Dnevnik 11.jun 2010.

c m y

NOVI SAD *

PETAK 11. JUN 2010. GODINE

GODINA LXVIII BROJ 22744 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

T E M A D A N A : OBELODAWENE IMOVINSKE KARTE NAJVI[IH DR@AVNIH FUNKCIONERA

Srbiju vode sirotani str. 3

DUNAV NADOLAZI

„ D N E V N I K ” N A L I C U M E S T A : KAKO JE U [UMAMA KOD MOROVI]A, PRI ILEGALNOM PRELASKU GRANICE IZ HRVATSKE U SRBIJU, DOLIJAO ODBEGLI „ZEMUNAC”

Simovi} u kanalu pao u ruke grani~arima

str. 12

NASLOVI

Politika

Dru{tvo

2 I{tvan Pastor: Ne}emo mewati politiku

Ekonomija

6 Milostiwom sazidali ku}e

Novi Sad

5 Od dr`ave regres, a od gazde {ipak

7 Tri video-bima na [trandu

Vojvodina 11 \a~ki autobusi Se~wu i Novoj Crwi

Crna 13 Dve do`ivotne robije za genocid u Srebrenici

Ubio vr{waka zbog pretwi preko Fejsbuka? str. 13

Foto: A. Erski

TRAGEDIJA U JABUCI, KOD PAN^EVA

Trbuh reke brzo raste str. 7

str. 16 – 20

SPORT

LOV

ODBOJKA[ICAMA CIQ ODBRANA EVROPSKE TITULE

Veoma toplo PO^IWE SVETSKO FUDBALSKO PRVENSTVO U JU@NOJ AFRICI, ME^ S GANOM ORLOVIMA MALO FINALE

NAJBOQIM KO[ARKA[IMA PREDSTOJE ME^EVI ZA PRVAKA

Najvi{a temperatura 35° S

S kerom svaki p e t i l o v a c str. 15

2

POLITIKA

petak11.jun2010.

INTERVJU

POSLANI^KE TEME

Direktorska diploma Skup{tina Srbije okon~ala je ju~e na~elnu rasrpavu o predlo`enim izmenama Zakona o visokom obrazovawu.

Opozicija je kritikovala odredbe ovog zakona, a poslanik SRS Aleksandar Martinovi} upozorio je da dr`ava mora da planira kadrovske potrebe jer imamo „inflaciju fakulteta koji maltene {koluju iste kadrove“ - Svi su neki pravnici, stru~waci za administraciju, menaxment, bankarstvo. Gde }e ta deca

sutra da rade. Imamo ~ak i fakultete koji {koluju qude za ve{ta~ke obrazovne profile.

Do pre izvesnog vremena, imali ste u Novom Sadu jedan fakultet koji se zvao, verovali, ili ne – direktorski fakultet!

Promewen mu je naziv, a u su{tini {koluje iste kadrove.@ivo me zanima koje zvawe dobija student koji zavr{i direktorski fakultet. Ispada da ta osoba u svom `ivotu mo`e da bude damo direktor-zakqu~uje Martinovi}.

Dupli sistem Poslanici DSS ponovo su upozorili, na kako su rekli, neprihvatqiv prenos nadle`nosti na Vojvodinu, jer }e kao posledica toga nastati „dupli sistem {kolstva“.

- Nenormalno veliki broj nadle`nosti se prenosi Vojvodini, a ovim zakonom vi to jo{ i pove}avate- upozorila je Milica Voji} Markovi}.

- U jednom momentu do}i }emo u situaciju da imamo dva sistema u Srbiji i to treba ozbiqno da shvatite. To je realna mogu}nost, nije mo`da u ovom momentu kada je na vlasti u Vojvodini i Srbiji ista garnitura. Ali dr`ava o tome mora da povede ra~una, da sa~uva dr`avu i sistem obrazovawa, a ne da se podilazi nekim polit~kim mo}nicima koji su ovog trenutka na vlasti- podvla~i Milica Voji} Markovi}.

Kasta sudskih ve{taka Ministarka pravde Sne`ana Malovi} rekla je ju~e da je usvajawe predlo`enog zakona o sudskim ve{tacima va`no za daqu reformu celokupnog pravosudnog sistema i za efikasniji rad pravosudnih organa.

Prema wenoj tvrdwi, uslovi za obavqawe ve{ta~ewa postavqeni su tako da obezbede imenovawe najstru~nijih za pojedine oblasti, jer su predvi|eni vi{i kriterijumi u pogledu stru~ne spreme, radnog iskustva, znawa i prakti~nih iskustava u struci. Ona je podsetila da je va`e}i propis donet jo{ 1987. godine i da sadr`i zastarela i anahrona re{ewa.

Poslanica Vjerica Radeta (SRS) smatra da nije bilo razloga da ovaj zakon ide po hitnom postupku, kao i da ga je trebalo temeqnije pripremiti.

- Ovako {upaq, pau{alan, lo{ predlog ne znam da li sam videla u ovoliko godina koliko sam narodni poslanik, rekla je Radeta, navode}i da nije dobro donositi zakon samo da bi se „skinuo“ sa dnevnog reda.Ona je upozorila da su najve}i problem ve{taci koji nisu nepristrasni, ve} korumpirani i optu`ila vlast da od takvih ve{taka `eli da napravi kastu, kao {to je bio slu~aj sa licencirawem ste~ajnih upravnika.

Poslovnik se pi{e u Vr{cu Sup{tina Srbije ma koliko brzo prelazila dnevni red, ne}e mo}i da glasa pre 28. juna, a ako propusti taj dan, mo`da ~ak ni do po~etka jula. To su mogu}i termini, jer vladaju}a ve}ina ne mo`e da skupi sve poslanike zbog brojnih obaveza vezanih za inostrana putovawa, rekli su „Dnevniku“ dobro obave{teni izvori. Zbog toga parlament ima „lufta“ da danas radi samo pre podne, kako bi poslanici na miru mogli da proprate otvarawe svetskog prvenstva u fudbalu Kako „Dnevnik“saznaje, do srede 16 maja trebalo bi da bude zavr{ena kona~na verzija novog skup{tinskog poslovnika, koja }e biti upu}ena na razmatrawe poslani~kim klubovima. Radna grupa za pisawe tog dokumenta od ponedeqka }e tri dana boraviti u Vr{cu, kako bi „ na miru“ zavr{ila predlog, a taj „poduhvat“ finansira}e me|unarodne organizacije.

Poslanici nestao laptop Poslanica G17 plus i predsednica Odbora za smawewe siroma{tva Sne`ani Stojanovi} -Plav{i} ostala je bez ra~unara usred Doma narodne skup{tine. Wen laptop ukraden je u skup{tinskom toaletu! Da stvar bude gora, u laptopu je

~uvala sve amandmane, govore, zakone, ali i podatke za sopstveni sajt koji je trebalo da startuje uskoro. Kradqivac jo{ nije prona|en, iako je Plav{i}eva slu~aj prijavila skup{tinskom obezbe|ewujo{ pre dvadesetak dana.

Privatizacija [ef poslani~ke grupe SRS Dragan Todorovi} saop{tio je da je dobio odgovor, vezan za Kompaniju “Novosti” u kome se ka`e da resorno ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja nikada, nijednim svojim aktom nije utvrdilo strukturu kapitala koji je ta kompanija upisala u Trgovinskom sudu i centralnom registru - deo koji se odnosi na kapital koji poseduje Republika Srbija i PIO fond.Todorovi} je pitao kako su u takvoj situaciji „Novosti“ privatizovane, ali i protestovao {to u odgovoru nema „nijedne jedine re~i o navodima Stanka Suboti}a Caneta“, ujedno optu`uju}i vlast da „{titi Beka, Mi{kovi}a, i ostale kriminalce koji su opqa~kali imovinu Srbije.

Ugro`ena bezbednost Samostalni poslanik Dragan [ormaz upitao je na koji na~in }e biti prodat “Telekom”, jer ako se proda „ovakav kakav je dr`ava mo`e ostati bez mo`da i najozbiqnijeg resursa u borbi protiv organizovanog kriminala“.

- Ako dr`ava ne izdvoji iz „Telekoma“ mre`nu infrastrukturu kao javno preduze}e, Srbiji }e u bezbednosnom smislu biti u~iwen nenadoknadiv udarac- upozorio je [ormaz.

On je pitao premijera Srbije da li su zatra`ena i dobijena mi{qewe od MUP-a, Ministarstva odbrane, bezbednosnih slu`bi o toj prodaji. [ormaz je rekao da ukoliko se, na primer, Telekom proda Doj~e telekomu sa celom infrastrukturom onda nema potrebe da se pri~a o vojnoj neutralnosti Srbije.

“Onda mo`emo da se pakujemo i idemo u NATO”, dodao je [ormaz.

S. Stankovi}

DNEVNIK

I[TVAN PASTOR, PREDSEDNIK SAVEZA VOJVO\ANSKIH MA\ARA

Ne}emo mewati politiku

Predsednik Saveza vojvo|anskih Ma|ara I{tvan Pastor ka`e da je rezultat nedeqnih izbora za Nacionalni savet te zajednice osna`io wegovu stranku, te demantovao “insinuacije da je na{a stranka u fazi raspadawa”. On, me|utim, u intrevjuu za “Dnevnik” napomiwe da taj rezultat ne}e uticati i na promenu politike, niti pozicije SVM-a u vladaju}oj strukturi, kako to ina~e procewuju pojedini analiti~ari.

- Izborni rezultat prvenstveno vidim kao potvrdu na{ih napora, ali ni u kom smislu ga ne}emo zloupotrebiti. Nemamo ambicija da taj rezultat koristimo kao argument za bilo kakvu ucenu. Ostajemo na pozicijima na kojima smo bili i do sada, otvoreni za saradwu i komunikaciju na ~itavoj politi~koj sceni, ali jasno opredeqeni i {to se ti~e parlamentarne ve}ine i Vlade, odnosno onih vrednosti koje smo i do sad zastupali - isti~e Pastor. z Mislite li da odziv na nedeqne izbore nije bio zna~ajan, kako je to ocenio predsednik vojvo|anske Vlade i potpredsednik DS-a Bojan Pajti}, navode}i da je to bilo i o~ekivano jer nacional-

ni saveti ne re{avaju pitawa kao {to su zapo{qavwe, investicije...?

- Da ti izbori nisu zna~ajni, onda verovatno DS ne bi ulo`ila toliku energiju u tom izbornom procesu, ne samo kad je u pitawu Ma|arski nacionalni savet, ve} i za sve ostale savete. Ne samo zbog

`e da se ponosi, po{to je to re{ewe koje je daleko naprednije od re{ewa u velikom broju zemaqa iz okru`ewa, pa i {ire. I s tog aspekta, za mene su ovi izbori bili posebno va`ni. A {to se ti~e odziva, mislim da izlaznost od 55 procenata nije odziv zbog kojeg bi treblo da se stidimo. Uostalom,

Za mene je jako va`no da nosioci desni~arskih ideja nisu dobili skoro nikakvu podr{ku od vojvo|anskih Ma|ara toga, ovi izbori ipak su bili veoma zna~ajni, jer se preko wih o`ivotvoruje jedan pozitivan zakonski propis koji je deo pravnog poretka Republike Srbije. I to je zakon s kojim Srbija s pravom mo-

Teritorijalne autonomije mawina danas nisu realne z Vi i muftija Islamske zajednice u Srbiji Moamer Zukorli} progal{eni ste pobednciima izbora za nacionalne savete. Kako komentari{ete procene nekih analiti~ara da }e ta izborna pobeda biti motiv za pokretawe pitawa teritorijalne autnomije mawina u Srbiji?

- To upore|ivawe kvalifikuje same analiti~are. Najpre, nema tu nikavih paralela kad je re~ o izborima za ova dva nacionalna saveta. A kad je re~ o etni~kim teritorijalnim autonomijama, kao {to sam ve} nebrojeno puta rekao - u doglednoj perspektivi to nije realnost zato {to je srpsko dru{tvo za to nespremno. A za pet, deset ili 15 do 20 godina i to pitawe se mo`e staviti na sto, ali kao pitawe o kojem se mo`e razgovarati bez velikih tenzija. Danas to nije realnost.

bivalo je da ni na redovnim parlamentarnim izborima izlaznost nije bila mnogo ve}a. A prema va`e}im propisima, uz mawi odziv od 55 odsto mo`e se izabrati i predsednik Srbije. Zato ovaj odziv nije za potcewivawe, posebno zbog toga {to je snaga mobilizacije bira~a bila druga~ija nego kod redovnih izbora. Ovde je izbornu klimu te`e proizvesti, jer je re~ o delovawu ograni~enog dometa i medijski i zbog toga {to je kampawa skoncentrisana na odre|ene populacije. Tako da ova izlaznost daje potpuni legitimitet izabranom Nacionalnom savetu Ma|ara. z U kojoj meri negativni tonovi iz kampawe izme|u DS-a i SVM-a mogu dovesti do poreme}aja odnosa izme|u dve stranke, koji su ina~e optere}eni posledwih nekoliko meseci?

- Sve je to deo izborne kampawe, pa i negativni tonovi. Ali, kampawa je okon~ana i to ne bi trebalo da ima uticaja na odnose izme|u SVM-a i DS-a. Idemo daqe. A sve to {to se de{avalo, naro~ito oko stvarawa uslova za izbore, ali niz drugih proceduralno problemati~nih stvari, to bi svakako trebalo analizirati. treba da analiziraju oni koji su izbore organizovali, odnosno formirali izbornu komisiju. z Ipak, u javnosti se ponovo spekuli{e o mogu}oj saradwi s napredwacima, posebno zbog trvewa izme|u Va{e stranke i DS-a, a koje je obele`ilo i ovu izbornu kampawu?

- Potpune su insinuacije o saradwi SVM-a i SNS-a. To trenutno nije realno. A {ta }e biti za tri godine, odnosno kome }e, pre svega, srpski glasa~i dati poverewe, to nije pitawe za Savez vojvo|anskih Ma|ara, a li~no nikad nisam bio ve{t u gledawu u pasuq. z Ocenili ste da je na izborima za Ma|arski nacionalni savet Ma|ara skrajnuta ekstremna desnica. Koliko je to zna~ajno za politi~ke i za me|uetni~ke odnose u Vojvodini?

- Za mene je jako va`no da nosioci desni~arskih ideja nisu dobili skoro nikakvu podr{ku od vojvo|anskih Ma|ara. To je pozitivno, pre svega, za na{u nacionalnu zajednicu, ali i generalno za politi~ku scenu i Vojvodine i Srbije. Jer, desni ekstremizam je ekstremizam bez obzira iz ~ijih redova dolazi.

Pa, ako ne prihvatamo ekstremizam iz tu|ih redova, onda takav odnos moramo imati i prema sopstvenim redovima. I zbog toga je meni naro~ito drago {to je ma|arska zajednica na ovim izborima izrazila negativan odnos prema desni~arskim idejam, ili pak prema radiklanim idejama.

B. D. Savi}

SRBIJA I EU

Bramerc 14. juna u Luksemburgu o nama Glavni tu`ilac Ha{kog tribunala Ser` Bramerc obavesti}e 14. juna u Luksemburgu ministre spoqnih poslova dr`ava ~lanica EU o saradwi dr`ava na prostoru biv{e Jugoslavije s Ha{kim tribunalom, izjavila je ju~e potparol tu`ila{tva Olga Kavran.

Kavran je na redovnoj konferenciji za novinare u Hagu rekla da }e Bramerc 14. juna u Luksemburgu prisustvovati sastanku Saveta EU za spoqne poslove, na poziv visoke predstavnice za spoqne poslove i

bezbednost Ketrin E{ton.

Bramerc }e na neformalnom sastanku informisati ministre spoqnih poslova o radu Ha{kog tu`ila{tva, sa posebnim osvrtom na saradwu s Tribunalom dr`ava na prostorima biv{e Jugoslavije, rekla je predstavnica za {tampu ha{kog tu`ila{tva.Ona je tako|e najavila da }e Bramerc u petak, 18. juna u Wujorku podneti redovan izve{taj Savetu bezbednosti Ujediwenih nacija o radu Tu`ila{tva.

File protiv zamora Evropski komesar za pro{irewe [tefan File izjavio je ju~e u Briselu da proces ulaska zemaqa Zapadnog Balkana u ~lanstvo Evropske unije ne sme biti talac bilateralnih sporova u regiji. File je, na okruglom stolu o pro{irivawu i politici prema susedima EU, naglasio da se mora na}i “druga~iji okvir za re{avawe bilateralnih otvorenih pitawa” na Zapadnom Balkanu. On je ponovio da }e brzina pristupa zemaqa regije ~lanstvu u EU zavisiti od nu`nih reformi koje svaka od wih

Stajnberg: Podela ne dolazi u obzir Zamenik dr`avnog sekretara Xejms Stajnberg poru~io je da SAD sna`no podr`avaju predsednika Srbije Borisa Tadi}a na putu evropskih integracija.

Svima je interesu da Srbija bude duboko usidrena u evropskoj areni, isti~e ameri~ki diplomata.

Govore}i o regionu, Stajnberg je ocenio da je spor Beograda i Pri{tine oko statusa Kosova jedno od kqu~nih pitawa regiona.

“U interesu svih je re{avawe pitawa granica, carina i telekomunikacija. Takav pragmati~an pristup dozvoqava da se dve strane ne slo`e o svemu, ali omogu}ava re{avawe pitawa za dobrobit svih qudi”, rekao je Stajberg.

Zamenik ameri~kog sekretaraje ponovio vi{e puta isticani stav Va{ingtona da su ideje o podeli Kosova neprihvatqive.

“To uop{te ne dolazi u obzir. Mislim da svi ostali kqu~ni partneri, ukqu~uju}i ~lanice Evropske unije, pa ~ak i one koji imaju druga~iji pristup pitawu statusa, priznaju da bi podela Kosova bila krajwe opasna ideja. Odr`avawe takve opcije samo produbquje napetosti i ote`ava saradwu dve strane na prakti~nim pitawima”, poru~io je Stajnberg.

Prema re~ima ameri~kog diplomate, va`no je da Srbija i Kosovo uspostave saradwu u prakti~nim pitawima.

pojedina~no sprovede. File smatra i da ne postoji nikakav “zamor ili ravnodu{nost prema procesu pro{irewa” EU, prenosi Radio Slobodna Evropa.

NATO o Kosovu Ministri odbrane NATO-a zatra`ili su ju~e dodatne politi~ko-vojne procene situacije na Kosovu, pre dono{ewa odluke o smawewu broja pripadnika Kfora na 5.000 i prelazak u “misiju odvra}awa”.”Uprkos povremenim bezbednosnim incidentima na Kosovu, op{ti razvoj ide u pravom smeru ka ve}oj sigurnosti i stabilnost i ja~im lokalnim institucijama”, rekao generalni sekretar NATO-a Anders Fog Rasmusen. Ministri su bili jasni u stavu da }e Kfor ostati u mirovnoj misiji na Kosovo dokle god to bilo potrebno”, navedeno je u saop{tewu objavqenom na sajtu NATO-a.

“Bezbednost na Kosovu ostaje vitalna za bezbednosti zapadnog Balkana i Evrope”, istakao je Rasmusen.Generalni sekretar Alijanse je dodao da ne treba da bude sumwe da }e NATO i Kfor ostati potpuno posve}eni miru i stabilnosti na Kosovu i u regionu, preneo je Radio Slobodna Evropa.Prema re~ima Rasmusena, ministri, zasad, nisu utvrdili bilo kakav ta~an program smawewa i prerastawa Kfora u “misiju odvra}awa” mada je “ciq da se to postepeno ostvari”.

c m y

POLITIKA

DNEVNIK

petak11.jun2010.

3

TEMA DANA: OBELODAWENE IMOVINSKE KARTE ZA DEO FUNKCIONERA

Srbiju vode sirotani Mada gra|ani Srbije ve} nekoliko meseci ~ekaju da Agencija za borbu protiv korupcije obelodani imovinske karte srpskih funkcionera podaci koji su objavqeni na sajtu ne otkrivaju ni{ta novo niti ono {to je do sada bilo nepoznato.

Funkcioner koji ne prijavi imovinu, ili da la`ne podatke mo`e biti ka`wen zatvorskom kaznom od {est meseci do pet godina. Zbog velikog interesovawa za imovinske karte dr`avnih funkcionera tokom pre podneva link na kome se nalaze ti podaci bio je blokiran. Ukoliko se uvere da funkcioneri nisu naveli ta~ne podatke o svojoj imovini, gra|ani o tome mogu da baveste Agenciju za borbu protiv korupcije.

je kupila, prima mese~nu platu od 103.000 dinara. Kao i prethodni ima u{te|evinu u bankama. Poseduje 22 akcije u “Ma{inoprojekt Kopring ad” u Beogradu ~ija je nominalna vrednost 56.100 dinara.

Ministar trgovine Slobodan Milosavqevi} mese~no zara|uje 106.195 dinara, poseduje tri stana, od ~ega je jedan kupio, drugi je ste~en po ugovoru o zameni, a tre}i je nasle|en. Vozi “ford C maks” iz 2003. godine. Ima depozit i {tedni ulog u bankama u zemqi i inostranstvu. Ministar prosvete @arko Obradovi} ne prima platu u Vladi Srbije , ali u imovinskoj karti nije navedeno gde je prima.

Suvlasnik je porodi~nog stana od 217 kvadrata , vozi “{kodu oktavi-

Bo`a voza „jugo”, Ivica limuzinu nema Zamenik predsednika Vlade i ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i} ima otkupqen stan od 119 kvadrata, nema automobil, prima mese~nu platu od 146.723 dinara. Ima depozit i {tedni ulog u bankama, ali iznos se, kao {to zakon i nala`e, ne navodi. Potpredsednik Vlade i ministar ekonomije Mla|an Dinki} zara|uje 109.318 dinara mese~no, ali prima i 28.616 dinara na ime ~lanstva u Upravnom odboru Agencije za osigurawe depozita.

Poseduje dvosoban stan i gara`u, nema automobil ali ima {tedni ulog i depozit u bankama. Potpredsednik Vlade i ministar za nauku Bo`idar \eli} prima mese~nu platu od 97.775 dinara.

Ima stan koji je nasledio i ku}u koju je kupio. Nasledio je i deo {ume. Vozi „jugo kabrio” iz 2002. godine. Ima {tedni ulog u bankama, a i akcije u stopostotnoj vrednosti u House of Europe Invest, gde je nominalna vrednost akcija 30.000 evra.

Ministar spoqnih poslova Vuk Jeremi} radi za platu od 89.094 dinara, nema stan , ima automobil “suzuki svift” iz 2003.godine. Nema u{te|evine. Ministarka pravde Sne`ana Malovi} je po mese~nim primawima “najte`a” jer ona kao ministar prima 101.852 , kao ~lan Visokog saveta sudstva 15.177 i kao ~lan Dr`avnog ve}a tu`ilaca isto toliko. Sve ukupno iz buxeta woj se ispla}uje 132.206 dinara. Nema nepokretnu imovinu, ima automobil “zastavu 10” iz 2008.godine i nema u{te|evine. Ministarka telekomunikacija Jasna Mati} ima dvoiposoban stan koji

ju” iz pro{le godine. Ima u{te|enine . Platu od 110.537 dinara mese~no ima Verica Kalanovi}, ministarka za NIP, poseduje dva stana koja su kupqena i na kojima je hipoteka od 45.000 evra , i polovinu ku}e koju je nasledila. Nema automobil ali ima u{te|evinu.

Ministar za dijasporu Sr|an Sre}kovi} radi za 103.000 dinara mese~no, ima dva stna od kojih je na jednom ima tre}inu, a na drugom dve tre}ine vlasni{tva i oba su ste~ena kupovinom. Ni on nema automobil ali ima u{te|evinu.

Ministar energetike Petar [kundri} poseduje oko 2.500 kva-

^anak i ^eda Lider LSV i {ef poslani~ke grupe ove stranke u Skup{tini Srbije Nenad ^anak ima ku}u i stan, koje je kupio, prima platu u Skup{tini Srbije od 111.398 dinara i nadoknadu kao predsednik UO “Vojvodina{ume” od 13.500 dinara. Ima dve “{kode” i ne{to u{te|evine u bankama. [ef poslani~ke grupe LDP ^edomir Jovanovi} nema nepokretnu imovinu, prima platu u Skup{tini Srbije od 115.287 dinara, vozi “tojotu prius” iz pro{le godine i motocikl “honda” iz 2007. Nema u{te|evine, ali ima 1.000 akcija u Kombinatu aluminujuma u Podgorici, u Crnoj Gori, ~ija je nominalna vrednost 7.000 evra i 50 odsto akcija Radne grupe DOO Beograd, ~ija je nominalna vrednost 250 evra.

Predsednik nema ni{ta i premijer isto Predsednik Srbije Boris Tadi} je i pre nego {to je sada Agencija to stavila javno na uvid obelodawivao svoju imovinsku kartu, koja je ve} nekoliko godina nepromenqiva. Tako on i daqe nema ni ku}u ni stan, automobil. Ranije je prijavio da ima u{te|evinu 50.000 evra koje je dobio od roditeqa, ali se ona ovaj put u prijavi ne vidi, {to ne zna~i da je nema. Verovatno je u slamarici, ili je u me|uvremenu potro{ena, jer u banci nema ni{ta, kako pi{e u prijavi. Mese~na zarada mu je 142.944 dinara. Premijer Vlade Srbije Mirko Cvetkovi} ima mese~nu platu od 131.000 dinara, poseduje dva stana - dvoiposoban i jednoiposoban. Jedan je otkupio a drugi dobio na poklon od roditeqa i sestre. Vozi “volvo” iz 2006. godine, ima depozit i {tedni ulog u bankama i drugim finansijskim organizacijama u zemqi i inostranstvu.

Ima 100 odsto akcija u S-tabaku, nominalne vrednosti 730 evra. drata zemqi{tta koje je kupio, zara|uje 113.301 Ministar vera Bogoqub [ijakovi} ne prima platu iz buxeta Srbije, poseduje polovinu trosobnog stana, nema automobil i ima ne{to u{te|evine. Najboqi automobil u Vladi Srbije vozi Sulejman Ugqanin, ministar bez portfeqa, koji ima “ mercedes C 220” iz 2000. godine. Vlasnik je ku}e i placa koje je, kako je navedeno, li~na gradwa. Ima u{te|evine. Koristi stan u Beogradu od 162 kvadrata koji mu je dodelila Stambena komisija Vlade Srbije.Ministar poqoprivrede sa{a Dragin ima platu od 80.000 dinara, garsoweru koju je nasledio, sku xet, ~amac i motocikl i {tedwu u bankama.

Bez ku}e i stana je ministar infrastrukture Milutin Mrkowi}.

Mese~no zara|uje 120.000 dinara, nema ni automobil ni u{te|evinu. Milan Markovi}, ministar za dr`avnu upravu i lokalnu samoupravu ima dva stana od kojih je jedan kupio a drugi dobio od oca, plata mu je 101.000 dinara mese~no, vozi “hjundai aksent” iz 200 7.godine. Ima u{te|evinu u bankama ali se ne zna da li doma}im ili stranim kao {to se ne zna u kom iznosu. Ministar za KiM Goran Bogdanovi} prima mese~nu platu od 92.000 dinara, ima trosoban stan na Kosovu od 68 kvadrata, a dok je u Beogradu koristi dr`avni stan od 145 kvadrata koji mu je

dodelila Stambena komisija Vlade Srbije, vozi “pasat” iz 2002.godine i ima u{te|evinu u banci.

Svetozar ^ipli}, ministar za qudska prava ne prima platu iz buxeta Srbije, nema stan ni ku}u, vozi “hjundai matriks” iz 2005. i nema u{te|evine.

Predsednica Skup{tine Srbije Slavica \uki} Dejanovi} ima dvosoban stan od 51 kvadrata koji

je prvi me|u onima koje gra|ani biraju. “Ne vidim da je to problem, bar ne za nas koji nismo nepristojno bogati”, rekla je \uki} Dejanovi}. “Predsednik skup{tine je prvi me|u onima koje gra|ani biraju i mislim da je prirodno da znaju {ta to predsednik skup{tine na materijalnom planu ima, a one druge osobine i svojstva, taj duhovni plan, koji je meni jako va`an, procewuju kroz rad i sve druge segmente `ivota predsednika parlamenta”, rekla je \uki} Dejanovi}.

Potpredsednica Skup{tine Gordana ^omi} nema nepokretne imovine, automobila i u{te|evine, a iz buxeta prima platu od 104.000 i pau{al od 30.354 dinara. [ef poslani~ke grupe SNS Tomislav Nikoli} ima platu od 130.000 dinara mese~no, polovinu stana od 96 kvadrata i nasle|eno zemqi{te. Vozi Ladu nivu iz 1998. godine i ima u{te|evinu. [efica poslani~ke grupe DS Nada Kolunxija ima tavanski prostor sa pravom adaptacije u stan koji je kupila kao i plac -vo}wak.

Prima mese~nu platu od 115.000 dinara, nema automobil i ima ne{to u{te|evine u banci.

Mada je pre samo mesec dana Agencija za borbu protiv korupcije medijima u imovinskoj karti Du{ana Bajatovi}a, narodnog poslanika i direktora JP “Srbija-

Pavli~i} i Vu~ini} Od vojvo|anskih gradona~elnika na sajtu Agencije objavqena je imovinska karta dvojice.

Gradona~elnik Novog Sada Igor Pavli~i} prijavio je mese~nu platu od 134.000 dinara i pau{al koji dobija u Skup{tini Vojvodine od 40.000 dinara. Ima polovinu od tri stana koja je nasledio i wivu od 107 ara. Vozi “{kodu” iz 2008. godine i ima ne{to u{te|evine. Prvi ~ovek Subotice Sa{a Vu~ini} ima platu 120.000 dinara, nema ni stan ni ku}u, kao ni u{te|evinu. Vozi “{kodu” iz pro{le godine. je kupila, ne prima platu u Sku{tini Srbije ve} samo pau{al od 30.000 dinara. Vozi “opel astru” iz 2004.godine i ima u{te|evine.

Ona je ju~e izjavila da gra|ani treba da znaju kakav materijalni status imaju funkcioneri, a posebno predsednik parlamenta, koji

gas” objavila mnogo ve}e prihode prema imovinskoj karti koja se sada nalazi na sajtu on je znatno “siroma{niji” . Naime, Agencija je dostavila podatak da Bajatovi} samo na ime ~lanstva u UO “Jugorosgas” mese~no prima 995.941 dinar, {to on nije porekao ve} je po-

Zaboravni?

Iako su svi ministri tvrdili da su u zakonskom roku podneli izve{taje o imovine na sajtu Agencije za borbu protiv korupcije ipak se ne mogu na}i podaci za sve wih. Tako nema podataka o imovini Jovana Krkobabi}a, Dragana [utanovca, Sne`ane Markovi} Samarxi}, Rasima Qaji}a, Olivera Duli}a, Di-

ane Dragutinovi}, Tomice Milosavqevi}a i Neboj{e Bradi}a. Ve}ina od wih bila je spremna da “dobrovoqno” objavi imovinske karte pa je samim tim ~udnije da ih Agencija nije obelodanila kada je ve} odlu~ila da prvo javnosti u~ini dostupnu imovinu ~lanova Vlade Srbije.

Prijavili besplatne akcije NIS-a Deo funkcionera je u svojim imovinskim kartama u delu: Akcije i udeli u pravnom licu navelo da poseduje 5 akcija NIS-a, dakle onih bes-

platnih, ~ija je nominalna vrednost 2.500 dinara. Besplatnim akcijama NIS-a “pohvalio” se i sam ministar Mla|an Dinki}, ali i mini-

stri Verica Kalanovi}, Sr|an Sre}kovi},Sne`ana Malovi},Goran Bogdanovi} kao i gradona~elnik Subotica Sa{a Vu~ini}.

Veqine ku}e Predsednik Nove Srbije Velimir Ili} prijavio je platu od 80.000 dinara, koju dobija kao poslanik u Skup{tini Srbije i pau{al od 30.000 dinara. Ili} je u imovinskoj karti naveo da je kupovinom stekao ku}u od 332,28 metara kvadratnih, kao i polovinu ku}e sa placom od 6,46 ara. Ostalu imovinu Ili} je prijavio kao nasledstvo. Ili} je vlasnik ku}e od 300 metara kvadratnih, porodi~no stambene zgrade od 450 metara kvadratnih sa poslovnim prostorom od 150 kvadrata i bazenom iste kvadrature na placu povr{ine 6,19 ara. On je vlasnik i ku}e od 60 metara kvadratnih, kao i ku}e od 150 metara kvadratnih i objekta u izgradwi na zemqi{tu koje je nasledio i isplatio ostale naslednike. Ili} je prijavio da ima {tedwu ili depozite u bankama i automobil marke “mercedes GL 420 CDI-4matik”, koji je 2007. godine kupio na lizing.

Vlahovi} u 7 stanova Narodni poslanik Aleksandar Vlahovi} prijavio je da poseduje sedam stanova i to od 40 do 163 metra kvadratnih, a kad se sve to sabere, ima ukupno 532,11 kvadrata.

Ima i akcije u 11 kompanija: “ Eki–investmentu”, Agrobanci, AIK Banci, Privrednoj banci, Univerzal banci, “Alfa plamu” Vrawe, “Baniniju”… Prijavqena nominalna vrednost akcija po preduze}u je od 237.000 dinara do 100.000 evra. Kada se sve sabere, Vlahovi} u akcijama nominalno ima 100.000 evra i jo{ pride ne{to mawe od sedam miliona dinara. Prijavio je i “pe`o 306” iz 1999. godine. Ima i depozite i {tedne uloge u bankama i drugim finansijskim institucijama u zemqi i inostranstvu. Dobija i pau{al u Skup{tini Srbije od 30.000 dinara mese~no. jasnio da te pare daje u humanitarne svrhe ne obrazla`u}i gde ta~no i kome. No, sada je navedeno da on prima platu od 312.257 dinara mese~no kao direktor “Srbijagasa” i pau{al u Skup{tini Srbije od 30.000 dinara, da ima dva placa koja je kupio, vozi “folksvagen” iz 2006.godine i ima ne{to u{te|evine u bankama.

Q. Male{evi}

4

EKONOMIJA

petak11.jun2010.

DNEVNIK

(NE)OBI^NA PRODAJA U BA^KOJ PALANCI

OPTU@BE I KONTRAOPTU@BE

Fabrika visi na kapiji Svi oni koji iz centra Ba~ke Palanke krenu ka priobaqu Dunava ovih dana mogu videti oglas koji se nalazi na kapiji jedne od ovda{wih fabrika koja je prestala sa radom po~etkom ove godine. Re~ je o obave{tewu da se prodaje cela fabrika, a re~ je o firmi koja je na prostorima Srbije bila poznata po proizvodwi natron vre}a.

Pre petnaestak godina biv{u {tampariju „Branku Baji}“ kupila je nekada poznata kompanija „Korsnas“ iz [vedske koja se bavi proizvodwom natron papira i natron vre}a za pakovawe rasutih materijala kao {to su cement, {e}er, bra{no... Pre par godinu od {vedskih vlasnika fabriku je kupio jedan od ruskih biznismena.

Po re~ima radnika, a do kraja pro{le godine radilo ih je preko 80, fabrika je uspe{no radila, a za jedan minut mogla je da proizvede

preko 200 vre}a. Oni koji su poznavali rad ove firme tvrdili su i tvrde da je fabrika dobro po-

slovala. Sve obaveze prema dr`avi i radnicima su na vreme servisirane. Radnici su dobili svoje zarade, a prosto su bili zapaweni

kada im je poslovodstvo krajem decembra pro{le godine saop{tilo da moraju da iskoriste godi{we

odmore i da se fabrika zatvara, odnosno ide u likvidaciju. Upu}eniji ka`u da su vlasnici ove i jo{ nekih sli~nih fabrika u evrop-

POTPISAN SPORAZUM S BiH

Puna penzija i za sta` u Bosni Od 1. jula 15.000 penzionera u Srbiji koji su deo radnog sta`a ostvarili u Bosni i Hercegovini prima}e punu penziju bez umawewa koje im se na ime me|usobnih dugovawa PIO fondova Srbije i Bosne i Hercegovine odbijalo posledwih {est godina.

Naime, ovoj grupi penzionera je do sada odbijana tre}ina penzije na osnovu Sporazuma o socijalnom osigurawu koji su 2004. potpisale Srbija i Bosna i Hercego-

pravde potpisali ministar rada i socijalne politike Srbije Rasim Qaji} i ministar za civilne poslove BiH Sredoje Novi}.

Kako je rekao Qaji} dokument iz 2004. sklopqen u vreme Savezne Republike Jugoslavije pred-

vi|ao je namirewe dugova PIO fondova dve zemqe na {tetu penzionera. Mi sada prakti~no uklawamo tu odredbu”, istakao je Qaji} .

Slovenija i Hrvatska „Ja ne vidim nikakav razlog da se odugovla~i sa potpunom primenom Sporazuma o socijalnom osigurawu sa Slovenijom. Ovo oklevawe ide na {tetu jedino penzionera koji su deo sta`a ostvarili u Sloveniji“, izjavio je Qaji}.

On je dodao da ne `eli da spekuli{e da li se radi o namernom ili nenamernom oklevawu. Qaji} je dodao da ima 10.000 penzionera koji su deo sta`a ostvarili u Sloveniji ali nije mogao da proceni o kom se ukupnom iznosu radi.

Jovan Krkobabi} istakao je da je Sporazum potpisan i u Hrvatskoj ali ima jo{ nere{enih pitawa poput priznavawa sta`a ili ispla}ivawa neispla}enih penzija koja treba re{iti. vina a koji je sadr`avao “tehni~ku gre{ku”, izjavio je ju~e Jovan Krkobabi}, potpredsednik Vlade Srbije prilikom potpisivawa dokumenta koji je omogu}io ovu izmenu.

Dokument o izmenama Sporazuma o socijalnom osigurawu u ime dve dr`ave ju~e su u palati

Sredoje Novi} kazao je da je dokument dokaz koliko je administracija spora. “Neopravdano se ~ekalo {est godina da se uo~eni problem otkloni”, istakao je Novi}. On je dodao da u Bosni i Hercegovini niti u jendom delu vlasti nije bilo dilema da li ovaj Sporazum treba potpisati.

Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Luka Beograd tu`ila je predsednicu Saveta za borbu protiv korupcije Vericu Bara}, saop{tilo je to preduze}e.

Kako je nagla{eno, Verica Bara} nastavqa "kampawu javnog kompromitovawa" Luke, a to ~ini, "izme|u ostalog, tvrde}i da je Vordfin fantomska firma, da je Grad Beograd ostao bez luke, da je re~ o prawu novca, da smo u~estvovali u korupciji gradskih i republi~kih funkcionera i nakon preuzimawa Luke Beograd, kao i brojne druge neistine".

"Bara}eva }e pred Sudom dobiti priliku da svoje tvrdwe i doka`e", navedeno je u saop{tewu.

Savet je pro{le sedmice podneo krivi~nu prijavu protiv 17

qudi koje sumwi~i da su tokom 2005. godine u nezakonitom postupku preuzimawa akcija Luke Beograd dr`avi naneli {tetu od najmawe 21 milion evra. Kako su objavili mediji, me|u prijavqenima je i Milan Beko.

EPS NE ODUSTAJE OD POSKUPQEWA ELEKTRI^NE ENERGIJE

Struja na jesen opet udara po yepu - Elektroprivreda Srbije nije odustala od drugog poskupqewa i na jesen }e podneti zahtev za korekciju cene struje - rekao je ju~e generalni direktor EPS-a Dragomir Markovi}. – Prema sada{wim prora~unima opravdano bi bilo poskupqewe od oko 20 odsto, ali to ne zna~i da }emo tra`iti korekciju u tom procentu. Podse}am jo{ jednom da i pre na{eg zahteva slede konsultacije, pa mi{qewe i saglasnost Agencije za energetiku, a kona~nu odluku o poskupqewu donosi Vlada Srbije.

Markovi} je, u razgovoru sa novinarima, rekao da je planom predvi|eno da EPS na kraju 2010. godine, uz dva poskupqewa struje, ostvari dobit od oko 3,5 milijardi dinara. Prema wegovim re~ima, prihod kompanije }e zbog toga {to struja nije poskupela 1. januara, ve} 1. marta, biti smawen za 2,6 milijardi dinara. On je istakao da pad dinara lo{e uti~e na poslovawe po{to je planom poslovawa predvi|eno da }e na kraju 2010. godine evro vredeti 103 dinara, {to je ve} dostignuto, te ukoliko prose~an kurs bude 105 dinara, to }e smawiti prihode EPS-a za 550 miliona dinara.

Prvi ~ovek EPS-a se osvrnuo i na dugovawa potro{a~a, koja su u odnosu na kraj pro{le godine, porasla oko 12 odsto. Potrp{a~i su

Dok je kriza, nema otpu{tawa - Nije tajna da EPS ima vi{ka zaposlenih, ali ponavqam, sve dok je te{ka socijalno-ekonomska situacija i kriza, otpu{tawa ne}e biti – istakao je Markovi}. – To ne zna~i da mi ne}emo nastaviti sa racionalizacijom i identifikacijom radnih mesta, kako bi dobili realnu sliku koliko je radnika vi{ka i na kojim pozicijama vi{ka. S jedne strane se govori o vi{kovima, s druge EPS ima deficit visokoobrazovnog kadra, pre svega in`ewerske struke. Stoga smo i primili 155 pripravnika, mladih qudi, `eqnih da rade. Stra{no je {to nam je za ova radna mesta stiglo gotovo 6.000 ispravnih prijava, a pretpostavqamo da je konkurisalo oko 3.000 mladih stru~waka.

31. decembra 2009. godine dugovali za utro{enu struju oko 60 milijardi dinara, a 31. maja ove godine taj

dug je 67,2 milijarde dinara. Od toga doma}instva EPS-u duguju 34,5 milijarde, a industrija 32,7 mili-

jardi dinara. Markovi} je novinarima rekao da je u prvih pet meseci ove godine proizvdeno 16 milijardi kilovat sati elektri~ne energije, {to je oko 2,5 odsto preko plana i da je EPS u tom periodu izvezao oko 1,6 milijardi kilovat sati.

- Projekti privla~ewa stranih partnera za termoelektranu „Nikola Tesla” B3 i Kolubaru B, kao i termoelektranu toplanu u Novom Sadu su se odu`ili, pre svega zbog promena regulative i zakona, ali i ~iwenice da su zainteresovani investitori tra`ili produ`ewe rokova – ka`e Markovi}. –Trebalo bi da Vlada Srbije glavni akt, kojim bi se regulisalo strate{ko partnerstvo, usvoji u julu, {to bi omogu}ilo da investitori dostave ponude, a o~ekujemo da to bude u oktobru. Me|utim, zbog slo`enosti procesa, mogu}e je da to bude i kasnije.

Markovi} je novinarima rekao da EPS nastavqa proces restrukturirawa, odnosno pove}avawa efikasnosti poslovawa. On je naglasio da je u toku proces korporatizacije, odnosno preimenovawa u akcionarsko dru{tvo. Jo{ jednom je podvukao da ima puno posla, pre svega na smawivawu tro{kova i spovo|ewu akcije kojom treba da se smawe tehni~ki i komercijalni gubici elektri~ne energije u distributivnom sistemu.

A. Brzak

„Karneks” najboqi u ju`noj Ba~koj Industrija mesa "Karneks" u Vrbasu progla{ena je od strane Regionalne privredne komore Novi Sad najuspe{nijom kompanijom u 2009. godini.

Re~ je o jubilarnoj nagradi ove privredne asocijacije, povodom obele`avawa jubileja 35 godina rada, te 160 godina postojawa komore u Novom Sadu.

Ukupna realizacija "Karneksa" u pro{loj godini

bila 58 miliona evra, najzna~ajnija ulagawa bila su u gra|evinske objekte (milion evra) i u tehnolo{ku opremu (oko 1,9 miliona evra). Ove godine se planirane su investicije vredne 10 miliona evra, najve}im delom u projekte za{tite `ivotne sredine i unapre|ewa proizvodnog procesa.

V. H.

9. 6. 2010.

1.243,56317

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom Banka Po{tanska {tedionica a.d.

Promena %

Cena 10.000

650.000

Karneks , Vrbas

7,53%

1.000

10.000

Univerzal banka a.d. , Beograd

3,23%

5.499

65.990

Progres a.d. , Beograd

3,23%

160

160

BAS a.d. , Beograd

3,17%

650

39.000

Promena %

Cena

BELEX 15 (635,60 0,42)

Promet

11,11%

Pet akcija s najve}im padom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE

skim zemqama zatvorili jo{ neke pogone u Turskoj i [paniji. Navodno, ostavili su samo velike kapacitete.

Sada gazde `ele da prodaju celu fabriku s objektima i ma{inama. Lokacija firme izuzetno je povoqna, jer je od centra grada udaqen par stotina metara. Ma{ine su se, tako|e na{la na dobo{u, jer biv{i radnici ka`u da ih je vrlo te{ko demontirati, a za transport na drugu lokaciju potrebno je skoro 50 kamiona-{lepera. Ovo je jedinstven primer u ovom delu priobaqa Dunava kod Ba~ke Palanke, jer do sada je katanac na fabri~ke kapije stavqan na propale firme. Ovo je prvi put da je zatvorena kompanija koja je dobro radila, ali ovo je i prvi put da se oglas za prodaju fabrike i ma{ina na|e na fabri~koj kapiji.

M. Suyum

Luka Beograd tu`i Vericu Bara}

Promet 496.320

Naziv kompanije AIK banka a.d. , Ni{

Promena %

Cena

Promet

-0,43%

2.778

622.217

Agrobanka a.d. , Beograd

2,43%

7.999

423.970

Privredna banka a.d. , Beograd

1,38%

660

275.880

Univerzal banka a.d. , Beograd

3,23%

5.499

65.990

Imlek a.d. , Beograd

0,09%

1.167

23.338

Messer Tehnogas a.d. , Beograd

0,84%

5.400

16.200

Razvojna banka Vojvodine a.d.

0,00%

4.800

14.400

0,00

9.002

0,00

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Agrobanat a.d. , Plandi{te

-12,00%

704

Tehnoproces a.d. , Novi Sad

-11,11%

160

4.800

-9,09%

500

25.000

Komercijalna banka a.d. , Beograd

EMU

evro

1

101,8580

103,9370

106,3270

101,5460

Izolacija holding a.d. , Beograd

Australija

dolar

1

70,7642

72,2084

73,8692

70,5476

Luka Dunav a.d. , Pan~evo

-9,09%

5.000

5.000

Veterinarski zavod Subotica a.d.

0,00

589

0,00

Kanada

dolar

1

81,3822

83,0431

84,9531

81,1331

Jubmes banka a.d. , Beograd

-4,07%

12.000

24.000

Danska

kruna

1

13,6898

13,9692

14,2905

13,6479

Energoprojekt holding, Beograd

0,00

895

0,00

Norve{ka

kruna

1

12,8341

13,0960

13,3972

12,7948

Vojvo|anskih top-pet akcija Brail Trade a.d. , Ba~ka Palanka

Promena %

Cena

Promet

Soja protein, Be~ej

0,00

951

0,00

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

2.097

0,00

0,00%

3.400

4.420.000

-12,00%

704

496.320

[vedska

kruna

1

10,5715

10,7872

11,0353

10,5391

[vajcarska

franak

1

73,8958

75,4039

77,1382

73,6696

Agrobanat a.d. , Plandi{te

Tigar, Pirot

0,00

762

0,00

V. Britanija

funta

1

123,3150

125,8320

128,7260

122,9370

Mlekara a.d. , Subotica

0,00%

860

99.760

Alfa plam, Vrawe

0,00

9.332

0,00

SAD

dolar

1

84,5575

86,2832

88,2677

84,2987

Razvojna banka Vojvodine a.d.

0,00%

4.800

14.400

Telefonija, Beograd

0,00

1.500

0,00

Karneks , Vrbas

7,53%

1.000

10.000

Kursevi iz ove liste primewuju se od 10. 6. 2010. godine

Svi iznosi su dati u dinarima

POSLEDWI POKU[AJ DA SE SPASU PREDUZE]A

Dr`avni ste~aj u 600 firmi Agencija za osigurawe depozita zainteresovana je za pokretawe ste~aja u 250 preduze}a ~iji su ra~uni u blokadi du`e od tri godine i na koje se primewuju odredbe o automatskom ste~aju, rekla je Vesna Ga}e{a, direktorka Agencije za licencirawe ste~ajnih upravnika.

Ona je rekla da se u narednih nekoliko dana i od Fonda za razvoj o~ekuje da podnese spisak firmi za koje }e uplatiti predujam kako bi u wima bio pokrenut ste~aj.

Vesna Ga}e{a o~ekuje da }e se na wemu na}i oko 300 preduze}a.

Rok za uplatu predujma za pokretawe ste~aja u 11.000 preduze}a koja su u blokadi du`e od tri godine i ~ija je imena objavila Narodna banka Srbije pre dva meseca isti~e sredinom juna.

„Prema sada{wim pokazateqima, dr`avne institucije su zainteresovane za pokretawe ste~ajnog postupka u 300 do 600 preduze}a i za wih se upla}uje, ili }e biti upla}en, predujam“, kazala je ona.

Vesna Ga}e{a je istakla da trenutno ne raspola`e podatkom o broju privatnih poverilaca koji nameravaju da uplate predujam.

Sve firme za koje poverioci ne budu uplatili predujam bi}e izbrisane iz Agencije za privredne registre, odnosno presta}e da postoje.

petak11.jun2010.

c m y

EKONOMIJA

DNEVNIK

JAVNOM SEKTORU U JULU 5.000 DINARA, A RADNICIMA KOD PRIVATNIKA NI[TA

Od dr`ave regres, a od gazde {ipak Svi zaposleni u javnom sektoru dobi}e ve} polovinom narednog meseca regres u iznosu od pet hiqada dinara tvrdi Mla|an Dinki}, ministar ekonomije i to bez obzira na visinu zarade.

On isti~e da se od aprila ubrzano oporavqa od krize {to se vidi po buxetskim prihodima pa je do{lo vreme da se to poboq{awe koje se vidi u ekonomiji prenese i na zaposlene. No, to {to je , kako isti~e, do{lo do poboq{awa ne daje dovoqno povoda da se plate u javnom sektoru odmrznu ali ostaje prostora da se i o tome u narednom periodu razgovora.

- Predlo`io sam da od prava na regres budu izuzeti funkcioneri. Regres za godi{wi odmor se uvek delio svima jednako. Naravno da vi{e poma`e onom ko ima 15 hiqada platu od nekog ko ima 70 hiqada. Vi{e }e pomo}i medicinskoj sestri nego lekaru, ali oni zajedno rade u zdravstvenoj slu`bi , jedni bez drugih ne mogu i ne treba ih deliti - poru~io je ministar Dinki}. Zna ministar Dinki} dobro da }e podela regresa zaposlenima u javnom sektoru izazvati buru negodovawa radnika koji rade kod privatnika pa je odlu~io da privatnim preduzetnicima uputi apel da ako imaju mogu}nosti pove}aju plate ili isplate regres za godi{wi odmor svojim zaposlenima dodaju}i da to mogu u~initi ako bele`e rast proizvodwe u odnosu na pro{lu godinu.

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Vojvodine

Ko je protiv koga Nisu gazde protiv radnika niti bi im uskratile regres iz ~istog hira ve} jednostavno nemaju novca ni za teku}e poslovawe a kamoli za ne{to vi{e. Jednostavno je zbog ogromne nelikvidnosti izuzetno te{ko i svaka pri~a o poboq{awu je neta~na. Mi jo{ mnogo vi{e otpu{tamo nego {to primamo radnika i sve dok je tako apeli ministara i bilo koga drugog ne}e uroditi plodom. Da dr`ava uradi ono {to je wena obaveza i pomogne poslodavcima onda ovakvi apeli ne bi bili ni potrebni jer bi se podrazumevalo da radnici koji dobro rade dobiju regres jer bi ga sami sebi obezbedili - isti~e Raji}.

Milorad Mijatovi} isti~e za na{ list da takvi apeli ministra Dinki}a ne samo {to vre|aju radnike koji kod privatnika rade za bedne plate ve} i doprinose podeli me|u samim zaposlenima.

- To je populisti~ka politika .Davawe regresa od 5.000 dinara zaposlenima u javnom sektoru i upu}ivawe praznih apela, za koje on dobro zna da nemaju nikakve svrhe, privatnim poslodavcima vre|a i poni`a-

va radnike. Te{ko }e ovakvi apeli dospeti do na{ih gazda jer neki zaista i kada imaju ne}e da daju radnicima a neki i nemaju od ~ega da pove}aju plate ili pak isplate regres. Ovakvim potezima dr`ave zaposleni se dele na one koji imaju dobre i oni ~iji su gazde lo{e.

Kako se zna da je u Srbiji jedini dobri gazda dr`ava onda je jasno da samo zaposleni u javnom sektoru , pored sigurnosti radnog mesta i redovnosti u

primawu plata, mogu ne{to dobiti i ne~emu se nadati dok radnici koji rade za platu ~esto mawu od minimalne od privatnog gazde ovajditi se ne}e.

Dakle, nesre}nici koji rade u privatnom sektoru ni ovog leta regresa videti ne}e . Zbog toga sindikati smatraju da nije dobro da se regres deli zaposlenima u javnom sektoru ve} da je ako novaca ve} ima ona trebala biti zaista podeqena svim socijalno ugro`enim radnicima jer je wima i najpotrebnija - obja{wava Mijatovi} dodaju}i da sindikati nemaju {anse da nateraju gazde da prihvate apel ministra Dinki}a jer su nemo}ni u privatnim preduze}ima.

Potparol Unije poslodavaca Srbije Dragoqub Raji} obja{wava za na{ list da o boqitku u ekonomiji Srbije pri~aju samo predstavnici na vlasti dok je prava istina da je stawe lo{e i da prostora da privatnici usli{e apel ministra Dinki}a i podele radnicima regres jednostavno nema.

- Gazde ~ije firme dobro posluju dele regres i pove}avaju plate svojim radnicima ne ~ekaju}i da ih na to pozove ministar koji to ~ini samo da bi ubla`io nezadoqstvo svih {to se zaposleni u javnom sektoru nepravedno nagra|uju. Oni i ovako imaju 30 odsto ve}e plate nego radnici u privatnom sektoru od ~ijeg se rada ina~e izdr`avaju. Veliki deo privrede je nelikvidno i gazde ~ak i da imaju dobru voqu i `equ nemaju mogu}nosti da ni za dinar nagrade svoje radnike.

Q. Male{evi}

5

VESTI Povezan sta` za 36.000 radnika Ministarstvo finansija Srbije saop{tilo je da je izvr{ilo petu uplatu od jo{ 1.417 miliona dinara kojom je povezan sta` za vi{e od 4.000 radnika u pet preduze}a. Do sada, po ovom osnovu sta` je povezan za vi{e od 36.600 radnika, za {ta je izdvojeno 11.206 miliona dinara. Upla}ena sredstva su bespovratna, a uplata je izvr{ena na osnovu zakqu~ka Vlade od 17. februara kojim je omogu}eno povezivawe sta`a preduze}ima koja imaju neizmirene obaveze za penzijsko i invalidsko osigurawe zaposlenih od 1. januara 2004. do 31. decembra 2009. Na ovaj na~in Vlada je omogu}ila penzionisawe radnika koji ispuwavaju zakonske obaveze.

Poziv Amerikancima Ambasadorka SAD u Srbiji Meri Vorlik izjavila da }e podr`ati sve ameri~ke firme koje budu `elele da investiraju u Srbiji.

Ona je u razgovoru s ministrom za infrastrukturu Milutinom Mrkowi}em kazala da }e podr`ati firmu Behtel, koja je s turskom firmom Enka nedavno pregovarala u Beogradu oko poslova na gradwi dela Koridora 11 i autoputa od Beograda do srpsko-crnogorske granice, saop{teno je iz Ministarstva za infrastrukturu.

Kana|ani u Boru Predstavnici Rudarsko-topioni~arskog basena (RTB) Bor i kanadske kompanije SNC Lavalin potpisali su u Boru ugovor o izgradwi Topionice i nove fabrike sumporne kiseline u vrednosti od 175 miliona evra. Novac za izgradwu je obezbe|en iz kredita kanadske izvozne banke EDC u visini od 135 miliiona evra, dok su ostalih 40 miliona obezbedili RTB Bor i dr`ava Srbija.

^UDA NA DOMA]EM TR@I[TU RADA U OGLEDALU STATISTIKE

U Srbiji mawe i zaposlenih i nezaposlenih Statistika je ~udna nauka.Svugde, naravno, ali u Srbiji posebno. Mada se prema podacima Republi~kog zavoda za statistiku smawuje broj zaposlenih lica u Srbiji, te sada radno mesto ima jedan milion i 841.038 radnika {to je za 6,8 odsto mawe nego u istom periodu lane. Da stvar bude zanimwivija i broj onih koji tra`e posao je mawi.

Naime, prema podacima Nacionalne slu`be za zapo{qavawe na kraju pro{log meseca u Srbiji je bilo 762.592 nezaposlena {to je za 4.955 mawe nego istog meseca pro{le godine. U isto vreme pro{log meseca do posla je do{lo 47.568 radnika {to je za 480 mawe nego maja 2009.godine. Zbog izmene Zakona o zapo{qavawa prema kojima poslodavci vi{e nemaju obavezu da Nacionalnoj slu`bi za zapo{qavawe prijavquju potrebe za radnicima pro{log meseca bilo je samo 5.810 prijava za zapo{qavawem {to je skoro deset puta mawe nego maja pro{le godine. Naime, istog meseca 2009.godine bilo je ~ak 52.358 prijava za zapo{qavawe.

Sa evidencije Nacionalne slu`be za zapo{qavawe u maju se zaposlilo 18.198 radnika dok

Radno mesto ima 1.841.038 radnika, ili 6,8 odsto mawe nego u istom periodu lane, a imamo i 762.592 nezaposlena, {to je za 4.955 mawe nego istog meseca pro{le godine je pro{le godine u isto vreme posao na{lo 20.689 nezaposlenih. U maju je bilo 30.864 novoprijavqenih na evidenciji nezaposlnih i u isto vreme je sa evidencije zbog nepridr`avawa zakonskih odredbi izbrisano 35.411 nezaposlenih.

Na evidenciji nezaposlenih u Vojvodini na kraju pro{log meseca bilo je 202.942 nezaposlene

osobe {to je za 2.106 mawe nego prethodnog meseca a za 1.060 mawe nego u isto vreme pro{le godine. Posao u Vojvodini prvi put tra`i 62.250 nezaposlenih a na evidenciji se uz 52.919 nezaposlenih sa tre`im i 52.819 nezaposlenih sa ~etrvrtim stepenom stru~ne spreme nalazi i 9.964 nezaposlena sa fakultetskom diplomom.

Q. M.

DEPONIJA I RECIKLA@A U JU@NOJ BA^KOJ

Otpad nije |ubre Sporazumom o zajedni~kom upravqawu ~vrstim komunalnim otpadom, koji su ju~e potpisali predstavnici Novog Sada i osam op{tina ju`ne Ba~ke: Ba~ka Palanka, Ba~ki Petrovac, Beo~in, @abaq, Srbobran, Temerin, Vrbas i Kula, bi}e realizovani ciqevi Strategije upravqawa otpadom od 2010/ 2019. godine. Strategijom je, na nivou pokrajine, predvi|eno postojawe osam regionalnih deponija, a Novi Sad }e biti centar integralnog upravqawa

otpadom. Po re~ima pokrajinskog sekretara za za{titu `ivotne sredine i odr`ivi razvoj Slobodan Puzovi}a, to }e doprineti unapre|ewu i razvoju savremenog koncepta regionalnog upravqawa otpadom u ju`noj Ba~koj.

- Ovo }e obezbediti sanirawe i uklawawe neuslovnih deponija, boqe stawe `ivotne sredine i nova radna mesta, sav otpad bi}e sakupqan i odlagan na pravi na~in, a na budu}oj regionalnoj deponiji u procesu reciklirawa bi}e pro-

izvedene nove sirovine i energenti - rekao je Puzovi}. Po re~ima dr`avnog sekretara u Ministarstvu `ivotne sredine i prostornog planirawa Miladina Avramova, na ovaj na~in zavr{ena je prva faza primene Zakona o upravqawu otpadom, koji sve op{tine obavezuje na potpisivawe sporazuma o me|usobnoj saradwi u upravqawu otpadom. Tako|e, on je ukazao da su stvoreni zakonski uslovi da se otpad posmatra kao sekundarna sirovina i kao energent.

D. Ml.

6

DRU[TVO

petak11.jun2010.

HO]E LI VOJVODINA DOBITI PRVU [KOLU NA ENGLESKOM JEZIKU

Klupe za strance Zakqu~ak Vlade Vojvodine da bi Pokrajinski sekretarijat za obrazovawe, zbog interesovawa brojnih stranih investitora, ~ija bi deca trebalo ovde da se {koluju, trebalo da sagleda mogu}nosti i napravi strategiju za osnivawe osnovnih i sredwih {kola s nastavom na engleskom jeziku na teritoriji Pokrajine; ima utemeqewe u Zakonu o osnovama sistema obrazovawa i vaspitawa. Naime, shodno ~lanu devet ovog zakona u {kolama se nastava mo`e organizovati i na stranom jeziku.

Zakon propisuje da {kole mogu

osnivati i strane ustanove, a uslovi su definisani u ~lanu 37 u kojem pi{e da "Ustanovu mo`e, pod uslovima predvi|enim me|unarodnim ugovorom, odnosno pod uslovom reciprociteta, da osnuje strana dr`ava, strano pravno ili fizi~ko lice radi ostvarivawa programa obrazovawa i vaspitawa koji nisu doneti na osnovu ovog zakona, ako je program donet, odnosno akreditovan u inostranstvu, ako ispuwava uslove iz ~lana 30. stav 1. ovog zakona i dobije

ka i kvalifikovanih nastavnika.

I bez obzira na to {to bez sumwe postoje strani investitori zainteresovani za ovakve {kole, pitawe je koliko ih je i gde se nalaze.

Naime, ukoliko se ukupan broj stranih investitora i zaposlenih stranaca u tim wihovim investicijama u Vojvodini razlo`i na one koji imaju i one koji nemaju {kolsku decu, pa se zatim razlo`i na one s osnovcima i sredwo{kolcima, pa po razredima, te{ko da }e se na}i kriti~na masa za otvarawe jedne {kole. Pored toga, mora se uzeti u obzir i razu|enost tih stranih investicija po Vojvodini, pa se postavqa pitawe i gde bi ovakvu {kolu trebalo otvoriti. S druge strane, olak{avaju}a okolnost, bar kada je u pitawu ta kriti~na masa u~enika, svakako je i ~iwenica da bi za poha|awe ovakve {kole, pored stranaca bio zainteresovan i odre|en broj na{ih dr`avqana, jer i u Beogradu, koji za sada jedini ima ovakve {kole, u wih idu i deca Beogra|ana.

Posebno pitawe je i kadar. Naime, ne samo u~iteqi, nego i profesori svih predmeta morali bi da poseduju sertifikate o potrebnom znawu engleskog jezika, a kadar za neke predmete i daqe je, ~ak i u Novom Sadu, deficitaran, zbog ~eka je nedavno ista ta Vlada donela odluku o materijalnoj stimulaciji studenata koji se {koluju na deficitarnim nastavni~kim smerovima.

Ne samo u~iteqi, nego i profesori svih predmeta morali bi da poseduju sertifikate o potrebnom znawu engleskog jezika, a kadar za neke predmete i daqe je, ~ak i u Novom Sadu, deficitaran odobrewe Ministarstva. Isprava koju izda ustanova iz stava 1. ovog ~lana priznaje se pod uslovima i po postupku, propisanim posebnim zakonom. Ministarstvo vodi evidenciju o stranim ustanovama kojima je dato odobrewe".

Me|utim, iako zakonski okvir postoji, ovaj zakqu~ak Vlade Vojvodine nadle`ni sekretarijat stavi}e ipak pred mnogobrojne dileme. Jedna od wih je svakako ~iwenica da je za otvarawe ovakve {kole potreban odre|en broj i u~eni-

S obzirom na to da ovakve {kole za sada postoje jedino u Beogradu, koji na mnogo mawoj teritoriji ima vi{e stanovnika od ~itave Vojvodine, a i vi{e stranaca od we, jedna od mogu}nosti je i otvarawe odeqewa van sedi{ta neke od ovih {kola, {to zakon tako|e omogu}ava. U svakom slu~aju, posle otvarawa bilingvalnih odeqewa, za koja istina pro{le godine nije bilo interesovawa, Vojvodina je na putu da dobije i {kole na stranom jeziku.

D. Deve~erski

VESTI Zvono za letwi raspust

nih publikacija namewenih osnovcima, s ciqem da najmla|ima pribli`e nauku.

V. ^

Zvono za kraj posledweg ~asa danas }e u osnovnim {kolama ozna~iti i po~etak velikog letweg raspusta. Iz u~ionica }e na odmor oti}i u~enici od prvog do sedmog razreda, s obzirom na to da su se osmaci raspustili ranije.

Ipak, osnovne {kole se jo{ ne}e potpuno isprazniti, jer do utorka }e se u wima osmaci prijavqivati za polagawe kvalifikacionog ispita. Posle toga, |a~kog `amora }e biti jo{ 22. i 23. juna, kada se ovaj ispit pola`e.

I dok je u osnovnim {kolama s ~asovima gotovo, u sredwim za u~enike koji nisu maturanti, nastava traje jo{ naredne nedeqe, a zatim i oni odlaze na raspust, koji }e, kao i u osnovnim i u sredwim {kolama, trajati sve do 1. septembra, kada po~iwe nova {kolska godina.

D. D.

Dr`ava pribavqa dokumente

Usvojen novi statut SANU Srpska akademija nauka i umetnosti na svojoj ju~era{woj godi{woj skup{tini usvojila je novi Statut te institucije, uskla|en s novim Zakonom o SANU koji omogu}ava izvesne promene u radu i uticaju Akademije. Predsednik SANU Nikola Hajdin istakao je da Zakon omogu}ava u`u vezu Akademije s wenim institutima, ve}i uticaj na wihov rad i ve}u odgovornost, a novi status SANU omogu}ava ve}u efikasnost u wenom radu. On je ukazao da pro{logodi{wi izbor novih, mla|ih, ~lanova SANU omogu}ava wenu ve}u radnu sposobnost, s obzirom da je SANU relativno stara organizacija po godinama svog ~lanstva.

Istakao je, tako|e, da je SANU nedavno s Francuskom akademijom nauka potpisala protokol o objavqivawu niza popularnih nau~-

Izmenom zakona o dr`avnoj upravi dr`avni organi }e biti du`ni da gra|anima pribave potrebna dokumenta, kao {to su izvod iz mati~nih kwiga i dr`avqanstva, iz drugih gradova i op{tina, najavio je ju~e ministar za dr`avnu upravu i lokalnu samoupravu Milan Markovi}.

- Ovaj zakon sada kao izri~itu obavezu name}e dr`avnim organima da u skladu sa pravilima o elektronskom poslovawu dokumentima uzimaju sva ona dokumenta koju su u posedu dr`ave elektronskim putem, a ne da gra|ane maltretiramo da idu od {altera do {altera, kazao je Markovi} na konferenciji za novinare u Vladi Srbije.

Cvetkovi}, Irinej i mati~ne kwige Premijer Srbije Mirko Cvetkovi} i patrijarh Irinej dogovorili su se da budu vra}ene sve mati~ne kwige koje je dr`ava 1946. godine uzela od crkve i verskih zajednica zbog prepisivawa. Milan Markovi}, ministar za dr`avnu upravu i lokalnu samoupravu, rekao je da ga je vlada ovlastila da zakqu~uje pojedina~ne sporazume sa crkvama i verskim zajednicama, ~ime }e biti definisani konkretni slu~ajevi vra}awa kwiga.

- Samo za SPC je u pitawu 15.000 mati~nih kwiga i jo{ 6.000 koje se nalaze kod nadle`nih arhiva, kazao je ministar i dodao da je utvr|en nacrt sporazuma o vra}awu tih kwiga.

DNEVNIK QUDI S MARGINE

Prosja~ewe – potreba ili biznis Kako su granuli prvi sun~evi zraci, tako su po zrewaninskim xadama izmileli bosi prosjaci u potrazi za dinarom i korom hleba. Bilo ih je i zimus, ali daleko mawe. "Da ti bog da sre}e i zdravqa, hvala bogu, pa imate i ruke i noge", samo su neke od re~enica koje svakodnevno odzvawaju gradom. Armija "qudi sa margine" pogotovo bude primetna kada se u gradu odr`ava neka manifestacija poput "Dana piva". Osta}e upam}ena slika, ba{ za vreme pivarijade, koja je prolaznicima izazvala gorak ukus u ustima - otac je svoje petoro dece u sitne sate pore|ao da sede du` pe{a~kog mosta, poku{avaju}i da umilostivi prolaznike da mu daju ne{to novca.

U zrewaninskom Centru za socijalni rad ka`u da u gradu ima qudi koji prosja~ewem dolaze do novca, iako su uglavnom svi oni poznati ovoj ustanovi i od we dobijaju odre|ene vrste pomo}i. Ba{ apostrofiraju}i slu~aj ~oveka sa petoro dece, u Centru su svojevremeno naveli da im je ta osoba poznata, zato {to se radi o {ti}eniku pomenute ustanove. U vreme kada je mali{ane pore|ao po asfaltu, otac je od Centra i grada dobijao skoro 30.000 dinara, i to u vidu socijalne pomo}i, de~ijeg i dodatka za tu|u negu. Pru`ena

se, ka`u u policiji, de{avalo da pojedinci zimi prosja~e samo da bi se dokopali zatvora, gde ih ~eka krov nad glavom, tu{ i hrana.

Ba{ kao ni u sredi{tu Banata, tako ni na severu ove vojvo|anske regije nije zastupqeno organizovana pro{wa, kao {to je to slu~aj u nekim primorskim gradovima u Crnoj Gori.

U Zrewaninu se, ka`u u policiji, de{avalo da pojedinci zimi prosja~e samo da bi se dokopali zatvora, gde ih ~ekaju krov nad glavom, tu{ i hrana

Od milostiwe sazidali ku}e Iako izgleda bizarno, prosja~ewe je na Zapadu postalo pravi biznis. Pojedinci su zaradili toliko novca da su sazidali i ku}e, a nemali broj ih ima i pove}e bankovne ra~une. Naravno, ve}ina prosjaka je na rubu materijalne i moralne egzistencije, ali postoje i oni kojima posao cveta. Po navodima policije, neki prosjaci zarade koliko in`eweri i profesori uglednih kolexa. mu je i pomo} da legalizuje ku}u, kao i da uvede struju i vodu.

Iz mesne Policijske uprave poru~uju da je prosja~ewe na ulicama grada na Begeju sporadi~na pojava i da nema organizovanog "biznisa". Prosja~ewe je

ka`wivo po zakonu, a do sada je ve} je bilo slu~ajeva pokretawa prekr{ajnog postupka. Posle izricawa nov~anih kazni te{ko ih je i naplatiti, pa se odgovorni upu}uju na izdr`avawe zatvorskih kazni. U Zrewaninu

- ^uli smo, me|utim, da su neki na{i sugra|ani bili ukqu~eni u ovakav "biznis" u Italiji.

Na ulicama Kikinde obi~no se de{ava da roditeq po{aqe maloletno dete od svega nekoliko godina da tra`i novac. Na policiji je da takve slu~ajeve registruje, da se povede krivi~ni postupak protiv roditeqa i da otac ili majka odgovaraju – rekli su u kikindskom Centru za socijalni rad. @eqko Balaban

POMO] POKRAJINE NEOPHODNA DOMOVIMA ZDRAVQA

Vi{ak ~ista~ica, a mawak lekara Zamenik pokrajinskog sekretara za zdravstvo prof. dr Zdravko Kosjerina primio je ju~e u Izvr{nom ve}u direktore Domova zdravqa Ju`noba~kog okruga, kako bi zajedni~kim snagama poku{ali da izna|u re{ewe za nezavidno stawe u zdravstvenom sistemu. Domovi zdravqa su, od pre nekoliko godina, potpali pod kontrolu lokalne samouprave i od tada su op{tine te koje moraju da finansijski brinu o ustanovama primarne zdravstene za{tite. Me|utim, siroma{nim i nedovoqno razvijenim op{tinama u Vojvodini neophodna je pomo} Pokrajine, kako bi Domovi zdravqa funkcionisali iole pristojno.

- Svi Domovi zdravqa imaju nekoliko zajedni~kih problema u funkcionisawu. Prvi je prostor - mnoge ambulante nemaju odgovaraju}i prostor za delatnost kojom se bave, a nemaju ni novca da objekat adaptiraju i pro{ire. Drugi problem je medicinska oprema - ili je previ{e zastarela, pa se ne koristi ili je potpuno nova, ali se ne koristi jer u ambulanti nema qudi koji su obu~eni za rukovawe - kazao je Kosjerina, dodav{i da su naj~e{}i takvi primeri novi mamografi, koji se ne upotrebqavaju jer nema radiologa, specijalizovanih za wihove kori{}ewe.

Kao tre}u nevoqu svih vojvo|anskih dispanzera on je naveo kadrovske probleme.

Kako ka`e, broj~ano gledano, zaposlenih u Domovima zdravqa ima dovoqno, me|utim u nekim selima ima vi{ka ~ista~ica, a mawak lekara. Informacione tehnologije su slede}a ko~nica u ustanovama primarne zdravstvene za{tite. Prema re~ima na{eg sagovornika, deo op{tina je ve} uveo elektronske kartone i umre`io ra~unarski sistem sa centralnim Domom zdravqa, ali jo{ uvek ima onih koji to nisu u~inili.

Razlog za to su naravno finansije. Kolcentar za zakazivawe pregleda je budu}nost svih Domova zdarvqa, re~eno je na ju~era{wem skupu.

I. Brcan

VE]A KONTROLA SAOBRA]AJA NA KORIDORU 10

Neprilago|ena brzina odnosi `ivote Posledwih dana u~estale su saobra}ajne nesre}e, a me|u glavnim razlozima udesa je nepo{tovawe propisane brzine kretawa vozila. Da bi voza~e opomenula na stroge zakonske propise, na koje su, o~ito, brzo zaboravili od stupawa novog zakona na snagu, saobra}ajna policija poo{tri}e narednih dana kontrolu na saobra}ajnicama, posebno na Koridoru 10 i putevima prema grani~nim prelazima Batrovci, Pre{evo, Horgo{ i Gradina, ali i na Ibarskoj magistrali.

Sezona godi{wih odmora je period u kome se de{ava vi{e udesa na putevima nego tokom ostalih meseci, ~emu doprinose i gu`ve na putu, i nervoza putnika. Kako su odmori ve} po~eli - neki jo{ nisu iskoristili ni lawski, pa `ure da to urade do kraja juna, intenzitet saobra}aja raste, posebno prema turisti~kim destinacijama i grani~nim prelazima. Zamenik na~elnika Uprave saobra}ajne policije Vladimir Rebi} najavquje da }e na svim kriti~nim deonicama poja~ano raditi radarske kontrole, a du` Koridora 10 jo{ i radarske patrole u automobilima bez obele`ja, takozvanim presreta~ima.

Kontrola tokom leta pove}a}e se i u ve}im mestima u kojima se odr`avaju razne manifestacije, kao u Novom Sadu, Beogradu i Gu~i, pri ~emu

Kazne kao opomena Osim poja~anog rada policije, na bezbednost saobra}aja utica}e i nove odredbe Zakona o bezbednosti. Za kori{}ewe mobilnog prilikom vo`we kazna je 5.000 dinara, koliko i za nevezan pojas, neupaqena svetla ili prisustvo alkohola u krvi izme|u 0,3 do 0,5 promila. Direktno u zatvor ide se za ve}u alkoholisanost, preticawe preko pune linije, nasilni~ku vo`wu - plus nov~ana kazna!

}e se posebno kontrolisati upotreba alkohola, koji je uz neprilago|enu brzinu i nepropisno preticawe jedan od naj~e{}ih uzroka saobra}ajnih nesre}a. Zato stru~waci podse}aju da je neophodno da se tokom dana vozi sa upaqenim svetlima, jer su, prema re~ima direktora Komiteta za bezbednost saobra}aja Damira Okanovi}a, istra`ivawa pokazala da svetla mogu da spase i 70 `ivota godi{we. On poziva sve putnike u automobilu da ve`u sigurnosne pojaseve, jer spre~avaju smrtni ishod ukoliko do|e do nesre}e u ~ak 65 odsto slu~ajeva.

Kako i lo{i putevi puni rupa doprinose smawewu bezbednosti saobra}aja, Okanovi} apeluje na putare da preuzmu ve}u odgovornost, kako se ne bi ponovila pro{la godina, kada je tokom leta `ivot izgubilo ~ak 200 osoba. I visoke temperature uti~u na pad koncentracije voza~a, tako da se preporu~uju kra}e pauze u toku putovawa od petnaestak minuta na svakih dva sata. Lekari smatraju da je na put najboqe krenuti rano, tako da se voza~ postepeno prilago|ava porastu temperature, a pre toga vaqa se dobro naspavati, najmawe {est do osam sati. Na put se ne kre}e punog stomaka, a mora se zaustaviti na prvi znak umora i odmoriti se.

R. Dautovi}

Sprat gara`e zatvoren tri dana

NA PIJACI „MOJ SALA[” SAMO ORGANSKI PROIZVODI

Zdrava hrana prekrila tezge

Zbog radova na gara`i kod Srpskog narodnog pozori{ta, sprat pomenutog parkirali{ta bi}e zatvoren u subotu, nedequ i ponedeqak. Ova tri dana sugra|ani }e mo}i da parkiraju samo u dowem delu gara`e, a od utorka 15. juna parkirali{te }e raditi kao i do sada.

B. M.

Foto: B. Lu~i}

Bogatom ponudom organski uzgajanih poqoprivrednih proizvoda, ju~e je na platou ispred Spensa otvorena sezona pijace “Moj sala{“, koja }e se na ovom mestu odr`avati svakog ~etvrtka do kraja septembra. Na ovaj na~in, kao i u proteklih sedam godina, na jednom mestu su okupqeni tradicionalni vo}ari i povrtari iz na{e zemqe. Gradskim potro{a~ima, oni su ponudili kvalitetne stare sorte, uzgajane bez pesticida i herbicida.

Novosadska Dno dna Uz to, a ne bi da daqe kvalifikujemo ovu(e) osobu(e) da se ne bismo spu{tali suvi{e duboko i suvi{e blizu tom nivou.

Povod za napred prepri~ano je, navodno, skretawe pa`we na stawe u kojem se nalaze balkanski narodi, pogotovo gr~ki. Ne znam kakve veze ima Novi Sad sa svim ovim, osim {to deli to te{ko stawe, ali ovim potezom potpisnik dojave, navodna Hri}anska jedinstvena akcija, ne samo da je proma{ila temu i na~in, ve} je, bar za taj jedan dan proveden u strahu doprinela da stawe bude jo{ gore. Na ~ast im, a policija bi sad trebalo svoje da odradi do kraja.

S. Krsti}

Hajduk Veqkova bez vode Stanovnici Ulice Hajduk Veqkove danas }e od 8 do 12 ~asova biti bez vode. Kako najavquju iz “Vodovoda” do prestanka isporuke do}i }e zbog plani-

ranih radova na mre`i. Tako|e, zbog radova na mre`i u nedequ }e bez vode biti stanovnici ulice Baj~i @ilinskog, Carinske i Kanalske.

A. V.

Salaj~ani ~iste kanal DTD Povodom akcije ~i{}ewa Srbije, Savet MZ “Salajka” sutra organizuje ~i{}ewe dolme ka-

nala DTD. Skup je zakazan u 10 ~asova na kraju Ulice Petra Drezgi}a kod kanala. B. P. P.

V REMEPLOV

Morune i{~ezle zauvek Kako pi{e u spisima Magistrata Novog Sada, ]ira Halas iz ^eneja kupio je 11. juna 1750. sasvim pristojnu ku}u u Novom Sadu i zakupio pravo ribolova na delu mo~vare kraj Dunava. Godi{wa zakupnina ko{tala ga je 29 forinti, devet vi{e nego {to je dao za ku}u. O~igledno ribolov je bio zna~ajna privredna grana. Ni-

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Dojave o postavqenim bombama nisu novost u Novom Sadu. To je na~in za izbegavawe i odlagawe ro~i{ta, ispista, kontrolnih, a i ispoqavawe obesti. Me|utim, ono {to se desilo u sredu izalzi iz uobi~ajenih okvira, po{to je dato upozorewe da su na 11 mesta u gradu postavqene eksplozivne naprave.

Dakle, megaloman, manijak i bezo~nik, maltretirao je zaposlene u dr`avnim ustanovama, politi~kim partijama i uneo paniku me|u decu u vrti}ima, u~enike u {kolama, studente. To je ~in koji oslikava jednu moralno degradiranu li~nost.

c m y

je ni ~udo, jer su svi Srbi u gradu, u to vreme velika ve}ina, mnogo dana u godini strogo postili i jeli ribu. Tada je iz Dunava va|ena riba, koja je i danas na trpezi Novosa|ana.

Jedino je bilo jo{ i dosta morune, od ~ije se ikre pravio kavijar, a one se danas kod nas mogu videti samo na slikama.

N. C.

SVETSKO PRVENSTVO U FUDBALU NA GRADSKOJ PLA@I

Tri video-bima na [trandu Oni sugra|ani koji tople dane vole da provode na [trandu i u isto vreme obo`avaju fudbal, ne}e morati da brinu da }e ne{to propustiti, jer }e danas do po~etka premijerne utakmice na Svetskom prvenstvu u fudbalu na pla`i stajati tri video-bima.

Kako saznajemo u “Gradskom zelenilu” jedan ekran od 16 kvadrata, nalazi se levo od centralnog platoa, dok }e danas biti postavqena jo{ dva, od 72 kvadrata, i to na centralnom platou i na {picu pla`e.

U saradwi s Apatinskom pivarom “Zelenilo” }e organizovati i prigodne programe vezane

Foto: B. Lu~i}

za najve}u svetsku smotru fudbala, pa }e tako, izme|u ostalog, centralni plato biti pretvoren u improvizovani fudbalski teren s ve{ta~kom travom i suncobranima. Na “terenu” }e biti “lejzi begovi” za opu{tawe, a pri ruci sugra|ana }e za osve`ewe biti mobilne to~ilice za pivo.

Podsetimo, u “Zelenilu” su naglasili da su vodili ra~una o bezbednosti sugra|ana, jer su svi video-bimovi na~iweni od specijalnih materijala i niko ne mo`e biti povre|en ukoliko, slu~ajno usled jakog vetra, neki od wih padne.

B. M.

SUTRA OTVARAWE PLIVALI[TA NA SAJMI[TU

Na bazenu prvi dan besplatan

Foto: A. Erski

petak11.jun2010.

Uz to, ju~e je otpo~ela i zajedni~ka kampawa “Organska poqoprivreda, dobra za tebe, dobra za prirodu” koju organizuju Zelena mre`a Vojvodine, Nema~ka organizacija za tehni~ku saradwu GTZ i Gradska uprava za privredu. Podr{ku pijaci pru`io je i predsednik Skup{tine Novog Sada Aleksandar Jovanovi}, koji je ju~e popodne prisustvovao wenom otvarawu.

S. T.

- Bazeni na Sajmi{tu otvaraju {le godine. Karta za odrasle kapije u subotu i tada }e ulaz, od ko{ta}e 180 a za decu do 12 godi9 do 18 ~asova, za sve posetioce na 120 dinara. biti besplatan. Iz bezbednoI ove godine }e bi}e organisnih razloga maksimalni kapazovano no}no kupawe koje }e se citet plivali{ta je 2.500 qudi, odr`avati subotom i nedeqom te molim sugra|aod 20 do 23 ~asa, a ne za razumevawe, ulaznica }e, bez Od nedeqe cene ukoliko zbog veobzira na uzrast, like gu`ve nai|u ulaznica kao i lane ko{tati 200 dina zatvorenu kanara. Tako|e, mopiju, ali se nadam }i }e da se kupe i da do toga ne}e do}i - rekao je na sezonske ulaznice po ceni od ju~era{woj konferenciji za no5.000 za odrasle i 3.300 dinara za vinare direktor Spensa Zvonidecu do 12 godina. mir Kaprocki.

Na bazenima }e biti odr`ana Posetioci }e u danima koji su manifestacija “Leto na bazenu” pred nama na bazenima u`ivati u i to nedeqom od 16 do 18 sati. utakmicama Svetskog prvenstva iti organizovana takmi~ewa mau fudbalu, koje }e mo}i da gledali{ana u razli~itim sportoviju u ugostiteqskim objektima, ma, modne revije, igre za najmlakoji su se za ovu priliku “naoru|e, lutkarske predstave, kao i `ali” plazma televizorima. tradicionalna takmi~ewa u brSmene }e se radnim danom zom ispijawu sokova i jedewu odr`avati od 10 do 18.30, a visladoleda. Odr`ava}e se i obuka kendom od 9 do 19 sati a cena nepliva~a i akvarobik za dame. ulaznica bi}e ista kao i proB. M.

Humanitarni koncert na pla`i U organizaciji Lajons kluba „Neoplanta“ iz Novog Sada ve~eras u 21 ~as na {picu [tranda bi}e odr`an humanitarni koncert. Za dobro raspolo`ewe bi}e zadu`eni DJ Fanatik i Tribute ABBA band. Sredstva skupqena ovom prilikom namewena su izgradwi lifta za invalide u SPC „Vojvodina“.

A. V.

Trbuh reke brzo raste Dunav je kod Novog Sada ju~e dosegao kotu od 595 centimetara, za 27 cm vi{i nivo nego prethodnog dana. [ta to zna~i za gradski pristan mo`e se jasno videti na fotografiji. U nedequ }e Dunav sti}i do 650 centimetara i to }e biti vrh ovog talasa, {to je za pola metra ispod granice na kojoj se progla{ava vanredna odbrana od poplava.

S. K.

Susret kozara~kih boraca Tradicionalni susret Kozar~ana i prijateqa “Sekcije boraca Kozara~ke bitke Novog Sada”, povodom obele`avawa 68. godi{wice, odr`a}e se sutra u Klubu Vojske Srbije. Susret po~iwe u 11 ~asova, u Klubu vojske na Beogradskom keju 9.

N. V.

8

NOVOSADSKA HRONIKA

petak11.jun2010.

DNEVNIK

Zidaju toalet ko Prohodna neparna Skadar na Bojani strana bulevara PO^IWE DRUGA FAZA RADOVA

Danas po~iwe druga faza radova na kolovozu na Bulevaru Mihajla Pupina, koja }e trajati do 16. juna. Zbog zapo~etih radova predvi|enih u prvoj fazi ju~e su autobusi u gradskom prevozu saobra}ali redovno, mada su gu`ve bile primetne na deonici puta od centra prema Futo{koj pijaci.

Danas }e biti zatvoren saobra}aj s parne strane Bulevara Mihajla Pupina, od Ulice Modene do Jevrejske.Vozila }e se tako kretati na suprotnoj kolovoznoj traci.

Istovremeno bi}e zabrawen saobra}aj i na neparnoj strani Jevrejske ulice, na potezu od [afarikove ulice do Bulevara Mihajla Pupina. Vozila u tom pravcu kreta}e se u jednom smeru prema Bulevaru Mihajla Pupina.

Autobusi se ne}e zaustavqati na autobuskom stajali{tu preko puta Tr`nog centra“Bazar“. Po~etna stajali{ta na terminalu u [afarikovoj ulici za linije 2, 10 i 1 4 }e biti izme{tena s polaznih perona.

Busevi na liniji 4 i 6 i}i }e drugim putem od centra prema Futo{koj pijaci. S Bulevara Mihajla Pupina krete}e se Uspenskom ulicom do [afarikove, skrenuti levo i iz Jevrejske ulice nastaviti uobi~ajenom trasom.

Linija 5, u smeru od Tr`nog centra „Rodi}“ prema centru promenu}e kretawa, tako {to }e se iz [afarikove ulice ukqu~iti u Jevrejsku ulici i onda se kretati redovnim putem.

Z. D.

Foto: R. Hayi}

DO KADA ]E PUTARI RADITI U CENTRU

Asfaltirawe srca grada i u julu?

Sre|ivawe Bulevara Mihajla Pupina, na delu od raskrsnice sa Ulicom @arka Zrewanina prema Jevrejskoj napreduje prema planu a ovaj posao trebalo bi da bude zavr{en do 23. juna. Kako saznajemo u „Putu“, pored radova po osnovnom projektu, putari su proteklih dana, na istoj lokaciji, radili i dodatne poslove po nalozima Zavoda za izgradwu grada. Me|utim, radovi i pored velikih vru}ina teku u dve smene i o~ekuje se da }e biti zavr{eni u navedenom roku.

U toku pomenutog posla saobra}aj se odvija dovosmerno u jednoj traci, a putari su na terenu od 7 ~asova do kasnih popodnevnih sati. Nakon ovog posla, najverovatnije bi trebalo da uslede radovi na raskrsnici Jevrejske i Uspenske ulice i Bulevara Mihajla Pupina kao i u Jevrejskoj od [afarikove do Uspenske. Radovi na raskrsnici Bulevara oslobo|ewa i Bulevara cara Lazara trebalo bi da do|u na red nakon poslova na ve} pomenutim saobra}ajnicama.

B. M.

Javni toalet kod Gradske ku}e trebalo bi da bude zavr{en polovinom meseca. Kako saznajemo u preduze}u “Stan” ograda koja je {titila gradili{te u Ulici kraqa Aleksandra uklowena je da bi se uredio prostor oko ulaza u javni toalet. Ina~e, rekonstrukcija javnog toaleta po~ela u oktobru, a rokovi za zavr{etak radova nekoliko puta su prekora~eni. Razlog za to

je bio aneks ponude za nabavku tehi~ke opreme za ozvu~ewe, sigurnosne kamere i ventilaciju, kao i ugradwa lifta. Novoizgra|eni javni toalet }e biti povr{ine 150 metara kvadratnih , {to je za 100 vi{e nego ranije. Bi}e prilago|en osobama sa posebnim potrebama, ima}e toalet za decu kao i previjali{te za bebe.

Q. Na.

ZA INSPEKTORE PUNE RUKE POSLA

Klima ure|aji tu{iraju prolaznike Odbornici Skup{tine grada pre dve godine izglasali su odluku kojom su za kapqawe vode iz lo{e postavqenih klima-ure|aja sa fasada predvi|ene kazne i do pola miliona dinara. Za sada je ova odluka jo{ uvek mrtvo slovo na papiru, jer prolaznici i daqe imaju besplatno tu{irawe i pored svih napora komunalnih inspektora. Ina~e, rashladni ure|aji i daqe kapqu ~ak i sa Skup{tine grada i sedi{ta Inspektorata. [ef komunalne inspekcije Sr|an Jakovqev rekao je ju~e za na{ list da }e inspektori u narednom periodu kontrolisati sve zgrade u gradu, kako bi utvrdili da li je klima pravilno postavqena ili ne odnosno kontrolisa}e da li imaju dozvolu za postavqawe klime na fasadama.

- Do sada smo po prijavi gra|ana napravili nekoliko za-

spomenika kulture za postavqawe klima, {to bi po odluci morali da imaju. Odlukom je predvi|eno da klima-ure|aji mogu biti postavqeni na spoqnim delovima zgrada samo na mestima za to odre|enim projektom izgradwe ili re-

Za kapqawe vode iz lo{e postavqenih klima-ure|aja na fasadama predvi|ene kazne do pola miliona dinara.

pisnika, ali jo{ uvek niko nije ka`wen. Inspektori }e tokom svetskog prvenstva u fudbalu vi{e kontrolisati klima ure|aje, jer u tom periodu ne}e kontrolisati da li je u ba{ti postavqen audio ili video ure|aj - obja{wava Jakovqev.

- Odluka jeste usvojena, ali ima jo{ nere{enih pitawa. U

^ITAOCI PI[U SMS

gradu ima vi{e od 20.000 klima-ure|aja, a mi nemamo toliko qudi u inspekciji, jer sem klima ure|aja ima i drugih komunalnih problema u gradu koje re{avaju inspektori - ka`e Jakovqev.

Inspektori potvr|uju da i ve}ina vlasnika lokala i stanova nema dozvole Zavoda za urbanizam i Zavoda za za{titu

konstrukcije. Ako to nije navedeno u projektu, klime se mogu postaviti samo na mestima koja se ne vide sa javnih povr{ina, poput dvori{nih fasada, zaklowenih delova lo|a, balkona i terasa i sli~no.

Ako ni to nije mogu}e, Zavod za urbanizam onda propisuje posebne uslove. U odluci se posebno navodi i da je pri postavqawu klima obavezno obezbe|ivawe oticawe vode koje onemogu}ava weno razlivawe. Za kr{ewe ovih propisa kazna za pravna lica je do 500.000 dinara, za preduzetnike do 250.000, a za odgovorne pojedince i gra|ane do 25.000 dinara.

Q. Nato{evi}

065/47-66-452 & 063/366-977

Stezawe petqe sve do ku}e Biciklisti, ne u pe{a~ku zonu Saobra}ajci su na svojim novim skuterima ponovo po~eli da “hvataju” bicikliste koji jezde me|u sugra|anima u pe{a~koj zoni u centru grada. Muwevitom reakcijom na{eg fotoreportera Slobodana [u{wevi}a vizuelizovana je potera za “uqezom” me|u pe{acima, koji je od saobra}ajca dobio prekor za svoj postupak. Ta~no je da su biciklisti, u

principu, najugro`eniji u~esnici u saobra}aju, da je vo`wa biciklom najlak{i i najzdraviji na~in savladavawa kilometara i gradskih relacija, kao i da je u toku akcija “Vratimo Novi Sad biciklistima” (iako u gradu nema dovoqna staza za ekolo{ke dvoto~ka{e), ali ipak zakon i red moraju da se po{tuju!

D. A.

SVETSKI TAMBURA[KI FESTIVAL OD 25. DO 27. JUNA

„Romantikom” u Derowe na Tamburicu

Svetski tambura{ki festival Tamburica fest bi}e odr`an od 25. do 27. juna, a prevoz do Derowa iz Novog Sada i Beograda bi}e omogu}en vozom „Romantika“. Polazak iz Novog Sada je u 18 ~asova, iz Beograda u 16, a povratak u Novi Sad prema redu vo`we je u 3.35 sati, a u Beograd se sti`e u 6 ~asova.

Cena povratne karte na relaciji Novi Sad – Derowe iznosi 468 dinara za prvi razred, 390 za drugi, a 324 za tre}i. Za decu karta za sva tri razreda ko{ta 234 dinara, a za penzionere je ista cena kao za decu, za drugi i tre}i razred, a za prvi je 328 dinara. Povratna karta iz Beograda do Derowa ko{ta 846 dinara, za prvi razred, 704 za drugi i 587 za tre}i. Karta za decu za sva tri razreda iznosi 423 dinara, za penzionere isto toliko za drui i tre}i razred, a za prvi karta ko{ta 592 dinara.

Karte se mogu kupiti na {alteru 11 stanice Novi Sad, a informacije o prevozu Romantikom mogu se dobiti na telefon 021/ 442 – 178 i 021/ 6338 – 741.

I. D.

Kada }e asfaltom presvu}i najlo{ije ulice u gradu: Gunduli}evu, Cara Du{ana, bulevare na Novom nasequ, Rumena~ku...

065/6402... *** ^esta pojava u Novom Sadu i okolini je da naglo otopli, a Dunav velik i hladan. Kad bi na [trandu napravili veliki bazen sa solarnim grejawem, {to je vrlo izvodqivo, ali i dosta ko{ta mi bismo u`ivali u kupawu na [trandu daleko du`e. Ko po`ivi, ali du`e, pri~a}e.

063/590... *** U tunelu kod Mosta slobode svetlo gori na maksimumu. Mislim da uop{te nema potrebe za tako ne{to, sem ako neko ne smatra da imamo suvi{e para u buxetu, a i u tom slu~aju boqe da ih koristimo za gradwu bulevara. To rasipni{tvo traje jo{ odavno.

063/512... *** U nedequ 7. juna u ve~erwoj {etwi po Dunavskom parku naroda mnogo, 21 ~as, u parku toalet ne radi, a nema ni jedne kabine. Sramota... u gradu festival, a ni jednog javnog toaleta. Trgnite se Novosa|ani sa~uvajmo na{ grad.

063/8599... *** Gospodo iz JKP „Put“, kada niste sposobni da zakrpite ove kratere od rupa po na{im putevima, bar se sakrijte u neki od wih, da vas ne gledamo!

063/8876... *** Dragi moji ro|eni Novosa|ani po{to na{a vlast ne}e da makar

*** Komunalna inspekcija dolazi iz zabrawenog smera, parkira na trotoar da bi mi napisala prijavu, jer sam sa psom zastala na javnoj povr{ini.

To je sprovo|ewe zakona???

064/3860... *** Gospodinu gradona~elniku i direktoru „Vodovoda“: dabogda `iveli u Ledincima, tre}i dan nema vode.

064/2826...

malo pogleda Podgra|e hajde da dignemo glas i spasimo parkirali{te za bico{e kod Ribqe pijace izme|u kasarne i trafike, koje novoprido{li pija~ari koriste za parkirawe automobila.

064/5747...

*** Odgovor za 063 652...Tortura }e trajati sve dok se putnici ne uqude i po~nu ulaziti na predwa vrata. Onda ne}e biti potrebe da ostala vrata budu zatvorena.

064/2700...

*** Oni koji pi{u o kulturi kori{}ewa autobusa sigurno se ne voze wima. Kupqeni su autobusi sa prozorima koji su visoko i ne mogu se dohvatiti, sa stepenicama na koje se mogu popeti samo mla|i.

Pametni sugra|ani zaboravqaju da nam je grad bio upola mawi. A o tome da niko ne brine o na{em novcu je poznato. Ko nas ne{to pita!

064/5809... *** Ne znam kako nazvati spregu pojedinih stranaka i wihovih lidera sa tajkunima, ili, kako to na{ predsednik ka`e, „nepristojno bogatih qudi“? Kako god, postavqa se pitawe ko tu koga „reketira“, vlast wih ili oni vlast? Tek, o~igledno je da tu neki vid „saradwe“ ipak postoji. [tavi{e, ti „nepristojno bogati“, ~esto znaju da finansiraju predizborne kampawe i vladaju}ih i opozicion i h stranaka, pa posle, bilo koja opcija da do|e na vlast, mora}e da „igra“ kako joj oni sviraju.

Skup{tina }e donositi zakone koji ne}e sputavati wihovo daqe boga}ewe, izvr{na vlast }e te zakone sprovoditi, oni }e vedriti i obla~iti, a sirotiwa „raja“ }e i daqe „brstiti politiku“ ?!

063/1050...

NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

GRADSKI PREVOZNIK ^EKA REBALANS BUYETA

Na~eka}emo se novih buseva Jo{ nije raspisan tender za nabavku novih autobusa jer Gradsko saobra}ajno preduze}e "Novi Sad" ~eka rebalans buxeta, kada }e znati koliko }e dobiti novca iz gradske kase, kazao je predsednik Upravnog odbora gradskog prevoznika Bogdan Kolarski.

Sednica Skup{tine grada zakazana je za 25. juni i na tom zasedawu treba da se izme|u ostalog na|e i rebalans, podsetio je Kolarski, ponavqaju}i mi{qewe od ranije, da se zala`e za objediwavawe javnog konkursa za kupovinu {est autobusa na gas, 14 solo vozila i pet mini buseva.

Naime, planom poslovawa ove gradske firme planirano je da se ove godine obnovi vozni park sa 19 autobusa, odnosno kupi 14 solo i pet mini buseva. Za to je

Posledwe nadmetawe u decembru Posledwi tender je bio zatvoren u decembru 2009. godine kada je Komisija za tender izabrala firmu "Mercedes benc" da bude prodavac autobusa na gas. Tender je poni{tila republi~ka Komisija za za{titu prava ponu|a~a, po{to su ostali u~esnici u javnom konkursu ulo`ili prigovor.

predvi|eno 203 miliona iz gradske kase. Preciznije, toliko je para planirano da se potro{i za kupovinu {est solo autobusa i jedan mini bus. Za ostalu nabavku firma treba da podigne kredit u visini od 300 miliona dinara. Kolarski podse}a da je firma obavezna da pre raspisi-

vawa poziva za prikupqawe najboqih ponuda ima odobrewe od osniva~a grada, kao i da im je potrebna dozvola za nova zadu`ivawa, putem kredita ili lizinga.

Gradski prevoznik nije lane kupio {est autobusa na gas , mada je bilo planirano da se u gara`i parkiraju deset vozila. Za to je iz buxeta lane bilo nameweno 190 miliona dinara, ali se kasnije ustanovilo da je ta suma dovoqna za svega {est autobusa.

Investicija na `alost nije jo{ ostvarena. A u me|uvremenu je doma}a valuta pala u odnosu na evro {to }e verovatno uticati na obim ove nabavke autobusa, mada u preduze}u tvrde suprotno.

Tender za ovu kupovinu vi{e puta je ponavqan a razlog nije ba{ poznat. Sumwa se u neukost ~lanova Komisije za tender u Gradskom saobra}ajnom preduze}u "Novi Sad" , ali se krivi i republi~ka Komisija za za{titu prava ponu|a~a, zbog sporog rada, {to ina~e u Gradskom saobra}ajnom preduze}u navode kao osnovni razlog {to jo{ nisu kupqeni autobusu na gas.

Z. Deli}

KUPCI ODRE[ILI KESU

ZIG prodao ~etiri placa ^etiri od pet ponu|enih placeva prodato je u sredu na licitaciji u Zavodu za izgradwu grada, saop{teno je ju~e iz preduze}a.

Dve parcele su namewene porodi~nim ku}ama, na jednoj }e biti podignuta stambena zgrada, dok je ~etvrta predvi|ena za poslovnu zgradu. Za zemqi{te u Rumenki, predvi|eno za porodi~nu ku}u, nije bilo zainteresovanih. Plac od 221 kvadata u Ulici Vuka

Mandu{i}a, bio je meta ~etiri u~esnika licitacije, dok je zemqi{te od po~etnih 1.183.044 dinara dostiglo prodajnu cenu od 2,8 miliona dinara. Na zemqi{tu od 542 kvadrata na uglu ulica Bra}e Drowak i planirane nove ulice na Novom nasequ gradi}e se stambena zgrada, a plac je prodat po po~etnoj ceni od 29.713.280,54 dinara firmi "Inoba~ka" iz Novog Sada.

U Ulici Jo`ef Atile 9 u Rumenki gradi}e se ku}a na parceli od 519 kvadrata koja je od po~etne cene od 1.010.285 dinara dostigla u nadmetawu dva u~esnika cenu od 1.150.000 dinara. Preduze}e "Savakop" iz Novog Sada kupilo je po po~etnoj ceni od 24.219.615 dinara plac od 1.635 kvadratnih metara u Ulici Teodora Mandi}a namewen izgradwi poslovne zgrade.

S. K.

UZ OBNOVU VRELOVODA TOPLANA PO^ELA JO[ JEDAN VA@AN POSAO

„Severu” kop~a sa TE-TO Povezivawe toplane "Sever" i Glavne razdelne stanice, preko koje se gradske toplane povezuju sa TE-TO, po~elo je ju~e, a dan pre toga po~ela je rekonstrukcija vrelovoda u Ulici vladike ]iri}a na Novom nasequ. Uz rekonstrukciju vrelovoda na Bulevaru Slobodana Jovanovi}a i uz standardne remonte ovo su poslovi koje }e Toplana uraditi u letwoj pauzi.

Najve}i ovogodi{wi posao vredan 216.645.016,88 dinara (bez PDV-a), izgradwu poveznog cevovoda izme|u "Severa" i Glavne razdelne stanice dobilo je preduze}e "Energomonta`a" . Rok za

Foto: F. Baki}

NA ADICAMA PONOVO SAKUPQAWE POTPISA

Zabluda odlo`ila zbor Zbor gra|ana Mesne zajednice "Adice" najavqivan za ju~e, odlo`en je jer su dvojica od 145 potpisnika peticije kojom je podr`ana gra|anska inicijativa za wegovo sazivawe, kabinetu predsednika Skup{tine grada dostavili overene izjave kojima tvrde da su prilikom potpisivawa bili dovedeni u zabludu. Tvrde da su potpis stavili na peticiju kojom se tra`e boqi putevi i kanalizacija na Adicama, a ne zbog toga {to su nezadovoqni u~inkom aktuelnog saziva Saveta MZ, kako je obrazlo`ena inicijativa da se Zbor gra|ana sazove.

Predsednik Skup{tine grada Aleksandar Jovanovi} stoga je povukao ranije potpisan akt o sazivawu Zbora dok se potpisi ne verifikuju na propisan na~in. U narednih 15 dana gra|ani potpise mogu da overe pred referentom u sedi{tu MZ "Adice". Ukoliko bude skupqeno 30 overenih potpisa, koliko za Zbor treba prema Statutu MZ, bi}e zakazan novi termin. Jedan od koordinatora inicijative Slobodan Vlaisavqevi} kazao je da mu nisu jasni razlozi za{to je zbor odlo`en zbog dva "podozriva" potpisa, ako ih je za inicijativu dovoqno 30. "Li~no sam

skupio 50 potpisa za koje garantujem da su validni", ka`e Vlaisavqevi}.

Inicijativa za sazivawe zbora bazira se na tvrdwi da Savet MZ nije uspeo da u gradske planove za 2010. godinu budu uneti zna~ajniji infrastrukturni projekti na Adicama. Predsednik Saveta Mesne zajednice “Adice” Sr|an Egi} ka`e da mnogo vi{e Adi~ana podr`ava na~in na koji savet radi nego {to je onih koji ga kritikuju. Kao primer rezultata navodi manifestaciju "Dunavske no}i Adica", ~ija organizacija MZ nije ko{tala niti dinara.

Prema wegovim re~ima, veliki gradski projekti – Somborski bulevar i zgrada O[ "Marija Trandafil" tako|e uti~u na poboq{awe kvaliteta `ivota na Adicama.

- Sve {to smo mogli da uradimo u proteklih godinu dana, mi smo i uradili. Me|utim, procewena vrednost izgradwe puteva i kanalizacije je oko 75 miliona evra, {to je polovina ovogodi{weg buxeta Novog Sada. Nerealno je o~ekivati da }e 10 hiqada stanovnika Adica dobiti polovinu novca namewenog za ceograd – kazao je Egi}.

I. Sabado{

zavr{etak je 85 kalendarskih dana. U Ulici vladike ]iri}a treba da se zameni 500 metara vrelovoda, {to je povereno "Izoliru" iz Zrewanina za 37.055.057,46 dinara (bez PDV-a). Radovi treba da budu gotovi za mesec dana, a zbog wih }e povremeno dolaziti do prekida isporuka tople vode stanovnicima ovog dela grada.

Na Bulevaru Slobodana Jovanovi}a pre desetak dana po~ela je rekonstrukcija vrelovoda, koju obavqa konzorcijum na ~ijem je ~elu "Bulevar kompani" . Posao je vredan 122.707.338,40 dinara (bez PDV-a). Rok za zavr{etak je 65 dana.

S. Krsti}

U KARLOVCIMA OSNOVAN RED „ZAHARIJE ORFELIN”

Vitezovi vina po~eli misiju Karlov~ani, Novosa|ani, Iri`ani i qudi iz drugih fru{kogorskih mesta, koji su svojim radom ve} doprineli popularizaciji vina i vinove loze, preksino} su u Sremskim Karlovcima, u Muzeju p~elarstva porodice @ivanovi} primqeni u novoosnovani Fru{kogorski red vitezova vina "Zaharije Orfelin". Desetak kandidata preksino} je pred ostalim ~lanovima reda i gostima iznelo svoju `ivotnu i profesionalnu biografiju, nakon ~ega su dobili status glasnika, a za vitezove }e biti promovisani na jesen, za vreme "Karlova~ke berbe gro`|a". Vinski vite{ki red "Zaharije Orfelin" izdanak je suboti~kog reda "Arena Sabatkienze" i kao i svim ostalim skupinama te vrste, zadatak mu je da promovi{e i {iri vinsku kulturu. Za razliku od drugih redova, wegovi ~lanovi su osvedo~eni borci za stvarawe kulture ispijawa vina kod nas. Do narednog okupqawa bi}e poznato kakvu }e odoru nositi fru{kogorski vitezovi, kao i to koje vino }e im biti za{titni znak, odnosno "barjak vino".

Z. Ml.

petak11.jun2010.

9

Komarce zapra{ivalo pet aviona "Ciklonizacija" je sino} iz pet aviona zapra{ivala komarce na podru~ju gradske zajednice. Insekti su uni{tavani i sa zemqe, kazao je Miroslav Crwanski iz ovog preduze}a. Prema wegovim re~ima zapra{ivawe u narednom periodu treba da bude kontinuirano zbog brojnosti krvopija kojih je dosta posle obimnih ki{a. Kako je rekao za dva, tri dana ima}e informacije kako }e se posao daqe odvijati.

Z. D.

Foto: A. Erski

JU^E U ZAVODU ZA ZA[TITU PRIRODE

Nagrade za {kolske ekolo{ke akcije Za dobre ideje i doprinos programu “Za ~istije i zelenije {kole u Vojvodini” ju~e je u Pokrajinskom zavodu za za{titu prirode podeqeno pedesetak nagrada {kolama, vrti}ima i pojedincima. Na konkurs se prijavilo vi{e od stotinak pred{kolskih ustanova, osnovnih i sredwih {kola, a programi koje su realizovali imali su za ciq da se unapredi rad u oblasti za{tite `ivotne sredine u vaspitno-obrazovnim ustanovama.

-Uspeli smo da animiramo veliki broj dece koja su pokazala svu domi{qatost i koja su nas

zadivila svojim idejama u vezi s o~uvawem sredine – rekao je pokrajinski sekretar za obrazovawe dr Jege{ Zoltan.

Pokrajinski sekretar za za{titu `ivotne sredine i odr`ivi razvoj dr Slobodan Puzovi} smatra da je akcija, s obzirom da je prvi put odr`ana, dala zna~ajne rezultate.

- [kole su se zaista potrudile prave}i, izme|u ostalog ekolo{ke kutkove, zidne novine, kreativne radionice i eko patrole. Nastavak akcije se o~ekuje i u narednoj {koleksoj godini - rekao je Puzovi}.

A. V.

Najbr`ima besplatne karte za „Sinema siti” Na repetoaru festivala “Sinema siti” na sceni “Pera Dobrinovi}” u SNP-u je crtani film “Princeza i `abac” u 13 ~asova, zatim hrvatski film “Kewac”, u 18 ~asova bi}e prikazan “@ena sa slomqenim nosem”. Na repretoaru su i dve premijere, bosansko ostvarewe “Motel Nana” u 20.30 ~asova potom }e biti prikazan “Srpski film” za kim vlada veliko interesovawe. Detaqniji i obimniji program se mo`e prona}i na internet portalu festivala,

dok se karte mogu kupiti u biletarnicama festivala u SNP-u i “Boks ofisu” koji se nalazi kraj Katedrale.

“Dnevnik” u saradwi s organizatorima danas deli ulaznice za projekciju filma “Motel Nana” koji se daje sutra u 15.30 ~asova na sceni “Pera Dobrinovi}” u SNP-u. Najbr`ih dvoje ~italaca koji se jave na broj Novosadske hronike 528-765 od 12 do 12.05 ~asova dobi}e po dve karte za ovu projekciju.

N. V.

VESTI Promocija „Kvartalnog monitora” Promocija dvadesetog broja ~asopisa “Kvartalni monitor” (QM20) bi}e odr`ana danas u 11 ~asova u Profesorskoj sali Ekonomskog fakulteta, Kameni~ka ulica 6, prvi sprat. Novi broj }e predstaviti glavni urednik ~asopisa QM20 profesor Pavle Petrovi}, a pozdravnu re~ ima}e zamenik direktora Kancelarije za ekonomski razvoj USAID – a Betan Selars.

Diskusiji o teku}im izazovima ekonomske politike u Srbiji u~estvova}e i guverer Narodne

banke Srbije u ostavci Radovan Jela{i}, predsednik Saveta NBS Dejan [o{ki} i stalni predstavnik MMF – a u Beogradu Bogdan Lisovolik.

I. D.

@urka u Crnoj ku}i "Najboqa `urka 29524" na kojoj }e nastupiti tri dixeja Noiz, Dekode i Lag odr`ava se ve~eras u Omladinskom centru "CK13" u 22 ~asa. Karte za ovaj parti mogu se kupiti po ceni od 200 dinara na ulazu u klub, Ulica Vojvode Bojovi}a 13.

N. V.

petak11.jun2010.

DANAS U NOVOM SADU BIOSKOPI Jadran: „Svet okeana, 3D“ (18), "No} za pam}ewe" (19.30),"Robin Hud" (21) Art bioskop "Vojvodina" na Spensu: "Soul ki~n“" (20)

POZORI[TA Srpsko narodno pozori{te, Scena "Pera Dobrinovi}", "Sinema siti" Pozori{te mladih, mala i velika sala: "Sinema siti"

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka "Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti"; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju, Muzej Vojvodine Dunavska 35 - 37, radno vreme od 9 do 17 sati, radnim danima i vikendom, stalna postavka "Vojvodina od paleolita do sredina dvadesetog veka", "Vojvodina izme|u dva rata", "Antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945".

Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka "Jovan Jovanovi} Zmaj", Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka.

Galerija likovne umetnosti, poklon zbirka Rajka Mamuzi}a, Vase Staji}a 1, stalna postavka.

Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka "Legat doktora Branka Ili}a", Izlo`ba fotografija Fe|e Kiseli~kog "Wujork = Menhetn" (do 30. juna).

Poklon zbirka Rajka Mamuzi}a, Vase Staji}a 1, stalna postavka.

Galerija Matice srpske, Izlo`ba "Izme|u estetike i `ivota - predstava `ene u slikarstvu Paje Jovanovi}a" (do 5. juna) Muzejski prostor Zavoda za za{titu prirode Srbije - odeqewe u Novom Sadu, Radni~ka 20, 4896–302 (9–17): stalna postavka "50 godina prirodwa~ke muzejske delatnosti u Vojvodini" Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18)

NOVOSADSKA HRONIKA

VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” prijava kvara 421-066 i 421-068 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-021 Me|umesna autobuska stanica ATP Vojvodina 4889-777, 4889-716 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Prijateqi dece 522-987 i 452-543 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040

APOTEKE

RO\ENI U novosadskom porodili{tu, od prekju~e, 9. juna, u 7 ~asova, do ju~e u isto vreme, rodile su: DEVOJ^ICE: Marija Zinai}, Helena \ur|evi}, Zorana Ranisavqevi} i Monika [umar iz Novog Sada, Du{anka Peji} iz Ka}a, Sla|ana Popovi} iz Veternika, Vesna Jovanovi} iz Ba~kog Gradi{ta, Tawa Luki} iz Despotova i Marina Mu~alov iz Staji}eva, DE^AKE: Tijana Milivojev i Elena [ija~i} iz Novog Sada, Vera Nana{i iz Rumenke, Brankica Tabak iz Rume, Maja Radulovi} iz Titela i Branka Grujin iz Ba~kog Gradi{ta.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Dragan Radin (1955) u 11.45 ~asova, Milorad Vidovi} (1949) u 12.30, Katalin Bele Horvat (1946) u 13.15, Lia Teodora Magdu (1930) u 14, Miodrag Stevana Stepan~evi} (1937) u 14.45, Qiqana Milana Atanackovi} (1914) u 15.30, Milica Radenka Jankovi} (1924) u 16.15 ~asova. Na Gorwem starom grobqu u Futogu danas }e biti sahrawen Ilija Qubomira Preli} (1929) u 13 ~asova.

DNEVNIK

VODI^

TELEFONI

No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

c m y

10

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB- taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350

SPECIJALNA BOLNICA ZA BOLESTI ZAVISNOSTI „VITA”, Sentandrejski put 117c, tel: 6414-911, 6414-922 STOMATOLO[KA ORDINACIJA OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880 BILJA&OLJA, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara.

Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20

„KOMPAS“ TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

VOJVODINA

DNEVNIK JU^E OD BOGOJEVA DO BEGE^A

Progla{ena vanredna odbrana od poplava BA^KA PALANKA: Rukovodilac sektora za odbranu od poplava na delu Dunava od Bogojeva do Bege~a u Vodoprivrednom dru{tvu „Dunav” Ivan Jati} ju~e je za Dnevnik izjavio da je u Ba~koj Palanci uvedena vanredna odbrana od poplava..

- Rukovodilac odbrane od poplava u Vojvodini Mirko Galowa proglasio je vanrednu odbranu u delu od Bogojeva do Bege~a, u du`ini od preko 98 kilometara, a taj deo je u na{oj nadle`nosti – rekao je Jati}. – Kod Ba~ke Palanke vanredna odbrana se progla{ava na vodostaju od 650 santimetara, ali je vanredna odbrana progla{ena na 600 santimetara, zbog procene da }e vodostaj rasti. To za nas zna~i de`urstvo 24 sata, a aktivirani su osmatra~i na nasipima. Na{a mehanizacija je stalno

mobilna, kao i rukovodstvo koje obilazi obalu.

Stru~waci u Ba~koj Palanci procewuju da opasnosti od poplava nema, a vrh vodenog tala ovde se o~ekuje u subotu. Ohrabruju}e je {to iz Ma|arske sti`u podaci o padu vodostaja Dunava. Ovde se kao jedna od opasnosti pomiwu izvori koji se usled velikog vodostaja mogu pojaviti u brawenom delu, odnosno sa druge strane nasipa.

Dunav je rekordan vodostaj ovde dostigao 1965. godine, kada je na mernoj letvi izmereno rekordnih 789 santimetara, {to se ovoga puta ne o~ekuje. Tako|e, napomiwu ovde, pre 45 godina nasip u ovom delu Ba~ke kvalitetno je rekonstruisan i smatra se za jedan od najsigurnijih u toku Dunava kroz na{u zemqu.

M. Suyum

VOJVO\ANSKI PENZIONERI PISALI MINISTRU QAJI]U

Vi{e novca za jednokratnu pomo} Savez penzionera Vojvodine uputio je dopis ministru rada i socijalne politike Rasimu Qaji}u u kojem tra`e od wega da se zalo`i da se penzionerima dodele ve}a sredstva za podelu pomo}i. Oni predla`u da se umesto dve milijarde dinara, koliko je planirano za isplatu jednokratne pomo}i penzionerima, obezbedi duplo vi{e para kako bi {to ve}i broj najstarijih dobio novac.

Podse}aju vojvo|anski penzioneri da su penzije ve} dve godine zamrznute te da nekoliko hiqada stotina najstarijih `ivi u socijalnoj bedi jer su im penzije izme|u osam i 15.000 dinara mese~no. Kada, ukazuju penzioneri, najstariji podmire komunalne ra~une ne ostaje im novac ni za golo pre`ivqavawe. U velikom siroma{tvu su ~ak i oni koji primaju ispod prose~ne penzije od 21.700 dinara, a takvih je u Srbiji preko jedan miliona . Od ministra Qaji}a Savez penzionera Vojvodine o~ekuje da se anga`uje u Vladi Srbije i poku{a da obezbedi da pove}awem nov~ane mase namewene za pomo} najstarijim pomo} stigne svim penzionerima koji imaju penzije mawe od prose~ne.

Q. M.

RADOST U CRVENOM KRSTU BA^KE PALANKE

Krov nad glavom za humanitarce

BA^KA PALANKA: Posle nekoliko decenija rada u neuslovnim prostorijama Crveni krst u Ba~koj Palanci uselio se u nove, mnogo ve}e i adaptirane prostorije u centru grada. Zgrada je op{tinsko vlasni{tvo, godinama je propadala, a ranije je koristila jedna od zemqoradni~kih zadruga.

- Kompletne radove finansirala je lokalna samouprava, a deo name{taja donirao je Crveni krst Vojvodine – ka`e sekretar ovda{weg Crvenog krsta Branislav [obot. – Cela zgrada sa gara`ama i magacinima ima preko 700 metara kvadratnih, a nama je propalo

socijalni rad ove op{tine koji decenijama radi u jednoj baraci.

Centru je pripalo 350 metara kvadratnih kancelarija u drugih prostorija, kao i 50 kvadrata magacina i gara`a.

- Sada smo dobili prostorije u kojima mo`emo da obavqamo predavawa u obuci iz prve pomo}e za budu}e voza~e, ali i zaposlene u preduze}ima – ka`e [obot. – O~ekujemo da }e odziv biti masovan, pa nam zato trebaju i dobri uslovi.

Odr`ana je i izborna Skup{tina Crvenog krsta Ba~ka Palanka, a za predsednika ponovo je izabran dr Neboj{a Kolarov, specijalista sportske medicine u ovda{wem Domu zdravqa, a za sekretara ponovo je izabran Branislav [obot.

- Otvorena je prva prodavnica me{ovite robe koja je namewena za socijalno ugro`ene – ka`e [obot. – Prodavnicu je otvorilo Adaptirane prostorije Crvenog krsta AD „Podunavqe” iz 170 kvadratnih metara kancelariBa~ke Palanke koje se delom odja, velika sala u kojoj }e mo}i da se reklo svoje zarade, a u prodavnici odr`avaju akcije dobrovoqnog dase mogu kupiti prehrambeni artivawa krvi, a 150 kvadratnih metakli, ali u rafovima nema alkora je skladi{ni prostor. Bitno je holnih pi}a i cigareta. U toj pro{to smo dobili prostor gde mogu davnici mogu da pazare najugro`eda rade i volonteri, a na jednom niji penzioneri, a u saradwi sa mestu mo`eda se okupi i do 100 trgovcima i Centrom za socijalqudi. ni rad odlu~ili smo da to budu Ba~kopalana~ka op{tina godioni ~ija je penzija ispod 15.000 dinama se ubraja u najhumanije sredinara mese~no. Tom treba dodati i ne u Srbiji, jer vi{e od pet odsto oko 500 qudi koji su korisnici stanovni{tva dobrovoqno daje pomo}i preko Centra za socijalkrv. Ali, ovda{wi humanitarci ni rad i oko 500 qudi koji dobijaimaju i drugih obaveza. U istoj ju pomo} preko Crvenog krsta. zgradi bi}e useqen i Centar za M. Suyum

Bez pove}awa cena KIKINDA: Op{tinsko ve}e odbilo je zahtev firme ASA iz Kikinde da pove}aju cene svojih usluga za devet procenata. Naime, firma ASA bavi se odlagawem komunalnog otpada na teritoriji op{tine Kikinda. Zahtev koji je poslat Op{tini Kikinda za pove}awe cena od devet odsto od 1. jula.

Za svoje usluge, firma ASA u pro{loj godini, pove}avala je cene svojih usluga dva puta. Izno{ewe ku}nog otpada iz doma}instava obra~unava se po broju ~lanova. Za jednog ~lana pla}a se 80 dinara, tako da je prose~an ra~un za ~etvoro~lanu porodicu oko 350 dinara.

A. \.

petak11.jun2010.

11

JU^E OTVOREN VODOZAHVATNI OBJEKAT NA BIKOVU, KOD SUBOTICE

Pitka voda za dva meseca BIKOVO: Nakon trinaest godina, kada je izbu{en javni bunar, ju~e je na Bikovu (sedam kilometara jugoisto~no od Subotice) otvoren vodozahvatni objekt, koji }e za oko dva meseca omogu}iti stanovnicima ove mesne zajednice snabdevawe pitkom vodom. Na otvarawu objekta pomo}nik direktora JKP-a «„Vodovod i kanalizacij”» Petar Bala`evi} je rekao kako uskoro sledi preuzimawe distributivne mre`e od Fonda za kapitalna ulagawa koji je u wenu izgradwu investirao tridesetak miliona

dinara. On je naveo kako se nada da }e «u prihvatqivom roku» na vodovod biti prikqu~ena i naseqa Hajdukovo, [upqak, Qutovo, te Dowi i Gorwi Tavankut kako bi teritorija Grada bila kompletno pokrivena vodovodnom mre`om.

Gradona~elnik Sa{a Vu~ini} ponovio je kako je ovo dobar primer da izvangradska naseqa treba da imaju komfor poput stanovnika u gradu.

Predsednik Skup{tine Mesne zajednice «Bikovo» Ivan Zadro istakao je kako je veliki

broj qudi koji su pomogli da do otvarawa vodozahvatnog objekta do|e, a samim tim i do mogu}nosti za vodosnabdevawe, te da je to jedna od najva`nijih investicija u ovo naseqe. « Jedan od onih koji su pomogli u ovom projektu je i Roko Babi~kovi} s Bikova, koji je jo{ 1995. darovao tri motike svoje zemqe na kojoj se danas nalazi vodozahvatni objekt. On ka`e da je to u~inio u veri da }e to pomo}i i wegovim suseqanima i wemu li~no, po{to je dr`ao veliki broj stoke.

PREMIJER VOJVODINE URU^IO AUTOBUSE NOVOJ CRWI I SE^WU

Buyetska podr{ka siroma{nim op{tinama NOVA CRWA, SE^AW: Predsednik Vlade Vojvodine dr Bojan Pajti} uru~io je ju~e sredwobanatskim op{tinama Nova Crwa i Se~aw dva autobusa za prevoz u~enika. Autobusi su obezbe|eni od donatora, u okviru akcije pokrajinske Vlade za pomo} najugro`enijim vojvo|anskim komunama.

- Nerazvijenim op{tinama kao {to su Nova Crwa i Se~aw dajemo ogromnu buxetsku podr{ku.

To zna~i da smo u posledwe ~etiri godine samo za Op{tinu Nova Crwa izdvojili oko milijardu i 150 miliona dinara za razli~ite namene, najvi{e za investicije u putnu vodovodnu i kanalizacionu mre`u. Time, prakti~no, godi{we dodajemo jo{ dva buxeta, na op{tinski, zarad daqeg razvoja Nove Crwe - kazao je ju~e dr Pajti}.

On je istakao da se ova akcija odr`ava u okviru poziva koji je Vlada Vojvodine uputila uspe{nim qudima i kompanijama da poka`u socijalnu odgovornost.

Po wegovim re~ima, prva se programu prikqu~ila kompanija „Borovica transport” i donirala tri autobusa koja su u skladu sa najvi{im standardima.

- Autobusi }e omogu}iti da Nova Crwa, Se~aw i, vide}emo koja }e biti tre}a op{tina, obezbede prevoz svojim |acima. Jer, to je jedna stavka koja je te{ko ostvariva u buxetima nerazvijenih op{tina i predstavqa ogromno optere}ewe za wih – napomenuo je dr Pajti}.

Dr Bojan Pajti} u Se~wu

Dodao je da }e godi{wa u{teda u ove dve op{tine biti preko 40 miliona dinara, pa }e sredstva namewena za transport |aka biti usmerena na razvoj pomenutih sredina.

Predsednik Op{tine Nova Crwa Pera Milankov ukazao je na zabriwavaju}u statistiku po kojoj je ovde sve mawe dece, zbog ~ega je dovedeno u pitawe funkcionisawe sredwe {kole.

- Ova donacija }e nam pomo}i da uvedemo besplatan prevoz za svu decu koja upi{u sredwu {kolu u na{oj op{tini Samim tim, budu}nost {kole bi}e malo svetlija. Bi}emo jedna od retkih op{tina koja }e na ovakav na~in re{iti pitawe prevoza |aka – istakao je Milankov i precizi-

rao da je vrednost autobusa oko 50.000 evra.

Kako je naglasio, za lokalnu samoupravu ovo je bilo o~ekivano, zato {to je pokrajina i do sada imala puno sluha za novocrwansku op{tinu, koja se nalazi me|u 40 najnerazvijenijih u Srbiji, a ujedno je najsiroma{nija u Vojvodini.

Predsednik Op{tine Se~aw Predrag Milo{evi} precizirao je da se godi{we iz op{tinskog buxeta za prevoz putnika izdvaja 40 miliona dinara.

- Pridru`ujem se pozivu predsednika Srbije Borisa Tadi}a da i druge kompanije ula`u u nerazvijene op{tine i da nam pomognu, jer je to na~in da idemo evropskim putem – zakqu~io je Milo{evi}. @. Balaban

NIS POMA@E SRBOBRANU

Deset miliona za Dom kulture SRBOBRAN: Predsednik op{tine Srbobran Branko Gajin i direktor Naftne industrije Srbije Kiril Krav~enko potpisali su sporazum o saradwi kojim se NIS obavezuje da na ra~un lokalne samouprave uputi donaciju od 10 miliona dinara.

Sredstva }e biti usmerena u izgradwu Doma kulture. Ovaj sporazum potpisan je u okviru velikog Dopunskog sporazuma o socijalno-ekonomskoj saradwi Vlade Vojvodine i NIS-a, koji je sa Krav~enkom potpisao predsednik Vlade Vojvodine dr Bojan Pajti}.

- NIS je na delu pokazao da `eli unapre|ewe odnosa sa op{tinom Srbobran. Do sada ti odnosi nisu bili na zavidnom nivou, ali ovaj potez nas ohrabruje i uvereva nas u boqu budu}nost na{ih odnosa, koji postaju stvarno partnerski. Sa finansijske strane najva`nije je da je ove godine pove}an iznos za naftnu rentu. Iskoristio sam priliku da uka`em na potrebu re{avawa imovinsko-pravnih odnosa nad zemqi{tem na kojem su bu{otine, i problema oko sanirawa {tete koja nastaje eksploatacijom i odlagawem isplake. Dobio

sam ~vrsta uveravawa da }e i ovi problemi biti re{eni u narednih 12 meseci - rekao je Gajin.

Kiril Krav~enko je objasnio da je ovo jedinstven na~in kako se uspostavqa dobra ekonomsko socijalna saradwa i ostvaruje dijalog izme|u velikih kompanija i dr`ave.

ekonomsko stawe slede}e godine poboq{ati i da }emo jo{ vi{e sredstava ulo`iti u jo{ vi{e vojvo|anskih op{tina - rekao je nakon potpisivawa ugovora Krav~enko.

Ugovore su potpisali i predsednici op{tina Pan~evo, Novi Be~ej, Zrewanin, Kikinda, Ka-

Donacija i Kawi`i Me|u sedam vojvo|anskih op{tina kojima je donacije dodelila Naftna industrija Srbije NIS, za pet projekata iz kawi{ke op{tine u ovoj godini nameweno je sedam miliona dinara. Iz ovih sredstava adaptira}e se i dograditi prostorije Crvenog krsta u Kawi`i, izgraditi novo de~ije igrali{te u Totovom Selu, a sufinansira}e se najzna~ajnije manifestacije za negovawe kulture i tradicije ovog kraja „Svetostefanski dani novog hleba” u Kawi`i i „Berbanski dani” u Horgo{u.

Tako|e }e se potpomo}i odr`avawe konferencije i sajma u Horgo{u u ciqu pospe{ivawa razvoja poqoprivrede, gazdinstava i preduzetni{tva. Predsednik kawi{ke op{tine Mihaq Wila{ isti~e da ovo nije prva donacija NIS-a kawi{koj op{tini kojom se doprinosi dobrim partnerskim odnosima sa ovom kompanijom.

- S jedne strane se ula`e u ekonomski razvoj jedne zajednice, kako bi se donekle poboq{alo socijalno stawe te op{tine, a na dobrobit svih. Nadamo se da }e se

wi`a i Novi Sad, a za razvoj ovih sedam vojvo|anskih op{tina NIS je izdvojio ukupno 103.200 miliona dinara.

N. Perkovi}

« Uporedo s vodozahvatnim objektom, ju~e je direktor «Elektrovojvodine» u Subotici Bogdan Laban otvorio i novi transformator snage do 400 kilovolt ampera, koji }e osigurati pove}awe snage i stabilnost napona za potrebe snabdevawa elektri~nom energijom vodozahvatnog objekta, ali i kompletnog naseqa Bikovo. Kako je rekao, vrednost ove investicije iznosi 2,1 miliona dinara, koju su po pola finansirali Elektrodistribucija i Grad.

Z. R.

PRODU@ENI RADOVI NA MOSTU „DEVET GRLA”

Preko Zlatice zaobilazno i nesigurno MOKRIN: Most „Devet grla”, na putu Mokrin – Crna Bara na reci Zlatici, ~ija je rekonstrukcija zapo~eta 15. aprila, ne}e biti zavr{en u roku predvi|enom za zavr{etka radova odnosno do 15. juna.

Investitor radova je Javno preduze}e „Putevi Srbije”, a izvo|a~ radova je firma „Interkop” iz [apca. Posao je verdan 30 miliona dinara, a kako saznajemo od predsednika Mesne zajednice Mokrin Gorana Dumitrova, rok za zavr{etak radova bi}e probijen za mesec i po dana.

-Razlog za produ`etak radova je taj {to je malo qudi bilo anga`ovano na ovom gradili{tu, a i betonirawe ide sporije nego {to je predvi|eno. Najve}i problem je, na {ta sam upozoravao jo{ pre po~etka radova, {to nema alternativnog pravca. Najve}i je problem za paore iz Mokrina, Crne Bare i ^oke. Alternativni most, za ~iju sigurnost niko ne mo`e da garantuje, nalazi se 200 metara nizvodno od mosta koji se rekonstrui{e, a do wega se dolazi dugim i improvizovanim zaobilaznim putem, koji ide preko tu|ih wiva. Ovim putem vozila mogu da idu samo kada je suv, {to u prethodnom periodu nije bio slu~aj.

Goranu Dumitrovu je u Javnom preduze}u „Putevi Srbije” obe}ano da }e ovih dana put, koji je alternativan za sve koji moraju do svojih wiva s druge strane Zlatice, biti nasut.

A. \.

Razigrani koncert BE^EJ: Plesni klub „Max Dance” iz Be~eja odr`a}e ve~eras u Gradskom pozori{tu tradicionalni zavr{ni koncert.

Pored plesa~a doma}ina koncerta, nastupi}e i brojni gosti, pa }e ve~eras od 20 sati biti veoma razigrano na sceni. Ulaznice, po ceni od 120 dinara, prodaju se na blagajni Gradskog pozori{ta.

V. J.

CRNA HRONIKA

petak11.jun2010.

c m y

12

DNEVNIK

POSLE SEDMOGODI[WEG BEKSTVA, PAO JO[ JEDAN OSU\ENI ZA UBISTVO PREMIJERA \IN\I]A

Uhap{eni Milo{ Simovi} poslat u „Zabelu” na izdr`avawe kazne meta, nakon ~ega su, po navodima optu`nice, na Buhu pucali Milorad Ulemek Legija i Sretko Kalini}, te tom prilikom ubili wegovog telohraniteqa Ivicu Nikoli}a, dok je Buha uspeo da pobegne. Odgovara i za teroristi~ki akt usmeren protiv ustavnog ure|ewa, zbog, po tvrdwi optu`be, ume{anosti u minirawu firme „Difens roud“ „Sur~inca“ Qubi{e Buhe ^umeta.

Odbegli pripadnik „zemunskog klana“ Milo{ Simovi}, u odsustvu osu|en na jedinstvenu kaznu od 40 godina zatvora, po optu`bama za ume{anost u atentat na premijera Zorana \in|i}a, za ubistvo Novosa|anina Branislava Lainovi}a Dugog, te jo{ dvadeset raznih krivi~nih dela u periodu od 2000. do marta 2003. godine, posle nekoliko sati od hap{ewa, upu}en je na izdr`avawe kazne.

Uprava za izvr{ewe krivi~nih sankcija ju~e je potvrdila da je Simovi} primqen na izvr{avawe zatvorske kazne u sedmi paviqon KPZ „Zabela“ u Po`arevcu.

Simovi} je uhap{en ju~e posle pono}i, po prelasku hrvatsko-srpske granice kod Morovi}a, a ve} u ranim jutarwim ~aso-

U Hrvatskoj mogu} postupak protiv Kalini}a

Zagreb: Prihva}en nacrt izmena Ustava Poslanici hrvatskog Sabora prihvatili su ju~e, velikom ve}inom, nacrt izmena Ustava kojim se predvi|a i izru~ivawe hrvatskih dr`avqana sudskim organima drugih dr`ava.

Na osnovu nacrta, parlamentarni odbor za ustav trebao bi da izradi i predlog promena ustava, o kome bi Sabor mogao da glasa ve} naredne sedmice.

(Tanjug) vima je preba~en u Beograd, gde je obavqeno utvr|ivawe wegovog identiteta, jer nije posedovao nikakva li~na dokumenta.

Sudija Specijalnog suda Maja Kova~evi}-Tomi} ka`e da su kazne na koje je Simovi} osu|en presudama Specijalnog suda u Beogradu pravosna`ne.

- On, po zakonu, ima pravo da tra`i da mu se ponovi su|ewe da bi mu se sudilo u prisutnosti.

U slu~aju da sud prihvati takav zahteva, su|ewe bi bilo ponovqeno samo u odnosu na wega.

{anu Sapasojevi}u i Miletu Lukovi}u o prolasku premijera.

Tereti se i i da je nekoliko dana ranije automobil „pasat“ opremio crnom za{titnom folijom i predao ga Vladmiru Milisavqevi}u koji je tim kolima 12. marta odvezao Zvezdana Jovanovi}a, Aleksandra Simovi}a i Ninoslava Konstantinovi}a pred zgradu u Ulici admirala Geprata 14, iz koje je Jovanovi} pucao na premijera \in|i}a.

Privo|ewe Milo{a Simovi}a

Time se ne dira u pravosna`nu presudu u odnosu na ostale osu|ene - objasnila je sudija Kova~evi}-Tomi}. Me|utim, zasad ostaje otvoreno pitawe {ta }e se de{avati u slu~aju u Hrvatskoj uhap{enog Sretka Kalini}a, koji ima hrvatsko dr`avqanstvo, a Ustav te zemqe zabrawuje izru~ewe svojih dr`avqana.

Uhap{eni Sretko Klani}, koji je pre tri dana prona|en te{ko rawen na periferiji hrvatske prestonice, otkrio je tamo{woj policiji da ga je upucao Milo{ Simovi}.

Hrvatska policija se odmah dala u intenzivnu potragu, a ve} sutradan su otkriveni stanovi u Zagrebu u kojima su boravila dvojica begunaca, gde su prona|ene i najnovije fotografije Milo{a Simovi}a koje su otkrile wegov sada{wi izgled.

U posledwih sedam godina u Beogradu su okon~ana tri sudska postupka vo|ena protiv pripadnika „zemunskog klana“, me|u kojima u odsustvu i protiv Milo{a Simovi}a, koji je presudama Specijalnog suda, u predmetu „atentat na premijera“ osu|en na 30 godina zatvora, na 40 godina u predmetu „zemunski klan“, a osam godina zatvora mu je izre~eno presudom sada biv{eg ^etvrtog op{tinskog suda po optu`bama da je 2001. godine u~estvovao u otmicama biznismena Miroslava Mi{kovi}a iz Beograda, Dragoslava Vukovi}a iz Novog Sada i Milenka Aleksi}a iz Subotice. Pre dva meseca je Apelacioni sud u Beogradu odr`ao sednicu povodom `albi na presudu ^etvrtog op{ptinskog suda, ali odluka jo{ uvek nije poznata.

U predmetu „zemunski klan Milo{ Simovi} je ogla{en krivim po optu`bi da je izvr{io ubistvo Branislava Lainovi}a Dugog u martu 2000. godine u Beogradu. Osu|en je i po optu`bama da je zajedno s odbeglim Vladimirom Milisavqevi}em u~estvovao u ubistvima @eqka Bodi{a, Sr|ana Quji}a, te @eqka [krbe i Nenada Bato~anina. Optu`nica ga tereti i da je s nekolicinom „zemunaca“ u~estvovao u pra}ewu kretawa @eqka Bodi{a , Sredoja i Zorana [quki}a, Zorana Uskokovi}a Skoleta i Milo{a Stevanovi}a, Jovana Guzijana i Radeta Cveti}a, te Ivice Jovanovi}a, za ~ija ubistva su kao izvr{ioci osu|eni drugi pripadnici klana.

Simovi}u se na teret stavqa i da je 3. avgusta 2002, u~estovao u pra}ewu Qubi{e Buhe ^u-

Novosadski advokt Vladimir Horovic isti~e da je neta~an stav koji su mediji preneli u pogledu mogu}nosti postupawa srpske dr`ave, pre svega Ministarstva pravde i Ministarstva unutra{wih poslova, u odnosu na mogu}i postupak protiv lica koje je osu|eno za ubistvo premijera \in|i}a i za druga krivi~na dela u Republici Srbiji o tome da nije mogu}e da se sudski vodi postipak protiv wega vodi u Hrvatskoj.

- Dakle, ono {to je potrebno da srpska dr`ava u~ini, to je da uka`e hrvatskim organima gowewa da su du`ni da postupaju po zakonu, na taj na~in {to }e sprovesti krivi~ni postupak protiv svog dr`avqanina za krivi~no delo koje je po~iweno ma gde, pa tako i na teritoriji Srbije. Dakle nije potrebno, nije neophodno da se mewa ustav da bi neko sudio svom dr`avqaninu za krivi~no delo van teritorije dr`ave - ka`e Horovic za "Dnevnik".

Prema wegovim re~ima, druga mogu}nost koja postoji je pokretawe postupka za oduzimawe dr`avqanstva. Primeri za taj postupak postoje u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama i Ma|arsko gde se nalaze u~inioci krivi~nih dela koji su krivi~na dela po~inili u Srbiji ili na teritoriji biv{e Jugoslavije, kao {to su ratni zlo~ini.

- Po tom principu se pona{aju Sjediwene Ameri~ke Dr`ave, prethodno ispituju}i pravo i postupak oduzimawa dr`avqanstva, a nakon oduzimawa dr`avqanstva lica vra}aju na teritoriju ~iji su dr`avqani i ~iji su dvojni dr`avqani postali - ka`e Horovic.

M. V. Istom presudom Specijalnog suda, Simovi} je ogla{en krivim i za u~e{}e u otmicama Suvada Musi}a, Vuka Bajru{evi}a i biznismena Milije Babovi}a.

Presudom grupi osu|enih za u~e{}e u ubistvu premijera Srbije Zorana \ini|a}a, Milo{ Simovi} je ogla{en krivim po optu`bi da je 12. marta 2003, neposredno pred atentat bio kod „Ruda“ na Dediwu i prosle|ivao informacije sada pokojnim vo|ama „zemunskog klana“ Du-

Da li }e osu|eni Milo{ Simovi} podneti zahtev za ponavqawe postupka da bi mu se sudilo u prisustvu, ostaje da se vidi.

Roditeqi Milo{a Simovi}a i Aleksandra Simovi}a su proteklih godina bili anga`ovali za branioce advokate Miodraga Ra{i}a i @elimira ^abrila, ali ta punimo}ja su otkazana posle okon~awa postupaka u drugom stepenu i po vanrednim pravnim lekovima, pre nekoliko meseci.

E. D.

„DNEVNIK” NA LICU MESTA KAKO JE U [UMAMA KOD MOROVI]A, PRI ILEGALNOM PRELASKU GRANICE IZ HRVATSKE U SRBIJU, DOLIJAO ODBEGLI SIMOVI]

„Zemunac” u kanalu pao u ruke grani~arima Pripadnik „zemunskog klana“, ~ovek s Interpolove poternice, Milo{ Simovi} (30) uhap{en je u ~etvrtak ujutro oko 2,20 ~asa u pograni~noj zoni u Morovi}kim {umama, 200 metara od grani~nog prelaza Batrovci, prilikom ilegalnog prelaska iz Hrvatske u Srbiju, u jednom od kanala, uz za{titnu `icu. U trenutku hap{ewa Milo{ Simovi} je sara|ivao s policijom i nije pru`ao otpor, niti je bio naoru`an, saznajemo nezvani~no. Policajcima iz Dr`avne grani~ne slu`be Milo{ Simovi} je sam otkrio svoj identitet, mada kod sebe nije imao nikakva dokumenta.

Prema na{em izvoru iz grani~ne policije, mladi} koji se predstavio kao Milo{ Simovi}, izgledao je isto kao na fotografijama koje su objavili Hrvatski mediji u sredu: imao je rajf na glavi, kose duge s pramenom i veoma neuredan i vidno iscrpqen. Na sebi imao je majicu, farmerice, patike i ranac u kojem je bio lap top ra~unar i be`i~ni modem. U razgovoru s policijom on, kako nezvani~no saznajemo, navodno potvrdio da je pucao u Sretka Kalini}a u Rakitju pored Zagreba i da ga je namerno ranio kako bi morao da odle`i kaznu za koju je osu|en.

Navodno, planirao je da ode u Beograd, iz li~nih interesa, a onda da se preda policiji.

Milo{ Simovi} otkriven je na samo 200 metara od grani~nog prelaza Batrovci, u morovi}-

Morovi}ke {ume

jas bio zasejan minama zaostalim iz pro{log rata. Tih 600 hektara minskih poqa u morovi}kim {umama je o~i{}eno, pa je mo`da i to navelo Simovi}a da u Srbiju u|e kroz tu {umu, koju dobro poznaje, jer je u vreme dok je „zemun-

Foto: S. Bojevi}

Ostalo me ni{ta ne pitajte - ka`e nam jedan me{tan Morovi}a.

O~igledno da Milo{ Simovi} nije ra~unao da je grani~ni pojas dobro obezbe|en, da grani~ari s hrvatske i srpske strane grani~ne linije imaju pokretne

Milo{ Simovi} otkriven je na samo 200 metara od grani~nog prelaza Batrovci, u morovi}kim {umama, u koje je do{ao na biciklu iz hrvatskog mesta Lipovac Ilustracija: M. Kova~evi}

kim {umama u jednom od kanala, a dotle je, prema na{im saznawima, do{ao na biciklu iz hrvatskog mesta Lipovac.

U selu Morovi} niko od me{tana ne zna ni{ta vi{e nego ono {to je objavqeno u jutarwim vestima. Ve}ina me{tana be`i od ove pri~e, ka`u, nije wihovo da se u to me{aju. Pred-

sednik Mesne zajednice Morovi} Miladin Pini} ka`e za "Dnevnik" da ne zna gde na kom delu morovi}kih {uma je Milo{ Simovi} ilegalno u{ao u Srbiju.

- Mi u selu ba{ ni{ta ne znamo o hap{ewu Milo{a Simovi}a. Grani~ni deo od Jamene do autoputa [id-Beograd je

dug oko 24 kilometra i sav taj deo je pod hrastovom {umom, barama i trsticima, pa je onaj ko poznaje ovaj teren mogao bilo gde da poku{a da ilegalno pre|e granicu – ka`e Miladin Pini}.

U grani~nom delu, u potezu od Jamene do autoputa [id–Beograd do pro{le godine je grani~ni po-

ski klan“ bio na vrhuncu svoje mo}i, bio ~est gost u lovi{tu Vojne ustanove "Morovi}", gde su pripadnici „zemunskog klana“ dolazili u lov i ribolov, pa je verovatno smatrao da }e na ovom delu granice bezbedno u}i ilegalno u Srbiju.

-Slu{ao sam da su ~esto bili ovde, vaqda zbog ve`bi, ali i blizine grani~nog prelaza.

termovizijske kamere koje registruju sva kretawa, te da je na taj na~in otkriven i uhap{en.

U Osnovnom javnom tu`ila{tvu u Sremskoj Mitrovici, koje je mesno nadle`no za one koji budu uhva}eni u izvr{ewu krivi~nog dela nedozvoqenog prelaza granice, ni{ta ne znaju o hap{ewu Milo{a Simovi}a.

S. Bojevi}

CRNA HRONIKA

DNEVNIK

petak11.jun2010.

13

U HA[KOM TRIBUNALU OSU\ENA SEDMORICA OFICIRA VOJSKE REPUBLIKE SRPSKE

Dve do`ivotne robije za genocid u Srebrenici TRAGEDIJA U JABUCI, KOD PAN^EVA

Zbog pretwi preko Fejsbuka ubio vr{waka?

Policija je uhapsila B. J. (17) iz Jabuke kod Pan~eva zbog osnovane sumwe da je ubio Dejana S. (17) iz istog sela, saop{tila je ju~e policija.

"Pro{le no}i deset minuta posle pono}i na ulici u Jabuci do{lo je do sva|e, a potom i fizi~kog obra~una izme|u dvojice maloletnika. Nakon sva|e i rvawa, B. J. je zadao vi{e uboda no`em u predelu glave i tela Dejanu S. od kojih je ovaj preminuo", navedeno je u saop{tewu.

Osumwi~eni B. J. }e, sa krivi~nom prijavom, biti priveden istra`nom sudiji Vi{eg suda u Pan~evu.

Prema nezvani~nim izvorima, sva|a je izbila zato {to je preminuli Dejan S. preko mre`e "Fejsbuk" vre|ao osumwi~enog B. J. E. D.

U NOVOM SADU DVOJE IZA RE[ETAKA

Uhap{eni zbog provala u vikendice Novosadska policija uhapsila je Tihomira M. (1961) i Oqu M. (1979) pod sumwom da su za proteklih 15 dana provalili u tri vikendice u petrovaradinskom nasequ Liparije. Oni se terete da su odnosili alat i name{taj koji su kasnije prodavali na pijaci u Novom Sadu.

Ukupna vrednost plena je oko 200.000 dinara, a stvari su vra-

}ene vlasnicima. Ina~e, dve pokradene vikendice su ve} bile na meti provalnika u dva navrata.

Osumwi~enima je odre|ena mera policijskog zadr`avawa do 48 sati nakon ~ega }e biti privedeni de`urnom istar`nom sudiji na saslu{awe, saop{tila je ju~e novosadska Policijska uprava.

M. V.

PRITVOREN OSUMWI^ENI ZA NASIQE U PORODICI

Obqubio pastorku, zlostavqao uku}ane?

Jednoj mu{koj osobi starosti 34 godine ju~e je u Vi{em sudu u Novom Sadu odre|en pritvor zbog osnovane sumwe da je po~inio krivi~na dela obqube nad detetom i nasiqa u porodici.

Ta osoba sumwi~i se da je u jednom mestu u okolini Novog Sada u vi{e navrata obqubio svoju pastorku koja ima mawe od 14

godina, kao i da je zlostavqao i tukao uku}ane u svom doma}instvu.

Vi{i sud u Novom Sadu saop{tio je da ne}e objavqivati podatke o identitetu osumwi~enog i o{te}enih zbog za{tite interesa maloletnika i pravatnosti u~esnika u postupku.

D. A.

^ETVORKA IZ STANI[I]A, KOD SOMOBRA, OSUMWI^ENA ZA RAZBOJNI[TVO

Pretukli pa opqa~kali starca Somborska policija identifikovala je ~etvoricu izvr{ilaca krivi~nih dela razbojni{tva, ka`e se u ju~era{wem saop{tewu.

D. G. (18), Goran K. (19), Darko J. (20) i Nikola J. (11), svi iz Stani{i}a kod Sombora osumwi~eni su da su 10. maja napali Dmitra V. (87) u wegovoj ku}i, pretukli ga i uzeli mu 36.000 dinara.

Postoji sumwa da je ova grupa u prethodna dva meseca izvr{ila vi{e krivi~nih kra|a i kra|a na podru~ju Policijske uprave u Somboru.

Oni su ju~e sprovedeni nadle`nom istra`nom sudiji Vi{eg suda u Somboru. Kriminalisti~ka policija nastavqa rad na otkrivawu svih relevantnih ~iwenica i dokaza u vezi s ovim krivi~nim delom.

(Tanjug)

U SRPSKOM KRSTURU, KOD NOVOG KNE@EVCA

Osumwi~en za kra|u telefonskih kablova Protiv Mladena M. (1983) iz Srpskog Krstura novokne`eva~ka policija podnela je krovi~nu prijavu zbog postoja-

wa osnovane sumwe da je po~inio te{ku kra|u na {tetu "Telekoma". On je osumwi~en da je u no}i izme|u 2. i 3. juna ove godine provalio u skladi{te "Telekoma" i ukrao oko 6.000 metara telefonskog kabla namotanog na tri kalema.

Proceweno je da je osumwi~eni Mladen M. ovom kra|om "Telekomu" pri~inio materijalnu {tetu u iznosu od oko 200.000 dinara.

M. Mr.

Biv{i oficiri Vojske Republike Srpske Vujadin Popovi} i Qubi{a Beara osu|eni su ju~e pred Ha{kim tribunalom zbog genocida u Srebrenici na do`ivotne zatvorske kazne, a Drago Nikoli} na 35 godina zatvora.

Qubomir Borov~anin, koji je u julu 1995. godine bio zamenik komandanta specijalne policijske brigade, osu|en je zbog zlo~ina protiv ~ove~nosti i kr{ewa zakona i obi~aja ratovawa u isto~noj Bosni na 17 godina zatvora, a biv{i oficir VRS Vinko Pandurevi} na 13 godina zatvora.

Borov~anin i Pandurevi} su oslobo|eni optu`be za genocid.

Zbog zlo~ina protiv ~ove~nosti i kr{ewa zakona i obi~aja ratovawa, oficir VRS Radivoje Mileti} je osu|en na 19 godina zatvora, a Milan Gvero na pet godina. Optu`nica ih nije teretila za genocid.

Pretresno ve}e Tribunala ve}e je zakqu~ilo da su se u julu 1995. godine u isto~noj Bosni odvijala dva udru`ena zlo~ina~ka poduhvata - ubijawe vojno sposobnih muslimanskih mu{karaca iz Srebrenice i prisilno preme{tawe bo{wa~kog stanovni{tva iz podru~ja Srebrenice i @epe.

Doga|aji u enklavama Srebrenica i @epa "ne~uveni su po obimu i brutalnosti", ne samo u kontekstu ratova u biv{oj Jugoslaviji, ve} i u kontekstu qudske istorije, ocenilo je sudsko ve}e i dodalo da je identifikovano najmawe 5.336 qudi koji su ubijeni u danima posle pada Srebrenice, ali da bi broj ubijenih mogao biti ~ak 7.826.

"Razmere i priroda operacije ubijawa, sa ogromnim brojem ubistava, sistematski i organizovani na~in na koji je ubijawe sprovedeno, ciqani i bespo{tedni progon `rtava i jasna

Vujadin Popovi}

sednik RS Radovan Karaxi} u martu 1995. godine izdao direktivu o planu za napad na za{ti}ene zone UN, ~iji je ciq bio da se civili prisile da napusti enklave, a Drinski korpus VRS

Qubi{a Beara

Drago Nikoli}

namera da se elimini{e svaki muslimanski mu{karac koji je zarobqen ili se predao dokazuju, van svake sumwe, da je to bio genocid", zakqu~ile su sudije.

U obrazlo`ewu presude je navedeno da je VRS u tim oblastima po~inila zlo~ine genocida, istrebqewa, ubistva, prisilnog preme{tawa, progona, terorisawe ciRadivoje Mileti} Vinko Pandurevi} vila i okrutnog i ne~ove~nog postupawa, ali da neda stvori nepodno{qive uslove ma dokaza da je bilo elemenata za ostanak stanovni{tva. Suddeportacije. Masovni i sistesko ve}e je proglasilo krivim matski napad na civilno stanovPopovi}a, koji je u julu 1995. ni{tvo u oblastima Srebrenibio potpukovnik VRS i na~elce i @epe po~eo je, prema re~inik za bezbednost Drinskog korma sudija, kada je tada{wi predpusa, i Bearu, na~elnika za bezbednost Glavnog {taba i pukovnika VRS, zbog genocida, istrebqewa, ubistva i progona.

Igwatovi}: Verovatno sledi `alba "Popovi}evo u~e{}e u svim na presude aspektima plana pokazuje da ne samo {to je znao za namere za uniPresuda koju je ju~e doneo Ha{ki tribunal, a kojom su sedmo{tavawe (muslimanskih mu{karica oficira vojske i policije Republike Srpske osu|ena za raca), ve} je delio te namere", zlo~in u Srebrenici nije pravosna`na i verovatno }e uslediti ocenile su sudije, dok su za Bearu `alba, izjavio je ju~e direktor Kancelarije Nacionalnog savezakqu~ile da je bio "pokreta~ka ta za saradwu s Ha{kim sudom Du{an Igwatovi}. snaga ubila~kog poduhvata". ''Presuda je doneta u prvom stepenu i ona nije kona~na, nije Nikoli}, na~elnik bezbednopravosna`na'', izjavio je Igwatovi} Tanjugu i naglasio da se sti Zvorni~ke brigade, proglamo`e o~ekivati `alba protiv te prvostepene presude, kao i da {en je krivim zbog pomagawa i postoji mogu}nost da }e Apelaciono ve}e Tribunala imati nepodsticawa na genocid, istre{to druga~ije stanovi{te od prvostepenog. bqewe, ubistvo i progon. Sudije U ovom slu~aju, iz same presude se mo`e videti da su oficiri su zakqu~ile da nije imao genookrivqeni za direknu odgovornost za genocid u Srebrenici, a cidnu nameru, ali da je u~estvone samo za pomagawe i podr`avawe, kao {to je to bio do sada sluvao u zlo~inu i znao za genocid~aj, rekao je on. ne namere drugih. ''Mogu}e je da }e ne{to druga~ije re}i Apelaciono ve}e, ali Borov~anin, zamenik komanje tako|e o~igledno da su i Me|unarodni sud pravde i Tribunal danta specijalne policijske zauzeli stanovi{te da se u Srebrenici u julu 1995. godine dogobrigade, progla{en je krivim dio genocid nad bo{wa~kim stanovni{tvom i bez obzira da li zbog pomagawa i podsticawa na se ta pravna kvalifikacija nekom svi|a ili ne, bi}e veoma teistrebqewe, ubistvo, progon i {ko da se ona izmeni'', naglasio je Igwatovi}. prisilno preme{tawe. Sudsko

ve}e je saop{tilo da nema dokaza da je bio upoznat s planom za masovno ubijawe i preseqewe stanovni{tva, ili da je imao takve namere, kao i da je povukao svoje qude iz Kravice kada je

Qubomir Borov~anin

Milan Gvero

video le{eve pobijenih, ali da nije za{titio preostale zarobqenike niti je kaznio po~inioce zlo~ina.

Mileti}, na~elnik odeqewa za operativne poslove, progla{en je krivim za progon i prisilno preme{tawe, Gvero, pomo}nik komandanta za moralna, legalna i verska pitawa, za progon i ne~ove~na dela, a oslobo|en je optu`be za ubistvo i deportaciju.

Pandurevi}, komandant Zvorni~ke brigade, progla{en je krivim za pomagawe i podsticawe na ubistvo, progon i ne~ove~na dela, a oslobo|en je optu`be za genocid, istrebqewe i deportaciju. Sudije su napomenule da je Pandurevi} 16. jula, kr{e}i nare|ewe nadre|enih, otvorio koridor kako bi kolona od nekoliko hiqada muslimana pre{la na teritoriju pod kontrolom Armije BiH. Ovo su|ewe je najve}e koje je do sada vo|eno pred Me|unarodnim krivi~nim sudom za biv{u Jugoslaviju. Proces protiv sedmorice qudi po~eo je 21. avgusta 2006, a zavr{en 15. septembra 2009. godine.

(Tanjug)

PREDSEDNICA DRU[TVA SUDIJA SRBIJE KRITIKUJE NA^IN IZBORA SUDIJA

Boqevi}: Isto~wa~ka despotija Predsednica Dru{tva sudija Srbije Dragana Boqevi} pozvala je ju~e Visoki savet sudstva da ne dr`i sve gra|ane kao taoce, jer }e postupak reizbora sudija, ukoliko ne bude ponovqen, imati negativne posledice po integraciju Srbije u EU. "Prilikom izbora sudija kao da je postupala isto~wa~ka despotija, a ne dr`ava koja `eli u EU iz koje su stigle o{tre kritike na op{ti izbor sudija i tu`ilaca", rekla je Boqevi} na konferenciji za novinare. Ona je istakla da prilikom izbora sudija nisu po{tovane rang liste sa~iwene po usvojenim kriterijumima, ve} su izabrani kandidati koji nisu bili me|u prvima na listama.

Pored toga, zna~ajan broj novoizabranih sudija nije ni bio rangiran, kazala je Boqevi} tvrde}i da "prakti~no nema osnovnog suda u Srbiji u kome nije izabran poneki ili gotovo sve sudije" izvan utvr|ene rang liste.

Ovakvo postupawe Visokog saveta sudstva samo je jo{ jedan od, kako je rekla, "primera we-

Dragana Boqevi}

govog proizvoqnog rada, jer je Savet bio du`an da postuje rang liste, a nije to uradio."

Predsednica Dru{tva Sudija Srbije, tako|e, smatra da Visoki savet sudstva nije dobro de-

finisao kriterijume i merila za ocenu i pore|ewe rada kandidata za sudijske funkcije. Prema wenim re~ima, Savet nije dobro predvideo ni re{ewe za situaciju u kojoj ve}i broj sudija

zadovoqava sve kriterijume i merila za reizbor, a ne mo`e biti reizabran po{to nema dovoqno sudijskih mesta.

Ustavnom sudu Srbije je do kraja februara stiglo 827 ustavnih `albi i 33 `albe ranijih sudija i zamenika javnih tu`ilaca koji nisu ponovo izabrani na op{tem izboru decembra 2009. godine, a jedan broj ustavnih `albi podneli su i oni koji su prvi put konkurisali na ove du`nosti.

Ustavni sud je 28. maja usvojio `albu neizabranog sudije Zorana Saveqi}a, a Visokom savetu sudstva nalo`io da u roku od 30 dana od dana prijema odluke Suda, ponovo odlu~i o wegovoj prijavi za izbor sudije na stalnu sudijsku funkciju u Apelacionom sudu u Ni{u i Vi{em sudu u Ni{u. To je prva odluka Ustavnog suda po `albi neizabranog sudije kojom je osporena Odluka Visokog saveta sudstva, a poni{tena je samo u delu koji se odnosi na tog podnosioca `albe.

(Tanjug)

REPORTA@E

petak11.jun2010.

c m y

14

DNEVNIK

KLEPTON I VINVUD U PREPUNOJ „ARENI” DR@ALI PREDAVAWE OSNOVNOJ [KOLI „YIMI HENDRIKS”

Samo da je jo{ Lejla radila na struju „Deco, pazite na qude koji imaju tepih i „Fenderovo“ kombo poja~alce na bini“. Da postoji, O[ „Ximi Hendriks“ ovako bi po nastavnom planu i programu po~ela predavawe iz „Tehnike i prate}e opreme“, predmeta prve godine osnovnog rok obrazovawa. U takvoj utopiji, nastavnik Radomir Mihajlovi}, od milo{te To~ak, postarao bi se da ve} na prvom ~a-

beogradskom „Sajmu“ do~ekala je rasprodata hala, oko 17.000 posetilaca, i ve} na prvi pogled koncert je najavio provod osetno druga~iji od prethodna dva. Pore|ewu mesta nema, stvar je iskqu~ivo senzibiliteta i ekonomije. U sredu uve~e slu{ali smo enciklopedijski primer rok nastupa, kom su vetar u le|a udarile dve sve`e komponente: Klepton je, naime,

mali{a iza, upozorovaju da se radi o izvo|a~u koji zna {ta radi.

Nema zida sa~iwenog od zvu~nih kutija – samo jedna gitara, dve pedale i pomenuti „Tvin Amp 1957“ – oprema koja se lako nosi iz kluba u klub. „[ta li ~u~i pored, da nisu „Hemondove“ klavijature? ^ekaj, ko je ono iza bubweva - Stiv Ged? A crnac za matorim „preci`n“ basom, nije li to Vili

koji se toliko poznaju i ~ija opu{tenost hladi led, izveli su nam fantasti~an repertoar koji nikog nije mogao da razo~ara, osim goste koji su „prevideli“ Vinvudovo ime te su mo`da kukali zbog uskra}enosti za „Lay Down Sally“, „Before you Accuse me“ i druge Kleptonove pesme, posebno iz faze supergrupe "Krim". Mada, ne znam {ta bi o Klepto(n)manovoj

Nepodno{qiva lako}a virtuoznosti

Bra}a po glasu i sta`u

Pola tuceta majstora za poneti, molim

su deca nau~e kako da prepoznaju qute guje u travi. Da u eri tehni~ko-produkcijske masturbacije i potro{a~kog zaslepqivawa lak{e odvoje `ito od kukoqa i prona|u ~oveka od kog moraju da u~e.

Da poslu{aju Erika Kleptona, recimo.

Legende muzike, Klepton i Stiv Vinvud su na najboqi mogu} na~in uokvirili prole}ni haxiluk u beogradskoj „Areni“, tokom kog smo u samo sedam dana imali priliku da slu{amo wih, Eltona Xona i Dilana. ^oveka koji nam se posledwi put predstavio 1984. na

virtuoz i komercijalno prohodniji nego Dilan. Publika je vaqano odgovorila izazovu, a posebno nas je obradovalo prisustvo, za na{e prilike, velikog broja nepokretnih sugra|ana. To je u Srbiji ina~e posebno perverzan aksiom, za kog su neophodna tako|e dva uslova: privla~no muzi~ko ime i prostor u koji na{i mawe sre}ni i previ{e obespravqeni sugra|ani mogu da do|u bez krana.

Vratimo se na trenutak u O[ „Ximi Hendriks“. Tamo prof.

Mihajlovi} pri~a da tepih~e na sceni, i „Fenderov“ skupoceni

Viks? Kris Stenton za drugim klavijaturama? Deco, ako im se pridru`e dve peva~ice, a gitarista, onako za du{u, pro{eta po `icama kao na probi, pre nego pozdravi vi{e hiqada qudi, otvorite ~etvoro u{iju“, re~e To~ak dramati~no, dok klincima usta padaju kao fioke. Kao dobar pedagog, brzo je umolio decu da ne kruni{u Kleptona bogovskom gitarskom titulom pre nego poslu{aju Xefa Beka 7. jula u "Sava centru". [alu na stranu, koncert Kleptona i Vinvuda bio je jedan od najboqih ikada u Srbiji. Muzi~ari

karijeri i „Cuki} Sindromu“ rekli Bo Didli i Xej Xej Kejl, samo kad bi na~eli du{u.

Nastup je otvorio „Had to Cry Today“ grupe “Blajnd Fejt“, u kojoj su obojica po~eli kaqewe dugo preko ~etiri decenije i svojevrsan vremeplov nisu napu{tali tokom celog koncerta („Well all Right“, Can’t Find my Way Home“, „Presence of the Lord“). Nisu zaboravqeni ni hitovi grupa "Trefik" i "Spenser Dejvid Grup" („Dear Mr. Fantasy“, „Glad“, „Gimme Some Lovin’“... ), a po staroj – „Kad si u Rimu...“ majstori su nas po~astili i

SOMBORSKI JEVREJI BOQE @IVELI POD „DIVQIM” OSMANLIJAMA NEGO U PROSVE]ENOJ EVROPI

U biv{u sinagogu uselila se „^isto}a” Nedavni desant izraelskih specijalaca na brodove s humanitarnom pomo}i namewenom Palestincima u pojasu Gaze, ponovo je raspolutio planetarno javno mwewe u stavu o eti~koj prihvatqivosti odnosa zvani~nog Tel Aviva prema svojim gra|anima koji nisu iste nacije i vere. Pitawe da li stradalni~ki narod Mojsijev ima opravdawe za ovakvo dela-

skih papira grofa Jovana Brankovi}a, koji 1734. potvr|uje svoj dug od 91 forinte izvesnom Iliji Jevrejinu. Fakat da se drugi Jevrejin pomiwe tek nakon vi{e od pola veka ni malo ne ~udi. Tada{we regule Habzburgovaca o Jevrejima nisu se mnogo razlikovale od onih kasnije donesenih u Nirnbergu po diktatu sumanutog be~kog molera {tucovanih brkova – osim zabrane

Zajedno streqani Srbi i Jevreji

we, pored nekih jevrejskih intelektualaca postavio je i Noam ^omski, perjanica svetske kriti~ke misli, {to ga je ko{talo uskra}ivawa vize za ulazak u zemqu praotaca. Obi~nom svetu, pa i somborskom, ostaje da se prisete kako su pripadnici judejskog zakona vekovima bili predmet podozrewa, nipoda{tavawa pa i stra{nog terora.

Od pada Masade i Vespazijanovog ru{ewa Velikog hrama do ustanka u var{avskom getu, u razmaku od 2000 godina, najprogoweniji narod sveta na{ao je svoj put i do Sombora, vazda letargi~nog grada na obodu isu{enog Panonskog mora. Ne treba sumwati da su ga pose}ivali i za turskog zemana, jer su „divqe“ Osmanlije ipak bile mnogo tolerantnije prema judaizmu od „prosve}ene“ Evrope, prvi pismeni trag poti~e iz ostavin-

naseqavawa u gradovima sve do 1780. stajala i odredba o obavezi svih Jevreja da na vidnom mestu nose `utu traku. Evropa se emanci-

ma{ne, le~i bolesne, obreduje tokom sahrawivawa i brine o nabavci ko{er hrane. Jevrejskoj zajednici je dozvoqena kupovina placa za gradwu sinagoge, a „zahvaquju}i“ zakonskim ograni~ewima otvara se osnovna {kola pa i Gimnazija.

Naime, uslov da se mladi Jevrejin o`eni je, za razliku od svih ostalih podanika Austrougarske, jako dugo bio je i zavr{ena bar osnovna {kola.

Tek od propast crno-`ute monarhije i ulaska Vojvodine u sastav Kraqevine SHS mogli su somborski Jevreji da `ive i rade bez ikakvih ograni~ewa. I kad su se mra~ni oblaci fa{izma nadvili nad celom Evropom, ni najobrazovaniji i najupu}eniji nisu videli teutonsku poplavu koja je sti`e sa Rajne i Majne. Ve} 12. aprila 1941, odmah po ulasku Hortijevih falangi u Sombor, pod izgovorom da su pomagali „jugoslovenskim ~etnicima“ pokupqeno je 85 najuglednijih Srba i Jevreja i po hitnom postupku dva dana kasnije streqani na pijaci „U lancima“, porti crkve Svetog \or|a i dvori{tu Gradske ku}e. General Ago{ton Sentendrei, prethodno in-

Vila za le~ewe Mo{e Pijade Po bogatstvu se u me|uratnom Somboru izdvaja se nekoliko porodica „judejskog zakona“. Ko`arski trgovac Erne Kerewi je uvezao iz sveta ma{ine i postao industrijalac kod koga je posao na{lo preko 200 Somboraca. U tekstilnoj fabrici Davida Grosbergera uhlebqewe je imalo oko 50 „ravnogra|ana“, a ka{teli, plodne wive, sala{i i ~ila{i Jenea Vamo{ija vredeli su tada{wih 40 miliona dinara. Ni{ta mawe bogat nisu bili bra}a Lederer, Leo i De`e, koji su istovetnim kapitalom otvorili banku, a ni Rudolf Rozenberg, u ~ijoj je vili na Bledu i Mo{a Pijade le~io zatvorske rane iz Gradi{ke. povala, pa je i u Somboru bilo sve vi{e Jevreja koji po~etkom 19. veka, kao narod sklon solidarnosti, osniva i svoje „Sveto dru{tvo“, Hevra Kadi{, koje poma`e siro-

scenirav{i pucwavu i navodni napad ~etnika na honvede, uzeo je kao taoce tridesetak najbogatijih Jevreja, i naterao da mu plate preko pola miliona pengi kako ih ne

Molitve decenijama nema u sinagogi

bi pobio. ^inilo se da }e novci i porodi~ni nakit zasititi zlo~ina~ku a`daju. Ipak, gotovo da nije bilo dana da nekog od somborskih Jevreja nije „pojeo mrak“, ali ako su i imali zabluda o svom opstanku, svaka nada se ugasila kad su Ma|arsku okupirali nema~ki nacisti. Za „kona~no re{ewe“ u Ba~koj, pa i Somboru nije bio, kao u ostalim delovima okupirane Evrope zadu`en Vafen SS, ve} regularne trupe Vermahta, koje su od 6. aprila 1944. za svega nekoliko dana pohvatale 863 pripadnika javrejskog naroda i prosledile ih u fabriku smrti Au{vic.

Stravi~ni holokaust od oko 1100 predratnih somborskih Jevreja pre`ivelo je svega 236. Taj ostatak od ostatka dodatno je smawen kad ih je 1948. u tek formiranu dr`avu Izrael emigriralo 68.

Sad ih je u gradu, po posledwem popisu stanovni{tva tek dvadesetak, a oni koji su oti{li u zemqu praotaca odavno su prestali da odr`avaju veze sa biv{om domajom. Nema ve} decenijama molitve u sinagogi u koju se uselila „^isto}a“.

Mili} Miqenovi}

sa „After Midnight“, „Woodoo Chile“ (koje se ni pokojni Hendriks ne bi postideo) i ve~nim dvojcem - „Lejlom“ (navijali smo za elektri~nu verziju, ali avaj!) i „Kokainom“.

Ne usu|ujem se da vagam iskrenost Kleptona, koji je rekao da jako voli Beograd, ali ose}aj za muziku i predanost koje smo mu podarili ne mogu se fingirati. Masa je dozvolila umetnicima da ih poga|aju u srce, hirur{ki precizno pozdravqala bravure tamo gde treba, kao da je klub sa 30, a ne 17.000 qudi.

Na{a se „elita“ mo`da postarala da rok end rol posledwe dve decenije `ivi na aparatima, no imamo qude koji znaju i vole – za izvoz!

Sad najte`i deo. Bio to pa~je plav, ili sivi, malo qu}i „potpisani stratokaster“, Kleptonove gitare zvu~e savr{eno! To je taj saund za kojim traga svaka {u{a u gara`i, pra}en nepodno{qivo lakim izvo|ewem {to vre|a sate i sate ne~ije ve`be. Klepton definitivno dosti`e vrhunac u bluz

numerama, mada i dok je u rok i akusti~nom maniru niko mu zdrav prigovoriti ne}e. Oba glasa perfektno producirana, dok Vinvud, ~iju je pojavu zub vremena mawe oglodao, briqila na „Hemondu“ i posebno u vi{eglasju s Kleptonom. Kompletan bend predstavqa vrh majstorstva dostupnog qudskom uhu, a potencijalna dlaka u jajetu bila bi produkcija bas gitare, koja na mestu gde nas je organizator smestio zvu~i mawe definisano i ponekad se te{ko probija „kroz miks“ sedam qudi na sceni.

Repertoar dug 124 minuta izveden je s lepo nijansiranim dinami~kim usponima i padovima. Rasveta be{e na nivou doga|aja, ukra{ena belim zavesama - nagove{tajem intime maweg prostora negoli onog u kom smo se na{li. Paklena nedeqa u „Areni“ te{ko je mogla imati boqi kraj, samo da nijedan omladinac nije bacio gitaru kad je do{ao ku}i.

Igor Mihaqevi}

NAKON TE[KE NESRE]E, DU[ANA ODOBA[U GOTOVO SVI ZABORAVILI

Na pruzi ostao bez obe noge

Orkestar apatinske Musu mu morali da amputiraju zi~ke {kole „Stevan Hrilevu potkolenicu i desnu sti}“ zakazao je u gradskom natkolenicu. Trenutno je na domu kulture za sredu, 2. jurehabilitaciji u bawi. Sreni, humanitarni koncert, }a da je ostao `iv, sada treba ~iji je sav prihod namewen da se pripremi za daqi `iDu{anu Odoba{i iz Sonte vot, to ne mo`e bez ortopedkoji je pre nekoliko meseci skih pomagala i kolica, a mi ostao bez obe noge.

To je samo jedan u nizu gestova kojima mladi apatinske i somborske op{tine, gde se Du{an {kolovao, nastoje da pomognu svome vr{waku.

Dvadesetogodi{wi Du{an, wegov brat blizanac Zlatko, i ne{to mla|i Dragan, s majkom Du{ankom i ocem Tomislavom stanuje u son}anskom izbegli~kom nasequ, ku}i koja je izgra|ena uz pomo} UNHCR-a.

Cela porodica `ivi od socijalne pomo}i i de~jeg dodatka, a svi mladi}i poha|aju Specijalnu {kolu „Vuk Kraxi}“ u Somboru. Du{ko je ba{ ovih dana trebalo da zavr{i smer za konobara, ali zbog saoPorodica nema para da mu kupi bra}ajke nije uspeo invalidska kolica da diplomira.

– Zlatko ima sr~anu manu jednostavno nemamo novca da i bez pejsmejkera ne mo`e da mu ih kupimo – kr{e ruke `ivi, a sada nam je i Du{ko dok obja{wavaju roditeqi hendikepiran. Bio je zadovonesre}nog mladi}a. qan i sre}an svaki put kada Ovu nesvakida{wu nesreje odlazio u {kolu, a pogoto}u zabele`ili su svi mediji, vo na praksu, ali sve se to me|utim, brzo su ga i zaboraizmenilo nakon te{ke nevili. Porodici je jedino masre}e nadomak ku}e. Zbog nelo laknulo {to se Du{an brpa`we, na{ao se na pruzi zo oporavio. kada je nai{ao voz i lekari J. Prel~ec

LOV

DNEVNIK

15

petak11.jun2010.

ZANIMQIVI REZULTATI ISTRA@IVAWA NA KANALU IZME\U VRBASA I KULE

„Geoveb” stepeni{ta da se divqa~ ne udavi Mnogi vojvo|anski kanali oblo`eni su (za vodu) nepropusnim folijama, pa kada divqa~ dospe u {anac prepun vode, naj~e{}e klizi u poku{aju da ispliva i, na`alost, udavi se. Lovci protestuju, oni koji gazduju kanalima se brane, slu~ajevi se ~esto vuku po sudovima, a problemi se ili sporo, ili nikako ne re{avaju.

Sve ovo traje decenijama, ali je na pomolu prihvatqivo re{ewe zahvaquju}i istra`ivawu tima na ~elu sa dr Draganom Ga~i}em, profesorom na beogradskom [umarskom fakultetu, predstavqe-

no minulog utorka u pokrajinskom Zavodu za za{titu prirode.

On i wegovi saradnici su do{li do zakqu~ka da je najprihvatqivije re{ewe da se kanali, pogotovo na mestima gde nema ograde ili mostova ~ije je postavqawe za mnoge skupo, na nekim delovima oblo`e “geoveb” stepeni{tima koja omogu}uju divqa~i da se iz vode do~epa slobode. [ta je pokazalo istra`ivawe obavqeno na kanalu koji deli vrbasko od kulskog lovi{ta?

“Geoveb” stepeni{ta su tvorevine koje su spravqene od ve-

{ta~kih materijala i imaju strukturu sli~nu p~eliwem sa}u. Pokazalo se da je te praznine najboqe napuniti zemqom, jer u toj varijanti divqa~ najlak{e mo`e da se uspne i iza|e iz vode. Konkretno, preporuka je da se ovakvo stepeni{te, {irine 10 metara postavqa na svakih 40 metara kanala kako bi ze~evi upali u kanal mogli da isplivaju, dok je za srne proceweni optimum “geoveb” na svakih 500 metara, uz {irinu stepeni{ta od 20 metara. Srne su, pokazalo je istra`ivawe, sasvim solidni pliva~i, ~ak mnogo boqi nego {to se mislilo, dok su ze~evi izuzetno lo{i u tom “sportu”. Tako|e, kada krenu da izlaze iz kanala, tvrdoglavo to poku{avaju da urade na jednom te istom mestu, pa im je “geoveb” potreban na mawoj razdaqini.

Naravno, istra`ivale su se i druge varijante. Za{titna visoka ograda sa obe strane kanala je

Kanal oblo`en skliskom vodonepropusnom folijom

Nema idealnog re{ewa

„Geoveb” popuwen zemqom i kamewem

Prema re~ima dr Ga~i}a, ne postoji idealno ni jedinstveno re{ewe po pitawu kako jeftino a efikasno spre~avati utapawe divqa~i. Nisu svi kanali isti, razli~ita divqa~ `ivi kraj wih, razli~ite firme gazduju kanalima, razlikuju se uslovi `ivota kraj {anaca oblo`enih folijama. Zbog svega navedenog, testirani su stepeni{ta, mostovi i ograde, kako bi se pokazala wihova efikasnost i razli~ita mogu}nost primene.

dobro re{ewe, ali za neke ne i ekonomski prihvatqivo, ali de{ava se i da se na ogradi pojavi rupa, divqa~ ulazi u prostor oko kanala, a posle ne mo`e da na|e izlaz. Nadzemni prelazi (mostovi)su, tako|e, dobro re{ewe, ali moraju {iroki i od tvrdog materijala. Ipak, pojedine prelaze koriste i zemqoradnici koji traktorima, ~ak i

ME\U RAVNI^ARIMA NAJPOPULARNIJI NEMA^KI PTI^ARI, RETRIVERI I VI@LE

S kerom svaki peti vojvo|anski lovac Kada se govori o lovnoj kinologiji, laici }e na wen pomen prvo, najverovatnije, slegnuti ramenima, a potom }e im na pamet pasti slika engleskih lordova koji na kowima i u ru~no {ivenim odelima pra}eni buqukom pasa kre}u u poteru za lisicom. Me|utim, {to se Vojvodine ti~e, pri~a je sasvim druga~ija. Prema re~ima tehni~kog sekretara Kinolo{kog saveza Vojvodine Sini{e San~anina, po wihovoj podeli lovni psi se nalazec u grupama terijera, jazavi~ara, goni~a i grupi pti~ara i retrivera.

Trenutno su u Vojvodini, {to se lovnih pasa ti~e, najpopularniji nema~ki kratkodlaki i o{trodlaki pti~ari, labrador retriveri, zlatni retriveri i ma|arske vi`le.

- Zanimawe za pasmine se mewa kao i trendovi u drugim sverama `ivota, {to zna~i da ve} za neko vreme u prvi plan mogu da isko~e neke druge rase, a da interesovawe za neke opadne - ka`e San~anin.

On dodaje da Zakon o lovstvu odre|uje da pas koji prati lovca na terenu mora biti pozitivno ocewen, {to zna~i da mora da ispuwava postavqene standarde rase, kao i da je pro{ao ispit uro|enih osobina.

Ovo podrazumeva wegovu reakciju na pucaw, nelibqewe ulaska u vodu, markirawe, aportirawe...

Kako saznajemo, lovci u Vojvodini, na lov na fazane ili divqe sviwe, sa sobom najradije vode nema~kog kratkodlakog ili o{trodlakog pti~ara, poentera ili ma|arsku vi`lu

kombajnima prelaze preko wih, pa wihova izgradwa mo`e biti skupa. Obi~na betonska stepeni{ta na obodu kanala, posuta zemqom, pokazalo se da nije dobro re{ewe. Ne vredi se upu{tati u wihovu izgradwu jer nisu jeftina, a divqa~ ih te`e pronalazi i uo~ava kao mesto gde mogu da se spasu davqewa.

D. Kne`i}

LOVNO STREQA[TVO Ju`noba~ka liga I, Glo`an, 6. jun 2010.

Ekipni plasman

Golubovi

Bodovi

1

Futog II

71

10

2

Oyaci

69

9

3

Bege~ I

63

8

4

Glo`an

63

7

5

Silba{

62

6

6

Ba~ki Petrovac

62

5

7

Novi Sad

60

4

8

Futog I

60

3

9

^enej

58

2

Bege~ II

53

1

10

Pojedina~ni plasman 1

Stevan Ugrin~i}

32

10

2

Goran Deli}

32

9

3

Slavko Gavrilov

30

8

4

Slobodan Jari}

30

7

5

Slavko Mati}

29

6

6

Du{ko Medve|

23

5

7

Zoran Brzak

22

4

8

Pavle Ra{eta

22

3

9

Mihaq Fabri

22

2

Bogdan Zagor~i}

22

1

10

Juniori

Veran i koristan qubimac

jer su se ove rase pokazale kao najsvestranije u obavqawu zadataka.

- Prema nekoj slobodnoj proceni u Vojvodini ima oko 26.000 lovaca i otprilike svaki peti sa sobom kao pomo} vodi psa. Ova brojka je zadovoqavaju}a, ali }emo u budu}nosti svakako raditi na tome da {to vi{e lovaca u lovu pored sebe ima psa koji je od velike pomo}i. Ovo }emo ~initi i zbog ~iwenice da u Vojvodini postoji vrlo duga tradicija gajewa lova~kih pasa – ka`e San~anin.

Ova godina je za Kinolo{ki savez Vojvodine posebna, jer obele`avaju vredan jubilej, {est decenija od osnivawa.

San~anin ka`e da }e tim povodom i septembru ili oktobru biti organizovana sve~ana skup{tina na kojoj }e se na}i svi prijateqi i poslovni saradnici Saveza, ali i svi oni koji ne{to zna~e u kinolo{kim krugovima.

- U godinama za nama trudili smo se da kinologiju, u ovom delu zemqe, afirmi{emo {to je mogu}e vi{e, kroz razne izlo`be, smotre, lova~ke ispite i utakmice pasa. Vrlo smo zadovoqni onim u {ta je za sve ovo vreme Savez izrastao, jer smo sada ku}a “koja se pita”, i narelevantnija kinolo{ka institucija u Vojvodini - zakqu~io je San~anin.

B. Markovi}

1

Egeqa Maksim

25

2

Nikola Jovanovi}

22

3

Qubomir Pe{i}

19

Veterani 1

Pandil Srbinovski

19

2

Aleksa Jovanovi}

17

IZ LOVA^KOG KODEKSA

Radovati se i tu|oj sre}i Ako je lovac lo{e sre}e ili nije imao ulova ne}e stavqati zamerke lovniku, doma}inu ili drugovima, ve} se radovati lova~koj sre}i ostalih.

Ako je grupni lov, lovac ne}e protestvovati zbog mesta koje mu je odredio lovnik, ne}e se samovoqno pomerati s mesta koje mu je odre|eno, ili mewati

pravac kojim se u~esnici lova kre}u, zastajkivati i praviti yep ako je lov pogonom, prigonom ili u kru`nom lovu.

U toku lova obavezno je pridr`avati se uputa lovnika, znakova roga, pi{taqke ili trube kojim se ozna~ava po~etak lova, zatvarawe kruga ili kraj lova.

SPORT

petak11.jun2010.

c m y

16

DNEVNIK

DANAS PO^IWE SVETSKO FUDBALSKO PRVENSTVO U JU@NOJ AFRICI

Orlovi spremni za let Velikim koncertom u Johanesburgu, uz u~e{}e nekoliko eminentnih doma}ih muzi~ara ali i svetskih zvezda na ~elu sa [akirom koja je izvela zvani~nu himnu Mundijala pod nazivom „Vaka Vaka“ ili u prevodu „Vreme je za Afriku“, otvoreno je 19. Svetsko prvenstvo. Po prvi put u istoriji najpopularnijeg sporta zavr{na smotra bi}e organizovana na tlu „Crnog kontinneta“, u Ju`non Africi, koja }e od danas pa do 11. jula biti doma}in najboqim selekcijama sveta (32) na deset stadiona u devet gradova.

Zemqa poznata po legendarnom Nelsonu Mendeli, bremenita problemima sa nezaposleno{}u, siroma{tvom i visokom stopom kriminala, uspela je iz drugog poku{aja da se domogne organizacije ove grandiozne priredbe. Bilo je mnogo skeptika koji su smatrali da je ovo preveliki „zalogaj“ za Afriku, ali uporni predsednik FIFA Sep Blater insistirao je da se po svaku cenu {ampionat odr`i na ovim prostorima, i tako oplemeni vi{estruko pozitivna misija lopte. Da li je bio u pravu pokaza}e naredni dani.

Mundijalske kvalifikacije trajale su 27 meseci, a nakon 848 me~eva i 2337 postignutih golova uz rekordno u~e{}e 204 nacionalne selekcije, uz samo jednu „gratis vizu“ doma}inu Ju`noj Africi, mo`e se re}i da oni najkvalitetniji kre}u u boj za „Zlatnu bogiwu“ koju brane Italijani. Ko }e ovoga puta do trona, uz zanimqiv podatak da nikada evropska reprezentacija nije stigla do titule van Starog kontinenta, te{ko je prognozirati.

Kladionice u prvi plan s kvotom 5,5 guraju [pance, jer je wihov tim na papiru najskupqi i procewen je na 650 miliona evra. Slede zatim petrostruku prvaci sveta Brazilci, odnosno u krugu fa-

vorita su i Argentinci predvo|eni virtouzom Mesijem ali i selektorom Maradonom za koga smatraju da je najslabija karika „gau~osa“. O ume{nosti Kapela koji na Mundijal dovodi najiskusniji sastav sa prosekom od 28,7 godina ne treba tro{iti

re~i, odnosno i sa Englezima se uvek mora ozbiqno ra~unati, kao i sa Italijanima, Nemcima ili Francuzima koji znaju da se takmi~e bez obzira {to nisu u uvertirama slo`ili kako vaqa sve kockice. Iz drugog plana svoje prilike za visok plasman

vreba}e Holandija i Portugalija, mo`da prijatno iznenadi i neka selekcija iz Afrike, iskoristi pogodnosti doma}eg terena...

Sti`emo i do na{ih orlova, kojima }e ovo biti 11. nastup na Mondijalu, odnosno premijerno izdawe pod imenom Srbija. Taj detaq je sigurno dodatni stimulans, ali i nivo odgovornosti podi`e na vi{i nivo. Da imamo snagu, kvalitet, pravi ambijent videlo se tokom kvalifikacija.

Sada u turnirskom sistemu takmi~ewa treba sve ono {to je selektor Anti} sa svojim izabranicima postigao nadgraditi.

Grupa „D“ je zanimqiva, jaka, sa rivalima koji neguju razli~ite stilove igre. Od prvog duela s Ganom, koji ve} ima etiketu „finalni“ zavisi}e i daqi tok takmi~ewa. Pobeda }e nam podi}i samopouzdawe, uliti vetar u jedra pred okr{aje sa Nemcima i Australijom. Za razliku od nacije koja je u eufori~nom raspolo`ewu u taboru orlova vlada umereno- realni optimizam. I}i }e se korak po korak napred, sa `eqom da se presko~i prvi krug.

Iskusni strateg Radomir Anti} mudrim izjavama ~uva tenziju,i ne `eli da proklamuje megalomanske ciqeve koji bi psiholo{ki opteretili ekipu i naciju, ali u svom stilu poru~uje da se nikada ne zadovoqava malim stvarima, i da veruje u svoju „~etu“. Dakle, pravo na nadu da mo`emo i do nekakvog rezultatskog ~uda u pozitivnom smislu niko nam ne mo`e oduzeti.

Pred nama je meseca dana za u`ivawe u majstorijama najboqih igra~a i ekipa na planeti, uz zvuke ~uvenih afri~kih truba „vuvuzele“ i nepredvidiv let nove lopte „Jabulani“ ~iji naziv u prevodu zna~i „donose}i svima sre}u“. Neka bogiwa „Fortuna“ bude uz na{e orlove.

Z. Rangelov

Duel biv{ih prvaka na startu tada doveo u vrlo neugodnu poziciju.

Francuzi }e biti favoriti u sutra{wem okr{aju, iako pod komandom kontroverznog

selektora Rajmona Domeneka nisu pru`ali blistave partije ni tokom dramati~nih kvalifikacija, ni u kontrolnim me~evima.

Kontroverzni selektor Francuske Rajmon Domenek na startu ne ra~una na Anrija i Diabija

skog kupa, a igra~i oba tima obe}avaju `estoku borbu.

Posledwi put te selekcije su se sastale pre osam godina na {ampionatu sveta u Japanu i Ju`noj Koreji i na tom me~u nije bilo golova. Susret je obele`ilo iskqu~ewe Tijerija Anrija, koji je Franucuze

Urugvaj - Francuska URUGVAJ: Muslera, Lugano, Godin, Viktorino, Masimilijano Pereira, Peres, Gargano, Gonsales, Alvaro Pereira, Suares, Forlan.

FRANCUSKA: Loris, Sawa, Abidal, Galas, Evra, Gurkuf, Tulalan, Maluda, Govu, Anelka, Riberi

Ju`na Afrika - Meksiko Urugvaj - Francuska

(16) (20.30)

NA OTVARAWU IGRAJU JU@NA AFRIKA I MEKSIKO

Publika dvanaesti igra~

U prvoj utakmici na 19. fudbalskom {ampionatu sveta, koji }e biti odr`an od 11. juna do 11. jula u Ju`noj Africi, selekcija doma}ina sasta}e se sa Meksikom, a selektor Karlos Alberto Pareira tvrdi da }e publika na “Soker siti” stadionu u Johanezburgu danas biti dodatni adut wegovih izabranika.

- Uverio sam se da Afrikanci mnogo vole fudbal i da umeju da prirede sjajnu atmosferu na tribinama. Smatram da }e publika biti na{ 12. igra~ na otvarawu. - istakao je brazilski stru~wak.

Za razliku od Pareirinih momaka, iskusni Meksikanci su dosta umereniji u izjavama, iako i oni zra~e samopouzdawem pred po~etak turnira.

- Mislim da je selektor Havijer Agire odabrao odli~ne igra~e, sa osnovnom idejom da u ekipi bude dosta onih koji su tehni~ki dobro obu~eni tvrdi mladi napada~ “sombrerosa” Karlos Vela.

Selektor Agire ima}e problema prilikom sastavqawa tima. Napada~ Giqermo Franko se povredio i neizvesno je ho}e li biti spreman za prvu utakmicu na Mundijalu, dok se

Bernard Parker (Ju`na Afrika) i Karlos Vela (Meksiko)

U KEJPTAUNU IGRAJU FRANCUSKA I URUGVAJ

Biv{i svetski prvaci u fudbalu, reprezentacije Francuske i Urugvaja, sasta}e se danas u Kejptaunu u utakmici prvog kola A grupe Svet-

Dana{wi program

- Dobra stvar koja nam se desila tokom priprema za Mundijal je {to smo shvatili da moramo naporno da radimo kako bismo ispunili o~ekivawa navija~a, rekao je @eremi Tulalan, koji se nametnuo kao prvi izbor u timu “trikolora” na poziciji zadweg veznog.

Ohrabruju}a vest za Domeneka, koji nije omiqen me|u navija~ima, je oporavak Vilijama Galasa. Iskusni {toper je izle~io povredu kolena i sasvim sigruno }e se na}i u startnoj postavi.

Domenek je u proteklom periodu dosta eksperimentisao, pa se ne mo`e sa sigrunoc}u re}i koji }e tim da izvede na teren protiv Urugvaja, ali se o~ekuje igra u formaciji 4-3-3 i da Nikolas Anelka dobije prednost u odnosu na veterana Anrija u napadu.

U timu Urugvaja sve }e se vrteti oko napada~a madridskog Atletika Dijega Forlana, koji je nesumwivi vo|a ove gneracije “urusa”.

- Najva`nije uo~i po~etka {ampionata sveta je da je atmosfera u dr`avnom timu odli~na i da nema povreda i drugih nepredvi|enih situacija bilo je sve {to je rekao portparol reprezentacije Urugvaja Matijas Faral.

Francuska i Urugvaj odigrali su do sada ~etiri me~a, od ~ega dva na svetskim {ampionatima. U prvom je boqi bio Urugvaj, koji je 1966. u Londonu pobedio sa 2:1, dok je remi u ju`nokorejskom Pusanu 2002. godine bio pora`avaju}i po obe ekipe, po{to se ni jedni ni drugi nisu plasirali u osminu finala.

O~ekivano je da oba rivala odigraju ofanzivno, s obzirom da su unapred “ukalkulisali” da bi im pobeda u prvom kolu bila od velikog zna~aja za eventualni plasman u osminu finala.

Ju`na Afrika bi}e tre}a selekcija sa “crnog kontinenta” kojoj je pripala ~ast da otvori Mundijal, a u prethodna dva Kamerun i Senegal za-

iskusni Rafael Markes tek ove sedmice vratio u pun trena`ni proces.

Meksiko je ~ak ~etiri puta igrao na otvarawu Mundijala.

Posledwi put kao doma}ini remizirali su bez golova 1970. godine protiv dr`avnog tima SSSR-a. Dana{wi rivali do sada nikada nisu “ukr{tali kopqa” na najve}oj fudbalskoj smotri.

Ju`na Afrika - Meksiko JU@NA AFRIKA: Kune, Gaksa, But, Mokoena, Masilela, Modis, Sibaja, Pjenar, Tsabalala, Parker, Nomvete.

MEKSIKO: O~oa, Huares, Markes, Osorio, Salsido, Torado, Kastro, Gvardado, Blanko, Hernandes i Dos Santos. bele`ili su senzacionalne pobede u duelima sa braniocima planetarne titule - Argentinom i Francuskom.

Bafana, bafana je u kontrolnim mecevima pred po~etak Svetskog prvenstva zna~ajno popravila formu, pa se navija~i nadaju startnom uspehu, a euforija je zahvatila i igra~e.

Utakmica Ju`na Afrika Meksiko igra se sutra od 16 ~asova na stadionu “Soker siti” u Johanezburgu, na kome }e biti odigrano i finale.

Me~ }e suditi Uzbekistanac Rav{an Irmatov, a u deqewu pravde }e mu pomagati wegov zemqak Rafael Iqasov i Bahadir Ko~karov iz Kirgistana.

Opqa~kani fudbaleri Gr~ke Trojici reprezentativaca Gr~ke za sada nepoznati pqa~ka{i uzeli su novac iz hotelskih soba, saop{tio je predstavnik za {tampu Fudbalskog saveza Gr~ke Mihael Capidis. Reprezentacija Gr~ke sme{tena je u hotelu Beverli Hils u Durbanu, a pqa~ka se dogodila kada igra~i nisu bili u sobama.

To jeste neprijatno, ali da budem iskren tako ne{to moglo je da se dogodi bilo gde u svetu. Zadovoqni smo kako je uprava hotela reagovala. - rekao je Capidis.

Predstavnik policije saop{tio je da je igra~ima ukradeno ukupno 1.600 evra.

Ovo je tre}i incident u posledwa 24 sata, pa se ~ini da bi Svetski kup u Ju`noj Africi mogao da se pretvori u no}nu moru za mnoge u~esnike. Preksino} su opqa~kana dvojica {panskih i jedan portugalski fotoretpoter, pri ~emu su razbornici Portugalcu ~itavo vreme dr`ali pi{toq prislowen na ~elo. Ju~e su na ulici u Johanezburgu opqa~kani kineski fotoreporteri.

c m y

SPORT

DNEVNIK

petak11.jun2010.

17

NA[I REPREZENTATIVCI SVE PODREDILI PRVOM OKR[AJU NA SVETSKOM FUDBALSKOM PRVENSTVU U JU@NOJ AFRICI

Me~ s Ganom malo finale Fudbalski reprezentativac Srbije Milo{ Krasi} rekao je srpskim, a pre svega turskim i italijanskim novinarima da, 72 dva sata pre utakmice sa Ganom, a ni posle toga, „ne}u razmi{qati o odlasku iz CSKA iz Moskve sve dok sa nacionalnim timom u~estvujem na Svetskom prvenstvu u Ju`noj Africi“.

Kratko i jasno.

U ~etvrtak, na konferenciji za medije „orlova“, na kojoj su govorili Krasi} i Branislav Ivanovi}, bilo je i novinara iz Turske i Italije, koji su do{li ne bi li ~uli ne{to o Krasi}evom eventualnom prelasku u Fenerbah~e ili Juventus. Mediji su prethodnih dana naveli da je 25-godi{wi Krasi} blizu prelaska u Juventus, kao i da je za wega zainteresovan i Man~ester siti, ali on je rekao da ne `eli da razmi{qa o tome, ve} da je koncentrisan na igru u reprezentaciji.

Krasi} je rekao da je sve poslove o transferu poverio qudima kojima veruje i da „pri~e o tome na wega ni malo ne uti~u“.

- Sve sam ostavio po strani. rekao je Krasi} i dodao da }e za pri~e o transferu „biti dovoqno vremena“

Doktorka Marijana u Johanesburgu

Reprezentativci Srbije pod budnim okom selektora Radomira Anti}a

Navija~i Srbije na treningu na{e reprezentacije na stadionu Rend

Krasi} i Ivanovi}, na temu duela sa Ganom, imali su identi~no mi{qewe, da je to utakmica ravna „malom finalu“ i da je ekipa optimisti~ki nastrojena, da igra~i jedva ~ekaju da sudija odsvira po~etni udarac..

Duel sa Ganom i jeste za nas kao malo finale. Protivnik je te`ak, ali mislim da smo mi kvalitetniji. Dobrim rezultatom i pobedom stekli bismo jo{ ve}e samopouzdawe i sigurno bi u slede}em me~u sa Nema~kom bili jo{ boqi. - rekao je Krasi}..

Utakmica sa Ganom je od velikog zna~aja, jer je prva i mnogo bi uticala na na{e samopouzdawe, ali ne smemo da zaboravimo da posle toga treba da igramo jo{ dva me~a. Moramo da imamo kontinuitet. - dodao je umereniji Ivanovi}.

Srbija }e sa Ganom igrati 13. juna od 16 sati u Pretoriji. Ideju kako se treba suprotstaviti tom

Fudbalskoj reprezentaciji Srbije u Ju`noj Africi na predstoje}em Mundijalu mogla bi da se pridru`i kontroverzna doktorka Marijana Kova~evi}. Kako se navodi, neki od ~lanova „orlova“ finansira}e Marijanin dolazak u Johanesburg, u slu~aju da im zatreba wena metoda brzog le~ewa tokom {ampionata sveta.

Ova osporavana doktorka pomogla je brojnim svetskim fudbalskim imenima i pojedinim srpskim internacionalcima, koji }e snositi kompletne tro{kove wegog puta i boravka na SP. Kova~evi}eva je pre nekoliko meseci saop{tila da je, izme|u ostalih, le~ila: Marka Panteli}a, Danka Lazovi}a, Ivicu Dragutinovi}a, Dejana Stankovi}a, Vladimira Stojkovi}a, Zdravka Kuzmanovi}a, Branislava Ivanovi}a, Dragana Mr|u, Nikolu @igi}a, Aleksandra Lukovi}a i Zorana To{i}a.

rivalu „orlovi“ bi mogli da prona|u i u nedavnoj prijateqskoj utakmici Gane i Holandije, koju je afri~ka ekipa izgubila sa 4:1.

Dosta smo pratili Ganu, komentartisali wihove utakmice, pa i tu sa Holandijom. Sigurno da mo`emo da iskoristimo mnogo toga dobrog iz igre Holandije, ali i mi imamo neki svoj stil, a ne mawka nam ni samopouzdawe“, naveo je Krasi}.

Sve bli`i po~etak Mundijala u Ju`noj Africi, koji }e zvani~no po~eti dana{qom utakmicom izme|u doma}e selekcije i Meksika, nije ostavio ravnodu{nim ni srpske reprezentativce.

- Ose}a se neka pozitivna euforija. Ipak je ovo Svetsko prvenstvo. Uveren sam da je Srbija spremna za takav veliki spektakl. Najva`nije je da smo svi zdravi i jedva ~ekamo da sve po~ne... Pritisak koji stvaraju o~ekivawa nacije smo i mi sami stvorili dobrim igrama i re-

Autobus na{e reprezentacije okru`en navija~ima

Srpski melos u Sanisajdu U foajeu Sanisajda nalazi se i muzi~ka linija, sa koje se pu{ta uglavnom doma}i melos.

Dok se odigravaju me~evi u stonom tenisu i bilijaru, sa zvu~nika dopiru dobro poznate melodije. A di-d`ej je onaj koji sedne za sto na kome je linija.

Kada je Zdravko Kuzmanovi} odlu~io da bira muziku, prisutni su u`ivali u starom hitu Dragane Mirkovi}:“...da mi do|e{ sa osmehom, kroz {qivike i lidave“...

A, onda je Nikola @igi}, koji je u tom trenutku igrao bilijar protiv Marka Panteli}a, po`eleo da ~uje duet Mine i D`eja.

Ipak, kada se Kuzmanovi} odaqio od stola i kada smu mu pri{li dvojica napada~a srpske reprzentacije, krenula je jo{ jedna stara poznata melodija, ali znatno „tvr|a“: „Do`iveti stotu“.

Zagrevawe orlova na po~etku ju~era{weg treninga

zultatima. Profesionalci smo, svaki igra~ u glavi zna {ta treba da radi“, istakao je Krasi}.

Nestrpqiv je i Branislav Ivanovi} kome je prijala i podr{ka oko 200 navija~a na ju~era{wem treningu.

- Euforija koja je vladala u Srbiji prenela se i na na{e qude ovde.

Rezultatima smo im dali veru. A kada si toliko daleko od ku}e podr{ka na{ih qudi ovde je od izuzetnog zna~aja. - rekao je Ivanovi}.

Euforija je, me|utim, vladala i pre prethodnog nastupa tada{we Srbije i Crne Gore na Svetskom prvenstvu, ali se sve zavr{ilo bolno sa tri

poraza, ukqu~uju}i i debakl od Argentine od 6:0.

- Te{ko je porediti tada{wi i sada{wi tim. Iz te ekipe ostalo je samo nekoliko igra~a.

Ovo je potpuno novi tim, koji igra totalno druga~ije... Druga~ija smo reprezentacija, druga~ije je i ime... Dobro se poznajemo, dugo smo zajedno. Selektoru smo dali mogu}nost da bira. ocenio je Ivanovi}.

Jedini problem koji je srpski tim imao u pripremi duela sa Ganom bio je lo{ teren na stadionu „Miler“ na kome su „orlovi“ trenirali. Od ju~e ve`baju na stadionu „Rend“. Gana je imala vi{e problema, pa je zbog tehni~kih problema bila prinu|ena i da mewa hotel.

- Sve te tehni~ke stvar padaju u vodu kada se iza|e na teren tako da wihovi problemi ne}e biti na{a prednost. - kazao je Ivanovi}, dok Krasi} nije `eleo ni da komentari{e slu~aj Gane.

Panteli} i Milija{ {ampioni u bilijaru Stolovi za stoni tenis i bilijar nalaze se u foajeu na ulazu u hotel i kad god igra~i nemaju obaveza, tu se stvori gu`va.“Panteli} i Milija{ su bez premca najboqi u bilijaru“, objasnio je kapiten „orlova“, Dejan Stankovi}.

I to je i logi~no. Beogradska deca imala su prilike da nau~e da barataju „nakiksanim“ {tapovima. Ujedno, duel Panteli}a i Milija{a je svojevrsni gradski derbi, jer takove „ukr{taju“ predstavnici centra Beograda i Zemuna.

S druge strane, u stonom tenisu kvalitet je razvodwen.

- Ima dosta igra~a koji dobro igraju stoni tenis“, dodao je Stankovi}.

- Ja sam solidan i u jednom i u drugom. Nikola @igi} kraj bilijarskog stola - zavr{io je pri~u kapiten reprezentacije SrSnage su u ping pongu odmerili Zoran Tobije. {i} i Hulio Moreno, ~lan stru~nog {taba

„orlova“, s jedne strane i s druge Gojko Ka~ar i Antonio Rukavina. Srpsko~ileanska kombinacija bila je ubedqiva protiv „~isto“ srpskog para 4:1.

I taj jedan set su slu~ajno dobili. utisak je Bambija To{i}a.

Ka~ar je priznao da je pobedio boqi iako je posle poraza bio vidno nezadovoqan.

Hulio je za nas predstavqao veliko iznena|ewe. Nismo znali da je tako dobar“, napomenuo je vezista Herte.

Svi u~esnici me~a slo`ili su se da je ubedqivo igra~ za stolom bio ^ileanac, koji je zatim sklonio, pa su sklopqeni novi dublovi - Rukavina i To{i} po~eli su partiju protiv Ivana Obradovi}a i Radosava Petrovi}a... I tako do ru~ka, zakazanog za 13 sati.

18

SPORT

petak11.jun2010.

DANAS PO^IWE SVETSKO FUDBALSKO PRVENSTVO U JU@NOJ AFRICI

Roben spreman za Dance Holandski fudbalski reprezentativac Arjen Roben bi}e spreman za prvi me~ na Svetskom prvenstvu protiv selekcije Danske, koji }e biti odigran 14. juna. Roben se povredio pre nekoliko dana na prijateqskoj utakmici s Ma|arskom (6:1). Holandski fudbaler je povredio tetivu levog kolena, ali je posle detaqnih lekarskih pregleda utvr|eno da }e biti spreman za Mundijal.

- Mislim da je spreman. Ako ne igra na prvom me~u na SP protiv Danske to mo`e samo da bude iz takti~kih razloga, a ne zbog wegove spremnosti. Roben je fit i mo`e da igra ve} u ponedeqak - izjavio je fizioterapeut holandske reprezentacije Dik van Torn.

Lev veruje u Klosea

Pele o~ekuje Brazil u finalu

Selektor fudbalske reprezentacije Nema~ke Joakim Lev izjavio je da se nada da }e Miroslav Klose biti spreman za prvi me~ na Svetskom prvenstvu u Ju`noj Africi protiv Australije. Klose je na prethodna dva Svetska prvenstva postigao 10 golova za reprezentaciju Nema~ke, ali je trenutno van forme, po{to je ve}i deo sezone u Bajernu proveo na klupi za rezervne igra~e.

Lev je istakao da napada~ Bajerna svakog dana napreduje u formi i dodao da o~ekuje da }e biti mentalno i fizi~ki spreman za duel sa Austalijom, koji }e biti odigran 13. juna u Durbanu.

Selektor Nema~ke je naMiroslav Klose glasio da se od Klosea o~ekuje da dostigne vrhunac spremNema~ku je ukupno odigrao 96 nosti za nedeqni duel. Klose je me~eva i 48 put se upisao u listu ju~e proslavio 32. ro|endan, a za strelaca.

Jedan od najboqih fudbalera sveta svih vremena Brazilac Pele izjavio je da o~ekuje da wegova zemqa igra u finalu Svetskog prvenstva u Ju`noj Africi.

- Jasno je da }u navijati za Brazil, koji je sastavqen od dobrih igra~a i koga mo`emo da o~ekujemo prave rezultate. Sla`em se s ostalim stru~wacima da su Brazil i [panija dve najboqe selekcije, ali moja `eqa je da u finalu, pored Brazila, gledam i jednu afri~ku selekciju. - rekao je Pele i dodao: - Imam sjajna iskustva s afri~kim fudbalerima i stvarno im `elim sve najboqe. Uveren sam da }e ovo biti izuzetno uzbudqivo prvenstvo, dobro organizovano i na visokom nivou.

Profesor univerziteta u Tibingenu Jozef [mid metodom raznih prora~una do{ao je do zakqu~ka da }e nema~ka fudbalska reprezentacija sti}i do finala Svetskog prvenstva u Ju`noj Africi i da }e u finalu, ba{ kao i 2002. godine, biti pora`ena od Brazila.

Ovaj politikolog je na osnovu sportskih pokazateqa, ali i faktora kao {to su privreda, religija i geografija, zajedno sa jo{ {est univerzitetskih kolega, saop{tio da je verovatno}a da se to dogodi oko 75 odsto. [mid je izra~unao i da }e do polufinala do}i i Francuska, dok }e Holandija, Engleska, [panija i Portugalija takmi~ewe zavr{iti u ~etvrtini finala.

Nau~nici iz Tibingena su zakqu~ili i da se fudbal dobro igra u bogatim katoli~kim zemqama, kojim je fudbal blizak, a posebno u Londonu ili u jednom od hramova Maja u Meksiku, gde

je po legendi, navodno, fudbal i nastao.

Jo{ jedna zanimqivost vezana za ova istra`ivawa je, kako tvrdi profesor [mid, da katolici igraju boqe fudbal od protestanata, jer se u punoj meri anga`uju i spremni su ~e{}e da prave faulove. [mid tako|e negira krilaticu da su mnogi vrhunski fudbaleri stasali u siroma{nim zemqama i da su kao de~aci {utirali loptu po ulicama. On ceni da je to nastalo iz „mita o Peleu“.

Sa druge strane univerzitetski profesor sa Univerziteta u Oldenburgu Metin Tolan, koji je autor kwige „Fizika fudbalske igre“, tako|e preko formula izra~unao da }e Nema~ka osvojiti zlato na Mundijalu.

Koliko svetske kladionice uzimaju za „ozbiqno“ ove nau~nike govori ~iwenica da Nema~ka nije svrtana u red favorita za svetsku titulu.

I Kinezi opeqe{eni Grupa naoru`anih razbojnika opqa~kala je u Johanesburgu ekipu kineskih novinara koji su do{li da prate Svetsko prvenstvo u fudbalu, prenosi „Dejli telegraf“. Ovaj list tvrdi da se pqa~ka dogodila u trenutku kada je automobil s kineskim novinarima stao pored puta.

Kada izlazite iz hotela, morate da budete veoma oprezni.

Obavezno sakrijte najvrednije

stvari u cipele ili patike i nikako ne otvarajte prozore automobila - izjavio je jedan od opqa~kanih kineskih novinara, koji je `eleo da ostane anoniman.

Grupa nepoznatih pqa~ka{a upala je u sredu u hotel gde su spavali portugalski novinari.

Pqa~ka{i su upali u hotelsku sobu i odneli elektronsku opremu.

Ostalo jo{ 135.000 karata Organizatori Svetskog prvenstva u fudbalu saop{tili su da je do sada prodato oko 97 odsto ulaznica za predstoje}i Mundijal u Ju`noj Africi. Organizatori navode da o~ekuju da }e do kraja Mundijala biti prodato vi{e od 98 odsto karata za turnir u Ju`noj Africi.

FIFA je saop{tila da je od 3,1 miliona karata pu{tenih u prodaju ostalo jo{ 135.000. Jedan od ~elnika FIFA-e Volfgang Eler izjavio je da „nije jo{ ostalo mnogo karata za utakmice u prvoj fazi takmi~ewa“.

I Inter `eli Krasi}a Predsednik Intera Masimo Morati zainteresovan je za fudbalera CSKA i reprezentacije Srbije Milo{a Krasi}a. Italijanski mediji navode da su Krasi}a samo sati delili od potpisivawa ugovora sa Juventusom, ali se u posledwem trenutku u borbu za Srbina ukqu~io se i {ampion Evrope Inter, ~iji vlasnik Masimo Morati po svaku cenu `eli fudbalera CSKA u svojoj ekipi.

Morati, koji od starta `eli Krasi}a u Interu, drasti~no je pove}ao ponudu kako bi srpski reprezentativac zavr{io u milanskom klubu, a ne u Juventusu s kojim pregovara ve} nekoliko dana. Srpski fudbaler je trebalo da potpi{e ~etvorogodi{wi ugovor s torinskim klubom, a zara|ivao bi 2,5 miliona evra po

Milo{ Krasi}

Benitez i zvani~no

Arjen Roben

Nau~nici: U finalu Nema~ka–Brazil

DNEVNIK

[panski fudbalski stru~wak Rafael Benitez potpisao je danas dvogodi{wi ugovor sa aktuelnim {ampionom Evrope Interom iz Milana. Finansijski detaqi ugovora nisu saop{teni.

Benitez (50) je pre nekoliko dana raskinuo ugovor sa Liverpulom, a na klupi Intera nasledio je @ozea Muriwa, koji je posle osvajawa Lige {ampiona i „duple krune“ u italijanskom prvenstvu preu-

zeo madridski Real. [panac je u Liverpul do{ao 2004. godine iz Valensije i u proteklih {est sezona osvojio je samo dva trofeja - Ligu {ampiona 2005. i FA kup godinu dana kasnije. U Premijer ligi, me|utim, nije uspeo da prekine dominaciju Man~ester junajteda i ^elsija. On je pre Liverpula vodio Valensiju, Tenerife, Ekstremaduru, Osasunu, Vaqadolid i omladinske selekcije madridskog Reala.

sezoni. CSKA bi navodno dobio 14 miliona evra obe{te}ewa.

Srpski reprezentativac, koji se nalazi u kampu „orlova“ u Ju`noj Africi, pred sobom ve} ima primerak ugovora koji nudi Juventus, i koji }e navodno potpisati i poslati telefaksom, ~im mu iz Moskve jave da je dogovor postignut.

Krasi} (25) ima ugovor sa CSKA do kraja 2011. godine. On je stigao u CSKA 2004. godine iz Vojvodine, a za moskovski klub odigrao je 223 utakmice i postigao 33 gola. Za reprezentaciju Srbije nastupio je na 29 me~eva i dva puta se upisao u listu strelaca.

Zvezda bi da vrati Bastu i Milovanovi}a Uprava Crvene zvezde re{ena je da u letwem prelaznom roku zna~ajno poja~a ekipu igra~ima koji su ve} nosili wen

Ssvi su u Zvezdi svesni kako }e dovo|ewe bilo kojeg od wih predstavqati vra{ki te`ak posao, ali ne `ele da odustanu sve

vokosi defanzivac mo`da mogao da do|e na pozajmicu, nekada{wi kapiten i sjajni izvo|a~ prekida nalazi se na meti gr~kog AEK-a,

Kapelo mo`e do titule Biv{i engleski fudbalski reprezentativac Xef Harst izjavio je da Fabio Kapelo ima sposobnost da sa nacionalnim timom „Gordog albiona“ osvoji titulu na Svetskom prvenstvu u Ju`noj Africi, prenose mediji na Ostrvu.Harst je sa selekcijom Engleske osvojio titulu svetskog {ampiona 1966. godine.

Engleska je tada u finalu SP posle produ`etaka pobedila Nema~ku 4:2, a Harst je postigao tri gola za svoj tim.

Selekciju je tada predvodio Alf Remzi, a Engleska nikada vi{e nije igrala u finalima svetskih {ampionata.

Harst je istakao da Kapelo ima sli~ne liderske osobine kao Remzi i dodao da italijanski stru~nak mo`e da uvede disciplinu u englesku reprezentaciju. Biv{i engleski reprezentativac ka`e da Kapelo ima obi~aj da na video snimku, pred celom ekipom, analizira pojedine igra~e i gre{ke koje oni prave u toku utakmica, iako zna da to mo`e da izazove odre|enu nervozu kod pojedinih fudbalera.

Real nudi 20 miliona evra za Kolarova Predsednik madridskog Reala Florentino Perez ponudio je rimskom Laciju 20 miliona evra za srpskog fudbalera Aleksandra Kolarova.

Kolarov je prvi na listi `eqa novog trenera Reala Florentina Pereza. Prvi ~ovek Reala je prvobitno ponudio 15 miliona evra za srpskog reprezentativca.

Me|utim, predsednik Lacija Klaudio Lotito rekao je da samo kopa~ke srpskog beka vrede 15 miliona, a Perez je odlu~io da poboq{a prvobitnu ponudu za pet miliona evra.

Trener Cvetkovi}, Milovanovi}, Basta i Koroman u prostorijama Crvene zvezde

dres. Pored Ogwena Koromana, koji u ovom trenutku izgleda da je na korak-dva od povratka na Marakanu, crveno-beli bi ponovo u svojim redovima voleli da vide Du{ana Bastu i Dejana Milovanovi}a.

Lazarevi} s Karaburme u Kaen Dosada{wi kapiten OFK Beograda Branko Lazarevi} (26) potpisao je trogodi{wi ugovor sa novim francuskim prvoliga{em. Pouzdanom {toperu istekao je ugovor sa „romanti~arima“, pa je u inostranstvo oti{ao bez obe{te}ewa. Lazarevi} je ve} boravio u Kaenu, gde je „zadu`io“ dres sa brojem {est.

Prezadovoqan sam. Pro{ao sam lekarske preglede, potpisao ugovor, upoznao se sa predsednikom kluba i trenerom. Po~etak priprema je zakazan za 28. jun. - rekao je Lazarevi}. ^lan olimpijske reprezentacije Srbije i Crne Gore iz Atine 2004. godine stigao je u OFK Beograd iz ^SK-a. Pre toga je igrao za mla|e selekcije Vojvodine.

Kaen je pro{le sezone zauzeo prvo mesto u drugoj ligi Francuske.

dok postoji i najmawa {ansa za to. Basta je pro{le sezone uspeo da se koliko-toliko afirmi{e u timu Udinezea, ali je i daqe daleko od statusa standardnog prvotimca, dok je Milovanovi} bio neprimetan u Lansu. Dok bi pla-

pa je wegov povratak mawe realan. [to se ti~e odlazaka sa Marakane - poput Dijare u Partizanu - ve} mesecima se najvi{e pri~a o Pavlu Ninkovu, ali konkretnih ponuda za ofanzivnog beka i daqe nema.

NAVIJA^I VOJVODINE ODLU^ILI

Gol \urovskog najlep{i U izboru za “Gol sezone“, u kojem su u~estvovali navija~i i simpatizeri FK Vojvodina kao i svi qubiteqi najva`nije sporedne stvari na svetu, jer je glasawe bilo omogu}eno na sajtu www.fkvojvodina.com i svakome ko je `eleo da u wemu u~estvuje, pobedio je Mario \urovski.

Wegov gol u utakmici polufinala Lav Kupa, 15. aprila, protiv Partizana u Beogradu (1:3 za Vojvodinu) izabran je za najlep{i. Pobedu je Mario \urovski odneo s 57 glasova, ispred Danijela Aleksi}a sa 49 }u (izabran za “Igra~a sezone“) (gol tako|e u Kupu, protiv Mlauredni{tvo sajta uru~i}e vreddosti u Lu~anima). Mariju \une poklone. rovskom i Slobodanu MedojeviS. S.

NA STARTU EVROLIGE: SRBIJA–VELIKA BRITANIJA

Ciq odbrana titule

Odbojka{ice Srbije danas iz Kladova dvome~om s Velikom Britanijom kre}u u pohod ka odbrani titule u Evropskoj ligi.

Tronedeqne pripreme sproveo je u delo na{ selektor Zoran Terzi} i maksimalno doterao formu reprezentacije za nastupe u takmi~ewu koje smo osvojili pro-

odlu~ivati o kona~nom plasmanu - istakao je na{ selektor Zoran Terzi} i dodao.

– Po starom, dobrom obi~aju, trener nikada nije zadovoqan.

Ide otprilike onako kako smo o~ekivali. Forma je iz dana u dan sve boqa, devojke rade sve boqe.

To i jeste preduslov da bi imali pravi rezultat ove sezone.

Odbojka{ice Srbije brane titulu u Evropskoj ligi

{le godine na finalnom turniru u Turskoj.

Pored Velike Britanije i Srbije u A grupi nalaze se Rumunija (selektor Darko Zako~) i Bugarske (selektor Dragan Ne{i}).

– Svako je doprineo organizaciji takmi~ewa na svoj na~in.

Zaista su uslovi koje ovde imamo vi{e nego dobri. Imali smo priliku da dobro treniramo i dobro se spremimo za ono {to nas o~ekuje. Velika Britanija bi trebalo da bude prvi test onoga {to smo uradili u prethodnom periodu, od po~etka priprema. Nadam se da }e biti uspe{an, u smislu da }emo neke stvari koje smo ve`bali proteklih dana pokazati na terenu. Ove utakmice treba da nam poslu`e kao prava provera za ono {to nas o~ekuje u nastavku Evrolige, odnosno za utakmice koje }e

Jedna od najiskusnijih u na{oj reprezentaciji tehni~arka Maja Ogwenovi} isti~e da je Britanija autsajder u na{oj grupi.

- Reprezentacija Britanije je sigurno jedan od autsajdera u na{oj grupi. Ali to nikako ne treba da nas ohrabri u smislu da igramo opu{teno i igramo bez motiva. Sigurno da }emo priu{titi publici u Kladovu lepu odbojka{ku predstavu i da }emo me~eve zavr{iti maksimalnim rezultatom - rekla je Maja Ogwenovi}.

Raspored utakmica - A grupa: Srbija - Velika Britanija (danas 17, sutra 16 ~asova), Rumunija Bugarska (danas i sutra 19.30 ~asova). B grupa: Izrael - Gr~ka (danas 13, sutra 17 ~asova), [panija - Turska (danas i sutra 16.30 ~asova).

M. Risti}

AKCIJA SAVEZA SPORT ZA SVE VOJVODINE

Svi na obale

Savez sport za sve Vojvodine, u okviru akcije Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu „Unapredimo sport u Vojvodini“, pokrenuo je pilot projekat pod nazivom „Ukqu~i se u igru – na obalama reka i jezera“. Ciq ovog projekta je da lokalne sredine

odbojka na pesku, fudbal na pesku, rvawe na pesku, rukomet na pesku, poligon spretnosti i jedna disciplina po izboru organizatora. Istaknuto je da za ovakve manifestacije postoje svi uslovi u izabranim op{tinama i da je samo potrebno malo dobre voqe da

Najboqi u duelu za prvaka Bez ikakvih iznena|ewa zavr{ila se polufinalna serija plej-ofa u ko{arka{koj Superligi Srbije. Partizan i Hemofarm [tada vojeva}e za titulu prvaka na{e zemqe, nakon {to su sa po 2:0 elinisali Crvenu zvezdu, odnosno kragujeva~ki Radni~ki. Finalna serija po~iwe u utorak 14. juna i zavr{i}e se najkasnije 22. juna, a prvak }e postati ekipa koja prva stigne do tri pobede, s tim da prednost doma}eg terena imaju beogradski crno-beli.

Partizan je zacrtao da osvoji i devetu titulu {ampiona u nizu, pa je igrao onoliko jako koliko mu je bilo potrebno da nadigra ve~itog rivala u crveno-belim dresovima.

Zvezda je, samim plasmanom u polufinale plejofa, a time i u narednu NLB ligu, ispunila ciq i za vi{e od toga nije imala kvaliteta, ni snage. Tim trenera Du{ka Vujo{evi}a u ovom trenutku je preveliki zalogaj za crveno-bele i to se najboqe moglo zakqu~iti po utakmicama polufinala. Dali su sve od sebe u~enici trenera Aleksandra Trifunovi}a, me|utim pred sobom su imali crno-beli zid. Jedini je sposobnost da savlada nesavladivu prepreku pokazivao reprezentativac Srbije Nemawa Bjelica, ali jedan igra~ nije moSlede uzbu|ewa u Beogradu i Vr{cu gao protiv sjajne i sna`ne ekipe kakvu ima Partirem ravnopravne igre i serija {ca, ali se ni u ovom polufizan. je zavr{ena onako kako je to nalnom paru nije dogodilo niKolektivna igra ostala je bilo prirodno - lakim i ube{ta spektakularno. Ubedqiza{titni znak Petra Bo`i}a dqivim plasmanom crno-bevo, poput brzog voza, igra~i i saigra~a, a u woj je domilih u finale.

Hemofarma pokazali su ko je nantnu ulogu, kao {to smo naNa drugoj strani, s nestrko u srpskoj ko{arci i ubevikli u Vujo{evi}evom sistepqewem se o~ekivani dueli dqivo nadigrali tim Miromu, igrala agresivna i jaka odizme|u Hemofarma i Radni~slava Mute Nikoli}a. brana, a onda i skokovi pod kog. Jesu Kragujev~ani ~ak tri U Vr{cu su prosto deklasioba obru~a. Ko{u Crvene zveputa tokom sezone pobe|ivali rali Radni~ki (114:77) i prvo zde pretili su svi igra~i nekada{we sugra|ane iz Vrnagovestili kakav }e rasplet Partizana, pa se wena odbrana povijala pred naletima aktuRaspored finala elnog prvaka i nije uspela da odoli sjajnim kontrama, iz14. jun - BEOGRAD: Partizan - Hemofarm [. (u 18 ~asova) gra|enim i preciznim akcija16. jun - VR[AC: Hemofarm [. - Partizan (18) ma i velikoj snazi koju u sebi 18. jun - BEOGRAD: Partizan - Hemofarm [.

(18) nosi svaki Partizanov nastup.

Ako bude trebalo: S tankim igra~kim kadrom, 20. jun - VR[AC: Hemofarm [. - Partizan (18) Zvezda je poku{ala da se su22. jun - BEOGRAD: Partizan - Hemofarm [.

(18) protstavi velikom rivalu, ali je ostala predaleko od ba-

Slavqe ^ikaga Detaq s radnog dogovora u Novom Sadu

se ovaj projekat realizuje, a u wegovom finansirawu Pokrajinski sekretarijat za sport }e u~estvovati sa dve tre}ine sredstava.

Na dogovoru u Novom Sadu izabran je koordinacioni odbor ove manifestacije na ~ijem ~elu }e biti Milorad Peri{i}, a za koordinaciju izme|u op{tinskih odbora zadu`en je sekretar Saveza sport za sve Slavko Perkovi}, a svaka lokalna zajednica treba da izabere svoj odbor koji }e provesti ovu akciju koja }e se, kako je utvr|eno, odr`ati u periodu jul-avgust.

Predvi|eno je da ova takmi~ewa budu jednodnevna, u popodnevnim ~asovima, a ukoliko bude mnogo zainteresovanih da se kvalifikacije obave pre podne. Za najuspe{nije }e biti obezbe|ena prigodna priznawa.

S. J.

19

PARTIZAN I HEMOFARM EKSPRESNO DO ZAVR[NICE PLEJ-OFA

ZAVR[EN [AMPIONAT NHL

naprave svoj rekreativni program vezan za aktivnosti u letwem periodu na obalama reka i jezera, kojim bi bili obuhva}eni deca i odrasli.

U tom ciqu u Novom Sadu je odr`an radni dogovor sa predstavnicima op{tina koje su izabrane da realizuju ovaj prvi projekat, a to su: Ada, Apatin, Bela Crkva, Kawi`a i Sremska Mitrovica. Projekat je obrazlo`io Milorad Peri{i}, predsednik Saveza sport za sve Vojvodine, a u radu su u~estvovali i stru~ni saradnici Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu Branko Vujovi} i dr Milorad Dokmanac, kao i sekretar Sportskog saveza Vojvodine Mladen Stoj{in. Poja{weno je da bi se ove aktivnosti realizovale uz pomo} granskih sportskih saveza u tim op{tinama a nadmetawa bi se odr`ala u slede}im sportskim disciplinama:

petak11.jun2010.

c m y

SPORT

DNEVNIK

Hokeja{i ^ikago Blekhouksa posle 49 godina su podigli pehar namewen {ampionu ameri~ko-kanadske profesionalne lige. ^ikago je kao gost, u no}i izme|u srede i ~etvrtka, pobedio ekipu Filadelfija

{to su prethodnih pet utakmica finala plej-ofa dobili doma}i timovi.

Time je jo{ jedna ekipa iz ^ikaga prekinula vi{edecenijsko ~ekawe na titulu prvaka. Na drugoj strani, Flajersi su {esti put zaredom izvukli

Partizan dobija halu Ministarka omladine i sporta u Vladi Srbije Sne`ana Samarxi}-Markovi} i gradona~elnik Breograda Dragan \ilas potpisali su ugovor o izgradwi trena`ne hale za ko{arka{e Partizana.

Na{a tri priorieta u Strategiji razvoja sporta u Srbiji su masovno ukqu~ivawe dece u sportske aktivnosti, izgradwa infrastrukture i ulagawe u vrhunski sport. - podsetila je Samarxi}-Markovi} Ministarka je zahvalila gradona~elniku na podr{ci toj akciji.

Izuzetno smo zahvalni gradu na veoma brzom odgovoru i realizaciji na{e ideje o pomo}i ko{arka{ima Partizana. Potpisivawem ovog ugovora postajemo partneri u veoma zna~ajnom poslu. - poru~ila je Samarxi}-Markovi}.

Gradona~elnik \ilas napomenuo je da }e grad, kao i u prethodne dve godine, u granicama svojih mogu}nosti pomagati ne samo ko{arka{ima Partizana, ve} „svim klubovima koji imenom, tradicijom i potencijalom zaslu`uju da stanemo iza wih“. biti, da bi u Kragujevcu rutinski zavr{ili posao i ostvaarili ono {to se pred po~etak sezone od wih i o~ekivalo. Plasirali su se u finale plej-ofa, gde }e poku{ati da prekinu dominaciju Partizana u srpskoj ko{arci.

Te`ak je zadatak pred timom koji predvodi trio M (Markovi}, Ma~van, Marjanovi}), ali su igra~i Hemofarma pokazali tokom ove sezone da mogu ravnopravno da se nose s crno-belima. Jeste Partizan pobe|ivao, ali je kao po pravilu to bilo posle velike borbe, ili u posledwim trenucima utakmice.

Sve ovo nagove{tava zanimqive utakmice u finalu, s tim da je Partizan favorit za ostajawe na tronu, dok }e trener @eqko Lukaji} i wegovi saradnici poku{ati da prona|u na~in na koji bi poku{ali da naprave najve}i rezultat u istoriji kluba i osvoje titulu.

A. Predojevi}

Bosna posledwi u~esnik NLB lige Ko{arka{ki klub Bosna u~estvova}e naredne sezone u Jadranskoj (NLB) ligi, saop{tila je kompanija Sidro, koja upravqa regionalnim ko{arka{kim takmi~ewem. Bosna je {ampionat Bosne i Hercegovine zavr{ila na tre}em mestu, iza [irokog i Igokee. Sarajevski klub je pro{lu sezonu u regionalnoj ligi zavr{io na pretposledwem mestu. ^elnici Sidra odlu~ili su da Bosna dobije „vajld kard“, a ne klub iz Aleksandrovca.

U saop{tewu se navodi da klub iz Sarajeva jedan od osni-

va~a i suvlasnika regionalne lige, kao i da se vodilo ra~una o ekonomskom aspektu. Sidro zahteva od Bosne da do 5. jula dostavi svu potrebnu dokumentaciju kako bi se naredne sezone mogla takmi~iti u Jadranskoj ligi.

U narednoj sezonu u NLB ligi u~estvova}e: Budu}nost (Crna Gora), Olimpija i Krka (Slovenija), Cibona, Zadar, Cedevita i Zagreb (Hrvatska), Partizan, Hemofarm, Radni~ki i Crvena zvezda (Srbija), [iroki i Bosna (BiH) i Nimburk (^e{ka) koji je kupio mesto u ligi.

Makabi otpustio Lazmija

Hokeja{i ^ikago Blekhouksa s peharom Stenli kupa

Flajersa - 4:3. Posle regularnih 60 minuta rezultat je bio nere{en, a gol odluke je u petom minutu produ`etka postigao Patrik Kejn. Bio je to pogodak za ukupnih 4:2 u pobedama, po-

debqi kraj u finalu Stenli kupa. Oni su se posledwi put radovali tituli daleke 1975. godine. Za MVP-ja finala progla{en je kapiten ^ikaga Xonatan Touz.

Ko{arka{ki klub Makabi iz Tel Aviva otpustio je centra ekipe Stefona Lazmija.Lazmi je u najve}em izraelskom klubu poveo samo godinu dana, po{to je pro{log leta pre{ao i Partizana. ^elnici slanovg kluba iskoristili su priliku da se pozovu na klauzulu iz ugovora, po kojoj mogu da prekinu saradwu ve} posle jedne sezone. Iako je u klub stigao kao veliko poja~awe, Stefon Lazmi nije uspeo da ispuni o~ekivawa rukovodilaca. U Evroligi je ove sezone prose~no bele`io samo 6,5 poena, 4,4 skoka i 1,5 rampi po utakmici.

Podsetimo, Makabi je ispao u ~etvrtfinalu Evrolige od Partizana rezultatom 3:1 u pobedama, a posle 10 godina je ostao i bez nacionalne titule, jer je na senzacionalan na~in pora`en u finalu plej-ofa od Hapoel Galil Gilboe.

20

SPORT

petak11.jun2010.

SRBIJA SUTRA DO^EKUJE ^EHE U BARA@U ZA SVETSKO PRVENSTVO

Marjanac uveren u prolaz Mu{ku rukometnu reprezentaciju Srbije sutra o~ekuje prvi me~ bara`a za Svetsko prvenstvo u [vedskoj 2011. godine protiv selekcije ^e{ke. Duel ove dve reprezentacije odr`a}e se u ni{kom ^airu u 18 ~asova, dok je revan{ u Plzenu sedam dana kasnije. Jedan od igra~a koji }e se, posle kra}e pauze, ponovo na}i u sastavu srpskog nacionalnog tima je golman Dragan Marjanac, koji je dobio poverewe novog stru~nog {taba sa Veselinom Vukovi}em na ~elu.

- Drago mi je da sam ponovo u reprezentaciji. Kad god sam pozivan u dres s nacionalnim grbom trudio sam se da dam maksimum, a od trenera zavisi ho}e li mi ukazati {ansu, ili ne. Srbija je poznata po dobrim golmanima i te{ko je izboriti se da bude{ me|u privilegovanim. U reprezentaciji su sve moji prijateqi i drugovi, sa kojima igram dugo i zato me rad u nacionalnom timu relaksira.

Odazivam se uvek rado.

Posle lo{eg rezultata u Austriji potrebno je izdi}i se i presko~iti jednu od najve}ih prepreka na putu za Svetsko prvenstvo. Kakve su va{e prognoze pred sutra{wi me~, kao i onaj u Plzenu za sedam dana?

- Istina u Austriji je ostvaren rezultat mimo svih o~ekivawa i predvi|awa. To je ostavilo traga, pa promena selektora, sve to uti~e na rad reprezentativne selekcije. Samim tim za rivala u bara-

Hajduk - @elezni~ar 24:25 (13:10) @ABAQ: Sportska hala, gledalaca oko 150, sudije: Glava{ki i Molnar (Novi Be~ej). Sedmerci: Hajduk 2 (2), @elezni~ar 2 (1), iskqu~ewa: Hajduk 8, a @elezni~ar 10 minuta.

HAJDUK: \ere, Vukov 2, Risti} 6 (2), Vidakovi}, Kara} 5, Obrenovi}, Bundalo 1, Labus 2, Kaleni}, Spasojev 8, Andrin, Tertei, Mili}ev, Radanovi}. @ELEZNI^AR: Ra{eta, Jovanov 4, Pavlovi} 3, Pavi} 6, Petrovi} 4, Duki} 6, Bala} 2, Kri`anovski, Damjanac, ]ui}, Jankovi}, [qakini}.

Posle tri i po nedeqe ^uru`ani i In|ijci odigrali su utakmicu 30. kola koja je bila zakazana za 15. maj, na koju gosti nisu do{li. Po{to su u zavr{nici novog odigranog susreta bili spretniji i sre}niji da stignu do bodova, koji im kolo pre kraja prvenstva donose drugu poziciju na tabeli drugoliga{kog Severa ispada da im se sve lepo dogodilo i da su nagra|eni za neozbiqnost koju su u~inili.

P. Bundalo

Dragan Marjanac

`u izvukli smo te{kog protivnika. ^esi su vrhunska ekipa, sa mnogo dobrih igra~a, ali u isto vreme ne bih ni nas potcewivao. Mo`da

se to nije videlo u Austriji na EP, ali prethodno, u Hrvatskoj, kao i u kvalifikacijama za EP, potvrdili smo kvalitet i zato mislim da treba verovati u nas. Nadam se da }emo to pokazati jo{ jednom, protiv ^eha. Nadam se da }emo se plasirati na SP, a 2012. godine, pokazati svoje pravo lice na Evropskom prvenstvu u Srbiji.

Reprezentacija ^e{ke }e u bara` me~eve u}i bez svog prvog golmana Martina Galie.

- On nije branio za svoju reprezentaciju ni pre dve godine u bara`u za SP u Hrvatskoj, kada su orlovi bili boqi i zbog ve}eg broja golova u gostima oti{li na veliko takmi~ewe. Tako da mislim da ni sada ne}e biti od uticaja za kona~an ishod. Bitno je da mi odigramo {to boqe i da se izostanak nekih na{ih igra~a {to mawe oseti. Verujem u na{ prolaz - optimista je Dragan Marjanac.

J. Gali}

BE^EJSKI PIONIRI I KADETI NOVI ^LANOVI KVALITETNE LIGE VOJVODINE

Na krilima pionira

Nije sve tako crno kraj be~ejske obale Tise. Samo dan po{to su seniori sramno zavr{ili sezonu u Podru~noj ligi Novi Sad porazom (3:4) pred svojim navija~ima od Sremca iz ^erevi}a, zahvaquju}i najmla|oj takmi~arskoj kategoriji, pionirima,

kadeti pobedu i poraz, {to je u ukupnom saldu nas promovisalo u vojvo|anskog liga{a od naredne sezone, ponosno isti~e tener be~ejskih pionira Dalibor Nov~i}.

Podse}awa radi, pioniri Be~eja su u 30 utakmica zabele`ili 27 pobeda, samo su tri puta igrali nere{eno i zabe-

- Ovo je potvrda dobrog rada {kole fudbala, koja okupqa preko stotinu dece, i najava da u Be~eju ne treba da brinu za fudbalska budu}nost. Kvalitetna liga Vojvodine je ozbiqno takmi~ewe i moramo se dobro organizovati u svim segmentima. ^ak razmi{qamo da selektiramo neke igra~e iz

Truji}eva dva gola SUBOTICA: Gradski stadion, gledalaca: oko 150, sudija: Sr|an Kaurin (Subotica), Strelci: Truji} u 75. i 77. minutu za Srbiju, a Jakoli{ u 33. minutu za Hrvatsku.

SRBIJA: Dmitrovi}, Krneta, ]irkovi}, Vitas, Mrkela, Bra{anac, Despotovi}, ^au{i}, Miqevi}, Rundi}, Paji}. Igrali su jo{: Petkovi}, Roga~, Truji}, Kova~evi}, Markovi}, Joji}, Kuzmanovi}, Milunovi}, Savkovi}, Srni}.

HRVATSKA: Picak, Brle~i}, Bru~i}, @ivuli}, Kraqevi}, Komorski, Petrovi}, Mlinar, Plum, Babi}, Jakoli{. Igrali su jo{: Paraxikovi}, Begowa, Brozovi}, Pero{evi}, Glavina, Mance.

N. S.

Maratonci prvi okrenuli

Otvoreno prvenstvo Srbije u plivawu – Srbija opena bi}e sve~ano otvoreno danas u 16.30 sati, ali je voda u be~ejskom olimpijskom bazenu kraj Tise ve} penu{ava. Prvi su u bazen sko~ili maratonci, jer trka na 5000 metara zna da potraje, pa je odlu~eno da se sama pliva kao uvertira za ono {to ostale ~eka tokom tri dana ovog vikenda.

Danas pre podne na programu su kvalifikacije u sedam disci-

plina. Led probijaju le|a{i na 50 metara, a onda }e se redom odvijati trke na 200 prsno, 100 slobodno, 200 delfin, 200 me{ovito, 800 slobodno i {tafeta 4x100 metara slobodno.

A i B finalne trke pomenutih disciplina startuju od 17 sati, {to zna~i da }e se dana{wi program zavr{iti oko 20 sati. Lepo vreme je, uz kvalitet pliva~a koji }e nastupiti, najlep{a pozivnica da se tribine kraj olimpijskog bazena ispune do posledweg mesta.

V. J.

Udovi~i} i Prlainovi} mewaju klubove ^elnici aktuelnog {ampiona Evrope u vaterpolu Pro Reka zainteresovani su za jednog od najboqih igra~a Partizana i srpskog reprezentativca Andriju Prlainovi}a. Prlainovi} (23) je ponikao u Jadranu iz Herceg Novog, a ve} ~etiri godine je ~lan crno-belih. On je ove sezone osvojio "duplu krunu" sa Partizanom u srpskom prvenstvu, Evrointerligu i

tre}e mesto u Ligi {ampiona.

Italijanski "Gazeta delo sport" pi{e da bi u Partizan umesto Prlainovi}a iz Pro Reka mogao da stigne kapiten srpske reprezentacije Vawa Udovi~i}. On je pre odlaska u Pro Reko bio ~lan Jadrana iz Herceg Novog, a karijeru je po~eo u Partizanu. Pro Reko je nedavno postigao dogovor sa crnogorskim centrom Borisom Zlokovi}em.

Preminuo Vlaho Orli}

PRIJATEQSKI ME^ U SUBOTICI

Srbija – Hrvatska 2:1 (0:1)

Nole lako s Lorencijem

DANAS SVE^ANO OTVARAWE SRBIJA OPENA

Dana{wi rukometni program

In|ijci sre}niji

TURNIR U KVINSU

Najboqi srpski teniser bez ve}ih problema plasirao se u tre}e kolo nakon trijumfa protiv Italijana Paola Lorencija - 2:0 (6:3, 6:3). Duel u Londonu bio je prvi koji su odigrali tre}i i 96. igra~ sveta i trajao je sat i 11 minuta.

U borbi za ~etvrtfinale \okovi} }e se sastati sa Belgijancem Ksavijerom Malisom, koji je 2:1 (6:2, 3:6, 6:2) bio boqi od australijskog tinejxer Bernarda Tomi}a. Naredni protivnik Srbina je 74. na ATP listi. \okovi} se nijednom do sada nije sastajao sa Malisom.

Novak \okovi} \okovi} je bio uspe{an i u dublu, pa su on i Erlih dok je Tipsarevi} ispao i dublu savladali Meloa i Soaresa 7:6, sa [utlerom, a boqi od qih bi4:6, 10:3. li su Lopez i Nadal 6:4, 6:3.

Uspe{ni su bili i Nestor i Turnir u Londonu igra se za Zimowi} koji su savladali Fleukupan nagradni fond od 713.000 minga i Skupskog 6:4, 3:6, 10:5, evra.

Druga liga, sever (m) - BANATSKI KARLOVAC: Proleter Apatin (18), JA[A TOMI]: Hercegovina - Ruma (19.30), FUTOG: Milicionar - @elezni~ar (16.30).

Prva vojvo|anska liga (m) - ADA: Potisje - Slavija (19), NOVI KNE@EVAC: Obili} - Radni~ki (18).

DRUGA MU[KA LIGA SEVER

DNEVNIK

Pioniri s trenerom Daloborom Nov~i}em ponos be~ejskog fudbala

Be~ej se vra}a na glavnu vojvo|ansku fudbalsku scenu. Istina, u pitawu su mla|e kategorije, ali...

- U dvome~u bara`a za popunu Kvalitetne lige Vojvodine za pionore i kadete bili smo uspe{niji od Cementa iz Beo~ina i posle du`eg vremena ima}emo predstavnika u pokrajinskoj eliti. Pioniri su bez izgubqene utakmice bili prvaci Podru~ne lige grupe A, a kadeti su bili {esti. Kako se zbrajaju rezultati ove dve kategorije, bili smo najuspe{niji u na{oj grupi i sastali smo se s najboqima iz B grupe Beo~incima. Pioniri su zabele`ili dve pobede, a

le`ili impozantnu gol razliku 134:7, a kapiten Slavoqub Dabi`qevi} progla{en je za najboqeg igra~a sezone i uru~en mu je pehar pre utakmice s Cementom. Kadeti su bili {esti u grupi ukwi`iv{i 14 pobeda, 7 nere{enih rezultata i 9 poraza s gol razlikom 79:71.

Ovu uzrasnu kategoriji je jesenas vodio Vladimir Radulovi}, a u nastavku jo{ uvek aktivni igra~ Be~eja Dejan Ivani{evi}. I u bara`nom dvome~u pioniri su blistali.

Kod ku}e su pobedili s 4:0, a u gostima je bilo 2:1 za wih. Kadeti su slavili na svom terenu s 2:1, a u Beo~inu su izgubili rezultatom 3:0.

okolnih mesta uzrasta 1994. i 1995. godi{ta za kadetsku kategoriju, dok su nam pioniri 1996. i 1997. godi{ta vrlo talentovani i uz vredan rad mo}i }e da se nose s rivalima i u vi{em stepenu takmi~ewa, rekao je na pres klonferenciji povodom vrednog uspeha pionira i kadeta koordinator rada s mla|im kategorijama Be~eja Dejan Stanojev.

Posle zapa`enog uspeha, obe kategorije mla|eg uzrasta dobile su zaslu`en odmor do 10. jula, kada po~iwu pripreme za izazov u Kvalitetnoj ligi Vojvodine, ~iji se start o~ekuje polovinom avgusta.

V. Jankov

"Otac" srpskog i jugoslovenskog vaterpola Vlaho Orli} preminuo je u Beogradu u 76. godini posle te{ke bolesti.

Vaterpolo savez Srbije }e naknadno saop{titi vreme i mesto sahrane ~oveka koji je ostavio neizbrisiv trag u jugoslovenskom i svetskom vaterpolu.

Orli} je stvorio mo}ni Partizan koji je u wegovo vreme bio najboqi klub Evrope, potom je od Be~eja napravio ~udo, a radio je i u Crvenoj zvezdi kojoj je, u saradwi sa Nikolom Stameni}em, doneo titulu prvaka dr`ave.

- Ono {to je bio Aca Nikoli} u svetu ko{arke to je bio Orli} u vaterpolu. ^ovek ~ija se re~ slu{ala, cenila... Pod wegovim rukovodstvom stvorena je plejada kako velikih igra~a, tako i sjajnih stru~waka, koji nikada nisu krili da su od Bate nau~ili mnogo.

U reprezentaciji je dugo godina bio trener a osamdesetih je u vreme buma jugoslovenskog vaterpola bio predsednik stru~nog saveta.

Sa malom pauzom 1996. godine, na tom mestu je bio do maja 2000. Pro{le godine je ponovo tri meseca bio na tom mestu, da bi se zatim opredelio za rad u Partizanu.

GLOBUS

DNEVNIK

petak11.jun2010.

21

Duhove smo videli, Rim dobio hotel boga nismo od sme}a R E

ezultati jednog istra`ivawa pokazali su da vi{e Britanaca veruje u duhove predaka i sablasti nego u boga.

U toku ispitivawa reprezentativnog uzorka javnog mwewa od 2.012 osoba oba pola, 68 odsto je izjavilo da je uvereno da postoje du{a i duhovi, dok je 55 odsto ispitanika, ka`u anketari, dosta neuverqivo izjavilo da veruju u postojawe Boga.

Blizu 26 odsto anketiranih tvrde da su uvereni da postoje neidentifikovani lete}i objekti (NLO), poznatiji kao lete}i tawiri, dok 19 odsto veruje u reinkarnaciju.

Samo ~etiri odsto je izjavilo da veruje da je pri~a o ~udovi{tu iz jezera Loh Nes u [kotskoj vi{e od mita i predrasude.

Od anketiranih koji veruju u duhove, 12 odsto wih tvrdi da su li~no videli sablasti, a 76 odsto ka`u da su ih emisije na televizijama, koje se bave natprirodnim, uverile u postoja-

vropski ekolozi izgradili su u Rimu hotel od sme}a, kako bi skrenuli pa`wu na zaga|ivawe evropskih pla`a, objavio je BBC News.

Hotel „Spasite pla`u” (Save the Beach Hotel), u kojem gosti mogu da odsednu najvi{e ~etiri dana, oki}en je sme}em saku-

we zagrobnog `ivota, duhova i sablasti. „Moramo da verujemo u duhove vi{e nego ikada do sada i daleko smo od pomisli da }e nam emisije na televiziji ili dokumentarni ili igrani filmovi s tematikom sablasti biti uverqiviji od

pqenim na pla`ama {irom sveta. U wegovih pet soba i recepciji nalazi se 12 tona otpada, ukqu~uju}i igra~ke, konzerve i stare auspuhe. Danska manekenka Helena Kristensen, koja je boravila u hotelu, ocenila je da je re~ o zna~ajnom umetni~kom delu.

pomnog slu{awa pri~a i legendi o drevnim duhovima. Samo ako se svojim o~ima uverimo u postojawe sablasti mo}i }emo da ‘nahranimo’ svoju imaginaciju i u~inimo da neverovatno postane realnost“, pi{e kolumnista londonskog tabloida „San“.

„Kada ste u wemu, postoje zidovi kao u obi~noj ku}i, ali su svi napravqeni od neorganskog otpada”, rekla je manekanka, koja je i aktivistkiwa za za{titu `ivotne sredine. „A spoqa{wost je potpuno prekrivena svime {to bacamo po pla`ama. Mo`ete da se pro{etate oko wega i vidite predmete zbog kojih se zapitate za{to bi qudi takve stvari ostavili na pla`i”, dodala je. Hotel je napravio nema~ki umetnik HA [ult. „@ivimo u eri sme}a.

Iza nas ostaje sme}e i mi }emo sme}e biti. Zato je ovaj hotel ogledalo trenutnog stawa. Moramo da promenimo svet pre nego {to svet promeni nas”, kazao je [ult. Oni koji `ele da gostuju u hotelu mora}e da po`ure, po{to }e biti otvoren do 7. juna.

[ta sve mo`e{ „lego” kockama rogramer iz Man~estera napravio je {tampa~ od popularnih kockica, koji radi kao pravi. Ma{toviti programer, koji se predstavqa samo kao Adam (29), na internet je postavio snimak svog „lego“ printera.

Na {tampa~u koji radi kao pravi nalaze se i „lego“ ~ove~uqci, kao i nekoliko palmi.

Za izradu ma{ine iskoristio je vi{e od 300 kockica. „Napravio sam ga u {ali, da bih video da li radi, ali su me

P

Jede po sahranama ovozelan|ani su zgro`eni slu~ajem nezvanog gosta na bdewima, koji dolazi samo da bi se najeo besplatne hrane. Mu{karac star oko 40 godina, ~iji identitet jo{ uvek nije poznat, zapao je za oko zaposlenima u pogrebnom dru{tvu „Harbor siti“ u Velingtonu, po{to su ga vi|ali na bdewima i sahranama po nekoliko puta nedeqno. „Kad god da smo imali okupqawe o`alo{}enih uz ketering i pi}e, pojavio bi se isti ~ovek, uredno obu~en i tih. Izjavqivao je sau~e{}e porodicama, a onda bi se bacio na hranu i pi}e. Ni-

N

je izgledao sumwivo, ali nam je bilo neobi~no da slu~ajno poznaje sve qude koji su umrli iste nedeqe. Posle nekog vremena, shvatili smo da ne poznaje nijednog od wih“, rekao je direktor „Harbor sitija“ Deni Langstrat.

Zaposleni su kri{om fotografisali la`nog o`alo{}enog kako jede, pa i kako pakuje hranu u posude u rancu dok ostali okupqeni ne gledaju. „Upozorili smo mu{terije na wega, i jednom mu rekli da se vi{e ne pojavquje. Ipak, po{to su bdewa i sahrane ~esto najavqeni u novinama, smatraju se javnim skupovima“, rekao je on.

Vanzemaqci `ive na Titanu Nau~nici NASA su prona{li tragove koji dokazuju da „primitivni vanzemaqci“ udi{u Titanovu atmosferu i da se hrane „gorivom“ s povr{ine.

Do ovih otkri}a se do{lo putem informacija koje je prikupila sonda „Cassini“, letelica koja se nalazi u orbiti meseca.

Titan ima gustu atmosferu, wegovu povr{inu ~ine planine, jezera i reke metana, zbog ~ega su nau~nici i poslali sondu put meseca koji najvi{e „li~i na Zemqu“. Organske materije su registrovane na ovoj „planeti“. Dokumenti koji ukazuju na postojawe „ma-

Neveste tr~ale u ven~anicama

a li da provere kondiciju ili vide da li }e biti u stawu da pobgnu sa ven~awa, ako se predomisle, ali oko 200 Beogra|anki je u~estvovalo u prvoj „Trci u ven~anicama“.

Trka je organizovana u centru Beograda, na Trgu Nikole Pa{i}a, a pobednica je sedamnaestogodi{wa atleti~arka Marija Stamboli}, a nagra|ena je medenim mesecom u dvorcu Mokrice u Sloveniji, dve burme i ven~anicom.

D

Haqine za trku su bile besplatne, a devojke su mogle da se takmi~e i u svojim ven~anicama ili obi~nim belim haqinama, ukoliko su smatrale da }e im tako biti udobnije i da }e br`e sti}i do ciqa.

Oganizatori isti~u da }e „Trka u vena~nicama“ izdvojiti Beograd na mapi autenti~nih uli~nih manifestacija poput Tomatine u Pamploni, trke Deda Mrazeva u Sidneju ili Moskovskog januarskog kupawa u hladnoj reci...

prijateqi ubedili da postavim snimak na Internet i postao je vrlo popularan“, napisao je Adam. [tampa~ radi uz pomo} tri mala motora, a sadr`i izme|u ostalog {est „lego“ ~ove~uqaka, 70 crvenih kocki, 110 greda, flomaster, {est gumica i ~etiri kartonska vaqka.

Adam je najavio da }e poku{ati da napravi i „lego“ {tampa~ sa vi{e boja, ~im bude kupio jo{ nekoliko motora.

„Turisti~ka organizacija Beograda podr`ala je tu manifestaciju jer je ona veoma atraktivna, izaziva pa`wu, ali i promovi{e zdrav duh, sportski na~in `ivota i osnivawe porodice“, rekao je Tanjugu Dejan Veselinov iz TOB i dodao da }e slede}ih godina biti prioritet da u toj trci u~estvuju i devojke iz cele Srbije a ne samo iz Beograda.

Ova trka je uvertira za „Prvi beogradski sajam ven~awa“, koji }e biti odr`an 12. i 13. juna u Beogradskoj areni.

lih zelenih“, a koji su objavqeni u listu „Ikarus“, pokazuje da azot iz atmosfere „lebdi, pa ide na dole“, {to govori da ga „neko ili ne{to“ udi{e. Najverovatnije vanzemaqske „bube“, odnosno neke vrste mikroskopskih organizama.

Ovo i jo{ nekoliko „dokaza“ bili su dovoqni da stru~waci posumwaju da zaista nismo sami.

Astrobiolog NASA Kris Mekej ka`e da ukoliko se ovi „znaci mogu}eg vanzemaqskog `ivota doka`u“, da }e to biti „duplo zadovoqstvo“ - „Prvo, dokaza}emo da nismo sami u Sun~evom sistemu, drugo, prona{li smo planetu na koju }emo mo}i da odemo kada Sunce proguta Zemqu“.

Svi smo mi Vejn Runi adnici jednog paba u Man~esteru promenili su svoja imena i sada se svi, pa ~ak i devojke, zovu Vejn Runi.

Zaposleni paba „[ekspir in“ u Man~esteru smislili su neverovatan na~in da pru`e podr{ku engleskoj reprezentaciji na predstoje}em Mundijalu. Svi do jednog/jedne, zvani~no su promenili imena u Vejn Runi. Jedi-

R

no se gazda paba sada zove Fabio Kapelo.

Konobarica Vejn Runi, nekada Kejt Harijet, rekla je britanskim medijima da je weno novo ime naqutilo wenog de~ka koji navija za Liverpul. „Spava na kau~u u znak protesta. Nisam jo{ ni porodici rekla kako se zovem“, rekla je Vejn za Bi-Bi-Si. Interesantno je da je pab u Man~esteru samo deo lanca.

Trenutno u Engleskoj radi stotinak konobara koji se zovu Vejn Runi, i svi oni rade za desetoricu Fabija Kapela.

Yinovski hamburger jednom sidnejskom restoranu mo`ete naru~iti hamburger od 95 kilograma, koji ko{ta oko 700 evra.

Vlasnik restorana „Ambrozija“ u isto~nom Sidneju Xo el Ajuz nada se da }e wegov „specijalitet“ u}i u Ginisovu kwigu rekorda kao najve}i hamburger u prodaji. Da bi se to dogodilo, mora da ostane na meniju restorana najmawe godinu dana.

Za pripremu hamburgera upotrebqeno je 81 kilogram mlevenog mesa, 120 jaja, 16 paradajza,

U

120 komada sira, dva kilograma zelene salate, 21 kilogram hleba i pola kilograma sosa za ro{tiq. Posle pe~ewa, hamburger se smawio, pa je kona~na izmerena te`ina 95,5 kilograma. „Najve}i problem bio je pe~ewe, odnosno briga da li }emo dobro ispe}i meso. Trojica jakih mu{karaca pomagali su mi da ga prevrnem na ro{tiqu“, rekao je El Ajuz.

Prethodni rekord dr`i pqeskavica napravqena u SAD, te{ka 84 kilograma.

22

SVET

petak11.jun2010.

DNEVNIK

Ju`na Koreja neuspe{no Uspeh liberala i laburista u Holandiji lansirala raketu u kosmos AMSTERDAM: Prema nezvani~nim rezultatima, na vanrednim izborima u Holandiji liberali i laburisti su postigli zna~ajn uspeh, dok je vladaju}a Demohri{}anska partija, dosada{weg premijera Jana Petera Balkendea, pretrpela te`ak poraz.

Pema 98 odsto prebrojanih glasova, za Narodnu stranku za slobodu i demokratiju (VVD) je glasalo 24 odsto gra|ana (31 od ukupno 150 mandata),a Holandsku laburisti~ku stranku 19,6 procenata (30 poslani~kih mesta), prenele su agencije. Veliki uspeh postigla je i Partija slobode Gerta Vildersa koja je duplirala broj mesta u parlamentu na 21 i tre}a je po snazi stranka u zemqi. Mnogi gra|ani su podr`ali wegovu ~esto osporava-

Mark Rut

nu poruku bira~ima: "Vi{e bezbednosti, mawe kriminala, mawe imigranata, mawe islama". On bi u partijskim poga|awima mogao da bude "glavni igra~" za obezbe|iva-

we ve}ine u koalicionoj vladi.

Sam Vilders je u jednoj TV debati pokazao ambicije da bude zamenik premijera u budu}oj vladi.

Te`ak poraz pretpeli su demohri{}ani vi{egodi{weg premijera Balkendea ~ija Demohri{}anska partija osvojila svega 21 poslani~ko mesto, odnosno 20 mawe nego {to je dosad imala u parlamentu.

Sada se na{la tek na ~etvrtom mestu u parlamentu.

Prema ustavu, kraqica Beatriks }e poveriti mandat za formirawe nove vlade liberalu Marku Rutu, po{to je na ~elu vode}e partije u zemqi.Ali, po{to je odnos snaga u parlamentu usitwen, on }e imati velike probleme da formira novu koalcionu vladu.

(Tanjug)

Kriza u odnosima Berlin–Pariz?

AVGANISTAN Akcija ne ide po planu BRISEL: Glavnokomanduju}i snaga NATO-a i SAD u Avganistanu, general Stenli Mekristal, priznao je ju~e u Briselu da operacija preuzimawa kontrole u avganistanskoj provinciji i gradu Kandaharu, upori{tu talibana, te~e sporije i da }e traja}e du`e nego {to je planirano.

"Mislim da }e nam biti potrebni meseci", rekao je Mekristal novinarima na konferenciji NATOa u Briselu. Mnogo je va`nije da akciju sprovedemo vaqano, nego brzo, rekao je general, prenele su agencije, podse}aju}i da su NATO snage u Avganistanu "nau~ile lekciju" iz sli~ne operacije po~etkom ove godine u provinciji Helmand, u susedstvu sa Kandaharom.

Akcija preuzimawa vojne i civilne kontrole u Kandaharu po~ela je u prole}e i trebalo je da traje, kako je bilo planirano, do juna, ili najdu`e do avgusta, ali se sada o~ekuje da potraje do kasno u jesen.

Kandahar je drugi po velicicni grad u Avganistanu, a kontrola nad wim je kqu~na u strategiji za Avganistan ameri~kog predsednika Baraka Obame.

(Tanjug)

BERLIN: Susret je odlo`en, ali ne i otkazan, pi{e nema~ki list ''Frankfurter rund{au'', povodom planiranog sastanka nema~kog kancelara Angele Merkel i francuskog predsednika Nikole Sarkozija, do koga u posledwem momentu nije do{lo.

Bez obzira na to koliko je neuobi~ajeno kratkoro~no pomerawe jednog nema~ko-francuskog susreta na vrhu , toliko se, kako ocewuje list, dve strane trude da tome ne pridaju va`nost.

Postavqaju}i pitawe da li je to novi znak za rascep u nema~ko-francuskim odnosima, list prenosi navode da se radi samo o "problemima sa terminima" i stavove obe strane da je izme|u Berlina i Pariza sve kako treba.

Predstavnici obe vlade suiako nisu pitani - po`urili da naglase da pomerawe nije, kako se ka`e, nikakav dokaz za sadr`ajne razlike izme|u Berlina i Pariza i da sve te~e najboqim tokom.Posmatrano de-

taqnije, problemi s terminima ne izgledaju preterano uverqivo, ocewuje list, navode}i da je u tradicionalno tesnim i detaqno planiranim nema~ko-francuskim odnosima postupak od ponedeqka, ipak, prili~no neuobi~ajen.

List podse}a da su jo{ pro{log petka saradnici Angele Merkel bili uvereni da se Berlin i Pariz mogu slo`iti oko zajedni~ke inicijative u pitawu evropske krize.

Nema~ka kancelarka i francuski predsednik bili su u centru medijske pa`we i sredinom maja kada je dono{ena odluka o paketu pomo}i za Gr~ku .

Tada je Sarkozi, prema pisawu {panskog "Paisa", udario {akom o sto zapretiv{i povla~ewem iz zone evra, {to je nagnalo Merkelovu da odustane od svog upornog protivqewa spasavawu Atine.

Nema~ka je, me|utim,demantovala pisawe {panskog lista.

(Tanjug)

Uhap{eno 200 tinejyera zbog qubqewa javnom mestu KOLOMBO: Policija [ri Lanke je u jednoj raciji uhapsila oko 200 tinejxera zbog qubqewa, grqewa i dr`awa za ruku na javnom mestu, javqaju lokalni mediji.

Uhap{eni mladi}i i devojke, gotovo svi maloletni u~enici, bili su zadr`ani nekoliko sati u policijskoj stanici, a zatim "predati" roditeqima.

Protiv dvadesetak parova, uhva}enih u "strastvenom zagrqaju" na pla`i, podignuta je optu`nica za opseno pona{awe na javnom mestu.

Uprkos zapadwa~kom stilu `ivota, vidqivom pre svega u prestonici, dru{tvo [ri Lanke je veoma konzervativno kada je re~ o seksualnim odnosima. Ven~awa obi~no ugovaraju porodice,

a devojke retko izlaze sa svojim vr{wacima. Policijska racija protiv "nemoralnih" tinejxera izvedena je u gradu Karunegali, udaqenom 90 kilometara od Kolomba, na zahtev brojnih gra|ana koji su se `alili na nepristojno pona{awe mladih na autobuskim stanicama i u javnim parkovima.

(Tanjug)

SEUL: Ju`na Koreja je ju~e saop{tila da je lansirala raketu sa satelitom za nadgledawe iz kosmosa, ali da se, izgleda, dogodila eksplozija tog objekta 137 sekundi posle uzletawa, javile su agencije.

Ju`nokorejski ministar za obrazovawe, nauku i tehnologiju Ahn Bjong-man je izjavio da se veruje da je dvostepena raketa "naro" radila normalno 137 sekundi posle uzletawa iz kosmi~kog centra, da su veze bile odr`avane do visine od 70 kilometara i da su onda iznenada nestale.

Verujemo da je raketa „Naro“ eksplodirala", rekao je ministar na konferenciji za novinare, prenela je agencija AP. On je naveo da je kamera montirana na raketi prenela snimak velikog bqeska, preneo je Rojters.Britanska agencija je podsetila da je to drugi neuspeli

poku{aj Ju`ne Koreje da u orbitu lansira satelit za nadgledawe iz svemira.Pro{logodi{we lansirawe rakete sa satelitom iz Ju`ne Koreje je izazvalo kritike susedne

Severne Koreje koja je ocenila da nije pravedno da ona bude ka`wena sankcijama Ujediwenih nacija zbog probe svoje dugometne rakete aprila 2009. godine.

(Tanjug)

REAGOVAWA POSLE UVO\EWA ^ETVRTIH SANKCIJA IRANU

Teheran: Rezoluciju treba baciti u kantu za |ubre VA[INGTON, ANKARA: Ameri~ki predsednik Barak Obama izjavio je da u sredu usvojena rezolucija Ujediwenih nacija sadr`i najsveobuhvatnije sankcije sa kojima se iranska vlada dosad suo~ila, i dodao da }e SAD u~initi sve da te mere budu sprovedene.

Prema re~ima ameri~kog predsednika, rezolucija je pokazala zajedni~ki stav me|unarodne zajednice da nuklearna trka na Bliskom istoku nije ni u ~ijem interesu, kao i da dr`ave moraju da odgovaraju zbog nepridr`avawa re`ima ne{irewa atomskog oru`ja.

To predstavqa signal Iranu da }e, ako nastavi da kr{i Sporazum o ne{irewu nuklearnog naoru`awa i wime zasti}eni mir, biti vi{e izolovan, mawe mawe prosperiitetan i mawe bezbedan, dodao je Obama.On je rekao da nije sporno pravo Irana na kori{}ewe nuklearneenergije, ali uz pravo ide i odgovornost, {to Iran uporno izbegava.

Predsednik Irana Mahmud Ahmadine`ad izjavio je da je rezolucija kojom je Savet bezbednosti Ujediwenih nacija usvojio ~etvrtu rundu sankcija protiv Teherana "bezvredna", objavila je agencija ISNA. Ahmadinexad je istakao da bi tu rezoluciju trebalo "baciti u kantu za |ubre kao upotrebqenu papirnu maramicu".

"Takve rezolucije nemaju nikavu vrednost... One su kao upotrebqene papirne maramice koje treba baciti u kantu za |ubre", rekao je Ahmedine`ad novinarima tokom posete Taxikistanu.

"Rezolucija je bila pogre{an po-

tez, to nije bio konstruktivan korak ka re{avawu na{eg nuklearnog pitawa. Ovo }e situaciju u~initi jo{ gorom", rekao je portparol iranskog Ministarstva spoqnih poslova Ramin Memanparast za televizijski kanal Al-Alam. U me|uvremenu, jedan od poslanika u iranskom parlamentu saop{tio je da }e skup{tina hitno razmo-

{ci, jer nam to istorija ne bi oprostila", izjavio je ju~e premijer Tajip Erdogan, obja{wavaju}i za{to je wegova zemqa ju~e na sednici Saveta bezbednosti glasila protiv novog "paketa" sankcija.

Premijer Erdogan je najavio da }e Turska, zajedno sa Brazilom i Teheranom, nastaviti diplomatske aktivnosti da bi se smawila ten-

Prvi korak u dobrom pravcu Predsednik Izraela [imon Peres ocenio je danas da je nova runda sankcija protiv Irana "prvi korak u dobrom pravcu", ali je naglasio da su potrebni dodatni koraci, jer je iranski predsednik Mahmud Ahmedine`ad "najve}i svetski pokvarewak". Peres je zato predlo`io uvo|ewe moralnih sankcija Iranu. „Siguran sam da }e Iran poku{ati da umawi taj potez...Verujem da su potrebni dodatni koraci...Sankcije bi trebalo da budu pra}ene moralnim sankcijama,"rekao je Peres. triti na kom }e nivou Iran ubudu}e sara|ivati sa IAEA, prenele su agencije.

Iranske vlasti su saop{tle, i da uprkos novim sankcijama, ne}e prekinuti oboga}ivawe uranijuma.

"Ni{ta se ne}e promeniti.

Islamska Republika Iran nastavi}e sa oboga}ivawem uranijuma", rekao je Ali A{gar Soltanijeh, iranski predstavnik u sedi{tu IAEA u Be~u.

I Turska smatra da je odluka Saveta bezbednosti UN o uvo|ewu novih sankcija Iranu pogre{na i isti~e da }e nastaviti diplomatske napore za re{ewe spornog nuklearnog progama."Mi nismo `eleli da u~estvujemo u takvoj gre-

zija oko spornog nukelarnog programa Irana, preneo je Rojters.

Turaska i Brazil su pro{log meseca predlo`ili da se sporni uranijum oboga}uje u Turskoj, a da se Iranu isporu~uju odre|ene koli~ine prera|enog uranijuma za medicinska i druga nau~na istra`ivawa.Velike sile, me|utim, to nisu prihvatile i pre dva dana je u Savetu bezbednosti, na inicijativu SAD, usvojen ~etvrti "paket" sankcija protiv te zemqe.

Turska smatra da sankcije ne}e dati nikakve efekte, kao {to nisu dale ni dosad, sem {to }e izolovati re`im u Teheranu. "Izolacija nije put za re{ewe iranskog problema", smatra Erdogan.

(Tanjug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI VLADIMIR PUTIN Ekomska aktivnost u Rusiji se oporavqa, a tendencija ekonomskog rasta pokrenuta krajem pro{le godine dobija ubrzawe, izjavio je ju~e ruski premijer Vladimir Putin, uo~i odlaska u radnu posetu Francuskoj. Prema re~ima Putina, spoqnotrgovinski promet Rusije i Francuske je u prvom kvartalu pove}an za oko 30 odsto, a sa Nema~kom za 50 odsto.

KEVIN KOSTNER Ameri~ki glumac Kevin Kostner izlo`o je pred ameri~kim kongresom svoj plan za ci{}ewe naftne mrqe u Meksi~kom zalivu.Slavni glumac je kongresnom odboru zadu`enom da istra`i uzroke najve}e prirodne katastrofe u istoriji SAD ju~e predstavio tehnologiju svoje firme koja se bavi proizvodwom ure|aja za ~i{}ewe naftnih mrqa, procesom razdvajawa nafte od vode.

TOM KRUZ Tom Kruz }e ponovo usko~iti u ulogu otka~enog holivudskog producenta Lesa Grosmana koga je igrao 2008. godine u filmu "Tropska grmqavin“, saop{tio je studio Paramaunt pik~ers. Debeli i }elavi Les Grosman, koji je bio jedan od sporednih likova u toj komediji u re`iji Bena Stilera, bi}e ovog puta glavni akter. Kruz bi uskoro trebalo da po~ne da snima i nastavak "Nemogu}e misije".

Otkrivena masovna grobnica iz doba Staqina VLADIVOSTOK: U Rusiji je otkriveno najmawe 495 le{eva, mnogi sa rupom od metka na glavi, u masovnoj grobnici koja verovatno datira iz ere staqinisti~kih ~istki, tridesetih godina pro{log veka, saop{tile su gradske vlasti u Vladivostoku.

"Prakti~no sve lobawe imaju tragove od metka", rekao je vo|a grupe volontera koji poma`u u prebacivawu skelete iz otkrivene grobnice, Jaroslav Livanksi, prenela je agencija Rojters.

Najmawe tri i po tone kostiju izva|eno je iz masovne grobnice u pregra|u Vladivostoka na obali Tihog okeana, a na lokaciji su prona|eni i novac i ode}a iz tridesetih godina.

Stru~waci ispituju da li je osnovana pretpostavka da su prona|eni skeleti ostaci `rtava velikih ~iski iz vremena Josifa Visarionovi~a Staqina.

Vi{i istra`iva~ Irina

Fliege iz Organizacije za za{titu qudskih prava "Memorial" koja prikupqa informa-

cije o po~iwenim ~iskama iz staqinisti~ke ere, ocenila je da nema dileme o poreklu prona-

|enih skeleta. Ona je dodala da }e verovatno biti otkriveno jo{ le{eva u obli`wim lokacijama, koje se u fazi ispitivawa.

"To se doga|a i u drugim delovima sveta, ali je te{ko re}i koliko ~esto. Sve {to mo`emo da uradimo jeste da podignemo spomenike u znak se}awa na mrtve", rekla je Fliege. Rojters je naveo da su masovnu grobnicu u predgra|u Vladivostoka otkrili gra|evinski radnici na izgradwi puta.

Staqin je 1922. godine postao generalni sekretar Sovjetske komunisti~ke partije.

Ubrzo posle smrti Vladimira Lewina istisnuo je svog suparnika Lava Trockog sa politi~ke scene. Prisvojiv{i vlast, Staqin }e se konsolidovati na ~elu SSSR uz velike ~istke neistomi{qenika za svo vreme wegove vladavine, s najve}im intenzitetom od 1936. do 1939. godine.

(Tanjug)

c m y

BALKAN

DNEVNIK

Dobra promocija regionalne saradwe na Balkanu BRISEL: Predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej ocenio je da je regionalna saradwa nezaobilazan faktor u procesu integracije zapadnog Balkana u Evropsku uniju. „Evropsku integraciju zapadnog Balkana moraju pratiti sna`ni napori za promovisawe regionalne saradwe", rekao je sino} Rompej, posle razgovora s premijerom Crne Gore Milom \ukanovi}em, navedeno je u saop{tewu Evropskog saveta. Rompej je podsetio da je posledwih dana u regionu bilo vi{e pozitivnih koraka, poput ishoda referenduma u Sloveniji, koji omogu}ava sprovo|ewe arbitra`nog sporazuma, i Sarajevske konferencije {efova diplomatije, s koje je, kako je rekao, poslata jasna poruka

VESTI Zemqotres u Fo~i BAWALUKA: Aparati u Centru za seizmologiju, hidrometeorolo{kog zavoda u Sarajevu, registrovali su jutros u 8 sati i 16 minuta potres umerene ja~ine 44 kilometra jugoisto~no od Sarajeva na podru~ju Fo~a-Ustikolina.

Potres su osetili stanovnici naseqa na tom podru~ju.

Magnituda potresa u epicentru je iznosila 3,5 Rihtera, dok je intenzitet u epicentru bio pet stepeni Merkalijeve skale.

Mobilni za turiste ZAGREB: Operator mobilne telefonije kompanija "Vipnet" najavila je ju~e da je za strane turiste koji dolaze na odmor u Hrvatsku pripremila posebnu pripejd tarifu "Vipme International" sa vrlo povoqnim cenama za pozive prema 16 zemaqa u Evropi, ukqu~uju}i Srbiju.

Pozivi prema fiksnim mre`ama u 16 zemaqa ko{taju jednu kunu, odnosno oko 14 evro centi, po minutu. Ista je i cena poziva prema svim mobilnim i fiksnim mre`ama u Hrvatskoj, kao i cena SMS poruka prema svim mobilnim mre`ama u Hrvatskoj i u evropskim zemqama koje su ukqu~ene u tarifu.

Zemqe ukqu~ene u promociju su Bosna i Hercegovina, Slovenija, Srbija, Rusija, [vajcarska, Austrija, ^e{ka, Danska, Francuska, Nema~ka, Ma|arska, Italija, Holandija, Poqska, Slova~ka i Velika Britanija, navedeno je u saop{tewu.

(Tanjug)

Heroin u rezervnom to~ku SOFIJA: U Ma|arskoj su uhap{ena dvojica Bugara kod kojih je prona|eno 34 paketa sa vi{e od 70 kilograma heroina, ~ija se vrednost procewuje na preko 3,5 miliona evra, javili su bugarski mediji. Droga je otkrivena u jednom putni~kom automobilu bugarskih registarskih oznaka u blizini grani~no prelaza „Nadlak“, koji povezuje Rumuniju sa Ma|arskom.

Ma|arska policija ustanovila je da rezervni to~ak u prtqa`niku stoji vi{qe od normalnog, zbog ~ega je vratila vozilo na detaqnu kontrolu na grani~nom prelazu.Droga je potom otkrivena u specijalnim bunkerima u vozilu.

Automobil i droga su konfiskovani, a putnici u vozilu uhap{eni i mogu da dobiju do osam godina zatvora. Ovo je druga velika koli~ina droge zapqen je na grani~nom prelazu „Nadlak“ u ovoj godini. Nedavno je u jednom turskom kamionu prona|eno 92 kilograma heroina u iznosu od 5,3 miliona evra.

(Tanjug)

o evropskoj budu}nosti zapadnog Balkana.

On je izrazio zadovoqstvo zbog ja~awa dijaloga me|u susedima i ocenio da je evropska perspektiva doprinela u~vr{}ivawu regionalne stabilnosti.

"Stabilnost i evropska integracija zapadnog Balkana i daqe su od kqu~nog zna~aja za EU", poru~io je Rompej i dodao da }e tu poruku preneti i tokom poseta regionu po~etkom jula i na jesen.

Govore}i o Crnoj Gori, on je ocenio da je ta zemqa postigla znatan napredak na putu ka EU, ali da je ~eka jo{ mnogo posla u sprovo|ewu reformi u oblastima pravosu|a, borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala.

(Tanjug)

Herman van Rompej

MAKEDONSKI [EF DIPLOMATIJE O SPORU S GR^KOM

Blokada u EU ne doprinosi re{avawu problema BE^: Ministar inostranih poslova Makedonije Antonio Milo{oski ocenio je ju~e u Be~u da gr~ka blokada po~etka pregovora o ~lanstvu wegove zemqe sa EU negativno uti~e i na samo re{avawe spora oko imena ove dr`ave sa Gr~kom. [ef austrijske diplomatije Mihael [pindeleger, kako je potvrdio Milo{oski u izjavi novinarima, preneo je svom gostu da nema {anse da }e na predstoje}em sastanku {efova diplomatija EU u Luksemburgu, u ponedeqak, biti mogu}e da se donese odluka o po~etku pregovora sa Skopjem.

"Ve}ina zemaqa ~lanica EU se zala`e za po~etak pregovora sa Makeodnijom, odnosno da dobije to {to je zaslu`ila svojim naporima, a me|u wima je i Austrija.

Tako|e se ne podr`ava da se bilateralni problemi koriste kao prepreka na putu evropske integracije", objasnio je Milo{oski novinarima.

Antonio Milo{oski

On je kritikovao Gr~ku zbog nastavka politike blokade puta Makedonije u EU. "Na`alost to nije najboqi na~in kako se jedna zemqa ~lanica EU odnosi prema susedima u regionu. Gr~ka bi trebalo da ulo`i napore da sagleda interese EU i regiona i da do|e do saznawa da treba po~eti pregovore o ~lan-

Kwiga o stradawu Srba s Bilogore ZAGREB: U Zagrebu je odr`ana promocija kwige Milana Basta{i}a "Bilogora i Grubi{no Poqe 1941-1991.“ Promociju, kojoj je preksino} prisustvovao ve}i broj qudi, organizovalo je Udru`ewe potomaka i po{tovalaca `rtava kompleksa usta{kih logora Jadovno 1941. iz Bawaluke.

O kwizi koja govori o stradawu Srba tog severozapadnog dela Hrvatske u Drugom svetskom i ratu 1990-ih govorili su predsednik Udru`ewa Du{an Basta{i}, istori~ar \uro Zatezalo, sociolog Svetozar Livada i jedan od recenzenata, bawalu~ki pisac Vasilije Karan.

Po{to autor nije mogao da do|e, prikazan je video zapis wegove izjave. Stradawa Srba u tom kraju gde je pre 1941. `ivelo 8.000 Srba, po~ela su u no}i 26 i 27 aprila 1941. kad je 504 mu{karaca pokupqeno po ku}ama, odvedeno na `eleni~ku stanicu i prevezeno u usta{ki logor Jadovno kod Gospi}a u Lici.

Taj logor je delovao od aprila do avgusta 1941. i u wemu je pobijeno vi{e od 40.000 qudi, me|u kojima su skoro svi bili Srba, a bilo je jevreja, Roma i pripadnika drugih nacionalnosti.Tih meseci, oko 600 porodica iselilo se u Srbiju, a u septembru 1942. godine usta{e su na vi{e lokacija na planini Bilogori pobili oko 500 Srba, dok su 3.000, me|u wima i Milana Basta{i}a kao 11.godi{waka oterali u Jasenovac iz koga niko `iv, osim wega nije izi{ao.

Milanu Basta{i}u u Jadovnom su stradali otac i 18.godi{wi brat. "Ovo je kwiga spomenik, kwiga o poru{enim selima i pobijenim qudima", re-

kao je Karan, dodaju}i da je, s obzirom na poreklo iz tog kraja i li~no stradawe od usta{a imao obavezu da napi{e recenziju kwige.

"Kwiga je vredno svedo~anstvo o onom {ta se de{avalo u NDH, ali je to i dokument o jednom narodu i jednom prostoru", rekao je Livada, dodaju}i da je autor u kwizi verno preneo atmosferu u kojoj su se stradawa de{avala.

Zatezalo, koji je vi{e decenija istra`ivao `rtve usta{kih logora i koji je sastavio poimeni~ni popis `rtava, naglasio je da je pre ustanka pobijeno vi{e od 60.000 Srba i da nisu ta~ne tvrdwe nekih hrvatskih istori~ara da ne bi bilo stradawa da u leto 1941. nije dignut ustanak. Kwiga, iako li~ni stav autora o doga|ajima koje je pre`iveo, obiluje i vrednim dokumentima, kao i svedo~ewima qudi koji su tako|e pre`iveli stravi~ne doga|aje, kako od 1941. do 1945, tako i u od 1991. do 1995, posle ~ega u tom kraju ostaje tek oko 700 Srba.

Prisutnima se obratio i arhijerejski namesnik grubi{nopoqski protojerej stavrofor Marinko Jureti}, evocirav{i uspomene na poznanstvo s Milanom Basta{i}em i doprinos u ustanovqavawu imena `rtava iz parohije Grubi{no Poqe, wih 600. Du{an Basta{i} govorio je o radu Udru`ewa, podsetiv{i da je zajedno sa Srpskim narodnom ve}em iz Hrvatske ustanovqen 24. jun kao dan se}awa na `rtva Jadovnog i najaviv{i za 26. jun komemoraciju i parastos koji }e slu`iti vladika gorwokarlova~ki Gerasim s mona{tvom i sve{tenstvom.

(Tanjug)

stvu Makedonije u EU, jer to koristi kako Makedoniji, tako i Gr~koj i celom Balkanu", smatra makedonski ministar.

"Blokada evropske integracije Makedonije ne}e biti od pomo}i ni u procesu re{avawa spora oko imena. Ako ve} imamo bilateralne razgovore, blokada smeta tim procesima. Treba podr`ati po~etak pregovora sa EU, jer se time stvaraju dobre okolnosti za re{avawe spora oko imena", objasnio je on.

Milo{oski je istakao da svako re{ewe spora oko imena mora biti kompromisno i uzeti u obzir i makedonske zahteve i potrebe, kao i da ne sme uticati na proces evrointegracije Makedonije. [ef makedonske diplomatije se ju~e u Be~u obratio Stalnom savetu Organizacije za evropsku bezbednost i saradwu, u funkciji predsedavaju}eg Saveta Evrope, istakav{i da me|unarodne institucije treba jo{ te{we da sara|uju.

(Tanjug)

petak11.jun2010.

23

VOJNA SARADWA NA BALKANU

SAD podr`avaju sporazum Srbije i Hrvatske VA[INGTON: Sjediwene Ameri~ke Dr`ave ocewuju da je sporazum o vojnoj saradwi Srbije i Hrvatske doprinos regionalnoj stabilnosti i zajedni~koj evropskoj budu}nosti, saop{tio je Stejt department.

"Sjediwene dr`ave podr`avaju regionalnu saradwu na Zapadnom Balkanu. Potpisivawe prvog sporazuma o vojnoj

saradwi izme|u Hrvatske i Srbije, dokaz je wihove privr`enosti regionalnoj stabilnosti i zajedni~koj budu}nosti u evropskim institucijama", isti~e se u saop{tewu.

Stejt department, tako|e, navodi da ohrabruje zemqe regiona da preduzmu takve pozitivne korake u znak podr{ke dobrim odnosima sa svojim susedima.

(Tanjug)

Zajedni~ka odgovornost za stabilnost regiona BRA[OV: U~esnici ~etvrpredsedavaju}eg Vojnog komitete konferencije na~elnika geta NATO, generalom Gaskinom, neral{tabova balkanskih zepredsedavaju}im Vojnog komitemaqa, ju~e su u Bra{ovu, istata EU, generalom Sirenom, nakli bliske susedske odnose i ~elnikom general{taba oru`apotvrdili solidarnost i obaveze na poqu odr`avawa i razvoja stabilne bezbednosne situacije u regionu, saop{tilo je rumunsko ministarstvo odbrane.

Na~elnici general{tabova balkanskih zemaqa izrazili su uverewe da }e rad Koordinacione grupe i dve radne podgrupe obezbediti odgovaraju}i okvir za efikasnu debatu o ^etvrta konferencija na~elnika savremenim izazogeneral{tabova u Bra{ovu vima, rizicima i pretwama koji mogu biti sprenih snaga Gr~ke, generalom Gia~eni zajedni~kim naporima, kosom, kao i na~elnikom geneprenela je agencija „A|erral{taba oru`anih snaga Rumupres“. Oni su pozdravili glenije, admiralom Marinom, saopdi{ta predstavnika NATO i {tilo je Ministarstvo odbrane Evropske unije i izrazili zaSrbije. hvalnost na wihovoj podr{ci Na konferenciji je istakkonferenciji. nuto da }e prioritet daqeg raSrbiju je na konferenciji u da biti obuka i obrazovawe, Bra{ovu predstavqao na~elnik kroz zajedni~ke aktivnosti, General{taba Vojske Srbije gekoje su usagla{ene u Listi akneral-potpukovnik Miloje Mitivnosti, a sa akcentom na leti}. U popodnevnim ~asovima, u~e{}u u zajedni~kim ve`bageneral Mileti} imao je bilama, navedeno je u saop{tewu. teralne sastanke sa zamenikom (Tanjug)

GR^KA

[trajk zbog privatizacije `eleznice ATINA: Zaposleni u gr~koj dr`avnoj `eleznici napustili su ju~e posao u znak protesta zbog planova vlade da proda 49 odsto svojih akcija u tom javnom preduze}u koje posluje sa gubitcima, {to je prvi {trajk izazvan novim trogodi{wim programom privatizacije.

Dvadeset~etvoro~asovni {trajk je u ~etvrtak zaustavio vozove na gr~kim stanicama, a ispred ministarstva za infrastrukturu se okupilo oko 300 radnika sa transparentima na kojima je pisalo "Recimo ne privatizaciji," i

"Stop otpu{tawima." Gr~ka je pro{le nedeqe najavila da }e prodati akcije u nekim od dr`avnih firmi kako bi podstakla konkurenciju i ispunila uslove za pomo} EU i MMF-a, koji zahteva da prihod od privatizacije do 2013 godine dostigne tri milijarde evra.

Vladin plan privatizacije ne}e mnogo pomo}i u otplati gr~kog duga koji iznosi 310 milijardi evra, ali wegovo sprovo|ewe }e bar pokazati da je zemqa ozbiqno pristupila sprovo|ewu reformi,

ocewuju analiti~ari, preneo je Rojters. @eleznica je poslovala s gubitcima od milijardu evra godi{we, a procewuje se da je wen dug dostigao 10 milijardi evra. Vladaju}i socijalisti }e poku{ati da u~ine akcije privla~nijim ukidawem pravaca koji donose gubitke i restrukturirawem kompanije.

Sindikati u Gr~koj su ove godine organizovali vi{e {trajkova i protesta protiv mera {tedwe, prete}i da uko~e napore vlade da iza|e iz duzni~ke krize koja je uzdrmala zonu evra.

(Tanjug)

CRNA GORA

Reforme ili obra~un me|u bankarima PODGORICA: Predlogom zakona o Centralnoj banci, po kome se novi savet te institucije mora izabrati u roku od tri meseca od dana stupawa na snagu tog pravnog akta, pripremqena je smena rukovodstva Centralne banke Crne Gore, ali u toj instituciji tvrde da Vladina odluka nije u skladu sa pravnim sistemom, ni Crne Gore, ni Evropske unije (EU). Predsednik Saveta CBCG Qubi{a Krgovi} smatra da se na taj na~in ugro`ava nezavisnost te kqu~ne monetarne institucije u Crnoj Gori.

Sli~an je i stav ekonomiste Gorana \urovi}a, koji za „Doj~e vele“ ka`e da je CBCG i u vremenu krize dobro obavqala svoju osnovnu funkciju.

"Ona je pokazala svoju opravdanost u ovoj krizi, pokazala je da je vukla korektne poteze. Iskreno se nadamo da to nije nagove{taj nekog politi~kog pritiska koji }e dovesti do toga da se CBCG pretvori u

ne{to {to ne bi trebalo da bude i {to nije nigde: da postane zavisna institucija", rekao je \urovi}.

On se nada samo da }e CBCG "ipak ostati nezavisna i da }e vr{iti svoju osnovnu ulogu: za{tite bankarskog sektora".

Analiti~ari su uvereni da je skra}ewe mandata ~lanovima Saveta CBCG zapravo poku{aj smene Krgovi}a "na mala vrata" i osveta premijera Crne Gore Mila \ukanovi}a. Centralna banka je, zbog lo{ih rezultata, krajem 2008.godine uvela zabranu izdavawa kredita "Prvoj banci", koju kontroli{e brat premijera Aco \ukanovi} i u kojoj akcije ima i predsednik Vlade Crne Gore.

Sukob, dakle, tiwa ve} 18 meseci i vladinim predlogom zakona o CBCG samo se razbuktao, javqa „Doj~e vele“. Krgovi}, me|utim, napomiwe da pitawe "Prve banke" nije personalno, ve} fiskalno, politi~-

ko, zakonsko i tek nakon toga supervizorsko.

"Prva banka je fiskalno pitawe jer tamo ima 55 odsto sredstava iz javnih izvora, i pitawe je upotreba tih sredstava", obja{wava Krgovi}.Nakon toga, Prva banka je, zbog strukture akcionara, politi~ko pitawe, zatim je pitawe u kojoj meri ta banka po{tuje pozitivne zakonske propise. Tek onda je Prva banka supervizorsko i pitawe poverewa, jer ima nizak nivo garantovanih depozita, dodaje Krgovi}. On pola`e nade i u Evropsku centralnu banku koja se u na~elu protivi odluci o skra}ewu mandata guvernera. Ukoliko crnogorska Skup{tina usvoji predlo`eni zakon, to }e omogu}iti smenu kompletne monetarne vlasti u Crnoj Gori do kraja ove godine.

O~ekuje se da bi ta zemqa u isto vreme mogla dobiti i status kandidata za ~lana EU. (Tanjug)

24

KWIGA

petak11.jun2010.

VOJVO\ANSKI IZDAVA^I NA MA\ARSKOM U BUDIMPE[TI I SENTI

Kwiga o Se~ewiju u Srbiji svojevrsni kuriozitet a tradicionalnoj manifestaciji “Nedeqa kwige” koja je u ma|arskoj prestonici Budimpe{ti prire|ena 81. put, svojom produkcijom predstavili su se i vojvo|anski izdava~i na ma|arskom jeziku, koji na povratku nisu zanemarili i sen}ansku ~itala~ku publiku. Na Vere{martijevom trgu u srcu Budimpe-

N

“I{tvan Se~ewi u Srbiji 1830”, koja predstavqa svojvrsni kuriozitet.

V. d. direktora “Ma|ar soa” \eze Borda{ podse}a da se obele`ava 150 godina od smrti ma|arskog velikana Se~ewija, koji se svojevremeno sreo sa Milo{em Obrenovi}em i pokrenuo pitawe regulacije Dunava kod \erdapa, pa je

Kova~eka dobio taj rukopis tako da smo u kwizi objavili deo koji se odnosi na Se~ewija, koja obuhvata i studiju Bo`idara Kova~eka, Stojana Vuji~i}a i I{tvana Selija. Kwiga je svakako kuriozitet, jer ranije je objavqen Se~ewijev dnevnik, ali ne u potpunosti, a sada je u celosti predstavqen deo dnevnika koji se odnosi

Posle Budimpe{te, izdava~i se u Senti predstavili na terasi „Trokadera”

{te, gde dnevno pro|e oko 300.000 qudi, izdava~i i pisci imali su susrete sa qubiteqima pisane re~i, a predstavili su se sa dvadesetak novih naslova.

Posebnu pa`wu publike privukla je kwiga iz edicije novosadskog “Foruma” objavqena na ma|arskom jeziku u izdawu DOO “Ma|ar so” pod naslovom

na osnovu wegovih planova kasnije ova deonica reke postala plovna.

- Svojevremeno su 1988. godine sada ve} pokojni dr Bo`idar Kova~ek i Stojan Vuji~i} sastavili kwigu pod naslovom “Ma|arski putopisci u Srbiji”. Ta kwiga na`alost u Budimpe{ti nikada nije objavqena, pa sam od profesora

Foto: M. Mitrovi}

na to putovawe Se~ewija u Srbiji - ukazuje Borda{.

Na povratku iz Budimpe{te vojvo|anski izdava~i na ma|arskom jeziku prijatno su iznenadili qubiteqe pisane re~i u Senti, gde su uz dru`ewe svoja izdawa predstavili na terasi kafi}a “Trokadero” u centru potiske varo{i.

M. Mitrovi}

DNEVNIK POSTHUMNA KWIGA ZLATKA KRASNOG

Putopisi bez putovawa rpska kwi`evna zadruga objavila je posthumno kwigu berlinskih zapisa “Pe{~ani put br.5” Zlatka Krasnog, poznatog pisca, esejiste, pesnika i prevodioca s nema~kog jezika.Krasni, koji je preminuo pre nepune dve godine, ispratio je kwigu u {tampariju, ali nije do`iveo da je vidi.

Urednik Marko Nedi}, koji je Krasnog smatrao prijateqem i sa kojim je zajedno radio na kwizi Petera Handkea “Ju~e, na putu” kao prevodilac sa nema~kog, predstavio ga je kao anga`ovanog intelektualca u punom smislu te re~i i uvek spremnog da se stavi u slu`bu svog naroda pristupaju}i takvim zadacima ~istog srca kao i svemu ~ega se la}ao.

“Ova kwiga pokazuje koliko je posedovao znawa, ali i emocija i izme|u te dve odrednice se nalazi ono kqu~no {to je bilo u wemu i to se vidi u svakom tekstu”, kazao je Nedi}.

On je ocenio da kwiga sadr`i sve {to je Krasni `eleo da ka`e, bilo da se radilo o nema~koj kulturi i kwi`evnosti ili o li~nim impresijama, iskustvima, do`ivqajima.

Autor pogovora Aleksandar Petrov je Krasnog stavio uz rame Crwanskom i Vinaveru, dvojici srpskih pisaca koji su se izdvojili od ve}eg broja onih koji su pisali o Nema~koj, bilo da su to bili putopisi ili eseji, ali i uz Vaska Popu kada je re~ o poeziji.

Gojko \ogo ukazuje da ova kwiga ne mo`e da se stavi u neku od kwi`evnih formi jer je istovrmeno putopis, zbirka eseja ili pri~a, a mo`e da se nazove i mozai~ki pisanim romanom. On smatra da su neki delovi kwige najbli`i Peki}evim dnevni~kim bele{kama ili Ki{ovom “Smetli{tu”, ali to su pre svega “putopisi bez putovawa” po nema~koj kulturi.Za \oga je ovo kwiga pisana “prigu{enim, pomalo romanti~nim, a pomalo melanholi~nim tonovima” i ~ini dobro ukomponovanu celinu.

S

DANILO KABI], BIBLIOTEKAR

KWIGA ZAUVEK

Muka po ^oveku... wiga zauvek, kwiga koju biste poneli na pusto ostrvo ili kwiga koja vas je najvi{e mu~ila, sve mu to do|e na isto.

Sveti Justin Popovi} napisao je u svom delu „Dostojevski i Evropa“, kako ga je od petnaeste godine taj velikan u~io, ali i mu~io. A koga nije?

Jo{ negde na po~etku moga rada u biblioteci, sredinom sedamdesetih, me|u kwigama austrijske kwi`evnosti primetio sam dvotomni roman „^ovjek bez svojstava“, za vi{e od godinu dana rada nisam uo~io da iko obra}a pa`wu na wega, a kamoli da ho}e da ga pozajmi na ~itawe. Pro~itav{i prvo poglavqe, shvatio sam da je to ne{to izuzetno, ne{to {to do tada nisam sreo u kwi`evnom opusu. Od tog prvog ~itawa nisam ni bio svestan da }e me taj pisac, Robert Muzil, i wegov roman, zauvek pratiti i mu~iti.

K

Muke su bile vi{estruke. Roman je imao oko 1.600 strana teksta pisanog na gotovo providnoj „biblijskoj“ hartiji i vrlo sitnim slovima, {to je, ina~e, smetalo nekome ko ima slab vid kao ja. Drugi problem je bio moj na~in ~itawa.

Kwigu sam morao da pro~itam u kontinuitetu, takore}i „u jednom dahu“, {to bi se reklo, da samo ona bude u fokusu moga interesovawa i nijedna druga. Svako prekidawe ~itawa na du`i rok zna~ilo je da opet budem na prvoj stranicu. Posle ko zna koliko poku{aja, to jest vra}awa na po~etnu stranicu, do pogovora „^ovjeka bez svojstava“ stigao sam posle vi{e od petnaest godina. Posle tog romana, potpuno op~iwen, pro~itao sam sve {to je Muzil napisao, a kod nas prevedeno, kao i sve o wemu i wegovom stvarala{tvu.

Radwa tog nezavr{enog romana, o jednom vremenu koje nestaje, sme{tena je u predve~erje Prvog svetskog rata, kao i u slavnom romanu

KWI@EVNA BA[TINA

List „Napredak” U istoriji srpske {tampe zna~ajno mesto zauzima list „Napredak“, koji je pokrenut 1848. u Sremskim Karlovcima. Wegov pokreta~ i urednik bio je dr Danilo Medakovi}, istaknuti javni i kulturni radnik. List je izlazio kratko i u Zemunu, gde je 1849. zabrawen. To je bio prvi list {tampan novim Vukovim pravopisom. Ponovo je izlazio u Novom Sadu od 1863. do 1869. godine. Do 1864. ure|ivao ga je Danilo Medakovi}, a potom, \or|e Popovi}-Dani~ar. Bavio se op{tim politi~kim pitawima, naro~ito nacionalnim, i zastupao je napredne, slobodoumne ideje.

Primerci ovog lista postoje u Biblioteci Matice srpske i obra|eni su u elektronskom katalogu te ustanove.

Tomasa Mana „^arobni breg“.

Autor je `eleo da prika`e stvarnost u celini i u|e u zakone po kojima se ona odvija, pa se u „^ovjeku bez svojstava“ nalazi gra|a za vi{e romana. Ovaj roman obele`ava komplikovana fabula, brojni junaci, {irok dijapazon misli, sa-

tira, cinizam, parodija, filozofski esej i, naravno, qubav. Glavni junak, prefiweni Urlih (bez prezimena), intelektualac, biv{i vojnik, po struci in`ewer i matemati~ar, po biografiji je srodan svom tvorcu. On je obrazovan i senzibilan, ali bez spremnosti da napusti polo`aj skepti~nog posmatra~a sistema kome slu`i, zato ga je autor nazvao „~ovek bez svojstava“, tu oznaku ne treba shvatiti negativno.

Pro~itav{i ovo remek-delo, jo{ uvek bezrazlo`no zapostavqeno i nedovoqno izu~eno, shvatio sam da mi ve} pomenuti „^arobni breg“ izgleda kao jednostavna, skladna gotovo, de~ija pri~a. Siguran sam da posle „Bra}e Karamazovih“ i „^ovjeka bez svojstava“ nema ni{ta {to bi mi se ~inilo, u svetu kwi`evnosti, toliko op~iwavaju}im, ali znam zasigurno da mi na Robinsonovom ostrvu u wihovom dru{tvu ne bi bilo nimalo dosadno.

TOP-LISTA Najtra`eniji naslovi u „Prometejevoj” kwi`ari „Most” 1. Antologija Anti}, priredio dr Dra{ko Re|ep, Prometej 2. Voda iz kamena, Qiqana Habjanovi} \urovi}, Globosino 3. Tajna, Ronda Birn, Dejadora 4. Ime i prezime Novi Sad, Prometej 5. Kultura govora, Milan [ipka, Prometej 6. Mo} sada{weg trenutka, Ekart Tol, ^arobna kwiga 7. Grad bez lica, Qubinko Pu{i}, Mediteran 8. Putopis kroz biografiju, Momo Kapor, Kwiga komerc 9. Mala kwiga za velike roditeqe, Zoran Milivojevi}, Psihopolis 10. Govor tela, Alan i Barbara Piz, Mono i Mawana

ZBIRKA ESEJA TAWE KRAGUJEVI] U IZDAWU „AGORE”

Kwiga ~itawa

rewaninska “Agora” nastoji da pomiri u svom izdava~kom planu komercijalnu stranu posla sa kulturnom misijom da {tampa naslove bitne za kulturu, kao {to je to zbirka mini eseja Tawe Kragujevi} “Izgovoriti zvezdu”, koju je ovih dana predstavila.

Osniva~ i glavni urednik “Agore”, kwi`evnik i kwi`evni kriti~ar dr Nenad [apowa “krivac” je da ova ku}a ima ediciju “Ogledalo” posve}enu kwi`evnoj kritici, esejistici, studijama o pojedinim piscima ili samo nekom od wihovih dela u kojoj se kao 14. naslov pojavila posle “Svira~a na vlati trave” nova prozna kwiga jedne od najobrazovanijih i najrafiniranijih srpskih pesnikiwa.

Kako je naglasio [apowa, Kragujevi}evoj je ovo sedmo delo koje je autorka nazvala “kwige ~itawa” po{to ne `eli da ih nazove kwi`evnom kritikom, jer kada govori o tu|im pesmama iz we progovara pesnikiwa.

O kwizi koja obuhvata 35 mini eseja na promociji odr`anoj u Srpskom kwi`evnom dru{tvu u u Beogradu u prisustvu brojnih pesnika o kojima je Kragujevi}eva pisala, govorila je kwi`evni kriti~ar Qiqana [op koja je priznala da je pa`qivije, nego ina~e, pro~itala delo ose}aju}i obavezu da ga dubinski analizira jer ina~e retko pi{e o poeziji.

“U kwizi su tekstovi o svetskim i na{im pesnicima razli~itih generacija, poeti~kih i estetskih svetonazora, kojima je mo`da najva`nije zajedni~ko to {to opevaju, kako je rekao Zagajevski, “osaka}eni svet”, konstatovala je Qiqana [op.

Ona je rekla da “bez obzira na {iroki generacijski raspon autora, taj svet je uglavnom ome|en istorijom i te{kim is-

Z

kustvima 20. veka”.[opova je autorku nazvala “strastvenim, pa`qivim i dobronamernim ~itaocem koja vodi produktivni dijalog sa pesnikom o kome pi{e, ~ak i kada ne deli wegove ideje”, i ocenila da je najve}i smisao ovog dela da je u wemu neke nama mawe poznate pesnike prikazala na takav na~in da }e svako po`eleti da ih ~ita.

Za kolegu pesnika koji pi{e i prozu, ali i kwi`evne kritike, Vasu Pavkovi}a Kragujevi}eva je ovom kwigom “pokrila” prvu deceniju 20. veka a ona je

kao i sve wene prethodne kwige ~itawa najva`niji i najzreliji doprinos nekog savremenog pesnika na{oj literaturi. On joj je odao priznawe da se ovim kwigama bori protiv tradicionalnog pisawa o poeziji i weni su tekstovi neka vrsta dobrodo{lice u svet poezije za one koji su tek u{li i neke vrste opra{tawa od onih koji je napu{taju.

“Ova kwiga je suma jednog bogatog pesni~kog i ~itala~kog iskustva i izvor za novo ~itawe i tuma~ewe pesnika o kojima pi{e”, zakqucico je Pavkovi}.

(Tanjug)

Desetominutno kulturno uzdizawe

U

nedostatku posla u letwoj pauzi, preduzimqivi izdava~i kwiga u Americi izmi{qaju razne na~ine da dopru do potencijalnih kupaca. Jedan od wih je i smi{qawe proslava vezanih za kwigu i izdava{tvo, te su sasvim normalni “dani”, “meseci” i “godine” neke podvrste izdava~ke literature. Da u tome umeju i da preteraju, pokazuje i slede}i slu~aj.

Ovaj mesec progla{en je za Nacionalni mesec toaletne kwige. Niste ~uli? Nije ni ~udo, ovde se tako ne{to ne slavi.

Kwige za toalet, verovali ili ne, postoje. To su izdawa popularnih dela specijalno skra}enih i prilago|enih ~itala~kim etapama od deset do dvadeset minuta koje qubiteqi mogu da izdvoje sede}i u toaletu.

Neverovatno, zar ne?

Jedan od najve}ih izdava~a, “Uncle John’s Bathroom Reader”, prodao je vi{e od deset miliona kopija popularnih kwiga prilago-

|enih boravku u “veseloj prostoriji”. U pitawu su uglavnom kwige za decu, one posve}ene sportu i wima omiqenoj bejzbol statistici, razni “uradi sam” priru~nici, ali i skra}ene verzije dela klasi~ne kwi`evnosti. Taman za tapacirano sedi{te i petnaestak minuta samo}e i kontemplacije…

“Velika ameri~ka toaletna kwiga 1-3” pravi je biser toaletne umetnosti. Autor Stiven Anderson unapredio je stil “Riders dajyesta”, skra}uju}i kwige na samo dve strane, pa tako mo`ete uz uredna creva pro~itati “Velikog Getsbija” u jednom sedewu. Autor tvrdi da je ovakav na~in ~itawa idealan za studente. Pa, proverite.

Me|u klasicima “toaletne umetnosti” nalaze se i “Gola istina” , “Ispovesti tabloidnog novinara” i mnogi drugi biseri toaletne kwi`evnosti.

A evo {ta o svom prazniku ka`e organizator, Institut toaletnih ~italaca: “Jo{

O[E ] T NE

od 1988. na{ institut vodi pokret za priznavawe prava onih koji vole da sede na stolici od keramike i ~itaju. Nacionalni mesec toaletne kwige proslavqa navike 66 posto Amerikanaca koji su priznali da vreme u toaletu provode kulturno se uzdi`u}i.”

U to ime, Institut }e ovih dana organizovati i akciju {irom SAD “Besplatno pu{tawe vode”, gde }e wihovi predstavnici sa {tandova pored javnih toaleta u Wujorku i San Francisku deliti posetiocima toaleta specijalno izdawe toaletne kwige, u kome su sadr`ana wihova najboqa izdawa.

Stvarno {teta {to ne `ivimo u Americi.

Ivana Vujanov

KULTURA

DNEVNIK

Takmi~arski program "Paralele i sudari" na predstoje}em, 17. izdawu Festivala evropskog filma na Pali}u predstavi}e deset dugometra`nih fil-

mova isto~noevropske kinematografije. U selekciji su filmovi koji se bave kulturnim, istorijskim i socijalnim razli~itostima ovog dela starog kontinenta, najavio je organizator manifestacije - Otvoreni univerzitet iz Subotice.

Me|u odabranim ostvarewima je izvanredni drugi film estonskog rediteqa Vejka Oun-

pua "Isku{ewe svetog Tonija", koji }e posle Sandensa (Sundance Festival) i Roterdama (International Film Festival Rotterdam) imati srpsku premijeru.Na programu su slova~ki konkurent za "Zlatnog lava" u Veneciji - "Lisice", mlade rediteqke Mire Fornaj, kao i "Sve {to volim" poqskog rediteqa Jaceka Borcuha, dobitnika nagrade publike na Poqskom nacionalnom festivalu.Bi}e prikazan i turski film "10 do 11", koji je osvojio specijalnu nagradu `irija u Istanbulu (International Istanbul Film Festival) i drugi filmovi koji na suptilan na~in osvetqavaju `ivot i isku{ewa u zemqama isto~ne Evrope.

Filmovi iz programa "Paralele i sudari" prikazuju se u sali "Jadran" u Subotici, a takmi~e se za nagradu uspostavqenu 2006. "Tollerance Award", o kojoj odlu~uje me|unarodni `iri kritike. Pro{le godine tu nagradu je osvojio bugarski neonoar film "Zift".

Festival evropskog filma Pali} 2010. bi}e odr`an od 17. do 23. jula na vi{e lokacija kraj jezera Pali}, kao i u Subotici, sa programom koji obuhvata devet selekcija.

PROMENE NA ^ELU BEMUSA

Zoran Eri} umetni~ki direktor Kompozitor Zoran Eri} izabran je za novog umetni~kog direktora i selektora Beogradskih muzi~kih sve~anosti (Bemus), saop{teno je ju~e iz Jugokoncerta. Eri} je za novog umetni~kog direktora Bemusa izabrana na sednici Skup{tine Beograda 7. juna, navodi se u saop{tewu. Jugokoncert je izrazio zadovoqstvo zbog imenovawa Eri}a za novog selektora i, ujedno, zahvalio na saradwi Sretenu Krsti}u koji je tokom protekle ~etiri godine ure|ivao program Bemusa.

Staromodno u najboqem smislu Na festivalu “Sinema siti” novosadsku premijeru svog novog filma “Besa”, dolaskom na projekciju i posle obra}awa gledaocima, za~inio je rediteq Sr|an Karanovi}, i to kao jedini predstavnik filmske ekipe. Da je sa wim do{ao jo{ neko, recimo glavni glumci, svima bi bilo jo{ lep{e, prene}e im verovatno rediteq.

- Pred ovom sjajnom novosadskom publikom sam se na{ao i kako bih podr`ao plemenitu ideju i projekat da Novi Sad uskoro dobije moderan bioskop kakav i zaslu`uje – rekao je Karanovi} nakon projekcije vidno zadovoqan {to je i na wegovom filmu sala Srpskog narodnog pozori{ta bila dupke puna, a gromki aplauz “pokrio” odjavnu {picu. – Pobornik sam bioskopa jer pravi do`ivqaj filma nije mogu} ni na televizijskom, ni na kompjuterskom ekranu.

Karanovi} je pozdravqaju}i publiku konstatovao da tokom projekcije niko nije napustio salu {to je za autora uvek velika stvar.

“Besa” je, ina~e, prikazana u selekciji “Nacionalna klasa”, ali van konkurencije za nagrade, {to je slu~aj i sa filmovima: “Medeni mesec” Gorana Paskaqevi}a, “Srpski film” Sr|ana Spasojevi}a i “Kao rani mraz” \or|a Bala{evi}a koji }e biti prikazani do kraja festivala.

Zanovana na stvarnim doga|ajima s po~etka Prvog svetskog rata, pri~a filma “Besa” je sme{tena u jednu varo{icu na jugu Srbije. Novi direktor {kole Filip (Neboj{a Dugali}) i wegova ‘ena Lea (Iva Krajnc), Slovenka, sa kojom se upoznao na studijama u Be~u, provode kratko vreme u novoj sredini, kada on po ratnom rasporedu mora da se vrati u Beograd. Svoju ‘enu u~iteqicu ritmike i ple-

KONCERT VOJVO\ANSKIH SIMFONI^ARA

Ansambl na koji treba ra~unati Finalni, na`alost, jo{ uvek samo osmi, po godi{wem broju, koncert Vojvo|anskih simfoni~ara, na kraju devete sezone delovawa, pokazao je, naro~ito svojim, veoma nave`banim, upravo "nabildovanim" drugim delom, da je ovaj orkestar, iako jo{ uvek nije u potpunosti konsolidovao svoje redove, odnosno potpuno ustalio sastav, ansambl na koji bez dileme, treba ra~unati u budu}nosti.

Ne zaboravimo, ovaj kolektiv je prvi put u dugogodi{woj istoriji simfonijskog muzicirwa u Novom Sadu, uspeo da opstane u kontinuitetu punih devet godina, nakon brojnih prethodnih propalih poku{aja koji su ubrzo posle startovawa, zamirali, bez obzira na to ko je bio inicijator i pokroviteq wihovog formirawa. [ef - dirigent i pokreta~ Vojvo|anskih simfoni~ara, Berislav Skenderovi} je, zahvaquju}i svojoj upornosti, ali i pokroviteqstvu Vlade Vojvodine uspeo da ceo proces profesionalizacije sastava bude ozbiqniji i utemeqeniji, i izvesno je, naro~ito ako se posmatraju neki od vanserijskih, nestandardnih koncerata, u nizu brojnih, koji tako|e nisu izlazili ispod profesionalnih standarda, da su napori na{ih orkestarskih muzi~ara i{li u dobrom pravcu.

Junski koncert Vojvo|anskih simfoni~ara, kao finale predjubilarne sezone, s klasi~nim repertoarom, s centrom interesovawa za ~uveni Betovenov Peti klavirski koncert u Es-duru, posebno zbog u~e{}a 28-godi{weg pijaniste Alekseja Zujeva kao tuma~a solisti~ke partije, jednog od pobednika uglednog klavirskog konkursa "Geza Anda", pokazao je uobi~ajeni razli~it odnos dirigenta i orkestra prema zadatku prate}eg medija (za ~iju pripremu uvek ima mawe vremena), odnosno samostalnog ogleda-

wa u tuma~ewu simfonijskog ostvarewa. Bilo je jasno da je ve}a pa`wa poklowena ovom drugom poslu, premda su mo}i orkestra bile dobro usmerene i u ulozi saradnika mladog, ali i veoma ozbiqnog ruskog umetnika. Tako su pojedine linije orkestarskih sola, pa i cela {ira mesta zvu~ala adekvatno, {to je pijanisti omogu}ilo da uprkos uobi~ajenom mi{qewu o potrebi isticawa he-

Pijanista Aleksej Zujev

rojskih i maesteti~nih elemenata, u klavirskoj partiji podvu~e ba{ suprotno, lirizam i meditativnost koje je dosledno podcrtavao tokom celog, mar{evski odlu~nog prvog stava. Tako|e dosta slobodan i u rubatima, s mekim tu{eom i mocartovski lakim pasa`ima, Zujev je u svom dubokom, li~nom razumevawu Betovenovog "carskog"dela, kako ga ~esto zovu, i pored tehni~ke sigurnosti u akordima i oktavnim sledovima,

25

SA FESTIVALA „SINEMA SITI¨ U NOVOM SADU

NA FESTIVAL EVROPSKOG FILMA NA PALI]U

„Paralele i sudari” sa deset ostvarewa

petak11.jun2010.

kao i finog dinami~kog nijansirawa kantilene pri do~aravawu kontemplativnog raspolo`ewa centralnog laganog stava, najzad, i davawa podrazumevaju}eg sjaja finalu, bio onemogu}ivan, verujemo i veoma hendikepiran, ra{timovanim gorwim registrom klavira. Tako, na `alost, umetnikova "patwa" nije bila prijatna ni za wega, a ni za ve}inu posetilaca u Sinagogi, koji su ga nakon izvo|ewa izuzetno dugo, s razumevawem i po{tovawem pozdravqali.

Pomenuti veliki anga`man dirigenta i orkestra u pripremi i realizaciji drugog dela ve~eri, s Prvom simfonijom u ce-molu Johanesa Bramsa, bilo je mogu}e gotovo opipqivo pratiti kroz sve stavove dela putem adekvatnih tempa, slivenih i zgusnutih, zvu~no zasi}enih nastupa guda~a i intonativno preciznih duva~a, ali i kroz dosledno sprovedenu dramaturgiju kompozicije u celini. Koherentno i veoma energi~no predavawe, s puno kontrasta i boja, talasavih dinami~kih gibawa i akcenata u {irokim melodijskim linijama i s izrazitim, sonornim violinskim solom koncertmajstora u dijalogu s hornom (2. stav), kulminiralo je u himni~ki akceleriranom, maksimalnom zvuku celog orkestra, povremeno zloslutnom (sna`ni proboji timpana), ali i prevladanom i "preplavqenom" upe~atqivom Betovenovom temom "Ode radosti" u finalu, koja je i ovde, zahvaquju}i re~itom tuma~ewu simfoni~ara, dobila simboli~no zna~ewe originala.

Marija Adamov

sa, koja, najmawi je problem ne govor ba{ sjajno srpski, mora da ostavi u praznoj {koli, a wenu sudbinu stavqa u ruke {kolskog ku}epaziteqa Albanaca Azema (Miki Manojlovi}). Azem je od

qude, i mada ponekad trapavo, ispravno postupa. I tako, malo po malo, i sticajem okolnosti, pojavqivawem posebno ugro`avaju}eg faktora - mladog srpskog oficira sa pretenzijama

‘ustre, tek ne trenutke, ‘ivotom zbuwene mlade ‘ene u tu|ini. Miki Manojlovi} kao ponekad komi~an ali mudar Azem, predstavnik je tvrdokornog patrijarhalnog vaspitawa i po-

na telo i du{u mlade u~iteqice, Lea i Azem postaju sve bliskiji, pribli`avaju}i se onoj granici koja se ne sme pre}i...

“Besa” je istovremeno, i neobi~na qubavna pri~a sa ratom u pozadini, ali i instimisti~ka povest o mogu}em razumevawu dvaju razli~itih svetova i wihovih kulturolo{kih kodova ize|u kojih najboqe posreduje i nepogre{iv je prevodilac qubav.

Sa lako}om, {armom, zaraznim optimizmom, a kada treba i te`inom, Iva Krajnc briqira u ulozi Lee kao krhke i du{evne ali inteligentne, odlu~ne i

gleda na ‘ivot, koji je bar za malo, i na kratko, na~et qubavqu prema, ne nedosti`noj, nego, kako je obe}ao, nedostupnoj ‘eni.

Iz svega re~enog, nije te{ko zakqu~iti da j e “Besa” kamerni film, sporog do umerenog tempa - “staromodan” u najboqem smislu te re~i. [teta {to su tokom gotovo celog prvog sata gledaoci izlo`eni pre predvidivim scenaristi~kim dosetkama i ve{ta~kom odugovla~ewu nego dubqem gra|ewu elemenata velike ali tihe drame koja }e uslediti.

Utoliko wen maksimalni u~inak do kraja, na`alost, izostaje.

Vladimir Crwanski

Scena iz filma „Besa”

svih u mestu, koje je pitao jedini na to pristao, i Filipu je dao besu – tvrdo obe}awe da }e Leu ~uvati po cenu sopstvenog ‘ivota. Odjednom se ovo dvoje, iz udaqenih civilizacijskih svetova, zati~u sami kao da su na napu{tenom ostrvu. Usmereni jedno na drugo u sredini koja ina~e, a kako je i rat, sad gaji pove}an zazor prema strancima, kao zato~enici, provode isprva duge i dosadne dane i no}i. Monotoniju razbijaju povremeni Leini ispadi koja ne mo`e da prihvati po wenom sudu preterane Azemove mere obezbe|ewa i wegova qutwa. Azem, naravo, zna

NA TEATAR FESTU „PETAR KO^I]” U BAWALUCI

„Brodu za lutke” ~etiri nagrade Predstava "Brod za lutke" Drame Srpskog narodnog pozori{ta osvojila je ~etiri nagrade na festivalu Teatar festu "Petar Ko~i}" u Bawaluci, odr`anom od 1. do 8. juna. "Brod za lutke" je dobio nagradu za najboqu predstavu u celini, Milena Markovi} je nagra|ena za najboqi tekst, a Jasna \uri~i} za najboqu `ensku ulogu, a pripalo im je i priznawe Radio-televizije Republike Srpske "Korak u hrabrost".U odabiru selektora i direktora Festivala Radeta Simovi}a bilo je sedam predstava u takmi~arskoj selekciji Statuetu "David [trbac" za najboqe gluma~ko ostvarewe dobili su pored Jasne \uri~i} i Aleksandar \urica za ulogu u predstavi "Pokojnik" Narodnog pozori{ta u Beogradu, Boba Stojimirovi} ("Dundo Maroje", Kru{eva~ko pozori{te), Jelena Lopati} ("Turbo folk", HNK iz Rijeke) i Boris [avija ("Zvezda je ro|ena", Narodno pozori{te Republike Srpske, Bawaluka). Nakon uru~ewa nagrada Ateqe 212 iz Beograda izveo je mjuzikl "Kosa".

Jasna \uri~i} u predstavi „Brod za lutke”

Foto: M. Polzovi}

U KWIZI GORANA MALI]A NAJVA@NIJI TRENUCI 170-GODI[WE ISTORIJE

Letopis srpske fotografije

Kwiga "Letopis srpske fotografije 1839-2008" Gorana Mali}a, objavqena je u izdawu "Fotograma" iz Beograda. Mali} u "Letopisu srpske fotografije" na 240 stranica i kroz 165 reprodukcija fotografskih dela, sabira i opisuje najva`nije trenutke iz 170 godina duge istorije srpske fotografije.

Prema re~ima profesora Alekse Trbovi}a, autor hronolo{ki prikazuje najva`nije doga|aje u istoriji srpske fotografije, kao i najzna~ajnije autore, uzimaju}i u obzir sve one koji su svojim stvarala{tvom doprineli razvoju srpske kulture, ne samo iz Srbije, nego i iz dijaspore.

Recenzent izdawa, istori~ar umetnosti Miodrag Jovanovi}, naveo je da je zna~aj obavqenog posla vo|en pre svega osloncem na {tampani, publikovani materijal, na ono {to je bilo i ostalo na taj na~in

dostupno javnosti, ali i na gra|u iz arhiva. Jovanovi} je rekao da je neophodno napraviti i enciklopediju srpske fotografije, predlo`iv{i autoru Letopisa Goranu Mali}u da se lati tog posla i podsetio da srpskoj kulturi nedostaje i Muzej fotografije.

Goran Mali} (1947) autor je vi{e samostalnih izlo`bi fotografije i ve}eg broja studijskih i kustoskih projekata, problemskih ili monografskobiografskih, op{te i srpske fotografske istorije 19. i 20. veka. Objavio je brojne stru~ne kwige, me|u kojima su: "Slike u srebru: predistorija i tehni~ko-tehnolo{ka istorija fotografije u 19. veku i prvoj polovini 20. veka" (Fotogram, 2002), "Fotografija 19. veka - Sa`eta istorija: Pojave, autori i dela" (Fotogram, 2002), "Beograd, pogledima desetorice fotografa" (KCB, 2007) i druge.

MU[KA POSLA

petak11.jun2010.

c m y

26

DNEVNIK

Jednostavne ve`be za stomak rze ve`be uglavnom ne mogu adekvatno zameniti velike napore, me|utim ove ve`be su dovoqno jednostavne da ih mo`ete raditi u udobnosti sopstvenog doma, a da ipak imate koristi od wih. Ako bu-

B

Trbu{waci Lezite le|ima na pod. Duboko udahnite i uvucite stomak. Gledajte u plafon i podignite gorwi deo tela s tla dok ne do|ete do ugla od 45 stepeni u odnosu na

u struku, ve} pazite da vam gorwi deo tela bude okrenut prema napred i jednostavno savijajte telo levo-desno. Ova jednostavna ve`ba za abdomen najvi{e deluje na kose mi{i}e, ali isto tako anga`uje i ceo abdominalni zid i poneke mi{i}e u ni`em predelu le|a. uradite ve`bu 3 puta po 10 do 15 ponavqawa.

Okretawe torza Okretawe torza predstavqa jednu od najpopularnijih rutina za u~vr{}ivawe sredi{weg dela tela, a spada u najboqe jednostavne ve`be za abdomen. Stanite uspravno, uvucite stomak i zarotirajte gorwi deo tela s leva na desno, dr`e}i noge ravno. Prilikom okretawa }ete anga`ovati i unutra{we i spoqa{we kose mi{i}e, koji su vrlo va`ni za trup. Stezawe koju izaziva ova ve`ba delova}e na kose mi{i}e na druga~iji na~in nego savija na stranu. Izvedite ve`bu 3 puta s 10 do 15 ponavqawa.

Dvostruki trbu{waci Kad god radite trbu{wake, delujete na ~itavo podru~je abdomena. Me|utim, ima na~ina za nagla{avawe posebnih delova abdomena. Dvostruki trbu{waci kom-

Tabu - teme na mu{ki na~in ako se veruje da su `ene pravi majstori u pre}utkivawu i skrivawu nekih detaqa od svojih partnera, i mu{karci imaju svoju listu tabu tema. I oni su na vreme shvatili da je neke stvari najboqe pre}utati i tako, na najlak{i mogu}i na~in, izbe}i duge rasprave i obja{wewa.

Zbog stalnih nesporazuma u komunikaciji, `ene, ali i mu{karci, da bi izbegli konflikte pribegavaju malim sitnim la`ima.

Iako se u pre}utkivawu nekih bitnih i mawe bitnih stvari mo`da boqe snalaze `ene, ne mo`e se re}i da mu{karac nije vi~an pronala`ewu na~ina za izbegavawe problema. I wemu to dobro ide od ruke... Postoje neke stvari koje va{a partnerka ne bi treba-

I

lo da sazna. Recimo, stvarno nije neophodno da joj ka`ete kako s vama radi superseksi prirodna plavu{a ili, {to je jo{ gore, da joj pri~ate kako ste bili neute{ni kad vas je ostavila dugogodi{wa devojka. A pri~a o tome s koliko ste devojaka spavali sigurno nije najva`nija pri~a iz va{eg `ivota koja bi zanimala i razveselila va{u novu devojku.

Odre|ene ma{tarije }ete verovatno zajedno ostvariti. Ipak, vas mogu uzbu|ivati razne uvrnute stvari za koje je boqe da ona ne sazna. Neke ma{tarije mo`ete ispuwavati sami u svojoj ma{ti.

Svi smo imali neprijatne trenutke, a mnogi ~ak i ve}a poni`ewa kojih ne `ele da se prisete. Ako ih otkrijete svojoj devoj-

ci, ona bi mogla reagovati glasnim smehom, a i ne}e vas posle toga gledati istim o~ima. Ve} ste jednom izgubili ponos, pa ne treba to iskustvo ponovo da pro`ivqavate. Bez obzira na to {to imate obja{wewe zbog ~ega ste bili neverni u biv{im vezama i {to ste odlu~ili da sad `elite ~istu, iskrenu i otvorenu vezu, nemojte to otkrivati svojoj devojci. Uvek }e strahovati da biste i prema woj mogli da se pona{ate na isti na~in. Nikad svojim devojkama ne otkrivajte „prqave stvari” o prijateqima. Gledajte to na ovaj na~in: ako otkrijete wihove mane, prekr{ili ste glavno mu{ko pravilo, a sebe stavili pod sumwu, jer ionako provodite puno vremena s wima.

Pas – mamac za `ene binuju trbu{wake s jo{ jednom ve`bom koja se zove „podizawe kolena“, kojom }ete boqe naglasiti ni`e podru~je abdomena.

Lezite le|ima na pod s nogama u vazduhu i kolenima savijenim pod pravim uglom kako bi vam listovi bili paralelni s podom.

Duboko udahnite, uvucite stomak, gledajte u plafon i podignite gorwi deo tela pod uglom od 45 stepeni u odnosu na pod. Ponavqamo, nemojte pru`ati vrat napred. Ostanite u tom polo`aju 23 sekunde i polako se vratite u po~etni polo`aj. Izvedite ve`bu 3 puta s 10 - 15 ponavqawa.

etwa s najdra`im qubimcem kroz park pun `ena je neprocewivo iskustvo. Vi zapravo ne morate ni{ta ni da radite. Dovoqno je da va{ mezimac baci jedan pse}i pogled u smeru zgodne devojke i u roku par sekundi ona }e pri}i da ga mazi. I naravno, postavi}e ponosnom vlasniku gomilu pitawa.

Odavno je poznato da je pas pravi mamac za `ene. Ta slatka bi}a }e u svakoj `eni probuditi ne`na ose}awa. I bi}e sjajan podsticaj za dodatno dru`ewe s vama. Koliko je taj fenomen pro{iren, pokazuje istra`ivawe jedne internet stranice za pronalazak partnera na temu koje pse}e rase najvi{e privla~e `ene. Na vrhu

lestvice najpo`eqnijih pasa na{ao se zlatni retriver s velikim postokom od ~ak 75 posto.

Iza nega je nema~ki ov~ar sa ~ak 59 posto.

Naravno, `ene }e se itekako razne`iti nad malim rasama, kao {to su jork{ir terijer (56 posto), jazavi~ar (53 posto), pudlica (51 posto), a visoku poziciju je zauzeo i mops (43 posto). Veliki psi, koji se u dru{tvu ve`u uz epitet agresivan, zauzeli su posledwa mesta. Me|u wima su jedino popularni dobermani i rotvajleri.

Ako ve} nemate psa, uvek mo`ete predlo`iti prijatequ ili kom{iji pomo} oko {etwe. Ne moraju oni da znaju koje su va{e skrivene namere. U tom slu~aju se barem raspitajte koliko je mezimac star, koje mu je ime i {ta voli da jede.

a li mokre majice i mnogo kreme za sun~awe zaista {tite od {tetnih sun~evih zraka? Na {ta treba da pripazimo kad se izla`emo suncu? Pre svake nove letwe sezone potrebno je obratiti pa`wu na za{titu va{e ko`e.

Mnogi qudi izbegavaju da koriste kreme s visokim za{titnim faktorom, veruju}i da on usporava dobijawe lepe letwe boje, pa zbog toga posegnu za onim s mawim faktorom.

Stru~waci nagla{avaju da nije istina da kreme s visokim za{titnim faktorom spre~avaju dobitak bronzane boje. ^ak i s velikom za{titom }ete pocrneti. Oni tako|e nagla{avaju da boja dobijena s kremama s visokim faktorom traje du`e.

Ako se dodatno nama`emo, produ`ujemo vreme za vreme kojeg se mo`emo izlo`iti suncu a da ne izgorimo – na`alost, to je samo mit. Krema ima odre|eno vreme za{tite, {to zna~i da se nakon kupawa mo`emo ponovo namazati. Vrati}emo za{titu, ali to ne zna~i da mo`emo du`e ostati na suncu.

Mnoge osobe po{to dobiju `eqenu boju, prestaju da se ma`u. Stru~waci upozoravaju na

to da bronzani ten pru`a odre|enu za{titu, ali da su agresivni sun~evi zraci i daqe za ko`u itekako {tetni. [tetne posledice }ete videti na`alost tek kasnije – ko`a br`e stari i sklonija je stara~kim pegama.

Odlazak u solarijum pre odlaska na more postao je skoro

normalna stvar. Mnogi qudi idu na ve{ta~ko sun~awe jer veruju da tako pripremaju svoju ko`u na sunce. Solarijum je agresivniji od sun~evih zraka, uz pomo} wega br`e posti`emo bronzani ten, ali ga i br`e gubimo. Na`alost, on ne priprema ko`u na sun~eve zrake. U hladu i za vreme obla~nog dana

nije potrebna za{tita. Pogre{no razmi{qawe. ^ak 85 posto zraka reflektuje se preko peska, vode i kro{wi. Sunce propu{ta ~ak i suncobran i oblaci. Ko`a }e pocrneti i u hladu, naravno sporije. Zbog toga se morate mazati i za vreme obla~nog vremena i kada boravite u hladu.

[

dete izvodili ove jednostavne ve`be za stomak nekoliko puta nedeqno, stimulisa}ete abdominalne mi{i}e toliko da vam trup ostane sna`an. Ali, pripazite: verovatno ne}ete ostvariti rezultate kojima te`ite ukoliko ove jednostavne ve`be ne sjedinite sa zdravom ishranom i redovnim kardeovaskularnim re`imom. Kod svake od ovih jednostavnih ve`bi za abdomen uvucite stomak jer }ete tako aktivirati transversus abdominis, mi{i} koji uvek treba pokrenuti pre ostalih mi{i}a trupa.

pod. Nemojte izvla~iti vrat jer to mo`e dovesti do sagnutog dr`awa glave, bolova u vratu, a u najgorem slu~aju i do migrenoznih glavoboqa. Ostanite u tom polo`aju 2 do 3 sekunde, a zatim se polagano vratite u po~etni polo`aj. Uradite ve`bu tri puta sa 10 do 15 ponavqawa.

Savijawe na stranu u stoje}em polo`aju Uspravite se i uvucite stomak. Noge neka vam budu ravne, ruke sa strane, i u tom polo`aju se sagiwite postrance s leve na desnu stranu. Nemojte se vrteti

Kako do zdrave preplanulosti

D

OGLASI z ^ITUQE

DNEVNIK

petak11.jun2010.

27

Umrla je u 96. godini na{a draga, plemenita i mnogo voqena majka, baka i prabaka

Qiqana Atanackovi} 1914 - 2010.

Sahrana je danas, 11. juna, 2010. godine, u 15.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Sin Zoran sa porodicom.

2230

Preminula je na{a voqena majka i baka

Leposava Ercegovac 25. 10. 1931 - 10. 6. 2010.

Najboqa i najlep{a na{a Leposava, na{ `ivot bio je uz tebe poseban jer smo u svakom danu imale neizmernu qubav, sre}u i sigurnost.

Beskrajno tu`ne tvoje, }erka Mirjana i unuka Isidora - Doli.

Sahrana mile nam Leposave je u subotu, 12. 6. 2010. godine u 17 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

2239

Dragoj majci, svekrvi i baki

POTREBAN stolar sa iskustvom u radu sa plo~astim materijalima.

Telefon: 063/508-615.

1933

Leposavi Ercegovac preminuloj 10. 6. 2010. posledwi pozdrav.

Ne postoje re~i kojima se mo`e izraziti tuga.

Ve~no ti zahvalni, o`alo{}eni: sin Miodrag, snaja Qiqana, unuci Stevan i Marko.

2241

regali, stolice, trpezarije, kuhiwe, ugaone garniture.

Telefoni: 6617-782, 064/3362847. Joca.

1899

IZDAJEM garsoweru u Futo{koj ulici br.38, tre}i sprat, cg, klima.

Telefoni: 064/493-29-38, 0230 27 153.

2102 IZDAJEM jednoiposoban stan u Petrovaradinu, zgrada, drugi sprat, centralno grejawe. Telefoni: 064/4932938, 0230 27 153.

2103

KATOLI^KA PORTA, potpuno nov, odmah useqiv, jednosoban stan, 33m2, odvojena kuhiwa sa prozorom, uredna dokumentacija. Cena 34.900e. Telefon 063/8074172.

2220

IZDAJEM diskoteku lokal kod sajma na kra}e ili du`e vreme. Za vi{e informacija nazovite na 065/6234014.

1913

KUPUJEM polovan name{taj, trosed, dvosed, foteqa,

KADE plastificirawe o{te}enih, nema~kim materijalom, glazura, visoki sjaj, krpqewe probu{enih, za{tita fugni. Ra~un + garancija. Telefoni: 6396645, 420-183, 063/11-22-190.

1880 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefon: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

1889 KADA SERVIS - obnova glazure uvoznim materijalom, za{titna fugna (ne bu|a), dugogodi{we iskustvo, garancija. Telefon 6321-332, 064/4000-817, 065/543-68-96.

1614

^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta. Odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, stare ve{ ma{ine, karoserije i ostale sekundarne sirovine.

Telefoni: 063/84-85-495, 6618-846.

1349 ZALAGAONICA! Najpovoqniji otkup zlata, dukata, srebra, dragog kamewa, platine ru~nih i kaminskih satova i svih vrsta antikviteta. Telefon 021/6610916, 064/515-0777.

1928

\uje Bojovi} Seje Sve {to si nam pru`ila ne mo`emo da uzvratimo ali }emo se truditi dok `ivimo da ne zaboravimo.

Dana 12. juna 2010. godine, u 10 ~asova u Stepanovi}evu poseti}emo tvoj ve~ni po~inak, obaviti parastos i otkriti spomenik.

Tvoji najmiliji.

2283

Posledwi pozdrav najmilijoj nani

na{oj

Na{oj jedinoj }erki i sestri koja je iznenada preminula 6. 6. 2010.

Qiqani Atanackovi}

Ru`ica Nikolovski

1914 - 2010.

POTREBAN kuvar u hotelu za ~etvoro~asovno radno vreme u hotelu i kuvar i konobar u restoranu. Telefoni: 021/4877444. 063/8262839, 063/475786.

1741

Dana 13. juna 2010. godine navr{ava se godina tuge od smrti na{e supruge, majke i bake

Zauvek }emo te se se}ati i ~uvati u na{im srcima i mislima.

Unuke Qiqana i Dragana sa porodicama.

2232

Ne}emo te nikada pre`aliti. Ve~no }e{ ostati u na{im srcima.

Majka Irma, brat Tibor, snaja Rita sa decom Iris, Sofi i @ordi.

2229

28

^ITUQE z POMENI

petak11.jun2010.

Posledwi pozdrav po{tovanoj kom{inici, gospo|i

Danas se zauvek opra{tamo od na{eg brata

Lii Magdu

Svetozara Vlaovi}a Cece

Porodica Deni}.

Sestra Sofija, brat Nikola, snaha Mikica, sestri} Dejan, brati} Ogwen, baba Zorina porodica Vlaovi}.

DNEVNIK

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ voqeni

Ilija Preli}

Posledwi prijatequ

pozdrav

ujaku

i

Milivoju J. Koprivici

1929 - 2010.

Radivoj [eguqev Znao si koliko te volimo, ali nikad ne}e{ saznati koliko nam nedostaje{.

Sahrana je danas, 11. 6. 2010. godine, u 13 ~asova, na Starom grobqu, u Futogu.

O`alo{}ena supruga Qubica, sin Stevica, snaja Du{anka, unuk Ilija i unuka Qubica sa porodicama.

POMEN Dragi na{ Gele, pro{lo je 40 dana od kada nisi sa nama.

od porodice Lau{evi}.

Tvoja n. ujna An|elka, uja Mile sa porodicom.

2157 2199

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav voqenom ocu i svekru

Posledwi pozdrav na{em

Miodragu Stepan~evi}u

2160

2150

Opra{tamo se sa bolom i tugom od brata i strica

Sa tugom se opra{tamo od na{eg prijateqa i druga

Milivoja Jovana Koprivice

Miodraga Stepan~evi}a Mi}e

2168

Sretenu Uskokovi}u

Iliji Preli}u

Posledwi dedi

pozdrav

voqenom

Iliji Preli}u

Se}a}emo ga se sa ponosom.

od Milo{evog dru{tva sa Novog naseqa.

2196

2237

Posledwi pozdrav suprugu, ocu i dedi

Partneru, kom{iji i prijatequ.

\uka

Vojislavu Milovanovi}u

Posledwi dedi

pozdrav

Porodica Tali}.

od: unuka Ilije sa suprugom Svetlanom i sinom Uro{em.

2159

2161

voqenom

Sau~estvujemo u bolu porodice i opra{tamo se od

Iliji Preli}u

Po~ivaj u miru.

1930 - 2010.

od sina Stevice i snaje Du{anke.

od: Laza, Akama i Cuce.

Sretena Uskokovi}a

od: unuke Qubice Preli} - Malmstrong sa suprugom Nikolajem i decom Pavlom i Sarom.

Vera i Jovo Ubiparip sa porodicom.

Brat Obren, bratanice Dobrila i Slavica i bratanac Milenko sa porodicama.

i izra`avamo svoje duboko sau~e{}e wegovoj sestri i porodici.

Zoran, Borka, Bane, Maja i Nenad.

2143

2158

Tu`nim srcem obave{tavamo prijateqe i rodbinu da nas je napustila na{a draga mama i baka u 80. godini

prof. dr Magdu Lia {ef katedre za rumunski jezik na Filozofskom fakultetu u penziji Ispra}aj }e biti danas, 11. 6. 2010. godine, u 14 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu, a sahrana u E~ki.

Porodica Magdu ]olak.

Sahrana je danas, 11. 6. 2010. godine, u 16 ~asova, na pravoslavnom grobqu, u Temerinu.

Po~ivaj u miru.

2240

2163

Sa velikom tugom i du`nim po{tovawem, opra{tamo se od

2142

2186

POMEN

TU@NO SE]AWE Puno je bola i tuge u na{im srcima.

O`alo{}ena porodica.

2238

Na novosadskom Limanu, u Fru{kogorskoj ulici, u susednim zgradama, `ivele su tri vr{a~ke gimnazijalke, Lija, Jela i Mira.

Bruswai Laslo

Flavius Sasu Posledwi pozdrav najve}oj pravoj i qubavi.

Uvek }u te voleti.

1956 - 2003.

mojoj jedinoj

Prva je oti{la Zorana.

2213

Obave{tavamo prijateqe da na{ dragi

ro|ake i je preminuo

Mi}e Stepan~evi}a Kum Mi}a ^ubrilo sa porodicom.

Danas se navr{ava sedam tu`nih godina od kada smo Te samo u jednom trenutku zauvek izgubili, a sada nam ni ve~nost nije dovoqna da Te prebolimo.

Sa ponosom i qubavqu ~uvamo Te od zaborava.

Sava Popi} 19. 6. 2009 - 19. 6. 2010.

Godi{wi pomen }emo obele`iti u subotu, 12. 6. 2010. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Porodica.

Neute{na majka i tetka Gizi.

2119

[ESTOMESE^NI POMEN

2101

1993

Posledwi kumi

OSMOGODI[WI POMEN

pozdrav

voqenoj

POMEN

11. 6. 2005 - 11. 6. 2010.

dr Lija Magdu

Bla`eni pokoj `ele joj wene {kolske drugarice: dr Jelena Anastasovska i dr Mirjana Maluckov sa suprugom Miodragom.

Neboj{i Nikoli}u

\uro Jo`i} Sahrana je danas, 11. 6. 2010. godine u 15 ~asova, na ^enejskom grobqu.

O`alo{}ena porodica Jo`i}.

2244

2217

obele`avamo 12. juna, na Gradskom grobqu, u 10 ~asova.

S ponosom te pomiwemo i ~uvamo u na{im srcima.

Uvek }e te voleti i ~uvati od zaborava tvoji najmiliji: supruga, k}erka i sin.

Tvoji najmiliji.

2084

Bogdan Zari}

Katalin Horvat

Vladimir Rado{evi}

2051

^uva}emo te zauvek u na{im srcima.

Pro{lo je pet godina od kako nisi sa nama, ali si u na{im mislima i srcima.

Aleksandar, Marija, Ksenija i Karlo Tewi.

Supruga Mara, sin Jasminko, }erka Jasminka i unuci.

2165

1996

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Dana 12. 6. 2010. godine navr{ava se godina od kako nas je napustio na{ voqeni i nikad pre`aqeni

POMEN

petak11.jun2010.

U subotu, 12. juna dajemo godi{wi parastos na{em nezaboravqenom

29

POMEN

Stevan Vulin Vladimir Vulovi}

1925 - 1990.

kapetan duge plovidbe

Danas, 11. 6. 2010. godine navr{ava se 20 godina od kada si nas napustio. I danas te se rado se}amo. Ponosni smo {to smo te imali.

Toga dana, u 10.30 ~asova poseti}emo wegov grob.

O`alo{}eni: majka Qubica, supruga Svetlana, }erka Tamara, zet Qubo, sin Dra{ko, snaha Darinka i unuci.

2127

Bo{ku Bogunovi}u Parastos }e se odr`ati u 10 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Sinovi Petar i Aleksandar.

Tvoji: sinovi Predrag i Nenad sa porodicama.

2174

2085

SE]AWE

Posledwi pozdrav po{tovanoj i plemenitoj koleginici

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{em dragom

11. 6. 2004 - 11. 6. 2010.

Zoran Kurte{ 1965 - 2010.

Mariji Madacki

Radivoju [eguqevu

Dragoqub Bogosavqevi} Dragan

patrona`noj sestri

1986 - 2010.

@ive}e{ ve~no u na{im srcima.

Tvoji: Grozdana sa tata Vitomirom.

Dragi Zorane, prolaze dani, a ti nam sve vi{e nedostaje{. Znaju}i kakvu si imao qubav, energiju i snove prema `ivotu, a one su se u tren ugasile u najlep{im godinama, za nas }e{ da uvek postoji{ u na{im srcima.

obele`i}emo dana, 11. 6. 2010. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. U na{im srcima je neopisiva praznina i qubav prema tebi. Mnogo nam nedostaje{.

Baba Desa, sestra Jovana i mama Zorica.

2148

Kolektiv Doma zdravqa „Novi Sad”.

2128

Danas, 11. 6. 2010. godine navr{avaju se dve godine od kako nije sa nama na{ voqeni otac i suprug

Sa qubavqu i po{tovawem, tvoji: Desa, Sa{a i Vlado.

Pro{lo je godinu dana od kada nije sa nama na{a voqena mama, baka i ta{ta

2177

5878-P

Dragan Dru`eti} 2008 - 2010.

Zauvek }e{ biti u na{im mislima i srcima.

Tvoji: supruga Mirjana, }erka Ivana i sin Darko.

Slavka Vu~urevi}

Uspomenu na wu, s qubavqu ~uvaju weni: Lelica, Zoran i Sr|an.

2178

2113

Sa neizmernim bolom i tugom u srcu, pora`eni ~iwenicom da nisi bio br`i od `ivota, opra{tamo se od tebe dragi na{

^ETRDESETODNEVNI POMEN

ro|. Api} 1930 - 2009.

POMEN

Nikola Baqak 11. 6. 2001 - 11. 6. 2010.

U danima i godinama koje prolaze ~uvamo te u mislima, pri~ama i srcima.

Flaviuse

Tvoji: k}er, sinovi, unu~ad i praunu~ad.

Zoran Kurte{ 1965 - 2010.

2184

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{em dragom ocu, dedi i pradedi

Povodom tu`nih ~etrdeset dana od smrti na{eg dragog i voqenog Zorana, obave{tavamo i pozivamo rodbinu i prijateqe da }emo u subotu dana 12. 6. 2010. u 10.30 ~asova iza}i na grobqe u Novom Sadu i posetiti wegovu ve~nu ku}u.

Na{a srca }e te ~uvati od zaborava dokle god mi trajemo.

Tvoji prijateqi iz MC „Joker” i „G-Puba”.

Milo{u Baji}u Mi}i 10. 6. 1918 - 4. 5. 2010. obele`i}emo u subotu, 12. 6. 2010. godine, u 10 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

S tugom i po{tovawem, sinovi: Rajko, @arko, @eqko i Du{ko sa porodicama, }erke: Jela, Mileva, Danica, Radoslavka i Vesna sa porodicama.

2172

2167

Porodica Kurte{.

2175

06.30 08.30 09.00 09.30 10.00 10.05 10.35 11.00 11.30 12.00 12.10 13.05 14.00 14.05 14.30 14.50 15.00 15.10 16.40 17.00 17.22 17.30 18.00 19.30 20.15 20.30 21.00 22.00 22.30 22.40 23.50 00.45

TV PROGRAM

petak11.jun2010.

Jutarwi program Izlog strasti Neverovatne pri~e Bajko kviz Vesti Paideja Sredina Dokolica Kuhiwica Vesti Iz na{eg sokaka [tikla papu~a Vesti Me|uprostor specijal Nikad dosta Predlog top liste Vesti Kung fu kebab, film Crtani film TV Dnevnik Tajna hrane: Keleraba Izlog strasti Razglednice TV Dnevnik Ra~unica Na{i stranci Napa i Beliz, Frensisa Forda Kopole Vojvo|anski dnevnik Strana~ka hronika 5kazawe Lalo{ke ikone 21. veka, dok. film Panika, film

06.05 08.00 09.00 10.05 10.33 11.00 12.00 12.15

Bez cenzure (Panonija, 20.50) 06.00 07.25 08.00 10.15 10.30 11.00 12.00 12.30 14.00 14.30 15.30 15.55 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.50 22.00 02.40 00.20

Muzi~ko svitawe Glas Amerike U susret suncu Tin in U ogledalu Lice s naslovnice Zdravqe je lek Sve {to mi pripada Beli luk i papri~ica Art-boks Vojvo|anske vesti O~istimo Srbiju U ogledalu E TV Vojvo|anske vesti On i ona Vrele gume Vojvo|anske vesti Bez cenzure Vojvo|anske vesti Ubistva u Midsameru Glas Amerike

12.27 13.15 14.10 15.50

Jutarwi program Jutarwi dnevnik Vru} vetar Razglednica Na skriveno te vodim mesto Jesen sti`e Duwo moja Dnevnik Johanesburg: Orlovo gnezdo/konferencija za medije fubalske reprezentacije Srbije/ Mesto zlo~ina Sat Fudbal: SP, sve~ano otvarawe, prenos Fudbal: SP, Ju`na Afrika Meksiko, prenos

Od 10.00 sati na RTS 2 mogu} je prenos sednice Skup{tine Republike Srbije 07.13 07.43 08.33 08.44 09.15 09.36 10.06 10.35 11.05 11.30 12.03 13.06 14.10 14.40 15.01 15.24 16.00 16.50

FUDBAL: SP

Sve~ano otvarawe, prenos

19.27 20.00 20.24 21.00 22.00 00.40 01.36 03.36 04.01 05.01

Kuvati srcem Gomboce Pepa prase Ve~ni sjaj detiwstva Znakopis 2 Razglednice Kontekst Mera za muziku @ivot i standardi Put humanizma ^ajkovski: Koncert za klavir i orkestar Trezor Ve~ni sjaj detiwstva Znakopis 2 Razglednice Tehnologija danas Ovo je Srbija Odbojka (`): Evroliga, Srbija - Velika Britanija, prenos Pepa prase Inside-Iffside Lov i ribolov Izvo|a~i Sofijin izbor, film Koncert Jadranke Jovanovi} Egzit interaktiv Tehnologija danas Trezor Odbojka (`): Evroliga, Srbija - Velika Britanija

(RTS 1, 14.10) 17.57 19.00 19.30 20.00 20.20 22.20 23.05 00.00 00.15 00.24 01.10

Lalo{ke ikone 21. veka Ko ~ije slike dr`i na zidu kod ku}e i na radnom mestu i za{to? Nekada su mesta na zidovima slu`benih i privatnih prostora bila rezervisana za svetiteqe i vladare, eventualno pretke. Danas u Vojvodini, u 21. veku, na zidovima slu`benih i privatnih prostora pojavili su se i neki drugi qudi...

Scenario i re`ija: Rastislav Durman (RTV 1, 23.50)

06.30 07.00 08.20 08.45 10.00 10.30 12.00 12.30 12.40 13.05 13.15 14.15 14.45 15.15 16.45 17.15 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 19.40 20.00 21.30 22.30 00.04

Kuhiwica (ma|) Porodica Serano Ta divna stvorewa Petkazawe Svjetionik (hrv) Porodica Serano Arsen Dedi} Vesti (ma|) Kuhiwica (ma|) Tajna hrane: Ligwe Zlatno tele Slon Benyamin Bajko kviz Dobro ve~e Vojvodino (rus) Duhovka (slov) Emisija za selo (slov) TV Dnevnik (hrv) TV dnevnik (slov) TV dnevnik (rus) TV dnevnik (rum) TV dnevnik (rom) TV dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Muzi~ki intermeco (ma|) Crtani film, (slov) Dobro ve~e, Vojvodino (slov) Iz strane produkcije (slov) Elena i mu{karci, film TV prodaja

03.30 05.11 05.47 09.00 09.30 10.30 11.00 11.10 12.00 13.00 13.10 14.05 14.45 15.00 15.10 15.35 16.00 16.10 16.35 16.45 17.00 17.10 18.00 18.15 18.30 19.00 19.25 19.50 20.00 21.00 21.45 22.00 22.30 23.15

Hrana i vino Prizma Baltazar Objektiv Tajanstvene pri~e Crta Objektiv Velika ruska kolekcija Buntovnici Neon siti Objektiv Vitra` Sprint Objektiv Najboqi lek Neon siti Objektiv (slov) Objektiv Serija Objektiv Objektiv (ma|) Hrana i vino Objektiv Baltazar Neon siti Lenija Buntovnici Neon siti Objektiv Buntovnici Tajanstvene pri~e

06.55 07.45 08.40 09.35 10.05 11.00 11.05 12.00 13.15 15.05 15.20 16.10 17.00 18.00 18.35 19.05 20.00 21.00

Beogradska hronika Slagalica, kviz Dnevnik Sportski program Fudbal: SP, Urugvaj - Francuska, prenos RT Dobre nade Mesto zlo~ina Dnevnik Evronet [erif Fudbal: SP, Ju`na Afrika Meksiko Fudbal: SP Urugvaj - Francuska TV prodaja Verski kalendar

Ninya ratnici Ukradena sre}a Srce na dlanu Ludi kamen ^ari Foks vesti Banzuke Izgubqeni Film: Nevidqiva sila Foks vesti ^ari Hiqadu i jedna no} Rialiti {ou: Seka Aleksi} Moja desna ruka Foks vesti Kviz: Ludi kamen Ninya ratnici Hiqadu i jedna no} Rialiti {ou: Seka Aleksi} Moja desna ruka Foks dosije Ve~e sa Ivanom Ivanovi}em Foks vesti Film: U ime nevinosti Ukradena sre}a

Meril Strip

Sofijin izbor Nekoliko godina po zavr{etku Drugog svetskog rata mladi pisac Stingo seli se sa ameri~kog juga u Wujork. Useqava se u prizemqe ku}e u Bruklinu na ~ijem prvom spratu `ivi Poqakiwa Sofija.

Ona je pre`ivela strahote Au{vica i sada `ivi sa Nejtanom, ameri~kim Jevrejinom.

Uloge: Piter Meknikol, Meril Strip, Kevin Klajn, Rita Karin Re`ija: Alan Yej Pakula (RTS 2, 22.00)

TVS Ful Tilt poker Premijer liga, magazin ATP Hale 1/4 finale NBA akcija Ragbi Super liga: Varington – Hul KR 23.00 Ful Tilt poker 00.00 NBA Konferens Finalna igra 4: Boston – LA Lejkers 02.00 NHL Stenli kup igra 7: ^ikago – Filadelfija

08.00 De~iji program, 09.00 Kuhiwica, 09.30 Mu{ki svet, 10.00 Izlog strasti, 10.30 Crtani film, 11.00 Reprize ve~erwih emisija, 13.00 Tuti Fruti kviz, 15.00 Info K9, 16.00 Dokaz stvarawa, 17.00 Info K9, 17.45 Biber, 18.00 Mu{ki svet, 18.30 Kuhiwica, 19.00 Info K9, 19.45 Biber, 20.15 OSAA, 21.15 Otvoreni ekran, 22.15 Biber, 23.15 Tuti Fruti kviz, 00.15 Biber, 00.30 Izlog strasti, 01.00 Film, 02.00 No}ni program 12.00 Hronika op{tine S. Pazova, 13.00 Yuboks, 14.30 Denis napast, 15.00 Karmelita, 15.45 Kuhiwica, 16.15 Rusinski magazin, 16.45 Mobil E, 17.00 Novosti 1, 17.15 Hronika op{tine S. Mitrovica, 18.10 Buntovnici, 19.00 Novosti 2, 19.30 Denis napast, 20.00 Karmelita, 20.45 Dokumentarni program, 21.15 Zoo Hobi, 22.00 Novosti 3, 22.30 Sport STV-a, 22.35 Buntovnici, 23.15 Yuboks, 00.00 Glas Amerike

08.45 Tandem, 08.55 Ski Jahorina, 09.25 Fokus, 12.50 Turisti~ke razglednice, 13.00 FAM, 13.45 Top {op, 16.00 Veb yank, 16.30 Fokus, 17.00 Ski Jahorina, 17.40 Info Puls, 20.00 Fokus, 20.50 Info Puls, 21.10 Turisti~ke razglednice, 21.30 Info klub, 22.15 NS Indeks, 22.30 Bawe Srbije, 23.00 Fokus, 23.40 Turisti~ke razglednice, 00.00 Info Puls, 00.35 Fokus, 01.00 Ski Jahorina 07.00 Uz kafu, 07.30 Beli luk i papri~ica, 08.00 Puls + , 09.00 Qubavna pri~a, 10.00 Dobro ti ve~e, 11.00 Zdrava logika, 11.30 Opra {ou, 12.30 Mini koncert, 13.00 Veze, 13.30 Digitalni svet, 14.00 Zoo hobi, 14.30 Putujte kao grof, 15.00 Farma, 16.00 Srbija i svet, 17.00 U me|uvremenu, 17.30 Slavni parovi, 18.00 Qubavna pri~a, 18.55 Himna grada, 19.00 Objektiv, 19.30 Crtani film, 20.00 @ivot na Marsu, 21.00 Top 10, 22.00 Objektiv, 22.30 Vetar u le|a, 00.30 Qubavna pri~a

08.00 10.00 11.00 12.00 20.30 21.00

06.00 07.00 10.00 10.35 11.30 12.00 13.00 13.30 14.00 16.00 16.30 17.00 18.00 18.30 19.15 20.00 21.00 21.55 00.00 00.35 01.30 02.20

07.00 10.00 11.45 12.00 12.45 13.00 14.00 16.00 16.45 17.00 17.45 18.30 19.00 19.15 19.30 20.00 21.00 21.15 23.00 01.00 02.45 03.00

Radijsko dizawe TV dizawe Vesti B92 Sve }e biti dobro Top {op Indija Vesti za osobe o{te}enog sluha Bi-Bi-Si na B92: Sve o `ivotiwama Film: Sitnica zvana qubav Vesti B92 Stawe nacije Otvorena vrata Bi-Bi-Si na B92: Sve o `ivotiwama Vesti B92 Sun|er Bob Kockalone Dolina sunca Otvorena vrata Film: Zaboravqeni Vesti B92 Re`i me Indija Ukqu~ewe u B92 Info

Dobro jutro! Jovana i Sr|an Farma - u`ivo Siti kids Plavi an|eo Siti Farma - u`ivo Petkom u 2 Farma-u`ivo Nacionalni dnevnik Gre{ne du{e Silikonske lepotice Farma - u`ivo Grand klub U sosu Nacionalni dnevnik Farma - pregled dana, izbor duelista Loto Grand {ou Farma - u`ivo Film: Jo{ jedna osveta Siti Film: Pad

Su Ki

Jo{ jedna osveta 07.00 Simpsonovi 07.30 Gor{tak 08.30 Svemirska krstarica - Galaktika 09.30 Non-stop 10.00 Za dobar dan 12.00 Vesti 12.30 Za dobar dan, nastavak 13.00 Korov 13.30 Non-stop 14.00 Vesti 14.30 Milica na kvadrat 15.00 Dokumentarni program 16.00 Doktor Haus 17.00 NCIS 18.00 Vesti 18.30 Simpsonovi 19.00 ^ist ra~un 19.30 Kenguri ko{arka{i 20.00 Milica na kvadrat 20.30 24 21.30 Film: Crna ki{a 23.30 Svemirska krstarica - Galaktika 00.30 Milica na kvadrat 01.00 Film: Predskazawe 03.00 Gor{tak 04.00 Dokumentarni program 05.00 Film: Predskazawe

22.00 22.20 23.30 23.35 02.00

DNEVNIK

c m y

30

Troje stru~waka za borila~ke ve{tine moraju se ujediniti u borbi protiv najopasnijeg svetskog teroriste. U ovoj misiji, neuspeh nije opcija. Okoreli japanski kriminalac udru`uje se s lokalnim pobuwenicima u nameri da preuzme vlast u nestabilnoj isto~noeuropskoj dr`avi, ~lanice biv{eg Sovjetskog Saveza.

Uloge: Su Ki, Endrju Lin, Kenet ^ang, Ken Vong, Man ^euk ^iu Re`ija: Alun Lam (Pink, 01.00)

Dork hanters (Hepi, 10.15) 05.00 07.00 08.20 08.45 09.00 09.10 09.20 10.00 10.15 10.35 11.00 11.20 11.45 12.00 12.30 13.25 13.58 15.25 16.15

Muzi~ki spotovi @ivot je lep Nodi Mala princeza Pokojo Meda Rupert Vinks Presovawe Dork hanters Bli~ Sigma Yem Presovawe Dino king Kvizi} Presovawe @ivot je lep Buntovnici Doma}i film

17.00 18.00 18.55 19.30 20.00 21.00 22.15 23.05 23.55 00.10 02.10 03.00 04.00 04.55

Tajanstvene pri~e Hronika Mundijala 2010 Telemaster Vinks Tagart Skandalozno Biseri Luda ku}a Telemaster Film Tajanstvene pri~e Hronika Mundijala 2010 Dokumentarni program Vremenska prognoza

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00) 08.00 Obrazovni program, 09.00 Pregled {tampe, 09.30 Prolog, 10.00 Pregled {tampe, 10.25 Dok. film, 12.00 Akcenti, 12.15 Film, 14.00 Akcenti, 14.15 Zabavni program, 16.00 Akcenti, 16.30 Pismo glava, 18.00 Akcenti, 18.15 Serijski film, 20.00 Obrazovni program, 21.00 Zdravqe, 22.30 Akcenti dana, 23.00 Prsluk agein 08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Put vina, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Vezer, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem.

DNEVNIK

petak11.jun2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

RE^NIK SRPSKOG JAVA[LUKA

31 4

Pi{e: Dr Bojan Jovanovi}

Kristina Anapau

Okrutne namere Kasidi Mertuil, daleka ro|aka Ketrin, dolazi u Santa Barbaru na koley. Upoznaje Yejsona, starog sredwo{kolskog prijateqa, koji tako|e studira na tom koleyu. Yejson za cimera dobija Patrika i oni kuju plan...

Uloge: Ker Smit, Kristina Anapau, Nejtan Veterington, Melisa Ivon Luis, Natali Remsi Re`ija: Skot Ziel (Nova TV, 22.45) 08.00 08.10 10.10 11.10 12.00 13.00 14.00 16.00 17.00 17.20 17.40 18.35 19.15 20.05 22.45 00.15 03.35

Bumba, crtani Odavde do ve~nosti U ime qubavi IN Farma Provereno Dona Barbara U ime qubavi Vesti Upitnik, kviz Na{a mala klinika IN Dnevnik Farma u`ivo Okrutne namere 3, film Neobi~ne veze, film Bo`ja slu`benica Agnes, film

08.00 09.00 10.00 10.30 11.00 12.00 13.00

00.00 01.00

Raj na zemqi Mra~na nauka Impresionisti Misterije mumija Carstvo mora Grobqe gladijatora Pol Pot – putovawe na Poqa smrti Normani Rat veka Zbogom Mocarte Drevna otkri}a Gospodari rata 42 na~ina da se ubije Hitler @ivot i smrt u Rimu Kolonija Prislijevi o Elvisu Svet novca: Male prqave tajne Zbogom Mocarte Drevna otkri}a

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 13.30 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.30

Kraq dinosaurusa Sigma 6 Mala princeza Kraq dinosaurusa Sigma Mala princeza @ivot sa ocem Jaguarov skok On, ona i klonirana Posledwi beg sa Balkana Zlatna kapija Posledwi beg sa Balkana Goli{ave lepotice Zver u nama Bitka u raju

07.00 Dobro jutro, Hrvatska 09.13 Dolina sunca 10.40 Planeta drve}a, dok. serija 11.15 Opra {ou 12.00 Dnevnik 12.15 TV kalendar 12.30 Moj greh 13.20 Meklodove }erke 14.20 TV kalendar 14.35 Romi u Evropi: Holandija Sinti iz Besta, dok. serija 15.05 Gospo|ica Marple 16.45 Hrvatska u`ivo 18.20 Kod Ane 18.35 Dolina sunca 19.30 Dnevnik 20.15 Tito, dokumentarno-igrana serija 21.25 Ciklus novog hrvatskog filma: @ivi i mrtvi 23.05 Lica nacije 00.05 Dnevnik 3 00.30 Sport 00.50 Dobre namere 01.30 Krivci, film 02.55 Fudbalsko SP: Ju`noafri~ka Republika - Meksiko, snimak

20.00 21.00 22.00 23.30

06.00 Indijana Youns i otima~i izgubqenog kov~ega 07.50 Tinejyerski duh 09.15 Doktor Dulitl 4 10.40 Mali zeleni 12.05 Holivud na snimawu 12.35 Spid Rejser 14.45 Bo`i} Batica 16.40 Sve moje li~nosti 18.05 Nalo`eni 19.35 Filmovi i zvezde 20.05 Sjediwene Tarine dr`ave – Ministarstvo sjebanih porodi~nih usluga 20.30 Sjediwene Tarine dr`ave – Eksplozivna diorama 21.00 Spartak: Krv i pesak - Sakramentum gladiatorum 21.55 Tropska oluja 23.40 Praznik qubavi 01.20 Moma~ko ve~e 2. Posledwe isku{ewe

Dodir an|ela Meklodove }erke Ubistva u Midsameru Sudija Ejmi Gardijan Ne{ Briyis Ubistva u Midsameru Jurwava za sudbinom Sudija Ejmi Ne{ Briyis Gardijan Zakon i red Odri Odri Vratila nam se Dodir an|ela

Krivci Mladi kriminalac Nejtan upravo je pu{ten iz zatvora gde je dospeo zbog kra|e automobila. U to vreme uspe{ni advokat Kalum Krejn, naoko sre}no o`ewen lepom Natali, dobija ponudu za mesto saveznog sudije...

Uloge: Bil Pulman, Devon Sava, Gabrijel Anvar, An|ela Fiterston, Darsi Bel{er, Yaimz Vulvet, Yoan Valej, Yilijan Barber Re`ija: Entoni Valer (HRT 1, 01.30)

Gabrijel Anvar

14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00

06.00 07.00 09.00 11.00 12.00 13.00 14.00 16.00 18.00 19.00 20.00 21.00 23.00 01.00 03.00 05.00

08.15 TV vrti} 08.25 Silvestrove i ^i~ijeve tajne 08.45 Dvorac igra~aka 09.10 Daleko od doma 2 09.35 Pola ure kulture 10.00 Prenos sednice Hrvatskog sabora 13.25 Crveni patuqak 14305Pet zvezdica 15.15 Kod Ane 15.30 Fudbalsko SP - emisija 15.50 Fudbal, SP: Ju`noafri~ka Republika - Meksiko, 1. poluvreme 16.55 Fudbal, SP: Ju`noafri~ka Republika - Meksiko, 2. poluvreme 17.50 Fudbalsko SP - emisija 18.10 Yivs i Vuster 19.10 Afrovizija - emisija 20.20 Fudbal, SP: Urugvaj - Francuska, 1. poluvreme 21.25 Fudbal, SP: Urugvaj - Francuska, 2. poluvreme 22.20 Afrovizija - emisija 23.30 Sud i kazna 22: [uter

06.50 08.30 10.30 11.30 12.30 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.30 19.10 21.00 22.00 00.00 01.00

06.00 08.40 10.10 12.00 14.00 16.00 18.00

39 stepenika Intermeco 1 S vetrom u le|a Saut Park Intermeco 2 @ene fudbalera Trava S vetrom u le|a Trava Troje se vratilo ku}i Intermeco 3 Kraqevi novca Saut Park No} begunca @ene fudbalera [erlok

Carstvo vatre Velika bela nada Negde daleko [oping Divqa stvorewa Pobuna u sredwoj {koli Bilo jednom na Sredwem zapadu 20.00 Pekar 22.00 Zelena miqa 01.00 Kupawe

Keli Preston

Poru{eni mostovi Kantri peva~ ne ba{ sjajne karijere, Bo Prajs vra}a se u rodni grad na sahranu brata koji je poginuo u nesre}i u vojnoj {koli. Ponovno stupa u kontakt sa svojom starom qubavi An|elom, novinarkom iz Majamija koja se u grad vratila iz istog razloga; i wen brat je poginuo u istoj nesre}i...

Uloge: Tobi Kit, Keli Preston, Lindsi Haun, Danijel Wuman, Vili Nelson Re`ija: Stiven Goldman (RTL, 20.00) 07.55 10.10 11.00 12.00 12.20 13.15 14.05 15.40 16.30 17.00 17.25 17.55 18.55 19.10 20.00 21.55 00.00

RTL ritam zona Bibin svet Kobra 11 Ekskluziv Ve~era za 5 Najlep{i urok Drugo lice Kobra 11 Kraq Kvinsa Pod istim krovom Rejmond Bibin svet Ekskluziv Ve~era za 5 Poru{eni mostovi, film Narednik Bilko, film Izlaze}e sunce, film

08.40 09.35 10.30 11.25 12.20 13.15 14.10 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45

Razotkrivawe mitova Novi svet Kako se pravi?

Zaista velike stvari Auta po meri 2008.

Ameri~ki ~operi Peta brzina Prqavi poslovi Opasan lov Megagraditeqi Pre`ivqavawe Razotkrivawe mitova Kako se pravi?

Ta~ka pucawa Razotkrivawe mitova Usporen snimak U deli}u sekunde Auta po meri 2008.

08.30 09.00 10.00 10.30 11.00 12.00 12.30 13.30 15.00 15.30 15.40 16.30 18.00 18.10 19.30 20.00 20.10 21.30 22.30 23.00 00.00 00.30 01.00

Reli Automobilizam Olimpijske igre Fudbal Biciklizam Fudbal Tenis Tenis Biciklizam Fudbal Biciklizam Tenis Fudbal Tenis Automobilizam Fudbal Tenis Najja~i ~ovek Fudbal Kuglawe Reli Fudbal Automobilizam

Klatno na osi 28. juna esto i vreme Kosovoskog boja iskazuju se rodna Vidovdanska trka, koja je postala najve}i wegovim produ`enim trajawem, odnosno sportski doga|aj u Republici Srpskoj u Bosni i sudbinskim odre|ewem jer }e se na istom Hercegovini. Nije slu~ajno da je Crna Gora primestu zbivati istovetni doga|aji, a istog dana mqena u Ujediwene nacije 28. juna 2006. kao wena doga|ati va`na zbivawa iz na{e politi~ke isto192. ~lanica. U kontekstu potiskivawa i brisarije. Na Vidovdan je 1914. Gavrilo Princip kao wa srpske nacionalne tradicije u ovoj zemqi pripadnik organizacije „Mlada Bosna” izvr{io (istorije, kulture, svesti, vere i jezika), Crna atentat na austrugarskog nadvojvodu, prestolonaslednika Frawu Ferdinanda i wegovu `enu Sofiju, {to je bio neposredan povod za izbijawe Prvog svetskog rata. Istog dana, ali pet godina kasnije 1919. Versajskim mirovnim ugovorom izme|u Nema~ke i saveznika formalno je zavr{en ovaj rat. Istim ugovorom je stvorena i nova, zajedni~ka dr`ava Srba, Hrvata i Slovenaca ~iji je ustav doneo kraq Aleksandar I Kara|or|evi} 1921. na Vidovdan.

Nije bez zna~aja ~iwenica da je upravo 28. juna 1948. godine na sastanku u Bukure{tu, a na inicijativu sovjetskih delegata, doneta rezolucija Informbiroa kojom je Komunisti~ka partija Jugoslavije iskqu~ena iz Informacionog biroa komunisti~kih partija ~ime je i formalno raskinut odnos sa zemqama komunisti~kog bloka.

Povodom obele`avawa {est vekova od Kosovske bitke, 1989. je na Gazimestanu odr`an centralni doga|aj, na kome je uz prisustvu oko milion qudi govorio tada{wi predsednik SK Srbije, Slobodan Milo{evi}. Wegove tada{we re~i imale su zna~aj velikog upozorewa: „[est vekova kasnije, danas, opet smo u bitkama i pred bitkama. One nisu oru`ane mada i takve jo{ nisu iskqu~ene. Bez obzira kakve da su one, bitke, se ne mogu dobiti bez odlu~nosti, hrabrosti i po`rtvovanosti, bez tih dobrih osobina koje su onda davno bile prisutne na poqu Kosovu”. Pro{lo je samo godinu dana od izgovarawa ovih re~i, a one su po~ele da se obistiwuju. Na Vidovdan Tako je Sloba slobodu darovao narodu 1990. usvojeni su amandmani na Ustav Hrvatske kojima je Srbima poni{ten status konstitutivGora je dobila priliku da umesto Vidovdana obenog naroda u ovoj republici koja }e naredne godile`ava i slavi dan svog prijema u UN. ne, 25. juna, jednostranom secesijom proglasiti Za razliku od wegovog spontanog i nesvesnog svoju dr`avnu samostalnost. Najpre mirnim, a mitskog preoblikovawa, u politici se Vidovdan potom i oru`anim sredstvima, pomognuti i iz svesno i tendenciozno koristi. Wegov zna~aj se Beograda, Srbi su nastojali da odbrane svoja naprenagla{avao, ali se nastojalo i da se umawi i cionalna prava, ali su velikim hrvatskim vojponi{ti. U radikalnoj kritici kosovskog mita nim akcijama, „Bleskom”, 1. maja, i „Olujom”, 4. danas predwa~e oni koji u wemu vide uzrok mnoavgusta 1995, uz podr{ku gih na{ih nevoqa i neSAD i NATO pakta, etsre}a, pa }e zato osponi~ki o~i{}eni iz HrU kontekstu potiskivawa i brisawa ravati i istorijski znavatske. ~aj Kosovskog boja. Za srpske nacionalne tradicije u ovoj U jeku ratova u susedwih (poput Nenad Prozemqi, Crna Gora je dobila priliku stvu iskazana je politi~ki}a, potpredsednika da umesto Vidovdana obele`ava i ka odva`nost tada{weg LDP ^edomira Jovanoslavi dan svog prijema u UN opozicionog Demokratvi}a) taj mit poti~e iz skog pokreta Srbije „jedne male feudalne (DEPOSA) koji je isbitke u kojoj su se tukli pred zgrade Skup{tine Jugoslavije 1992. organineki feudalci, i koja je nezabele`ena u turskim zovao Vidovdanski sabor. Skup je trajao nepreanalima”. Takve neargumentovano tvrdwe besmikidnih osam dana, a wegovi u~esnici su zahtevasleno je argumentima osporavati i navoditi obili ostavku Predsednika Srbije Slobodana Miqe dokaza u prilog neospornom istorijskom salo{evi}a, raspu{tawe Skup{tine Srbije i forznawu o zna~aju Boja na Kosovu jer je to prvenmirawe vlade nacionalnog spasa. Vidovdan u prstveno politi~ko nastojawe da se ignorisawem i voj godini novog milenijuma obele`en je izru~esamih ~iwenica stvori novi mit legitimisawa wem biv{i predsednik Jugoslavije Slobodana nacionalnog nihilizma. Te{ko}e sa kojima se Milo{evi}a Me|unarodnom sudu za ratne zlo~idolazi do istorijske istine, a utvr|ena istina ne u Hagu. brani nalikuju nekoj neprestanoj borbi za status Iako su se, dakle, na Vidovdan de{avali vasamih ~iwenica i wihovom pravu da govore. To `ni istorijski doga|aji u pro{lom veku, 28. jun pravo im se danas osporava jer se uklawaju, zameje obele`en i u na{oj kulturno-privrednoj istowuju i falsifikuju. Nemo}ne pred razjarenim riji. Tako je 1950. pu{ten u saobra}aj „Autoput buka~ima koji mimo wih nastoje da nametnu neku bratstva i jedinstva” Beograd – Zagreb, a deset svoju istinu, one izviruju iz zapenu{anih stragodina kasnije na isti dan je osnovan Univerzisti i opomiwu da mogu biti povod raznim mitotet u Novom Sadu. Po~etak tre}eg milenijuma je vima. Mit o Kosovskom boju i wegovu eti~ku suu znaku obele`avawa Vidovdana u okviru sport{tinu samo`rtvovawa u vreme op{teva`e}eg skih i kulturno-umetni~kih takmi~ewa. Od 2001. egoizma sve mawe razumemo kao i neosporne u Velikom Ropotovu u Kosovskom Pomoravqu oristorijske ~iwenice koje su bile povod wegovom ganizuju se Vidovdanske igre, a u Br~kom me|unastvarawu.

M

Kwigu dr Bojana Jovanovi}a „RE^NIK JAVA[LUKA” po ceni od 900 dinara mo`ete kupiti u novosadskoj kwi`ari „Most” (Zmaj Jovina 22), a ~itaoci “Dnevnika” koji pozovu telefon izdava~a „Prometeja” 021/ 422 - 245 dobi}e popust od 20 odsto

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

MONITOR

petak11.jun2010.

c m y

32

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

11. jun 2010.

VAGA 23.9- 23.10.

Petak je dinami~niji nego {to ste spremni da podnesete. U poslovnoj komunikaciji delujete na vi{e strana istovremeno, pa je mogu} i kra}i put. Po`eqna je sinhronizovana saradwa s pretpostavqenima.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

Uz dovoqno taktike i diplomatije mo`ete razoru`ati i najve}eg snoba. Bilo da se radi o poslovawu ili nekom drugom vidu kontakta, delujete prili~no ubedqivo i racionalno. Samostalnost.

JARAC 22.12-20.1.

Izolacija i distanciranost vam prijaju, jer ste u stawu da donesete neke mudre i dugoro~ne odluke i orijentacije. Oslonite se na sebe, u svemu, jo{ neko vreme. A onda, kud koji, mili moji!

VODOLIJA 21.1-19.2.

Postajete prakti~ni i skromniji, saglasno mogu}nostima. [tedwa i racionalizacija u poslovawu vi{e su nego potrebne i po`eqne. Pro{irujete saradwu a klijentima, {to novim, {to starim, ranijim.

DEVICA 23.8- 22.9.

Mewate pravac delovawa i interesovawe. Poneki prijateqi opet postaju bitni i zanimqivi. Da li zbog lepog vremena, ili je ne{to drugo u pitawu, tek, ne mirujete.

Usaglasite okolnosti.

STRELAC 24.11- 21.12.

Mo`ete zavr{iti poslovawe, uspe{ni i zadovoqni. Qubavni susret, poruke, igre i igrice, zajedni~ki kra}i put, sve vas to o~ekuje tokom vikenda. Upravo iz tog razloga, zapo~nite ga ranije.

Nervoza i rastrzanost vas mogu izbaciti iz ravnote`e. Nemirni ste i zaposleni, mada bez dovoqno koncentracije. Danas je mlad mesec na 21. stepenu Blizanaca. Budite pa`qivi. Susret udvoje.

LAV 23.7-22.8.

Velikodu{ni ste u svakom pogledu. Nesebi~no dajete savete, svoje vreme, energiju i poklone. Povedite ra~una o svojim realnom mogu}nostima i svom zdravqu. Svako preterivawe je nepotrebno.

[KORPION 24.10- 23.11.

Sara|ujete s puno klijenata istovremeno, tako da ne smete izgubiti iz vida ni{ta i nikoga. I sami ste radoznali i elokventni, okru`eni osobama koje na neki na~in zavise od vas. Deca.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

DNEVNIK

Na li~nom planu vas pritiska neka hroni~na briga, koju mo`da ne vidite, zaneseni u svom svetu. Ali, ipak je prisutna, na nesvesnom nivou. Posvetite se poslu, zaradi i qubavi.

RIBE 20.2-20.3.

Planeta Mars je zakora~ila u va{ znak, {to }e vas pokrenuti u akciju.

U suprotnom, oseti}ete pritisak okru`ewa, s konstantnim zahtevima i poruybinama. Zapo~nite ne{to novo.

Divan i romanti~an qubavni period za vas, u kome se ni{ta ne {tedi i ne broji. Pred sobom imate predivan vikend s voqenom osobom.

Izostavite suvi{no dru{tvo prijateqa. Inspiracija.

TRI^-TRA^

Demi pi{e memoare V REMENSKA

Holivudska glumica Demi Mur (47) pi{e memoare s detaqima iz svoja tri braka i karijere koja se prote`e kroz tri decenije. Izdavawe kwige, koja je zasad bez naslova, predvi|a se za 2012. godinu. Navodno }e ku}a „Harper-Kolins” platiti Demi vi{e od dva miliona dolara za kwigu.

Demi je najpoznatije uloge ostvarila u filmovima „Duh”, „Nemoralna ponuda”, „Malo dobrih qudi” i „Striptiz”. Ona je nekad bila me|u najboqe pla}enim glumicama Holivuda, a 1991. pojavila se na naslovnoj strani ~asopisa „Veniti fer” u kontroverznoj pozi gole trudnice.

Bila je udata za kantautora Fredija Mura pet godina, a potom za glumca Brusa Vilisa 13 godina i s wim ima tri }erke. Za glumca A{tona Ku~era (32) udala se 2005. godine.

PROGNOZA

VIC DANA U gluvo doba no}i, sede klinci na trafici i pijuckaju pivo.

Nailazi de`urni policajac: - Alo, momak !? Je l’ ti i kod svoje ku}e tako sedi{ na trafici?

VEOMA

Vojvodina Novi Sad

35

Subotica

34

Sombor

35

Kikinda

35

Vrbas

35

B. Palanka

35

Zrewanin

35

S. Mitrovica 35 Ruma

35

Pan~evo

35

Vr{ac

34

Srbija Beograd

35

Kragujevac

35

K. Mitrovica 35 Ni{

36

11

Evropa

TOPLO

NOVI SAD: Sun~ano i veoma toplo. Vetar slab do umeren jugoisto~ni. Pritisak oko normale. Temperatura od 18 do 35 stepeni.

VOJVODINA: Sun~ano i vrlo toplo. Vetar slab do umeren ju`ni i jugoisto~ni. Pritisak oko normale. Jutarwa 17, a maksimalna 35 stepeni.

SRBIJA: Sun~ano i jo{ toplije uz veliku vru}inu u svim krajevima.

Vetar slab ju`ni i jugoisto~ni, u Pomoravqu i Podunavqu umeren. Pritisak oko normale. Jutarwa temperatura 14, a maksimalna 36 stepeni.

Prognoza za Srbiju u narednim danima: Veoma toplo i prete`no sun~ano uz temperature do 38 stepeni u centralnim i ju`nim predelima Srbije. U nedequ nekoliko stepeni ni`a temperatura i svugde nestabilno uz mogu}u pojavu lokalnih pquskova sa grmqavinom po podne.

Prvih nekoliko dana idu}e sedmice i daqe vru}ine uz temperature preko 30 stepeni.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Povoqni vremenski uslovi smani}e tegobe kod svih hroni~nih bolesnika, ali im se savetuje striktno pridr`avawe saveta lekara. Izuzetna opreznost se preporu~uje i zdravima i obolelima zbog ekstremno toplog vremena. Tegobe su mogu}e kod sr~anih bolesnika i astmati~ara.

Oprezno u saobra}aju!

Madrid

20

Rim

29

London

20

Cirih

29

Berlin

32

Be~

33

Var{ava

33

Kijev

34

Moskva

23

Oslo

17

12

petak

subota

pre podne najboqe

Atina

32 26

Minhen

30

Budimpe{ta

33

Stokholm

16

14

15

16

17

nedeqa

ponedeqak

utorak

sreda

~etvrtak

po podne veoma dobro

prva ~etvrtina

pun mesec

dobro

posledwa ~etvrtina podno{qivo

8

7 3

4

7

3 5

2

2 1

5

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

TISA

Slankamen

645 (17)

Apatin

740 (35)

Zemun

629 (5)

Tendencija opadawa

Senta

692 (4)

Bogojevo

- (-)

Pan~evo

614 (8)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

594 (6)

Tendencija opadawa i stagnacije

Smederevo

668 (6)

Titel

660 (16)

NERA

Novi Sad

595 (27)

Tendencija porasta

282 (-46) N. Kne`evac

SAVA

699 (29)

Hetin

220 (0)

Tendencija stagnacije

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

3 6 8 5 7 2 4 1 9

6

Bezdan

Ba~. Palanka 603 (37)

Ja{a Tomi}

mlad mesec lo{e

SUDOKU

St. Peterburg 22 Pariz

13

13~ 15’

www.ribolovacki-magazin.co.rs

RIBOLOVA^KA PROGNOZA

695 (3)

Tendencija porasta

2

S. Mitrovica 548 (-34) Beograd

Kusi}

4

5

1

9

4 7 1 9 3 6 2 8 5 9 2 5 1 4 8 7 6 3

2

7 4 2 8 6 3 9 5 1

582 (5)

4

8 8

98 (-6)

5

5 3 9 4 1 7 6 2 8

2

1 8 6 2 9 5 3 7 4

7

2 9 4 6 8 1 5 3 7

4

1

5

8

1

8 5 3 7 2 4 1 9 6

6

6 1 7 3 5 9 8 4 2 Re{ewe iz pro{log broja