Dnevnik 11.mart 2012. by jovan radosavljevic

NOVI SAD *

c m y

NEDEQA 11. MART 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23372 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

IAKO NA GLAV NOM OD BO RU DS-a JU ^E NI JE BI LO RE ^I O PRED SED NI^ KIM IZ BO RI MA, „DNEV NIK” SA ZNA JE DA SNS SPRE MA I REZERVNU STRA TE GI JU AKO IPAK BU DU RAS PI SA NI

Be} ko vi} ide na Ta di }a!? Pre ma in for ma ci ja ma do ko jih je „Dnev nik” ne zva ni~ no do {ao, Srp ska na pred na stran ka sprem na je da na pred sed ni~ kim iz bo ri ma, ako de fi ni tiv no bu du ras pi sa ni 13. mar ta, kao pro tiv kan di da ta Bo ri su Ta di }u po dr `i kwi `ev ni ka Ma ti ju Be} ko vi }a. Uko li ko aka de mik pri hva ti pred log, To mi slav Ni ko li} bi se po vu kao u we go vu ko rist i pred vo dio li stu SNS kao po ten ci jal ni pre mi jer. Ina ~e, ju -

~e na sed ni ci Glav nog od bo ra De mo krat ske stran ke, ko joj je pred se da vao li der Ta di}, da tum odr `a va wa pred sto je }ih iz bo ra ni jed nom ni je po me nut, ni u otvo re nom de lu sed ni ce, ni na kon {to su no vi na ri mo ra li da na pu ste sa lu Cen tra „Sa va”. Osta lo je ta ko |e ne do re ~e no i da li }e se, ka ko su to svi me di ji ju ~e iz ve sti li, 6. ma ja na bi ra li {ti ma gla sa ti i za pred sed ni ka Sr bi je. str. 2

BRA NI SLAV BU GAR SKI, DI REK TOR VIP FON DA, ZA „DNEVNIK” NAJAVQUJE NOVE INVESTITORE

U Voj vo di nu ulo `e no 6,4 mi li jar di evra

str. 5

Tragedija a u Japanu – godinu g u dana a posle

NASLOVI

@rtve (do 5.(As marta 2012) of Mar 5, 2012) Casualties poginulo15,854 15.854 Dead nestalo 3.274 Missing 3,274

I WATE IVATE IV VATE 4.671 4 671 4,671

1.302 1,302

Broj qudi kojiliving i daqein`ive u People still temporary privremenom sme{taju: 320.000 homes: 320,000 Procene razarawa: Waste disposal: Only 5% of 22,5 miliona tona 22.5m tonnes of rubble uni{tenog created bymaterijala disaster

MIJAGI MI IJAGI MIYAGI 9.512 9,512

4 Atomske plants: centrale: samo 3 od Nuclear Only two of54 reaktora remain su u funkciji 54 reactors in operation

1.754 1,754

INTERVJU NEDEQE

Sava Damjanov

Detail

posmatrana area zona

Japansko Sea of more Japan (East Sea)

str. 8

Teofil Pan~i} Gde zlo pije vodu

\or|e Randeq

Dolazi nam Guta Gruba~ki, a mo`da i Boris

Bora Oti} [apurika

YANG VENSJUE

Ulaga}e ovde i Kina str. 12

Sendai

Potr mart ta a Potres marta Marres 11,11. 2011: 2 2011. bio9.0 je Magnitude najja~i earthquake is od kada se vodi Japan’s largest e evidencija on record u Japanu

FUKU[IMA - NUKLEARNA DAIICHI N UCLEARKRIZA CRISIS FUKUSHIMA Marmarta 11, 2012: 11. mart a 2011: 11:Earthquake Zemqotresand i cunami pogodili reakt tore or re 1, 1reactor reaktore 2 i 3 units 1, 2, 3 tsunami shut down 12. mart prva rvaof u seriji Marmarta: 12: a: First serieseksplozija of hydrogen hidrogena u nuklearnoj centrali.zone explosions at learnoj plant . Evacuation Zona evakuacije u pre~niku od 20 km expanded to 20km radius – affecting obuhvat tila je oko ko 160.000 qudi, odnosno obuhvatila around 160,000 people – 8% of 8% stanovnika iz okruga Fuku{ima Fukushima prefecture residents 4. aprila: 11,5 ,5 ttona ona vode niskog nivoa Apr 4: 11.5 tonnes of water withu low radioaktivnost ti ispu{teno u more radioaktivnosti sklopu operacij je hla|ewa reaktora operacije sea part ofJapan cooling operations apan 12.asaprila: podi`e nivo opasnolnih 7 me|unarodne skale stiApr na maksimalnih 12: Japan {tto o je isti nivo ivo kao u ^ernobilu – {to scale – equal with Chernobyl a procenama 6. juna: Prema Japanske nukl learnuby agencije nuklearnu i Japan’s industrijsku Jun 6: zaEstimates (NIS SA) u atmosferu attmosferu mosferu je dospebezbednost (NISA) andukupna Industrial Safety Agency radija acija la radijacija od 770.000 terabekerela – vi{e v terabekerela nego dvostruko r pro rocene od prvobitne procene – 26. avgusta: NISA je objavila da je radioaktivnog koli~ina radioa aktivnog cezijuma, koja je Aug 26:iz reaktora iscurila reak ktora – od 15.000 caesium leaked – 15,000TBq – is about tterabekerela erabekerela –o otprilike jednaka u~inku equal to 168 bombi atomic bombstnih of size istovetnih 168 atomskih mbi istovet nih onoj koja je razorila Hiro{imu 1945. dropped on Hiroshima in 1945

31. Francuski instit institut utt za Octoktobra: 31: France’s nuclear safety bezbed dnostTBq saop{ttio io je da je nuklearnu bezbednost saop{tio institute says 27,000 27.000 terabekerela t erabeker rela cezijuma 137 – ili – 20 times amount estimated by plant 20 put uta a vi{e od procene r operat r tivaca ivaca iz puta operativaca Fukushima operatorTEPCO –– iscurilo leaked into sea in Fuku{ima ma nuklearke TEPKO O u more Daiichi discharge radioactive ubiggest najve}em istakaw kawof u nuklearnog istakawu 1.605 1 1,605 material ocean in history materijala mat terijalainto u okean oke ean u istoriji JAPAN 214 16. decembra: je objavio da su Dec 16: JapanJapan announces reactors reaktori u stawu u „hladnog ga{ewa” FUKU[IMA FUKUSHIMA have achieved state of “cold shutdown” 1.Apr aprila 2012: Japan 1, 2012: Japan is }e to smawiti cut limits K OCEAN PA C I F I C granicu za cezij cezijum u mesu, povr}uand i ribi of caesium in jum meat, vegetables DEBRIS: Scientists estimate sa 500from na 100 bekerela ekerela po kilogramu ci up procewuju OTPAD: nau~nici fish 500 to 100 becquerels per between 1-5% of to i mleka sa 200 na 50 bekerela po kg. liona ttona ona da do 5% od 2 mil miliona 2otpada, million tonnes of debris Evropska unija je podigla nivo bezbednospeo u okean koji je dos dospeo 1. na 1.000 bekerela po dragged out to sea by da stigne sti u martu 2011. a, mo`e tokom cunamija, kilogramu za mleko leko i na padn ne obale do Havaja could i Zapadne tsunamis reach Hawaii 1.250 za ostalu hranu 50km for other foods Tokio Tokyo de}e }eU.S. godine SADwest tokom slede}e and coast of and 30 miles Canada from next year maj mitet t Ujediwenih nacija May2013: 2013:Komitet UN committee due to objavi}e prvi ne nezavisni ezavisni izve{taj publish first independent report Debris field: Spreads some 4,000km across Pacific, includes s procenama o ukupnoj radijaciji estimate of total radiation refrigerators, TVs and objects from Japanese fishing industry.str. 12 ishowing rizicima po zdravqe released and forecast of health risks Not thought to be contaminated by radiation

KOD NAS BEZ DRAME: Od katastrofe koja je zadesila Japan – sna`nog potresa magnitude 8,9 stepeni po Rihteru i potoweg razornog cunamija, koji su doveli do topqewa tri reaktora u nuklearnoj elektrani Fuku{ima Dai~i – pro{lo je ta~no godinu dana. Radioaktivni jod-131 poreklom iz Fuku{ime su na na{im prostorima prvo zabeleìli istraìva~i sa Departmana za fiziku Prirodno-matemati~kog fakulteta u Novom Sadu. „Privremen, izuzetno mali porast radioaktivnosti na na{im prostorima, bio je pod stalnom kontrolom, te ni u jednom trenutku, ni neposredno nakon akcidenta a ni kasnije, zdravqe stanovnika nije bilo ugroèno”, izjavio je za „Dnevnik” direktor departmana prof. Dr I{tvan Bikit.

TEMA „DNEVNIKA”: ZLO STA VQA WE @E NA U SR BI JI NAJ NOR MAL NI JA JE DRU [TVE NA PO JA VA

Vo lim te, pa mo gu i da te bi jem

str. 6

„DNEV N IK“ IS T RA @ U J E: KA KO SE UTVR \U JE I KO KON TRO LI [E RUD NU REN TU

Ci ster ne bro je i Ru si i La le Na te ri to ri ji AP Voj vo di ne sa mo naf ta i gas se eks plo a ti {u iz 166 le `i {ta na pod ru~ ju 23 op {ti ne. Ka da se sve ovo uzme u ob zir, po sta vqa se pi ta we wi ho ve efi ka sne fi zi~ ke kon tro le. Jer, na kna da za ko ri -

Malo sunca, malo ki{e Najvi{a temperatura 11°S

{}e we mi ne ral nih si ro vi na, od no sno „rud na ren ta“, za pra vo pred sta vqa iz nos ko ji se upla }u je na osno vu pri ho da ko je „pred u ze }e ostva ru je od is ko ri {}e nih ili pro da tih mi ne ral nih si ro vi na”. str. 2

dnevnik

nedeqa11.mart2012.

CITATI

„

Za pobunu JSO Vojislav Ko{tunica nosi politi~ku i moralnu odgovornost. Pretpostavqam da tu`ila{tvo nije raspolagalo sa dovoqno konkretnih dokaza o wegovoj krivi~noj odgovornosti Slobodan Homen, dr`avni sekretar u Ministarstvu pravde

”

Kuper protiv izbora na severu

[etwa za Zorana

Posrednik EU u dijalogu Beograda i Pri{tine Robert Kuper izjavio je da }e Srbija morati da nastavi dijalog sa Kosovom ukoliko èli da se pribliì EU, ali i dodao da „ukoliko raspi{e izbore i na Kosovu, to ne}e stvoriti dobru atmosferu za postizawe sporazuma”. „U tom slu~aju bi verovatno do{lo do zastoja u sklapawu novih dogovora”, rekao je Kuper. Po wemu, sever Kosova je pitawe koje mora biti re{avano na „visokom politi~kom nivou”. „Ne znam da li }e biti re~i o severu u ovom dijalogu, ali }emo uskoro morati da se suo~imo s tim problemom”, naveo je Kuper i potvrdio da se slede}a runda pregovora moè o~ekivati nakon izbora u Srbiji.

Polagawem cve}a i paqewem sve}a u Aleji velikana na Novom grobqu, gde je sahrawen Zoran \in|i}, zavr{ena je „[etwa za Zorana” koju je ju~e organizovala Liberalno demokratska partija u znak se}awa na godi{wicu ubistva prvog demokratskog premijera Srbije. U memorijalnoj {etwi, u kojoj je u~estvovalo oko 20.000 gra |a na, uz li de ra LDP-a ^edomira Jovanovi}a bili su i predsednici SPO i SDU Vuk Dra{kovi} i @arko Kora}. „Zoranove ubice su u zatvoru, ali to nije razvedrilo nebo nad Srbijom”, rekao je Jo va no vi}, do da ju }i da se istina o politi~koj pozadini atentata mora otkriti.

POGLED IZ SKUP[TINE VOJVODINE

Nas nije sramota n Pi {e: Maja Sedlarevi} kup{tina AP Vojvodine jo{ jedan mandat privodi kraju. Stabilnost koju ima pokrajinska administracija, a ogleda se, izme|u ostalog, i u tome {to su izbori za pokrajinski parlament uvek redovni, naizgled predstavqa ~iwenicu za pohvalu. S druge strane, mora se u obzir uzeti i to kolike nadle`nosti ima AP Vojvodina i, pre svega, weno najvi{e predstavni~ko telo. Sa ve}im nadle`nostima, bi}emo u prilici da odlu~ujemo o ve}em broju stvari i spektar rada parlamenta bi}e raznovrsniji. Zbog toga je neophodno da AP Vojvodina ima zakonodavnu vlast. Gledaju}i u nazad, u prethodne ~etiri godine, ura|ene su neke va`ne stvari. Mandat smo otpo~eli usvajawem Strategije za za{titu od nasiqa u porodici i drugih oblika rodno zasnovanog nasiqa u APV, prvog takvog dokumenta u zemqi; usvojen je Akcioni plan politike za mlade APV, drugi po redu; posle 35 godina donet je i novi Regionalni prostorni plan AP Vojvodine. Imali smo veliku aktivnost prilikom davawa odgovora na pitawa iz Upitnika Evropske komisije, otpo~eto je u~e{}e u Eurodisej programu Skup{tine evropskih regija, te su mladi stru~waci iz Vojvodine u prilici da odu u neki od evropskih regiona i besplatno usavr{e svoja znawa. Ipak, nekoliko je tema kojima èlim da posvetim posebnu pa`wu. Prva je, svakako, progla{ewe Statuta AP Vojvodine. Statut je najvi{i pravni akt AP Vojvodine i Skup{tina AP Vojvodine bila je u obavezi da ga usvoji odmah po konstituisawu. Naàlost, na saglasnost Narodne skup{tine Republike Srbije ~ekalo se duè od godinu dana, dokument je pokrajinskom parlamentu vra}an na doradu, a samo poslanici Lige socijaldemokrata Vojvodine nisu èleli da u~estvuju u tome. Tako|e, ne treba zaboraviti da pokrajinska administracija nije aktivno u~estvovala u dono{ewu Zakona o javnoj svojini, iako je wime definisana i imovina AP Vojvodine, kao i lokalnih samouprava. Sednica Skup{tine AP Vojvodine na kojoj je trebalo da budu usvojeni amandmani na predlog zakona, vol{ebno je, telefonskim putem, otkazana ve~e pre odràvawa sednice. Ipak, ne{to po ~emu }e ostati zapam}en ovaj skup{tinski saziv jeste ~iwenica da je poslani~ka grupa Lige socijaldemokrata Vojvodine 29 puta traìla da se poslanici Skup{ptine AP Vojvodine izjasne o obe{te}ewu Vojvodine

zbog privatizacije Naftne industrije Srbije. Pre ~etiri godine, 16. jula 2008. godine, dana kada je kon sti tu i san ovaj skup{tinski saziv, prvi put podnela sam inicijativu LSV da se Skup{tina Voj vo di ne, kao naj vi {e pred stav ni~ ko te lo gra |anki i gra|ana Vojvodine, izjasni o gasnom aran`manu sa Rusijom i privatizaciji NIS-a. Tada ta inicijativa nije prihva}ena. Kasnije je na svakoj narednoj sednici {ef poslani~ke grupe LSV Branislav Bogaro{ki iznova ponavqao inicijativu da AP Vojvodina bude obe{te}ena zbog sram ne pro da je naj vred ni jeg re sur sa APV. Za{to insistiramo i insistira}emo i daqe na ovome? Naftna industrija Srbije je bila jedan od najbitnijih resursa, kako Autonomne Pokrajine Vojvodine, tako i dràve Srbije, 90 posto kapitala NIS-a jeste na teritoriji Vojvodine, jeste vojvo|anski NAFTAGAS, 80 procenata zaposlenih u Naftnoj industriji Srbije jesu iz Vojvodine. Kwigovodstvena vrednost Naftne industrije Srbije bila je milijardu i 400.000.000 dolara, a naftne rezerve bile izme|u 7,5 i 9 milijardi dolara – u momentu kada je Naftna industrija Srbije prodata je za samo 400.000.000 evra, {to je na nivou jednogodi{we eksploatacije nafte i gasa na teritoriji Vojvodine. Koliko god neko smatrao da Skup{tina Vojvodine nije trebalo da raspravqa o energetskom sporazumu sa Rusijom i sramnom poklawawu NIS-a ruskoj kompaniji, volim da podsetim da je upravo ovaj dom jo{ 2005. godine ukazao na {tetnost Ugovora o izgradwi auto-puta Horgo{-Poèga, a 2008. bili smo svedoci upravo ~iwenice da je ovaj ugovor i raskinut. Samo od predstavnika pokrajinske administracije zavisi koliki je politi~ki uticaj Skup{tine i Vlade AP Vojvodine na do no {e we od lu ka na re pu bli~ kom ni vou. Na{ prioritetni zadatak mora biti za{tita interesa Vojvodine i svih wenih gra|anki i gra|ana. I za kraj, sigurna sam da }e kad-tad vojvo|anska administracija morati da se izjasni zbog sramne privatizacije NIS-a i traìti obe{te}ewe pokrajine. Mene ne}e biti sramota, jer je Liga socijaldemokrata Vojvodine jedina koja nije }utala o ovome sve ovo vreme. (autorka je potpredsednica Skup{tine APV)

SRBIJA I MA\ARSKA U MRE@I KONTROLE ILEGALNIH MIGRACIJA

Do EU samo s papirima roblem sa ilegalnim migrantima u Srbiji ne jewava. Pored toga {to ih je sve vi{e u pograni~nim gradovima Srbije, naro~ito na delu gde na{a zemqa deli granicu sa Ma|arskom, problem stvaraju i zemqama EU. Niko od wih ne èli da ostane u Beogradu ili Budimpe{ti, nego idu za London, Berlin, Pariz... Tim povodom je u Subotici odràn regionalni seminar o migracijama na kome su u~estvovali predstavnici Srbije, Ma|arske, Francuske i Hrvatske. Ciq sastanka je bio da se osnaì granica izme|u Srbije i Ma|arske, jer ilegalne migracije zabriwavaju nadle`ne u zemaqama EU na takozvanoj Balkanskoj ruti... – Nismo èleli da napravimo seminar u Budimpe{ti ili Beogradu, jer smatramo da je najboqe re{ewe problema ilegalnih migracija dogovor kod dràvne gra-

nice. Ciq je da se uspostavi efikasan sistem kontrole i suzbijawa ilegalnih prelazaka dràvnih granica, kao i da se uspostave zajedni~ki kontrolni centri grani~ne policije koji }e omogu}iti boqu razmenu informacija i me|usobnu podr{ku u opremi i tehni~kim sredstvima – kaè za „Dnevnik” Mi{el Felke, ata{e za bezbednost i regionalnu saradwu pri Francuskoj ambasadi u Zagrebu. Po wegovim re~ima, postoji 12 grani~nih kontrolnih centara izme|u Francuske, Nema~ke, [panije, Italije i Belgije i wihova èqa je da pomognu Srbiji i Ma|arskoj da im se u tome pridruè. – Re~ je o projektu regionalne saradwe na poqu ilegalnih migracija i trefikinga koji se odvija u nekoliko etapa i okupqa strucwake i odgovorna lica iz Hrvatske, Srbije, Makedonije, Albanije, Bosne i Hercegovine, Crne Go-

re i Ma|arske kako bi najpre mapirale potencijalne rute kojima se ilegalni migranti kre}u, a zatim i uspostavio efikasan sistem kontrole i suzbijawa ilegalnog prela`ewa granice i trefikinga u regionu – obja{wava Felke. Francuski ekspert je na seminaru u Subotici dao i analizu situacije, kao i konkretnih migracionih puteva. Na kraju je postignut dogovor o ja~oj kontroli granica, prelaznih punktova, bazama operativnih podataka, kao i da ukoliko treba, da se da potrebna oprema pogra~noj policiji. Ina~e, skup u Subotici jedan je u nizu bilateralnih sastanaka pograni~nih policajaca i stru~waka, kako je i predvi|eno projektom tokom kojih po dve susedne pograni~ne zemqe razmatraju problem vezan za granicu koju dele. Doma}in slede}e sesije bi}e Sarajevo. n Sandra Ir{evi}

NA GLAVNOM ODBORU DS-a NIJE SAOP[TEN NI DATUM

Nema koalicije sa a sednici Glavnog odbora Demokratske stranke, kojoj je predsedavao lider DS-a i {ef srpske dr`ave Boris Tadi}, datum odr`avawa predstoje}ih izbora nijednom nije pomenut, ni u otvorenom delu sednice, ni nakon {to su novinari morali da napuste salu Centra „Sava”. Ostalo je tako|e nedore~eno i da li }e se, kako su to svi mediji ju~e izvestili, 6. maja na birali{tima glasati i za predsednika Srbije. S druge strane, Tadi} je potvrdio da }e DS na predstoje}im izborima nastupiti u koaliciji sa Socijaldemokratskom partijom Srbije, Ligom socijaldemokrata Vojvodine, Demohri{}anskom strankom Srbije, Strankom zelenih i strankama nacionalnih mawina. I jo{ jednom je ponovio da demokrate ne}e praviti Vladu sa Srpskom naprednom strankom, Demo-

kratskom strankom Srbije i Srpskom radikalnom strankom. – Demokratska stranka mora da pobedi na izborima i predstavnik DS-a }e i posle izbora biti premijer. Demokratska stranka mora da pobedi na ovim izborima i ja vam to nalaèm. DS mora biti kqu~ni ~inilac, ali to ne moè da bude sama, trebaju nam koalicioni partneri. A ovo je najboqa lista koja moè da obezbedi da DS ima premijera – poru~io je Tadi}. U obra}awu ~lanovima Glavnog odbora on je naveo da DS ra~una i na partnere posle izbora, ali je napomenuo i da }e „pa`qivo pratiti pona{awe politi~kih ~inilaca na izborima”. – Svi oni koji bore}i se za neki glas vi{e neprincipijelno napadaju DS ne}e biti kandidati za na{u koalicionu vladu. I svi koji misle da }e Demokratska stranka zaboraviti wihove politi~ke napade samo zato {to je

velika i spremna da opra{ta, neka ne misle da }emo praviti bilo kakvu neprincipijelnu vladu ili vladu u koju je mogu}e ugra|ivati programe opasne po budu}nost Srbije i dovode u pitawe wen integritet i fukcionisawe kada je u pitawu proces decentralizacije – rekao je Tadi}. On je ocenio da su predstoje}i izbori presudni, jer se, kako je obrazlo`io, ne sme dopustiti da „oni koji su kreirali rat i destrukciju devedesetih godina povuku unazad proces modernizacije koji je pokrenuo Zoran \in|i}”. Stoga je Tadi} zatra`io apsolutnu mobilizaciju ~lanstva DS, ali i gra|anstva, nevladinih organizacija i intelektualaca kako bi se to spre~ilo. – Opasnost i daqe postoji i protiv toga se moramo boriti. Ali ona vi{e ne}e postojati kada Srbija dobije datum za po~etak pregovora o ~lanstvu, {to

I Be}kovi} izlazi na crtu Tadi}u!? Prema informacijama do kojih je „Dnevnik” nezvani~no do{ao, Srpska napredna stranka spremna je da na predsedni~kim izborima, ako definitivno budu raspisani 13. marta, kao protivkandidata Borisu Tadi}u podr`i kwi`evnika Matiju Be}kovi}a. Iako je kao lider napredwaka Tomislav Nikoli} u petak najavio da }e „on i niko drugi” iza}i na crtu Tadi}u, radi se, zapravo, samo o logi~noj poruci mati~nom bira~kom telu, koje je veoma negativno reagovalo na svojevrstan probni balon, pu{ten u beogradskim medijima, da bi dr Oliver Anti} mogao biti kandidat SNS. Naime, ~ak i onim najvatrenijim pristalicama stranke bilo je jasno da ovaj profesor Pravnog fakulteta u Beogradu objektivno ne bi imao nikakvih {ansi protiv lidera demokrata, te je wegova nominacija protuma~ena kao prakti~no odustajawe od predsedni~ke trke. Zato Nikoli} nije imao drugog izbora nego da najavi svoju kandidaturu. Me|utim, ideja je da se u me|uvremenu Be}kovi}, iako ima 73 godine, ipak nekako ubedi da sta-

VESTI

„ D N E V N I K “ I S T R A @ U J E :

Cisterne

SNS: Mirovi} prvi u APV ^lan Predsedni{tva Srpske napredne stranke i aktuelni potpredsednik Skup{tine AP Vojvodine Igor Mirovi} predvodi}e listu kandidata SNS na pokrajinskim izborima. Kako je ju~e saop{teno iz Okru`nog odbora SNS za ju`nu Ba~ku, Mirovi} }e listu kandidata predvoditi pod sloganom „Pokrenimo Vojvodinu”, koji sledi generalni izborni slogan te stranke „Pokrenimo Srbiju”. Odluku da Igor Mirovi} bude prvi na listi kandidata Srpske napredne stranke za pokrajinski parlament donelo je Predsedni{tvo SNS na u petak odr`anoj sednici u Beogradu.

Napadi na novinare Na skup{tini Nezavisnog dru{tva novinara Vojvodine ju~e je upozoreno da su samo u protekla tri dana kolege napadnute u Be~eju, [idu i u Sremskoj Mitrovici. „Novinari se i danas nalaze na meti mo}nika, a napadi uglavnom ostaju bez sankcija”, upozorio je predsednik Izvr{nog odbora NDNV-a Nedim Sejdinovi}. Ina~e, na skup{tini NDNV-a tre}i put za redom za predsednika je izabran novinar agencije Beta Dinko Gruhowi}. Izabran je tako|e i Savet NDNV-a, koji }e ~initi publicista Mirko \or|evi}, kwi`evnik Laslo Vegel, politikolog Pavel Domowi, te novinari Nenad @ivkovi} i Aleksandar Reqi}.

Poginuo padobranac Padobranac M.N (37) poginuo je ju~e na aerodromu Lisi~ji jarak u Padinskoj skeli prilikom doskoka. Katarina Andri} Milosavqevi} iz republi~kog Direktorata civilnog vazduhoplovstva rekla je Tawugu da je nastradali imao dozvolu sportskog padobranca i da se nesre}a dogodila prilikom wegovog tre}eg skoka iz sportskog aviona.

ne naspram Tadi}a, i to kao formalno nestrana~ki kandidat. U vrhu SNS-a su, naime, skloni da se posluè logikom DOS-a iz 2000. godine, kada je kao protivkandidata Slobodanu Milo{evi}u isturen Vojislava Ko{tunicu, jer je tada proceweno da on moè dobiti glasove i demokrata i nacionalista. Po istom principu napredwaci veruju da bi Be}kovi}eva kandidatura privukla ne samo sigurne glasove SNS, NS i DSS, nego i „tvrdog bira~kog jezgra” socijalista i PUPS-a, ali i ogroman broj bira~a Srpske radikalne stranke, koji ne bi imali ni{ta protiv da podrè akademika poznatog po ultradesnim nacionalnim stavovima. Dakle, ukoliko urode plodom razgovori sa Be}kovi}em, Tomislav Nikoli} bi se na kraju odrekao kandidature u wegovu korist uz obrazloèwe da se radi o „kwièvnoj gromadi besprekornog ugleda koja }e ~asno predvoditi Srbiju”, a sebe bi promovisao u potencijalnog novog premijera i sa te pozicije dirigovao kampawom SNS.

lizu 500 miliona dinara o~ekuju u Kikindi ove godine da se slije u buxet na ime naknade za kori{}ewe mineralnih sirovina na teritoriji te op{tine, {to bi trebalo da ~ini ~etvrtinu ukupnih ovogodi{wih prihoda lokalne kase. Gledano strogo kroz prizmu koli~ine novca koji im NIS upla}uje, Kikin|ani barem u posledwe ~etiri godine imaju razloga za zadovoqstvo: taj iznos je od 2007. godine gotovo usedmostu~en. – Sredstva dobijena na ime naknade za kori{}ewe mineralnih sirovina usmeravaju se uglavnom u investicije – ka`e za „Dnevnik„ Nina Sandi} iz Odseka za protokol i informacije op{tine Kikinda. – Najve}i wihov korisnik je JP Direkcija za izgradwu grada koje finansira potrebna ulagawa i radove, kako u grad, tako i u mesnim zajednicama. Naknada za kori{|ewe mineralnih sirovina, poznatija pod nazivom „rudna renta“ je, ina~e, jedan od bitni(ji)h prihoda buxeta izvesnog broja severnih i sredwebanatskih op{tina, u kojima se nalazi zna~ajan deo postrojewa NIS-a za eksploataciju nafte i gasa. Prema podacima koje smo dobili iz NIS-a, kompanija proizvodi naftu i gas u Srbiji na

ukupno 53 naftna i gasna poqa, na kojima ima 650 naftnih i gasnih bu{otina. Bez obzira {ta Bana}ani mislili o nafti na kojoj ìve, ~iwenica je da su po zalihama daleko od jednog Kuvajta. Razli~ite su to to lige. Racionalni bi, me|utim, rekli da je jasno da Banat i ne moè da izgleda kao Kuvajt, no da svakako ne bi trebalo da izgleda onako kako danas izgleda – prili~no siroma{no. Za takav utisak dovoqno je pro}i severnim Banatom. Moè li to barem donekle da poboq{a prihod od „rudne rente“? Ako pitate me{tane Banatskog Aran|elova, gde je „Dnevnik“ nedavno boravio, odgovori}e vam potvrdno. Bez obzira na zvani~ne podatke o koli~ini izva|ene nafte, u me{tane tog sela uvukla se stamena sumwa u autenti~nost iskazanih cifara. Naime, kada u ve}em delu 2011. op{tini Novi Kneèvac nije bio upla}ivan iznos „rudne rente“, me{tani su organizovali brojawe cisterni koje izlaze iz dva sabirna centra u okolini sela. Prili~an broj izbrojanih cisterni poja~ao je wihovo podozrewe u informacije koje su dobile da u toj op{tini, navodno,

NIS umawio osnovicu za rentu Uz napomenu da NIS a.d. „redovno i na vreme izmiruje sve svoje obaveze u odnosu na naknadu za kori{}ewe mineralnih sirovina„, Lajo{ Seke ipak ukazuje na problem koji je uo~en prilikom kontrole godi{weg izve{taja obra~unate naknade. Naime, tom prilikom je utvr|eno da je sopstvena potro{wa NIS-a, koja u slu~aju nafte iznosi oko 9 posto od ukupno proizvedenih 1.004.290 tona, odnosno gasa oko 14 procenata od ukupno proizvedenih 529.837.928 standardnih kubnih metara, obra~unata po vi{estruko ni`im cenama od onih koje su ostvarene prilikom prodaje nafte i gasa. Samim tim je, isti~e Seke, umawena, dodu{e neznatno, i osnovica za obra~un naknade. Stoga }e, kako nam je potvrdio Seke, ovim povodom wegov sekretarijat narednih dana zatra`iti dodatne informacije od NIS, uz o~ekivawe da }e problem u najkra}em mogu}em roku biti re{en.

nedeqa11.mart2012.

c m y

dnevnik

IZ BO RA NI DA LI ]E BI TI ODR @A NI NA SVIM NI VO I MA

KARMA KOMA

SNS, DSS i SRS

Gde zlo pi je vo du

o~e ku je mo ove go di ne – po ru ~io je Ta di}. – Sr bi ji sta tus kan di da ta ni je ni ti ude qen ni ti dat, ona ga je sop stve nim ra dom osvo ji la. Osvo ji li smo ga kao gra |a ni Sr bi je, kao ze mqa, kao De mo krat ska stran ka. Po we go vim re ~i ma, do bi ja we sta tu sa kan di da ta otvo ri lo je no ve eko nom ske per spek ti ve i no ve mo gu} no sti za in ve sti ci je i po slo va we u Sr bi ji. – Sve to nam je na do hvat ru ke. Bli zu smo ostva re wa stra te {kog ci qa. Ne za bo ra vqam da je po treb no jo{ mno go ra di ti, ali ni ka da ni smo bi li bli `i – is ta kao je li der de mo kra ta. – Na{ naj va `ni ji ciq je ~lan stvo u EU uz o~u va we iden ti te ta

svih na ci o nal nih za jed ni ca ko je `i ve u Sr bi ji. A bu du }a vla da ima }e, po we go vim re ~i ma, tri pri o ri tet na ci qa. Naj pre, po kre ta we ve li kih in ve sti ci ja i sto ga }e, ka ko je Ta di} na ja vio, no va vla da mo ra ti da kre ne u ve li ku ak ci ju jer su Sr bi ji po treb ni ve li ki in ve sti to ri, ne sa mo iz EU, ne go i iz Ru si je i Ki ne, ali i do ma }i in ve sti to ri, kao i oni iz di ja spo re. Dru gi naj va `ni ji ciq no ve vla de je ja ~a we po qo pri vre de, dok je kao tre }i na veo raz voj ma lih i sred wih pred u ze }a. Na sed ni ci Glav nog od bo ra Ta di} je o{tro kri ti ko vao SNS, ko ju je na zvao „vr da la ma stran kom” ~i ji su se pred stav -

ni ci di ~i li u~e {}em u ra to vi ma, a ka sni je go vo ri li „da su na ra ti {tu ku va li”. – Ne mo gu da vo de Sr bi ju ka iz ve snoj bu du} no sti po li ti~ ke stran ke ko je me wa ju na ~e la i pro gra me i ne ma ju vi zi ju ni ti plan, ko je jed ne go di ne go vo re da tre ba po bi ti 100 Mu sli ma na za jed nog Sr bi na pa on da ka `u da ta ko ne {to ni kad ni su re kli, stran ke ko je su bi le za ve li ku Sr bi ju a sa da su za evrop sku Sr bi ju. Ta kve stran ke Sr bi ju vo de pre ma za o kre ti ma ko ji ma ne ma kra ja i one bi vo di le ze mqu kao brod ko ji bi se u me stu vr teo ~as le vo, ~as de sno – po ru ~io je pr vi ~o vek DS-a. n Miroslav Staji}

onekad se moramo podse}ati osnovnih stvari, da ih ne zaboravimo, jer smo zaboravqawu va`nog skloni. Recimo, ovako: posao lopova je da kradu, posao policije je da ih juri, a kad ih uhvati da ih preda sudu koji }e ih – ako i kada im dokaè krivicu – osuditi strogo po zakonu, a strogo}a tog zakona mora biti tako odmerena da presuda ne bude ni nagrada ni osveta nego – pravda. Znam, ni{ta od svega ovoga nije lako i jednostavno (~ak ni krasti!), ali zato je ~ovek stvorio dràvu i zakone: da ne bi svako krojio pravdu kako mu se }efne, po svom ose}awu ili trenutnom raspoloèwu. Stvari su ove na~elno jednostavne, pa opet, svi pamtimo vreme kada su se po~ele okretati naglavce, ne tako {to bi se lopovi propo{tenili, sa~uvaj boè, nego tako {to bi im policijaci ~uvali straù u mafija{kim marifetlucima. Pa im jo{ i donosili burek dok ovi broje pare razga}eni u svojim tvr|avama. Bilo je to ono Zlo Doba, sve o wemu znamo, ra{ta tro{iti re~i. Ideja promene tog stawa bila je da stvari opet si|u s glave na noge, pa da lopovi opet kradu i beè u smrtnome strahu, a policija da ih juri do kraja sveta, ako treba. Lopovi su svoj deo pogodbe ispunili u potpunosti a policija, reklo bi se, kako kad i kako gde. Ili tako bar misle u nekim selima oko Be~eja, gde Ve~ito Nepoznati Po~inioci navodno jo{ samo ìve qude ne kradu i ne prodaju ih na pijaci, do~im im je sve drugo na izvol’te, a ~uvara reda, dakle Zakona, dakle Dràve, uglavnom nigde nema, niti lopovluk spre~avaju, niti lopove hvataju, nego ve} silni neki dani – a o no}ima da se i ne govori – proti~u u nekoj vrsti prvobitnoga stawa, onog u kome je ~ovek bio pre nego {to se dosetio zakona i dràve.

KA KO SE UTVR \U JE I KO KON TRO LI [E RUD NU REN TU

broje i Rusi i Lale ni je bi lo eks plo a ta ci je! Na kon {to su alar mi ra li nad le `ne, is po sta vi lo se da je NIS iz nos „rud ne ren te“ gre {kom upla tio – op {ti ni Ki kin da. – Za i sta je teh ni~ kom gre {kom na kna da za ko ri {}e we naf te s pod ru~ ja op {ti ne No vi Kne è vac za pr va tri kvar ta la 2011. upla }e na op {ti ni Ki kin da, i ta gre {ka je de li mi~ no is pra vqe na ve} pri li kom upla te na kna de za ~e tvr ti kvar tal 2011, a ce lo kup na na kna da je ob ra ~u na ta i pre ba ~e na op {ti ni No vi Kne è vac po go di {wem ob ra ~u nu – pre do ~a va za „Dnev nik“ La jo{ Se ke, po mo} nik po kra jin skog se kre ta ra za mi ne ral ne si ro vi ne. On na po mi we da, po we go vim, sa zna wi ma ni ko iz NIS-a ni ka da ni je tvr dio da u op {ti ni No vi Kne è vac ne ma eks plo a ta ci je naf te. Su prot no ras pro stra we nom uve re wu u Ba nat skom Aran |e lo vu, ko je zna ~aj no pod u pi ru sa zna wa me {ta na o otva ra wu no vih bu {o ti na, ne kih ~ak i re kord ne du bi ne, iz go di {we na kna de ko ju za iz va |e nu naf tu do bi ja No vi Kne è vac, ka ko to po ka zu ju po da ci NISa i Po kra jin skog se kre ta ri ja ta za ener ge ti ku i mi ne ral ne si ro vi ne, ta op {ti na po tom pi ta wu dra sti~ no ka ska za Ki kin dom: u 2011. go di ni je do bi la tek 1,14 po sto ukup no is pla }e ne „rud ne ren te“ na te ri to ri ji Voj vo di ne. Na kna da za ko ri {}e we mi ne ral nih si ro vi na, od no sno „rud na ren ta“, je ste iz nos ko ji se upla }u je na osno vu pri ho da ko je „pred u ze }e ostva ru je od is ko ri {}e nih ili pro da tih mi ne ral nih si ro vi na, od re |en na osno vu pri ho da ostva re nog od ne pre ra |e ne mi ne ral ne si ro vi ne, ili od pri ho da ostva re nog od pro da je teh no lo {ki pre ra |e ne si ro vi ne“. Sve do stu pa wa na sna gu Za ko na o ru dar stvu i ge o lo {kim is tra ì va wi ma no vem bra pro {le go di ne, na kna da za iz va |e nu naf tu i gas iz no si la je 3 od sto, da bi za ko nom bi la po ve }a na na 7 pro ce na ta. Pri to me tre ba re }i i

to da }e NIS, na te me qu ugo vo ra u ku po vi ni tog pred u ze }a, od pla }a wa ve }eg iz no sa „rud ne ren te“ bi ti iz u zet sve do kra ja ove go di ne, od no sno „do za vr {et ka ula ga wa u re kon struk ci ju ra fi ne ri je u Pan ~e vu“, ob ja snio je Pe tar [kun dri}, sa vet nik za ener ge ti ku pre mi je ra Sr bi je.

iz vod we naf te i ga sa sa do ma }ih po qa po zi tiv no se od ra `a va i na bu xe te lo kal nih sa mo u pra va ko ji ma NIS pla }a „rud nu ren tu“. Pre ma zva ni~ nim po da ci ma Naft ne in du stri je Sr bi je, ta kom pa ni ja go di {we pro iz vo de u Sr bi ji pre ko 1,5 mi li o na uslov nih to na naf te (ot pri li ke, oko mi lion to na naf te i 500 mi li o na stan dard nih kub nih me ta ra ga sa ~i ji je ekvi va lent po la mi li o na to na naf te). Ma te ma ti ka ko jom se za pro {lu go di nu do la zi lo do iz no sa „rud ne ren te“ te me qi la se na, ka ko nam je ob ja snio Se ke, ob ra ~u na va wu pro se~ ne ce ne naf te od 93 do la ra po ba re lu (jed na to na iz no si pri bli `no 7,35 ba re la), od no sno ga sa po ce ni od 355 do la ra za 1.000 stan dard nih kub nih me ta ra.

Za Zrewanin 124 miliona

A pre ma po me nu tom za ko nu, od na kna de za ko ri {}e we mi ne ral nih si ro vi na na te ri to ri ji Voj vo di ne, 40 po sto pri pa da lo kal nim sa mo u pra va ma, 40 po sto ide dr àv nom bu xe tu, 10 po sto se sli va u po kra jin skoj ka si, a pre o sta lih 10 pro ce na ta od la zi re sor nom Mi ni star stvu. Na kna da se upla }u je kvar tal no, i to 15-tog u me se cu na kon ob ra ~u na tog kvar ta la. Po osno vu „rud ne ren te“ u 2011. go di ni NIS je u dr àv ni bu xet upla tio 2,1 mi li jar du di na ra, {to je znat no vi {e ne go ra ni jih go di na, na vo di se u imej lu ko ji smo do bi li iz Naft ne in du stri je. Uz to, NIS je 2009. go di ne, pr vi put na kon dve de ce ni je, „za hva qu ju }i pri me ni in ve sti ci o nih pro gra ma i uvo |e wu sa vre me nih teh no lo gi ja”, po ve }ao pro iz vod wu naf te i ga sa i po sled we tri go di ne be le ì po ste pe ni rast. Da ka ko, rast pro -

Pred sed nik Fon da za ras po de lu naft ne ren te u Zre wa ni nu Pe ro Pi li po vi} po tvr dio je za “Dnev nik” da dr à va kao ma win ski vla snik NIS-a ima uvid u ko li ~i ne naf te i ga sa ko je su eks plo a ti sa ne na pod ru~ ju na {e ze mqe, i da na osno vu to ga mo è da kon tro li {e da li je re al na vi si na „rud ne ren te” ko ju se upla }u je. Na ime „rud ne ren te”, pod se }a Pi li po vi}, Zre wa ni nu je pro {le go di ne pri pa lo oko 124 mi li o na di na ra – No vac od „rud ne ren te” ras po de qu je mo onim na se qe nim me sti ma u ko ji ma se oba vqa eks plo a ta ci ja naf te i ga sa, i na ~i joj te ri to ri ji je, tom pri li kom, pri ~i we na {te ta. Deo tog nov ca ula è se u sa ni ra we {te te, a deo u eko lo gi ju – ka è pred sed nik zre wa nin skog Fon da za ras po de lu naf te. @. Balaban

A selo kao selo, znate, ono je ve} po prirodi svoje male{nosti i me|usobne familijarnosti sklono funkcionisawu na „plemenski“ na~in, naro~ito ako oseti da nekog drugog na~ina i nema u ponudi, pa se tako neko domislio da organizuje nekakve „seoske straè“ koje da }e {tititi qude i wihovu imovinu, kad ve} dràva i zakon ne}e, ne mogu ili ih naprosto nije briga. A na sve to se onda nakalemio i onaj aktivisti~ki ba{ibozuk iz opskurnih ekstremno desnih stran~ica („ma|arskog“ predznaka, kome je to va`no), koji je u sve to gledao da uglavi neki svoj murdarski interes, i da se tako prikaè kao za{titnik svog „golorukog naroda“ od „nenarodne vlasti“, kako se to ve} govori u àrgonu tog rodoquba~kog ànra, nama odve} dobro poznatog. Da se razumemo, ni{ta se ozbiqno, kamoli dramati~no, oko tih „straà“ ne de{ava, ali ba{ zato je vreme da se o tome govori: da nikada ni ne postane ni ozbiqno ni dramati~no. Ni{ta od ovoga nije ni novo ni slu~ajno. Metod razarawa normalnog gra|anskog poretka uz pomo} „seoskih straà“ (vi{e i ne samo seoskih) i sli~nim zamecima paravojnih bandi isproban je ve} u Ma|arskoj, ovakvoj kakva je danas, nakostre{ena na sve i poluizop{tena iz Evrope ba{ zarad takvih i sli~nih stvari, nespojivih sa bilo ~ime {to je ure|ena, na pravdi i zakonu i monopolu legalne i legitimne sile utemeqena dràva. Da je to spre~ilo kra|e, nije, da je pomoglo bezbednosti gra|ana, tako|e nije, ali to nikada nije ni bilo poenta, kao {to ni poenta osnivawa svih onih silnih SAO i wihovih paravojnih i parapolicijskih bandi nije bila za{tita bilo koga, nego stawe Besporetka u kojem se barabe najboqe ose}aju, i jedina su stvarna vlast.

[ta demokratska dràva moè, treba i mora da u~ini u takvom slu~aju? Samo i jedino ovo: da za{titi gra|ane. Od koga? Od svih. Dakle, najpre od lopova koji }e im jo{ malo pa i gole zidove odneti iz ku}a, a onda i od samonametnutih za{titnika, koji su potencijalno i gori od lopova samih. Ako uradi samo jedno od ovoga dvoga, to gotovo da je gore nego da ne uradi ni{ta. Dràve nema bez zakona, zakona nema bez wegovog vaèwa za sve. Nije to te{ko razumeti, pa zato ko ne razume, taj ne}e da razume, a ko ne}e da razume, treba mu pomo}i da razume, a ako je to ba{ nemogu}e, onda treba za{tititi druge od wegovog namernog nerazumevawa. A sad, da li su na jednoj, drugoj ili tre}oj strani ove klackalice nekakvi „Srbi“, „Ma|ari“, „Hrvati“, „Cigani“ ili ne znam ti ve} ko, to nije niti sme biti va`no. Pogledajte dobro, ba{ zato, kome je to va`no, i nai}i }ete na Trag Zveri: odatle i poti~e to zlo, sa tog izvora ono pije vodu. Za zakon i dràvu nema Srbina i Ma|ara onako kako za hri{}anskog vernika, ako to zaista jeste, nema ni Jevrejina ni Grka, jer tako to, uostalom, i pi{e u kwizi koju smatra svetom. Sveta kwiga dràve zove se Ustav, zakoni su wena daqa razrada, i basta. Eh da, i jo{ ne{to: tamo gde je previ{e lupeà na slobodi, nu`no je da se pojave oni koji smatraju da dolazi vreme slobode svakog lupe{tva sa slatkore~ivim pokri}em. n Te o fil Pan ~i}

le `nom, od no sno po kra jin skom or ga nu – pre do ~a va nam Se ke. Uko li ko se kon sta tu je ne sklad iz me |u ovih do ku me na ta i iz no sa ob ra ~u na te na kna de, za tra ì }e se do dat ne in for ma ci je od ko ri sni ka mi ne ral nih si ro vi na, a ako i po sle to ga osta nu ne ke ne do u mi ce, bi }e pod net zah tev nad le `noj po re skoj upra vi za kon tro lu ob ra ~u na i upla te na kna de, i zah tev za pri nud nu na pla tu do spe log iz no sa na kna de za ko ri {}e we mi ne ral nih si ro vi na. – E sad, da li je do bro ili lo {e {to kon tro la fi zi~ kog obi ma pro iz vod we ni je za ko nom re gu li sa na, je ste otvo re no pi ta we – do da je Se ke. - Ipak, pri to me bi tre ba lo ima ti u vi du ka ko bi ta kva kon tro la stvar no funk ci o ni sa la u prak si. Na i me, na te ri to ri ji AP Voj vo di ne sa mo naf ta i gas se eks plo a ti {u iz 166 le ì {ta, u okvi ru 57 naft nih, ga snih i naft no-ga snih po qa na pod ru~ ju 23 op {ti ne. Na ovim le ì {ti ma na la zi se vi {e od 900 po je di na~ nih bu {o ti na. Ka da se sve ovo uzme u ob zir, po sta vqa se pi ta we wi ho ve efi ka sne fi zi~ ke kon tro le. Na{ sa go vor nik iz Po kra jin skog se kre ta ri ja ta za ener ge ti ku i U Ba nat skom Aran |e lo vu, me {to oni ka ù i na osno vu to ga mi ne ral ne si ro vi ne ipak o~e ku je |u tim, ne po ka zu ju en tu zi ja zam u pla te – to je to“, na po mi we Ne da }e u do gled no vre me kon tro la ve ro va wu zva ni~ nim po da ci ma, pa deq kov. bi ti mo gu }a. ma kar to po dr à va la dr à va ko ji Po sle ova kvih re ~i, ne mi nov no – Kad NIS za vr {i s opre ma wem je ma win ski vla snik NIS-a. „Na se na me }e pi ta we: da li iko kon i umre à va wem svih pro iz vod nih ma je bi lo re ~e no da vi {e ne ma tro li {e po dat ke o go di {woj pro bu {o ti na, kon tro la }e bi ti mo gu naf te u na {oj op {ti ni i da zbog iz vod wi naf te i ga sa na osno vu ko }a iz jed nog dis pe ~er skog cen tra, to ga ne ma rud ne ren te, ali se evo jih se ob ra ~u na va i iz nos „rud ne gde }e se „sli va ti“ svi re le vant ni po ka za lo da je ipak ima„, ogor ~en ren te“? La jo{ Se ke iz Po kra jin je Dra gan Ne deq kov, pred sed nik skog se kre ta ri ja ta za ener ge ti ku i po da ci, ka ko o uslo vi ma ko ji vla Sa ve ta me sne za jed ni ce. „Mi od mi ne ral ne si rov ne pri zna je da za da ju u bu {o ti na ma – pri ti sak, tem cr pqe wa naf te ne ma pe ra tu ra i to me sli~ mo ni ka kve ko ri sti, no, ta ko i o pro iz ve de sa mo {te tu na pu te vi nim ko li ~i na ma naf te Na teritoriji AP Vojvodine ma ko je ni ko ne po pra i ga sa, i to ne pre kid no samo nafta i gas se eksploati{u vqa. Raz u me mo op {ti to kom 24 ~a sa – na vo di iz 166 leì{ta u okviru 57 poqa in te res, iz la zi li smo Se ke. na podru~ju 23 op{tine im mak si mal no u su Do ta da ì te qi ma sret, ni smo se bu ni li Ba nat skog Aran |e lo zbog ma lih na kna da za va, kao i dru gi ma ko ji {te te na sta le na wi va ma od ge o- kon skom re gu la ti vom to pi ta we ve ru ju da im pri pa da vi {e od „cr fi zi~ kih is tra ì va wa, ali sa da ni je po seb no re gu li sa no. nog zla ta“ nad ko jim ì ve, osta je tra ì mo do go vor o da qoj sa rad wi – U prak si, ova kon tro la se oba tek da ve ru ju da dr à va vo di ra ~u sa NIS-om. Ako se ne bu du ja vi li, vqa ukr {ta wem po da ta ka iz ra na ko li ko do bi ja ju za uz vrat. I da sprem ni smo na blo ka du po stro je znih teh ni~ kih do ku me na ta: go di se ne mi re sa sud bi nom da, uz svo wa“, upo zo ra va Ne deq kov i do da je {wih pla no va, iz ve {ta ja, bi lan sa „cr no zla to“ ko je le ì u du bi na da lo kal ne vla sti, za pra vo, i ne sta wa i re zer vi, kao i fi nan sij ma, ba nat ska ze mqa mo ra da iz gle ma ju po dat ke o to me ko li ko NIS skih iz ve {ta ja ko je su kom pa ni je da ona ko ka ko iz gle da. cr pi naf te s ovih na la zi {ta. „To du `ne da re dov no do sta vqa ju nad n Denis Kolunyija

dnevnik

nedeqa11.mart2012.

„SRpSKi daVoS” ni oVoGa pUTa nijE donEo ni[Ta noVo

ê ka ju }i da pro |u iz bo ri ove godine sa skupa ekonomista na Kopaoniku stigle su iste preporuke privrede i isti odgovori vlasti, ali op{ti je utisak da – re{ewa nema ni na vidiku. Jedino u ~emu su saglasni svi u~esnici, a bilo ih je ove godine oko 500, jeste da }e biti sve teè i da }e gra|ani jo{ dugo ~ekati da im bude boqe. Biznismeni su nam, dakle, ponavqali primedbe koje ve} godinama isti~u, a Vlada je rekapitulirala dostignu}a i obe}ala da }e koliko sutra krenuti da {tedi. Predstavnici politi~kih stranaka, kako vladaju}ih tako i opozicionih, iskazali su spremnost da sve sugestije sprovedu u delo ~im osvoje vlast na predstoje}im izborima. – Ista meta - isto ostojawe, a konkretnih rezultata nema i sasvim sigurno ih ne}e ni biti dok ne pro|u izbori – ocewuje za na{ list privrednik Nikola Pavi~i}. – Prosto je neozbiqno obe}avati da }e se bilo {ta dva meseca pre izbora konkretno uraditi kada to nije u~iweno u protekle ~etiri godine. Po wegovim re~ima, znala je aktuelna vlada da se sa {tedwom moralo po~eti ~im je krenula kriza, jer ona, sasvim logi~no, neme}e smawewe javne potro{we. – Me|utim, {tedwe nije bilo i sada je za ovu vladu kasno da za wom poseè. Mora}e to u~initi naredna i to odmah po dobijawu mandata jer bi svako ~ekawe zna~ilo dodatno propadawe Srbije. Ali da bi dràva zavela mere {tedwe, mora biti hrabra jer je re~ o nepopularnim potezima. Tro{imo ~ak 25 odsto vi{e nego {to je dozvoqeno i

preko no}i se ne moè sase}i javna potro{wa ali u odre|enom vremenskom periodu moè – kaè Pavi~i}. Na{ sagovornik isti~e da Srbija ipak nakon sastanka na Kopaoniku zna malo vi{e o tome kojim putem treba i}i nego {to je to znala pro{le godine, jer se i ekonomska situacija promenila. – Otvorili smo mnoge probleme koji mu~e Srbiju i o wima konkretnije razgovarali, ali nam je svima jasno da zbog predizborne

moralo uraditi, na{a privreda i jeste u ovakvom jadnom stawu. Stoga, ruku na srce, takvu sliku zaista nekoliko meseci, koliko }e morati da se sa~eka da pro|u izbori i da se izabere nova vlast, niti mogu pogor{ati niti poboq{ati – ocewuje Pavi~i}. On ipak upozorava na ~iwenicu da je veoma mali broj firmi u Srbiji pre`ivelo krizu, te da se sada i one bore za goli opastanak i veliko je pitawe koliko }e jo{ izdr`ati.

Uvesti ministarstvo industrije Toplica Spasojevi} zatraìo je da se u budu}oj vladi Srbije osnuje ministarstvo za industriju. Ono je, kako isti~e, preko potrebno kako bi se uni{tena industrija vratila na velika vrata u Srbiju kao jedini garant za ve}i izvoz i privla~ewe investicija, ali i za zapo{qavawe radnika. – Srbija mora vratiti industriju na mesto koje joj pripada. Promenili smo koncept razvoja jer je odlu~eno da se vi{e ne baziramo na uslugama nego na proizvodwi. Kriza je, naime, jasno pokazala da su samo one dràve koje su sa~uvale industrijske kapacitete iza{le iz krize neokrwene, neke ~ak i oja~ane. Sve dràve koje su, pak, kroz tranziciju izgubile industrijske kapacitete, kao {to je to slu~aj sa Srbijom, imaju velike probleme i veliki devizni deficit. To je sasvim dovoqan razlog da imamo ministarstvo industrije. A treba dodati i to da mi imamo industrijsku kulturu. I dovoqno je da za po~etak samo obnovimo nekada{we kapacitete i kroz stimulativne mere damo posebnu podr{ku industrijskim granama, u koje podrazumevam i poqoprivredu - obja{wava Spasojevi}. klime od pristupawa re{avawu nema ni{ta. Dok se izbori ne zavr{e ni{ta se ne}e raditi niti uraditi. Naàlost, privreda Srbije ~eka ve} vi{e od decenije da se sprovedu ozbiqne ekonomske reforme i da krenemo sa mrtve ta~ke. A zbog odlagawa svega {to se

– Preduze}a su u velikoj nelikvidnosti, jer ne mogu da se finansiraju u ovim uslovima jer su banke prestale da finansiraju proizvodwu u Srbiji. Banke se sada bave unov~avawem imovine i naplatom ranijih potra`ivawa. U svakom slu~aju, situacija u srpskoj ekono-

miji je veoma sloèna i treba mnogo i odmah raditi na re{avawu svih tih problema, ali o~igledno }emo i na prve korake morati da ~ekamo jo{ neko vreme – obja{wava Pavi~i}. Govore}i o sudbini dinara, sagovornik „Dnevnika” napomiwe da se “preìveli” privrednici zalaù za onaj kurs koji odgovara izvoznicima kako bi se barem oni spasli – jedini su koji mogu da pomognu prezaduènoj srpskoj dràvi, ali i ostalim du`nicima. Jer, kako kaè, ako ne bude priliva iz izvoza, ova dràva }e bankrotirati s obzirom na to da je do sada priliv deviza imala uglavnom iz zaduìvawa. A kako tog zaduìvawa vi{e ne moè biti u ovom obimu, jasno je da samo izvoz spasava celo dru{tvo. Toplica Spasojevi}, predsednik Udruèwa korporativnih direktora i jedan od organizatora susreta na Kopaoniku, obja{wava za na{ list da je glavna poruka „srpskog Davosa” da se i daqe nalazimo u kriznoj godini, ali u kojoj se mora po~eti sa neophodnim strukturnim reformama. I to je, po wegovim re~ima, jasno predo~eno i ovoj izvr{noj vlasti, ali i nekoj budu}oj, nakon izbora. – Nesporno je da Srbija ima potencijala i {ansu za razvoj ali mora prvo da sprovede strukturne reforme, mora da {tedi i ne moè vi{e da tro{i preko onoga {to zara|uje. Oko “dijagnoze” za srpsku boqsku svi smo se sloìli, a sada je na kreatorima ekonomske politike u ovoj dràvi da je sprovedu u delo – kaè Spasojevi}.

MLadi EKonoMiSTi pREdLa@U RE[EWE Za pRoBLEM nEZapoSLEnoST SVojE GEnERaCijE

„Od mah vra ti ti slu è we voj nog ro ka!” ao mladi ali odgovorni qudi smatramo svojom du`no{}u da ukaèmo na problem ~ije re{avawe smatramo kqu~nim za budu}nost na{e zemqe. U posledwe vreme problemu nezaposlenosti mladih po~ela se pridavati du`na pa`wa, no i daqe sa jedva vidqivim efektima. Pozdravqamo prethodne napore Vlade Srbije u re{avawu problema kroz ~itav niz programa od kojih je najzna~ajniji „Prva {ansa”. Naàlost, pozitivni efekti ovih mera bili su dovoqni samo da ublaè ali ne i re{e problem nezaposlenosti mladih koji razara budu}nost na{eg dru{tva. Rasturawe qudskih resursa po svetu mora da prestane. Stoga mi, dru{tvo mladih ekonomista, predlaèmo sveobuhvatan skup mera ~ija }e implementacija od strane izvr{ne vlasti uspeti da zasvagda re{i ovaj akutni problem na{eg dru{tva. Prva mera koju predlaèmo imala bi zasigurno i najve}i efekat na smawewe nezaposlenosti kod mladih. Predlaèmo povratak na prethodno reformisani sistema vojske i vra}awe na stari program obaveznog sluèwa vojnog roka za sve mladi}e, ali i devojke – idu}i u korak s evropskom praksom ravnopravnosti polova. Pozitivni ekonomski efekti ovakve mere bili bi gotovo nemerqivi. Svojevrsno zapo{qavawe mladih u vojsci imalo bi za efekat trenutni i nagli pad konkurencije za raspoloìve poslove na trì{tu rada. Za pojedino mesto na praksi ili pripravni~kom poslu vi{e ne bi konkurisalo vi{e stotina qudi ve} svega desetina. Onima koji ne obavqaju trenutno svoju ~asnu du`nost ostalo bi vi{e prostora za stabilniji posao, boqu platu i uslove, te duè i temeqnije usavr{avawe koje }e doprineti razvoju qudskog kapitala za budu}nost. S druge strane, svi mladi na odluèwu vojnog roka mogli bi raditi dru{tveno korisne poslove. Primera radi, javni vojni radovi pomogli bi pri brèm otklawawu negativnih posledica prirodnih katastrofa. Radi dodatnih pozitivnih efekata na ekonomiju, vojni rok bi trebalo produìti barem na dve godine. Vojnici bi mogli biti od ispomo}i poqoprivrednicima, uslu`nim preduze}ima, gra|evinskoj industriji, pogotovo u domenu izgradwe infrastrukture, {to bi sve imalo za efekat spu{tawe tro{kova poslovawa, pokretawe novih poslova i pove}awe ekonomske aktivnosti u zemqi.

Prethodna mera, ukidawe obaveznog vojnog roka, bila je snaàn udarac na industriju u Srbiji i to u najgorem trenutku – na po~etku krize. Jer veliki broj vojnika na odsluèwu zna~i i stotine tona hrane, obu}e i ode}e, odnosno hiqade novih radnih mesta za poqoprivrednu i prera|iva~ku industriju koje bi sve to proizvodile. Tekstilna i hemijska industrija, industrija papira, obu}e i automobila, profitirale bi od javnih nabavki koje su potrebne za izdràvawe mladih vojnika. To bi bio zna~ajan efekat na agregatnu tra`wu koji bi sigurno uticao na dugoro~no ubrzavawe rasta bruto doma}eg proizvoda.

Ko je Frederik Bastija Udruèwe mladih ekonomista nosi ime slavnog francuskog ekonomiste klasi~ne {kole Frederika Bastije (1801-1850), koji je u svojim delima, otkrivaju}i apsurd kroz satiru, ismevao pozive na dràvni intervencionizam. Izme|u ostalog, u jednoj od wegovih satira francuski proizvo|a~i sve}a traè od vlade da zabrani nelojalnu konkurenciju Sunca, i to tako {to }e narediti da se sva vrata i prozori pozatvaraju a zavese namaknu i tako ve{ta~ki zamra~i ìvotni prostor; kao rezultat dobila bi se „pove}ana tra`wa za sve}ama, {to bi neslu}eno uve}alo blagostawe francuskog dru{tva”.

Kao drugu meru predlaèmo sveobuhvatnu reformu sistema obrazovawa. Dràva kona~no mora da spre~i da hiqade mladih, umesto u klupi, zavr{i na trì{tu rada gde mogu da rade samo manualne ili nekvalifikovane poslove. Svi dana{wi konkursi za posao traè prethodno radno iskustvo od najmawe godinu dana. Zbog toga mladi svr{eni diplomci i ne mogu da na|u posao. E da bi se ovaj problem re{io, mi predlaèmo da se uvede obavezan dràvni pripravni~ki sta` u trajawu od godinu dana tokom ili po zavr{etku studija. Predlaèmo i uvo|ewe obaveznih vi{enedeqnih letwih radnih kampova za sredwo{kolce na kojima bi mladi doprinosili proizvodu dru{tva, ali i sticali potrebna znawa i ve{tine za bu-

du}nost. Dràva bi, pogotovo, trebalo da se angaùje u finansirawu i rukovo|ewu sistemom javnih kapitalnih radova, na kojima bi se dodatno zaposlili svi prethodno pomenuti mladi na odsluèwu vojnog roka, te sredwo{kolci i pripravnici. S druge strane, potrebno je obavezati preduze}a da na svakih sedam zaposlenih imaju barem jednog pripravnika mla|eg od trideset godina. Sistemom uredbi, zakonskih obaveza i finansijskih kazni, preduze}a se moraju naterati da preuzmu deo odgovornosti za formirawe qudskog kapitala koji je neophodan za efikasnu trì{nu privredu. Na taj }e na~in mladi ste}i neophodnu praksu i radno iskustvo i potom }e se ravnopravno sa ostalim kategorijama dru{tva ukqu~iti u trì{te rada u na{oj zemqi. Na kraju, Srbija ubrzano stari a reformom penzionog sistema se podiè broj godina radnog staà i ìvota za ostvarivawe prava na penziju. Na taj na~in se starije generacije teraju da rade skoro do smrti dok wihovi potomci ne mogu nigde da prona|u radno mesto. Zato mi predlaèmo da se smawi broj godina potrebnih za odlazak u penziju na 55, a broj godina radnog staà na 30. Na taj na~in }e se osloboditi dodatne desetine hiqada radnih mesta za mlade koji }e svojom energijom doprineti ekonomskom razvoju. Ne samo da se ovom merom {tede oni koji su ve} dosta doprineli dru{tvu, ve} se omogu}ava da nove generacije, zauzimaju}i wihovo mesto, doprinesu jo{ vi{e za dobrobit celog dru{tva. Mladi u qudi u Srbiji su preplavqeni ose}ajem bezna|a i nekorisnosti jer ne mogu da, posle zavr{enog obrazovawa i ste~enih kvalifikacija, na|u posao. Zbog toga veliki broj mladih, obrazovnih i kreativnih qudi zauvek napu{ta na{u zemqu bez pomisli na povratak. Naàlost, veliki broj onih koji ostaju pada u isku{ewe za brzom i lakom zaradom i po~iwu da se bavi kriminalnim aktivnostima. Ili po~iwu da zloupotrebqavaju psihoaktivne supstance nanose}i {tetu i sebi i celokupnom dru{tvu. Stoga nudimo ovaj program mera koje mogu da dovedu do re{avawa problema nezaposlenosti me|u mladima u Srbiji i da tako pomognu dràvi u stvarawu zdravog i prosperitetnog dru{tva za sve svoje gra|ane. Udru è we mla dih eko no mi sta „Fre de ric Ba sti at”

Pri vred ni ci su za kurs di na ra ko ji od go va ra iz vo zni ci ma, jer su je di ni ko ji mo gu da po mog nu pre za du `e noj dr `a vi (Ni ko la Pa vi ~i})

Sr bi ja ima po ten ci jal i {an su za raz voj, ali mo ra da {te di, jer ne mo `e vi {e da tro {i pre ko ono ga {to za ra |u je (To pli ca Spa so je vi})

Po wegovim re~ima, nova }e vlast prvo morati da smawi javnu potro{wu, jer se, dodaje, vi{e ovoliko ne moè tro{iti, po{to je svima jasno da nemamo odakle da pokrijemo taj jaz izme|u proizvodwe i potro{we. – Uz to mora se usvojiti novi set mera za izlazak iz krize jer se ona produìla. A sloìli smo se i oko toga da nova srpska vlada mora biti jaka i sastavqena od ja~ih koalicionih partnera koji imaju snage da strukturne reforme sprovredu. Pri tome, u reforme mora krenuti u prvoj godini mandata, jer }emo u suprotnom ostatiti na repu doga|aja kao istinska periferija Evrope – kaè Spasojevi}. Dok se nova srpska vlast ne konsoliduje – a za to }e joj u najboqem slu~aju trebati jo{ pola godine – „preìveli” srpski privrednici }e nekako isplivati, ali to, kaè na{ sagovornik, nije re{ewe kojim mogu biti zadovoq-

ni i koje im omogu}ava da im 2013. zaista krene. – Nije nam dovoqno da nekako pre`ivimo 2012, jer to zna~i da }emo i ove godine izgubiti potencijal za rast. Ne}emo mo}i da se {irimo i zapo{qavamo nove radnike, a nezaposlenost jeste upravo posledica ne~iwewa i nereagovawa na vreme. Strukturne reforme se jednostavno moraju uraditi i vi{e odlagawa ne sme biti – zakqu~uje Spasojevi}. – Pri tome se mora svima, pa i gra|anima, objasniti {ta }e se dogoditi ako se sada to ne uradi. Gra|ani naprosto moraju shvatiti da sada{we male `rtve zna~e velike potencijale u budu}nosti. Samo novi koraci i veliki rezovi omogu}avaju ovoj dr`avi da dobije mesto u regionu koje joj pripada i da bude spremna za po~etak trke kada kriza pro|e. A ne da bude na za~equ – sa dna se u trku ne ulazi. n Qu bin ka Ma le {e vi}

VojVodina USKoRo opaSana

Car ski pu ti u V

e} koliko slede}e godine, posle ulaska Hrvatske u veliku porodicu Evropske unije, Vojvodina }e u potpunosti biti opasana granicama s dràvama ~lanicama velike evropske porodice, s malim izuzetkom koji ~ini tridesetak kilometara me|e sa BiH koja se prostire du` obale Save sa sremske strane. Sve to po ko zna koji put u ìù interesovawa obi~nih qudi, a jo{ vi{e privrednika, dovodi pitawe prelaska tih istih granica, pa samim tim i grani~nih prelaza koje Srbija ima sa susedima. îwenica je da desetle}ima unazad u reìmima grani~nih prelaza sa Ma|arskom i Rumunijom (kao aktuelnim ~lanicama EU) gotovo ni{ta nije mewano, kako administrativno, tako i infrastrukturno. I tu malo pomaè pre nekoliko godina novoizgra|en prelaz Horgo{ kod Subotice, koji se “pora|ao” i godinama nakon {to su susedi na ma|arskoj strani (prelaz Roske) izgradili terminale u skladu sa standardima koje nalaè EU. Granica sa Ma|arskom duìne 175 kilometara, koju u proseku za godinu dana pro|e blizu deset miliona qudi u tri miliona vozila, moè se pre}i na

jo{ nekoliko uobi~ajenih mesta (Kelebija, \ala, Bajmok, Ba~ki Breg), a kako je nedavno najavqivao pokrajinski sekretar za privredu I{tvan Pastor, do sredine ove godine postoji mogu}nost da se, pored pro{irewa GP Bajmok, uredi i jo{ jedan prelaz, kod Ba~kih Vinograda. Time bi se broj prelaza koji putnike usmeravaju ka Koridoru 10, odnosno autoputevima E75 sa srpske i M5 sa ma|arske strane, pove}ao na pet, sasvim izvesno dovode}i u pitawe sudbinu jedinog postoje}eg grani~nog prelaza zapadno od gradskog podru~ja Subotice – Ba~kog Brega. Istorijat ovog prelaza, koji usmeravawem na ma|arski autoput M6 omogu}ava nekoliko desetina kilometara kra}i put od Beograda ka Budimpe{ti i Be~u, predstavqa pravu pri~u o sklonostima na{e administracije da, po potrebi, pompezno i brzopleto ulazi u svakojake projekte, i jo{ ve}om brzinom zaboravqa na wih. Elem, gotovo sa svakim izbornim ciklusom kao jedna od glavnih tema pokre}e se i pitawe prekategorizacije GP Ba~ki Breg-Hercegsantovo, preko kojeg odvajkada prelaze samo putnici. Svojevremeno, u februaru 2009, ~ini-

Ba~kog Brega se sete, pa ga brzo i zaborave

a kon kur su „Evrop ski gra do vi i re gi o ni bu du} no sti” ma ga zi na FDI, ko ji je deo „Faj nen {el taj msa”, na sa mom vr hu li ste atrak tiv nih lo ka ci ja za ula ga we na {la su se tri voj vo |an ska gra da: In |i ja, Srem ska Mi tro vi ca i Su bo ti ca – kao i sa ma Po kra ji na. – Pri zna we ko je smo do bi li vi dim pre sve ga kao po zi ti van sig nal da su Voj vo di na i Sr bi ja pre po zna ti kao kon ku rent ni ka da je re~ o pri vla ~e wu stra nih ive sti ci ja, da ima mo {ta da po nu di mo i da nam je to je dan ve o ma ugle dan spe ci ja li zo va ni ~a so pis dao na pi sme no – ka è u raz go vo ru za „Dnev nik” Bra ni slav Bu gar ski, di rek tor voj vo |an skog VIP fon da za pri vla ~e we stra nih in ve sti ci ja. – To je i do bar mar ke tin {ki in stru ment ko ji }e mo mo }i da ko ri sti mo u bu du} no sti. Go to vo isto vre me no Sr bi ja je do bi la kan di da tu ru za ~lan stvo u Evrop skoj uni ji, {to je bi la pre lom na ta~ ka u svim is to~ no e- vrop skim ze mqa ma kad je re~ o pri li vu stra nih ula ga wa i uop {te eko nom skom raz vo ju. To su dva do bra in stru men ta ko je }e mo ko ri sti ti ka da bu de mo pre go va ra li sa po ten ci jal nim in ve sti o tri ma. lîme je Vojvodina zasluìla ovo priznawe? – To je bi la, pre sve ga, pro ce na stru~ nog ì ri ja ko ji je FDI an ga ò vao. U sva kom slu ~a ju, tre ba zna ti da je u Voj vo di nu od 2001. go di ne u{lo 6,4 mi li jar di evra stra nih in ve sti ci ja, {to ~i ni 45 od sto svih stra nih ula ga wa ko ja su do {la u Sr bi ju. I to je sva ka ko je dan od raz lo ga ko ji nas kva li fi ku je da smo re gion bu du} no sti. Dru go, tu su sve one oso bi ne Voj vo di ne kao re gi o na, po put {est zva ni~ nih je zi ka, 27 na ci o nal nih za jed ni ca ko je ov de ì ve, pa sve ono {to ima mo od in fra struk tu re: Ko ri dor 10, ko ji je u me |u vre me nu pot pu no iz gra |en, Du nav kao evrop ski Ko ri dor 7, a ima mo i 1,6 mi li o na hek ta ra po qo pri vred nog ze mqi {ta... Uz ime na in ve sti to ra ko ji su ov de ve} pri sut ni, ti su fak to ri do ve li do to ga da bu de mo ozna ~e ni kao re gion ko ji je iz u zet no kon ku ren tan. lNeke od biv{ih socijalisti~kih zemaqa, pre svega Rumu-

nedeqa11.mart2012.

c m y

dnevnik

INTERVJU

BRANISLAV BUGARSKI, DIREKTOR VIP FONDA

VESTI

U Vojvodinu uloèno 6,4 milijardi evra nija i ê{ka, tokom perioda svoje kandidature za ~lanstvo u EU uspele su da privuku ogromne strane investicije, u pojedinim godinama vredne ~ak i do 10 milijardi evra. Da li Srbija i Vojvodina mogu da se nadaju tolikim ulaga~ima, s obzirom na ekonomsku krizu u kojoj se svet nalazi? – Ne sa mo ê {ka i Ru mu ni ja, ve} i Ma |ar ska, Poq ska, Slo va~ ka... U svim tim ze mqa ma kan did tu ra je bi la mo me nat ka da je kre nuo oset no ve }i pri liv in ve sti ci ja. Ipak, ni ko ne mo è da ka è da li }e mo i mi do ì ve ti ta kav bum ili ne }e mo. Mi slim da tre ba bi ti re a lan i

ova go di na je do bro kre nu la. lStalno slu{amo o velikom broju ulaga~a u sremske op{tine, Mitrovicu, In|iju, Pe}ince i Staru Pazovu, pre ostalih. Da li je geografski polo`aj presudan za veliki priliv ulagawa u te sredine i za{to nema vi{e investicija u druge krajeve Vojvodine, pre svega u nerazvijeni Banat?

Po ku {a va mo da pri vu ~e mo i one fir me ko je u ovim vre me ni ma po sti ù ni kad bo qe re zu la ta te, ali i one ko je su u pro ble mi ma po tru di ti se da ra di mo svoj po sao naj bo qe {to mo è mo. Tre nut no po ku {a va mo da pri vu ~e mo i one fir me ko je u ovim vre me ni ma po sti ù ni kad bo qe re zu la ta te, ali i one ko je su u pro ble mi ma. Pr vi ma pri la zi mo uz pret po stav ku da im ne do sta je jo{ ka pa ci te ta ili da u bu du} no sti pla ni ra ju rast i pred sta vqa mo se kao {an sa. Dru gi ma se, pak, nu di mo kao mo gu }e re {e we wi ho vih pro ble ma. Sa mo pro {le go di ne, od „Bo {a” u Pe }in ci ma do „Kon ti te ka” i „Sva rov skog” u Su bo ti ci, u Voj vo di ni ima mo pot pi sa ne ugo vo re o in ve sti ci ja ma vred nim oko 830 mi li o na evra, {to bi sve tre ba lo da se ostva ri do 2014. go di ne. A i

– Ne bih se slo ìo da u Ba nat ne do la zi do voq no u in ve sti to ra. Sa mo u Vr {cu po sto je dve ogrom ne in ve sti ci je, „Fre ze ni jus” i „[ta da” ko ja je je naj ve }i in ve sti tor u Voj vo di ni sa pre ko po la mi li jar de ulo è nih evra. U Zre wa ni nu ima mo naj ve }eg in ve sti to ra po bro ju za po sle nih, to je „Drek se ler ma jer” sa 1.700 rad ni ka. U Ki kin di ta ko |e ima ne ko li ko ve li kih in ve sti to ra, ta ko da se ne mo è re }i da je Ba nat za po sta vqen, ali u sva kom slu ~a ju tre ba jo{ ak tiv no ra di ti da bi se ta mo pri vu kli no vi ula ga ~i.

GRANICOM SA EVROPSKOM UNIJOM

zi ma wem Liv ni ce od stra ne „Ci mo sa”, do du {e na ne {to dru ga ~i ji na ~in; Vr {ac je, opet, ostao cen tar far ma ce ut ske in du stri je... lKoliko investicija mo`emo da o~ekujemo ove godine u Vojvodini? – Ne `e lim da se ga |am ci fra ma, mi slim da je pot pu no neo zbiq no da va ti ta kve prog no ze. Ali sam, s dru ge stra ne, ve li ki op ti mi sta, jer pri met no je da nas qu di u ino stran stvu u po sled we vre me po sma tra ju na pot pu no dru ga ~i ji na ~in. Pri hva tqi vi ji smo i sa gle da va ju nas kao pro stor za sa rad wu. lKoji konkretni investicioni projekti }e biti zavr{eni tokom ove godine? – Si gur no se za vr {a va ne ko li ko ve li kih po go na, ~i ji vla sni ci svi pla ni ra ju po ~e tak pro iz vod we od po ~et ka 2013. go di ne. To su „Bo{„ u Pe }in ci ma, „Grun fos” u In |i ji i „Drek sel ma jer” u Zre wa ni nu, te „Kon ti tek” u Su bo ti ci. To su sve ve li ke in ve sti ci je, jer }e, re ci mo, sa mo u no vom „Drek sel ma je ro vom” po go nu bi ti za po sle no no vih 600 rad ni ka ko ji }e di rekt no snab de va ti kra gu je va~ ki „Fi jat”. S dru ge stra ne, ra di mo na jo{ ~e tr de se tak pro je ka ta, a ne ki od wih su ve o ma re al no ostva ri vi u re la tiv no krat kom ro ku. nVla di mir ^vor kov

Kurs kratko oko 110 Pred sed nik sa ve za eko no mi sta Sr bi je Alek san dar Vla ho vi} oce nio je da }e se kurs di na ra krat ko ro~ no kre ta ti u sa da {woj vred no sti od oko 110 di na ra za evro, jer se u na red nom pe ri o du ne o~e ku je ve }i od liv de vi za. „Me |u tim, te {ko je o~e ki va ti da kurs bu de sta bi lan na du ì rok, i to }e bi ti ta ko sve dok ne bu de mo iz vo zi li ono li ko ko li ko uvo zi mo”, ka è Vla ho vi}, uz na po me nu da se bit ka za de vi zni kurs su {tin ski do bi ja re for mom i re struk tu ri ra wem jav nih pred u ze }a, sek to ra obra zo va wa i zdrav stva i pen zi o nog si ste ma, kao kqu~ nih dr àv nih po tro {a ~a.

Kontrola DRI Dr `av na re vi zor ska in sti tu ci ja ob ja vi la je da je po ~e la kon tro lu tro {e wa re pu bli~ kog bu xe ta za 2011. go di nu i fi nan sij skih mi ni star sta va, jav nih pred u ze }a i bu xe ta lo kal nih sa mo u pra va. Na spi sku su, me |u osta lim, Mi ni star stvo spoq nih po slo va, „Elek tro voj vo di na”, te gra do vi Zre wa nin, U`i ce, Va qe vo, Som bor i Su bo ti ca.

Mali pu~ Ula zak sin di ka ta u po li ti~ ki ì vot pred sta vqa „ob ma nu ~lan stva„ i „ma li pu~”, oce nio je pred sed nik UGS Ne za vi snost Bra ni slav â nak. „Ja sam se u~la nio u sin di kat da {ti ti mo ja pra va, a on me uvla ~i u po li ti ku. âk iako mi se svi |a ne ka stran ka i ja sam wen ~lan, ne moj te me vi uvla ~i ti, jer sam ta mo ve} ~lan, kao gra |a nin. [to me vi kao sin di kal ca uvla ~i te„, upi tao je â nak. On pri to me ne vi di na ~in da sin di ka ti, svo jim u~e {}em u po li ti~ kom ì vo tu na li sti ne ke stran ke, spre ~e da se Za kon o ra du ili sli~ ni za ko ni pro me ne na {te tu za po sle nih. Sto ga je, po we mu, ova kva vr sta an ga `ma na „po sled wa epi zo da sin di kal nog uru {a va wa u Sr bi ji“.

GRA\ANSKI AKTIVIZAM I ZA[TO SE KOD NAS BA[ I NE PRIMA TAJ PELCER

„zoni sumraka”

lo se da je pre ka te go ri za ci ja u rob no- mi ri li da `bi ne na me we ne an ga ò va te ret ni pre laz Ba~ kog Bre ga „go to va wu ca ri ni ka i po li ci je, te otvo ri li stvar”, po {to su sve ~ar ski pot pi sa na pre laz i ti me uka za li da se u Mi te le dva spo ra zu ma ko ja su to tre ba la da i u ro pu sa Bal ka na mo è jo{ kra }im omo gu }e. Sa srp ske stra ne je to u~i - pu tem – ma {ta da o to me mi sle pro nio dr àv ni se kre tar u Mi ni star - stor ni pla no vi Sr bi je i Voj vo di ne. stvu unu tra {wih po slo va RS Dra gan U od no su na onu s Ma |ar skom, no vo Mar ko vi}, dok je Jo èf Ben ce, {ef u spo sta vqe na gra ni ca i woj pri pa da ta mo {we na ci o nal ne po li ci je to ju }i gra ni~ ni pre la zi sa bu du }om u~i nio u ime Ma |ar ske. sko rom ~la ni com EU Hr vat skom, ne Spo ra zu mu ko ji je pod ra zu me vao, za o ku pqa ju to li ku pa `wu jav no sti. po red put ni~ kog, i sa o bra }aj te ret - Ma da, bio bi se vap da se, po red onog nih vo zi la do {est to na no si vo sti, kod Ba tro va ca, i osta li gra ni~ ni op ti mi zam je udah nu la re kon struk ci - pre la zi upri sto je, ume sto {to su sa ja sa mog pre la za sa ma |ar ske stra ne, srp ske stra ne i dan da nas ca rin ski i ali ka ko to ve} bi va, do {lo je do pro - po gra ni~ no-po li cij ski slu `be ni ci me ne vla sti u su sed noj sme {te ni u kon tej ne dr à vi, a sa na {e stra re, kao za vre me ra ta Od hr vat ske oba le na pro sto ru biv {e ne se spo ra zum o~i gled no za bo ra vio. Sve u sve SFRJ. Uosta lom, o to i ta mo {weg mu, i po red sprem no sti me ka ko se na {a dr à ca rin skog punk ta ca rin ske is po sta ve u va od no si pre ma pro do sre d i n e mo s ta Som bo ru za kon tro lu ble mi ma gra ni~ nih sve je osve tqe no, ova kvog sa o bra }a ja, od pre la za sa Hr vat skom ce le pri ~e ni do da nas mo è se po sma tra~ da bi se ta~ no na ne ma ni {ta. osve do ~i ti sa svim do sre di ni }u pri je Za ni mqi vo je, ina ~e, voq no ako u ve ~er we u{lo u srp s ku da je put od Som bo ra do sa te sta ne na oba lu „zo nu su mra ka” ma |ar ske Ba je (na ko me Du na va kod, na pri se i na la zi GP Ba~ ki mer, GP Bez dan-Ba ti Breg) pred met ve} uve na. li ko od ma klog IPA pro jek ta we go ve Od hr vat ske oba le i ta mo {weg ca re kon struk ci je i pro {i re wa, kao i rin skog punk ta do sre di ne mo sta sve je iz grad we ni za obi la zni ca oko po gra - osve tqe no, da bi se ta~ no na sre di ni ni~ nih srp skih i ma |ar skih se la, a }u pri je – ne ka da na zva noj po „51. voj vo {to bi go to vo dra ma ti~ no ubr za lo |an skoj NOU bri ga di” – u{lo u srp sku pro tok sa o bra }a ja. Pro jekt na do ku - “zo nu su mra ka”. Ni {ta bo qe ni je ni men ta ci ja je go to va, o~e ku je se sle de }i niz vod no, kod put nog pre la za Bo go je krug kon ku ri sa wa za sred stva IPA vo-Er dut, dok je me tal ni è le zni~ ki ko ji bi omo gu }io i po ~e tak ra do va, most u ne po sred nom su sed stvu ovog GP ali ka ko part ner ske lo kal ne sa mo u - ve} u{ao u „{a lu-ko mi ku”. Na i me, pra ve Som bo ra i Ba je ni su “vla sne” da svo je vre me na re kon struk ci ja u NA TO se ba ve gra ni~ nim pre la zi ma, pi ta we na pa di ma sru {e nog è le zni~ kog mo GP Ba~ ki Breg osta je otvo re no. sta kod Bo go je va, ko ji je tre ba lo da î we ni ca je da po red ovog, po sto ji oì vi ovu vr stu me |u na rod nog sa o bra i mo gu} nost otva ra wa jo{ jed nog gra - }a ja na se ve ro za pa du Sr bi je, da nas slu ni~ nog pre la za, ko ji za jo{ ne ko li ko ì za sprd wu, po {to ni tri srp ske de se ti na ki lo me ta ra skra }u je pu te - vla de ka sni je, pre ko ovog mo sta ni je {e stvi je od Be o gra da do Be ~a, a re~ je us po sta vqen re dov ni put ni~ ki i te o dav no za bo ra vqe nom pre la zu na ta - ret ni sa o bra }aj. Vla sti ka ù da pro ko zva nom “car skom dru mu” kod Ri |i - met pre ko ove }u pri je dik ti ra is kqu ce (sa srp ske) i Ga re (sa ma |ar ske ~i vo in te res pri vre de, dok su pri stra ne). Ovaj pre laz “oì vi” sve ga vred ni ci jed no gla sni u sta vu da im ne jed nom u go di ni, ta~ ni je 22. ma ja, ka da pa da na pa met da oni dr à vi otva ra ju su sed na se la sku pe ne ma la sred stva gra ni~ ne pre la ze. I ta ko }e se brv no, (sa na {e stra ne dve a sa ma |ar ske se - par don most, na ~e ka ti vo zo va. dam-osam hi qa da evra), ne bi li pod n Mi li} Mi qe no vi}

Ka da se po gle da ma pa stra nih ula ga wa, vi di se da ih ima u ce loj Voj vo di ni, mal te ne u sva koj op {ti ni. Uglav nom su ba zi ra ne na lo kal noj in du strij skoj tra di ci ji sva ke od tih sre di na: u Su bo ti ci ima mo „Si mens” ko ji se ba vi elek tro teh ni kom jer tu po sto ji ka dar iz „Se ve ra”; u Ki kin di su na sta vi li da se ba ve liv ni ~ar stvom pre u -

Ugasite televizor, iza|ite iz apatije ra |a ni Sr bi je naj vi {e ose }a ju ne za do voq stvo, bes, strah, za bri nu tost, ne mo}, bez na |e, de pre si ju i rav no du {nost dok su na da i op ti mi zam na po sled wem me stu, po ka za lo je ne dav no is tra ì va we agen ci je „Fak tor plus”. Ne tre ba bi ti pa me tan pa za kqu ~i ti za {to ove emo ci je tre su na {eg ~o ve ka. Apa ti ja je do te me re slo mi la qu de, da im gra |an ski ak ti vi zam ne zna ~i ni {ta, ni ti o ta kvim stva ri ma raz mi {qa ju. Upra vo su pro te sti pro tiv cen zu re in ter ne ta ili da bu de mo pre ci zni pro tiv me |u na rod nog Spo ra zu ma o spre ~a va wu fal si fi ko va wa (AC TA) po ka za li da ve }i na No vo sa |a na i ni je za in te re so va na za ova kav vid bor be i an ga ò va wa za li~ no i op {te do bro. Je dan od u~e sni ka pro te sta na ko me se oku pi lo oko 400 qu di, u raz go vo ru za „Dnev nik” ka è da je do {lo ma lo qu di zbog sla be re ak ci je me di ja na do ga |aj, ali na gla {a va i da je do sta No vo sa |a na do {lo ne sa mo zbog ASTA ve} za rad op {teg sta wa u dru {tvu. – Mejnstrim me di ji su kri vi za apa ti ju qu di, ogra ni ~en je pro tok in for ma ci ja, ve {to se pri me wu je de set stra te gi ja ma ni pu la ci je sta nov ni {tvom od ôm skog i pro tiv to ga se tre ba bo ri ti – ob ja {wa va ovaj mo mak. – Po li ti~ ke stran ke su ve {ti glum ci i ma ni pu la to ri, s wi ma ne tre ba sa ra |i va ti, a qu di mo ra ju is kqu ~i ti te le vi zor. Mo ra ju kri ti~ ki gle da ti na stva ri i sve oko se be, da pra te in tu i ci ju, spa ja ju se na dru {tve nim mre à ma, po sta nu svo ji i vra te se qu ba vi, pa }e apa ti ja ne sta ti. Stal no nam na me }u raz li ke, kao {to su si ro ma {ni, bo ga ti, gej lo bi i sli~ no, a qu di tre ba da iza |u na uli cu i uvi de da smo svi sli~ ni. Jed no stav no smo otro va ni ra znim uti ca ji ma. Na{ sa go vor nik sma tra da No vi Sad je ste spo ri ji grad i da ne zna za {to qu di le èr ni je ì ve u od no su na dru ge de lo ve Sr bi je, ali i do da je da je voj vo |an ska pre sto ni ca sjaj na sre di na zbog qu ba vi i mul ti na ci o nal no sti, sta bil ni ja ne go bi lo ko ji dru gi grad u dr à -

vi. Ina ~e, pro {le go di ne je u Za gre bu pre ko dru {tve ne mre `e Fej sbuk po kre nu ta ma la re vo lu ci ja pro tiv ta da ak tu el ne vla de ko ja se pro {i ri la i na dru ge hr vat ske gra do ve. De jan [o la ji} iz Dru {tve nog cen tra sma tra da je kod nas ge ne ral no ve }a apa ti ja ne go u Za gre bu jer su kod kom {i ja me di ji otvo re ni, qu di su do sta pro pu to va li i zna ju ka ko si stem funk ci o ni {e i ko ja su im pra va.

sti mu li sa wem qu di da se bu ne iako `i ve na eg zi sten ci jal nom ru bu mo ra do }i do na pret ka jer je sve po ve za no, pa ta ko bo qim pri stu pom in ter ne tu bi }e i vi {e po sla. Gra |a ni mo ra ju to shva ti ti. Pro fe sor so ci o lo gi je na Fi lo zof skom fa kul te tu u No vom Sa du Dra gan Ko ko vi} is ti ~e da je ~o vek kao ak ter u apa ti ji kad shva ti da ne mo `e ni {ta da pro me ni, po go to vo u ovoj par to kra ti ji.

Ovde odavno vlada uverewe da {ta god da radi{, ni{ta ne}e{ promeniti

– Na pro te sti ma u Hr vat skoj je bi lo i qu di ko ji su na ne kim po lo à ji ma, a bo re se za op {to do bro, ~ak je uobi ~a je no da se na ra znim gra |an skim ma ni fe sta ci ja ma po ja ve po li ti ~a ri i pru è po dr {ku – ob ja snio je [o la ji}. – U Sr bi ji qu di ne zna ju ko ja su im pra va, da mo gu da zah te va ju pri stu pa~ ni ji in ter net i da ima ju jav ne pro sto re, a po li ti ~a ri ni ne raz mi {qa ju da ra de u in te re su gra |a na. Ov de je usto li ~e no uve re we, da {to god ra di{, ne }e{ ni {ta pro me ni ti jer svi kra du, a to je zbog kom bi na ci je neo bra zo va no sti, me dij ske blo ka de, ugro è ne eg zi sten ci je i na rav no ak tu el nih po li ti~ kih op ci ja. Pro me nom po li ti~ ke eli te,

Me |u tim, Ko ko vi} pod se }a i da je }u ta we ne ka vr sta an ga `ma na. – Ovo je vre me pra zni ne, pa je pra zan i ~o vek. Mla di qu di su se bo ri li za bo qu bu du} nost, da bi shva ti li da su u me |u vre me nu osta li bez we. Te {ko je po kre nu ti ~o ve ka jer se stal no iste oso be po ja vqu ju na te le vi zi ji, mla di ma se ne da da ka `u {ta mi sle i sa mim ti oni vi de da su kao ak te ri ne mo} ni. Mla di bi mo ra li da bu du ak tiv ni, iako vi de pre pre ke, iako naj spo sob ni ji ne do bi ja ju {an su, iako je sin di kat po li ti zo van, iako ih par to kra ti ja de sti mu li {e, ka ko bi svoj glas po me {a li sa gla som ma se. n De jan Ig wi}

dnevnik

nedeqa11.mart2012.

TEMA „DNEVNIKA”: ZLOSTAVQAWE @ENA U SRBIJI

„DNEV NI KOV” DO SI JE: DA LI JE MMF RAZBIO JUGOSLAVIJU?

Kr ~ag se la ko S raz bi je kad je pun du go va ro {lo ne deq no Vi ki lik so vo ob ja vqi va we taj nog me mo ran du ma ame ri~ kog in sti tu ta za stra te {ke ana li ze Strat for iz 2009, u ko jem pi {e da MMF sno si svoj deo kri vi ce za rat u biv {oj Ju go sla vi ji, pri vu klo je pa `wu ana li ti ~a ra ne sa mo za rad ne ka kvog mu zej sko-isto rij skog in te re so va wa za te mu pro pa sti dr à ve ko ja vi {e ne po sto ji, ne go upra vo zbog „do dat ka„ ko ji je u pr vi mah iz ma kao pa `wi pu bli ke: ako su me re {ted we ko je je MMF na met nuo Ju go sla vi ji u pr voj po lo vi ni osam de se tih, iza zva le dru {tve ne ne mi re ko ji su de lom kri vi za rat 1991, ho }e li i u ak tu el noj kri zi bi ti po gub no to {to je ’fak tor MMF’ i da qe pri su tan u re gi o nu i mo è da uti ~e na po li ti~ ke do ga |a je u Sr bi ji, Hr vat skoj, BiH...? U me mo ran du mu Strat fo ra se ta ko ka è da su „zbog glo bal ne re ce si je eko nom ski po ka za te qi u re gi o nu vr lo va `ni„, da va qa obra ti ti pa `wu „na bi lo ka kve ne re de u ko ji ma u~e stvu ju rad ni ci i sin di ka ti„, i da se „mo ra vo di ti ra ~u na o bi lo ka kvom eko nom ski mo ti vi sa nom so ci jal nom ne za do voq stvu„. Ana li ti ~a ri ma na te re nu se su ge ri {e da obra te pa `wu na sve eko nom ske iz ja ve ko je do la ze iz BiH, Hr vat ske i Sr bi je, kao i na sig na le po sle po se ta pre go va ra ~a MMF-a re gi o nu. „Pa zi te na pro ble me u ban kar skom sek to ru, na bi lo ka kvo po mi wa we stra nih ba na ka da ra de ne {to ne u o bi ~a je no, po put za tva ra wa po slo va wa ili spre ~a va wa in ve sti ci ja„. Na su prot vi {e ne go spor nom vi |e wu o kqu~ nom do p ri n o s u MMF-a pro pa sti SFRJ, ve li k o je pi ta w e ima li ve ro vat no }e u to me da od no si srp ske vla de pre ma stra nim fi nan si je ri ma i z a z o v u sli~ nu sud bi n u ze mqe. N a j p r e , MMF-u i Za p a du kao ~ i n i o c i m a uop {te, po je di ni auto ri pre b a c u j u {to ni s u po dr ` a l i eko n om s ke re f or me An te Mar ko vi }a (1988-1991). Ali to kom Mar k o vi } e vog slu ` bo va wa de si la se isto rij ska pre kret n i c a: pad Ber l in s kog zi da 1989. Dok je pre to ga Ju go sla vi ja bi la ide a lan part ner Za pa da u po ku {a ju da raz bi je mo no lit nost so ci ja li sti~ kog blo ka, po sle ’89. ce la Is to~ na Evro pa je kre nu la put li be ral ne de mo kra ti je, i te pro me ne su bi le ra di kal ni je od onih ko je su se do ga |a le u SFRJ. Za {to bi Za pad (i MMF) da vao pred nost ze mqi ko ja je za go va ra la spo ru i po stup nu tran sfor ma ci ju uz za dr à va we mno gih ele me na ta so ci ja li zma, ka da su Poq ska, ê {ka i bal ti~ ke ze mqe kre nu le u ra di kal nu de mon ta ù sta rog si ste ma? Ipak, ana l i ti ~ a r i tvr de da je pri ti s ak MMF-a na SFRJ sa mo po ve }ao eko nom sku kri zu, {to je po tom pro iz ve lo i onu ustav nu, a to je po sle di~ no po mo glo se pa ra ti sti~ kim na ci o na li sti ma da pot ko pa ju ono {to je i po za pad nim stan dar di ma mo gao bi ti us pe {an pri mer re for mi. Po oce ni Su zan Vu dvord, Ju go sla vi ja ni je pro pa la ni zbog mr `we me |u we nim na ro di ma, ni ti zbog slo ma we ne me ka ne po li ti~ ke dik ta tu re, ne go zbog ras pa da me |u na rod nog po ret ka ko ji je sna `no uti cao na je din stvo ze mqe. Kqu~ na u tom smi slu je bi la pro me na eko nom skog i stra te {kog okru è wa od ~e ga je za vi si la sta bil nost ze mqe i – si stem je pu kao. Me |u tim, iako su me |u na rod ni fak to ri uvek ima li zna ~aj nu ulo gu u ju go slo ven skoj po li ti ci, ipak se ne sme pre te ri va ti u na gla {a va wu wi ho ve va `no sti u po sled wem raz do bqu pred ras tva ra we Ju go sla vi je, tvr di po li ti ko log De jan Jo vi}. Po we mu, ju go slo ven ska po li ti~ ka eli ta upor no je od bi ja la da sle di uput stva MMF upra vo iz ide o lo {kih raz lo ga, dr è }i se sta rih {e ma u gla vi. Za to je par tij ski vrh blo ki rao ~e ti ri po sled we vla de (s pre mi je ri ma \u ra no vi }em, Pla ninc, Mi ku li }em i Mar ko vi } em) ka da su ovi po k u { a l i da spro v e d u ozbiq ni je re for me i za u sta ve de cen tra li za ci ju eko nom skog si ste ma. Par tij ski vrh je sma trao da vla da pre vi {e sle di MMF i we go ve in struk ci je, pa su pre mi je ri a ne par tij ski li de ri bi li pri mo ra ni da se po vu ku. Dvo je je bi lo pot pu no mar gi na li zo va no na kra ju man da ta (\u ra no vi} i Pla ninc), a dvo je pri si qe no na ostav ku (Mi ku li} i Mar ko vi}).

Biv {a SFRJ je, pod se ti mo, bi la jed na od ze ma qa u~e sni ca kon fe ren ci je u Bre ton Vud su 1944. i me |u osni va ~i ma MMF i Svet ske ban ke, a od svog osni va wa je do bi la 12 stend baj aran `ma na. Naj in ten ziv ni ja sa rad wa ostva re na je upra vo iz me |u 1980. i 1991. go di ne, ka da je SFRJ odo bre no 7 aran `ma na u ukup noj vred no sti od 3,5 mi li jar di spe ci jal nih pra va vu ~e wa, a is ko ri {}e no 2,7 mi li jar di do la ra. MMF je „pro sle dio„ ~lan stvo SFRJ po sle ras pa da ze mqe Sr bi ji, kao deo SRJ, a ko je je ak ti vi ra no u de cem bra 2000. ka da je SRJ odo bre no oko 185 mi li o na do la ra u okvi ru „hit ne post kon flikt ne po mo }i„. To je bi la po dr {ka pro gra mu eko nom ske sta bi li za ci je i ob na vqa wa in sti tu ci ja i ad mi ni stra ci je. Ve} 2001. je odo bre no oko 317 mi li o na do la ra, ali je po vla ~e we tih sred sta va bi lo uslo vqe no uspe {nim spro vo |e wem do go vo re nog stend baj aran `ma na, {to je bio osnov za pre go vo re o olak {a wu du ga Sr bi je i Cr ne Go re s po ve ri o ci ma Pa ri skog klu ba. Uspe {ni re zul ta ti u spro vo |e wu pret hod na dva aran `ma na i do go vo re ni eko nom ski pro gram sta bi li za ci je i struk tur nih re for mi za pe riod 2002–2005. omo gu }i li su tro go di {wi fi nan sij ski aran `man SRJ s MMF-om za pro du è no fi nan si ra we (u vi si ni od pre ko mi li jar du do la ra). MMF je po tom po tvr dio kon ti nu i tet Re pu bli ke Sr bi je i u dr àv noj za jed ni ci SCG, pa je Sr bi ja na sta vi la ~lan stvo s kvo tom od 467,7 mi li o na spe ci jal nih pra va vu ~ e w a. Od 2000. do 2006. MMF je odo brio Sr bi ji pre ko 1,5 mi l i j ar du do la ra i po mo gao u spro vo |e wu we nih e k o n o m skih re f o r m i , u s p o s t a v q a w u ma k ro e k o n o m - ske rav n o t e ` e i sta b i l n e sto p e ra sta, da bi NBS po sled w e ra te pre vre me no ot pla ti la 15. mar ta 2007. go di n e (oko mi li jar du do la ra) i pot pu no iz mi ri la oba ve ze pre ma ovoj me |u na rod noj in sti tu ci ji. A on da je na stu pi la op {ta eko nom ska kri za. I dok se sa rad wa da nas na sta vqa u vi du re dov nih kon sul ta ci ja na osno vu ko jih MMF do no si oce nu o pri vred noj si tu a ci ji u ze mqi i ade kvat no sti me ra eko nom ske po li ti ke ko je se pri me wu ju, ~lan Fi skal nog sa ve ta Vla di mir Vu~ ko vi} tvr di da je to odr à va we aran `ma na sa MMF-om ve o ma va `no za Sr bi ju: „Ma ko li ko da se u po sled we vre me u sve tu kri ti ku je MMF, kod nas je u po sled wih de se tak go di na od i grao ve o ma va `nu ulo gu. Bez aran `ma na s wim ne di sci pli na u vo |e wu eko nom ske po li ti ke bi la bi jo{ iz ra è ni ja„. Me |u tim, Mi ro slav Zdrav ko vi}, ured nik saj ta Ma kro e ko no mi ja.org, sma tra da }e op ci ja ko ja po be di na iz bo ri ma, upra vo zbog uslo va ko je na me }u stra ne fi nan sij ske or ga ni za ci je, a pri mar no MMF, mo ra ti da do ne se za ko ne ko ji }e dra sti~ no sma wi ti so ci jal na da va wa. „Po sle ovih iz bo ra, vi {e je ne go iz ve sno da }e no va vla da mo ra ti da se su o ~i sa kraj we ne po pu lar nim me ra ma ko je se pri me wu ju u Gr~ koj i ze mqa ma u okru è wu. One se ne mo gu iz be }i jer pred sta vqa ju kla si~ nu re cep tu ru MMF-a ko ja ide u prav cu raz grad we so ci jal ne dr à ve, pri va ti za ci je i sve ga ono ga {to je di ja me tral no su prot no le vi ~ar skim ide ja ma”, ka è Zdrav ko vi}. Uop {te uzev, Fon du se kwi ì {to fi nan sij sku po mo} ze mqa ma u raz vo ju uslo vqa va me ra ma ko je ugro à va ju so ci jal nu sta bil nost. MMF na to od go va ra da ni je iza zvao kri ze, osim ako se ne mi sli da je tre ba lo da ih una pred spre ~i, ali je to po sao ne kog dru gog. Kri ze, po MMF-u, na sta ju zbog ne do stat ka bla go vre me nih re for mi i sla bog pri la go |a va wa vla da po je di nih ze ma qa isto rij skim okol no sti ma i svet skim tren do vi ma. Dru gim re ~i ma, mo è mo mi da ku ka mo ko li ko ho }e mo na Me |u na rod ni mo ne tar ni fond i we go va re {e wa, bu du }a vla da }e mo ra ti od mah ozbiq no da za gri ze vru} krom pir struk tur ne i fi skal ne re for me, {to iz me |u osta log zna ~i i ve ro vat no po ve }a we po re za na do da tu vred nost, uz isto vre me no sma we we jav ne po tro {we. Al ter na ti va je gr~ ki sce na rio i – ban krot. n Reqa Kneèvi}

Vo lim te, pa

edim u kan ce la ri ji Si gur ne ku }e u Dal ma tin skoj uli ci u Be o gra du. Dok ~e kam da stig ne ko or di na tor ka Ve sna Sta no je vi}, po sma tram so ci jal nu rad ni cu ka ko nag nu ta nad sto sa gla vom na de snoj ru ci i slu {a li com u le voj pri ~a sa è nom s dru ge stra ne ì ce. Ve} umor na od stal nih po zi va po ku {a va da ob ja sni sa go vor ni ci {ta da ura di u si tu a- ci ji u ko joj sin zlo sta vqa maj ku. – Go spo |o, da li ga je pri ja vi la mi li ci ji? Je ste. [ta... ni su jo{ do {li? Idi te kod {e fa, mo ra te da ide te kod {e fa i da in si sti ra te da do |u. [ta tre ba, da je ubi je, pa on da da re a gu ju – po ma lo je re vol ti ra na od no som na {ih ~u va ra re da i za ko na pre ma zlo sta vqa nim è na ma. Ta man ka da je spu sti la slu {a li cu, du bo ko udah nu la i okre nu la se ne bi li pro go vo ri la ko ju re~ sa mnom, te le fon po no vo za zvo ni. Za bri nu ta maj ka in te re su je se da li bi su prug mo gao da iz ve de iz ze mqe we no {e sto go di {we de te. So ci jal na rad ni ca ~e ti ri pu ta go vo ri da to ni je mo gu }e bez we nog pot pi sa, pe ti put ve} po ma lo iz ner vi ra na {to je sa go vor ni ca ne slu {a, uhva ti se za gla vu: – Da li vi me ne uop {te slu {a te? Uko li ko se za kon ni je pro me nio, a da je ste zna li bi smo, va{ biv {i su prug bez va {e sa gla sno sti ne mo è da iz ve de de te iz ze mqe – re ~e pre ne go {to pre ki de ve zu. U me |u vre me nu sti è i Ve sna, bu kval no utr ~a va u kan ce la ri ju jer je zbog za sto ja u sa o bra }a ju po vi {e ka sni la. Jo{ ni je ni se la, ni ski nu la gar de ro bu, a ve} ima mi lion za da ta ka, oba ve {te wa, po ru ka ko je pro sle |u je. I ta ko je sva ki dan jer... ovo je Sr bi ja, a u Sr bi ji zlo sta vqa ju è ne. Ma we ili vi {e mo `da je to od u vek ta ko, sa mo sa raz li ~i tim is ho di ma. Ne ka da se sklo ne u Si gur nu ku }u, a ne ka da

Vesna Stanojevi}: Srbija je zemqa mu{karaca

za vr {e na no `u ili pod ~e ki }em na sil ni ka. Ko li ko je onih ko je sku pe hra brost i pri ja ve svo je mu ke? – Ne po sto ji po ve }a we na si qa u po ro di ci u od no su na pret hod ne pe ri o de, ~i we ni ca je da ima mo mno go vi {e pri ja vqe nog na si qa i sva ke go di ne be le `i mo sve ve }i broj po zi va. Da nas sa mo ima mno go vi {e na si qa ko je se za vr {a va smrt nim is ho dom. Ve li ko je pi ta we da li je to ga bi lo i ra ni je, ali se o to me ni je pi sa lo. To su stva ri ko je su jo{ uvek ne ke cr ne broj ke za ko je mi ne ma mo pra ve po dat ke – pri ~a mi go spo |a Sta no je vi}, dok

„Razumevawe” za nasilnike Su sed nu Hr vat sku po sled wih da na po tre sa sve do ~e we po li caj ke San dre \un |ek, ko ja je upo zo ri la na pred ra su de ko je we ne mu {ke ko le ge pre ~e sto ima ju u slu ~a je vi ma po ro di~ nog na si qa. U stru~ nom ~a so pi su „Po li ci ja i si gur nost” ona je kao je dan od pri me ra na ve la „is ka za no raz u me va we” za mu {kar ca ko ji je zbog pre qu be si lo vao svo ju su pru gu i na neo joj te {ke te le sne po vre de. So li dar nost je, ina ~e, po seb no na de lu uko li ko su na sil ni ci – po li caj ci. Od mah su re a go va li iz vr ha MUP-a Hr vat ske oce nom da su „sve sni po na {a wa” po je di nih po li caj skih slu `be ni ka i da to `e le da pro me ne, te su sto ga po kre nu ti i po seb ni pro gra mi edu ka ci je.

se sme {ta mo u su sed nu pro sto ri ju kr ca tu kwi ga ma o na si qu i re gi stri ma pre pu nim do si jea zlo sta vqa nih è na. Pri sa mom po gle du na to za sta je dah; Bo è, zar ih je za i sta to li ko? Je ste, bi lo je i bi }e, jer va ì mo za ze mqu pa tri jar ha ta u ko joj je mu {ko za kon i bez za ko na. – Sr bi ja je ka ko god mi okre nu li, ze mqa pa tri jar ha ta, ze mqa mu {ka ra ca. Ov de su è ne, da ne ka èm dru ga, ali tre }a i ~e tvr ta ka te go ri ja i na si qe nad wi ma je ne ka `wi vo. U si tu a ci ji smo da uda ri ti è nu ni je ni {ta, na si qe je ne {to {to se pod ra zu me va. A dok god se to bu de pod ra zu me va lo i dok god bu de mo ì ve li u jed noj pot pu no mu {koj dr à vi, gde je mu {kar ci ma sve do zvo qe no, a è na ma se me ri sva ka re~, sva ki po kret, sva ki ko rak i sve ono {to ura de, bi }e ova ko – od se~ na je ko or di na tor ka Si gur ne ku }e. Ono {to woj sme ta je kon stant no bom bar do va qe lo {im ve sti ma, ko je na vo di è ne da se vra te u na sil ni ci ma i po no vo pro la ze tor tu ru zbog ko je su po tra ì le spas u Si gur nim ku }a ma.

ZEMAQSKI DANI TEKU

Dolazi nam Guta Gruba~ki,

vo, dok dlanom o dlan – a pro{la „situacija“. Pogledajte samo kako je granulo, samo {to jo{ slavuji ne luduju u kro{wama, ali ~ujem da su se na Popovici u nekim toplim ti{acima, u zavetrini, promolile ve} i prve visibabe, ko bi rekao da smo imali mini-ledeno doba pa ~ak i dr`ava proglasila nekakvu „vanrednu situaciju“ na op{te odobravawe „|aka-|avola“. Ali {ta nas se ti~u slavuji i visibabe. Mi sa gradskog asfalta imamo drugih, ve}ih, pa nam se ~ini i lep{ih briga. Stigao nam mesec mart u kojem }emo proslaviti 150 godina Srpskog narodnog pozori{ta u Novom Sadu, najstarijeg nacionalnog teatra u na{em narodu. A nekako istovremeno, i ne samo tim povodom, kre}emo u akciju da na{ grad postane Evropska prestonica kulture 2020. godine. Meni je to, recimo, apsolutno ispravno, pa i podosta kasno, jer je meni Novi Sad najve}a prestonica kulture na svetu celom. Ne}ete mi verovati, ali ja zaista nikad nisam pozajmio kwigu u Pirotu, Leskovcu il Ni{u (a nije da ih ni tamo nema), nikad nisam bio u kragujeva~kom teatru „Joakim Vuji}“, pa ni u londonskom „Globu“, milanskoj „Skali“ ili wujor{kom „Koloseumu“. Jedva sam i do Centra „Sava“ stizao i mrtav-umoran se vra}ao. I moj pokojni Vujica je u Novom Sadu napisao „pro~itao sam sve qubavne romane i sve {to je ikad o qubavi napisano, i niko me ne voli“, i moja deca, i roditeqi moji, svima je ba{ Novi Sad uvek bio grad kulture. Ali ve} mom prvom kom{iji nije, wemu je Novi Sad grad rukometa, stonog tenisa i Spensa, a najvi{e voli da ide na „Dnevnikov” novogodi{wi turnir u malom fudbalu. Ho}e se re}i, svako svoj grad u sebi gradi. A to sa gradovima mene mu~i ravno 50 godina, jo{ kad su me ono odveli na more, u Kupare pored Dubrovnika. I tamo sam

ve} prvog jutra video da se niko nikom ne javqa, niko nikog ne pozdravqa, da se qudi ne poznaju pa se zato i ne gledaju. Boè blagi, pa koliko to uop{te ima qudi? Znao sam svih {est hiqada Ka}ana u glavu, ali kanda ih na svetu ima jo{. I odonda, od osme godine ìvota, ja nisam promenio mi{qewe – {ta je idealno naseqe, ili bar {ta je grad po meri ~oveka. To je ono mesto gde qudi jedni druge paze, gde se qudi Boga boje i jedni drugih stide. Ne}u sad da vas u statistiku zavla~im, ali iz iskustva znam da je Novi Sad po tim merilima idealnije qudsko naseqe od Beograda, a Zrewanin jo{ vi{e od mog grada (koji ve} ga|a opasnu cifru od pola miliona ìteqa), a da je jo{ qudskije i lep{e i lak{e ìveti u Vrawevu kod Novog Be~eja, ili u Kneèvcu na Tisi, o Senti, Adi, Molu i Ba~kom Petrovom Selu da i ne govorimo, a da je najlep{e ba{ u „Gradi}u Pejtonu“, kako moji Ka}ani zovu svoje selo malo, tu sun~anu, pravu rajsku oazu na deset minuta od sve ove halabuke novosadske. Ali sad ne}u o Ka}u i Ka}anima, ina~e ve} 40 godina pi{em samo o wima, wihovim o~ima ceo svet gledam i u wihovim o~ima se kao jezero ogledam, pa i kad ose}am i vi{e od onog {to se ispri~ati moè. âk i ono {to se samo odsvirati, i to ba{ na violini, moè. Ne, nego }u se sad u Gutinim o~ima ogledati, mla|i je ne{to od mene i kao da i vi{e ose}a. A to je meni sad stra{no, pomalo i neizdr`qivo. I ko mi je sad pa taj Guta, pita}e neko, a takvog bih odmah iz Grada kulture izbacio. Moj drug Guta je niko drugi nego onaj ~uveni Zrewaninac Branislav Gruba~ki u okviru ~ije se kulturne institucije „Zeleno zvono“ pod istim krovom igraju predstave Narodnog pozori{ta „To{a Jovanovi}“. Kako to, pita}ete, da je „u okviru jednog pozori{nog kluba“ celo jedno na-

c m y

dnevnik

nedeqa11.mart2012.

NAJ NOR MAL NI JA JE DRU [TVE NA PO JA VA

mo gu i da bi jem – Po sta ti sti ci ko ju vo di mo, pro {le go di ne se 10 od sto è na vra ti lo na sil ni ci ma, {to je po ra à va ju }e. Na à lost, ka ko je eko nom ska si tu a ci ja u ze mqi lo {i ja s go di na ma, ta ko se i broj è na ko je su se vra }a le na sil ni ci ma po ve }a vao. Ima mo stra {ne po ru ke ko je stal no slu {a mo na te le vi zi ji da }e go di na bi ti go ra ne go pret hod na, da }e bi ti ot pu {ta wa, ne ma {ti ne... I è ne su do ve de ne u si tu a ci ju da ne zna ju {ta da ra de. Tre ba ih raz u me ti. Ni je sva ka è na sprem na da pre u zme od go vor nost i na pu sti su pru -

va sa mo part ne ra, ne i oca, bra ta, ili si na – ogor ~e na je Ve sna Sta no je vi} dok ù stro od ma hu je gla vom u ne ve ri ci. Pri ~a mi da, za pra vo, na sil ni ka ima u svim ge ne ra ci ja ma, pa ~ak je bi lo slu ~a je va i da unuk zlo sta vqa ba bu. – ê sto se ni ne pri ~a o to me. Qu de je sra mo ta da pri zna ju da ih de ca zlo sta vqa ju, po go to vo maj ke. One do |u i po à le se, is pri ~a ju na ma, ali ka da tre ba ne {to kon kret no da u~i ne, da pri ja ve de te, od u sta nu. Tu se ko si maj ~in ska qu bav, s jed ne stra ne, i sra mo ta i bes {to se to do ga |a, s dru ge stra ne. Bes se ne ja vqa sa mo kod zlo sta vqa nih ro di te qa ve} i kod zlo sta vqa ~a ka da shva te da vi {e ne ma ju nad ki me da se iì vqa va ju. – Ne od u sta ju, tra è ih, zo vu, {a qu po ru ke, do la ze

Igo ra Mi tro vi }a, me na xe ra Si gur ne ku }e u Sme de re vu, jed no stav no ne oba zi ru – oni ima ju svoj ciq od ko ga ne od u sta ju, {to mo è do ve sti do kob nih po sle di ca. – K.L. ko ja se po pri vre me noj me ri use li la u ku }u su pru ga, do ì ve la je da je on bez ob zi ra na pre su du ko jom mu je za bra wen pri la zak i da qe uz ne mi ra va we, ipak pre tu ~e. Po in ci den tu, za tra ì la je le kar sku po mo}, su |e wa su na sta vqe na do do no {e wa ko na~ ne pre su de/od lu ke, a K.L. se ise li la i sta nu je u iz najm qe noj ku }i. De ca su ~e sto sve do ci i po sred ne `r tve, jer se ret ko de {a va da de te ko je je sta lo u za {ti tu maj ke, ne do bi je ba ti ne. – Ne ma si tu a ci je da je de te tr pe lo na si qe, a da maj ka ni je. Uvek je maj ka ta ko ja tr pi na si qe, a de te po red we. Sva ko de te, ko je je u po ro di ci u ko joj ima na si qa, i sa mo je `r tva bez ob zi ra da li je di rekt no iz lo è no. De {a va se i da de te pri ja vi na si qe. Ma da se de {a va i da, kad maj ka

Kri vi~ ni za ko nik RS l Ko izvr{i obqubu ili sa wom izjedna~en ~in sa detetom, kazni}e se zatvorom od jedne do deset godina. l Ko primenom nasiqa pretwom da }e napasti na ìvot i telo, drskim ili bezobzirnim pona{awem ugroàva spokojstvo, telesni integritet ili du{evno stawe ~lana svoje porodice, kazni}e se nov~anom kaznom ili zatvorom do jedne godine. l Ko prekr{i mere za{tite od nasiqa u porodici koje mu je sud odredio na osnovu zakona, kazni}e se nov~anom kaznom ili zatvorom do {est meseci ga s ko jim ima dvo je ili tro je de ce ko je tre ba pre hra ni ti, obu }i, {ko lo va ti... Ni su, me |u tim, sa mo ì vot ni part ne ri na sil ni ci. Ima ih i me |u ro di te qi ma ko ji po la ù pu no pra vo na ì vot svo je de ce. Ta ko je pre tu }i }er ku sa svim nor mal na stvar za ko ju se ne od go va ra, {to je vi {e ne go {o kant no, po go to vo ako ta }er ka za vr {i u Ur gent nom cen tru. – Tre nut no u Si gur noj ku }i ima mo è nu ko ja je po vrat ni ca. Iako ima 35 go di na i de te od osam go di na, wu otac zlo sta vqa i po sled wi put je to li ko pre tu kao da je za vr {i la u Ur gent nom cen tru. Ka da sam po sta vi la pi ta we da li je ~o vek uhap {en, do bi jem od go vor „pa ni je, on je woj otac“. To zna ~i da ti ima{ pra vo da zlo sta vqa{ ne ko ga, a na si qe u po ro di ci ot pri li ke pod ra zu me -

kod nas u kan ce la ri je, pri ~a ju ka ko ih ni ka da ni su uda ri li, ka ko ih vo le. Mo ram da ka èm, za rad onih è na ko je }e ovo pro ~i ta ti i mi sle da ih mu è vi vo le, a pre mla }u ju ih: ne moj te da se za va ra va te, to uop {te ni je ta ko, to ni je qu bav. Wi ma je jed no stav no po treb na `r tva, ne ko ko }e bi ti tu, da mo gu da se iì vqa va ju u sva kom mo men tu u ko me wi ma bu de od go va ra lo. Oni è ne do ì vqa va ju kao obje kat s ko jim mo gu da ra de {ta ho }e, a kad se taj obje kat iz mak ne, ose }a ju se ja ko lo {e jer tre ba na }i dru gi. Ne ka da je na sil nik ka da mu iz mak ne è na, na si lan pre ma de ci ko ja su sa wim osta la. Za kon Re pu bli ke Sr bi je je iz u zet no blag, pa zbog to ga do la zi do in ci de na ta i po red za bra ne pri la ska `r tva ma. Na sil ni ci se, po re ~i ma Ve sne Sta no je vi} i

do bi je ba ti ne, do bi je ih i de te, ako po ku {a da od bra ni maj ku. Na à lost, sek su al no zlo sta vqa we de ce se te {ko pri ja vqu je, upo zo ra va Ve sna Sta no je vi}. – Mi, re ci mo, ima mo è ne ko je do |u u Si gur nu ku }u zbog na si qa ko je su tr pe le od stra ne part ne ra. Pri tom ne po me nu ni ka kvo na si qe ko je se de {a va lo nad de com. Na kon ne kog vre me na ra da sa psi ho lo gom, kao uz gred iz ja ve da je i de te bi lo `r tva na si qa - i to sek su al nog! To me ni ni ka ko ni je ja sno, zbog ~e ga maj ke o to me }u te. Pro blem se gu ra pod te pih, te {ko je su o ~i ti se sa ti me. Ka da tre ba da se ra di sa de te tom iz o sta ne po dr {ka maj ke. Naj stro è ~u va na taj na u po ro di ci je sek su al no zlo sta vqa we de te ta. Ni smo ni sve sni ko li ko to ga u Sr bi ji ima. n Zo ri ca Dra go je vi}

a mo `da i Bo ris rod no po zo ri {te? E, pa to je za to {to je Gu ti no „Zvo no“ in sti tu ci ja ko ja je u mno go ~e mu nad ra sla te a tar, a us pe lo joj je to jer joj je na ~e lu jed na jo{ va `ni ja in sti tu ci ja – Gu ta Gru ba~ ki. ô vek zva ni In sti tu ci ja i osni va~ po kre ta No vi op ti mi zam, ~o vek zbog ~i jeg po zo ri {nog klu ba sve pre mi je re zre wa nin skog te a tra iz gle da ju kao Mo stra u Ka nu ili do de la Oska ra u Ho li vu du. A pre mi je re, kao u sva kom ì vom te a tru mo gu da bu du do bre ili lo {e, vr hun ske ili sa svim pro se~ ne, je di no po sle kod Gu te – ni kad ni sam ~uo pri dev lo{ ili pro se ~an, od svih di rek to ra po zo ri {ta od Som bo ra i Su bo ti ce, do Be o gra da, Sko pqa, Za gre ba i Sa ra je va, od go sti ju, od glu ma ca, od za je dqi vih no vi na ra... E, on da je taj moj Gu ta ono mad do bio na gra du za kul tu ru gra da Zre wa ni na, a me ne, bar kad je on u pi ta wu, vi {e i ne ~u di {to je taj pred log po te kao iz Ko pen ha ge na, iz srp ske am ba sa de u Dan skoj, jer ga je pot pi sa la li~ no We na ek se len ci ja g-|a Vi da Og we no vi}, ko ja je pre tog am ba sa dor skog po lo à ja sto put sa na ma u „Ze le nom zvo nu“ je la i pi la i jo{ joj je je zik mo kar. Znao sam to, ~e kao sam to jo{ kad je ono Na ta {a Mi }i}, naj lep {a pred sed ni ca na {e skup {ti ne, po sle aten ta ta na dr Zo ra na \in |i }a na re di la „Sa bqu“, a Gu ta on da woj na re dio da do |e u „Zvo no“ na ve ~e ru. I sti za la je Na ta {a u „Zvo no“ iz Be o gra da ~e sto, do la zi li s wom i Ne boj {a Po pov i Ve sna Pe {i} i Mi lan St. Pro ti}... a bi la je Na ta {a le pa kao Ni kol Kid man, ko ja joj je zbog te iz vi ka ne sli~ no sti i u go ste do {la. A no tor na je ~i we ni ca da je Ni kol Kid man ta da, na po ~et ku tre }eg mi le ni ju ma po sle Hri sta, bi la naj lep {a è na na sve tu i ja sam je, ba{ Gu ti za hva qu ju }i, za mi sli te, ~ak i sreo i u onim we nim du bo kim pla vim o~i ma se, kao u je ze ri ma, ogle dao i hteo, ili sa mo po è leo, i da sko ~im u wih, da po to nem, da se uda vim,

da me ne ma, jer ot ka ko su te o~i oti {le na dru gu stra nu sve ta, pod ju `nim kr stom ne po zna tih sa zve `|a, kao da vi {e ni ~eg ne ma, ni mla do sti, ni stra sti, sve je sa mo po na vqa we, ru ti na i pre ì vqa va we. A sad vi dim, pa se i te {im: i ona je vid no osta ri la i od hi rur {kih no è va se sva uko ~i la, hte la da se za teg ne pa se i za mr zla. Za to - bla go na ma ru `ni ma, za nas ni ko ne }e mo }i da ka è: al’ su ne kad bi li le pi. Da kle, sla vi mo ve li ki ju bi lej SNP i po je di na~ no sva ku od 150 go di ni ca na {eg po zo ri {ta. I svi se ra du ju {to ih je to li ko, a ja se ra du jem {to smo da nas ova kvi ka kvi smo. Upr kos sve mu. Zva li smo na tu ve li ku pro sla vu i pred sed ni ka Ta di }a. ê sti tao nam, re kao da }e do }i, ali da mo ra mo ima ti raz u me va we ako on u sre du 28. mar ta uve ~e uz mo ra u @e ne vu, Bri sel, ili ba{ i Wu jork, ako mu do |e pred sed nik Ita li je il’ Fran cu ske, ili ako ga u Ja pan od ve du, on da sa svim si gur no ne }e bi ti sa na ma u Ve li koj sa li „Jo van \or |e vi}“. Ali }e Gu ta do }i si gur no, i ja mu se jed na ko ra du jem. Do la zi da bu de ne gost, ne go do ma }in na {im go sti ma. A do }i }e iz Grad ske bi bli o te ke u No vom Sa du, jer su oni za pra vo pr vi na{ te a tar hra ni li i ode va li, do }i }e i Ma ti ~a ri ko ji su ih po sle nov ~a no po ma ga li, a i na {i dra gi go sti iz be o grad skog Na rod nog po zo ri {ta i za gre ba~ kog Hr vat skog na rod nog ka za li {ta, dva te a tra ko ja su ovi na {i no vo sad ski si ro ta ni-hi stri o ni, ka ko se da nas ka è – osno va li, a ja vo li jem da ka èm – stvo ri li, na ~i ni li, iz mi sli li i na pra vi li... Da nam i ta da i da nas bu de lep {e ne go {to bi bez wih bi lo! n \or |e Ran deq

INTERVJU DRA GA NA BO QE VI], GE NE REL NI SE KRE TAR EVROP SKOG UDRU @E WA ME DEL

Su di je i tu ì o ci za i sta su mu ~e ni ci r bi ja mo ra mno go, mno go da ra di da bi mo gla da se opi {e kao pre te `no prav na dr à va, ka è za „Dnev nik“ Dra ga na Bo qe vi}, pred sed ni ca Dru {tva su di ja Sr bi je i ge ne ral ni se kre tar Evrop skog udru è wa su di ja i tu ì la ca ME DEL, ko men ta ri {u }i na ja vu da }e u pre go vo ri ma sa Evrop skom uni jom pr vo bi ti otvo re no po gla vqe „Prav da , slo bo da i bez bed nost”. – Is pu we we uslo va iz po gla vqa o prav di i pra vo su |u naj va `ni je za sa me gra |a ne Sr bi je, vla da vi nu pra va i do stup nost prav de oli ~e ne u ne za vi snom su di ji – na po mi we Dra ga na Bo qe vi}. l Ka ko na {u re form sku pri ~u „~i ta ju“ va {i evrop ski sa go vor ni ci? – Sli ka ko ju su u ME DEL-u ima li jo{ 2009. go di ne po vo dom re i zbo ra su di ja, ni je se uop {te raz li ko va la od za kqu~ ka ko ji je ta da ima la i EU – da je ura |e no ne {to {to ni je u skla du sa stan dar di ma. Oni sve vre me pra te de {a va wa i jo{ ne ma ju uve re we da je ta te {ka si tu a ci ja po pra vqe na. Zna ju }i da, kad se jed nom ta kva prak sa pro bi je, mo è da bu de ve o ma za ra zna i da se pre ne se i na dru ge dr à ve, po sve }u ju to me za i sta ve li ku pa `wu jer je stal nost su dij ske funk ci je, a ko ju re i zbor de va sti ra, bi tan ele ment ne za vi sno sti. Dru gim re ~i ma, u ME DEL-u prak ti~ no bra ne pra vo gra |a na svo jih dr à va da ima ju su di ju ne za pla {e nog i ne za vi snog jer je di no ta kav mo è da pru ì pra vo na pra vi~ no su |e we, da se bo ri pro tiv ko rup ci je i svih za la sa vre me nog sve ta. Isto vre mo, ne ma ni ~eg {to se pro me ni lo ni u po stu pa wu Vi so kog sa ve ta sud stva u re vi zi ji re i zbo ra su di ja od av gu sta me se ca pro {le go di ne na o va mo. Na pro tiv, stva ri su se po gor {a le. l Ipak, iz ve {taj o na pret ku Sr bi je za 2011. po zi ti van je i za oblast pra vo su |a, {to je ~i we ni ca na ko ju, ra zu mqi vo, uka zu je Mi ni star stvo prav de? – S tim u ve zi imam ne ko li ko na po me na: u ta kvim do ku men ti ma se obi~ no ko ri sti di plo mat ski re~ nik. Sr bi ja je za i sta do ne la ogro man broj za ko na ra di usa gla {a va wa s evrop skim, u Evrop skoj ko mi si ji ima ju agen du ko ja tre ba da bu de po pu we na i oni, {to se ka è, ~e ki ra ju {ta je od to ga ura |e no, a {ta ni je. Isto vre me no, wi ho ve oce ne po ne kad i ni su ru ko vo |e ne sa mo ili uop {te stru~ nim sta vo vi ma, ve} su ~e sto po li ti~ ke. Od mah na kon {to je iza {ao Iz ve {taj o na pret ku za 2011, re kla sam da je, na à lost, EU, ka da je da va la taj iz ve {taj, u stva ri na ne ki na ~in pod re di la sva pi ta wa u Sr bi ji re {a va wu jed nog je di nog, a to je „ko sov sko pi ta we“. U sva kom slu ~a ju, iz re ak ci ja ko je sa da do la ze iz Evro pe vi di se da je EU shva ti la da je taj, da ta ko ka èm znak do bre vo qe, zlo u po tre bqen od stra ne Mi ni star stva prav de, ko je ne pre sta no pri ~a da sve {to se de {a va u srp skom pra vo su |u je ste zbog to ga {to je ura |e no u sa gla sno sti sa EU ili sa we nim zna wem. Me |u tim, ko li ko god da je for mu la ci ja bi la ubla è na u Iz ve {ta ju o na pret ku, sa da je ja sno sta vqe no do zna wa da Mi ni star stvo prav de tre ba ozbiq no da raz mi {qa o to me ka ko da po pra vi sta we u pra vo su |u. l î ni se da ima raz li ~i tih tu ma ~e wa iz ja ve {e fa De le ga ci je EU u Be o gra du Ven sa na De è ra, o to me da je Evro pa ~vr sta u sta vu da Sr bi ja mo ra da na sta vi re for me i una pre di pra vo su |e? – Ta iz ja va go spo di na De è ra uop {te ni je te {ka za tu ma ~e we. Ona ja sno go vo ri o to me da ima niz pro pu sta u re for mi pra vo su |a i da upra vo zbog go ga mo ra sta we da se po pra vi. Da je sta we ta ko div no kao {to ka è na {a mi ni star ka prav de, on da bi smo mo gli da otvo ri mo i za tvo ri mo po gla vqa 23 i 24 i da od mah u|e mo u Evrop sku uni ju. l [ta je, po va {em mi {qe wu, su {tin ski pro blem? – Mi slim da su di je, i one ko je su 2009. iza bra ne pr vi put i re i za bra ne – a u pra vo su |u sam od 1984. i od 1988. kao su di ja – ni kad ni su ra di le u te ìm uslo vi ma. To za kqu ~u jem ne sa mo zbog to ga {to se ~e sto i dra sti~ no me wa ju za ko ni, ~ak i si stem ski, pa pri to -

me ni su kva li tet ni, ni ti me |u sob no usa gla {e ni pa ih tre ba tu ma ~i ti, ve} i {to je sma wen broj su di ja, sud skog oso bqa, ali i tu ì la ca, a pri liv pred me ta se po ve }a va. Uz sve to, pri ti sci ova kve vr ste, ka kvim su iz lo è ne sa da {we su di je i tu ì o ci, za i sta ni ka da ra ni je ni su po sto ja li u srp skom pra vo su |u. Mo ram da ka èm da su su di je i tu ì o ci u Sr bi ji za i sta mu ~e ni ci. l U ja vo sti se ~u ju i sta vo vi da su no si o ci ma pra vo sud nih funk ci ja u re for mi obez be |e ni svi za kon ski pred u slo vi za efi ka sno po stu pa we i pro fe si o nal nu ne za vi snost? – Ta~ no je da su sad do ne ti za ko ni ko ji po sva ku ce nu omo gu }a va ju efi ka snost. Ali to ap so lut no zna ~i da gra |a ni ne }e mo }i da ostva re pra vo na pra vi~ no su |e we. Od no sno, da }e oni gra |a ni ko ji ima ju nov ca i ko ji bu du mo gli da se sna |u u ta kvim uslo vi ma, mo `da i do bi ti za {ti tu ne kih svo jih pra va, ali gra |a ni ko ji ne ma ju pa ra osta }e na le di ni, bez pra vi~ ne sud ske za {ti te. Ta kav efe kat je iz ve stan zbog to ga {to su za ko ni pra vqe ni ta ko da }e gra |a ni, u za vi sno sti od ma te ri jal nog po lo à ja, ima ti raz li ~i tu prav nu za {ti tu, {to je ap so lut no ne do pu sti vo. Dru go, po ~ev od Usta va Sr bi je pro iz la zi da su di je u mno go ~e mu ni su obez be |e ne u po gle du ne za vi sno sti. Usta vom je pro kla mo va na po de la na tri gra ne

vla sti, te da je sud ska vlast ne za vi sna u od no su na iz vr {nu i za ko no dav nu, a ima te si tu a ci ju da sve ~la no ve Vi so kog sa ve ta sud stva bi ra Na rod na skup {ti na, pa on da su di je na pr vu funk ci ju, kao i pred sed ni ke su do va. Pra vo sud ni si ste mi mo ra ju bi ti ta kvi da in sti tu ci o nal no ga ran tu ju su di ji ne za vi snost. Ni u jed noj nor mal noj dr à vi se ne za vi snost pra vo su |a ne ostva ru je ta ko da se tra ì od su di ja da bu du he ro ji, od no sno da se su di ja sam bo ri za svo ju ne za vi snost u jed nom za kon ski i fak ti~ ni ne sre |e nom si ste mu. Po je di na~ no mo è ne ko da se po ka è kao ne za vi san u svim uslo vi ma, ali taj mno go ri zi ku je i mno go gu bi. Bo jim se da smo od ostva re wa pro kla mo va nih re form skih ci qe va jo{ ve o ma da le ko, ako ne i da qe ne go 2009. go di ne. l Ka ko u kon tek stu ce le pri ~e raz u me ti va {e „od bram be ne sta vo ve“ o slu ~a ju su di je iz Po à rev ca ko ji je do zvo lio za sta re va we pro ce sa Mar ku Mi lo {e vi }u zbog pre bi ja wa „ot po ra {a“? – Me ni tu ni je te ma sam slu ~aj, ve} o~i gled ni pri ti sak mi ni star ke prav de i dr àv nog se kre ta ra i wi ho va pri stra snost u od no su na jed nu stra nu u tom slu ~a ju, a to je pro sto ne do pu sti vo i ne sme da po sto ji. Mi ni star ka prav de i re sor ni dr àv ni se kre tar po ka za li su ne ve ro vat nu do zu agre siv no sti u od no su na po stu pa ju }eg su di ju, a po tom i na ve }e u Ape la ci o nom su du. Sa da kad je Ape la ci o ni sud na {ao da od lu ka ni je ne za ko ni ta, on da su se ogo qe no ba ci li na to da tre ba su di ju raz re {ti ti zbog to ga {to je po stu pak za sta reo. Pi ta we da li je su di ja ra dio na na ~in da ne ki pred met za sta ri ili ne – to je stvar oce ne su da a ne dr àv nog se kre ta ra ili mi ni stra prav de. Oni tre ba da se po na {a ju dr à vo tvor no, pa ako sma tra ju za po treb no i da ini ci ra ju ade kva tan po stu pak, ali ne sme ju da una pred na ta lam ba se uda ra ju ta ko ne {to, jer ti me ne pre sta no de sta bi li zu ju prav ni si stem i pro du bqu ju ne po ve re we gra |a na. To ni je i ne mo è bi ti re form sko po na {a we. n Ja ska Ja ko vqe vi}

dnevnik

nedeqa11.mart2012.

INTERVJU

SO FI JA GU QAK, PI JA NIST KI WA

Na à lost, svi su vr sni kom po zi to ri – mu {kar ci a sve ~a nom otva ra wu Me mo ri ja la Isi dor Ba ji}, naj ve }e smo tre mla dih pi ja ni sta na ovim pro sto ri ma, prek si no} je na stu pi la jed na od naj po zna ti jih pi ja nist ki wa da na {wi ce So fi ja Gu qak. Ro |e na u Ka za wu (Ru si ja), gde je po ha |a la Spe ci jal nu mu zi~ ku {ko lu za mla de ta len te, a po tom stu di ra la na Dr àv nom kon zer va to ri ju mu gde joj je pro fe sor bi la El fi ja Bur na {e va. Ova mla da pi ja nist ki wa stu di je na sta vqa na Eco le Nor ma le de mu sic de Pa ris Al fred Cor tot. Po tom se usa vr {a va la na Pi ja ni sti~ koj aka de mi ji In con tri col Ma e stri (Imo la, Ita li ja) gde joj je pro fe sor bio Bo ris Pe tru {an ski, kao i na Royal Col la ge of Mu sic kod Va ne se La tar{. Odr à la je broj ne re si ta le i na stu pa la u gra do vi ma {i rom Ru si je, Poq ske, Fran cu ske, Ita li je, Ne ma~ ke, Fin ske, Ve li ke Bri ta ni je, SAD-a, Ja pa na, Por tu ga la, [vaj car ske, Ma ro ka, Gr~ ke, Ju `ne Ko re je, a mi smo ima li za do voq stvo da je sret ne mo dok se pri pre ma la za na stup na sve ~a nom otva ra wu VI Me mo ri ja la Isi dor Ba ji}...  U Va {oj bi o gra fi ji se po seb no is ti ~e osvo je na zlat na me da qa „Prin cess Mary“ na in ter na ci o nal nom tak mi ~e wu u Lid su, ko jom ste u{li u isto ri ju kao pr va è na ko ja je po sti gla ta kav uspeh. Vi ne vi di te u to me po se ban zna ~aj, ali u ne ta ko da le koj pro {lo sti, ulo ga kla vi ra u obra zo va wu mla dih de vo ja ka je ima la ve li ku va `nost, ali sa mo kao je dan od pred u slo va za do bru uda ju.

– To je bi lo u 19. ve ku, dru gi mo ral, dru ga pra vi la... @e ne ni su ra di le, ni su mo gle bi ti ne za vi sne, mo ra le su bi ti kod ku }e. Sa da je bo qe. Ali ni sam fe mi nist ki wa. Svet se pro me nio. Qu di ~e sto mi sle da su `e ne sla bi je od mu {ka ra ca – in te lek tu al no, u `i vo tu, u raz li ~i tim pro fe si ja ma. I za to ni je mo gla ima ti po sao, jer se ve ro va lo da je

bo qe da osta ne kod ku }e, da u~i kla vir, fran cu ski, i da bu de do bra svom mu ù. U isto ri ji ima mo sa mo ne ko li ko pri me ra è na ko je su bi le pi ja nist ki we, na u~ ni ce, spi sa te qi ce, umet ni ce... Ali sa mo ne ko li ko pri me ra, jer è ne ni su mo gle da se iz ra ze zbog so ci jal nog mo ra la, ste re o ti pa i pra vi la. I on da je XX vek pro me nio sve.  î je kom po zi ci je naj ra di je iz vo di te? Da li vi di te raz li ku iz me |u èn skih i mu {kih kom po zi to ra? – De {a va se da uop {te ne svi ram de la èn skih kom po zi to ra. Ustva ri, svi ram sa mo So fi ju Gu ba i du li nu, ona je

[ O R O M

sja jan kom po zi tor XX ve ka. I to je sve. Bo jim se da su svi vr sni kom po zi to ri ipak – mu {kar ci.  Mno go pu tu je te. Da li ima te vre me ne da se po sve ti te ve `ba wu ono li ko ko li ko bi ste è le li? – Na à lost, ne. Ako ve `ba te, mo ra te bi ti sve ì, od mor ni, mo ra te raz u me ti {ta ra di te. Ume sto to ga, de {a va se da svi ra te sa mo da za gre je te ru ke, da ve `ba te auto mat ski, a to je lo {e.  Da li je pi ja ni zam pri vi le gi ja? – Pri vi le gi ja je ste, jer mo è te pu to va ti, mo è te svi ra ti i bi ti slo bod ni. Ne mo ra te i}i na po sao sva ki dan, ne mo ra te se de ti u kan ce la ri ji i ~e ka ti da pro |e rad no vre me. S dru ge stra ne, isto vre me no je i od go vor nost, jer sva ki dan mo ra te i mi sli ti i bi ti na vi so ko-pro fe si o nal nom ni vou.  @i vi mo u vre me nu bur nih po li ti~ kih i dru {tve nih de {a va wa. Mo è li se re }i da je bar mu zi ka ta ko ja spa ja ceo svet? – Ne spa ja sa mo mu zi ka svet, ne go i kwi ge - na rav no, ne one ko je ~i ta te u me trou, ne go kwi ge ko je me wa ju va{ um, ko je vas te ra ju da raz mi {qa te o ne ~e mu va `nom. Ali mu zi ka je ste uni ver zal ni je zik, ap so lut no. Na à lost, da nas mla di slu {a ju sa mo pop i rok mu zi ku, i to je tu `no. Me |u tim, ne ve ru jem da na tom pla nu ne {to mo è mo pro me ni ti. Ne vo qa je i {to je po li ti ka mno go ume {a la svo je pr ste u mu zi ku. Ali ne raz mi {qam mno go o to me: è lim sa mo da svi -

B O R O M

[a pu ri ka Za da na na pu ne ne kol ko kor pi kli po va, on dak ih po sle ru~ ka une su u ku }u, da se mal ko smla ~e i da ne bu du zdra vo lad ni. S ve ~e ri se oku pe oko wih pa mal ko kru ne, mal ko di va ne ta o tom ima de se di va ni, pi ta }e se sad ko god. Evo {ta ima: pr vo i pr vo, ni smo mi na vek bi li ta ki, oma da se zna! Ode kod nas ni je na vek ras to ku ku ruz i bi lo {a pu ri ka. @i vi lo se i bez wi’, al vi {e ni ko ne pam ti jel bi lo bo qe il go re neg sad, kad ima i {a pu ri ka. U~i li nas u {ko li da su ku ku ruz do ne li iz Ame ri ke jo{ kad god. Mlo gi ma to ba{ i ni je i{lo u gla vu, kog o~i na su i{li ~ak u Ame ri ku po ku ku ruz kad su i ode kod nas pu ni ~ar da ko vi, ù te se ko da je zla to u wi ma. Po sle je u~i teq de lio pac ke, da lak {e utu ve i kad su im bri di li dla no vi on dak vi {e ni su fa li li wi ne ku ru ze, ve} su sa mo mal ko za vr }a li no som na te van dro ka {e {to su s la |a ma i{li u Ame ri ku po ku ru ze. Mi ima mo i ko we i {pe di ter, ajd da vi di mo ko }e pre po ku ru ze, mi sli li su, al ni su sme li to ni kom da ka ù, bri de dla no vi i od tog. Od na {og ku ku ru za se kad god ni {ta ba ca lo ni je. Kli po ve smo s wi ve no si li ku }i u ~ar dak, qu {ti ka ma pu ni li sla ma ri ce, ku ru zo vi nu je je la mar va, a ogri zi ne pe} ka. Sa {a pu ri ka ma je bi lo naj vi {e za ni ma ci ja. To {to mi Ba ~va ni zo ve mo {a pu ri ka, Srem ci ka ù da gre {i mo, tre ba da ka è mo da su to ~o ko vi. Ba na }a ni ih zo vu ~o ka wi. Ima ra znih na zi va: {a pu ri ka, ~o kaw, ~ut ka, ~o ko vi, ~o ka wi, {a pu ri na... Naj no vi ji na ziv je bio „te kun“ al se ni smo do bro raz u me li is pr va, pa sad opet tr gu je mo za {a pu ri ke, kad za zi mi i kad à ga vi {e ne ma {ta da pi la. [a pu ri ka je kod nas ima la vi {e stru ku i na me nu i pri me nu. Ku ku ruz je, ka ù, biq ka krat kog da na. On dak, kad kod nas bu du krat ki da ni a du ga~ ke no }i, ~e qad

[

ram, ne i da bu dem deo po li ti ke, po go to vo jer znam da ne ki mu zi ~a ri ima ju pro ble me.  Ka ko vi di te bu du} nost kla si~ ne mu zi ke? – Na à lost, ka da gle dam TV, ne ma ni {ta o kla si~ noj mu zi ci. Na pri mer, u Ru si ji ima mo sa mo je dan ka nal na te le vi zi ji sa kla si~ nom mu zi kom, i to u tra ja wu od sve ga po la sa ta na dan. S tim da se pod ra zu me va da ni je u pi ta wu glav ni ka nal. Na à lost, qu di sve ma we slu {a ju kla si~ nu mu zi ku i ne idu na kon cer te. I sto ga kla si~ na mu zi ka sve vi {e po sta je bi znis, jer ako è li{ pu nu sa lu, mo ra{ da ima{ do bar mar ke ting, da pro da{ kar te... Ipak, na dam se da }e i po red sve ga kla si~ na mu zi ka ne sa mo op sta ti, ne go i cve ta ti. I da }e osta ti ne pro me we na. A ako ne ko è li spek takl sa sve tlo snim efek ti ma i gro mo gla snim ozvu ~e wem, ne ka ode na ne ki dru gi tip kon cer ta.  Ima te li ne ku è qu, ko ju bi ste vo le li da se ostva ri u ovoj go di ni? – Iz da }u svoj pr vi CD sa ka mer nim or ke strom. Du go sam ga ~e ka la. I è lim da se i da qe ose }am ova ko do bro, da mo ja po ro di ca i ja bu de mo zdra vi.  Po ~e mu }e te pam ti ti No vi Sad i Me |u na rod ni pi ja ni sti~ ki fe sti val Me mo ri jal Isi dor Ba ji}? – Na pro {lom Me mo ri ja lu Isi dor Ba ji} bi la sam ~lan ì ri ja i to je bio naj bo qi ì ri u ko jem sam ja bi la. Osta la sam sa svi ma u kon tak tu, {to se de {a va ve o ma ret ko. Ta ko |e mi se kod vas ve o ma do pa da hra na. Qu di me odu {e vqa va ju, ve o ma su pri jat ni. I na dam se da }e se ovaj fe sti val jo{ vi {e raz vi ja ti, da }e sa mo ra sti, jer mi slim da je to jed no od naj ve }ih pi ja ni sti~ kih tak mi ~e wa na pro sto ri ma biv {e Ju go sla vi je. n Mirela Ivan~evi}

u ku }i je do ka zi va la da je ba{ ta ko i kad je ve ge ta ci ja za vr {e na. Za da na na pu ne ne kol ko kor pi kli po va, on dak ih po sle ru~ ka une su u ku }u, da se mal ko smla ~e i da ne bu du zdra vo lad ni. S ve ~e ri se oku pe oko wih pa mal ko kru ne, mal ko di va ne. Kad god se sve to ru~ no ra di lo, imo je na rod i ka de i sna ge. A i ume li su. Naj ve {ti ji je uzi mo {i lo da pro pa ra klip ku ku ru za. Kad kre ne s wim po {a pu ri ki, ska ~u zr na iz re da ko ko ki ce kad ne po klo pe {er pu na vre me. Ako taj mal ko ja ~e pri pu {i, zvr ca ~ak u dru gi bu xak, on dak re du {e bu du be sne, ne vo lu kad im pra ve ve li ki bo kluk. E, sad kad je klip pro pa ran, {a pu ri ka od pro {log kru we wa od je da red po sta ne va `na. S wom se la ko kru ni, po go to vu onaj ku ku ruz {to je imo bo dqi ka ve vr jo ve na zr ni ma. U jed nu ru ku uva te pro pa ra ni klip, u dru gu {a pu ri ku i kad po~ nu da ih mo ta ju i ukr {ta ju ko kad snaj ke {tri ka ju de be le ~a ra pe, o~as osta nu sa mo dve go li {a ve {a pu ri ke u ru ka ma. U to do ba se o {a pu ri ka ma vo di lo ra ~u na ko i o sa mom zr nu. On dak ba{ ni je bi lo pu no jag we da da se s wi ma za pu {a va ju fla {e, kr ~ag il oni ma wi ba lo ni. Za te stva ri je naj bo qa bi la {a pu ri ka. Omo ta ju oko we mal ko qu {ti ke il par ~e od sta re ci ca ne ke ce qe da ne le ti ple va i da bu de pa sent, da ne cu ri il da, na o pa ko, ne upad ne ~ep u ba lon. On da bi bi lo i ku bu re i dan gu be a kad se no si vo da u ba lo nu, on dak ima po sla pri ko gla ve i za dan gu bu se ne ma ka de. E, s kra ja je se ni se ni je ù ri lo. Prid za bi ja~ ku se spre mi ne kol ko le pi’ i zdra vi’ {a pu ri ka. Od wi se na pra vi du ofin ge ri za sla ni nu. Pr vo ma ni lu ve è du za {a pu ri ku, pro vu ku je kroz po lu da iza |e na stra nu di je ko ù ra a da {a pu ri ka osta ne na onom ma snom de lu. Kad je oka ~e u pu {ni cu, vi si ko da je u {i fo we ru i ne gu `va se. Ne da joj {a pu ri ka da se smo ta oko uzi ce pa po la bu de le po rav na i jed na ka. Ko zna bil to mo glo druk ~i je, da ni je bi lo ba{ te {a pu ri ke. Mo ra da su se na {i ka dog ba{ zdra vo pa ti li, dok ode ni je bi lo ku ru za i dok jo{ ni smo zna li za Ame ri ku. Zim sko do ba je bi lo bo gom da no da se mal ko i maj sto ri {e po ku }i, da se ras kli ma no uteg ne, tu po na o {tri a gr ba vo po rav na. Kad na po qu za i ve ri, ko je teo mo go je da tur pi ja oma po sle fru {tu ka pa sve dok se vi di, sa mo mal ko sta ne kad je ru ~ak. Ne ma bo qe dr {ke za tur pi ju od po lak {a pu ri ke. Uzme se ce la {a pu ri ka, tre ba bi ra ti one sa ta wim sr com,

on dak se po kr ja na po la, {pi ca sti kraj se osta vi u stra nu a u onaj jed na ki se na sa di dr {ka od tur pi je i te raj, dok se ne ras kli ma. On dak opet ide no va {a pu ri ka i ta ko re dom, dok ima po sla. E, da se ne sr de maj sto ri {to ovo di va nim, ka za }e da to ba{ i ni je si gur na dr {ka, bo qa je dr ve na. Ne ma vi {e ni tur pi ja ko {to su bi le kad god, ove no ve ba{ ne pa su ju na {a pu ri ke pa ne moj te ovo ni pro ba ti, za ka sni li ste. One vr jo ve, {to ot pad nu kad se pra vi dr {ka za tur pi ju, va gov, ko sir il ta ko {to god, ko ri sti li su na {i da ski nu ko la mast kad su ma za li to~ ko ve pa vi {ak {to is cu ri so tim po ku pe, da ne pad ne u pra {i nu. Zgod no je bi lo i da s wi ma ma `e du ra o ni ke il mo ti ke, da se si ja du do pro le }a, da ne uva ti r|a. Ko je imo {a pu ri ku taj se ni kad ni je uke wa ~io so tom ke wa ~om kad je {to dog ma zo. Do bra je bi la {a pu ri ka i da se swom otre bla to s ~ak {i ra, sa mo {to si mo ro iz dva red to da ra di{, kad se ulo pa{. Pr vo otre{ dok je fri {ko pa on -

dak me te{ ~ak {i re di god nuz pe} da pri no }e, da se osu {e. On dak su tra s no vom {a pu ri kom is tr qa{ i sve spad ne. Do bro, ne spad ne ba{ sve al ni su ni te ~ak {i re sve ~a ne. Kad smo kod te pe} ke, {a pu ri ka se naj ve} ma ko ri sti la za ogrev. Ime la je o~as da uz va ri mle ko, ko ni je bio ve{t, ako ba ci ko ju {a pu ri ku vi {e, tr ~a lo je mle ko po {po re tu, zna le su i tre }e kom {i je da po ki pi lo. De ~ur li ji je kad god {a pu ri ka bi la glav na si gra~ ka. De vo ~i ce su od wih pra vi le lut ke, za jed no s de ra ni ma su zi da le ~ar dak, vi so ko, ko ume bo qe. Ne ko to zo ve ku la, ne ko ~ar dak, sve jed no, pra vi se isto. Na dve pa ra lel ne se pod pra vim uglom me tu dru ge dve i ta ko re dom, uvis. Ko je ve {ti ji i ko vi {e vo di ra ~u na o ko nu si ma, bo qe i na pra vi. Pra vi li

su kad god i svi we od wih, ta man su po ob li ku od go va ra le. Ni kom ni je sme ta lo {to su i svi we i ogra da od obo ra bi le od istog ma te ri ja la. Ho ri zon tal ne {a pu ri ke su bi qe svi we, one po za ba da ne us pra vo su bi le ogra da a ma {ta ni je ima la ni ogra du ni gra ni ce. Kad je tre ba lo zi mi da se vu ku ma le so ni ce i da se de ca saw ka ju, da ka nap ne se ~e ru ku, naj zgod ni ja je bi la {a pu ri ka da se od we na pra vi po te zni ca. Ako ba{ i puk ne, ni ko ni je ma rio i ni je se je dio, pu na je {u pa {a pu ri ka, ~a skom se opra vi ta ki kvar. Kad uda ri ve li ka vru }i na i kad se iz ne se ì to na ta van, da se bo qe osu {i da bu de mal ko pro ma je i sa stra ne, ne sa mo kroz ba xe, kr ja li su {a pu ri ku na tro je, da mal ko po dig nu crep kad je pod met nu pod we ga. Naj ve }a enig ma je ka ko su na {i sta ri, kad ni je bi lo Ame ri ke da nam po {qu ku ku ruz po Ko lum bu, odr à va li hi gi je nu. [a pu ri ka se kod nas ko ri sti la ume sto ta o a let pa pi ra, sa stra `we stra ne. Oma da se raz u me mo, mi smo na vek bi li do bri do ma }i ni i o go sti ma smo bri nu li do naj stit ni jih de ta qa, {to da ih do bro ugo sti mo - {to da ne la ju o na ma kad odu ku }i. Po sto je dve vr ste {a pu ri ka, cr ve ne i be le. Te be le, od onih sto da na ca, su na o ko lep {e i pod ru kom mek {e. One cr ve ne su obi~ ne, ko za sva ki dan. Za to su na {i za go ste osta vqa li be le a do ma }a ~e qad je u nu `ni ku tro {i la one cr ve ne, sva ki da {we. Mo `da sam {to god i za bo ra vio o {a pu ri ki, al da ne za bo ra vim da se za hva lim: fa la Ame ri ki na {a pu ri ki! Ko zna {ta bi od nas bi lo, da smo osta li bez ove bla go de ti. Bi li bi i lad ni i glad ni, uke wa ~e ni i usra ni, otu |e ni i ne ve {ti da gra di mo, je zik bi nam bio za ve zan od }u ta wa a sla ni na sa vi je na i gr ba va. Ize{ ta ki ì vot, jad ni na {i od pre pet sto go di na, ba{ su se pa ti li brez {a pu ri ke. Bu du }im ge ne ra ci ja ma }e bi ti lak {e, stu den te da nas u~e za {a pu ri ku ili okla sak da je to ko ~an ka ili vre te no kli pa ku ku ru za, da ku mu {i na ili ovoj ni li sto vi oba vi ja ju ko ~an ku. Te {ko da ne ki stu dent s ta kim na zi vi ma mo è da vo le {a pu ri ku ko {to smo je vo le li kad god, kad su nam bi li pu ni ~ar da ko vi, kor pe, pu {ni ce, {ta le, obo ri, i kad nu `nik ni je bio da le ko ako se na vre me kre ne. Naj va `ni je je da na vre me kre ne mo, da ne za ka sni mo. Kan da da smo ve} mal ko za doc ni li, al ni smo mi na vek bi li ta ki. n Bora Oti}

INTERVJU NEDEQE

Sme {no ve ro vao u a zao nam je da por no gra fi ja u kul tu ri sva ko dnev ni ce vi {e ni je u do me nu erot skog, a wo me se ma {e da bi se pri kri la pra va oblast por no graf skog po na {a wa mejnstri ma. „Ta bu te ma, gde se por no gra fi ja uvek de {a va, po sta li su re li gij ski i na ci o nal ni mit. Mo ja, ina ~e pri stoj na kwi ga „Por no li tur gi ja ar hi e pi sko pa Sa ve”, ima la je pre pu nu pro mo ci ju u „Po zo ri {tu mla dih”, a no vi na ri su ma sov no oti {li. @e li mo da se pred sta vi mo kao re li gi o zan na rod ko ji dr ì do na ci o na log, a ko je bio princ Rast ko ? Naj ve }i raz vrat nik sred weg ve ka, ti pi ~an mla di princ pre ne go je po stao mo nah. To su ta bui, tu je por no gra fi ja; vi ka we „dr`’te Nem ca”, dok mi kra de mo, „dr è’te Slo bi nog {e fa DB–a„ dok moj kum ku pu je {e }e ra ne za evro. Vla di ka Ka ~a ven da ima zlat ne pi so a re, dru gi je pe do fil, ali ne di raj – is pa {}e{ go ri usta {a od An te Pa ve li }a”, go vo ri nam kwi èv nik i pro fe sor Sa va Da mja no vi}. Do da je da se to se le ~i su {tin skom, ne po li ti~ nom de mo kra ti jom u sfe ri jav nog ì vo ta. Da se ì vi u kul tur noj i dru {tve noj po li fo ni ji, gde sva ko da je svoj ka non. Dok mi uvek te ì mo mo no fo ni ji: ili ko mu ni sta ili pre va rant, ili na ci o nal ni rad nik ili iz daj nik, da nas, ili evro pe jac ili ni {ta. Di rek tan po vod za na{ su sret je upra vo za vr {e ni sa jam kwi ga u No vom Sa du, za kog na{ sa go vor nik ne ma le pe re ~i. – Mi slim tu na sa mu kon cep ci ju saj mo va kwi ga u Sr bi ji. Pre va zi |e na, ana hro na ka te go ri ja. Me ni se ne ba{ ose tqi vi sto mak po di gao ka da sam vi deo va `nog po kra jin skog funk ci o ne ra ko ji uti ~e i na mo ju sud bi nu, ka ko je ta mo iz ja vio „tri u je dan”. Kao, kwi èv nost, umet nost, art eks po. To re }i u 21. ve ku zna ~i ne do sti }i teh no lo {ke re vo lu ci je 18. i 19. ve ka. Ne mo è sa jam kwi ga da se otva ra na na ~in ko ji se otva ra „Eg zit„, jer on da }e mo u vre men skoj ver ti ka li una zad do bi ti da spo me nik naj ve }em od naj ve }ih evrop skih pe sni ka – La zi Ko sti }u, gra do na ~el nik otva ra kao ko {ar ka {ki te ren, po klon Azer bej xa na, u me snoj za jed ni ci Rot kva ri ja.  To ni su in ci den ti, ve} ma tri ca ? – Ap so lut no. Tu `no je, o~e ki vao sam da }e ne ko to shva ti ti. Ma tri ca ni je je di na ko ja nas ~i ni ana hro ni ma, ali je za me ne va `na.

 [ta jo{? – Ne }u re }i ni {ta no vo ka `em da nas imix ne ~i ni hro ni ma, ti i ja se di mo ov de Pa ri zu, ili bi lo gde, ali ne da shva ti mo da je u 21. ve ku n da se sva ko po je di na~ no, a kao ko lek ti vi tet, po tru d kre i ra svo ju sud bi nu. Ume st ga, mi kao pre 500 go di na ~e da ne ko ot kri je na {u ma lu men sku za jed ni cu. Mo ra mo s tru di ti da za in te re su je mo nost zbog se be, ali ne eks c ve} ne ~im su {tin skim. Za pred sed nik, ja dan, u „Ar ma po zi ra po red auta i ~e ka n ~el nog ~o ve ka „Fi ja ta„, nor nog, opu {te nog, u xem pe ru.  Ka da i gde nas taj de naj vi {e bo li? – Ka da po je di na~ no uspe m ve li kim do me ti ma po ka ` sve tu da ni smo var var ska k ra, ka da ne ko za i sta uspe gl

Sud bi

Pret hod ni gost „In ter v pi tao je „na ne vi |e no” S Irak ili Iran ? – Za vi si. Ako ho }e{ da bu de dru ga ~i ji, vo leo ja to re }i: „Ne ko je po ku {a vao bu de isti”, on da Irak, Ma svim dru go...(smeh)

no – e, tu je naj mu~ ni je vi de t ko se ov de ili pri gra bi pos stum, ili oma lo va `i.  Ko li ko na ma lom, m pla nu to me ku mu je mo? – Bio sam je dan od naj bl sa rad ni ka Mi lo ra da Pa vi } vo rio mi je „Sa vo, uspeh se nas ne pra {ta. Mi to in di al no ne mo `e mo da pod ne s Uspe {ni nas pod se }a ju na mi nor nost, ume sto da nas mo {u. Pa evo ti La za Ko sti}, se vra tio u No vi Sad po sle 2 di na iz bi va wa, da si pro ~ no vi ne „Za sta vu” ili „Bra mi slio bi da je to ne ki ~o ve ji ne ma ni ka kvo de lo. Do prav nik – ni ko go vi}, a ne od naj ve }ih evrop skih fi lo z  Fi lo zo fi ja pa lan ke j {a naj bo qa vi zit–kar ta ? – Dra ga kwi ga. Kon stan vi} pre te ru je, ne ka da i pr ci ja li zu je, ali raz mi {qao smo po li ti ski i sva {ta mu s ni lo ma lim. On ni je uvek u p svi no si mo ide o lo {ke gr kao sa vre me ni ci svog do ba, a ~i we ni ca da je do bro ap sor b na{ men ta li tet. To je za i sta ka o na ma.  Ured nik „Vre me na” go qub @ar ko vi} pi {e: d

dnevnik

U P O T R E B A @ I V O T A

ti ka st fe -

mi kro

li `ih }a, go e kod i vi du se mo”. na {u o ti vi , ka da 20 go ~i tao a nik„, ek ko o {ao je dan o zo fa. je na ? n ti no ro vin je ko se ~i pra vu, re {ke ali je bo vao a sli -

Dra dr `a -

ne za do voq stvo i mo ral nu od go vor nost.  Par ti je ne ma ju ide o lo {ke pro gra me plan ski ili zbog ma wak vi zi je? – Kao po sle di ca stra nih am ba sa da, ko je su od re di le ta kvu po li ti ku. Ka da bi da nas re kli ko je na {a je di na pra va opo zi ci o na par ti ja do {li bi do po ra à va ju }eg za kqu~ ka. De fak to nam kre i ra ju po li ti ku, sve i da je po la do ku me na ta Vi ki lik sa ne ta~ no. DS je cen tar, glav ni glu mac, Ha mlet, SNS ma lo kon ze vra tiv ni ji, pa ima{ lo {e mom ke de sno, po èq ne mla de le vo.  Ima li smi sla da se tim po vo dom ose ti mo po ni è nim, ka da EU po ~i va na kon cep tu od ri ca wa su ve re ni te ta? – Ta~ no, ali mi ne ula zi mo do bro voq no u wu. Jel’ te be ne ko pi tao da li to è li{? Za evrop sku Sr bi ju mo è zna ~i ti i da sam ide o lo {ki, kul tur no evro pe jac i sa mo to. Svi se u bi ti bo je ra di kal nih pro me na. Ne mi sti fi ku jem su ve re ni tet ali ov de je ozbi qan pro blem ne po sto ja we auten ti~ ne po li ti~ ke sna ge. Pe ti ok to bar smo uve zli, ka sni je iz ve zli.  Te {ko vam pa da {to vas ni ko ni {ta ni je pi tao?

NAOPA^KE

a ka `e{: „Ne ko je jo{ tu ko po ku {a va da o ili ne”, on da se ka `e Iran, a ako ho }e{ o da bu de dru ga ~i ji, pa su ga na te ra li da a da, mo `da je Ko ja mi slio na ne {to sa -

 Osnovni u Po`arevcu, Apelacioni u Beogradu, Evropski u Strazburu, Bermudski – izme|u.

r vjua ne de qe” mu zi ~ar Du {an Ko ji} Ko ja Sa vu Da mja no va ka ko se pra vil no ka `e:

 Dok zemqa pliva u dugovima, mutivode bistre politiku.

i ne raz li ~i tih

 Kosovo nije izgubqeno. Mi smo.

o da m `e mo kul tu lo bal -

– Kri vi smo {to se ni smo iz bo ri li, ne mo è mo sve pre pu sti ti po li ti ~a ri ma. Ubi ja li smo mi i kra qe ve.  Ko li ko je in te lek tu al na eli ta od go vor na za to? – Uto li ko {to se na kon ve li kog an ga `ma na de ve de se tih, po no san sam {to sam pri pa dao to me, is tro {i la po li ti~ ki za ple me ni tu ide ju. Ono {to se u di si dent skoj is to~ noj Evro pi de {a va lo de ce ni ja ma, mi smo od ra di li za pet go di na. Naj kva li tet ni ji su osta li bez an ga àm na, ne ma ju gde da se iz ra ze, a oni ko ji su u{li u si stem po li ti~ kog de lo va wa le gli su na ru du, pri hva ti li si ne ku re i kom pro mi se. Evo, je dan moj tekst na ru ~i la je Po li ti ka. Go ri ca Mo jo vi}, grad ski mi ni star kul tu re, re kla je „Sa vi Da mja no vu je za bra wen ula zak u Be o grad„. Pi tah dru ga iz vr ha DS, ko ji je do veo Pa no vi }a na ~e lo Da na sa, da ob ja vi mo ta mo: „Du àn ti je„. Pa no vi} re ~e: „Ne mo è, ako ob ja vim ode mi gla va, jer se po mi we Vi da Og we no vi}”. Sad mi je sme {no da sam de ve de se tih ve ro vao u de mo kra ti ju.  Za {to? – Jer ne bih re kao da je Mi lo {e vi }e va dr à va bi la to ta li tar ni ja od ove. Me di ji su bi li slo bod ni ji. De mo kra ti ja je bi la san, jer smo ì ve li pre sve ga rat, a ne to ta li ta ri zam. Rat uki da de mo kra ti ju i tu smo je pre ce ni li.  Pro blem dru {tve ne ar ti ku la ci je u Sr bi ji? – Pot pun ni hi li zam do ko ga je do ve den gla sa~. Da bi se ba vio bi lo ~i me, mark si zam pod ra zu me va ba zu i na grad wu. Sme jao sam se to me on da, sad vi dim da je re al no: ne mo è{ mi sli ti kao slo bo dan ~o vek ako si gla dan i bo le stan.  Za {to je „Ha zar ski re~ nik” pr va kwi ga 21. ve ka? – Pe snik Ra {a Li va da je to pr vi na pi sao, po {to }e 21. vek do ne ti ~i ta la~ ku slo bo du ne za pam }e nu u isto ri ji i ta kwi ga nam to pru à. Ne ma oba ve znu struk tu ru kao u re a li sti~ kom ro ma nu.  Autor ska pra va i kwi èv nost u bu du} no sti? – Ne ma u 21. ve ku vi {e autor skih pra va. Pri ~a o in te lek tu al noj svo ji ni je zna ~aj na, ali ja ko ji stva ram tvr dim da je to neo d bra wi vo. Vra ti }e mo se, kao u re ne san si, dru gim me ha ni zmi ma fi nan si ra wa kre a tiv nih i pra va }e pri pa sti ono me ko to pla }a. Su ro vo, ali ta ko. Stru ja ko ja to gu ra }e iz gu bi ti. Sa vre me na teh no lo gi ja i ono {to nam pru à je ta kva da ne pri pa da ni ko me. n Igor Mihaqevi}

 Kad utvrdi odgovornost, Vlada }e obelodaniti za{to je vreme najboqi sudija.

e fekt

va ne }e na pre do va ti kroz po li ti~ ke, ne go dru {tve ne pro me ne; ko li ko ga raz u me gla sa~? – Si gur no ga ne raz u me, taj dis kurs ni je za we ga. Sla èm se ali to mo è da se po sma tra i ova ko: on se 15 go di na po na {a kao po bu we ni~ ka pe ri fe ri ja ali ni je vi {e on u toj (o)po zi ci ji. „Vre me” je da nas dr àv no, mejnstrim, kao i B92. Bli zak je qu di ma na vla sti, pa ka ko to da ni je uti cao na wih ova kvim raz mi {qa wi ma? U pra vu je, ali ne ma pra va da o to me go vo ri.  Ka ko bi vi to for mu li sa li? – Ne tre ba ju da se me wa ju li ko vi po li ti ~a ra, ve} na ~in po na {a wa wih i bi ra ~a. U an ke ta ma je di ne opo zi ci o ne te le vi zi je obi ~an svet go vo ri o po tre bi mo ral nog pre po ro da. Svo di se sve na so ci jal nu prav du, eko nom sko

Marko je Slobodan.

SA VA DA MJA NOV, KWI @EV NIK

^u va ri la bu do va na Sa vi

ri zna jem: ni je u mo joj re por ter skoj krv noj sli ci, a ~i ni se i da do ve. Od je da red je ba cio ne ko }e be ili deo ode }e na pti cu, str pao je u je u pro ti vu re~ no sti sa mo jom re por ter skom Te o ri jom slu ~aj - xak, usko ~io u ~a mac i ot plo vio uz vod no pre ma La }ar ku. Na {i ~la no nog pro la zni ka, to da se na kon ti nent Srem – odav de iz glav nog vi su jed ne no }i upa li li re flek tor, upe ri li ga na vo du, i ~a mac sa ne gra da pro vin ci ja la Ba~ ke – pre ba cim pre ko Ve li ke vo de idu }i “tra gom kim qu di ma ne stao je u mra ku uz vod no. Jed no ju tro za te kli smo ov de na ve sti”, ka ko esnaf skim re~ ni kom na zi va mo si tu a ci ju ko ja je, for mal - hra ni li {tu po lo mqe ne mot ke, raz ne dr ve ne pred me ti raz ba ca ne na no uzev, do ve la u pi ta we fun da men tal ne po stav ke mog uvr nu tog re por - le du, {to zna ~i da su ih ga |a li... [ta re }i? Ka ko to na zva ti? To je jed ter skog kon cep ta spon ta no sti i eks klu ziv no sti (kon cept to tal nog no stav no zlo ~in pre ma pri ro di!” autor stva nad pri ~om), onog mo men ta ka da sam u no vi na ma pro ~i tao da “Da li od ne ta pti ca pri pa da ovom ja tu?” u Srem skoj Mi tro vi ci, na Sa vi, ubi ja ju la bu do ve. Da. Ubi ja ju la bu do ve. “Ne”, re ~e Pe ri}. “Ovo je no vo ja to od dva de set je din ki, osta tak ja Se }am se ne ~i je pri ~e, ili se pri ~a se }a me ne, se }am se s mu {i com ta je tu ne gde u bli zi ni... Do le te li su sad ne dav no, po sle de {a va wa sa u gr lu i oku, no vin ske pri ~e od pre ne ku go di nu (a no vin ski tek sto vi onim pr vim ja tom od tri na est je din ki. Pti ca ko ju je ~o vek str pao u xak ì ve sa mo je dan dan, je l!), ka da je ~o vek, ili, pre ci zni je, ka da je stvor pri pa da la je pr vom ja tu od ko jeg je osta lo sa mo pet la bu do va.” u ne kom bo le snom ~o ve ku – ako se ne va ram iz po bu da su je ver ne pri ro “A {ta je sa osta lim la bu do vi ma iz pr vog ja ta?” de – po bio so vi ce u{a re sa dr ve ta po red svo je ku }e, po bio per na te an “Ubi je no je osam la bu do va iz tog pr vog ja ta”, re ~e Pe ri}. “Pre o sta |el ~i }e, ta ko re }i po bio sop stve nu de cu (a da to ni ka da ne }e sa zna ti). lih pet la bu do va po vu klo se uz vod no kod Ma ~van ske Mi tro vi ce i ta mo I se }am se, be {e to pre sa da ve} mno go go di na, se }am se bra~ nog pa ra se o wi ma sta ra ju, ~u va ju ih i hra ne, ne ki do bri qu di... Na {i mla di vo ro da iz gne zda na kro vu jed ne kar lo va~ ke cr kve ne zgra de, gne zda ko jeg lon te ri, ali i do bro na mer ni i hu ma ni Mi trov ~a ni, pa i ovi qu di iz su sa tra pi, ob na vqa ju }i kon struk ci ju, od stra ni li sa kro va; se }am se na se qa Sta ri most, po put jed nog tu go spo di na Slo bo da na, hra ni li su, tih “lu dih” ro da ko je su pre le tev {i Sre do ze mqe do {le kao sva kog hra ne i da qe, pra te i ~u va ju pti ce. Ka da su na {i ~la no vi uo~i li da iz pro le }a na svo je og wi {te na kon ti nen tu Sre mu, i ka da ga ov de vi {e onog pr vog ja ta ne do sta je tri la bu da, od lu ~i li smo da po sta vi mo no} ni su za te kle, se }am se ka ko su ce log tog pro le }a, te ro de bes ku} ni ce ni punkt i da nad zi re mo oba lu na ovom de lu to ka.” vi le ni le po cen tru, tu ma ra le kao lu de, ska ka le na kro vo ve auto mo bi la. I ne mo gu a da ne pri znam, da se ne ka ko uvek, ka da u Du nav skom {u mar ku pro |em po red be ton skog ku pa ti la sa ona dva grad ska la bu da, bra~ nim pa rom Isom i Bi som, ili ka da na [tran du (gde ina ~e od la zim sa mo zi mi) ske ni ram qu de ko ji hra ne la bu do vo ple me ki fla ma, ko ki ca ma, smo ki jem, ne mo gu a da se ne ka ko uvek ne za mi slim, pa i {trec nem, zbog opa snog gu bit ka dis tan ce tih pti ca, zbog la ko ver no sti i na iv no sti tih ori ja {kih le te }ih bi }a, ko ja ta ko ola ko ve ru ju ~o ve ku. Jed nog mr tvog la bu da, ode ra nih le |a, vi deo sam pre dve ne de qe na {e ta li {tu na su prot “Da nu bi u sa” To li ko u pred go vo ru. I ta ko sam se “tra gom ve sti” na ja vio go spo di nu Dra ga nu Pe ri }u i za pu cao u Car ski grad! Ukrat ko: po sle mno go go di na pre le ta wa kon ti ne ta Sre ma, jed na tri na e sto ~la na fa mi li ja la bu do va, {to od ra slih pti ca a {to ne ko li ko ti nej xe ra, ate ri ra la je po ~et kom zi me iz sa mo wi ma zna nih raz lo ga na sav sku te~ nost (kod drv nog kom bi na ta) i, po sve mu su de }i, do ne la od lu ku da pre zi mi u Mi tro vi ci. Pti ~i je Fo to: S. [u {we vi} ple me, upo zna ju }i se s okru è wem, ubr zo Dra gan Pe ri} (pr vi s de sna), Mi lan Ne sto ro vi} i Ste van Ata rac se spu sti lo do na se qa Sta ri most, ta mo gde re~ ni za vi sni ci ve zu ju Ume sto da sam ma kar jed nu ne pre spa va nu no}, a sko ro sva ka je u ono svo je plo ve }e ì vo ti we. I to ni je osta lo ne pri me }e no. le de no do ba bi la du bo ko is pod cr te, cvo ko tao sa ~u va ri ma la bu do va na Gu sta, pra {ka sta sve tlost pre svu ~e na kao ka ta rak ta pre ko ma mur - me tal nom ~am cu ne gde ta mo go re pre ma Ma ~van skoj Mi tro vi ci u ~u pa nih be o wa ~a fe bru ar skog ju tra na sav skom pri o ba qu ob lo è nom vom sav skom vi la je tu, i on da sa tog skro vi tog stra àr skog punk ta na krc ka vom sne `nom ma ho vi nom i kr ho ti na ma ka qa vih le de nih oblat - mi tro va~ koj vo di za sa dio u ovu ru bri ku ì vu, so~ nu no} nu pri ~u o Qu ni u sta di ju mu to pqe wa. Zim ska go lo ti wa i tre nut na pu sto{ ne bra - di ma i Pti ca ma, po ku {a vam ov de da vi zu a li zu jem – ski da ju }i sa dik ta we ne de pre si je is pod vi so ke dol me u vr ba ku na su prot vi {e sprat nog fo na Dra ga na Pe ri }a u raz go vo ru po red Sa ve – ka ko su iz gle da le te kvar ta Sta ri most, bli zu ~ar de fi lo zof skog ime na “Trop ska vre li - no }i, ka da ~u va ri la bu do va u bun da ma po se da ju na va tro stal nom ~am cu na”, pe to ro qu di na gwi loj ivi ci vo de, po red ~a ma ca i bar ki u zim - oko ska ra bu xe ne bub wa re u~vr {}e ne na ci gla ma, na hra we ne ~o ko vi ma skom snu: Dra gan Pe ri}, Ste van Ata rac, Mi lan Ne sto ro vi}, plus i dr ve na ri jom, i u glu vo do ba na ja re va tru u tom bu re tu (“Na vo di je ne eki pa “Dnev ni ka”, re tri ver lu ta li ca ke ste wa stog kr zna, tu `no jag - kih no }i ta ko ste za lo, da su se na {i qu di ’opa si va li’, is pud bun di, we, lu wa pri o ba qem i, s vre me na na vre me, pro mu klo, tra u ma ti~ no fla {a ma sa vru }om vo dom do ne tom od ku }a.”). I, da kle, po ku {a vam da la je, ko lo ni ja di vqih pa ta ka da le ko ta mo na mut noj pu ~i ni (pre ma za mi slim ve li ke be le pti ce ka ko kao lut ke plu ta ju tu ne gde kod ~am Ma ~van skoj Mi tro vi ci) i, naj zad, raz log mo je po se te ovom me stu: ca u mra ku pri o ba qa, pti ce s ko ji ma su se tih da na qu di na ~am cu ta ko ple me la bu do va. Ni je ih bi lo na hra ni li {tu u mo men tu na {eg pri - zbli ì li da ih se la bu do vi ne pla {e ni u du bo kim i ose tqi vim no} spe }a (hleb plu ta po vo di, ima ga i una o ko lo na ze mqi), a on da, sa mo nim ~a so vi ma na cr noj vo di. û var ska “slu `ba” ra di la je ta ko {to su {to je go lu bar Ata rac – pen zi o ner drv nog kom bi na ta, pti ~ar ko ji je ma lo la bu do vo ple me jed ni nad zi ra li no }u, a dru gi da wu, i pri tom se go lu ba u mla do sti te to vi rao na unu tra {wem tki vu po dlak ti ce! – is - plo ve }i stra àr ski punkt po me rao du` mi tro va~ ke oba le kod Sta rog pa lio dva-tri sig nal na zvi `du ka niz vo du, gru pa od de se tak la bu do va mo sta ka ko su se na tom de lu to ka po me ra li la bu do vi. po ja vqu ju se iza bar ki iz prav ca “Trop ske vre li ne”. Pli va ju uz vod no “Od ra stao sam u Jar ku na Sa vi i vo lim vo du. I ne mo gu da shva tim da pre ma na ma. ne ko mo è da ubi je ova ko jed nu div nu ple me ni tu pti cu”, ka è mi go “Do |i, le pi! Do |i, ma li!...” do zi va ih go spo din Ata rac i ve li ke be - spo din Mi lan Ne sto ro vi}, pen zi o ner “Vo do pri vre de”, ~i ja je ke ru {i le kra qev ske pti ce pri mi ~u se oba li. Ugi nio mu je go lub âr li u pet - ca Pu si ugi na la pre go di nu da na u osam na e stoj go di ni, i ~i ju smrt ovaj na e stoj go di ni i Ata rac je svom mi qe ni ku po sta vio spo men-plo ~u u ~o vek ne mo è da pre bo li. – “Ne, ne mo gu... Mno go smo je vo le li. Mno dvo ri {tu. – “Po gle daj te sa mo ka ko su le pi, div ni... I na vod no ih je iz go! Ja i ina ~e vo lim sve ì vo ti we. I pri ro du vo lim. Sa da imam ~e ti ~am ca hva to. Pa, ta ko ne {to sa mo idi ot mo è da ura di! A, zna te, mo - ri ma~ ke. Sve bih dao da mo gu da za {ti tim ove qup ke pti ce ko je su nam `da smo i mi kriv ci {to smo ih hra ni li iz {a ke.” u~i ni le ~ast da po sle to li ko go di na zi mu ju u Mi tro vi ci.” Go lu bar Ste van Ata rac, ~o vek s ve li kim is ku stvom sa pti ca ma, na A Dra gan Pe ri}: “Eko lo {ki po kret pod neo je u po li ci ji kri vi~ nu preg nu to osma tra la bu do ve u vo di. – “Re kao bih da u ovom ja tu ima dva- pri ja vu pro tiv N. N. li ca. I u po li ci ji su qu di za te ~e ni i {o ki ra ni tri la bu da iz pr vog ja ta. Eno, na pri mer, onaj krup ni ta mo, li ~i mi na ovim be{ ~a {}em. Ima mo wi ho vo raz u me va we. In ten ziv no ra de na ot Jo cu. Jo co! Do |i, ma li!... Jo ca na de snoj no zi ima po lo mqe ne pr ste i da kri va wu po ~i ni o ca ovog zlo ~i na. Pre ot pri li ke dve ne de qe uo~i li iza |e na oba lu – Do |i Jo co! Do |i! – vi di li bi da je ga rant Jo ca. A i smo na Sa vi dva lov ca na ~am cu. Lo vi li su di vqe pat ke u grad skoj zo onaj ta mo, re kao bi da je ve li ki Si ma... Da li je Si ma? Si mo o oo! Ona ni, iako je na tom de lu lov za bra wen. Po zva li smo po li ci ju, od mah su si va mo gla bi da bu de @uj ka. @uj ka!... Svi mo ji go lu bo vi ima ju ime na, in ter ve ni sa li i lov ci su od stra we ni sa re ke i pro ce su i ra ni. Ali, pa sam ta kvo ’obe le à va we’ pri me nio i na la bu do vi ma iz pr ve gru pe. {te ta je po ~i we na, is tra u mi ra li su la bu do ve, ovo no vo ja to, ta ko da su Kad sam do la zio da ih hra nim, gle dao sam da uvek do la zim u is toj ode - pti ce sa re ke iz be zu mqe no prh nu le pre ko gra da.” }i, da bi me pti ce lak {e iden ti fi ko va le i pri hva ti le.” “Za {to ne ki qu di ubi ja ju la bu do ve? [ta ra de sa wi ma? Je du ih?” “Pro blem ovih qup kih pti ca je to {to ima ju ve li ko po ve re we u ~o “Ne zva ni~ no sam ~uo da to ne ki ra de zbog pre pa ri ra wa.” ve ka. Uzi ma }e vam hra nu sa dla na”, re ~e Dra gan Pe ri}, pr vi ~o vek mi U pe tak mi ja vqa ju iz Mi tro vi ce: “Na hra ni li {tu, ta mo gde smo raz tro va~ kog eko lo {kog po kre ta “Eko Pa trol RS”, aso ci ja ci je sa bez ma - go va ra li sa va ma, na {li smo pre ne ki dan mla |eg ubi je nog la bu da!” lo de ve sto ~la no va. – “A, i sa mi zna te, ni su svi qu di do bro na mer ni... Zlo na Sa vi i da qe ubi ja pti ce. U po be la da na su ih hva ta li i ubi ja li! Jed na go spo |a pri me ti la je ~o Do bro ta uz vra }a uda rac. ve ka ka ko oko pet na est ~a so va is tre sa ku ku ruz na oba li i hra ni la bu n @eqko Markovi}

je {to sam de mo kra ti ju

o ako i ana kao u e }e mo nu `no ali i di da to to e ka mo u ple se po o jav ce som, a to i a ni ju„ ne kog r mal -

IlijaMarkovi}

nedeqa11.mart2012.

t ka ko je {ef srp ske di plo ma ti je Vuk Je re mi} kan di dat zva ni~ nog Be o gra da za funk ci ju pred se da va ju } eg Ge n e r al n e skup { ti n e UN, spe k u l i { e se ko bi od broj nih ~la ni ca Svet ske or ga ni za ci je mo gao da ti glas upor nom srp skom di plo ma ti, od no sno Sr bi ji. Mi ni star Je re mi} je u ne ko li ko na vra ta iz ja vqi vao: „Ovo je kan di da tu ra Sr bi je, a ne kan di da tu ra Vu ka Je re mi }a”, ali o to me da li }e Sr bi ja, od no sno Vuk, se de ti na toj sto li ci u UN, od lu ~i va }e se tek u ma ju ili po ~et kom ju na, dok jed no go di {wi man dat po ~i we u sep tem bru s go di {wim ple nar nim za se da wem Ge ne ral ne skup {ti ne u Wu jor ku. Po pro ce du ri do la ska na ovu funk ci ju, a ko ja se sma tra jed nom od naj pre sti `ni jih u okvi -

Ugo vo ra iz Li sa bo na i us po sta vqa wem funk ci je pred sed ni ka Evrop skog sa ve ta, a na ro ~i t o Vi s o k og pred s tav n i k a, Uni ja je is pu ni la for mal ne pred u s lo v e na unu t ra { wem pla nu za do bi ja we sta tu sa po sma tra ~a u UN. Na i me, s ob zi rom na to da je EU mo gla da istu pa u Ge ne ral noj skup {ti ni UN sa mo pre ko am ba sa do ra ze mqe ko ja u tom tre nut ku pred se da va Uni jom, a da se pred se da va ju }a ze mqa me wa l a sva k ih {est me s e c i, spoq noj po li ti ci Uni je ne do sta j ao je kon t i n u i t et, ko h e rent nost i efi ka snost na me |u na rod nom pla nu. Upra vo us po sta vqa wem funk ci je Vi so kog pred stav ni ka i s ovla {}e wi ma ko ja su mu do de qe na Ugo vo rom iz Li sa bo na, ovaj ne do sta tak je ot klo wen.

Uni ja do bi je do dat na pra va, a ne i dru ge sli~ ne re gi o nal ne gru pe – ob ja {wa va dr Je le na ]e ra ni} iz In sti tu ta za upo red no pra vo. Da bi se udo vo qi lo zah te vi ma dru gih re gi o nal nih or ga ni za ci ja, pred lo èn je amand man na re zo lu ci ju na osno vu ko ga je i dru gim re gi o nal nim gru pa ma pru è na {an sa da za tra è do bi j a w e istog sta t u s a kao i Evrop ska uni ja. U amand ma nu je na vo de no da na osno vu zah te va re g i o n al n e or g a n i z a c i j e, ko ja ima po sma tra~ ki sta tus u Ge ne ral noj skup {ti ni i ~i je ~la ni ce su se usa gla si le da pred stav ni ci or ga ni za ci je go vo re u we no i u ime i we nih ~la ni ca, Ge ne ral na skup {ti na mo è usvo ji ti mo da li te te za u~e {}e pred stav ni ka tih re gi o nal nih or ga ni za ci ja.

ru si ste ma UN, po sto je dva ni voa od lu ~i va wa. Pr vi u okvi ru gru pe ze ma qa Cen tral ne i Is to~ ne Evro pe, ko ja po usta qe nom re do sle du u 2012. pre u zi ma pred se da va we. I po tom dru gi, na sa moj Ge ne ral noj skup {ti ni UN. Ako ne bu de kon sen zu sa me |u 23 ze mqe re gi o na – ko ji se po kri t e r i j u m i m a UN shva t a u {i rem kon tek stu, od Bal ka na pre ko Bal ti ka do Ukra ji ne i Ru si je – gde je dru gi kan di dat am ba sa dor Li tva ni je pri UN Da l i j us ê k u o l is (kan d i d at is to~ ne Evrop ske gru pe), od lu ~i va }e Ge ne ral na skup {ti na, i to ve }i nom gla so va pri sut nih na sed ni ci. Nas ovog pu ta za ni ma ka kav je po lo àj Evrop ske uni je u Uje di we nim na ci ja ma i ka ko ona, ina ~e, mo è da gla sa? Ra ni je je po sto ja la mo gu} nost da se „glas“ EU ~u je u Ge ne ral noj skup {ti ni UN sa mo pre ko am ba sa do ra dr à ve ~la ni ce ko ja u tom tre n ut k u pred s e d a v a Uni j om. Stu p a w em na sna g u

– Osim is pu we wa for mal nih pred u s lo v a za do b i j a w e sta t u s a po s ma t ra ~ a u UN, Evrop ska uni ja je Ugo vo rom iz Li s a b o n a po t vr d i l a svo j e opre de qe we da po {tu je prin ci pe Po ve qe UN i da tra ga za mul t i l a t e r al n im re { e w i m a za za jed ni~ ke pro ble me. Sto ga je Uni ja od mah ot po ~e la in ten ziv no da ra di na do bi ja wu sta tu sa po sma tra ~a u UN. Me |u tim, 2010. gla sa we o re zo lu ci ji ko jom Uni ja do bi ja sta tus po sma tra ~a po ka za lo je da lo bi ra we ipak ni je da lo o~e ki va ne re zul ta te. Re zo lu ci ji su se, na i me, su prot sta vi le dve gru p e ze m a q a u Ge n e r al n oj skup {ti ni. S jed ne stra ne, to su bi li do sta bli ski i lo jal ni sa ve zni ci Bri se la (No vi Ze land, Austra li ja i Ka na da) od ko jih se o~e ki va lo da po dr `e re z o l u c i j u. S dru g e stra n e, pro t iv re z o l u c i j e je o{tro usta la gru pa pred vo |e na Ka rip skom re gi o nal nom ini ci ja ti vom – Ka ri kom, ko ja je sma tra la da ni je ko rekt no da sa mo

U sva kom slu ~a ju, Evrop skoj uni ji je 3. ma ja 2011. go di ne odo bren vi {i sta tus po sma tra ~a u UN na osno vu ko ga zva ni~ ni ci EU mo gu da se obra te u Ge ne ral noj skup {ti ni UN, ali Uni ja ne ma pra vo da gla sa u tom te lu. Pra vo da gla sa ju, sva ka za se be, ima ju ~la ni ce Uni je. Da kle, ka ko ob ja {wa va dr ]e ra ni}, Uni ja ima pra vo da go vo ri u Ge ne ral noj skup {ti ni UN, da je pred lo ge i pred la è iz me ne, od go vo ra u ras pra vi, tra ` i uvr { ta v a w e ta ~ a k a u dnev ni red i do sta vqa do ku men ta. Ova kav sta tus u prak si zna ~i da u Ge ne ral noj skup {ti ni UN mo è da go vo ri, pre sve ga, Vi so ka pred stav ni ca Ke trin E{ton. Za wu i we ne sa rad ni ke su po sta vqe na do dat na me sta u sa li Ge ne ral ne skup {ti ne UN. Po red Vi so ke pred stav ni ce, to pra vo, rav no prav no sa svim osta lim pred sed ni ci ma svih dr à va ~la ni ca UN, ima i pred sed nik Evrop skog sa ve ta Her man van Rom puj. n Vesna Savi}

Glas Unije U Un

c m y

VODI^ KROZ EVROPSKE INTEGRACIJE

Ve }i na gra |a na Evrop ske uni je, wih vi {e od 80 od sto, ni ove go di ne, bez ob zi ra na kri zu, ne }e pro pu sti ti od la zak na go di {wi od mor. Pre ma po da ci ma ko je je sre di nom sed mi ce ob ja vio Evro ba ro me tar, ~ak se pro ce wu je da bi tu ri zam mo gao bi ti po kre ta~ ka sna ga eko no mi je u mno gim dr à va ma EU. Ube dqi vo naj vi {e an ke ti ra nih „na go di {wi” ide zbog od mo ra i re kre a ci je, a tek on da na red do la ze sun ce, pla à, pri dor ne le po te, isto rij ske zna me ni to sti... Ina ~e, ako je su di ti po ovom is tra ì va wu Evro ba ro me tra, i da nas je, u do ba in ter ne ta i te le vi zi je, „usme no pre da we” naj bo qa re kla ma – po ka za lo se da se ~ak 52 od sto is pi ta ni ka pri iz bo ru de sti na ci je osla wa na pre po ru ke pri ja te qa i rod bi ne.

e di ji u Sr bi ji sve vi {e pi {u o EU i evrop skim in te gra ci ja ma. Iz ve {ta va we je u osno vi iz ba lan si ra no, a u tek sto vi ma i emi si ja ma do mi ni ra ju po li ti~ ke i pro to ko lar ne te me. S dru ge stra ne, ma we su za stu pqe ne pri ~e o obi~ nom ~o ve ku i pred no sti ma i te {ko }a ma ko je do no si ì vot u Uni ji. Sve to je po ka za lo is tra ì va we ko je je fi nan si ra la Evrop ska uni ja a re a li zo va li stru~ wa ci Bi-Bi-Si ja. Me di ji su pra }e ni to kom sep tem bra pro {le go di ne, a pod lu pom is tra ì va ~a na {lo se 38 me dij skih ku }a {i rom Sr bi je, i to TV i ra dio sta ni ce, {tam pa te in ter net iz da wa. Sli ~an pro je kat re a li zo van je, pod se ti mo, i go di nu

Ono {to, me |u tim, mo è da za bri ne je ste ~i we ni ca da u tek sto vi ma o Uni ji do mi ni ra ju pro to ko lar ne te me i one ko je se od no se na pri dru ì va we. Ma lo je pri ~a o ì vo tu u EU i pri ~a obi~ nim qu di ma, stan dar du, pen zi ja ma, po slu, o to me ka ko gra |a ni ~la ni ca Uni je pro la ze kroz kri zu. Ta kvi ~lan ci su, pre ma po da ci ma is tra ì va wa, bi li za stu pqe ni u sve ga se dam od sto ~la na ka u {tam pa nim me di ji ma. Za pra vo, to {to obi ~an ì vot u ze mqa ma Uni je pro la zi po red srp skih me di ja i naj ve }i je ne do sta tak u iz ve {ta ji ma, oce na je {e fa De le ga ci je EU u Sr bi ji Ven sa na De è ra. On pri to me ka è da ne

neUtralno, sa malim primesama politike

pre, ta ko da su is tra ì va ~i ima li {ta da upo re de. I re zul ta ti ka ù da se u tom pe ri o du broj te ma o EU u me di ji ma po ve }ao, i to naj vi {e kod {tam pa nih me di ja – 81 od sto; ka da su TV sta ni ce u pi ta wu re~ je o 45 pro ce na ta, a kod in ter ne ta je za be le è no po ve }a we od 12 po sto. Pro me nio se broj, ali i stav. U 2010. su do mi ni ra li po zi tiv ni sta vo vi o Uni ji – bi lo ih je 46 od sto na TV-u, dok je la ne ne u tral nost do mi ni ra la u ~ak 99 od sto pri lo ga.U ra dio emi si ja ma je ne u tral nost po ra sla sa 30 na ne ve ro vat nih 100 od sto. Po me ra we od po zi tiv nog ka ne u tral n om je, po is t ra ` i v a ~ i m a Bi-Bi-Si j a, uslo vqen av gu stov skom po se tom ne ma~ ke kan ce lar ke An ge le Mer kel i sve mu {to nam je ta da is pri ~a la o Ko so vu, a {to se sko ro ni ko me u Sr bi ji ni je do pa lo. Me |u tim, en gle ske ko le ge pri to me uka zu ju da ne u tra lan stav uop {te ni je lo{, na p ro t iv, ne p ri s tra s nost je je d an od osnov nih prin ci pa no vi nar stva.

o~e ku je pro pa gand ne tek sto ve, ali da sma tra da gra |a ni tre ba da do bi ju {to vi {e in for ma ci ja o ì vo tu u Uni ji. – Mi ne è li mo pro pa gan du, ve} re al no in for mi sa we o ì vo tu u EU. Na kon kan di da tu re sle di otva ra we pre go vo ra, pa pri stu pa we. A na kra ju tog pro ce sa je re fe ren dum i od lu ~i va }e gra |a ni. A oni }e mo }i da iz gra de ja san stav sa mo ako im me di ji da ju pra vu sli ku o ì vo tu u EU. Dru gim re ~i ma, zna }e gde idu i {ta ih ~e ka ako ko na~ no obi ~an ì vot po be di po li ti ku. Bar u iz ve {ta va wu. Is tra ì va we je, ina ~e, spro ve de no u okvi ru pro jek ta Po dr {ka me di ji ma u obla sti evrop skih in te gra ci ja. Pro je kat je ob u hva tio i nov ~a nu po mo} za me di je za kva li tet no iz ve {ta va we o evrop skim in te gra ci ja ma, kao i obu ku za vla sni ke me di ja o op stan ku o kri zi, a za no vi na re obu ku o iz ve {ta va wu o Evrop skoj uni ji. n Du{anka Vujo{evi}

Projekat se realizuje u saradwi sa Pokrajinskim sekretarijatom za informacije

dnevnik

nedeqa11.mart2012.

SU S RE T I: PROF. Dr SRBOQUB @IVANOVI], PREDSEDNIK ME\UNARODNE KOMISIJE ZA UTVR\IVAWE ISTINE O JASENOVCU

Dok me bude govori}u u ime `rtava ok u Ma ti ci srp skoj ~e kam pro fe so ra Sr bo qu ba @i va no vi }a, utvr |u jem gra di vo po no vo ~i ta ju }i mar ke rom is tak nu te de lo ve we go ve bi o gra fi je. An tro po log, pa le o pa to log, ~lan Kra qev skog me di cin skog in sti tu ta u Lon do nu, di rek tor Evrop skog in sti tu ta za iz u ~a va we isto ri je drev nih Slo ve na, pred sed nik Me |u na rod ne ko mi si je za utvr |i va we isti ne o Ja se nov cu... Ro |en je 1933. u Sa ra je vu, gra du iz ko jeg }e we go va po ro di ca mo ra ti da po beg ne ubr zo na kon {to je po ~e lo Dru go ve li ko svet sko ubi ja we, i to naj pre u Vi {e grad, pa Va qe vo i na kra ju Be o grad. Po sle }u sa zna ti da mu je otac bio è le zni ~ar i da su se u me |u vre me nu se li li i u Sme de re vo, Kra qe vo, Tr na vu kod â~ ka, Vr {ac... te da kraj ra ta @i va no vi }e za ti ~e za pra vo u Ze mu nu, u ko jem je pro fe so ru i da nas dom ka da god je u Sr bi ji. Po ~et kom pe de se tih upi sa }e stu di je me di ci ne i ve} na kra ju dru ge go di ne ob ja vi }e rad iz obla sti fi zi~ ke an tro po lo gi je, ko ji }e se po sle na }i u svim svet skim zbor ni ci ma. Ot krio je, na i me, da ~o vek mo è ima ti i ~e tvr ti kut wak. Do kra ja stu di ja bi }e mu na gra |i va ni i ra do vi iz bak te ri o lo gi je, epi de mo lo gi je.., ali se ipak opre de qu je da osta ne na Ana tom skom in sti tu tu kod aka de mi ka Bran ka [qi vi }a, pi o ni ra srp ske an tro po lo gi je, ko ji }e zna ~aj no uti ca ti na raz voj svog mla dog asi sten ta, omo gu }iv {i mu da se usa vr {a va u Qu bqa ni, Za gre bu, ali i Be ~u, Bri se lu, Lon do nu... I dok jo{ li stam pa pi re, iz kan ce la ri je se kre ta ri ja ta Ma ti ce iz la zi go spo din u pla vom ode lu, se de ko se, {i ro kog osme ha i - ~vr stog sti ska ru ke. – @i va no vi}. Raz go va ra }e mo u ~u ve noj Pred sed ni ko voj so bi. Pro fe sor se da u fo te qu a ja bi ram ka na be na ko jem je obi~ no aka de mik ê do mir Po pov ka da pri ma go ste ili raz go va ra s no vi na ri ma. Di van po ~i we mo pro fe so ro vim no vo sad skim da ni ma. Na tek osno va ni Me di cin ski fa kul tet do {ao je za asi sten ta dr Si ni {i Ra do je vi }u ka ko bi na mi ru pri pre mio di ser ta ci ju. Jer, we gov men tor, aka de mik [qi vi}, otvo re no ga je upo zo rio na at mos fe ru ko ja je ta da vla da la na Be o grad skom uni ver zi te tu, gde ni on da {wi rek tor ni je imao dok to rat. – Sa mle }e te, re kao mi je. I pre po ru ~io da iza be ram iz me |u dva no va me di cin ska fa kul te ta, u No vom Sa du i Ni {u, ko ja su tek bi la u po vo ju i tre ba lo im je ka dro va, pa da ta mo le po ura dim te zu. Po {to je mo ja è na, Sre mi ca, i{la u No vi Sad u {ko lu,

ni sam se pu no dvo u mio. A ov de sam do bio i stan, o ko jem sam u Be o gra du mo gao sa mo da sa wam... Za hva qu ju }i ni zu ra do va pu bli ko va nih u svet skim me di cin skim ~a so pi si ma, Sr bo qub @i va no vi} je i pre no {to }e ste }i dok to rat po stao 1963. ~lan Kra qev skog an tro po lo {kog in stu tu ta u Lon do nu. A on da je, go di nu da na ka sni je, usle dio po ziv da u~e stvu je u pr vom is tra ì va wu ma sov nih grob ni ca u Ja se nov cu. – Na kon {to je ob ja vqe no da }e Ja se no vac bi ti pre tvo ren u me mo ri jal ni kom pleks, sa ve zi bo ra ca Bo sne i Hr vat ske, u ko ji ma je bi lo i do sta onih ~i je su po ro di ce stra da le u lo go ru, in si sti ra li su na to me da se pret hod no ipak is tra ì taj te ren ko ji je od mah po za vr {et ku ra ta po rav nat bul do è ri ma i ten ko vi ma. Jer, bi li su sve sni da ka da spo me nik, ko ji }e ra di ti Bog dan Bog da no vi}, jed nom bu de po dig nut, tu bi ti kraj pri ~e. I ta ko su vla sti osno va le na {u ko mi si ju, ma da s o~i gled nom na me rom da ne ura di mo ni {ta. Ali, mi smo bi li mla di, na do bud ni i èq ni do ka zi va wa. Me |u tim, ka da su sre di nom te 1964. pr vi put do {li na pod ru~ je Ja se nov ca i Do we Gra di ne, do ~e ka li su ih mo ~var ni te ren i ob ra |e ne wi ve. Ni je bi lo ni ka kvog tra ga da se na tom pro sto ru

me tra. I de taq no smo opi si va li sve {to bi smo na {li. Iz me |u osta log, utvr di li smo i da se, u pro se ku, na po vr {i ni od dva kva drat na me tra u du bi ni na la ze osta ci 27 oso ba. Na te me qu tog sa zna wa, te bro ja grob ni ca i wi ho ve po vr {i ne, pro ce ni li smo da je u lo go ri ma ja se no va~ kog si ste ma sa obe stra ne re ke Sa ve stra da lo vi {e od 730.000 qu di. Na à lost, one ko ji su za vr {i li u Pi ~i li je voj pe }i ili su ba ca ni u Sa vu ni ko ne mo è da pre bro ji. Za Sr bo qu ba @i va no vi }a i we go ve ko le ge iz ko mi si je to je bi lo tek pre li mi nar no is tra ì va we, ali im, ka è, ni ka da ni je do zvo qe no da ga na sta ve. Uz to je na za pi snik, u ko ji su pre ci zno une li sve {to su ot kri li, sta vqen em bar go i taj do ku ment je pr vi put ob ja vqen tek 1992. A

pro fe sor @i va no vi} i we go ve ko le ge, ka sni je }e se ipak na }i u svim ux be ni ci ma isto ri je SFRJ. Na `a lost, to kom de ve de se tih ni `r tve Pa ve li }e ve fa bri ke smr ti ni su mo gle da iz beg nu po li ti za ci ju. Vr hu nac je sva ka ko bio iz ve {taj fa mo zne Tu| ma no ve ko mi si je, ko ja je 1999. sa op {ti la da je u ja se no va~ kim lo go ri ma umr lo – 2.238 oso ba!!!? Osta vqa ju }i po stra ni ovu no tor nu bu da la {ti nu, ko ju na kra ju ni Hr vat ski sa bor ni je imao pe tqu da ve ri fi ku je, pi tam pro fe so ra ka ko je mo gu }e da se po da ci is tra `i va ~a, ko ji su po sled we dve de ce ni je pi sa li o Ja se nov cu, to li ko dra ma ti~ no raz li ku ju. Na i me, hr vat ski isto ri ~ar Slav ko Gold {tajn go vo ri o ne {to pre ko 90.000 ubi je nih, okvir no tim po dat kom ba ra ta i

Prilog za biografiju Pro fe sor dr Sr bo qub @i va no vi} autor je vi {e od 150 na u~ nih ra do va i re zul ta ti we go vih is tra ì va wa u{li su u sve svet ske ux be ni ke ana to mi je. Sa su pru gom, ar he o lo gom So fi jom Da vi do vi} @i va no vi}, re a li zo vao je broj na an tro po lo {ka, pa le op to lo {ka i ana tom ska is tra ì va wa na pod ru~ ju \er da pa, Ra sa i Voj vo di ne. Kao an tro po log je is pi tao i opi sao po smrt ne ostat ke vi {e isto rij skih li~ no sti: bo san skog vel mo è Ba ta la, kra qa Ste fa na Uro {a I u So po }a ni ma, kra qa Ste fa na Vla di sla va Ne ma wi }a u Mi le {e vu, ca ra Du {a na pre se o be mo {ti ju iz Sa bor ne cr kve u Be o gra du u ma na stir Ra va ni ca...

Srboqub @ivanovi}: U kompleksu od pet jasenova~kih logora ubijeno je vi{e od 700.000 Srba, blizu 80.000 Roma i 23.000 Jevreja

po sma trao ka ko plo ve Du na vom i Sa vom, a jed nom je ~ak, dok smo se se stra i ja igra li na oba li, le{ ubi je ne `e ne is pli va lo tik is pred nas. Svi ti qu di su ne gde sa hra we ni, a ni ka kvog obe le` ja ne ma. U sva kom slu ~a ju, Me |u na rod na ko mi si ja za utvr |i va we isti ne o Ja se nov cu, na te me qu svih re le vant nih po da ta ka, is tra `i va wa, iz ve {ta ja, do ku me na ta, raz li ~i tih iz vo ra... usa gla si la se da je u tom kom plek su od pet lo go ra ubi je no ne {to vi {e od 700.000 Sr ba, bli zu 80.000 Ro ma i 23.000 Je vre ja. Pri ~a mo i o Di a ni Bu di sa vqe vi}, me di cin skoj se stri ko ja

fa kul te ta bio ste ci {te sa zna wa o is tra ì va wi ma {i rom sve ta. Bio je to za me ne pra vi El do ra do. Ali sam se i oda zvao ka da me je ova ze mqa zva la i od 1987. do 1991. po no vo sam bio za ka te drom u No vom Sa du. Zna li ste to? Ne, pri zna jem, ni sam. – Imao sam do bre pri ja te qe u on da {wem tzv. auto no ma {kom dru {tvu ko je je vla da lo Voj vo di nom. @i ka Be ri sa vqe vi}, ko ji je bio am ba sa dor u Lon do nu, do la zi jed nog da na kod me ne i ka è: „Da nas sam pot pi sao ~ek na 600.000 fun ti za le ~e we na {ih qu di ov de. Pa zar ne mo è -

Broz, Tadi}, Kara|or|evi} Pro fe sor @i va no vi} kri vi Bro zov re `im za skri va we isti ne o Ja se nov cu, a ni je ni ma lo odu {e vqen ni od no som ak tu el nih vla sti pre ma toj te mi. On, me |u tim, ne ma le pih re ~i ni za kra qa Alek san dra Ka ra |or |e vi }a, jer je, ka ko tvr di, „da se ne bi uvre di lo jed no ple me je din stve nog tro ple me nog na ro da” za bra nio da se pi {e i go vo ri o po sto ja wu kon cen tra ci o nih lo go ra u Bo sni to kom Pr vog svet skog ra ta, gde je sa mo u Do bo ju ubi je no 12.000 qu di. „E pa za to {to smo }u ta li o tim zlo ~i ni ma, do bi li smo Ja se no vac, a za to {to smo }u ta li o Ja se nov cu, i u pro {lom ra tu, ovog pu ta gra |an skom, ima li smo kla wa i ubi ja wa i et ni~ ko ~i {}e we Sr ba”, o{tar je pro fe sor @i va no vi}. Sta vqam opa sku da u tom pro {lom ra tu ni srp ska stra na ni je bi la an |e o ska, na pro tiv. „U svim tim ra to vi ma su i Sr bi u~e stvo va li - i Bal kan skim ra to vi ma i Pr vom svet skom, i Dru gom svet skom, i ovom gra |an skom - i ta~ no je da u wi ma ni mi ni smo bi li sto po sto ~i sti. Ali to je raz log vi {e da se o sve mu go vo ri”, od go va ra mi pro fe sor.

na la zio je dan od naj u `a sni jih kon cen tra ci o nih lo go ra iz Dru gog svet skog ra ta. – Za hva qu ju }i spe ci jal noj bu {i li ci, naj pre smo utvr |i va li gde se na la ze grob ni ce, a on da otva ra li son de tri pu ta ~e ti ri

Deklaracija o genocidu Me |u na rod na ko mi si ja za utvr |i va we isti ne o Ja se nov cu do ne la je la ne De kla ra ci ju o ge no ci du u Ja se nov cu u ko joj se, iz me |u osta log, in si sti ra na to me da se da se utvr di pra vi~ na od {te ta `r tva ma i wi ho vim po tom ci ma, ko ju bi Re pu bli ka Hr vat ska tre ba lo da is pla ti u, ka ko se na vo di, „ra zum nom ro ku”. Uz to se tra ì i usta no vqe we Da na se }a wa na `r tve ge no ci da u NDH, ko ji bi bio obe le à van u Sr bi ji, BiH i Hr vat skoj. Ina ~e, Ko mi si ja je u pe ri o du od 1997. do 2011. or ga ni zo va la i pet me |u na rod nih kon fe ren ci ja o Ja se nov cu – tri u Ba wa lu ci, te u Wu jor ku i Je ru sa li mu – na ko ji ma su u~e stvo va li i ne ki od pre ì ve lih lo go ra {a, ~i ja su sve do ~e wa za be le è na i svi ti snim ci su, po re ~i ma pro fe so ra @i va no vi }a, „oti {li vo de }im usta no va ma u sve tu”.

Preìveo pukim slu~ajem Za rad na pod ru~ ju Ja se nov ca mla dog @i va no vi }a pri pre mao je An te Pre me ru, pro fe sor sud ske me di ci ne iz Spli ta ko ji ne na kon jed nog in ci den ta na Me di cin skom fa kul te tu u Za gre bu pri nud no pen zi o ni san, da bi ga re ak ti vi ra li ka da je osni van no vo sad ski fa kul tet. We ga su, kao pred rat nog ko mu ni sta, usta {e uhap si le i po sla le u Ja se no vac, a ostao je ìv sa mo za hva qu ju }i ~i we ni ci da je bio u gru pi ko ju je je dan rev no sni ~u var, pre to ga za po slen u Le po gla vi, za veo u kwi gu za tvo re ni ka. I wih su on da odr à va li u ì vo tu i po ka zi va li svi ma ko ji do |u u obi la zak Ja se nov ca, od Ne ma ca do Cr ve nog kr sta, kao do kaz da ne ma ubi ja wa lo go ra {a. „Ali za sve to vre me pro fe sor Pre me ru je po sma trao {ta se sve de {a va i od we ga sam do bio mno {tvo uput sta va ka ko da ra dim, {ta da na te re nu gle dam. Od we ga sam o tom stra {nom lo go ru na u ~io ve o ma mno go”…

u we mu su na ve de ni ne sa mo po da ci o pro ce we nom bro ju stra da lih, ne go i de ta qi o na ~i ni ma na ko ji su usta {e ubi ja le svo je `r tve. Ta ko je po tvr |e no da je naj vi {e lo go ra {a za kla no, ali i da su i tu po sto ja le raz li ke u „teh ni ci”, pa su ne ki iz dah nu li od mah, dok su dru gi pu {ta ni da la ga no umi ru. Sli~ na je si tu a ci ja bi la i sa usmr }i va wem udar cem ma qem ili za ku ca va wem kli no vi ma za tzv. to po le smr ti; za pra vo, ko mi si ja je do {la do za kqu~ ka da je bli zu pe ti na `r ta va u grob oti {la jo{ uvek `i va. – Po sto ja la je raz li ka i iz me |u Ja se nov ca i Do we Gra di ne. U Ja se no vac su do vo di li qu de ili iz dru gih lo go ra ili iz gra do va, i te meq no bi ih opqa~ ka li pre no {to }e ih ubi ti. I ta mo sem ko sti ju ni smo pro na {li ni {ta. S dru ge stra ne, u grob ni ca ma na pod ru~ ju Do we Gra di ne, gde su na rod do vo di li di rekt no iz se la u ve li kim ko lo na ma i prak ti~ no ga od mah ma sa kri ra li, kraj te la smo pro na la zi li i zlat ni ke i kr sti }e, ogle dal ca, ~e {qe ve, nok {i re, cuc le... Ako su on da {we vla sti i hte le da pri kri ju svu mon stru o znost usta {kih zlo ~i na, po da tak od pre ko 730.000 umo re nih u Ja se nov cu, a do ko jeg su do {li

je ko ri ste }i austrij sko po re klo i ne ma~ ko dr à vqan stvo us pe la da iz usta {kih kan xi i{ ~u pa vi {e od 12.000 de voj ~i ca i de ~a ka. – Spa si la je tu de cu si gur ne smr ti. Jer, ma lo je po zna to da Mu zej ho lo ka u sta u Wu jor ku, dok NDH bi la je di na dr à va ko ja je s dru ge stra ne Cen tar „Si mon ima la kon cen tra ci o ne lo go re Vi zen tal” pro ce wu je da se ra di za de cu. U jed nom je ~ak bi lo o 600.000 Sr ba, Ro ma i Je vre ja. ode qe we za be be do jed ne go di ne I to ni je sve, na pro tiv: pre ma sta ro sti. U si ste mu hr vat skih slu `be noj iz ja vi Ze maq skog po - lo go ra ukup no je stra da lo ve ren stva Hr vat ske za utvr |i va - 110.000 de ce, a pret hod no su mno we zlo ~i na oku pa to ra i wi ho - ge de voj ~i ce si lo va ne i o to me vih po ma ga ~a, u Ja se nov cu je ubi - po sto je sve do ~an stva. Sve to mo je no iz me |u 500.000 i 600.000 qu - ra da se zna. Ali tre ba bi ti sve di; de mo gra fi Vla di mir @er ja - stan da je od ta da pro {lo 70 go vi} i Bo go qub Ko ~o vi} na te me - di na i da je pi ta we ko li ko to qu ana li ze po pi sa sta nov ni - sve za ni ma mla |e ge ne ra ci je. {tva pre i po sle Dru gog svet - Ipak, ja }u dok me bu de go vo ri ti skog ra ta iz vla ~e za kqu ~ak da je u ime svih tih `r ta va. na oba la ma Sa ve umo re no iz me Pra vi mo krat ku stan ku, pro |u 70.000 i 83.000 lo go ra {a, dok fe sor ot pi ja gu tqaj vo de, ja ka u op se `noj stu di ji „Ho lo ka ust u fe. Raz go vor na sta vqa mo pri NDH” Dra gan Cvet ko vi} iz be o - ~om o we go vom od la sku iz Sr bi je. Na ana li za ma ja se no va~ kih grob ni Ma lo je po zna to da je NDH bi la ca ra dio je do ok to je di na dr à va ko ja je ima la bra 1964, ali ka da se vra tio u No vi Sad, kon cen tra ci o ne lo go re za de cu shva tio je da ga na fa kul te tu vi {e ne grad skog Mu ze ja `r ta va ge no ci - ~e ka rad no me sto. da na vo di da su usta {ki lo go ri – O~i gled no je bi la do ne ta od ne li iz me |u 122.300 i 130.100 od lu ka da bu dem sklo wen. Sre `r ta va. Ina ~e, u ja se no va~ kom }om, ne ka ko upra vo u to vre me Me mo ri jal nom mu ze ju za sad je bio je ras pi san me |u na rod ni upi sa no 82.073 ime na. kon kurs za is tra ì va wa u Ugan – Te o ri ja is tra ì va ~a ko ji di. Ja se pri ja vim – i odem. Ka se de u fo te qa ma i ni ka da ni su sni je sam ta mo bio i pro fe sor, a bi li na te re nu je ste da se zlo - 1968. pri hva tio sam po ziv da ~in mo è pri zna ti sa mo ako je pre da jem ana to mi ju na ~u ve nom po znat iden ti tet `r tve i ako se Me di cin skom ko le xu Kra qev zna po ~i ni lac. Ali {ta }e mo, ske bol ni ce sve tog Var to lo me ja re ci mo, sa ja se no va~ kim `r tva - u Lon do nu. I ni sam se po ka jao. ma ko je sam kao de ~ak me se ci ma Jer, Lon don je sa 12 me di cin skih

mo da na pra vi mo ne ki ta kav cen tar u No vom Sa du. Em ne }e mo vi {e da va ti pa re En gle zi ma, em }e bo le sni ci je sti na{ ku pus i krom pir”. I po zva li su me ka ko bih po di gao na sta vu na pret kli ni ci na Me di cin skom fa kul te te tu, a po zva li su i ne ko li ko mo jih ko le ga, po put Ni no sla va Ra do va no vi }a, da po sta ve na no ge In sti tut u Srem skoj Ka me ni ci. I to je le po po ~e lo da ra di, a on da je do {ao Mi lo {e vi}, ko ji je sve uni {tio, ras tu rio, upro pa stio... Za hva qu jem se i ga sim dik ta fon, a on da po la ko, no gu pred no gu, na pu {ta mo zda we Ma ti ce srp ske, pa kraj Ni ko la jev ske cr kve i Sred wo {kol skog do ma ide mo do Mi le ti }e ve da bi na kra ju iza {li na sun cem oku pa nu Zmaj Jo vi nu, sve vre me neo ba ve zno ~a vr qa ju }i. Pre pri ~a va mi pro fe sor aneg do tu ka ko su u No vom Sa du po ku {a li da ga u~la ne u Ko mu ni sti~ ku par ti ju, pa taj za da tak da li si nu ne gda {weg po zna tog no vo sad skog bo ga ta {a. „Pa ka ko }u ja u istu par ti ju s to bom, ka da smo mi kla sni ne pri ja te qi”, od go vo rio mu je @i va no vi}. Ra sta je mo se na Tr gu slo bo de. Pro fe sor }e kod svog pri ja te qa, do a je na voj vo |an skog no vi nar stva Qu be Vuk ma no vi }a na ri bqu ~or bu, a ja u re dak ci ju. Sr da~ no se po zdra vqa mo, kao sta ri znan ci. Na kra ju sam obe }ao i da }u mu po sla ti no vi ne na lon don sku adre su. „Dnev nik” se, na `a lost, jo{ uvek ne pro da je na te ri to ri ji Uje di we nog Kra qev stva. n Miroslav Staji}

nedeqa11.mart2012.

c m y

INTERVJU

dnevnik

YANG VENSJUE, AMBASADOR REPUBLIKE KINE U SRBIJI, ZA „DNEVNIK” GOVORI O KINESKOM

Bo gat stvo ne }e is kva ri ti z me |u Ki ne i Sr bi je po sto ji du bo ko tra di ci o n al n o pri j a t eq stvo, ko je je iz dr à lo te sto ve isto ri je i pro me ne na me |u na rod noj sce ni, a ka da su 2009. na {e dve ze mqe us po sta vi le i stra te {ko part ner stvo, une le su ti me no vi, sna àn za mah u raz vo ju bi la te ral nih od no sa, ka è u in ter vjuu „Dnev ni ku” am ba sa dor Re pu bli ke Ki ne u Sr bi ji Xang Ven sjue. – Ki ne ska stra na ce ni {to srp ska stra na do sled no sle di po li ti ku „jed ne Ki ne“ i pru à zna ~aj nu po dr {ku po pi ta wi ma u ve zi sa glav nim in te re si ma Ki ne. Ki na se, s dru ge stra ne, ru ko vo di ne za vi snom i auto nom n om spoq n om po l i t i k om mi ra, in si sti ra na rav no prav no sti ve li kih i ma lih ze ma qa, i u pot pu no sti po {tu je su ve re ni tet i te ri to ri jal ni in te gri tet Sr bi je i to da srp ska vla da i na rod, na osno vu si tu a ci je u ze mqi, bi ra ju svoj dru {tve ni si stem i raz voj ni put. U tom kon tek stu raz u me mo i po dr à -

va mo na po re ko je Sr bi ja ula è u pro ces in te gra ci ja u Evrop sku uni ju – ka è Xang Ven sjue. We go va ek se len ci ja isto vre me no is ti ~e da, iako obe na {e ze mqe ima ju raz li ~i tu unu tra {wu si tu a ci ju i uslo ve, one ima ju i mno go to ga za jed ni~ kog i sli~ nog. – Pr vo, ima mo sli~ no isto rij sko is ku stvo, he roj sku bor bu za slo bo du i ne za vi snost svo ga na ro da. Dru go, vla de na {ih ze ma qa ima ju za jed ni~ ki za da tak i jed na ku pre da nost da sna `no raz vi ja ju na ci o nal ne eko no mi je i po boq {a ju ì vot ni stan dard qu di, {to otva ra {i ro ki pro stor za uza jam no ko ri snu sa rad wu. Ki ne sko-srp ska eko no mi ja i tr go vi na su kom ple men tar ne i ja ke, a sa rad wa u obla sti in f ra s truk t ur n e iz g rad we, ener g e t i k e, tu r i z ma i u dru gim obla sti ma ima do bru osno vu i {i ro ke per spek ti ve. Tre }e, obe ze mqe de le za jed ni~ ke ili sli~ ne prin ci pe i sta vo ve po vo dom mno gih me |u na rod nih i re gi o nal nih po slo -

va. Obe se za la ù za ne pri stra san i pra ve dan me |u na rod ni po li ti~ ki po re dak, za pre va zi la è we raz li ka u skla du s osnov nim nor m a m a me | u n a r od n og pra va pu tem kon sul ta ci ja i di ja lo ga. Pro ti ve i se me {a wu u unu tra {wu po li ti ku, te uvek uza jam no po dr à va ju ka da je re~ o pi ta wi ma od vi tal nog i za jed ni~ kog in te re sa. l Kina nema nameru da mewa politiku prema Kosovu? – Po pi ta wu Ko so va, Ki na se uvek za la ga la za po {to va we su ve r e n i t e t a i te r i t o r i j al n og in te gri te ta Sr bi je, u skla du sa re zo lu ci jom 1244 Sa ve ta bez bed no sti, i za to da se pu tem di ja lo ga na |e obo stra no ko ri sno re {e we za obe re le vant ne stra ne. Di ja log srp ske i ko sov ske stra ne sa da je po sti gao iz ve stan na pre dak po ne kim pi ta wi ma. Na da mo se da }e re le vant ne stra ne da in te zi vi ra ju na po re da odr è i na sta ve da gu ra ju na pred pro ces di ja lo ga. To ni je sa mo do pri nos wi ho vim sop stve nim in te re si ma i do -

Re{ewe u Siriji putem dijaloga Ka da je re~ o ki ne skom sta vu pre ma Si ri ji, zva ni~ ni Pe king ~vr sto bra ni stav da se tre nut na kri za mo è re {i ti sa mo pu tem di ja lo ga, na mi ran i ade kva tan na ~in i da ne pre stal no ula è na po re ka tom ci qu. – Iz uz et no je za bri wa va ju }a ~i we ni ca da si tu a ci ja u Si ri ji osta je ozbiq na. Na sta vqa ju se na sil ni su ko bi, po li ti~ ki di ja log jo{ ni je ot po ~eo, a iz gle di za mir no raz re {e we kri ze jo{ uvek su u ma gli. Za rad {to sko ri jeg po li ti~ kog re {e wa pi ta wa Si ri je, Ki na se za la è i mo li da vla da Si ri je i sve re le vant ne stra ne od mah, pot pu no i bez us lov no pre sta nu sa svim vi do vi ma na si qa, po seb no ka da je re~ o na si qu nad ne du `nim ci vi li ma. Raz li ~i te frak ci je u Si ri ji mo ra ju iza bra ti dru ge ne na sil ne vi do ve iz ra à va wa svo jih po li ti~ kih te `wi.

Po oce ni Ki ne, si rij ska vla da i raz li ~i te frak ci je tre ba da, ima ju }i na umu du go ro~ ne i fun da men tal ne in te re se svo je ze mqe i svog na ro da, od mah po kre nu za kqu~ ni po li ti~ ki di ja log bez pred us lo va ili pre ten do va nih is ho da, i to uz ne za vi sno po sre do va we spe ci jal nog iza sla ni ka UN-a i Arap ske li ge. – Re le vant ne stra ne me |u na rod ne za jed ni ce tre ba ozbiq no da po {tu ju ne za vi snost, su ve re ni tet, je din stvo i te ri to ri jal ni in te gri tet Si ri je i pra vo Si ri ja ca da ne za vi sno iza be ru svoj po li ti~ ki si stem i raz voj ni put, stvo re uslo ve i obez be de po treb nu i kon struk tiv nu po mo} raz li ~i tim po li ti~ kim frak ci ja ma u Si ri ji da ot po~ nu di ja log i da po {tu ju is ho de tog di ja lo ga. Ki na ne odo bra va oru à no me {a we ili gu ra we „pro me ne re ì ma“ u Si ri ji i ve ru je da spro vo |e we ili pret wa sank ci ja ma ne po ma è ade kvat nom raz re {e wu ovog pi ta wa.

bro bi ti na ro da, ne go do pri no si i mi r u i sta b il n o s ti na Bal ka nu i u ce loj Evro pi. l Ameri~ka CIA predvi|a da }e za mawe od deset godina Kina biti najve}a ekonomija sveta, zemqa u kojoj }e

eko nom skom osno vom, a ne u rav no te `en i ne us kla |en raz voj su i da qe otvo re na pi ta wa. Uz da qi raz voj po li ti ke re for mi i otva ra wa, so ci ja li za ma i tr `i {ne eko no mi je, do dat no pro {i ri va we kul tur ne

Ambasador Vensjue s predsednikom Tadi}em

`ivotni standard rapidno rasti. Strahujete li da bi preveliko bogatstvo moglo da ugrozi tradicionalne kineske vrednosti? – Ki na je po sta la dru ga po ve l i ~ i n i svet s ka eko n o m i j a, naj ve }i iz vo znik, dru gi po re du uvo znik i naj ve }e svet sko tr `i {te u na sta ja wu. Pri to me 1,3 mi li jar de qu di uspe va da za do vo qi osnov ne po tre be, a do {lo je i do zna ~aj nog sma we wa ap so lut no si ro ma {nog sta nov ni {tva. Me |u tim, u po re |e wu sa raz vi je nim ze mqa ma sve ta, ki ne ski eko nom ski “ko la~” ni je do voq no ve lik, a kva li tet ni je do voq no do bar. Ki na je jo{ uvek ze mqa u raz vo ju, sa mno g o sta n ov n i k a i sla b om

raz me ne iz me |u Ki ne i ino stran stva, uz da qe ja ~a we ide je na ro da o ne za vi sno sti, iz bo ru, di ver zi te tu i raz li ~i to sti... sve je pri sut ni ja po tre ba da se for mu li {e ja sna de fi ni ci ja osnov nih de lo va tra di ci o nal nog vred no snog si ste ma. Jer jed na na ci ja, jed na ze mqa, uko li ko ne ma svoj du hov ni stub, iz gu bi }e svo ju ko he zi ju i vi tal nost. Na pro sto, u slu ~a ju po ra sta ra zno li ko sti dru {tve nih ide ja i qud s kih vred n o s ti, osnov n i prin ci pi po ne kad sve sno ili ne s ve s no bi va j u za n e ma r e n i, raz re |e ni. U sva kom slu ~a ju, ’mir’ je va `na ka r ak t e r i s ti k a ki n e s ke kul tu re, ’har mo ni ja’ je ciq ki ne s ke kul t ur n e vred n o s ti, a

’har m o n i~ n o dru { tvo’ je su {tin ska oso bi na so ci ja li zma sa ki ne skim ka rak te ri sti ka ma. I sto ga ka è mo da su iz grad wa so c i j a l i z ma sa ki n e s kim ka rak te ri sti ka ma i ci qe vi ki ne ske tra di ci o nal ne kul tur ne vred no sti – iden ti~ ni. Mi tre ba da sle di mo so ci ja li zam sa ki ne skim ka rak te ri sti ka ma, i da raz vi ja mo jo{ bo qe i br è na { u eko n o m i j u, ka k o bi s mo omo gu }i li za jed ni~ ki pro spe ri tet i dru {tve nu har mo ni ju ce lom na ro du. A bo gat stvo ne sa mo da ne }e ugro zi ti ki ne sku tra di ci o nal nu kul tu ru i vred no sti, ne go }e, na pro tiv, pro mo vi sa ti i ostva ri ti ci qe ve tra d i c i o n al n ih kul t ur n ih vred no sti. l Nisu svi jednako odu{evqeni ~iwenicom da kineska ekonomija raste ubrzanim tempom. Postoji i strah od Kine. Je li on opravdan? – Po je di ne ze mqe i po je din ci su ve o ma èq ni da raz ma tra ju te o ri ju “Ki na kao pret wa”, {to je bez mo ti va i za sno va no na ne do stat ku ~i we ni ca, ali i to me {to su wi ho vi umo vi za u sta vqe ni u eri hlad nog ra t a. Svet da n as pred s ta v qa jed no glo bal no se lo. Sva ka ze mqa te ì sop stve nom raz vo ju, sto ga mo ra do zvo li ti i dru gi ma da se raz vi ja ju; sva ka ze mqa è l i sop s tve n u bez b ed n ost, sto ga mo ra do zvo li ti i dru gi ma wi ho vu. Ki ne ski raz voj je, sem to ga {to je ki ne skom na ro du pru ìo pra vu ko rist, dao i po zi ti van do pri nos raz vo ju i pro spe ri te tu sve ta. U po sled wih de set go di na Ki na je ostva ri la go di {wi uvoz u vred no sti od sko ro 750 mi li jar di do la ra ro be, {to od go va ra bro ju od pre ko 14 mi li o na rad nih me sta ko ja su re le vant ne ze mqe i re gi o ni otvo ri li. Ki ne ska eko no mi ja }e do 2015. do sti }i ot pri li -

GODI[WICA KATASTROFALNOG ZEMQOTRESA I CUNAMIJA KOJI SU

Ja pan re ak to ri ma d ka ta stro fe ko ja je za de si la Ja pan – us pe li da vra ti mo re ak to re u ohla |e no sta we. sna `nog po tre sa mag ni tu de 8,9 ste pe ni Ra di ja ci ja ko ja se sa da emi tu je u gra ni ca ma je po Rih te ru i po to weg ra zor nog cu na nor ma le, a tem pe ra tu ra nu kle ar nog go ri va mi ja, ko ji su do ve li do to pqe wa tri re ak to ra stal no je is pod „ta~ ke vre wa”. u nu kle ar noj elek tra ni Fu ku {i ma Da i ~i – No, sta we je ipak da le ko od za do vo qa va ju pro {lo je ta~ no go di nu da na. Me |u tim, u bli }eg. In è we ri, na i me, ima ju tek okvir nu pred zi ni „ja pan skog grand zi roa”, ba rem ako je su sta vu o to me gde se na la zi is to pqe no nu kle ar di ti po tvrd wa ma bri tan skog „In de pen den ta”, no go ri vo i u ka kvom je sta wu. Ono se, ina ~e, sve iz gle da kao da se uàs do go dio pre sa mo ne odr à va na ni skoj tem pe ra tu ri uz po mo} hi qa ko li ko da na. „Pod ru~ je i do 20 ki lo me ta ra uda qe no od nu kle ar ke osta lo je za mr znu to u vre me nu. Slo mqe ni nat pi si i da qe vi se na po lo mqe nim {ar ka ma pro d av n i c a. Na p u { te n i auto mo bi li ~e ka ju vla sni ke da se vra te ku }i. Igra li {ta vr ti }a za ra sla su u ko rov, a do ma }e ì vo ti we tu ma ra ju pu stim pu te vi ma. âk su se i pti ce od se li le ili po mr le”, za pis je re por te ra Dej vi da Mek ni la. To se sve do ~e we, ru ku na sr ce, umno go me raz li ku je od fo to gra fi ja ko je su ob ja qe ne po vo dom go di {wi ce tra ge di je, a na ko ji ma se vi di ka ko su Ja pan ci u ne ve ro vat no krat kom ro ku us pe li da ot klo ne do bar deo po sle di ca ra za ra wa ko je su do - Prof. dr I{tvan Bikit ne li ze mqo tres i cu na mi. Ali ~i we ni ca je, za pra vo, da se u sr Bikit: Kod nas bez opasnosti cu pu sto {i, u Fu ku {i mi, bit ka za za u sta vqa we po sle di ca te Ra di o ak tiv ni jod-131 po re klom iz Fu ku {i me su na na {im {kog o{te }e wa nu kle ar ke na pro sto ri ma pr vo za be le ì li is tra ì va ~i sa De part ma na za fi sta vqa ne sma we nom è sti nom. zi ku Pri rod no-ma te ma ti~ kog fa kul te ta u No vom Sa du, a ka sni Uosta lom, na ula zu u po stro je je su i dru ge ovla {}e ne in sti tu ci je, po put La bo ra to ri je „Za we da nas se o~i ta va zra ~e we od {ti ta” iz Vin ~e i In sti tu ta „Dr Dra go mir Ka ra jo vi}”, po tvr 15 mi kro si ver ta po sa tu, ali je di le ovaj na laz. za to na dru gom kra ju kom plek sa, – U No vom Sa du i Voj vo di ni je, za hva qu ju }i ve li koj po dr {ci gde su tri naj te è o{te }e na re Vla de APV, us po sta vqen van red ni mo ni to ring ra di o ak tiv no ak to ra, i do sto ti nu pu ta ve }e. sti aero so la, ki {ni ce, mle ka i ze le ne sa la te – ka è za „Dnev I za rad ni ke jo{ pre o pa sno da nik” di rek tor De part ma na za fi zi ku PMF-a prof. dr I{tvan ta mo ra de. Bi kit. – Me re wa su tra ja la do kra ja ma ja 2011, ka da su ne sta li i – Tre nut no nam je glav ni po po sled wi tra go vi jo da-131 u na {oj ì vot noj sre di ni. To kom sao ukla wa we nu kle ar nog go ri ovih me re wa je usta no vqe no da su zdrav stve ni efek ti pri sti gle va iz re ak to ra – ob ja {wa va Ta ko li ~i ne ra di o ak tiv no sti iz Ja pa na za ne mar qi vo ma li. Mo è ke {i Ta ka ha {i, di rek tor po mo, da kle, za kqu ~i ti da je pri vre men, iz u zet no ma li po rast ra stro je wa ko ji je tu funk ci ju di o ak tiv no sti na na {im pro sto ri ma bio pod stal nom kon tro pre u z eo na k on {to je we g ov lom, te da ni u jed nom tre nut ku, ni ne po sred no na kon ak ci den ta pret hod nik obo leo od kar ci no a ni ka sni je, zdra vqe sta nov ni ka ni je bi lo ugro è no. ma. – Za do vo qan sam {to smo

dnevnik

nedeqa11.mart2012.

EKONOMSKOM BUMU, TE POLITI^KOJ I PRIVREDNOJ SARADWI SA NA[OM ZEMQOM

VESTI

ki ne sko dru {tvo

Ru si uz Asa da

ke 8,6 triliona dolara, a u na- giji pove}awa te potra`we, tanom inesticiono-trrednih pet godina o~ekuje se da kve da moè da podstakne jak govinskom forumu i }e uvoz dosti}i vrednost od 10 ekonomski rast. to kom dru gih sli~ biliona dolara robe i da }e nih do ga |a ja, pred l Nakon nedavne posete pre ma svet skom eko nom skom Pekingu vrha EU, dosta se stavi kineskim predrastu imati sve ve}u razvojnu spekulisalo o direktnoj pouze}ima investicioulogu. mo}i Kine posrnuloj evropno okruèwe u SrbiPri to me, bu du }i ki ne ski skoj ekonomiji? ji, pre fe ren ci jal nu razvoj i daqe ne}e biti izolo– Mi ima mo po ve re wa u politiku i investivan od ostatka sveta, ve} }e na- evropsku ekonomiju, imamo pocione projekte, te da staviti da pruà jo{ ve}i do- verewe i u evro. Evropa }e i }e pozdraviti dolaprinos zajedni~kom razvoju. Uz daqe biti jedno od trì{ta za zak jo{ vi{e kineto }emo se i daqe zalagati za kineske investicije. Tako|e se skih in ve sti to ra u ja~awe jednake i uzajamno kori- nadamo da }e i zemqe Evropske va{u zemqu. sne saradwe sa zemqama u raz- uni je pro {i ri ti sa rad wu u Ina~e, odgovarajuvoju i nastojati da im obezbe- oblastima trgovine, finansi}i resori pri vladadimo raznovrsnu podr{ku i poja, investicija... i da }emo sa ma na{e dve dràve, mo}. Dakle, sve ~iwenice govo- Evropskom unijom zajedno odin sti tuci je po sred re u prilog tome da kineski govoriti na sve ekonomske izanici i preduze}a trebrz razvoj ne samo da ne moè zove. Pri tome Kina podràva ba da izme|u sebe usbiti pretwa drugima, nego i da, zemqe EU da preuzmu inicijapo stave mehani zme uz daqi razvoj, Kina ima obave- tivu i odgovore na du`ni~ke me|usobne ekonomske zu da stvori vi{e mogu}nosti krize u Evropi. I verujem da }e i trgovinske razmeza mir u svetu, za razvoj i sa- ze mqe evro-zo ne uje di we no ne. Potpuno sprovo„Investicije kineskih preduze}a u Srbiju jo{ su u povoju” radwu. preduzeti adekvatne mere, te |ewe uloge me{ovire{iti sva relevantna pitawa tog ekonomsko-trgovinskog ko- zim ekonomski razvojem, pred je to realno, odnosno da li l A kakva su ekonomska o~ekivawa u samoj Kini? i prevazi}i krizu. mi teta podrazumeva ulagawe wom je ozbiqniji zadatak induje bilo konkretnih razgovo– BDP po glavi stanovnika je napo ra u po boq {awe ni voa strijske transformacije i mora na tu temu? l Jo{ je uvek veoma malo ve} nadma{io 4.000 dolara, uz kineskih investicija u Srusluga, aktivnu izgradwu boqe dernizacije, kao i izgradwe in– Mi jo{ uvek ne raspolaèpove}awe nivoa potro{we i biji. Da li je to posledica platforme za razmenu i sarad- frastrukture. Kina je, pak, kao mo vestima u tom pogledu. Prvi kvaliteta ìvowu izme|u pred- najve}a zemqa u razvoju, upravo projekat saradwe u oblasti inta qudi u ruraluze}a i obezbe- u tom pogledu stekla bogato is- frastrukture izme|u na{e dve nim i ur ba nim zemqe, projekat izgradwe mo„Nadam se da }e srpska strana omogu}iti lak{e |ivawe efika- kustvo. sre di na ma. Me sne za{tite. U S druge strane, Srbija ima sta na Dunavu, te prvi projekat uslove za razvoj i u~e{}e kineskih preduze}a u |utim, ~iwenica svakom slu~aju, dobre temeqe u automobilskoj saradwe u oblasti energetike, trgovini i investicijama u Srbiji” je da je sna àn nadam se da }e industriji, ma{inskoj proizprojekat rekostrukcije termorazvoj ekonomije srp ska strana vodwi, prehrambenoj industrielektrane Kostolac, predstapo sled wih tri omogu}iti lak- ji i po qo pri vredi. Ki na je vqaju dva velika uspe{no imdesetak godina, nakon politi~iwenice da smo objektivno {e uslove za razvoj i u~e{}e ogromno trì{te, a kineska ple men ti ra na pro jek ta ko ji ke reformi i otvarawa, najvimalo trì{te, ili su razlokineskih preduze}a u trgovini vlada nema nikakvo ograni~ewe sluè kao primer za druge za{e zavisio od investicija i izzi druge prirode? i u investicijama u Srbiji, te na uvoz srpskih proizvoda i èjedni~ke projekte u oblasti invoza. Oni poput dva vagona vu– In ve sti ci je ki ne skih nastaviti da unapre|uje olak- li da pro{iri uvoz. Srpska fra struk tu re i ener ge ti ke. ku kineski ekonomski razvoj preduze}a u Srbiju su trenutno {ano investirawe i trgovinu. preduze}a su, dakle, dobrodoKineska strana je spremna da unapred jer unutra{wa, doma}a jo{ u povoju, ali Srbija ima {la da aktivno istraùju na zajedno sa srpskom na osnovu l [ta je Kinezima najzanipotra`wa, nije dovoqno jaka ogrom ne in ve sti ci o ne per - mqi ve od pro iz vo da ko je kineskom trì{tu, da pove}aju prakti~nog sprovo|ewa ova dva da pokrene brz ekonomski razspektive i veliki potencijal. Srbija moè da ponudi? iz voz u Ki nu, da pro {i ruju pro jek ta, is tra ì mo gu} nost voj. Ali ma koliko se jedna zeKina je spremna da nastavi da – Produbqivawe bilateralobim trgovine i na taj na~in u~e{}a u Srbiji, ukqu~uju}i i mqa u pe ri o du po le ta svo je podsti~e ugledna kineska pred- ne eko nom sko-tr go vin ske sa unapre |uju stabi lan eko nom - u Vojvodini, na lokalnim graekonomije moè osloniti na uze}a da investiraju u Srbiju, a radwe je zajedni~ka èqa obe sko-trgovinski razvoj na{e dve |e vin skim pro jek ti ma, isto stra ne in ve sti ci je i iz voz, tako|e pozdravqa i investira- strane i odgovara osnovnim inzemqe. vremeno otvaraju}i prostor i upravo kako bi se postigao odrwe srpskih preduze}a u Kini. teresima na{a dva naroda. Srza aktivnu saradwu u oblasti l Svo je vre me no je na ja ìv ekonomski rast, mora poI nadam se da }e srpska strana bija je va`na zemqa u regionu vqi va no u~e {}e ki ne skih vi{ih tehnologija, cirkularne stojati i doma}a potra`wa. I uloìti napore da prilikom Zapadnog Balkana i uz pove}a- komapnija u izgradwi tuneekonomije i poqoprivrede. Kina }e insistirati na stratepo se te Ki ne skom me |u na rod - we potreba za stabilnim i brla kroz Fru{ku goru. Da li n Mi ro slav Sta ji}

IZAZVALI NAJVE]U NUKLEARNU KATASTROFU POSLE ^ERNOBILA

vi{e ne ve ru je da litara hladne vode koja se sliva u pogone iz ogromnih tankova ubrzano izgra|enih oko reaktora. Naravno, za obilazak postrojewa neophodno je za{titno odelo, pod kojim je temperatura kao u paklu. – Pro{log leta su radnici od vru}ine padali kao muve. No, moralo se raditi. Najgore je ipak bilo kada je dopu{tena apsorbovana radijacija podignuta na 250 milisiverta na godi{wem nivou, {to je pet puta vi{e od onog {to je, recimo, standard u Sjediwenim Dr`avama. Naprosto, nismo mogli da prona|emo dovoqno qudi za posao, pa smo bili prinu|eni da radimo u dvominutnim (!!) smenama – ispri~ao je radnik Kazuhiro Sakamoto. Deo neophodnih zadataka ipak je obavqen, pa je tako zgrada s prvim reaktorom prekrivena materijalom koji zadr-

}enim postrojewima napusti domove, a onda je desetak dana kasnije bezbednosna zona pro{irena i iz we je oti{lo jo{ 130.000 stanovnika. To i ne ~udi jer su tih dana zabele`eni abnormalni nivoi radijacije u vodi iz slavine, povr}u, mleku, ribi, a prisustvo radioaktivnog joda u moru bilo je 1.250 puta ve}e od dopu{tenog. Za proteklih godinu dana te vrednosti su se uglavnom unormalile, ali je nedavno procurila informacija da bi potpuno stavqawe pod kontrolu i potowe neutralisawe 260 tona nuklearnog goriva moglo potrajati i svih 40 godina. Ako je to ta~no – a verovatno jeste, jer je izvor iz same Vlade – sve su prilike da }e dr`avni vrh Japana uskoro morati otvoreno da prizna stanovnicima okoline Fuku{ime kako se na svoja imawa mo`da ne}e mo}i vratiti decenijama!

Do Srbije stigao samo jod-131 Nakon akcidenta u NE Fuku{ima Dai}i, u kome je do{lo do ispu{tawa radioaktivnih materija u ìvotnu sredinu, Agencija za za{titu od jonizuju}ih zra~ewa i nuklearnu sigurnost Srbije je svakodnevno, preko Me|unarodne agencije za atomsku energiju, dobijala zvani~ne i proverene informacije o razvoju doga|aja u elektrani i transportu radioaktivnosti na ve}e udaqenosti. Kako je za „Dnevnik” izjavila Vedrana Vuleti} iz ove agencije, nakon prvih informacija o detekciji radioaktivnog izotopa joda, I-131 van teritorije Japana, pove}ana je u~estalost sakupqawa i merewa radioaktivnosti uzoraka iz ìvotne sredine. „Jod-131 u tragovima, odnosno veoma niskim koncentracijama, bilo je mogu}e detektovati samo u uzorcima vazduha. Najvi{e aktivnosti joda-131 izmerene su 29. marta (1,6 mBq/m3) i 30. marta (2,7 mBq/m3) u uzorcima iz vazduha, ali su i te aktivnosti bile daleko ispod vrednosti koje bi mogle da imaju uticaj na zdravqe stanovni{tva ili na ìvotnu sredinu”, rekla nam je Vedrana Vuleti}. àva radijaciju. U zonu kontaminacije sada ve} svako jutro stiè gotovo 3.000 radnika, koji nastavqaju poslove na sanaciji preostalih delova nuklearke, sve u ciqu da se situacija koliko-toliko vrati u normalu i omogu}i povratak gotovo 100.000 qudi koji su iz predostro`nosti morali da napuste svoje domove i jo{ ne smeju da se vrate. Ina~e, procewuje se da je ukupno tokom kriznih dana iz {ire zone nuklearke evakuisano vi{e od 300.000 stanovnika. U pr vom ta la su je dat na log da 170.000 qudi iz naseqa najbliìh o{te-

Ina~e, u ovom trenutku, od ukupno 54 japanska reaktora u pogonu su – samo tri. I mada vlasti u Tokiju nameravaju da vrate u operativnu funkciju jednu po jednu nuklearku, kako bi predupredili mogu}e nesta{ice elektri~ne energije tokom letwih meseci, lako se moè dogoditi da pod izgovorom dodatnih bezbednosnih provera, taj potez odloè na neko vreme. Jer, posledwa istraìvawa javnog mnewa pokazala su da je vi{e od dve tre}ine Japanaca protiv reaktivirawa nuklearnog programa. n Mi ro slav Sta ji}

Ministar spoqnih poslova Rusije Sergej Lavrov je tokom susreta sa izaslanikom UN i Arapske lige za Siriju Kofijem Ananom, rekao da se Moskva protivi svakoj vrsti uplitawa u unutra{wa pitawa Sirijei. Po {efu ruske diplomatije, „neprihvatqivo” je nepo{tovawe me|unarodnog prava i me{awe u unutra{wa pitawa Sirije. Rusija se prekju~e ponovo u Savetu bezbednosti suprotstavila predlogu rezolucije o Siriji, jer, kako je ocenila, on ne omogu}ava ravnote`u, odnosno ne poziva sve strane da obustave vatru. .

No} ni udar Dvadeset tri pripadnika Al Kaide ubijeno je preksino} u vazdu{nim napadima na wihova upori{ta u provinciji Bajda, u centralnom delu Jemena. Stanovnici Bajda su rekli da su napade izvr{ili ameri~ki avioni, i da su tada pogo|ene dve privatne ku}e. Sjediwene Dr`ave nikada do sada nisu zvani~no priznale da stoje iza ~estih vazdu{nih napada na upori{ta Al Kaide u Jemenu.

Ne ma pa ra za Ma do nu Madonin koncert u Zagrebu otkazan je jer organizatori o~igledno nisu uspeli da zatvore finansijsku konstrukciju. Naime, kako pi{e hrvatska {tampa, kraqica popa po koncertu za sebe i svoju veliku ekipu traì oko 4,6 miliona dolara. Kada se tome dodaju jo{ i tro{kovi organizacije nastupa, o~igledno se sa kartama po ceni od 230 kuna, odnosno oko 30 evra za gorwi deo tribina stadiona na Maksimiru, do 1.730 kuna za VIP loù, svi tro{kovi nisu mogli pokriti èqenom dinamikom. Ina~e, osim Madoninih fanova zbog otkazivawa koncerta tu`na je i uprava zagreba~ke prestonice, jer je procenila da bi joj spektakl na Maksimiru samo od pove}anog prometa u kafi}ima i hotelima doneo 4 miliona evra.

„DNEVNIK” U SRCU GR^KE

Sa mo or ga ni zo va we oja |e nih Tako|e, godinama {kolski sistem ima paralelne institucije u vidu “frontistirija” – institucija koje su davale deci dodatne ~asove iz svih predmeta uz five do kraja nedeqe trajala je nansijsku nadohnadu koja nije zanemarqiva. Toliko se neizvesnost oko pregovora to odoma}ilo da su deca ve} od drugog i tre}eg razreda gr~ke vlade s doma}im i strapoha|ala dodatne ~asove, zahvaquju}i prvenstveno lonim privatnim kreditorima oko uma{em {kolskom sistemu. Me|utim, formirala se orgawewa duga i rezultat je pozitivan – i nizacija obrazovanih qudi pod nazivom “tutorpul” na ~ak moè da bude jo{ boqi do 23. marTviteru i omogu}ila da se preko wihovog vebsajta nata. To }e biti veliki plus za sada|e profesor koji daje ~asove iz raznih oblasti – za xa{weg ministra ekonomije Venizelosa be. Ovaj vid solidarnosti je tek zaìveo ali ve} ima u wegovoj borbi za mesto predsednika PASOK-a, parti- dobre rezultate. je koja je u velikom padu. Sve to je pro{lo uz zaobilaèPored narodnih kuhiwa koje organizuje crkva, po~ewe pri~e oko banke Goldman Saks koja je kreditirala le su da rade i druge kuhiwe koje su neki gra|ani sami Gr~ku sa 600 miliona evra 2001, da bi sa dodatnih 2,5 mi- pokrenuli u vidu besplatnih obroka, ili se pla}a kolijardi zaduèwe naraslo u 2005. godini na 5 milijardi liko ko moè. Zadivquju}e je bilo slu{ati koliko se evra, uz razli~ite manipulacije (preko nerealnog obra- humanih qudi prihvatilo ovog posla, vo|eni qudsko~una kursa) kao i provizije iznad uobi~ajenih, ali zato {}u i qubavqu za sve one koji prolaze kroz uàsan petako dobro upakovano da je na kraju samo stigao ra~un, na riod ìvota. Da ne zaboravimo da su i neke {kole uz sre}u bez PDV-a. Jo{ jednom se pokazalo {ta zna~i za- pomo} roditeqa, organizovale doru~ak za decu koja duìvati se kod “ajkula”, koje hteli to da priznamo ili dolaze iz siroma{nijih porodica, jer se de{avalo da ne, kontroli{u svet pa i daqe posluju sa izuzetnim pro- su se deca onesve{}ivala od gladi tokom ~asova. fitom. U svakoj samoposluzi sada imate korpe u koje moèGnev qudi uperen je ka strankama {to }e se lako uo~i- te da stavite bilo koji proizvod koji }e dobiti qudi ti na slede}im izborima, a neki su ve} po~eli da pla}a- koji ne mogu sebi da priu{te ne{to od osnovnih namirju cenu svojih istupa kroz “jogurt renica. Doktori su, tako|e, Hipokravoluciju” (na{ patent - wihov jotovu zakletvu stavili ispred ostagurt), koju su na svojoj koì osetili lih i ponudili besplatne usluge negospodin Pangalos (PASOK), gokim ugroènim kategorijama. Sve te spo|a Bakojani ro|ena Micotakis pozitivne ideje i oni koji ih spro(biv{i ~lan ND), a posledwi je bio vode, sigurno }e podsta}i i druge da poznati peva~ Dalaras ~ija supruga se kroz razli~ite aktivnosti ukquje poslanik partije PASOK. ~e u humanitrani rad. Ipak ono {to se u svoj ovoj krizi Na sve ovo, dodao bih i jedan podapokazalo kao kqu~no i {to }e defitak: dràva je kroz reformske mere nitivno da vodi gr~ki narod ka nesmawila davawa za pokrivawe medikoj sigurnijoj luci, jeste – samoorgacinskih usluga i nabavku lekova, nizovawe. Vlada jo{ nije zakqu~ila ali je istovremeno ponudila trìGnev qu di upe ren je ka sve mere {tedwe, ali gra|ani su po{tu slobodnu prodaju generi~kih strankama, a neki su ve} ~eli svoju sopstvenu borbu za opstalekova koji su jeftiniji. Naravno po~eli da pla}aju cenu nak u ovim zaista te{kim trenucida je to izazvalo veliki gnev farmama. svojih istupa kroz wihovu ceutske industrije, ali je wena zaGodinama su pla}ali skupu pijacu rada koja je do ju~e u Gr~koj bila „jogurt revoluciju” i samoposlugu dok nisu uvideli da “puta pet” u odnosu na druge zemqe preprodavci od otkupne cene od seEU, predstavqa rupu koju je sama koqaka pa do pijace, uve}aju cenu za minimum 100%. Dose- pala. Prema podacima iz 2008. Gr~ka je bila na tre}em tili su se qudi pa pri{li seqacima i dogovorili da mestu u svetu po novcu odvajanom za zdravstvo, mereno oni dovezu krompir do centralnog trga u nekoliko gra- u odnosu na bruto nacionalni proizvod i sa udelom od dova i da prodaju gra|anima po cenama koje su nize od pi- oko 13% (Srbija na 13. mestu sa skoro 9%, a svetski ja~nih za minimum 50%. Sada se to sa krompira {iri i prosek je oko 7%). Ovim merama }e taj jaz znatno da se na druge proizvode, pa se udruèwe preprodavaca ve} smawi, dok ostaje polemika oko efikasnosti generi~oglasilo svojim protestom. Ali kasno su shvatili svoju kih lekova. bahatost, pa je do{lo vreme za trì{nu kaznu. (autor ì vi i ra di u Ati ni) Pi {e: Bra ni slav Tar la}

nedeqa11.mart2012.

dnevnik

c m y

(NE)VE SE LA SVA KO DNE VI CA:

Za bav no ru `ni ubr za nom sve tu kor po ra cij ski di ri go va ne za ba ve za {i ro ke ma se ko je uì va ju u bla go de ti ma za pad wa~ kog ka pi ta li sti~ kog ra ja, sva ki pro iz vod ima svoj vek tra ja wa po sle ko ga ga za me wu je sle de }a in stant `va ka za o~i/u{i/um. Za si ste mat sko za glu pqi va we {i ro kih ma sa sred we i ni ìh kla sa nad le `ni bri nu da bu de re dov no spro vo |e no. Na rav no, sva ki si stem mo ra da ima i odu {ak ili ti si gur no sni ven til ko ji ’re lak si ra’, od no sno kroz ko ji du va ju ve tro vi sub ver zi je i pro me na (do ko jih ne }e do }i ali }e po da ni ci ima ti ilu zi ju da se ne {to me wa). Nu `nost ova kvih iz la za zna na je svim mo der nim vla da ri ma, bi li oni po je din ci ili gru pe or ga ni zo va ne u kli ke, kor po ra ci je, stran ke i sl. Zbog to ga od re |e ni qu di va è za „omi qe ne opo zi ci o na re“ vla sti ma, ko ji ma kao da je sve do zvo qe no. U za bra nu kor po ra tiv nih umet ni~ kih pro iz vo da ta ko |e, s vre me na na vre me bqe sne ne ka ro ba – kwi ga, film, TV pro gram, strip... – ko ja li ~i na tu ta ko po treb nu pro vo ka ci ju. Po ne ki od tih pro iz vo da uspe va ju da na tr ì {tu op sta nu i pri li ~an broj go di na, a me |u wi ma tre nut no je naj traj ni ja cr ta na TV se ri ja „Simp so no vi“. „Simp so no vi“ su upra vo emi to va ni u ni ma we ni vi {e ne go 500 epi zo da (i tu ni je kraj); ve} ove ci fre uz atri bu te cr ta ne i hu mo ri sti~ ke se ri je uz di gle su „Simp so no ve“ u sfe ru re kor da i fe no me na po pu lar ne kul tu re. â so pis „Tajm“ je 1998. ovu se ri ju pro gla sio naj bo qom TV se ri jom XX ve ka (!) a Bart Simp son je uvr {ten me |u 100 naj u ti caj ni jih qu di tog ve ka (iako je iz mi {qe na li~ nost i kao ta kva je din stve -

T R E N D R A P O R T : QU BAV I MO DA

Do ba ne vi no sti ko bi ikad No vi Sad mo gao ma kar na tre nu tak da za li ~i na naj fan ta sti~ ni ji grad na sve tu Wu jork, to bi sva ka ko bi lo ne ka ko s pro le }a. Jer, upra vo pr vo pro le} no sun ce na uli ce iz ma mi tra di ci o nal no uspa va ne No vo sa |a ne, na te ra ih da se, jo{ po ma lo o{a mu }e ni, uz mu va ju i ne mi ru ju od ju tra do mra ka, da se do te ra ju i pri ka ù u naj bo qem iz da wu. Od jed nom su uli ce pre pu ne ne kog le pog sve ta, u ba {ta ma ka fi }a le wo se „na ba cu je” pr va bo ja, a na Ke ju fi gu ra do vo di u red. Ovo je do ba go di ne fan ta sti~ no ne sa mo za to {to se ~i ni da kao da se sa od le |e nom i pro bu |e nom pri ro dom i qu di oko nas pro lep {a ju, ve} i za to {to nam sve (kao da smo sta vi li ru ì ~a ste na o ~a re) iz gle da ne ka ko le pr {a vi je, za vo dqi vi je i jed no stav ni je. U pri log to me i za me ne pa `we vre dan gra fit, ko ji je ovih da na osva nuo na be de mu sa pe tro va ra din ske stra ne Du na va. U pi ta wu je ne mo è bi ti ja sni ja i jed no stav ni ja, a sa mim tim i naj ~i sti ja, iz ja va qu ba vi jed nog „sa svim obi~ nog” mom ka upu }e na jed noj „sa svim obi~ noj” de voj ci. Na rav no, mo jim su ko le ga ma obi~ no ne ki dru gi gra fi ti za ni mqi vi ji i o wi ho vim se ne sre} nim po ru ka ma da ni ma is pre da ju ra zno ra zne pri ~e i te o ri je, a me ni je, eto, ba{ ovaj (’La na, vo lim te’), ta ko jed no sta van i pre lep, za pao za oko. Isto ta ko, ovih da na ~e sto se be uhva tim ka ko iz ~i sta mi ra i jo{ ~i sti je ì vot ne ra do sti pe vu {im ne ku pe smi cu; bud na sa wa rim i ne ka ko ceo svet vo -

lim vi {e ne go obi~ no. Ve ru jem da u to me ni sam usa mqe na, jer pro le} no vre me ne `no sti je ste vre me za qu bav; vre me za no vi po ~e tak, no vu na du i, na rav no, no ve mod ne kom bi na ci je. No, pre ne go {to se upu sti te u „pod mla |i va we” gar de ro be ra, bi lo bi do bro da pret hod no pa `qi vo sa gle da te sa ~i me ve} ras po la è te. Da vi di te {ta je od (ka ko su ne dav no po ka za li re zul ta ti is tra ì va wa) u pro se ku 25 ki lo gra ma kr pi ca, upo tre bqi vo, {ta bi se even tu al no mo glo ma lo „do te ra ti”, a ~e mu je, po sve mu su de }i, is te kao rok tra ja wa. Ve li ko spre ma we je po èq no ne sa mo ka da je re~ o sta nu, ba {ti/te ra si i gar de ro be ru, ve} i ka da go vo ri mo o zi mom, sne gom i hlad nim va zdu hom na pa }e noj ko ì, ko si i nok ti ma. Udo vo qi te ma lo se bi: pe di kir, ma ni kir, pi lin ge i ma ske mo è te upri li ~i ti i u ku} noj va ri jan ti ako ne ma te pa ra za pro fe si o nal ne tret ma ne, a uì van ci ja, ba{ kao ni è qe ni efe kat, ne }e iz o sta ti. [to se is hra ne ti ~e, svi ma je ve} po zna to da je pro le }e pra vo vre me za je dan do bar de toks; uno si te vi {e te~ no sti i gle daj te da vam u ta wi ru pre o vla da va ze le na (si ro va) hra na, sa tek po ne kim zlat no ù tim (pr è nim) „de ta qem”. Je di te vi {e sve èg vo }a i po vr }a, bi raj te zdra vi je gric ka li ce i ne za bo ra vi te na fi zi~ ku ak tiv nost. Na rav no, vre me je da ma lo raz ma zi te i svoj duh: pro ~i taj te ne ku do bru kwi gu, po gle daj te po zo ri {nu pred sta vu ili film, iza |e te na kon cert... A ka da je o za qu bqi va wu re~, tu jed no stav ne for mu le za uspeh ne ma. Jer, ko li ko god da je sva ka qu bav na pri ~a ve} odav no is pri ~a na i pro ì vqe na, o ~e mu nam go vo re sil ne kwi ge, mu zi ke i fil mo vi – ona je isto -

vre me no ono me ko je ose }a je din stve na, ve }a od ì vo ta i sa mo we go va. Sto ga i ne ~u di da smo u qu ba vi uvek iz no va ne vi ni; sprem ni da vo li mo iz sveg sr ca, a ne ret ko po tom i pa ti mo za sve nov ce. No, sva ko ko je bar jed nom pro {ao taj put, ko li ko god da je na kra ju bo le lo i mo `da ni je bi lo ba{ le po, uvek }e iz no va bi ti spre man za ne ku no vu, jo{ ve }u, qu bav. Jer, ta ko i tre ba da bu de. Smi sao ni je da ì vi mo u stra hu, stal no se pla {e }i da }e nas ne ko po vre di ti. Pa, {ta i ako iz ne ke qu ba vi iza |e mo ra we ni? Od to ga se ne umi re, zar ne? Ali se ({to mno gi ~e sto za bo ra ve u svom stra hu) ni ne ì vi.... @i vo ta ima (i sad je pra vo vre me da se u to uve ri mo) sa mo u qu ba vi! Za to se ovog pro le }a usu di te da svim sr cem uì va te u sva koj (bi lo mod noj, bi lo ne koj dru goj) lu do sti ko ja vam pad ne na pa met. Pro me ni te fri zu ru ili bo ju ko se, obu ci te ne {to {to se ni kad ra ni je ni ste usu di li, pro na |i te no vo omi qe no me sto za is pi ja we ka fe, le èr no se na sme {i te svi ma ko ji, za sle pqe ni vla sti tim stra ho vi ma, po ku {a va ju da vas po vre de pro sta klu ci ma naj ~e {}e „do ra slim” tek pro sto pro {i re noj re ~e ni ci i, na rav no – za qu bi te se. Lu do, ne vi no i bez ika kvih kal ku la ci ja. Jer, pro le }e je pra vo vre me za to. Ina ~e, u sla vu po mno gi ma naj lep {eg go di {weg do ba naj po zna ti ji mod ni kre a to ri na sve tu su i ove go di ne pri re di li pu no to ga vred nog pa `we. Ta ko, re ci mo, Di or, Bar be ri i Ro ber to Ka va li pred la ù ul tra ele gant nu kom bi na ci ju cr ne i be` bo je. Suk we, ha qi ne, ro man ti~ ne ~ip ka ne blu ze i, na rav no, na gla {e ni struk ne ki su od ne za o bi la znih stav ki ova kvog sti la ode va wa. Ne }e te po gre {i ti ni ako se od lu ~i te za kom bi na ci ju be` pan ta lo na sa ele gant nim, stru ki ra nim cr nim sa ko om ili cr nom ko {u qom/ ma ji com, a ne za o bi la zan je i man til u bo ji be le ka fe, za ko ji se sa pra vom mo è re }i da spa da u mod nu kla si ku. Sve to za o kru ì te od go va ra ju }om ta {nom, bi se ri ma, za ni mqi vim ru ka vi ca ma ili {e {i rom i ba le tan ka u dnev noj, od no sno, vi so kim pot pe ti ca ma u ve ~er woj va ri jan ti. Ako ste, pak, ovog pro le }a ras po lo è ni za mod no pu to va we u pro {lost, va {a bi de sti na ci ja tre ba lo da bu du pe de se te go di ne pro {log ve ka (u zna ku jar kih bo ja i ge o me tri je) ili, ka ko po red osta lih pre po ru ~u ju Ar ma ni i Ba len si ja ga, sta ri do bri xins. U tom smi slu, naj ak tu el ni je su kom bi na ci je xin sa sa cr ve nom bo jom – od ru à, pre ko la ko va nih ci pe la i ta {ni, pa do ma~ ka stih na o ~a ra, jak ni i ma ji ca. Ide ja je da se vra ti te u vre me pi nap le po ti ca, te je sa mim tim mno {tvo kar ne ra i sr co li kih de ta qa vi {e ne go po èq no. Pro {e taj te sto ga sim bol qu ba vi na svo jim u{i ma ili oko vra ta, a zgod ni su i kao efekt na apli ka ci ja na ma ji ci ili ta {ni. Ro man ti ka je i ove se zo ne, bar ako je su di ti po ono me {to su na svet skim mod nim pi sta ma po nu di li Ni na Ri ~i, Iv Sen Lo ran i Bul ga ri, pr ven stve no u pu der ro ze ni jan sa ma. U igri su svi to no vi (svoj iza be ri te pre ma te nu ko è), a sa vet je da ih kom bi nu je te sa be lim ili be` de ta qi ma. Ta ko }e ha qi ne, suk we, blu ze, sa koi i pan ta lo ne u ovim to no vi ma do bi ti ovo se zon sku po treb nu do zu sti la. Stil za o kru ì te pi smo ta {nom, mno {tvom ro man ti~ nih ukra sa za ko su, ele gant nim po ja sem ko jim }e te na gla si ti struk i cvet nim na ki tom. Ako vam je, pak, sve to od ve} ne `no i ne do voq no sek si, pro blem }e te re {i ti vr lo jed no stav no – sa pu der ro ze ro man ti~ nom ko {u qom sa kar ne ri ma sme lo is kom bi nuj te xins {orts i vi so ke pot pe ti ce. I eto za vod ni ce ko ju }e sa svim si gur no svi pri me ti ti. Ma te ri ja li u tren du su svi la, sa ten, pli{ i {i fon, od de ze na su naj pri sut ni ji cve }e i „}ur ki ce”, a {to se ci pe lar ni ka ti ~e, on bi ovog pro le }a tre ba lo da bu de bo ga ti ji za bar je dan par ci pe la jar kih bo ja, po put pla ve, ru ì ~a ste, pink, ze le ne ili cr ve ne. U igri su vi so ke pot pe ti ce, ne za o bi la zne su plat for me, a pun po go dak su sva ka ko i ba le tan ke, ukra {e ne {tra som, ~ip kom i {na la ma. Ka da je o na ki tu re~, ovog pro le }a su, po red ogr li ca, min |u {a i mno {tva na ru kvi ca, u tren du i bro {e vi, ko ji ma mo è te ukra si ti ma ji cu, {e {ir, ta {nu, man til, sa ko ili ga non {a lant no sta vi ti na po jas ha qi ne. nJasna Budimirovi}

na na li sti). „Simp so no vi“ su naj du è emi to va na ani mi ra na TV se ri ja ko ja je iza se be osta vi la „Po ro di cu Kre men ko“ i „Sku bi Dua“. Cr ta na po ro di ca do bro se dr ì i u nad me ta wu s naj du ìm igra nim pro gra mi ma od no sno se ri ja ma s naj ve }im bro jem epi zo da. No, sve re ~e no va ì sa mo za ame ri~ ko tr ì {te – u sve tu po sto ji pri li ~an broj cr ta nih se ri ja ko je su du è tra ja le i ima -

le i pre ko 600 epi zo da (ta kve su ja pan ske se ri je „Zmajeva kugla“, „Doremon“ i „Pokemoni“) „Simpsonovi“ su 1987. startovali kao gosti u pro gra mu „Trej si Ul man {ou“, a dve go di ne ka sni je su se osa mo sta li li pod okri qem kom pa ni je „Foks ne tvork“. Met Grej ning, kre a tor se ri je, za mo del ju na ka uzeo je sop stve nu po ro di cu (on je oli ~en u li ku Bar ta). Pri ~u je sme stio u gra di} Spring fild ko ji, ka ko je sam iz ja vio, li ~i na Por tland u Ore go nu gde je od ra stao. Oko li na Spring fil da me wa se za po tre be po je di nih epi zo da pa je ~as na mo ru, ~as pod no pla ni na ili u pre ri ji. Okvir no vre me pri ~e su 1990-te ali se tu ume }u po ja ve i

li~ no sti tre nut ka u ko me se epi zo de sni ma ju. Ju na ci, kao i u kla si~ nim strip se ri ja li ma – ne sta re, a ne me wa ju se ni po la zne po stav ke pa sva ka epi zo da kre }e iz po ~et ka. Simp so no ve ~i ne di~ ni i bri `ni otac fa mi li je, su {ti he do ni sta Ho mer, de beo, neo bri jan, }e lav, lew i po pri li~ no tu pav rad nik u lo kal noj nu kle ar noj cen tra li. We go ve lep {a po lo vi na Marx, sa dvo sprat nom pun |om na gla vi, ti pi~ na je do ma }i ca ni è sred we kla se, ra za pe ta iz me |u odr à va wa ku }e, bri ge za de cu i mu à, i po ku {a ja da se od sve ga to ga po vre me no otrg ne i na |e do dat ni smi sao i avan tu ru u svom ì vo tu. Naj sta ri je de te Bart (10 go di na), man gup je ko ji ima pro ble ma s od ra sta wem, {ko lom, ro di te qi ma, dru ga ri ma, se strom. Li sa (8 go di na), star ma la je mu dri ca ko ja svi ra sak so fon, de li sa ve te a po v r e m e n o è li da p r o m e n i svet. Naj ma |e de te, be ba Me gi, pu zi uoko lo i sa sve tom ko mu ni ci ra ge sto vi ma i bu~ nim si sa wem cuc le. Simp so no vi ima ju i ~e tvo ro no `ne qu bim ce, {i ru fa mi li ju, bli è i da qe kom {i je i sa svi ma su u slo è nim od no si ma ko ji su osnov za ve se le za ple te. Se ri ja obi lu je ot ka ~e nim li ko vi ma, od Ho me ro vih ko le ga na po slu i na stav nog ka dra u {ko li, do lo kal nih va `nih li~ no sti i oso be wa ka; ne ki od spo red nih li ko va kon stat no se po ja vqu ju dok dru gi sa mo go stu ju u epi zo di pa ne sta ju. Za ple ti pri ~a ko je smi {qa ju ti mo vi sce na ri sta ba zi ra ni su na pro ble mi ma u po ro di ci, u {ko li i na po slu, kri za ma u lo kal noj za jed ni ci kao i {i rim do ga |a ji ma ko ji do ti ~u Spring fild i we go -

PI SMO „DNEV NI KU” IZ PA RI ZA

î taq ka za kon me wa n Pi{e: Du{an Simin o vek ko ji ni je vi ~an eko no mi ji, imao je pri li ku u eks ju go slo ven skim ra to vi ma da na u ~i {to {ta. Na pri mer, je dan hr vat ski rat ni ge ne ral, pred rat ni sit no pro vin cij ski kon duk ter u grad skom sa o bra }a ju – i po pro fe si ji i po pri ho di ma – iza {ao je iz ra ta kao te {ki bo ga ta{. Ne sa mo da je sta vio ru ~er du na ne ko li ka pred u ze }a ne go je i sva kom de te tu iz gra dio po „tvr |a vi cu”, bez ur ba ni sti~ ke do zvo le u Za gre bu (a gde bi?). Sva kom {to mu pri pad ne! A sli~ ne pri me re na la zi mo u svim no vo na sta lim dr à va ma. Vi {e bi smo, dakako, vo le li da se eko no mi ja u~i is kqu ~i vo iz kwi ga i u mi ru, me |u tim, ko li ko je bio u pra vu no vo kom po no va ni ge ne ral, za pa à se po sled wih me se ci i na pri me ru kwi ge. Na i me, za bo ra vqa se da je pi sme nost na sta la iz ~o ve ko ve po tre be da za pi su je tr go va~ ke po slo ve a ne da za pi su je svo ja po ja wa oko va tre (do kaz: na sta nak i ne sta nak li ne ar nog B pi sma u Me di te ra nu pre 35 ve ko va). Isto ta ko, ka da je Gu ten berg svo jim po kret nim slo vi ma omo gu }io sva kom {tam pa ru da po sta ne pro da vac svo jih iz da wa, ni je se ni pret po sta vqa lo da }e vla snik autor skih pra va {tam par stvo da sve de na uslu `nu de lat nost (Gu tem berg na Bi bli ju ni kom ni je pla tio autor ska pra va!). Na kon Fran cu ske re vo lu ci je i Bo mar {e o vog usto li ~e wa za kon skog pra va auto ra kao vr hun skog pre su di o ca, ni je ni kom pa da lo na pa met da }e naj ja ~i u lan cu bi ti onaj ko ji spa ja auto ra i {tam pa ra s tr ì {tem ko ri sni ka kwi ge, {to }e re }i – iz da va~. Ovaj je su ve re no vla dao prak ti~ no dva po sled wa ve ka. Svet se sve vi {e opi sme wa vao, tr ì {te se {i ri lo. A kad se u to, ne pred vi |e no, po ja vio In ter net. Da ka ko, ni je on iz mi {qen da pro me ni iz da va~ ku lo gi ku, ali ko la te ral na {te ta je na po mo lu. Ve} go di na ma na naj ve }im evrop skim saj mo vi ma kwi ge, od Frank fur ta pre ko Pa ri za do Lon do na, na okru glim sto lo vi ma se na gva `da ju mo gu }e po sle di ce po {tam pa nu kwi gu po ja vom no ve, tzv. elek tron ske kwi ge (pred la è mo u du hu srp skog je zi ka re~ ’~i taq ka’). Pa pir na to kwi {ko iz da we uhva tio je strah od pa da pro da je i ce ne.

[ta se, za pra vo, do ga |a? No vi no sa~ ~i ta wa po ce ni od 100 do 250 evra pla }a se jed nom. Pre ko we ga mo è mo da na ru ~u je mo nu me ri zo va na iz da wa na sto ti ne hi qa da na slo va, jef ti nij jih u od no su na pa pir na ta, zna ju }i da ne ma {tam pa ri je kao tro {ka (tek ske ner brz kao mu wa i ne {to stru ji ce naj ni èg na po na). Kad ne le zi vra è, ne ret ko sku pqe pla }a mo elek tron sku kwi gu od {tam pa ne. Upra vo to je shva tio hr vat ski rat ni ge ne ral: po ja va no vog teh no lo {kog ot kri }a, sve dok se ne po ja vi kon ku ren ci ja, omo gu }a va bez du {nu za ra du u od no su na tro {ko ve. Do ne dav no, iz ce ne kwi ge i{lo je 40 od sto iz da va ~u, isto to li ko tr gov cu, te po 10 pro ce na ta {tam pa ru i auto ru. Bu du }i da je {tam par is pao iz igre, elek tron ski iz da va~ pri svo jio je se bi we go vih 10 od sto. Za tim, zna ju }i da se na slo vi ku pu ju na klik pr stom po ekra nu, iz ba cio je iz igre i tr gov ca. Osta lo mu je da pla ti sa mo auto ra bed nih 10 pro ce na ta. E, to su one ge ne ra lo ve pr ve ja mqe ne pa re. Ali, ako je za ute hu, po hle pi se ve} sme {i kraj. Kon ku ren ci ja sve vi {e po nu |e nih na slo va po ste pe no, sma wu je ce nu sva kog ku pqe nog na slo va. Do se tio se i autor - za sad sa mo ma li broj wih, ali ne }e se du go ~e ka ti na « po ja ~a wa. Shva tio je, na i me, da mu ne tre ba ni {tam pa ri ja, ni tr go vac, ali ni iz da va~(!), ne go in for ma ti~ ki po sred nik: fir mi ca s pro gra mom za di stri bu ci ju nu me ri~ kih sa dr à ja i pro gra mom za pro sle |i va we upla ta di rekt no na ban kar ski ra ~un auto ra. Ovaj put auto ru osta je 90 po sto za ra de od ta len ta. Ve li ~an stve no. Ko na~ no }e isto rij ska prav da bi ti is pra vqe na pre ma auto ru. Ali, ne za bo ra vi mo ge ne ra lov dru gi prin cip: pre ko mer na i va ra li~ ka za ra da osta je ono me u ko ga se za te kla na dan pro me ne pra vi la igre. Dru gim re ~i ma, ko je do sa da po ku pio kaj mak – ve} se obo ga tio. Na rav no da se ne tre ba za le ta ti u prav do no snom po le tu. Kao {to po ja va kwi ge ni je uni {ti la usme nu kul tu ru, film ni je uni {tio po zo ri {te, te le vi zi ja ni je uni {ti la film… ta ko ni nu me ri~ ka kwi ga ne }e uni {ti ti iz da va ~e i tr gov ce. Sa mo }e ih pre stro ji ti i na ve sti na pri stoj ni ju de o bu za ra de s auto rom. A ge ne ral, {to je ve te ran ski ja mio – ja mio je. (autor je {ef deska na francuskom Kanalu 5)

dnevnik

nedeqa11.mart2012.

simp sO nO vi – fE nO mEn pOp kul tu rE

ameri~ki san ve sta nov ni ke. Pr ve epi zo de ba vi le su se jed no stav nim pro ble mi ma da bi, ka ko je vre me od mi ca lo, za ple ti ume li da bu du kom pli ko va ni ji. Pri met no je i da epi zo de ~e sto ima ju pri li~ no uvr nu tu pri ~u ko joj ne do sta je pre po zna tqi vi re a li zam, ali po {to je re~ o sa ti ri, pa ro di ji i ka ri ki ra wu ovo „po pu {ta we re a li zma“ sa svim je funk ci o nal no i uspe {no. U „Simp so no vi ma“ se kon stant no isme va ju po li ti ~a ri (pred sed nik Xorx Bu{ je bio Ho me rov omi qe ni pa ci jent, a i Al Gor je do bio svo ju por ci ju), po pu lar ne li~ no sti iz sve ta fil ma i mu zi ke ali i bi zni sa (po seb no kroz li ko ve ci ni~ nog Klov na Kra sti ja ili Ken ta Brok ma na, sa mo za qu bqe nog TV vo di te qa). Sce na ri sti ma loma lo pa pot ka ~e i Foks kom pa ni ju i we nog vla sni ka Ru per ta Mar do ka (ko ji im ’le ba da ju). U po seb ne spe ci ja li te te spa da ju epi zo de ko je se emi tu ju za No} ve {ti ca (sa ade kvat no stra {nim sa dr à jem) ili one u ko ji ma po ro di ca od la zi na le to va we {i rom sve ta ({to pro se~ ni Ame ri se bi ne mo gu da pri u {te) pod pa ro lom „Simp so no vi sa da idu ...“ Du ì na emi to va wa do ne la je raz voj po ~et nih po la zi {ta se ri je, mno {tvo te ma ma we ili vi {e uspe {no ob ra |e nih, bez broj li ko va ko ji de fi lu ju kroz epi zo de... Ipak, ne ke stva ri ni su se iz me ni le i po sta le su za {tit ni znak se ri je i deo iko no gra fi je po pu lar ne kul tu re. Uvod na {pi ca pre po zna tqi va je po mu zi ci i osnov nom za ple tu: ~la no vi po ro di ce ù re ku }i da bi se ba ci li na ka u~ i ukqu ~i li te le vi zor. Ipak, sva ka {pi ca se u ne kom de -

ta qu raz li ku je od dru ge - upra vo kao {to se to de {a va lo i u se ri ji „Ma pet {ou“. Pre po zna tqi ve su i uz re ~i ce Ho me ra Simp so na, od uz vi ka „D’oh!“ do po {ta pa li ca „Aj, ka ram ba!“ i „Eat my shorts!“ („Ize’{ mi ga }e!“) ko je su u{le u sva ko dnev ni go vor pa i u re~ ni ke sa vre me nog ame ri~ kog en gle skog je zi ka. U se ri ji se

stal no po ja vqu ju i {a {a vi nat pi si na pro dav ni ca ma, is pred {ko la i cr ka va, ba{ kao {to u stri pu „Ta li~ ni Tom“ na la zi mo raz ga qu ju }e ta ble na ula zu u ne ki grad ili se lo. Spe ci ja li tet su i tzv. za mr znu ti ge go vi ko ji se pri nor mal nom emi to va wu ne mo gu vi de ti jer tra ju pre krat ko, ali se mo gu vi de ti ka da se vi deo tra ka ili disk sto pi ra ju u od re |e nom tre nut ku. [tos je po znat i kao „ne sve sna re kla ma“ ko ju su pro iz vo |a ~i pla }a li sve dok ni je za bra we na. Se ri ja je od svo je po ja ve do da nas iza zi va la raz li ~i te ko men -

ta re, od odu {e vqe nih po hva la do o{trih kri ti ka. Hva qen je wen ak tiv ni an ga `man pre ma ame ri~ koj sva ko dne vi ci, raz ot kri va we pu ko ti na u ame ri~ kom na ~i nu ì vo ta, ne do sled no sti u spro vo |e wu pro kla mo va nih slo bo da. Kri ti ~a ri su za me ra li na ru {e wu po ro di~ nih vred no sti, isme va wu hri {}an ske tra di ci je oli ~e ne u li ku Ne da Flan der sa. Sam Xorx Bu{ je re kao: „Na sta vi }e mo da se tru di mo da osna ì mo ame ri~ ku po ro di cu. Da u~i ni mo da bu de vi {e na lik po ro di ci Vol ton, a ma we po ro di ci Simp son“. Na po ~et ku emi to va wa bi lo je i onih ko ji ni su bi li za do voq ni ka ri ka tu ral nim cr ta wem sa mih li ko va jer je to, na vod no, ru `no i lo {e uti ~e na de cu. Vre me nom su u me di ji ma ob ja vqi va ni i ozbiq ni ji ra do vi o ovoj se ri ji, ko ji je ime nu ju za jed nog od ret kih kor p o r a t iv n ih pro iz vo da ko ji su us pe li da iz beg nu {a blo ni ma i ste ril no-in stant nim sa dr à ji ma. Pa ra lel no sa ovim po hva la ma, ra sla je i in du stri ja pra te }ih pro iz vo da: ma ji ce, {o qe, tor be, pla ka ti i {to {ta dru go s li ko vi ma iz „Simp so na“ pro da va li su se ma sov no do no se }i no vi pro fit. Ta ko je ova fi nan sij ski iz u zet no uspe {na se ri ja, po sta la re per za no ve se ri je (ka kav je „Sa ut park“), a mno gi je sma tra ju pro gre siv no-sub ver ziv nom. Za ogrom nu ve }i nu gle da la ca u Ame ri ci i osta tak sve ta, „Simp so no vi“ su pre vas hod no iz vor za ba ve, sjaj nih ge go va i zdra vog sme ha – bez mno go do dat nog mu dro va wa. nIlija Baki}

PUT OKO SVETA

OGrOm nO bO Gat stvO nE na sta jE u fEr nad mE ta wu

Ka vrhu se ide i preko le{eva sni va~ car stva Xon D. Rok fe ler je bio ne pri ja tan ~o vek – neo bi~ no tvrd pre ma se bi i svi ma osta li ma. Na ro ~i to bez ob zi ran je bio pre ma kon ku ren ci ji, i to je ne {to zna ~i lo u di vqim vre me ni ma po sle ame ri~ kog gra |an skog ra ta. Rok fe ler je ta da na me rio da ras cep ka nu pr o iz vod wu naf te u Sje di we nim Dr à va ma uje di ni u je dan kon cern. We gov kon cern. Su ro vim me to da ma iz ba ci vao je jed nu po jed nu fir mu iz igre, da bi ih po tom ti ho pre u zi mao. Ko na~ no, Rok fe ler je sa Stan dard ojl kom pa ni jom kon tro li sao 90 pr o ce na ta pr o iz vod we naf te u ze mqi. Mno gi vla sni ci su iz gu bi li svo je fir me, mno gi rad ni ci svoj po sao. On je dan ih je sve po be dio. Ka kav neo bi ~an ~o vek, a ta ko obi~ na pri ~a. Stvar no ve li ka bo gat stva ne po sti ù se u pri ja teq skoj sa rad wi, ne go na sta ju u su ro vim dru {tve nim are na ma. To va ì ka ko u bor bi za zlat ne rud ni ke, ta ko i pri li kom otva ra wa no vih tr ì {ta. Ka da je pri u ~e ni tr go vac Rej Kr ok ot krio no vu vr stu pri vla~ nih lo ka la za br zu hra nu u Ka li for ni ji, pr vo se na met nuo wi ho vim vla sni ci ma, bra }i Mek do nald, da bi ih ka sni je iz ba cio iz po sla. Osta lo je isto ri ja bi zni sa. Ko ve ru je da se ta ko ne {to do ga |a sa mo u di vqoj Ame ri ci, tre ba lo bi sa mo da po gle da ka ko je Go tlib Dajm ler svo je part ne re vi {e pu ta iz ba cio iz po sla. Pi o nir ska era je vre me bit ke. Ve li ki pred u zet ni ci su i tvor ci i raz bi ja ~i, re kao je Jo zef [um pe ter. Oni vla da ju tr ì {tem, car stvom, ali pri to me ra do uni {ta va ju sve {to im se is pre ~i na pu tu. A ka da se na fa ti ra ju i do |u do mi li jar di, ~e sto po ka zu ju svo ju mek {u stra nu: osni va ju ve li ke za du `bi ne, po ku {a va ju da is -

si ste mi ma (naj pre MS-DOS, ka sni je Vin do uz) us po sta vio mo no pol na ve }i nu pr o da tih kom pju te ra u sve tu. To je is ko ri stio da po ti sne kon ku ren te sa sr od nih tr ì {ta, bez ob zi ra da li se ra di o pr o gra mi ma za pi sa we ili na vi ga ci ji na in ter ne tu. Kon ku ren ci ja ga je op tu ì va la u me di ji ma i po su do vi ma, a slu `be ni ci u Va {ing to nu i Bri se lu po sre do va li. Upr kos to me {to je sve to ima lo ozbiq ne po sle di ce, Gejts je po stao naj bo ga ti ji ~o vek na sve tu. U isti mah osno vao je za du `bi nu, bo ri se pr o tiv bo le sti i si ro ma {tva u Afri ci i pod sti ~e i dru ge mi li jar de re da se za rad za jed ni ce od rek nu bo gat stva. Ali ret ko ka da, kao u we go vom pri me ru, ide ta ko glat ko pri li kom stva ra wa ogrom nog bo gat stva. Ta ko je bi lo jo{ ka da su Xejms Vat i Me tju Bol ton to li ko raz vu kli par ni cu u Lon do nu, da je Par la ment wi hov pa tent mo to ra na pa ru ozva ni ~io kao op {te do bro. To va ì i za naj mla |eg ne dav nog stva ra o ca i uni {ti te qa, osni va ~a Fej sbu ka Mar ka Cu ker ber ga, ko ji je pr vo svo ju dvo ji cu sa rad ni ka sa sli~ nom ide jom na ni ma lo fin na ~in osta vio na ce di lu, a ka sni je do pu stio da we gov pr vi part ner bu de iz gu ran iz po sla. Osvo ji ti tr ì {te, elem, ni je ni ka kva {a hov ska igra. Upa dqi vo je pre sve ga ko li ko br zo se uz uspeh za bo ra ve sva ka kri ti ka i mo ral ne di le me. Sto ga se kod ne ma log br o ja pred u zet ni ka raz vi ja svest da su ve} pu no to ga ura di li za dru {tvo – za {to on da da pla }a ju ve li ki po rez? Sva ki evro za op {te do bro je ta da evro pre vi {e, a zah te vi za sma wi va we po re za obra zla ù pret wa ma da bi u su prot nom po sao mo gao da se se li u dru gu dr à vu.

Gu sto si to pro ce wi va wa

NISU ZA O^I: Britanac Yajls Voker napravio je robote koji mogu da rade kao striptizete. Striperke su napravqene od starih delova za automobile, a plesne pokrete omogu}uju im elektromotori, dok se kontrole zadaju komandama preko kompjutera koje „plesa~ice„ primaju putem bez`i~ne tehnologije. Sve je super samo da ih ne pu{ta u promet jer se ne}e ba{ ovajditi.

PINK TENK: Nepoznati po~inioci ofarbali su u Qubqani uo~i 8. marta u ruì~astu boju arhivski tenk biv{e JNA, izloèn kao eksponat pred zgradom Muzeja novije istorije. U Muzeju kaù da je re~ re~ o vandalizmu , dok javnost spekuli{e da je re~ o duhovitoj ~estitki za Me|unarodni dan èna, jer su „vandali” u cev tenka stavili cve}e

BO@JA RUKA: Luis Vajt (81) iz Wuporta je no} pre izvla~ewa lutrije svoj loz stavila u Bibliju. I, narednog dana osvojila 336,4 miliona dolara! Na primopredaji vi{emilionskog ~eka Luis je izjavila da je veoma sre}na i ponosna. Odlu~ila se na jednokratnu isplatu dobitka pri ~emu }e dobiti 210 miliona dolara, {to }e sigurno usre}iti u`u i {iru familiju.

SELIDBA: Iz bojazni da bi klimatske promene mogle da „zbri{u” sva ostrva arhipelaga Kiribati, vlasti te dr`ave u Pacifiku do{le su na nesvakida{wu ideju - da kupe zemqu na susednom Fixiju i u slu~aju potrebe tamo presele stanovni{tvo. To bi bila selidba: 103 hiqade stanovnika.

Forb so va li sta naj bo ga ti jih qu di na sve tu iz la zi ve} ~e tvrt ve ka, a za ovo go di {wu je ra di lo vi {e od 50 re por te ra u 16 ze ma qa. To kom go di ne no vi na ri ma ga zi na kre }u u po tra gu za po ten ci jal nim kan di da ti ma za li stu, wi ho vim me na xe ri ma i pred stav ni ci ma za {tam pu, kon ku ren ti ma, prav ni ci ma i ana li ti ~a ri ma iz obla sti bez bed no sti, kon sul tu ju }i i raz ne agen ci je, is tra ì va ~e, ana li ti ~a re, eks per te, tra ga ju }i za in for ma ci ja ma o ne kret ni na ma... Pod lu pom je sva ki ko rak bo ga tu na: po slo vi o ko ji ma pre go va ra ju, ze mqe u ko ji ma tr gu ju, sli ke ko je ku pu ju, sve ono {to ra de i ~i me se ba ve. Ta ko se, po la ko, stva ra mre à mi li jar de ra: ukqu ~u ju se i wi ho va ula ga wa u jav ne i pri vat ne kom pa ni je, ne kret ni ne s ko ji ma ras po la ù, jah te, umet ni~ ka de la i go to vi na s ko jom ras po la ù... A po seb no, na rav no, even tu al na du go va wa. Re~ ju, forb sov ci se tru de da pro nik nu u bi lans ko li ko je ne ko “te àk” i da ga iz vu ku iz pri vat no sti, upr kos to me {to ne ki bo ga ta {i i te ka ko {ti te tu vr stu in for ma ci ja od jav no sti. Zbog to ga ran gi ra we na li sti ni je sa svim po u zda no, pa ~ak sa svim ni to da li se ba{ svi kan di da ti za bo ga tu ne go di ne na la ze na woj. Ta ko |e, na li stu se ne ukqu ~u je ve li ki ime tak ko ji je po de qen na ~la no ve jed ne po ro di ce (po put onog Du Pon to vih), ne go tek in di vi du al no: sa mo onaj ko je za ra dio svo ju “pr vu mi li jar du” (tre nut no ih je 1.153) mo è da do spe na Forb so vu rang li stu. Ali ako po ro di~ no bo gat stvo uti ~e na imov no sta we do ti~ nog mi li jar de ra, u tom slu ~a ju od red ni ca “i po ro di ca” uka zu je da za vr {na ci fra mo è da pri pa da vi {e ne go jed noj oso bi. Pro ce ne bo gat stva ko na~ no se uob li ~a va ju pre se kom sta wa ce na na ber zi i kur som va lu ta {i rom sve ta – jer ne ko }e na li sti po sta ti u sa mo jed nom da nu ili ne de qi ka da se po da ci ob ja ve – jo{ bo ga ti ji ili, pak, ne {to si ro ma {ni ji. ko re ne po je di ne bo le sti ili da spa su ~i tav kon ti nent. Ako ne oni, on da ka sni je wi ho va de ca. Pra vi ti no vac je pre vas hod ni ciq ve li kih pred u zet ni ka. To ih raz li ku je od, na pri mer, me na xe ra kr ov nih in ve sti ci o nih fon do va, ko ji usred fi nan sij ske kri ze sti ~u mi li jar de pr o fi ti ra ju }i na slo mu mi li o na hi po te ka. Ka da pred u zi ma ~i ko na~ no do |u do ve li kih pa ra, dr è da je to wi ho va te ko vi na i za slu ga. To je do kaz wi ho vog na po ra, sre }e, wi ho ve nad mo }i. Ubr zo za bo ra ve me to de s ko ji ma su po be di li. Ta da ~e sto de lu je kao da su ne {to qu di ma po klo ni li. Je dva da se i po mi we bru tal na bor ba za sti ca we ko ja je ta ko |e deo sva ke osni va~ ke isto ri je. Ta ko je i Bil Gejts, ko ji je sa da ve ro vat no naj ve }i da ro da vac ~o ve ~an stvu, ne ta ko dav no bio u svo joj bran {i naj o mra è ni ji. No sa ti ge ni je iz Si je tla je naj pre za ku cao ve li ki IBM na krst, i sa ko ri sni~ kim

Sva ka ko, ima ne {to u to me. Ipak, re to ri ka eko nom ske eli te je u pr o te kloj de ce ni ji ~e sto bi la pre te ra na. Uostalom, zbo ga ~e ga mi li jar de ri ko ji svoj no vac ne in ve sti ra ju u fir mu, ne go po hra wu ju u fi nan sij ske ulo ge, pla }a ju sa mo 25 pr o ce na ta za do pri no se, dok obi~ ni po slo da vacna Zapadu pla }a i do 40 po sto? Ili zbog ~e ga je ve }i na fir mi oslo bo |e na tak se na na sled stvo? To su dva pri me ra ra za ra wa za jed ni {tva, ko ji se ne mo gu ob ja sni ti sa mo bri gom za za po {qa va we. Va qa raz li ko va ti ono {to je stvar no pri `eq ki va we glo bal ne kon ku ren ci je, od onog {to se sa mo pri ka zu je kao da „ne ma al ter na ti vu“. A da bi se to ura di lo, po treb no je da ce lo dru {tvo ima ozbi qan od nos pre ma svo jim pred u zet ni ci ma i bi zni sme ni ma. Pre sve ga zbog to ga ko li ko do pri no se, a ne zbog la `ne ko ri sti i la `nog mo ra la. n E. N. L.

SPORT

nedeqa11.mart2012.

dnevnik

c m y

TUR NIR U IN DI JAN VEL SU

JE LEN SU PER LI GA 17. KO LO

Kraj za Zi mo wi }a i Qo dru

Na vi ja ~i ga |a li Gran ta

Srp s ki te n i s er Ne n ad Zi m o w i} i Fran cuz Mi kael Qo dra po ra `e ni su ve} na star tu Ma ster sa u In di jan Vel su. Zi mo wi} i Qo dra su u pr vom ko lu iz gu bi li od [pa na ca Mar ka Lo pe sa i Ra fa e la Na da la sa 6:4, 6:4, po sle jed nog sa ta i 15 mi nu ta igre. Dru gi re ket sve ta i we gov su na rod nik u na red nom ko lu igra }e pro tiv po bed ni ka me ~a iz me |u Alek san dra Dol go po lo va iz Ukra ji ne i Bel gi jan ca Gza vi jea Ma li sa sa jed ne stra -

ne i fran cu skih te ni se ra Ni ko la sa Ma ua i @i la Si mo na sa dru ge. Iako su Zi mo wi} i Qo dra va `i li za fa vo ri te u du e lu sa Lo p e s om i Na d a l om, {pan skim te ni se ri ma je po je dan brejk vi {e u sva kom od se to va bio do vo qan za tri jumf. Uz to, na stra ni srp sko-fran cu skog du bla ni je bi lo ni to {to je Qo dra taj me~ od i grao vr lo br zo po sle du e la u sin glu sa Le ton c em Er n est s om Gul b i som, u ko jem je sla vio sa 6:3, 5:7, 7:6 (7:3).

No vak po no san na re zul ta te No vak \o ko vi} je re kao da se upr k os svim us p e s i m a u posled wih go di nu da na u we govom ì vo tu ma lo to ga pro me ni lo. - I da qe imao istu dnev nu ru ti nu, isti pri stup svo joj ka ri je ri, isti pri stup ì vo tu. Ne ose } am da sam na vr h u sport skog sve ta i da sam ne po be div ili ne do dir qiv. To ne do la zi u ob zir. Moj po sao je da igram te nis, da do bi jam me ~e ve i da osvo jim {to vi {e ti tu la mo gu. Sva ku na gra du i ti tu lu ko ju osvo jim mno go ce nim. Po no san sam i na or den ko ji sam do bio od Sr bi je, to je, na rav no, mno go vi {e od te sa me na gra de. Ta ko |e, tu je i La u re us na gra da, to je pr vi put da sam ta ko ne {to do bio u ì vo tu - re kao je \o ko vi}. Upi tan na {ta je po seb no po no san od sve ga {to je do sada ura dio, \o ko vi} je od go vo rio: - Naj vi {e sam po no san na kon stant nost do brih re zul ta ta... Ako bih mo rao da iz dvo jim sa mo je dan tur nir, to bi sva kako bio Vimbldon. Osva ja we ti tu le na Vimbldo nu od u vek sam sa wao - za kqu ~io je No vak \o ko vi}. U pa ru sa Vik to rom Tro ickim eli mi ni san je na star tu igre pa ro va, ali ka è da je igra w e du b lo v a bio do b ar trening.

Am ba sa dor Bom bar di er a Naj bo qi te ni ser sve ta No vak \o ko vi} po stao je am b a s a d or „Bom b ar d i e ra”, tre }eg naj ve }eg pro iz vo |a ~a avi o na na sve tu. No vak se ta ko pri dru `io eks klu ziv noj li sti am ba sa do ra ove kom pa ni je me |u ko ji ma su glu mac Xon Tra vol ta, ali i ar hi tek ta Frank Ge ri. - Br z i n a, agil n ost, efi k a s nost i na s tup su kqu~ ni atri bu ti ko ji su za j ed n i~ k i \o k o v i } u i „Lir xe tu”. We go va strast za po be dom, otvo re na li~ nost i pri rod na spo sob nost da in spi ri {e qu de ~i ne ga ide al nim am ba sa do rom - re kao je pred sed nik „Bo m ar d i e r a” Stiv Ri dol fi. - Ove go di ne jo{ ni sam sti gao tu da igram, ta ko da mi je bi lo va `no da to ura dim. [to se ti ~e ri ter na, ja se na to puno osla wam. To kom go di na me je do bro slu `io i ose }am se kom for no vra }a ju }i ser ve sko r o svih igra ~ a. Za v i s i narav no pro tiv ko ga igram, pa shod no to me me wam svo ju po zici ju.

- Te àk dan. Or ga ni za to ri su se ba{ po tru di li da Mi ki da ju {to te ì za da tak, bez raz lo ga. Bi }e bo qe u Ma ja mi ju - na pi sao je Zi mo wi} na svo jom pro fi lu na dru {tve noj mre ì Tvi ter. Ne u spe {ni u pr vom ko lu bi li su i No vak \o ko vi} i Vik tor Tro ic ki. ko ji su ta ko |e po ra è ni od {pan skog pa ra, Mar se la Gra no qer sa i Fe li si ja na Lo pe sa, sa 7:5, 7:5. Me~ je tra jao 91 mi nut, a [pan ci su bi li kon cen tri sa ni ji u za vr {ni ci oba se ta i za slu è no su do {li do po be de.

BE O G RAD: Sta dion Par ti za na, gle da la ca 15.000, su di ja Glo x e v i} (Vr b as). @u ti kar to ni: [e ji}, Be qi}, Me me do vi}, Ti ja go (Slo bo da). PAR TI ZAN: Stoj ko vi} 6, Miq ko vi} 6, Rni} 6, Iva nov 6, La zev ski (Vor kov 6), Smi qa ni} 6, Ba bo vi} - To mi} 6 (Edu ar do ),

Za raz li ku od me ~a u No vom Pa za ru pro tiv nik se ni je ni vi deo, ali to ni je bi lo do voq no da se ostva ri po be da. Pri li ka je bi lo vi {e ne go pro {le su bo te, ali sjaj ni [e ji} je za u sta vio sve udar ce Be o gra |a na, Avram Grant je te ren na pu stio is pra }en zvi `du ci ma. Izra el ski stru~ wak utak mi cu je po ~eo

is ko sa sa 12 me ta ra, po red go la. Ne {to ka sni je uma lo auto gol, Vol kov ko ji je u 16. mi nu tu za m e n io po v re | e n og La z ev skog, cen tri rao je, a La za re vi} uma lo sa vla dao svog gol ma na. Naj bo qu pri li ku u pr vom po lu vre me nu imao je Vu ki}, ali mu je lop ta od sko ~i la i po sle {u ta za vr {i la pre ko go la.

sa sa mo jed nim kla si~ nim na pa da ~em u for ma ci ji 4-5-1 {to je uga lav nom uve `ba vao na pri pre ma ma, me |u tim, ni to, a ni fi ni{ me ~a sa tri {pi ca u igri ni je do neo re zul tat. Par ti zan je kre nuo agil no od pr vog mi nu ta i ve} na po ~et ku stvo rio pri li ku. To mi} je iz veo kor ner, a {ut Rni }a gla vom od bra nio [e ji}. Ofan zi va do ma }ih se na sta vi la i u 27. mi nu tu To mi} je {u ti rao

U na stav ku ini ci ja ti va do ma }ih je bi la iz ra `e ni ja, ali bez ne kih pri li ka. Je di nu je imao To mi} u 70. mi nu tu ka da je sa pe nal ti ka mla ko {u ti rao u gol ma na [e ji }a. Na kra ju ali i to kom utak mi ce na vi ja ~i cr no-be lih su u vi {e na vra ta skan di ra li protiv upra ve, a na kra ju su i ga|a li no vog tre ne ra Avra ma Gran ta. I. La za re vi}

Aza ren ka se mu ~i la Pr va te ni ser ka sve ta Vik to ri ja Aza ren ka uz do sta pro ble ma do {la je do po be de nad Ne mi com Mo nom Bar tel na star t u u In d i j an Vel s u. Azaren ka je na kra ju sla vi la sa 6:4, 6:7 (7:4), 7:6 (8:6) i ta ko do {la do pla sma na u tre }e kolo, po {to je u pr vom bi la slo bod na. Po red Be lo ru ski we, do sta se mu ~i la i pro {lo go di {wa osva ja ~i ca Ro lan Ga ro sa Na Li, ko ja je po be di la Ga li nu Vos ko bo je vu iz Ka zah sta na sa 3:6, 6:3, 6:3. Si gu ran pro laz daqe ostva ri le su Pe tra Kvito va, Ag we{ka Ra d van s ka, Juli j a Gerges i Ve r a Zvo n ar j o v a. Kvi to va je sa 6:1, 6:3, sla vi la pro t iv Bar b o r e Za h la v ove Stri co ve, Ra dvan ska je po be di la So ra nu Kir steu sa 6:2, 6:4, a Ger ge so va Ele nu Bal ta ~u sa 6:3, 6:2, dok je Zvo nar jo va bi la bo qa od Ki mi ko Da teKrum sa 6:3, 6:4. Od no si la ca, tak mi ~e we su za v r { i l e Je l e n a Jan k o v i}, po ra zom od do ma }e te ni ser ke Xej ni Hem ton, i Slo va ki wa Da ni je la Han tu ho va, ko ja je iz gu bi la od Kla re Za ko pa lo ve sa 6:3, 6:7 (7:9), 6:3. Pla sman da qe ostva ri le su i Sve t la n a Ku z we c o v a, Anabel Me di na Ge ri ges, Jar mi l a Gaj d o s o v a, Fla v i j a Pene t a, Kri s ti n a Mek h ejl, An |e lik Ker ber, Va wa King i \ie @eng.

Jan ko pro tiv Mi le ra Srp ski te ni ser Jan ko Tip sa re vi} igra }e pro tiv @i la Mi le ra iz Luk sem bur ga u dru gom ko lu Ma ster sa u In di jan Vel su. Mi ler je u pr vom ko lu sla vio pro tiv Austra li jan ca Ber nar da To mi }a sa 4:6, 7:6 (7:4), 6:0.Si gu ran pro laz da qe u dru gu run du ostva rio je Rus Ni ko laj Da vi den ko, ko ji je sja vio pro tiv Ser ge ja Bub ke iz Ukra ji ne sa 7:5, 6:3. Isti slu ~aj je bio i sa Bu ga ri nom Gri go rom Di mi tro vim, ko ji je po be dio Iva na Do di ga iz Hr vat ske sa 6:1, 6:4, do ma }im te ni se rom Ra ja -

Par ti zan - Slo bo da 0:0

nom Svi tin gom, ko ji je sla vio pro tiv Nem ca Se drik-Mar se la [te bea sa 6:2, 6:2. Bel gi ja nac Gza vi je Ma lis po be dio je Bo bi ja Rej nold sa iz Sje di we nih Dr `a va sa 6:2, 6:4, dok je Ki pra nin Mar kos Bag da tis bio bo qi od @e re mi ja [ar di ja iz Fran cu ske sa 6:3, 6:4. Po red svih wih, pla sman u dru gu run du ostva ri li su i De nis Is to min, Ma rin ko Ma to {e vi}, To ma{ Be lu ~i, Ka ros Ber lok, De nis Ku dla, Mi kael Qo dra, Da vid Nal ban di jan, Stiv Dar sis, To mi Has i Le o nar do Ma jer.

Mu ke na klu pi: Avram Grant

Vu ki} 6 (Di ja ra 6), Ba bo vi} 6, L. Mar ko vi} 6. SLO BO DA: [e ji} 8, Va si li} 6, La za re vi} 6, Ma ri} 6, Vraw ko vi} 6, Be qi} 5 (Goj ko vi} -), Pe jo vi} 5, Pi li po vi} 5, Kr sti} 5 (Me me do vi} 6), Ti ja go 5, Ran |e lo vi} 5 (Bo sman -). Ni je se jo{ za gre jao par ni va qak. I u dru gom me ~u pro le} nog {am pi o na ta cr no-be li su re mi zi ra li, ovo ga pu ta na svom te re nu sa Slo bo dom.

Ku qa ni mo gli i do po be de BSK - Haj duk 0:0 BOR ^ A: Sta d ion BSK-a, gle da la ca 1000, su di ja Ve se li no vi} (Va qe vo). @u ti kar ton Va si qe vi} (Haj duk). BSK: Ko va ~e vi}, ê le bi}, Ra du no vi}, Vig we vi}, Sto ki} (Pe t ro v i}), \u ki} (@iv k o v i}), Ta si}, Sta men ko vi}, Sav ko vi}, Bo {ko v i}, ê s a r e vi} (Jo va no vi}). HAJ DUK: Bra}, Fej s a, Pa u q e v i}, Muj d ra g i}, Va s i qe v i}, ô v i l o, Bu ba lo, Go lo ~e vac (Ve i no vi}), Ha xi bu li} (Pa u no vi}), No va ko vi}, ô vin (Ve se li nov}). Duel BSK Bor ~e i Haj du ka iz Ku le za vr {en je bez go l o v a. Na p a d a~ do ma }ih Alek san Bo jan Bra} dar \u ki} bio je pri nu |en da u 32. mi nu tu na pu sti te ren. Za me nio ga je Ne nad @iv ko vi}. Te ren ska ini ci ja ti va do ma }ih, na po ~et ku pr vog po lu vre me na, i go sti ju, na po ~et ku dru -

gog, ni je uro di la go lom, pa su mre e `e mi ro va le, upr kos za ni mqi voj za vr {ni ci. Haj duk je u 85. mi nu tu mo gao do vo| stva, ali Ro do qub Pa u- no vi} ni je bio pri se ban u {e -

sna e ster cu BSK-a. Za raz li ku od we ga, Bo jan Bra} ostao je „u me ~u”, iako ni je imao mno go po sla, pa je ve} u na red nom na pa du spre ~io do ma }e da po stig nu gol.

Mu drin ski opet stre lac Ja go di na - OFK Be o grad 2:0 (2:0)

SR BI ZVE ZDE @UR KE: Po{to je za wih bio slobodan dan, srpski teniseri Novak \okovi} i Ana Ivanovi} ulep{ali su `urku u Indijan Velsu. Pored wih, prisutni su bili i Janko Tipsarevi} i Viktor Troicki, kao i Jelena Jankovi}, iako je ne{to ranije zavr{ila u~e{}e na turniru, porazom od Yejni Hempton. Sve o~i

bile su uprte, naravno, u \okovi}a, koji je, mo`e se re}i, bio najelegantniji od svih tenisera koji su se pojavili. \okovi} je do{ao u skoro isto vreme kao Ivanovi}eva, pa su fotografi iskoristili priliku da ih slikaju zajedno, dok je Tipsarevi} bio me|u prvima, zajedno sa suprugom Biqanom.

JA GO DI NA: Sta dion Ja go di ne, gle da la ca 1.500, su di ja Ma `i} (Vr bas), strel ci: \e ni} u 2. i Mu drin ski u 26. mi nu tu. @u ti kar ton Kr sti} (Ja go di na). JA GO DI NA: [i mi}, Ni ko di n o v i}, Pro j i}, To m i}, Ili}, Ma ri ja no vi} (Stoj ko vi}), Kr s ti} (Mi l en k o v i}), Go g i}, \e n i}, Mu d rin s ki (Sto ja no vi}).

OFK BE O GRAD: Lu ka~, Pet ko vi}, Ke co je vi}, Va si qe vi}, Ro di}, Si mi}, Ni ko li}, Mi ji}, Ba ti jo ja (Ko la re vi}), @e ra vi ca (Pa vlov ski), Pu ro vi} (Alek si}). Ja go din ci su na svom te re nu sla vi li pro tiv OFK Be o gra da. Za sla vqe im je bi lo do voq no sa mo po lu vre me, ka da su go lo ve po sti gli Sa {a Mar ja no vi} i Og wen Mu drin ski.

â ~a ni slo mi li oklop Sme de re vo - Bo rac 0:1 (0:1) SME DE RE VO: Sta dion Sme de re va, gle da la ca 1.000, su di ja Di mi tri je vi} (Lo zni ca), stre lac Jo va no vi} u 23. mi nu tu. @u ti kar to ni: Bo jo vi} (Sme de re vo), Ale ve{, Ma sla}, Pro da no vi} (Bo rac). Cr ve ni kar ton: Ran ko vi} (Sme de re vo). SME DE RE VO: Ran ko vi} 7. I. Mi lo sa vqe vi} 6, Mi jo vi} 6, Gr ko vi} 6, BO jo vi} 6 (Pe ra lo vi} 6), Ada mo vi} 6 (@iv ko vi} -), To do rov 6, Ko va ~e vi} 6, M. Mi lo sa vqe vi} 6, Sto ja no vi} 7, Je lo vac 6 (Mo mi} 7). BO RAC: Mi lo je vi} 7, Re qi} 7, Al ve{ 7, Ma sla} 7, @iv ko vi} 6, Pro da no vi} 6, Sta ni} 6, Kne è vi} 7 (Ra di vo je vi} -), Jo va no vi} 7 (Mu go {a 6), Je re mi} 6 (@i va no vi} -), Pa vi ~e vi} 7. Us pe li su â ~a ni da po no ve igru iz pro {le se zo ne i po no vo Sme de rev ci ma na svom te re nu na ne su po raz. Bo qu igru u pr vom po lu vre me nu go sti su kru ni sa li u 23. mi nu tu ka da je po vrat nu lop tu Pa vi ~e vi }a Jo va no vi} si lo vi tim udar cem po slao u de sni ugao Ran ko vi }e vog go la. U na stav ku utak mi ce Sme de rev ci su pre u ze li ini ci ja ti vu a pr vi je pri pre tio Mo mi} u 67. mi nu tu uz si gur nu in ter ven ci ju gol ma na Mi lo je vi }a. Na i la zi pe riod uz bu |e wa a u 79. mi nu tu tre ner Sme de re va ca Dra gan \or |e vi} je mo rao da na pu sti klu pu. U na red nom mi nu tu naj pre Pe ra lo vi} a po tom i @iv ko vi} iz ne po sred ne bli zi ne ne us pe va ju da sa va la da ju Mi lo je vi }a, da bi on da usle dio mu we vit kon tra na pad. Od cen tra igra li {ta Ra di vo je vi} je kre nuo sam ka Ran ko vi }u ko ji je na pu stio svoj {e sna e ste rac i pa dom u no ge ru ka ma iz ba cio lop tu u kor ner, zbog ta kve in ter ven ci je je do bio cr ve ni kar ton, a po {to su Sme de rev ci ve} ima li tri iz me ne na gol umesto we ga stao je Mar ko Mi lo sa vqe vi}. T. Gli {i}

SPORT

c m y

dnevnik

nedeqa11.mart2012.

JELEN SUPERLIGA -17. KOLO NO VI SAD: Voj vo di na - Me ta lac 0:0 BOR ^A: BSK Bor ~a - Haj duk 0:0 SU BO TI CA: Spar tak ZV - Rad ni~ ki 1923 0:0 BE O GRAD: Par ti zan - Slo bo da Po int 0:0 IVA WI CA: Ja vor - Cr ve na zve zda 1:3 (1:2) BE O GRAD: Rad - No vi Pa zar 0:0 JA GO DI NA: Ja go di na - OFK Be o grad 2:0 (2:0) SME DE RE VO: Sme de re vo - Bo rac 0:1 (0:1) 1. Par ti zan 2. C.zve zda 3. Voj vo di na 4. Rad ni~ ki 5. Ja go di na 6. Slo bo da 7. Spar tak ZV 8. OFK Be o grad 9. Sme de re vo 10. Haj duk 11. Rad 12. Ja vor 13. BSK 14. Bo rac 15. No vi Pa zar 16. Me ta lac

17 17 17 17 17 17 17 17 17 17 17 17 17 17 17 17

14 12 8 7 7 7 6 8 6 5 4 4 3 3 2 1

2 2 8 9 5 5 8 1 2 4 6 3 6 5 7 5

1 3 1 1 5 5 3 8 9 8 7 10 8 9 8 11

37:6 31:13 30:9 24:14 18:14 22:21 14:13 21:23 13:18 14:23 18:16 10:21 9:21 8:21 10:25 8:29

44 38 32 30 26 26 26 25 20 19 18 15 15 14 13 8

U sle de }em ko lu (14. mart) sa sta ju se - NO VI PA ZAR: No vi Pa zar - Voj vo di na, KU LA: Haj duk - Ja go di na, LU Â NI: Me ta lac Spar tak ZV, BE O GRAD: OFK Be o grad - Par ti zan, Cr ve na zve zda - Sme de re vo, U@I CE: Slo bo da Po int - Rad, KRA GU JE VAC: Rad ni~ ki 1923 - Ja vor, Â ÂK: Bo rac - BSK Bor ~a.

Pra zne mre è Spartak Zlatibor voda – Radni~ki 1923 0:0 SU B O T I C A: Gradski stadion, gledalaca: oko 4.500. Sudija: Milan Karadì} (Beograd), pomo}nici: Goran Mile ti} (Mla de no vac), Dar ko Ka ra no vi} (Be o grad). @u ti kar to ni: No sko vi}, Ko va ~e vi}, Ota{evi} (Spartak Zlatibor voda), Petrovi}, Lepovi} (Radni~ki 1923). SPARTAK: Aleksi} 7, Stevanovi} 7, Brati} 7, Ota{evi} 7, Pu{kari} 7, Kova~evi} 6, Ada mo vi} 6, Tor bi ca 6, \ur|evi} 6 (57. [arac 6), Despotovi} 6 (71. Milivojev -), Noskovi} 6 (68. Bini} 6). RAD NI^ KI 1923: ân ~a revi} 7, Pavlovi} 6, Risti} 6, Rosi} 6, Milo{evi} 6 (46. Lepovi} 6, 88. Simi}), Nedovi} 6, Mutavxi} 6,5, Petrovi} 6 (71. Obrovac), Milo{kovi} 7, Kosti} 7, Spalevi} 7. I posle dobre utkamice u Su bo ti ci iz me |u Spar tak Zla ti bor vo de i Rad ni~ kog dve ekipe se nalaze na istom odstojawu. [to se me~a na severu Ba~ke ti~e, nedostajali su samo golovi, sve ostalo je bilo ispuweno. Fudbaleri Spartak Zlatibor vode najboqu {ansu u prvom poluvremenu imali su ve} u drugom minutu. Nakon akcije Torbice i \ur|evi}a Despotovi} se na{ao u idelanoj situaciji, dobro je {utirao iz srca {esnaesterca, ali je gol man ân ~a re vi} bio na pra vom me stu i sa mo od bio loptu u korner. Nastavio je Spartak {ansom Adamovi}a, a nakon dva kornera Radni~ki je stigao i do dobre prilike, u 16. minutu Spalevi} je prona{ao Nedovi}a, ovaj solidno {utira, ali ne dovoqno dobro da se ugrozi Aleksi}.

Spartak je imao inicijativu i u nastavku poluvremena, Pu{kari} je bio centralna figura golubova, ali nije uspeo da postigne gol, ni on, ali ni Ota {e vi}, No sko vi} ni Torbica. Najboqu priliku gosti su imali u 34. minutu, Kova~evi} je izgubio loptu, Spalevi} i Ko sti} su kre nu li u kontru, Kosti} je potom prevario Brati}a, ali mu je u posled wi ~as Pu {ka ri} uzeo loptu. Ozbiq ni je su dru go po lu vreme po~eli gosti, a prvu dobru priliku imao je Spalevi} u 54. minutu, nakon asistencije Milo{kovi}a. Nije se najboqe sna{ao ni Aleksi}, ali sre}om i Spalevi} je prebacio i gol. Dobru priliku Radni~ki je imao i nekoliko minuta kasnije, Petrovi} se na{ao u ulo zi asi sten ta, upo slio je Milo{kovi}a koji je pobegao odbrani doma}ih i {utirao pored gola. Spartak je ponovo po~eo da preti pri kraju me~a. U 70. minutu [arac je loptom prona {ao De spo to vi }a ko ji se izborio za korner. Spalevi} je poku{ao u 78. minutu i iz slobodnog udarca, a sam fini{ ponovo je pripao Spartaku. Prvo je u 82. minutu rezervista Bini} prona{ao Ota{e vi }a ko ji je gla vom bio opasan, a jo{ je opasnije bilo dva minuta kasnije. Ponovo je Bini} bio u ulozi asistenta, pro{ao je po desnoj strani, pro na {ao Mi li vo je va ko ji glavom u padu umalo p~ogodio mre`u. N. S.

In ci den ti na Ba wi ci Rad - Novi Pazar 0:0 BE O GRAD: Stadion na Bawici, gledalaca 2000, sudija Bogdanovi} (Ni{). @uti kartoni: Panti} (Rad), Markovi}, Stojanovi}, Bulatovi}, \ogatovi} (Novi Pazar). RAD: Danilovi}, Panti}, Jovanovi}, Perovi} (Stojiqkovi}), Pajovi}, ^alu{i} (Pr{o), Luka, Mitrovi}, Stanojevi} (Andri}), Malba{i}, Lekovi}. NOVI PAZAR: \ogatovi}, [arac, Vu{qanin (Arifovi}), Stojanovi}, Kecap (Mati}), [u{wevari}, Tutori}, Bulatovi}, Ra{~i} (Ademovi}), Markovi}, Haxibuli}. Na Bawici su u centru pa`we bili navija~i i Slavko Perovi}.

Prvi zbog incidenata i odlagawa po~etka drugog poluvremena, a drugi zbog proma{aja. Biv{i napada~ Crvene zvezde vratio se u ekipu odlaskom trenera Neboj{e Vigwevi}a, ali nije uspeo da se odu`i novomstarom {efu stru~nog {taba Rada - Marku Nikoli}u. Proma{io je nekoliko prilika, posledwu u fini{u, a jednom je pogodio i pre~ku gola Novopazaraca. Drugo poluvreme kasnilo je 10 minuta zbog sukoba navija~a dva tima. Do incidenta je do{lo kada su gostuju}i navija~i razvili zastavu Turske, a potom je usledilo ga|awe kamenicama i bakqama. Nisu izostale ni uobi~ajene pogrdne parole.

No vo sa |a ni i spra }e ni zvi `du ci ma Vojvodina - Metalac 0:0 NO VI SAD: Stadion „Kara|or|e”, gledalaca: 4.000, sudija: Obradovi} (Jagodina). @uti kartoni: Mojsov i Apija (Vojvodina), a Stamenkovi}, Luki} i Mitrovi} (Metalac). VOJ VO DI NA: Supi} 7, Vuli}evi} 6, Pavlovi} 6, Apija 5 (Mito{evi} -), Mojsov 6, Trajkovi} 6, Stevanovi} 6, Moreira 5 (Poletanovi} 6), Katai 6, Abubakar 6, Bojovi} 6 ([kuleti} 6). ME TA LAC: Kqaji} 7, Stamenkovi} 6, Kontor 6, Luki} 6 (Filipovi} -), Mitrovi} 5, Gojak 6, Vujovi} 6 (Krwinac 6), B. @ivkovi} 5, Boateng 6, Simovi} 6 Svoji} 6 (Betolingar -). Kada je sudija Sr|an Obradovi} ozna~io kraj duela izme|u Vojvodine i „fewera{a” Metalca iz Gorweg Milanovca, stadionom „Kara|or|e” prolomili su se zvi`duci. Novosadska publika wima je iskazala ono {to misli o utakmici koju je gledala. Jalovi i bezopasni doma}in ni~im nije opravdao ulogu favorita, jo{ mawe je potvrdio velike ambicije koje ima ovog prole}a i potpuno je razo~arao gledaoce. Mo`da je neko na tribinama i pomislio da je samo pitawe vremena kada }e se zatresti mre`a gostiju, kada je, u 9. minutu, posle centar{uta Abubakara s leve strane, Aleksandar Katai glavom {utirao iz izgledne pozicije preko gola. Umesto da agresivnom i igrom s puno tempa, nastave da lome otpor Metalca, igra~i Vojvodine dugo su dr`ali loptu, na sredini terena nisu imali re{ewe za ~vrstu i disciplinovanu odbranu gostiju. Kada nisu uspeli doma}ini, u 33. minutu, mogli su da se raduju gosti koji su se oslonili na kontranapade preko Simovi}a i Boatenga. U lepoj poziciji na{ao Simovi}, usledio je wegov duel s Trajkovi}em i

Udarac Aleksandra Kataija

Fo to: F. Ba ki}

Odr àn sa sta nak UO FK Voj vo di na Odmah posle zavr{etka utakmice s Metalcem odràn je sastanak Upravnog odbora FK Vojvodina, done{ena su odre|ene odluke, ali one }e se danas prvo prezentirati igra~ima, a onda }e Klub izdati i zvani~no saop{tewe. napada~ Metalca na{ao se na zemqi. Traìo je da sudija dosudi najstroù kaznu, ali to se nije dogodilo. I pri odlasku fudbalera na veliki odmor s tribina su se ~uli zvi`duci i o~ekivala se reakcija s klupe Vojvodine. Bilo je o~igled-

no da toliko ~ekani Almami Moreira nije ni blizu forme koju je prikazivao dok je nosio dres Partizana. Uz to, ni Stefen Apija nije opravdao visok ugled koji ima u svetu fudbala, pa je o~ekivan bio potez trenera Vuki}evi}a koji je Moreiru zamenio mladim Markom

Vu ki }e vi}: Is pod sva ke kri ti ke Po zavr{etku utakmice u kojoj je Metalac Vojvodini otkinuo dva planirana boda, trener Novosa|ana Dejan Vuki}evi} je rekao: - Upozoravao sam igra~e na mobilnost i ozbiqnost, jer znao sam da je najte`e dobiti „unapred dobijene” utakmice. Odigrali smo ispod svake kritike. Te{ko nam je bilo da probijemo disciplinovanu odbranu Metalca, jer nismo imali agresivnost u igri. Poku{avali smo

ne{to da uradimo dubinskim loptama, a to nije bio deo na{eg dogovora pre utakmice. @eleli smo da do igre stignemo pritiskom, ali je on izostao, jer nije bilo dovoqno tr~awa i promene mesta igra~a. Brine me to {to su igra~i koji su trebali da nam donesu prevagu bili u ulozi epizodista. Jako smo zakazali i izgubili smo dva o~ekivana boda. @ao mi je {to nismo odigrali boqe i {to smo razo~arali publiku.

Poletanovi}em. Kasnije, umesto Apije u{ao je Vuk Mito{evi}, pre toga [kuleti} je zamenio Bojovi}a. Me|utim, i pored za nijansu boqe igre doma}ina, rezultata nije bilo i to je unosilo dodatnu nervozu me|u anemi~ne crveno-bele. U 57. minutu moglo je, a nije, dosta toga da se promeni. Katai je uputio dobar centar{ut s leve strane, Stevanovi} je bio sam na samo nekoliko metara od gola, ali je glavom {utirao pored wega. Uz to, pomo}ni arbitar signalizirao je nedozvoqenu poziciju, pa je sve ostalo samo na uzdasima s tribina. U 70. minutu, gotovo ni iz ~ega, u sjajnoj prilici se na{ao Abubakar, ali ni on sam nije je o~ekivao, pa je Kqaji} lako odbranio wegov mlak udarac glavom. U kontranapadu pripretio je gostuju}i igra~ Bojan @ivkovi}, ~iji je solidan {ut golman Novosa|ana Nemawa Supi} izbio u korner, a posle udarca s ugla Gojak je bio u prilici, ali je wegov poku{aj glavom s druge stative zavr{io u spoqa{wem delu mre`e. A. Predojevi}

Zve zda sa se kla Ja vor Javor - Crvena zvezda 1:3 (1:2) IVA WI CA: Stadion Javora kraj Moravice, gledalaca oko 4000. Sudija: Vujovi} (Novi Sad). Strelci: Odita u 8. za Javor, a Evandro u 34. Milunovi} u 39. i Mladenovi} u 86. minutu za Crvenu zvezdu. @uti kartoni: Jakimovski, Veqovi}, Vidi} i Vujadinovi}(Javor) To{i} i Evandro (C.zvezda). JA VOR: Nikoli} 6, Ja{i} 6, Vla{i} 7, Vujadinovi} 6, Mom~ilovi} 6, Radivojevi} 6 (Ifeani), Vidi} 6, Stanisavqevi} 6 (Ostoji}), Jakimovski 7 ([ar~evi}), Odita 7, Veqovi} 6. CR VE NA ZVE ZDA: Bajkovi} 6, To{i} 6 (Petkovi}), Maksimovi} 6, Miki} 6, Mladenovi} 8, Mijailovi} 6 (Kadu), Milivojevi} 7, Evandro 7, Lazovi} 6 (Miri}), Milunovi} 7, Borha 7. Fudbaleri Crvene zvezde zabele`ili su i drugu prole}nu pobedu. Na uvek vru}em terenu u Ivawici savladan je Javor, u na momente solidnoj igri. Beogra|ani su slabo otvorili me~, ali kako je vreme odmicalo delovali su sve sigurnije i boqe. Pohvale idu na ra~un novajlija Milivojevi}a, Milunovi}a, a posebno neumorno levog beka Mladenovi}a koji je postigao i veoma efektan gol u fini{u utakmice. Javor je dao svoj maksimum, ali prevagu je odneo individualni kvalitet koji je, naravno, bio na starni Zvezde.

Veoma zanimqivo prvo poluvreme, u divnom ambijentu krcatog stadiona kraj Moravice. Doma}in je presingom iznenadio favorizovanog gosta. Dok su se Beogra|ani

Kao da su crveno- beli prespavali prvih pola sata me~a. Uvukla se i nervoza, jer uobi~ajeni posed lopte i dominacija na terenu nisu dali nikakav konkretan rezultat.

Mladenovi} (Crvena zvezda) se raduje tre}em pogotku

sna{li Javor je stekao prednost, ve} u 8. minutu. Pogre{io je Mijailovi} koji je loptom na sredini terena pogodio u le|a Milivojevi}a, sevnula je kontra koju je spretno povukao Jakimovski, a potom pravovremenom asistencijom omogu}io Oditi da rutinskim {utem matira Bajkovi}a (1:0).

Manevar nije imao pravih ideja i re{ewa za motivisanu ekipu Javora. Fini{ prvog dela donosi preokret. Pala je koncentraciji odbrani doma}ina, usled konstantnog pritiska kojem su bili izlo`eni, a u 34. minut nakon centra{uta Milivojevi}a sa desne stra-

ne Miki} je glavom loptu sproveo do Evandra, koji je majstorski reagovao i sa par metara prevario golmana Nikoli}a (1:1). Brazilac je potvrdio golgetersku formu, bio je precizan i protiv Spartaka. Konfuzija je zavladala kod doma}ina, a to je znala~ki iskorsitila Zvezda. Opet je raspoloèni Milivojevi} kreirao akciju, ovoga puta centar{utem je prona{ao debitanta Luku Milunovi}a koji je glavom loptu ubacio u gol (39. minut). Nastavak susreta bio je daleko mirniji. Vladala je ravnoteà na terenu. Javor je ne{to otvorenijom igrom poku{avao da stigne do izjedna~ewa, ali bez uspeha. Zapretio je samo Vidi} posle prekida. Nije bilo puno ritma, crveno- beli su rutinski ~uvali vo|stvo. Imao je Lazovi} zapaènu solo akciju u 62. mintu, a posle mudrog proigravawa Borhe nije se najboqe sna{ao Mladenovi} u 80. minutu. Ipak, odli~ni mladi reprezentativac Filip Mladenovi} kvalitetnu partiju za~inio je i lepim golom, u 86. minutu, dobro odmerenim udarcem sa distance. Nisu crveno- beli blistali, ali su napravili pomak napred u odnosu na premijerno izdawe protiv Spartaka, {to je bilo dovoqno za osvajawe novih bodova. Z. Rangelov

sport

nedeqa11.mart2012.

dnevnik BUNDESLIGA

PRVA LIGA SRBIJE

Fi li po vi} spa sao bod Novi Sad - Teleoptik 1:1 (0:1) NO VI SAD: Sta dion De te li na ra, gle da la ca: 400, su di ja: Ko ci} (Vla so tin ce). Strel ci: Fi li po vi} u 88. za No vi Sad, a Iv ko vi} u 45. mi nu tu za Te le op tik. @u ti kar to ni: Kav ~i} i Ba la ba no vi} (No vi Sad). NO VI SAD: Ri sti} 7, Ja ko vqe vi} 7, Sko pqak 7, Kav ~i} 7 (od 67. Mi ji} 7), Ba la ba no vi} 7 (od 67.

Cr no gla vac 7, Osto ji} 8, @iv ko vi} 7. Fud ba le ri No vog sa da na sta vi li su niz od sa da ve} {est utak mi ca bez po ra za, do du {e u der bi ju su osvo ji li sa mo bod. Na de te li na ri igra lo se bor be no, ma da ne i to li ko kva li tet no, a pred sta vu su obe le `i li go lo vi iz pre ki da u fi ni {u pr vog, od nso sno dru gog po lu vre me na.

Bo ri vo je Fi li po vi}

\o ko vi} 7), Ba ji} 7 (od 57. Tre bo vac 7), Mi lo vac 7, Rok sa 7, Fi li po vi} 8, \u ki} 7, Ga ri} 7. TE LE OP TIK: Fi li po vi} 6, A{kov ski 7, Po pa ra 7, Iv ko vi} 8, Mar ko vi} 7 (od 79. Qu ji} -), Pe tro vi} 7, Jo ji} 8 (od 87. [a ka -), Xu gur di} 7 (od 85. Ge or gi je vi} -),

Fo to: B. Lu ~i}

„Par ti za no ve be be„ pred vo |e ne ka pi te nom Osto ji }em, sjaj ni kre a to rom igre Jo ji }em i hi tro no gim Mar ko vi }em pri ka za li su se kao kva li te ta ri val. Lo{ te ren i jo{ uvek te {ke no ge ka na ri na ca, ome le su do ma }i na da pri ka `e bo qu igru upr kos ni kad ofan ziv ni joj

Slano bar ce na pu sti la sre }a Mladi radnik – Proleter 1:0 (0:0) PO @A RE VAC: Grad ski sta dion, gle da la ca: 1.100, su di ja: Jo va no vi} (Be o grad). Stre lac: Bo ja to vi} u 90. mi nu tu (iz je da na e ster ca). @u ti kar to ni: Sa do vi}, Le po je vi}, Bo ja to vi}, Sa vi} (Mla di rad nik), Ta na sin, Ra {i o van, Se ku li} (Pro le ter). Cr ve ni kar ton: Bo ja to vi} (Mla di rad nik) u 90. mi nu tu. MLA DI RAD NIK: Pe jo vi} 7, Mo ra riu 7, La zi} 7, Ce ni} 7, Le po je vi} 7, Ran ko vi} 7 (od 68. Dam wa no vi} 7), Sa do vi} 7 (od 79. Ga vri lo vi} -), Ne {i} 7 ( od 85. Sa vi} 7), Sto ki} 7, Bo ja to vi} 7, Ri sti} 7. PRO LE TER: Bo gu no vi} 7, Ta na sin 7, Asa ni 7, Bu gu no vi} 7, @i gi} 7, De sni ca 7, Ra {i o van 7 (od 84. Vu ka so vi}-), Ob ra do vi} 6 (od 46. Ra da ko vi} 6), Kra si} 7 (od 74. Ga li} 7), Se ku li} 7, Zec 7. No vo sa |a ni su pa li u po sled wem mi nu tu sa pe na la. Sre }a ih je iz da la, a Po à re vqa ne po gle da la. Pe nal je bio kao vra ta, a sa be le ta~ ke Bo ja to vi} je us peo da po stig ne gol za tri bo da. î ta vo pr vo po lu vr me se igra lo opre zno. Do ma }i su ima li pri vid nu ini ci ja ti vu. Upu ti li do sta {u te va sa è qom da da ju gol, ali jed no su è qe, a dru go ne pre ci zni {u te vi, a bi lo ih je do sta u pr vih 45. mi nu ta. Ve li ka {an su su ima li do ma }i u 26. mi nu tu. Le po je vi}

je lop tu po slao na pe te rac, pro ma {io je Bo ja to vi}, pa Ran ko vi}, a La zi} ume sto u ne bra we nu mre ù tu ~e kraj sta ti ve. Se ku li} sa dis tan ce je pro bao Pe jo vi }a, ovaj bio na me stu. Sa do vi} jo{ jed nom tu ~e po red sta ti ve. Bez go lo va se oti {lo na od mor, da bi u na stav ku ma lo ìv nu la na pa da~ ka igra do ma }ih, ali su No vo sa |a ni ume li smi re no da za tva ra ju sve pri la ze svo me go lu i da uz vra te. Se ku li} je u tr ku za hva tio lop tu, a Ce ni} je skre nuo u kor ner. Sa ugla iz veo je kor ner Ra {i o van, a Ga li} gla vom lop tu pre ba cu je tik pre ko pre~ ke. Tre ner Ste vi} je uba cio i po sled wu iz me nu. U{ao je re zer vi sta Mi lo rad Sa vi} i u zad wih pet mi nu ta uneo po met wu u od bra nu Pro le te ra. Naj pre je Bo ja to iv} iz veo slo bo dan udarc, a lop ta se od bi la od ì vog zi da, da bi u po sled wem mi nu tu do {lo do dra me u ka zne nom pro sto ru go sti ju. U gu `vi je sa ple ten sa le |a Sa vi} i su di ja Jo va no vi} ko ji je bio na li cu me sta ener gi~ no je po ka zao na be lu ta~ ku. Za le teo se Bo ja to vi} i sna `no tu kao sa kre ~a, gol man De jan Bo gu no vi} sa ba cio u tu stra nu i u~i ni lo sa da }e us pe ti lop tu da ukro ti, ali jak {ut je u~i nio svo je, lop ta se pre ko we ga od bi la u mre ù. R. S.

Ris to vi} pro ma {io pe nal Banat - Beànija 0:1 (0:0) BA NAT SKI DVOR: Sta dion „Mir ko Vu ~u re vi}”, gle da la ca 200, su di ja N. \o ki} (Uì ce), stre lac @iv ko vi} u 52. mi nu tu. @u ti kar to ni: Jo van di}, Vu ko vi}, An ta na si je vi} (Ba nat), Pu ti ~a nin, @iv ko vi} (Be à ni ja). Cr ve ni kar ton: Zo ri} (Ba nat). BA NAT: Kne è vi} 7, Zo wi} 6, Zo ri} 7, Mi lo je vi} 6, Sa mar xi} 5, Ri sto vi} 5, Vu ja kli ja 5 (Mi lo va no vi} 5), Jo van di} 6, Vu ko vi} 6, Mi le ti} 5 (Mi haj lo vi} 6), An ta na si je vi} 7. BE @A NI JA: Vu le ti} 7, Bre àn ~i} 7, Ma to vi} 6, Jak {i} 7, Gru be li} 6, Pu ti ~a nin 7, Ne deq ko vi} 7, @iv ko vi} 8, Bla go je vi} 7 (Ni ko li} -), Do bra {i no vi} 6 (Ja ko vqe vi} 6), An teq 7.

U pr vom po lu vre me nu go sti su pre ti li iz pre ki da ko ji je iz vo dio @iv ko vi} i Ne deq ko vi}, ali pro me na re zul ta ta ni je bi lo. Kod do ma }i na naj bo q u pri l i k u pro p u s tio je Ri sto vi} ka da je {u ti rao pre ko 20 me ta ra, a gol man Vu le ti} je bio si gu ran. Na po ~et ku dru gog po lu vre me na go sti su do {li do po got ka po sle gre {ke Mi lo je vi }a, lop ta je do {la do @iv ko vi }a ko ji je is ko sa sa le ve stra ne po sti gao lep po go dak. Naj bo qu {an su za iz j ed n a ~ e w e do m a } in je pro pu stio u 75. mi nu tu ka da je pe n al iz v eo in d i s po n i r a n i Ri sto vi}, a Vu le ti} sjaj no od bra nio we gov uda rac. N. Jowev

for ma ci ji tre ne ra Joc ka Ili }a. U pr vih 45. mi nu ta igre vred ne su po me na dve si tu a ci je. Igrao se 28. mi nut, ka da je \u ki} od li~ no upo slio Ga ri }a na ivi ci ka zne nog pro sto ra, ali je uda rac no vaj li je u `u to - pla vom dre su, za vr {io po red go la. Pri pre ti li su op ti ~a ri dva mi nu ta ka sni je, ali je Jo ji }ev {ut sa 25 me ta ra za vr {io tik iz nad go la Ri sti }a. Igrao se po sled wi mi nut pr vog de la, ka da je brat La za ra Mar ko vi }a, Fi lip pre ci znim cen ta ru {tem od li~ no na pr voj sta ti vi upo slio Iv ko vi }a ko me ni je bi lo te {ko da lop tu ko ja se od bi la od sta ti ve pro sle di iza le |a Ri sti }a. U na stav ku su sre ta agil ni ja igra fud ba le ra No vog Sa da. Ula skom Mi ji }a, Tre bov ca i \o ko vi }a, do ma }i su za i gra li kon ret ni je i ofan ziv ni je. Naj bo qu {an su za iz jed na ~e we pro pu stio je Bo ri vo je Fi li po vi} u 73. mi nu tu. Na kon pre ki da, po vrat nik u re do ve ka na ri na ca Ne boj {a \u ki}, iz veo je slo bo dan uda rac, lop ta se na {la kod Fi li po vi }a na pe ter cu ko ji iz okre ta tu kao vi so ko iz nad pre~ ke op ti ~a ra. Ka da se ~i ni lo da }e Be o gra |a ni od ne ti ceo plen sa De te li na re, usle di la je no va maj sto ri ja u re `i ji xo ke ra Mi ji }a i is ku snog Fi li po vi }a. Mi ji} se na {ao u pro do ru po de snoj stra ni, od lu~ no uba cio na dru gu sta ti vu, a od li~ no po sta vqe ni Fi li po -

No vi Sad – Te le op tik 1:1 0:1 Ba nat – Be à ni ja 1:1 Do wi Srem – Mla dost (L) Mla di rad nik – Pro le ter 1:0 Rad ni~ ki (N) - û ka ri~ ki 2:0 3:0 Na pre dak – Rad ni~ ki (S) 0:0 Mla de no vac - Ko lu ba ra Danas (14.00) Srem – In |i ja (14.00) Slo ga (K) – Sin |e li} 1. Rad ni~ ki (N) 2. Do wi Srem 3. Te le op tik 4. No vi Sad 5. Be à ni ja 6. Ba nat 7. Slo ga 8. Pro le ter 9. Ko lu ba ra 10. Mla dost (L) 11. In |i ja 12. Mla de no vac 13. Na pre dak 14. M. rad nik 15. Rad ni~ ki (S) 16. Srem 17. Sin |e li} 18. û ka ri~ ki

1811 3 4 18 8 7 3 18 8 5 5 18 8 5 5 18 610 2 18 7 6 5 17 8 3 6 18 9 0 9 18 8 2 8 18 6 7 5 17 7 3 7 18 6 6 6 18 4 8 6 18 5 4 9 18 4 6 8 17 3 8 6 17 4 4 9 18 2 511

26:15 36 17:7 31 25:11 29 23:20 29 13:6 28 18:14 27 17:15 27 17:18 27 18:21 26 13:13 25 22:21 24 22:24 24 11:15 20 14:20 19 11:20 18 16:19 17 19:24 16 15:34 11

U sle de }em ko lu (17/18.mar ta) sa sta ju se: Do wi Srem – Srem, Pro le ter – In |i ja, Mla dost (L) – No vi Sad, Rad ni~ ki (S) – Rad ni~ ki (N), ^u ka ri~ ki – Mla di rad nik, Be `a ni ja – Na pre dak, Ko lu ba ra – Ba nat, Sin |e li} – Mla de no vac, Te le op tik – Slo ga (K).

vi} je gla vom ne po gre {i vo po slao lop tu u da qi ugao go la go sti ju. I. Grubor

Sil ni Kru {e vqa ni Napredak - Radni~ki (S) 3:0 (2:0) KRU [E VAC: Grad ski sta dion, gle da la ca: 5.000. Su di ja: An |e lov ski (Ka ~a re vo). Strel ci: Mi ro sa vqe vi} u 17. (iz pe na la), Pa u no vi} u 40. i Ra ~i} u 77. mi nu tu. @u ti kar to ni: Ze li} i Vi ji} (Rad ni~ ki). Cr ve ni kar ton: Ze li} (Rad ni~ ki) u 39. mi nu tu NA PRE DAK: Kr zna ri} -, \u ri ~i} 7, Udo vi ~i} 7, Ko ko vi} 7, Pa u no vi} 7, Ja ni ~i} 7, Je re mi} 7 (od 62. Mi lo {e vi} 7), Ma ti} 7 (od 75. Nu hi -), Ra ~i} 7, Ga vri} 8 (od 82. Ri sti} -), Mi ro sa vqe vi} 7RAD NI^ KI: @a ku la 6, Top ~a gi} 6, Ve se li no vi} 7, Mr |a nin 6, U{u mo vi} 6, To ma no vi} 7, Ze li} 6, Avri} 6 (od 60. Stan ~e ti} 6), Pa u no vi} 6, Vi ji} 6 (od 43. Ako 6), Me zei 6 (od 84. Jo ci} -). Led je pro bi jen! Pred oko 5000 ra do zna lih na vi ja ~a, ko ji su do ~e ka li igra ~e i no vi stru~ ni {tab apla u zom, a po tom po zdra vi li sva ki do bar po tez, Na pre dak je po ka zao da ima tim za ve li ke do me te. O~i gled no je da ima me sta na pret ku u igri ~a ra pa na, ali i ono {to su pri ka za li pro tiv Som bo ra ca, raz ga li lo je sr ca pro mr zlih na vi ja ~a. Ve} u 3. mi nu tu, po sle do brog pa sa za ka pi te na Mi ro sa vqe vi }a, us peo je Mr |a nin u po sled wem tre nut ku da ot klo ni opa snost i po {a qe lop tu u kor ner. Sle de }a {an sa, u 17. mi nu tu, je pre tvo re na u vo| stvo. Na kon od li~ nog pro do ra, si gur no no vog qu bim ca Na pret ko vih na vi ja ~a, Ne na da Ga vri }a, po le voj stra ni, usle dio je strat Ze li }a, ko ji je su di ja An |e lov ski oka rak te ri sao kao pre kr {aj za naj stro ù ka znu. Lop tu je na be lu ta~ ku na me stio Mi ro sa vqe vi} i {me ker ski sa vla dao @a ku lu. Za i gra li su â ra pa ni od tog tre nut ka opu {te ni je, vi |e no je ne ko li ko iz gled nih {an si, da bi u 40. mi nu tu na kon kor ne ra, ko jem je pret ho di la ak ci ja ne za dr ì vog Udo vi ~i }a, ~u va ra mre è Som bo ra ca ma ti rao Pa u no vi}. U me |u vre me nu, go sti su osta li bez Ze li }a, ko ji je do bio dru gi ù ti kar ton, na kon po ku {a ja da iz nu di je da na e ste rac. Pro te stvo va li su go sti, mo `da i oprav da no, ali su di ji na je – po sled wa. U na stav ku su se go sti po vu kli, sa è qom da pri me {to ma we go lo va, even tu al no po ku {a ju u kon tra na pa du da ugro ze Kr zna ri }a. Uka za la se ta kva pri li ka u 65. mi nu tu, ka da je Stan ~e ti} iz dru gog pla na iz bio na ~i sti nu, ali pra vo vre me no je Kr zna ri} in ter ve ni sao, iza {ao van {e sna e ster ca i vra tio lop tu na po lo vi nu go sti ju. Pre ne go {to je po sti gao pr ve nac

u Na pret ko vom dre su, a u~i nio je to efekt no, sev nu la je le vi ca is ko sa sa de se tak me ta ra, Ra ~i }u su po ni {te na dva po got ka zbog of saj da. U 77. mi nu tu, me |u tim, ni je bi lo spa sa @a ku li, vi so ki na pa da~ do ma }ih je le po pri mio lop tu i ru tin ski po sta vio ko na~ nih 3:0. S. M.

Dowi Srem – Mladost 1:1 (1:1) PE ]IN CI: Sport ski cen tar Su va ~a, gle da la ca: 600, su di ja: Ne deq ko vi} (Ja go di na). Strel ci: Pet ko vi} u 7. za Do wi Srem, a Bo ji} u 44. mi nu tu za Mla dost. @u ti kar to ni: Vu ko brat (Do wi Srem), Mi lo {e vi}, Mi lu no vi} i Use ni (Mla dost). DO WI SREM: Star ~e vi} 7, B. To {i} 6 ( od 62. mi nu ta A{}e ri} 6), Jo si mov 7, Vu ko brat 6, Mar ko vi} 6 (od 90. mi nu ta Ra di {i}), Bu ko rac 7, Pet ko vi} 8, La ki} Pe {i} 7, Ma ti} 6 (od 62. Ri stov), Jan ko vi} 6, La ki }e vi} 7. MLA DOST: Dri ni} 7, Va si} 7, Spa so je vi} 7, Mi lo {e vi} 7, Mi lu no vi} 7, Sto ja no vi} 7, Bo ji} 8, Avra mo vi} 7, Use ni 7 (od 85. mi nu ta S. Mi lo sa vqe vi}), Sla vi {a Je re mi} 6, (od 90. mi nu ta Si ni {a Je re mi}), R. Mi lo sa vqe vi} 7 (od 90. mi nu ta Gru ji ~i}). Zbog kar to na ili po vre da, tre ner pe }i na~ kog pr vo li ga {a Bo gi} Bo gi }e vim ni je mo gao da ra ~u na na Ne ma wu To {i }a, Je li ~i }a, Jo va no vi }a, Pr qe vi }a i ôr da {i }a, {to je o~i gled no bi lo pre vi {e. Da je pra vom igra ~u do vo qan sam je dan po tez da po ka è {ta zna vi de lo se u 7. mi nu tu. Sjaj nim {u tem sa oko 25 me ta ra, ner {to is ko sa, Pet ko vi} je lo bo vao Dri ni }a, ne ta ko dav no gol ma na Do weg Sre ma. Dva de se tak mi nu tra ka sni je, pred go lom Mla do sti ne sna la se se naj bo qe Pet ko vi} i To {i}. Ka da se o~e ki va lo da }e se s mi ni nal nom pred no {}u do ma }i na oti }i na od mor, Bo ji} od li~ nim, pri zem nim, {u tem po ga |a do wi de sni ugao go la Star ~e vi }a. Bu ko rac je i u 56. mi nu tu pro pu stio iz gled nu pri li ku. Sla vi {a Je re mi}, pet mi nu ta ka sni je, {u ti ra pod sa mu pre~ ku go la Star ~e vi }a. Is ku sni gol man je na me stu i od bi ja lop tu u kor ner. U pe ri o du ka da su go sti ima li vi {e od igre, vi |en je vr lo do bar uda rac Sto ja no vi }a. Za igru ras po lo è ni Bo ji} u 76. mi nu tu {u ti rao je po red go la do ma }i na. Po sled wu (po lu)pri li ku na utak mi ci imao je Pet ko vi} u @. Radivojevi} 80. mi nu tu.

Sed mi ca Ba jer na U pet me ~e va 25. ko la Bun de s li g e u ~e t i r i su po b e d e ostva ri li do ma }i ni, a po seb no je im pre si van bio Ba jern. Ba v ar c i se ni s u pre d a l i u bor bi za ti tu lu, a u Min he nu je stra dao Ho fen hajm sa ~ak 7:1. U der bi ju da na Volf sburg je is ko ri stio de bakl Ba je ra u L[ i sa vla dao tim iz Le ver ku ze na sa 3:2. Majnc je sa 2:1 do bio Nir nberg, dok je Keln mi ni mal nim re zul ta tom nad i grao Her tu. Go lo va ni je bi lo sa mo u Men hen glad ba hu gde je Bo ru si ja po no vo raz o ~a ra la, ovaj put pro tiv Fraj bur ga. Ba jern se kao „opro stio” od bor be za ti tu lu, a on da je u su bo tu sa 7:1 pre ga zio Ho fen hajm. Ba var ci su do dru ge po be de u po sled wa tri ko la sti gli ve} po sle pr vih po la sa ta ka da je bi lo 4:0. Do kra ja me ~a tim iz Min he na dao je jo{ tri go la i po ni zio go ste iz Ho fen haj ma. Het-trik u Min he nu po sti gao je Ma rio Go mes, Ar jen Ro b en je bio dvo s tru k i stre lac, dok su po gol po sti gli To ni Kros i Frank Ri be ri. Go sti su ubla `i li po raz, ali ipak ni su po sti gli gol. Ma nu e la No je ra sa vla dao je we gov sa i gra~, biv {i igra~ Ho fen haj ma Lu is Gu sta vo pet mi nu ta pre kra ja. Za ni mqiv me~ od i gran je u Volf s bur g u gde je go s to v ao Ba jer. Iz gle da lo je da de bakl u Bar se lo ni u sre du (7:1) ni je pre vi {e uti cao na sa mo po u zda we eki pe iz Le ver ku ze na po {to je ve} u tre }em mi nu tu [te fan Ki sling do neo pred -

nost go s ti m a. Me | u t im, do kra ja po lu vre me na Volf sburg je pre ko Pa tri ka Hel msa i A{ka n a De h a g e pre o k re n uo, da bi u 61. mi nu tu Mi hal Ka dlec auto go lom do neo 3:1 do ma }i nu. U fi ni {u me ~a Ba jer je sa mo uma wio po raz pre ko Ere na Der di jo ka. In te re sant no je bi lo u Kel nu gde su do ma }i „jar ~e vi” mi ni mal nim re zul ta tom sa vla da li Her tu. Je di ni gol po sti gao je Kri sti jan Kle mens u 36. mi nu tu, a po sled wih po la sa ta obe l e ` i l a su is k qu ~ e w a. Keln je me~ za vr {io sa de vet, a go sti sa de set igra ~a. Do ma }i su do bi li dva di rekt na cr ve na kar to na, pr vo je u 66. mi nu tu is kqu ~en Ma to Ja ja lo, a de set mi nu ta ka sni je i Lu kas Po dol ski, ka da je Her ta osta la bez Le van Ko bi a {vi li ja. Dru gu po be du u tri ko la ostva rio je i Majnc ko ji je sa 2:1 nad i grao Nir nberg. Ve} u 22. mi nu tu do ma }i tim je imao dva go la pred no sti po {to su Ni ko laj Mi ler i Mo ha med Zi dan tre s li mre ` u go s ti j u. Nir nberg je tra `io po vra tak u igru u na stav ku i us peo u to me u 64. mi nu tu ka da je Da ni jel Di da vi sma wio na 2:1. Go sti su po sled wih {est mi nu ta ima li igra ~a vi {e zbog is kqu ~e wa Ad ma [a la i ja, ali ni su us pe li da stig nu do bo da. Bun de sli ga, 25. ko lo: Ba jern Min hen – Ho fen hajm 7:1, Keln – Her ta 1:0, Majnc – Nir nberg 2:1, Volf sburg – Ba jer Le ver ku zen 3:1, Bo ru si ja M. – Fraj burg 0:0.

PREMIJER LIGA

Vra }a se êl si U pr vim me ~e vi ma 28. ko la Pre mi jer li ge po be de su ostva r i l i êl s i, Aston Vi l a, Bol ton i Blek burn. êl si je mi n i m al n im re z ul t a t om sa vla dao Sto uk na “Stam ford Bri x u“, istim re z ul t a t om Aston Vi la je bi la bo qa od Fu la ma, a Li ver pul je mi ni mal cem „pao” u San der len du. Blek burn je sa 2:0 do bio Vul ver hemp ton u der bi ju za ~e wa, a isto je Bol ton ura dio u du e-

`i ve li su na vi ja ~i Li ver pu la ko ji iz gu bio u San der len du sa 1:0. Je di ni gol po sti gao je Da nac Ni klas Bent ner. Mi ni ma lan tri jumf na svom te re nu ostva ri la je Aston Vi la, go lom An dre a sa Vaj ma na u su dij skoj na dok na di vre me na. Der bi ji za ~e wa pri pa li su Bol to nu i Blek bur nu. Tim Ra do sa va Pe tro vi }a sla vio je sa sa 2:0 kod Ne na da Mi li ja {a u Vul ver hemp to nu, go lo vi ma Da vi -

Di di je Drog ba

lu sa KPR, ali sa 2:1. Ka sni je u der bi ju da na Ever ton do ~e ku je To ten hem. Iz gle da da je sme na tre ne ra do ne la pro me nu na bo qe u ^el si ju. Plav ci su po sle po be de u FA ku pu sla vi li i u Pre mi jer li gi, mi ni mal n im re z ul t a t om pro t iv Sto u ka. De bi tant sku po be du Ro ber tu di Ma t eu kao me n a x e r u Pre mi jer li ga {a do neo je Di di je Drog ba ko ji je po stao pr vi Afri ka nac sa 100 go lo va u Pre mi jer li gi, i to sve na dan ka da ^el si sla vi 107. ro |en dan i dan uo~i svog 34. ro |en da na. Bra ni slav Iva no vi} za me wen je na po lu vre me nu zbog po vre de. No vo raz o ~a ra we do -

da Oj lea. Ra }a ni je ula zio u igru, dok je Mi li ja{ od i grao po sled wih 15 mi nu ta. Naj vi {e go lo va po stig nu to je na „Ri bo ku”, a Bol ton je sa 2:1 do bio Kvins Park Ren xer se. Do ma }in je po veo u fi ni {u pr vog de la go lom Da re na Pre tli ja, ali je iz jed na ~io \i bril Si se u tre }em mi nu tu dru gog po lu vre me na. Ipak, ve li ku po be du u bor bi za op sta nak Bol to nu je do neo Ivan Ka sni}, ~e ti ri mi nu te pre kra ja me ~a. Pre mi jer li ga, 28. ko lo: Bol ton – KPR 2:1, Aston Vi la – Fu lam 1:0, ^el si – Sto uk 1:0, San der lend – Li ver pul 1:0, Vul ver hemp ton – Blek burn 0:2.

Voj vo |an ska li ga Za pad Bo rac (NS) - Pr vi maj 0:1, Cr ve na zve zda - Rad ni~ ki (SM) 1:0, Ju go vi} - Mla dost (T) 0:0, Slo ga (E) - Omla di nac 0:0.

Voj vo |an ska li ga Is tok Je din stvo (BK) - Ba~ ka 1901 0:2, Ko lo ni ja - Di na mo 0:2, Slo bo da - Ko za ra 0:2, Je din stvo (NB) - Obi li} 13:0, Pro le ter (BK) AFK 1:0, Bu du} nost (SC) - Rad ni~ ki (Z) 1:1.

SPORT

c m y

dnevnik

EVROPSKO PRVENSTVO U RVAWU SLOBODNIM I GR^KO-RIMSKIM STILOM

nedeqa11.mart2012.

REVAN[ SUSRETI ^ETVRTFINALA PLEJ-OFA

[te fa nek osvo jio No vo sa |a ni `e le bron zu po lu fi na le Srpski rva~ gr~ko rimskim stilom Davor [tefanek osvojio je bronzanu medaqu na 59. Evropskom prvenstvu u Beogradu u kategoriji do 60 kilograma, po{to je u me~u za tre}e mesto, posle sjajne borbe, savladao Belorusa Maksima Kaharskog sa 2:1 u rundama. Ovo je tre}e evropska medaqa za [tefaneka na evropskim prvenstvima. - I{ao sam na zlatnu medaqu, ali zadovoqan sam i bronzom, jer sam skidao mnogo kilograma. zato sam i podbacio u me~u protiv Slovaka I{tvana Levaija - rekao je [tefanek i dodao da se ne}e vi{e takmi~iti u ovoj kategorji. Posle pobede nad Portugalcem Mauelom Almeidom u kvalifikacijama, [tefanek je u osmini finala bio je uspe{niji od [vajcarca Patrika [tadelmana u dve runde. U ~etvrfinalu se susreo sa I{tvanom Le va i jem iz Slo va~ ke. Na{ takmi~ar je izgubio obe runde protiv odli~nog Levaija sa 10:2, ali se plasirao u repesa`, po{to je wegov rival iz prethodnog kola Levaji u polufinalu pobedo Maksima Ka zar skog iz Be lo ru si je i pro{ao u finale. U repesa`u je [tefanek posle tri iscrpquju}e runde bio boqi od Hrvata Tolimira Sokola i pobedio sa 2:1 u bodovima. Trojica drugih srpskih reprezentativaca nisu uspeli da pro|u kvalifikacije. Kristi-

Da vor [tfe nek

jan Gazdag je ubedqivo pora`en u kategoriji od 55 kg od sjajnog borca iz Ma|arske Petera Modo{a. Modo{ je za 15-tak sekundi u obe runde pobedio na{eg mladog 18-godi{weg Gazdaga. Ali, po{to se Modo{ plasirao u finale „povukao” je mladog Sen}anina u repesa`. Me|utim, Gazdag nije uspeo da se ume{a u borbu za bronzanu medaqu, po{to je izgubio od Aleksandra Kostadinova u dve runde. Ve}i otpor svom protivniku pru`io je u kategoriji do 96 kg Dejan

OTVORENO PRVENSTVO VOJVODINE U CIKLO KROSU U NOVOM SADU

Tar jan naj bo qi Biciklista novosadskog kluba Elit Zoltan Tarjan pobedio je u kategoriji seniora – elita na Otvorenom prvenstvu Vojvodine u ciklo krosu odr`anom na stazi kod Studentskog parka ispred Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. U juniorskoj konkurencniji slavio je mladi as Partizana Slavko Pani}. Vanesa Durman iz novosadskog Fanatika je trijumfovala u eliti za dame, a Violeta Trifkovi} iz Jednote ([id) je bila najboqa juniorka. Organizatorima, BS Vojvodine i klubu Velo, pomogla je ekipa Zavoda za hitnu medicinsku pomo} Novog Sada. U~estvovalo je 48 takmi~ara iz osam klubova. Rezultati, mla|i kadeti, dva kruga po 1.700 m (3,4 km): 1. Marko Kasapovi} (Novi Sad) 8:09 minuta, 2. Velimir Jovi~i} ([id) 8:37, 3. Aleksandar Mijatovi} (Novi Sad) 8:37 itd. Juniorke 3,4 km: 1. Violeta Trifkovi} (Jednota [id) 8:50, 2. Mili-

ca Raki} (Novi Sad) 10:03, 3. Andrea Guci (Velo) 11:41 itd. Kadeti 6,8 km , Otvoreno prvenstvo: 1. Andrea Galovi} (Partizan) 16:26 minuta, 2. Igor îpkar ([id) 16:37, 3. Nikola êmerli} (Jednota) 16:37 itd. Prvenstvo Vojvodine: 1. îpkar, 2. êmerli}, 3. Aleksandar Kolar (Jednota). @ene elita 6,8 km: 1. Vanesa Durman (Fanatik) 18:01 minut. Materesi, 8,5 km, Prvenstvo Vojvodine: 1. Slobodan Radovanovi} (Jednota) 20:35 minuta, 2. Goran Niki} (Vojvodina) 20:35, 3. Branilsav Mati} (Fanatik) 20:42 minuta itd. Juniori, 17 km, Otvoreno prvenstvo Vojvodine:1. Slavko Pani} 40:26 minuta, 2. Slobodan Stankovi} (Novi Sad) 41:04, 3. Luka Kotur (Partizan) 41:04 itd. Prvenstvo Vojvodine: 1. Stankovi}, 2 Nikola Havrli~ak (Jednota), 3. David Dawi (Vojvodina). Elita 17 km, Prvenstvo Vojvodine: 1. Zoltzan Tarjan (Elit) 43:08, 2. Bojan Luka~ (Vojvodina) 45:01 minut itd.

Frankovi}. On je protiv odli~nog Bugarina Kolojana Di{eva svoju prednost izgubio u po~etku borbe, kada je iskustvo nadja~alo Frankovi}ev entuzijazam. Superte{ka{ Milo{ Spasi} je imao te`ak me~ protiv Rolfa Beringera iz Nema~ke. Iskusniji Nemac je re{io obe runde u svoju korist. Danas }e Srbija imati trojicu predstavnika na Evropskom prvenstvu. To }e biti Aleksandar Spasi}, Petar Balo i Goran Bulatovi}. J. G. ZIMSKO PRVENSTVO SRBIJE

Re kord Sa re Sa va to vi} Na Zimskom prvenstvu Srbije u bacawima koje se odràva u Sremskoj Mitrovici, Sara Savatovi}, ~lanica AK Novi Beograd ostvarila dràvni rekord u bacawu kladiva za seniorke, i naravno za juniorke. Sara je ve} u drugom poku{aju oborila dràvni rekord i ispunila normu za Svetsko prvenstvo za juniore koje se odràva ovog leta u Barseloni, baciv{i 58,21 mertara. KUP KUPOVA

Za je ~ar ke eli mi ni sa ne Rukometa{ice Zaje~ara zavr{ile su sa ovogodi{wim u~e{}em na evro sceni, po{to su u revan{ me~u ~etvrtfinala Kupa kupova izgubila od ruskog Dinama iz Volgograda sa 32:26 (13:11). Ruskiwe su slavile i u prvom me~u u Zaje~aru sa 31:28 (15:15).

Od boj ka {i Voj vo lo bi nam vi{e treninga i upravo zbog toga }emo pokudine NS seme poveli {ati da va`nu pobedu zabelesu u ~etvrtfinalnoj ìmo u Kraqevu, kako bismo seriji protiv Ribniimali vremena za ja~i rad do ce, ali su time odradili samo po ~et ka po lu fi na la. To ne pola posla. Danas Novosa|ane o~ekuje revan{ susret u Krazna~i da sebe ve} vidimo u qevu, gde }e put do nove pobepolufinalu, ali isto tako ni de, {to zbog atmosfere na tribinama, {to zbog boqe igre Ribnice na doma}em terenu, biti mnogo teì. Jasno je to potpuno i cr ve no-be li ma, pa se tako i pripremaju za ovaj duel, u kojem }e dati sve od sebe da, ipak, na ovaj deo razigra va wa za ti tu lu, sta ve ta~ ku ve} na Ibru. - U na{oj igri u Novom Sadu bilo je dosta rezerve, dobrih perioda, ali i padova, gre{aka, opu{tawa. Moèmo mnogo boqe, a nadam se da }emo to pokazati u Kraqevu. Kao {to sam rekao i posle prve utakmice, moramo ja~e, te~nije i jo{ ozbiqnije i angaòvanije. Ovih dana smo se, zbog prehlada i bolesti, vi{e oporavqali nego trenira li, pa ako ni {ta dru go bar nam je zdrav stve ni bil ten boqi. Naravno, prija- Mi li ja Mr dak, ko rek tor No vo sa |a na

Ras po red i re zul ta ti Ras po red re van{ me ~e va ~e tvrt fi na la plej-ofa - da nas KRAQEVO: Ribnica - Vojvodina NS seme (20), BEOGRAD: Partizan - Mladi radnik (20.30), @elezni~ar - Crvena zvezda (18), QIG: Spartak - Radni~ki (K) (19). Re zul ta ti pr vih me ~e va ~e tvrt fi na la plej-ofa: Vojvodina NS seme - Ribnica 3:1 (25:20, 23:25, 25:22, 25:20), Radni~ki (K) Spartak (Q) 3:0 (25:23, 25:21, 25:15), Mladi radnik - Partizan 3:2 (25:19, 23:25, 25:23, 17:25, 15:13), Crvena zvezda - @elezni~ar 3:0 (25:21, 25:16, 25:12). U polufinale }e pro}i ekipa koja prva stigne do dve pobede, a eventualne majstorice igrale bi se 15. marta.

Tri jumf Ri {o ve u Oreu Samo dan po{to je ostala bez velikog Kristalnog globusa, Nemica Marija Ri{ pobedila je na pretposledwem slalomu sezone u {vedskom Oreu. Ri{ova je tako do{la do tre}e pobede u posledwa dva meseca, a 23. u karijeri, ukupnim vremenom od 1:49.85 minuta. Nema~ka skija{ica na kraju je imala samo jednu stotinku prednosti u odnosu na drugoplasiranu Veroniku Zuzulovu iz Slova~ke, dok je Kana|anka Mari-Mi{el Gawon na tre}em mestu bila deset stotinki daqe. Skija{ice naredne trke o~ekuju od srede u austrijskom [ladmingu, u okviru finala Svetskog kupa.

PRVENSTVO SRBIJE U GA\AWU VAZDU[NIM ORU@JEM

Da u to vi} od bra nio ti tu lu Juniorski reprezentativac Pan~eva Gabriel Dautovi} odbranio je titulu na [ampionatu Srbije u Smederevu, ali je do zlatne medaqe morao da ispali 12 dijabola – deset u plej - ofu i jo{ dve dodatne, jer je i Ni{lija Andrija Milovanovi} imao na kraju finala isti rezultat 689,8 krugova. Dautovi} je imao i izvanredno finale od 104,8 krugova, nadoknadio zaostatak od ~etiri kruga za vode}ima posle osnovnog dela i sa ~etvrtog mesta do{ao do zlata. Prvom dodatnom dijabolom obojica su „ubila“ po 9,7 krugova, drugom je Dautovi} bio precizniji 10,7, Milovanovi} 10,4 i titula je oti{la u Pan~evo. Novi Sad je osvojio ekipnu titulu. Novobeogra|anke su odbranile ekipnu titulu pu{kom. Pojedina~nu titulu osvojila je Marina Simi} iz Novog Beograda U{}a. Juniorsku titulu pi{toqem osvojila je Grkiwa Ana Korakaki koja ga|a za Smederevo. Ekipna titula pripala je Jagodini. Kikinde je uzela ekipnu titulu u disciplini juniori - pi{toq. Nikola Lali} iz Crvene zvezde okitio se pojedina~nim zlatom pi{toqem.

Ga bri jel Da u to vi}

Drugog dana [ampionata Srbije u Smedervu, ga|a}e seniorske kategorije. Rezultati, prvi dan [ampionata Srbije u Smederevu, vazdu{na pu{ka, juniori: 1. Novi Sad 1.734, 2. Ni{ 1.734, 3. Partizan 1.717 itd. Ukupno devet ekipa. Pojedina~no: 1. Gabriel Dautovi} (Pan~evo) 689,8 (585 – dodatna 11. dijabola 9,7, dodatna 12. dijabo-

la 10,7), 2. Andrija Milovanovi} (Ni{) 689,8 (589, 9,7 i 10,4), 3. @arko Trifuwagi} (Novi Sad)) 688 (589) krugova itd. Finale vredelo 579 krugova, ukupno 41 junior. Juniorke: 1. Novi Beograd U{}e 1.172, 2. Ni{ 1.163, 3. Novi Sad 1.161 itd. Ukupno 15 ekipa. Pojedna~no: 1. Marina Simi} (N. Beograd U{}e) 495,7 (394), 2. Tijana Kolarik (Pan~evo) 492,9 (392), 3. Tiha Todorovi} („Lukawac“, Pirot) 492,1 (392) kruga itd. Finale vredelo 389 kruga, ukupno 62 juniorke. Vazdu{ni pi{toq, juniori: 1. Kolubara 1.618, 2. Kikinda 1.569, 3. Metalac FOD Bor 1.568. Ukuno tri ekipe. Pojedina~no: 1. Nikola Lali} (C. zvezda) 650,4 (555), 2. Dragan Gra|in (Kikinda) 645,5 (549), 3. Aleksandar @ivanovi} (Kolubara) 633,5 (547) itd. Finale vredeleo 534 kruga, ukupno 13 juniora. Juniorke: 1. Jagodina 1.674, 2. Smederevo 1.070, 3. „A. Dejovi}“ 1.065 itd. Ukupno {est ekipa. Pojedina~no: 1. Ana Korakaki (Gr~ka, Smederevo) 480,9 (380), 2. Danica Ra{eta (Zemun Centar) 4663,1 (389), 3. Milica Slovi} („Aleksa Dejovi}“) 458,4 (365) krugova itd. Finale vredelo 358 krugova, ukupno 26 juniorki.

ne krijemo ambicije, a one su naj vi {e – re kao je tre ner Vojvo di ne NS se me Ni ko la Salati}. Ribnica se dobro pokazala u Novom Sadu, a u taboru crveno-belih su svesni da }e ovoga puta igrati jo{ boqe.

- U drugom delu prvenstva Ribnica je zaista kvalitetno igrala na svom terenu, sigurnije i hrabrije, namu~ila je mnoge favorite, ~ak i iznenadila. Ribnica nema {ta da izgubi. Znamo dobro {ta nas ~eka, svesni smo da }e biti teàk me~, da }e biti uàrena atmosfera, ali mislim da su pune tribine i za nas motiv vi{e. Svi sem Kati}a idu u Kraqevo i bi}e spremni da pruè svoj doprinos – zakqu~io je Salati}. M. R.

Li ge ti sla vio u Kraw skoj Go ri Ame ri~ ki ski ja{ Ted Li ge ti tri jum fovao je na pretposledwem veleslalomu sezone, odr`anom u Krawskoj Gori, u Sloveniji. Ligeti je do tre }e po be de u ovo go di {wem Svetskom kupu, a 11. u karijeri, do{ao ukupnim vremenom od 2:22.47 minuta. Drugo mesto, sa vi{e od jedne i po sekunde zauzeo je Francuz Aleksis Pinturil, dok se na tre}em stepeniku pobedni~kog postoqa na{ao Marsel Hir {er iz Austri je. Osvajawa Kristalnog globusa

u veleslalomu, po{to ima 92 boda vi{e od Ligetija pred po sled wu tr ku u toj di sci plini. U ge ne ral nom pla sma nu Svet skog ku pa i da qe vo di [vajcarac Beat Fojc sa 1.250 bo do va, is pred Hir {e ra sa 1.195, dok Kosteli} na tre}em mestu ima 1.049 bodova. Takmi~ewe u Krawskoj Gori nastavqa se danas slalomom, dok je posledwi veleslalom sezone na programu naredne subote u okvi ru ve li kog fi na la Svetskog kupa u austrijskom [ladmingu.

S PORT

nedeqa11.mart2012.

ABA LIGA

Zve zda nad i gra la Ci bo nu Crvena zveda - Cibona 80:67 (17:18, 26:16, 20:15, 17:18) BE O GRAD: Dvorana Pionir, gledalaca: 3.500, sudije: Pukl, Boltauzer i Majki} (svi Slovenija). CR VE NA ZVE ZDA: ^ovi} 7, Cvetkovi}, Markovi}, Ili} 8, Lazi} 2, Nedovi}, Le{i} 8, Suboti} 14, Tomas 17, Milutinovi} 5, B. Popovi} 10, P. Popovi} 9.

relativno rutinski slavila. Omar Tomas bio je najboqi sa 17 poena i ~ak 11 skokova. Bojan Suboti} je dodao 14, a 10 Bojan Popovi}. Na drugoj strani 13 poena postigao je Barbur, a 12 Rude`. Prva ~etvrtina nije donela pravu prednost ni jednom timu. Zagrep~ani su u jednom trenutku poveli sa {et poena razlike

do najve}ih plus devet na poluvremenu (43:34). Po~etkom drugog dela Zvezda je oti{la i na plus 12, ali Jasmin Repe{a je odmah zatra`io tajm-aut i Cibona se brzo vratila u jednocifreni deficit. Delovalo je da }e se Zagrep~ani u potpunosti vratiti u me~, spustili su na 55:49 u 28. minutu, ali onda je Svetislav Pe-

dnevnik PRVA A LIGA

SKI KROS

Po gi nuo Nik Zo ri ~i}

Ki kin |a ni ni su iz dr `a li

Kanadski skija{ Nik Zori~i} (29), ro|en u Sarajevu, poginuo je nakon te{kog pada tokom takmi~ewa u ski krosu u {vajcarskom Grindelvaldu. Zori~i} je prilikom jednog skoka proma{io stazu, udario u za{titnu ogradu, hitno je helikopterom preba~en u bolnicu, ali je ne{to kasnije od posledica povreda preminuo. Odmah posle nesre}e trka u Grindenvaldu je prekinuta. Zori~i} je ro|en u Sarajevu 1983. godine, a kao petogodi{wi de~ak emigrirao je sa roditeqima u Toronto. Karijeru je zapo~eo u alpskom skijawu, gde je pet puta osvajao bodove, a kasnije se posvetio atraktivnijem, ali i opasnijem ski krosu.

@AK - Beograd 7:9 (0:1, 3:0, 3:4, 1:4) KI KIN DA: Bazen SC „Jezero”, gledalaca 150, sudije: Bala`evi} (Subotica) i Virijevi} (Zrewanin). Igra~ vi{e: @AK 8 (0), Beograd 9 (2). Peterac: Beograd 1 (1). @AK: Arizanovi} (10 odbrana), Duda{, ]iri}, Budurin, Trkuqa, Nosovi} 1, Dragi}, Crvenkov 5, ]iri}, Aleksi}, Restovi}, Mar}eta, Xapa. BE O GRAD: Aleksi} (7 odbrana), Wegovan 2, ^ehovi}, Rusov 1, Mili}evi} 2, Penxera, Lon~ari} 1, Tavrevski, Nikovi} 1, ]irkovi} 2 (1), Van Gabrijel, Popovi}. I posle {est odigranih kola vaterpolisti kikindskog @AK-a nisu osvojili bod. Kikin|ani su u

svom bazenu pora`eni od ekipe iz Beograda - 7:9. Gosti iz Beograda dobili su prvu ~etvrtinu 1:0. U drugoj ~etvrtini doma}in se razigrao i sa tri gola oti{ao na odmor sa rezultatom 3:1. U nastavku je gostuju}a ekipa postigla ~etiri, a doma}in tri gola a sva tri su delo Marka Crvenkova. Gosti su kod rezultata 7:7 minut i po pre kraja poveli iz prestrogo dosu|enog peterca, a u samom fini{u susreta su obezbedili pobedu. U ekipi gostiju pohvali zaslu`uju Wegovan, golman Aleksi} i Mili}evi}, a u ekipi @AK-a odli~an je bio golman Arizanovi} i petostruki strelac Marko Crvenkov. M. S.

PROGLA[ENI NAJBOQI SPORTISTI KAWI@E ZA 2011.

La u re a ti Eva Ha la {i i Kri sti jan Ga zdag Sla vqe ko {ar ka {a Zve zde

CI BO NA: Kus 4, Suton 10, Zub~i} 4, Barbur 13, Rude` 12, Mar~inkovi} 3, Rozi} 7, Harper, Hampl, @iì} 4, Kaid 10, Kova~evi}. Ko{arka{i Crvene zvezde Diva pobedili su Cibonu u Pioniru sa 80:67, u 24. kolu regionalne ABA lige. Ekipa Svetislava Pe{i}a je tako zabeleìla 11. trijumf i zadràla {ansu za plasman u Evrokup na kraju sezone. Zvezda je me~ protiv Cibone otvorila veoma lo{e u napadu, ali je u nastavku zaigrala sjajno, pre svega u odbrani i na kraju je

(13:7). Tim Svetislava Pe{i}a brzo odgovorio, preokrenuo na 17:16, ali je Cibona ipak dobila prvi period sa 18:17 po{to je u prvom periodu pogodila ~etiri trojke. Damjan Rude` pravio je najve}e probleme crveno-belima, ali je {ut ekipe svetislava Pe{i}a kad-tad morao da „krene”. To se dogodilo u drugom delu druge ~etvrtine i odmah je Zvezda preuzela kontrolu. Trojke su ubacili Tomas, Milutinovi} i Popovi}, Petar Popovi} i Boja Suboti} gospodarili su reketom i odli~nom serijom crveno-beli su do{li

{i} zatra`io tajm-aut posle kojeg su wegovi izabranici odigrali sjajno, napravili su seriju 8-0 i pre posledwih deset minuta imali su najve}ih 63:49. Na startu posledwe deonice crveno-beli su propustili priliku da re{e me~. Nastavili su sa odli~nom igrom, do{li su do ~ak 17 poena vi{ka u 32. minutu (68:51), ali onda nisu iskoristili nekoliko napada i gosti su se vratili serijom 9-0. Dva minuta pre kraja Cibona je pri{la i na minus {est (73:67), ali vi{e od toga nije mogla i Zvezda je na kraju ipak rutinski slavila.

U organizaciji Sportskog saveza op{tine Kawi`a na sve~anosti u sve~anoj sali Gradske ku}e progla{eni su najuspe{niji sportisti za 2011.godinu. ^estitke za postignute uspehe sportistima, wihovim trenerima i sportskim entuzijastima uputili su predsednik kawi{ke op{tine Mihaq Wila{, pred-

mac Potisja Kristijan Gazdag. Pehar Hala{ijevoj uru~io je predsednik op{tine Mihaq Wila{, a Gazdagu }e priznawe biti uru~eno naknadno jer je bio odsutan zbog nastupa na prvenstvu Evrope u Beogradu. Za najuspe{nije u pionirksoj konkurenciji progla{eni su Marina [ubari~ki (atletika)

stvom su juniorke u ~etvorosedu osvojile titulu dr`avnih prvakiwa, a kadeti ekipno zauzeli tre}e mesto na prvenstvu Srbije. Spomen plaketama nagra|eni su jo{ trneeri Mihaq Halas (aikido), Gabrijela Rekecki (atletika) i Er`ebet Sajko (sportski ples). Za najuspe{niji klub u olimpijskim sportovi-

NBA LIGA

Pe ko vi} se vra tio U NBA ligi odigrano je deset me~eva, a na terenu su se na{la sva trojica srpskih ko{arka{a, od kojih je najboqu partiju pru`io Sa{a Pavlovi}. Boston je sa 104:86 pobedio Portland, a Pavlovi} je za 22 minuta na terenu zabele`io deset poena i po dve asistencije i ukradene lopte. Najboqi kod Seltiksa, sa po 22 poena bili su Rej Alen i Pol Pirs, dok je kod Blejzersa isti broj poena upisao Lamarkus Oldrix. Minesota je sa 105:102 izgubila od Los An|eles Lejkersa, koje su predvodili Kobi Brajant i Endru Bajnam, sa 34, odnosno 26 poena. Sa druge strane na{ao se Darko Mili~i}, koji je postigao samo dva poena za osam minuta u igri, po{to je izgubio mesto u startnoj postavi jer se Nikola Pekovi} vratio u tim posle povrede. Pekovi} je bio najboqi me|u Timbervulvsima sa 25 poena i 13 skokova, dok je Derik Vilijams dodao 22 poena i deset skokova. Kevin Lav nije igrao zbog bolova u le|ima, dok je Riki Rubio povredio koleno i verovatno je sezona za wega ve} za-

vr{ena. Atlanta je sa 86:85 poraèna od Detroita, a Radmanovi} je za pet minuta na terenu postigao dva poena. Pistonse je do pobede predvodio Greg Monro sa 20 poena, dok je jedan mawe, uz 12 skokova, imao Xejson Maksijel. Od Radmanovi}evih saigra~a istakao se Xo{ Smit sa 21 poenom. Oklahoma je protekle no}i doìvela deveti poraz ove sezone, po{to je sa 96:90 izgubila od Klivlenda. Kod Kavalirsa odli~an je bio Antoan Xejmison sa 21 poenom, dok je sa druge strane Kevin Durant ubacio 23 poena i imao po osam skokova i asistencija. Posle niza pobeda, Wujork je do{ao do novog poraza, ovoga puta od Milvokija sa 119:114. Ersan Iqasova postigao je 26 poena u pobedi svog tima, dok su me~ sa po 25 poena zavr{ili Brendon Xenings i Majk Danlivi. U timu Niksa, Amare Stodemajer je upisao 27 poena i 11 skokova, Karmelo Entoni je dodao 20 poena, a Xeremi Lin dva mawe. Novi poraz doìveo je i Dalas, od Sakramenta sa 110:97. Kingsi su u svojim redovima ima-

li sedmoricu igra~a sa docifrenim u~inkom, a najboqi od wih bili su Tajrik Evans i Markus Tornton sa po 17 poena. U timu aktuelnog {ampiona, Xejson Teri je postigao 23 poena, dok je [on Merion imao 14 poena i osam skokova. Dirk Novicki je me~ zavr{io sa 13 poena i devet skokova. Klipersi su sa 120:108 slavili protiv San Antonija, a tim iz „grada an|ela„ predvodio je Kris Pol sa 36 poena i 11 asistencija. Odli~an je bio i Moris Vilijams sa 33 poena, dok se kod Sparsa istakao Manu \inobili sa 22 poena. Geri Nil dodao je 18 poena, a Tim Dankan jeda mawe, dok u timu nije bio Toni Parker. Rezultati me~eva od 9. marta: Filadelfija – Juta 104:94, [arlot – Wu Xersi 74:83, Boston – Portland 104:86, Detroit – Atlanta 86:85, Oklahoma – Klivlend 90:96, Minesota – Los An|eles Lejkers 102:105, Milvoki – Wujork 119:114, San Antonio – Los An|eles Klipers 108:120, Denver – Wu Orleans 110:97, Sakramento – Dalas 110:97.

Bra jant naj mla |i sa 29.000 po e na Bek Los An|eles Lejkersa, 33-godi{wi Kobi Brajant postao je najmla|i igra~ u istoriji NBA lige (33 godine i 200 dana) koji je postigao najmawe 29.000 poena. Brajant je u petak ve~e predvodio Lejkerse sa 36 poena u pobedi na Minesota Timbervulvsima, a on je sa 12 poena u prvoj ~etvrtini dostigao pomenutu cifru. Kobi je me~ u Mineapolisu zavr{io sa 34 poena i bio najzaslu`niji za tesan trijumf Lejkersa od 105:102. Minesota je bila oslabqena neigrawem Kevina Lava.

Kobi Brajant

Brajant je trenutno peti na li sti naj bo qih stre la ca NBA lige svih vremena sa 29.022 poena. Ipsred wega su jo{ sa mo Vilt ^em ber lejn (31.419), Majkl Xor dan (32.292), Karl Ma loun (36.928) i verovatno nedosti`ni Ka rim Ab dul-Xa bar (38.387). Kobi u karijeri ima prosek od 25.4 poena, a od igra~a koji su ispred wega na listi boqi su samo ^emberlejn i Xordan sa 30.1 poena po me~u. Wih dvojica su odigrala od oko 50-100 utkmica mawe od Brajanta.

Naj u spe {ni ji spor ti sti ka wi {ke op {ti ne

sednik Upravnog odbora Sportskog saveza Du{an Mandari} i predsednik Mesne zajednice Kawi`a Ferenc Dukai. Za sportiste godine progla{eni su u konkurenciji `ena ~lanica Aikido kluba „Gozo [ioda” Eva Hala{i, vice{ampionka sveta u kik boksu, a u mu{koj konkurenciji seniorski reprezentativac Srbije u rvawu gr~ko rimskim stilom i prvoti-

i Bence Remete (rvawe), u kadetskom uzrastu Dora Kavai (atletika) i Nemawa Nikoli} (xudo), u juniorskoj konkurenciji Tamara Nemet (sportski ples) i Peter Rafai (atletika), a kod seniora Maria Vajda (sportski ples) i Zoltan Berta (kajak). Za trenera godine progla{ena je Eva Siveri iz Kajaka{kog kluba Bratstvo, pod ~ijim vo|-

ma progla{en je Atletski klub Partizan iz Kawiè, a u neolimpijskim sportovima Plesni klub M-Plus iz Kawiè. Tradicionalne godi{we sportske nagrade koje se dodequju istaknutim sportskim pregaocima i onima koji pomaù sport dodeqene su JP „Komunalac”, Iboqi Dobo iz PK M-Plus i Milo{u Kravi}u iz AK Partizan. Tekst i foto: M. Mitrovi}

DANAS NA SPORTSKIM TERENIMA Fudbal Voj vo |an ska li ga, Is tok –NOVO MILO[EVO: Vojvodina – Borac (S). Utakmica po~iwe u 14.30 ~asova. Voj vo |an ska li ga, Za pad – NOVI SAD: Indeks – Polet (S) (10 ~asova), MLADENOVO: Budu}nost – Ba~ka (BP), BA^KI PETROVAC: Mladost – Obili}, STARA PAZOVA: Jedinstvo – Stani{i}. Utakmice po~iwu u 14.30 ~asova.

Ko{arka ABA mu {ka li ga - QUBQANA: Olimpija - Partizan MTS (20). Pr va B mu {ka li ga - [ABAC: [abac - Rani~ki Student (12.30). Pr va B èn ska li ga - ÂÂK: Moravac - Plej of (14). He ba ju ni or ska li ga - KRAGUJEVAC: Radni~ki KG- Vojvodina Srbijagas (14), BEOGRAD: Crvena zvezda Diva - Beovuk 72 (14), Mega Vizura - Slo-

ga (12). KWA@EVAC: Kwa`evac - Sloboda (16).

Odbojka Dru ga èn ska li ga - se ver RUMA: Ruma - Futog (16.30), IN\IJA: Mladost - @iti{te (16), KIKINDA: Kikinda Ba~ki zmaj (14.30). Dru ga mu {ka li ga - se ver FUTOG: RFU - Srem (20). Pr va voj vo |an ska èn ska li ga - cen tar - TURIJA: Turija Futog vest (18). Pr va voj vo |an ska èn ska li ga - se ver - BEÊJ: Be~ej - Volejstars (17). Pr va voj vo |an ska èn ska li ga - Srem - SREMSKA MITROVICA: Srem 2 - Maks (14), Prvi tempo 2 - Mladost Ekspans (16), NOVI BANOVCI: Omladinac - Radinci (16), STARI BANOVCI: Dunav Sloga (17). Pr va voj vo |an ska mu {ka li ga - cen tar - NOVI SAD: Botafogo - Vo{a (11.30), NOVA PAZOVA: Mladost Ekspans 2 Straìlovo (14.30).

Pr va voj vo |an ska mu {ka li ga - se ver - BE^EJ: Be~ej - Merkur (19). Pr va voj vo |an ska mu {ka li ga - Ba nat - VR[AC: Banat Hercegovina (16), KOVIN: Radni~ki - Borac 2 (18).

Rukomet Su per li ga za mu {kar ce - BEOGRAD: Crvena zvezda - Dinamo (17.30), PO@AREVAC: Poàrevac - Smederevo DU Integral (19.30). Pr va mu {ka li ga - NOVI PAZAR: Novi Pazar - Bane Ra{ka (18.30). Pr va èn ska li ga - KUÊVO: Ku~evo - Metalac AD (16), NI[: Crveni krst - ORK Beograd (16.30), KRU[EVAC: Napredak - Radni~ki (18). Dru ga mu {ka li ga, se ver RUMA: Ruma - Hercegovina (20), RI\ICA: Dalmatinac Metalac AV (19). Dru ga èn ska li ga, se ver KIKINDA: Mladost - Jabuka 95 (17), SUBOTICA: Spartak Ravangrad (17),

nedeqa11.mart2012.

c m y

dnevnik

POVUÊNA MAJKA ÊTVORO DECE ZARADILA MILIONE NUDE]I PLEJBOJEVE ZEÎCE

I Bosanka za lovu legla s Bekamom o mnogo ~emu Ana Gristina odavala je utisak tipi~ne predstavnice ameri~kog predgra|a. Preseliv{i se iz rodnog Edinburga u Wujork pre dvadeset godina, ova majka ~etvoro dece s porodicom je mirno i povu~eno ìvela u wujor{kom predgra|u Monro. Ipak, petogodi{wa policijska istraga utvrdila je da 44-godi{wa Gristina nipo{to nije bila tipi~na; iza vrata svog biroa na Menhetnu vodila je ekskluzivni lanac prostitucije “Fle ur d’Eli te” kojim je zara|ivala milionske iznose. Wena „crna kwiga” klijenata s kojima je sara|ivala u posledwih petnaest godina sadràvala je imena vode}ih predstavnika ameri~kog i evropskog javnog ìvota, politi~kih mo}nika, sudija, advokata, bankara i zvezda {ou biznisa, kao i „ultrabogatih Evropqana”. Upravo lista mo}nih klijenata presudila je u odluci wujor{kog suda da je zadrì u zatvoru uprkos predloènoj kauciji od milion do dva miliona dolara. Naime, sud je odlu~io da je lista bogatih i mo}nih klijenata ~ini rizi~nom. Da bi spre~ili sramotno otkrivawe, uticajni korisnici Gristininog bordela verovatno bi osigurali weno begstvo iz zemqe. Pri~a se o tome da je wenom pre|a{wem begu u kanadski Montreal kumovao sam guverner Wujorka Eliot Spicer. Stotine sati pra}ewa policije urodilo je snimcima na kojima se Gristina otvoreno hvalila svojim „vezama u pravnim krugovima koje bi joj pomogle i na vreme dojavile treba li da bude zabrinuta”. U trenutku hap{ewa misteriozna madam je bila usred sastanka s bankarom Dejvidom Vokerom iz ugled-

ne investicione banke Morgan Stenli. Tema sastanka, navodno, bilo je skupqawe sredstava za pro{irewe wenih poslova na internet. Me|utim, Voker i Gristina tvrde da se radilo iskqu~ivo o planovima za onlajn agenciju za upoznavawe, bez povezanosti s pro sti tu ci jom. Bankar David Voker ~inilo se da je {okiran optu`bama, opisav -

{i Gristinu kao „mamu iz susedstva”. „Mama iz susedstva” na wujor{kom sudu se pojavila u neupadqivoj ode}i koja je skrivala wen tajni `ivot wujor{ke madam. Ipak, donedavno je pod imenom Ana [kotska okupqala devojke, ponekad i maloletne, za svoje visoke profilisane klijente. U ponudi devojaka koje su za wu radile bili su i modeli Plejboja i Penthausa, za one najizbirqivije klijente. Me|u wima je i poznata eskort devojka Irma Nici iz Bosne, koja se u javnosti ve} proslavila tvrdwama

istrage i tajne akcije. „Svi su se bojali kada su druge agencije bile uhva}ene. Ne i ona”, rekla je Irma Nici. Pri~a o misterioznoj Ani Gristini postala je prava poslastica za ameri~ke medije. Kao petomese~nu bebu Anu je u [kotskoj

Madam na optu`eni~koj klupi (levo) i sa mu`em

Sat s elitnim modelom – 2.000 dolara Ana je u svojoj ponudi imala „pone{to za svakog”, a devojke koje je nudila bile su strogo kategorizovane: „modeli iz snova” stajali su 1.000 dolara, za „devojke s kalendara” napla}ivala je 1.500 dolara, a „ultimativni elitni modeli” stajali su najmawe 2.000 hiqade dolara. Ako su èleli da provedu vikend s devojkama u Evropi ili Aziji, klijenti su izdvajali oko 25.000 dolara. Svojim devojkama Ana bi uzima 40 posto od zara|ene svote, mawe od proseka, {to ju je ~inilo poèqnim poslodavcem. No, delatnice su se morale dràti strogih pravila: jednu je otpustila zbog dva kilograma vi{ka. da je svoje usluge pruìla Dejvidu Bekamu. Wujork postu Nici je potvrdila da je za Gristinu radila 2002, otkriv{i da je imala izvore koji su joj otkrivali policijske

usvojio stariji bra~ni par, vrtlar Xon Tenant i ku}na pomo}nica Eni, majka petoro dece. Ana je odrasla u malom {kotskom selu Kirkliston nedaleko od Edinburga. Od preseqewa u SAD, neposredno nakon sredwe {kole, pre-

ma vlastitoj èqi izgubila je kontakt s porodicom. Tokom izgradwe svog ameri~kog sna bila je u braku s Fernandom Pakom, a potom Darijem Gristinom, ameri~kim politi~arom iz redova konzervativaca, s kojim ima sina Stefana. Posledwih petnaest godina Ana je vodila dvostruki ìvot; u svom predgra|u uìvala je reputaciju bri`qive majke i qubiteqke ìvotiwa. U slobodno vreme spasavala je sviwe – {est je udomila u dvori{tu svog porodi~nog doma. Na drugom, pak, delu grada pretvarala bi se u visoko profiliranu madam koja bi u prostituciju ~esto uvla~ila devojke tek ne{to starije od wene dece. Wen tre}i suprug Kelvin Gor, pre nego {to je i sam uvu~en u `rvaw zbog aktuelne afere, u medijima je bio poznat zbog herojstva iz 1991. Te godine Kelvin je, kao

tinejxer, odbranio majku od silovateqa naoruànog noèm. U no}nom napadu koji se odvijao u maj~inoj ku}i, Kelvin je i sam nekoliko puta uboden noèm, ali je majci uspeo da spase ìvot. Iste godine mu je stiglo i pismo s pohvalom tada{weg ameri~kog predsednika Xorxa Bu{a. No to je herojstvo sada gurnuto u drugi plan. Danas je javnosti poznat po svuda objavqenim goli{avim fotografijama kojima su se on i Ana [kotska hvalili na Fejsbuku. Posle saslu{awa tokom kojeg je wegova supruga insistirala da je nevina, Kelvin je izjavio: „Mi smo samo jedna velika porodica. Moja supruga mi zna~i sve. Slomqeno mi je srce”. Wegova supruga neobi~nog zanimawa, naime, do daqeg }e ostati u zloglasnom wujor{kom zatvoru Riker’s Island. n E. P. H.

VILT ^EMBRLEN NIJE REKORDER SAMO U BROJU POSTIGNUTIH KO[EVA

Pogled odozgo iqem sveta u jednom se svi qubavnici slaù – koliko god da se pri~alo o kvalitetu, kvantitet je ipak kvantitet. Tako je legendarni Vilt êmbrlen (1936-1999), ko{arka{ka zvezda koja jo{ uvek drì rekord od 100 uba~enih poeena na jednoj NBA utakmici, u svojoj autobiografiji “Pogled odozgo” obelodanio kako je spavao sa vi{e od 20.000 èna. Tek na korak iza wega na ve~itoj rang listi “najzaposlenijih qubavnika” nalazi se Kraq Ibu Sand (1889-1953), monarh Saudijske Arabije, koji je od svoje 11 godine pa sve do smrti svaku no} (izuzev kada je bio zauzet bitkama) provodio sa po tri razli~ite pripadnice lep{eg pola. Kod dama bez premca je Julia Starija (39 godine pre nove ere – 14 g.p.n.e). ]erka rimskog imperatora Avgusta bila je seksualno nezaja`qiva, pa se govorkalo da je “zapo{qavala” pola zdrave mu{kosti Rima i svakog iole pristalog stranca pride, tako da se procewuje da je ukupno vodila qubav sa oko 80.000 mu{karaca. Na drugom mestu “liste ve~itih” nalazi se francuska glumica Ile Duboa

Po Jatici, zbirci legendi Veda, koje datiraju jo{ iz vremena pojave budizma, u haremu Kraqa Tamba od Banarasa (6. vek pre nove ere) “stanovalo” je oko 16.000 `ena, a na ~elu tog dru{tva bila

je wegova glavna kraqica Susonidi, hanuma “izrazite lepote” koju je, kako legenda ka`e, sreo dok se kockao. “@ivot mi je pro{ao u kalo{i, bogatstvu i zadovoqstvu, kakve nijedan vladar

Duìna na pet decimala Gotovo 88 procenata svih mu{karaca ima “onu stvar” duìne od 13 do 18 centimetara u erekciji, odnosno od 8 do 12 centimetara kada je u “stawu mirovawa” . Pre desetak godina Pol L. Xejnison i Pol H. Gebard izra~unali su da je svetski prosek “opu{tene” duìne 9,88245 cm, “ekertivne” 15,77535 cm, dok se obim u zavisnosti od “stadijuma” kre}e od 9,52528 cm do 12,32080 cm. (1770-1818) sa 16.527 osoba suprotnog pola “u tefteru”, a blizu joj je i wena ne{to mla|a koleginica, Briìt Bardo (1934), koja je spavala sa oko pet hiqada mu{karaca.

nije imao”, zapisane su re~i Sultana Tamba od Banarsa (15. vek), suverena koji je `ene voleo iznad svega, tako da u prostranu palatu Xahaz Mahal na kraju nije mogao da spakuje sve svoje qubavnice, pa

je za wih morao da izgradi poseban grad. Prostituciju, ina~e, ne zovu xabe “najstarijim zanatom od kako je sveta i veka”. Naime, “umetnost prostitucije” i “kult prostitutke”, dva su znamewa, koja je sumerskoj bogiwi Inani zave{tao wen otac Enki, bog umetnosti. Inana je donela ove darove Sumerima, koji su joj zbog toga posve}ivali himne i javno praktikovali ove legate, da bi udovoqili bogovima. Prvi pisani tekstovi na ovu temu datiraju jo{ od 4000. godina pre nove ere, pa se opravdano veruje da “praksa” poti~e iz jo{ ranijih vremena. No, prvi javni i zakonom ure|eni bordel osnovao je gr~ki zakonodavac Solon u Atini 549. godine pre nove ere, a nastawivale su ga i wime upravqale robiwe. Najve}a, pak, javna ku}a otvorena je u leto 1899. godine u San Francisku, imala je 450 soba, a uvedene su i posebne odaje za voajere. I malo umetnosti za kraj. Najstariji sa~uvani film koji eksplicitno prikazuje seks je argentinski klasik “El Sartorio” iz 1907. godine. Prema ~asopisu “Rolingston”, najproduktivniji porno-glumac je Xon K. Holms koji je u svojoj karijeri snimio 2.274 filma, dok je wegova koleginica [eron Kejn igrala u 654 porno ostvarewa. Bestidni film “Duboko grlo”, za koji se smatra da je pokrenuo ~itavu porno industriju, zaradio je bar 100 miliona dolara po prikazivawu. îtava produkcija je ko{tala svega 22 hiqade dolara, i zato se smatra da je on rekorder po odnosu uloènih sredstava i ostvarenog prihoda u istoriji ne samo XXX produkcije ve} uop{te filmske industrije: svaki uloèni dolar zaradio je 4.546 “zelenih nov~anica”. n E. N. L.

Novosadska nedeqa11.mart2012.

DAnAS U grADU

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

NO VI SAD OD DA NAS DO 16. MAR TA DO MA ]IN STU DEN TI MA IZ EVRO PE I AZI JE

poZorI[TA Srp sko na rod no po zo ri {te, Scena „Jovan \or|evi}” koncert Frajla (20). po zo ri {te mla dih mala sala „Baba Jaga„ (11).

BIoSKopI Are na „Parada” (16.10, 20.30), „Alvin i veverice 3: „Urnebesni brodolom” (12, 16), „Misija spasiti Boì}” (11.50), „Ma~ak u ~izmama” (12.10, 13), „Kung fu panda 2” (12.15), „Hepi fit 2” (11, 14), „Mapetovci” (14.15), „[e{ir profesora Koste Vuji}a” (12.30, 15, 17.30, 20), „I u dobru i u zlu” (17.45, 22.40), „Kupili smo zoo vrt” (13.45), „Putovawe 2: tajanstveno ostrvo” (13.50, 15.45), „Ovo zna~i rat” (18.30), „@u}ko - pri~a o Radivoju Kora}u” (15.50), „Ratni kow” (17.35), „Drvo ìvota” (17.25), „Yej Edgar” (22.30), „Voza~” (20.20, 22.20), „Potomci” (20.10, 22.25), „Koà u kojoj ìvim” (20.15, 22.35), „Yon Karter” (14.45, 17.15, 19.45, 22.20).

mUZeJI mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (utorak - petak Ad 9 do 19 sati, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” mu zej ski pro stor po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka

Voj vo di na u 3D Studentska organizacija ESTI EM, Lokalna grupa Novi Sad, od danas do 16. marta organizuje seminar „Euro pe 3D”, ~iji je ciq prezentacija Vojvodine. Na seminaru }e u~estvovati studenti iz cele Evrope, ali i Azije, a prikaz potencijala Vojvodine bi}e realizovan u sarad wi sa pred stav ni ci ma eko nom skog, po li ti~ kog i kul tur nog ì vo ta APV kroz posete, predavawa, diskusije i radionice. Seminar u svom fokusu ima region, a ne celu dràvu, jer, kako obja{wavaju organizatori, „svaki region bilo koje dràve poseduje odre|ene specifi~nosti koje su nastale kroz wegov decenijski razvoj”. Drugim re~ima, ciq „Euro pe 3D – Vojvodina” je da se pokaè “3D” potencijal Vojvodine kao evropske regije koja je u stalnom razvoju i koja je predvodnik razvoja cele Srbije. Tako|e, ciq je da se u~esnicima prikaù lepote i specifi~nosti regije nastale pod uticajem velikog bro-

ja kultura i nacionalnosti koje zajedno ìve na ovom prostoru. – Po red ve li ke è qe da u~e sni ci bu du ugo {}e ni na najboqi mogu}i na~in, Lokalna grupa Novi Sad ima jo{ jedan va àn za da tak: Sa po no som }e mo pred sta vi ti ovu oblast, koja ne samo da zadovoqava evropske zahteve konstantnog razvoja, ve} poseduje onu multikulturalnu ~ar, koja spaja razli~ite nacije i ~ini da se svi me|usobno po{tuju, uvaàvaju i druè – navodi vo|a projekta Mi li ca Traj ko vi}. Podsetimo, ESTI EM (Euro pean Stu dents of In du strial En gi ne e ring and Ma na ge ment), predstavqa jedino evropsko udruèwe studenata industrijskog inèwerstva i

AK CI JA GO DE MO KRAT SKE STRAN KE

„@en ski prin cip, do bro za sve”

OD SU TRA U GRAD SKOJ UPRA VI

Ge ne ral ni {trajk slu `be ni ka Zaposleni u Gradskoj upravi od sutra su u generalnom {trajku {to zna~i da se u gradskim slu`bama ne}e uop{te raditi. Izuzetak je samo Mati~arsko zdawe, gde }e zaposleni raditi najneophodnije, prijave smrti i ro|ewa dece i ven~awa ranije zakazana. Samostalni sindikat tra`i pove}awe decembarske zarade za 15 odsto za radnike u

Gradskoj upravi kojima je januarska plata umawena primenom Uredbe Vlade Srbije o obra~unu zarada zaposlenih u dr`avnim organima. Prema toj Uredbi najvi{e su o{te}eni radnici s ni`om i sredwom {kolom, jer su u januaru primili nekoliko hiqada dinara mawu platu, nego {to im je iznosio li~ ni do ho dak u de cem bru 2011. godine. Z. D.

DA NAS U KIC „MLA DOST” U FU TO GU

Dan po sve }en Du {a nu [i ja~ kom Obeleàvawe 130 godina od ro|ewa prvog predsednika Jugoslovenskog udruèwa novinara, Du{ana [ija~kog, odrà}e se danas u Kulturno- informativnom centru „Mladost” u Futogu. Stru~ni skup posve}en ìvotu i radu Du{ana [ija~kog po~iwe u 12 ~asova u Galeriji KIC „Mladost”, a otvarawe izlo`be arhivskih dokumenata i fotografija o porodici [ija~ki zakazano je za 16.30 ~asova. U muzi~kom delu programa nastupaju operski peva~ Alek san dar Sa {a Pe tro vi} i @enska peva~ka grupa KIC „Mladost”. J. Z.

V remeploV

[e }er na re pa udar na vest Ve} tradicionalno dvodnevno savetovawe poqoprivrednih stru~waka za {e}ernu repu iz Vojvodine po~elo je 11. mar ta 1983. u Novom Sadu. Bio je to svojevrsni radni dogovor ~ak pet stotina in`ewera, tehni~ara i ekonomista o setvi koja je, ponegde, ve} po~ela, kao na primer u \ur|evu na 170 hektara poqoprivredne zadruge „\or|e Zli~i}” i jo{ 270 hektara privatnog sektora. Uskoro je po~ela prava poplava vesti u novinama, radio i TV programima o hiqadama

Fo to: B. Lu ~i}

IGRA O NI CA MU ZE JA VOJ VO DI NE

Ma li {a ni u~e o is hra ni ne kad i sad Muzejska igraonica „Ishrana nekad i sad” odr`a}e se danas u Muzeju Vojvodine, u 11 ~asova. Deca }e kroz igru saznati o ishrani qudi u pro{losti, upozna}e se sa predmetima u kojima se ~uvala i pripremala hrana, sa pribo-

rom za ogwi{te i zidanom pe}i u kojoj se pekao hleb. Igraonica je namewena deci uzrasta od 6 do 10 godina, a vodi je saradnica za marketing Vi je ro~ ka [ip ka. Muzej Vojvodine nalazi se u Dunavskoj ulici 35. J. Z.

De ù ra apo te ka „Saj mi {te” Apoteka „Sajmi{te” u Ru me na~ koj 106 de ù ra danas od 7.30 do 20.30 sati. No} no de ùr stvo, ve ~e ras od 20 do sutra u 7 ~asova, je u apoteci “Bulevar”. Ova apoteka nalazi se u Bu le va ru Mi haj la Pupina.

Gradski odbor Demokratske stran ke or ga ni zo vao je ju ~e akciju povodom Meseca `enskih prava pod nazivom „@enski princip - dobro za sve”. Aktivisti i aktivistkiwe GO DS-a razgovarali su u centru grada sa sugra|anima i sugra|ankama i upoznavali ih sa pojmom rodne ravnopravnosti. Podeqeni su i kola~i}i u obli ku zve zdi ca, kao sim bo la Evropske unije. - S obzirom na to da je na{a dr`ava dobila status kandi-

da ta za ula zak u Evrop sku uniju, ovom akcijom èleli smo da objasnimo Novosa|anima i Novosa|ankama da je va`no da na{e dru{tvo postane evropsko i savremeno dru {tvo, od no sno dru {tvo jed na kih mo gu} no sti za mu{karce i ène. Izuzetno je va `no da rod na rav no pravnost bude zastupqena u svim sfe ra ma ì vo ta - iz javila je dr Je li ca Alar gi} iz GO Demokratske stranke. J. Z.

U MRAKU SINO] BILI LIMAN 3,LIMAN 4 I DEO TELEPA

Kvar na trafou ugasio struju Delovi Limana 3, Limana 4 i po~etak Telepa prema Ulici cara Du{ana ostali su sino} bez elektri~ne energije. Kako smo saznali u „Elektrovojvodini”, razlog {to je deo grada bio u mraku je kvar na Trafo stanici „Novi Sad 7”. De`urne ekipe Elektrodistribucije su odmah iza{le na teren, ali do zakqu~ewa lista kvar nije otklowen.

NO VA BO RI LA^ KA VE [TI NA PRI LA GO \E NA SVI MA

Krav Ma ga lek pro tiv na si qa Pored klubova u kojima se u~e „standardne „ borila~ke ve{tine, kao {to su boks, kik - boks, karate, xudo i mnoge druge, u Novom Sadu je 2009. godine otvoren i klub „Hornet grup” u kom se trenira, ne toliko poznata kod nas, izrael ska bo ri la~ ka ve {ti na Krav Maga. Ovu disciplinu od

ova ve{tina {iri po celom svetu. U na{em gradu klub uglavnom vode instruktori koji su radnici Ministarstva unutra{wih poslova. Ima i onih koji su do{li iz nekih drugih disciplina, kao {to je Ne boj {a Ka ra xi} koji je zadu`en uglavnom za udara~ke tehnike.

Tre nin zi {est pu ta ne deq no

zasejanih wiva, sa kojih }e {e}erna repa, kada do|e vreme za to, biti upu}ena u 11 {e}erana koliko ih je radilo u Vojvodini. N. C.

menaxmenta. Trenutno okupqa 66 lokalnih grupa u 25 Evropskih zemaqa, te predstavqa preko 5.000 studenata. Lokalna grupa ESTIEM Novi Sad postoji od 2002. godine i prva je osnovana u Srbiji od sada{we tri. Organizovala je preko dvadeset internacionalnih skupova u Novom Sadu na kojima je u~estvovalo vi{e od 200 studenata iz 17 evropskih zemaqa. E. N. L.

Klub „Hornet grup” ima treninge u sali teretane „Total xim” u Ulici Ive Andri}a 11 na Limanu 4. Pored Krav Mage u mogu se trenirati i MMA i Tajlandski boks, a treninzi su {est puta nedeqno. Vi{e informacija mo`e se dobiti na broj telefona 064/686-36-83 ili na mejl HG_M@ymail.com ostalih izdvaja na prvom mestu to {to nije takmi~arska i sport ska, ne go pred sta vqa prakti~an i takti~an metod koji podu~ava kako da se spre~i, razre{i i prevazi|e bilo koja vrsta nasiqa i napada. Osniva~ Krav Mage je u~esnik oslobodila~kog izraelskog pokreta ~etrdesetih godina pro{log veka Imi Lihtenfeld, koji je tokom tog perioda obu~avao ve}inu elitnih jedinica pokreta. Nakon rata Lihtenfeld adaptira i modifikuje Krav Magu za potrebe civila, posle ~ega se

- Prvi kontakt sa ovakvim sistemom borbe neki instruktori su imali 2002. godine na seminaru u organizaciji francuskih oruànih snaga. Kasnije su se na mnogim me|unarodnim seminarima i kursevima upoznavali sa programom borbe oruànih snaga u Evropi, da bi 2005. godine Internacionalna Krav Maga federacija osno va la pred stav ni {tvo u Srbiji. U Novom Sadu klub radi od 2009. godine i to sa velikim uspehom - kaè Karaxi}. Karaxi} navodi da je Krav Maga prakti~ni program borbe

i hibrid mnogih borbenih sistema, koji se primewuju u modernom na~inu trenirawa vojnih i policijskih pripadnika, ali da su prilago|ene civilnom stanovni{tvu. - Sistem je lak za u~e we i za krat ko vre me se postiù rezultati, a dizajniran je ta ko da ga mo gu trenirati svi, bez obzira na godine i pol i nije potrebno imati prethodno znawe borila~kih ve{tina. Jedini preduslov koji polaznik mora da ispuni jeste da nema krivi~ni dosije. Na na{em programu se u~i taktika bliske borbe, hvatovi i poluge, odbrana od vi{e napada~a, od napada noèm, od napa da pa li com i va tre nim oru`jem - kaè Karaxi}. Isti~e da je program svima prilago|en i poziva sve koji ho}e da se oprobaju. - Planiramo da u budu}nosti qudima iz na{e sredine

pribliìmo ovaj sistem samoodbrane i da se ja~e poveèmo sa in ter na ci o nal nom fe de ra ci jom ka ko bi No vo sa|ani imali vi{e prilike da ra de sa in struk to ri ma iz Izraela, koji su pripadnici wi ho vih spe ci jal nih sna ga. Uskoro kre}emo sa treningom iskqu~ivo za ène - zavr{ava Karaxi}. G. êt nik

nOvOSAdSkA HROnikA

c m y

dnevnik

nedeqa11.mart2012.

AUKCIJA UMETNINA U MUZEJU VOJVODINE

Hu ma nost {a qe Na ta {u [a ki} na ope ra ci ju Hu ma ni tar na auk ci ja sli ka i umet ni~ kih de la odr `a na je u pe tak ve ~e u Mu ze ju Voj vo di ne sa ci qem da se pri ku pi no vac neo p ho dan za ope ra ci ju No vo sa |an ke Na ta {e [a ki}. Sli ke je do ni ra la no vo sad ska Sred wa umet ni~ ka {ko la, a ra zni umet ni ci iz ce le Sr bi je po sla li su svo je ra do ve. Or ga ni za tor ak ci je bio je Ro ta rakt klub No vi Sad ~i ja je ~la ni ca Ma ri na [e }e rov na ve la da je ciq da se obez be de neo p hod na sred stva za de voj ku ko ja je ve} pet go di na ve za na Auk ci ja u Mu ze ju Voj vo di ne za kre vet. - Klub na me ra va da pri ku pi 11.000 evra da bi ovim me di cin skim po du hva tom Na ta za Na ta {i nu ope ra ci ju, ko ja, ina ~e, iz no si {a mo gla da funk ci o ni {e bez ika kvih fi ukup no 15.000 evra. Ova de voj ka ima od re zi~ kih ogra ni ~e wa. |e nu svo tu, ali joj je po treb no jo{, i to Do da la je da ope ra ci ja tre ba da se iz ve {to pre, jer je ope ra ci ja za ka za na za ma we de u ru skom Na u~ nom cen tru „Ili za rov“ u od se dam da na - ka za la je [e }e rov do da ju }i gra du Kur ga nu, a da je Na ta {a, na ini ci ja -

ti vu Vla di mi ra Pu ti na, ko me je sla la mol bu, do bi la sma we we ce ne ope ra ci je sa 41.600 na 15.000 evra. Ova de voj ka je 2006. go di ne do ì ve la sa o bra }aj ni udes u ko jem je ima la pre lom ku ka. Ona je jed na od 10 mi li o na qu di na pla ne ti sa ret kom di jag no zom, post tra u mat skom hi pe rin kli na ci jom kar li ce ve }om od 70 ste pe ni. Ovo fi zi~ ko sta we na zi va se na ru {e na sta ti ka ce log te la. U Ro ta rakt klu bu na ja vqu ju i do dat ne hu ma ni tar ne ak ci je, kao {to je kon cert Ta we Ba wa nin i De ja na Cu ki }a ko ji }e se odr à ti ve ~e ras, u 21 ~as, u klu bu “La zi no Te le”, u Uli ci La ze Te le~ kog. Ula zni ca }e bi ti sim bo li~ nih 100 di na ra, a sav pri hod bi }e do ni ran za ope ra ci ju Na ta {e [a ki}. Ta ko |e, gra |a ni ko ji è le da po mog nu, mo gu da upla te no vac na ì ro ra ~un Mo skov ske ban ke AD Be o grad, na broj 375000000000161024 i ime Na ta {a [a ki}, No vi Sad, Sr bi ja. A. Jerini}

SVE VI[E MLADIH GOJAZNO

[ko lar ci ta ma ne „br zu” hra nu Pre ma is tra `i va wi ma |a ci osnov nih i sred wih {ko la se naj ~e {}e hra ne u pe ka ra ma i re sto ra ni ma „br ze hra ne“ ko ji su is ko ri sti li ovaj trend, te se sve vi {e po zi ci o ni ra ju u ne po sred noj bli zi ni {ko la, a po sle di ca to ga je po ve }a we bro ja go ja znih me |u omla di nom. Za po sle nost maj ki, od su stvo iz po ro di~ nog am bi jen ta u ve li kom de lu da na, kao i pro me ne u dru {tvu do ve li su do to ga da je za stu pqe nost „br ze hra ne“ sve pri sut ni ja me |u de com {kol skog uz ra sta, {to ni je do bro i do vo di do po ve }a wa ri zi ka od na stan ka ra znih bo le sti, upo zo ri la je na ~el ni ca Cen tra za hi gi je nu i hu -

tet nih mle~ nih na pi ta ka i u ku }i pri pre mqe nih, tra di ci o nal nih, ku va nih obro ka. S ob zi rom na to da de ~i ji uz rast ka rak te ri {u in ten zi van rast i raz voj, is hra na u ovom uz ra stu ima iz u zet no, go to vo pre sud nu ulo gu. Ne do voq na ko li ~i na i hra na ko ja ni je do voq no ra zno vr sna i kva li tet na, mo gu se ne po voq no od ra zi ti na rast, raz voj i is hra we nost de ce, na ro ~i to uko li ko du `e tra je ta kav na ~in is hra ne. S dru ge stra ne, pre o bil na is hra na, s pre ko mer -

Pre ko mer na go ja znost pred sta vqa ri zik za na sta nak dru gih bo le sti kao {to su {e }er na bo lest, po re me }a ji kon cen tra ci je ma snih ma te ri ja u kr vi, vi sok ar te rij ski krv ni pri ti sak... ma nu eko lo gi ju In sti tu ta za jav no zdra vqe Voj vo di ne dr Mil ka Po po vi}. De ca i ado le scen ti ko ji ~e {}e obe du ju u po ro di~ noj at mos fe ri zdra vi je se hra ne, ne go mla di ko ji re |e je du kod ku }e, na po me nu la je ona. - U is hra ni osno va ca i sred wo {ko la ca sve ~e {}e se na la ze slat ki i sla ni pe kar ski pro iz vo di, ti pa „li sna tog“ te sta, sen dvi ~i sa bi o lo {ki ma we vred nim sa stoj ci ma, pra }e ni uno som ga zi ra nih i so ko va sa {e }e rom, ume sto kva li -

nom za stu pqe no {}u ma sti, {e }e ra, so li stva ra te meq za raz voj go ja zno sti i lo {ih na vi ka u is hra ni ko je se u ka sni jem pe ri o du ve o ma te {ko is pra vqa ju i lo {e uti ~u na

zdra vqe – na po me nu la je dr Mil ka Po po vi}. U osnov no {kol skom uz ra stu po la ko se gu bi uti caj po ro di ce i po ro di~ nih na vi ka u is hra ni, jer de ca do bi ja ju sa mo stal nost u od lu ~i va wu i iz bo ru hra ne, a do bi ja wem nov ca za u`i nu do bi ja ju i sa mo stal nost pri ku po vi ni hra ne, te to po sta je pe riod ka da se de ca sve vi {e uda qa va ju od obro ka pri pre mqe nih u ku }i, ra zno vr snih na mir ni ca, vo }a i po vr }a. Na vi ka u „pre ska ka wu“ obro ka po sta je sve u~e sta li ja, is ta kla je na {a sa go vor ni ca. Pre ko mer na te le sna ma sa i go ja znost u pe ri o du de tiw stva

Savetovali{te pri Domu zdravqa Sa ve to va li {te za mla de, uz ra sta od 10 do 19 go di na, ko je pod ra zu me va sa ve to va we u ve zi sa pra vil nom is hra nom i fi zi~ kom ak tiv no {}u, na la zi se u am bu lan ti „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Zmaj Og we na Vu ka 19. Rad no vre me Sa ve to va li {ta je od 7 do 20 ~a so va sva kog rad nog da na. Te le fon u Sa ve to va li {tu je 4879 - 423.

i ado le scen ci je pred sta vqa ju ri zik za na sta nak dru gih bo le sti kao {to su {e }er na bo lest, po re me }a ji kon cen tra ci je ma snih ma te ri ja u kr vi, vi sok ar te rij ski krv ni pri ti sak, bo le sti sr ca i krv nih su do va i ko {ta no – zglob ne de ge ne ra tiv ne bo le sti. S dru ge stra ne, u ado le scent nom pe ri o- du, raz do bqu ka da su mla di oku pi ra ni te le snim iz gle dom i gra |om, mo gu} je na sta nak od re |e nih po re me }a ja uzi ma wa hra ne, po put ano rek si je i bu li mi je, ko ji mo gu da ima ju te {ke po sle di ce po zdra vqe. Po re ~i ma na {e sa go vor ni ce, da va we po zi tiv nih pri me ra u po ro di ci i okru è wu, do stup nost hra ne ko ja se sma tra po èq nom u is hra ni de ce i pra vil n a is hra n a u po r o di c i i {ko li ~i ne pr vi ko rak ka du go ro~ nom pri hva ta wu zdra vog i pra vil nog na ~i na is hra ne. - Kon tro li sa ni obro ci, raz vi ja we kul tu re obe do va wa i pri jat na po ro di~ na at mos fe ra za vre me obe da, in si sti ra we na uno {e wu vo }a i po vr }a u or ga ni zam, kao i ogra ni ~e we vre me na ko je de ca pro vo de se de }i za kom pju te rom ili te le vi zo rom, mo gu do pri ne ti „usa |i va wu“ do brih na vi ka u is hra ni – ka è Po po vi}. I. Dragi}

Fo to: B. Lu ~i}

Uli ca Alek se [an ti }a osta bez kal dr me Eki pe „Pu ta” ovih da na ra de na vi {e lo ka li te ta, a u pi ta wu su po slo vi na odr `a va wu sa o bra }aj ni ca na te ri to ri ji gra da. Pri prem ni ra do vi po ~e li su ju ~e u Uli ci Alek se [an ti }a i to ukla wa wem sta re kal dr me. Ova uli ca }e zbog ra do va bi ti za tvo re na za sa o bra }aj do kra ja apri la. U Uli ci Mla de na Le -

skov ca po ~e li su pri prem ni ra do vi na odr `a va wu, a pre svla ~e we ko lo vo za, iz grad wa pe {a~ kih sta za i par kin ga oba vqa }e se bez ob u sta ve sa o bra }a ja. Ovaj po sao tre ba lo bi da bu de za vr {en do kra ja apri la. Re kon struk ci ja auto bu ske okret ni ce na kra ju Uli ce Na rod nog fron ta po ~i we su tra. J. Z.

ZAVR[NI POSLOVI NA VIDIKOVCU U KARLOVCIMA

Ugo vo re ni krst i skulp tu ra Du {ka Tri fu no vi }a Na vi di kov cu na Ma gar ~e vom bre gu u Srem skim Kar lov ci ma tre ba lo bi do 30. apri la da bu du po sta vqe ni po zla }e ni krst i skulp tu ra pe sni ka Du {ka Tri fu no vi }a, kao i po sa |e no ze le ni lo, sa zna je mo od po mo} ni ce pred sed ni ka kar lo va~ ke op {ti ne Bri gi te Di mi tri je vi}. U sklo pu tih za vr {nih ra do va na iz grad wi vi di kov ca, pro {le go di ne po dig nut je po sta ment ko ji }e ob lo `en tam nim gra ni tom, a na kom }e sta ja ti krst. Ovih da na pre ci zi ra ni su svi de ta qi oko to ga i sklo pqe ni su ugo vo ri sa iz vo |a ~i ma ra do va.

no vi }a u pri rod noj ve li ~i ni bi }e aka dem ski va jar iz Srem skih Kar lo va ca Ste van Fi li po vi}. Iz ra da }e sta ja ti 1.450.000 di na ra. Pred vi |e no je da Tri fu no vi }e va skulp tu ra bu de u se de }em po lo `a ju na do wem pla tou, u am fi te tru, gde se pla ni ra iz vo |e we kul tur nih pro gra ma i ma ni fe sta ci ja. Po sao hor ti kul tur nog ure |e wa do bi la je „Flo ra art” iz Pe tro va ra di na i za to }e bi ti iz dvo je no 250.000 di na ra. Po red to ga, od pro {le go di ne osta lo je da se iz ve sna po vr {i na pla toa ob lo `i gra ni -

U SAVETOVALI[TU ZA PORODICU U „RADOSNOM DETIWSTVU”

Iz u ~a va ju ve {ti ne ro di teq stva Sva ke go di ne u dva na vra ta Pred {kol ska usta no va „Ra do sno de tiw stvo” or ga ni zu je edu ka tiv ne pro gra me za ro di te qe u okvi ru Sa ve to va li {ta za po ro di cu. Tre nut no se od vi ja ju tri pro gra ma za ro di te qe „Spe ci fi~ no sti ra nog raz vo ja de te ta - sti mu la tiv ne igre i ak tiv no sti u pr ve tri go di ne ì vo ta”, „Di sci pli na ni je ba uk” i „[ko la za ro di te qe - pro gram edu ka ci je za sa mo hra ne ro di te qe”. Sva ki od wih pri la go |en je po tre ba ma sa vre me nog ro di te qa. In ter ak tiv nog su ti pa i na wi ma ro di te qi raz me wu ju is ku stva, ali po sto ji i te o rij ski deo u ko jem se ob ra |u ju te me za sno va ne na ak tu el nim te o ri ja ma. Autor ka i re a li za tor ka jed nog od ovih pro gra ma pe da gog Ka ta ri na Maj ki} ka è da je sva ki na me wen ro di te qi ma ko ji è le da se raz vi ja ju u naj bit ni joj ulo zi - ulo zi ro di te qa. - Pro gram o ra nom raz vo ju de te ta na me wen je ro di te qi ma ko ji ima ju de cu od jed ne do tri go -

di ne i on po red in ter ak tiv nog de la sa dr `i i pre gr{t kon kret nih iga ra i ak tiv no sti za de cu ovog uz ra sta. Igra we je va `no, kao i to ka ko se ro di teq po sta vi. De te tre ba sa mo da odlu ~i ~e ga }e da se igra, a ro di teq je tu da ga po dr `i, ohra bri i is pra ti na ade kva tan na ~in. Na ra di o ni ca ma ak ce nat se sta vqa na raz vi ja we pra vil nog od no sa iz me |u ro di te qa i de te ta - re kla je Ka ta ri na Maj ki}. Dru gi pro gram „Di sci pli na ni je ba uk” na me wen je ro di te qi ma de ce pred {kol skog uz ra sta i pred sta vqa me {a vi nu pre da va wa, di skusi ja i ve `bi. On nu di od go vo re na broj na pi ta wa ko ja se ti ~u sa vre me nog ro di teq stva, a na ro ~i to vas pi ta wa de ce. - Re a li zu je se od 2005. go di ne i do sa da je kroz we ga pro {lo vi {e od 350 ro di te qa. Na ra di o ni ca ma ro di te qi sti ~u no va sa zna wa o psi ho fi zi~ kom raz vo ju de ce kao i ti pi~ nim ob li ci ma raz vo ja uslo vqe nog po na {a wa, naj ~e {}im

uzro ci ma de~ jeg ne pri hva tqi vog po na {a wa, ro di teq skim sti lo vi ma; po pu stqi vom ili auto ri tar nom, na su prot po èq nom i osnov nim teh ni ka ma i po stup ci ma ko ji ma de te u~i mo di sci pli ni - ka è autor ka ovog pro gra ma psi ho log @a na Er de qan. Pro gram edu ka ci je za sa mo hra ne ro di te qe ta ko |e je ak tu e lan. Na ovim ra di o ni ca ma ro di te qi ko ji sa mi po di ù de cu upo zna ju se sa efika sni jim me to da ma vas pi ta wa i teh ni ka ma di sci pli no va wa, kao i ve {ti na ma ko mu ni ka ci je iz me |u ro di te qa i de te ta. Po red ovih ra di o ni ca PU „Ra do sno de tiw stvo” re dov no orag ni zu je i pre da va wa za ro dite qe. Oba ve {te wa o svim pre da va wi ma i ra di o ni ca ma is tak nu ta su u vr ti }i ma „Ra do snog de tiw stva” kao i na saj tu ove usta no ve ta ko da svi ro di te qi mo gu da ih vi de i oda be ru pro gram ko ji sma tra ju da im mo è ko ri sti ti u podi za wu de te ta. I. Jovanovi}

Bu du }i iz gled vi di kov ca

- Krst }e bi ti vi sok ~e ti ri me tra i iz ra |en od pro hro ma sa po zla tom - ka `e Bri gi ta Di mi tri je vi}. - Sta ja }e na sred wem pla tou, na po sta men tu, ko ji je vi sok tri me tra. Iz ra da kr sta je po ve re na Po kra jin skom za vo du za za {ti tu spo me ni ka kul tu re, a ko {ta }e bez PDV-a 720.000 di na ra. Za po plo ~a va we po sta men ta za du `e na je fir ma „BSD grad wa” iz No vog Sa da, ko ja je i iz vo di la ra do ve u dru goj fa zi. Za jed no sa ne kim do dat nim po slo vi ma, to }e ko {ta ti oko mi lion di na ra. Po re ~i ma Di mi tri je vi }e ve, autor skulp tu re Du {ka Tri fu -

tom, za vr {i ste pe ni {te, ko je pred sta vqa pre ~i cu iz me |u Stra `i lov ske i Pu pi no ve uli ce, gde je glav ni ulaz na vi di ko vac, na pra vi ogra da oko ka pi je na gor wem ula zu i ugra di dr na `ni si stem. Po za vr {et ku ovih ra do va, tre ba lo bi da usle di i sve ~a no otva ra we vi di kov ca, upo re do sa po ~et kom tu ri sti~ ke se zo ne, ka ko je i na ja vqe no la ne. Pre o sta je da se u me |u vre me nu na ba ve pa re za opre ma we objek ta, pred vi |e nog za ka fi}, na ~i jem vr hu se na la zi te ra sa, ko ja je ujed no i naj vi {a ta~ ka vi di kov ca. Z. Ml.

ta ri go spo din u de ve toj de ce ni ji ì vo ta uùr ba no se spu {tao po kret nim ste pe ni ca ma u lon don skoj pod zem noj. Na pu tu mu se na {la gru pa ti nej xe ra. – Gde se ta ko ù ri te? Pa vi ste star ~o vek – do ba ci li su ti nej xe ri stran cu. – Ka ko ne raz u me te? Ba{ za to {to sam star ~o vek, ja mo ram da ù rim – ne str pqi vo je od go vo rio go spo din u go di na ma, po zna ti fi zi ~ar i la u re at No be lo ve na gra de za mir, ove ko ve ~e ni ak ti vi sta Xo zef Rot blat. Ovu aneg do tu o Xo ze fu Rot bla tu (1908-2005), je di nom fi zi ~a ru ko ji je na pu stio „pro je kat Men hetn„, pre pri ~a va u svo joj kwi zi „«û var nu kle ar ne sa ve sti” („Ke e per of the Nuc le ar Con sci en ce”) En dr ju Braun, na u~ nik na Har vard Ke ne di {ko li. Braun je ve} du go za o ku pqen isto ri jom na u ke pro {log ve ka, a kwi ga „û var nu kle ar ne sa ve sti„, ko ja }e se sle de }eg me se ca po ja vi ti u ame ri~ kim i bri tan skim kwi à ra ma, pr va je pot pu na bi o gra fi ja Xo ze fa Rot bla ta. Za sni va se na raz go vo ri ma s Rot bla tom, ali i do sad ne po zna toj pri vat noj do ku men ta ci ji fi zi ~a ra u ~i jem se ì vo tu iskri la tur bu lent na zbi va wa to kom ce log 20. ve ka. Xo zef Rot blat ro |en je u Var {a vi kao jed no od sed mo ro de ce imu} nih poq skih Je vre ja. Po ro di ca je to kom Pr vog svet skog ra ta osta la bez bo gat stva, pa je Xo zef od ra stao u pot pu noj osku di ci i is hra ni za sno va noj na krom pi ru. Zbog to ga ka sni je ni kad ni je jeo krom pir. Ve} sa 15 go di na mo rao je na na pu sti {ko lu i ra di kao elek tri ~ar. Ma {tao je da po sta ne fi zi ~ar i od svog sna ni je od u stao, pa je na kra ju upi sao fi zi~ ke stu di je na Uni ver zi te tu Var {a va. Ra dio je da wu, a u~io no }u i ta ko je 1932. go di ne di plo mi rao fi zi ku. Fa sci ni ran Ajn {taj no vim ra do vi ma od lu ~io je da po sta ne na u~ nik, pa je 1938. go di ne ste kao i do ko rat iz fi zi ke. We gov ta le nat i strast pre ma fi zi ci ni su osta li ne za pam }e ni i po ~et kom 1939. je do bio sti pen ci ju na Uni ver zi te tu Li ver pul kod fi zi ~a ra se ra Xej msa ê dvi ka ko ji je ot krio ne u tron. To kom su di ja u Var {a vi Rot blat j e 1930. upo znao stu dent ki wu kwi -

dnevnik

nedeqa11.mart2012.

YOZEF ROTBLAT – ÛVAR NUKLEARNE SAVESTI ÔVEÂNSTVA

Fi zi ~ar ko ji se u`a sa vao atomske bom be

Za svoj anga`man dobio je i Nobelovu nagradu za mir

èv no sti To lu Grin s ko jom se ubr zo oè nio. Ka ko je we go va sti pen di ja u Li ver pu lu u po ~et ku bi la ja ko ma la, To la je osta la u Var {a vi. Ka da je u av gu stu 1939. go di ne sti pen di ja po ra sla, Xo zef Rot blat se vra tio u Var {a vu po è nu. No, To la se raz bo le la pa su se do go vo ri li da po sle do |e za wim. Rot blat se sam vra tio u Li ver pul, a dan po sle we go vog po vrat ka, 1. sep tem bra 1939, go di ne Hi tler je na pao Poq sku. Me se ci ma na kon to ga bez u spe {no je po ku {a vao da iz vu ~e su pru gu iz Var {a ve. Ni kad vi {e je ni je vi deo. – Ni kad ni sam sa znao {ta se do go di lo s mo jom su pru gom. Mo ja maj ka i bra }a pre ì ve li su ho lo ka ust i na kra ju sam ih do veo u En gle sku. No, oni su u me |u vre me nu iz gu bi li kon takt s mo jom è nom. Ni kad ni sam od u stao od po tra ge za To lom i za to se ni kad vi {e ni sam oè nio. Umr la je, ali ka ko ni sam sa znao okol no sti, za me ne je to osta la

otvo re na kwi ga – is pri ~ao je Rot blat u jed nom in ter vjuu uo~i svo je smr ti. Dok je Hi tler ne za dr ì vo po ko ra vao Evro pu, fi zi ~a ri su pro di ra li sve du bqe u sr` ato ma uvi dev {i da ener gi ja oslo bo |e na iz we go vog je zgra mo è po sta ti ubi stve no oru` je. Od 1940. go di ne nu kle ar ni fi zi ~a ri u SAD i Ve li koj Bri ta ni ji stra ho va li su od naj stra {ni jeg sce na ri ja pre ma ko jem bi se Hi tler do mo gao atom ske bom be. Xo zef Rot blat od mah na po ~et ku ra ta sa znao je da je je di ni na ~in da se Hi tler za u sta vi taj da i sa ve zni ci raz vi ju atom sko oru` je. Za jed no sa svo jim {e fom ê dvi kom po ~et kom 1944. go di ne pri dru ìo se su per taj nom “pro jek tu Men hetn” u No vom Mek si ku gde su naj bo qi fi zi ~a ri tog vre me na pod vo| stvom Ro ber ta Open haj me ra ra di li na raz vo ju atom ske bom be. No, pred kraj 1944. go di ne u Rot bla to vom ì vo tu do {lo je

do obr ta i on je na pu stio pro je - vo ta, Rot blat je po no vio ka ko je pri stu pio i po koj ni Ivan Su kat ko ji je do tad po dr à vao. ni je bio so vjet ski {pi jun. pek, ko ji je me |u pr vi ma jo{ u Pre kre ni ca je bi la jed na ve ~e ra – Ako bi mo ja vla da bi la To pu skom 1944. go di ne upo zo rio na ko joj mu je we gov {ef ê dvik pret wa ~o ve ~an stvu, jav no bih je na opa snost od atom skog oru` ja. pri znao da su sa ve zni~ ke taj ne ocin ka rio. Ali, ni kad to ne bih Odr à va ju }i sva ke go di ne mi slu `be do {le do za kqu~ ka da su u~i nio za ne ku dr à vu ko ja je u rov ne kon fe ren ci je, Pa gov {ki na ci sti na pu sti li plan raz vo ja sve to ukqu ~e na na jed na ko po - po kret je po sti gao zna ~aj ne atom ske bom be. Te ve ~e ri i ge ne - gre {an na ~in – re kao je Rot - uspe he u kon tro li na o ru à wa, ral Le sli Gruvs, voj ni vo |a blat. po put Spo ra zu ma o de li mi ~oj “pro jek ta Men hetn”, na go ve stio No, ka da ga je no vi nar Wu jork za bra ni eks pe ri men tal nih nu je da bi se atom ska bom ba, ume sto taj msa upi tao da li bi bi lo mo - kle ar nih eks plo zi ja iz 1963. go pro tiv na ci sta, mo gla is ko ri - ral no {pi ju ni ra ti za Ru se ka ko di ne. Xo zef Rot blat svo jom ha sti ti pro tiv So vjet skog Sa ve za. bi se iz me |u So vjet skog Sa ve za ri zmom us peo je da na mi rov ne Iako je Rot bla to va od lu ka da i SAD-a us po sta vi la rav no te à kon fe ren ci je pri vu ~e i ame na pu sti pro je kat bi la eti~ ki ko ja ni jed noj si li ne bi do ne la ri~ ke pred sed ni ke Ke ne di ja i mo ti vi sa na, An drej Braun u svo - pred nost, Rot blat se bez okle - Xon so na, mo} nog dr àv nog se joj kwi zi nu di kom pek sni ja tu - va wa slo ìo. kre ta ra Hen ri ja Ki sin xe ra, a ma ~e wa. Pre ma Bra u nu, Rot blat – Ni kad ne re ci ni kad – re kao po stao je do bar pri ja teq i s je na “pro jek tu Men hetn” bio je ta da. ocem pe re stroj ke Mi ha i lom tek je dan od broj nih fi zi ~a ra, Rot blat je po po vrat ku u Ve - Gor ba ~o vim. to~ ki} u ni zu, a te 1944. pro ì - li ku Bri ta ni ju po ~eo da is tra Za svo je na po re za o~u va we vqa vao je i du bo ku emo ci o nal nu ù je po sle di ce zra ~e wa na ì ve svet skog mi ra, Xo zef Rot blat kri zu zbog svo je su pru ge o ko joj or ga ni zme, a na kon za vr {et ka 1995. za jed no s Pa gvo {kim po ni {ta ni je ~uo jo{ od po ~et ka Dru gog svet skog ra ta, pod stak - kre tom, ~i ji je bio du go go di ra ta. Rot bla {wi pred sed nik, to va od lu ka na gra |en je No be „Ako bi moja vlada bila pretwa ~ove~anstvu, javno lo vom na gra dom za da na pu sti bih je ocinkario. Ali, nikad to ne bih u~inio za Los Al mos mir. iza zva la je – Se ti te se svo neku dràvu koja je u sve to ukqu~ena na jednako za b ri n u t ost je hu ma no sti i za pogre{an na~in” a m e r i ~ k e bo ra vi te sve osta vla de da bi lo – re kao je na do sa zna wa do ko jih je fi zi ~ar do - nut tra ge di jom ja pan skih ci vi la de li na gra de ta da 87-go di {wi {ao ra de }i na taj nom pro jek tu u Hi ro {i mi i Na ga sa ki ju na ko - Rot blat. mo gla za vr {i ti u so vjet skim ru - je je u sep tem bru 1945. ba ~e na Xo ze fa Rot bla ta se }a se i ka ma. Sto ga je po stao me ta atom ska bom ba, po stao je ak tiv - prof. Vla di mir Knap, du go go di FBI-a i CIA-e, a we go vi na u~ - ni bo rac pro tiv atom skog na o - {wi pred sed nik hr vat ske Pa ni ra do vi i po ro di~ ne fo to gra - ru à wa. Od u stao je od po vrat ka gvo {ke gru pe. fi je mi ste ri o zno su ne sta li iz u Poq sku te se pri dru ìo Ber – Rot blat je u~e stvo vao na pa vo za ko jim je pu to vao iz Va - tran du Ra se lu, eks cen tri~ nom gvo {kim kon fe ren ci ja ma do {ing to na za Wu jork. bri tan skom lor du i jed nom od kra ja svog ì vo ta. Me |u tim, ni Op tu ì li su ga da je so vjet ski naj gla sni jih pro tiv ni ka atom - sam se uvek sla gao s Rot bla tom, {pi jun. ske bom be. Ra sel je 1955. go di ne ko ji se bo rio i pro tiv mi rov ne – Ima li su moj do si je, {to mi za jed no s Ajn {taj nom na pi sao upo tre be nu kle ar ne ener gi je. je mo glo do ne ti mno go ne vo qa – mi rov ni ma ni fest, a taj do ku - Sma trao sam da ni je re al no od u pri se tio se Rot blat ko me je do ment je po slu ìo kao osno va za sta ti od nu kle ar ki pa smo oko 1951. go di ne bio za bra wen ula - mi rov nu kon fe ren ci ju odr à nu to ga ras pra vqa li – re kao je zak u SAD. 1957. u ka nad skom me stu Pa gvo{ prof. Knap i is ta kao da je po sle Go di na ma po sle imao je pro - na ima wu in du stri jal ca i mi ro - Rot bla to ve smr ti po kret uve li ble ma s do bi ja wem ame ri~ ke vi - tvor ca Saj ru sa Ito na. Iz Pa - ko iz gu bio na svom zna ~e wu. ze. Iako ga je stig ma so vjet skog gvo {a, gde je Xo zef Rot blat pr Xo zef Rot blat umro je 2005. u {pi ju na pra ti la i ka sni je, ni - vi put po zvao i Ame ri kan ce i 96. go di ni, sa mo ne ko li ko me se kad ni {ta ni je do ka za no. Bri tan ce i Ru se da se ob u sta ve ci po sle za vr {et ka ese ja o svom Osvr nuv {i se na te op tu `be u hlad ni rat, ro |en je mi rov ni po - ido lu Al ber tu Ajn {taj nu. jed nom in ter vjuu pred kraj ì - kret. Pa gvo {kom po kre tu od mah n E. P. H.

ISPOVEST FALSIFIKATORA KOJI JE „STVORIO” DELA NAJMAWE PEDESET SLAVNIH SLIKARA

Hi pik oja dio ko lek ci o na re ipi sli kar, osu |en u spek ta ku lar nom ne ma~ kom skan da lu fal si fi ko va wa umet ni na, ot krio je ne dav no ka ko je la ì rao de la naj ma we 50 slav nih sli ka ra. Uspe {na ka ri je ra Vol fgan ga Bel tra ~i ja (61) i we go ve su pru ge He le ne (63) tra ja la je, na i me, de ce ni ja ma. A on da su pro {log ok to bra osu |e ni na {est i ~e ti ri go di ne za tvo ra, i to zbog la ì ra wa 14 sli ka {est Najvi{e je „vaqao” falsifikate po zna tih umet ni ka, me |u ko ji ma nema~kih ekspresionista ne ma~ kih eks pre si o ni sta Mak sa Ern sta i Fer nan da Le ge ra. da su sli ke ko je je pre dao za pri - ka è, pu we we pra zni na ko je su Me |u tim, to je sa mo vrh le de - jem ni we go ve. Pro dao je i ne ko - osta vqa li po zna ti umet ni ci. nog bre ga, jer se pro ce wu je da su li ko svo jih ra do va i ~i ni lo se Ski dao je wi hov stil i sli kao tr ì {tu umet ni na na ne li {te - da }e ima ti obe }a va ju }u umet - de la ko ja oni ni ka da ni su na sli tu od 34 mi li o na evra sa mo pro - ni~ ku ka ri je ru, no to se ni je ost- ka li, a on da ih sku po pro da vao da jom sli ka za ko je su osu |e ni. va ri lo. kao „upra vo pro na |e ne dra gu qe”. Is pri ~a li su da su Sot bi ju i – Pro vo di ti sa te mal tre ti ra - Ta ko je udo vi ca Mak sa Ern sta, Kri sti ju uva qa li de set ke fal - ju }i se sa svo jom sli kom ni je mi sto go di {wa umet ni ca Dor tea si fi ka ta od ko jih se ne ki ma mo - bi lo ba{ bog zna ka ko in tri - Ta ning, je dan ta kav la `wak pro `da ni ka da ne }e u}i u trag. Pro - gant no. Hteo sam da se za ba vqam, gla si la je „naj lep {om sli kom da va li su i za pri vat ne ko lek ci - da pu tu jem, upo zna jem le pe è ne, Mak sa Ern sta ko ju je ikad vi de je, a ne {to je ku pio i glu mac-ko - ì vi ì vot – pri znao je ne ma~ - la”. l e k c i o n a r kim no vi na Ta kvo va ra we go di na ma mu se Stiv Mar tin. ri ma. obil no is pla }i va lo. Bel tra ~i Volfgangova „radionica” Bel tra ~i je u Zva li su ga je vi su u Fraj bur gu ku pi li vi lu s i n t e r v j u u pala je nakon analize boje „ve ~i ti hi pi” ba ze nom za 5 mi li o na do la ra i „[pi ge lu” re - na falsifikovanoj slici jer je no sio ima we s po gle dom na mo re na ju gu kao da je po ~eo du gu ko su i Fran cu ske. Na pu to va wa su tro Hajnriha Kampendonka da ra di 70-tih. bra du, a 70- {i li 17.000 evra me se~ no. Bel tra ~i je ì veo od pro da je Naj pre je la tih je pro veo ve li kih maj sto ra i za rad to ga je ì rao sta re maj sto re, a ka sni je go di nu da na u Am ster da mu, la ì imao ce lu or ga ni za ci ju qu di ko ju gend stil, pa eks pre si o ni ste. ra ju }i sli ke i za ra |u ju }i na tu ji su pre ko ga le ri ja u Pa ri zu Pr vo ih je pro da vao na saj mo vi - ri sti ma ko ji su pla }a li da bi se sli ke gu ra li na wu jor {ko tr ì ma i bu vqa ci ma. Ka sni je je, ka - sli ka li s wim, ode ve nim u in dij {te, a oda tle u svet. Naj va `ni ju è, po tra `wa ta ko na ra sla da je ske ha qet ke i av ga ni stan ski ka ulo gu imao je ne ma~ ki isto ri ~ar na tr ì {te od jed nom mo gao ba - put do po da. Po ~et kom 80-tih umet no sti Ver ner [piz, biv {i ci ti hi qa du, ~ak dve hi qa de ven ~ao se s He len, k}er kom ka di rek tor pa ri skog cen tra Pom fal si fi ka ta. mi on xi je, i po ~eo s pra vim fal pi du i do ot kri va wa afe re ap so Bel tra ~i je za nat na u ~io u po - si fi ka tor skim bi zni som. Iz mi lut no naj ve }i auto ri tet za Mak ro di ci, otac mu je bio re sta u ra - slio je dve pri vat ne ko lek ci je: sa Ern sta. tor cr ka va u Gel zen kir he nu. Na - „Knops” i „Ju gers”, pu ne „iz gu On se 1966. dru ìo s Ern stom, vod no je bio ta ko ta len to van da u bqe nih kla si~ nih de la mo der ostao bli zak pri ja teq s we go vom umet ni~ koj {ko li ni su ve ro va li ne”. Spe ci ja li zo vao se za, ka ko

Volfgang Beltra~i }e iza brave provesti {est godina

udo vi com, i iz da vao Bel tra ~i ju ser ti fi ka te auten ti~ no sti ko ji su fal si fi ka te prak ti~ no pre tva ra li u ori gi na le. Ta ko su pro da li naj ma we pet la `wa ka Mak sa Ern sta. Ta ~an broj se ne zna, jer Bel tra ~i ne }e da ot kri je ko li ko je ukup no sli ka la `i rao i pro dao.

Jed nu je ku pio Da ni jel Fi li pa ~i, iz da va~ iz Wu jor ka, je dan od naj ve }ih ko lek ci o na ra nad re a li zma. Za Ern sto vu „[u mu” pla tio je se dam mi li o na do la ra, i to je bi la do sad Bel tra ~i je va naj ve }a po zna ta pre va ra, iz ve de na uz po mo} iz ve snog Ota [ul -

tea-Ke lin ga u sa ko ji je [pi za oba ve stio o sli ci i re kao mu da po ti ~e od di le ra Al fre da Flet haj ma, Je vre ja ko ji ju je 1930. pro dao keln skom ko lek ci o na ru Ver ne ru Ja ger su, de di po sled we vla sni ce He le ne Bel tra ~i. Is pa lo je da je taj Flet hajm or ga ni zo vao ve li ku Ern sto vu iz lo `bu u Di sel dor fu 1929. po sle ko je je ve }i na od 50 iz lo è nih de la ne sta la. Za in tri gi ra ni [piz je 2004. ot pu to vao u Mon pe qe na fran cu sko ima we Bel tra ~i je vih, i He le na mu je po ka za la „re mek de lo”. [piz je pre ne ko li ko go di na isled ni ci ma is pri ~ao da ni je sum wao u auten ti~ nost sli ke. îm je re kao da je sli ka ori gi nal, pod u zet ni [piz je pred lo ìo è nev skog agen ta Mar ka Blon di ja, biv {eg di rek to ra Sot bi ja u Fran cu skoj, a da nas kqu~ nog sve do ka u afe ri. Blon di je od mah do {ao kod He le ne da vi di sli ku, iz lo è nu na {ta fe la ju u Bel tra ~i je voj spa va }oj so bi. Od mah je po e ~o da tra ì kup ca i usko ro je pro dao „[u mu” fir mi Sa lo mon Trej ding za 1,8 mi li o na do la ra. Od to ga je 1,7 mi li o na pre ba ~e no na ra ~un Bel tra ~i je vih u ban ku u An do ri. I ka ko to ve} bi va, lu cid ni fal si fi ka tor pao je na – sop stve noj glu po sti. Na ko ri {}e wu po gre {ne bo je na sli ci Hajn ri ha Kam pen don ka (1889-1957), ne ba{ na ro ~i to zna ~aj nog eks pre si o ni ste. Iako je us peo da iz gu ra do bru ce nu za na vod ni Kam pen don kov „Pej za` s ko wi ma”, ~ak 700.000 evra, slu ~aj na ana li za bo je ko ja je ko ri {}e na po ka za la je pri su stvo ma lih ko li ~i na be log pig men ta ti tan-di ok si da. Ne vo qa je bi la {to u Kam pen don ko vo vre me ti tan-di ok sid uop {te ni je ko ri {}en! I {kqoc nu le su li si ce oko hi pi ko vih zglo bo va. n E. H. N.

oglasi

dnevnik

^A SO VI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399-305. 48504 DA JEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon 021/6399-305. 48505 ^A SO VI matematike za sredwo{kolce i osnovce, vi{egodi{we iskustvo profesor - dolazim. Telefon 021/6-311-482, 064/322-19-49. 48693

PRE VO DI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399-305. 48506 STA RI JI bra~ni par traì dvorewe i pomo} u ku}i, bez izdràvawa, u zamenu za nekretninu. [ifra „NOVOSA\ANI” 48469 BRI NU LA bih u pomagala starijoj gospo|i ili gospodinu sa ili bez sme{taja. Telefon 061/187-88-21. 48503 AGEN CI JA za pomo} starim, bolesnim qudima. Nudimo: gerentolo{ke medicinske kurirske, usluge i izdràvawe, agencija za ~uvawe dece, profesionalno, uspe{no. Telefon 021/496-333. 48604

IZ DA JEM jednosoban stan u ul. Maksima Gorkog. Telefon 063/775-94-51. 48697 IZ DA JEM komforan nename{ten stan od 50m2 u ulici Bra}e Jovandi}a br. 9. Telefon 063/514-418. 48200 IZ DA JEM trosoban, name{ten, komforan stan u centru Novog naseqa, cena 220E. Telefon 060/5512-871. 48436 TE LEP, izdajem dvosoban name{ten stan 100m2, terasa 21m2, CG na gas, od aprila se ne pla}a, 140E. Telefoni: 021/504-118, 062/8337-987. 48460 IZ NAJM QU JEM jednosoban name{ten stan, Trg Majke Jevrosime, Detelinara. Telefoni: 064/2632768, 021/300576. 48497 IZ DA JEM povoqno jednosoban poluname{ten stan na Novom nasequ. Telefon 060/8235114. 48510 IZ DA JEM nov trosoban stan, Kopernikova 57, Novi Sad, sa pogledom na Bul. Evropa. Telefon 063/511-939. 48513 ULI^NI deo ku}e sa potkrovqem, prazan, Petrovaradin. Telefon 6435-964. 48518 IZ DA JEM dvosoban stan prazan. Telefon 6416488. 48584 PO VOQ NO izdajem jednosoban dvori{ni, name{ten stan u blizini centra. Telefoni: 021/466-367, 064/304-7832, 064/1217-214. 48610 PO TREB NA cimerka u jednoiposobnom komfornom stanu, bez gazde, studentkiwa ili mla|a zaposlena devojka. Stan je kod Sajma. Telefon 6390-326. 48612 IZ DA JEM nov name{ten, jednosoban stan, na drugom spratu, u blizini centra - Podbara. Telefoni: 066/029-012, 063/8150-110. 48623 IZ DA JEM trosobni stan, Liman II, 75m2, na II spratu. Telefon 063/547-451. 48633

IZ DA JEM dvosoban, 40m2, potpuno opremqen, komforan stan, klima, telefon, internet, kablovska, zatvoren parking, Nova Detelinara. Telefoni: 063/559-580, 063/500-467. 48634 DVA ZA PO SLE NA momka koja `ive u ~etvorosobnom stanu na Grbavici tra`e cimera. Telefoni: 069/300-61-33, 021/6300-613. 48636 IZ DA JEM prazan stan u Pasterovoj, 40m2. Telefoni: 064/8195-048, 021/6311-150. 48637 IZ DA JEM name{tenu garsoweru, 29m2, Novo naseqe, Ulica \or|a Johana Nik{i}a 6. Telefoni: 021/6336-253, 065/5530-726. 48645 IZ DA JEM jednoiposoban nename{ten stan, ul. Stevana Musi}a, visoko prizemqe, pogodan za kancelariju, studenti ne dolaze u obzir. Telefon 063/534-276. 48663 IZ DA JEM za 160 evra dvoiposoban name{ten stan u Rumena~koj 7, pored Sajma. Telefon 064/147-3956. 48667 IZ DA JEM name{ten troiposoban stan na Limanu 4, 2. sprat, topla voda, lift za 350e. Telefon 021/6334-104, 064/124-97-91. 48689 LI MAN - kod Doma zdravqa izdajem prazan jednosoban stan 43m2. Telefoni: 6330803, 064/8362767. 48714 IZ DA JEM mawi name{ten stan. Telefon 021/6341-662. 48739

PO TREB NI u zakup na du`i rok boqe name{teni stanovi od 250-300 Evra. Centar, Liman, Grbavica i Cara Du{ana.Telefoni: 063/522-202, 063/519-533. 48707 PO TREB NI U ZA KUP: reprezentativno name{teni stanovi od 50 - 120m2 i zasebne ku}e u Novom Sadu. 063/519-533, novisad@ tanovi.rs 48708 HIT NO potrebna u zakup name{tena luksuzna - reprezentativno opremqena ku}a u Novom Sadu od 800 - 2000 e. Telefon 063/519-533. 48709

BEZ PO SRED NI KA kupujem dvosoban stan na Limanu. Telefon 422-116. 48572 PA @WA: kupujem 1.5sobandvosoban stan do 32.000, pla}am odmah u ke{u! Telefon 064/112-6239. 584145 KU PU JE MO stanove svih struktura u gradu sa urednom dokumentacijom, nebitna spratnost. Telefon 528-137. 584261 KU PU JE MO stanove svih struktura. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 584176

SREM SKI KAR LOV CI novi stanovi: 65m2 cena 48.000E, 51m2 cena 38.000E, 62m2 cena 50.000E. Telefon 063/54-89-06. 48549

PRO DA JEM jednosoban stan od 41, 37m2, u Mileve Mari}, III sprat, lift, terasa, upisan u katastar, useqiv, 42.000E. Telefon: 063/563-223. 48383 PE TRO VA RA DIN - hitno nov useqiv stan 48m2, tre}i sprat, lift, terasa, parking, sendvi~ zid, cena 35.500=740e/m2. Telefon 063/152-052-1. 48680 JED NO SO BAN 37m2, Bul.Kraqa Petra, V sprat, nije posledwi, ukwièn, useqiv, moè kredit, c-30.900e. Telefon 060/418-32-23., 064/11-43730. 48695 PRO DA JE MO nov stan od 31,6 m2 na drugom spratu u Temerinskoj ulici za 33.000, odmah useqiv. Telefon 6447-622, 063/540-165. 48703 PRO DA JEM garsoweru 14.000e, kod stanice u Novom Sadu. Telefon 063/598-878. 48652 HIT NO PRO DA JEM odmah useqiv jednosoban stan. Telefon 021/633-0452. 48511 NO VO NA SE QE, prodajem odli~nu garsoweru od 28m2, sa odvojenom kuhiwom hitno i povoqno. Telefon 063/828-83-77, www.bomil.rs. 584177 SA TE LIT, ukwièna garsowera sa cg, cena 14.000. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 584178 GAR SO WE RA, Novo Naseqe Savina, 19m2 novija zgrada, ~isti papiri, idealno za samca ili za izdavawe, hitno, cena samo 22 000E. „Kvart” 021/450417; 063/128-97-97. 584173 GAR SO WE RA, centar - Wego{eva, 30m2, vp, odli~an za ìvot i za iznajmqivawe, ~isti papiri, hitna prodaja, cena 28.500E. Telefoni: 021/450417; 063/128-97-97. 584167 N. DE TE LI NA RA, odli~na, nova odmah useqiva garsowera od 24m2, cena 27.800. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 584181 NO VI BU LE VAR, odli~an stan od 24m2, cena 27.500. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 584183 PRO DA JEM odmah useqivu garsoweru 24m2 u Cara Du{ana, name{tena, ukwièna, 1. sprat, terasa, lift, cena 31.500! [ifra: 21999. Telefoni: 060/0189422,021/427277, www.solis-nekretnine.com. 584148 KOD SAJ MA, novija garsowera, sa terasom, 27m2, na 2. spratu, ukwièna, useqiva, moè i na kredit. Cena 30.600 evra. [ifra: 21348. Telefoni: 064/1126239, 021/427-277, www.solis-nekretnine.com. 584149

nedeqa11.mart2012.

PRO DA JEM brzo useqivu garsoweru na Somborskom bulevaru 24m2, odli~na, 2. sprat, cena ekstra povoqna, samo 26.500E. [ifra 22476. Telefoni: 0652019010, 021/520231, www.solis-nekretnine.com. 584150 NO VA garsowera centar, 23m2, 1. sprat, lift, CG, odmah useqiva. Upotrebna dozvola, cena 23.700 evra - nije fiksno. Telefoni: 021/6614-200, 064/823-6601. 584127 USE QI VA ukwièna garsowera u Jovana Suboti}a 26m2, 2. sprat, lift, CG, isto~na strana, perfektno stawe, cena dogovor. Telefoni: 021/6614200, 064/823-6607, (www.avenianekretnine.com). 584130 USE QI VA garsowera 24m2, Nova Detelinara, lift, terasa, CG, cena 25.500E. Telefoni: 021/6614-200, 064/823-6618. 584134 NO VO NA SE QE odmah useqiva garsowera 26m2, zgrada ukwièna, prvi sprat, za 27.000. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 584262 CA RA DU [A NA odmah useqiva, ukwièna garsowera 25m2 na prvom spratu, ima terasu. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 584264 SOM BOR SKI BU LE VAR, odmah useqiva garsowera sa odvojenom kuhiwom, 19.500E. Telefoni: 021/526-622, 064/18874-91. 584230 SOM BOR SKI BU LE VAR, useqiva garsowera, 26.000E, lift, terasa. Telefoni: 526622, 064/209-73-11. 584232 SOM BOR KI BU LE VAR, garsowera pred useqewem, 19.500. Telefoni: 526-622, 064/209-7311. 584235 PRO D A J EM gar so we ru 14.000E, kod stanice u Novom Sadu. Tel. 063/598-878. 584236 NO VA DE TE LI NA RA, ukwièna gs, I sprat, terasa, 27.000E. Telefoni: 062/150-4532, 021/526-622. 584225 CEN TAR, komforna garsowera 20m2. Tel. 6624-218. 584314 HIT NA PRO DA JA! Nova GA 27m2, Novo naseqe iza Doma zdravqa, III sprat, lift, terasa, ~isti papiri, useqiva za 15 dana, prvoklasan kvalitet, sig. vrata, pvc, kl. parket, ital. plo~ice, cena 25.900. Telefoni: 021/425-653, 063/536-212. 584309 CEN TAR, Gunduli}eva ulica, odmah useqiva garsowera od 29m2 u novoj zgradi. Povoqno, 19.000E. Telefon 060/621-1685. 584287 SA VI NA, odmah useqiva, ukwièna garsowera od 20m2 u zgradi sa liftom, gradila „Budu}nost”. Cena 22.000E. Telefon 063/101-0664. 584288 BU LE VAR EVRO PE, 19m2 garsowera u novogradwi, brzo useqivo, uredna dokumentacija, I sprat, lift. 20.000E. Telefon 063/101-0664. 584289 PO VOQ NO, 24m2, odli~na garsowera u îka Stevinoj ulici. Lift, terasa, novija gradwa. Brzo useqivo. 26.500E. Tel. 060/621-1685. 584290

PRO DA JEM mawu garsoweru,ugao B. Evrope i Koste Racina, 19m2, na I spratu, lift, terasa. Cena 23.000 evra. Investitor „Moj Dom”. Telefoni: 021/ 451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com. 584347 PRO DA JEM odli~nu garsoweru 28m2 u {irem centru, II sprat. Terasa. Useqiva. Nova. Cena 28.500 evra. [ifra 1001476, www.nekretnine-mojdom.com. Telefoni: 021/ 451318, 523-193. 584348 GAR SO WE RA na Novoj Detelinari Ulica Svete Kasapinovi}a, drugi sprat 31m2, cena 33.000 ukwièno moè na kredit. Telefoni: 451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com. 584349 PRO DA JEM jednosoban stan na Novom nasequ, 29m2, lift. Moè biti i jednoiposoban. Ukwièn. Useqiv. Cena 24.000. Telefoni: 021/451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com. 584350 PRO DA JEM na odli~noj lokaciji, jednosoban stan 40m2, blizu Spensa i SUD-a, sa terasom. Ukwièn. Cena 37.250 evra. Telefoni: 451-318 523193. [ifra 1002622, www.nekretnine-mojdom.com. 584351 HIT NA prodaja jednosobnog stana od 36m2 na Bulevaru cara Lazara u zgradi novije gradwe. Lift, brzo useqiv. Cena 37.100E. Telefon 063/777-6233. 584291 JED NO SO BAN u funkciji jednoiposobnog, 37m2, ukwièn, u odli~nom stawu, iza Lutrije. Telefon 6624-218. 584315 NOV jednosoban 29m2, Podbara, Patrijarha ârnojevi}a, peti sprat sa liftom, odvojena kuhiwa i trpezarija, terasa, centralno grejawe, useqiv po isplati 29.000. Telefon 063/517-846. 584277 PRO DA JEM jednosoban stan 46 m2, 550E po m2. Novi Sad, Bulevar Evrope. Telefon 063/105-0-105. 584237 LI MAN, ukwièn jednosoban stan, odmah useqiv, cena 28.000E. Telefoni: 526-622, 062/150-45-32. 584233 RAD NI^ KA nov jednosoban stan 32m2 na petom spratu, uredni papiri, odmah useqiv. Telefoni: 528-137, 063/8117331. 584263 DE TE LI NA RA 26m2 jednosoban, terasa, ukwièn 24.000, nije fiksna cena. Slike na www.trefnekretnine.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853. 584252 NO VO NA SE QE 30m2, terasa, ukwièn, II sprat 33.000, nije fiksno. Slike na www.trefnekretnine.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853. 584253 PRO DA JEM jednosoban stan povr{ine 27m2 na Grbavici 27m2, odli~an, ukwièn. Cena 33.000E. [ifra 22712. Telefoni: 065/2019011, 021/451-570 www.solis-nekretnine.com. 584151 JED NO SO BAN stan u samom centru grada 40m2, pogodan poslovni prostor. [ifra:22485. Telefoni: 065/2019011, 021/6624-325, www.solis-nekretnine.com. 584152 BU LE VAR, kod Betanije, novija zgrada ukwièn stan od 30m2, cena 28.000. Telefon 6368429, www.bomil.rs. 584182 BUL. KRA QA PE TRA: 37m2 jednosoban, mogu} jednoiposoban stan, 1. sprat, CG, lift, terasa, ukwièn, useqiv, cena 37.100E - nije fiksno. Telefoni: 021/424-963, 064/823-6610. 584143 BU LE VAR, u blizini Futo{ke pijace, nov stan sa odvojenom kuhiwom, cena 31.500. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 584179 LI MAN, ukwièn 1.0 stan od 28m2, cena 28.850. Telefon 6368429, www.bomil.rs. 584180

oglasi

nedeqa11.mart2012.

NO VO NA SE QE, 53m2, 4. sprat dvostran prodajem ili mewam uz moju doplatu za sli~an sa liftom ili niè spratnosti. Telefon 063/77-26-845. 47589 PRO DA JEM dvosoban stan 59m2, IV sprat, Liman III, [ekspirova ul. Telefon 064/2302732. 48512 U SE^ WU prodajem dvosoban stan 57m2, CG, tre}i sprat, cena 16.000e. Telefon 063/54-2080. 48530 BEZ PO SRED NI KA, prodajem stan Bulevar Oslbo|ewa 51m2, 5. sprat, bez ulagawa, useqiv, ukwièn, moè na kredit. Telefon 064/128-47-49. 48678 PRO DA JE MO klasi~an dvosoban stan 57m2 na Limanu za 51.500. odmah useqiv. Telefoni: 6447-622, 063/540-165. 48705 PRO DA JE MO dvosoban stan Kej @rtava racije, cena 67.000, odmah useqiv, lep pogled. Telefon 6447-622, 063/540-165. 48706 PRO DA JEM jednoiposoban stan 46m2 550e/m2, Novi Sad, Bulevar Evrope. Telefon 063/105-0-105. 48653 JED NO I PO SO BAN 42m2 kod Lutrije, 4. sprat, lift, terasa, ukwièn, useqiv, cena dogovor. Telefon 060/418-32-23, 064/11-43-730. 48696 PRO DA JE MO jednoiposoban stan od 48m2 u Stevana Hristi}a ulici za 38.000. Telefon 6447-622. 48700

PRO DA JE MO nov ukwièn jednoiposoban stan na Bulevaru Kraqa Petra za 45.000. Telefon 6447-622, 063/540-165. 48701 PRO DA JE MO jednoiposoban stan 45m2 na Novom Nasequ za 32.000. odmah useqiv. Telefoni: 6447-622, 063/540165. 48704 LI MAN 3, ukwièn stan od 45m2+terasa, cena 41.200. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 584188 NO VA DE TE LI NA RA, Ul. Ilije Bir~anina, odli~na zgrada ukwièn, odmah useqiv 1.5 stan od 41m2. Telefon 063/742-2180. 584189 NO VA DE TE LI NA RA, mawi ukwièn 1.5 stan odli~nog rasporeda, cena 38.500. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 584190 NO VO NA SE QE, 37m2, na I spratu, nov odli~an 1.5 stan po ceni od 39.000 sa PDV-om, Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 584193 GR BA VI CA, okolina Limanske pijace, u odli~noj novoj zgradi, 1.5 stan od 39m2, cena 48.000. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 584197 OD LI ÂN ukwièn 1.5-soban stan 40m2, na 1. spratu, terasa kod @. stanice, cena 37.000. Hitna prodaja! [ifra 22349 021/520231, 063/1827627, www.solis-nekretnine.com. 584153

OD MAH USE QIV, ukwi`en 1.5-soban stan na Grbavici povr{ine 42m2 na 4. spratu, nije posledwi. Mo`e i na kredit. [ifra: 22396. Telefoni: 063/520296, 021/6624-325, www.solis-nekretnine.com. 584154 PO VOQ NO prodajem 1.5-soban stan na Limanu 2, povr{ine 52m2, blizina {kole, [tranda, u odli~nom stawu! [ifra: 22654. Telefoni: 065/2019013, 021/520231, www.solis-nekretnine.com. 584155 SOM BOR SKI BU LE VAR jednoiposoban stan 39m2, useqiv odmah, 1. sprat, terasa, cena 36.200E. Telefoni: 064/8236608, 021/542-779. 584128 UKWI @EN - odmah useqiv jednoiposoban stan 38m2, CG, odli~an raspored - odvojena kuhiwa, neprolazne sobe. Cena 33.000E. Telefoni: 021/6614200, 064/823-6610. 584129 CEN TAR kod Pozori{ta, useqiv jednoiposoban stan 35m2, 3. sprat, terasa, CG, neprolazne sobe, cena sa komplet kuhiwom 36.100E - nije fiksno. Telefoni: 021/542-779, 064/8236621, (www.avenia-nekretnine.com). 584136 OD MAH USE QIV noviji stan, 36m2 jednoiposoban, 1. sprat, terasa, perfektan raspored, cena 41.200E. Telefoni: 021/6614-200, 064/823-6618. 584141 NO VA DE TE LI NA RA: 32m2 jednoiposoban, neprolazne sobe, 4. sprat, terasa, lift, CG, dvori{na strana cena 36.100 evra - nije fiksno. Telefoni: 021/542-779, 064/823-6610. 584142

M. DI MI TRI JE VI ]A 45m2, jednoiposoban, kuhiwa odvojena, ukwi`en 51.500. Telefoni: 444-107, 633-7853. 584254 LI MAN I!!! U odli~noj zgradi jednoiposoban stan ni`e spratnosti!!! Telefon 063/500213. 584241 HIT NO!!! Novo naseqe blizu robne ku}e jednoiposoban stan 48m2 u zgradi sa liftom za 39.500, nije fiksno. Tel.: 528137, 063/538-166. 584266 JED NO I PO SO BAN, Grbavica, 31,08m2, I sprat, terasa, dvori{no orjentisan, ugradna kuhiwa, odli~an stan, 42 000E. Telefoni: 021/ 450-417; 064/ 189-38-87. 584172 ALEK SE [AN TI ]A, 39m2 i 47m2, pred useqewem, pla}ene komunalije. Tel.: 063/780-99-09, 021/526-622. 584229 SOM BOR SKI BU LE VAR, nov jednoiposoban, pred useqewem, 38m2-28.000E, III sprat, odvojena kuhiwa, terasa. Telefoni: 064/188-74-91, 021/526622. 584226 STRO GI CEN TAR u Radni~koj ulici, odli~an stan od 42m2, cena 46.500, Telefon 6368429, www.bomil.rs. 584185 JED NO I PO SO BAN 39m2 „okolina Limanske pijace” nov stan na 1. spratu, lift, terasa, gara`no mesto, ju`na strana, pred uselewem, komunalije ispla}ene u celosti, vredi kupiti. Telefoni: 063/7333-621, 021/55-77-58. 584218

NOV jednoiposoban 42m2, Kisa~ka, II sprat, gleda na dvori{te, useqiv po isplati, ukwièn, 39.000. Telefon 063/517846. 584278 NOV, useqiv, ukwièn jednoiposoban stan 35m2 na Novoj Detelinari, bez ulagawa. Telefon 6624-218. 584316 HIT NA PRO DA JA! Odmah useqiv JIS 42m2, Du{ana Vasiqeva, IV sprat, novija zgrada, lift, terasa, cena 45.500 za ke{-popust! Telefoni: 021/425-653, 063/536-212. 584310 PRA ZAN, odmah useqiv, ukwièn, noviji, jednoiposoban stan 41m2 u Gunduli}evoj ulici. Terasa, lift. Hitno, 34.000E.Telefon 063/108-8017. 584292 BLI ZI NA KE JA, Ulica Du{ana Vasiqeva, odli~an odmah useqiv stan od 41m2 sa terasom od 70m2! Lift, odli~na zgrada. Povoqno! Telefon 060/6211685. 584293 DU [A NA VA SI QE VA u blizini Keja, 40m2, III sprat, lift, terasa, ukwièn. Hitna prodaja. Cena 43.300E. Telefon 063/504-799. 584294 [ON SI, prazan, odmah useqiv jednoiposoban stan od 44m2. III sprat, lift, terasa. Ukwièn. Povoqno! Telefon 063/692-917. 584295 PRO DA JEM na uglu Bul. Evrope i Koste Racina, 39m2, jednoiposoban stan, severoisto~na strana, cena 1100evra/m2. Povrat PDV-a. Telefoni: 021/451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com. 584352 PRO DA JE MO 40m2 na visokom parteru, starogradwa, ukwièn, u blizini Sajma i Stanice, 36.000. www.nekretnine-mojdom.com. Telefoni: 523-193, 451-318, [ifra 1002589. 584353

JED NO I PO SO BAN stan kod Keja 40m2, lift, terasa, ukwièn komplet sre|en, cena 45.300. Telefoni: 451-318, 523-193, www.ne kret ni ne-moj dom.com. [ifra 1002721. 584354 HIT NA PRO DA JA!!! Odmah useqiv JIS 35m2, centar-preko puta SNP-a, III sprat, terasa, dvori{no orijentisan, odvojena kuhiwa, ostaju ugr. plakari i kuhiwa, cena samo 36.500. Telefoni: 021/425-653, 063/536-212. 584306 HIT NA PRO DA JA! Odli~an, nov DS 45m2, Temerinska, III sprat, lift, terasa, dvori{na strana, odmah useqiv, fizi~ki odvojena kuhiwa, sig. vrata, hrastov parket, parking, cena samo 39.000!!! Telefoni: 021/425-653, 065/55-36-212. 584307 HIT NA PRO DA JA! Odmah useqiv DS 50m2, centar, Kosovska, I sprat, lift, dvori{na strana, nova zgrada, odv. kuhiwa sa prozorom, terasa+hl. ostava, parking, ukwièn, cena 55.500. Telefoni: 021/6616-324, 063/536-212. 584308 PRO DA JEM u Petrovaradinu, 48m2 na III spratu, nov dvosoban stan, sa terasom i liftom, predat na ukwi`bu.Cena povoqna - 37.250 evra. Telefoni: 021/451-318, 060/07-305-77. Ponuda stanova na www.nekretnine-mojdom.com. [ifra 1002278. 584355 PRO DA JEM na Grbavici, ukwièn dvosoban stan, 48m2, II sprat. Cena 51.500 evra. Novija zgrada. Telefoni: 021/451318, 523-193, www.nekretninemojdom.com. 584356 PRO DA JEM dobar i funkcionalan dvosoban stan na N. nasequ, 49m2 na I spratu, u odli~nom stawu. Vredi. Useqiv. Ukwièn. Cena 48.800 evra. Telefoni: 021/451-318, 523-193. [ifra 1001109. Ponuda stanova www.nekretnine-mojdom.com. 584357

dnevnik PRO DA JEM dobar dvosoban stan, 49m2, crvena fasadna cigla, sa terasom i liftom, u blizini Bul. Evrope, komplet renoviran. Cena 43.750 evra. Telefoni: 021/523-193, 451-318, 0600730577. [ifra 1002452, www.nekretnine-mojdom.com. 584358 PRO DA JEM odli~an komforan dvosoban stan, 60m2, kod Sajma-Master-a, klasi~an raspored - moè se preurediti u 2.5-soban stan. Ukwièn. Lift. Hitno - 46.500 evra. Telefoni: 021/451-318, 523-193, 0658506616. [ifra 1002520, www.nekretnine-mojdom.com. 584359 NO VA DE TE LI NA RA kooperant prodaje 45m2 na Bul. Evrope, prvi sprat, useqivo u maju gradi „Moj Dom”, cena 40.000. Telefoni: 451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com. 584360 NOV, odmah useqiv dvosoban stan od 47m2 u ]irpanovoj ulici. Lift, terasa. Povoqno, 43.000E. Telefon 063/108-8017. 584296 FU TO [KI PUT, 48m2, II sprat, bez ulagawa, kompletno renoviran, nova stolarija, instalacije zamewene. Hitno i povoqno! Telefon 060/6211685. 584297 NO VO NA SE QE, ukwièn, odmah useqiv komforan dvosoban stan od 60m2 + terasa od 10m2, I sprat. Cena 51.500E. Telefon 063/108-8017. 584298 LI MAN I u blizini [tranda, uredan, klasi~an dvosoban stan od 56m2, III sprat, terasa. Ukwièn. Cena 57.700E. Telefon 063/777-6233. 584299 KEJ @R TA VA RA CI JE DS 50m2, klasi~an raspored, dvostrano orijentisan, odv. kuhiwa sa trpezarijom, pogled na Tvr|avu, lift, terasa, ukwièn, cena samo 56.900. Telefoni: 021/6616-324, 063/536-212. 584311 NOV dvosoban 44m2, centar, Temerinska, III sprat sa liftom, odvojena kuhiwa, velika i dnevna i spava}a soba koje izlaze na lepu terasu, dvori{na strana, 39.000. Telefon 063/517-846. 584279 OD LI ÂN dvosoban 55m2, Liman I, Drage Spasi}, I sprat sa liftom, odvojena kuhiwa, od trpezarije mogu}a druga spava}a soba, lepa terasa, ukwièn, useqiv, 62.000. Telefon 063/517-846. 584280 GR BA VI CA, okolina Cara Du{ana, odli~an ukwièn nov klasi~an 2.0 od 53m2 stan sa odvojenom kuhiwom, cena 59.500. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 584186 SO CI JAL NO, nov odli~an 2.0 stan od 54m2, cena 52.000. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 584187

KOD BE TA NI JE, u novoj zgradi odli~nog kvaliteta, 2.0 klasi~an stan od 56m2 na I spratu, moè i zamena za 3.0-3.5 stan na Limanu i okolina... Telefon 063/828-83-77, www.bomil.rs. 584202 DVO SO BAN 47m2 Grbavica nov stan na odli~noj lokaciji, vrhunska oprema, 1. sprat, terasa, ostava, ju`na strana, blizina Limanske pijace, „Merkatora”, komunalije ispla}ene u celosti, vredi kupiti. Telefoni: 021/55-77-58, 065/555-7758. 584220 DVO SO BAN 53m2 Rumena~ka stan klasi~nog rasporeda okrenut istok-jug, 6. sprat, lift, terasa, ostava, vlasni{tvo 1/1, odmah useqiv, moè i putem kredita, cena 42.000E. Telefoni: 021/55-77-58, 065/555-77-58. 584222 NO VA DE TE LI NA RA, odmah useqiv dvosoban stan, 44m2, lift, terasa, povrat PDV. Telefoni: 526-622, 064/215-60-90. 584234 HIT NO!!! Novo naseqe stan 56m2 na visokom parteru, odli~an, bez ulagawa, odmah useqiv za 41.000. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 584267 KOD SU PA u Kraqa Petra dvosoban stan 51m2 na prvom spratu, ukwièn za 45.400. Telefoni: 528-137, 661-2262. 584268 @E LE ZNI^ KA ULI CA, odli~an noviji dvosoban stan 47m2 na drugom spratu sa liftom, 52.500 nije fiksno, ukwièn. Telefoni: 528-137, 063/811-7331. 584265 LI MAN III!!! Prizemqe sa lepom terasom od 45m2 ukwièn odmah useqiv. Ekstra povoqno gleda mirno dvori{te!!! Telefon 065/2500-213. 584240 KO SOV SKA!!! Odli~an noviji stan od 50m2 ukwièn, useqiv, mogu}nost kupovine i garaè!!! Telefon 063/500-213. 584242 LI MAN II!!! Komforan dvosoban stan u zgradi sa liftom, svetao, ukwièn useqiv po dogovoru. Pozovite!!! Telefon 065/2500-213. 584243 SA TE LIT!!! Dvosoban stan na prvom spratu od 48m2 za 40000E kod pijace!!! Hitno i povoqno!!! Telefon 065/2500-213. 584244 LI MAN III!!!! Kod {kole dvosoban stan u funkciji dvoiposobnog od 60m2, ukwièn, odmah useqiv. Hitno i povoqno!!! Telefon 065/2500-213. 584245 SA LON SKI!!! Odli~an stan niè spratnosti kod Dunavskog parka!!! Za informacije pozovite 063/500-213. 584246 LI MAN I 53m2, dvosoban, terasa, ukwièn, odmah useqiv 53.000, cena nije fiksna. Telefoni: 444-107, 633-7853. 584255 SLO VA^ KA, blizina bulevara 47m2, dvosoban, noviji, ukwièn, odmah useqiv, prvi sprat. Slike na www.trefnekretnine.rs. Telefoni: 444-107, 6337853. 584256 DVO SO BAN 48m2, ukwièn, odmah useqiv, 1. sprat, lift, terasa, gradila „Budu}nost”, cena 42.750E. Telefoni: 021/547-779, 064/823-6621. 584133 DVO SO BAN 48m2, komplet renoviran, ukwièn, useqiv, 2. sprat, terasa, CG, cena 36.500E. Telefoni: 021/424-963, 064/823-6607. 584137 PAP PA VLA - Bulevar oslobo|ewa 42m2 dvosoban, useqiv, ukwièn, 3. sprat, terasa, lift, CG, odli~an raspored, isto~na strana, cena 50.600E. Telefoni: 021/542-779, 064/8236601, (www.avenia-nekretnine.com). 584125 MAK SI MA GOR KOG - dvosoban stan 47m2, 2. sprat, lift, CG, ukwièn, odmah useqiv, odli~an raspored. Cena 56.650E. Telefoni: 021/6614200, 064/823-6621, (www.avenianekretnine.com). 584126

oglasi

dnevnik

PRO DA JEM odli~an dvosoban stan kod Crkve na Novom nasequ, Savina, ukwièn 1/1. [ifra: 12129. Telefoni: 063433738, 021/520231, www.solis-nekretnine.com. 584156 OD LI ÂN, odmah useqiv dvosoban stan 51m2 kod SUP-a, ukwièn, Bul. kraqa Petra, 1. sprat, terasa, klasi~an raspored. Cena 44.500. [ifra 11073. Telefoni: 063/1827627, 021/427277. 584157 PRO DA JEM klasi~an dvosoban stan 48m2 kod Satelitske pijace,odmah useqiv i ukwièn. Cena 33.000. [ifra: 21470. Telefoni: 064/200-3103, 021/6624-325, www.solis-nekretnine.com. 584158 LI MAN, klasi~an 2.0 stan od 53m2, cena 51.900. Telefon 6368429, www.bomil.rs. 584194 DE TE LI NA RA, ukwièn 2.0 stan odli~nog rasporeda, 53m2, cena 31.000. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 584195 NO VO NA SE QE, odli~an 2.0 stan na I spratu, kompetno renoviran od 59m2 po ceni od 54.600. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 584196 CEN TAR, Maksima Gorkog ukwièn 2.0 stan od 56m2. Telefon 063/828-83-77. 584191 GR BA VI CA, u novijoj zgradi ukwièn 2.0 stan odli~nog rasporeda na I spratu 49m2, cena 53.600. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 584192 CEN TAR, Vojvode Mi{i}a, ukwièn odli~an 2.0 stan na II spratu, cena 51.000. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 584184 DVO SO BAN stan, Somborski bulevar, kvalitetna gradwa, useqiv za dva meseca, prvi sprat, 47m2, cena 47 000E. „Kvart” 021/450-417; 064/18938-87. 584165 DVO SO BAN, Liman II, 61m2, ukwièn, odmah useqiv, isto~ne orijentacije, lift, stawe korektno, lokacija - ekstra, cena 55.000E. Telefoni: 021/450-417; 063/128-97-97. 584166

CEN TAR, Izvr{no ve}e, 95m2, trosoban salonski stan, prvi sprat, dvostrano orjentisan, CG, velika terasa, bez posrednika, 105.000. Telefon: 063/5020-25. 48133 OD LI ÂN trosoban na 1. spratu od 78m2, na Limanu 4 okruèn zelenilom u kvalitetnoj zgradi. Telefon 063/524-133. 48576 PO DA JEM povoqno ukwièn stan od 80m2 na Limanu 4. Cena 75.000. E. Telefon 063/605-089, 064/888-34-28. 48592 PRO DA JE MO dvoiposoban stan od 61m2 u blizini master centra za 52.000. Telefon 6447-622, 063/540-165. 48702 SREM SKI KAR LOV CI, centar, nov, ukwièn, dvoiposoban stan, cena 740E/m2. Investitor. Telefon 063/54-89-06. 48546 [ON SI - 62m2 dvoiposoban, ukwièn, useqiv, terasa, CG. Lift, komplet renoviran, cena 63.900E. Telefoni: 021/6614-200, 064/823-6601. 584144 DVO I PO SO BAN, Liman III, odli~an raspored i orijentacija, IV sprat, ukwièn, pov. 72m2, cena 72.000E. „Kvart” 021/450-417; 064/189-38-87. 584174 DVO I PO SO BAN, Liman I, II sprat, ekstra sre|en, odli~na orijentacija, moè zamena za mawi plus doplata. Cena 88.000E. „Kvart” 021/450-417; 064/189-38-87. 584175 BU LE VAR, okolina @elezni~ke stanice, ukwièn klasi~an 2.0 stan od 52m2 u funkciji 2.5-og na III spratu, cena 46.500. Telefon 636-8429. 584198

BU LE VAR OSLO BO \E WA 2.5 renoviran stan od 60m2, cena 51.000. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 584199 GR BA VI CA, noviji 2.5 stan od 66m2, ukwièn, na II spratu sa liftom, cena 67.000. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 584200 BU LE VAR EVRO PE, u luks „Zoned”-ovoj zgradi odli~an odmah useqiv nov 2.5 stan od 54m2, cena 55.500 evra. Telefon 63-66-952, www.bomil.rs. 584201 PRO DA JEM stan na Limanu 3, u blizini {kole „@arko Zrewanin”, dobar dvoiposoban, na 1. spratu, ima terasu. Cena 61.800E. [ifra: 22612. Telefoni: 060/0189422, 021/520-231, www.solis-nekretnine.com. 584159 LI MAN II 75m2, renoviran, dvoiposoban 72.000, cena nije fiksna. Slike na www.trefnekretnine.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853. 584257 LI MAN III!!! Kod Limanskog parka odli~an stan od 66m2 kod {kole i vrti}a komforan i odmah useqiv!!! Telefon 065/2500-213. 584247 SE QA^ KIH BU NA zgrada od fasadne cigle, stan 70m2 odli~nog rasporeda, drugi sprat, kompletno renoviran 67.000 uz dogovor. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 584269 DI MI TRI JA AVRA MO VI ]A stan 75m2 u veoma korektnom stawu, ukwièn, ima terasu, lift, za 66.000 uz dogovor. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 584270 RU ME NA^ KA originalan dvoiposoban stan 61m2, ukwièn, odli~nog rasporeda, za 55.000. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 584271 PRO DA JE SE odli~an ukwièn 2.5 stan od 73m2 na I spratu u zgradi od fasadne cigle, cena 56.650. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 584203

IN VE STI TOR prodaje mawi dvoiposoban stan, ugao Bul. Evrope i Koste Racina, 48m2, isto~na strana. Povrat PDVa. Cena 1.100 evra/m2. Telefoni: 021/ 451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com. 584361 PRO DA JEM na Grbavici, u ukwi`enoj zgradi iz 2005. godine, 66m2 dvoiposoban stan na II spratu, u odli~nom stawu. Ostava. Cena 66.000 evra. Vredi. Telefoni: 021/523-193, 060/07-537-82. [ifra 1002421, www.nekretnine-mojdom.com. 584363 KO O PE RANT prodaje na Bulevaru Evrope, mawi dvoiposoban stan 58m2 sa terasom i liftom. Povrat PDV -a. Cena 52.000 za ke{ evra. Telefon 060-07-305-77. [ifra 1002518, www.nekretnine-mojdom.com. 584364

[ON SI na Novom nasequ, sre|en, kompletno renovirano - kupatilo, kuhiwa... originalno 2.5 stan odli~nog rasporeda, u zgradi sa liftom, cena 63.800. Telefoni: 636-8429, 063/828-83-77, www.bomil.rs. 584204 LI MAN, originalno 2.5 ukwièn stan odli~nog rasporeda, I sprat, cena 61.800. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 584205 KEJ, ukwièn, odràvan 2.5 stan od 70m2, cena 63.900 sa garaòm od 12m2. Telefon 6368429, www.bomil.rs. 584208 NO VI JI dvoiposoban, 66m2, Grbavica, Mi{e Dimitrijevi}a, II sprat sa liftom, lepe sobe, stan pun svetlosti, terasa, ukwièn, 65.000. Telefon 063/517-846. 584281 MAK SI MA GOR KOG, dvoiposoban stan 58m2, terasa, ukwièn, kompletno renoviran. Dvori{na strana. Hitno! 51.500E. Telefon 063/777-6233. 584300 OD LI ÂN dvoiposoban stan 56m2 na Bulevaru Evrope, novogradwa, uredni papiri, brzo useqiv. Lift, terasa. Povrat PDV-a. 51.500E. Telefon 063/108-8017. 584301 GUN DU LI ]E VA ULI CA, nov, useqiv, odli~an, mawi dvoiposoban stan od 41m2. Cena 40.000E sa garaòm od 13m2 u dvori{tu zgrade. Telefon 060/621-1685. 584302

PRO D A J EM nov i pra zan dvo i po so ban stan u {i rem centru 66m2, IV sprat, cena 56.000 sa PDV-om. [i fra 1002530, www.nekretnine-mojdom.com. Telefoni: 021/451318, 060/07-305-77. 584365 PRO DA JEM u blizini centra i Keja - odli~na lokacija, salonski stan, 74m2, III sprat, potrebno renovirawe. Cena 72.000 evra. [ifra 1002457, www.ne kret ni ne-moj dom.com. Telefoni: 451-318, 523-193. 584366 DVO I PO SO BAN stan 60m2 kod Limanskog parka, lift, ukwièn, cena 52.000. Telefoni: 451-318, 523-193. 584367 IN VE STI TOR prodaje odli~an trosoban stan 66m2, ugao B. Evrope i Koste Racina, lift, terasa. Pla}ene komunalije investitor „Moj Dom”. Telefoni: 021/451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com. 584362 MA JE VI^ KA ULI CA, ukwièn, prazan, odmah useqiv trosoban stan od 65m2, I sprat, dve terase. Cena po dogovoru. Telefon 063/108-8017. 584303 [EK SPI RO VA ULI CA, renoviran, odli~an trosoban stan od 66m2. Lift, terasa, ukwièn. U ceni stana i name{taj. Telefon 063/777-6233. 584304

NOV trosoban 93m2, Grbavica, Danila Ki{a kod OTP banke na Bulevaru, I sprat, dve terase, dva kupatila, useqiv, ukwièn, mogu}e pregraditi u dva stana 93.000. Telefon 063/517846. 584282 SA LON SKI trosoban 94m2, centar, Sowe Marinkovi}, I sprat, gleda i na ulicu i na dvori{te, pogodan za poslovni prostor, ukwièn 85.000. Telefon 063/517-846. 584283 CEN TAR u Ulici Vase Staji}a, odli~an 3.0 stan od 83m2 na I spratu pogodan i za poslovni prostor. Telefon 063/828-8377, www.bomil.rs. 584209 N. DE TE LI NA RA nov 3.0 stan, sa odvojenom kuhiwom (nije dupleks) cena 71.400. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 584206 LI MAN 2, odli~an 3.0 stan od 75m2, cena 67.000 nije fiksno. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 584207 TRO SO BAN 95m2 „okolina Ribqe pijace” noviji stan na 2. spratu, 2 terase, okrenut na dve strane, u odli~nom stawu, klimatizovan, tenda, ostava, moè zamena za mawi stan do 60m2, bez posrednika. Telefon 063/7-333-621. 584219 TRO SO BAN 95m2 centar „okolina Dunavskog parka” stan salonskog tipa u jednoj od najlep{ih ulica, okrenut ne dve strane, pogodan i za poslovni prostor-ordinacije, kancelarije, vredi kupiti. Telefoni: 065.555-77-58, 021.5577-58. 584221 LI MAN TRI odli~nog rasporeda trosoban stan 80m2 na ~etvrtom spratu, ima terasu, odli~no stawe. Telefoni: 528137, 063/538-166. 584272

nedeqa11.mart2012.

EKS TRA luksuzan trosoban stan na Grbavici 90m2, u odli~noj zgradi sa malo stanara dve garaè i parking mesto. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 584273 U BLI ZI NI fakulteta trosoban stan od 90m2 u novijoj zgradi!!! Pozovite!!! Telefon 063/500-213. 584248 LI MAN I 90m2, nov trosoban, ekstra stan, moè biti troiposoban, velika terasa. Telefoni: 444-107, 633-7853. 584258 CA RA DU [A NA 73m2, trosoban, ukwièn dupleks 62.000, lift, terasa. Slike na www.trefnekretnine.rs. Tel.: 444107, 633-7853. 584259 DE TE LI NA RA 72m2, II sprat, lift, terasa, nov, ukwièn, dva sanitarna ~vora 70.000. Telefoni: 444-107, 633-7853. 584260 PRO DA JEM odli~an trosoban stan na Bulevaru oslobo|ewa 76m2 na 4. spratu. Mirna uvu~ena kvalitetna zgrada, 2 lifta. Cena povoqna! Telefoni: 0641340459, 021/451-570. [ifra: 22381, www.solis-nekretnine.com. 584160 NO VO NA SE QE - 71m2, odli~an trosoban stan, renoviran, 1. sprat, terasa, lift, CG, ukwièn, odli~an raspored. Cena 63.900E. Telefoni: 021/6614-200, 064/823-6618, (www.avenia-nekretnine.com). 584135 HIT NA PRO DA JA! Odmah useqiv dvori{ni stan TS 58m2, Suboti~ka ulica-300 m od F. puta, kompletno renoviran, PVC, sig. vrata, cena samo 18.000. Telefoni: 021/6616-324, 063/536-212. 584312

PRO DA JEM ~etvorosoban stan, 1. sprat u naju`em centru Novog Sada, 90m2, plus terasa sa centralnim grejawem. Telefon 063/569-046. 48750 PRO DA JEM nov troiposoban dupleks 96m2, ugao Laze Kosti}a i Petra Drap{ina, useqiv odmah, agencije iskqu~ene. Telefon: 063/50-90-30. 48059 PRO DA JEM troiposoban stan na Limanu IV, na dobroj lokaciji. Telefon 021/6369008. 48257 BEZ PO SRED NI KA, V. Staji}a 112 m2, II sprat, bez ulagawa. Telefon 063/504-124. 48558 EKS TRA SRE \EN salonski stan 131m2, sa dva kupatila i pogledom na Dunavski park. Telefon 063/513-605. 48649 NO VO NA SE QE, fasadna cigla, 3.5 stan od 86m2 na II spratu po ceni 77.250. Telefon 6368-429, www.bomil.rs. 584212 LI MAN 2, zgrada od fasadne cigle, odli~an ukwi`en renoviran stan od 90m2, cena 106.000. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 584210

NO VA DE TE LI NA RA, zidala „Budu}nost”, odli~an troiposoban stan 86m2, bez ulagawa, ukwièn. Telefon 6624218. 584317 IN VE STI TOR prodaje na uglu Veselina Masle{e i Koste Racina - Bulevar Evrope, u jednoj etaì 150m2, cena 60.000. Telefoni: 021/523-193, 021/451-318, www.nekretninemojdom.com. 584344 NO VI JI ~etvorosoban 90m2, Grbavica, Lasla Gala, peti sprat sa liftom, dupleks, ostaju ugra|eni plakari, kuhiwa, lepa terasa, ukwièn, useqiv 79.000. Telefon 063/517846. 584284 NOV petosoban 105m2, kod Sajma, Branka Baji}a, III sprat sa liftom, dupleks, terasa, useqiv 70.000. Telefon 063/517846. 584285 U BLI ZI NI KE JA u Ulici Du{ana Vasiqeva na prodaju stan od 110m2. Lift, terase, odli~na zgrada, ukwièn. Telefon 063/108-8017. 584305 STA NO VI u Park Siti kvadrature 153m2, 157m2, 133m2, 151m2, 159m2 i 200m2 Liman, nova gradwa. www.nekretninemojdom.com. Telefoni: 451318, 523-193. 584369 NO VA DE TE LI NA RA, nov brzo useqiv 4.0 stan od 101m2, cena 72.900 sa PDV-om, moè kupovina putem kredita... Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 584211 CEN TAR, kod Izvr{nog ve}a i Dunavskog parka u jedinstvenoj zgradi, odli~an 5.0 stan salonskog tipa sa visokim plafonima, luksuzno renoviran 138m2, sa velikom terasom i parking mestom u dvori{tu. Telefon 063/828-83-77, slike na www.bomil.rs. 584213 GR BA VI CA, prodajem nov useqiv luks i ukwièn 6.0 stan (nije dupleks) od 136m2 na IV spratu. Telefon 063/828-8377, www.bomil.rs. 584214 BE TA NI JA, u Mi~urinovoj ulici, prodajem nov 4.0 stan odli~nog rasporeda po ceni 88.600. Telefon 63-66-952, www.bomil.rs. 584215 CEN TAR, kod Izvr{nog ve}a, salonski 4.0 stan od 104m2, cena 118.500. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 584216 PE TRO VA RA DIN - lokacija za izgradwu stambenog objekta spratnosti PR+3+PK dupleks sa nadzitkom 1,60, front 20 h 14m. Samo ozbiqni investitori, vlasni{tvo 1/1. Telefoni: 063/7-333-621, 021/55-77-58. 584223 PARK SI TI!!! êtvorosoban stan sa velikom terasom!!! Nov!!! Telefon 063/500-213. 584249

oglasi

nedeqa11.mart2012.

KOD OSNOV NE [KO LE!!! Na Nasequ odli~an petosoban stan u super stawu, ukwièn, useqiv po dogovoru. Telefon 063/500-213. 584250 CEN TAR u blizini Spens-a ekstra sre|en ~etvoroiposoban stan 130m2 na prvom spratu u odli~noj zgradi. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 584274 LI MAN DVA ~etvorosoban lep stan 110m2 u novijoj zgradi na drugom spratu sa liftom, ukwièn. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 584275 Ê TVO RO SO BAN dupleks 90m2, ]irpanova ulica. Odmah useqiv, pred ukwi`bom. Cena 65.000 evra. Telefoni: 021/542779, 064/823-6607, (www.avenianekretnine.com). 584131 Ê TVO RO SO BAN dupleks od 104m2 na Grbavici, preko puta limanskog Doma zdravqa. Ukwièn, odmah useqiv, u osnovi dvosoban stan od 62m2, gore 2 sobe i kupatilo... Cena 84.000 evra. Telefoni: 021/542779, 064/823-6608. 584140 OD LI ÂN ~etvorosoban stan, u 2 nivoa bez kosina, kuhiwa odvojena sa svojim prozorom, kupatilo sa hidromasa`nom kadom, na Novom bulevaru Evrope, kvalitetna gradwa, 112m2, cena 96.900E. [ifra: 14528. Telefoni: 063/520296, 021/6624-325, www.solis-nekretnine.com. 584161 SA LON SKI stan klasi~nog rasporeda, 2 ulaza, terasa 12m2, ukupna povr{ina 114m2, na Trgu mladenaca, cena 110.000E. [ifra: 22245. Telefoni: 064/2003103, 021/451-570, www.solis-nekretnine.com. 584162 PRO DA JEM odmah useqiv petosoban stan u 2 nivoa, 170m2 kod Bulevara oslobo|ewa, 2. sprat, ekstra kvalitet gradwe, izuzetno funkcionalan, cena 178.000E. [ifra:21876. Telefoni: 064/134-0459, 021/451-570, www.solis-nekretnine.com. 584163 IN VE STI TOR prodaje odli~an ~etvorosoban dupleks stan. Ekskluzivno projektovan 105m2+30m2 terasa na krovu. Mogu}nost samostalnog zavr{nog ure|ewa stana. Bulevar Evrope. „Moj Dom”. Pozovite 451-318, 523-193. 584368

PRO DA JEM ku}u na Salajci 100m2 sa nusprostorijama, na placu od 1568m2. Telefon 063/545-613. 47658 PRO DA JEM ku}u na Vidovdanskom nasequ, 204m2, ukwièna. Telefoni: 060/4419-375, 062/107-29-996. 48072 SA JAM, ku}a 430m2, restoran 135m2, autoperionica 65m2, u radu. Sedam stanova po 30m2, 400m2 placa. cg, 20m front, povoqno, zamena. Telefoni: 063/161-28-73, 064/596-58-74. 48459 NO VI SAD, Nikole Tesle preko puta Jodne bawe, prodajem pola ku}e - prizemqe, deo dvori{ta, tavana i podruma. Telefoni: 063/15-88-063, 063/85-75-215. 48557 PRO DA JEM ve}u poslovnu ku}u blizu centra u Novom Sadu. Telefon 063/105-0-105. 48654 HIT NO i povoqno prodajem ku}u, kod èlezni~ke stanice. Moè i zamena za stan uz doplatu. Telefon: 061/152-4629. 48724 PRO DA JEM ku}u 58m2 u Gardinovcima Partizanska 24, struja, voda, telefon. Telefon 065/444-32-39. 48726 KU ]A u Petrovaradinu, dvosobna sa pomo}nim prostorijama, grejawe na gas, kaqeva pe}, prazna. Telefon 063/503-902. 48517

PRO DA JEM ku}u u Petrovaradinu, 350m2, na placu od 900m2, ekstra. Telefon 064/459-3038. 48550 PRO DA JEM vikendicu, vinograd 72 ara, i wive 110 ari, u potezu Zaguqanac Sr. Karlovci. Telefon 881-714. 48305 PRO DA JEM plac u Sirigu, 1.200m2, temeq, struja, voda, telefon na placu. Cena 8e/m2. Telefon 064/170-44-30. 48474 PRO DA JEM ogra|en plac u Rumenki 580m2, pro{la struja i voda. Telefon 060/180-80-44. 48624 PO ÊT NA GRAD WA motela, moè i stara~ki dom, u Ba~kom Petrovcu, blizina akvaparka, povr{ina placa 32 ara. Telefon 062/255-706. 48732 SA LA[ na 16 jutara zemqe, Futo{ki atar - Potez Dragovo. Telefon 062/255-706. 48734 VR LO PO VOQ NO prodajem plac od 1400m, a moè i mawi od 860m2 u Petrovaradinu, paralelna ulica od glavne. Telefon 065/5014477. 48308 PLAC - 2.897m2 na Rumena~kom putu nasud, ogra|en 125m front do puta 60e/m2. Telefon 0615126888. 48571

PRO DA JEM gra|evinski plac od 7500m2 u Rumenki u selu. Mogu}nost parcelisawa. Telefoni 6215-584 i 064/11484-27. 48574 SREM SKI KAR LOV CI, centar, plac sa lokaciskom dozvolom za ~etiri stana i ~etiri gara`e. Telefon 063/54-89-06. 48547 SREM SKI KAR LOV CI, centar, plac sa gra|evinskom dozvolom, po~etkom gradwe za sedam stanova, sedam gara`a, pogodno za stara~ki dom. Telefon 063/54-89-06. 48548 U SREM SKIM KAR LOV CI MA 2 + 2.5 jutara zemqe prodajem za sve namene, iskqu~ene agencije. Telefon 881402, 0642441185. 48570 PA RA GO VO, plac 2.000m2 na glavnom putu. 1m2 / 40e. Telefon 063/86-26-504. 48599 U SREM SKIM KAR LOV CI MA na atraktivnoj lokaciji prodajem gra|evinske placeve. Dozvoqena gradwa. Telefon 063/582-686. 48626 PRO DA JEM zemqu K.O. Novi Sad- 4, Gorwe Sajlovo 15h3855.780m2, od Zavoda za urbanizam dobio UTU uslove za izgradwu objekata u funkiciji poqoprivredne proizvodwe, zemqa pored puta, struja, gas, voda, zemqa je 5 km od centra grada. Telefon 021/66-17-415, 063/811-43-40. 48694

4.000 M2 sa vlastitom trafo stanicom kod ka}ke petqe. Telefon 063/504-124. 48559 RIBWAK, 1.000 M2, voda, struja, telefon. Moè i pola placa. Telefon: 064/5999-333. 48560 BA NO [TOR, ukwièna trosobna vikendica 150m2, plac 1100m2, sa pogledom na Dunav. Cena 28.000E. Tel.: 063/780-9909, 021/526-622. 584227 NO VI SAD, ku}a 215m2, plac 480m2, 4 odvojena komforna stana (73m2, 63m2, 47m2 i 33m2) tri ozidane garaè koje se mogu pretvoriti u stambeno-poslovni prostor. Moè zamena za stan uz doplatu-90.000E. Telefoni: 526-622, 063/11-24-911. 584231 PRO DA JEM ve}u poslovnu ku}u blizu centra u Novom Sadu. Tel. 063/105-0-105. 584238 KU ]A 100m2, Salajka, Jovana Cviji}a, plac 302m2, kolski ulaz, starija gradwa, gradska infrastruktura, ukwièna, 90.000. Telefon 063/517-846. 584276 ZO NA NO VOG BU LE VA RA, iza hotela „Holidej in”, lepa porodi~na ku}a 100/600m2. Telefon 6624-218. 584313 PRO DA JEM izuzetnu ku}u u Petrovaradinu, mirna ulica, blizu igrali{ta,Crkve, na samo 1,5km od centra grada, 250m2 stambenog, plac 1.200m2. {ifra: 30148. Telefoni: 0641340459,0652019006, www.solis-nekretnine.com. 584147 S. KA ME NI CA, kod {kole milicije, spratna ku}a sa dva odvojena stana, nusprostorije, 90.000, ukwièna. Slike na www.trefnekretnine.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853. 584251 PRO DA JEM plac sa ku}om za adaptaciju ili ru{ewe kod {kole milicije u Sremskoj Kamenici. Povoqno! Telefon 060/621-1685. 584286 OD LI ÂN plac na Ribwaku 28m h 46m ravan. Hitno! Telefoni: 451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com. 584346 UKWI @EN plac na Ribwaku - Dowi put, 1000m2 - dimenzije 30 h 33m, voda, struja na placu, cena 62.000E. Telefoni: 064/823-6601, 064/823-6608. 584132 PRO DA JEM odli~an plac na po~etku Adica, kod Ulice S. M. Sarajlije, kanalizacija na placu, dozvoqena gradwa, 40m h 13m, cena po~etna 33.000E. Telefoni: 064/134-0459, 065/2019006, www.solis-nekretnine.com. 584146 VO] WAK, 4600m2, okolina Ka}a, 12.000E. Telefon 064/215-60-90. 584228 GRA \E VIN SKI plac, Popovica, 1006m2, ukwièn, dozvoqeno porodi~no stanovawe, moè prodaja pola placa, cena 33.000E. Telefoni: 021/450417; 063/128-97-97. 584169 GRA \E VIN SKI plac Bocke, 985m2 i 1560m2 ukwièn, lep pogled, odli~an prilaz 985m225E/m2, 1560m2 - 20E/m2. „Kvart” 021/450-417; 063/12897-97. 584170 PLAC, Ribwak, 1000m2, sa mawim objektom, struja voda, odli~an samo 38.000E. „Kvart” 021/450-417; 063/128-97-97. 584171 Ê RE VI] 150m2-stambeno, plac 3300m2, potok kroz plac, struja. Gra|evinska dozvola, cena 36.000E. Telefoni: 021/542-779, 064/823-6608. 584138

IZ DA VA WE NE KRET NI NA, profesionalno posredovawe u izdavawu kvalitetnih nekretnina svih struktura uz obezbe|ewe pla}awa zakupnine i tro{kova. www.stanovi.rs.Telefoni: 021/522-533, 021/523-380, 063/522-202. 48710 IZ DA JE se lokal od 90m2, deqiv, na Bulevaru oslobo|ewa Novi Sad. Telefon 063/86-01192. 48149

dnevnik IZ DA JEM uli~ni lokal, J. Du~i}a 35, prizemqe „Elit hotela” prilago|en za sve delatnosti, izvod vode, odvod mirisa, P-23m2. Telefon 063/8074411. 48320 IZ DA JEM uli~ni lokal, ]irpanova 21, ima izvod vode i prodajni prostor, frizer, mini mlekara, prodaja, P-18m2. Telefon 063/80-74-411. 48321 IZ DA JEM lokal na Bulevaru Oslobo|ewa 33-37, 33m2, dvori{no orijentisan, cena 100e. Tel. 063/536-271. 48490 LO KAL 43m2, izdajem - prodajem, ful opremqen, Bulevar kraqa Petra 2. Telefon 065/55-10655. 48620 PO VOQ NO izdajem lokal, Ul. Jovana Cviji}a 25a, dva nivoa. Lokal moè funkcionisati kao stambeno-poslovni prostor. Telefon 063/841-5437, useqiv od 1. 4. 2012. 48621 LO KA LI lamela 5.4 i 5.5 spojeni garaòm 150m2, na dva nivoa, preko puta univerziteta. Telefon 063/513-605. 48650 ULI^ NI lokal u Radni~koj ulici - 89m2, ukwièn, prazan, useqiv, cena 62.000 evra. Telefoni: 021/424-963, 064/823-6608. 584139 PO SLOV NI prostor, Nova Detelinara, 130m2, dvori{no orijentisan, odli~an za kwigovotstveni biro, kancelarije i sli~no, hitna prodaja cena samo 59.500E. Telefoni: 021/450-417; 064/189-38-87. 584168 LO KAL, 38m2-38.000E. Liman. Odli~an. Telefoni: 064/21560-90, 021/526-622. 584224 RAD NI^ KA ULI CA lokal u novijoj zgradi gradila „Cesla” povr{ine 84m2, cena 61.800. Telefoni: 451-318 523-193, 0658506616. 584345

IZ DA JEM gara`u u ulici Starine Novaka 15-21, 17m2, cena 50 e. Telefon 063536-271. 48491 IZ DA JEM gara`u 16m2 u Novom Sadu, ulica Save Kova~evi}a, zgrada 11-15. Telefoni: 021/445573, 064/3222493. 48586

KU PU JEM auta sve vrste novija i starija mo`e i havarisana maksimalno pla}am. Telefoni: 021/822-714, 063/70-81939. 48003 HIT NO - povoqno prodajem {kodu 120L. Pogodna penzionerima, pecaro{ima, pija~arima i za recikla`u. Registrovana do 26. 8. 2012. godine. Telefoni: 021/6624-151, 529642. 48676 PRO DA JEM folcvagen POLO dizel 1998. godi{te, troja vrata, lepo o~uvan, cena 2.500e. Telefon 064/1249-786, 021/513101. 48685 PRO DA JEM zastavu 101, 1998. 800 Evra. Telefon 064/185-3029. 48600 KU PU JEM stare automobile, staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, akumulatore, karoserije, ~istimo podrume, tavane, odnosimo {ut. Telefoni: 6618846, 063/8485-495, 064/95-33-943. 48606

BE LA TEH NI KA, televizori LCD sa spoqnim o{te}ewem, povoqne cene, odlo`eno pla}awe, garancija. Telefon 021/528-822. 48516

KU PU JEM sav polovan o~uvan name{taj, regale, ugaone garniture, ostale garniture, sto, stolice, komode.... Telefoni: 021/6612-531, 063/7852-743, 063/7852-728. 48579

VO DO IN STA LA TER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 48743 BA GAT, druge {iva}e ma{ine popravqam, brzo, kvalitetno, jeftino, vr{im prodaju {iva}ih ma{ina, industrijskih pegla, Cvijanovi}, Ul. Jevrejska br. 23. Telefon: 021/421-452, 064/131-2135. 47085 JOR GAN XI NI CA - ru~no {ijem nove i renoviram Va{e stare jorgane, jastuke i du{eke od vune i perja, svih dimenzija. Telefon: 021/463-362. 47917 TA PE TAR SKE usluge, brzo, kvalitetno i povoqno. Telefoni 021/6394-686 i 064/170-1863. 48556 MO LER radi sve molerske radove: gletovawe, kre~ewe, {panske zidove i farbawe stolarije i tapete. Telefon 064/29146-53 i 021/531-869. 48562 IZRADA drvenih stepeni{ta i sobnih vrata. Telefon: 021/890-216. 48563 ZI DAR izvodi sve mawe gra|evinske radove i popravke, krovova ako curi zidam ograde betonirawe, renovirawe, vikendice. Telefon 6434-313, 064/157-1404. 48603 KRO JA^: {ivewe pantalona i sukwi, popravke raznih vrsta. Najpovoqije u gradu. Temerinska 8, dvori{te. Telefon 6612570 od 9-12 15 -19. 48660 HI DRO I ZO LA CI JA ravnih krovova, terasa, podruma, {ahti i bazena. Skup{tinama stanara mogu}nost odlo`enog pla}awa. Telefon 021/454-157, 063/540-596. 48699

PRO DA JEM novije kolor televizore E37, E55, E72 cm, vrlo povoqno! Dostavqam na adresu! Non-stop, Mladen! Telefoni: 421-516 i 064/157-2514. 48492 KU PU JEM ispravne i neispravne kolor televizore! Dolazak, isplata odmah! Nonstop, Mladen! Telefoni: 421516 i 064/157-25-14. 48493

KU PU JEM zlatnike, dukate, napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zlatni novac, medaqe, ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu. Telefoni: 063/8-318-180, 021/451-409. 44675

PRO DA JEM vo}ne sadnice, kajsije, tre{we, vi{wa, {qiva i ostalih vo}nih vrsta. Telefoni: 021/6619-236, 063/8351900. 48478

PO TRE BAN autoelektri~ar elektroni~ar sa iskustvom na putni~kim volzilima. Telefoni: 021/6433-748, 063/1305952. 48181 AGEN CI JA za zapo{qavawe potrebne: gerentonegovateqice, bebisiterke, medicinske sestre. Organizujemo kurs za gerentonegovateqice, cena 27.000 u tri mese~ne rate. Telefon 021400148. 48605 PO TRE BAN arhitekta za honorarni posao. Telefon 063/598-878. 48655 HIT NO - Agenciji „BOMIL”, potreban agent prodaje. Telefon 636-6952. 584217

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

Posledwi kom{iji

pozdrav

dragom

nedeqa11.mart2012.

Tu`nim srcem javqamo da je na{ otac, suprug i brat

Sa tugom javqamo rodbini i prijateqima da nas je napustio na{ voqeni suprug, otac, deda i pradeda

@eqko Marinkovi} Draganu Resanovi}u PO TRE BAN arhitekta za honorarni posao. Telefon 063/598-878. 584239 AGEN CI JI „SO LIS” potrebni komunikativni saradnici za rad na prometu nepokretnosti! Za sve informacije pozvati 064/2019322. 584164

preminuo 9. 3. 2012. godine, u 42. godini.

Milo{ Plav{i}

Sahrawen je 10. 3. 2012. godine, u Vrbasu. od stanara Gagarinove 4.

O`alo{}ena porodica Marinkovi}. 48782 48769

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 58. godini preminula na{a draga PRO DA JEM bukova drva sa prevozom, ta~na mera, mo`e rezana i cepana. Telefoni: 064/1433-409, 021/6419-439. 48053 RE STO RAN organizuje da}e, pomene, razne vrste sve~anosti... Meni od 450 - 600 dinara. Telefoni: 444-141, 6338-940. 48422 [TAMPA^, HP, CP5225n, A3 format, color jet. Telefon: 061/161-03-20. 48423 HITNO PRODAJEM ~etvorostranu ma{inu za drvo. Telefon: 021/890-216. 48512 KU PU JE MO staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, akumulatore, bakar, mesing, el. motore. ^istimo tavane i podrume. Dolazimo na adresu. Telefon 062/649-000. 48560 MA SA @A relaks 1.000 din, celog tela 2.000 din, kraqevska 3.000 din. Maserka sa iskustvom. Telefon 061/294-3277. 48577

Sa velikim bolom i tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi

Sahrana je u ponedeqak, 12. 3. 2012. godine, u 13.00 ~asova, na Uspenskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}eni: supruga Milojka, }erka Beba sa porodicom, i sin Ogwan sa porodicom.

OG-1

Marija

Sa najve}im pijetetom opra{tamo se od na{e drage drugarice

Leonora Miler - Hristidis

Sa qubavqu i tugom se}aju te se drugarice: Du{ka, Evica, Ru`ica, \er|i, Mira i Zlata.

22. 7. 1953 - 9. 3. 2012. Vreme i mesto posledweg ispra}aja i polagawa urne bi}e naknadno objavqeni.

S po{tovawem, tugom i velikim bolom opra{tamo se od solistkiwe Baleta Srpskog narodnog pozori{ta, u penziji

O`alo{}eni: sin Aleksandar i suprug Bata Hristidis. 48781

48768

GODI[WI POMEN

SE]AWE

dragoj

Marije Po~u~a

na na{e najmilije.

Hvala ti za svu blagost, plemenitost i dobrotu. Po~ivaj u miru. Tvoji: Draga, Nada, Dragan i Dragica. 48779

Ru`i Radoj~i} ro|. Carin obele`i}emo danas, 11. marta. S qubavqu ~uvamo najlep{e uspomene na tebe. ]erka Branka, zet Slobodan, unuci Nenad, Momir, Bogdan, Virag i Branka.

1972 - 2004. 1945 - 2010.

\or|e Petkov

1953 - 2012. U ve~nom se}awu wenih kolega i prijateqa kao i verne publike ostaju wen plemeniti lik, izvanredno igra~ko, pedago{ko ume}e i posve}enost baletskoj umetnosti. Zahvalan Kolektiv Baleta Srpskog narodnog pozori{ta.

Dani, meseci, godine prolaze, a bol za vama ne prestaje. Po~ivajte u miru, an|eli vas ~uvaju.

Komemoracija }e biti odr`ana u ponedeqak, 12. marta 2012. godine, u 13.30 ~asova, na sceni „Jovan \or|evi}”.

Porodica Kar}a{. 48748

48752

Danas, 11. 3. 2012. godine navr{ava se {est godina od kako je umrla

DVOGODI[WI POMEN

Igor Antun Kar}a{

Leonore Miler - Hristidis

347-P

Nedeqko [u{qik

Posledwi pozdrav koleginici i Borisovoj majci.

DVOGODI[WI POMEN

1947 - 2012.

Sahrana dragog nam pokojnika je u ponedeqak, 12. 3. 2012. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}eni: supruga Qubica, }erka Mirjana, unuci Stefan i Ivona, zet \or|e i sestra Mira.

Dragi na{ Bato, dve godine pro|o{e, ali tvoj lik, vedri duh, osmeh i dobrota zauvek }e ostati u na{im srcima.

Tinka Jovanovi} ro|. Vidi} 1928. Wenu plemenitost, dobrotu i qubav nose u svojim srcima i ~uvaju je od zaborava: suprug Ja{a i }erke Marija i Qubica sa porodicama.

48773

Marija Po~u~a

Giga Markovi} iz Koviqa Vreme prolazi, a praznina je sve ve}a, ti{ina je sve te`a. O`alo{}ena supruga Milosava.

Nimrihter Tomislav

Posledwi pozdrav bratu

Na{a draga kom{inica

Posledwi pozdrav na{em dragom tati

Marija Po~u~a

\or|u Petkovu

agronom u penziji

preminuo u 57. godini. Sa bolom se od tebe opra{tamo, a sa osmehom pamtimo. Vole te tvoje }erke Monika i Branka.

S qubavqu, o`alo{}ena porodica. OG- 2

614-P

48778

Nimrihter Tomislavu

Sahrana }e se obaviti 12. 3. 2012. godine, u 15 ~asova, na Magar~evom bregu, u Sremskim Karlovcima.

od Kolektiva DMD „Sistem” DOO ^elarevo.

48725

48664

Sa tugom i bolom obave{tavamo da je na{ voqeni sin, otac, deda i brat

Ve~no o`alo{}ena mama Stana, supruga Stanija, }erka Jelena, zet Milan i brat Nikola sa porodicom.

OG- 3

zauvek }e ostati u na{im srcima. Zorica i Ilona sa porodicama. 48772

od: Braneta i @areta sa porodicama.

48776

tv program

nedeqa11.mart2012.

Нови таблоид НС Гости овонедељног издања емисије су чланови групе „Ођила”, Велимир Веца Дејановић, ТВ лице и Петар Јелић, рок музичар... У опуштеној атмосфери причаће се о кувању, путовањима, старим добрим временима Уредници и водитељи: Наташа Илић Јовановић и Александар Филиповић (РТВ 1, 14.00)

06.00 09.00 09.30 11.00 13.45 14.30 16.00 16.40 17.30 18.00 18.30 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 00.15 00.45

Музичко свитање Портрет привредника Ноге на пут Више од откоса Арт бокс Ћаскање Здравље и Ви И-вести Војвођанске вести Вреле гуме Улови трофеј Тема недеље Војвођанске вести Лице с насловнице Војвођанске вести Филмски програм Глас Америке Ноћни програм

06.05 08.00 09.05 11.05 12.35 13.00 13.15 13.30 14.15 14.54 15.15 16.08 17.02 18.24 19.00 19.30 20.05 21.00 23.12 00.10 00.25 02.22 03.04 03.30 04.03 04.53

Јутарњи програм Јутарњи дневник Жикина шареница Дизни на РТС 7 РТС дана Дневник Спорт плус Балканском улицом Време је за бебе Гастрономад Сат Бела лађа Јапан Сасвим природно Слагалица Дневник Бела лађа Нотинг Хил, филм Пацифик Дневник Концерт Едиторса са Егзита Балканском улицом Концерт Милета Богдановића Сасвим природно Сат Бела лађа

Нотинг Хил

07.00 08.00 08.30 08.55 10.00 10.30 11.00 12.00 12.10 12.35 13.00 14.00 15.00 15.05 15.30 16.00 17.00 17.20 17.55 19.30 20.10 21.00 22.00 22.30 23.00 23.55 00.50 02.20

Верски недељник Вести Цртани филмови Зима у врбаку Све о животињама: Ирвас Кад зазвони: Путокази Знање имање Вести Шуме Вопјводине Центар света Додати живот годинама Нови таблоид НС Вести за особе са оштећеним слухом Здраво живо Чари риболова Ток шок ТВ Дневник Све(т) око нас Рат мирочувара, филм, 2. део ТВ Дневник Живот: Биљке Анђели у Америци Војвођански дневник Спортска хроника Грување Анђели у Америци Рат мирочувара, филм, 2.део Све(т) око нас

06.30 Кухињица-мађ. 07.40 Српски екран, емисија МТВ-а 08.05 Агро мозаик 08.30 Спортска Војводина 09.00 Франк Рива 09.50 Програм за децу 10.25 Цртани филм 10.50 Емисија на словачком 12.00 ТВ Магазин (рум) 13.00 Бразда (мађ) 13.30 „Дуриндо 201.“ 5. део, мађарска народна музика 14.00 Заједно 14.30 Док.филм на русинском језику са титл. на српском 15.00 Недељни магазин (ром) 16.00 Изравно (хрв) 16.30 Свјетионик (хрв) 17.00 Украјинска панорама 17.30 Спектар (буњ) 18.00 Македонско сонце 18.30 Урбана џунгла (мађ) 19.00 ТВ Дневник (мађ) 19.25 Спортске вести (мађ) 19.30 Бразда (мађ) 20.00 ТВ Магазин (рус) 21.00 Вече посвећено женама - Телеклуб породични магазин (рум) 22.30 ТВ Спорт (мађ) 23.00 Франк Рива 00.00 ТВ Продаја

06.30 08.20 09.15 09.35 10.00 12.00 12.30 13.00 13.05 13.30 14.00 14.05 16.00 16.05 17.00 17.05 17.35 18.30 19.00 19.30 20.00 21.00 22.00 22.30 23.00

Серија Серија Време је на мојој страни Човек лав Серија Најбољи лек Азбука родитељства Вести Седам НС дана Лична грешка Вести Концерт: Клапе (р) Вести Серија Вести Вреле гуме Храна и вино Све што желим Објектив Човек лав Ево нас код вас Серија Објектив Седам НС дана Концерт: Латино моментс

09.45 АТП Мастерс Индијан Велс 12.30 Холандска лига: НАЦ – ПСВ 15.00 Премијер лига: Свонси – Манчестер Сити 17.00 Премијер лига: Норвич – Виган 19.00 АТП Мастерс Индијан Велс 21.30 НБА: ЛА Лејкерс – Бостон 00.00 АТП Мастерс Индијан Велс 05.00 Премијер лига: Манчестер јунајтед – ВБА 06.45 Украјинска лига: Металург – Металист

Вилијем Такер ради у књижари на Нотинг Хилу. Једног дана у књижару долази Ана Скот, позната глумица из САД, која снима филм у Лондону. Ана, савршено љубазна и пријатна, купује књигу од запањеног и збуњеног Вилијема. Улоге: Хју Грант, Џулија Робертс, Ричард Мекејб Режија: Роберт Мичел (РТС 1, 21.00)

06.00 08.00 10.00 11.00 11.35 13.50 16.00 16.35 17.00 18.00

Владимир Бајић, Елвира Ђурђић, Момир Ђекић, Ивана Хорват

Научни кафе: Опасности из Сунчевог система Четворо младих заљубљеника у наука - Ивана Хорват, Елвира Ђурђић, Момир Ђекић и Владимир Бајић овога пута траже одговоре на питања: због чега је Стивен Хокинг изјавио да највећа опасност по Земљу прети од удара астероида... (РТС 2, 22.00) 07.00 07.41 07.56 08.55 09.20 09.24 09.39 09.54 10.30 11.00 12.00 12.56 13.00 13.27 13.51 14.21 14.53 15.53 16.55 19.00 21.00 22.00 22.45 23.30 00.00

Џулија Робертс

04.00 06.20 07.20 08.20 10.10 12.10 14.00 15.00 17.00 19.00 19.15 21.00 00.00 02.00 03.00

Дођи на вечеру Домаћин Жене Галилео Филм: Убојите намере Вече са Иваном Ивановићем Став Србије Филм: Бекство Филм: Нико-изнад закона Вести Филм: Дивљи, дивљи, запад Изађи на црту Филм: Екстремне мере Кобра Став Србије

Без цензуре Зашто је српски Преднацрт закона о правима детета изазвао толико опречних реакција? Гости: Наташа Ненин, учитељица, чланица Извршног одбора Синдиката просветних радника Војводине, Драгана Ћорић, правница председница новосадског огранка Удружења „Родитељ“ и Бошко Обрадовић из Покрета за живот Србије Двери. (КТВ, 20.00)

01.50 03.47 04.45

Културако аресипе Време одлуке Дозволите... У Фраголанији Бернард Поштар Пат Шумска школа Штоперица: Ватерполо Мој љубимац Знање имање Потрошачки саветник Е-ТВ Траг у простору Културако аресипе Концерт Милета Богдановића Магазин Србије на вези Најлепше бајке браће Грим: Сточићу, постави се Моја велика одлука Кошарка - Куп Србије (ж), финале, пренос Рвање-ЕП, пренос Недељом увече Научни кафе Јелен топ десет Викенд Евронет Кошарка - Куп Србије (ж), финале (р) Рвање-ЕП Моја велика одлука Јелен топ десет

06.00 ВОА 06.30 Слике живота 07.00 Маратон 07.45 Универзум 08.30 Филм: Агент Коди Бенкс 2 10.00 Отворени студио 11.00 Топ шоп 11.35 Отворени студио 12.00 Улови трофеј 12.30 Здравље и Ви 13.00 Последњи час 14.00 Вести 14.30 Слике живота 15.00 Фринџ 16.00 Филм: Коса 18.00 Вести 18.30 Универзум 19.30 С.О.С 20.00 Списак мојих бивших 21.00 Филм: Мудрост крокодила 23.00 Филм: Вод смрти 01.00 Филм: Коса 03.00 Списак мојих бивших 04.30 Филм: Вод смрти

dnevnik

c m y

20.00 21.00 23.00 23.35 23.35 01.35 03.05

Доушници Добра земља Пулс нације Вести Б92 Два и по мушкарца Филм: Породичан човек Вести Б92 Спортски преглед Наша мала клиника Шпанска лига: Расинг - Барселона СФРЈ за почетнике Утисак недеље Вести Б92 Спортски преглед Филм: Аурора: Прекинута операција Инспектор Валандер Филм: Прашина

Аурора: Прекинута операција У року од 48 сати, два авиона одједном губе контролу и руше се на земљу, носећи у смрт све путнике и чланове посаде. Одговорност за обарање летилица преузима девојка руског порекла, Франческа Забросин, ћерка покојног агента ФБИ. Улоге: Ленс Хенриксен, Брус Пејн, Наталија Андрејченко Режија: Пол Ливајн (Б92, 23.55)

Барби у Феритопији На путу ка Феритопији, Барби у улози младе Елине, упушта се у авантуру како би спасила свог пријатеља Налу, Принца сирена. Налуа је кидноповао злотвор Лаверн који је хтео да му преотме престо. (Хепи, 10.00) 06.00 07.30 09.00 09.15 09.25 09.35 09.45 10.00

Наталија Андрејченко

07.00 10.00 12.00 14.00 15.00 16.00 18.00 19.30 20.00 21.00 22.30 23.30 01.40 03.40

11.30 12.00 12.25 12.50 13.15 13.40 13.55 14.00 15.45 15.55 16.10 17.55 18.30 19.00 20.00 21.30 23.00 02.45

Јутарњи програм Знање на поклон Торк Метеор и пријатељ Мега минималас Меда Чарли Телешоп Барби у Феритопији: Мермадија, анимирани филм Хорсленд Моћна чигра Фантастично путовање Побуна диносауруса Пресовање Телешоп Вести Парови -Уживо Вести Телешоп Срећна звезда, музички шоу Телемастер Моја Србија Парови - преглед недеље Парови - Уживо Резервисан термин Парови - ноћ уживо Матрјошки

Добро јутро Филм: Високи јахач Шопингхоличарке Гранд хит године Ја то тако Недељно поподне с Леом Киш Филм: Развод на одређено време Национални дневник Папарацо лов Тренутак истине У рингу Филм: Човек са гвозденом маском Филм: Агата и олуја Филм

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00)

06.00 Освета, 07.00 Ауто спринт, 07.40 Смех терапија, 08.00 Мини концерт, 09.00 Мини концерт, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Ретроспектива недеље, 12.00 Пипи шоу, 14.00 Зрно по зрно, 15.00 Фолк шоу, 17.00 Ток шоу, 19.00 Политикон, 20.00 Без цензуре, 21.30 Филмски програм, 23.00 У међувремену, 04.00 Филмски програм

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Фокус, 09.45 Музика, 12.00 Максимално опуштено, 12.55 Хит недеље, 13.00 Фокус, 13.45 Топ шоп, 16.00 Здравље и Ви, 17.00 Фокус, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.40 ФАМ, 21.10 Булевар, 22.00 Холивуд, 22.25 Бање Србије, 23.05 Фокус, 23.45 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Фокус, 01.10 Ски Јахорина, 01.40 Веб џанк

07.00 Дечија серија, 08.00 555 личности, 09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти, 16.30 Док. филм, 18.00 Акценти, 18.15 Извори здравља, 19.00 Путопис, 20.30 Само вас гледамо, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм

08.00 Дечији програм, 09.00 Недељни магазин, 10.00 Кухињица, 11.00 Култура тела, 11.30 У нашем атару, 12.00 Травел клуб, 13.00 Куда иде Војводина, 14.00 Филм, 15.30 Спорт, 16.30 АБС шоу, 17.00 Недељни магазин, 17.30 Дечији програм, 19.00 Филм, 20.30 АБС шоу, 21.00 Филм, 23.00 Недељни магазин, 00.00 Филм, 02.00 Ноћни програм

10.00 Ловци на змајеве, 12.00 Цицина тезга, 13.30 Паор, 14.30 Зоо хоби, 15.00 Доктор Ху, 16.00 Без тамбуре нема песме, 17.00 Документарни програм, 17.45 Филм, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 21.00 Е-ТВР, 21.30 Документарни програм, 22.00 Филм, 00.00 Шоу програм: Парови

08.00 Храна и вино, 09.00 Филм, 10.30 Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште, 13.00 Продукција мреже, 14.00 Агросфера, 15.05 Филм, 17.00 До краја света, 18.00 Иза сцене, 18.30 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Одговор, 21.05 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

nedeqa11.mart2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

ИЗВОЂАЧ РЕКЛАМНИХ РА ДОВА НА БАЛКАНУ

Пише: Иван Стан ко вић 10.50 Луксузни дом 11.45 Екстремни водич за родитеље са Џо Фрост 16.20 Л.А. Инк 17.15 Богата млада, сиромашна млада 18.10 НY Инк 19.05 Нисам знала да сам трудна 20.00 Највећи губитник 20.55 Породилиште 21.50 Ургентни центар 22.45 Повреда у трудноћи 23.40 Л.А. Инк 00.40 Највећи губитник 01.40 Породилиште

10.00 Слика девојчице са напалмом 11.00 Царство мора 12.00 Оци, археолошка детективска прича 13.00 Фарма из Едвардијанског доба 14.00 Азијски мушкарци на платну и екрану 15.00 Господари рата 16.00 Стопама Густава Малера 17.00 Човекова историја 18.00 Како је Џејн Остин постала омиљена 19.00 Убиство Анрија 20.30 Суђење Богу 22.00 Ко си заправо ти? 23.00 Господари рата 00.00 Стопама Густава Малера 01.00 Човекова историја

08.00 09.30 10.30 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

07.30 Глобално село 08.00 Златна кинотека: Тренутак лакомислености, филм 09.20 Док. филм 10.10 Ни да ни не 11.00 Поаро 12.00 Дневник 12.25 Плодови земље 13.20 Сплит: Море 14.00 Недељом у два 15.05 Флешденс, филм 16.35 ХТВ-ов плесни времеплов 17.15 Мир и добро 17.45 Баштованка 18.15 Лепом нашом 19.30 Дневник 20.10 Све у 7!, квиз 21.05 Даунтаун Еби 22.05 Дневник 3 22.35 Венчани, самци, остало 23.30 Недељом у два 00.30 Флешденс, филм 02.00 Поаро 02.55 Репризни програм 03.50 Лепом нашом

12.00 13.00 14.00 15.00 17.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00

08.15 10.25 12.20 14.05 16.40 17.40 18.30 19.10 20.00 21.50 22.50 01.20 02.20 02.55

Добра жена - специјал Браћа и сестре Краљевски болесници Филм: Седам Синбадових авантура Убиства у Мидсамеру Мистерије Хејвена Да ли знате ко сте? Браћа и сестре Добра жена - специјал Краљевски болесници Закон и ред

Ружа ветрова Острво Пази, лопта!, филм Трансформери 2: Освета поражених, филм Љубав је на селу, док. сапуница Ексклузив викенд РТЛ Данас Галилео Артур у земљи Минимоyа, филм Љубав је на селу, док. сапуница ЦСИ Мајами Астро шоу РТЛ Данас Чуда

СЕРИЈА

ЦСИ: Мајами Трип и Џејк Беркели позвани су да истраже пуцњаву на имању уз море. Беживотно тело бачено је кроз прозор куће, а убица бежи глисером. Жртва је Ендру Бенет, социјални радник који је био ангажован у преко две хиљаде случајева... Улоге: Деј вид Ка ру со, Еми ли Прок тер, Кан ди Алек сан дер, Ро ри Ко крејн Аутор: Ен то ни Е. Зи кер (РТЛ, 22.50)

Завера Розвел Херкулес Хајди Професионалац Чудо у Ливерпулу Лавиринт Пророчанство судњег дана Алиби Ледени потрес Еротски филм Еротски филм

Лавиринт Тајне из прошлости града на ушћу Саве и Дунаве и мистериозне хришћанске секте које су некада деловале на овим просторима остављају неизбрисив печат у животима данашњих ликова и одредјују судбине људи.... Улоге: Бра ни слав Ле чић, Дра ган Ни ко лић, Ма ја Са бљић, Ка та ри на Ра ди во је вић, Све то зар Цвет ко вић Режија: Ми ро слав Ле кић (Си не ма ни ја, 16.00)

Кла у ди ја Кар ди на ле

Син Пинка Пантера Дуго након нестанка славног инспектора Клузоа на видело излази његова некадашња љубавна веза с Мариом Гамбрели, девојком коју је одбранио од оптужби за убиство. Из те кратке љубави је рођен Жак који је постао полицајац, неспретан као и његов отац.... Улоге: Ро бер то Бе ни ни, Хер берт Лом, Кла у ди ја Кар ди на ле, Ан тон Ро џерс Режија: Блејк Едвардс (ХРТ 2, 13.25) 08.30 Мала ТВ 09.00 Веселе тројке 09.25 Крањска Гора: Светски скијашки куп - слалом (М), пренос 1. вожње 10.25 Цртани филм 10.40 Библија 10.50 Портрет Цркве и места 11.00 Фојница: Миса, пренос 12.30 Крањска Гора: Светски скијашки куп - слалом (М), пренос 2. вожње 13.25 Циклус носталгија: Син Пинка Пантера, филм 15.00 Магазин Лиге првака 15.25 Рукомет, Нексе лига: Загреб CO - Металург, пренос 17.00 Олимп - спортска емисија 17.20 Хокеј, Ебел лига - 3. утакмица полуфинала 20.00 Синови Кети Елдер, филм 22.05 Филмски бутик: Гомора, филм 00.20 Посебни додаци 00.35 Гаража 01.00 Ноћни музички програм

Ка та ри на Ра ди во је вић

06.00 07.35 09.45 10.10 12.25 14.05 15.50 17.30 18.00 19.40 20.05 21.50 23.25 00.15 01.35 03.15 05.00

Апартман за двоје Њихова лига Васпитање за почетнике Непобедиви Коралина и тајанствени свет Викторија: Живот младе краљице Адам Холивуд на снимању Како да дресирате свог змаја Васпитање за почетнике Дизање Губитници Узвратни ударац Џона Хекс Војска палих анђела (2010) Резервни играчи Живот је откровење

07.55 09.20 10.50 12.30 14.30 15.50 17.25 19.00 20.40 22.40

04.00 06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Легенда о Бучу и Санденсу Био једном једва Божић… Братска љубав Срамота Девојка из сестринства У име народа Розвел Блејд у Хонгконгу Божићни поклон Завера Мастергејт

Хотел Оаза Стела Људи од заната Скупље од драгуља Дач Можда беба Очи анђела Заклетва Непогрешиви пријатељ Хотел Оаза Микалијина хроника Поп звезда

Еми ли Прок тер

10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Врхунско градитељство Дрвосече из мочваре Прљави послови Опасан лов Разоткривање митова Град мотора Пета брзина Моћни бродови Погранична полиција Чудовишта из реке Сам у дивљини Пецање голим рукама Ловац на старине Преживљавање удвоје Чудо да сам жив Изгубљени рај Погранична полиција Ловац на старине

08.30 09.15 10.30 11.00 12.30 13.15 14.15 16.00 16.45 17.45 19.00 20.45 22.30 00.15 00.30

Аутомобилизам Алпско скијање Скијашки скокови Крос-кантри скијање Алпско скијање Биатлон Скијашки скокови Биатлон Аутомобилизам Бициклизам Тенис Атлетика Тенис Олимпијске игре Мотоспортови

Бри тан ски ан дро ид ха ра Бал ка ном

а по че ти кам па њу ра них де ве де се тих у зе мљи ка - не пла но ве, и ше фо ве њи хо вих ше фо ва ко ји ба ра та ју ква је Бу гар ска, ни је би ло уоп ште ла ко. У до ба не тач ним по да ци ма… Тре ба ло је, да кле, да тај про блем бло ков ских по де ла, Бу гар ска је би ла из у зет но ри - ре ши мо ми и по тро ши мо још па ра. То би смо са за до гид на и „пра во вер на“ зе мља, где за ба ва, ре кла ма и вољ ством оба ви ли да се има ло где – све је већ би ло пре слич не глу по сти ни су то ле ри са не. Ру ше ње ре жи ма То - пу но њи хо вих ре кла ма. Али, ако се не што мо ра, ни је те до ра Жив ко ва до не ло је оп ти ми зам, но ви за мах, пред у - шко. Та ко се про грам БНТ-а сти дљи во про вла чио из ме зет ни штво и до зу на ив но сти у при ме ни тек сте че не сло бо де. Тих да на ме је Со фи ја под се ћа ла на Сви лај нац – по ред свих ша ре них кр пи ца, но вих ства ри и ула ска свет ских брен до ва, 40 го ди на ко му ни стич ког на сле ђа би ло је не мо гу ће из бри са ти. По но во смо се на шли у уло зи пи о ни ра и „про све ти те ља“. ТВ-ста ни це су се му чи ле да схва те шта да про да ју и ка ко то да учи не, љу ди су по че ли да гле да ју ре кла ме и ужи ва ју у њи ма – иде ал но за на ше ве ли ке кли јен те. По се бан про блем био је оску дан и Бу гар ска пре сто ни ца пре тво ре на у цен тра лу „ре кла мо жде ра„ не ве ро ват но до са дан ТВ-про грам. Пр ви, озби љан и не ин те ре сан тан, тра јао је ђу без број них ре кла ма за чо ко ла ди це, бом бо ни це, сла од де вет до по но ћи, до ми ни ра ле су по ли тич ке ди ску си - до ле де, кре мо ве, хра ну за псе, хра ну за мач ке, хра ну за је, озбиљ на му зи ка, фол клор, пра ста ри ру ски фил мо ви, ри би це... Сви су би ли срећ ни, укљу чу ју ћи и гле да о це и то је от при ли ке би ло све. Дру ги је по чи њао по под не и те ле ви зи је ко ји су, ко нач но, има ли да гле да ју не што ин тра јао до 10 уве че, са сти дљи вим по ку ша ји ма да се уве - те ре сант но и ле по. ду и не ки за бав ни про гра ми – се ри је, фил мо ви, спорт. Ме де ни ме сец се за вр шио до ла ском но вог ре ги о нал Уз на ше, углав ном „од о ка тив не“, про це не реј тин га, не - ног ди рек то ра те ком па ни је, ко ји је био од ли чан при до ста так ре клам ног про сто ра, ин те ре сант них и од го ва - мер ста ре из ре ке: Но мен ест омен. Фиш је имао тач но ра ју ћих про гра ма, све смо ра ди ли по си сте му „др жи во - оно ли ко људ ско сти и то пли не ко ли ко се од та квог име ду док мај сто ри оду“. на оче ку је. Као и сва ки но ви ка лиф уме сто ка ли фа, од Про блем је на стао кад је дру ги кли јент зах те вао да мах се ла тио ана ли зе ра да свог прет ход ни ка, вре ба ју ћи реј тин ге апрок си ма тив но при ла го ђа ва мо сва ком про - сва ку гре шку. А ре кла ма је увек би ла од ли чан те рен за гра му и да се кре ће мо уну тар по ка зи ва ње су пер и ор но сти. Нор пред ви ђе них бу џе та. А они су би мал но, аген ци ја је ту увек ко ла те ли енорм но ви со ки за тр жи ште рал на ште та – ако не мо жеш да Након пада Берлинског ка кво је бу гар ско. Они су, као и про ме ниш свет, про ме ни аген ци зида и режима Тодора ве ћи на ве ли ких ком па ни ја тих да ју. Кад нам је на ја вио да ће по се Живкова, и поред свих на, има ли ја сну стра те ги ју: не ће ти ти и Бу гар ску, по че ли смо да шарених крпица, нових Му ха мед ићи бре гу, не го брег при пре ма мо из ве штај. Са ста нак ствари и уласка светских Му ха ме ду. Уна пред су од ре ди ли је био не про пор ци о нал но дуг јер фик сни бу џет за све зе мље у ко је смо на сва ки на чин, не кон вен ци брендова, Софија је била су ула зи ли – Сло ве ни ју, Хр ват ску о нал ним раз го во ри ма (од то га интересантна отприлике и Бу гар ску – по два ми ли о на до шта во ли да је де, пи је, за ко га на ко ли ко и Сви лај нац ла ра. То је за њих би ла сит ни ца, ви ја, ка кве де вој ке во ли), по ку за Сло ве ни ју зна ча јан, за Хр ват ша ли да га опу сти мо. Фиш је био ску огро ман, а за Бу гар ску не за ми сли во ве ли ки бу џет. ан дро ид, чо век без по ро ка и осе ћа ња, с ге не ра ци ја ма Али ве ли ки кли јен ти ни су во ди ли ра чу на о спе ци - угра ђе ним бри тан ско-ко ло ни јал ним пре зи ром пре ма фич но сти ма зе мље, па су ра ди ли ша блон ски – за ре кла - сва ко ме с дру ге стра не Ла ман ша, а о бр до ви том Бал ка му два ми ли о на. А ми се ни смо се пре те ра но бу ни ли. ну по го то во. На про тив. Има ли смо див не про бле ме – ка ко по тро ши Али знао је да по ста вља пра ва, углав ном не при јат на, ти те сил не нов це. Нај те же у Бу гар ској. По пу ни ли смо пи та ња. Ми смо се зно ји ли и не ка ко др жа ли гла ву над на те ле ви зи ји сва ки мо гу ћи ре клам ни блок и опет је не - во дом, док ни је пи тао: Ко ја је то ј… ме диј ска стра те ги ко ли ко сто ти на хи ља да до ла ра оста ло не ис ко ри шће но. ја да се иде с ј… де сет пу та ја чим ј… ме диј ским при ти На ив ни ка кви смо би ли, кли јен ту смо по бе до но сно ре - ском у та ко ј… не раз ви је ној зе мљи, без ика кве ј… кон кли да смо му са чу ва ли сил не нов це до брим пла ни ра - ку рен ци је!? На та ко ди пло мат ско пи та ње, по ку ша ли њем и пре го во ри ма с Бу гар ском на ци о нал ном те ле ви зи - смо од го во ри ти ди пло мат ски, пре ба цу ју ћи лоп ту у дво јом (БНТ). Де си ло се чу до: он се у оча ја њу ухва тио за ри ште ње го вог прет ход ни ка. А кад је ре као да му је то гла ву и ре као: Ох, не! Про блем је био у стро гој, би ро - нај бо љи при ја тељ, учи ни ло се да мој ве ли ки труд да крат ској ор га ни за ци ји ка кву је у Ис точ ној Евро пи имао кли јен ту спа сем гу зи цу не ће би ти на гра ђен. На про тив. тај ве ли ки кли јент. Ако су у цен тра ли ис пла ни ра ли не - Био је ве о ма љут, оце њу ју ћи не баш нај леп шим ре чи ма што што ни је ре ал но (као што је огром на ко ли чи на па - ком пе тент ност аген ци је, уз „обе ћа ње“ да ће раз го ва ра ра за ре кла му), он да чи тав си стем пла ни ра ња ни је у ре - ти с на шом цен тра лом у Лон до ну о то ме ка кве не зна ли ду, а то ни ко од ру ко во ди ла ца не же ли да чу је. Јер то це има ју у Бу га ро сла ви ји. зна чи – про блем за све: и ло кал ног ме на џе ра, ко ји тре Бог нас је спа сао кри зом у Ру си ји, где је пит-бул мо ба да пи ше огром не из ве шта је за што ни је по тро шио сав рао да га си по жар. Би ли смо спа се ни, а ТВ-гле да о ци се пла ни ра ни но вац, и ше фо ве ко ји су при хва ти ли не ре ал - ко нач но ре ши ли то ли ких сил них ре кла ма. Књигу Ивана Станковића „ОСНОВИ КАКОДАЛОГИЈЕ”, уз попуст од 30 одсто, за 907 динара, можете наручити од издавачке куће „Клио” (Господар Јованова 44, Београд), путем телефона 011/ 2626–858 и 3035–696 или мејла office@clio.rs

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

nedeqa11.mart2012.

dnevnik

c m y

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Не де ља је. Ме сец ни је до бро по зи ци о ни ран у од но су на вас па вам ни рас по ло же ње ни је нај и де ал ни је. Али, ту су не ки ста ри ци ље ви до спе ли на га ђа ње па се усред сре ди те на њих и за вр ше так по сло ва.

BIK 20.4-20.5.

Парт нер ски од нос је под ве лом стра сти, сум ње и по се сив но сти. Емо тив но не за до вољ ство или пре те ри ва ње би ло ко је вр сте ни је пре по руч љи во. Ра ди је ја сно из не си те сво је ста во ве и оче ки ва ња.

BLI ZAN CI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DE VI CA 23.8- 22.9.

11. mart 2012.

Шта чи ни ти не де љом ка да ниг де ни ког не ма?! Па, дру жи ти се, игра ти се дру штве но ко ри сних ига ра, ше та ти и пла ни на ри ти. По треб но вам је ја сно опре де ље ње и иза зов у све му, па и у љу ба ви.

Емо тив но сте пре о се тљи ви, ин ту и тив ни и све озбиљ но схва та те. То се мо же по ка за ти у парт нер ском од но су као сла бост или сна га, у за ви сно сти од то га ко ли ко и ка ко кон тро ли ше те се бе и да ту си ту а ци ју.

По тру ди те се да бу де те што ја сни ји и пре ци зни ји у ко му ни ка ци ји, да не би до шло до не ког не спо ра зу ма. Мо же те про ве сти не де љу у кру гу ши ре фа ми ли је, с бра ћом и се стра ма, род би ном. По се та?

Ни ка ко мен тал но да се сми ри те. А да ли је то нео п ход но? Пре по руч љи во – у сва ком слу ча ју. Играј те се са сво јом де цом и ужи вај те у ле пом да ну, а не рад ном. Бу ди те фи зич ки ак тив ни.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VA GA 23.9- 23.10.

[KOR PI ON 24.10- 23.11.

STRE LAC 24.11- 21.12.

JA RAC 22.12-20.1.

Кроз ваш знак про ла зи Ме сец, што ути че на про ме не окол но сти у окру же њу. Не мо же те ра чу на ти на не ки вид ста бил но сти на лич ном пла ну ових да на. Ба ви те се сво јом де цом, уку ћа ни ма.

По ве ди те ра чу на о не ким скри ве ним окол но сти ма ко је би вас мо гле уз не ми ри ти. Уко ли ко има те не са ни цу, то је због Ме се ца и не ких не све сних пи та ња без од го во ра. Ино стран ство.

На пра гу сте ве о ма ле пе и по зи тив не сед ми це у ко јој ће би ти до ста љу ба ви и нов ца. Да кле, при пре ми те се за успех и ужи ва ње. Во ље на осо ба је све по зи тив ни ја и за до вољ ни ја у ве зи. Шо пинг?

VO DO LI JA 21.1-19.2.

RI BE 20.2-20.3.

Мо же те оку пи ти фа ми ли ју или се уса ми ти и ме ди ти ра ти, опу ште но и без ми сли. Тро ши те но вац све и да не ће те, го то во по инер ци ји. По но во раз мо три те сво је при о ри те те и ста во ве, вред но сти ко је це ни те.

Има те мо гућ но сти да уре ђу је те свој дом, да ку пу је те нео п ход не ства ри и на ме штај, да гра ди те и до гра ђу је те. Све што ула же те у ста бил не и ду го роч не ства ри ће се по ка за ти као про дук тив но.

Од но си с ино стран ством су под вар љи вим, али по вољ ним окол но сти ма. Пу туј те или пла ни рај те пу то ва ње, ле то ва ње на остр ву усред мо ра, за дво је. Три пал ме на ото ку сре ће... у ма шти или на ја ви.

TRI^-TRA^

Пре ви ше сек си! V REMENSKA

PROGNOZA

Мало

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica 11 Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica

Niш

Играч италијанске Аталанте фудбалер Езе ки јел Ске ло то (22) раскинуо је с Ма ри ја ном Ди ар ко, манекенком и аргентинском „Плејбојевом” зечицом јер је „превише секси”. Фудбалер је био у вези са лепом бринетом око три месеца, али наводно су њен секси изглед и провокативни наступи у јавности натерали његове родитеље да одбаце потенцијалну снајку. Скелотови родитељи забранили су свом сину да се виђа са зечицом. Иначе, Маријана се прославила врућом афером с аргентинским рокером Ан дре сом Ка ла ма ром, због чега су је тамошњи медији назвали „краљицом групи девојака”.

сунца , Мало кише

Evropa Madrid

NOVI SAD: Pre podne sun~ano, a popodne naobla~ewe koje donosi ki{u. Vetar umeren zapadni i severozapadni. Pritisak iznad normale, Rim ali u opadawu. Minimalna temperatura oko -2, a maksimalna oko 10 steLondon peni. VOJVODINA: Pre podne sun~ano, a popodne stiè naobla~ewe sa Cirih severa i donosi ki{u. U no}i ka ponedeqku je mogu}a susneìca. Vetar Berlin umeren zapadni i severozapadni, krajem dana poja~an. Pritisak iznad normale, ali u opadawu. Minimalne temperature od -3 do 0, a maksimalBeч ne od 9 do 11 stepeni. Varшava SRBIJA: U prvom delu dana sun~ano, a popodne i uve~e stiè naobla~ewe sa severa i donosi ki{u u niè predele i sneg u planinama. VeKijev tar umeren zapadni i severozapadni. Pritisak iznad normale, ali u Moskva opadawu. Minimalne temperature od -4 do 2, a maksimalne od 6 na jugu do 12 stepeni na severozapadu Srbije. Oslo Prognoza za Srbiju u narednim danima: U ponedeqak hladnije sa susneìcom i snegom u zapadnoj, centralnoj i ju`noj Srbiji, a na severu St. Peterburg ve}inom suvo. Od utorka sun~anije i postepeno toplije. Atina BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA: Biometeorolo{ke priliPariz ke nepovoqno }e uticati na ve}inu hroni~nih bolesnika, a poseban Minhen oprez savetuje se osobama sa cerebro-vaskularnim i respiratornim oboqewima. Meteoropatske reakcije }e zbog pribliàvawa i prolaBudimpeшta ska fronta biti poja~ane. Preporu~uje se pove}ana pa`wa u saobraStokholm }aju.

21 16 16 9 10 10 7

VIC DANA Ка же мај ка де вој ци: - Ај де ле по се прoвeди и бу ди до бра. - Ма ма, не ће мо ћи, мо ра ћеш да се од лу чиш.

1 -4 5 1 11 14 7 12 7

SUDOKU

Upi шi te je dan broj od 1 do 9 u pra zna po љa. Sva ki ho ri zon tal ni i ver ti kal ni red i blok od po 9 pra znih po љa (3h3) mo ra da sa dr жi sve bro je ve od 1 do 9, ko ji se ne sme ju po na vљa ti.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

281 (-22)

Slankamen

320 (-10)

Apatin

352 (-18)

Zemun

355 (-7)

Bogojevo

311 (-14)

Panчevo

358 (-9)

Smederevo

502 (-8)

Baч. Palanka 308 (-8) Novi Sad

292 (-6)

Tendencija opadawa i stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

196 (-4)

Tendencija opadawa

Senta

255 (-5)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

317 (0)

Tendencija opadawa

Titel

316 (-7)

NERA

Jaшa Tomiћ

Hetin

78 (-12)

TISA

110 (-11)

Tendencija stagnacije

Tendencija opadawa

S. Mitrovica 245 (-27) Beograd

Kusiћ

307 (-7)

58 (-2)

Reшeњe iz proшlog broja