Dnevnik 11.april 2011.

c m y

NOVI SAD *

PONEDEQAK 11. APRIL 2011. GODINE

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

INTERVJU JELENA TRIVAN, POTPREDSEDNICA DS-a

Opo zi ci ja ne nu di pro gram str. 3

SUKOB INTERESA SRPSKIH FUNKCIONERA

Ne ki se de i u ~e ti ri fo te qe

str. 2

NASLOVI

Politika

Vojvodina

2 Parlament „te`ak” dve milijarde 3 Dobra vest za Vojvodinu 3 [abi} tra`i kompletan snimak iz Kule

Ekonomija

11 Zrewanin: Lopovi „o~erupali” vrelovod 11 Be~ej: Bawu merkaju Ma|ari i Austrijanci

Crna 13 Vu~urevi}u za{tita po Be~koj konvenciji

4 Za minimalac radi 100.000 radnika

Dru{tvo 14 Novi obrazovni program za oya~are 14 Marko Brzak majstor vojvo|anskog filea

Reporta`e 5 Lo{e prodate firme vratiti radnicima

Berza

15 Mu{karci mo}ni tek pri deobi plena

Svet poznatih

GODINA LXIX BROJ 23044 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

PREMIJEROV PLAN REPROGRAMA ZAJMOVA JO[ NISU PRIHVATILE SVE BANKE

Od {a l tera do {al te ra po kre dit ni pre dah

str. 4

SUMWIVE SMRTI U JU@NOJ BA^KOJ

TEMA „DNEVIKA”

Mi ste ri je za ko pa ne u gro bo ve U proseku, dve do tri smrti dnevno u ju`noj Ba~koj se posmatraju kao sumwive, a na wima rade timovi qudi u policiji, Institutu za sudsku medicinu, sudu i Tu`ila{tvu.

str. 12

MATURANTI VE] PLANIRAJU ZAVR[NE BALOVE

Kri za ma tur sko ve ~e pri ma kla ku }i

str. 14

6 NIS i daqe kolo vodi na Berzi

Novi Sad

UZ POSKUPQEWE STRUJE STIGAO I POPUST

7 Deratizacija kabina na [trandu 9 Budi alas ako mo`e{

27 Duh Menhetna u Beogradu

Prete`no sun~ano Najvi{a temperatura 16 °S

[te dqi vi ma ra ~un znat no ma wi

str. 7

SPORT

str. 16 – 19

TE[KA NESRE]A CIVILNOG AVIONA U MR^AJEVCIMA KOD ^A^KA

Sru {i la se „ce sna”, tro je po gi nu lo

str. 12

n PLIVA^I I STRELCI OSVOJILI OLIMPIJSKE KVOTE

n ODBOJKA[I VOJVODINE U FINALU

n STRELCI IZ KISA^A SVE PRECIZNIJI

n PARTIZAN SRE]NO DO BODOVA U SUBOTICI

n FETEL TRIJUMFOVAO I U MALEZIJI

POLiTikA

ponedeqak11.april2011.

dnevnik

c m y

2

poslani^ke teme

Par la ment „te `ak” dve mi li jar de Pre ma bi lan si ma re pu bli~ ke ka se za ovu go di nu, Skup {ti na Sr bi je “ko {ta }e” po re ske ob ve zni ke go to vo dve mi li jar de di na ra. Pa re se “de le” iz me |u 250 na rod nih po sla ni ka i du plo vi {e ~i nov ni ka ko ji sva ko dnev no ra de za wih.

Za pri na dle `no sti pred stav ni ka na ro da pla ni ra no je 772 mi li o na di na ra, dok }e stru~ ne slu `be par la men ta “po tro {i ti oko 1,2 mi li jar de.

Stav ke u skup {tin skom bu xe tu sa dr `e raz li ~i te tro {ko ve. Pla te i do da ci pla ni ra ni su na 325 mi li o na, do pri no si 58 mi li o na, po sla ni~ ki do da ta ka (pa u {al) 144 mi li o na, tro {ko vi pu to va wa pla ni ra ni su s 234 mi li o na, na kna da

za odvo jen `i vot i sme {taj se dam mi li o na, par ki ra we dva mi li o na, dok su uslu ge po ugo vo ru na ve de ne s 1,2 mi lion di na ra. Pla ni ra no je da se za pla te za po sle nih u stru~ nim slu `ba ma iz dvo ji 360 mi li o na di na ra.

Pla te po sla ni ka ve} pet go di na “sto je” na start nih 76.000 di na ra, ~e mu se do da je rad ni sta`. Pla ta pred sed ni ce Sla vi ce \u ki}-De ja no vi} u star tu je 106.000 di na ra, ali je ona ne pri ma u Skup {ti ni, dok je za ra da pot pred sed ni ka ne {to vi {e od 92.000 di na ra. Je dan od ku ri o zi te ta na {eg par la men tar nog `i vo ta je po da tak da vi {i sa vet nik ima ve }u pla tu od ~el ni ka par la men ta i ona do sti `e 116.000 di na ra.

Ka fi ca, {nic le, ko la ~i TA DI] U KU VAJ TU: Pred sed nik Sr bi je Bo ris Ta di} za hva lio je ju ~e emi ru Ku vaj ta {e i ku Sa bah Al Ah med Al Ya ber Al-Sa ba hu na prin ci pjel noj po zi ci ji te arap ske ze mqe ko ja ni je pri zna la ne za vi snost Ko so va i, isto vre me no, da la {an su di ja lo gu Be o gra da i Pri {ti ne. Ta di} se na po ~et ku dvo dnev ne zva ni~ ne po se te Ku vaj tu sa stao i sa pred sed ni kom Vla de te ze mqe {e i kom Na ser Al-Mo ha med Al-Ah mad Al-Sa ba hom i pred sed ni kom Na ci o nal ne skup {ti ne Ya sim Al-Kha ra fi jem. Da nas }e de le ga ci je pri vred ni ka dve ze mqe raz go vo ra ti o sa rad wi u obla sti po qo pri vre de, in du stri je, gra |e vi nar stva, od bra ne, zdrav stva i na u ke.

SUKOB INTERESA SRPSKIH FUNKCIONERA

Ne ki se de i u ~e ti ri fo te qe Ode qe we Agen ci je za bor bu pro tiv ko rup ci je za re {a va we o su ko bu in te re sa pro {le go di ne je ima lo pu ne ru ke po sla jer ne sa mo da su mo ra li da iz ri ~u raz ne me re jav nim funk ci o ne ri ma ko ji su na bi lo ko ji na ~in po ku {a li – a ne ki i uspe va li – da se ogre {e o Za -

1.539 funk ci o ne ra oba vqa lo je funk ci je na lo kal nom, 25 na po kra jin skom, 80 na re pu bli~ kom, 116 na lo kal nom i po kra jin skom, 238 na lo kal nom i re pu bli~ kom, de set na po kra jin skom i re pu bli~ kom a ~e ti ri na sva tri ni voa. Na lo kal nom ni vou 109 funk ci o ne ra

Iz ve {taj Agen ci je u Skup {ti ni Sr bi je

pro pi si, a u dru gom de lu go di ne dru gi, s ob zi rom na to da je Skup {ti na Sr bi je iz me ni la Za kon o Agen ci ji, i to u de lu o su ko bu in te re sa pa je no vim re {e wem, na ko je je Agen ci ja ulo `i la `al bu Ustav nom su du Sr bi je, do zvo qe no da za te ~e ni funk ci o ne ri mo gu ima ti dve funk ci je {to sta rim pro pi si ma ni je bi lo mo gu }e bez po seb ne sa gla sno sti. No, i po red to ga, Agen ci ja je pro {le go di ne pro tiv jav nih funk ci o ne ra do ne la 20 re {e wa po ko ji ma im funk ci ja pre sta je po si li za ko na, iz re kla 11 me ra upo zo re wa, tri me re jav nog ob ja vqi va wa od lu ke o po vre di Za ko na, isto to li ko pre po ru ka za raz re {e we, 82 re {e wa ko ji ma je utvr |e na ne spo ji vost funk ci ja i dat rok da pre sta nu da ih oba vqa ju. U 20 slu ~a je va da ta je sa gla snost za oba vqa we dru ge funk ci je i isto to li ko funk ci o- ne ra do bi lo je sa gla snost Agen ci je da oba vqa dru ge po slo ve ili de lat nost. U de vet slu ~a je va od bi jen je zah tev za da va we sa gla sno sti za dru gu funk ci ju, a u 16 slu ~e je va od bi jen je zah tev za oba vqa we dru gog po sla ili de lat no sti. Agen ci ja je u 854 slu ~a je va usta no vi la da su funk ci je spo ji ve pa sa mim tim do zvo li la da uz jav nu funk ci ju oba vqa ju i dru ge po -

kon ve} i da da ju sa gla snost na oba vqa sa mo jed nu funk ci ju, 1.288 broj ne zah te ve o oba vqa wu du plih dve, 137 tri, a dve vi {e isto vre me funk ci ja. Po sao Agen ci je do dat no oba vqa pet funk ci o ne ra. Na no je za kom pli ko vao iz me we ni za po kra jin skom ni vou ~e ti ri funk kon pa su do po lo vi ne go di ne ra ci o ne ra oba vqa jed nu, 20 dve i je di li jed no, a u dru goj sve to mo ra dan ~ak tri jav ne funk ci je. Na re li da osta ve po stra ni i pri la go pu bli~ kom ni vou {est funk ci o de se no vim pra vi li ma ko ja su bi la u pot pu noj su prot no sti s oni ma Dvadeset {est postupaka ko ja su va `i la na po ~et ku go di ne.

Ta ko je pro {le go di ne Agen ci po slu`benoj du`nosti ja pri mi la 1.913 zah te va funk ci o ne ra za sa gla snost za oba vqa we Pro {le go di ne Agen ci ja za bor bu pro tiv ko rup ci je po kre nu dru ge jav ne funk ci je, dru gog po la je 26 po stup ka po slu `be noj du `no sti. Od ukup nog bro ja pred sla ili de lat no sti, skla pa we po me ta de set po stu pa ka je jo{ u to ku, u se dam slu ~a je va do ne to je slov nog od no sa ili za po sle we. Od re {e we o pre stan ku funk ci je po si li za ko na, u de vet slu ~a je va tog bro ja 1.012 zah te va su pod ne li su ob u sta vqe ni po stup ci, od ~e ga u jed nom jer je utvr |e no da ne funk ci o ne ri ko ji su u tre nut ku ma su ko ba a u osam jer su u to ku po stup ka funk ci o ne ri po stu pi stu pa wa na sna gu Za ko na o Agen li po na lo gu Agen ci je. ci ji za te ~e ni u oba vqa wu vi {e funk ci ja a tra `i li su da to na sta ve, 46 zah te va su pod ne li funk ne ra ima sa mo jed nu, 69 isto vre me slo ve ili de lat no sti. Do ne to je ci o ne ri za oba vqa we dru ge jav ne no dve, a pet oba vqa tri jav ne 13 za kqu ~a ka o od ba ci va wu zah te funk ci je na ko ju su stu pi li ili su funk ci je. Od ukup nog bro ja funk va za da va we sa gla sno sti za dru gu na me ra va li da to u~i ne 1. ja nu a ra ci o ne ra ko ji isto vre me no oba vqa funk ci ju ili dru gi po sao. pro {le go di ne, a 834 zah te va su funk ci je na lo kal nom i po kra jin Ma da su funk ci o ne ri du `ni da pod ne li za oba vqa we dru gog po skom ni vou, wih 89 ima dve, 25 tri dve go di ne na kon pre stan ka jav ne sla ili de lat no sti, dok su dva a dva funk ci o ne ra u isto vre me funk ci je tra `e saglsnost od funk ci o ne ra oba ve sti la Agen ci ima ju ~e ti ri jav ne funk ci je.

Agen ci je za bor bu pro tiv ko rup ju o sum wi da su u su ko bu in te re sa, Od ukup nog bro ja funk ci o ne ra ci je za za sni va we rad nog od no sa je dan biv {i funk ci o ner je tra ko ji isto vre me no oba vqa ju funk ili po slov nu sa rad wu s prav nim `io sa gla snost za us po sta vqa we ci je na lo kal nom i re pu bli~ kom li cem, pred u zet ni kom ili me |u po slov ne sa rad we s prav nim li ni vou, wih 377 ima dve jav ne na rod nom or ga ni za ci jom ko ja oba cem ko je oba vqa po slo ve u obla funk ci je, 39 oba vqa tri, a dvo ji vqa de lat nost ko ja je bi la u ve zi s sti u okvi ru ko je je funk ci o ner ca ima ju ~e ti ri funk ci je. I na funk ci jom na ko joj su bi li, pro ra ni je imao jav nu funk ci ju, dok je kra ju, od ukup nog bro ja funk ci o {le go di ne je sa mo jed no li ce, od de set za te ~e nih funk ci o ne ra ne ra ko ji isto vre me no oba vqa ju no sno biv {i jav ni funk ci o ner, oba ve sti lo Agen ci ju o to me ko je funk ci je na po kra jin skom i re pu - za tra `i lo tu sa gla snost. Is po sve funk ci je oba vqa. bli~ kom ni vou, pet ima dve, ~e - sta vi lo se i u tom jed nom slu ~a ju U 2010. go di ni Ode qe we za re tvo ri ca tri, a je dan isto vre me no da je funk ci o ner pre stao da oba {a va we o su ko bu in te re sa ob ra |i ~ak ~e ti ri jav ne funk ci je. vqa jav nu funk ci ju pre vi {e od va lo je pred me te 2.012 funk ci o ne Agen ci ja je pro te kle go di ne ra - dve go di ne pa sa mim tim Agen ci ja ra ko ji su oba vqa li ukup no 4.489 di la u “slu |e nim” uslo vi ma jer su o we go vom zah te vu ni je ni od lu ~i jav nih funk ci ja. Od tog bro ja, do po lo vi ne go di ne va `i li jed ni va la.

Q. Male{evi}

U jav no sti se do sta de ba tu je o to me da li su ce ne uslu ga u dva skup {tin ska re sto ra na pri me re ne (ne)ve li kim za ra da ma onih ko ji u zda wi ma par la men ta pri vre |u ju u ime gra |a na. Kad god bi se u me di ji ma po ja vio na pis da su ce ne sim bo li~ ne, me re no pri na dle `no sti ma po sla ni ka, usle dio je kon tra ar gu ment da i po sle ni ci sed me si le i je du i pi ju u istim tim re sto ra ni ma, te da, ko ri ste }i ni ~im za lu `e ne be ne fi te, ne ma ju pra vo da kri ti ku ju. Ot pri li ke, da tre ba da po stu pa ju po ono me ka ko je ra dio ne ka da {wi po sla nik DS-a Dra gan Vu ja di no vi}, ko ji ni je si la zio re sto ran u znak pro te sta – zbog jef ti no }e.

Iako je ka fa pet di na ra, espre so s mle kom 14, a ka pu ~i no 18, po sla ni ci sve re |e si la ze u re sto ran zbog za bra ne pu {e wa, ve} ra di je ka fe ni {u u okol nim ka fi }i ma gde su na pi ci i de set pu ta sku pqi. Jer, ~a {a so ka je oko 14 di na ra, li mu na da 20, dok je naj ve }i luk suz li men ka “ko kako le”, ko ja ko {ta 50 di na ra.

Iako sve re |e svra }a ju u bi fe, re sto ran pred vi |en za is hra nu je pun po {to se za po sla -

ni ke i za po sle ne pri pre ma ju i po sna i mr sna je la. Su pa je 40 di na ra, a ri bqi pa pri ka{ 120, sen dvi~ 70, pqe ska vi ca sto ti nak di na ra. Ram stek na `a ru je 250 di na ra, ko li ko ko {ta i por ci ja te le }eg pe ~e wa. Be~ ka {nic la ko {ta 135 di na ra, sa la te su oko 40 di na ra, a ima i upo la jef ti ni jih, kao {to je ku pus sa la ta. Qu bi te qi ro {ti qa kao pri log mo gu na ru ~i ti jef ti na va ri va: {ar ga re pu, pi re krom pir, din sta ni pi ri na~ ili bo ra ni ju, ko ji ko {ta ju sve ga 35 di na ra. Por ci ja pre bran ca je 40 di -

na ra, se qa~ kog krom pi ra 45, a dal ma tin skog va ri va 55 di na ra.

Za sla do ku sce, ko la~ od 40 di na ra, par ~e ~o ko lad ne, ili vo} ne tor te, ili ba kla va. Ko `e li ne {to la ga ni je, mo `e se opre de li ti za vir {le sa sen fom ili {pan sku pi tu, ko ji ko {ta ju 65 di na ra, a pe ~ur ke na `a ru su 55 di na ra.

Iako su ce ne je la i pi }a go to vo iste s na bav nim, ukup ni tro {ko vi jed nog rad nog da na par la men ta ni su ni naj ma we sim bo li~ ni i do sti `u oko mi lion di na ra.

Pa ra na pa ru...

Je dan od tro {ko va o ko ji ma se po le mi sa lo je ve zan za po sta vqa we ske le za re kon struk ci ju zda wa Do ma Na rod ne skup {ti ne. Re~ je o po rav ci 10.386 kva dra ta fa sa de. Ske le su po sta vqe ne 20. mar ta 2010. s pla nom da bu du de mon ti ra ne po lo vi nom de cem bra pro {le go di ne.

Uslu `no ko ri {}e we ske la za taj pe ri o do tre ba lo je da bu de pla }e no 18,6 mi li o na di na ra, od no sno oko 70.000 di na ra na dan, bez ura ~u na tog PDV-a. Ra ~u ni ce su iz ve de ne na osno vu pro ce ne da po sao re kon struk ci je ne }e tra ja ti vi {e od 267 da na. Me |u tim, ske le jo{ uvek ni su sklo we ne, maj sto ri ra de „pu nom pa rom“ i jo{ uvek se ne zna ko li ka }e bi ti ko na~ na ci fra. Ma da je bi lo mno go pra znog ho da, po {to je bi lo pe ri o da ka da maj sto ra da ni ma ni je bi lo na ske li, u Skup {ti ni su iz ri ~i to tvr di li da se ni je ra di lo sa mo u naj hla di ni jim da ni ma.

Po du `i je spi sak tro {ko va ko ji je to kom pro {le go di ne i{ao pre ko jav nih na bav ki za po tre be par la men ta. Na skup {tin skom saj tu sto ji da je naj za stu pqe ni ji me dij na ko jem se ~u va do ku men ta ci ja Na rod ne skup {ti ne – pa pir. Za to i ne ~u di {to je la ne 15 mi li o na di na ra utro {e no na kan ce la rij ski ma te ri jal.

Na ma {in sko pra we pod nih oblo ga, wi ho vu za me nu i na ta pe tar sko-de ko ra ter ske uslu ge oti {lo je 10,5 mi li o na di na ra. Pra we pro zo ra i za ve sa ko {ta li su la ne 3,4 mi li o na di na ra. Ser vi si ra we apa ra ta za auto mat sku do ja vu po `a ra pla }e no je 665.000. Za ode }u i obu }u za pro to kol po tro {e no je u „Atek su“ i „Ni ko la su“ 700.000 di na ra.

Na po du `em spi sku neo p hod nih tro {ko va u pro {loj go di ni na {la se i re pa ra ci ja bi bli o te~ kog or ma ra i mo bi li ja ra s ci from od 2,4 mi li o na di na ra, kao i iz ra da he ral di~ ke kru ne od 628.000 di na ra.

„Ma wak” `e na Na kon usva ja wa iz me na iz bor nog za ko na, u ovaj pro pis tre ba da bu de ugra |e na oba ve za da sva ki ~e tvr ti par la men ta rac bu de `e na. Skup {ti na

Sr bi je tre nut no se ne ukla pa u tu `e qe nu, evro pej sku sli ku, pa je od 250 po sla ni ka, sve ga 55 pri pad ni ca “sla bi jeg” po la. PUPS je je di ni po sla ni~ ki klub ko ji ne ma ni jed nu `e nu, po {to su svih pet – pen zi o ne ri. U klu bu ZES-a od 78 man da ta, 22 su “za u ze le” `e ne, kod SRS-a je 46 mu {ka ra ca, a 11 `e na, URS je od 24 me sta se dam dao `e na ma. U DSS-u je od nos 16 pre ma ~e ti ri u ko rist ja ~eg po la.

Sla bo sa `e na ma sto je i u klu bu “Na pred, Sr bi jo!” gde je 18 mu {ka ra ca i sve ga tri po sla ni ce. Ni su bo qi ni SPS–JS, kod ko jih je od 15 man da ta sa mo je dan do bi la `e na. U LDP-u tre nut no je od 11 me sta tri pri pa lo `e na ma, a par la ment je na kon od la ska Ve sne Pe {i} iz tog klu ba pr vi put do bio jed nu sa mo stal nu po sla ni cu. Me |u de vet po sla ni ka NS-a su tri `e ne, a od se dam u klu bu ma wi na sa mo je jed na po sla ni ca, i to iz re do va SVM-a.

S. Stankovi}

politika

dnevnik

POKRAJINSKI POLITI^ARI PODR@AVAJU ZAHTEVE BEOGRADSKE VLASTI ZA VI[E NADLE@NOSTI

Do bra vest za Voj vo di nu Go to vo je ne ve ro vat no jed no gla sje na po li ti~ koj sce ni u po dr {ci ini ci ja ti vi be o grad skih vla sti da Re pu bli ka glav nom gra du ustu pi tri de se tak nad le `no sti. Ova {i ro ka po dr {ka za ina ~e ap so lut no ra ci o nal ne zah te ve grad ske vla sti u Be o gra du ne bi bi la neo bi~ na da pre sa mo dve go di ne go to vo iden ti~ ni zah te vi iz Voj vo di ne ni su do ~e ka ni na no` od naj ve }eg bro ja po li ti~ kih ak te ra, i iz vla sti i iz opo zi ci je. Nad le `no sti u zdrav stvu, {kol stvu, in spek cij skim slu `ba ma, kul tu ri..., ko je se na vo de u na cr tu za ko na o glav nom gra du, da nas ni kom ne mi ri {u na se pa ra ti zam i po ku {aj ot ce pqe wa ili stva ra wa „dr `a ve u dra `vi”, kao {to su ta ko sko ro sa mo pro kla mo va ni za {tit ni ci dr `a ve tu ma ~i li od red be voj vo |an skog Sta tu ta.

Za ni mqi vo je da uz pred stav ni ke stra na ka vla sti, za ko je je de cen tra li za ci ja da nas pi ta we tren da ili pak po god na te ma za sti c a w e po l i ti~ k ih po e n a, ini ci ja ti vu be o grad ske vla sti zdu {no po dr `a va i De mo krat ska stran ka Sr bi je, ko ja se jo{ zdu {ni je upi wa la u po ku {a ju oba ra wa voj vo |an skog sta tu ta.

Iz te stran ke da nas po ru ~u ju da Be o grad ima ka pa ci te te da sa mo stal no oba vqa mno ge po slo ve, uz kon sta ta ci ju da to ne mo `e da ~i ni jer ti po slo vi ni su u we go voj di rekt noj nad le `no -

Zah te vi iz Be o gra da za sti ca we vi {e nad le `no sti po zi tiv no su pri mqe ni i me |u voj vo |an skim po li ti ~a ri ma, ko ji sma tra ju da }e ti me bi ti olak {an i put Voj vo di ne do sti ca wa pu ne aut no mi je. [ef voj vo |an skog od bo ra De mo krat ske stran ke Du {an Ele -

zo vi} oce nio je da }e de fi ni sa we no vih na da le `no sti Be gra da, od no sno usva ja we za ko na o glav nom gra du, olak {a ti i pro ces do no {e we za ko na o imo vi ni i pri ho di ma lo kal nih sa mo u- pra va i AP Voj vo di ne. A ovi za ko ni, po we go vim re ~i ma, ubr za }e pro ces de cen tra li za ci je i do pri ne ti usva ja wu evrop skih stan dar da kad je re~ o ure |e wu or ga na upra ve.

– Re~ je o pro pi si ma ko ji }e do p ri n e t i funk c i o n al n i j em ure |e wu upra ve, kao i efi ka sni jem i ra ci o nal ni jem upra vqa wu na svim ni vo i ma vla sti

Egere{i: Ne treba se pla{iti [an dor Ege re {i pod se }a na to da je li~ no ini ci rao kam pa wu pro mo vi sa wa voj vo |an skog sta tu ta u cen tral noj Sr bi ji, a da bi se ot klo ni le pred ra su de u de lu jav no sti o na vod nom voj vo |an skom se pa ra ti zmu. On na po mi we da upra vo go to vo iden ti~ ni zah te vi iz glav nog gra da, kad je re~ o spu {ta wu nad le `no sti, po tvr |u ju da se za pra vo ra di o po tre bi bo qeg funk ci o ni sa wa upra ve na svim ni vo i ma vla sti.

– Ne tre ba se pla {i ti ni od de cen tra li za ci je ni od evro pe i za ci je Sr bi je – po ru ~io je Ege re {i. sti!? Ni re~ o se pa ra ti zmu.

Tran s for ma c i j a rav n a pro e vrop skom pre o bra `a ju biv {ih ra di ka la.

– ka zao je Ele zo vi} za „Dnev nik”.

On je na veo i da je ini ci ja ti va glav nog gra da po tvr di la ko -

li ko su bi le be smi sle ne op tu vim re ~i ma, to pod ra zu me va i `be na ra ~un po kra jin ske vla ubr za we pro ce sa vra }a wa imo sti u je ku po le mi ke o voj vo |an vi ne lo kal nim sa mo u pra va ma i skom sta tu tu, s ob zi rom na to da Po kra ji ni te utvr |i va wa iz vor je set nad le `no sti ko je ~el ni ci nih pri ho da APV. Be o gra da tra `e od Re pu bli ke – S pra vom o~e ku je mo da re pu go to vo iden ti ~an onom spi sku bli~ ki par la ment {to pre do in ge ren ci ja ko ji su tra `i li i ne se te za ko ne jer je po sto je }e Voj vo |a ni kad su op tu `i va ni za sta we neo dr `i vo. Bez imo vi ne se pa ra ti zam. i pri ho da ne ma ni lo kal nog raz – Kao ne ko ko je vo ja, ni ti raz vo ja Voj vo di ne – di rekt no u~e stvo vao is ta kao je pr vi ~o vek po kra jin u po le mi ka ma s opo - skog par la men ta. zi ci jom, ko ja je tvr Re pu bli~ ki po sla nik i za me di la da }e sta tut i nik pred sed ni ka Li ge so ci jal za kon o nad le `no - de mo kra ta Voj vo di ne Bo jan Ko sti ma Voj vo di ne bi - stre{ sma tra da }e zah te vi za ti ko rak ka se pa ra - po ve }a we nad le `no sti gra da ti zmu i ha o su, mo gu Be o gra da u zna ~aj noj me ri do da po tvr dim da je pri ne ti sta bi li za ci ji auto no usva ja we ovih aka ta mi je Voj vo di ne. bio sa mo je dan ko rak – Pri ~a o pre no su nad le `no ko ji }e olak {a ti sti na grad Be o grad iskre no me uslo ve `i vo ta gra - ra du je jer to zna ~i da }e Voj vo |a na Voj vo di ne – re - di na ko na~ no do bi ti jed nog pra kao je Ele zo vi}. vog sa ve zni ka – oce nio je Ko I pred s ed n ik stre{ za „Dnev nik”. – O~e ku jem Skup {ti ne Voj vo di - da }e nam se u pro ce su de cen tra ne [an dor Ege re {i li za ci je i re gi o na li za ci je vr lo po zdra vio je ini ci - br zo pri dru `i ti i [u ma di ja, i ja ti vu ru ko vod stva glav nog gra - ju go i sto~ na Sr bi ja i San xak... da da se na Be o grad pre ne se tri - jer je to je di ni put ko ji }e obez de s e tak no vih be di ti raz voj nad le `no sti s Sr bi je.

Ini ci ja ti va glav nog cen tral nog ni je ka zao i gra da po tvr di la ko li ko da On voa. U iz ja vi za se grad Be o su bi le be smi sle ne na{ list Ege grad ni ka ko ne op tu `be na ra ~un re {i je oce nio mo `e sma tra ti da je to jo{ je lo kal nom sa mo u po kra jin ske vla sti dan ko r ak u pra vom ve} re gi u je ku po le mi ke pro ce su de cen o nal nom upra o voj v o | an s kom sta t u t u tra l i z a c i j e i vom, kao {to su ( Du {an Ele zo vi}) d e m o k r a t i z a - o r g a n i z o v a n i ci je Sr bi je. gra do vi Ma drid, – Mi slim da bi bi lo lo gi~ no Be~ ili Ber lin. da se ovaj ko rak vi di i kao deo – A pre nos nad le `no sti s Re pro ce sa re gi o na li za ci je ze mqe. pu bli ke na glav ni grad pok za }e Jer, osim no vih nad le `no sti za da je to pro ces ko ji je su vi sao i glav ni grad, tre ba lo bi raz mi - ko ji ima smi sla. I o~e ku jem da {qa ti i o pro ce su re gi o na li za - }e Voj vo di na od to ga mo }i sa mo ci je, po {to Be o grad ima sve da prof ti ra. Jer, ba{ bih vo leo atri bu te da po sta ne po se ban re - da ~u jem da sad ne ko Dra ga na \i gion u Sr bi ji – ka zao je Ege re {i. la sa ili Be o gra |a ne op tu `i za On je iz ra zio o~e ki va we da }e se pa ra ti zam! – is ta kao je Ko cen tral ne vla sti ima ti po li - stre{.

Do dao je da }e to do pri ne ti ti~ kog slu ha za ove le gi tim ne da se Voj vo di na bo qe raz u me, te zah te ve glav nog gra da te da se da we ni zah te vi za vra }a we ne }e po no vi ti op struk ci ja ko ja imo vi ne i pri ho da ne zna ~e da je je pra ti la usva ja we voj vo |an Po kra ji na se pa ra ti sti~ ki na skog sta tu ta i Za ko na o nad le stro je na ve} da mo `e mno go bo `no sti ma APV. Ta ko |e, Ege re qe i kva li tet ni je od cen tral ne {i ve ru je i da }e ovaj pro ces po vla sti da upra vqa svo jim re sur spe {i ti i us po sta vqa we dru gih si ma. re gi ja u Sr bi ji, kao i ja ~a we lo kal nog ni voa vla sti. Po we go B. D. Savi}

[a bi} tra `i kom ple tan sni mak iz Ku le Re pu bli~ ki po ve re nik za in for ma ci je od jav nog zna ~a ja Ro do qub [a bi} upu tio je op {ti ni Ku la re {e we ko jim se na la `e da no vi nar ka ma „Bli ca„ i „Ve ~er wih no vo sti„ Ran ki Iva no ski i Bran ki Ba le ti} do sta ve kom ple tan vi deo-sni mak sed ni ce SO Ku la od 16. fe bru a ra, ukqu ~u ju }i i deo na ko jem se vi di na sil na in ter ven ci ja pri pad ni ka pri vat nog obez be |e wa pri li kom iz ba ci va wa no vi nar ki iz sa le.

Lo kal na sa mo u pra va u Ku li

je do sta vi la nad le `nim or ga ni ma vi deo-sni mak sa spor ne sed ni ce, a je di no {to ne do sta je na ~e tvo ro sat nom snim ku nad zor nih ka me ra je pri me na si le pri pad ni ka agen ci je za obez be |e we „Star se kju ri ti“ nad no vi nar ka ma. Ovaj ne do sta tak na snim ku u op {ti ni Ku la su ne for mal no obra zlo `i li „kva rom na ka me ra ma“, a na zah tev ko ji su no vi nar ke upu ti le 2. mar ta, po zi va ju }i se na Za kon o pri stu pu in for ma ci ja ma od jav nog zna ~a ja, SO Ku la ni je

od go vo ri la ni ti se pi sme no iz ja sni la o even tu al nom kva ru ka me ra.

Na taj na ~in u SO Ku la o~i gled no po ku {a va ju da iz beg nu od go vor nost za svo je od lu ke i po stup ke od 16. fe bru a ra ka da su po na re |e wu pred sed ni ka SO @eq ka Ko va ~a pri pad ni ci pri vat nog obez be |e wa bru tal no iz ba ci li no vi na re „Dnev ni ka„, „Ve ~er wih no vo sti„, „Bli ca„ i lo kal ne TV Ku la. Raz log za wi ho vo uda qa va we bio je ne do sta tak akre di ta ci je po no vom tzv. Pra -

vil ni ku za no vi na re SO Ku la.

Na kon jav ne osu de i in ter ven ci je no vi nar skih udru `e wa i Mi si je OEBS-a u Sr bi ji, Pra vil nik je iz me wen uki da wem de la od red bi, a po vo dom na sil nog iz ba ci va wa iz skup {tin ske sa le no vi nar ke „Ve ~er wih no vo sti„ i „Bli ca„ pod ne le su pro tiv pred sed ni ka SO Ku la @eq ka Ko va ~a i dvo ji ce pri pad ni ka obez be |e wa kri vi~ nu pri ja vu Osnov nom tu `i la {tvu u Som bo ru zbog ugro `a va wa si gur no sti.

N. Perkovi}

REklI sU

Pi ti}: Vla da ne sme da udo vo qa va gla sa ~i ma Pred iz bor na kam pa wa u Sr bi ji je ve} po ~e la i re kon stru i sa na vla da la ko mo `e upa sti u zam ku da udo vo qa va gla sa ~i ma ume sto da spro vo di neo p hod ne re for me, upo zo rio je pred sed nik Iz vr {nog od bo ra So si je te `e ne ral ban ke Go ran Pi ti}. „Vla da je pred iz bo rom da li }e se is kqu ~i vo or jen ti sa ti na gla sa ~e, ili }e bi ti do voq no hra bra i or ga ni zo va na da ra di ono {to je pre ko po treb no i ti me po kre ne sve one ko ji po dr `a va ju sa da {wu gar ni tu ru na vla sti”, re kao je u in ter vjuu agen ci ji Be ta Pi ti} ko ji je bio mi ni star za eko nom ske od no se sa ino stran stvom u vla di Zo ra na \in |i }a. On je re kao da bi Vla di, da je u po zi ci ji da je sa ve tu je, pre po ru ~io da „igra na dru gu kar tu”, jer po sto ji mno go onih ko ji su joj da li {an su i po vu }i }e se ako bu du iz ne ve re ni.

Ka la no vi}: Iz bo ri po sle sta tu sa

Ni ko li}: 18. de cem bar je po sled wi ustu pak

Pro da ju Te le ko ma ne bi tre ba lo ve zi va ti za iz bo re, ve} za stra te {ko opre de qe we na {ta }e bi ti po tro {en no vac od pro da je, iz ja vi la je za Fo Net pot pred sed ni ca Vla de Sr bi je Ve ri ca Ka la no vi} i po ru ~i la da bi, pre do bi ja wa sta tu sa kan di da ta za ~lan stvo u Evrop skoj uni ji, bi lo neo d go vor no ras pi si va ti par la men tar ne iz bo re. Pri ~u oko van red nih par la me tar nih iz bo ra u Sr bi ji qu di iz G17 plus, pre ma re ~i ma Ka la no vi}, pra te pre ko me di ja. „[to se ti ~e Uje di we nih re gi o na Sr bi je, mi smo po ka za li da nam ne tre ba bi lo ka kva ne sta bil nost pre do bi ja wa sta tu sa kan di da ta za ula zak u EU”, re kla je Ka la no vi}. Pre ma we noj oce ni, pre to ga bi bi lo neo d go vor no ras pi si va ti iz bo re i „raz vod wi ti sve ovo {to smo u pret hod nom pe ri o du ura di li”.

Pred sed nik Srp ske na pred ne stran ke To mi slav Ni ko li} iz ja vio je da je ras pi si va we iz bo ra za 18. de cem bar po sled wi ustu pak na pred wa ka vla sti ma, jer }e po ~et kom ok to bra Evrop ska ko mi si ja da ti pre po ru ku da Sr bi ja do bi je sta tus kan di da ta za Evrop sku uni ju. „ Uko li ko ne ma po zi tiv nog od go vo ra ili raz u me va wa {ta je Sr bi ji po treb no, vi {e ne tre ba uop {te da raz go va ra mo “ on da }e mo po ku {a ti to da re {i mo na dru ga ~i ji na ~in”, re kao je Ni ko li} za Be tu i po ru ~io da taj stav ni je ul ti ma tum na pred wa ka. „Ul ti ma tum bi bio da smo 5. fe bru a ra re kli evo, sa sta li smo se i za ka `i te iz bo re za april, maj, ili da smo re kli - ako do 16. apri la ne do ne se te ni ka kvu od lu ku mi }e mo za u ze ti sve in sti tu ci je. Mi ni {ta od to ga ne `e li mo, sa mo tra `i mo raz go vo re”, ka zao je on.

ponedeqak11.april2011.

3

INTERVJU JELENA TRIVAN, POTPREDSEDNICA DS-a

Opo zi ci ja ne nu di pro gram Pred sed nik Sr bi je i DS-a al ter na ti vu i bo qu po nu du za Bo ris Ta di} po zvao je ak te re iz la zak iz po li ti~ ke kri ze de po li ti~ ke sce ne na po sti za we {a va le i sme ne vla sti. Ov de to kon sen zu sa o evrop skim pi ta wi pro sto ni je slu ~aj, te u tom sli ma, ak tu el nom o~e ki va wu sta tu slu iz la zak iz eko nom ske si tu a sa kan di da ta za ~lan stvo u EU i ci je ni su no vi iz bo ri, mo `e bi u tom kon tek stu da se sme sti i ti bo qi, no vi pro gram, a to ni je uza vre la pri ~a o van red nim iz ne {to {to je opo zi ci ja po nu di bo ri ma. Ka ko „Dnev nik“ sa zna la. Iz bo ri sa mi po se bi ne re je, li der skih kon s ul t a c i ja ni je bi lo, ma da su SPS i URS jav no p o d r ` a l i T a d i } a .

Opo z i c i o n e stran ke su, pak, na to n e g a t i v n o re a go va le, a pot p red s ed ni ca DS-a Je le na Tri van u raz go vo ru za „Dnev nik“, ko men ta ri {a va ju ni {ta bez od go va ra ju }eg {u }i si tu a ci ju, ka `e da „sva ko pro gra ma ko ji sto ji iza ne ke iz ra di svoj po sao“. bor ne ko a li ci je.

– Opo zi ci ja svoj, a po sao dr l DS je, s ostalim partne`a ve je da obez be di sta bil nost rima u vlasti, istakao kani isup ni stra te {ke ci qe ve Sr didaturu za EU i dobijawe bi je. U tom smi slu, ne }e mo pro datuma za razgovor kao glakoc ka ti i do ve sti u pi ta we vno dr`avno pitawe. Dobijeni su odre|eni zadaci od stra te {ki ciq ze mqe da do bi je EK-a, ali izgleda da se vlasta tus kan di da ta za ~lan stvo u daju}a koalicija nije najboEU. Ka ko }e opo zi ci ja za to vre qe sna {la u re a li za ci ji me for mu li sti svo ju po li ti ku, tih poslova, jer su upravo i da li }e ona do pri no si ti dr iz Brisela stigle zamerke `av nim ci qe vi ma ili ne, to je na zakone koje treba da dopi ta we za wu. [to se ti ~e ko a- nesete? li ci je, to je stra te {ki, pr vi ciq Vla de oko ko jeg smo se svi – Ne, ako mi sli te na za kon ve oku pi li, i svi ko a li ci o ni part zan za iz bor ni si stem iz EK-a su ne ri su du `ni do {li ko men ta da to i po {tu ju. ri. Od 2000. go l Koalicija Ni smo sprem ni na uce ne di ne do da nas i ul ti ma tu me i svi okupqena oko pro ces usva ja wa SNS-a tvrdi mo ra mo da se kre }e mo stra te {kih za da je dovoqno ko na je i{ao ta u okvi ri ma za ko na dobijawe zeko {to je po sto lenog svetla jao pro ces in za kandidaturu od EK-a i weter ak ci je iz me |u nas i EK-a, ko no prosle|ivawe Savetu miji nam je da vao ko men ta re na nistara EU u oktobru da bi se draf to ve. To ne zna ~i da je Sr odmah nakon toga raspisali bi ja pi sa la lo {e za ko ne, ni da izbori jer „nema {ta da se je ima la lo {u na me ru, ve} je na ~eka decembar“? svo je vi |e we stva ri tra `i la sa – Ne znam ka ko je te ma iz bo ra gla snost EK-a da je to u skla du s na met nu ta kao glav na po li ti~ - evrop skim stan dar di ma. To je ka u Sr bi ji, i ne znam za {to bi nor ma lan pro ces i uto li ko mi tre ba lo da bu de pred met po ga |a - je ~ud ni je {to se uop {te po sta wa, s ob zi rom na to da Sr bi ja vqa to pi ta we za {to se to ta ko ima le gi tim nu Vla du ~i ja ve }i - ra di u tre nut ku ka da ze mqa tre na ni je ni u jed nom tre nut ku do - ba da do bi je kan di da tu ru. Na ve de na u pi ta we. rav no da tra `i mo su ge sti je EKl Predsednik Tadi} je re- a, a one ni su kri ti ka na {e evr kao da je spreman da razgova- rop ske opre de qe no sti, ni ti ra i da se dogovara, kako u evrop skog du ha na {ih za ko na. okviru vladaju}e koalicije, l Dakle, iz Venecijanske tako i s opozicijom? komisije nisu stigle kritike – O sva koj te mi mo `e mo raz vezane za re{ewa oko poslago va ra ti sa svim po li ti~ kim ni~kog mandata? fak to ri ma u Sr bi ji u ci qu – Sti gli su ko men ta ri o to me ostva re wa dr `av nih in te re sa. {ta je u skla du s evrop skim No, sva ka ko ni smo sprem ni na stan dar di ma, a {ta ne. Ka da je uce ne i ul ti ma tu me i svi mo ra - re~ o blan ko ostav ka ma, Ve ne mo da se kre }e mo u okvi ri ma za - ci jan ska ko mi si ja ni je ni tre ba ko na, a iz bo ri su ta ko |e pi ta we lo da nam da ko men tar jer je sam ko je de fi ni {e za kon.

Ustav ni sud Sr bi je tu prak su l Da li mislite da su temu oce nio ne u stav nom. Ka da je re~ izbora nametnula slo`ena o ostat ku ve za nom za za tvo re ne ekonomska i socijalna situa- li ste, s ob zi rom na to da smo je cija i podaci o broju qudi di na ze mqa, osim Cr ne Go re, ko koji su u Srbiji na ivici eg- ja ima ~i sto pro por ci o nal ni zistencije? si stem, a ne po sto ji je din stve ni – Sva ka ko da je te {ka eko nom - stan dard, za jed no s EK-om i Ve ska si tu a ci ja de sta bi li zo va la ne ci jan skom ko mi si jom tra `i po li ti~ ku u svim ze mqa ma mo re {e wa ko ja bi bi la de mo Evro pe i u sve tu. To ni je ni ka - krat ska, u skla du s Usta vom i kva no vost, sa mo {to su se onim evrop skim stan dar di ma. ze mqa ma gde je opo zi ci ja ima la D. Milivojevi}

Ma ra{ no vi pred sed nik UO NSZ-a Vla da Sr bi je pro {le ne de qe raz re {i la je Mi ha e la Aran da ren ka s me sta pred sed ni ka Uprav nog od bo ra Na ci o nal ne slu `be za za po {qa va we na li~ ni zah tev. Na ovu funk ci ju Aran da ren ko je ime no van kra jem 2009. go di ne. Na we go vo me sto ime no van je Slo bo dan Ma ra{, ko ji je kra jem pro {le go di ne na pu stio LDP i pre {ao u G17 plus.

Ina ~e, Uprav ni od bor NSZ-a ima de vet ~la no va i svi oni pri ma ju me se~ nu na dok na du. Pred sed ni ku se is pla }u je oko 60.000 di na ra a ~la no vi ma oko 40.000. Uz Ma ra {a, u Uprav nom od bo ru }e bi ti Alek san dar Ra do sa vqe vi}, Mi lo{ Ne ne zi}, Ivan Ko va ~e vi}, Vla da An dri}, Bra ni slav ^a nak, De jan Jo va no vi}, ina ~e di rek tor NSZ-a, De si mir Mi {i} i Mi lo{ \a ji}.

Q. M.

4

ekonomija

ponedeqak11.april2011.

RA DO VI NA IP SI LON-KRA KU KO RI DO RA 10

Skla wa we da le ko vo da da pro |e auto put U to ku ra do vi na iz me {ta wu me |u na rod nog vi so ko na pon skog da le ko vo da na de o ni ci ip si lon-kra ka. Po pro jek tu, ra do vi bi tre ba lo da bu du za vr {e ni 8. apri la i rok }e bi ti is po {to van, ka `u iz vo |a ~i. U ovoj fa zi iz grad we se ver nog kra ka Ko ri do ra 10 i ip si lon-kra ka iz me {ta se 400-ki lo volt ni

ko ji je pre tri da na is kqu ~en iz elek tro e ner get skog si ste ma.

– Ra do vi vred ni 14 mi li o- na di na ra te ku po pla nu i pla ni ra mo da ih za vr {i mo su tra. Pra vil ni kom o si gur no sti vi si na vo da tre ba da iz no si de vet me ta ra, a glav nim pro jek tom je pred vi |e no da na kon adap ta ci je pro -

dnevnik

IS HOD PRE GO VO RA SO CI JAL NO-EKO NOM SKOG SA VE TA PO ZNAT DO SRE DE

Za mi ni ma lac ra di 100.000 rad ni ka

Is hod pre go vo ra pred stav ni ka po znat is hod raz go vo ra, ka `u u Vla de, sin di ka ta i Uni je po slo Mi ni star stvu. da va ca o so ci jal nom spo ra zu mu Pred sta vi ci po slo da va ca, sin tre ba lo bi da bu de po znat do sre - di ka ta i Vla de, ko ji ~i ne So ci de, 13. apri la, a jal n o-eko n om s ki raz go vo ri tri sa vet, ima ju raz li stra ne bi }e na sta - Mi ni star stvo ra da ~i te pred lo ge o je pred lo `i lo da vqe ni i da nas, re mi ni mal noj ce ni ~e no je u Mi ni ra da. Mi ni star mi ni mal na ce na star stvu ra da i so - ra da po sa tu iz no si stvo ra da je pred lo ci jal ne po li ti ke. `i lo da mi ni mal na 98 di na ra Do sre de }e bi ti ce na ra da po sa tu kon sul to va na i iz no si 98 di na ra, osta la nad le `na mi ni star stva u pred stav ni ci po slo da va ca sma ci qu utvr |i va wa fi nan sij skih tra ju da je pri hva tqi va ce na od 96 mo gu }o sti za re a li za ci ju spo ra di na ra, dok je stav sin di ka ta bio zu ma pa bi do tad tre ba lo da bu de da ne bu de ma wa od 105 di na ra.

Po ra ni jim na ja va ma, So ci jal no-eko nom ski sa vet Sr bi je ve} je tre ba lo da do ne se Spo ra zum ko ji bi va `io do 31. de cem bra i de fi ni sao za jed ni~ ke prin ci pe i po je di na~ ne oba ve -

ze sva kog od so ci jal nih part ne ra. U Sr bi ji oko 98.000 qu di pri ma „mi ni ma lac”, od ~e ga je 30.000 za po sle no u jav nom sek to ru. Mi ni mal na za ra da iz no si 16.530 di na ra.

PRE MI JE ROV PLAN RE PRO GRA MA ZAJ MO VA JO[ NI SU PRI HVA TI LE SVE BAN KE

Od {a ltera do {al te ra po kre dit ni pre dah Bi }e po kre nu ta ten der ska pro ce du ra za iz me {ta we i pre o sta lih se dam da le ko vo da me |u na rod ni da le ko vod. Na kon to g a, bi } e po k re n u t a ten der ska pro ce du ra za iz me {ta we pre o sta lih se dam da le ko vo da. Iz me {ta we da le k o v o d a od v i j a se pre m a utvr |e nim uslo vi ma i u sa gla s no s ti s „Elek t ro m re `om Sr bi je„.

Da le ko vo di su bi li pre pre ka za na sta vak ra do va na de o ni ci od 10 ki lo me ta ra se ver nog ka ra ka Ko ri do ra 10. Rad ni ci spu {ta ju pro vod ni ke da bi na kon to ga oni bi li po dig nu ti na no vi stub.

Gra do na ~el nik Su bo ti ce Sa {a Vu ~i ni} je ob i { ao rado v e i na po d i z a w u da lekovo da kod Bi ko va~ ke pe tqe ip si lon-kra ka na Ko ri do ru 10. Rad ni ci be o grad ske „Ener g o m on t a ` e” pri v o d e kra j u ra d o v e na in t er k o nektiv nom 400 kV da le ko vodu iz nad tra se auto pu ta

vod ni ci bu du na vi si ni 13,3 me tra od pu ta – re kao je ru ko v o d i l ac gra d i l i { ta iz „Ener g o m on t a ` e” iz Be o gra da Predrag @ivkovi}.

– Iako je re~ o ak tiv no sti „Ko ri do ra 10”, lo kal na sa mo u pra va ~i ni sve da ot klo ni ad mi ni stra tiv ne i dru ge pre pre ke ko je se mo gu na }i na re a li za ci ji ip si lon-kra ka – tvr d i gra d o n a ~ el n ik Sa { a Vu ~ i n i}. – O~e k u jem da }e mo na red ne ne de qe re {i ti pro blem sa sa la {em Far ka{, {to je, uz po di za we da le ko vo da, u do sa da {wim ak tiv no sti ma pred sta vqa lo naj ve }u pre pre ku. Grad Su bo ti ca }e se po tru di ti da i u na red nom pe ri o du pru `i svu po mo} u ot kla wa wu ad mi ni stra tiv nih pre pre ka da bi is pi lon-krak, ko ji je za sa o bra }aj u gra du od `i vot ne va `no sti, {to pre bio as fal ti ran.

A. A.

DO MA ]A VA LU TA NA STA VQA DA JA ^A

Di nar oba ra re kord Ose tan rast vred no sti di na ra bi }e na sta vqen i da nas, ka da }e do ma }a va lu ta bi ti ja ~i za 54 pa re, a zva ni~ ni sred wi kurs }e bi ti 101,3559 di na ra za evro, ob ja vi la je Na rod na ban ka Sr bi je.

To }e bi ti no va re kord na vred nost di na ra pre ma za jed ni~ koj evrop skoj va lu ti ove go di ne, dok je naj sla bi ja vred -

Va`i za

Kupovni za devize

rod ne ban ke Sr bi je na zah tev Uprav nog obo ra Udru `e wa ban ka Sr bi je da se pre ci zi ra ju od lu ke ko je se od no se na pro me nu pro pi sa od ko jih za vi si od re |i va we

kre dit ne spo sob no sti gra |a na – re kla je Dra gi wa \u ri}.

Ta ko |e, dan po sle Mir ka Cvet ko vi }a i pro mo ci je pro gra ma, za se dao je i Uprav ni od -

Dr `a va zi da za po la mi li jar de evra

nost za b e l e ` e n a 6. ja n u a r a, ka da je evro vre deo 106,4947 di na ra.

To kom vi ken da va `i kurs od pet ka od 101,8985 di na ra za evro. Od po ~et ka ove go di ne, NBS je na me |u ban kar skom de vi znom tr `i {tu in ter ve ni sao ku po vi nom pet mi li o na evra da bi spre ~io pre ve li ku dnev nu osci la ci ju kur sa.

Valuta

Ko mo `e da se na da?

Gra |a ni ma ko ji ima ju du go ro~ ne po zaj mi ce ugo vo re ne pre 31. de cem bra 2010. go di ne, ka ko je pred vi |e no tim pro gra mom, bi }e omo gu }e no od la ga we ot pla te glav ni ce u ro ku do dve go di ne, ali sa mo u slu ~a ju da s iz mi re wem ra ta ne ka sne du `e od 180 da na.

Po pro ce ni Udru `e wa ba na ka Sr bi je, te uslo ve is pu wa va ju ko ri sni ci ukup no 328.000 kre di ta gra |a na, od ~e ga su 72.000 po tro {a~ ki, 13.000 kre di ti za adap ta ci ju, 68.000 su stam be ni a 16.000 po tro {a~ ki kre di ti. Uslo vi ma re pro gra ma je pred vi |e no da se to kom grejs-pe ri o da pla }a ka ma ta, osim u slu ~a je vi ma ka da je ko ri snik ostao bez po sla i ban ka }e mu bra ~u na va ti ka ma tu u grejspe ri o du i pri pi si va ti je glav ni ci. Za kre di te kod ko jih je rok ot pla te do 36 me se ci, grejs-pe riod ne mo `e bi ti du `i od 50 od sto pre o sta log ro ka ot pla te kre di ta. Ni je do zvo qe no ni do dat no za du `i va we ko ri sni ka kre di ta ko ji su u doc wi du `oj od 90 da na u to ku tra ja wa grejs-pe ri o da.

Na rav no, ovaj pro gram ban ke tre ba tek da pri hva te, a da li }e to u~i ni ti ba{ sve, e to se jo{ ne zna.

bor UBS-a, ko ji je od lu ~io da svim ban ka ma pre po ru ~i da se ukqu ~e u pro gram re pro gra ma kre di ta gra |a na, ko ji je ju dan ra ni je usvo ji la Vla da Sr bi je.

Dra gi wa \u ri}, ko ja je i pred sed ni ca Uprav nog od bo ra UBS-a, re kla je da je ban ka In te za sprem na da po~ ne odo bra va we od lo `e ne ot pla te kre di ta, na vo de }i da ta ban ka ve} odo bra va re pro gra me za u du `e wa gra |a na. No ve me re cen tral ne ban ke, ko je po dr `a va ju Vla din pro gram re pro gra ma kre di ta, po we nim re ~i ma, ban ka ma }e olak {a ti od la ga we iz mi re wa oba ve za kli jen ta jer se ne }e po ve }a va ti re zer va ban ka i te ret na ka pi tal.

Na rav no da se na kon sve ga po sta vqa pi ta we za {to su ban ka ri za se da li dan na kon pre mi je ro vog na stu pa, a ne pre to ga, i ka ko je mo gu }e da je sti gla sa mo pre pro ru ka, a ne i spi sak ba na ka ko je }e gra |a ni ma da ti kre dit ni pre dah. Ban ke su, ka ko je na ve de no u sa op {te wu Uprav nog od bo ra UBS-a, sprem ne da se u naj kra }em ro ku ukqu ~e u re a li za ci ju pro gra ma od la ga wa ot pla te kre di ta gra |a na ko ji je usvo ji la Vla da Sr bi je.

S ob zi rom na sve {to se de {a va, sva je pri li ka da }e ne ke ban ke da ti dvo go di {wi grejs-pe riod, a ne ke i ne }e. Ta ko |e, mo `e se de si ti i dis kri mi na ci ja kli je na ta u ban ka ma ko je se de kla ra tiv no iz ja sne da pri sta ju, ali da de lu kli ja na ta odo bre pre dah, a dru gi ma ne.

D. U.

OLI VER DU LI] NA JA VQU JE O@I VQA VA WE GRA \E VI NAR STVA

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Ka ko sa da stva ri sto je, gra |a ni }e mo ra ti da obi ja ju ban kar ske {al te re da bi vi de li ima ju li sre }e da do bi ju kre dit ni pre dah jer Vla da s ban ka ma i Na rod nom ban kom Sr bi je u su {ti ni ni je pot pu no do go vo ri la i usa gla si la gro mo gla sno na ja vqe ne olak {i ce za pre za du `e ne po ro di ce. Ve} je pro {lo ne ko li ko da na od tre nut ka ka da je pre mi jer Mirko Cvetkovi} na spe ci jal no or ga ni zo va noj kon fe ren ci ji za no vi na re u Vla di Sr bi je na ja vio pro gram za re pro gram kre di ta gra |a ni ma, ali je pro blem u to me {to taj spas za 500.000 po ro di ca u stva ri uop {te jo{ ni je do go vo ren i {to se ne zna ka ko }e bi ti spro ve den i ka da. Sve je tu, sa mo jo{ da ban ke pri sta nu, a one i sa da ima ju do dat ne pred u slo ve.

Iz gle da da je pre mi jer po sva ku ce nu `e leo da pro mo vi {e ono {to ban ke jo{ ni su pri hva ti le i {to ni je pot pu no do go vo re no, s ob zi rom na to da se tek sa da lop ti ca i od go vor nost s ba na ka pre ba cu je na Na rod nu ban ku Sr bi je pa ta ko ukrug. Zbog to ga se i po sta vqa pi ta we {ta je Vla da ra di la vi {e od me sec da na jer je Cvet ko vi} re pro gram na ja vio jo{ pre re kon struk ci je Vla de Sr bi je.

Da je u pi ta we igra po kva re nih te le fo na po tvr |u je i iz ja va pred sed ni ca Iz vr {nog obo ra ban ke In te za u Sr bi ji Dragiwa \uri}, ko ja je pre kju ~e re kla da bi pri me na pro gra ma od la ga wa ot pla te kre di ta gra |a na mo gla po ~e ti ove ne de qe.

– Po ~e tak pri me ne tog pro gra ma }e za vi si ti od od go vo ra Na -

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

99,8605

101,8990

104,2420

99,5548

Australija

dolar

1

73,0402

74,5308

76,2450

72,8166

Kanada

dolar

1

72,5995

74,0811

75,7850

72,3772

Danska

kruna

1

13,3900

13,6633

13,9776

13,3490

Norve{ka

kruna

1

12,7529

13,0132

13,3125

12,7139

[vedska

kruna

1

11,0304

11,2555

11,5144

10,9966

[vajcarska

franak

1

76,1016

77,6547

79,4408

75,8686

V. Britanija

funta

1

113,6460

115,9650

118,6320

113,2980

SAD

dolar

1

69,3862

70,8022

72,4307

69,1737

Kursevi iz ove liste primewuju se od 8. 4. 2011. godine

Mi ni star `i vot ne sre di ne, ru dar stva i pro stor nog pla ni ra wa Oliver Duli} iz ja vio je da se u ovoj go di ni o~e ku ju in ve sti ci je ve }e od 500 mi li o na evra u objek te ko je }e da gra di dr `a va – {to sta no ve, {to dru ge gra |e vi ne ko je su od dr `av nog zna ~a ja.

Du li} ka `e da gra |e vin ski sek tor u Sr bi ji be le `i rast ve} tre }i me sec za re dom, pr vi put na kon dve go di ne. On ve ru je da }e se, za hva qu ju }i ve li kim gra |e vin skim pro jek ti ma, ko ji, pre sve ga, do la ze od in ve sti ci ja dr `a ve, us pe ti da ove go di ne po dig ne gra |e vin ski sek tor, da u~e stvu je u ra stu bru to na ci o nal nog do hot ka i da upo sli gra |e vin sku ope ra ti vu go to vo u pot pu no sti.

Za hva qu ju }i Vla di nim me ra ma, ove go di ne bi }e otvo re no vi {e od 240 gra di li {ta u svim gra do vi ma Sr bi je, a u na red nih ne ko li ko me se ci bi }e po kre nut pro je kat so ci jal ne sta no grad we, od no sno iz grad we oko 1.600 sta -

no va za so ci jal ne ka te go ri je sta nov ni {tva. Po we go vim re ~i ma, u pro jek ti ma ko je dr `a va bu de fi nan si ra la ne }e bi ti du go va wa pred u ze }i ma, rad ni ci ko ji bu du ra di li na wi ma }e bi ti ko rekt no pla }e ni, ra di }e u po voq ni jim

100.000 rad ni ka u gra |e vi nar stvu, do 40 od sto ra di na cr no. Za tih 40.000 rad ni ka ko ji ne zna ju {ta je rad na ili zdrav stve na kwi `i ca, no vi ko lek tiv ni ugo vor za gra |e vi nar stvo i in du stri ju gra |e vin skog ma te ri ja la ko ji je stu pio na sna gu mo gao bi bi ti pra vi spas.

va na to da ko lek tiv ni ugo vor mo `e da bu de mr tvo slo vo na pa pi ru ako dr `av ne in sti tu ci je ne bu du kon tro li sa le da li po slo dav ci re dov no iz mi ru ju oba ve ze pre ma za po sle ni ma. Me |u tim, u Uni ji po slo da va ca ka `u da se ugo vor od no si pr ven stve no na fir me ko je po slu ju le gal no i da

Mi ni ma lac 16.500 di na ra Pred sed nik Sa mo stal nog sin di ka ta gra |e vin skih rad ni ka Sr bi je Du {ko Vu ko vi} ka `e da je `e qa da se rad ni ci na te ra ju da ne ra de is pod utvr |e ne ce ne od mi ni mal no 16.500 di na ra, plus 70 po sto za re gres i 20 pro ce na ta za to pli obrok. Po slo dav ci ih mo gu pla ti ti i vi {e ako `e le da ih bo qe mo ti vi {u. Me |u tim, po {to je da nas u gra |e vi nar stvu te {ko bi ti i rad nik i po slo da vac, naj ~e {}e i jed na i dru ga stra na pri sta ju na to da idu u si vu zo nu jer se na za ra du od 35.000 di na ra za po re ze i do pri no se pla }a 21.000. uslo vi ma i bi }e im upla }e ni svi pri pa da ju }i po re zi i do pri no si.

Da bi se sma wio broj ne le gal nih fir mi, dr `a va bi mo ra la ili sma wi ti da `bi ne, ili uve sti dra kon ske ka zne za sve ko ji iz be ga va ju pla }a we oba ve za.

Pri me ra ra di, po sle uvo |e wa za tvor ske ka zne za one ko ji su iz be ga va li pla }a we po re za, u Ru si ji je za dva me se ca pri ja vqe no 2,7 mi li o na rad ni ka. U Sr bi ji od

Mi ni star Du li} ve ru je da }e se Po seb nim ko lek tiv nim ugo vo rom sma wi ti rad na cr no u tim obla sti ma i ko na~ no us po sta vi ti so ci jal ni di ja log iz me |u za po sle nih i po slo da va ca u gra |e vi nar stvu. To za re zul tat mo ra ima ti su zbi ja we i si ve eko no mi je i ne lo jal ne kon ku ren ci je.

Pred sed nik Sa mo stal nog sin di ka ta gra |e vin skih rad ni ka Sr bi je Du{ko Vukovi} upo zo ra -

}e bi ti odr `iv tek ka da do |e do opo rav ka gra |e vi nar stva i ka da se po ve }a ni vo in ve sti ci ja. Po slo dav ci ka `u da, da bi ta ko zva ne ta {na-ma {na fir me, ko je na osno vu ugo vo ra iz najm qu ju rad ni ke i pla }a ju ih na ru ke, pre {le u le gal ne to ko ve, naj pre bi tre ba lo sma wi ti po re ze, po ja ~a ti in spek cij sku kon tro lu i da ti ve }a ovla {}e wa in spek to ri ma.

R. Da u to vi}

ekOnOMiJA

dnevnik NA MEN SKA IN DU STRI JA TRA @I PO DR [KU

^e ka ju iz voz od 600 mi li o na do la ra Ge ne ral ni di rek tor pred u ze }a „Ju go im port SDPR” Ste van Nik ~e vi} iz ra zio je o~e ki va we da }e dr `a va na sta vi ti po dr {ku do ma }e na men ske in du stri je, ko ja u ovom tre nut ku ima ugo vo re ne a ne re a li zo va ne po slo ve vred ne oko 600 mi li o na do la ra.

– Ni vo ukup no ugo vo re nih po slo va je zna ~aj no ve }i, ali je ve li ki deo ve} re a li zo van. Ko li ka }e

tih ugo vo ra bi ti re a li zo va no to kom ove go di ne, te {ko je re }i, jer je i u ce lom fi nan sij skom sek to ru Sr bi je na stao za stoj u fi nan si ra wu – ka zao je ge ne ral ni di rek tor Nik ~e vi}, go vo re }i o iz vo znim po ten ci ja li ma na men ske in du stri je u Sr bi ji na sed ni ci Uprav nog od bo ra udru `e wa „Po slo da vac” pro te kle sed mi ce.

Nik ~e vi}, ko ji je i pot pred sed nik tog udru `e wa, na gla sio je da je dr `a va ve} pru `i la kon kret nu po dr {ku iz da va wem od re |e nih dr `av nih ga ran ci ja, ali da je, s dru ge stra ne, neo ~e ki va no, iz o sta la po dr {ka ba na ka.

– Do {lo je do fi nan sij ske po dr {ke u smi slu pru `a wa ga ran ci ja za iz vo zne kre di te, a sa da `e lim i pre ko „Po slo dav ca” da upu tim po ziv svim ~la no vi ma na {eg udru `e wa da kon ku ri {u kon kret nim pro gra mi ma, s ob zi rom na to da u bu xe tu po sto ji jo{ oko 50 mi li o na evra za pod sti caj iz vo zno ori jen ti sa nih po slo va – re kao je Nik ~e vi}.

ponedeqak11.april2011.

DR @AV NI ME NA YE RI (NE)]E SPA STI PO SR NU LA PRED U ZE ]A

Lo {e pro da te fir me vra ti ti rad ni ci ma Agen ci ja za pri va ti za ci ju for mi ra la je li stu od 284 li ca ko ja su, po we noj oce ni, kva li fi ko va na za oba vqa we po slo va pri vre me nog za stup ni ka ka pi ta la, a wih 205 je ve} do bi lo ras po red pred u ze }a ko ja }e po ku {a ti da „po vra te„ na kon ne u- spe {ne pri va ti za ci je.

Na i me, dr `av ni pro fe si o nal ci za una pred utvr |e nu nov ~a nu na kna du ima ju pred so bom te `ak za da tak, a to je opo ra vak pred u ze }a po sle ~ak i ne ko li ko pro pa lih pri va ti za ci ja, ali i o~u va we ~ak 15.000 rad nih me sta jer upra vo to li ko rad ni ka je za po sle no u tim fir ma ma. Od lu ku dr `a ve da pre ko dr `av nih pro fe si o na la ca spa sa va {to se spa sti mo `e mno gi eko nom ski stru~ wa ci oce ni li su kao ~ist mar ke ting jer je u ve }i ni slu ~a je va re~ o fir ma ma ma weg ili ve }eg lo kal nog zna ~a ja u ko ji ma je pret hod ni vla snik osta vio pu sto{ i za ko je se re al no te {ko mo `e na }i re {e we da ona kva ka kva su bi la na sta ve da ra de. S dru ge stra ne, mno gi su od mah upra vo u vla di nim pro fe si o nal ci ma vi de li ~la no ve ne kih par ti ja, {to im u star tu do vo di u pi ta we stru~ nost i kva li fi ko va nost da u~i ne „pod vig” i od pro pa le fir me na pra ve uspe {nu.

Pro {le go di ne je bi zni smen Mi o drag Ko sti} pred lo `io Vla di da po slov ni qu di pre u zi mu upra vqa we pred u ze }i ma ~i ja je pri va ti za ci ja pro pa la, tvr de }i da we ga ne za ni ma no vac ve} pri zna we da je po mo gao pro pa lim dr `av nim fir ma ma da sta nu na svo je no ge. Do dao je da to ne zna ~i ni da iste opo ra vqe ne fir me mo ra ju bi ti pro da te „spa si o ci ma” ve} se mo gu pro da va ti na tr `i {tu.

Biv {i di rek tor Agen ci je za pri va ti za ci ju Bran ko Pa vlo vi} tvr di za na{ list da ni je dan ni dru gi mo del, da kle ni dr `av ni

pro fe si o nal ci ni po de la pro pa lih pred u ze }a srp skim bi zni sme ni ma, ni je do bro re {e we za pred u ze }a ko ja su do `i ve la krah pri va ti za ci je.

no bi lo bi da se pre o sta le ak ci je na kon ras ki da ugo vo ra o pri va ti za ci je po de le za po sle ni ma i da se wi ma omo gu }i da iza be ru me nax ment ko ji }e ih vo di ti da qe. Dr `a -

Dr `a va ni je do bar ru ko vo di lac Eko no mi sta Da ni jel Cve ti }a nin sma tra da se iz bo rom dr `av nih za stup ni ka ni {ta ne }e pro me ni ti jer si ti u a ci ja „kad se dr `a va me {a u eko no mi ju ni ka da ni je da la do bre re zul ta te”.

– Dr `a va ni je do bar ru ko vo di lac – ka zao je Cve ti }a nin. – Ide ja je bi la da se dr `a va po vu ~e iz pro ce sa pri va ti za ci je, ali je to u Sr bi ji gru bo isme ja no. Iz bor qu di na kon kur su, kao i do sad, pa {}e na po li ti~ ke ka dro ve ili }e bi ti ne ka vr sta apa na `e za slu `nim po je din ci ma. Do {lo je do to ga da mi eko no mi sti mo ra mo da da je mo ozbiq ne ko men ta re na mon stru o zne od lu ke dr `a ve. Do kle god dr `a va upra vqa ka pi ta lom, ne }e bi ti po ma ka.

– Ni je do bro re {e we ni da dr `a va ime nu je dr `av ne za stup ni ke na kon pro pa lih pri va ti za ci ja, a ni je ni da se ona da ju srp skim bi zni sme ni ma da ih spa sa va ju – is ti ~e Pa vlo vi}. – Po {to je dr `a va jed nom ve} ne {to pro da la i uze la no vac od te pro da je, je di no is prav -

KA KVE OPA SNOST NO SI OSNI VA WE RAZ VOJ NE BAN KE SR BI JE?

va je uze la no vac i za {to bi opet do bi ja la ka pi tal?

Ta~ no je da za kon na la `e da se na kon pro pa le pri va va ti za ci je pred u ze }a vra }a ju dr `a vi, ali to je po gre {an kon cept, tvr di Pa vlo vi}, do da ju }i da se nig de ne ka `e da se dr `av ni deo mo ra za dr `a ti ni -

ti da je dr `a va du `na da se o we mu sta ra. Jer, ka ko ka `e, da je zna la da se o we mu sta ra, ona ga ne bi ni pro da va la, isto kao {to ne bi pro pa la pri va ti za ci ja da je ku pac znao i hteo da vo di ra ~u na o fir mi ko ju je ku pio i za ko ju je dr `a vi pla tio od re |e nu svo tu nov ca.

– Da kle, nig de ne ka `e da se na kon pri va ti za ci je dr `av ni ka pi tal ne mo `e da ti za po sle ni ma i sa svim je u re du da oni sud bi nu pred u ze }a, pa sa mim tim i svog rad nog me sta, uzmu u svo je ru ke i sa mi pro ba ju da na |u me nax ment ko ji }e ih iz vu }i iz pro ble ma. To, pak, zna ~i da }e sa mi bi ti kri vi ako ne us pe ju i da se ne }e opet po ja vi ti na dr `av nom pra gu. Naj ma wa je ve ro vat no }a da }e po gre {i ti, a na kra ju kra je va, ako ne us pe ju i odu u ste ~aj, pro da }e se kao imo vi na, ne ko }e ku pi ti tu imo vi nu i za po sli ti ne ko ga, a osta li }e do bi ti ne ki no vac ako pre o sta ne od du go va. Ali }e re {i ti du `ni~ ko-po ve ri la~ ke od no se i dr `a va ne }e ima ti ni ka kvu od go vor nost u sve mu to me. Ne ka oni za kqu ~e ugo vor s Ko sti }em da ih „va di” iz bu le, ne mam ni {ta pro tiv. Eto va ma vla sni {tvo pa ako ho }e te go spo di na Ko sti }a ili ne kog dru gog bi zni sme na, uzmi te ga, ako ne }e te, iza be ri te me |u so bom ili na |i te tre }eg, pe tog, sa mi vo di te da qe bri gu o re struk tu ri ra wu i ti me se za pra vo is pum pa va ten zi ja u sve mu to me i spre ~a va se sva ko me {e ta re we – ob ja {wa va Pa vlo vi}.

Na{ sa go vor nik je skep ti ~an da }e od ce le ove pri ~e i{ta bi ti i da }e spas ko ji o~e ku je ovih 15.000 rad ni ka sti }i sa mo za to {to je dr `a va „od lu~ na” da se o wi ma bri ne, pod se }a ju }i na to da se u Sr bi ji ve} go di na ma vo di po pu li sti~ ka a ne stvar na bri ga o qu di ma i pred u- ze }i ma.

Q. Ma le {e vi}

5

SPOQ NO TR GO VIN SKA RAZ ME NA

Srp ski iz voz od gvo `|a Glav ni iz vo zni part ner Sr bi je u pr va dva me se ca ove go di ne bi la je Ita li ja, gde je iz ve ze na ro ba vred na 202 mi li o na do la ra, a glav ni uvo zni Ru ska Fe de ra ci ja, oda kle su sti gle ro be za 417,9 mi li o na, po ka za li su po da ci Re pu bli~ kog za vo da za sta ti sti ku.

U iz vo zu, glav ni spoq no tr go vin ski part ne ri, po sle Ita li je, bi le su Ne ma~ ka sa 177,7 mi li o na do la ra i Ru mu ni ja sa 145,7 mi li o na. Glav ni spoq no tr go vin ski part ne ri u uvo zu, po sle Ru si je, bi le su Ne ma~ ka s 244,8 mi li -

o na do la ra i Ita li ja s 217,8 mi li o na.

Spoq no tr go vin ska rob na raz me na bi la je naj ve }a sa ze mqa ma s ko ji ma Sr bi ja ima pot pi sa ne spo ra zu me o slo bod noj tr go vi ni.

Ze mqe ~la ni ce Evrop ske uni je ~i ne vi {e od po lo vi ne ukup ne raz me ne. Dru gi po va `no sti part ner Sr bi je su ze mqe spo ra zu ma o Zo ni slo bod ne tr go vi ne u cen tral noj Evro pi (CEF TA), s ko ji ma po sto ji su fi cit u raz me ni od 178,8 mi li o na do la ra, a ko ji je re zul tat uglav nom iz vo za po qo pri vred nih pro iz vo da.

Naj ve }i de fi cit ja vqa se u tr go vi ni s Ru si jom zbog uvo za ener ge na ta, pre sve ga naf te i ga sa.

Pre ma od se ci ma Stan dard ne me |u na rod ne tr go vin ske kla si fi ka ci je, u iz vo zu Sr bi je naj ve }e u~e {}e ima li su gvo `|e i ~e lik – 180 mi li o na do la ra, `i ta ri ce i pro iz vo di od wih – 145 mi li o na, obo je ni me ta li – 131 mi lion, elek tri~ ne ma {i ne i apa ra ti – 98 mi li o na i po vr }e i vo }e – 83 mi li o na do la ra.

OPO RA VQA SE BDP, ALI OSTA JU NE ZA PO SLE NOST, IN FLA CI JA, DU GO VI I DE FI CIT

Po li ti~ ko fi nan si ra we ^e ti ri ja ha ~a eko nom ske lo {eg bi zni sa kri ze jo{ su tu

[ef kan ce la ri je Svet ske ban ke u Sr bi ji Lu Bre for upo zo rio je ovih da na na to da su is ku stva raz li ~i tih ze ma qa s raz voj nim ban ka ma po ka za la da to ni je do bar mo da li tet za re {a va we eko nom skih pro ble ma te da one u pre te `nom bro ju slu ~a je va ni su od go vo ri le ni mi ni mal nim o~e ki va wi ma.

Na kon {to su iz Vla de Sr bi je sti gle na ja ve da }e dr `a va osno va ti raz voj nu ban ku da bi po mo gla pri vred ni raz voj, Bre for je upo zo rio na to da po seb no ve li ki pro blem je ste po li ti~ ka za vi snost ta kvih ba na ka, zbog ~e ga su ove in sti tu ci je ~e sto po sta ja le te ren za me re po li ti~ kog ka rak te ra.

– [i rom sve ta smo is ku si li mno ge slu ~a je ve ka da su ove in sti tu ci je po sta ja le sred stvo po li ti~ kog po kro vi teq stva i ko rup ci je, te ra sip ni ci jav nih fi nan si ja – upo zo rio je Bre for.

Ka da je pre mi jer Mir ko Cvet ko vi} na ja vio osni va we raz voj ne ban ke za je sen, to je po zdra vi la ve }i na po li ti ~a ra, mno go pri vred ni ka, kao i deo eko no mi sta.

Oni ko ji su se us pro ti vi li, po put vla sni ka „MK-gru pe„ Mi o- dra ga Ko sti }a, ba{ kao i Bre for upo zo ra va ju na to da, jed no stav no, ne }e bi ti mo gu }e spre ~i -

rej ting, zbog ~e ga pri vre da ne mo `e da ra di s vi so kim ka mat nim sto pa ma na kre di te ko je tre nut no nu de ko mer ci jal ne ban ke u ze mqi.

– Sa ka ma ta ma od 17 ili 20 pro ce na ta te {ko da se mo `e fi nan si ra ti bi lo ka kvo ula ga we.

Ko li ka bi tre ba la da bu de pro fit na sto pa da bi se to is pla ti lo? Za to nam je po treb na raz voj na ban ka – ka zao je pred sed nik ba~ ko pa la na~ kog „Tar ket Sin -

te lo na“ Ni ko la Pa vi ~i} na ne dav nom fo ru mu Srp ske aso ci ja ci je me na xe ra u No vom Sa du.

Ide ju je ta da po dr `ao i Bo jan Ra dun, pr vi ~o vek „Nek ta ra“, pro ce wu ju }i da bi se osni va wem

[ta je s NIP-om?

Mi ro slav Pro ko pi je vi} pod se }a na to da Sr bi ja ve} ima niz sli~ nih pro gra ma, od Fon da za raz voj pa na da qe.

– NIP je po kre nut pre sa mo ne ko li ko go di na, s bu xe tom od go to vo po la mi li jar de evra, da bi ove go di ne spao na tri de se tak mi li o na, {to je o~i to we go va ti ha li kvi da ci ja. Sa mo vr lo ne in te li gen tan svet uza stop no gre {i na isti na ~in – upo zo ra va on.

ti po li ti~ ke zlo u po tre be i ko rup ci ju u ra du te bu du }e ban ke. S dru ge stra ne, mno gi pri vred ni ci, me |u wi ma i ne ki ve o ma ozbiq ni, upo zo ra va ju na to da Sr bi ja ima ve o ma lo{ kre dit ni

raz voj ne ban ke ob je di ni li svi po sto je }i raz voj ni pro gra mi, ~i me bi se stva ri po jed no sta vi le, a pro ce du re za do bi ja we kre di ta bi bi le tran spa rent ni je i jef ti ni je.

Me |u tim, eko no mi sta dr Mi ro slav Pro ko pi je vi}, pred sed nik be o grad skog Cen tra za slo bod no tr `i {te, pod se }a ju }i na to da je i Cr na Go ra na ja vi la osni va we ova kve in sti tu ci je i da ve} po sto ji Raz voj na ban ka Voj vo di ne, ob ja {wa va da je osnov ni pro blem s raz voj nim ban ka ma u to me {to se wi ho vim nov cem fi nan si ra ju po slov ni po du hva ti ko ji ne mo gu pro }i test tr `i {ta.

– Ako mi sle da su to do bri pro jek ti, ne ka ih po li ti ~a ri i za po sle ni u raz voj nim ban ka ma fi nan si ra ju svo jim pa ra ma. Da mo gu, no vac za te pro jek te bi se ve} na {ao kod ko mer ci jal nih ba na ka – na veo je Pro ko pi je vi} u po sled wem bro ju „Eko no mist ma ga zi na“.

Da ova te za ima smi sla in di rekt no je pri znao i sam Ra dun ka da je na po me nu tom fo ru mu, od go va ra ju }i na pi ta we da li „Nek tar“ uzi ma kre di te od Raz vo je ban ke Voj vo di ne, od go vo rio: „Ne, jo{ uvek mo `e mo jef ti ni je da se fi nan si ra mo kod ko mer ci jal nih ba na ka„. U pre vo du, to je zna ~i lo da do bre kom pa ni je i do bri in ve sti ci o ni pro jek ti uvek mo gu na }i no vac pod re la tiv no po voq nim uslo vi ma.

Pro ko pi je vi} ta ko |e uka zu je na to da je ne mo gu }e iz be }i po li ti za ci ju raz voj ne ban ke, gde po li ti ~a ri od re |u ju ko }e do bi ti kre dit a po slov ni qu di im u znak za hval no sti fi nan si ra ju kam pa we ili im ne ki pro ce nat odo bre nih kre di ta vra }a ju u xep.

On na vo di da po sao dr `a ve ni je da fi nan si ra ne is pla ti ve bi zni se ve} da po boq {a va po slov no okru `e we i ti me u~i ni da ima vi {e pri vat nih pro fi ta bil nih ula ga wa.

– Ti me {to osni va ju raz voj ne ban ke vla de tih ze ma qa i Voj vo di ne po ka zu ju da ne ve ru ju da mo gu da ura de i{ta ozbiq ni je u ve zi s onim {to im je po sao – za kqu ~u je Pro ko pi je vi}.

V. ^vor kov

Iako Sr bi ja be le `i pr ve zna ke pri vred nog opo rav ka, i da qe po sto ji ve li ki broj eko nom skih po ka za te qa ko ji iza zi va ju za bri nu tost, kao {to su ~e ti ri ja ha ~a eko nom ske kri ze – in fla tor ni pri ti sci, rast ne za po sle no sti, po ve }a we za du `e no sti i bu xet skog de fi ci ta.

Ko or di na tor is tra `i va~ kog ti ma „Ma kro e ko nom ske ana li ze i prog no ze” – MAP-a – Mar ko Ma lo vi} is ta kao je da }e, uko li ko 2011. ne bu de pred iz bor na, ovo go di {wi pri vred ni rast bi ti ve }i od pro {lo go di {wih oko 1,7 po sto, ali }e prog no zi ra nim tem pom ra sta pret kri zni ni vo pri vred ne ak tiv no sti bi ti do stig nut tek u 2012. go di ni.

– Na `a lost, iako ne ve li ke sto pe pri vred nog ra sta sta ti sti~ ki uka zu ju na teh ni~ ki iz la zak iz re ce si je, one ni su i ne }e bi ti ni iz da le ka do voq ne da oset ni je po ve }a ju stan dard gra |a na Sr bi je – oce nio je Ma lo vi}.

Po we go vim re ~i ma, raz lo ge za ume re ni op ti mi zam u po gle du na srp sku eko no mi ju da je fi skal na kon so li da ci ja kroz iz me ne i do pu ne Za ko na o bu xet skom si ste mu, ko ji ma su uve de ni Fi skal ni sa vet i fi skal na pra vi la.

Ipak, MAP pro ce wu je da }e pred vi |e ne fi skal ne re for me bi ti neo dr `i ve ako se uz wih ne obez be di di na mi ~an rast re al nog sek -

to ra, na veo je Ma lo vi}. De fi cit bu xe ta Re pu bli ke Sr bi je, ko ji je u 2010. go di ni iz no sio vi {e od 107 mi li jar di di na ra, u ovoj }e bi ti ve }i ne kih tri na e stak mi li jar di, oce we no je, ali je is tak nu to i da su na ja vqe na znat no ve }a dr `av na ula ga wa u in fra struk tur ne pro jek te.

Pod se tiv {i na to da je na kra ju

nuo i da je Vla da u pro {loj go di ni o~e ki va la vi {e od dve mi li jar de evra stra nih di rekt nih in ve sti ci ja, a ostva re no je sa mo 762 mi li o na, {to je go to vo uopao ma we ne go u 2009. go di ni.

– Me |u tim, op ti mi zam da je ~i we ni ca da je Sr bi ja me |u ze mqa ma u raz vo ju tre }a po atrak tiv no sti ula ga wa u pro iz vod ni sek tor, a sed -

2010. spoq ni dug Sr bi je do sti gao 23,78 mi li jar de evra, on je oce nio i da je na sta vak ra sta spoq nog du ga ne mi no van, ima ju }i u vi du da je di no pre ra |i va~ ka in du stri ja be le `i oset no sma we we spoq ne za du `e no sti u kor po ra tiv nom sek to ru Sr bi je, a da se na kra tak rok ne mo gu o~e ki va ti ozbiq ni ji pri li vi nov ca iz di ja spo re, ni ti od do na tor skih kon fe ren ci ja. Ma lo vi} je na po me -

ma u uslu `ni sek tor, i za 2011. go di nu na ja vqe ne su broj ne no ve in ve sti ci je – na gla sio je on.

Pro fe sor Vla sti mir Vu ko vi} oce nio je da je Sr bi ja i da qe u du bo koj re ce si ji i da je pri vred ni rast do mi nant no uslo vqen iz vo znom tra `wom, dok isto vre me no ima mo rast ne za po sle no sti i pad pro me ta u tr go vi ni na ma lo, {to ni ka ko ne uka zu je na pri vred ni opo ra vak.

Gle di {te sli~ no eks per ti ma MAP-a ima i pred sed nik Pri vred ne ko mo re Sr bi je Mi lo{ Bu ga rin, ko ji je iz ja vio da je pla ni ra ni rast bru to do ma }eg pro iz vo da od tri po sto u 2011. ostvar qiv, uka zav {i na to da se srp ska pri vre da i da qe su o ~a va s broj nim pro ble mi ma i ri zi ci ma. On je re kao da su naj ve }i pro ble mi s ko ji ma se su o ~a va srp ska pri vre da i u ovoj go di ni ne li kvid nost, za du `e nost, sku pi kre di ti, ne za po sle nost, iz o sta nak po re ske re for me i „gi qo ti ne pro pi sa„.

D. Uro {e vi}

Ni je pro {lo I mi ni star eko no mi je i re gi o nal nog raz vo ja Ne boj {a ]i ri} je iz ja vio da eko nom ska kri za jo{ ni je pro {la iako je sta ti sti~ ki iza nas jer Sr bi ja ve} pet kvar ta la ima rast bru to do ma }eg pro iz vo da, uz isto vre me ni rast iz vo za u 2010. go di ni od 24 po sto. ]i ri} je ka zao da Vla da u vr lo krat kom ro ku mo ra i za pri vre du pred lo `i ti kon kret ne me re, po put re pro gra mi ra wa kre di ta gra |a ni ma, jer bi mi ro va we oba ve za u na red nih 12 ili 24 me se ca omo gu }i lo pred u ze }i ma da uzmu va zdu ha, a ne ki ma i da in ve sti ra ju.

On je ka zao da je dan od pr vih po te za Vla de Sr bi je mo ra bi ti uvo |e we fi nan sij ske di sci pli ne, i pre neo da su u to ku kon sul ta ci je u Vla di o to me da li rok u ko jem jav na pred u ze }a mo ra ju da pla te svo je oba ve ze tre ba pro pi sa ti za ko nom ili da se to re gu li {e na ne ki dru gi na ~in.

6

berza

ponedeqak11.april2011.

PA DA I PRO MET I IN DEK SI

RE FE REN DUM NA OSTR VU

Island ne }e da vra ti dug Pre li mi nar ni re zul ta ti re fe ren du ma na Islan du po ka zu ju da su gla sa ~i od bi li plan vla de u Rej kja vi ku da Ve li koj Bri ta ni ji i Ho lan di ji vra ti pet mi li jar de do la ra po sle pro pa sti island skog ban kar skog si ste ma.

Taj do go vor sma tran je kqu~ nim za brz eko nom ski opo ra vak ostrv ske dr `a ve. Dug je na stao jer su Bri ta ni ja i Ho lan di ja mo ra le svo jim gra |a ni ma da kom pen zu ju gu bi tak u{te |e vi ne u jed noj od glav nih island skih ba na ka, ko ja je pro pa la kra jem 2008. go di ne.

Island ima 230.000 gla sa ~a, me |u tim, iz la znost je ma wa ne go {to se o~e ki va lo.

Pre li mi nar ni re zul ta ti po ka zu ju da je 58 od sto gla sa lo pro tiv, a 42 od sto za vra }a we du ga.

„Re zul ta ti re fe ren su ma mo gu da do ve du do eko nom skog i po li~ kog ha o sa”, ka `e pre mi jer ka Islan da Jo ha ne Si gur da do tir. „Iza bra na je naj go ra op ci ja.

Na ci ja se po de li la”, is ta kla je island ska pre mi jer ka u in ter vjuu dr `av noj te le vi zi ji, na gla siv {i da vla da mo ra u~i ni ti sve ka ko bi spre ~i la po li ti~ ki i eko nom ski ha os ko ji mo `e usle di ti zbog ova kvog re zul ta ta. Re a gu ju }i na re zul ta te re fe ren du ma, glav ni fi nan sij ski se kre tar tre zo ra bri tan skog mi ni star stva fi nan si ja De ni Alek san der i ho land ski mi ni star fi nan si ja Jan Kes de Je ger, re kli su da su raz o ~a ra ni, oce niv {i da }e se slu ~aj pre pu sti ti su do vi ma.

NIS i da qe ko lo vo di na Ber zi Na Be o grad skoj ber zi po sled weg da na tr go va wa u sed mi ci ube le `en je skro man pro met od ne pu nih 44 mi li o na di na ra (431.603 evra).

In deks naj li kvid ni jih ak c i j a Be l eks 15 bla g o je osla b io, za 0,11 od sto, na 766,18 po e n a, a op { ti Be l eks li ne je za vr {io u ne znat nom plu su od 0,02 od sto, na 1.432,01 po e na.

Ne deq ni pro met bio je 4,7 mi li o na evra dok je pret h od n e sed m i c e iz n o s io 8,8 mi l i o n a evra. In deks Be leks 15 na ne deq nom ni vou je opao za 0,24 od sto dok je Be lek sli ne imao pad od 0,37 od sto.

NIS-ovim ak ci ja ma, sa A li stin ga, tr go va lo se u tro stru ko ve }em obi mu, za 20,78 mi li o na uz skok ce ne od 0,77 od sto na 526 di na ra. AIK ban ka] je ima la re a li za ci ju od pre ko pet mi li o na di na ra uz pad ce ne od 0,35 od sto. Atrak tiv ne su bi le i ak ci je Pri vred ne ban ke sa pro me tom

od 2,9 mi li o na i sko kom ce ne od de vet od sto na 600 di na ra ~i me se upi sa la me |u do bit ni ke da na.

Har ti ja ma be o grad skog aero dro ma tr go va lo se u ne {to ma wem obi mu ne go u ~e tvr tak, od no sno za 2,5 mi li o na, uz pad ce ne od 0,39 od sto na 512 di na ra. Agro ban ka je ube le `i la pro met vre -

dan 2,3 mi li o na di na ra a ak ci ja te ban ke iz gu bi la je na vred no sti 0,4 od sto. Do bit nik da na bi le su i pri o ri tet ne ak ci je Ko mer ci jal ne ban ke sa sko kom ce ne od 3,5 od sto na 999 di na ra. Na ne deq nom ni vou do bit ni ci su Po li ti ka a.d. , Kre di ban ka a.d. iz Kra gu jev ca i Pri vred na ban -

ka Be o grad. U~e {}e stra nih in v e s ti t o r a bi l o je 41,83 od sto u ukup noj i 42,65 u tr go vi ni ak ci ja ma.

Na Pro d ukt n oj ber z i u No vom Sa du pro {le ne de qe je pro met bio 1.390 to na, {to je za 30,4 od sto ma we ne go pro {le ne de qe, a po sle du `eg vre me na je bi lo i ku po pro da je p{e ni ce, ob ja vi la je ta ber za.

Vred nost pro me ta je iz no si la 34, 7 mi li o na di na ra, {to je za 25, 7 od sto ma we ne g o pro { le ne d e q e.

Pro s e~ n a ce n a ve { ta~ k i su { e n og ku k u r u z a je bi l a 22,31 di na ra po ki lo gra mu, isto kao i oret hod ne ne de qe. Pri rod no suv ku ku ruz je, u za vi sno sti od pro cen ta vla ge, pro me to van po ce na ma ko je su se kre ta le od 19,4 do 21,06 di na ra po ki lo gra mu. Pro se~ na ce na p{e ni ce je bi la 30,24 di na ra po ki lo gra mu.

Pro da va la se i so ji na sa~ ma, po pro se~ noj ce ni od 41,3 di na ra po ki lo gra mu.

PRO DEKS je iz no sio 234,82 in dek snih po e na i za 1,8 in dek snih po e na je bio ni `i u od no su na pro {li pe tak.

Akcije* Dobitnici

cena na zatvarawu

promena cene(%)

vred. prometa

Politika a.d. , Beograd

79

+23,44%

117.543

Kredi banka a.d. Kragujevac

2.400

+20,00%

19.093

Privredna banka Beograd

600

+10,91%

3.002.581

Gubitnici

cena na zatvarawu

promena cene(%)

vred. prometa

Globos osigurawe Beograd

420

-11,21%

113.101

Univerzal banka Beograd

4.710

-11,12%

1.299.780

AIK banka a.d. Ni{

1.351

-9,75%

595.711

KOM [I JE U PO SE TI GRA DI LI [TI MA

Bu ga re za ni ma ju srp ski mo sto vi Bu gar ska je za in te re so va na za srp ska is ku stva u gra |e wu mo sto va, iz ja vio je za Ta njug pred sed nik In `e wer ske ko mo re Sr bi je Dra go slav [u ma rac.

Pred sed nik [u ma rac je is ta kao da je Sr bi ja je di na ze mqa u Evro pi ko ja tre nut no gra di tri ve li ka re~ na mo sta - pre ko Du na va kod Be {ke i @e `e qev most u No vom Sa du, kao i na Sa vi kod Ade Ci gan li je u Be o gra du. [u ma rac je pod se tio da u Be o gra du usko ro tre ba da po~ ne iz grad wa jo{ jed nog mo sta

dnevnik

du srp ski i bu gar ski stru~ wa ci sa ra |i va ti na za jed ni~ kim pro jek ti ma u okvi ru Stra te gi je Evrop ske uni je za raz voj Du na va. „Ve ro vat no }e bi ti i kon ku ren ci je iz me |u na {ih i wi ho vih in `e we ra, ali bez ob zi ra na to ima mo ve o ma do bru sa rad wu i hte li smo Bu ga ri ma da po ka `e mo da ov de ima mo vr sne stru~ wa ke, ko ji mo gu da iz vo de i naj kom pli ko va ni je gra |e vin ske pro jek te”, na veo je pred sed nik In `e wer ske ko mo re Sr bi je.

pre ko Du na va iz me |u oba la Ze Pred sed nik Bu gar ske in `e mu na i Bor ~e. wer ske ko mo re Dmi tar Na ~ev Stru~ wa ci Bu gar ske in `e re kao je Ta njug u da su in `e wer ske ko mo re, ko ji su po se ti we ri i su sed ne dr `a ve do {li li Sr bi ju, ve o ma su za in te re u Sr bi ju da vi de gra di li {te so va ni da u iz no vog mo sta kod grad wi mo sto Be {ke, gde je Iz grad wa put nog va, na pri mer pri kra ju iz ra pre ko Du na va Ko ri do ra 10 u Sr bi ji da glav nog ra kod Vi di na, spo na pre ko re i Bu gar skoj va `na pri me ne srp ska ke spe ci jal nom za obe ze mqe is ku stva, is ta k o l o v o z n o m kao je [u ma rac. ske lom.

Svi mo sto vi ko ji se u Sr bi ji Na ~ev je ka zao da je iz grad gra de pred sta vqa ju „vrh mo sto - wa put nog Ko ri do ra 10 u Sr grad we”, is ta kao je [u ma rac. bi ji i Bu gar skoj va `na za obe [u ma rac je re kao je Sr bi ju i ze mqe, kao i da }e srp ski i bu Bu gar sku po ve zu ju sa o bra }aj ni gar ski stru~ wa ci sa rad wi va ko ri do ri 10 i se dam (re ka Du - ti u okvi ru Du nav ske stra te nav) i da }e u na red nom pe ri o - gi je.

PLA NO VI VLA STI U PRI [TI NI

Tre pa ~a na pro da ju Pri vre me ne in sti tu ci je sa mo u pra ve u Pri {ti ni na me ra va ju da pri va tu zu je me ta lur {ki kom bi nat „Trep ~a”, po si ste m u jav n o-pri v at n og part ner s tva i da v a w a kon c e s i j a, pre neo je list na al ban skom je zi ku „Ko ha di to re”.

Si stem pri va ti za ci je bi bio isti kao {to je ura | e n o sa aero dro mom Pri {ti na, da va wem kon ce si je na 20 go di na. ^lan Uprav nog od bo ra Agen ci je za pri va ti za ci ju (KPA), Na ser Osma ni, iz ja vio je da je po treb na ko or di na ci ja me |u in sti tu ci ja ma o pi ta wu pri va ti za ci je ovog pred u ze }a. „Tre ba lo bi da do |e do har mo n i z a c i j e iz m e | u stra n a u ovom pro ce su. Za kon o Trep ~i tre ba da re gu li {e pi ta we ko je tre ba po sta vi ti KPA”, re kao je Osma ni.

Pre m a pla n u pri v re m e n e po kra jin ske vla de, o~e ku je se re s truk t u r i r a w e ru d ar s kog sek to ra u ob li ku da bu de atrak ti van za do ma }e i me |u na rod ne in ve sti to re.

Ka p a c i t e t i kom b i n a t a „Ttrep ~ a” su lo c i r a n i u ju `nom i se ver nom de lu Ko sov ske Mi tro vi ce, gra du po de qe nom iz me |u Al ba na ca i Sr ba po sle ula ska me du na rod nih ko sov skih sna ga (KFOR) u po kra ji nu u ju nu 1999.

Pra vo na ovaj kom bi nat po la `e i Vla da Sr bi je.

EVRO PA I MMF IZ DVO JI LI 80 MI LI JAR DI EVRA

Por tu ga l u ~am cu za spa sa va we Ban k rot Por tu g a l a bi } e spre ~en pa ke tom fi nan sij ske po mo }i iz ka se Evrop ske uni je (EU) i Me |u na rod nog mo ne tar nog fon da (MMF) od 80 mi li jar di evra (oko 114 mi li jar di do la ra), na ja vio je na kra ju sa stan k a mi n i s ta r a fi n an s i j a evro zo ne u Ma |ar skoj ko me sar EU za fi nan si je Oli Ren. Ko me sar Ren je u pe tak uve ~e pre c i z i r ao da bi kom p le tan pro g ram fi n an s ij s ke po mo } i Por tu ga lu tre ba lo da bu de go tov do sre di ne ma ja, ka ko bi vla da u Li sa bo nu mo gla da iza |e na kraj sa du `ni~ kim oba ve za ma ko je do spe va ju u ju nu. ve le, tre }a ~la ni ca EU i evro iz vr {ni di rek tor MMF Do zo ne ko ja je u pro te klih 15 me mi nik [tros Kan je, ta ko |e u se ci bi la pri nu |e na da te {ku pe tak re kao da fi nan sij sku si tu je ta me |u na rod a c i j u re {a va uz na fi n an s ij s ka obil nu po mo} EU Por tu gal ske ban ke i o r g a n i z a c i j a kom pa ni je uvi de le su da je i MMF. ve} pri mi l a La ne su po mo} wi hov rej ting ta ko ni zak zah tev Por tu ga EU i MMF za ka kav ni ka da ni je bio la za odo bra va p r e v l a d a v a w e we spa so no snog dra ma ti~ n e fi kre di ta i da }e od lu ka o to me nan sij ske kri ze za tra `i le i bi ti do ne ta u ve o ma krat kom do bi le jo{ dva ~la ni ce EU i ro ku. evro zo ne - Gr~ ka, oko 110 mi li Por tu ga l je, ka ko na gla {a va jar di evra i Ir ska, 90 mi li jar ne ma~ ka me dij ske Ra di ja Doj ~e di evra.

Zva ni~ ni ci u Li sa bo nu su, ina ~e, du go od bi ja li da pri zna ju du bi nu fi nan sij ske kri ze i stal no po na vqa li da sve te {ko }e mo gu da pre bro de bez spoq ne po mo }i.

Pre mi jer Por gu ga la u ostav ci @o ze So kra te{ je, me |u tim, sre di n om ove sed mi c e jav n o pri znao ne mo} we go ve vla de da se iz bo ri sa na ra slim pro ble mi ma zbog sve ve }ih du go va. „Por tu gal ske ban ke i kom pa ni je uvi de le su da je wi hov rej ting ta ko ni zak ka kav ni ka da ni je bio. To je na te ra lo Por tu -

ga l da za tra `i fi nan sij sku po mo} za ban ke i za ce lo kup nu pri vre du”, re kao je So ci ja li sti~ ki pre mi jer So kra te{.

Por tu ga lu je po ne sta lo nov ca i po {to par la ment pro {log me se ca ni je pri hva tio vla din pro gram {ted we, agen ci je za pro c e n u bo n i te ta znat n o su sni zi le rej ting toj ze mqi, is ta kao je do pi snik Doj ~e ve le iz Bri se la. „Si tu a ci ja je dra ma ti~ na za na {u ze mqu. Po sle svih al ter na ti va ko je sam raz mo trio i na kon svih raz go vo ra ko je sam vo dio, uve ren sam da bi se si tu a- ci ja sa mo do dat no po gor {a la”, upo zo rio je So kra te{.

Ri kar do Espi ri to San to, pred s ed n ik uprav n og od b o r a ban ke Espi ri to San to je uka zao da je po s to j e } oj si tu a c i j i u Por tu ga lu ban ke tr pe gu bit ke. „U tim okol no sti ma vi {e ne mo `e mo da odo bra va mo kre di te jav nim kom pa ni ja ma ili dr `a vi,” ka zao je on.

Pre ma pro ce na ma me |u na rod nih eks pe ra ta, Por tu ga lu }e do van red nih par la men tar nih iz bo ra u ju nu bi ti po treb no pet na e stak mi li jar di evra.

GDE IMA, TU SE I RA SI PA

Nem ci ba ce 20 mi li o na to na hra ne U Ne ma~ koj se sva ke go di ne ba ci 20 mi li o na to na hra ne, s tim {to se pre hram be ni pro iz vo di ~e sto u kon tej ne ru na |u ne za to {to su se po kva ri li, ve} jed no stav no {to su su vi {ni.

Ka ko pre no si ne ma~ ka me dij ska ku }a „Doj ~e ve le”, tre }i na od ba ~e ne ko li ~i ne se sor ti ra ve} u pro ce su pro iz vod we, tre }i nu ba ca ju re sto ra ni i tr go vi ne na ma lo, a pre o sta lu tre }i nu u |u bre ba ce do ma }in stva. Do }i do ovih po da ta ka ni je bi lo jed -

no stav no, jer u Ne ma~ koj za sa da o to me ne po sto ji zva ni~ na sta ti sti ka, ka zao je Va len tin Turn, re `i ser fil ma o ba ~e noj hra ni, ko ji je pri ka zan na ne ma~ kom te le vi zij skom ka na lu ARD. „Ko li ~i na od ba ~e ne hra ne se stal no po ve }a va, a od 1970ih je udvo stru ~e na. Hra na se ba ca i za to je jev ti na”, re kao je Turn.

U Ne ma~ koj je hra na u pro dav ni ca ma jev ti ni ja ne go u dru gim

ze mqa ma Evrop ske uni je. Je dan od raz lo ga ni `ih ce na je o{tra kon ku ren ci ja na tr `i {tu ko ja

pri mo ra va su per mar ke te da sma wu ju ce ne i na po li ce iz la `u sa mo sa vr {e ne, bar spo qa gle da no, pro iz vo de. Zbog to ga na gon do la ma u ne ma~ kim pro dav ni ca ma ne ma me sta za ulu bqen te tra pak mle ka ili ma lo po tam ne lu ba na nu. Zbog ta ko `e sto kog oda bi ra, tr go vi na na ma lo go di {we gu bi je dan od sto pro me ta, od no sno 1,5 mi li jar di evra.

Te nis za ma li {a ne Deca uzrasta od pet do sedam godina, koja paha|aju vrti}e Pred{kolske ustanove „Radosno detiwstvo“, mo}i }e da dobiju besplatnu jednomese~nu obuku za tenis. Ova akcija je dogovrena ugovorom o saradwi izme|u „Radosnog detiwstva“ i teniskog kluba „Novi Sad 2001“. Klub }e se prvo predstaviti u svakom od vrti}a ~asom tenisa sa trenerima i takmi~arima, a svakog utorka i ~etvrtka u 18 ~asova odr`a}e obuku na terenima u Novosadskog sajma 62.

A. V.

Ob no va par kin ga na Tr gu ga le ri ja Adaptacija parkinga na Trgu galerija po~iwe danas, a kako saop{tavaju iz „Parking servisa”, radovi }e trajati tri nedeqe i odvija}e se u dve faze. Najpre }e biti sanirana parkirali{ta u produ`etku Ulice Mike Anti}a, od ugla Vase Staji}a ka parkingu kod Erste banke. Posle

toga na red dolazi zatvoreno parkirali{te na Trgu galerija koje ima 60 parking mesta.

Iz „Parking servisa” upu}uju sugra|ane da koriste privremeno parkirali{te kod Erste banke, u Ulici narodnih heroja dok ovi radovi ne budu zavr{eni.

Z. Ml.

Novosadska ponedeqak11.april2011.

Iz lo `ba „Body book”

[trand za tvo ren zbog de ra ti za ci je ka bi na

Izlo`ba „Body book” autorskog tima MP-art bi}e otvorena danas u 20 sati u Galeriji Saveza udru`ewa likovnih umetnika Vojvodine, Bulevar Mihajla Pupina 9. Ovaj umetni~ki zahvat sastavqen je iz dva poglavqa u kojima su spojeni razli~ito kodirani vremenski periodi sveta i umetnosti. Galerija je otvorena radnim danom od 10 do 20, a subotom od 9 do 13 sati.

Qubiteqi ovog vida umetnosti postavku }e mo}i da vide do 7. maja.

N. R.

Zbog deratizacije, dezinsekcije i dezinfekcije kabina, kao i pripremnih radova za sezonu [trand }e biti zatvoren do 15. aprila, saoptili su iz Gradskog zelenila.

Zvani~na kupali{na sezona po~iwe 1. maja, a cene ulaznica ostaju nepromewene u odnosu na pro{lu godinu. Dnevne staju staju 50, sezonske bez popusta 1.045, a sa popustom za |ake, studente i penzionere 850 dinara.

Za kupovinu sezonskih karata treba dodati jo{ 300 dinara za izradu.

Q. Na.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

„DNEVNIK” I „LAGUNA” POKLAWAJU KWIGE

„Bez da ha” na dar Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na”, u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom”, u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se prva ja¬ve od 16 do 16.05 ~a¬so¬va, a do sada nisu dobijali kwige u ovoj akciji, na na{ broj te¬le¬fo¬na 528-765, do¬bi¬ti po pri¬me¬rak romana “Bez daha” Ivane Stankovi}.

Sjaj i beda svetskih modnih pista! Da li je lepota blagoslov ili prokletstvo?! Sasvim iskrena ispovest jedne Beogra|anke o putu ka svetskom vrhu.

Ivana Stankovi}, manekenka svetskog glasa, lice sa naslovnih strana mnogih modnih `urnala i ku}a svetskih kreatora progovara iz perspektive svoje du{e, poku{avaju}i da odgovori na sva pitawa onih koji joj zavide ali i onih koji joj se dive. I jedni i drugi }e ovaj autobiografski roman ~itati bez daha, razo~arani tamo gde su se najmawe nadali i odu{evqeni tamo gde nisu o~ekivali. Ivana otvoreno i bez bilo kakve zadr{ke progovara o svetu o kome mo`e samo da se sawa i o snovima koji

se pretvaraju u moru, o detiwstvu i mladosti u zemqi koja se raspada, o tragi~nim podelama, o qubavima i uspomenama koje treba pamtiti jer su dragocene i o onima drugima...

Dobitnici }e kwige preuzimati u kwi`ari “Laguna” u Ulici kraqa Aleksandra 3, gde se mogu na}i i ostala izdawa ove izdava~ke ku}e.

A. V.

V remeploV

UZ POSKUPQEWE STRUJE STIGAO I POPUST

[te dqi vi ma ra ~un znat no ma wi Elektrodistribucija “Novi Sad” je zavr{ila o~itavawe bro ji la za utro {e nu elektri~nu energiju u martu i na ra~unu koji }e potro{a~ima biti uru~eni ovih dana struja }e biti obra~unata po staroj ceni. Iz ED “Novi Sad” jo{ jed nom pod se }a ju gra|ane da od 1. aprila va`i nova cena struje, uve}ana za 13,5 odsto, ali istovremeno va`e i popusti za racionalno ko ri {}e we elek tri~ ne energije (11,89 odsto) i pla}awe ra~una u roku od pet odsto. Prema re~ima rukovodio ca sek to ra pro da je u ED “Novi Sad” Stevice Cigulova popust od 11,89 odsto za potro{wu ispod 350 kilovata mo}i }e da ostvare i oni po tro {a ~i ko ji ma bro ji lo ne bude o~itano u predvi|enom roku.

- Ukoliko iz nekog razloga na{e ekipe ne uspeju da o~itaju stawe brojila i potro{a~ dobije ra~un sa iskazanom potro{wom nula, vlasnik objekta treba da nam u najkra}em roku dostavi, pismeno ili usmeno, stawe brojila i datum na koji ga je o~itao. Mi }emo, naravno, to prekontrolisati, i ukoliko se utvrdi da je potro{wa is-

Za sada, popust i za vikendice Iako je najavqeno da popust za racionalnu potro{wu od 11,89 odsto ne}e va`iti za vikendice i stanove i ku}e za odmor, taj popust }e Elektrodistribucija ipak obra~unavati, sve dok Ministartvo finansija, odnosno Poreska uprava, ne dostavi podatke o tim objektima. Kako su saop{tili u ED “Novi Sad”, spiskovi se o~ekuju krajem aprila tako da }e najverovatnije ve} od maja biti obustavqeno obra~unavawe popusta za racionalnu potro{wu za vikendice i ku}e za odmor. pod 350 kilovata, uradi}e se ispravka ra~una i potro{a~ sti~e pravo na popust - ka`e Cigulov.

In va li di ma {an sa za po sao Sajam zapo{qavawa bi}e odr`an u sredu od 10 do 16 ~asova u Zapadnom holu Spensa. U organizaciji Nacionalne slu`be za zapo{qavawe na sajmu }e biti ponu|eno 250 radnih mesta, od kojih je 100 nameweno za osobe s invaliditetom. Bi}e ponu|eni poslovi u komercijalnoj, trgova~koj, ma{inskoj, administra-

In `e we ri di gli most u va zduh Kada su se nema~ki vojnici 11. 04. 1941. odmah posle pono}i pojavili u podno`ju Petrovaradinske tvr|ave, in`ewerska grupa Jugoslovenske vojske podigla je u vazduh `elezni~ki most koji je spajao Novi Sad sa Petrovaradinom. Boi je to jedan od najlep{ih dunavskih mostova, izgra|en jo{ 1883, sav od

~elika u obliku mre`aste grede, dug 423 metara. Nemci su ga 1942. obnovili da bi ga koristili, pa ~ak i odbranili od napada savezni~kih aviona. Ali oktobra 1944. sami su ga sru{ili da bi lak{e pobegli iz na{e zemqe. Od tog mosta, do danas, ostao je samo betonski stub na sredini reke.

N. C.

tivnoj, ekonomskoj, turisti~koj i drvoprera|iva~koj struci. [ansu da dobiju posao imaju i diplomirani prehrambeni tehnolozi, projekt i marketing menaxeri, diplomirani veterinari, novinari, programeri, kwigovo|e, referenti u osigurawu, mesari, ~uvari, bravari i fizi~ki radnici.

A. L.

Za slu~ajeve kada je obra~unski period kra}i ili du`i od 30 dana, Elektrodistribucija je utvrdila prose~nu

dnevnu potro{wu koja ne sme da pre|e 11,66 kilovata. Tako da ukoliko je brojilo o~itano posle 35 dana, pravo na popust }e imati potro{a~i kojima se utvrdi potro{wa ispod 408 kilovata, a ukoliko je brojilo o~itano za period od 25 dana popust od 11,89 odsto }e ostvariti oni potro{a~i kojima se utvrdi potro{wa ispod 291 kilovata. Prema re~ima Stevice Cigulova, prema dosada{wim podacima o potro{wi elektri~ne energije, na teritoriji Novog Sada }e veliki broj potro{a~a ostvariti popust od 11,89 odsto.

- Ve}i deo gra|ana Limana 3 i 4, Novog naseqa i jo{ nekih krajeva grada je i do sada imao potro{wu ispod 350 kilovata i o~ekujemo da }e i oni potro{a~i koji ostvare potro{wu malo iznad granice uz racionalnije kori{}ewe elektri~ne energije uspeti da spuste ra~une ispod 350 kilovata, {to je zapravo ciq cele akcije koju sprovodi Elektroprivreda Srbije - ka`e Cigulov.

Koliko }e se ostvariti ovakva predvi|awa, vide}e se ve} za mesec dana, kada }e potro{a~ima biti uru~eni ra~uni obra~unati po novoj ceni struje.

N. Perkovi}

Po ~i we se zo na te ni sa na te re ni ma Spen sa Nova sezona rada teniskih terena na Spensu po~iwe danas, a tereni }e raditi svakog dana od 7 do 22 ~asa. Za svaki termin zakupa terena, rekreaciju ili {kolu belog sporta izra|en je cenovnik, a u zavisno sti od bro ja ~a so va ili treninga, sugra|ani treba da izdvoje od 350 do 40.320 dina-

ra. Treninzi se organizuju vikendom i praznikom.

Novosa|ani koji `ele da zakupe teniske terene pod posebnim pogodnostima i uslovima ili da kupe sezonske karte, mogu se obratiti Slu`bi sporta na brojeve telefona 4882 295, 4882 300 i 66 13 771.

Q. Na.

„DNEVNIK” I „PROMETEJ” NAGRA\UJU

„An to lo gi ja Ka por” na po klon Izdava~ka ku}a “Prometej”, u saradwi s “Dnevnikom”, ove sedmice dariva}e svakog dana ~itaoce na{eg lista sa po dve kwige.

Dva ~itaoca koja se prva jave 16 do 16.05 ~asova na broj telefona 528-765, dobi}e po primerak kwige. Danas poklawamo kwigu „Antologija Kapor” u kojoj se nalaze tekstovi Mome Kapora po izboru Dra{ka Re|epa. Nagra|eni ~itaoci mogu svoje poklone da podignu u kwi`ari “Most – Prome-

tej”, Ulica Zmaj Jovina 19, telefon 452744. Re|ep u svojoj recenziji opisuje stil pisawa Mome Kapora: „Niko kao Momo Kapor prolaznosti veka i beznade`nom sivilu na{ih izgu`vanih biografija koje su proticale u znaku osredwosti, nije tako pronicqivo i prividno le`erno sugerisao atribute intimne ~ovekove sre}e. Sve uprkos siroma{tvu, oskudnim i zamra~enim vidicima, ograni-

~ewima ovakve vrste. Kaporovo kwi`evno {tivo nalik je na murale bezbri`ne, gamenske mladala~ke igrivosti, ali i na grafite upozorewa i beskrajnne `e|i za putovawem. Za raznolikostima bogomdanim.

Svet farmerki i putni~kog sindroma u Kaporovim `ivopisnim pri~ama, podliscima i romanima uostalom, neponovqivo je osvojen za sve nas, svakojake, ali i za one koji dolaze...”

A. J.

„La la” osvo ji la {est pe ha ra Na plesnom takmi~ewu „ASDU Serbia dance open 2011”, koje je nedavno odr`ano u Zrewaninu, plesni klub „Lala” odneo je {est nagrada. Zlatni pehar osvojile su koreografije Bleeding love, I Be our guest i Hairspray.

Srebrom se okitila najstarija formacija ovog kluba, a bronzom su nagra|ene jo{ dve kate-

gorije. Jedna od grupa palsirala se na ~etvrto mesto i time osvojla mesto u finalu. Za sve koreografije bila je zadu`ena Vawa To{i}.

Pobede na ovom takmi~ewu obezbedile su plesa~ima u~e{}e na Evropskom prvenstvu koje }e se odr`ati po~etkom juna u Nema~koj.

N. R.

c m y

ponedeqak11.april2011.

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

c m y

8

IZ MATI^ARSKOG ZVAWA:

RO\ENI, VEN^ANI, UMRLI

Jo va na kod Cvet ko vi }a, Jo van kod Ta di }a Devoj~ice Le o no ra - Ta we i Mi len ka Ra da no vi }a, Iva - Bran ke i Mi lo ra da Le |en ca, La ra - @eq ke Rok san di} i Alek san dra Me ni }a ni na, Jo va na - Bo ~i ce i Go ra na Cvet ko vi }a, Va wa - Dra ga ne i Sa {e Da vi do vi }a, Ki a ra - Sa bi ne Ober i Mi lo i ce Mu mi no vi }a, Mi wa - Mi li ja ne i Goj ka Re qi }a, La na - Bi qa ne i Zo ra na Pi li po vi }a, Iri na - Iva ne Pa vlo vi} i Dra `e na Ra do van ca, Sa ra - Da ne i Mi la na Vu kaj lo vi }a, Ha na - Du {ke Si mi}Pe tro vi} i Mi ro sla va Pe tro vi }a, Le na - Mi le ne i Mi ro sla va Jan ko va, Pe tra Mi le ne Drob wak-Sta no je vi} i Mla de na Sta no je vi }a, Ele na - Je le ne i Zo ra na Ko ~i }a, Eve lin - Ga bri e le i Dra ga na Tri fu no vi }a, Jo van ka - Sla |a ne Pe {ut i Slav ka Bo {wa ka, An |e la - Na ta {e i Go ra na Kr ne ti }a, Re be ka - Ma ri je i No vi ce Pe ja ko va, Jo va na - Ju li ja ne i Ne na da Gra o ra, Sa ron - Mir jam i Sa mu e la Du do ka, Da ja na - Mir ja ne Kom ne no vi} i Da ni je la Ga {i }a, Iva - Sta ni sla ve i Da l i b o r a Bo { ki } a, Iva - Zo r a n e i Zdrav ka Mo sna ka, Ana sta sia - Bo ja ne i Bo `i da ra Ne {i }a, Ele na - Je le ne i Zo ra na Ko ~i }a, Mi li ca - Ma ri ne i Vla di mi ra Pe ko vi }a, Na |a - Go ri ce i Ma rin -

ka Va si }a, Lu ci ja - Sne `a ne i Al ber ta Ga la, Lu na - Oli ve re Iv ko vi} i Sa {e ^a vi }a, Alek san dra - Bi qa ne i Alek san dra Cve ta no vi }a, Du wa - Ja go de i Ve li mi ra Rov ~a ni na, An dri ja na - Bi qa ne Ra di no vi} i Alek san dra Sto ja no vi }a, Ma ri ja na - Gor da ne i Bo ja na Bu zi }a, Ja na - Ma ri je i Slav ka Bog da no vi }a, Mar ti na - Blan ke i Qu ba na De spo to vi }a, Ma ja - Ma ri ne i Mi ro sla va Ma to {e vi }a, Mia - Je le ne i Du {a na Kne `e vi }a, Ti ja na - Bla `en ke i Da vo ra Sta ni mi ro vi }a, Zo ri ca - Da ni je le ^u port i Jo si pa Ba bi }a, Du wa - Ne ve ne Gli {i} i Alek san dra Su bi }a, Mi ha e la - Jar mi le i Mi ro sla va Ko la ra, Jo va na- Zo ri ce i Mi le Kne `e vi }a, Ne ve na - Mir ja ne [a ki} i Jo vi ce Ra pa i }a, Mil ka - Ane i Ste va na \i la sa, Lea Lu ci ja - Ta ma re An dri} Ata nac ko vi} i Vo ji na Ata nac ko vi }a, Sa ra - Bi qa ne i Mi la na Bra di }a, Na ta li ja - Ve sne i Ati le Te gla {a, Le na @a ni ne i Ma te ja De la ~a, Te o do ra - Sla |a ne i Dra ga na Traj ko vi }a, Ana ma ri ja An to ne le i \or |a Pa vi }e vi }a, Du wa Sa we i Mi lo ra da To do ro vi }a, Mi li ca Iva ne i De ja na Kri vo ka pi }a, La na - Bi qa ne i Zo ra na Hor va ta.

Ven~ani Je l e n a Ra d i} i Vla d i s lav Vi {wi}, Ta ja na Dam wa no vi} i Si ni {a Vej no vi}, Mi ra Uro {e vi} i Mi lo{ Vu~ ko vi}, Je le na Ja ni} i Bo ri voj Vuk mi ro vi}, Ma ri ja na Tu bi} i Ivan Kr sti ~e vi}, Ta wa Na ran ~i} i Vuk Tom ~i}, Gor da na Ra ki} i Isi dor Vo la{, Zo ri ca Stra jin i Dra gan Ivi}, Mi li ca Sav ko vi} i Sa {a Mu sta co vi}, Te o do ra Ba hun i Eled ^er nik, Ana be la Ma ni} i Igor Cin co vi}, Je -

le na Dra gi} i Ati la Ben de, Je le na [vo wa i Ra do slav Si ge ti, Ne ve na Ko z i} i Bo ` i d ar Bo { wak, Bo r i slav ka @ut ko vi} i Bo ban Mi lo {e vi}, Ti ja na Ba bi} i @eq ko Jo vo vi}, Dra ga na ^a vi} i Va sa Vu kov, Je le na Alek s i} i Alen Ala v a w a, Di l a Prek pa qaj i Fa bi jan Le kaj, Ma ri ja na Mi }i} i Dra gan An |i}, Na da Vu jo vi} i Bra ti slav Iva no vi}, Edi ta Bo do ~i i Ja smin Br ki}.

Me lin da i Dra gan Pa ni} sa si nom Du {a nom i }erkom Isidorom

De~aci Mar ko - Ma ri je i Mi tra Mi la no vi }a, Ili ja - Mi le ne i Ja ro sa va Be re |i ja, Veq ko - Ni ko li ne Ni ko li} Ho lo i \u re Ho loa, Fi lip - Oli ve re i \or |a ]ir ko vi }a, Mi haj lo - Zo ri ce i Go ra na Tje {in ski ja, Ian - He le ne i Igo ra Bu da ka, La zar Alek san dre Gla va {ki i Ni ko le Kr sti na, Mi lan - Jar mi le Ma je ro va i On dre ja Ma je ra, Veq ko Ti e mee i Mar ka Kom ne ni }a, Re qa - Ja sne i Ne na da Ra do vi }a, Ta di ja El vi re i Bo ja na Pu da ra, Jo van - Ma ri je i Pe tra Ta di }a, Ste van - Mi ro sla ve i Sr |a na Sla do je vi }a, Bo `o - Bo ja ne i Da ria Qe po je, Ma ti ja - Gor da ne i Mi lo we Bje li }a, Uro{ - Dra ga ne Ba wa nin i Dra ga na Lap ~e vi }a, Ste fan - Mi le ne i Si ni {e Mi lo va no vi }a, Va wa - Da li bor ke i Se ba sti ja na Ar da li }a, Og wen - Alek san dre i Bra ni sla va Se ku li }a, Mi haj lo - Na ta lie i Rat ka Ra doj ~i }a, Du {an - Da ni je le i Sr |a na Ba ji }a, Ma rek - Lud mi le i Ja ro sla va Vi cja na, Vu ka {in - Iva ne Ro |en kov i Mi -

ro sla va Pa ren te, Bo jan - Zo ri ce i De ja na Mur ga {ki ja, Da mir - Sa we Ha li lo vi} i De ja na Mi {ko vi }a, Mi lo{ - Ja smi ne i Ne na da Trip ko vi }a, Vuk - Qu bi ce i Da mi ra Kop ~an ski ja, Alek san dar - Sne `a ne i Mo mi ra Tut we vi }a, Du {an - Zo ri ce i De ja na Ste fa no vi }a, Fi lip - Bi qa ne Bog da no vi} Jan dri} i Alek san dra Jan dri }a, Pa vle - Ane i De ja na @i va no vi }a, Stra hi wa - @eq ke i Sve ti sla va To do ro va, Va sja - Je le ne i Iva na \u ri }a, Oleg Sve tla ne Pa {}an Ver me zo vi} i Dra ga na Ver me zo vi }a, An drej - Ma ri ja ne i Sr |a na Sa vi }a, Ste fan - Je le ne i De ja na No va ka, Mak sim - Iva ne Jo va no vi}-Gu du ri} i Ili je Gu du ri }a, Vik tor - Rad mi le i Mi la na Po po vi }a, Jo van - Isa u re i Dra ga na Pa ro {ki ja, Alek sa - Ta we i Zo ra na Mi }i }a, Mar ko - Je le ne Ra da ko vi} i Slo bo da na Mi ji }a, Alek sa - Da rin ke To pi}Sta ki} i Da vo ra Sta ki }a, Bo ris - Li di je i Si me Pa sto ra.

Umrli Sla voj ka Ne {i} ro|. Pro di} (1960), Dra ga na Mi haj lo vi} (1974), Ju li ja na Ka ra xin ro|. Ba li (1943), Ni ko Ko zo mo ra (1949), Ili ja Ni ko li} (1918), Ve ri ca Nov ko vi} ro| Po pov (1962), Slo bo dan Ru tow ski (1942), Na de `da Mla de no vi} ro|. Ran kov (1926), Pe tar No va ko vi} (1950), Ma ra Bi la no vi} ro|. Duv wak (1933), Smi qa Ob ra do vi} ro|. Ivi} (1938), An dri ja Sla dek (1933), Dra gi wa Mi ja to vi} ro|. Bu we vac (1927), Qu bi ca Slep ~ev ro|. Fi li po vi} (1959), Qu bo mir Isa kov (1934), Sa va Nov kov (1946), Mi li voj Gr ~i} (1933), Vu jo Ba la} (1935), Ol ga Vu ji ~i} ro|. Ra da ko vi} (1934), \u ro Ga bri} (1961), Ag ne za Fajt ro|. Hor vat (1928), \u ka Da ~e vi} (1945), Mi li ca Pje vac-Jev ti} ro|. Pje vac (1925), An dri ja [i ter (1956), Fra wa Mi {ko vi} (1937), Mir ja na Po ~u~ ro|. Mar ko vi} (1930), Ig wat Vla o vi} (1956), Ma ri ja Fa ra go ro|. Ro `a (1922), Ka ti ca Mi ko vi} (1929), \ur |in ka Za gor ~i} ro|. Be ~e jac (1928), Qu bi ca Zup kov ro|. An to ni} (1935), An ge li na Va ra |a Ma ri ja i Pre drag Dra ga{

nin ro|. Iv kov (1936), Je li sa ve ta Ge ler (1926), Mom ~i lo Zec (1951), @i va Po po vi} (1974), Mi lo mir Iano vi} (1943), So fi ja Pe ri {i} ro|.

Ba li} (1923), Zo ra Gra be` ro|. Ter zi ja (1958), Bo siq ka Ko va ~e vi} ro|. Ma za li ca (1925), Dra gan Mi qoj ko vi} (1958), Zo ran Avri} (1968), Vo ji slav Ba bin (1940), Si mo Vraw ko vi} (1923), An to ni ja Ple ti ka pi} ro|. Vi {wi} (1938), Sr |an Bi li} (1946), Alek san dar Ber ~a (1946), Mi lo van Ili jin (1952), Mi lan Or lo vi} (1947), Ja no{ An tal (1950), Alek san dar Ron ~e vi} (1938), To mi slav Oros (1932), Voj na Vu ko vi} ro|. Ja wa nin (1963), Da ni ca @u pan ro|. Je li ~i} (1937), Ol gi ca Ili} ro|. Mi hi} (1930), @eq ko Ko ma zec (1970), Bran ko Zja li} (1949), Ivi ca Br ki} (1941), Mi lan Mi haj lo vi} (1929),\or |e De |an ski (1949), Mi haj lo Ami xi} (1986), Mi o drag @u gi} (1957), Sa vo Pru ni} (1964), Ne nad @iv ko vi} (1954), Mir ja na Pap ro|. Stra `a ko vi} (1947), Ma ra Smiq ko vi} ro|. Axi} (1936), Mi lo rad Vu ~e tin (1923).

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

ponedeqak11.april2011.

9

VE LI KO IN TE RE SO VA WE ZA MU ZI^ KE FIL MO VE U „ARE NI”

Koncerti na bioskopskom platnu Prva projekcija muzi~kog filma u bioskopu „Arena Sinepleks” odr`ana je pro{le nedeqe, a zbog velikog interesovawa, projekcija, koja je trebalo da se odr`i samo jedno ve~e, ponovqena je i tokom vikenda.

- Pu{tali smo film o engleskom bendu „Prodixi” i iznenadilo nas je toliko interesovawe pa smo odlu~ili da ponovimo projekciju. Karte su bile rasprodate, a posetioci su mogli da u`ivaju u dobrom zvuku u jed-

noj od mawih sala koja broji 170 mesta ali u kojoj je ozvu~ewe najja~e - obja{wava portparolka „Arene”, Je le na Ga le tin.

Kako dodaje, na repertoaru ovog bioskopa na}i }e se i drugi sli~ni filmovi, kako koji bude izlazio na filmsko tr`i{te, a „Arena„ je jedini biskop u Vojvodini koji je ovaj tip filmova uvrstio u svoj program.

- Sa sigurno{}u mogu da najavim projekcije muzi~kih filmova koje }emo pu{tati

dok traje Egzit festival. To }e biti filmovi koncertnog tipa, a jo{ uvek ne znam koji jer sve zavisi od distributera - dodaje Galetin.

Ina~e, pre samog otvarawa krajem prop{le godine, iz „Arene” su najavqivali ovakve sadr`aje koji podrazumevaju ne samo projekcije „standardnih” filmova odnosno blokbastera ve} i razli~itih multimedijalnih sadr`aja.

J. Z.

SKU PE DO ZVO LE I SI RO MA [AN RI BQI FOND PRO RE DIO RI BO LOV CE

Budi alas ako mo`e{ Nadmudrivawe s ribom, uzbu|ewe, dru`ewe sa drugim pecaro{ima, boravak kraj vode.

Ovo su samo neki od razloga koji bi svaki ribar naveo kao razlog za{to se bavi ba{ ovim poslom. Nekima je to sport, drugima `ivot, ali svako ko se na ovaj na~in „dru`i” s ribolovom re}i }e da „samo iskreni qubiteqi mogu poznavati wegove prave lepote”.

Stra hi wa Mu was s ulo vom

Ipak, ribolov kao na~in privre|ivawa sve je te`i, a ~ini se da je alasa sve mawe.

Prema re~ima dunavskog alasa Jo {ke M, ga{ewu ove stare delatnosti doprinosi sve siroma{niji ribqi fond, ali i dr`avne da`bine.

-Najve}a te{ko}a sa kojom se susre}em je lo{e stawe voda, odnosno nesposobnost nadle`nih institucija da se brinu o vodama kojima gazduju. Dozvole su skupqe nego u nekim evropskim zemqama s mnogo vi{im standardom od na{eg, a za uzvrat, ribolovci ne dobijaju ni{ta. Pare od prodaje se ne koriste za poribqavawe, a

kada se i poribqava, uglavnom je to samo da bi novinari imali {ta da slikaju- po`alio se sagovornik osvrnuv{i se na ovogodi{wu cenu dozvole za privredni ribolov koja iznosi preko 100.000 dinara.

Sportski ribar Stra hi wa Mu was, navodi da se u vodu pu{taju autohtone vrste riba, koje su jeftinije i lak{e za nabavku. Ka`e da wemu kao varali~aru, koji ribu peca na ve{ta~ke mamce, ne zna~i ni{ta {to }e vode poribiti {aranom, amurom, tolstolobikom i babu{kom, jer ih i ne peca.

Pored toga smatra da ribo~uvarska slu`ba slabo radi svoj posao, te da postoji sukob izme|u sportskih ribara i alasa.

- Riba se masovno peca i u vreme mresta, tokom lovostaja.

Dozvoqen je privredni ribolov na potezu Dunava koji prolazi kroz grad, {to je ~ist bezobrazluk, jer ako alasi vuku mre`e na mestima na kojima bi mi, sportski ribolovci, trebalo da pecamo, ne ostaje dovoqno ribe koju mo`emo upecati- kazao je Muwas.

Oba sagovornika istakla su te{ku situaciju povodom pla}awa dozvola. Jo{ka M. treba da se registruje kao privredno dru{tvo ili preduzetnik, a Muwas ka`e da, ako ho}ete slobodno da pecate na svim vodama Srbije, potrebno je desetak dozvola od razli~itih udru`ewa, a sve to ko{ta.

Ipak, direktor JVP „Vode Vojvodine” Ati la Sal vai ka`e da su cene dozvola pro{le godine duplirane u odnosu na 2009, ali da to nije izazavalo smawewe prodaje. U ovom preduze}u navode da je pro{le godine prodato oko 10.000 dozvo-

^ITAOCI PI[U SMS

Ko pri vi} u Uli ci Mo de ne

[EST STA BA LA POD ZA [TI TOM DR @A VE

Koprivi} zvezda, ~enejski dud najstariji

Str pqe we }e se mo `da is pla ti ti

Po la no si, po la vra ti u vo du!

Po novom Zakonu, rekreativni ribolovac mo`e poneti samo tri komada plemenite ribe odnosno najvi{e do pet kilograma, a Strahiwa Muwas se zapitao {ta bi trebalo da u~ini ako upeca soma od 10 kilograma.

-Treba li da odse~em pet kila i ostalo da bacim nazad uz nadu da }e sutra nai}i ona druga polovina- sarkasti~no je prokomentarisao sagovornik.

la za sportski i 26 za privredni ribolov, a o~ekuju da }e tako biti i ove godine.

Onaj koji na ribu gleda kao na hranu i pare, mo`e da ka`e da li je pecawe isplativo ili ne. Oni koji pecaju zbog para mo`da i mogu da vrate ono {to su ulo`ili u pribor, i mo`da ne{to zarade. Me|utim, po odluci iz 2010. godine, svaki alas mora da ima i prijavqenu radwu za prodaju ribe da bi dobio godi{wu dozvolu, {to je pove}alo ukupne tro{kove na nekoliko hiqada eura, te se na vodi zadr`avaju

samo krivolovci ili oni najuporniji.

Po~etkom pro{le godine profesionalni ribari s Dunava i Save pobunili su se protiv novog Zakona o ribolovu, koji propisuje da moraju da se registruju kao firme i da dr`avi pla}aju socijalno i penzijsko osigurawe i porez. Naveli su da te obaveze ne bi bile sporne kada bi radili tokom cele godine, ali da, zbog svih zabrana koje su im propisane i vremenskih prilika, ribari mogu da love svega ~etiri i po meseca.

A. Je ri ni}

065/47-66-452 & 063/366-977

Ovo s vodom i komunalijama nema smisla Ovo sa pla}awem vode i komunalija vi{e nema smisla.

Mi smo podstanari i prijavqeno nas je tri ~lana, a u zgradi od 36 stanova kao ima 40 ~lanova. Pa nisam ja budala?...

062/1522... *** Vi{e puta sam pozivao policiju da ih obavestim da se se u napu{tenoj zgradi Radni~kog univerziteta nalaze neka sumwiva lica, ali to nikog ne interesuje. Posle se ,,iznenade,, kada nestanu kablovi iz trafo stanice.

063/7582... *** Sramota je {to nema reagensa za va|ewe krvi u vezi {titne `lezde u Klini~kom centru ve} samo u privatnim la bo ra to ri ja ma, ka da mi se svaki mesec, ve} 31 godinu, iz plate izdvaja za zdravstvo, a sada treba jo{ i privatno da platim. Za {ta se onda koristi novac od zdravstvenog osigurawa svakog meseca. Razo~arana Novosa|anka.

063/1551... *** Molim B-92 da otvori privremenu ekspozituru u Novom Sadu i ostane ovde dok se ne istra`e sva novosadska JK pred-

uze}a i snimi Insajder o istim, istra`i poreklo imovine rukovodilaca i ostalih bliskih partijskim ~elnicima. Ovako se vi{e ne mo`e! Vi{e nema za koga da se glasa, a izbori se bli`e!

064/2653... *** Ne mogu da verujem! Bio sam u 14.30 ~asova na stajali{tu za bus broj 5 pored zgrade „Aleksandar Bulevar centra” gde je mladi} bio iz bo den, vi deo sam krvav trag na podu, jo{ uvek ni su uklo ni li vo dom?! Sramota!

065/5177... *** Sramota, bogatije dr`ave Hrvatska i Ma|arska nemaju porez na ku}e i stanove, a na{e vlasti skoro sve rasprodale, zadu`ile nas za 20 milijardi dolara, privreda ne radi i sad udri po onom najnu`nijem-ku}ama i to ne nekoliko procenata, nego duplo. Kako mi nezaposleni to da pla}amo? Preostaju nam parkovi.

061/6598... *** Na znoju na{e dece zaradili stotine miliona dolara, pla-

}aju}i kasirke 15.000 dinara mese~no za rad i su bo tom i ne de qom, a dr `a va na ja vqu je

stanovni{tvu dizawe poreza, cena, otpu{tawa... Dokle }e{ trpeti napa}eni narode?

065/4606... *** Udari vlast porezima i nametima po centru grada, a tu `ivi najvi{e wihovih glasa~a. Misle li oni na skora{we izbore i da li }e im centar ostati veran?

065/4094... *** Neka „Informatika“ svoja potra`ivawa naplati od „Vodovoda“ jer je novac gra|ana oti{ao za wihova nova vozila.

062/8570...

Pro dav ni ca „DM“ u Ca ra Du{ana 46, i ako je radno vreme do 20 ~asova, svako ve~e zatvara u 19.45, kako bi mu{terije iza{le do 20. @ena koja je u 19.50 do{la da kupi pelene i pored molbe da je puste unutra, oti{la je praznih ruku, mada je u to vreme bilo petoro qudi u pro dav ni ci. In spek ci jo, {ta ~eka{!

063/8418... *** Narode Srpski, lepu poruku si dobio od svoje vlasti. Nemoj po{tovati propise, koje ta ista vlast donosi i pro}i }e{ boqe od onih koji ih po{tuju. Ja se ose}am kao najve}i magarac na svetu jer sam legalizaciju 25 kvadrata platila i izvadila dokumenata kao za 250. Poruka je narode ne po{tujte zakon, ne}e vas kazniti, ve} nagraditi. Birajmo ih opet super su.

Mi ho}emo u Evropu, mi nismo ni za ovde gde smo.

063/476... *** Gradona~elnik preti neposlu{noj koaliciji! Ako se ne va ram mi smo de mo krat sko dru{tvo?!

063/541...

U gradu se trenutno nalazi {est stabala koja su odlukom Skup{tine grada stavqena pod za{titu dr`ave. Najpoznatije stablo, staro 110 godina, je koprivi} u centru, a najstarije, ima vi{e od dva veka, je dud na ~enejskom sala{u. Pored wih, na Sajlovu se nalazi jedan ameri~ki platan, kao i jedan u Futogu koji je star 130 godina. Tu je i platan u dvori{tu Osnovne {kole „Milo{ Crwanski”, kao i javorolisni platan u dvori{tu kasarne na Futo{kom putu.

Znamenita stabla ili „spomenici prirode” status dobijaju na osnovu izuzetnosti u dendrolo{kom i estetskom smislu, kao predstavnici retkih vrsta na ovom podru~ju, ili kao retki predstavnici vrsta tipi~nih za ovo podnebqe.

Pro{log oktobra u Novom Sadu boravila su dva eminentna stru~waka iz Nirnberga, koji poseduju licence Evropske unije za utvr|ivawe statike staba-

la. Specijalnom opremom proverili su statiku koprivi}a u Ulici Modene koji je pro{le godine u vi{e navrata o{te}en.

Wihov zakqu~ak je bio da su stru~waci Zavoda za za{titu prirode i in`iweri „Gradskog zelenila” odli~no odradili posao „drvene hirurgije” i u potpunosti spasli najpoznatije stablo u Novom Sadu. Gosti iz Nema~ke utvrdili su i stawe spomenika prirode u Futogu, ameri~kog platana, koji se nalazi u Poqoprivrednoj {koli.

I pored redovne nege, po~etkom ovo go di {we ve ge ta ci je utvr|eno je da je vitalnost stabla smawena. Ovo se odnosi na ve}i broj suvih i grana sa dubqim pukotinama. Nakon pregleda stabla odre|ene su mere sanacije drveta, kao i dinamika pomenutog posla. Kako ka`u u „Zelenilu” ove poslove je podr`ala Gradska uprava za za{titu `ivotne sredine.

B. Mar ko vi}

DE CE NI JA OD USE QE WA U IZ BE GLI^ KE STA NO VE U SREMSKIM KAR LOV CI MA

Ugovor o zakupu, pa otkup

Korisnici izbegli~kih stanova u nasequ Doka u Sremskim Karlovcima, trebalo bi da do 17. aprila podnesu zahetev za zakqu~ewe ugovora o zakupu na odre|eno vreme republi~kom Komesarijatu za izbeglice. Sklapawem ugovora o zakupu oni }e ste}i pravo da posle {est meseci podnesu i zahtev za kupovinu nepokretnosti. Izbeglice koje ne potpi{u ugovor o zakupu stana na odre|eno vreme ne}e imati vi{e pravo da ga koriste.

Zahteve i dokumentaciju korisnici stanova treba da podnesu Komesarijatu za izbeglice direktno, a u povereni{tvu za izbeglice u karlova~koj op{tini mogu da dobiju sve informacije o tome.

- Osim zahteva za zakqu~ewe ugovora o zakupu u obavezi su da dostave fotokopiju li~ne karte ili izbegli~ke legitimacije obostrano kopirane za sebe i ~lanove doma}instva, fotokopiju re{ewa ili uverewa o dr`avqanstvu za sve ~lanove porodice, kao i fotokopiju uputa na osnovu koga koriste stan - ka`e poverenica za izbeglice Na da Osto ji}-Ag ba ba. - Tako|e treba da prilo`e za sve punoletne ~lanove doma}instva pisanu izjavu, overenu u op{tini ili sudu da ne mogu da koriste nepokretnost u dr`avi svog prethodnog prebivali{ta ili u drugoj dr`avi i da se do podno{ewa zahteva nisu vratili ili preselili u tre}u zemqu. Maloletna lica bi}e obuhva}ena izjavama roditeqa.

Nakon potpisivawa ugovora o zakupu, bi}e izra~unata visina

zakupnine, koju }e korisnici pla}ati mese~no uplatom na poseban ra~un, naveden u ugovoru.

Stanovi, ukupno 23 u pet zgrada, su dati izbeglicama na kori{}ewe pre deset godina, a ve}ina ih je pre toga bila sme{tena u kolektivnom centru u Sokolskom domu.

Z. Mi lo sa vqe vi}

NOVOSADSKA HRONIKA

ponedeqak11.april2011.

Danas u GRaDu BIOSKOPI Are na: „Montevideo, Bog te video!” (15.20), „Medved Jogi” (11.45,13.50), „Zlatokosa i razbojnik” (11.10,13.20), „Pri~a o igra~kama” (12.30, 13.45), „Luda vo`wa 3D” (22.45), „Crni labud” (16), „Ma nije on takav” (22.35), „Rango” (12.15, 14.20, 16.30), „Bezgrani~no” (20.15), „Sakr pan~” (16.05), „Drugi `ivot” (18.10), „Hop” (12, 14,15.50), „Put u nepoznato” (18.15), „Osam minuta” (20.35, 22.20), „Moja nazovi `ena” (17.50, 20, 22.15), „Pol” (18.20, 20.20, 22.25), „Zduha~, zna~i avantura” (18.30, 20.30, 22.30), „Rio” (11, 13, 15, 17, 19, 21).

Ja dran: „Grin hornet” (19), „Po{tena igra” (21).

POZORI[TA Srp sko na rod no po zo ri {te Scena „Jovan \or|evi}”, Godi{wi koncert baletske {kole (19), Scena „Pera Dobrinovi}” „Tartif” - drama (19.30), Kamerna scena „Nesporazum” - drama (20.30).

Po zo ri {te mla dih mala sala „An|eoska bajka” (11).

No vo sad sko po zo ri {te „A ko }e vratiti bicikl?”

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 19 sati, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata -antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945”.

Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zbir ka stra ne umet no sti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a” Mu zej p~e lar stva po ro di ce @i va no vi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18) Dul ki na vin ska ku }a, Sremski Karlovci, Karlova~kog mira 18, 063/8826675 (15–19)

GALERIJE Ga le ri ja Ma ti ce srp ske, Trg galerija 1, 4899–000 (utorak–subota 10–18, petak 12–20): stalna postavka Spo men-zbir ka Pa vla Be qan skog, Trg galerija 2, 528–185 (10–18, ~etvrtak 13–21): stalna postavka „Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka” Po klon-zbir ka Raj ka Ma mu zi }a, Vase Staji}a 1: stalna postavka

saHRanE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahrweni Mile Petra Stanar (1934) u 10.30 sati, Sr|an Ivana Bili} (1946) ispra}aj u 11.15, Marija Petra Anti} ( 1933) u 12, Olga An|elka Kne`evi} (1953) u 12.45, Milovan Bogdana Mirkovi} (1953) u 13.30, Katica Evgenija Vla{kali} (1928) u 14.15 sati, Katarina Mihaela Bala`-Bak{a (1924) u 15 i Uro{ Rista ^upi} (1937) ispra}aj u 15.45 sati. Na Novom grobqu u Petrovaradinu u 15 sati bi}e sahrawena Gospa Marka Bo`i} (1936).

TELEfONI

DNEVNIK

VODI^

VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-021 Me|umesna autobuska stanica Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

c m y

10

STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „KALEM”, Bulevar Slobodana Jovanovi}a 3A, tel:402-760 BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara.

Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

„KOMPaS“ TOURiSM&TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 GINEKOLO[KA ORDINACIJA „DR DRA^A”, ultrazvuk, pregled dojki.

Petra Drap{ina 50/II, Tel: 522-594, 456-564, 063/746-16-93

AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik У ЗООЛОШКОМ ВРТУ НА ПАЛИЋУ

„Керамика Кањижа” усвојила лава ПАЛИЋ: Компанија „Керамика Кањижа„ усвојила је лава из Зоолошког врта на Палићу. Лав је добио име Симба и наредних годину дана често ће га обилазити запослени у овој компанији. У компанији кажу да су они борбени као краљ животиња и да су због тога одлучили да га и усвоје. Усвојитељ или „ктирор„ фабрика „Керамика Кањижа„, је донирала 90.000 динара да би имали своју животињу годину дана. Золошки врт на Палићу је ове године покренуо програм усвајања животиња у коме могу да учеству сви укључијући и предузећа. Цена да годину дана да имате своју животињу која остаје у врту се креће од 5.000 па навише, у зависности да ли сте физичко или правно лице.

VESTI Концерти у „Звону” ЗРЕЊАНИН: Поводом 61. Фестивала професионалних позоришта Војводине, од данас, до недеље, 17. априла, у зрењанинском Позоришном клубу “Зелено звоно“ сваке вечери, од 22 сата, одржаваће се пратећи музички програм. Концертну недељу вечерас ће отворити “Ненормални бенд“ са обрадама највећих домаћих али и страних хитова. Сутра ће се представити дуо “В2“ у акустичном издању, а у среду, на сцени “Зеленог звона“, наступиће „Мамурно јутро анплагд“. У четвртак посетиоце позоришног фестивала очекује “Бранимир без непријатеља“, а у петак ће бити одржан “Боки караоке шоутајм”. У суботу ће посетиоци уживати у највећим хитовима легендарног састава АББА, у извођењу “Абба рил трибјут бенда”. Фестивал ће у недељу музички затворити тамбурашки оркестар “Мелем“ који ће овом приликом наступити са специјалним гостом Банетом Крстићем, певачем чувеног “Гаравог сокака“. Ж. Б.

Самодопринос ипак прошао

НОВИ БЕЧЕЈ: Управни суд је одбио жалбу СНС, СДП, и одборника Ференца Ердман (ДЗВМ) из Новог Бечеја, на спровођење референдума за увођење, односну продужење месног самодоприноса у месној зјадници Нови Бечеј. Овај суд је утврдио да су поднете жалбе неосноване. М. К.

- Симба за годину дана поједе меса у вредности од 90.000 динара. Програм смо покренули, како би

укључили грађане у рад врта, али и за добробит животиња. Испред сваког кавеза са животињама биће постављена табла на којој пише ко је усвојен и од кога. Ово је први пут да нам се јавило неко предузеће, до сада у овом програму су алигатор и жирафа и њихови усвојитељи су два брата. Лав дневно поједе од седам до девет килограма меса - каже координаторка Золошког врта на Палићу Мирјана Алаповић. А. А.

РУМА: На територији Руме уведене су две нове аутобуске градске линије, како би већи део града био покривен аутобуском мрежом. Поред садашње аутобуске градске линије која саобраћа на релацији Техничка школа Аутобуска станица, уведена је и линија до новог градског гробља Баруновац која почиње код Техничке школе, наставља Главном улицом и у Центру скреће у Орловићеву улицу, затим пролази поред стадиона ФК „Словен“ и излази на Иришки друм, ту се окреће и враћа се Иришком до Главне улице и завршава трасу код Техничке школе. Друга градска линија

почиње од главне аутобуске станице, наставља Железничком и Орловићевом улицом до Дома здравља, продужава Лењиновом улицом и скреће у Сремску, затим скреће у

Ло по ви „оче ру па ли” вре ло вод

ЗРЕ ЊА НИН: Уз развој бизниса везаног за крађу и продају секундарних сировина, постало је уобичајено да лопови односе бронзане бисте великана, скидају поклопце са шахтова, обијају трафо станице одакле узимају проводнике и друге бакарне предмете. Али, да су крадљивци спремни да “очерупају” и систем вреловода – то је новина. Управо се то догодило у Зрењанину. Лопови су предухитрили државне органе, који су најавили пооштравање казни за крађу секундарних сировина, одно сно отпадног материјала, гвожђа, бакра, бронзе, и “демонтирали” вреловод у јужном делу града. Овај систем, иначе, са приближно 40 километара челичних цеви, огромном количином гвожђа и скупим алуминијумским лимом, спаја нову “Термоелектрану – Топлану” (ТЕ – ТО) са неколико овдашњих фабрика. Давно изграђени вреловод убрзо се показао као промашена инве стиција, па скоро да и није био у функцији. Ипак, искористили су га сакупљачи и препродавци секундарних сировина. У настојању да скину алуминијумски лим, омотач цеви и термоизолациони мате ри јал, недав но су не зва ни ушли и у сам круг ТЕ-ТО. Слика по сле њихове “акције” изгледа овако - термоизолација, тер па-

Оби ја ју кон теј не ре с фла ша ма Препродавци сировина почели су да краду и – пластичне флаше! Пренеразила је вест која је стигла из ЈКП „Чистоћа и зеленило“ да је од укупно 120 контејнера за ПЕТ амбалажу, колико их ова фирма по седује у Зрењанину, чак половина делимично оштећена, и то зато што их лопови обијају и краду вреће са прикупљеним боцама. У овом предузећу истичу да затичу одваљене шарке и катанце и да је то све уче сталија појава у граду. пир и комади стаклене вуне расути су на све стране, а огољене цеви полако нагриза рђа. Полицијска управа у Зрењанину саопштила је да је у првом кварталу ове године евидентира-

За бању заинтересовани Мађари и Аустријанци изградње Комерцијалне бање, а ових дана је довела на разговор и респектабилну аустријску фирму “Шлетерер”, која је до сада инвестирала у комерцијалне бање широм света.

- За нас је од важности што је компанија „Шлетерер“ приметила да је локација будуће бање на изузетно атрактивном месту и Нафташи раде и чекају да „прокључају“ да је спремна да, поред геотермалне воде пројектовања, уложи стима. Створили смо предуслове и капитал за изградњу будуће комеркада су урбанистички планови у цијалне бање у нашем граду и капитању, радимо на добијању статусније управљају онолико година коса бањског града… Како немамо лико то локална самоуправа сматра искуства у оваквим пословима, на за потребним. Ово није промоција тендеру смо одабрали реномирану „Шлетерера“ или прича против фирму “Делоите” да нам буде кон„Аквапрофита“. Ми прижељкујемо султантска кућа, која ће заједно с равноправну утакмицу два квалилокалном самоуправом радити на тетна понуђача, а можда и више дефинисању критеријума тендера њих. На нама је да на основу понуи касније избору и потписивању да које добијемо, изаберемо оно уговора с одабраним партнером за што је најбоље за Бечеј и окружење пројектовање и изградњу бање - закључује Душан Јовановић. Речју, коцкице мозаика званог рекао нам је председник СО Бечеј „Комерцијална бања у Бечеју“ су Душан Јовановић. почеле да се слажу. За неколико гоКонсултантска кућа не губи вредина би и први туристи из земље и ме. Прво је саопштила да је мађариностранства требало да пристигну. ска фирма “Аквапрофит” заинтереВ. Јанков сована за сарадњу с Бечејцима око

11

Нове аутобуске линије повезују град

СА КУ ПЉА ЧИ СЕ КУН ДАР НИХ СИ РО ВИ НА ЗА СО БОМ ОСТА ВЉА ЈУ РУ ГЛО

У ИШЧЕКИВАЊУ ДА ПРОКЉУЧА ГЕОТЕРМАЛНА ВОДА У БЕЧЕЈУ

БЕЧЕЈ: Сан Бечејаца да постану прави бањски град је дуг читав век и изгледа да ће се у скорој будућности, најзад, претворити у јаву. Наиме, управо толико је познато да град крај десне обале Тисе лежи на богатом изворишту геотермалне воде, али није било довољно предузимљивости да се читав посао приведе крају. Карољ Шош је 1904. године избушио бунар с топлом водом и изградио купатило. Анализе воде показале су њену лековитост. Није да није било покушаја да се све прошири на бању, чак је била урађена и макете нове Јодне бање, али увек се све завршавало на идејном пројекту. Међутим, увек је недостајало новца. Актуелна власт, поучена искуством претходника, пришла је овој проблематици на други начин - реално, тачније, схватили су колики им је губер, па су се обратили другима за помоћ. Покрајинска Влада је прва реаговала и средствима Фонда за капитална улагања Војводине (око 45 милиона динара) омогућила изградњу бушотине на геотермалном изворишту, која ће бити завршена до краја овог месеца. На тај начин су створени технички предуслови за даље активности око изградње бање.

- Паралелно с изградњом бушотине радимо и на другим активно-

ponedeqak11.april2011.

ла три случаја крађе алуминијумске оплате на вреловоду. Сваки пут је поднета кривична пријава против одговорних али се њихова имена још не знају. Зрењанинска полиција је нагласила

да “ради на идентификацији извршилаца овог кривичног дела”, као и да ће накнадно бити утврђена материјална штета. Боље упућени у овај по сао веле да вреловод – паровод, и овакав какав је данас, вреди на милионе евра. Није онда јасно зашто држава дозвољава да систем пропада и да га крадљивци развлаче. Челичне цеви могле би да се користе, примера ради, за сваку будућу обнову тополовода у граду, а остварила би се и позамашна зарада од продаје гвоздене, но сеће конструкције и лима. У анале зрењанинског лоповлука, иначе, уписали су се и све дрскији крадљивци бакра који робу „набављају“ у трафо станицама. Ономад су без струје оставили најужи центар града, али и околна села, јер су провалили у станицу „Зрењанин 1“, на Лазаревачком путу, одакле су украли проводнике и друге материјале од бакра. Сличан догађај де сио се пре неколико ме сеци и у Житишту када су крадљивци смогли храбро сти да одсеку електричне каблове са далековода, и то док су били под напоном. Нису успели да их одне су, мада им је пошло за руком да читаву варош оставе око сат времена без струје. Ж. Ба ла бан

Главну улицу, наставља до центра и Железничком се враћа до главне аутобуске станице. У предузећу ‘’Руматранс‘’ кажу да ће од сада сви аутобуси чешће саобраћати, да је максимални размак између два аутобуска поласка од 40 минута до сат времена, а како кажу нове линије ће саобраћати у време јутарњег и поподневног шпица. Кад је реч о међумесном превозу, у Руматрансу истичу да аутобуске линије саобраћају до свих села румске општине и да Општина Рума субвенционише линије које нису исплативе за превозника. Ј. А.

Изложба подводних фотографија НОВИ БЕЧЕЈ: У Галерији Тиске академије акварела, Дома културе, отворена је прва самостална изложба подводних фотографија Јоване Миланко из Новог Сада. Она је инструктор роњења у Египту, заљубљеник је у фотографије, а снима и документарне филмове. На изложби у Новом Бечеју на педесетак фотографија, приказала је посетиоцима, шаренило и раскошну лепоту живог света, на коралним гребенима Црвеног мора и документарни филм ’’Подводни свет Црвеног мора’’. Изложба је продајног карактера и трајаће три недеље. М. К.

Зонска смотра НОВИ БЕЧЕЈ: Комедијом глумаца Камерне сцене „Мирослав Антић“ из Сенте, ’’Јелисаветини љубавни јади због молера’’од Милана Јелић у режији Филипа Марковиновића, у Новом Бечеју је у петак, почела зомска скотра аматерских позоришних друштава средњег, северног Баната и северне Бачке. Смотра ће трајати до четвртка, када ће бити проглашена најбоља представа, додељене дипломе и признања актерима. Љубитељи позоришта и селектор Горан Ибрајтер ће током смотре видети осам позоришних представа глумаца – аматера из Сенте, Апатина, Сомбора, Сечња, Светозар Милетића и Јаше Томића. После прдставе, сваке вечери се организују разговори селектора са глумцима, а на основу гласова публике, проглашава се глумац вечери, и оцена преставе у целини. М. К.

У ТРЕШЊЕВЦУ НА ОПШТИНСКОЈ СМОТРИ „ШТА ЗНАШ О САОБРАЋАЈУ”

Најбољи се одвезли бициклима

ТРЕШЊЕВАЦ: Основна школа „Киш Ференц” из Трешњевца била је домаћин традиционалне општинске смотре „Шта знаш о саобраћају - Кањижа 2011” за 56 ученика најбољих на такмичењима у седам основних школа из кањишке општине. Најуспешнијима пехаре, медаље, дипломе и пригодне поклоне уручио је председник кањишке општине Михаљ Њилаш. Победнички пехар припао је ученицима Основне школе „10.октобар” из Хоргоша, који су показали највише знања на тестовима и вожњи бицикла на полигону. Друго место припало је њиховим вршњацима оделења кањишке Основне школе „Јован Јовановић Змај” из Мартоноша, а треће одељењу трешњевачке Основне школе „Киш Ференц” из Орома. У укупном пласману у конкуренцији дечака победник је Марк Рекецки из Хоргоша, други је Акош Поша из Орома, а трећи Роланд Ковач из Малих Пијаца. У конкуренцији девојчица најбоља је била Река Сел из Мартоноша, друга је Ђенђи Сабо из Малих Пијаца, а трећа Теодора Деспотов из Хоргоша. Они су били најуспешнији код ученика старијег узратса у „Ц” категорији у којој су ђаци 7. и 8.разреда. Најбољима у конку-

придаје велики значај. Приликом организовања смотри пракса је да се сваке године оне одржавају у другој школи, а најбољи са општинске смотре учествоваће на регионалној смотри 14.маја у Новом Кнежевцу - каже директор Ауто-мото клуба „Кањижа” Стеван Беланчић. Поред просветара и чланова АМК „Кањижа” у Најбољи у укупном пласману на смотри спровођењу такмичења учеу Трешњевцу ствовали су и чланови Мото ренцији дечака и девојчица Марку клуба „Фанатик ридерс” из КањиРекецком и Реки Сел за награду су же. уручени бицикли! Текст и фото: М. Митровић У конкуренцији у „Б” категорији где су обухваћени ученици 5. и 6.разреда основне школе код дечака победник је Роланд Фараго из Мартоноша, други је Акош Гонцлик из Хоргоша и трећи Бранко Цифра из Орома. Код девојчица победница је Луца Дукаи из Кањиже, друга је Дороћа Ковач из Орома, а трећа Катарина Туруц из Мартоноша.

- С обзиром на на то да су организатори смотре која има традицију од више деценија Ауто мото савез Србије, Министарство унутрашњих послова и Министарство просвете довољно говори да јој се

12

ponedeqak11.april2011.

crna hronika

dnevnik

NA VR [I LO SE 12 GO DI NA OD UBI STVA SLAV KA ]U RU VI JE

Ne po zna ti i iz vr {i o ci i na lo go dav ci li kvi da ci je Da nas se na vr {a va 12 go di na od ubi stva ne ka da {weg vla sni ka „Dnev nog te le gra fa” i ne deq ni ka „Evro pqa nin” Slav ka ]u ru vi je, ko ji je ubi jen is pred ula za u zgra du u ko joj je sta no vao u Sve to g or s koj uli c i, u cen tru Be o gra da za vre me NA TO-ovog bom bar do va wa SRJ. Na kon vi {e od de ce ni je od ]u ru vi ji nog ubi stva, is tra `ni or ga ni jo{ ni su ot kri li ko su

uli ci, pet da na na kon {to je u ta da {wem dnev nom li stu „Po li ti k a eks p res” op tu ` en za „pri `eq ki va we bom bi” i „iz da ju”. Is tra ga je, po sle pa da vla sti Slo bo da na Mi lo {e vi }a, utvr di la da su ga da no no} no pra ti li pri pad ni ci Dr `av ne bez bed no sti i da su iz ne na da, uo~i sa mog ubi stva, po vu ~e ni sa „za dat ka”. ]u ru vi ja je ubi jen iz auto mat skog pi {to qa, naj ve -

ro vat ni je „{kor pi o na”, u tre nut ku ka da je sa svo jom pri ja te qi com Bran kom Pr pom u{ao u pa sa` zgra de.

Spe ci jal no tu `i la {tvo je u ja nu a ru 2007. go di ne pod ne lo zah tev za spro vo |e we od re |e nih is tra `nih rad wi u ve zi s ]u ru vi ji nim ubi stvom, a is tra `ni su di ja je sa slu {ao vi {e od 100 pred lo `e nih sve do ka po vo dom tog zlo ~ i n a. Iz me | u osta lih, sa slu {a no je „27 pra ti la ca” pri pad ni ka DB-a, niz biv {ih funk ci o ne ra te slu `be, oba vqe no je me di cin skoba li sti~ ko ve {ta ~e we, a pri ku pqe ni su i dru gi ma te ri jal ni do ka zi.

(Ta njug)

Uka zi va we po mo }i po vre |e noj `e ni

NA SKU PU SO LI DAR NO STI S NA RO DOM JA PA NA U BE O GRA DU

Tri `e ne po vre |e ne u stam pe du na sad ni ce Tri `e ne su ju ~e po vre |e ne, od ko jih jed na te `e, pri li kom po de le sad ni ca ja pan ske tre {we na sku pu po dr {ke i za hval no sti na ro du Ja pa na ko ji je na Tr gu Re pu bli ke odr `an pod na zi vom „Be o grad za Ja pan”.

U stam pe du ko ji je na stao, naj o zbiq ni je po vre de za do bi la je 37-go di {wa Be o gra |an ka ko ja je u Ur gent ni cen tar pre ve ze na u be sve snom sta wu. Ona je za do bi la po vre de gla ve, tr bu ha i grud nog ko {a i na la zi se na re a ni ma ci ji, iz ja vi la je port pa rol ka Hit ne po mo }i dr Na da Ma cu ra.

Dru ga su gra |an ka, sta ro sti iz me |u 55 i 60 go di na, za do bi la je po vre du gla ve, grud nog ko {a i de snog ku ka i ta ko |e je pre ba ~e na u Ur gent ni cen tar. U gu `vi je i jed na 75-go di {wa sta ri ca

za do bi la is teg nu }e le vog sko~ nog zglo ba i zbri nu ta je na li cu me sta.

Na sku pu, s ko jeg je upu }e na po ru ka pri ja teq stva na ro du Ja pa na, ko ji se od 11. mar ta bo ri s po sle di ca ma ra zor nog ze mqo tre sa i cu na mi ja, de `u ra le su tri eki pe Hit ne po mo }i ko je su zbri nu le ukup no 15 oso ba. Ne ra di se sa mo o po vre da ma ne go i in ter ven ci ja ma zbog zdrav stve nih pro ble ma, po put hi per ten zi je, ob ja sni la je dr Ma cu ra.

Na sku pu „Be o grad za Ja pan”, sat pre po ~et ka ma ni fe sta ci je, po ~e lo je oku pqa we gra |a na is pred ne ko li ko `u tih ja pan skih auto bu sa, iz ko jih je gra |a ni ma po de qe na 1.001 sad ni ca tre {we ko je sim bo li zu ju pro spe ri tet, mir i qu bav.

(Ta njug)

Po sle pa da, avion se za pa lio

TE [KA NE SRE ]A CI VIL NOG AVI O NA U MR ^A JEV CI MA KOD ^A^ KA

Sru {i la se „ce sna 172”, tro je po gi nu lo U te {koj avi on skoj ne sre }i ko ja se ju ~e oko 14 sa ti do go di la u na se qu Mr ~a jev ci kod ^a~ ka po gi nu li su pi lot i vla snik avi o na ti pa „ce sna 172” Mi lun Vu ko li} i we go vi sa put ni ci Dra gu tin \o rem (37) i Bo ro Ili} (59) go di na, obo ji ca iz Mr ~a je va ca.

Ka ko je Ta nju gu re kao Dra go slav Sto ja no vi}, ko ji je tre ba lo da po le ti u na red noj tu ri pa no ram skog le ta s istim pi lo tom, na stra da li put ni ci po le te li su s aero dro ma u Pre qi ni kod ^a~ ka oko 13.30 sa ti, ali je iz ne po zna tih raz lo ga avion pao oko 14 sa ti ne da le ko od cen tra Mr ~a je va ca i za pa lio se. Po Sto ja no vi }e vim re ~i ma, pi lot avi o na Vu ko li} je iz Ari qa i vla snik je i sto lar ske ra di o ni ce u tom na se qu.

Slav ko ]u ru vi ja

iz vr {i o ci, ni ko je na re dio tu li kvi da ci ju. U pri su stvu ~la no va po ro di ce i ko le ga pred stav ni ci Ne za vi snog udru `e wa no vi na ra Sr bi je po lo `i }e su tra ve nac na spo men-obe le` ju na me stu gde je ubi jen. „Ubi ce ko je su u ]u ru vi ju s le |a is pa li le 17 me ta ka do da nas ni su pro na |e ne, a ]u ru vi ji na po ro di ca, pri ja te qi i ko le ge sma tra ju da ubi stvo ima po li ti~ ku po za di nu, zbog we go vih o{trih re ~i i kri ti~ kih sta vo va o re `i mu Slo bo da na Mi lo {e vi }a”, na vo di se u sa op {te wu NUNS-a. ]u ru vi ja je ubi jen na Us krs, 11. apri la 1999. go di ne, is pred ula za u zgra du u Sve to gor skoj

Le ti li ca se sru {i la u cen tru se la

Ina ~e, Vu ko li} je is ku san pi lot s15 go di na le ta~ kog sta `a.

Avion se sru {io po red ma gi stral nog pu ta Mr ~a jev ci - Pre qi ne kod sta re fa bri ke „Slo bo da”, u bli zi ni fud bal skog igra li {ta.

Pre ma re ~i ma pi lo ta Pe re Ma ri }a, ko ji je ta ko |e tre ba lo da le ti u tom avi o nu, kon tro la le ta odo bri la je let u 13.35 na re la ci ji Pre qi ne-Gor wi Mi la no vac-Pre qi ne.

U Sr bi ji po sto ji 35 pri vat nih avi o na i {est he li kop te ra. Po po da ci ma Di rek to ra ta za ci vil no va zdu ho plov stvo, vla sni ci avi o na u Sr bi ji su pri vat ne avio-kom pa ni je, aero klu bo vi, pri vat na li ca i fir me ko je u po slo va wu ko ri ste le te li ce. Naj vi {e je re gi stro va -

„DNEVNIKOVA” TEMA

no „ce sni”, „paj pe ra”, „gru ma na”, „dro ma de ra”, „utvi” i „ga le bo va”.

U vla sni {tvu tri kom pa ni je, ko je se ba ve avio-tak si pre vo zom, je 20 naj sa vre me ni jih avi o na. To {to me |u vla sni ci ma avi o na ne ma po zna tih qu di ne zna ~i da ne ma ju avi o ne. Oni mo gu da ih re gi stru ju u ino stran stvu ili ih mo gu sme sti ti u flo tu ne ke pri vat ne aviokom pa ni je. Me |u vla sni ci ma avi o na, he li kop te ra i ba lo na u pri vat nom vla sni {tvu su i ~e ti ri stran ca, a od do ma }ih ima Be o gra |a na, Po `a re vqa na, Kra qev ~a na, Zre wa ni na ca, Ni {li ja i Pa ra }i na ca.

Po po da ci ma „Jat teh ni ke„, kod wih je pri ja vqe no oko 30 pri vat nih avi o na, ~i ja je vred nost iz me |u 600.000 i de set mi li o na evra.

Ka ko ob ja {wa va ju stru~ wa ci, ser vi si ra we avi o na oba vqa se po sle 100 sa ti na le ta. Za ma li avion vred no sti oko 100.000 evra, ser vi si ra we ko {ta iz me |u 700 i 2.500 evra. Avi o ne vred ne iz me |u dva mi li o na i de set mi li o na evra vla sni ci ser vi si ra ju u ino stran stvu jer je to deo aran `ma na pri li kom ku po vi ne.

Ne sre }a u Mr ~a jev ci ma je dru gi ovo go di {wi udes ci vil ne le te li ce u Sr bi ji a pr vi s tra gi~ nim po sle di ca ma. Pre ove ne sre }e, 7. mar ta je na be o grad skom aero dro mu „Ni ko la Te sla” na trup sle te la ma |ar ska „ce sna 172 RG”.

Pro {le go di ne u Sr bi ji je bi lo de vet ude sa ci vil nih va zdu ho plo va.

E. D.

SUM WI VE SMR TI U JU @NOJ BA^ KOJ

Mi ste ri je za ko pa ne u gro bo ve U pro se ku, dve do tri smr ti dnev no u ju `noj Ba~ koj se po sma tra ju kao sum wi ve, a na wi ma ra de ti mo vi qu di u po li ci ji, In sti tu tu za sud sku me di ci nu, su du i Tu `i la {tvu. Ve }i na wih je do bi la taj sta tus jer le ka ri Hit ne po mo }i ni su iz da li umr li cu ve} je le{ upu }en na ob duk ci ju ra di utvr |i va wa uzro ka smr ti, ali po ne kad i iden ti fi ka ci je. Ta ko |e, na pro ve ri su ta ko zva ne za de sni smr ti, ko je se od no se na gu bi tak `i vo ta u ne kim ne do voq no ja snim ne zgo da ma, kao i sa mo u bi stva.

Na {i rem pod ru~ ja No vog Sa da go di {we ima oko po lo vi nu sum wi vih smr ti od svih u Ju `no ba~ kom okru gu. U glav nom gra du Voj vo di ne i we go voj naj bli `oj oko li ni za pr va tri me se ca ove go di ne bi lo je se dam sa mo u bi sta va i ~e ti ri po ku {a ja su i ci da.

Od u zi ma we sop stve nog `i vo ta po ~i we no je ve {a wem o gra nu, ska ka wem s vi si ne i u jed nom na vra tu re vol ve rom, a po ku {a ji – ve {a wem i jed nom le ko vi ma, pod jed na ko na otvo re nom i za tvo re nom pro sto ru.

Ova kvih do ga |a ja ima mno go, svi su raz li ~i ti i ne mo `e im se na }i za jed ni~ ki ime ni teq. Ta ko, de si se da se ubi je si tu i ran ~o vek ko me za vi de na do brom po slu. Ima

Ne dav na smrt no vo sad skog in ve sti to ra @. P., ko ja je po vu kla za so bom in ci dent no use qa va we broj nih sta na ra u zgra du na No voj De te li na ri u sta no ve ko ji su vi {e stru ko pro da va ni, u po li ci ji je po sma tra na kao sum wi va do za vr {e ta ka is tra ge i za kqu~ ka da je re~ o sa mo u bi stvu pi {to qem.

Da nas po ~i we su |e we me {tan ki \ur |e va op tu `e noj da je na ne la smr to no sne po vre de svo joj be bi, ali je u ovom slu ~a ju okri vqe na i le kar ka ko ja se te re ti da to ni je

Pro ve re uzro ka smr ti oba vqa ju se na In sti tu tu za sud sku medi ci nu

Si gu ran si stem pro ve re Da ni lo Pe tro vi} is ti ~e da se re dov no {a qe su du slu `be na be le {ka, za pi snik o pre po zna va wu – iden ti fi ka ci ji le {a, po tvr da o vra }e nim pred me ti ma, kri mi na li sti~ ko-teh ni~ ka do ku men ta ci ja, od no sno fo to gra fi je uvi |aj ne eki pe s li ca me sta, sa {i rim iz gle dom me sta do ga |a ja, po lo `a jem po koj ni ka i even tu al nih sum wi vih de ta qa.

– Si stem pro ve re je si gu ran i ve o ma do bar. Pr vo iz la zi pa tro la, ako je wi ma ne {to sum wi vo, od mah pred u zi ma ju od go va ra ju }e po te ze. Kad uvi |aj ci iza |u, opet obra }a ju pa `wu na to da li ima ele me na ta kri vi~ nog de la, na pri mer pre me ta ~i ne, pa on da do la ze ope ra tiv ci iz eki pe za krv ne de lik te pa se iz ve sti de `ur ni, a po tom se ra di ob duk ci ja. Mi pro ve ra va mo ako je ne {to sum wi vo, a Tu `i la {tvo mo `e na lo `i ti da se ura di ne {to do dat no, kao {to je raz go vor s ne kim. Slu ~aj se za vr {a va za se dam do de set da na i po tom ga ar hi vi ra mo – ob ja {wa va na{ sa go vor nik.

koc ka ra ko ji su do bro kri li taj po rok, a on da odu zmu se bi `i vot.

Je dan nar ko man je tra `io od ro di te qa pa re za do zu, ovaj mu ih ni je dao, i to za to {to za i sta ni je imao, ali sin se ubio i osta vio ve~ nu gri `u sa ve sti ni kri vom ni du `nom ocu, ko ji je ve} sve pro dao zbog de te to ve za vi sno sti.

sad skoj sport skoj sa li za vre me re kre tiv ne utak mi ce pre mi nuo uzor ni spor ti sta, a na knad no je utvr |e no je da je pre mi nuo usled sr ~a ne ma ne, za ko ju po svoj pri li ci ni je ni znao.

– Ve }i na sa mo u bi ca osta vi opro {taj nu po ru ku ili pi smo – ka `e za „Dnev nik” po li cij ski in spek tor u gru pi za ra sve tqa va we krv nih de li ka ta u no vo sad skoj Po li cij skoj upra vi Da ni lo Pe tro vi}. – De {a va se da sta ri ja li ca od lu ~e da se bi odu zmu `i vot zbog iz ne mo glo sti

pri ja vi la po li ci ji na kon pre gle da de te ta. Le ka ri su, ako im je ne {to sum wi vo, du `ni da o to me oba ve ste su di ju i po li ci ju ako je bi lo ta kvih po vre da. Oni su naj va `ni ja i naj si gur ni ja ka ri ka u ovim slu ~a je vi ma.

Kao sum wi va tre ti ra na je i smrt kad je ne dav no u jed noj no vo -

usled bo le sti ili sta ro sti i oni po ne kad upu te opro {taj ne re ~i sva kom iz po ro di ce po na o sob. I mla |a po pu la ci ja osta vqa is pi san pa pir, ali ma hom s krat kom po ru kom. Tu su ~e sto kao raz lo zi na vo de qu bav ni ja di, ba nal ni pro ble mi kao i de pre si ja zbog ne u spe {no sti, od no sno ose }a ja bes per spek tiv no sti, kao i du go va wa. Uo~ qi vi su i slu ~a je vi sa mo u bi stva zbog du go va.

I po red pi sa nih tra go va, iz ja va sve do ka i do ka za, rod bi na te {ko pri hva ta da se ne ko wi hov od lu ~io za ta kav kraj. Mi svo je ra di mo i ra sve tqa va mo ve o ma sa ve sno, ali na ve li ki deo pi ta wa mo gli bi od go vo ri ti sa mo psi ho lo zi, a do sta to ga osta je ve ~i ta taj na ko ja je oti {la u grob s po koj ni kom. Ni ko mo tiv sa mo u bi stva ne zna sto po sto osim oso be ko ja se ubi la. Ta ko |e, mo ram na po me nu ti da je sa op {ta va we rod bi ni o ova kvim tra ge di ja ma iz ra zi to te {ka oba ve za.

Po re ~i ma na {eg sa go vor ni ka, ~ak i po red pi sa ma, po ro di ca ne mo `e da se po mi ri s tim ~i nom svog naj bli `eg:

– ^e sto nam go vo re da oso be ko je su se ubi le ni kad na se be ru ku ne bi di gle. Ja wih raz u mem.

Te {ko je pri hva ti ti ta ko ne {to, na ro ~i to, kao u slu ~a ju kad mla di} od tri de se tak go di na na pi {e da ni je mo gao da pod ne se te ret `i vo ta i da je bio u de pre si ji, a ra di se, na pri mer, o spor ti sti za ko ga su iz ja vi li da je bio ve seo. Te mo men te, kad ~o ve ku do |e cr na mi sao, si gur no }e bo qe od po li ca ja ca ob ja sni ti psi ho lo zi.

Ipak, re~ je o mi ste ri ji ko ju ~o vek po ne se sa so bom – ob ja {wa va Pe tro vi}.

On ka `e da du go ni su ot kri ve ni ele men ti kri vi~ nog de la u slu ~a je vi ma sum wi vih smr ti. Ako ne ko do ja vi za le{ na uli ci, iza |e pa tro la i le kar Hit ne po mo }i ko ji kon sta tu je smrt, ali ne iz da je umr li cu. Po na ro ~i to po {to mu pre mi nu li ni je po znat kao pa ci jent i ako ni je sta ra oso ba ili {to ni kog ni je bi lo u bli zi ni kad ne ko sru {io na uli ci. Po tom se oba ve {ta va de `ur ni is tra `na su di ja.

– Ne mo `e ni {ta da pro |e na re~. Mo ra se pro ve ri ti do ku men ta ci ja da bi se utvr di lo da li je li ce bi lo bo le sno. Ako po ro di ca mo li da ne bu de ob duk ci je, na pri mer, jer je ono ima lo vi {e in fark ta i go di na ma ve o ma po vi {en krv ni pri ti sak, pro ve ra va ju se sve okol no sti. Ako je ne ko iz gu bio `i vot pri li kom pa da, tra `i mo sve do ke ko ji su vi de li skok.

Is pi tu je mo da li je oso ba ima la po re me }e ne po ro di~ ne od no se, da li je ne ko ne kog mal tre ti rao u fa mi li ji, da li bi lo na go ve {ta ja o sa mo u bi stvu, ima li kri vi~ nog de la kao {to je na vo |e we na sa mo u bi stvo ili stva ra we ne po sred ne opa sno sti u kob nom tre nut ku, kao {to je pret wa pre ma bi lo kom ~la nu po ro di ce da se mo ra iz vr {i ti sa mo u bi stvo – ob ja {wa va na{ sa go vor nik.

– U sum wi ve smr ti spa da ju, i vo de se ta ko slu `be no, i kad sta ri ji ~o vek umre u tre nut ku pre vo za ka bol ni ci. Iako je ~e sto ja sno {ta je uzrok, ne iz da je se po tvr da o smr ti ne go se te lo upu }u je na ob duk ci ju. Kad se ra di uvi |aj, za pi snik je u for mi slu `be ne be le {ke gde se na vo di ko je do ja vio slu ~aj, ko je za te ~en na li cu me sta i sli~ ne in for ma ci je. Ima mo ve o ma do bru sa rad wu s In sti tu tom za sud sku me di ci nu - ka `e Pe tro vi}.

M. Vu ja ~i}

crna hronika / dru[tvo

dnevnik

DANAS PRVO SU\EWE PO „ZAKONU O JATACIMA”

ponedeqak11.april2011.

13

ZREWANINSKI U^ENICI I STUDENTI ZA PONOS

Op tu `e ni za Na Oks for du tra ga skri va we @u pqa ni na za le kom pro tiv si de

Na optu`eni~koj klupi Spece, Pan~eva i Beograda krili pomagala u skrivawu na teritocijalnog suda u Beogradu danas @upqanina, pru`ali mu uto~iriji centralne Srbije. }e se pred Odeqewem za ratne {te, finansijsku pomo}, pomaNa osnovu dokumenata izdazlo~ine prvi put na}i „jataci” gali mu pri nabavqawu la`nih tih na ime Branislav Vukadin, nekog ha{kog optu`enika i to isprava o identitetu i obavekoja je dobio od Centra bezbedoptu`eni za skrivawe nekada{tavali ga o merama koje su prenosti Pale (kako je utvr|eno {weg na~elnika bawalu~kog duzeli organi gowewa radi weVukadin pogunuo u @epi 1992.

Centra bezbednosti Sto ja na govog otkrivawa. U optu`nici godine), @upqanin je do{ao u @u pqa ni na od 2002. do 2008. gose dodaje i da su li~no podr`aSrbiju, gde u Subotici dobija dine. izbegli~ku dokuOdeqewe za ratne zlo~ine domentaciju, a potom bilo je nadle`nost za su|ewe se odselio na pod„jatacima” optu`enih za ratne ru~je Novog Sada. zlo~ine Zakonom o organizaciSkrivao se i boraji i nadle`nosti dr`avnih orvio u 26 mesta na tegana u postupku za ratne zlo~iritoriji Srbije, u ne, poznatog kao „Zakon o jatame|uvremenu tri cima” iz novembra 2007. Grupa meseca boravio u od 10 optu`enih za skrivawe i Moskvi, a s la`nim pomagawe ha{kom optu`eniku dokumentima putoRat ku Mla di }u procesuirana je vao je u Lagos u Nipred op{tinskim odnosno osnogeriji i u Pariz. vim sudom u Beogradu, jer u vreNakon {to je uspeo me wihovog hap{ewa 2006. godida pobegne organine pomenuti zakon nije postoma gowewa u Ni{u u jao. Pojedini Mladi}evi jataci januaru 2008. godisu u decembru 2010. pro{le, pone, @upqanin otisle ~etiri godine su|ewa, oslo{ao u Pan~evo, gde Stojan @upqanin bo|eni optu`bi dok je protiv mu je optu`eni Tedrugih optu`ba odbijena zbog vali @upqanina, doturali mu pi} pru`io uto~i{te. zastarelosti. U toku je postuode}u i druge potrebne predme@upqanin je uhap{en u Tepipak po `albi tu`ila{tva. te organizovali tajne susrete, }evom stanu 11. juna 2008. godiTu`ila{tvo za ratne zlo~ine proslave i ve~ere sa starim ne, a ubrzo potom je izru~en Hado sada nije javno objavilo proprijateqima. {kom tribunalu. Wemu se zajedcesuirawe skriva~a Ra no s prvim minido va na Ka ra xi }a koji je strom policije, bio u bekstvu od Ha{kog Kao @upqaninovi jataci terete se nekada- Republike Srptribunala 12 godina, a ske Mi }om Sta {wi predsednik Izvr{nog ve}a Vojvodine ni {i }em sudi ni „doma}ih zlo~inaca”, Koviqko Lovre, vlasnik stana u kome je mada je najavilo da }e se zbog optu`bi hasvi na}i na udaru zakona. @upqanin uhap{en - Nikola Tepi}, Mla|en {kog tu`ilaKao @upqaninovi ja{tva za progone i Vinka Marjanovi}, kao i Slobodan taci terete se nekadanesrpskog stai Mi lo rad Ko pri vi ca {wi predsednik Izvrnovni{ta u 20 {nog ve}a Vojvodine Ko op{tina BiH od viq ko Lo vre (57), vlaaprila do decemsnik stana u kome je @upqanin Optu`eni su @upqaninu bra 1992. godine. Tu`ila{tvo uhap{en - Ni ko la Te pi} (60), omogu}avali usmenu i pismenu tvrdi da su oni bili saizvr{ioMla |en (58) i Vin ka Mar ja no komunikaciju putem pisama i ci udru`enog zlo~ina~kog poduvi} (56), kao i Slo bo dan (65) i pisanih poruka. hvata ~iji je ciq bio proterivaMi lo rad Ko pri vi ca (58). Oni Optu`nicom je tako|e defiwe nesrpskog stanovni{tva sa }e se braniti sa slobode, a terenisano kretawe i skrivawe @upodru~ja planirane srpske drte se da su od maja 2002. do juna pqanina na teritorji Vojvodi`ave. U toku je dokazni postu2008. godine na podru~ju Novog ne, a u toku je pretkrivi~ni popak wihove odbrane.

Sada, Ba~kog Petrovca, Subotistupak protiv 22 lica koja su mu (Tanjug)

ZAMENICA MINISTRA INOSTRANIH POSLOVA BiH ANA TRI[I]-BABI]

Vu ~u re vi }u za {ti ta po be~ koj kon ven ci ji

Zamenica ministra inostranih poslova BiH Ana Tri {i}Ba bi} izjavila je da ratni gradona~elnik Trebiwa Bo `i dar Vu ~u re vi}, koji se nalazi u ekstradicionom zatvoru u [apcu, ima svu konzularnu i za{titu BiH u skladu s be~kim konvencijama. „Pona{awe predstavnika Republike Srpske (RS) u slu~aju ‘Vu~urevi}‘ se zaista prati i mogu re}i da je ono bilo u skladu sa be~kim konvencijama, a to `elim da naglasim zbog javnosti u BiH, a posebno u RS, koja povla~i paralelu izme|u pona{awa bo{wa~kih predstavnika u slu~ajevima ‘Gani} i Divjak’ i predstavnika RS u slu~aju ‘Vu~urevi}‘, kazala je Tri{i}-Babi}.

Vu~urevi} je uhap{en u Srbiji po poternici Hrvatske zbog ratnog zlocina po~iwenog pri granatirawu Dubrovnika tokom rata.

Ona je kazala da su predstavnici mnogih ambasada i ambasadori u Sarajevu rekli da su u slu~ajevima „Gani} i Divjak” kr{ene be~ke konvencije i „zaisigurno danas-sutra, kad-tad, pravda }e do}i na svoje”.

Zamenca ministra inostranih poslova BiH rekla je, gostuju}i u

Bo`idar Vu~urevi}

programu bawalu~ke Alternativne televizije (ATV), da }e se o pona{awu ministra inostranih poslova BiH Sve na Al ka la ja, kao i ambasadora BiH u Londonu pre godinu dana (slu~aj Gani}) i nedavno ambasadora BiH u Be~u (slu~aj Divjak) u tim situacijama zasigurno jo{ razgovarati, a visoke instance }e voditi pojedina~ne slu~ajeve, jer tu ima elemenata krivi~ne odgovornosti. „To je bila klasi~na zloupo-

treba institucija, dr`ave i javnog bud`eta. Ako je nekome stalo, bilo me|unarodnoj zajednici, bilo Sarajevu, da BiH zaista bude dr`ava, punopravna ~lanica EU i da u|e u NATO, onda }e se o ovakvim slu~ajevima morati razgovarati, jer u slu~ajevima ‘Gani} i Divjak’ imamo klasi~ni istup mimo sistema i institucija”, rekla je Tri{i}-Babi}. Ona je navela da je sasvim jasna stvar da predstavnici politike u Sarajevu samo i iskqu~ivo brinu za interese bo{wa~kog naroda, {to je najgore protiv svih i uporno u ime BiH. „Wih apsolutno ne interesuju predstavnici drugih naroda u BiH. To je ne{to zbog ~ega se, izme|u ostalog, i ne mo`e da formira vlast, niti }e mo}i jo{ dugo da se formira, jer dok se takva pona{awa ne ra{~iste, nema ni BiH”, kazala je ona.

(Tanjug)

Zrewaninski studenti i |aci u posledwe vreme ni`u uspeh za uspehom i na najplodotvorniji na~in pokazuju da je Banat rasadnik mladih talenata. Po~etkom meseca u~enice Zrewaninske gimnazije Sa ra Lo {onc i Mi la na Ko sti} ekipno su osvojile prvo mesto na kvalifikacijama za Me|unarodnu UNESKO-ovu Filozofsku olimpijadu, odr`anim u Gimnaziji u Po`arevcu. Zahvaquju}i tom uspehu, wih dve }e oti}i na Filozofsku olimpijadu koja }e biti uprili~ena u Be~u od 26. do 29. maja, na kojoj }e u~estvovati |aci iz 30 zemaqa sveta.

Profesorka filozofije u Zrewaninskoj gimnaziji Alek san dra Mak si}, iskazuju}i ogromno zadovoqstvo zbog uspeha u~enica, obja{wava da se kvalifikaciono nadmetawe sastojalo od pisawa eseja na engleskom jeziku na temu koju su mladi filozofi saznali na licu mesta. U Po`arevcu se predstavilo 17 u~enika iz 14 {kola.

– @ivimo u vremenu koje nije nakloweno filozofiji i ovo je zaista lepa prilika da se ona populari{e – prokomentarisala je Aleksandra Maksi}, dok je Milana Kosti} dodala da ju je generalno radoznalost prema svetu usmerila ka filozofiji, kao ne~emu najop{tijem.

Negde u isto vreme gradom se pro~ulo i za u~enicu tre}eg razreda Medicinske {kole Kar lu Ili} koja poha|a smer farmace-

nera ba~kopalana~ke op{tine, boravio ovde, susreo se s predsednikom op{tine Dra ga nom Bo za lom, bio gost Gajdobrana, a po povratku uhap{en na granici.

Razlog Vu~urovi}eve posete bila je promocija kwige i dru`ewe s ovda{wim pesnicima.

Tokom rata na prostorima biv{e SFRJ op{tina Ba~ka Palanka i selo Gajdobra zna~ajno su pomagali svoje zemqake u Trebiwu, Bile}i, Nevesiwu u isto~noj Hercegovini. Ro|a~ke, prijateqske, kumovske i kom{ijske veze Gajdobrana i `iteqa Republike Srpske u Hercegovini su velike i duboke pa je revolt zbog Vu~urevi}evog hap{ewa velik.

M. S.

Karla Ili}

– Ukoliko bismo tokom istra`ivawa dobili validne rezultate, o~ekujem da bi na{a saradwa mogla da se nastavi. Volela bih da ostanem tamo i da radim na raznim projektima. Od odlaska na Oksford o~ekujem da }u mnogo nau~iti, upoznati qude koji se bave naukom, pa i doprineti le~ewu

obolelih od side – istakla je Karla Ili}, koja je u Istra`iva~kom centru u Petnici aktivna od prvog razreda.

Banatska prestonica mo`e se podi~iti i Mi la nom Ko ja di no vi }em, ~lanom ekipe zrewaninskog Tehni~kog fakulteta “Mihajlo Pupin” koja je osvojila drugo mesto na najmasovnijem svetskom takmi~ewu u informatici.

Posle ovog zapa`enog rezultata, usledilo je novo priznawe. Fakultet je, naime, odlu~io da Kojadinovi} dobije nov~anu nagradu Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja i renomirane kineske kompanije “Hu a wei“, kao i Agencije za strana ulagawa i promociju izvoza (SIEPA).

Oni }e dodeliti nagrade najboqim studentima informaci o no-te le ko mu ni ka ci o nih smerova pet fakulteta u Srbiji, me|u wima i zrewaninskog.

– Katedra za informatiku i ra~unarstvo opredelila se za to da nagradu ove godine dobije Milan Kojadinovi}, student tre}e godine na studijskom programu Informati~ko in`ewerstvo, koji je bio ~lan vice{ampionskog tima sveta u informatici. Istovremeno, ovo je i priznawe na{em fakultetu da je u vrhu visokog obrazovawa u Srbiji – ocenio je dekan ovda{weg fakulteta Mi lan Pa vlo vi}. @. Balaban

[TA BI TREBALO DA BUDU EFEKTI BOLOWSKOG PROCESA U SRBIJI 2020.

U Evro pu zna wa uz mno go ra da

Tema 17. nau~no-stru~nog skupa „Trendovi razvoja - Trend 2011”, odr`anog pro{log meseca na Kopaoniku, bila je „Evropa 2020: Dru{tvo zasnovano na znawu”. Ova generalna tematska okosnica objedinila je mnogobrojne podteme, o obrazovawu novih stru~waka za industriju 21. veka, daqem razvoju visokog obrazovawa, mobilnosti studenata, odnosno ukqu~ivawu Srbije u Erazmus programe... Vi{e od 60 radova univerzitetskih i drugih poslenika visokog obrazovawa iz Srbije, Makedonije, Slovenije, Austrije, Ma|arske, SAD, objavqenih u Zborniku radova s ovog skupa, dragocene su opservacije dosada{wih rezultata Bolowskog procesa, ali i smernice za ono {to treba uraditi u dekadi koju smo na~eli.

Dokle je kod nas stigla reforma visokog obrazovawa i {ta bi trebalo da budu efekti Bolowskog procesa 2020. godine na nivou Srbije tema je kojom su se bavili dekan i prodekani Fakulteta tehni~kih nauka Univerziteta u Novom Sadu profesori dr Ili ja ]o si}, dr Ili ja Ko va ~e vi}, dr Vla di mir Ka ti}, dr Sr |an Ko la ko vi} i dr Jan ko Ho do li~. Uz konstataciju da je reforma visokog obrazovawa u skladu s „bolowom” u Srbiji rezultirala: dono{ewem Zakona o visokom obrazovawu (2005), Zakonom o izmenama i dopunama ovog zakona (2010), formirawem Nacionalnog saveta za visoko obrazovawe (nedavno je konstituisan drugi saziv), dono{ewem Standarda za akreditaciju, te samom akreditacijom visokoobrazovnih ustanova i velikog broja studijskih programa na sva tri nivoa studija (osnovnih, diplomskih/master i doktorskih), autori isti~u da, i pored zahteva univerzitetske zajednice i planova odgovaraju}ih dr`avnih struktura, jo{ nisu doneti kqu~ni dokumenti za celovitu reformu, a to su strategija razvoja visokog obrazovawa i propisi o wegovom finansirawu, te nacionalni okvir zanimawa.

U{li smo u dekadu u kojoj je na evropskim prostorima zapo~eo proces povezivawa evropskih prostora visokog obrazovawa i nauke u evropski prostor znawa i univerziteti u Srbiji treba da budu deo tog procesa, podse}a rukovode}i tim FTN-a. „To podrazumeva i nova

Pro test u Gaj do bri zbog hap {e wa Pred nekoliko stotina me{tana Gajdobre kod Ba~ke Palanke, u tamo{woj sali Doma kulture sino} je odr`an protestni skup zbog hap{ewa Bo `i da ra Vu ~u re vi }a, gradona~elnika Trebiwa. Organizatori skupa su Savet mesne zajednice Gajdobra, op{tina Ba~ka Palanka i ovda{we Udru`ewe Srba iz Hercegovine. Gajdobra je selo u kojem `ive potomci kolonista iz Hercegovine koji su ovde stigli posle Drugog svetskog rata.

Na skupu se, izme|u ostalog, ~ulo da je hap{ewe Vu~urovi}a sramota, a jo{ te`e je posle saznawa da je prethodnog vikenda, ba{ na poziv pojedinih funkcio-

utski tehni~ar – ogled. Ona bi, tokom leta, trebalo da boravi na Oksfordu i, zajedno s kolegama iz Pan~eva i Turske, radi na pronalasku na~ina za le~ewe qudi zara`enih virusom HIV-a, odnosno obolelih od side. Karla obja{wava da joj je Oksford ponudio neku vrstu stipendije.

zakonska re{ewa, pre svega kroz uskla|ivawe (povezivawe) Zakona o visokom obrazovawu i Zakona o nau~noistra`iva~koj delatnosti, ali i nov pristup u koncipirawu strategije razvoja visokog obrazovawa.”

Efekti Bolowskog procesa u Srbiji 2020. trebalo bi da budu slede}i: da dostignemo takav kvalitet obrazovawa koji obezbe|uje da studenti nakon zavr{etka odre|enog nivoa studija steknu adekvatna znawa, ve{tine i kompetencije i da budu prepoznati na tr`i{tu rada. Da bude zastupqena socijalna dimenzija visokog obrazovawa, da se postigne zadovoqavaju}a mobilnost studenata na{ih univerziteta u okvirima

obrazovawu, u kojem treba predvideti mogu}nost dobijawa dodatnih titula na doktorskim studijama, kao i mogu}nost nastavka {kolovawa nakon dobijawa titule doktora nauka ( recimo postdok ili habilitacija). Predla`e se i da budu}i zakon propi{e razli~it broj ~asova aktivne nastave na odre|enim nivoima studija, te da se unaprede standardi za akreditaciju studijskih programa.

Sada{wi programi doktorskih studija „u najve}oj meri odslikavaju neophodnost za integracijom nau~nih istra`ivawa i visokog obrazovawa”, a dosada{we iskustvo pokazalo je da se mora poboq{ati kvalitet i organizacija doktorskih studija. Kvalitetan obra-

Novi odnos student-nastavnik Prelazak iz tradicionalne nastave preno{ewa znawa u obrazovni sistem u ~ijem je sredi{tu student zahteva od nastavnika i saradnika nove pedago{ko-didakti~ko-metodi~ke pristupe, pa im zato treba omogu}iti kontinuirano obrazovawe u tom domenu.

Promene u odnosu student - nastavnik, zahtevaju da se promeni odnos studenta prema sticawu znawa i potrebi stalnog obrazovawa.

Istovremeno, i od nastavnika }e se zahtevati da se kontinuirano profesionalno razvijaju, {to bi se postiglo komplementarno{}u obrazovnog procesa, nau~nih istra`ivawa i inovacija. U radu nastavnika sve tri komponente treba da su adekvatno zastupqene, ali rad sa studentima mora biti na prvom mestu.

Evrope, te da studije zavr{i ~ak 90 odsto upisanih studenata!

Princip u~ewa tokom ~itavog `ivota trebalo bi da bude prisutan u planovima i programima visoko{kolskih ustanova i da se zna~ajno pove}a procenat visokoobrazovanih u odnosu na broj stanovnika Srbije.

Da bismo postigli ovakve efekte neophodno je da donesemo pomenutu strategiju, nacionalni okvir zanimawa i defini{emo okvire finansirawa visoko{kilskih institucija, isti~u autori i ukazuju da „nacionalni okvir zanimawa treba da sadr`i listu zanimawa na srpskom i engleskom jeziku, s odgovaraju}im skra}enicama naziva pojedinog zanimawa na oba jezika”, a tako|e bi trebalo da sadr`i i izlazne kompetencije svakog zanimawa, kao i predlog liste poslova za koje se s datim stepenom obrazovawa mo`e konkurisati. Neophodno je doneti i novi zakon o visokom

zovni proces zahteva nastavnike i saradnike koji su sposobni da uspostave aktivnu dvosmernu komunikaciju u nastavi, isti~u profesori ]osi}, Kova~evi}, Kati}, Kolakovi} i Hodoli~, i ukazuju da su su{tinske promene u odnosu student - nastavnik na samom po~etku.

Tako|e je neophodno da se studijskim programima defini{u i ujedna~e na~ini sticawa znawa i ocewivawa studenata, kao i uslovi upisa predmeta sa vi{e studijskih godina.

Petorica profesora FTN-a isti~u da kvalitetno visoko obrazovawe zahteva uskla|enost svih obrazovnih nivoa i zakqu~uju: „Da li }emo se 2020. pribli`iti, udaqiti ili biti deo evropskog prostora znawa, zavisi od usagla{enih promena sistemsko-organizacione komponente univerzitetske nastave i promena u pristupu obrazovnom procesu i nastavnika i studenata”.

V. ^eki}

14

dRU[TvO

ponedeqak11.april2011.

INI CI JA TI VA GRU PA CI JE ZA PRU @A WE DIM NI ^AR SKIH USLU GA

No vi obra zov ni pro gram za oya~a re Dok ni je bi lo cen tral nog gre ja wa, elek tri~ nih i plin skih gre ja li ca, uqa nih ra di j a to ra, kli maure |a ja i dru gih iz vo ra to plo te, svi su vo le li oxa ~a re – dim ni ~a re. ^et kom na du ga~ koj saj li ~i sti li su dim wa ke u ko ji ma se sa ku pqao gar ko ji je ome tao go re we pe }i na ugaq ili dr va... Sa vre me ni (i luk su zni ji) na ~in `i vo ta sme stio je qu de u cr nim ode li ma i s ma lom cr nom ka pom u isto ri ju, ali jo{ uvek svi zna ju da oni do no se sre }u i da se va qa za dug me – a i wih je na sa vre me noj gar de ro bi sve ma we – uhva ti ti. U gra do vi ma je sve ma we ku }a ko je ima ju oxa ke a sve vi {e so li te ra, dok u se li ma po sla za wih ima – ali je sve ma we oxa ~a ra.

Na i me, oni ko ji su se pre ne ko li ko de ce ni ja {ko lo va li za oxa ~a re osta ri li su i oti {li u za slu `e nu pen zi ju, a ono ma lo pre o sta lih ni je do voq no da pod mi ri sve po tre be, ~ak ni u gra do vi ma, dok se la pro sto va pe za „sre} ni ci ma”.

Upra vo zbog to ga je Udru `e we za ko m u n al n e de l at n o s ti pri Pri vred noj ko mo ri Sr bi je, u ~i joj nad le `no sti je i Gru pa ci ja za pru `a we dim ni ~ar skih uslu ga, upu ti lo pi smo o na me ra ma Mi ni star stvu pro sve te da bi se po kre nu la pro ce du ra za uvo |e we dim ni ~a ra u obra zov ni pro gram. Na i me, ~la no vi ove gru pa ci je tvr de da po sto ji po tre ba za stru~ n im ospo s o b qa v a w em za dim ni ~a ra, a po {to za wih ne ma de fi ni sa nog pro gra ma, obra ti li su se za sa vet Obrt ni~ ko-pred u zet ni~ koj ko mo ri Slo ve ni je, ko ja je obez be di la da u „de `e li” po sto ji za n i m a w e “oxa ~ ar” i da bu d e u obra zov nom si ste mu.

Ako se su di po to me {to u Slo veni ji ima do sta za in te re so va nih za „pen tra we” po kro vo vi ma i za ~i {}e we oxa ka, a i za ra da je sa svim pri stoj na, tre ba o~e ki va ti da se i kod nas ob no vi ovaj za po sta vqe ni za nat.

Q. Ma le {e vi}

Vak ci na Za {ti ta od be sni la, osim se ru ma, pod ra zu me va i vak ci nu, ko ju jo{ uvek uvo zi mo. S vre me na na vre me ja vqa ju se ne sta {i ce vak ci ne u po je di nim de lo vi ma na {e ze mqe. Tre nut no je uve ze na od re |e na ko li ~i na vak ci na ko ja je ve} sti gla u ze mqu, a pre o sta je teh ni~ ki po sao ras po de le.

– Pa ste rov za vod ima za li ha vak ci ne za jo{ dva me se ca, i to ne sa mo za na {e po tre be ve} i za „po mo}” dru gim cen tri ma – ka `e dr La lo {e vi}. pro {log ve ka ka da je dvo je qu di umr lo od ove te {ke bo le sti. U okol nim ze mqa ma, Ma |ar skoj, Ru mu ni ji, Bu gar skoj, Bo sni... bi lo je smrt nih slu ~a je va od be sni la kra jem 20.

ve ka. U di vqoj pri ro di be sni lo je i da qe svu da oko nas.

U Voj vo di ni mno go be sni la me |u di vqim `i vo ti wa ma ima u ju `nom Ba na tu, a te ri to ri ja za ra `e na be sni lom je i Srem.

Ve} go di na ma Ba~ ka je „slo bod n a” od be s ni l a ta k o da, iako ima mo mno go qu di u No vom Sa du i oko li ni ko ji su napad nu ti i uje de ni od pa sa lu ta li ca, ko jih je sve vi {e, ne vak ci ni {e mo ih od be sni la jer be snih li si ca ne ma de se tina ma ki lo me ta ra oko grad ske zo ne.

Po ~et kom ove go di ne Pa ste r ov za v od, kao sa r ad n ik In sti tu ta za tran sfu zi ju kr vi u Be o gra du, za vr {io je pro iz vod wu no ve se ri je hu ma nog an ti ra bij skog imu no glo bu li na, od no sno se ru ma pro tiv be si la. Po re ~i ma na {eg sa go vor ni ka, ve li ki je uspeh na {e pre v en t iv n e me d i c i n e {to mo `e mo da pro iz ve de mo kva li te tan se rum ko ji pa ci jen te ozle |e ne od be snih `i vo ti wa {ti ti od be sni la. Kva li tet se ru ma po tvr |en je u ino stra nim la bo ra to ri ja ma.

– Obez be di li smo do voq no se ru ma za pr vih {est me se ci ove go di ne, a ima mo jo{ do sta da va la ca kr vi ko ji da ju krv za se rum pro tiv be sni la ta ko da se na dam da }e mo mo }i i da pre ki ne mo uvoz. Ce na se ru ma je iz u zet no vi so ka, u pro se ku za za {ti tu jed nog pa ci jen ta oko 1.000 evra, a do ma }i se rum je ne u po re di vo jef ti ni ji – ka `e dr La lo {e vi}.

J. Bar bu zan

OBO LE LI OD DI JA BE TE SA PO KRE ]U KAM PA WU ZA SVOJ BO QI PO LO @AJ

Tra `e sa ve to va li {ta i mo der nu te ra pi ju Di ja be tes je pe ti uzro~ nik smr ti u Sr bi ji, u ko joj je tre nut no re gi stro va no oko 650.000 di ja be ti ~a ra. Broj tih bo le si ka je da le ko ve }i, ali mno gi od wih ne zna ju da ima ju po ve }a ne vrednsti {e }e ra u kr vi pa se i ne le ~e. Naj ve }i broj obo le lih ima pre ko 40 go di na, a u pro se ku ve }i na di ja be tes ot kri je u 61. go di ni. Sta ti sti~ ki po da ci po ka zu ju da od te bo le sti go di {we u na {oj ze mqi umre oko 2.600 oso ba. Iako je po sled wih go di na mno go ura |e no na kva li tet ni jem le ~e wu di ja be ti ~a ra, pro ble ma i da qe ima.

Di ja be to lo {ki sa vez Sr bi je i Udru `e we za bor bu pro tiv di ja be te sa gra da Be o gra da „Pla vi krug” uka zu ju na pet go ru }ih pro ble ma s ko ji ma se sva ko dnev no su o ~a va ju obo le le oso be: ne po sto ja we sa ve to va li {ta za di ja be tes, is kqu ~e nost oso ba s di ja -

be te som iz do no {e wa od lu ka, ne do voq na za stu pqe nost mo der nih te ra pij skih op ci ja, ne do stup nost po tro {nog ma te ri ja la i me di cin skih sred sta va i lo{ po lo `aj oso ba s di ja be te som u dru {tvu.

– Zbog ne do voq ne za stu pqe no sti mo der nih te ra pij skih op ci ja, 83 od sto oso ba s di ja be te som tip 2, ko je su na po sto je }oj te ra pi ji, ne ma re gu li san {e }er u kr vi, {to do vo di do po gor {a wa zdrav stve nog sta wa di ja be ti ~a ra i kom pli ka ci ja di ja be te sa ko je dr `a vu ko {ta ju mno go – ka `e pot pred sed ni ca Di ja be to lo {kog sa ve za Sr bi je Ste la Pr go me qa. – Sa vre me ne te ra pi je u kon tro li di ja be te sa ko je od la `u pre la zak na in su lin ni su po kri ve ne zdrav stve nim osi gu ra wem u Sr bi ji, za raz li ku od mno gih ze ma qa, ~ak i onih ma we raz vi je nih od na {e ze -

Mar ko Br zak maj stor voj vo |an skog fi lea zar Mi le ti}” Mar ko Br zak ko ji je po be dio pri pre ma wem ori gi nal nog je la „voj vo |an ski fi le”.

Na tak mi ~e wu je u~e stvo va l o 98 bu d u } ih ugo s ti teqskih i tu ri sti~ kih teh ni ~a ra iz 22 {ko le, ko ji su se nad me ta li u osam di sci pli na.

Po ~a sni go sti, ko ji su se pred s ta v i l i svo j im je l i m a, bi li su u~e ni ci sred we {ko le istog pro fi la iz gra da Ka men Po mor ski u Poq skoj.

(Ta njug)

MA TU RAN TI VE] PLA NI RA JU ZA VR [NE BA LO VE

Upor nost i stru~ nost is ko re wu ju be sni lo

go ve }i. Ra di se o `i vo ti wa ma ko je su na pa le qu de pa su do ne te u Pa ste rov za vod da bi se utvr di lo da li su bi le be sne.

– Be sni lo kod qu di ni smo ima li od osam de se tih go di na

NO VO SAD SKI SRED WO [KO LAC NAJKU VAR

Na osmom tak mi ~e wu ugo sti teq sko-tu ri sti~ kih {ko la Sr bi je, ko je je ju ~e odr `a no u ^a~ k u, po b e d i l i su u~eni ci Ugo sti teq ske {ko le iz Vr wa~ ke Ba we, dru go me s to pri p a l o je {ko l i „Sve to zar Mi le ti}” iz No vog Sa da, a tre }e Pre hram be no-tu r i s ti~ k oj {ko l i iz ^a~ k a, do m a } i n u ovo g o d i {weg tak mi ~e wa.

Za naj bo qeg ku va ra pro gla {en je u~e n ik no v o s ad s ke Ugosti teq ske {ko le „Sve to -

DE VE DE SET GO DI NA RADA PA STE RO VOG ZA VO DA U NO VOM SA DU

Ove go di ne Pa ste rov za vod u No vom Sa du obe le `a va 90 go d i n a po s to j a w a i ra d a, a cen tral na pro sla va tog zna ~aj nog ju bi le ja bi }e u sep tem bru, ka da se obe le `a va Svet ski dan bor be pro tiv be sni la.

Pa ste rov za vod je da nas na ci o nal na re fe rent na usta no va za be sni lo u Sr bi ji i na ci o nal na re fe rent na la bo ra to ri ja za di jag no sti ku be sni la kod qu di i `i vo ti wa.

U okvi ru oba ve ze pra }e wa kre t a w a epi d e m i o l o { kih i epi z o o t o l o { kih po d a t a k a o be s ni l u, Pa s te r ov za v od je ukqu ~ en u me | u n a r od n u in for ma ti~ ku mre `u po da ta ka o be sni lu – RAB NET, pod nad zo rom Svet ske zdrav stve ne or ga ni za ci je.

– U Sr bi ji je tre nut no bor ba pro tiv be sni la vr lo ak tiv na, pre sve ga za slu gom Mi ni star s tva po q o p ri v re d e u spro v o | e w a ak c i j e vak c i n a cije li si ca pro tiv be sni la – ka `e di rek tor Pa ste ro vog za voda prof. dr Du {an La lo {e vi}. – Mi smo na pu tu, kao i ve }i na evrop skih ze ma qa, da is ko re ni mo be sni lo u na {oj dr `a vi. To je naj bo qi pri log za de ve de se to go di {wi cu Za vo da.

Do ostva re wa tog ci qa tre ba }e jo{ do sta go di na in ten ziv nog ra da i bri ge da be sni lo s li si ca ne pre |e na do ma }e `i vo ti we, a po seb no na qu de.

Pro {le go di ne u Pa ste rov za vod su sti gla sve ga dva be sna psa i ~e ti ri be sne ma~ ke. Pre dve go di ne taj broj je bio mno -

dnevnik

mqe. Ta ko |e, neo p hod no je da tra ki ce za me re we {e }e ra u kr vi bu du do stup ne rav no prav no za sve oso be s di ja be te som.

Ka ko ka `u u udru `e wi ma, od ka da su uki nu ta sa ve to va li {ta za di ja be tes, oso be s di ja be te som iz gubqne su u si ste mu zdrav stve ne za {ti te. Iza bra ni le kar ~e sto ne ma vre me na da se de taq no po sve ti oso bi s di ja be te som u to ku svog rad nog vre me na.

Uki da wem sa ve to va li {ta, broj kom pli ka ci ja iza zva nih di ja be te som se po ve }a va pa je neo p hod no da Mi ni star stvo zdra vqa na sta vi i za vr {i ak tiv no sti u ve zi s po nov nim uvo |e wem sa ve to va li {ta. De fi ni sa we pro ble ma i po ziv na di ja log s nad le `ni ma u Re pu bli ci i Po kra ji ni po ~e tak su kam pa we za bo qi po lo `aj oso ba s di ja be te som u Sr bi ji.

J. B.

Kri za ma tur sko ve ~e pri ma kla ku }i Iako }e zbog mi nu log {traj ka pro svet nih rad ni ka u mno gim {ko la ma ras pust ove go di ne ma lo za ka sni ti, ma tu ran ti se uve li ko pri pre ma ju za pro sla vu za vr {et ka sred weg {ko lo va wa.

Ve} tra di ci o nal no, ne gde pre, a ne gde po sle po la ga wa ma tur skog is pi ta, to jest kra jem ma ja ili po ~et kom ju na, svr {e ni sred wo {kol ci }e tro go di {we ili ~e tvo ro go di {we {ko lo va we kru ni sa ti ma tur skom ve ~e ri, ko ja }e se pam ti ti ce log `i vo ta.

Za 1.500 di na ra po oso bi oko 140 ma tu ra na ta Po qo pri vred no-teh ni~ kog sred wo {kol skog cen ta „Be se de{ Jo `ef” iz Ka wi `e, po re ~i ma di rek to ra Zol ta na [ar wa ia, u re sto ra nu „Tek sas” u ovoj va ro {i ci ima }e

tal”, ko ji je ove go di ne ro di te qi ma ma tu ra na ta pre skup.

– Na `a lost, po {to je tre nut no si tu a ci ja u ho te lu „In ter na ci o nal„ u Som bo ru, u ko jem smo jo{ je se nas re zer vi sa li ter min, pri li~ no ne iz ve sna i on tre nut no ne ra di, ne zna mo gde }e mo or ga ni zo va ti ma tu ru, ali je si gur no da }e to bi ti u Som bo ru – ka `e di rek tor som b or s ke Eko n om s ke {ko le Dra go mir Mi qi}.

U svom gra d u ove go d i n e osta }e i vi {e od 500 ma tu ra na ta Elek tro teh ni~ ke {ko le „Mi haj lo Pu pin”iz No vog Sa da, i to na Ri bar skom ostr vu, gde }e ih ma tur ski aran `man ko {ta ti 25 evra u di nar skoj pro tiv vred no sti.

Ostaj te ov de...

Ve }i na no vo sad skih gim na zi ja ma tur sko ve ~e or ga ni zu je u svom gra du, i to ve} tra di ci o nal no u ho te lu „Park”, ali sva ko u svom ter mi nu jer sva ka gim na zi ja ima do voq no ma tu ra na ta da na pu ni naj ve }u i naj sve ~a ni ju sa lu.

– Ce na osnov nog aran `ma na, u ko ji je ukqu ~en sve ~a ni do ~ek, ve ~e ra po prin ci pu „{ved skog sto la”, dva pi }a, ho tel ska mu zi ka i dva gra tis aran `ma na po ode qe wu je 30 evra u di nar skoj pro ti vred no sti, a po {to na {i ma tu ran ti `e le da to ve ~e s wi ma bu du svi pro fe so ri, do pla ti }e jo{ po pet evra – ka `e di rek tor Gim na zi je „Jo van Jo va no vi} Zmaj” Ra di voj Stoj ko vi}. – Na {a gim na zi ja ve} dva de se tak go di na ma tur sko ve ~e pro sla vqa u ovom ho te lu i za do voq ni smo jer ni kad do sa da ni je bi lo ni ka kvih eks ce sa, sva ki kva drat ni me tar ho te la je po kri ven nad zor nim ka me ra ma, od po ~et ka do kra ja ve ~e ri ni ko ne po zvan ne mo `e da u|e i ma tu ran ti su kraj we bez bed ni.

10. ju na obez be |e nu mu zi ku i ~ak dve ve ~e re jer se o~e ku je da za ba va po tra je do du bo ko u no}. Iste ve ~e ri 330 ma tu ra na ta Zre wa nin ske gim na zi je, ka ko ka `e di rek tor ove {ko le Mi lo{ Ra da ko vi}, ve} tra di ci o nal no, kraj sred we {ko le pro sla vi }e u zre wa nin skom ho te lu „Voj vo di na”, a kom ple tan aran `man pla ti }e 2.600 di na ra, i to u dve ra te.

Tra di ci je se dr `e i ma tu ran t i He m ij s ko-me d i c in s ke {ko le u Vr {cu, a za wih je to ho tel „Sr bi ja” u ovom gra du.

Ve ~e za pam }e we wi ho ve ro di te qe ko {ta }e 3.000 di na ra, a po re ~i ma di rek to ra {ko le Veq ka Sto ja no vi }a, i osta le vr {a~ ke sred we {ko le ma tu ru or ga ni zu ju u ovom ho te lu, ma da su ne ke ra ni jih go di na i{le u be o g rad s ki „In t er k on t i n en -

– Ra ni jih go di na smo i{li u be o g rad s ki „Ha j at”jer ima j u ve li ku sa lu i mo gli smo da sla vi mo za jed no s ne kim {ko la ma u ko ji ma pre o vla da va ju de voj ke, po {to ih mi ima mo tek tri de se tak – ka `e di rek tor ove {ko l e Mi l an Vu k o b rat. – Pro {le go di ne ma tu ra u „Ha ja tu” je ko {ta la oko 50 evra i ove go di ne smo tra `i li ne {to jef ti ni je jer ni eks kur zi je ni smo mo g li da or g a n i z u j e m o zbog sla b og in t e r e s o v a w a.

Kri za je sve po go di la i Sa vet ro di te qa je od lu ~io da ma tu ran ti osta nu u No vom Sa du, gde je ma tur sko ve ~e upo la jef ti ni je, ali }e bi ti sa mo na {a {ko la, jer ne ma do voq no ve li ke sa le da bu de mo s jo{ ne kom „`en skom” {ko lom.

D. De ve ~er ski

c m y

dnevnik

RePORTA@e

ponedeqak11.april2011.

15

SOM bO R SKE PO LI TI ^AR KE AVAN ZU JU JE DI NO KAD IM STRAN KE PAD NU U KRI ZU

Mu {kar ci mo} ni tek pri de o bi ple na ed na od omi qe nih evro in te gra tiv nih „ba la da” tran zi ci o ne Sr bi je je ona o rav no prav noj za stu pqe no sti `e na na me sti ma gde se od lu ~u je, da kle – u po li ti ci. Som bor ne za o sta je za osta li ma, ali po „ko ti ra wu” `e na na ~el nim po lo `a ji ma odav no be le `i „plu se ve” pa bi se bro jem suk wi u va ro {koj skup -

J

Zla ta \e ri}

{ti ni ak tu el nog sa zi va po no si li i u Je vro pi, na vod no skroz li {e noj mi zo gi ni je. Da ni su sa mo stra na~ ke „vo do no {e” i po slu {ne di za ~i ce ru ki ca, do ka zu je i to {to su tre nut no `e ne vo de ~ak tri som bor ske stran ke. Bi }e pri rod no ne sklo ne mu {koj po lit-ha la bu ci, ovo se zna ~aj ni je

pri me ti lo pre ne ki dan, kad su okvi ru ak ci je URS-a na pot pi si va wu na rod ne pe ti ci je jed na kraj dru ge bi le pred sed ni ce grad skih od bo ra G17 plus i Bu we va~ ke stran ke, Ja sna Mi qe no vi} i Ma ri ja [a mu. Po „`en skom osno vu” ne do sta ja la je sa mo za me ni ca gra do na ~el ni ka Mar ta Hor vatOd ri, ko ja je ve} go di na ma pr va li~ nost DZVM-a u ovom de lu Ba~ ke.

Ako se ne ra ~u na pe riod jed no par tij skog si ste ma, kad su „dru gar’ce” de le gi ra ne po real-so ci ja li sti~ kom di fol tu, Vi da Goj ko vi} je pr va `e na ko ja je u Som bo ru vo di la ne ku stran ku i kao pr va ki wa me snog SPO-a, i do Glav nog od bo ra „do gu ra la”. Tu se za te kla u tre nut ku mo `da po li ti~ ki naj ne sre} ni jem za Vu ko vu stran ku, pred pe to ok to bar ske pro me ne, kad je iz la skom iz DOS-a SPO se be za ma lo uveo u po li ti~ ku kli ni~ ku smrt, na ja vqu ju }i svo je vr snu „tra di ci ju” da `e ne u som bor skoj po li ti ci is pli va ju na ~el ne po zi ci je tek kad mu {kim „zoon po li ti kon” za drh te no ge od od go vor no sti, ili ka ko to ten den ci o zno (omi qe ni iz raz som bor skih mu {kih pra zi luk-po li ti ~a ra) ne ko mo `e pro -

Da ma ma ne tre ba ide o lo {ko mi {qe we cen tra le

tu ma ~i ti – kad je po de la iz bor nog ple na na vr lo „du gom {ta pu”. Kad je ovaj pe riod we ne po li ti~ ke ka ri je re kru ni san i vo lon ter skim „pot pred se da va wem” grad skoj Skup {ti ni za vr -

{en, mir no se vra ti la svom po slu sto ma to lo ga, o~i gled no ne `a le }i se pre te ra no na part ner sko iz vr da va we do go vo ra Ko a li ci je „Za jed no” o ro ta ci ji na me stu pr vog ~o ve ka SO Som bor, ko ja je i za wu „vi de la” me sto pred sed ni ka.

Da kad tre ba ima vi {e „pe tqe” od bi lo kog stra na~ kog ko le ge, je dan od bo q ih pri me ra je Ani ta Be re ti}, ko ja je du `nost pred sed ni ce ta da sa mo Op {tin skog od bo ra DS-a pre u ze la 2003, go di ne u ko joj je DS bio ne sa mo obez gla vqen svi re pim ubi stvom pre mi je ra \in |i }a ve} i „po to nuo” vo qom bi ra ~a. Do la zak Ani te Be re ti} na ~e lo DS-a je imao i znat no „ra to bor ni ju” pred i- sto ri ju jer je ova maj ka tro je de ce dva pu ta hap {e na zbog po dr {ke ak ti vi s ti ma „Ot po ra”, a pred vo de }i ko lo nu Som bo ra ca na pu tu za Be o- grad 5. ok to bra 2000. pr va je „ska ka la u o~i” po li caj ci ma na blo ka da ma po sta vqe nim na xa da ma ka sto nom gra du. Da se s wom „ni je {a li ti”, do ka za li su ve} sle de }i lo kal ni iz bo ri jer je, kao {e fi ca {ta ba, tad

MA @O RET KI WE S PA NON SKOG MO RA SA MO U ME NAYERI SA WU ZA O STA JU ZA ME DI TE RAN SKIM KO LE GI NI CA MA

Le pe `e ne pro la ze kroz Voj vo di nu e fi le ma `o ret ki wa od sko ra je ne za o bi la zan u sce na ri ji ma ra znih ve se li ca po Voj vo di ni. Da su se ba{ na mno `i le po tvr dio je u Ka wi `i dru gi me |u na rod ni fe sti val, na ko jem su na stu pi li klu bo vi iz Ki {kun ha la {a, Mo ra ha lo ma, [a tra uj he qa, Tiv ta, Ade, Su bo ti ce, No vog Sa da, te Ka wi `e, gde su pre ~e ti ri go di ne po ~e le da tre ni ra ju pod pa tro na tom ko re o graf ki we Ga bri je le Sa bo. ^im se vra ti la iz Ma |ar ske, ma `o ret ki Sti gle i |e voj ke iz Tiv ta No vo sa |an ke u bo ji ze le nog `i ta we su se odo ma }i le i u ru, ali i na Ce ti wu i u Pod go - Po {to se za nas ne do voq no zna, Adi i Sen ti. „Gran pri ju” i Pr ven stvu Evro ri ci, pa ~e sto na stu pa ju u Gr~ - te {ko do la zi mo do spon zo ra, ne – Ma `o ret je pri li~ no te {ka pe u Po re ~u. koj, Ita li ji, [pa ni ji... di sci pli na sport skog ple sa, – Tu se oku pi i po 5.000 ma `o vu ~e mo ih pre vi {e za ru kav ve} „No vo sad ske ma `o ret ki we” ~e ka mo da nas za pa ze i smi lu ju eks tra va gan tan je i eg zo ti ~an ret ki wa iz ^e {ke, Slo va~ ke, pred vo di pred sed ni ca Lea Ja ke jer kom bi nu je i mar {i ra we i Poq ske, Ukra ji ne, Ru si je, Hr se. Na stu pa mo naj vi {e na pa rad li}, ko ja je i me |u na rod ni su di - nim sve ~a no sti ma, pro mo ci ja ma ko or di ni ra ni rad s re kvi zi ti vat ske, Sr bi je, Cr ne Go re, Ita ja. Ze le ne uni for me we nog ti ma fir mi, saj mo vi ma, bi lo nas je i ma. Sem ko ra~ ni ca, ma `o ret ke li je, a pr vi put }e do }i sa sta vi ve} su pre po zna tqi ve jer aso ci - na „Zma je vim de~ jim igra ma”, u igra ju i na po pu lar nu mu zi ku – iz En gle ske i Ma ke do ni je. Svi ra ju na pa non ska `it na po qa. ob ja {wa va Ga bri je la, i do da je se una pred ra du je mo ovom spek kam pa wi „Spor tom pro tiv dro da po sto je i ko re o gra fi ja za ta klu jer }e se pred ge” i dru gim ak ci ja ma grad skog i mom ke. – Ide mo gde god nas po zo sta vi ti svi sti lo vi. po kra jin skog ni voa. Tu ri sti~ ka vu, a pra ti nas du va~ ki or ke star ^e si ima ju svoj oso or ga ni za ci ja No vog Sa da se jo{ ili bub wa ri iz Sen te. Uli~ ni ben, Ma |a ri ta ko |e, ni je za in te re so va la za nas. Ali na stup je ve o ma lep i atrak ti a mi ne gu je mo pri po red {ko le i stu di ja, te {ko je van pa ga pu bli ka obo `a va. Tak mor s ko-dal m a t in da se po sve ti mo i me na xe ri sa wu. Osim atrak tiv nih ko sti ma, mi ~i mo se i na fe sti va li ma, da ski. Ma `o ret je ne ni su jef ti ni ni re kvi zi ti, ko je de voj ke ose te tak mi ~ar ski duh. ka vr sta kul tu re, naj ve }im de lom de voj ke sa me fi Pred sed ni ca ti vat skog klu ba atrak tiv na za de voj nan si ra ju, pa na{ klub po ku {a „Mo dest” Anu {ka Vla ho vi} is ke, na ro ~i to ti nej va da raz vi je bi znis, ima usa vr ti ~e da su de voj ke kre a tiv ne, a xer skog uz ra sta. Da {e nu teh ni ku pra vqe wa pon po sem for ma ci je, sve su po pu lar se po sta ne do bra ma na, ko je nu di mo i dru gim klu bo ni ji duo i so lo na stu pi. `o ret ki wa sa {ta vi ma. [ta po vi su iz Tiv ta jer – Ni smo od vi {e broj na dru po vi ma ili pon po nam naj vi {e od go va ra ju zbog te `i na, ali je smo kva li tet na, i ni ma po treb no je Ka wi {ke de voj ~i ce ple {u od vr ti }a – Op sta je mo ne ka ko ve} tri i `i ne i kor di na ci je po kre ta. zo vu nas na mno ge fe sti va le i u bar go di na vred nog ve `ba wa, po go di ne, ali i po red mno go na U Sr bi ji ma `o ret se ple {e u Evro pi. Stal ni smo go sti No ali mno go za vi si od ta len ta i vog Sa da i dru gih voj vo |an skih vo qe pa se u ve `ba we ukqu ~u ju stu pa i pri zna wa, svu da se mno - Le skov cu, Pan ~e vu, Be o gra du, go vi {e zna o na ma ne go me |u No vom Sa du, za tim Ka wi `i, gra do va pri li kom pro mo vi sa wa ma le de voj ~i ce – do da je go {}a No vo sa |a ni ma – ja da se An |e li - Sen ti, Su bo ti ci i Son ti, dok tu ri i zma Tiv ta. U Ka wi `i smo iz Tiv ta.

U Cr noj Go ri naj du `e, ve} 30 ja Ko ra}, pla vo ko sa ma `o ret ki - Ada ima ~ak dva klu ba. pre {est go di na pred sta vi li et wa ujed no i tre ner se ni or ske – U ma wim sre di na ma lak {e no, a sad sport ske ma `o ret ki we. go di na, ak tiv ne su ma `o ret ki we Her ceg No vog, ko je se po seb gru pe, u ko joj na stu pa osam do de - je iza }i iz ano nim no sti. U Ve} su osvo ji le de vet zlat nih set de vo ja ka, za vi sno od oba ve za. KUD-u ili ple snom klu bu, ~im me da qa i jed nu sre br nu – po no - no spre ma ju za pra zni ke mi mo ze, dok }e „Mo dest” dve de ce ni je – Kad su gra |a ni ~u ju za ma `o - se is pi li pr va ge ne ra ci ja, ce lo sno is ti ~e Anu {ka Vla ho vi}. sla vi ti idu }e go di ne. Ko le gi ret ki we, od mah po mi sle na de - se lo igra – ve li Ko ra}.

S ne str pqe wem ~e ka ju pred ni ce ima ju u Ba ru, Bu dvi, Ko to - voj ke s Cr no gor skog pri mor ja. sto je }i na stup na be o grad skom Mi lo rad Mi tro vi}

D

Ani ta Be re ti}

po li ti~ ki pot pu no ano nim nog dr Jo va na Slav ko vi }a „do ve la” do fo te qe lord me ra. Za raz li ku od Vi de Goj ko vi}, na kon to ga se ni je pot pu no po vu kla iz po li ti ke, ali je an ga `man ogra ni ~i la na ak ti vi zam u obla sti rod ne rav no prav no sti, kao sa vet nik re sor nog po kra jin skog se kre ta ra Mi ro sla va Va si na.

S mo `da naj du `im, a i is tak nu tim po li ti~ kim sta `om, je i ak tu el na na rod na po sla ni ca Zla ta \e ri}, per ja ni ca No ve Sr bi je. To li ko je Ve qa Ili} i stran ka mu ce ni la ~el ni cu svog som bor skog od bo ra da su je svo je vre me no iza bra li za pred sed ni cu Iz vr {nog od bo ra ce log NS-a, dok je stran ka bi la u opo zi ci ji.

Ali ~im je u Vla di dr Ko {tu ni ce „ga zda ^a~ ka i [u ma di je ce le” do {ao u pri li ku da od lu ~u je o mi ni star sko-agen cij skim si ne ku ra ma, po vu kla se s po lo `a ja i lak ta we za funk ci je pre pu sti la „srp skim do ma }i ni ma”. Kad je vla sna epo pe ja ka pi tal nog mi ni -

stra za vr {e na, a on se pre se lio u opo zi ci o ne klu pe, na rav no da je `e leo da mu po dra {ka i dru {tvo u Skup {ti ni bu de upra vo Zla ta \e ri}. K’o kan da, do sle de }e Vla de.

Da im u po li ti~ ko-eti~ ki ha bi tus te {ko ula zi „lak ta we„ za vr lo lu kra tiv ne funk ci je, do ka zu je jo{ jed na biv {a pred sed ni ca som bor skog grad skog od bo ra stran ke, prav ni ca An to ni jaTon ka ^o ta. Bi la je na ~e lu me snog De mo krat skog sa ve za Hr va ta, ali i pot pred sed ni ca ce le stran ke. Sma tra ju }i da joj se par tij ske ko le ge vi {e bri nu za po je di ne fo te qe ne go za {ti tu in te re sa we ne na ci o nal ne za jed ni ce, de mon stra tiv no je pod ne la ostav ku na sve funk ci je i iz ka bi ne ta po mo} ni ka po kra jin skog se kre ta ra za upra vu, pro pi se i na ci o nal ne ma wi ne se vra ti la u Na rod no po zo ri {te, gde „u`i va” sta tus le gen de, a vi {ak ener gi je tro {i na rod ni Sve to zar Mi le ti}.

Mi {ko La zo vi}

Pre `va ka na umet nost sti gla u Sr bi ju en Vil son, bri tan ski umet nik ko ji se pro sla vio osli ka va wem spqe ska nih `va ka ko ji ma obi lu ju plo~ ni ci svet skih me tro po la, ovih da na se pro mu vao be o grad skim uli ca ma, gde je svo jim vi |e wem pri me we ne umet no sti po ~a stio i pre sto ni~ ke tro to a re.

Vil son je svo je, po mno gi ma spek ta ku lar ne, mi ni ja tu re po ~eo da sli ka 2004. u svom kra ju se ver nog Lon do na, da bi, ma lo-po ma lo, od la zio sve da qe u dru ge de lo ve gra da. Ta ko je za po ~eo svo ju avan tu ru ko ja ga je, pre ko Man ~e ste ra, Pa ri za, Ber li na, Wu jor ka... do ve la ~ak i do glav nog gra da Sr bi je, gde, ako ni ~eg dru gog, ma kar od ba ~e nih `va ka ima k’o ple ve. [to i ni je ta ko lo -

se be i pri vla ~i bro je ra do znal ce i tu ri ste ko ji ga ra do po sma tra ju dok sli ka.

Ina ~e, za ni mqi vo je da se gru pa ugled nih en gle skih nau~ ni ka iz Kra qev skog dru {tva he mi ~a ra svo je vre me no da la u po tra gu za Vil so nom,

{e jer, kad ve} ni ko ne }e da se po tru di da sil ne raz ma za ne gu me uklo ni, iako u No vom Sa du sku pa ma {i na za tu na me nu go di na ma sku pqa pra {i nu, on da ne ka bar ta ko gu mi ra ni plo~ ni ci iz gle da ju ve se li je i atrak tiv ni je. Pri tom Vil son po sled wih go di -

od ko ga su tra `i li da im na plo~ ni ci ma Lon do na osli ka 118 po zna tih he mij skih ele me na ta Pe ri od nog si ste ma.

Ovaj svo je vr sni spoj na u ke i sva ko dne vi ce jed na je od mini-atrak ci ja pre sto ni ce Ve li ke Bri ta nije...

A. Gru be {a

B

na ~e sto osli ka va ono {to pro la zni ci tra `e od we ga, a ka ko we go ve se an se, to kom ko jih je s ~et ki ca ma u ru ci opru `en na tro to a ru, tra ju i po de set sa ti, ~e sto je i we gov umet ni~ ki rad atrak ci ja za

SPORT

ponedeqak11.april2011.

dnevnik

c m y

16

VE LI KA NA GRA DA MA LE ZI JE

Fe tel opet bli stao Ak tu el ni svet ski pr vak Ne mac Se ba stijan Fetel, posle slavqa u Australiji, pobedio je i na drugoj trci {am pi o na ta For mu le je dan, vo `e noj za Ve li ku na gra du

Re zul ta ti Dugo i naporno trenirao za olimpijsku vizu: Ivan Len|er

^a vi} i Len |er na Olim pi ja di Fenomenalni srpski pliva~i Milorad ^avi} i Ivan Len|er u istom danu ispunili su A normu za predstoje}e OI u Londonu 2012. Srbija je dobila petu i {estu olimpijsku vizu za London. Posle kvarteta strelaca, Milorad ^avi} i Ivan Len|er isplivali su br`e od A norme na 100 delfin i tako obezbedili mesto na najve}oj smotri svetskog sporta.

Tokom pro{le godine ni{ta nije i{lo kako je Len|er `eleo. Stotinke su ga odvajale od normi za Svetsko prvenstvo u [angaju. Sada je sve to po~elo da mu se vra}a.

- Godinu dana sam bio u velikoj krizi. Iako sam naporno trenirao, rezultata nije bilo. Sva{ta mi je prolazilo kroz glavu. Na sre}u uspeo sam da sa~uvam mir i drago mi je da polako dolaze stvari na

svoje mesto. Ako bih imao mogu}nost da treniram dva puta dnevno u velikom bazenu, sigurno bih i{ao debelo ispod 52 sekunde – istakao je sjajni Len|er Prvo je Ivan Len|er na Otvorenom prvenstvu Turske u Istanbulu {topericu u polufinalu zaustavio na 52,29, {to je sedam stotinki boqe od najvi{eg standarda. Samo sat vremena kasnije na mitingu u Ajndhovenu Milorad ^avi} je osvojio drugo mesto ( 52,10) i vizirao paso{ za svoje ~etvrte olimpijske igre.

- Trka je bila jako dobra. Raspao sam se, ali se isplatilo. Nisam o~ekivao u ovom periodu ovako dobar rezultat, jer sam u punom treningu. Ciq je bio da idem oko 52,5, drago mi je da je bilo br`e – istakao je jedini Evropqanin koji je 100 delfin plivao ispod 50 sekundi.

PR VI TRO ME^ U KRU [EV CU

Na {i ma 55 me da qa Prvi pliva~ki trome~ reprezentacija Slovenije, Hrvatske i Srbije odr`an je u Kru{evcu. Na takmi~ewu je nastupilo preko 180 pliva~a.

Reprezentacija Srbije osvojila je 55 medaqa (10 zlatnih, 12 srebrnih i 33 bronzane).

Odli~ja su osvojili: Vladislav Paska{ (dve zlatne), Stefan Stojanovi} (zlatna i srebrna), Vuk ^eli} (zlatna i bronzana), Lazar Leki} (zlatna i bronzana), Igor Terzi} (zlatna i bronzana), Aleksandar Lazarevi} Aleksandar (zlatna), Danijel Salma (zlatna i bronzana), Rebeka Repman (zlatna, srebrna i bronzana), Mila Jovanov (zlatna i bronzana), Aleksa \or|evi} (srebrna), Tama{ Farka{ (srebrna i bronzana), Igor Mijatovi} (srebrna), Miroslav Udicki (srebrna i dve bronzane), Dejan Peri{i} (srebrna i bronzana), Du{an Tepavac (srebrna i dve bronzane), Jana

]iri} (srebrna i bronzana), Aleksandra Crevar (srebrna i dve bronzane), Ivo Pejovi} (bronzana), Lazar Zlati} (bronzana), Dragan Kerkez (bronzana), Sr|an \uri} (bronzana), Du{an Vukobrat (bronzana), Strahiwa Stankovi} (bronzana), Milica [o{tarec (bronzana), Tamara Vukobrat (bronzana), Katarina Draganov (bronzana), An|ela Cvetkovi} (bronzana), Nina Coji} (bronzana) i Martina Hrubewa (bronzana). Mu{ke {tafete juniora osvojile su dve srebrne medaqe u disciplinama 4h100 slobodno i 4h100 me{ovito, a {tafete junorki, kadeta i kadetkiwa uzele su bronzane medaqe u {tafetama 4h100 slobodno i 4h100 me{ovito.

U ukupnom plasmanu prvo mesto osvojila je reprezentacija Slovenije sa 695 bodova, drugo Hrvatska sa 656, a tre}e Srbija sa 460 bodova.

DU [AN IV KO VI] BO RA VIO U BE O GRA DU I ^A^ KU

Te {ko da }u osta ti se lek tor

Dolazak gradona~elnika Beograda i podpredsednika DS Dragana \ilasa na ~elo KSS gotova je stvar, ali ube|ewe da }e to zna~iti i siguran povratak Du{ana Ivkovi}a na mesto selektora Srbije izgleda da je ostala samo - pretpostavka. Trener Olimpijakosa tokom vikenda

Du{an Ivkovi}

je bio na beogradskom Crvenom krstu, gde su ko{arka{i Radni~kog posle 11 godina obezbedili plasman u Prvu ligu Srbije. Nije krio odu{evqewe uspehom

kluba za koji je vezan od de~a~kih dana, ali mu se raspolo`ewe promenilo za 180 stepeni kada mu je postavqeno pitawe o predstoje}im izborima u Savezu.

- Ovo je va`an dan, veliki trenutak za mene i molio bih vas da ne pri~amo o izborima. Ja sam trener i to je moj posao. O izborima }emo neki drugi put rekao je Ivkovi} novinarima.

Na pitawe da li }e ipak dovr{iti olimpijski ciklus s reprezentacijom Srbije, iako je sredinom februara podneo ostavku, dao je kratak odgovor: - Te{ko...

Popularni Duda ju~e je u ^a~ku gledao me~eve kadetskog prvenstva Srbije, a ve} danas }e biti na treningu Olimpijakosa, s kojim ga o~ekuju zavr{ne borbe za titulu i Kup Gr~ke. S klubom iz Pireja ima ugovor na jo{ jednu sezonu.

SVET SKI KUP U KO RE JI

Ivani olim pij ska vi za Srpska reprezentativka u streqa{tvu Ivana Maksimovi} osvijila je bronzanu medaqu na Svetskom kupu u korejskom gradu [angvonu u ga|awu vazdu{nom pu{kom sa 499,4 (397) krugova i uzela olimpijsku vizu za London. To je peta olimpijska kvota za srpsko streqa{tvo, posle Zorane Arunovi}, Andrije Zlati}a, Damira Mikeca, Nema-

1. Fetel (Nema~ka, Red Bul) 1:37:39.832, 2. Baton (V. Britanija, Meklaren) + 3.261, 3. Hajdfeld (Nema~ka, Lotus Reno) + 25.075, 4. Veber (Austraija, Red Bul) + 26.384, 5. Masa (Brazil, Ferari) + 36.958, 6. Alonso ([panija, Ferari) + 37.248, 7. Hamilton (V. Britanija, Meklaren) + 49.957, 8. Kobaja{i (Japan, Zauber) + 1:06.439, 9. [umaher (Nema~ka, Mercedes) + 1:24.896, 10. Di Resta (V. Britanija, Fors Indija) + 1:31.563, 11. Sutil (Nema~ka, Fors Indija) + 1:41.379, 12.

Rozberg (Nema~ka, Mercedes) +1 krug, 13. Buemi ([vajcarska, Toro Roso) +1 krug, 14.

Algersuari ([panija, Toro Roso) +1 krug, 15. Kovalainen (Finska, Tim Lotus) +1 krug, 16. Glok (Nema~ka, Virxin) +2 kruga.

Vo za ~i 1. Fetel (Nema~ka, Red Bul) 50, 2. Baton (V. Britanija, Meklaren) 26, 3. Hamilton (V. Britanija, Meklaren) 24, 4. Veber (Austraija, Red Bul) 22, 5. Alonso ([panija, Ferari) 20, 6. Masa (Brazil, Ferari) 16, 7. Hajdfeld (Nema~ka, Lotus Reno) 15, 8. Petrov (Rusija, Lotus Reno) 15, 9. Buemi ([vajcarska, Toro Roso) 4, 10.

Kobaja{i (Japan, Zauber) 4, 11. Sutil (Nema~ka, Fors Indija) 2, 12. Di Resta (V. Britanija, Fors Indija) 2, 13. [umaher (Nema~ka, Mercedes) 2.

Kon struk to ri 1. Red Bul 72, 2. Meklaren 50, 3. Ferari 36, 4. Lotus Reno 30, 5. Zauber 4, 6. Toro Roso 4, 7. Fors Indija 4, 8. Zauber 4, 9. Mercedes 2.

U dve trke dva trijumfa: Sebastijan Fetel

tona ko{talo boqe pozicije, pa je na kraju bio tek sedmi.

Naime, Alonso je 11 krugova pre kraja napao tada tre}epla-

Ivana Maksimovi}

we Mirosavqeva i Ivana Maksimovi} }e u London, a ujedno ovo joj je prva medaqa sa svetskih kupova u karijeri. Pored na{e reprezentativke, kvote za London su ispunile i prvoplasirana Amerikanka Sara [erer sa 501,5 i drugoplasirana Poqakiwa Agwe{ka Nagaj sa 500,5 (398) krugova. Andrea Arsovi} zauzela je 28. mesto sa 394, a Lidija Mihajlovi} 75. od 77 takmi~arki sa 386 krugova.

U ga|awu MK pi{toqem najboqe plasirana na{a takmi~arka bila je Zorana Arunovi} na 11. mestu sa 581 krugom. Jasna [ekari} je bila 16. sa 580 krugova, a Bobana Veli~kovi} 52. sa 566 krugova. Pobedila je Kineskiwa Jing ^en sa 794,6 (589) krugova ispred sunarotkiwe Jing Juan sa 791,3 (585) i Bugarke Antoanete Boneve sa 791,2 (587) krugova. U eliminacijama MK pu{kom 60 le`e}i u kvalifikacije je pro{ao samo Stevan Pletikosi}, koji je u svojoj grupi bio 11. sa 594 kruga. U drugoj grupi Dragan Markovi} je bio 41. sa 586, a Nemawa Mirosavqev 43. sa istim brojem krugova i nisu uspeli da pro|u daqe.

Danas }e na vatrenu liniju mu{karci vazdu{nim pitoqem (Zlati}, Mikec i Grgi}), mu{karci MK pu{kom 60 le`e}i kvalifikacije i finale (Pletikosi}) i eliminacije MK pu{kom trostav za `ene (Maksimovi}, Arsovi}, Mihajlovi}).

G. M.

I u Maleziji lepe devojke prate najbr`i cirkus

Malezije na stazi Sepang. Fetelu je ovo bila 12. pobeda u karijeri, a slavio je ispred Britanca Xensona Batona iz Meklarena i Nemca Nika Hajdfelda iz Lotus Renoa. ^etvrto mesto pripalo je Fetelovom kolegi Marku Veberu, a peto i {esto pilotima Ferarija Felipeu Masi i Fernandu Alonsu. Do bodova su jo{ stigli Luis Hamilton, Kamui Kobaja{i, Mihael [umaher i Pol di Resta. Posle dve trke Fetel se nalazi u vo|stvu sa 50 bodova ispred dvojca Meklarena Batona sa 26 i Hamiltona sa 24 boda.

Fetel je imao pol poziciju i uspe{no ju je i iskoristio.

Dominrao je ~itavih 56 krugova i wegova pobeda nijednog trenutka nije do{la u pitawe.

Baton je do druge pozicije do{ao po{to je odli~no sa~uvao gume, {to je wegovog klupskog kolegu, uz peh, Luisa Hamil-

je morao u boks da zameni krilo, a Hamiltona su izdale gume. Ponovo je odli~an bio i tim Lotus Renoa, ali se sada umesto Rusa Vitalija Petrova, koji je bio tre}i u Australiji, iskazao Hajdfeld na istoj poziciji. Petrov nije uspeo da zavr{i trku, jer je tri kruga pre kraja izleteo sa piste i ostao je bez plasmana.

Ono {to su mnogi i o~ekivali na vru}oj pisti u Maleziji, a to je da }e se pirelijevi pneumatici vrlo brzo tro{iti se i desilo, pa su voza~i do boksa svra}ali i tri i ~etiri puta.

Najvi{e preticawa imao je Japanac Kamui Kobaja{i iz Zaubera, koji je ~ak ~etiri puta u toku trke uspeo da pretekne sedmostrukog svetskog prvaka Mihaaela [umahera iz Mercedesa i na kraju zavr{i kao osmi. Kao i na prvoj trci i na ovoj je razo~arao tim Merce-

Na stazi Sepanga bilo je zanimqivo i uzbudqivo

siranog Hamiltona, ali je u krivini svojim predwim krilom udario zadwi desni to~ak wegovog bolida, {to je uticalo na daqi tok trke. [panac

desa, [umi je bio deveti, a Niko Rozberg 12. Naredna trka na programu je za nedequ dana u [angaju, gde se vozi Velika nagrada Kine.

G. M.

SPORT

dnevnik

PRVA LIGA SRBIJE

Na sta vqa se po sr ta we Sre ma ca Srem - BASK 1:4 (1:0) SREM SKA MI TRO VI CA: Stadion Srema, gledalaca 200, sudija: Cicvari} (Sevojno). Strelci: [arac u 9. za Srem, a Din~i} u 52. i 64. Paunovi} u 75. i Sta{i} u 88. minutu za BASK. @uti kartoni: Milutinovi}, Sre}kovi}, [arac, @ivkovi} (Srem), a ]irka, Din~i} (BASK).

SREM: Baji} 6, Milutinovi} 6, Sre}kovi} 6, Nikoli} 5, Tatomirovi} 7, [arac 7, Milo{evi} 6 (Stani}), Zec 7, Nenadovi} 6, Jankovi} 6, @ivkovi} 5 (Vuji}).

BASK: Risti} 7, \uri} 7, Vuji~i} 7, Atanasijevi} 8, Savi} 6, Pavlovi} (]irka 7), Mileti} 7, Stojanovi} 7, Din~i} 8 (Simovi}), Paunovi} 7, Lekovi} 6 (Sta{i} 7).

Mitrov~ani nastavqaju sa porazima. Istina, u prvom poluvremenu nadigrali su lidera, ekipu BASK-a. Ve} u 9. minutu spretni Dino [arac, na pas Zeca, doneo je prvu radost Mitrov~anima posle ~etiri kola, kada je postigao prvi pogodak u nastavku prole}nog dela prvenstva. Vredan pa`we je i sna`an udarac Jankovi}a u 71. minutu kada je pogodio pre~ku.

U nastavku izabranici novog trenera Nenada Lalatovi}a kao da su se upla{ili vo|stva i zaigrali su neorganizovano. Ve} u 52. minutu raspolo`eni Din~i} je poravnao rezultat, kada je iskoristio gre{ku golmana Baji}a i {topera Nikoli}a. U 64.

Pro le ter - Mla dost (L) Srem - BASK Di na mo - Rad ni~ ki (S) Ko lu ba ra - Big bul Rad ni~ ki Sin |e li} -No vi Pa zar Ze mun - No vi Sad Ba nat - Be `a ni ja Na pre dak - Rad ni~ ki 1923 Te le op tik - Mla di rad nik

1:1 1:4 1:0 2:0 1:3 0:0 1:0 0:2 3:0

1. BASK 22 15 5 2 33:11 50 2. Rad ni~ ki 22 14 5 3 37:17 47 3. N. Pa zar 22 12 6 4 25:15 42 4. Ba nat 22 10 8 4 25:14 38 5. Pro le ter 22 9 7 6 31:20 34 6. Sin |e li} 22 9 7 6 23:19 34 7. Rad. (S) 22 8 9 5 17:14 33 8. M. rad nik 22 9 5 8 28:29 32 9. Na pre dak 22 8 7 7 22:22 31 10. Mla dost 22 6 11 5 17:17 29 11. No vi Sad 22 7 5 10 25:29 26 12. Te le op tik 22 6 7 9 22:31 25 13. Be `a ni ja 22 6 6 10 16:18 24 14. Big bul 22 6 5 11 20:23 23 15. Ze mun 22 4 9 9 16:23 21 16. Srem 22 3 9 10 16:29 18 17. Ko lu ba ra 22 3 6 13 17:30 12 18. Di na mo 22 3 3 16 10:39 12 U sle de }em ko lu (16/17. apri la) sa sta ju se: No vi Sad - Srem, Ze mun Ko lu ba ra, BASK - Ba nat, Be `a ni ja Na pre dak, Rad ni~ ki 1923 - Di na mo, Rad ni~ ki (S) - Sin |e li}, No vi Pa zar - Pro le ter, Mla dost (L) - Te le op tik, Mla di rad nik - Big bul Rad ni~ ki.

minutu isti igra~ je doneo vo|stvo i to kada je iskoristio gre{ku Borka Nikoli}a i sa ivice kaznenog prostora s desne strane postigao svoj drugi pogodak.

U 75. minutu Paunovi} je pove}ao vo|stvo 1:3 i to posle gre{ke odbrane Mitrov~ana. Kona~an rezultat u 88. minutu postavio je rezervista Sta{i} - 1:4.

R. Artukov

Pro le ter - Mla dost 1:1 (0:1) NO VI SAD: Stadion Slana bara, gledalaca 500, sudija: Spasi} (Surdulica). Strelci: Vislavski u 55. za Proleter, a Milosavqevi} u 18. minutu za Mladost. @uti kartoni: Filipovi}, Jeli} (Proleter), a Jovanovi},

plen na ravne ~asti posle veoma dobrih 90 minuta. Hladan tu{ za doma}e dogodio se gotovo iz prve ozbiqnije akcije gostiju, Udovi~i} je pro{ao po levoj strani, uputio upotrebqiv centar{ut u srce {esnaesterca gde se u buketu igra ~a najboqe sna{ao Milosavqe vi} i gla vom po slao loptu u sa mi ugao.

Imao je ne {to ka sni je centarfor Lu~anaca kolosalnu priliku da re{i pi ta we po bednika, po{to se na {ao o~i u o~i sa gol ma nom Iva novi}em, ali je wegov udarac zavr{io Trenutak s utak mi ce Pro le ter - Mla dost kraj sa me Fo to:F. Ba ki} stative.

Gruji~i}, @ivkovi} (Mladost).

U nastavku je trener Nenad PRO LE TER: Ivanovi} 7, De- Cerovi} sve karte bacio u nasnica 7, \or|evi} 7 (Asani 8), pad, uveo je u igru veterane AsaStamenkovi} 6, @igi} 7, Ra{inija i Filipovi}a. Re|ale su se ovan 7, Ki{ 7, Vislavski 7 (Joprilike pred golom Krznari}a, simovi} 6), Damwanovi} 6, Seda bi nakon odli~ne akcije Damkuli} 8, \ori} 6 (Filipovi} 6). wanovi}a i Sekuli}a VislavMLA DOST: Krznari} 7, Staski uspeo da preciznim udarcem menkovi} 7, Jeremi} 7, Milunopo{aqe loptu na pravo mesto. vi} 7, Jovanovi} 7, Mijatovi} 6, Mogli su doma}i do kraja do Vasi} 6, Gruji~i} 7 (^vori}), potpunog preokreta, odli~ni Radivojevi} 7, Udovi~i} 7 Asani centrirao je loptu u pe(Avramovi}), Milosavqevi} 7 terac, a Josimovi} sa samo neko(@ivkovi} 7). liko metara glavom loptu preFudbaleri Proletera i lubacio preko pre~ke. ~anske Mladosti podelili su M. Popovi}

Voj vo |an ska li ga - is tok Rezultati 20. kola: Dinamo - Obili} 7:0, Jedinstvo - Spartak 13:3, Kozara - Vojvodina 1:1, Budu}nost - Borac 0:0, Radni~ki (Z) Ba~ka 1901 2:1, Ba~ka Topola - Ba~ka (P) 2:0, Proleter - Zadrugar 1:2, AFK - Radni~ki (B) 5:2.

Voj vo |an ska li ga - za pad -

Rezultati 20. kola: Mladost - Jugovi} 2:1, Borac - Sloga Radni~ki 4:1, Indeks - 1. maj 1:0, Dunav - Radni~ki (SM) 3:0, Ba~ka (BP) - Metalac AV 4:1, Polet - Budu}nost 0:1, Obili} - Omladinac 5:0, Crvena zvezda - Radni~ki (I) 3:1.

ponedeqak11.april2011.

Su bo ti ~a ni za slu `i li re mi Spartak Zlatibor voda – Partizan 1:2 (0:0) SU BO TI CA: Gradski stadion, gledalaca oko 6.500. Sudija: Ma`i} (Vrbas). Strelci: Miri} u 53. za Spartak Zlatibor voda, Petrovi} u 68. (iz penala) i Tomi} u 90+3 za Partizan. @uti kartoni: [arac, Vujaklija, Miri}, Brati} (Spartak Zlatibor voda).

SPAR TAK ZLA TI BOR VO DE: Aleksi} 8, Stevanovi} 7, Brati} 7, Antoni} 8, [arac 7, Simovi} 7, Torbica 8, Milankovi} 7 ( ^ovilo), Miri} 8, Pu{kari} 8 ( Avri}), Vujaklija 7 ( Veselinov).

PAR TI ZAN: Stojkovi} 7, Miqkovi} 7, Jovanovi} 7, Krstaji} 7, Lazevski 7, Petrovi} 8, Babovi} 6 ( Adija 6), Ili} 7, Vuki} 7 (63. Tomi} 7), Ilijev 7, Tejgo 6 (82. [}epovi}).

Fudbaleri Spartaka ZV zaslu`ili su najmawe nere{en rezultat u susretu s Partizanom.

Da je bilo sportske pravde tako bi i bilo. Ovako, utakmica je zavr{ena pobedom Partizana i gromoglasnim skandirawem „lopovi, lopovi“ od strane geledalaca domeg tima.

Spartak se nije upla{io velikog rivala, ve} je prvi ozbiqno pripretio. Igrao se ~etvrti minut kada je posle asistencije Milankovi}a Vujaklija bio spretniji od Jovanovi}a, iza{ao sam pred golmana Stojkovi}a i propustio {ansu utakmice.

I u nastavku Spartak se dobro dr`ao, visokim presingom nije dozvolio da se crno-beli razigraju, pa je na taj na~in ~eta Qubomira Ristovskog kontrolisala igru. Mogao je Spartak da profitira i u 21. minutu, kada je Stevanovi} dobro nabacio loptu u {esnaesterac gostiju, ali su za korak bili kratki Vujaklija i Miri}. Najboqu {ansu u prvom poluvremenu Partizan je imao u 22. minutu. Babovi} je bio spretniji od [arca, lopta je stigla do Tejga koji je {utirao pored stative.

Drugo poluvreme po~elo je mnogo `ustrijom igrom, a doma}i su prvi bili bli`i golu. Prvo je Vujaklija u 51. minutu bio u prilici, a potom je u 53. minutu Spartak stigao do prednosti.

Posle ~etvrtog kornera, koga je izveo Torbica, loptu je prema golu poslao Pu{kari}, sa~ekao ju je Marko Miri} i zatresao mre`u iza nemo}nog Stojkovi}a.

Prva velika sporna situacija desila se u 59. minutu. U akciji Miri}a i Pu{kari}a loptu je u {esnaestercu gostiju zaustavio rukom Krstaji}, a sudija Ma`i}, iako je bio blizu, nije pokazao na penal. No, Ma`i} je u drugoj spornoj situaciji reagovao sasvim druga~ije. Miri} je na ivici {esnaesterca imao duel sa Ilijevim. Napada~ Partizana je pao u {esnaesterac, a Ma`i}

JELEN SUPERLIGA - 21. KOLO BE O GRAD: Rad - OFK Be o grad SU BO TI CA: Spar tak ZV - Par ti zan BE O GRAD: Cr ve na zve zda - ^u ka ri~ ki NO VI SAD: Voj vo di na - Slo bo da SP BE O GRAD: BSK - In |i ja ^A ^AK: Bo rac - Haj duk SME DE RE VO: Sme de re vo - Me ta lac JA GO DI NA: Ja go di na - Ja vor 1. Par ti zan 2. Cr ve na zve zda 3. Voj vo di na 4. Rad 5. Spar tak 6. Sme de re vo 7. OFK Be o grad 8. Ja vor 9. Slo bo da 10. BSK 11. Ja go di na 12. Bo rac 13. In |i ja 14. Me ta lac 15. Haj duk 16. ^u ka ri~ ki

21 21 21 21 21 21 21 21 21 21 21 21 21 21 21 21

18 17 15 12 8 7 8 6 6 6 6 5 3 3 2 0

je pokazao na belu ta~ku.Petrovi} je bio siguran realizator.U daqem toku susret je obele`io Branimir Aleksi}, golman Spartaka koji je u dva navrata spasao gol.Na `alost, Aleksi}

I de set ko va ni ru {e pre pre ke - Kosovi} je debitovao za prvi tim Vojvodine sa {esnaest godina i nepuna dva meseca i mo`da je postao najmla|i prvotimac u klupskoj istoriji -

Se ri ja za po nos Zoranu Milinkovi}u slu`i na ponos {to je nanizao seriju od 14 utakmica bez poraza. ^ak 13 pobeda i jedan remi (10 prvenstvenih i tri kup pobede uz jedan prvenstveni remi) zabele`io je Milinkovi} od kada je 31. oktobra pro{le godine pora`en s Vojvodinom na Bawici 0:1.

Milovan Rajevac i Ivica Brzi} imali su serije od po 12 prvenstvenih me~eva bez poraza, s tim {to je Rajevac imao devet pobeda i tri remija, a Brzi} sedam pobeda i pet remija. crveno-belih Zoran Milinkovi} morao je da se pomiri. Nije mu bilo svejedno, to je sigurno, ali nije ni kukao - ukazao je poverewe raspolo`ivim snagama i uverio se da Vojvodina najzad ima ono {to dugo imala nije - jaku klupu.

Ni ni`erazredni tim ne bi bilo lako pobediti tri puta u tri sedmice, a U`i~ani svakako nisu ekipa protiv koje se mo`e ra~unati na sigurne bodove. Vojvodina je, me|utim, i u tome uspela.

- ^estitam mojim igra~ima {to su smogli snage da uprkos slabom po~etku preokrenu rezultat.

Pokazali su da imaju jak karakter, nije ih omelo ni brzo vo|stvo gostiju, ni umor, ni imperativ pobede...Dokazali smo da smo kvalitetniji - ponosno ka`e Milinkovi}.

Navija~i su fudbalere ispratili ovacijama, tra`e}i pobedu i u predstoje}em derbiju s Partizanom u Beogradu.

- Okre}emo se tom me~u. Videli ste kakvi nas pehovi prate, a na sve neda}e nadovezao se i stoma~ni virus koji je pogodio Mito{evi}a ve~e uo~i utakmice. Na nama je da se nadamo da }emo za duel s Partizanom imati vi{e igra~a na raspolagawu - rekao je Milinkovi}. [ef stru~nog {taba nije propustio da istakne debi kadetskog reprezentativca Crne Gore Neboj{e Kosovi}a.

Fud ba le ri Voj vo di ne pro sla vqa ju po go dak Ka ta i ja Fo to: F. Ba ki}

rekao je Milinkovi}.

Iz klupske {kole tradicionalno su nicali najboqi fudbalski izdanci, a u bli`oj istoriji pamti se da su sa nepunih 17 godina crveno-beli dres u prvenstvu obukli Mirko Aleksi} i Milo{ Krasi}. [to se same utakmice sa U`i~anima ti~e, pokazalo se da Vojvodina iz me~a u me~ ima novog junaka. Nikola Lazeti}, na ~iju igru je bilo najvi{e zamerki pre samo ~etiri dana u Kupu, u subotu je bio upravo onakav kakvog ga navija~i `ele: odva`an, konkretan, paker i strelac, pravi vo|a na terenu. Branislav Trajkovi} bio mu je uz rame.

Siguran u odbrani s izletima u suparni~ki {esnaesterac, nenadma{an u skoku, {to je potvrdio i prilikom postizawa gola. Katai je ponovio odli~nu partiju od pre nekoliko dana, a i svi ostali igra~i dali su pun doprinos osvajawu nova tri boda koji podi`u samopouzdawe pred gostovawe srpskom fudbalskom velikanu - beogradskom Partizanu.

S. Savi}

Be o ~in ci s be le ta~ ke Senta - Cement 0:1 (0:1) SEN TA: Gradski stadion u Narodnoj ba{ti, gledalaca: 200.

Sudija: S. Savi} (@iti{te).

Strelac: Raki} u 21. minutu iz jedanaesterca. @uti kartoni: Radin, Bodiroga, Gruji}, Na|, Farka{ (Senta) i \uki} (Cement).

SEN TA: Bodiroga 6, Farka{ 6, Besla} 6 (Na| 6), Radin 6, Haben{us 7 (\eri -), Gruji} 7, Jovi} 7, Popov 6, Stojanov 6, Nikolin 5, Milivojev 6.

CE MENT: Risti} 7, Tanasin 7, Trbovi} 8, \uki} 7, Tom~i} 8,

\eri} 8, Stan~eti} 7 (Ga{parovi} -), D`avi} 7, Grkovi} 6 (Selakovi} 6), Raki} 7, Markovi} 7 (^ankovi} 6).

Beo~inci su uspeli da osvoje ~itav plen na gostovawu u Senti.

Sen}ani su imali dve {anse koje nisu uspeli da iskoriste, Jovi} i Milivojev, a gosti su kontranapad uspeli da preto~e u najstro`u kaznu i vo|stvo. U naletu prema golu doma}ih u 21.minutu bio je Stan~eti}, golman Bori{a Bodiroga mu se bacio u noge i

2 2 5 6 8 10 4 8 7 7 6 9 4 4 6 4

2:0 (1:0) 1:2 (0:0) 4:0 (2:0) 3:1 (1:1) 4:0 (2:0) 1:0 (0:0) 1:0 (0:0) 0:1 (0:1) 1 2 1 3 5 4 9 7 8 8 9 7 14 14 12 17

56:16 37:10 35:8 31:11 21:14 20:17 18:20 15:18 22:25 17:26 16:19 13:21 17:37 11:31 13:30 5:44

56 53 50 42 32 31 28 26 25 25 24 24 13 13 12 4

U sle de }em ko lu (16/17. apri la) sa sta ju se: IN \I JA: In |i ja - Rad, BE O GRAD: Par ti zan - Voj vo di na, KU LA: Haj duk - Spar tak ZV, BE O GRAD: OFK Be o grad - Bo rac, U@I CE: Slo bo da SP - Sme dre vo, KRA GU JE VAC: Me ta lac - Cr ve na zve zda, BE O GRAD: ^u ka ri~ ki Stan kom Ja go di na, IVA WI CA: Ja vor - BSK.

UZ JO[ JEDAN USPEH VOJVODINE

Ekipa Vojvodine s Oumaruom Abubakarom, Danijelom Mojsovim, Slobodanom Medojevi}em, Georgijem Merb{vilijem i Vukom Mito{evi}em i bez wih sigurno nije istog kvaliteta. Da }e bez pet nabrojanih fudbalera morati da po~ne me~ sa Slobodom Point Sevojno {ef stru~nog {taba

17

oborio ga, a sudija Sini{a Savi} bez razmi{qawa pokazao na belu ta~ku. Siguran realizator bio je Aleksandar Raki}.

Sen}ani su u drugom delu imali inicijativu, naro~ito u posledwih 15 minuta, kada su poku{avali da bar izjedna~e, ali su bili bez prave zavr{nice, pa je odbrana Cementa, predvo|ena odli~nim Tom~i}em, odolela, tako da su Beo~inci uspeli da osvoje ceo plen.

M. Mitrovi}

je bio nemo}an u tre}em minutu sudijske nadoknade kada je Tomi} sa 25 metara izveo slobodan udarac, a lopta je zavr{ila iza le|a mladog Aleksi}a.

N. S.

Ras pu ca ni Pe ro vi} Crvena zvezda - ^ukari~ki 4:0 (2:0) BE O GRAD: Stadion Crvene zvezde, gledalaca 12.000, sudija: Ki{ ^epegi (Novi Sad). Strelci: Perovi} u 17. i 21. Evandro u 72. (iz penala) i Borha u 80. minutu. @uti kartoni: @i`i} (^ukari~ki).

CR VE NA ZVE ZDA: Bajkovi} 6, Ninkov 8, Miki} 7, To{i} 7, ]osi} 6 (Ve{ovi} 6), Isah 7, Evandro 7, Vazovi} 6 (Milovanovi}), Jevti} 8, Borha 7, Perovi} 8 (Koroman). ^U KA RI^ KI: \oki} 7, B. Petrovi} 5, Dragi~evi} 6, @i`i} 6, A. Petrovi} 5, Kr~marevi} 5, Mari} 5, Spasi} 5, Petronijevi} 5 (Jana}kovi}), Morariju 5 (Udovi~i}), Ani~i} 6 (Kova~evi}).

Zvezda je rutinski do{la do bodova koja su prakti~no i pre susreta sa ^ukari~kim bili upisani. Lako su crveno-beli ostvarili najubedqiviju pobedu u sezoni, {estu uzastopnu ovog prole}a, protiv ve} otpisanih „br|ana”.

Iako je doma}in nastupio sa „{arenim” sastavom, jer je trener Prosine~ki odmorio nekolicinu standardnih prvotimaca, vi|ena je dopadqiva igra i najzad veoma efikasna. Kapa dole i momcima iz ^ukari~kog koji prakti~no volonterski igraju fudbal, a nedavno su i {trajkom poku{ali da poboq{aju svoj nezavidan status.

Furiozno je Zvezda u{la u me~.

Re|ali su se siloviti napadi i izgledne {anse. Zvezda je o~ekivanom goleadom osvojila nove bodove i nastavila trku za {ampionskom titulom sa Partizanom.

Z. Rangelov SRPSKA LIGA VOJVODINA

Sen ta - Ce ment Do li na - Slo bo da Ki kin da - Tek sti lac Ites Mla dost (BJ) - Vr {ac So lu nac - Mla dost (A) Ve ter nik Vi skol - Slo ga (T) Rad ni~ ki (NP) - Pa li} ^SK Pi va ra - Do wi Srem

0:1 3:1 1:1 1:1 2:1 2:0 1:0 0:0

1. D. Srem 19 11 2. Rad . (NP)(-1)19 11 3. Do li na 19 11 4. Ve ter nik 19 9 5. ^SK Pi v. 19 9 6. Ce ment 19 9 7. Sen ta 19 8 8. Vr {ac 19 7 9. Slo ga (T) 19 7 10. So lu nac 19 6 11. Mla d. (BJ) 19 6 12. Tek sti lac 19 5 13. Pa li} 19 5 14. Ki kin da 19 3 15. Slo b.(-1) 19 3 16. Mla d. (A) 19 0

39 37 36 35 33 32 30 28 26 23 22 21 19 15 11 5

6 2 5 3 3 5 8 2 6 4 5 5 6 5 7 5 5 7 5 8 4 9 6 8 4 10 6 10 3 13 5 14

32:13 31:10 23:22 32:20 36:20 28:16 36:16 21:21 28:24 24:29 23:34 19:25 21:26 18:38 22:43 11:48

18

sport

ponedeqak11.april2011.

dnevnik

POLUFINALE MU[KOG PLEJ-OFA

RUKOMET

Voj vo di na u fi na lu

Superliga (M)

Vojvodina - PKB Jugovi} - Dinamo Crvenka - Priboj Partizan - C. zvezda Metaloplastika - Naisus Smederevo - Po`arevac Planinka - Radni~ki Kolubara - Vrawe

Crvena zvezda - Vojvodina NS seme 2:3 (27:29, 25:23, 25:22, 24:26, 12:15) BE O GRAD: Ha la SC „[u mi ce”, gle da la ca 20, su di je: Bje li} i Si mo no vi} (obo je iz Be o gra da).

CR VE NA ZVE ZDA: Ste fa no vi}, Pe ri}, Pa ji}, Bo jo vi} 4, Ko pri vi ca, Mi lu ti no vi} 8, Ja ko vqe vi} 23, Mi ti} 4, Ter zi} 23, Pe tro vi}, Pet ko vi} 22, Vu ji} (l).

VOJ VO DI NA NS SE ME: N. ^u bri lo 1, [kun dri} (l), Si me u no vi} 14, Pe tro vi} 8, Mi ro sa vqe vi} 12, Ve se li no vi}, Ivo vi} 22, Jo vo vi} 2, L. ^u bri lo 2, Mr dak 6, Jo va no vi} 17, Ka pur.

Po sle jo{ jed ne dra me i jo{ jed nog ma ra ton skog du e la, od boj ka {i Voj vo di na NS se me pla si ra li su se u fi na le plej-ofa sa vla dav {i Zve zdu 3:0 u po lu fi nal noj se ri ji. Iako su bi li u za o stat ku 1:2 u se to vi ma i 12:16 u ~e tvr tom se tu, ima lu su sna ge No vo sa |a ni da pre o kre nu si tu a -

Rad ni~ ki sma wio Od boj ka {i Rad ni~ kog iz Kra gu jev ca po be di li su Par ti zan u tre }em me ~u po lu fi na la plej-ofa i sma wi li vo| stvo cr no-be lih na 3:1. U tre }em me ~u bi lo je 3:0, po se tvi ma 27:25, 25:18, 25:17. ci ju na te re nu i za slu `e no sla ve. Pre va ga na ovom su sre tu bi la je du `a klu pa Voj vo di ne NS se me i pra vo vre me ne iz me ne, pa su po sle 15 od i gra nih se to va nad i gra li No o vo sa |a ni ak tu el nog osva ja ~a Ku pa i do mo gli se bor bi za ti tu lu.

U ve o ma iz jed na ~e nom i ne iz ve snom pr vom se tu od lu ~i la je jed na lop ta, a po ve la je Voj vo di na NS se me po sle 29:27. Blok gos ti ju bio je od li ~an na star tu me ~a, a naj zre li ja na pa da~ ka op ci ja bio je Zo ran Jo va no vi}.

Iako su No vo sa |a ni pro pu sti li ne ko li ko pri li ka da se re zul tat ski od le pe u ka snoj fa zi se ta, us pe li su da anu li ra ju tri set lop te Zve zde i da osvo je set, a Jo va no vi} je na ni zao 10 po e na.

Pet ko vi} i Ja ko vqe vi} bi li su naj za slu `ni ji za iz jed na ~e we, ali ia za vo| stvo be o gra |a na.

Do ma }i su mno go vi {e ri zi ko va li na ser vi su, la ga no lo mi li pri jem Vo {e, a po pra vi li svoj pri jem omo gu }iv {i ta ko Mi ti }u da ra zno vr sni je raz i gra va na pa da ~e. Pred kraj dru gog se ta ko na~ no se ak ti vi rao i ka pi ten do ma }ig Mi lo{ Ter zi}, a u tre }em pe ri o du vi |en je sli ~an sce na rio jer su se do ma }i od le pi li u par vom tre nut ku i po ve li 2:1.

Zve zda je do brim ser vi si ma na star tu ~e tvr tog se ta oset ni je po ve la (8:4) i odr `a va la vo| stvo do dru gog oba ve znog od mo ra (16:12). Uro di le su plo dom iz me ne Sa la ti }a, uveo je naj pre Lu ku ^u bri la na me sto teh ni ~a ra, za tim i we go vog bra ta Ne ma wu na sred weg blo ke ra, ali ga je br zo vra tio na klu pu. Po ma lo umor nog Jo va no vi }a za me nio je Mr dak i Vo {a je za i gra la pot pu no dru ga ~i je. Od 16:12 za Zve zdu, na pra vi li su go sti se ri ju 5:0 i vra ti li se u vo| stvo. Ser vi rao je Lu ka ^u bri lo, a kon tre su ko ri sti li Mr dak i Ivo vi} i uz po ne ki blok do {lo je do kom plet no

MU[KA SUPERLIGA

Dra go ce ni bo do vi Crvenka - Priboj 25:24 (11:9) CR VEN KA: Dvo ra na „Slo bo dan ^i le Mi {ko vi}„, gle dal ca oko 300, su di je: Mo {o rin ski (Zre wa nin) i Pan xi} (No vi Sad). Sed mer ci: Cr ven ka, Pri boj 2 (1), is kqu ~e wa: Cr ven ka 10, Pri boj 10 mi nu ta.

CR VEN KA: Mje ri ma~ ka, @e ga rac 1, Ra do wi}, Bo `o vi} 5, Sla vu qi ca, Hol pert 4, Mi ri} 2, Ra ~i}, Dok ni} (12 od bra na), \u ro vi} 3, Gu gle ta, Ze jak 3, Mi li} 4, Stan ko vi} 3.

PRI BOJ: Mi loj ko vi}, Ko ste lac 6, Kri vo ka pi} 2, Ago vi}, ^u pi} 3, [a li pur, Ba ce ti}, Kal tak, Ra do vi} (6 od bra na), Pa pi}, Stru ji}, Gru ji ~i} 4, Ra ji ~e vi} 3, Iva no vi} 6.

Mi ni mal nom ali za slu `e nom po be dom ru ko me ta {i Cr ven ke i da qe osta ju sa re al nim iz gle di ma za op sta nak u elit nom dru {tvu. To kom ce log su sre ta bi li su u vo| stvu, naj ~e {}e sa pred no {}u od 3-4 go la, a u po je di nim

tre nu ci ma i ube dqi vi je (7:2, 16:11, 20:15), da bi u 46. mi nu tu po ve li i sa 21:15, {to je na go ve {ta va lo za vr {ni cu bez ve }ih uz bu |e wa. Ni je, me |u tim, bi lo ta ko, jer su upor ni go sti ko ri sti li za i sta ne shva tqi ve gre {ke i br zo ple tost Cr ven ~a na i po ste pe no sma wi va li wi ho vu pred nost. Pet mi nu ta pre kra ja bi lo je 25:21, a on da igra ~i Pri bo ja po sti `u za re dom tri go la (Ko ste lac, Kri vo ka pi} i ^u pi}), pa u po sled wem mi nu tu su sre ta Cr ven ~a ni na je dvi te ja de uspe va ju da sa ~u va ju mi ni mal nu, ali dra go ce nu pred nost.

Za ovaj uspeh svi za slu `u ju po hva le, ali u pr vom re du gol man Dok ni}, ko ji je u pre sud nim tre nu ci ma za i sta sjaj no re a go vao, a we mu uz ra me je bio Bo `o vi} i u za vr {ni ci su sre ta mla di Mi ri} sa dva ve o am efekt na go la. U re do vi ma go sti ju u pr vom pla nu bi li su Ko ste lac i Iva no vi}.

T. Jovovi}

ME\UNARODNI TURNIR U QUBQANI

Ste fa no vi }e va ~e tvr ta Me |u na rod ni tur nir mla dih u rit mi~ koj gim na sti ci odr `an je u Qu bqa ni.

U~e stvo va lo je 83 rit mi ~ar ke iz 18 ze ma qa.

U ka te go ri ji se ni or ki u ve o ma ja koj kon ku ren ci ji An drea Mo sko vqe vi} osvo ji la je 16. me sto. Po be di la je Ukra jin ka Ali na Mak si men ko, is pred Ru ski we Eka ta ri ne Do ni~ i Be lo ru ski we Alek san dre Nar ke vi~. U ka te go ri ji de voj ~i ca 2000. go di {te Ma ri ja Ste fa no vi} je bi la ~e tvr ta, a Ka ta ri na To {i} {e sta.

G. M.

Gimnasti~arke kluba Ritam

1. Partizan 22 21 2. C. zvezda 23 17 3. Kolubara 23 16 4. Metalop. 22 13 5. Radni~ki 22 13 6. PKB 23 12 7. Planinka 23 11 8. Po`arev. 23 10 9. Jugovi} 23 10 10. Vojvodina 23 10 11. Dinamo 23 6 12. Naisus 23 5 13. Vrawe 23 6 14. Smderevo 22 4 15. Priboj 23 5 16. Crvenka 23 5

0 1 4 2 1 6 4 5 2 7 3 8 3 9 4 9 310 211 116 315 116 414 117 018

35:39 28:23 25:24 25:23 32:22 22:22 27:29 35:25

711:565 748:620 680:638 600:569 608:584 666:618 636:636 618:610 568:566 625:645 620:694 564:638 558:639 529:579 593:649 581:655

Superliga (@)

Jagodina - ^a~ak Zaje~ar - Nopal

Prva liga (M)

Vrbas - C. zvezda Vojput - Zaje~ar M. Gora - Rudar Zlatar - Napredak

Prva liga (@)

Radni~ki L. - H. Jo`ef Radni~ki R. - ORK Beograd Pirot - Kikinda

42 38 33 30 28 27 25 24 23 22 13 13 13 12 11 10

39:18 36:20 32:22 29:22 28:37 30:31 25:15 32:28 10:0

Druga liga (M)

Metalac AV - Sombor Radni~ki - Ruma Hercegovina - @SK @elezni~ar - Apatin Jabuka -

Blok Jovovi}-Petrovi}-Ivovi}a zasuatvio je Petkovi}a

dru ga ~i je sli ke na te re nu. Na sta vi li su do ma }i se ri ju i na te ra li do ma }eg tre ne ra da za me ni teh ni ~a ra, a po ve la je Vo {a 20:17 po sle sjaj ne od bra ne [kun dri }a ka da je spa sio lop tu iz, `ar gon ski re ~e no, dru gog re da tri bi na. Ve li ki po sao od ra | i v ao je sred w ak Mi r o s a -

vqe vi}, a ak ti vi rao se Mr dak i Vo {a je iz jed na ~i la i jo{ jed nom, tre }i put u tri me ~a do {la do taj-brej ka. Ipak, ni je ni do taj-brej ka mo glo da se do |e la ga no, jer je Vo {a pro pu sti la dve set lop te, ali je ^u bri lo sku vao na set lop ti i oti {lo se u pe ti set.

Foto: F. Baki}

Ka pi ten ski je po vu kao Si me u no vi} u taj-brej ku, pri kqu ~io mu se Ivo vi} i s dve do bre od bra ne i re a li zo va nim kon tra ma go sti su po ve li 7:4 i tu je go to vo re {e no pi ta we po bed ni ka. Bez ve }ih tr za vi ca us pe li su go sti da odr `e ra no ste ~e nu pred nost i da pro |u u fi na le plej-ofa.

M. Risti}

ZAVR[ENO SVETSKO PRVENSTVO DIVIZIJE DVA

Srbija - Australija 2:4 (1:2, 0:1, 1:1) MEL B URN: Mel burn Are na, gle da la ca: 1.600, su d i j e:Le pal h o(Fin s ka), Ha ster ([ved s ka), Lir m a k ers (Ho lan di ja). Strel ci: Ra ko vi} u 8. i Ko va ~e vi} u 42. mi nu tu za Sr bi ju, Odi u 8, Ap ton u 12,

Pri zna wa Di rek to ri jum SP pro gla sio je naj bo qe po je din ce, gol man je Zak No tling (No voi Ze land), na pa da~ Xo zef Hju xis (Austra li ja), a de fan zi vac Ni ko la Bi bi} (Sr bi ja). U iz bo ru se lek to ra svih pet re pre zen ta ci ja Mar ko Sre to vi} je naj bo qi ho ke ja{ Sr bi je.

Hju xis 27. i Veb ster u 59. mi nu tu za Austra li ju. Is kqu ~e wa: Sr bi ja 10, Austra li ja 14. mi nu ta.

SR BI JA: Lu ko vi}, Sre to vi}, Mi lo va no vi}, Ga bri}, G. Ri sti}, Ma mi}, Bi bi}, Vu ~u re vi}, Pe roun, Ili}, Kva ~e vi}, A. Lu ko vi}, Jan ko vi}, Tum bas, Fur ni jer, M. Pro ki}, S. Ri sti}, Ra ko vi}, I. Pro ki}, M. Ba bi}, Ogri zo vi}, Ran ko vi}.

AUSTRA LI JA: Izi, Hju xis, Mank, Se ku ra, Vajt, Veb ster, Gra ham, Odi, Ru mu ka i nen, Vo ker, Stran ski, Klaj vort, Ap ton, S. Sti ven son, Pa uel, L. Til trop, To mas, Ga vin, B. Til trop, D. Sti ven son, Hak sli.

Re pre zen ta ci ja Sr bi je ni je us pe la da osvo ji pr vo me sto na Svet -

Ko na~ na ta be la 1. Australija5 2. N. Zeland 3. Srbija 4. Belgija 5. Meksiko 6. S. Koreja

5 5 5 5 5 5

0 3 3 3 1 0

0 0 0 0 0 0

0 0 0 0 0 0

27:6 15 2 19:8 9 2 22:11 9 2 19:14 9 4 8:31 3 5 0:25 0

skom pr ven stvu Di vi zi je 2 gru pa A i iz bo ri po vra tak u Pr vu Di vi zi ju. Na {im oklop ni ci ma u du e lu sa do ma }i nom {am pi o na ta Austra li jom tre ba la je po be da od dva i vi {e go lo va raz li ke da bi sti gli do ci qa.Me |u tim, po ka za lo se da je to pre ve li ki za lo gaj za na {u re pre zen ta ci ju, sla vi la je Austra li ja 4:2 i pla si ra la se u vi {i rang.

I. Grubor

NBA LIGA

Uspe {ni do ma }i ni U utak mi ca ma re gu lar nog de la NBA li ge svih pet po be da za b e l e ` i l i su do m a } i n i. Li d er Za pa da i kom plet ne li ge San An to nio po be dio je Ju tu Xez 111:102, a naj za slu `ni j i za tri j umf bio je Ri ~ard Xe fer son sa 20 ko {e va. To ni Par ker i Ti j a g o Spli t er uba c i l i su po 13, dok je na dru g oj stra ni naj bo qi bio Al Xe fer son sa 23 po e na.

U osta lim su sre ti ma, u ko ji ma ni je bi lo ni ka kvog re zul tat skog zna ~a ja, Den ver je bio ube - Nikola Pekovi} (levo) u akciji dqiv pro tiv Mi ne so te 130:106. star ter. Po sti gao je ~e ti ri po Lo u son je za be le `io 37 po e na u e na, uz tri sko ka i dva do da va po bed ni~ kom ti mu, uz se dam wa. Mil vo ki je po be dio Kli sko ko va i {est asi sten ci ja, dok vlend 108:101, uz ostva re we ve su na dru goj stra ni Veb ster i ~e ri Drua Gu de na. Ostva rio je Hej vord uba ci li po 15 ko {e va. tripl-dabl - 15 po e na, 13 sko ko Dar ka Mi li ~i }a ni je bi lo u ti va, 13 asi sten ci ja! Sal mons je mu, dok je Ni ko la Pe ko vi} bio uba cio 32 ko {a, ali je ostao u

Druga liga (@)

Apatin - Srem M. Temerin - Jabuka 95 Spartak - Vrbas

29:25 19:17 35:28

KO[ARKA Superliga (M)

Crvena zvezda - FMP Radni~ki - Metalac OKK Beograd - Hemofarm Partizan - Mega Vizura 1. Partizan 2. Radni~ki 3. Hemofarm 4. Metalac 5. FMP 6. Beograd 7. C. zvezda 8. M. Vizura

Or lo vi ni su us pe li

28:26 28:28 22:21 32:22 Hajduk 37:30

6 6 6 6 6 5 5 6

5 5 5 2 1 2 2 1

1 1 1 4 5 3 3 5

90:79 87:75 74:88 100:82

548:461 11 492:449 11 497:454 11 451:485 8 468:489 7 369:401 7 429:465 7 446:496 7

U slede}em kolu (12/13. aprila ) sastaju se: Mega Vizura - Crvena zvezda, Hemofarm - Partizan, Metalac - OKK Beograd, FMP - Radni~ki.

Superliga (@)

Crvena zvezda - Partizan ^elarevo - Radivoj Kora} Hemofarm - Vo`dovac Spartak - Vojodina NIS

64:89 57:91 72:59 60:63

1. Hemofarm 14 14 0 1077:331 28 2. Partizan 14 11 3 1160:888 25 3. R. Kora} 14 10 4 1073:919 24 4. Vojvodina 14 8 6 860:944 22 5. Vo`dovac 14 6 8 961:930 20 6. C. zvezda 14 3 11 1029:1217 17 7. Spartak 14 2 12 894:1137 16 8. ^elarevo 14 2 12 825:1108 16 U polufinalu plej - ofa sasta}e se: Hemofarm [tada - Vojvodina NIS i Partizan Galenika - Radivoj Kora}. serija se igra na dva dobijena susreta.

PRVA @ENSKA LIGA

Be o gra |an ke od ne le bo do ve @AK - Vra~ar 9:11 (2:2, 1:3, 2:4, 4:2)

sen ci osta vre wa Gu de na. Be ron Dej vis je pred vo dio Ka va lir se sa 19 po e na.

Va {ing ton je bio ube dqiv pro tiv Atlan te 115:103, dok je Hju ston na svom te re nu la ko iza {ao na kraj sa LA Kli per si ma - 99:78.

KI KIN DA: Ba zen SC „Je ze ro”, gle da la ca 60, su di je: Dvor ni} i Sa ve qi} (Su bo ti ca).

Igra~ vi {e: @AK 3 (1), Vra ~a ra 9 (4). @AK: Ko rak, Da mja nov 1, Si mi} 3, Tin tar 3, T. Te le~ ki 1, Ra dak, M. Te le~ ki 1, Ma. Te le~ ki 1.

VRA ^AR: Ma ji lov, Me sa ro{, Pan to vi} 1, Ra ji sa vqe vi} 1, Pe {te ri} 3, Mar ko vi}, Gru {e ta lo, Mi li }e vi} 3, Jok si mo vi}, Be rak 3, Kri sti, Ili}, Vu kaj lo vi}, Mi la di no vi}.

Go {}e iz Be o gra da za slu `e no od no se tri bo da, po {to su sa vla da le va ter po list ki we @AK-a sa 11:9. Na kon pr vog de la igre Be o gra |an ke su ima le vo| stvo od 9:5. U ~e tvr toj ~e tvr ti ni do ma }e va ter po list ki we, ko je su na stu pa le sa osam igra~ica, ima le su ini ci ja ti vu i dva i po mi nu ta pre kra ja us pe le da se pri bli `e na sa mo gol raz li ke (9:10).

M. S.

SPORT

dnevnik

STREL CI TA TRE IZ KI SA ^A PO STI @U SVE BO QE RE ZUL TA TE

Ka det ki we po nos klu ba Stre qa~ ki klub Ta tra osno van je 31. ja nu a ra 1979. u omla din skom do mu mla dih Ki sa ~a. Strel ci Ta tre u~e stvo va li su u svim ka te go ri ja ma na ra znim tak mi ~e wi ma i po sti za li do bre re zul ta te, po seb no se rij skom va zdu {nom i se rij skom ma lo ka li bar skom pu {kom, o ~e mu sve do ~i pre ko 40 tro fe ja u klup skim pro sto ri ja ma.

- Tre nut no klub po sti `e naj bo qe re zu la tet sa ka det skim uz ra stom. Od se zo ne 2008/2009. na tak mi ~e wi ma na stu pa ju i mla |i ju ni o ri stan dard nom va zdu {nom pu {kom, ta ko da je u klu bu za stu pqen i me |u na rod ni pro gram. Naj bo qi re zul tat klub je za be le `io 2009. na tri de se tu go di {wi cu. Ta da je ka det ki wa Iva na Kre ko po sta la pr vak Sr bi je pu {kom. Ovaj re zul tat po tak nuo je i osta le, pa su ta ko ka det ki we se zo nu 2009/1010. za vr {i le sa tri osvo je na pe ha ra (Li ga ka de ta Voj vo di ne 3. me sto, Pr ven stvo Voj vo di ne 3. me sto i Ok to bar ski tur nir 3. me sto) - ka `e pred sed nik klu ba Ma rian Mar ti{.

Ka det ki we su i ove se zo ne na sta vi le sa do brim re zul ta ti ma, pa je ta ko Iva na Kre ko osvo ji la dru go, a Ana Ma dac ki osmo me sto u Li gi ka de ta Sr bi je. Od mah za tim na Pr ven stvu

Iva na Kre ko, Mar ti na Gr wa i Ana Ma dac ki

Voj vo di ne u Zre wa ni nu ka det ki we Ta tre su osvo ji le ekip no pr vo me sto, Iva na Kre ko je po sta la pr vak Po kra ji ne, a Mar ti na Gr wa je uze la bron zu. U ras ple tu Li ge ka de ta u Uq mi osvo je no je dru go me sto u ge ne ral nom pla sma nu, a Iva na je po sta la {am pion Voj vo |an ske li ge. Na Pr ven stvu Sr bi je u Mla de nov cu Mar ti na Gr wa uze la je ti tu lu, a eki pa Ta tre osva ja dru go me sto. Ima le su isti broj kru go va 535 kao i ka det ki we Ja go di ne, ko je su ima li vi {e de set ki (11 pre ma 10).

- Ove de voj ke su od li~ ne u~e ni ce O[ „Qu de vit [tur„ i po bed ni ce {kol skog op {tin skog ekip no, a po je di na~ no Iva na Kre ko je uze la pr vo, Ana Ma dac ki tre }e, a Mar ti na Gr wa ~e tvr to me sto. Svo ju {ko lu de voj ke }e pred sta vqa ti i na [kol skoj olim pi ja di u Sme de re vu. [to se ti ~e ka de ta od wih o~e ku je mo uspe he u na red noj se zo ni.

Pred sed nik Mar ti{ do da je da i po red fi nan sij skih te {ko }a klub na sve na ~i ne po ku {a va da tak mi ~a ri ma obez be di {to bo qe uslo ve za tre ni ra we.

- Sva ka po mo} nam je do bro do {la. Ima mo od li~ nu sa rad wu sa Stre qa~ kim sa ve zom Sr bi je, Voj vo di ne, No vog Sa da, sa svim klu bo vi ma. Ta ko |e, do bru sa rad wu ima mo i sa olim pij skom {am pi on kom Alek san drom Ivo {ev, re pre zen ta tiv cem Ne ma wom Mi ro sa vqe vim, kao i sa Dra ga nom Mar ko vi }em i Ni ko lom Pa u no vi }em ko ji su nam vi {e pu ta po mo gli sa kva li tet nom obu kom na {ih stre la ca, ko ji po sled wih go di na po sti `u od li~ ne re zul ta te - is ta kao je Mar ti{.

G. M.

ZA VR [EN LI GA [KI DEO TAK MI ^E WA

Sle de po lu fi nal ni du e li Va ter po li sti Voj vo di ne ube dqi vo su u po sled wem ko lu li ga {kog de la Pr ve A li ge sa vla da li eki pu Be o gra da (16:2). Do du {e, go sti i ni su u duel u{li pre vi {e mo ti vi sa no, jer su ko lo ra ni je obez be d i l i pla s man u pe l ej-of, gde ih ~e ka Par ti zan. Voj vo di na }e u po lu fi na lu plejofa igra ti sa Cr ve nom zve zdom. Po l u f i n al n a plej-of se ri ja igra se na dve po be de, a

sta we u ko jem su se tre nut no na l a z i l i igra ~ i Be o g ra d a, i{lo nas je , a i do sta to ga je ura |e no od ono ga {to sam za mi slio. Utak mi ce sa Zve zdom su nam zna ~aj ne, do {li smo do po lu fi na la i ima mo {an su da pro |e mo u fi na le. Vi de }e mo ka ko }e mo psi ho lo {ki iz ne ti te su sre te, jer }e mo se sa sta ti sa eki pom ko ja zna da igra na re zul tat i zna da pod ne se pri ti sak. Ne `e lim mo je igra ~e da op te re tim ka ko im je ovo

ponedeqak11.april2011.

19

RAZ GO VOR S PO VO DOM: STRA HI WA MI LO [E VI]

Ni sam `e leo da se svr sta vam Ko {ar ka {ki put No vo sa |a ni na Stra hi we Mi lo {e vi }a i{ao je naj lep {im to kom: iz Voj vo di ne Sr bi ja gas pre {ao je u re do ve vi {e stru kog {am pi o na SR Ju go sla vi je i Sr bi je, eki pu Par ti za na i otva ra li su mu se bli sta vi vi di ci kroz na stu pe u Evro li gi. Me |u tim, we go vo „ali” zva lo se Jan Ve se li i po pu lar ni Bra ca ni je us peo da is ko ri sti `i vot nu {an su. Po sle tri go di ne bo rav ka me |u cr no-be li ma, pro {log le ta je na pu stio Hum sku i, na iz ne na |e we na vi ja ~a oba klu ba, ob reo se u re do vi ma Cr ve ne zve zde. ^i ni lo se da }e u cr ve no-be loj sre di ni Mi lo {e vi} do ka za ti da je igra~ naj fi ni jeg ko va i kre nuo je do bro. Bio je je dan od li de ra mla dog ti ma, tre ner Uva lin ve ro vao je u we ga, a on da je si tu a ci ja u Zve zdi po ~e la da iz mi ~e kon tro li i Bra ca je ras ki nuo ugo vor. Tre nut no se na la zi u No vom Sa du, re dov no tre ni ra i - ~e ka.

- U Par ti za nu sam pro veo tri se zo ne, ali ni sam imao mi nu ta `u ni sta ti sti ku, da kle ni pod lo gu da

kao igra ~u bi lo po treb no i, sa da ka da je ta pri ~a za vr {e na, mo gu da ka `em da sam za do vo qan svo jim bo rav kom me |u cr ve no-be li ma. ^ak mi slim da sam vi {e dao cr ve no-be li ma za ovih ne ko li ko me se ci ne go {to sam pru `io u Par ti za nu. l Ka ko ste se ras ta li sa Zve zdom? Va{ od la zak bio je u jav no sti do sta ne ja san...

- Sa svih stra na po ~e la su mi ni ra wa i raz i {li su se upra va klu ba i tre ner. Ni sam `e leo da u~e stvu jem u to me, jer ni sam hteo da se svr sta vam ni na ~i ju stra nu. Klub mi je du go vao i jo{ uvek mi du gu je no vac i bio sam ne za do vo qan, ta ko da sam od lu ~io da sve pre ki nem i odem. Ne ma tu ni ka kve mi ste ri je, pro ce nio sam da je ta ko naj bo qe za me ne. I po red lo {i jih re zul ta ta, u Zve zdi su ove go di ne is pli va li na po vr {i nu Cvet ko vi} i Ne do vi}, vra tio se zbog po vre de du go

Zve zda ni je bi la gre {ka

Ne ma wa Ubo vi}, pr vo ti mac Voj vo di ne

pr vi me ~e vi su na pro gra mu u su b o t u. Iza b ra n i c i De j a n a Sta no je vi }a su za to duel sa Be o gra dom is ko ri sti li ka ko bi se {to bo qe uigra li za za vr {ni cu pr ven stva.

Cen tar No vo sa |a na Ne ma wa Ubo vi} ~e ti ri pu ta se upi sao u li stu stre la ca.

- Sla v i l i smo ube d qi v o.

Ni ko se ni je na dao ova kvom re zul ta tu. Do bro smo igra li i is pu ni li smo ve }u nu tr ne ro vih zah te va. Ova utak mi ca po slu `i la nam je da se spre mi mo za duel sa Zve zdom i da is pra vi mo ono {to nam ra ni je ni je i{lo. Ako sve pro |e ona ko ka ko se na da mo, on da }e mo se na }i u fi na lu i iz bo ri }e mo se za kva li fi ka ci je za Evro li gu - re kao je Ubo vi}. [ef stru~ nog {ta ba De jan Sta no je vi} ve }im de lom je bio za do vo qan iz da wem svo jih pu le na, ali je is ta kao da jo{ uvek ne ke stva ri tre ba po pra vi ti.

- Mi smo u ovoj utak mi ci po ku {a va li da ne {to pro me ni mo za po lu fi nal nu se ri ju, ali mo ram da ka `em i da Be o grad ni je mo ti vi sa no u{ao u utak mi c u. Mi smo is k o r i s ti l i

Fo to: F. Ba ki}

kru na se zo ne. Bi lo bi le po da za vr {i mo ona ko ka ko svi to pri `eq ku je mo, ali ako se to i ne de si, pa i su tra }e sva nu ti dan - re kao je Sta no je vi}.

Dru g o me s to u pr v en s tvu zna ~i i me sto u kva li fi ka ci ja ma za Evro li gu.

- Da, dru go me sto do sno si me sto u kva li fi ka ci ja ma za Evro li gu, ali na ma ni ko ne ga ran tu je da }e mo mi te kva li fi ka ci je i pro }i. No, o tom po tom, vi de }e mo {ta }e bi ti.

Voj vo di na se na da la da }e za jed no sa Par ti za nom i Cvre nom zve zdom sle de }e go di ne na stu pa ti u Ja dran skoj li gi, ali ka ko sa da stva ri sto je od to ga ne }e bi ti ni {ta. U Ja dran skoj li gi, za sa da, na stu pa }e sa mo Par ti zan.

- @ao mi je zbog to ga, jer bi na ma utak mi ce sa ja kim ti mo vi ma iz Ja dran ske li ge pu no zna ~i le. To je go to vo ne na dok na di vo is ku stvo, ali u ovom tre nut ku je to ta ko i od nas ni {ta ne za vi si. Mi }e mo po ku {a ti to da na dok na di mo na ne ki dru gi na ~in, a da li }e mo u to me us pe ti osta je da se vi di - za kqu ~io je Sta no je vi}.

G. Ma le no vi}

Na me }e se pi ta we- da li ste le tos po gre {i li pri oda bi ru klu ba?

- Mi slim da ni sam - od go vo rio je Mi lo {e vi}. - Mo `da sam ma lo po `u rio pri pot pi si va wu ugo vo ra, ali ge ne ral no ne mi slim da sam lo {e oda brao. Sa da sam s po ro di com u No vom Sa du, tre ni ram i na dam se da }u us pe ti da na |em an ga `man. Imam 26 go di na, u naj ja ~em sam igra~ kom pe ri o du i naj vi {e bih vo leo da odem u ino stran stvo. Sa ~e ka }u, do bro raz mi sli ti i na dam se da }u us pe ti da pro na |em sre di nu ko ja mi od go va ra. Vre me je da uklo pim li~ nu sa tis fak ci ju i tim ski uspeh, a naj bit ni je mi je da se fi zi~ ki od li~ no ose }am. odem da qe i na pra vim no vi is ko rak u ka ri je ri - re kao je na po ~et ku raz go vo ra za „Dnev nik” Stra hi wa Mi lo {e vi}. - Pro {log le ta sam pro veo ne ko li ko da na u fran cu skom Li mo `u, po ka zao sam {ta znam, ali su qu di iz ovog klu ba tra `i li „~e tvor ku„ i ni sam us peo da pot pi {em ugo vor. Bio sam bez klu ba, a po nu da Cr ve ne zve zde bi la je otvo re na op ci ja po {to je tre ner Uva lin `e leo da pot pi {em za cr ve no-be le. l Pri hva ti li ste na kra ju po ziv klu ba s Ma log Ka li meg da na. Je ste li ima li ne kih pro ble ma s na vi ja ~i ma Par ti za na zbog te svo je od lu ke?

- Od lu ~io sam da pri hva tim Zve zdi nu po nu du i ni je mi bi lo ba{ pri jat no to kom pr vih me sec da na.

Imao sam vi {e pro ziv ki od stra ne na vi ja ~a cr ve nobe lih ko ji su zna li da sam ve li ki „par ti za no vac”, dok su me Par ti za no vi na vi ja ~i uvek po zdra vqa li i ni su mi za me ra li zbog od lu ke da pre |em u re do ve ve ~i tog ri va la. ^ak su me ne ki od wih, dok su pri pre ma li ko re o gra fi ju za jed nu utak mi cu Evro li ge i dok sam sa Zve zdom tre ni rao u Pi o ni ru, po zdr vi li tran spa ren tom i bi lo mi je to le po pri zna we i u tom tre nut ku mi je ja ko zna ~i lo. l Ipak, u Zve zdi ni su te kli med i mle ko, pa ste, uo~i po ~et ka Su per li ge, na pu sti li klub?

- Znao sam da }e Zve zda ima ti pro ble ma s fi nan si ja ma, a da }e mo tre ni ra ti ja ko, jer sam po zna vao stil ra da tre ne ra Uva li na. Bio sam spre man na to. Ipak, re zul ta ti u NLB li gi bi li su lo {i, a si gu ran sam da smo mo gli da ima mo i tri-~e ti ri po be de vi {e na kon tu. Ni smo ima li sport ske sre }e ni po treb no is ku stvo, ali smo, na kra ju, iz bo ri li op sta nak u re gi o nal nom tak mi ~e wu. Zve zda mi je nu di la ono {to mi je

Stra hi wa Mi lo {e vi}

od sut ni Ba ki}, a Ame ri kan ci Mar{ i Jang po ka za li su ko li ko vre de. Na `a lost, to ni je do ve lo do tim skog re zul ta ta i ono {to smo ostva ri li je ste ne u speh za klub re no mea Cr ve ne zve zde. l Ipak, ka da se okre ne te una trag, osta je li `al {to u Par ti za nu ni ste osta vi li du bqi trag?

Ima li ste sjaj nu pri li ku da se afir mi {e te i po sle u Evro pi pot pi {e te ne ki vre dan ugo vor?

- U Par ti za nu je sve bi lo pod re |e no ti mu i re zul ta ti ma. Kao kli nac gle dao sam Pre dra ga Da ni lo vi }a ko ji mi je bio idol i sa wao sam da po sta nem igra~ cr no-be lih. Ka da sam u to me us peo, znao sam da sam sti gao u ve li ki klub i mi slim da sam sam na se be iz vr {io ve li ki pri ti sak. O~i gled no je da sam imao pro blem da se iz bo rim s tim. Bio sam sve stan da to kom pr ve se zo ne ne }u ima ti ve }u mi nu ta `u, a za do voq nim sam po stao na po ~et ku dru ge se zo ne ka da smo Vit ko vac i ja de li li mi nu ta `u na po zi ci ji troj ke. Me |u tim, pro tiv Re a la u Evro li gi sam od i grao lo {i je i ta da je Vit ko vac do bio pred nost, a on da je eks plo di rao Jan Ve se li. Bio je za 10 kla sa is pred obo ji ce i mo men tal no smo i ^e da i ja sklo we ni u stra nu. Ni sam is ko ri stio pri li ku, Ve se li je ste, ali su mi osta le le pe uspo me ne na Par ti zan, na broj ne po te ze, ono mo je za ku ca va we pro tiv Ma ka bi ja u pre pu noj Are ni, Kec ma no vu troj ku u Za gre bu... To me sam bio pri su tan i to }e mi osta ti za ~i tav `i vot - na gla sio je Stra hi wa Mi lo {e vi}.

A. Pre do je vi}

AK CI JA ZA BO QE ZDRA VQE GRA \A NA

Pr vo le kar ski pre gled pa na ve `ba we Pro je kat „Ve `ba wem do bo qeg zdra vqa - Bu kar to ne, a on da }e mo na kra ju pro jek ta pro ve ri di fit” re a li zu je se u sa rad wi Po kra jin skog ti ko li ko su na {i ve `ba ~i na pre do va li. U ovaj se kre ta ri ja ta za sport i omla di nu sa Grad skom pro je kat ukqu ~e no je 25 mla dih qu di (ce lo upra vom za sport i omla di nu, Fa kul te tom spor usme re we ~e tvr te go di ne), ko ji }e ima ti pri li ta i fi zi~ kog vas pi ta wa, Do mom zdra vqa i me ku da po ka `u ono {to zna ju. O~e ku jem da }e oni snim za jed ni ca ma No vog Sa da. Ovaj ino va tiv ni mo ti vi sa ti gra |a ne i da }e mo na kra ju do bi ti pro gram za `i veo je u ve li koj sa li Fa kul te ta do bre re zul ta te. spor ta i fi zi~ kog vas pi ta wa, gde su oba vqe na Ste van La ti no vi}, pred sed nik sa ve ta Me sne pre li mi nar na me re wa i pre gle di u~e sni ka. za jed ni ce Bo {ko Bu ha sa Li ma na 2 u ime 24 me Pro gram }e se re a li zo va ti u {est sport skih sne za jed ni ce ko je u~e stvu ju u ovom pro jek tu is obje ka ta: SC Sla na ba ra, So kol ski dom, ta kao je da se za ma we od ne de qu da na ko li ko je DTFVR Par ti zan u Pe tro va ra di nu, Kul tur ni tra ja la kam pa wa pri ja vi lo vi {e od 900 gra |a na.

- Mno go se vi {e pri ja vi lo da ma ne go mu {ka cen tar „Pe te fi [an dor” na Te le pu, rit mi~ ka ra ca. To nam je bio po ka za teq ko li ko je re kre sa la na Fa kul te tu spor ta i fi zi~ kog vas pi ta a tiv ni sport bi tan i ko li ko je in te re san tan wa i sa la u Spen su. Alek san dra Ri sti}, za me na {im gra |a ni ma. Na dam se da }e mo, s ob zi rom nik po kra jin skog se kre ta ra za sport i omla di na od ziv, iz na }i ne ko re {e we u sa rad wi sa nu is ta kla je da mno go broj na is tra `i va wa po grad skim i po kra jin skim isnti tu ci ja ma da na ka zu ju da od ra sloj po pu la ci ji ne do sta ju sport sta vi mo sa ak ci ja ma ova kvog ti pa i da qe - re ske ak tiv no sti. kao je La ti no vi}.

- Ide ja je bi la da po nu di mo gra |a ni ma No Mla di in struk to ri }e nad gle da ti ve `ba ~e Fo to: F. Ba ki} Ta ma ra Ja ko ni} iz od se ka za in for ma ci je vog Sa da or ga ni zo va ni pro gram ve `ba wa i da ta ko skre ne mo pa `wu da je ve `ba we va `no iz pre ven |e ni po pust na ku po vi nu u svo jim objek ti ma za sve u~e - Do ma zdra vqa No vi Sad je pod se ti la da su se oni u ovaj pro je kat ukqu ~i li ka ko bi ura di li osnov ne pre tra ge tiv nih raz lo ga. Svi zna mo ka ko se da nas br zo `i vi i sni ke pro gra ma. ko li ko ma lo vre me na svi ima mo. Za to smo se i od lu ~i Da rin ka Ko ro vqev, sa rad nik na ka te dri za re kre a ci - ko je se ra de pre po ~et ka re kre a ci je.

- U te osnov ne pre tra ge spa da EKG mo ni to ring, me ri se li da po nu di mo pro gram or ga ni zo va nog ve `ba wa, ko ji ju Fa kul te ta spor ta i fi zi zi~ kog vas pi ta wa, re kla je ukqu ~u je le kar ski pre gled, ob u ~e ne in struk to re, a pri da je ide ja o jed nom ova kvom pro gra mu po te kla sa wi ho - ni vo {e }e ra, ho le ste ro la i tri gli ce ri da u kr vi, me ri se pri ti sak, a u~e sni ci pro jek ta mo gu da se kon sul tu ju i sa tom je to sve bes plat no. Pro je kat }e tra ja ti tri me se ve ka te dre. ca, ali s ide jom da se na sta vi i to kom le ta na otvo re - @e le li smo da omo gu }i mo qu di ma da ose te {ta to spe ci ja li stom sport ske me di ci ne. On tre ba da da ko na ~an sud o to me ko li ko je re kre a ci ja va `na za wi hov or ga nom pro sto ru, a on da da se od je se ni u ovu pri ~u ukqu zna ~i or ga ni zo va no ve `ba we uz stru~ ni nad zor. Ta ko ni zam i da li i ko li ko oni mo gu da iz dr `e. Po za vr {et ~e i dru ge op {ti ne i gra do vi - re kla je Alek san dra Ri smo na pra vi li pro je kat ko ji se sa sto ji iz ne ko li ko raz ku pro gra ma ve `ba wa ura di }e mo jo{ je dan pre gled ka ko sti}, za hva liv {i se svi ma ko ji u~e stvu ju u ovom pro jek li ~i tih me tod skih po stu pa ka i spro vo di }e se kon ti nu bi smo vi de li ko li ko je na pre do vao wi hov or ga ni zam - na tu na mak si mal nom an ga `o va wu, kao i kom pa ni ji Del ta i ra no dva pu ta ne deq no u na red na tri me se ca. Na po ~et Najk ko ja je obez be di la opre mu za in struk to re i od re - ku ra di mo te sti ra wa i me re wa, pra vi mo zdrav stve ne gla si la je Ta ma ra Ja ko ni}.

G. Ma le no vi}

20

filmska planeta

ponedeqak11.april2011.

dnevnik

ФИЛМ НО ВО САД СКОГ РЕ ДИ ТЕ ЉА И СЦЕ НА РИ СТЕ МИ ЛО ША ПУ ШИ ЋА

ПО СЛЕ „ФТАЛ НЕ ПРИ ВЛАЧ НО СТИ” И „НИ СКИХ СТРА СТИ”

„Jесен у мо јој ули ци” у би о ско пи ма

Но ви ерот ски три лер Џоа Естер ха за

Би о скоп ска ди стри бу ци ја де би тант ског фил ма но во сад ског ре ди те ља и сце на ри сте Ми ло ша Пу ши ћа „Је сен у мо јој ули ци„ по чи ње при ка зи ва њем 17. апри -

истог да на је пред ви ђе на но во сад ска пре ми је ра у „Аре ни си не плекс”. Филм „Је сен у мо јој ули ци„ имао је пре ми је ру 2009. на „Са ра -

Сце на из фил ма „Је сен у мо јој ули ци”

ла у До му омла ди не Бе о гра да, са оп штио је Ме га ком филм”. Ка ко је на ја вље но. филм ће од 21. апри ла би ти при ка зи ван и у бе о град ској „Ака де ми ји 28”, а

је во филм фе сти ва лу„, а исте го ди не је до био спе ци јал ну на гра ду жи ри ја у се лек ци ји „На ци о нал на кла са„ фе сти ва ла „Си не ма си ти” у Но вом Са ду.

„Иако је пу то ва ње ‘Је се ни‘ до би о ско па по тра ја ло, дра го ми је што ће пу бли ка на кра ју ипак има ти при ли ку да ви ди филм. Од са мог по чет ка иде ја нам је би ла да пра ви мо филм ко ји ко му ни ци ра са пу бли ком и ни је на ме њен ис кљу чи во фе сти вал ском при ка зи ва њу„, ре као је Пу шић. Уло ге у фил му игра ју Фи лип Ђу рић, Ни ко ла Спа со је вић, Ми ли ца Три фу но вић и На ђа До ба но вић, као и Бо рис Иса ко вић, Ја сна Ђу ри чић, Алек сан дар Ђу ри ца, Ни ко ла Ри ста нов ски и дру ги. „‘Је сен у мо јој ули ци‘ го во ри о Пр о ма ји и Ку че ту, два де се то го ди шња ци ма ко ји бе сми сле но пр о во де дан у јед ном од пред гра ђа Но вог Са да. Тра же ћи но вац да пр ви пут по сле основ не шко ле оду на мо ре.. до го ди ће им се тре ну так ко ји ће за у век из ме ни ти њи хо ве жи во те„, са оп штио је ди стри бу тер „Ме га ком филм”. Ка ко се на во ди, Пу шић тре нут но при пре ма дру ги филм „Од у ми ра ње”, пре ма сце на ри ју Ду ша на Спа со је ви ћа, ко ји је на не дав но за вр ше ном кон кур су По кра јин ског се кре та ри ја та за кул ту ру пр о гла шен за нај бо љи пр о је кат и за ре а ли за ци ју су одо бре на и „ини ци јал на фи нан сиј ска сред ства„.

Ма ђар ско-аме рич ки сце на ри ста Џо Естер хаз, ко ји је фил мо ви ма „Фа тал на при влач ност„ и „Ни ске стра сти„ ство рио по себ ни жа нр ерот ског три ле ра, спре мио је но ву при чу, „Lust„, об ја вио је „Хо ли вуд ри пор тер„. Естер хаз за но ви филм ка же да ће би ти ком би на ци ја „Ни ских стра сти„ и „Фа тал не при влач но сти„: то је при ча о 30-го ди шњој ле по ти ци уда тој за из да ва ча мод ног ча со пи са из Ма ја ми ја, ко ју на слу жбе ном пу ту у Лос Ан ђе лес за во ди мла ди шар мант ни плеј бој.

Плеј бој има аси стент ки њу Ру ски њу ко ја је за љу бље на у ње га и ко ја у по та ји сни ма сек су ал не од но се свог ше фа и ње го ве љу бав ни це, ка ко би сним ке по ка за ла ње ном му жу. Естер хаз и про ду цен ти пла ни ра ју да у то ку на ред них не де ља ода бе ру глум це и ре жи се ра. Сце на ри ста је кра јем 1990-их, раз о ча ран филм ском иду стри јом на пу стио Хо ли вуд и од се лио се у Кли вленд где се по све тио по ро ди ци и пи са њу књи га, али сад се вра тио са сце на ри јом за „Lust„.

У ФИЛ МУ СО ФИ ЛЕ ЛУШ

Ву ди Ален игра са мог се бе Аме рич ки ре жи сер и глу мац Ву ди Ален игра са мог се бе у фран цу ском фил му „Па риз Мен хетн„, ко ји се од про те клог ви кен да сни ма у Па ри зу, пи ше днев ник Па ри зи јен ди манш.Ву ди Ален је сни мио не ко ли ко сце на за филм, у ко јем игра ју фран цу ски пе вач Па трик Брил и глу ми ца Алис Та љо ни, у ре жи ји

Со фи Ле луш. Аме рич ки ре жи сер је идол глав не ју на ки ње фил ма, „ле пе фар ма це ут ки ње ко ја ци ти ра ре пли ке из ње го вих фил мо ва, му ште ри ја ма ну ди ди ско ве са ње го вим фил мо ви ма и чу је гла со ве из култ них сце на„, пи ше Па ри зи јен. У јед ном тре нут ку се сре ће са чо ве ком ко јим је оп сед ну та.

Сни ма ње ће тра ја ти до ју на, а филм ће у би о ско пе сти ћи кра јем ове го ди не. Ву ди Ален се на ве ли ком екра ну по след њи пут по ја вио 2006, у фил му „Scoop„ ко ји је и ре жи рао. У Па ри зу је про шлог ле та сни мио филм „Midnight iz Paris„ ко ји ће 11. ма ја отво ри ти ме ђу на род ни филм ски фе сти вал у Ка ну.

НА МЕ ЂУ НА РОД НИМ ФЕ СТИ ВЛИ МА

„Си не ма ко му ни сто” До ку мен тар ни филм „Си не ма ко му ни сто„ (Cinema komunisto) Ми ле Ту рај лић, би ће при ка зан на фе сти ва ли ма у Њу јор ку, Мон те ви деу, Сао Па о лу, Рио де Жа не и ру, Сан Фран ци ску и То рон ту, на ја ви ли су про ду цен ти. Ре ди тељ ски пр ве нац Ту рај ли ће ве, ко ји при ка зу је злат но до ба ју го сло вен ске ки не ма то гра фи је и остат ке Ти то ве филм ске ин ду стри је, увр штен је у так ми чар ски про грам Уру гвај ског ме ђу на род ног филм ског фе сти ва ла, ко ји се одр жа ва у Мон те ви деу од 18. до 30. апри ла. Би ће при ка зан и на по зна том Три бе ка филм -

ском фе сти ва лу, ко ји се одр жа ва у Њу јор ку од 20. апри ла до 1. ма ја, а да ље пред ста вља ње фил ма оче ку је се на фе сти ва ли ма у Сао Па о лу, Рио де Жа не и ру, Сан

Фран ци ску и То рон ту. За ни мљи во је да се овај до ку мен тар ни филм на шао ме ђу фи на ли сти ма за пре сти жну „FOCAL International„ на гра ду за нај бо љу упо тре бу ар хив ског ма те ри ја ла у умет нич ком до ку мен т ар цу, ко ју до де љу је „The Federation of Commercial Audiovisual Libraries International„ са се ди штем у Ве ли кој Бри та ни ји. „Си не ма ко му ни сто„ је до са да био успе шно пред ста вљен на Фе сти ва лу до ку мен тар ног фил ма IDFA, а осво јио је на гра ду за нај бо љи до ку мен тар ни филм на Филм ском фе сти ва лу у Тр сту. (Тан југ)

Оче ку је се да Ха ви јер Бар дем убр зо пот пи ше уго вор са сту ди јем „Ју ни вер сал„ за уло гу Ро лан да Де скеј на у „Мрач ној ку ли„, ам би ци о зном про јек ту адап та ци је се дам ро ма на тог се ри ја ла „кра ља хо ро ра„ Сти ве на Кин га.. „Мрач на ку ла„ ће би ти пре то че на у три фил ма и ТВ се ри је ко ја ће се при ка зи ва ти у па у за ма из ме ђу фил мо ва. Ре жи сер Рон Ха у ард про дук ци ју пр вог фил ма по чи ње у сеп тем бру, а он ће ре жи ра ти и пр ву се зо ну те ле ви зиј ске се ри је. Бар дем је до би ти ник Оска ра за епи зод ну уло гу у фил му „Не ма зе мље за стар це„ и био но ми но ван за на гра ду аме рич ке филм ске ака де ми је за „Пре ле по„.

Пе не ло па по но во с Але ном Шпан ска глу ми ца Пе не ло па Круз сни ми ће још је дан филм са аме рич ким ре жи се ром Ву ди јем Але ном. Глу ми ца је до би ла Оска ра за епи зод ну уло гу у Але но вом фил му „Љу бав у Бар се ло ни„. „Знам шта сле де ће ра дим, али је ствар у то ме што мо рам да пи там ре жи се ра шта смем, а шта не смем да ка жем. По што је он ве о ма тај но вит. Реч је о фил му Ву ди ја Але на. Али, не смем да от кри јем ни шта о при чи и ли ко ви ма„, ка за ла је 36-го ди шња глу ми ца. Ву ди Ален је не дав но из ја вио да ће на ред ни филм сни ма ти у Ри му, али ни је же лео да из не се де та ље о ње му.

НО ВИ ФИЛМ ПО РО МА НУ ЕЛ МО РА ЛЕ НАР ДА

У ФИЛ МУ О РАС ПУ ЋИ НУ

Же рар Де пар ди је и Фа ни Ар дан Фран цу ски глум ци Же рар Де пар ди је и Фа ни Ар дан игра ју у фил му о ру ском ми сти ку Гри го ри ју Рас пу ћи ну, „лу дом све ште ни ку„ ко ји је био бли зак с по след њим ру ским ца рем Ни ко ла јем II. Сни ма ње фил ма, у фран цу ско-ру ској ко про дук ци ји, по че ло је прот кле сед ми це на ру ском крај њем се ве ру, у се лу Ма ли Ка ре ли, на до мак Ар хан гељ ска, пре но си АФП. У фил му, из ко јег ће би ти из ве де на и те ле ви зиј ска вер зи ја, Де пар ди је глу ми Рас пу ћи на, а Ар дан ца ри цу Алек сан дру, же ну Ни ко ла ја II.

Бар дем у „Мрач ној ку ли”

Ре жи ја је по ве ре на ре ди тељ ки Жо зе Да јан, по зна тој по фил мо ви ма „Бал зак„, „Јад ни ци„ и „Гроф од Мон те Кри ста„. Сни ма ње, ко је ће ко шта ти бли зу шест ми ли о на евра, оба ви ће се нај ве ћим де лом у Санкт Пе тер бур гу и тре ба ло би да бу де за вр ше но до ја ну а ра иду ће го ди не. Ро ђен нај ве ро ват ни је 1869. у Си би ру, Гри го риј Рас пу ћин је имао сна жан ути цај на по ро ди цу Ни ко ла ја II. Уби јен је у но ћи из ме ђу 16. и 17. де цем бра 1916. у Санкт Пе тер бур гу.

Сан дра Бу лок у „Џи бу ти ју” Оска ров ци Сан дра Бу лок и Мор ган Фри ман пре го ва ра ју о уло га ма у филм ској адап та ци ји ро ма на „Џи бу ти„ Ел мо ра Ле нар да. „По ку ша ва мо да сни ми мо филм по мо јој књи зи ‘Џи бу ти‘. Мор га ну Фри ма ну се ја ко до па да. За пра во, баш о ње му сам раз ми шљао док сам је пи сао„, ка зао је Ле нард (85). Пи сац је ка зао да је уло гу у фил му од био Се мју ел Ел Џек сон, чи ји је филм „Џе ки Бра ун„ за сно ван на Ле нар до вој књи зи „Rum Punch„

Сце на рио за филм на пи са ће Гре јам Џост.Фри ман „же ли Сан дру Бу лок у глав ној жен ској уло зи. Гре јам Џост је са њом сни мио ‘Бр зи ну‘„, ре као је Ле нард. Ро ман „Џи бу ти„, об ја вљен 2010, го во ри о ре ди тељ ки до ку мен тар них фил мо ва Да ри Бар, ко ја са 72-го ди шњим мо ре плов цем пу ту је ка ко би сни ми ла гу сар ске от ми це тр го вач ких бро до ва. Ра ни је су по Ле нар до вим ро ма ни ма сни мље ни фил мо ви „Хом бре„, „Ухва ти Шор ти ја„ и „Ве о ма опа сна ро ман са„.

REPERTOAR

Film

Akteri

Сценарио и режија: Милорад Милинковић Улоге: Златана Видовић, Вујадин Милошевић, Јелисавета Орашанин, Катарина Илић, Марко Живић, Никола Пејаковић, Марко Гверо, Никола Којо, Милош Танасковић, Данијел Корса, Драгослав Медојевић, Мирка Васиљевић, Срђан Тодоровић, Жељко Митровић

Здухач значи авантура

Sadr`aj

Re~ kritike

Самонабеђени београдски шмекер, буцмасти момак Урош (Вујадин Милошевић) долази у Требиње код свог рођака вршњака Ненада (Златан Видовић). Урош се и лажно представља као турбо-фолк репер Г Спот , бламирајући Ненада и рачунајући да ће му та фора проћи код локалних девојака. За то време из Београда за Бањалуку полази екипа која наводно иде да снима документарац за страног продуцента, а у ствари ради рекламу за домаћу осигуравајућу кућу. Из престонице креће и Макса, рок менаџер са старим комбијем, два путника и бендом из успутног градића. Циљ им је Бањалука и тамошњи демо рок фест.Све то време се у околини Бањалуке врзма група младих скауткиња на челу са збуњеним предводником. Ликови из ове три и по приче, које теку паралелно, срећу се на крају у бањалучкој шареној и веселој диско - рок ноћи.

Шта се догоди када се један овдашњи, потврђено, ипак талентовани филмски редитељ, љубитељ домаћег рока и најтежег од свих жанрова комедије- површно уживи , дакле неубедљиво и траљаво, у луди, халуциногени, забавно параноични и урнебесни свет, рецимо, Хантера С. Томпсона и Терија Гилијама (књига и филм „Параноја у Лас Вегасу”) и тако, покуша да га накалеми на овдашњи, мора се признати, каткад и инспиративан коров? Догоди се „Здухач значи авантура”. Папазјанија али без укуса, коју је овом приликом Милорад Милинковић (Мртав ладан, Потера за Срећ(к)ом, Читуља за Ескобара) хладно просуо пред гледаоце у форми тинејџерске комедије. Да је реч о некој врсти виртуелног простора, може бити у компјутерској игрици коју играју неки од главних јунака, али и у надреалним фантастичним еротским визијама изазваним соком од клеке, који пију поједини ликови из пеменутог сплета прича, јасно је колико и обећавајуће. Проблем је, међутим, чиме и како је тај простор испуњен.Четири паралелне, назови комичне приче се толико лењо вуку и јадно, једна другој конкуришу, остављајући превише времена да се види колико је већина од ангажованих младих глумаца у незнању шта им се пред камерама дешава, и колико су реплике које изговарају лоше написане. Као, луда забава и максимална журка, турбо тулум, на земљи, небу и води ће се сам од себе догодити, и то у старом, лепом Требињу и новој и блиставој Бањалуци. Ако је Милинковић стварајући „Здухача” као постмодерну реплику Радичевићевог хита „Љубав и мода”, а кроз халуциногену музичко спотовску визуру 21. века , заказао, један од разлога су и ограничења која су неминовна када о истом трошку треба направити и један уствари конвенционални, пријемчиви туристичко пропагандни филм о природним и урбаним лепотама Републике Српске.И ко ово не види нека једе г..., да парафразирамо реченицу коју, као редитељ рекламног спот у филму више пута изговара, незаобилазни, Никола Којо. В. Црњански

kultura

dnevnik

„Кремерата балтика” и Фазил Сај на отварању

Доситеј – година знања споре и вера, Министарства рада и социјалне политике, Задужбине Доситеја Обрадовића и других установа културе. Ове године ће, под покровитељством Владе Србије и Министарства просвете и науке, свечаним програмом „Доситеј - година знања„, бити обележен јубилеј: два века од постављења Доситеја Обрадовића за првог српског министра просвете, као и 200. годишњица његове смрти. Доситеј Обрадовић рођен је 1739.

(1742. или 1744. године) у Чакову, у румунском делу Баната тадашње Аустрије, а умро је 1811. године у Београду.Школовао се за калуђера, али је напустио тај позив и кренуо на путовање по Европи, где је Доситеј Обрадовић, рад Арсенија Теодоровића примио идеје европла Хајдин, а беседу о Доситеју Об- ског просветитељства и рационалирадовићу одржаће академик Љубо- зма. мир Симовић, саопштено је из САПонесен тим идејама радио је на НУ. просвећивању српског народа, преИз Задужбине Доситеја Обрадо- водио разна дела, међу којима су вића најављено је да ће 10. арпила најпознатије Езопове басне, а поУ Саборној цркви у Београду ју- том је и сам писао дела, првенствече је одржан помен том српском но програмског типа, међу којима просветитељу, који је служио епи- је најпознатије „Живот и прикљускоп хвостански Атанасије, уз ченија”.Доситеј је био први минипратњу црквених великодостојника стар просвете Србије (попечитељ у и Хора Првог српског певачког дру- Совјету) и творац свечане песме штва. Помену су присуствовали „Востани Сербије„. Његови остави представници Министарства про- почивају у Београду, на улазу у Сасвете и науке, Министарства дија- борну цркву.

Наступом чувеног ансамбла „Кремерата балтика” са познатим турским пијанистом и композиторем Фазилом Сајем, вечерас ће у 20 часова у Синагоги бити отворене 31. Новосадске музичке свечаности, које ће до 20. априла публици приуштити девет изузетних концерата уметничке музике и један мјузикл. Уметничка директорка овог фестивала Марија Адамов одабрала је ове године програм великих стилских разноликости, уз сачуван концепт камерне музике, која и сада преовлађује. Звучно обележје овогодишњег Номуса даће четири камерна оркестра, али ће се чути и звук два камерна трија и два симфонијска оркестра. На овом првом концерту биће изведен програм „Бах - Уметност импровизације”, „Омаж Глену Гулду“, бахов Концерт за клавир и оркестар бр.1, Елгарова Серенада за гудаче у е - молу, Пелецисово „Цветање јасмина” као и концерт за клавир и оркестар „Силк роуд” Фазила Саја. У наставку фестивала следе наступи врхунских музичара из десетak земаља, који су и тамо остварили изузетне уметничке каријере. На овогодишњем Номусу наступиће „један од највећих музичара данашњице“ виолиста Јуриј Башмет и „Московски виртуози”. Следе наступи одличног францског трија „Вандерер“ и „Которарт трија” састављеног од уметника пониклих у нашој средини: виолинисте Романа Симовића, пијанисте Ратимира Мартиновића

У ЗРЕЊАНИНУ ДАНАС ПОЧИЊЕ ФЕСТИВАЛ ПРОФЕСИОНАЛНИХ ПОЗОРИШТА ВОЈВОДИНЕ

Седам дана богатог програма Представом за децу, сегментом који код нас има ретко који фестивал националног или међународног предзнака, данас ће отпочети програм 61. фестивала професионалних позоришта Војводине, који већ седму годину за редом Заједница професионалних позоришта Војводине орга-

ма ће највише уживати најмлађи: „Сунцокрети“ Милана Степанова, у режији Милоша Јагодића (Позориште младих, Нови Сад), „Алиса у земљи чуда“ Милоша Јаноушека (по мотивима романа Луиса Керола), у режији Јана Чањија (Словачко војвођанско позориште, Бачки Петровац), „У та-

Кикиндски „Чаробњак из Оза“ на отварању

низује у Зрењанину, у Народном позоришту „Тоша Јовановић“, Позоришном клубу „Зелено звоно“, Културном центру Зрењанина, Народном музеју... Част да отворе Фестивал имаће прошлогодишњи победници, Народно позориште Кикинда, које ће извести представу „Чаробњак из Оза“ Френка Баума, у режији Миодрага Динуловића. Селекторка Ана Тасић изабрала је још четири представе у који-

ми“ Марије Станкове, у режији Веселка Кунћева (Дечје позориште Суботица), „Трапави змај“ Мирослава Настасијевића, у режији Ирене Тот (НП „Тоша Јовановић“, Зрењанин). Вечерњи програм првог дана Фестивала професионалних позоришта припашће домаћину, који ће извести представу „Збогом жохари!“ Владимира Ђурђевића, у режији Слађане Килибарде. У селекцији су још „Кишињевска

ружа“ Ота Толнаија, у режији Андраша Урбана (Позориште „Костолањи Деже“, Суботица), „Кукавичлук“ Оливера Фрљића (Народно позориште Суботица), „Женидба“ Николаја Гогоља, у режији Ане Ђорђевић (Народно позориште Сомбор), „Тимон Атињанин“ Виљема Шекспира, у режији Горчина Стојановића (Српско народно позориште, Нови Сад), „Човекова трагедија“ Имреа Мадача, у режији Кокана Младеновића (Ујвидеки синхаз/ Новосадско позориште). Пратеће програме фестивала у Зрењанину првог дана манифестације отвориће први час радионице „Млади драматурзи“ Угљеше Шајтинца, промоција књиге „Сви моји савременици“ Јована Ћирилова, као и отварање изложби „Међу јавом и мед сном Иване Мирков-Влачић и костимографкиње Мирјане Стојановић-Маурич. Свечано затварање, уручење нарада и представа у част награђених, на програму су 17. априла, када ће Ујвидеки синхаз/ Новосадско позориште извести плесну представу „Сан летње ноћи“ Виљема Шекспира, у режији Золтана Пушкаша. И. Бурић

ПОМЕРЕНА ЕВРОПСКА ТУРНЕЈА ПОЗНАТОГ ПЕВАЧА

Концерт Брајана Ферија у септембру Концерт Брајана Ферија, који је у Београду требало да се одржи 28. априла, одложен је за 20. септембар, пошто певач сматра да не би могао да пружи све од себе на концерту у априлу, саопштио је организатор Арена Београд.Фери је у уторак увече примљен у болницу у Лондону због лошег здравственог стања, али је већ у среду пуштен и његов портпарол је тада рекао да се певач осећа добро и да ће турнеја тећи по плану.

21

ВЕЧЕРАС У СИНАГОГИ ПОЧИЊУ НОВОСАДСКЕ МУЗИЧКЕ СВЕЧАНОСТИ

ОБЕЛЕЖАВАЊЕ ДВА ВЕКА ОД СМРТИ ВЕЛИКОГ СРПСКОГ ПРОСВЕТИТЕЉА

Свечана академија поводом 200 година од смрти Доситеја Обрадовића биће одржана 14. априла у Српској академији наука и уметности (САНУ) у Београду. Скуп ће отворити председник САНУ Нико-

ponedeqak11.april2011.

Фронтмен групе „Рокси мјузик„ је, међутим, одлучио да турнеју помери за септембар.Фери је управо завршио светску турнеју са својим бенром „Рокси мјузик„, а концертом у Израелу 19. априла је требало да почне соло европску турнеју.Улазнице за априлскли концерт Брајана Ферија у Београду важиће и за концерт 20. септембра, а сви којима не одговара нови термин концерта биће у прилици да рефундирају купљене улазнице у наредних 30 дана на продајним местима где су купљене.

Чувени ансамбл „Кремерата балтика” отвара Номус

и кларинетисте Александра Тасића. Слушаћемо и угледни камерни оркестар „Франц Лист“ из Мађарске, затим нашег прослављеног виолинисту Стефана Миленковића који ће бити и концертмајстор новосадског оркестра „Камерата академика“ са којим ће наступити први пут на Номусу и премијерно извести њему посвећен Концерт за виолину, гудаче и перкусионисте америчког композитора Рудолфа Хакена. Београдска филхармонија ће наступити са сјајним обоистом Алексом Клајном из Бразила, а на самом

крају фестивала, на затварању ће наступити Војвођански симфонијски оркестар са талентованим младим пијанистом Пумом Промашарем, лауреатом прошлогодишњег Меморијала „Исидор Бајић“. Уз поменуте концерте, у оквиру Номуса нас очекује и премијера мјузикла „Чаробњак из Оза” Франка Баума, у режији Золтана Пушкаша, на музику Андреса Мариана Ортега и Ервина Ереша, у извођењу Новосадског позоришта / Ујвидеки синхаз. По обичају уведеном претходних година, да фестивал помера жанровске границе и приближава се

другим уметностима (као што је позориште) и савременој музици, Номус је ове године копродуцирао поменути мјузикл који ће први пут бити изведен управо током фестивала, док концерт Ришара Галијана, виртуоза на хармоници који је пре три године наступио на Номусу, помера границе класичне музике програмом „Од Баха до Пјацоле”. Концерти овогодишњег Номуса се одржавају у Синагоги, осим два наступа трија у Градској кући, и поменутог мјузикла на сцени Новосадског позоришта / Ујвидеки синхаз. Н. Пејчић

НОВА ЗБИРКА ЕСЕЈА ВЛАДИСЛАВЕ ГОРДИЋ-ПЕТКОВИЋ

Мапа личног читања Издавачка кућа „Стубови културе„ је представила нову, девету књигу проф. др Владиславе Гордић-Петковић „Мистика и механика„ која је њена пета збирка есеја. Професорка Гордић-Петковић, са изузетно богатим читалачким искуством, широким знањем англоамеричке књижевности (то предаје на новосадском Филозофском факултету), српске-југословенске литературе, компаратистике, историје и теорије књижевности, објаснила је Танјугу да је 14 есеја груписала у три тематске целине: женску, драмску и приповедну. То је „својеврсна мапа личног читања„ и есији су „писани са потајном надом да ће бити путокази будућим читаоцима„, казала је она.Такође је истакла да јој је било важно да јасно, читко, питко, објасни зашто воли одређене писце и њихове књиге. Есеји су писани и са још једним циљем, да издавачима сугеришу, „предложе„ шта би било лепо (корисно) да преведу, рекла

је Гордић-Петковић и нашалила се да јој је узор Вирџинија Вулф у њена „Сопствена соба” О књизи су, у галерији „Артгет„ Културног центра Београда, говорили књижевни критичар др Јасмина Врбавац и уредник Иван Радосављевић који су ставили нагласак на ауторкину способност да своје, дубоко теоријски засноване опсервације изнесе на пријемчив начин. Радосављевић је подсетио да „Стубови културе„ сада ретко

штампају књиге из области књижевне критике и есејистике (едиција „Лазулит„ у којој је ова књига тек 19. по реду) и зато му је драго што је дело Владиславе Гордић-Петковићеве објављена као вредан изузетак.Он је оценио да је ауторка темама које иначе заокупљају њену пажњу приступила „са радозналошћу и запитаношћу које карактеришу све плодне сусрете са литературом”.Констатујући да су текстови писани на врхунском академском нивоу, Радосављевић је истакао да су „особен и веома релевантан допринос нашој савременој науци о књижевности”. Јасмина Врбавац је препознала да је ауторка, полазећи са позиције англисте и познавајући веома добро домаћу књижевност и компаратистику, применила дискурс који је утемељен у теорији, али је за читаоце занимљив што је основни критеријум англофоне литературе.

У ИЗДАЊУ „ГЕОПОЕТИКЕ”

Аутобиографски роман Ингмара Бергмана Издавачка кућа „Геопоетика„ наставила је да објављује аутобиографску прозу највећег шведског редитеља и једног од највећих мајстора филмске уметности и писца сценарија, Ингмара Бергмана

штампањем романа „Рођени у недељу” . Бергман (1918-2007) је почетком 90-тих година 20. века започео своју аутобиографску трилогију романом „Најбоље намере„ у коме је описао односе својих родитеља на почетку њихове везе. Књигу је у преводу на српски објавила „Геопоетика„ 2009. да би сада стигао условно речено „наставак„, јер „Рођени у недељу„ може да се чита и као засебна целина.Причу је временски позиционирао десет година после догађаја описаних у првом делу, али сада је тежиште на односу између оца и сина. Познат као уметник коме је увек у центру приче породица и односи унутар ње и тај микрокосмос је Бергманов свет у коме ствара драме, филмове, романе подижући их на ниво универзалног.Као што је умео да пише сценарије по којима су он или други, снимали незабо-

равне филмове који су доцније веома успешно преношени у штампану форму, тако су и ови његови романи веома „филмични„ па је син Данијел Бергман преточио сетну, горку, болну, али прожету топлином и љубављу причу о оцу и сину у филм убрзо након што је штампан роман 1992. године. Главни уредник „Геопоетике„ Владислав Бајац сматра да се читаоци романа могу уверити у Бергманову генијалност да са мало речи, али веома упечатљиво ствара слике, а да при томе текст остаје чиста литература, а не документаристичка дескрипција. За Бајца је посебан квалитет књиге што обилује финим, некад бизарним, детаљима показујући Бергманову моћ опсервације, складно стапајући две уметности: филм и књижевност. Следећи, последњи том, „Разговор у четири ока„ биће објављен на српском 2012. године. (Танјуг)

22

Svet

ponedeqak11.april2011.

TEN ZI JE IZ ME \U RU SI JE I POQ SKE NA GO DI [WI CU NE SRE ]E KOD SMO LEN SKA

Za me we na dvo je zi~ na spo men-plo ~a

VAR [A VA: Poqaci su ju~e od ujutro punili crkve i grobqa povodom prve godi{wice

aviona, me|u kojima i veliki broj visokih poqskih zvani~nika.

Prva dama Poqske Ana Komorovska

avionske nesre}e kod Smolenska u kojoj su poginuli poqski pred sed nik Leh Ka ~iw ski i svih 95 putnika predsedni~kog

Najbli`i ~lanovi porodica `rtava okupili su se na parastosu na aerodromu u Var{avi, gde je pro{le godine vra}eno

JAPAN

96 kov~ega sa telima `rtava nesre}e, posle pada aviona u blizini Smolenska u Rusiji.

Tenzije izme|u Rusije i Poqske ponovo su postale aktuelne kada je poqska delegacija ustanovila da je dvojezi~na spomen-plo ~a kod ru skog gra da Smolenska zamewena drugom na kojoj nema bilo ni traga o masakru Poqaka u Katinskoj {umi.

Poqaci koji su do{li u Rusiju, u Smolensk, da na mestu ne sre }e na pr vu go di {wi cu odaju po{tu `rtvama pada aviona predsednika Leha Ka~iwskog, odbili su da polo`e vence i cve}e i zapale sve}e ispod zamewene spomen plo~e.

Prva dama Poqske Ana Komorovska je sa porodicama `rtava polo`ila vence i cve}e u memorijalnom centru u Katinskoj {umi u kojoj je 1940. streqano 22.000 poqskih oficira.

Pri li kom po la ga wa sve }a, gra|ani i ~lanovi delegacije su uvideli da je spomen-plo~a zamewena drugom sa koje su izbrisani podaci o masakru iz Drugog svetskog rata, {to je bio povod dolaska poqske delegacije pro{le godine u Rusiju. „Ovo je mesto gde se tuguje za `r tva ma avi on ske ne sre }e„, rekao je guverner grada Smolenska Sergej Antufjev, obrazla`u}i skidawe ranije dvojezi~ne spomen-plo~e time da to ni je me sto gde se tu gu je za „poqskom tragedijom u Katinskoj {umi„.

Diplomatski skandal povodom godi{wice tragedije razotkrio je da su, „jo{ `ive emocije„ Poqaka godinu dana od nesre}e koja je potresla naciju i pogor{ala politi~ke podele i o`ivela istorijske sumwe u Rusiju, navodi Rojters.

dnevnik

EGIPAT

Na sta vak pro te sta na tr gu Ta hrir KA I RO: Vi{e od 1.000 Egip}a- „Krenite na nas, krenite na nas, na nastavilo je ju~e protest na ka- kasnite i dosadno nam je”. irskom trgu Tahrir, po{to su tu Ali vojska, koja se ju~e sukobiproveli no}, tra`e}i i daqe da se la s demonstrantima, pri ~emu je, vlast preda civilima, kao i da prema bolni~kim izvorima, `ifeldmar{al Husein Tantavi ode vot izgubilo dvoje qudi, ovog puta s ~ela vladaju}eg vojnog saveta. Demonstranti, koji su blokirali trg nagorelim vojnim kamionom, bodqikavom `icom i snopovima, uzvikivali su parole protiv Tantavija koji upravqa zemqom od kada je Hosni Muabrak u februaru podneo ostavku, posle masovnih uli~nih demonstracija. „Gra|ani zahtevaju odlazak feldmar{ala”, uzvikivali su demonstran- Novi zahtevi vlastima u Kairu ti posle no}i provedene u i{~e- nije intervenisala, preneo je kivawu da vojska ostvari upozoreAFP. Mubarak i wegova porodiwe da }e silom nametnuti polica nalaze se u predsedni~koj pacijski ~as od tri sata pred izlalati na Crvenom moru u [arm elzak sunca. Kada se policijski ~as [ejku, zabraweno im je da napupribli`io kraju, neki demonste zemqu i svi ra~uni su im zastranti su po~eli da uzvikuju: mrznuti.

GA DA FI JE VE SNA GE I PO BU WE NI CI VO DE @E STO KE BOR BE

Mar{ pro tiv nu kle ar ki TO KIO: Na dva protestna skupa u Tokiju ju~e se okupilo oko 17.500 qudi koji su demonstri ra li pro tiv nu kle ar nih cen tra la i zbog du go traj ne krize u havarisanom nuklearnom kompleksu Fuku{ima-Dai}i, koji se nalazi 220 kilometara severoisto~no od japanske prestonice.

Oko 15.000 qudi u~estvovalo je u protestnom mar{u u blizini stanice Koen|i, koji su organizovali vlasnici lokalnih prodavnica, dok se u parku [iba okupilo 2.500 qudi koji su tra`ili da elektroenergetska kompanija „^ubu” obustavi rad u nuklearnoj centrali Hamaoka, u prefekturi [izuka. „Nau~ili smo da qudi ne mogu kon tro li sa ti ne u kle ar ne centrale. Nadamo se da }emo uspeti u nameri da bude zaustavqen rad u Hamaoki koja je najopasnija nuklearka i da }e se kampawa za obustavqawe rada u nuklearnim centralama pro{i ri ti na dru ge de lo ve ze mqe”, kazao je jedan od demonstranta, fotograf Gentaro Todaka (34).

Pro ble mi u nu kle ar nom komplesku „Fuku{ima-Dai~i” po~eli su kada su posle zemqotresa ja~ine devet stepeni Rihterove skale, koji je 11. marta pogodio severoistok i istok Japana, usled nestanka struje, prestali da rade sistemi za hla|ewe ukupno {est reaktora, koliko ih ima u Fuku{imi.

Su ko bi na pri la zi ma gra du Ay da bi ju TRI PO LI: Vladine snage po~ele su, plotunima artiqerijske vatre i bara`om iz raketnih baca~a, novu ofanzivu na Axdabiju, vra}aju}i liniju fronta na mesto na kojem se nalazila pre nego {to su koalicione snage pokrenuli operaciju vazdu{nih udara na Gadafijeve jedinice.

U prvom naletu vladinih snaga ubijena su najmawe ~etvorica ustanika, a oborena su i dva helikoptera koje su u bitku ubacili pobuwenici. Borbe se vode oko isto~nog ulaza u grad.

Gadafijeva nova ofanziva usledila je nakon nekoliko dana sporadi~nih borbi i prili~ne panike u redovima pobuwenika, {to je, kako se ispostavilo, bila idealna scenografija za novi, naj`e{}i napad vladinih snaga na Axdabiju.

Napad na Libijske pobuwenike

Pobuwenici su ratnu sre}u poku{ali da preokrenu napadom helikoptera, ali su vladine snage oborile obe letelice koje su se pojavile na nebu iznad Axdabije.

Juri{ni Mig-23, tako|e u posedu ustanika, poleteo je sa aerodroma u Bengaziju, ali samo da bi nai{ao na lovce NATO, koji su ga na-

Se ver na Ko re ja stra hu je od pro te sta PJON GJANG: Severna Koreja naredila je svojim dr`avqanima koji su u Libiji da se ne vra}aju ku}i, kako bi se spre~ilo {irewe informacija o sukobima na Bliskom istoku i severnoj Africi, prenela je ju~e ju`nokorejska agencija Jonhap. U poruci upu}enoj ambasadi u Libiji, Pjongjang tra`i od oko 200 svojih dr`avqana koji rade u Libiji, da ne poku{avaju da se vra}aju u Severnu Koreju i da se pridr`avaju uputstava lokalnih vlasti, dodala je agencija, citiraju}i izvore bliske ministarstvu spoqnih poslova Pjongjanga.

Severna Koreja tako postupa „jer strahuje od {irewa informacija o libijskom narodnom protestu u Severnoj Koreji”. Pjongjang i Tripoli imaju dobre diplomatske odnose, a libijskog lidera Moamera Gadafija u Pjongjangu smatraju za „revolucionaornog brata”.

terali da se vrati nazad u bazu iz koje je krenuo. Nekoliko projektila eksplodiralo je i u samom gradu, ali za pobuwenike najve}i problem predstavqa ~iwenica da su wihove snage ve{tim manevrima vladinih snaga u nekoliko navrata upadali u zasede. Pobuwenike je, kao i u nekoliko navrata pre toga, zahvatio napad panike, pa su ponovo pobegli put Bengazija, ostavqaju}i odbranu grada u rukama nevelikog broja iskusnijih boraca Ta grupa boraca i ne{to preostalog stanovni{tva zauzelo je polo`aje oko centralne gradske ulice, dok se glavnina tokom jutra nalazila na desetak kilometara oko grada. Prvi put, izve{ta~i sa tog fronta bili su svedoci nasumi~nih likvidacija, koje su izveli pobuwenici, koji su ubili najmawe jednu osobu koju su prethpdno izveli iz vozila koje se povla~ilo iz Axdabije.

HOLANDIJA

Iden ti fi ko van na pa da~ iz tr `nog cen tra HAG: Policija u Holandiji je identifikovala napada~a koji je ubio 6 a ranio 13 qudi u tr`nom centru u blizini Amsterdama Napada~ je koji se posle napada ubio identifikovan je kao 24-godi{wi Tristan van der Vlis, saop{teno je u dr`avnom tu`ila{tvu u Hagu. Van der Vlis je od ranije poznat policiji po mawim prekr{ajima, kao i zbog nelegalnog posedovawa oru`ja, preneo je AP. Mediji,

tako|e, izve{tavaju da je bio je ~lan streqa~kog kluba i imao je dozvole za pet komada oru`ja.

Prema navodima iz kancelarije tu`ila{tva, u ku}i Van der Vlisa i wegovom automobilu prona|ene su poruke, ali da za sada nije utvr|eno da li se u wima obja{wava eventualni motiv napada.

U napadu je raweno najmawe 13 osoba, a me|u wima ima i dece. Troje raweneh je u kriti~nom stawu.

IRAN I KUVAJT

Proterani zbog na vod ne {pi ju na `e TE HE RAN: Iran je proterao troje kuvajtskih diplomata kao odgovor za potez Kuvajta da protera troje iranskih di plo ma ta pod op tu `bom za {pijuna`u, objavqeno je na sajtu iranske dr`avne televizije. „Iran je proterao trojicu kuvajtskih diplomata i dato im je 10 dana da napuste zemqu”, izjavio je podsekretar u ku vaj tskom mi ni star stvu spoqnih poslova Haled al Xaralah za agenciju Rojters. Taj potez dolazi po{to je Kuvajt proterao trojicu iranskih diplomata ovog meseca, dodao je Xaralah. Iranska TV navela je da su diplomate proterane jo{

2. aprila. Agencija AFP navodi da su odnosi Irana sa zemqama Persijskog zaliva pogor{ani od kada su narodne nemire suzbijale vladine snage.

Arapske dr`ave optu`ile su Iran za me{awe u unutra{we poslove, po{to je Teheran protestovao zbog slawa voj nika Sa u dij ske Ara bi je u po mo} vladaju}oj porodici Bahreina u suzbijawu protesta.

Zalivske zemaqe su zabrinute zbog, kako navode, ambicije Teherana za {irewe nearapske {iitske muslimanske mo}i i uti ca ja na arap ske ze mqe, uglavnom pod sunitskom vlasti.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI BA [AR ASAD Sirijski predsednik Ba{ar Asad izjavio je ju~e da je Sirija na putu ka „sveobuhvatnim reformama”, koje ve} vi{e od tri sedmice zahtevaju gra|ani na antivladinim demonstracijama. Vi{e od 170 qudi poginulo je do ju~e u protestima {irom Sirije, preneo je AP. „Predsednik Asad potvrdio je da je Sirija na putu ka sveobuhvatnim reformama”, javila je ju~e sirijska dr`avna agencija SANA.

SIL VE STER STA LO NE Silvester Stalone }e re`irati nastavak „Pla}enika” iako je po~etkom marta tvrdio da ne}e stati iza kamere kako bi se potpuno posvetio gluma~kom zadatku. Potraga za novim re`iserom se, me|utim, ispostavila te`om nego {to je mislio pa je Stalone odlu~io da ipak re`ira i „Pla}enike 2”, objavqeno je na sajtu muvi veb. Ken Kaufman i Dejvid Agosto pi{u scenario uz Staloneove sugestije.

BE WA MIN NE TA NI JA HU Izraelski premijer Bewamin Netanijahu zapretio je ju~e palestinskom pokretu Hamas na vlasti u pojasu Gaze da }e poja~ati napade ako naoru`ane palestinske grupe nastave napade na Izrael.„Ako se nastave kriminalni napadi na izraelske vojnike i civile,reakcija Izraela }e biti jo{ ve}a”, rekao je Netanijahu novinarima pred po~etak sednice vlade.

Ko pri mo ra `e nu da no si bur ku, pla }a 30.000 evra PA RIZ: U Francuskoj danas stupa na snagu zakon o zabrani no{ewa burke na javnim mestima ~ime }e Francuska postati druga evropska zemqa, nakon Belgije, koja je uvela takvu zabranu. „Zakon o prikrivawu lica na javnom mestu” usvojen je 12. oktobra i odnosi}e se na `ene koje nose nikab ili burku, a ima ih, prema podacima francuskog ministarstva unutra{wih poslova, oko 2.000.

Muslimanska zajednica u Francuskoj broji oko sedam miliona qudi. Uo~i stupawa na snagu zakona, francuske vlasti su organizovale jednomese~nu kampawu pod nazivom „Republika ne krije lice”, a ministarstvo unutra{wih poslova je izdalo uputstvo u kojem su policajci upozoreni da ne ka`wava-

ju `ene koje nose burku u blizini xamije. Zakon se ne odnosi samo na `ene koje nose marame, ve} i sve one koji ih na to primoravaju, kao i sve one ~ija identifikacija nije mogu}a zbog prikrivawa lica poput osoba koje nose na primer kapuqa~e.

Me|utim, predvi|eno je nekoliko izuzetaka kod „sakrivawa identiteta i pokrivawa glave”, pa se kaciga mora nositi tokom vo`we motora ili tokom obavqawa posla koji nosi takav vid rizika, zatim tokom sportskih aktivnosti kod kojih je neophodno za{tititi glavu i vratni deo, kao i kod posebnih vidova obla~ewa tokom tradicionalnih prazika i to-

kom umetni~kih manifestacija.

U uputstvu ministarstva unutra{wih poslova obja{wava se da gra|ani ne}e mo}i da sami „uzmu zakon u ruke” ve} da je wihova obaveza da pozovu policiju koja }e utvrditi da li osobi koja nosi burku treba da naplati 150 evra kazne za kr{ewe zakona.

Muslimanke }e, osim u xamiji, mo}i da nose burku u svom domu, hotelskoj sobi i automobilu, ali samo kad one ne voze.

Zakon predvi|a kazne i za svakoga ko primora `enu da nosi burku, pa }e ta osoba morati da provede godinu dana u zatvoru ili da plati 30.000 evra.

Kazna je, me|utim, dva puta ve}a -dve godine zatvora ili 60.000 evra, ako se na no{ewe burke primorava maloletna osoba

balkan

dnevnik

CR NO GOR SKA PO LI CI JA JU ^E PO TVR DI LA

Bi zni smen Dra gan Be }i ro vi} ubi jen u Bu dvi POD GO RI CA: Crnogorska policija potvrdila je da je u Budvi u no}i izme|u subote i nedeqe ubijen biznismen Dragan Be}irovi}. Po nezvani~nim informacijama privedeno je nekoliko osoba na saslu{awe. Kako je objavio internet-portal pod-

no u policijskom saop{tewu, Be}irovi} je ubijen tri sata po pono}i, u budvanskom nasequ Golubovina. Be}irovi} je bio izvr{ni direktor kompanije „Bepler i Xejkobson” i vlasnik hotela „Bjanka” u Kola{inu i „Avala” u Budvi.

vqa, krenuo prema Domu zdravqa koji se nalazi 500 metara od mesta ubistva.

Kom{ije u mirnom budvanskom kraju su se probudile kada su ~uli pucwe u zoru i iza{li na terase, ali se jo{ spekuli{e je li bio jedan ili vi{e napada~a.

Kombi hitne pomo}i sa rawenim Be}irovi}em odmah je krenuo u kotorsku bolnicu, ali je

i Alenom Meduwaninom. To je bio drugi sukob sa bra}om Ka{}elan, pisali su mediji, a prvi se dogodio u no}i izme|u 1. i 2. januara, podse}aju „Vijesti”.

Prema pisawu podgori~kog nedeqnika „ Monitor”u broju od 18. marta ove godine, ubijeni Dragan Be}irovi} je bio „istureni igra~” kompanije „Bepler i Xejkbson”, a kao akteri u poslovima te kompanije pomiwu se

ponedeqak11.april2011.

23

HRVATSKA

Uhap {e na maj ka pe va ~a Ce tin skog RI JE KA: Hrvatski mediji su javili da je policija u Rijeci privela Vinku Cetinski, majku poznatog peva~a Tonija Cetinskog.

Kako navode elektronski mediji, dosada{wom policijskom istragom u slu~aju Vinke Cetinski, koja se tereti za malverzacije s nekretninama, ali i prawe novca, pro~e{qano je ~etrdesetak spor-

da }e mu vratiti najmawe 11 miliona evra, dakle iznos za koji ga je o{tetio, te preneti udele u wihovim tzv. projektnim tvrtkama. Kon~ar je sporazum nudio i Vinki Cetinski, ali je ona odbila da ga potpi{e.

No, ~ini se da je Radolovi} tim sporazumom zapravo samo kupovao vreme jer ga, kako doznajemo, nije

Ubi je ni Dra gan Be }i ro vi} bio je „is tu re ni igra~” kom pa ni je „Be pler i Yej kobson”, a kao ak te ri u po slo vi ma te kom pa ni je po mi wu se Stan ko Su bo ti} i brat biv {eg pre mi je ra Mi la \u ka no vi }a

Crnogorska policija na mestu ubistva Dragana Be}irovi}a

gori~kog lista „Vijesti”, nepoznata osoba ispalila je tri hica na Be}irovi}a, koji je bio u blizini svog automobila, ispred zgrade u kojoj ima stan.

Policija je na mestu ubistva prona{la tri ~aure kalibra 7,62 milimetara. Kako je navede-

Ubijeni Dragan Be}irovi} i wegov brat Zoran Be}irovi}, prema ranijim tvrdwama nekih podgori~kih medija, imali su poslovne veze s srpskim biznismenom Stankom Suboti}em.

Napada~ je odmah pobegao, a Be}irovi}, kako se pretposta-

biznismen izdahnuo, objavqeno je na portalu „Vijesti onlajn”. „Vijesti” podse}aju da je Be}iorvi} pre dve godine napadnut dok se sa prijatejima vozio xipom. Policija je odmah kao aktere te{kog incidenta ozna~ila vlasnika kola{inskog restorana „Skver” i diskoteke „66” Dejana Ka{}elana, zvanog Komarac, i wegovog brata Aleksandra, a tragalo se i za suvlasnikom pomenute diskoteke Miroslavom Rako~evi}em i Podgori~anima Vinetuom Strugarom

Stanko Suboti} i brat biv{eg premijera Mila \ukanovi}a. „Monitor” je tako|e naveo da je i sin Svetozara Marovi}a povezan sa „Beplerom i Xejkobsonom”.

Po pisawu tog lista, Beplerovo „carstvo prostire se od britanskih Devi~anskih ostrva, preko Londona, Kipra, Beograda - pa do Kola{ina i Podgorice” Budvanska policija privela je vi{e lica na informativni razgovor.

PRO CE NA EK O EKO NOM SKOM OPO RAV KU NA ZA PAD NOM BAL KA NU

U re gi o nu ve li ke raz li ke, po boq {a we mo gu }e do go di ne BRI SEL: Evropska komisija je u najnovijoj proceni utvrdila da je ekonomski oporavak na Zapadnom Balkanu u pro{loj godini bio neujedna~en, jer je u Srbiji rast bruto doma}eg proizvoda (BDP) dostigao „skromnih 1,8 odsto”, a u Hrvatskoj je do{lo do pada BDP od 1,2 odsto.

Dok je „Albanija prevazi{la krizu bez recesije i dostigla rast bruto doma}eg proizvoda od dodatnih 5,7 odsto i u posledwem tromese~ju 2010, a u celoj godini od 4,1 procenata”.

Evropska komisija u ekonomskoj analizi, navodi da je do rasta ekonomije i BDP-a u regionu do{lo prvenstveno zahvaquju}i rastu izvoza, {to je dovelo i do smawewa spoqnotrgovinskog deficita. U Crnoj Gori je, prema proceni EK, BDP u 2010. porastao za 1,1 odsto, u Bosni i Hercegovini 0,9 procenata, Makedoniji 0,7, a na „Kosovu pod rezolucijom 1244 SBUN” je rast bruto doma}eg proizvoda bio 4,6 odsto. Evropska komisija procewuje da bi se Zapadni Balkan u idu}oj godini mogao dodatno oporaviti, iako jedino za Hrvatsku i Makedoniju konkretno

predvi|a da }e zabele`iti rast BD-a od 1,5 odsto, odnosno 2,2 procenta. „Stawe jevnih finansija se pogor{alo u Hrvatskoj,

Srbiji i na Kosovu, mada su sve zemqe krenule u daqu konsolidaciju buxeta”, isti~e se u dokumentu EK. Nezaposlenost, kako se navodi, ostaje velika nevoqa celog regiona, pa je tako u Srbiji i Hrvatskoj do{lo do osetnijeg

porasta nezaposlenosti. U Srbiji je ta stopa dostigla 20 odsto, a u Hrvatskoj 11,8 odsto radno sposobnog stanovni{tva, ali

je nezaposlenost daleko vi{e zabriwavaju}a, iako stagnira ili neznatno opada, u jo{ nekim dr`avama Zapadnog Balkana.

Rekorder u nezaposlenosti u regionu je Bosna i Hercegovina sa 42,7 odsto radno sposobnih gra|ana, Makedonija je u pro{loj

SLOVENIJA

BUGARSKA

Re fe ren dum o ho no rar ci ma, stu den ti se bu ne QU BQA NA: U Sloveniji je ju~e odr`an referendum o zakonu o honorarnom radu kojim se ukidaju studentski poslovi u sada{wem obliku i uvodi rad po kratkoro~nim ugovorima.

Po predlogu zakona mogu}nost da rade te poslove dobi}e i penzioneri i nezaposleni. Pravo glasa na vi{e od 3.000 bira~kih mesta, koja su otvorena jutros u sedam sati, ima 1,7 miliona Slo- Qubqana venaca. Nacionalna izborna komisija saop{tila je da je do 11 ~asova glasalo skoro 10 odsto bira~a, javila je slovena~ka agencija STA. „Mini poslovi” definisani su kao privremeni i povremeni ili na du`i, ali ipak ograni~en rok. Oni su reformisani oblik sada{wih poslova preko studentskih servisa, ali su pro{ireni i na penzionere, nezaposlene, ~ak i na one koji su podneli zahtev za

godini imala 32,1 odsto nezaposlenih, u Albaniji je stopa nezaposlenosti bila 13,7 odsto, u Crnoj Gori 12,1 procenata, dok za Kosovo nema podataka iako se smatra da je nezaposlenost i tamo velika.

Rekoder po stopi inflacije je u 2010. godini bila Srbija, gde je rast cena dostigao 10,3 procenta, dok je u Crnoj Gori to iznosilo svega 0,5 odsto, Hrvatskoj jedan odsto, Makedoniji 1,6 odsto, BiH 2,1 procenta, Albaniji 3,6 i na Kosovu 3,5 odsto.

U analizi EK se navodi da je „do ponovnog porasta inflacije na Zapadnom Balkanu do{lo zbog poskupqewa hrane i sirovina, posebno nafte” na svetskom tr`i{tu. To je, pored ostalog, „u Srbiji i Albaniji dovelo do odluka centralnih banaka da u martu ove godine podignu kamatne stope”.

Me|u zemqama potencijalnim kandidatima za ~lanstvo u Evropskoj uniji je i daqe u vidnom usponu najvi{e Turska, ~iji je bruto doma}i proizvod, dodu{e posle pada od 4,8 odsto u 2009. godini, pro{le godine zabele`io skok od 8,9 odsto.

azil. Takav posao mo`e da traje najvi{e 720 sati i donese prihod od 6.000 evra bruto godi{we, a minimalna satnica iznosi ~etiri evra.

Predlaga~ zakona je vlada Slovenije koja na taj na~in `eli da spre~i zloupotrebu studentskog rada, istovremeno pru`aju}i mogu}nost penzionerima i nezaposlenima da zarade novac.

Protiv predloga zakona su najvi{e studenti, koji su vladi poru~ili da prvo treba da re{i pitawe stipendija pre nego {to odlu~i da ukine studentske poslove koji su za mnoge budu}e akademce u Sloveniji jedini izvor prihoda, navodi STA. Sindikati upozoravaju da }e mini poslovi da podriju stalne oblike zapo{qavawa tako {to }e poslodavci na raspolagawu imati veliki broj slabo za{ti}enih, privremeno zaposlenih koji su „jeftiniji” za anga`ovawe.

Po di za we ogra de na gra ni ci zbog {a pa SO FI JA: Bugarski ministar poqoprivrede Miroslav Najdenov zatrazio je od Turske da preduzme adekvatne mere za suzbijawe {apa, zbog toga {to je potvr|eno da je ta sto~na bolest iz Turske do{la u Bugarsku.

Najdenov je, tako|e, od bugarske vlade tra`io finansirawe postavqawa ograde na bugarskoturskoj granici koja bi imala za ciq da ograni~i kretawe doma}ih `ivotiwa. U Bugarskoj je u posledwih nekoliko meseci registrovano vi{e `ari{ta {apa na istoku zemqe u blizini Turske granice. Bugarska vlada je pokrenula akciju uni{tavawa zara`enih `ivotiwa kako se bolest ne bi {irila.

(Ta njug)

Vinka Cetinski u pratwi hrvatske policije

nih transakcija, ispitan je niz svedoka, od kojih su se navodno neki i sami javili. No, “okida~” raspetqavawa cele pri~e je tzv. svedok-pokajnik. Radi se, naime, o bliskom saradniku trgovca nekretninama Drage Radolovi}a koji je imao uvid u sve transakcije.

Jedan od o{te}enih Danko Kon~ar i daqe se suzdr`ava od komentara i zapravo samo `eli da vrati svoj novac. On je prvo poku{avao da slu~aj re{i mirnim putem, a po{to u tome nije uspeo, odlu~io je da podnese krivi~ne prijave. Naime, kad je dobio konkretne informacije o malverzacijama s nekretninama, Kon~ar je poseo za sto i Vinku Cetinski i Dragu Radolovi}a. Rekao im je kakvim informacijama raspola`e i tra`io da mu vrate novac. I Vinka Cetinski i Radolovi} sve su uporno negirali, no navodno je Radolovi} nakon dvomese~nog natezawa doznao da je Kon~ar zapravo sve saznao od wegovog najbli`eg saradnika. Stoga je Radolovi} odlu~io da s Kon~arom potpi{e sporazum kojim se obavezuje na to

ispo{tovao, nakon ~ega je Kon~ar odlu~io da podnese krivi~nu prijavu protiv svih ukqu~enih u prevaru, s Vinkom Cetinski i Dragom Radolovi}em na ~elu. No, ni on ne veruje da }e do}i do celog iznosa za koji je prevaren, koji se, po nekim procenama, pewe do blizu 30 miliona evra.

Osobe koje policija tereti za prevaru pripadnici su roviwskog xet-seta, ugledni, mo}ni i bogati qudi. Drago Radolovi} neslu`beni je kraq me|u trgovcima nekretninama, vlasnik je agencije za nekretnine „Istra Bavarija agentur„, a pre tog posla `iveo je i radio u Nema~koj, pa otud i spekulacije o tome da je u be`awu od istrage iskoristio navodno i nema~ko dr`avqanstvo. I porodica Sorgo spada u uspe{ne dilere nekretnina, a advokatski par Hrvatin vodi uspe{nu kancelariju. No, najve}i kapitalac ove istrage ipak je Vinka Cetinski, biv{a pomo}nica ministra turizma, ugledna profesorka Hotelijerskog fakulteta u Iki, za koju mnogi tvrde da je najmo}nija `ena Roviwa...

Pre mi jer ka Ko sor po no vo o spor nom sta nu Premijerka Jadranka Kosor ponovno je ju~e javnosti obja{wavala kako je stekla stan u [eferovoj ulici u Zagrebu. Uradila je to putem advokatske kancelarije u emisiji „Nedeqom u dva” kao reakciju na izjavu Vesne Pusi} da je „grozan na~in na koji je Kosor stekla stan”. Voditeq Aleksandar Stankovi} ironi~no je najavio reak- Jadranka Kosor ciju premijerke Jadranke Kosor u kojoj je premijerka ponavqala kako je do stana do{la na zakonit na~in te da nije nikoga preselila. Stankovi} je premijerku Kosor nazvao wihovom najdra`om gledateqkom.

CRNA GORA

Luk {i}: Ne ka qu di pro {e ta ju POD GO RI CA: Crnogorski premijer Igor Luk{i} podr`ao je odr`avawe Parade ponosa koju je za ovu godinu najavila nevladina organizacija Forum progres Premijer je kazao da Crna Gora u nekom trenutku mora pokazati da je dru{tvo spremno da prihvata razli~itosti, bez obzira na li~ne stavove o tome. On je ocenio da bi taj potencijalni skup verovatno bio skup visokog rizika i da bi time bila ve}a obaveza Uprave policije da obezbedi wegovo odr`avawe u skladu sa svim bezbednosnim standardima, prenose podgori~ki mediji.

„U skladu sa zakonom ta~no se zna kako se organizuju pojedini skupovi i kako se obezbe|uju bezbednosni standardi”, rekao je Luk{i} i dodao da u nekom trenutku crnogorsko dru{tvo „mora pre}i crtu” kako bi dokazalo da prihvata sve razli~itosti. „Da li ih li~no prihvatamo ili ne, da li li~no imamo ovakav ili onakav stav, to neka ostane na{e privatno razmi{qawe, ali moramo se suo~iti sa time da u dru{tvu postoje razli~itosti, da ta pitawa spadaju u korpus qudskih prava. Neka qudi pro{etaju i mi }emo time pokazati da smo civilizovani”, rekao je Luk{i}.

24

de^ji dnevnik

ponedeqak11.april2011.

dnevnik

Bi la sam u ze mqi ~u da

J

ed nog da na sam se ve o ma umo ri la, spu sti la gla vu na ja stuk i po ~e la da plo vim po sno vi ma.

Pro le }e je gra nu lo, {u ma je oze le ne la. [e ta la sam kroz {u mu i sre la jed nog la vi }a.

Upi ta la sam ga gde mu je maj ka.

La vi} je tu `no od go vo rio da ve} dva da n a tra ` i maj k u.

Igra ju }i se s osta lim la vi }i ma oti {ao je du bqe u {u mu i za lu tao. Po mi lo va la sam ga po gla vi i re kla da }u mu po mo }i

da na |e maj ku. Kre nu li smo du bqe u {u mu i sre li ve li kog ze ku s de com. Upi ta la sam ga da li je vi deo la vi cu Eli za be tu.

Ze ka nam je od go vo rio da je tu iza ve li kog dr ve ta da pla ~e.

Ka da smo sti gli do dr ve }a, la vi} je re kao da to ni je we go va maj ka. Kre nu li smo da qe kroz {u mu. Ma lo smo se umo ri li i se l i na tra v u. La v i} mi je ubrao je dan cve tak i re kao da je to ~i nio i svo joj maj ci. Za pla kao je, ja sam ga po ma zi la i

P~elica Medica

kre nu li smo da qe. U da qi ni smo vi de li da nam u su sret ide la vi ca s dva la vi }a. La vi} i la vi ca su po tr ~a li jed no ka dru gom i za gr li li se.

La vi ca mi se pu no za hva li la i svi za jed no su me is pra ti li do mo je ku }e, a ja sam ih po zva la na so ki}. I u tom je za zvo nio sat.

Jelena Radoj~i}, III-3 O[ „Svetozar Markovi} Toza” Novi Sad

Sijaj, sijaj p~elo mala, tako divna, tako sjajna.

Polen skupqaj polako ti i nama med po~ni praviti.

Sezona meda sada po~iwe, pametnice, vrednice, radi ti.

Sjajan med nam daj, pa onda nastavi rad.

Sijaj, sijaj, p~elo mala, tako vredna, tako radna.

Sandra Jovi}, III-c O[ „Jo`ef Atila” Novi Sad

Qubavna pesma Jelena Kupre{ki, I razred, O[ „Laza Kosti}”, Koviq

M Elena Erakovi}, I-4, O[ „Sowa Marinkovi}”, Novi Sad

Odrasli, ~ujte Svaki pla~ deteta sve daqe i daqe se ~uje, govori nam tugu i `equ za ne~im, kao pla~ ostavqenog ma~eta usred {ume.

Na to, roditeqi, reagujte br`e!

Meda u ruci i suze u o~ima, strah je oko tebe, a oluja u tvojim o~ima.

Kao ki{obran ra{irite srce va{e da se deca vi{e ne pla{e.

To nisu igra~ke koje sa strane sklonite, to su va{a mala bi}a sa kojima treba vi{e da razgovarate.

Ka`ite ne{to lepo deci, oni }e odgovoriti: „To je lepa rima”, jer dete s rado{}u va{u qubav prima, i zbog toga odrasli, ~ujte!

Mo ja se stra

e lim da vam pred sta vim mo ju mla |u se stru. Ona se zo ve Na |a i ima {est go di na. @ Umi qa ta je i mno go je vo lim. Ima dve krup na

braon oka, u ko ji ma sam uvek u cen tru pa `we. We na mo der na fri zu ra mi se mno go svi |a. We na ma la usta iz go va ra ju ve li ke re ~i. Svo jim ma lim no sem na wu {i sva ku mo ju taj nu. Uvek se le po obla ~i i vo le la bih da no sim we nu ode }u sva ki dan. Mar qi vost je oso bi na ko ju naj ~e {}e is po qa va la. Sva ki dan ra do ~i ta i pi {e i `e li da zna {to vi {e. ^i ta we je wen omi qe ni ho bi i ne odva ja se od kwi ge. Na ro ~i to u`i va dok ~i ta i je de ja bu ku. Po ne kad je tvr do gla va i ne slu {a me.

Ni kad ne od u sta je od svo jih `e qa. Uvek sa mo pu zda no bra ni svo je mi {qe we. Zbog ovih oso bi na po ne kad mi sli da sve mo `e sa ma. We na du ho vi tost me uvek ora spo lo `i. Stal no se {a li i we ni po kre ti uvek do ~a ra va ju {a lu. Sva ki dan je ve se la i pri ~a vi ce ve. Ona mo `e da se {a li i na svoj ra ~un. Str pqi vost joj i ni je ja ~a stra na. Kad ja pri ~am ona ne mo `e da do ~e ka da do |e na red. Ka da je ne ko kri ti ku je ona uvk po~ ne da pla ~e. Dra go joj je ka da do bi ja po hva le. Uvek je u cen tru pa `we, po go to vo me |u dru ga ri ma u vr ti }u. Svi `e le da se dru `e s wom i da ih pri hva ti kao pri ja te qe. Ni je se bi~ na, ne tu ~e se i po ma `e dru gi ma.

Do bra je pre ma svo jim dru ga ri ma i za to je oni vo le.

Na dam se da }e po ovom i dru gi shva ti ti da je mo ja se stra naj bo qa.

Mila Krsti}, III-4 O[ „Prva vojvo|anska brigada” Novi Sad

O, ru`ice moja mala stalno nam crvena bila i leti i zimi da ti se svako divi.

Puna si mirisa ti o cvetu qubavi.

Dragana Gaji}, IV-1 O[ „Vuk Karaxi}” Novi Sad

Ana \urka, VIII-2, O[ „Milo{ Crwanski”, Hrtkovci

I qubav ume da boli

Sawa Debeqa~ki, VI razred O[ „@arko Zrewanin U~a” Nadaq

Pr va qu bav

U srcu mi ponor duboki, A stare rane jo{ me peku, U du{i spava tajac muki, A gorke suze bez prestanka teku.

vek }u se se }a ti mo je pr ve qu ba vi. De U si lo se to pro {log le ta za ras pust ka da sam bi la kod ba ke u Osi je ku. Ta mo su bi -

la dva de ~a ka. Je dan je sva ki dan do la zio na igra li {te na ko je sam do la zi la i ja. On je imao pla vu ko su i uvek je bio sport ski ob u ~en. Svi deo mi se. Bo ja la sam se da mu pri |em. Ve ro vat no sam se i ja we mu svi de la.

Sa dru ga rom je sva ki dan na bi ci klu po par pu ta pro la zio po red ba ki ne ku }e i gle dao u dvo ri {te. Ka sni je sam sa zna la da se zo ve Ne ma wa.

Ras pust je br zo pro {ao. Mo ra la sam ku }i. Sa Ne ma wom se ni sam upo zna la, ta ko da sad je dva ~e kam let wi ras pust da po no vo odem u Osjek i da se sa wim vi dim.

Sara Ugrinovi}, IV-4 O[ „Milo{ Crwanski” Novi Sad

Ba ka

o ja ba ka se zo ve Du {an ka, ali ja je zo vem Du ca. We no de vo ja~ ko pre zi me je Svir ~e vi}. Od ka da se uda la za mog de ku, pre zi va se Ma ni}.

Du ca ima 61 go di nu. Ona ima pla vu ko su. Vo di ra ~u na ka ko se obla ~i, mi ri {e i uvek no si svo ju fri zu ru. Ovo {to }u re }i }e vas za ~u di ti, ali ona jo{ uvek ra di. Sva kog da na mi ku va ru ~ak, a vi ken dom sa mnom igra fud bal i te nis. Do la zi da ve `ba mo da svi ra mo kla vir. Vo di me u Ne ma~ ku, u Prag i na Fed i Dej vis kup. Uvek se uvre di ka da joj ka `em da je sta ra.

Za mog bra ta i me ne ona je naj bo qa ba ka na sve tu!!

Avram Buji}, III-g O[ „\or|e Nato{evi}” Novi Sad

O, ru`o, ru`ice, prelepa lepotice ti si drag cvet, tebe voli ceo svet.

I qubav ume da boli, Mnogi se pitaju kako, Ako srce previ{e zavoli, Onda boli neopisivo jako!

Mnogi misle da je voleti lako, Al’ oni qubavi nisu bili ni blizu, Ne voli se samo tako, Ne voli srce ba{ svakog u nizu.

Marko Nedimovi}, IV-5, O[ „Jovan Popovi}”, Bano{tor

Milica Radovanlija, VII razred O[ „Milo{ Crwanski” Hrtkovci

STUdenTSki dnevnik

dnevnik

ponedeqak11.april2011.

25

„BEOGRADSKI SINDIKAT” NA TRIBINI O UTICAJU POPULARNE KULTURE NA SISTEM VREDNOSTI KOD MLADIH

Na va la sa dr `a ja ko ji gu {e i ovo ma lo du ha Fo to: N. Sto ja no vi}

OTVORENI DANI TEHNOLO[KOG FAKULTETA

S na u kom „na ti” I ove go di ne Teh no lo {ki fa kul tet Uni ver zi te ta u No vom Sa du or ga ni zo vao je svo je „Otvo re ne da ne” kao naj bo qi vid pri bli `a va wa poj mo va teh no log i teh no lo gi ja pr ven stve no ma tu ran ti ma po ten ci jal nim bru co {i ma, ali i {i rem gra |an stvu. Dvo dnev ni pro gram, upri li ~en 7. i 8. apri la, is pu wen je ni zom na u~ no-po pu lar nih pre da va wa i prak ti~ nih ra di o ni ca, a po se ti o ci ma su pri ka za ne za ni mqi vo sti iz obla sti ko je se iz u ~a va ju na ovom fa kul te tu.

– „Otvo re ni da ni Teh no lo {kog fa kul te ta„ or ga ni zo va ni su tre }i put za re dom i to je sa mo jed na u ni zu kam pa wa ko ju Fa kul tet or ga ni zu je u ovoj go di ni. Osim ove ma ni fe sta ci je, ima mo pro mo ci je u sred wim {ko la ma, or ga ni zo va li smo „No} is tra `i va ~a” i Fe sti val na u ke – ka `e za „Dnev nik” Pi-Ar teh no lo {kog fa kul te ta Da mjan To ma nek.

Sred wo {kol ci su „Otvo re na vra ta” po se ti li iz ra znih raz lo ga. U~e ni ca Sred we teh ni~ ke {ko le Jo va na De ja no vi}, iz ^e re vi }a, ka `e da ih je raz red na do ve la u raz gle da we i da, iako joj se ~i ni za ni mqi vo, ne `e li da po ha |a ovaj fa kul tet.

Vi {e in te re so va wa po ka za li su u~e ni ci iz uda qe ni jih gra do va.

– Za ni ma me eko-ener get ski smer i `e lim da ga upi {em po za vr {et ku ~e tvr te go di ne – si gu ran je u svo ju na me ru u~e nik gim na zi je iz Su bo ti ce Se ba sti jan Ro mi}.

We gov su gra |a nin De jan Hor nek, ko ji po ha |a He mij sku {ko lu od lu ~io za smer he mij skog pro ce snog in `e wer stva.

Na „Otvo re nim da ni ma„ bi le su za stu pqe ne ra di o ni ce „Cyclerecycle„, „Vre di li naf ta iz ’mog dvo ri {ta’„, „Te sti raj svo ja ~u la„, „Fe no me nal ni fe no me ni„, „Od gra nu le do pla sti~ nog pro iz vo da„, „Jo gurt – na u ka i za ba va„, „DNK za po ne ti„, „Vir tu el na ge ne ti~ ka la bo ra to ri ja„, „Pro zor u svet mi kro or ga ni za ma„, „Mi ri sna la bo ra to ri ja – od biq ke do etar skog uqa„, „Na br za ka do aspi ri na – de mi sti fi ka ci ja na stan ka ta ble te„, „’Light’ pro iz vo di – mag net za po tro {a ~e„, „Uti caj iz li va wa naf te iz ce vo vo da na na {e okru `e we„, „Umet nost va ja wa iz ugla teh no lo ga – sa mo ~i sti vi ma te ri ja li„ i „@e li te li da po sta ne te teh no log„. Pro {le go di ne ma ni fe sta ci ju je po se ti lo pre ko 400 |a ka iz ra znih gra do va.

A. Varga

„Bri qant no u~e we” Pr vo iz se ri je bes plat nih pre da va wa na te mu „Bri qant no u~e we” za u~e ni ke i stu den te odr `a va se su tra u 19 ~a so va, u pro sto ri ja ma „NS-pro gru pe„, @e le zni~ ka 4. Ciq je pru `a we po dr {ke za efi ka sni je u~e we i kva li tet ni ju i br `u pri pre mu za za vr {e tak {kol ske go di ne i jun ski is pit ni rok. Pre da va we «„Bri qant no u~e we„» za sno va no je na pro gra mu raz vo ja in te lek tu al nih ve {ti na bri tan skog na u~ ni ka To ni ja Bu za na, a od no si se na ovla da va we teh ni ka ma u svim fa za ma u~e wa, u pla ni ra wu i or ga ni zo va wu vre me na za

u~e we, pre po zna va wu su {tin skih sa dr `a ja i vo |e wu be le {ki. Ta ko |e, pro gram pod ra zu me va i upra vqa we mo ti va ci jom za u~e we, kao i ot kri va we i afir mi sa we vla sti tog sti la u~e wa.

Pra vo pri ja ve ima ju u~e ni ci i stu den ti, ali i dru gi ko ji ma je u~e we va `no. Za in te re so va ni se mo gu pri ja vi ti na te le fo ne 422–003 i 422–004 ili li~ no na po me nu toj adre si do kra ja da na.

Or ga ni za to ri su edu ka tiv ni cen tar „Fi ne sa„ i {ko la ra ~u na ra i stra nih je zi ka „NS pro group„.

A. J.

Evrop ska kon fe ren ci ja stu de na ta teh ni ke Evrop ska kon fe ren ci ja stu de na ta teh ni ke odr `a }e se od 14. do 22. apri la u na {oj pre sto ni ci, u or ga ni za ci ji lo kal ne BEST gru pe Be o gra da, a oku pi }e vi {e od 300 de le ga ta, stu de na ta teh ni ke, teh no lo gi je i pri rod nih na u ka s 93 uni ver zi te ta iz 31 evrop ske ze mqe!

Sve ~a nom otva ra wu Kon fe ren ci je, 15. apri la u Do mu omla di ne i SKC-u, uz de le ga te i or ga ni za to re, pri su stvo va }e pred stav ni ci dr `av nih in sti tu ci ja, Uni ver zi te ta u Be o gra du i zna ~aj nih me |u na rod nih i do ma }ih kom pa ni ja ko je sa ra |u ju s BEST-om.

Ce lo dnev no otva ra we, osim pro to ko lar ne sve ~a no sti, bi }e po sve }e no i part ner skim kom pa ni ja ma, od no sno wi ho vim pre zen ta ci ja ma, odr `a }e se in ter na ci o nal ni sa jam po slo va i prak si za pri sut ne de le ga te, ali i stu den te teh ni ke i di plom ce iz ce le Sr bi je. Vi {e in for ma ci ja o kon fe ren ci ji mo `e se na }i na adre si www.general-assembly.eu.

A. Va.

Na tri bi ni „Uti caj po pu lar ne kul tu re na si stem vred no sti kod mla dih”, odr `a noj u am fi te a tru „Ni ko la Te sla” na FTNu, ~la no vi po pu lar ne hip-hop gru pe „Be o grad ski sin di kat„ na gla si li su da se tre nut no po pu la ri zu ju lo {e stva ri i da je dr `a va ta ko ja mo ra da po sta vi pra vi si stem vred no sti. Po wi ho vim re ~i ma, to bi se mo glo sre di ti ja ~om kon tro lom sa dr `a ja ko ji se pla si ra ju pu tem ma sov nih me di ja. ^lan gru pe Bo {ko ]ir ko vi} (Ska bo) re kao je da bi dr `a va tre ba lo du go ro~ ni je da po sma tra {ta se de {a va s ge ne ra ci ja ma ko je kon zu mi ra ju te sa dr `a je, a glav ni pro blem je to {to ih mla di qu di pri hva ta ju ne kri ti~ ki. Da nas su, ka ko ka `e ]ir ko vi}, pra ve vred no -

sti po re me }e ne, qu bav, pri ja teq stvo i do bro ta pre tvo ri le su se u za vist i po hle pu. ^la no vi ove gru pe slo `i li su se u to me da mo ra da po sto ji pro -

je kat da se mla dim qu di ma pre ko me di ja pre zen tu ju pra ve vred no sti.

– Kod nas je go di na ma spu ta va na in te lek tu al na eli ta, a pre u -

ze li su je ele men ti estra de i pop-kul tu re. Ma do na je po sta la va `ni ja od Do sto jev skog i Pu {ki na. Da nas ima mo na va lu popkul tu re ko ja me wa ovo ma lo du ha {to je kod nas osta lo. Je di ni na ~in da se od u pre mo de hu ma ni za ci ji dru {tva je da se bo ri mo za do bar si stem vred no sti – re kao je ~lan „Be o grad skog sin di ka ta„ Alek san dar Pro ti}.

Stu den ti su is ko ri sti li pri li ku da ovim po pu lar nim mom ci ma, ko ji u svo jim pe sma ma ne {te de ni dr `a vu ni vlast, po sta ve pi ta wa i di sku tu ju o te mi.

U~e sni ci tri bi ne je din stve ni su u za kqu~ ku da od mla dih in te lek tu a la ca tre ba stvo ri ti no vu eli tu ko ja }e usvo ji ti pra ve mo ral ne vred no sti i bi ti pri mer svi ma.

N. Radman

Na ma ster u In do ne zi ju Vla da In do ne zi je }e i ove go di ne sti pen di ra ti od re |e ni broj stu de na ta iz Sr bi je za ma ster stu di je u toj ze mqi. Kon kurs je otvo ren za sve stu dij ske obla sti na 13 uni ver zi te ta u In do ne zi ji. Osnov na ide ja je da stu dent pr ve go di ne u~i in do ne `an ski je zik, a da po tom dve go di ne stu di ra `e qe ni ma ster pro gram. Stu dent do bi ja sti pen di ju to kom svih 36 me se ci stu di ja.

Sti pen di ja po kri va raz ne tro {ko ve: jed no krat nu nov ~a nu po mo} pri li kom do la ska u In do ne zi ju, tro {ko ve `i vo ta to kom pr ve go di ne ka da u~i in do ne `an ski i to kom ma ster pro gra ma, tro {ko ve za is tra `i va we i za kwi ge. Sti pen di ja po kri va i po vrat nu avi on sku kar tu i pre voz do uni ver -

zi te ta na ko jem }e stu dent stu di ra ti. Stu den ti }e ta ko |e mo }i da ko ri ste osnov ne zdrav stve ne uslu ge do ma zdra vqa u okvi ru uni ver zi tet skog cen tra.

Uslov za do bi ja we sti pen di je je da kan di dat ne ma vi {e od 35 go di na, da ima be ~e lor di plo mu ili ser ti fi kat iste vred no sti, po lo `en TO EFL is pit s mi ni mum 450 osvo je nih bo do va, i da po pu ni i po {a qe pri ja vu za jed no s pre po ru kom.

Stu den ti iz Sr bi je tre ba da po {a qu svo je pri ja ve na adre su in do ne `an ske am ba sa de u Be o gra du – Embassy of the Republic of Indonesia – For „Scholarship for Master Degree Program 2011”, Bu le var kne za Alek san dra Ka ra |or |e vi }a 18, 11000 Be o grad. Pri -

ja ve tre ba da stig nu u am ba sa du naj ka sni je do 1. ma ja. Oni ko ji }e kon ku ri sa ti on-lajn o to me tre ba pi sme nim pu tem da oba ve ste am ba sa du ta ko |e naj ka sni je do 1. ma ja.

Svim stu den ti ma ko ji stu di ra ju ili su za vr {i li stu di je na Uni ver zi te tu u No vom Sa du, a `e le da kon ku ri {u za ovu sti pen di ju, UNS }e da ti „Nomination Letter„ ko ji je na ve den u okvi ru uslo va za neo p- hod nu do ku men ta ci ju. Da bi do bio ovaj do ku ment, po treb no je da stu dent na vra ti li~ no u uni ver zi tet sku Kan ce la ri ju za me |u na rod nu sa rad wu, Trg Do si te ja Ob ra do vi }a 5, ~e tvr ti sprat, kan ce la ri ja br.

406, ili da po {a qe i-mejl na: natasa_nikolic@uns.ac.rs.

A. Va.

JO[ JEDNA AKCIJA HUMANITARNOG FONDA „OSMEH NA DAR”

Po klo ni za de cu iz Do ma u Ve ter ni ku Stu dent ski hu ma ni tar ni fond „Osmeh na dar”, ko ju ~i ne stu den ti vo lon te ri, pro {le ne de qe je, u okvi ru hu ma ni tar ne ak ci je, sa ku pqao no vac za de cu s in te lek tu al nom ome te no {}u iz Do ma u Ve ter ni ku. Na {tan du u ho lu Fa kul te ta teh ni~ kih na u ka stu den ti su mo gli da osta ve ode }u, obu }u, sve ske, olov ke, bo ji ce i igra~ ke ko je }e vo lon te ri 16. apri la od ne ti u Ve ter nik, gde }e pro ve sti dan u igri i dru `e wu s de com iz Do ma. Ciq ove ak ci je je da se po mog ne de ci iz Do ma u re {a va wu eg zi sten ci jal nih pro ble ma.

– Qu di sla bo za sta ju na {tan du da se ras pi ta ju za ak ci ju– ka `e vo lon ter ka iz fon da Je le na Da ni lo vi}. – Vi {e je onih ko ji su pro ~i ta li o ak ci ji u me di ji ma pa `e le da po mog nu. Sa ku pi li smo naj vi {e gar de ro be, sve sa ka i slat ki {a. O~e ki va li smo ve }i od ziv od stu de na ta, bar {to se ti ~e do no {e wa slat ki {a. Stu pi li smo u kon takt s go to vo 80 fir mi da nam spo no zo ri {u ak ci ju, ali se sa mo jed na ogla si la. Raz o ~a ra ni smo od zi vom, pri li kom pro {le ak ci je

za de cu s Ko so va smo sa ku pi li mno go vi {e nov ca.

Fond „Osmeh na dar” uspe {no funk ci o ni {e ve} pet go di na u okvi ru Prav nog fa kul te ta u Be o gra du, po ma `u }i oni ma ko ji ma je po mo} neo p hod na. Pre dve go di ne Fon du su se pri kqu ~i li i stu den ti no vo sad skih fa kul te ta, u ~i joj su sa rad wi to kom ovog pe ri o da spro ve de ne mno ge ak ci je na te ri to ri ji No vog Sa da i oko li ne.

U fe bru a ru Fond je do ni rao 20.000 di na ra On ko lo {kom ode qe wu De~ je bol ni ce. Od mar ta vo lon te ri jed nom ne deq no od la ze ta mo i igra ju se s de com. Ovog me se ca po ~e la je i ak ci ja „Imam jed nu `e qu” gde }e vo lon te ri pro na la zi ti qu de do bre vo qe ko ji }e is pu wa va ti de ci s on ko lo gi je re al ne `e qe u vi du kwi ga, igra ~a ka, gar de ro be, sport ske opre me. Od kra ja apri la vo lon te ri }e ta ko |e jed nom ne deq no od la zi ti u Ro di teq sku ku }u u Srem skoj Ka me ni ci da bi se igra li s de com.

Na te ri to ri ji Sr bi je or ga ni zo va ne su raz ne ak ci je. U mar tu 2009. fond je do ni rao dva kom ple ta lek -

Fo to: N. Sto ja no vi}

ti re za osnov nu i sred wu {ko lu bi bli o te ci u Gra ~a ni ci kao i okol nim me sti ma. To kom pro le }a te go di ne po klo we ni su kom pju te ri mla di ma iz naj u gro `e ni jih en kla va na Ko so vu i Me to hi ji kao i sle pom de ~a ku iz Su bo ti ce. U ok to bru 2010. na Prav nom fa kul te tu u Be o gra du or ga ni zo van je hu ma ni tar ni kon cert iz vor ne mu zi ke po sve }en de ci obo le loj od ma lig nih bo le sti s Ko so va i Me to hi je.

Osnov ni ci qe vi fon da „Osmeh na dar” su pru `a we ma te ri jal ne i mo ral ne po dr {ke de ci s Ko sva i Me to hi je i in ter no ra se qe nim li ci ma i iz be gli ca ma s po seb nim po tre ba ma u ce loj Sr bi ji. Osim to ga, ciq Fon da je i {i re we sve sti o so ci jal nim i zdrav stve nim uslo vi ma, kao i una pre |e we i pro mo ci ja kul tu re i obra zo va wa u si ro ma {nim i ne raz vi je nim obla sti ma {i rom Sr bi je.

A. Varga

VA@NI TELEFONI Univerzitet u Novom Sadu Trg Do si te ja Ob ra do vi }a 5, te le fon rek to ra ta: 021/6350-622, 485-2020, faks: 021/450-418, e-mail: rek to rat @uns.ns.ac.yu, in ter net-adre sa www.ns.ac.yu.

Fakultet tehni~kih nauka Trg Do si te ja Ob ra do vi }a 6, Dekanat: 021/485-2055, stu dent ska slu `ba:{ef studentske slu`be 485-2222. re fe rent za ra ~u nar stvo i automatiku: 021/485-2229. re fe rent za ma {in stvo: 021/485-2226. re fe rent za energetiku, elektroniku i telekomunikacije 021/ 4852231 re fe rent za in du strij sko in`ewerstvo i menayment; mehatronika 021/485-2224, referent za gra fi~ ko in`ewerstvo i dizajn; in`ewerstvo za {ti te `i vot ne sre di ne 021/485-2225. re fe rent za ar hi tek tu ru: 021/485-2223. re fe rent za gra |e vi nar stvo 021/485 2228, re fe rent za sa o bra }aj 021/485-2227 referent za postdilomske studije 021/ 485-2230. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te 840-1710666 -12.

Poqoprivredni fakultet Trg Do si te ja Ob ra do vi }a 8, te le fon: 021/485-3500, stu dent ska slu `ba: 021/485-3379. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te 840 - 1736666 - 97.

Filozofski fakultet Dr Zorana \in|i}a 24, te le fon: 021/450 628, stu dent ska slu `ba: 021/484-3273. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te: 840 - 1712666 - 26.

Medicinski fakultet Haj duk Veqkova 3, te le fon 021/420 - 677, stu dent ska slu `ba: 021/6624-377. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te: 840 - 1633666 - 55.

Akademija umetnosti \u re Jak {i }a 7, cen tra la: 021/422 - 177. Broj `i rora ~u na za stu dent ske upla te: 840 - 1451666 - 42.

Tehnolo{ki fakultet Bu le var ca ra La za ra 1, te le fo ni: 021/485-3600, stu dent ska slu `ba: 021/485-3613, 485-3611 Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te: 840 - 1647666 - 56.

Prirodno-matemati~ki fakultet Trg Do si te ja Ob ra do vi }a 3, te le fon: 021/485-2700.

Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te: 840 - 1711666 - 19.

Pravni fakultet Trg Do si te ja Ob ra do vi }a 1, te le fon: 021/6350 377, stu dent ska slu `ba: 021/4853-109, 4853-110, 4853-111 i 4853-112. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te: 840 - 1627666 - 13.

Fakultet sporta i fizi~kog vaspitawa Lov }en ska 16, te le fon 021/450 - 188, stu dent ska slu `ba: 021/450 - 188 lo kal 122. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te 840 - 1718660 - 86.

Pedago{ki fakultet, Sombor Pod go ri~ ka 4, cen tra la: 025/22 - 030, stu dent ska slu `ba: 025/28 - 986. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te 840 - 1136666 - 68.

Gra|evinski fakultet, Subotica Ko za ra~ ka 2a, cen tra la: 024/554 - 300. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te 840 - 1233666 - 68.

Ekonomski fakultet, Subotica Segedinski put 9-11, 024/628-000 (centrala). Broj `iro-ra~una: 840-1045666-13; Odeqewe u Novom

Sadu: 021/485-2900 (centrala)., studentska slu`ba: 021/485-2921

TF „Mihajlo Pupin”, Zrewanin \u re \a ko vi }a bb, in ter net adre sa www.tf.zr.ac.yz, te le fon: 023/550 - 525, stu dent ska slu `ba: 023/550 - 530, 023/550 - 531 i 023/550 - 532. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te 840 - 1271666 - 43.

Zavod za za{titu zdravqa studenata Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/454-888

Studentski centar „Novi Sad” Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/450-300

Studentski domovi: “A”: 021/469-020, “B”: 021/6369-928, “23. ok to bar”: 021/654-1188, “Fe je{ Kla ra”: 021/469-367, “Slo bo dan Ba ji}”: 021/458-158, “Veqko Vla ho vi}”: 021/459-971.

Studentske menze: Bu le var Mi haj la Pu pi na: 021/457-460, Uli ca Si me Mi lo {e vi }a (kan ti na): 021/6350-547.

26

LekAR

ponedeqak11.april2011.

dnevnik

KAKO SE IZBORITI S PROLE]NIM UMOROM

Pravilna ishrana i ve`bawe kao lek se }a te se umor no, raz dra `qi vi ste ili uspa va ni, ze va te i bez rad nog ela na, ima te pro ble ma sa spa va wem...Ovo ni su simp to mi bo le sti ve} smet we ko ji se ja vqa ju na po ~et ku pro le }a i ko je ose }a naj ve }i broj qu di. Na i me, pre ma zdrav stve nim sta ti sti ka ma pro le} ni umor mu ~i sva kog dru gog ~o ve ka, a ka rak te ri sti ~an je za oba po la i sve sta ro sne gru pe.

- Ova kvo sta we ne tre ba da bri ne i naj ~e {}e ti simp to mi ne sta ju po sle iz ve snog vre me na sa mi od se be - ka `e le kar op {te me di ci ne dr Jo va na Tot. - Do dat ne te {ko }e stvo rio je pre la zak na po re le} no ra ~u na we vre -

do pri ne ti da va {e te lo bu de sjaj ni je, vi tal ni je i zdra vi je.

Da bi ste se oslo bo di li umo ra, po treb no je da sva ko ga da na

ume re na fi zi~ ka ak tiv nost do pri no si opo ra ku or ga ni zma, po seb no uko li ko ste to kom zi me bi li ne do voq no ak tiv ni. [et we ili ne {to br `e ho da w e od 30 mi n u ta dnev no to kom vre me na }e do pri ne ti da se ose }a te ja ~im. Ko ri sti }e i vo `wa bi ci klom, pli va we u ba ze nu, {e wa u pri ro di, ve `ba we na trim sta zi... Va qa iz be ga va ti ve `ba we u ve ~er wim sa ti ma jer }e se „raz bi ti” san. Fi zi~ ka ak tiv nost do pri ne }e i bo qem ras po lo `e wu, a uko li ko do da te ma sa `u te la ete ri~ nim uqi ma po sle ku pa w a, efe k at }e bi ti jo{ bo qi.

Naj bo qi lek pro tiv pro le} nog umo ra je san.

To ne zna ~i da to kom da na tre ba da spa vate sa ti ma, do voq no je po la sa ta od mo ri ti se po sle pod ne. Naj bo qe vre me za od la zak na spa va we je do 23 ~a sa.

po pi je te od 1,5 do 2 li tre vo de.

Ona re ge ne ri {e }e li je i po ma `e u „~i {}e wu” or ga ni zma. Mo `e se pi ti i mi ne ral na vo da ali ne vi{e od dve ~a{e dnevno.

Fi zi~ ka ak tiv nost ta ko |e je ve o ma va `na. Ne tre ba pre te ri va ti s ve `ba wem jer sa mo

Ve ~e ra tre ba da je la ga na, a ne tre ba je uze ti po sle 19 ~a so va.

To plo mle ko sa ma lo me da od li~ no je sred stvo za umi re we i do bar san. Ka fu, cr ni ~aj i tam nu ~o ko la du ne bi tre ba lo kon zu mi ra ti po sle 17 ~a so va.

J. Bar bu zan

O

Period alergija na polen breze e} sa pr vim pro le nim da ni ma kod jed nog bro ja qu di ja vqa se po len ska aler gi ja. Po sto je tri vr ste aler gij skih pe ri o da. U mar tu i apri lu ja vqa se po ve }a na re ak ci ja na po len dr ve }a. U ma ju i ju nu ja vqa ju se aler gi je na po le ne tra va. Aler gij ski pe riod se za vr {a va kra jem le ta i po ~et kom je se ni, ka da je ak tu el an po len ko ro va. Za pe riod dr ve }a, ko ji je u to ku, naj ve }i aler gen je bre za.

Oni ko ji su pre o se tqi vi na taj po len ve} s pr vim le pim da ni ma mu ku mu ~e s ki ja wem, svra bom o~i ju, gre ba wem u gr lu, ali i sa pro ble -

V

mi ma s le ~e wem. Naj bo qa pre ven ti va po len ske aler gije jeste iz be ga va we iz lo `e no sti po le ni ma i uzi ma we imu no lo {ke te ra pi je. U ovom pe ri o du ne tre ba se ba vi ti sport skim ak tiv no sti ma na otvo re nom i iz be ga va ti du `e {et we po seb no van gra da. Po le na je naj vi {e u ve tro vi tim da ni ma, a u ki {nim ga je ne {to ma we, pa i ovo va qa ima ti na umu.

Pri li kom vo `we u auto mo bi lu pro zo ri tr ba da se za tvo re ka ko bi se spre ~io ula zak po le na, a po po vrat ku iz {et w e ode } u va q a pre svu }i i ko su iz ~et ka ti.

J. B.

Kafa kao lek e ne ko je pi ju naj ma we {o qu ka fe sva ko dnev no iz lo `e ne su 22 do 25 od sto ma woj opa sno sti od va sku lar no-ce re -

@

bral nih na pa da u od no su na one ko je pi ju ma we ka fe ili je uop {te ne pi ju, po ka za li su re zul ta ti is tra `i va wa gru pe na u~ ni ka iz {ved skog in sti tu ta

„Ka ro lin ska”, ob ja vqe ni u veb iz da wu ~a so pi sa Ame ri~ kog kar di o lo {kog udru `e wa „Stro uk”. Na u~ ni ci su do {li do tog re zul ta ta oba vi {i is pi ti va we na 34.670 [ve |an ki sta ro sti iz me |u 49 i 83 go di ne ko je je tra ja lo oko 10 go di na. Na po ~et ku is tra `i va wa je me |u tim `e na ma spro ve de na an ke ta o ko li ~i ni ka fe ko ju sva ko dnev no po pi ju, a po tom je oba vqe na ana li za wi ho vih zdrav stve nih kar to na ra di utvr |i va wa bro ja va sku lar no-ce re bral nih na pa da ko ji su po tom usle di li. Ukup no je re gi stro va no 1.680 tih na pa da, me |u ko ji ma 205 kod `e na ko je su pi le ma we od {o qe ka fe dnev no ili ni jed nu.

(Ta njug)

@iva u ribi nije {tetna po zdravqe i va ko ja po ti ~e od kon zu mi ra wa ri be ne po ve }a va opa snost od sr ~a nih obo qe wa i va sku lar no-ce re bral nih na pa da, po ka za li su re zul ta ti ame ri~ kog is tra `i va wa.

Na u~ ni ci su do {li do tih re zul ta ta me re wem ni voa tok si~ no sti pri sut nom u vi {e sto ti na hi qa da uze tih uzo ra ka ise ~e nih nok ti ju sa pr sti ju na no ga ma gru pe qu di.

-Tre ba lo bi svi da je de mo ri bu u sklo pu zdra ve is hra ne i da se ne bri ne mo za wen uti caj na zdra vqe -kon sta to vao je kar di o- log sa Me di cin skog fa kul te ta pri uni ver zi te tu „Har vard” Da -

@

ri ju{ Mo za fa ri jan ko ji je spro veo is tra `i va we.

Gru pa na u~ ni ka ko jom je upra vqao Da ri ju{ kon sta to va la je isti broj sr ~a nih na pa da bi lo ko ji da je ni vo `i ve u uze tim uzor ci ma nok ti ju.

(Ta njug)

Ure|ak poboq{ava ve{ta~ku oplodwu ru pa fran cu skih na u~ ni ka iz Nan ta raz vi la je nov ure |aj ko ji bi mo gao da po ve }a uspe -

G

{nost ve {ta~ ke oplod we, pre ne li su fran cu ski elek tron ski me di ji. Ra di se o em bri o sko pu, ure |a ju sa mi kro sko pom ko ji omo gu }a va sma we we ma nu pu li sa wa em bri o nom, jer se em brion, ka ko su is ta kli na u~ ni ci, bo qe po na {a {to se ma we „ome ta”. Uti caj ure |a ja na uspe {no za ~e }e, me |u tim, ni je po uz dan, ta ko da se tre nut no spro vo di is tra `i va we na me |u na rod nom ni vou ~i ji bi pr vi re zul ta ti tre ba lo da bu du ohra bru ju }i.

(Ta njug)

ji obi lu ju tim vi ta mi nom. Sa la te na pra vqe we od ra znog po vr }a naj bo qe je je sti uz sva ki obrok, a slat ki {e va qa za me ni ti vo} nim sa la ta ma. Na ovaj na ~in u or ga ni zam }e se une ti do voq no vi ta mi na C {to }e me na ko je za po je din ce pred sta vqa ve li ki pro blem jer se re me ti usta qen bi o ri tam. Po sle zi me, ka da smo se ma we kre ta li, je li te {ku hra nu s ma we vi ta mi na, po seb no vi ta mi na C, or ga ni zam se is tro {io i iz gu bio kon di ci ju, pa va qa pred u ze ti ko ra ke ka ko bi mu po mo gli da se ob no vi i pri la go di no vim uslo vi ma. Ve o ma je va `no pro me ni ti na ~in is hra ne i uve sti ume re nu fi zi~ ku ak tivnst.

Vi ta min C vra }a sna gu or ga ni zmu, pa le ka ri pre po ru ~u ju da u pro le }e je de te {to vi {e vo }a i po vr }a ko -

Promene vremena okida~ za migrenu ro le }e, ka da su pro me ne vre me na ~e ste i na gle, za qu de ko ji pa te od mi gre ne pred sta vqa pra vi zdrav stve ni pro blem. At mos fer ske pro me ne sa mo su je dan od „oki da ~a” za mi gre nu, jer se u me di cin skoj li te ra tu ri na vo di vi {e od 300 raz lo ga za na sta nak gla vo bo qe, ta ko da se u na ro du s raz lo gom ka `e da je ona simp tom za sve bo le sti. Me |u na rod no udru `e we za gla vo bo qu raz vr sta va je u 60 ka te go ri ja.

Jed na od naj bol ni jih, ko ju pra ti i niz dru gih te go ba, je mi gre na.

Ma ni fe stu je se ja kim, pul si ra ju }im bo lom na jed noj stra ni gla ve, po ne kad je pra te po vra }a we, mu~ ni na i pre o se tqi vost na sve tlo i zvuk. ^e {}a je kod `e na, a mo `e tra ja ti od ne ko li ko sa ti, do ne ko li ko da na. Pre po ja ve bo la oso ba se ~e sto `a li na pro ble me s vi dom, ose }aj oba mr lo sti na jed -

P

noj stra ni te la i na neo bi~ ne mi ri se. Uko li ko se po ja vi s ne kim od pred zna ka, to je ta ko zva na mi gre na s aurom.

Pre po zna va wem i iz be ga va wem po kre ta ~a mi gre ne mo `e se sma wi ti broj na pa da.

Po kre ta ~i mi gre ne mo gu bi ti: al ko hol, stres, za di mqe na i bu~ na me sta, ne do voq no spa va wa, od re |e na vr ste hra ne, kao {to su ~o ko la da, sir, ka fa... Kod qu di u po znim go di na ma, a po seb no kod `e na u me no pa u zi, hor mon ske pro me ne mo gu da bu du ta ko |e oki da~ za po ja vu ja kih gla vo bo qa.

Mi gre na se le ~i le ko vi ma ko je va qa uze ti ~im se ose te pr vi zna ci da }e se ona ja vi ti. Le ka ri sa ve tu ju da se ne ~e ka da se gla vo bo qa raz vi je, jer je ta da dej stvo le ka sla bi je. Sa ve tu ju se i re dov ni obro ci, od la zak na spa va we u

pri bli `no isto vre me, iz be ga va we me sta s ve li kom gu `vom, bu kom i za ga |e wem od du van skog di ma. Kao al ter na tiv na po mo} pre po ru ~u ju se ma sa `a po tiq ka i oko u{i ju, re flek so lo {ka ma sa `a unu tra {weg de la no `nog pal ca, te biq ni le ko vi na ba zi ko re be le vr be, euka lip tu sa, la van de i

me tvi ce, ko ji ne kim qu di ma po ma `u. Cr no vi no, tvr di si re vi i ~o ko la da ~e sto se na vo de kao mo gu }i oki da ~i za po ja vu mi gre ne kod qu di ko ji su sklo ni mi gre no znim na pa di ma. Ma we je po zna to da mi gre na mo `e da se ja vqa i kod de ce. Da nas po sto je efi ka sni le ko vi ko ji se mo gu da ti i ma li {a ni ma, ali je neo p ho dan pre gled i po sta vqa we di jag no ze od stra ne le ka ra spe ci ja li ste.

Iako se pro tiv gla vo bo qa uzi ma ju anal ge ti ci ma, da na {wa me di ci na zna da je i wi ho va pre te ra na upo tre ba mo `e pod sta }i. Za to se sa ve tu je: iz be ga va ti na dra `a je ko ji do gla vo bo qe do vo de, ako se ipak po ja vi, po ku {a ti s al ter na tiv nim le ~e wem, a uko li ko je po tre ban anal ge tik, pre we go ve upo tre be po tra `i ti sa vet le ka ra, ko ji }e pro pi sa ti ko ji lek uze ti i u ko joj do zi.

J. B.

VESTI Otkriveni geni izaziva~i koronarnih oboqewa Gru pa od vi {e od 150 is tra `i va ~a iz ne ko li ko ze ma qa sa ~i ni la je li stu od 13 ge na ko ji do vo de do opa sno sti od ko ro nar nih obo qe wa. To bi mo glo da po mog ne da se pro na |u no va sred stva pro tiv sr ~a nih bo le sti, glav nog uzro ka smrt no sti u sve tu. Na u~ ni ci, wih 167 iz vi {e od 100 ka nad skih, evrop skih i ame ri~ kih or ga ni za ci ja, mo gli su to kom ana li ze po da ta ka do bi je nih u 14 is tra `i va wa DNK vi {e od 140.000 Evro pqa na da kon sta tu ju da kod onih u ~i jim po ro di ca ma po sto je slu ~a je vi ate ro skle ro ze (go mi la wa ma sno }e na zi do vi ma od re |e nih ar te ri ja) po sto je mu ta ci je 13 ge na. To is tra `i va we,

ob ja vqe no u na u~ nom ~a so pi su „Nej ~er xe ne tiks”, udvo stru ~i lo je broj ge na za ko je je utvr |e no da pod sti ~u sr ~a na obo qe wa. Na sa ma ta obo qe wa, ka ko is ti ~u na u~ ni ci, 50 od sto uti ~e ge ne ti ka, ali i na ~in `i vo ta, kao {to je kon zu mi ra we du va na i al ko ho la i ne do voq na fi zi~ ka ak tiv nost.

(Ta njug)

Genetik u le~ewu Alchajmera Ame ri~ ki stru~ wa ci s Nor tve stern uni ver zi te ta su us pe li da iz ma ti~ nih }e li ja raz vi ju vr stu ner vnih }e li ja, ko je su od kqu~ ne va `no sti za pam }e we i ~i je je od u mi ra we ka rak te ri sti~ no za obo le le od Al chaj me ro ve bo le sti.

Ova teh no lo gi ja omo gu }a va da se te sti ra we no vih le ko va za Al chaj me ra oba vqa na qud skim

}e li ja ma, a ne sa mo na }e li ja ma ge net ski mo di fi ko va nih mi {e va kao do sad. Osim to ga, mo `da se otva ra mo gu} nost da se tran splan ta ci jom ta kvih }e li ja jed nog da na obo le li ma vra ti iz gu bqe no pam }e we. Dok su ner vne }e li je ovog pu ta do bi je ne iz ma ti~ nih }e li ja em bri o na, wi hov raz voj iz obi~ nih }e li ja ko `e (ko je bi bi le „re pro gra mi ra ne u sta we na lik em bri on skom”), bi omo gu }i da se pro u ~e raz li ke iz me |u }e li ja do bi je nih od ma te ri ja la oso ba obo le lih od Al chaj me ra, }e li ja od ma te ri ja la oso ba ko je ima ju po ro di~ nu pre di spo zi ci ju za ovo obo qe we i }e li ja do bi je nih od ma te ri ja la oso ba ko je ni ti su obo le le, ni ti ima ju ge net sku pre di spo zi ci ju za Al chaj me ro vu bo lest. Na taj na ~in bi se bo qe shva tio me ha ni zam raz vo ja Al chaj me ra - bo le sti za ko ju ne ma pra vog le ka.

Svet poznatih

dnevnik

ponedeqak11.april2011.

27

DRAGANA OGWENOVI] S MODNOM REVIJOM „SOFT WE RE” U „MADLENIANUMU”

Duh Men het na u Be o gra du elika subota revija „Soft we re” Dra ga ne Og we no vi}, u okviru Nedeqe mode, na Velikoj sceni Madlenianuma, ostavila je publiku bez daha modnom imaginacijom {ezdesetih. Kostimi pravqeni za predstavu „Doru~ak kod Tifanija” zablistali su u malom modnom scenskom spektaklu. Beograd se vratio u elegantne {ezdesete modne linije i frizure ala Beba Lon~ar i nao~are Xeki Kenedi koje su upotpuwavale modele koje je Ogwenovi}eva dovela do savr{enstva.

Na sceni uz zvuke muzike aktuelne pre pola veka koja je pratila eleganciju Odri Hepbern pojavile su se manekenke u haqinama neobi~nih kombinacija boja pink, naranxaste i zelene. Modeli su bili i u aktuelnoj sivoj i boji slonove kosti, ali i nezaobilaznoj crnoj i beloj, kombinaciji prepoznatqivoj za ~uvenu kreatorku.

Glamurozna scenska predstava bila je o~ito izazov i za

V

manekenke koje su nose}i modele do~arale segmente kultnog filma i aktuelnog pozori{nog komada koji se igra na tim daskama.

Veoma uspe{an bio je taj spoj Beograda i Wujor{kog Menhetna, kupovine Petom avenojim i doru~ka kod Tifanija, {ampawca, mu{tikli „Odri” haqina i piksla pantalona.

- Po meni su Wujork i Beograd veoma sli~ni gradovi. To pore|ewe jeste pretenciozno, ali tako ose}am, do`ivqavam.

Na{ Beograd ima nekakve }o{kove koji su malo ru`ni, odnosno nisu fensi po nekakvim novim standardima, ali su jako topli jer imaju me{avinu gradskog i tradicionalnog. Poznajem `ene iz takvih }o{kova grada koje u sli~noj ode}i kao sa ove scene idu na pijacu. Te `ene, kao gradske face, ose}aju potrebu da im takva garderoba pripada, i da je prikladna za razne prilike, rekla je u intervjuu za „Dnevnik” Dragana

IN

Ogwenovi}, i istakla da qudi ne mogu dozvoliti sebi da „umru ~ekaju}i priliku da se lepo obuku”. l U ka kvoj kom bi na ci ji, osim cr no-be loj, od no snu u ~e mu se naj bo qe ose }a Dra ga na Og we no vi}?

- Ona `ivi i `ivot i to {to radi. (sme{ak). Svakog dana crtam i realizujem zami{qeno, to {to `elim. Kada bi neko otvorio moje sveske, shvatio bi da tu nema la`i i prevare. Tako je isto i sa odevawem. Nosim to {to po`elim u trenutku, ali mora lepo da mi stoji.

Ne bih se ose}ala dobro u ne~emu {to mi ne stoji. ve. Po{to svi modeli, kostimi - Naravno. Ve} od ponedeql Da li je taj va{ stav i mod ni sa vet? i haqine nisu mogli da stanu u ka su u mom butiku. Linija - Jeste. Moj savet kao kreapredstavu, jer je u woj ogra- „Soft we re” je pre osam godina i tora je da treba birati ono u ni~en broj toaleta, Madle- nastala kao dopuna glavnoj li~emu se u`iva, ali iskqu~inianum je predlo`io da se niji. Ona je dosta br`a u komuvo ako lepo stoji. Ne moraju to, na neki na~in dopuni, nikaciji sa qudima, ali i prise uvek birati prilike. U ovim vremenima u kojim ~esto brzo `ivimo, zaBe o grad ski „Do ru ~ak kod Ti fa ni ja” boravqamo da uva`imo svog doma}ina ili go[mek Tifanija nakon revije pratio je i prijem te sta pojavqivaju}i se nije mogao prote}i bez jagoda i {ampawca kojim su bipred wim u „opu{teli poslu`ene brojne li~nosti iz dru{tvenog i javnog noj“ ode}i. Danas se `ivota. Po romanu Trumana Kapota (1924-1984) melosmatra prikladnidrama „Doru~ak kod Tifanija” postavqena u Madlejim ono {to je mnonianumu pravo je osve`ewe ne samo za doma}i pozorigo vi{e neformal{ni repertora, ve} i kulturnu scenu. U svetskom no, kao da nema ~afilmskom hitu zauvek su zapam}eni Odri Hepbern i ra u pripremi toaGregori Pek, a uloge u doma}oj predstavi poverene lete za odlazak na su Du brav ki Mi ja to vi} i Ma rin ku Max ga qu. ve~eru kod prijateqa, i Kostimi Dragane Ogwenovi} u~inili su da predstava uop{te u bitisawu dobije pravu boju wujor{kog glamura. lepe ode}e. To naravno ne zna~i da treba da bude ne{to specijalno i napravi modna revija. stupa~nija. Cene modela sa ove i da o tome previ{e revije uglavnom se kre}u od l Ka ko je do {lo do razmi{qate, ali je po~i ta ve za mi sli?

2.900 do 5.000 dinara, a nasku`eqno da se bar malo Dragana - Rediteqka Na da Ra - pqi komadi su izme|u 7.000 i upristojimo, „uqudi- Ogwenovi} di vo je vi} mi je rade}i 8.000 dinara. mo“. To je neki vid popredstavu vratila se}al Ho }e te li sa ovom pred {tovawa prema domawa na to vreme, odnosno sta vom i}i u No vi Sad ili }inu ili gostu. Kao kad na film koji sam gledala, dru ge gra do ve Voj vo di ne? poklon stavite bar u providan kwigu i tekst koje sam ~itala - Nije mi to bila namera, celofan sa malom trakicom, ne vi{e puta. Odjednom sam po~eali ako me neko bude zvao zadajete ga neupakovan. Ipak bula da razmi{qam o doga|ajima {to da ne, vrlo rado. U princide lep{e, ne mora se pakovati u iz te kultne kwige, filma i pu, revije se rade jednokratno, elegantnu kutiju sa rasko{nom pri~e, koju ja tuma~im kao qu- tog trenutka prika`ete kolekma{nom. Zar ne? bavnu. Slike iz te pri~e su mi, ciju i na tome se zavr{i. Retke na neki na~in, i uspomene na su mogu}nosti da se to reprizil ^i ta va re vi ja pod se ti la je na kult ni film i iz detiwstvo, roditeqe..., koje za- ra, ali budu}i da je ova revija gle da lo kao da je sce nom uvek ostaju u se}awu. druga~ija, ne izuzima se mogu}pro {e ta la Od ri He den... nost da ode na scenu nekog drul Mo gu li qu bi teq ke mo - To me raduje. Bilo je tu i de sa pro se~ nom pla tom se gog teatra. malo jutra, popodneva i ve~eri. bi da pri u {te ne ki od mo de l Je ste li raz mi {qa li Ideja za ovu reviju nastala je u la sa {me kom Od ri Hep da ne ku re vi ju iz glav ne li toku rada na projektu predsta- bern? ni je odr `i te u No vom Sa du?

Mladi} voli starije cice

Рене Зелвегер

- Jesam. Poznajem dobro nekoliko inspirativnih Novosa|ana sa kojima se dru`im. Novi Sad je zaista poseban grad, jer ima taj duh gra|anskog {meka, skoro kao Beograd, a mo`da i vi{e. l Taj od go vor mo `e zna ~i ti da ne {to va {e mo `e te da pri ka `e te kroz duh No vog Sa da, na po zor ni ci SNP-a?

- [to se mene ti~e, volela bih, zainteresovana sam za saradwu, ali ne znam da li }e biti prilike, jer posledwih godina vreme veoma ~uno prolazi. Ne stignem ni da se okrenem od posla, stalno mora da se radi i smi{qa ne{to novo, a uz to se obavqaju redovni poslovi i sve {to prati razne projekte.

Vla di mir \u ri ~i}

PAPARACO

lumac Ro bert Pa tin son koji malo jeste pa nije u vezi sa 21godi{wom koleginicom Kri sten Stju art priznao je da su mu zapravo uvek bile dra`e devojke koje su dosta starije od wega.

U `estokoj konkurenciji starijih dama koje bi mogle osvojiti srce ovog mladog zavodnika na{la se ~ak i 73-godi{wa glumica Xejn Fon da. Naime, u intervju za ~asopis „El” Robert je otkrio dve slabe ta~ke.

- Bio sam opsednut s Kejt Mos. Na zidovima moje sobe viseli su samo weni posteri i fotografije - priznao je 24-godi{wi glumac.Na wegovoj listi `ena s kojima bi rado bio u vezi na{la se ~ak i 73-godi{wa glumica Xejn Fonda s kojom bi rado iza{ao na sudar.

G

BISERI

OUT

Тори Спелинг

Ako }ete ve} biti dvoli~ni, neka vam barem jedno lice bude lepo.

Me ri lin Mon ro, glumica

Pe va ~i ca Kri sti na Agi le ra je iz ve la si na Mak sa u {et wu na kon {to su je ta blo i di kri ti ko va li da ret ko pro vo di vre me sa de te tom.

28

ponedeqak11.april2011.

oglasi

dnevnik

IZDAJEM dvosoban stan novogradwa, ulica Novosadskog sajma. Telefon 063/7511-690.

26191 POVOQNO, izdajemo stanove, stanodavcima besplatno, garsowere, jednosobni 100-150, jednoiposobni, dvosobni 160-230, trosobni 250-300E. Telefoni: 021/544-540, 063/517-290, www.aleks-nekretnine.com 26238 IZDAJEM nov name{ten jednosoban stan 28m2, Branimira ]osi}a 5, dva le`aja, ve{ ma{ina, mali tro{kovi, cena 130E. Telefon: 021/544-540, 063/517-290.

26239

PARAGOVO, 2.500m2 plac sa ku}om od 70m2, na glavnom putu. Telefon 063/86-26-504.

26234

IZDAJEM komfornu sobu na Novom nasequ, name{tenu za dve devojke 60E po osobi - nepu{a~i. Telefon: 021/301-027.

26223 IZDAJEM nov, jednoiposoban stan 34m2, Mi~urinova 58, name{ten novim name{tajem, ve{ ma{ina, terasa, klima. cena 180E. Telefon 021/544-540, 063/517-290.

26235 IZDAJEM novu garsoweru 26m2, kompletno name{tenu novim name{tajem, ul. Branka Baji}a 56, ve{a ma{ina, terasa, cena 150evra. telefon 021/544540, 063/517-290.

26236

IZDAJEM lokal 50m2, Mi~urinova ulica, izlog do ulice, sanitarni ~vor, pogodan za apoteku ili za kancelarije, 250evra.

Telefon 021/544-540, 063/517-290.

26237

PODBU[IVAWE ispod saobra}ajnica, ispod betoniranih dvori{ta, ispod ku}a do kupatila, prodaja ma{ina za podbu{ivawe, iznajmqivawe ma{ina za podbu{ivawe.

Telefon 063/521-546.

22583 MA[INSKO ODGU[EWE i snimawe IC kamerom, kanalizacionih cevi i sve vodoinstalaterske usluge non - stop, garancija, ra~un.

Telefon 6393-737. 064/16047-25.

25828

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

11. 4. 2010 - 11. 4. 2011.

ponedeqak11.april2011.

Posledwi pozdrav dragoj snaji

29

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

25968

FARMA iz Stepanovi}eva prodaje tovne pili}e i prasi}e, dostava na adresu, povoqno. Telefoni: 021/717058, 063/521-559, 063/539-051.

Nata{i Vukosav

Tatjana Obradovi} ro|. Zlokolica iz @abqa

Milka Gaji}.

Nata{i Vukosav

25732 26260

PRODAVNICI name{taja potreban radnik na utovaru i istovaru robe, sredwa stru~na sprema, B kategorija. Telefon: 063/509-390.

Danas se navr{ila godina od kako si nas napustila i ostavila da patimo za tobom.

Nikola, Mima i Borko.

Posledwi pozdrav dragoj snaji

Tvoji najmiliji.

26220

26258

OTKUP zlata, srebra, dukata, brilijanata, platine, original ru~nih satova: (rolex...), zalagaonica pozajmice!

Telefon 021/661-09-16, 064/515-0-777.

Zmaj Jovina, Novi Sad.

26144

3

Posledwi pozdrav dragoj snaji

Nata{i Vukosav

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 9. 4. 2011. godine preminula

Koviqka Vukosav.

25449 26261

3

Posledwi pozdrav najdra`oj baki

Posledwi pozdrav dragoj

Nata{i Vukosav

Dragoj majci i baki

od: Gorana, Mirjane, Nemawe i Jelene Stojanovi}.

Milica Veselinovi} 1927 - 2011.

26262

Radici Sto{ovi} Draga bako, zauvek }e{ nam ostati u se}awu kao an|eo koji nas je ~uvao, i koji nas sada ~uva sa neba.

Sahrana je u ponedeqak, 11. 4. 2011. godine, u 15 ~asova, iz kapele na ^eratskom grobqu u Sr. Karlovcima.

O`alo{}eni: sin Milenko, }erka Qiqana, snaja Olgica, zet Risto, unuke Jelena, Maja i unuk Rastko.

Tvoji najmiliji unuci: ^eda, Bane, Mirjana, Vlada i Lazar.

OG-1

26265

Sa velikim bolom i tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a najdra`a

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a baka i prabaka

Smiqka - Mika Andri}

Radica Sto{ovi}

O`alo{}eni: suprug Vladisav, sin Obren i }erka Huanita sa porodicama.

Milici Veselinovi}

Sahrana }e se obaviti na grobqu u Zmajevu, 11. 4. 2011. godine, u 15 ~asova.

Qiqana, Risto i Rastko.

OG-3

2

26268

26266

3

Posledwi pozdrav priji Mici

Posledwi pozdrav majci i baki

Milici Veselinovi}

od prijateqa Pani}a.

O`alo{}ena porodica Leti}.

OG-2

Obave{tavam rodbinu i prijateqe da je iznenada preminula moja draga supruga

od strica Branka i strine Smiqe.

posledwi pozdrav.

Milici Veselinovi}

ro|. 28. 8. 1925. godine

Sahrana je 11. 4. 2011. godine, na grobqu u Bukovcu, u 15 ~asova.

Nata{i Vukosav

O`alo{}eni: sin Milenko, snaja Olgica, unuke Jelena i Maja i zet Milutin.

Nada Vukosav 1948 - 2011.

26267

26259

Posledwi pozdrav dragoj

Sahrana je u utorak, 12. 4. 2011. godine, u 14.15 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Upokojio se u Gospodu sluga Bo`iji

O`alo{}en suprug Milorad.

Nata{i Vukosav

Georgije Stevan Kruni} iz Kru{edola 23. 5. 1965 - 9. 4. 2011.

Sahrana dragog nam pokojnika je u utorak, 12. 4. 2011. godine, u 14 sati, u Kru{edolu.

Wegovi najmiliji.

26264

od: Vladimira, Vesne i Predraga Stojanovi}a.

26263

26257

30

06.30 08.50 09.00 09.30 10.05 10.30 11.30 11.55 12.10 13.00 13.40 14.05 14.30

tv program

ponedeqak11.april2011.

Јутарњи програм Микијева кујна На трагу природе Бајко квиз Знање Знање имање Кухињица Десило се Додати живот годинама Црно бели свет Све(т) око нас Нижњи Новгород На трагу природе: Горштаци

Нина Мартиновић

Космос

06.00 07.30 08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 11.00 12.00 12.10 12.20 13.00 14.00 14.05 14.40 15.30 16.00 17.00 17.25 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 21.30 22.00 22.30 23.05 00.00 00.30

Музичко свитање Глас Америке У сусрет сунцу Вести укратко У огледалу Вести укратко Освета Моје дете Вести укратко Била једном једна недеља Седми дан Улови трофеј Вести укратко Хроника општине Врбас Свет пољопривреде Војвођанске вести У огледалу Е ТВ Природно из Србије Војвођанске вести Освета Разговори о здрављу Војвођанске вести Без цензуре Била једном једна недеља Војвођанске вести Разголићени Вино и виноградарство Глас Америке Ноћни програм-репризе

Ко смо из угла васпитања и образовања? Које су вредности НТС система образовања? Шта је основа Валдорф образовања? Чему нас учи „Породични буквар“ и како да школа буде место радовања? На ова питања одговоре нуде проф. др Ранко Рајовић, председник светске Менсе за даровиту децу, Милица Новковић, ауторка „Породичног буквара“ и Синиша Огњеновић који говори о Валдорф образовању. Уредница и водитељка: Нина Мартиновић (РТВ 1, 22.30) Вести Рачуница Циганско срце Десило се ТВ Дневник Тајна хране: Пастрмка Кухињица Разгледнице ТВ Дневник ТВ Фонија – квиз Подунавље - Фаст Форвард Чари риболова Центар света Војвођански дневник Космос Интимне ствари, филм НОМУС 2010, Концерт Војвођанских синфоничара 01.50 Нижњи Новгород

15.00 15.10 15.30 16.50 17.00 17.22 17.30 18.00 19.30 20.05 20.30 21.00 21.30 22.00 22.30 23.35 00.45

06.30 07.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 11.30 12.00 12.30 12.40 13.05 13.15 13.45 15.15 16.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 21.30

Кухињица (мађ) Стари Боб, филм Излог страсти Путеви наде Баразда (мађ) Мађарска народна музика Тини фестивал 2010. (мађ) Из наше архиве (мађ) Урбана џунгла (мађ) Вести (мађ) Заједно Микијева кујна Портрети војвођанских уметника народне музике Телеклуб (рум) Добро вече Војводино (мађ) Културни магазин (мађ) (Јелен-лет) ТВ Магазин (рум) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица (мађ) Наши дани (мађ) Омладинска емисија (мађ) Ом Шахти Ом, филм

06.05 08.00 08.15 09.00 09.05 09.24 09.38 09.55 10.00 10.31 11.02 11.06 12.00 12.15 12.30 12.37 12.47 13.32 14.34 15.00 15.10 16.04 17.00 17.20 17.45 18.25 18.59 19.30 20.05 21.00 22.10 23.05 23.10 00.00 00.15 00.22 01.08 01.23 03.00 03.04 04.03 04.33

09.00 09.05 09.30 10.00 10.05 11.00 11.05 11.50 12.00 12.05 12.15 12.45 13.00 13.05 14.00 14.05 15.00 15.05 16.00 16.15 16.30 16.45 17.15 17.30 18.30 18.35 18.45 19.00 19.30 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30 23.15

Вести Храна и вино Док. програм Вести Жива ватра Вести Др Ху Цртани филм Вести Агро дан Јована суботом Неон сити Вести Марфијев закон Вести Ленија Вести Жива ватра Објектив (слов) Објектив (мађ) Објектив Квадрат вароши Неон сити Новосадско поподне Цртани филм Неон сити Агро дан Објектив Храна и вино Спринт Истрага Жива ватра Објектив Марфијев закон Др Ху

09.00 10.00 10.30 19.00 19.30 21.00

Фул Тилт покер Преглед НХЛ АТП Мастерс Монте Карло Премијер лига, вести Преглед Премијер лиге Премијер лига: Ливерпул – Манчестер Сити Премијер лига Прави НБА Фул Тилт покер Преглед Премијер лиге Премијер лига, вести

23.00 23.30 00.00 01.00 02.15

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Излог страсти, 10.30 Стајл, 11.00 Отворени екран, 12.00 Спорт из другог угла, 13.00 Метрополе и регије света, 14.00 Инфо К9, 15.00 Доказ стварања, 16.00 Инфо К9, 16.45 Бибер, 17.00 Дечији програм, 18.30 Кухињица, 19.00 Инфо К9, 19.45 Бибер, 20.15 Отворени екран, 21.15 Бележница, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Излог страсти, 02.30 Ноћни програм 07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук и папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Године пролазе, 12.00 Без цензуре, 14.00 Ветар у леђа, 16.00 Љубав на продају, 17.00 Ретроспектива недеље, 18.00 Године пролазе, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Спортски програм, 22.00 Објектив, 22.30 Кућа 7 жена, 04.00 Филмски програм

06.30 07.10 08.00 09.15 11.00 14.05 15.10 16.55 17.45 18.00 18.20 18.45 20.10 21.00 23.40 01.30 01.45 03.00 04.00

Јутарњи програм Јутарњи Дневник Јутарњи програм Вести Слагалица Гастрономад Шта радите, бре Вести Лов и риболов Еко караван Вести Љубавнице Дневник Спорт плус Евронет Кулинарски летопис Истражитељи из Мајамија Три дана писца-Александар Поповић: ‘’Црни петак‘’, филм Шта ја имам од тога Вести Високи напон Грех њене мајке Дневник РТ Војводина Шта радите,бре Београдска хроника Око Слагалица Дневник Грех њене мајке Песма плус бинго Упитник Вести Истражитељи из Мајамија Дневник Евронет Посредник ТВ продаја Ноћни биоскоп: Без закона, филм Вести Упитник Око Лов и риболов

Еленин дух Неко те посматра Дођи на вечеру Гумуш Филм: Острво Еленин дух Када лишће пада Дођи на вечеру Ексклузив Вести Експлозив Гумуш Када лишће пада Филм: Бегунац Филм: Погрешан пут Ексклузив Експлозив Вајпаут Филм: Погрешан пут

Славко Ћурувија

Експлозив Убиство Славка Ћурувије, власника и уредника листова „Дневни телеграф“ и „Европљанин“ биће централна тема емисије, на годишњицу овог злочина. О тадашњим догађајима и учешћу Државне безбедности за емисију ексклузивно говори бивши министар полиције Душан Михајловић, као и сведок убиства Бранка Прпа, најближи сарадник Мирослав Кос и бивши начелник ДБ-а Горан Петровић. Водитељ: Јасна Јовановић (Прва, 18.20)

Милена Дравић

Метла без дршке Јелена сазнаје да у Владимировом животу постоји једна Цеца, господин Миодраговић је нашао одговарајућу служавку, Софија, Јована и Бранкица оснивају тајно друштво. Улоге: Милена Дравић, Војислав Брајовић, Петар Краљ, Раде Марковић, Дара Џокић, Власта Велисављевић, Бранимир Брстина и деца Уредник: Косовка Ивковић Бобић (РТС 2, 09.36) 06.48 07.03 07.18 07.47 07.54 07.59 08.09 08.37 08.49 09.06 09.23 09.36 10.01 10.07 10.16 10.46 11.10 11.46 12.15 12.47 12.58 14.00 14.16 14.33 14.46 15.11 15.17 15.19 15.49 16.00 16.35 17.06 17.44 17.58 18.32 19.00 19.45 19.57 20.30 21.00 21.57 23.54 00.45 01.46

УНХЦР - повратак: Косово У здравом телу Кувати срцем: Божица Малевић Телмо и Тула Пепа прасе Алекса и музика У ноћној башти Томас и другари Знакопис 2 У сенци облака Једна слика једна прича Метла без дршке Досије икс и окс Успон идеје Вреле гуме Магазин Лиге шампиона Еко караван Живот са музиком Гитар арт фестивал Верски календар Трезор Знакопис 2 У сенци облака Једна слика једна прича Метла без дршке Досије икс и окс Успон идеје Други век Енциклопедија Ово је Србија Све боје живота Приђи ближе Енциклопедија Водсток Разгледница Верски мозаик Србије Датум Пут 66 Мера за музику Љубавнице Гневни људи, филм Вече Бродвеја Трезор Други век

07.00 07.55 08.00 09.00 09.15 10.00 10.02 11.00 11.02 12.00 12.15 13.02 14.00 14.30 15.05 15.30 16.00 16.55 17.02 18.00 18.30 19.00 20.30 22.35 23.30 23.45 00.00

Маратон А шта да радим Рејчел Реј Вести Отворени студио Инфо Отворени студио Инфо Љубав у залеђу Вести Милица² Шарено Вести Иза вести Друга страна Србије Копаоник Љубав у залеђу А шта да радим Канди Вести Иза вести Породица Серано Филм: Вулкан Доктор Хаус Вести Милица² Филм: Хотел оаза

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Фокус, 09.45 Музика, 12.00 Максимално опуштено, 12.55 Хит недеље, 13.00 Фокус, 13.45 Топ шоп, 16.00 Здравље и Ви, 17.00 Фокус, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.40 ФАМ, 21.10 Булевар, 22.00 Холивуд, 22.25 Бање Србије, 23.05 Фокус, 23.45 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Фокус, 01.10 Ски Јахорина, 01.40 Веб џанк 12.00 Срем на длану: С. Митровица, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Путвина, 17.00 Новости 1, 17.15 ТВ хроника: Срем на длану: Шид, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Спорт СТВ-а, 21.15 Документарни програм, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

dnevnik

06.00 Радијско дизање 07.00 ТВ дизање 10.00 Вести за особе оштећеног слуха 10.35 Квиз: Супер геније 11.00 Еукануба: Чудесни пси 11.30 Топ шоп 12.10 Најбоље године 13.00 Наша мала клиника 15.00 НГ и Би-Би-Си на Б92: Крв, зној и код: Гејмерска револуција 16.00 Вести Б92 16.35 Спортски преглед 17.00 Најбоље године 18.00 Квиз: Супер геније 18.30 Вести Б92 19.15 Сунђер Боб Коцкалоне 20.00 Реакција: Ко влада Косовом?

2. део 21.00 Инсајдер - дебата 23.00 Вести Б92 23.35 Филм: Последњи одметник 01.10 Укључење у Б92 Инфо

05.30 08.00 08.20 08.30 08.50 09.05 09.15 09.40 09.55 10.00 10.15 10.40 11.05 11.30 12.00 12.30 13.20 13.40 13.55 14.00 15.00 15.40 15.55 16.00 17.55 18.25 19.00 19.55 20.00 21.00 23.00 23.55 00.00 03.00 03.45 04.45

Јутарњи програм Сирене Ноди Са Бо у авантуру Мегаминималс Здраво, Кити Авантуре малог Пере Телешоп Вести Анђелина балерина Југио Бакуган Сабрина тајни живот Хорсленд Сирене Квизиц Пресовање Телешоп Вести Парови Луде године Телешоп Вести Срећна звезда Телемастер Стаљин - докудрама Парови Вести Ћирилица Парови Агенција Вести Парови Агенција Ћирилица Стаљин, докудрама

Авантуре малог Пере Југослав Ћосић

Инсајдер – дебата Три године након емитовања најгледанијег серијала Инсајдера, фудбалска мафија и данас суштински није ни такнута. Зашто су и како правила игре годинама и поред свих изнетих доказа, остала иста, у емисији дебата говоре: Томислав Караџић, председник ФСС, Саво Милошевић, бивши репрезентативац и кандидат за председника ФК Партизан и Драгиша Бинић,председник ФК Напредак. Водитељ: Југослав Ћосић (Б92, 21.00)

06.00 07.00 10.00 12.00 13.00 14.00 15.00 15.30 16.50 17.30 18.30 19.20 19.30 20.00 20.30 21.15 22.45 23.30 00.00 02.00 02.30 04.30

Авантуре малог шарана и његових другара који путујући, морају да савладају низ препрека и замки које постављају зла створења, не би ли их спречила да пронађу Краља – Змаја. Овај цртани филм је адаптација чувене кинеске бајке. (Хепи, 09.15)

Тријумф љубави Добро јутро Позови великог брата Забрањена љубав Тереза Балкан парти Гавриловићи Велики брат Национални дневник Тријумф љубави Мала невеста У сосу Национални дневник Гавриловићи - реалитy Велики брат - преглед дана Гранд - народ пита (Не)могућа мисија Велики брат Филм: Паклени возачи Док нас смрт не растави Филм: Ноћ тигра Филм: Паклени возачи

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 07.00 Дечија серија, 08.00 555 личности, 09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти, 16.30 Док. филм, 18.00 Акценти, 18.15 Извори здравља, 19.00 Путопис, 20.30 Само вас гледамо, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм 08.00 Храна и вино, 09.00 Филм, 10.30 Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште, 13.00 Продукција мреже, 14.00 Агросфера, 15.05 Филм, 17.00 До краја света, 18.00 Иза сцене, 18.30 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Одговор, 21.05 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

ponedeqak11.april2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

.

06.10 07.10 09.10 11.10 12.10 13.10 15.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 00.10 02.10

Дијагноза: Увиство Судија Ејми Пандури новајлије Вокер, Тексашки ренџер Неш Бриџис Филм: Заслепљујуће везе Фојлов рат Дијагноза: Убиство Неђ Бриџис Вокер, Тексашки ренџер Три реке Добра жена Филм: Ева Три реке Филм: Састанак са убиством

Хенк Аза ри ја

СЕ РИ ЈА

Др Хаф

07.40 08.05 08.45 09.45 10.15 11.15 12.15 13.10 14.40 16.00 17.00 17.25 18.10 19.15 20.05 20.50 21.50 22.55 23.15

Јагодица Бобица Томица и пријатељи Заувек заљубљени Сви мрзе Криса Гумуш Заувек заљубљени ИН Р Мастершеф, ријалити шоу Најбоље године Гумуш Вести ИН Под срећном звездом Дневник Аси Најбоље године Мастершеф, ријалити шоу Вечерње вести Догодило се на Менхетну, филм 01.05 Последњи змај, филм 03.00 Др Хаф 03.50 Езо ТВ

08.00 Духовна музика 09.00 Грађевинска чудеса: Џиновски Буда 10.00 Пет америчких гиганата 11.00 Царство мора 12.00 Героуов закон 13.00 1066.

14.00 Ко си заправо ти?

15.00 Један дан у борби 16.00 Тајм тим година 17.00 Ваздушни дуели Хладног рата 18.00 Синатра – мрачна звезда 19.00 Робовласничка индустрија 20.00 Небески пут чаја 21.00 Пољска битка за Британију 22.00 Ко си заправо ти?

23.00 Један дан у борби 00.00 Тајм тим година 01.00 Ваздушни дуели Хладног рата

07.55 08.25 08.50 09.35 10.00 10.45 11.45 12.35 13.05 13.50 15.30 15.45 16.30 17.20 17.45 18.10 18.55 19.50 20.00 20.45 21.30 22.15 23.00 23.10 00.45

Мала ТВ Дворац играчака Школски програм Хејди Твоја сам судбина Лепом нашом Ритам недеље Мала ТВ Школски програм Мукхсин, филм Жупанијска панорама Хотел дворац Орт Шаптач псима Црно пророчанство Слеџ Хамер Дивљи Пламен Крстарења светским лепотама, док. серија Хит дана Мерси Гле Завршни ударац Злочиначки умови Дневник плавуше Мукхсин, филм Ноћни музички програм

Кр ста ре ња свет ским ле по та ма: Бра зил – се ћа ња на Афри ку Кра јем 15. ве ка за пад ни мо ре плов ци ис тра жи ва ли су но ве по мор ске пу те ве. Док су Тур ци над зи ра ли ис точ не ру те ко ји ма су се пре во зи ли за чи ни, Пор ту гал ци се окре ћу пре ма Афри ци. Та мо отва ра ју број не тр го вач ке ис по ста ве, пре не го што ће се Вас ко да Га ма упу ти ти у сме ру Рта До бре На де... Ре жи ја: Ален Да јан (ХРТ 2, 18.55)

Вас ко де Га ма

08.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.15

06.00 07.45 10.20 11.50 13.15 15.05 16.35 18.25 20.05 21.40 22.05 23.00 00.45 02.15

Златна гуска Острво Корњача Леонардо Зли дуси Острво Корњача Звезда водиља Наивко Парфем: Хронологија једног злочина Јужњак Колачић судбине Славица Праве девојке са колеџа Вагинале Неклет Не осврћи се

Луда ноћ у музеју 2 2012 Четири Божића Против свих правила Ловац на уцене Смрт на сахрани Свет је велики и спасење је иза угла Приче за лаку ноћ Апартман за двоје Досадно на смрт - Бекство из замка Права крв Предатор Секс и лажи у граду греха Добро дошли у Зомбиленд

VREME PRIJATEQSTVA

Pi {e: Dobrica ]osi} 07.00 Добро јутро, Хрватска 09.05 Хотел дворац Орт 10.10 Крстарења светским лепотама, док. серија 11.05 Код Ане 11.15 Треће доба 12.00 Дневник 12.28 Живети здравије 12.34 Господарица твог срца 13.20 Дивљи Пламен 14.20 Научна петица 15.00 Дарма и Грег 16.00 Хрватска уживо 17.29 8. спрат, ток шоу 18.18 Код Ане 18.40 Твоја сам судбина 19.30 Дневник 20.35 Пулс Хрватске 21.50 Свет профита 22.30 Дневник 3 23.10 Све што сте одувек желели да знате о класичној музици, док.-муз. филм 00.10 Музички салон Гвоздановић 01.10 Драги Џоне 01.35 Ксена - принцеза ратница 02.20 Завршни ударац

У ми си ји спа са ва ња у Ти ху ан и Хаф тра жи Те ди ја. Иако му је лак ну ло, јер се ни је до че пао ни че га што би му мо гло шко ди ти, Хаф зна да мо ра бр зо да вра ти Те ди ја на ре дов не ле ко ве... Уло ге: Хенк Аза ри ја, Пeџет Брустер, Ен тон Јел цин, Ен ди Ко му, Ким бер ли Брукс Ре жи ја: Боб Ло ври (Но ва ТВ, 03.50)

2

31

07.30 08.30 10.30 11.10 12.00 13.00 13.30 15.00 16.15 17.00 18.00 18.30 19.00 21.00 22.00 00.00 01.50

08.10 10.10 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.20 00.30 02.00

С ветром у леђа Интермецо 1 Фаџ Мост уздаха Интермецо 2 Невероватне приче Досије Дрезден Невидљиви дух Фаџ Сиквест ДСВ Невероватне приче Интермецо 3 Парфем Сиквест ДСВ Дебела ладовина Човек од папира Терор

Сусрет са Венером Пи Вијева велика авантура Велика зверка Дивље мачке Амерички летачи Ноћ Џимија Рердона Анђелин пепео Дилери Фантастична тела Хетеросексуалац 1 – не баш тако невин

Грејс Парк

СЕ РИ ЈА

Ха ва ји фајв

Са рад ни ца гу вер нер к е, Лoра Хил, са ста не се са Сти вом и Де ни јем због та лач ке кри зе ко ја се од ви ја на рат ном бро ду „Ми су ри”. Грејм Вил сон, бив ши и пу но пу та од ли ко ва ни ма ри нац, ко ји па ти од ПТСП-а, др жи не по зна ти број та ла ца на бро ду... Уло ге: Алекс О’Ла флин, Скот Кан, Да ни јел де Ким, Грејс Парк (РТЛ, 22.00) 07.50 Драгон бол З 08.30 Биг брадер, ријалити шоу 10.30 Ексклузив с Татјаном Јурић 11.30 Вечера за 5 12.25 Аурора 13.15 Биг брадер - уживо 14.05 Наследници 14.55 Судија Ејми, филм 16.25 Закон и ред 17.15 Бибин свет 18.00 Ексклузив Таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.05 Вечера за 5 20.00 Езел 21.00 Биг брадер 22.00 Хаваји фајв-0 23.50 РТЛ Вести 00.05 ЦСИ 00.50 Биг брадер, ријалити шоу 01.45 Астро шоу 02.45 ЦСИ

08.10 09.05 10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Разоткривање митова Паметњаковић Преживљавање Истребљивачи штеточина Додај гас Генералка Прљави послови Истребљивачи штеточина Разоткривање митова Справице будућности Преживљавање Екстремне експлозије Како се прави? Како то иде Потрага за природним гасом Лов на сабљарке Мајстори за пиво Прљави послови Додај гас Генералка

09.30 10.30 11.45 13.00 15.00 16.30 17.15 18.00 19.45 20.45 21.00 21.30 21.35 22.30 00.15

Тенис Бициклизам Уметничка гимнастика Карлинг Дизање тегова Бициклизам Уметничка гимнастика Фудбал Дизање тегова Сви спортови Рвање Сви спортови Рвање Дизање тегова Фудбал

Срем ски да лај-ла ма

З

а пи си вао сам сва шта у све ску о се би, о при ја те ве ли ка со ба на пр вом спра ту Си ми не 9а, од мах пре ко љи ма, исто ми шље ни ци ма и не ис то ми шље ни ци пу та зло гла сне „Глав ња че“. Да кле, пре ко пу та по ли ци ма, по не кад под на сло вом “Љу ди без ком па са”. је и за тво ра го во ри ло се та да, си гур но, нај сло бо до ум Ево шта 1946. и 1947. о Ми ћи По по ви ћу, ко га смо зва ни је у Бе о гра ду; ту су се ру ши ле све све ти ње и ауто ли Фа ма Фа мић. ри те ти; ту смо се до из бе зу мље ња и га ђе ња му чи ли за “На у мио Фа ма да пр ви пут ле ту је на мо ру и сли ка не ка кве исти не о на шој ствар но сти; ту смо се гу ша ли ри ба ре и ма сли не. Отац То ма ни је имао па ра, па је мај око со ци ја ли стич ког ре а ли зма и сло бо де ства ра ња; ту ка Да на про да ла ву ну из ду ше ка и за њу узе ла 2000. С су се оку пља ли ам би ци о зни, да ро ви ти и ду хо ви ти не њи ма се упу тио у Ул цињ. Кад је узи мао ка р ту код за до вољ ни ци и њи хо ви по што ва о ци; ту је до ла зио сва “Пут ни ка”, угле да не ку ле по ти цу ко ја ку пу је ка р ту пр ко ко је же лео не што „за бра ње но“ и „не пра вил но“ да ве кла се. За љу био се док је сти гао до шал те ра, па ку ка же о но вој вла сти и умет но сти ко ја се у тим да ни ма пио и он ка р ту пр ве кла се. Ку ћи кад је сти гао, рас хла дио се и на ста ла је му ка – ка ко ка р ту да за ме ни за дру гу кла су. Пре ко ве за Де ја на Ме да ко ви ћа, не ка ко је ус пео и кре нуо. У Са ра је ву, че ка ју ћи воз, да уште ди не ки ди нар, спа вао је на ли ва ди по ред ста ни це. Ми ли ци ја га је ухап си ла. У за тво ру је пре но ћио као скит ни ца. На са слу ша њу се пред ста вио као ин же њер ко ји иде на пру гу. Али ми ли ци ја утвр ди да се ла жно пред ста вио и опет га стр па у апс, где про ве де још два да на. По том на ста ви за Ул цињ. Ње гов пр тљаг са шта фе ла јем, плат ни ма и оста лим сли кар ским при бо ром, због не че га је био сум њив ми ли ци ји, и она га ле ги ти ми ше. Ка ко је лич ну ка р ту за бо ра вио код ку ће, они га, као ли це без иден ти те та, стр па ју у за твор, где про ве де пет да на. Кад су га пу сти ли, он се оча јан упу ти за Бе о град, не ви дев ши ни град ни мо ре. У за тво ри ма и око њих, сав је но вац по тро шио. Та ко се свр ши ло пр во Уме сто на мо ру, По по вић за вр шио у ап су сли кар ско и мо р ско пу те ше стви је Фа ми ћа, на ко јем је три пу та био ухап шен. – Игра суд ства ра ла; ту се, ви ше од све га на све ту, пре зи ра ла и би не? – Не, то је за кон мо је суд би не! – ка же он. исме ва ла људ ска глу пост. Ту со бу, у ко јој су ста но ва Те шко ми је да ли стам ту све ску. Пу на је мо је му ке ли Во ја Ј. Ђу рић и Сре мац Бо ри слав Ми хај ло вић Ми да се иде о ло ги јом од бра ним од не ких жи вот них са зна хиз, ова ко сам опи сао у свом днев ни ку: ња и исти на. А жи вео сам двој ним жи во том: ра дио с “Вра та на со би ни кад ни су за кљу ча на. У њу ула зи пра во вер ни ма, а при ја те ље вао с гре шни ци ма. Ра дио ко хо ће и кад хо ће. А кад већ уђеш, ле во и де сно по ред сам по ли тич ко-па р тиј ске по сло ве ме ђу вр шња ци ма зи да, на па р ке ту, уме сто кре ве та, згње че не пе ри не; на ко ји су би ли без ијед не по ли тич ке и мо рал не ди ле ме, њи ма згу жва на не мач ка ће бад, пр ља ви јо р ган и од зно са стра сном по бо жно шћу ве ро ва ли у све што ра ди и ја и пра ши не жућ ка сти ја сту ци. Из ме ђу тих ле жа ја бе го во ри Па р ти ја и ни у сну ни је до ла ли ам бу лант ни сто; на ње му раз ба ца зи ло да не што на овом све ту мо же не књи ге, те гла уме сто ча ше за во ду, Ми хиз свој век би ти и друк чи је но што ка жу дру го от па ци хра не и це ду љи це на ко ји ма про во ди у ле жа њу; ви и Па р ти ја, а дру го вао и ин те лек по се ти о ци псу ју до ма ћи не што ни су он не мо же да се ди, ту ал но при ја те ље вао с вр шња ци ма би ли код ку ће, а они их ду го че ка ли. за пра во и не уме. И ко је су му чи ле иде о ло шке сум ње, На пе ћи „зе фир“, лон чи ћи за хра ну мо рал не ди ле ме, сло бо да ства ра ња. кад има фо те љу, уста је из мен зе и вој нич ке цо ку ле. На про Иако су ско ро сви би ли ско јев ци или стом ра фу раз ба ца не књи ге: за сва ког и из ва љу је се па р тиј ци, иако су се сви у би ти осе ту има по не ка. У ћо шку за р ђа ла пу по ле ђу шке на под. ћа ли ко му ни сти ма и на пред ним ин шка, рат ни тро феј до ма ћи на Во је, а Нај че шће се сва ђа и те лек ту ал ци ма, због њи хо вих сум њи крај ње ис тро ше на ме тла. Ви ше ле сваг да кри ти ку је у ста љи ни зам и со ци ја ли стич ки ре а жа ја, на зи ду по је дан пра зан рам из ли зам, због њи хо вог кри тич ког ста ва – би ло због че га да је ко јег зја пи бе ли на. Иг но ран ци ја сли пре ма од сту па њи ма од па р ти зан ског кар ства! Ако су до ма ћи ни ту, они ле не ко „за“, он је од мах и ко му ни стич ког мо ра ла, због њи хо же на сво јим ле га ли ма; за по се ти о це „про тив“ вих гнев них кри ти ка, не ги ра ња и по сто ји јед на сто ли ца, сто и бу ко ви кри ти зер ства, и ја сам их че сто сма труп ци крај зи до ва. У су мрак по чи трао „са пут ни ци ма ре во лу ци је“, „де ка ден ти ма“, „љу ње да се до ла зи и по сву ноћ ула зи и из ла зи, кад се ко ди ма без ком па са“. Али сам их во лео као љу де; во лео ме до са ди или сму чи од иде ја и на ших исти на. сам њи хо ву искре ност и ин те лек ту ал но по ште ње, да Ми хиз, „да лај-ла ма“ Си ми не 9а, ка ко је сам се бе кр ро ви тост и зна ње, дух и ори ги нал ност. Же лео сам да стио, увек ле жи, пу ши пи кав це и као из ми тра ље за си што ви ше и што раз ли чи ти јих љу ди упо знам; осо би то па сво је му дро сти. Он је чо век ко ји свој век про во ди у су ме за ни ма ли љу ди ко ји ми сле дру га чи је од ме не и у ле жа њу; он не мо же да се ди, за пра во и не уме. И кад дру го ве ру ју. А био сам за и ста по роч но ра до знао за има фо те љу, уста је и из ва љу је се по ле ђу шке на под. За не зна но и но во. У мо јој ве р нич кој ду ши не ча сти ви је пу ше ње и на ме шта ње ла ке ко се ње му су нео п ход не кре сао сво је ва р ни це. Исто вре ме но и упор но на сто јао ру ке, те кад је зи ма и мо ра да бу де под јо р га ном, он сам да не ке „за блу де ле ов це“ вра тим на шој све тој ко про це пи јо р ган и кроз ру пе прот не ру ке, да их сло бод му ни стич кој ве ри. но упо тре бља ва кад пад не у ва тру, што се до га ђа ло по Би ли смо ми, ако ме пам ће ње не ва ра, у пр вим по сле сва ког су прот ста вља ња са бе сед ни ка. Та да се Ми рат ним го ди на ма, ве ро ват но нај по зна ти ји, нај гр ла ти ји хиз при ди же и го во ри, го во ри... Нај че шће се сва ђа и со ци ја ли стич ки „де ка ден ти“ и „анар хи сти“ у бе о град сваг да кри ти ку је – би ло због че га да је не ко „за“, он је ској мла дој ин те ли ген ци ји. На ше ле гло би ла је јед на од мах „про тив“.

Kwi gu Do bri ce ]o si }a „PRI JA TE QI MOG VE KA” mo `e te ku pi ti u kwi `a ri „Slu `be nog gla sni ka” (Je vrej ska 13, No vi Sad), uz po pust od 30 od sto za 530 di na ra ili na ru ~i ti pre ko te le fo na 021/ 6622–609 i mejla knjizara4@slglasnik.com

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bu le var oslobo|ewa 81. Te le faks re dak ci je 021/423-761.

Elek tron ska po {ta redakcija@dnevnik.rs, In ter net: www.dnevnik.rs.

Glavni i od go vor ni ured nik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni di rek tor Du {an Vla o vi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure |u je re dak cij ski ko le gi jum: Nada Vujovi} (za me nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (no vo sad ska hro ni ka, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kul tu ra 480-6881), Sve tla na Mar ko vi} (voj vo |an ska hro ni ka 480-6837), Pe tar To mi} (svet 480-6882), \or |e Pi sa rev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (fo to 480-6884), Bran ko Vu ~i ni} (teh ni~ ka pri pre ma 480-6897, 525-862), Nedeqka Klin cov (teh ni~ ki ured ni ci 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu `ba pro da je 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Ma li ogla si 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Ru ko pi si i fo to gra fi je se ne vra }a ju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tam pa „Dnevnik - [tam pa ri ja”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

32

monitor

ponedeqak11.april2011.

dnevnik

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

Понедељак вам неће лако пасти јер сте још увек једном ногом или мислима у свом дому, с укућанима. Деца су вам приоритет. Активни сте, али неки послови се не одвијају довољно брзо.

BIK 20.4-20.5.

Прија вам да се опустите у друштву пријатеља, истомишљеника и оних који зраче лепотом, негде на свежем ваздуху, у кафићу уз кафицу и томе слично. Узнемиреност вас покреће на акцију и рад.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

11. april 2011.

Веома сте друштвени па све што чините у групи или с групом иде неким својим током. Корак напред, назад два, али биће све ОК. Будите стрпљиви. Нека се зна који су чији. Имате подршку. Месец и данас плови кроз ваш знак, што утиче на промене расположења и ситуација. Подложни сте туђим утицајима, поготово драге особе у коју имате поверења. Добри односи с иностранством.

Слушајте шта вам говоре, али слушајте и себе, пре свих, па чините по своме јер нећете погрешити. Имате добре могућности да реализујете своје далекосежне циљеве, и поред сталних сметњи и кашњења. Ваш Меркур је ретроградан, што значи да иде уназад, враћа се у прошлост, па не очекујте битан напредак и промене. Ништа ново. Заправо, можете поново допунити и дорадити започете послове.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

Проблеми и динамика у партнерским односима ће показати колико сте постојани и зрели, дорасли ситуацији. Држите се дугорочних и испланираних циљева и односа па ћете извојевати сваку битку.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Упознајете нове ликове, али се дружите и с ранијим друштвом, што је, све у свему, добра комбинација. Неки нови и неки ранији, неразрешени односи, тећи ће паралелно. Од свих њих имате повољности.

Опет радни дани и послови који не могу да чекају. Бар не би требало. Али, ту је и романтични тон љубави. Да ли због буђења пролећа или актуелне позиције планета, тек, краћи пут удвоје је предиван.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Само се опустите у љубавним водама и препустите да вас носе низ ток. Изгледа да је дошло време и на вас да не контролишете ситуације и партнера, већ поверујете у немогуће. Мајстори?

Спајате лепо и корисно. Волите оно што радите и радите оно што волите. Помало се заносите, помало креативно осмишљавате и истражујете, тек, плодотворни сте. Много планова и комуникације. Пословно сте ангажовани и више но што бисте хтели. На личном плани склони сте уживању и опуштању па морате одржати меру у свему, без претеривања. И једно и друго. И посао и љубав. И бити и не бити.

TRI^-TRA^

Го ла Кејт V REMENSKA

PROGNOZA

Претежно

Vojvodina Novi Sad

15

Subotica

14

Sombor

16

Kikinda

15

Vrbas

15

B. Palanka

15

Zrewanin

14

S. Mitrovica 16 Ruma

16

Pan~evo

15

Vr{ac

14

Srbija Beograd

15

Kragujevac

15

K. Mitrovica 13 Ni{

14

У једној од сцена популарног фил ма „Ти та ник”, Ле о н ар д о Ди ка прио нацртао је голи портрет Кејт Вин слет. Тај акт заправо је дело редитеља филма, Џеј мса Ка ме ро на и завршио је на аукцији. Цртеж голе Кејт, који је настао током снимања филма „Титаник” продат је за 16 хиљада дола ра на аук ци ји „Premier Props‘memorabilia”. На великом платну гледали смо како Кејт у улози Роуз сасвим нага седи на каучу са дијамантском огрлицом „срце океана” око врата, док њен љубавник Џек, којег глуми Леонардо, скицира тај призор. Ипак, цртеж није направио Леонардо, него је то дело продуцента, реди те ља и сце на ри сте Џеј мса Камерона.

Evropa

Сунчано

Madrid НО ВИ САД: Хладно јутро, током дана претежно сунчано. Дуваће умерен северозападни ветар. Притисак изнад нормале.

Rim Минимална температура 3, а максимална до 15 степени.

London ВОЈ ВО ДИ НА: Хладно јутро, током дана сунчано уз температуре сличне као у недељу. Дуваће слаб до умерен северозападни Cirih ветар. Притисак изнад нормале. Јутарња температура од 1 до 4, а Berlin максимална од 14 до 16 степени на западу Срема. СР БИ ЈА: Хладно јутро, током дана на северу сунчано, у ценBe~ тралним и јужним пределима сунчани периоди уз дневни развој Var{ava облака. Дуваће слаб до умерен северозападни ветар. Притисак изнад нормале. Јутарња температура од 1 до 6, а максимална од Kijev 13 до 17 степени.

Moskva Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: У уторак топлије вреOslo ме уз температуре око и мало изнад 20 степени и уз наоблачење које током поподнева доноси локалне пљускове. У среду хладни- St. Peterburg је са пролазном кишом.

БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА: Прогнозирана биометеоролошка ситуација повољно ће утицати на већину хроничних болесника. Опрез се препоручује нервно лабилним особама. Могуће су метеоропатске реакције у блажој форми у виду нерасположења и смањењења радних способности. Опрез се саветује свим учесницима у саобраћају.

25 20 21 21 21 18 13

VIC DANA На часу биологије наставник упита Перицу: - Знаш ли бар једног сисара који лети?

- Знам, стјуардесу - одговори Перица.

5 5 16 4

Atina

18

Pariz

22

Minhen

20

Budimpe{ta

16

Stokholm

15

SUDOKU

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAwE DUNAV

TAMI[

Bezdan

138 (2)

Slankamen

266 (2)

Apatin

198 (2)

Zemun

305 (0)

Bogojevo

181 (1)

Pan~evo

318 (-2)

Ba~. Palanka

188 (8)

Smederevo

476 (-2)

Novi Sad

206 (6)

Tendencija stagnacije

Ja{a Tomi}

SAVA

N. Kne`evac

247 (-3)

S. Mitrovica

204 (-2)

Tendencija opadawa

Senta

277 (-4)

Beograd

257 (1)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

274 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

270 (0)

NERA

Hetin

110 (-10)

TISA

84 (-4)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije

Kusi}

74 (-4)

Re{ewe iz pro{log broja