоција мапе и публикације „Кикинда из женског угла“ биће одржана вечерас, у 19 часова, у Градској народној библиотеци „Жарко Зрењанин“. Ово штиво резултат је истраживања спроведеног у оквиру курса „Историја женског покрета” који је, поводом пет година постојања Центра за подршку женама, реализован током 2009. године. Пројекат је подржао Покрајински секретаријат за рад, запошљавање и равноправност полова и Фонд за културу општине Кикинда. Мапу и публикацију у зрењанинској библиотеци представиће учеснице пројекта - Гордана Стојаковић, Марија Срдић, Миомирка Меланк, Весна Краљ Дамјанов, Свенка Савић и Наташа Ламбић. Ж. Б.

Дон Жуан се вратио из престонице

Начелник Одељења за рехабилитацију, др Густав Кедвеш је казао да током године безданска Бања има око 1.500 болесника на стационарном лечењу, као и 1.200 пацијената, који су подвргнути амбулантној рехабилитацији. Да се ради о извандредним предиспозицијама безданске Бање, сведочи податак да се чак 40 одсто пацијената одлучује за ово бањско лечилиште и у ситацији када им трошкове не сноси Фонд за здравство. њихово опремање - казао је војвођански премијер Пајтић, приликом отварања Бање Бездан. - Посебно ме радује чињеница да ће, након ових радова, безданска Бања омогућити рехабилитацију наших грађана по највишим европским стандардима. Пајтић је нагласио да се из средстава ФКУ улаже подједнако у ве-

VESTI

СУТРА ПРЕМИЈЕРА

И сами плаћају

Мелинда Шеган и Чаба Пинтер

колики је значај унапређења услуга за грађане: - Ово је леп припрема како се уз помоћ средстава из међународних фондова, локалне самоуправе, те покрајинских и републичких органа излази у сусрет грађанима. На овај начин добијање докумената је брже и ефикасније. У Услужном центру изнад сваког радног места постављени су електронски показивачи броја који показају ко је на реду. А. Ђуран

11

Детаљ с акције младих бечејских демократа

- Наша акција је усмерена према младима, поготово деци, који користе Интернет и покушавамо да их упозоримо да постоје бројне опасности које прете с Интернета. Покушали смо да их усмеримо на правилно коришћење Фејсбука и Интернета - у пар реченица сумирао је акцију председник бечејских младих демократа Милош Коњовић. В. Ј.

СЕНТА: Глумци сенћанске Камерне сцене „Мирослав Антић“, у овој јубиларној 25. сезони настављају са изласком пред публику. Успешну претпремијеру представе „Дон Жуан се враћа из рата“, рађене по тексту аустријског писца Едена фон Хорвата, Сенћани су у Београду у суботу 5.фебруара извели у „Театру 5“ Пете београдске гимназије. После наступа у престоници, премијера пред сенћанском публиком заказана је за сутра на сцени Дома културе у 20 часова, а цена улазнице је 200 динара. Представу је режирао Бранко Вучетић из Сенте, а у њој играју Виктор Унгиновић, Марина Чикић, Наташа Агоштон, Сања Димић, Јована Вејновић, Јована Контић, Маја Давидовић, Јожеф Гере, Силвија Шогоровић, Александра Цветковић, Сандра Стојановић и Гордана Николић. М. Мр.

12

crna hronika

petak11.februar2011.

dnevnik

^UDNE KRA\E DELOVA NA @ELEZNI^KOJ STANICI U VR[CU

Ka ta nac ne tak nut, a ma ga cin is pra `wen Na vr {a~ koj `e le zni~ koj sta ni ci u pret hod ne dve go di ne po kra de no je ~ak 22 to ne me tal nog ko lo se~ kog ma te ri ja la i vi {e ku bi ka dr ve nih pra go va, a po ~i ni o ci ovog lo po vlu ka jo{ ni su pro na |e ni. Po sled wa kra |a bi la je do sta ~ud na: ukra de no je 14 to na ma te ri ja la iz ma ga ci na ogra |e nog ar mi ra nom `i com, ko ji se na la zi na spram kan ce la ri je obez be |e wa, ali ni ko ni {ta ni je pri me tio. Za ni mqi vo je i to da sta ni cu ~u va pet rad ni ka iz pri vat ne fir me za obez be |e we ko ja to ~i ni na svim objek ti ma „@e le zni ca Sr bi je” u ce loj ze mqi.

– No }u de `u ra je dan rad nik ko ji pe { ke obi l a z i pru g u Vr { ac–Pa vli{. Ne mo gu }e je ~u ti {ta se de {a va na sta ni ci s da qi ne od vi {e ki lo me ta ra – ka `e je dan rad nik na obez -

be |e wu ko ji je `e leo da osta ne ano ni man. [ef ode qe wa za teh ni~ ke po slo ve Ivan Stev ~i} sum wa da se ra di o lo po vi ma ko ji do bro po zna ju pri li ke na sta ni ci jer je lo po vluk iz vr {en u ne ko li ko na vra ta. Pre dve go di ne, pri ~a Stev ~i}, od ne to je do sta ma te ri ja la s otvo re nog pro sto ra. Sa da je je to u~i we no iz ma ga ci na s ka tan cem ko ji ni je tak nut, ima pro stor od po la me tra kroz ko ji su s te {ko }om mo gli va di ti ko lo se~ ki ma te ri jal te `ak 15 ki lo gra ma po ko ma du. Pro ce we no je da je {te ta oko 1,5 mi lion di na ra, a ot pa di u oko li ni su oba ve {te ni da ne bi ku po va li po kra de ne de lo ve. Iz gle da da lo po vi zna ju ~e mu to slu `i i da ma te ri jal pre pro da ju pri vat ni ci ma ko ji odr `a va ju pru ge. U vr {a~ koj po li ci ji ne i me no -

Ivan Stev~i}

va ni sa go vor nik is ti ~e da su vi {e pu ta ima li raz go vo re s od go vor ni ma na `e le zni~ koj sta ni ci, ali oni ni su bi li bog zna ka ko za in te re so va ni da se ove kra |e ra sve tle. Po li ci ja je o kra |a ma na sta ni ci pod ne la iz ve {taj Tu `i la {tvu i o~e ku je se ras plet.

– @e le zni ca go di {we pri ja vi de set do 15 kra |a, 60 od sto kri vi~ nih de la je ra sve tqe no, ali se kra |e ne pri ja vqu ju bla go vre me no i to ote `a va pri ku pqa we do ka za to kom uvi |a ja. Sum wa mo da po sto ji spre ga rad ni ka sa `e le zni ce s po ~i ni o ci ma kri vi~ nih de la.

Pre sve ga, mi slim na ne ja snu evi den ci ju `e le zni~ kog ma te ri ja la, te {ko se mo `e utvr di ti ko li ~i na ro be ko ja se vo di na za li ha ma i ka da je ko li ko iz da to. Zbog to ga su i ~i we ni ce o ko li ~i na ma ukra de ne ro be te {ke za

utvr |i va we – ka `e za no vi ne ne i me no va ni sa go vor nik iz po li ci je.

Ali, is ti ~u do bro upu }e ni u lo po vlu ke na `e le zni ci, ovo je sa mo ono {to je evi den ti ra no, a {ta je s opu sto {e nim ~u var ni ca ma kraj pru ge pre ma Be loj Cr kvi i na dru gim prav ci ma – osta le su sa mo go le zi di ne, sve je po kra de no {to se mo glo ski nu ti. Pri ~a se i o od ne tim {i na ma kraj pru ge, ali o to me ne ma ni slo va u kwi ga ma od go vor nih na `e le zni ci, pa ta ko sa mo osta je da se o to me ras pre da u ~ar {i ji. Ni tu ne ma od go vo ra, a ta kav lo po vluk, u ko jem je za kqu ~a ni ma ga cin ostao pra zan i od ne ti de lo vi ve li ke vred no sti a da su tra dan ni ko od za po sle nih na obez be |e wu ili sta ni ci ni je pri me tio, li ~i na ne ve ro vat nu pri ~u.

R. Jovanovi}

POLICIJA U SOMBORU PRIVELA MLADI]A

Ot kri ven osum wi ~e ni pi sac gra fi ta?

Tihomir Purda

NEDOUMICE POSLE IZJAVE VOJISLAVA STANIMIROVI]A IZ VUKOVARA

Sr bi ja (ne) od u sta je od Pur de Pred sed nik Sa mo stal ne de mo krat ske srp ske stran ke (SDSS) Vo ji slav Sta ni mi ro vi} iz ja vio je, po zi va ju }i se na raz go vor s pred sed ni kom Sr bi je Bo ri som Ta di }em, da Sr bi ja ne }e in si sti ra ti na pred me tu Ti ho mi ra Pur de ako je je di ni do kaz we go vo iz nu |e no pri zna we.

– U neo fi ci jel nom raz go vo ru pred sed nik Ta di} me je pi tao o po li ti~ koj si tu a ci ji u Hr vat skoj zbog slu ~a ja „Pur da„, na {ta sam mu po tvr dio da je ona ra di ka li zo va na broj nim pro te sti ma i pe ti ci ja ma. On mi je re kao da Sr bi ja ne }e in si sti ra ti na tom pred me tu ako ne ma dru gih do ka za osim onih ko ji su iz nu |e ni ili do bi je ni dok je Pur da bio u za tvo ri ma – re kao je Sta ni mi ro vi}.

On je na veo da se Ta di} „~u dio za {to se hr vat ska mi ni star stva pra vo su |a i po li ci je ni su po za ba vi la slu ~a jem „Pur da„ jo{ 2007. ka da se we go vo ime na {lo na In ter po lo voj po ter ni ci” jer u tom slu ~a ju ne bi do {lo do ova kve si tu a ci je.

Pred sed nik SDSS-a u uto rak je raz go va rao s pred sed ni kom Sr bi je ko ji je u Be o gra du oku pio pred -

stav ni ke srp ske ma wi ne iz dr `a va u re gi o nu.

Ka bi net pred sed ni ka Sr bi je Bo ri sa Ta di }a po no vio je ju ~e stav da slu ~aj Ti ho mi ra Pur de i dru ge sli~ ne tre ba da raz ma tra ju nad le `na mi ni star stva i tu `i {la {tva Sr bi je i Hr vat ske, po {tu ju }i prav ni si stem obe dr `a ve. „Svi dru gi pre pri ~a ni sta vo vi su ne ta~ ne in ter pre ta ci je”, is ta kao je u sa op {te wu ka bi net Bo ri sa Ta di }a po vo dom Sta ni mi ro vi }e ve iz ja ve. Ka bi net Bo ri sa Ta di }a je is ta kao da je pred sed nik Sr bi je svoj stav o slu ~a ju „Pur da„ iz neo 10. ja nu a ra u te le fon skom raz go vo ru s hr vat skom pre mi jer kom Ja dran kom Ko sor i da taj stav ni je me wan.

Hr vat ski ve te ran Ti ho mir Pur da uhap {en je 5. ja nu a ra na gra ni ci Hr vat ske s BiH na osno vu po ter ni ce Sr bi je ko ja ga te re ti za rat ni zlo ~in u Vu ko va ru 1991. go di ne. Pur da se na la zi u eks tra di ci o nom pri tvo ru u BiH, a Sud BiH mu je pre kju ~e pro du `io pri tvor do {est me se ci da bi do neo od lu ku o zah te vu Sr bi je da joj Pur da bu de iz ru ~en.

E. D.

Ope r a t iv c i som b or s ke po li ci je ot kri li i pri ve li oso bu ko ja je osum wi ~e na da je is pi si va la gra fi te na ci sti~ ke sa dr `i ne na zgra di Je vrej ske op {ti ne i rom skim ku }a ma u Som bo ru, sa op {tio je ju ~e, na iz ne nad no sa zva noj kon fe ren ci ji za me di je, na ~el nik Po li cij ske upra ve u Som bo ru, vi {i po l i c ij s ki sa v et n ik Sa { a Dmi tra {i no vi}.

– Na {i ope ra tiv ci su pri ve li Fi li pa D. (20) iz Som bo ra i od re di li mu me ru po li cij skog za dr `a va wa zbog osno va sum we da je ovim po ~i nio kri vi~ no de lo iza zi va wa ra sne, ver ske i na ci o nal ne mr `we.

On }e bi t i pri v e d en is t ra `nom su di ji Vi {eg su da u Som bo ru, a slu `be ni ci Po li cij ske upra ve Som bor na sta vqa ju rad na ra s ve t qa v a w u svih okol no sti ovog kri vi~ nog de la, da qem pri ku pqa wu do ka za i ot kri va wu even tu al nog sa u-

li ci ji i ka zao da sli~ ni do ga |a ji mo ra ju bi ti pre ven tiv no spre ~e ni znat no {i rom dru {tve nom ak ci jom.

– Ka ko je u po sled we vre me ovo tre }i put da se Po li cij ska upra va u Som bo ru su o ~i la s ovim pro ble mom, ja sno je da,

kao {to smo i mi sprem ni da uzme mo u~e {}e u sli~ nim ak ci ja ma ko je bi se po ve le u dru {tve noj za jed ni ci – is ta kao je na ~el nik Dmi tra {i no vi}.

Kao {to je „Dnev nik” pi sao, u ja nu a ru su u dva na vra ta u Som bo ru osva nu li uvre dqi vi

„Kanadska umetnost” Ma da som bor ska po li ci ja ni ne zva ni~ no ni je `e le la da obe lo da ni vi {e po da ta ka o mla di }u osum wi ~e nom za is pi si va we uvre dqi vih gra fi ta na Je vrej skoj op {ti ni i rom skim ku }a ma, u ovom gra du se ve} mo glo sa zna ti da se ra di o mom ku ko ji je ve }i deo `i vo ta pro veo u Ka na di. Tre nut no `i vi u Som bo ru sa svo jom ba kom.

TRIBUNAL UDOVOQIO ZAHTEVU BIV[EG PREDSEDNIKA REPUBLIKE SRPSKE

Od mar ta {est ne de qa pa u ze za Ka ra yi }a Sud sko ve }e Ha {kog su da od lu ~i lo je ju ~e da se u mar tu na {est sed mi ca ob u sta vi su |e we biv {em pred sed ni ku Re pu bli ke Srp ske Ra do va nu Ka ra xi }u, a ta ~an da tum bi }e sa op {ten na knad no.

Pred se da va ju }i su di ja O-Gon Kvon uka zao je na to da je Tu `i la {tvo na sta vi lo da kr {i oba ve zu o bla go vre me nom obe lo da wi va wu ma te ri ja la od bra ni, iako je, iz tog raz lo ga, su |e we bi lo pre ki nu to u no vem bru pro {le go di ne. O-Gon Kvon je re kao da sud sko ve }e na me ra va da do po ~et ka mar ta is pi tu je sve do ke i on da ob u sta vi po stu pak na {est ne de qa, a ne po lo vi nom fe bru a ra, ka ko je u svom zah te vu za tra `io Ka ra xi}. Pret hod no, Tu `i la {tvo mo ra sud skom ve }u

da do sta vi ras po red sve do ka, na kon ~e ga }e ve }e od lu ~i ti o ko na~ nom da tu mu pre ki da pro ce sa, do dao je pred se da va ju }i su di ja.

Ka ra xi} je za tra `io tro me se~ ni pre kid su |e wa od 15. fe bru a ra, ka da se za vr {i ta ko zva na „sa ra jev ska fa za” su |e wa, zbog pro pu sta Tu `i la {tva da bla go vre me no obe lo da ni do ku men te za ko je op tu `e ni sma tra da su po ten ci jal no oslo ba |a ju }e pri ro de.

Ka ra xi} je od po ~et ka su |e wa upu tio vi {e od 30 pod ne sa ka u ko ji ma je uka zi vao na ne bla go vre me no obe lo da wi va wa do ku me na ta. Ka ra xi} je op tu `en za ge no cid i dru ge rat ne zlo ~i ne to kom rat nih su ko ba u BiH od 1992. do 1995. go di ne.

(Tanjug)

po r u k e pre t e } e sa d r ` i n e.

Iste ve ~e ri, po li cij ski slu `be ni ci su na zgra di Je vrej ske op {ti ne ot kri li gra fit is pi san auto-la kom i ku ka sti krst, a i{a ra no je i vo zi lo Je vrej ske za jed ni ce, ko je je bi lo par ki ra no is pred zgra de.

Uvredqivi grafiti na Jevrejskoj op{tini i romskoj ku}i

~e sni ka – ka zao je Dmi tra {i no vi}, ne `e le }i da obe lo da ni vi {e po da ta ka zbog da qe is tra ge, ko ja je u to ku.

Dmi tra {i no vi} se za hva lio o{te } e n i m a ko j i su uka z a l i pu no po ve re we som bor skoj po -

ka d a se ra d i o spre ~ a v a w u sli~ nih de la, po li cij ska re pre si ja ni je do voq na. Na da mo se da }e se u na {u ak ci ju „Po li ci ja u lo kal noj za jed ni ci” ukqu ~i ti i grad, {ko le, ne vla di ne or ga ni za ci je i gra |a ni,

gra d i t i. Sre d i n om i kra j em pro {log me se ca ta kvi gra fi ti is pi sa ni su na zgra di Je vrej ske op {ti ne, a 30. ja nu a ra na ku }i Som b or c a \. N. raz b i j en je pro zor, a na zi du su bi li na cr ta ni ku ka sti krst i is pi sa ne

Pred sed nik Skup {ti ne Voj vo di ne [an dor Ege re {i naj o {tri je je tim po vo dom osu dio is pi si va we fa {i sti~ kih pa ro la na kan ce la ri ja ma Je vrej ske cr kve ne op {ti ne u Som bo ru i u rom skom na se qu u tom gra du.

– U mul ti na ci o nal noj, mul ti k ul t u r a n oj i vi { e j e z i~ n oj Voj vo di ni ova kvi do ga |a ji su ne do pu sti vi. Uve ren sam u to da ova k vi in c i d en t i du b o k o vre |a ju sve na {e gra |a ne, a ne sa mo one na ko ji se gra fi ti od no se - na veo je ta da Ege re {i.

M. M}

IZ SUBOTI^KE POLICIJE

Ma lo let ni ku oteti no vac i mo bil ni Su bo ti~ ka po li ci ja li {i la je slo bo de Ko pa wa P. (1986) iz Sen te zbog po sto ja wa osno va sum we da je iz vr {io kri vi~ na de la raz boj ni {tva i kra |e.

Sum wa se da je Ko paw P. s jo{ jed nim li cem ju ~e uju tro fi zi~ ki na pao ma lo let nog T. V. od ko ga je uzeo no vac i mo bil ni te le fon. Na kon to ga je iz dvo ri {ta pri vat ne ku }e na Pa li }u ukrao bi cikl i uda qio se s me sta do ga |a ja. Ko paw P. }e uz od go va ra ju }u kri vi~ nu pri ja vu bi ti pri ve den is tra `nom su di ji Osnov nog su da u Su bo ti ci.

Na si qe u po ro di ci Pri pad ni ci po li cij ske upra ve u Su bo ti ce od re di li su me ru za dr `a va wa Ra de tu P. (1967) iz Ba~ ke To po le, zbog po sto ja wa osno va sum we da je iz vr {io kri vi~ no de lo na si qa u po ro di ci.

Osum wi ~e ni se te re ti da je u po ro di~ noj ku }i u Ba~ koj To po li za dao vi {e uda ra ca svo joj su -

pru zi i na neo joj la ke te le sne po vre de. Ra de P. }e uz od go va ra ju }u kri vi~ nu pri ja vu bi ti pri ve den is tra `nom su di ji Osnov nog su da u Su bo ti ci.

Pro tiv Ra de ta P. su bo ti~ ka po li ci ja je u no vem bru 2010. go di ne pod ne la kri vi~ nu pri ja vu za isto kri vi~ no de lo.

A. A.

crna hronika

dnevnik SUD OD BIO NO VO TER ZI ]E VO JEM STVO

Ni po la mi li o na evra ni je ga ran ci ja Vi {i sud u Be o gra du po no vo je ju ~e od bio pred log biv {eg pred sed ni ka Fud bal skog sa ve za Sr bi je i di rek to ra OFK „Be o grad„ Zve zda na Ter zi }a za pu {ta we na slo bo du uz jem stvo od oko 535.000 evra.

Sud je i kra jem ja nu a ra od bio Ter zi }ev pred log za od bra nu sa slo bo de uz po la ga we jem stva u iz no su od 200.000 evra, iako se Tu `i la {tvo sa gla si lo s we go vim pred lo gom 17. ja nu a ra, na po ~et ku su |e wa we mu i tro ji ci we go vih sa rad ni ka.

Od lu ku o od bi ja wu jem stva od 534.996 evra sud je do neo zbog ~i we ni ce da je Ter zi} go to vo dve i po go di ne bio ne do stu pan srp koj po li ci ji i su du, iako je i „ka ko je sam na veo, znao da se pro tiv we ga vo di kri vi~ ni po stu pak i da je za wim ras pi sa na po tra ga i

Zve zdan Ter zi}

me |u na rod na po ter ni ca”, na vo di se u sa op {te wu su da. Na po mi we se da vi si na pred lo `e nog jem stva i sve okol no sti ko je se od no se na Ter zi }e vo vi {e go di -

{we skri va we ni su do voq na ga ran ci ja da }e se on ured no oda zi va ti po zi vi ma su da. Te okol no sti uka zu ju na to da bi Ter zi}, uko li ko bi se na {ao na slo bo di, mo gao po be }i pa je da qe za dr `a va we u pri tvo ru nu `na me ra, do da je sud.

Ter zi} ima pra vo `al be na ovu od lu ku. On se po sle vi {e go di {weg skri va wa pre dao pra vo sud nim or ga ni ma Sr bi je 11. no vem bra pro {le go di ne otkad je u pri tvo ru, od no sno u spe ci jal noj bol ni ci Okru `nog za tvo ra u Be o gra du zbog lo {eg zdrav stve nog sta wa.

Su |e we Ter zi }u i jo{ tro ji ci op tu `e nih zbog pro tiv prav nog pri sva ja wa nov ca od tran sfe ra fud ba le ra u ino stra ne klu bo ve po ~e lo je 17. ja nu a ra.

(Ta njug)

petak11.februar2011.

13

NA KON UBI STVA JA SNE KUR TE[ NA NO VO SAD SKOM NO VOM NA SE QU

Usko ro is po ru ~e we okri vqe nog iz Bu dim pe {te Sa {a Ja }i mo vi} (1972) iz Srem ske Ka me ni ce, okri vqen za ubi stvo svo je ne ven ~a ne su pru ge Ja sne Kur te{ (1966) po ~i we no 27. ja nu a ra na no vo sad skom No vom na se qu, bi }e is po ru ~en iz Ma |ar ske, gde se pre dao dan po sle zlo ~i na, u skra }e nom po stup ku, a ne uobi ~a je nom eks tra di ci jom ka ko je to u po ~et ku bi lo na ja vqe no, i to naj ka sni je za tri ne de qe. Ja }i mo vi} je sa gla san s ovom pro ce du rom, sa zna je „Dnev nik„ ne zva ni~ no.

Ka ko smo pi sa li, okri vqe ni se, na vod no, pre dao u Bu dim pe {ti po sle zlo ~i na u No vom Sa du i tom pri li kom pri lo `io pi {toq, s ~e ti ri met ka u {ar `e ru, ko ji od go va ra opi su onog ko jim je ubi stvo po ~i we no. Ma |ar ske vla sti su za dr `a le Ja }i mo vi }a zbog po se do va wa oru` ja,

Sa {a Ja }i mo vi}

a na kon to ga je no vo sad ski Vi {i sud do sta vio pa pi ro lo gi ju za iz ru ~e we na {em Mi ni star -

stvu prav de. Is tra `ni su di ja Ta tja na \ur {a ko vi}, ko ja je oba vi la uvi |aj, spro vo di is tra gu uz za ka zi va we sa slu {a wa sve do ka i pri ba vqa we na la za ve {ta ka, ta ko da }e po pri vo |e wu okri vqe nog naj ve ro vat ni je osta ti sa mo da se on sa slu {a pre ne go {to se pred met pre da Tu `i la {tvu.

Pod se ti mo, Ja sni no be `i vot no te lo s vi {e tru kim ra na ma iz va tre nog oru` ja pro na |e no je u we nom sta nu na pri ze mqu u Uli ci Ste va na Hri sti }a 37.

Na vod no, kra va vi le{ po kri ven ~ar {a vom na kre ve tu, uz ~e tvo ro go di {wu }er ku, ko ja je po svoj pri li ci ve ro va la da joj ma ma spa va, pro na {la je maj ka na stra da le oko 13 sa ti iza raz va qe nih vra ta sta na, dok se ubi stvo naj ve ro vat ni ej do go di lo oko dva ~a sa uju tro.

M. V.

RAZBOJNI[TVO U BA^ KOM PE TROV CU

Opqa~ kao me wa~ ni cu Po li ci ja u Ba~ kom Pe trov cu uhap si la je ma lo let nog me {ta ni na pod sum wom da je opqa~ kao me wa~ ni cu u tom me stu i uz pret wu pi {to qem od rad ni ce uzeo no vac. Ne ko lio sa ti na kon raz boj ni {tva pri pad ni ci MUP -a pro na {li su osum wi ~e nog,

kao i ve }i deo ukra de nih pa ra ko je su vra ti li vla sni ku.

Okri vqe nom, ko ji je od ra ni je opo znat po li ci ji, od re |en je pri tvor na kon sa slu {a wa kod de `ur nog is tra `nog su di je no vo sad skog Vi {eg su da Ne na da Si mo vi }a.

M. V.

SU MI RA NI RE ZUL TA TI RA DA UPRAV NOG SU DA

Za do vo qa va ju }i u~i nak u pr voj go di ni po sto ja wa

Uprav ni sud, for mi ran 1. ja nu ra 2010. go di ne us po sta vqa wem no ve mre `e su do va u Sr bi ji, u pr voj god ni ra da je re {io 13.843 pred me ta, od ~e ga 2.381 pred met iz iste go di ne, te 11.462 pred me ta pre u ze tih od sa da biv {eg Vr hov nog su da Sr bi je i ne ka da {wih okru `nih su do va, na vo di se u iz ve {ta ju o pr voj go di ni ra da.

Po po da ci ma iz iz ve {ta ja, Uprav ni sud je to kom 2010. go di -

Oba ve za su di ja je da ne re {e ne pred me te iz 2008. i ra ni jih go d i n a, kao i pred m e t e iz 2009. go di ne, re {e do 30. ju na 2011. go di ne. Pri o ri tet u re {a va wu sta rih pred me ta ima ju za {ti ta pra va iz rad nih od no sa, sve vr ste nov ~a nih na kna da, so c i j al n a za { ti t a, pri stup in for ma ci ja ma od jav nog zna ~a ja, za {ti ta pra va iz po ro d i~ n ih od n o s a i za { ti t a kon ku ren ci je.

No vo sad sko ode qe we Uprav nog su da

ne imao u ra du ukup no 34.139 pred me ta – 18.091 pre u ze tih od biv {ih su do va, a 16.048 no vih, ta ko da mu je na kra ju go di ne osta lo ne re {e no 20.296 pred me ta. Ina ~e, u Uprav ni sud je po sle op {teg (re)iz bo ra su di ja ras po re |e no ukup no 36 su di ja, od to ga u se di {te su da u Be o gra du 24, dok je po ~e tvo ro su di ja ras po re |e no u ode qe wa su da u Kra gu jev cu, Ni {u i No vom Sa du. Na kra ju 2010. go di ne pro se~ no je po su di ji osta lo u ra du 615 no vih i 14 sta rih pred me ta.

Vr {i lac funk ci je pred sed ni ka Uprav nog su da Sla |a na Bo jo vi} oce wu je da su do sa da {wi re zul ta ti ra da tog su da za do vo qa va ju }i i da jav nost tre ba oba ve sti ti o na po ri ma ko je su di je ula `u u spro vo |e we re for me pra vo su |a. Ona sma tra da se „u jav no sti ma lo go vo ri o do po ri no su iza bra nih su di ja re for mi pra vo su |a i po zi tiv nim efek ti ma te re for me, za ko ju se za la ga lo i za la `e i Dru {tvo su di ja Sr bi je“.

J. J.

NA KON OD BA CI VA WA TU @BE PRO TIV LU KE BE O GRAD

Ak ci o na ri ma Lu ke sud ski ra ~u ni Pri vred ni sud, ko ji je od ba cio tu `be 818 ma lih ak ci o na ra pro tiv Lu ke Be o grad, po ~eo je da im {a qe opo me ne za ne pla }e ne sud ske tak se od 25.000 do 40.000 di na ra. To kon kret no zna ~i da }e sud na pla ti ti iz me |u 25 i 30 mi li o na di na ra za spor ko ji je pro ce sno vo |en kao da se ra di o jed nom tu `i o cu.

To kom pro ce sa, ko ji je tra jao tri go di ne, odr `a no je de set ro ~i {ta, dok su ~e ti ri od lo `e na.

So ci jal ni i ma te ri jal ni po lo `aj 80 od sto ma lih ak ci o na ra je ta kav da ne }e mo }i da pla te tak su, a o~e ku ju ih i tro {ko vi `al be dru go ste pe nom, Pri vred nom i Ape la ci o nom su du. Pod se ti mo, vi si na sud ske tak se od re |u je se pre ma vi si ni tu `be nog zah te va.

(B-92)

NA SU \E WU BE O GRAD SKOJ GRU PI ZA UBI STVO HR VAT SKOG NO VI NA RA, VI DEO-LIN KOM IZ ZA GRE BA SVE DO ^IO KUM JO CE AM STER DA MA

\u ro vi}: Jo ci} ne ma ve ze s Pu ka ni }e vim ubi stvom Slo bo dan \u ro vi}, zva ni Kar di nal, bra nio je ju ~e pred Spe ci jal nim su dom u Be o gra du svog ku ma Sre te na Jo ci }a, po zna tog kao Jo ca Am ster dam, na vo de }i da Jo ci} ne ma ni ka kve ve ze s ubi stvom su vla sni ka hvat skog ne deq ni ka „Na ci o nal” Ive Pu ka ni }a i we go vog sa rad ni ka Ni ke Fra ni }a 23. ok to bra 2008. u Za gre bu.

Svo ju tvrd wu \u ro vi} je pot kre pio na vo di ma pre su de @u pa nij skog su da u Za gre bu od 3. no vem bra 2010. pred ko jim je osu |en na 15 go di na za tvo ra „kao ve za iz me |u ne po zna tog na ru ~i o ca ubi stva i iz vr {i la ca”, u ko joj se Jo ci} ni ne po mi we, dok ga spr sko Tu `i la {tvo za or ga ni zo va ni kri mi nal te re ti kao or ga ni za to ra te li kvi da ci je.

– Sre ten Jo ci} je uhap {en na osno vu iz ja ve sve do ka-sa rad ni ka iz hr vat skog pro ce sa To mi sla va Mar ja no vi }a da sam u sta nu Ro ber ta Ma ta ni }a raz go va rao s ne kim i da on pret po sta vqa da je to Jo ci} – re kao je \u ro vi} sve do ~e }i pu tem vi deo-kon fe ren cij ske ve ze sa @u pa nij skim su dom u Za gre bu.

Po we go vim re ~i ma, u obra zlo `e wu pre su de za gre ba~ kog su da na vo di se da ni je do ka za no da je bio u Ma ta ni }e vom sta nu, kao i da ni je raz go va rao s Jo ci }em jer ni je bio na tom pod ru~ ju.

– Jo ca Am ster dam ne ma ve ze s ubi stvom – ka te go ri ~an je bio we gov pri ja teq s ko jim se oku mio pre 23 go di ne.

Slo bo dan \u ro vi} i Sre ten Jo ci} (ar hivski snimak)

\u ro vi} je po tom is pri ~ao da su mu hr vat ski po li ca ja ci pri li kom hap {e wa {est da na po li kvi da ci ji Pu ka ni }a po sta vi li sa mo jed no pi ta we „da li po zna je Jo cu Ame ster dam skog”.

– Ja sam re kao da ga po za na jem, a oni me ni – ‘E moj ku me, pro dat si’ – re kao je \u ro vi}.

On se srp skom su du po `a lio na to da hr vat ska po li ci ja ni je ura di la te le ko mu ni ka cij sko ve {ta ~e we we go vih mo bil nih te le fo na i kar ti ca, na po mi wu }i da, „da su to ura di li, ne bi mo gli po di }i op tu `ni cu ni pro tiv me ne ni pro tiv Jo ci }a”.

U pe ri o du pre Pu ka ni }e vog ubi stva, \u ro vi} tvr di da je bio ili u Be o gra du ili na Cr no gor skom pri mor ju, a ne u Za gre bu, {to do ka zu ju i we go ve put ne is pra ve.

Jo ci }ev kum je na gla sio da ga Ro bert Ma ta ni}, ko ji je u @u pa nij skom su du osu |en na 33 go di ne za tvo ra, la `no te re ti, jer je po sle hap {e wa re kao da je on (\u ro vi}) or ga ni za tor ubi stva, a da je na ru ~i lac voj ni ge ne ral Vla di mir Za go rac.

– Na osno vu to ga ja sam jo{ uvek u za tvo ru, a Za gor ca jo{ ni su ni is pi ta li – po `a lio se sve dok srp skom su du.

Sve dok-sa rad nik iz za gre ba~ kog pro ce sa To mi slav Mar ja no vi} po sve do ~io je ra ni je da iza ubi stva Pu ka ni }a i Fra ni }a sto je Jo ci}, zva ni Jo ca Am ster dam, i we gov kum \u ro vi}, po znat pod na dim kom Kar di nal.

Mar ja no vi} je pre ci zi rao je da je Jo ci} pre ko \u ro vi }a po nu dio za Pu ka ni }e vu li kvi da ci ju 1,5 mi lion evra plus bo nus uko -

li ko se po sao od ra di u {to kra }em ro ku, a po tom de taq no ob ja snio da za wih ra di jo{ od 2004. go di ne po na go vo ru Ro ber ta Ma ta ni }a. \u ro vi} je da qe na veo da ne ma ni po sred na ni ne po sred na sa zna wa o Pu ka ni }e vom ubi stvu jer je od 1974. `i veo u Fran cu skoj i ni je pra tio we go vo pi sa we. Sva sa zna wa o Pu ka ni }u ste kao je, ka ko je na veo, kroz ovaj pro ces.

– U Fran cu sku sam oti {ao ka da ni ko od osta lih op tu `e nih ni je ni bio ro |en. Ne mo gu }e je da se po sle 30 go di na vra tim i da s wi ma vr {im kri vi~ na de la – re kao je \u ro vi}.

On je na veo da je s Jo ci }em kum 23 go di ne i da se to kom svih tih go di na ni su ~e sto vi |a li, sve do 2006. go di ne kad se Jo ci} vra tio u Sr bi ju.

Osim Jo ci }a, na op tu `e ni~ koj klu pi be o grad skog su da su @eq ko Mi lo va no vi}, ko ji je osu |en u od su stvu u @u pa nij skom su du u Za gre bu kao ne po sred ni iz vr {i lac ubi stva na mak si mal nu ka znu od 40 go di na za tvo ra, kao i Mi len ko Ku zma no vi}.

Op tu `ni ca srp skog Tu `i la {tva za or ga ni zo va ni kri mi nal te re ti Jo ci }a da je or ga ni zo vao kri mi nal nu gru pu ko ja je iz vr {i la ubi stvo Pu ka ni }a i Fra wi }a 23. ok to bra 2008. go di ne, na kon {to je sa „za sa da ne i den ti fi ko va nim li cem” po sti gao do go vor da za 1,5 mi lion evra ubi je vla sni ka „Na ci o na la”.

(Ta njug)

PRO CES PRO TIV BIV [EG DI REK TO RA RTS-a, OP TU @E NOG ZA NE LE GAL NU DO DE LU STA NO VA

Mi la no vi}: Ja sam za ro bqe nik NA TO-a i we go vih sa rad ni ka – @ao mi je {to ni sam po gi nuo ne go ov de pra vim kre a tu ru od se be – ka zao je ju ~e ne ka da {wi ge ne ral ni di rek tor RTS-a Dra go qub Mi la no vi} pred Vi {im su dom u Be o gra du, ne gi ra ju }i op tu `be ko je ga te re te za zlo u po tre bu slu `be nog po lo `a ja u ve zi s do de lom sta no va rad ni ci ma te me dij ske ku }e.

Mi la no vi} je u pot pu no sti od ba cio ~i ta vu op tu `ni cu u ko joj se na vo di da je od 4. sep tem bra 1996. do 21. av gu sta 2000. u Be o gra du, kao ge ne ral ni di rek tor RTS-a, do de qi vao sta no ve i stam be ne kre di te za po sle ni ma „de fi ci tar nim ka dro vi ma” u RTS-u mi mo stam be ne ko mi si je, bez od go va ra ju }e rangli ste, te da je na taj na ~in do de lio 53 sta na i dru gi ma pri ba vio imo vin sku ko rist.

Okri vqe ni je u od bra ni na veo da we go va re~ pri od lu ci o do -

de li sta no va ni je bi la ni po sled wa ni ne pri ko sno ve na, i po no vo na gla sio da je sve ra dio da bi obez be dio krov nad gla vom rad ni ci ma RTS-a ko ji su „bra ni li po sled we mr vi ce ~a sti i do sto jan stva svog na ro da“.

– Ni sam krao. Ovo su |e we je far sa. Ja sam rat ni za ro bqe nik NA TO-a i we go vih sa rad ni ka i znam da me ne }e pu sti ti `i vog iz za tvo ra. Mo ji ne pri ja te qi ne sme ju da me pu ste na slo bo du, a mo `da je ta ko bo qe i za wih – ka zao je Mi la no vi}.

Dra go qub Mi la no vi} U we go voj ce lo kup noj od bra ni od po ~et ka po stup ka, mom jer je sve ra |e no po so ci ja iz me |u osta log je za be le `e no da li sti~ kim za ko ni ma”. je “op tu `ni ca, ko je se ga di, ob – Od lu ke o do de li sta no va mo ra ~un sa so ci ja li sti~ kim re `i - ra la je da do ne se Vla da – re kao

je Mi la no vi}. – Kao naj o bi~ ni ji la ik znam da ne mo `e da mi se su di za to {to sam pri ba vio ko rist ne kom dru gom. Naj ve }i deo tih sta no va RTS jo{ ni je ni pla tio.

Op tu `e ni Mi la no vi}, ina ~e, u po `a re va~ kom za tvo ru “Za be la” iz dr `a va de se to go di {wu ka znu na ko ju je osu |en zbog to ga {to je to kom NA TO-ovog bom bar do va wa Sr bi je 1999. go di ne po gi nu lo 16 rad ni ka RTS-a.

Su |e we Mi la no vi }u po op tu `ni ci ko ja ga te re ti za zlo u po tre be u ve zi s do de lom sta no va ju ~e je po ~e lo iz no va, po sle go di nu da na pa u ze do ko je je do {lo na kon re i zbo ra su di ja kra jem 2009 go di ne.

J. Ja ko vqe vi}

14

reporta@e

petak11.februar2011.

dnevnik

AmerikAnCe ZAludelA slAgAliCA „doris“ novosAdskog mAgisTrA ekonomiJe ZdrAvkA @ivkovi]A

Oba ma tre ni ra me mo ri ju na srp skoj mo zga li ci i li o ni qu di {i rom sve ta, bez ob zi ra na uz rast, mi nu le tri decenije zaba vqa lo se uz "te tris" Ru sa Alek se ja Pa `it no va i koc ke Ma|ara Ernea Rubika, a ve} ne{to vi{e od godinu dana Ameri kan ce „za lu |u je“ sla ga li ca "doris" Novosa|anina Zdravka @ivkovi}a. To je prva slagalica {to po broju mogu}nosti prevazilazi Rubikovu kocku, koja ima 10 na 23, a "Doris" 10 na 36 kombinacija, ta~nije broj 1 s 36 nula! Utemeqena na logici i in tu i ci ji, iz u zet no je jed no stavna za kori{}ewe. Da bi je koristio, igra~, ~ak, ne mora da zna da ~ita ili pi{e. U jednom kompletu su svi nivoi te`ine, {to svakom omogu}ava neograni~enu kreativnost. Po{to stimuli{e intelektualni razvoj i do bro men tal no zdra vqe, jer umesto „glavolomki“ s jednim re{ewem nudi mno{tvo, dobila je epitet „aerobik za mozak“ i neki je preporu~uju kao preventivu protiv Alchajmerove bolesti.

– Mo je igri ce „kju brik“, "doris" i najnovija „memorikju“ patentirane su u Srbiji, a kad sam u SAD, tra`im da uz moje ime uvek pi{e da sam iz Srbije. I da bi Amerikanci, najzad, lo{u sliku o nama promenili – nagla{ava @ivkovi}, ina~e magistar ekonomskih nauka, koji je ostao toliko skroman da ~ak ni wegove prve kom{ije nisu znale da je "do ris" za be le `i la fan ta sti~an uspeh u svetu.

M

To {to je "do ris" pr vo osvojila Amerikance pa tek onda stigla u Srbiju problem je na {eg men ta li te ta. Sre }om, zahvaquju}i razumevawu Po kra jin skog se kre ta ri ja ta za obrazovawe, "doris" je posta la osno va za tak mi ~e we sredwo{kolaca „Festival pameti“, koje }e se od decembra do juna odr`ati u dvadesetak voj vo |an skih gra do va; a po

je akciju obele`avawa dana wegovog ro|ewa kroz takmi~ewa koje }e popularizovati logi~ko razmi{qawe. ^ak 25 dr`ava u svetu i isto toliko ameri~kih saveznih ju je podr`alo. Mi smo to organizovali u Novom Sadu i pokazali da su na{a deca izuzetno pametna.

Nakon Vojvodine, mo`emo obuhvatiti i celu Srbiju – optimista je @ivkovi}.

Sa mit pa met ne de ce u Be ~e ju

troje najuspe{nijih s kvalifikacija na}i }e se u finalu u sedi{tu vlasti Vojvodine, gde je @ivkovi} zaposlen. I tu nije kraj. Troje najuspe{nijih dobi}e priliku da ume}e poka`e u SAD. – Fondacija Martina Gardnera, koji je ~itav `ivot posvetio matematici, pokrenula

Se }a se da je de tiw stvo proveo uz „Ne quti se ~ove~e“ i domine, kao osnovac je ma {tao da po sta ne mod ni kreator i slobodno vreme je provodio crtaju}i ode}u. Kao tinejxer zaludeo se muzikom, svirao gitaru u bendu i to ga je dr`alo do zavr{etka studija.

– Pre sedam-osam godina re{io sam da napravim ne{to {to bi osve `i lo za ni ma we mojih }erki Teodore i Isidore. Uzeo sam stare kockice i pre ko wih na le pio nat pi se ba zi ra ne na bo ja ma, {to je univerzalni jezik, svima razumqiv – prise}a se @ivkovi} po~etka rada na slagalici.

Po {to je pri me tio za do voq stvo svo jih na sled ni ca, smatrao je da sli~nu potrebu imaju i ostala deca s vi{kom energije, vremena i `eqe za ne ~im no vim i dru ga ~i jim.

Ohrabrilo ga je to i poslao je prvu slagalicu „kjubrik“ pozna toj ame ri~ koj fir mi za pro iz vod wu i di zajn iga ra „Kejdon“. Odgovorili su mu da je igra veoma dobra.

– To mi je bio podstrek da na sta vim da raz vi jam no ve slagalice. "Doris" je dobila ime po slogovima imena mojih }erki. U pitawu je skup od 24 osmo u ga ne plo ~i ce re spo re |ene na ~etiri poqa u tri boje, a igra se zasniva na principu slagawa triju boja s mogu}no{}u kreacije svih mogu}ih figura. Predstavio sam je u Atlanti na jednom elitnom sku pu re kre a tiv nih ma te ma ti~ara iz celog sveta. Dobio sam ovacije na otvorenoj sceni i nadimak mister Doris.

Stizali su zahtevi za kupovinu novog „~uda“, a posle sedam meseci, tamo{wi ugledni ~asopis za rekreativnu matematiku i logi~ke igre „Gejms“ je "doris" proglasio za najboqu mozgalicu na svetu 2009, uz komentar da je podigla ovaj

pAlAnA^ki AlAsi se @Ale dA ih dr@AvA TreTirA kAo [ArAne

„Vi jet na mac” pro gu tao du nav skog so ma jadila skroz ova na{a situacija (doma}e patrote tvrde: uvezena s Wujor{ke berze) u Ba~koj Palanci ~ak i alase i prodavce ribe. Vajkaju se da je prodaja tradicionalno hrane siroma{nih, opala 40 do 70 odsto. Pre neku godinu na Dunavu je, od ^elareva do Mladenova, ribarilo ~ak 23 alasa, lane tek ~etiri, a ove godine je do sad samo Jozo ^ovi} platio ribolovnicu.

– I u vreme krize dr`ava teto{i one koji joj ni{ta ne pla}aju, a nama, mada pla}amo, dere ko`u – ka`e ^ovi}, koji je posle dve decenije ribarewa i sta`a u „Sintelonu“ oti{ao u penziju, pa sa sinom Alenom dr`i i ribarnicu na Zelenoj pijaci. – Profesionalni ribar godi{wu dozvolu samo da iza|e na vodu pla}a 95.000 dinara i mese~no 8.500 doprinosa. A trebaju mu bar jedan ili dva ~amca (i obavezno motor „desetka“), ~ija je

O

Jo zo ^o vi}

dr`ave napla}aju koncesije, a ne dozvole za izlazak na vodu.

Neki prodavaci su "pukli" ~ak i za Badwi dan, a slab je pazar i u danima posta. Pamti Joza da je nekad kilogram {arana u veleprodaji ko{tao pet maraka,

Bran ko [tem ber ger

cena 600-700 evra, a svakog od 200 radnih dana potro{i se po deset litara goriva. Pride, pet{est mre`a ko{ta 100-150 evra, a vr{ke, wih 20-30, po 20. Dakle, treba uloviti ribe za 6.000 do 8.000 evra pa da se bude na nuli.

Vrlo te{ko kad narod nema para da plati realnu cenu. Ure|ene

a danas 2,2 tek evra, u prole}e pro{le godine 350 dinara, a sad tek 250. Prodavci se `ale i na to {to dr`ava dozvoqava uvoz jeftine ribe sumwivog porekla i kvaliteta, poput soma iz Vijetnama. Ali kupuju qudi, ko{ta tek 200 dinara kilo. U {ali, alasi pla{e decu da }e od „vi-

jetnamca“ dobiti kose o~i, a posle doma}eg soma zapatiti lepe brkove. Dunavski „brka“ ko{ta 350 dinara kilo, a smu|, najkvalitetnija riba ovih voda, tek 400.

– ^ude mi se kom{ije {to sam sina pustio da se pati po zimi i ide na vodu me|u sante kad od toga nema ’leba – pri~a Joza. – Ali boqe je bilo {ta raditi, jer se onda mo`e{ i nadati, a od kukawa i le`awa na kau~u ~ovek mo`e samo da poludi i pre|e na "bensedine".

I Branko [temberger, najstariji palana~ki alas }e, ipak, da plati godi{wu dozvolu, ali tvrdi da ga samo qubav prema reci jo{ dr`i u zanatu.

– Zna~ajno je pala prodaja ribe i u ovda{wim ~ardama i restoranima – obja{wava Branko, ~ija porodica dr`i poznatu „Kalo{“ ~ardu na obali Dunavca „Bager“, gde je u najve}em kotli}u na svetu 2002, za do~ek Srpske nove godine, skuvana ribqa ~orba za Ginisa. – Na`alost, i u Dunavu je sve mawe ribe. Najvi{e zbog ~esto visokog vodostaja od kad je pu{ten u saobra}aj Kanal Rajna–Majna. Ako je kod moje ~arde u januaru vodostaj bio 600 cm, koliki tek treba da o~ekujem u junu, kad je nivo najvi{i? Da pre`ivimo ova vremena, nema nam druge nego da ube|ujemo nadle`ne da sad pomognu alasima jer ako to ne u~ine, na vodi }e ostati samo oni koji ribu kradu.

Mada su obesparili, nisu na{i qudi zaboravili razliku izme|u dunavskog {arana, smu|a ili soma, od onog godinama zamrznutog u ko zna kojem }o{ku sveta. Od zamrznute, boqa riba je i babu{ka, koji, ina~e, va`i za „korov“, a alasi je prodaju za 100 dinara kilo, pa i jeftinije.

Ali kad se dobro osoli, re{ ispe~e i jede s mekanim ’lebom, pravi je delikates – iz iskustva tvrdi [tamberger. m. suyum

@iv ko vi }a u SAD zo vu mi ster Do ris

tip sla ga li ce na „ve li ~an stven nivo“.

Ameri~ka firma „Kejdon“ ve} godinu dana proizvodi i prodaje "doris" za 125 dolara, a kod nas preko „Top-{opa“ ko{ta 35 evra. Korisnici mobilnih telefona "ajfon" mogu u`ivati u elektronskoj varijanti.

– Za jed no s }er ka ma smi {qao sam pravila za „memorikju“. I sad su 24 plo~ice u igri, ali {estougaone u ~eti-

ri boje, a slu`e za trening pam}ewa. Igra traje najvi{e 15 minuta na po~etnom, sredwem i naprednom nivou – promovi{e @ivkovi} svoje tre}e „~edo“.

Amerikancima se i ova slagalica svidela pa su predlo`ili, a Zdravko prihvatio, da jedan primerak po{aqe Baraku Obami, pa }e mo`da i najmo} ni ji ~o vek sve ta, to kom dokolice u Beloj ku}i, uskoro osve`avati memoriju srpskom

umro grof Arvedi, lovni spAhiluk doroslovA u komi

O~e ru pa na kra qev ska pre pe li ca ad je svojevremeno pitoreskni lik iz Italije, konte Pijetro Arvedi d’Emilei u Doroslovu, selu somborskog atara, kupio prvu paorsku ku}u, potez aristokrate iz Verone je tretiran tek kao incident gospodina zanimqive biografije, pristojnih godina i imetka. Pro{la je tek koja godina a konte Arvedi, ina~e strastveni lovac, po~eo je da dovodi svoje zemqake u lov, ali i da kupuje svaku ku}u u Doroslovu koja je ispuwavala dva prosta uslova: da je na prodaju i da je stara vojvo|anska.

Pazario je jednu po jednu i renovirao ih tako da ih se ne bi postidela ni Italija, a gosti su bili sve brojniji. Zadovoqan kako se biznis u Srbiji razvija, konte je dogradio otvoreni bazen u centralnoj lova~-

K

Go stio je kon te i kru ni sa ne gla ve

delicijama za svadbeni ru~ak, ali i plemenitim vinom iz konteovog rodnog kraja i vlastitog vinograda.

Sve je dakle, mawe-vi{e, delovalo kao prototip uspe{no tranzitiranog lovnog turizma u Srba, pogotovo {to su se kroz sad ve} veliko grofovo imawe pro{etali bezbrojni ministri, ambasadori i krunisane glave pune hvale za simpati~nog doma}ina. Broj superkomfornih posteqa kojima je ova nesvakida{wa firmaagencija raspolagala je narastao na vi{e od 60, a posetilaca daleko nadma{ivao ~etvorocifreni.

Tut wa li su li pi ca ne ri po Do ro slo vu A onda je sve po~elo da se uru{ava. Prvo je stalo da koj ku}i, na{lo se placa i za se zucka da gosti italijanskog kowu{nice, gde su uskoro zargrofa zapravo masakriraju zazali belogrivi lipicaneri nakonom za{ti}ene ptice pevabavqani u Be~u, Doroslov~ani ~ice, {to je na Zapadu protumasu bili sre}ni {to imaju pri~eno kao stvar svojstvena banaliku da rade i zarade, a bogami na-dr`avama, da bi s prole}a ni gosti dubqeg xepa se nisu 2004. na grani~nom prelazu izimali na {ta po`aliti. Jedan me|u Srbije i Hrvatske, na puod programa koji je Arvedijeva tu za Italiju, bio zaustavqen vojvo|anska firma, nazvana konteov kamion pun zamrznute „Kraqevska prepelica“ (Re di retke i egzoti~ne pernate fauquaglio) nudila bilo je i rustine odstreqene upravo u Dorokalno ven~awe sa sve vo`wom slovu. Kad se otkrilo da je konfijakerima, pravim lova~kim

te „zaboravio“ i da plati carinu na silne hektolitre uvezenog vlastitog italijanskog rizlinga, nije bilo druge do da plemeniti Arvedi ipak zavr{i s lisicama na rukama. Naravno, sko~io je italijanski diplomatski kor u Beogradu, konstatovalo se da je konteu srce veoma slabo, te je hitno oslobo|en i specijalnim avionom preba~en u Veronu na „le~ewe“. Po svemu sude}i dobro se oporavio, ali kad te ne}e, onda te stvarno ne}e. Elem, uo~i Bo`i}a 2008. Arvedi, ina~e i predsednik FK „Verona“, zaustavio se na autoputu ka Mantovi i iza{ao iz kola da protegne noge. Na nesre}u, pospani Poqak u „mercedesu“ je naleteo na wega i tako ga te{ko povredio da je tri meseca bio u komi i u ve~na lovi{ta oti{ao marta 2009.

Tragedija qudska, ali i tragedija za Doroslovce, jer je po~ela borba dva sina i k}erke Arvedijeve oko nasledstva. Prvo su ku}e opustele, onda ergela rasprodata, a sad se ve} niko ni na telefon u o~erupanoj „Kraqevskoj prepelici“ ne javqa. Ka`u Doroslovci da niko od naslednika ni provirio nije u selo, ali su radi znati koji je wihov deo i ne daju da ih kogod prevari. m. miqenovi}

petak11.februar2011.

c m y

LOV

dneVnik

15

BURA OKO LOVA^KE KOMORE

]erani}: nestru~no i nezakonito Ministarstvo: za{tita i unapre|ewe lovstva I daqe nema mira u vezi sa Lova~kom komorom. Nakon {to je formirana u sam smiraj pro{le godine, izazvala je negodovawe dela lova~ke javnosti, a kon kret ne za mer ke i o{tre primedbe na na~in kako je Komora ustanovqena direktno je Mi ni star stvu po qo pri vre de uputio sekretar LSS Alek san dar ]e ra ni}. Podse}awa radi, u pismu ministru poqoprivrede Sa {i Dra gi nu, ]erani} je naveo: “Po{tovani gospodine Dragin, ovim putem `elim da Vas upoznam sa ~iwenicom da je Lova~ ka ko mo ra for mi ra na na stru~no i pravno neutemeqen na~in, odnosno suprotno odredbama ~lana 12. Zakona o divqa~i i lovstvu. Tako|e je predlogom statuta Komore (koji je prosle|en tzv. delegatima na vreme u minut do 12) pogre{no utvr|eno svojstvo pravnog lica, suprotno Zakonu o divqa~i i lovstvu. Na~in izbora predstavnika pravnih subjekata u sastav skup{tine Komore je u najmawu ruku nezakonit. Primera radi, od 760 zaposlenih u lovstvu, gotovo jedna polovina

je zaposlena u lova~kim udru`ewima, a ista su dobila samo 6 predstavnika (od 45) i to bez obrazlo`ewa.

Molim Vas za pismeno obrazlo`ewe kriterijuma na osnovu kojih je g-din Alek san dar Ra do sa vqe vi} u svojstvu Predsednika stru~ne grupe za poslove pripreme po~etka rada Komore doneo akt -”Zahtev za odre|ivawe ~lanova Skup{tine Lo va~ ke Ko mo re“ od 25.08.2010. godine.

U me|uvremenu iz kabineta ministra Dragina stigao je odgovor na pitawe koje je “Dnevnik” postavio u vezi sa ]erani}evim dopisom. Koliko i u kojim delovima odgovara primedbama sekretara LSS procenite sami, a mi Vam ga u celosti prenosimo.

“Na osnovu Zakona o divqa~i i lovstvu, Ministarstvo poqoprivrede - Uprava za {ume je po kre nu la pro ce du ru za osnivawe Lova~ke komore kao pro fe si o nal ne or ga ni za ci je, koja se formira radi ostvarivawa i za{tite prava i interesa profesionalnih lovnih radnika i unapre|ivawa lovstva.

Lovci i{~ekuju ishod

Na Osniva~koj skup{tini su prisustvovali istaknuti lovni radnici, pismeno delegirani od strane nau~nih i obrazovnih institucija, javnih preduze}a, Lova~kog saveza Srbije-Vojvo-

ODSTREQEN VEPAR U ATARU SANADA, KOD ^OKE

Foto: J. Pap

dine i Uprave za {ume, koji najneposrednije u~estvuju u aktivnostima iz oblasti lovstva.

Nakon konstruktivnog razgovora, Skup{tina Lova~ke komore jednoglasno je izabrala

pred sed ni ka, usvo ji la Osni va~ki akt i Statut komore, dok su ~lanovi Upravnog i Nadzornog odbora izabrani velikom ve}inom glasova. Skup{tina je jednoglasno usvojila predlog

Upravnog odbora za visine naknade za kori{}e{e lovostajem za{ti}enih vrsta divqa~i, dok je predlog visine naknade za lovnu kartu usvojen velikom ve}inom glasova. Predlo`ena visina naknade za lovnu kartu ostala je nepromewena u odnosu na ce nu lov ne kar te ko ju je LSS izdavao za teku}u lovnu godinu.

U narednom periodu, Lova~ka komora }e uputiti javni poziv za ~lanstvo u Komori, formirati Stru~ni odbor za izdavawe i oduzimawe licenci, i preduzeti sve potrebne radwe za pokretawe procedure izdavawa licence za poslove planirawa u lovstvu, za stru~ne poslove u gazdovawu lovi{tem i za poslove lovo~uvarske slu`be, {to }e sa jedne strane predstavqa za{titu stru~nosti pro fe si o nal nih lov nih radnika, a sa druge strane za{titu i sigurnost korisnika lovi{ta u pogledu gazdova{a lo vi {tem i osta le po slo ve propisane Statutom Komore.“ stoji u saop{tewu iz Ministarstva poqoprivrede.

Pripremio: D. Kne`i}

NA [AKALIJADI

Tri lije pale u Kr~edinu Na tradicionalnoj {akalijadi u Kr~edinu, umesto pradatora kom je lov bio prevashodno namewen, pale su tri lisice. Oko stotinak lovaca, od kojih je bilo blizu 60 gostiju, tri puta su bili precizni, a Kr~edincima za utehu ostaje ~iwenica da su decembra pro{le godine na lokalnom terenu “Kalaka~a” odstrelili osam {akala koji se i u wihovom lovi{tu ozbiqno namno`io. Ali, i od wega ima gorih predatora.

- Muku mu~imo sa psima lutalicama koji napadaju srne}u divqa~ i prave nam velike {tete. Zaista ne

Borislav Milanov i Stojan Petrov s vrednim ulovom

Kapitalac u neobranom kukuruzu Vepra kapitalca kakav jo{ nije vi|en u ataru Sanada kod ^oke odstrelio je Bo ri slav Mi la nov, ~lan Lova~kog dru{ta “Jastreb” iz Sanada. Kapitalac je na ni{an do{ao 2. februara u delu atara [iko{ovara, a bio je te`ak 154 kilograma.

U ~eki su uz Milanova bili jo{ wegove kolege Sto jan Pe trov i Zo ran Bo `in, kada je vepar do{ao u neobrani kukuruz.

- Pucao sam sa udaqenosti od 180 metara iz karabina “Rem-magnum” kalibra 7 milimetara. Posle prvog metka, vepar je po~eo da tr~i, pa sam morao da

pripucam jo{ dva puta dok nije pao - pri~a Milanov.

Kada je vepar kapitalac odstreqen, iste ve~eri u Lova~kom domu u Sanadu, okupio se veliki broj lovaca i znati`eqnika, da vide `ivotiwu koja im je ove jeseni pri~inila dosta {tete u neobranom kukuruzu. Kako planirjau sanadski lovci preparirana glava krasi}e prostorije Lova~kog doma, dok }e se od mesa pripremiti gula{ za gozbu svih ~lanova LD “Jastreb” i wihovih gostiju .

Tekst i foto: M. Mitrovi}

SAOP[TEWE MINISTARSTVA POQOPRIVREDE

Lovne karte za 1.000 dinara Ministarstvo poqoprivrede, {umarstva i vodoprivrede, na osnovu Zakona o divqa~i i lovstvu, {tampa i izdaje lovne karte, a tako|e obavqa i distribuciju lovnih karata korisnicima lovi{ta za lovnu 2011/2012. godinu. Cena je 1.000 dinara.

Korisnici lovi{ta na teritoriji Republike Srbije su: JP Srbija{ume, JP Vojvodina{ume, JP Nacionalni parkovi (Fru{ka Gora, \erdap, Tara, Kopaonik i [ar planina), Lova~ki savez Srbije, [umarski fakultet, Ministarstvo odbrane i druga pravna lica

koja sa Ministarstvom imaju zakqu~ene Ugovore o davawu lovi{ta na gazdova{e. Lica koja ispuwavaju uslove za dobijawe lovne karte, podnose zahtev za dobijawe korisniku lovi{ta u skladu sa Zakonom i prila`u dokaz o izvr{enoj uplati . Naknada za lovnu kartu se upla}uje na ra~un Buxetskog fonda za razvoj lovstva Republike Srbije. Obaveze korisnika lovi{ta su da popune, overe i potpi{u lovne karte preuzete od Ministarstva i da ih proslede licima koja su podnela zahtev za dobijawe lovne karte.

znam kako da re{imo ovaj problem - ka`e kr~edinski lovac Bra ne Tu ve xi}.

Kr~edincima su, po obi~aju, u goste do{li i pobratimi iz Banatskog Despotovca. Oni su dobili fotomonografiju izdatu povodom jubileja Lova~kog dru{tva, a svi u~esnici lova prigodne zahvalnice. Tako|e, to je bila prilika da se uru~e zlatna odlikovawa LU “Fru{ka gora” iz In|ije kr~edinskim lovcima, a dobili su ih: Pre mil Po po vi}, Bra ne Tu ve xi}, Dren ko No vi}, Ran ko Fi li po vi} i Jan ko \ur ~ik.

SPORT

petak11.februar2011.

PRIPREME NOVOSA\ANA U CRNOJ GORI

Po raz kao opo me na (Od na {eg spe ci jal nog iz ve {ta ~a) BE ^I ]I: Uo~qiva je bila poti{tenost fudbalera Vojvodine, dan posle utakmice sa Grbqem, od kojeg su izgubili 0:1.

Niko nije poku{ao da opravda bledu igru i negativan rezultat, pa su ~ak i ~lanovi stru~nog {taba nastojali da pojedincima objasne “kako su i porazi i slab dan sastavni deo posla kojim se bave” i da ne treba da ih prihvataju tragi~no, ali samo pod uslovom da iz svega izvuku pouke.

Odavno je u analizama stru~waka uo~eno da u toku priprema posle mesec dana svakodnevnog rada neumitno nailazi krizni period, a Vojvodinu je u Crnoj Gori sna{lo ono ~ega su se, zapravo, najvi{e pla{ili: prelazak sa svakodnevnog trenirawa na ve{ta~koj podlozi, na travnati teren. Kako ne bi ispalo da se igra~i `ale {to su izgubili “zbog toga {to su igrali na travi”, jer zaboga, u prvenstvu sigurno ne}e igrati po ledu ve} na travi, mo`da je i boqe da su razliku osetili sada, u Radanovi}ima, nego da ih je to sna{lo u Jagodini 26. februara.

U daqoj analizi me~a s Grbqem jasno je bilo i to da je ekipa bez @eqka Brki}a, Miroslava Vuli}evi}a, Daniela Moj so va, Vu ka Mi to {e vi }a, Slobodana Medojevi}a i Georgija Mereba{vilija, potpuno druga~iji tim, koji ne mo`e da se na met ne su par ni ku.

Ipak, ono {to mora svakoga u Vojvodini da zebrine je to, kako se ve} sada mo`e pri~ati o timu koji se iskristalisao.

Dakle, o grupi od 13-14 igra~a kojoj je nameweno da nosi pr-

Ju ~e ra {wi pre po dnev ni tre ning po ~eo sa stan kom stru~ nog {ta ba i fud ba le ra Voj vo di ne

venstvo. U prvi mah to mo`e da se u~ini kao dobro, ali u su{tini je potpuno druga~ije, jer }e slabost uo~ene ~iwenice po~eti da dobija na te`ini kada krenu kartoni i povrede, {to je, na `alost, neminovnost svake polusezone. [ef stru~nog {taba Zoran Milinkovi}, potpuno svestan situacije u kojoj se nalaze ekipa i stru~ni {tab, za izlaz nudi samo jedno re{ewe: - Samo jo{ boqim i upornijim radom mo`emo da prevazi|emo

SU TRA DVA ME ^A, PO VRA TAK U NE DE QU: Po sle ju ~e ra {weg sa stan ka pred sed ni ka Rat ka Bu to ro vi }a sa stru~ nim {ta bom FK Voj vo di na, od lu ~e no je da se eki pa sa pri pre ma iz Cr ne Go re vra ti u ne de qu. Pret hod no }e cr ve no-be li su tra od i gra ti dve utak mi ce. Pr vu }e od 11 od i gra ti jed na po sta va s Rad ni~ kim 1923 iz Kra gu jev ca, a dru ga od 15 sa ti s No vim Pa za rom. Oba du e la od ig ra }e se u SC “Jaz” u Bu dvi. Ge ne ral nu pro ve ru No vo sa |a ni }e ima ti 19.fe bru a ra u Te mi {va ru s isto i me nim ru mun skim klu bom.

te{ko}e u koje smo zapali. Druge nam nema. Jasno nam je da smo u me~u s Grbqem izgledali lo{e, da nam je malo toga uspevalo, uz uverewe da je re~ samo o prolaznoj krizi. Razgovara}emo, pogleda}emo se u o~i i videti zbog ~ega je ve}ina igra~a odigrala kako je odigrala. Pojedinci moraju da budu svesni da ovakvim izdawem ne mogu da ozbiqnu konkuri{u za najboqu postavu – jasan je trener Vojvodine, koji je uo~i ju~era{weg prepodnevnog treninga oporavka jo{ jednom, zajedno sa svojim saradnicima, ukazao na bledo izdawe u duelu s Grbqem.

U toj utakmici Zoran Milinkovi} je video i mogu}nosti Miroslava Stevanovi}a u ulozi koja, ina~e, pripada Miroslavu Vuli}evi}u. Po{to se zna da jedan od zamenika kapitena nema pravo igrawa u prvom kolu zbog kartona, Stevanovi} je pokazao da mo`e da bude dobro re{ewe, pogotovo u ofanzivnim zadacima.

No, po{to }e uloga desnog spoqneg zahtevati jo{ ve}u posve}enost defanzivi, tu bi zna~ajnu ulogu mogao da odigra iskusni Nikola Lazeti}, koji je u par navrata pokazao da mu nije strano da, posle dobrog proigravawa, ume da zatvori prazninu koja se pojavquje ubacivawem Stevanovi}a u zavr{nicu napada.

Slu~ajno ili ne, tek potrefilo se da i predsednik kluba Ratko Butorovi}, poseti ekipu ba{ u danu kada je sve po Vojvodinu ispalo lo{e, izuzev srda~nog prijema doma}ina.

Predstoje}i duel s Novim Pazarom pokaza}e da li je bleda slika iz Radanovi}a bila samo prolazna slabost ili je ekipu,

zaista, zahvatila ozbiqna kriza.

Utisak je da }e povratak reprezentativaca ipak popraviti smetwe na vezama i izo{triti i ton i sliku crveno-belih iz Novog Sada.

S. Savi}

c m y

16

Real i da qe naj bo ga ti ji Madri|ani i daqe najbogatiji klub na svetu sa 438,6 miliona evra prihoda godi{we, slede Barselona, Man~ester junajted i Bajern.

Posledwih dana svedoci smo mnogih pri~a u doma}em fudbalu o izvesnim dugovawima i krizi, dok u [paniji, Engelskoj, Italiji i Nema~koj o tome, ~ini se, nema re~i. Ili bar probleme nemaju veliki klubovi.

Kompanija Dilojt objavila je listu deset najbogatijih klubova na svetu, na ~ijem je ~elu i daqe Real Madrid.

Zvani~no najboqi klub u 20. veku, u protekloj finansijskoj godini imao je prihod od 438,6 miliona evra, {to je 37,2 miliona evra vi{e u odnosu na 2009. godinu. Prvak [panije Barselona, kao i pro{le godine, zauzima drugo mesto na listi sa 398,1 miliona evra, a slede Man~ester junajted (349,8) i Bajern iz Minhena (323).

Veliki skok na listi klubova bogata{a zabele`io je

Man~ester siti, ~iji je gazda, {eik iz Dubaija Mansur bin Zajed Al Nahjan ulo`io mnogo u prethodnom periodu.

Siti je napredovao za devet pozicija na listi i sada je na 11. mestu sa godi{wim prihodom od 152,8 miliona evra.

Pro{le godine ta suma iznosila je 102,2 miliona evra.

Napredak za tri pozicije zabele`io je jo{ jedan engleski klub, Totenhem, koji se sada nalazi na 12. mestu sa prihodom od 146,3 miliona evra (2009. zarada je iznosila 132,7 miliona evra).

Top 10: 1. Real Madrid 438,6 miliona evra, 2. Barselona 398,1, 3. Man~ester junajted 349,8, 4. Bajern 323, 5. Arsenal 274,1, 6. ^elsi 255,9, 7. Milan 235,8, 8. Liverpul 225,3, 9. Inter 224,8, 10. Juventus 205...

Me si ju sme ta po re |e we s Ro nal dom Fudbaler Barselone Argentinac Lionel Mesi tvrdi da mu smetaju pore|ewa sa igra~em madridskog Reala Portugalcem Kristi-

LA ZE TI] PRO SLA VIO 33. RO \EN DAN: Naj i sku sni ji fud ba ler Voj vo di ne, ~lan ge ne ra ci je ko ja je 1998.go di ne igra la fi na le In ter to to ku pa s Ver de rom, Ni ko la La ze ti}, pro sla vio je 9.fe bru a ra 33. ro |en dan.

Oso bqe ho te la “Splen did” pri re di lo je La ze ti }u pri god nu sve ~a nost, a sla vqe nik je sa klup skim dru go vi ma, uz ma li va tro met, sve }e i ~a {u {am paw ca, po de lio tor tu.

Za jed ni~ ka `e qa svih bi la je da La ze ti} igra jo{ du go i da ga mi mo i |u po vre de.

dnevnik

ili Barselona protiv Reala. Ne borimo se da bismo videli ko je boqi fudbaler, ve} se trudimo zbog svojih klubova - rekao je Mesi.

Ro nal do i Me si

janom Ronaldom. Argentina je sino} u prjateqskom me~u u @enevi savladala Portugal 2:1. Mesi je postigao drugi gol za Argentinu sa penala, dok je Ronaldo bio jedini strelac za Portugal.

- Ovo nije bilo individualno takmi~ewe, Mesi protiv Ronalda,

Ronaldo i Mesi postigli su po 24 gola u {panskoj Primeri.

- Pokazali smo da smo dobar tim, igrali smo dobro i ne treba da `alimo. Moramo da nastavimo dobro da radimo, napustili smo teren uzdignutih glava rekao je Ronaldo.

Adri ja no pred ot ka zom Napada~ Rome Brazilac Adrijano nalazi se pred otkazom u rimskom klubu, jer je prekr{io klauzulu iz ugovora sa „vu~icom” koja

ga obavezuje na „pristojno pona{awe”, prenose italijanski mediji. Adrijano je uo~i po~etka sezone stigao u Romu iz Flamega, a tom prilikom u ugovor su unete klauzule koje obavezuju brazilskog igra~a na „lepo i pristojno pona{awe”. On je ugovoom obavezan da takozvanim „lepim pona{awem”

predstavqa klub u zemqi i inostranstvu. Adrijano je zbog svog ponasawa imao problema u prethodnim klubovima.

Adrijano je ju~e odbio da se podvrgne alko-testu u Rio de @aneiru kada je policija zaustavila wegov automobil zbog sumwe da upravqa pod dejstvom alkohola.

Fudbaler je rekao policajcima da jeste pio, ali da nije pijan, platio je nov~anu kaznu i oduzeta mu je voza~ka dozvola.

- ^uo sam nepravedne napade medija na Adrijana i za navodni raskid ugovora sa Romom... Ni{ta od toga nije istina. Adrijano }e u Brazilu nastaviti rehabilitaciju ramena, kao {to se i dogovorio sa klubom. Nisam zabrinut ako je popio pivo sa porodicom i prijateqima - rekao je igra~ev menaxer Roberto Kalenda.

Adrijano }e za nedequ dana napuniti 29 godina. On je pored Rome i Flamenga igrao jo{ za Sao Paulo, Parmu, Fiorentinu i Inter. Za rimsku „vu~icu” odigrao je samo sedam me~eva u Seriji A.

SA RAD WA DA, FI LI JA LA NE: Naj va tre ni je pri sta li ce Rad ni~ kog fud bal skog klu ba No vi Sad, pri pad ni ci na vi ja~ ke gru pe „Ko ri da”, oku pi li su su ju ~e u ve li kom bro ju is pred klup skih pro sto ri ja u uli ci Ili je Og wa no vi }a 3, gde je Rad na gru pa No vog Sa da tre ba lo da odr `i sa sta nak u ci qu pro na la `e wa re {e wa za opa sta nak pr vo li ga {a sa De te li na re ko ji pro `i vqa va mo `da i naj te `e tre nut ke u du goj isto ri ji klu ba. Pred stav nik na vi ja ~a u Skup {ti ni No vog Sa da, Uro{ Ve qo vi} iz neo je ja san stav pred sed ni ku Rad ne gru pe Alek san dru Mak si mo vi }u, sport skom di rek to ru a ujed no u ~la nu rad ne gru pe Vla di mi ru ]et ko vi }u i Mi haj lu

Mi le ti }u ko ji su se za te kli is pred klup skih pro sto ri ja, da na vi ja ~i sport sku sa rad wu sa FK Voj vo di nom pri hva ta ju, ali da ne }e pri sta ti na to da pr vo li ga{ sa De te li na re po sta ne fi li ja la sta ri jeg grad skog klu ba i iz ra zi li `e qu da se na sta vi sa pro na la `e wem ade kvat nog re {e wa ko je bi bi lo pri hva tqi vo za sve.

Pre go va ra~ ki tim No vog Sa da ume sto u klup skim pro sto ri ja ma sa sta nak je odr `ao u zgra di Vo de Voj vo di ne i to kra tak, do go vo re no je da se sa ~e ka jo{ ne ko li ko da na i da se ne do no se is hi tre ne od lu ke.

I. G. Fo to: R. Hayi}

SPORT

dnevnik PAR TI ZAN OT PU TO VAO U UJE DI WE NE ARAP SKE EMI RA TE

Gla zu ra u Du ba i ju Fud ba le ri Par ti za na na kon dva dana pauze, trenirali su u ~etvrtak, a onda u ranim popodnevnim ~asovima otputovali u Dubai, gde }e nastavi ti pri pre me za pro le} ni deo sezone u Superligi Srbije. Trener crno-belih Aleksandar Stanojevi} okupio je fudbalere u “Zemunelu”, gde je odra|eni i trening, a nakon ru~ka, ponovo je usleduio put na Aerodrom “Nikola Tesla”.

Tre ner Par ti za na Alek san -

vi}, Smiqani}, Vuki}, napada~i: [}epovi}, Iliev, Tejgo, Adija.

- Vi{e puta sam rekao da sam zadovoqan prvim delom priprema. Podigli smo nivo forme, a ostalo je jo{ samo da finalizujemo ono {to smo zamislili. Bitno je da nemamo povre|enih igra~a. Poku{a}emo da uklopimo nove fudbalere u na{u igru. Radi}emo dosta na sinhronizaciji. Odigra}emo sigurno dve utakmice

Fud ba le ri Par ti za na pred put u Du ba i

dar Stanojevi} odlu~io je da u Dubai ne povede Bogunovi}a, koji pregovara s poqskom Koronom, Argentince Rosija i Ku{ka, Ostoji}a, A{kovskog i Davidova. Crno-beli ostaju u Dubaiju 9 dana, planirane su dve utakmice, a u opticaju je jo{ jedna.

U Dubai su otputovali, golmani: Ili}, Stojkovi}, @ivko vi}, od bra na: Kr sta ji}, Miq ko vi}, Ste va no vi}, Jo vanovi}, Savi}, Lazevski, Kizi to, Stan ko vi}, ve zni red: Fejsa, Kamara, Tomi}, Petrovi}, Bra{anac, Ili}, Babo-

u Dubaiju, a mo`da jo{ jednu.

Minuta`a }e biti druga~ija, tra`i}emo prvih 11. Generalno }emo poku{ati da napravimo prvi tim za prvo kolo prole}nog dela {ampionata. Partizan nikada ne}e imati prvih 11, ali sigurno mora da ima najmawe 15-ak igra~a koji mogu da konkuri{u za startnu postavu. Zavisno od protivnika formira}emo i kombinovati tim - rekao je Stanojevi}.

Prole}ni deo sezone u Superligi Srbije Startuje 26. februara, a Partizan }e dan kasnije gostovati In|iji.

Ig wa ti je vi} oti {ao u Ru mu ni ju Levi bek Crvene zvezde Nikola Igwatijevi} prove{}e narednih godinu dana na pozajmici u rumunskoj Politehnici. Igwatijevi} (27) je u Crvenu zvezdu stigao u julu 2009. godine iz Javora. On je pre kluba iz Ivawice igrao Napredak i Zemun. On je jedno vreme proveo na pozajmicama u Javoru i Jedinstvu sa Uba kao pozajmqeni fudbaler Crvene zvezde.

petak11.februar2011.

17

NA CI O NAL NI TIM SR BI JE PO BE DOM U IZRA E LU NA JA VIO BO QE DA NE

Bu |e we or lo va u pra vi ~as Orlovi opet pobe|uju. Nacionalni fudbalski tim Srbije vezao je dva trijumfa u prijateqskim utakmicama protiv Bugarske i Izraela, {to je najava prevazila`ewa krize igre i rezultata u kojoj smo se na{li nakon Mondijala. Izdawe u Tel Avivu ohrabruje, jer se naziru konture tima koji mo`e da pru`a kvalitetne partije, {to je neobi~no va`no pred nastavak kvalifikacija za EP u kojima smo ve} napravili veliki minus.

- Odli~no izdawe kompletne ekipe, na te{kom terenu protiv tehni~ki potkovanog rivala. Mogli smo da slavimo i ubedqivije, ali zadovoqan sam i ovakvim ishodom. Provera je uspela, sada imamo jasnu sliku kako treba da igramo. Koristio nam je dvodnevni rad jer kroz treninge i razgovore igra~i su prihvatili moju filozofiju koncepta igre na kojem }emo u slede}im okr{ajima insistirati - konstatovao je selektor Petrovi}.

Bez nekoliko stubova tima (Stankovi}, Vidi} i @igi}) orlovi su delovali sigurno, vidqiva je ideja u organizaciji igre kojoj ton daje mla|ani Adem Qaji}, plej koji nam je nedostajao. Imamo i brzinu u zav{rnici, uvek opasno prete golu Mr|a, To{i} i Krasi}. Golman Jorga~evi} deluje pouzdano, istisnuo je Stojkovi-

Vla di mir Pe tro vi}

}a, solidni su bili povratnici Bi{evac i Panteli}, pohvale i na ra~un iskusnog Trivunovi}a...

- Video sam nekoliko igra~a koji su se nametnuli, ali ne}u o imenima onih koji su mi se dopali na terenu. Raduje me atmosfera, ~iwenica je da u hodu otklawamo neke negativne stvari i da u glavi ve} imam formiran tim za susret sa Ircima - poru~io je Pi`on.

Nema razloga skrivati i mane, a ~ini se da tandem u sredini terena, u prvom poluvremenu, koji su ~inili Milija{ i Petrovi}, nema dovoqno hitrine mada su takti~ki dosta dobro obavili zadatak. Ipak, selektor ukazuje na drugi element koji ga pomalo ~ini nespokojnim.

GO LO GU ZAN PRE KI NUO ME^ MEK SI KO – BiH (2:0): Prijateqski duel selekcija Meksika i Bosne i Hercegovine, odigranom u

Igwatijevi} ima ugovor sa Crvenom zvezdom do juna 2012. godine, ali je stru~ni {tab crve no-be lih od lu ~io da ga pozaj mi ru mun skom klu bu, po{to na poziciji levog beka ima Du{ka To{i}a i Stevana Reqi}a.

Po li teh ni ka se tre nut no na la zi na dru gom me stu na tabeli rumunskog {ampionata sa pet bodova mawe od vode}eg Ocelula.

- Procenat iskori{}enih prilika koje smo stvorili nije bio na adekvatnom nivou. Posebno me brine Mr|a koji je prokockao 2-3 idealne {anse smatra Petrovi}.

Jedan od junaka pobede nad Izraelom bio je strelac prvog pogotka Zoran To{i}, koji je pokazao da se podjednako dobro snalazi na levom i desnom boku.

- Imali smo problem sa samopouzdawem, sre}a nam je okrenula le|a, u{li smo u seriju negativnih rezultata. Lagano vra}emo veru u sebe, pobede su najboqi lek. Verujem da }e pasti i Irci na Marakani, a to }e biti dodatni stimulans i dokaz da smo opet prava ekipa, nalik onoj iz pret-

Atlanti, nije obele`io rezultat, fantasti~na igra ili neka nesvakida{wa fudbalska bravura, ve} ulazak navija~a u tangama na teren pred kraj sam me~a, pokazuju}i golo telo i pozadinu.

Goli simpatizer reprezentacije BiH sa {arama na licu u boji zastave protr~ao je terenom uzdu` i popreko.

Najagilniji u poku{aju da ga udaqi sa terena bio je golman BiH Kenan Hasagi}. On je jurio za navija~em, u jednom trenutku ga i uhvatio za ruku, ali je obna`eni mladi} uspeo da pobegne.

Ni policija nije bila ni{ta uspe{nija, a ~ini se ni spremna da interveni{e, budu}i da je gologuzi navija~ sam presko~io ogradu i napustio teren kada je zavr{io svoju ta~ku na terenu, a o~igledno se i umorio.

Za kraj, ako nekog, ipak, zanima treba dodati da su Bosanci izgubili sa 2:0 pred 50.000 navija~a.

hodnog kvalifikacionog ciklusa - napomenuo je To{i}.

Izgleda da je redove orlova opet zapqusnuo talas optimisti~kih vibracija.

- Mnogi su nas otpisali, verujem prerano. Mi smo i daqe u igri, samo da u naredna dva okr{aja protiv Irske i Estonije ostvarimo maksimalan u~inak. To bi bila prava podloga za veru u kona~an uspeh - samouvereno }e To{i}.

I Bane Ivanovi} ozna~io je naredni duel protiv Severne Irske na praznoj Marakani zbog kazne, kao kqu~ni za daqe takmi~ewe.

- Ta tri boda vra}aju nas u trku za visok plasman, drugu poziciju u grupi koja donosi kasnije nastup u bara`u. Konsolidovali smo redove, iza sebe ostavili neprijatna de{avawa. Ima vremena da se potpuno spremimo za sva predstoje}a isku{ewa.

Za zakqu~ak se pobrinuo Milo{ Krasi} koji je protiv Izraela poneo kapitensku traku.

- Po~iwemo kona~no da li~imo na sebe. Tim sve boqe funkcioni{e, kvalitet imamo, `eqa i motiv da se domognemo vize za Euro nisu sporni.

Da li je na vidiku renesansa orlova u drugom delu kvalifikacija za EP, pitawe je na koje odgovor sti`e krajem marta kada su na programu dueli sa Severnom Irskom i Estonijom.

Z. Ran ge lov

Pro mo ci ja Gas te iz ku pa Od 10. do 16. jula u glavnom gradu {panske pokrajine Baskija - Vitoriji bi}e odr`an 16. fudbalski turnir za mla|e kategorije pod nazivom Gasteiz kup.

Pro mo ci ja tur ni ra u Novom Sadu odr`a}e se sutra u 11 ~asova u sve~anoj sa li Sred we teh ni~ ke {kole „Mileva Mari}” u Gagarinovoj ulici. Pozivaju se treneri mla|ih kate go ri ja da pri su stvu ju promociji.

SLA VO QUB MU SLIN, BIV [I TRE NER CR VE NE ZVE ZDE, BEZ DLA KE NA JE ZI KU

Ne pla {i te se pri va ti za ci je Crvena zvezda i Slavoqub Muslin u isto vreme u Beleku. Od hotela do hotela 200 metara vazdu{nom linijom. Ali, kao da je 200 kilometara. Kontakta izme|u kluba i trenera, koji je u dva navrata uspe{no vodio crveno-bele...

- Nije bilo - ka`e Muslin.

- Nisam se video sa qudima iz kluba, bili su neki moji saradnici da gledaju Zvezda - Klu`, ka`u da je bila dobra utakmica”, dodao je Muslin, trener Krasnodara, ekipe koju je bogati biznismen Sergej Nikolajevi~ Galicki oformio pre tri godine i ve} stigao do Premijer lige.

Tada je pozvan Muslina da izbori opstanak, a kako srpski trener ka`e, novac za Galickog nije problem, on gradi samoposluge {irom Rusije, pa prihod usmerava ka izgradwi infrastrukture u Krasnodaru. Za sada, bilans je {est terena, dve hotelske zgrade za igra~e, jedna centralna sa salom, teretanom, bazenom, laboratorijom...

Gradi se poseban objekat za petli}e, kadete, omladince... Da budu odvojeni. A, u septembru po~iwe izgradwa i modernog stadiona na kojem }e igrati Krasnodar. Odmah smo Muslina, koji ima znawa o funkcionisawu na{ih najve}ih klubova, pitali da li se Srbi sa pravom pla{e eventualne privatizacije Crvene zvezde i Partizana i da li je uop{te mogu}e da klub isto~no od Minhena ponovo osvoji ne{to u Evropi, a da iza sebe nema nekog oligarha?

Jedina dva {ampiona Evrope isto~no od Minhena su Steaua iz Bukure{ta i Crvena zvezda.

- To je ~ovek kome novac nije problem. On ne vodi klub da bi zaradio, ve} zato {to voli fudbal. Galicki dr`i 6.000 samoposluga i spada u u`i krug najbogatijih qudi u Rusiji. Ja mu ka`em da kupimo tog i tog igra~a, jer }emo kasnije mo}i da ga prodamo za ozbiqan novac, a on mi odgovara da ga ne zanima zarada na bilo kome! Da ho}e dobre igra~e i da

oni ulo`ili po milion evra u klub, desio bi se napredak.

Pred sed ni ci ne ula `u ni di nar Muslin, sada kada je u situaciji da ima predsednika koji mo`e mnogo toga da mu ispuni, smatra da najve}i srpski klubovi, na na~in na koji su organizovani, ne mogu da isprate rast jed-

Sla vo qub Mu slin

Krasnodar igra lep fudbal, makar u Drugoj ligi.

Muslin smatra da mo`da na{im klubovima nije potreban jedan prebogat ~ovek, ve} grupa bogatih i uticajnih Srba, koji vole klub i koji }e odmah ulo`iti svoj kapital.

- Ne mora da bude pojedinac, Zvezdu mo`e da vodi i deset qudi u sklopu akcionarskog dru{tva, da svako od wih vlada u onoj meri koliko ima akcija. A, kad bi svi

nog Zenita ili [ahtjora, a uskoro najavquje i da }e se ~uti za Krasnodar.

- Zvezdin najve}i problem su predsednici, koji vode klub, a ne ula`u ni dinar u wega. Zvezda ne treba da se pla{i privatizacije.

Prodaja kluba nekom mo}niku je jedino re{ewe. Dok ~ovek ne ulo`i svoj novac u klub, nema dugoro~nog uspeha. Zenit i [ahtjor su, recimo, do pre par godina bili nepoznati u Evropi, ali

kada su ih preuzeli bogata{i, wihov put do evropskog vrha je bio muwevit. Takav je primer i sa mojim Krasnodarom, za koji }e se tek ~uti - ka`e Muslin i uverava da niko ko je spreman da ulo`i svoj novac u klub ne mo`e da bude zlonameran, jer je onda zlonameran sam prema sebi.

Da li Muslin, posle dva ne ba{ prijateqska rastanka sa Crvenom zvezdom i tada{wim predsednikom Draganom Xaji}em, mo`e uop{te da vidi sebe na crveno-beloj klupi do kraja trenerske karijere? Nebitno kada…

- Nikad se ne zna. U skorijoj budu}nosti verovatno ne, jer imam dugoro~ne planove u Krasnodaru. Me|utim, nekog tamo dana, {to da ne, pogotovo ako Zvezda uspe da dobije vlasnika ili klub preuzme da vodi neko akcionarsko dru{tvo - ka`e Muslin, koji je osvojio dve „duple krune”, ali bez rezultata u Evropi.

Najbli`e je bio u sezoni 2000/2001, kada je u posledwoj rundi kvalifikacija za Ligu {ampiona ispao od Dinama iz Kijeva. Falio je jedan gol i on to ni danas ne mo`e da pre`ali. Na kraju te sezone, Muslin je napustio Crvenu zvezdu, a uprkos trzavicama sa Xaji}em, vratio se leta 2003, posle ne ba{ uspe{ne ere Zorana Filipovi}a, koji je u jednom trenutku zaostajao 19 bodova za Partizanom.

Ya jo, ja slo bod no {e tam ^im se vratio u klub Muslin je uzeo titulu, ali izgubio fi-

nale Kupa od Smedereva, posle ~ega je `eleo da avanzuje u neku vrstu tim menaxera, nalik engleskim uslovima, a ne samo da ostane trener. @eleo je kontrolu nad transferima igra~a, da bi se - kako ka`e - planski dovodilo i prodavalo.

To je dovelo do konflikta sa Xaji}em i raskida saradwe, posle ~ega je Xaji} navodno rekao da je „Muslin najgora osoba koju je upoznao u `ivotu”. Sedam godina kasnije, taj sukob i daqe je aktuelan, a to se mo`e zakqu~iti i po prili~no o{trim izjavama Muslina na ra~un sudskog procesa koji se vodi protiv tre}e „Zvezdine zvezde”.

- Nije me iznenadio na~in na koji su ga hapsili, pa i druge slikaju kada ih hapse, to je tako kada se zgre{i. Mo`da je on nepravedno optu`en, ali tu je sud, pa neka doka`e da je nevin - bez ustezawa govorio je Muslin.

- Na`alost, bio sam u pravu kada sam se sukobio sa Xaji}em.

O malverzacijama za koje ga osu|uju ne mogu da pri~am, jer nemam dokaze, ali klupski rezultati posledwih godina govore da se s razlogom nisam slagao sa politikom predsednika Crvene zvezde iz vremena dok sam bio trener.

- Mene nisu hapsili, slobodno {etam - nastavio je.

On tvrdi da nije „sedeo sa glavnima” kada su se prodavali igra~i i da stoga nema uvid u eventualne malverzacije, ali ne krije da je bio za prodaju Ivana

Dudi}a u Benfiku. Dudi} trenutno tereti Xaji}a da ga je o{tetio za novac…

- Iako se 2000. godine nisam ba{ pitao mnogo, istina je da sam odobrio odlazak Dudi}a, ali ne znam kakav je bio finansijski put od Portugala do Srbije, niti me je to zanimalo.

O dolasku Roberta Prosine~kog?

- Robi je veliko fudbalsko ime. Jeste po~etnik u trenerskom poslu, ali svi mi smo nekada bili po~etnici, neko je uspeo, neko nije. Jedino mi je ~udno {to jo{ nije diplomirao, a pune ~etiri godine je radio u stru~nom {tabu reprezentacije Hrvatske. Mo`da je planirao da postane neki direktor, ne znam.

Ko je najboqi fudbaler kojeg je trenirao u dva mandata u Crvenoj zvezdi?

- Vidi}! Zar treba da tro{im re~i na wega? U jednom trenutku on je imao problema sa le|ima, pa sam ga poslao na le~ewe kod doktora Ferea u Lion. Tokom wegovog odsustva imali smo pad u igri i seriju lo{ih rezultata, pa je Vidi} sam insistirao da se vrati u ekipu pre zavr{etka terapije.

Od tog trenutka ponovo smo po~eli da pobe|ujemo i na kraju osvojili titulu - podvukao je Muslin, koji je ro|en 15. juna 1953. u Beogradu.

Za Crvenu zvezdu je igrao od 1975. do 1981. godine, izme|u ostalog i sa Xaji}em i zabele`io 140 prvenstvenih nastupa.

18

sport

dnevnik

FI NAL NI TUR NIR KU PA „RA DI VOJ KO RA]” U @E LE ZNI KU

NI KO LA CR NO GLA VAC, JE DAN OD JU NA KA PO BE DE KA ]A NA U SU BO TI CI

petak11.februar2011.

Zvezda i FMP u polufinalu Pr vi dan fi nal nog tur ni ra Ku pa Ra di vo ja Ko ra }a ko ji se odr `a va u @e le zni ku pro te kao u za ni mqi vim du e li ma ko je su pra ti li pre o kre ti ali i jed no iz ne na |e we. Cr ve na zve zda i FMP, pr vi su po lu fi na li sti na ci o nal nog ku pa, a upra vo }e ove dve eki pe ukr sti ti ko pqa u pr vom po lu fi nal nom du e lu u pe tak od 18 ~a so va.

U pr voj utak mi ci da na, ko {ar ka {i Cr ve ne zve zde bi li su bo qi

od fi li ja le FMP -a, Rad ni~ ki ba ske ta 81:69. Iza bra ni ci tre ne ra Uva li na te `e od o~e ki va nog su do {li do sla vqa, po go to vo kad su uzme u ob zir ble da par ti ja u pr vih 20 mi nu ta, ko ju su ko {ar ka {i Rad ni~ kog us pe li da is ko ri ste i na od mor odu sa pred no {}u 39:32.

U na stav ku su sre ta, tim sa Ma log Ka le meg da na za i grao je ka ko se to od we ga i o~e ki va lo, pred wa ~i li su Ame ri ka nac Mar{, Ni ko li} i Le {i}, i na kra ju tre -

Crvena zvezda – Radni~ki basket 81:69 (17:20, 15:19, 27:13, 22:17)

Spartak – Jugovi} 29:30 Smederevo – C. zvezda 28:32 Novi Beograd – Naisus 31:28 Radni~ki – Priboj 42:18 Kolubara – Crvenka 38:29 PKB – Partizan 28:30 Po`arevac – M. Gora 34:36

Hemofarm [tada – FMP 88:93 (21:21, 21:33, 24:21, 22:18)

Napredak – Metaloplastika (19)

BEOGRAD: Ha la @e le znik, gle da la ca: 1000, su di je: Vo ji no vi} (No vi Sad), Ma ri ~i} (Kra qe vo), Mi loj ko vi} (Be o grad).

HE MO FARM [TA DA: Pav ko vi} 18, Bo `o vi} 1, Ab dul Ha mid 3, Kr sto vi} 11, [u ta lo 6, Sa vo vi} 6, Bo ri sov 20, Pe tro vi}, Je re mi} 2, Xor dan 8, Ma ra{ 8, An |u {i} 5.

FMP: ^o vi} 19, Ku ve qi}, Ili} 12, La zi} 8, Kut so po u los 1, Smi qa ni} 8, Sto ja di no vi} 5, Ra di vo je vi} 12, Ive qa 17, Di mi} 6, Mi lu ti no vi} 5, @i va no vi}.

Raspored turnira ^e tvrt fi na le A: Crvena zvezda - Radni~ki basket B: Hemofarm - FMP

81:69 88:93

C: Radni~ki (K) - OKK Beograd D: Partizan MTS - Mega Vizura

sino} sino}

Finale

(18) (20.30)

Su bo ta

(20)

Termini odigravawa utakmica su 18, odnosno 20.30 ~asova, samo }e finale po~eti u subotu u 20 ~asova.

Pe|a jo{ r|av Da las Ma ve riks za be le `i li su de se tu uza stop nu po be du i za dr `a li se na dru gom me stu ta be le Za pa da, iza sjaj nih San An to nio Spar sa. Mav si su go sto va li u Ar ko are ni i uz do sta mu ke sla vi li re zul ta tom 102:100. Igra~ od lu ke bio je oma le ni Por to ri ka nac Ho ze Huan Ba rea, ko ji je 15 od svo jih 20 po e na uba cio u po sled woj ~e tvr ti ni.

Ne ka da {wi as King sa Pre drag Sto ja ko vi} po no vo je bio u start noj pe tor ci Da la sa i od i grao una pred za cr ta nih 20 mi nu ta, po {to ga tre ner Rik Kar lajl uvo di u ri tam po sle du ge pa u ze. Pe |a je po sti gao sa mo ~e ti ri po e na, uz {ut

Pre drag Sto ja ko vi}

iz igre 1/7, ali je sa jo{ ~e ti ri sko ka, pet asi sten ci ja i jed nom ukra de nom lop tom pro na {ao na ~in da do pri ne se po be di. We mu za ute hu, ni pr vi igra~ Da la sa Dirk No vic ki ni je bli stao - sa sa mo de set po e na pru `io je jed nu od naj sla bi jih par ti ja ove se zo ne...

San An to nio je ru tin ski do {ao do po be de u To ron tu i sa sko rom 44-8 na sta vqa da do mi ni ra li gom.

Kril ni cen tar Da huan Bler je sa 28 po e na iz jed na ~io re kord ka ri je re. Rep tor si ma je to 15. po raz u po sled wih 16 me ~e va, dok je Kli -

Pro {li su ru ko me ta { i Ju g o v i } a kroz sil ne mu ke u Su bo ti ci, pro t iv eki p e Spar tak Voj pu ta (30:29, 25:25, 11:10), iz b o r iv { i na kra j u pla sman u ~e tvrt fi na le Ku pa Sr b i j e. Igra l i su znat n o osla bqe ni, bez sjaj nih de snih be ko va Qu bo mi ra Jo {i }a i La z a r a Ste j i n a, sa ro v i t im plej mej ke ri ma, Ni ko lom Vug dra go vi }em i Ni ko lom Ra da ko v i } em, u dvo r a n i kr c a t oj pu bli kom ko ja je bi la po seb no pri pre mqe na za utak mi cu sa Ju go vi }em.

Bez iznena|ewa

BEOGRAD: Ha la @e le znik, gle da la ca: 500, su di je: Jov ~i}, Mr dak i ^u ka lo vi} (svi Be o grad).

CR VE NA ZVE ZDA: Cvet ko vi} 10, Dr ~a, Jang, Ra do sa vqe vi} 3, Ba la ban, Le {i} 10, Ne do vi} 7, Mi lo {e vi} 6, Ni ko li} 18, Mar{ 19, Su bo ti} 8, Ba ki}.

RAD NI^ KI BA SKET: \o ki} 13, Po wa vi}, Ba ra}, An dre je vi} 1, Si la |i 8, Og we no vi}, \u ran 12, Vu ka so vi} 11, Tu bak 2, Va si li} 7, Za ri} 9, Xa ko vi} 6.

Danas po lu fi na le C. zvezda - FMP Pobednik C - Pobednik D

Crni spreman za izazove

Ta be le IS TOK - Atlantik: Boston 38-13, Wujork 26-25, Filadelfija 24-28, Wu Yersi 16-37, Toronto 14-39. Central: ^ikago 35-16, Indijana 22-28, Milvoki 20-31, Detroit 2033, Klivlend 8-45. Jugoistok: Majami 38-14, Atlanta 33-19, Orlando 34-20, [arlot 2230, Va{ington 14-37.

ZA PAD - Severozapad: Oklahoma Siti 33-18, Juta 31-23, Denver 30-23, Portland 28-24, Minesota 13-39.

Pacifik: LA Lejkers 36-16, Finiks 24-25, Golden Stejt 23-28, LA Klipers 20-32, Sakramento 12-37. Jugozapad: San Antonio 44-8, Dalas 3715, Wu Orleans 32-22, Memfis 28-26, Hjuston 25-29. vlend pro tiv De tro i ta iz gu bio i 26. put za re dom! Jo{ jed nim po ra zom Ka va lir si bi po sta vi li no vi ne ga tiv ni re kord svih ame ri~ kih pro fe si o nal nih spor to va!? Na red ni pro tiv ni ci su im Los An |e les Kli per si.

Alek san dar Pa vlo vi} ({ut 0/2, 2sk, 2as za 14 mi nu ta) bio je star ter u po ra zu Wu Or le an sa od Wu Xer si ja, dok je Vla di mir Rad ma no vi} (3p, 2sk, 1as) sa Gol den Stejt Vo ri or si ma „te sno” po be dio Den ver.

Re zul ta ti: Kli vlend - De tro it 94:103, In di ja na - [ar lot 104:103, Wu Xer si - Wu Or le ans 103:101 (91:91), Fi la del fi ja - Or lan do 95:99, Va {ing ton - Mil vo ki 100:85, To ron to - San An to nio 100:111, Wu jork - LA Kli pers 108:116, Ju ta - ^i ka go 86:91, Sa kra men to - Da las 100:102, Gol den Stejt - Den ver 116:114.

16. fe bru ar

Vojvodina @elezni~ar – Mokra Gora

Di mi} iz me |u Sa vo vi }a i An |u {i }a

}e ~e tvr ti ne stva ri u do {le na svo je me sto. Zve zda je uo~i po sled we de o ni ce ste kla, is po sta vi lo se, ne do sti `nu pred nost 59:52, ko {ar ka {i ma Rad ni~ kog po ne sta lo je sna ge, {to su cr ve no -be li is ko ri sti li, naj pre uve }a li vo| stvo i mir no pri ve li su sret kra ju.

U dru gom ~e tvrt fi nal nom du e lu sa sta li su se do ma }in tur ni ra FMP i He mo farm [ta da, a iza bra ni ci tre ne ra \o ki }a na pra vi li su iz ne na |e we i eli mi ni sa li tim iz Vr {ca iz da qeg tak mi ~e wa, na kon uz bu dqi ve za vr {ni ce 93:89. Na kon bo qeg star ta He mo far ma, u dru goj ~e tvr ti ni usle di la je se ri ja pan te ra, ko ji su pred vo |e ni ^o vi }em i Ra di vo je vi }em us pe li da anu li ra ju pred nost ri -

va la i ste kli ve li kih 12 po e na pred no sti uo~i od la ska na od mor 54:42.

He mo farm je u na stav ku su sre ta kre nuo na sve ili ni {ta. Pred vo |e ni Pav ko vi }em i Kr sto vi }em, pu le ni tre ne ra Lu ka ji }a iz mi nu ta u mi nut, sma wi va li su za o sta tak za Be o gra |a ni ma, a u to me ve li ki udeo imao je Bo ri sov ko ji je u na stav ku su sre ta eks lo di rao i bio vo de }i igra~ Ba na }a na. Ipak, da ne do |e do to tal nog pre o kre ta po bri nu li su se mla di Ive qa, Ili} ali i osta li pan te ri, ko ji su na kon pe nal za vr {ni ce us pe li da sa ~u va ju pred nost i do |u do tri jum fa ko ji im je otvo rio vra ta po lu fi na la gde ih ~e ka jo{ je dan fa vo rit, eki pa Cr ve na zve zde.

I. Gru bor

NA [I RE PRE ZEN TA TIV CI PRI PRE MA JU SE U PR^ WU

Ili} prikqu~io jo{ petoricu

Re pre zen ta ci ja Sr bi je u ve sla wu na la zi se na pri pre ma ma u Pr~ wu (Vr mac) u Cr noj Go ri.

Se lek tor ve sla~ ke re pre zen ta ci je Sr bi je, Ne boj {a Ili}, na pri pre me je po zvao je da na est ve sla ~a, ko ji pred sta vqa ju naj o zbiq ni je kan di da te za na stup na Olim pij skim igra ma u Lon do nu, 2012. go di ne. Stro ge kri te ri ju me ka te go ri za ci je Olim pij skog ko mi te ta Sr bi je is pu ni li su: Ni ko la Sto ji}, Mar ko Mar ja no vi}, Mi lo{ To mi}, Ne nad Ba bo vi}, Mi lo{ Sta no je vi}, Ne ma wa Ne {i}, Mi qan Vu ko vi}, Go ran Ja gar, Mi lo{ Va si}, Ra do je \e ri} i Du {an Bo gi ~e vi}.

- Na fe bru ar ske pri pre me, po red je da na est kan di da ta za na stup na Olim pij skim igra ma u Lon do nu, sle de }e go di ne, po zvao sam jo{ pet ve sla ~a, ko ji su se, na osno vu po stig nu tih re zul ta ta na ne dav nim te sti ra wi ma, iz bo ri li za me sto u na {em na ci o nal nom ti mu.

Re~ je o Pre dra gu Lac ko vu i Ne na du Be |i ku, ve sla ~i ma Cr ve ne zve zde, Alek san dru Fi li po vi }u i Ve se li nu Sa vi }u iz Sme de re va, kao i Vik to ru Ja sin skom, tak mi ~a ru VK Ga leb - od lu ka je se lek to ra Ili }a.

Pre od la ska na pri pre me, stru~ ni {tab re pre zen ta ci je je or ga ni zo vao te sti ra we na {ih ve sla ~a na er go me tri ma, na ko me su naj bo qe re zul ta te po sti gli Ni ko la Sto ji} i Mi lo{ Sta no je vi}.

Ni ko la Sto ji} je 6.000 me ta ra pre {ao za 18.57,2 mi nu ta, ~i me je po tvr dio sa tus jed nog od na {ih naj bo qih se ni o ra i obez be dio tri jumf u ge ne ral nom pla sma nu Pr ven stvu Sr bi je na er go me tri ma.

Mi lo{ Sta no je vi} je istu de o ni cu

iz ve slao za 19.56 mi nu ta, {to je bi lo do voq no za tri jumf u ka te go ri ji la kih se ni o ra.

- Bla `e po vre de i gri po zna sta wa spre ~i la su naj ve }i broj na {ih re pre zen ta ti va ca da pru `e svoj mak si mum na pla ni ra nom te sti ra wu, ta ko da ni smo bi li u mo gu} no sti da stek ne mo pra vi uvid u wi ho vu tre nut nu fi zi~ ku pri pre mqe nost. Ni ko la i Mi lo{ su o~e ki va no tri jum fo va li na Pr ven stvu Sr bi je. Me |u tim, si gu ran sam da bi po stig nu ti re zu la ti bi li jo{ bo qi da su na te sti ra wu u~e stvo va li svi na {i re pre zen ta tiv ci i da je kon ku ren ci ja bi la mak si mal na ko men tar je se lek to ra Ili }a na po stig nu te re zul ta te na te sti ra wu re pre zen ta ci je.

A ka da je re~ o o~e ki va wi ma stru~ nog {ta ba od pred sto je }ih ba zi~ nih pri pre ma u Cr noj Go ri, se lek tor na {eg na ci o nal nog ti ma je iz ja vio: - Osnov ni ciq pred sto je }ih pri pre ma je po ve }a we ba zi~ nih tre na `nih spo sob no sti na {ih naj bo qih ve sla ~a i pre la zak {to ve }eg bro ja ki lo me ta ra na vo di, ko li ko god vre men ske pri li ke to bu du do zvo qa va le. Ta ko |e, `e leo bih da is tak nem od li~ nu sa rad wu sa In sti tu tom za re ha bi li ta ci ju, ~i ji }e obje kat „Vr mac” u Pr~ wu, po sta ti ba za za zim ske pri pre me u Cr noj Go ri i ve ru jem da }e na {a za jed ni~ ka sa rad wa do ve sti do jo{ bo qe fi zi~ ke pri pre mqe no sti ~la no va ve sla~ ke re pre zen ta ci je Sr bi je i no vih me da qa na pr vim me |u na rod nim re ga ta ma u 2011. go di ni.

Ve sla~ ka re pre zen ta ci ja Sr bi je bo ra vi }e na pri pre ma ma u Cr noj Go ri do 26. fe bru a ra.

J. G.

U ~etvrtfinalu Kupa Srbije (23. marta) sasta}e se: Partizan – Radni~ki, Jugovi} Unimet - Kolubara, Novi Beograd - pobednik me~a Vojvodina @elezni~ar/ Mokra Gora, Crvena zvezda - pobednik me~a Napredak/Metaloplastika.

U uz b u d qi v oj za v r { ni c i kva li tet ni sa stav Voj pu ta ni je mo gao da se od u pre na je zdi ka} ke mla do sti, zbog ~e ga su gle d a o c i ima l i pri l i k e da pri su stvu ju pra voj ru ko met noj po sla sti ci, iz vo |e wu sed me ra ca.

Ni ko la Cr no gla vac

sa pri s toj n om re z ul t at s kom pred no {}u?

- Igra je bi la ve o ma na pe ta - re kao je Ni ko la Cr no gla vac.

- Do ma }in je od sa mog po ~et ka bio u pred no sti od ne ko li ko go lo va, da bi me tre ner Vla dan Jor do vi} uba cio na po zi ci ju de snog be ka ka da su Su bo ti ~a ni bi li u pred no sti od dva go la. Ubr zo se si tu a ci ja pro me ni la po {to sam u krat kom ro ku dao dva pre sud na go la sa de vet me ta ra. Ta da je re zul tat bio po rav nat, a eufo ri ja je ra sla me |u sa i gra ~i ma, {to ni ka ko ni je im po no va lo do ma }im na vi ja ~i ma, oda kle su se ~u li zvi `du ci i raz o ~a re we.

Do bra igra je bi la od li ~an spoj mla da la~ ke ku ra `i i do brih tre nin ga u pri prem nom pe ri o du?

- Sva k a k o da sva k o d nev n o tre ni ra we pod nad zo rom na {ih tre ne ra Jor do vi }a, Vr go -

Spartak Vojput – Jugovi} Unimet 29:30 (25:25, 11:10) SUBOTICA: Sport ska ha la Du do va {u ma, gle da la ca 900, su di je: Osto ji} i Raj ko vi} (No vi Sad). Sed mer ci: Spar tak Voj put 3 (2), Ju go vi} 5 (4), is kqu ~e wa: Spar tak Voj put 12, Ju go vi} 4 mi nu ta.

SPAR TAK VOJ PUT: Vu ko sla vo vi}, Ko so vi}, Vru }i ni} 3, Ta {ko vi} 3, Ro je vi} 2, Ka li ni}, Nin ko vi} 10, To do ro vi} 1, Vi tas, Ri stov ski 2 (2), Ku ki} (18 od bra na, sed me rac), Dis tol 5, Ve se li no vi} 7.

JU GO VI] UNI MET: Ku ko bat (10 od bra na), La li} 5, Va si} 3, [ip ka 2, Kan ka ra{ 3, Ra da ko vi} 5 (4), Vru ~i }e vi} 1, Vug dra go vi}, Tra var, Kr sman ~i} 1, Cr no gla vac 2, Do bri je vi}, Pap 2, Pe ro vi} (8 od bra na).

U tre nu ci ma ka da je do ma }in imao pred nost od dva go la raz li ke, a le vi bek Sa {a Dis tol bio ne za dr `iv, tre ner go sti ju Vla dan Jor do vi} je po vu kao smeo i ri skan tan po tez, na te ren je, ume sto is ku snog Iva na Pa pa, uba cio go lo bra dog Ni ko lu Cr no glav ca. Iz da nak ~u ve ne ka} ke ru ko met ne aka d e m i j e ne sa m o da je oprav dao po ve re we tre ne ra, ne go je iz ra stao u pra vog ju na ka utak mi ce. Otre sit i ku ra `an, ka kav je ina ~e Cr ni, po sti gao je dva go la i u{to po vao Sa { u Dis t o l a, ko j i do kra ja su sre ta ni je vi |en na par ke tu.

U{li ste u igru u pri li~ no ne zgod nom tre nut ku, ka da je do ma }in bio u pu nom na le tu i

vi }a i Ze ~e vi }a u mno go me do pri no si do broj igri, a sa mim tim i re zul ta ti ma. Upra vo se to po ka za lo na utak mi ci sa Spar ta kom. U na red nom pe ri o du o~e ku jem jo{ bo qe igre i re zul ta te.

Sti ca jem okol no sti, ima }e te sve vi {e mi nu ta `e u igri.

Je ste li sprem ni da od go vo ri te ve li kom sport skom iza zo vu i po tre ba ma eki pe?

- Spre man sam da od go vo rim sva kom iza zo vu, jer sma tram da je kva li tet pri pre ma i sa mih tre nin ga na vi so kom ni vou.

Po red to ga pre za do vo qan sam {to u ti mu vla da pra va ko lek tiv na igra i po dr {ka - is ta kao je ka det ski re pre zen ta ti vac Sr bi je Ni ko la Cr no gla vac.

J. Ga li}

DA NAS NA SPORTS KIM TE RE NI MA Od boj ka Mu {ka su per li ga – KRAGUJEVAC: Radni~ki – Mladi radnik (19). @en ska su per li ga – BEOGRAD: Po{tar – Radni~ki (B) (20), SUBOTICA: NIS Spartak – Crvena zvezda (19), OBRENOVAC: TENT – Jedinstvo (U) (19).

Pr va mu {ka li ga – SUBOTICA: Spartak – Crnokosa (17).

Pr va `en ska li ga - KRAGUJEVAC: Sme~ 5 – [umadija (18).

Ko {ar ka IVBL li ga (`) - BEOGRAD: Vo`dovac - Partizan (20.30).

Pr va li ga (`) - KOVIN: Kovin - ^elarevo (18.30), BEOGRAD: Crvena zvezda - Proleter (19).

Pr va srp ska li ga, se ver (m) - BELEGI[: Dunav - Novi Sad (20).

SPORT

dnevnik VOJVODINA SUTRA DO^EKUJE ZVEZDU

No vo sa |a ni osla bqe ni u der bi ju Der bi ~e tvr tog ko la Pr ve A li ge Sr bi je za va ter po li ste od i gra }e Voj vo di na i Cr ve na zve zda su tra u no vo sad skom ba ze nu Sla na ba ra u 19 ~a so va. U pret hod na tri ko la No vo sa |a ni su za be le `i li dve po be de i po -

od me ~a Evro li ge sa Bu dvom ku bu ri sa po vre |e nim i bo le snim igra ~i ma, ta ko da je u od lo `e nom su sre tu tre }eg ko la u Ki kin di igra la sa go to vo ju ni or skim po go nom. I sa da si tu a ci ja ni je ni {a bo qa. Ka ko {ef stru~ nog {ta ba De jan Sta no je -

Momenat iz jednog od ranijih me~eva Vojvodine i Crvene zvezde

raz i na la ze se na tre }em me stu iza Cr ve ne zve zde ko ja je ukwi `i la tri sla vqa, kao i pr vo pla si ra ni Par ti zan. Voj vo di na jo{

Kru {e vac do ma }in Nem ci ma Utak mi ca pe tog ko la Pr ve gru pe evrop skih kva li fi ka ci ja za Svet sku li gu iz me |u va ter po lo re pre zen ta ci ja Sr bi je i Ne ma~ ke bi }e od i gra na 22. mar ta u Kru {ev cu, sa op {tio je VSS. ^el ni ci VSS na sa stan ku sa pred stav ni ci kru {e va~ kih vla sti do go vo ri li su da ovaj grad bu de do ma }in me ~a sa Ne ma~ kom.

[a ra po va ne igra u Pa ri zu Ru ska te ni ser ka Ma ri ja [a ra po va od u sta la je zbog bo le sti od u~e {}a na VTA tur ni ru u Pa ri zu.

- @e le la sam da u~e stvu jem na ovom tur ni ru, ali su me zdrav stve ni pro ble mi spre ~i li. Iz vi wa vam se svim na vi ja ~i ma, kao i or ga ni za to ri ma tur ni ra iz ja vi la je [a ra po va i do da la da su joj le ka ri kon sta to va li vi ru snu in fek ci ju gr la. [a ra po va je na tur ni ru bi la po sta vqe na za dru gog no si o ca, a u pr vom ko lu bi la je slo bod na.

Ume sto ru ske te ni ser ke igra }e Fran cu ski wa Ste fa ni KoenAlo ro.

vi} ka `e od 16 li cen ci ra nih igra ~a ~ak de ve to ri ca su bo le sni ili po vre |e ni.

- Od du e la sa Bu dvom vi {e od pet igra ~a u ba ze nu na tre nin gu ni je bi lo. Ono ~e ga smo se pla {i li na po ~et ku go di ne sa da nam se de {a va. Na i me, u ne kim stva ri ma za nas je Evro li ga bi la pre ve lik za lo gaj. Kva li tet, go di ne, is ku stvo i fi zi~ ka sna ga mo jih igra ~a ni su bi li do voq ni za iza zo ve Evro li ge. S dru ge stra ne wi ho va `e qa i mo tiv bi li su ve li ki, pa zbog to ga i ne ~u di {to je po sle du e la sa Bu dvom do {lo do emo tiv nog i fi zi~ kog "pra `we wa". No, mi se ne ka je mo, jer sa mo igra wem ja kih utak mi ca i na por nim ra dom i igra ~i i eki pa mo gu da na pre du ju - ka `e Sta no je vi}.

Do sta te {kih utak mi ca osta vi lo je tra ga, pa su u Ki kin di

Ovu ka i Ran |i} igra li i po red bo le sti, od no sno po vre de, a u sa sta vu se na {lo i ne ko li ko igra ~a go di {ta od 1995. do 1997.

(Jok si mo vi}, Bu kvi}, Vi to ro vi}, Gvo zda no vi}).

- I u du e lu sa Cr ve nom zve zdom mo ra }e mo da uba ci mo ne ko ga od mla |ih, jer od de ve to ri ce bo le snih i po vre |e nih jo{ uvek ne znam ko }e mo }i da na stu pi.

Do bra stvar u ovoj si tu a ci ji je ta da sa da mla |i igra ~i shva te da im se uka za la pri li ka da po ka `u {ta zna ju i da se iz bo re za svo je me sto. Ta ko |e, mo ra ju da zna ju i da mo ra ju da igra ju mak si mal no u od bra ni, kao i da br zo ot pli va ju u na pad, a ne da kao {to se de si lo u Ki kin di ne ki sta ri ji igra ~i za pu {a va ju wi ho ve ru pe. Mla |i igra ~i mo ra ju da shva te da se {an se ne uka zu ju stal no i da mo ra ju da ih is ko ri ste.

Sta no je vi} je da qe is ta kao da se iz iz ja va igra ~a Cr ve ne zve zde vi di da }e oni po ku {a ti da sa vla da ju Voj vo di nu u No vom Sa du.

- Zna ju }i da u re do vi ma Zve zde na stu pa ju is ku sni igra ~i ko ji su osva ja li mo no go broj na od li~ ja on da zna ~i da oni uva `a va ju ono {to mi ov de ra di mo.

Shdno to me tru di }e mo se i da ste ~e nu re pu ta ci ju u ba ze nu oprav da mo. Bez ob zi ra na sta we u ko jem se tre nut no na la zi mo mi }e mo du e lu sa Zve dom pri stu pi ti kao i sva kom dru gom, a to je s po bed ni~ kim men ta li te tom.

Dra go mi je {to Zve zdu na me ~e vi ma pra ti ve li ki broj na vi ja ~a, pa je i sa te stra ne po vra tak ovog klu ba ve o ma va `an za va ter po lo. @e leo bih ovom pri li kom da po zo vem i na {e na vi ja ~e da do |u u {to ve }em bro ju i bo dre nas u du e lu sa Cr ve nom zve zdom - za kqu ~io je Sta no je vi}.

G. Malenovi}

Vra ne{ po zvao i Je le nu i Anu Se lek tor FED kup ti ma Sr bi je De jan Vra ne{ po slao je po zi ve igra ~i ca ma na ko je ra ~u na za me~ sa Slo va ki wa ma. Taj me~ se igra u okvi ru ba ra `a za po pu nu Svet ske A gru pe i na pro gra mu je 16. i 17. apri la, naj ve ro vat ni ji u Bra ti sla vi.

Vra ne{ je po zi ve upu tio Je le ni Jan ko vi}, Ani Iva no vi}, Bo ja ni Jo va nov ski, Alek san dri Kru ni}, Ani Jo va no vi} i Ta ma ri ^u ro vi}.

Srp ska se lek ci ja je pro te klog vi ken da u osla bqe nom sa sta vu, bez Jan ko vi }e ve i Iva no -

petak11.februar2011.

19

EVROPSKO PRVENSTVO ZA KADETE I JUNIORE

Da nas sve ~a no otva ra we U no vo sad skom Spen su da nas u 16 ~a so va oba vi }e se ce re mo ni ja sve ~a nog otva ra wa 38. evrop skog ka ra te pr ven stav za ka de te i ju ni o re, kao tre }i ku pa za mla |e se ni o re.Na ta ta i mi ju }e se u su bo tu i ne de -

qu nad me ta ti oko 900 ka ra ti sta iz 46 dr `a va.

S ob zi rom na po pu lar nost ovog spor ta, kao i broj u~e sni ka, o~e ku je se da }e ova ma ni fe sta ci ja mla do sti bi ti do bro po se }e na, a u ime orag ni za to ra pr vi ope ra ti vac {am pi o na ta

Stra hi wa Te pav ~e vi} na go ve {ta va kva li tet no i za ni mqi vo tak mi ~e we.Pred sed nik Ka ra te sa ve za Sr bi je Sla vo qub Pi per po zi va po klo ni ke spor ta da do |u u Spens i na de lu vi de naj kvla i tet ni je mla de ka ra ti ste iz ce le Evro pe.

M. G.

PRI JEM PO VO DOM EVROP SKOG PR VEN STVA U KA RA TEU: No vi Sad }e u na red na tri da na bi ti do ma }in 38. evrop skog pr ven stva u ka ra teu. Tim po vo dom pot pred sed nik voj vo |an ske Vla de i po kra jin ski se kre tar za me |u re gi o nal nu sa rad wu Bo ris Bar jak ta ro vi} i po kra jin ski se kre tar za lo kal nu sa mo u pra vu i me |u op {tin sku sa rad wu dr To mi slav Stan ti}, ujed no pred sed nik Or ga ni za ci o nog ko mi te ta, pri mi li su de le ga ci ju Evrop ske ka ra te fe de ra ci je i or ga ni za ci o nog bor da su tra {weg Evrop skog pr ven stva u ka ra teu. Po red ge ne ral nog se kre ta ra Svet ske i Evrop ske ka ra te fe de ra ci je Xor xa Je ro lom po sa, u de le ga ci ji su se na la zi li za me nik gra do na ~el ni ka No vog Sa da Zo ran Man di}, di rek tor Evrop skog {am pi o na ta dr Stra hi wa Te pav ~e vi} i pred sed nik Ka ra te sa ve za Sr bi je Sla vo qub Pi per.

Ku bi ca da nas na no voj ope ra ci ji Vo za~ eki pe Lo tus Re no u {am pi o na tu For mu le je dan Po qak Ro bert Ku bi ca iza {ao je ju ~e sa ode qe wa in ten ziv ne ne ge bol ni ce San ta Ko ro na u Pje tra Li gu reu u bli zi ni \e no ve. [ef ode qe wa in ten ziv ne ne ge u ovoj

bol ni ci \or do Ba ra bi no iz ja vio je da }e poq skom vo za ~u da nas }e bi ti ope ri sa ni no ga i ra me.

- Ku bi ca se do bro ose }a. Sa da ga ~e ka ju dve ope ra ci je, a tre }a i po sled wa je pred vi |e na za sle de }u ne de qu - re kao je Ba ra bi no. Ku bi ca je ve} jed nom ope ri san u bol ni -

ci San ta Ko ro na gde je pre ba ~en po {to je u ne de qu do `i veo te {ku ne sre }u to kom u~e {}a na Re li ju "Ron de di An do ra" ka da je svo jom "{ko da fa bi jom" iz le teo sa sta ze i uda rio u zid cr kve. Ku bi ca je pro {ao sa ozbiq nim po vre de ma de sne ru ke, {a ke i no ge.

Haj dfeld te sti ra Lo tus

vi }e ve, a pred vo |e ne mla dom Jo va nov ski, po be di la Ka na du i iz bo ri la op sta nak u Svet skoj gru pi elit nog tak mi ~e wa.

Ne mac Nik Haj dfeld te sti ra }e no vi bo lid eki pe Lo tus Re no na sta zi u {pan skom He re zu, sa op {tio je vla snik fran cu skog ti ma u {am pi o na tu For mu le je dan @e rard Lo pez. On je re kao da }e Haj dfeld pri kqu ~i ti pr vom vo za ~u Lo tus Re noa Ru su Vi ta li ju Pe tro vu, a uz tim }e bi ti i Bra zi lac Bru no Se na. Pe trov je si gu ran u fran cu skom ti mu za pred sto je }u se zo nu, dok se jo{ tra `i za me na za po vre |e nog Po qa ka Ro ber ta Ku bi cu. Haj dfeld je pro {lu se zo nu za vr {io u eki pi Za u be ra, a tre nut no je

bez an ga `ma na. On vo zi u {am pi o na tu F1 od 2000. go di ne, a na stu pio je na ukup no 174 tr ke.

- Zna mo da se ra di o do brom vo za ~u, ali mo ra mo da vi di mo u ka kvoj je for mi i ka ko }e da se pri la go di na na{ bo lid. Mo ra mo da vi di mo ka ko }e da pro |u te sti ra wa u He re zu, ali i u Bar se lo ni. Sve to va `i i za Se nu, ali i ne kog tre }eg vo za ~a ako bu de do bio {an su - re kao je Lo pez.

Po ~e tak no ve se zo ne u {am pi o na tu F1 za ka zan je za 13. mart tr kom za VN Ba hre i na.

20

sport

petak11.februar2011.

dnevnik

POMO] KLADIONI^ARIMA NA[ PREDLOG

ITALIJA–SERIJA A

Subota Mi lan - Par ma Ro ma - Na po li Nedeqa Pa ler mo - Fi or en ti na Ka qa ri - Kje vo Ba ri - \e no va Bre {a - La cio Ka ta ni ja - Le }e ]e ze na - Udi ne ze Samp do ri ja - Bo lo wa Ju ven tus - In ter

1. Mi lan 24 24 2. Na po li 3. In ter 23 24 4. La cio 5. Pa ler mo 24 6. Udi ne ze 24 7. Ro ma 23 8. Ju ven tus 24 9. Ka qa ri 24 24 10. Ki je vo 11. Fi o ren ti na 23 12. Bo lo wa (-3) 23 13. \e no va 23 14. Samp do r. 23 15. Par ma 24 16. Le }e 24 17. Ka ta ni ja 24 18. Bre {a 24 19. ]e ze na 24 20. Ba ri 24

14 14 13 12 12 12 11 10 9 7 7 8 7 6 6 6 5 6 5 3

7 4 5 6 4 4 6 8 5 10 8 8 7 9 8 6 8 4 6 5

3 6 5 6 8 8 6 6 10 7 8 7 9 8 10 12 11 14 13 16

(18) (20.45) (12.30) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (20.45)

40:19 38:22 44:27 30:22 42:31 39:30 35:30 40:30 28:26 26:23 23:24 25:30 19:22 20:25 23:30 24:43 19:31 20:31 17:31 14:39

49 46 44 42 40 40 39 38 32 31 29 29 28 27 26 24 23 22 21 14

ITALIJA–SERIJA B

Danas Ata lan ta - Si je na (20.45) Subota Kro to ne - Al bi no le fe (15) Em po li - Asko li (15) Fro si no ne - Ci ta de la (15) Pja }en ca - Gro se to (15) Por to su ma ga - Li vor no (15) Mo de na - Re |i na (15) Vi }en ca - Sa su o lo (15) Pa do va - Tri e sti na (15) Pe ska ra - Va re ze (15) No va ra - To ri no (poned. 20.45)

1. Ata lan ta 2. No va ra 3.Si je na 4. Va re ze 5. Pa do va 6. Li vor no 7. Re |i na 8. To ri no 9. Vi }en ca 10. Em po li 11. Pe ska ra 12. Gro se to 13. Kro to ne 14. Mo de na 15. Al bi no l.

16. Ci ta de la 17. Sa su o lo 18. Pja }en ca 19. Por to su m.

20. Asko li (-6) 21. Tri e sti na 22. Fro si no ne

25 25 25 25 25 25 25 25 25 24 24 25 25 25 25 25 25 25 25 25 25 25

15 13 13 11 8 9 9 9 10 7 8 8 6 6 7 6 7 5 6 7 4 5

5 9 9 10 11 8 8 8 4 12 8 7 12 12 7 9 6 10 7 9 11 8

5 3 3 4 6 8 8 8 11 5 8 10 7 7 11 10 12 10 12 9 10 12

32:18 45:21 41:21 31:16 38:30 34:31 29:27 29:31 27:30 28:23 26:26 26:30 24:27 26:32 31:42 28:32 26:30 31:40 22:37 26:31 19:31 24:37

50 48 48 43 35 35 35 35 34 33 32 31 30 30 28 27 27 25 25 24 23 23

NEMA^KA BUNDES LIGA

Subota Aj tranht - Ba jer (L) Volf sburg - Ham burg Ba jern (M) - Ho fen hajm [al ke - Fraj burg [tut gart - Nir nberg Kaj zer sl. - Bo ru si ja (D) Nedeqa Keln - Majnc Ver der - Ha no ver

1. Bo ru si ja (D) 21 2. Ba jer (L) 21 3. Majnc 21 4. Ha no ver 21 5. Ba jern (M) 21 6. Fraj burg 21 7. Ho fen hajm 21 8. Ham burg 20 9. Nir nberg 21 10. Ajn traht 21 11. [al ke 21 12. Volf sburg 21 13. Ver der 21 14. Kaj zer sl. 21 15. St. Pa u li 20 16. Keln 21 17. [tut gart 21 18. Bo ru si ja (M) 21

16 11 12 12 10 10 8 9 8 8 7 5 6 6 6 6 5 4

3 6 1 1 6 4 8 3 5 3 5 8 5 4 4 4 4 4

2 4 8 8 5 7 5 8 8 10 9 8 10 11 10 11 12 13

(15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (18.30)

1. Lil 2. PS@ 3. Ren 4. Mar sej 5. Sent Etjen 6. Lion 7. Tu luz 8. Mon pe qe 9. Bor do 10. Brest 11. Lo ri jen 12. So {o 13. Va len si jen 14. Ni ca 15. Ok ser 16. Nan si 17. Kaen 18. Lans 19. Mo na ko 20. Ar le

22 22 22 22 22 22 22 22 22 22 22 22 22 22 22 22 22 22 22 22

11 10 10 9 9 9 10 9 7 8 9 8 6 6 4 7 6 5 3 1

9 7 7 9 8 8 3 6 10 7 4 4 8 8 13 4 6 8 12 5

46:12 41:30 32:22 29:30 42:26 29:28 39:28 29:30 26:30 24:26 26:26 26:30 27:43 31:37 23:34 25:39 37:39 31:53

51 39 37 37 36 34 32 30 29 27 26 23 23 22 22 22 19 16

(19) (19) (19) (19) (19) (19) (21)

2 5 5 4 5 5 9 7 5 7 9 10 8 8 5 11 10 9 7 16

(1.80) Man~ester junajted (3.10) Man~ester siti (3.90) Grad ski der bi na Old Tra for du u Man ~e ste ru, obe le `i }e 27. ko lo en gle ske Pre mi jer li ge. Do ma }i |a vo li pred vo |e ni Ne ma wom Vi di }em, po sle 29 do `i ve li su po raz u me ~u s Vul ver hem to nom. S dru ge stra ne Si ti je sla vio pro tiv VBA (3:0) {to im je bio pr vi tri jumf na kon tri su {na ko la. Je se nas je bi lo 0:0.

Pro {le se zo ne grad ski ri va li su od i gra li ~e ti ri su sre ta. Oba pr ven stve na pri pa la su iza bra ni ci ma tre ne ra Fer gu so na (4:3 i 1:0), dok su u Li ga Ku pu pr vi me~ xa vo li do bi li 3:1, a gra |a ni su sla vi li u dru gom 2:1.

Na{ predlog: 1 Fud ba le ri Bor doa na sta di o nu sta di o nu [a ban Del ma{ do ~e ku ju eki pu Ke a na. Do ma }in je igra u pro men qi voj for mi, da le ko od {am pi on ske. U pro {lom ko lu re mi zi ra li su sa Li o nom 0:0, dok su go sti sa ju ga Fran cu ske bi li bo qi od Lo ri je na 2:0, {to im je tre }a po be da u po sled wih pet ko la. Je se nas u Ka e nu ni je bi lo po bed ni ka (0:0), a po sled wi put oba du e la pri pa la su Bor dou (2:1 i 1:0). Iza bra ni ci tre ne ra Du ma sa, po ku {a }e da na pra ve pod vig, a uzda ni ca go sti ju bi }e pr vi stre lac eki pe El Ara bi (11 go lo va).

Na{ predlog: 3+

(2.20) Roma - (3.00) Napoli (3.10) Ri mqa ni su u{li u se ri ju te {kih du e la sa eki pa ma iz sa mog vr ha. Na kon po ra za vu ~i ce na go sto va wu u Mi la nu (5:3), iza bra ni ci tre ne ra Ra ni je ri do ~u ku ju eki pu Na po li ja. U pr vom de lu {am pi o na ta u Na pu qu sla vio je do ma }in (2:0). Bi }e ovo pri li ka da se Ri mqa ni pred vo |e ni Bo ri je lom i Vu ~i ni }em re van {i ra ju Na po li tan ci ma za po raz i ostva re pr vu po be du na kon dva su {na ko la. Go sti su sa vla da li ]e ze nu (2:0) i sa do sta op ti mi zma pu tu ju na Olim pi ko. Fud ba le ri Na po li ja pred vo |e ni tri jom La ve zi, Ka va ni, Ham {ik mno go bo qe igre pru `a ju na San Pa o lu ne go na go sto va wi ma, gde su do `i ve li tri po ra za na pet du e la. Tra di ci ja je na stra ni vu ~i ce.

Na{ predlog:

(17) (17) (21)

40:22 34:24 24:17 30:18 31:24 30:23 25:22 20:23 27:23 23:21 26:27 35:27 25:25 15:22 27:26 23:34 22:31 22:35 20:23 11:43

42 37 37 36 35 35 33 33 31 31 31 28 26 26 25 25 24 23 21 8

Bo jan Kr ki}

BELGIJA

(2.65) Juventus - (3.00) Inter (2.50)

57 54 46 42 39 39 37 35 34 31 31 22 20 19 16 14

(2.10) Atletiko (M) - (3.10) Valensija (3.20) Po sr nu li Atle ti ko do ~e ku je na Vi sen te Kal de ro nu uvek ne u god nu Va len si ju. Jor gan xi je su tre nut no na osmom me stu {am pi o na ta, a po raz od Bar se lo ne (3:0), tre }i je u ni zu., Na dru goj stra ni, sle pi mi {e vi su sla vi li pro tiv sla ba {nog Her ku le sa 2:0, i ta ko na sta vi li niz od de vet utak mi ca bez kik sa. U pr vom de lu se zo ne na Me sta qi ni je bi lo po bed ni ka (1:1). Za ni mqi vo je da ~e ta tre ne ra Eme ri ja ni je sla vi la u Ma dri du po sled wih pet se zo na.

Na{ predlog: 2 - 3 I. G.

(4.60) Kajzerslautern - (3.40) Borusija (D) (1.65) Vo de }i tim pr ven stva Bo ru si ja iz Dort mun da go stu je na Fric Val ter sta di o nu, gde ih o~e ku je do ma }in ko ga o~e ku je gr ~e vi ta bor ba za op sta nak. Kaj zer sla u tern je po ra zom u Ho fen haj mu (3:2) ve zao tre }i po raz, a bez

Jakinta ostaje u Juventusu Na pa da~ Ju ven tu sa Vin }en co Ja kin ta igra }e i na red ne se zo ne za to rin ski klub, iz ja vio je we gov me na xer An drea D’Ami ko. Ja kin ta je pro pu stio ve }i deo ove se zo ne zbog po vre da, a in te re so va we za ita li jan skog na pa da ~a po ka zao je lon don ski To ten hem.

- Da li je Ja kin ta u pla no vi ma Ju ven tu sa za na red nu se zo nu? To mo ra te da pi ta te ge ne ral nog di rek to ra \u ze pea Ma ro tu - re kao je D’Ami ko i do dao: - On }e si gur no i na red ne se zo ne igra ti za Ju ven tus, jer sum wam

da ima ju bo qeg na pa da ~a od we ga.

Ni je bi lo ni ka kvih kon tak ta sa dru gim klu bo vi ma. Vin }en co se opo ra vqa i raz mi {qa sa mo o Ju ven tu su. We gov opo ra vak ide pri li~ no do bro, ali ne bih mo gao da ka `em da li }e bi ti spre man za na red ni me~ u Se ri ji A sa In ter om.

Ja kin ta (31) je ~lan Ju ven tu sa od 2007. go di ne, a pre to ga je igrao za Udi ne ze, Ka stel di San gro, Pa do vu i Re |i o lo. On je za to rin ski klub od i grao 94 utak mi ca i po sti gao 38 go lo va.

da na pu sti ka ta lon ski klub, na ja vio je igra ~ev me na xer Zo ran Ve ki}. Kr ki} ima ugo vor sa Bar se lo nom do ju na 2015. go di ne, a obe {te }e we za po vre me nog {pan skog re pre zen ta tiv ca iz no si 100 mi li o na evra. In te re so va we za fud ba le ra Bar se lo ne po ka zao je Na po li.

- Ni je tre nu tak da pri ~a mo o tim stva ri ma. Bar se lo na sa da ne `e li da pri ~a o to me. U ju nu }e mo raz go va ra ti o mo gu }em re {e wu. Oni }e do ne ti ko na~ nu od lu ku - re kao je Ve ki} i do dao: - Ne `e lim da ko men ta ri {em mo gu} nost we go vog pre la ska u Na po li, po {to ne znam {ta }e se do go di ti.

Kr ki} (20) je po ni kao u omla din skim se lek ci ja ma Bar se lo ne, a za pr vi tim ka ta lon skog klu ba od i grao je 154 utak mi ce i po sti gao 38 go lo va. On je de bi to vao za re pre zen ta ci ju [pa ni je u sep tem bru 2008. go di ne na utak mi ci pro tiv Jer me ni je.

Naj bo qi fud ba ler To ten he ma Ge ret Bejl mo gao bi zbog po vre de le |a da pro pu sti pr vi me~ osmi ne fi na la Li ge {am pi o na pro tiv eki pe Mi la na, pre no se bri tan ski me di ji. “Gar di jan” pre no si da je Bejl ob no vio po vre du le |a zbog ko je bi mo gao da

pa u zi ra ne ko li ko ne de qa. Ovaj list tvr di da je stru~ ni {tab To ten he ma po `u rio sa po vrat kom Bej la na te ren, po {to je fud ba ler lon don skog klu ba do bio gr ~e ve u le |i ma to kom po ja ~a nih tre nin ga u po ku {a ju da tr ~i pu nom br zi nom.

HOLANDIJA

TURSKA

PORTUGAL

1. PSV 2. Tven te 3. Ajaks 4. Gro nin gen 5. Den Hag 6. AZ Alk mar 7. Ro da 8. Utreht 9. He ren ven 10. Bre da 11. NEC 12. Graf {ap 13. He ra kles 14. Vi te se 15. Fe je nord 16. Eks cel z.

17. Ven lo 18. Vi qeml

52:14 59:24 48:35 50:31 41:30 34:30 25:21 32:30 29:29 34:32 32:33 16:42 16:32 25:45 19:52 16:48

po be de su ve} ~e ti ri utak mi ce na do ma }em te re nu. Tre ner Kurc, naj vi {e o~e ku je od tri ja Ho fer - La ki} - Ti fer, ko ji }e po ku {a ti da na ne su tek dru gi po raz mi li o ne ri ma u se zo ni. ^e ta iz Dort mun da re mi zi ra la je pro tiv [al kea 0:0, i na sta vi li ni sku od ~e ti ri su sre ta bez kik sa. U pr vom de lu pr ven stva Ba ri os i dru go vi su sla vi li ube dqi vih 5:0, i sa ve li kim ape ti ti ma pu tu ju u Kaj zer sla u tern.

Na{ predlog: 2, 3+

Za huk ta li In ter pred vo |en tre ne rom Le o nar dom, ovog vi ken da go stu je u To ri no, gde ih ~e ka po qu qa ni Ju ven tus pred vo |en Mi lo {em Kra si }em. Sta ra da ma je po be dom na go sto va wu u Ka qa ri ju (3:1) pre ki nu la post dug ~e ti ri ko la. Na dru goj stra ni, ne ro- azu ri su na kon go le a de bi li bo qi od Ro me (5:3), {to im je bi la tre }a ve za na po be da na kon po ra za od Udi ne zea. U pr vom de lu pr ven stva u Mi la nu ni je bi lo po bed ni ka (0:0), dok su pro {le se zo ne oba ri va la tri jum fo va la na svom bu wi {tu. U re do vi ma In ter a ne }e bi ti na {eg De ja na Stan ko vi }a ko ji je i da qe po vre |en.

Na{ predlog: 2

1. An der leht 25 2. Genk 25 3. Gent 24 4. Klub Bri` 25 5. Stan dard 24 6. Lo ke ren 24 7. Me he len 22 8. Serkl Bri` 24 9. Kor trijk 25 10. Va re gem 25 11. Ve ster lo 24 12. St. Tru den 23 13. @er mi nal 24 14. Eupen 25 15. Lirs 24 16. [ar lroa 25

2 3 6 9 9 5 5 9 11 8 9 13 12 16 14 17

(17) (17) (17) (17) (17) (19) (21)

Nedeqa

22 22 22 22 22 22 22 22 22 22 22 22 22 22 22 22 22 22 22 22

20 17 14 13 12 12 9 9 9 9 8 5 5 5 6 5 5 6 4 5

1 3 3 5 2 1 4 3 3 1 4 8 7 7 4 7 7 3 8 3

Subota

Ru ni u du e lu s od bra nom „gra |a na”

Subota Den Hag - Ven lo (18.45) Vi qem - Utreht (19.45) Fe je nord - He ra kles (19.45) Tven te - Vi te se (19.45) AZ Alk mar - PSV (20.45) Nedeqa Bre da - He ren ven (14.30) Ro da - Ajaks (14.30) NEC - Eks cel zi or (14.30) De Graf {ap - Gro nin gen (16.30)

6 6 4 3 3 9 7 5 4 10 7 4 8 4 7 5

Ma jor ka - Atle tik (B) Her ku les - Sa ra go sa Ma la ga - He ta fe Le van te - Al me ri ja So si je dad - Osa su na De por ti vo - Vi qa re al Espa wol - Real (M)

1 2 5 4 8 9 9 10 10 12 10 9 10 10 12 10 10 13 10 14

70:11 52:19 41:22 36:24 37:31 30:30 33:35 31:29 33:35 33:37 24:30 21:34 22:30 21:29 22:36 17:31 19:34 23:34 23:38 28:47

61 54 45 44 38 37 31 30 30 28 28 23 22 22 22 22 22 21 20 18

[PANIJA–SEGUNDA

Subota Me he len - Ve ster lo (18) Klub Bri` - Va re gem (20) An der leht - Serkl Bri` (20) Sent Tru den - Eupen (20) Lo ke ren - [ar lroa (20) Lirs - @er mi nal (20) Nedeqa Stan dard - Genk (18) Kor trijk - Gent (20.30) 17 16 14 13 12 10 10 10 10 7 8 6 4 5 3 3

(18) (20) (22)

Gra na da - Al ba se te

Krki} napu{ta Barselonu?

Fud ba ler Bar se lo ne Bo jan Kr ki} mo gao bi na kra ju se zo ne

Subota

Atle ti ko (M) - Va len si ja Hi hon - Bar se lo na Ra sing - Se vi qa

1. Bar se lo na 2. Real (M) 3. Vi qa re al 4. Va len si ja 5. Atle tik(B) 6. Espa wol 7. Se vi qa 8. Atle t. (M) 9. He ta fe 10. So si je dad 11. Ma jor ka 12. Sa ra go sa 13. Hi hon 14. Osa su na 15. Her ku les 16. Ra sing 17. De por ti vo 18. Le van te 19. Al me ri ja 20. Ma la ga

(1.60) Bordo - (3.20) Kaen (5.00)

(15.30) (17.30)

FRANCUSKA

Subota Avi won - Mon pe qe Bor do - Kaen Mo na ko - Lo ri jen Nan si - Ok ser PS@ - Lans So {o - Mar sej Sent Etjen - Lion Nedeqa Ren - Ni ca Va len si jen - Brest Lil - Tu luz

\avoli love gra|ane

[PANIJA–PRIMERA

22 22 22 22 22 22 22 22 22 22 22 22 22 22 22 22 22 22

14 14 13 13 11 10 9 10 8 9 6 6 6 5 5 5 4 1

5 5 5 4 5 7 8 4 7 4 9 7 6 7 6 4 1 4

3 3 4 5 6 5 5 8 7 9 7 9 10 10 11 13 17 17

58:21 45:24 44:20 49:28 40:32 34:23 37:30 36:28 44:35 31:36 38:40 22:39 32:40 27:37 25:39 25:45 22:51 19:60

47 47 44 43 38 37 35 34 31 30 27 25 24 22 21 19 13 7

Bejl preska~e Milan

Subota Bu ka spor - Ko wa (13) Si vas - Trab zon (15) Is tan bul - Gen ~ler bir gli (16) Ga zi an tep - Ga la ta sa raj (18) Nedeqa Ka ra buk - Ka {im pa sa (12.30) Eski {e hir - Bur sa (15) An ta li ja - Ma ni sa (16) An ka ra gu ~u - Be {ik ta{ (18) Ponedeqak Fe ner bah ~e - Kaj ze ri (19)

Subota Na ci o nal - Le i ri ja (19.15) Ol ha nen se - Spor ting (L)(21.15) Nedeqa P. Fe re i ra - Ma ri ti mo (16) Na val - Aka de mi ka (16) Ben fi ka - Gi ma ra e{ (18.15) Bra ga - Por to (20.15) Rio Ave - Por ti mo nen se (20.15) Ponedeqak Be i ra Mar - V. Se tu bal (20.15)

1. Trab zon 2. Bur sa 3. Fe ner bah.

4. Kaj ze ri 5. Be {ik ta{ 6. Ga ci jan tep 7. Is tan bul 8. Ga la ta s.

9. Eski {e hir 10. Ma ni sa 11. Ka ra buk 12. An ta li ja 13. An ka ra gu ~u 14. Gen ~ler .

15. Si vas 16. Ko wa 17. Bu ka spor 18. Ka sim pa sa

1. Por to 19 17 2 0 44:7 53 2. Ben fi ka 18 14 0 4 37:16 42 3. Spor t. (L) 18 9 5 4 30:20 32 4. Gi ma ra e{ 18 8 5 5 24:21 29 5. Bra ga 18 8 3 7 33:24 27 6. Na si o nal 19 7 5 7 17:22 26 7. Ol ha nen se 18 6 7 5 16:15 25 8. Le i ri ja 18 7 4 7 18:23 25 9. Be i ra Mar 18 5 9 4 23:22 24 10. P. Fe re i ra 18 5 8 5 17:21 23 11. Aka de mi ka 18 5 5 8 24:31 20 12. Ma ri ti mo 18 4 7 7 19:21 19 13. V. Se tu bal 18 4 5 9 16:28 17 14. Rio Ave 18 3 5 10 17:26 14 15. Por ti mo n. 18 2 4 12 17:34 10 16. Na val 18 2 4 12 14:35 10

20 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20

13 13 13 11 9 8 9 9 7 9 7 6 5 5 3 3 3 1

5 5 3 6 5 7 2 2 7 1 5 7 7 6 7 6 6 5

2 2 4 3 6 5 9 9 6 10 8 7 8 9 10 11 11 14

41:13 36:13 46:22 27:15 32:22 19:16 27:23 24:25 21:21 30:31 31:32 20:24 27:35 18:30 19:36 17:30 14:29 15:47

44 44 42 39 32 31 29 29 28 28 26 25 22 21 16 15 15 8

(danas, 21)

Bar se lo na B - Kar ta ge na Nu man si ja - Kse rez Te ne ri fe - R. Va qe ka no Hu e ska - Hi ro na Al ka ron - Las Pal mas Vi qa re al B - Pon fe ra di na Be tis - El ~e

(16) (18) (18) (18) (18) (18) (18)

Re kre a ti vo - Va qa do lid Kor do ba - Sel ta Him na stik - Sa la man ka

(12) (17) (17)

Nedeqa

1. R. Va qe ka no23 15 23 13 2. Sel ta 23 14 3. Be tis 23 11 4. Kse rez 5. Gra na da 23 10 6. Vi qa r. B 23 11 7. Kar ta ge na 23 10 8. Bar se l. B 23 8 23 7 9. Hi ro na 10. Nu man si ja 23 9 23 9 11. Al ka ron 12. El ~e 23 6 13. Hu e ska 23 6 14. Kor do ba 23 6 15. Re kre a ti vo23 5 16. Va qa do lid 23 7 17. Las Pal mas23 5 18. Sa la man ka 23 7 19. Al ba se te 23 5 20. Him na stik 23 4 21. Te ne ri fe 23 4 22. Pon fe ra di na23 3

4 8 4 5 7 4 5 8 9 3 3 11 11 10 11 5 10 3 8 9 9 9

4 2 5 7 6 8 8 7 7 11 11 6 6 7 7 11 8 13 10 10 10 11

42:23 45:20 46:22 34:29 42:27 29:31 33:32 34:34 33:31 32:33 27:32 19:21 17:21 31:32 21:23 30:33 31:41 26:34 17:25 16:25 23:37 18:40

49 47 46 38 37 37 35 32 30 30 30 29 29 28 26 26 25 24 23 21 21 18

ENGLESKA PL Subota

Man ~e ster j. - Man. si ti (13.45) Ar se nal - Vul ver hemp ton (16) (16) Bir min gem - Sto uk Blek burn - Wu kasl (16) (16) Blek pul - Aston Vi la Li ver pul - Vi gan (16) VBA - Vest Hem (16) San der lend - To ten hem (18.30) Bol ton - Ever ton (nedeqa, 17) Fu lam - ^el zi (ponedeqak, 21)

1. Man ~e st. j. 25 2. Ar se nal 25 3. Man. si ti 26 4. ^el zi 25 5. To ten hem 25 6. Li ver pul 26 7. San der l. 26 8. Bol ton 26 9. Sto uk 25 10. Wu kasl 25 11. Blek burn 26 12. Fu lam 26 13. Ever ton 25 14. Aston Vi la 26 15. Blek pul 25 16. Bir min gem 24 17. VBA 25 18. Vi gan 26 19. Vul ver hem. 25 20. Vest Ham 26

15 15 14 13 12 11 9 8 10 8 9 6 6 7 8 5 7 5 7 5

9 5 7 5 8 5 10 9 3 7 4 12 12 8 4 12 5 11 3 9

1 5 5 7 5 10 7 9 12 10 13 8 7 11 13 7 13 10 15 12

55:24 54:27 42:22 46:22 35:27 34:31 32:31 36:37 31:32 40:38 34:42 28:28 33:34 30:45 38:49 24:33 31:48 26:44 26:43 27:45

54 50 49 44 44 37 37 33 33 31 31 30 30 29 28 27 26 26 24 24

ENGLESKA–^EMPION[IP Subota

Midlzbro - Svon si (16) Kar dif - Skan torp (16) Barn sli - Ip svi~ (16) Ko ven tri - Kri stal P. (16) No ri~ - Re ding (16) Bri stol - Lids (16) Vat ford - Barn li (16) Hal - Pre ston (16) [e fild j. - Mil vol (16) Don ka ster - Por tsmut (16) Der bi - Le ster (18.20) Kvins P. - No tin gem F. (ned. 14.15)

1. Kvins Park 30 2. No tin gemF.28 3. Kar dif 29 4. No ri~ 30 5. Svon si 30 6. Lids 30 7. Mil vol 30 8. Le ster 30 9. Vot ford 28 10. Barn li 29 11. Re ding 29 12. Hal 30 13. Barn sli 30 14. Ip svi~ 28 15. Don ka ster 28 16. Ko ven tri 30 17. Der bi 29 18. Bri stol 30 19. Midlzbro 29 20. Por tsmut 29 21. Kri stal P. 30 22. [e fild j. 29 23. Skan torp 27 24. Pre ston 28

16 14 15 14 15 13 12 13 12 11 10 10 11 11 10 10 10 9 9 8 8 7 7 5

11 10 6 9 5 10 9 6 7 10 12 12 7 4 7 6 5 8 6 8 7 6 3 6

3 4 8 7 10 7 9 11 9 8 7 8 12 13 11 14 14 13 14 13 15 16 17 17

49:18 39:23 48:35 47:38 37:27 55:47 39:30 46:47 53:41 43:36 43:31 36:33 36:44 35:37 41:46 33:37 41:42 35:44 33:37 39:46 28:48 26:47 27:51 29:53

59 52 51 51 50 49 45 45 43 43 42 42 40 37 37 36 35 35 33 32 31 27 24 21

iz drugog ugla

dnevnik

petak11.februar2011.

21

Борба за превласт политичара и банкара Гардијан

Г Видео игре и ментално здравље Глас Америке

У

колико ваша деца проводе превише времена играјући видео игре, једно ново истраживање могло би да вас забрине. Студија наговештава да је, када се ради о деци и видео играма – умереност најбољи приступ. Деца која су опседнута играњем видео игара могу да постану зависна од њих и покажу знаке менталног обољења, наводи се у једној новој студији објављеној у часопису „Педијатрија“. Међународни тим истраживача пратио је око три хиљаде ученика основних и средњих школа током две године и установио да су они који су највише играли игрице, имали највеће проблеме. Доктор Мајкл Манос није учествовао у студији, али је психолог у дечјој болници Кливлендске клинике. „Оно што су установили, а то је прва таква студија, јесте да се код деце код којих се то играње практично претворило у патологију, повећао ниво депресије, анксиозности и социјалне фобије. А када су престала да патолошки играју видео игре, депресија, анксиозност и социјална фобија су опале“. Истраживачи су децу за коју су сматрали да су зависна од игрица назвали „патолошким играчима“. Та група играла је видео игре око 31

сат недељно, у поређењу са својим вршњацима који су играли око 19 сати недељно. Када су те две групе упоређене, студија је установила да су деца у првој категорији имала веће шансе да пате од социјалне фобије. Студија је такође установила да су деца која су била импулсивнија и мање комотна у контакту са другом децом, проводила више времена играјући видео игре. „Логично је да ће дете које је депресивно и нервозно желети да игра игрице, јер је то безбедно место и може да их ослободи симптома депресије и нервозе”, објашњава доктор Манос. Студија је такође установила да одвикавање деце од игрица умањује депресију и друге симптоме. „Једино што можете да урадите јесте да ограничите време играња. Деца која су ‘патолошки играчи’ опираће се томе и зато ће родитељима можда бити потребна помоћ професионалних психолога“. Америчко удружење педијатара препоручује ограничавање времена које мала деца проводе играјући видео игре, користећи рачунаре или гледајући телевизију, на сат времена дневно. За средњошколце се препоручује само два сата дневно. Удружење произвођача софтвера за забаву саопштило је да се не слаже са резултатима студије и нагласило да у истраживању има много недостатака.

Одбијен улазак у САД због давног покушаја самоубиства Торонто стар

Л

уиз Камениц, 64, из Торонта прошлог новембра није могла да отпутује у Калифорнију. Испоставило се да је разлог што није добила одобрење за улазак у САД то што је она још одавно покушала самоубиство. Истини за вољу, њој није било експлицитно речено да је то раз-

лог, али је очигледно да су надлежни имали приступ њеној медицинској документацији и знали неке веома поверљиве и приватне детаље. Објашњено јој је да ће, у случају да жели да отпутује у САД, морати да прибави лекарско уверење америчког лекара, које кошта 250 долара. Она је потом, прибавила податке од свог породичног лекара и потписала сагласност да ће они бити прослеђени америчкој влади. После четири дана, одобрен јој је улазак у САД. Камениц признаје да је шокирана и збуњена. Ангажовала је и адвоката, како би се изборила са овим, по њеним речима, очиглед-

ним примером кршења грађанских слобода. Адвокат Бери Свендрон каже да ће покушати да установи на који начин су информације процуриле, пре него што одлучи да ли ће предузети одговарајуће законске кораке. Он инсистира да је споран опоравак пацијената са емотивним или психолошким проблемима уколико они и надаље наилазе на препреке. Испоставља се да ово није усамљени случај. Рајан Фрич, правни саветник Адвокатске канцеларије психијатријских пацијената, наводи да зна за још осам из прошле године, и страхује да би овакве приче могле да спрече људе да убудуће затраже помоћ за своје менталне проблеме. Он наглашава да особа са психичком кризом не би требало да буде читавог живота осуђена на стигматизацију и дискриминацију. По америчком закону, наиме, свако ко се пријављује за улазак у САД мора да испуни преко 60 услова, који се тичу здравља, сукоба са законом и безбедности. Међу спречавајуће здравствене услове спадају физички или ментални поремећај и понашање које, условљено њима, може представљати претњу по имовину, сигурност или добробит те особе или других лица. Комесари за приватност Канаде и Онтарија нису желели да коментаришу овај случај, зато што им нису биле доступне све релевантне чињенице.

одине 1974. Едвард Хит питао je : „Ко влада - влада или синдикат?” Четири деценије касније ново питање гласи: ко влада - политичари или банкари? Резултат је познат, али не изгледа добро за министре. Начин на који је Влада представила Пројекат Мерлин много говори о томе да је план опоравка великих банака и привреде заправо замисао банкара, а не политичара. То је споразум који су уобличили банкари, и који ће кроз бонусе или зајмове, банкари и одобравати. Највећа примедба на овај договор јесте сама идеја Пројекта: не постоји логичан разлог да министри имају било какве обавезе према банкарима. Уосталом, пре само три године на плећа британског пореског обвезника пало је очување целог финансијског система, где је држава морала да упумпава десетине милијарди фунти у две највеће институција и помогне многе од њих са стотинама милијарди до-

лара, уз гаранције за кредите који се и данас отплаћују. Британски банкари су још увек у бизнису захваљујући само британским пореским обвезницима: грубо речено, они нам дугују, а не обрнуто. Из неког разлога, међутим, банкарима се у Пројекту Мерлин даје предност баш као и у претходним покушајима реформе. Погледајте најважнији део споразума, који наводно налаже банкама да треба инвестирају више новца у привреду. али, иако је планирано давање кредита од 190 милијарди фунти, није одређена њихова намена. Пре мање од годину дана, Винс Кејбл описао је такве компромисе као „пуштање банака ван контроле”. иако је јуче државни секретар поздравио овај споразум као „добар корак за британски посао”, треба читати оно написано малим словима: кредитираће се „уобичајени комерцијални послови” и гледаће се „доступност потребних средстава”, а да ће за позајмљивање 190 милијарди фунти бити потребно да се „оствари довољна тражња”. Што се тиче бонуса, ситуација

је слична оној којој смо већ присуствовали када су шефови „Лојдса” себи исплаћивали милионске бонусе. Јучерашња парламентарна дебата претворила се у расправу о томе која је партија наслабија у борби против бана-

ка. Истина је да и Гордон Браун и Дејвид Камерон нису успели да одбране привреду. Мање од три године од најгоре финансијске кризе у историји, министри су једноставно дозволили банкарима да се врате на своје старе послове.

Колико вреди породични порцeлан Дојче веле

Н

емачка покрајина Саксонија исплатила је племићкој лози Ветин 4,2 милиона евра одштете за, након рата одузети породични порцeлан. То би могао да буде само почетак маратонског обештећења потомцима Августа Другог Јаког. Племићка лоза Ветин једна је од најстаријих у Европи, а њени припадници су преко 800 година владали Саксонијом и околином. Најпознатији припадник лозе, краљ Август Други звани Јаки, био је уједно и краљ Пољске. Апсолутистичком владару Августу Другом треба захвалити и то што је главни град Саксоније Дрезден постао једна од европских престоница барока са грађевинама попут светски познатог Цвингера. У том периоду, на прелазу из 17. у 18. век, светску славу стекли су и производи од порцeлана из оближњег Мајсена. Породични порцeлан лозе Ветин, и то не само онај из Мајсена него и онај кинески и то из династије Минг, био је ових дана главни предмет расправе између Саксоније и наследника Августа Другог. Расправа је завршила исплатом 4,2 милиона евра лози Ветин, што би до да-

љег могло да реши материјалне проблеме у којима се, како тврди представник породице, Алберт Принц фон Заксен, налазе потомци саксонских краљева. Збирка је отуђена када су совјетске трупе 1945. ушле у Немачку, а породична имовина, како покретна тако и непокретна, завршила је у државним рукама док се лоза Ветин расула по Западу. Али Немачке демократске републике (НДР) више нема, а од 1994. на снази је тзв. Закон о одштети којим нова, уједињена

Коме стадион после 2012? Би-Би-Си

К

ако сазнаје ББЦ, Олимпијски стадион у Лонодну ће вероватно постати стадион фудбалског клуба Вест Хема после Олимпијских игара 2012. поводом којих се гради. Званичници Олимпијских игара у Лондону су препоручили да буде прихваћен Вест Хемов захтев да клуб преузме овај олимпијски објекат по завршетку Игара. Исто је тражио и Тотенем, али је захтев овог лондонског прволигаша изазвао гнев у више утицајних кругова јер је Тотенем предложио да сруши Олимпијски стадион у источном Лондону и изгради нови, без атлетске стазе око терена. Када се Лондон кандидовао за домаћина Олимпијских игара 2012. у својој понуди је обећао изградњу сталног спортског објекта (стадиона) погодног за врхунска такмичења у атлетици - а Вест Хем је у свом захтеву навео да планира да задржи атлетску стазу ако добије стадион после Олимпијских игара.

Немачка покушава да исправи неправде учињене национализацијом приватног власништва за вријеме НДР-а. Ипак, одлуком суда задовољна је и држава. Тиме је наиме решена правна сигурност светски познате збирке порцeлана Државне збирке уметнина у Дрездену. Тим чином позната збирка, како каже њен директор Марин Рот, осигурава свој статус једне од „најбогатијих и најважнијих специјализованих збирки на свету“.

Исплата суме од 4,2 милиона евра могло би да буде само почетак новчаних трансакција које би, у годинама које долазе, из државних могле да се слију у благајне лозе Ветин. Наиме, према уговору који је бивша краљевска породица још 1999. склопила са немачком покрајином Саксонијом, њима припада преко 18.000 уметнина разасутих по светски познатим галеријама Дрездена и околине. Томе треба придодати и бројне некретнине од којих многе леже у самом центру главног града Саксоније. Припадници лозе Ветин су властима предале листу са преко 3000 некретнина на које, наводно, полажу право. Отежавајућа околност по Саксонију: уговор из 1999. садржи клаузулу која отвара могућност обештећења за све објекте за које породица Ветин у будућности успе да докаже да јој је припадала између 1924. и 1945. Иако је шест деценија након протеривања обитељи из своје постојбине тешко доказати некадашње власништво, потомци Августа Јаког најављују даљу борбу за враћање породичног власништва. Н. Крајцер

22

kWiGA

petak11.februar2011.

dnevnik

СЕ ЋА ЊА: БРАН КО МИЉ КО ВИЋ (1934-1961)

TOP-LISTA

Ор феј ски ам блем ли ри ке С

утра се навршава пола века од када је на трагичан начин у Загребу окончан живот Бранка Миљковића (1934-1961), једног од најзначајнијих пе сника српског језика. Рођен је у Нишу, где је и објавио прве стихове, а књижевну славу је стекао у Београду, где заувек почива. Био је песник, есејиста и преводилац. Иза себе је оставио пет књига стихова орфејске снаге, које и данас утичу на савремени поетски израз. Бранко Миљковић је орфејски амблем лирике, двадесетседмогодишњи син поезије у заустављеном клинчу са боговима и чудима језика за сва времена. Оно његово чувено „уби ме прејака реч”, претворило се у чињеницу живота, односно његове преране, и данас велом тајне заогрнуте смрти. Изуједан сваковрсним отровима и подметањима тадашње београдске књижевне чаршије, млади и славни Бранко ће буквално побећи из „града на две реке” у Загреб, своју смрт. ²Јарки цвете којим вртови се лече², пева Бранко и прориче свој утицај у српској поезији који до данашњих дана не јењава, већ полако насељава и нови век. Јер, пе-

сник је знао да ²једна болест² по њему ће се ²звати². Незајажљиви таленат, распет на гиљотинама ероса и танатоса, као никад пре у српској поезији, оваплотио је песнички говор у јуродиво именовање света: ²О хладна ватро која изгараш/ Свуд око мене а дан не ствараш/ Не знају куће где одоше људи/ Нит позна јутро оне које буди². Миљковићев песнички језик је, заиста, пијанство ума у

KWIGA ZAUVEK

Т

највибрантнијем смислу речи, она валеријевска патетика која твори виши аспект песничког резона и домета. То је врста творачког заумља које демистификује људски racio, разобручује логику и припрема у језику епифанијску инвенцију духа. Такав песнички језик може да изгуби сва својства осим једног – да у екстатичном плесу говори истину! Јер, из круга непрестаног умирања и рађања излази се, управо, кроз ''патетику ума'' чије спиралновертикалне ефективе духа негирају вербалну симболику света. Патетика ума је изван времена, она почива у мистеријама језика. И сам Миљковић је говорио да је поезија „вишак језика”. То је досад, можда, најједноставнија и најсмелија могућа дефиниција поезије. Тај „вишак” никако није материјал, нити облик више писмености, већ аура самога језика, његов енергетски иницијал лакокрилих вибрација којима није потребан никакав медиј да би се потврдио – он поседује свој логосни принцип и извор. Миљковић је језик узимао као процес непрекидног таласања логоса ка бескрају и надвремену.

ВЕ СНА КРЧ МАР, ТЕ А ТРО ЛОГ И ПРО ФЕ СОР КА УНИ ВЕР ЗИ ТЕ ТА

1. „Ми рис ки ше на Бал ка ну“, Гор да на Ку ић - „Ал на ри“ 2. „Фор му ле љу ба ви“, Зо ран Ми ли во је вић - „Пси хо по лис“ 3. „Ла зин крос жи во ту уз нос“, Ми лан Жи ва но вић - „Про ме теј“ 4. „Је ди, мо ли, во ли“, Ели за бет Гил берт- „Ал на ри“ 5. „Ар хе тип ски свет Ни ко ле Те сле“, Иван На сто вић - „Про ме теј“ 6. „“IQ де те та бри га ро ди те ља“, Ран ко Ра јо вић - НТЦ си стем уче ња 7. „По ро дич ни бу квар“, Ми ли ца Нов ко вић - аутор ско из да ње 8. „Но ви Сад 1944-1969“, Вла ди мир Вр го вић - „Про ме теј“ 9. „Књи га за сва ку де вој чи цу“, Ви о ле та Ба бић - „Кре а тив ни цен тар“ 10. „Мо ли тва мо је мај ке“, На фи са Ха џи- „Ал на ри“

ДО ДЕ ЉЕ НА КЊИ ЖЕВ НА НА ГРА ДА „МА ТИ ЈЕ ВИЋ“

Ла у ре ат Ве се лин Мар ко вић

И

з Фондације „Др Шпиро Матијевић“ јуче је саопштено да је овогодишњи добитник књижевне награде „Матијевић“ - Веселин Марковић, односно његов роман „Ми различити“, у прошлогодишњем издању „Стубова културе“. Тако је одлучио жири у саставу Иван Негришорац (председник), Селимир Радуловић и Ђорђо Сладоје.

Живо приповедање са снажним драмским напетостима, минуциозним дескрипцијама, и посебно, интроспективним увидима, читаоца држе у напетости, која се не смањује до самога краја романа "Ми различити", наводи жири. Ову књижевну награду основао је Петар Матијевић, оснивач и власник Ме сне индустрије

Овај роман изграђен је на чврстој наративној структури у којој вештина стварања заплета, те поступно вођње радње ка некаквом, довољно отвореном расплету представља важан његов чинилац, наводи се у образложењу жирија. У средиште пажње постављени су људи које су специфична обољења, пропраћена осебном врстом осетљивости, издвојила из укупног друштвеног амбијента у којем постоје. Суоче ни са тај но ви тим и трауматич ним до га ђа ји ма из прошло сти, јунак и јунакиња овог романа приступају разрешењу тајне, све док их сами догађаји не повежу у нераздруживу целину. Уз то, они успевају да превазиђу ограничења сопствене усамљено сти и да у Другоме пронађу пријатност и задовољство због кога вреди живети.

"Матијевић", у знак сећања на свог рођеног брата, др Шпиру Матијевића, који је трагично изгубио живот у ратним околностима у Тузли током деведесетих година 20. века. Шпиро Матијевић (1943-1993) је био песник, прозни писац, критичар, есејиста и преводилац. Фондација "Др Шпиро Матијевић" основана је 2007. године у Новом Саду . Први добитник књижевне награде "Матијевић" био је Матија Берћковић, а потом су лауреати били Ђорђо Сладоје и Милован Данојлић. Фондација је издала и изабрана дела др Шпире Матијевића у три тома. Овогодишњем добитнику Веселину Марковићу награда ће бити уручена 24. фебруара, на рођендан Шпире Матијевића. Признање чини повеља и износ од 10 хиљада евра у динарској Р. Л. противвредности.

На бес пу ћу људ ске суд би не

врдњом да су „Знакови поред пута“ врста испове сти и душевних симбола, Андрић је нагове стио да пише неку врсту духовног дневника, који је збир фрагмената "пишчевих доживљаја у дотицају са културом, стварношћу, са људима и природом". Дневнички карактер упућује на кратак текст који се може написати у току једног дана и у коме се исписује тренутно расположење, сагледавање неке појаве, лика, утисак са пута или мисао којом је заокупљен. Текстови у „Знаковима поред пута“ сигурно нису организовани према току времена, већ спонтано, то је ход душе која осетљиво реагује на свакодневне подстицаје, стварајући визије, медитације, слике предела. Спонтаност и необавезност по стају суштинске одлике тог узвишеног "духовног дневника". Слике, испове сти нео сетно се концентришу око вечних питања као што су: живот, смрт, љубав, лепота, уметност... Језик и стил су другачији. То је стил аналитичког есеја. Карактерише га прецизна опсервација. „Знакови поред пута“ је су одређена врста по ет ско-медитативне прозе. “Еx ponto” и „Немири“ као пр ве Ан дри ће ве об ја вље не књи ге пред ста вља ју по ет ску прозу, а постхумно објављене две књиге – „Знакови поред пута“ и „Све ске“ – представљају

при мер меди татив не прозе. Фрагмент је и једној и другој прози заједнички облик писања. Поред фрагментарно сти, кључна особи на по ет ско-меди тативне прозе је исповест. Исповедни карактер заузима равноправно ме сто. Ис по вед ну медитацију Андрић изно си "објективно" и са "дистанце". Поред нарације, то казивање садр жи и де скрип ци ју, али у функцији осветљавања тренутка. На ра ци јом и де скрипцијом, као у назнакама, Андрић мисли да је ли те рар ну бо ју. Сви ти "додатни" елементи тако су танано и мајсторски укомпоновани у структуру фрагме ната да нај че шће представљају савршене прозне минијатуре. Ан дри ће ву ми сао у фрагментима исповедне медитације карактерише – везаност за тренутак и враћање. По сматрач у Андрићу "обједињује сва 'ја' и сва 'ти'; писца, чо ве ка, ми сли о ца", преу зи ма њихова искуства "без обавеза према икоме до према сопственој истини, у свим њеним различитим видовима". Истина је за све њих заједничка, јер је по -

сматрач старији од писца. Не само да је по стојао пре њих већ је остао и арбитар. Андрић разговара и са светом који је изван њега. Изузетна спо собност да проналази бит људске природе и да се, по себном спо собношћу емпатије, поистовећује с њима, је толика да се има утисак да истовремено

KWI@EVNA BA[TINA

Пр ва до ма ћа са ти ра К

Језик је песнику одежда коју мења спрам температуре надахнућа, одело којег ће се, на крају, одрећи и бестеле сан ишчезнути. Отуда и конкретно Миљковићево одрицање од свега што је написао. Седамнаест дана пред своју смрт, 27. јануара 1961. године, он изјављује „оно што би остали сматрали, можда сматрали, за чисту лудост, душевну помућеност, или још горе, лажну мегаломанску скромност и лицемерје, глуму, неискреност итд”. Затим додаје: „Желим да се зна да сам ја рашчистио са оним што сам нашкрабао за ово неколико година. Одричем се...” Тако експлицитна силина става, креативног ужасавања над оним што је написано, без обзира на кафанску митологију тренутка, не постоји у нашој поезији и језику. Миљковић је показао да је бављење поезијом демијуршка „игра на трапезу” (коју је иначе сматрао највећом уметношћу), игра живота и смрти у језику, која, негирајући створено, може рећи неизрециво, „формулу света”. Отуда, нека Миљковић, и као врсни есејиста, са букеом сериозног боемског шарма, закључи овај скромни запис: „Поезија је истинита по ономе што није рекла.” Н. Грујичић

Нај тра же ни ји на сло ви у „Про ме те је вој” књи жа ри „Мост“

њижица Михаила Максимовића „Мали буквар за велику децу“, Беч, 1792, написана је у духу До ситејевог антимонашког про светитељства и веома је занимљива по својој садржини. Састављена је од причица сатирично-епиграмског карактера распоређених по азбучном реду и представља прву сатиру у српској књижевно сти. Штампана је грађанском ћирлицом, на народном језику. По броју сачуваних примерака она је веома ретка. У Библиотеци Матице српске постоји оригинално издање те књиге, као и два приређена издања (једно у часопису „Стање ствари“, св. 6, Нови Сад, 2003, прир. Небојша Јовановић, и друго, у издању „Службеног гласника“, Београд, 2009, прир. Мирјана Д. Стефановић), који су обрађени у електронском каталогу ове библиотеке.

комуницира са сваком јединком која чини свет других. Кјерке гор с пра вом за кључује, позивајући се на Сократа, да је најтежа од свих вештина: умети разговарати с другим. У том проце су, најважни ји је тре ну так при хвата ња ту ђег мишљења, и тај трену так пред ста вља тај ну раз го во ра. У раз го во ру ко ји Ан дрић у свом делу – „Знакови поред пута“ – води са читаоцем, који, углавном стиче утисак да је Андрић чуо и усвојио његову исти ну, јер "о тој истини говори". Ве ли ки уса мље ник – Андрић у „Знако ви ма“ води бес крајно дуг разговор у којем су саговорници безбројни. Тиме као да се испуњава његова жеља: "Нека моја реч буде чиста, од изворишта свог у скривеном и мени самом непознатом делу душе, све до увира свог у исто таквој души оног који буде хтео да је саслуша и прими." Ан дри ће ви Зна ко ви по ред пута по стају знакови, не поред пута, већ на беспућу људске судбине.

Па ра лел ни књи жев ни уни вер зум

К

а да филм ски про ду цен ти сми сле се ри ју у ко јој је у глав ној уло зи пи сац кри ми на ли сти чих ро ма на, филм ска ком па ни ја ко ја на сто ји да по стиг не што ве ћу гле да ност не би ра сред ства и на чи не да скре не па жњу на сво је но во ТВ ме зим че. У на по ри ма иду и по при лич но да ле ко, ме ша ју ћи ствар ност и фик ци ју, а по не к ад се за не су до те ме ре да јед ну фик ци ју за ме не дру гом. Упра во се ово по то ње де си ло у слу ча ју хит се ри је "Касл" ко ја се тре нут но еми ту је на РТС-у. Ка ко би под ста кли ин те ре со ва ње за се ри ју у ко јој је глав ни ју нак пи сац де тек тив ских књи га, про ду цен ти су под ње го вим име ном об ја ви ли књи гу "Ни ки Хит", ко пи ра ју ћи та ко глав ни за плет у се ри ји. Пре ма се ри ји, успе шни пи сац кри ми на ли стич ких ро ма на Ри чард Касл ства ра лач ку су шу пре ки нуо је ра де ћи на ствар ним слу ча је ви ма са по ли циј -

ском де тек тив ком Кејт Бе кет, по чи јем је ли ку на пра вио сво ју но ву ју на ки њу Ни ки Хит, не у стра ши ву ис тра жи тељ ку. Сво ју оп чи ње ност у ствар но сти пре нео је на па пир, те је ње го ва Ни ки у стра сној ве зи са пи сцем Џеј ми со ном Ру ком ("рук" и "касл" су на зи ви за топ у ша ху), с ко јим ре ша ва раз не ком пли ко ва не слу ча је ве. и док се Ри чард и Кејт бо ре про тив њу јор шког под зе мља, у па ра лел ном књи жев ном уни вер зу му Ни ки и Џеј ми сон во де из ми шље не бит ке са ма фи ја шким бо со ви ма и про па лим пе ва чи ца маКњи га „Heat Wave” у из да њу "Хај пе ри о на" на по ли ца ма се на шла кра јем сеп тем бра 2009. и сме ста до спе ла на ли сту бест се ле ра Њу јорк там са. За са мо че ти ри не де ље про би ла се у пр вих де сет. Дру га књи га "Naked Heat" из да та је го ди ну да на ка сни је и од мах је до спе ла у пр вих де сет на бест се лер ли сти, за у зев ши сед мо ме сто. Аутор

[E O ] NET

књи ге ни је по знат, а ње н и де л о ви и на чин пи с а њ а под с е ћ а ју на ре ч е н и це из сце н а р и ја за се р и ју "Касл", те се мо же прет по ста ви ти да се иза њих кри ју иста ли ца Ова ква по ве за ност ро ма на и филм ске сли ке ни је ни к а ква но вост у Хо ли ву ду, ко ји је на по пу лар но сти по је ди них фил мо ва и ли ко ва из гра дио пра ве ма ле еко ном ске им пе ри је. Та ко су на став ци са ге о ра то ви ма зве зда дру ги жи вот про на шли у књи га ма, а слич но су про шли и фил мо ви "Су ви шни из ве штај", "48 са ти" и "Умри му шки". Ипак, књи ге о де тек тив ки Хит фик ци ја су из ра сла из фик ци је, а успе шност ова квог , пре све га про мо тив ног по ступ к а, го во ри о то ме да ће ова квих екс пе ри ме на та у бу дућ но сти би ти још ви ше. И. Вујанов

kultura

dnevnik

petak11.februar2011.

23

ДАНАС, У СУБОТУ И НЕДЕЉУ, У АРТ БИОСКОПУ „ВОЈВОДИНА”

Трилогија „Миленијум” Филмска трилогија “Миленијум”, настала по светском крими бестселеру Стига Лашона (књиге су и код нас преведене и објављене), један је од најпопуларнијих серијала који је велику славу стекао и ван граница

четком 2009. године у скандинавским биоскопима приказан је први део трилогије и за само три недеље видело га је 1,5 милиона гледалаца. Убрзо су права за његовo приказивање продата у 50 земаља широм света. Права

Номи Рапас у филму „Мушкарци који мрзе жене”

Шведске, где је настао. Данас, затим сутра и у недељу у Арт бископу “Војводина”, на новосадском Спенсу, на програму су један за другим сва три дела: “Мушкарци који мрзе жене”, “Девојчица која се играла с ватром” и “Кула од карата”. Пројекције почињу у 20 часова. По-

на екранизацију Ларсонових књига у САД откупила је компанија “Sony” и сада је у припрeми амерички римејк трилогије „Миленијум”. Први део ће режирати Дејвид Финчер. Главни ликови серијала Лизбет Саландер и Микаел Блумквист чине случајни “детектив-

ски” пар. Док је она анархоидна панк хакерка, стално на ивици зaкона, која на мрежи може да провали све што жели, он је прави витез истраживачког новинарства и тиме и сам изложен ударима моћника, па и система. Филм “Мушкарци који мрзе жене” је режирао Нилс Арден Оплев, док наставке као редитељ потписује Данијел Алфредсон. У сва три дела главни ликови решавају компликоване случајеве, и животи су им често угрожени. Паралелно са њиховим приватним истрагама тече постепено откривање животне приче Лизбет Саландер, према којој Микаел Блумквист гаји посебна осећања. Реч је о узбидљивом, са европским шмеком, трилеру – саги, који се бави мрачним елементима људске природе и света, не избегaвајући да их прикаже у ефектним, и за причу, и атмосферу функционалним сценама насиља и секса. За многе, тако, с разлогом, представља право освежење у оквиру жанра. Томе свакако доприносе и до сада непознати, а упечатљиви глумци, пре свих Номи Рапас и њен партнер Микаел Никвист. В. Ц.

НОВИ ПРЕВОДИ РОМАНА ВЛАДИСЛАВА БАЈЦА

„Хамам Балканија” на италијанском Роман Владислава Бајца „Хамам Балканија”, који је до сада доживео пет издања на српском језику, биће објављен у Италији, саопштио је његов београдски издавач „Архипелаг”.Ово дело писца чије се књиге непрестано преводе на многе језике, према уговору, који је упораво потписан, објавиће издавачка кућа „Ja ca Bo ok” из Милана у наредних годину дана.

До сада је роман „Хамам Балканија” објављен у Бугарској и Хрватској, а у току су преводи на турски, грчки, македонски и словеначки језик. Потписан је и уговор за норвешко издање романа са издавачком кућом „Солум” из Осла. Немачко превод биће ускоро објављен у издању издавачке куће „Дитрих Ферлаг” из Берлина и премијерно предста-

вљен на Сајму књига у Лајпцигу, на коме је Србија земља „у фокусу”. „Хамам Балканија” донео је Бајцу престижну међународну књижевну награду „Балканика” за најбољу књигу објављену на Балкану у 2007. и 2008. години, награду „Исидора Секулић” за књигу године у Србији и награду „Кочићева књига”.

ПО ЗО РИ ШНЕ ПРЕ МИ ЈЕ РЕ

Ужас празнине Милан Марковић, Добар дечак/ Hyva Boy, режија, сценографија и избор музике Предраг Штрбац, Српско народно позориште Попут многих аутора његове генерације (Шајтинчев „Хадерсфилд”, Вујошевићев „Халфлајф”), Милан Марковић се у једној од својих првих драма позабавио младима, питањем које још увек важи за отворену рану нашег друштва. За разлику о поменутих, Марковићев проседе знатније одступа од класичне драматургије и нуди апокрифније, такорећи „новодрамскије” штиво, које у великој мери отвореном структуром понајвише личи на својеврсну трагикомедију апсурда коју испуњава хорор вакуи, у својим највишим дометима лирски и поетичан. Иако делује као клише – несрећно остварена породица, врзино коло јаза између родитеља и деце, у драми „Добар дечак/ Hyva Boy” он ипак прераста у универзалну егзистенцијалну анксиозност, питање познавања самог себе, других, или бар позива на то. Ухвативши се у коштац са драмским предлошком у којем се преплићу не само различити слојеви нарације, него и стварности (активан лик је и мртви отац), редитељ Предраг Штрбац је много

ОПЕ РА „ПИ КО ВА ДА МА” ЧАЈ КОВ СКОГ ПРЕ МИ ЈЕР НО ЗА ДАН СРП СКОГ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА

Снажна психолошка и музичка драма Српско народно позориште за ти музика Чајковског и дочарава свој дан 28. марта припрема пре- драматичан след догађаја. Једна мијеру опере „Пикова дама” Чај- нит је чудна прошлост старе гроковског, по приповеци Пушкина, фице и вера да има пророчанске којом ће такође у овој јубиларној моћи, те да зна тајну три карте, години обележити 150 година по- што јој је увек доносило победу у стојања. За ову нову оперу, која ће игри и име „Пикова дама”. Друга се наћи на репертоару у текућој нит је љубав њене унуке Лизе и свечарској години, ангажован је ауторски тим из Минска у Белорусији, а ради се о реномираним уметницима који су каријере остварили и ван Белорусије. Опером диригује Александар Анисимов, редитељ је Олег Мељников, сценограф је Љубов Сидељникова, а из Белорусије је и главни корепетитор Георгиј Карант, као и певачица Ирина Крикунова. Остали део ауторске екипе су стални и проверени сарадници СНП -а. Костимограф је Јасна Бадњаревић, кореограф је Владимир Логунов, док је уметнички сарадник сценографа Далибор Тобџић, главни асистент редитеља је Драган Јеринкић, а диригент хора је Весна Кесић Крсмановић. Овом опером ће такође дириговати и наш диригент Александар Којић. Уз „Евгенија Оњегина”, „Пикова дама” је друго Пушки- С једне од проба „Пикове даме” ново дело које је заинтригирало Хермана коме је више него приЧајковског да по њему компонује влачна и жеља да сазна тајну три оперу. Сматра се да је Чајковски карте. На том грозничавом путу да од од ове Пушкинове приповетке је се домогне, дешавају се лоше створио изузетно снажну психоло- ствари, и сама опера се завршава у шко – музичку драму која предста- трагедији. Либрето су по истоимевља врхунац његовог оперског ној Пушкиновој приповеци напистваралаштва. Кроз три чина се сали Модест и Петар Чајковски. „Пикова дама” је први пут извепротеже прича пуна романтичарске атмосфере и мотива, коју пра- дена 1890. у Санкт Петербургу и

дочекана с одушевљењем. У Српском народном позоришту је први пут изведена чак пре пола века, или тачније 5. фебруара 1959. У овој садашњој поставци „Пикове даме”, уз солисте СНП -а у главним улогама су и гости из Хрватске и Београда. У улози Хер-

јаиловић (Београд) / Васа Стајкић, Чекалински је Славољуб Коцић / Бранислав Цвијић, Лиза је Свитлана Декар/ Ирина Крикунова / Валентина Миленковић / Верица Пејић, Грофица је Јелена Влаховић (Београд) / Марина Павловић – Бараћ, Сурин је Бранислав Јатић / Горан Крнета, Полина је Виолета Срећковић / Аленсандра Ангелов Јовановић (Београд), а у осталим улогама су Игор Ксионжик, Јован Пејић, Жељко Андрић, Михаило Шљивић (Београд), Јелена Кончар, Лаура Павловић, Дубравка Филиповић и Маја Мијатовић. На јучерашњој такозваној седећој проби, на сцени су се нашли солисти и хор Опере СНП -а, такође и оркестар под диригентским вођством Александра Анисимова. Тиме су почеле заједничке пробе овог интернационалног пројекта из којег ће за нешто више од месец дана настати велика оперска представа руских аутора и белоруских и наших уметника. Маестро Анисимов је, иначе, и стални диригент националних оркестара Ирске, Белорусије и Кореје, а додељена му Фото: Б. Лучић је и титула заслужног уметнимана је тенор Миљенко Ђуран из ка Русије. Чест је гост у многим Хрватске, кога новосадска публи- другим земљама, и врло је ангака већ добро познаје и радо слуша. жован диригент. Његове следеће У алтернацији за ову главну му- обавезе воде га од Европе, до Кошку улогу је Никола Китановски реје и Јапана, где ће дириговати из Београда, а уз њега из овог гра- оперу „Евгениј Оњегин” у Токију, да у „Пиковој дами” гостује још такође и Бетовенову „Девету симнеколико певача. Томски је Мио- фонију” у извођењу Симфонијдраг Д. Јовановић (Београд) / Ати- ског оркестра Токија. ла Мокуш, Јелецки је Никола МиН. Пејчић

више добио на плану форме, него садржаја. Он појединим тачкама, а не целином, покушава да на разнородан сценски начин (наглашено експресивно музички, глумачки, видео партитуре) откључа значења и њихове нивое. Например, питањем зашто се убио патер фамилијас, Димитрије, когa врло вешто, у кључу „ђаволчића” тумачи Радоје Чупић. Питањем зашто се његов наследник, Дарко, когa машући пиштољем, бејзбол палицом, буреком, патикама и чим год стигне, на прву и оштро, до краја без неког посебног нијансирања игра Милан Ковачевић, претворио у грубијана. И, генерално, мотивационим позадинама ликова, наглашавајући њихове психолошке профиле које, истини за вољу, и писац помало занемарује, подразумева или тек овлаш назначује испод површине. Осим међуигри које на кабаретски начин представљају унутрашњости ликова, они су представљени и путем монолога или коментара. Спровођени путем микрофона и камера који уз Даркова трабуњања о томе како се треба спремати за одбрану од Мађара,

Кинеза, Шиптара, у служби су назнака хистеричног, естрадом опчињеног друштвеног миљеа. Кад се томе дода и драмска радња, сценски развој саме приче, добије се резултат захтеван за гледање. На тренутке збуњујући, неповезан, а час непотребно потцртавајући, преодређен. Инсистирајући на суровости, на близини са поетиком необрутализма, за разлику од Марковића, Штрбац више филмски, него позоришно, кроз видео и кореографске флешеве, тражи и добија оргазмичност, једну врсту савремене, хибридне драматургије, са посебним крешендом на крају. Али, катарзе нема, нити делује могуће кад је у питању егзистенцијалистички аспекат дела. Баш као што у њој скоро да нема хуманости и простора за питања о томе зашто мама Драгана (Тијана Максимовић) са децом говори механички, а са покојним мужем страствено. Зашто мала Тина (Оливера Стаменковић) сања о мравима, а не о људима. Зашто добра деца губе и поред Деда Мраза. Шта је то што од њих прави лоше људе, а да нису родитељи. Игор Бурић

У НЕДЕЉУ 13. ФЕБРУАРА У СИНАГОГИ

Свира Бразилац Егберто Жисмонти Чувени бразилски композитор и прослављени виртуоз на клавиру и гитари Егберто Жисмонти из Бразила наступиће у недељу 13. фебруара у новосадској Синагоги. Концерт организују Асоцијација гитариста Војводине и Музичка омладина Новог Сада, под покровитељством Покрајинског секретаријата за културу АП Војводине. Овај музички догађај је део промотивних активности 5. Војвођанског фестивала класичне гитаре који ће бити одржан у Новом Саду од 10. до 14. марта. Жисмонти ће се новосадској публици представити у пратњи свог сина Александра, такође гитаристе. Дан пре концерта у Новом Саду Жисмонти ће приредити концерт у Београду, на 12. фестивалу „Гитар арт“. Улазнице за концерт у Синагоги стају 800 и 1.000 динара и продају се у Музичкој омладини Новог Сада (Католичка порта 2/2, тел. 021 452 344) радним данима од 8 до 14 часова, као и два сата пред почетак концерта на улазу у Синагогу. Жисмонти се међу светским музичарима истиче по необичном стилу свирања на 10-жичаној, 12жичаној, па чак и на 14-жичаној гитари, подсећају у Музичкој омладини Новог Сада и додају да су врат и редови жица на његовим инструментима дупло већи од оних на класичној гитари и готово

недостижни за многе истакнуте гитаристе који су покушали да овладају специфичном техником свирања на овим специјално за њега израђеним инструментима. „У суштини сам пијаниста који свира гитару. Због распона који клавир има, моје су уши наштимоване на интервале веће од оних на гитари и то је главни разлог зашто користим толико жица“, обја-

снио је то више пута Жисмонти својим следбеницима. Врло рано, још током школовања, дошао је у додир с разним музичким изразима, од класичне музике и џеза до изворне бразилске музике „cho ro“. Почетком осамдесетих година, Жисмонти се нашао међу ауторима најбољих џез плоча свих времена. Опус од 48 самосталних албума, 32 издања као гостујући солиста, аутор или продуцент, уз чак 58 композиција за филм, телевизију, позориште и балет, те 17 објављених и широм света извођених концерата, чине Егберта Жисмонтија једним од најистакнутијих аутора данашњице. Н. П-ј.

24

Svet

petak11.februar2011.

UKRATKO Ko rup ci ja u pra vo su |u Ira ka BAG DAD: Ira~ ki prav ni ci po zva li su ju ~e na okon ~a we ko rup ci je u pra vo su |u i pre sta nak zlo sta vqa wa za tvo re ni ka, u naj ve }im an ti vla di nim de mon stra ci ja ma u toj ze mqi od po ~et ka na rod nog ustan ka u Egip tu i Tu ni su. Prav ni ci su bi li na ~e lu pro te sta u Bag da du na ko ji ma se oku pi lo oko 3.000 qu di, ko ji su iz ra `a va li ne za do voq stvo, tra `e }i bo qe jav ne uslu ge, za po sle we i pre sta nak kr {e wa qud skih pra va u za tvo ri ma, pre neo je AP. (Ta njug)

Ve ster ve le o svet skom mi ru

BER LIN: [ef ne ma~ ke di plo ma ti je Gvi do Ve ster ve le }e po pr vi put, od ka ko je Ne ma~ ka je se nas po sta la ne stal ni ~lan Sa ve ta bez bed no sti Uje di we nih na ci ja (SB UN) u~e stvo va ti u ra du tog te la, pre no se da nas ne ma~ ki me di ji. Ve ster ve le }e, ka ko se ka `e, na po ziv bra zil {kog ko le ge da nas u~e stvo va ti u de ba ti o svet skom mi ru i bez bed no sti, a na mar gi na ma sku pa se o~e ku ju raz go vo ri, iz me |u osta log, o ak tu el noj po lil ti~ koj si tu a ci ji u Egip tu i arap skom sve tu. [ef ne ma~ ke di plo ma ti je poru~uje : „svet zna da se na Ne ma~ ku mo `e oslo ni ti”. Obe }ao je da }e se Ne ma~ ka za la ga ti za tran spa ren tan rad SB i bi ti otvo re na pre ma svim ~la ni ci ma UN. (Ta njug)

dnevnik

Al Ka i da re gru tu je te ro ri ste po ze mqa ma Za pa da VA [ING TON: SAD se su o- ~a va ju sa sve ve }om pret wom na p a d a eks t re m i s ta, mo ` da naj ve }om od 11. sep tem bra 2001. go di ne, iz ja vi la je ame ri~ ki se kre tar za unu tra {wu bez bed nost Xe net Na po li ta no. „Ni je spor no da smo na kon 11. sep tem bra na ~i ni li vi {e zna ~aj nih ko ra ka u obez be |e wu na {e ze mqe od te ro ri zma, ali pret wa je i da qe pri sut na”, re kla je Na po li ta no pre kju ~e u pre tre su pred od bo rom za bez bed nost Pred stav ni~ kog do ma Kon gre sa. Ona je upo zo ri la da

Al Ka i da „i da qe pred sta vqa pret wu po SAD, upr kos to me {to je we na spo sob nost uma we na”. Ame ri kan ci se, do da la je Na po li ta no, ta ko |e, su o ~a va ju sa „pret wom mno gih sa ve zni ka Al Ka i de, ko ji de le istu eks tre mi sti~ ku ide o lo gi ju na si qa”. Pre ma we nim re ~i ma sve je ve }i na gla sak na re gru to va wu Ame ri ka na ca i Za pad wa ka za iz vo |e we na pad. „Te gru pe na sto je da za iz vo |e we na pa da re gru tu ju qu de ko ji su po ve za ni sa Za pa dom, ali ko ji ne ma ju ja k e ve z e sa te r o r i s ti~ k im

gru pa ma, od ko jih bi mo `da mo gla da stig ne do ja va oba ve {taj nim agen ci ja ma. Te gru pe ohra bru ju po je din ce na Za pa du da iz ve du na pa de ma weg obi ma u sop stve noj re `i ji, ko ji zah te va ju ma we ko or di na ci je i pla ni ra wa, i ma we skre }u pa `wu.

To zna ~i da je ta pret wa evo lu i ra la to li ko da je mo ra mo do da ti na {im tra di ci o nal nim stra t e g i i j a m a bor b e pro t iv te ro ri zma, ko je su u pro {lo sti bi l e usme r e n e na na p a d e iz ino stran stva”, is ta kla je ame ri~ ka se kre tar ka.

(Ta njug)

In di ja i Pa ki stan na sta vqa ju mi rov ne pre go vo re WU DEL HI: In di ja i Pa ki stan su se do go vo ri li da na sta ve for mal ne mi rov ne pre go vo re ko je je Wu Del hi pre ki nuo po sle te ro ri sti~ kog na pa da u Mum ba i ju 2008. go di ne, sa op {ti li su ju ~e in dij ski iz vo ri. Ovaj ko rak bi tre bao da do pri ne se sma we wu ten zi ja u tom ne sta bil nom re gi o nu, pre ne la je agen ci ja Roj ters.

Dve nu kle ar ne si le su bi le pod pri ti skom SAD da sma we na pe tost jer wi hov ri va li tet uti ~e i na Av ga ni stan i kom -

pli ku je na po re za pro na la `e we mir nog re {e wa u toj ze mqi.

Od lu ka o ob no vi di ja lo ga je do ne ta na sa stan ku dvo ji ce vi so kih di plo ma ta u glav nom gra du Bu ta na, Tim bu, na mar gi na ma re gi o nal ne kon fe ren ci je.

Wu Del hi je pre ki nuo mi rov ni pro ces, ko ji su dve stra ne za po ~e le 2004. go di ne, po sle na pa da te ro ri sta na in dij ski tr go va~ ki cen tar Mum baj (Bom baj) u ko me je ubi le no 166 qu di, za {ta je In di ja op tu `i la eks tre mi ste sta ci o ni ra ne u Pa ki -

sta nu. Zva ni~ ni ci dve stra ne su se od ta da ne ko li ko pu ta sa sta ja li u ci qu una pre |a wa ve za, ali su iz be ga va li te mu na sta vqa wa glav nih raz go vo ra ko ji bi tre ba lo da do ve du do sve o bu hvat nih re {e wa glav nih pro ble ma iz me |u dve ze mqe, me |u ko ji ma je naj ve }i - te ri to ri jal ni spor oko Ka {mi ra.

Pa ki stan ski vla di ni zva ni ~i ci ni su `e le li da po tvr de ovaj do go vor, ali su re kli da je po stig nut na pre dak.

(Ta njug)

IS TRA @I VA WA O RA DU EVROP SKE VLA DE

Ba ro zo voj ekipi oce na C plus” BRI S EL: Sve u k u p an rad Evrop ske ko mi si je je tek pro se ~an a pro sto ra za po boq {a we ra da ima do sta, re zul ta ti su ne dav nog is tra `i va wa jed ne lo bi sti~ ke fir me, ko je je ta ko |e po ka za lo da su is pi ta ni ci naj ma we za do voq ni ra dom vi so ke pred stav ni ce EU za spoq nu po li ti ku i bez bed nost Ke trin E{ton.

Ka k o na v o d i bri s el s ki „Euob zer ver”, evrop ski „in saj de ri” ni ma lo ni su im pre si o ni ra ni onim {to je do sa da ura |e no u to ku dru gog man da ta @o zea Ma nu e la Ba ro za na ~e lu Evrop ske ko mi si je.Ba ro zu i we go vom ti mu pre sve ga se za me ra spo rost u iz no {e wu no vih ini ci ja ti va. „Ne do sta tak ta kvih pred lo ga mo `e sa mo vo di ti ka to me da ne ke dr `a ve ~la ni ce po ve ru ju da im je bo qe ako ra de sa me”, na veo je li der Li be ra la u Evrop s kom par l a m en t u Gi Fer hof {tat u pi smu upu }e nom Ba ro zu pred go di {wi cu od for mi ra wa we go vog no vog ti ma.

U ne d av n om is t ra ` i v a w u, ta ko |e se uka zu je da po sto ji pro stor za zna ~aj no po boq {a va we ra da Ko mi si je, a 62 od sto is pi ta ni ka sma tra da je sve u ku pan rad Ko mi si je tek

pro se ~an.„Dru gi Ba ro zov tim mo ra u~i ni ti vi {e, ulo `i ti znat no vi {e na po ra”, oce nio je {ef bri sel ske kan ce la ri je me |u na rod ne lo bi sti~ ke fir me Bar son-Mar ste ler Dej vid Er n{ou, ~i ja je fir ma i spro ve la ovo is tra `i va we.

U is tra `i va wu ko je je spro ve de no na uzor ku od 324 oso be, od ~e g a je jed n a ~e t vr t i n a „evrop s kih zva n i~ n i k a” Ba ro z o v a sve u k up n a oce n a je „C+”, dok je za po sve }e nost po slu do bio „D”.

Naj go ru oce nu u no vom Ba ro zo vom ti mu do bi la je vi so ka pred stav ni ca EU za spoq nu po l i t i k u i bez b ed n ost Ke trin E{ton ko j a je do b i l a oce nu „E”, dok su we ne ko le gi ni ce ko me sar ka za pra vo su |e Vi vi jan Re ding i ko me sar ka za di gi tal nu agen du Ne li Kro es do bi le naj bo qe oce ne u Ko mi si ji - „B”.

U~e s ni c i u is t ra ` i v a w u oce n i l i su da je E{to n o v a iza bra la „slab tim” zva ni~ ni ka ko ji tre ba da je po dr `a va ju i da je jed no stav no ne mo gu }e da oba vqa dvo stru ki za da t ak i u~e s tvo v a w a na sa stan ci ma Ko mi si je i pu to va wa po sve tu zbog re {a va wa kri za.

(Ta njug)

PO SLE 17 DA NA, PRO TE STI SE U EGIP TU I DA QE [I RE

Le ka ri stu pi li u po li ti~ ki {trajk KA I RO: Vi {e hi qa da no vih de mon stra na ta pri dru `i lo se ju ~e ta la su pro te sta pro tiv pred sed ni ka Ho sni Mu ba ra ka upr kos pret wa ma vla de da }e ih ras tu ri ti. Pro te sti se sa da odr `a va ju na dva me sta u Ka i ru - is pred zgra de par la men ta i na ve} ~u ve nom tr gu Ta hrir pod bud nim po gle di ma pri pad ni ka voj ske.

Egi pat ski pot pred sed nik pre }ut no pre ti da }e upo tre bi ti voj sku dok su de mon stran ti blo ki ra li par la ment i po ja ~a li pro te ste na

me {te ni is pred zgra de par la men ta ka ko bi je za {ti ti li, ali ni su po ku {a li da ras tu re pro te ste {to je ipak za ~u di lo broj ne ak ti vi ste na vik nu te na sna `ne tak ti ke Mu ba ra ko vog auto krat skog re `i ma.

Ne mi ri su se pre dva da na pro {i ri li na oazu Kar ga, gde je po gi nu lo naj ma we pet oso ba, a 100 ra we no ka da su bez bed no sne sna ge pu ca le na de mon stran te, re kao je AFP-u je dan po li cij ski zva ni~ nik. Bli zu 3.000 de mon stra na ta upa lo je u Port

SAD ho }e Mu ba ra kovu ostav ku Be la ku }a je kri ti ko va la egi pat sku vla du {to ni je is pu ni la ni „mi ni mal ni prag” re for mi ko je wen na rod zah te va, i upo zo ri la da }e se ma sov ni pro te sti na sta vi ti sve dok ne do |e do pro me na. „Ako ne ko u vla di mi sli da se duh mo `e vra ti ti u bo cu, mi slim da je to vre me pro {lo”, re kao je port pa rol Be le ku }e Ro bert Gibs.

tr gu Ta hrir. „Ne Su lej ma nu. Ne ame ri~ kim agen ti ma. Ne izra el skim {pi ju ni ma. @i veo Egi pat.

Do le Ho sni Mu ba rak” su slo ga ni ko je su de mon stran ti uz vi ki va li is pred par la men ta. Voj ni ci su raz -

Sa i du u vla di nu zgra du i za pa li lo na me {taj i auto mo bil gu ver ne ra.

Za be le `e ni su i dru gi pro te sti {i rom ze mqe, kao i {traj ko vi u ne ko li ko fir mi. Egi pat ski mi ni star spoq nih po slo va, Ah med Abul Gejt,

upo zo rio je da }e voj ska ko ja je do sa da bi la ne u tral na in ter ve ni sa ti uko li ko do |e do eska la ci je pro te sta pro tiv Mu ba ra ka. On je kri ti ko vao i Sje di we ne Ame ri~ ke Dr `a ve da ho }e da na met nu svo ju vo qu tra `e }i hit ne re for me. Ubr zo po sle ovih kri ti ka Va {ing ton je po no vo po zvao egi pat sku voj sku da po ka `e su zdr `a nost. Le kar sko oso bqe naj ve }e bol ni ce u Ka i ru pri dru `i lo se ju ~e, se dam na e stog da na

pro te sta, sto ti na ma hi qa da Egip }a na zah te va ju }i kraj tri de se to go di {we vla da vi ne pred sed ni ka Ho sni ja Mu ba ra ka. Oko 3.000 za po sle nih u bol ni ci Ka sr al-Aini iza {lo je iz zgra de bol ni ce i kre nu lo ka do wem do mu par la men ta da bi se pri dru `i li de mon stran ti ma ko ji su blo ki ra li zgra du par la men ta, ja vio je do pi snik AFP-a u Ka i ru. So ha Mo ha med, za po sle na u bol ni ci Ka sr al-Aini, ka `e da su zah te vi

u~e sni ka pro te sta uglav nom po li ti~ ki. „Ne ra di se o pla ta ma ne go o to me da su za si tu a ci ju od go vor ni oni ko ji su na vla sti i o to me da ho }e mo na {e slo bo de”, is ta kla je So ha.

Ju ~e su stu pi li u {trajk i vo za ~i auto bu sa i dru gi za po sle ni u jav nom tran spor tu u Egip tu. Auto bu si su za kqu ~a ni u ga ra `a ma i ne }e bi ti po me ra ni „dok nam se ne is pu ne zah te vi”, me |u ko ji ma je i po ve }a we pla ta, re kao je Ali Fa tuh, vo za~ auto bu sa u Ka i ru. Or ga ni za to ri {traj ka su po zva li svih 62.000 za po sle nih u jav nom tran spor tu da stu pe u {trajk, re kao je Ali Fa tuh.

Be la ku }a je kri ti ko va la egi pat sku vla du {to ni je is pu ni la ni „mi ni mal ni prag” re for mi ko je wen na rod zah te va, i upo zo ri la da }e se ma sov ni pro te sti na sta vi ti sve dok ne do |e do pro me na. „Ako ne ko u vla di mi sli da se duh mo `e vra ti ti u bo cu, mi slim da je to vre me pro {lo”, re kao je port pa rol Be le ku }e Ro bert Gibs.

Za raz li ku od SAD, Ru si ja i Ki na sma tra ju da Egip ~a ni mo ra ju sa mi da re {e svo ju kri zu. bez po mo }i sa stra ne. U in ter vjuu aus-

trij skoj no vin skoj agen ci ji APA am ba sa dor Ru si je u Austri ji Ser gej Ne ~a jev je re kao da je ‘’Ru si ja je od po ~et ka ima la ja san stav u ve zi si tu a ci je u Egip tu, jer je Egi pat na{ stra te {ki part ner, a ko }e ubu du }e bi ti na vr hu od lu ~u je egi pat ski na rod, mo `da na idu }im iz bo ri ma”, ob ja snio je Ne ~a jev.Mo skva ne bi po dr `a la ‘’kr vo pro li }e, po seb no, jer kri je opa sno sti po ~i tav re gion. Egi pat je ja ko va `na dr `a va za re {e we za Bli ski is tok i za se ver nu Afri ku”, pod vu kao je Ne ~a jev.

Ki na je iz ra zi la za bri nu tost zbog egi pat ske po li ti~ ke kri ze i sa op {ti la da se pro ti vi po ku {a ji ma spo qa u po sre do va wu iz me |u ra znih stra na. Pred stav nik Mi ni star stva spoq nih po slo va Ma Xa o su je re kao da je Egi pat vo de }a arap ska i afri~ ka ze mqa i da we na sta bil nost uti ~e na mir i sta bil nost ce log re gi o na, pre neo je AP. Ma je, na re dov noj ne deq noj kon fe re ci ji za {tam pu, re kao da Ki na ve ru je da bi o stva ri ma Egip ta tre ba lo da od lu ~u ju Egip }a ni sa mo stal no, a da stran ci ne tre ba da se me {a ju.

(Ta njug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI PRINC ^ARLS Bri tan ski pre sto lo na sled nik, princ ^arls, kri ti ko vao je kli mat ske skep ti ke, op tu `u ju }i ih da igra ju „ne pro mi {qe nu igru ru le ta” sa bu du} no {}u pla ne te Ze mqe. Princ je na Sa mi tu o pro spe ri te tu ni ske emi si je ugqen-di ok si da u Bri se lu is ta kao da skep ti ci, ko ji ne ve ru ju u glo bal no za gre va we uzro ko va no qud skom de lat no {}u, de lu ju „ko ro ziv no” po jav no mne we

GA BRI JE LA GI FORDS Ame ri~ ka kon gre smen ka Ga bri je la Gi fords, ko joj je u puc wa vi pre me sec da na po vre |e na gla va, po ~e la je da go vo ri, {to po ka zu je ve li ki na pre dak u we nom opo rav ku. Gi fords sva kog da na sve vi {e go vo ri, dok se opo ra vqa u re ha bi li ta ci o nom cen tru u Hju sto nu, a je dan od we nih pr vih zah te va je bio za vre me do ru~ ka, ka da je tra `i la tost, sa op {tio je wen port pa rol.

RI KI MAR TIN Pop pe va~ Ri ki Mar tin do bit nik je na gra de „Vi to Ru so”, ko je do de qu je vo de }e ame ri~ ko udru `e we ho mo sek su a la ca de kla ri sa nim gej umet ni ci ma ko ji se za la `u za jed na ka pra va.”Ri ki je vo pri zna we ozna ~i lo je ve li ku pro me nu za ogro man broj ho mo sek su a la ca i tran ssek su a la ca, ko ji du go ni su ima li gej oso be na ko je su mo gla da se ugle da ju”, na vo di se u obra zlo `e wu

Ne ma do voq no do ka za pro tiv Asan `a

VA [ING TON: Ame ri~ ki is tra `i te qi jo{ ni su us pe li da pro na |u do ka ze da je osni va~ „Vi ki lik sa” Xu li jen Asan` na go vo rio voj ni ka Bre dli ja Me nin ga da do sta vi po ver qi va do ku men ta ame ri~ ke vla de we go vom veb saj tu.

Pre ma iz ja va ma zva ni~ ni ka ko ji su upo zna ti sa tim slu ~a jem, no vi po da ci do ko jih su is tra `i te qi do {li po ka zu ju da je Me ning, oba ve {taj ni ana li ti ~ar op tu `en da je po ver qi ve po dat ke po slao „Vi ki lik su”, sam ini ci rao kra |u do ku me na ta, ob ja vio je u sre du ame ri~ ki list „Vol strit `ur nal”.

Ti na la zi su u su prot no sti sa pr vo bit nim tvrd wa ma zva ni~ ni ka ame ri~ kog Mi ni star stva od bra ne da je Asan` is ko ri stio mla dog voj ni ka.

Is tra gom ni je utvr |e na ve za iz me |u Asan `a i Bre dli ja, ma da su ne ki dru gi qu di po ve za ni sa „Vi ki lik som” bi li po ve za ni i sa Me nin gom, na ve li su zva ni~ ni ci.

Da bi SAD mo gle da po kre nu sud ski po stu pak pro tiv Asan `a i da zah te va ju we go vo iz ru ~e we mo ra le bi da do ka `u da je osni va~ „Vi ki lik sa” iz ri ~i to pod sta kao Me nin ga da pro sle di do ku men ta, me |u ko ji ma je ne ko li ko hi qa da de pe {a i iz ve {ta ji ni sko ran gi ra nih oba ve {ta ja ca o ra to vi ma u Ira ku i Av ga ni sta nu. Fe de ral ni is tra `ni bi ro

(FBI) i Mi ni star stvo prav de na sta vqa ju da sku pqa ju do ka ze da je Asan` ko vao za ve ru, ali vla di ni zva ni~ ni ci sma tra ju da }e bi ti te {ko iz gra di ti taj slu ~aj, pi {e „Vol strit `ur nal”.

Ta kva op tu `ba bi mo gla da bu de osno va na na osno vu kon ta ka ta iz me |u Me nin ga i ak ti vi sta „Vi ki lik sa”, ko ji su evi dent ni ji, i na osno vu to ga {to je Asan` pred vo dio tu gru pu.

Asan`, ko ji je ra ni je ozna ~en kao glav ni pot -

stre ka~ cu re wa in for ma ci ja, ne gi ra da je imao bi lo ka kav kon takt sa Me nin gom. Voj ni is tra `i te qi sa da ve ru ju da je Me ning sam od lu ~io da ukra de do ku men ta i pre da ih „Vi ki lik su”, iz osve te voj sci ili vla di, jer je po pri kqu ~e wu voj sci imao niz pro ble ma sa dru gim voj ni ci ma i nad re |e ni ma, zbog ~e ga su mu bi le od re |e ne di sci plin ske me re.

Me ning je u Bag da du bio za du `en za pre gle da we oba ve {taj nih po da ta ka ko ji su re le vant ni za Irak i imao je pri stup za {ti }e nim do ku men ti ma. Voj ska ga je do sa da op tu `i la za cu re we in for ma ci ja o ban kar skoj kri zi na Islan du i vi deo snim ka na pa da ame ri~ kog voj nog he li kop te ra na gru pu qu di u Bag da du, u ko jem su po gi nu la dva no vi na ra Roj ter sa. Me ning ni je op tu `en da je po ve zan sa cu re wem hi qa da vla di nih i oba ve {taj nih do ku me na ta, ali zva ni~ ni ci ve ru ju da je i za to od go vo ran, pi {e ame ri~ ki list.

Asan` se tre nut no na su du u Lon do nu bo ri pro tiv zah te va [ved ske za we go vo iz ru ~e we zbog op tu `bi za sek su al no uz ne mi ra va we, a we go vi advo ka ti ve ru ju da }e Va {ing ton tra `i ti iz ru ~e we Asan `a u SAD. (Ta njug)

balkan

dnevnik

SPOR MAKEDONIJE I GR^KE

U martu pred Me|unarodnim sudom SKOPQE: Me |u na rod ni sud prav de (MSP) sa op {tio je da }e od 21. do 30. mar ta raz ma tra ti spor Ma ke do ni je i Gr~ ke, u ko me Ma ke do ni ja op tu `u je Gr~ ku da je spre ~i la wen ula zak u NA TO, pre ne li su ju ~e skop ski me di ji.

Pred vi |e no je {est da na jav ne ras pra ve pred ovim vi so kim su dom Uje di we nih na ci ja sa se di {tem u Ha gu, za du `e nim za re {a va we spo ro va me |u dr `a va ma, ja vio je Ra dio Slo bod na Evro pa.

Ma ke do ni ja se su du obra ti la 17. no vem bra 2008. zbog to ga {to je Gr~ ka sta vi la ve to na we no pri stu pa we NA TO-u u apri lu 2008. go di ne.

Gr~ ka je to ura di la zbog ne re {e nog pi ta wa spor nog ime na Ma ke do ni je, ~i me je, pre ma oce ni Sko pqa, pre kr {i la pre la zni spo ra zum ko ji su te dve ze mqe pot pi sa le 1995. go di ne i ko ji ure |u je wi ho ve od no se dok se ne na |e re {e we za pi ta we

ime na, na vo di ra dio. Gr~ ka od 1991. go di ne blo ki ra me |u na rod no pri zna we Ma ke do ni je pod tim ime nom, sma tra ju }i da Sko pqe ima pre ten zi je pre ma isto i me noj gr~ koj po kra ji ni.

Ma ke do ni ja je pri mqe na u Uje di we ne na ci je pod pri vre me nim ime nom Biv {a ju go slo ven ska re pu bli ka Ma ke do ni ja (BJRM ili FYROM na en gle skom) 1993. go di ne.

(Tanjug)

Kantrimen: SAD se ne me{aju u pregovore SKOPQE: Za me nik po mo} ni ka ame ri~ kog dr `av nog se kre ta ra za Evro pu i Evro a zi ju To mas Kan tri men iz ja vio je ju ~e u Sko pqu da se SAD ne me {a ju u pre go vo re Ati ne i Sko pqa oko ustav nog ime na Ma ke do ni je i da ni je do {ao da pre no si upo zo re wa pre mi je ri ma dve dr `a ve. „Te {ko je da se do |e u Sko pqe a da se ne raz go va ra o pro ble mu ime na. Ni ko la Gru ev ski i To mas Kan tri men Po zdra vqam su sre te pre mi je ra ra mo o vla da vi ni pra va, slo bo di Ma ke do ni je i Gr~ ke i mi se na da - me di ja, da raz go va ra mo na na ~in mo da }e se to re {i ti, ali se ne na ko ji raz go va ra ju dve pri ja teq me {a mo u pre go vo re”, re kao je ske ze mqe”.

Kan tri men no vi na ri ma po sle su Kan tri men ni je `e leo da ko sre ta sa ma ke don skim pre mi je rom men ta ri {e mo gu} nost da u Ma ke Ni ko lom Gru ev skim. do ni ji bu du ras pi sa ni van red ni Ame ri~ ki zva ni~ nik je iz ja vio iz bo ri na vo de }i sa mo da su „iz bo da je we go va po se ta Sko pqu deo ri unu tra {we pi ta we ze mqe” i da bal kan ske tur ne je i da ni je do {ao od po li ti~ kog ru ko vod stva o~e da bi pre no sio upo zo re wa pre mi - ku je da se pre ma tom pi ta wu od no je ri ma, „ve} da iskre no raz go va - se od go vor no. Pred su sret sa po -

mo} ni kom dr `av nog se kre ta ra SAD, pre mi jer Gru ev ski iz ja vio je da we go va stran ka VMRODPMNE jo{ ni je do ne la od lu ku o pre vre me nim iz bo ri ma, ali da su sprem ni da se su o ~e sa na ro dom. Na kon iz ja ve pre mi je ra ne ki su elek tron ski me di ji ob ja vi li ne zva ni~ ne in for ma ci je da su pre vre me ni par la men tr ni iz bo ri mo gu }i u mar tu ove go di ne, a da }e Gru ev ski ovu od lu ku sa op {ti ti po sle po vrat ka iz Va {ing to na.

Kan tri men je do dao da je sa Gru ev skim raz go va rao o we go voj po se ti Va {ing to nu 16. fe bru a ra.

U re zi den ci ji ame ri~ kog am ba sa do ra u Sko pqu u to ku su raz go vo ri Kan tri me na sa li de rom opo zi ci o nih so ci jal de mo kra ta Bran kom Cr ven kov skim i li de rom al ban ske par ti je DUI Ali jem Ah me ti jem.

(Tanjug)

Kacin: Vreme je da se makedonske vlasti probude BRISEL: Pot pred sed nik de le ga ci je Evrop skog par la men ta za Ju go i sto~ nu Evro pu Jel ko Ka cin po zvao je na ju ~e ra {woj sed ni ci Ko mi te ta za spoq ne po slo ve, to kom ras pra ve o Iz ve {ta ju o na pret ku Ma ke do ni je u 2010, po li ti~ ku eli tu ove dr `a ve da u~i ni sve ka ko bi ubr za la svoj pro ces evrop skih in te gra ci ja. „Ma ke do ni ja je mla da ze mqa sa mla dim po li ti ~a ri ma ko ji bi tre ba lo da se za pi ta ju za {to ve} {est go di na ima ju sta tus kan di da ta, ali ne i da tum za po ~e tak

pret pri stup nih pre go vo ra”, re kao je Kan cin. On je do dao da su po treb ne hit ne pro me ne, a pre sve ga mno go vi {e me |u sob nog po {to va wa i di ja lo ga jer se ra di o mul ti kul tur nom, mul ti na ci o nal nom i mul ti kon fe si o- nal nom dru {tvu.Ka cin je na po me nuo da je di ja log je di ni na ~in za me |u sob no po ve re we i pre va zi la `e we pre pre ka. „U po sled wih ne ko li ko go di na, ma ke don ska ta po li ti~ ka eli ta po di ga je ne po treb ni ide o lo {ki zid iz me |u svo jih gra |a na i su se da, ime nom Alek san dar

Ma ke don ski, {to tru je at mos fe ru i qu de, i do ma }im po li ti ~a ri ma ne omo gu }a va re a lan po gled na tre nut nu si tu a ci ju, svo ju bu du} nost i za bu du} nost su sed nih ze ma qa”, ka zao je Ka cin.

On je do dao da je vre me da se vla da ju }a VMRO-DPMNE „pro bu di” i pre sta ne da iz mi {qa ne pri ja te qe. „EU iskre no `e li da ovoj ze mqi po mog ne na we nom evrop skom pu tu, ali joj je po treb na kon struk tiv ni ja sa rad wa (Sko pqa)”, re kao je Ka cin.

(Tanjug)

petak11.februar2011.

25

Nema~ka ratifikovala SSP Ve li kom ve }i nom gla so va, do wi dom ne ma~ kog par la men ta ra ti fi ko vao je ju ~e Spo ra zum o sta bi li za ci ji i pri dru `i va wu Evrop ske uni je i Sr bi je.

Po sla ni ci Bun de sta ga ape lo va li na dru ge ~la ni ce EU da u~i ne isto. Pro tiv za ko na o ra ti fi ka ci ji gla sa li su sa mo po sla ni ci opo zi ci o ne

Le vi ce. Dr `av ni se kre tar u mi ni star stvu ino stra nih po slo va u Ber li nu Ver ner Ho jer oce nio je da je Sr bi ja kre nu la pra vim pu tem i po zi tiv no go vo rio o po li ti~ kim ak tiv no sti ma spr skog pred sed ni ka Bo ri sa Ta di }a, na gla {a va ju }i we go vu hra brost na pu tu Sr bi je ka EU.

CRNA GORA NA EVROPSKOM PUTU

Po~etak pregovora u oktobru BRISEL: Spoq no po li ti~ ki ko mi tet Evrop skog par la men ta iz ra zio je da nas o~e ki va we da }e pred pri stup ni pre go vo ri sa Cr nom Go rom za po ~e ti naj ka sni je na kon na red nog iz ve {ta ja Evrop ske ko mi si je, ali su upo zo ri li na ko rup ci ju u ovoj dr `a vi. To kom ju ~e ra {we sed ni ce, Ko mi tet je ve li kom ve }i nom od 62 gla sa „za”, tri pro tiv i tri uz dr `a na, usvo jio na crt re zo lu ci je u ko joj se „po zdra vqa op {ti kon sen zus i vi so ki pri o ri tet ko ji je cr no gor ska vla da da la evrop skim in te gra ci ja ma, po seb no u ra du na fi na li zo va wu prav nog i ustav nog okvi ra Cr ne Go re, kao i „uspe ha u spro vo |e wu pri vred nih re for mi”. ^la n o vi Ko mi te ta po zdra vi li su od lu ku Sa ve ta EU da Cr noj Go ri da sta tus kan di da ta i iz ra zi li na du da }e pred pri stup ni pre go vo ri za po ~e ti naj ka sni je na kon iz ve {ta ja o na pret ku za 2011. go di nu, ko ji bi Evrop ska ko mi si ja tre ba lo da ob ja vi u ok to bru.U na cr tu re zo lu ci je iz ra `a va se i za bri nu tost zbog ko rup ci je ko -

ja „i da qe pre o vla da va u mno gim do me ni ma, pre sve ga u iz grad wi, pri va ti za ci ji i sek to ru jav nih na bav ki”.

Zbog to ga se Pod go ri ca po zi va da po boq {a svoj rad na is tra ga ma i prav nom pro ce su i ra wu,

kao i da pro me ni prav ni okvir za fi nan si ra we po li ti~ kih stra na ka i pred iz bor nih kam pa wa.Za bri nu tost je iz ra `e na i zbog or ga ni zo va nog kri mi na la, pre sve ga pra wa nov ca i {ver ca, {to, ka ko je oce we no, osta je ozbi qan pro blem.Par la men tar ci su po zva li Cr nu Go ru da po ja -

~a svo ju me |u na rod nu sa rad wu u bor bi pro tiv ove po {a sti.

U na cr tu Re zo lu ci je upo zo ra va se i na to da su „`e ne i da qe ne do voq no za stu pqe ne u pro ce su do no {e wa od lu ka i na vo de }im me sti ma ka ko u jav noj ad mi ni stra ci ji ta ko i u jav nim pred u ze }i ma”. Vla sti se, ta ko |e, po zi va ju da po boq {a ju `i vot ne uslo ve Ro ma, A{ka li ja i Egip }a na, pre sve ga obez be |u ju }i im li~ na do ku men ta bez ko jih ne mo gu ima ti pri stup jav nim slu `ba ma.

Pod go ri ca se po zi va i na „pred u zi ma we do dat nih ko ra ka ka ko bi se obez be di la ne za vi snost i pro fe si o na lan rad me di ja”, a po seb na pa `wa se skre }e na ne pro por ci o nal ne ka zne ko je mo gu bi ti na met nu te zbog kle ve te, {to ugro `a va slo bo du i ne z a v i s nost no v i n a r a.Par l a men tar ce su po seb no za bri nu li na vo di o slu ~a je vi ma za stra {i va wa i na si qa pro tiv no vi na ra i ak ti vi sta ci vil nog dru {tva i za tra `i li su da ovi slu ~a je vi bu du is tra `e ni i pro ce su i ra ni (Tanjug)

Bombom na bugarski nedeqnik „Galerija” SOFIJA: U So fi ji je ju ~e u zgra di u ko joj su sme {te ni iz da va~ ka ku }a „Mi le ni jum’’ i li sto vi „Ga le ri ja’’ i „Re tro’’ ak ti vi ra na ek plo ziv na na pra va, naj ve ro vat ni je ru~ ne iz ra de.

Lak {e je po vre |en no} ni ~u var.

Vla snik „Ga le ri je’’ Ne |al ko Ne |al kov iz ja vio je da je ek plo zi ja ak ti vi ra na na spra tu ko ji je iz dat „Ga le ri ji’’ i da je bi la po sta vqe na is pred ula znih vra ta tog ne deq ni ka.

No} ni ~u var “Ga le ri je”, ko ji je je di ni bio u pro sto ri ja ma, lak {e je po vre |en’’, do dao je on u iz ja vi za Bu gar sku na ci o nal nu

te le vi zi ju (BNT). Iz da va~ ka ku }a „Mi le ni jum’’ po sta la je po zna ta po {to je ob ja vi la se ri ju od 17 kwi ga o ubi je nim bo so vi ma. Glav ni i od go vor ni ured nik „Ga le ri je’’ Kri sti na Pa tra {ko va re kla je da je ube |e na da je bom ba pret wa we nom li stu, kao i da u re dak ci ji ni je bi lo fle {e va ili ne kih dru gih in for ma ci ja. „Ni ko ne }e na pa da ti iz da va~ ku ku }u, ko ja ob ja vqu je kwi ge umet ni~ ku i dru gu li te ra tu ru’’, do da la je ona.

Bu gar ski ne deq nik „Ga le ri ja’’ po stao je po pu la ran po sle

ob ja vqi va wa ste no gra ma sa pri slu {ki va nim raz go vo ri ma. Pr vi ste no gram raz go vo ra iz me |u mi ni stra fi nan si ja Si me o na \an ko va i we go vog za me ni ka Vla di sla va Go ra no va ob ja vqen je po ~et kom ja nu a ra, a ne ko li ko da na ka sni je ob ja vqe na su tri no va raz go vo ra - dva iz me |u pre mi je ra Boj ka Bo ri so va i di rek to ra Upra ve bu gar skih ca ri na Va wu Ta no va i je dan iz me |u Ta no va i we go vog biv {eg za me ni ka An to ni ja Stran xe va. Po li ci ja je blo ki ra la me sto gde je ak ti vi ra na ek plo ziv na na pra va i is tra ga je u to ku.

(Tanjug)

BOSNA I HERCEGOVINA – 15 GODINA POSLE POTPISIVAWE DEJTONSKOG SPORAZUMA

Propao jo{ jedan poku{aj dogovora BAWALUKA: Sa sta nak li de ra i pred stav ni ka po li ti~ kih stra na ka za stu pqe nih u Par la men tar noj skup {ti ni BiH za vr {en je ju ~e u Sa ra je vu bez do go vo ra o for mi ra wu skup {tin ske ve }i ne i for mi ra wu no vih or ga na vla sti po sle ok to bar skih op {tih iz bo ra u BiH. Pri vre me ni pred se da va ju }i Pred stav ni~ kog do ma par la men ta BiH Ad nan Ba {i} iz ja vio je no vi na ri ma po sle sa stan ka da je za kqu ~e no da se do go vor o par la men tar noj ve }i ni po ku {a na }i u me |u sob nim stra na~ kim kon tak ti ma. „Na `a lost, ni je po stig nut ni ka kav do go vor o na stav ku kon sti tu tiv ne sed ni ce Pred stav ni~ kog do ma Par la men tar ne skup {ti ne”, re kao je Ba {i}. On je na ja vio da vi {e ne }e sa zi va ti sa stan ke ni pred stav ni ka, ni ti li de ra par la men tar nih stra na ka, ve} je po zvao stran ke da ubu du }e sa mo stal no raz go va ra ju i oba ve ste ga kad po stig nu do go vor o par la men tar noj ve }i ni.

On je, ka ko pre no se lo kal ni me di ji, na veo da je naj ve }i pro blem u po ku {a ji ma da se for mi ra par la men tar na ve }i na pi ta we u~e {}e dva HDZ-a u vla sti.

Vi so ki pred stav nik u BiH Va len tin In cko iz ja vio je da }e od lu ke ko je Evrop ska uni ja na mi ni star skom ni vou bu de do ne la 21. fe bru a ra zna ~i ti „vi {e Evro pe, ma we Dej to na u BiH”, i na ja vio da }e BiH do bi ti no vog {e fa De le ga ci je EU s funk ci jom evrop skog spe ci jal nog pred stav ni -

ka. „Znam da se ta mo ve o ma pa `qi vo pri pre ma iz bor no vog pred stav ni ka, am ba sa do ra EU u Sa ra je vu, na po lo `aj ko ji je ve} ne ko li ko me se ci upra `wen. Oni tra `e ja ku li~ nost”, re kao je In cko prek si no} Te le vi zi ji BN. In cko je is ta kao da je Evro pa sve sna da BiH stag ni ra, za o sta je i ula zi u pro ces izo la ci je, a ne za do voq stvo gra |a na je sve ve }e, zbog ~e ga hit no mo ra u~i ni ti „krup ne re zo ve”. „Sve sni smo sta wa u BiH, zna mo da ima 43 od sto ne za po sle nih. Mo men tal no se o sank ci ja ma ne raz mi {qa, ali ne za do voq stvo ra ste. Ni je mo gu }e da na jed noj stra ni bo san sko her ce go va~ ki li de ri ka `u `e li mo u Evro pu, a s dru ge stra ne kod ku }e ne mo gu da sre de svo je stva ri”, re kao je In cko. On je ka zao da ne ma na me ru da do no si od lu ku o za mr za va wu pla ta po sla ni ci ma u Pred stav ni~ kom do mu Par la men ta BiH za to {to ni su im ple men ti ra ni iz bor ni re zul ta ti.

Vi {e od ~e ti ri me se ca od op {tih iz bo ra u BiH na dr `av nom ni vou i u Fe de ra ci ji BiH ni su form ri a ni no vi or ga ni vla sti. Pro ces kon sti tu i sa wa no vih or ga na vla sti je di no je za vr {i la RS, ~i je in sti tu ci je funk ci o ni {u u pu nom ka pa ci te tu.

Ne mo gu} nost do go vo ra o skup {tin skim ve }i na ma u Fe de ra ci ji BiH, kao i na dr `av nom ni vou u BiH, glav ni je pro blem {to vi {e od ~e ti ri me se ca ni su im ple men ti ra ni iz bor ni re zul ta ti.

(Tanjug)

Doneo mir, ali ne i re{ewa WUJORK: Dej ton ski mi rov ni spo ra ju }i na du da }e po li ti ~a ri BiH na }i di je din stve nu i funk ci o nal nu dr `a vu. zum, ko ji je usvo jen pre pet na est go di na, pra vi put da svo ju ze mqu od ve du u EU, Jo Izet be go vi} se za la `e za to da se Dej za u sta vio je kr vo pro li }e u Bo sni i Her si po vi} je is ta kao da „svi shva ta ju da sa ton ski spo ra zum me wa jer je wi me „stvo ce go vi ni, ali ni je re {io sva pi ta wa u mo tri kon sti tiv na na ro da u BiH, bez re no mno go blo ka da”. toj biv {oj ju go slo ven skoj re pu bli ci i ika kvog me {a wa sa stra ne, mo gu na }i „Sve et ni~ ke gru pe se bo je one dru ge. sa da su neo p hod ne we go ve pro me ne ka ko traj no i za do vo qa va ju }e re {e we.

Za to su im po treb ni me ha ni zam i blo ka bi se ubr za le re for me i pro ces in te gra Go vo re }i o po lo `a ju Hr va ta, on je iz de da bi spre ~i li pre vlast dru gih. Sa da ci ja BiH sa Evrop skom uni jom. ra zio na du da }e re for me u BiH pre po je vre me da se uki nu te pre pre ke, kao To je po ru ka ve }i ne u~e sni ka me |u na zna ti to pi ta we na in stu ci o nal nom ni {to je en ti tet sko gla sa we”, sma tra rod ne kon fe ren ci je „Ame ri ka na ras kr vou, ali ne pre kra ja wem unu tra {wih i Izet be go vi}. {}u: Dej ton ski spo ra zum i po ~e Pre ma Izet be go vi }u, „Sr bi tak di plo ma ti je 21. ve ka” ko ju je u ko na~ no tre ba da shva te da je Wu jor ku or ga ni zo va la fon da ci ja wi ho va bu du} nost u BiH, da ko biv {eg pred sed ni ka SAD Bi la na~ no bu du sprem ni da pri hva Klin to na. te jed nu ze mqu, da ubr za mo na{ „To je bio iz bor iz me |u ne sa put ka EU”.Vi so ka pred stav ni vr {e nog mi ra i kon ti nu i ra nog ca EU za spoq nu po li ti ku i kr vo pro li }a. Zna li smo ta da da bez bed nost Ke trin E{ton je je to sa mo po ~e tak. Na rav no po na gla si la da ze mqe sa pro sto ra sta vqa se pi ta we da li je mo del biv {e Ju go slo vi je ima ju evrop ko ji je pri me wen u Bo sni pri sku bu du} nost. men qiv i za iza zo ve sa ko ji ma se Na sku pu je u~e stvo vao i biv su op ~a va mo u mul ti po lar nom {i ame ri~ ki am bad sa dor u Za sve tu..”, re kao je Klin ton, pre neo gre bu Pi ter Gal brajt, ko ji je je ra dio „Slo bod na Evro pa”. Biv re kao da bi al ter na ti va bi la {i ame ri~ ki pred sed nik sma tra mno go go ra, da ni je bi lo Dej da je „osnov ni ne do sta tak Dej to ton skog spo ra zu ma i da se su Mi lo {e vi}, Tu| man i Izet be go vi} pot pi su ju spo ra zum na {to je u na sto ja wu da za {ti ti u pri su stvu Klin to na, [i ra ka, Ko la i Mej yo ra ko bi mo `da ne bi okon ~a li ni le gi tim ne in te re se svih stra na do da nas. U ra du sku pa, odr `a uva `io wi ho ve stra ho ve da ju }i im pra spoq nih gra ni ca, i da }e se na }i za do vo nog na Wu jor skom uni ver zi te tu, u~e vo ve ta” i sa da tre ba po mo }i da se to qa va ju }e re {e we.^lan Pred sed ni {tva stvo va li su biv {i {ef ame ri~ ke di plo pre va zi |e.

BiH Ba kir Izet be go vi} je is ta kao da je ma ti je Me dlin Ol brajt, Klin to nov sa Pred sed nik Hr vat ske Ivo Jo si po vi} Dej ton, ako ni {ta dru go, okon ~ao rat i vet nik za na ci o nal nu bez bed nost Se je uka zao na nu `nost pro me na ko je bi stra da wa. On sma tra da su ne ki u BiH mjuel Ber ger, pen zi o ni sa ni ge ne ral Ve omo gu }i le da tri na ro da u BiH bu du rav pre vi {e o~e ki va li od ovog spo ra zu ma, sli Klark i za me nik se kre ta ra SAD no prav na, kao i da se uklo ne pre pre ke na ali tre ba ima ti u vi du s ka kvim je na sle Xejms Stajn berg. pu tu evrop skih in te gra ci ja. Iz ra `a va |em BiH iza {la iz ra ta i na sto ji da gra (Tanjug)

26

Svet poznatih

petak11­. februar2011.

dnevnik

Огромне груди

PAPARACO

евачица Кети Пери изјавила је да су јој груди биле толико П велике док је одрастала да није знала шта би с њима и хтела је да их смањи.

- Када сам још била дете имала сам енормно велике груди, нисам знала шта да радим с њима. Носила сам минимајзере, посебне грудњаке како би би визуелно смањили груди, а они не изгледају нимало лепо. Све што сам тада хтела било је да изгледам попут Кејт Мос - рекла је Кети. Певачица и новопечена супруга комичара Расела Бранда недавно је признала и да је са само 13 година хтела да смањи груди. Сва срећа да је данас све некако дошло на своје, а она је задовољна својим изгледом.

Опера о Ани И

ако је Ана Никол Смит била звезда таблоида и њен живот је личио на праву сапуницу, лондонска опера „Ројал опера хаус” припрема комад инспирисан њеном биографијом. Трагично преминулу Плејбојеву зечицу играће холандска оперска певачица Ева Марија Вестброк која је одушевљена улогом.

Keti Peri

- Ана Никол Смит је на чудан начин деловала веома невино па је свима њен пад било још теже гледати. Драго ми је што ћу баш ја дочарати њен живот кроз оперу рекла је Ева. За режију ове крајње необичне опере задужен је Ричард Томас, а биће извођена од половине фебруара до 4. марта. Ана Никол Смит пронађена је мртва у фебруару 2007, а узрок смрти била је превелика доза пилула које јој лекар није преписао. Због завере за незаконито набављање пилула оптужени су њен дечко Хауард К. Стерн (41), психијатар Кристин Ерошевич и лекар опште праксе Сандип Капур. Суд у Лос Анђелесу је прво ослободио др Капура свих оптужби, Ерошевичева се „извукла” само са прекршајном пријавом, а недавно су одбачене и све оптужбе против Стерна.

Глумац Ор лан до Блум је усликан у шетњи са својим првим дететом, сином Фли ном.

Пике љуби Шакиру

Yoan Rivers

@erar Pike

вези са колумбијском поп певачицом. Фудбалер је поставио слику са Шакиром и неколико пријатеља на прослави рођендана. Шпански магазин „Марка” пише да је Пике то учинио након консултација са тренером Пепом Гвардиолом јер је имао доста негатив- [akira ног публицитета због папарацо слика са колегом Златаном Ибрахимовићем на којима су деловали као веома интимни пријатељи.

Цица и са 77 година

лумица Џоан Риверс шокирала је Американце појавивши се Г у новој реклами за „Go Daddy” у кожним врућим панталоницама и мајици без рукава. Иако има 77 година, комичарка и мод-

Ana Nikol Smit

на критичарка без длаке на језику, показала је да има тело попут дупло млађих жена од себе. Враголаста Џоан тврди да никакав ТВ трик није у питању већ да је то заиста њено тело.

- Да, да, да, то је моје тело у реклами - објавила је Џоан убрзо након што је реклама премијерно приказана на Супер болу. Иначе, Џоан је позната по својим оштрим критикама стајлинга славних у шоуу „Фешн полис”.

Yesika Alba

OUT

IN

Ч

удбалер Жерар Пике је на свој Фејсбук Ф профил поставио слику са Шакиром и тиме потврдио нагађања медија о његовој

Седмо дете

Kirsten Danst

ини се да ће породица Бреда Пита и Анђелине Џоли добити и деветог члана. Како пишу страни медији, глумица пуном паром ради на усвајању четворогодишње девојчице с Хаитија, чији су родитељи погинули у земљотресу.

- Адвокати Анђелине Џоли решавају папире да се глумици одобри да девојчицу Леу поведе са собом у Америку. То је стандардни процес којим ће се утврдити да ће девојчица бити усвојена у доброј породици. Ако се четворогодишња Леа добро уклопи, Анђелини ће бити дозвољено да је усвоји - рекао је анонимни извор. Мајка шесторо деце је за годину дана неколико пута посетила земљотресом разорен Хаити како би помогла деци без породице. Ако јој буде одобрено усвајање Лее, Анђелини ће то бити седмо дете, четврто усвојено.

An|elina Yoli i Bred Pit

BISERI и, вол . о к не оли ме не в ме, и Ил и ме ли те р ја ил , во с, је а и . Ал им в вас л м мо воли

Вит ни Хју стон, певачица

dnevnik

oglasi

petak11.februar2011.

27

28

OGLASi l ^iTUQe

petak11.februar2011.

SLOBODAN mu{karac (okolina Novog Sada) 50 godina `eli poznanstvo `enske osobe do 40 godina bez obaveza radi dru`ewa braka. Avanture iskqu ~ene. Radovan. Telefon 062/19-00-343.

21576

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada.

Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

21452

BESPLATNI prirodni preparat protiv hemoroida {uqeva, klini~ki ispitan, proveren, elimini{e za 7 dana, deda Rado{.

Telefon 064/240-55-49.

21290

ZALAGAONICA! Najpo voq niji otkup: zlata, du kata, srebra, dijamanata, brilijanata, platine ru -

~nih i kaminskih satova, antikviteta. Nov~ane pozajmice. Telefoni: 063/351531, 021/661-09-16.

18878 ^ISTIM podrume, ta vane, dvori{ta, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, prodajem ugaq.

Telefoni: 6618-846, 063/8485495.

21095 PRODAJEM bukova drva mogu}a rezawa i cepawa, prevoz gratis. Telefon 063/77-19-142, 061/617-22-19.

21667

Posledwi pozdrav velikom prijatequ

drugu

dnevnik

i

Posledwi pozdrav svom drugu i kumu

Ladislav Molnar Lacika Laciki od: Zorana, Janka, Beje, Koleta, Vase, Kargete, Goluba, Sini{e i Dragana sa porodicama.

Svi mi umiremo samo jednom, a veliki qudi po dva puta: jednom kada ih nestane sa zemqe, a drugi put kada padnu u zaborav od strane dragih qudi. Nikada te ne}emo dati zaboravu.

Tvoja Generacija „69�.

Laciki od: Zo}e i Sne`e Glamo~ak sa porodicom.

21737

Posledwi pozdrav {kolskom drugu

21745

na{em

Posledwi pozdrav svom drugu

Molnar Ladislavu - Laciki

21750

Obave{tavamo rodbinu, prijateqe da je dana 9. 2. 2011. godine u 42. godini preminuo na{ sin, suprug, otac i brat

Laciki

od wegovih drugova iz Osnovne {kole, Razred 8/6.

od porodice Ugrinov.

21771

21742

Posledwi pozdrav dragom drugu

Posledwi pozdrav svom dragom kumu

Molnar Ladislav - Lacika iz Futoga 1969 - 2011.

Posledwi pozdrav svom dragom prijatequ i kom{iji

Laciki Molnaru od porodice Veki}.

Sahrana milog nam pokojnika obavi}e se danas, 11. 2. 2011. godine, u 15 ~asova na centralnom grobqu u Futogu.

Posledwi pozdrav dragom drugu

Laciki

Porodica Zeki}.

21739

21735

Posledwi pozdrav svom unuku, sestri}u i bratu

O`alo{}eni: otac Martin, majka Milkica, supruga Dragana, deca Martin, @ivko i Aleksandra i sestra Seka sa porodicom.

21733

Molnar Ladislavu - Laciki Bila nam je velika ~ast imati te za druga i prijateqa.

Nikada te ne}emo zaboraviti.

Mirko i Du{ko Bjelobrk sa porodicama.

Ladislavu - Laciki Molnaru

Ladislav Molnar

Posledwi pozdrav drugu

Laciki Molnaru

iz Futoga od wegove kume Sne`e sa porodicom.

od: babe Borke i ujaka Du{ka sa porodicom.

21740

21741

21753

Posledwi pozdrav dragom

DVE GODINE je kako nije sa nama na{ tata

Tata na{ dragi, ponosni smo {to smo te imali i nikada ne}emo razumeti za{to smo te izgubili. Ve~no }emo te voleti.

Awa, Bata i Maki.

21743

Posledwi pozdrav sestri}u i bratu

Laciki

svom

od porodice Ra{eta.

21748

Laciki Molnaru

Stojan Dugin 11. 2. 2009 - 11. 2. 2011.

Uvek ga se rado se}amo.

Ladislav Molnar Lacika

3 Posledwi pozdrav dragoj priji

Zvezdo moja, za{to se ugasi?

Kojim putem sada ja da krenem?

od prijateqa Nestorovi}a.

Zauvek tvoja Dragana.

]erke Mira i Maja sa porodicama.

21760

21746

21738

Laciki Molnaru ^ovek kakav si ti bio ne mo`e se i ne sme nikada zaboraviti i zato }e{ ve~no `iveti u na{im se}awima.

Slavna, Boban i Radojica Jekni}.

21744

Jedini moj brate, pola srca mi je oti{lo sa tobom, osmeh sa lica je nestao sa tobom. Zauvek }e{ biti u mom srcu.

Posledwi pozdrav velikom i cewenom prijatequ

Jagodi Popovi} ro|. Dikovi}

Lacika Molnar

Lacowa prof. dr sci med.

Du{anu Popovi}u

od prijateqa Ise i Bise Bajac.

Za{to?

Ujak Boban.

21736

Porodica Pisarov.

21731

21712

Sine, ne mo`emo i ne}emo prihvatiti ovo {to se desi sa tobom.

Lacika Molnar

Majka Milkica i otac Martin.

Tvoji najmiliji: sestra Seka, zet Dragan i setri~ine Jelena i Bojana Nestorovi}.

21747

21749

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwi pozdrav kumu

Posledwi pozdrav

Milanu Nikoli}u Jefti ^uvamo srcima.

uspomenu

u

petak11.februar2011.

POLUGODI[WI POMEN mom dragom suprugu

Oti{ao si bez pozdrava!

Posledwi pozdrav najboqem drugu

Milanu Nikoli}u Jefti

Jovanu Petrova~kom Joletu

Ladislavu Molnaru

na{im

od: Makse i @eqka sa porodicama.

od porodice Vasi}.

Sofija, Senka i Bane.

21674

odr`a}u u subotu, 12. 2. 2011. godine, u 10 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Prestalo je da kuca jedno veliko i plemenito srce. Sa tugom se opra{tamo od na{eg

Posledwi pozdrav zetu i te~i

Milana Nikoli}a Jefte

Milanu Nikoli}u Jefti

1934 - 2011.

1934 - 2011. od Nade i Sa{e Todorovi}.

Sahrana je danas, 11. 2. 2011. godine u 15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Ve~no o`alo{}eni: supruga Petra, sin Dragomir, snaja Radojka i unuk Milan.

Neka mu je laka zemqa i hvala.

Posledwi pozdrav dugogodi{wem kolegi - penzioneru

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 9. 2. 2011. godine preminuo

Toga dana, u 10 ~asova, na Veterni~kom grobqu obele`avamo pomen.

O`alo{}eni: supruga Ru`a, sinovi Luka, Du{an i Milorad i snajka Sne`ana.

21714

Pro{lo je godinu dana od kako si nas napustila.

Posledwi pozdrav

21687

Danas su 4 godine od rastanka sa na{im dragim

Dana 20. februara 2011. godine, navr{ava se tu`na godina od kako smo ostali bez na{e drage i voqene mame i sestre

Stevanom ^ankovi}em

Bosiqke Prodanovi}

11. 2. 2007 - 11. 2. 2011.

U subotu, 12. 2. 2011. godine obele`i}emo pomen.

Uvek }e{ ostati u na{im srcima.

O`alo{}eni: }erka Nata{a, brat i sestre.

Ostaje nam qubav, bol i se}awe.

Tvoji najmiliji.

prim. dr Vinku An~i}u internisti u penziji cewenom kolegi i saradniku, na{em dugogodi{wem radniku.

Kolektiv Klinike za ginekologiju i aku{erstvo Klini~kog centra Vojvodine.

927/P

Hvala ti za sve {to si nam pru`ila. Dok smo `ivi bi}e{ u na{im srcima.

Obave{tavamo rodbinu i poznanike da }e se u subotu, 12. 2. 2011. godine, odr`ati parastos u crkvi Svete Petke u Petrovaradinu.

Porodica Slijep~evi}.

Laciki

Rajko Xida

Sahrana }e se obaviti u subotu, 12. 2. 2011. godine 13 ~asova, na centralnom grobqu, u Futogu.

Sa ve~nim se}awem, od kumova Mili}a iz Futoga.

od porodica Petrovi} iz Sremske Kamenice.

21694

21689

Posledwi pozdrav

SE]AWE Danas, 11. 2. 2011. godine navr{ava se 8 godina od kad nas je zauvek ostavila na{a supruga, majka i baka

O`alo{}ena mnogobrojna porodica Xida.

Ilinka Slijep~evi}

21603

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav kumu

Ladislavu Molnaru Laciki

Mirko [e{um

404/P

od stanara zgrade Ul. Banovi} Strahiwe 2, Novi Sad.

21665

POMEN Dana 12. 2. 2011. godine, navr{ava se {est meseci od kada nije sa nama na{ dragi nepre`aqeni suprug i otac

Petru Jankovi}u Kolektiv „Vojvodinaput” - „Ba~kaput”-a Novi Sad.

Petru Jankovi}u

21663

21630

21631

Posledwi pozdrav kom{iji

O`alo{}ena supruga Qubica.

21632

21639

29

21726

S tugom i bolom u srcu opra{tamo se od na{e sestre, tetke i bake

Laciki od drugova iz Bege~a: @ive, [tece, Duleta, Lakija i [aleta.

Du{anka Karanovi} Nikada ne}emo wenu dobrotu.

zaboraviti

Porodice Karanovi} i Kerkez.

21690

21727

Posledwi pozdrav

U subotu, 12. 2. 2011. godine, u 11 ~asova, na ^enejskom grobqu obele`i}emo dvogodi{wi pomen na{em voqenom ocu

21680

JEDNOGODI[WI POMEN

TU@NO SE]AWE

Milan S. Radanovi}

Dragoqub Radivojac Lala

Jagode Popovi}

Molnar Ladislavu

Zoranu \akovi}u Iako vreme prolazi ti ostaje{ da `ivi{ u na{im srcima.

Puno te volimo dragi tata.

Sestra Seka, Dragana i Dragan sa porodicama.

U subotu, 12. februara 2011. godine u 12 sati, na Gradskom grobqu, obele`i}emo jednogodi{wi pomen na{em voqenom ocu i dedi.

od kolektiva Poqoprivredne {kole iz Futoga.

Tvoje }erke Ivana i Milica sa babom Jelom i deda Stevom.

21691

26. 10. 1925 - 18. 2. 2010.

Sin Sa{a i unuk Milan.

926/P

21700

21404

11. 2. 2009 - 11. 2. 2011.

Od smrti te nisam sa~uvala, a u srcu }e{ ostati zauvek.

Supruga sa decom.

21523

30

tv program

petak11.februar2011.

Без цен зу ре (Панонија, 20.30)

Дадо Ђурић

Фол дер кул ту ра У но вом из да њу еми си је оче ку ју нас при ло зи о пре ми је ри пред ста ве „До бар де чак” у СНП-у, из ло жби Да да Ђу ри ћа, му зич ком фе сти ва лу Ги тар арт, по след њој да да и стич кој пред ста ви у га ле ри ји Спо мен-збир ци Па вла Бе љан ског, као и пред ста вља ње књи ге „Ла зин крос жи во ту уз нос” и ин три гант ног фил ма „Дух вре ме на”. Уред ник: Миљана Магловски (РТВ 1, 20.30) 8.20 08.30 09.00 09.30 10.05 10.20 10.30 11.30 11.50 12.15 13.00 14.05 14.35 15.00 15.10 15.55 17.25 17.30 18.00 19.30 20.05 20.30 21.00 22.00 22.30 23.40 23.50 01.50

Микијева кујна Фортепиано Путовање са Теријем Бајко квиз Старо а ново, док. филм Никад доста: Покрет у води Штикла папуча Кухињица Десило се Из нашег сокака Грување ТВ Бајт Путовање са Теријем Вести Најважнија адреса Првенство Европе у каратеу, пренос отварања Тајна хране: Шитаке Кухињица Разгледнице ТВ Дневник ТВ Фонија – квиз Фолдер култура Фаца Војвођански дневник Петказање Микијева кујна Сако и Ванцети, филм Концерт

06.30 Кухињица (мађ) 07.00 Хајде са мном у обданиште 07.15 Најлепше бајке света: Снешко Белић 08.05 Најлепше бајке света: Мала сирена 08.50 Петказање 10.00 Свјетионик (хрв) 10.30 Друго полувреме, филм 12.30 Вести (мађ) 12.40 Судбина салаша и салашара, емисија на слов. са титл.на српском 13.10 Микијева кујна 13.20 Јермолови 14.15 Портрети војвођанских уметника народне музике 14.45 Бајко квиз 15.15 Добро вече Војводино (рус) 16.45 Духовка (слов) 17.15 Емисија за село (слов) 17.45 ТВ Дневник (хрв) 18.00 ТВ Дневник (слов) 18.15 ТВ Дневник (рус) 18.30 ТВ Дневник (рум) 18.45 ТВ Дневник (ром) 19.00 ТВ Дневник (мађ) 19.25 Спортске вести (мађ) 19.30 Музички интермецо – мађарска музика 19.40 Дечји програм (слов) 20.00 Добро вече, Војводино (слов) 21.30 Хиљадугодишња пчела (слов) 22.30 Вечна љубав, филм 00.20 ТВ Продаја

06.00 07.30 08.00 08.30 09.00 09.50 09.30 01.00 11.00 12.00 12.40 13.00 14.00 14.30 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 00.00

Музичко свитање Глас Америке У сусрет сунцу Вести укратко У огледалу Барометар Инфо Вести Љубав на продају Лице с насловнице Здравље је лек Била једном једна недеља Све што ми припада Бели лук и папричица Арт-бокс Војвођанске вести У огледалу Балдини и Симони Војвођанске вести Љубав на продају Наш гост Војвођанске вести Без цензуре Војвођанске вести Филмски програм Глас Америке

06.00 06.05 08.00 08.15 09.02 10.07 10.38 11.10 11.13 12.00 12.15 12.25 12.30 12.45 13.31 14.47 15.00 15.10 16.00 16.04 17.00 17.20 17.45 18.25 18.57 19.30 20.05 21.01 21.46 21.50 23.00 23.03 23.50 00.05 00.13

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Бољи живот Разгледница На скривено те водим место Вести Очајне домаћице Дневник Спорт плус Евронет Гастрономад Касл Електра, филм У здравом телу Вести ТВ лица Маја Волк.. као сав нормалан свет Вести Бела лађа Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око Слагалица, квиз Дневник Мирис кише на Балкану Високи напон, квиз Вести Да, можда, не Вести Касл Дневник Евронет Шериф

СЕ РИ ЈА

Ми рис ки ше на Бал ка ну

09.05 09.30 10.00 10.05 11.00 11.05 12.00 12.05 12.15 12.45 13.00 13.05 14.00 14.05 15.00 15.05 16.00 16.15 16.30 16.45 17.15 17.30 18.30 18.45 19.00 19.30 20.00 21.00 22.00 22.30 23.15

Храна и вино Разгледнице Вести Жива ватра Вести Неми сведок Вести Агро дан Корак по корак Неон сити Вести Разоткривени Вести Шесто питање Вести Жива ватра Објектив (слов) Објектив (мађ) Објектив Портфолио Неон сити Новосадско поподне Неон сити Агро дан Објектив Храна и вино Ленија Жива ватра Објектив Разоткривени Неми сведок

10.00 Фул Тилт покер 11.00 Премијер лига, класик: Арсенал - Челси 12.00 НБА акција 12.30 АТП Ротердам 1/4 финала 17.00 Кошаркашки куп Крешимир Ћосић, финале 18.00 Фудбал пријатељска: Црвена звезда - Стеауа 19.30 АТП Ротердам 1/4 финала 23.00 Најава Премијер лиге 23.30 Фул Тилт покер 00.30 АТП Ротердам 1/4 финала 02.00 НБА: Њујорк – ЛА Лејкерс

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 09.30 Кућица у цвећу, 10.00 Излог страсти, 10.30 Цртани филм, 11.00 Репризе вечерњих емисија, 13.00 Метрополе и регије света, 14.00 Инфо К9, 15.00 Доказ стварања, 16.00 Инфо К9, 16.45 Бибер, 17.00 Фарма, 18.30 Кухињица, 19.00 Инфо К9, 19.45 Бибер, 20.15 ОСАА, 21.15 Отворени екран, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм 7.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук и папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Године пролазе, 14.00 Ветар у леђа, 16.00 Љубав на продају, 17.00 У међувремену, 18.00 Године пролазе, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Скарлетина видовчица, 21.00 Топ 10, 22.00 Објектив, 22.30 Жива ватра

У де се тој епи зо ди се по ја вљу је вој ник ко ји је слу чај но пу цао у свог дру га из че те и Мар к а осло ба ђа ју оп ту жби за уби ство. Мар ко са Блан ки, Ри ки и Ни ном сти же у сво ју ви кен ди цу на Или џи, а исто ве че от по чи ње бом бар до ва ње Са ра је ва. Уло ге: Мирка Васиљевић, Александра Бибић, Синиша Убовић, Тамара Драгичевић, Игор Дамјановић, Горан Навојец Ре жи ја: Љубиша Самарџић (РТС 1, 20.05)

07.00 10.00 10.35 11.00 11.30 12.00 14.00

Ђорђе Влаjић

Историја цензуре Друга епизода говори о атмосфери у којој су радили новинари и ТВ аутори на РT Београд, почетком 90-их година прошлог века. О томе како је гушен програм и како је задобијао нови карактер унутар ратних дешавања, говоре новинари: Драган Бабић, Исидора Секулић, Ђорђе Влајић и инжeњер Лазар Лалић, некадашњи председник Независног синдиката РТС-а. (РТС 2, 19.54) 06.48 У здравом телу 07.02 Кувати срцем: Бојан Комадинић 07.21 Верски календар 07.31 Зелено светло 07.36 Пепа прасе 07.41 Оливија 07.52 У ноћној башти 08.20 Алекс у џунгли 08.29 Зоотека плус 08.56 Њено величанство енергија 09.12 Српска музика 20. века 09.39 Арс практика 09.52 Енциклопедија 10.00 Контекст 10.28 Метрополис 10.55 Ваљевска гимназија 11.23 Пут хуманизма 11.53 Историја цензуре 12.28 Камерата сербика 12.59 Трезор 13.59 Зоотека 14.26 Њено величанство енергија 14.42 Српска музика 20. века 15.09 Арс практика 15.22 Лов и риболов 16.00 Ово је Србија 16.36 Руси у Србији 17.08 Коридор 10.

17.55 Кошарка - Куп Радивоја Кораћа, полуфинале 1, пренос 19.44 Енциклопедија 19.54 Историја цензуре 20.25 Кошарка - Куп Радивоја Кораћа, полуфинале 2, пренос 22.17 Очајне домаћице 23.05 Трагач, филм 01.14 Београдски џез фестивал 01.43 ТВ продаја

Мирка Васиљевић

06.30 07.00 07.15 08.10 09.00 10.00 11.00 14.00 15.00 15.55 16.45 17.45 18.00 18.20 18.45 20.10 21.00 22.20 00.00 01.00 01.30 01.45 03.00

Експлозив Ексклузив Еленин дух Цена среће Дођи на вечеру Гумуш Филм: Торнадо Еленин дух Када лишће пада В.И.П Дођи на вечеру Ексклузив Вести Експлозив Гумуш Када лишће пада Вече са Иваном Ивановићем Филм: Балкан експрес Фајронт република Експлозив Ексклузив В.И.П Вајпаут

dnevnik

06.30 07.45 08.00 08.01 09.00 09.01 09.30 10.10 11.00 12.00 12.10 12.25 13.02 13.40 14.00 14.30 15.05 15.30 16.05 17.01 18.30 19.00 20.30 22.30 23.30 23.45 00.00 02.00 02.30

Маратон Отворени студио Инфо Отворени студио Инфо Отворени студио Топ шоп Рејчел Реј Љубав у залеђу Вести Милица² Топ шоп Отворени студио Милица² Вести Чист рачун Здравље и Ви Копаоник Љубав у залеђу Горштак Иза вести Породица Серано Филм: Престројавање Доктор Хаус Вести Милица² Филм: Критично стање Иза вести Слике живота

08.45 Тандем, 08.55 Ски Јахорина, 09.25 Фокус, 12.50 Туристичке разгледнице, 13.00 ФАМ, 13.45 Топ шоп, 16.00 Веб џанк, 16.30 Фокус, 17.00 Ски Јахорина, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.50 Инфо Пулс, 21.10 Туристичке разгледнице, 21.30 Инфо клуб, 22.15 НС Индекс, 22.30 Бање Србије, 23.00 Фокус, 23.40 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.35 Фокус, 01.00 Ски Јахорина 12.00 Хроника општине С. Пазова, 13.00 Вашар таштине, 14.00 Џубокс, 14.30 Ши-Ра, 15.00 Кармелита, 15.45 Кухињица, 16.15 Док. програм, 16.45 Мобил Е, 17.15 Хроника општине Сремска Митровица, 18.10 Бунтовници, 19.00 Новости 2, 19.30 Ши-Ра, 20.00 Кармелита, 20.45 Е-ТВ, 21.15 Вашар таштине, 22.00 Новости 3, 22.30 Бунтовници, 23.15 Џубокс, 00.00 Глас Америке.

15.00 16.00 16.35 17.00 18.00 18.30 19.15 20.00 21.00 23.00 23.35 02.10 02.55

ТВ дизање Вести Б92 Квиз: Супер геније Трнавчевићи у дивљини Топ шоп Филм: Дик Би-Би-Си на Б92: Изгубљени свет комунизма Најбоље године Вести Б92 Спортски преглед Најбоље године Квиз: Супер геније Вести Б92 Сунђер Боб Коцкалоне НГ и Би-Би-Си на Б92: Аутопсија диносауруса Филм: Стубови земље Вести Б92 Филм: Опрез, пожуда Флеш Гордон Укључење у Б92 Инфо

Пут ка ва тре ном рин гу Два ти ма од по де сет бо ра ца, иза бра на на ег зи би ци о ној ауди ци ји, во ди ће ка пи те ни, Ђорђе Влајић, ММА ме на џер и про мо тер и Милан Стронгман, свет ски шам пи он у сна зи. Њи ма ће се као тре не ри при дру жи ти на ши нај у спе шни ји про фи ММА бор ци Драган „Гаги” Тешановић и Александар „Рођа” Радосављевић. (Хепи, 20.30)

Танг Веи

Опрез, пожуда Прича почиње крајем 1930-их када Вонг, стидљива бруцошкиња из Хонг Конга, добија позив да се прикључи позоришној трупи која поставља искључиво патриотске представе. Али, вођа трупе Куан није само везан за позориште, већ је прилично посвећен и револуционарним идејама. Улоге: Танг Веи, Тони Леунг, Ванг Лихом Режија: Анг Ли (Б92, 23.35)

06.00 06.55 10.00 11.40 12.00 14.00 15.00 16.50 17.20 18.15 18.30 19.30 20.00 20.45 21.00 22.30 23.30 01.00 02.45 03.00

Тријумф љубави Добро јутро Двор Сити кидс Забрањена љубав Петком у два Двор Национални дневник Тријумф љубави Курсаџије Тереза Национални дневник Двор-преглед дана Лото Гранд шоу Арена Б-13 Двор Филм: На граници Сити Филм: Сестра Мери све објашњава 04.45 Филм: На граници

08.00 08.20 08.30 08.50 09.05 09.15 09.40 09.55 10.00 10.30 11.00 11.20 11.30 12.00 12.00 13.00 13.45 13.55 14.00 15.00 15.40 15.55 16.00 17.00 17.55 18.25 19.00 19.55 20.00 20.30 21.00 23.00 00.00 03.00

Ноди Мала принцеза Са Бо у авантуру Мегаминималс Здраво, Кити Абу Телешоп Вести Ангелина балерина Југио Бакуган Здраво, Кити Хорсленд Сирене Квизић Пресовање Телешоп Вести Парови Јелена Телешоп Вести ТНТ Парови Телемастер Црни Груја Парови, уживо Вести Задржи дах Пут ка ватреном рингу Парови, уживо ТНТ Парови, уживо ТНТ

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 08.00 Образовни програм, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Пролог, 10.00 Преглед штампе, 10.25 Док. филм, 12.00 Акценти, 12.15 Филм, 14.00 Акценти, 14.15 Забавни програм, 16.00 Акценти, 16.30 Писмо глава, 18.00 Акценти, 18.15 Серијски филм, 20.00 Образовни програм, 21.00 Здравље, 22.30 Акценти дана, 23.00 Прслук агеин 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Пут вина, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Везер, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем.

dnevnik

petak11.februar2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

.

Ејми Доленц

2012: Суд њи дан

08.15 09.15 10.10 11.40 12.55 13.35 14.35 15.30 16.30 18.25 19.15 20.05 22.00 23.35 01.30 03.00 04.30

Бумба Сломљено срце Гумуш Аси ИН Заувек заљубљени Сломљено срце Проверено Гумуш ИН Дневник Аси 2012: Судњи дан, филм Мрежа, филм Тихи отров, филм Езо ТВ Црна киша, филм

08.00 Дневник скулптура 09.00 Како је размишљао средњовековни интелектуалац 10.00 Хитлеров омиљени племић 11.00 Кракатау – последњи дани 12.00 Тајни градови Амазона 13.00 Један дан у борби 14.00 Торински покров. нови докази 15.00 Потрага за Северозападним пролазом 16.00 Духовна музика 17.00 Ваздушни дуели Хладног рата 18.00 Јованка Орлеанка 19.00 1989-1990. Последња година Источне Немачке 20.00 Оство минотаура 21.00 Колонија 22.00 На ивици Холивуда 23.00 Потрага за Северозападним пролазом 00.00 Духовна музика 01.00 Ваздушни дуели Хладног рата

08.00 09.00 10.00 10.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.15

Црвенкапа Кудрава куца Зец и корњача Путописна емисија Обојена брда Срећа у торби Заоставштина беса Тражећи Ерика Невоље у Пуерто Ваљарти Лоповска част Љубавна лекција Љубав према великом црном Заоставштина беса

06.00 07.55 09.20 11.05 12.45

Зашто сам у браку? Операција Морско прасе Икс Мен почеци. Волверин Исповест купохоличарке Пројект Алцхајмер: Напредак науке (1. део) Вредности породице Адамс Божићна прича Волим те, Бет Купер Филмови и звезде Број Васпитање за почетнике Срећна ноћ вештица На исток и доле Царство порока Тјудорови Јаносик, истинита прича Апалуза

13.40 15.10 16.45 18.25 18.50 20.05 20.30 21.00 21.55 23.45 02.05

SlavNi StRaNci goSti SRbiJe

Pi {e: Radovan Popovi} 07.00 Добро јутро, Хрватска 09.10 Студио 60 на Сансет Стрипу 10.15 Путовање наших предака, док. филм 11.05 Код Ане 11.15 Опра шоу 12.16 ТВ календар 12.32 Море љубави 13.20 Пуна кућа Рафтера 14.18 Друго мишљење 14.53 Бранитељи домовине 14.55 Моја породица 15.25 Кореограф Бранко Шеговић 16.00 Хрватска уживо 17.13 Више волим псе, док. филм 17.38 Иза екрана 18.12 Код Ане 18.35 У истом лонцу 19.20 Дора - идемо на Евросонг 19.30 Дневник 20.10 Месец љубавних филмова: Јесте ли за плес, филм 22.00 Дневник 3 22.40 5ети дан, ток шоу 23.35 Филмски маратон: Кенди, филм 01.20 Филмски маратон

Че тве ро стра на ца је на суд бин ском пу то ва њу 2012. го ди не. Слу чај но се сви за тек ну у древ ном хра му у ср цу Мек си ка. За из у мр ли древ ни на род Ма је да тум ка да су ови пут ни ци сти гли у храм, 21.12.2012.. ујед но је и по след њи ко ји је за би ље жен у њи хо вом ка лен да ру... Уло ге: Клиф де Јанг, Ејми Доленц, Дејл Мидкиф, Дејна Насон, Џошуа Ли Ре жи ја: Ник Еверхарт (Нова ТВ, 22.00)

17

31

09.10 11.10 12.10 13.10 15.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 00.00 01.00 02.00 03.50

Три реке Адвокатова казна Неш Бриџис Филм: Скривени злочини Убиства у Мидсамеру Браћа и сестре Дијагноза: Убиство Неш Бриџис Браћа и сестре Закон и ред: Злочиначке намере Закон и ред Закон и ред: Злочиначке намере Дијагноза: Убиство Филм: Двоструки живот Еленор Кендал Филм: Преварена

08.45 Бибин свет 09.35 Ексклузив Таблоид 10.00 1001 ноћ 11.05 Езел 11.55 Вечера за 5 12.45 Клон 14.30 Аурора 15.05 Све што је битно 17.15 Бибин свет 18.00 Ексклузив Таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.05 Вечера за 5 20.00 Езел 21.45 Непријатељ пред вратима, филм 00.00 РТЛ Вести 00.15 Црна муња, филм 01.50 Астро шоу 02.50 РТЛ Данас

Не при ја тељ пред вра ти ма Еби Корниш

Кен ди Кад је мла ди Аустра ли ја нац Ден, та лен то ва ни пе сник али и при лич но нео д го во ран мо мак, кре нуо у ве зу с при влач ном сту дент ки њом сли кар ства Кен ди, обо је су већ има ли озбиљ них про бле ма с нар ко ма ни јом.... Уло ге: Хит Леџер, Еби Корниш, Џефри Раш, Том Баџ, Роберто Меза-Монт, Тони Мартин, Нони Хазлехрст, Холи Оустин, Крег Монаган, Натанијел Дин, Тара Морис Ре жи ја: Нил Армфилд (ХРТ 1, 23.35)

08.15 08.40 09.25 09.50

10.50 13.20 13.50

14.55 15.40 16.00 16.45 17.25 18.05 18.50 19.40 20.00 20.55 21.35 21.45 23.35 00.25 00.55

Лагодни живот Зека и Кодија Школски програм Случај за екипу БАРЗ Гармиш-Партенкирхен: Светско скијашко првенство – комбинација: Спуст (Ж), пренос Пренос седнице Хрватског сабора Мала ТВ Гармиш-Партенкирхен: Светско скијашко првенство – комбинација: Слалом (Ж), пренос Школски програм Жупанијска панорама Студио 60 на Сансет Стрипу Бриљантин Ритам недеље Пуна кућа Рафтера Путовање наших предака, док. серија Хит дана Врхунске конструкције 2, док. серија Мушкарци на стаблима Дневник плавуше Ловац На рубу науке Гаража Ноћни музички програм

08.30 Интермецо 1 10.30 Унутрашња ватра 13.00 Хари и Хендерсонови 13.30 С ветром у леђа 15.00 Жамор срца 17.00 Трава 18.00 Хари и Хендерсонови 19.00 Бункер 21.00 Досије Дрезден 22.00 Други долазак 00.00 Бдење Неда Дивајна 01.50 Ноћ живих мртваца

08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Дохвати стену Флерт Пет асова Плашљиви детектив Били Медисон Хамлет Рођење Петак тринаести Поправни завод Лезбејке 2. - диве

За вре ме Дру гог свет ског ра та, у зи му 1942. го ди не, мо гу ћи пад Ста љин гра да под не мач ку власт зна чио би и пад це ле зе мље, па ве лик улог бит ку чи ни јед ном од нај ва жни јих у ко јој су ика да уче ство ва ле и јед на и дру га вој ска... Уло ге: Џад Лоу, Ед Харис, Рејчел Вајс, Џозеф Фајнс, Боб Хоскинс Ре жи ја: Жан-Жак Анауд (РТЛ, 21.45)

Џад Лоу

09.05 10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Нови свет Преживљавање Америчке дрвосече Хотрод шегрт Генералка Прљави послови Америчке дрвосече Преживљавање Оружје будућности Разоткривање митова Погранична полиција САД Како се прави? Како то раде? Ексцентрична борбена возила Разоткривање митова Тачка пуцања Погранична полиција САД Хотрод шегрт Прљави послови

08.30 09.45 13.00 14.00 15.00 16.45 17.30 18.45 19.15 19.30 21.30 22.30 23.30 00.00 00.30

Биатлон Алпско скијање Биатлон Алпско скијање Тенис Фудбал Биатлон Скијашки скокови Алпско скијање Атлетика Најјачи човек Биатлон Скијашки скокови Екстремни спортови Алпско скијање

М

Кад љуби Србин, то се не заборавља

и кис Те о до ра кис, слав ни грч ки ком по и зи - смо ве ли ки при јем с мно штвом зва ни ца. Љу ди су се тор, као гост Ју го сло вен ске ли ге за мир, не - гу ра ли да бу ду што бли же њи ма. „Ка ко је у то вре ме за ви сност и рав но прав ност, до шао је 1970. Бар тон во лео ма ло ви ше ’да цуг не’, али пио је ис кљу Ње гов кон церт у Ве ли кој дво ра ни До ма син ди ка та у чи во грч ку ’ме так су’ и то са се дам зве зди ца, са ти ма Бе о гра ду бур но је по здра ви ло око 2.000 љу ди. смо по гра ду тра га ли за фа мо зном ’ме так сом’, али, Сти гао је за јед но са се кре та ром грч ке Ко му ни стич - авај, про на шли смо са мо фла ше, с три и пет зве зди ца. ке пар ти је и, по се ћа њу Во ји сла ва Ко сти ћа, ин си сти - Те ле фо ни рам Умет нич кој шко ли и ли ков ња ци на рао је на по ли тич кој по се ти, тра жио те ло хра ни те ље и фла ши од пет до цр та ју још две зве зди це. Бар тон ни је по ли циј ску прат њу с мо то ри ма. ни при ме тио на шу ма лу пре ва ру“. *** У ја ну а ру 1971. на пр ви ФЕСТ је до ш ла и ве л и ка швед ска филм ска глу ми ц а Лив Ул ман. Мно го го ди н а доц ни је је, у раз го во ру с но ви на ри ма, на пи та ње с ка квим емо ци ја ма се се ћа Ју го сла ви је у ко јој је би ла ви ше пу та, оза ре ног ли ца од го во ри ла: „Ви си гур но зна те и за мо ју ве зу с јед ним Ср би ном, ко ја је ду бо ко про ме ни ла мој жи вот. Че сто ми слим на тог чо ве ка. Чу јем да и да ље ра ди на Те ле ви зи ји Бе о град и да је ње гов про грам ја ко до бар. То ме чи ни ве о ма срећ ном. Пре не си те му мо ју љу бав“. Лив Ул ман је по се ти ла и Му з еј Срп ске пра во слав н е цр кве и с из у зет ним за ни ма њем раз гле да ла екс по на те. *** Ела Фиц џе ралд до пу то ва ла је ави о ном из Ци ри ха. Још се на аеро дро му рас пи ти ва ла да ли ће ово га пу та би ти до вољ Фалсификована “метакса” за Бартона но пу бли ке, а кад је чу ла да су кар те рас про да те још пре три да на, ни је кри ла ра *** дост. Њен кон церт је тра јао око три са та. Пу бли ка је Зве зда мју зи кла, јед на од нај ве ћих свих вре ме на па ла у транс по сле Ха ри со но ве пе сме „Мој до бри Бо - Жо зе фи на Бе кер, до шла је као ам ба са дор ка УНИ же“, а он да се де си ло не што не пред ви ди во. ЦЕФ-а у Ју го сла ви ју ок то бра 1971, као гост бе о град На кра ју, као и пре де сет го ди на, на сце ни се из не - ских пи о ни ра. Већ на аеро дро му је при ча ла о сво јих на да об рео си гур но нај ве ћи жи ви обо жа ва лац Еле 12 усво је них ма ли ша на из це лог све та: Фиц џе ралд – но во сад ски ки но-опе ра тер зва ни Јо ви ца „Ка да се за вр ши ово пу то ва ње, сви ће мо за јед но Фиц џе ралд. Баш у тре нут ку кад је Фиц џе рал до ва за - оти ћи на мој род ни Мар ти ник. Та мо ћу отво ри ти бол вр ша ва ла „Успа ван ку“ из „Пор ги и Бес„, ско чио је на ни цу, где ће се ле чи ти си ро ма шни“. сце ну, клек нуо, по љу био јој нај пре ру ку, па ли це и, На ма ни фе ста ци ји „Ра дост Евро пе“ би ла је бур но кад је це ли вао и све му зи ча ра из три ја, из ве ден је са по здра вље на. Као и пре 42 го ди не, кад је пр ви пут би сце не. Овај ди ван гест до ла у Бе о гра ду, и има ла све га кра ја је пот пу но раз га лио и 24 го ди не. Ри чард Бар тон и Ели за бет пу бли ку и му зи ча ре. Сад је од се ла у хо те лу Теј лор су у Ни шу по се ти ли *** „Екс цел зи ор“, где ју је пра По себ но је био спек та ку тио ита ли јан ски гроф Пе пи и Ду ван ску ин ду стри ју, где је ла ран до ла зак ле ген дар ног то, а но ви на ри су за бе ле жи је дан рад ник, да би се уве рио филм ског брач ног па ра Ели ли јед ну анег до ту. да је у ње го вој бли зи ни за и ста за бет Теј лор и Ри чар да Бар – Дар линг! ве ли ка ди ва, штип нуо Елизабет то на у Ниш, на Филм ске су Гроф се окре ће, спре ман за зад њи цу па се њен ври сак сре те у сеп тем бру 1971. Сти да јој ис пу ни сва ку же љу. гли су спе ци јал ним ави о ном – Шта је ово? за о рио фа брич ком ха лом ЈАТ-а из Ду бров ни ка. Сни У мр кој ру ци Жо зе фи на ман је филм „Су тје ска“ у ко др жи те ле грам, на ко јем ћи јем је Бар тон је играо Ти та. Ма са све та до че ка ла их ри лич ним сло ви ма сто ји ис пи са но не што што ни она је ис пред хо те ла „Ам ба са дор“. По себ но је би ла уз бу - ни он не раз у ме ју. дљи ва њи хо ва по се та Ду ван ској ин ду стри ји, где је – Ча чак – је два је из го во ри ла. – Шта је то Ча чак? је дан рад ник, да би се уве рио да је то за и ста ве ли ка Об ја сни ли смо јој да је то за на шу зе мљу от при ли ди ва, штип нуо ју је за зад њи цу па се њен ври сак за - ке оно што је за Аме ри ку, ре ци мо, Бо стон или Ми чи о рио по фа брич кој ха ли. Ина че, Лиз је до би ла ста ту - ген. е ту „Ца ри ца Те о до ра“, а Бар тон „Цар Кон стан тин“. Из Чач ка, го спо дин по име ну Бо ра Об ра до вић, мо До ма ћин Ђор ђе Ста мен ко вић је упам тио још не ке ли ’Цр ну зве зду’ да му по ша ље сво ју фо то гра фи ју. зго де: – Ген тил! Пе пи то! Од мах! Пу но фо то гра фи ја по „С ни шког аеро дро ма, ка ко то при ли чи свет ским ша љи те у Цак-цак!“ зве зда ма, пре ве зли смо их спе ци јал но из најм ље ним То ком бо рав ка у пре сто ни ци СФРЈ по се ти ла је по ’мер це де сом’ нај но ви је мар ке, по зајм ље ним од Ни - зна тог бе о град ског ва ја ра Пе те ра Па ла ви чи ни ја, с шке бан ке. Би ли су оду ше вље ни при је мом и го сто - ким је би ла при ја тељ уочи Дру гог свет ског ра та, кад прим ством Ни шли ја. Од мах по до ла ску ор га ни зо ва ли је он са су пру гом бо ра вио у Па ри зу.

Kwi gu Ra do va na Po po vi }a „SLAV NI GO STI SR BI JE XX VE KA” mo `e te ku pi ti u kwi `a ri „Slu `be nog gla sni ka” (Je vrej ska 13, No vi Sad), uz po pust od 30 od sto, po 910 di na ra, ili na ru ~i ti pu tem te le fo na 021/6622–609 ili i-mej la knjizara4@slglasnik.com.

Prvi broj Slobodne vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. od 1. januara 1953. Slobodna vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SvetoZaR MaRKovi] toZa pogubqen od okupatora 9. februara 1943. izdava~ „Dnevnik vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, bu le var oslobo|ewa 81. te le faks re dak ci je 021/423-761. elek tron ska po {ta redakcija@dnevnik.rs, in ter net: www.dnevnik.rs. glavni i od go vor ni ured nik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). generalni di rek tor Du {an Vla o vi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure |u je re dak cij ski ko le gi jum: Nada Vujovi} (za me nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (no vo sad ska hro ni ka, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kul tu ra 480-6881), Sve tla na Mar ko vi} (voj vo |an ska hro ni ka 480-6837), Pe tar To mi} (svet 480-6882), \or |e Pi sa rev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (fo to 480-6884), Bran ko Vu ~i ni} (teh ni~ ka pri pre ma 480-6897, 525-862), Nedeqka Klin cov (teh ni~ ki ured ni ci 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu `ba pro da je 480-6850), Svetozar Karanovi} (oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Ma li ogla si 021/480-68-40. besplatni mali oglasi za oglasne novine 021/472-60-60.

Ru ko pi si i fo to gra fi je se ne vra }a ju. cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tam pa „Dnevnik - [tam pa ri ja”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: aiK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

32

monitor

petak11.februar2011.

dnevnik

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

Пе так, из у зе так. Вре ме је за од мор и лак ши тем по. Не ће те се пре те ра но тру ди ти на по слу, ко ли ко у дру же њу с ин те ре сант ним осо ба ма. Скло ни сте ис тра жи ва њу и про ши ри ва њу сво јих ви ди ка. Ко му ни ка ци ја пу тем ком пју те ра је по жељ на.

BIK 20.4-20.5.

То ком пре по дне ва ужи вај те ко ли ко год мо же те јер је ово ваш дан. Ра ди ли сте, за ра ди ли, а са да је вре ме да се по све ти те дра гој осо би и љу ба ви. Ва ши хе до ни стич ки и умет нич ки по ри ви до ла зе до пу ног из ра жа ја. Ле по та на свим ни во и ма.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

11. februar 2011.

Из бе га вај те нер во зу, а ко ри сти те све шан се ко је вам се отва ра ју на пу ту ва ших ин те ре со ва ња и по сло ва ња. Мер кур у Во до ли ји мо же би ти ве о ма ха о ти чан и мен тал но на по ран, али вам пру жа не слу ће ну ши ри ни зна ња, ино ва ци ја и кон та ка та. Ме сец из ла зи из ле пог зна ка Би ка па се пре пу сти те ча ри ма во ље не осо бе. Тим пре што си ту а ци ја за рад не ак тив но сти ни је по вољ на јер из ми че кон тро ли, пла ну и про гра му. С дру штвом оства ру је те до бру са рад њу и раз у ме ва ње. Ду го роч ни про јек ти. Из ло же ни сте јав но сти, све и да не ће те. А хо ће те, што не би сте ка да сте сви ма по треб ни и то ли ко тра же ни?! Мо гу ћи су про бле ми у парт нер ству или бра ку јер на про сто не ма те до вољ но вре ме на или раз у ме ва ња јед но за дру го. Бу ди те до след ни. Дан за да ном, и већ је пе так. На вра ти ма ви кен да, кре ће те из по зи тив не си ту а ци је, али сма њи те тем по емо тив ног и мен тал ног ан га жо ва ња. Не ке но ве си ту а ци је су на ви ди ку, па бу ди те при сут ни на свим по љи ма. Парт нер же ли ви ше сло бо де.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs

VAGA 23.9- 23.10.

Са мо стал ност ће све ви ше до ла зи ти до из ра жа ја. Уко ли ко има те од ре ђе не хро нич не про бле ме због при су ства Са тур на у ва шем зна ку, при хва ти те их и зре ло, са стр пље њем се од но си те пре ма све му. До шло је вре ме на пла те ду го ва ња.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Оно што би сте хте ли и же ле ли, тре ба ја сно да ка же те и из не се те да би вас дру ги схва ти ли на пра ви на чин. Све што ра ди те, не ка бу де пот пи са но, ове ре но и по за ко ну. Са мо та ко ће те има ти по зи тив не ре зул та те. Бу ди те ак тив ни у сва ком тре ут ку. Фа тал на љу бав, те ле пат ска или на ствар ном, ово зе маљ ском ни воу вас не на пу шта. Не ко ми сли на вас, и то оп се сив но. Ово је вре ме ка да мо же те трас фор ми са ти сво је емо тив не ре ак ци је те од нос пре ма се би и пре ма дру ги ма. Ме ди ти рај те.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Ак ци ја без пре стан ка. Не ки би ре кли – жи ва жур ка, по го то во у ку ћи с уку ћа ни ма. То ни је раз лог да до да је те уље на ва тру већ да тран сфор ми ше те енер ги ју у про дук тив не крат ко роч не ци ље ве и ре а ли за ци је. Ви ше вре ме на се дру жи те с де цом.

Пре тр па ни сте по слом и по зи ви ма на дру же ње. То ли ко то га би сте хте ли и мо гли, а не мо же те све од јед ном. Ипак, бу ди те за до вољ ни у сва ком тре нут ку оним што ра ди те и у кон так ти ма с дру ги ма. Парт нер се осе ћа за по ста вље но. По вољ на по слов на си ту а ци ја вам иде у при лог. Тру ди те се из све сна ге да што ви ше про ши ри те оп сег и ути цај свог ра да, да се што бо ље по зи ци о ни ра те. У то ме би вам до бро до шла по др шка и за шти та од ре ђе не ути цај не осо бе. Бу ди те ди пло ма та.

TRI^-TRA^

Пре затвора у теретану V REMENSKA

PROGNOZA

Т оком

Vojvodina Novi Sad

10

Subotica

8

Sombor

10

Kikinda

9

Vrbas

10

B. Palanka

10

Zrewanin

11

S. Mitrovica 12 Ruma

12

Pan~evo

11

Vr{ac

10

Srbija Beograd

12

Kragujevac

11

K. Mitrovica 10 Ni{

Про бле ма тич на зве зда Линд зи Ло хан по но во је за вр ши ла на су ду овог пу та због кра ђе огр ли це вред не 2.500 до ла ра. Линд зи се на ро чи шту по ја ви ла у бе лој уској ми ни ха љи ни ко ја је на гла ша ва ла но ге пу не це лу ли та, те су но ви на ри ко мен та ри са ли да ће пе ва чи ца пре за тво ра мо ра ти у те ре та ну. Ло ха но ва је пу ште на из при тво ра уз 40.000 до ла ра ка у ци је, али јој 23. фе бру а ра сле ди чи та ње пре су де ка да би мо гла да до би је чак три го ди не за тво ра. Про бле ма тич на глу ми ца је на вод но 22. ја ну а ра из зла та ре у Ка ли фор ни ји укра ла огр ли цу вред ну 2.500 до ла ра. Вла сник је од мах Линд зи при ја вио по ли ци ји у Лос Ан ђе ле су. Ако се до ка же да је кри ва за кра ђу огр ли це, Ло ха но вој ће се су ди ти и због кр ше ња услов не ка зне ко ју слу жи због во жње у пи ја ном ста њу. Про бле ма тич на Линд зи је пре ме сец да на иза шла из кли ни ке за од ви ка ва ње Бе ти Форд, где је про ве ла три ме се ца.

11

Evropa

дана сунчано

Madrid

НО ВИ САД: Ују тру слаб мраз, а то ком да на сун ча но и то пло. Ка сни Rim је по под не и уве че на о бла че ње сти же са се ве ро за па да. Ве тар слаб ју жни и ју го за пад ни. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра London -4, а мак си мал на око 10 сте пе ни.

Cirih СР БИ ЈА: Ују тру слаб мраз и ре ђа по ја ва ма гле. То ком да на сун ча но и то пло за ово до ба го ди не. По под не и кра јем да на на се ве ру Ср би је по Berlin сте пе но на о бла че ње. Ве тар слаб ју жни и ју го за пад ни. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра -9, а мак си мал на 12 сте пе ни.

Be~ ВОЈ ВО ДИ НА: Ују тру слаб мраз. То ком да на сун ча но и то пло за ово Var{ava до ба го ди не. По под не по сте пе но на о бла че ње, нај пре на се ве ру Вој во ди не, а до кра ја да на и на ју гу. Ве тар слаб ју жни и ју го за пад ни. При ти сак Kijev из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра -6, а мак си мал на 12 сте пе ни.

Moskva Прогноза за Србију у наредним данима: У су бо ту за хла ђе ње и на о бла че ње уз мо гу ћу крат ко трај ну ки шу и су сне жи цу по не где. Облач на зо Oslo на се пре ме шта са се ве ра ка ју гу Ср би је. Од не де ље ве ћи ном су во вре ме са сла бим ју тар њим мра зе ви ма и уз про мен љи ву облач ност са сун - St. Peterburg ча ним ин тер ва ли ма у то ку да на.

Atina

БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Вре мен ске при ли ке мо гу има ти не по во љан ути цај на хро нич не бо ле сни ке. Кар дио и це ре бро ва ску лар ним бо ле сни ци ма, као и осо ба ма са ди сај ним про бле ми ма се на ро чи то пре по ру чу је да при ме не са ве те ле ка ра. Мо гу ћи су ре у мат ски бо ло ви и гла во бо ља.

14 16 12 10 7 10 5

VIC DANA За по слио се Пе ри ца као чу вар пар ка и ста вио та блу с упо зо ре њем: „Ко зга зи зе ле ну по вр ши ну, пла ти ће ка зну де сет ди на ра!” Пи та га Јо ви ца: - Што си ста вио та ко ма лу ка зну?

- Да сам ста вио ве ћу, ни ко не би га зио.

-1 -15 0 -11 16

Pariz

14

Minhen

10

Budimpe{ta

6

Stokholm

1

SUDOKU

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAwE DUNAV

TAMI[

Bezdan

189 (7)

Slankamen

314 (-8)

Apatin

247 (3)

Zemun

349 (-7)

Bogojevo

215 (5)

Ba~. Palanka 224 (-6) Novi Sad

244 (-3)

Pan~evo

360 (-8)

Smederevo

508 (-2)

Tendencija porasta stagnacije i opadawa

Ja{a Tomi}

182 (72)

Tendencija porasta

STARI BEGEJ Hetin

96 (6)

Tendencija stagnacije

TISA

SAVA

N. Kne`evac

297 (-4)

Senta

323 (-4)

S. Mitrovica

228 (-3)

Beograd

300 (-4)

Novi Be~ej

313 (0)

Tendencija stagnacije i opadawa

Titel

324 (-8)

NERA

Tendencija stagnacije i opadawa

Kusi}

78 (14)

Re{ewe iz pro{log broja