Dnevnik 11.maj 2012. by jovan radosavljevic

c m y

NOVI SAD *

PETAK 11. MAJ 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23431 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

„Dnevnikova” galerija malih maturanata

s tr. 1 0

REPUBLI^KA IZBORNA KOMISIJA PRO GLA SI LA KO NA^ NE RE ZUL TA TE IZ BO RA

Ta di} bo qi od Ni ko li }a za de se tak hi qa da gla so va

str. 3

Je da na est li sta pre {lo cen zus

PIK PO TVR DIO PO NA VQA WE IZ BO RA ZA PO KRA JIN SKE PO SLA NI KE PO VE ]IN SKOM MO DE LU

str. 3

str. 5

str. 4

NASLOVI

IZ GRAD WA NO VOG @E LE ZNI^ KO-DRUM SKOG MO STA U NO VOM SA DU

ROB NE RE ZER VE PRO DA JU 50.000 TO NA P[E NI CE

Dr `a va ~u va ce nu hle ba

U Pan ~e vu i Ti te lu jo{ jed an krug gla sa wa Politika

2 Prve dame u senci predsedni~kih kandidata

Ekonomija 5 Doma}a valuta neuzastavqivo pada i obara negativne rekorde

Novi Sad

Kren uo ~el ik iz Mak ed on i j e za nov og „@e` eq a”

str. 6

Foto: B. Lu~i}

Vojvodina 11 U Sremskoj Mitrovici otvorena najve}a priredba {kolskog sporta

Dru{tvo 13 Pred upis u sredwe {kole uniforme na ceni, ali ne i zanati

Crna

PRI VRED NI SUD OD LU ^IO DA NOVI SAD PLA TI 3,1 MI LI JAR DU U SPO RU S ATP „VOJ VO DI NA”

Grad spre ma `al bu, De vi } `ali No vo sa |a ne str. 9

PO^ELO IZMUQAVAWE PALI]A

8 Du`e od dva meseca raskopana ulica na Grbavici

15 Novosa|anki lisice u Beogradu – uhap{ena „vidovita \ina”

Jo{ toplije Najvi{a temperatura 28 °S

NA KON RA FA LA NA NE BOJ [U T. U PI CE RI JI NA NO VO SAD SKOJ GR BA VI CI

Po li ci ja tra ga za na pa da ~em, po vre |e ni kri ti~ no

str. 15

str. 17– 20

SPORT

^ista voda o`ive}e jezero

str. 11

n ORLOVI PRELETELI FURIJU

n PO^IWE FAJNAL -FOR EVROLIGE

n POMO] KLADIONI^ARIMA

POLiTikA

petak11.maj2012.

dnevnik

IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. T E M A „ D N E V N I K A ” : PR VE DA ME U SEN CI PRED SED NI^ KIH KAN DI DA TA

„Udri mu {ki” u srp skoj po li ti ci Iz bor nu kam pa wu u Sr bi ji obe le `io je je din stven na stup pred sed ni~ kih kan di da ta ko ji su se bi ra ~i ma, kao po do go vo ru, pred sta vi li bez svo jih da ma. Za raz li ku od Ba ra ka Oba me, ~i ji je za {tit ni znak kam pa we i we go va su pru ga Mi {el, na {i pred sed ni~ ki kan di da ti sa mo su na dan iz bo ra i{e ta li i gla sa li u prat wi su pru ga.

Sli~ no na {im po li ti ~a ri ma, ru ski hro ni ~a ri su za be le ì li da to kom pred sed ni~ ke kam pa we Vla di mi ra Pu ti na i pri li kom pro sla ve po be de na Ma we `nom tr gu u cen tru Mo skve, ni je bi lo we go ve ì vot ne sa put ni ce Qud mi le. Na su prot we mu, Oba ma je u kam pa wu kre nuo dr è }i se za ru ke sa su pru gom Mi {el, ko ja je u svoj stvu pr ve da me i mod na iko na Ame ri ke. Po ~et kom ma ja bra~ ni par Oba ma zva ni~ no je po kre nuo {e sto me se~ nu kam pa wu to kom ko je, ka ko se na ja vqu je, te {ko da }e oma {i ti ijed nu od 50 sa ve znih ame ri~ kih dr à va. Pr va da ma Ame ri ke u ja nu a ru

je po kre nu la i svoj na log na dru {tve noj mre `i i u star tu ste kla vi {e od 160.000 sled be ni ka. „Zdra vo svi ma, hva la vam na to ploj do bro do {li ci. Ra du jem se {to }e mo bi ti u kon tak tu i ov de“, gla sio je pr vi post Mi {el Oba me.

U Ame ri ci po sto ji strikt no ne pi sa no pra vi lo, po ko jem pr va da ma ne bi tre ba lo da ima dru g o za p o s le w e dok je na funk ci ji pred sed ni ko ve su pru ge. Ona obi~ no u~e stvu je i po kre }e broj ne hu ma ni tar ne ak ci je. Do ga |a lo se da su pru ge ipak pre u zmu ak tiv nu ulo gu u pred sed ni~ kim kam pa wa ma svo jih su pru ga, {to je bio slu ~aj s

Hi l a r i Klin t on, su p ru g om biv { eg pred s ed n i k a Bi l a Klin t o n a. Ona je u okvi r u Klin t o n o v e ad m i n i s tra c i j e oba vqa la for mal nu funk ci ju i bi la od go vor na za re for mu zdrav s tve n og si s te m a. Pred kraj Klin to no vog man da ta iza bra na je za se na to ra Wu jor ka, bi la je dan od kan di da ta za no vog pred sed ni ka, a da nas je dr àv na se kre tar ka SAD. No vi nar ka Va le ri Trir vaj ler (47), part ner ka no vo i za bra n og pred s ed n i k a Fran c u ske Fran so aa Olan da, bi }e pr va ne ven ~a na su pru ga u ulo zi pr ve da me u isto ri ji ko ja }e se use li ti u Je li sej sku pa l a t u. Po ~ e l a je ve zu s no vo i za bra nim pred s ed n i k om Fran cu ske po {to se on raz veo od maj ke svo je ~e tvo ro de ce, po l i t i ~ ar k e Se g o len Ro a jal, s ko jom je ì veo 30 go di na. Na iz b o r i m a 2007. go d i n e Oland je pro {ao kroz pa kao, bu du }i da mu je no mi na ci ju za kan di da ta pre o te la upra vo su pru ga Se go len, ko ja je iz gu bi la od Sar ko zi ja. Pro {le go di ne Oland je imao po dr {ku sa mo tri pro cen ta gla sa ~a. Va le r i n o pri s u s tvo je Olan d u pri li~ no po mo glo na ne dav nim iz bo ri ma. Iz gu bio je na te ì ni, po ~eo je da obra }a ve -

}u pa `wu na ode }u i vi {e ne no si sta ro mod ne na o ~a re. Su pru gu do sko ra {weg pred sed ni ka dr à ve, a sa da pred sed ni~ kog kan di da ta DS-a Ta tja nu Ta di} ka me re su za be le ì le sa mo kra jem apri la, ka da je kao kor di na tor ka NVO „Na {a Sr bi ja„ pro mo vi sa la u Ja si ko vi ci kod Tr ste ni ka ak ci ju “Par ko vi pri ja teq stva 2012” otva ra w em par k a-igra l i {ta u {ko li “Kwe gi wa Mi l i c a”. We n a kon ku rent ki wa Dra gi ca Ni ko li} “sli ka la” se uglav nom po red po ste qe su pru ga – li de ra na p red w a k a, u vre m e we go vog {traj ka gla |u. Na su prot pred sed ni~ kim kan di da ti ma, me |u ko ji ma je bio i li der we go ve stran ke, pr vi ~o vek voj vo |an skih so ci ja li sta Du {an Ba ja to vi} vo dio je iz bor nu kam pa wu, ko ja je po ko men ta ri ma po sma tra ~a, pod se }a la na pred sed ni~ ku. U jed nom od vi deo-za pi sa u ko ji ma gra |a ne upo zna je sa svo jim ì vo tom i ra dom, Ba ja to vi}, kao je dan od naj po èq ni jih mla do è wa SPS-a, je pri ~ao i o è na ma. Svo je vr stan ku ri o zi tet bi lo je i to {to je Ba ja to vi} za ku pio re kla mu na ne ko li ko saj to va s po ru kom “Ba ja to vi} ugro zio Su lej ma na”, na ko ji se, kli kom, otva ra sajt Po kra jin skog od bo ra SPS-a. Psi ho log i jo{ uvek po sla ni ca Alek san dra Jan ko vi} ka è za “Dnev nik” da je iz bor na -

u~i ni li i sa svo jim pri vat nim `i vo tom i po sto je mo gu} no sti naj r a z li ~ i t i j ih ko m en t a r a. Ova ko se to iz be ga va. To mi ne de lu je ~ak ni kao bal kan ski men ta li tet, mi slim da je to ipak pi ta we ne ke ele men tar ne za {ti te. Sa da su mom ci is tra ~a li na cr tu da bi za vr {i li tu mu {ku utak mi cu, to je bi la wi ho va od lu ka da bor ba bu de

li~ na i ako ne kog tre ba da “uda ra te”, bo qe da to bu de sam kan di dat. Sma tram da je to naj po {te ni je mo gu }e re {e we jer, na kra ju kra je va, ni smo do voq no sa zre li da vo di mo kam pa wu

„Ma, on je pod uti ca jem è ne” – U srp skom na ro du ni je uobi ~a je no da è ne bu du pri sut ne i ak tiv ne u po li ti~ koj kam pa wi, pa ~ak ni ta ko {to bi ima le ne ke hu ma ni tar ne ak tiv no sti, kao na Za pa du. Ka da su se eks po ni ra le u ne koj na {oj bli òj pro {lo sti, uglav nom je to kan di da tu do no si lo ne ga tiv ne po e ne – ob ja {wa va Alek san dra Jan ko vi}. – Za ve li ki broj gre {a ka ko ji su na pra vi li po li ti ~a ri iz na {e pro {lo sti, bi le su op tu ì va ne wi ho ve è ne. Ta kvim sta vom ve za nim za kam pa wu iz be ga va se da se su pru ga ma da ne ko zna ~aj ni je me sto, ~i me bi se iz be gli mo gu }i ko men ta ri: ”Ma, on je sa mo pod uti ca jem è ne”. Ne tre ba za bo ra vi ti ni to da, ka da su pru ga po sta ne deo kam pa we, isto vre me no po sta je iz lo è na i ne ga tiv noj kam pa wi, ko ja je sa sta vi deo iz bo ra. Ve ro vat no su pred sed ni~ ki kan di da ti od lu ~i li da svo je su pru ge ne iz la ù po ten ci jal nim ne pri jat no sti ma. {ih po li ti ~a ra da ne “uvr ste” su pru ge u pred sed ni~ ku kam pa wu – od lu ka ko ja se za sni va na po zna va wu men ta li te ta. Na {a sa go vor ni ca pri me }u je da “gra |a ni uglav nom zna ju ko su su pru ge po li ti ~a ra i ka da se one ne po ja vqu ju, ima ju ma we po tre be da ih ko men ta ri {u, na ro ~io ne ga tiv no”. – Ka da iz lo ì te svo ju su pru g u jav n o s ti, on d a ste to

a da pri to me ne ras tu ra mo i ne de mon ti ra mo jed ni dru ge, ne sa mo po po li ti~ koj ve} i po pri vat noj li ni ji – pro ce wu je Alek san dra Jan ko vi}, do da ju }i i da to {to “`e ne ni su po `eq ne u ce loj pri ~i ni kao su pru ge” go vo ri ko li ko je Sr bi ja “da le ko od to ga da u ne koj sko roj bu du} no sti do bi je pred sed ni cu”. S. Stan ko vi}

Ba ja to vi} o Ta di }u, URS-u i LDP-u So ci ja li sti~ ka par ti ja Sr bi je, kao i ko a li ci ja SPS-PUPS-JS }e u dru gom kru gu pred sed ni~ kih iz bo ra po dr à ti kan di da ta li ste „Iz bor za bo qi ì vot” Bo ri sa Ta di }a, iz ja vio je si no} pot pred sed nik SPS Du {an Ba ja to vi}.”Mi }e mo po dr à ti Ta di }a u dru gom kru gu, a to ujed no zna ~i po ziv gra |a ni ma da gla sa ju za we ga”, re kao je Ba ja to vi} go stu ju }i na Te le vi zi ji B92, is ta kav {i da to ni je re zul tat „ni qu ba vi, ni uce ne, a

ni ne ke po sti zbor ne po god be Da ~i }a i Ta di }a”. On je is ta kao da je za sta bil ne po li ti~ ke uslo ve i re {a va we na ci o nal nih, eko nom skih, so ci jal nih i po li ti~ kih pro ble ma, ko ji su ve li ki, va `no da se ostva ri ozbiq na ve }i na u Skup {ti ni Sr bi je. Ba ja to vi} je na gla sio da su stran ke ko je su pret hod ne ~e ti ri go di ne bi le na vla sti, na sa da {wim iz bo ri ma do bi le 136 man da ta u par la -

men tu, od no sno 155 ako se to me pri do da ju ma na da ti LDP, ~i ja je, ka ko je re kao, pri pad nost de mo krat skom blo ku ma we vi {e na zo~ na. Upi tan da li je SPS bli à LDP-u ili URS-u, Ba ja to vi} je od go vo rio da se SPS ni ka da ni je sla gao sa eko nom skom po li ti kom URS-a i da ne mo è da se slo ì sa onim {to je LDP pred la gao po pi ta wu Ko so va, kao i oko to ga da je Re pu bli ka Srp ska ge ne o cid na tvo re vi na.

Ana li ti ~a ri: Me dij ska dra ma ti za ci ja Ana li ti ~ar De jan Vuk Stan ko vi} ka `e da je neo bi~ no {to se stran ke bu ne tek sa da, a da to wi ho vi pred stav ni ci ni su u~i ni li od mah u bi ra~ kim od bo ri ma, po go to vo {to, ka ko je is ta kao, „go vo re o ve li kom bro ju gla so va ko ji su na vod no po kra de ni.

– Da je bi lo osno va no sti za pri go vo re, oni bi ve ro vat no bi li iz ne ti i na li cu me sta na bi ra~ kim me sti ma i, s dru ge stra ne, bi li bi iz ne ti u okvi ru iz bor ne no }i od pred stav ni ka stra na ka, ko je su vr lo in ten ziv no ko mu ni ci ra le s jav no {}u. I

gra |a ni ~i ji su gla so vi po kra de ni bi li bi na uli ca ma – ka te go ri ~an je Stan ko vi}. Ka ko je ob ja snio, pri ~a o „iz bor noj kra |i” uo~i dru gog kru ga pred sed ni~ kih iz bo ra ima i ka rak ter me dij ske dra ma ti za ci je, ne bi li se „sti mu li sa li

bi ra ~i ko ji su sklo ni da gla sa ju za kan di da ta SNS-a” da iza |u na iz bo re i po dr è Ni ko li }a: – To mo è ima ti di men zi ju me dij ske dra ma ti za ci je, ko ja mo è bi ti pod sti caj na za ne kog ko bi è leo da gla sa pro tiv Bo ri sa Ta di }a – na vo di on.

SRP SKA ME DIJ SKA KLAC KA LI CA OKO BU DU ]EG PRE MI JE RA

Ne(ko) zna ime man da ta ra Ime bu du }eg pre mi je ra ni je do go vo re no na sa stan ku li de ra ~e ti ri stran ke Bo ri sa Ta di }a, Ivi ce Da ~i }a, Jo va na Kr ko ba bi }a i Dra ga na Mar ko vi }a Pal me, ve} je u na ~e lu do go vo re no stva ra we po sti zbor ne ko a li ci je DS-a s SPS–PUPS–JS-om i for mi ra we vla sti, a kon krent no iz gled vla de i bu du }i pre mi jer osta vqe ni su za okon ~a we dru gog kru ga pred sed ni~ kih iz bo ra. Da kle, sve na kon 20. ma ja, i to od mah da se ide na for mi ra we vla de, re ~e no je „Dnev ni ku“ u vr hu vla da ju }e ko a li ci je. Na{ iz vor in for ma ci ju Bal kan ske is tra `i va~ ke mre `e (BIRN), ko ja je, po zi va ju }i se na ne i me no va ni iz vor u DS-u, na ve la da su li de ri DS-a i SPS-a po sti gli do go vor po ko jem bi do sa da {wi gra do na ~el nik Be o- gra da i za me nik pred sed ni ka de mo kra ta Dra gan \i las tre ba lo da bu de man da tar za sa stav no ve vla de Sr bi je, ka rak te ri {e kao spe ku la ci je. – I pre ovih iz bo ra spe ku li sa lo se sa \i la so vim ime nom, ali do go vor da bu de man da tar ni je po stig nut jer o to me ni je ni raz go va ra no. To ne zna ~i da je ta kvo re {e we is kqu ~e no u raz go vo ri ma ko ji sle de na kon 20. ma ja – na vo di na{ iz vor. Ka ko, pak, sa zna je mo u Ko a li ci ji SPS–PUPS–JS-a, „jo{ uvek je osta la op ci ja za li de ra so ci ja li sta Ivi cu Da ~i }a da bu de no vi pre mi jer“. Na kon BIRN-ove ve sti, ku lo ar ske spe ku la ci je sa \i la som kao pre mi je rom sa mo su po ja ~a ne – ne sa mo zbog to ga {to su de mo kra te, od bi le da o ime nu go vo re i u

bi okon ~a no ne ke ne za vr {e ne pro jek te u pre sto ni ci, ali je ~i we ni ca da je s |ur |ev dan skih bi ra li {ta iza {ao, uz Da ~i }a, kao wi hov fa vo rit po osvo je nim pro cen ti ma, je dan na grad skom, dru gi na re pu bli~ kom ni vou. Da ~i} je ve} u iz bor noj no }i re kao ko je su mu è qe i na me re, ali je na kon ve sti o do go vo ru ko a li ci je ko ju pred vo di s DS-om bi lo i ko men ta ra da je „re te ri rao“ oko me sta man da ta ra, ~i me su po no vo uà re ne ne do u mi ce „\i las: da ili ne“. – Za sve ko ji ni su do bro raz u me li, Da ~i} je re kao da è li da osta ne na ~e lu Mi ni star stva po li ci je, ko je je u ovoj Vla di da lo naj bo qe re zul ta te, pod se tiv {i pri tom i na to da je za me nik pre -

mi je ra, kao {to je Mir ko Cvet ko vi} i pred sed nik Vla de i mi ni star. Ko pra vil no ~i ta i slu {a, shva ti }e po ru ku – na gla {a va ju u „mi ni-ko a li ci ji“. Po svim in ten ci ja ma, a i ako se obra ti pa `wa na iz ja ve, DS uz pred sed ni~ ko me sto pla ni ra da ne is pu sti iz ru ku ni pre mi jer sko, sa mo je osta lo da se vi di ko ji }e bi ti taj ja ki ~o vek, ili `e na, ko ji }e se uhva ti ti u ko {tac s ne ma lim i ne ma lo broj nim pro ble mi ma Sr bi je. Ako po gle da mo sud bi nu do sa da {wih de mo krat skih pre mi je ra, Zo ra na @iv ko vi }a iz 2003, ko ji je da nas bi zni smen s vi nom i bez uti ca ja na po -

Kla di o ni ce Ne tre ba is kqu ~i ti da su Da ~i }e ve iz ja ve i iz vo ri ko je me di ji na vo de iz DS-a, ali bez ime no va wa, igra „to plo-hlad no“, ali do sa da pred tr pe zu jav no sti je di na zva ni~ na sti gla je od li de ra de mo kra ta, ta da i s me sta pred sed ni ka Re pu bli ke, Bo ri sa Ta di }a. On je, ras pi su ju }i iz bo re, go vo rio o iz ne na |e wu za Sr bi ju, po mi wu }i pri tom kao mo gu }e man da tar ke i dve è ne, ko je su do sa da osta le pod ve lom mi ste ri je jer ime na ni je iz go vo rio. Od mah su po ~e la na bra ja wa: od pot pred sed ni ce DS-a Je le ne Tri van, biv {e pred sed ni ko ve sa vet ni ce Gor da ne Mat ko vi}, ne ka da {we gu ver ner ke NBS-a Ko ri Udo vi~ ki do di rek tor ke Kan ce la ri je Vla de Sr bi je za evrop ske in te gra ci je Mi li ce De le vi}. Ana li ti ~a ri se pri tom ba{ ni su mno go hva ta li pro ro~ ke ku gle i okre nu te {o qe ~u ve ne Ro ske iz „Be le la |e“, ali su za to kla di o ni ce bi le u pu nom po go nu. Kao mo gu }e pre mi jer ke iz ba ci li su Mat ko vi} ku i De le vi} ku, a na toj kla di o ni ~ar skoj li sti \i las je za u zi mao osmo me sto. pred iz bor nom i po sti zbor nom pro ce su, ko ji jo{ za pra vo ni je za vr {en jer ni je iza bran {ef dr à ve – ve} i zbog wi ho vih iz ja va da no va pre mi jer ska li~ nost mo ra bi ti ja ka i od in te gri te ta. Iako se po po je di nim me di ji ma spe ku li sa lo o to me da DS }u ti jer ho }e da vi di ka ko }e pro }i wi hov li der Bo ris Ta di} i da je me sto u Ne ma wi noj „za sva ki slu ~aj“, ne ka ko su sve vi {e is pli va va le in si nu a ci je da su za pra vo pot pred sed ni ci u igri. Po mi wa no je, uz \i la sa, i ime Dra ga na [u ta nov ca, a u po je di nim po li ti~ kim kru go vi ma „ta la sa lo se“ i sa è qa ma Du {a na Pe tro vi }a. Ak tu el ni gra do na ~el nik Be o gra da pred iz bo re je re kao da ho }e da osta ne na toj funk ci ji da

li ti~ koj sce ni, te Vo ji sla va Ko {tu ni ce s dva man da ta, do du {e onaj po sled wi 2007. go di ne bio je krat kog da ha i sa sa da {wim opo zi ci o nim rej tin gom ne {to iz nad se dam od sto, iz gle da da }e i sud bi na od la ze }eg Mir ka Cvet ko vi }a, ko ji je pr vi is tra jao ~e tvo ro go di {wi man dat s epi te tom „ble di i ne u ver qi vi“, bi ti u ve li koj me ri ar hi vi ra we na sce ni. Sto ga je do la ze }i jo{ in tri gant ni ji, ako bu de na ja vqe na „ja ka po li ti~ ka li~ nost“. Ne ko zna ime man da ta ra, ako je iz DS-a, a jav nost i za kon ska pro ce du ra na la `u da no va vla da Sr bi je mo ra da bu de for mi ra na u ro ku od tri me se ca od kon sti tu i sa wa no vog sa zi va par la men ta 9. ju na. D. Mi li vo je vi}

c m y

politika

dnevnik

petak11.maj2012.

IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. REPUBLI^KA IZBORNA KOMISIJA PRO GLA SI LA KO NA^ NE RE ZUL TA TE IZ BO RA

Prvi krug: Tadi} boqi od Nikoli}a za desetak hiqada glasova Re pu bli~ ka iz bor na ko mi si je pro gla si la je si no} ko na~ ne re zul ta te iz bo ra za pred sed ni ka Sr bi je, po ko ji ma u dru gi krug pred sed ni~ kih iz bo ra 20.ma ja ula ze kan di dat ko a li ci je „Iz bor za bo qi `i vot” Bo ris Ta di} i kan -

di dat ko a li ci je „Po kre ni mo Sr bi ju” To mi slav Ni ko li}. Pre ma tim po da ci ma, Ta di} je osvo jio 25,31 od sto gla so va, od no sno 989.454 gla so va, dok je Ni ko li} osvo jio 25,05 od sto, {to u broj ka ma iz no si 979.216 gla so va. RIK je

kao ko na~ ne pro gla sio re zul ta te sa 99,93 od sto bi ra~ kih me sta za par la men tar ne iz bo re, od no sno 99,95 od sto za pred sed ni~ ke iz bo re, jer }e za neo bra |e ne re zul ta te sa ~e ti ri bi ra~ ka me sta za pred sed ni ka Re pu bli ke i {est bi ra~ -

kih me sta za par la men tar ne iz bo re pro gla si ti da je re zul tat nu la. Tre }e pla si ra ni na pred sed ni~ kim iz bo ri ma je Ivi ca Da ~i} sa osvo je nih 14,23 od sto gla so va. Sle de Kan di dat DSS-a Vo ji slav Ko {tu ni ca sa 7,44 od sto gla so va,

po tom kan di dat URS-a Zo ran Stan ko vi} sa 6,58 od sto gla so va, a kan di dat „Pre o kre ta” ^e do mir Jo va no vi} osvo jio je 5,03 od sto gla so va. Kan di dat SRS za pred sed ni ka Ja dran ka [e {eq osvo ji la je 3,78 od sto gla so va bi ra ~a,

Je da na est li sta pre {lo cen zus Re pu bli~ ka iz bor na ko mi si je pro gla si la je si no} ko na~ ne re zul ta te iz bo ra za par la ment, pre ma ko ji ma je li sta „Po kre ni mo Sr bi ju - To mi slav Ni ko li}” osvo ji la 73 man da ta u Skup {ti ni Sr bi je, li sta „Iz bor za bo qi `i vot - Bo ris Ta di}” 67, a tre }a ko a li ci ja SPS-PUPS-JS, 44 man da ta. RIK je sa op {ti la ko na~ ne re zul ta te za po sla ni ke Skup {ti ne Sr bi je na osno vu 99,93 od sto ob ra |e nih bi ra~ kih me sta. Sle de li sta DSS, ko ja je osvo ji la 21 man dat, li sta „Pre o kre ta” sa 19 osvo je nih

man da ta, dok je URS osvo jio 16 man da ta. Sa vez voj vo |an skih Ma |a raI{tvan Pa stor osvo jio je pet man da ta, Stran ka de mo krat ske

Pre ma ko na~ nim re zul ta ti ma, Ko a li ci ja Al ba na ca Pre {ev ske do li ne do bi la je je dan man dat ak ci je San xa ka Su lej man Ugqa nin dva po sla ni~ ka man da ta, a li sta „Sve za jed no” i „Ni je dan od po nu |e nih od go vo ra” po je dan.

Pre ma ko na~ nim re zul ta ti ma, Ko a li ci ja Al ba na ca Pre {ev ske do li ne do bi la je je dan man dat. Is pod cen zu sa osta li su SRS, „Dve ri”, Re for mi sti~ ka stran ka Mi lan Vi {wi}, Po kret rad ni ka i se qa ka, So ci jal de mo krat ski sa vez, Cr no gor ska par ti ja i Ko mu ni sti~ ka par ti ja. Pro tiv iz ve {ta ja ko na~ nih re zul ta ta par la men tar nih iz bo ra bi lo je 12 ~la no va RIK-a i to iz SRS, DSS, SNS, Dve ri i Po kret rad ni ka i se qa ka. Za iz ve {taj gla sa lo je 20 ~la no va RIK-a iz osta lih stra na ka.

Nikoli}: Izborna kra|a Srp s ka na p red n a stran ka tvr di da je DS „bru tal no po krao iz bo re 6. ma ja”, ta ko {to su ori gi nal ni gla sa~ ki li sti }i za me we ni dru gim gla s a~ k im li s ti } i m a. Ka k o je re k ao li d er SNS-a To mi slav Ni ko li}, kra |a u ne de qu ve }a je od one ko ja se do go di la u sep tem bru 2000. go di ne, a od i gra la se na svih 9.000 bi ra~ kih me sta u Sr bi ji. Ni ko li} je no vi na ri ma po ka zao oko 3.000 gla sa~ kih li sti }a, ko ji su, ka ko tvr di, ba ~e ni u kon tej ner po sle iz bo ra, i na veo da su oni za me we ni no vim li sti }i ma na ko ji ma su za o- kru ` ni pred s tav n i c i ak tu el nih vla sti. Ni ko li} ni je `e leo da pre ci zi ra gde su ti li sti }i na |e ni, ali je re kao da je wi h o v o me s to tre b a l o da bu de u RIK-u „a ne u we go vim ru ka ma”. On je re kao i da je od tih 3.000 ba ~e nih iz bor nih li sti }a na 2.800 glas dat pred stav ni ci ma opo zi ci o nih stra na ka, dok je za pred stav ni ke ak tu el nih vla sti bi lo 70 gla so va. Ni ko li} je na veo da SNS osta vqa RIK-u, Uprav nom su du, Tu `i la {tvu i po li ci ji da pro ve re na vo de ko je

je iz neo i da o~e ku je od go vor od Bo ri sa Ta di }a. „La `ni li sti }i” su, po we go vim in for ma ci ja ma, {tam pa ni u Poq skoj, a pre ko ma |ar ske gra ni ce sti gli su u Sr bi ju i po de qe ni ~la no vi ma bi ra~ kih od bo ra iz vla da ju }e ko a li ci je da bi ih za me ni li. Po we go vim re ~i ma, na

po je di nim me sti ma gde ni ko ni je ì veo pri ja vqe no je po 50 qu di za gla sa we i do pi si va ni su umr li jer se zna da se oni ne }e po zi va ti na bi ra~ ko me sto. Ni ko li} je ta ko |e na veo i da je OEBS iz ja vio da iz vo di iz bi ra~ kog spi ska s KiM ne od go va ra ju cen tral nom bi ra~ kom spi sku ko ji po sto ji u Mi ni star stvu za dr àv nu upra vu i lo kal nu sa mo u pra vu. On tvr di i da su po kra de ni svi pred stav ni ci opo zi ci o nih par ti ja, a ne sa mo SNS, na ja viv {i da }e raz go va ra ti s pred stav ni ci ma dru gih po li ti~ kih par ti ja ko je sma tra ju da su po kre de ne. Ni ko li} je do dao da }e se ka sni je to kom da na ~u ti s li de rom SVMa I{tva nom Pa sto rom, ali i s li de rom DSS-a Vo ji sla vom Ko {tu ni com i pred stav ni ci ma Po kre ta „Dve ri„, ~i je pro te ste, ka ko je re kao, po dr à va. – Po dr à vam „Dve ri„ u or ga ni za ci ji pro te sta i ~u dim se po li ci ji ko ja je za bra ni la skup, ali kad znam da je mi ni star po li ci je u{ao u ovu ma {i nu a Bo ris Ta di} ga je di rekt no op tu ìo da je to ra dio 2000. go di ne, on da mi je sve ja sno – re kao je li der na pred wa ka.

No va sli ka Skup {ti ne Sr bi je

kan di dat gru pe gra |a na „Dve ri” Vla dan Gli {i} 2,77 od sto. Re zul tat ko ji je osta va rio kan di dat Gru pe gra |a na Po kret rad ni ka i se qa ka Zo ran Dra gi {i} je 1,54 od sto, dok je za kan di da ta gru pe gra |a na Mu a me ra Zu kor li }a gla sa lo 1,39 od sto bi ra ~a. Kan di dat Sa ve za voj vo |an skih Ma |a ra I{tvan Pa stor do bio je 1,62 od sto gla so va, a ma we od je dan od sto osvo je nih gla so va ima kan di dat So ci jal de mo krat skog sa ve za Da ni ca Gru ji ~i} - 0,78 od sto. Pro ce nat ne va è }ih gla sa~ kih li sti }a na pred sed ni~ kim iz bo ri ma je 4,47 od sto. Za iz ve {taj o ko na~ nim re zul ta ti ma pred sed ni~ kih iz bo ra gla sa lo je 16 ~la no va RIK-a, dok je pro tiv bi lo 11 i to iz DSS, SRS, SNS, Dve ri i Po kre ta rad ni ka i se qa ka. Pred stav ni ci tih stra nak u RIK-u su od lu ku da bu du pro tiv obra zlo ì li ti me {to je bi lo pu no ne va è }ih li sti }a, {to je RIK do zvo lio da Uput stvo o spro vo |e wu iz bo ra sa dr ì od red be ko je ne pro iz i la ze iz Za ko na i zbog raz li ka u bi ra~ kim spi sko vi ma.

Tadi}: Podmetawa Pred sed ni~ ki kan di dat De - }e, bez ob zi ra na sva ta kva pod - 500.000 „mr tvih du {a” na zvao mo krat ske stran ke Bo ris Ta di} me ta wa, po be di ti na iz bo ri ma. „spe ku la ci ja ma”. re kao je ju ~e u Pro ku pqu da su – Oni ba ca ju bla to na mo je li – Ne mo gu stvar no to da ko men tvrd we o iz bor noj kra |i „pod - ce, a bla to se sli va s wi ho vih ta ri {em, to je spe ku la ci ja – re me ta wa” i da }e upr kos to me po - li ca ve} 20 go di na jer su ga sa - kao je Ta di}. – Ja slu {am me |u na be di ti u dru gom kru gu rod ne i do ma }e in sti tu pred sed ni~ kih iz bo ra. Do bio sam in for ma ci ju da su iz bo ri ci je u to me i do bio sam – Na { i po l i t i~ k i for ma ci ju da su iz bo pro te kli u re du, a o to me su go vo ri li in pro tiv ni ci po ku {a va ri pro te kli u re du, a o i RIK i OEBS ju ovih da na da ta la sa ju to me su go vo ri li i RIK Sr bi jom i da jed ne re i OEBS. gu lar ne iz bo re pre tvo re u ta - mi oka qa li svo jim re ~i ma i Po we go vim re ~i ma, sve ne pra ko zva ni pre o kret. Oni sa da na - zlim de li ma ko ja su ~i ni li i vil no sti, ko je su bi le ma weg ka ma `e le da pri pi {u sve ono zlim na me ra ma ko jim pri zi va ju rak te ra, is pra vqa ju se kroz iz {to je wi ma bi lo pri me re no, a agre si ju na na {e uli ce i tr go bor ni pro ces even tu al no po na to se u psi ho lo gi ji zo ve pro jek - ve. vqa wem gla sa wa na od re |e nim ci ja – ka zao je Ta di} gra |a ni ma Ta di} je Ni ko li }e ve tvrd we me sti ma, „ba{ kao {to se de {a va u cen tru Pro ku pqa, i do dao da da se na bi ra~ kom spi sku na {lo svu da na evrop skom kon ti nen tu”.

CeSID: Utvrditi poreklo listi}a – Ako se po ka `e da su na pred wa ci po ka za li auten ti~ ne bi ra~ ke li sti }e, po sto je raz lo zi da or ga ni ko ji se ba ve spro vo |e wem kri vi~ nog za ko no dav stva utvr de po re klo tih li sti }a – iz ja vio je ju ~e iz vr {ni di rek tor Ce SID-a Mar ko Bla go je vi}. – To vi {e ni je iz bor ni pre kr {aj, ili iz bor na ne pra vil nost. Ra di se o kri vi~ nom de lu za

ko je je za pre }e na ka zna za tvo ra u tra ja wu do tri go di ne. On je do dao da na osno vu ono ga {to su sa op {ti li To mi slav Ni ko li} i Alek san dar Vu ~i} ni je mo gu }e za kqu ~i ti u ko joj fa zi iz bor nog pro ce sa se na vod na kra |a do go di la – da li na sa mom bi ra~ kom me stu, to kom tran spor ta ili u ne kom dru gom tre nut ku po sle za tva ra wa bi ra~ kih me sta.

RIK: Nije kra|a Port pa rol Re pu bli~ ke iz bor ne ko mi si je Mi o drag Pe tro vi} iz ja vio je ju ~e da se ne mo `e go vo ri ti o kra |i gla so va na iz bo ri ma 6. ma ja i da svi ko ji o to -

REKLI SU

Grubje{i}: Funkcija ili URS

\uri{i}: Ove la`i su nastavak la`i

Pan~i}: Beli listi}i o{tetili LDP

– Uje di we ni re gi o ni Sr bi je }e za ula zak u bu du }u vla du in si sti ra ti na sto po stot nom spro vo |e wu svog pro gra ma, a ne na ras po de li mi ni star sta va – iz ja vi la je ju ~e ~la ni ca Pred sed ni {tva URS-a Su za na Gru bje {i}. – URS se ni ko me ne nu di, ne ù ri mu se i ni ko ga pr vi ne zo ve. Ili }e mo u}i u vla du s od re {e nim ru ka ma i ga ran ci ja ma da }e se na{ pro gram spro ve sti ili }e mo osta ti u opo zi ci ji. Ona je do da la da, me |u tim, to ne zna ~i ma win sku po dr {ku URS-a bu du }oj vla di jer ta kva „ne ja sna sta wa ne do la ze u ob zir”. Su za na Gru bje {i} je re kla da ne bi bi lo fer da stran ka ko ja na iz bo ri ma ni je osvo ji la po tre ban broj gla so va za dr ì po li ti~ ke funk ci je. – Ko god ho }e te po li ti~ ke funk ci je da za dr ì, ne mo è bi ti ~lan URS-a. Ne mo è te to bez iz bo ra, ko li ko god \i las bio {i ro ko grud. Po li ti~ ke funk ci je pri pa da ju oni ma ko ji su ne {to osvo ji li – za kqu ~i la je Su za na Gru bje {i}.

[ef iz bor nog {ta ba DS-a Mar ko \u ri {i} od ba cio je op tu `be Srp ske na pred ne stran ke da je bi lo kra |e na iz bo ri ma i ta kve tvrd we na zvao opa snim. – Kraj we je ne ve ro vat no da ~e ti ri da na po sle iz bo ra iz SNS-a iz la ze s ta kvim pri ~a ma, da ne ka èm la ì ma. Sve za mer ke ko je su ju ~e iz ne li na bi ra~ ki spi sak i iz bor ni pro ces, ap so lut no ne sto je jer su oni svo je pred stav ni ke ima li i u RIK-u i bi ra~ kim od bo ri ma – re kao je \u ri {i} na B-92. – Uko li ko je taj iz bor ni ma te ri jal auten ti ~an, on da se ov de ra di o kra |i iz bor nog ma te ri ja la i to je kri vi~ no de lo. On da i ja po zi vam po li ci ju da sve is pi ta i re a gu je i ka zni po ~i ni o ce. Ove la ì su sa mo na sta vak la ì ko je smo slu {a li kroz ce lu kam pa wu, la ì o di plo mi, la ì o pa ra ma ko ji ma su fi nan si ra li kam pa wu i la ì o svo jim ko a li ci o nim part ne ri ma – re kao je \u ri {i}.

Kam pa wa be lih li sti }a, ka ko sma tra ko lum ni sta „Vre me na” Te o fil Pan ~i}, us pe la je je di no da na ne se {te tu, i to pre sve ga LDP-u. Pan ~i}, ina ~e pro tiv nik ove kam pa we kao na ~i na da se iz ra zi ne za do voq stvo, re kao je u emi si ji „Ho }u da znam”, da ni je ta~ no da su be li li sti }i za ma lo pre {li cen zus. On, na i me, ob ja {wa va da je sva ke go di ne bi lo oko dva od sto ne va `e }ih li sti }a te da, ka da se to odu zme od 4,2 od sto, ko li ko ih je bi lo ovih iz bo ra, is pa da da je be lih li sti }a bi lo sve ga ne {to vi {e od dva od sto. – To je ta ve li ka pom pe zna kam pa wa, pri ~a da }e da ka zne po li ti~ ku eli tu ti me {to }e da po {a qu ja snu pro u ku ko ja }e wu pro sto da sa me qe i mo ral no slo mi i on da }e ona ne znam {ta da ura di, pro sto se iz du va la jer je mo ra la da se iz du va jer je sam po kret od po ~et ka bio ne ka vr sta ne sve sne sprd we – ka zao je on.

me go vo re mo ra ju iz ne ti ta kve do ka ze. – Do ka zi mo ra ju bi ti va lid ni i iz ne ti u za kon ski pro pi sa noj for mi. Ta mo gde RIK utvr di da

su pri go vo ri osno va ni, RIK }e ta kve pri go vo re usvo ji ti i po no vi ti iz bo re na od re |e nim bi ra~ kim me sti ma – re kao je Pe tro vi} me di ji ma.

DSS: Kako su se listi}i na{li na ulici? Li d er De m o krat s ke stran k e Sr b i j e Vo j i s lav Ko { tu n i c a oce nio je ju ~e da je „za p a w u j u } a i za de mo krat ski po re dak po ra `a va ju }a” ~i we ni ca da je hi qa de iz bor nih li sti } a pro n a | e n o na uli ci i da nad le `ni tre ba da od go vo re ka ko je to mo gu }e. „Ova o~i gled na ~i we ni ca go vo ri da je bi lo gru bih kra |a na iz bo ri ma”, sma tra Ko {tu ni ca, ko ji od Re pu bli~ ke iz bor ne ko mi si je i nad le `nih dr `av nih or ga na zah te va da {to pre da ju pre ci zan od go vor na pi ta we ot kud se na hi qa de iz bor nih li sti }a na {lo na uli ci. Ko { tu n i c a je u pi s a n oj iz ja v i, ko j a je ob j a v qe n a na saj -

tu DSS-a, na v eo da od RIK-a zah t e v a hit n o ob j a { we w e ka ko je mo g u } e i ko je od g o v o ran „{to je {tam p a n o 261.000 vi { e iz b or n ih li s ti } a za iz bo r e na Ko s o v u i Me t o h i j u”. „Ni k o ne mo ` e i ne sme da se po i g ra v a i da pot k ra d a na rod n u vo q u. Za t o od g o v o r i nad l e ` nih or g a n a mo r a j u bi ti pot p u n o ja s ni i br z i”, na gla s io je Ko { tu n i c a.

politika

petak11.maj2012.

dnevnik

IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. PIK POTVRDIO PONAVQAWE IZBORA ZA POKRAJINSKE POSLANIKE PO VE]INSKOM MODELU

U Pan~evu i Titelu jo{ jedan krug glasawa Pokrajinska izborna komisija potvrdila je ju~e da }e izbori za pokrajinske poslanike po ve}inskom sistemu biti ponovqeni u izbornim jedinicama u Titelu i Pan~evu. PIK je tu odluku doneo na osnovu re{ewa op{tinskih izbornih komsije u tim mestima zbog povreda izbornog procesa u toku glasawa u tim izbornim jedinicama. Izbori }e se u tim mestima ponoviti u nedequ, 13. maja. Po ve}inskom modelu bira se polovina od ukupno 120 poslanika Skup{tine

Vojvodine, a drugi izborni krug odr`a}e se 20. maja, zajedno s predsedni~kim izborima. Najvi{e kandidata u drugom krugu ima}e DS – 50, zatim SNS – 26, lista oko SPS-a – 16, SVM – deset, LSV – osam, URS – dva, te DSVM i DSS po jednog kandidata. Rezultati izbora za Skup{tinu AP Vojvodine po proporcionalnom sistemu ve} su objavqeni, a na osnovu wih 60 mandata podeli}e sedam izbornih lista.

Lista DS-a s osvojenih 20,98 procenata glasova dobila je 16 poslani~kih mesta, SNS 14 mandata s osvojenih 18,32 odsto, koalicija oko SPS-a devet mesta s 11,26 odsto glasova, LSV osam poslanika i osvojenih 11,04 procenata glasova. SRS je osvojio 6,30 procenta glasova i obezbedio pet poslani~kih mesta, SVM 6,15 procenata glasova i ~etiri poslani~ka mandata, koliko je dobio i DSS s 5,92 procenata glasova. B. D. S.

VOJVO\ANSKI LDP DOVODI U PITAWE REGULARNOST POKRAJINSKIH IZBORA

Miji}: Izborna konfuzija nevi|ena od 5. oktobra Potpredsednik Liberalnode mo krat ske par ti je i {ef vojvo|anskog odbora te stranke Du {an Mi ji} izrazio je sumwu u regularnost pokrajinskih izbora, ali i izbornih rezulatat generalno, oceniv{i da „od 5. oktobra 2000. godine nije bilo ovakave konfuzije oko izbora”. On je ju~e na konferenciji za novinare

u Novom Sadu izjavio da je bilo „mnogo nejasno}a i nelogi~ no sti u iz ve {ta ji ma iz bornih komisija i razli~itih obra~una glasova”, te naveo da je broj glasova koji je ostvarila Koalicija „Preokret„ na voj vo |an skim iz bo ri ma sma -

wen za oko dve i po hiqade u ko na~ nom iz ve {ta ju Po kra jinske izborne komisije. Iz bor ni {tab Po kra jin skog odbora LDP-a novinarima je ju~e dostavio izvode s izbor nim re zul ta ti ma ko je je PIK imao ju~e oko osam ~asova ujutro, a po kojima je na osnovu 99,70 odsto obra|enog bi ra~ kog te la, Ko a li ci ja

„Preokret„ imala oko dve i po hiqade glasova vi{e nego {to je to izneto u objavqenim kona~nim rezultatima nekoliko sati kasnije. Najdrasti~nija razlika u odnosu na kona~ni izve{taj PIK-a, po tom izvodu koji je prikazao LDP,

Uspeh DSVM-a u Temerinu „Demokratska stranka vojvo |an skih Ma |a ra na ovim izborima nai{la je na do sada ne vi |e no opo ni ra we u uslovima kada su politi~ki protivnici vi{e puta poku{ali da prisvoje rezultate koje je ta stranka postigla tokom vi{e godina rada, kao {to je negovawe ideje o dvojnom dr`avqanstvu, koja je bila odba~ena od nekih politi~ara iz redova Saveza vojvo|anskih Ma|ara„, tvrdi predsednik okru`ne organizacije DSVM-a u Te me ri nu Be l a ^or ba u saop{tewu povodom

izbornih rezultata u tom mestu. DSVM je na svim nivoima gde je imao kandidate, iza{ao kao pobednik. Tako, na primer, na kandidate DSVM-a za odbornike Skup{tine op{tine glasalo je 1.197 gra|ana, a za SVM 1.163. U izborima za ~lanove Saveta mesne zajednice DSVM je dobio 1.182, SVM 1.038, Pokret ma|arske nade 286 glasova. Po nezvani~nim rezultatima, kandidat ove stranke An dra{ Gu stow je u{ao u drugi krug izbora za Skup{tinu Vojvodine.

RRA nije zabranila emitovawe nijedne emisije Savet Republi~ke radiodifuzne agencije potvrdio je ju~e da nije zabranio emitovawe nijedne emisije, niti pojavqivawe bilo kog predsedni~kog kandidata u bilo kojoj emisiji. Savet RRA-e navodi da su nakon saop{tewa koje je ranije izdato, a u kojem je od emitera zatra`io striktno po{tovawe na~ela ravnopravne zastupqenosti kandidata u izbor nom pro ce su, s ne kim od ~lanova Saveta kontaktirali ~el ni ci Srp ske na pred ne

stranke. Kako je obja{weno, oni su `eleli da provere da li je Savet zabranio pojavqivawe pred sed ni~ kog kan di da ta SNS-a To mi sla va Ni ko li }a u emisiji „Informativno ve~e s Iva nom Iva no vi }em„. U saop{tewu Saveta RRA-e, povodom prethodnog saop{tewa o ravnopravnoj zastupqenosti kandi da ta u iz bor nom pro ce su, precizirano je da je jedina namera Saveta bila da se predizborna kampawa odvija u okvirima zakona.

odnosi se na rejting URS-a, koji je ju~e ujutro imao 5,835 odsto glasova, na osnovu kojih je toj koaliciji pripadalo ~etiri mandata, dok je po kona~nom izve{taju PIK-a ta koalicija ostala ispod cenzusa. – Imamo opravdanu sumwu u regularnost izbora i zatraìli smo obja{wewe za prigovore koje smo uloìli, a koji nisu ni razmatrani u zadatim rokovima. Ovakvu konfuziju oko izbora nismo imali od 5. oktobra, koji se i desio zbog izbornih nepravilnosti, jer mi ~etiri dana nakon izbora ne moèmo da kaèmo kako su oni pro{li. Mi kao dru{tvo ne smemo dozvoliti da ponovo dolazi do takve konfuzije – poru~io je Miji}, i dodao da su sumwe u regularnost iz bo ra po ve }a ne ti me {to {to i neke druge stranke ukazuju na neregularnosti u izbornom procesu. Predstavnik LDP-a u PIKu Bra ni slav Maj sto ro vi} izjavio je da je ta stranka uloìla prigovore zbog izbornih nepravilnosti u Ba~koj Topoli, Zrewaninu i Kikindi, ali da se o tim prigovorima nije odlu~ivalo iako su rokovi za to istekli. [ef pokrajinskog izbornog {taba LDP-a Go ran Ha xaj li} izjavio je da }e ta stranka in-

PIK: Podaci validni U Pokrajinskoj izbornoj komisiji demantovali su ju~e navode LDP-a o nepravilnostima u sabirawu glasova na pokrajinskim izborima po proporcionalnom sistemu. U PIK-u navode da su preliminarni podaci koje je ju~e saop{tila ta komisija apsolutno validni, te da u te podatke, kao i u bira~ki materijal imaju uvid i predstavnici svih stranaka u PIK-u, me|u kojima i oni iz LDP-a. sistirati na odgovorima na prigovore koje uputila, te da }e u tom procesu „i}i i do Ustavnog suda ukoliko bude potrebno„. On je pozvao novosadsku policiju da saop{ti imena osoba koje su u Novom Sadu uhap{ene zbog poku{aja kupovine glasova i da se objavi u ~ije ime i za koga su ti glasovi kupovani. – Nije su{tina u tome da li smo mi pre{li cenzus na pokrajinskim izborima po proporcionalnom sistemu, nego u tome da li je pokradena izborna voqa bira~a – kazao je on. B. D. S.

Mali I|o{: Osam lista u Skup{tini Po kona~nim rezultatima Op{tinske izborne komisije u Malom I|o{u, najve}i broj mandata – osam – na proteklim lokalnim izborima osvojio je Savez vojvo|anskih Ma|ara. Demokratska stranka je obezbedila pet odborni~kih mesta, SPS tri, dok je lista Grupe gra|ana „Mali akcionari, o{te}eni radnici, poqoprivrednici i poni`eni gra|ani op{tine Mali I|o{„ osvojila, tako|e, tri mandata. Srpska napredna stranka u budu}oj skup{tini ima}e dva odbornika, kao i Ujediweni regioni Srbije, dok }e Crnogorska partija i Jedinstvena Srbija imati po jedno odborni~ko mesto. Iako je SVM u proteklom izbornom ciklusu osvojio najvi{e odborni~kih mesta, pozicija te stranke je oslabqena u odnosu na prethodne izbore kada je Ma|arska koalicija, koju je predvodila ta partija, osvojila 12 mandata. Ne{to slabiji rezulatat ima i DS, koji sada ima dva odbornika mawe, dok je SPS je u novom skup{tinskom sazivu oja~an jo{ jednim odbornikom. Zanimqivo da je Grupa gra|ana „Mali akcionari, o{te-

}eni radnici , poqoprivrednici i poni`eni gra|ani op{tine Mali I|o{„ koja do sada nije imala izborno iskustvo u{la u budu}i saziv lokalnog parlamenta s tri odbornika. Crnogorska partija je ostala na nivou izbornog rezultata izbora 2008. godine, novi u~esnici u skup{tinskom radu bi}e SNS, JS i URS, dok Srp-

GIK ZREWANINA TRA@I TUMA^EWE IZRA^UNAVAWA MANDATA

Provera prora~una

Gradska izborna komisija u Zrewaninu uputi}e zahtev Republi~koj i Pokrajinskoj izbornoj komisiji za hitno tuma~ewe na~ina izra~unavawa odborni~kih mandata, a na osnovu prigovora liste “Pokrenimo Zrewanin –Tomislav Nikoli}“ i mi{qewa CeSID-a da toj listi pripada 25 umesto dodeqena 24 mandata. Predsednik Gradskog odbora SNS-a Go ran Kne `e vi} uputio je pre dva dana prigovor Gradskoj izbornoj komisiji sa zahtevom da ispravi izve{taj o lokalnim izborima i da listi “Pokrenimo Zrewanin“ s dobijena 17.684 glasa, ili 29,43 odsto, dodeli jo{ jedan mandat na osnovu pravilne primene izbornih propisa. Po mi{qewu zrewaninskih napredwaka, nepravilnost se ogleda i u tome {to je na lokalnim izborima na~iwena gre{ka i u izra~unavawu broja mandata mawinske liste Saveza vojvo|anskih Ma|ara, koja je, s 1.986 glasova, ili 3,31 odsto, dobila tri mandata, umesto dva, primenom pravila prirodnog praga. GIK je odbacio prigovor SNS-a kao neblagovremen, ali je posle pristiglog mi{qewa CeSID-a, koje je uputio programski direktor \or |e Vu ko vi}, ju~e odr`ala drugu sednicu po istom pitawu.

CeSID je obavestio GIK da je, proverom preraspodele glasova i manadata, koriste}i Dontovu matricu, utvr|eno da je lista „Pokrenimo Zrewanin – Tomislav Nikoli}“ dobila 25, umesto 24, a lista SVM dva, umesto tri odborni~ka mandata. Posle du`e rasprave na sednici GIK-a i obja{wewa {efice Odseka za elektronsku obradu

podaka Na de Ti tin da je prilikom odre|ivawa mandata kori{}ena Bergerova metoda, kao {to je to ~iweno i ranijih godina prilikom izbora, odlu~eno je da se o tom na~inu ra~unawa mandata zatra`i hitno mi{qewe RIK-a i PIK-a. Skup{tina grada Zrewanina ima 67 odbornika. Po objavqenim rezultatima lokalnih izbora, Kolicija „Pokrenimo Zrewanin – Tomislav Nikoli}” dobila je 24 mandata, lista „Izbor za boqi `ivot – Boris Tadi}” 15, LSV 13, Koalicija SPS–PUPS–JS-a osam, SRS ~etiri i SVM tri mandata.

RADIKALI SPREMAJU KRIVI^NE PRIJAVE I PROTESTE

Novi Sad: SRS optuùje LSV, SPO i GIK za kra|u – Gradska izborna komisija je 7. maja objavila rezultate lokalnih izbora u Novom Sadu po kojima je SRS pre{ao cenzus, da bi 9. maja, na osnovu prigovora LSV-a, poni{tila to re{ewe, a radikali su ostali ispod cenzusa – rekao je novinarima predsednik GO SRS-a \u ra| Jak {i}. – Tako je GIK obmanuo u~esnike izbora i bira~e doveo u zabludu. Na taj na~in je prekr{en Zakon o izboru narodnih poslanika, ~lan 104, s obzirom na to da Zakon o lokalnim izborima upu}uje na wega. Za to kr{ewe predvi|eno je tri godine zatvora, a re~ je o izmeni broja glasova nakon objavqivawa rezultata izbora. Jak{i} je napomenuo da su zbog toga uloìli prigovor GIK-u i o~ekuje da se formira radno telo koje }e ispitati ko je operaterima „Informatike” naloìo da naprave softverski

program obra~una glasova bez neva`e}ih listi}a. On je dodao da, ako GIK ne prihvati wihov predlog, najve}u odgovornost snose predsednik GIK-a Pre drag Za gor ~i} i zamenik Du {an Pa vlo vi}, a radikali }e organizovati proteste ako im se ne vrate glasovi koji im pripadaju. – Kadrovi SPO-a su parama Toplane kupovali glasove za LSV i tako pribavili 7.500 glasova. Pavlovi} je ~lan LSV-a i javno je u holu Skup{tine Vojvodine govorio da su „sredili radikale”. Taj ~ovek ima krivi~nu pro{lost jer je kao sekretar novosadske sup{tine falsifikovao isprave. Optu`be jesu ozbiqne, ali situacija u gradu posle izbora je zabriwavaju}a i dramati~na. Izbori nisu regularni i o~ekujemo da se poni{te na vi{e mesta – zakqu~io je Jak{i}. D. Ig.

„Dveri” za poni{tavawe izbora

ska radikalna stranka, koja je bila zastupqena s tri odbornika, sada nije pre{la cenzus. Formirawe postizborne koalicije o~ekuje se nakon predsedni~kih izbora 20. maja. U op{tini Mali I|o{ u prethodnom sazivu skup{tine na vlasti su bili SVM, DS, SPS i CP. Lokalna skup{tina ima 25 odbornika.

Predstavnici Pokreta „Dveri” izjavili su ju~e da }e traìti poni{tavawe nedavno odrànih izbora na svim nivoima zbog, kako tvrde, mnogobrojih i dokumentovanih izbornih neregularnosti. – Zahtevamo poni{tavawe izbora na svim nivoima, da Dràvna revizorska institucija detaqno pregleda izborni materijal i da se utvrde lica odgovorna za neregularnosti, kao i da se uradi vanredna revizija bira~kog spiska – rekao je funkcioner „Dveri” Vla dan Gli {i}. On je na improvizovanoj konferenciji za novinare, koju su „Dveri” odràle ispred zgrade Republi~ke izborne komisije, a u prisustvu svojih simpatizera, naglasio da o~ekuje da se tom pokretu u zahtevima pridruè „sve stranke koje su registrovale nepravilnosti na izborima”.

Simpatizeri „Dveri”, koji su tokom izlagawa zahteva za ponavqawe izbora izvikivali „lopovi” i „pokrali ste izbore”, nakon obra}awa funkcionera pokreta krenuli su u protestnu {estwu ulicom Kraqa Milana. „Dveri„ su improvizovanu konferenciju za novinare odràle umesto protesta koji su planirale da organizuju ispred RIK-a, a koji je MUP zabranio. Pokret je nakon toga pozvao svoje pristalice da ne do|u na skup da im bezbednost ne bi bila ugroèna. Protestni skup „Dveri„ zabrawen je zbog toga {to je, kako je Tanjugu re~eno u Ministarstvu unutra{wih poslova, planiran na mestu koje nije predvi|eno za odràvawe javnih skupova, a skup tako|e nije bio najavqen u zakonskom roku od najmawe 48 sati pre odràvawa.

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

petak11.maj2012.

DO MA ]A VA LU TA NE ZA U STA VQI VO PA DA I OBA RA NE GA TIV NE RE KOR DE

NBS ZA DR @AO RE FE RENT NU STO PU

Ka ma ta osta je 9,5 po sto

Izvr{ni odbor Narodne banke Srbije odlu~io je ju~e da zadrì referentnu kamatnu stopu na nivou od 9,5 posto, saop{tila je centralna banka. Pad me|ugodi{we inflacije se nastavio i o~ekuje se da je ona, u skladu s ranijim najavama, bila na minimumu u aprilu, kada je trebalo da se na|e oko dowe granice dozvoqenog odstupawa od ciqa. Me|utim, imaju}i u vidu da se od maja o~ekuje izvestan rast me|ugodi{we inflacije po osnovu dolaska nove poqoprivredne sezone, rasta uvoznih tro{kova iz prethodnog perioda, kao i rasta regulisanih cena u drugoj polovini godine, Izvr{ni odbor je odlu~io da referentnu stopu zadrì na nepromewenom nivou. Prethodno je referentna kamatna stopa 19. januara smawena s 9,75 posto na 9,5. Izvr{ni odbor NBS-a naglasio je da }e kretawe referentne stope u narednom periodu u velikoj meri zavisiti od brzine i intenziteta fiskalne konsolidacije koju }e preduzimati budu}a vlada, uz nastavak aran`mana s MMF-om. Ostvarivawe cenovne i finansijske stabilnosti bi}e mogu}e uz mawu restriktivnost monetarne politike ukoliko fiskalna konsolidacija i strukturne reforme budu efikasnije, navedeno je u saop{tewu. Referentna kamatna stopa ima ulogu signaliziraju}e kamatne stope, kao i polazne, po{to se visina osnovnih kamatnih stopa na nov~anom trì{tu utvr|uje prema wenoj visini.

Pro da ja EPS-a spa sa va i di nar i Sr bi ju? Dinar je na jo{ jednom istorijskom minimumu jer je pre{ao vrednost od 112 za jedan evro. Doma}a valuta je od januara na nizbrdici a spasavawe vrednosti uz pomo} intervencija Narodne banke Srbije iz deviznih rezervi uspeva da dinar malo zadrì, ali ne i da vrednost doma}e valute stabilizuje. Intervencije NBS-a ne mogu i}i u nedogled jer }e brzo biti potro{ene devizne rezerve dràve, da se zaduùjemo vi{e ne smemo te je za odbranu doma}e valute ostala ili dinarizacija ili privatizacija Telekoma i EPS-a. Stru~waci se slaù da bi spas mogla biti dinarizacija. Odnosno, da dinar dobije onu ulogu koju sada kod nas ima evro. U dinarima bi se {tedelo, kreditiralo, ra~unalo i koristile bi se sve prednosti koje neka zemqa moè imati od doma}e valute. Vlada Srbije i Narodna banka potpisale su dokument o dinarizaciji. Najverovatnije da }e tu politiku ve} u prvim potezima podràti i budu}i kabinet. Me|utim, to je proces, pa je sasvim izvesno da ne bismo preko no}i pre{li s evra na dinar pa taman da doma}a valuta ja~a, a ne da joj se doga|a ovo {to je sada na sceni. Drugi lek je kompleksniji. Dinar bi u ovom trenutku mogao stabilizovati ve}i priliv deviza. A to moè doneti samo privatizacija ve}e doma}e komapnije koja je ostala u dràvnom vlasni{tvu. S prodajom Telekoma nismo imali uspeha, a od silnih milijardi evra kojima se u javnosti operisalo, finalnu ponudu dali su Austrijanci i bila je 1,4 milijardu evra za 51 odsto kapitala. Cena nije odgovarala pa se odustalo. Slede}i mastan zalogaj koji bi trebalo da

Odo {e re zer ve Pad dinara i kako to zaustaviti bili su prethodnih meseci ~esta tema na stru~nim skupovima. Od po~etka godine NBS je, da bi usporio pad dinara, potro{io 753 miliona iz deviznih rezervi. Doma}a valuta izgubila je ove godine na vrednosti 11 odsto i sada je za jedan evro potrebno vi{e od 112 dinara. Stru~waci opomiwu da }emo tim tempom potro{iti devizne rezerve za dve do tri godine. Slabqewe dinara moè se o~ekivati i u narednom periodu jer na vidiku nema ni~ega {to bi nagovestilo ve}i priliv deviza. Osim privatizacije onoga {to nam je ostalo a {to je vredno. To su, naravno, Telekom i EPS. nam obezbedi stabilnost doma}e valute je privatizacija EPS-a. Ve} se moglo ~uti da se ra~una sa sumom od 12 milijardi evra. Kad bi bilo, ako bi bilo, to je vi{e nego {to su na{e sada{we sveukupne devizne rezerve zemqe, koje su sada deset milijardi. Moè li strujni udar podi}i vrednost dinaru? – Ukoliko èlimo da oja~amo doma}u valutu putem ve}eg priliva deviza, treba pove}ati izvoz, strane investicije i privla~iti doznake – kaè me|unarodni kon-

sultant Mi lan Ko va ~e vi}. – [to se ti~e privatizacije i eventualne prodaje EPS-a, mo`da bi trebalo da se ugledamo na Gr~ku: oni su polovinu svojih elektroprivrednih preudze}a prodali preko berze. Tako su postigli boqu cenu. Taj model bi kod budu}ih privatizacija trebalo dobro razmotriti. Da li bismo boqe prodali na berzi i koliko je ta opcija ono sa ~im treba ra~unati kod budu}ih privatizacija, mo}i }emo da proverimo uskoro.

– Ovih dana akcije Telekoma }e se pojaviti na Beogradskoj berzi pa }emo mo}i da vidimo kako }e to pro}i – kaè stru~wak za oblast hartija od vrednosti Bra ni slav Jor gi}. – Dràva ima zakonske mogu}nosti da i druga preduze}a i banke koji su jo{ u wenom vlasni{tvu prebaci u akcijski kapital i da to onda privatizuje preko berze. To se moè primeniti i kod Komercijalne i Agrobanke. [to se ti~e EPS-a, to je preduze}e koje se prvo mora restrukturirati pa da se onda donese odluka o tome koji delovi }e se privatizovati i da se izabere model. To se ne moè uraditi od danas do sutra, potrebno je bar nekoliko godina. Prema tome, brzog spasa za dinar tu ne}e biti. Mora}emo da se ipak oslonimo na izvoz. [to se ti~e dinarizacije, tu se moè {to{ta uraditi. U na{im zakonima i propisima je jo{ uvek mnogo stavki koje su iskazane u evrima, a ne dinarima. Recimo, za osnivawe preduze}a potreban je kapital od minimum pet stotina evra, a za{to ne to u dinarima? To je lo{ signal: kada dràva sama ne veruje u svoju valutu, kako }e gra|ani, investitori? Kada se tome doda javni dug, koji je pre{ao 14 milijardi evra, a koji treba vra}ati, jasno je da }emo pre ili kasnije porodi~no srebro, to jest EPS, verovatno morati poslati na Berzu. Ako vredi 12 milijardi evra, kao {to tvrde u toj kompanije, tim boqe. Mada na{i politi~ari i iz vlasti i iz opozicije tvrde da Elektroprivredu Srbije nikada ne}emo prodati, razvoj ekonomske situacije i kod nas i u Evropi mo`da }e ih naterati da jo{ malo razmisle. D. Vu jo {e vi}

ROB NE RE ZER VE PRO DA JU 50.000 TO NA P[E NI CE

Dr `a va ~u va ce nu hle ba

Vlada Srbije usvojila je ju~e uredbu o prodaji 50.000 tona merkantilne p{enice iz Robnih rezervi po 20 dinara kilogram, ~iji je ciq da se stabilizuje trì{te i sa~uva stabilna cena p{enice do nove ètve. Direktor Vladine Kancelarije za saradwu s medijima Mi li vo je Mi haj lo vi} istakao je da }e se ta p{enica prodavati preduzetnicima i privrednim dru{tvima, registrovanim u Agenciji za privredne registre i to od 20 tona do maksimalno 300. On je na konferenciji za novinare posle sednice Vlade kazao da je p{enica namewena za proizvodwu bra{na tipa 500, ~ija cena ne sme da prema{i iznos od 27 dinara kilogram. – To bra{no ne sme da bude predmet trgovine na inostranom trì{tu, a u suprotnom su predvi|ene kazne od 100.000 dinara do milion dinara – kazao je Mihajlovi}.

„Po slo da vac” tra ì vla du Udruèwe “Poslodavac” pozvalo je ju~e sve politi~ke stranke i wihove lidere da pokaù politi~ku odgovornost i ozbiqnost, primerenu srpskoj ekonomskoj stvarnosti, i u {to kra}em roku formiraju vladu Srbije. To je potrebno u~initi, kako bi se nastavile privredne reforme, stabilizovao privredni ambijent, nastavio proces evropskih integracija...

ekonomija

petak11.maj2012.

OD SUTRA DO 18. MAJA NA NOVOSADSKOM SAJMU

Svet ska smo tra agra ra Me |u na rod ni po qo pri vred ni sa jam, je dan od naj ve }ih i naj zna ~aj ni jih saj mo va iz obla sti aga ra ra u re gi o nu, otva ra se su tra na No vo sad skom saj mu. Ova pri red ba tra je do 18. ma ja i oku pi }e 1.500 iz la ga ~a iz ze mqe i ino stran stva, na ja vqe no je na ju ~e ra {woj kon fe ren ci ji za no vi na re na No vo sad skom saj mu. Ka ko se o~e ku je, 79. me |u na rod ni po qo pri vred ni

Me |u na rod ni po qo pri vred ni sa jam ima vi sok rej ting u okru `e wu te da je part ner stvo na ovoj pri red bi zna ~aj no za obe ze mqe. Po we go vim re ~i ma, Sr bi ja je va `an part ner Austri je, ko ja je do sa da u Sr bi ju in ve sti ra la 2,8 mi li jar de evra, a in ve sti ra we ni je sta lo upr kos eko nom skoj kri zi. Me |u naj va `ni jim seg men ti ma ove pri red be je Iz lo `ba

dnevnik

VLADA USVOJILA IZMENE ZAKONA O PLANIRAWU I IZGRADWI

Le ga li za ci ja i po pu sti pro du è ni do 2015. go di ne Vla da Sr bi ja usvo ji la je ju ~e Pred log iz me na i do pu na Za ko na o pla ni ra wu i iz grad wi ko jim je pred vi |e no da se rok za po pu ste za le ga li za ci ju pro du ì do 30. ju na 2015. Na kon fe ren ci ji za no vi na re po sle sed ni ce vla de, mi ni star ì vot ne sre di ne, ru dar stva i pro stor nog pla ni ra wa Oli ver Du li} pod se tio je da je taj rok pr vo bit no bio 30. jun ove go di ne, ali da je od lu ~e no da bu de pro du èn zbog ogrom nog bro ja pri sti glih pri ja va gra |a na i ogra ni~ ce nog ad mi ni stra tiv nog ka pa ci te ta lo kal nih sa mo u pra va. On je na veo da je od stu pa wa na sna gu za ko na u Sr bi ji le ga li zo va no vi {e obje ka ta ne go pret hod nih 11 go di na, ot ka da je po ~eo pro ces le ga li za ci je.

Le ga li za ci ja pred vi |a za od re |e ne ka te go ri je sta nov ni {tva uma we ne na kna de za ure |i va we gra |e vin skog ze mqi {ta u po stup ci ma le ga li za ci je za po ro di~ ne stam be ne objek te i sta no ve do 100 kva drat nih me ta ra u iz no su od 99 od sto, kao i uma we we od 60 od sto za sve vla sni ke do 100 kva dra ta, bez is pu we wa po seb nih uslo va. Po pu sti ne va `e za objek te iz gra |e ne u pr voj i eks tra zo ni, a is pu wa va we so ci jal nih uslo va pod ra zu me va pod no {e we dva do ku men ta - da su gra |a ni bes prav nom grad wom traj no re {a va li stam be no pi ta we i da naj ma we dve go di ne ima ju

bo ra vi {te na adre si na ko joj se objek ti na la ze i ne ma ju dru ge ne po kret no sti na te ri to ri ji te op {ti ne.

IZGRADWA NOVOG @ELEZNI^KO-DRUMSKOG MOSTA U NOVOM SADU

sa jam otvo ri }e pred sed nik Vla de Voj vo di ne Bo jan Paj ti}. Po re ~i ma ge ne ral nog di rek to ra No vo sad skog saj ma Go ra na Va si }a, di rekt no }e na stu pi ti iz la ga ~i iz tri de se tak dr `a va, dok }e, pre ko po sred ni ka, bi ti iz lo `e ni pro iz vo di iz vi {e od 70 ze ma qa. On je is ta kao da }e bi ti pri ka za ni naj no vi ji pro iz vo di iz obla sti po qo pri vred ne me ha ni za ci je, ali i dru gih obla sti po qo pri vre de, te da je pri pre mqen ve li ki broj do ga |a wa, po slov nih i stru~ nih ak tiv no sti, {to po tvr |u je da ova ma -

po qo pri vred ne me ha ni za ci je, a na 79. me |u na rod nom po qo pri vred nom saj mu ove go di ne po se ti o ci su u pri li ci da vi de bo ga tu i kva li tet nu po nu du jer }e bi ti iz lo `e no 150 naj po zna ti jih svet skih bren do va po gon skih i pri kqu~ nih ma {i na, me |u ko ji ma }e bi ti i mno go no vi te ta. Ove go di ne }e bi ti pred sta vqe no oko 5.000 `i vih eks po na ta i do bra je pri li ka da se do ma }i far me ri upo zna ju s gr li ma vr hun skog kva li te ta i naj vi {ih ge net skih po ten ci ja la. Po kro vi teq Iz lo `bi sto ke je Mi ni star stvo po qo pri vre de i tr -

Ulaznice od 200 do 500 dinara Ka pi je No vo sad skog saj ma su u su bo tu i ne de qu, 12. i 13. ma ja, otvo re ne od 9 do 19 ~a so va, a rad nim da ni ma od 9 do 18 ~a so va. Ula zni ca ko {ta 500 di na ra, za or ga ni zo va ne ko lek tiv ne po se te 350 di na ra, {kol ske po se te, pen zi o ne re i de cu od se dam do 12 go di na 200 di na ra, dok je za de cu do se dam go di na ulaz bes pla tan. ni fe sta ci ja, uz ko mer ci jal ni seg ment, ima i edu ka tiv ni ka rak ter. – Me |u na rod ni po qo pri vred ni sa jam je jed no od kqu~ nih me sta za agro bi znis u ovom de lu Evro pe, ima du gu i bo ga tu tra di ci ju i iza zi va ve li ko in te re so va we stru~ wa ka i pu bli ke – re kao je Va si}. – Ove go di ne ze mqa part ner Me |u na rod nog po qo pri vred nog saj ma je Austri ja, ~i ji }e na stup zna ~aj no obo ga ti ti ovu pri red bu. Austri ja je naj ve }i in ve sti tor u Sr bi ji i is ku stva ove dr à ve u obla sti agra ra, si gur no je, do pri ne }e raz vo ju po qo pri vre de u Sr bi ji, a uz to, pred stav ni ci Austri je odr à }e stru~ na pre da va wa iz vi {e obla sti po qo pri vre de, a pri pre mqen je i bo gat kul tur ni sa dr àj. Tr go vin ski ata {e u am ba sa di Austri je u Sr bi ji An dre as Haj den ha ler na gla sio je da

go vi ne, a isto mi ni star stvo je, u sa rad wi s Na ci o nal nom aso ci ja ci jom „Ser bi ja or ga ni ka”, da lo po dr {ku za pri pre mu iz lo `be or gan skih pro iz vo da, na ko joj }e bi ti pro mo vi sa no or gan sko sto ~ar stvo. U sa rad wi s Pri vred nom ko mo rom Sr bi je i Uni ver zi te tom u No vom Sa du pri pre mqe na je i Iz lo `ba agro i no va ci ja, s oko 50 no vih teh no lo {kih i teh ni~ kih re {e wa u obla sti po qo pri vre de. Na 79. me |u na rod nom po qo pri vred nom saj mu oku pi }e se i za dru ga ri iz Sr bi je i re gi o na, bi }e odr `an Dan za dru ga ra, ali i Dan sto ~a ra, uru ~e na pri zna wa za kva li tet pro iz vo da, a pri pre mqe no je i niz pra te }ih sa dr `a ja. Po se ti o ci s ku pqe nim ula zni ca ma u pri li ci su da u~e stvu ju u po klonigri i po sta nu vla sni ci trak to ra „be la rus 82,1”. D. Mla|enovi}

Kre nuo ~e lik iz Ma ke do ni je za no vog „@e è qa” Iako jo{ ni su ot klo we ni osta ci svih stu bo va pre 13 go di na po ru {e nog è le zni~ kodrum skog mo sta pre ko Du na va u No vom Sa du, pa ra lel no s pri prem nim ra do vi ma od vi ja se i iz grad wa no vog mo sta. Ka ko „Dnev nik” sa zna je, iz Ma ke do ni je je po ~e la is po ru ka ~e li ka za mo stov sku kon struk ci ju ko ja }e se pro iz vo di ti u ita li jan skoj kom pa ni ji „Ta dei”, a ko ju }e ov de skla pa ti do ma }a „Mo sto grad wa”. Poq ski ~e lik ko ri sti }e se, pak, za ar ma tu ru, a o svim de ta qi ma i neo p hod nom odo bre wu za ugrad wu ju ~e su se do go vo ri li iz vo |a ~i, ita li jan s ko-{pan s ki kon z or c i j um „Azvi-Ta dei-Hor ta Ko sla da” i in ve sti tor, „@e le zni ce Sr bi je” u ime Re pu bli~ ke vla de, ~i ji su za stup nik u ovom pro jek tu. Za raz li ku od po ru {e nog be ton skog mo sta, no vi }e bi ti ~e li~ ni, a ~ kon struk ci ja }e te ì ti 10.648 to na. Po pre ci znim po da ci ma iz glav nog pro jek ta, ukup na du ì na mo sta bi }e 474 me tra, {i ri na 30,78 me ta ra, s dva è le zni~ ka ko lo se ka, dve drum ske sa o bra }aj ni ce i dve pe {a~ ko-bi ci kli sti~ ke

Dva razli~ita luka Vi si na is pod no vog mo sta pri mak si mal nom ni vou vo de bi }e 8,38 me ta ra da bi bro do vi mo gli ne sme ta no pro la zi ti, u skla du s pro pi si ma Du nav ske ko mi si je, po {to je u pro te klih 13 go di na iz gu bqe no mno go i nov ca i vre me na zbog sta ja wa broj nih la |a u vre me vi {eg vo do sta ja jer ni su mo gle da se pro vu ku is pod pri vre me nog `e le zni~ ko-drum skog mo sta. Most }e ima ti dva lu ka, vi si ne 34,37 i 42,74 me tra, s ra spo ni ma 3,90 i 4,80 me tra i mre `a ste ve {aq ke, ko je se tu ma ~e mo der ni ji ma i lep {i ma. Od pet stu bo va, ko li ko }e ima ti no vi most, ~e ti ri su obal na i je dan re~ ni. sta ze. Most je pro jek to van s dva ko lo se ka za to {to se na la zi na sa o bra }aj nom Ko ri do ru

NA JESEN ]E POSKUPETI ELEKTRI^NA ENERGIJA

Ce na stru ju tre se u ok to bru Elek tri~ na ener gi ja u Sr bi ji }e po sku pe ti od ok to bra ove go di ne ka da Agen ci ja za ener ge ti ku (AERS) pre u zme nad le `nost od re |i va wa ce na, na ja vio je po mo} nik mi ni stra za in fra struk tu ru i ener ge ti ku Mi lo{ Ba wac. On je pod se tio na to da }e AERS od ok -

to bra od re |i va ti ce nu stru je ume sto Vla de Sr bi je. – Pro se~ na ce na stru je u Sr bi ji tre nut no iz no si 5,2 evro cen ta po ki lo vat-sa tu i naj ni `a je u Evro pi – ka zao je Ba wac. Po mo} nik srp skog mi ni stra za in fra struk tu ru i ener ge ti ku ni -

Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

109,9028

112,1457

114,7251

109,5663

Australija

dolar

85,7410

87,4908

89,5031

85,4785

Kanada

dolar

84,7950

86,5255

88,5156

84,5354

Danska

kruna

14,7801

15,0817

15,4286

14,7348

Norve{ka

kruna

14,5449

14,8417

15,1831

14,5003

[vedska

kruna

12,3309

12,5825

12,8719

12,2931

[vajcarska

franak

91,4485

93,3148

95,4610

91,1686

V. Britanija

funta

136,9847

139,7803

142,9952

136,5654

SAD

dolar

84,8802

86,6124

88,6045

84,6203

Kursevi iz ove liste primewuju se od 10. 5. 2012. godine

je iz neo pro ce nu za ko li ko bi stru ja u Sr bi ji tre ba lo da po sku pi da bi do sti gla tr `i {nu ce nu. Po Baw ~e vim re ~i ma, rast ce ne stru je u Sr bi ji do ve {}e do ra ci o nal ni jeg ko ri {}e wa, po ve }a wa ener get ske efi ka sno sti i sma wi ti we no ko ri {}e we za gre ja -

we. Stru ja je u Sr bi ji po sled wi put po sku pe la 1. apri la 2011. go di ne, u pro se ku 15 po sto, ta ko da ce na ki lo vat-~a sa, s ura ~u na tim po re zom na do da tu vred nost, iz no si 6,83 di na ra. Pre to ga stru ja je po sku pe la u mar tu 2010. go di na u pro se ku de set po sto.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

Promet

BELEX 15 (487,26

Komercijalna banka a.d.

4,82%

1.785

69.615

Metalac a.d. , Gorwi Milanovac

0,89%

1.695

5.085

11,11%

Telefonija a.d. , Beograd

9,09%

348

88.044

Agrobanka a.d. , Beograd

2,98%

865

11.250

Pet akcija s najve}im padom

Promena %

Cena

Promet

Energoprojekt Visokogradwa a.d.

-11,91%

392

39.200

Dunav osigurawe a.d. , Beograd

BIP a.d. , Beograd

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE

10, ko ji }e ta ko |e, ka ko je pla ni r a n o, ima t i dvo k o l o s e~ n u pru gu i pro jek to va na br zi na

vo zo va za put ni~ ki sa o bra }aj je 160 ki lo me ta ra na ~as! Rad ni ci na gra di li {tu ni {ta ne pre pu {ta ju slu ~a ju, kon tej ner sko na se qe s pe tro va ra din ske stra ne u ko jem su iz vo |a ~i i nad zor ni or gan je ogra |e no i ni ko ne mo `e u}i bez do zvo le, ko ja je po treb na i za sni ma we ra do va. Obez be |e we za bra wu je da se ko rak ne pre ma gra di li {tu bez pi sa ne do zvo le, ka `u – usme no ni {ta ne ve ru ju. Ma {i ne za bu {e we {i po va su na gra di li {tu i be o grad ska „Ge o son da” po ~i we da ra di sa srem s ke stra n e. Ja g o d in s ki MAT pa ra lel no ukla wa ostat ke po ru {e nih stu bo va, {to ni je jed no stav no jer se ~i ste uni {te ni de lo vi i pri pre ma te ren za wi ho vo pro {i re we u no ve te me qe mo sta, dok }e se u vo di gra di ti pot pu no no vi stub. Iz grad wa no vog mo sta po ~e la je kra jem apri la ove go di ne, na kon {to je do bi je na gra |e vin ska do zvo la, s tim {to se kao dan po ~et ka re a li za ci je ugo vo ra ra ~u na 10. mart pro {le go di ne, ka da je po ~e la iz ra da glav nog pro jek ta, a rok za vr {et ka je 10. no vem bar 2013. R. Dautovi}

Naziv kompanije

-0,03%

3.024

2.455.500

4.399

2.331.700

AIK banka a.d. , Ni{

-0,51%

1.546

593.810

0,00%

1.000

18.000

Razvojna banka Vojvodine a.d. Agrobanka a.d. , Beograd

2,98%

865

11.250

NIS a.d., Novi Sad

-0,97%

615

4.727.695

880

3.520

200

54.100

Crvenka fabrika {e}era a.d.

-8,36%

5.686

159.200

Jedinstvo Sevojno a.d. , Sevojno

-1,37%

4.399

2.331.700

Komercijalna banka a.d. , Beograd

Promena %

Cena

Promet

Metalac a.d. , Gornji Milanovac

Crvenka fabrika {e}era a.d.

-8,36%

5.686

159.200

Galenika Fitofarmacija a.d.

Standard Novi Sad a.d.

0,00%

500

38.000

Energoprojekt holding a.d.

0,00%

1.000

18.000

-0,97%

615

4.727.695

Soja protein a.d. , Be~ej

-2,08%

517

51.700

Promet

-1,37%

-9,09%

NIS a.d., Novi Sad

Cena

Jedinstvo Sevojno a.d. , Sevojno

-11,38%

Razvojna banka Vojvodine a.d.

Promena %

Imlek a.d. , Beograd

Simpo a.d. , Vrawe

Vojvo|anskih top-pet akcija

0,16)

Aerodrom Nikola Tesla a.d.

0,22%

460

1.062.661

Soja protein a.d. , Be~ej

-2,08%

517

51.700

Tigar a.d. , Pirot

-0,20%

489

3.912

4,82%

1.785

69.615

0,89%

1.695

5.085

0,00

2.358

0,00

454

0,00

Alfa plam a.d. , Vrawe

0,00

6.850

0,00

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

302

0,00

Svi iznosi su dati u dinarima

Ra di o ni ca za de cu

Tak mi ~e we pi ja ni sta „Sla ven ski”

„Li~ ne po ve sti i pri po ve sti”

Ra di o ni ca za de cu „De ca sve ta” bi }e odr `a na su tra u 11 ~a so va u Ga le ri ji Ma ti ce srp ske, Trg ga le ri ja 1. Pu tem umet ni~ kih de la i re pro duk ci ja ma li {a ni }e se upo zna ti sa vr {wa ci ma na dru gim stra na ma pla ne te. U kre a tiv nom de lu }e cr ta ti i sli ka ti por tre te dru ga ra iz Ki ne, Egip ta, Ka li for ni je i Ta sma ni je. Sve in for ma ci je mo gu se do bi ti na broj 064/153-5994. A. Va.

Pro je kat i pro jek ci je fil mo va „Li~ ne po ve sti i pri po ve sti” bi }e pred sta vqe ni ve ~e ras u 18 sa ti u Ki no sa li Mu ze ja sa vre me ne umet no sti Voj vo di ne, Du nav ska 37. U~e stvo va }e auto ri pro jek ta Zoran Eri} i Stevan Vukovi}, @elimir Zilnik i autori filmova. N. R.

Kon cert austrij skog an sam bla Kon cert austrij skog an sam bla „Hol stu o nar mu sik big bendclub„ – HMBC odr `a }e se ve ~e ras u 20 sa ti u Si na go gi, Je vrej ska 11. Ulaz na kon cert je bes pla tan, a po se ti o ci }e u`i va ti u zvu ci ma svih mu zi~ kih sti lo va, od Mi si si pi ja do vr ha austrij skih Al pa. N. R.

Me |u na rod no tak mi ~e we pi ja ni sta „Sla ven ski”, pe to po re du, bi }e odr `a no od 18. do 20. ma ja u Mu zi~ koj {ko li „Jo sip Sla ven ski”, Rad ni~ ka 19. Ovo go di {we tak mi ~e we oku pi }e 125 pi ja ni sta iz Sr bi je, Slo ve ni je, Bo sne i Her ce go vi ne i Cr ne Go re. Sve ~a no otva ra we tak mi ~e wa je 18. ma ja u 19 ~a so va u Mu zi~ koj {ko li, a na stu pi }e pi ja nist ki wa Marija Go|evac iz [ap ca. G. ^.

Novosadska petak11.maj2012.

Po vu ci-po teg ni, odo {e ta len ti na tak mi ~e we

hronika

sna{la. Naime, oni su izborili pravo da u~estvuju na Evropskom prvenstvu iz robotike u Francuskoj, ali se zamalo desilo da o tom takmi~ewu ~itaju samo iz novina jer se ispostavilo da nemaju para za odlazak na put i za sme{taj. Sredwo{kolci su se poàlili javnosti, ali i traìli pomo} od nadle`nih i nakon malo povuci – potegni, novac je obezbe|en i pri~a je dobila sre}an kraj. Ali za{to sve mora na teì na~in, kada su u pitawu ovakve stvari? Pa ne}e li ti mladi qudi na najlep{i na~in predstavqati tamo gde idu sve nas? Naravno da ho}e, ali o wima se nije ba{ mislilo, bar ne do medijske halabuke. B. Markovi}

OBELE@EN DAN ME\UNARODNE FIZI^KE AKTIVNOSTI

Po kre ni se, ve `baj, bu di zdrav Ak ci jom „Kre ta wem do zdra vqa” Za vod za zdrav stve nu za {ti tu stu de na ta ju ~e je tra di ci o nal no obe le `io Me |u na rod ni dan fi zi~ ke ak tiv no sti. Is pred stu dent skih do mo va „Slo bo dan Ba ji}” i „Veq ko Vla ho vi}”, Fa kul tet za sport i fi zi~ ko vas pi ta we, mno ga ple sna udru `e wa i dru ge sport sko - re kra tiv ne or ga ni za ci je po ka za li su raz li ~i te vi do ve fi zi~ kih ak tiv no sti, ka ko ih spro vo di ti i bi ti u for mi.

Re zul ta ti si ste mat skih pre gle da stu dent ske po pu la ci je po ka zu ju da se 70 od sto stu dent ki wa i 30 od sto stu de na ta ne ba vi ni ka kvom fi zi~ kom ak tiv no {}u, a to je za i sta po ra `a va ju }e za ge ne ra ci ju mla dih qu di, is ta kao je ~lan Grad skog ve }a za zdrav stvo prof. dr Aleksandar Kiraq. - Ciq po sto ja wa ova kvih ak ci ja je pro mo vi sa we spor ta i osta lih sti lo va fi zi~ kih ak tiv no sti, ka ko bi se mla di opre de li li za ne ki od wih, jer

to ujed no zna ~i i pre ven ci ju mno gih bo le sti - re kao je Ki raq. Di rek tor Za vo da za zdrav stve nu za {ti tu stu de na ta dr Sini{a Simi} pod se tio je da je op {te po zna ta ~i we ni ca da se re dov nim ve `ba wem una pre |u je zdra vqe i spre ~a va raz vi ja we mno gih te {kih bo le sti. - @e li mo da mar ki ra mo ovaj da tum, ne kao je dan dan pro mo ci je, ne go da uka `e mo da bi ba vqe we spor tom i fi zi~ ka ak tiv nost tre ba li da po sta nu

Nad me ta we re kre a ti va ca Tra di ci o nal ni su sre ti ve te ra na sa „\a~ kog igra li {ta” i SC „Saj mi {ta” bi }e odr `a ni su tra od 10 ~a so va, ovo ga pu ta na „\a~ kom igra li {tu”. Re kre a tiv ci }e se nad me ta ti u ma lom fud ba lu, te ni su gla vom i lo ru mu, na kon ~e ga sle di dru `e we uz ne iz be `ne spe ci ja li te te iz ko tli }a. B. M.

Pre da va we u SA NU Pre da va we „Pla zma- ~e tvr to agre gat no sta we ma te ri je” odr `a va se u sre du 16. ma ja u 19 sa ti u Sve ~a noj sa li Ogran ka Srp ske aka de mi je na u ka i umet no sti. Pre da va~ }e bi ti pro fe sor Stevica \urovi}. Pro sto ri je SA NU se na la ze u Pla to ne u mu u Uli ci Ni ko le Pa {i }a broj 6. A. L.

V remeploV

Za bra we na za na tlij ska za dru ga Jo{ ma ja 1870. no vo sad ske za na tli je po ~e le su „zva ni~ ne rad we za osni va we za dru ge”, i za dva me se ca u wu je stu pi lo oko 150 maj sto ra ra znih za na ta. Nad le `no mi ni star stvo Ugar ske vla de ni je do zvo li lo rad ove za dru ge, ko ja je po ne la ime „Srp ska” i po ~e la da oku pqa za na -

Iz lo `ba „Gra fi~ ki li sto vi XVI II i XIX ve ka” bi }e otvo re na ve ~e ras u 18 sa ti. Po stav ka se mo `e vi de ti u Mu ze ju Voj vo di ne, Du nav ska 35. N. R.

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Zbog ~ega sve {to zaista vredi u ovoj zemqi mora da se probija kroz trwe i glibove i zbog ~ega mladi talenti nemaju pro|u iz prve ve} ih se, oni koji treba, sete tek kada se pri~a “zakuva” po medijima. Koliko smo samo puta ~uli da neki ekstra talenat, koji je pobrao silne nagrade nema osnovne uslove da napreduje jo{ vi{e, jer nema para, a pri tom se ne misli na neke astronomske cifre, ve} svote koje su relativno male, ali su prose~nom ~oveku, uglavnom, na gomili nedostupne. Ova pri~a, na`alost, ponavqa se ~esto. Najsve`iji primer su u~enici Elektrotehni~ke {kole “Mihalo Pupin” koji su u prvi plan neki dan izbili zbog muke koja ih je

Iz lo `ba u Mu ze ju Voj vo di ne

tli je Sr be iz ce le Evro pe. Upra va za dru ge se od mah `a li la na ovu od lu ku, pa je kre nu lo nad gor wa va we upor nih za na tli ja i pe {tan skih ~i nov ni ka. Tek 11. maja 1873. „ne po sto je }a za dru ga”, jer je „nad le `na vlast ni ka da ni je odo bri la”, za u vek je za bra we na. N. C.

dnev na po tre ba i na vi ka na {ih su gra |a na i, {to je naj bit ni je, stil ì vo ta – uka zao je Si mi}. U sva kom ì vot nom do bu po sto je po tre be za fi zi~ kim an ga ò va wem, a ba vqe we spor tom ili re kre a ci ja je do bar na ~in za odr à va we do bre kon di ci je i o~u va we zdra vqa. Za to se i sa ve tu je da se pet pu ta ne deq no deo da na, mla de oso be 60 mi nu ta, a oni sta ri ji sve ga 30 mi nu ta dnev no, ba ve ne kom fi zi ~om ak tiv no {}u. I. D.

PO^IWU TRETMANI ZA UNI[TAVAWE KOMARACA

Ko {ni ce sklo ni ti na si gur no

Tret ma ni za uni {ta va we od ra slih ko ma ra ca sa ze mqe na pod ru~ ju No vog Sa da i pri grad skih na se qa bi }e iz ve de ni od ne de qe 13. do po ne deq ka 28. ma ja, sa op {ti la je no vo sad ska „Ci klo ni za ci ja“. Ka ko se na vo di, ta~ no me sto i vre me tret ma na za vi si }e od re zul ta ta mo ni to rin ga i vre men skih

uslo va, a pre pa rat ko jim }e se ra di ti je „icon“ sa ak tiv nom ma te ri jom lamb da-ci ha lo trin. Upo zo ra va ju se p~e la ri da je pre pa rat tok si ~an za p~e le, te da ko {ni ce uklo ne naj ma we pet ki lo me ta ra od na ve de nog me sta tre ti ra wa. Dej stvo pre pa ra ta tra je tri da na. Q. Na.

DANAS I SUTRA

Cvet na pi ja ca is pred Spen sa ê tvr ta po re du ovog pro le }a, „Cvet na pi ja ca„, bi }e odr à na da nas i su tra od 8 do 20 ~a so va na pla tou is pred Spen sa. Or ga ni za to ri iz Po kre ta go ra na No vog Sa da pod se }a ju No vo sa |a ne da se na ovoj ma ni fe sta ci ji mo è pro na }i sve {to je po treb no za ure |e we ba {te, vr ta, bal ko na, kao i do mo va. Go ra ni }e da nas od 10 do 12 ~a so va na svom {tan du or ga ni zo va ti eko lo {ke ra di o ni ce pod na zi vom „Upo znaj mo be go ni ju i pi {ti ku” u ko joj }e u~e stvo va ti u~e ni ci tre }eg raz re da dve osnov ne {ko le. Oni }e kroz raz go vor sa stru~ nim pre da va ~i ma pro {i ri ti svo je zna we o pre zen to va nim cvet nim vr sta ma, na ~i nu na ko ji se sa de i vre me nu ka da je naj bo qe da se to oba vqa. A. Va.

Mi ris {tam pe i pro le} no opu {ta we ^a {a hlad nog pi }a i „Dnev nik” pra vi su re cept za opu {ta we u ba {ti ne kog ka fea, ali i na ~in da se bu de u ko rak sa svim ak tu el nim de {a va wi ma. U br du ra zno ra zne {tam pe „Dnev nik” je, ne ka ko, uvek pri sr cu No vo sa |a na, ko ji su na vi kli da naj no vi ja do ga |a na pro ~i ta ju upra vo na stra ni ca ma „svog li sta”. Pri to plom pro le} nom da nu mi ris

ka fe i sve è {tam pe je ne pro ce wiv do ì vqaj ko ji se i da qe vi so ko ce ni u kru go vi ma pra vih sla do ku sa ca. Iako da nas sve vi {e qu di „li sta” no vi ne na in ter ne tu, oni sklo ni tra di ci ji ka ù da ni {ta ne mo è da za me ni pa pir u ru ka ma, jer sve osta lo pro sto ni je to. B. M. Fo to R. Hayi}

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

petak11 . maj2012.

dnevnik

PO^ELI JAVNI RADOVI

Za po sle no 115 gra |a na, usko ro jo{ 70 Od po~etka ove godine u gradu i okolini zakqu~eno je 17 ugovora o sprovo|ewu javnih radova kroz koje je uposleno 115 nezaposlenih gra|ana, od ~ega su 54 ène. Po podacima novosadske filijale Nacionalne slu`be za zapo{qavawe vrednost ovih radova je 15,5 miliona dinara. - Radovi su po~eli tokom aprila i maja. Najzastupqenije delatnosti u kojima su angaòvani nezaposleni su za{tita ìvotne

sredine i infrastruktura, a posla je bilo i za gerontodoma}ice rekla je portparolka NSZ-a Je le na [}e ki}. Po wenim re~ima raspisan je i Javni pozive za finasirawe javnih radova osoba sa invaliditetom, trenutno je odobreno 13 zahteva kroz koje se o~ekuje upo{qavawe 70 qudi, a zakqu~ivawe ugovora je u toku. Za realizaciju javnih radova iz gradskog buxeta obezbe|eno je de-

set miliona dinara, dok je Pokrajina izdvojila 4,8 miliona dinara. Radovi radovi traju ~etiri meseca, a prednost pri zapo{qavawu imaju gra|ani iz teè zapo{qivih kategorija NSZ-a. Ovi poslovi od interesa za Grad organizuju se i sprovode u socijalnim, humanitarnim, kulturnim i drugim delatnostima, zatim u delatnostima koja se bave odràvawem i obnavqawem javne infrastrukture, odràvawem i za{titom

`ivotne sredine i prirode i poslovima od op{teg interesa, koji ne spadaju u redovnu delatnost javnih i javno komunalnih preduze}a ili ih oni ne mogu obavqati. Pravo u~e{}a imaju javne ustanove i javno komunalna i druga javna preduze}a, privredna dru{tva, preduzetnici i zadruge, te dru{tvene organizacije i udru`ewa gra|ana. A. L.

DU@E OD DVA MESECA RASKOPANE ULICE NA GRBAVICI

Fo to: R. Hayi}

AKCIJA „MEKDONALDSA” I INSTITUTA VMA

Za da va o ce kr vi va u ~er za obrok

Autobus Instituta za transfuziologiju Vojnomedicinske akademije de`ura 10, 11. i 12. maja ispred restorana „Mekdonaldsa„, u centru na Trgu slobode, gde gra|ani od 8 do 15.30 ~asova mogu dobrovoqno da daju krv. Davaocima }e pre nego {to daju krv biti ura|ene neophodne

analize. U pitawu je akcija kompanije „Mekdonaldsa„ i Instituta za transfuziologiju VMA koji ve} petu godinu za redom afirmi{u davala{tvo krvi. Sve dobrovoqne davaoce „Mekdonalds„ }e nagraditi vau~erom za obrok u svom restoranu. I. D.

„DNEVNIK” I „LAGUNA” POKLAWAJU

„Sa le & Pe pe – So~ no me so na tr pe zi” Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ruje ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se prva ja¬ve na broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sada nisu dobijali kwige u ovoj akciji, do¬bi¬ti kwigu „Sale & Pepe - So~no meso na trpezi „ grupe autora. Dobitnici }e kwige preuzimati u kwi`ari “Laguna”, u Ulici kraqa Aleksandra 3, gde mogu na}i i ostala izdawa ove izdava~ke ku}e. Provereni recepti - pouzdane instrukcije - kuvajte s u`ivawem. Puwena i rolovana pe~ewa, hrskava u{u{kana pe~ewa, pe~ewa sa sezonskim vo}em, pe~ewa s mirisnim dodacima i sosovima, vanvremenski klasici. Spremite ukusna pe~ewa po jednostavnim receptima

Ugo vor ras ki nut, tra ì se no vi iz vo |a~ Po{to preduze}e „Milenijum tim” iz Beograda nije u ugovorenom roku zavr{ilo radove na zameni vodovodnih i kanalizacionih cevi u ulicama Lasla Gala i Alekse [anti}a, direktor JKP „Vodovod i kanalizacija„ Bran ko Bje la jac odlu~io je, pre dva dana, da raskine ugovor sa wim. On je najavio je da }e u roku od desetak dana, koliko nalaè zakonski rok, biti angaòvan novi izvo|a~, koji }e imati obavezu da za deset dana zavr{i posao. - Izviwavam se ìteqima ovih ulica {to mesecima ìve u pra{ini i blatu - rekao je Bjelajac na ju~era{woj konferenciji za novinare. - Pre dva meseca na

va za dvadesetak dana - za 1. maj, posao nije gotov, a stanovnici ovih ulica i daqe do svojih stanova prolaze kroz blato i pra{inu. Zanimqivo je i to {to stanari okolnih zgrada isti~u da su, pitaju}i radnike za{to sede i ne rade ni{ta, naj~e{}e odgovarali da }e raditi kada prime plate. Da li }e, zbog nepo{tovawa rokova, izvo|a~ „Milenijum tim” platiti penale, Bjelajac nije mogao da ka`e, isti~u}i da je pre toga neophodna temeqna provera uslova ugovora s ovom firmom. - Na{e preduze}e je automatski ovog izvo|a~a radova skinulo sa referentne liste, {to

Na sta vi }e mo da ra di mo i na da mo se do go vo ru sa JKP „Vo do vod i ka na li za ci ja”, jer po sao mo `e da se za vr {i do kra ja sle de }e ne de qe, is ti ~e za me nik ge ne ral nog di rek to ra „Mi le ni jum ti ma” Ivan Bo {wak

koje smo isprobali za vas. Priprema mesa nikad nije bila lak{a! Korak po korak do savr{enog ru~ka. N. R.

istom ovom mestu, kada su po~eli radovi, re~eno je da }e posao biti gotov u prvoj polovini aprila, potom je rok produèn do 1. maja, ali posao nije ura|en jer izvo|a~ radova nije radio kako treba. Zbog toga smo svakodnevno dobijali i do 30 poziva od gra|ana koji su se àlili da se u ovim ulicama ne radi ni{ta. On je istakao je da je nepo{tovawe rokova i razlog ju~era{we posete mestu radova kada se i sam uverio da se ni{ta ne radi. Prema wegovim re~ima, i pored produètka roka za zavr{etak rado-

zna~i da u narednom periodu ne}e mo}i da se prijavquje na na{e tendere - predo~io je Bjelajac. Na konferenciji za novinare bili su i predstavnici izvo|a~a, a zamenik generalnog direktora Ivan Bo {wak ka`e da se ne sla`e u potpunosti s izjavom direktora JKP „Vodovod i kanalizacija”. Po wegovim re~ima, u ovim ulicama su u startu kasnili radovi, jer nije bila gotova rekonstrukcija vrelovoda, te da su za raskid ugovora saznali iz novina.

Uli ca La sla Ga la u pe sku

- Kada smo napokon po~eli da radimo, usledila je zabrana koja je trajala 11 dana, jer nisu pribavqene sve porebne dozvole za rad – rekao je Bo{wak. - [efica gradili{ta Da ni je la Goj ko vi} ka`e da je ovaj posao dobijen 14. marta, i da je prosto bilo nerealno zapo~eti radove za dva dana odnosno 16. marta. - Prvoje trebalo oformiti gradili{te, a kada je to u~iweno, radovi su kasnili jer deonica vrelovoda u Ulici Lasla Gala nije bila zavr{ena – rekla je Danijela Gojkovi}. – Uz to, dodatno je trebalo raditi i u jednom delu Ulice Alekse [anti}a, {to ranije nije bilo planirano, a posao je bio ote`an i zbog sastava zemqi{ta, te smo morali da mewamo proceduru rada kako bi za{titili radnike. Po wenim re~ima, radovi su obustavqeni 10. aprila, jer se ~eka-

Fo to: F. Ba ki}

la dozvola za raskopavawe, koja je dobijena tek 19. aprila. Poslovodstvo „Milenijum tima„ ka`e da su svi ovi koraci zapisani u gra|evinskom dnevniku, da su maksimalno radili i da im nije jasno za{to su iskqu~eni iz posla. - Nastavi}emo da radimo i nadamo se da }emo uspeti da se dogovorimo sa JKP „Vodovod i kanalizacija”, jer ovaj posao mo`e da se zavr{i do kraja slede}e nedeqe. Ina~e, nije ta~no da radnici ne dobijaju plate, a problem smo mi imali sa podizvo|a~ima, koje smo odmah iskqu~ili iz posla – naglasio je Bo{wak. On je rekao i da „Milenijum tim” nije skinut s referentne liste JKP „Vodovod i kanalizacija” zbog ka{wewa sa radovima, ve} zato {to se na jedan tender nisu javili, jer nisu bili zainteresovani za taj posao. Q. Nato{evi}

ZBOG ME\UNARODNOG POQOPRIVREDNOG SAJMA

„î sto }a” po ja ~a la ri tam Ekipe JKP „îsto}a” ovih dana dodatno su angaòvane na odràvawu javne higijene grada povodom predstoje}eg Me|unarodnog poqoprivrednog sajma i o~ekivanog dolaska u grad velikog broja posetilaca. Najve}a pa`wa se posve}uje ~isto}i ulica oko Novosadskog sajma, kao i svih glavnih pravaca koji tamo vode ( Hajduk Veqkova ulica, Novosadskog sajma, Haxi Ruvimova, Bulevar Ja{e Tomi}a, Rumena~ka, Partizanska ulica). Tako|e, redovno se ~isti i ure|uje veliki parking u Hajduk Veqkovoj ulici, preko puta sajma.

Is kqu ~e wa stru je Fo to: R. Ha yi}

„Ka mion ra do sti” de lio po klo ne “Ko ka-ko la ka mion ra do sti” obradovao je i ju~e mnoge sugra|ane, koji su se u 10 sati zatekli kod Gimnazije „Svetozar Mar ko vi}”. Naj vi {e su u`ivali sredwo{kolci, koji su se oko ovog kamiona okupili u velikom broju. Osim zanimqivih sadr`aja, koje su mogli da vide, sugra|ani su imali priliku da pritisnu specijalno dugme i dobiju majicu, kapu, fudbalsku loptu, nao~are za sunce, frizbi, a

kao glavnu nagradu “Koka-kola” tim pripremio je skejtbord. Osim ovih poklona, iz kamiona su se delili i osve`avaju}i napici. Ovaj zanimqivi karavan, koji je organizo van po vo dom pred sto je }eg Evropskog prvenstva u fudbalu, bi}e u na{em gradu i sutra, kada }e i ostali sugra|ani jo{ jednom isprobati svoju sre}u i osvojiti neki od rekvi zi ta ide al nih za let we temperature. N. R.

Pre da va we u MZ „Bi stri ca” Druèwe i predavawe o zdravqu „[ta je izvor ìvota” bi}e odràno u ponedeqak, 14. maja od 18 ~asova u Mesnoj zajednici

„Bistrica”, Bra}e Drowak 11. Predavawe }e trajati do 20 ~asova. A. Va.

No vi Sad od 8 do 12 Kamewar. Fu tog od 9 do 13 Milana Vidaka od 2 do 20 i od 1 do 25, @elezni~ka od 22 do 44, Poqoprivredna {kola (Ekonomija). Od 9 do 10.30 Rade Kondi}a od 117 do 143, Prvomajska od 54 do 74, od 47 do 67, 64, od 53 do 55, od 73 do 75. Republike Srpske od 60 do 84, od 63 do 87, od 46 do 58, 27 i od 54 do 61. Z. êlara od 122 do 154, od 157 do 171, od 175 do 203 i 173. Toze Markovi}a od 42 do 92, od 35 do 69. Marije Bursa} od 54 do 60, od 57 do 65 i Va{ari{te. Ve ter nik od 7.30 do 13.30 povremeno u pojedinim ulicama naseqa. ê re vi} od 8.30 do 13 delovi vikend naseqa Mala testera, Kalu|erica i Panxino brdo. Ko viq od 7.30 do 13.30 povremeno u pojedinim ulicama naseqa. ôr ta nov ci od 8.30 do 12 deo vikend naseqa Kraqev breg. [an gaj od 9 do 12.30 naseqe [angaj i Toplana TETO, Luka, KK „Grani~ar”, benzinske pumpe na auto putu, „Put invest”, stanica za dohlorisawe vode, HGP i zemqoradni~ka zadruga. Od 9 do 12.30 Nova 93, 101, 102, 103, 104, 105, 106, Koledarska, Dodolska.

Tokom trajawa manifestacije, svakog jutra do 9 ~asova, pre otvarawa sajma, radnici }e sakupqati sme}e i ~istiti okolne ulice, kao i parking. Isti posao }e se obavqati i svake ve~eri, nakon zatvarawa kapija sajma, kada }e se ove lokacije detaqno ~istiti i prati. Tokom odràvawa Poqoprivrednog sajma radnici }e biti deùrni i na svim kqu~nim mestima od zna~aja za ovu manifestaciju, kao {to su autobuska i èlezni~ka stanica, centar grada, lokacije oko hotela i glavni bulevari. Pra`wewe korpi za otpat-

ke i kontejnera }e se obavqati prema potrebi, vi{e puta dnevno. Iz „îsto}e“ podse}aju gra|ane koji ìve u Ulici Lasla Gala da su kontejneri, zbog radova koji su jo{ uvek u toku, izme{teni na Bulevar oslobo|ewa i u Gogoqevu ulicu. Apeluju na ìteqe ove ulice, kao i vlasnike poslovnih objekata, da sme}e odlaù u kontejnere na navedenim lokacijama, a gra|ane koji ìve u individualnom tipu stanovawa da svoje kante izvuku do Bulevara oslobo|ewa ili u Gogoqevu ulicu. Q. Na.

Ce lo dnev ni par king 250 di na ra

Vi {e auto bu sa

U toku Me|unarodnog poqoprivrednog sajma „Parking servis” }e organizovati parkirawe u Ulici Novosadskog sajma, od Ulice Drinske do Ulice Hajduk Veqkove, u Ulici Novosadskog sajma, od Hajduk Veljkove do Mi~urinove, na platou ispred sajamske hale, na uglu ulica Novosadskog sajma i Hajduk Veqkove, na platou izme|u Mi~urinove i Hajduk Veqkove, ispred sajamske hale u Hajduk Veqkovoj ulici, u Ulici bra}e Popovi}, na neparnoj strani, od Ulice Branka Baji}a do Ulice Stevana Mokrawca, u Ulici bra}e Popovi}, od Ulice Branka Baji}a do Hajduk Veqkove i u Ulici Branka Baji}a, od kolskog ulaza u

Master centar do Ulice bra}e Popovi}, u Ulici Branka Baji}a, na platou u Ulici Nikole Ko~i{a, u Mi~urinovoj i u Ulici Bogdana Garabantina. Na pomenutim lokacijama se nalazi preko 1.300 parking mesta, koja }e biti pod naplatom od 8 do 20 ~asova, po ceni od 250 dinara za ceo dan. Za stanare u ulicama koje su pod naplatom va`e stanarske parking karte. „Pauk” slu`ba }e raditi poja~ano, u saradwi sa saobra}ajnom policijom, saobra}ajnom i komunalnom inspekcijom, kako ne bi dolazilo do gu`vi usled nesavesnog i pogre{nog parkirawa. B. M.

U vreme odr`avawa Poqoprivrednog sajma, od 12. do 18. maja na Novosadskom sajmu, bi}e pove}an broj vozila na nekoliko autobuskih linija u gradu. Autobusa }e biti vi{e na linijama 3, 5, 8, 11A i 11B, a vozila }e od 8 do 19.30 ~asva imati oznake „Novosadski sajam”. Na linijama 5 i 8 u subotu i nedequ saobra}a}e zglobna vozila. A. J.

Br zo je de we vir {li Takmi~ewe u brzom jedewu „Vudi” vir{li bi}e odràno sutra u 17 ~asova na platou Sportskog i poslovnog centra „Vojvodina”. Pobednik dobija priliku da se takmi~i na superfinalu u Beogradu i da osvoji put u Veronu. Ovo takmi~ewe odràva se u sklopu „Vudi” karavana koji }e obi}i ukupno devet gradova u Srbiji, a pored takmi~ewa odrà}e se Mini kviz i To~ak sre}e. Voditeq programa bi}e Pr qa vi In spek tor Bla à. G. ^.

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

petak11.maj2012.

PRI VRED NI SUD OD LU ^IO DA GRAD PLA TI 3,1 MI LI JAR DU U SPO RU S ATP „VOJ VO DI NA”

Novi Sad sprema àlbu, Devi}u ào {to ispa{taju Novosa|ani Pri vred ni sud u No vom Sa du do neo je ne pra vo sna `nu pre su du ko jom se Grad oba ve zu je da tu ì o cu ATP „Voj vo di na„, ~i ji je ve }in ski vla snik Ili ja De vi}, is pla ti glav ni dug od 1,34 mi li jar de di na ra sa ka ma tom, kao i tro {ko ve par ni ce od 954.000 i 936.500 di na ra De vi }u kao ume {a ~u. Pre su da na la è da se no vac is pla ti u ro ku od osam da na, pod pret wom pri nud nog iz vr {e wa. Iz Grad skog jav nog pra vo bra ni la {tva su sa op {ti li da }e ulo ì ti àl bu Pri vred nom ape la ci o nom su du u Be o gra du, u za kon skom ro ku do 15. ma ja, ka ko ka ù zbog bit ne po vre de od re da ba par ni~ nog po stup ka, po gre {no i ne pot pu no utvr |e nog ~i we ni~ nog sta wa i po gre {ne pri me ne ma te ri jal nog pra va. U Grad skom pra vo bra ni la {tvu do da ju da }e od lu ka su da u Be o gra du, shod no od -

red ba ma Za ko na o par ni~ nom po stup ku bi ti pra vo sna `na, s ob zi rom da ovaj sud po dru gi put re {a va u ovoj prav noj stva ri. De vi} za „Dnev nik” ka è da je ova pre su da pr va po tvr da da je od po ~et ka bio u pra vu i da je na pra vo sud nim or ga ni ma da utvr de ko je kriv. - Ci fre me ne in te re su ju. Na {e pat we ni su is ka za ne u pre su di i one ne ma ju ce nu. Na pre su |e ni iz nos mo ra da se do da jo{ jed na nu la, jer je {te ta ATP „Voj vo di na” na pra vqe na po svim de lat no sti ma, a ne sa mo zbog auto bu ske sta ni ce. Nu dio sam do go vor gra du i svi su }u ta li. Ja ne mam iz bor i ào mi {to }e {te tu pla }a ti gra |a ni - re kao je De vi}. U obra zlo è wu su da se na vo di da Grad u ugo vo ru sa De vi }em ni je is po {to vao

oba ve zu pre ma Ge ne ral nom pla nu No vog Sa da da }e sa da {wa Me |u me sna auto bu ska sta ni ca po sta ti pri grad ska, a da }e se me |u me sni i me |u na rod ni sa o bra }aj pre u- sme ri ti na no vu ko ja je iz gra |e na na pla cu ATP „Voj vo di ne”. Ugo vor o iz grad wi no ve sta ni ce De vi} je pot pi sao 2006. go di ne s ta da {wom gra do na ~el ni com Ma jom Goj ko vi}. Pa ra lel no sa ovim spo rom, De vi} vo di odvo je ni po stu pak pro tiv No vog Sa da i zah te va 100 mi li o na evra za na dok na du {te te. Ro ~i {te je za ka za no za 14. maj i ta da }e se od lu ~i ti o vi si ni {te te. Pri tom je De vi} pod neo kri vi~ ne pri ja ve pro tiv od bo ra po ve ri la ca, ko ji su po we mu ar ~i li i ras pro da va li imo vi nu ATP „Voj vo di ne”. D. Ig.

PRE MA PLA NO VI MA JP „UR BA NI ZAM”

I na Telepu rastu zgrade Pre ma ur ba ni sti~ kim pla no vi ma, Pr vo maj ska uli ca na Te le pu tre ba la bi da se po ve `e sa uli ca ma Qu bi ce Ra va si i Bran ka ]o pi }a, ko je se na la ze na Adi ca ma. Uovom de lu gra da je pre ma pla no vi ma pred vi |e na iz grad wa pet no vih pred {kol skih usta no va, jed ne osnov ne {ko le i tri par ka. - No ve pre {kol ske usta no ve na la zi }e se u uli ca ma Ila ri o na Ru var ca, Ka pe ta na Be ri }a, Ja stre ba~ koj i Su bo ti~ koj, a tre ba lo bi da se iz gra di i je dan obje kat u ko ji je pri stup pla ni ran iz no ve uli ce iz me |u Bol man ske i Pre {er no ve – ka `e ar hi tek ta JP „Ur ba ni zam” Mi re la Ma na si je vi}-Ra do je vi}. - No va osnov na {ko la pla ni ra na je u blo ku iz me |u Bol man ske i Mor nar ske uli ce. [to se ti ~e par ko va, je dan }e se na la zi ti iz me |u Ba nij ske uli ce, te Uli ce Jo va na Po po vi }a i Ti ca no ve, dru gi du` de la no vog

bu le va ra, tra som Som bor ske uli ce, a tre }i na po vr {i na ma uz ka nal na Ju `nom Te le pu. Po we nim re ~i ma, u pla nu su i sport ski cen tri u unu tra {wo sti blo ko va iz me |u uli ca Pe te fi [an do ra, ]i ri la i Me to di ja, Sta no ja Gla va {a, Fe je{ Kla re, Jo èf Ati le i Va tro sla va Ja gi }a. Te lep bi tre ba lo da do bi je i zdrav stve nu usta no vu, objek te upra ve, kul tu re, so ci jal ne i ko mu nal ne de lat no sti po put do ma sta rih, do ma omla di ne i spor ta, kao i ve te ri nar ske sta ni ce za ma le ì vo ti we. Kom pleks Va tro ga snog do ma tre bao bi da bu de iz gra |en na uglu Som bor skog bu le va ra i Fu to {kog pu ta. Mi re la Ma na si je vi}-Ra do je vi} is ti ~e da }e u okru è wu no vih bu le va ra uglav nom bi ti zgra de.

DANAS U GRADU BIOSKOPI Are na: „Alvin i veverice 3: „Urnebesni brodolom” (13.50), „Ma~ak u ~izmama” (16), „kung fu panda 2” (13.20), „Hepi fit 2” (12.15), „[e{ir profesora koste vuji}a” (15.10), „Loraks” (13.45, 15.45), „Ogledalce, ogledalce” (14.10, 16.10), „igre gladi” (17.30), „Ameri~ka pita: Ponovo na okupu” (18.05, 20.10, 22.35), „Projekat H” (20.15), „klip” (20.05), „Bojni brod” (17.45, 22.15), „Legenda o kung fu zeki” (13.10), „Lok aut” (22), „Osvetnici” (14, 16.50, 17, 19.30, 20, 22.10, 22.45), „Mra~ne senke” (18, 20.20, 22.40), „Pupijeva potraga” (15)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Pe tro va ra din ska tvr |a va u pro {lo sti”; po stav ka Ode qe wa za kulturnu istoriju Mu zej Voj vo di ne, dunavska 35–37 (utorak - petak Ad 9 do 19 sati, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u vojvodini 1941 - 1945” Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „vi{e od pola veka za{tite prirode u vojvodini” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Sremska kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Za vi ~aj na zbir ka Srem ski Kar lov ci, Sremski karlovci, Patrijarha Ra ja ~i }a 16, 881-637:po stav ka „vi no gra dar stvo i vi nar stvo Fru{ke gore” Zbir ka stra ne umet no sti, dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka ili}a” Mu zej p~e lar stva po ro di ce @i va no vi}, Sremski karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18) Dul ki na vin ska ku }a, Sremski karlovci, karlova~kog mira 18, 063/8826675 (15–19)

- Pro sto ri gde su sa da objek ti po ro di~ nog sta no va wa po ste pe no }e se pre tvo ri ti u op {te stam be ne zo ne. Ta ko }e zgra de bi ti gra |e ne od Var dar ske uli ce, pre ko sta rog cen tra Te le pa, oko Uli ce

]i ri la i Me to di ja i Uli ce he ro ja Pin ki ja, do na si pa uz [o dro{, du` Vr {a~ ke uli ce i, de li mi~ no, Uli ce Fe je{ Kla re. Du` Som bor ske uli ce i pla ni ra nog pro du `et -

U no¬vo¬sad¬skom po¬ro¬di¬li¬{tu od pre¬kju¬~e u 7 ~a¬so¬va do ju¬~e u isto vre¬me ro¬di¬le su: DE¬VOJ¬Î¬CE: Mi¬li¬ca Jo¬ki}, Ana Ko¬sti}, Iva¬na Ba¬lu¬no¬vi}, Ve¬sna Vun¬duk, Ja¬sna Be¬ri}, Je¬le¬na Vi¬di} - Tr¬ni¬ni}, Ta¬wa Gr¬ko¬vi}, Ka¬ta¬ri¬na Ba¬bi} - Lu¬ki} i Sne¬à¬na Sa¬vi} iz No¬vog Sa¬da, Mil¬ka Gr¬gi} iz Ve¬ter¬ni¬ka, Dra¬ga¬na Po¬pov iz @a¬bqa, Bi¬qa¬na Ko¬zo¬mo¬ra iz To¬va¬ri¬{e¬va i Alek¬san¬dra Bla¬nu¬{a iz Jar¬ko¬va¬ca, DE¬Â¬KE: Ka¬ro¬li¬na Me¬sa¬ro{ iz Be¬~e¬ja i Mi¬li¬ca Dra¬goj¬lo¬vi} iz Mla¬de¬no¬va.

SAHRANE Na Gradskom grobqu danas }e biti sahraweni: [andor I{tvana Kozma (1933, ispra}aj) u 10.30 sati, Jovanka Teodora Purti} (1942, ispra}aj) u 11.15, Igwat Dore Luka~ (1940) u 12, Tatjana Mihajla ]ulibrk (1938) u 13.30, [tefanija Gabriela Biber (1927) u 14.15 i Drago Sava Gruji} (1941) u 15 ~asova.

Prekre~en jo{ jedan kukasti krst U na stav ku ak ci je „Pre kre ~i mo no vo sad sku mr `wu” pred sed nik Skup {ti ne gra da Alek san dar Jo va no vi} pre kre ~io je ju ~e ku ka sti krst u Te ke li ji noj uli ci na Pod ba ri. - Gra fi ti ko ji po zi va ju na mr `wu i ne tr pe wi vost tre ba da bu du uklo we ni sa no vo sad skih uli ca. Oba ve za gra |a na ni je sa mo da odr à va ju fa sa de zgra da i ku }a u ko ji ma ì ve, ve} je bit ni je da se ne gu ju vred no sti na ko ji ma je za sno van na{ grad, a to je raz li ~i tost i su ì vot - re kao je Jo va no vi}. On je do dao da ako pri hva ti mo ova kve gra fi te kao sva ko dnev ni

obra zac, sle de }e {to mo `e mo o~e ki va ti je da se ta kve po ru ke spro vo de u de lo. Ovu ak ci ju pred sed nik no vo sad skog par la men ta po kre nuo je pro {le go di ne, a ju ~e je pod se tio i na obe le `a va we 9. ma ja Da na po be de na fa {i zmom. - Sva sti ka je sim bol fa {i zma, ide o lo gi je zbog ko ji su mi li o ni i mi li o ni qu di ubi ja ni ili pro te ra ni sa mo za to {to su dru ga ~i je na ci je, ra se ili ve ro i spo ve sti. No vi Sad ovu ide o lo gi ju ne }e to le ri sa ti, jer smo i sa mi sno si li ve li ke `r tve to kom Dru gog svet skog ra ta - is ta kao je Jo va no vi}. A. L.

Radionica o Anti~koj Gr~koj Kre a tiv no edu ka tiv na ra di o ni ca za de cu „Pu to va we kroz vre me” bi }e odr `a na su tra u 10.30 ~a so va u De~ jem kul tur nom cen tru, Uli ca Mi te Ru `i }a 1. Go vo ri }e se o pr vim evrop skim ci vi li za ci ja ma i gra do vi ma Mi ke ni, Spar ti i Ati ni i o to me ka ko su bo go vi upra vqa li

Gr~ kom sa Olim pa. U kre a tiv nom de lu de ca }e pra vi ti {ti to ve sa Me du zi nim li kom i de ko ra tiv ne na ru kvi ce. U ra di o ni ci mo gu da u~e stvu ju ma li {a ni od pet do 12 go di na, a zbog ogra ni ~e nog bro ja me sta po treb na je pri ja va na broj 063/ 521-123. A. Va.

VODI^

tElEfOnI VA@nIJI BROJEVI Policija 92 vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JkP “Stan” 520-866 i 520-234 kol centar preduze}a „Put” 6313-599 kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JkP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „konkordija” 452-233 dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 dnevni centar za stara lica 4889-512 info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOtEKE no}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

RO\ENI

ka Bu le va ra Evro pe ka ju gu ta ko |e }e bi ti zgra de, isto kao i iz me |u uli ca Mi lu ti na Bo ji }a, Var dar ske i Ti ho mi ra Osto ji }a - re kla je Mi re la Ma na si je vi}-Ra do je vi}. Pre ma we nim re ~i ma, po slov ni cen tri bez sta no va wa pla ni ra ni su na ukr {ta wu Bu le va ra Evro pe i Fu to {kog pu ta, gde bi tre ba lo da se na la zi ho tel, dok je kom pleks po slov nog pro sto ra pla ni ran iz me |u uli ce Si me Ma ta vu qa i na si pa, na pro du èt ku Bu le va ra de spo ta Ste fa na. Ono {to tre nut no ka rak te ri {e Te lep - ì vot u po ro di~ nim ku }a ma, bi }e za dr à no du` Vr {a~ ke, Su bo ti~ ke i Uli ce Jo èf Ati le, te de lo va uli ca Pe te fi [an do ra, ]i ri la i Me to di ja, He ro ja Pin ki ja i Som bor ske. A. Je ri ni}

NA STA VQE NO UKLA WA WE GRA FI TA MR @WE

420-374

ZDRAVStVEnA SlU@BA dom zdravqa „novi Sad”, kol centar 4879-000 klini~ki centar 484-3484 no}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena vuka (subota i nedeqa) 6624-668 no}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 vr{a~ka 28 4790-584 klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 de~ja bolnica 425-200 i 4880-444 institut - Sremska kamenica 4805-100

tAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 viP - taksi 444-000, SMS 1088 delta plus - taksi 422-244 Maksi novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 de`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPAS” TOURISM& TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

petak11.maj2012.

c m y

dnevnik

„Dnevn i k o v a” gal er i j a m a l ih mat ur an at a

a `e qom da ovo go di {wim osma ci ma po mog ne da im osmo go di {we dru `e we osta ne za u vek sjaj na per la u ni ski se }a wa, „Dnev nik” sva kog da na osim ne de qe ob ja vquje za jed ni~ ke fo to gra fi je ma lih ma tu ra na ta iz {ko la sa te ri to ri je Gra da No vog Sa da i iz Srem skih Kar lo va ca.

U „Dnev ni ko voj” ga le ri ji ma lih ma tu ra na ta pred sta vi }e mo svih 3.240 ma lih ma tu ra na ta iz No vog Sa da i se la ko ja pri pa da ju Gra du, kao i 76 ma tu ra na ta iz Srem skih Kar lo va ca. Pro de fi lo va }e ta ko kroz ovu ma lo ma tu rant sku ga le ri ju sli ke 141 ode qe wa iz 35 osnov nih {ko la, u ko ji ma se na sta va od vi ja na srp skom, slo va~ kom i ma |ar skom je zi ku.

Osnov na {ko la „Dositej Obradovi}”, Novi Sad

VI II 1

VI II 2

VI II 3

VI II 4

Osnov na {ko la „Nikola Tesla”, Novi Sad

VI II 1

Su tra: O[ „Nikola Tesla” i O[ „Jovan Popovi}”, Novi Sad

VI II 2

vojvodina

dnevnik

petak11.maj2012.

ПОЧЕЛО ИЗМУЉАВАЊЕ ПАЛИЋА

Чиста вода оживеће језеро

Арадачка школа „Братство”

ПОКРЕНУТА НАСТАВА У АРАДЦУ

Ученици прекинули бојкот АРАДАЦ: Школске клупе у ОШ „Братство” у Арадцу јуче су опет биле попуњене ученицма, након једодневног бојкота наставе због напада, како су родитељи тврдили, групе ромских дечака на две девојчице у овом месту. Директор школе Драган Валери потврдио је да су се ђаци вратили на наставу. - Школа је безбедна, настава се одржава, али жао ми је што се инцидент и прекид наставе десио и што смо на такав начин, као и цело село, били у центру пажње јавних гласила, иако се можемо подичити добрих успесима наших ученика на покрајинским и републичким такмичењима - казао је Валери. Говорећи о безбедности у згради школе, директор је рекао да је школа безбедна, као и друге школе у Србији и да само спорадично долази до вербалних испада. Према његовим речима, међу 310 ђака, који наставу похађају на српском и словачком језику, налази се и двадесетак Рома. Њиховим родитељима понуђено је да се организује настава и

Трешњевац слави

ТРЕШЊЕВАЦ: За Дан села у Трешњевцу код Кањиже овог викенда приређује се више манифестација. Данас од 17 сати је подсећање на 20. годишњицу антиратних протеста у овом месту. Биће отворене изложбе фотографија Ласла Дормана и Ласла Керекеша и представљање књиге Иштвана Балога „Садити цвеће у шлем”, уз логорску ватру је обезбеђена вечера за све, следе свечани говори и наступи музичара и певача. Сутра су на програму турнир у малом фудбалу од 9 сати и свечани програм поводом Дана села у 19 сати, а у недељу се одржавају четврти „Дани пастира”. После параде коњаника и фијакера од 9 сати се одржава такмичење у кувању овчијег паприкаша у котлићима и фестивал ракије. М. Мр.

на ромском језику, али су они то одбили. Савет месне заједнице у Арадцу затражио је од Полицијске управе у Зрењанину да отвори полицијску станицу у том селу, како би се појачала тамошња безбедност. Управи у Зрењанину је послат захтев заједно са петицијом коју је потписало 450 грађана. ПУ Зрењанин се до сада није огласила поводом инцидента који је узнемирио становнике Арадца. Подсетимо, према речима родитеља, две девојчице је у петак, 4. маја, у поподневним часовима, напала група ромских дечака, и физички их малтретирајући, захтевала од њих да се скину. Огорчени родитељи девојчица Александар Срданов и Бранислава Јановски одмах су реаговали, обавестили полицију и месну заједницу која је у уторак, 8. маја, одржала састанак на који је дошло доста мештана. Секретар МЗ Арадац Петар Недељков потврдио је да је полицији упућен допис у којем се тражи да у селу 24 сата буде полицијских службеника који би регулисали безбедност. А. Ј.

ПАЛИЋ: Почели су радови на пробном измуљавању језера Палић, а за овај посао Град је преко Фонда за заштиту животне средине Републике Србије обезбедио 1,75 милиона динара за изнајмљивање брода од предузећа ЈП „Воде Војводине“. Да подсетимо, 2009. године дошло је до угинућа око 14 тона рибе у језеру и то је била последња опомена градским оцима да би требало да почну озбиљније да воде рачуна о језеру Палић. Тада је почела израда техничке документације. - У наредних седам дана, колико ће посао да траје, запослени у Заводу за јавно здравље Суботица ће да узму муљ и воду, урадиће се анализе са места измуљавања. Поред Пробно измуљавање језера Палић

тога, анализираће се места где се муљ одлаже како бисмо имали јасну слику о утицају овог посла на језеро и живи свет у њему - рекла је чланица градског већа задужена за комуналну делатност и заштиту животне средине Сузана Дулић. Санација језера Палић обављаће се у три фазе, а само прва ће коштати 130 милиона динара. - Морам да подсетим да смо до сада урадили много на побољшању канализационе мреже како се отпадне воде не би уливале у језеро, а истовремено смо предузели и све ургентне мере за оживљавање језера. Током прошле године је више од 10 хиљада хектара обале

ОТВОРЕНА НАЈВЕЋА ПРИРЕДБА ШКОЛСКОГ СПОРТА

Митровица царска и олимпијска СРЕМСКА МИТРОВИЦА: Олимпијске спортске игре ученика Србије, највећа овогодишњој спортска приредба у Србији, која је окупила више од 4000 ученика спортиста и око 500 наставника и професора, у току су у Сремској Митровици. До 15. маја ученици ће се такмичити у десет редовних спортских дисциплина, док су ове го-

дине џудо и кајак, промотивног карактера. - Ово је најмасовнији догађај школског спорта и драго ми је да са овог места можемо да пошаљемо поруку да смо део Европе. Драго ми је да сам део система који омогућава вама младима да се развијате бавећи се спортом - казао је помоћник министра за спорт и омладину Драган Атанасов, отварајући Олимпијаду.

Нови информатички кабинет МОКРИН: Основна школа „Васа Стајић” у Мокрину добила је модеран информатички кабинет. За 15 нових рачунара локална самоуправа обезбедила је 450 хиљада динара. Рачунари су најновије технологије, опремљени легалним софтвером. Како је рекао председник кикиндске општине Илија Војиновић, наставља се с опремањем информатичких кабинета у свим средњим и основним школама. У буџету општине Кикинда за образовање је у овој години намењено 316 милиона динара, од тога је за набавку школске опреме и савремених учила планирано осам милиона динара.

Косачице за села ВРБАС: Општина Врбас издвојила је из овогодишњег буџета 1,5 милиона динара за куповину косачица и тримера за све сеоске месне заједнице. Секретарима МЗ Равно Село, Савино Село, Змајево, Куцура и Бачко Добро Поље косачице је уручио др Жељко Видовић, председник општине Врбас. - У току је пролећно уређење места и како су у сваком од њих ангажовани комунални радници, опремање косачицама и тримерима унапредиће сређивање животног простора у селима. Једна косачица и два тримера обезбеђени су и за месне заједнице у самом Врбасу - рекао је приликом предаје косачица Видовић. М. Кк.

очишћено и тиме је спречено таложење органског отпада у језеру. Паралелно са пробним измуљавањем у току је и јавна набавка за прву фазу радова, која обухвата изградњу касете за складиштење муља у трећем сектору, површине 6,2 хектара. На тај начин биће формирано острво на којем ће бити посађена стабла тополе, која на природан начин третирају штетна азотна и фосфорна једињења - рекао је директор д.о.о. „Парк Палић“ Горан Габрић. Измуљивање ће бити настављено на јесен, тако да неће утицати на туристичку сезону која се отвара 15. јуна. С. Иршевић

Драгана Томашевић упалила пламен Бакља, упаљена средином марта у Нишу, прошла је кроз 26 градова да би је на церемонију свечаног отварања игара донео кајакаш Огњен Филиповић, учесник Олимпијских игара и светски шампион. Бакљу је преузела рекордерка у бацању диска и учесница наредне Олимпијаде Драгана Томашевић, која је упалила олимпијски пламен. Олимпијску заставу на јарбол је подигао атлетичар Душан Костић.

Учесницима велике спортске приредбе обратио се и шеф делегације Европске уније у Београду Венсан Дежер: - Представници Европске уније не појављују се често на оваквим догађајима и зато је веће задовољство поздравити младе Србије. Србија данас обележава два велика догађаја, Дан Европе и почетак ових великих спортских игара и све то доприноси неговању важних вредности заједништва, успеха и тимског духа. Надам се да ће српска експедиција у Лондону бројати више од стотину спортиста и у мени ће имати још једног навијача. У име града домаћина, такмичаре и госте поздравио је градоначелник Сремске Митровице Бранислав Недимовић који је поручио да игре које почињу на Дан Европе значе да ће нас европски пут пратити и наредних година. Председник Међународне федерације школског спорта Андреа Делпи је обећао да ће у Србији, као активном члану ове федерације, ускоро бити одржана и нека међународна манифестација школског спорта. У Сремској Митровици ће, на 14 спортских терена, бити одржана такмичења у девет спортова. Београд је домаћин пливачких надметања, џудо турнир ће бити одржан у Руми, стрељачка такмичења у Инђији, а стонотенисери се такмиче у Шиду. Ј. Антић

МЕЂУНАРОДНИ КАМП МЛАДИХ У КИКИНДИ

О волонтирању и вршњачком насиљу

КИКИНДА: Како спречити вршњачко насиље и како младима приближити волонтирање, теме су овогодишњег Међународног кампа који се спроводи у оквиру пројекта „Act react”. Захваљујући Кикиндској иницијативи младих и Канцеларији за младе, око тридесетак младих из Француске, Италије, Чешке, Македоније и Србије, борави у Омладинском насељу, код Спортског центра „Језеро”. - Подељени смо у неколико група и 17.маја ћемо представити на градском тргу шта смо урадили за време кампа. Новинарска група ће писати дневне новине о кампу, група која се определила за анимацију снимиће два спо-

та о поменутим темама које обрађујемо, а театар група ће извести перформанс - каже Биљана Стојановић, координатор Канцеларије за младе општине Кикинда. - Камп је у природи и имамо на располагању Спортски центар где можемо да пливамо. Желим да остатак моје групе стекне више самопоуздања и да сви боље савладамо енглески језик - истиче Елен из јужне Француске. Деветнаестогодишња Кикинђанка Вања Соколов, труди се око организације и помаже гостима да се боље снађу, а њој се највише допадају игре упознавања, када сви представљају себе и земљу из које долазе. А. Ђ.

Директор „Инсерта” Жарко Којић и председник oпштине Рума Горан Вуковић потписали уговор

„Инсерт” у румској зони РУМА: Још један, трећи по реду, инвеститор је нашао своје место у румској Западној индустријској зони. Реч је о домаћем инвеститору, компанији „Инсерт” ДОО из Београда, која се бави производњом обуће за инострано тржиште. Тим поводом је јуче у Градској кући у Руми потписан уговор о отуђењу грађевинског земљишта. Ова компани-

ја ће у Западној зони изградити сопствени погон и то на површини од 1,5 хектара, а сама фабрика ће имати 3500 квадратних метара. Ово предузеће тренутно послује у изнајмљеном простору у фабрици „Клуз” где ради 150 радника, а након изградње погона посао ће добити још 90 радника. Вредност инвестиције је око три милиона евра. Ј. А.

Донација за „Колевку” СУБОТИЦА: Запослени у компанијама „Кока - Кола Хеленик Србија” и „Метро Кеш енд Кери”, донирали су намирнице, гардеробу, играчке и средства за хигијену Дому за децу и омладину ометену у развоју „Колевка“. У овој установи тренутно је смештено око 180 деце, узраста од новорођенчади до 14 година, са различитим сметњама у развоју. Њих 30 је покретно, док је више од стотину штићеника везано за кревет. Донаторска акција суботичком дому „Колевка”, једна је од многобројних које „Кока - Кола Хеленик Србија” реализује у сарадњи са својим партнерима како би помогла развој локалне заједнице и угроженим категоријама становништва. Компанија је Дому уручила још једну донацију пре ове, а у плану је даљи наставак помоћи тој установи. С. И.

Пет насeља без струје

ТЕМЕРИН: Због планираних радова на електромрежи високог напона сутра од 8 до 14 часова без струје ће остати Госпођинци, Ђурђево, Шајкаш, део Жабља од Улице Живојина Мишића према Ђурђеву (насеље Бозеј), индустријска зона и зоне мале привреде у Темерину и део Темерина од железничке пруге према Бечеју са салашима поред пута до Чарде. Kраткотрајни прекиди струје од 7 до 8 и 14 до 15 сати очекују се у Бачком Јарку, Старом Ђурђеву и делу Жабља. У случају невремена радови сe одлажу.

petak11.maj2012.

c m y

dnevnik

dru[tvo

dnevnik

petak11.maj2012.

PRED UPIS U SRED WE [KO LE

Uni for me na ce ni, ali ne i za na ti ^E STI PRI GO VO RI U^E NI KA NA ZA KQU^ NE OCE NE

Ne tre ba ~e ka ti kraj {kol ske go di ne Na ~el nik Re pu bli~ ke pro svet ne in spek ci je Velimir Tmu{i} iz ja vio je da toj in spek ci ji sti `e do sta pri go vo ra u~e ni ka na za kqu~ ne oce ne, a da ih je pro {le go di ne bi lo 83: – Do bi ja mo do sta pri go vo ra na za kqu~ ne oce ne kra jem {kol ske go di ne, a dru gi ve li ki pe riod ka da su pri ja ve ta ko |e ~e ste je av gust, ka da su po prav ni is pi ti – ka u zao je on. Tmu {i} sma tra da ro di te qi ne mo ra ju da ~e ka ju kraj {kol ske go di ne, ka da se oce ne za kqu ~u ju, ve} da pri go vor mo gu da ti na sva ku dru gu oce nu do bi je nu to kom go di ne uko li ko sma tra ju da wi ho vo de te ni je od go va ra ju }e oce we no. Naj vi {e pri go vo ra ima u ve }im me sti ma i znat no vi {e u sred wim {ko la ma ne go u osnov nim. Po pra vil ni ku o oce wi va wu, oce na mo ra da bu de jav na i u~e ni ku tre ba da bu de obra zlo `e no

za {to je do bio od re |e nu oce nu, a pi sme no pro ve ra va we na stav nog gra di va tre ba da bu de na ja vqe no. U~e nik u jed nom po lu go di {tu u osnov noj {ko li tre ba

\ak ge ne ra ci je Kod od lu ke o |a ku ge ne ra ci je tre ba da po sto je pra vi la: da u~e nik ima pri me re no vla da we, da je u od re |e noj {ko li bio od po ~et ka do kra ja {ko lo va wa, da ima od li ~an uspeh, da se is ti cao to kom na sta ve, da ima do bar od nos s dru gom de com... da bu de naj ma we ~e ti ri pu ta oce wen, u sred woj naj ma we tri pu ta, a Tmu {i} ka `e da ima do sta `al bi u~e ni ka na to da pro fe so ri oce wu ju i on da ka da to ni su na ja vi li.

I ove go di ne, za jed no s Kon kur som Mi ni star stva pro sve te za upis u sred wu {ko lu, kao svo je vr snu po mo} osma ci ma pri iz bo ru bu du }eg za ni ma wa, „Pro svet ni pre gled“ je iz dao i In for ma tor za upis u sred wu {ko lu. U In for ma to ru je, osim upi snih pra vi la, ob ja {we no i ka ko se iz ra ~u na va ju bo do vi s ko ji ma se kon ku ri {e u sred wu {ko lu, a dat je i pre gled mi ni mal nog i mak si mal nog bro ja bo do va s ko ji ma su se u po sled we ~e ti ri go di ne osma ci upi si va li u sve sme ro ve svih {ko la u Sr bi ji. Svi ti po da ci osma ci ma mo gu po slu `i ti sa mo kao je dan od ori jen ti ra, jer broj bo do va po tre ban da bi se u{lo na ne ki od sme ro va ili ne ku {ko lu pro {le ili ne ke pret hod ne go di ne, ne mo ra bi ti do vo qan i ove. Na i me, od ge ne ra ci je do ge ne ra ci je raz li ku ju se i in te re so va wa u~e ni ka ta ko da, prak ti~ no, sva ka ge ne ra ci ja ima svo je fa vo ri te. Ipak, po sto je i ne ke kon stan te. Me |u wi ma je sva ka ko i ta da je sva ke go di ne ve li ka kon ku ren ci ja u gim na zi ja ma, ali sa mo u ve }im gra do vi ma, gde je obi~ no po treb no vi {e od 90 bo do va da bi se upi sa lo. S dru ge stra ne, u gim na zi ja ma u ma wim gra do vi ma, a ta kvih je mno go jer prak ti~ no ne ma op {ti ne u Sr bi ji bez bar jed ne gim na zi je, ula zni ca je i mno go ma wi broj bo do va. Zbog to ga gim na -

zi je ni kad ni su me |u naj a trak tiv ni jim {ko la ma, gde su ve} go di na ma me di cin ski i eko nom ski sme ro vi. Isto ta ko, iz go di ne u go di nu, pre hram be ni, he mij ski, po qo pri vred ni i ma {in ski sme ro vi ni su me |u tra `e ni jim, ne go ~e sto osta ju ne po pu we ni. Ka ko }e bi ti

Law ski ma li ma tu ran ti sa zbi rom bo do va od 80 do 90 na ras po la ga wu su ima li ~ak 22 „top” obra zov na pro fi la, od ko jih je po lo vi na ogled na ove go di ne tek }e mo vi de ti, a pro {le je vi {e od 90 bo do va tre ba lo da bi se u{lo na ~ak se dam sme ro va sred wih stru~ nih {ko la. Pet od tih sme ro va su u me di cin skim {ko la ma, a tri od tih

^E TVR TI FE STI VAL NA U KE OVOG VI KEN DA U NO VOM SA DU

Bu |e we is tra ì va~ kog du ha od ma lih no gu Ovog vi ken da, 12. i 13. ma ja, u No vom Sa du }e se odr à ti ê tvr ti fe sti val na u ke, ko ji or ga ni zu je Uni ver zi tet u No vom Sa du, dok su ge ne ral ni po kro vi te qi Vla da Voj vo di ne i Po kra jin -

ski se kre ta ri jat za na u ku i teh no lo {ki raz voj. Ve} da nas po pod ne, u 16 ~a so va, u cen tral nom kam pu su Uni ver zi te ta, Trg Do si te ja Ob ra do vi }a, gde }e se odr `a ti Fe sti val, ma ni fe sta ci ju }e otvo ri ti po kra jin ski se kre tar za na u ku i teh no lo {ki raz -

voj prof. dr Dragoslav Petrovi}, ko ji }e s rek to rom prof. dr Miroslavom Veskovi}em, de ka ni ma i pro de ka ni ma fa kul te ta, u~e sni ci ma FNNS-a i stu den ti ma obi }i lo ka ci je Fe sti va la i Fa kul tet teh ni~ kih na u ka, gde }e u am fi te a tru 2 vi de ti Fo to-na pon sku ele lek tra nu i si mu la ci ju ra di o ni ce „De~ ji iz bo ri”, deo pre bo ga tog pro gra ma na me we nog po se ti o ci ma svih uz ra sta, u ko jem }e mo }i da u`i va ju, bes plat no, u su bo tu i ne de qu. Te ma ovo go di {weg FNNS-a su „Ve li ki iza zo vi 2020: Hra na, Ene gr gi ja, Zdra vqe, Kli mat ske pro me ne, Glo ba li za ci ja, Mul ti kul tu ra li zam, Ino va ci je”, a pred sta vi }e se 23 na u~ ne i obra zov ne in sti tu ci je kroz 89 ra di o ni ca, sa 720 u~e sni ka, de set na u~ no-po pu -

lar nih pre da va wa i or ga ni zo va ne po se te na u~ nim la bo ra to ri ja ma, a tu su i no vi fe sti val ski sa dr à ji: „Dan s na u~ ni ci ma„ i fo rum „Re {i mo za jed no”, u ko ji ma }e mo }i da u~e stvu ju i po se ti o ci. Te `wa fe sti va la je da pri bli ì na u ku sva kom po je din cu, de ci i od ra sli ma, da im za go li ca ma {tu, pro bu di is tra ì va~ -

ci ji za nu kle ar na is tra `i va wa – CERN, ~i je pre da va we, u su bo tu u 13 ~a so va, otva ra se ri ju na u~ no-po pu lar nih pre da va wa. Osim fa kul te ta i in sti tu ta u sa sta vu UNS-a, na Fe sti va lu }e se pred sta vi ti i In sti tut za ra tar stvo i po vr tar stvo, Mu zej Voj vo di ne, Na u~ no-teh ni~ ki cen tar NIS-a, Na u~ no i stra `i -

\a ci ra me uz ra me s na u~ ni ci ma Jed na od ovo go di {wih no vi na Fe sti va la na u ke je pro gram „U~e stvuj i ti”, u ko jem }e u~e stvo va ti i |a ci. Na i me, u 20 (od ukup no 89) ra di o ni ca bi }e iz vo |e ni eks pe ri men ti iz fi zi ke, he mi je, mu zi ke, bi o lo gi je i mi kro bi o lo gi je u ko ji ma }e, ra me uz ra me s na u~ ni ci ma i is tra `i va ~i ma, u~e stvo va ti ~ak 141 u~e nik iz pet osnov nih i sred wih {ko la iz No vog Sa da, Zre wa ni na, Srem ske Mi tro vi ce i Le skov ca. ki duh i uve de ih u fa sci nant ni svet na u~ nih ot kri }a. Kao eks klu ziv nog go sta Uni ver zi te ta u No vom Sa du i ovo go di {weg Fe sti va la na u ke, or ga ni za to ri na ja vqu ju dr Majkla Stora, ru ko vo di o ca pro gra ma pro mo ci ja u Evrop skoj or ga ni za -

va~ ki in sti tut RT-RK, Fran cu ski in sti tut u Sr bi ji – Ogra nak u No vom Sa du, Voj vo |an ski IKT-kla ster, Na u~ ni in sti tut za ve te ri nar stvo „No vi Sad” i Pri rod no-ma te ma ti~ ki fa kul tet Uni ver zi te ta u Za gre bu. V. ^e ki}

NA MAJ SKOM SA BO RU SPC O PO DE LI EPAR HI JA?

Pa pa (ne)}e do }i Srp ska pra vo slav na cr kva jo{ ni je po tvr di la ka da }e po ~e ti re dov no, maj sko za se da we Sve tog ar hi je rej skog sa bo ra, ali ana li ti ~a ri, ka ko iz ve {ta va Ta njug, oce wu ju da bi na we mu tre ba lo da se raz go va ra o po de li epar hi ja, pen zi o ni sa wu po je di nih vla di ka, (ne)do la sku pa pe u Sr bi ju i od no su s Ru skom pra vo slav nom cr kvom. Ana li ti ~a ri Mirko \or|evi} i @ivica Tuci} sla `u se u to me da bi na dnev nom re du ovo go di {weg maj skog za se da wa naj vi {eg cr kve nog te la mo gla bi ti pi ta wa ve za na za pred log RPC o ob na vqa wu di ja lo ga iz me |u SPC i Ma ke don ske pra vo slav ne cr kve, ali i sta tu su, za sa da, ka non ski ne pri zna te Cr no gor ske pra vo slav ne cr kve. \or |e vi} je, na i me, pod se tio na to da je mi tro po lit Ru ske pra vo slav ne cr kve Ilarion, za du `en za spoq nu po li ti ku RPC, to kom pro {lo go di {weg bo rav ka u Cr noj Go ri re kao da bi Cr no gor ska pra vo slav na cr kva mo gla do bi ti auto no mi ju, {to je SPC ta da od bi la kao ne pri hva tqi vo.

Ila rion je, to kom ne dav ne po se te ru skog pa tri jar ha Kirila So fi ji, ka zao da bi SPC mo gla po kre nu ti i di ja log o re {a va wu sta tu sa Ma ke don ske pra vo slav ne cr kve, {to je bi lo ne pri hva tqi vo za Bu gar sku pra vo slav nu cr kvu. – Mo ra se raz mo tri ti pi ta we sta wa u Ma ke do ni ji jer je ta mo do {lo do za sto ja u pre go vo ri ma iz me |u Be o gra da i Sko pqa o re {a va wu ma ke don skog cr kve nog pi ta wa. Mo gu }e je da se ~e ka pr vo ras plet slu ~a ja ar hi e pi sko pa Jovana Vrani{kovskog da bi taj di ja log bio ob no vqen – sma tra Tu ci}. Ana li ti ~a ri se sla `u i u to me da bi po de la epar hi ja, me |u ko ji ma je i be o grad skokar lo va~ ka, ko jom sa da ru ko vo di pa tri jarh Irinej, mo gla bi ti te ma pred sto je }eg Sa bo ra. Ina ~e, ne u o bi ~a je no, vla di ke SPC se ni su oku pi le pro {log ok to bra, ka da je odr `a va no je se we za se da we ovog naj vi {eg cr kve nog te la. U Cr kvi su ob ja sni li da “ni je bi -

pet su ogled ni. Ta ko je za ode qe wa zub nih teh ni ~a ra tre ba lo bar 90,9 bo do va, za ogled na fi zi o te ra pe ut ska 91 bod, za far ma ce ut skog teh ni ~a ra mo glo se {ko lo va ti tek s 92,7 bo do va, za ogled na ode qe wa la bo ra to rij skih teh ni ~a ra je tre ba lo 93,9, a za ogled na

lo do voq no zna ~aj ni jih te ma zbog ko jih bi se vla di ke oku pi le u Be o gra du”. Ina ~e, pa tri jarh srp ski Iri nej ve} je iz ja vio da maj sko za se da we „ne }e bi ti spek ta ku lar no”, od no sno da }e se to te lo ba vi ti „ì vo tom Cr kve”. \or |e vi}, me |u tim, ve ru je da }e na dnev nom re du go to vo iz ve sno bi ti pi ta we od la ska u pen zi ju po je di nih vla di ka jer je, ka ko sma tra, Cr kvi po treb no pod mla |i va we. On tvr di da iz ve stan broj vla di ka tra ì pen zi ju, pod se tiv {i isto vre me no i na to da je ne dav no ob ja vqe no da i mi tro po lit cr no gor sko-pri mor ski tra ì pen zi ju. \or |e vi} is ti ~e da bi na dnev nom re du tre ba lo da se na |e i pi ta we ko je se ti ~e ra ni je na ja vqi va ne po se te pa pe Beneditka XVI Sr bi ji u vre me obe le à va wa Mi lan skog edik ta u Ni {u, na red ne go di ne: – Pa tri jarh Iri nej je u vi {e na vra ta is ti cao da bi bi lo do bro da se sret ne s pa pom, ako ne pre, ono 2013. go di ne na pro sla vi Mi lan skog edik ta u Ni {u – ka zao je on.

far ma ce ut ska ode qe wa ula zni ca je bi lo bar 96,2 bo da. Vi {e od 90 bo do va tre ba lo je i za upis u ogled na ode qe wa bu du }ih ban kar skih slu `be ni ka i teh ni ~a ra va zdu {nog sa o bra }a ja.

Law ski ma li ma tu ran ti sa zbi rom bo do va od 80 do 90 na ras po la ga wu su ima li ~ak 22 „top” obra zov na pro fi la, od ko jih je po lo vi na ogled na. Po lo vi na tih sme ro va je bi la u me di cin skim {ko la ma, po ~ev od onih za fi zi o te ra pe ut skog i la bo ra to rij skog teh ni ~a ra, pa pre ko ogled nih ode qe wa me di cin skih i sto ma to lo {kih se sta ra teh ni ~a ra, kla si~ nih ode qe wa me di cin skih se sta ra, me di cin skih se sta ra vas pi ta ~a, sto ma to lo {kih, pe di ja trij skih se sta ra, pa do gi ne ko lo {ko-aku {er skog sme ra. U toj ka te go ri ji je i ve }i na avio-sme ro va, po ~ev od onih za teh ni ~a ra va zdu {nog sa o bra }a ja za bez bed nost, avi o teh ni ~a ra i ogled nih sme ro va avi o teh ni ~a ra za va zdu ho plov i mo tor, teh ni ~a ra va zdu {nog sa o bra }a ja za spa sa va we i avi o teh ni ~a ra za elek tro o pre mu va zdu ho plo va. Vi {e od 80 bo do va bio je mi ni mum i u ode qe wi ma teh ni ~a ra PTT-sa o bra }a ja, za {ti te od po `a ra, ko zme ti ~a ra, ogled nom sme ru teh ni ~a ra za bez bed nost sa o bra }a ja, sa ni tar noeko lo {kog teh ni ~a ra, te za ogled ne sme ro ve slu `be ni ka osi gu ra wa, fi nan sij skog ad mi ni stra to ra i tu ri sti~ kog teh ni ~a ra u eko nom skim i tu ri sti~ kim {ko la ma Kao i ra ni jih go di na, i la ne me |u naj a trak tiv ni jim sme ro vi ma ni je bi lo tro go di {wih. D. De ve ~er ski

Po stu pak za re ha bi li ta ci ju Mi ha i lo vi }a Pred Vi {im su dom u Be o gra du da nas se na sta vqa po stu pak za re ha bi li ta ci ju ge ne ra la Dra go qu ba – Dra è Mi ha i lo vi }a, ko ji je 1946. go di ne osu |en na smrt stre qa wem. Po ni {te we pre su de od 15. ju la 1946. go di ne, ko jom je Mi ha i lo vi} osu |en na smrt stre qa wem, kao i vra }a we gra |an skih pra va zah te vom za re ha bi li ta ci ju za tra ìo je we gov unuk Vojislav Mihailovi}. Pri dru ì li su mu se Srp ska li be ral na stran ka, s aka de mi kom Kostom âvo{kim na ~e lu, Udru è we pri pad ni ka Ju go slo ven ske voj ske u otax bi ni, Udru è we po li ti~ kih za tvo re ni ka i `r ta va ko mu ni sti~ kog re ì ma, pro fe sor ka me |u na rod nog pra va Smiqa Avramov i dru gi. Mi ha i lo vi} je, dva da na po do no {e wu spor ne pre su de, 17. ju la 1946. go di ne stre qan kao „dr àv ni ne pri ja teq broj je dan”. Dr àv na ko mi si ja utvr di la je da je Mi ha i lo vi} ubi jen na Adi Ci gan li ji, ali sum wa da su we go ve ko sti ka sni je pre ne te u se kun dar nu grob ni cu, naj ve ro vat ni je na Rat no ostr vo, da bi se one mo gu }i lo da ikad bu du pro na |e ne.

IN MEMORIAM

Jo van ka – Be ba Zur ko vi} (1956–2012) Iz n e n a d a, po s le kra }e bo le sti, ju ~e je u Srem skoj Mi tro vi ci pre mi nu la Jovanka – Be ba Zur ko vi}, glav n a i od g o v or n a ured n i c a „Srem s kih no vi na”. Ro |e na je 17. de cem bra 1956. go di ne u Ru mi, od na red ne go di ne `i v e l a u Srem s koj Mi t ro v i c i, gde je {kol ske 1974/75. ma tu ri ra la u Mi tro va~ koj gim na zi ji. No vi nar s tvom se po ~ e l a ba vi ti pre tri de ce ni je, da bi u „Srem ske no v i n e” do { la 1. apri la 1987. i u re dak ci ji ra di la naj pre kao sa rad nik li sta za du `en za {id sku op {ti nu. Ne ko vre me je bi la po mo} nik glav nog i od go vor nog ured ni ka. Po sle pri va ti za ci je li sta, 2005, naj pre je za me ni ca, a po tom i v. d. glav nog i od go vor nog ured ni ka „Srem skih no vi na”. Od av gu sta 2005. do pre ra ne smr ti oba vqa la je du `nost glav ne i od go vor ne ured ni ce. Bi la je vr hun ski pro fe si o- na l ac, no v i n ar is t ra ` i v a~, ko men ta tor i re por ter, pot pu no po sve }e na od go vor noj i te -

{koj no vi nar skoj pro fe si ji. Sa ra |i va la je i s dru gim li sto vi ma u ze mqi, po sled wih ne ko li ko go di na bi la je do pi sni ca dnev nog li sta „Da nas”. Ko me mo ra ci ja po vo dom smr ti Jo van ke Zur ko vi} odr `a }e se da nas u 13 ~a so va u Po zo ri {tu „Do bri ca Mi lu ti no vi}“ u Srem skoj Mi tro vi ci. Sa hra na je u 16 ~a so va na No vom gro bqu u Srem skoj Mi tro vi ci.

CRnA HROnikA

petak11.maj2012.

dnevnik

c m y

PRO CES BIV [IM RU KO VO DI O CI MA KLU BA S „MA RA KA NE”

Du di}: Yaji} i „Zve zda” mi ni {ta ne du gu ju

U PO @A RU U NO VOM SA DU BEZ QUD SKIH @R TA VA

Iz go reo stan u Slo va~ koj uli ci Po `ar, ko ji je ju ~e iz bio u Slo va~ koj uli ci u No vom Sa du, u sta nu broj 15 na dru gom spra tu, pri ~i nio je ve li ku ma te ri jal nu {te tu, a `r ta va ni je bi lo. Ka ko je ob ja snio ko man dir va tro ga snog vo da To {i c a Ra k i}, va t ro g a s ci su pri mi li do ja vu u 14.35 ~a so va, a na li cu me sta su bi li tri mi nu ta ka sni je i br zo lo ka li zo va li po `ar. – Pri li kom do la ska pri me ti li smo da dim iz bi ja s te ra se i kroz pro zo re na uli cu – ka zao je Ra ki}. – U tre nut ku po sta vqa wa pru ge za ga {e we va tre do {ao je vla snik ko ji je stan ot kqu ~ao, ta ko da ni smo

mo r a l i da raz b i j a m o vra t a. Di ma je u zgra di bi lo do sta, ali su sta na ri bi li pri bra ni i osta li u svo jim do mo vi ma i ta ko iz be gli mo gu }e po sle di ce gu {e wa. Po we go vim re ~i ma, iz go re la je ce la jed na so ba u ko joj su bi li ele tri~ ni ure |a ji: te le vi zor, vi deo-nad zor, mu zi~ ka li ni ja i dru go. – Uzrok po `a ra ni je po znat i na in spek cij skim slu `ba ma je da ga utvr de, ba{ kao i ukup nu ma te ri jal nu {te tu – za kqu ~io je ko man dir Ra ki}. Vla snik sta na ni je hteo da da je iz ja ve, ni ti je do zvo lio fo to gra fi sa we. A. J.

NO VO SA \AN KI LI SI CE U BE O GRA DU

Uhap {e na „vi do vi ta \i na” Be o grad ska po li ci ja li {i la je slo bo de Mil ki cu S. (43) iz No vog Sa da zbog sum we da je iz vr {i la kri vi~ no de lo pre va re, sa op {tio je ju ~e MUP Sr bi je. Osum wi ~e na se u me di ji ma re k la m i r a l a kao „vi d o v i t a \i na” ko ja se ba vi „po be dom nad de pre si jom iz ra |i va wem spe ci jal nih amaj li ja i ta li sma na, ski da wem cr ne ma gi je

mo l i t vom, ski d a w em kle t vi ba ~e nih na po je din ca ili po ro di cu, sre |i va wem emo tiv nih pro ble ma me |u part ne ri ma”. Po li ci ja je po zva la sve gra |a ne ko ji su na bi lo ko ji na ~in ko ri sti li uslu ge „vi do vi te \i ne“ da se ja ve be o grad skoj po l i c i j i na te l e f o n e 011/2797–435 i 2797–854. (Ta njug)

Biv {i fud ba ler „Cr ve ne zve zde” Ivan Du di} po sve do ~io je ju ~e pred Vi {im su dom u Be o gra du da mu fud bal ski klub „Cr ve na zve zda” i wen ne ka da {wi pred sed nik Dra gan Xa ji} ni {ta ne du gu ju. Sve do ~e }i na su |e wu Xa ji }u i tro ji ci we go vih sa rad ni ka, Du di} je re kao da za sve {to je le po do ì veo u ino stran stvu, igra ju }i za stra ne klu bo ve, mo è da za hva li „Zve zdi” i Xa ji }u. Xa ji} i fud bal ski me na xer Ran ko Sto ji} op tu è ni su da su od we go vog tran sfe ra u por tu gal sku „Ben fi ku„ pro tiv prav no pri svo ji li pet mi li o na ma ra ka. Po sum wa ma Tu ì la {tva, za Du di }ev pre la zak iz „Cr ve ne zve zde„ u „Ben fi ku„ ugo vo re no je obe {te }e we od se dam mi li o na ne ma~ kih ma ra ka, ali je na ra ~un be o grad skog klu ba le glo sa mo dva mi li o na. Su |e we se na sta vqa 6. ju la, ka da bi tre ba lo da sve do ~i fud ba ler Go ran Dru -

U sa o bra }aj noj ne sre }i na re gi o nal nom pu tu iz me |u Kra ji {ni ka i Tor ka, po gi nuo je vo za~ „ope la ka det” De jan M. (22) iz Kra ji {ni ka, sa op {ti la je ju ~e Po li cij ska upra va u Zre wa ni nu. Ne sre }a se do go di la pre kju ~e oko pod ne, ka da je De jan M., vo ze }i „opel ka det”, na le teo na te ret no vo zi lo, ko jim je upra -

vqao Ste van D. (27) iz Na da qa, a po tom je na „opel” na le teo „fol ksva gen pa sat“, ko jim je upra vqa la Ele na V. (30) iz Ba nat skog Vi {wi }e va. Od za do bi je nih po vre da De jan M. je pre mi nuo na me stu ne sre }e, dok je put nik u „fol ksva ge nu“ N. B. za do bio lak {e te le sne po vre de, na vo di se u sa op {te wu. (Ta njug)

Dra gan Ya ji} i advo kat Mi lan Vu jin do la ze na su |e we

U BE O GRA DU DO GO VOR EVROP SKIH DR @A VA O SPRE ^A VA WU [VER CA DRO GE DU@ „BAL KAN SKE RU TE”

Bor ba pro tiv nar ko ma ni je bri {e gra ni ce – Ne ma gra ni ca iz me |u po li ci ja ze ma qa Evro pe kad je re~ o bor bi pro tiv nar ko ma ni je – po ru ~i li su ju ~e u Be o gra du u~e sni ci za vr {ne kon fe ren ci je o pro jek tu bor be pro tiv kri jum ~a re wa nar ko ti ka du` „bal kan ske ru te“ i su zbi ja wa nar ko ma ni je. Na sku pu je u~e stvo va lo ~ak 70 pred stav ni ka ze ma qa evrop skog kon ti nen ta, od ko jih 30 iz dr `a va EU. Is ti ~u }i taj za jed ni~ ki za kqu ~ak, di rek tor srp ske po li ci je Mi lo rad Ve qo vi} je na gla sio da je „pro je kat na ne ki na ~in udru `io po li ci je u ce lom re gi o- nu u bor bi pro tiv nar ko ma ni je, pre sve ga na Bal ka nu, jer je ta ru ta u su {ti ni i naj bit ni ji put ko ji kre }e od Av ga ni sta na pre ma Za pad noj Evro pi“. – To je za jed ni~ ki pro blem ko ji za jed ni~ ki i re {a va mo. Po ka za lo se da je ovaj pro jekt vi {e ne go oprav dan i mi }e mo i ubu du }e na sta vi ti sa rad wu i da qu bor bu, ne sa mo pro tiv kri jum ~a re wa nar ko -

NE SRE ]A NA PU TU KRA JI [NIK–TO RAK

Vo za~ po gi nuo u dvo stru kom su da ru

li}, dok su Zo ran We gu{ i Pe ri ca Og we no vi} sve do ~i li ra ni je. Xa ji }u, Sto ji }u, biv {em pr vom se kre ta ru klu ba Mi lo {u Ma rin ko vi }u i fi nan sij skom di rek to ru Vla di mi ru Cvet ko vi }u su di se zbog op tu `bi da su pri svo ji li oko osam mi li o na evra od tran sfe ra fud ba le ra u ino stra ne klu bo ve. Oni su op tu `e ni da su pro tiv prav no pri svo ji li vi {e mi li on ske nov ~a ne iz no se u evri ma, do la ri ma i mar ka ma, ukup no oko osam mi li o na evra, od pro da je ~e ti ri fud ba le ra „Cr ve ne zve zde” – Go ra na Dru li }a, Zo ra na We gu {a, Pe ri ce Og we no vi }a i Iva na Du di }a. Xa ji}, Ma rin ko vi} i Cvet ko vi} i Sto ji} te re te se za kri vi~ no de lo zlo u- po tre be slu `be nog po lo `a ja, za ko je je za pre }e na ka zna za tvo ra od dve do 12 go di na. (Ta njug)

Pro je kat udru `io po li ci ju na Bal ka nu

ti ka ne go i pro tiv svih vi do va kri mi na la, pre sve ga or ga ni zo va nog kri mi na la – ka zao je Ve qo vi}. Di rek tor jav ne bez bed no sti Austri je Her bert An derl je ta ko |e oce nio da se pro je kat po ka zao kao ve o ma us pe {an, ka ko po re zul ta ti ma na te re nu, ta ko i u po gle du no se }eg ci qa – sa rad we u ope ra tiv nom smi slu, {to je do bra osno va za bu du }i rad.

– Ne ke broj ke i ~i we ni ce ve za ne za Austri ju go vo re da su od 2009. go di ne, od no sno od po ~et ka re a li za ci je pro jek ta, uhap {e ne 754 oso be, a 60 osu |e no na vi {e od 350 go di na za tvo ra. Za ple we no je ukup no 351 kg he ro i na i 52 kg ka na bi sa – pre ci zi rao je An derl, i do dao da je bi lo i dru gih zna ~aj nih re zul ta ta.

Pri {ti na je rak-ra na or ga ni zo va nog kri mi na la ^el ni ci po li ci ja po je di nih evrop skih dr `a va su se, od go va ra ju }i na no vi nar ska pi ta wa u ve zi s pro ble ma ti kom pro jek ta, osvr nu li i na vi |e we pri li ka na Ko sme tu. – Mi smo ne po sred no pre ove kon fe ren ci je ima li sa sta nak na ko jem je te ma bi la or ga ni zo va ni kri mi nal na Bal ka nu i za jed ni~ ka kon sta ta ci ja je da je Pri {ti na ovog tre nut ka rak-ra na or ga ni zo va nog kri mi na la i dro ge – obe lo da nio je di rek tor srp ske po li ci je Mi lo rad Ve qo vi}. Od go va ra ju }i na pi ta we ka kva je sa rad wa s ko sov skim slu `ba ma bez bed no sti na pla nu bor be pro tiv kri mi na la, Ve qo vi} je re kao da je „si tu a ci ja ta kva da i ne ma mo ne ku sa rad wu“.

– Ko le ge iz Eulek sa po ku {a va ju da po mog nu, ali je pi ta we ko li ko su to, oni u ovom tre nut ku, u mo gu} no sti. Ko le ge iz Bu gar ske ima ju isti pro blem kao i mi u Sr bi ji. Nor mal no, ~im mi ima mo pro ble me ov de, oni se od ra `a va ju i na Za pa du. Mo ra mo iz na }i ne ki za jed ni~ ki na ~in i mo dus ka ko taj pro blem re {a va ti. To je jed no od go ru }ih pi ta wa u ovom tre nut ku – upo zo rio je Ve qo vi}. We gov austrij ski ko le ga Franc Lang je na veo da Austri ja ima kan ce la ri ju za ve zu u Pri {ti ni i da su 22 austrij ska po li caj ca deo Eulek sa. – I za nas su Ko so vo i Pri {ti na jed na od kqu ~a ju }ih ta ~a ka i tra `i mo bli sku i uspe {nu sa rad wu – re kao je Lang.

Di rek tor po li ci je Bu gar ske Ka lin Ge or gi ev je od broj nih za kqu ~a ka o uspe {no sti pro jek ta, na pr vom me stu mar ki rao taj da po li ci je evrop skih ze ma qa mo gu za jed no da se bo re pro tiv or ga ni zo va nog kri mi na la. – Za i sta ve ru jem da je ovo bu du} nost, i na {im ak tiv no sti ma smo po ka za li da smo bi li uspe {ni – sma tra Ge or gi ev. Di rek tor Kri mi na li sti~ kooba ve {taj ne slu `be Austri je Franc Lang je na gla sio da je svr ha pro jek ta bi la da se po stig nu kon kret ni re zul ta ti, a ne da se te o ret ski pri ~a o tr go vi ni dro gom i or ga ni zo va nom kri mi na lu. – Ope ra tiv no de lo va we, upo re |i va we, ana li zi ra we, za jed ni~ ki rad, sve je to do ve lo do hap {e wa i za ple na, da kle, do opi pqi vih re zul ta ta –pod vu kao je Lang. – Mi smo ve o ma za hval ni na {im ko le ga ma iz Sr bi je, Bu gar ske i dru gih dr `a va. U pro te kle tri go di ne ima li smo pri li ku da za i sta ra di mo za jed no na ope ra tiv nom ni vou, dan i no}. Iz gra di li smo vi sok ni vo po ve re wa, upo re |i va li me to de, tak ti~ ke stra te gi je, in stru men te ko ji ma smo ra di li, i us pe li smo da do stig ne mo ne ka kav evrop ski vr hu nac u za jed ni~ koj sa rad wi na ope ra tiv nom pla nu. Mi ve o ma ja sno zna mo {ta mo ra mo da ura di mo na red nih me se ci, na red nih go di na, da bi smo da qe na pre do va li na ope ra ci o nom ni vou. Pro je kat je i ini ci rao MUP Austri je, ko ja ga i pred vo di, a fi nan sij ski po kro vi teq je Evrop ska ko mi si ja. J. Ja ko vqe vi}

PO SLE VI [E GO DI [WE IS TRA GE, PO DIG NU TA OP TU @NI CA ZA LI KVI DA CI JU SVE DO KA SA RAD NI KA

Alek san dar Si mo vi} op tu èn za ubi stvo Vu ko je vi }a – Tu ì la {tvo za or ga ni zo va ni kri mi „ze mun ske gru pe„, {to je do ve lo do ot nal po di glo je op tu `ni cu pro tiv na ka da kri va wa i do ka zi va wa kri vi~ nih de la {weg pri pad ni ka kri mi nal nog „ze mun ko ja je vr {io „ze mun ski klan”. Tu ì la skog kla na” Alek san dra Si mo vi }a ko jom ga te re ti za bez ob zir no ubi stvo sve do ka-sa rad ni ka Zo ra na Vu ko je vi }a – Vu ka 3. ju na 2006. – re kao je ju ~e Ta nju gu tu ì lac Miq ko Ra di sa vqe vi}. Vu ko je vi} je bio {ef obez be |e wa vo |e „ze mun skog kla na” Du {a na Spa so je vi }a ko ji je po sle ubi stva pre mi je ra Zo ra na \in |i }a pri stao na to da sa ra |u je s Tu ì la {tvom i do bio sta tus sve do ka-sa rad ni ka u pro ce su za taj aten tat, kao i u pro ce su pro tiv „ze mun skog kla na”. Alek san dar Si mo vi} se te re ti za kri vi~ no de lo te {kog ubi stva, ko je je, ka ko je na veo tu ì lac, u~i nio iz bez ob zir ne osve te jer je Vu ko je vi} pri hva tio da sve do ~i pro tiv osta lih pri pad ni ka Alek san dar Si mo vi}

{tvo sma tra da je Alek san dar Si mo vi} ubi stvo iz vr {io i iz ko ri sto qu bqa jer je hteo da pri svo ji deo nov ca ko ji je bio kod Vu ko je vi }a, do dao je Ra di sa vqe vi}. Vu ko je vi} je sta tus sa rad ni ka do bio 2003, ali je ka sni je do {ao u su kob s Je di ni com za za {ti tu sve do ka MUP-a Sr bi je, po sle ~e ga je iza {ao iz pro gra ma za {ti te. Po op tu `ni ci, Alek san dar Si mo vi}, ko ji je kao i we gov sta ri ji brat Mi lo{, u to vre me bio u bek stvu, za jed no sa Zo ra nom Po vi }em – Po vom i vi {e NN li ca sa ~e kao je Vu ko je vi }a is pred ku }e u Ze mu nu u Uli ci Dra ga na Ra ki }a 16. Oni su ga sa vla da li, uba ci li u ko la i od ve zli na auto put Be o grad–[id, gde mu je Alek san dar Si mo vi} za dao vi {e uda ra ca tu pim pred me tom u gla vu, a

po tom pu cao u we ga iz „mag nu ma„ ka li bra 357 i po go dio ga u gla vu, gru di i vrat. Mr tvog Vu ko je vi }a je za pa lio i we go vo te lo osta vio po red pu ta. Pri li kom te ot mi ce i ko me {a wa ko je se de {a va lo u auto mo bi lu, Po vi} je ra we,n ali su ga osta li pre ve zli u Ur gent ni cen tar, gde je pre mi nuo. Si mo vi }u se na te ret sta vqa i kri vi~ no de lo ne do zvo qe nog dr `a wa oru` ja jer su kod we ga u sta nu na |e ni re vol ver „smit i ve son”, auto mat ska pu {ka s mu ni ci jom, ru~ na bom ba, kao i mu ni ci ja za „mag num„ 357 ko jim je Vu ko je vi} ubi jen. Tu `i lac Ra di sa vqe vi} je re kao da je op tu `ni ca pro tiv Alek san dra Si mo vi }a po dig nu ta 13. ja nu a ra ove go di ne i da mu se na te ret sta vqa kri vi~ no de lo te {kog ubi stva. Sud je po tvr dio op tu `ni cu 24. fe bru a ra, a za 22. maj je za ka za no pri prem no ro ~i {te u tom pro ce su. Alek san dar Si mo vi} je mla |i brat Mi lo {a Si mo vi }a ko ji je uhap {en u ju nu 2010. po sle se dam go di na bek stva. Alek -

Zo ran Vu ko je vi} Vuk

san dar je uhap {en je 25. no vem bra 2006. go di ne u sta nu u Uli ci Mi len ti ja Po po vi }a 35 na No vom Be o gra du. S wim je ta da bi la su pru ga Zo ra na. Osu |en je na vi {e de ce nij ske ka zne za tvo ra zbog de vet ubi sta va i tri ot mi ce ko ja je iz vr {io kao pri pad nik „ze mun skog kla na”, kao i zbog u~e {}a u ubi stvu pre mi je ra Sr bi je Zo ra na \in |i }a.

crna hronika

dnevnik U SRBOBRANU

Sum wi ve sak si je Po li ci ja je pod ne la kri vi~ nu pri ja vu pro tiv Mi ro sla va ^. (1980) iz Sr bo bra na zbog sum we da je po ~i nio kri vi~ no de lo neo vla {}e ne pro iz vod we, dr `a wa i sta vqa wa u pro met opoj nih dro ga. U we go vom dvo ri {tu

je pri li kom pre tre sa pro na |e no pet sak si ja s 15 bi qa ka za ko je se sum wa da su in dij ska ko no pqa, na vo di se u ju ~e ra {wem sa op {te wu Po li cij ske upra ve u No vom Sa du. M. V.

U NOVOM SADU

Iza bra ve zbog ekra na No vo sa |a ni Jo van H. (1989) i Da ni lo S. (1987) uhap {e ni su pod sum w om da su po ~ i n i l i kri vi~ no de lo te {ke kra |e ta ko {to su pro va li li u pro dav ni cu teh ni~ ke ro be i iz we ukra li vi {e te le vi zo ra, lap -

top ra ~u na ra i fo to a pa ra ta. [te ta je pro c e w e n a na oko 600.000 di na ra. Sle di sa slu {we okri vqe nih kod is tra `nog su di je, ka `e se u ju ~e ra {wem sa op {te wu no vo sad ske po li ci je. M. V.

AKCIJA „MORAVA” I U PAN^EVU

Ma ri hu a na u tor bi Slu `be ni ci kri mi na li sti~ ke po li ci je u Pan ~e vu uhap si li su Mar ka ]. (1982) iz Pan ~e va zbog sum we da je iz vr {io kri vi~ no de lo neo vla {}e ne pro iz vod we i sta vqa wa u pro met opoj nih dro ga. Mar ku je od re |e no po li cij sko za dr `a va we do 48 sa ti.

Po li cij ci su pre gle dom vo zi la Mar ka ]. pro na {li tor bu u ko joj je bi lo vi {e od ki lo gram ma ri hu a ne. Mla di} }e uz kri vi~ nu pri ja vu bi ti pri ve den is tra `nom su di ji Vi {eg su da u Pan ~e vu. Z. Dg.

U BEOGRADU LI[ENA SLOBODE GRUPA OSUMWI^ENA ZA FALSIFIKATE DEVIZA

La `ne nov ~a ni ce od 50 evra Be o grad ska po li ci ja uhap si la je u cen tru gra da kri mi nal nu gru pu u tre nut ku ka da su we ni ~la no vi vr {i li pri mo pre da ju 141 fal si fi ko va ne nov ~a ni ce u apo e ni ma od 50 evra, sa op {ti lo je ju ~e Mi ni star stvo unu tra {wih po slo va. ^la n o v i kri m i n al n e gru p e su na te r i t o r i j i Be o g ra d a di stri b u i r a l i ve } u ko l i ~ i n u fal s i f i k o v a n ih nov ~ a n i c a, „a li { e n i su slo b o d e u bli z i ni be o g rad s kog ho t e l a ’Sla vi j a’ u tre n ut k u pri m o p re d a je fal s i f i k o v a n ih nov ~ a n i ca”.

Is tra `nom su di ji pri ve de ni su Bo ri sav J. (38) i ^e da [. (28) iz Be o gra da, Alek san dar [. (30), Vas ko N. (35) i Ivan G. (28) iz Pri je po qa i Dra gan T. (52) iz Kra gu jev ca, na veo je MUP. Pri li kom pre tre sa sta no va kod wih su pro na |e ne i fal si fi ko va ne re gi star ske ta bli ce, kao i ma wa ko li ~i na mu ni ci je, na vo di se u sa op {te wu. Oni se te re te da su iz vr {i li kri vi~ na de la fal si fi ko va wa nov ca, fal si fi ko va wa is pra va i neo vla {}e ne pro iz vod we, dr `a wa, no {e wa i pro me ta oru` ja i eks plo ziv nih ma te ri ja. (Tanjug)

BEOGRA\ANIN LI[EN SLOBODE POSLE PORUKA UPU]ENIH PREKO VIDEO-SNIMAKA

Li si ce zbog pret wi Ho lan di ji i Tribunalu

Pri pad ni ci Slu `be MUP-a Sr bi je za bor bu pro tiv or ga ni zo va nog kri mi na la u sa rad wi s Ode qe wem Vi {eg jav nog tu ì la {tva u Be o gra du za bor bu pro tiv vi so ko teh no lo {kog kri mi na la, po stu pa ju }i po za mol ni ci za pru à we me |u na rod ne prav ne po mo }i Kra qe vi ne Ho lan di je, li {i li su slo bo de i za dr à li Mi ro qu ba P. (1965) iz Be o gra da zbog po sto ja wa osno va ne sum we da je iz vr {io kri vi~ na de la ugro à va wa si gur no sti i iza zi va wa pa ni ke i ne re da, sa op {tio je ju ~e MUP. Osum wi ~e ni je pu tem in ter ne ta na vi {e in ter net-ser vi sa ob ja vio vi deo-sni mak u ko jem u dru {tvu ho land skog dr à vqa ni na cr no gor skog po re kla iz no si la `ne ve sti i tvrd we da iz ve sna gru pa srp skih in te lek tu a la ca ima plan za oslo ba |a we srp skih dr à vqa na ko ji se na la ze u Ha {kim tri bu na lu. Ta ko |e je na ve de no da se pla ni ra upu }i va we ul ti ma tu ma vla di Ho lan di je da oslo bo di Rat ka Mla di }a, Ra do va na Ka ra xi }a, Vo ji sla va [e {e qa i osta le, i da }e, uko li ko se to ne de si, bi ti po ru {e ne bra ne na mor skoj oba li Ho lan di je gra na -

ti ra wem pe {~a nih di na na tim bra na ma po {to ta mo po sto je bez be do no sni pro pu sti. Na snim ku se na vo di da bi u tom slu ~a ju Ho lan di ja pre tr pe la ve li ku ka ta stro fu. Na ve de nim rad wa ma ugro zio je si gur nost ve }eg bro ja li ca, dr à vqa na Kra qe vi ne Ho lan di je sta vqa wem u iz ve snost da }e ru {e wem bra ne na pa sti na wi hov ì vot, {to je iza zva lo wi ho vu uz ne mi re nost, na vo di se u sa op {te wu. Na dru gom vi deo-snim ku, osum wi ~e ni li~ no sto ji is pred Ha {kog tri bu na la u Kra qe vi ni Ho lan di ji i iz no si la `nu vest u ko joj se, iz me |u osta log, na vo di da se pri bli à va dan ka da }e na me stu gde je Ha {ki tri bu nal bi ti pu sti wa i da od we ga ni {ta ne }e osta ti, kao i da je to po sled wa po se ta Ha {kom tri bu na lu pre ne go {to on bu de srav wen sa ze mqom, ~i me je ta ko |e ugro zio si gur nost i iza zvao uz ne mi re nost ve }eg bro ja li ca, dr à vqa na Kra qe vi ne Ho lan di je. Osum wi ~e ni Mi ro qub P. bi }e u za kon skom ro ku uz kri vi~ nu pri ja vu pri ve den de ùr nom is tra `nom su di ji Vi {eg su da u Be o gra du, do da je se u sa op {e wu. M. B.

petak11.maj2012.

JU^E U VETERNIKU

Uhap {en za tvo re nik Pri pad ni ci no vo sad ske kri mi na li sti~ ke po li ci je li {i li su ju ~e po sle pod ne u Ve ter ni ku slo bo de Zol ta na P. (42), za tvo re ni ka Ka zne no-po prav nog za vo da u Srem skoj Mi tro vi ci na pro du `e nom vi ken du, ko ji ta mo bo ra vi zbog de la u ve zi s nar ko ti ci ma, sa zna je „Dnev nik” ne zva ni~ no. Osum wi ~e ni je uhap {en u svo joj ku }i, a ovog pu ta se te re ti da je po ku {ao da iz nu di oko 20.000 evra od tri de se tjed no go -

di {weg No vo sa |a ni na. Zol ta nu se pri pi su je da je u vi {e na vra ta pre tio da }e ubi ti tog ~o ve ka i we go ve ro di te qe uko li ko mu ne da tra `e nu su mu, sa zna je mo ne zva ni~ no. On je, na vod no, po znat po li ci ji i kao pri pad nik jed ne na vi ja~ ke gru pe, a do sa da je okri vqen za de la u ve zi s oru` jem. Osum wi ~e ni }e bi ti pri ve den de `ur nom is tra `nom su di ji na sa slu {a we. E. D.

Hap {e we Zol ta na P.

NAKON RAFALA NA NEBOJ[U T. U PICERIJI NA NOVOSADSKOJ GRBAVICI

Po li ci ja tra ga za na pa da ~em, po vre |e ni kri ti~ no Kri mi na li sti~ ka po li ci ja in ten ziv no ra di na ra sve tqa va wu svih okol no sti po ku {a ja ubi stva Ne boj {e T. (1960), prek si no} oko 18.30 sa ti u ba {ti no vo sad skog lo ka la „Alek san dar” u Uli ci Mi {e Di mi tri je vi }a. Po vre |e ni je s te {kim te le snim po vre da ma pre net u Kli ni~ ki cen tar Voj vo di ne, po tvr di la je ju ~e no vo sad ska Po li cij ska upra va o do ga |a ju o ko jem smo pi sa li. Od mah po sle pri je ma po vre |e nog u Kli ni~ ki cen tar Voj vo di ne, por pa rol ka te usta no ve Je le na Ju ri {in sa op {ti la je da se ra di o ve o ma te {koj po vre di i da se od mah pri stu pi lo ope ra ci ji te da se le ka ri bo re za ì vot pa ci jen ta. On je ju ~e ta ko |e bio u ì vot noj opa sno sti, ra wen je jed nim met kom u gla vu, a sme {ten je na Ode qe wu in ten ziv ne ne ge. Po pr vim sa zna wi ma, po li ci ja je na me stu puc wa ve is pred pi ce ri je „Alek san dar„ na Gr ba vi ci, na uglu uli ca Mi {e Di mi tri je vi }a i Ko la srp skih se sta ra pro na {la tra go ve ko ji su po sla ti na ve {ta ~e we. Ta ko |e, ne zva ni~ no sa zna je mo da je u dru {tvu Ne boj {e T., zva nog @a bac, se de lo jo{ ne ko li ko imu} nih No vo sa |a na. Na pa da~ je naj ve ro vat ni je pu cao iz auto mat skog oru` ja „he kler”, a ne ko li ko pro jek ti la za vr {i lo je na fa sa di lo ka la. Je dan me tak je po go dio Ne boj {u u gla vu, pa se u ovom tre nut ku ne mo è tvr di ti da je ba{ on bio me ta na pa da ili je to bio ne ko od mla |a nih bi zni sme na ko ji su

Ne boj {a T. ne po sred no po {to je po go |en u ba {ti pi ce ri je

is pi ja li ka fu. Na i me, po ne zva ni~ nim sa zna wi ma, s po vre |e nim su u vre me puc wa ve za sto lom bi li Alek san dar G., sin po zna tog gra |e vin skog in ve sti to ra, Bo jan M., sin po zna tog in du stri jal ca, i Dar ko ]., vla snik po zna tog lan ca pro dav ni ca. Ve ro vat no je pu ca no s raz da qi ne od oko de set me ta ra od sto la. Na vod no, po li ci ja tra ga za mu {kar cem vi so kim oko 180 cen ti ma te ra ko ji je bio ob u ~en u cr no i imao na gla vi ri bo lo va~ ki {e {ir, ko jim je za klo nio li ce. Ina ~e, Ne boj {u su mno gi vi |a li u ovoj ba {ti ve o ma ~e sto. On je u tim pri li ka ma is pred lo ka la par ki rao ve o ma pre po -

za tqiv xip. Po jed noj ver zi ji, uz po me nu te po slov ne qu de, bi la su i dvo ji ca mla di }a, ko je su ne ki oka rak te ri sa li kao obez be |e we. Na vod no, oni su po sle ra fa la s pi {to qi ma u ru ka ma po tra ~a li za iz gred ni kom, ali ga ni su sti gli. Lo kal ima vi deo-nad zor, ali se u in te re su is tra ge ne sa op {ta va ko li ko }e sni mak po mo }i iden ti fi ka ci ji iz gred ni ka. Mo t i v i za puc w a v u ni s u utvr |e ni. Ima vi {e sce na ri ja i pret po stav ki. Po ne ki ma, po vre |e ni Ne boj {a je po za nat po li ci ji po de li ma iz vi {e obla sti krim ni na la. Ni je is kqu ~e no da je jo{ pre ra to va do vo |en u ve zu s ne le gal nim po slo vi ma

oko auto mo bi la, mo `da i nar ko ti ci ma, te je ta ko ne k o spo m i wao da bi on mo `da mo gao zna ti taj n e ne z god n e po krup ne bo so ve iz pod ze mqa. Ka ù da je du ` e bio, a mo `da i sa da, u emo tiv noj ve zi s po zna tom f o l k - p e v a ~ i - com. Ka ko smo pi sa l i, Ne b oj { a sta nu je ne da le ko od me sta zlo ~i na, u Uli ci Ko la srp skih se sta ra. Na pa da~ je ute kao po sle is pa qe nog ra fa la ka Uli ci \or |a Ser vic kog pre ma Ka to li~ kom gro bqu kod Me di cin ske {ko le. On je ili per fek tan pro fe si o na lac, ko ji je jed nim hi cem po go dio ci qa nu `r tvu ili je pot pu na kon tra od to ga pa je od go mi le pro jek ti la – naj ma we pet – je dan slu ~aj no po go dio ba{ Ne boj {u. Ina ~e, me sto do ga |a je je na ne ko li ko de se ti na me ta ra kod po li cij ske is po sta ve „Li man”. Ka ko ne zva ni~ no sa zna je mo, Ne boj {a je dr ào ne ko li ko po zna tih lo ka la, me |u ko ji ma je „Ga ra à„ na no vo sad skom Bu le va ru de spo ta Ste fa na i „Ha ci jen da„ u Ba~ koj Pa lan ci, a on je, na vod no, iz ê la re va. M. V.

U SPECIJALNOM SUDU PO^ELA UVODNA IZLAGAWA ADVOKATA [ARI]EVE GRUPE

Od bra na tra `i po dat ke o pri slu {ki va wu

U Spe ci jal nom su du u Be o gra du ju ~e su po ~e la uvod na iz la ga wa od bra ne pri pad ni ka kri mi nal ne gru pe od be glog nar ko bo sa Dar ka [a ri }a, ko ji se te re te za {verc vi {e od tri to ne ko ka i- na iz La tin ske Ame ri ke u Za pad nu Evro pu to kom 2008. i 2009. go di ne. U ime [a ri }a, ko ji je u bek stvu vi {e od dve i po go di ne, su du se obra tio we gov bra ni lac Zden ko To ma no vi}, ko ji je to kom iz la ga wa otvo rio pi ta we za ko ni to sti pri slu {ki va wa we go vog bra we ni ka, i ne go do vao zbog kr {e wa pret po stav ke we go ve ne vi no sti. – Vi {e pu ta smo po no vi li da [a ri }u ni je omo g u } e n o fer i pra vi~ no su |e we u Sr -

bi ji, i go to vo da ne ma po li ti ~a ra iz iz vr {ne vla sti ko ji se ni je pro mo vi sao op tu `u ju }i ga i una pred ga osu |u ju }i – re kao je To ma no vi}, i pred lo `io su du da iz vr {i uvid u vi -

{e od oko 300 tek sto va s iz ja va m a pred s tav n ka iz v r { ne vla sti ko ji su, ka ko je na gla sio, we go vog bra we ni ka osu di li bez su |e wa. Advo kat je pod se tio na to da je tra ìo od su da da ape lu je na po li ti ~a re da pre ki nu da kr {e we pret po stav ku ne vi no sti, na {ta mu je pred sed nik sud skog ve }a su di ja Si ni {a Pe tro vi} od go vo rio da je to u~i nio. Go vo re }i o svo jim zah te vi ma za fer i pra vi~ no su |e we, [a ri }ev bra ni lac je oba ve stio sud da je od BIA-e i Upra ve kri mi na li sti~ ke po li ci je tra ìo po dat ke o pri slu {ki va wu [a ri }a ko je ni je do bio od su da i Tu ì la {tva. – Od BIA-e tra ì mo in for ma ci ju o to me ko je slu {ao raz go vo re Dar ka [a ri }a, ko ih je tran skri bo vao, na osno vu ~e ga su slu {a ni, ko ih je slu {ao i ko me su do sta vqe ni – re kao je To ma no vi}.

Po we go vim tvrd wa ma, na red ba o pri slu {ki va wu [a ri }a od 6. ja nu a ra 2009. je pot pi sa na kao na red ba is tra `nog su di je Vi {eg su da u Be o gra du od 6. ja nu a ra 2009, {to do vo di u sum wu we nu za ko ni tost jer „svi do bro zna mo da Vi {i sud po sto ji od 2010”. To ma no vi} je za kqu ~io da se, sto ga, sa slu {a we od vi ja na osno vu na red be su da ko ji ne po sto ji. Ta ko |e, na veo je on, na pre pi su na red bi iz apri la 2010. go di ne mo è se vi de ti pe ~at Okru `nog su da u Be o gra du, ko ji u to vre me ni je po sto jao ve} ~e ti ri me se ca. Od ukup no 22 op tu è na, de ve to ri ca su u bek stvu, me |u ko ji ma je i [a ri}. Naj tra è ni jem nar ko bo su iz Sr bi je cr no gor skog po re kla iz gu bio se trag u ok to bru 2009, to kom ak ci je „Bal kan ski rat nik”, ko ja se od vi ja la isto vre me no u Uru gva ju i Be o gra du, i pred Spe ci jal nim su dom mu se su di u od su stvu. (Tanjug)

RePORTA@A

petak11.maj2012.

c m y

dnevnik

FANOVI „METALIKE” SRPSKU TROBOJKU POSLALI U KALIFORNIJU

Bez „Partizana” i klasa puca Ko bi rekao da su ro|eni {es’et i neke

sam godina kasnije i nekoliko kilometara daqe, ameri~ki bend „Metalika„ ponovo je pokrenuo veliki metal-haxiluk u Srbiji i regionu. Sestre i bra}a po muzici slivali su se u srpsku prestonicu iz svih pravaca i koncertna atmosfera mogla se osetiti ve} u autobusu. Kako to biva s grupama ovog kalibra s dobro organizovanim fanovima, propaganda je svedena na minimum. Organizator se nije previ{e trudio i tro{io da ubedi raju, koja je na internetforumima mesecima unapred od lu ~i la ku da }e sli sti ti 3.300 dinara, koliko je ko{tala najjeftinija ulaznica. Umesto na stadionu “Partizna”, bina solidne ali ne i epske veli~ine smestila se na prostrano U{}e, gde se, po grubim procanama, skupilo oko 30.000 qudi. Do randevua dve velike reke slika tako uobi~ajena: redovi za brzu hranu, op ko qe ne ze le ne po vr {i ne, raskrsnica kod poslovnog centra „U{}e” poja~ana policijom, `an dar mi, ko wi ca, sam {oping-mol opsednut pe{acima i „kamperima” u dominantno crnoj ode}i – na u`as mejnstrim potro{a~a. Bend je u Srbiju do{ao po drugi put, zahva-

zak prijateqa „Ma{in heda”, pa se}awe na pokojnog majstoru nisu izostala. E sad, {ta se zbivalo od 21 sat i 21 minut do 23 ~asa i 26 mi nu ta? Kao i uvek, na stup „Metalike„ po~iwe temom „Ec stasy of Gold” (Enio Morikone) iz filma „Dobar, Lo{, Zao” (Ser|o Leone) . Dok se lik Klinta Istvuda gasi na bimovima, kre}e tanderbal: „Hit the Lights”, „Ma ster of Pup pets” i „Shor test Straw” – pesme hronolo{ki pore|ane po albumima i, ukoliko bend ne la`e, sor-

quju}i naporima i novcu „Lajv nej{ na„, „Adri je en ter tejn menta„ i „Arene Beograd„, uz podr{ku „Rogowe”, koji su vaqano organizovali koncert, uz omawi maltretman sedme sile osen~en ne pla ni ra nim ~e kawem. Fe{ta je po~ela oko pola sedam uve~e, kad se na binu pe we fran cu ski „Go |i ra” i ta mo osta je po la sa ta. Oce ni ti ih pra vi~no jednako je te{ko kao i fudbalera koji u|e u igru u 75. minutu, kad wegov tim vodi s 3:0. Za predgrupu „Ma{in hed” to je osetno lak{e, jer su na Bend ~ije se ime tetovira raspolagawu imali duplo vi{e vremena i razgla- tirane tako da zemqa doma}in sa. Nastup sasvim korektan, uvek slu {a dru ga ~i ju li stu. ali im okoreli fanovi nikako Xejms Hetfild (glas, ritam ne}e oprostiti forsirawe no- gitara), Kirk Hemet (solo givog materijala na u{trb sta- tara), Robert Truhiqo (bas) i rog, zbog ~ega je, ina~e furioLars Ulrih (bubwevi) uporno zan sastav (svirao solisti~ki odbijaju da prihvate da im {ena beogradskom Sajmu 2004), sta decenija kuca na vratima, zvu~ao polukamerno u odnosu agilniji i nao{treniji od vena prvi koncert u Srbiji. Tad znog reda srpske fudbalske reje ve ~e ri ubi jen gi ta ri sta prezentacije. „Kakav je ose}aj „Pantere” Dajmbeg Darel, bli- biti `iv”, pitao nas je Xejms,

ogrnut „Motorhed” gorwakom, dok je koncert lagano klizio ka sre di {wi ci po sve }e noj dvodecenijskom jubileju kultnog „crnog” albuma, prosto nazvanog „Metalika”. Pesme smo slu{ali po redu, ali otpozadi, {to je sva ki vla snik du ple plo~e i kasete (retko ko je imao CD-plejer u raspadaju}oj Jugoslaviji) mogao da prepozna. Umesto upaqa~a, baladu „Not hing El se Mat ters” prate mobilni telefoni, dok u ~udu konstatujemo da publika svesno propu{ta upijawe magije

nevi|ena, dinami~ki aktivna laserska koreografija plete po vazduhu, stvaraju}i privid nove, promenqive ravni! Napor za svaku pohvalu, kao i onaj u vezi s kaqewem doma}eg fan-kluba i vatrenih obe}awa benda da }emo se vi|ati ~e{}e, a ne dva puta u 30 godina. Na kraju, Truhiqo je pokupio srpsku zastavu s imenom benda i natpisom „dobrodo{li nazad ku}i”, na odu{evqewe publike pome{anih utisaka. [to nas dovodi do... ...zvuka! Rizikuju}i da budemo optu`eni za eksploataciju

E, da je desni glasan ko levi

da bi snimila ne{to {to }e „Ju-tjub” isporu~iti boqe. Tad je udarila i pirotehnika te podse}awe na posto{i{anu fazu benda (album „Re Load”) uz nose}u pesmu „Fuel”. Po{to oprobane recepte ne vaqa mewati, zvuci rafala i detonacija uvode nas u ratno-antiratnu „One”, kad vazduh ve} prezasi}en pirotehni~kim dimom dobija novu dimenziju: do sada u Srbiji

dlaka iz jajeta, potpisujemo da je nastup na JNA pre osam godina bio kvalitetniji. Daleko da je aktuelnih 3.300 dinara oti{lo u dim: grupa zvu~i kompaktno i definisano, vazdu{ni udar „tu{a” pomera vitalne or ga ne i pro duk ci ja zvuka je i daqe onakva kakvu po se ti lac o~e ku je, me |u tim, neki kiksevi prosto su nedopustivi za grupu ovakvog reno-

mea. Prvo i osnovno, ho}e li ne ko s do voq no auto ri te ta (~itaj: Hetfild) re}i Larsu da svira „na klik” (zvuk metronoma u „bubicama”)? Toliko iskusan bubwar ne moè se {eretski zezati s aran`manima (posledi~no – da „ispada„ ne samo dinami~ki nego i ritmi~ki) pa sve i da je dva puta osnovao „Metaliku„. Bend „Korn” je, recimo, na „Egzitu„ odsvirao isti taj „One” za klasu ta~nije i mo}nije. Daqe, ho}e li ne ko re }i Het fil du (~i taj: Lars) da izniveli{e glasno}e dve gitare i da prepusti ja~i kanal onoj u Hemetovim rukama jer cenimo da solo gitara tome i sluì – da se ~uje ja~e od pratwe kad tome do|e vreme. Gre{kice i fal{evi nikada nisu bili minus kod bendova ovog ànra, ali kada zafali slo`no ~eki}awe ritam-sekcije, onda imamo problem. A U{}e? Kao {to samo ime govori, bratimqewe reka na otvorenom prostoru nikako ne ide u korist zvuku i verovatno je „{koqka” JNA omogu}ila da isti ima gde i da se odbije. Ne mawe va`no, travwak kraj Dunava nije ujedna~ene visine, zbog ~ega su i dvometra{i umesto bine gledali temena i telefone. Tu se neminovno javqa i „hoklica efekat”, na vi{e mesta, kada zvuk dobija savr{enu definiciju tek kada se slu{alac izvije na prste stopala, pod uslovom da nosi broj ve}i od 45. Toliko od na{e objektivnosti. A da li bismo ponovo oti{li na preksino}ni nastup? Koliko danas! Energija je to golema za primiti. Igor Mihaqevi}

c m y

dnevnik

PE TAR [KU LE TI] VE RU JE DA VOJ VO DI NA MO @E U EVRO PU

^a ~a ni ve li ki du `ni ci

No vo sad ski fud bal ski su per li ga{ je tre nut no na ~e tvr toj po zi ci ji na ta be li, da bi iz bo ri li pla sman u kva li fi ka ci je u Li gu Evro pe cr ve no - be li ma ne do sta ju ba ren ~e ti ri bo da. Svi u klu bu su uve re ni da }e u pred sto je }a dva me ~a sa Bor cem u ^a~ ku i pro tiv Cr ve ne zve zde u po sled wem kru gu sla vi ti. Je dan od onih ko ji su uve re ni u po vo qan ras plet je i Pe tar [ku le ti}. - Sa da {we ~e tvr to me sto ni je me ri lo kva li te ta Voj vo di ne is ta kao je Pe tar [ku le ti}. Mi mo ra mo da bu de mo tu od mah

stru~ wak. Us peo je da nas mo ti vi {e, iako nam je te {ko pa la eli mi na ci ja iz Ku pa. Po ka za li smo da smo na pra vom pu tu po sle po be de nad BSK-om, ma da to ne bi tre ba lo da bu de pra vo me ri lo. Svi smo u tre nin gu i ~i ni mo sve da se kon cen tri {e mo na ono {to nas ~e ka u po sled wa dva ko la. Igra ~i su, sem po vre |e nog Mo re i re, zdra vi i or ni za utak mi ce. Su tra Voj vo di na go stu je Bor cu. ^a ~a ni, ko ji su is pa li iz elit nog ste pe na tak mi ~e wa, eli mi ni sa li su cr ve no-be le u po lu fi na lu na ci o nal nog ku pa.

SPORT

petak11.maj2012.

BE LO DE DI] BIO DO MA ]IN FI NA LA LI GE EVRO PE

Yaji }u sam ob ja {wa vao ko sam Mi o drag Be lo de di} is pri ~ao je ka ko je pre va rio re ìm Ni ko la ja â u {e skua ka ko bi po be gao u Ju go sla vi ju i da je Dra ga nu Xa ji }u mo rao {est pu ta da ob ja {wa va ko je i zbog ~e ga tre ba da igra u Cr ve noj zve zdi! Biv {i fud ba ler Cr ve ne zve zde i re pre zen ta ci je Ru mu ni je Mi o- drag Be lo de di} bio je na fi nal noj utak mi ci Li ge Evro pe iz me |u Atle ti ko Ma dri da i Atle tik Bil baa (3:0).Tom pri li kom, sa da {wi funk ci o ner Fud bal skog sa ve za Ru mu ni je, oce nio je da ne dav no sa gra |e ni „Na ci o nal ni sta dion” u Bu ku re {tu pu no zna ~i qu di ma iz tog gra da i da }e ih na te ra ti da raz mi {qa ju dru ga ~i je o fud ba lu u svo joj ze mqi.On je do dao da }e ve li ki uti caj na lo kal no sta nov ni {tvo ima ti i fi na le Li ge Evro pe. - Naj bo qi ti mo vi iz Bu ku re {ta - Ra pid, Di na mo i Ste a ua po sled we tri se zo ne ne is pu wa va ju o~e ki va wa. Sa no vim sta di o nom, me |u tim, qu di }e se po no vo okre nu ti gra du i po ~e ti da raz mi {qa ju dru ga ~i je is pri ~ao je Be lo de di}. - To je sta dion sa pet zve zdi ca, ne {to {to pre ni smo ima li u Ru mu ni ji. Fi na le Li ge Evro pe na we mu je ve o ma va àn do ga |aj za sve. Na ci o nal ni sta dion u Bu ku re {tu, ~i ji je ka pa ci tet 55.600 me sta, otvo ren je u no vem bru 2011. go di ne, a we go va iz grad wa ko {ta la je oko 110 mi li o -

Miodrag Belodedi}

na evra. Svo je utak mi ce na we mu igra re pre zen ta ci ja Ru mu ni je, dok ga klu bo vi iz Bu ku re {ta iz najm qu ju po po tre bi. Be lo de di} je, iz me |u osta log, pri ~ao i o vre me nu ka da je bio pr vak Evro pe sa Ste a u om, 1986. go di ne i Cr ve nom zve zdom, 1991. On je na veo da ni ko ni je o~e ki vao da }e Ste a ua us pe ti da u fi na lu ta da {weg Ku pa {am pi o na po be di Bar se lo nu u Se vi qi, kao i da bi Zve zda, da ni je bi lo ra ta, „jo{ go di na ma na sta vi la da po be |u je”. Na pi ta we: - Ko bi da nas po be dio, Ste a ua iz 1986. ili Zve zda iz 1991?- Be lo de di} se na {a lio i od go vo rio

kon tra pi ta wem: - U kom ti mu bih ja igrao?. Biv {i re pre zen ta ti vac Ru mu ni je, ko ji je u sre du uve ~e bio am ba sa dor fi na la Li ge Evro pe, na pu stio je 1988. go di ne Ste a uu i pre {ao u Zve zdu jer, ka ko je re kao, ni je vi {e mo gao da ì vi pod re ì mom Ni ko la ja â u {e skua. - Ni je mi se svi deo na ~in na ko ji su igra ~i bi li tre ti ra ni po sle osva ja wa ti tu le evrop skog pr va ka. Ni je nam bi lo do zvo qe no da ide mo u ino stran stvo. Mo gao sam ta da da odem u Ita li ju, ali mi je ne ko re kao da bi tre ba lo da pre |em u Zve zdu. Ta ko sam od lu ~io da odem u klub ko ji sam naj vi {e vo leo - pri se tio se Be lo de di}. Da bi ostva rio svoj ciq, on je mo rao da pre va ri ~el ni ke Ste a ue. - Ka da smo se vra }a li sa me |u na rod nih utak mi ca od u zi ma li su nam se pa so {i. Jed nom pri li kom sam re kao da mo ja maj ka ima do zvo lu da pre |e gra ni cu sa Ju go sla vi jom, jer ide u po se tu fa mi li ji i da ja è lim da po |em sa wom. Bio sam upla {en, ali u Ju go sla vi ji su mi re kli da }u do bi ti po li ti~ ki azil - re kao je ne ka da {wi od bram be ni fud ba ler. - Po sle to ga sam oti {ao da gle dam Zve zdu i za ku cao na vra ta sport skog di rek to ra Dra ga na Xa ji }a. Mo rao sam {est pu ta da mu ob ja {wa vam ko sam i oda kle do la zim.

Vol kov na Br no vi }e vom spi sku Petar [kuleti}

po red Par ti za na i Cr ve ne zve zde. Mno go to ga smo pro pu sti li, ali ima mo jo{ jed nu pri li ku da po ka `e mo ko li ko mo `e mio, na dam se da }e mo je is ko ri sti ti. Na gla sio je [ku le ti} da pro me ne tre ne ra ni je mno go uti ca la na rad i do dao: - Vi di se da je Za gor ~i} bio do bar igra~ i da je ta kav i

^i ni se da su No vo sa |a ni po seb no mo ti vi sa ni ba{ zbog to ga. - Bo rac nam je ve li ki du `nik. Mo ti va ima mo mno go i ide mo da po be di mo. Ne }e mo sr qa ti, ali naj va `ni je je da na vre me po stig ne mo gol i do bro otvo ri mo utak mi cu - za kqu ~io je Pe tar [ku le ti}. M. Pa vlo vi}

Fud ba ler Par ti za na Vla di mir Vol kov de fi ni tiv no }e igra ti za Cr nu Go ru, po {to je po zvan za pri ja teq ski me~ sa Bel gi jom. On je u ok to bru pro {le go di ne pri hva tio da igra za Cr nu Go ru, ali se pre do mi slio i de bi to vao za Sr bi ju u pri ja teq kom me ~u sa Mek si kom. Po no vim pro pi si ma FI FA do zvo qe no je da igra~ pro me ni na ci o nal ni tim, uko li ko za pret hod nu se lek ci ju ni je na stu pao u tak mi ~ar skim utak mi ca ma. Spi sak Br no vi }a - gol ma ni: Mla den Bo `o vi} (Vi de o ton) i Sr |an Bla `i} (Pa ne to li kos), od bra na: Sa vo Pa vi }e vi} (Ma ka bi Tel Aviv), Mi lan Jo va no vi}

(Spar tak Naq ~ik), Lu ka Pe jo vi} (Ja gje lo ni ja), Mar ko Ba {a (Lil), Ste fan Sa vi} (Man ~e ster si ti), Mi o drag Xu do vi} (Spar tak Nal ~ik), Vla di mir Vol kov (Par ti zan) i Sa {a Ba li} (Kriv bas) , sre di na te re na: Ni ko la Drin ~i} (Kra sno dar), Mi lo rad Pe ko vi} (Groj ter Firt), Mi tar No va ko vi} (Am kar Perm), Mla den Ka {}e lan (Lu do go rec), Si mon Vuk ~e vi} (Blek burn), Mar ko ]et ko vi} (Ja gje lo ni ja) i El sad Zve ro ti} (Jang bojs). na pad: Ste van Jo ve ti} (Fi o ren ti na), Mir ko Vu ~i ni} (Ju ven tus), An dri ja De li ba {i} (Ra jo Va qe ka no) i Fa tos Be }i raj (Di na mo Za greb).

Lazar Markovi}

Mar ko vi} osta je u Par ti za nu Ka ko ne zva ni~ no sa zna je mo, La zar Mar ko vi} ni je pot pi sao ugo vor sa êl si jem ka ko su ne ki me di ji ob ja vi li. Iz ve sno je da za mla dog na pa da ~a po sto ji in te re so va we klu bo va iz Pre mi jer li ge i Pri me re, a me |u wi ma je i êl si. O bi lo ka kvim kon kret nim raz go vo ri ma o even tu al nom tran sfe ru La za ra Mar ko vi }a mo glo bi da se raz go va ra tek po okon ~a wu ove se zo ne, sa zna je mo u klu bu. Me |u tim, pre li mi nar ni raz go vo ri su ot po ~e li, a opre~ ne su in for ma ci je o to me do kle se u wi ma sti glo. - @e qa La za ra Mar ko vi }a a i na {a je da osta ne to kom ce le sle de }e se zo ne u Par ti za nu i po mo gu} stvu i se zo nu na kon te. Ta~ no je da ima mo vi {e mi li on sku po nu du za naj bo qeg mla dog na pa da ~a u Sr bi ji, ali ne }e mo ù ri ti jer Par ti zan ne ma za me nu za we ga na toj po zi ci ji- re kli su u Par ti za nu. Cr no-be le to kom le ta o~e ku ju kva li fi ka ci je za Li gu {am pi o na, ko je po ~i wu sre di nom ju la. êl ni ci klu ba ni su è le li da zva ni~ no ko men ta ri {u ni {ta ve za no za tran sfe re u ovom tre nut ku. Upra va cr no-be lih je pret hod nih da na raz go va ra la na te mu mo gu }ih tran sfe ra od no sno od la za ka iz Par ti za na i svi su se slo ì li da bi La zar Mar ko vi} tre ba lo da osta ne u klu bu ba rem do kra ja kva li fi ka ci ja za evro ku po ve.

S PORT

petak11.maj2012.

Re na ta Ku bik i Mar ta Ti bor u Lon do nu Srbija }e na Olimpijskim igrama u Londonu imati jo{ dve predstavnice u kajaku – Renatu Kubik i Martu Tibor u kategoriji k-2 na 500 metara. Wih dve su do vize za London do{le po{to je Me|unarodna kajaka{ka federacija proglasila takmi~ewe u Okeaniji neva`e}im i dodelila olimpijsku kvo-

tu slede}oj najboqe plasiranoj federaciji sa Svetskog prvenstva – Srbiji. To zna~i da }e u Londonu na{a zemqa imati 11 predstavnika u kajaku. - Ovo je istorijski trenutak na{eg mirnovoda{kog kajaka jer nikad brojniju ekipu, do ovog trenutka 11 reprezentativaca, nismo imali na Olimpijskim igrama. Nije mogla lep{a vest

Re na ta Ku bik i Mar ta Ti bor

da stigne iz Lozane. Ovo }e svakako biti podstrek za ostale na{e olimpijske kandidate da ispune olimpijske kvote - rekao je prvi ~ovek Kajaka{kog saveza Srbije Mirko Ni{ovi}. Marta Tibor i Renata Kubik spremale su se za evropske olimpijske kvalifikacije u Poznawu na kojima je trebalo da nastupe za nedequ dana kada su dobile lepe vesti. - Plakale smo od sre}e kada nam je predsednik Ni{ovi} javio ovu vest. Nismo mogle da verujemo. Ovo je za nas veliko iznena|ewe. Ne mo`emo da opi{emo kako se ose}amo. Radujemo se, ali moramo puno da radimo i poka`emo na Olimpijskim igrama koliko vredimo- rekle su nove srpske olimpijke. Srpski kajak ima jo{ pet olimpijskih kandidata u tri discipline, koji }e nastupiti 16 i 17. maja na kvalifikacijama u Poqskoj.

EVROP SKO PR VEN STVO U BRI SE LU ZA @E NE

PO LU FI NA LE PLEJ-OFA

Be o gra |a ni i Zre wa nin ci u fi na lu Ki kin da - Cr ve na zve zda 0:4 KI KIN DA: Hala SC „Jezero”, gledalaca oko 300, sudija Zoltan Teke (Senta). Rezultati: Pete - Linder 0:3 (-4, -7, -3), Markovi} - Savi} 1:3 (-6, 9, -5, -3), Radowi} - Lupulesku 0:3 (-5, -3, -2), Pete - Savi} 2:3 (-4, 2, 4, -9, -2). Beogra|ani su ostvarili maksimalnu pobedu od 4:0 kao i u prvom me~u plej ofa i tako se zaslu`eno plasirali za finalni deo gde im je protivnik ekipa zrewaninskog Banata. Najvi{e neizvesnosti bilo je u susretu izme|u Petea iz doma}e ekipa i Savi}a. Vredno je ista}i da je me~ odigran pred rekordnim brojem gledalaca. M. S.

Mr |e no vi }e va bez fi na la vi {e bo ja

Evropsko prvenstvo u `enskoj sportskoj gimnastici za seniorke i juniorke odr`ava se u belgijskom gradu Briselu. Prve su na sprave iza{le juniorke, a me|u wima su nastupile i na{e Tamara Mr|enovi} (Sokolsko dru{tvo Vojvodina, Novi Sad) i Anica Ili} (GK Beograd). Nijedna od na{e dve takmi~arke nije uspela da se plasira u finale vi{eboja, kao ni u finala po spravama. [ansu je imala Mr|enovi}eva, ali je konkurencija ipak bila prejaka, pa je gimnasti~arka iz Novog Sada u kvalifikacijama zauzela 44. mesto sa 46.381 bodom (13.166 preskok, 9.933 dvovisinski razboj, 10.666 greda, 12.616 parter). Anica Ili}, koja je pro{le godine imala problema sa povredom, plasirala se na 63. mesto sa 39.465 (11.966 preskok, 8.500 dvovisinski razboj, 8.766 greda, 10.233 parter) od 66 takmi~arki. Ekipno su kod juniorki pobedile Ruskiwe sa 167.330 ispred Italijanki sa 164.031 i Rumunki sa 161.037. U finale vi{eboja plasirale su se 24 takmi~arke, a najboqi rezultat u kvalifikacijama imala je Ruskiwa Maria Karenkova sa 56.132. Po spravama za medaqe }e se nademti po najboqih osam. G. M.

76. SVET SKO PR VEN STVO TOP DI VI ZI JE U FIN SKOJ I [VED SKOJ

[ve |a ni iz bu {i li pan ce re Petog dana 76. Svetskog prvenstva Top divizije u Finskoj i [vedskoj bilo je dosta uzbu|ewa. Derbi kola odigran je u Stokholmu gde su doma}i hokeja{i pred prepunim tribinama Erikson Gloub Arene pobedili Nema~ku 5:2 i u~vrstili se na ~elnoj poziciji S grupe sa maksimalnim u~inkom. Strelci za svetske vice{amione bili su Kruger, Stalberg, Karlson, Person i Francen. Panceri nisu odoleli naletima doma}ina, a pogotke su postigli Gogula i Rejmer. Oklopnici Slova~ke nastavili su da grabe ka jednom od prva ~etiri mesta koja vode u drugi krug {ampionata. Izabranici selektora Vujteka slavili su u duelu sa Kazahstanom 4:2, upisali drugu pobedu na {ampionatu, zakucav{i debitanta u eliti na za~eqe nanev{i mu i ~etvrti poraz u isto toliko kola. Vodili su Slovaci u dva navrata golovima Granaka i Huda~eka, ali su se uporni Kazahstanci vra}ali u `ivot preko Rimajeva i Pu{karjova. Pobednik je re{en u posledwih 10 minuta kada je Kopecki sa dva gola doneo nedosti`nu prednost i pobedu svojoj reprezenetaciji. U derbiju za~eqa Norve{ka je upisala vrednu pobedu, prvu na pr-

3 3 2 0 1 0 0 0

0 0 0 0 1 0 0 0

1 0 0 2 0 2 2 0

Ma dri |a ni opet na tro nu Atle ti ko (M) – Atle tik (B) 3:0 (2:0) BU KU RE[T: Stadion Nacionalna arena, gledalaca 52. 247, sudija: [tark (Nema~ka), strelci: Falkao u 7. i 33. i Dijego u 83. minutu. @uti kartoni: Falkao (Atletiko, M), Erera, Amorebijata, Perez (Atletik, B). ATLE TI KO (M): Kurtoa, Godin, Filipe Luis, Miranda, Mario Suares, Turan (Domingez), Gabialondo, Adrijan Lopez (Salvio), Falkao, Huanfran, Dijego (Koke). ATLE TIK (B): Iraisos, Aurtene}e (Perez), Amorebijeta, Iraola, Ituraspe (Gomez), De Markos, Erera (Takero), Martines, Qorente, Susaeta, Muniain. Po sle go di nu da na pa u ze Atletiko iz Madrida ponovo je osvo jio pe har Li ge Evro pe. Jorganxije su u finalu posle boqe igre savladale Atletik iz Bilbao, tim koji je napravio najve}a iznena|ewa u ovogodi{woj sezoni u drugom po ragu evropskom klupskom takmi~ewu. Tvorac veklike pobede Madri|ana bio je Falkao koji je postigao dva gola, interesantno da je Kolumbijaca pro{le go di ne pred vo dio Por to do trofeja, a sada je s Atletikom stigao do pehara. Va`nost utakmice uticala je na to da obe ekipe pomalo stidqivo po~nu me~, mada je Atletiko bio za nijansu konkretniji

i sigurniji pri dodavawima. Ve} u drugom minutu jorganxije su imale {ansu, ali je Adrijan Lopes {utirao glavom pored gola. Atletiko je nastavio da pri-

Di e go, Fa kao i Lu is

tiska zbuweni Bilbao, a u sedmom minutu na scenu je stupio Radamel Falkao – kolumbijski napada~ okrenuo se u {esnaestercu i fantasti~nim udarcem levom nogom poslao je loptu u gorwi desni ugao Iraisosa. Re zul tat je na te rao eki pu Marsela Bijelse da odlu~nije

Duel Ka na |a ni na Eber lea i [vaj car ca Strej ta

venstvu protiv Italije 6:2. Vikinzi su tako napravili veliki korak ka opstanku, dok Azurima predstoji gr~evita borba za opstanak. Junak u redovima Norve`ana svakako je dvostruki strelac Mats Trig koji se dva puta upisao u listu strelaca. Kana|ani su nastavili pobedni~ki niz, ali i daqe ne blistaju. Hokeja{i iz Zemqe javorovog lista te{kom mukom su slomili otpor [vajcaraca

1. [ved ska 2. Ru si ja 3. Le to ni ja 4. ^e {ka 5. Nor ve {ka4 6. Ne ma~ ka 7. Ita li ja 8. Dan ska

4 3 3 3 1 4 4 3

4 3 2 1 0 0 0 0

0 0 0 1 1 1 1 0

0 0 0 0 2 0 0 1

0 18:8 12 0 11:4 9 1 10:7 6 1 7:7 5 12:134 3 7:20 2 3 6:17 2 2 7:12 1

i slavili 3:2. Nakon prvih 20 minuta sajxije su imale prednost 1:0 golom Brunera. Taveres je najavio preokret po~etkom druge tre}ine, a Eberle je doneo prvo vo|stvo Kana|anima u 41. minutu. Dva minuta kasnije borbeni [vajcarci sti`u do izjedna~ewa pogotkom Bezine. Ipak da stvari do|u na svoje mesto pobrinuo se Geclaf u 49. minutu donev{i Kanadi tri velika boda. Rezultati: Slova~ka - Kazahstan 4:2 (1:1, 1:0, 2:1), Norve{ka Italija 6:2 (2:1, 2:1, 2:0), Kanada [vajcarska 3:2 (0:1, 1:0, 2:1), [vedska - Nema~ka 5:2 (1:1, 2:1, 2:0) . Danas se sastaju: SAD - Belorusija (15.15), Danska - Rusija (16.15), Francuska - Finska (19.15), ^e{ka - Letonija (20.15). I. Gru bor

krene ka golu Madri|ana. Posle nekoliko akcija u kojima je nedostajao zavr{ni pas, prvu pravu {ansu videli smo u 18. minutu, kada je posle ubacivawa Erere loptu pored gola poslao Qorente. Samo desetak minuta kasnije novi gol za Atletiko. Falkao je na petercu prome{ao tri Baskijca i lako po drugi put savladao Iraisosa. Ve} tada je bilo jasno da }e Madri|ani slaviti. Dodu{e fudbaleri iz Bilbaoa, poku{ali su sve, stalno su napadali, ali nisu na{li pukotinu u redovima jorganxija. Madri|ani su stoji~ki izdr`avali sve napade i onda u fini{u me~a kada su Baskijci krenuli u frontalan napad postigli su i tre}i gol. Najboqi igra~ utakmice Dijego je iskosa s leve strane pogodio suprotan ugao i doneo veliko slavqe Madri|anima. Na kraju veliki pehar Kupa Evrope na{ao se un rukama ka pi te na Ma dri |a na Ga bi a londa. G. Ko va~

OLIM PI JA KOS BO QI OD ZVE ZDE NA PRO SLA VI TI TU LE U ATI NI

Pi rej u zna ku cr ve no-be lih Fe{ta u crveno- belom u srcu Pireja. Sjajna predstava na prepunom stadion Karaiskaki dekorisanom sa oko 40.000 gledalaca u sredu uve~e. Olimpijakos je proslavio osvajawe 15. duple krune, a da taj ~ini uveli~a ~ast je pripala Crvenoj zvezdi, prijateq skom klubu, ~iji navija~i neguju bratske odnose. Trener Beogra|ana Robert Prosine~ki sumiraju}i trodnevni boravak u gr~koj prestonici nije skrivao zadovoqstvo uz napomenu da je povu~en pravi potez. - Ve li ko je za do voq stvo imati prijateqski odnos sa ova ko ve li kim klu bom, kao {to je Olimpijakos. Zahvaqujem se doma}inima na svemu {to su u~inili kako bi se svi ose}ali kao da smo kod ku}e. Zadovoqan sam i u~inkom ekipe, svi momci su trenirali sa

puno èqe i motiva, a pri tom su imali priliku i da prisustvuju jednoj velikoj fe{ti, koju su na{i i navija~i gr~kog kluba priredili – konsatovao je Prosine~ki. Spektakl na stadionu nikoga nije ostavio ravnodu{nim. - Fenomenalna predstava. Popuwen stadion, sjajan performans, sve je bilo dostojno veli~ine kluba koji nas je ugostio. Igra~i i ja smo ostali i ispratili ~itavu ceremoniju do kraja. Nadam se da }emo u bliskoj budu}nosti sli~nim ili istim povodom i mi ugostiti gr~ki klub na na{em stadionu u Beogradu – dodao je Robi. Sama utakmica nije bila u prvom planu. Zvezda je doìvela poraz od 2:1, sa „{arenim“ sastavom, a jedini pogodak delo je Oègovi}a u 74. minutu.

Ti tel - @SK 1:1 (1:0)

Gru pa S 0 17:1110 0 7:2 9 2 10:8 6 12:116 1 14:10 5 5:6 3 10:173 4 8:18 0

FI NA LE LI GE EVRO PE

Ti te qa ni s de vet igra ~a

Gru pa H 1. Ka na da 4 2. Fin ska 3 3. Slo va~ ka 4 4. [vaj car ska42 5. SAD 3 6. Be lo ru si ja31 7. Fran cu ska3 1 8. Ka zah stan 4

dnevnik

TI TEL: Sportski centar, gledalaca 100, sudija ]ur}ija (Lok), strelci: M. Paji} u 45. za Titel a Luki} u 63. minutu za @SK. @uti kartoni: Kuqa, M. Paji} (Titel), Luki}, Stojanovi} (@SK). Crveni kartoni: Lo~ki, Jelin (Titel). TI TEL: Plav{a 7, [u{a 6, Cetewi 6, Nastasi} 6, Lo~ki 6, Mili{i} 7, Jelin 7, Miladinovi} 6, Kuqa 6, M. Paji} (Kosti} -),Tot 6. @SK: Dovedan 7, Zgorac 6, \uri} 6, Medi} 6, Bojovi} 6, Osatkovski 6, Stojanovi} 6, Mr|en 6 (Dragi~evi} -), Luki} 6, Trnini} 6, Goli} 6. Derbi nije opravdao o~ekivawa. Utakmica je bila borbeOP [TIN SKA LI GA TI TEL–@A BAQ TI TEL: Ti tel - @SK (@a baq) 1:1, MO [O RIN: Mi le ti} - Slo ga (Lok) 3:0 (go sti ni su do pu to va li), VI LO VO: Obi li} - Je din stvo 3:0 (go sti ni su do pu to va li), slo bod na je bi la eki pa Haj du ka iz ^u ru ga.

na i nervozna a tome je doprineo i neodlu~ni sudija Darko ^ur~ija koji je dozvolio da igraju preo{tro. Doma}i su u samom fini{u prvog dela do{li su do vo|stva pogotkom M. Paji}a. U 63. minutu Luki} je izjedna~io rezultat, a od 70. minutu Titeqani igraju sa igra~em mawe jer je sudija ]ur}ija iskqu~io Lo~kog. Samo deset minuta kasnije Jelin dobio drugu javnu opomenu i on je bio iskqu~en. Bilo je prilika na obe strane, ali do toga nije do{lo jer su igra~i vodili raspravu sa sudijom nego {to su mislili na protivni~ki gol. @. Mar ko vi} 1. @SK 20 18 2. Ti tel 20 15 3. Mi le ti} 19 13 4. Obi li} 20 7 5. Je din stvo(-3)20 7 6. Slo ga(-1) 20 5 7. Haj duk 19 4

1 1 1 4 0 6 0 13 0 13 0 15 0 15

94:10 55 65:27 46 63:34 39 29:57 21 39:72 18 22:73 14 20:74 11 @. M.

- Morao sam da razmi{qam o onome {ta nas ~eka do kraja sezone. Igramo protiv Rada u subotu, a ve} u sredu najva`niju utakmicu za nas, finale Kupa. Zato sam èleo da odmorim neke igra~e kako bi {to spremnije do~ekali naredne izazove. Smatram da su momci koji su igrali protiv Olimpijakosa, pruìli dobru partiju protiv odli~ne ekipe. Uzimaju}i u obzir da nekolicina nije igrala uop{te, a da su neki imali vrlo malu minutaù ove polusezone, mislim da su opravdali ukazano poverewe. Mo`da smo pri kraju mogli da stignemo i do izjedna~ewa. Idemo daqe, ispunili smo sve {to smo planirali, odradili nekoliko treninga i spremni ~ekamo nove izazove - raportirao je Robert Prosine~ki. Lepo iskustvo za mladi sastav crveno- belih. Z. Ran ge lov

PR VA @EN SKA LI GA

Su per i or ne No vo sa |an ke

Voj vo di na - Ha las Jo `ef 27:19 (13:6)

NO VI SAD: Mala dvorana SPC „Vojvodina”, gledalaca 100, sudije: Vu~i} i Obradovi} (Zrewanin). Sedmerci: Vojvodina 3 (2), Halas Joèf 4 (4). Iskqu~ewa: Vojvodina 12, Halas Joèf 6 minuta. VOJ VO DI NA: Gute{a (19 odbrana), Tomasovi} 8 (1), Pudar 2, Radoji~i} 2, Bojani} 3, Stupar, Blaì} 1, Todorovi} 3, Paji}, Andrija{evi} 3, Koji} 1 (1), Berak 2, Ze~evi} 2, Kankara{. HA LAS JO @EF: Doci, Vuleti} 4, Fajka 1, Vrawevac 5 (4), Seke 1, Ereg, Rako{ 1, Latak (3 odbrane), Volford, Na|, Mago 2, [terbik (4 odbrane), Farka{ 3, Va~ik 1. Kada ekipa u prvih 22. minuta postigne samo dva gola, kao {to su to ovoga puta uradile A|anke, nerealno je o~ekivati pozitivan krajwi ishod. Kada pri tome Novosa|anke imaju na golu izuzetno raspoloènu Jasminu Gute{u, koja je u prvom poluvremenu uhvatila sedam-osam „ìvih i poluìvih lopti”, onda je jasno da je bilo samo stvar rutine kako organizovati napad. J. Ga li}

SPORT

c m y

dnevnik

DA NAS PO ^I WE FAJ NAL-FOR EVRO LI GE

Tra ì se no vi vla dar Evro pe Is tan bul, je di ni grad na sve tu ko ji se pro sti re na dva kon ti nen ta, to kom svo je isto ri je bio je pre sto ni ca tri car stva – Rim skog, Vi zan tij skog i Oto man skog. Od da nas do ne de qe Is tan bul }e bi ti pre sto ni ca ko {ar ka {ke Evro pe, po {to }e se ~e ti ri naj bo qa ti ma bo ri ti za tro fej pr va ka Sta rog kon ti nen ta. Po sled wi put do go di lo se da CSKA, Bar se lo na ili PAO ne bu du {am pi o ni jo{ 2005, ka da je pr vi bio Ma ka bi, a ~e tvr ti u~e snik Olim pi ja kos opet sa Iv ko vi }em na ~e lu è li da po no vi isto rij ski uspeh iz 1997. go di ne. @eq ko Ob ra do vi} bi ti tu lom sa Pa na ti na i ko som do dat no u~vr stio svo ju po zi ci ju kao naj tro fej ni jeg tre ne ra Evro pe svih vre me na, bi la bi mu to de ve ta ti tu la u EL. Tre ner Bar se ]a vi Pa skval è li sa svo jim igra ~i ma da se is ku pi za neo d la zak na pro {lo go di {wi faj nal-for ko ji se igrao ba{ u Ka ta lo ni ji, a Jo nas Ka zla u skas ima oba ve zu da ’drim ti mu’ CSKA do ne se tre }i evro li ga {ki tro fej u po sled wih se dam go di na. Duel ’ar me ja ca’ iz Mo skve i ’ze le nih’ iz Ati ne bi }e kul mi na ci ja evrop ske ko {ar ka {ke se zo ne, okr {aj dve eki pe ko je su obe le ì le

Da nas 17.00: Pa na te na i kos - CSKA 20.00: Olim pi ja kos - Bar se lo na

Ne de qa 17.00: me~ za tre }e me sto 20.00: fi na le tu a ci ja ma ka da tim ne uspe va da na te re nu spro ve de is pla ni ra ne ak ci je. Bar se lo na–Olim pi ja kos, dvo boj Go li ja ta i Da vi da. Ka ta lon ci su naj u spe {ni ji tim ove se zo ne u Evro li gi, je di ni po raz upi sa li su jo{ u pr voj fa zi tak mi ~e wa od Mon te pa ski Si je ne. Ve li ki tre ne ri odav no su do {li do za kqu~ ka da od bra na osva ja tro fe je, a Bar se lo na je naj bo qi de fan ziv ni tim elit nog tak mi ~e wa sa sa mo 61.5 pri mqe nih po e na po me ~u. Taj na te iz u zet ne tim ske od bra ne Bar se le `i u kom bi na ci ji uigra no sti, vr hun ske fi zi~ ke spre me ko {ar ka {a i tak ti ke tre ne ra ]a vi ja Pa skva la. Bi lo je za i sta fa sci nant no gle da ti ka ko je Bar sa u pr va dva me ~a sa Unik som ’za kqu ~a la’ Hen ri ja Do mer kan ta, a to joj je to kom ove i pret hod nih se zo na po la zi lo za ru kom i sa jo{ kva li tet ni jim igra ~i ma.

Du {an Iv ko vi} i @eq ko Ob ra do vi}

pret hod nu de ce ni ju. Pa na ti na kos se bo ri da do |e na ko rak do od bra ne ti tu le, pe te u po sled wih de set go di na (2002, 2007, 2009, 2011), a ukup no sed me u isto ri ji. I CSKA ju ri svo ju sed mu evrop sku kru nu, a u po sled we vre me uze li su tro fej 2006. i 2008, dok su 2007. i 2009. bi li vi ce {am pi o ni. Mo sko vqa ni su bi li su per i or ni to kom ce le se zo ne i ima li su sa mo dva po ra za – od Ga la ta sa ra ja u Top 16 fa zi i od Bil baa u tre }oj ~e tvrt fi nal noj utak mi ci. Na pr vi po gled pa ra dok sal no, ali upra vo to mo gao bi da bu de pro blem ti ma Jo na sa Ka zla u ska sa u me ~u sa Pa na ti na i ko som. Oni do sa da ni su ima li ni jed nu ozbiq nu pre pre ku, ni jed nu utak mi cu tog kal bi ra i va `no sti, i jo{ sa ta ko kva li tet nim pro tiv ni kom. Isti na je da CSKA u svo jim re do vi ma ima po je din ce ko ji su pro {li mal te ne sve {to se ima pro }i u ko {ar ci, ali jo{ ni smo vi de li ka ko re a gu ju kao eki pa u kri ti~ nim si tu a ci ja ma. Dok je Te o do si} igrao za Olim pi ja kos, tre ner Pa na ti na i ko sa @eq ko Ob ra do vi} znao je da we go vo za u sta vqa we zna ~i 70 po sto oba vqe nog po sla. Sa da, iako je Te o do si} i te ka ko zna ~a jan za igru CSKA, to ni je slu ~aj jer on uz se be ima niz jed na ko kva li tet nih igra ~a kao {to su Ki ri len ko, Kr sti}, Hr ja pa itd. Mo sko vqa ni igra ju iz vr snu od bra nu to kom ce le se zo ne, ka ko ’~o vek na ~o ve ka’, ta ko i raz li ~i te vr ste zo ne. To im omo gu }u ju sjaj ne atlet ske pre di spo zi ci je svih igra ~a, wi hov naj ni `i igra~ vi sok je 194 cm. Iako u po zni ma go di na ma (36) [a ru nas Ja si ke vi ~i jus ne pro ce wiv je za Pa na ti na i kos jer je spe ci ja li sta za naj va `ni je me ~e ve, on u`i va u wi ma i ne pla {i se da pre u zme od go vor nost, na ro ~i to u si -

U od no su na Olim pi ja kos, Bar se lo na ima iz ra zi tu pred nost i u kva li te tu i is ku stvu. Ka ta lon ci ve} du è vre me igra ju za jed no – u ti mu je ~ak sed mo ri ca igra ~a (plus tre ner) ko ji su pre dve go di ne osvo ji li Evro li gu, dok je Olim pi ja kos ~ak i to kom se zo ne me wao sa stav i do ne kle fi zi o no mi ju igre. Huan Kar los Na va ro ve ro vat no se ni sam ne se }a ka da ni je od i grao bri qant no ne ku va `nu utak mi cu, bi lo na klup skom, bi lo na re pre zen ta tiv nom ni vou, pa }e ’La Bom ba’ bi ti glav ni adut Bar se u Is tan bu lu. Ha u bi ca po put Na va ra sa vr {en je par wak ple ju Mar se li wu Uer ta su, ko ji svo jim do da va wi ma spa ja le po i ko ri sno, a spe ci fi ~an je po {u tu sa jed ne no ge. Bar se lo na ima ve li ki broj is pla ni ra nih ak ci ja i naj ~e {}e ih uspe {no spro vo di u de lo, po {to pro tiv nik ne zna oda kle mu pre pre ti opa snost. Uz to, Bar sa ima pe ri o de igre ka da se raz le ti po te re nu, po en ti ra iz kon tri i ni je im stra no da u krat kom in ter va lu stvo re ne do sti `nu pred nost. Zbog sve ga mo ra }e da se ~u va Olim pi ja kos, a tre ner Du {an Iv ko vi} ima }e vra {ki te àk po sao da smi sli re cept za Bar si nu igru. Olim pi ja kos od po ~et ka tak mi ~e wa igra ’na ivi ci no à’, pro vu kao se ne ka ko do ~e tvrt fi na la, a ta mo je po ka zao ve li ko sr ce i eli mi ni sao fa vo ri zo va nu Si je nu. Pi rej ci su eki pa ko ja je naj vi {e na pre do va la to kom se zo ne, a do vo |e we Dor si ja i Loa is po sta vi lo se kao pun po go dak. Ka da se sve sa be re i odu zme, Olim pi ja ko su mo ra da se na me sti mno go stva ri ka ko bi iz ne na dio Bar se lo nu, ko ja je ap so lut ni fa vo rit u pred sto je }em dvo bo ju. Ipak, ka ko na rod ka è, de {a va le su se i ~ud ni je stva ri...

KON TI NEN TAL NE KVA LI FI KA CI JA ZA OLIM PIJ SKE IGRE

Or lo vi pre le te li fu ri ju Sr bi ja – [pa ni ja 3:1 (25:19, 25:17, 23:25, 25:22) SO FI JA: Ha la „Ar me jec“, gle da la ca: 350, su di je: Gro ne ve gen (Ho lan di ja), Ge ro to do ros (Gr~ ka). SR BI JA: Ko va ~e vi} 14, Ja ni}, Pet ko vi} 2, Ter zi}, Stan ko vi} 10, Ni ki} 19, Mi ti} 1, Ra {i}, Ata na si je vi} 21, Sta ro vi} 1, Pod ra {~a nin 10, Ro si} (l). [PA NI JA: Ru pe rez, No da 9, Se vi qa no 15, Al ta ho 1, Del ga do, Ro dri gez, Su gra wes 3, Ro ka mo ra 3, Fer nan dez 7, Vi ci a na 1, Qe nas, Pe rez 18. Od boj ka {i Sr bi je sa vla da li su [pa ni ju u dru gom me ~u A gru pe Kon ti ne tal nih kva li fi ka ci ja u So fi ji za Olim pij ske igre i do {li na do mak pla sma na u po lu fi na le ovog kva li fi ka ci o nog tur ni ra. Or lo vi su ve o ma br zo za bo ra vi li sla bu igru i po raz od Bu gar ske u pr vom me ~u, pa su ozbiq no, kon cen -

A gru pa Sr bi ja – [pa ni ja 1. Bu gar ska 2. [pa ni ja 3. Sr bi ja 4. Slo ve ni ja

2 2 2 2

3:1 2 1 1 0

0 1 1 2

6:0 4:3 3:4 0:6

6 3 3 0

B gru pa Slo va~ ka – Fin ska Ita li ja – Ne ma~ ka 1. Ne ma~ ka 2. Ita li ja 3. Slo va~ ka 4. Fin ska

2 2 2 3

3:1 3:0 2 2 1 0

0 0 1 3

6:1 6:2 3:4 4:9

6 6 3 1

tri sa no i kva li tet no od i gra li na dru gom me ~u i po tvr di li kla su ak tu el nog {am pi o na Evro pe, ne do zvo liv {i [pan ci ma ni da se po na da ju da mo gu ne {to vi {e da u~i ne i da iz beg nu po raz. Na {i od boj ka {i su ko na~ no li ~i li na se be. Od po ~et ka su sre ta su do bro ser vi ra li, dr `a li vi sok ni vo pri je ma ser vi sa, a ka da te ele men te do bro od ra |u je na {a eki pa, on da se i svi osta li seg men ti kva li tet no na do ve `u. Us pe li su [pan ci da pa ri ra ju or lo vi ma sve do re zul ta ta 14:13 u pr vom se tu, a on da je usle di la na {a ve li ka se ri ja na ser vi se Vla da Pet ko vi }a i pre o kret na 19:14. Ni su mo gli da or ga ni zu ju [pan ci na pa de po sle kat kih i do brih ser vi sa na {eg teh ni ~a ra, uz to su i gre {i li, a sva ku kon tru ko ju je obez be -

Ma ja mi pro {ao, Mem fis sma wio Ko { ar k a { i Ma j a mi ja pro {li su u dru go ko lo plej-ofa NBA li ge po {to su u pe tom me ~u na svom par ke tu po b e d i l i Wu j ork sa 106:94 i ta ko sla vi li sa 4-1 u se ri ji. Ma ja mi, pro {lo go di {wi fi na li sta NBA li ge, u dru goj run di }e igra ti pro tiv In di ja ne ko ja je ta ko |e sa 4-1 iz ba ci la Or lan do u pr vom ko lu. Le bron Xejms imao je 29 po e- na, osam sko ko va i se dam asi sten ci ja, dok su Kris Bo{ i Dvejn Vejd do da li po 19 po e na. Na dru goj stra ni Kar me lo En to ni je po red 35 po e na imao i osam sko ko va, a za ni mqo vo je da su Xejms i En to ni to kom ove se ri je po sti gli ta~ no po 139 po e na. U dru gom me ~u ve ~e ri LA Kli per si ni su us pe li da u go sti ma obez be de pr vu po be du klu ba u plej-ofu od 2006. go di ne, a jo{ ve }i pro blem za go ste je ~i we ni ca da su pr ve zve zde Blejk Gri fin i Kris Pol me~ za vr {i li sa po vre da ma. Gri fin je imao pro ble ma sa ko le nom, a Pol sa but nim mi {i }em. Mark Ga sol pred vo dio je Gri zli je sa 23 po e na. Na dru goj stra ni Mo Vi li jams imao je 20 po e na.

Upa qen olim pij ski pla men Zva ni~ ni ci Me |u na rod nog olim pij skog ko mi te ta i de voj ke ob u ~e ne u an ti~ ku no {wu u Olim pi ji su upa li li olim pij ski pla men, a kraj we od re di {te ba kqe bi }e Lon don. Ce re mo ni ji u an ti~ kom hra mu po sve }e nom bo gi wi He ri pri su stvo va li su i pred sed nik MOK @ak Rog i pr vi ~o vek or ga ni za ci o nog ko mi te ta OI u Lon do nu Se ba sti jan Kou. Olim pij ska ba kqa }e 18. ma ja bi ti pre ba ~e na avi o nom u Ve li ku Bri ta ni ju, a on da }e to kom

petak11.maj2012.

70-dnev ne tur ne je pri li ku da je vi de ima ti sta nov ni ci svih ve }ih gra do va u toj ze mqi. - Ovaj ~in je, na ne ki na ~in, po ziv svim naj bo qim spor ti sti ma da do |u u Lon don. Olim pij ske igre su naj ve }i do ga |aj u svet skom sport skom ka len da ru- re kao je Kou. Pred stav ni ci ma Lon do na }e 17. ma ja bi ti pre da ta ba kqa na Pa na te na i ki sta di o nu u Ati ni, me stu gde su 1896. go di ne odr `a ne pr ve mo der ne Olim pij ske igre.

di la na {a od bra na re a li zo va li su na pa da ~i Ata na si je vi} i Ni ki}. Znao je do kra ja se ta do bro da se na do ve è i na{ blok u ko jem su go spo da ri li Stan ko vi} i Pod ra {~a nin pa je Sr bi je bez ve }ih pro ble ma po ve la (25:19). Na ta la su do bre igre na sta vi li su na {i mom ci u dru gom se tu. Ak ti vi rao se do mak si mu ma Mi lo{ Ni ki} i uz ras po lo è ne Ata na si je vi }a i Ko va ~e vi }a pred vo dio je na{ tim do br zog i la ga nog vo| stva (8:4) ko je je uve }a no do dru gog oba ve znog od mo ra (16:8). Po ku {a vao je {pan ski se lek tor da iz me na ma pro me ni sta we stva ri na te re nu, ali mu ni je uspe va lo jer je Sr bi je je zdi la ka ube dqi vom vo| stvu. Po sle ser vi sa Pet ko vi }a i Ata na si je vi }a Sr bi ja je obez be di la ve li ku pred nost i mo gu} nost da u la ga nom rit mu za kqu ~i i dru gi set 25:17. Ni su ima li [pan ci {ta da iz gu be u tre }em se tu pa su kre nu li mno go od lu~ ni je i ja ~e pre sve ga iz ser vi sa. Po me ri li su na{ pri jem i blo kom us pe li da za u sta ve na {e pu ca ~e u na pa du pa su na pr vi od - Mi lo{ Ni ki} u na pa du na {pan ski blok mor oti {li sa plu som od ~e ti ri po e na (8:4). teh ni ~a ra Cr ve ne zve zde do neo je iz jed na ~e Do bri ser vi si na {ih sred wih blo ke ra, naj we (21:21). Ipak je Pe rez bio kqu~ ni ~o vek pre Pod ra {~a ni na, a po tom i Stan ko vi }a za is hod tre }eg se ta ko ji je [pa ni ja do bi la omo gu }i li su or lo vi ma se ri je po e na i na {a po sle bo qe igre u ne iz ve snoj za vr {ni ci. re pre zen ta ci ja je is to pi la za o sta tak i iz Na sta vi li su [pan ci do bro da pri ma ju jed na ~i la na 12:12, a u tim tre nu ci ma bqe ser vis i u ~e tvr tom se tu i od mah su bi li u snuo je Ata na si je vi} s ne ko li ko uza stop nih bo qoj po zi ci ji od na {e se lek ci je. Si gur ni po e na. U {pan skom ta bo ru je je di no ko rek su bi li u na pa du, a na {e po je di ne gre {ke do tor Pe rez bio do ne kle raz i gran, ali je Sr ne le su ima vo| stvo od dva po e na vi {ka. bi ja oti {la na od mor s 16:15. Po sle sre} ne Blok i dva pro la za Ata na si je vi }a i tri gre si tu a ci ja na mre ì, [pan ci su po ve li sa dva {ke [pa na ca do ne le su nam se ri ju od 6:0 ko raz li ke, a on da je Ko la ko vi} uvo dio na ser jom smo us po sta vi li kon tro lu i pre u ze li vis xo ke re Ter zi }a i Mi ti }a, a as mla dog vo| stvo u dru goj po lo vi ni ~e tvr tog se ta (18:14). Ni su se pre da li [pan ci i ko ri sti li su sva ki na{ po klon pa su po no vo do ne li ne Da na {wi pro gram iz ve snost i pri mo ra li Ko la ko vi }a da za tra ì od mor na 19:20. Atrak tiv ni poen Ni ki }a, A gru pa a po tom i to pov ski as ser vis Ata na si je vi }a Slo ve ni ja – Sr bi ja (13.30) do ne li su nam 22:19 i {an su da po be do no sno [pa ni ja – Bu gar ska (19.45) za vr {i mo me~. Lak {e se po vre dio Ni ki} na B gru pa me~ lop ti, po {to je is kre nuo zglob po sle do sko ka, ali }e naj ve ro vat ni je bi ti spre man Slo va~ ka – Ita li ja (16.30) za da na {wi duel sa Slo ve ni jom. M. Ri sti}

S PORT

petak11.maj2012.

dnevnik

POMO] KLADIONI^ARIMA NA[ PRED LOG

ITA LI JA–SE RI JA A

Ne de qa Ju ven tus - Ata lan ta Par ma - Bo lo wa Fi o ren ti na - Ka qa ri La cio - In ter Kje vo - Le }e Mi lan - No va ra \e no va - Pa ler mo ]e ze na - Ro ma Na po li - Si je na Ka ta ni ja - Udi ne ze 1. Ju ven tus 2. Mi lan 3. Udi ne ze 4. La cio 5. Na po li 6. In ter 7. Ro ma 8. Ro ma 9. Bo lo wa 10. Ka ta ni ja 11. Ata lan ta 12. Kje vo 13. Fi o ren t. 14. Si je na 15. Pa ler mo 16. Ka qa ri 17. \e no va 18. Le }e 19. No va ra 20. ]e ze na

37 37 37 37 37 37 37 37 37 37 37 37 37 37 37 37 37 37 37 37

22 23 17 17 15 17 15 14 13 11 13 11 11 11 11 10 10 8 7 4

15 8 10 8 13 7 8 11 12 15 13 13 12 11 10 12 9 12 11 10

(20.45) (20.45) (20.45) (20.45) (20.45) (20.45) (20.45) (20.45) (20.45) (20.45) 0 6 10 12 9 13 14 12 12 11 11 13 14 15 16 15 18 17 19 23

65:19 72:32 50:35 53:46 64:45 57:52 57:52 53:53 41:42 47:50 40:40 34:45 37.43 44:43 52:60 37:46 48:69 40.55 34:63 22:57

81 77 61 59 58 58 53 53 51 48 46 46 45 44 43 42 39 36 32 22

ITA LI JA–SE RI JA B Ba ri - Bre {a

Da nas

Su bo ta Va re ze - Asko li Re |i na - Ci ta de la Mo de na - Gro se to Pa do va - Gu bio Kro to ne - No }e ri na Ju ve Sta bia - Samp do ri ja Li vor no - Sa su o lo Em po li - Vi }en ca Pe ska ra - To ri no Po ne de qak Al bi no le fe - Ve ro na 1. To ri no 38 22 2. Pe ska ra 38 23 38 20 3. Sa su o lo 38 22 4. Ve ro na 5.Va re se 39 18 6. Samp do ri ja39 16 39 17 7. Pa do va 8. Bre {a 39 15 9. Ju ve Sta b.391513 10. Re |i na 39 14 11. Mo de na 39 11 12. Gro se to 39 11 13. Ci ta de la 39 13 39 13 14. Ba ri 39 11 15. Kro to ne 16. Asko li 39 13 17. Em po li 39 11 18. Li vor no 39 9 19. No }e ri na 39 9 39 8 20. Vi }en ca 21. Gu bio 39 7 22. Al bi no l. 39 5

(20.45) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (18) (20.45)

10 6 52:26 5 10 84:52 13 5 50:28 7 10 55:39 11 10 50:37 16 7 49:27 9 13 53:53 11 13 44:41 1150:4454 12 13 59:49 15 13 47:54 15 13 45:55 8 18 46:57 13 13 41:43 15 13 51:53 11 15 42:44 9 19 43:55 11 18 42:48 10 20 48:67 13 18 36:59 11 21 36:61 10 24 36:67

76 74 73 73 65 64 60 56 54 48 48 47 46 46 43 42 38 37 37 32 25

EN GLE SKA PRE MI JER LI GA

Ne de qa ^el zi - Blek burn Ever ton - Wu kasl Man. si ti - Kvins Park No ri~ - Aston Vi la Sto uk - Bol ton San der lend - Man ~e ster j. Svon si - Li ver pul To ten hem - Fu lam VBA - Ar se nal Vi gan - Vul ver hemp ton 1. Man. si ti 37 2. Ma ~e ster j .37 3. Ar se nal 37 4. To ten hem 37 5. Wu kasl 37 6. ^el zi 37 7. Ever ton 37 8. Li ver pul 37 9. Fu lam 37 10. VBA 37 11. San der l. 37 12. Svon si 37 13. Nor vi~ 37 14. Sto uk 37 15. Vi gan 37 16. A. Vi la 37 17. Kvins Park 37 18. Bol ton 37 19. Blek burn 37 20. Vul ver hem. 37

27 27 20 19 19 17 14 14 14 13 11 11 11 11 10 7 10 10 8 5

5 5 7 9 8 10 11 10 10 8 12 11 11 11 10 17 7 5 7 10

5 5 10 9 10 10 12 13 13 16 14 15 15 15 17 13 20 22 22 22

(16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) 90:27 88:33 71:47 64:41 55:48 63:45 47:39 47:39 48:49 43:49 45:45 43:51 50:66 34:51 39:60 37:51 41:63 44:75 47:76 38:79

86 86 67 66 65 61 53 52 52 47 45 44 44 44 40 38 37 35 31 25

^E [KA

Su bo ta Sla vi ja (P) - Bo he mi jans (17.30) @i` kov - Hra dec (17.30) Li be rec - Plzen (17.30) Pri bram - Slo va~ ko (17.30) Te pli ce - Ba wik (17.30) M. Bo le sav - Ja blo nec (17.30) Sig ma - Du kla (17.30) Spar ta (P) - Bu |e vi ce (17.30) 1. Slo van 29 2. Plzen 29 3. Spar ta (P) 29 4. Bo le slav 29 5. Te pli ce 29 6. Du kla 29 7. Ja blo nec 29 8. Pri bram 29 9. Slo va~ ko 29 10. Bu |e vi ce 29 11. Sig ma 29 12. Sla vi ja 29 13. Hra dec 29 14. Ba wik 29 15. Bo he mi jans 29 16. @i` kov 29

20 19 19 14 12 11 11 11 11 9 10 7 8 7 6 5

5 5 4 5 9 9 7 6 5 8 10 10 6 6 6 3

4 5 6 10 8 9 11 12 13 12 9 12 15 16 17 21

68:29 66:33 48:25 46:34 35:29 41:33 54:40 44:52 25:32 30:48 40:36 25:33 21:37 30:47 19:51 22:54

65 62 61 47 45 42 40 39 35 35 31 31 30 27 24 18

[PA NI JA–PRI ME RA

Rim ski pu te vi vo de u Evro pu (2.70) La cio - (3.60) In ter (2.70)

Eki pa Li la je u se ri ji od pet po be da i te o ret ski jo{ uvek mo gu da ti tu le, a pre dva ko la su sru {i li i PS@ (2:1). Na{ predlog: 1

I La cio i In ter tra è po be du ko ja ih vo de u Evro pu. Ne be sko - pla vi su sla vi l i na go s to v a w u pro tiv Ata lan te (2:0) {to je iza bra ni ci ma tre ne ra Re je bi la tek pr va po be da u po sled wih pet utak mi ca. Azu ro - ne ri su na kon {est ko la bez kik sa, neo ~e ki va no po ra è ni u Par mi (3:1), ali su na kon to ga sla vi li u mi lan skom der bi ju (4:2). Pro {le se zo ne obe ti ma su za be le ì la po be du na svom bu wi {tu, a je se nas u Mi la nu bio je bo qi In ter (2:1). Tra d i c i j a rim s kih okr {a ja je na stra ni do ma }i na ko ji je na po sled wih 21 me ~u sla vio osam pu ta, go sti pet uz ~ak osam re mi ja. Na{ predlog: 3+

(1.50) Ma la ga - (4.65) Spor ting (5.00) Do ma }in ju ri {a na po be du ko ja ga vo di u kva li fi ka ci je za Li gu {am pi o na, dok fud ba le ri Spor tin ga sa mo tri bo da pru `a ju ka kvu ta kvu na du za op sta nak. Iza bra ni ci tre ne ra Pe le gri ni ja pred vo |e ni Ron do nom, Eli e se om, Ka zor lom, @o a ki nom i Van Nil ste ro jom po ra `e ni su pro {log vi ken da od Atle ti ka (2:1). Ipak, kod ku }e ima ju im pre si van skor od 12 po be da, tri re mi ja i tri po ra za. Na dru goj stra ni ~e ta iz Hi h o n a sa v la d a l a je Be t is (2:1). Tra di ci ja je na stra ni Ma la ge ko ja je na do sa da {wih {est du e la kao do ma }in, sla vi la tri pu ta uz tri re mi ja. Na{ predlog: 1, 3+

(1.45) To ten hem - (4.50) Fu lam (7.00) Pev ci ma je po treb na po be da za pla s man me | u ~e t i r i eki pe, i Li gu {am pi o na. U pro {lom ko lu To ten hem je re mi zi rao sa Aston Vi lom (1:1) ~i me su Ade ba jor i dru go vi na sta vi li se ri ju od tri utak mi ce bez sla vqa. Go sti pred vo |e ni Mar ti nom Jo lom ras te re }e ni sti `u na Vaht Hart Lejn `eq ni nad i gra va wa na kon dve ve za ne po be de i fi ni {u pr ven stva. U pr vom de lu {am pi o na ta sla vio je To ten hem (3:1), a za ni mqi vo je da su pev ci ostva ri li ~e ti ri ve za ne po be de na svom sta di o nu. Na{ predlog: 1

(1.60) Vi gan - (3.70) Vul ver hemp ton (5.70) Fud ba le ri Vi ga na po be dom pro tiv Blek bur na (1:0) re {i -

(2.70) Vi qa re al - (3.40) Atle ti ko (M) (2.60) De jan Stan ko vi} pred vo di In ter u Ri mu

li su pi ta we op stan ka u Pre mi jer li gi, pa }e pred svo jim na vi ja ~i ma na DV sta di o nu u po sled wem ko lu igra ti za pre sti` pro tiv pre `a qe nog Vul ver hem to na na {eg Mi li ja {a ko ji je re mi zi rao bez go lo va sa Ever t o n om. Eki p a ko j u pred vo di tre ner Mar ti nez bez po ra za je ku }i na po sled wa ~e ti ri do ma }in sta, dok vu ko vi ni su ose ti li slast po be de na stra ni ve} {est ko la. Bi }e ovo i pri li ka da se Di Sin to i dru go vi re van {i ra ju go sti ma za je se wi po raz (3:1). Do sa da su se ova dva ti ma sa sta ja la

tri pu ta, a skor je na stra ni do ma }i na. Na{ predlog: 1

(2.40) Mon pe qe (3.20) Lil (2.90) Mon pe qe ima te `ak za da tak pro tiv tre }e pla si ra nog Li la na svom De la Mo son sta di o nu. U pro {lom ko lu do ma }in je bio bo qi od Re na (2:0) i na sta vio niz od ~e ti ri utak mi ce bez kik sa, a za ni mqi vo je da eki pa tre ne ra @i rar da ni je do `i ve la po raz na svom te re nu na po sled wih 14 utak mi ca.

Ve li ko uz bu |e we i ne iz ve snost se o~e ku ju na sta dion El Ma dri g al gde }e ko pqa ukr sti ti fud ba le ri Vi qa re a la ko ji se bo re za op sta nak ma drid ski Atle ti ko osva ja~ Li ge Evro pe. Pret hod nog vi ken da `u ta pod mor ni ca je po ra `e na u Va len si ji (1:0), dok su jor gan xi je bi le bo qe od Ma la ge (2:1) ~i me su ve za le pet utak mi ca bez kik sa. Tra di ci ja ka da je re~ o du e li ma na El Ma dri ga lu je na stra ni do ma }i na ko ji je na po sled wih 11 du e la sla vio ~ak sed ma pu ta, go sti jed nom, uz tri re mi ja. Na{ predlog: 1 I. G.

Azu ri bez To ti ja Blek pul u fi na lu, i Del Pje ra gol @i gi }a BA RA@ ZA PRE MI JER LI GU

Fud ba le ri Blek pu la pla si ra li su se u fi na le ba ra `a za pla sman u Pre mi jer li gu po {to su u re van {u igra li 2:2 sa Bir min gem Si ti jem. U pr voj utak mi ci, Blek pul je na svom te re nu sla vio sa 1:0, a u fi na lu }e se za po vra tak u elit no dru {tvo bo ri ti sa Vest He mom, ko ji je eli mi ni sao Kar dif Si ti. Bor ba za po sled we me sto u Pre mi jer li gi na red ne se zo ne na pro gra mu je 19. ma ja na „Vem bli ju“. Pla sman u naj ja ~u li gu En gle ske ve} su obez be di li Re ding i Sa u temp ton. U re van{ me ~u, od i gra nom u Bir min ge mu, Blek pul je po veo u 44. mi nu tu pre ko Sti ve na Do bi ja, da bi na sa mom po ~et ku dru gog po lu vre me na Ke vin Fi lips udvo stru ~io wi ho vu pred nost. Do ma }i POR TU GAL

Su bo ta @il Vi sen te - Fe i ren se Le i ri ja - Na ci o nal V. Se tu bal - Ben fi ka Gi ma ra e{ - Aka de mi ka Rio Ave - Por to Ma ri ti mo - P. Fe re i ra Be i ra Mar - Ol ha nen se Spor ting - Bra ga 1. Por to 29 2. Ben fi ka 29 3. Bra ga 29 4. Spor ting 29 5. Ma ri ti mo 29 6. Gi ma ra e{ 29 7. Na ci o nal 29 8. Ol ha nen se 29 9. @il Vi s. 29 10. P. Fe re i ra 29 11. V. Se tu bal 29 12. Be i ra Mar 29 13. Rio Ave 29 14. Aka de mi ka 29 15. Fe i ren se 29 16. Le i ri ja 29

22 20 19 17 14 14 12 8 7 8 8 8 7 6 5 5

6 6 5 5 7 3 5 12 10 6 6 5 7 8 9 4

1 3 5 7 8 12 12 9 12 15 15 16 15 15 15 20

su sma wi li go lom srp skog re pre zen ta tiv ca Ni ko le @i gi }a u 64. mi nu tu, da bi iz jed na ~i li pre ko Kur ti sa Dej vi sa sa mo de vet mi nu ta ka sni je. Ipak, pre o kre ta ni je bi lo, ali je Blek pul imao i pri li ku za tri jumf, ali je @i gi} spa sao gol Bir min ge ma ne ko li ko mi nu ta pre kra ja su sre ta.

]e za re Pran de li, ipak, ne }e u sa stav „azu ra” za Evrop sko pr ven stvo uvr sti ti ve te ra n e - Fran ~ e s ka To t i j a i Ale san dra Del Pje ra. [i ri spi sak Ita li je bi }e po znat u ne de qu, a Pan de li je ot krio da ne ra ~u na na fud ba le re Ro me i Ju ven tu sa. Ita li jan ski se lek tor na ja vio je da na spi sku ne }e bi ti ve li kih iz ne na |e wa, kao {to je po vra tak u re pre zen ta ci ju Del Pje ra i To ti ja. Upr k os svim pro b le m i m a ko je je pra vio to kom se zo ne, Pran de li je na ja vio da u ti mu ima me sta za pro ble ma ti~ nog na p a d a ~ a Man ~ e s ter Si t i j a Ma r i j a Ba l o t e l i j a, ko j i je zbog svog ne mri nog du ha do {ao u su kob sa tre ne rom klu ba, ta ko |e Ita li ja nom, Ro ber -

tom Man }i ni jem. Pran de li je ta kvu od lu ku ob ja snio `e qom da se za me sto u ti mu bo re mla di i ta len to va ni na pa da ~i me |u ko ji ma je i 21-go di {wi Ba lo te li. Na spi sku }e bi ti i na pa da~ Mi la na An to nio Ka sa no, iako je zbog ope ra ci je sr ca od su stvo vao {est me se ci. Ka sa no se pro {log me se ca vra tio u tim Mi la na. Ko na ~an spi sak se lek ci je Ita li je bi }e ob ja vqen iz me |u 23. i 29. ma ja ko ji je i po s led w i da t um pre m a pra vi li ma UEFA za pri ja vu ti ma. Ita li ja ni }e pre Evrop skog pr ven stva, ko je se od 8. ju na igra u Poq skoj i Ukra ji ni, igra ti dva pri pre man me ~a pro tiv Luk sem bur ga 29. ma ja u Par mi i Ru si je 1. ju na u Ci ri hu.

MA \AR SKA

BO SNA I HER CE GO VI NA

HR VAT SKA

Sla vqe fud ba le ra Blek pu la

Da nas

(19.30) (19.30) (19.30) (19.30) (19.30) (19.30) (19.30) (22.15) 64:17 63:26 57:26 44:27 40:37 39:38 45:48 34:37 28:41 34:52 23:46 25:36 31:37 25:37 26:46 23:53

72 66 62 56 49 45 41 36 31 30 30 29 28 26 24 19

Pak{ - Va {a{ Su bo ta Uj pe{t - Fe ren cva ro{ De bre cen - Pe ~uj [i o fok - Za la e ger {eg Ka po {var - Som bat heq Lom bard - Ke~ ke met Ne de qa Vi de o ton - \er Di{ |er - Hon ved 1. De bre cen 27 19 2. Vi de o ton 27 18 3. \er 27 18 4. Hon ved 27 12 5. Ke~ ke met 27 12 6. Pak{ 27 10 7. Di{ |er 27 11 8. Ha la da{ 27 8 9. Pe ~uj 27 8 10. Fe ren cv. 27 9 11. Uj pe{t 27 9 12. [i o fok 27 7 13. Ka po {var 27 5 14. Lom bard 27 7 15. Va {a{ 27 5 16. Za la e ger {eg27 1

8 3 3 7 5 8 4 10 10 6 6 9 13 6 9 9

(18) (15) (17.30) (18) (18) (19) (16.45) (18.30) 0 6 6 8 10 9 12 9 9 12 13 11 9 14 13 17

55:18 52:18 50:29 43:32 46:37 40:47 36:38 36:33 33:39 28:30 33:43 27:39 30:40 25:36 26:45 23:59

65 57 57 43 41 38 37 34 34 33 30 30 28 27 24 12

Su bo ta

^e lik - Ru dar [i ro ki - Trav nik Le o tar - Zriw ski Ko za ra - Olim pik Sa ra je vo - @e qe zni ~ar Sla vi ja - Zvi je zda Ve le` - Bo rac GO[K - Slo bo da 1. @e qe zn. 2. [i ro ki 3. Sa ra je vo 4. Bo rac 5. Olim pik 6. Zriw ski 7. Zvi je zda 8. Ru dar 9. Trav nik 10. Ve le` 11. Le o tar 12. ^e lik 13. GO[K 14. Sla vi ja 15. Slo bo da 16. Ko za ra

27 27 27 27 27 27 27 27 27 27 27 27 27 27 27 27

21 16 16 16 13 11 11 9 9 7 8 7 7 8 8 4

4 8 4 3 6 9 6 4 4 9 6 8 8 2 2 7

(17.30) (17.30) (17.30) (17.30) (17.30) (17.30) (17.30) (17.30) 2 3 7 8 8 7 10 14 14 11 13 12 12 17 17 16

63:12 43:15 44:25 41:21 33:21 43:36 32:31 27:38 36:48 26:31 23:33 26:37 23:38 29:57 17:45 17:35

67 56 52 51 45 42 39 31 31 30 30 29 29 26 26 16

29 29 29 29 29 29 29 29 29 29 29 29 29 29 29 29

23 16 14 14 13 12 11 11 10 11 8 10 6 6 6 2

5 6 9 7 6 6 8 8 10 7 11 5 12 8 7 3

(19) (19) (19) (19) (19) (19) (19) (19) 1 7 6 8 10 11 10 10 9 11 10 14 11 15 16 24

1. Real (M) 37 2. Bar se lo na 37 3. Va len si ja 37 4. Ma la ga 37 5. Atle ti ko 37 37 6. Le van te 7. Ma jor ka 37 8. Osa su na 37 9. Se vi qa 37 10. Bil bao 37 11. He ta fe 37 37 12. Be tis 13. Espa wol 37 14. So si je dad 37 15. Gra na da 37 16. Vi qa re al 37 17. R.Va qe ka no 37 18. Sa ra go sa 37 19. Spor ting 37 37 20. Ra sing

31 28 17 16 14 15 14 12 13 12 12 13 12 11 12 9 9 11 10 4

4 6 10 7 11 7 10 15 10 13 11 7 9 11 6 14 14 7 7 15

(20) (22) (20) (20) (20) (20) (20) (20) (20) (20)

2 117:31 3 112:27 10 59:43 14 53:53 12 52:46 15 51:50 13 41:42 10 40:59 14 47:46 12 49:49 14 40:49 17 45:54 16 45:55 15 45:52 19 35:55 14 39.52 14 39.52 19 34:61 20 42:68 18 26:59

97 90 61 55 53 52 52 51 49 49 47 46 45 44 42 41 41 40 37 27

[PA NI JA–SE GUN DA

Da nas Kor do ba - Him na stik Las Pal mas - Kar ta ge na Su bo ta Al me ri ja - Bar se lo na B Hi ro na - Al ko ja no Mur si ja - Gva da la ha ra Sel ta - Al kor kon Nu man si ja - De por ti vo Hu e ska - Re kre a ti vo Ne de qa El ~e - Sa ba deq Kse rez - Vi qa re al B Va qa do lid - Her ku les 1. De po ti vo 36 2. Va qa do lid 36 3. Sel ta 36 4. Her ku les 36 5. Al kor kon 36 6. Al me ri ja 36 7. Kor do ba 36 36 8. El ~e 9. Bar se l. B 36 10. Las Pal m. 36 11. Nu man si ja 36 36 12. Kse rez 36 13. Hu e ska 14. Re kre a ti vo36 15. Vi qa r. B 36 16. Sa ba deq 36 17. Mur si ja 36 18. Gva da la h. 36 36 19. Hi ro na 20. Al ko ja no 36 21. Him na stik 36 22. Kar ta ge na 36

24 20 21 20 18 14 16 16 13 13 12 12 12 11 11 10 12 11 8 8 6 6

4 11 5 4 9 16 10 5 11 10 12 9 9 10 10 12 6 6 11 10 11 11

8 5 9 12 9 6 10 15 12 13 12 15 15 15 15 14 18 19 17 18 19 18

(21) (22) (16) (18) (18) (18) (18) (18) (12) (18) (20) 63:39 60:30 66:34 51:34 51:34 55:39 42:37 50:45 52:45 49:49 45:44 44:51 43:53 46:46 44:53 39:53 40:57 40:66 45:56 40:60 30:46 26:50

76 71 68 64 63 58 58 53 50 49 48 45 45 43 43 42 42 39 35 34 29 29

FRAN CU SKA

Ne de qa Aja ~io - Lion Bor do - Lo ri jen Brest - Va len si jen Kaen - So {o Di `on - Tu luz Mar sej - Ok ser Mont pe qe - Lil Nan si - Sent Etjen Ni ca - Evi jan PS@ - Ren 1. Mon pe qe 2. PS@ 3. Lil 4. Lion 5. Ren 6. Sent Etjen 7. Bor do 8. Tu luz 9. Evi jan 10. Mar sej 11. Nan si 12. Va len si jen 13. Lo ri jen 14. Ni ca 15. Kaen 16. Aja ~io 17. So {o 18. Brest 19. Di `on 20. Ok ser

36 36 36 35 36 36 36 36 35 36 36 36 36 36 36 36 36 36 36 36

23 21 20 18 16 16 14 15 13 11 10 11 9 9 9 8 9 6 9 7

7 10 11 6 9 9 13 10 10 12 12 7 12 11 11 13 9 17 8 13

(21) (21) (21) (21) (21) (21) (21) (21) (21) (21) 6 5 5 11 11 11 9 11 12 13 14 18 15 16 16 15 18 13 19 16

65:33 70:40 68:37 57:45 48:41 45:39 49:39 36:31 52:50 42:40 34:42 37:48 34:46 34:42 37:53 37.60 36:59 29:38 37:57 45:52

76 73 71 60 57 57 55 55 49 45 42 40 39 38 38 37 36 35 35 34

RU SI JA

Su bo ta In ter - Va ra `din Haj duk - Lo ko mo ti va Lu~ ko - [i be nik Osi jek - Za dar Kar lo vac - Ri je ka Sla ven - Istra Ci ba li ja - Za greb Di na mo - Split 1. Di na mo 2. Haj duk 3. Sla ven 4. Split 5. Ci ba li ja 6. Za greb 7. Istra 8. Lo ko mo t. 9. Osi jek 10. Za dar 11. Ri je ka 12. In ter 13. Lu~ ko 14. [i be nik 15. Kar lo vac 16. Va ra `din

Su bo ta So si je dad - Va len si ja Be tis - Bar se lo na Ne de qa He ta fe - Sa ra go sa Le van te - Bil bao Real - Ma jor ka R. Va qe ka no - Gra na da Espa wol - Se vi qa Ma la ga - Spor ting Vi qa re al - Atle ti ko (M) Ra sing - Osa su na

73:11 50:23 39.25 43:32 35:33 34:32 33:31 32:33 40:38 29:39 27:28 30:33 29.36 27:39 24:51 16:67

74 54 51 49 45 42 41 41 40 40 35 35 30 26 24 8

Ne de qa Za opstanak Spar tak (N) - Kra sno dar Kri la So vje tov - Te rek Am kar - Vol ga Tomsk - Ro stov

(13.30) (13.30) (13.30) (13.30)

1. Kra sno dar 43 16 12 15 2. Am kar 43 13 13 17 3. Te rek 43 14 9 20 4. Kri la S. 43 12 14 17 5. Ro stov 43 12 12 19 6. Vol ga 43 12 5 26 7. Tomsk 43 7 13 23 8. Spar tak (N) 43 7 12 24 Za titulu Ku ban - Di na mo (M) Lo ko mo ti va - Spar tak (M) Ru bin - CSKA An `i - Ze nit

55:58 36:50 44:61 32:49 44:59 36:56 28:69 36:57

1. Ze nit 2. CSKA 3. Spar tak 4. Di na mo 5. An `i 6. Lo ko mo ti va 7. Ru bin 8. Ku ban

83:40 71:44 66:48 65:49 54:40 59:46 52:40 49:44

43 43 43 43 43 43 43 43

23 19 20 20 19 18 16 15

16 16 12 11 13 12 17 15

4 8 11 12 11 13 10 13

60 52 51 50 48 41 34 33

(16.30) (16.30) (16.30) (16.30) 85 73 72 71 70 66 65 60

lov

c m y

dnevnik

DO BAR U^I NAK U SEN ]AN SKOM LO VI [TU

petak11.maj2012.

OD LI ^AN PO ^E TAK SE ZO NE U TE ME RIN SKOM LO VI [TU

Tre }i na tro fe ja s me da qom, tri zla tna U Lo va~ kom udru `e wu „Sen ta” za do voq ni su do sa da {wim u~in kom u tro fej nom od stre lu srn da }a. Od 50 od stre qe nih gr la go to vo tre }i na je s me da qom. Pred sen dik LU „Sen ta” Dra gan To do ro vi} ka `e da su u ata ru

Sen te od stre qe na tri zlat na, pet sre br nih i se dam bron za nih tro fe ja. Naj vred ni ji zlat ni tro fej oce wen je sa 136,70 CIC po e na, od mah do we ga je zla to od 131,95 i po tom 130,20 po e na. Oni su na

U Senti uvek bilo vrhunskih trofeja srnda}a

ni {an do {li u re jo nu sen }an skih sa la {a. - Bro jem od stre qe nih gr la i tro fe ja smo za do voq ni, ali im je ma sa ja ko lo {a, pa se to od ra zi lo na wi ho vu vred nost pri li kom oce wi va wa. Raz log su naj ve ro vat ni ji ne po voq ni vre men ski uslo vi to kom pro {le zi me sma tra To do ro vi}. Ove se zo ne u sen }an skom lo vi {tu do sa da su bo ra vi li go sti iz Austri je, Ne ma~ ke, Ma |ar ske, Gr~ ke i Slo va~ ke. - Za od strel je osta lo jo{ pe de se tak gr la. Ovih da na jo{ }e lo vi ti go sti iz Ma |ar ske i Austri je, ali osta vqa mo je dan deo i za se zo nu pa re wa. Ima mo do bru po pu la ci ju sr ne }e di vqa ~i, do sta je mla dih gr la, pa o~e ku je mo da po ten ci jal ko jim ras po la è mo u na {em lo vi {tu po ka è re zul tat na red nih se zo na. Tre ba sa ~u va ti ono {to ima mo, pa }e bi ti i vred ni jih tro fe ja, ko je smo na vi kli da ima mo na na {em te re nu i ko ji nam do no se so li dan pri hod za ula ga wa u una pre |e we lo vi {ta - ka è To do ro vi}. M. Mi tro vi}

LO VA^ KO UDRU @E WE „SI VAC”

Pa le tri me da qe, to li ko se jo{ ~e ka Ka ko je do de qe no lo vi {te no vo o sno va nom udru `e wu „Si vac„ iz isto i me nog ba~ kog se la, ta ko je i po ~e la ovo go di {wa se zo na lo va na srn da }e. Mla |a lo va~ ka eki pa, po sta vqe na na funk ci je u udru `e wu, sprem n o je do ~ e k a l a iza z o v e

vo |an skih lo vi {ta. Do sa da su „ulo vqe ne” tri me da qe. Tu ri sta iz Slo ve ni je je bio pr vi gost Siv ca, a pr vi od stre qe ni srn da} ove go di ne bio je sta ri sed mo go di {wi sa mot wak ko ji je oce wen sa 118.45 po e na. Is pit zre lo sti je po lo `en, a

a po tom i po sle po dnev ni iz la zak. Lo va~ ka sre }a mu je bi la na klo we na. Pro te klih da na od strel je na sta vqen, a do sa da je od stre qe no 11 gr la, me |u ko ji ma su jed no sre bro i tri bron ze. No vi tu ri sti su ve} za ka za li ter mi ne, a

Predsednik LD „Temerin” Danilo Da{i}, sekretar Jo`ef Varga, upravnik Rudolf Tot i lovo~uvar Nedeqko Oli}

Kraj Te me ri na se dam me da qa, pet zla tnih U te me rin skom lo vi {tu, od po ~et ka ovo go di {we se zo ne lo va na srn da }e, do sa da je od stre qe no 11 gr la, od ~e ga je ~ak se dam u me da qi! Do sa da, pa lo je pet zlat nih srn da }a od ko jih je naj vi {e po e na sa ku pio tro fej kog je od stre lio gost iz Austri je - 150,38. Dva zlat na srn da }a od stre lio je lo vac iz Re pu bli ke Srp ske Pe ro Nin ko vi}, od 145,05 i 130,38, a ta ko |e dva zla ta pri pa la su go stu iz Ma |ar ske - 138,30 i 133,50 po e na. Po red pet zla tih me da qa, Te me rin ci se mo gu po di ~i ti i sa dva sre bra: jed no je po go dio gost iz Austri je i iz no si 117 po e na, a dru go go re po me nu ti Pe ro Nin ko vi} je oce we no sa 115,02 po e na. Pre ma re ~i ma lo vo ~u va ra u te me rin skoj lo va~ koj or ga ni za ci ji Ne deq ka Oli }a, ove lov ne se zo ne na srn da }e pla ni ran je od strel 31 og gr la, od to ga 25 u ko mer ci jal ne svr he. O~e ku je se da }e do za tva ra wa se zo ne bi ti od stre qe no jo{ ne ko li ko gr la u me da qi, a u Te me ri nu se tre nut no spre ma ju i za se lek tiv ni od strel, ko ji }e usko ro po ~e ti. U te me rin skom lo vi {tu pre ~e ti ri go di ne bi lo je 200 gr la sr ne }e di vqa ~i, a sa da taj broj iz no si oko 500. Pr vih me sec da na od otva ra wa se zo ne ja sno na go ve {ta va be ri }et nu go di nu, a do kaz je se dam me da qa ko je su do sa da evi den ti ra ne. D. Kne `i}

Pero Ninkovi} sa zlatnim srnda}em

ZA NI MQI VOST

Na past sti gla iz Ki ne Kor mo ran je u Evro pu sti gao iz Ki ne u 17. ve ku, ta ko {to su ga oda tle do ne li Ho lan |a ni da bi ih ko ri sti li za ri bo lov. Me |u tim, ne ko li ko pti ca je od be glo, raz mno `i lo se i po pu la ci ko je do no se stra ni tu ri sti i tro fej ni lov. Me sec da na ra ni je su pra }e na gr la i sa ne str pqe wem se ~e ka lo osvit ju tra 15. apri la, da se svim ne ver nim To m a m a do k a ` e da vred n a „mom ~a di ja” mo `e zna wem i en tu zi ja zmom da pa ri ra mno go sta ri jim i is ku sni jim ko le ga ma, pre ka qe nim vo di ~i ma voj -

pr vog lov nog ju tra su od stre qe na jo{ dva gr la, jed no od 100,67 po e na i vr lo i za ni mqi vog gr la od 95,65 po e na, ko je je u bor ba ma za te ri to ri ju ostao bez vr ha ro ga. Tu ri sta ko ji se na gle dao mno go sr ne }e di vqa ~i u svo joj lo va~ koj ka ri je ri je pre ki nuo lov jer je pre za do vo qan ulo vom je dva ~e kao od mor,

o~e ku je se od strel bar jo{ tri gr la u me da qi. Prog no ze ka `u da }e se br zo is pu ni ti kvo ta od 25 srn da }a. Agen ci je ko je do vo de tu ri ste u Si vac su „Tri ste la„ iz Som bo ra i „Di a na„ iz Fu to ga.Tu ri sti su ma hom bi li iz Slo ve ni je, a od do ma }ih No vo sa |a ni, Be ge ~a ni... A. M.

LO VA^ KI GLO BUS

Naj ve }i je len – los Naj ve }i ~lan po ro di ce je le na je - los. Ova ì vo ti wa na sta wu je Ka na du, Aqa sku, Skan di na vi ju i se ver ne de lo ve Ru si je. Vi sok je (do gre be na) oko dva me tra, te àk i do 800 ki lo gra ma, s tim {to mu` jak te ì iz me |u 540 i 720, a èn ka oko 400 ki la. Dav ne 1897. na Aqa sci je ot kri ven los ko ji i sa da dr ì re kord naj ve }eg svet skog je le na: bio je vi sok 2,34 me tra, a te àk 825 ki la. Imao je ogrom ne ro go ve ra spo na 199 cen ti me ta ra. Lo so vi, ka da be è od gra bqi va ca, mo gu da ra tvi ju br zi nu od 55 ki lo me ta ra na ~as. U sta wu su da pre pli va ju 19 ki lo me ta ra za dva sa ta br zi nom od 10 ki lo me ta ra na sat.

ja se ubr za no {i ri la po ce lom Sta rom kon ti nen tu. Da nas je ova pti ca pra va na past za sve vo de ko je ima ju ri bqi fond, a dnev no po je de i do ki lo gram ri be. Pre 42 go di ne je, zbog

ma le broj no sti ko ja je pa la na is pod 30.000 pti ca, sta vqen pod za {ti tu u ce loj Evro pi. To je da lo re zul tat, pa sa da ima pre ko 700.000 pa ro va, a u Sr bi ji je ova pti ca i da qe za {ti }e na.

kWiGA

petak11.maj2012.

dnevnik

У ТР СТУ ПРЕД СТА ВЉЕ НА „БИ БЛИ О ГРА ФИ ЈА ИВЕ АН ДРИ ЋА” У СРПСКОМ ПЕН ЦЕНТРУ

Основана балканска мрежа књижевне сарадње

чесници првог састанка новоустановљене Балканске мреже ПЕН центара изразили су јуче у Београду задовољство договореним планом и програмом рада ове мреже која би требало да помогне бољој сарадњи 14 ПЕН центара Балкана. Оснивање Балканске мреже ПЕН центара договорено је у септембру прошле године на конгресу Међнародног ПЕН-а. Председница Српског ПЕН центра Вида Огњеновић објаснила је да ће на челу Балканске мреже бити тело које ће сачињавати представници свих балканских ПЕН центара и да ће се седиште сваке три године налазити у другој земљи-чланици. Она је рекла да ће Балканска мрежа бити финансирана како чланаринама, тако и кроз донације и уз помоћ спонзора и фондација и да је циљ интензивирање књижевне и културне сарадње земаља Балкана. Учесници дводневног радног састанка коме је присуствовао и председник Међународног ПЕН-а Џон Ралстон Сол, изразили су данас задовољство радом у Београду, који је први трогодишњи центар Балканске мреже. Учесници су оценили да ће Балканска ПЕН мрежа унапредити и побољшати сарадњу међу земљама и допринети бољем разумевању. У оквиру дводневне конференције синоћ је у Дому омладине одржано књижевно вече на коме су учествововали писци из 13 земаља - Владислав Бајац, Садик Бејко, Бранко Чегец, Иво Фрбежар, Симона Грациа Дима, Здравка Евтимова, Хаџем Хајдаревић, Војислав Карановић, Ентела Каси, Душко Новаковић, Александар Прокопиев, Ана Ристовић, Сеид Сер(Танјуг) даревић.

Лич ност европ ске кул ту ре Д

а је Иво Ан дрић, књи жев ни кла сик, но бе ло вац и ди пло ма т а, лич ност европ ске кул ту ре, одав но је по зна то. А нај кон крет ни је се то ви ди у „Би бли о гра фи ји Иве Ан дри ћа“, ко ју су не дав но за јед но об ја ви ли Срп ска ака де ми ја на у ка и умет но сти, За ду жби на Иве Ан дри ћа и Би бли о те ка Ма ти це срп ске. Реч је о нај ве ћој пер со нал ној би бли о гра фи ји код нас, ко ја са др жи пре ко 15,6 хи ља да би бли о граф ских је ди ни ца на 49 је зи ка и бе ле жи прак тич но све што је Ан дрић об ја вио или су дру ги пи са ли о ње му.

дри ће вог књи жев ног ра да и пе де се то го ди шњи це од до би ја ња Но бе ло ве на гра де. О Ан дри ћу је та ко ђе го во рио ди рек тор Би бли о те ке Ма у ри цио Ме си на. Успо ме не на Иву Ан дри ћа са при сут ни ма су по де ли ли и пре во ди лац ње го ве про зе на ита ли јан ски Ђа ко мо Ско ти и Ма ри ја Ми тро вић, ко ја је ле то ва ла у Ан дри ће вој ку ћи у Хер цег Но вом. Пред сед ник КД „Чи це ро у но“ и до ма ћин Ма си ми ли ја но Ски о ци за го сте је ор га ни зо вао шет њу кроз ко ју су упо зна ли зна ме ни то сти Тр ста из Ан ри ће вог вре ме на. Иво Ан дрић је

1. „Тесна, портрет међу маскама”, Владимир Пиштало – „Агора” 2. „На рубу памети”, Мирослав Крлежа – „Агора” 3. „Сасвим скромни дарови”, Угљеша Шајтинац – „Архипелаг” 4. „Венеција”, Владимир Пиштало – „Агора” 5. „Симеонов печат”, Вања Булић – „Лагуна” 6. „Руска зима”, Дафни Калотај – „Лагуна” 7. „Калуђер који је продао свој ферари”, Робин Шарма – „Моно и Мањана” 8. „Заточеник небеса”, Карлос Руис Сафон – „Чаробна књига” 9. „Рингишпил”, Јелена Бачић-Алимпић – „Лагуна” 10. „Бернардијева соба”, Слободан Тишма – Културни центар Новог Сада

У Ово ка пи тал но из да ње про те клог ви кен да је пред ста вље но у Др жав ној би бли о те ци у Тр сту, у ор га ни за ци ји Кул тур ног дру штва „Чи це ро у но“. Тим би бли о те ка ра БМС ко ји је две го ди не ра дио на овом про јек ту, пред ста вља ле су Љи ља на Кле вер нић (ко ор ди на тор ка) и Да ни е ла Кер ме ци. Оне су де таљ но об ја сни ле ка ко је на ста ја ла ова дра го це на књи га, а по се бан ак це нат ста вљен је на књи ге и члан ке на ита ли јан снком је зи ку. Из да ње „Би бли о гра фи је“ упри ли че но је по во дом сто го ди шњи це од об ја вљи ва ња пр вог Ан -

био ди пло ма та Кон зу ла та Кра ље ви не СХС у Тр сту 1922/23 го ди не. Кул тур но дру штво „Чи це ро у но“ из Тр ста, има дво го ди шњи про је кат по све ћен Иви Ан дри ћу, ко јим се обе ле жа ва 120. го ди шњи ца ње го вог ро ђе ња. По чет ком го ди не Ски о ци и Ми ла Ла зић ор га ни зо ва ли су у Тр сту из ло жбу о Ан дри ћу, на ко јој су се, из ме ђу оста лог, мо гли ви де ти пре во ди ње го вих књи га на ита ли јан ски, као и тек сто ви ко је је Ан дрић пре во дио са ита ли јан ског на срп ски. Р. Ло ти на

ЛА СЛО ВЕ ГЕЛ, КЊИ ЖЕВ НИК

Дан у лич ној би бли о те ци П

Најтраженији наслови у зрењанинској књижари „Агора”

НОВО ИЗ „ЛАГУНЕ”

KWIGAZAUVEK

релиставајући Монтењеве есеје помишљам да ипак нису ишчилиле све наде из оних времена у којима су људи могли да нађу прибежиште у књигама. Али увиђам да за нас нема прибежишта, не можемо никуд побећи, јер смо постали заробљеници властитог времена. Због тога и узимам у руке Стендала, да пронађем излаз из ропства овог доба. Ко зна по који пут, поново читам неке важне делове из „Пармског картузијанског манастира“, како бих се суочио с властитим илузијама и с њиховим губицима. Стендала видим као великог претка посткомунистичке генерације, од кога бисмо могли научити да није срамота имати илузије – истина, тешко је живети са њима, али још теже без њих. Али то сазнајемо тек кад смо их већ изгубили. Спадам међу оне који су изгубили илузије, и после сваког појединог губитка, живео сам у вери - да не кажем: нади – да ми се то догађа последњи пут. Али није тако било, увек би испупео пупољак неке нове наде коју сам, после неког времена, увек био приморан да на неки начин прикријем. Као ране. Дружећи се са књигама, или пишући књиге, могао сам да признам, да сам препун рана. Ипак је тачно да нам књижевност помаже да бар себи признамо своје ране, своју немоћ, своју пониженост, и захваљујући томе, постајемо више људи у временима у којима успех обезбеђује преварантска игра непогрешивости. Тако је то одувек било. У злехудим временима такозвани непогрешиви људи владају нашим судбинама. Ова спознаја ме води равно Балзаку. Он ми помаже да се суочим с властитом средином. Стендал представља тајни излаз, док Балзакова дела говоре о нашем дивљем капитализму. Читајући га, водим конверзацију, заправо, с властитим добом. Балзакови романи не говоре ни о чему другоме него о шпекулантима с некретнинама, плацевима, земљи-

TOP-LISTA

штем, о лихварима, о богаћењу чиновника и политичара, о свемоћи протекције. Људи су чак и бракове склапали из страсти стицања материјалног богатства. Сањарили смо о људским правима, о слободама, и ево, испоставило се да смо нашом побуном, нашим масовним „шетњама” заправо довели на власт нову класу грабежљиваца коју не занима ни кул-

свим изгубљен, с полице бих скидао Достојевског. У својој библиотеци осећао сам се као Еврпљанин. Сад ме у значај Европе, у важност европских путева убеђују они који су деценијама с омаловажавањем, с поругом изговарали реч Европејац. Данас о миру држе говоре они који су дириговали ратовима. Настоје да ме придобију они аутономаши који

коју је на сцену бечког Бургтеатра поставио Клаус Пејман. Градоначелник Беча је, скандализован, негодујући напустио дворану у по` премијере, али Пејмана, који је уједно био и интендант Бургтеатра, нису сменили. Бернхард је о Аустрији и о Аустријанцима писао беспоштедно подругљиво, у убиствено ироничном духу, булеварска и партијска

Све почиње на граници

својој најновијој књизи „Одласци“, у скорашњем издању „Лагуне“, Тони Парсонс нас води дубоко у утробу једног од највећих светских аеродрома, на место најневероватнијих прича и неочекиваних судбина. Аутор представља седам кратких прича, заснованих на седмодневном боравку на аеродрому Хитроу у својству званичног аеродромског писца. Ово је Хитроу какав никад нисте видели – место на ком се путовања и снови завршавају, или почињу, наводе из „Лагуне“. Од генијалних двадесетогодишњака који владају небом из Контролног торња до тихог човека који се стара о псима, лавовима и прокријумчареним звечаркама у Центру за пријем животиња, од имиграционе службенице која је видела и чула све што постоји, до ватрогасаца који своје вештине усавршавају изазивајући пожаре у зеленом авиону, од наоружаних полицајаца који мотре на могуће терористе до пилота који је додирнуо Божје лице – Хитроу врви од живота. „Свакоме коме су досадили аеродроми досадио је и живот, јер сав људски живот је овде. Мени је, као приповедачу, Хитроу био неодољив, зато што сједињује мноштво различитих светова и искустава.“ каже Тони Парсонс поводом изласка своје прве збирке прича. О аеродромима мислимо као о блиставим кошницама кроз које морамо да прођемо на путу ка летовању, послу или кући. После 11. септембра 2001. године, појачане су мере безбедно-

сти, а како каже Парсонс „све почиње на граници“. Хитроу је попут града који вас иза сваког ћошка може изненадити, али Хитроу је и место сусретања. И док једни одлазе, други се враћају. Оно што повезује све сусрете су емоције које долазе право из срца. „Пред крај мог боравка на аеродрому Хитроу догодио се један дирљив растанак. Најста-

рији брат мог покојног оца, мој стриц Кен, враћао се из Велике Британије у Канаду, у којој живи последњих педесет година. Стриц Кен има скоро деведесет година и не знам хоће ли поново моћи да дође овамо. Зато сам, кад је полетео с Хитроуа, знао да ово није само опроштај од вољеног стрица – знао сам да губим последњу везу са својим оцем. Али, то вам је аеродром – низ растанака и сусрета. А сада је било време за растанак.“ закључује Парсонс. К. Р.

KWI@EVNA BA[TINA

Бе се де и вер ске по у ке Фото: Б. Лучић

тура, ни књиге, већ само турбофолк и парадирање у џет-сету. На сцени имамо капитализам, без грађанске класе. Моје поподневно дружење с Балзаком прекидају, међутим, активисти разних странака који ми куцају на врата и објашњавају зашто је нужно да гласам баш за њихову странку. Наједном сам постао важан. Осећао сам се као дете у Брехтовом комаду „Кавкаски круг кредом“ - можда ће једном и Брехт-левичар да нам се врати – Брехт, кога сад развлаче овамо-онамо. Да припадам овој или оној страни. Одрастао сам на грчкој култури, у својим најлепшим годинама читао сам Камија и Сартра, и кад год сам био са-

кажу да није битно ако неко крши елементарне норме слободе штампе, већ да је важно да је аутономаш. Па се испоставља да су и они љубитељи партократије. Стојим у центру брехтовског, кредом исцртаног круга и помишљам на Алексиса Токвила. На Китса, и на друге мени драге песнике. Али најбоље одговоре нуде антички мислиоци. „Преживели смо Тиберија, Калигулу, Нерона, а утом нам прође читав живот” – писао је Тацит. Овим мементом се опрашта посткомунистички нараштај. Пред сумрак увиђам да је лирика далеко, а стварност тако близу. Зато с стола узимам драму „Хелденплац“ Томаса Бернхарда

штампа бацала је на њега дрвље и камење. После смрти Аустрија га је прихватила – она је знала да је најбољи писац – мртви писац. Опростила му је. Али, велико је питање да ли је Бернхард опростио Аустрији. На крају узимам у руке дневнике Шандора Мараија. Има једну реченицу која се може генерализовати. „Мађарска књижевност је била велика. Понекад се чини да је била већа и од нације” – писао је Мараи 1952. године у својој америчкој осами. Међу књигама, у својој библиотеци, помишљам да то важи за књижевност сваког народа. Превод с мађарског Арпад Вицко

„Бе се да, лист за цр кве не, школ ске и на род не по тре бе“, из ла зио је у Но вом Са ду 1868–1870. го ди не, а штам пан је у Пла то но вој штам па ри ји. Пр ви уред ник је Ан дри ја Мо на ше вић. Од 1870. под на слов гла си „лист за све штен ство и на род“. Од го вор ни уред ни ци би ли су Јо ван По п о в ић (од бр. 19/1868) и Сте ван Ни ко лић (од бр. 2/1869). Лист са др жи бе се де и вер ске по у ке, при ло ге из обла сти ка нон ског пра ва, вер ског про све ћи ва ња, из жи во та шко ла и др. У Би бли о те ци Ма ти це срп с ке ова пу бли ка ц и ј а посто ји и об ра ђе на је у елек т рон с ком ка т а л о г у Би бли о те ке. Д. Г.

kULTURA

c m y

dnevnik

petak11.maj2012.

VI [E OD STO SA DR @A JA [E STE NO VO SAD SKE „NO ]I MU ZE JA”

Ki lo me tar ska {et wa kroz kul tu ru i umet nost Ovo go di {wa „No} mu ze ja„, ko ja }e se odr `a ti u su bo tu 19. ma ja, od 18 ~a so va do 2 ~a sa iz po no }i, po nu di }e No vo sa |a ni ma vi {e od sto sa dr `a ja na pe de set lo ka ci ja u gra du, od @e le zni~ ke sta ni ce, pre ko grad skih mu ze ja, ga le ri ja, ar hi va i kul tur nih

se na {im ve li ka ni ma li kov ne umet no sti - re kla je Светлана Mla de nov na ju ~e ra {woj kon fe ren ci ji za {tam pu. Po seb no za ni mqi va je iz lo `ba „Zbir ka sli ka dru ga pred sed ni ka”, u Ga le ri ji Ma ti ce srp ske, gde }e bi ti pred sta vqe -

Једна улазница за све програме Ula zni ce za „No} mu ze ja„ u pret pro da ji ko {ta ju 350 di na ra i mo gu se ku pi ti u grad skim po slov ni ca ma OTP ban ke, Tu ri sti~ kom in for ma tiv nom cen tru u Uli ci Mo de ne, na pro daj nim me sti ma „Kards ser vi sa„ u Tr `nom cen tru „Sad no vi Ba zar”, kao i u kwi à ra ma „La gu na„ i „Vul kan„. Ta ko |e, kar te se mo gu ku pi ti i re zer vi sa ti na in ter net stra ni ci tic kets.rs. Na dan ma ni fe sta ci je, kar te }e mo }i }e da se ku pe u Tu ri sti~ kom in for ma tiv nom cen tru, u mu ze ji ma i ga le ri ja ma, po ce ni od 400 di na ra, a za po se ti o ce mla |e od 7 i sta ri je od 70 go di na ulaz je bes pla tan. Jed na ula zni ca va ì za sve lo ka ci je, a uz sva ku se do bi ja vo di~ kroz no vo sad sku „No} mu ze ja„. De taq ne in for ma ci je mo gu se na }i na in ter net stra ni ci noc mu ze ja.rs. cen ta ra, do Pod gra |a Pe tro va ra din ske tvr |a ve. Ko or di na tor ka pro gra ma „No }i mu ze ja”, Sve tla na Mla de nov ob ja sni la je da se ovo go di {wi pro gram sa dr ìn ski ba vi ~o ve kom i we go vim pri vat nim ì vo tom, od no sno svim onim sit ni ca ma ko je ga ~i ne sre} nim. - Je dan deo pro gra ma po sve }en je po li ti ~a ri ma, ali ne wi ho vim po li ti ka ma, ve} pri vat nim ì vo ti ma i kre a tiv nom iz ra à va wu. Dru gi deo pro gra ma ba vi

na umet ni~ ka de la ko ja je vo leo i u svo jim oda ja ma ~u vao Jo sip Broz. Iz lo `ba fo to gra fi ja „Zlat ni al bum” u Mu ze ju Voj vo di ne pri ka za }e po se ti o ci ma mo du i stil ode va wa Ti ta i Jo van ke Broz. Po red ovo ga, pa `wu }e sva ka ko pri vu }i i pre mi jer na iz lo `ba „Umet nost mar gi na li je„ u Ga le ri ji „Po drum„. Re~ je o iz lo `bi ori gi nal nih cr te `a ko je su po li ti ~a ri cr ta li to kom sed ni ca skup {ti na Ju go sla vi je, Sr -

bi je i Voj vo di ne, od 1975. do 1995. go di ne. Po se ti o ci }e mo }i da vi de {ta su, iz me |u osta lih, na sed ni ca ma cr ta li Slo bo dan Mi lo {e vi}, Mi lan Ku ~an, Dra gan Ve se li nov i Zo ran Li li}. Dru ga pre mi jer na iz lo `ba „Uro{ i Vu ka - ro man sa ili pri ja teq stvo„ do la zi iz Isto rij skog ar hi va Pan ~e va i u no vom sve tlu pri ka zu je bar da na {e li kov ne umet no sti Uro {a Pre di }a. Iz lo `ba }e bi ti poсta vqe na u ogran ku Srp ske aka de mi je na u ka i umet no sti, Pla to ne um, a jav nost }e pr vi put vi de ti ori gi nal na Pre di }e va pi sma, upu }e na umet ni ci Vu ki Ve li mi ro vi}. Sli ke iz ko lek ci je Naft ne in du stri je Sr bi je iza }i }e iz de poa i kan ce la ri ja, pa }e po se ti o ci u Po slov nom cen tru NIS-a mo }i da po gle da ju de la na {ih naj zna ~aj ni jih sli ka ra, po put Mi la na Ko wo vi }a i Pe tra Lu bar de. No vi na ovo go di {we „No }i mu ze ja„ je i u~e {}e Ra dio-te le vi zi je Voj vo di ne, ko ja or ga ni zu je pro gram u Stu di ju „M”, a Pod gra |e Pe tro va ra din ske tvr |a ve po nu di }e no ve sa dr `a je. Uz obi la zak pod zem nih voj nih ga le ri ja i ate qea umet ni ka na tvr |a vi, u cr kvi sve tog Ju ra ja bi }e po sta vqe na iz lo `ba „Pe tro va ra din kroz isto ri ju pri vat nog `i vo ta”, a svo ju ra di o ni cu otvo ri }e

ПРОЈЕКЦИЈА ФИЛМОВА У МСУВ

Мозаик о непознатим јунацима историје У Кино сали Музеја савремене уметности Војводине (МСУВ), вечерас у 18 часова ће бити одржана пројекција филмова „Личне повести и приповести (филмски мозаик о непознатим јунацима историје)“, као део презентације истраживачког пројекта „Од дионизијског социјализма до предаторског капитализма“ Центра за визуелну културу Музеја савремене уметности Београда. Пет филмова који ће бити приказани настали су као тимски рад учесника филмске радионице коју је надзирао редитељ Желимир Жилник. Тема су били културни токови Србије и Југославије у последњих пола века, а циљ да се кроз праксу развије критички став према званичној историји и са њим приступи креацији филмова који се по својој форми ближи уметничком видеу. Тако су Романа Вујасиновић и Немања Бабић направили филм „Лопата је мала“, који преиспитује идеализацију друштва и мотивацију за рад кроз ударнички покрет и омладинске радне акције у Југославији за време социјализма.

Иван Тасић кроз свој филм проговара о ломљењу камена од ког се зидала слобода, трошила реч... Наслов је „Како сам остао без крила“. Приказујући судбину људи из радничког насеља Макиш које је проглашено туристичком зоном, Ивана Тодоровић креира филм „Макиш сити“. Марија Ђорђевић причом о тетоважама – „Један човек је тетовирао, два су била тетовирана, а једна цура је прежврљала тетоважу ЈНА“ – говори о повезивању на Каленић пијаци у Београду. Филм се зове „Конац, игла, мастило“. „Таштина својине“ је филм Александре Спасов и Марка Павловића, који су настојали да, пратећи приче обичних људи, растумаче однос државе према приватној својини кроз процесе колонизације, колективизације, национализације и приватизације у Београду и околини Кикинде. Аутори пројекта су Зоран Ерић и Стеван Вуковић, а у вечерашњем програму у МСУВ ће учествовати и Желимир Жилник. И. Б.

i Po kra jin ski za vod za za {ti tu spo me ni ka kul tu re. Deo pro gra ma „No }i mu ze ja” bi }e pri stu pa ~an oso ba ma sa in va li di te tom, a jed na od ta kvih iz lo `bi je tak til na iz lo `ba „Do tak ni isto ri ju” u Zbir ci stra ne umet no sti Mu ze ja gra da. Po red iz lo `bi, or ga ni zo van je i niz kon ce ra ta. Fla men ko

gru pa „La Fa mi li ja„ na stu pi }e is pred po slov ni ce OTP ban ke na Bu le va ru Mi haj la Pu pi na 6, La zar Nov kov i „Frejm or ke stra” na stu pi }e u ogran ku SA NU, a u ve li koj sa li Kul tur nog cen tra No vog Sa da биће pri re |en „Pi ja ni sti~ ki ma ra ton„ na kom }e na stu pi ti na u gled ni ji pi ja ni sti mla |e ge ne ra ci je iz

No vog Sa da i Be o gra da. Naj mla |i No vo sa |a ni u`i va }e u ve li koj iz lo `bi Le go ko ca ka u Po kra jin skom za vo du za za {ti tu pri ro de, kao i u iz lo `bi u ho lu @e le zni~ ke sta ni ce gde }e mo }i da vi de mo de le lo ko mo ti va, va go na i sta ni~ nih obje ka ta. J. Zdjelarevi}

КОНСТИТУИСАН ЖИРИ ПРЕДСТОЈЕЋЕГ СТЕРИЈИНОГ ПОЗОРЈА

Фестивал отвара Небојша Ромчевић На предстојећем Стеријином позорју, које ће се од 25. маја до 2. јуна одржати 57. пут, жири ће радити у саставу: глумац Бранислав Лечић (председник), театролошкиња и управ-

ница Хрватског народног казалишта Загреб Ана Ледерер, редитељ Јанез Пипан (Словенија), редитељка Ана Томовић и драмска списатељица Маја Пелевић.

Управник Миливоје Млађеновић и селекторка Стеријиног позорја Ксенија Радуловић, били су сложни у оцени да је жири, као што се одувек инсистира, изузетно компетентан, професионално остварен и комплетиран тако да не може бити говора о најмањем сукобу интереса при ономе што га очекује, а то је седам такмичарских представа и избор најбољих од најбољег на нашем највећем и најзначајнијем националном позоришном фестивалу. Млађеновић је истакао да ће се на њему истаћи седам застава, укључујући и ону Стеријиног позорја, а да је визуелни идентитет фестивала – кључеви у виду маказа – подсећање да је време да се нешто пресече, али без калауза. Иначе, слоган 57. Стеријиног позорја је „Наши очеви“. Беседу на отварању фестивала у Новом Саду креираће и изговорити драмски писац Небојша Ромчевић. Округле столове као место за отворен и беспоштедан говор о представама, али и позоришту уопште, водиће новокреирани тандем од ког се много оче-

кује, драматург и театролог Светислав Јованов и позоришни критичар нашег листа Игор Бурић. Жири Међународне асоцијације позоришних критичара који од прошле године бира најбољу представе уместо учесника Округлог стола критике, представљаће Уна Бауер (Хрватска), Акико Тачики (Јапан) и Иван Меденица (Србија). На јучерашњој конференцији за новинаре, претпоследњој у сусрет предстојећем фестивалу, откривено је још да ће бити много истакнутих, као и младих гостију, позоришних нада и потврђених талената, како у главном тако и у пратећем делу програма који ће углавном бити посвећен театрологији и позоришној критици. Стеријино позорје, не рачунајући Позорје младих, ове године ће имати укупно 10 представа, али знатно више извођења јер доста представа креирано је за мањи број публике, те ће оне бити извођене више пута, баш као и представа „Отац на службеном путу“ Атељеа 212, која ће 25.маја отворити фестивал. И. Б.

„ВИВИСЕКТ” У КЦНС – ВИКЕНД ЉУДСКИХ ПРАВА

НА ФЕСТИВАЛУ ДОКУМЕНТАРНОГ ФИЛМА БЕЛДОКС

Филмска ретроспектива

Награде за Кечу, Чавића, Шапоњу...

Фестивал о људским правима, „Вивисект“, одржаће се од данас до недеље у Културном центру Новог Сада. Програм је замишљен као ретроспектива филмова и фотографија из фестивалског програма од 2004. до 2011. „Вивисект“ је фестивал који развија годишњи образовни и уметнички форум за презентације и дискусије на тему људских права кроз медиј документарног филма и фотографије. Фестивал је конципиран тако да подстиче на критичко размишљање, као и да се на једном месту презентују различити ауторски погледи. Поред нових издања фестивала у Новом Саду, „Вивисект“ је организовао путујуће програме у 30 градова и

реализовао сарадњу са 20 фестивала у земљи и иностранству. Током својеврсног викенда људских права у КЦНС, који је сарадник Фестивала „Вивисект“, публику очекују филмске пројекције у два термина – од 19 и од 20 часова, а изабрани наслови су: „Лепа дијана“ Бориса Митића, „Плавооки“ Бертрама Верхага, „Моја кћерка терориста“ Беате Аместад, „Че Гевара: тело и легенда“ Рафаеле Брунети и Стефана Мисиа, „Малолетни деликвенти“ Леслија Нила, „Песме рата“ Тристана Читрошека. Изложбом фотографија, Манца Јуван представиће своје „Људе са маргине“. Улаз је бесплатан. И. Б.

ПЕТ НАГРАДА ПРЕДСТАВИ ЈДП НА ФЕСТИВАЛУ МАЛИХ СЦЕНА У РИЈЕЦИ

Тријумф „Елијахове столице” Стручни жири 19. Међународног фестивала малих сцена у Ријеци доделио је представи Југословенског драмског позоришта - „Елијахова столица„, у режији Бориса Лијешевића пет награда. Жири у саставу: редитељка из Загреба Сњежана Бановић, драмска уметница из Београда Душанка Стојановић Глид и драмски писац из Ријеке Дамир Орлић, доделио је Лијешевићу награду „Анђелко Штимац„ за најбољу режију.

Глумачке награде „Вељко Маричић„ припале су Маји Изетбеговић и Светозару Цветковићу. Изетбеговићева је награду за улогу Алме Филиповић добила у категорији најбоље младе глумице, док је Цветковић, за улогу Рихарда Рихтера, награђен у категорији за најбољу мушку улогу. Иста награда равноправно је додељена и Јернеју Шугману. Награду „Вељко Маричић„ за најбољу драматургију добио је Дарко Лукић. Са просечном оценом 4,72 представа „Елијахова столица„ добитник је награ-

де публике „Далибор Форетић„. Фестивал малих сцена, који је ове године трајао од 3. до 9. маја, покренут је 1994. као Хрватски фестивал малих сцена да би 1999. добио међународни карактер. Реч је о једном од најпрестижнијих позоришних догађаја у региону. Представа „Елијахова столица„, настала на основу истоименог романа Игора Штикса, освојила је Гран при „Мира Траиловић„ на 45. Битефу, а Цветковић је добио и награду „Милош Жутић„ Удружења драмских уметника Србије.

Награду за најбољи српски документарни филм на 5. Белдоксу равноправно деле Срђан Кеча за „Писмо оцу„ и Душан Чавић и Душан Шапоња за филм „Биба струја„, одлучио је фестивалски жири. Свечаним проглашењем и уручењем награда, као и пројекцијом америчког филма о Марини Абрамовић, ван конкуренције, у Сава центру је завршен 5. међународни фестивал документарног филма Белдокс.Многобројну публику поздравио је члан савета фестивала редитељ Дарко Лунгулов, затим је прочитано писмо редитеља Метјуа Ејкерса, који је изразио жаљење што он и Марина Арбамовић нису могли да дођу на београдску премијеру, али се гледаоцима обратио брат уметнице Велимир Абрамовић. „Ово је филм ослобођења једног човека, жене која је раскрстила са свим из чега је потекла, патријархалном породицом, ликовном академијом и пошла другим путем. Она је прешла у позицију свести, духовног света, у којем уметник еманира чисту идеју„, рекао је Абрамовић. У стручном жирију за категорију српског такмичарског програма би-

ли су редитељи Младен Ђорђевић, Дејан Зечевић и Иван Мандић. Посебно признање они су доделили филмовима „Лице револуције„ Владимира Миловановића и „С Фиделом до краја„ Горана Радовановића. Своја признања доделила су и два домаћа удружења новинара и критичара и жири филмских радника. Жири Фипресци Србија за најбољи филм Белдокса прогласио је остварење из ревијалног програма - „Пећину заборављених снова„ немачког редитеља Вернера Херцога, у америчкој продукцији, а за најбољи филм међународног такмичарског програма мексичко остварење „Најмање место на свету„ ауторке Татјане Хуеза. Чланови тог жирија су Саша Радојевић, Андреј Клемечић и Радмила Ђурица. Мексички документарац добио је и награду за најбоље снимљен филм, од жирија у саставу: директор фотографије Ђорђе Николић, Владислав Лашић и Предраг Поповић.

Жири Огранка Фипресци Србија доделио је награду за најбољи филм документарцу „Писмо оцу„ редитеља Кече. Чланови су Маја Волк, Драган Јовићевић и Марина Ђурашковић. У две такмичарске селекције, од 4. маја, учествовало је осам домаћих и 10 иностраних документараца, а укупно је приказано 29 филмова.

svet

petak11.maj2012.

PRO NA \E NA OLU PI NA PUT NI^ KOG AVI O NA „SU HOJ”

Poginulo svih 50 putnika i ~lanova posade YAKARTA: Osta ci ru skog put ni~ kog avi o na „su hoj su per xet 100”, ko ji je ne stao to kom prob nog le ta iz nad Za pad ne Ja ve u In do ne zi ji, ju ~e su pro na |e ni. Svih 50 put ni ka i ~la no va po sa de je na stra da lo. Is po sta vi lo se da je avion uda rio u li ti cu pla ni ne Sa lak na za pad nom de lu in do ne àn skog ostr va Ja va. Spa si o ci su pro na {li ne ko li ko te la stra da lih put ni ka u bli zi ni olu pi ne avi o na, ja vi le su in do ne àn ske vla sti. „Pi lot he li kop te ra pri me tio je iz va zdu ha olu pi nu i lo go ‘su ho ja’”, re kao je na kon fe ren ci ji za no vi na re zva ni~ nik Na ci o nal ne spa si la~ ke agen ci je „Dar jat mo„, na vo de }i da je olu pi na pro na |e na na lo ka ci ji na ko joj su iz gu bi li kon takt sa le te li com, ne da le ko od pla ni ne Sa lak vi so ke 2.200 me ta ra. Olu pi na je pro na |e na na nad mor skoj vi si ni od 1.800 me ta ra, na pa di ni vul ka na, na veo je pot pu kov nik Mu hlis, ko ji nad zi re ope ra ci ju spa sa va wa. Pret po sta vqa se da je uzrok pa da le te li ce lo {e vre me. U avi o nu, ko ji je ne stao sa ekra na ra da ra po sle sa mo 21. mi nu ta le ta, bi lo je 47 qu di, pred stav ni ka ru ske kom pa ni je „Su hoj”, in do ne àn skih avio-kom pa ni ja, no vi na ra i ru skih di plo ma ta. Na ci o nal ne agen ci je za po tra gu ob ja vi la je da je kon takt

Koban prvi let ruskog aviona

sa „su ho jem su per xet 100” pre ki nut ka da je bio iz nad Za pad ne Ja ve, ne da le ko od pla ni ne Sa lak. Po sled wa po ru ka po sa de bi la je zah tev za odo bre we kon tro le le ta da se avion spu sti sa 3.000 na 1.800 me ta ra, {to je ni è od pla ni ne ko joj se avion ta da pri bli à vao. Kon tro la ni je do bi la ob ja {we ne po sa de za {to to tra ì. Vre me je ta da bi lo obla~ no, sa sit nom ki {om, a ka sni je se po gor {a lo. „Su hoj” je po le teo sa aero dro ma u Xa kar ti i tre ba lo je da se, po sle de mon stra ci o nog le ta za

po ten ci jal ne kup ce, vra ti za oko 50 mi nu ta. Avion „su hoj su per xet 100”, ka pa ci te ta od 68 do 103 put ni ka raz vi jen je u sa rad wi sa „Bo in gom” i ita li jan skom „Fin me ka ni kom”. „Su hoj” ve} ima 170 po rux bi na za „su per xet 100” i pla ni ra da pro iz ve de hi qa du le te li ca uglav nom za ino stra no tr `i {te. ^i ni se, me |u tim, da su „su per xet” od po ~et ka pra ti li pro ble mi zbog bez bed no snih pro pu sta, na vo di „Wu jork tajms”. Pr vi ova kav avion ko ji je pro {le go di ne u{ao u ko mer ci -

jal nu upo tre bu mo rao je od mah da bu de pri ze mqen zbog pro pu sta u do pre ma wu sve èg va zdu ha u ka bi nu. Ka da je kom pa ni ja „Su hoj” za po ~e la we go vu pro iz vod wu, ru ska te le vi zij ska sta ni ca NTV iz ve sti la je da 70 in è we ra ko ji ra de u fa bri ci na iz ra di „su per xe ta”, ima la `ne in è wer ske di plo me do ko jih su do {li za hva qu ju }i ko rup ci ji na lo kal nom teh ni~ kom fa kul te tu. „Su hoj” je, me |u tim, uve ra vao da ti rad ni ci ni su di rekt no ukqu ~e ni u pro iz vod wu avi o na. Za bri nu tost avio-kom pa ni ja iza zvao je i po da tak da su go to vi avi o ni bi li te ì dve to ne ne go {to su iz no si le pr vo bit ne pro ce ne ko je su im pred sta vqe ne na osno vu in è wer skih pla no va, a to je zna ~i lo da avion tro {i vi {e go ri va, zbog ~e ga je za wih bio ma we atrak ti van. Avion je, u fe bru a ru ove go di ne, do bio ser ti fi kat Evrop ske agen ci je za va zdu ho plov nu bez bed nost, ~i me je otvo ren put za we go vo ko mer ci jal no ko ri {}e we u Evro pi. Pre ove ne sre }e, avion je bio na pro mo tiv noj tur ne ji po cen tral noj i ju go i sto~ noj Azi ji i le teo je u Ka zah sta nu, Pa ki sta nu i Mjan ma ru. Bi lo je pla ni ra no da iz In do ne zi je od le ti u La os i Vi jet nam.

DVE SNA @NE EKS PLO ZI JE U DA MA SKU

Uspe{no testirawe rakete

Najmawe 55 qudi smrtno stradalo

ISLAMABAD: Pa ki stan je uspe {no te sti rao ra ke tu krat kog do me ta ko ja mo `e da no si nu kle ar nu gla vu, sa op {ti la je ju ~e voj ska. U sa op {te wu je na ve de no da je pro jek til „Hatf III Ga zna vi”, do me ta 290 ki lo me ta ra, lan si ran ju ~e uju tro, ~i me je za vr {e na go di {wa voj na ve `ba stra te {kih voj nih sna ga. To je dru ga pro ba ove vr ste ko ju je Pa ki stan iz veo u po sled we dve sed mi ce, pre neo je AP. Pa ki stan je 25. apri la lan si rao ra ke tu sred weg do me ta, po sle sli~ nog ra ket nog te sta ko ji je iz ve la In di ja. Pa ki stan ska voj ska re dov no iz vo di pro be ra ke ta do ma }e pro iz vod we. Me |u na rod na za jed ni ca s pa `wim pra ti pa ki stan ski pro gram na o ru `a wa po {to je ta ze mqa od 1947. go di ne vo di la tri ra ta pro tiv su sed ne In di je. Obe ze mqe su nu kle ar ne si le.

DAMASK: Kr vo pro li }u u Si ri ji ne na zi re se kraj. U dve sna `ne eks plo zi je ko je su po tre sle Da mask po gi nu lo je naj ma we 55, a po vre |e no 372 oso be, ja vqa si rij ska dr àv na te le vi zi ja. U eks plo zi ja ma je te {ko o{te }e na zgra da voj ne oba ve {taj ne slu `be, a na uli ca ma se mo gu vi de ti krv i osta ci qud skih te la. No vi nar Aso {i ej ted pre sa na me stu do ga |a ja Meta je bila obave{tajna slu`ba iz ve stio je da vo zi la hit ne po Ogro man kra ter mo è se pri me mo }i po ku {a va ju da stig nu do ti ti na me stu eks plo zi ja. U ~e `r ta va u ~e tvr ti Ka zaz. tvr ti Da ma ska ko ja je bi la me ta Eks plo zi je su se do go di le u na pa da na la zi se kom pleks zgra 7.50 po lo kal nom vre me nu ka da da voj ne oba ve {taj ne slu `be, ve }i na za po sle nih do la zi na po - ukqu ~u ju }i i Ge ne ral {tab za sao. Pr va eks plo zi ja o~i gled no pro tiv te ro ri sti~ ke ope ra ci je. je po slu ì la da pri vu ~e qu de, Iako je cen tar Da ma ska pod po {to je ubr zo usle di la dru ga, kon tro lom sna ga ver nih pred sed mno go ve }a, ja vio je Bi-Bi-Si. ni ku Ba {a ru el Asa du, u we mu se

do go di lo ne ko li ko bom ba {kih na pa da, ~i ja su me ta bi le zgra de i kon vo ji sna ga bez bed no sti. U Si ri ji se tre nut no na la zi 11 po sma tra ~a ko ji nad gle da ju po {to va we pri mir ja. Me |u na rod na di plo ma ti ja za sa da ne uspe va da okon ~a kr vo pro li }e, a Uje di we ne na ci ja is kqu ~i le su mo gu} nost voj ne in ter ven ci je sli~ ne onoj ko jom je sa vla sti zba ~en li bij ski li der Mo a mer el Ga da fi. Bom ba po kraj pu ta u sre du je eks plo di ra la ne ko li ko se kun di na kon pro la ska kon vo ja u ko jem se na la zio vo |a po sma tra~ kog ti ma UN Ro bert Mud, {to ilu stru je ne iz ve snost me |u na rod nog pla na za okon ~a we kri ze u toj ze mqi.

dnevnik

FRANCUSKA

Oland i zvani~no progla{en predsednikom PARIZ: So ci ja li sta Fran soa Oland zva ni~ no je ju ~e pro gla {en za pred sed ni ka Fran cu ske po {to je, pre ma ko na~ nim re zul ta ti ma gla sa wa, osvo jio 51,6 od sto gla so va. „Ustav ni sa vet pro gla {a va Fran soa Olan da pred sed ni kom Fran cu ske Re pu bli ke. We gov man dat }e tra ja ti pet go di na, u skla du sa Usta vom, i po ~e }e naj ka sni je 15. ma ja u po no}”, iz ja vio je pred sed nik Ustav nog sa ve ta @an-Luj De bre. De bre je sa op {tio ko na~ ne re zul ta te dru gog kru ga Fransoa Oland pred sed ni~ kih iz bo ra, odr `a nih go vo re no da }e Sar ko zi pre da ti 6. ma ja, pre ma ko ji ma je Oland vlast Olan du 15. ma ja, pre neo je osvo jio 51,6 od sto gla so va, a od la AFP. ze }i pred sed nik Ni ko la Sar ko zi Pre mi jer Fran cu ske Fran soa 48,4 od sto. To zna ~i da je za so ci Fi jon pod neo je ostav ku, a we go va ja li sti~ kog kan di da ta gla sa lo vla da iz vr {a va }e du `no sti do 18.000.668 Fran cu za, a za li de ra sle de }eg utor ka, ka da }e na du de sni ~ar ske Uni je za na rod ni po `nost stu pi ti no vi pred sed nik kret 16.860.685 oso ba. Ra ni je je do - Fran cu ske

NEMA^KA

Merkel: Rast na kredit produbquje krizu BERLIN: Ne ma~ ka sta gu da su sma we we du kan ce lar ka An ge la ga i pod sti caj pri vred Mer kel ju ~e je od ba ci nog ra sta „dva stu ba” la pred lo ge opo zi ci je u evrop ske po li ti ke, a ne Ne ma~ koj, kao i ne kih dva pu ta od ko jih se mo evrop skih ze ma qa, za ra iza bra ti je dan. uvo |e we me ra pod sti ca „Rast pu tem struk ja eko nom skog ra sta ko tur nih re for mi je ra je bi se ba zi ra le na no zu man, va àn i neo p ho vom za du ì va wu, upo zo dan. Rast na osno vu za riv {i u ne ma~ kom par du ì va wa }e nas opet la men tu da bi „rast na gur nu ti na po ~e tak kre dit” sa mo gur nuo Angela Merkel kri ze, pa za to to ne bi Evro pu jo{ du bqe u kri zu. smo tre ba li i ne }e mo da ra di mo”, Od po be de so ci ja li sti~ kog kan - is ta kla je Mer ke lo va. Ohra bre na di da ta Fran soa Olan da na iz bo - Olan do vom po be dom na iz bo ri ma ri ma za pred sed ni ka Fran cu ske u u ne de qu, ne ma~ ka opo zi ci ja le ne de qu, Mer ke lo va je iz lo è na vog cen tra je ape lo va la da „spo pri ti sku da po pu sti u ve zi me ra ra zum o ra stu” u Evro pi bu de pri {ted we ko je je ona, kao li der naj - do dat fi skal nom spo ra zu mu za ve }e evrop ske pri vre de, pre pi sa - bu dèt sku di sci pli nu, na ko jem la kao lek za du `ni~ ku kri zu u je in si sti ra la Ne ma~ ka, i ko ji je evro zo ni, pre neo je Roj ters. pot pi sa lo 25 ~la ni ca EU, ali tek Kan ce lar ka je, me |u tim, osta la tre ba da bu de zva ni~ no ra ti fi po sto ja na u svo jim sta vo vi ma i po - ko van u par la men ti ma mno gih od ru ~i la da nas u go vo ru u do wem do - tih ze ma qa. mu ne ma~ kog par la men ta - Bun de (Ta njug)

[trajk zbog reforme penzija LONDON: Ne ko li ko de se ti na hi qa da za po sle nih u bri tan skom jav nom sek to ru ju ~e je {traj ko va lo u znak pro te sta zbog na me re vla de da spro ve de re for mu pen zi o nog si ste ma. Li de ri sin di ka ta su na ja vi li da }e pro tiv kon tro verz nih re for mi de mon stri ra ti oko 400.000 za po sle nih u dr `av noj ad mi ni stra ci ji, ca ri ni, za tvo ri ma, po li ci ji i dru gim slu `ba ma, pre no se agen ci je. Dr `av ni se kre tar bri tan ske vla de Fren sis Mod iz ja vio je da {traj ka ~i ne }e ni {ta po sti }i za to {to ne }e bi ti po kre nu ta no va de ba ta o pen zi o nom si ste mu. Ovo je tre }i {trajk u Ve li koj Bri ta ni ji u po sled wih {est me se ci zbog re for me pen zi ja.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI BA RAK OBA MA „Po sle du gog raz mi {qa wa, do {ao sam do za kqu~ ka da je vr lo va `no da jav no po dr `im bra ko ve ho mo sek su a la ca”, re kao je pred sed nik SAD Ba rak Oba ma u te le vi zi ji skom in ter vjuu te le vi zi ji Ej-Bi-Si, na kon {to je upi tan za mi {qe we o pi ta wu bra ko va ho mo sek su a la ca. Re pu bli ka nac Mit Rom ni je, za raz li ku od Oba me, pro tiv nik tih bra ko va i za stup nik je po li ti ke da se oni ame ri~ kim usta vom za bra ne.

ABU KA TA DA Evrop ski sud za qud ska pra va od bio je `al bu ra di kalng sve {te ni ka Abu Ka ta da, op tu `e nog da je pro po ve di ma uti cao na jed nog od ot mi ~a ra avi o na u na pa di ma na Wu jork i Va {ing ton Sud je, od bio we gov zah tev i ta ko omo gu }io vla sti ma Ve li ke Bri ta ni je da ga iz ru ~e Jor da nu po sle de se to go di {weg ve }a wa o we go voj sud bi ni.

ME DLEN OL BRAJT Ad mi ni stra ci ja pred sed ni ka Ba ra ka Oba me do bro na stu pa u ve zi sa kri zom u Si ri ji, a u ce lom slu ~a ju je ve o ma va `an i di plo mat ski aspekt od no sa s Ru si jom, iz ja vi la je ju ~e ne ka da {wa ame ri~ ka dr `av na se kre tar ka Me dlen Ol brajt. „Ne sme da do |e do jed no stra ne ak ci je u Si ri ji, i za sa da ima mo vi {e op ci ja sa sank ci ja ma”, re kla je Ol braj to va.

Ar gen ti nci me wa ju pol o tro {ku dr `a ve BU E N OS AJ R ES: Gra | a n i Ar gen ti ne ko ji `e le ope ra ci ju pro me ne po la ili hor mon sku te ra pi ju mo }i }e to da ostva re u okvi ru si ste ma jav ne zdrav stve ne za {ti te za hva qu ju }i upra vo usvo je nom za ko nu

Pred sed ni ca Kri sti na Kir { ner je na ja vi la po dr {ku za ko nu i o~e ku je se da }e ga usko ro pot pi sa ti. Ona je ~e sto go vo ri la da je po no sna {to je Ar gen ti na po sta la pr va la ti no a me ri~ ka ze mqa ko ja je le -

Pu no let ni gra |a ni }e sa da mo }i zva ni~ no da pro me ne svoj pol, iz gled i ime, bez odo bre wa dok to ra ili su di je i bez pret hod no spro ve de nih fi zi~ kih pro me na o rod nom iden ti te tu. Ovaj za kon da je qu di ma pra vo da sa mi na ve du svoj pol u re gi stru gra |a na ako wi ho ve fi zi~ ke ka rak t e r i s ti k e ne od g o v a r a j u ono m e ka k o se oni ose } a j u, pre n o s i AP. Se n a t o r i su usvo ji li za kon o rod nim pra vi ma sa 55 gla so va „za”, ni jed nim pro tiv, i jed nim uz dr `a nim, a ne ko li ko wih se pro gla si lo od sut ni ma sa sed ni ce.

ga li zo va la gej bra ko ve pre dve go di ne. Pu no let ni gra |a ni }e sa da mo }i zva ni~ no da pro me ne svoj pol, iz gled i ime bez odo bre wa dok to ra ili su di je - i bez pret h od n o spro v e d e n ih fi zi~ kih pro me na. Dru g e la t i n o a m e r i~ k e ze mqe su usvo ji le za ko ne o rod nim pra vi ma, ali ar gen tin ski za kon pred wa ~i po olak {i ca -

Buenos Ajres

ma ko j e ga r an t u j e, re k li su pred s tav n i c i ho m o s ek s u a l n e za jed ni ce Ar gen ti ne, dok su

ne ki se na to ri to kom de ba te is ta kli da je re~ o qud skim pra vi ma - o pra vu na sre }u.

balkan / oglasi

dnevnik

NA KON IZ BO RA ODR @A NIH U NE DE QU

Gr~ ka vla da, tre }i po ku {aj ATI NA: Lider gr~kih socijalista Evangelos Venizelos dobio je ju~e mandat od predsednika Gr~ke Karolosa Papuqasa da formira vladu, posle nedeqnih parlamentarnih izbora na kojima niko nije osvojio dovoqno glasova da samostalno formira kabinet. Venizelos za postizawe dogovora o vladi ima tri dana. On je tre}i strana~ki lider koji }e poku{ati da formira koalicionu vladu. Pre wega vladu su poku{ali da oforme Antonis Samaras, ~ija je konzervativna Nova demokratija Evan ge los Ve ni ze los osvojila najvi{e glasova, i Aleksis Cipras, lider drugoplasirane Analiti~ari ukazuju da su zbog zalagawa za mere {tedwe, Radikalne levi~arske koalicije, svi iz gle di da man dat ne }e tako i zbog optu`bi za korupali nisu uspeli, navode agencije. uspe{no iskoristiti ni PA- ciju. Cipras tra`i Ogor~eni zbog meukidawe ili zamrPo sle dva ne u spe {na po ku {a ja za for mi ra we ra {tedwe koje je zavawe jednog dela vlast donela kako bi vla da ju }e ko a li ci je, gr~ ki pred sed nik uvedenih mera udovoqila stranim Ka r o l os Pa p u q as man d at za sa s tav no v e vla d e {tedwe. I Venizekreditorima i sprelos i Samaras, me- po ve rio li de ru PA SOK-a Evan ge lo su Ve ni ze lo su ~ila bankrot, Grci su |utim, smatraju da na izborima u nedequ je to neprihvatqivo. SOK, koji je dugo dominirao na kaznili Novu demokratiju i PAAko ne bude postignut dogovor, gr~koj politi~koj sceni, a sada SOK, koje sada vi{e ne mogu same bi}e raspisani novi izbori. je izuzetno nepopularan kako da formiraju vladu.

makedonija

An |eo sle teo u cen tar Sko pqa SKO PQE: Radovi na preure|ewu Skopqa pretvaraju park „@ena borac”, jedinu zelenu oazu u centru grada, u izlo`beni prostor u kome su, pored skulptura Prometeja i Kire Gligorova, mesto dobila i ~etiri zlatna kowa, sli~na onima sa Brandenbur{ke kapije u Berlinu. Na obelisku, iza zlatnih kowa, postavqena je `enska figura an|ela, visoka pet metara, pi{e portal „Plusinfo.mk”. Gra|ani su uglavnom ravnodu{ni prema preure|ewu centra grada. Uvereni su da novi spomenik gu{i duh i identitet metropole, ali i da je bitka sa novim izgledom prestonice ve} izgubqena. Arhitekta Sne`ana Domazetovska, iz „Prve Arhi brigade”, koja okupqa stru~wake i gra|ane,

Uz an |e la idu i ~e ti ri zlat na ko wa

ka`e da je sada kasno da se bilo {ta promeni. Prema wenim re~ima, {anse za to su postojale pre dve ili tri godine, kada su studen-

ti reagovali na uni{tavawe centra grada. „Spomenici su sme{teni u jedan prostor da mu daju zna~ewe. Ali, kada se toliko spomenika nare|a jedan do drugog, oni ne funkcioni{u u javnom prostoru, ve} kao izlo`ba koja bi mogla bilo gde da se postavi. Ne mora da uzurpira va`nu centralnu zelenu povr{inu”, ka`e Domazetovska. Po wenim re~ima, time {to se monumentalni spomeni~ki kompleks pravi kao spoj elemenata koji su ve} vi|eni, verovatno se `eli pokazati da je Skopqe evropski grad. „Ja sam to ose}ala i pre nego {to su svi ti spomenici postavqeni. Pitawe je da li samo fasade i spomenici ~ine evropske gradove lepima i prijatnim, ili je to ne{to drugo”, isti~e Domazetovska.

ukratko Za {ti }e ni sve dok SKO PQE: Makedonski list „Fokus” pi{e da je Haki Haziri, koji je tra`io da bude za{ti}eni svedok u vezi petostrukog ubistva kod Smiqkovskog jezera, bio {ofer ubicama. Poziovaju}i se na izvore iz istrage, „Fokus” prenosi detaqe iskaza koji je Haziri dao pred istra`nim organima gde je rekao da je vozio po~inioce ubistva ali da nije znao {ta spremaju. U iskazu je rekao da su mu oni ro|aci, a jedan od wih, koji je organizovao bekstvo na Kosovo, je wegov stric. Haziri, (28) iz skopskog naseqa [uto Orizari, u istrazi je, kako pi{e „Fokus”, detaqno opisao rutu po kojoj se auto kretao, ali da je saznao da su oni planirali ubistvo tek kada su stavili fantomke i izvadili oru`je. Haziri je jo{ rekao da su ubice nakon zlo~ina oti{le u kumanovska sela gde su ostavili auto, a zatim pomo}u wegovog strica oti{li na Kosovo. On je jo{ rekao da je nakon ovog de{avawa oslabio 28 kilograma zbog gri`e savesti. Haziri protiv koga je podneta krivi~na prijava za terorizam, nalazi se u 30-dnevnom pritvoru.

Sukob demonstranata i policije QUBQANA: Grupa od oko 30 pripadnika „Pokreta 150” sukobila se ju~e sa policijom za vreme protesta zbog mera {tedwe o kojima raspravqa parlament, a do incidenta je do{lo kada je policija spre~ila demonstrante da blokiraju ulaz u zgradu parlamenta. Demonstranti su blokirawem ulaza hteli da izraze „apsolutno neslagawe sa merama {tedwe, tiranijom duga i krizom diktature”. Oni su posle sukoba sa policijom pre{li na trg preko puta parlamenta da tamo odr`e skup, navodi STA. „Pokret 150”, koji je slovena~ka verzija globalnog pokreta „Okupiraj”, smatra da su mere {tedwe nepravedne i da ih politi~ari koriste kao sredstvo za uni{tewe solidarnosti i konsolidaciju vi{edecenijske privatizacije.

Uz pripadnike Pokreta, protiv mera {tedwe demonstriraju i studenti Qubqanske akademije za pozori{te, radio, film i televiziju. Oni protest izra`avaju ~itawem romana slovena~kog pisca Ivana Cankara ispred zgrade parlamenta.

Lu pa li u {er pe POD GO RI CA: Aktivisti nevladine organizacije Mre`a za afirmaciju nevladinog sektora ometala je ju~e , lupawem u {erpe i duvawem u pi{taqke sednicu Vlade Crne Gore. Grupa je do{la pred zgradu Vlade, gde se odr`ava wena redovna sednica. Aktivisti su doneli transparent na kome je pisalo „Jo{ pet dana. Luk{i}u, pakuj se”, ~ime su premijera podsetili na svoj zahtev sa protesta 5. maja da do 15. maja treba da odnese ostavku. Ako Luk{i} to ne u~ini, poru~ili su organizatori protesta, oni }e 15. maja organizovati novi protestni skup. Luk{i} je ranije poru~io da ne}e podneti ostavku, a organizatore protesta je pitao {ta je alternativa sada{woj vlasti. Rukovodstvo MANS-a je ranije poru~ilo da }e protestovati „dawu i no}u”, dok sada{wa crnogorska vlada ne podnese ostavku jer, kako ocewuju organizatori protesta, nije sposobna da se nosi sa posledicama ekonomsko-socijalne krize.

Po sla ni ci sma wi li pla te SA RA JE VO: Poslani~ki klubovi u parlamentu BiH postigli dogovor da se smawe plate svim buxetskim korisnicima, ali i poslanicima. Ovo je potrebno tim pre {to mi kao parlamentarci treba da dignemo ruku da se smawe plate ostalim bud`etskim korisnicima”, rekao je novinarima poslanik Srpske demokratske stranke Mladen Bosi}. Ministar finansija i trezora BiH Nikola [piri} objasnio je da }e plate biti smawene za 4,5 odsto, dodaju}i da tog smawewa ne}e biti jedino za one ~ija je plata mawa od 500 maraka (oko 250 evra).

petak11.maj2012.

OdMOR

petak11.maj2012.

c m y

dnevnik

ДЕСТИНАЦИЈЕ ЗА ИДИЛИЧАН ОДМОР

Сеоски туризам на европски начин

ЕКО-АКЦИЈА BECK’S-а И ФЕСТИВАЛА „GREEN LOVE” НА НОВОСАДСКОМ ШТРАНДУ

Радионице уз добру забаву

транд, новосадска градска плажа ће у недељу, 13. маја, од 17 сати, бити домаћин еко-акције Бекса и фестивала „Green Love”, са циљем да промовише еколошку одговорност појединаца и шире јавности у Новом Саду. У оквиру фестивала биће организоване бесплатне радионице за све посетиоце на градској плажи

извођача, тако и крајњих конзумената. Уз сјајну атмосферу и непрестано уживање у доброј музици, програм ће почети у 17 часова, док ће окупљени учесници и волонтери већ од 17.30 почети да праве ”Бекс споменик”, када ће отпочети и друге мање радионице. Посетиоци ове манифестације ће имати прилику и да освоје вредне награ-

„Дневник” и „Green Love” деле карте „Green Love”, „Beck’sperience” и „Дневник” додељују пет пута по две карте за наступ диџејева Умека и Белтека на Спенсу, за првих пет читалаца који се данас од 11 до 11.15 сати јаве на телефон редакције 021/4806821. Штранд. Радионица је едукативно-креативног карактера и подразумева прикупљање амбалаже Бекс (Beck’s) производа, који ће се користити као рециклажни материјал за изградњу ”Бекс споменика природи”. Поред ове забавне акције, на креативним радионицама ће се правити и други производи од рециклажног материјала, као што су новчаници, брошеви, накит… На тај начин ће се јавности проследити информација о значају еколошке одговорности, како великих про-

де. Свако ко донесе 10 празних Бекс флаша или лименки осваја позивницу за Green Love, а уколико попуне анкету о еколошкој информисати, у 19 ће путем извлачења бити одабрано пет добитника, који ће добити карте за Green Love фестивал, мајице или ДВД. Сви су добродошли и позвани на овај тематски догађај који ће бити идеална увертира за предстојеће гостовање ДЈ Умека и ДЈ Белтека на „Beck’sperience - Green Love” фестивалу, који се одржава у малој сали Спенса, 19. маја.

Охрид очекује већи број туриста

ио је бисер бивше Југославије а и данас га највише посећују туристи из Србије, Словеније и Црне Горе. Како би повећали приходе хотелијери су ове сезоне додатно спустили цене смештаја,

рце је тамо где је дом, а хотел, односно хотелска соба у којој боравите, дефинитивно је место на којем треба максимално да користите главу. Сврха текста објављеног на страницама indenpendenttraveler.com није да се туристима и путницима утера страх у кости, него да се гости хотела упозоре на опасности које вребају. Наизглед ситне превенције могу спречити катастрофу која би могла покварити ваше путовање. У наставку доносимо топ пет ствари које никада не би требало да радите док боравите у хотелу у некој страној земљи – за ваше добро.

Не наслањајте се на прозоре У последње време многи упозоравају на слабу сигурност прозора у хотелским собама. У јуну је једна двогодишња девојчица пала кроз прозор хотела у Хинклију у Минесоти. Преживела је, али је у болницу превезена у кри-

роведете ли неко време у овим предивним селима, схватићете да реч „шармантно„ није само придев већ начин живота. Једноставна лепота камених кућица, природне лепоте и питорескни пејзажи обориће вас с ногу. На страници foxnews.com саставили су листу најпиторескнијих села на свету, а ми вам овом приликом представљамо нека од њих која се исплати посетити ако жудите за идиличним одмором.

Билбури, Енглеска Камене кућице из 14. века које се налазе уз Арлингтон Роуд у Билбурију најфотогафисаније су у овом живописном селу које је писац Вилијам Морис описао као најлепше село у Енглеској. Билбури је смештен на реци Колн у брдовитом западно-средишњем делу Енглеске.

ним апартманима, Венген је швајцарско село из снова које изгледа као из Хајдиних пустоловина. Чињеница да су аутомобили у селу забрањени, додатно доприноси његовом шарму. Село је већ дуго популарно алпско туристичко средиште. Исплати се посетити га.

Езе, Француска Медитерански шмек, средњовеном дестинацијом на француској ривијери. Довољно разлога за посету?

Чешки Крумлов, Чешка

Савока, Италија

Налази се на реци Влтави, а саграђено је око дворца из 13. века с готским, ренесансним и барокним елементима. Изванредан пример малог средњовековног села чија је грађевинска баштина остала нетакнута. Због то-

Историјско сицилијанско село Савока смештено је на брду између градова Месина и Таормина на источној обали. Посетиоци овог живописног села ће остати одушевљени оним што се нуди ако су у потрази за идиличним и предивним малим местом.

Венген, Швајцарска Захваљујући локацији у Алпама и традиционалним дрве-

а цену формира квалитет услуге и поглед на језеро. Ове године се Охрид рекламира и у Европским земљама па се надају повећаном броју туриста. Чувени охридски бисери мање се купују због економске кризе али су и даље омиљени сувенир уз који иде и животна гаранција, а данас се само још две породице у Охриду баве овим занатом. Биљанини извори су место које не би требало да пропустите, а легенда каже да су ту сахрањени цар Самуило и Биљана и уколико попијете воду са овог извора, сигурно ћете се заљубити.

ковни шарм, задивљујући поглед и близина Нице, учинили су ово место на литици популар-

Опасности које вребају у хотелима тичном стању. Исте седмице, хотел W у Остину затворен је на неколико дана након што је

с њега отпало неколико стаклених стена с балкона. Повређено је четворо људи. У

другом инциденту истог хотела две жене су пале кроз прозор хотелске собе, а једна од њих је погинула. Можда вам ово није довољно уверљиво, али аутор текста написао је да је у Гугл претраживач уписао „падови с хотелских прозора” и да се појавило довољно резултата за упозорење – не наслањајте се на прозоре у хотелским собама.

Клоните се мини-барова За аутора текста мини-бар спада у исту категорију као и прекривач за кревет у хотелу – постоји,

ту је надохват руке, али нема шансе да ћу га икада користити. Но, многи дођу у искушење да завире и виде шта се све крије у том малом фрижидеру поред кревета. Не наседајте, чоколадица од четири долара или нешто пуно скупље зачас ће се наћи на вашем рачуну. Непотребно.

Избегавајте да пијете из стаклене чаше Хотел је легло микроорганизама које за собом остављају путници, гости хотела. Даљински, прекидачи за светло, прекривач за кревет, све то пуно је разних бактерија које не желите у својој близини и опсесивни путници их избегавају. Али том попису треба додати још једну ствар око које су опрезни чак и они мање захтевни гости – стаклену чашу. Ипак, њу дотичете уснама. Постоје закони који кажу да се те чаше морају дезинфикова-

га је историјско средиште места 1992. године уписано на Унесков попис места светске баштине у Европи. ти, но не можете бити сигурни да особље хотела то заиста ради. Најбоље је или не користити чашу или је неколико минута испрати под врућом водом. Што је сигурно – сигурно је.

Број ваше собе нека буде тајна Постоји низ практичних савета у „Водичу за сигурност хотела”, а једно од њих би требали да знају сви гости, поготово жене које путују саме – не дозволите да се на рецепцији наглас изговори број ваше собе! Ако се то догоди, затражите другу собу и кључ. Никад не знате ко стоји у предворју хотела и чека баш такву информацију.

Не игноришите рецензије хотела Сваке године „Трип адвајзер” објави пописе најпрљавијих хотела у Азији, Европи, Индији и Америци. Верујте, нека од тих искустава могу бити равна ноћној мори. Избегните одседање у неком од тих хотела тако што ћете проверити у каквом су стању и што о њима пишу на специјализованим страницама.

dnevnik

OGLASi l ^iTUQe

petak11.maj2012.

POMEN Dana 12. 5. 2012. godine navr{ava se ~etrdeset dana od kako je od mene oti{la moja sestra

SREMSKA KAMENICA, Staro selo, 8km od grada, 3 h 1700m2, idealni placevi, put, struja, izvorska voda, lep pogled. Telefon: 069/1826-726. 51643

Maja Jovanovi} 1989 - 2012. Majo, gde god smo mi, ti si sa nama. Po~ivaj u miru an|ele na{. Tvoje sestre Suzana, Sla|ana i tetka Stoja.

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

Maja Jovanovi} 1989 - 2012. Majo, neka te an|eli ~uvaju kada ja nisam mogao. Ti si u mom srcu i bi}e{ tu zauvek. Tvoj brat Milan. 52829

52838

52476

KUPUJEM stare automobile do 200e, staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, akumulatore, ~istim podrume, tavane, odnosim {ut. Telefoni: 6618-846, 064/95-33943, 063/84-85-495. 52356

Maja Jovanovi} 1989 - 2012.

1989 - 2012.

Majo Moja, neka te an|eli ~uvaju. An|ele moj.

Majo na{a, gde god smo mi, ti si sa nama. Po~ivaj u miru, an|ele na{.

Tvoj deda Milan.

Tvoj ~iko Zoran i strina Tawa.

52839

52832

^ETRDESETODNEVNI POMEN Dana 12. 5. 2012. godine navr{ava se ~etrdeset tu`nih dana od kako nije sa nama na{a draga k}erka

Maja Jovanovi}

Tvoji: brat Dejan, sestra Marina, tetka i te~o.

Maja Jovanovi} 1989 - 2012.

Tvoj brat Sini{a, tetka i te~o. 52833

1989 - 2012.

Milo{u ^avi}u

Majo dikina. [to vreme vi{e odmi~e meni je sve te`e i bolnije. Voqeni nikad ne umiru.

52828

52831

Porodice Tewovi} i Kari{ik.

Tvoj deda Slobodan.

Navr{ava se ~etrdeset dana od smrti na{eg dragog devera i strica

52807

Posledwi pozdrav dragoj

Maja Jovanovi}

Maja Jovanovi} Tomislava Vojnovi}a

Majo, ve~no }e{ biti sa nama, jer voqeni ne umiru. Po~ivaj u miru, neka te an|eli ~uvaju.

Pro{lo je ~etrdeset dana od kako si oti{la na svoj ve~ni po~inak. [to vreme vi{e odmi~e, nama su dani tu`niji i bolniji. Majo, po~ivaj u miru i neka te an|eli ~uvaju.

Posledwi pozdrav dragom kumu

Toga dana }emo posetiti wenu ve~nu ku}u na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. K}eri na{a, po~ivaj u miru i neka te an|eli ~uvaju. Tvoji roditeqi Radmila i Slobodan.

52835

1989 - 2012.

Maja Jovanovi}

1989 - 2012. Maki, svaki dan nam je te`i i bolniji bez tebe. Jako nam nedostaje{. Neka te an|eli ~uvaju.

Maja Jovanovi}

Uvek }emo se se}ati wegove dobrote i blagosti.

Tvoj brat Goran i sestra Ivana.

Tetka Savka sa porodicom.

Vera i Zoran Vojnovi}.

Po~ivaj u miru i neka te an|eli ~uvaju seko na{a.

52837

52836

52830

Navr{ava se ~etrdeset tu`nih dana od kada nije sa nama na{ dragi

Tawi

Majo, puno te volimo i nosimo u na{oj du{i i srcu.

od: tetke Mare, te~e Laze i Svetlane sa porodicom.

52819

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

Tomislav Vojnovi} 1940 - 2012. Pomen }emo odr`ati u subotu, 12. maja, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu. U `ivotu je sve prolazno, ali na{a qubav prema tebi je ve~na. Vole te tvoji: supruga Desanka, }erke Milica i Jelena, zetovi Ivan i Aleksa i unuci Vuk i Rastko. 52834

Tawi Moskaq od: babe Melanije, tetke Leone, sestre Jelene, brata Mi{e i Caneta.

52805

^iTUQe l POMeni

petak11.maj2012.

Posledwi pozdrav

dnevnik

Posledwi pozdrav dugogodi{wem prijatequ

Dana, 12. 5. 2012. godine, u 11 ~asova, na grobqu u Zmajevu, dava}emo ~etrdesetodnevni pomen na{em

Kozma [andoru ocu na{e drage koleginice. Radnici Projektnog biroa. 52741

Tawi Moskaq Milo{u ^avi}u

Posledwi pozdrav kumici

Milo{u ^avi}u Mi{i

Ne mirimo se sa tim da te vi{e nema. Tvoj vedar duh i osmeh }e uvek biti me|u nama.

od: Stevice i Cece sa decom.

od porodice Risti}. Tetka Jelica sa porodicom Zeqkovi}. 52796

52824

JEDNOGODI[WI POMEN

Tiho i skromno kako je `iveo, tako nas je i napustio na{ Mitar, i pridru`io se sinu Savu i svim nama dragim ro|acima i prijateqima. Porodica Prelevi}. 52785

52749

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav prijatequ

Tawi

Obave{tavam prijateqe da }emo u subotu, 12. 5. 2012. godine, u 10.30 ~asova Bokiju davati godinu dana.

Mitru Draga Prelevi}u

POMEN Navr{ava se ~etrdeset tu`nih dana od smrti drage nam supruge, majke i bake

od: kuma Ne{e, kume Zorice, Sa{e, Marka i Mikija.

Oti{la si i ostavila nas u suzama. Nikada te ne}emo zaboraviti.

Milo{u ^avi}u

Tawi Moskaq Porodica Simani}.

Neka te an|eli ~uvaju.

Cvete Vitorovi} Tim povodom }emo u subotu, 12. 5. 2012. godine, u 11 ~asova, na grobqu, u Sremskoj Kamenici, u prisustvu rodbine i prijateqa obeleìti pomen. Imali smo veliku ~ast da ìvimo sa wom. S tugom i po{tovawem zauvek u srcima porodica: Vitorovi}, Boàni}, \ur|evi}.

Bojan Luki} 1987 - 2011.

Nikada te ne}emo zaboraviti. Posledwi pozdrav najmilijoj drugarici

Uvek }e{ biti deo mene, moj ~uvar.

na{oj

52618

52753

52789

Posledwi pozdrav dragoj

Sa dubokim bolom i tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi suprug, otac, deda i svekar

Ujak Quba sa porodicom. Tvoja Lena.

52808

52795

Tatjani ]ulibrk

Tawi Moskaq

JEDNOGODI[WI POMEN

Milo{ ^avi} 1938 - 2012.

dragoj supruzi, majci i baki obele`i}emo u subotu, 12. 5. 2012. godine, u 10.30 sati, na Gradskom grobqu.

Nikada te ne}emo zaboraviti. Tvoj GRAF - 42 sa razrednom. 52797

od porodica: [locer i Vujkov.

52743

52757

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

GODI[WI POMEN

dipl. in`. Aleksandar Il

Tawi Moskaq studentu Svi studenti i zaposleni Visoke {kole strukovnih studija za obrazovawe vaspita~a, Novi Sad.

Qiqana Rube`i}

Sahrana }e se obaviti u subotu, 12. 5. 2012. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: supruga Nada, sinovi Dejan i Vladimir, snaje Sawa i Sne`ana, unuci Milo{, Jelena, Na|a i Andrej.

obele`i}emo 12. 5. 2012. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. Dan za danom prolazi, a Tvoj lik ne nestaje i glas se ne gubi, zauvek }e{ `iveti u na{im srcima. Supruga Desanka, k}i Aleksandra.

640-P

52756

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 10. maja, u 76. godini preminula na{a mila supruga, majka i baka

Navr{ava se ~etrdeset tu`nih dana od smrti mog voqenog oca

Sa qubavqu i velikom tugom ~uvamo te u na{im srcima.

Suprug Slobodan, sin Milovan, }erka Svetlana, snaja Nevenka, zet Pe|a, unuci: Katarina, Slobodan, Bjanka, Nikolina i Anastasija.

Milka Vuceqa ro|. Petkovi} Posledwi ispra}aj je u petak, 11. 5. 2012. godine, u 14 sati, na grobqu, u Ba~kom Jarku. O`alo{}ena porodica: suprug Obrad, sinovi Nikola i Zoran, snaja Branka i unuka Nina.

52809

52788

^edomira Mili}a Pomen je u subotu, 12. 5. 2012. godine, u 11.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. Sin Du{an. 52759

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwi pozdrav

Tawi Moskaq

Sa velikom tugom obave{tavamo prijateqe i rodbinu da nas je iznenada 9. maja 2012. godine napustila na{a voqena i draga

iz Rumenke

Tuga i bol ispuwavaju na{a srca, ali ose}awe i qubav prema tebi, nikad ne}e izbledeti.

Tvoj ujak Gaga i baba Quba.

Sestre Sowa i Milica, ujak Mina i ujna Sne`a.

52778

52776

Posledwi pozdrav

Pro{lo je 40 dana od iznenadne smrti sestre i tetke

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

Jovanke Kucurski

Tawi Moskaq

Draga na{a Tawa, sre}ni smo {to smo te imali i beskrajno tu`ni {to smo te izgubili. Zauvek }e{ `iveti u na{im srcima.

petak11.maj2012.

Parastos }e se odr`ati 12. 5. 2012. u 10.30 ~asova, u Pravoslavnom Hramu Sv. Petra i Pavla u Rumenki.

Tawa Moskaq 1992 - 2012.

Porodice Kucurski i Lazi}.

Sahrana }e se obaviti u subotu, 12. 5. 2012. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Milo{u ^avi}u Porodice: Radosavqevi} i Maksimovi}.

52661

POMEN Navr{ava se osam godina od kako nije sa nama na{ dragi tata i deda

52787

Posledwi strika

pozdrav

na{em

Uvek }e te voleti i misliti na tebe tvoji mama i tata.

52762

Tawi Moskaq

Tawi Moskaq Osta}e velika tuga i bol za tobom. Nikad se ne}emo pomiriti sa tvojim odlaskom i da se nikad ne}emo videti.

Ako u ti{ini ve~nog mira oseti{ da nekoga srce i du{a boli, ~uje{ tu`ne jecaje ili te pokvasi suza ne~ija, znaj da su to oni koji te vole.

Posledwi pozdrav ocu na{eg prijateqa

Milutin - Mi}a Ivanovi}

Dragu

2004 - 2012.

Tvoj ujak Cica i brat Nemawa.

Tvoja tetka Radosava, te~a Mla|a i bra}a Sla|an i Sr|an.

Puno te volimo i mislimo na tebe. Tvoji: Du{an, Mira i Nada.

od: Nata{e, Zorice i zeta Slobodana.

52775

52773

52771

52763

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo davati godi{wi pomen sinu

Mojoj dragoj tetki

Posledwi pozdrav

POMEN

Milo{u ^avi}u

Tawi Moskaq

Tawi - Pegici

Kao {to najboqe cve}e krasi najlep{e ba{te, tako tvoja du{a neka krasi rajsko naseqe.

Najlep{i cvete, prerano te ubra{e, odneso{e u nebesa, da tamo bude{ ukras kakav si bila ovde i uvek }e{ biti u mom srcu. Tvoja Marija.

Tvoja tetka Qiqa, te~a Sa{a, brat Vasilije i porodica Jerkovi}.

od Dejinih prijateqa: Pere, Vujketa, Slavka, Qube, ]uluma, Pakija i Be~e.

52781 52772

52769

Sava Gruji} 2001 - 2012.

\uri - ^a|i Popi}u dana 12. 5. 2012. u 11 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. Porodica Popi}. 52611

Posledwi pozdrav dragoj

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav kom{inici

Pro{lo je 11 godina. Samo prolazi vreme. Na{a qubav i tuga su ve~ni. Wegova deca: Buba i Slobodan sa porodicama. 52610

Posledwi pozdrav kom{inici

Na{oj dragoj

Tawi Moskaq Si|o{e an|eli s neba, uze{e {ta im treba, a nama ostavi{e tugu i bol.

tetka Tawi

Tawi Moskaq

Nadi Ak{amovi}

Za nas ne postoji zbogom jer mi }emo uvek biti s tobom. Tvoji: tetka Qubica, te~a Milenko, brat Branko, snaja Milana, brat Uro{, sestra Jelena i sestri~ina Marija.

od: Dade, Bojane i Lenke Jakovqevi}.

Sawini drugovi i drugarice: Marko i Ivana, Pe|a i Ratka, Duda i Steva, Vera i Vrsa, Veqa i Ceca, Cica i Aca i Jela i Stoja.

Tatjani ]ulibrk

Stanari zgrade Kara|or|eva 37.

od kom{ija iz Bra}e Jovandi} 7.

52745

52742

52733

Sa tugom se opra{tamo od na{eg zeta i te~e

Opra{tamo se od na{eg voqenog brata sa tugom i bolom

Posledwi pozdrav dragom zetu i te~i

52770 52765

Posledwi pozdrav dragoj

Draga na{a

Posledwi pozdrav dragoj

Tawa Tawi Moskaq

Tawi Moskaq

od tatinih kolega sa posla.

od porodice Beqanski.

52767

52766

velika sre}a je bilo poznavati te, u`ivati u tvom dru{tvu, slu{ati mili glas i osmeh, a sad velika nesre}a, praznina i tuga {to te nema.

Milo{a ^avi}a Porodice Brki} i Qubinkovi}.

Tvoji: Boban, Lela, Mima i Sawa. 52764

52747

Milo{a ^avi}a Sestre Milka, Du{anka i Nada sa porodicama.

52744

Milo{u ^avi}u od porodica Nik{i} i Vujovi}.

52746

06.30 09.00 09.30 10.00 10.10 11.15 11.35 12.00 12.15 13.00 13.30 14.00 14.05 15.00 15.05 15.30 16.00 16.50 17.00 17.20 17.50 19.05 19.30 20.05 21.05 22.00 22.35 23.45 00.45 01.10 02.40

06.35 07.00 07.50 08.45 10.00 10.30 11.25 12.15 12.30 12.40 13.10 15.15 16.45 17.15 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 19.40 20.00 21.30 22.55

tv program

petak11.maj2012.

Добро јутро, Војводино Чарде на Дунаву Фолдер култура Вести Гимназијалци Кухињица Изборна хроника Вести Кад кућа није тесна Српски екран-емисија МТВ-а на српском Пословни успех, емисија на мађарском.са титл.на српском Вести Сучељавање Вести за особе са оштећеним слухом Спортска Војводина Под истим кровом Гимназијалци Временска прогноза ТВ Дневник Један на један Разгледнице Изборна хроника ТВ Дневник Последњи бег на Балкану: Друг Црвени 1941.-1945. Биографије Војвођански дневник Петказање Последњи бег на Балкану: Друг Црвени 1941.-1945. Један на један Концерт у НСП-у: Гарави сокак Пословни успех, емисија на мађарском.са титл.на српском

Кухињица – мађ. Из нашег сокака Додати живот годинама Петказање Свјетионик, емисија (хрв) Концерт: Црвена јабука Продавница лутака, дечија балетска представа Музички интермецо (мађ) Вести (мађ) Судбина салаша и салашара, (слов)са титл.на српском Улица Ред Роуд, филм Добро вече, Војводино (рус) Духовка (слов) Емисија (слов) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Музички интермецо – мађарска музика Дечји програм (слов) Добро вече, Војводино (слов) Три паметњаковића, филм ТВ Баштина

07.30 08.00 08.30 10.00 12.00 12.30 13.00 13.45 15.30 16.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30

Александар Атанасијевић

ОДБОЈКА: КВАЛИФИКАЦИЈЕ ЗА ЛОИ

Словенија–Србија

(РТС 1, 13.25) 06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.03 09.55 10.04 10.35 11.02 12.00 12.15 12.30 12.38 13.25

Габријела Песион

СЕРИЈА

Капри Улоге: Габријела Песион, Каспар Капарони, Серђо Асизи, Иса Данијели Режија: Франческа Мара, Енрико Олдоини (Новосадска ТВ, 23.00) 08.30 09.00 09.10 10.00 11.10 11.30 12.30 13.00 13.10 14.00 14.30 15.10 15.35 16.00 16.15 16.30 17.00 17.30 18.45 19.30 19.45 20.00 21.00 22.00 22.35 23.00 23.50

Храна и вино Вести Серијски програм Ево нас код вас Рецепти Лауре Равајоли Капри Серијски програм Вести Опчињени Витраж Време је на мојој страни Украдена срца Повезивање Објектив (слов) Објектив (мађ) Лична грешка Храна и вино Новосадско поподне Неон сити Објектив (слов) Објектив (мађ) Ленија Опчињени Објектив Рецепти Лауре Равајоли Капри Украдена срца

Џоди Лин О’Киф

Три паметњаковића Шеф коцкарнице шаље плаћене убице за преварантским књиговођом и трудном љубавницом. Улоге: Еди Меклинток, Џоди Лин О’Киф, Џад Нелсон Режија: Роберт Ајсков (РТВ 2, 21.30)

07.04 07.26 07.33 07.45 07.50 07.57 08.07 08.17 08.28 08.39 08.59 09.21 09.31

Глас Америке Панонско јутро Вести укратко Анали Здравље је лек Портрет привредника Кибиц фенстер Арт-бокс Војвођанске вести Панонска хроника Војвођанске вести Анали Перископ Војвођанске вести Хало председниче Војвођанске вести Панонска хроника

09.30 АТП Мастерс Мадрид 1/8 Финале 12.45 СК студио 13.30 Одбојка Квалификације за ОИ: Словенија – Србија 15.15 Евролига Магазин 15.45 СК студио 17.00 Евролига Фајнал Фор: ЦСКА – Панатинаикос 18.45 СК студио 20.00 Евролига Фајнал Фор: Олимпијакос - Барселона 21.45 СК студио 22.15 АТП Мастерс Мадрид 1/4 Финале

02.35 03.00 03.28 03.54 04.26 04.55 05.47

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Више од игре Вести Разгледница На скривено те водим место Ћелија: Хемија живота Дневник Спорт плус Евронет Место злочина: Њујорк Одбојка: Квалификације за ЛОИ, Словенија-Србија, пренос Ово је Србија Село гори, а баба се чешља Евронет Дневник РТВ Шта радите, бре Београдска хроника Око Слагалица, квиз Дневник Село гори, а баба се чешља Полицијска прича 2, филм Вести Место злочина: Њујорк Дневник Евронет Ружна Бети Ноћни биоскоп: Испорука, филм Више од игре Вести(04.00,05.00) На скривено те водим место Око Разгледница Село гори, а баба се чешља Верски календар

05.15 05.30 06.00 06.40 07.20 08.05 09.20 10.50 12.00 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.22 20.05 20.15 21.15 23.00 00.00 00.30 00.45 01.15

Ексклузив Експлозив Три Хил Сулејман Величанствени Тајна старог моста Дођи на вечеру Одбачена Аси Тајна старог моста Тачно 1 Сурвајвер Сулејман Величанствени Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Аси Лото Сулејман Величанствени Вече са Иваном Ивановићем Сурвајвер Експлозив Ексклузив Сурвајвер-без цензуре Три Хил

15.00 15.57 16.52 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 20.58 22.50 22.54 23.45 00.00 00.08 00.53

09.58 10.01 10.10 10.40 11.09 11.34 12.05 12.51 12.59 14.05 14.27 14.45 14.57 15.24 15.27 15.55 16.05 16.30 17.00 17.55 20.00 20.28 21.00 21.57 22.58 23.30 00.00 01.03 02.06 03.30 05.02 05.30

Слагалица, квиз Датум Верски календар Ози бу Мунзи Велики и мали Откривајмо свет са Ђолетом Оливија Френине ципеле Загађеност: Храна Постанак и опстанак ћирилице Једна слика једна прича Симболи духовности у кини Успон идеје Поново део заједнице Мој љубимац Метрополис Живот и стандарди Странац у Србији Великани музичке сцене Датум Трезор Загађеност: Храна Постанак и опстанак ћирилице Једна слика једна прича Симболи духовности у Кини Успон идеје Образовно огледало Датум Еко глобал Прошлост на точковима Капри Кошарка: Супер лига: Партизан-Раднички (КГ), пренос Странац у Србији Лов и риболов Капри Видик Контекст Арт зона Биг бенд РТС и Чак Финдли Трезор Одбојка - Квалификације за ЛОИ: Словенија - Србија Кошарка - Суперлига: Партизан - Раднички (КГ) Странац у Србији Лов и риболов

Странац у Србији: Стела Тодоровић У Србији данас живи око 150 породица из Јерменије. Стела Тодоровић-Геворкјан је Јерменка рођена у Тбилисију, главном граду Грузије. Ауторка и уредница емисије је Ранка Јакшић. (РТС 2, 20.00)

06.00 06.30 07.00 08.00 09.00 10.00 12.00 12.30 13.00 14.00 14.50 15.45 18.00 18.30 19.30 21.00 23.00 00.00 02.00 03.00 04.30

ВОА Улови трофеј Маратон Слике живота Љубав у залеђу Филм: Хасанагиница Топ шоп Сналажљиви Тед Љубав у залеђу Монк Доктор Хаус Филм: Црна књига Сналажљиви Тед Обични људи Филм: Девојка са Космаја Филм: Хазард Ред и закон - Злочиначке намере Филм: Ми више не живимо овде Доктор Хаус Филм: Панично бекство Филм: Ми више не живимо овде

04.00 Филмски програм, 07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Године пролазе, 10.00 Шоу - Парови, 14.00 Ветар у леђа, 16.00 Љубав на продају, 17.00 У међувремену, 18.00 Године пролазе, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Скарлетина видовчица, 21.00 Топ 10, 22.00 Објектив, 22.30 Жива ватра, 00.00 Објектив, 01.00 Одељење за убиства

08.45 Тандем, 08.55 Ски Јахорина, 09.25 Фокус, 12.50 Туристичке разгледнице, 13.00 ФАМ, 13.45 Топ шоп, 16.00 Веб џанк, 16.30 Фокус, 17.00 Ски Јахорина, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.50 Инфо Пулс, 21.10 Туристичке разгледнице, 21.30 Инфо клуб, 22.15 НС Индекс, 22.30 Бање Србије, 23.00 Фокус, 23.40 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.35 Фокус, 01.00 Ски Јахорина

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 09.30 Кућица у цвећу, 10.00 Метрополе и регије света, 12.00 Репризе вечерњих емисија, 14.30 Инфо К9, 15.00 Забавни програм, 16.30 Инфо К9, 17.00 Бибер, 17.30 Дечији програм, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 ОСАА/ Перископ, 21.15 Прес пресек, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

12.00 Срем на длану: Пећинци, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Док. програм, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: С. Митровица, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Срем арт, 21.15 Зоо хоби, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

dnevnik

c m y

07.00 07.50 08.15 08.40 09.20 09.40 10.00 11.00 11.30 12.00 12.40 13.20 13.55 14.00 15.15 15.30 15.55

Горштак

Џенифер Лопез

Опасна романса Џек Фоли је бежао из затвора округа Глејдс на Флориди када је налетео на Карен Сиско наоружану сачмаром. Изненада, лопов-џентлмен је делио скучени гепек кола са згодном детективком, чији Шанел комплет кошта више од плена Фолијеве последње пљачке банке. Хемија одмах чини своје. Улоге: Џорџ Клуни, Џенифер Лопез, Винг Рајмс Режи ја: Сти вен Со дер берг (Б92, 21.00) 06.00 08.00 08.20 09.15 09.30 10.00 10.15 12.00 14.00 16.00 16.40 17.05 17.30 18.00 18.30 19.35 20.00 21.00 23.20 00.00 00.20 01.10 02.50 03.35 04.00

Заувјек сусједи Топшоп Долина сунца Топшоп Хоћу да знам Вести Дневни магазин Цртани филмови Филм: У потрази за правдом Вести Спортски преглед Пријатељи Џои Квиз: Пут око света Вести + Између две ватре Штрумфови Увод у анатомију Филм: Опасна романса Вести Спортски преглед Режи ме Филм: Човек са земље Увод у анатомију Саут Парк Филм: Они се понекад враћају... поново 05.35 Укључење у Б92 Инфо

05.45 10.00 11.30 12.00 13.00 14.00 15.00 15.40 16.00 17.00 18.30 19.00 20.40 21.30 23.15 01.00 01.30 03.30 04.15 05.00 06.00

Авантуре малог Пере Звезданиште Тајни свет меде Бенџамина Ноди у земљи играчака Ешли Телешоп Сабрина Генератор Рекс Хунтик Моји џепни љубимци Квизић Пресовање Вести Изгубљене године Телешоп Вести Голи живот

Конор Маклауд је рођен 1518. у селу Гленфинан на обали језера Лох Шеј. Године 1536. његов клан је у рату с кланом Фрејзер и Конор креће у своју прву битку. Фрејзери сарађују с човеком по имену Курган, који је препознао у Конору Бесмртника... Улоге: Кристофер Ламбер, Шон Конери, Кленси Браун, Роксан Харт Режија: Расел Малкахи (Хепи, 20.20) 17.30 17.55 18.35 19.35 20.20 22.00 23.10 00.30 01.00 02.50 04.00

Насловна страна – квиз Телемастер Јелена Црни Груја Филм: Горштак Долина вукова Изгубљене године Црни Груја Филм Звездана капија Универзум Јелена

Добро јутро Тренутак истине Градске вести Тачно у подне- живо 48 сати свадба Петком у два Љубав и освета Национални дневник Моје срце куца за Лолу Мала невеста Национални дневник Мала невеста Љубав и освета Гранд шоу Шопингхоличарке Топ спид Филм: Зона пада Калифорникација Звер Плави гром Моје срце куца за Лолу

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00) 08.00 Образовни програм, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Пролог, 10.00 Преглед штампе, 10.25 Док. филм, 12.00 Акценти, 12.15 Филм, 14.00 Акценти, 14.15 Забавни програм, 16.00 Акценти, 16.30 Писмо глава, 18.00 Акценти, 18.15 Серијски филм, 20.00 Образовни програм, 21.00 Здравље, 22.30 Акценти дана, 23.00 Прслук агеин 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Пут вина, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Везер, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

petak11.maj2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

ОВОГ ПУТА КРИЗА (НИ)ЈЕ ДРУГАЧИЈА

Пише: Кармен Рејнхарт и Кенет Рогоф 07.40 08.35 09.30 10.25 10.55 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.30 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

Шта не треба обући Четири венчања - Америка Највећи губитник Посластичарски ас Посластичарски ас Нова нада посластичара Л.А. Инк Стручњак за торте Најбољи амерички кувар Краљ посластичара као кувар Џон, Кејт и осморо деце Венчаница из снова Шта не треба обући Четири венчања - Америка Највећи губитник Мајами инк Све жене мога мужа специјал Супруге мафијаша Партнери у љубави и злочину Др Џи: Форензични патолог Л.А. Инк Све жене мога мужа специјал

09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 18.20 19.20 20.20 21.20 22.20 23.20

Ло ра Ли ни

По ро ди ца Се виџ 08.00 Човекова историја 09.00 Атина: Истина о демократији 10.00 Михаил Руди – портрет пијанисте 11.00 Тајни ратови 12.00 Војиничев код – најтајанственији рукопис на свету 13.00 У телу Хенрија осмог 14.00 Други светски рат у боји 15.00 У потрази за Хајдном 16.00 Човекова историја 17.00 Атина: Истина о демократији 18.00 Покахонтас и капетан Џон Смит – љубав и спасење у Новом свету 19.00 Тајни ратови 20.00 Истина о Јурију Гагарину 21.00 778 – Песма о Роланду 22.00 Други светски рат у боји 23.00 У потрази за Хајдном 00.00 Човекова историја 01.00 Атина: Истина о демократији

08.00 08.30 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Девојчица са шибицама Снежана и седам патуљака Мала принцеза Доказ Гувернанта Далтри Калхун Нови светски хаос Песница беса Две карте за Рај Еротски филм Еротски филм

Но ви свет ски ха ос Гру па пре ва ра на та, пред во ђе на Кур том Би шо пом кра де ком пју тер ске чи по ве са вред ним ин фор ма ци ја ма. У но ћи у ко јој на па да ју си стем Ди на феј са, два ло ша рад ни ка оста ју ка сно но ћу и ко ри сте ре сур се ком па ни је ка ко би раз ви ли соп стве ни си гур но сни ми кро чип... Уло ге: Рут гер Ха у ер, Та ра Фиц џе ралд, Ен др ју Ме кар ти Ре жи ја: Ри чард Спен сер (Си не ма ни ја, 18.00)

Та ра Фиц џе ралд

06.00 Мртав угао 08.10 Гуливерова путовања 09.35 Додела „Оранге” награда Британске академије за филм (снимак) 11.45 Једноставни Симон 13.15 Семи на путу око света 3Д 14.40 Ледена стаза 16.20 Девојка на лошем гласу 17.55 Филмови и звезде 18.25 Откриће лажи 20.05 Калифорникација 20.35 Девојке 21.05 Спартак: Освета 22.00 Игра престола 23.00 Бег из дивљине 01.10 Узвратни ударац 02.00 Једна за пут 03.50 Јацкасс 3Д 05.25 Филмови и звезде

Вен ди и Џон Се виџ су брат и се стра ко ји не ма ју из гра ђен при сан од нос. Вен ди је дра ма тург ко ја ра ди по вре ме не по сло ве ван сво је стру ке и ре дов но пра ти кон кур се за сти пен ди ју, док је Џон је уни вер зи те ски про фе сор. Жи ве са ми с по вре ме ним љу бав нич ким из ле ти ма... Уло ге: Ло ра Ли ни, Фи лип Сеј мур Хоф ман, Фи лип Бо ско, Пи тер Фрид ман Ре жи ја: Та ма ра Џен кинс (ХРТ 1, 01.35) 07.00 09.05 10.15 11.05 12.00 12.30 13.15 14.10 14.40 15.15 16.05 17.28 18.25 18.40 19.12 19.30 20.04 20.08 21.05 23.20 23.55 00.45 01.35 03.25

Добро јутро, Хрватска Лугарница Прашко пролеће, док. филм Деби Тревис преуређује Дневник Кад заволим, време стане Др Оз, ток шоу Друго мишљење С Међународне смотре фолклора Понос Раткајевих Алиса, слушај своје срце Хрватска уживо Путем европских фондова Иза екрана 20пет, квиз Дневник Вечерас Одабрао Ђело Х. Циклус хрватског филма: Сељачка буна Дневник 3 Пети дан, ток шоу На рубу науке Филмски маратон: Породица Севиџ, филм Филмски маратон: Циклус хрватског филма - Сељачка буна 1573.

07.50 Мала ТВ 08.20 Псећа опходња, серија за децу 08.45 Х2О Уз мало воде! 09.10 Школски сат 10.00 Пренос седнице Хрватског сабора 13.30 Следи реку, филм 15.00 Цртани филм 15.10 Деграси Нови нараштај 15.35 Олујни свет 16.00 Школски сат 16.45 Мала ТВ 17.15 Бриљантин 18.00 Регионални дневник 18.20 Жупанијска панорама 18.30 Три Хил 19.15 Телетабис 19.40 Музика, музика... 19.55 Ватерполо, ЕЛ - Фајнал фор: Младост - Приморје, пренос 21.10 Тако то раде каубоји, филм 23.00 Енигма, филм 01.00 Без одушевљења, молим! 01.30 Родитељи и деца 02.15 Злочини без санкција 03.00 Ноћни музички програм

07.30 09.00 10.00 11.30 13.00 14.00 16.00 17.35 18.30 20.00 21.00 23.00

Адвокат са плаже Биографија - Кевин Костнер Девлин Адвокат са плаже Биографија - Марио Пузо Воз трезор Резервне убице Биографија - Кевин Костнер Адвокат са плаже Биографија - Марио Пузо На линији ватре Вук

06.00 07.50 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Дони Дарко Снег пада на кедрове Можда беба Акција у центру града Сјај Бејб Оги Роуз Заклетва Пљачка Еротски филм Еротски филм

Убиства у Мидсамеру Вокер, тексашки ренџер Ургентни центар Дијагноза: Убиство Монк Вокер, тексашки ренџер Убиства у Мидсамеру Дијагноза: Убиство Монк Видовњак Све по закону Скандал Хаваји фајв

07.10 Моји џепни љубимци 07.25 Кобра 11 09.35 Ексклузив таблоид 09.53 Кувар и по 09.55 Вечера за 5 11.05 Ватрено небо 12.00 Ружа ветрова 13.05 Крв није вода 14.00 Сурвајвер 15.00 Кобра 11 16.55 РТЛ 5 до 5 17.10 Вечера за 5 17.58 Кувар и по 18.05 Ексклузив таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.05 Крв није вода 20.00 Ружа ветрова 21.00 Дани лудила 2, филм 22.45 Празници из пакла, филм 00.30 Трезор 02.05 Астро шоу 03.05 РТЛ Данас

Пра зни ци из па кла Све што док тор Мич же ли сво јој по ро диц је су тра ди ци о нал но про ве де ни пра зни ци с ро ђа ци ма. Али, по сто ји је дан про блем – Шнај де ро ви, на и ме, не ма ју ро ђа ке. Или су ба рем та ко ми сли ли све док по штом не до би ју по зив ни цу за по се ту од дав но из гу бље ног ро ђа ка... Уло ге: Бра јан Кран стон, Џаџ Реј нхолд, Пе не ло пе Ен Ми лер, Хеј ли Тод Ре жи ја: Нил Изра ел (РТЛ, 22.45)

Пе не ло пе Ен Ми лер

твдод, сатнице, 11. мај (диска-11) 10.00 Како то раде? 10.30 У делићу секунде 10.55 Преживљавање 11.50 Трговци аутомобилима 12.45 Пета брзина 13.40 Амерички чопери 14.35 Прљави послови 15.30 Опасан лов 16.25 Разоткривање митова 17.20 Врхунско градитељство 18.15 Преживљавање 19.10 Како се прави? 19.40 Како то раде? 20.05 Разоткривање митова 21.00 Чари путовања 21.55 Чудовишта из реке 23.45 Разоткривање митова 00.40 Уклета кућа 01.40 Чари путовања

08.30 08.45 09.30 11.00 12.00 13.45 14.45 17.30 18.00 20.00 21.00 23.00 00.30

Фитнес Бициклизам Тенис Рели Тенис Бициклизам Бициклизам Тенис Тенис Најјачи човек Бокс Фудбал Бициклизам

Упор ност до ла ри за ци је

зе мља ма са стал но ви со ком ин фла ци јом Ма ло број не вла де у на шем узор ку ко је су ус че сто до ла зи до до ла ри за ци је, што зна чи пе ле да де до ла ри зу ју сво је до ма ће оба ве зе у огром ног по ме ра ња ка ко ри шће њу стра - стра ној ва лу ти пра ти ле су јед ну од две стра те ги не ва лу те као сред ства раз ме не, ра чу но вод стве - је: или су амор ти зо ва ле по сто је ћу за ли ху ду го ва не је ди ни це и бла га. С прак тич не тач ке гле ди - пре ма ори ги нал ним усло ви ма и пре ста ле да из шта, то мо же зна чи ти ко ри шће ње стра не чвр сте да ју та кве хар ти је од вред но сти, или су про ме ва лу те за тр го ви ну или, још уоби чај ни је, за ин - ни ле ва лу ту у ко јој је дуг из ра жен – по не кад, дек са ци ју у стра ној ва лу ти бан кар ских ра чу на, али не и увек, ко ри сте ћи тр жи шне при сту пе. Је об ве зни ца и дру гих фи нан сиј ских ин стру ме на - дан при мер пр ве стра те ги је је од лу ка Мек си ка та. У мно гим слу ча је ви ма трај на до ла ри за ци ја да от ку пи све те со бо но се ве за не за до лар ко ји су пред ста вља је дан од мно гих ду го роч них тро шко ва епи зо да ви со ке ин фла ци је, ко ји че сто не по пу шта чак и ако се вла да тру ди да га спре чи. Вла да ко ја зло у по тре бља ва свој мо но пол над нов цем и плат ним си сте мом че сто ће от кри ти да је тај мо но пол ка с ни ј е те ш ко одр ж а т и. Сма њ е њ е до л а р и з а ц и ј е и по вра так кон тро ле над мо не тар ном по ли ти ком че сто је је дан од глав них ци ље ва по ли ти ке дез ин фла ци је по сле пе ри о да по ви ше не ин фла ци је. Али, де до ла ри за ци ја мо же би ти ве о ма те шка. По с ле успе ш них дез и н фла ци ја обич но не до ла зи до ве ли ких сма ње ња сте пе на до ла ри за ци је. Ис трај ност Те шко је иза ћи из те сног оде ла до ла ри за ци је у скла ду је с до ка зи ма о „хи сте ре зи су„, ко ји се у овом кон - још по сто ја ли у тре нут ку ка да је на сту пи ла кри тек сту јед но став но од но си на тен ден ци ју да зе - за де цем бра 1994, ко ри сте ћи зај мо ве до би је не мља ко ја је по ста ла до ла ри зо ва на то и оста не од ММФ-а и САД, на кон че га је пре стао да из да ду го по што су из вор ни раз ло зи за то не ста ли. Та је до ма ће об ве зни це из ра же не у стра ној ва лу ти. ис трај ност пред ста вља пра вил ност ко ја је обич - Не дав ни при мер дру ге стра те ги је је сте од лу ка но ве за на за исто ри ју ин фла ци је да те зе мље. За - Ар ген ти не кра јем 2001. да пре тво ри у до ма ћу пра во, зе мље ко је су има ле ви ше на глих на ле та ва лу ту др жав не об ве зни це ко је су ори ги нал но ви со ке ин фла ци је то ком не ко ли ко про те клих де - из да те у аме рич ким до ла ри ма. це ни ја уоп ште но су има ле ви ши сте пен до ла ри Да би смо иден ти фи ко ва ли слу ча је ве у ко ји ма за ци је то ком ка сних де ве де се тих 20. ве ка не го је пре о крет у до ла ри за ци ји де по зи та био ве ли ки зе мље с бо љом исто ри јом ин фла ци је. По сти за - и тра јан, тра жи ли смо епи зо де у ко ји ма је од нос ње ни ске ин фла ци је уоп ште но ни је до во љан де по зи та у стра ној ва лу ти пре ма нов ча ној ма си услов за бр зо сма ње ње до ла ри за ци је јер зе мља с за до во ља вао сле де ћа три усло ва: опао је ба рем ло шом исто ри јом ин фла ци је 20 од сто, уста лио се на ни воу мо ра да одр жи ин фла ци ју на ис под 20 од сто од мах на кон Зе мље с на глим на ле ти ма ни ском ни воу то ком ду гог пе па да и остао је ис под 20 про ви со ке ин фла ци је то ком ри о д а пре не го што мо же це на та до кра ја пе ри о да ко ји знат но да сма њи ве ро ват но ћу об у хва та узо рак. не ко ли ко про те клих да ин фла ци ја опет на гло по Са мо че ти ри од 85 зе ма ља де це ни ја има ле су ви ши ра сте. за ко је има мо по дат ке ис пу сте пен до ла ри за ци је то ком ни ле су ова три кри те ри ју ма Та ко ђ е, мо же м о по ка з а т и да по сто ји ве за из ме ђу тре - ка сних де ве де се тих 20. ве ка од 1980. до 2001: Изра ел, нут ног ни воа до ла ри за ци је у Пољ с ка, Мек с и ко и Па к и не го зе мље с бо љом зе мљи и ње не исто ри је де ви стан. У не ким зе мља ма, по исто ри јом ин фла ци је зног кур са. Де ви зни курс на пут Бу гар ске и Ли ба на, ко е па ра лел ном тр жи шту и ја ке фи ци јент до ла ри за ци је де по де ви зне кон тро ле су пра ви ло, а не из у зе так, у зе - зи та уста лио се на ни воу знат но ви шем од 20 од мља ма с исто ри јом ви со ке ин фла ци је. С дру ге сто по сле па да. У ве ћи ни дру гих слу ча је ва, ко е стра не, ве о ма ма ли број зе ма ља са чвр сто ве за - фи ци јент до ла ри за ци је пр во је пао ис под 20 од ним и је дин стве ним де ви зним кур сом имао је сто, али се ка сни је вра тио на ви ше ни вое. Не ке на ле те ви со ке ин фла ци је. Сто га, до ка зи ука зу ју об ли ке до ла ри за ци је још је те же уни шти ти. У на ве зу из ме ђу тре нут ног ни воа до ла ри за ци је и тре нут ку пи са ња, из ме ђу по ло ви не и две тре ћи ра ни јег осла ња ња на де ви зне кон тро ле и ви ше - не хи по те кар них зај мо ва у Пољ ској ин дек си ра стру ке де ви зне кур се ве. ни су у стра ној ва лу ти, нај ви ше у швај цар ским По ка за ли смо да сма ње ње ин фла ци је ни је до - фран ци ма. вољ но да раш чи ни уну тра шњу до ла ри за ци ју, У три од че три слу ча ја ко ји су ис пу ни ли на ша ба рем не то ком пе ри о да ду жих од пет го ди на. три усло ва за ве ли ко и трај но сма ње ње ко е фи Ипак, не ке зе мље ус пе ле су да сма ње сте пен ци јен та до ла ри за ци је де по зи та, пре о крет је по уну тра шње до ла ри за ци је. Да би смо иден ти фи - чео у тре нут ку ка да су вла сти уве ле огра ни че ња ко ва ли те зе мље ко ри сно је да ово је но раз мо три - кон вер ти бил но сти до лар ских де по зи та, као што мо слу ча је ве у ко ји ма је сма ње ње уну тра шње је то учи нио Изра ел. На су прот то ме, у Мек си ку до ла ри за ци је за сно ва но на сма ње њу еми си је 1982. вла сти су при сил но пре тво ри ле до лар ске уну тра шњег јав ног ду га у стра ној ва лу ти и слу - де по зи те у де по зи те у до ма ћој ва лу ти, ко ри сте ча је ве у ко ји ма је оно за сно ва но на па ду уде ла ћи при том де ви зни курс ко ји је био знат но ни де по зи та у стра ној ва лу ти у нов ча ној ма си. жи од пре о вла ђу ју ћег кур са. Књи гу “ОВОГ ПУ ТА ЈЕ ДРУ ГА ЧИ ЈЕ” мо же те ку пи ти у књи жа ри “Слу жбе ног гла сни ка” (Је вреј ска 13, Но ви Сад) уз по пуст од 30 од сто, за 1.210 ди на ра, или на ру чи ти пу тем те ле фо на 021/ 6622–609 и 421–859 или и-меј ла knjizara4@slglasnik.com

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

petak11.maj2012.

dnevnik

c m y

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Пе так је, Ве не рин дан! Шта ре ћи, а не пре те ра ти? Бу ди те во ђе ни по зи тив ним ви бра ци ја ма и уз бу ђе њи ма, но вим ци ље ви ма, а све у прав цу ко ји сле ди, сам по се би. По сти ћи ће те све што сте на у ми ли.

BIK 20.4-20.5.

Ди ван дан за вас, ваш оми ље ни дан. Успе шни сте и уте ме ље ни, зна те шта и ка ко хо ће те, па ра ди те оно и она ко ка ко сте ис пла ни ра ли.До зво ли те се би ви ше љу ба ви и дру же ња с дра гим осо ба ма.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

11. maj 2012.

По треб на вам је ра зо но да па су ови да ни као ство ре ни за та ко не што. Про ве шће те их у дру штву јер дру га чи је не зна те и не мо же те. Љу бав ни од нос је ла ке и мен тал не при ро де.

Ме сец је да нас и су тра у ва зду шном зна ку Во до ли је па вас има и ту и та мо исто вре ме но. Ства ри ре ша ва те у хо ду и не ма те вре ме на за све што би сте хте ли. Не мој те се рас пли ња ва ти, за вр ши те за по че то.

Скло ни сте хе до ни зму и опу ште ној ва ри јан ти, у све му. Има те ста бил ну по зи ци ју у ка ри је ри па мо же те аван зо ва ти или скло пи ти ду го ро чан по слов ни са вез с од ре ђе ним успе шним осо ба ма. Тро шко ви.

Вред ни сте, рад ни и пу ни ела на, па и иде а ла, ко је же ли те да оства ри те и до стиг не те. У ово про лећ но вре ме сте у за ле ту и за ма ху ко ји вас по инер ци ји во ди у бо ље су тра. Стра сти.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

По че так ви кен да је при ли ка да се про ве де те по сво јој же љи и за ми сли. Или ће те мо жда до зво ли ти дру ги ма, дру штву и при ја те љи ма, да се по ка жу шта и ка ко уме ју. У сва ком слу ча ју, би ће те ак тив ни.

Да нас не ма те до вољ но кон цен тра ци је за би ло ка кав озби љан ме тал ни рад, али сте за то дру же љу би ви и скло ни иза зо ви ма. Не др же вас ни ме сто ни вре ме па по тра жи те за ни мљи ве осо бе и са др жа је.

Фи нан сиј ски тро шко ви су ван сва ке кон тро ле. Па зи те где и ка ко ине ве сти ра те и не мој те са ра ђи ва ти с они ма ко ји са мо обе ћа ва ју. Пот пи ши те уго во ре. Љу бав је на ста бил ним осно ва ма. Ужи вај те.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Из ла зак вам до но си до бар про вод и но ве су сре те са зна ним и не зна ним ли ко ви ма. Дру штве ни сег мент је на гла шен. Ипак, као да се мно го то га оче ку је од вас. Пре у зми те ини ци ја ти ву и ор га ни за ци ју.

Кроз ваш знак пло ви Ме сец, ко ји вам до дат но ком пли ку је си ту а ци ју. Све би сте хте ли, са да и од мах, али то ни је по треб но. Ди ши те и кре ћи те се, ше тај те, рас те ре ти те се мен тал не тен зи је. Про ме на.

Су срет у тај но сти ће вас уз не ми ри ти и де ста би ли зо ва ти. Не мој те због то га скре ну ти с пу та и прав ца ко јим пло ви те, већ от пу сти те не по треб не ути ца је дру гих осо ба. Не са ни ца? Јо га, ме ди та ци ја, ди са ње.

TRI^-TRA^

Ко нач но се рас та ле V REMENSKA

PROGNOZA

Још

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica 28 Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 28 Niш

У популарној серији „Очајне домаћице”, којој је након осам сезона дошао крај, глумица Те ри Ха чер најбоља је пријатељица с Евом Лон го ри јом, Мар шом Крос, Фе ли си ти Хоф ман и Ва не сом Ви ли јамс, али у стварном животу њихов је однос далеко од пријатељског. Наиме, већ две сезоне серије се шушка да се Тери не дружи с колегиницама, те да их избегава на паузама снимања, а разлог је наводно свађа која се одиграла пре две године, чији детаљи нису познати. Ева, Марша, Фелиситy и Ванеса због тога су одлучиле да изоставе Тери из опроштајног поклона који су купиле за сниматеље, асистенте и остале чланове екипе. На честитки коју су приложиле уз дар није било Териног потписа. „Знајте да у свакој будућој авантури са собом носите делић наше љубави и захвалности. Хвала вам на осам чаробних година. С љубављу Ева, Марша, Фелиситy и Ванеса”, написале су глумице. Да су четири глумице заиста у свађи с Хачеровом, потврдио је и члан продукцијског тима серије: „Девојке се не слажу с Тери, па су куповину поклона организовале без ње - рекао је анонимни извор.

Evropa

тоПлиЈе

НО ВИ САД: Сун ча но и још то пли је. Ве тар слаб се вер ни и се ве ро и сточ ни. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 12, а мак си мал на до 27 сте пе ни. ВОЈ ВО ДИ НА: Сун ча но и још то пли је. Ве тар слаб се вер ни и се ве ро и сточ ни. При ти сак из над нор ма ле, али са тен ден ци јом опа да ња. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 8, а мак си мал на 28 сте пе ни. СР БИ ЈА: Сун ча но и још то пли је. Са мо ће на ју го и сто ку Ср би је би ти ло кал ног днев ног раз во ја обла ка. Ве тар слаб се вер ни и се ве ро и сточ ни. При ти сак из над нор ма ле, али са тен ден ци јом опа да ња. Тем пе ра ту ра од 8 до 29 сте пе ни. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: У су бо ту та ко ђе то пло, а на се ве ру Ср би је кра јем да на на о бла че ње и мо гу ћи пљу ско ви. У не де љу сву где за хла ђе ње са ки шом уз уме рен до по ја чан се ве ро за пад ни ве тар. У по не де љак хлад но са ки шом по вре ме но, а у ви шим пла ни на ма са сне гом. У уто рак по сте пен пре ста нак па да ви на и по раст тем пе ра ту ре. Од сре де сун ча но и све то пли је. БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Вре ме ће при ја ти хро нич ним бо ле сни ци ма и свим осе тљи вим осо ба ма. Мо гу се ја ви ти бла ги об ли ци уоби ча је них ме те о ро пат ских ре ак ци ја.

Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

Beч

Varшava

Kijev

Moskva

Oslo

St. Peterburg 18 Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

VIC DANA Се ди Пи ро ћа нац и пла че. До ђе дру ги па га пи та: - Што пла чеш? - Ма, ку пио сам два бин го ло за и до био сам су пер бин го. - Па, што он да пла чеш? - Што сам, ку ку ме ни, ку пио два!

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

259 (-17)

Slankamen

334 (-5)

Jaшa Tomiћ

Apatin

334 (-15)

Zemun

368 (-4)

Bogojevo

303 (-14)

Panчevo

376 (-4)

Smederevo

520 (-2)

Baч. Palanka 303 (-8) Novi Sad

291 (-7)

Tendencija opadawa i stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

243 (-8)

Tendencija stagnacije

Senta

283 (-4)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

323 (0)

Tendencija opadawa i stagnacije

Titel

330 (-4)

NERA

Hetin

116 (10)

TISA

90 (-1)

Tendencija stagnacije

S. Mitrovica 210 (-19) Beograd

Kusiћ

313 (-5)

64 (-4)

Reшeњe iz proшlog broja