Dnevnik 11.maj 2011.

c m y

NOVI SAD

SREDA 11. MAJ 2011. GODINE

GODINA LXIX BROJ 23071 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

DANAS ZA FUDBALERE „VOJVODINE” ISTORIJSKO FINALE KUPA SRBIJE PROTIV „PARTIZANA” U BEOGRADU

IGRA RI JE S BRU TO DO MA ]IM PRO IZ VO DOM

Statistika {minka bolesnika

str. 5

NASLOVI

Politika 2 Izdr`ali smo krizu na nogama 3 Mrkowi}: Ne uzimam ni dnevnice, sve sam pla}am

Ekonomija 4 Brzo ru{ewe imperije Mileta Jerkovi}a 4 Poskupquje i fiksno halo 5 Pvratak na posao u praznu fabriku

Pe de se tak auto bu sa s na vi ja ~i ma „Voj vo di ne” kre nu }e po sle pod ne ka Be o gra du, gde se u fi na lu Ku pa Sr bi je u fud ba lu sa sta ju no vo sad ski cr ve no-be li i be o grad ski cr no-be li. Ka ko }e to iz gle da ti, zna ti `eq ni ci su mo gli da na slu te na si no} noj pre mi je ri. Na vi ja ~i „Voj vo di ne” su se, ba{ kao i pre pret hod na dva fi na la, igra na 2010. i 2007. go di ne, ve ~e uo~i utak mi ce pro vo za li

no vo sad skim bu le va ri ma, jo{ jed nom po zi va ju }i sve one ko ji se jo{ dvo u me da li }e da nas kre nu ti put Ma ra ka ne. Cr ve no-be li kon voj ani mi rao je su gra |a ne da bu du deo na vi ja~ kog ka ra va na i pru `e po dr {ku Zo ra nu Mi lin ko vi }u i fud ba le ri ma „Voj vo di ne” u na sto ja wu da pr vi put u isto ri ji do ne su u No vi Sad pe har na me wen po bed ni ku na ci o nal nog ku pa. str. 16 i 17

SR BO BRAN CI U [O KU PO SLE OT KRI ]A DA JE NA PA STVO VA NA PE TO GO DI [WA DE VOJ ^I CA

Osumwi~eni za obqubu i daqe na slobodi

str. 12

JU ^E NA TE LE PU, U NO VOM SA DU

Zatekao sudskog izvr{iteqa na kapiji i izdahnuo SPORT

str. 16 – 20

Foto: F. Baki}

Vo{ini navija~i ve`bali slavqe

str. 13

Foto: B. Lu~i}

Uglavnom sun~ano

Deca nam se ubijaju, zar ne

str. 15

n STANOJEVI]: IGRAMO IZNAD MOGU]NOSTI

n „DNEVNIKOV” [AH SREDOM

6 Mlinovi propadaju, ko }e `ito kupovati 6 Pre Vlade uredbe }e do}i pred paore

SRU [I LI SMO STA RI SI STEM VRED NO STI, A NO VI NE MA MO

TU RI STI^ KI VO DI ^I PO KA ZA LI \A CI MA NO VO SAD SKE ZNA ME NI TO STI

Osnovcima grad na dlanu

Poqoprivreda

str. 7

Novi Sad 9 Darodavac iz ^ikaga na Brankovom Stra`ilovu

Vojvodina 11 Japanci darovali ^urugu ambulantno vozilo i opremu vredne 70.000 evra 11 Za bawu sve spremno, samo vlasti da se slo`e

Crna 12 Privremeno prekunut proces Kepiru

Dru{tvo 14 Matemati~ka formula leka za srpske u~ionice

Kultura 23 Osvajawe slobode ili kako qude u~initi boqim

Najvi{a temperatura 23 °S

POLiTikA

sreda11.maj2011.

dnevnik

c m y

2

PREDSEDNIK SRBIJE BORIS TADI] U KRAGUJEVCU

Iz dr `a li smo kri zu na no ga ma – Srbija je „na nogama” izdr`ala svetsku ekonomsku krizu, a pozitivni efekti Vladine antikrizne politike oseti}e se krajem godine – rekao predsednik Bo ris Ta di}, otvaraju}i Drugi me|unarodni sajam proizvo|a~a auto-komponenti u Kragujevcu.

Predsednik Srbije je zamolio gra|ane i privrednike za jo{ malo strpqewa, i najavio niz novih mera za oporavak srpske privrede i podsticawe zapo{qavawa.

–Kao kod sklapawa automobila, tek na kraju procesa imate kona~nu sliku o ishodu. Sve na{e institucije su tako stvarale model ekonomskog razvoja koji }e svoje puno obli~je imati na kraju ove i po~etkom slede}e godine – rekao je Tadi}.

Osvr}u}i se na zajedni~ku investiciju Srbije i italijanskog

Tadi} je rekao da o~ekuje da }e sastanak vlada Italije i Srbije biti odr`an u Beogradu u junu.

– To je nastavak na{e prethodne saradwe i mislim da }emo tada imati mogu}nosti za nove konkretne dogovore – rekao je Tadi} novinarima nakon obilaska pogona „Fijat automobila Srbija„.

– Predstavnici „Fijata Srbija” izlo`ili su u dana{wim razgovorima potrebu za modernizaciju pruge prema Baru jer je luka u Baru potencijalno mesto za transport vozila i na ameri~ki kontinent – rekao je predsednik Srbije.

Najavio je da }e s partnerima iz Italije da se razgovara o svim potencijalnim investicijama jer je srpska strana veoma zainteresovana za to da deo investicija italijanskih kompanija, kao i iz drugih zemaqa EU, dovede u Srbiju. Po wegovim re~ima, Srbija nudi boqe mogu}nosti i Vlada Srbije }e se potruditi da kreira jo{ boqe uslove za nove investitore i radna mesta.

– Mi se borimo s konkurencijom i na{i italijanski partneri su nam izuzetno va`ni za realizaciju takvih projekcija – naveo je Tadi}.

„Fijata” u Kragujevcu, Tadi} je procenio da }e proizvodwa novog modela automobila, koja }e zapo~eti do kraja godine, otvoriti i nove poslovne perspektive za proizvo|a~e auto-komponenti.

Po wegovim re~ima, obaveza svih politi~kih i dru{tvenih institucija je da danas ujedine snage da bi se na izmaku svetske ekonomske krize otvorilo {to vi{e novih radnih mesta.

– Gra|ani treba da znaju da je cunami krize pogodio svaku dr`avu i ~oveka, ali smo taj cunami izdr`ali na nogama – naveo je Boris Tadi}.

Malim i sredwim preduze}ima Tadi} je poru~io da treba da iskoriste novi poslovni ambijent koji }e poreskim olak{icama i drugim merama stvoriti Vlada Srbije da bi otvorila nova radna mesta.

GLAVNI TU@ILAC HA[KOG TRIBUNALA OTPO^EO POSETU BEOGRADU

Da nas Ta di} i Bra merc o sa rad wi s Ha gom

}em i ak ci o nim ti mom ko ji tra ga za ha {kim be gun ci ma.

Pred po~etak razgovora sa srpskim zvani~nicima Bramerc je izjavio da hap{ewe Rat ka Mla di }a i Go ra na Ha xi }a nema alternativu. Bramerc je rekao da

preporuke koje je dao u februaru jo{ nisu ispuwene, a da }e izve{taj o saradwi Srbije s Tribunalom, kojim izlazi pred Savet bezbednosti UN, kona~no bi ti uob li ~en posle razgovora sa srp skim vla sti ma.

Bramerc je stigao u Srbiju da doma}im zva ni~ ni ci ma pre nese stav „da se moglo i da se mo `e u~i ni ti vi {e po pitawu saradwe sa Sudom”.

– To {to ni su uhap{eni Mladi} i Ha xi} pred sta vqa glav nu pre pre ku u saradwi Srbije i Tribunala.

Zato }emo u Beogradu, ba{ kao i u februaru, ponoviti jasnu poruku – hap{ewe preostale dvojice begunaca nema alternativu – rekao je Bramerc, koji se sino} sastao sa {efom Nacio-

nalnog saveta za saradwu s Ha{kim tribunalom i ministrom rada i socijalne politike Ra si mom Qa ji }em, a wegov sagovornik bi}e i ministar policije Ivi ca Da ~i}.

Danas }e predsednik Srbije Bo r is Ta d i} raz go va ra ti s Bramercom i tada }e biti jasnije s kakvim utiscima glavni tu`ilac odlazi iz Beograda jer }e wegov izve{taj o saradwi Srbije s Tribunalom biti od ve li ke va `no sti za sti ca we statusa kandidata za ~lanstvo u EU, koje srpske vlasti o~ekuju krajem godine.

– Izve{taj SB UN }e biti uobli~en tek posle razgovora sa srpskim zvani~nicima. Pa`qivo }u saslu{ati, posebno operativne slu`be, da bismo videli koliko je ura|eno od moje posledwe posete i onda }emo doneti zakqu~ke – poru~io je Bramerc.

D. M.

Ste fa no vi} su tra na Ko so vu [ef pregovara~kog tima Srbije u dijalogu Beograda i Pri{tine Bo ri slav Ste fa no vi} boravi}e sutra u poseti Kosovu i Metohiji, gde }e se sastati sa {eficom pri{tinskog tima Edi tom Ta hi ri, liderima kosovskih Albanaca i predstavnicima srpske zajednice na KiM na severu i ju`no od Ibra, a bi}e gost i na kosovskoj televiziji. Poseta, organizovana uz sa gla snost ko sov ske vla de, deo je priprema za ~etvrtu rundu pregovora dve delegacije, koja se o~ekuje kasnije ovog meseca.

Uo~i odlaska na KiM Stefanovi} je izjavio da je, s obzirom na broj problema koji po sto je iz me |u Be o gra da i Pri{tine, dobro da se prego-

Za {ti ta ma lih ak ci o na ra Poslanici Skup{tine Srbije razmatrali su ju~e u paketu predloge zakona o privrednim dru{tvima, o sporazumnom restrukturirawu tih dru{tava i o kontroli predmeta od dragocenih metala.

Kako tvrdi ministar ekonomije i regionalnog razvoja Ne boj {a ]i ri}, nakon usvajawa predlo`enih re{ewa bi}e olak{ano poslovawe privrednih subjekata u Srbiji.

– Ovaj zakon ispravqa sve ono {to su stru~na javnosti i privreda identifikovali u posledwih {est godina kao problem – naglasio je ]iri}, obrazla`u}i da je u petogodi{woj praksi primene Zakona o privrednim dru{tvima kao jedan od problema identifikovan odnos

Mogu} sastanak vlada Srbije i Italije

Glavni ha{ki tu`ilac Ser` Bra merc ju~e je otpo~eo dvodnevnu posetu Beogradu razgovorima s tu`iocem za ratne zlo~ine Vla di mi rom Vuk ~e vi -

poslani^ke teme

vara~i vi|aju ~e{}e, a ne samo na zvani~nim sastancima u Briselu.

– U tom smislu sam zvao gospo|u Tahiri da do|e u Beograd, ali, po{to to ide sporo, odlu~io sam da odem ja u Pri-

{tinu – kazao je Stefanovi}.

Mi ni star za KiM Go r an Bog d a n o v i} ocenio je da je Stefano vi }ev od la zak u Pri{tinu gest kojim Srbija pokazuje pragma ti~ nost i sprem nost na kom pro mis, ali je ponovio da se kompromisi ne}e praviti u smislu odricawa od KiM. Sprem nost da se sretnu sa Stefanovi}em izrazili su gotovo svi {efovi politi~kih partija na Kosovu, osim lidera opozicionog pokreta Samoopredeqewe Aq bi na Kur ti ja, koji tu posetu smatra „provokacijom”.

ve}inskih i mawinskih akcionara i da su zato uvedena re{ewa koja pru`aju ve}u za{titu malim akcionarima.

Predlogom zakona o sporazumnom finansijskom restrukturirawu privrednih dru{tava Vlada je poku{ala da prekine lanac nelikvidnosti koji postoji u na{oj privredi da bi se spre~io odlazak u ste~aj firmi ~iji je oporavak mogu}.

Tek {to su poslanici saslu{ali ministrovo obrazlo`ewe, usledila je jedno~asovna pauza. Razlog – obaveze ministra ]iri}a, koga je

zamenila potpredsednica Vlade Ve ri ca Ka la no vi}.

– Kad ministar obavi svoje obaveze po op{tinama i gradovima koje ide da poseti, ponovo }e nam se pridru`iti – objasnila je predsedavaju}a Gor da na ^o mi} (DS).

Evro do vo qan za fir mu Vlada Srbije dostavila je parlamentu amandman na predlog Zakona o privrednim dru{tvima, ~iji je ina~e predlaga~, zahtevaju}i da se minimalni nov~ani osnovni kapital dru{tva s ograni~enom odgovorno{}u s 50.000 dinara, kako je bilo predvi|eno, smawi na “celih” 100. Proceweno je da kapital od 500 evra ne predstavqa prepreku za osnivawe fantomskih firmi pa se stalo na stano-

vi{te da je za privla~ewe investitora dovoqno propisati osniva~ki kapital od jednog evra.

U obrazlo`ewu za taj amandman Vlada napomiwe da bi takav pristup moga doprineti boqem rangirawu Srbije na listi Svetske banke. Umesto 89. mesta od 182 rangirane dr`ave, Srbija bi se mogla popeti na 75, smatraju u Cvetkovi}evom kabinetu.

Ra ~u ne u @iv ko vi }e vo bu re [ef poslani~ke grupe SRS-a Dra gan To do ro vi} pitao je predsednika Srbije Bo ri sa Ta di }a i premijera Mir ka Cvet ko vi }a {ta }e dr`ava preduzeti u vezi s dugovima preduze}a za porez i doprinose, i upozorio na to da postoje du`nici “prvog i drugog reda”. Po wegovim re~ima, deset najzadu`enih preduze}a duguje oko 2,2 milijarde evra za poreze

i doprinose, {to je gotovo dva Telekoma.

– Postavqa se pitawe kako je mogu}e da „Delta holding„ duguje 942 miliona, „Viktorija grupa„ 208, „Invej” 197, „Ist point„ 158 miliona evra. Done}u ono @ivkovi}evo bure iz Ni{a i pozvati male privrednike da u wega ubacuju ra~une. Kako je mogu}e da neko duguje 940 miliona evra i da

i daqe posluje u ovoj dr`avi? – zapitao je Todorovi}, i odogovorio da je to zahvaquju}i ~iwenici da “finansiraju pojedine politi~ke stranke da bi zadr`ali privilegovan polo`aj”. – Oni su uspe{ni biznismeni i opqa~kali su to {to imaju uz va{u pomo} od 2001. godine. Svako ima po jednog ili dva ministra u xepu, a vi se pravite ludi.

Kon tro la stra na~ kog nov ca Javna rasprava o predlogu zakona o finansirawu politi~kih aktivnosti u parlamentu bi}e uprili~ena sutra, u organizaciji Odbora za pravosu|e i upravu. Na ju~era{woj sednici tog skup{tinskog radnog tela odlu~eno je da na “javno slu{awe” budu pozvani predstavnici politi~kih stranaka, Agencije za borbu protiv korupcije i eksperti.

Vlada Srbije, koja je i predlaga~, zahtevala je da se zakon donese po hitnom postupku, ali su poslanici skinuli oznaku hitnosti, uz

ocenu da takav propis mora prethodno da pro|e javnu raspravu.

O~ekuje se da }e ovaj zakon biti usvojen do kraja maja, po{to je wegovo dono{ewe do juna jedan je od uslova da Evropska komisija da pozitivno mi{qewe na zahtev Srbije za ~lanstvo u EU. I kada je o ovom zakonu re~, podr{ku najavquju samo stranke vladaju}e koalicije.

Tim predlogom propisano je da se novac za finansirawe politi~kih subjekata koji imaju mesta u predstavni~kim telima odre|uje

na nivou od 0,15 odsto rashoda buxeta Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave.

Predlog zakona o finansirawu stranaka predvi|a o{tre kazne za prekr{ioce, a me|u sankcijama je uskra}ivawe finansirawa iz dr`avne kase, prekr{ajne kazne, ali i krivi~na odgovornost pred sudom za borbu protiv organizovanog kriminala. Stranke }e ubudu}e morati da objavquju svaku donaciju, sve uplate }e i}i preko ra~una, osim ~lanarina mawih od 1.000 dinara godi{we.

Ra di ka li „ne da ju” man da te Poslanici SRS-a podneli su amandmane na predlo`ene izmene izbornog zakona, zahtevaju}i brisawe ~lanova kojim se ukidaju blanko ostavke. Zo ran Kra si} je svojim amandmanom zahtevao da se ~lan 88 oja~a tako {to bi u zakonu stajalo da poslanik neopozivo stavqa na raspolagawe mandat stranci na ~iji je predlog izabran. To }e u~initi tako {to }e pisanom izjavom na dan potvr|ivawa mandata obavestiti predsednika Skup{tine da je potpisao i kod nadle`nog organa overio potpis na ostavci kao i da je ovlastio stranku da wegovu ostavku dostavi Skup{tini, u slu~aju prestanka mandata.

Azi lan ti Javno slu{awe o la`nim azilantima iz Srbije u zemqama EU i zloupotrebi vizne liberalizacije bi}e odr`ano u Skup{tini Srbije u sredu, 18. maja. Predsednik Odbora za evropske integracije La slo Var ga najavio je da }e potom na sednici tog skup{tinskog tela biti fomulisani zakqu~ci, s politi~kim preporukama izvr{noj vlasti, ali i stru~nim predlozima za re{avawe problema.

[ef poslani~ke grupe LDPa ^e do mir Jo va no vi}, koji je tra`io da o zloupotrebi vizne liberalizacije raspravqa skup{tinski Odbor za evropske integracije, rekao je novinarima u parlamentu da problem ne mo`e biti re{en tako {to }e se neko baviti posledicama, ve} su potrebne sistemske mere. On je upozorio na to da ~iwenica da su od nas oti{li svi i da u ovom

trenutku odlaze i Albanci, obavezuje na druga~iji odnos prema problemu i da je to ono {to Evropa o~ekuje od nas. Kako je objasnio, Evropa ne o~ekuje “sanitarni kordon na jugu Srbije, kojim bi se spre~ili Alabanci da izlaze iz Srbije, ve} sistemske mere, kojima }e i Albanci i svi drugi koji `ive bez perspektive, dobiti {ansu za normalan `ivot.

Ba ha te ci fre Poslanik PDD-a Ri za Ha li mi tra`io je obave{tewe od Vlade Srbije o tome kako u praksi izgledaju zao{trene mere na grani~nim prelazima za spre~avawe putovawa la`nih azilanata u EU. – Moj zahtev je da se sa~ini ozbiqna analiza o tome za{to qudi odlaze i {ta se mo`e preduzeti da se popravi ekonomska situacija – objasnio je Halimi, i zapitao {ta }e Vlada preduzeti da spre~i veliki talas migracije koji je, kako je naveo, u posledwih 12 godina prepolovio broj Albanaca u op{tinama juga Srbije.

On je rekao i da se uposledwe vreme mogu ~uti, “i to od ozbiqnih qudi, basnoslovne cifre” o ulagawima u op{tine na jugu Srbije, {to je, po wegovom uverewu, “neozbiqno”.

– Prvo se govorilo o 50 miliona evra, \eli} je ~ak spomenuo i 80 miliona. Ako je to dato, {ta je onda s privredom? Zbog ~ega se tako neozbiqno, po meni ~ak i bahato, barata tim ciframa? – upitao je Halimi. – Tra`im od Vlade da se ozbiqnije odnosi prema ovom problemu, ali ne policijskim, administrativnim i diskriminatorskim merama.

Din ki} pred sta vqa de cen tra li za ci ju [ef poslani~ke grupe Ujediwenih regiona Srbije Mla |an Din ki} predstavni}e danas, na javnoj raspravi u Domu Narodne

skup{tine, koncept decentralizacije koji ta stranka predla`e.

Dinki} }e, kako je najavqeno iz parlamenta, odgovarati na pitawa

poslanika u vezi s predlogom izmena i dopuna Zakona o finansirawu lokalne samouprave.

S. Stankovi}

politika

dnevnik

DVA ME SE CA RE KON STRU I SA NE VLA DE

Opo zi ci ja pre tre sa Cvet ko vi }ev ka bi net Dva me se ca na kon re kon struk ci je Vla de Sr bi je opo zi ci o ne stran ke po no vo su kri ti ko va le ka bi net Mir ka Cvet ko vi }a. Po sla nik NS-a Mi ro sla va Mar ki }e vi }a se pi ta {ta je Vla da u~i ni la na po boq {a wu stan dar da gra |a na i “po sto ji li ma kar ije dan gra |a nin ko me je bo qe od re kon struk ci je Vla de”. On sma tra da je u bu xe tu bi lo do voq no pa ra da se po sve ti pa `wa naj u gro `e ni jim slo je vi ma sta nov ni {tva, ali da za to ni je bi lo slu ha u Vla di.

Pot pred sed ni cu SNS-a Jor go van ku Ta ba ko vi} in te re so va lo je zbog ~e ga Vla da ni je, kod kon sta to va wa ostav ke mi ni sta ra pri li kom re kon struk ci je, ras ki nu la rad ni od nos sa ~la no vi ma ka bi ne ta mi ni sta ra i wi ho vim dr `av nim se kre ta ri ma, iako je po za ko nu bi la u oba ve zi da to u~i ni. Ona pi ta da li }e, su prot no za ko nu, tim li ci ma bi ti obez be |e na rad na me sta i ot prem ni ne.

– Ho }u da pod se tim jav nost na to da qu di iz ka bi ne ta sme we nih mi ni sta ra ili iz uki nu tih mi ni star sta va, dr `av ni se kre ta ri, sa vet ni ci, {e fo vi ka bi ne ta, ne ma ju pra vo na ot prem ni nu. Dr `av ni se kre tar je funk ci o ner ko me du `nost pre sta je kad i mi ni stru i po seb ni sa vet ni ci uop {te ne za sni va ju rad ni od nos, a rad ni od nos u ka bi ne tu za sni va se na od re |e no

3

MI NI STAR IN FRA STRUK TU RE PI SAO DI REK TOR KI AGEN CI JE ZA BOR BU PRO TIV KO RUP CI JE

Mr ko wi}: Ne uzi mam ni dnev ni ce, sve sam pla }am Mi ni star in fra struk tu re Sr bi je Mi lu tin Mr ko wi} iz ja vio je ju ~e da ni ka da ni je ko ri stio dr `av ni auto mo bil u par tij ske ili li~ ne svr he. U pi smu di rek tor ki Agen ci je za bor bu

SPS-a na obe le `a va wu go di {wi ce smr ti biv {eg pred sed ni ka Slo bo da na Mi lo {e vi }a ko ri sti li slu `be na vo zi la.

Mr ko wi} je na veo da mu je jo{ od ob no ve ze mqe na kon NA -

Dva sjaj na dr `av ni ka „I to su ne ke sta re na vi ke iz vre me na ka da je u sva kom tre nut ku mo ra lo udar ni~ ki da se ra di, kao {to je i moj obi ~aj sa da ve} po stao obi la zak dve hum ke, uvek ka da bih se na {ao u wi ho voj bli zi ni – gro bo va dva sjaj na dr `av ni ka, dva pred sed ni ka dr `a ve, dru go va Ti ta i Mi lo {e vi }a”, na veo je Mr ko wi}.

On je do dao i da na tim „sve tim me sti ma na wih ni je bu dio uspo me ne kao ~lan bi lo ko je po li ti~ ke par ti je, ve} kao ~o vek ko ji im se di vi”. „Po sle sve ga ovo ga {to sam Vam na pi sao, shva ti }e te za {to mi je sa vest ~i sta i pre ma `i vi ma i pre ma mr tvi ma, i mo ral no i ma te ri jal no, pa i u ovom Va {em po slu oko slu `be nih auto mo bi la”, na veo je Mr ko wi}.

mo gli pre }i pre ko ~i we ni ce da je ka bi net Mir ka Cvet ko vi }a ne sa mo jed na ko ne u spe {an ve} da je to vla da ko ja pro du bqu je kri zu zbog ne sprem no sti da de fi ni {e re form sku po li ti ku – is ta kao je Jo va no vi}.

Po re ~i ma za me ni ka {e fa po sla ni~ ke gru pe SRS-a Alek san -

Re kon struk ci ja bi la iz nu |en po tez ko jim su sa ni ra ni po re me }e ni me |u stra na~ ki od no si u vla da ju }oj ko a li ci ji (^e do mir Jo va no vi}) vre me i to naj du `e na rok dok tra je du `nost mi ni stra – ob ja sni la je Jor go van ka Ta ba ko vi}.

Li der LDP-a ^e do mir Jo va no vi} sma tra da na kon pro me na u Cvet ko vi }e vom ka bi ne tu ne ma po zi tiv nih po ma ka jer je re kon struk ci ja “bi la iz nu |en po tez ko jim su sa ni ra ni po re me }e ni me |u stra na~ ki od no si u vla da ju }oj ko a li ci ji, a ti od no si ni sa da ni su znat no bo qi”.

– Pre vi {e je pro ble ma na sta lo u po sled wa dva me se ca da bi smo

sreda11.maj2011.

dra Mar ti no vi }a, to {to su se pro me ni li ne ki qu di u zgra di u Ne ma wi noj uli ci ni je uti ca lo na bi lo ka kve pro me ne u po li ti ci Vla de.

SRS pred la `e da Vla da in for mi {e par la ment o to me {ta se to do bi lo we nom re kon struk ci jom.

On pro ce wu je da se pri o ri te ti Vla de, ko ji su de fi ni sa ni we nim for mi ra wem, i da qe spro vo de, ali, ka da je re~ o ne kim dru gim me ra ma, sma tra da “ni je do {lo do ne kih po seb nih pro me na”.

PUPS ne me wa part ne re [ef po sla ni~ ke gru pe PUPS-a u Skup {ti ni Sr bi je Mo mo ^o la ko vi} tvr di da Ko a li ci ja SPS–JS–PUPS-a funk ci o ni {e “vr lo do bro” i da ta stran ka ni sa kim ni je pre go va ra la o mo gu }im ko a li ci ja ma. Na pi ta we no vi na ra da li su se pred stav ni ci PUPS-a sa sta ja li s funk ci o ne ri ma SNS-a, ^o la ko vi} je od go vo rio tvrd wom da pred sed nik PUPS-a Jo van Kr ko ba bi} ni je ni sa kim raz go va rao o mo gu }im ko a li ci ja ma po {to “PUPS ima part ne re u vla da ju }oj ko a li ci ji i ne mi sli da ih me wa”.

– Ko a li ci ja funk ci o ni {e vr lo do bro, ba rem ka da je u pi ta wu sa rad wa u par la men tu, po sla ni ci odr `a va ju za jed ni~ ke sa stan ke i do go va ra ju se o va `nim pi ta wi ma – re kao je ^o la ko vi}.

Ujed no, na veo je i da je “ja sno da su ne ke po li ti~ ke stran ke po ~e le pred iz bor nu kam pa wu i da je ve} do {lo do od re |e nih kon ta ka ta, a da li su to zna ci od re |e nih ko a li ci ja, osta je da se vi di”.

TO-ovog bom bar do va wa osta la na vi ka da za sta ne na sva kom stra ti {tu i da se po klo ni ne du `nim `r tva ma, osta vi ve nac, ili bar sa mo je dan cvet. „Ve ro vat no ni ste zna li, vi dim da ni je imao ko ni da vam ka `e, ali ni ka da, ama ba{¡ ni ka da, na tim pu to va wi ma ni {ta ni sam na pla tio, ni ka da ni sam uzeo dnev ni cu, uvek sam sve sam pla }ao”, na veo je Mr ko wi}, i do dao da se na isti na ~in, „ni {ta ne na pla tiv {i”, po na {a i ka da je u dva ma ha pu to vao u ino stran stvo s pred sed ni kom dr `a ve.

Mr ko wi} je na veo i da ni je ko ri stio ni je dan slo bo dan dan i da je su bo te i ne de qe pre tvo rio u rad ne da ne.

VE RI CA KA LA NO VI] OB JA [WA VA

Pot pred sed ni ca No ve Sr bi je Du brav ka Fi li pov ski oce ni la je ju ~e da Vla da Sr bi je, ume sto da re {a va pro ble me na go mi la ne u pro te kle tri go di ne, kre }e u iz bor nu kam pa wu i ob ma wu je gra |a ne.

– Iako nam da tum odr `a va wa van red nih par la men tar nih iz bo ra vi {e ni je bi tan, po sled wi je tre nu tak da se za u sta vi da qe pro pa da -

Da ~i}: Ne ka pri ~a ju oni ko ji su hte li ma wi ka bi net Za me nik pre mi je ra Sr bi je i li der So ci ja li sti~ ke par ti je Sr bi je Ivi ca Da ~i} iz ja vio je ju ~e da bi o efi ka sno sti re kon stru i sa ne Vla de tre ba lo da go vo re oni ko ji su tra `i li re kon struk ci ju jer on ni ka da ni je ni pred la gao sma wi va we bro ja re so ra.

– Svi su go vo ri li da Vla da tre ba da bu de ma wa.

Eto, Vla da je sa da ma wa, a ja sam i ta da go vo rio da to ne ma ni ka kve ve ze s efi ka sno {}u we nog ra da – re kao je Da ~i} no vi na ri ma u Be o gra du.

Po we go vim re ~i ma, mno go ve }i efe kat od re kon struk ci je i sma we wa bro ja ~la no va Vla de ima lo bi re de fi ni sa we od no sa u vla da ju }oj ko a li ci ji.

– To zna ~i da pre sta nu me |u sob ni na pa di i shva ta we da su stran ke jed na dru goj u opo zi ci ji, a ne u za jed ni~ koj ko a li ci ji – re kao je Da ~i}.

Ka ko je ka zao, pi ta we bro ja ~la no va Vla de tre ba lo bi re {i ti si stem ski jer ka da se for mi ra

pro tiv ko rup ci je Zo ra ni Mar ko vi}, Mr ko wi} je na veo da je za dve go di ne i de set me se ci, ko li ko je mi ni star, „bez broj pu ta pro kr sta rio Sr bi jom”, da ra di sva kog vi ken da, da je dva pu ta bio u ino stran stvo s pred sed ni kom dr `a ve i da ni ka da ni {ta ni je na pla tio i da je sve sam pla }ao.

Di rek tor ka Agen ci je za bor bu pro tiv ko rup ci je Zo ra na Mar ko vi} iz ja vi la je pre tri da na da po li ti ~a ri naj ~e {}e kr {e za kon ta ko {to ko ri ste slu `be na vo zi la u par tij ske svr he, na vo de }i da je zbog to ga Agen ci ja pod ne la ne ko li ko pre kr {aj nih pri ja va. Ona je re kla da Agen ci ja tre nut no is pi tu je da li su po li ti ~a ri iz

vla da, we na ve li ~i na uglav nom za vi si od bro ja ko a li ci o nih part ne ra, dok je za Sr bi ju mo `da bo qe da se de fi ni {e ko ji su re so ri po treb ni dr `a vi.

Na pi ta we da li su se po re me }e ni od no si G17 i DS-a pre ne li na od no se SPS-a i DS-a, Da ~i} je od go vo rio ne ga tiv no, na vo de }i te dve stran ke ni su bi le u is toj iz bor noj ko a li ci ji.

– Mi smo bi li na dve li ste, ima mo svo je raz li ~i to sti, SPS ima svoj iden ti tet. Da ni smo raz li ~i ti, bi li bi smo na is toj li sti – re kao je on, do da ju }i da su od no si DS-a i SPS-a ko rekt ni i do bri. – Ali, da bu de mo na ~i sto, Ko a li ci ja SPS–PUPS–JS-a ne u~e stvu je na iz bo ri ma zbog dru gih, ne go da po be di mo i DS i Srp sku na pred nu stran ku i sve dru ge, a da bi smo to ura di li, mo ra mo do bro da ra di mo svoj po sao i po ka `e mo svo ju raz li ~i tost.

we Sr bi je i da ova vla da shva ti da ne mo `e ni {ta da ura di, osim da i da qe ob ma wu je gra |a ne – re kla je ona na kon fe ren ci ji za no vi na re.

Ona je oce ni la da no va re kon stru i sa na Vla da ne mo `e ni {ta da ura di i da je za ova dva me se ca us pe la sa mo da za du `i Sr bi ju za no vu mi li jar du evra. Pred iz bo rim obe }a wem Du brav ka Fi li pov ski je na zva la no vi pred log da se za 60 od sto sma we do pri no si pred u ze }a za no vo za po sle ne rad ni ke, i za pi ta la Vla du za {to tu me ru ni je uve la pre go di nu da na, „ne go je ob ma wi va la gra |a ne da kri ze ne ma, da je ona ob i {la Sr bi ju”. Ona je po zva la mi ni stra eko no mi je i re gi o nal nog raz vo ja Ne boj {u ]i ri }a da ob ja sni svo je obe }a we da }e do kra ja go di ne u ze mqu sti }i 2,5 mi li jar de stra nih in ve sti ci ja, i da gra |a ni ma ka `e ko je su to in ve sti ci je, od ko ga do la ze i u {ta }e bi ti ulo `e ne. Du brav ka Fi li pov ski je uka za la i na pred iz bor no obe }a we sa da {we vla da ju }e ko a li ci je iz 2008. go di ne da }e otvo ri ti 200.000 no vih rad nih me sta, do da ju }i da je, ume sto to ga, 400.000 qu di do bi lo ot kaz.

– ]i ri} sad na ja vqu je no vih 28.000 rad nih me sta do kra ja go di ne, tu ne {to ni je u re du – kon sta to va la je Fi li pov ski.

S. Stan ko vi}

rekli su

\e li}: Ne mo `e bez uti ca ja po li ti ke na upra vu

De `er: Upra va mo ra bi ti spo sob na za za dat ke EU

Vi ce pre mi jer Bo `i dar \e li} oce nio je da se ne mo `e iz be }i uti caj po li ti ke na dr `av nu upra vu. ^e sto se po sta vqa pi ta we ka ko je mo gu }e da Vla da ime nu je pred stav ni ke u dr `av nim pred u ze }i ma. Ja na to od go va ram: Ko }e dru gi? To je ste po sao vla de jer ne ko mo ra da pre u zme od go vor nost – ka zao je \e li} na sku pu „Re for me: po li ti~ ka vo qa i/ili ad mi ni stra tiv ni ka pa ci te ti”.

– Za pro ces pri stu pa wa EU po treb ni su i po li ti~ ka vo qa, i ad mi ni stra tiv ni ka pa ci te ti – re kao je \e li}- Kod me ne ne mo `e ra di ti ni ko ko ne zna ma kar dva svet ska je zi ka.

[ef De l e g a c i j e EU u Be o gra du Ven san De `er ka zao je da je ve li ko pi ta we da li ad mi ni stra ci ja u Sr bi ji mo `e da is p u n i za d at k e na pu tu ka EU. EU ne da je sa ve te ka ko da ure di te va {u upra v u, ali evrop s ki pro p i s i mo ra ju da se spro vo de kva li tet no, uka zao je De `er, i do dao da su za re for me neo p hod ni i po li ti~ ka vo qa i spo sob na upra va.

Po we go vim re ~i ma, bit no je stvo ri ti i upra vqa~ ki tim u dr `av noj upra vi, a to je mo gu }e kroz si stem po je di na~ nog na pre do va wa i po ve }a wa pla ta.

Pi ti}: Part ner, a ne te ret bi zni su Pred sed nik Sa ve ta Fa kul tet za eko no mi ju, fi nan si je i ad m i n i s tra c i j u Go ran Pi ti} uka zao je na zna ~ aj na s tav k a re f or m i u jav n oj upra vi ko ja tre ba da bu de mo der ni zo va na, de p o l i t i z o v a n a i pro f e s i o n a l i z o v a na.

– Jav na upra va tre ba da po sta ne part ner, a ne te ret bi zni su, a da s dru ge stra ne omo gu }i gra |a ni ma da {to efi ka sni je ko ri ste we ne ka pa ci te te – ka zao je Pi ti} i dodao da pri stu pa we EU ni je kraj pu ta, to je tek po ~e tak pro ce sa, a ciq ni je sa mo ~lan stvo u EU, ve} uspe {no ~lan stvo, {to zna ~i una pre |e we `i vo ta gra |a na.

„Stu bo vi ma kul tu re” kre dit dat isto kao i dru gi ma Pot pred sed ni ca Vla de Sr bi Ona je ob ja sni la da u zah te vu je i pot pred sed ni ca G17 plus Ve - “Stu bo va kul tu re” ni je na {la ri ca Ka la no vi} iz ja vi la je ju ~e raz log da gle da i vla sni ka fir da je pred u ze }u “Stu bo vi kul tu - me, bu du }i da je sve bi lo u re du. re”, ~i ji je vla snik wen stra na~ ki ko le ga i sa da {wi mi ni star kul tu re Pre drag Mar ko vi}, u de cem bru 2009. go di ne odo bren kre dit Fon da za raz voj pod istim kri te ri ju mi ma pod ko ji ma su ga do bi ja la i dru ga pred u ze }a. Na vo de }i da je ona bi la na ~e lu ko mi si je ko ja je odo bra va la te kre di te, Ve ri ca Ka la no vi} je no vi na ri ma u re pu bli~ kom par la men tu re kla da su Mar ko vi }e vi “Stu bo vi Predrag Markovi} kul tu re” do bi li pod sti caj ni kre dit pod istim kri - Na ve la je da su “Stu bo vi kul tu te ri ju mi ma pod ko ji ma su ga do - re” kre dit do bi li uz ka ma tu od bi ja la i dru ga pred u ze }a, za rad 2,5 po sto, da im je ga ran ci ja za olak {a va wa po slo va wa u go di - vra }a we kre di ta iz da ta od po ni ko ja je bi la iz u zet no te {ka slov ne ban ke te da sto ga ni je po za po slo va we. sto jao ri zik da kre dit ne }e bi – Mno ge fir me su tra `i le ti vra }en. Ona je ka za la da to kre di te da bi olak {a le svo je pred u ze }e is pu wa va svo je oba ve po slo va we i mno ge su do bi ja le ze i vra }a ra te, do da ju }i da bi po dr {ku Fon da za raz voj da ne ta fir ma bi la u blo ka di da to bi ban kro ti ra le – is ta kla je ni je ta ko. Po je di ni me di ji pre Ve ri ca Ka la no vi}, i do da la da ne li su da je Mar ko vi }e vim pri li kom odo bra va wa kre di ta „Stu bo vi ma kul tu re” 2009. go di ni je gle da la ko je vla snik fir - ne odo bren kre dit od 100.000 me, ve} sa mo fir mu. evra.

]i ri}: Svi se tru di mo Mi ni star eko no mi je i re gi o nal nog raz vo ja Ne boj {a ]i ri} je iz ja vio da re kon stru i sa na Vla da Sr bi je funk ci o ni {e jed no gla sno i bez di so nant nih to no va. „At mos fe ra je do bra i rad na i moj uti sak je da se svi u vla di tru di mo da ra di mo od go vor no, po go to vo u obla sti eko no mi je”, re kao je ]i ri}.

On je, pri li kom po se te Fi ja tu u Kra gu jev cu za jed no sa pred sed ni kom Sr bi je Bo ri som Ta di }em, is ta kao da se u vla di po seb no tru de da se po boq {a am bi jent za po slo va we. „Mi slim da gra |a ni pre po zna ju da vla da je din stve no ra di na otva ra wu no vih rad nih me sta i ono me {to je pri o ri tet, a to je po boq {a we `i vot nog stan dar da”, re kao je mi ni star eko no mi je.

4

ekonomija

sreda11.maj2011.

ZA DVA MESECA NOVE CENE LOKALNOG TELEFONIRAWA

Po sku pqu je i fik sno ha lo Di rek tor Re pu bli~ ke agen ci je za elek tron ske ko mu ni ka ci je (RA TEL) Mi lan Jan ko vi} na ja vio je ju ~e da }e za dva me se ca po sku pe ti ce ne lo kal nog po zi va u fik snoj te le fo ni ji.

– Ce na lo kal nog po zi va na sa da {wem ni vou ne mo `e da se za dr `i i mo ra da se po ve }a – re kao je on na pre zen ta ci ji

Ce ne im pul sa u do ma }em te le fon skom sa o bra }a ju po sled wi put su po ve }a ne 1. ja nu a ra 2009. go di ne za 33 po sto, iako je ta da je di ni fik sni ope ra ter Te le kom „Sr bi ja” bio do bio odo bre we da ih po ve }a 100 po sto.

U Sr bi ji je u 2010. go di ni, po po da ci ma RA TEL-a, ukup no bi lo 3.110.339 pret plat ni -

dnevnik

DOMA]E KOMPANIJE SE PREDSTAVILE NOVIM GAZDAMA „MAKSIJA”

Srp ski keks i zej tin po uku su „De le za” Za me nik iz vr {nog di rek to ra „De lez gru pe” Kon stan ti nos Ma ~a ras iz ja vio je ju ~e da u wi ho vim rad wa ma u svim ze mqa ma 55 od sto ~i ne lo kal ni pro iz vo di.

On je na „mi ni-saj mu na bav ke“, to kom ko jeg se oko 70 kom pa ni ja pred sta vi lo tr go vin skom lan cu „De lez„, re kao da }e bi ti pri li ke za do ma }e pro iz vo |a ~e da se kva li fi ku ju za pla sman u dru gim ze mqa ma, pre sve ga u Evro pi, a mo `da i pre ko o ke an skim.

– So ji no i sun co kre to vo uqe ko je se pro iz vo di u Sr bi ji je jed no od naj bo qih u Evro pi, bi skvi ti su ta ko |e kva li tet ni – ka zao je on.

Ma ~a ras je is ta kao da ne }e bi ti pro ble ma u pla }a wu do ba vqa ~i ma. Po we go vim re ~i ma, pre u-

zi ma we „Del ta–Mak si ja„ }e se okon ~a ti na kon odo bre wa Ko mi si je za za {ti tu kon ku ren ci je.

Mi ni star po qo pri vre de i tr go vi ne Du {an Pe tro vi} je re kao da }e do la zak „De le za” po ve }a ti efi ka snost tr go vi ne, a po sred no i pro iz vod we. On je ka zao da }e do ma }e pre hram be ne kom pa ni je si gur no is ko ri sti ti {an su da se na |u u tr go vi na ma „De le za„ i van Sr bi je.

– Ovo je ve li ka iz vo zna {an sa.

U pr vom kvar ta lu iz voz je po ve }an u od no su na isti pe riod pro {le go di ne i o~e ku jem da }e se ta kav trend na sta vi ti – ka zao je Pe tro vi}.

Ko mer ci jal ni di rek tor fa bri ke uqa „Ba nat„ Bra ni slav Ob ra do vi} je po sle sa stan ka s

pred stav ni ci ma kom pa ni je „De lez„ re kao da ih je naj vi {e za ni mao kva li tet, ko li ~i na pro iz vod we i po se do va we me |u na rod nih ser ti fi ka ta.

– Na da mo se da }e mo pre ko „De le za„ iz vo zi ti, pre sve ga na gr~ ko tr `i {te. In te re so va la ih je i pro iz vod wa pod wi ho vom rob nom mar kom – re kao je on

KONTROVERZNI BIZNISMENI I PRIVATIZACIJA NA NA[ NA^IN

Od lu ka ma o re ba lan su ce na, ko je }e bi ti do ne te do kra ja me se ca, bi }e omo gu }e no i sma we we ce na in ter ne ta u Sr bi ji stu di je „Tr `i {te te le ko mu ni ka ci ja u Sr bi ji u 2011. go di ni”.

Jan ko vi} je re kao da }e RA TEL do kra ja ma ja do ne ti od lu ke o re ba lan su ce na u fik s noj te l e f o n i j i ko j im }e bi t i re { en „ur g en t an pro blem” ve o ma ni skih ce na lo kal nih po zi va u fik snoj te le fo ni ji.

– Ope ra te ri }e on da ima ti me sec da na da oba ve ste ko ri sni ke o no vim ce na ma – re kao je Jan ko vi}.

ka fik sne te le fo ni je, a uku pan pri hod od uslu ga fik sne te le fo ni je bio je 421 mi lion evra, uz po ve }a we bro ja ko ri sni ka za dva pro cent na po e na, zbog po ja ve kom pa ni je „Orion„ kao dru gog ope ra te ra. Li cen cu za fik snu te le fo ni ju u Sr bi ji ima i kom pa ni ja „Te le nor„.

Ka ko is ti ~u u RA TEL-u, od lu ka ma o re ba lan su ce na, ko je }e bi ti do ne te do kra ja me se ca, bi }e omo gu }e no i sma we we ce na in ter ne ta u Sr bi ji.

AUSTRIJANCI ULO@ILI ^ETIRI MILIONA EVRA

U Pan ~e vu no va As falt na ba za

U Pan ~e vu je ju ~e sve ~a no u rad pu {te na naj sa vre me ni ja As falt na ba za u Voj vo di ni, ~i ji su in ve sti to ri austrij ska fir ma „Stra bag” i AD „Voj vo di na put„ Pan ~e vo.

Po re ~i ma po kra jin skog se kre ta ra za rad, za po {qa va we i rav no prav nost po lo va Mi ro sla va Va si na, ova as falt na ba za, osim sa vre me ne teh no lo gi je, u svom pro iz vod nom pro ce su po {tu je naj vi {e stan dar de za {ti te `i vot ne sre di ne.

– Po seb no je va `no na gla si ti da je do la zak gra |e vin ske gru pa ci je ka kva je austrij ski „Stra bag” iz u zet no zna ~a jan za nas jer je to pri mer do bre prak se, s jed ne stra ne, a s dru ge je sig nal i po ru ka da u Voj vo di nu tre ba ula ga ti – re kao je Va sin. – Za hva qu ju }i pro gra mi ma za po {qa va wa no vih rad ni ka i po voq nim kre dit nim li ni ja ma, austrij ski „Stra bag„ mo `e uvek ra ~u na ti na na {u po dr {ku.

Ina ~e, voj vo |an ska vla da do sa -

da je u op {ti nu Pan ~e vo ulo `i la vi {e od tri mi li jar de di na ra, od ~e ga je 200 mi li o na di na ra usme re no sa mo na otva ra we 1.000 no vih rad nih me sta pre ko pro gra ma Se kre ta ri ja ta za rad, za po {qa va we i rav no prav nost po lo va.

Di rek tor „Voj vo di na pu ta” Pan ~e vo @i vo rad Mir ko vi} je na gla sio da je As falt na ba za jed na od naj ve }ih in ve sti ci ja austrij skog „Stra ba ga” u Sr bi ju jer je ova fa bri ka ko {ta la ~e ti ri mi li o na evra. Sa ma ba za je eko lo {ka, a to zna ~i da je mi si ja {tet nih ga so va nu la.

Ka da je re~ o ka pa ci te tu pro iz vod we, di rek tor Mir ko vi} je ob ja snio da }e se za sat pro iz vod we pra vi ti oko 160 to na as fal ta, „ta ko da }e se tim ka pa ci te tom za do vo qi ti po tre be ju `nog Ba na ta i de lom Be o gra da, a uko li ko se uka `e pri li ka, ospo so bqe ni smo da as falt di stri bu ri mao i na dru ge lo ka ci je„.

POKRAJINA POMA@E PRIVREDI

Sub ven ci je za sa jam ske na stu pe Pot pred sed nik Vla de AP Voj vo di ne i po kra jin ski se kre tar za pri vre du I{tvan Pa stor pot pi sao je ju ~e ugo vo re s ko ri sni ci ma pod sti caj nih sred sta va za sub ven ci o ni sa we u~e {}a na me |u na rod nim saj mo vi ma, ko ji su od ra `ni u apri lu i ko ji se odr `a va ju to kom ma ja i ju na 2011. go di ne u Re pu bli ci Sr bi ji.

Pa stor je sa op {tio da je ovo osmi kon kurs ni krug i da je do sa da po ovim kon kur si ma Se kre ta ri jat do de lio 51,7 mi lion di na ra za 357 ma lih i sred wih pred u ze }a.

Pred u ze }a }e ovaj no vac is ko ri sti ti pre sve ga za svoj na stup na pred sto je }em Po qo pri vred nom saj mu u No vom Sa du, kao i na saj mo vi ma gra |e vi nar stva, teh ni ke i

bren do va ko ji se odr `a va ju u Be o gra du.

Pa stor je is ta kao da ovi kon kur si uvek na i la ze na iz van red no in te re so va we, i po zi tiv no oce nio efek te ova kvih ula ga wa, ko ja su vr lo br zo vi dqi va i sva ka ko su ve li ka po mo} fir ma ma ko je na stu pa ju na sajm skim pri red ba ma. Po ja vqi va we na sa ja mu je tra `e we {an se i sto ga Po kra jin ski se kre ta ri jat za pri vre du ula `e u voj vo |an ska pred u ze }a i pu tem sub ven ci ja, te po ma `e voj vo |an skim pred u zet ni ci ma da i na ovaj na ~in una pre de svo je po slo va we. Za ovu po dr {ku Po kra jin skog se kre ta ri ja ta za pri vre du kon ku ri sa le su 42 kom pa ni je, od ko jih je 38 i do bi lo po mo}.

Brzo ru {e we im pe ri je Mi le ta Jer ko vi }a Mi le Jer ko vi}, kon tro verz ni bi zni smen iz Ba~ ke To po le i za {ti }e ni sve dok u pro ce su pro tiv osum wi ~e nog nar ko bo sa Dar ka [a ri }a, svo je vre mo je ga zdo vao s vi {e od 20 voj vo |an skih pred u ze }a. Sa mo ne ko li ko go di na na kon {to ih je ku pio, Jer ko vi} je ostao bez ve }i ne od wih: ne ka je pro dao, ne ka su mu od u ze ta. U jed nom od po sled wih ko ja su u we go vom vla sni {tvu, „Po qo pri vre di” iz Sen te, ne dav no je po kre nut ste ~aj. Jer ko vi} se svim si la ma tru di da ga za dr `i za se be, na vo de }i da za ste ~a jem ne ma ap so lut no ni ka kve po tre be i da pred u ze }e ra di sa svim do bro, a za ne pri li ke op tu `u je sen }an sko op {tin sko ru ko vod stvo ko je, ka `e, vo di haj ku na we ga.

Me di ji su svo je vre me no Jer ko vi }a pro zva li „kra qem ora ni ca i dru mo va”. Na i me, to kom sa mo dve go di ne Jer ko vi} je, za jed no sa sa rad ni ci ma i rod bi nom, ku pio vi {e od 20 voj vo |an skih pred u ze }a, is kqu ~i vo u auto-tran sport nom i po qo pri vred nom sek to ru. Da nas on ve }i nu tih fir mi vi {e ne po se du je – ne ke je sam pro dao, ne ke mu je od u ze la Agen ci ja za pri va ti za ci ju, a ne ke dru ge kom pa ni je po osno vu du go va wa.

Jer ko vi} je pred u ze }a ma hom ku po vao u pro ce su pri va ti za ci -

Na po qo pri vred nim do bri ma ko ja je ku pio u jed nom tre nut ku je u vla sni {tvu imao vi {e od pet hi qa da hek ta ra ob ra di vog ze mqi {ta je. Ta ko je naj {i roj jav no sti po stao je po znat kao dvo stru ki {am pion pri va ti za ci je: kao ku pac naj ve }eg bro ja pred u ze }a, ali i kao ne ko ko je na auk ci ji Agen ci je za pri va ti za ci ju za jed no po qo pri vred no do bro iz dvo jio ~ak 1,15 mi li jar du di na ra – vi {e od we ga na auk ci ja ma po tro {i la je je di no „Del ta”.

Pred u ze }a je vr lo ~e sto ku po vao za jed no sa ~la no vi ma svo je po ro -

di ce, naj pre sa }er kom Vi {wom Jer ko vi}.

Na po qo pri vred nim do bri ma ko ja je ku pio u jed nom tre nut ku je u vla sni {tvu imao vi {e od pet hi qa da hek ta ra ob ra di vog ze mqi {ta. Na auk ci ja ma je ku pio „Ba~ ku” iz Siv ca, „Voj vo di nu” iz Ba~ ke To po le, „Po qo pri vre du” iz Sen te, „Agro ba~ ku” iz Ba ~a, „Je din stvo” iz Gaj do bre, „Mla di bo rac” iz Son -

te... Od auto-tran sport nih pred u ze }a, Jer ko vi} i we go vi bli ski sa rad ni ci ima li su vla sni {tvo u zre wa nin skom „Auto ba na tu”, „To po la tran su”, „Srem eks pre su” iz Srem ske Mi tro vi ce, „Ku la tran su”, te som bor skom „Se ver tran su”. Od ve li kih po du hva ta, na ja vqi vao je da }e za jed no s austrij skim part ne ri ma gra di ti ve li ku fa bri ku bi o di ze la u Voj vo di ni, kao i da mu je ve li ka `e qa da po sta ne vla snik „Zob na ti ce”.

Sa mo ne ko li ko go di na ka sni je ta ko br zo ste ~e na im pe ri ja pri li~ no se uru {i la. Agen ci ja za pri va ti za ci ju ras ki da la je ugo vo re s wim za to {to, na vod no, ni je pla }ao svo je oba ve ze, ka ko one pre ma dr `a vi, ta ko i one iz so ci jal nog i in ve sti ci o nog pro gra ma. Ra ni je je u me di ji ma op tu `i vao „or ga ni zo va nu gru pu taj ku na” da `e li da ga opqa~ ka u sa rad wi s Agen ci jom za pri va ti za ci ju.

V. ^v.

09. 05. 2011.

1.288,29612

Po sled wi ten de ri za Ko ri dor 10 Mi ni star za in fra struk tu ru Mi lu tin Mr ko wi} na ja vio je da }e 13. ma ja bi ti otvo re na po sled wa dva ten de ra za iz grad wu de o ni ca sa o bra }aj nog Ko ri do ra 10, oko Pi ro ta

i kroz Gr de li~ ku kli su ru, ukup ne du `i ne 50 ki lo me ta ra.

– To su po sled we dve de o ni ce za ko je ni smo ras pi sa li ten der, {to zna ~i da }e ten de ri ma

bi ti po kri ve no svih 330 ki lo me ta ra ne za vr {e nog Ko ri do ra 10 kroz Sr bi ju – re kao je on.

Mr ko wi} je na veo da „osta je tr ka s vre me nom da se ti po slo vi za vr {e”.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

Ibar, Ra{ka

20,00

1.152

288.000

Polet, Novi Pazar

19,32

1.050

5.250

Srbolek, Beograd

16,67

21

210

Vital, Vrbas

14,79

1.444

1.444

13,64 Promena %

2.850 Cena

11.400 Promet

-12,03

695

3.475

Informatika, Beograd Pet akcija s najve}im padom Trgovina 22, Kragujevac

BELEX 15 (733,73 -0,70)

Promet

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

-1,17

3.647

7.425.082

NIS, Novi Sad

-0,39

513

6.880.137

Komercijalna banka, Beograd

-0,03

3.200

96.000

Energoprojekt holding, Beograd

-0,33

911

1.711.607

Agrobanka, Beograd

-2,76

8.499

2.073.860

Imlek, Beograd

-6,03

1.870

909.840

Globos osigurawe, Beograd

-12,00

396

19.800

Soja protein, Be~ej

1,09

1.020

12.155.416

Dunav Re, Beograd

-12,00

17.037

17.037

Univerzal banka, Beograd

1,25

4.287

227.200

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

Azma, Kragujevac Ineks Sokolica, Prijepoqe Vojvo|anskih top-pet akcija Soja protein, Be~ej

-11,67

1.590

159.000

-0,98

507

2.129.344

-11,29 Promena %

550 Cena

67.100 Promet

Jubmes banka, Beograd

0,01

16.470

164.700

Metalac, Gorwi Milanovac

2,54

2.426

1.576.940

1,09

1.020

12.155.416

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

0,49

2.850

330.600

Alfa plam, Vrawe

NIS, Novi Sad

-0,39

513

6.880.137

0,00

9.273

0,00

TE - TO, Senta

0,00

3.000

396.000

Tigar, Pirot

2,47

788

874.477

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

0,49

2.850

330.600

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

531

0,00

TE - TO, Senta

0,00

3.000

396.000

Svi iznosi su dati u dinarima

ekOnOMiJA

dnevnik No vi po sao Biv [eg gu ver Ne ra

Ne ka da {wi gu ver ner Na rod ne ban ke Sr bi je Ra do van Je la {i} ra di }e od 1. ju na na me stu iz vr {nog di rek to ra i pred se da va ju }eg Bor da di rek to ra Er ste ban ke u Ma |ar skoj, sa op {ti la je ju ~e ta ban ka u Sr bi ji.

Je la {i} je bio na po zi ci ji gu ver ne ra NBS iz me |u 2004. i 2010. go di ne, a pre to ga i na me stu vi ce gu ver ne ra, po ~ev od 2000. go di ne.

Po od la sku iz srp ske cen tral ne ban ke ra dio je u Uni kre dit ban ci u Be ~u. „Ra do van Je la {i} je vi so ko ce wen ban kar ko ji je te meq no upo znat sa ze mqa ma sred we i is to~ ne Evro pe i u ~i jem je bo ga tom pro fe si o nal nom is ku stvu za be le `e no an ga `o va we na vi so kim po zi ci ja ma u po slov nim ban ka ma kao i ru ko vo de }e is ku stvo u dr `av nim fi nan sij skim in sti tu ci ja ma”, re kao je pred sed nik Nad zor nog od bo ra Er ste ban ke u Ma |ar skoj Man fred Vi mer. „Je la {i} je ro |en u Ma |ar skoj, {to je do dat na pred nost za no vu ulo gu di rek to ra „Er ste ban ke” u Ma |ar skoj. Odu {e vqen sam {to je od lu ~io da nam se pri dru `i i ra du jem se bli skoj sa rad wi sa wim „, re kao je Vi mer.

Ka ko na vo di Er ste ban ka, Je la {i} je na po zi ci ji gu ver ne ra NBS igrao va `nu ulo gu u kon so li da ci ji ban kar skog sek to ra i sek to ra osi gu ra wa u Sr bi ji, ja ~a wu re gu la tor nog i nad zor nog okvi ra i pred sta vqa wu Sr bi je u kqu~ nim pre go vo ri ma sa me |u na rod nim fi nan sij skim in sti tu ci ja ma.

Sta ti sti ka {mi n ka eko nom skog bo le sni ka U Sr bi ji odav no je di no sta ti sti ka ulep {a va `i vot. Ma da ve }i na gra |a na do bro zna da je de sa mo ku pus a ma wi na me so, ube |u ju ih u to da svi za jed no jed nu sar mu i da ne ma ju raz lo ga da bu du ne za do voq ni. „[min ka we” i {ti ma we sta ti sti ke ni je bi lo stra no ni jed noj vla sti jer su sve do bro zna le da na su ro vu stvar nost mo gu „uda ri ti” je di no broj ka va ma i ci fra ma ko je im idu u pri log i ko je oni pro gla se za zva ni~ ne.

Ta ko je i s po da ci ma o ra stu bru to do ma }eg pro iz vo da u pro te klih ne ko li ko go di na. Za lud su vi |e ni ji eko no mi sti tvr di li da je on ma wi ne go {to sta ti sti ka pro ce wu je, pa ~ak i da je „uve }a we” du plo – zva ni~ ni dr `av ni or ga ni dr `a li su se pro ce ne ko ja je, sa da je to ja sno, sa mo u do me nu na ga |a wa, jer im je ona i{la u pri log.

Ka da su kra jem pro {le ne de qe na Eko nom skom fa kul te tu eko no mi sti sa op {ti li da je kri za u Sr bi ji 2009. go di ne bi la znat no du bqa ne go {to se do ne dav no mi sli lo na osno vu „pre hod ne pro ce ne” pa da bru to dru {tve nog pro iz vo da ko ju je ob ja vi la zva ni~ na sta ti sti ka, is po sta vi lo se da tu i ne ma iz ne na |e wa jer je za pra vo svi ma ja sno da nam je mno go go re ne go {to su nas ube |i va li. Is po sta vi lo se da ni je sve jed no da li je pad vred no sti bru to do ma }eg pro iz vo da 2009. go di ne bio 6,2 – ko li ko je pro ce ni la sta ti sti ka – ili 3,1 od sto, ko li ko tvr de eko no mi sti. Jer, ako je stvar nost to li ko su ro va, a to su gra |a ni ose ti li na svo joj ko `i, on da je dr `a va mo ra la pro {le i ove go di ne po vla ~i ti znat no o{tri je re form ske za hva te da bi pri zna la stvar nost i uhva ti la se s wom u ko {tac. Ume sto to ga, u srp skoj eko no mi ji osta lo je sa mo ono {to je sta ti sti ka pro ce ni la, i to se uzi ma lo kao je di na me ra i ka pa bo qeg `i vo ta ko ji obi ~an smrt nik u ovoj dr `a vi ni je ose tio ni

Ni je sve jed no 400.000 ili 260.000 ot ka za Da nas po sled wih me se ci sta ti sti ka ba{ „iz ne na |u je”, go vo ri i po da tak De le ga ci je MMF-a od pre tri me se ca ka da je srp skoj vla sti iz ne ta wi ho va broj ka o bro ju rad ni ka ko ji su u pro te kle dve go di ne osta li bez po sla zbog eko nom ske kri ze. Oni su za pra pa {}e noj srp skoj vla sti, pa ~ak i za pre pa {}e nim sin di ka ti ma, iz ne li po da tak da je za dve go di ne ot kaz do bi lo 400.000 qu di. Na su prot wi ho vim po da ci ma, ko ji su osli ka va li su ro vu stvar nost u Sr bi ji, bi li su na {i sta ti sti~ ki, ko ji su go vo ri li da je bez po sla osta lo 260.000 rad ni ka. Da kle, 140.000 ma we. Gde se iz gu bi {e to li ki qu di? pre a ka mo li u vre me kri ze ko ja je te 2009. go di ne ve} uve li ko ha ra la Sr bi jom. ^lan Eko nom skog sa ve ta pre mi je ra Sr bi je Mi loj ko Ar si} pod se }a na to da su eko no mi sti i ra ni je sum wa li u pret hod nu pro ce nu Za vo da za sta ti sti ku i da su pret postvqa li da je pad BDP-a u 2009. go di ni bio ve }i od 3,1 od sto. On pret po sta vqa da je ova pro ce na bli `a stvar no sti od one ko ju je na pra vi la zva ni~ na sta ti sti ka, do da ju }i da to zna ~i da je Sr bi ja ras po la ga la s ma we pa ra ne go {to se pret po sta vqa lo pa je ti me udeo

raZ o ^areWe eKo NoM sKiM po Ka Za Te QiMa

Pr va tri me se ca ne slu te na do bro – Eko nom ski po ka za te qi su u pr va tri me se ca raz o ~a ra va ju }i – re kao je ~lan Fi skal nog sa ve ta i sa rad nik ~a so pi sa „Ma kro e ko nom ske ana li ze i tren do vi„ (MAT) Vla di mir Vu~ ko vi}.

On je do dao da je za u sta vqen opo ra vak in du strij ske pro iz vod -

we, di na mi ka ra sta iz vo za opa da, a uvo za ubr za va, pro du bqu je se pad pro me ta tr go vi ne na ma lo, {to je po ve za no s pa dom za ra da. Re al ni pad pro me ta ro be na ma lo u pr vom kvar ta lu bio je de set od sto u od no -

– U struk tu ri uvo za naj vi {e u~e stvu ju re pro ma te ri ja li, si ro vi ne, opre ma i ma {i ne, {to uka zu je na to da se ne {to ra di i da in ve sti ci je o`i vqa va ju – re kao je on, i do dao da apre ci ja ci -

Ban ke ja ~a ju di nar Ured nik ~a so pi sa „Ma kro e ko nom ske ana li ze i tren do vi„ Sto jan Sta men ko vi} re kao je ju ~e da je ja ~a we di na ra po sle di ca de vi znih pri li va ko ji se de {a va ju zbog ku po vi ne tre zor skih za pi sa.

– Ban ke su po vu kle svo je de vi zne de po zi te u ino stran stvu, za me ni le ih u di na re i ulo `i le u tre zor ske za pi se. Osim to ga, za be le `en je ne ve ro va tan rast port fo lio in ve sti ci ja u fe bru a ru – ob ja snio je Sta men ko vi}. su na isti pe riod pro {le go di ne.

Vu~ ko vi} je ob ja snio na pred sta vqa wu MAT-a da je do pa da pre ra |i va~ ke in du stri je od 1,3 od sto do {lo zbog in ci dent nog pa da pro iz vod we naft nih de ri va ta zbog re kon struk ci je u ra fi ne ri ji Naft ne in du stri je Sr bi je u Pan ~e vu.

ja di na ra ni je uti ca la na smi ri va we in fla ci je ko ja i da qe ubr za va.

Op {ti rast po tro {a~ kih ce na je u mar tu ove go di ne iz no sio 2,6 po sto u od no su na pret hod ni me sec, a 14,1 po sto u od no su na isti me sec pro {le go di ne.

Ve }a za ra da „So ja pro te i na„ KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE valuta

5

igra ri Je s Bru To Do Ma ]iM pro iZ vo DoM

Je la {i} di rek tor ma |ar ske Er ste ban ke

Zemqa

sreda11.maj2011.

sredwi prodajni Kupovni Kupovni za va`i za za za za devize devize efektivu efektivu

eMu

evro

1

97,6284

99,6208

101,9120

97,3295

australija

dolar

1

73,4269

74,9254

76,6487

73,2021

Kanada

dolar

1

70,7349

72,1785

73,8386

70,5184

Danska

kruna

1

13,0878

13,3549

13,6621

13,0477

Norve{ka

kruna

1

12,3990

12,6520

12,9430

12,3610

[vedska

kruna

1

10,8613

11,0830

11,3379

10,8281

[vajcarska

franak

1

77,9655

79,5566

81,3864

77,7268

v. Britanija

funta

1

111,7800

114,0610

116,6840

111,4380

saD

dolar

1

68,2239

69,6162

71,2174

68,0150

Kursevi iz ove liste primewuju se od 10. 5. 2011. godine

Be ~ej ski „So ja pro tein„ je u pro {loj go di ni ube le `io ne to do bit od 835,7 mi li o na di na ra, go to vo 45 po sto ve }u ne go u 2009, po ka zu ju po da ci iz kon so li do va nog fi nan sij skog iz ve {ta ja za 2010. go di nu. Po slov ni pri hod „So ja pro te i na„ je u pret hod noj go di ni bio ne {to ve }i od 17 mi li jar di di na ra u po re |e wu s 18,8 mi li jar di u 2009, pri ~e mu je pri hod od pro da je bio 16,8 mi li jar di pre ma 18,2 mi li jar di. Kon so li do va ni fi nan sij ski iz ve {taj ob u hva ta iz ve {ta je ma ti~ nog pred u ze }a „So ja pro tein„ i za vi snih pred u ze }a – Ve te ri nar skog za vo da „Su bo ti ca”, „Vo beks–In ter so je„ iz Ru si je i „Ak ti vek sa” iz Su bo ti ce.

spoq nog du ga i fi skal nog de fi ci ta u BDP-u bio ve }i ne go {to se pret po sta vqa lo.

– Ako je ta ko, to zah te va za o {tra va we ma kro e ko nom ske po li ti ke i o{tri je fi skal no pri la go |a va we ne go {to se do sa da pla ni ra lo – re kao je Ar si}. – Ono {to je za sma wi va we jav ne po tro {we tre ba lo ura di ti na du `i rok, sa da tre ba u~i ni ti znat no br `e. Me |u tim, dr `a va ne ras po la `e zna ~aj ni jim mo gu} no sti ma da sma wu je jav nu po tro {wu. Mo gu }e je sma wi ti iz dat ke za sub ven ci je pri vre di ali ne i za pla te za po sle nih u jav nim slu -

`ba ma i pen zi je, ko je ~i ne vi {e od po lo vi ne bu xet ske po tro {we.

Dru gim re ~i ma, zbog „{min ka wa” sta ti sti ke sa da smo do ve de ni u si tu a ci ju da za kra }e vre me tre ba spro ve sti o{tri je eko nom ske re zo ve ne go {to bi mo ra lo da su uzi ma ni stvar ni po ka za te qi i po da ci. No, gde u{te de ti i ka ko iz su ve dre no vi ne is ce di ti jo{ da bi smo pli va li sa mo ma lo iz nad vo de pi ta we je na ko je od go vor, i to pod hit no, mo ra ju pro na }i oni ko ji od gra |a na Sr bi je tra `e da se jo{ ma lo str pe i pri tr pe. Jer, pla te u jav nom sek to ru i pen zi je su dve go di ne bi le za mr znu te i ta man su po ~e le u ma lom pro cen tu da ra stu, i ka da bi sa da bi la do ne ta me ra ko jem bi se one sma wi le, te {ko da bi to pro {lo bez so ci jal nog bun ta i pro te sta onih ko ji ve} du go ne mo gu da sa sta ve po ~e tak i kraj me se ca. S dru ge stra ne, ako se na sta vi tro {e we ono ga ~e ga ne ma, po sto ji ve li ka opa snost da se ce la eko no mi ja uru {i.

Sla ba ute ha sti `e od za me ni ka di rek to ra Re pu bli~ kog za vo da za sta ti sti ku Mi la di na Ko va ~e vi }a, ko ji tvr di da }e tek u sep tem bru ove go di ne bi ti po znat ko na ~an po da tak o re al nom kre ta wu bru to do ma }eg pro iz vo da, ali da se raz li ke ma we od ~e ti ri pro cen ta u ra stu ili pa du BDP-a sma tra ju sta ti sti~ ki do bro ura |e nim pro ce na ma. Ko va ~e vi} tvr di da ove raz li ke ne ma ju ni ka kav fun da men tal ni uti caj na pro ce nu fi skal nih kre ta wa, pre sve ga bu xet skog de fi ci ta i jav nog du ga.

Ali, upra vo zbog tia tri-~e ti ri pro cen ta raz li ke, za ko je on tvr di da ni su to li ko „ubi ta~ ni” kao {to nam se ~i ni, mo `e se do go di ti da u je sen, ka da sta ti sti ka zva ni~ no sa op {ti ono {to su dru gi zna li pre go di nu i po, bu de ka sno da se po pra vi {te ta ko ja je zbog „{min ka wa” i „do te ri va wa” na Q. Ma le {e vi} sta la.

opeT spor Ne Jav Ne Na Bav Ke

Re vi zor pri ja vio „Tran snaf tu” Dr `av na re vi zor ska in sti tu ci ja (DRI) ob ja vi la je da je pod ne la zah tev za po kre ta we pre kr {aj nog po stup ka pro tiv „Tran snaf te„ iz Pan ~e va i ge ne ral nog di rek to ra tog jav nog pred u ze }a.

Kon tro lom fi nan sij skih iz ve {ta ja i po slo va wa „Tran snaf te„ u 2009. go di ni, dr `av ni re vi zo ri su utvr di li prek {aj Za ko na o jav nim na bav ka ma. „Tran snaf ta„ je, ka ko je na ve de no u iz ve {ta ju DRI-ja, u ma ju 2009. go di ne ugo vo ri la ukla wa we po vr {in skog slo ja ze mqi {ta za ga |e nog si ro vom naf tom u se lu Glo goq, vred no 45,9 mi li o na di na ra, a pret hod no ni je spro ve la po stu pak jav ne na bav ke. Dr `av ni re vi zo ri su utvr di li i da je „Tran snaf ta„ u po stup ku jav ne na bav ke pre go va ra~ kim po stup kom kao naj po voq ni ju pri hva ti la po nu du Ru dar skog in sti tu ta „Ze mun„ vred nu 13,3 mi li o na di na ra, a ko ja se po du da ra la s kon kurs nom do ku men ta ci jom. Na taj na ~in je, uka za li su re vi zo ri, bi la or ga ni ~e na kon ku ren ci ja me |u po nu |a ~i ma.

DRI je oba vi la kon tro lu po slo va wa u 2009. go di ni jo{ dva jav na pred u ze }a – „Sklo ni {ta Sr bi je„ i „Elek tro mre `a Sr bi je„ i za utvr |e ne ne pra vil no sti pod ne la pri ja ve pro tiv tih pred u ze }a i wi ho vih ~el nih qu di. Dr `av ni re vi zo ri }e ove go di ne kon tro li sa ti po slo va we ve }eg bro ja jav nih pred u ze }a me |u ko ji ma su „Jat er vejz„, Grad ska to pla na u Ni {u, no vo sad ski SPC „Voj vo di na”, ni {ka „Me di ja na„, rud nik ugqa „Re sa vi ca„.

raD Ni Ci Zre Wa NiN sKog „LuK so La” vra Ti Li se s pri NuD Nog oD Mo ra

Po vra tak na po sao u pra znu fa bri ku Pri nud ni od mor od 45 rad nih da na na ko ji su, po ~et kom mar t a, po s la t i za p o s le n i u zre wa nin skoj he mij skoj in du stri ji “Luk sol” je is te kao pa su se rad ni ci u po ne de qak po no vo ob re li u fir mi. Ali, po sve mu su de }i, za wih po sla ne }e bi ti, bar ne u sko ri je vre me. Pred sed ni ca Sa mo stal nog sin di ka ta u “Luk so lu” Mir ja na Al buq po tvr |u je da je svih 126 rad ni ka ko ji su na plat nom spi sku do {lo u fa bri ku, ali da ih je ta mo do ~e ka la lo {a vest – pro iz vod we za sa da ne ma.

– Ne sme se do zvo li ti da “Luk sol” pro pad ne. Mo `da je naj bo qe da nas po {a qu na go di {wi od mor, ili da nam po no vo da ju pla }e no od su stvo od 45 rad nih da na, dok se ne na |e ne ko re {e we – ka `e Mir ja na Al buq, i na po mi we da su za po sle ni u fe bru a ru do bi li dru gi deo pro { lo g o d i { we jun s ke pla te. I od ta da – ni {ta. Fir ma im du gu je de se tak me se~ nih za ra da pa mno gi iz okol nih se la ne ma ju nov ca ni da pla te kar tu da bi do {li u pred u ze }e.

Pe si mi zam s rad ni ci ma de li i di rek tor “Luk so la” Vo jin Ko ma nov. Ve li da je pi ta we {ta }e sa da da ra de qu di ko ji su se vra ti li u po go ne.

– Dok su bi li na pla }e nom od su stvu, sa 60 od sto pri ma wa, ni {ta se spek ta ku lar no ni je de si lo. I da qe je mat-po zi ci ja, sa mo nam ra ste blo ka da ra ~u na, ko ja sa da iz no si oko 32 mi li o na di na ra, ne ma si ro vi na na la ge ru, a ne ma ni pa ra da ih na ba vi mo – po tvr dio je no vi na ri ma Ko ma nov, i upi tao za { to po s lov n e ban k e ne } e “Luk so lu” da da ju kre di te za

ve }in ski vla snik ima svo je pro ble me Fa bri ka le ko va “Ju go re me di ja”, kao ve }in ski vla snik “Luk so la”, ima svo je pro ble me i ne ma sna ge za he mij sku in du stri ju. Ne dav no je pro pao po ku {aj pro da je far ma ce ut ske ku }e, a sli~ nu sud bi nu ra ni je je do `i veo i “Luk sol”. Jer, bi lo je ide ja da se “Luk sol” pro da, ali od to ga na kra ju ni je is pa lo ni {ta. Pro pa la su i dva pro {lo go di {wa po ku {a ja o`i vqa va wa pro iz vod we. o`i v qa v a w e pro i z v od w e, iako po sto ji ozbi qan bi znisplan s ko jim su upo zna te i po kra jin ske i lo kal ne vla sti.

Ova fir ma sa 126 go di na tra d i c i j e, ~i j i je ve } in s ki vla snik fa bri ka le ko va “Ju go re me di ja”, po mi {qe wu Ko ma no va mo `e po zi tiv no da po slu je jer ima raz ra |e no tr `i {te za svo ju ro bu, ali i da qe tap ka u me stu.

Po sa zna wi ma “Dnev ni ka”, u po ne de qak je s rad ni ci ma “Luk so la” raz go va rao i ge ne ral ni di rek tor “Ju go re me di -

je” Zdrav ko De u ri}. Pre neo im je stav da bi tre ba lo po ja ~a ti kon tak te s lo kal nom sa mo u pra vom i dr `av nim or ga ni ma jer je dr `a va vla snik 42 od sto ka pi ta la u fir mi. De u ri} sma tra da ona mo ra da re a gu je i po mog ne o`i vqa va we pred u z e } a. Ne k i za j ed n i~ k i za kqu ~ak je da bi 35 mi li o na di na ra bi lo do voq no da se kre ne sa {est udar nih ar ti ka la, de fi ci tar nih na do ma }em tr `i {tu, ~i me bi i fa bri ka o`i ve la. @. Ba la ban

6

POQOPRivRedA

sreda11.maj2011.

dnevnik

AGRAR NA PO LI TI KA ZNA ]E SE ZA DVA DA NA

Pre Vlade uredbe }e do}i pred paore Pred stav ni ci Aso ci ja ci je po qo pri vred ni ka, ko ja oku pqa oko 40 udru `e wa iz ce le Sr bi je, sa sta li su se ju ~e s re sor nim mi ni strom Du {a nom Pe tro vi }em ko ji im je, ka ko ka `u, po tvr dio da }e ve }i deo ured bi u obla sti agra ra bi ti pri pre mqen u na red na dva da na, te da }e ih do bi ti na uvid pre ne go {to se na |u pred Vla dom.

Pred s e d a v a j u } i Uprav n og od bo ra te aso ci ja ci je Mi ro slav Ki{ je na kon fe ren ci ji za no vi na re re kao da je zah tev po qo pri vred ni ka da se kon ti n u i t et agrar n e po l i t i k e mo ra za sni va ti na re gi stro va n om po r o d i~ n om ga z din stvu, {to im je i re sor ni mi -

Dr`ava ne}e dirati cene Mi n i s tar po q o p ri v re d e, tr go vi ne, {u mar stva i vo do pri vre de Du {an Pe tro vi} iz ja vio je ju ~e da ne ve ru je da }e Vla da Sr bi je bi ti pri nu |e na na to da ogra ni ~i ce nu dru gih `i vot nih na mir ni ca, kao {to je to bio slu ~aj s hle bom. On je no vi na ri ma u Pri vred noj ko mo ri Sr bi je re kao da je Vla da li mi ti ra la ce nu hle ba „sa va” jer ni je po sto jao ni je dan raz log da ta vr sta hle ba po sku pi.

– Ovih ne ko li ko ne de qa iza nas po k a z u j e da tr ` i { te funk ci o ni {e i da su ce ne hle ba „sa va” is pod 54,22 di na ra – re kao je mi ni star, is ti ~u }i

da ni ko od pe ka ra ni je is ka zao po slov ni gu bi tak zbog to ga.

Vla da Sr bi je usvo ji la je 1. apri l a Ured b u o oba v e z noj pro iz vod wi i pro me tu bra {na tip 500 ko ja ne do zvo qa va da ce na hle ba pro iz ve de na od tog ti pa bra {na, po pu lar no na zva n og „sa v a”, bu d e ve } a od 54,22 di na ra. Su {ti na ured be je, ka ko je is tak nu to, da se za {ti te naj si ro ma {ni ji de lo vi sta nov ni {tva. Ka zne za one ko j i ne bu d u po { to v a l i tu ured bu su do dva mi li o na di na ra ili od {est me se ci do go di nu da na za bra ne oba vqa wa te de lat no sti.

Mlekara „[abac” u Rusiji Pr v a is p o r u k a 22,5 to n e mle~ nih pro iz vo da Mle ka re „[a bac” za je dan od naj ve }ih ru s kih tr g o v in s kih la n a c a „Mag nit tan der” iz Kra sno da ra kre }e su tra, a na red na is po ru ka za istog kup ca pla ni ra na je ve} za 25. maj, na ja vqe no je iz te mle ka re. Na ru sko tr `i {te su tra }e bi ti pla si ra ni naj po zna ti ji brend-pro iz vo di Mle ka re „[a bac” – „a la kaj mak”, „sir ko” i „fe ta sir”. „Mag nit tan der”, s ko jim je pot pi san ugo vor vre dan de set mi li o na evra, naj zna ~aj ni ji je ku pac, a ka ko je sa op {te no, u

ovom me se cu su ugo vo re ne is po ru ke za jo{ ~e ti ri kup ca iz Mo skve, Sankt Pe ter bur ga i Him ki ja. „Pla no vi Mle ka re ’[a bac’ su da sa da {wi ni vo pre ra de od pre ko 240 to na si ro vog mle ka dnev no ubr zo zna ~aj no po ve }a, {to ovi po slo vi s kup ci ma u Ru skoj Fe de ra ci ji omo gu }a va ju”, is ti ~e se u sa op {te wu.

Ti me }e za vi {e od 6.000 ko o pe ra na ta bi ti omo gu }en no vi rast i raz voj ko ji }e bi ti re a- li zo van uvo zom vi so ko kva li tet nih ju ni ca i na bav ke no ve mu zne opre me.

ni star ju ~e po tvr dio. Po Ki {o vim re ~i ma, u ve }i ni slu ~a je va do sa da {wi vi do vi sub ven ci ja „i}i }e i ubu du }e, ali osta je da se vi di u ko jem iz no su i za ko ju mak si mal nu ve li -

U ve}ini slu~ajeva dosada{wi vidovi subvencija va`i}e i ubudu}e, ali ostaje da se vidi u kojem iznosu i za koju maksimalnu veli~inu poseda }e biti odobravane, ka`u poqoprivrednici ~i nu po se da }e bi ti odo bra va ne”.

Po me ni mo, me |u po qo pri vred ni ci ma i u or ga ni za cij ma ko je ih oku pqa ju ve} ne ko li ko da na kru `i ne zva ni~ na in for ma ci ja da }e sub ven ci je bi ti is pla }i va ne po qo pri -

Mlinovi propadaju pa ko }e `ito kupovati?

Pro {le je se ni ra ta ri su za se ja li ni kad ma we po vr {i ne p{e ni com, ogor ~e ni {to su na tr `i {tu pre va re ni i {to ih je dr `a va pu sti la niz vo du. Iako je ce na ovoj kul tu ri za go di nu da na vr to gla vo po ra sla, mo `da i ni su po gre {i li kad su di gli ru ke od hleb nog `i ta jer ih, ka ko sa da stva ri sto je, opet ~e ka i igra ne ra va i nov ~a ni ka.

Mli no vi su im, na i me, osta li du `ni i za law sku i pre klaw sku p{e ni cu, pi ta we je ko li ko }e ih ove go di ne u}i u ot kup i ko me se qa ci mo gu ve ro va ti.

Si tu a ci ja ni je ni ma lo do bra.

Ba rem de se tak voj vo |an skih mli no va i ot kup nih fir mi ni je is pla ti lo se qa ci ma dug jer su ban kro ti ra li. Zna se, u pro ble mu je su bo ti~ ka „Fi de lin ka”, ne ka da vo de }a me |u kom pa nij ma iz pe kar ske i mlin ske bran {e. Ovo pred u ze }e je ku pi la kom pa ni ja „Mi ne ko”, ~i ja je pri mar na de lat nost bi lo ru dar stvo pa se mo glo i pret po sta vi ti da }e po qo pri vre da bi ti za ne ma re na i da se ne pi {e do bro ni „Fi de lin ki”, ni rad ni ci ma, ni hi qa da ma hek ta ra naj bo qe voj vo |an ske ze mqe. Ovih da na „dr ma” se tle pod no ga ma i rum skom „Vu lin ko mer cu”, ko jem p{e ni cu pre da ju srem ski se qa ci.

Pod se ti mo, ne dav no je pri vred ni sud u Zre wa ni nu otvo rio ste ~aj u Vu li no vom in du strij sko-po qo pri vred nom pred u ze }u „Gr me~”. Za `i to srem skih ra ta ra ove go di ne ni su za in te re so va ne ni dru ge mli nar ske

fir me, sa zna je mo iz raz go vo ra s ov da {wim pro iz vo |a ~i ma. Pro blem je i u mli nu u @a bqu, ko ji ta ko |e ni je is pla tio du go va wa po qo pri vred ni ci ma iz 2008. i 2009. go di ne, a du go vao im je od 2.000 evra do ne ko li ko de se ti na hi qa da.

– Brat i ja od `a baq skog mli na po tra `u je mo 280 to na ro be.

Pro sto je ne shva tqi vo ka ko se

la na la ge ru, na ~u va wu, za {ta ni je do bio pa re.

U sva kom slu ~a ju, spi sak mli no va ko ji du gu ju po qo pri vred ni ci ma tu se tek otva ra.

Ta ko |e, tre ba ima ti na umu i da mlin „Da nu bi jus” po slu je u si ste mu „Del ta agra ra„ te ima svo ju p{e ni cu, ta ko da po qo pri vred ni ci ne mo gu ra ~u na ti ni na ovaj „ven til”.

po je di ni vla sni ci mli no va po na {a ju pre ma po qo pri vred ni ci ma.

Bi li smo pri mo ra ni na to da pod ne se mo tu `bu pro tiv mli na u @a bqu, a po stu pak je u fe bru a ru po kre nu la Slu `ba za pri vred ni kri mi nal, me |u tim, Tu `i la {tvo jo{ ni je re a go va lo – ka `e u raz go vo ru za „Dnev nik” po qo pri vred nik Go ran Si me ti}, na po mi wu }i da je iz `a baq skog mli na pro da ta i we go va ro ba ko ja je bi -

Po qo pri vred ni ci ne }e ima ti vaj de ni od dr `a ve i we nih in sti tu ci ja, ba rem po ono me {to se sa da mo `e za kqu ~i ti. Jer, vi {e ni ko i ne po mi we ot kup p{e ni ce „na ze le no„ pre ko Rob nih re zer vi, a do ne dav no je to bi la otvo re na op ci ja i li ci ti ra lo se i ce nom po ko joj }e dr `a va ot ku pqi va ti `i to i ko li ~i nom.

– Mno gi mli no vi su osta li du `ni po qo pri vred ni ci ma, ali tu od go vor no sti ima i dr `a va. Mo ra

Traktorima brane „Rumu”

Spor ni obje kat u Glav noj uli ci u Ru mi

Man di}, rum ska Po re ska upra va je ovaj obje kat pro da la 2005. go di ne, i to bez pret hod ne pro ve re da li u su du po sto ji za bra na pro da je, od no sno otu |e wa imo vi ne, a po sto ja lo je 800 i vi {e zah te va za za bra nu – ka `e di rek tor rum ske ZZ „Ru ma” Ne boj {a \a pi}. –

Po re ~i ma di rek to ra \a pi }a, u ma ga ci nu za dru ge je |u bri vo, so ji na sa~ ma, se me, bra {no i dru ge, po qo pri vred ni ci ma neo p hod ne, po trep {ti ne, a ze mqo rad ni ci, ko jih ova za dru ga bro ji 28, }e pro sto ri je u Glav noj uli ci 254 na pu sti ti tek na kon do no {e wa pra vo sna -

Od 2002. godine pred rumskim Odeqewem za komunalno-stambene poslove vodi se postupak radi vra}awa imovine Zemqoradni~ke zadruge „Ruma”, u ~ijem sastavu je i sporni objekat Od Po re ske obje kat je ku pio @iv ko Ma ti je vi}, ko ji je u ze mqi {nim kwi ga ma i uve den kao vla snik. Ovo ukwi `e we ura di la je slu `be ni ca Ma ri ca La zo vi}, pro tiv ko je ta ko |e vo di mo spor jer je bez pret hod ne pro ve re do ku men ta ci je i zna wa svog pret po sta vqe nog ura di la ukwi `bu.

i za ve li ke pro iz vo |a ~e i ot kup n e cen t re za po q o p ri vred ne pro iz vo de.

Ina ~e, ka ko je ju ~e na ja vio Pe tro vi}, do 20. ma ja tre ba lo bi da bu de za o kru `en set me ra za po mo} po qo pri vre di. Po we go vim re ~i ma o~e ku je se da

}e do su tra bi ti za vr {e na „krov na ured ba”, dok }e se ra di ti i na ne ko li ko pro gra ma o ko ji ma }e se raz go va ra ti to kom pred sto je }eg Saj ma po qo pri vre de u No vom Sa du.

Mi ni star je is ta kao da }e po qo pri vred ni ci ma bi ti na ras po la ga wu po voq ni kre di ti da bi una pre di li sto ~ar stvo i po ve }a li sto~ ni fond.

Pe tro vi} je pod se tio na to da je ciq agrar ne po li ti ke da se u~e {}e sto ~ar stva u ukup noj po qo pri vred noj pro iz vod wi sa sa da {wih 28 od sto po ve }a na 60 od sto, ali da to „ne mo `e da se u~i ni za go di nu da na”, ve} je za to vre me po treb no vre me.

S. G.

MO GLO BI BI TI VE LI KIH PRO BLE MA U OT KU PU P[E NI CE

PO NO VO PRO BLEM U SREM SKOJ ZA DRU ZI

Pro blem imo vin sko prav nih od no sa ko ji po sto ji sa Ze mqo rad ni~ kom za dru gom „Ru ma” u Ru mi od 2002. go di ne po no vo je vas kr snuo ovih da na. Na i me, ka da je za ku pac pro sto ra u Glav noj uli ci broj 254 u Ru mi, fir ma „MP-se cu rity„ iz [ap ca `e leo da u|e u pro sto ri je i ot po~ ne rad, ze mqo rad ni ci su se to me us pro ti vi li, ute ra li svo je trak to re, wih 16, u dvo ri {te fir me i vre me pro vo de u jed noj od kan ce la ri ja.

– Mi smo od vla sni ka pro sto ra, fir me „Vet Li ne„ iz Ru me, pro stor za ku pi li i u we mu `e li mo da dr `i mo obu ku za fi zi~ ko-teh ni~ ko obez be |e we obje ka ta.

Ima mo svu po treb nu do ku men ta ci ju u ko joj pi {e da je fir ma „Vet Li ne„, od no sno wen di rek tor @iv ko Ma ti je vi}, vla snik ovog pro sto ra, ta ko da nam ni je ja sno {ta ovi qu di tra `e ov de. Ka da smo do {li, za te kli smo ih po lu pi ja ne, s ne ko li ko xa ko va sto~ nog bra {na i ne is prav nom va gom za me re we – tvr di ovla {}e ni pred stav nik fir me „MP-se cu rity„ i Agen ci je DIA iz [ap ca Ra do van [o bi}.

Od 2002. go di ne se pred rum skim Ode qe wem za ko mu nal nostam be ne po slo ve vo di po stu pak ra di vra }a wa imo vi ne Ze mqo rad ni~ ke za dru ge „Ru ma” u ~i jem sa sta vu je i spor ni obje kat.

– Na osno vu du ga ko ji je na pra vi la ne ka da {wa „Agro ru ma MB” i wen ta da {wi vla snik Veq ko

vred nim pro iz vo |a ~i ma ko ji ne ma ju po sed ve }i od de set hek ta ra.

Me |u tim, ju ~e je na ja vqe no da }e dr `a va obez be di ti kre di te i za ma la ga zdin stva, ali

`nog sud skog re {e wa u ko jem pi {e da ni su u pra vu.

– Iz ove si tu a ci je kraj se ne sa gle da va la ko jer je ve o ma za mr {e na. Isti na je da se vo de sud ski spo ro vi i da za dru ga ima pra vo na to da do bi je ulo `e no. Si tu a ci ja ko ja ni je re {a va na go di na ma ne mo `e bi ti raz re {e na za je dan dan, ali

}e mo in ten zi vi ra ti po stu pak i po tru di ti se da iz na |e mo re {e we u {to kra }em ro ku – ka `e pred sed nik Op {ti ne Ru ma Go ran Vu ko vi}.

Ze mqo rad ni~ ka za dru ga „Ru ma” osno va na je 1946. go di ne, 1965. su joj se pri po ji le i osta le za dru ge s te ri to ri je rum ske op {ti ne i od ta da pa sve do 1970. zva la se „Za dru gar”, da bi te go di ne od we, ZZ „Srem” i „Bu du} nost” na sta la „Agro ru ma”. Na ve de ne za dru ge su svo ju imo vi nu pre ne le na „Agro ru mu” bez ika kve na dok na de. Spor ni obje kat je sa gra |en 1987. go di ne ni ov cem „Za dru ga ra”. ZZ „Ru ma” je po no vo osno va na 2001. go di ne i ~i ni je 29 po qo pri vred ni ka.

Za kon iz 1996. go di ne da je pra vo za dru ga ma da tra `e svo ju imo vi nu uko li ko do ka `u da su prav ni sled be ni ci za dru ge i da je ne ka da {wa za dru ga po se do va la imo vi nu na ko ju oni sa da po la `u pra vo.

Do je di nog vla sni ka objek ta ko ji ima i do kaz o vla sni {tvu @iv ka Ma ti je vi }a ni smo us pe li da do |e mo, kao ni do od go vo ra na pi ta we pod ko jim je uslo vi ma Po re ska upra va pro da la obje kat na ko jem je, ka ko tvr de za dru ga ri, po sto ja la prav na pre pre ka. Pr vi se ne ja vqa na te le fon, a kod dru gih je od go vor u pro ce du ri u Be o gra du. Bi lo ka ko bi lo, u Glav noj uli ci 254 u Ru mi i sta ri i no vi vla sni ci pro vo de i dan i no}. Ka `u, bi }e ta mo dok se ne do ka `e da ni su u pra vu.

J. An ti}

ne ko da sto ji iza tih fi ri jer se ne sme do zvo li ti ra znim „ta {na ma, ma {na ma i pe ~a ti ma” da va ra ju pa o re i da im ne pla }a ju ro bu me se ci ma, da se jed ne fir me za tva ra ju a otva ra ju dru ge pod no vim ime nom ali s istom „eki pom” – ka `e za „Dnev nik” po qo pri vred nik iz Ka }a Vo ji slav Ma le {ev, uz oce nu da se ro ko vi pla }a wa mo ra ju za kon ski ogra ni ~i ti.

Na{ sa go vor nik, me |u tim, ne mi sli da }e po qo pri vred ni ci ima ti pro blem s tim da li }e ima ti ko da ku pu je wi ho vo `i to.

– U sva kom slu ~a ju od dr `a ve za vi si da li }e mo ima ti tr `i {te.

Ako osta ne na sna zi za bra na iz vo za {e ni ce iz Sr bi je, ne ma ni tr `i {ta, ako se ram pa dig ne, ne }e bi ti pro ble ma – na gla {a va Ma le {ev, na po mi wu }i da }e u vre me ot ku pa ce na p{e ni ci sva ka ko i}i na do le jer je to pra vi lo. – To su pr ve se qa~ ke pa re i mno gi }e, u te {kim fi nan sij skim uslo vi ma, bi ti pri nu |e ni na to da pro da ju `i to od mah, po ne po voq noj ce ni. U sve mu to me, zna ~aj nu bi ulo gu mo gla od i gra ti jav na skla di {ta, ali tre ba }e jo{ du go da ovaj si stem za `i vi u pra vom smi slu.

Po pr vim pro ce na ma, uku pan ovo go di {wi rod p{e ni ce bi }e 1,8 mi lion to na, {to je do voq no za pod mi ri va we na {ih po tre ba, a bi }e i do 500.000 to na p{e ni ce za iz voz, ka `u u Pri vred noj ko S. Glu {~e vi} mo ri Sr bi je.

NA SAJ MU JEF TI NI JI I PA OR SKI KRE DI TI

Specijalne ponude Prokredit banke Pro kre dit ban ka pri pre mi la je i za ovo go di {wi Sa jam po qo pri vre de u No vom Sa du niz spe ci jal nih po nu da, ~i me }e omo gu }i ti svim pro iz vo |a ~i ma da pod iz u zet n o po v oq n im uslo v i m a mo der ni zu ju svo ju po qo pri vred nu me ha ni za ci ju, na ba ve neo p h o d an re p ro m a t e r i j al, po ve }a ju ze mqi {ni fond i du g o r o~ n o una p re d e svo j u pro iz vod wu.

U sa j am s koj po n u d i ove ban ke po seb no se iz dva ja ju iz u z et n o po v oq n i kre d i t i za ku po vi nu po qo pri vred ne me h a n i z a c i j e i opre m e, uz rok ot pla te do ~ak de set go di na, pri ~e mu obez be |e we mo `e bi ti sam pred met ku po vi ne. Ta ko |e, tu je i spe ci jal na sa jam ska po nu da di nar skih i in dek si ra nih kre di ta za na bav ku re pro ma te ri ja la uz de set od sto ni `e ka mat ne sto pe, ot pla tu do 36 me se ci i mo gu} nost vra }a wa kre di ta u jed noj ra ti na kra ju pe r i o d a ot p la t e, kao i spe c i j al n a po n u da kre di ta za ku po vi nu po qo pri vred nog ze mqi {ta, ko je ka rak te ri -

{e naj p o v oq n i j a ka m at n a sto pa na tr `i {tu i pe riod od lo `e ne ot pla te do 12 me se ci.

– Za pred sto je }i sa jam po qo pri vre de u No vom Sa du, Pro kre dit ban ka je pri pre mi l a iz u z et n o sa d r ` a j an pro gram, ko ji }e po red iz u zet no po voq ne po nu de kre di ta, ob u hva ti ti i broj ne edu ka tiv ne ak tiv no sti u `e qi da svim po se ti o ci ma saj ma omo gu }i mo naj bo qu stru~ nu, sa ve to dav n u i fi n an s ij s ku po dr {ku – ob ja snio je ~lan Iz v r { nog od b o r a Pro k re dit ban ke De jan Ja wa to vi}.

– Svi za in te re so va ni po qo pri vred ni ci }e o ak tu el nim po god no sti ma u po nu di Pro kre dit ban ke to kom pred sto je }eg saj ma mo }i da se in for mi {u na na {a tri sa jam ska {tan da, kao i na vi {e od 20 pro m o t iv n ih punk t o v a ban ke ko ji }e se na la zi ti na {tan do vi ma na {ih po slov nih part ne ra – vo de }ih uvo zni ka i di stri bu te ra po qo pri v red n e me h a n i z a c i j e, opre me i re pro ma te ri ja la.

S. G.

NOVA IMENA U PROGRAMU EGZITA

Santigold na glavnoj bini

Glav na bi na Eg zi ta ove go di ne ugo sti }e jo{ jed nog `en skog iz vo |a ~a, na kon {to je M. I. A. po tvr di la na stup, a to je po zna to ime sa vre me ne mu zi~ ke sce ne - Sen di Vajt, po zna ti ja kao San ti gold. Egizt je, ta ko |e, na ja vio i da }e pro gram na glav noj bi ni bi ti bo ga ti ji za jo{ tri ve li ka ime na dram en bejz sce ne: S.P.Y. fe at Sta mi na em si, De ni Bird + em si Daj na majt i Di gi tal Sa und boj Si stem, dok }e na is toj bi ni na stu pi ti i di xej Mugs iz ben da Saj pres Hil. S. K.

„Stan” ~isti besplatno

Sta na ri ~i je su skup {ti ne pot pi sa le ugo vo re sa JKP „Stan” o kom plet nom odr `a va wu zgra da do bi li su uma wen april ski ra ~un od „In for ma ti ke”, po {to ne pla }a ju uslu ge odr `a va wa hi gi je ne. Ta ko je po ~e lo da se ostva ru je obe }a we „Sta na” da }e ova fir ma bes plat no pru `a ti uslu ge odr `a va wa hi gi je ne, uko li ko sta na ri sklo pe ugo vor sa pred u ze }em.

Iz Slu `be mar ke tin ga “Sta na” oba ve {ta va ju da sta na ri mo gu jo{ do 30. ju na da se od lu ~e ho }e li da

sreda11.maj2011.

Lo po vi ja ~i od King Kon ga ja sno vi dqi ve, ni uzrok ni je ni {ta ma we upa dqiv. Si ro ma { tvo, la k a do s tup n ost „ro b e”, pri q e ` nost ot k u pqi va ~a, od no sno gvo `|a ra, i, pa re ci mo, ne za in te re so va n ost po l i c i je, ko ja se prav da ne do voq nim bro jem po li ca ja ca, spreg nu to uti ~u na ma sov nost ove po ja ve.

Do du {e, ne dav no je “pa la” jed na gru pa oti ma ~a “se kun dar nih kov ~e ga”, sa mo to je je dan od ret kih, ako ne i je di ni slu ~aj, da je ta kva eki pa ot kri ve na i po hap {e na. Da li je re {e we ova kvog po na {a w a stro ` i ja kon t ro l a, bra ve na {ah to vi ma, ve }e ka zne ili vi {e mo gu} no sti za za po {qa va we, na nad le `ni ma je da od go vo re. Na ma do ta da osta je da do bro pa zi mo gde sta je mo, ili vo zi mo.

S. Kr sti}

Radovi zavr}u gas Is po ru ka pri rod nog ga sa bi }e ob u sta vqe na su tra od 10 do 14 ~a so va u Fu to gu, Ve ter ni ku i Be ge ~u. Bez ga sa po tro {a ~i }e bi ti zbog ra do va JP „Sr bi ja gas” na de lu mre `e u Fu to gu.

G. ^.

Prirodom protiv stresa Pre da va we o le ~e wu pri rod nim su ple men ti ma pro tiv stre sa (gla vo bo qe, po vi {e nog krv nog pri ti ska i {e }e ra…) odr `a }e se da nas u 16.30 ~a so va u MZ „Pr va voj vo |an ska bri ga da”, Uli ca Na rod nih he ro ja 5. Pri sut ni }e mo }i da se kon sul tu ju sa le ka ri ma, a ulaz je slo bo dan.

A. J.

Promocija kwige „Mistika i mehanika” Kwi ga ese ja „Mi sti ka i me ha ni ka” autor ke Vla di sla ve Gor di}Pet ko vi} bi }e pred sta vqe na su tra u 19 sa ti. Pro mo ci ja }e se odr `a ti u ^i ta o ni o ci Grad ske bi bli o te ke, Uli ca du nav ska 1.

N. R.

V remeploV

Pqu{tali atletski rekordi Po iz u zet no le pom vre me nu 11. ma ja 1947. odr `an je la ko a- tlet ski mi ting na ko jem je u~e stvo va lo oko 120 naj bo qih tr ka ~a, ska ka ~a i ba ca ~a iz ce le ze mqe. Oko tri hi qa de No vo sa |a na vi de lo je pra vu `e tvu dr `av nih re kor da. Naj u spe {ni ji su bi li ~la no vi be o grad skog „Par ti za na”. Da ni lo @er jal je svoj do ta da {wi re kord u ba ca wu ko pqa po di gao na 49,74 me tra, no vi naj bo qi skok uvis od 189 cm je po sti gao Pe tar Vu ko vi}, dok je Zvon ko Sa bo lo vi} 400 me ta ra ta ko |e pre tr ~ao u vre me nu no vog re kor da.

N. C.

c m y

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

N

U okvi ru Pro gra ma obi la ska Me snih za jed ni ca na te ri to ri ji No vog Sa da, grad ski za {tit nik gra |a na dr Alek san dar Gru ji} da nas }e od 10 do 13 ~a so va na ^e ne ju, u uli ci Vu ka Ka ra xi }a 289, pri ma ti gra |a ne ovog me sta ko ji }e ima ti pri lu ku da grad skom om bud sma nu iz ne su sve pri tu `be ko je ima ju. Na red ne sre de u istom ter mi nu za {tit nik gra |a na No vog Sa da }e bi ti u Ki sa ~u, dok }e 25. ma ja u svom me stu, Be ge ~a ni ima ti pri lu ku da se obra te grad skom om bud sma nu. N. Pe.

pri hva te ovu po nu du. Od 1. apri la, od ka da je „Stan” ob ja vio po god nost, sklo pqe no je 62 no va ugo vo ra sa Skup {ti na ma sta na ra, a 40 zgra da, od no sno skup {ti na, po ve ri lo je „Sta nu”, da ume sto pred stav ni ka sta na ra, oba vqa po sao pred sed ni ka Skup {ti ne. Su tra i u pe tak za ka za ni su no vi sa stan ci sa pred stav ni ci ma sta na ra u „Sta nu”, a po zi vi su po sla ti u oko 30 stam be nih zgra da.

Z. D.

Novosadska e k a k o u pra v il n im vre men skim raz ma ci ma pi { e m o ov d e o kra d qiv c i m a {ah t o v a, bi sta, de lo va mo sto va i sve ga onog {to je vla sni {tvo svih nas, ima upo treb nu ili kul tur nu vred nost, a mo `e da se pro da za ma we nov ca ne go {to ko {ta tep si ja be le ri be. Sa da se osi o nost {te to ~i na po di gla na vi {i ni vo, na ko jem se ce le uli ce osta vqa ju bez po k lo p a c a, ko ji spre ~a va ju lo mqe we eks tre mi te ta, to~ ko va, zglo bo va i na kra ju i ugro `a va we sa mog `i vo ta. U ovo su se mo gli uve ri ti i sta nov ni ci ~e ti ri no vo sa ske uli ce ko je su to kom pret h od n og vi k en d a osta le bez go to vo svih po klo pa ca.

I dok su po sle di ce de la wa “gvo zde no/bron za ne ma fi je”

Ombudsman slu{a `iteqe ^eneja

ZA SKUP[TINE STANARA S KOJIMA JE SKLOPQEN UGOVOR

TURISTI^KI VODI^I POKAZALI \ACIMA NOVOSADSKE ZNAMENITOSTI

Osnovcima grad na dlanu Uz prat wu tu ri sti~ kih vo d i ~ a oko 200 |a k a iz osnov n ih {ko l a „Du { ko Ra do vi}” sa Kli se, „Veq ko Vla h o v i}” iz [an g a j a i „Sve ti Sa va” iz Ru men ke obi l a z i l i su ju ~ e je z gro gra da ka ko bi se upo zna li sa zna me ni to sti ma No vog Sa da.

- Ovo je ~e tvr ta se zo na sa da ve} po zna te ak ci je „Ja upo zna jem No vi Sad”, ~i ji je osnov ni ciq da de ca sa zna ju ne {to vi {e o svom gra du ka ko bi ga vi {e i vo le la - re kao je pred sed nik Udru `e wa no vo sad skih tu ri s ti~ k ih vo d i ~ a Pe t ar Ini}.

Ma li {a ni ~e tvr tih raz re da kre nu li su u obi la zak od Srp skog na rod nog po zo ri {ta, pre ko Tr ga slo bo de i na s ta v i l i {et w u kroz Zmaj Jo vi nu uli cu, do Grad ske bi b li o t e k e i Du n av skog par ka. Ima li su pri li ku da ~u ju pri ~e i aneg do te pri la go |e ne wi ho vom uz ra stu.

- U na stav ku ove ak ci je oko 900 de ce }e upo zna ti naj va `ni je ta~ ke No vog Sa da, a to je va `no jer sva ko od wih je am ba sa dor

Bez vode Vr{a~ka ulica Od 8 do 13 ~a so va da nas }e bez vo de bi ti sta nov ni ci Vr {a~ ke uli ce, od ras kr sni ce sa Uli com Jo va na Po po vi }a do Som bor skog bu le va ra. Lo kal ni pad pri ti ska i bla `e za mu }e we vo de mo gu }i su na Bu le va ru Evro pe, od Ha xi Ru vi mo ve do Uli ce Kor ne li ja Stan ko vi }a.

A. L.

Fo to: B. Lu ~i}

svog gra da - iz ja vio je ~lan Grad skog ve }a za obra zo va we Mi lan \u ki}.

Sva ko de te je do bi lo i svo ju pr vu ma pu gra da kao i li te ra tu ru o No vom Sa du iz

ko je }e se spre ma ti za {kol sko tak mi ~e we iz po zna va wa gra da, ko je }e se odr `a ti 21. ma ja na [tran du.

I. D.

RADOVI UZ REKU NA TRASI OD 2,5 KILOMETRA

Od danas obnova Sun~anog keja Port pa rol Za vo da za iz grad wu gra da Ve sna Ka ti} re kla je za ju ~e “Dne vik” da da nas po ~i we re kon struk ci ja Sun ~a nog ke ja od Bu le va ra ca ra La za ra do Mor na ri ce u du `i ni od pre ko 2,5 ki lo me t ra.

Pred vi |e no je da se ure di i kom pleks igra li {ta po red fud bal skog te re na na \a~ kom igra li {tu, za tim sta ze na ke ju i okret ni ca kod [tran da.

Uz re kon struk ci ju pe {a~ kih sta za na Sun ~a nom ke ju gra di }e se i bi ci kli sti~ ka i trim sta za. Te re ni na \a~ kom igra li {tu do bi }e no} nu ra sve tu i ogra du, kao {to je sa da na igra li {tu za fud bal a ulaz }e bi ti obez be |en di rekt no sa ke ja.

A. L.

PREDAVAWE U MZ „VERA PAVLOVI]”

Zajedno protiv depresije

Pre da va we „Za jed no pro tiv de pre si je” bi }e odr `a no ve ~e ras u 18 ~a so va u Me snoj za jed ni ci „Ve ra Pa vlo vi}”, Go go qe va uli ca 1. Pre da va~ je prof. dr Alek san dra Ne di} sa Kli n i k e za psi h i j a t ri j u Kli ni~ kog cen tra Voj vo di ne.

Pro je kat je po kre nu la Kli ni k a za psi h i j a t ri j u, Dom

zdra vqa „No vi Sad”, In sti tut za jav no zdra vqe Voj vo di ne, Za vod za zdrav stve nu za {ti t u stu d e n a t a i Cen t ar „Sr ce” u sa rad wi s Grad skom upra vom za zdrav stvo.

Ciq je da se gra |a ni upo zna ju sa simp to mi ma de pre si je.

I. D.

Iskqu~ewa struje

Da ni lo @er jal

No vi Sad: od 7 do 14 ~a so va po vre me no u po je di nim uli ca ma na se qa Kli sa. ^or ta nov ci: od 8.30 do 13 deo vi kend na se qa Ban stol. Fu tog: od 8 do 12 deo na se qa No vog Fu to ga od ka na la pre ma Be ge ~u. Ra ko vac: od 8.30 do 11 Ma na stir ski put u Sta rom Ra kov cu. Sta ri Ra ko vac: od 12 do 13 Uli ca Ma na stir ska. ^e re vi}: od 8.30 do 11 uli ce Bran ka ]o pi }a i Vu ka Ka ra xi }a. Srem ski Kar lov ci: od 7 do 14 po vre me no u po je di nim uli ca ma na se qa i od 9 do 11 u Mi tro po li ta Stra ti mi ro vi }a od bro je va 142 i 131 do kra ja uli ce.

Fo to: R. Ha yi}

Komunalni policajci na skuterima Ko mu nal ni po li caj ci od ju ~e grad obi la ze na sku te ri ma, te }e mo }i da re a gu ju br `e i ka zne sve ko ji pr qa ju grad ili uzur pi ra ju jav nu po vr {i nu. Oni za sa da ima ju ~e ti ri sku te ra, a {ef ove slu `be Ne boj {a Ra do va nac ka `e za „Dnev nik” da }e s pr vim sun cem i uz po mo} sku te ra, efi ka sni je oba vqa ti po sao.

Grad je ku pio 12 sku te ra za grad ske in spek ci je i ko mu nal nu po li ci ju, ko je }e ko ri sti ti in spek to ri ko mu nal ne, sa o bra }aj ne, eko lo {ke i gra |e vin ske in spek ci je. Iz bu xe ta gra da, za ku po vi nu sku te ra, iz dvo je no je ne {to vi {e od 2,4 mi li o na di na ra.

Q. Na.

nOvOSAdSkA HROnikA

sreda11.maj2011.

ZA VIKEND NA PETROVARADINSKOJ TVR\AVI

Ju bi lar ni „Bej bi Eg zit”

De se ti Fe sti val op ti mi zma „Bej bi Eg zit” odr `a }e se u su bo tu i ne de qu na Pe tro va ra din skoj tvr |a vi. I ove go di ne pu bli ci }e se pred sta vi ti ma li {a ni sa bo ga tim za bav nim i edu ka tiv nim sa dr `a ji ma, a u okvi ru ove ma ni fe sta ci je bi }e obe le `en i Svet ski dan po ro di ce. Pro gram }e oba da na tra ja ti od 16 do 19 ~a so va, a ka ko or ga ni za to ri na ja vqu ju

„Bej bi Eg zit” se odr `a va pod ve drim ne bom, u pri rod nom, ze le nom i mi ri snom okru `e wu gde }e se po se ti o ci ma pred sta vi ti no va ge ne ra ci ja, ve {ti ja, kre a tiv ni ja i pa met ni ja za go di nu da na na por nog ra da i u~e wa. Or ga ni za to ri fe sti va la su Udru `e we gra |a na „In ter Art” na ~e lu sa pred sed ni kom udru `e wa i auto rom fe sti va la \or |em Mo ji }em.

J. Z.

IZLO@BA U MUZEJU VOJVODINE

„Rat na pro pa gan da u Voj vo di ni 1941–1945” Iz lo `ba „Rat na pro pa gan da u Voj vo di ni 1941-1945” autor ke ku sto ski we isto ri ~ar ke Kri sti ne Me ne {i, otva ra se da nas u 13 ~a so va u Mu ze ju Voj vo di ne, Du nav ska uli ca 37. Iz lo `bu }e otvo ri ti Ne nad ^a nak, a po red

we ga, go vo ri }e i vd di rek to ra Mu ze ja Voj vo di ne Ugqe {a Be li}, kao i autor ka. U mu zi~ kom de lu pro gra ma na stu pi }e Hor Gim na zi je „Jo van Jo va no vi} Zmaj” pod di ri gent skom pa li com Jo va na Tra vi ce.

J. Z.

JUBILEJ ZAVODA ZA ZDRAVSTVENU ZA[TITU RADNIKA

Dve de ce ni je za pri mer Ju bi lej ra da Za vo da za zdrav stve nu za {ti tu rad ni ka sve ~a no je obe le `en ju ~e u Skup {ti ni gra da.

Po vo dom 20 go di na ra da ovog Za vo da ~lan Grad skog ve }a za zdrav stvo Alek san dar Ki raq is ta kao je da Grad do sa da ni je {te deo sred stva za rad ove usta no ve, pa }e ta ko na sta vi ti i ubu du }e.

- Za vod ne sa mo da se ba vi zdrav stve nom za {ti tom, ne go ima i nad le `no sti u za {ti ti `i vot ne sre di ne, me re wa ra znih pa ra me ta ra u o~u va wu zdra vqa, ali ima i na stav ni ka dar na Me di cin skom fa kul te tu. Za dve de ce ni je pre bro -

di li su mno ge pre pre ke i da nas ova usta no va ima per spek ti vu - re kao je Ki raq.

Pre ma re ~i ma di rek to ra Za vo da za zdrav stve nu za {ti tu rad ni ka Bran ka Mi li ~e vi }a zdrav rad nik je naj va `ni ji re surs jed ne dr `a ve i on je taj ko ji do no si pr o fit.

- Mi ne ma mo pra va da gre {i mo u wi ho voj za {ti ti. Za hva qu ju }i osni va ~i ma re dov no do bi ja mo po mo} i po dr {ku. Po seb no vo di mo ra ~u na o zdra vqu rad ni ka u No vom Sa du, ali isto ta ko na {e eki pe ra de i van Voj vo di ne - re kao je Mi li ~e vi}.

N. R.

PROSLAVA U BLOKU

Lop tu pi ka ju, kon cer ta ne ma Me sna za jed ni ca „Omla din ski po kret”, po vo dom svog da na, or ga ni zu je od da nas do ne de qe spor tska tak mi ~e wa u pi ka du, {a hu, ba ske tu, fud ba lu i od boj ci. Da nas po ~i we tak mi ~e we u pi ka du, a u pe tak je za ka zan tur nir u {a hu. Tak mi ~e we u ba ske tu, ma lom fud ba lu za se ni o re i od boj ci je za ka za no za su bo tu. Po sled weg da na odr `a }e se tak mi ~e we u ma lom fud ba lu za mla de do 16 go di na.

Po pu lar ni „Blok rok fest”, ko ji se odr `a va od 1998. go di ne oko \ur |ev da na, ove go di ne je ot ka zan zbog ne do stat ka nov ca u grad skom bu xe tu. Ti me }e se pre ki nu ti tra di ci ja, te ne }e bi ti kon cer ta na ko me su No vo sa |a ni mo gli bes plat no da slu {a ju rok mu zi ku i ~u ju mla de ben do ve ko ji se tek afir mi {u i mo `da, po pr vi put, na stu pa ju pred ve }im bro jem qu di.

G. ^.

„DNEVNIK” I „LAGUNA” POKLAWAJU KWIGE

„^o vek je ve li ki fa zan na ovom sve tu” Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na”, u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom”, u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom.

Da¬nas }e dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se pr va ja¬ve od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sa da ni su do bi ja li kwi ge u ovoj ak ci ji, na na{ broj te¬le¬fo¬na 528-765, do¬bi¬ti po pri¬me¬rak ro ma na “^o vek je ve li ki fa zan na ovom sve tu” do bit ni ce No be lo ve na gra de Her te Mi ler. „Vin di{ sva kog ju tra, dok se sa svim sam vo zi pu tem u vo de ni cu, ubra ja i taj dan. Is pred spo me ni ka rat ni ci ma bro ji go di ne. Kod pr ve to po le iza we ga, gde

se bi cikl uvek spu sti u isto udu bqe we, on bro ji da ne. A uve ~e, kad Vin di{ za kqu ~a va vo de ni cu, on jo{ jed nom bro ji go di ne i da ne…

Vin di{ zbra ja dve go di ne is pred spo me ni ka rat ni ci ma i dve sta dva de set je dan dan u udu bqe wu is pred to po le.

Sva kog da na, kad udu bqe we pro dr ma Vin di {a, on po mi sli: ’Tu je kraj.’ Ot ka ko `e li da emi gri ra, po svu da u se lu vi di kraj. I vre me ko je sto ji, za one ko ji `e le da osta nu.“ Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u kwi `a ri “La gu na” u Uli ci kra qa Alek san dra 3, gde se mo gu na }i i osta la iz da wa ove iz da va~ ke ku }e.

A. V.

VESTI Za tva ra se [kol sko po zor je Ovo g o d i { we, 17. [kol s ko po z or j e – fe s ti v al sred w o {kol skih dram skih tru pa sa te ri to ri je Voj vo di ne, za vr {a va se da nas. U Sve ~a noj sa li Gim n a z i j e „Sve t o z ar Mar k o vi}” od 9.30 ~a so va odr `a va se pred sta va „San let we no }i”ko ju }e iz ve sti u~e ni ci iz Gim na zi je „Du {an Va si qev” iz Ki kin d e, a pred s ta v a u~e n i k a Teh ni~ ke {ko le „Ivan Sa ri}” iz Su bo ti ce „Mo je su no }i lep {e od va {ih da na” po ~i we u

11.30 ~a so va. Zva ni~ no pro gla {e we po bed ni ka i uru ~i va we na gra da 17. [kol skog po zor ja za ka za no je za 18 ~a so va.

A. L.

No se ba {ten ski ot pad Ba {ten ski ot pad da nas }e se od no si ti u Ru men ki, Saj lo vu, Adi ca ma, Avi ja ti ~ar skom na se qu i Gr ba vi ci, a su tra u Srem skoj Ka me ni ci, Le din ci ma i Bu kov cu. Tra vu, li {}e, gra we i osta li ot pad gra |a ni tre ba da osta ve is pred svo jih ku }a do 6 ~a so va.

A. L.

c m y

8

dnevnik

NEZADOVOQNI PETROVARADINCI NAJAVILI SKUP U PETAK

„Ni je kriv sa mo Mu dri” - Gra |a ni Pe tro va ra di na oku pi }e se u pe tak na pe tro va ra din skom sta di o nu ka ko bi smo po ka za li ko li ko nas ima i ko li ko nam je sta lo da na ma i Pe tro va ra di nu bu de bo qe. Po {to ne ma mo do zvo lu da or ga ni zu je mo zbor gra |a na, mo `e mo da or ga ni zu je mo jav ni skup, {to }e mo i u~i ni ti u pe tak u 18

Po vo dom re kon struk ci je pe tro va ra din ske pi ja ce kao i na ja vqe nih ra do va u Pe tro va ra di nu o ko ji ma je pro {le ne de qe go vo rio pred sed nik Skup {ti ne gra da Alek san dar Jo va no vi}, ko ji je tom pri li kom po zvao pred sed ni ka ove me sne za jed ni ce Pe tra Mu drog da pod ne se ostav ku, Mir ko vi} ka `e:

Osta ju pri zah te vu da Sa vet me sne za jed ni ce bu de sme wen i da grad ske vla sti pre u zmu na se be deo od go vor no sti. Pred sed nik MZ „Pe tro va ra din” Pe tar Mu dri na ja vio sa op {te we ~a so va. Ima }e mo i go ste iz dru gih me snih za jed ni ca ko je po ve zu ju isti pro ble mi - naj vio je pred sed nik Ne vla di ne or ga ni za ci je Cen tar za hu ma ni zam, ver sku i kul tur nu to le ran ci ju Voj vo di ne - Cen tar Pe tro va ra din Sve ti slav Mir ko vi}.

- Grad nam je pru `io ru ku i mi }e mo tu ru ku pri hva ti ti ka ko bi smo re {i li na {e pro ble me, no bez ob zi ra na to i da qe osta je mo pri zah te vu da Sa vet Me sne za jed ni ce bu de sme wen kao i da grad ske vla sti pre u zmu na se be deo od go vor no sti za sve ono {to se (ni je) de {a va -

lo u Pe tro va ra di nu. Da kle, sma tra mo da ni je kriv sa mo Pe tar Mu dri, jer on je wi hov ~o vek ta ko da je kri vi ca ko lek tiv na. Slu `io je gra du a sad su ga pu sti li niz vo du i svi su opra li ru ke. Mo ra ju da pri zna ju kri vi cu i ras pi {u iz bo re jer je dan ~o vek ni je mo gao za mu ti ti vo du ve} svi oni za jed no.

Pred sed nik MZ „Pe tro va ra din„ Pe tar Mu dri ju ~e ni je imao ko men tar na Jo va no vi }e vu iz ja vu. Ka ko je re kao za „Dnev nik„, sve {to ima da ka `e na ovu te mu, re }i }e u sa op {te wu ko je bi tre ba lo da iz da da nas, ili su tra.

J. Zdjelarevi}

U MASTER CENTRU NOVOSADSKOG SAJMA OD 27. DO 29. MAJA

Fe sti val va tro ga sa ca pi o nir ski po du hvat Pr vi In ter na ci o nal ni fe sti val va tro ga stva „Fi re fest No vi Sad 2011” odr `a }e se u Ma ster cen tru No vo sad skog saj ma od 27. do 29. ma ja, a cen tral ni do ga |aj ko ji }e bi ti naj in te re sant ni ji za po se ti o ce za ka zan je za su bo tu 28. ma ja. Pre ma re ~i ma ~la na or ga ni za ci o nog od bo ra ove ma ni fe sta ci je Du {ka Nin ko va Fe sti val je pr vi do ga |aj ovog ti pa u re gi o nu, a glav na ide ja je da se na jed nom me stu oku pi {to vi {e va tro ga sa ca sa ra znih stra na ali i gra |a na, ka ko bi im se {to vi {e pri bli `i la ova spe ci fi~ na pro fe si ja.

- Ini ci ja tor Fe sti va la je Udru `e we pro fe si o nal nih va tro ga sa ca No vog Sa da, jer smo ose ti li po tre bu da se pri bli `i mo gra |an stvu, pri ka `e mo im va tro ga stvo i na ne ki na ~in ih edu ku je mo - is ta kao je Nin kov.

On je do dao da }e se glav na ma ni fe sta ci ja, na ko ju }e ulaz bi ti

Ini ci ja tor Udru `e we pro fe si o nal nih va tro ga sa ca No vog Sa da. U Ha li je dan Ma ster cen tra i iz van we 28. ma ja va tro ga sci }e iz ve sti tri po ka zne ve `be i po ka za ti po ~et no ga {e we va tre bes pla tan, odr `a ti 28. ma ja u Ha li je dan Ma ster cen tra i iz van

U „KOLBISU”

Do sta {traj ka, spre ma ju pro test Od b or sin d i k a t a”Ne z a v i snost” u „Kol bi su” od lu ~io je da po~ ne s pri pre ma ma za pro test, ko ji }e naj ve ro vat ni je bi ti or ga ni zo van14. ma ja, re kla je po ve re nik „Ne za vi sno sti” u No vom Sa du Bran ka Pe tro vi}, na gla {a va ju }i da }e se de ta qi zna ti za ne ko li ko da na. [trajk u „Kol bi su” po ~eo je 20. ja nu a ra, a do sa da ni {ta od zah te va sin di ka ta ni je is pu we no, u ve zi is pla te po ~e ti ri pla te iz pro {le i 2009. go -

di ne i po ve zi va wa rad nog sta `a od 2004. go di ne pa na da qe.

Ka ko je ne dav no sa op {tio sin di kat „Ne za vi snost„ ve }in ski vla snik po ro di ca Ko biq ski je osno va la no vu fir mu u ko ju je pre m a sa z na w u sin d i k a t a pre { lo da ra d i tri d e s e t ak rad n i k a iz „Kol b i s a”, od oko170 za po sle nih. Ova me sna in d u s tri j a ima do z vo l e po treb ne za iz voz sve `eg ju ne }eg i sviw skog me sa i su ho me sna tih pro iz vo da u EU i Ru si ju.

Z. D.

^ITAOCI PI[U SMS

we, ka da }e va tro ga sci iz ve sti tri po ka zne ve `be, edu ko va ti

gra |a ne ka ko da re a gu ju u slu ~a ju po `a ra i po ka za ti im po ~et no ga {e we va tre. Tog da na za wi ho ve ko le ge bi }e odr `a na te mat ska stru~ na pre da va wa, bi }e pred sta vqen i mu zej va tro ga stva, kao i iz lo `ba fo to gra fi ja po `a ra, od no sno, in ter ven ci ja va tro ga sa ca.

Svo je me sto ima }e i pro iz vo |a ~i va tro ga sne opre me ko ji }e iz lo `i ti svo je pro iz vo de, a bi }e or ga ni zo va no i tak mi ~e we u ku va wu „Va tro ga snog gu la {a”.

Za kraj ovog Fe sti va la svi po se ti o ci mo }i }e da se za ba ve na pe na `ur ci, na ko joj }e za do bro ras po lo `e we bi ti za du `e ni di xe je vi iz ino stran stva i va tro ga sci ko ji }e pu {ta ti va tro ga snu pe nu. Ka ko ka `u or ga ni za to ri, do la zak u No vi Sad su po tvr di le ko le ge iz Hr vat ske, Bo sne i Her ce go vi ne, Slo va~ ke, ^e {ke, Slo ve ni je, kao i va tro ga sci i svih de lo va Sr bi je.

B. M.

JU^E KRATAK [TRAJK U „NOVITETU”

Obe }a ne pa re po kre nu le ma {i ne Za po sle ni u AD „No vi tet” po ~e li su ju ~e {trajk, ali su ve} oko po dne va po ~e li da ra de, po {to im je li~ no ve }in ski vla snik ka pi ta la Dra gan \u ri} obe }ao da }e do pet ka do bi ti dru gi deo za ra de za mart, sa op {te no je iz sin di ka ta”So li dar nost”. \u ri} za „Dnev nik”ovo ni je ni po tvr dio ni opo vr gao, re kav {i da je „to stvar ru ko vod stva”.

Iz sin di ka ta „So li dar nost” ju ~e je re ~e no da je pr vi deo za mart is pla }en pre kju ~e, da kle ~im je na ja vqe na mo gu} nost {traj ka.

- Uko li ko do pet ka za po sle ni ne pri me mar tov sku pla tu, od po ne deq ka se po no vo kre }e u {trajk - ka zao je pred sed nik sin di ka ta „So li dar nost” Mi {a Sta ro vi}, do da ju }i da u pro te klih go di nu da na rad ni ci „No vi te ta” sko ro sva ku pla tu iz nu |u ju pro te stom.

Isto vre me no je Sta ro vi} na po me nuo da ne ki od za po sle nih u pro iz vod wi ne za ra de ni mi ni ma lac, jer do sta wih pri ma pla tu is pod mi ni mal ne ce ne ra da.

Z. D.

065/47-66-452

In du stri ja ve ne, na do grad wa cve ta Po sled wi po zdrav „Ju go den tu” i „29. no vem bru „ ko ji se upo ko ji li ovih da na. Bri ga o sme {ta ju po koj ni ka na gro bqe in du stri je se pre pu {ta Agen ci ji za pri va ti za ci ju. A nad grad wa nam „cve ta” na mo ~var nom tlu.

064/2466... *** Sr bi ja je od po ne deq ka si ro ma {ni ja za jed nog pre le pog srn da }a. Ka da sle de }i put bu de te oko su bo ti~ ke pe {~a re ne }e te ga sre sti. Od we ga su osta li sa mo bo do vi i ro go vi na ne kom zi du.

064/8884... *** Ne mam re ~i hva le za ve te ri nar sku am bu lan tu na Fu to {kom pu tu i sve za po sle ne, 2. ma ja od ne la sam bo le snu {te nad zlat nih re tri ve ra. Sva ko ku ~e je do bi lo po treb ne le ko ve. Sa ve li kom pa `wom, str pqe wem i qu -

ba zno {}u dok to ri ca ula `e ve li ke na po re da po mog ne sva kom ma lom pa ci jen tu.

063/698... *** ... Ne ma zdra vqa, a sve te `e kr pim i ovo ma lo {to pre o sta od du {e... ^u va }u `e qe da se u sr cu

ne uga se, a i ti se ~u vaj dra ga Jo van ko Or le an ko...

066/9494... *** Fru {ko gor ski ma ra ton-bio, a osta la sra mo ta i bru ka: No vog Sa da, gra do na ~el ni ka, Tu ri sti~ ke or ga ni za ci je No vog Sa da i Na ci o nal nog par ka „Fru {ke go ra“!!! Ma ra ton je ma ni fe sta ci ja od me |u nard nog zna ~a ja, a {ta smo pru `i li: ni jed no u~e sni~ ko sta ja li {te po Fru {koj go ri ni je ima lo mon ta `ni to a let, vo du za osve `e we, a bi lo je pre ma lo ke sa za ot pat ke... U in f o r m a t i v n o m cen tru na Iri -

{kom ven cu ni su u~e sni ke iz Ma |ar ske i dru ge pu sti li u to a let jer „ni su go sti objek ta”!

Grad ume sto sto za No vu go di nu ba ca pa re za ne ke ne po zna te ben do ve - bo qe da je svim u~e sni ci ma obez be dio bes pla tan pre voz!

Ova ko su u~e sni ci pla }a li pre voz 80 di na ra u jed nom prav cu.

Ve li ka bru ka! Ina ~e, sva ka ~ast pla ni nar skim vo lon te ri ma na br zi ni i ~a ju. (stal na u~e sni ca Ma ra to na) 061/6016... *** Tra `i mo po mo} pro tiv SBBMe dia Plus, ko ji sa mo voq no iz ba cu je ka na le. Sa da ve} ne ma ni TV Pa no ni je, pa {ta }e nam no vo sad ska i voj vo |an ska de {a va wa?! Ka da ima mo „wa u ka we” i por no-ka na le! [ta bi mi jo{!? Stu dio B, BBC, Rai uno, RTL, itd za „te pa re” mno go i ho }e mo!

065/4181...

sreda11.maj2011.

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

9

PRED SED NIK PO KRA JIN SKE VLA DE PAJ TI] PO SE TIO DOM U VE TER NI KU

Sti gla po mo} te {ka 32 to ne Di rek tor Do ma Dra gan Mi lo {e vi} na veo je da ova usta no va i po kra jin ska Vla da sa ra |u ju ve} go di na ma una zad, a po seb no je is ta kao pro {lu go di nu ka da je 1, 7 mi li o na di na ra ulo `e no u po sta vqa we ter mo i zo la ci o ne de mit-fa sa de i obez be |e no 30 hi qa da lo `i o- nog uqa. Ka ko je re kao, ju ~e ra {wa do na ci ja zna ~i }e u toj me ri {to }e sred stva, ko ja su pla ni ra na da bu du ulo `e na u hra nu, sa da mo }i da se usme re na dru ge po tre be.

Ovom pri li kom de le ga ci ja Vla de Voj vod ne ob i {la je i ode qe we za te le sno in va lid ne oso be, kao i rad ne u~i o ni ce u ko ji ma {ti }e ni ci u~e da {i ju, tka ju, ve zu, ple tu, kro je ... Dom zbri wa va 574 ko ri sni ka, a u re ha bi li ta ci o nom pro ce su za stu pqe na su so ci jal na i zdrav stve na za {ti ta, vas pit no-obra zov ni i rad no-re ha bi li ta ci o ni pro gram.

A. J.

Dom za de cu i omla di nu ome te nu u raz vo ju u Ve ter ni ku do bio je do na ci ju vred nu 3,92 mi li o na di na ra, a po mo} u vi du pa ke ta hra ne i hi gi jen skih sred sta va ju ~e je ovoj usta no vi pre dao pred sed nik Vla de AP Voj vo di ne Bo jan Paj ti}. Pre ma we go vim re ~i ma, ko ri si ci Do ma ni ka ko ne sme ju ose ti ti po sle di ce kri ze i sva ka po mo} ko ja mo `e bi ti pru `e na, mo ra im se obez be di ti.

- Pre ko Po kra jin skih rob nih re zer vi obez be di li smo i u Dom do pre mi li dva {le pe ra sa 32 to ne raz li ~i tih `i vot nih na mir ni ca, od me snih na re za ka i pa {te ta do pa su qa, bra {na i pi rin ~a. Ne sme se do zvo li ti da bi lo ko gla du je, bez ob zi ra na so ci jal ni ili zdrav stve ni sta tus - ka zao je Paj ti} na vo de }i da je 2.300 to na po mo }i di tri bu i ra no naj u gro `e ni ji ma {i rom Voj vo di ne.

PO ^I WE KON TRO LA PRI O BA QA

In spek to ri ~e {qa ju i ku }i ce na vo di No v o s a | a n i m a, vla s ni c i m a plov nih obje ka ta za ko je ni su pri ba vi li do zvo le za pri ve zi va we za pri o ba qe bi }e uklo we ni ~am ci, od no sno bro di }i i ku }i ce na vo di. Sa o bra }aj ni in spek to ri ~im se vre me sta bi li zu je kre }u u kon tro lu, a ovo ga pu ta na „me ti” }e bi ti svi, pa ~ak i ku }i ce na vo di.

- Lo {e vre me i pra zni ci us po ri li su nas ma lo u ovom po slu, ali ~im oto pli jo{ ma lo

Po len gu {i aler gi~ ne Pre ma po da ci ma De part man za bi o lo gi ju i eko lo gi ju - La bo ra to ri ja za pa li no lo gi ju za ve }i nu vr sta dr ve }a na sta vio se trend opa da wa ko li ~i ne su spen do va nog po le na u va zdu hu. Iz u ze tak su po len du da i pla ta na, ~i je su kon cen tra ci je do sti gle ume re no vi so ke vred no sti. Za po len bru so ne ci je (ja pan skog du da) su za be le `e ne vi so ke i ume re no vi so ke kon cen tra ci je. Po red odr `a va wa zna ~aj nih ko li ~i na po le na dr ve }a, za po ~e la je se zo na iz lo `e no sti

po le nu tra va ~i je su ume re no vi so ke vred no sti uve }a le ri zik za po ja vu aler gij skih simp to ma.

Po len tra va }e sva ko dnev no bi ti pri su tan u va zdu hu, a kon cen tra ci je }e va ri ra ti u ni vou ume re no vi so kih vred no sti. U na red nom pe ri o du ri zik za po ja vu aler gij skih te go ba bi }e po vi {en kod oso ba ose tqi vih na po len tra va ko ji ma se sa ve tu ju da iz be ga va ju bo ra vak u ne po sred noj bli zi ni ne po ko {e nih Q. Na. trav wa ka.

Pre da va we o eko lo gi ji Pre da va we o eko lo gi ji u sve tu i kod nas bi }e odr `a no da nas od 18 sa ti u No vo sad skom klu bu, u Zmaj Jo vi noj uli ci 3/1. O ovoj te mi go vo ri }e pro fe sor fi zi ke Alek san dar Pol zo vi}. Ulaz je bes pla tan.

Z. Ml.

sti, svo jim u~e {}em upot pu ni li su i de ca iz vr ti }a, osnov nih i sred wih {ko la. Ma ni fe sta ci ju je otvo rio ~lan grad skog ve }a za zdrav stvo Alek san dar Ki raq, a sport ski i re kre a tiv ni klu bo vi pred sta vi li su svo je pro gra me i ak tiv no sti za sve sta ro sne gru pe gra |a na.

A. L.

Svet ski dan mu zi ke po no vom re cep tu?

Raz ma tra wem pro te kle ma ni fe sta ci je „Ri tam Evro pe” kon cer ta u ~ast pro sla ve Da na Evro pe i Da na po be de nad fa {i zmom i ski da wem sa dnev nog re da ma ni fe sta ci je „K9 Live Shot„ ko jom se obe le `a va svet ski dan mu zi ke, za vr {i la se ju ~e ra {wa sed ni ca Sa ve ta za mla de u Skup {ti ni gra da.

Po re ~i ma ~la na Grad skog ve }a za sport i omla di nu Alek san dra Kra vi }a do ski da wa ove dru ge

vla sni ci ma u{li u trag. Na i- me, bi lo je do sta plo vi la za ko je se vla snik ni je znao, a ne ki od wih su ~ak ima li i spla vo ve na Ri bar cu.

- Do zvo le se iz da ju na go di nu da na, jer je re~ i pri vre me nim objek ti ma, a uvek ima i no vih vla sni ka ~a ma ca ko ji ne iz va de do zvo lu. Za to ape lu jem na sve ko ji ma sa da is ti ~e do zvo la da odu u nad le `nu slu `bu da je pro du `e - na vo di Ba {i}.

Sem to ga, in spek ci ja }e kon tro l i s a t i i di v qe de p o n i j e du` oba le Du na va, jer one naj bo qe mo gu da se uo~e iz ~am ca.

Ina ~e, grad ska vlast na ~i ni la ve li ki ko rak da se ova oblast na po kon do ve de u red, jer je za vr {e na iz ra da stu di ja o utvr |i va wu i ko ri {}e wu me sta za po s ta v qa w e plov n og objek ta na de lu oba le i vo de nog pro s to r a na te r i t o r i j i gra da od Be ge ~a do Pe tro va ra -

Ma ni fe sta ci ja „Ve `bom do zdra vqa” po ~e la je si no} u 18 ~a so va na cen tral nom pla tou [tran da, ali je zbog ki {e i vre men skih ne pri li ka mo ra la bi ti pre ki nu ta i za vr {i ti kra }e od pred vi |e nog vre me na, ne gde pre 19 ~a so va. Jav ni ~as fi zi~ ke ak tiv no sti za gra |a ne, po vo dom Me |u na rod nog da na fi zi~ ke ak tiv no -

SED NI CA SA VE TA ZA MLA DE

Bi }e uklo we ni ~am ci, bro di }i i ku }i ce na vo di za ko je ni su pri ba vqe ne do zvo le za pri ve zi va we za pri o ba qe kre } e m o da kon t ro l i { e m o.

Kon t ro l i s a } e m o sve ~am c e, bro di }e, spla vo ve, re sto ra ne i ku }i ce na vo di. Oni ko ji ne ma ju do zvo lu mo ra }e da na ba ve, ili }e im u pro tiv nom bi ti uklo w e n a vo z i l a - ka ` e za „Dnev nik” {ef sa o bra }aj ne in spek ci je Mla den Ba {i}.

Is ti ~e da su jo{ pro {le go di n e po p i s a l i sve plov n e objek te na ba~ koj i srem skoj stra ni re ke, kao i da su mno gim

^as fi zi~ ke ak tiv no sti pre ki nut ki {om

ta~ ke dnev nog re da do {lo je zbog „Upra ve za kul tu ru ko ja ima ne ke no ve ide je po pi ta wu svet skog da na mu zi ke, te da ne bi do {lo do od re |e nih pre kla pa wa”. Sa ve tom je za se dao pred sed nik Skup {ti ne gra da Alek san dar Jo va no vi}, a pred lo zi ~la no va sa ve ta za bu du }i iz gled „Rit ma Evro pe” ve }i nom su se od no si li na po tre bu da se pro {i ri mu zi~ ka po nu da i na dru ge `an ro ve sem al ter na tiv ne rok mu zi ke.

A. L.

VESTI „Sim fo ni ja Kin {a se” u CK13

di na i Pe tro va ra di na do Le di na ca. Na osno vu te stu di je bi }e usvo je na no va od lu ka za oba le i vo de ni pro stor na te ri to ri ji gra da, jer je do sa da {wa za sta re la. Na iz ra di stu ji je ra di li su stru~ wa ci s FTN-a, po li -

Fo to: B. Lu ~i}

Do ku men tar ni film „Sim fo ni ja Kin {a se” bi }e pri ka zan ve ~e ras u 20 sa ti u pro sto ri ja ma Omla din skog cen tra CK13, Uli ca voj vo de Bo jo vi }a 13. Ovaj ne ma~ ki film je stu di ja qu di u jed nom od naj ha o ti~ ni jih gra do va na sve tu ko ji da ju sve od se be da odr `e sim fo nij ski or ke star. Pro jek ci ja se or ga ni zu je u okvi ru fe sti va la an ga `o va nog fil ma „Slo bod na zo na”, a ulaz je slo bo dan.

N. R.

cij ske aka de mi je i Ka pe ta ni je.

No va od lu ka bi tre ba lo da do ne se i mno ge no vi ne i da grad na ne ki na ~in spu sti uz re ku. U stu di ji su pre ci zi ra ni sa dr `a ji uz Du nav.

Q. Na to {e vi}

Iz lo `ba „Svi len svi tak ru kom tkan”, ko ju or ga ni zu je Udru `e we tka qa No vi Sad, tra je do 20. ma ja u „Stu di ju M”, Uli ca Ig wa ta Pa vla sa 3. Udru `e we je osno va no 1995. go di ne i da nas ra di na Otvo re nom no vo sad skom uni ver zi te tu.

G. ^.

„Svi len svi tak ru kom tkan”

MI O DRAG RA DU LO VA^ KI PO MO GAO DA OPET SI NE SPO ME NIK OMI QE NOM PE SNI KU

Da ro da vac iz ^i ka ga na Bran ko vom Stra `i lo vu Nad grob ni spo me nik pe sni ka Bran ka Ra di ~e vi }a na Stra `i lo vu ob i {ao je ju ~e pre da va~ na Uni ver zi te tu Ili no is u ^i ka gu i ne ka da {wi |ak Kar lo va~ ke gim na zi je prof. dr Mi o drag Ra du lo va~ ki, za hva qu ju }i ko me je to spo men obe le` je kra jem pro {le go di ne re sta u ri ra no.

- Ve o ma sam za do vo qan ka ko je spo me nik ob no vqen, ali ne tre ba za bo ra vi ti da su to ura di li umet ni ci svog za na ta, re sta u ra tor Ve se lin La |i} i ar hi tek ta u Po kra jin skom za vo du za za {ti tu spo me ni ka kul tu re Sve tla na Ba ki}, ko ja je na ~i ni la pro je kat - ka `e pro fe sor Ra du lo va~ ki. - Sve je ura |e no vr hun ski, kao {to je bio slu ~aj i na ~e smi “^e ti ri la va”, ko ju sam ta ko |e imao ~ast da spon zo ri {em. Pro fe sor sam, ni sam bi zni smen, no dao sam no vac,

Za hva qu ju }i pre da va ~u na Uni ver zi te tu Ili no is Ra du lo va~ kom, spo men-obe le` je ob no vqe no kra jem pro {le go di ne ali ta le nat i en tu zi ja zam su bi li ov de. Jed na od mo jih po bu da je bi la ta da po ka `em i dru gi ma da je mo gu }e ~i ni ti ova kva de la i da je ta~ na iz re ka da “ne da je onaj ko ji ima, ne go onaj ko ji ho }e”.

U obi la sku spo me ni ka sa pro fe so rom Ra du lo va~ kim, ko ji je is ko ri stio do la zak na je dan na u~ ni skup u Sr bi ji da po se ti i Srem ske Kar lov ce, bi li su ju ~e i pred sed nik kar lo va~ ke op {ti ne Mi len ko Fi li po vi}, re sta u ra tor Ve se lin La |i} i pred stav ni ci Po kre ta go ra na Voj vo di ne, ko ji su po `e qi do na to ra bi li ko or di na to ri u tom po du hva tu. Ob no va Bran ko vog spo me ni ka , bi la je sa mo deo ve li kog pro jek ta u ko ji su se ukqu ~i le i ne ke po kra jin ske in sti tu ci je i pred u ze }a. Na ci o nal ni park “Fru {ka go ra” je ura dio naj ve }i deo do go vo re nog po sla na ure |e wu oko li ne spo me ni ka i pri la zne sta ze, Po kra jin ski se kre ta ri jat za za {ti tu `i vot ne sre di ne i odr `i vi raz voj ta ko |e, sa mo je osta lo da Po kra jin ski se kre ta ri jat za kul tu ru is pu ni svo je oba ve ze.

Z. Ml.

Prof. dr Miodrag Radulova~ki

Fo to: Z. Mi lo sa vqe vi}

NOVOSADSKA HRONIKA

sreda11.maj2011.

DaNas U GRaDU BIOSKOPI Are na: „Montevideo, Bog te video!” (15.10), „Zlatokosa i razbojnik” (13.50), „Pri~a o igra~kama” (13.10), „Rango” (13.20), „Hop” (13.30, 15.30), „Moja nazovi `ena” (15.40), „Zduha~, zna~i avantura” (17), „Rio” (12, 13 14, 15, 16, 18.15, 21.30), „Obred” (18), „Bezimeni” (20.10), „Voda za slonove” (19), „Tor” (17.50, 20.15, 22.40), „Beli lavovi” (18.10 20.20, 22.20), „Crvenkapa” (16, 20.10), „O, Gringo” (20.30, 22.30), „Paklene ulice 5” (17.30, 20, 22.25).

Ja dran: „Medved Jogi” (19), „Obred”„ (21)

POZORI[TA Srp sko na rod no po zo ri {te Scena „Jovan \or|evi}” „Don \ovani” - opera (19), Scena „Pera Dobrinovi}” „Pu~ina” (19.30).

Po zo ri {te mla dih velika sala „O oru`ju i ~oveku” (20)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 19 sati, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata -antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945”.

Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zbir ka stra ne umet no sti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a” Mu zej p~e lar stva po ro di ce @i va no vi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18) Dul ki na vin ska ku }a, Sremski Karlovci, Karlova~kog mira 18, 063/8826675 (15–19)

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: DEVOJ^ICE: Mi re la Vu ko sa vqev, Ti ja na Ze ~e vi}, Bra ni sla va ^u tu ri lov i Sne `a na Ba ji} iz Novog Sada, Ma ri ja na Ga xi} iz Gospo|inaca, Je le na Bran ko vi} iz Bege~a, Na ta {a Ri sti} iz Sremske Kamenice, Sil vi ja Ma luc kov iz Budisave, Kor ne li ja Pa lo ta{ iz Be~eja, Alek san dra Gr ~i} iz ^ortanovaca, Kri sti na No va kov iz Kulpina i Ti ja na Ma rin kov iz Titela, DE^AKE: Ire na Po pov, Ve sna Bo `i}, Dra ga na Mi }e vi} i De ja na To do ro vi} iz Novog Sada, Ve sna Sre mac iz Ba~ke Palanke, Ti ja na Ti {ma iz Be{ke i Jo va na An ti} iz Tovari{eva.

saHRaNE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Dragana Milana Jovanovi} (1965) u 10.30 ~asova, Slavko Du{ana Grmu{a(1931) u 11.15, Kata Milivoja Skeleyija(1930) u 12, Miroslav ^edomira Maksimovi} (1954) u 12.45, Nenad Sime Beki} (1946) u 13.30, Dejan Bogdana Bilbija(1962) u 14.15, Sla|ana Aleksandra Andri} (1964) u 15, Nikola Gere Cvetkovski (1932) u 5.45 i Qubica Qubice Herbut (1958) u 16.30.

TElEfOnI

DNEVNIK

VODI^

VA@nIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 0901-111-021 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

c m y

10

420-374

ZDRAVSTVEnA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

„KOMPaS“ TOURiSM&TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20

GINEKOLO[KA ORDINACIJA „DR DRA^A”, ultrazvuk, pregled dojki.

Petra Drap{ina 50/II, Tel: 522-594, 456-564, 063/746-16-93

STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „KALEM”, Bulevar Slobodana Jovanovi}a 3A, tel:402-760 BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748

PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik ЕВРОП СКИ ПО КРЕТ ОР ГА НИ ЗУ ЈЕ ИЗ БО РЕ

Гра ђа ни на Град ском тр гу би ра ју пар ла мент КИ К ИН Д А: На Град ском тр гу, у пе так у 15 сати би ће ор га ни зо ва ни из бо ри на ко ји ма ће мо ћи да уче ству ју удруже ња гра ђа на и не формал не гру пе. Након пребројавања гласова биће формиран Грађански парламент који ће имати 39 чланова. Председник Удружења грађана Европски покрет Србија у Кикинди Де јан Ре љин подсећа да је ова организација основана још 2000. године: - У протеклих шест година удруже ње је по сто ја ло са мо фор мал но. Про шле годи не група младих из Кикинде реор га ни зо ва ла је удруже ње и по сле пререгистрације Европски покрет у Кикинди има ново руководство. Циљ је да учи-

Изненађен лицемерјем радикала

ВРБАС: Поводом оптужби које је на његов рачун изнео Бранислав Петровић председник Општинског одбора СРС, директор ЈП „Врбас – гаса“ Владимир Бијеловић каже да нема краја његовом изненађењу дозом лицемерја и извртања чињеница.

- Свака критика од стране СРС и захтев за мојом сменом за мене је признање, јер су они током мандата на власти својом контралогиком и контраекономијом упропастили и оно што је било немогуће упропастити. Именован сам од стране оснивача предузећа Скупштине општине Врбас и наравно да за свој рад одговарам управном одбору, оснивачу и грађанима Врбаса. Иза себе имам резултате којих се не стидим и на које би многи били поносни – истакао је Бијеловић и додао да њихова брига о радним местима није била приметна од 2004. кад су, како је рекао, многе директоре јавних предузећа и остале стручњаке оставили на улици, а нису ни пружали подршку радницима током бројних протеста за време њихове власти.

- Жао ми је што кад сам именован за директора ЈП „Врбас-гас“ нисам позвао службу за борбу против организованог криминала да преконтролише пословање предузећа од 2004. до 2010. године. Да јесам, не бих дао шансу безличним политикантима и интерешџијама да преко експонираних сателита, незналица и нерадника из предузећа, праве шпанску серију о ЈП ’’Врбас-гас’’- рекао је Бијеловић. М. Кк.

нимо све што је у нашој моћи да грађани и власт заједнички решавају проблеме локалне заједнице. Се кре тар ор га ни за ци је Ми лан Но в а ко в ић пред ста вио је про је кат под на зи вом „Гра ђан ски парла мент Ки кин да“. Део сред ста ва за про је кат одо брен је на кон кур су ло кал не са моу пра ве на ме ње ном удруже њи ма гра ђа на. Реч је о пи лот про јекту. У петак у 15 сати на Градском тргу код фонтане биће организовани избори – објашњава Новаковић - На изборима ће моћи да уче ствују удруже ња гра ђа на и не формал не гру пе ко ји ће имати свој штанд. На импровизованом бирачком ме сту грађани који же-

ле на гласачким листићима заокружиће једно од удружења са листе. Гласање ће трајати до 18 сати, а након тога гласови ће бити избројани и по Донтовом систему расподелиће се 39 мандата удружењима која ће бити у Грађанском парламенту Кикинде. Након што ови избори буду завршени сваке суботе у 10 сати у Скупштини општине Кикин да би ће ор га ни зо ва не и седнице Грађанског парламента. У Европском покрету Србија у Кикинди очекују да ће се раду овог парламента придружити и ученички парламенти свих средњих школа, као и студенстке организације факултета у Кикинди. А.Ђ.

sreda11.maj2011.

ПОРАСТ ТУРИСТИЧКОГ ПРОМЕТА У БАЊИ КАЊИЖИ

Гостију више за четвртину, а стижу и Руси КАЊИЖА: Туристички промет и попуњеност смештајних капацитета у најпознатијем војвођанског бањском центру Кањижи у овој години бележи значајан пораст у односу на прошлу сезону. Према подацима Туристичке организације општине Кањижа које су јуче на конференцији за новинаре саопштили директорка Љубинка Максимовић Таљаи и члан Општинског већа за туризам и угоститељство Роберт Коза у прва три месеца домаћи оставрили18.112 ноћења , што је повећање за четвртину, томе треба додати и 686 ноћења иностраних гостију. Повећана посета допринела је повећаној наплати боравишне таксе за 28 одсто. Преко 80 одсто гостију који су у прва три месеца боравили у Кањижи били су у Специјалној болници за рехабилитаицју „Бања Ка-

Амбулатно возило и опрема вредни 70.000 евра ЧУРУГ: Медицинска опрема, вредна преко 68.000 евра, коју је Влада Јапана донирала Дому за душевно оболела лица „Чуруг„, била је повод посете јапанског амбасадора, Тошиа

Јапанске донације Србији

Цунозакија и министра рада и социјалне политике, Расима Љајића, овој установи. У Чуруг су допремљени амбулантно возило, ЕКГ апарат, ултразвук и други медицински апа-

Фото: Р. Хаџић

рати који ће убудуће олакшати рад ове установе. Ово је друга донација јапанске владе Чуругу након 2002. године, када је реконструисано грејање у Основној школи „Ђура Јакшић„. Обе су резултат подршке унапређења социјалне заштите у Србији.

- Извор финансирања ове донације новац је пореских обвезника народа Јапана. Наша амба-

сада у обавези је да води рачуна о томе како се новац наших пореских обвезника користи, те се надам да ће се ова опрема чувати и користити са највећом пажњом. Јапан ће и после овога наставити економску сарадњу са Србијом укључујући помоћ локалним општинама и институцијама, упркос тешкој ситуацији изазваним недавним разарањима од земљотреса и цунамија - ре-

ЗАВРШЕНИ РАДОВИ НА ГЕОТЕРМАЛНОЈ БУШОТИНИ У БЕЧЕЈУ

За бању све спремно, само власти да се сложе

БЕЧЕЈ: После шездесетак дана даноноћног брујања моћних машина погона Хидросонде НИС „Нафтна индустрија“ у Бечеју, опет је завладала тишина у непосредној близини ушћа Великог бачког канала у Тису. Завршени су радови на бушотини дубокој 1.101 метар, где је уграђена филтерна конструкција до 1.050 метара. На „устима“ геотермалног изворишта цури топла вода температуре 64 степена Целзијусових, мада је у једном моменту измерено и 66 степени.

- Ових дана склањамо наша постројења, онда ће бити потребно још пет дана екипи „Грађевински радови“ да покупи своје ствари. Потом преостаје опремање бушотине, прикључивање дегазатора и система за одвод, односно коришћење воде. Тај посао ће радити екипа „Монтажа“ нашег погона Хидросонда – рекао је руководилац постројења Хидросонде током радова у Бечеју Тибор Кашлик. Имајући у виду да је капацитет геотермалног изворишта у Бечеју нешто преко 20 литара у секунди, тачније 1.400 литара у минути, директор извођача радова Југослав Секулић је нагласио да комплетан бањски комплекс може мирно да се ослони на постојећи извор и по капацитету и по

њижа”, где је остварено 15.112 ноћења домаћих и 237 инострана госта. Поред „Бање Кањижа” где преовлађују пацијенти са упутима Републичког завода за здравствено осигурање, који долазе због лечења и опоравка, повећава се број гостију који у Кањижи борава о свом трошку, не само због одмора и опоравка, него и другим поводима. Боља попуњеност смештајних капацитета евидентна је и у хотелима „Аква-Панон” и „Лупус”, а такође и у приватном смештају. Туристички посленици Кањижа истичу да су бољој попуњености капацитета допринели наступи на сајмовима и активна промоција овдашње понуде, али и традиционална гостољубивост и додатни садржаји.

- Квалитетан услуга, прихватљиве цене и формирањем једин-

ДРУГА ДОНАЦИЈА ЈАПАНА ЧУРУШКОМ ДОМУ ЗА ДУШЕВНО ОБОЛЕЛЕ

У последњих десет година Јапан је донирао Србију са преко десет милиона евра. Помоћ у области социјалне и здравствене заштите, образовања и заштите животне средине износила је чак 7.3 милиона евра. Такође кроз различите пројекте донирано је преко 510.000 евра, у области социјалне заштите. Укупан износ јапанске помоћи нашој земљи у току истог периода износи преко 200 милиона евра.

Тибор Кашлик крај уста геотермалног изворишта у Бечеју

температури воде. Верује се да ће задовљство бити присутно и када стигну резултати хемијске анализе воде, која се још увек ради у лабораторији НИС „Нафтна ин-

- Колико је бечејски извор моћан, потврђује чињеница да смо претходну бушотину радили у Ваљеву и да је тамо капацитет био пет литара у секунди, а температура воде око 35

На устима геотермалног изворишта цури топла вода температуре 64 степена Целзијусовa, мада је у једном моменту измерено и 66 степени дустрија“, а касније ће се, највероватније, радити у још некој лабораторији, како би се добили што тачнији резултати.

степени Целзијусових - упоредио је Југослав Секулић моћ два последња изворишта на којима су радници погона Хидросонда радили.

11

Али, не треба претеривати. Није ово и најмоћније геотермално извориште, којих, узгред речено, има у изобиљу широм Србије, али се, на жалост, мало експлоатишу.

- Пре тачно две деценије наш погон је у Богатићу радио бушотину и на дубини од око 600 метара потекла је вода тепературе 85 степени Целзијусових и капацитета око 3.000 литара у минути. То је, бар за сада, било најмоћније извориште на којем је погон Хидросонде радио, присећа се Тибор Кашлик. Овим су Бечејци, захваљујући улагању Фонда за капитална улагања Војводине у висини 45 милиона динара, направили први конкретан корак ка реализацији вековне жеље да постану бањски град. Да би „сан постао јава“, неопходно је још много тога да се уради. Имајући у виду актуелни однос унутар владајуће коалиције на локалном нивоу, првенствено се морају превазићи страначки апетити и сви општински организациони потенцијали ставити у функцији изградње бање. Јер, у догледно време би ово могла бити развојна шанса не само највеће потиске општине, већ знатно ширег региона. В. Јанков

као је амбасадор Цунозаки. Корисници Дома „Чуруг„ спадају у најугроженију социјалну категорију, те се и поред ове помоћи Дом налази у тешком стању. Како је министар Љајић најавио, чека га реконструкција другог павиљона, у чије реновирање ће улагати и Министарство, што је опет само краткорочно решење.

- Пре свега ћемо наставити са другим врстама пројеката, чији је основни циљ да спречимо и смањимо притисак на овакве институције, да људи остану у својим домовима и са својим породицама, јер овде још увек имамо дугу листу чекања. Поред 210 корисника, велики број њих је на чекању и то ће бити велики изазов са којим ће се Министарство суочавати - објаснио је Љајић. Пројекти за основне потребе становништва (ПОПОС), као што је и овај, имају за циљ да подрже социјални развој. Социјална и здравствена заштита, образовање и заштита животне средине главне су области интересовања Јапанске Владе, а од 1999. године реализовали су 133 ПОПОС донације у Србији. Д. Бајић

ственог и пропознатљивог туристичког производа са овог подручја идемо у сусрет захтевима гостију, основно је опредељење којим настојимо да обезебдимо прихватљиву попуњеност капацитета наглашава Љубинка Максимовић Таљаи. За 12. и 13. мај најављено је да Кањижа бити прва дестинација у којој ће у оквиру седмодневне посете Србији боравити представници преко 30 туристичких агенција из Русије, коју је организовала новосадска Туристичка агенција „Бон-Војаж”. Једна делегација из Русије пре непуних месец дана већ је боравила у Кањижи, због заинтересованости за довођење гостију из Русије на рехабилитаицју, али и за инвестициона улагања у пројекте и некретнине. М. Митровић

Честице праве проблеме

КИКИНДА: Квалитет ваздуха у Кикинди, према последњим мерењима, је задовољавајућег квалитета, али је проблематична велика количина, изнад прописима дозвољених граница, суспендованих честица у ваздуху. Суспендоване честице су малих пречника и маса, које се удисањем уносе директно у крвоток. Оне изазивају додатне проблеме код осетљивих група, као што су деца и старе особе, али и хронични болесници који имају кардиоваскуларне, проблеме са респираторним органима, или неку врсту алергије. Смањење велике количине суспендованих честица у ваздуху може се постићи већом количином зеленила у граду и околини, на чему локална самоуправа ради, јер је пошумљеност нашег краја дванаест пута мање од европских стандарда. А. Ђ.

VESTI Сајам ракије у Темерину

ТЕМЕРИН: Друштво пријатеља баште организује до 14. маја Други Војвођански фестивал ракије. Пријем воћних ракија из производне 2010. године од трешње, вишње, дуда, јабуке, крушке, виљамовске, шљиве, брескве, грожђа, комивице, дуње и зове је данас и сутра. Након јавног оцењивања, у суботу у 12 часова прогласиће се победници. Пре тога дипломирани технолог Јован Попов - говориће о Закону о ракији и другим алкохолним пићима. М. М.

Трактор за Зоолошки врт

ПАЛИЋ: Зоолошком врту на Палићу Министарство економије и регионалног развоја поклонило је трактор. Државни секретар за туризам Горан Петковић представницима врта уручио је кључеве новог трактора за њихове потребе. Трактор би требало да олакша рад и функционисање зоолошког врта који се простире на површини од 14 хектара.

- Као што знате површина врта је 14 хектара, али ми имамо још 10 хектара обрадиве површине. Трактор ће нам добро доћи да засејемо биљне културе за своју производњи. Плодове ћемо користити за прехрану животиња који су биљоједи - објашњава ПР Золошког врта на Палићу Мирјана Алаповић. А. А.

Отва ра ње ба зе на до ав гу ста

СТА РА ПА ЗО ВА: Потписан је уговор о изгрдањи прве фазе комплекса базена на локацији између Старе и Нове Пазове. Како је најављено комплекс би требало да у првој фази добије три базена за децу и два за одрасле са пратећим објектима. Ова фаза коштаће 275 милиона динара, а новац обеузбеђује Општина Стара Пазова и Фонд за капитална улагања Војводине. Иако није најављено када ће радови бити започети, инвеститори очекују да безни из прве фазе већ у августу буду отворени. Извођач је конзорцијум „Севојно“, а уговор су потписали председник Општине Го ран Јо вић, директор Дирекције за изградњу Јо ван Ти шма и директор конзорцијума „Севојно“ Ми ћа Ми ћић. А. Ма ли

Омаж Пе тру Кр дуу

ВР ШАЦ: Вечерас у 19 часова Књижевна општина Вршац (КОВ) приређује омаж недавно преминулом песнику, књижевном преводиоцу, антологичару, дугогодишњем председнику и уреднику, носиоцу бројних наших угледних и иностраних награда и признања Петру Крдуу (1952). О његовом богатом литерарном раду и животу говориће чланови Управног одбора КОВ-а: Дејан Тадић, Јулијана Рудић, Марија Васић-Каначки, Даница Миросављев... Омаж ће се одржати у Вршцу, у Редакцији КОВ-а (Стеријина 34).

12

CRnA HROnikA

sreda11.maj2011.

ZBOG UTVR \I VA WA SPO SOB NO STI OP TU @E NOG ZA RAT NI ZLO ^IN U NO VOM SA DU 1942. DA PRA TI SU \E WE

Pri vre me no pre ki nut pro ces Ke pi ru

Su|ewe [an do ru Ke pi ru (97), optu`enom za ratne zlo~ine, ju~e je privremeno odlo`eno na zahtev sudije Vi{eg budimpe{tanskog suda Be le Var ge dok se ne utvrdi da li je on zdravstveno i psihi~ki sposoban da prati proces.

Odluka je doneta nakon {to je optu`eni, tre}eg dana rasprave,

ma da wegov {ti}enik ima samo problema sa sluhom.

Ju~era{we su|ewe je prekinuto u prvoj pauzi, posle koje je trebalo da budu saslu{ani istori~ari Ti bor Zi ner i [an dor Sa kaq. Ukoliko lekari procene da optu`eni mo`e da prati su|ewe, ono bi moglo biti nastavqeno krajem slede}e nedeqe.

[an dor Ke pi ro

izjavio da „wegov mozak ne mo`e da shvati o ~emu se u sudnici govori”. Nakon toga tu`ilac @olt Fal vai je inicirao prekid rasprave dok medicinski stru~waci pravosu|a ne ustanove da li je vreme{ni Kepiro u stawu da daqe prati su|ewe.

Kepirov advokat @olt Te te wi je kasnije izjavio novinari-

Kepiro je optu`en da je januara 1942. godine kao kapetan `andarmerije ma|arskih okupatorskih snaga u~estvovao u zloglasnoj raciji u Novom Sadu, u kojoj je ubijeno najmawe 1.200 nedu`nih civila, prete`no Jevreja, Srba i Roma, a da je on odgovoran za smrt bar 35 qudi.

(Ta njug)

PRI HVA ]E NA NA GOD BA TU @I LA [TVA I OKRI VQE NIH ZA PO MA GA WE @U PQA NI NU U SKRI VA WU

Sud sko re {e we o usva ja wu spo ra zu ma ve} pra vo sna `no

Vi{i sud u Beogradu usvojio je ju~e sporazum o priznawu krivice, zakqu~en izme|u zamenice tu`ioca za ratne zlo~ine Sne `a ne Sta noj ko vi} i {estoro optu`enih za pomagawe ha{kom optu`eniku Sto ja nu @u pqa ni nu u skrivawu na teritoriji Vojvodine od maja 2002. godine do juna 2008.

Sporazum s Tu`ila{tvom su tokom pro{log meseca u razli~itim terminima od 14. aprila do 24. aprila zakqu~ili: Ni ko la Te pi}, Mla |en Mar ja no vi},

Pre sudske odluke, odmah po otvarawu ro~i{ta, sudija Mirkovi} je, shodno zakonu, utvrdio ispuwenost uslova koji se odnosi na svest okrivqenih o konsekvencama zakqu~enog sporazuma. Svi optu`eni su se neposredno pred sudom ju~e o tome izjasnili, potvr|uju}i da su „dobrovoqno i svesno priznali krivicu, te da su svesni da se sporazumom odri~u prava na su|ewe i prava na ulagawe `albe protiv odluke suda donete na osnovu sporazuma“.

Mla |en i Vin ka Mar ja no vi} s advo ka tom Qu bo mi rom Aprom (u sre di ni)

Vin ka Mar ja no vi}, Mi lo rad Ko pri vi ca, Slo bo dan Ko pri vi ca i Ko viq ko Lo vre.

Sporazumom su za petoro okrivqenih predvi|ene uslovne kazne od godinu dana s rokom provere od tri i ~etiri godine.

Jedino je Nikola Tepi}, u ~ijem je stanu u Pan~evu @upqanin uhap{en u junu 2008. godine, osu|en na kaznu ku}nog zatvora od godinu dana.

Na ju~era{wem ro~i{tu postupaju}i sudija Dra gan Mir ko vi} je ocenio da su za usvajawe sporazuma ispuweni svi uslovi predvi|eni zakonom, te da „u ovom postupku ne postoji o{te}eni, kao i da sporazum nije protiv na~ela pravi~nosti“.

Odmah ju~e sud je izradio i strankama uru~io re{ewa o usvajawu sporazuma, a sudija Mirkovi} je naglasio da su ta re{ewa pravosna`na i izvr{na, dok }e u kratkom roku biti napisana i presuda koja }e odmah postati pravosna`na.

Ha{ki optu`enik, biv{i visoki funkcioner bezbednosnih struktura Republike Srpske Stojan @upqanin, koji je tokom rata u BiH bio na~elnik Centra bezbednosti u Bawaluci, uhap{en je 11. juna 2008. u Pan~evu, gde se skrivao pod imenom Branislav Vukadin, a posle hap{ewa izru~en je Ha{kom tribunalu.

J. J.

dnevnik

SR BO BRAN CI U [O KU PO SLE OT KRI ]A DA JE NA PA STVO VA NA PE TO GO DI [WA DE VOJ ^I CA

Osum wi ~e ni za ob qu bu i da qe na slo bo di Nemili doga|aj, koji se dogodio pre ~etiri dana, kada je K. K. (16) seksualno napao petogodi{wu devoj~icu, ostavio je u {oku sve stanovnike srbobranskog naseqa Begluk. Neki me{tani ka`u da se vi{e ne ose}aju sigurnim i da bi nadle`ne institucije trebalo da preduzmu konkretne korake i li{e slobode K. K. Naime, ovaj mladi}, za ko ga Sr bo branci tvrde da je veo ma pro ble ma ti ~an, na kon sa slu {a wa u policiji pu{ten je na slobodu.

Re{ili smo da pi{emo peticiju da se Mi lo{ Ja ki} ot krio okrivqenog K. K. pritvori, iako je maloletan. Poznato je da je Ina~e, K. K. se tereti je nai ra ni je s ne ko li ko svo jih pao devoj~icu u subotu oko 20 drugova pqa~kao prodavnice, ~asova, ali, na sre}u, u nameri ku}e, pa ~ak i starice. Bilo je ga je prekinuo Mi lo{ Ja ki} samo pitawe dana kada }e se (23), saznali smo nezvani~no. desiti ne{to jo{ gore. U na- Milo{ je, prolaze}i ulicom, {em nasequ svi se poznajemo, video da neko le`i u travi i deca nam se me|usobno dru`e, pri{ao da vidi o kome se radi. igraju se na ulici. Sada smo Prepoznao je K. K., ali nije svi upla{eni da ne napadne odmah video da je ispod wega jo{ neko dete jer se on sasvim devoj~ica. normalno {eta gradom, ka`u – ^uo sam neke ~udne zvuke, Begluk~ani. Neki Srbobran- pretpostavqam da je dr`ao ruci se sla`u s tim da bi ovom kom devoj~ici usta pa nije momladi}u bila potrebna i odgo- gla jasno da zove u pomo}. Vikvaraju}a stru~na pomo}. nuo sam nekoliko puta: „[ta

Me sto gde se de sio ne mi li do ga |aj

to radi{?“ Onda sam video devoj~icu, kojoj je skinuo dowi deo trenerke i dowi ve{. Odmah sam pri{ao da bih pomogao devoj~ici. K. K. je prvo rekao da je devoj~ica htela da pi{ki, a da joj je on pomogao da se skine. Ipak, na kraju je priznao da je poku{ao da je siluje i molio me da nikome ne ka`em – ispri~ao je Jaki}.

Kada je Jaki} odveo devoj~icu wenoj ku}i i ispri~ao {ta se dogodilo, devoj~icin otac je odmah pozvao policiju. Nakon toga K. K. je priveden i

Fo to: M. Ke ko vi}

ispitan, ali je pu{ten na slobodu. Po nezvani~nim informacijama, protiv wega je podneta krivi~na prijava jer je stariji od 14 godina. Centar za socijalni rad treba da da preporuku o sankciji, ali i o za{titi K. K., a sudija }e doneti kona~nu odluku.

Otac na pad nu te de voj ~i ce nije `eleo da daje izjavu za novinare jer mu je, kako ka`e, tako savetovano, ali nije krio svoje ogor~ewe {to se K. K. i da qe slo bod no {e ta is pred wegove ku}e.

M. Ke ko vi}

BIV [I KO MAN DANT VA RA @DIN SKOG KOR PU SA JNA NA STA VQA BOR BU ZA PRAV DU

Tri fu no vi}: Do ka za }u i u Hr vat skoj da sam ne vin Penzionisani general Vla do Tri fu no vi}, nakon sporazuma s dr`avom po kojem }e mu u junu biti ispla}ena naknada zbog neosnovanog boravka u zatvoru po presudi za podrivawe vojne i odbrambene mo}i zemqe, izjavio je ju~e da namerava da nastavi borbu za pravdu i svoj ugled i u Hrvatskoj, gde je osu|en na 15 godina zatvora zbog navodnih ratnih zlo~ina.

– Razloga da se u|e u postupak revizije, odnosno da se ulo`i `alba na presudu u Hrvatskoj svakako ima – rekao je Ta nju gu pen zi o ni sa ni ge ne ral, koji je septembra 1991. godine, posle vi{ednevne opsade i oru`anih sukoba, izveo oko 280 vojnika iz garnizona JNA u Vara`dinu. – Presuda u Hrvatskoj mo`e se ukinuti, treba samo da postoji voqa.

Istina, prilike u Srbiji su se promenile, odnosi dve dr`a ve su bo qi, ali i da qe imam strah od politi~kih odluka sudova. Ako moji advokati budu hteli, spreman sam da im dam ovla{}ewe da pokrenu postupak za ukidawe presude kojom sam u Hrvatskoj osu|en na 15 godina.

Posle odluke Vrhovnog suda Srbije, kojom su generalu i wegovim oficirima pro{le godine ukinute presude za izdaju, a posebno posle odluke o obe{te}ewu, otvorila se mogu} nost re vi zi je po stup ka pred sudom u Hrvatskoj. O tome je svojevremeno listu „Danas” izjavu dao i Trifunovi}ev advokat u Hrvatskoj An to No bi lo. On je tvrdio da postoji raspolo`ewe, posle odluka sudova u Srbiji, da se revi di ra i ta mo {wa pre su da.

Sam Trifunovi} ka`e da ne mo`e deci i unucima ostati u uspomeni kao neko ko je kriv, da mora skinuti qagu sa svog imena i zbog toga namerava da pokrene postupak za ukidawe pre su de u Hr vat skoj, ali i zbog optu`nice u Sloveniji.

Tri fu no vi} ka `e i da s advokatom Nobilom nema kon-

Vla do Tri fu no vi}

takta ve} pet godina, da je od wegovih kolega, kada je poku{avao da stupi s wim u kontakt, saznao da je zauzet odbra nom hr vat skih ge ne ra la

pred Ha{kim sudom, da je zatim saznao i da je on navodno iskqu~en iz Advokatske komore. U svakom slu~aju, Trifunovi} veruje da ima snage i

Ne iz ve snost oko Slo ve ni je Kad je re~ o optu`nici koju je pokrenulo Okru`no tu`ila{tvo u Murskoj Soboti zbog zlo~ina protiv civilnog stanovni{tva prilikom intervencije JNA u Sloveniji 1991, gde se Trifunovi} i Popov terete po komandnoj odgovornosti, slede}e ro~i{te bi}e odr`ano u septembru ili oktobru, ali samo ako optu`eni budu prisutni. To stoga {to se, po slovena~kim zakonima, ne mo`e suditi u odsustvu, zbog ~ega prethodno ro~i{te oktobra pro{le godine nije odr`ano.

Trifunovi} jo{ dodaje da sa svojim advokatom koji mu je u Sloveniji dodeqen po slu`benoj du`nosti nikada nije imao nikakve kontakte, da od suda nije mogao da dobije wegovu adresu i telefon, iako je vi{e puta tra`io, a da je, s druge strane, Popov stalno u kontaktu sa svojim advokatom, s kojim se vi|a i konsultuje.

`eqe da obnovi postupak pred hrvatskim sudom, u ~emu ga mo`e spre~iti, kako ka`e, jedi no ve o ma na ru {e no zdra vqe.

Trifunovi}, kao i penzioni sa ni pu kov ni ci iz Va ra `din skog kor pu sa Be r i s lav Po pov i Sre ten Ra du {ki, poku{avali su u vi{e navrata da ospore odluku suda u Srbiji, a to im je uspelo tek pro{le godine pa se on, kako ka`e, nada da bi u ponovqenom postupku pred sudom u Hrvatskoj sada mogao dokazati svoju nevinost.

– Kad smo ranije poku{ali da osporimo presudu za ratni zlo~in, od tamo{weg suda dobili smo nalog da im dostavimo imena i adrese mogu}ih svedoka. Mi smo to u~inili, moj tada{wi advokat Bran ko Sta ni} i ja, ali se ispostavilo da su svi ti svedoci pokojni – pri~a Trifunovi}.

Zatim se u postupak ukqu~io Ante Nobilo koji je sam prona{ao petnaestak svedoka, Srba i Hrvata koji su bili u Vara`dinu za vreme ratnih sukoba, i za koje je Nobilo rekao da bi bili spremni da svedo~e u korist Trifunovi}a.

– Oni su, kako nam je Nobilo rekao, bili spremni da svedo~e da nismo po~inili nikakav zlo~in, ali samo ako bude svedo~io i Ra do mil ^a ~i}, jedan od ~lanova Kriznog {taba u Vara`dinu za vreme ratnih dejstava, koji je bio jedan od talaca pomo}u kojih smo izveli vojnike i oficire `ive i zdra ve iz Hr vat ske – ka `e Trifunovi}. ^a~i} je, {to mo`da nije neva`no za ovu pri~u, kasnije neko vreme bio ministar u hrvatskoj Vladi, a zatim i `upan Vara`dinske `upanije.

Od svega toga, me|utim, nije bilo ni{ta, optu`ba za ratni zlo~in u Hrvatskoj je ostala, ali je Trifunovi} sada spreman da ovlasti advokate da ospore presudu @upanijskog suda u Vara`dinu.

CRnA HROnikA

dnevnik

Po li ci ja u Fu to gu je pod ne la kri vi~ ne pri ja ve pro tiv Jo vi ce M. (1990), pod sum wom da je na neo te {ke te le sne po vre de, i Mi ro sla va I. (1963), ko ji se te re ti za na no {e we la kih te le snih po vre da.

Mi ro slav je osum wi ~en da je u dvo ri {tu ku }e, u ko joj

obo ji ca sta nu ju, dr ve nom pa li com vi {e pu ta uda rio Jo vi cu i we go vu su pru gu i pri tom ih lak {e po vre dio, a za tim mu je Jo vi ca oteo pa li cu i wo me mu po lo mio ru ku, sa op {ti la je ju ~ e no v o s ad s ka Po l i c ij s ka upra va.

M. V.

U SUBOTICI PRITVOREN MIODRAG M. IZ BA^KOG PETROVCA

Uhva }en u kri jum ~a re wu qu di Pri pad ni ci Po li cij ske upra ve u Su bo ti ci su, u sa rad wi s po li cij skim slu `be ni ci ma Re gi o nal nog cen tra gra ni~ ne po li ci je pre ma Re pu bli ci Ma |ar skoj, od re di li me ru za dr `a va wa do 48 sa ti Mi o dra gu M. (54) iz Ba~ kog Pe trov ca, zbog po sto ja wa osno va sum we da je iz vr {io kri vi~ no de lo ne do zvo qe nog pre la ska dr `av ne gra ni ce i kri jum ~a re wa qu di.

Osum wi ~e ni se te re ti da je s jo{ jed nim li cem u pri vat noj ku }i na pod ru~ ju Su bo ti ce obez be dio sme {taj za 22 dr `a vqa ni -

U po sled we vre me sve je vi {e Av ga ni sta na ca i Pa le sti na ca ko ji po ku {a va ju ile gal no da pre |u gra ni cu. Gra ni~ ni pre la zi iz me |u Sr bi je i Ma |ar ske Hor go{ i Ke le bi ja su po sta li pro met ni ji, ta ko da pre k r { aj n i su d i j a u po sled w e vre m e i m a pu n e ru k e po sla.

– Za pr va tri me se ca iz re ~e ne su 324 ka zne za ne le gal ni pre la zak dr `av ne gra ni ce i re {e no je 160 pred me ta jer se oni re {a va ju po hit nom po stup ku – re kao je v. d. pred sed -

13

JU^E NA TELEPU, U NOVOM SADU

OBRA^UN U FUTOGU ISTOM PALICOM

Pr vo je dan mla tio, pa dru gi uz vra tio

sreda11.maj2011.

Za te kao sud skog iz vr {i te qa na ka pi ji i iz dah nuo Ste van Jo va nov (1956) iz ne na da je pre mi nuo ju ~e pre pod ne pred svo jom ku }om u Kru `noj uli ci 15 na Te le pu ka da je za te kao sud skog iz vr {i te qa, pri pad ni ke po li ci je, advo ka ta i bra va ra ko ji je u tom tre nut ku de mon ti rao bra vu na ka pi ji.

– U na {oj ku }i ni je bi lo ni kog kad su do {li zbog po pi sa stva ri na ime du ga, on da su na i {li moj sin i su prug, ko me je po zli lo kad je vi deo da raz va qu ju ka pi ju. Advo kat se i sme jao u tom tre nut ku, va qa da je mi slio da se ovaj pre tva ra da mu je lo {e. Za to ima mno go sve do ka ko ji su bi li na li cu me sta – ob ja {wa va za na{ list Va le ri ja Jo va nov, su pru ga sad po koj nog Ste va na, dok se iz ku }e ~u je le lek o`a lo {}e nih.

Ona ka `e da sin De jan ni je mo gao na vre me da ot pla ti kom pju te re, vred ne oko 160.000 di na ra, ko je je uzeo na ra te, ali da se ipak pret hod no ve ~e (u po ne de qak) do go vo rio s po ve ri o cem, vla sni kom fir me, da }e iz nos is pla ti ti na ra te.

– Taj vla snik fir me je pri stao i o to me oba ve stio svo ga

Raz va qe na bra va

advo ka ta, ali se ovaj ni je slo `io s tim do go vo rom, ba{ kao da je to we go vo po tra `i va we.

Pret hod no, mom si nu, ko ji je dr `ao ka fi}, ga zda je dao ot kaz na jed noj lo ka ci ji, a na dru gom me stu, sa mo {to je otvo rio ka fi} na sta di o nu, mo rao je da pre ki ne rad zbog ne kih gra |e vin skih ra do va. Su prug i sin su se za jed no

Tu ga u po ro di ci Jo va nov

ba vi li ugo sti teq skim po slom.

Oko de vet sa ti su do {li, moj su prug im je re kao da ne raz va qu ju i da sa ~e ka ju jer }e po zva ti svog advo ka ta, oni ni su hte li – go vo ri kroz su ze Va le ri ja. – Ja }u tog advo ka ta tu `i ti, hte la sam ga ubi ti u tom tre nut ku, ali ga je po li ci ja gur nu la u auto i od ve zla.

Fo to: B. Lu ~i}

Me di ci na ri Hit ne po mo }i su upor no o`i vqa va li Ste va na, ali ni su us pe li u to me.

– Zna li su, i advo kat i sud ski iz vr {i teq, da je moj mu` imao dva in fark ta i da je ovih da na tre bao da bu de ope ri san. Sre |i va li smo mu kwi `i cu zbog to ga – pri ~a Va le ri ja.

M. V.

NAKON SUDSKE POTVRDE SPORAZUMA SVETLANE RA@NATOVI] I TU@ILA[TVA

Ce ca s elektronskom narukvicom ve} u ju nu?

Ure |aj za ot kri va we ile ga la ca

na Tu ni sa, Pa le sti ne, Al `i ra, Ira ka i Ma ro ka, ko ji su ne za ko ni to bo ra vi li na te ri to ri ji Re pu bli ke Sr bi je.

Pro tiv stra nih dr `a vqa na pod ne ti su zah te vi za po kre ta we pre kr {aj nog po stup ka i oni su ka `we ni nov ~a nim i za tvor skim ka zna ma.

Mi o drag M. je uz od go va ra ju }u kri vi~ nu pri ja vu pri ve den is tra `nom su di ji Osnov nog su da u Su bo ti ci, ko ji mu je od re dio pri tvor do 30 da na.

ni ka Pre kr {aj nog su da u Su bo t i c i Qu b o m ir Si m i}. – Pro {le go di ne za po me nu ti pre kr {aj ka `we no je 910 li ca od ko jih su 742 bi la stra ni dr `a vqa ni. Iz ri ~u se ka zne za tvo ra i nov ~a ne ka zne u vi si ni od 50.000 di na ra. Struk tu ra qu di ko ja po ku {a va da pre |e gra ni cu se pro me ni la, ta ko da je ra ni jih go di na bi lo mno go Tu ni {a na, So ma li ja ca, Pa le sti na ca, Tu ra ka, Ma ro ka na ca, Al `i ra ca...

A. A.

LI[ENO SLOBODE 11 OSOBA KOJE SE TERETE ZA KORUPCIJU I PRAWE NOVCA

Uhap {e ni zbog pre va re od tri mi lio na evra Po li ci ja je uhap si la gru pu osum wi ~e nih da su pri li kom pod no {e wa zah te va za odo bre we kre di ta pod no si li la `nu do k u m en t a c i j u o po s lo v a w u svo jih pred u ze }a i na taj na ~in ne za ko ni to pri ba vi li tri mi li o na evra, sa op {ti lo je Mi n i s tar s tvo unu t ra { wih po slo va. Ka ko se na vo di u sa op {te wu MUP-a, svi osum wi ~e nu su uhap {e ni u Be og ra du, Ni {u, Le skov cu, Pa ra }i nu i Be o gra du, za jo{ tri oso be se tra ga, a kri vi~ nom pri ja vom ob u hva }e na je i jed na oso ba ko ja je ve} u za tvo ru.

Me | u osum w i ~ e n i m a je i dvo je po re skih in spek to ra ko ji pri li kom nad zo ra pred u ze }a ni su kon sta to va li ne pra vil no sti i ti me su omo gu }i li da ta pred u z e } a ne z a k o n i t o stek nu pro fit.

Uhap {en je vla snik ni {kog pred u ze }a „Ma ko ni ko” Go ran K. (44), kao i biv {i vla snik istog pred u z e } a Dra g an P. (44). Po li ci ja je pri ve la Pe tra P. (40) vla sni ka fir me „Ne me ta li” iz Ni {a, Ja smi nu K. (34) od go vor no li ce ni {kog pred u z e } a „Elek t ro n i stu dio”. Uhap {en je i Mi lan ~e R. (46), vla snik pa ra }in skih pre-

d u ze }a „Ve ri tas” i „Mo nent” i su vla snik fir mi „Kon dor” i „Atum”. Pri ve den je i Du {an V. (46) vla snik ni {kih pred u- ze }a „Ve dus vi zi ja”, „Ve du sma ster”, „Top ku rir” i „Ve dus vi zi ja fond”, kao i be o grad ske fir m e „Be o l a g er di s tri bu{n”. Po li ci ja je pri ve la i Zo ra na \. (51), vla sni ka ni {kih pred u ze }a „Ne me ta li” i „Ne me ta li-pri pre ma”, kao i Iva na V. (30) od go vor no li ce fir me „Me di ko fre ni”, ta ko |e iz Ni {a. Uhap {en je i Jo vi ca S. (32), vla snik ni {kih fir mi „MSN-in vest gru pa”, „M-{ped”, „[ped lajn tajm Ni{„, „Me di ko fre ni” i „Vo ge li”. Pri ve de ni su i in spek to ri ni {ke Po re ske upra ve Ja dran ka M. (46) i Ne boj {a A. (45).

Po li ci ja tra ga za vla sni ci ma pa r a } in s kog pred u z e } a „Ku ma” Jo vi com M., vla sni kom ni {kog pred u ze }a „Vo ge li” De ja nom Z., kao i vla sni kom be o g rad s kog pred u z e } a „Kor don” Du {kom G. Svi osum wi ~e ni }e, uz kri vi~ nu pri ja vu, u za kon skom ro ku bi ti pri ve de ni is tra `nom su di ji Vi {eg su da u Ni {u.

E. D.

Na kon {to je pri hva tio na god bu Tu `i la {tva i Sve tla ne Ra `na to vi}, su di ja pi {e pre su du ko ju }e do sta vi ti Vi {em tu `i la {tvu, okri vqe ni ma i o{te }e ni ma u po stup ku. Za tim sle di rok za `al bu, a pro ce wu je se da bi pre su da Sve tla ni Ra `na to vi} i we noj se stri Li di ji Ve li~ ko vi}-Oco ko qi} mo gla bi ti pra vo sna `na po ~et kom ju na.

Ta ko bi, po in for ma ci ja ma ko ji ma ras po la `e B-92, Ra `na to vi }e va i we na se stra po ~et kom sle de }eg me se ca mo gle po -

~e ti iz dr `a va we ka zne ku} nog pri tvo ra uz no {e we elek tron skih na ru kvi ca.

Port pa rol Re pu bli~ kog tu `i la {tva To mo Zo ri} iz ja vio je da je pri li kom od me ra va wa vi si ne ka zne pe va ~i ci Sve tla ni Ra `na to vi} pri me wen prav ni in sti tut ubla `a va wa ka zne.

U kon kret nom slu ~a ju, ce we na su tri osnov na pa ra me tra – neo su |i va nost, to {to je sa mo hra na maj ka i ko rekt nost dr `a wa to kom kri vi~ nog po stup ka – ured no oda zi va we svim sud skim po zi vi ma, pre ci zi rao je Zo ri}.

Po we go vim re ~i ma, Ra `na to vi }e va je to kom osmo go di {we is tra ge vi {e pu ta pu to va la u ino stran stvo, dr `a la kon cer te i ured no se vra }a la u ze mqu i oda zi va la sud skim po zi vi ma.

Zo ri} je za TV B-92 u emi si ji „In saj der” ka zao da Tu `i la {tvo ne mo `e uti ca ti na fud bal ski klub „Obi li}„ da upo te bi svo je pra vo i tra `i od {te tu od svo je biv {e pred sed ni ce, folk-pe va ~i ce Sve tla ne Ra `na to vi}.

– Oni su od lu ~i li da to pra vo ne is ko ri ste, a Tu `i la -

{tvo ne ula zi u raz lo ge zbog ko jih je ta od lu ka do ne ta, ni ti ko su ~la no vi Uprav nog od bo ra i Skup {ti ne klu ba – re kao je Zo ri}, i pod se tio na to da je pu no mo} nik klu ba na pre kju ~e ra {wem ro ~i {tu, na ko jem je sud usvo jio spo ra zum o pri zna wu kri vi ce iz me |u Ra `na to vi }e ve, we ne se stre Li di je Oco ko qi} i Tu `a la {tva, re kao da klub ne }e is ti ca ti imo vin sko-prav ni zah tev, od no sno tra `i ti od {te tu, ni ti }e se pri dru `i ti kri vi~ nom go we wu.

Ka ko iz gle da ku} ni pri tvor Ra `na to vi }e ve Sve t la n a Ra ` na t o v i} }e na red nih osam me se ci ku }u sme ti da na pu sti sa mo uz po seb nu do zvo lu. Za to }e bi ti za du `en tim iz Upra ve za iz vr {e we kri vi~ nih sank ci ja.

Da bi sud bio si gu ran u to da ona ne na pu {ta svoj dom, oko no ge }e no si ti po seb ni oda {i qa~ ko ji }e sla ti sig nal kon trol nom cen tru. Sva ki po kret Sve tla ne Ra `na to vi} u na red nih osam me se ci bi }e be le `en. Dra gan Bje li ~i} iz Upra va za iz vr {e we kri vi~ nih sank ci ja ka `e da }e za to bi ti za du `e na dva kom pju te ra ko ja sva kih 20 se kun di do bi ja ju po dat ke s li ca me sta. Dve hi qa de kva dra ta ku } e Sve t la n e Ra ` na t o v i}

bi }e de fi ni sa no kao pro stor u ko jem }e mo }i da se kre }e – ako iz we ga iza |e, ak ti vi ra ju se alar mi.

– To je pri j em n ik ko j i je po v e z an s elek t ri~ n im na pa j a w em i s te l e f on s kom mre ` om. Oda { i q a~, ili tran s mi t er, ko j i se po s ta vqa osu | e n om li c u na ~la nak no g e re a g u j e na pri s u stvo te l a, na fi z i~ k o ski d a we ili lo m qe w e i na po k ret te l a. Svi po d a c i se {a q u ov d e sva k ih 20 se k un d i – ka `e Bje l i ~ i}.

Na {i stru~ wa ci sprem ni su i na sa bo ta `e – iako si stem ko ri sti ve ze fik sne te le fo ni je i na pa ja se stru jom, ni {ta ih ne sme iz ne na di ti.

– Ako je te le fon is kqu ~en, ako ra do vi tra ju pet da na, si stem i da qe {a qe po dat ke. Je di no se kod elek tri~ nog na pa ja wa po da ci {a qu 48 sa ti, a po sle to ga pre sta je wi ho vo sla we – ka `e Bje li ~i}.

Osu |e ni ci oko ~i jih su no gu bi le na ru kvi ce do sa da ni su kr {i l i pra v i l a.

P o j a v q i v a w e ime n a Sve t la n e Ra ` na t o v i} na wi ho vim ekra ni ma, stru~ wa ci vi de kao sa mo jo{ je dan no vi slu ~aj.

(B-92)

NAKON HAP[EWA U BRAZILU OSUMWI^ENIH ZA [VERC KOKAINA

Po tvr |en iden ti tet Go ra na Ne {i }a

Mi n i s tar unu t ra { wih po slo va Ivi ca Da ~i} iz ja vio je ju ~e da je od svih uhap {e nih u Bra zi lu za sa da po tvr |en iden ti tet Go ra na Ne {i }a, dok se ~e ka po tvr da iden ti te ta osta lih, me |u ko ji ma je i De jan Sto ja no vi} Ke ka.

– Uhap {en je ~o vek s hr vat skim pa so {em, za ko ga se sum wa lo da je Ke ka i me di ji su od mah ob ja vi li da je to ta ko, ali za sa da ne ma po -

Go ran Ne {i}

tvr de da je to on – re kao je Da ~i} no vi na ri ma u Be o gra du.

Mi ni star je re kao da je u ak ci ji bra zil ske po li ci je „Ni va” uhap {e no 34 osum wi ~e nih, od ko jih je oko 20 s Bal ka na.

– Ka d a je sti g la vest o hap {e w u, re k ao sam da sve in f or m a c i j e o uhap {e n i ma tre b a pri mi t i s re z er v om dok ne bu d e po t vr | en wi h ov

iden t i t et jer se ra d i o qu d i ma ko j i su ko r i s ti l i vi {e pa so {a – re k ao je Da ~ i}, i do d ao da je Ne { i} iden t i f i k o v an kao vo | a gru p e ko j a je na b a vqa l a ko k ain za dru g e kri mi nal n e gru p e.

Mi n i s tar unu t ra { wih po slo va je re kao da je u ak ci ji „Ni va” utvr |e no da su po sto ja le ~e ti ri gru pa ci je, ko je su vo di li Du {ko Mi }u no vi}, Mi le ta Mi qa ni} Majk, Ivan Pa vlo vi} Iker i Go ran Ne {i}.

14

dru[tvo

sreda11.maj2011.

OBE LE @EN ME \U NA ROD NI DAN FI ZI^ KE AK TIV NO STI

Po kre ni se s me sta, o~u vaj zdra vqe

O zna~aju fizi~ke aktivnosti za zdravqe danas se govori vi{e nego ikada, pa i pored toga preporuke u prevenciji masovnih nezaraznih bolesti od najmawe 30 minuta fizi~ke aktivnosti umerenog intenziteta tokom pet ili vi{e dana u nedeqi i/ili 20 minuta intenzivne fizi~ke aktivnosti tokom najmawe tri dana u nedeqi ne dosti`e zna~ajan procenat odraslih.

Deca i mladi imaju ve}e potrebe za kretawem tako da svaki dan treba da budu najmawe 60 minuta fizi~ki aktivna. Zabriwava podatak da ~ak 60 odsto svetske populacije ne uspeva da ispuni ni minimalne uslove za adekvatnu fizi~ku aktivnost.

Me|unarodni dan fizi~ke aktivnosti, koji je ju~e obele`en, ima za ciq da uka`e na zna~aj fizi~ke aktivnosti kao jednog od najva`nijih protektivnih faktora u o~uvawu zdravqa. Fizi~ka neaktivnost je jedan od glavnih faktora rizika koji doprinose velikom morbiditetu i mortalitetu masovnih nezaraznih bolesti. Na `alost, fizi~ki neaktivan stil `ivota postao je op{ti zdravstveni problem. Nedovoqna fizi~ka aktivnost je jedan od 10 vode}ih uzroka smrti, bolesti i nespo-

mladima (npr. upotreba duvana, alkohola, psihoaktivnih supstanci, nepravilna ishrana i nasiqe).

- U analizi zdravstvenog stawa stanovni{tva Srbije iz 2006. godine podaci za Vojvodinu ukazuju da dve tre}ine dece i odraslih praktikuje “sede}i na~in `ivota“ - ka`e direktorka Instituta za javno zdravqe Vojvodine prof. dr Ma ri ja Jev ti}.

- Skoro polovina dece je fizi~ki neaktivna u slobodno vreme, iako nastava fizi~kog vaspitawa u {kolama zna~ajno doprinosi fizi~koj aktivnosti s obzirom da 92 odsto {kolske dece redovno poha|a ~asove fizi~kog. Trend fizi~ke neaktivno-

sti se pove}ava sa staro{}u, tako da samo tre}ina odraslog stanovni{tva ispuwava minimalne kriterijume za fizi~ku aktivnost u slobodno vreme.

Institut za javno zdravqe Vojvodine je ove godine obele`io Me|unarodni dan fizi~ke aktivnosti u partnerstvu sa Zavodom za zdravstvenu za{titu studenata Novi Sad, a pod pokroviteqstvom Gradske uprave za zdravstvo Grada Novog Sada.

Javna manifestacija pod nazivom „Ve`bom do zdravqa„ organizovana je na gradskom kupali-

Ne do voq na fi zi~ ka ak tiv nost je dan je od 10 vo de }ih uzro ka smr ti, bo le sti i ne spo sob no sti.

Pro ce we no je da je fi zi~ ka ne ak tiv nost uzrok oko dva mi li o na smrt nih is ho da go di {we sobnosti. Proceweno je da je fizi~ka neaktivnost uzrok oko dva miliona smrtnih ishoda godi{we.

Kako navode u Institutu za javno zdravqe Vojvodine, fizi~ka aktivnost povoqno uti~e na zdravqe tako {to spre~ava odnosno odla`e nastanak brojnih oboqewa ili doprinosi wihovom le~ewu: gojaznosti, {e}erne bolesti, povi{enog krvnog pritiska, sr~anog i mo`danog udara, osteoporoze i osteoartritisa, nekih oblika malignih bolesti, depresije, anksioznosti, stresa, kao i rizi~nog pona{awa posebno me|u decom i

{tu [trand, uz u~e{}e dece iz vrti}a, u~enika iz osnovnih i sredwih {kola i gra|anstva.

Povodom obele`avawa me|unarodnog dana fizi~ke aktivnosti u organizaciji Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu i Instituta za javno zdravqe Vojvodine predstavnicima {kole,„Jan ^ajak„ iz Ba~kog Petrovca je uru~ena zahvalnica i sportski rekviziti, kao jednoj od mnogobrojnih vojvo|anskih {kola koja je u~estvovala u pro{logodi{wem projektu afirmisawa redovne fizi~ke aktivnosi.

J. Bar bu zan

VESTI Uki da se do pun ski rad le ka ra?

Bes plat ne pri pre me za po slov ni `i vot

Ministar zdravqa Zo ran Stan ko vi} izjavio je ju~e da }e dopunski rad lekara najverovatnije biti ukinut, jer postoje mnogobrojne primedbe na organizaciju takve vrste rada. Stankovi} je na sednici skup{tinskog odbora za zdravqe i porodicu rekao da je dopunski rad jedno od kqu~nih pitawa od kako je imenovan za ministra zdravqa i dodao da se trenutno obavqaju konsultacije o tome da li }e takva vrsta rada biti ukinuta, jer postoje brojne primedbe struke.

Uneskova katedra za studije preduzetni{tva Univerziteta u Novom Sadu za studente ovog univerziteta, prvenstveno one na zavr{noj godini studija, danas i sutra organizuje trening pod nazivom „Kako da se priremim za poslovni `ivot?„. Treningje na Fakultetu tehni~kih nauka (zbornica u bloku F), od 10 do 17 sati, a za sve zainteresovane studente u~e{}e je besplatno, uz prethodno obavezno prijavqivawe putem i-mejla.

V. ^.

dnevnik

DO GO DI NE OBRA ZOV NI SI STE MI PO NO VO NA IN SPEK CI JI PI SA

Ma te ma ti~ ka for mu la le ka za srp ske u~i o ni ce Da li su oni koji se u na{oj zemqi brinu o obrazovawu izvukli pouke i rezultata posledweg PISA testirawa, na kojem se nismo ba{ proslavili, vide}emo uskoro jer je novo skenirawe obrazovnih sistema ve}ine zemaqa zakazano za narednu godinu. Osnovu za nadu da }emo se dogodine, koliko-toliko, prima}i proseku daje ~iwenica da se rezultatima ovog me|unarodnog testirawa kona~no bave i struka i nauka. Veliki doprinos tome svakako je i okrugli sto „PISA testovi – za ili protiv“, odr`an minulog vikenda u Novom Sadu, u organizaciji Kluba matemati~ara „Pitagora“, koji radi na Departmanu za matematiku i informatiku Prirodno-matemati~kog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu i Dru{tva matemati~ara Srbije, kao prate}a manifestacija Dr`avnog takmi~ewa iz matematike za u~enike osnovnih {kola. Dodatni zna~aj razmeni mi{qewa i iskustava stranih i na{ih stru~waka s nastavnicima matematike najboqih osnovaca iz cele zemqe svakako daje i ~ewenica da }e akcenat testirawa zakazanog za narednu godinu biti ba{ na kraqici nauka.

A u situaciji u kojoj na{ obrazovni sistem u domenu matematike u~enicima daje toliko da oni za vi{e od polovine predvi|enog standardnog odstupawa zaostaju za prosekom, svakako su dobrodo{la iskustva Slovenije, ~iji je obrazovni sistem sli~an na{em, ali su wihovi petnaestogodi{waci prose~ne PISA rezultate ostavili znatno iza sebe.

– Svi mo`emo postati boqi u~iteqi ako mnogo komuniciramo me|usobno, mnogo ~itamo, stalno se razvijamo i svaki dan nau~imo ne{to novo jer samo tako }emo biti dobar primer, bi}emo u~enicima zanimqivi, {to je veoma va`no jer najslabija karika u obrazovnom sistemu je nastavnik koji u~eniku ni-

je interesantan – rekao je dr Ma ti ja` Kov {e s Univerziteta u Mariboru. – U Sloveniji se posledwih godina mnogo govori o reformama u obrazovnom sistemu, priprema se i bela kwiga, koja bi trebalo da da odgovore na pitawa kako bi taj sistem trebalo da izgleda u budu}nosti, ali matemati~ari, na`alost, nisu ukqu~eni u ovaj posao pa smo ono {to imamo da ka`emo napisali u otvorenom pismu prosvetnim vlastima.

Me|u zamerkama slovena~kih matemati~ara obrazovnom sistemu u svojoj zemqi je, po re~ima dr Kov{ea, wegova tendencija stavqawa u prvi plan prijatne atmosfere za u~enike u {koli, zbog koje se iz {kolskih programa uklawaju te{ke lekcije, {to za posledicu ima svojevrsnu inflaciju u ocewivawu. Po oceni ovog matemati~ara, veliki procenat u~enika u Sloveniji, u skladu s preuzetim svetskim inkluzivnim tendencijama, dobija

blema i usput u~i sve {to je za to re{avawe potrebno. U tom slu~aju stalno je prisutna sumwa kako sve to s ~asa sprovesti u praksi. Mislim da je izuzetno va`no i to {to su Francuzi u svoje obrazovawe uveli devoluciju – preneli su deo odgovornosti u obrazovnom sistemu i na u~enika, koji s nastavnikom

Po boq {a wu re zul ta ta na {ih u~e ni ka mr Ani} se na da i zbog ~i we ni ce da se u PI SA pre la zi na elek tron ske te sto ve, a pet na e sto go di {wa ci u Sr bi ji su iz u zet no in for ma ti~ ki pi sme ni poseban status, u kojem se od wih ne o~ekuje mnogo, pa svaka generacija bruco{a na fakultete sti`e sa sve skromnijim znawem a da za to niko ne preuzima odgovornost.

– Mislim da bi i nama i vama dobrodo{la neka re{ewa iz Francuske – zakqu~io je dr Kov{e. – U prvom redu, to je wihov stav da su faktografske informacije danas svima lako dostupne pa u {koli nije akcenat na wima. Uz neophodnu koli~inu obi~ajnih situacija, u kojima je u~enik na ~asu fokusiran na matematiku, mnogo pa`we posve}uje se istra`iva~kim situacijama, u kojima na ~asu nema striktnog plana, nego se kre}e u re{avawe pro-

potpisuje svojevrstan ugovor o me|usobnim obavezama u procesu u~ewa, dok je i kod nas i kod vas za taj proces odgovoran samo nastavnik.

Uz ocenu da PISA testirawe nije takmi~ewe nego inspekcija sistema, uspostavqawe dijagnoze, mr Ivan Ani} s Matemati~kog fakulteta Beogradskog univerziteta podsetio je na to da su rezultati ovog testirawa, u kojem se tra`i re{avawe problema iz `ivota, pokazali da znawa na{ih u~enika nisu prilago|ena realnim potrebama.

– Sve zemqe koje u~estvuju u testirawu prave i zadatke za wega i za naredno testirawe, od pet zadataka koje smo mi predlo`ili, dva

su prihva}ena, ~ime smo veoma zadovoqni – rekao je mr Ani}. – Jo{ vi{e smo zadovoqni ~iwenicom da su u~enici koji su u~estvovali u pilot-istra`ivawu za potrebe pravqewa ovih zadataka bili izuzetno motivisani za u~e{}e na testirawu, {to u mnogim zemqama nije slu~aj. Ovo testirawe je doborovqno i dok, recimo u Velikoj Britaniji, jedne godine nije ni sprovedeno jer se nije odazvao potreban broj petnaestogodi{waka, mi smo imali ispitanika vidno potresenog zbog toga {to ne mo`e da u~estvuje zbog pokvarenog kompjutera. Na{i u~enici izuzetno su motivisani i koncentrisani na re{avawe PISA zadataka i zbog toga {to je to jedno od retkih eksternih ispitivawa u na{im {kolama, ali i zbog toga {to im prijaju takvi tipovi zadataka i zato ih {to vi{e treba uvoditi u redovnu nastavu jer }e ih deca jedva do~ekati.

Poboq{awu rezultata na{ih u~enika mr Ani} se nada i zbog ~iwenice da se u PISA prelazi na elektronske testove, a petnaestogodi{waci u Srbiji su izuzetno informati~ki pismeni pa im je, umesto predvi|enih petnaestak, za pripremu dovoqno tek dva-tri minuta.

– S druge strane, dok zemqe na Dalekom istoku, poput Singapura, Japana, Hongkonga, [angaja, ali i evropske Irska,Finska, Norve{ka, uvode `ivot u {kole, ula`u u obrazovawe, i to ne uvek nu`no samo novac, kod nas se ova oblast sporo reformi{e – konstatovao je mr Ani}. – I dok te zemqe ubiraju rezultate, pa tako od {est nivoa postignu}a na PISA, na najvi{em nivou, na kojem su oni koji dobro promi{qaju i predvi|aju posledice onoga {to rade te }e jednog dana uspe{no znati da vode dr`ave i privrede, u [angaju ima 26,8 odsto petnaestogodi{waka, kod nas ih je tek 0,6 odsto.

D. De ve ~er ski

SPO RE WE ZBOG DO DE LE RA DIO-FRE KVEN CI JE U SEN TI

Uprav ni sud po ni {tio re {e we RRA Spor koji je vlasnik Radio „Foksa” ^a slav Mi la no vi} u septembru 2008. godine pokrenuo pred Vrhovnim sudom Srbije protiv Republi~ke radiodifuzne agencije (RRA), osporavaju}i dodelu lokalne frekvencije Radiju „No limit”, dobio je epilog pred Upravnim sudom u Beogradu kojem je, posle reorganizacije pravosu|a, pripalo re{avawe predmeta upravnih sporova.

Zbog bitne povrede pravila postupka u dodeli frekvencije, re{ewem Upravnog suda poni{tena je odluka RRA, pa je nalo`en ponovni postupak. Kako je u me|uvremenu do{lo i do promene predsednika RRA, vlasnik Radija „Foks” o~ekuje da se obnovi ceo postupak za dodelu lokalne frekvencije za sen}ansku op{tinu.

RRA je u februaru 2008. frekvenciju dodelio novoosnovanom Radiju „No limit”, a odbijen

je zahtev Radio „Foksa” koji je ve} deset godina emitovao program na srpskom i ma|arskom jeziku. Nezadovoqan odlukom, Milanovi} je ulo`io `albu smatraju}i da je svemu „kumovao” biv{i predsednik sen}anske op{tine Ati la Ju has, koji je izdao potvrdu konkurentskom Radiju „No limit„ da je od po~etka emitovawa programa 2007. godine ona pravni sledbenik „Gradskog radija Senta”, ~ije je ogla{avawe u etru prestalo 2002. godine, a to je prema mi{qewu Milanovi}a kod dono{ewe odluke RRA prevagnulo.

Kasnijom proverom dokumentacije, na tra`ewe poverenika za informacije, utvr|eno je da sporna potvrda op{tine nigde nije zavedena, mada je overena op{tinskim pe~atom i potpisao ju je tada{wi predsednik Atila Juhas, zbog ~ega je Radio „Foks” protiv wega

podneo i krivi~nu prijavu. Milanovi} ka`e da je prigovor Radio „Foksa” protiv prvobitne odluke RRA odbijen kao neosnovan, pri ~emu je zanemarena i peticija oko 5.000 gra|ana Sente, a na drugostepeno re{ewe podneta je tu`ba Vrhovnom sudu Srbije. Spor se otegao i tek u martu ove godine Upravni sud u Beogradu poni{tio je re{ewe RRA, na{av{i da je tu`ba osnovana, te da je sporna dodela frekvencije doneta uz bitnu povredu pravila postupka.

U me|uvremenu sen}anskom Radiju „Foks” je na novom konkursu dodeqena frekvencija za podru~je op{tine Novi Kne`evac, gde Milanovi} namerava da po~ne sa emitovawem programa u roku od mesec dana, ali ne odustaje i od lokalne frekvencije za op{tinu Senta.

M. Mr.

DA NI SVE U ^I LI [TA U ZA GRE BU NA UNI VER ZI TE TU U NO VOM SA DU

No va era kom {ij ske sa rad we Manifestacija „Dani Sveu~ili{ta u Zagrebu na Univerzitetu u Novom Sadu„, koja }e sutra i prekosutra biti odr`ana na jedinom dr`avnom univerzitetu u Vojvodini, drugom po veli~ini u Srbiji, predstavqa}e i po~etak nove ere saradwe u odnosima dva univerziteta jer }e ove dve visokoobrazovne i nau~ne ustanove sa zna~ajnim me|unarodnim ugledom prvi put zakqu~iti bilateralni sporazum o saradwi. U delegaciji zagreba~kog Univerziteta predvo|enoj wegovim rektorom prof. dr Alek som Bje li {em bi}e i prorektori i dekani i prodekani Fakulteta za elektrotehniku i ra~unarstvo i Agroekonomskog fakulteta. Visoke delegacije oba univerziteta 12. maja potpisa}e sporazum o saradwi {to }e omogu}iti da se utemeqi, pro{iri i daqe razvija saradwa u oblastima od zajedni~kog interesa za obe strane, a posebno u oblasti doktorskih studija, nau~noistra`iva~kog rada i realizacije prioriteta Dunavske strategije Evropske unije. „Iako do sada nije bila formalizovana, dosada{wa saradwa No-

vosadskog i Zagreba~kog univerziteta obuhvatala je niz zajedni~kih aktivnosti i u~e{}a na projektima od zajedni~kog interesa.

Jedan od primera bilo je wihovo aktivno u`e{}e u petogodi{wem procesu pod nazivom Novosadska inicijativa koji se bavio najva`nijim temama upravqawa i reformi visoko{kolskih institu-

2010, kojim se u regionu Zapadnog Balkana resursi svih univerziteta - potpisnika stavqaju na raspolagawe potencijalnim kandidatima za istra`iva~ki rad na doktorskim studijama.

Pored sastanaka rukovodstava dva univerziteta, manifestacija „Dani Sveu~ili{ta u Zagrebu” bi}e ispuwena nizom vrednih na-

Nad me ta we stu dent skih osme ra ca Internacionalna univerzitetska regata osmeraca „Novi Sad 2011”, u kojoj }e u~estvovati i studentski timovi Zagreba~kog i Novosadskog univerziteta, odr`a}e se 13. maja, na novosadskom [trandu. Ovaj fantasti~an sportski doga|aj, kao i ranije, oraganizuje se u saradwi s Vesla~kim klubom „Danubijus 1885”, a publika je pozvana da od 15.45 sati bodri univerzitetske osmerce. cija u regionu Jugoisto~ne Evrope i kohezionom politikom u domenu visokog obrazovawa i nauke u ciqu pove}awa konkurentnosti institucija iz ovog regiona na evropskoj i svetskoj sceni”, podse}aju na UNS-u. Tako|e, ova dva univerziteta potpisnici su Multilateralnog sporazuma o saradwi na nivou doktorskih studija iz

u~nih, kulturno-umetni~kih i sportskih sadr`aja namewenih ne samo akademskoj i nau~noj, ve} i {irokoj javnosti. Tako }e se novosadskoj publici (12. maja u 20 sati u Studiju M Radio Novog Sada) koncertom predstaviti ansambl udaraqki zagreba~ke Muzi~ke akademije „biNg bang”, pod umetni~kim rukovodstvom Igo ra

Le {ni ka. Drugog dana manifestacije, 13. maja, profesori iz Zagreba odr`a}e pet predavawa iz oblasti odr`ivog razvoja i biomedicinskih istra`ivawa, paralelno na Fakultetu tehni~kih nauka i Medicinskom fakultetu, od 13.30 sati. Na FTN-u, pof. dr Bo jan Ba le ti}, prorektor zagreba~kog Univerziteta odr`a}e predavawe „Odr`ivost kao izazov - primer kampusa Borongaj u Zagrebu”, a prof. dr Ne deq ko Pe ri}, dekan Fakulteta elektrotehnike i ra~unarstva UZG-a govori}e o obnovqivim izvorima energije - stawu i trendu istra`ivawa i razvoja na Univerzitetu u Zagrebu. Na Medicinskom fakultetu predavawa }e dr`ati profesori zagreba~kog Medicinskog prof. dr Sre} ko Ga jo vi}, prof. dr Bo ris Br kqa ~i} i prof. dr Zden ko Ko va~, a teme su: „Molekularni mehanizmi oporavka nakon ishemijske povrede mi{jeg mozga”, „Vaskularni ultrazvuk - klini~ka primena i edukacija” i „Univerzitetska nastava”.

V. ^e ki}

dru[tvo

c m y

dnevnik

sreda11.maj2011.

15

SRU[ILI SMO STARI SISTEM VREDNOSTI, A NOVI NEMAMO

De ca nam se ubi ja ju, zar ne Za mawe od mesec dana dva para mladih devojaka tinejxerki odlu~ile su da skokom s visine zajedno odu u smrt. Skok u hladnu vodu Dunava jedna je pre`ivela, a wena dugarica zavr{ila na dnu mutne reke u blizini Beograda.

Ruke devojaka iz Kwa`evca nakon skoka sa vi{espratnice ostale su stegnute i u smrti. U oba slu~aja devojke, koje zapravo jo{ nisu ni kro~ile u `ivot a kamoli osetili wegovu pravu gor~inu i bol, bile su vezane jedna za drugu ~vrsto se do kraja dr`e}i za ruke.

Samo ova dva posledwa samoubistva tinajxerki, a proteklih godina bilo ih je toliko mnogo, name}u ne samo pitawe za{to nam se deca ubijaju, ve} i unose dodatni nemir, jezu i ose}aj krivice da smo postali nemi posmatra~i stradawa sopstvenog pokoqewa.

Dru{tvo je, a pojedinci su toga najsvesniji, davno diglo ruke od brige za obi~ne smrtnike, ali oni nemaju pravo da isto u~ine sa svojom decom i da ih nemilosrdno - kao {to su wih - prepusti uticaju drugih i samo posmatrati {ta se doga|a veruju}i da }e neko drugi u~initi ne{to da se stvari promene. U ovim vremenima kada neuzvra}ena qubav, lo{a ocena u {koli, alkohol i droga i materijalna beda mogu svakom, pa ~ak onom “dobrom” detetu, o~as posla postatiti okida~ da sebi nanesu bol ili se ubiju. Roditeqi pre svega moraju dr`ati otvorene o~i i prosto nad wima bdeti preuzimaju}i tako na sebe pored roditeqske i dru{tvenu odgovornost.

Sociolog Zlat ko Ni ko li} sa Instituta za kriminolo{ka i sociolo{ka istra`ivawa obja{wava za na{ list da kada se ovako ne{to stra{no dogodi onda je kasno za kajawe i postavqawe pitawe ko je i za{to zatajio, jer je odavno jasno da su, zbog poru{enog sistema vrednosti i neuspostavqawa novog, svi krivi i niko nije kriv, a deca nam se ubijaju.

- Nije ovim devoj~icama odjednom ne{to “kvrcnulo” u glavi.

One su imale problem koji neko ili nije hteo ili nije znao da primeti i da na vreme potra`i, ako ve} ne ume sam da re{i, pomo} od stru~nih osoba. Najva`nije je da porodica prva otkrije i prizna da dete ima problem.

Izbegavawe suo~avawa sa istinom ili la`na uteha da je re~ o prolaznom problemu i da }e “priroda sve to postaviti na svoje mesto” ~esto vode u nepovrat. Zato se sa problemom mora hvatati u ko{tac a ne ~ekati da

mogu kanalisati u porodici odakle sve poti~e.

- Deca mogu u~iti i sticati navike i prave vrednosti od onih za koje su najemotivnije vezani, a to su majka i otac. To se po~elo gubiti jer smo do{li u period kvazihumanizma prema kojem treba putstiti decu da se razvijaju jer priroda to najboqe uradi. Ovakvi slu~ajevi pokazuje nam ovo kako to priroda ~ini. Jednostavno, dete nije `ivotiwa, ono ima i svest za razliku od `ivotiwa i priroda ne

[to vi{e savetovali{ta za roditeqe Na{ sagovornik ka`e da su deca na selu ipak pod ve}om kontrolom nego ona u gradu iz jednostavnog razloga {to se tamo svi poznaju i {to dete kad pro|e ulicom, ako je lepo vaspitano, mora da se svima javi: - Ono mora biti svesno da ga svi posmatraju i tu je verovatno}a da se sazna da neko dete ~ini ne{to lo{e mnogo ve}a nego u gradu. Gradska deca su bez kontrole sredine, oni ne moraju da ustupe mesto u autobusu nekom starijem jer niko ne}e re}i “to je dete tog i tog i nije ga nau~io reda”. Me|utim, poroci razne fele i moda podjednako uti~u i na gradsku i na seosko decu jer televizija i internet sti`u i do jednih i do drugih. Seoska deca sada ne zaostaju za gradskom, tako da su droga, alkohol, razni sumwivi idoli i koje{ta stigli i do sela, pa i ono postaje sve mawe bezbedno mesto za odrastawe na{e dece. Zato je va`no za sve roditeqe, bez obzira da li podi`u dete u gradu ili selu, da ne be`e od problema i da odmah krenu da pomognu ne stide}i se onoga {to im se doga|a. Za na{u decu ne trebaju kazne niti zatvori ve} savetovali{ta ~ija }e vrata uvek biti otvorena i za wih i za roditeqe. Stru~na pomo} je tu kqu~na. Ne mo`emo ponavqati kao papagaji kako ni{ta u ovom dru{tvu ne vaqa, pa ni {kola, a onda videti da na{a deca koja idu u takve {kole napoqu osvajaju nagrade i posti`u uspehe. Dakle, mo`e se ako se u dete ula`e, a to i jeste obaveza svih nas. pro|u lude godine, lo{e dru{tvo, da bude boqe, da se zarad dece i wihovih hirova odlazi u ne~asne rabote. Jednostavno, prevelika za{tita dece i pru`awe onoga {to mi nismo imali mo`e, a to se i doga|a, odvesti u nesre}u iz koje nema povratka – ka`e Nikoli}.

Problemi su, kako ka`e na{ sagovornik, naro~ito izra`eni u tinejxerskom uzrastu gde je odnos roditeqa i socijalizacija li~nosti od kqu~nog zna~aja i gde se prave vrednosti jedino

mo`e wega da nau~i onome {to su trebali da u~ine roditeqi. Dete ima druga~ije relacije sa svetom – uspostavqa intelektualne, emotivne i ~ulne komunikacije a za to je potrebno fino bru{ewe koje se de{ava upravo pod uticajem roditeqa, koji prenose kulturu ponebqa u kome se `ivi, daju pe~at koje pokoqewe nosi. Pored roditeqa va`na je uloga {kole, vr{waka, medija koji ~esto zaboravqaju da ih ~itaju i tinejxeri i da zbog toga moraju paziti koga i za{to veli~aju i kome pridaju

zna~aj jer time name}u “idole” mladima koji te`e da i sami takvi postanu, a kada to ne mogu, di`u ruku na sebe. Dakle, karika za odrastawe na{e dece sastavqena je od mnogo krugova i kada bilo koji od wih ne izvr{i svoju ulogu, a pogotovo ako je na wenom po~etku zatajio roditeq, onda nije ~udo da se sve zav{rio kao kod ovih devoj~ica iz Pan~eva ili Kwa`evaca – kazao je Nikoli}.

Na{ sagovornik odbija mogu}nost da se opravdawe roditeqa za skretawe sa pravnog puta, bilo da je re~ o alkoholu, drogi, kasnim izlascima ili patwom za neuzvra}enom qubavqu ili lo{im ocenama u {koli, tra`i u dana{wem tempu `ivota i jurwavom za zaradom jer, kako ka`e, svako vreme je imalo svoje te{ko}e pa se deca nisu tako masovno otu|ivala i tako lako problem re{avala skokom u smrt.

- Svako vreme ima svoje breme i sve generacije su bile u nekoj frci i trci za pre`ivqavawem i boqim `ivotom jer su ciqevi u svim generacija bili isti: biti uspe{an i pru`iti boqe svojoj deci. Mi smo to uzeli kao liniju maweg otpora, pa ka`emo da nemamo vremena da se bavimo decom, ali da to `elimo. To jednostavno nije ta~no jer je primarni i osnovni zadatak roditeqa je briga o porodici , deci a ne o firmi. Pogotovo je stra{no ako neko svoj nedostatak vremena obja{wava teorijom da on po{tuje li~nost svoga deteta ponavqaju}i “neka se i`ivi, ja nisam mogao pa neka ono”. Pa zar treba da se upu{tamo i u lopovluk da bi dete imalo firmirane patike i jakne? Vrag je odneo {alu ako dozvolimo da deca nama umesto mi wima name}u stavove i kreiraju na{ pogled na vrednosti. Mo`da to danas jeste lak{e i jednostavnije, ali to uzima prevelik danak i to onaj najgori u `ivotima na{e dece – rekao je Nikoli}.

Na{a deca su dokona, a dokolica je gradska izmi{qotina i tre-

ba ih usmeravati u druga~ijem pravcu od ovog kojim sada idu, napomiwe Nikoli}, pa umesto prihvatawa wihovog {ablona po kojem se izlazi umesto dolazi u 11 sati uve~e, uvesti novo pravilo koje }e ih naterati da vi{ak energije i vremena iskoriste na i za wih boqi na~in.

- Danas se podsmevaju biv{im akcija{ima, ferijalcima, pionirima, omladincima, a upravo je to bio na~in da se kanali{e dokolica i to na na~in koji od dece pravi dobre qude. Mi smo sve to uni{tili a novo nismo sagradili, pa smo do{li dotle da deca diktira-

ju na{ umesto mi wihov `ivot.

Danas oni ne mogu, ~ak i kada bi hteli, da iza|u u 6 sati popodne jer nema `ive du{e na mestima za zabavu. Zato moraju da idu u 11 uve~e jer, bo`e moj, ne}e da budu glupe ko wihove mame koje su dotle pu{tali i ni minut du`e, a vra}aju se u pet ujutro. Da li dete kada se u ranu zoru vrati mo`e biti spremno za nastavu ili za bilo {ta drugo? Ne mo`e i otud nam se sva{ta de{ava i u {kolama gde su deca “nervozna”, pa ~esto to istresaju na drugima - obja{wava Nikoli}.

Q. Male{evi}

NOSTALGIJA BIV[IH KAWI[KIH AKCIJA[A

To le ran ci ja i za jed ni {tvo za me wu ju brat stvo i je din stvo U~esnici nekada{wih saveznih radnih akcija iz kawi{ke op{tine uprili~ili su prvi nostalgi~ni susret podse}aju}i se na vreme dru`ewa, zajedni~kog rada, udarni{tva i {irewe tada aktuelnog „bratstva i jedinstva“ na desetak akcija ~iji su bili akteri.

Zol tan Na| je na saveznim akcijama bio dva puta u Ni{u i jednom u Kragujevcu, sva tri puta u ulozi komandanta omladinske radne brigade, pri~a da mu je bilo vrlo te{ko u pogledu odgovornosti za devojke i mladi}e, koje je trebalo najpre okupiti u brigadu, pripremiti ih i potom dr`ati na okupu i paziti mesec dana, ali isti~e da kada se izuzmu te{ko}e, bilo je veoma lepo. Prise}a se da prvu brigadu 1976. godine nije bilo lako okupiti za odlazak u Ni{, jer se prijavilo samo wih 25, ili polovina brigade, pa su se udru`ili sa Temerincima i napravili zajedni~ku brigadu.

- Do tada je bilo samo akcija na lokalnom nivou, ali iz Kawi`e se nije daqe odlazilo, pa ih je trebalo pripremiti, odabrati one koji odgovaraju svim tada datim kriterijumima, {to nije bilo uvek lako ispuniti - prise}a se Na|. - Ve} naredne godine sastavqawe brigade bilo je mnogo lak{e, jer smo imali 80 prijavqenih, pa je bilo te{ko izabrati one najboqe. Na{a brigada uvek je bila najmla|a, sastavqena u proseku od devojaka i momaka {esnaestogodi{waka, trebalo se nositi u Ni{u sa najstarijom brigadom „Husinskih ruda-

Ponosni na brigadirske dane: Zoltan Na| i @arko Pavlov

ra” prose~ne starosti 23 godina.

Bili smo ponosni tada, i danas tri i po decenije kasnije, {to smo dva puta uzastopno bili najboqa brigada, ali `alimo {to nam to nije uspelo i tre}i put, na akciji u Beogradu, pa je izostalo priznawe od druga Tita, koje smo pri`eqkivali.

Na| veli da je {teta {to nema vi{e tog elana da se u okviru neke organizacije okupi omladina, napomiwu}i da su mladi na akcijama sticali radne navike i nau~ili da rade, lepom pona{awu i da normalno `ive, te da od toga i nije trebalo ni{ta vi{e.

U~e{}e na akcijama za mnoge mlade Ma|are bila je prilika da na akcija{kim dru`ewima nau~e srpski, koji nisu uspeva-

li da nau~e u {koli. \u la Xa vi}, sada Pali}anin, ne `ali {to je 1982. lopatao na \erdapu i tri godine kasnije krampom

Eh, te akcija{ke uspomene

jedno smo radili, bilo je i te{kih poslova, ali se moglo izdr`ati. I danas ne bi bilo ni~eg lo{eg u tome da se mladi na

Bi li smo po no sni ta da, i da nas smo tri i po de ce ni je ka sni je, {to smo dvapu t uza stop no bi li naj bo qa bri ga da, ali `a li mo {to nam to ni je us pe lo i tre }i put, na ak ci ji u Be o gra du, pa je iz o sta lo pri zna we od dru ga Ti ta, ko je smo pri `eq ki va li (Zoltan Na|) kopao rupe za sadnice na po{umqavawu kamewara Pe{tera.

Eva Sel se prise}a u~e{}a na akcijama u Beogradu i Vlasini, Fe renc Ra fai je u~estvovao u Ni{u, Pe{teru i Vlasini...

- Bilo je izuzetno dru`ewe mladih qudi sa svih strana, za-

sli~an na~in dru`e i rade - ka`e Rafai, a @ar ko Pa vlov pri~a da je 1977. bio u Kragujevcu i naredne godine u Ni{u, na brigadirki koju ~uva kao dragu uspomenu zaka~ene su zna~ke iz vremena kada je socijalizam bio ideal, a iako je pro{lo toliko

Fo to: M. Mi tro vi}

vremena jo{ mo`e da je obu~e.

- Kada sam se 1978. godine vratio iz Ni{a u Martono{, majka Mi lo sa va je na le|ima bluze izvezla lik druga Tita i natpis „Omladinska radna akcija Ni{„. Majka sada ima 80 godina i to je razlog vi{e {to brigadirku ~uvam, a ona je bila ponosna {to sam u~estvovao na akcijama, pogotovo u Ni{u, jer joj je otac poreklom iz tog kraja, a ja i{ao da ga izgra|ujem - otkriva Pavlov, nagla{avaju}i da je izuzetno ponosan na u~e{}e i `al {to zbog obaveza nije u~estvovao na vi{e akcija.

Pavlov iz ove perspektive ne sumwa da se ono {to su akcija{i radili i gradili nije moglo uraditi anga`ovawem gra-

|evinara i wihove mehanizacije, ali da su akcije imale druge ciqeve, ~ak i uz ve}e tro{kove, pre svega negovawe bratstva i jedinstva kroz dru`ewe mladih iz svih krajeva nekada{we SFRJ. Pavlov `ali {to vi{e toga nema jer, kako ka`e, bratstvo i jedinstvo, bratimqewe i zajedni{tvo su i danas aktuelni, ili bar bi trebalo da budu, samo se posle svega {to nas je sna{lo druga~ije zove.

- Politi~ari nam stalno govore o tome da budemo tolerantni jedni prema drugima, da tolerancija ni{ta ne ko{ta, govore i o evropskom duhu zajedni{tva, a ja mislim da je re~ o istim vrednostima koje su propagirane ranije u vreme socijalizma, samo su tada ima le ide o lo {ko-po li ti~ ku pozadinu - ukazuje Pavlov. - I danas imaju politi~ku pozadinu, samo je ona druga~ija, ali su{tinski kao dru{tveni i socijalni fenomen, te su vrednosti ostale iste. Iz ove perspektive bih mogao da ka`em da bi na{i politi~ari bar sa ovog aspekta mogli da se ugledaju na ta vremena, da poku{aju da pouvuku mlade, da ih motivi{u da se dru`e, budu zajedno, da izgra|uju duh zajedni{tva dru{tveno korisnim akcijama, umesto da sede po kafanama, kafi}ima i jurcaju po diskotekama. Mogli smo u ono vreme i mi to da radimo, ali smo na neki na~in bili usmeravani da radimo ne{to {to je dru{tveno korisno.

M. Mitrovi}

SPORT

sreda11.maj2011.

c m y

16

dnevnik

PORUKA NAVIJA^A FUDBALERIMA VOJVODINE

Mom ~e, ovo je tvo ja li ga {am pi o na Dileme nemam, davno sam tu po{ast sahranio. Idem da donesem moj deo Kupa, moja nadawa da zadovoqim, moja o~ekivawa da podelim sa svima onima koji ne}e ostati kod ku}e i ~ekati da im se ne{to desi. Idem u Beograd da mi se ne{to desi, da ugradim to u istoriju na{e Vojvodine. Du`an sam joj to!

A {ta ste vi mladi}i u crveno-belim dresovima du`ni? Pre svega da se ne ponovi pro{logodi{wa pri~a. Da nas naterate da aplauzi ne prestaju, da pocepamo grla za vama. Pri~a oko treme pred veliki me~ ne postoji. To je za gubitnike, za one koji se loptaju, a ne igraju mu{ku strastvenu igru.

Mi smo se digli na noge, nikada brojniji

nismo bili, nikada vi{e verovali u pobedu, u vas. Onaj ko od vas misli da ne}e mo}i, boqe da ka`e, po{tenije je. Po{tenije je, jer se Vojvodina voli punim srcem, wegovom aritmijom, prkosom, uzdahom, iskorakom o~ekivanog, dahom bojazni i razo~arewem nadanog. Vojvodina nije skor primqenih i datih golova, nije ni sastav half ili vezne linije neke minule nostalgi~ne generacije, Vojvodina nije ni~ija pr}ija, ni~ije svrati{te i rame za plakawe, ni~ije busawe u grudi i zadovoqavawe mediokritetom. Nisu to ni dobijeni derbiji ni porazi od autsajdera. Vojvodina su o~ekivawa i strepwe sa pokislog Istoka, produvana nadawa sa

Na vi ja ~i i fud ba le ri Voj vo di ne de le ra dost na utak mi ci Kupa Srbije u Lu ~a ni ma

Zapada i ve~na i neuni{tiva vera sa Severa nas koji znamo da se radujemo i pla~emo zbog svakog gola kao deca, iako davno to ve} nismo. Vojvodina je onaj ponos i ~emer, prkos i vera, strast i ludost koju nosimo sa sobom na po~inak i budimo se sa istom, jo{ izra`enijom emocijom. Toga nema ni u jednom slavqu, ni u jednoj tabeli ili novinarskom izve{taju, nema ga u monografijama, ni na izbledelim fotografijama. Ima ga samo u na{im nadawima, zebwi, `eqi da se vrati kao prvoj qubavi - otvorenog srca. ^isto, nepodeqeno, sna`no, strasno, ~vrsto, odlu~no, slo`no, bu~no! To ostavqamo onima posle nas, to je ve} sutra istorija.

Zato, Ti mom~ino, kada danas bude{ zadu`ivao crveno-beli dres od ekonoma Jotana, treba da zna{ da ima{ nas koji te bodrimo, treba da zna{ da se utakmica ne zavr{ava primqenim golom, a tek mawe tada po~iwe, treba da zna{ da se za pobedu gine do samog kraja i da je prvi, 91. ili 121. minut ove utakmice vrh tvoje karijere. Niko od vas nije odigrao va`niji me~, niko od vas nije imao privilegiju da vas generacije zapamte i da ostvarite novosadsku fudbalsku besmrtnost. Ovo je va{e finale svetskog prvenstva, lige {ampiona...Vi to mo`ete, mi to zajedno mo`emo! Na{a vera u vas nije bez pokri}a, znamo da znate da igrate fudbal. Pa, igrajte se onda! Verujemo u ~oveka koji je digao glavu i uspravio ovu ekipu, verujemo gospodinu Milinkovi}u koji sigurno mo`e da inspiri{e jo{ koji refren zaslu`ene pesme iz na{ih grla: „]iribu, }iriba....”

DANAS VOJVODINA I PARTIZAN NA MARAKANI IGRAJU FINALNI ME^ NACIONALNOG KUPA (20.15)

Re ci ne na si qu, na vi jaj sport ski

Kup, najmasovnije nacionalno takmi~ewe, dobi}e po 63. put svog laureata. Kandidati su trenutno prvoplasirana i tre}eplasirana ekipa Jelen superlige, Partizan i Vojvodina, a megdan se odvija na stadionu Crvene zvezde. Svi preduslovi za fudbalski spektakl postoje.

Nacionalni Kup na dobrom je putu da povrati svoju va`nost i nekada{wi sjaj. Raznim akcijama Savez vra}a publiku na stadione pa je slika sve ~e{}e mnogo boqa nego na prvenstvenim utakmicama. I sami me~evi su sve dinami~niji i lep{i. Ovaj dana{wi ima posebnu dra`. Susre}u se stari rivali, u posledwe vreme ve}i nego ikad. Vojvodina se opasno pribli`ila kvalitetom sa ve~itima, u posledwe dve sezone i „zamerila„ Partizanu sa tri uzastopne pobede. Naravno da Novosa|ani `ele trofej koji jo{ nemaju u vi-

trinama, dok Partizan ho}e duplu krunu i delimi~no poravnawe duga sa Novosa|anima, pa je sjajan me~ u najavi.

I jedni i drugi imaju nesebi~nu podr{ku navija~a pa se i od wih o~ekuje da ulep{aju dekor finala.

Ima li boqe prilike da pristalice oba kluba svojim pona{awem odu{eve srpsku javnost sportskim i spektakularnim navijawem ? A, sve bi se to uklopilo sa sloganom koji nosi ovogodi{we Kup takmi~ewe: ,,Reci ne nasiqu – navijaj sporstki’’. Grla i dlanovi za vreme me~a treba da budu jedini rekviziti pristalicama dva kluba.

Vojvodina i Partizan igraju odli~an fudbal ove sezone i to treba o~ekivati i ve~eras. Iako je va`nost me~a ogromna du`ni su da navija~ima prirede spektakl.

A, oni to od wih o~ekuju. Time }e pobeda biti sla|a, a poraz mawe gorak.

I. Lazarevi}

SPORT

dnevnik

sreda11.maj2011.

17

DA NAS VOJ VO DI NA I PAR TI ZAN NA MA RA KA NI IGRA JU FI NAL NI ME^ NA CI O NAL NOG KU PA (20.15) IZ TA BO RA VOJ VO DI NE

Tro fej za isto ri ju Trofeji su u sportu jedino istinsko merilo vrednosti. Da bi sjajna sezona, a posebno brilijantno prole}e, Vojvodine dobila verodostojan pe~at treba presko~iti i posledwi stepenik u na{em najmasovnijem takmi~ewu.

Jednostavno, ve~eras na Marakani treba jo{ jednom baciti na ple}a Partizan, i poneti veliki pehar u Novi Sad. Mo`e li {ampion da padne i tre}i put zaredom u sezo-

Igra brojki ponekad mo`e puno toga da otkrije, ali naravano i ne mora ni{ta da zna~i. Vojvodina }e u petom poku{aju silno `eleti da premijerno u svoje vitrine unese vredan trofej. U prethodna ~etiri finala Novosa|ani nisu postigli ni pogodak...

- Ovu generaciju ne optere}uje taj podatak. Imamo ogroman

prevagu voditi na sredini terena. U manevru oba sastava imaju solidnu koncetraciju kvaliteta.

- Bi}e va`an svaki pedaq terena, svaki duel, lopta. Ne mislim da odluka pada na sredini terena. Va`no je da ulo`imo maksimum napora, ispo{tujemo takti~ke zadatake, pa neka na kraju pobedi boqi tim. O moti-

IZ TA BO RA PAR TI ZA NA

Uz na vi ja ~e do pe ha ra Partizan `eli da ovu sezonu u~ini jednom od najuspe{nijih u istoriji kluba. Pored u~e{}a u Ligi {ampiona, crno – beli su na pragu duple krune {to je svakako uspeh za respekt. Naravno, trofeji jo{ nisu osvojeni, ali {ampion se pita i to je razlog za optimizam u Humskoj.

Ve} ve~eras Beogra|ani se sa svojim navija~ima mogu radova-

- ^ast je igrati u finalu Kupa.

Oprezni smo jer je protivnik ekipa koja nas je dva puta pobedila od kad sam ja trener, ali i puni samopouzdawa, posle jedne od najuspe{nijih sezona u istoriji kluba. Dupla kruna bi bila {lag na tortu, posle u~e{}a u Ligi {ampiona – rekao je {ef struke.

Sli~no razmi{qa i Mladen Krstaji}. Kapiten Partizana,

U fi na lu pro du `e ci Od ove sezone Kup takmi~ewe igra se po novim propozicijama. Ve} u polufinalu novina su bila dva me~a, a u finalu u slu~aju nere{enog ishoda igra}e se produ`eci, dva puta po petnaest minuta. Ako ni tada ne bude pobednika osvaja~a trofeja odlu~i}e jedanaesterci.

ni, odnosno ~etvrti u nizu, pitawe je koje lebdi u vazduhu i mislima qubiteqa fudbala, posebwo pristalica Vo{e. Mo`da je to i detaq na kojem se mo`e graditi i strategiju za finalani megdan.

- Me~evi sa pozitivnim skorom ostaju iza nas, ovo je nova utakmica, nova provera i {ansa za dokazivawe. Protiv velikog i mo}nog Partizana statistika ne zna~i mnogo. Dakle, optimizam ne gradimo na tim pro{lim uspesima - istakao je trener Novosa|ana Zoran Milinkovi}.

I daroviti vezista Vojvodine Slobodan Medojevi} sla`e se sa svojim u~iteqem.

Obe }a li spek takl: Slo bo dan Me do je vi}, Zo ran Mi lin ko vi}, Alek san dar Sta no je vi} i Mla den Kr sta ji}

Ve se li no vi} na cen tru Stadion Crvene zvezde. Kapacitet: 53.000. Po~etak: 20,15 (TvRTS). Sudija: Veselinovi} (Vaqevo) VOJ VO DI NA: Brki}, Vuli}evi}, Mojsov, Trajkovi}, Pavlovi}, Mito{evi}, Lazeti}, Tumbasevi}, Medojevi}, Abubakar, Ili} PAR TI ZAN: Stojkovi}, Miqkovi}, Lazevski, Savi}, Krstaji}, Medo, Smiqani}, Babovi}, Tomi}, Ili}, Tejgo

- Bitno }e se razlikovati Kup duel od onih prvenstvenih. Na talonu je ogroman ulog. ^eka nas ozbiqna i odli~na ekipa, a to je opet garancija da }e finale doneti vrhunsku predstavu. Moramo da budemo mirni i opu{teni kako bi pru`ili barem 50 procenata vi{e u odnosu na susrete u kojima smo slavili protiv Partizana. Samo tako mo`emo do `eqenog pehara.

motiv i `equ za pobedom, za ulazak u klupsku istoriju. Ne be`imo od takvih ambicija, apsolutno svesni snage Partizana.

Dakle, ne zavisi sve i iskqu~ivo samo od nas. Ho}emo da odigramo veliki me~, mo`da i preko granica trenutnih mogu}nosti - poru~io je trener Milinkovi}.

Stru~waci smatraju da }e se presudna bitka za rezultatsku

vaciji ne treba tro{iti re~i, na zavidnom je nivou - veli Medojevi}. Grandioznost Marakne je posebno inspirativna za igra~e, formalno, `rebom uloga doma}ina pripala je Vojvodini, ali na na{em najve}em stadionu ipak }e se lagodnije ose}ati crno-beli.

- Propozicije ka`u da se u finalu organizuje samo jedan me~.

Zagovornik sam ideje da bi za promociju srpskog fudbala bilo delotvornije da budu dva susreta. Tako bi se omogu}ilo i klubovima iz mawih sredina, odnosno tamo{wim qubiteqima fudbala, da u`ivaju u vrhunskim predstavama. Ali, {ta je tu je, mo`da }e ovako biti sla|e, da se iz Beograda najzad pehar preseli u Novi Sad - zakqu~io je vrsni strateg Vojvodine Zoran Milinkovi}.

Z. Ran ge lov

Bu to ro vi}: Ko lek tiv ni duh na {e oru` je sezone sve smo podredili Kupu, ali Zvezda je bila boqa i mi smo joj na tome ~e sti ta li. Sa da ima mo iste ambicije, ovoga puta protiv drugog velikana.

Partizan nas ~eka u Beogradu, ali na{e ambicije se ne mewaju, interesuje nas samo pobeda. Znamo Rat ko Bu to ro vi} vrednost rivala, i da }e imati duh Voj vo di ne na {e naj ja ~e ve}insku podr{ku na stadiooru`je u svim bitkama. Zajednu, ali ni na{i navija~i se no do prve titule osvaja~a Kune}e predati. Ba{ kao i igra- pa Srbije - poru~io je Butoro~i, dokaza}e da je kolektivni vi}.

\u ri}: Sla vqe u ko lo ni

Dra gan \u ri}

Predsednik crno- belih Dragan \uri} veruje da je dupla kruna na dohvat ruke: - Trofeji su oduvek Partizanu ciq. Na domaku smo jednog od trofeja kojeg smo zacrtali da }emo osvojiti jo{ na po~etku sezone.

Sam plasman u finale Kupa nije dovoqan, sada kad smo tu, treba ga i osvojiti, a to je mogu}e hrabrom i odva`nom igrom. Na{ veliki protivnik, ekipa Vojvodine, ve}

ve} na kraju karijere, `eli da se duplom krunom oprosti od igra~ke karijere. Ali i da novim klincima omogu}i ulazak u istoriju. Sigurno je da }e kapiten biti pravi motivator.

- @elimo ovaj trofej i imamo veliku `equ da damo maksimum.

Pre mi je Pobednik Kupa mo`e da ra~una i na bogate premije, koje su uglavnom u domenu poslovno - klupkse tajne. Tako bi za trofej svaki igra~ Vojvodine inkasirao po 15.000, a Partizanovi ne{to mawe, 10.000 evra.

Sprem ni za pro du `et ke Zoran Milinkovi} ka`e da Vojvodina ima spreman odgovor na svaki ishod.

- Spremni smo i za produ`etke, ali i za penale. Znam i eventualne izvo|a~e, ali nema potrebe da o wima govorim pre utakmice.

Za kladionice dileme nema, apsolutni favorit u finalu Kupa je Partizan.

Uostalom, kvote sve govore, pa pobeda crno-belih vredi 1,55 a trijumf Vojvodine ~ak 5;7 u „Mocartu”.

- Ne znam za taj podatak.

Ne pratim kladionice i jednostavno to nas ne interesuje u ovom ~asu - uzvratio je Medojevi}.

O~ekujem te{ku i dobru utakmicu, ali i pobedu, uz na{e verne navija~e – rekao je Krstaji}.

Trener Stanojevi} dva puta uzastopno je izgubio od Novosa|ana. Odgovorio je pla{i li se i tre}eg: - U svojoj kratkoj trenerskoj karijeri jo{ nisam do`iveo da me neko tri puta uzastopno pobedi, {to ne zna~i da sada ne}e. Naravno, ne bih voleo da se to desi.

Na isto pitawe je odgovorio i Krstaji}: - Nisam ni ja, ali i ne razmi{qam o tome. Statistika me ne zanima, respektujem Vojvodinu, ali ovo je poseban me~. [to je bilo, bilo je.

Trener se sla`e da je Vojvodina nezgodan rival za Partizan.

- Naravno da jeste, jer nijedna pobeda nije slu~ajna. Ipak, posledwi me~ u kojem smo mogli i mi do trijumfa mi daje nadu pred finale.

Vojvodina `eli prvi Kup trofej u istoriji. Stanojevi} tvrdi i da nema motiv vi{e od wegove ekipe.

- Kao deo Partizana nikad ne sme{ mawe hteti pobedu od protivnika. U najgorem motiv mora biti isti, pa ste strane nema problema – rekao je Stanojevi}.

Predsednik Vojvodine Butorovi} igra~ima je obe}ao bogate premije ukoliko osvoje Kup. U Partizanu }e tako|e nagraditi igra~e, ali oni o tome ne razmi{qaju.

- O premijama ne razmi{qamo, posebno ne pred sam me~ jer su one ve} par godina fiksirane.

Zna~i, novac nam nije dodatni motiv pred me~ – rekao je kapiten Krstaji}.

Dakle, sve je jasno, u Partizanu su spremni da napadnu 12. trofej u najmasovnijem takmi~ewu.

Priliku da osvoje duplu krunu i u|u u istoriju kluba ne `ele da propuste i jasno je da}e sve od sebe da to i u~ine. Vide}emo da li }e to biti dovoqno.

I. La za re vi}

UZ PO SLED WE ME STO SR BI JE U A GRU PI NA EP ZA KA DE TE

RE^ PRED SED NI KA

Prvi ~ovek Vojvodine Ratko Butorovi} sa puno optimizma o~ekuje finale Kupa: - Drugi put uzastopno, a peti ukupno, Vojvodina }e u svojoj skoro stogodi{woj istoriji igrati u finalu Kupa Srbije. Na na{u veliku `alost, nikada nismo uspeli da donesemo pehar u Novi Sad. Imamo dve titule dr`avnog prvaka, ali trofej u nacionalnom Kupu nam nedostaje... Sve }emo u~initi da ovoga puta kompleti ra mo na{ Mu zej. Pro {le

ti Kupu, peharu od kojeg ih je u po lufi nalu pro {le go di ne odvojila upravo Vojvodina. Atmosfera u timu je sjajna posle nekoliko odli~nih partija i pobeda.

Trener Sa{a Stanojevi} raduje se ve~era{wem me~u.

Kvo te (ne)bit ne

se ove sezone pokazala kao tvrd orah za Partizan, ali i za ostale timove u zemqi. To je motiv vi{e da na{i momci istr~e i poka`u da im u ovom fudbalskom trenutku nema ravnih. O~ekujem i veliku podr{ku na{ih navija~a. Siguran sam da }e napraviti jo{ jednom atmosferu za pam}ewe i da }emo svi zajedno biti u slavqeni~koj koloni Partizana posle osvajawe Kupa.

Re zul tat ski fi ja sko

Najlak{e je deliti packe posle neuspeha, ali rezultatski fijasko koji su do`iveli fudbalski kadeti Srbije na Evropskom prvenstvu, ~iji su doma}in, zaslu`uje analizu. Posledwe mesto u grupi, ba{ zbog ~iwenice da su me~eve igrali u Novom Sadu i In|iji, ne mo`e druga~ije da se okarakteri{e uprkos ~iwenici da su orli}ima rivali bili Danci, Francuzi i Englezi.

Gre {ka pr va: ^ak 15 meseci izabranici Milovana \ori}a proveli su u svojevrsnoj izolaciji. Nisu igrali za klubove, bili su stalno na okupu po raznim turnirima, a i{lo se ~ak toliko da su zapostavili i {kolu i porodicu. Kada je jo{ bilo vremena da se ne{to u pristupu promeni, bunxije su ozna~avane kao nedobronamerne, a na kraju je izazvan kontraefekat. Da su deca igrala za klubove, `ivela svakodnevnim `ivotom i povremeno se okupqala, imala bi onaj

neophodni motiv i `equ da se ponovo vide na reprezentativnmom okupqawu, sa sve{}u da predstavqaju najboqe {to Srbija u uzrastu 1994. trenutno ima.

Ovako, zasitili su se jedni drugih, pa su, kada im je jo{ nametnut imperativ rezultata, utisak je, jedva ~ekali da se prvenstvo zavr{i.

Gre {ka dru ga: Celokupna strategija selektora Milovana \ori}a zasnivala se na utakmici s Danskom. Povr{ni prilaz, obrazlagan ~iwenicom da je Danska svakako slabija od aktuelnog prvaka Engleske i prema na{em selektoru - najboqe Francuske, uzeo je svoj danak. Rezultati i igre Danaca pokazali su sasvim suprotno - da je re~ o izvanrednoj reprezentaciji, apsolutno najboqoj u grupi A. Kada je Srbija izgubila taj „presudni” - prvi me~, kola su krenula nizbrdo, jer je stvorena unapred atmosfera da „ako se od Danske izgubilo, {ta

JE LEN SU PER LI GA

In |i ja - Spar tak ZV 2:1 (0:1) U zaostaloj utakmici 26. kola Jelen superlige fudbaleri In|ije su rezultatom 2:1 (0:1) savaladali suboti~ki Spartak Zlatibor vode.

tek o~ekivati u susretima sa Francuskom i Engleskom”?

Gre {ka tre }a: Rekosmo da je uvek lako kuditi na kraju, kada se sve zna, ali nismo prvi koji podse}aju na dilemu koja se pojavila prilikom samog dodeqivawa ove selekcije Milovanu \ori}u. Mo`da je iskusnom treneru plasman na SP u Meksiko trebalo da bude kruna na karijeru, jer se o~ekivalo da kao doma}ini budemo bar tre}i u grupi. No, pokazalo se da nije tako i sada od iskrene \ori}eve konstatacije „za sve sam ja kriv”, srpski fudbal nema ama ba{ ni{ta. Jo{ opasnije je to ukoliko izbor igra~a, za koje se opredelio \ori}, nije bio adekvatan i ako fudbaleri koji su dobili {ansu da brane boje Srbije nisu i najboqe {to srpski fudbal u tom uzrastu trenutno ima.

Sve ovo su teme za analizu, a iskustvo s ovog EP mora da bude nauk za budu}e reprezentativne programe i odabir ko }e selektirati decu i predvoditi ih u takmi~ewima na kojima mladi fudbaleri nagove{tavaju da postaju veli~ine i asovi. EP u Srbiji trebalo je da lansira Markovi}a, Radakovi}a, Melega... ali lovorike za sada beru Fi{er, Zohore, Olsen, Norgard....

S. Sa vi}

18

sport

sreda11.maj2011.

SREM SKA LI GA

Qu ko vo – Pod ri we 0:3 (0:3)

QU KO VO: Stadion Qukova, gledalaca 50, sudija Vuk~evi}(Nova Pazova).Strelac: Trivkovi} u 7, 35. i 43. minutu. @uti kartoni: Pavlovi}, Vra~ar, Mijatovi}(Qukovo).

QU KO VO: Milo{evi} 6, Kne`evi} 5, ^ukanovi} 6, Pavlovi} 5(Mijatovi} 6), Milanovi} 6, [odolovi} 5(Luka~ 5), Bursa} 6(^ali}), Miladinovi} 6, Stoj~i} 5, @ivanovi} 6, Vra~ar 5.

POD RI WE: Mihajlovi} -, Dobo 7, A.Radovanovi} 7, Jeremi} 7, Zabla}anski 7, Petri} 8, Trivkovi} 9, Vitorovi} 7(Mira`i} 7), Jefti} 7(Vasi} 7), N.Radovanovi} 7, Todorovi} 7(Stankovi} 7).

Bez ve}ih napora gosti iz Ma~vanske Mitrovice su osvojili tri boda.

N. Tr ku qa

OP [TIN SKA LI GA RU MA–IRIG II

Ne ra din ci bo qi Voj vo di na – 27. ok to bar 4:3 (2:1)

OP [TIN SKA LI GA RU MA–IRIG I

OP [TIN SKA LI GA SR. MI TRO VI CA I

Li der se okli znuo

Re vi ja go lo va

Fru {ko go rac – Ru dar 3:2 (2:0) MA LI RA DIN CI: Igrali{te Fru{kogorca, gledalaca 100, sudija Qubinkovi}(Ruma).Strelci: @.Jovanovi} u 4, Stojkovi} u 41. i 87. za Fru{kogorac, Bo`i} u 78.i Grabi} u 82. minutu za Rudar. @uti kartoni: Pani}, @.Jovanovi}, Poznan (Fru{kogorac), Boji}, Rikanovi}, Ivanu{i} (Rudar). Crveni karton: Obrenovi}(Fru{kogorac).

FRU [KO GO RAC: M.Jovanovi} 7, Poznan 7, Risti} 7, Obrenovi} 7, Stojkovi} 7, Pavlovi} 7, @.Jovanovi} 7, Pavi} 7, Draga{ 6 (Pani} ), Vasi} 6, Miokovi} 7.

RU DAR: Ivanu{i} 7, Mrvi~in 7, Mili~evi} 7, Gruji} 7 (Juri{i} 7), Ba~i} 7, Boji} 7 (Cilni{ek 7), Uro{evi} 7 (Bo`i} 7), Antoni} 7, Gerbec 7, Grabi} 7, Rikanovi} 7.

Lider se okliznuo u Malim Radincima.Doma}ini su vi{e `eleli pobedu i na kraju su je i zaslu`ili.U ve}em delu utakmice nadigrali su favorizovane goste.

R. Mi o ko vi}

NE RA DIN: Igrali{te Vojvodine, gledalaca 50, sudija Ivana Ne{kovi} (Rivica).Strelci: Patrik u 25, 36. i 78.i M.Radovanovi} u 83. za Vojvodinu, a Pavin u 7.i 70. i D.Segedi u 78. minutu za 27.oktobar. @uti kartoni: Pu{i}, Lazarevi}(Vojvodina), Pavin(27.oktobar).

VOJ VO DI NA: Marjanovi} 8, M andi} 6 (M.Radovanovi} 7), Pu{i} 8, Petrovi} 7 (Bizumi} 6), Stameni} 7, Patrik 8, \akovi} 8, Ivani} 7, B.Radovanovi} 8, Lazarevi} 6, Luki} 7.

27. OK TO BAR: R.Biriwi 6, Karlov 6, Trifunovi} 6, [irak 6, K.Segedi 7, Gre~ 7, K.Biriwi 6, D.Segedi 6, Putica 6(Markovi} 6), Pavin 8.

U kom{ijskom i derbiju za~eqa kona~no su i Neradinci osetili slast pobede.Bili su boqi taman za jedan gol.

S. Jan ko vi}

RU MA: Stadion Fru{ke gore, gledalaca 150, sudija Cveti}anin (Ruma).Strelci:]irkovi} u 65. za Fru{ku goru, Jovi} u 13. i Vasiqevi} u 31. minutu za Jedinstvo. @uti kartoni: Jovi}, Arsenovi}, Radi} (Fru{ka gora), Jovi}, Plav{i}, Opa~i}, Sabo (Jedinstvo). Crveni karton: Joki} (Jedinstvo).

FRU [KA GO RA: Gojkovi} 7, [akoti} 5 (Grubje{i} 7), Jawi} 6, Arsenovi} 6, Kadar 6, \api} 6, ]irkovi} 7, Pavlovi} 6, Jovi} 6 (Verga{ 6), Pedi} 6, Radi} 7.

JE DIN STVO: Kuhar 7, Grbi} 7, Cviji} 6, Joki} 7, Stojakovi} 8, Sabo 7, Jovi} 7, Qubi{i} 7, Plav{i} 7, Opa~i} 6 (Vuji}), Vasiqevi} 7.

D. ^u ~in

Bo rac – Mla dost (B) 4:1 (2:0)

Na pre dak – Po let 4:3 (1:2)

KLE NAK: Igrali{te Borca, gledalaca 100, sudija Riba} (Hrtkovci).Strelci: Kula~in u 4, Jovi} u 10.i 62. i Samard`i} u 71. za Borac, Veji} u 50. minutu za Mladost. @uti karton:Kukoq(Mladost).

BO RAC: M.Milenkovi}, Tomi}(Sto{evski), Vujaklija, @ivanovi}, Ili}, Kula~in (B.Milenkovi}), Lali} (Ranki}), Brankovi}, Jovi}, Mati}, Samarxi}.

MLA DOST: Slep~evi}, Obradov(Podkrajac), S.Bo`i~kovi}, Kukoq, Dudukovi}, Simi}, Veji} (Krivo{i}), Qubinkovi}, Cvijanovi}, Aleksi}, Bo`i~kovi}.

Lidrer je bio boqi u oba poluvremena i zaslu`io je visoku pobedu.

Z. To mi}

@AR KO VAC: Igrali{te Napretka, gledalaca 100, sudija Graovac (Ruma).Strelci: Beukovi} u 12. i 47, Lazi} u 55. i Bo`i} u 90. za Napredak, [im{i} u 5.i 72. i Risti} u 7. minutu za Polet. @uti kartoni: Vu~eti}, Krni}(Napredak).

NA PRE DAK: Krni}, Vu~eti}, Neboj{a Vi{wi}, Miqko-

Slo ga (V) – Car Uro{ 4:2 (1:2) VO GAW: Igrali{te Sloge, gledalaca 100, sudija \oki}(Ruma).Strelci: Dragi}evi} u 3.i 86, Nenadi} u 71. i Spasojevi} u 75. za Slogu, a L. Jovanovi} u 21. i 45. minutu za Car Uro{. @uti kartoni:S.Maleti}, Radivojevi}, Krsti}, Kuzmanovi}, Tep{i} (Sloga), Boji}, J.Joci}, Nedi} (Car Uro{). Crveni kartoni: S.Maleti} (Sloga), Markovi}, Pavlovi}, Popovi} (Car Uro{).

SLO GA: Ma~ak 7, Kuzmanovi} 7(Mari~i} ), Popovi} 7, Tep{i} 8, Nenadi} 8, Pupovac 8, Radivojevi} 8, Spasojevi} 8, S.Maleti} 7, Dragi}evi} 8, Ili} 8.

CAR URO[: M.Jovanovi} 7, Boji} 7(Stojanovi}), Poznan 7, Nedi} 6, Pavlovi} 6, N.Joci} 7(Ne{kovi} 6), Vrawe{ 7(J.Joci} 7), Popovi} 6, Radowa 7, Markov i} 6, L.Jovanovi} 8.

U uzbudiqivom me~u gledaoci su mogli da vide sve {to ima u fudbal, {est golova, `ute i crvene kartone i dosta lepih i uspelih akcija.

D. Vu ji}

dnevnik

Fru {ka go ra - Je din stvo (R) 1:2 (0:2)

PU TIN CI: PSK Pu tin ci – Sre mac (D) 5:1, RU MA: Fru {ka go ra – Je din stvo(R) 1:2, KRA QEV CI: OFK Kra qev ci – Do wi Pe trov ci 0:6, MA LI RA DIN CI: Fru {ko go rac – Ru dar 3:2, KRU [E DOL: Kru {e dol – Gra ni ~ar 2:3, PLA TI ^E VO: Je din stvo – Hrt kov ci 2:2, @AR KO VAC: Na pre dak – Po let 4:3.

1.Ru dar 22 17 3 2 52:14 54 2.Do wi Pe tr. 22 15 2 5 62:19 47 3.Je din . (P) 22 13 6 3 42:16 45 4.Gra ni ~ar 22 14 3 5 46:21 45 5.Hrt kov ci 22 12 5 5 55:32 41 6.Je din . (R) 22 12 2 8 33:23 38 7.Fru {ko g. 22 8 4 10 31:47 28 8. Po let 22 7 6 9 49:50 27 9. PSK Pu t.(-1)22 8 1 13 34:45 24 10. Kru {e dol 22 7 3 12 24:51 24 11. OFK Kra q. 22 5 5 12 20:41 20 12.Na pre dak 22 5 4 13 17:51 19 13. Fru {ka go ra22 3 9 10 29:38 18 14. Sre mac(-1) 22 1 1 20 16:71 3

vi}, Star~evi}, Sekuli}, M.Vi{wi}, Lazi}(Jovanovi}), Bo`i} (Vrani}), Trkuqa (Ili}), Beukovi}.

PO LET: Mago~, Po`ar~evi}(Mileti}), Ivanovi}, Lozan~i}, Stevanovi}, Trni}, Bogeti} (Sim~evi}), Jovanovi} (Ivan~ev), Risti}, Polak, [im{i}.

B.Ta di}

OFK Kra qev ci – Do wi Pe trov ci 0:6 (0:4) KRA QEV CI: Igrali{te OFK Kraqevaca, gledalaca 100, sudija Stojkovi} (Dobrinci).

Strelci:Savi} u 17, 42. i 79, a Ivkovi} u 31. i 42. i Miqkovi} u 80. minutu. @uti kartoni: Laskovi} (OFK Kraqevci), Miqkovi} (Dowi Petrovci). Crveni karton: Isakovi}(OFK Kraqevci).

OFK KRA QEV CI: Joki} 5, Jovanovi} 5, Laskovi} 5 (Isakovi} 5), Stri~evi} 5, Milovanovi} 5, Ba{i} 6, Alempi} 6, Viloti} 5, Tomi} 6, Kurixa 5, Tutu{ 5.

DO WI PE TROV CI: Stanisavqevi} 7, Nikoli} 7, Zaki} 7, Ga{parevi} 7, Z.Peji} 8, [a{a 7([iqkovi} ), R.Peji} 8, Miqkovi} 8(Popovi}), Ivkovi} 8 (Oparu{i}), Savi} 9, Bosni} 8.

G. Za ki}

Kru {e dol – Gra ni ~ar 2:3 (0:3) KRU [ E D OL: Igra li {te Kru{edola, gledalaca 30, sudija Lazi} (Kraqevci). Strelci: Vukojevi} u 52. i Peri} u 73 .za Kru{edol, a Milovanovi} u 16. i 34. i Jovi} u 24. minutu za Grani~ar. @uti karton: Gari} (Kru{edol).Crveni karton: Markovi} (Kru{edol).

KRU [E DOL: Pardovicki 7, Markovi} 9, @ivi} 7, Stojakovi} 8, \oki} 7, Mir~evski 7, Vukojevi} 7, Gari} 7, Peri} 8, Baji} 8, Bre~ko 7.

GRA NI ^AR: Nov~i} 9, M.Jovi} 7, Kosti} 7, B.Jovi} 8, Marjanovi} 7(M.Samarxi} ), \.Samarxi} 7, Karda{ 8, S.\or|i} 7(Mili} 7), Lozi} 7, Taborovi} 7, Milovanovi} 9 (Mla|enovi} 7).

S. Ra du lo vi}

Je din stvo – Hrt kov ci 2:2 (0:2) PLA TI ^E VO: Stadion Jedinstva, gledalaca 100, sudija

]ulibrk (Ruma). Strelci: A{}eri} u 55. (iz penala) i I. Stojanovi} u 82. za Jedinstvo, a Mandi} u 26. i Novakovi} u 35. minutu za Hrtkovce. @uti kartoni: Zelinac, G. Petrovi}, A{}eri}, I.Stojanovi}(Jedinstvo), Mandi}, Radovi}, Novakovi}, Vukmanovi} (Hrtkovci).

JE DIN STVO: Der 7, G.Petrovi} 6, Despotovi} 6, I. Stojanovi} 7, Zelinac 7, D. Petrovi} 8, Lazi} 6, @akula 6 (Paji}), Jugovi} 6, A{}eri} 7, Kuli} 7.

HRT KOV CI: ^i~a 7, Mandi} 7, [urjan 6, [opalovi} 7, Vukmanovi} 7, Raji} 7, Radovi} 7, Savi} 7, Nikoli} 7, Novakovi} 7, Manojlovi} 7.

S. Bran ko vi}

PSK Pu tin ci – Sre mac (D) 5:1 (3:1) PU TIN CI: Stadion PSK Putinaca, gledalaca 150, sudija Krmar(Ruma).Strelci: Vukoti} u 29. i 33, M.Mudri} u 39, Graovac u 70. i Crevar u 79. za PSK Putince,a J. A{}eri} u 23 minutu .za Sremac. @uti kartoni: Crevar(PSK Putinci), M. Radovac (Sremac).

PSK PU TIN CI: Jovi~i} 7, Graovac 7, Ili} 7, Stankovi} 7, ^ali} 7 (Al~akovi} ), Oparu{i} 8, Mitrovi} 7 (Crevar 7), A. Mudri} 8, Gligori} 7, M. Mudri} 7 (Gwatovi}), Vukoti} 8.

SRE MAC: M.Radovac 8, Motika 6, Gagi} 6, M.Radovac 6, A.Radovac 6, Radojevi} 8, J.A{}eri} 5, Ivani{ 6, R. A{}eri} 5.

Razigranim Putin~anima,, nisu mogli da se suprostave nemo}ni gosti iz Dobinaca.

T. Sta ni {i}

Bo do vi s klu pe

Sre mac (De~) – OFK Bre sta~ 3:1 (1:0) DE^: Igrali{te Sremca, gledalaca 50, sudija Orlovi}(Obre`). Strelci: Z|elari}, Mijatovi} i Vuleti} za Sremac, Strahiwa Mladenovi} za OFK Bresta~. @uti karton: Dragosavac (OFK Bresta~).

SRE MAC: Petkovi} 6, @.@ivanovi} 6, Pavi~i} 7, M. @ivanovi} 7, Mijatovi} 7, Drqa~a 7, Vuleti} 7, Kresojevi} 7, Z|elari} 7, Medi} 7, Jovanovi} 7.

OFK BRE STA^: Paliku}a 7, Kne`evi} 7, Petkovi} 6, Beli}

Po pin ci – Na pre dak 1:0 (0:0) PO PIN CI: Seoski stadion, gledalaca 60, sudija Mili~evi} (Ruma).Strelac: Vargec u 62. minutu. @uti kartoni: Sirixanski, Mu{kiwa, Tica (Popinci), M.Manojlovi}, N.Banova~ki (Napredak).

PO PIN CI: Rado{evi} 8, [arec 8 (Erceg 8), Mu{kiwa 8, Vargec 9, Krasni}i 8, Sirixanski 8, Pejovi} 8, Opa~i} 8, Novi} 8 (Ninkovi} 8), Baki} 8 (Mitrovi} 8), Tica 8.

NA PRE DAK: S.Manojlovi} 6, Tri{i} 6, B.Jovanovi} 6, Savkovi} 6, O.Ugarkovi} 6, Arbutina 6, Kokanovi} 6, D.Be`anovi} 6, M. Marjanovi} 6, B. Banova~ki 6 (Bogojevi} 6), N. Banova~ki 6 (Gakovi} 6).

P. Ko va ~e vi}

Slo ven – Ka me ni 3:1 (3:0) SI BA^: Igrali{te Slovena, gledalaca 100, sudija Maksi} (Ogar). Strelci: Z. Vidakov u 2.i 22. i Bosan~i} u 27. za Sloven, Filipovi} u 58. minutu (iz pena-

Bo rac (M) – Sre mac (J) 10:1 (2:1)

Zmaj – Bu du} nost 3:2 (2:2)

MAR TIN CI: Igrali{te Borca, gledalaca 100, sudija Mirjana Doki} (Sremska Mitrovica).Strelci: Dobrota u 7, 47. i 80, R. Male{evi} u 40, Jankovi} u 50. i 68, Obrenovi} u 53, 63, 72. i 74.za Borac, Mari~i} u 19. minutu za Sremac. @uti kartoni: Gruji}, M. Simovqevi}(Sremac).

BO RAC: Jandi} -, Alimpi} 7 ([umarski 7), [panovi} 7 (Lazi} 7), Gu`vi} 8, R.Male{evi} 8 (Stanki} 7), Z.Male{evi} 7, Mati} 8, [ar~evi} 7, Jankovi} 8, Obrenovi} 9, Dobrota 8.

SRE MAC: Jan~i} 5, Kne`evi} 5(Stanki} 6), M.Gvoka 6, Plav{i} 6, N.Gvoka 6 (Dani~i} 5), Gruji} 6, M.Simovqevi} 6, Mari~i} 7, S.Simovqevi} 5, Stanojevi} 6, @ivanovi} 5 (Mocowa).

Preslabi gosti su jo{ i dobro pro{li.

R. Me |e do vi}

NO ]AJ: Igrali{te Zmaja, gledalaca 200, sudija Mihajlovi} (Sremska Mitrovica).Strelci: M.Gospovi} u 28, Marko Vu~enovi} u 32. i Toji} u 59. za Zmaj, M.Petrovi} u 9. i Tufegxi} u 13. minutu za Budu}nost.

ZMAJ: Savi} 9, Vuga 8, D. Bugarski 8, M. @ivkovi} 8, R. Sretenovi} 8, Zackalicki 8, \uri} 8, Mihajlo Vu~enovi} 8, Marko Vu~enov i} 9, M. Gospovi} 9 (A.Sretenovi} 7), Toji} 8 (D.Gospovi}).

BU DU] NOST: D.^upi} 8, Jesereti} 8, Mihajlovi} 7, Simeunovi} 8, Bo`jakovi} 8, Gruji} 6, Tufexi} 6 (Bugarski 7), S.^upi} 6(D.\uki} 6), Savi} 5, Rogo 6, M.Petrovi} 6.

N. Og we no vi}

Slo bo da – Gra ni ~ar 2:1(1:1) [A [IN CI: Igrali{te Slobode, gledalaca 50, sudija Popovi} (La}arak).Strelci: Nedeqkovi} i Zmijanac za Slobodu, Vasili} za Grani~ar. @uti karton:Stefanovi}(Grani~ar).

SLO BO DA: S. Popovi} 8, @egarac 7, A. Brkovi} 7, M. Popovi} 7, Nedeqkovi} 8, G. Malenkovi} 8, Milutinovi} 8, Lu~i} 7, Zmijanac 8, @. Brkovi} 8, M.Malenkovi} 7.

GRA NI ^AR: Stevi} 7, Stefanovi} 6, Bosanac 7, Pe~enca 7, Milinkovi} 8, Veselinovi} 7,

1.Bo rac(M) 15 2.Bu du} nost 15 3.Zmaj 14 4.Fru {ko g. 15 5.Slo ga(^) 14 6.Mi tros 15 7.Gra ni ~ar(-1) 15 8.Bo rac(VR) 15 9.Slo bo da 15 10.Sre mac(J) 15

13 9 8 7 6 5 5 4 3 3

1 1 3 4 0 6 2 6 4 4 2 8 3 7 1 10 4 8 3 9

52:12 41:23 26:21 16:34 32:26 30:35 17:27 31:49 23:42 29:41

40 29 24 23 22 17 17 13 13 12

Slo ga – Fru {ko go rac 2:2(1:1) ^AL MA: Igrali{te Sloge, gledalaca 50, sudija Tre}akovi} (Sremska Mitrovica). Strelci: Draganovi} u 39. i A}imovi} u 82. za Slogu,a M.Trni} u 17. i B.Vukojevi} u 46. minutu za Fru{kogorac. @uti kartoni:A}imovi}(Sloga), Leki}, D.Grabi}, S.Vukojevi}(Fru{kogorac).

SLO GA: \oki} 6, Antoni} 7, Bojani} 5, M. Cvjeti} 5, Draganovi} 6, Majstorovi} 6, Kere{evi} 6, Zec 7, Sekuli} 8, Cvjeti} 5, Juri{i} 6 (^orak 6).

FRU [KO GO RAC: J.Grabi} 8, ^amprag 6, B.Vukojevi} 6, S.Vukojevi} 6, Leki} 7 (V.Trni} 7), Ko~i} 7, M.Trni} 6, Todi} 6, Duki} 6, \ori} 8, D. Grabi} 7.

S. Pet ko vi}

Re mi s pe na la

Gra ni ~ar – Srem 1:0 (0:0) 7, Dragosavac 7 (Lazi} 6), Stefan Mladenovi} 6, Sretkovi} 6, D.Glu{ac 6 (B.Kova~evi} 6), Strahiwa Mladenovi} 6, Savi} 6, D. Kova~evi} 6. S. Or lo vi}

Ze~evi} 6, Danilovi} 7, Makivi} 7, Vasili} 7, Poli} 8.

S. Ne deq ko vi}

[A [IN CI: Slo bo da – Gra ni ~ar 2:1, NO ]AJ: Zmaj – Bu du} nost 3:2, VE LI KI RA DIN CI: Bo rac – Mi tros 5:3, MAR TIN CI: Bo rac – Sre mac(J) 10:1, ^AL MA:Slo ga – Fru {ko go rac 2:2.

OP [TIN SKA LI GA SR. MI TRO VI CA II

OP [TIN SKA LI GA PE ]IN CI

OBRE@: Igrali{te Grani~ara, gledalaca 50, sudija Miji}(Batajnica). Strelac: N.Orlovi} u 70. minutu. @uti kartoni: Milo{ Nikoli} (Grani~ar), An|eli}(Srem).

GRA NI ^AR: Leovac 7, I.Nikoli} 6, Obri} 6, D`akula 6, Mihajlovi} 6 (N.Orlovi} 8), I.^avi} 6, Zori} 7, Ma`i} 8 (M.Nikoli} 6), Lisulov 7, Pale`evi} 6, S.^avi} 6.

SREM: G.Rogi} 8, Mari~i} 6, @ivanovi} 6, Rankovi} 6, Mati} 6, Blagojevi} 6, An|eli} 6, Rajkovi} 6, [teti} 7, Bajlovi} 7, ^avi} 6.

Rezervista Nikola Orlovi} doneo je doma}inima zaslu`enu pobedu.

Z. Mu ji}

Bo rac (VR) – Mi tros 5:3 (2:3) VE LI KI RA DIN CI: Stadion Borca, gledalaca 60, sudija Mihajlo vi}(Sremska Mitrovica).Strelci: Jovanovi} u 22, 33, 48.i 54. i Kova~evi} u 56. za Borac, a Lazi} u 20. i 43.i Markovi} u 35. minutu za Mitros.@uti kartoni: Jeli}, B.Peri} (Borac), [imi} (Mitros).

BO RAC : Nikoli} 8, Nedi} 8, J.Peri} 8, Eri} 8, Mitrovi} 9, B.Peri} 8, Cerovac 8, Kova~evi} 8, Jovanovi} 9, Tomi} 8, Jeli} 8.

MI TROS: Macanovi} 6, Radovanovi} 6, Reli} 6 (Mijatovi} 7), [imi} 6, Krsti} 6, Markovi} 7(Simi}), Mataruga 7, Alimanovi} 7(Tomi} ), ]iri} 7, Lazi} 8, Ivkovi} 7.

B. La }a rac

Srem – Haj duk 2:2 (0:2) SU BO TI [TE: Vi tez – Slo bo da 3:0 (go sti ni su do {li), OGAR: [u mar – Lo vac 4:1, SI BA^: Slo ven –Ka me ni 3:1, OBRE@: Gra ni ~ar – Srem 1:0, PO PIN CI: Po pin ci – Na pre dak 1:0, DE^: Sre mac – OFK Bre sta~ 3:1. Mla dost iz Pr ho va je bi la slo bod na.

1.[u mar 20 17 2.Slo ven 20 17 3.Po pin ci 21 16 4.OFK Bre st. 20 11 5.Sre mac(De~)21 10 6.Na pre dak 20 10 7.Ka me ni 20 7 8.Mla dost(P) 20 7 9.Lo vac 21 7 10.Srem 20 6 11.Slo bo da 21 5 12.Gra ni ~ar 20 5 13. Vi tez 20 3

2 1 0 3 1 4 4 5 3 8 1 9 3 10 1 12 1 13 2 12 2 14 1 14 1 16

80:13 56:13 56:17 38:27 43:35 51:37 39:54 39:41 32:53 23:39 23:53 27:41 15.87

53 51 49 37 33 31 24 22 22 20 17 16 10

la) za Kameni. @uti kartoni: Bosan~i} (Sloven), Ili}, Cveji} (Kameni). Crveni kartoni: Bosan~i}(Sloven), Sretin (Kameni).

SLO VEN: Vol~evski 8, B.^iki} 8, Markovi} 8 (Dupor ), Vukin 8, Bosan~i} 8, Kari} 8, Z.Vidakov 9, Gruji} 8 (Nenadov 8), Gmizi} 8, Mitrovi} 8, Mihi} 8.

KA ME NI: Gavrilovi} 7, Dobrikovi} 7, Lazi} 7(Sretin), S.Balaban 6, Blanu{a 6, Madacki 6, Draga{ 7, Ili} 6 (Cveji} 7), Kne`evi} 6, Skorupan 6 (Jovanovi}), Filipovi} 7. \. Vi da kov

SREM SKA RA ^A: Igrali{te Srema, gledalaca 100, sudija Radovanovi} (La}arak).Strelci: Le{i} u 56. i Kosani} u 92. (iz penala) za Srem, Kqaji} u 38.i Zeqkovi} u 44. minutu za Hajduk.@uti kartonki: [upuri}, Marjanovi}, \akovi}(Srem), Vukoli}, [u}ak(Hajduk).

SREM: Kosani} 7, Gvero 6, [upuri} 6, Inosavqevi} 7, Raji} 6, Milovanovi} 7, [aganovi} 6 (Vi}enti} ), Stefanovi} 6, [ivoqicki 6 (Marjanovi} 7), Le{i} 6(Trivuni} ), \akovi} 7.

HAJ DUK: Vukoli} 6, Stevan~ev 7, Zeqkovi} 6([u}ak 6), Vidovi} 6, Kotarli} 7, Mari~i} 6, Halilovi} 7, Ili} 7, Xaki} 6, \or|evi} 6, Kqaji} 7.

Posle dve po~etni~ke gre{ke doma}e odbrane Divo{ani su poveli sa 2:0.U nastavku doma}ini kre}u `estoko. Le{i} je iz slobodnog udarca s 30 metara smawio rezultat. Ipak, kada su svi o~ekivali pobedu gostiju, golman Vukoli} nepotrebno ru{i \akovi}a u svom kaznenom prostoru, a sa penala poravnava golman Kosani}.

S. Va si qe vi}

Na pre dak – BSK 1:3 (1:0) [U QAM: Igrali{te Napretka, gledalaca 50, sudija No-

ZA SA VI CA:Slo ga – Bo sut 1:3, [U QAM:Na pre dak – BSK 1:3, RA DEN KO VI]:Bo rac – Pla ni nac 3:0, SREM SKA RA ^A:Srem – Haj duk 2:2.Gre gu rev ci su bi li slo bod ni.

1.Srem(-1) 2.Haj duk 3.Bo rac(R) 4.Bo sut 5.BSK 6.Na pre dak 7.Gr gu rev ci 8.Slo ga(Z) 9.Pla ni nac

15 14 15 15 14 14 14 14 14

10 9 9 5 5 4 5 4 2

3 2 2 3 2 4 4 6 2 7 5 5 2 7 2 8 2 10

31:15 37:11 31:18 27:26 20:26 19:27 24:35 14:20 9:32

32 29 29 19 17 17 17 14 8

vakovi} (Sremska Mitgrovica).

Strelci: Andri} u 25. za Napredak, A. Plemi} u 49, Jovi} u 53. i Ili} u 80. minutu za BSK. @uti kartoni: Andri} (Napredak), Pu{karevi}(BSK).

NA PRE DAK: Kqaji} 7, Ostoji} 5, Zari} 6, Stanimirovi} 6, Koji} 7, Simi} 7(Mi{~evi} ), Vasi} 5, Vuleti} 6, Andri} 6, Juri{i} 5, Petkovi} 5 (Gruji} ).

BSK: Dragojevi} 7, T. Plemi} 6, Kresojevi} 5, B. Jovanovi} 6, Ratkovi} 6 (I. ]iri} ), Roki} 6, M. Ili} 7, Pu{karevi} 6, Jovi} 7 (D. Plemi} ), A. Plemi} 7, S. Laketi} 6.

Gosti kaznili sve proma{aje doma}ina.Gruji} nije postigao gol i kada je bio sam ispred Dragojevi}a.

D. Ri sti}

SPORT

dnevnik POLUFINALE PLEJ-OFA NBA LIGE PO KONFERENCIJAMA

Ma ja mi ju tri ler u Bo sto nu Ve li ka troj ka no si la je Ma ja mi Hit do mo `da i pre lom ne po be de u po lu fi na lu Is to ka s Bo ston Sel tik si ma - 98:90 (86:86 u re gu lar nom to ku). Le bron Xejms, Dvejn Vejd i Kris Bo{ za be le `i li su 83 od 98 po e na svog ti ma ukqu ~u ju }i svih 12 u do dat nih pet mi nu ta - kao i 35 od 45 sko ko va.

Vejd 28, a Bo{ 20 i 12 sko ko va. Do ma }in je u pro du `et ku {u ti rao 1/6 iz igre i iz gu bio ~e ti ri lop te.

Pirs je upi sao 27, Alen 17, Ra `on Ron do skrom nih de set po e na i pet asi sten ci ja, ali je igrao s ozbiq nom po vre dom le ve ru ke. Ke vin Gar net sve den je na se dam po e na i de set sko ko va. Ne nad Kr sti} ni je ula zio u igru.

Duel Le bro na Yej msa i Ra `o na Ron da u Bo sto nu

Ni ko dru gi u ti mu s Flo ri de ni je uba cio vi {e od ~e ti ri po e na.

- Sve sni smo da }e ovaj tim sti }i ono li ko da le ko ko li ko ga mi od ve de mo - re kao je Dvejn Vejd.

Bo ston, pro {lo go di {wi fi na li sta, mo gao je da do bi je me~ za 48 mi nu ta, ali je Pol Pirs pre u zeo od go vor nost u po sled wem na pa du, ~e kao da is tek ne vre me i pro ma {io {ut ka kvim se pro sla vio mno go pu ta u ka ri je ri. Sa da Kel ti mo ra ju da do bi ju tri utak mi ce za re dom, od ~e ga dve u Ma ja mi ju. Ne }e im bi ti la ko.

- Svi zna mo {ta mo ra mo da ura di mo, ne ma po tre be da pri ~a mo o to me. Ako uspe mo, bi }e fe no me nal no - iz ja vio je Rej Alen.

Vejd (11 po ra za za re dom u Bo sto nu) i Xejms (13 po ra za na po sled wih 15 go sto va wa) raz bi li su ma ler ko ji ih na par ke tu Sel tik sa pra ti ve} ne ko li ko se zo na. Na pret hod nom me ~u su, za jed no sa Bo {om, da li 44 po e na, sa da je sa mo Le bron imao 35, uz 14 sko ko va,

Kr sti }ev do sko ra {wi tim, Okla ho ma si ti Tan der, vra tio je pred nost do ma }eg te re na u se ri ji s Mem fis Gri zli si ma, po be div {i re zul ta tom 133:123. Po sle 48 mi nu ta bi lo je 96:96, za tim 109:109, pa 119:119 i tek je u tre }em pro du `et ku Okla ho ma pre vag nu la. Me~ je po ~eo u 20.30 ~a so va po lo kal nom vre me nu, a za vr {io se „de be lo” po sle po no }i. Mem fis je iz nu dio pr vi pro du `e tak troj kom Kon li ja, dru gi troj kom Vas ke za, a tre }i iz od boj ke Mar ka Ga so la.

Sva tri pu ta su go sti ima li {an su da po stig nu ko{ za po be du, ali su Ra sel Vest bruk (dva pu ta) i Ke vin Du rent bi li ne pre ci zni. Vest bruk je za vr {io utak mi cu sa 40, Du rent sa 35, a Xejms Har den sa 19 po e na, dok su kod gri zli ja naj e fi ka sni ji bi li Zek Ren dolf (34p, 16sk) i Mark Ga sol (26p, 21sk).

Pe ti me ~e vi Ma ja mi ja i Bo sto na, od no sno Okla ho me i Mem fi sa na pro gra mu su u no }i iz me |u sre de i ~e tvrt ka.

VELIKI PEH ZADESIO HEMOFARM [TADU

Bez Yor da na u fi ni {u se zo ne Am bi ci je Vr {~a na u ko {ar ka {koj Su per li gi Sr bi je pre tr pe le su ozbi qan uda rac ve {}u da Xe rom Xor dan ne }e mo }i da po mog ne eki pi u pre o sta la ~e ti ri ko la i plej-ofu. Xor dan se u pe tak po sle tre nin ga po `a lio na bo lo ve u sto ma ku, usta no vqe no je da ima upa lu sle pog cre va, ko je mu je iste ve ~e ri ope ri sa no. Ja maj ~a nin je u bol ni ci i uspe {no se opo ra vqa, ali na par ket ne }e mo }i u do gled no vre me.

Tre ne ru @eq ku Lu ka ji }u za Ye rom Yor dan bor bu pod ko {em osta li su Sa vo - Tul sa. Draf to va li su ga Mil vo ki vi}, Ma ra{ i Bo `o vi}, od ko jih Bak si kao 44. pi ka, ali su Wu jork ni je dan ni je kla si ~an cen tar, a Nik si ot ku pi li pra va na we ga mo ra }e da po mog ne i mla di Uro{ (ne zva ni~ no) za mi lion do la ra. U Pe tro vi}, mo `da i ju ni or Lu ka me ~e vi ma Su per li ge be le `io je Mi tro vi}. Xor dan (24, 213 cm) je u pro se~ no 9,5 po e na, 4,6 sko ko va i Vr {ac sti gao sa uni ver zi te ta jed nu blo ka du.

sreda11.maj2011.

DEJAN STANOJEVI], TRENER VATERPOLISTA VOJVODINE

Igra mo iz nad re al nih mo gu} no sti Pred va t er p o l i sti m a Voj v o d i n e je jo{ jed n a utak m i c a fi nal ne se ri je plejofa pr ven stva Sr bi je sa Par ti za nom. Igra se u pe tak u No vom Sa du na ba ze nu Sla na ba ra (19 ~) ka da }e za No vo sa |a ne bi ti za vr {e na uspe {na se zo na. Mo `da za vr {e tak za ne ke ni je pri me ren, jer je Par ti zan u pr vom me ~u fi na la na be o grad s koj Ba w i c i ube d qi v o nad i grao Voj vo di nu 16:4, a fa vo rit je i u dru gom me ~u. No, ne tre ba smet nu ti s uma da je iza No vo sa |a na ne iz ve sna po lu fi nal na se ri ja sa Cr ve nom zve zdom.

- Se zo na je za nas prak ti~ no za vr {e na po lu fi nal nom se ri jom. Bez ob z i r a ko j a eki p a igra u fi na lu sa Par ti za nom zna se od nos sna ga i kva li te ta.

Za vr {e tak po lu fi na la i pla sman u fi na le sa Par ti za nom je kru na na {e se zo ne, ko ja je bi la ve o ma zna ~aj na i uspe {na. Ono {to smo u naj sme li jim pla no vi ma za mi sli li us pe li smo da ostva ri mo. Pla si ra li smo se u fi na le Ku pa i Pr v en s tva Sr b i j e i igra l i smo dru gu go di nu za re dom u Evro l i g i. Kao naj m la | i sa stav us pe li smo da ~ak u po sled wem ko lu od lu ~u je mo i o pla sma nu u dru gu fa zu - ka `e {ef stru~ nog {ta ba Voj vo di ne De jan Sta no je vi}.

Ne tre ba za bo ra vi ti ni ~i we ni cu da se Voj vo di na u naj ve }oj me ri osla wa na igra~ ki po gon na stao u wi ho voj va ter po lo {ko li i da se sva ke se zo ne su o ~a va sa od la skom igra ~a.

De vet mo ma ka je oti {lo iz klu ba za pro te kle tri go di ne, a sa mo pet wih pro {le se zo ne.

Prat kti~ no sa no vom eki pom No vo sa |a ni su us pe li da po no ve re zul tat od pro {le go di ne, {to je naj ve }i uspeh klu ba u isto ri ji du goj 75 go di na.

- Po sled wih ne ko li ko go di na stal no se su o ~a va mo s od la sci ma igra ~a, jer ne mo `e mo da ih za dr `i mo. Sa mo onaj ko ra di u ta kvim uslo vi ma zna ko li ko je tru da i ra da ulo `e -

no da se ta kvi od la sci uspe {no na do me ste. Za to smo stal no pri nu |e ni da ra di mo sa ju ni o ri ma, pa smo po di gli ni vo ra da pro te klih go di na sa mla |im ka t e g o r i j a m a. Kao pro dukt do brog ra da u klu bu je i ~i w e n i c a da ve } i n a na { ih igra ~a na stu pa za raz ne re pre zen ta tiv ne se lek ci je. ^vr sto sto jim iza svog ra da i kva li te ta igra ~a na ~i ji sam raz voj uti cao, a ka ko se taj rad oce wu je za vi si od po zi ci ja s ko jih se gle da. Na sva kom tre nin gu

Par ti za nom, ali mo ram da na gla sim da mi ni smo bi li na ni vou eki pe ko ja igra fi na le dr `av nog pr ven stva u toj pr voj utak mi ci.

Sta n o j e v i} na g la { a v a da Voj vo di na igra iz nad re al nih mo gu} no sti i da za to do la zi do pro ble ma, jer se stva ra ne re al na sli ka da mom ci mo gu da is pa ri ra ju i mno go ja ~im ti mo vi ma od se be.

- Mo ji igra ~i mo ra ju u sva ku utak mi cu da u|u sa po bed ni~ kim men ta li te tom bez ob zi ra

jo{ do sta ra da u sva kom po gle du da bi smo im se pri ma kli.

Voj vo di na se ve} okre }e na red noj se zo ni sa `e qom da se na p ra v i ~e t vo r o g o d i { wi plan i pro gram ra da.

- Ciq je da za dr `i mo po sto je }u eki pu i da pro ba mo da pro sek go di na sa 19 po dig ne mo na 23 ili 24. Mo gu }e je da nam po no vo odu ne ki igra ~i, za to ve} sa da u pri ~u uvo di mo mom ke 94, 95 i 96 go di {te. Na dam se da }e mo us pe ti da za dr `i mo tim, ali mo ra mo da mi sli mo i na dru gu

da jem mak si mum i tru dim se da svo jim igra ~i ma pru `im sve {to mo gu. Ako ne ko mo `e bo qe u ova kvim uslo vi ma ne ka se po nu di. Pi ta we {ta bi i ka ko bi bi lo da imam na ras po la ga wu ja ~i tim. Mo ram da is tak nem i da Voj vo di na na sva koj utak mi ci igra ka ko mo `e, a ka da se su o ~i sa ne kom ja kom eki pom on da igra ona ko i ono li ko ko li ko joj ri val do zvo li. Ta ko je bi lo i u du e lu sa

na kva li tet ri va la. To mi je ve o ma va `no ka da bi ram igra ~e.

Na rav no, da oni tre nut no ne mo gu da pa ri ra ju igra ~i ma ka li bra Pr la i no vi }a, Pi je tlo vi }a ili Vu ja si no vi }a. Za tim, ne tre ba za bo ra vi ti ni ~i we ni cu da ce la eki pa Voj vo di ne ko {ta kao je dan pro se ~an evrop ski igra~, pa on da po re |e wa sa bi lo kim pa da ju u vo du.

Svet san sam gde smo mi u od no su na Par ti zan i da nam pred sto ji

op ci ju. Ni ko nam ne mo `e od u ze ti da smo na pra vi li ve li ki po mak u igri i da su na {i igra ~i na pre do va li i ekip no i in di vi du al no. To je pro dukt du go go di {weg ra da. Ne ka da su na {i igra ~i od la zi li u ma lo po zna te eki pe, ako su i od la zi la, a da nas od la ze u ozbiq ne evrop ske klu bo ve. I ka da ne mo `e mo da ih za dr `i mo, bar smo na to po no sni - is ta kao je Sta no je vi}.

G. Malenovi}

Fo to: F. Ba ki}

ZAVR[ENA REGIONALNA LIGA VETERANA

Po ~e tak i kraj pokraj Ti se Va ter po li sti ve te ra ni iz re gi o na za vr {i li su tak mi ~ar sku se zo nu ta mo gde su je i za po ~e liu Be ~e ju. Naj vi {e raz lo ga za ra dost ima li su do ma }i va ter po li sti, ko ji su u fi nal nom me ~u, re zul ta tom 12:8 (2:2,4:3,2:2,4:1), sa vla da li vr {wa ke no vo sad ske

od i gra mo faj nal-for, ali ne kao la ne istog da na. Pr vo smo po lo vi nom apri la u Som bo ru igra li po lu fi nal ni deo, gde smo mi po be di li do ma }i na s 19:3, a Voj vo di na je bi la uspe {ni ja od Spar ta ka re zul ta tom 13:7.

Ba l int, Dra g an Do b o ` a n ov, Pe tar Do ro slo va~ ki, Zve zdan Ka pri{, Go ran Kr sto no {i}, Gru ji ca Me di}, I{tvan Me sa ro{, Imre Mol nar, Ati la Pin ter, Ja no{ Sa bo, Si ni {a Tep { a i Igor [a r a n o v i}.

U~e sni ci ma je pe ha re u ime

ME\UNARODNA REVIJA U KAWI@I

Ga zda g naj bo qi bo rac U Ka wi `i je odr `a na me |u na rod na re vi ja u rva wu gr~ ko-rim skim sti lom. Tak mi ~i li su se pi o ni ri, ka de ti, ju ni o ri i se ni o ri iz Hr vat ske, Ma |ar ske, Slo ve ni je, Slo va~ ke i Sr bi je. Na stu pi lo je pe de se tak bo ra ca, a naj vi {e uspe ha ima li su rva ~i Sr bi je.

Za naj bo qeg do ma }eg tak mi ~a ra pro gla {en je ju ni or ski re pre zen ta ti vac ka wi {kog Po ti sja Kri sti jan Ga zdag, za naj bo qeg ino stra nog u~e sni ka Sa bol~ Fek (Ma |ar ska), a za naj bo qeg su di je La slo Bor {o{ iz Sen te.

Pla sman - Pi o ni ri: 44 kg: 1.

Ben ce Re me te (Po ti sje), 2. Se ba sti jan Na| (Po ti sje), 3. Ako{ Pol gar (Sen ta), Dra gan Vi do vi} (Hr vat ska); 56 kg: 1. Lu ka Dmi tro vi} (Hr vat ska). 2. Erik Fe ke te (Sen ta), 3. Da niel Fej sta mer

(Po ti sje), Da niel Ko ~ar (Slo ve ni ja).

Ka de ti - 63 kg: 1. Sa bol~ Fek (Ma |ar ska), 2. Kri sti jan Ju has (Po ti sje), 3. Edvin Pe wov (Spar tak), Ati la Me gaq (Slov~ ka); 69 kg: 1. Erik Sil va si (Ma |ar ska), 2.

Kri sti jan [i mon (Slo va~ ka), 3.

Da vid Ko va~ (Po ti sje), Er vin Pe wov (Spar tak).

Ju ni o ri: 60 kg: 1. Kri sti jan Ga zdag (Po ti sje), 2. Ve dran Mi tro vi} (Hr vat ska), 3. Dri ta no Haj ri zi (Slo ve ni ja); 74 kg: 1. Pal Ko te{ (Ma |ar ska), 2. @olt Mol nar (Po ti sje).

Se ni o ri: 66 kg: 1. Ako{ Mol nar (Sen ta), 2. Zol tan Sa kol ci (Ma |ar ska), 3. Ma tej Mar ja no vi} (Hr vat ska); 74 kg. 1. Ru dolf Le rinc (Po ti sje), 2. Ro bert [i gur (Hr vat ska), 3. Ako{ Ko rom (Po ti sje), Ger geq Ha di (Ma |ar ska). M. Mr.

19

Po bed ni~ ka eki pa - pr vi red: I{tvan Me sa ro{, [an dor Ba lint, Gru ji ca Me di}, Zve zdan Ka pri{, Sa {a Ba kra~, dru gi red: Ati la Pin ter, Imre Mol nar (ka pi ten), Ja no{ Sa bo, Dra gan Do bo `a nov, Si ni {a Tep {a, Go ran Kr sto no {i}

Voj vo di ne. U okr {a ju za tre }e me sto su bo ti~ ki Spar tak je sa 7:6 sa vla dao Po let iz Som bo ra.

Kru na iz Osi je ka je slu `be nim re zul ta tom sti gla do pe tog me sta, po {to eki pa iz Pe ~u ja ni je do pu to va la u Be ~ej.

- Po sle li ga {kog de la pr ven stva, do go vo ri li smo se da

Do ma }in fi nal nog de la bi li smo mi u Be ~e ju, oda kle je i kre nuo „ka ra van ve te ra na“ re kao nam je je dan od naj ak tiv ni jih be ~ej skih ve te ra na Zve zdan Ka pri{.

Po b ed n i~ k i sa s tav:Go r an Kr s to n o { i},I{tvan Me s a ro{, Sa {a Ba kra~, [an dor

ini c i j a t o r a ak c i j e uru ~ io Sa {a Di mi tri je vi} iz som bor skog Po le ta. Ni je za bo ra vqen ni naj s ta r i j i ve t e r an @i va Cve ti ~a nin (63) iz no vo sad ske Voj vo di ne, ko me je, ta ko |e, uru ~en pe har. Sve je za vr {e no le pim dru `e wem.

V. Jankov

POLUFINALE PLEJ-OFA ZA @ENE

Sen }an ke la ko do fi na la

Sto no te ni ser ke Sen te, ak tu el ne vi {e stru ke {am pi on ke Sr bi je, ni su ima le te `ak za da tak u po lu fi na lu-plej ofa pro tiv no vo sad ske Voj vo di ne. Pre ma o~e ki va wi ma, u oba me ~a od i gra na u Sen ti ( No vo sa |an ke od u sta le da bu du do ma }in u svom gra du) do ma }e igra ~i ce su sla vi le i pla si ra le se u fi na le.

Sen }an ke su pr vi me~ do bi le 3:1, pri ~e mu je od go {}i iz No vog Sa da je di no Sla |a na Kr sma no vi} us pe la da nad i gra Aliz \ur ~ik 3:0 i do bi je je dan set pro tiv Ane te Mak su ti. Po sle krat kog pre da ha, Voj vo di na je for mal no bi la do ma }in dru gog me ~a ko ji je iz gu bi la 0:3, pri ~e mu je je di no bi lo ne iz ve sno sti u okr {a ju Ma ri ne Ili} i Aliz \ur ~ik, ko ji je Sen }an ka do bi la 2:3. RE ZUL TA TI : Pr vi Sen ta Voj vo di na 3:1 ( Mak su ti - Be ~e jac 3:0, \ur ~ik - Kr sma no vi} 0:3, Mir ko vi} - Ili} 3:0, Mak su ti - Kr sma no vi} 3:1).

Dru gi me~ Voj vo di na - Sen ta 0:3 (Kr sma no vi} - Mir ko vi} 0:3, Be ~e jac - Mak su ti 0:3, Ili} - \ur ~ik 2:3).

Pro tiv ni ce Sen ti u fi na lu bi }e bo qa eki pa iz du e la ^o ka- Ba~ ka To po la.

M. Mitrovi}

20

dnevnikOv [AH SRedOM

sreda11.maj2011.

VOJ VO \ANSKE LIGE

Start u ne de qu

U ne de qu, 15. ma ja, po ~i wu li ge tak mi ~ar skog pod ru~ ja [S Voj vo di ne. [est ko la igra se u pro le} nom de lu a na sta vak tak mi ~e wa (je se wi deo) je 4. sep tem bra.

U pr vom ko lu sa sta ju se: Ba~ka liga: Ba~ ka Pa lan ka – Sr bo bran, Her ce go vac (Gaj do bra) - BT[K Ba~ ka To po la, Vul kan - Pro tek tor (Apa tin) – Pri gre vi ca, Pa no ni ja - Ba~ ka (Pa ~ir), Omla di nac (Ku cu ra) - “Mi qo Vu jo vi}” (Cr ven ka), Adi ce (No vi Sad) – Sen ta.

Banatska liga: Naf ta gas 2 (Ele mir) - Pro le ter (‌ ^o ka), Par ti zan (To ma {e vac) - Rad ni~ ki (Ko vin), “Ba ta ]o si}” (Opo vo) - Slo ga (Plan di {te), Le h el (Mu ` qa) - PA[K (Pan ~e vo ), Bi le }a nin (Se ~aw) - Ali bu nar, Me len ci (Ru san da) - Uni rea (Ri ti {e vo).

Sremska liga: Ce ment (Be o ~in) - Haj duk (Be {ka), “Car Uro{“ (Ja zak) - Sre mac (Voj ka), Slo ga (In |i ja) - Sre mac (^e re vi}), “Ste vi ca Pu zi}” (Irig) - LSK (La }a rak), Rad ni~ ki ([id) - Slo ven (Ru ma), Sta ra Pa zo va (2) - Ba nov ci Du nav.

JU @NO BA^ KA LI GA

Sed mi ca u Ti te lu

Ju `no ba~ ka li ga star to va la je pr va u ovo go di {wem ci klu su tak mi ~e wa [S Voj vo di ne. U pr vom ko lu po stig nu ti su o~e ki va ni re zul ta ti, a neo bi ~an re zul tat u Ti te lu je pu ni re van{ Bu ba ma re za pro {lo go di {wi isto ve tan po raz.

Re zul ta ti 1. ko la: “Mi hail Taq” (Ve ter nik) – Omla di nac (@a baq) 3,5:4,5, Voj vo di na (No vi Sad) – Su tje ska (Ba~ ko do bro po qe) 4:4, Ti tel – Bu ba ma ra (No vi Sad) 1:7, Zma je vo – An pa san (No vi Sad) 2,5:5,5, Mla de no vo – Haj duk (^u rug) 4,5:3,5, Te me rin slo bo dan.

CU GER NA VEN CU

Me mo ri jal „Sve to zar ]o si}” [a hov ski klub “Ste vi ca Pu zi}” iz Iri ga or ga ni zu je 14. ma ja, u re sto ra nu “Are na” na Iri {kom ven cu, me mo ri jal ni br zo po te zni tur nir “Sve to zar ]o si}” sa po ~et kom u 14.30 ~a so va. Igra se 11 ko la uz kom pju ter s ko pa r o v a w e. Na g rad n i fond iz no si 10.000 di na ra i ras po re |en je na pet nov ~a nih na gra da, a bi }e i spe ci jal nih na gra da. Upi sni na je 300 di na ra, a za omla din ce, `e ne i pen zi o ne re 200 di na ra.

Igra ~i tre ba da po ne su {a hov ske gar ni tu re i is prav ne {a hov ske ~a sov ni ke. Za do dat ne in for ma ci je obra ti ti se na te le fon 062 246 187 (Ste vi ca ^er ni ~ek).

PROBLEM BR. 336

Beli daje mat u dva poteza V. ^e pi `wi „Pro ble mist” 1968.

Re {e we pro ble ma br. 335 (Ku bel, Swi at Szac howy, 1929. I-II pri ze) sa po zi ci jom: be li – Kh6, De1, Tb8, Tf2, Ld3, Lf6, Sa1, Sf4, pe {ak d2; cr ni – Kb2, De5, Tb3, La2, Lb6, pe {a ci a3, d5, f3, g6; je 1.Le4! Na 1...Lb1 sle di 2.D:b1 mat. Na 1...D:f6 sle di 2.d4 mat. Na 1...Td3 sle di 2.S:d3 mat.

Na 1...Tc3 sle di 2.b:c3 mat. Na 1...L:f2 sle di 2.Sd3 mat.

EKIP NO PR VEN STVO OSNOV NIH [KO LA SR BI JE

Zlat ne ^u ru `an ke U Kra gu jev cu je po sle Ka det skog fe sti va la odr `a no i 12. ekip no pr ven stvo osnov nih {ko la Sr bi je. Tak mi ~e we se odr `a va lo u mu {koj i `en skoj kon ku ren ci ji. Pe ti put za re dom, u `en skoj kon ku ren ci ji, sla vi le su ^u ru `an ke i u vi tri ne {ko le „\u ra Jak {i}“ do ne le jo{ je dan po bed ni~ ki pe har. Taj uspeh ostva ri le su: Ta tja na Mar tic ki, Ma ri ca Mi lo va no vi}, Emi li ja Raj ~o i Te o do ra Sla do je vi}. Ma ri ca Mar tic ki bi la je ujed no i naj u spe {ni ja tak mi ~ar ka ko ja je je di na od svih u~e sni ca za be le `i la svih pet po be da. Za du go go di {wi kon ti nu i tet uspe ha ve li ke za slu ge ima wi hov na stav nik i {a hov ski tre ner Bo {ko Tu ca kov.

Pla sman: O[ „\u ra Jak {i}“ (^u rug) 9 bo do va (13,5 po e na), 2. O[ „Vuk Ka ra xi}“ (Ri paw) 8 (10,5), 3. Ma te ma ti~ ka gim na zi ja (Be o grad) 7 (9,5), 4. O[ „^e gar“ (Ni{) 4 (4), 5. O[ „Do si tej Ob ra do vi}“ (Po `a re vac) 2 (4,5), 6. O[ „Ivan Go ran Ko va ~i}“ (Ni {ka ba wa) 0 (3).

Kod mu {ka ra ca su u~e stvo va le sa mo ~e ti ri {ko le pa se igra lo dvo kru `no. Naj u spe {ni ja je bi la O[ “Mi lan Mi li }e vi}” (Be o grad) 11 (18,5), dru go me sto osvo ji la je Ma te ma ti~ ka gim na zi ja (Be o grad) 7 (14,5), tre }e O[ “Jan ko Ve se li no vi}” 4 (9,5) i ~e tvr to O[ “^e gar” (Ni{) 2 (5,5).

ME ^E VI KAN DI DA TA

NO VO SAD SKA LI GA

Za vr {en pr vi krug

Pru `e na ru ka Po sle “kra |e i pre kra |e” No vo sad ske li ge sim bo li ~an na ziv jed ne eki pe, u~e sni ce te li ge, “Pru `e na ru ka” jo{ ni je pri hva }e na od stra ne [S Voj vo di n e. Ipak, No v o s ad s ka li ga po ~i we u pe tak 13. ma ja pod, ka ko su se svi klu bo vi iz ja sni li, do sa da {wim vo | e w em No v o s ad skog {a hov skog sa ve za, sa svim po sle di ca ma i upo zo re wi ma iz [SV. Na daj mo se da }e, ba rem dok se li ga ne za vr {i, ra zum pre o vla da ti i li ga pri hva ti ti u sklo pu ci klu sa tak mi ~e wa [SV. Pa ro vi 1. ko la: ^e ne jac (^e n ej) - Bu b a m a r a (2), “Obi l i}” - @e l e z ni ~ ar, Kra qi ca 2 (Pe tro va ra din) – Pro mo ci ja, Pen zi on er “64”, Dnev nik-Ka pa blan ka – Bo rac, Je din stvo (Ru men ka) - Pru `e na ru ka (Sr. Ka me ni ca).

U Ka za wu (Ta tar stan, Ru si ja) je za vr {en pr vi krug me ~e va kan di da ta za iza zi va ~a svet skog pr va ka. Po sle ~e tri ko la u kla si~ nom {a hu sa mo dve par ti je, od 16 od i gra nih, za vr {e ne su od lu kom i to igra ~a ko ji su vo di li cr ne fi gu re: Kam ski je po be dio To pa lo va u dru goj par ti ji, dok je to isto u~i nio Geq fand pro tiv Ma me |a ro va u tre }em ko lu. U osta lih 14 par ti ja kao da su se igra ~i vi {e kon cen tri sa li na od bra nu ne go na na pad. U ~e tvr tom ko lu sa mo je To pa lov o{trom igrom po ku {a vao da se even tu al nom po be dom iz bo ri za taj-brejk. I kad se ~i ni lo da }e u to me us pe ti, u 40. po te zu pro pu stio je da od i gra od lu ~u ju }i po tez lov cem (Ld4) pa je Kam ski us peo da pre `i vi iz gu bqe nu po zi ci ji i eli mi ni {e To pa lo va.

Za ~u do, Ma me |a rov, iako je bio u ne ga tiv nom sko ru, la ko je pri hva tio re mi pro tiv Geq fan da pri pu noj ta bli fi gu ra i is pao iz da qeg tak mi ~e wa.

Kram nik sa Ra xa bo vim i Aro -

Ga ta Kam ski

wan sa Gri {~u kom re mi zi ra li su sve svo je par ti je i od lu ku osta vi li za ubr za ni {ah. U ubr za nom {a hu Gri {~uk je po be dio Aro wa na a Kram nik Ra xa bo va.

Sle de dva slo bod na da na a pa ro vi dru gog kru ga su: Kram nik – Gri {~uk i Kam ski – Geq fand.

Vo di Rad ni~ ki

Iz bor no za Rad ni~ ku olim pi ja du

U pro sto ri ja ma NIS-a, na Bu le va ru oslo bo |e wa u No vom Sa du, od i gran je po je di na~ ni vi kend tur nir po vo dom Da na po be de. Re dosled igra ~a po slu `io je i kao iz bor ni tur nir za se lek ti ra we igra ~a NIS-a za pred sto je }u Rad ni~ ku olim pi ja du Voj vo di ne.

Pla sman: 1. Mir ko Ko ke za 5, 2.

Fi lip Ko sti} 4,5, 3. @iv ko Ubi pa rip 4, 4. Ra di voj Va si qev 3,5, 57. Mi lo{ Tor bi ca, Mo mir Jo va no vi}, Dra go mir Pa pi} 3, 8-9. Ra di {a Bo ki}, Rat ko Iva no vi} 2, Zo ran Iva no vi} 0 po e na.

U No vom Sa du je za vr {en pro l e} n i deo Li g e klu b o v a pen zi o ne ra No vog Sa da. U~e stvu je de set klu bo va, dvo kru `no po Ber ger si ste mu. Igra se na ~e ti ri ta ble, tem po igre je sat vre me na po igra ~u a sa sta vi eki pa ~i ne da je li ga ja ~a od mno gih me |u zon skih, pa i zon skih, voj vo |an skih li ga.

Igra j u tri Fi d e maj s to r a (Ilij}, Mu j a g i} i Olah) i pre ko 40 is ku snih maj stor skih kan di da ta. Po sle pr vog de la tak m i ~ e w a nad m o} n o vo d i Rad ni~ ki sa De te li na re ko ji je u de vet su sre ta po sti gao se dam po be da uz dva ne re {e na

ANA LI ZI RA NE PAR TI JE

Pri pre ma U Ka za wu je po ~eo Tur nir kan di da ta za iza zi va ~a svet skog pr va ka. Je dan od u~e sni ka je Ga ta Kam ski. I dok su se osta li u~e sni ci za tur nir spre ma li u ti {i ni i ile ga li Kam ski je u apri lu, u Sent Lu i su, na {am pi o na tu SAD, imao po sled we ak tiv ne pri pre me. U od su stvu Na ka mu re po be dio je sa 5 po e na iz 7 par ti ja uz 3 po be de i 4 re mi ja is pred [ul ma na ko ji je imao po la po e na ma we. Od osam u~e sni ka sa mo mla di Rej Rob son je pra vi “ro |e ni” Ame ri ka nac, osta li su se na tu ra li zo va ni iz Evro pe! Za ni mqi vo je da je Kam ski u ~e ti ri par ti je u ko ji ma je vo dio cr ne fi gu re na pr vi po tez be log 1.e4 igrao ~e ti ri raz li ~i ta otva ra wa: Igru ~e ti ri ska ka ~a, Si ci li an ku, Ka ro-Kan i [pan sku par ti ju. U pri lo gu da je mo par ti ju dru gog ko la u ko joj su ri va li “ras pra vqa li” i o pe tom otva ra wu: Fran cu skoj od bra ni.

Kam ski–Ako bjan Fran cu ska od bra na

LI GA PEN ZI O NE RA NO VOG SA DA

NIS-ov VI KEND TUR NIR

dnevnik

is h o d a. Za eki p u na s tu p a j u Mu ja gi}, Na|, Vu~ kov i Dan ko vi}, ina ~e ~la no vi dru go li ga {kog klu ba sa De te li na re, a po vre me no na stu pa ju i re zer vni igra ~i Zo ri}, Ka por, Bra jo vi} i ka pi ten Bran ko Dra ga{.

Pla sman: 1. Rad ni~ ki 16 bo do va (27 po e na), 2. No vo na se qe 13 (24,5), 3. Pr va Voj vo |an ska bri ga da 13 (22), 4-5. “Ol ga Pe trov”, Ko za ra (Fu tog) 12 (21,5), 6. “Ivo An dri}” 6 (15), 7. Ve ter nik 6 (13,5), 8. Sla na ba ra 5 (12), 9. 23 ok to bar 4 (10,5), 10. “Vla di mir Na zor” 3 (12,5).

1.e4 e6 2.d4 d5 3.Sc3 Sf6 4.e5 Po “uput stvu” [taj ni ca: ~vr sta pe {a~ ka struk tu ra u cen tru da je vi {e pro sto ra za igru. Iz be ga va va ri jan tu Ber na sa 4.Lg5, po {to Ako bjan na to vo li da igra 4…d:e4 4...Sfd7 5.f4 c5 6.Sf3 Sc6 7.Le3 Db6 8.Dd2 Kam ski `r tvu je pe {a ka. Ve }i na ana li za i od i gra ne par ti je sa: 8.Sa4 Da5+ 9.c3 c:d4 10.b4 S:b4 11.c:b4 L:b4+ 12.Ld2 L:d2+ 13.S:d2 da ju cr nom do bru kom pen za ci ju za `r tvo va nu fi gu ru.

8...D:b2 9.Tb1 Da3 10.Lb5 Da5 Po ku {a va ju }i bek stvo da mom.

Hi ka ru Na ka mu ra je po ku {ao dva pu ta sa: 10...c:d4 11.S:d4 S:d4 12.L:d4 a6, ali bi le su to te {ke bor be pro tiv To pa lo va i Kar ja ki na ove go di ne u Mon te Kar lu; Za tva ra we be log lov ca sa 10…c4, one mo gu }a va cr nom 11…Lb4, a do zvo qa va be lom ne ke dru ge pla no ve.

11.0–0 c4 12.f5 Sb6 Blo ki ra iz laz cr noj da mi. Na 12...Lb4 13.f:e6 f:e6 14.Sg5 L:c3 15.Dd1 be li ima broj ne pret we i sna `an na pad za `r tvo va nu fi gu ru.

13.De1 Pri pre ma ju }i Le3-d2 da uz ne mi ra va da mu.

13...e:f5 14.a4 Na 14.Ld2 cr na da ma bi us pe la da po beg ne pre ko a2.

14...Le6 Na 14...Lb4 15.Dg3!

(15.Ld2 0–0) 15...L:c3 (15...Le6 16.Sa2!) 16.D:g7 Tf8 17.Sg5 sa bo qim iz gle di ma za be log.

15.Ld2 Lb4 16.T:b4 D:b4 17.Se4!

„DNEV NI KO VA” [KO LA [A HA

O po re klu pa ce ra Sred we je vre me (ho }u re }i – ni je ba{ kraj we vre me) da vam ot kri je mo taj nu kqu~ ne re ~i iz na {eg pod na slo va ovog po gla vqa.

Po pra vi lu, re }i }e te, to je va{ li~ ni, stal ni part ner, ko ji, po va ma, “ni {ta ne zna”, {to na ro ~i to ja sno do ka zu je we go va po sled wa sre} na po be da nad va ma. Po ne kad, pa ce ru su, za vas (a to, po go to vu za vas, zna ~i i – objek tiv no), pro sto igra ~i ~i ju igru ki bi cu je te, zgra `a ju }i se, dok bi ste vi li~ no, raz u me se, do bi li do ti~ nu par ti ju sa la ko }om, i to isto vre me no i kao be li i kao cr ni!

Odi sta, {ta je, i ko je “pa cer”? Kla di mo se da to ni ko od vas ne zna! E pa, slast nam je sa op {ti ti vam re zul ta te na {e spe le o lo {ke eks pe di ci je, ko jom smo pri li kom is ko pa li taj eks klu ziv ni po da tak, od in klu ziv nog zna ~a ja za one ko ji ma je na me we na ova na {a, da ta ko ka `em - }o {ka sta {ko li ca. Elem, sre di nom pret pro {log ve ka, u En gle skoj, u par ti ji osred wih igra ~a, je dan je, ne po sred no pred po be dom, do pu stio da ga pro tiv nik iz ne na di – pa tom. Ovo me dru gom, sre} ni ku, auto spa si o cu, ni je bi lo do voq no da sa mo kon sta tu je: “Pat”!, ne go je spon ta no ti tu li {u }i part ne ra da bi ga iz di gao do iro ni~ ne vi si ne sa ko je se uto li ko ne u god ni je pa da u {o kant no raz o ~a re we – us klik nuo, je zi~ ki sla do stra sno:

“PAT, SER”!!! Tri us kli~ ni ka ov de ni su sa mo ozna ka to na li te ta, ne go i od re |e nog – je zi~ kog po te za. Na rav no, kao {to je po zna to pre ma Za ko nu o jed na ~e wu su gla sni ka ko ji pu tem osmo ze “udru `u ju rad” – “T” sa kra ja pr ve re ~i fu zi o- ni sa lo se, u iz go vo ru, sa onim “S” na po ~et ku dru ge, u “C”, pa se jed no kva zi kur to a zno sa op {te we, ta ko, pre tvo ri lo u eti ke ti ra we – sa isto rij skim po sle di ca ma!

I eto ta ko, po ja va pa ce ra u isto ri ji za sno va na je na jed nom ne spo ra zu mu. ^ak je i Ke res – ne ko vre me je dan od dvo ji ce naj ja ~ih {a hi sta sve ta – ima ju }i opa snog pe {a ka vi {e, svo jim po te zom 1.Kg1??, ko ji pret ho di sle de }em di ja gra mu, kli znuo u jed no po te znu pat-kom bi na ci ju (ili u gu bi tak to ga pe {a ka) svo ga sla bi jeg pro tiv ni ka Hol mo va (1948):

1…Dg4+!!

Ne ke pat-kom bi na ci je, me |u tim, po le po ti i uz bu dqi vo sti ume ju da bu du rav ne i naj e fekt ni jem mat nom na pa du, kao {to ilu stru je sle de }i slu ~aj:

Be l i tu ne sa m o da ima dva pe { a k a ma w e (a i tre } i mu “vi s i”), ne g o mu pre t i i mat u dva po t e z a, sa Dh1+ i Tf5.

Na pr v i po g led, re k lo bi se, mo ` e jo{ sa m o da dva p ut “{ah n e” cr n o g a, kao {to sle d i: 1.Df8 Kf6 2.Dh8+ Kf5 I {ta sad? [a ho va vi {e ne ma.

Bar ne m a onih “pa m et n ih”.

Ali {ta je sa onim ap surd nim?

3.g4+ h:g4 4.Td5+!! e:d5 5.Dc8+!!! D:c8. “Pat, ser”!!!

Us k lik n u Dra g o s lav An d ri} u “[ko l i za ma l e i ve l i k e pa c e r e”.

22.L:c6 b:c6 23.Lb4 D:b2!?

(23...D:a4?! 24.Se4+ Ke8 (24...Kg8 25.Sf6+ g:f6 26.Dg3 mat.) 25.Sc5 Db5 26.Lc3 i da ma je po no vo “uhva }e na”. Na 24.S:c4+ D:b4 25.D:b4+ Kg8 26.S:b6 a:b6 cr ni bi imao ne ku na du na spas.

20...S:a4?! Cr ni je mo gao da po ku {a 20...Sd8!? 21.Sc5 uz pret wu 22. Rf2, 21...f4 22.a5 h6!?

(22...Sc8 23.Dh4+-) 23.Tf2 Dg6 24.a:b6 a:b6 25.Sa4 sa bur nom igrom i jed na kim {an sa ma.

21.Lb4+ Kg8? Cr ni je tre bao da po ku {a 21...S:b4 22.D:b4+ Kg8 23.L:a4 a5 24.Da3 Dd3 25.Dc1 ma da cr na da ma ni ta da ne ma mi ra, na pri mer: 25...c3 26.Sd6 Tb8 27.Lc2 De2 28.L:f5. I cr na po zi ci ja je pro pa la.

22.L:c6 Be li ima od lu ~u ju }u pred nost.

22...Tc8 23.Tf2 Db3 24.Sa5 T:c6 25.S:c6 Ma da i ovaj po tez do bi ja, kom pju ter je u ana li zi “pro vri {tao” za: 25.S:b3 c:b3 26.Db1 b2 27.Tc2 Tc4 28.La3 i b-pe {ak je pao.

25...h6 26.Se7+ Kh7

27.Sg5+! Kam ski sa da do bi ja cr nu da mu i za dr `a va na pad.

27...h:g5 28.Tf3 Pret wa je 29.Th3 mat.

28...g6 29.T:b3 c:b3 30.La3 Tb8 31.Dg3 g4? Gu bi, gu bi al’ – gla vu ne gu bi! Tre ba lo je po ku {a ti: 31...b2 32.L:b2 T:b2 33.h3 g4 32.Dh4+ Kg7 33.Df6+ Kh7 34.Lc1! Cr ni je bes po mo }an pro tiv mat nog na pa da po cr nim po qi ma: 34.Lc1! Th8 (34...b2 35.Dh4+ Kg7 36.Dh6 mat) 35.Lh6 K:h6 36.D:h8+ Kg5 37.g3 b2 38.Dh4 mat.

1:0 Dru gu po be du Kam ski je po sti gao pro tiv El ve sta:

El vest–Kam ski Si ci li jan ka 1.e4 c5 2.Sf3 e6 3.Sc3 a6 4.g3 b5 5.Lg2 Lb7 6.d3 d6 7.0–0 Sf6 8.Sg5 b4 9.Sb1 h6 10.Sh3 Sc6 11.Sd2 g6 12.Sc4 Lg7 13.Lf4 e5 14.Le3 0–0 15.f4 e:f4 16.L:f4 Se8 17.Dd2 Kh7 18.Sf2 Sd4 19.Sg4 h5 20.Sf2 Se6 21.Le3 Tb8 22.Sh3 S8c7 23.Sg5+ Kg8 24.a3 b3 25.c3 d5 26.e:d5 L:d5 27.Se4 f5 28.Sed6 Tf6 29.Lh6 L:g2 30.L:g7 S:g7 0:1 Tre }u pro tiv Na ro dic kog:

Na ro di ci–Kam ski Ka ro-Kan

Le po ta! Kam ski sad mo `e da su mi ra po zi ci ju. Us pe }e da u~vr sti ko wa na d6 ko ji }e mo }i da “har mo ni~ no” ra za ra cr nu po zi ci ju. Po tez 17.S:d5 Db2 18.Sc7+ Kd7 19.S:a8 T:a8 da va lo bi cr no me vi {e {an se.

17...Db2 Cr na da ma osta je u be lom kam pu gde je iz lo `e na mo gu }em na pa du. Po vla ~e we sa 17...De7 ne bi cr nom re {i lo pro ble me po sle 18.Sd6+ Kf8 a)18...Kd7 19.a5 Sc8 20.S:b7+-; b)18...Kd8 19.Lg5 f6 20.S:b7+!

D:b7 21.e:f6 g:f6 (b)21...Kc7 22.D:e6) 22.L:f6+ Kc7 23.Le5+ Kc8 24.L:h8+-; 19.L:c6 b:c6 20.S:f5! L:f5 (20...Dd7 21.Lb4+ Ke8 22.S:g7+ Kd8 23.Sg5+-) 21.Lb4+-.

18.Sd6+ Kf8 Na 18...Kd8 19.Lc3 D:c2 20.Tf2 Db3 (20...Dd3 21.S:b7+ Kc7 22.Sc5+-) 21.S:b7+ Kc7 22.Sc5+-; 18...Kd7 19.Lc3 Da3 20.Dd2 S:a4 21.L:a4 D:a4 22.Ta1+-.

19.Lc3 D:c2 20.S:b7 Kam ski do no si prak ti~ nu od lu ku osta vqa ju }i Ako bja nu da pro na |e naj bo qu od bra nu. Objek tiv no, po te ra za da mom sa 20.Tf2 je la ko da se iz ra ~u na: 20...Db3 21.Tb2 Da3

1.e4 c6 2.d4 d5 3.e5 Lf5 4.Sd2 e6 5.Sb3 Sd7 6.Sf3 Se7 7.Le2 h6 8.c3 Lh7 9.h4 a6 10.Lf4 Tc8 11.h5 c5 12.S:c5 S:c5 13.d:c5 T:c5 14.Sd4 Tc8 15.Da4+ Dd7 16.D:d7+ K:d7 17.Kd2 Sc6 18.S:c6 T:c6 19.Le3 Le7 20.Ld3 L:d3 21.K:d3 Thc8 22.Th3 Ke8 23.Ld4 b5 24.a3 a5 25.Tg3 Kf8 26.f4 Lc5 27.L:c5+ T:c5 28.Tf1 b4 29.a:b4 a:b4 30.Kd2 d4 31.Tc1 Tc4 32.Tf3 d:c3+ 33.b:c3 Td8+ 34.Ke2 Te4+ 35.Kf1 Tc8 36.g3 Tec4 37.Ke2 b:c3 38.Tc2 f6 39.Te3 Kf7 40.Kf3 T8c5 41.e:f6 g:f6 42.Td3 Ke7

43.Te3 e5 44.f:e5 f:e5 45.g4 Kf6 46.Kg3 Kg5 47.Kh3 Kf4 48.Te1 e4 49.Tf2+ Ke5 50.Tf5+ Kd4 51.Tf4 Kd3 52.Td1+ Kc2 53.Tff1 e3 54.Tc1+ Kd3 55.Tfd1+ Ke4 56.Kg3 c2 57.Td8 Td4 0:1 Ko men tar: Qu bo mir Ka va lek Pri pre mio: B. Dan ko vi}

odmor

dnevnik КА КО ОСИ ГУ РА ТИ ДОМ ПРЕ ПУ ТО ВА ЊА

Пред у хи три те ште ту

П

у то ва ње је ја ко до бар на чин да се опу сти те и од мо ри те од свих про бле ма и по сло ва око ко јих сте се бри ну ли зад њих ме се ци. Али уко ли ко ствар но же ли те да се опу сти те он да вам си гур ност ва шег до ма тре ба би ти при о ри тет. Не по сто ји на чин да бу де те пот пу но си гур ни

да ваш дом не ће би ти у опа сно сти, али ово су не ки од са ве та ко ји ће зна чај но сма њи ти ри зик од по вра та ка у пра зну ку ћу и омо гу ћи ти вам да на сво ме пу то ва њу ствар но и ужи ва те без бри жни.

Нај бо љи на чин да од вра ти те па жњу про вал ни ка је да не ко ме од сво јих ком ши ја или при ја те ља да те кључ ка ко би се по бри ну ли да ва ша ку ћа не из гле да на пу ште но. Уко ли ко не ма те ни ког ко ме мо же те по ве ри ти свој кључ, он да би би ло до бро да пре од ла ска бу де те си гур ни ка ко сте за тво ри ли све про зо ре и за кљу ча ли сва вра та. Осим то га, не мој те ре зер вни кључ оста ви ти ис под оти ра ча или ва зе јер су баш то ме ста где их ина че сви оста вља ју и про вал ни ци ће пр во ту по тра жи ти. Чак и ако не ма те на ме ру да оста ви те кључ код њих, оба ве сти те ком ши је да пу ту је те ка ко би обра ти ли па жњу уко ли ко при ме те да се не ко не по знат че сто кре ће око ва ше ку ће или да пре у зму по шту. Ин ста ли ра ње ка ме ре пре ко ко је ће те мо ћи да пра ти те шта се до га ђа око ва ше ку ће пу тем ин тер не та је та ко ђер до бра иде ја, осим то га, на про вал ни ке ће де ло ва ти де мо ти ви шу ће.

В

елика плава рупа у Белизеу, једино природно станиште које угошћује и алигаторе и крокодиле, шуме задњих дивљих горила, најсланије море на свету и острва која нестају. Посетите бар једно од ових места – док их још можете погледати. Чули сте суморна упозорења о скором нестанку великог коралног гребена до 2030., топљењу ледењака у Алпама и снега на планини Килиманџаро за неких 40 година. Истопиће се ускоро и лед на Арктику, а поларни медведи ће нестати. Долазак туриста на ова подручја може их додатно оптеретити, али ако путници поштују околину, њихов долазак може финансијски да обогати подручје и допринесе његовом очувању.

Корални гребен Белизеа Састоји се од низа коралног гребења, које се протеже уздуж обале Белизеа, око 300 км, и део је 900 км дугог Мезоамеричког коралног гребена (протеже се од

Мртво море - лековита оаза која нестаје

Лепоте лагано умиру да и оружани сукоби. Мање шуме значи и мању апсорпцију ЦО2, мање кише и већи утицај на климатске промене.

Мртво море Оно је не само најмртвије него и најнижа тачка на земљи (418 метара испод нивоа мора). Десет пута је сланије од морске воде па људско тело буквано плута по површини. Верује се да садржи минерале корисне за људско здравље. У задњих 40 година Мртво море се смањило за

Мадагаскар последње рајско уточиште

П

“не здра во” до “из у з ет н о не здра во”. Фран цу зи су го сти ко ји се нај ви ше пр же на сун цу. Ви ше од 12 по сто ис пи та них Фран цу за је при зна ло ка ко их на го ди шњем од мо ру уоп ште не бри не за шти та од штет них сун че вих зра ка. Бри тан ци се мо жда те ту ра ју по пла жи, али увек но се кре му за сун ча ње - њих 94 по сто је на гла си ло ка ко ја ко до бро па зе на за шти ту од сун ца. У “нај здра ви је” го сте убра ја ју се Шпан ци, док Фран цу зи ра до свој го ди шњи од мор ис ко ри сте ка ко би се под вр гли пла стич ној опе ра ци ји. Чак 12 по сто њих тр пи бо ло ве са мо због ле по те. Го сти ко ји не ће ба зди ти на ал ко хол и пе ва ти на бал ко ну апарт ма на су Шве ђа ни, ко ји су за у зе ли оно зад ње, при стој но ме сто на ли сти “пи ја них“ ту ри ста.

ХР ВАТ СКА

Ту ри стич ки рад ни ци пре те штрај ком

Т

у ри сте би усред се зо не на хр ват ској оба ли ове го ди не мо гао за те ћи штрајк ту ри стич ких рад ни ка. Раз лог су њи хо ве пла те ко је су чак 17 од сто ис под про сеч не хр ват ске и ко је по сло дав ци, и по ред на ја ва о по ве ћа њу при хо да, не же ле по ве ћа ти ни за 50 ку на. “Иако се за ову го ди ну на ја вљу ју при хо ди од ту ри зма пу но ве ћи од пла ни ра них и ве ћи од за ра ђе них у 2010. го ди ни, ни тко од по сло да ва ца не же ли по ди ћи пла ћу ту ри стич ким рад ни ци ма Сто га смо се ми од лу чи ли про ве сти ан ке ту ме ђу чла но ви ма је су ли за то да на пра ви мо штрајк и то усред ту ри стич ке се зо не”, ка зао је пред сед ник Син ди ка та Ис тре и Квар не ра Бурно Булић.

Он под се ћа ка ко су сви ма у зе мљи пу на уста ту ри зма, од пре ми јер ке па на да ље, а да исто вре ме но ни тко не раз ми шљао о љу ди ма ко ји су за по сле ни у ту ри зму. Бу лић ис ти че да по сло дав ци ко ји при пре го во ри ма за ко лек тив ни уго вор рад ни ци ма не же ле пла ту ди ћи ни за 50 ку на, има ју не то пла те из ме ђу 30.000 и 90.000 ку на. Бу лић упо зо ра ва и на ве ли ки број се зо на ца ко ји по кри ва ју оно што су не кад ра ди ли стал но за по сле ни. При том на во ди ка ко да нас у ту ри зму ра ди све га 1/3 рад ни ка оних ко ји су у ње му ра ди ли 1991. а да 40 по сто њих има ју „ро бо вла снич ке“ уго во ре на од ре ђе но вре ме.

21

МЕСТА КОЈА БИ ТРЕБАЛО ДА ВИДИТЕ ПРЕ НЕГО ШТО НЕСТАНУ

Бри тан ци нај пи ја ни ји

ре ма ној но ви јим ис тра жи ва њи ма бри тан ски го сти се убра ја ју у нај пи ја ни је европ ске ту ри сте. По ис тра жи ва њи ма аген ци је Три па дви зор ко ја је ис пи т а ла 6.700 европ ских ту ри ста о њи хо вим ло шим на ви ка ма на го ди шњем од мо ру, ни ко не пи је то ли ко ко ли ко Бри тан ци! Чак 65 по сто бри тан ских го сти ју на го ди шњем од мо ру пи је ве ћу ко ли чи ну ал ко хо ла не го код ку ће. Но, ни су са мо Бри тан ци ти ко ји то ком го ди шњег од мо ра по ка жу сво ју рас ка ла шну и ло шу стра ну. На дру гом ме сту су Нем ци, по зна ти по сво јој љу ба ви пре ма пи ви. Њих 21 по сто опу сти узде и пи је ви ше не го ина че. Ита ли ја ни пу ше чак 27 по сто ви ше не го ина че. Искре но су озна чи ли да то ком од мо ра жи ве

sreda11.maj2011.

Национални парк Еверглејдс У Еверглејдсу на Флориди живи барем 20 угрожених животињских врста, укључујући пантере, корњаче и разне птице. У самом срцу 2,5 милиона хектара парка налази се огромна мочвара Савграс, највећа такве врсте у свету. Ово је и једино подручје на свету које деле крокодили и алигатори. Угрожава га загађење с пољопривредних поседа, инвазивне врсте, убрзани развој и чињеница да се 60 посто воде преусмерава на околне градове и фарме. Еверглејдс се због тога смањио за пола у односу на 1900. годину. Ово је једино станиште флоридске пантере, а остало их је само 100 на слободи. За 40 година ове дивље мачке би могле сасвим да нестану из дивљине, баш као и 20 других врста које су угрожене.

Мексика до Хондураса). После криволоваца који истребљују Великог коралног гребена у угрожене животињске врсте, поАустралији, ово је по дужини пут горила и шумских слонова. Тропске кишне шуме, као што је други корални гребен у свету. Резерват природе коралног гре- она у Конгу, производе 40 посто бена Белизеа заузима велику већи- кисеоника и служе као извор храну гребена, а укључује и врло не, лекова и минерала. После Амаатрактивне атоле, од којих је нај- зона, река Конго носи више воде Један од најлепших коралних гребена на познатији феномен Велике плаве од било које друге реке на Земљи. свету налази се у Белизеу рупе. Ово је и један од биолошки најразноврснијих екосистема на свету и налази се на УНЕСКОовом попису светске баштине. Нажалост, од 2009. нашао се и на листи угрожених места. Претерана изградња туристичких смештаја, крузери и загађење озбиљно су угрозили гребење. Научници сматрају да су глобално загревање и екстремне климатске појаве изазвали избељиУколико се настави подизање нивоа мора становници Малдива мораће да траже нову домовину вање корала. Процењује се да је у последњих 20 Ту се налази и друга по реду највегодина оштећено и до 50% корал- ћа кишна шума на свету. Према ног гребена Белизеа и многи веру- процени УН-а, ако се не предузму ју да је могућност опоравка равна озбиљне мере заштите, до две трећине шума и јединственог дивљег нули. живота ће нестати до 2040. Шуме Конга Десет милиона хектара шуме Путеви које крче шумари и ру- дели више држава, а свакодневдари осим уништавањем природе, но их угрожава ископавања рурезултирали су чешћим доласцима де, илегална сеча, пољопривре-

Друго плућно крило планете Земље налази се у шумама Конга и све брже нестаје...

Мадагаскар Због милиона година изолације, више од 80 посто флоре и фауне на Мадагаскару не може да се нађе нигде другде на Земљи. Не учини ли се ништа на спасавању четвртог по величини острва на свету, сва шума ће нестати за 35 година. Криволов, сеча шума, неразумно пољопривредно искориштавање земљишта угрожавају и 20 врста лемура. Резервати за њих чине тек пет посто површине острва. Неке врсте биља и животиња ће нестати и пре него што начници успеју да их детаљније проуче.

Малдиви

Од 1.900 малих острва и атола распршених по Индијском океану настањено је само њих 200. И сви имају врло малу надморску висину. Настави ли се подизање нивоа мора, мало научника верује у опстанак ове државе. Године 2008. председник Малдива најавио је да ће држава почети куповати земљиште у Индији и другим И уточиште угоржених врста, Парк Еверглејдс и државама како би само је угрожено загађењем становници имали трећину своје првобитне вели- где да живе у будућности. Вероватно ће нестати и велик чине. Хотели и ресторани који су некад били близу обале сад су део леда на половима, тигрови у и километар даље. Река Јордан Индији, кишна шума Тахуаману једини је извор воде, а будући да и њене шарене птице, као и поИзраел и Јордан немилице кори- речје кинеске реке Јангце. Њен сте речну воду за наводњавање, животињски свет и 400 милиона мало тога стиже до Мртвог мо- људи већ су поприлично расељера. Процењује се да би могло не- ни. Па ако баш и не можете да стати за 50 година. Осим тога, приуштите себи да посетите неко произвођачи козметичких про- од ових места урадите макар маизвода користе Мртво море као ло око себе на очувању планете и свих њених врста. извор сировине.

22

kultura

sreda11.maj2011.

У ОПЕРИ СРПСКОГ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА ПРВИ ПУТ ОВЕ СЕЗОНЕ

„Дон Ђовани” поново на репертоару Чувена Moцартова опера „Дон Ђовани” после више од једне сезоне паузе, поново је на репертоару Српског народног позоришта вечерас и у петак,13. маја, на сцени „Јован Ђорђевић”, у 19 часива. Оркестром ће први пут дириговати Александар Којић, а у главном улогама наступају: Васа Стајкић - у насловној улози, Горан Крнета (Лепорело), Сања Керкез, као гост (Дона Ана), Јелена Кончар (Дона Елвира), Саша Штулић (Дон Отавио), Бранислав Јатић (Гувернер), Сенка Недељковић (Церлина), Жељко Р. Андрић (Мазето)... У представи учествују Оркестар, Хор и Балет Српског народног позоришта и Дечји хор „Бајићеви славуји„ Музичке школе „Исидор Бајић„. Руководилац хора је Ана Ковачић. Опера је премијерно изведена 10. маја 2008, под диригентским вођством Марка Паризота из Канаде, у режији Паула Флидера из Аустрије. Моцартова опера „Дон Ђовани„ једно је од најбољих оперских дела икада написаних. Партитура ове необичне музичке драме настала је на основу Казановине приче о чувеном севиљском заводнику Дон Хуану (Дон Жуану), исписана непогрешивом руком Моцартовог генијалног мајсторства, сабрала је у себи сву ведрину и љупкост шаљиве италијанске опере, као и елементе потресне музичке трагедије, изнова очаравајући публику заносном и свежом лепотом својих арија, али и стављајући оперски ансамбл пред изузетно озбиљне уметничке и извођачке захтеве.

ФИЛОЗОФСКИ КРУЖОК У „АРТ КЛИНИЦИ”

О вишку уживања Кружок „Историјски материјализам“ у Арт клиници у Новом Саду од данас ће сваке друге среде држати радионицу на којој је као први програм најављено читање „Капитала“ и „Основа критике политичке економије“ Карла Маркса. Пројекат уз подршку Фондације „Роза Луксембург“ и Арт клинике реализује Алтернативна културна организација (АКО). Рад кружока модерисаће Зоран Гајић и Жељко Поповић, а као први предавач данас у 18 часова најављен је филозоф Иван Раденковић. Он ће говорити о „Вишку уживања и вишку вредности“ на основу Марксове, Алтисерове, Лаканове, Жижекове литературе, отварајући оквир да се разуме, тумачи, дискутује о теорији по којој, поједностављено речено, вишак вредости долази из вишка радног времена које радник улаже у производ, на чему почива и егзистенција капитала.

„Критика политичке економије није економија. Као регионална дисциплина историјског материјализма, она је учинак епистемолошког прелома и раскида са идеологијом економизма: теоријски прекид са стањем ситуације и откриће новог научног континента. Политичка економија као полицијска дисциплина и економија као универзитетска апстрактна машина прекриле су небо политичке могућности другачијег света. Пошто друштво експлоатације не може бити демократско, а ‘Капитал’ нас уводи у његову производњу, стварање услова за другачије друштвене односе омогућено је увидом у темељну противречност рада и капитала“, наводи се у позиву из Арт клинике, с напоменом да је радионица отворена за све и да су сви заинтересоваИ. Б. ни добродошли.

У БУДИМПЕШТИ

Обележавање Текелијиног јубилеја Матица српска, амбасада Србије у Мађарској и тамошња Самоуправа Срба организоваће у Будимпешти свечаност поводом 250. годишњице рођења великог добротвора Саве Текелије, саопштила је Матица.На свечаном скупу посвећеном првом српском доктору правних наука и председнику Матице српске Текелији, који ће бити одржан у просторијама

наше амбасаде 19. маја, говориће амбасадор Дејан Шаховић, председник Матице Чедомир Попов и председник Самоуправе Срба у Мађарској Љубомир Алексов.Беседу о животу и делу Текелије одржаће генерални секретар Матице српске Душан Николић, а предвиђен је и музички програм у којем наступа новосадски гудачки квартет „Тај”.

ПРИЗНАЊЕ ЗА ФИЛМ „ЖЕНА СА СЛОМЉЕНИМ НОСЕМ”

„Кристална коала” Срђану Кољевићу Српском редитељу Срђану Кољевићу јуче је у амбасадији Аустралије у Београду уручена награда „Кристална коала„ за филм „Жена са сломљеним носем”. Филм је освојио награду публике на Српском филмском фестивалу у

Аустралији, који је прошле године одржан у шест великих градова Аустралије - Сиднеју, Мелбурну, Перту, Аделаиду, Канбери и Вулагонгу. Кољевић је рекао да је заиста срећан што је добио награду Српског филмског фестивала.

„Публика у Аустралији је гласала да победи филм ’Жена са сломљеним носем‘. А видим да овај фестивал у Аустралији напредује из године у годину и што се тиче публике и што се тиче програма и у том смислу сам заиста срећан са овом наградом‘’, рекао је он. Кољевић је додао да је награда, коју му је уручила амбасадорка Аустралије у Београду Хелена Студерт, „једна од најлепших награда„ које је добио за филм. У конкуренцији су се још нашли филмови: „Беса” Срђана Карановића, „Медени месец” Горана Паскаљевића, „Неке друге приче” екс-Ју омнибус редитељки Ивоне Јуке, Ана Марије Роси, Инес Тановић, Марије Џиџеве и Хане Слак, „Тамо и овде” Дарка Лунгулова и „Ђавоља варош” Владимира Паскаљевића. Српски филмски фестивал се одржава сваке године, почев од 2001. када је установљен у циљу промовисања српског филма и српске културе не само српској дијаспори у Аустралији већ и аустралијској публици. У последњих 10 година на њему је приказано 76 филмова.

dnevnik ПЕРИОДИКА: ЗБОРНИК МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА ЛИКОВНЕ УМЕТНОСТИ

Од средњег века до модерне У издању Одељења за ликовне уметности Матице српске недавно је објављен Зборник бр. 38 (Нови Сад, 2010), значајна стручна и научна публикација која периодично излази од 1963. године. Конципиран као публикација коју чине текстови и архивска грађа у распону од уметности средњовековног раздобља до периода модерне, Зборник обухвата различите теме из историје уметности. Прилози петнаест аутора доказују актуелност и важност ове научне дисциплине, што у времену започете реформе универзитетских програма указује на похвалну истрајност предавача и истраживача. На самом почетку, Миодраг Марковић пише о сликару Евтихију, оцу Михаила Астрапе и протомајстору фресака у цркви Богородице Перивлепте у Охриду. У тексту “Слика световне и духовне власти у српској средњовековној уметности”, Драган Војводић на основу петнаестак средњовековних портретских целина које обједињују представе српских владара и црквених поглавара, проучава њихове идејне основе и разматра кључне етапе иконографског развоја. У чланку под насловом “Парк на језеру Ибера Робера у Народном музе-

ју у Београду“, Саша Брајовић и Татјана Бошњак на основу овог дела из Збирке стране уметности, образлажу суму разнородних феномена француске визуелне културе 18. века. Богдан Јањушевић истражује историју, архитектуру, урбанистич-

ки положај и значај објекта Градске куће у Сомбору, саграђене у 18. веку. У студији “Проспект манастира Крушедола у Срему - бакрорез Захарије Орфелина из 1775” Мирослав Тимотијевић пише о сложени-

Нови уређивачки одбор Познато је да поједини бројеви Зборника нису увек пратили уобичајени ритам објављивања (једна свеска годишње). Поменимо само да је од изласка бр. 34-35 (2003) и бр. 36 (2008) протекло пет година, и чини се да, током свог постојања, овај култни часопис није имао тако дугу паузу. Новом уређивачком одбору (А. Кадијевић, Л. Мереник, М. Марковић, Н. Макуљевић, К. Грчев) је било јасно да је таква пракса недопустива, те да периодична публикација уз чије се име везују квалитети, попут веродостојности, угледа и континуитета, нипошто не би смела да “паузира”, посебно због реномеа оснивача и значаја досадашњих аутора којима се поноси. Последње три свеске потврђују да је могуће сакупити довољно квалитетних радова за издавање обимне публикације која би излазила једном годишње. Уосталом, брижљиви одабир аутора и темељан рад увек су добра потврда настојања Одељења за ликовне уметности Матице српске да поред сталних активности (истраживачки рад), одржи висок ниво издавачке делатности.

јем репрезентовању простора у визуелној култури 18. века. У наставку Зборника, Ненад Макуљевић сагледава образовање и делатност архитекте Андреја Дамјанова у контексту османско-балканске културе друге половине 19. века. У тексту “Икона Христовог полагања у гроб из Старе цркве у Сарајеву” Милош Станковић истражује порекло и литургијску функцију иконе која се приписује новосадском сликару Јанку Халкозовићу. Ростислава Гримаљук расветљава почетак делатности и развој “Атељеа витража и мозаика Станишић и синови” из Сомбора, посебно се осврћући на украјинског мајстора Петра Карпљука који је радио у атељеу у 30-тим годинама 20. века. У студији “Поморске битке на Јадрану 1914-1915. на цртежима сликара Николе Јеремића”, Владимир Поповић говори о Јеремићевим цртежима насталим када је сликар као добровољац француске флоте учествовао у биткама између француских и аустријских ратних бродова. Симона Чупић се бави начином на који пројекција социјалне стварности и улога жена у њој конституишу стратегију њиховог представљања у српском сликарству прве половине 20. века. У тексту “Потрошачка култура у изградњи - представа жене у штампаним рекламама (1900-1940)” Миланка Тодић говори у којој мери је рана појава илустрација у популарној структури новинских огласа била показатељ револуционарног померања пажње - са речи на слику. На примерима дела Моше Пијаде, Саве Шумановића, Васе Поморишца и Богдана Шупута, Ненад Радић истражује феномен аутопортрета у српском сликарству прве половине 20. века. На крају Зборника представљена је најновија продукција књига у којима се разматрају теме из различитих периода нашег уметничког наслеђа. Синиша Ковачевић

СА ГОСТОВАЊА У ПОЉСКОЈ И БЕЛОРУСИЈИ

Ходочашће Првог београдског певачког друштва (Специјално за „Дневник”) Ходочашће Првог београдског певачког друштва по Пољској и Белорусији збило се у ускршњој недељи и свуда су нас братски дочекивали са „Христôс воскрêсе!“ На њихове добродошлице хор је одговарао тропарима, стихирама и акатистима, потеклим из пера и душе српских и руских аутора. У Минску нас је поздравио и благословио и владика Филарет лично. Водич Евгеније је срдачно изговорио: „Ми вас јако волимо и надамо се да ће наша љубав изгладити ако нешто није у реду!“ А напротив, све је било предивно. При оваквом путовању када вас запљусне лепота новоизграђених храмова и још више срдачност дивних људи не осећате ни умор ни било шта негативно. Радујете се логорској ватри и спонтано заиграте и запевате иако сте имали већ неколико наступа и пресвлачења и вишечасовног стајања, иако је северни ветар виорио свилене хаљине на отвореном испред велелепних новоизграђе-

Наступ београдског хора у Минску

них храмова. Певало се срчано, не штедећи ни глас ни емоције. У Дому милосрђа, који је и болница и црква, мински мушки квинтет био је у својеврсном си-

Прве певачко позоришне-дружине Наш мудри кнез Милош Обреновић говорио је да је лако одржати српство у средишту, али тешко у граничним крајевима, стога је инсистирао да се дижу школе на периферији српства, у Неготину, на пример, где су убрзо после Београда никле и Певачко-позоришна дружина и школа за девојчице, што је у XIX веку била права реткост и у земљама далеко развијенијим од Србије. Тако је и у католичкој Пољској било ужасно тешко одржати православље и на његовој типичној архитектури, литургији, фрескама и иконама, они који се удубе у говор лица и знакова могу прочитати страх, онај исти који их је терао да укопавају своје богомоље на начин Соломоновог храма у Јерусалиму, Старе цркве на Баш-чаршији у Сарајеву, цркве оџаклије У Лесковцу. Прва богослужења обављана су, заправо, у овим крајевима под шаторима, јер ни таквих богомоља није било.

лабичком респонзоријалном натпевавању са нашим певачима – они са певнице, наши – са простора за хор остварујући савршени стерео осећај. Покретали су емоције на сваком кораку. Певало се и плакало. Верници приређивали стојеће овације. Чак и жене – дојиље нису напуштале литургију, повлачећи се у угао да нахране бебе. Мала деце широм отворених очију, ушију и душица напајала су се духовним мелодијама, а не као наша Цецама и Шабанима! На мене је посебан утисак оставило учешће Првог београдског певачког друштва на Фестивалу „Државни глас“ у манастиру Свете Јелисавете изграђеном пре дванаест година по

архитектонским узорима из XVI века, највећем у Белорусији, а трећем у свету, после Храма Христа Спаситеља у Москви и Светог Саве у Београду. Он има око сто монахиња уз сестринство белих сестара које живе у граду и долазе да помогну. Развиле су се и разне радионице, јер је монашко гесло контемплација и активност. У метоху на тридесетак километара од Минска отац Андреј помаже да се излече наркомани и пијанци и од 130 пацијената излечио је 40 који су остали уз њега да му помажу. Ту се ради без лекара, само на духовном просвећивању, јер само Бог и може да промени човека. Ту је наш хор под управом Светлане Вилић и увек будним духом протојереја Петра Лукића певао дела Корнелија Станковића у дивном респонзоријалном комуницирању са соло баритоном Ђорђем Томићем и соло тенором Марком Ранитовићем, стихиру Чеснокова са псалмодичким солом баритона над вокализом хора, „Тело Христово“ Миодрага Говедарице са солосопраном Марчеле Лукић, код које зачух и аликвотне одјеке над исоном и са хорским репликама које се расцветавају у јубилусни „Алелуја“. Усред поднева мислим да су и Белоруси могли да осете звездано небо Мокрањчеве Друге руковети! На изласку из храма после говора и дарова народ се хору клања као сведима. Обишла сам добар део света, али срдачније дочеке нисам осетила нигде! Гордана Крајачић

kultura

dnevnik

sreda11.maj2011.

23

У КУЛТУРНОМ ЦЕНТРУ НОВОГ САДА ПОЧЕО 6. ФЕСТИВАЛ ФИЛМОВА О ЉУДСКИМ ПРАВИМА „ВИВИСЕКТ”

Освајање слободе или како људе учинити бољим Новосадском премијером играног филма „Сестре“ у режији Владимира Паскаљевића, који говори о трговини људима на овим просторима (судбини двеју сестара које постају објекти секс трефикинга), а затим и мађарским дугометражним документарним филмом „Некажњен злочин“ (о злогласном комунистичком министру унутрашњих послова Бели Бискију одговорним за репресије након Мађарске револуције 1956.) аутора Тамаша Новака и Фружине Шкрабски, прексиноћ је отпочео 6. Вивисект, фестивал филмова о људским правима. Пројекцији филма „Сестре“, у пуној сали КЦНС присуствовали су поред дела глумачке екипе, продуценткиње филма и глумице Бојане Маљевић, и градоначелник Новог Сада Игор Павличић и потпредседница Владе Војводине Ана Томанова Маканова која је истакала важност поштовања људских права и константног унапређења ове области у свакодневном животу.

одржава у адекватној биоскопској сали, је „Освајање слободе“ и као и претходних година представља остварења аутора из целог света који су обједињени у заједничкој мисији – указати на неправде и подстаћи људе да себе и свој свет учине бољим. Колико је то тешко, али надајмо се не и немогуће, посведочила нам је драма „Сестре“ за коју су по елементима истинитих догађаја заједно са редитељем Паскаљевићем, сценарио написале Милена Марковић и Бојана Маљевић. У најкраћем, прича је следећа: у сигурну кућу долази девојка Марија која је успела да се извуче из ланца трговине људима. Претходно физички малтретирана и психички трауматизована полако савладава страх и почиње да се отвара психологу социјалне службе и полицијским инспекторима разоткривајући ужасе кроз које је прошла са својом млађом сестром и другим девојкама заточеним у једном локалу за забаву, у ствари илегал-

Изложба фотографије У холу Културног центра Новог Сада отворена је изложба фотографија која поред осталог илуструју 30 чланова Универзалне декларације о људским правима. Ове фотографије нуде и широку лепезу различитих погледа на свет око нас. Такође, сведоче и о променама које су се догодиле у нашем друштву протеклих година, а из перспективе основних људских права. На изложби која ће трајати до краја Вивисект фестивала, до 14. маја могу се видети фотографије Чиле Давид, Андраша Отоша, Александре Ерски, Габора Ифјуа, Александра Јовановића, Драгутина Савића, Немање Савића, Жељка Шкрбића, Мирослава Руижа, Јарослава Папа и Андрее Палашти. Фестивал је званично прогласио отвореним члан Градског већа задужен за образовање Милан Ђукић који је подсетио на антагонизме и проблеме са којима се суочава савремени свет и ми у нашој земљи, да би истакао и важну улогу коју у образовању и освешћивању друштва има овакав, дешавало се нападан и оспораван, а од почетка изузетно вредан фестивал. Тематски оквир шестог Вивисект фестивала, који се први пут од оснивања

ном борделу негде у српској провинцији. Док траје њена исповест, сестра јој је још увек у рукама макроа. Пошто полиција прикупи довољно доказа креће у акцију и хапси једног од организатора трговине људима и власника бордела...Са доста детаља овај филм приказује механизме и методе деловања једног разгранатог а готово невидљивог система преваре, приморавања на проституцију и ропску експлоатацију жртава. Указује се и на проблеме са којима се суочава поли-

Ана Мандић и Ивана Вуковић у филму „Сестре”

ција и правосуђе – од корупције до лоших правних поступака и решења. Као сестре Марија и Сашка, младе глумице са Академије уметности у Новом Саду, Ивана Вуковић и Ана Мандић оствариле су изузетно упечатљиве улоге, уневши у ово, у сваком случају едукативно остварење, пуно од аутентичне драме два трагична лика. У филму још играју и Љубомир Бандовић, Бојана Маљевић, Ана Маљевић, Милена Предић, Борис Исаковић, Милица Михајловић, Велимир Бата Живојиновић, Ивана Шћепановић, Елизабета Ђоревска, Милорад Капор и други. Како нам после пројекције потврђује Бојана Маљевић, филм „Сестре“ није намењен комерцијалној биоскопској дистрибуцији. Неће га бити на редовним

У НОВОСАДСКОЈ „НОЋИ МУЗЕЈА”

Трећа зона – Златна греда Популарна манифестација „Ноћ музеја“, у оквиру које, из године у годину, програми бележе све више учесника и публике одржава се ове године 14. маја у великом броју градова Србије (65) и Европе. Асоцијација за визуелну уметност и културу у Новом Саду за то вече од 18 часова до 2 ноћу најавила је 100 програма на 50 локација. Цео град подељен је на седам зона. У трећој зони, названој Златна греда, програми ће се одржавати на седам локација. У Галерији Огранка САНУ у Новом Саду биће представљена ретроспективе досадашњих наступа војвођанских уметника на чувеном Венецијанском бијеналу, светској изложби савремене уметности. За љубитеље Медитерана, уз укус и мирис, “Ноћ музеја” у ресторану “Фиш & зелениш” доноси и фотографије домаћих мајстора камере. Фотографија је у центру пажње и на адреси Пашићева 34, у галерији Фото, кино и видео савеза Војводине где су припремљени програми под називом

Пашићева улица у Новом Саду

“Рекапитулација“ и “ФКВСВ: акција - пројекција“. На једном од најмлађих новосадских позоришних простора, Сцени 34, премијерно ће бити изведен перформанс под називом “Глумац је публика“, док ће у Новосадском позоришту у “Ноћи музеја“ за јавност бити отворена проба нове представе “Алабама сонг“ у режији Рахима Бурхана.

У Галерији “Прометеј“ биће изложен део богате колекције Момчила Моше Тодоровића, галеристе из Београда. На Тргу Марије Трандафил 12 је још једна лепотицу мађарске сецесије палата Томин као део програма Град музеј - грађевине експонати. Улазнице за “Ноћ музеја“ могу да се купе у пословницама ОТП банке.

НА ФЕСТИВАЛУ МАЛИХ СЦЕНА У РИЈЕЦИ

Награђена београдска позоришта Представа “Драма о Мирјани и овима око ње“ Југословенског драмског позоришта из Београда добила је четири награде на 18. Међународном фестивалу малих сцена у Ријеци, а београдско позориште “Атеље 212” је добило три награде за “Господу Глембајеве” Мирослава Крлеже у режији Јагоша Марковића. Представом по драми младог хрватског писца Ивора Мартинића у режији Иве Милошевић са Мирјаном Карановић у главној улози, ЈДП је затворило Фестивал малих сцена на коме је у званичној селекцији Жељке Турчиновић, изведено осам представа из пет земаља., док су “Господа Глембајеви” били првог дана. Међународни жири у саставу: драмска глумица из Сплита Зоја Одак, драмски глумац из Београда Воја

Брајовић и универзитетски професор из Ријеке Дарко Гашпаровић, доделио је ансамблу представе “Драма о Мирјани овима око ње“ четири награде. Награду “Вељко Маричић“ за најбољу женску улогу добила је Мирјана Карановић за улогу Мирјане, за најбољи драмски текст Мартинић, за најбољу младу глумицу Јелени Лопатић, за улогу Веронике, а за најбољу женску епизодну улогу Бранки Петрић за улогу Виолете. Награда “Вељко Маричић” за најбољу мушку улогу припала је Николи Ристановском за улогу Леонеа, признање за најбољу мушку епизодну улогу добио је Светозар Цветковић за улогу Силбербранта, жири фестивала је Посебну награду “Вељко Маричић” доделио Властимиру Ђузи Стојиљковићу за улогу Фабриција у представи “Господа Глембајеви”.

репертоарима, али у биоскопима ће се приказивати циљано – филм и екипа филма ће уз пројекцију гостовати по градовима Србије, а водиће се и разговори на тему о којој филм говори. „Сестре“ су првенствено намењене младим људима као и свима осталима који нису свесни опасности које носе заводљиве понуде у земљи и иностранству и послови на црно, преко којих се лако може постати роб и у 21. веку. Филм је реализован уз помоћ Владе Републике Србије и уз логистичку подршку свих владиних и невладиних организација која се баве борбом против трговине људима. По речима Бојане Маљевић, Европска унија је дала средства на телевизијском медијском конкурсу за овај пројекат. „Сестре“ ће тако након бе-

оградске и новосадске премијере ускоро бити приказан и на телевизији након чега ће настави и свој фестивалски живот. Наравно пун смисао цео подухват добија планираним приказивањима у школама широм земље, на часовима грађанског васпитања. Као продуцент Бојана Маљевић је припремила играно телевизијски серијал од 13 епизода под називом „Модерно ропство“. Сценаристи појединих епизода су Милена Марковић, Игор Бојовић,Ђорђе Милосављевић и многи други. Међутим, због економске кризе, за сада је било могуће направити само овај филм, мада се од серије за коју су обављене озбиљне приреме и истраживања у читавом региону, није одустало. В. Црњански

НОВО ИЗ „АКАДЕМСКЕ КЊИГЕ”

Живот горостаса из Јасне Пољане

Прошао је читав један век од смрти Лава Николајевича Толстоја (1828-1910), класика руске и великана светске историје књижевности. Било је тим поводом научних скупова, повећаног интересовања за његове књиге и других пригодних сећања широм планете.Недавно је, у издању новосадске “Академске књиге” изашао “Роман о Толстоју” Владимира Федоровског, у преводу са француског Душана Јанића. Ова књига показује да је живот горостаса из Јасне Пољане, како су звали Толстоја, био подједнако узбудљив као и његови романи. Владимир Федоровски, Рус са француским држављанством, у уводу објашњава да је, као велики поштовалац Толстојевог дела, својевремено на поклон добио његов четворотомни “Дневник”. Уронивши слободно у Толстојев свет, временом је добио идеју да напише роман, који би послужио као један од кључева за тајну његовог слојевитог и променљивог

живота. При том је цитирао и самог Лава Николајевича који је записао: “Мислим да је аутобиографија много кориснија него сва она уметничка наклапања којима сам испунио дванаест својих књига, а које људи нашег времена без оправданог разлога прецењују.” Толстој као да је дошао из самих недара Русије, упркос свом племићком пореклу и одгоју, био је то дух истог кова какви су били и његови сељаци, наводи се у додатку “Романа о Толстоју”. А критичари закључују да је Владимир Федоровски написао истински роман о диву руске књижевности, роман о човеку који је био далеко испред свог времена. Ова књига открива да је Лав Николајевич био личност силовитог темперамента, растрзана између физичких жеља и духовних тежњи. Овај роман Федоровски је написао након истраживања тешко доступних и годинама затворених архива, као и сведочења Толстоју

блиских особа, које откривају дуго прећуткиване тајне. Владимир Федоровски (1950) веома је познат и превођен француско-руски романописац. Теме његових романа углавном су везане за руску прошлост. Федоровски је члан Академије Кана, најстарије установе за промоцију француског језика и културе. Ради као главни уредник изузетно популарне едиције “Романи о чудесним местима и градовима”, у којој је изашло преко стотину наслова. Р. Лотина

У СУБОТИЦИ У НЕДЕЉУ ПОЧИЊЕ МЕЂУНАРОДНИ ФЕСТИВАЛ

Престоница позоришта за децу Међународни фестивал позоришта за децу, 18. по реду, биће отворен у недељу, 15. маја, у Народном позоришту у Суботици. “Од 15. до 21. маја Суботица постаје престоница позоришта за децу. Престоница позоришне земље која се простире од Кине на истоку до Перуа на западу и од скандинавских земаља на северу и Израела на југу“, рекао је на конференцији за новинаре театролог и позоришни критичар Мирослав Радоњић Према његовим речима, за овогодишњи фестивал пријавило се 186 позоришта са свих континената осим Аустралије и у главној конкуренцији је 18 земаља са 20 представа. Први пут на фестивалу учествују позоришта из Јерменије, Казахстана и Бразила са којима је на фестивалу „покривена“ 41 земља света.

Радоњић, који је и члан жирија фестивала, рекао је да ће ове године награду за животно дело „Мали принц“ добити Еустатио Грегоријан, сценограф и луткарски уметник из Букурешта и Ирена Тот, из зрењанинског позоришта “Тоша Јовановић”. Ове године централни програм фестивала биће посвећен Румунији, док ће специјални гост следећег фестивала бити Пољска. Током трајања фестивала, посетиоци ће моћи да виде и две изложбе - о румунском луткарском позоришту и изложбу позоришних плаката студената Факултета примењене уметности у Београду, биће организован филмски програм, предавања и сусрети писаца за децу, као и луткарска радионица. Фестивал ће трајати до 21. маја.

24

Svet

sreda11.maj2011.

UKRATKO

SIRIJA

Te ro ri sti~ ki na pad u Da ge sta nu MA HA^ KA LA: U eks plo zi ji ko ju je iza zvao te ro ri sta-sa mo u bi ca u cen tru glav nog gra da Ma ha~ ka le, u ru skoj re pu bli ci Da ge stan, po gi nu la su dvo ji ca po li ca ja ca.

Agen ci ja na vo di da se eks plo zi ja de si la ne da le ko od Le win skog ode qe wa unu tra {wih po slo va, po {to su po li caj ci `e le li da pro ve re iden ti tet jed nog sum wi vog mu {kar ca ko ji je ak ti vi rao eks plo ziv u po ja su ko ji je no sio oko stru ka.

Ima ne zva ni~ nih in for ma ci ja da je u eks plo zi ji ra we no ne ko li ko ci vi la, ko ji su se na la zi li u bli zi ni, na vo di Itar-tas.

Hap {e we ma fi je

AUSTRIJA

Ten ko vi u se li ma bli zu Da ra DA MASK: Si rij ska voj ska uz po dr {ku ten ko va u{la je ju ~e u ne ko li ko se la u bli zi ni ju `nog gra da Da ra, dok su si rij ske vla sti oslo bo di le dvo ji cu opo zi ci o nih ve te ra na, uhap {e nih pro {log me se ca u kam pa wi sla ma wa pro te sta u ze mqi pro tiv pred sed ni ka Ba {a ra el Asa da. Vo |a Na ci o nal ne or ga ni za ci je za qud ska pra va u Si ri ji Amar Ku ra bi sa op {tio je ju ~e da su vla sti oslo bo di le prek si no} Ha sa na Ab de la Azi ma (81) i Ha ze ma el Na ha ra, pre ne la je agen ci ja Roj ters. Ne i me no va ni ak ti vi sta re kao je agen ci ji AP da se ~u la te {ka ar ti qe ri ja ka da je voj ska po sle po no }i upa la u In kil, Dael, Xa sem, Sa na mein i Na vu, a ni je po zna to, za sad, ima li `r ta va. Glav ni muf ti ja u re gi ji Da ra, ko ji je pod neo ostav ku pro -

{log me se ca zbog bru tal nog gu {e wa pro te sta u pro vin ci ji Da ra, po vu kao je ju ~e ostav ku. Na kon pod no {e wa ostav ke, muf ti ja Rizk Ab dul Ra him Aba zeid iz ja vio je da vi {e ne mo `e da to le ri {e „krv na {ih ne vi nih si no va i de ce”, me |u tim u in ter vjuu si rij skoj sa te lit skoj te le vi zi ji, Aba zeid je re kao da je ostav ka bi la re zul tat „ja kog pri ti ska i za stra {i va wa”, ukqu ~u ju }i pret we smr }u. Si rij ska voj ska ju ~e je us po sta vi la kon tro lu u Ba ni a su, tri da na na kon {to je upa la u taj pri o bal ni grad. „Voj ska kon tro li {e sva na se qa u Ba ni a su i hap {e wa su i da qe u to ku kao i u su sed nim se li ma Ba i da i Mar kab”, re kao je pred stav nik si rij ske or ga ni za ci je za nad gle da we po {to va wa qud skih pra va Ra mi Ab dul Rah man, ~i je je se di {te

Demonstranti na ulicama

u Lon do nu. Pre ma po da ci ma gru pa za za {ti tu qud skih pra va, u pro te sti ma u Si ri ji, ko ji tra ju od sre di ne mar ta, ubi je no je vi {e od 600 qu di, a oko 8.000 je uhap {e no ili ne sta lo.

RE A GO VA WA NA LI KVI DA CI JU LI DE RA AL KA I DE

RIM, NA PUQ: Ita li jan ska po li ci ja za ple ni la je imo vi nu vred n u vi { e od 600 mi l i o n a evra i uhap si la se dam oso ba, u okvi ru ope ra ci je pro tiv vo de }eg ma fi ja {kog kla na u Ri mu i Na pu qu.

Me ta ak ci je bi la je po ro di ca Ma lar do, ko ja pri pa da na puq skoj kri mi nal noj or ga ni za ci ji Ka mo ri, a me |u za ple we nom imo vi nom je oko 900 ne kret ni na, 23 kom pa ni je i 200 ra ~u na u ban ka ma, na ve de no je u sa op {te wu po li ci je.

Me |u uhap {e ni ma je Fe li si a no Ma lar do, za ko jeg se ve ru je da je vo |a kla na, pre neo je AFP. Po li ci ja je do da la da je klan imao ve li ki broj pred u ze }a za pro da ju ne kret ni na u oko li ni Ri ma.

Obe {e ni zbog {ver ca TE HE RAN: Iran je iz vr {io ka znu ve {a wa, u za tvo ru, nad tri mu {kar ca osu |e na za {verc nar ko ti ka u se ve ro za pad nom gra du Mi jan do ab, ja vi la je ju ~e iran ska dr `av na agen ci ja IR NA. Za sa da ni su ob ja vqe ni ni ka kvi dru gi de ta qi u ve zi ovog slu ~a ja.

Po se do va we vi {e od 30 gra ma dro ge u Ira nu se ka `wa va smr }u, isto kao i ubi stvo, si lo va we, oru `a na pqa~ ka ili pre qu ba, pod se }a AFP. Po po da ci ma fran cu ske agen ci je, ba zi ra nim na zva ni~ nim iz ve {ta ji ma i ve sti ma u me di ji ma, od po ~et ka go di ne u Ira nu je obe {e no ukup no 113 oso be. Po iran skim me di ji ma, pro {le go di ne je u Ira nu obe {e no 179 oso ba.

Me |u tim, me |u na rod ne or ga ni za ci je za za {ti tu qud skih pra va tvr de da je sa da {wi broj mno go vi {i ta ko da se Iran po bro ju po gu bqe wa svr sta va na dru go me sto u sve tu, od mah iza Ki ne.

(Ta njug)

dnevnik

SAD ni su ima le pra vo da ubi ju Bin La de na TEL AVIV: Vo |a Ha ma sa od 2000. do 2005. go di ne, pod se Ka led Ma {al iz ja vio je da Sje }a ju izra el ski me di ji. Iz rael, di we ne Ame ri~ ke Dr `a ve ni su SAD i EU sma tra ju tu or ga ni za ima le pra vo da ubi ju Osa mu bin ci ju te ro ri sti~ kom.

La de na, ali je na gla sio da to ne Ko men ta ri {u }i Bin La de no zna ~i da we go va pa le stin ska vo ubi stvo Ma {al je na gla sio da isla mi sti~ ka gru pa po dr `a va je „~i we ni ca da je we go vo te lo na pa de Al ka i de na ci vi le. U iz ja vi sa te lev zi ju Frans 24 Ma {al, ko ji `i vi u iz gna stvu u Si ri ji, is ta kao je raz li ke iz me |u svog Ha ma sa i Al ka i de. „Sva ko zna da se Ha mas raz li ku je od Al ka i de - po seb no (zbog we nih) ope ra ci ja na ~i joj su me ti ci vi li, ali to ne da je pra vo SAD da ubi ju ka ko im se svi |a, bez ika kvog po {to va wa za ko na i da ubi ja ju Kaled Ma{al Ara pe i mu sli ma ne, kri ve }i ih ba ~e no u mo re ne pri hva tqi va i za sve i ot pu `u ju }i ih za te ro - da je dir nu la u do sto jan stvo mu ri zam,” re kao je Ma {al. Voj no sli ma na”. Osvr }u }i se na ne dav kri lo Ha ma sa iz ve lo je de se ti ne no pot pi sa ni spo ra zum o po mi sa mo u bi la~ kih bom ba {kih na - re wu Ha ma sa i ri val skog Fa ta pa da na Izra el ce u je ku dru gog ha ape lo vao je na SAD u EU da pa le stin skog ustan ka in ti fa de ga po dr `e. Me |u tim, wih bri ne

od bi ja we Ha ma sa da pri zna Iz rael i od ba ci na si qe.

Ma {al je isto vre me no upo zo rio Iz rael da Ha mas ne }e oslo bo di ti izra el skog voj ni ka Gi la da [a li ta ako Pa le stin ci osta nu u izra el skim za tvo ri ma. „Ne ta ni ja hu (izra el ski pre mi jer) je od go vo ran za od la ga we oslo ba |a wa. Mi se na da mo da }e pre go vo ri po no vo po ~e ti i na dam se da nas Ne ta ni ja hu ne }e pri mo ra ti da kid na pu je mo dru ge izra el ske voj ni ke”, ka zao je Ma {al, mi sle }i na [a li ta ko ji je otet u pre ko gra ni~ nom na pa du na jug Izra e la jo{ 2006. go di ne. „Ako je je di ni na ~in da se oslo bo de na {i za tvo re ni ci za to ~e ni {tvo vi {e izra el skih voj ni ka, on da }e izra el ske vla sti i Ne ta ni ja hu sno si ti po sle di ce {to ni su oslo bo di le na {e pa le stin ske za tvo re ni ke,” ka zao je Ma {al, ka ko pre no si Roj ters

Pro tiv gra ni~ nih kon tro la u zo ni [en gena BE^: Austrij ski po sla ni ci u Evrop skom par la men tu iz ja sni li su se ju ~e u Stra zbu ru pro tiv re for me [en gen skog spo ra zu ma, od no sno po nov nog uvo |e wa ili po o {tra va wa va wa kon tro la na gra ni ca ma iz me |u dr `a va ~la ni ce. [ef de le ga ci je u Austri ji vla da ju }e So ci jal de mo krat ske par ti je u Evrop skom par la men tu Jerg Lajhtfrid, i {ef de le ga ci je ko a li ci o nog part ne ra Na rod ne stran ke (OVP) Ot mar Ka ras, is ta kli su da su pro tiv no vih gra ni ca, i po {tra va wa unu tra {wih

gra ni ca, te da bi to {te ti lo du hu [en ge na. Po sla nik OVP Horst Pir ker sma tra da je u to ku ne po treb na di sku si ja, uka zu ju }i da je [en gen ve li ko do stig nu }e, ko je se ne sme do vo di ti u pi ta we. Re ak ci ja Ita li je i Fran cu ske na pro blem iz be gli ca je, pre ma we go vim re ~i ma, pot pu no pre te ra na, jer i pre ma va `e }im od red ba ma Spo ra zu ma po sto ji ve} sa da mo gu} nost da se od re |e nim qu di ma za bra ni ula zak. Lajhtfrid je pod vu kao da su [en gen i za jed ni~ ka va lu ta stu bo vi si ste ma EU. (Ta njug)

NEMA^KA

Tre }i iz vo znik oru` ja na sve tu BER LIN: Ne ma~ ka na o ru `a va svet, pi {e ju ~e po li ti~ ki ne deq nik „[pi gel’’ u on lajn iz da wu, na vo de }i da je ta ze mqa po sta la tre }i iz vo znik oru` ja u sve tu. Fir me po put Kra us - Ma fej, Veg man” i He kler i Koh pra ve ve li ki bi znis uz po mo} sa ve zne vla de’’, pi {e ne deq nik, na vo de }i kao pri mer In di ju, ko ju su po se }i va li ne ma~ ki mi ni stri i gde bi pro da ja mo gla da bu de vred na oko 11 mi li jar di evra, ali i za du `e nu Gr~ ku.

U Ne ma~ koj ra di oko 80.000 qu di u in du stri ji na o ru `a wa, a ra ~u ni ca je jed no stav na ako cve ta: eks -

port, rad na me sta su osi gu ra na pi {e „[pi gel’’, na vo de }i i pri mer pro da je ne ma~ kog oru` ja Li bi ji.

Do ok to bra 2004. go di ne va `io je em bar go na iz voz oru` ja Li bi ji, pod se }a ne deq nik, na vo de }i da su ve} u 2005. go di ni ne ma~ ke fir me li fe ro va le oru` je za oko 300.000 evra. U 2006. go di ni se iz nos po peo na oko dva mi li o na evra, 2007. go di ni 24 mi li o na, 2008. go di ni sve ga ~e ti ri mi li o na, a on da je do {la 2009. go di na sa vi {e od 53 mi li o na evra, pi {e „[pi gel’’.

(Ta njug)

EGIPAT

Uhap {en vo |a na si qa KA I RO: Egi pat ske vla sti uhap si le su idej nog vo |u ko ji sto ji iza sek ta {kog na si qa u Ka i ru, u ko me je 12 qu di po gi nu lo, a oko 200 ra we no, sa op {ti la je vla da Egip ta. Vla sti su pri tvo ri le jo{ 14 qu di po ve za nih s ne re di ma, ~i me je broj uhap {e nih po ve }an na 205. „Mi ni star stvo unu tra {wih po slo va uhap si lo je idej nog vo |u ko ji sto ji iza su ko ba mu sli ma na i hri {}a na u Im ba bi”, na ve de no je na fej sbuk stra ni ci ka bi ne ta egi pat ske vla de, na ko -

joj ni je na ve de no ime pri tvo re ne oso be. Oko 1.000 koptskih hri {}a na na sta vi lo je i ju ~e da pro te stu je is pred zgra de dr `av ne te le vi zi je tra `e }i za {ti tu od sek ta {kog na si qa, na vo de }i da ne }e oti }i dok im se zah te vi ne is pu ne.

Do su ko ba iz me |u mu sli ma na i hri {}a na do {lo je u su bo tu u se ve ro za pad nom pred gra |u Ka i ra, Im ba bi, ka da su mu sli ma ni na pa li koptsku cr kvu da bi oslo bo di li hri {}an ku ko ja `e li da pre |e u islam.

NA TO iz veo se ri ju na pa da na Tri po li TRI PO LI: Avi o ni NA TO u no }i iz me |u po ne deq ka i utor ka bom bar do va li su glav ni grad Li bi je, a na me ti su bi li dr `av ni objek ti, ka `u o~e vi ci i li bij ski zva ni~ ni ci. Se ver no a tlant ska ali jan sa je iz ve la naj `e {}i na pad na Tri po li u po sled wih ne ko li ko sed mi ca i ga |a la je naj ma we ~e ti ri me te. Po re ~i ma o~e vi da ca, po go |e na je zgra da ko ju ko ri sti voj na oba ve {taj na agen ci ja, a zva ni~ ni ci ka `u da je na

me ti bi lo i zda we ko je po ne kad ko ri ste li bij ski po slan ci. Ni je ja sno {ta su bi le osta le me te, ali sa jed ne od wih di `e se gust oblak di ma. Li bij ski zva ni~ ni ci ni su `e le li da ka `u {ta je na tom me stu po go |e no, ali se ~i ni da se dim di `e iz zgra da ko je ko ri sti po ro di ca li bij skog vo |e Mo a me ra el Ga da fi ja.

No vi na ri ma ni je bi lo do pu {te no da pri |u po go |e noj zgra di za ko ju sta nov ni ci ka `u da pri pa -

da voj noj oba ve {taj noj agen ci ji.

Me |u tim, do ka za na im je {te ta ko ja je pri ~i we na na obli `woj bol ni ci - raz bi je ni pro zo ri i ce vi po pa da le s pla fo na.

Je dan od le ka ra je re kao da je u na pa du na su sed nu zgra du te {ko po vre |e no jed no ~e tvo ro go di {we de te. Jo{ jed na po go |e na zgra da, ko ju su ko ri sti li li bij ski po sla ni ci, spa da la je u sim bo le Tri po li ja, a bi la je {tab ita li jan ske mor na ri ce u vre me ka da je Ita li -

ja vla da la Li bi jom. U me |u vre me nu, na fron tu kod gra da Ax da bi je, na is to ku, vo de se te {ke bor be iz me |u li bij skih po bu we ni ka i tru pa lo jal nih Ga da fi ju.

Uje di we ne na ci je tra `e ob u sta vu ne pri ja teq sta va ka ko bi se do sta vi la po mo} naj u gro `e ni jem sta nov ni {tvu. [ef Kan ce la ri je UN za hu ma ni tar na pi ta wa Va le ri Amos re kla je na sed ni ci u Wu jor ku da ve li ke ne sta {i ce pa ra li zu ju Li bi -

ju, {to je ozbi qan pro blem. Do po ~et ka ma ja 710.000 qu di na pu sti lo je Li bi ju, od to ga 263.000 Li bi ja ca, dok je 6.000 qu di i da qe blo ki ra no na gra ni~ nim pre la zi ma sa Egip tom, Tu ni som i Ni ge rom. Oko 58.000 qu di je in ter no ra se qe no i `i vi u pri vre me nim na se qi ma na is to ku Li bi je, po da ci su Kan ce la ri je UN za hu ma ni tar na pi ta wa. Po gi nu lo je vi {e od 800 qu di, dok se naj ma we 200 vo di kao ne sta lo.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI NA O TO KAN Pre mi jer Ja pa na Na o to Kan pre u zeo je od go vor nost za in ci dent u nu kle ar ki „Fu ku {i ma” i na ja vio je da do kra ja nu kle ar ne kri ze ne }e pri ma ti pla tu za tu funk ci ju. „Za jed no sa ope ra te rom nu kle ar ne elek tra ne „Fu ku {i ma”, vla da sno si od go vor nost zbog svo je ener get ske po li ti ke”, re kao je Kan na ju ~e ra {woj kon fe ren ci ji za no vi na re.

HO SNI MU BA RAK Egi pat ski jav ni tu `i lac pro du `io je za 15 da na pri tvor biv {em egi pat skom pred sed ni ku Ho sni ju Mu ba ra ku, dok se vo di si tra ga o we go voj ume {a no sti u ubi stva de mon stra na ta i ko rup ci ju, od no sno pro ne ve ru jav nih fon do va, sa op {te no je ju ~e iz su da. On je pri tvo ren 13. apri la, ali mu je to kom is pi ti va wa po zli lo pa je sme {ten u bol ni cu u [arm el [e i ku, ko ju od ta da ni je na pu {tao.

SER GEJ LA VROV [ef ru ske di plo ma ti je Ser gej La vrov iz ra zio je o~e ki va we da }e po sti za we spo ra zu ma iz me |u ri val skih pa le stin skih po kre ta Fa tah i Ha mas, kao i iz bo ri u Pa le sti ni, do ve sti do na pret ka u pa le stin sko-izra el skim pre go vo ri ma. „Ube |en sam da }e iz bo ri po ve }a ti {an se za do sti za we su {tin skih re zul ta ta u pre go vo ri ma s Izra e lom“, re kao je La vrov u Bag da du.

Od zvo ni lo „la da ma” i „mo skvi ~i ma” na Ku bi HA VA NA: Ku ban ska vla da sa op {ti la je da pla ni ra da do zvo li Ku ban ci ma da slo bod no tu ri sti~ ki pu tu ju u ino stran stvo, pr vi put po sle vi {e od 50 go di na. Uki da we ogra ni ~e wa na iz la zak iz ze mqe jed na je od 313 re for mi ko je je ku ban ska Ko mu ni sti~ ka par ti ja odo bri la na kon gre su stran ke sre di nom apri la.

Ko mu ni sti~ ka par ti ja Ku be u no vim eko nom skim smer ni ca ma ni je, me |u tim, pre ci zi ra la ka da }e Na rod na skup {ti na oza ko ni ti no vu stra te gi ju. Ku ban ci ko ji `e le da pu tu ju pre ko gra ni ce, pre ma sa da {wim pro pi si ma, mo ra ju da pod ne su zah tev i pla te tak su od 150 do la ra, a taj no vac im se ne vra }a uko li ko bu du od bi je ni. Uko li ko do bi ju do zvo lu da iza |u iz ze mqe, mo ra ju da pla te do dat ne tak se u iz no su od oko 400 do la ra, a du `i na bo rav ka u ino stran stvu im je ogra ni ~e na na 30 da na.

U pro te kle 52 go di ne, ku ban ska vla da je do zvo qa va la sa mo iz -

Kubanci }e mo}i da putuju u inostranstvo

u zet no vred nim rad ni ci ma da pu tu ju u ino stran stvo, i to obi~ no u biv {i So vjet ski Sa vez, spor ti sti ma na tak mi ~e wa i vi so kim vla di nim funk ci o ne ri ma. Ku ba je, ta ko |e, zva ni~ no ob ja vi la i da le ga li zu je pro da ju ne kret ni na i auto mo bi la i da uvo di i dru ge ve li ke pro me ne.

Vla da ni je na ve la ni ka da }e ova od lu ka stu pi ti na sna gu.

Te iz me ne }e, ipak, po zdra vi ti hi qa de gra |a na ko ji `e le da za me ne svo je ve o ma sta re auto mo bi le.

Do sa da su sa mo vo zi la pro iz ve de na pre re vo lu ci je mo gla da pro me ne vla sni ka, {to zna ~i da je na hi qa de „la da” i „mo skvi ~a” iz vre -

me na So vjet skog Sa ve za, kao i dru gih vo zi la ko ja su se ne ka da pro iz vo di la u Is to~ nom blo ku, „za mr znu to” u ru ka ma svo jih vla sni ka.

Ciq eko nom ske re for me je iz vla ~e we Ku be iz du bo ke fi skal ne kri ze pu tem uvo |e wa slo bod nog tr `i {ta, uz isto vre me no za dr `a va we ko mu ni sti~ kog si ste ma, uve de nog re vo lu ci jom Fi de la Ka stra iz 1959. go di ne. Re for me su odo bre ne jed no gla sno na pro {lo me se~ nom Kon gre su Ko mu ni sti~ ke par ti je, ali je za vr {ni do ku ment ob ja vqen pre kju ~e.

Pred sed nik Ku be Raul Ka stro, ko ji je 2008. pre u zeo tu funk ci ju od svog bra ta, po ~eo je sa ogra ni ~e nim, ali zna ~aj nim, pro me na ma ka slo bod nom tr `i {tu. Sa da svi Ku ban ci do bi ja ju sle do va we kor pe osnov nih pro iz vo da po sred stvom me se~ nih mar ki ca. Ta ko |e, ima ju bes plat no obra zo va we i zdrav stve nu za {ti tu i go to vo bes plat no sta no va we, snab de va we stru jom i gre ja wem, i pre voz.

SveT / BALkAn

dnevnik

sreda11.maj2011.

25

RUMUNIJA

STRA STI U BO SNI I HER CE GO VI NI SE NE SMI RU JU

MMF pru `a po mo}, Ne izve stan is hod su ko ba pred sed nik kri ti ku je In cka i Do di ka BA WA LU KA: Kritike Valentina Incka na ra~un rukovodstva RS pred Savetom bezbednosti UN, u BiH se smatraju uvo dom u ozbi qan po raz inicijative o referendumu u RS. Strasti u Bosni i Hercegovini ne smiruju se posle odlu ke par la men ta Re pu bli ke Srpske o referendumu o sudu i Tu`ila{tvu.

Podsetimo, u petak isti~e rok Miloradu Dodiku da odluku o referendumu u RS revidira, a visoki predstavnik Me|unarodne zajednice Valantin In cko tre nut nu si tu a ci ju opisao je kao jednu od najte`ih politi~kih kriza od kraja rata 1995. godine.

Generalni sekretar UN Ban Ki Mun, ovih dana ima pune

Valentin Incko i Milorad Dodik

we Bo sne i Her ce go vi ne u BiH se posmatra kao uvod u ozbiqan, neo~ekivano te`ak poraz vlasti RS i wene inicijative o refererendumu.

Republika Srpska nikad ranije, od potpisivawa Dejtonskog sporazuma do danas, nije dobila tako lo{u ocenu u izve{taju jednog visokog predstvanika pred Savetom bezbednosti Ujediwenih nacija, smatraju analiti~ari u Bosni i Hercegovini.

Mladen Ivani}

ruke posla s pismima iz BiH. Nakon {to mu je predsednik RS Milorad Dodik uputio pismo u kojem je poku{ao da diskredituje izve{taj visokog predstavnika, pismo sekretaru stiglo je i od ~lana Predsedni{tva BiH Bakira Izetbegovi}a, koji tra`i podr{ku za za u sta vqa we ru {e wa in stitucija.

Nastup visokog predstavnika me |u na rod ne za jed ni ce pred Sa ve tom bez bed no sti UN, u kojem je optu`io Republiku Srpsku za svesno ru{e-

vla sti ne ma ju mo gu} nost za bezbolno izvla~ewe iz ove situacije. „Ako odustane od Referenduma, vlast u RS }e pokazati da je neozbiqna, da se prepala, da potcewuje institucije republike, a ako u|e u referendum, u}i }e u jedan sukob za koji sumwam da }e ga dobiti, ~ak smatram da su male {anse za to”, ka zao je Iva ni}. ^lan Predsedni{tva BiH @eqko Kom{i} postavio je jo{ jedno pitawe, o kojem javnost u BiH bar dosad nije razmi{qala, a verovatno ni vlasti u Republici Srpskoj. Referendum – za{to da ne, ali na prostoru ce le Bo sne i Her ce go vi ne. „Pitawe referenduma u BiH je uvek ma~ sa dve o{trice. Za|ewe u pitawe svih zakona, ponavqam svih zakona i aktivnosti visokog predstavnika. Takve aktivnosti RS, ako se dozvoli wihov nastavak, mogle bi imati ogromne posledice na funkcionalnost i odr`ivost Bo sne i Her ce go vi ne.

Drugim re~ima, takav referendum predstavqao bi izazov i za nadle`nosti Saveta bezbednosti UN i wegove relevantne rezolucije”, ocenio je Incko.

Ako odustane od Referenduma, vlast u RS }e pokazati da je neozbiqna, da se prepala, da potcewuje institucije republike, a ako u|e u referendum, u}i }e u jedan sukob za koji sumwam da }e ga dobiti (Mladen Ivani}) Vlasti tog entiteta Incko je direktno optu`io za izazivawe jedne od najte`ih kriza u zemqi, naru{avawe integriteta i zagovarawe raspada Bosne i Hercegovine. Odluku o referendumu, kako je rekao, stavi}e van snage ako je ne poni{te same entitetske vlasti. „Zakqu~ci i odluka o referendumu koje je usvojila Narodna skup{tina RS u aprilu, nisu samo jasno kr{ewe mirovnog sporazuma, nego i dovo-

Nakon ovih o{trih optu`bi, nagove{taji predsednika RS Milorada Dodika da bi moglo do}i do prolongiraja referenduma shva}eni su u bosan sko her ce go va~ kim po li ti~kim krugovima kao prvi jasan znak da }e Dodik biti gubitnik u ovom sukobu s me|una rod nom za jed ni com. Pred sednik Partije demokratskog progresa Mladen Ivani} je u izjavi za bijeqinsku BN Televiziju naglasio da entitetske

Neefikasna dr`avna preduzeBU KU RE[T: Najve}i problemi Rumunije su dr`avne kompani- }a iz drugih oblasti treba reje, fiskalna politika, javni ras- strukturirati, dokapitalizovati hodi i inflacija, izjavio je u Bu- i na wih primeniti iskustvo prikure{tu {ef misije MMF-a Xe- vatnog sektora, a u nekim slu~ajevima dovesti direktore iz prifri Frenks.

On je rekao da od fiskalne re- vatnog sektora. Predsednik Rumuforme zavisi ho}e li u 2012. god. nije Trajan Basesku je o{tro kriplate u javnom sektoru biti blizu tikovao dr`avne kompanije zbog nivoa na kojem su bile pre no {to lo{eg upravqawa, neefikasnosu juna 2010. god. smawene za 25 od- sti i velikih gubitaka koje plasto. U vezi sa liberalizacijom ce- }aju rumunski gra|ani. ne gasa, Frenks je naveo da }e se do 2013. godine cena slobodno formirati za preduze}a, a za gra|ane od 2013. do 2015. godine. Rumunija je krajem marta zakqu~ila novi dvogodi{wi sporazum sa MMF od tri i po milijarde evra koje mo`e povu}i u slu~aju potrebe.

Na osnovu tog sporazuma Rumunija dobija i mi- „Hidroelektrika” – neminovna prodaja lijardu i po evra od dr`avnih akcija Evropske komisije i 400 miliona Basesku je naveo da je na ~elu evra od Svetske banke. Vlada Ru- mnogih od tih kompanija politi~munije }e morati da proda znatan ka klijentela vladaju}ih partija, paket akcija dr`avnih kompanija, a sada Demokratske liberalne prvenstveno iz energetskog siste- partije. Analiti~ari su prokoma - „Hidroelektrike”, „Nuklea- mentarisali da Basesku „nije ju~e relektrike”,” Romgasa” i „Tran- do{ao” i „nije od ju~e predsedsgasa”, i da privatizuje energet- nik”, ve} gotovo sedam godina, te ske komplekse „Tur~e{ti”, „Ro- su ga upitali za{to do sada nije vinari” i „Krajova”. ni{ta u~inio.

ALBANIJA

U Ti ra ni mr tva tr ka za gra do na ~el ni ka @eqko Kom{i}

{to onda ne i referendum na nivou cele BiH. Naravno, ne treba ni to raditi jer ja ne sumwam kakav bi u tom slu~aju rezultat bio”, kazao je on. Razvoj situacije oko referenduma, kako tvrde diplomatski krugovi u Sarajevu, ne ide prema planu vlasti RS. Ovaj slu~aj svakako }e dobiti svoj kona~an epilog do kraja ove nedeqe. Ako Republika Srpska do srede ne poni{ti odluku o wegovom raspisivawu, Incko }e to uraditi najkasnije do vikenda.

TI RA NA: Po dosad prebrojanim glasovima, na lokalnim izborima u Tirani vodi se „mrtva tr ka” iz me|u kan di data vlade i opozicije za gradona~elnika prestonice. Po rezultatima sa 140 od ukupno 485 izbornih mesta, lider opozicione Socijalisti~ke partije Edi

SU \E WE SLO VE NA^ KOM OGRAN KU GRU PE UHAP [E NE U ME \U NA ROD NOJ AK CI JI

„Bal kan ski rat nik” pred su dom u Qu bqa ni QU BQA NA: Pred Okru`nim sudom u Qubqani po~iwe su|ewe {esnaestorici optu`enih za proizvodwu i trgovinu narkoticima, koji su uhap{eni u okviru me|unarodne policijske akcije „Balkanski ratnik”.

Na listi optu`enih nalazi se Dragan To{i}, za koga se veruje da je vo|a grupe, koju su lokalni mediji opisali kao slovena~ki ogranak narkokartela Darka [ari}a, javila je STA. Grupa je, tako|e, optu`ena za kriminalno delovawe i ilegalnu proizvodwu droge i trgovinu oru`jem. To{i} i jo{ 13 osoba uhap{eni su 25. maja pro{le godine u opse`noj policijskoj operaciji u Qubqani, Krawu i Kopru, tokom koje je pretreseno vi{e od 30 ku}a i zapleweni droga, novac i oru`je.

De vet uhap {e nih na la zi se u pri tvo ru, a osta li su u ku} -

Privo|ewe Dragana To{i}a u Sloveniji

nom pri tvo ru, od ka ko je Tu `i la {tvo pro {log no vem bra pro tiv wih po di glo op tu `ni ce.

Slovena~ka policija je po~ela sa prikupqawem informacija o bandi u drugoj polovini 2008. godine, po{to je od stra-

nih kolega dobila dojavu da su slovena~ki gra|ani ~lanovi kriminalne bande koja trguje kokainom iz Ju`ne Amerike do italijanskih luka i zatim na sever Italije.

Saradwa sa srpskom policijom i Ameri~kom agencijom za borbu protiv narkotika (DEA) pokrenuta je 2009. godine, {to je dovelo do hap{ewa dvojice mu{karaca u Urugvaju koji su po ku {a li da pro kri jum ~a re 2,17 tona kokaina ka Sredozemqu.

Su|ewe ~lanovima ove me|unarodne grupe u Srbiji je u toku, a optu`nice su podignute protiv 20 lica. Dvojica osumwi~enih sara|uju kao svedoci, jedanaestorici se sudi, dok se ostali, ukqu~uju}i [ari}a, nalaze u bekstvu i sudi im se u odsustvu, navela je slovena~ka agencija.

Da nas ge ne ral ni {trajk u Gr~ koj ATI NA: U Gr~koj }e danas biti odr`an generalni {trajk koji }e, kako se o~ekuje, paralisati mnoge javne i privatne slu`be i firme u zemqi. Dve vode}e sindikalne konferederacije u javnom i privatnom sektoru - ADEDY i GSEE - koje okupqaju oko dva miliona ~lanova, danas odr`avaju 24-~asovni {trajk, koji }e biti, kako se o~ekuje, jedan od najve}ih u ovoj godini. „[trajk je odgovor radnika, slu`benika i penzionera na ~ija se le|a svaquje teret

privredne stabilizacije i mera {tedwe”, izjavili su u sindikatu GSEE, prenose agencije. Kako je javila agencija ANA, i zaposleni u atinskom metrou naknadno su odlu~ili da danas odra`e vi{e~asovni prekid rada, kako bi se solidarisali sa drugim {trajka~ima. U me|uvremenu i sindikat koji predstavqa zaposlene u bankama (OTOE) tako|e je odlu~io da odr`i obustavu rada i naglasio da odbija bilo kakvu diskusiju o smawewu plata. Danas }e {trajkovati i gr~ki novinari, koji su tako|e

nezadovoqni svojim polo`ajem zbog o{trih mera {tedwe.

Gr~ka se ve} godinu dana suo~ava sa povremenim {trajkovima, po{to je vlada zbog nezapam}ene ekonomske i finansijske krize prisiqena da uvodi o{tre mere {tedwe. To je put, kako se tvrdi, da se smawi deficit u dr`avnom buxetu i preduslov da se dobiju krediti koje su Atini obe}ali Me|unarodni monetarni fondi evropske finansijske institucije u iznosu od 110 milijardi evra.

(Ta njug)

Tirana

Rama vodi u odnosu na rivala iz vladaju}e Demokratske partije Quqzima Ba{u sa svega 860 glasova, javila je agencija Frans pres. U izbornoj komisiji su izjavili da su kompletirani rezultati samo u 90 od ukupno 384 mesta u kojima su birani predsednici op{tina i ~lanovi saveta.

Opozicija je pobedila na jugu u Valoni, Pogradecu, Himari i \irokastru, a neo~ekivano i u nekoliko mesta na severu zemqe. „Koalicija za gra|ane” koju predvodi konzervativna Demokratska partija premijera Saqi Beri{e pobedila je na severu ukqu~uju}i Skadar, Bajram Kuri, Puka i jo{ nekoliko mesta. U o~ekivawu kona~nih rezultata, obe strane tvrde da su pobedile na nedeqnim izborima. „Na{a po beda je spektakularna u celoj zemqi”, ka`e predsednik socijalista Rama, koji je po ~etvrti put kandidat za grado na~el ni ka Tirane. „Alijansa za gra|ane koju predvodi Demokratska partija pobe|uje i mi smo optimisti {to se ti~e kona~nih rezultata”, ka`u u vladaju}oj stranci. Za sada nije jasno kada }e biti saop{teni kompletni rezultati lokalnih izbora. Prvobitno je bilo najavqeno da }e biti saop{teni jo{ pretpro{le no}i.

(Ta njug)

HRVATSKA

Ma |ar ska tra `i po di za we op tu `ni ce ZA GREB: Ma|arska policija zatra`ila je od tamo{weg tu`ila{tva da podigne optu`nicu protiv {efa Hrvatske narodne stranke (HNS) Radimira ^a~i}a zbog izazivawa saobra}ajne nesre}e u januaru 2010. u Ma|arskoj u kojoj su poginule dve osobe.

Kako prenose hrvatski elektronski mediji, policija je nakon sprovedene istrage utvrdila postojawe osnovane sumwe da je ^a~i} izazvao saobra}ajnu nesre}u u kojoj su poginule dve osobe i zatra`ila od svog tu`ila{tva kome je prosledila svu dokumentaciju, da podigne optu`nicu protiv ^a~i}a zbog krivice za nesre}u iz nehata. ^a~i} je 8. januara 2010. na autoputu za Budimpe{tu voze}i automobil „krajsler” u vlasni{tvu svoje stranke, udario u „{kodu” koju je vozila jedna 58-godi{wakiwa.

Dva dana kasnije od posledica saobra}ajne nesre}e umro je wen mu` (60), a wena 81-godi{wa majka umrla je desetak dana kasnije.^a~i} sve vreme isti~e da su

Radimir ^a~i}

tog dana na autoputu vladali lo{i uslovi za vo`wu jer se spustila gusta magla i padala ki{a zbog ~ega je put bio klizav.

On se javnosti obratio saop{tewem na dan kada je umrla prva `rtva nesre}e. HNS se nalazi u opoziciji i tre}a je partija po ja~ini, a predvi|a joj se zna~ajna uloga u izborima za hrvatski Sabor, na kojima bi trebalo da izi|e u koaliciji koju predvodi Socijaldemokratska partija.

(Ta njug)

26

GLOBUS

sreda11.maj2011.

dnevnik

Нинџа из комшилука

О

н је обучен у црно од главе до пете и води рачуна о вама и вашим мачкама...он је нинџа из Таунбриџ Велса! Маскирани херој, који више личи на младића у црној пиџами

с маском него на нинџу, патролира улицама градића Кент у области Таунбриџ Велс у Великој Британији како би омогућио лагоднији живот својим комшијама. Уколико је некоме од старијих комшија потребна помоћ да ски-

не мачку са дрвета, он је ту...уколико некоме истиче паркинг и „паук” прети да га однесе, он је ту, као и да помогне старијим госпођама да пређу улицу... Анонимни младић који чини „ситна добра дела”, има 25 година и једноставно жели да помогне људима. „Инспирисали су ме момци који се облаче у суперхероје и патролирају улицама, па сам и сам одлучио да помогнем, али као нинџа„, рекао је младић листу „Кент Куријер”. Његове „муштерије” су му захвалне на помоћи, али га ипак описују као „чудног момка”. Нинџа је своје фотографије, и услуге које пружа, поставио на своју Фејсбук страну. „Желим да пренесем озбиљну поруку - мислим да су људи заборавили да помажу једни другима и само желим да им покажем да то није ништа тешко.”

За про сио де вој ку пу тем укр ште ни це

С

појивши љубав и страст, један Американац запросио је своју девојку путем укрштенице објављене у дневној штампи. Кори Њумен (28) обожава да решава укрштене речи па је сасвим природно што је од уредништва „Вашингтон по ста” затражио да у свом викенд издању објави посебну укрштеницу чије решавање открива реченицу „Марлоу Епстин да ли желиш да се удаш за мене?”. Име и презиме младе даме крили су се у колонама 37 и 39 водоравно које је она попунила одговоривши на питања: „Лик из филма Заљубљени Шекспир” и „Сценариста филма Казабланка”, док је

у колони 51 водоравно требало написати „Речи које иду с одређеним прстеном”. „Желео сам да то урадим на веома по себан начин. Волим

укрштенице и то је изгледало као најбоље решење. На дан када су новине изашле, морао сам рано да одем по њих, а онда смо заједно решили укрштеницу”, изјавио

Аплауз за глумце, све остало су однели лопови

Ш

је домишљати младожења. Када је Марлоу, која такође обожава енигматику, коначно попунила укрштеницу, угледала је поруку која јој је била намењена. Чим је наглас прочитала магичну реченицу, Кори је клекнуо пред њом са дијамантским прстеном у руци. Девојка је одговорила „да” свом веренику, објаснивши касније листу да је била „потпуно затечена његовим гестом”. Ваљ да због уз бу ђе ња, Ко ри је замало остао без укрштенице јер су се новине распродале па је морао да узме примерак који је нашао испред комшијиних врата.

та се догоди када одиграте представу, одете у гардеробу да се пресвучете... и затекнете празан ормарић. Шездесетак глумаца и статиста једне италијанске позоришне трупе било је принуђено да се, после представе, врати

Поп звезда из спаваће собе М лада Британка постала је звезда у Кини и Јапану упркос чињеници да није изашла из куће више од две године. Џема Пикси Хиксон (20) поставља на Интернет снимке свог певања од обрада познатих хитова, до ауторских нумера. Симпатична девојка прославила се на сајту Јутјуб а посебно се свидела Кинезима и Јапанцима, у чијим земљама већ важи за праву поп звезду. Џемине снимке из „студија” у соби погледали су милиони људи, а у Кини и Јапану већ се продају и постери са њеним ликом.

Њ

Међутим, Џема, која је одмалена желела да постане певачица, пре неколико година почела је да пати од агорафобије, страха од отвореног простора. Није изашла из сопствене куће у Малверну у Ворчестеру више од две године. „Никада нисам имала трему пред наступ, и волела сам да делим музику са људима, али тада ме је задесила агорафобија. Одлучила сам да наставим да ‘наступам’, али из своје собе. Невероватно ми је да у земљама у којима никада нисам била људи каче моје постере на зид”, рекла је Џема.

кући у сценским костимима, пошто су им лопови украли одећу. Лопови су упали у гардеробу и однели сву одећу и обућу док су глумци на сцени, постављеној у гимнастичкој дворани у градићу Сан Каталдо, изводили ускршњи

Дамбу је вруће, помагајте

М

алени становник зоо-врта у Бечу је нова Интернет сензација. Беба слон Тулуба омиљени је становник зоолошког врта у Бечу. Он није само мали и сладак, он је и смотан, што је и показао на снимку направљеном током „несносних врућина” које су захватиле Аустрију. Снимак слона који трчи до радника зоо-врта како би га полио водом да се расхлади, и који при том шета као мали, слатки пијанац са све кофом на нози, за кратко време је обишао свет и постао нова интернет атракција.

Т

„Биг мек” од пола милиона фунти

инејџер који никада није јео познати сендвич из Мекдоналдса изашао је из тог ресторана богатији за 500.000 фунти. Џош Сарџент (17) из Бостона у Линконширу дошао је са друштвом у ресторан, и први пут у животу наручио „биг мек оброк”. Том куповином освојио

Кад таксисти досади градска гужва

ујоршки таксиста Мохамед Алам пристао је да за пет хиљада долара одвезе двојицу клијената с једног на други крај Сједињених Америчких Држава. Таксиста и његова два путника, Џон Белитски и Ден Вуибен, путовали су од Њујорка до крајњег одредишта, Лос Анђелеса, пуних шест дана. Успут су стали у Лас Вегас, где су Белитски и Вуибен у коцкарницама освојили 2.000 долара играјући блек џек и крепс. У изјави за „Њујорк пост”, двојица авантуриста су рекла да су Алама, који их је чекао у колима, пробудили „кишом новчаница од 100 долара”. Према таксиметру, пут од Њујорка до Лос Анђелеса стајао би 17.000 долара, али је Алам пристао на њихову понуду од пет хиљада долара, јер су му се „смучиле градске гужве”. Лет авионом у првој класи на истој релацији кошта три и по хиљаде долара. Идеју за ову авантуру, која их је одвела кроз 12 америчких савезних држава, двојици пријатеља пала је на памет приликом недавне прославе Вуибеновог 32. рођендана.

комад „Исусово суђење”, јавила је агенција Анса. Жртве крађе нису били само чланови позоришне трупе, већ и неколико кампера који су своју опрему оставили у дворишту хале да би одгледали представу, наводи локална полиција која је покренула истрагу.

Г

је шансу да учествује у партији „Монопола” у којој је главна награда износила пола „милиончета”. У оквиру игре у „Меку”, купци на храни и пићу добијају купоне са именима улица и награда, а Џош је најмлађа особа која је срећним случајем „убола” главну награду. Управа локалног Мекдоналдса саопштила је да је задовољна што је примеран млади члан заједнице освојио џекпот. Сарџент је иначе недавно од уштеђевине отворио своју малу компанију за уређење башти и травњака. „Овај новац ће ми свакако помоћи у бизнису”, рекао је срећни добитник кроз смех за „Дејли мејл”.

Голи на терену за голф

олф терен „La Jennu ” у Француској специфичан је по одећи коју играчи носе на терену. Најважније правило на овом голф терену на француској обали је да играчи морају да буду потпуно голи, што значи да нема скривања ни једног дела тела. Такође, „није пожељно да обдарени играчи истичу своје атрибуте нити да се хвале”, пише у „статуту” клуба, туширање пре уласка на терен је обавезно, а играчима је забрањена свака сексуална активност. Овај терен је иначе добио титулу најзанимљивијег голф терена на свету.

lekar

dnevnik

ve}oj opasnosti od razvoja sr~anih oboqewa, hipertenzije i dijabetesa - pokazali su rezultati australijskog istra`ivawa objavqenog u “^asopisu ameri~kog Kardiolo{kog udru`ewa”. Tokom istra`ivawa sprovedenog na 1.500 dece, ustano-

vqeno je da ona u proseku gledaju TV 1,9 sati dnevno i provode po 36 minuta u bavqewu nekom od fizi~kih aktivnosti. Ta deca me|utim, kako obja{wavaju nau~nici, imaju u`e arterije u unutra{woj strani oka, {to pove}ava opasnost od sr~anih oboqewa, hipertenzije i dijabetesa ukoliko se provodi du`e vreme pred televizorskim ekranom.Nau~nici su zato istakli zna~aj maweg gledawa TV-a i ve}eg bavqewa sportom koji pro{iruje arterije.Oni su naveli i da du`e gledawe TV-a ima kao negativnu posledicu mawak fizi~ke aktivnosti, lo{e prehrambene navike i pove}awe telesne te`ine.

(Tanjug)

Hra na mo `e da po mog ne da uto ne te u san red spavawe sigurno znate {ta treba da odaberete od namirnica kako biste {to lak{e utonuli u san… A znate i da izbegnete onaj obrok koji vam je posledwi put doneo nesanicu i mrzovoqno ustajawe i nevoqan odlazak na posao… Evo nekoliko saveta kako da uve~e lak{e zaspete i imate mirne snove.

Tra gaj te za na mir ni ca ma ko je su bo ga te trip to fa nom: Odmalena, i od mama i od baka, slu{ate kako je {oqa toplog mleka pred spavawe dobra ulaznica za zemqu snova. Jeste li se zapitali da li je to stvarno tako?

Mleko i mle~ni proizvodi sadr`e aminokiselinu triptofan od koje nastaje supstanca koja nas umiruje i poma`e da lak{e zaspimo (serotonin). Namirnice koje sadr`e triptofan u ve}oj koli~ini su i belance jajeta, piletina (ima tri puta ve}u koli~inu triptofana od mleka), zobene pahuqice i med.

Pre pu sti te se svo joj `e qi za slat kim: Ugqeni hidrati idealno nadopuwuju mleko i mle~ne proizvode u triptofanu. Dakle, jedna lagana, rana ve~era po izboru: da li }e to biti pahuqice sa mlekom, ili jogurt i krekeri ili par~e crnog hleba sa sirom,

Ko fein se ne na la zi sa mo u ka fi: Nije nepoznata ~iwenica da {oqa kafe kasno uve~e mo}e da izazove nesanicu. Ne treba zaboraviti da kofeina ima i u ~okoladi, kola-napicima i ~aju.

Da biste mirno zaspali u uobi~ajeno vreme, nakon popodneva izbegavajte napitke i namirnice koje sadr`e kofein.

Bu di te oba zri vi sa te {kom, za ~i we nom hra nom: Le}i kasno punog stomaka mo`e da bude vrlo neprijatno posebno i zbog toga {to se varewe usporava u kasnim ve~erwim satima. Ukoliko je ve~erwi obrok bio za~iwen, ose}aj goru{ice i kiseline u stomaku u le`e}em polo`a-

P

izbor je na vama. Spava}ete mirno i lako utonuti u san. Kasna ve~era bogata {e}erima nije dobar izbor jer mo`e poremetiti san, a sa druge strane mo`e nepovoqno uticati i na zdravqe zuba.

Obrok pred spa va we: Ukoliko se borite sa nesanicom, lagani obrok pred spavawe mo`e da bude spasonosan. To naravno ne zna~i da treba da isprazni te fri `i der. Obil ni obroci pred spavawe mogu opteretiti stomak i prodube nesanicu.

Od rek ni te se ham bur ge ra i pr `e nih krom pi ri }a: Posledwa istra`ivawa su pokazala da veliki unos masnih namirnica u toku dana, ne samo da nepovoqno uti~e na na{u telesnu masu i pove}awe nivoa holesterola i triglicerida u krvi, a samim tim nepovoqno uti~e i na srce i krvne sudove… Dokazano je da puno masne hrane u toku dana nosi i neprospavanu no}.

Ja go de spre ~a va ju raz voj ra ka

meri~ki nau~nici koji su izu~avali uticaj ishrane na razvoj onkolo{kih bolesti, ukazali su da su eksperimantalna ispitivawa u posledwih desetak godina pomogla dobijawu ubedqivih dokaza da najobi~nije jagode mogu pomo}i u profilaksi raka. Pokazalo se da su jagode i sastojci u wima u stawu da spre~e razvoj }elija raka u oglednoj kulturi }elija in vitro uti~u}i na gene povezane sa razvojem raka, objavio je moskvski dnevnik “Izvestija”.

Ubedqivo je, sem toga, dokazano da uvo|ewe su{enih jagoda u ishranu `ivotiwa znatno smawuje razvoja malignih tumora kod wih. Najnoviji statisti~ki podaci govore da qudi, u ~ijoj su ishrani tako|e zastupqene jagode, re|e oboqevaju od oknolo{kih bolesti.

(Tanjug)

A

Ja bu ka na dan ko rak da qe od le ka ra abuka na dan mo`e da omogu}i smawewe lo{eg holesterola, gubitak telesne te`ine i spre~avawe sr~anih oboqewa, pokazali su rezultati ameri~kog istra`ivawa. Grupa nau~nika s univerziteta “Florida” u istoimenoj ameri~koj saveznoj dr`avi, do{li su do tih rezultata prate}i ishranu i zdravstveno stawe 160 `ena starosti izme|u 45 i 65 godina. U~esnice u istra`ivawu su bile podeqene u dve grupe, tako da je od jedne grupe u~esnica tra`eno da uz normalan na~in ishrane konzumiraju i 75 grama {qiva dnevno, dok je druga trebalo dnevno da konzumira istu koli~inu suvih jabuka. Posle tri, {est i na kraju 12 meseci, u~esnicama je va|ena krv radi analize holesterola. Pokazalo se da je kod `ena koje su konzumirale jabuke za {est meseci do{lo do smawewa lo{eg holesterola za ~ak 23 odsto. Te `ene su gubile i telesnu te`inu, u proseku za 1,5 kilogram, a i nivo biomarkera vezanih za sr~ana oboqewa bio je mawi nego kod `ena koje su konzumirale {qive.

(Tanjug)

J

27

IZ IN STI TU TA ZA JAV NO ZDRA VQE VOJ VO DI NE

Re kre a ci ja ume sto te le vi zi je D eca starosti izme|u {est i sedam godina koja svakodnevno du`i vremenski period gledaju TV izlo`ena su

sreda11.maj2011.

ju }e se poja~ati i doprineti da no} izgleda beskrajno duga.

Pred spa va we, iz be ga vaj te obro ke bo ga te be lan ~e vi na ma: Belan~evine, koje su nam neophodne u toku dana, pred spavawe mogu da nam stvore problem. Naime, namirnice bogate belan~evinama te`e se vare i samim tim spavawe mo`e biti naru{eno.

J. B.

Espre so ka fa {tet ni ja od ka fe u pra hu afa napravqena uz pomo} ure|aja za espreso (u kapsulama) mo`e da bude {tetnija od kafe u prahu, pokazali su rezultati {panskog istra`ivawa.

Grupa nau~nika s Univerziteta u Barseloni utvrdila je da kafa napravqena od espreso kapsula sadr`i vi{e furana, toksi~nog i potencijalno kancerogenog sastojka. Nau~nici su do{li do tog zakqu~ka pore|ewem nivoa furana u raznim vrstama kafe. Utvr|eno je da espreso kafa sadr`i od 43 do 146 nanograma furana po mililitru, a kafa u prahu izme|u 20 i

K

78 nanograma. Istra`ivawe je pokazalo i da u nekim espreso kapsulama nivo furana iznosi ~ak izme|u 117 i 244 nanograma. Stru~waci su istakli da je razlog tako visokog nivoa furana hermeti~ka zatvorenost kapsule koja spre~ava te {tetne supstance da iza|u iz kafe. Istra`iva~i su, me|utim, naveli i da, bilo o kojoj vrsti kafe da se radi, nivo konzumiranog furana ne dosti`e doze koje se smatraju opasnim po zdravqe.

(Tanjug)

28

oglasi l ^ituqe

sreda11.maj2011.

Posledwi pozdrav strini

dnevnik

Posledwi pozdrav snajki

Posledwi pozdrav {ogoru i te~i

dragom

Posledwi pozdrav snajki

Posledwi pozdrav

Dragani

Dragani

Dejanu Bilbiji od porodice Vlajankov iz \ur|eva.

59918/P

28344

28345

28370

28373

Te{ko je prihvatiti istinu da nas je tiho i iznenada zauvek napustio, veliki drug i plemeniti ~ovek

Posledwi pozdrav dragoj snajki

Da si po`ivela sto godina ne bi stigli da ti se odu`e svi kojima si dobro u~inila.

Sa po{tovawem se opra{tamo od Qiqinog i Sandinog tate

Posledwi pozdrav dragom i po{tovanom prijatequ

Sava Maleti}

Dragani

Dragana

Nikole Cvetkovskog

Nikoli Cvetkovskom

kapetan unutra{we plovidbe Moli}emo se da na|e{ mir plove}i rekama ve~nog `ivota u carstvu svevi{weg, dragi prijatequ. Tu`nog srca opra{tamo se sa tobom kapetane na{.

Sa qubavqu i po{tovawem, tvoji Dunavski kapetani.

Besprekornoj kom{inici i bezrezervnom prijatequ, porodice Bir~anin i Kova~evi}.

Porodica Radulovi}.

od prijateqa: Pere i Qubice Popovi}.

28343

28347

28372

28371

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

FARMA iz Stepanovi}eva nudi: sviwske polutke, tovne pili}e, o~i{}ene prasi}e.

Ekstra kvalitet, dostana na adresu, povoqno. Telefoni: 021/717-058, 063/521-559, 063/539-051 28060

^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, stare automobile za rashod.

Telefoni: 6618-846, 063/8485495.

27774 KUPUJEMO staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, akumulatore, bakar, mesing. ^istimo tavane i podrume.

Telefoni: 062/649-000, 061/600-22-60 28179

Jovanovi} Dragana

od: snaje @ivke, Dragane i Da{ka.

od devera Radivoja i jetrve Radojke.

28351

ROLETNE, rolokomarnici, venecijaneri, trakaste zavese, harmonika vrata, rolo gara`na vrata, zatvarawe terasa, PVC stolarija, brzo i povoqno. 021/500-612, 063/84-26-848, 063/84-24-716.

28149 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti:odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

28215

od: devera Radenka, snajke Mi{e, dece Dejana i Miodraga.

od porodice Predi} iz Ka}a.

Kolektiv TABAK PRESS-A.

IZDAJEM dvosoban kvalitetan name{ten stan 64 m2 Bulevar Oslobo|ewa 115.

Telefon 064/253-845-8 28155 IZDAJEM dvosoban, nov name{ten stan, Janka ^melika, 1. sprat, Nova Detelinara, 170e. Telefon 064/93368-77.

28192

Dragani

Nikoli Cvetkovskom

Dragana Jovanovi}

Dragani

Posledwi pozdrav kumi

Posledwi pozdrav kumi

Dragani

Dragani

Porodice Piqi} i Petrovi}.

Posledwi pozdrav od porodica Mrki} i \or|evi}.

Kuma Olgica, kumi} Nenad, kumica Dragana i Miroslav.

28328

28369

28366

Posledwi pozdrav dragoj koleginici i saradnici, koja je iznenada preminula.

Posledwi pozdrav po{tovanom saradniku

Posledwi kom{inici

pozdrav

od: kuma Ranka, kumi}a Nenada, kumice Dragane, Jelene i Violete.

28367

dragoj

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ deda, pradeda i ~ukundeda

Kolektiv ORL Klinike.

59917/P

Posledwi pozdrav

Dragani Jovanovi}

Savi Maleti}u

Kolektiv JVP „Vode Vojvodine”.

od porodice Simi}.

927/P

28360

1920 - 2011.

Sahrana }e se obaviti dana, 12. 5. 2011. godine, u 14.15 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}eni: unuci Milo{ i Savica sa porodicama.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 10. maja u 67. godini iznenada preminuo na{ dragi i voqeni otac, tast i deda

Savi

Rajko Tapavica

28361

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{

Lepo je bilo dru`iti se sa tobom i biti tvoj prijateq.

Sava Maleti}

Jakov Bojovi} Mi{ko Milo{, Jovan i skelexije sa „Joleta”.

28376

1953 - 2011.

Sahrana je danas, 11. 5. 2011. godine, u 17 ~asova, na grobqu, u Savinom Selu.

Ve~no }e ~uvati uspomenu na tebe: tvoji sinovi Rajko i Branko, }erka Brankica, snaje Vawa i Dragana i unuk Danilo.

Sahrana je u ~etvrtak, 12. 5. 2011. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

28374

28359

O`alo{}eni supruga Mirjana, k}erka Varvara i sin Filip.

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwi pozdrav na{oj majci i baki

Posledwi pozdrav kapetanu iz Kapetanije Novi Sad

sreda11.maj2011.

Na{oj jedinoj

Sa velikom tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe, da je voqeni suprug i otac

Posledwi pozdrav bratu, stricu i deveru

29 dragom

Kati Skelexiji

Savi Maleti}u

Kati Skelexiji

od rukovodstva i radnika „Dunav grupe agregati� AD Novi Sad.

Uvek }e{ biti u na{im srcima.

Tvoji: Skelexija Mi{o, Nedeqka, Sla|a i Danijela.

Tvoji: Nevenka, Branko, Tawa, Bojana, Goran, Marko, Milo{ i suprug Petar.

28303

28302

59919/P

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav dragom prijatequ

Savi Maleti}u

Posledwi pozdrav

Dejanu Bilbiji

od Rube`i} Slobodana i Milovana sa porodicama.

Dragani

Zdenku Havranu

Zdenko Havran preminuo u 57-oj godini.

Sahrana je 12. 5. 2011. godine, u 13.30 ~asova, na Novom grobqu, u Novom Sadu.

od: brata Zlatka, Jovanke, Vesne i Ivane.

O`alo{}eni: supruga Vera i sinovi Igor i Sa{a.

28317

28318

Pro{lo je sedam godina od kada nije sa nama, na{ dragi otac i deda

^etrdeset dana je pro{lo od kada nije sa nama na{

Milutin - Mi}a Ivanovi}

Mile Mihajlovi} Vole}emo te zauvek.

2004 - 2011.

Porodica ]opi}. od porodice Petkovi}.

Uvek te se se}aju: Nada, Mira i Du{an.

Tvoji: supruga \uja, sin Miroslav i }erka Mira sa porodicama.

28355

28322

28261

59919/P1 28346

Posledwi po{tovawem

pozdrav,

sa

Gospodinu Savi Maleti}u

Damir Luka~.

28329

28332

Sa tugom i velikim bolom, javqamo da je na{ voqeni suprug, otac i deda

Pera Baj~eti} sa porodicom.

Posledwi pozdrav

Uvek }e{ `iveti u na{im srcima.

Tvoji: Milica, Laza, Sawa, Steva i Slavi{a.

Porodice Obradovi} i Nertica.

od porodica: Andri}, Krasi}, An|eli} i Jeli}.

28356

28325

28326

28353

Posledwi pozdrav

Na{ voqeni tata, ve} 10 godina nije sa nama

Dragana Jovanovi}

Dragana Sava Gruji}

\or|u Stoji}u

\or|e Stoji} preminuo u 60-oj godini.

Sahrana je danas, 11. 5. 2011. godine, u 13 ~asova, u Molu.

Ostajemo beskrajno tu`ni, sa velikom prazninom u du{i. od kuma Radovana sa porodicom.

O`alo{}eni: supruga, }erke, unuci i zetovi.

28337

28336

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 58. godini preminula na{a draga

Sahrana je danas, 11. 5. 2011. godine, u 15 ~asova, na grobqu, u Temerinu - Staro \ur|evo.

od brata Zorana Ardali}a sa porodicom.

O`alo{}eni: bra}a Slavko i Du{an sa porodicama.

28333

Dragani Jovanovi} Vreme prolazi, a tuga i bol ostaju u srcima onih koji te vole.

Volimo te.

Wegova deca: Buba i Slobodan sa porodicama.

Tvoji: Teodora, Vlada, Milo{, Joja i Ratko.

28349

28357

od: uje Ilije, sestre Milene i wene porodice.

Tvoja sestra Mica sa porodicom.

28311

28312

Posledwi pozdrav

Lenki Ardali}

Lenka Ardali}

hvala ti {to si nam bila veliki prijateq i drug.

2001 - 2011.

Dragani Jovanovi}

te

Drugarice na{a, puno volimo i vole}emo te.

Advokat Dragana Vukani} sa porodicom.

Posledwi pozdrav

Dragani Jovanovi}

Dragani

Dejanu Bilbiji

Dejanu Bilbiji

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav na{oj

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav dragom

28334

S velikom tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je posle te{ke bolesti u 79. godini preminuo na{ otac i deda

Dana, 9. 5. 2011. godine iznenada je preminula na{a bri`na majka i uzorna supruga

dr Nikola Cvetkovski

Dragana Jovanovi}

major u penziji

ro|. Vukeli}

Sahrana je danas, 11. 5. 2011. godine, u 15.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

S qubavqu wegovi najmiliji: Sanda, Qiqa, Aleksandra, Dimitrije, Vlada i \or|e.

Sahrana je danas, 11. 5. 2011. godine, u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Roditeqi Mi}o i Bosa Vukeli}, suprug Miodrag i sinovi Milan i Vladimir.

28304

28308

30

06.30 09.00 09.30 10.00 10.05 10.30 11.15

Јутарњи програм Путовање са Теријем Бајко квиз Вести Чари риболова Циганско срце Споменици Војводине, док. филм 11.30 Кухињица

Мирјана Стојановић-Маурич

Плави круг Полусатни портрет костимографкиње Мирјане Стојановић-Маурич под насловом „Дискретни шарм тела“ упознаје шири аудиториј са ауторком преко 20 хиљада костима за претежно балетске и оперске представе на сцени СНП-а. Ауторка: Ивана Петровић (РТВ 1, 22.50) Десило се Вести Сигнали Документарни програм Право да имам право Вести Заједно Путовање са Теријем Вести Преокрет Циганско срце Десило се ТВ Дневник Тајна хране: Јагњетина Кухињица Разгледнице ТВ Дневник ТВ Фонија – квиз Доколица: Душка Јованић Из нашег сокака Војвођански дневник Вести (Универзитет) Академских 5 минута 22.35 Све(т) око нас 22.50 Плави круг 23.20 Матица (вести из Матице) 23.25Седам девојака, филм 01.00 Егзит ’09 – „ПМГ Колектив“

11.55 12.00 12.10 13.05 13.30 14.00 14.05 14.30 15.00 15.10 16.05 16.50 17.00 17.22 17.30 18.00 19.30 20.05 20.30 21.00 22.00 22.30

06.30 07.00 08.30 09.30 10.15 10.30 11.00 11.30 12.00 12.30 12.40 13.10 14.00 14.15 14.45 15.15 15.30 17.00 17.30 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 23.15

tv program

sreda11.maj2011.

Кухињица – мађ.. Нови таблоид Без упута Кад кућа није тесна Хајде са мном у обданиште Зврк Питам се, питам Кад зазвони Центар света Вести (мађ) Македонско сонце Мој син Десило се Фортепиано Бајко квиз Рачуница Добро вече Војводино (ром) Емисија на мађарском Музички програм – мађарска музика ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица (мађ) Добро вече, Војводино (рум) Опасан задатак, филм Мој син

06.00 07.30 08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 11.00 12.00 12.10 12.20 13.00 14.00 14.10 15.00 15.30 16.00 17:00 17.30 18.00 19.00 19.15 20.00 20.30 21.30 22.00 22.30 23.00 00.00 00.30

Музичко свитање Глас Америке У сусрет сунцу Вести укратко У огледалу Вести укратко Освета Тојотин свет природе Вести укратко Била једном једна недеља Приче из књижаре Травел Вести укратко Бели лук и папричица Хроника општине Врбас Војвођанске вести У огледалу Док. програм Војвођанске вести Освета Репортажа Путоманија Војвођанске вести Без цензуре Била једном једна недеља Војвођанске вести Разголићени Вино и виноградарство Глас Америке Ноћни програм-репризе

06.05 08.00 09.03 10.00 10.06 10.38 11.10 12.00 12.15 12.38 12.47 13.32 15.10 15.44 15.55 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 20.15 22.35 23.20 23.41 00.31 00.46 02.32 04.03 04.32 05.06 05.23 05.48

Јутарњи програм Јутарњи дневник Горе доле Вести Траг Задња кућа Србија Ружна Бети Дневник Спорт плус Кулинарски летопис Истражитељи из Мајамија Слом: Пуч, филм И ја имам таленат Гастрономад Мој рођак са села Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око Слагалица, квиз Дневник Фудбал: Куп Србије: Војводина-Партизан, спортски програм Фудбал: Куп Србије: Војводина-Партизан, финале Истражитељи из Мајамија Дневник Посетиоци из Праискона ТВ продаја Ноћни биоскоп: Криминалци, филм Фудбал: Куп Србије: Војводина -Партизан, финале (р) Око Траг Кулинарски летопис ТВ продаја Верски календар

ФУДБАЛ: КУП СРБИЈЕ

Војводина– –Партизан (РТС 1, 20.15)

09.00 09.05 09.30 10.00 10.05 10.30 11.00 11.05 11.50 12.00 12.05 12.15 12.45 13.00 13.05 14.00 14.05 15.00 15.05 16.00 16.15 16.30 16.45 17.15 17.30 18.35 18.45 19.00 19.30 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30

Вести Храна и вино ИЦТ плус Вести Дивљи хоризонт Два света Вести Др Ху Цртани филм Вести Агро дан НС клинци Неон сити Вести Серија Вести Шесто питање Вести Одељење за убиства Објектив (слов) Објектив (мађ) Објектив Азбука родитељства Неон сити Новосадско поподне Неон сити Агро дан Објектив Храна и вино Лична грешка Документарни програм Одељење за убиства Објектив Монији од државе

09.90 Фул Тилт покер 10.00 Премијер лига: Манчестер Сити – Тотенхем 12.00 АТП Мастерс Рим 18.00 Мастерс Студио 18.30 Премијер лига, вести 19.00 Руска лига 19.30 АТП Мастерс Рим 23.30 Копа Италија 1/2 финале: Интер – Рома 01.00 НБА плеј оф: Мајами - Бостонм 03.45 Фул Тилт покер

НА ПО МЕ НА: На РТС 2 у 10.00 ча со ва мо гућ је пре нос сед ни це Скуп шти не Ре пу бли ке Ср би је 07.22 07.29 07.34 07.43 08.11 08.23 08.55 09.25 10.05 10.31 10.56

На високим потпетицама После смрти оца, Чарли преузима посао у који мора увести новитете уколико жели да остане на тржишту и победи конкуренте. Чарли из Нортемптона долази на чело породичног бизниса израде ципела... Улоге: Џоел Едгертон, Сара Џејн Потс, Чиветел Еџфлор, Џемима Рупер Режија: Џулијан Џеролд (РТС 2, 21.48) 11.26 11.58 12.18 12.52 13.52 14.26 14.56 15.24 16.00 16.35 17.00 17.57 18.57 19.25 20.00 20.30 21.00 21.48 23.43 00.38 01.37 02.00 02.25

06.00 06.30 07.00 08.00 08.45 10.00 11.30 12.00 14.00 15.00 16.00 16.55 17.45 18.00 18.20 18.50 20.10 21.00 22.00 23.20 02.15 03.15 04.55

Експлозив Ексклузив Еленин дух Неко те посматра Дођи на вечеру Забрањено воће Неко те посматра Филм: После двадесет година Еленин дух Када лишће пада В.И.П Дођи на вечеру Ексклузив Вести Експлозив Забрањено воће Када лишће пада Паклена кухиња Топ модел Филм: Врана 3: Спасење Паклена кухиња Топ модел В.И.П

Телмо и Тула, мали кувари Пепа прасе Алекс на мору У ноћној башти Томас и другари Клиника вет Повратак орла рибара Под отвореним небом Е-ТВ ТВ мрежа Хит либрис

06.30 07.00 07.55 08.00 08.45 09.00 09.15 10.00 10.02 10.45 11.00 11.05 12.00 12.15 12.30 13.00 13.02 14.00 14.30 15.00 15.02 15.30 15.45 16.00 16.05 16.55 17.00 17.02 18.00 18.30 19.00 20.00 20.30 22.30 23.30 23.45 00.00 02.00

Техно банк Великани музичке сцене Метрополис у Димитровграду Трезор Клиника Вет Повратак орла рибара Под отвореним небом Енциклопедија за радознале Ово је Србија Преко црте Приђи ближе Најбоље од европске опере У ноћној башти Томас и другари У свету Беокулт Ружна Бети На високим потпетицама, филм Око моје главе Трезор Преко црте У свету Беокулт

Чист рачун Маратон А шта да радим Рејчел Реј Топ шоп Вести Отворени студио Инфо Отворени студио Топ шоп Инфо Љубав у залеђу Вести Милица² Топ шоп Инфо Откопчано Вести Чист рачун Инфо Друга страна Србије Фуснота Мајсторски Вести Љубав у залеђу А шта да радим Инфо Канди Вести Иза вести Нострадамусов ефекат Човек од закона Филм: Неколико лекција о љубави Доктор Хаус Вести Милица² Филм: Погрешна страна Друга страна Србије

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Главни осумњичени, 10.30 Кад порастем бићу..., 11.00 Никад се не зна, 12.00 Отворени екран, 13.00 Метрополе и регије света, 14.00 Инфо К9, 15.00 Контранапад, 16.00 Инфо К9, 16.45 Бибер, 17.00 Главни осумњичени, 18.00 Лек из природе, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.45 Бибер, 20.15 Травел клуб, 21.15 Отворени екран, 22.15 Бибер, 22.35 Инфо К9, 23.00 Филм, 01.00 Бибер, 01.30 Ноћни програм

08.15 Школа, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.45 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Булевар, 17.30 Златибор, 18.00 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.00 Фам, 21.25 Филм, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.25 Ауто шоп, 00.35 Хај-фај, 01.30 Фокус

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00 Србија коју волим, 13.00 Зрно по зрно, 14.00 Живети свој живот, 15.00 Спортска галаксија, 16.00 Освета, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 20.00 Пипи шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Кућа 7 жена, 00.00 Објектив, 00.30 Ток шоу

12.00 Срем на длану: Рума,13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Очи у очи, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Инђија, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Док. програм, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

dnevnik

07.05 07.10 09.30 10.00 10.55 11.10 11.40 12.05 12.20 14.05 15.05 16.00 16.35 17.00 18.00 18.30 19.15 19.40 20.10 20.45 23.05 23.10 23.30 00.00 01.45 02.35

Вести Б92 Дизање Кажипрст Вести Б92 Топ шоп Квиз: Супер геније Пингвини с Мадагаскара Топ шоп Филм: Бљесак смрти Гордон Ремзи: Кухињски кошмари Доме, слатки доме Вести Б92 Спортски преглед Најбоље године Квиз: Супер геније Вести Б92 Пријатељи Два и по мушкарца Секс и град Филм: Град греха Временска прогноза: Шта да обучем? Вести Б92 Спортски преглед Филм: Подметачина Гордон Ремзи: Кухињски кошмари Доме, слатки доме

Џесика Алба

Град греха Бивши боксер и пропалица Марв очајнички покушава да пронађе убицу проститутке по имену Голди. Фотограф Двајт опседнут је групом веома опасних девојака. Њихова лидерка Геил отвара Пандорину кутију насиља након што се спетља са корумпараним полицајцем по имену Џеки Бој... Улоге: Мики Рурк, Брус Вилис, Џесика Алба, Розарио Досон, Клајв Овен, Бенисио дел Торо Режија: Роберт Родригез, Френк Милер (Б92, 20.45)

06.00 07.00 10.00 12.00 13.00 14.00 15.00 15.30 16.00 16.55 17.15 18.10 19.00 19.30 20.00 20.30 22.15 23.00 00.00 02.00

Поље лала Добро јутро Позови великог брата Забрањена љубав Тереза Аутостопери Гавриловићи - ријалити Зумба, зумба Мала невеста Национални дневник Тријумф љубави Поље лала Зумба, зумба Национални дневник Велики брат Гранд парада Наслеђе једне даме Велики брат Филм: Мексиканац Филм: Крунисана и опасна

Дино ратник Једне вечери дечак по имену Летећи змај који обожава диносаурусе није могао да заспи. Сетио се приче коју му је дека причао и желео је да пронађе ту књигу, али уместо књиге пронашао је један чудни уређај. Одједном нашао се у свету диносауруса! Он упознаје нове пријатеље, дечака Перо и девојчице Виндбел и Алгол, као и четири мале бебе диносауруса... (Хепи, 10.15) 05.30 07.55 08.00 08.20 08.30 08.50 09.05 09.15 09.40 09.55 10.00 10.15 10.40 11.05 11.25 11.55 12.20 12.30 13.20 13.40 13.55 14.00 14.55 15.40 15.55 16.00 16.30 17.55 18.25 19.00 19.55 20.00 21.00 21.50 23.10 23.55 00.00 01.00 02.00 03.00 04.00 05.00

Јутарњи програм Вести Сирене Ноди Са Бо у авантуру Мегаминималс Здраво, Кити Авантуре малог Пере Телешоп Вести Анђелина балерина Дино ратник Југио Сабринин тајни живот Килари Сирене Здраво, Кити Квизић Пресовање Телешоп Вести ТНТ Луде године Телешоп Вести Документарни програм Изгубљене године Телемастер Стаљин, докудрама Документарни програм Вести Изнајми звезду ТНТ Изгубљене године Агенција Вести Матрјошки ТНТ Изнајми звезду Агенција Матрјошки Стаљин, докудрама

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 08.00 555 личности, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 09.40 НС инфо, 10.15 Док. филм, 11.00 Пун гас, 12.15 Уторком у 21, 13.20 ИнЏој, 14.00 Акценти, 14.15 Писмо глава, 15.15 Токови моћи, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 20.05 Икс арт, 21.00 Екстреми, 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 12.00 Катедрале, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

sreda11.maj2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

9

31

VOJVO\ANSKA EKSPEDICIJA NA K2

Pi{e: Milivoj Erdeqan 07.00 Добро јутро, Хрватска 09.07 Хотел дворац Орт 10.10 Крстарења светским лепотама, док. серија 11.04 Код Ане 11.10 Опра шоу 12.00 Дневник 12.32 Господарица твога срца 13.19 Дивљи Пламен 14.18 Реч и живот 15.02 Дарма и Грег 15.26 Алпе Дунав Јадран 16.01 Твоја сам судбина 17.05 Хрватска уживо 18.10 Код Ане 18.34 8. спрат, ток шоу 19.30 Дневник 20.20 Капелски кресови 21.34 Живети здравије 22.16 Назови 112, док. серија 22.55 Дневник 3 23.40 Други формат 00.01 Ловци на натприродно 01.42 Драги Џоне 02.05 Ксена - принцеза ратница 02.48 Прекид програма ради редовног одржавања уређаја 04.39 Опра шоу

Треј си Ме кол

Оглас до но си смрт Хо ли Пар кер је агент за од но се с јав но шћу из Њу јор ка. Пре фри га на ко ле ги ни ца Жан у до го во ру око но ве кам па ње пре ва ри је и по ша ље у Чи ка го ка ко би мо гла да за ве де ње ног деч ка... Уло ге: Кри стен Ми лер, Али сон Ланџ, Тод Баб кук, Брук Брнс, Фран соа Жи ро деј, Треј си Ме кол Ре жи ја: Кит Сејм плес (Но ва ТВ, 23.25) 07.55 08.10 08.30 09.10 10.05 11.05 12.05 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 17.25 18.10 19.15 20.05 21.00 22.00 23.05 23.25 01.05 02.45 03.35

Роари Пепа Томица и пријатељи Победа љубави Чувар правде Нате Беркус шоу ИН Победа љубави Аси Најбоље године Мастершеф Вести ИН Под срећном звездом Дневник Аси Најбоље године Мастершеф Вечерње вести Оглас доноси смрт 2, филм Мени припадаш, филм На путу према доле Езо ТВ

08.00 Мистерије историје 09.00 Апсолутна нула 10.00 Понтије Пилат: Човек који је убио Христа 11.00 Царство мора 12.00 Острво минотаура 13.00 2. св. рат у боји 14.00 Сицилијанске мумије 15.00 Тајни ратови 16.00 Геније дизајна 17.00 Путовања и открића 18.00 Флоренс Најтингејл 19.00 Инуитска одисеја: Освајање Новог света 20.00 Живети са непријатељем 21.00 1066.

22.00 Истина о...

23.00 Вампирска принцеза 00.00 Геније дизајна 01.00 Путовања и открића

08.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.15

Снежана и седам патуљака Острво Корњача Ози Бу – сезона Снежана и седам патуљака Острво Корњача Време за женидбу Зебра тркачица Нека друга љубав Секретарица Рођен за одбрану Последњи кинески цар Породичне секс авантуре Врућа нација Мрачне воде

06.00 07.30 09.15 11.05 12.40 14.40 16.20

Тинејџерски папарацо Школа рока Ловац на уцене Живети пуним плућима Ладy Гага Пресентс Страст Мој пријатељ Вили - Бекство из пиратске увале Сви смо добро Васпитање за почетнике Перси Џексон и богови Олимпа - Крадљивац муње Игра престола Мрачна улица Девојка која се играла ватром Земља авантуре Прекинуто дечаштво

18.00 19.40 20.05 22.05 23.10 00.35 02.45 04.30

06.10 07.10 09.10 11.10 12.10 13.10 15.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 01.20 03.10

Закон и ред Меклаудове ћерке Закон и ред Вокер, тексашки ренџер Неш бриџиз Филм: Пољубац у поноћ Убиства у мидсамеру Закон и ред Неш бриџиз Вокер, тексашки ренџер Пандури новајлије Све по закону Ерика Филм: Последњи Мохиканац Филм: Председников човек Пандури новајлије

06.55 Наследници 07.45 Драгон бол З 08.10 Езел 09.30 Ексклузив таблоид 10.00 Биг брадер - уживо 11.15 Вечера за 5 12.05 Аурора 13.00 Биг брадер 13.35 Наследници 14.25 Возачка дозвола, филм 16.05 Клинци из пешчаника, филм 18.00 Ексклузив Таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.05 Вечера за 5 20.00 Езел 21.00 Биг брадер 22.15 ЦСИ 00.05 РТЛ Вести 00.20 Језикова јуха 01.15 Биг брадер 02.10 Астро шоу

Екс клу зив Та бло ид

Ким бер ли Ва рнат

Го спо ђи ца ме две ди ца

Уз про ве ре ну фор м у лу при ча о зве зда ма, зве зди ца ма и они ма ко ји то же ле да по ста ну, Екс клу зив Та бло ид окре ће се нео бич ним, би зар ним, па и шо кант ним ве сти ма о ко ји ма се свакодневно нај ви ше при ча, на га ђа и рас пра вља. Водитељ: Едита Мисирић (РТЛ, 18.00)

Еми ли Бре дли, њен отац Грег, ма ма Са ра и ста ри ја се стра Ме ли са пре се ли ли су се из Ка ли фор ни је у пла нин ски крај, у ком је шу ма пу на ме две да. Ме две ди зна ју да бу ду опа сни и штет ни, па их љу ди че сто уби ја ју, а и на ме ти су ло во кра ди ца... Уло ге: Ед Бе гли, Ша ун Џон стон, Ке тлин Брк, Ким бер ли Вар нат, На тја Џа ман, Де нис Ар ду и ни Ре жи ја: Пол Зи лер (ХРТ 2, 22.59) 07.54 08.24 08.45 09.30 10.00 13.26 13.56 15.30 15.49 16.34 17.23 17.44 18.13 18.56

22.05 22.49 22.59 00.31

Мала ТВ Дворац играчака Школски програм Мега Минди Преноси из Сабора Мала ТВ Госпођица медведица, филм Жупанијска панорама Хотел дворац Орт Џони Браво Џони Браво Трава зелена Дивљи пламен Крстарење светским лепотама Хит дана Хрватски фудбалски куп: Динамо : Вараждин, пренос утакмице Злочиначки умови Дневник плавуше Госпођица медведица, филм Ноћни музички програм

05.50 07.30 10.30 11.10 13.00 13.30 15.00 16.20 17.00 18.00 19.00 21.00 22.00 00.15 02.20

Заводнице Земља 2 Хари и Хендерсонови Нацисти нападају Невероватне приче Хари и Хендерсонови Битка за Британију Земља 2 Шандон студио Невероватне приче 29та улица Сиквест ДСВ Неопходне ствари Изнад правде Музика живота

04.00 06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Чворови Мркли мрак Роштиљ Спитфајер Осмоза Џонс Животна прилика Пирати из Пензанса Паметњаковићи Сјај Нестао Чворови Без промашаја Били Медисон

19.49 20.05

Еди та Ми си рић

07.15 07.45 08.10 09.05 10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45

Како се прави? Како то раде? Разоткривање митова Опасан лов Преживљавање Врхунско градитељство Аута по мери 2008. Генералка Прљави послови Опасан лов Разоткривање митова Деконструкција Преживљавање Погранична полиција Како се прави? Како то раде? Ловци на олује 2010 Преживљавање удвоје Дрвосече из мочваре Прљави послови Аута по мери 2008.

08.35 09.00 10.00 14.45 17.30 21.15 21.20 22.20 22.25 23.55 00.00 00.05 00.15

Олимпијске игре Бициклизам Тенис Бициклизам Тенис Сви спортови Коњички спорт Коњички спортови Голф Голф клуб Једрење Сви спортови Стони тенис

Г

Руч ни рад слу жи као се да тив

а шер брум 2 нам је до бро ис та њио жив це и ре шоа. Не во ли мо да ме ња мо на ви ке, ни ако је ло оста вио са мо 20 да на да се поп не мо на још ше вре ме. Увек до руч ку је мо у 8.30 са ти, у два је је дан врх ви ши од 8.000 ме та ра – Га шер - ру чак, а ве че ра у осам. Све ви ше вре ме на про во брум 1. Иако је ме ђу нај ви шим у Па ки ста ну, је дан ди мо по ред ужа ре ног ре шоа у ку ва ро вом ша то ру. је од нај ма ње по се ће них. То пло је и при јат но. Ку вар је ве сео и за ни мљив Наш ма ли тим се осуо. Го ран Фер лан, по сле па - чо век, од ко га и те ка ко има шта да се на у чи. На да у пу ко ти ну при по врат ку с вр ха Га шер брум 2, при мер, ка ко се пра ви па ки стан ски ча па ти: за ме због бо ло ва у ле ђи ма вра ћа се ку ћи. Са ид, ви син ски но сач, при вре ме но је осле пео у сне жној олу ј и, на д а м о се без озбиљ них по сле ди ца. Са дик, пак, хра мље јер га бо ли ко ле но. На те као му је образ, не зна мо да ли од за па ље ња зу ба или уха. Исо Пла нић је у свом днев ни ку за пи сао: „На са мо раз го ва рам с пре о ста лим но са чем Са ди ком. Он вр ти гла вом, ка же: те шка го ди на, ми сли да би би ло бо ље да на го во рим во ђу екс пе ди ци је да се вра ти мо, до ста је је дан врх за јед ну го ди ну, не тре ба иза зи ва ти суд би ну. Ко л е бам се, али ипак ћу тим, че кам да га ма л о ду шност про ђе. Ни сам ни кре нуо а знам: за пе ња ње је мно го те жи од Еве ре ста. На врх се иде Спорт ве о ма ви со ког ри зи ка без фик сних ужа ди. Иза зов ко јем је те шко одо л е ти. На ред них да на, по што смо си се те сто од бра шна и во де, рас тег не ма лом се до го во ри ли о за јед нич ком пе ња њу с Ко реј ци ма, окла ги јом и ста ви да се пе че на ли му. Сем што из Са дик при ста је, уз уоби ча је но: ин ша лах!” вр сно ку ва, ку вар је и пра ви обу ћар. Не ма ци пе ле Снег не пре кид но па да пет да на. Го то во нам је ко ју не мо же по пра ви ти. Уме и да ма си ра, тач но пре крио ша то ре. Пре би ра мо по опре ми и сва ки зна ко ју тач ку тре ба сти му ли са ти да бол оде као њен део опет про ве ра ва мо. За ли хе хра не су при ру ком од нет. кра ју. До ви ја мо се на раз не на чи не: бен зин ме ња Ми ши за ро ђен дан по кла ња мо ове ћи ка мен, мо за кром пир, кон зер ве ри бе за те сто. Све што срећ ни ји је не го да је до био не знам шта, по нео га мо же да се је де иде у ло нац. Мо ра мо бр зо из ве сти је ку ћи. Мек си ка нац Ма у ри цио је мо рао да про да успон јер ако про ма ши мо вре ме, мо ра мо че ка ти ко ла да би ску пио но вац за екс пе ди ци ју. Про во ци сле де ћу се зо ну. Уро ђе на рав ра мо га: на зид ша то ра смо ни чар ска сми ре ност омо гу ћи ока чи ли сли ке ко ла, се ди не мо Бо цу с пе лин ков цем смо ла нам је да са че ка мо пет ле и са мо их ту жно по сма т ра. пих да на и поп не мо се на Га Пљо ску с пе лин ков цем смо др жа ли у тр пе за ри ји. шер брум 1. Ве ли мо, Па ки стан ци не пи ју, др жа ли на тр пе за риј ском сто До вр ха је по треб но по ста лу, да би смо по не кад ују тро мо же ту оста ти. Убр зо ви т и 2.000 ме т а р а фик с ног њи ме опра ли зу бе. Ве ли мо, при ме ти мо да све сла би је уже та. Ко реј ска екс пе ди ци ја, с Па ки стан ци не пи ју, мо же ту гре је сто мак. Наш ку вар, ко јом смо са ра ђи ва ли при за оста ти. Кроз не ко вре ме, при вр шном успо ну на Га шер брум ме ти мо да све сла би је гре је ка ко би по ма ло по пио, 2, пред ла же да за јед но иде мо сто мак. Јед н ог ју т ра ми за до ли вао би во ду да ми до вр ха. При кљу чу је нам се и фла шу, а пе лин ко вац се смр не би смо при ме ти ли ма њак зао. Кад се од мр зао, а он го то шпан ска екс пе ди ци ја, чи ји је во ђа ле ген дар ни Оскар Ца ди во бео. Наш ку вар, ка да би по ах Пу иг, ко ји се по пео на де вет вр хо ва ви ших од ма ло по пио, до ли вао би во ду да не би смо при ме 8.000 ме та ра. Ну ди мо са рад њу и чла но ви ма ба - ти ли да са др жај не до ста је. скиј ске екс пе ди ци је, ко ја је не за ви сна од шпан ске. Ду ва јак ве тар, да смо на мо ру био би знак да Од би ја ју, али ко ри сте на шу ужад. што пре уси дри мо брод. Ми чак не тра жи мо ни за До кам па 2, на ви си ни од 6.400 ме та ра, кре ну ли клон већ се ра ду је мо ве тру, ко ји но си на ше бри ге. смо пр ви и по ста ви ли сто ме та ра фик сног уже та На да мо се да ће оду ва ти ве ћи део но вог сне га с на нај стр ми јој ле де ној пло чи, го то во вер ти кал ној. гре бе на Га шер бру ма 1. Са те лит ски вре мен ски из Оста ли део пу та пе ње мо се алп ским сти лом – у ве шта ји на ја вљу ју ло ше вре ме по сле 1. ав гу ста, па обе ма ру ка ма по је дан це пин. То под се ћа на па у ко - и до ла зак мон су на. во кре та ње. По ста ви ли смо камп 2 две ста ме та ра Два мла да чла на екс пе ди ци је пот пу но су оправ ви ше од уоби чај ног ме ста, на ко јем је мно го по ки - да ла свој до ла зак. Од лич но под но се ви си ну, си да них ша то ра – очи глед но ту по не кад ду ва јак ве - гур ни су при пе ња њу. За ко ју го ди ну има ће ко из тар. Оста вља мо ша тор, бо це с ки се о ни ком, 300 на ших кра је ва да на ста ви успо не по нај ви шим ме та ра уже та и не што хра не. За на ма сти жу два свет ским вр хо ви ма. Али, ал пи ни зам је спорт ви со Шпан ца. ког ри зи ка па од лу чу је мо да, због тр ке с вре ме ном Ку вар по ја ча ва хра ну. Осим ко зи јег и ов чи јег и стр мих ли ти ца, њи хов успон ка не бе ским ви си ме са, пра ви пи цу с ри бом, му са ку, а нај мла ђем на ма од ло жи мо за не ко дру го вре ме. Исо кре ће с чла ну екс пе ди ци је сва ко ве че ку ва гриз у ко ји сит - јед ним ви син ским но са чем. Дру ги је при по ста но исец ка шар га ре пу. Мир ко и Мек си ка нац Ма у- вља њу кам па 2 упао у пу ко ти ну и по вре дио ре бра. Про ви ру је мо кроз од шкри ну та вра та ша то ра. Из ри цио по је ду за јед но сва ког да на по де сет пе че них при крај ка гле да мо врх – нео би чан је и леп. До дат ну ја ја: Мир ко де вет, а Ма у ри цио јед но. Вре ме скра ћу је мо увек оку пи ра ни не ким ра - де ко ра ци ју чи ни ду га ко ја је из не на да оба сја ла не бо. дом. За по сле ност ру ку нам је те ра пи ја про тив Древ ни на ро ди су сва кој при род ној по ја ви при да ва стре са и слу жи као се да тив. По пра вља мо агре гат, ли и не ка ми стич на, нат при род на свој ства. Ду га тре ко ји се за па лио при од мр за ва њу по ред ку ва ро вог ба да пред ста вља сре ћу, хо ће мо да ве ру је мо у то.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

32

monitor

sreda11.maj2011.

dnevnik

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

Сре да вам сто ји на рас по ла га њу у том сми слу што вам отва ра мо гућ но сти да се пре зен ту је те и на сту пи те у јав но сти, на свој на чин. Пре по зна ће те ту ђе сла бо сти, а по го то во оне дра ге осо бе.

BIK 20.4-20.5.

Ка ко је би ло ју че, та ко је и да нас, али не што ди на мич ни је. Ни сте у до брим од но си ма с дра гом осо бом због су ко ба ега, али оства ру је те ле пу и слат ку ко му ни ка ци ју. Обо је би сте да пре ва зи ђе те те шко ће.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

11. maj 2011.

Да би сте би ли што ефи ка сни ји и успе шни ји, по го то во на по слов ним са стан ци ма, мо ра те ја сно де фи ни са ти сво је ци ље ве. Ина че, мно го при че, ма ло ре а ли за ци је. Ис ко ри сти те по во љан пе ри од за рад и за ра ду.

У по слу де лу је те ауто ри та тив но и са мо у ве ре но. При ме ти ће те и са ми да мно го осо ба узи ма уче шће у оно ме што за вас пред ста вља ка ри је ра. Ле па рач гво зде на вра та отва ра, имај те то у ви ду. Раз го во ри.

Ва ше Сун це у зе мља ном зна ку Би ка ука зу је на ста бил ност и ма те ри јал ну опре де ље ност. До ста је би ло по ку ша ја и тру да, тре ба ју вам кон крет ни ре зул та ти и за ра да. Би рај те са мо већ по твр ђе не са рад ни ке.

На рад ном ме сту сте оп те ре ће ни, због при су ства Са тур на, под буд ним над зо ром прет по ста вље них и не за до вољ ни за ра дом. Ко ли ка год да је, ни је вам до вољ на. Пла ни рај те ду го роч но. Стр пље ње.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

У стал ној сте и ин тен зив ној ко му ни ка ци ји с дру ги ма, с мно го њих, па и с парт не ром. Ипак, чи ни се да вам то ла ко па да и при ја. Пре у зи ма те сву од го вор ност на се бе. Та ко и тре ба, та ко је бо ље.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

За ле те ли сте се од луч но и ус пе ли у мно го че му па са да по ма ло успо ра ва те и са би ра те ути ске. Ва жно је да све иде по за ко ну, зва нич но и јав но. На ста вља те пу тем ко јим сте кре ну ли.

Из гле да да ни шта и ни ко не мо же ути ца ти на вас. И то је са свим ОК. Ме ђу тим, мо же те има ти ути сак да се ни шта бит но не ме ња и не по ме ра. И ту сте у пра ву. Љу бав ни од нос се учвр шћу је.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

По ве ди те ра чу на о свим оним ства ри ма ко је се не ви де на пр ви по глед, ко је че ка ју не ко сво је вре ме да до ђу до из ра жа ја. Та ко ђе, по ве ди те ра чу на и о свом здра вљу. Ви ше се од ма рај те.

Жи ва, ди на мич на и успе шна ко му ни ка ци ја је и да ље на гла ше на, што вам од го ва ра. Мо же те се упу ти ти на кра ћа пу то ва ња, са свим из нен да и нео че ки ва но. По ве ди те ра чу на о до след но сти.

Сре да је сред њи дан па се ви кенд не у мо љи во бли жи, на ва шу ра дост. Има те мно го пла но ва, али и мно го по сла, ко ји вам не до зво ља ва до вољ но сло бод ног вре ме на. Мо гу ћи про бле ми у при ват ном по слу.

TRI^-TRA^

Згод на ма ма V REMENSKA

PROGNOZA

Углавном

Vojvodina Novi Sad

22

Subotica

23

Sombor

23

Kikinda

22

Vrbas

22

B. Palanka

22

Zrewanin

22

S. Mitrovica 23 Ruma

23

Pan~evo

22

Vr{ac

20

Srbija Beograd

22

Kragujevac

21

K. Mitrovica 21 Ni{

На кон ду ге бор бе с по ре ме ћа ји ма ис хра не пе ва чи ца Ге ри Ха ли вел ко нач но је про на шла пра ву ме ру. Не са мо да је ње на ли ни ја бес пре кор на, већ и ње но ли це на про сто бли ста. Бив ша „Спај си ца” би ла је на Со ни је вој до де ли му зич ких на гра да одр жа ној у Лон до ну. Уском, ру жи ча стом ха љи ном на гла си ла је фи гу ру, а и ње но ли це је из гле да ло знат но дру га чи је не го пре. Мај чин ство и здрав стил жи во та вра ти ли су јој осмех, па ни је ни чу до да из гле да знат но бо ље. На пу ту ка при хва та њу соп стве ног те ла нај ви ше јој је по мо гла труд но ћа и ћер ки ца Блу бел, због ко је је од лу чи ла да јед ном за у век сво ју те жи ну и пре храм бе не на ви ке ста ви под кон тро лу.

- Про шла сам кроз све те фа зе. Ми сли ла сам да имам пре ве ли ке гру ди, пре ма ле гру ди, да сам пре ни ска, пре мр ша ва, пре ши ро ка, пре де бе ла. Али ка да сам ро ди ла Блу бел зна ла сам да мо рам по ста ти узор сво јој ћер ки ис при ча ла је Ге ри, ко ју су мај чин ство и здрав на чин жи во та очи глед но пре по ро ди ли.

21

Evropa

СУнчано

НО ВИ САД: Уме ре но то пло уз ду же сун ча не пе ри о де и ло кал ни раз вој обла ка. Ду ва ће слаб се вер ни ве тар. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 10, а мак си мал на 22 сте пе на. ВОЈ ВО ДИ НА: То пло и сун ча но уз ло кал ни раз вој обла ка на ју гу и ис то ку Вој во ди не. Ду ва ће слаб до уме рен се вер ни ве тар. При ти сак из над нор ма ле. Ју тар ња тем пе ра ту ра 6, мак си мал на 23 сте пе на. СР БИ ЈА: То пло и сун ча но на се ве ру, а у цен трал ним и ју жним пре де ли ма днев ни раз вој обла ка уз по вре ме ну ки шу и ло кал не пљу ско ве. Ду ва ће слаб до уме рен се вер ни ве тар. При ти сак из над нор ма ле. Ју тар ња тем пе ра ту ра 6, мак си мал на 23 сте пе на. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: Од че тврт ка све то пли је и пре те жно сун ча но, уз тем пе ра ту ре око 25 сте пе ни у пе так и пре ко 25 сте пе ни за ви кенд. Ре ђи ло кал ни пљу ско ви су мо гу ћи у че твр так на ју гу и ју го и сто ку Ср би је, а у не де љу у ве ћи ни кра је ва.

БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ ЗА: Би о ме те о ро ло шке при ли ке ће би ти ре ла тив но по вољ не за ве ћи ну хро нич них бо ле сни ка. Из ве стан опрез се са ве ту је кар дио и це ре бро ва ску лар ним бо ле сни ци ма, на ро чи то у дру гом де лу да на. Код осе тљи вих осо ба су мо гу ћи гла во бо ља и нер во за. Пре по ру чу је се аде кват но оде ва ње у скла ду са оче ки ва ним днев ним тем пе ра ту ра ма.

Madrid

27

Rim

24

London

21

Cirih

25

Berlin

26

Be~

25

Var{ava

23

Kijev

21

Moskva

15

Oslo

21

St. Peterburg 18 Atina

22

Pariz

22

Minhen

25

Budimpe{ta

24

Stokholm

21

VIC DANA До ђе па ци јент код зу ба ра и зу бар му ка же: - Са да ви чи те нај гла сни је што мо же те.

- Али, ме не ни шта не бо ли.

- Знам, али у че ка о ни ци је гу жва, а ме ни се жу ри на утак ми цу.

SUDOKU

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAwE DUNAV

TAMI[

Bezdan

44 (-3)

Slankamen

208 (-7)

Apatin

103 (-3)

Zemun

262 (-14)

Bogojevo

96 (-3)

Pan~evo

280 (-16)

Ba~. Palanka

121 (1)

Smederevo

454 (-16)

Novi Sad

141 (1)

Tendencija stagnacije

Ja{a Tomi}

SAVA

N. Kne`evac

229 (0)

S. Mitrovica

159 (3)

Tendencija porasta

Senta

277 (1)

Beograd

214 (-12)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

314 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

212 (-6)

NERA

Hetin

96 (2)

TISA

78 (6)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije

Kusi}

62 (0)

Re{ewe iz pro{log broja