Dnevnik 11.jun 2012.

c m y

NOVI SAD *

PONEDEQAK 11. JUN 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23462 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

NAJ PO ZNA TI JE SVET SKE KOM PA NI JE PRO IZ VO DI ]E U SRE MU

„Ford” sti `e u Ru mu pre ko „Al bo na”

str. 4

INA U GU RA CI O NO VE ^E U ZDA WU PRED SED NI KA SR BI JE

Ni ko li }ev pri jem uz „To mi nu ra ki ju”

str. 2

KOD PRED SED NI KA SR BI JE DA NAS NA KON SUL TA CI JA MA SPS–PUPS–JS

Foto: R. Hayi}

Vi kend za ti{ je, Mam il i mir is i o vla di ni {ta no vo K o v i q s k e r a k i j a d e str. 3

str. 7

PRI VRE DU ZA RO BI LI PO PU LI ZAM I KA STIN SKA PO LI TI KA

NASLOVI

Ko je kriv ne za po sle ni ma {to ne ma ju par ti ju str. 5 PRO NA \E NO TE LO DE VOJ ^I CE KO JA SE UTO PI LA U STA ROJ TI SI

Igra se pre tvo ri la u tra ge di ju str. 15

ALER GIJ SKE BO LE STI U STAL NOM PO RA STU

Bur no re a go va we na za lo gaj Aler gij ske bo le sti su u po ra stu kod nas, kao i u ce lom sve tu. Ra ni je su aler ge ni uglav nom bi li re spi ra tor ni, od no sno po ja vqi va le su se aler gi je na po le ne tra va, ko ro va i dru gih bi qa ka, a u po sled we vre me se sve ~e {}e ja vqa ju i aler gi je na hra nu. str. 14

str. 16 – 20

SPORT

Politika

Novi Sad 7 Pesmom i smehom zavr{eni „Zmajdani” 9 Novi vatrogasni kompleks ~eka projekat

Vojvodina 2 Stojiqkovi}: Zavr{na uloga delova koalicija 3 Zukorli}: Pre sam za „iskrenog ~etnika”

11 Pozori{te u fabrici 11 Ubudu}e bez zakazivawa 12 [irom Vojvodine „Veliko spremawe Srbije”

Dru{tvo 14 Mu{karci to vi{e vole

Ekonomija 4 Odr`avawe puteva spalo na krpqewe rupa 4 „Panonija” do Bara, a „Jadran” do Splita 5 Prvo zavesti red pa onda pove}ati PDV

Berza 6 Bauk krize kru`i Evropom

Crna 15 Advokati tra`e status slu`benog lica 15 ^im odle`e kaznu, tra`e novu `rtvu

Kultura 23 Kwige kao ispuwena obe}awa

Prijatnije, uz pquskove Najvi{a temperatura 29 °S

n \OKOVI] I NADAL DANAS NASTAVQAJU FINALE

n [PANIJA I ITALIJA NERE[ENO

2

POLiTikA

ponedeqak11.jun2012.

POM PA INA U GU RA CI O NE VE ^E RI U ZDA WU PRED SED NI KA SR BI JE

Ni ko li }ev pri jem uz „To mi nu ra ki ju” Sva sve tla sta rog zda wa Ka ra |or |e vi }a na An dri }e vom ven cu, da nas se di {tu pred sed ni ka Sr bi je, u po ne de qak ve ~e bi }e upa qe na za ina u gu ra ci o ni pri jem na ko jem }e To mi slav Ni ko li} ugo sti ti stra ne i do ma }e zva ni ce kao {ef dr `a ve.

Osim pred sed ni ka Ni ko li }a, zve zda ve ~e ri bi }e i naj va `wi ji gost iz ino stran stva, evrop ski ko me sar za pro {i re we [te fan Fi le.

Ju ~e su te kle za vr {ne pri pre me, pro ve re to na, sve tla,

me ni ja i kar te pi }a, a do ma }in }e vi {e sto ti na go sti ju iz sve ta po slu `i ti onim tra di ci o nal nim {to Sr bi ja ima i ~i me mo `e da se po no si. Iz me |u osta log, na zdra vi }e se i ra ki jom. I to ne obi~ nom ne go pred s ed n i k o v om, „To m i n om ra k i j om”, ko j u }e, na r av n o, pro ba ti i Fi le, je di ni zva ni~ nik ko ji }e se, uz pred sed ni ka, obra ti ti go sti ma pri je ma.

– U po pri li~ noj gu `vi su i pred sed nik, we go va su pru ga i po ro di ca, ali i svi sa rad ni ci – ob ja {wa va la je ju ~e dok su pri vo |e ne kra ju za vr {ne pri -

go ste, a sem onih iz sve ta ko ji }e do }i sa svih kon ti ne na ta, vi so kih zva ni ca po put onih iz Al `i ra i Ita li je, bi }e tu i za slu `ni gra |a ni, od onih naj mla |ih, po bed ni ka u ma te ma ti c i, fi l o l o g a, ~la n o v a „Pet ni ce“, do naj sta ri jih iz sve ta {a ha i glu me, le gen di po put Sve to za ra Gli go ri }a i Ma ri je Cr no bo ri.

Zbog pred sed ni ko ve re to ri ke, ko ja je po sled wih da na iza zva la raz ne i broj ne po le mi ke, su se di su osta li uz dr `a ni, pa se na ina u gu ra ci o noj sve ~a no sti ne }e po ja vi ti pred sed nik Slo ve ni je Da ni lo Tirk, Hr vat ske Ivo Jo si po vi}, pred s e d a v a j u } i Pred sed ni {tva BiH Ba kir Izet be go vi}, kao ni pred s ed n ik Ma k e d o n i j e \or | e Iva nov. Ipak, obraz kom {i ja ma osve tlao je pred sed nik Cr ne Go re Fi lip Vu ja no vi}, ko ji da nas do la zi u Be o grad, a ru ku Ni ko li }u li~ no }e steg nu ti i pr vi ~o vek RS Mi lo rad Do dik, kao i ~lan Pred sed ni {tva BiH iz Re pu bli ke Srp ske Ne boj {a Rad ma no vi}.

Iz Pred s ed n i { tva se uo~i ina u g ra t iv n og pri j e m a na j a vqu je da }e Ni ko li} vo di ti po li ti ku pre ma su se di ma bez pred ra su da.

Sva ~a no sti }e, pak, pret ho di ti bu ran pred sed ni~ ki dan, ko j i po ~ i w e Ni k o l i } e v im kon sul ta ci ja ma s ko a li ci jom oku pqe nom oko li de ra so ci ja li sta Ivi ce Da ~i }a, pa po tom raz go vo ri s ko me sa rom Fi le om, ko ji, ka ko se na ja vqu je, na An dri }ev ve nac do no si {ta

INTERVJU

dnevnik

PROF. DR ZO RAN STO IQ KO VI] O^E KU JE BR ZO FOR MI RA WE VLA DE

Za vr {na ulo ga de lo va ko a li ci ja – Ula zi mo u zav{ nu fa zu raz - va wa oba ve za pre ma lo kal noj sa go vo ra o for mi ra wu vla de i mo - mo u pra vi, re gi o ni ma, Voj vo di `e se o~e ki va ti da pod spoq nim ni… Me |u na rod ne fi nan sij ske pri ti skom i pri ti skom do ma }e or ga ni za ci je i odr `i vi eko nom vla de ona osva ne kra jem ju na ili ski raz voj tra `e mno go vi {e re po ~et kom ju la jer je eko nom ska a li zma i mno go vi {e od ka dro si tu a ci ja ta kva da dr `a va i gra - va wa oko vla de. |a ni ne mo gu da ~e ka ju, a da se l S obzirom na istupe poak te ri do go va ra wa pi ta ju, pro jedinih politi~ara koji objadu `i li bi pro ces do sep tem bra. {wavaju apetite stranaka, Me |u tim, zbog te `i ne pro ble nisu li i pozicije u vlasti, ma, ma ne var skog pro sto ra za to odnosno “koli~ina”, vrlo ne ma – iz ja vio je u raz go vo ru za bitni?

“Dnev nik” pro fe sor Fa kul te ta – Sa da je pro gram pre sve ga, po li ti~ kih na u ka u Be o gra du dr uko li ko osta ne o~e ki va na kom Zo ran Sto jiq ko vi}. bi na to ri ka ko ha bi ta ci o ne vla On isto vre me no is ti ~e da je de. Pi ta we je ko li ko je ko spre “bez ob zi ra na pu to va wa i kon man da od la `e, po pu {ta, da se tak ti ra wa, po put od la ska li de re pro gra mi ra, ko li ko je ko pro ra SPS-a Ivi ce Da ~i }a u Mo ble ma ti ~an i spre man da u vlast skvu ili pr vog ~o ve ka SNS-a u|e zbog po zi ci je vla sti.

Alek san dra Vu ~i }a u Ber lin, l Istovremeno i na}i trenaj i zve sni ja vla da ko ju bi for }eg partnera? mi ra li sta ri part ne ri – de mo – Naj ve }i pro blem je po zi ci kra te i ko a li ci ja ko ju oku pqa ju ja LDP-a s br zo po te znim pri so ci ja li sti. zna va wem Ko so va, put u evro in te gra ci je, za raz li ku od osta l [ta se ~eka?

– Pre go vo ri ko ji se vo de su lih ko ji za go va ra ju ula zak u slo `e ni ji ne go ika da i vi {e ni EU, te li be ral ni pri stup eko je mo gu }e sa mo is no mi ji. Za to se ta }i ne ko li ko o~e ku je da, ume O~e ku je se da, ume sto sto ce lih ko a li pro gram skih ci ce lih ko a li ci ja ili ci ja ili wi ho vih qe va i for mi ra wi ho vih de lo va, de l o v a, u vla d u ti vla da ju }u ve po j e d i n e }i nu kao 2008. go - u vla du u|u po je di ne u|u stran k e s li sta. di ne. Do ve }i ne stran ke s li sta DS i we gov li da nas ni je jed no der Bo ris Ta di} stav no do }i i za ima ju per so nal ni pro blem s li to se pro gra mi do bro pe gla ju i de rom URS-a Mla |a nom Din ki usa gla {a va ju da se ne bi u jo{ }em, ali tu je deo URS-a. Vi di te `oj si tu a ci ji vla da na {la u mo da je iza {ao i SPO, ~i ji po zi ci ji u ko joj je bi la ka da ju je pred sed nik Vuk Dra {ko vi} ka vo dio pre mi jer Mir ko Cvet ko `e da bi u vla du, u{ao LDP u vi}. Sva ko je do dao ne {to na li wu ili ne. Mno go je po sla ni~ stu da bi po zdra vio svo ju “kli kih klu bo va na pra vqe no od li jen te lu”: od pen zi ja do iz vr {a -

sta ko je su se po ja vi le na iz bo ri ma, i ako se ne na pra vi stra te {ki do go vor, ne is kqu ~u jem da se mu qa wem u par la men tu na |u re {e wa s de lo vi ma ko a li ci je, bez po li ti~ kog bra ka s ce lom. S po be dom To mi sla va Ni ko li }a za pred sed ni ka si tu a ci ja je iz me we na, i sa da je u to ku pro gram sko usa gla {a va we i kom ple ti ra we, a isto vre me no je i ozbiq na ka da je re~ o za du `i va wu, pa du stan dar da, pro iz vod we. I vi {e se ne mo `e igra ti sa mo na mi ca wem ve }i ne od 126 po s la n i~ k ih me s ta u Skup {ti ni i in te re si ma ne kog da u vla duu u|e sa mo zbog po zi ci je ko ju no si vlast. Sve to do vo di u pi ta we i tra ja we vla de.

Do Ni ko li }e ve po be de bi la je iz vo dqi va i va ri jan ta ma win ske ko a li ci je DS-a i SPS-a, a da ih po dr `a va ju URS i LDP, ali je ona sa da is kqu ~e na zbog pre vi {e ri zi ka.

l Isto vre me no te~e i proces u kojem SNS poku{ava da formira ve}inu?

– Na pred wa ci bi po ku {a li da na pra ve vla du, ali ne mo gu bez SPS-a, ko ji ima ve }i in te res, i spoq ni ali i kao stran ka so c i j al d e m o k rat s ke po zi ci je, da bu de gde je i, vi di mo kao mo gu }e, u ko a li ci ji biv {e vla sti. l Ipak se javnost i te kako zainteresovala za Da~i}ev put u Moskvu i Vu~i}eve pri~e o razgovorima u Berlinu?

– Bez ob zi ra na pu to va wa i kon tak ti ra wa, naj i zve sni ja je ko a li ci ja DS-a i SPS-a. O~i te su pro me ne oko ne ka da {we “kar te” ko }e vi {e od i gra ti na ko joj po li ti~ koj de sti na ci ji. Ru si ja je kao sklo ni ja evro skep ti~ ni joj va ri jan ti, a Ta di} je vi {e za pad na. Ne ma fa vo ri te. S ovim iz bo ri ma svet je po ka zao da ga ma lo bri ne ko }e da po be di jer je mejnstrit dr `av nog pu ta ka EU. Da kle, ko god bio u vla sti, ne }e skre ta ti s od re |e ne li ni je, {to je do ve lo do to ga da su me {a wa u po sti zbor nu kom bi na to ri ku Sr bi je mno go ma wa. Da bu dem jo{ pre ci zni ji, “mo ji in te re si su ga ran to va ni ko god do bi je”. Za to je za me ne mo gu} nost da se DSS na |e u vla di kao da su me iza bra li za mi ste ra Uni ver zum.

D. Mi li vo je vi}

Va tre no kr {te we Ni ko li} }e ima ti i „va tre no kr {e we“ u li ku pr ve zva ni~ ne pred sed ni ko ve kon fe ren ci je, ko ju }e dr `a ti s Fi le om u zgra di Pred sed ni {tva. S da nom pri je ma sle de i pr vi ko ra ci, oni u Bri sel, ali i kod ku }e. Ta ko }e ve} na sa mi tu Pro ce sa sa rad we Ju go i sto~ ne Evro pe kra jem ne de qe, gde ovaj put do la zi i ma ke don ski {ef dr `a ve, Ni ko li} kao pred se da va ju }i i do ma }in, po ka za ti ka ko }e te }i iz grad wa od no sa sa zva ni~ ni ci ma re gi o na. pre me glan ca wa ta wi ra, ~a {a i ~i ta vog zda wa {e fi ca pro to ko la pred sed ni ka Sr bi je Ja smi na Mi tro vi}-Ma ri}.

Sve zva ni ce tre ba lo bi da bu du u sve ~a nim uni for ma ma i tam nim ode li ma, ka ko i dik ti ra stro gi pro to kol za ova kve pri li ke. In te re sant no }e bi ti ko se od po li ti~ kih pr va ka „uba cio“ u pro to ko lar no ode lo i sti gao da s pred sed ni kom Sr bi je po de li vre me svet ko vi ne ili ko ni je.

Po pro to ko lu, pred sed nik Ni ko li} }e od 17 ~a so va na cr v e n om te p i h u do ~ e k i v a t i

Evro p a mi s li o Ni k o l i } u, {ta EU o~e ku je od Sr bi je...

Pro to kol sve ~a no sti pred vi |a da }e go ste do ~e ka ti ~la no v i Kul t ur n o-umet n i~ k og dru { tva „Gra d i m ir” u srp skim na r od n im no { wa m a, a him nu }e iz ve sti hor KUD-a „Lo l a”, pre c i z i r a l a je ju ~ e {efica pro to ko la u ka bi ne tu pred s ed n i k a Sr b i j e Ja s mi n a Mi tro vi} Ma ri}. Ona je do da la da }e ce la sve ~a nost bi ti pro pra }e na zvu ci ma et no-mu zi ke od sred weg ve ka do da nas, ko ju }e iz vo di ti an sambl „Re ne sans”.

D. Mi li vo je vi}

DA NAS ROK ZA STRA NA^ KE IZ VE [TA JE

Ka ko su se tro {i le pa re Pod no si o ci iz bor nih li sta i kan di da ti ko ji su u~e stvo va li u pr vom kru gu pred sed ni~ kih iz bo ra 6. ma ja mo ra ju do da nas Agen ci ji za bor bu pro tiv ko rup ci je da do sta ve iz ve {ta je o fi nan si ra wu kam pa we. Te iz ve {ta je Agen ci ja }e kon tro li sa ti, a bi }e ob ja vqe ni na we nom saj tu.

Po za ko nu, iz bor ne li ste tre ba da u ro ku od 30 da na od pro gla {e wa ko na~ nih re zul ta ta par la men tar nih iz bo ra Agen ci ji za bor bu pro tiv ko rup ci je pod ne su iz ve {ta je o tro {ko vi ma kam pa we. Re pu bli~ ka iz bor na ko mi si ja pro gla si la je 10. ma ja ko na~ ne re zul ta te par la men tar nih iz bo ra.

Po li ti~ ke stran ke, ko a li ci je i gru pe gra |a na ko je su u~e stvo va le na par la men tar nim iz bo ri ma ima le su oba ve zu da otvo re po seb ne ra ~u ne u ban ka ma za fi nan si ra we tro {ko va kam pa we.

Svih 18 iz bor nih li sta ko je su u~e stvo va le na par la men tar nim

iz bo ri ma 6. ma ja do bi le su, na kon pro gla {e wa zbir ne iz bor ne li ste, 20 od sto nov ca iz dvo je nog iz bu xe ta, od no sno po oko de set mi li o na di na ra. Pre o sta lih 80 od sto, {to je oko 712 mi li o na di na ra, po de li le su iz bor ne li ste ko je su osvo ji le me sta u no vom sa zi vu par la men ta, sra zmer no bro ju osvo je nih man da ta, bez ob zi ra na to da li su ko ri sti le no vac iz jav nih iz vo ra za po kri }e tro {ko va iz bor ne kam pa we. ^e ti ri iz bor ne li ste ko je su u~e stvo va le na par la men tar nim iz bo ri ma ima ju oba ve zu da do su tra vra te u re pu bli~ ku ka su no vac ko ji su do bi le za tro {ko ve pred iz bor ne kam pa we.

Kan di da ti ko ji su u~e stvo va li u pr vom kru gu pred sed ni~ kih iz bo ra 6. ma ja da nas ima ju rok da do sta ve iz ve {ta je o tro {ko vi ma kam pa we Agen ci ji za bor bu pro tiv ko rup ci je, dok je za kan di da te ko ji su u~e stvo va li u dru gom kru gu pred sed ni~ kih iz bo ra 20. ma ja taj rok do 25. ju na.

KO SO VO I ME TO HI JA

Ram pa za sta re ta bli ce 15. ju na?

Ko sov ski mi ni star unu tra {wih po slo va Baj ram Re xe pi ka `e da bi od na red ne ne de qe auto mo bi li ma sa srp skim re gi star skim ta bli ca ma ko je ima ju pre fiks ko sov skih gra do va tre ba lo da bu de za bra wen ula zak pre ko pre la za na se ve ru Ko so va. Re xe pi je u iz ja vi Ta nju gu re kao da Euleks pla ni ra da to kom dru ge ne de qe od stu pa wa na sna gu od lu ke o za bra ni srp skih ta bli ca s po ~et nim slo vi ma gra do va na Ko so vu za bra ni kre ta we ta ko re gi stro va nih auto mo bi la pre ko pre la za Ja ri we i Br wak.

Po we go vim re ~i ma, od 15. ju na bi tre ba lo o~e ki va ti da Euleks za bra ni kre ta we vo zi li ma sa spor nim re gi star skim ozna ka -

ma pre ko pre la za na se ve ru i da je „do bro do {lo” ako pred stav ni ci Mi si je EU na Ko so vu mo gu da spro ve du ta ko ne {to.

Re xe pi je na veo da je rok za pre re gi stra ci ju auto mo bi la sa srp skih na KS ili RKS ta bli ce is te kao i da ne }e bi ti pro du `en.

Ko sov ski mi ni star unu tra {wih po slo va je re kao da je do neo od lu ku da rok za pro me nu vo za~ kih do zvo la ko je je gra |a ni ma Ko so va iz dao MUP Sr bi je bu de do 1. sep tem bra.

Port pa rol ka Eulek sa Iri na Gu de qe vi} re kla je za Ta njug da }e Euleks po ste pe no im ple men ti ra ti od lu ku o slo bo di kre ta wa, ko ja se od no si i na re gi star ske ta bli ce vo za ~a ~i je je pre bi va li {te na

Ko so vu, a ko ja je, ka ko je pod se ti la, re zul tat di ja lo ga vla sti Be o gra da i Pri {ti ne u Bri se lu.

Gu de qe vi }e va ni je mo gla da ko men ta ri {e na ja vu da bi od 15. ju na na se ve ru Ko s o v a mo g ao bi t i za b ra w en ula z ak auto mo bi li ma sa srp skim re gi star skim ozna ka ma ko je ima ju ini ci ja le ko sov skih gra do va.

Port pa rol ka Eulek sa je ra ni je iz ja vi la da spo ra zum o slo bo di kre ta wa u pa ra gra fu 7 ja sno na vo di da }e „svi vla sni ci auto mo bi la s pre bi va li {tem na Ko so vu ko ri sti ti re gi star ske ta bli ce s RKS ili KS ini ci ja li ma”, i da su se obe stra ne slo `i le s tim uslo vi ma.

TVIT CRTICA [ta }e Mla |a i Vuk? Raz li ~i ti su uti sci po vo dom iz bo ra Vu ka Je re mi }a na funk ci ju u UN. Re di teq Jan ko Ba qak ni je odu {e vqen: “Je re mi} je iza bran za to ne {to. Me ne ma lo blam. Do sta blam, u stva ri”, pri zna je Ba qak na laj ni.

Na su prot we mu, fuk ci o ner SDPS-a Vo jin Vu ~i }e vi} je za do vo qan. „Sva ka ~ast Je re mi }u, ve li ka po be da za Sr bi ju i za we ga li~ no! A li ce me ri ko ji su naj vi {e lo bi ra li pro tiv we ga, pr vi su ’iskre no’ ~e sti ta li!„, pod vla ~i Vu ~i }e vi}.

No vi nar Dra ga Ja wi} upo zo ra va: „Opa, ru ski MIP nam sta vqa do zna wa da vo di mo ra ~u na o to me da je Je re mi} iza bran za hva qu ju }i Ru si ji. Eto pr vog pro ble ma„, na vo di Ja wi} na „Tvi te ru„.

A kri ti ~ar Di mi tri je Voj nov pri me }u je: „Sad kad je Vuk Je re mi} do bio Skup {ti nu UN, Mla |a }e da tra `i Svet sku ban ku, a Vuk da bu de pa pa„.

EURO „us po rio” vla du Gra do na~ le nik In |i je Go ran Je {i} ci ti ra na pis iz me -

di ja: ”Pre go vo ri o no voj vla di u za sto ju”.

Sle di ko men tar u we go vom, „tvi ter sti lu”: „...PA TO JE SA SVIM OK, KRE NUO EURO 2012...„, ob ja {wa va Je {i} fa no vi ma na laj ni.

Ku po vi na po vo qi gra |a na Mno go se ovih da na pri ~a o to me da bi na sud bi nu no ve vla de mo gli uti ca ti i pre le ta ~ i. Na p red w ak Vla d i m ir \u ka no vi} ka `e: „O~e ku jem da re ` im s ki ana l i t i ~ a r i kre nu od stu di ja do stu di ja, da nam ob ja {wa va ju da je po {to va we na rod ne vo qe ku po vi na po sla ni ka„, upo za ra va \u ka no vi}.

Za ku va va se Po „tvi ter vi |e wu„ funk ci o ne ra URS-a Vlaj ka Se ni }a, “za ku va va se si tu a ci ja…”. „Se lo go ri a ba ba se ne ~e {qa, ne go ~e {qa tu |e po sla ni~ ke gru pe!„, za me ra Ra da {i nu Se ni}, po vo dom spe ku la ci ja o to me da je vr bo vao ~la na Ko a li ci je URS-a Ve ro qu ba Ste va no vi }a da pre |e u DS.

A ne ki od „tvi te ra {a„ pri me }u ju: Din ki}, ko li ko mi je po zna to, ima od li~ nu sa rad wu sa \i la som, pa ne pro zi va ceo DS ve} ’kri lo’ ko je se ba vi po li ti~ kim in `e we rin gom”. „To se zo ve ’za tvo ri vra ta, otvo ri pro zor’„, ko me ta ri {e ovaj slu ~aj li der PSS-a, “od be gli” Bo go qub Ka ri}.

Ra di pa za ra di, bra le Mla |i „tvi te ra {i„ ne za bo ra vqa ju obe }a ne evre od bes plat nih ak ci ja. „Gde je na {ih 1000 evra?

Kum i ja ho }e mo na mo re u Pu lu, ne mo `e{ sa mo ti na le to va we, ho }e mo i mi„, po bu ni li su se Din ki }e vi pra ti o ci na laj ni. „Ra di i za ra di, bra le. Ni si na do brom pu tu ako ti je to slam ka spa sa...„, ot po zdra vio je li der URS-a Mla |an Din ki}.

Ne ma la `no…

U pri ~a ma o ve ro do stoj no sti fa kul tet ske di plo me pred sed ni ka dr `a ve ukqu ~io se i la `ni „Tvi ter To mi slav Ni ko li}„.

„Po tvr di li da mi je di plo ma ve ro do stoj na. Pa, {ta da bu de dru go za onol ke nov ce?!„, pi ta se „Tvi ter To ma„.

Ve li ko spre ma we i pi vo Mno gi lo kal ni funk ci o ne ri po n o s ni su na ne d av n o spro v e d e n u ak c i j u ~i { }e w a Sr bi je. Li ga{ De jan ^a po ima svo je vi |e we: „Me wam jed no go d i { we Ve l i k o spre m a w e Sr bi je za 365 ma lih„, ima ide ju ^a po.

Biv {i po sla nik DSS-a De jan Sto jiq ko vi} se pi ta: „Za {to, bre, ni ko ne pra vi po red auto pu ta ne ku za dru gu, ne go sve sa me pum pe, ne ma gde ni pi vo da se po pi je ka ko tre ba„, za me ra ur ba ni sti ma Sto jiq ko vi}.

Je l’ mo `e?

Pred sed ni ca Na rod ne par ti je Ma ja Goj ko vi} ju ~e je ima la spi sak svo jih `e qa na laj ni. „Je l’ mo `e ne de qa, ka fa, no vi ne, po ro di~ ni ru ~ak, te nis, fud bal…?”, za pi ta la se Ma ja Goj ko vi}.

S. St.

c m y

politika

dnevnik

KOD PREDSEDNIKA SRBIJE DANAS NA KONSULTACIJAMA SPS–PUPS–JS

Vi kend za ti{ je, o vla di ni {ta no vo Pred s ed n ik Sr b i j e To m i slav Ni ko li} sa sta }e se da nas s pred stav ni ci ma iz bor ne li ste oku pqe ne oko SPS-a i na sta vi ti kon sul ta ci je o for mi ra wu vla de. U zda we na An dri }e vom ven cu na tre }e kon sul ta ci je ve za ne za for mi ra we vla de u 10 ~a so va sti `u li de r i SPS-a Ivi c a Da ~ i}, PUPS-a Jo van Kr ko ba bi} i JS-a Dra gan Mar ko vi} Pal ma.

Raz g o v o r e o for m i r a w u vla de Ni ko li} je po ~eo 4. ju na s Ko a li ci jom „Po kre ni mo Sr bi ju”, oku pqe nom oko SNS-a.

Pot pred sed ni ca SNS-a Jor go van ka Ta ba ko vi}, ko ja je i kan di dat te stran ke za man da ta ra,

iza vi la je u me |u vre me nu da na pred wa ci ne }e ome ta ti raz go vo re o for mi ra wu vla de i da }e str pqi vo ~e ka ti da ih SPS okon ~a s DS-om. Dva da na na kon SNS-a, pred sed nik Sr bi je je na sta vio kon sul ta ci je o vla di s Ko a li ci jom „Iz bor za bo qi `i vot”, oku pqe nom

oko de mo kra ta. Li der i kan di dat DS-a za man da ta ra Bo ris Ta di} oba ve stio je ta da pred sed ni ka Sr bi je da je ko a li ci ja oku pqe na oko te stran ke bli zu kon sti tu i sa wa par la men tar ne ve }i ne i da }e Ni ko li }u za ne ko li ko da na da ti pu nu in for ma ci ju o to me ka da ona bu de ja sno for mi ra na.

Pred da na {wi do la zak so ci ja li sta kod Ni ko li }a pot pred s ed n i c a DS-a Sla v i c a \u ki}-De ja no vi} na ja vqi va la je za vi kend raz go vo re s de mo kra ta ma, ko ji se ni su odr `a li, ali je me dij skom sce nom u su bo t u pro s tru j a l a vest da je „ne ko ko ima du plo obez be |e -

we bio u se d i { tu SNS-a“.

Osta je enig ma ko, a s ta kvim obez b e | e w em se kre } u sa m o tri po li ti ~a ra u ze mqi. Li der JS-a Mar ko vi} krat ko je ob ja snio da raz go vo ra „mi niko a li ci je“ s DS-om u da ni ma vi ken da ne ma. Ni pot pred sed nik SPS-a @ar ko Ob ra do vi}

ponedeqak11.jun2012.

3

Ste fa no vi}: Pot pi ri va we va tre – To {to pred sed nik Sr bi je ra di, is pa qu je po li ti~ ke pa ro le, mi sti fi ku je i ot kri va ne ke “taj ne do go vo re i pot pi se” s pri {tin skom stra nom, je ste igra we sa Sr bi ma na Ko so vu i Me to hi ji ko ji su u te {koj si tu a ci ji – re kao je {ef pre go va ra~ kog ti ma za Ko so vo Bo ri slav Ste fa no vi} „Bli cu”, i oce nio da je pot pi ri va we va tre {tet no za in te re se Sr bi je.

– Pri {tin ske vla sti ko ri ste pe riod do for mi ra wa vla de i is pi tu ju re ak ci je Sr bi je i To mi sla va Ni ko li }a – re kao je Ste fa no vi}, i oce nio da je pot pi ri va we va tre kraj we kon tra pro duk tiv no i {tet no po in te re se Sr bi je.

Po we go vim re ~i ma, „stvo re na je la `na at mos fe ra da se ne {to kri lo ili da je ne {to pot pi si va no, ka ko ka `e Ni ko li}, da po sto je taj ni do go vo ri Be o gra da i Pri {ti ne. Da kle, ni {ta ni je taj no do go va ra no, sve do ku men te je usvo ji la Vla da, do sta vqe ni su Skup {ti ni Sr bi je, Sr bi ma na Ko so vu i Me to hi ji, ta ko da ih je vi deo i To mi slav Ni ko li} dok je bio po sla nik”.

REKLI SU Zu kor li}: Pre sam za „iskre nog ~et ni ka”

Po Za k o n u o pred s ed n i k u u iz ja vi no vi na ri ma ni je `e Re pu bli ke, pred sed nik je du leo da ka `e ka da }e pre go vo ri `an da par la men tu pred lo `i bi ti na sta vqe ni.

- Je di ni raz go vo ri za ko je onog kan di da ta ko ji mo `e da zna mo si gur no su po ziv kod obez be di iz bor vla de u Skup pred sed ni ka Sr bi je To mi sla va {ti ni.

Ni ko li} je ra ni je na ja vio Ni ko li }a u po ne de qak u zgra di Pred sed ni {tva, re kao je Ob ra - da „ne }e okle va ti” da man dat do vi} i pod se tio da su pred - za sa stav Vla de po nu di ono me ko bu de obez be stav ni ci ko a li dio ve } i n u od ci je oko SPS i Pred s ed n ik je du ` an 126 po sla ni ka.

DS pre ne ko li ko da par la men tu De m o k rat s ka da na raz go va ra li pred lo `i onog stran k a Sr b i j e o eko nom skom pro gra mu bu du }e kan di da ta ko ji mo `e ima 21 po sla ni ka, ko a l i c i j a vla de Sr bi je is obez be diti iz bor Pre o kret na ~e ta kav {i da }e ti vla de u Skup {ti ni lu sa Li be ral no raz go vo ri bi ti d e m o k r a t s k o m na sta vqe ni.

SNS u no vom sa zi vu par la - par ti jom 19, a Uje di we ni re men ta ima 73 man da ta, DS 67, a gi o ni Sr bi je 16 po sla ni ka. ko a li ci ja SPS-PUPS-JS 44.

Sa vez Voj vo |an skih Ma |a ra Po Usta v u, kan d i d a t a za ima pet po sla ni ka, Stran ka pred sed ni ka vla de par la men tu de mo krat ske ak ci je San xa ka pred l a ` e pred s ed n ik Re p u - dva, a li sta Ni je dan od po nu bli ke, po {to sa slu {a mi {qe - |e nih od go vo ra i Ko a li ci ja we pred s tav n i k a iza b ra n ih Al ba na ca pre {ev ske do li ne iz bor nih li sta. po jed nog po sla ni ka. D. M.

Muf ti ja Mu a mer Zu kor li} sma tra da }e iz bo rom To mi sla va Ni ko li }a za pred sed ni ka srp ska po li ti ka pre ma Bo {wa ci ma bi ti „pot pu no de ma ski ra na i ja sna”.

– Ako bi ram iz me |u ‘li ce mer nog de mo kra te’ i ‘iskre nog ~et ni ka’, vi {e vo lim da imam ovog dru gog, za ko ga znam {ta mi mi sli – re kao je Zu kor li} za Fe nu.

On je ka zao da je do sa da na sce ni bi la „ma ski ra na an ti bo {wa~ ka po li ti ka, sim bo li zo va na u Bo ri su Ta di }u„, ko ji je, ka ko do da je, bio „evrop ski qu bi mac i ko ji je pro tiv Bo {wa ka i iz BiH i San xa ka mo gao da ra di {ta ho }e”. Po Zu kor li }e vim re ~i ma, Ta di} je jed no pri ~ao u Be o gra du, dru go u Ba wa lu ci, tre }e u Bri se lu, ~e tvr to u An ka ri.

– Ja sam se bo rio za oba ra we Bo ri sa Ta di }a, ni sam se bo rio za do vo |e we To mi sla va Ni ko li }a, to je ogrom na raz li ka, ali sma tram da je ovo bo qe re {e we i za San xak i za BiH – na veo je Zu kor li}.

Do dik: Ta di} mi ni je re kao za Jo va no vi }a Pred sed nik Re pu bli ke Srp ske Mi lo rad Do dik iz ja vio je da }e bi ti opa sno ako li der LDP-a ^e do mir Jo va no vi} bu de mi ni star u Vla di Sr bi je jer s tog me sta mo `e „kle ve ta ti RS i srp ski na rod”. Do dik je za „Po li ti ku” re kao da on ne sa sta vqa Vla du Sr bi je i da ima pra vo da od go vo ra na ko men ta re u RS, ali da se ne me {a u unu tra {wa pi ta wa Sr bi je, ve} to ~i ne stra ni am ba sa do ri ko ji „vr {qa ju” po Sr bi ji i „for mi ra ju vla de”.

– Sma tram da je opa sno da Jo va no vi} ima le gi ti mi tet u Vla di Sr bi je, s ko jim }e ho da ti su tra po re gi o nu, gde }e kle ve ta ti RS i srp ski na rod – re kao je Do dik.

On je ka zao da mu pred sed nik De mo krat ske stran ke Bo ris Ta di}, ko ga je po dr `ao na pred sed ni~ kim iz bo ri ma, pret hod no ni je re kao da }e Jo va no vi} bi ti u no voj vla di.

– Ne ma mo ni ka kav raz log da sum wa mo u Ta di }ev bu du }i od nos pre ma RS – do dao je Do dik.

4

ekonomija

ponedeqak11.jun2012.

NAJPOZNATIJE SVETSKE KOMPANIJE PROIZVODI]E U SREMU

PRECIZNIJE REGULISATI OPOREZIVAWE KOMPANIJA

„Ford” sti`e u Rumu preko „Albona”

Najopasniji skriveni nameti

Vi {a po re ska me na xer ka u kon sul tant skoj ku }i KPMG Sr bi ja Bi qa na Bu ji} sma tra da je po treb no iz me ni ti i pre ci zi ra ti po re ske pro pi se ko ji ma se opo re zu ju kom pa ni je u Sr bi ji.

Ona je u iz ja vi Ta nju gu re kla da, iako se u jav no sti mo `e ~u ti da Sr bi ja ima naj ni `u sto pu po re za na do bit pred u ze }a od de set po sto, ona je da le ko ve }a uko li ko se ura ~u na ju ra zna pa ra fi skal na da va wa u vi du tak si i na kna da, ko je ta ko |e op te re }u ju po slo va we pred u ze }a.

– Po sto ji mno go ra znih da va wa ko ja su uve de na ne kim za ko ni ma ko ji ni su po re ski pro pi si i ko je kom pa ni ja mo ra da pla }a. Ka da se uzmu u ob zir i te da `bi ne ko je zva ni~ no ni su po rez na do bit pred u ze }a, po sta vqa se pi ta we da li je stvar no ne koj kom pa ni ji sto pa po re za ko ju pla }a de set po sto ili je zbog pla }a wa svih tih da `bi na wen po re ski te ret ve }i od za ko nom pro pi sa nog pro cen ta – na gla si la je Bi qa na Bu ji}.

Ona sma tra da se ne mo `e pre ci zi ra ti ko li ka je „stvar na” sto pa opo re zi va wa fir mi.

– To ukqu ~u je od re |e ne spe ci fi~ no sti sva ke fir me jer ne pla }a ju sve po rez na do bit, na pro fit ko ji je is ka zan u bi lan su uspe ha, ve} na do bit ko ja se do bi ja ra znim uskla |i va wi ma, shod no pro pi si ma o po re zu na do bit – na gla si la je ona.

Po we nim re ~i ma, zbog ne do voq ne pre ci zno sti Za ko na o po re zu na do bit, in spek to ri na te re nu da ju raz li ~i ta „tu ma ~e wa”.

– Pro pis omo gu }a va kom pa ni ja ma po re ski kre dit, od no sno da uma we svo ju po re sku oba ve zu uko li ko in ve sti ra ju u osnov na sred stva ko ja }e ko ri sti ti za oba vqa we svo je po slov ne de lat no sti. Po sto ji ve o ma krat ka li sta osnov nih sred sta va po osno vu ko jih se ne mo `e ko ri sti ti taj po re ski kre dit. To je, na pri mer, ku po vi na put ni~ kih auto mo bi la, te pi ha, za ve sa, opre ma wa ad mi ni stra tiv nih pro sto ri ja – ob ja sni la je ona. – Me |u tim, u prak si, da ju se in ter pre ta ci je ko je su znat no {i re pa se, na pri mer, tu ma ~i da mo bil ni te le fo ni ili si stem nad zo ra kao {to su ka me re ni su neo p hod ni za oba vqa we de lat no sti. U za ko nu ni je pro pi sa no {ta se sma tra ula ga wem ko je je neo p hod no za oba vqa we de lat no sti pa to za vi si od raz u me va wa i tu ma ~e wa kon kret nog in spek to ra u kon tro li.

dnevnik

Da je Srem me ka za in ve sti to re ni je vi {e ni ka va taj na, a {to je naj va `ni je, ov de sti `u sve po zna ti je svet ske kom pa ni je. Ta ko }e kra jem ju na u Ru mu do }i de le ga ci ja ame ri~ kog „For da”, a sve

no je in fra struk tur no opre mqe na, a ovoj en gle skoj fir mi ustu pqe no je bez na kna de oko pet hek ta ra ze mqe na ko joj }e, u pr voj fa zi na oko 2,5 hek ta ra, bi ti iz gra |e na pro iz vod na ha -

Qu di iz „Al bo na„ su kre nu li pu nom pa rom da ra de i pla ni ra ju da vr lo br zo po~ nu i pro iz vod wu jer ih ugo vor s „For dom„ oba ve zu je na to da 1. ja nu a ra na red ne go di ne ona star tu je. s na me rom da obi |e iz grad wu no vog po go na en gle ske fir me „Al bon„ s ko jom su pot pi sa li 40 mi li o na do la ra vre dan ugo vor.

Na i me, fir ma „Al bon„ je pre me sec da na, ta~ ni je 4. ma ja, po ~e la iz grad wu svog no vog po go na u Za pad noj in du strij skoj zo ni u Ru mi. Ova zo na, ko ja se pro sti re od fir me „Ru ma trans’’ do fir me „An dri ja {e vi}’’, pot pu -

la od oko 10.000 kva dra ta. Do sa da je is ko pan hu mus na oko 15.000 kva dra ta, iz me we no je tlo, na su ta {qa ka, tu ca nik i ure |e ne su sa o bra }aj ni ce unu tar gra di li {ta.

– Qu di iz „Al bo na„ su kre nu li pu nom pa rom da ra de i pla ni ra ju da vr lo br zo po~ nu i pro iz vod wu jer ih ugo vor s „For dom„ oba ve zu je na to da 1. ja nu a ra na -

red ne go di ne ona star tu je. Ra do vi tre ba da bu du za vr {e ni do kra ja ove go di ne i u ovom pro iz vod nom po go nu }e bi ti za po sle no oko 200 rad ni ka – is ti ~e pred sed nik rum ske op {ti ne Go ran Vu ko vi}.

U iz grad wu ovog po go na bi }e ulo `e no oko 8,5 mi li o na evra, a ra do vi }e te }i u dve fa ze. „Al bon„ ima po gon i u pe }i na~ koj in du strij skoj zo ni u [i ma nov ci ma, gde po slu je od 2006. go di ne, a u Ru mi }e im pr ve kom {i je bi ti “Adri a na teks” ko ja }e pro iz vo di ti ku pa }e ko sti me ita li jan ske mar ke „kal ce do ni ja„. Iz grad wa ove fa bri ke po ~e }e 16. ju na na ze mqi {tu po vr {i ne oko 2,3 hek ta ra, ta ko |e do bi je nom bez na kna de. Do kra ja go di ne tre ba lo bi da bu de iz gra |e na pro iz vod na ha la po vr {i ne oko 500 kva dra ta, a do 2015. i do 5.000 kva drat nih me ta ra. Za po -

~e tak, tu }e po sao na }i 70 li ca, naj vi {e `e na.

Op {ti na Ru ma ima oko 300 hek ta ra ze mqe, in fra struk tur no pot pu no opre mqe ne, ko ja ~i ni in du strij ske zo ne, a ustu pa wem ze mqi {ta in ve sti to ri ma

PREKATEGORIZACIJA DR@AVNIH SAOBRA]AJNICA TERET LOKALNOJ SAMOUPRAVI

Odr`avawe puteva spalo na krpqewe rupa Kr pqe we ru pa, ko {e we tra ve i osve `a va we iz ble de lih li ni ja na pu te vi ma zbir na su ime ni ca na ko ju se ovog pro le }a sve lo odr `a va we o{trom zi mom o{te }e nih pu te va. Mi ni mum ra da na odr `a va wu re zul tat je bes pa ri ce i u re pu bli~ koj i lo kal noj ka si, na ~i ja se le |a Ured bom Vla de Sr bi je o pre ka te go ri za ci ji dr `av nih pu te va pre va li lo sko ro 5.000 ki lo me ta ra pu te va, od ko jih oko 700 ki lo me ta ra u Voj vo di ni.

Od oko 15.000 ki lo me ta ra dr `av nih pu te va, 10.000 je osta lo u tom sta tu su i o wi ma bri ne JP „Pu te vi Sr bi je”, a raz li ka je „pre ba ~e na” na lo kal nu sa mo u pra vu. Odr `a va we voj vo |an skih sa o bra }aj ni ca po de qe no je na pet sek to ra o ko ji ma bri nu fir me „Voj put” Su bo ti ca, „Voj vo di na put” Zre wa nin, „Voj vo di na put” Pan ~e vo, „Voj vo di na put-Ba~ ka put” No vi Sad i „Srem put” Ru ma. Sva koj te ri to ri ji pri pa lo je sto ti wak ki lo me ta ra „no vih” pu te va na odr `a va we, ko ji su do sa da bi li u ran gu dr `av nih, a sa da su pre ka te go ri sa ni u lo kal ne. Upu }e ni ka `u da sa mo no vo sad ska i su bo ti~ ka ka sa mo gu obez be di ti ka kvo-ta kvo odr `a va we pu te va na svom pod ru~ ju, dok sa o bra }aj ni ce u osta lim

„Bo{” kre}e u julu Kom pa ni ja „Bo{” po ~e }e u ju lu pr vu fa zu grad we fa bri ke auto mo bil skih si ste ma bri sa ~a u Pe }in ci ma, a pro iz vod wa bi tre ba lo da kre ne ve} po ~et kom 2014, ka za la je ju ~e ge ne ral na di rek tor ka fir me „Ro bert Bo{ Sr bi ja”, Jo van ka Jo va no vi}.

Ukup na vred nost pro jek ta je 70 mi li o na evra i sa ta kvom in ve sti ci jom kom pa ni ja „Bo{” }e bi ti svr sta na me |u pet naj ve }ih ne ma~ kih in ve sti to ra u Sr bi ji, is ta kla je di rek tor ka Jo va no vi}.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

EMU

evro

1

112,9633

115,2687

117,9199

112,6175

Australija

dolar

1

88,9616

90,7771

92,8650

88,6892

Kanada

dolar

1

87,4668

89,2518

91,3046

87,1990

Danska

kruna

1

15,1930

15,5031

15,8597

15,1465

Norve{ka

kruna

1

14,8802

15,1839

15,5331

14,8347

[vedska

kruna

1

12,5990

12,8561

13,1518

12,5604

[vajcarska

franak

1

94,0342

95,9533

98,1602

93,7464

V. Britanija

funta

1

139,6506

142,5006

145,7781

139,2231

SAD

dolar

1

90,1903

92,0309

94,1476

89,9142

Kursevi iz ove liste primewuju se od 8. 6. 2012. godine

Smawi}e se kilometra`a lokalu Si ro ma {na lo kal na sa mo u pra va upla {e na no vim oba ve za ma po ve }a nog iz dva ja wa za odr `a va we pu te va na kon wi ho ve pre ka te go ri za ci je tra `i la je sma we we sa o bra }aj ni ca o ko ji ma mo ra da bri ne. Ima na zna ka da bi se ukup na broj ka od oko 5.000 ki lo me ta ra, ko ji su „pre ba ~e ni” na lo kal, sma wi la za oko 1.000 ki lo me ta ra, ko ji bi se „vra ti li” u rang dr `av nih pu te va. U Voj vo di ni se ra di tek o jed nom put nom prav cu od ne ko li ko de se ti na ki lo me ta ra, {to je ma li pro ce nat u ras te re }e wu bu xe ta. op {ti ma is kqu ~i vo za vi se od po mo }i dr `a ve.

Pri hod od ak ci za na go ri vo ko ji je do 1. ja nu a ra ove go di ne bio usme ren na dr `av ne pu te ve pre u sme ren je na re pu bli~ ki bu xet u iz no su od 18,6 mi li jar di di na ra.

Pu ta ri su ta ko u star tu no ve gra |e vin ske se zo ne osta li bez stal nog iz vo ra pri ho da, {to se ne ga tiv no od ra zi lo i na wi ho ve fir me i pu te ve. Ka ko sa o bra }aj ni ce zah te va ju bar i mi ni mum odr `a va wa, od lu ~e no je da deo tih sred sta -

va u iz no su od 8,2 mi li jar de di na ra bu de vra }en „Pu te vi ma Sr bi je” pre ko do ta ci ja, a deo usme ren na lo kal nu sa mo u pra vu za pre u ze te pu te ve. Te {ko je re }i u ko joj me ri }e se po boq {a ti wi ho vo odr `a va we, jer ne bla go vre me ne po prav ke zah te va ju vi {e pa ra ne go kod re dov nog odr `a va wa, a stal ni iz vo ri fi nan si ra wa, po put pri ho da od re gi stra ci je i sli~ no su tan ki.

Di rek tor JP „Pu te vi Sr bi je” Zo ran Drob wak ka `e da za odr `a va we 10.000 ki lo me ta ra dr `av nih pu te va tre ba oko dve mi li jar de evra. Re ha bi li ta ci ju put ne mre `e po mo }i }e i ino stra ni kre di ti od oko 600 mi li o na evra, ko ji }e se ko ri sti ti u na red ne ~e ti ri go di ne. Drob wak pre ci zi ra sda je Svet ska ban ka odo bri la kre dit od 100 mi li o na do la ra, tre ba sa mo da se ugo vo re uslo vi kre di ta, {to ~e ka no vu vla du.

Drob wak ape lu je na lo kal nu sa mo u pra vu da za jed no s „Pu te vi ma” i no vom vla dom na pra ve do go vor oko odr `a va wa i re ha bi li ta ci je pu te va na wi ho voj te ri to ri ji. Do ta da vo za ~i tre ba da otvo re ~e tvo re pri vo `wi po drn da vim pu te vi ma, a pu ta ri ma pre o sta je da glu va re ne svo jom kri vi com, da se za sun ~a nih da na vi {e hla de ne go {to ra de.

R. Dautovi}

bez na dok na de rum ska op {ti na ne gu bi ni {ta jer je vla snik ze mqi {ta Re pu bli ka Sr bi ja i sav pri hod od pro da je bi i{ao u re pu bli~ ki bu xet, a ne op {tin ski.

J. A. UGLAVNOM UVOZIMO IZ RUSIJE

Najvi{e prodajemo Nemcima Glav ni iz vo zni part ner Sr bi je u pr va ~e ti ri me se ca ove go di ne bi la je Ne ma~ ka, u ko ju je iz ve ze na ro ba vred na 424,3 mi li o na evra, a glav ni uvo zni part ner Ru ska Fe de ra ci ja (RF), iz ko je je uve ze na ro ba za 834,9 mi li o na, po ka za li su po da ci Re pu bli~ kog za vo da za sta ti sti ku (RZS).

U iz vo zu, glav ni spoq no tr go vin ski part ne ri, po sle Ne ma~ ke, bi le su Ita li ja sa 337,6 mi li o na do la ra i Bo sna i Her ce go vi na (BiH) sa 333,7 mi li o na. Glav ni spoq no tr go vin ski part ne ri u uvo zu, po sle RF, bi le su Ne ma~ ka sa 649 mi li o na do la ra i Ita li ja sa 518,3 mi li o na.

Spoq no tr go vin ska rob na raz me na bi la je naj ve }a sa ze mqa ma sa ko ji ma Sr bi ja ima pot pi sa ne spo ra zu me o slo bod noj tr go vi ni. Ze mqe ~la ni ce Evrop ske uni je (EU) ~i ne vi {e od po lo vi ne ukup ne raz me ne.

Dru gi po va `no sti part ner Sr bi je su ze mqe pot pi sni ce spo ra zu ma o zo ni slo bod ne tr go vi ne u Cen tral noj Evro pi (CEF TA), sa ko ji ma je ostva ren su fi cit u raz me ni od 364,7 mi li o na do la ra, re zul tat uglav nom iz vo za po qo pri vred nih pro iz vo da, kao i iz vo za gvo `|a i ~e li ka.

PO^ELA LETWA SEZONA U @ELEZNI^KOM SAOBRA]AJU

„Panonija” do Bara, a „Jadran” do Splita Uvo |e wem tri se zon ska vo za po ~e la je let wa se zo na `e le zni~ k og sa o b ra } a j a. „@e l e zni ce Sr bi je“ su uve le auto voz iz Be o gra da za Bar, kao i voz “Pa n o n i j a” na re l a c i j i Su bo ti ca - No vi Sad – Bar, a od 15. ju na i se zon skog vo za “Ja dran eks pres” za Split.

Auto voz }e sa o bra }a ti do 8. sep tem bra sa po la skom iz be o grad ske sta ni ce u 21,10 sa ti, a iz Ba ra u 20.00 sa ti. U sa sta vu ovog vo za bi }e va go ni za pre voz auto mo bi la, ku {et i spa va }a ko la, ali i po seb na po nu da - sa lon ska i spa va }a ko la, kao i ko la za pre voz auto mo bi la ve }eg ga ba ri ta iz sa sta va Pla vog vo za. Iz „@e le zni ca Sr bi je2 pod se }a ju put ni ke da iz na {eg glav nog gra da ka cr no gor skom pri mor ju sa o bra }a ju jo{ dva vo za: dnev ni u 9.10 sa ti i ve ~er wi u 20.10 sa ti, a iz Ba ra za Be o grad ju tar wi u 9.00 sa ti i ve ~er wi u 19.00 sa ti.

Ce na kar te u jed nom sme ru Be o grad – Bar ili Bar – Be o grad u dru g om raz r e d u vo z a, ukqu ~u ju }i i re zer va ci ju se di {ta, ko {ta 24 evra, dok za pre voz auto mo bi la tre ba iz dvo ji ti 30 evra.

Se z on s ki voz “Pa n o n i j a”, sa o bra }a ta ko |e do 8. sep tem bra po la zi iz Su bo ti ce u 18.

14 sa ti, a iz Ba ra za Su bo ti cu u 17 sa ti. Osim va go na iz Su bo ti ce i No vog Sa da u sa sta vu ovog vo za od re |e nim da ni ma u

ne d e q i sa o b ra } a j u di r ekt n a ko la iz Mo skve, Pra ga, i Bu dim pe {te. Vo zna kar ta u dru gom raz re du vo za sa re zer va ci jom se di {ta, od Su bo ti ce do Ba ra iz no si 30 evra, a na re la ci j i No v i Sad –Bar 26,80 evra. „Ja dran eks pres” sa o bra }a }e od 15. ju na do 1.sep tem bra jed nom ne deq no na re la ci ji Be o grad – Split – Be o grad sa za u sta vqa wem u Kni nu i Per ko vi }u. Po la zak vo za iz Be o gra da bi }e sva kog pet ka u 15.16 sa ti, a iz Spli ta sva ke su bo te u 18.43 sa ti. Vo zna kar ta u jed nom sme ru u du gom raz re du va go na za se de we je 37,50 evra. U sa sta vu ovog vo za su ku {et i spa va }a ko la, kao i va gon za pre voz auto mo bi le za ko ji po sto je po seb ne po god no sti.

U „@e le zni ca ma” na po mi wu da se kar te u me |u na rod nom sa o bra }a ju pla }a ju u di nar skoj pro tiv vred no sti.

R. D.

SR BI JI NEO P HOD NE IN VE STI CI JE

Ne sme da stoji proizvodwa - Za re{avawe ekonomskih problema Srbiji su neophodne sna`ne investicije, a to podrazumeva prelazak na tzv. indu strij ske po li ti ke, ko je ohrabruju ulagawa u granama u kojima Srbija ima komparativ ne pred no sti, iz ja vio je profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Dra gan \u ri ~in.

„Srbija ima danas osnovni problem nizak nivo ekonomske aktivnosti i ekstremno visoku nezaposlenost. Glavni problem Srbije nije inflacija. U tom smislu, ako je to dijagnoza problema, iz te dijagnoze proizilaze recepti za izlazak iz te bolesti koja se zove nedovoqan nivo privredne aktivnosti”, ocenio je \uri~in u izjavi Tanjugu.

Po \uri~inu „Srbiji su neophodne sna`ne investicije. „To zna~i orijentaciju sa mo ne ta ri sti~ kih ma kro e ko nomskih politika, koje, izme|u ostalog, pored ciqawa inflacije, idu i u fiskalnom delu sa merama {tedwe, prelazak na takozvane industrijske politike, koje ohrabruju investicije u granama u kojima Srbija ima komparativne prednosti”, pre svega, u energetici, poqoprivredi, logisti~kom biznisu, informacionim tehnologijama. \uri~in je istakao da monetarna i fiskalna politika u zemqi koja ima ekonomske probleme poput Srbije treba da predstavqaju samo „podmaziva~” industrijskih politika.

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

ponedeqak11.jun2012.

5

PRI VRE DU ZA RO BI LI PO PU LI ZAM I KA STIN SKA PO LI TI KA

Ko je kriv nezaposlenima {to nemaju partiju Iako su ekonomske teme dominirale u predizbornoj kampawi, one strankama o~igledno nisu kqu~ne u dogovorima o novoj vladi jer politikanstvo i {ibicarewe s uvla~ewem predsednika jednog entiteta susedne dr`ave u postizbornu kombinatoriku nema ama ba{ nikakve veze s goru}im problemima srpske ekonomije i standarda gra|ana.

A koliko je ekonomska situacija alarmantna najo~iglednije pokazuje to {to je prethodnog meseca ispla}eno vi{e penzija nego zarada zaposlenima, dok je taj odnos jo{ drasti~niji kad bi se uporedio broj zaposlenih u privredi i onih koji plate dobijaju iz dr`avne kase.

Interesi ve}ine stranaka u Srbiji zavr{avaju se, naime, na raspodeli buxetskog kola~a izme|u razli~itih interesnih i socijalnih grupa, dok o tome kako }e se pove}ati prihodi u dr`avnoj kasi niko ne govori. A va`e}a logika po kojoj stranke „ekonomsku politiku” svode na kastinski sistem, odnosno za{titu odre|enih interesnih grupa, ve} se pokazala pogubnom po Srbiju. Pitawe je, me|utim, {ta }e se desiti ukoliko se za ovim modelom, po ugledu na penzionere, na primer, povedu i neke druge socijalne grupe pa tako, recimo, u narednim izbornim ciklusima dobijemo stranku nezaposlenih koja }e insistirati na garantovanim buxetskim sledovawima za ovu poprili~no brojnu populaciju. To bi,

uostalom, bila samo logi~na posledica dnevnopoliti~kog populizma kojem na{e politi~ke elite godinama podre|uju op{ti interes.

Buxetski deficit i kriza javnog duga kanda }e se i u narednom mandatu „re{avati” demago-

tastrofalnim u~inicima populisti~ke politke vo|ene u prethodnim godinama. Naime, iz koalicije okupqene oko socijalista, a koja }e u bitnoj meri krojiti koalicioni dogovor s demokratama o postavi koja }e sedeti u Nemawinoj 11 u narednom man-

Bu yet ski de fi cit i kri za jav nog du ga kan da }e se i u na red nom man da tu „re {a va ti” de ma go gi jom, po ce nu fi nan sij skog ko lap sa, ko ji Sr bi ji, ka ko je upo zo rio i Fi skal ni sa vet, pre ti gijom, po cenu finansijskog kolapsa, koji Srbiji, kako je upozorio i Fiskalni savet, preti ukoliko se hitno ne primene restriktivne mere {tedwe, pre svega u javnom sektoru, a kroz zamrzavawe plata i penzija i rezawe adminstracije.

To stranakama koje se dogovaraju o formirawu nove vlade ipak ne pada na pamet uprkos ka-

datu, poru~ili su ne samo to da nam nije potreban aran`man s Me|unarodnim monetarnim fondom, a koji tako|e podrazumeva navedene mere {tedwe, ve} i da ne}e pristati na zamrzavawe a kamoli smawewe plata u javnom sektoru i penzija (~emu, ina~e, pribegavaju gotovo sve zemqe u regionu). Lider Partije ujediwenih penzionera i ak-

tuelni potpredsednik Vlade Srbije Jo van Kr ko ba bi} tako je, uprkos upozorewima Fiskalnog saveta da zbog lo{eg stawa u javnim finansijama treba da se zamrznu penzije, poru~io da to ne dolazi u obzir, te da bi se time „stvorio socijalni genocid jer bi qudi umirali od gladi”.

On je time javno uslovio koalicioni aran`man, o ~emu se demokrate, kao najve}i partner, nisu izjasnile, te ostaje nejasno kakve su zapravo wihove namere u tom pogledu, odnosno da li }e vlada u narednom sazivu kona~no po~eti da vodi ekonomsku politiku ili }e nastaviti demagogiju. Nijedna od stranaka koje imaju ambiciju da formiraju novu vladu zapravo nije objasnila na koji na~in }e na}i novac za namirivawe razli~itih interesa unutar nove koalicije, i to u situaciji kad je buxetski deficit uveliko prema{en. Ukoliko se, pak, u ta obja{wewa ne ra~unaju prili~no uznemiruju}e poruke iz redova socijalista koji su ponudili oprobani recept {tampawa novca. Takve sugestije iznosio je potpredsednik SPS-a Du {an Ba ja to vi} koji se zalo`io i za dr`avni intervencionizam „u svim segmentima, a pre svega kada su u pitawu veliki privredni sistemi jer privreda mora da se obnovi”.

A kako to dr`ava najboqe zna i ume da vodi privredu vaqda treba da posvedo~e i aktuleni ekonomski pokazateqi.

B. D. Savi}

EKO NOM IS TA ZO RAN PO POV

Mo`emo i bez MMF-a?

Eko no mi sta Zo r an Po p ov izjavio je ju~e da Srbija treba da na |e sop stve ni raz voj ni model, umesto nastavka saradwu s Me|unarodnim monetarnim fondom (MMF).s „Za{to sam ja protiv? Iz prostog razloga zato {to je iskustvo pokazalo da su zemqe koje nisu sara|ivale s MMF ostvarile izvanredne rezultate, poput Slovenije, ^e{ke i Slova~ke, tako da je ekonomska situacija u tim zemqama ne u po re di vo bo qa ne go kod nas”, objasnio je Popov za Tanjug . Popov tvrdi kako u novijoj istoriji ne postoji ni jedan primer da je MMF doprineo brzom razvoju neke od zemaqa u svetu, ve} se to de{ava lo upra vo bez upli ta wa Fondu razvojnu politiku jedne zemqe.

Popov je naveo da da Fond preporu~uje Srbiji da {tedi, da otpu{ta vi{ak radne snage, smawuje zarade u javnom sektoru i penzije, a to }e, po wemu, dovesti do pada agregatne tra`we u zemqi, poslodavci }e smawiti proizvodwu i po~eti da otpu{taju vi{ak zaposlenih, tako da }e ekonomska situacija biti jo{ lo{ija. Ukoliko bi Srbija uspela da privu~e 10 milijardi evra kapitala i to investira, ukupan do ma }i pro iz vod (BDP) ze mqe bi porastao sa 30 milijardi evra na 60 milijardi i javni dug bi tada pao sa 45 na oko 30 odsto BDP, mi{qewa je Po pov. Ovaj eko no mi sta smatra da je u Srbiji va`no {to pre da po~ne obnavqawe poqoprivrede, a potom i industrije.

RE FOR ME SU NEO P HOD NE, ALI KA KVE I KO JIM RE DOM?

Prvo zavesti red pa onda podi}i PDV

SVE MA WE FIR MI U SR BI JI

Bez velikih preduze}a nema ni malih Od 2007. godine u Srbiji se velikih privrednih sistema i bele`i stalni pad broja malih industrije uop{te.

– U Srbiji industriju gotovo i sredwih preduze}a jer se vi{e firmi gasi nego {to se osniva, i nemamo, i to spada u one stvaa u prvih deset meseci 2011. ri koje dr`ava nije dobro orgaosnovano ih je 7.097, {to je 12 nizovala... Jednostavno, mala i sredwa preduze}a ne mogu opstaodsto mawe nego u istom perioti bez velikih privrednih sidu 2010. stema – upozorio je on.

Pro{le godine je, istovremeSavi} smatra no, uga{eno da je dr`ava po11.607 firmi, Ma la i sred wa {to je ~ak 87,8 pred u ze }a ne mo gu gre{ila i {to je novac iz fondova posto vi{e nego op sta ti bez ve li kih za podr{ku ma2010. godine. pri vred nih si ste ma lim i sredwim Profesor preduze}ima deEkonomskog falila bez plana i programa {to kulteta u Beogradu Qu bo drag je proizvelo kontraefekat.

Sa vi} izjavio je da je veliki – Umesto da se jasno sagleda u broj uga{enih preduze}a trend koje grane i oblasti treba ulakoji postoji i u razvijenim zegati, pa onda i ta mala i sredmqama, ali da je problem u Srwa preduze}a pomo}i, u Srbiji biji taj {to se mawe wih osnuje je obi ~aj da mi ni stri ima ju nego {to se ugasi.

– U Nema~koj se ugasi i po nediskreciono pravo da odlu~e koliko desetina hiqada malih i kako }e se usmeriti pare – nasredwih preduze}a, ali je, s dru- veo je on. ge strane, novoosnovanih daleko Zbog toga smo, naglasio je Savi{e od tog broja. U Srbiji se vi}, do{li u situaciju da su se u odvija suprotan proces – istakao mnogim slu~ajevima pare „bacaje on. le u bunar„, a bilo je i primera Savi} smatra da problem u da se novac ne koristi za namenu Srbiji predstavqa i nedostatak ve} za neke druge svrhe.

Izgleda da su se gra|ani i privrednici ve} pomirili s ve}im PDV-om i zamrzavawem plata u javnom sektoru i penzija. To se ~eka kao neizbe`ni prvi potez budu}e vlade Srbije. Najizda{niji porez trebalo bi da se pove}a bar dva posto, s 18 na 20. Deo u{teda treba da se ostvari zamrzavawem penzija u javnom sektoru. Pod led bi oti{la primawa 1,6 milion panezionera i jo{ 470.000 zaposlenih u javnom sektoru. Zemqi }e to omogu}iti da elimini{e deficit od dve i po milijarde evra. Ovih dana mnogo puta smo imali priliku da ~ujemo da }e, ako sada to ne uradimo, biti samo gore i s porezima i s primawima. Da li re{ewe koje nam se ve} danima servira kao nezamenqivo ima alternativu?

– Mislim da ima ili da bi bar trebalo da probamo da ga prona|emo – ka`e stru~wak iz Ekonomskog instituta Ivan Ni ko li}. – Pre svega, nadle`ni bi morali da naprave reviziju svih tro{kova u javnom sektoru i da vide gde su mogu}e u{tede. Zatim da to isto urade u javnim preduze}ima, gde tako|e ima mesta za brojne u{tede. Kada se tu izvede jasna ra~unca, vide}e se koliko nam je novca potrebno. Osim toga, neophodno je da se poradi na poboq{awu privrednog ambijenta. Srbija bi morala da koriguje i svoju monetarnu politiku. To se pre svega odnosi na repo-operacije. Novac od tih papira mogao bi poslu`iti za finansirawe infrastrukture. Ovo {to se sada predla`e je najlak{a varijanta. Zamrznu}emo plate i pove}ati PDV jer to od nas tra`i Me|unarodni monetarni fond a drugog izlaza navodno nema.

Udru`ewe „Poslodavac” smatra da, ukoliko vlada `eli da napravi ozbiqne u{tede u buxetu da

bi se podstakao privredni oporavak i razvoj, mora da smawi obim sive ekonomije, zbog koje se godi{we gubi oko 1,5 milijarda evra.

Povodom navodnog slabog puwewa dr`avne kase oglasila se ovih dana i Poreska uprava Srbije.

Oni su u prvih pet meseci prema-

Uvek mo`e boqe re}i }e mnogi. Kod nas je siva zona i te kako razvijena. Nisu tu samo porezi ve} i doprinosi na plate pa umawewe cena kod cariwewa i sli~no, {to direktno uti~e na puwewe kase. O tome ~esto ~itamo u crnim hronikama. O tome kolike

Uz re form ske po te ze mo ra da se sma wi obim si ve eko no mi je, zbog ko je se go di {we gu bi oko 1,5 mi li jar da evra {ili plan naplate javnih prihoda i sakupili 247,7 milijardi dinara. To je 8,5 milijardi vi{e od onoga {to je bilo zacrtano. Najizda{niji je bio porez na dobit preduze}a: u istom periodu napla}eno je 26,8 milijardi dinara, ili 6,7 milijardi vi{e nego {to je predvi|eno.

– Kod PDV-a je projekcija prema{ena 2,5 posto i napla}eno je 142,3 milijarde dinara. To je 3,4 milijarde vi{e od projekcije – ka`e direktor PU Srbije Dra gu tin Ra do sa vqe vi}.

su {anse da se uberu pravi prihodi i kako umawiti sivu zonu stru~wak za poreze \er| Pap ka`e da to nije samo posao poreznika ve} i inspekcija, Tr`i{ne i one koja se bavi radnim odnosima.

Wih je malo a i nadle`nosti nisu najjasnije definisane. Poznato je da se plate ispla}uju iz dva dela sa svim pla}enim doprinosima i bez wih. Ukoliko bi se smawili nameti na wih, ne bi automatski do{lo do zaokreta ve} bi se pove}ao broj onih koji bi u{li u belu zonu. Bio bi to dobar po~etak.

Isto va`i i za nova zapo{qavawa, rekao je Pap. Srbija bi mogla pove}ati i PDV na artikle koji su oporezovani s osam posto na 18 posto. Ali tu su osnovni prehrambeni proizvodi poput {e}era, bra{na... Kod nas hrana u ku}nom buxetu ve}u~estvuje sa 42 odsto pa bi svako poskupqewe bilo udarac na standard koji bi ve}ina gra|ana te{ko podnela. Naravno, ima i bogatih.

Kada se oni pomenu, listom se ~uje da wih treba oporezovati drasti~no umesto {to se osiroma{enom narodu pove}ava PDV. Mo`e li uve}awe poreza na imovinu napuniti buxet?

– Te{ko, jer je to prihod lokalnih samouprava – obaja{wava Pap. – Ali i bez toga kod nas nije veliki broj prebogatih qudi koji bi i uz enormne poreze na imovinu mogli zna~ajnije napuniti dr`avnu kasu. [to se ti~e obi~nih gra|ana, drasti~no ve}i porezi na obi~ne stanove mnoge bi pogodili jer qudi su bez posla, a to da prodaju stan zbog poreza i sele se u mawi bilo bi u ovom trenutku gotovo nemogu}e.

Pravo re{ewe je, osim racionalizacije tro{kova, i razvoj.

Sveobuhvatna reforma propisa je zastala. [to se ti~e stranih investitora, oni ba{ ne `ure u Srbiju upravo zbog komplikovnih procedura i lo{eg ambijenta. Na zna~ajniji priliv stranih investicija jo{ }emo sa~ekati i zbog na{ih slabosti i zbog globalne krize.

No, brzo nam sti`e ve}i PDV, a s wim sledi i pove}awe cena. Ho}e li cene zbog toga biti vi{e dva ili pet posto u proseku zavisi}e od pove}awa stope tog poreza. A kona~nu ra~unicu ima}emo na kraju godine.

D. Vu jo {e vi}

6

berza

ponedeqak11.jun2012.

dnevnik

NASTAVAK SILAZNOG TRENDA

Nedeqa za zaborav na Berzi Protekle sedmice nastavqen je pesimisti~ki trend na Beogradskoj berzi koji je doneo nove najni`e vrednosti doma}ih akcija jo{ od prole}a 2009. godine.

Indeks najlikvidnijih akcija Beleks 15 oslabio je dodatnih 2,3 odsto, spustiv{i se na 431,7 poena {to predstavqa minus od po~etka godine od 13,5 procenata.

Ukupan promet u trgovawu bio je neveliki i iznosio je 1,6 miliona evra {to je jedna od najslabijih nedeqnih realizacija u teku}oj godini.

Najprometnija hartija na tr`i{tu bila je Naftna industrija Srbije (NIIS) koja je bele`ila solidnu tra`wu ve}im delom trgova~ke sedmice. Ukupan promet u trgovawu ovom hartijom iznosio je 35,6 miliona dinara i ve}im delom je ostvaren na nivoima od oko 590 dinara. Ovo je ve} tre}a sedmica zaredom kako NIS boravi na nivoima ispod 600 dinara, a o~ito je da bi ozbiqniju promenu trenda mogao doneti samo preokret na inostranim berzama i s wim u vezi

ve}a aktivnost stranih portfeqnih ulaga~a.

Solidan promet od 26,3 miliona dinara zabele`io je be~ejski Sojaprotein (SJPT) koji je porastao u sedmici 5,5 odsto, u velikoj meri zahvaquju}i trgovawu posledweg dana. Soja je stigla do nivoa od 520 dinara {to je najvi{a vrednost ove hartije

jo{ od sredine maja. Ova kompanija je za 29. jun zakazala redovnu skup{tinu akcionara, a uprava je predlo`ila da pro{logodi{wi neto rezultat ne deli ve} da se zadr`i kao neraspore|ena dobit.

Najve}i doma}i gra|evinar Energoprojekt (ENHL) ve}i deo sedmice oscilirao je oko nivoa

Akcije* Dobitnici

cena na zatvaranju

promena cene(%)

vrednosna prometa

Jugoslovenski fond za `ita a.d.

6.650

+84,72%

80.425

Crvenka fabrika {e}era a.d.

6.600

+43,32%

34.100

[ajka{ka fabrika {e}era a.d.

2.400

+20,00%

1.010.400

Gubitnici

cena na zatvaranju

promena cene(%)

vrednosna prometa

Telefonija a.d., Beograd

125

-37,19%

71.373

Imlek a.d., Beograd

1.963

-18,21%

904.560

Impol Seval a.d., Sevojno

680

-15,00%

9.520

ANALIZA NA AMERI^KOM PORTALU „BIZNIS INSAJDER”

Hrvatska deseta po ugro`enosti od bankrota Hrvatska i Ma|arska su me|u zemqama sa najve}im {ansama za bankrot, odnosno s najve}om cenom osigurawa duga, objavqeno je na ameri~kom specijalizovanom portalu „Biznis insajder” (BI).

Ekipa BI je prostudirala tr`i{te CDS (credit default swaps) za 59 zemaqa i sastavila listu od 20 zemaqa s najve}im {ansama za bankrot, odnosno sa najve}om cenom osigurawa duga.

CDS je sporazum o finansijskom derivatu po kome }e prodavac CDS nadoknaditi kupca u slu~aju bankrota ili drugog razvoja doga|aja sa kreditom.

Hrvatska se nalazi na 10. mestu svetske lestvice, sa CDS od 563,95 bodova.

Po tome je Hrvatska ugro`eniji od [panije i Italije, iako ove zemqe, ~lanice evrozone grcaju u

financijskim problemima.

Prema BI, jedina relativno ute{na vest je da je hrvatski tro{ak zadu`ivawa na godi{wem nivou smawen za 1,9 posto.

Listu najugro`enijih zemaqa predvode Gr~ka i Argentina, a slede ih Kipar, Ukrajina, Portugalija i Venecuela.

U lo{ijem polo`aju od Hrvatske jo{ su Egipat, Irska i Ma|arska, koja je na devetom mestu, a u neznatno boqem su [panija i Italija.

BI je kao zaseban entiteti iz sastava Ujediwenih Arapskih Emirata izdvojio Dubai, koji je 15. na listi najugro`enijih od bankrota.

Irska `eli {panski recept Sporazum Evrogrupe o pomo}i [paniji sa oko 100 milijardi evra i to bez uslovqavawa merama {tedwe, u na~elu je prihva}en, me|utim, Irska je ve} negodovala.

Irska `eli da ponovo ugovori svoj plan finansijskog spasavawa kako bi imala korist od istog tretmana koji ima i [panija.

Kako izgleda, ona }e dobiti plan za spasavawe svog bankarskog sistema bez {irih ekonomskih reformi zauzvrat, rekli su anonimni izvori iz Evropske unije. „Irska `eli da dobije isti ugovor kao i [panija, i to retroaktivno, o svom izlasku iz krize od EFSF-a„, pi{e Tanjug . Irska je dobila 85 milijardi od Evropske unije i Me|unarodnog monetarnog fonda novembra 2010. godine, ali tek nakon {to je pristala na drakonske mere {tedwe.

od 410 dinara uz solidan promet od 10,9 miliona dinara. Aerodrom „Nikola Tesla“ (AERO) nastavio je silazni trend, bele`iv{i pad vrednosti tokom svih pet trgova~kih dana. Aerodrom je padao i na novi istorijski minimum od 380 dinara dok je u sedmici izgubio na vrednosti skoro punih sedam procenata.

Iako nisu zabele`ile veliki promet, pa`wu ulaga~a su protekle sedmice skrenule akcije gr~kih {e}erana [ajka{ka (SJKS) i Crvenka (CRFS). Ove kompanije su zakazale vanrednu skup{tinu akcionara na kojoj }e se raspravqati o ugovorima o zadu`ewu i jemstvu, po osnovu kojih bi akcionari mogli biti nesaglasni i zatra`iti otkup akcija po znatno vi{im cenama od tr`i{nih. [ajka{ka je u sedmici porasla 20 procenata, dok je Crvenka dobila na vrednosti 43,3 odsto.

Od bankarskih akcija, najprometnija je bila ni{ka AIK banka (AIKB) koja je zabele`ila promet od 11,8 miliona dinara, uz pad vrednosti svih pet trgova~kih dana. AIK je u sedmici oslabio 4,6 odsto, zakqu~iv{i nedequ na nivou od 1.319 dinara.

Akcije Komercijalne banke (KMBN) registrovale su vi{e nego skroman promet od svega 15 komada, dok se Jubmes banka (JMBN) zadr`ala iznad nivoa od 11.000 dinara. Premda se ulaga~i ne tiskaju previ{e ni oko akcija iz realnog sektora, bankarske akcije su i daqe vi{e nego slabo tra`ena roba ~emu je u velikoj meri doprinela aktuelna afera oko Agrobanke (AGBN).

SPREMA SE NOVA INVESTICIJA IZ MA\ARSKE

OTP planira kupovinu banke u Srbiji Ma|arska OTP banka, koja ve} sedam godina posluje u Srbiji planira da u susednoj zemqi pro{iri svoje poslovawe, pove}a tr`i{no u~e{}e, razmatra i kupovina neke od banaka, izjavio je predsednik Upravnog odbora OTP Banka Srbija La slo Volf.

Volf nije mogao da precizira o kojoj banci je re~, ali je novinarima iz Srbije koji su boravili u studijskoj poseti centrali ove banke u Budimpe{ti, tokom ovog vikenda rekao da su razgovori u toku. Zvani~nik OTP je naglasio samo da nije re~ o kupovini dr`avne srpske banke, odnosno banke sa doma}im kapitalom. U poslovawu OTP u Srbiji je po Volfu, izvr{eno strate{ko repozicionirawe banke, oja~ana je likvidnost kapitala, a tokom 2012. }e fokus biti na privla~ewu klijenata zahvaquju}i atraktivnim bankarskim proizvodima. Volf je naveo da za poslovawe u Srbiji postoje i mnogobrojni izazovi, isti~u}i u prvi plan pad vrednosti nacionalne valute od po~etka godine za 12 procenata, {to mo`e da ima negativan uticaj na porfteq kredita, odnosno da bude dosta skupo finansirawe kredita u dinarima.

TRA@EWE KRIVACA ZA MUKE EVROZONE

Bauk krize kru`i Evropom U svetskoj privredi treba o~ekivati du`e razdobqe stagancije i deflacije, konstatuje u najnovijem internet izdawu londonski Ekonomist.

List pi{e da prava navala investitora na dr `av ne har ti je od vred no sti za ko je ga rantuju vlade SAD, Nema~ke i sve maweg broja dru gih „si gur nih” eko no mi ja uka zu je na to.

Kada su investitori spremni da plate vladi Nema~ke samo da svoj novac „sakriju” u wene dvogodi{we obveznice i kada su voqni da pozajme ameri~koj vladi svoja sredstva na 10 godina po kamatnoj stopi mawoj od 1,5 odsto, tada treba o~ekivati ili vi{ego di {wu stag na ci ju i de flaciju, ili ne{to jo{ lo{ije. Takozvane periferne

nu da bi Evropska unija mogla da „potone” ne samo zbog prete}e du`ni~ke krize koja potresa Gr~ku i vi{e drugih

Van Nema~ke Van Nema~ke postoji konsenzus o tome {ta Nema~ka mora da u~ini da bi spasla zajedni~ku valutu - da se preorijenti{e sa strogih mera {tedwe na daleko ve}e poklawawe pa`we ekonomskom rastu. Treba da prihvati i ograni~eni oblik objediwavawa duga radi stvarawa zajedni~ke bezbedne aktive i davawa prostora perifernim ekonomijama da postepeno smawe svoja du`ni~ka optere}awa.

Za razliku od Irske, ministar ekonomije [panije Lu is de Gu in dos rekao je da sporazum o finansirawu {panskog bankarskog sistema ne}e imati nikakve preduslove koji se

odnose na {iru ekonomiju zemqe.

Irska namerava da to pitawe postavi tokom narednog sastanka ministara finansija evrozone 21. juna, naveli su ti izvori.

Tako|e, ne}e biti rasta bruto doma}eg proizvoda (BDP) ove godine u odnosu na pro{lu ne}e biti i on }e izneti nula odsto, pa }e i rast kredita biti limitiran, ocenio je Volf. Po Volfu, „postoji mogu}nost i da Gr~ka kriza ima negativan uticaj na Srbiju i druge zemqe i da investicione aktivnosti, i u Srbiji, i u Ma|arskoj budu na niskom nivou.”

Zamenik predsednika Izvr{nog odbora OTP banka Srbija Ivan Ra doj ~i} je rekao da }e se ova banka u budu}nosti usmeriti na finansirawe malih i sredwih preduze}a, kao i javnih preduze}a.

Analize su, po Radoj~i}u, pokazale i da je agrarni sektor povoqna oblast za rast u~e{}a banke na tr`i{tu. „@eqa nam je da u|emo vi{e u agrarni biznis. Zahvaquju}i Privrednoj komori Srbije (PKS), tokom juna smo organizovali sastanke sa tri regionalne komore, gde nameravamo da pitamo firme, ~lanice te organizacije, {ta im je potrebno na tr`i{tu i da onda razvijemo takav proizvod“, rekao je Radoj~i}.

Fokus banke je i na refinansiruju}im kreditima, uz koje namerava da privu~e dodatnu bazu klijenata.

D. V.

~lanice evrozone su u dubokoj recesiji, a brzo rastu}e ekonomije Brazila, Indije i Ki ne su o ~a va ju se sa sve usporenijom ekspanzijom.

Sve to ~ak i ne izgleda, me|utim, tako lo{e i opasno u po re |e wu ra stu }om opa sno{}u od raspada evrozone, pi{e Ekonomist, uz napome-

~lanica zone evra, ve} i op{te ekonomske depresije koja preti celom 27 - ~lanom bloku dr`ava.

Ovaj put }e, za razliku od kri ze, iza zva ne ko lap som ameri~ke investicione banke Liman braders 2008, biti te`e suzbiti krizu jer su centralne banke i politi~a-

ri 2008. radili zajedno na spre~avawu depresije, a danas se politi~ari prepiru.

Sada je na wima evrozone da odlu~no i kona~no re{e problem evra. Sudbina svetske eko no mi je pri tom u ogromnom stepenu zavisi od daqeg pona{awa Nema~ke i we ne kan ce lar ke An g e l e Mer kel.

Ukoliko bi evro propao, tada bi i Nema~ka pretrpela veliku {tetu. Ovonedeqno sni`ewe kreditnih rejtinga nekih nema~kih banaka je predznak tih neda}a, tvrdi Ekonomist.

List tvrdi, s obzirom da Nema~ka uglavnom odlu~uje o merama koje }e biti primewene da bi se odgovorilo na teku}u krizu, da najve}i deo kri vi ce za sa da {we lo {e stawe u evrozoni snosi Berlin.

„Agro pa puk” {am pion „[un ka fe sta”

O tur skoj kult u ri

[am pion kva li te ta dru gog me |u an rod nog fe sti va la {un ke i pr {u te „[un ka fest“ je „Agro pa puk“ iz Ku ku je va ca, a pri znan wa su do bi li i Po kret go ra na Za sa vi ca iz Srem ske Mi tro vi ce za pro iz vod wu {un ke od man gu li ce, pred u ze }e “Bur jan“ iz Pan ~e va za kva li tet, AD „Ba~ ka“ iz Ba~ ke Pa lan ke za vi sok kva li tet do ma }e {un ke, kla ni ca „Ko sa no vi}“ iz Mar ti na ca za naj ve }u i naj ma wu {un ku, ga zdin stvo „Mi lo va no vi}“ iz No vog Slan ka me na za dve pri ka za ne {un ke od po 30 ki lo gra ma i Tomislav

Pre da va we „Tur ska kul tu ra iz me |u pro {lo sti i bu du} no sti” odr `a }e se su tra u 19 ~a so va, u Sve ~a noj sa li Ma ti ce srp ske, Uli ca Ma ti ce srp ske 1. Go vo ri }e pro fe sor Darko Tanaskovi}. Ulaz je slo bo dan.

A. J.

Novosadska ponedeqak11.jun2012.

Iz l o ` ba „Za v i ~ aj to sam ja” bi }e otvo re na da nas u 18 ~a s o v a u ho l u Osnov n e {ko l e „Jo ` ef Ati la”. Iz lo `bu su pri re d i l i Za v i ~ aj n a zbir k a Grad ske bi bli o te ke i |a ci iz po me nu te {ko le.

Z. D.

hronika

KOVIQSKA RAKIJADA PRIVUKLA BROJNE POSETIOCE

„Isus me vo li”

Ma mi li mi ri si du do va ~e, me do va ~e i ~or be

{kar c e. Krat k o po s le svog pro pa log bra ka upo zna je se sa sto la rom, ko ji je sa svim dru ga ~i ji od svih do ta da {wih mu {ka ra ca: ose }a jan je, ne se bi ~an i pa `qiv. Na `a lost, na pr v om sa s tan k u re k ao joj je da je on Isus li~ no. Ma ri je naj pre po mi sli la da sto lar ni je sav svoj, no ubr z o joj je po s ta l o ja s no: Jo {ua je uisti nu Isus. On je za i sta Me si ja ko ji se vra tio na Ze mqu ka ko bi pri su stvo vao sma ku sve t a i sud w em da nu. Ma ri po ~i we da se pi ta ni je li se ovog pu ta za qu bi la u naj po gre {ni jeg od svih mu {ka ra ca...

N. R.

Mi ri si du do va ~e, me do va ~e i ri bqe ~or be “oku pi ra li” su je ju ~e deo Ko vi qa kod ma na sti ra i ma mi li po se ti o ce na tra di ci o nal nu Ko viq sku ra ki ja du, po zna tu i kao „Pa ra stos du du”. Ve} na sa mom pri la sku ma na sti ru mo gli su se ose ti ti i mi ri si slat kih ko la ~a, al vi i svi le nih bon bo na, ko je su bi le iz lo `e ne na te zga ma.

Nu di li su se i pro iz vo di sta rih voj vo |an skih za na ta - ple te ne kor pe, dr ve ne var ja ~e, kr pa re, sa pu ni do ma }e pro iz vod we sa ra znim aro ma ma… Dok su ne ki pro da va li ra ki ju, ko joj je ste bio po sve }en ju ~e ra {wi

Ne da le ko od ovog qu bi te qa ra ki je, go mi la qu di sti ska la se uz ka za ne pu ne ri bqe ~or be, jer je na ovoj ma ni fe sta ci ji bi lo or ga ni zo va no i tak mi ~e we u ku va wu ovog je la.

- Do {ao sam da je dem, dru `im se i pro ve dem. Ni je mi to li ko sta lo do tak mi ~ar skog de la, ve} do to ga da na{ tim ima do bru ~or bu. Ako po be dim, po be dio sam, a ako me dis kva li fi ku ju, {ta da se ra di. Va `no je da smo svi na oku pu - na veo je je dan od ku va ra Mi}a Babin.

Ovo g o di {wi fe s ti val, iako or ga ni zo van na ma le noj po vr {i ni, za ce lo je od jek nuo me |u Ko viq ~a ni ma, ali i {i re, jer se u `u mo ru qu di mo gao ~u ti i fran cu ski je zik bra~ nog pa ra Klare i Simona Blutarda ko ji su se, ka ko su re kli, pu kim slu ~a jem za de si li ove de, ali su odu {e vqe ni ~i we ni com da u`i vo mo gu vi de ti ka ko se ra ki ja pra vi. Po se ti o- ci su, po red „i}a i pi }a”, mo gli da u`i va ju i u {a ro li kom kul tur no-umet ni~ kom pro gra mu, uz tam bu ra {e, fol klo ra {e i re ci ta to re, ali i da se pro vo za ju fi ja ke ri ma ~i ji su ko ~i ja {i bi li ob u ~e ni u na rod nu no {wu. Ka ko je re kao me n a x er „Ra k i j a de” Dragan Stan ko vi}, u ce l o dnev n om pro gra mu sva ko je mo gao da pro na |e ne {to za se be.

- Ve li ki broj qu di se oda zvao po zi vu, a or ga ni zo va ni su ra zni pro gra mi. Ma li {a ni mo gu da u`i va ju u ja ha wu po ni ja, ima mo tak mi ~e we mla dih pe ca ro {a, pra vqe we ri bqeg pa p ri k a { a, kul t ur n i pro gram, ali i sport ski deo ko ji je po seb no in te re san tan, jer }e se mla di nad me ta ti u vo `wi ro le ra. Ta ko |e, or ga ni zo va na je i bi ci kli sti~ ka tr ku ko ja je star to va la kod Tr ga slo bo de u No vom Sa du, a ciq je bio u Ko vi qu - pre do ~io je Stan ko vi}.

Do dao je da je za na red nu go di nu pla ni ra no da ma ni fe sta ci ja tra je dva da na, od ko jih }e pr vi ob u hva ta ti pri pre me iz la ga ~a i u~e sni ka, a dru gi }e bi ti pra vi - ma ni fe sta ci o ni.

A. Jerini} Fo to: R. Hayi}

No se ba {ten ski ot pad Ba {ten ski ot pad da nas }e se od no si ti u Bu di sa vi, [an ga ju, Ste pa no vi }e vu, Ki sa ~u, Sa te li tu i Ba na ti }u po po zi vu, a su tra u Ka }u.

Tra vu, li {}e, gra we, ko rov i sli ~an ot pad gra |a ni tre ba da osta ve is pred svo jih ku }a do 6 ~a so va.

A. L.

V remeploV

Vru }a hle ba i pre pod ne

dan, Marko Zgomba iz Srem ske Kam ni ce je na li cu me sta de mon stri rao ka ko se du do va ~a pra vi, a qu di ma da vao da je pro ba ju pot pu no bes plat no.

- Po ~eo sam da pra vim ra ki ju dav no, jo{ iz me |u dva ra ta, kad smo, sad ve} je dan moj po koj ni pri ja teq i ja pro na {li ka zan ~e na je dom ta va nu. Ka sni je sam na po klon do bio bu re od pi va, ko je sam uz po mo} li ma ra pre tvo rio u ka zan za ku va we ra ki je ko ji i da nas ko ri stim.

Po no sno mo gu da ka `em da imam 18 vr sta ra ki je, od lu be ni ce, du da, smo kve, kaj si je, vi {we, zo vi nog cve ta, ba gre ma i dru ge - ka zao je Zgom ba po `a liv {i se da je da nas du da, ipak, da le ko ma we ne go kad je on bio de te i kad su ga je li za jed no sa hle bom, ume sto de ser ta.

{to se pro iz vod wa hra ne po ve }a la, a o~e ki va la se i bo ga ti ja `e tva, vla sti su oce ni le da ogra ni ~e wa u pro da ji hle ba ne }e vi {e bi ti neo p hod na. N. C.

SPUSTILA SE ZAVESA NA POZNATI DE^JI FESTIVAL

Pe smom i sme hom za vr {e ni „Zmaj da ni”

F o t o : R . H a y i }

„Dnev nik” je 11. juna 1953. oba ve stio ~i ta o ce da }e u No vom Sa du usko ro bi ti do zvo qe na pro da ja hle ba i pre pod ne.

Ova, za da na {we pri li ke neo bi~ na vest, ta da je ob ra do va la mno ge gra |a ne.

Na i me, u pr vim po sle rat nim go di na ma ni je bi lo do voq no hra ne, ni za qu de ni za sto ku.

Se qa ci su iz ra ~u na li da im je jef ti ni je da svi we hra ne hle bom ume sto ku ku ru zom. Za to su mno gi rad ni ci i u~e ni ci iz okol nih se la, od la ze }i svo jim ku }a ma u ra nim po po dnev nim ~a so vi ma, od no si li do sta hle ba, ~ak i u vre }a ma.

Da bi se to spre ~i lo, hleb je pro da van u ka sni jim sa ti ma. Po -

Iz lo `ba o za vi ~a ju

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

„DNEVNIK” I „LAGUNA” POKLAWAJU

Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na” u sa¬ r ad¬ w i s “Dnev¬ n i¬ k om” u na¬ r ed¬ n om pe¬ r i¬ o ¬ d u da¬ r u j e ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ g e po¬ n e ¬d eq¬ kom, sre¬ d om i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se pr v a ja¬ v e na broj te¬ l e¬ f o¬ n a 528-765 od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sa da ni su do bi ja li kwi ge u ovoj ak c i j i, do¬ b i¬ t i kwi g u „Isus me vo li” Davida Zafira. Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u kwi `a ri “La gu na”, u Uli ci kra qa Alek san dra 3, gde mo gu na }i i osta la iz da wa ove iz da va~ ke ku }e.

Ma ri ima iz ra zit ta le nat da se za qu bqu je u po gre {ne mu -

Suboti~ki iz No vog Mi lo {e va za {un ku sta ru 22 go di ne.

U okvi ru ovog fe sti va la na No vo sad skom saj mu odr `a no je i tak mi ~e we za Mis „[un ka fe sta“ u or ga ni za ci ji „Mis Ju“ agen ci je i Udru `e wa „Voj vo |an ski pr zo ri“. Len tu naj lep {e po ne la je Jelena Vrhovec iz Ku zmi na, pr va pra ti qa je Zorica Sarcev iz Vr ba sa, a dru ga Milena Niki} iz Zre wa ni na. Za mis fo to ge ni~ no sti je pro gla {e na Dragana Vukovi} iz Su bo ti ce, dok je No vo sa |an ka Sandra Bu{baher naj {ar mant ni ja.

N. H.

Zma je ve de ~i je igre, 55. po re du, ju ~e su za vr {e ne, oku piv {i na Tr gu ma li {a ne iz Sr bi je i dru gih ze ma qa ko ji su pri ka za li svo je vo kal ne spo sob no sti.

Cen tar se orio de ~i jim hor skim pe sma ma, `a gorm i sme hom, a ma le pe va ~e su u pr vim re do vi ma bo dri li, na rav no - wi ho vi ro di te qi. Ne da le ko oda tle, u Zmaj Jo vi noj uli ci, ma li {a ni su svo jim ple sa~ kim, pe sni~ kim i glu ma~ kim na stu pi ma iza zva li ova ci je i apla u ze pro la zni ka. Za one naj ra do zna li je odr `a ne su kre a tiv ne sli kar ske, lut kar ske, eko lo {ke i ra di o ni ce in di jan skih igra ~a ka. Ta ko |e, ne {to sta ri ji ima li su pri li ku da ot kri ju {ta je to ra dio pro gram i ka ko za pra vo ovaj me dij funk ci o ni {e, od svog na stan ka do mo der nih vre me na.

Na Tr gu slo bo de zan te re so va ni su mo gli da u sta rim re por ta `nim ko li ma upo zna ju taj ne ra dij skog po sla u ak ci ji pod na zi vom „Ma li qu di u ra di ju”.

Ma ni fe sta ci ju je za tvo rio kon cert fi na list ki we „Pr vog gla sa Sr bi je” Ane Peri{i}.

A. J.

c m y

8

ponedeqak11.jun2012.

nOvOSAdSkA HROnikA

IZ MATI^ARSKOG ZVAWA:

dnevnik

RO\ENI, VEN^ANI, UMRLI

Je sti ra ob ra do va la @iv ko vi }e Blizanci Du {an i Uro{ - Sowe i ^ede Radeti}a

Devoj~ice An |e li ja - Aleksandre Savanovi} i Vladimira Marjanca, Ti ja na - Andree ^aji} i Ivana @upana, Kri sti na - Andreje ^i~e i Gorana Markovi}a, Mi la - Branislave i Stevana Kne`evi}a, Sta {a - Viere i Dalibora Poj`aka, Ana - Violete i Dragana Dragi{i}a, Dra ga na - Dajane i Gojka Vasiqevi}a, Ne ra - Darje \ilas i Stojana Peri}a, Na |a - Dijane i Vladimira Majera, Ne da - Dragane Martinovi} i @ivka Andri}a, Je sti ra - \ur|e i Stanka @ivkovi}a, Na ta {a - @ivke Markovi}a i Mi{e Famili}a, Jo va na - Ivane i Dalibora Petrovi}a, Ele na - Ivane i Ekrema Itaja, He le na - Irene i Dragoslava Subi}a, Mi li ca - Irene i \ure Veki}a, Ma ri ja - Jelene i Dragana Milivojevi}a, Va len ti na - Jovane i Vladimira @ivanova, Da ri ja - Jovane i Dejana Ninkova, Ka ta ri na - Jovane i Ivana Papi}a, Du wa

- Jovane i Milovana Bo`i}a, Ma ja - Qiqane Dimitrijevi}, Alek san dra - Qiqane i Slobodana Mora~e, Ele na - Marije Basari} i Vladimira Vlasa~evi}a, Sta {a - Marije i Jovice Zoraje, Lu na - Marine i Bojana Raj~evi}a, Sne `a na - Milane Pavlovi~ i Stevana Dori}a, Mi li ca - Milene i Nikole Gorwaka, Le na - Mirele i Milana Zeqkovi}a, Ilo na - Mirice Karlovits i Igora Karlovi}a, Qi qa na - Mirjane i Vladimira Maksimovi}a, Ana - Mirjane i Sa{e Ba~ikina, Ma {a - Mirjane Ninkovi} i Dejana Kne`evi}a, Alek san dra - Nedeqke i Aleksandra Luki}a, Ana sta si ja - Nikolete i Darka Grdini}a, Ma ja - Olenke i Marijana [kabla, Ma ri na - Sandra i Zoran Veli~kovi}a, Al mi ra - Sunite Rustemi, An |e la Tamare i Qubomira Gajinovi}a, Te o na - Tijane i Milo{a Tegeltija.

Ven~ani Sa wa Da vi do vac i Ra do van Jo vi}, Gor da na [or gi} i Dra gi {a Voj vo di}, Dra ga na Li ~i na i Dar ko Ne deq kov, Ve ra Pa vlo vi} i @ar ko Jo vo vi}, Sla |a na Br ko vi} i Alek san dar Pe pi}, Zla ta na Mar ko vi} i Mar ko Gla vi}, Ma ri ja Mi lin i Slav ko Kru ni}, Dra ga na [kri war i Pre drag Oros, Zo ra na Ka {i} i Du {an Ana sta si je vi}, Je le na Mak si mo vi} i Da ni jel Ma glov ski, Bi qa na La dan i Alek san dar Kli sa ri}, Iva na Cvet ko vi} i Mar ko Do bra ni}, Na ta {a Ne deq ko vi} i We go slav Ban da, Yo a na Kne `e vi} i Ne ma wa Kli sa ra, Va len ti na Gra o vac i Go ran Bo {wak, Adri a na Mi ka la~ ki i Bo jan Do bro vi}, Je le na Ilin ~i} i Du {an Kru ni}, Ma ri ja Ra da ko vi} i Raj ko Mi lin ko vi}, Ma ri ja Pa vlo vi} i Vla di mir Ko va ~ev, Da ni je la Ste vi} i Ra de Kor da, Ma ri na Oda no vi} i Alek san dra Mi {ko vi}, Da ni je la Stan ko vi} i Ne ma wa Ni ko li}, Dra ga na Dro bac i Ili ja Mi lo {e vi}, Sla vi ca \or |e vi} i De jan Vu ko brad, Qi qa na Ve se li nov} i Ni ko la Di mi tri je vi}, Ti ja na Ma te jin i Og wen Ge ca, Na ta {a Lo pu {i na i Da li bor Ki {e qov ski, Sel vi ja Kre mer i @eq ko [u pi ca, Iva na Mi lo vac i Alek san dar Jo va no vi}, An ka [o di} i Alek san dar Be lo brk, Mi le va Ro di} i De jan Hor va to vi}, Ele o no ra Vu ka di no vi} i Bra ni slav Po po vi}, Ma ri ja So viq i Mar ko Mla de no vi}, Du wa Ba {i} i Voj kan Ste fa no vi}, Vla da na No va ko vi} i Pre drag Pe jo vi}, Sta ni sla va Ba }in i Va sa Ra do ni}, Ta tja na Mo si na i Mi o drag Ba ji}, Mir ja na ^er ke zov i Si ni {a Lon ~ar, Ta ma ra Ple }a{ i Zo ran Ko ma ti na, Vo ji sla va Bu yar i Ve sko Mr dak, Awa Vor ka pi} i \u ra Mi o dra go vi}, Je le na Ba bi} i De jan De spo to vi}.

Go ran, Su za na, Alek sa i be ba Mi haj lo Pro kin

De~aci Alek sa - Aleksandre i Miodraga Popovi}a, Ar se ni je - Andree @ivkovi}-Mu{kiwe i Petra Mu{kiwe, Du {an - Biqane Vuli} i Radmila Kukuqa, La zar - Biqane i Milorada Te{anovi}a, Da vid - Biqane i Nenada ]ulibrka, Mi ha i lo - Branke i Mileta Stevanovi}a, Da vid - Vere Ko{e i I{tvana Rudi~a, Alek sej - Verone Farka{, Igor - Gabriele i [~eve ^asare, Ne ma wa - Gordane i Branislava Mili}evi}a, Ma ti ja - Danijele i Bojana Manojlovi}a, Da niel - Danijele i Ivana Dokwa{a, \or |e - Danijele i Ne|e Kecmana, Bra ni slav Danice Kova~evi} i Dragana Nikoli}a, Uro{ - Desanke i Milana Mirkovi}a, Ma te ja - Dragane i Milana Moldovanovi}a, Ni ko la - Du{ice Moji} i Nedeqka Pavli~evi}a, Bran ko - \ine i Vidaka Milovi}a, Re qa - @ivane i Slobodana ]uka, Si lard - Iboqe i Karoqa Ko~i{a, Stra hi wa - Ivane i @eqka Kuruca, Aqo {a Ivane i Nemawe Sekicki, Ci Feng - Jan Jang i Jongvan Lin, Pa vle - Jasne Kova~ i Du{ana Jovi~i}a, Re qa - Jelene Milosavi} i Nikole Baji}a, Lu ka - Katarine i Du{ana Kuzmanovi}a, De nis - Maide i Se-

nada Limania, Mla den - Maje i Sini{e Momirovi}a, Da mjan - Mare i Zlatoslava Trifunovi}a, Mi lo rad - Marije @ivanovi}-Milenkovi} i \or|a Milenkovi}a, Zo ran - Marije i Aleksandra Zeqkovi}a, \or |e - Marije i Branislava Stoj{ina, Ma te ja - Marije i Zorana Jeli}a, Ste fan Marijane i Aleksandra Gvozdenovi}a, An drej - Milice i Sa{e Raja~i}a, Vuk - Miqane i Aleksandra Obradovi}a, La zar Mirjane i Radeta Zmijawac, Vu ka {in Mirjane Jovanovi} i Bojana Joji}a, Lu ka Miroslave i Vuka{ina Vukoti}a, Vu ka {in - Nata{e i Branislava Jazi}a, Ni ko la - Nata{e i Marjana Stankovi}a, Noa Xo el - Nikoline i Time Milera, Og wen Olivere i Dragana Bun~i}a, Ni ko la - Sawe i Dalibora Mr|ena, Da vid - Svetlane i Nenada Milivojevi}a, An drej - Svetlane i Perice Fuderera, Ne ma wa - Slobodanke i Du{ana Vapa, Slo bo dan - Sne`ane \or|evi} i @ivka Petrovi}a, Pe tar - Sne`ane i Vladimrira Stanisavqevi}a, Ni ko la - Sne`ane i Dragana Bogdanovi}a, Mi haj lo - Suzane i Gorana Prokina, Ne ma wa Tawe Balog.

Umrli Ostoja Juri{i} (1938), Mara Alimpi} ro|. Jeli} (1923), Sofija Blagojev (1949), Vuka{in Buha (1929), Janko Vr{ka (1943), Sava Vuli} (1932), Branko Gajinov (1929), Milan Ga~i} (1928), Quba Grabovac (1938), Jovo Gute{a (1939), Jovan Devi} (1921), Drina Despotovi} ro|. Nikoli} (1930), Jovan Draganovi} (1940), Milan Korovqev (1945), Ivica Kri`an (1956), Radomir Krneta (1933), Du{an Kutla~a (1946), Petar Li{kovi} (1929), Jefa Lugowa ro|. Vasi} (1953), Josip Men~ik (1927), Katica Mijatov (1931), Endre Miklo{ (1952), Marija Mikulinac ro|. Biriwi (1947), An|elija Mili} ro|. Savin (1919), Jovica Milinkov (1925), Miroslav Milo{evi} (1952), Dragan Mil~i} (1949), Damjen Mom~ilovi} (1949), Miodrag Ne{i} (1941), Petar Novkovi} (1957), Mirko Opa~i} (1926), @ivko Ostoji} (1933), Mirko Paji} (1927), Sne`ana Pardi} ro|. [imun (1960), Smiqana Pa{anski ro|. Uzelac (1929), Malina Petkovi} ro|. ]iri} (1932), Branka Petrovi} ro|. Jefti} (1930), Milka Petrovi} ro|.

Savi} (1936), Du{an Pirti} (1930), Lazar Voj kan Ste fa no vi} i Du wa Ba {i}

Popov (1930), Ivan Rai~i} (1955), Mile Rakita (1939), Ana Sikora ro|. Cerovski (1960), Branko Stojni} (1939), Nada Terzi} ro|. Tanackov (1929), Dara Topalovi} ro|.

Santra~ (1939), Simo Trkuqa (1937), Bogdanka Tubi} ro|. Slavujevi} (1939), Nada Hadna|ev ro|. Vukovi} (1926), Lazo Cveti} (1934), Katarina ^iliak ro|. La~ok (1966), Stana [kavo ro|. Stojanovi} (1922), Miqka [kvarek ro|. Nikoli} (1940), Miodrag Kapamaxin (1957), Bosiqka Qubi~i} ro|.

Samarxi} (1936), Nikola Balog (1969), Ilija Vi{wi} (1929), Radoslav Vujkov (1940), Olivera Ga{i} (1935), Milomir Drini} (1958), Jovan Du{ani} (1935), Paqo Kla}ik (1941), Lazar Lazi} (1930), Radivoj Lugowa (1933), Pavle Manastirac (1939), Ivan Mandi} (1946), Branko Markovi} (1948), Eva Makrovi} ro|. ]enan (1934), Nada Mijatov ro|. ]ur~i} (1933), Slobodan Miri} (1942), Gizela Na| ro|. Ki{ (1956), Nikola Nikoli} (1934), Nikola Para|ina (1931), \uro Radi} (1921), Katalin Sabado{ Sabo ro|. Bajus (1939), Mihaq Sava (1944), Petar Herceg (1932).

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

ponedeqak11.jun2012.

9

„TR @NI CA” NA PU TU KA PRO [I RE WU DE LAT NO STI

Ve le pro da ja po qo pri vred nih pro iz vo da do go di ne Hlad wa ~a na Naj lon pi ja ci, ko ja je pu {te na u po gon po ~et kom de cem bra pro {le go di ne, tre ba da omo gu }i „Tr `ni ci” da se ba vi ve le pro da jom po qo pri vred nih pro iz vo da. Ovo pred u ze }e stva ra uslo ve za tu vr stu de lat no sti, s ko jom }e naj vero vat ni je po ~e ti na red ne go di ne da se ba vi, is ta kao je di rek tor „Tr `ni ce” Du {an Ba ji}.

Po we go vim re ~i ma, to }e funk co ni sa ti na prin ci pu za dru gar stva. „Tr `ni ca” }e ot ku pqi va ti pro iz vo de od oko 150 do 200 ve }ih in di vi du al nih po qo pri vred nih pro iz vo |a ~a iz Voj vo di ne, a po tom ih pla si ra ti na ve le tr `ni cu. Ka -

ko bi bi li {to sprem ni ji za re a liz ci ju te ide je, na me ra je da se iza hlad wa ~e for mi ra otvo re na ha la, u ko joj bi se ~u va la i la ge ro va la ro ba, ko ja ne ma po tre be da ide u hlad wa ~u, po put lu ka i krom pi ra.

- Umet nu }e mo se jed nim seg men tom u ve le tr go vi nu, ali ni ka ko da bi smo bi li kon ku ren ci ja na {im za kup ci ma. Sa mim tim {to }e bi ti ve }a ko li ~i na ro be u pro me tu bi }e i ce na pri stu pa~ ni ja - ka `e Ba ji}. „Tr `ni ci na” hlad wa ~a, pr va u ze mqi otvo re na u sa sta vu ne kog jav nog pred u ze }a, ima me sta za skla di {te we od 250 do 600 to na ro be, u za vi sno sti od vr ste pro -

iz vo da i am ba la `e. Sa go vor nik sma tra da je hlad wa ~a do bra in ve sti ci ja, kao ko rak da qe u pro {i ri va wu le pe ze uslu ga ko je „Tr `ni ca„ pru `a ko ri sni ci ma, ali i za ostva ri va we jed ne no ve de lat no sti.

- ^i ni mi se da }e je dan od pr vih zah te va no ve vla sti bi ti sma wi va we ad mi ni stra ci je i mi tu ima mo dva iz bo ra. Pr vi je da ot pu sti mo qu de i to jo{ pla ti mo, dok je dru ga mo gu} nost prak ti~ ni ja, a to je uvo |e we fir me u ne ke no ve de lat no sti.

Ti me omo gu }a va mo pri ho de iz ko jih }e mo mo }i da fi nan si ra mo vi {ak za po sle nih, a ujed no da ne bu de mo na te ret gra du - ob ja snio je Ba ji}.

I. D.

MRE @A KO JA ]E OB U HVA TI TI ^E TI RI STA NI CE

No vi va tro ga sni kom pleks ~e ka pro je kat Va tro ga sna bri ga da u No vom Sa du go di na ma una zad `a li la se na ne do sta tak od go va ra ju }e lo ka ci je za va tro ga sni kom pleks ko ji bi ob u hva tao i pro stor za ve `bu. Pre ma ra ni jim na go ve {ta ji ma, cen tral ni punkt tre bao bi bi ti iz gra |en na uglu pro du `et ka Bu le va ra kne za Mi lo {a i Som bor ske uli ce, {to su va tro ga sci i tra `i li s ob zi rom na to da je po vr {i na do voq no ve li ka za wi hov po ten ci jal ni kom pleks.

- Ne po sma tra mo to kao je din stve ni slu ~aj, ve} je u pi ta wu mre `a sta ni ca ko jih bi tre ba lo da bu de ~e ti ri - ka zao je ko man dant no vo sad skih va tro ga sa ca Dra go slav Kli su ra. - Ma ti~ na lo ka ci ja bi tre ba la da ima sve sa dr `a je ko ji bi omo gu }i li nor mal no funk ci o ni sa we slu `be, obje kat za sme {taj qu di i opre me i sve pra te }e lo gi sti~ ke sa dr `a je.

Po de la pla vih kan ti Pla ve kan te za od la ga we am ba la `nog ot pa da Jav no ko mu nal no pred u ze }e „^i sto }a“ u sa rad wi sa Dru {tvom za po stu pa we sa am ba la `nim ot pa dom „Se ko pak“ de li }e od da nas do ma }in stvi ma u Srem skoj Ka me ni ci, ko ja `i ve u ku }a ma.

Po de la }e bi ti sva kog rad nog da na do 22. ju na od 11 do 19 sa ti u pro sto ri ja ma Me sne za jed ni ce, Uli ca Mar ka Ore {ko vi }a 1a pre m a pri p re m qe n om ras po re du.

Po kan te da nas te ba do do |u gra |a ni iz Fru {ko gor skog i Ka me ni~ kog pu ta, Tran xa men ta,

Vu ko var ske, Du nav ske uli ce i Dvo ra. Gra |a ni tre ba da po ne su li~ nu kar tu i uplat ni cu ob je diwe ne na pla te JKP „In for ma ti ka“. U ove kan te od la `u se pla sti ka, pet am ba la `a, me tal ni ot pad, kar ton i sta klo, a pra zni }e se od po ne deq ka, 2. ju la po istom ras po re du ka da i ze le ne kan te.

Pla ve kan te ne }e do bi ti gra |a ni Boc ki, Pa ra go va, Gla vi ce i Po po vi ce, ko ji ina ~e sme }e od la `u u kon tej ne re zbog ne po sto ja wa teh ni~ kih uslo va za pro la zak ka mi o na za od no {e we ot pa da.

A. L.

Tra di ci o nal na Du nav ska re ga ta

Centralni punkt trebalo bi da bude izgra|en na uglu produ`etka Bulevara kneza Milo{a i Somborske ulice Kli su ra je re kao da bu du }i cen tral ni punkt mo ra da ima cen tar za tre ning i obu ku, kao i za odr `a va we spra va i opre me. Ta ko |e, edu ka tiv ni cen tar mo ra bi ti opre mqen za rad re dov ne slu `be i spe ci ja li zo va nih ti mo va, po put onih za teh ni~ ke in ter ven ci je.

Pre ma ra ni jim pla no vi ma „Ur b a n i z ma”, po me nu ta lo ka ci ja bi la je pred vi | e n a za park, ali je, to kom jav nog uvi da, Sek tor za van r ed n e si tu a c i j e Mni s tar s tva unu tra {wih po slo va (MUP) pod neo pri med bu tra `e }i da se ov de iz gra di va tro g a s ni kom p leks.

Pri med ba je usle di la kao re zul tat, ka ko su na ve li, „iz u zet ne ne po -

voq no sti po sto je }e lo ka ci je„ i ~i we ni ce da su par ce le ko je ~i ne ovu lo ka ci ju u vla sni {tvu gra da. Po dr {ku im je dao i Za vod za iz grad wu gra da. Ka ko je na ve la ar hi tek ta iz „Ur ba ni zma„ Mi re la Ma na si je vi} Ra do je vi} stav ovog pred u ze }a bio je da su „ure |e ne ze le ne po vr {i ne za grad od ve li ke va `no sti i da po vr {i na na uglu pro du `et ka Bu le va ra kne za Mi lo {a i Som bor ske uli ce tre ba da osta ne na me we na za park”, a da se za va tro ga sni dom pro na |e dru ga lo ka ci ja. Ipak, grad ska Ko mi si ja za pla no ve por `a la je pri med bu MUP-a.

- S ob zi rom na kom plek snost na me ne, naj pre mo ra da se iz ra di Ur ba ni sti~ ki pro je kat za ure |e we kom plek sa va tro ga snog do ma, uz na po me nu da se on mo ra ure di ti u sve mu pre ma teh no lo gi ji i po tre ba ma slu `be, a u skla du sa pro pi si ma ko ji ure |u -

OD 14. DO 18. JU NA U NO VOM SA DU

Mu zi~ ki fe sti val „Harts in har mo ni” Me |u na rod ni in klu ziv ni mu zi~ ki fe sti val „Harts in har mo ni” bi }e odr `an od 14. do 18. ju na u No vom Sa du, a deo pro gra ma od vi ja }e se u Be o gra du i Srem skim Kar lov ci ma. Ka ko ka `u or ga ni za to ri iz Udru `e wa gra |a na „Ve ra, qu bav, na da”, ovaj fe sti val deo je Fe de ra ci je evrop skih omla din skih ho ro va „Euro p a kan tat” i istin s ki pri m er so c i j al n e in k lu z i j e, od no sno ukqu ~i va wa mar gi na li zo va nih gru pa i po je di ni ca, na ro ~i to oso ba s in va li di te tom, u dru {tvo.

No vi Sad ugo sti }e vi {e od 1.200 u~e sni ka - gru pa, ho ro va i so li sta iz Sr bi je i ze ma qa u okru `e wu. Pr vog da na fe sti va la, u ~e tvr tak, 14. ju na u 19 ~a so va u Si na go gi, odr `a }e se kon cert do bro do {li ce na kom na s tu p a j u u~e n i c i mu z i~ k ih {ko la, so lo pe va ~i sred wo {kol ci, oper ski pe va ~i, vo kal ne gru pe i mla di mu zi ~a ri.

U pe tak se pro gram odr `a va u Be o gra du, a u su bo tu u cen tru Srem skih Kar lo va ca, gde }e u 18 ~a so va bi ti ve ~er wi kon -

OD DA NAS U SREM SKOJ KA ME NI CI

cert. Za jed ni~ ki na stup svih u~e sni ka za ka zan je za ne de qu, 17. jun u 18 ~a so va na Spen su. U or ga ni za ci ji u~e stvu ju i me {o vi ti in klu ziv ni hor Ison, [O S O „Mi l an Pe t ro v i}„, Mu zi~ ka {ko la „Isi dor Ba ji}”, Mu zi~ ka {ko la „Jo sif Ma r in k o v i}” iz Vr { ca i Udru `e we „Ve li ko ko lo„. De ca sa smet wa ma u raz vo ju i oso be s in va li di te tom, do ma }i ni i go sti ak tiv no }e u~e stvo vati u jav nim na stu pi ma, kon cer ti ma i ra di o ni ca ma to kom fe sti va la.

- Uz kon cer te na otvo re nom i bez pla }a wa ula zni ca na glav nim grad skim tr go vi ma pu bli ka }e pri su stvo va ti ne sva ki da {wim na stu pi ma i u`i va ti u po zna tim tra di ci o nal nim, du hov nim, kla si~ nim i po pu lar nim me lo di ja ma i mu zi ci, na raz l i ~ i t im je z i c i m a. Naj v a `ni je je da }e svi oni, i u~e sni ci i pu b li k a da ti do p ri n os eli mi na ci ji ste re o ti pa i su {tin skom raz u me va wu i pri hva ta wu dru ga ~i jeg - ka `u or ga ni za to ri fe sti va la.

J. Z.

ju ovu oblast - ka za la je Ma na si je vi} Ra do je vi}.

Uko li ko bi va tro ga sci ko na~ no do bi li cen tral ni punkt na kra ju Te le pa, obje kat u Uli ci Jo va na Su bo ti }a, ko ji je tre nut no glav ni, po stao bi jo{ jed na ma wa je di ni ca. Osta le je di ni ce bi se na la zi le na Mi {e lu ku, Bu le va ru Evro pe i na Kli si, a po sto ji i pred log da se iz gra di je dan punkt na Te me rin skom pu tu. Ipak, ma wak qud stva mo gao bi da pred sta vqa jo{ je dan u ni zu pro ble ma sa ko ji ma se „va tre ni mom ci” kon stant no su o ~a va ju. Pre ma re ~i ma Kli su re, tre nut no u va tro ga snoj slu `bi u No vom Sa du ra di 93 va tro ga sca, od ko jih su 82 ope ra tiv ni i ra de po sme na ma.

- To ne zna ~i da i osta li ne mo gu da ra de in ter ven ci je uko li ko se po ka `e neo p hod no. Me |u tim, ka ko su u pla nu ~e ti ri sta ni ce, po treb no je da mi ni mum 40 ili 50 qu di ra di u wi ma, po sme na ma. Ta ko |e, mo ra ju se ura ~u na ti i pra te }e slu `be kao {to je ona za odr `a va we teh ni ke - za kqu ~io je ko man dant Dra go slav Kli su ra.

A. Je ri ni}

Tra di ci o nal na Du nav ska re ga ta ove go di ne odr `a }e se od 24. ju na do 4. ju la, a ama ter ski mor na ri kre nu }e na put od 300 ki lo me ta ra iz No vog Sa da u ra nim ju tar wim ~a so vi ma. U~e stvo va }e 86 jah ti sa oko 200 ~la no va po sa de, a i ove go di ne re ga ta ima me |u na rod ni ka rak ter, za hva qu ju }i na u ti ~a ri ma iz Hr vat ske, dok od do ma }ih ima naj vi {e onih iz No vog Sa da i Be o gra da. Pred u ze }e „Vo de Voj vo di ne” ve} tra di ci o nal no or ga ni zu je ovu re ga tu po vo dom Me |u na rod nog da na Du na va, ko ji je 29. ju na, a u `e qi da pro mo vi {e plov ne po ten ci ja le na {e po kra ji ne, plo vid bu i na u ti~ ki tu ri zam, `i vot na vo di i uz vo du.

G. ^.

GO DI NA DA NA OTKA KO „MO TINS”, NE RA DI

O po kre ta wu pro iz vod we 25. ju na Pri vred ni sud u No vom Sa du raz ma tra }e 25. ju na plan re o gra ni za ci je pro iz vod we u fa bri ci “Mo tins” . U ovom pred u ze }u je uve den ste ~aj u ja nu a ru ove go di ne, a ovih da na se na vr {a va go di nu da na ka ko ne ra di. Ma da je bi lo na go ve {ta ja od pred stav ni ka po kra jin ske vla sti da }e pro iz vod wa br zo kre nu ti.

- U fa bri ci je sta vqen kqu~ u bra vu ka da je is kqu ~e na stru ja zbog du ga od ok 52 mi li o na di na ra, ma da je bi lo nov ca da se pla ti. Me |u tim, is kr sla je prav na za vr zla ma i ni je bi lo do bre vo qe da se “Mo tin su” po -

mog ne - ka `e pred sed nik sin di ka ta Dra gan Va si} i do da je da je ioko 400 rad ni ka je sa da na Tr `i {tu ra da.

- Fa bri ka je sko ro ce lu pro iz vod wu iz vo zi la, a uko li ko se po kre ne pro iz vod wa vi de }e mo ko }e nam se od kup ca vra ti ti - ka `e Va si}.

Pre ma we go vim re ~i ma ju ~e su ne ke ma {i ne u fa bri ci po kre nu te da se za vr {e fi nal ni ra do vi na ro bi osta loj u po ga ni ma jo{ od ju na pro {le go di ne. Ka da se to za vr {i de lo vi za mo t or n a vo z i l a }e bi t i sme {te ni u ma ga cin - re kao je Va si}.

Z. D.

VI SO KA NA PLA TI VOST PO GREB NIH USLU GA

No vo sa |a ni pla }a ju ob no vu grob nih me sta Ob no vu grob nog me sta na gro bqi ma u No vom Sa du i pri grad skim me sti ma za sa da ured no pla }a oko 67 od sto gra |a na, a isto vre me no JKP „Li sje„ sva kog me se ca po {a qe oko 1.500 opo me na srod ni ci ma za iz mi re we ove na kna de - ka `e Sla vi ca Zeq ko vi} iz Slu `be za in for mi sa we grad skog po greb nog pred u ze }a. - Po lo vi na gra |a na ured no pla }a ob no ve i re zer va ci je, a je dan deo iz mi ru je oba ve ze s ma wim ili ve }im za ka {we wem. Me |u wi ma su i oni ~i je se opo me ne vra }a ju, jer je ne ta~ na adre sa ili su se od se li li, a no vu adre su ni su pri ja vi li „Li sju” ili pak za to {to ne ma vi {e `i vih na sled ni ka.

Pre ma re ~i ma Zeq ko vi }e ve, u „Li sju” o~e ku ju da }e kao i la ne, i ove go di ne ob no vu grob nog me sta i re zer va ci ju pla ti ti oko 80 od sto gra |a na. Ob no va grob nog me sta go di {we iz no si 1.130 di na ra, a re zer va ci ja 1.880 di na ra.

Za grob ni cu sa dva kov ~e ga ob no -

Za unapred tri godine pla}en zakup „Lisje” daje popust od sedam odsto, za pet godina popust iznosi 12 odsto i za deset godina 25 odsto va je 2.170 di na ra, a za ~e ti ri kov ~e ga 3.360 di na ra.

S ob zi rom na to da je eko nom ska kri za, „Li sje” da je i po pu ste.

Za una pred tri go di ne pla }en za kup po pust je se dam od sto, za pet

go di na po pust iz no si 12 od sto i za de set go di na 25 od sto.

Ob no va grob nog me sta, skre }e pa `wu Zeq ko vi }e va, ne pod ra zu me va i odr `a va we grob nog me sta.Ob no va je, pre ci zi ra, na kna -

da za ko ri {}e we grob nog me sta i odr `a va we jav nih po vr {i na na gro bqu, obje ka ta, sta za, iz no {e wa sme }a...

Na ga la {a va da su ob no va ko ri {}e wa grob nih me sta i re zer va ci ja re gu li sa ni Za ko nom o gro bqi ma i sa hra wi va wu. Po tom za ko nu, po sle go di nu da na po ~i va wa, srod nik mo `e pi sme no da na zna ~i pred u ze }u da ne `e li da pro du `i rok za po ~i va we, pa uko li ko grob no me sto ne ma spo men obe le` je, „Li sje” mo `e po smrt ne ostat ke da pre ne se u osa ri jum.

U po sled wih de set go di na ni je oba vqe na ni jed na es hu ma ci ja, ma da za to po sto ji za jed ni~ ka grob ni ca na pr vom grob nom po qu na Grad skom gro bqu. Ka ko je iz ja vi la Zeq ko vi }e va, „Li sje” uop {te ni ne pla ni ra da oba vqa es hu ma ci je, upr kos to me {to je ne do sta tak me sta za sa hra wi va we ma we-vi {e pri su tan na svim gro bqi ma.

Z. De li}

NOVOSADSKA HRONIKA

ponedeqak11.jun2012.

DANAS U GRADU BIOSKOPI Are na: „Ma~ak u ~izmama” (15.15), „Kung fu panda 2” (14), „Hepi fit 2” (13.15), „[e{ir profesora Koste Vuji}a” (15.10), „Loraks” (13.20), „Ogledalce, ogledalce” (13), „Legenda o kung fu zeki” (13.10), „Osvetnici” (15.30), „Mra~ne senke” (15.45, 20.10), „Pupijeva potraga” (13.45), „Diktator” (17, 18.40, 20.20, 22.05), „Qudi u crnom 3” (15.05, 17.10, 18.05, 20.15, 22.35), „Nedodirqivi” (18, 22.25), „Sne`ana i lovac” (17.20, 19.45, 22.15), „Prometej” (15, 17.30, 19.30, 20, 22, 22.30)

POZORI[TA Srp sko na rod no po zo ri {te Scena „Pera Dobrinovi}” „Put roud„ (19.30), Scena „Jovan \or|evi}” balet „[ampawac i jagode” (20.30), Kamerna scena, drama „Kome verujete„(21)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (utorak - petak Ad 9 do 19 sati, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Za vi ~aj na zbir ka Srem ski Kar lov ci, Sremski Karlovci, Patrijarha Raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vinogradarstvo i vinarstvo Fru{ke gore” Zbir ka stra ne umet no sti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a” Mu zej p~e lar stva po ro di ce @i va no vi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18) Dul ki na vin ska ku }a, Sremski Karlovci, Karlova~kog mira 18, 063/8826675 (15–19)

GALERIJE Ga le ri ja Ma ti ce srp ske, Trg galerija 1, 4899–000 (utorak–subota 10–18, petak 12–20): stalna postavka Spo men-zbir ka Pa vla Be qan skog, Trg galerija 2, 528–185 (10–18, ~etvrtak 13–21): stalna postavka „Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka” Po klon-zbir ka Raj ka Ma mu zi }a, Vase Staji}a 1: stalna postavka

BIBLIOTEKE I ^ITAONICE ^i ta o ni ca Bi bli o te ke Ma ti ce srp ske, Matice srpske 1, 420–198 i 420–199 (7.30–19.30) Grad ska bi bli o te ka, ogranak „\ura Dani~i}”, Dunavska 1, 451–233 (7.30–18)

SAHRANE Na Gradsom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Mirjana Bo{ka Radovi} (1956) u 15 ~asova i Vojislav Momira Popadi} (1932) u 15.45 ~asova.

Na grobqu Novi majur u Petrovaradinu bi}e sarawen Vladimir Milenka Braovi} (1944) u 13 ~asova.

DNEVNIK

VODI^

TELEfONI VA@NIJI BROJEVI Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

c m y

10

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPAS” TOURISM& TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik

ponedeqak11.jun2012.

НОВИ НАЧИН РАДА У ВРБАСКОМ ДОМУ ЗДРАВЉА

Убудуће без заказивања ВРБАС: У Дому здравља „Вељко Влаховић“ у Врбасу спремају се за капитацију која почиње 1. јула. Капитација је механизам, који предвиђа да лекар или здравствена установа добијају унапред утрђени износ средстава за одређени месечни период према броју регистрованих пацијената. У склопу припрема, у врбаском Дому здравља је започета пракса да пацијанта дочекују стални паро-

ви лекар – медицинска сестра. Иако заказивање прегледа и даље постоји, овај систем предвиђа у будућности и укидање заказивања.

- Пацијенти ће од сада, у делу који смо уредили, прво разговарати са медицинском сестром у потпуно одвојеном простору који обезбеђује приватност, а затим прелазити код лекара у ординацију. Четири тима почела су да раде на овај начин, што ће растеретити и рад на шалте-

рима, које и даље задржавамо. На овај начин избегавамо редове пред шалтерима, а када капитација потпуно заживи, сви тимови радиће по новим правилима - рекла је директорка Дома здравља „Вељко Влаховић“ др Брајана Николић. У овај здравственој установи, на одељењу опште праксе, рачунајући и све амбуланте, формиран је 21 тим лекар – медицинска сестра. Ипак, др Николић истиче да и по-

ред увођења новог начина рада, на снази остаје и заказивање, јер један број пацијената жели на овај начин да настави са посетама лекарима.

- То одговара људима којима није хитно да дођу до лекара, као што су хронични болесници који долазе по редовне терапије или они који закључују боловање и воле да знају тачан датум и сат своје посете Дому здравља и да брзо обаве све послове, без чекања. Наравно, заказивања

на сме да буде за пацијенте којима је помоћ одмах потребна. Ако је неопходно, они ће одмах бити прегледани и добити услугу и у служби хитне медицинске помоћи. На овом месту и даље увек имао по два тима, што је реткост - истакла је др Николић и додала да се уз старе бројеве телефона за заказивање, преглед по новим правилима од сада може заказати на телефон 795 – 4443. М. Кековић

СЕМИНАР О ПРОЦЕНАМА ВРЕДНОСТИ НЕПОКРЕТНОСТИ

За око запали војни објекти

Позоришна представа у „Пенфарму“

ФАРМАЦЕУТИ ГЛАДНИ, АЛИ ПОСВЕЋЕНИ КУЛТУРИ

Позориште у фабрици

ЗРЕЊАНИН: Фабрика лекова “Југоремедија” налази се у озбиљним пословним проблемима, али то не спречава менаџмент зрењанинске фармацеутске куће да се активно посвети култури. Ова компанија, у сарадњи са Удружењем “Равноправност”, које окупља раднике и мале акционаре лојалне в.д. директора “Југоремедије” Здравку Деурићу, најавила је да ће сутра, у производним погонима фабрике “Пенфарм”, у индустријској зони “Југоисток – Ечка”, организовати позоришну представу “Излет у Русију”. Како је наведено у позиву прослеђеном зрењанинским медијима, комад Мирослава Крлеже, у драматизацији Мирослава Беловића и у режији Јована Ћирилиова, биће изведен у 18,30 часова. “Заинтересовани медији који желе да испрате овај догађај и узму интервјуе од актера позоришне представе, могу то урадити у фабричком кругу или у административним просторијама “Пенфарма”, наведено је у саопштењу.

Група радника и малих акционара “Југоремедије”, предвођених Деурићем, удружила је новац и радну снагу, и започела изградњу нове фабрике лекова “Пенфарм” у коју би, како је речено, требало да буде измештена производња антибиотика – финансијски најисплативијег производа зрењанинских фармацеута. “Пенфарм” је основан у децембру 2010. године и, званично, њени оснивачи су “Југоремедија” са 29,2 одсто капитала и предузеће “Луксол - фармација”, иза ког стоји група малих акционара “Југоремедије”, са 70,8 процената. Изградња ових погона била је и предмет полицијске истраге јер су инспектори за привредни криминал запленили комплетну документацију у вези заједничког улагања “Југоремедије” и групе акционара ове компаније у ново предузеће “Пенфарм”. Осим по полицијској истрази, сада ће фирма бити позната и по позоришним представама. Ж. Б.

Задовољни оснивачи удружења

СТАРОПАЗОВЧАНИ СЕ УКЉУЧИЛИ У ВЕЛИКУ МАНИФЕСТАЦИЈУ

Ноћ отворених атељеа

СТАРА ПАЗОВА: Ликовни ствараоци Старе Пазове окупљени у Удружењу ликовних уметника ове године су се први пут укључили у велику манифестациу, која је у Србији организована по други пут, под именом „Ноћ отворених атељеа“. Ликовни уметници ове сремске вароши, који су, иако организовано раде тачно 30 година, тек почетком године добили свој простор за окупљање у Занатском дому, организовали су за „Ноћ отворених атељеа“ ликовни хепенинг у том простору. Уз пријатну класичну музику настало је за седам сати рада и дружења, чак преко 40 нових слика. Како су оживели ову акцију, питали мо осниваче Удружења ликоквних уметника Стара Пазова и новије чланове. Миленко Хаџић, један од оснивача „Лире 82“ која

је претеча овог уружења, одушевљен је акцијом која афирмише ликовно стваралаштво широм Србије, а посебно је задовољан што је УЛУ коначно добило просторије за окупљање јер то, као дугогодишњи председник, он није успео да обезбеди. И Бранко Јовичић и Синиша Попов су међу оснивачима удружења ликовних стваралаца у овој сремској вароши и са великим задовољством су се укључили у „Ноћ отворених атељеа“, као и они млађи Сунчица Пинц, Јарослав Вршка и најновији члан Гордана Зурковић. Стваралачку атмосферу „Ноћи отворених атељеа“ у Старој Пазови су поезијом обогатили Светлана Вејновић, Невенка Мијатовић и Јарослав Киш, а музиком Милан Бурсаћ, Милан Крковћ и Бранко Шубић. А.Мали

ЗРЕЊАНИН: Радионица о процени вредности непокретности одржана је у зрењанинском Хотелу “Војводина”, а скупу су присуствовали и представници немачког тима “Амберо Ајкон” који од 2010. године у Србији ради на унапређе-

процену вредности непокретности у Србији.

- Други разлог организације радионица јесте размена идеја о томе у ком правцу би Србија у будућности требало да крене приликом грађења система за процену вред-

Касарна у Зрењанину

њу управљања земљиштем. Међународни експерт за ту област Кристфрид Фетер казао је да би ова серија радионица првенствено требало да послужи као могућност за размену информација о немачким стандардима и процедурама и да осветли садашње прописе за

Дечја олимпијада ЗРЕЊАНИН: Спортски савез Зрењанина, у сарадњи са “Персу маркетима”, “Корзо фестом” и Канцеларијом за младе, од данас, до 22. јуна, у центру града, организује “Дечију Персу олимпијаду”. Циљ манифестације која ће се одржавати свакодневно, од 18 до 20 часова, на простору код водоторња, јесте промоција спорта, спортиста и садашњих олимпијаца који су дали велики допринос родном граду и држави. “С обзиром на то да је Зрењанин уцртан на мапу значајних спортских дешавања, “Персу олимпијада” ће окупити велики број деце, спортиста и спортских стручњака, који ће на адекватан начин промовисати дух и спорт уопште. Присутне ће упознати са спортским дисциплинама, правилном и здравом исхраном и навикама сваког спортисте”, саопштили су организатори и најавили да ће гости вишедневне манифестацији бити Ва ња Гр бић, Иван Лен ђер, Ми ро сла ва Нај да нов ски, Мо мир Рнић, Ива на Шпа но вић, Да ни ло Ико ди но вић, Ча ба Си ла ђи и многи други. Ж. Б.

Хорско певање најмлађих БЕЧЕЈ: Хорић бечејског Дечијег вртића „Лабуд Пејовић“ одржаће данас од 18 сати концерт у Градском позоришту Бечеј. Али, неће бити сами на сцени. Поред хора „жабице“ и „ветерана“ своје матичне установе, у гостима им стижу хор Музичке школе „Петар Коњовић“ и мали хор ОШ „Север Ђуркић“. На репертоару ће бити песме прилагођене узрасту извођача, а то гарантује распеваност на сцени и комуникацију с вршњацима у сали. В. Ј.

ности непокретности. Нашем пројектном тиму поверен је задатак да у другој половини 2012. године покаже тај правац – рекао је Фетер. Руководилац Радне групе за управљање земљиштем и некретнинама града Зрењанина Даница Медведев, говорећи о досада-

шњем учинку зрењанинског тима који броји седам чланова и који интензивно ради од септембра прошле године, казала је да је остварена одлична сарадња са филијалом Пореске управе Зрењанин, од које су добијени подаци о купопродајним уговорима на тржишту непокретности, реализованим у последње две – три године.

- Такође, ангажовали смо се и по питању значајних некретнина које су у власништву Војске Србије, па смо започели и прикупљање документације. Обратили смо се Министарству одбране како бисмо добили податке о тржишним вредностима војних објеката на територији нашег града, чију процену је радила зрењанинска филијала Пореске управе. Осим тога, на основу потписаног меморандума о разумевању између Републичког геодетског завода и немачке организације за међународну сарадњу – ГИЗ, упутили смо захтев Служби за катастар непокретности у Зрењанину, како бисмо добили ажурне податке из адресног регистра – напоменула је Даница Медведев и додала да је Радна група успоставила одличну сарадњу са Службом за пореску управу која може пружити корисне информације о некретнинама пореских обвезника, као и са некима од проценитеља који се баве овом облашћу. Ж. Б.

НОВОСТИ У СУБОТИЧКОЈ ПАРКИНГ СЛУЖБИ

Паркирање по минутiма

СУБОТИЦА: Суботички паркинг је на 4. Међународном и регионалном сајму привреде представио иновације за ову годину. Реч је о четири пројекта и то: „ Су бике “, систем изнајмљивања градских бицикала, “старт – стоп“ паркинг систем, плаћање паркинга по утрошеним минутима, видео паук , систем одношења непрописно паркираних возила уз помоћ „паук видео надзора“ и ауто депо, услуга паркирања теретних, комби и путничких аутомобила, уз обезбеђен надзор и расвету. Паркинг ће ускоро грађанима понудити нову услугу и реч је о такозваном старт-стоп паркинг систему.

- Реч је о штедљивој и флексибилној опцији, која у неупоредиво мањој мери оптерећује грађане да паркинг продужавају на сваких сат времена. Основна предност овог сервиса је та што ће корисници плаћати ефективно време које проведу на паркиралишту у некој зони, будући да ће се, на крају месеца, минути проведени на паркингу сабирати и заокружити на први већи цео сат, а затим помножити с редовном ценом у одговарајућој зони. Корисницима мобилних телефона биће омогућено да са сајта “Паркинга” где ће бити инсталирана апликација, преузму апликацију прилагођену свом моделу и прате упутство. Они који више воле интернет, моћи ће да бележе време паркирања преко истог сајта. Рачун стиже на кућну адресу на крају месеца – објашњава ПР ЈКП “Паркин” Јасмина Стевановић.

На пример, уколико у црвеној зони укупно време за месец дана износи 121 минут, кориснику ће се укупно обрачунати три часа (180 минута) проведена у црвеној зони по важећој тарифи за црвену зону. У употреби ће и даље да остане плаћања накнаде за паркирање, путем картица и путем СМС сервиса. Као новина, уводи се и систем “Видео паука”.

- Систем “видео паука” биће реализован у сарадњи са саобраћајном полицијом и комуналном инспекцијом, и Суботица ће на тај начин добити уређен систем који већ имају Београд, Нови Сад, Пожаревац и Крагујевац.Реч је о возилу који је видео линком повезано са центром, тако да се читав процес уочавања неправилно паркираног возила и његовог одношења снима.Увођењем поменутог система омогућиће се ефикаснији рад „паук службе“ и избећиће се било каква селективност у одношењу возила.Систем видео паука је у потпуности у складу са Законом о безбедности саобраћаја и функционише тако што камере снимају и праве фотографије неправилно паркираних возила, а одређени уређаји слику одмах преносе у диспечерски центар. Када саобраћајни полицајци добију снимак преко диспечера издају електронски налог за њихово уклањање “пауку”. Налог за пренос возила са фотографијама саобраћајне ситуације и тачним временом представља потпун доказ о непрописном паркирању Сви снимци се одмах архивирају и не могу да се избришу – каже Јасмина Стевановић. С. Ишчевић

11

ХУМАНИТАРНЕ АКТИВНОСТИ ЗА ПОМОЋ ОБОЛЕЛОМ МЛАДИЋУ

Потребна помоћ за Милоша

РАТКОВО: Матурант оџачке Техничке школе Милош Дмитровић из раткова, оболео је од тешке болести, констатован му је тумор на мозгу. За излечење је наопходна хируршка интервенција и велика новчана средства за лечење и опоравак. Велики број становника оџачке општине на разне начине се укључио у акцију „Помоћ за Милоша“, као и разних удружења грађана и спортских клубова. Техничка школа из Оџака, чији је Милош ученик и матурант, организовала је концерт у дворишту школе.

Сви позвани су се и одазвали, многи су учествовали у програму и својим скромним прилозима започели акцију која се проширује. Туристичка организација општине Оџаци, уз подршку Спортско пословног центра из Оџака и ТВ Канал 25, организовала је такође концерт, на коме су учествовале готово све оџачке музичке групе, а сви присутни су такође дали свој прилог за Милошево лечење. Сакупљено је преко 40 хиљада динара, што је скромно, али је израз хуманости и жеље за помоћи. Културно уметничко друштво „Марко Орешковић“ из Бачког Грачаца организује концерт у Бачком Грачацу под називом „Комшије за комшију“. На концерту ће учествовати културно уметничка друштва из Оџака, Лалића, Каравукова, Дероња, Бачког Брестовца и Раткова, а као гости наступиће и културно уметничка друштва из Апатина и Пригревице.

-Цена улазница за концерт је скромних 100 динара, а сав приход је намењен за лечење Милоша Дмитровића – рекла је уметнички руководилац КУД „ Марко Орешковић“ из Бачког Грачаца Мира Мандић. И спортисти се на свој начин укључују у ову хуманитарну акцију, а реч је о хуманитарном турниру у одбојци, који је назван „Срцем за Милоша“, који ће бити одигран у хали СПЦ у Оџацима, цена улазница је 100 динара и очекује се добра посета. И у осталим местима оџачке општине, све манифестације, које буду организоване, имаће хуманитарни карактер, а приход ће бити упућен породици Милоша Дмитровића за помоћ у његовом лечењу. Новац се прикупља и преко текућег рачуна код НЛБ банке, ПЈ експозитура Оџаци, уплатом на број 310-1510100274436-14. С. Милер

vojvodina

ponedeqak11.jun2012.

dnevnik

c m y

12

ШИРОМ ВОЈВОДИНЕ ВРЕДНИ У АКЦИЈИ „ВЕЛИКО СПРЕМАЊЕ СРБИЈЕ“

Скупљено више од 2.000 џакова смећа

Чи сте при о ба ље Ду на ва

Са ку пља ње елек трон ског от па да

АПА ТИН: На територији целе општине Апатин у акцији „Очистимо Србију“ у еко патролама је било 1.500 учесника, који су у граду и селима сакупљали отпад на 25 локација. Највећа акција је обавиљена у приобаљу Дунава од Вагона до Мирића, у дужини двадесетак километара, што делом припада и Специјалном резервату природе „Горње Подунавље“, док је у селима отпад уклања са зелених површина

и паркова. ЈП „Војводинашуме“ обезбедило је неопходну механизацију за одвоз смећа.

-Уз ово акцију започели смо сакупљање електронског отпада што ће трајати до краја овог месеца. Апелујемо на грађане који имају овај отпад, да га не одлажу на градску депонију, већ могу да се јаве Центру за обавештавање рекао је шеф комуналне инспекције Ни ко ла Мар че та. Ј. П.

БЕЧЕЈ: Знајући да се током минуле две године број волонтера у еколошкој акцији „Велико спремање Србије“ кретао тек нешто преко хиљаду, онда је више од 1.800 учесника у суботњој акцији, потврда да су је у највећој потиској општини озбиљно схватили. Дода ли се томе чињеница да је прикупљено преко две хиљаде џакова смећа, која су комуналне фирме „Комуналац“ и „Потисје“ однели на градску депонију „Ботра“, онда је то потврда да су у бечејској општини били и вредни.

- Не само да можемо, него и морамо то да закључимо, као и то да се радило у свим насе- Група „здравковаца“ је очистила и дечје игралиште испред своје школе љеним местима на бројним пунк- ски центри... У Бачком Градишту нарског друштва „Лесон – Бечеј“ товима. Као прво, очишћени су су, примера ради, волонтери оби- и ученици Техничке школе су на свпутни прилази насељеним ме- шли и покупили смећа у свим се- Бисерном острву прошли трасу стима, затим јавне, поготово зе- оским улицама, затим у парку дугу десет километара, којом ће лене, површине у насељима, па око спортског центра, па дуж пу- се 24. јуна одржати традиционалшколска дворишта, дечија игра- та од села до Парка природе на манифестација „Равничарелишта, окружења и сами спорт- „Стара Тиса“. Чланови Плани- ње“. Слична је ситуација и са

У Паркићу највеселије РУМА: Трећи пут заредом и становници општине Рума су се укључили у највећу волонетрску акцију у Србији „Очистимо Србију“. За учешће у овој акцији у Руми се пријавило преко хиљаду и по волонтера, који су били распоређени на више 14 локација у Руми и селима. Највеселије и најживље је било у румском Паркићу бродићу, где су најмлађи Румљани, полазници Предшколске установе „Полетарац“, са својим васпитачицама и родитељима, засукали рукавиће и без обзира на високу температуру, својски се потрудили да очисте своје омиљено место за игру.

- Ни мало ми се не допада што има тако много смећа. Мислим да се не односимо лепо према природи, јер свуда бацамо смеће. Ако природа није срећна, ни ми деца не можемо бити срећни – била је разочарана шестогодишња Дуња. Малишанима у Паркићу бродићу придружили су се и заменик председника општине Рума Драган Кардаш и начелник Одељења друштвених делатности Све-

Из ви ђа чи ску пља ли сме ће ЧУ РУГ: Акцији очистимо Србију, која се ових дана спроводи на целој територији Републике Србије, одазвали су се и млади Чуружани, чланови Одреда Извиђача „Стара Тиса„. Ови чланови окупили су се испред главног улаза у ОШ „Ђура Јакшић”, где су преузели кофе и вреће и кренули у сакупљање смећа.Прво су покупили смеће из сва четири парка, а затим кренули и кроз улице. Овим су показали како треба водити рачуна о животној средини. Л. К.

Најмлађи Румљани били највреднији и највеселији

тислав Дамјанчук који су били веома задовољни одзивом, али и уложеним трудом.

-Одзив је стварно велики, а ови малишани су стварно веома вредни и пожртвовани и могу да послуже као добар пример одраслима са колико труда и пожртвованости се треба посветити послу.

На првом месту ово можемо да схвтаимо као едукацију младих, у којој су они сами формулисали циљ, задатак и сврху акције, а имају и веома емотиван приступ схвативши колики је значај заштите животне средине – истакао је начелник Дамјанчук. Ј. Антић

Вред ни мла ди из ви ђа чи

Ученици поспремили Бело Блато БЕЛО БЛАТО: Мештани Белог Блата и ђаци Основне школе “Братство јединство” масовно су се одазвали суботњој акцији “Велико спремање Срби-

УСПЕО БЕЧЕЈСКИ „БЕБИ ФЕСТ”

Прва диплома у првој години живота БЕЧЕЈ: Некоме треба читав век да би стигао до дипломе, а неко је „осваја“ са непуних годину дана живота. Таквих срећника било је на минулом, трећем узастопном, „Беби фесту“ у Бечеју. Једна од њих је победница прве такмичарске дисциплине у пузању на стази дугој шест метара Анита Нађ. Са непуних годину дана по-

асистената родитеља, али и навијача бака, дека, браће, сестара, тетки, комшија... Иако је била велика гужва, све је, готово, беспрекорно функционисало. Као да се ради о такмичењу одраслих. Наравно, томе су допринели родитељи, који су били асистенти учесницима, чија је старост лимитирана између шест месеци и три и по године.

Поред првакиње у пузању Аните Нађ, дисциплине која је окупила 14 такмичара, овогодишњи „Беби фест“ изнедрио је нове шампионе у следећим дисциплинама: гурање колица са луткама беба (48 такмичара узраста од једне до две године) Данило Киш, убацивање лопте у кош (25 такмичара узраста од једне до три године) Немања Јак-

Финална трка најмлађих у пузању

бедила је прво у својој такмичарској групи, а онда и у финалној трци, па је прву честитку добила од сестре близнакиње Ане. Овогодишња манифестација, коју су организовали локална самоуправа и васпитачице јаслица Дечијег вртића „Лабуд Пејовић“, окупила је на централном градском тргу велики број учесника, њихових

Укупно се такмичило 146 деце у седам дисциплина и сви учесници су пре наступа добили мајице, а по окончању сокић и слаткиш. Три првопласирана такмичара у свакој дисциплини награђени су дипломама. На крају су родитељи формирали две петочлане екипе и ревијално се надметали у надвлачењу конопца.

шић, вештина на полигону (узраст од две до три године) – провлачење испод канапа (12 такмичара) Филип Јанковић, скакање у обручу (12) Марина Лончарски, одгуривање моторића (узраст једне до две године – 25 такмичара) Арнт Литај, вожња бицикла (узраст од једне до три године – 10 такмичара) Лидија Жунић. В. Јанков

осталим насељима, а најмасовније је било у Бечеју, где су волонтери, поред свих прилазних путева граду, затим парковних и других зелених површина, „прочешљали“ центар града, „Зелени корзо“ којим се прилази приобаљу Тисе и онда терен уз реку и Велики бачки канал рекао је координатор овогодишње акције која се организује поводом Светског дана заштите животне средине Марко Ђапић. Само пар дана раније, Општински одсек заштите животне средине и просторног планирања реализовао је на Градској пијаци акцију по имену „Променимо навике“ и суграђанима се поделило 300 еколошких кеса, а Горанском парку поклонило пет клупа на којима ће се суграђани одмарати у предивном амбијенту бечејске „оазе мира и тишине“. В. Јанков

Ђаци се масовно одазвали

је”, коју је организовало Министарство животне средине и просторног планирања. Они старији су уређивали прилазе и део долме према језерима рибњака, а ђаци су “прочешљали” читав комплекс села, посебно простор око школе и цркава.

- Да је еколошка свест наших ђака на високом нивоу показује и бројност учесника. По првобитном договору било је предвиђено учешће четрдесатак ђака, а одзив је био двоструко већи. Паралелно са акцијом у селу, део наших ученика, тачније секција “Зелени ренџери”, учествовала је на пандан акцији у оквиру уређења излетишта Царске баре - каже директор сеоске школе Милан Недељков. Савет Месне заједнице Бело Блато, као организатор акције на локалном нивоу, обезбедио је заштитне рукавице за сваког учесника и освежење, а на самом крају организован је и заједнички ручак за акцијаше. Ж. Б.

РЕГИОНАЛНА ПРИВРЕДНА КОМОРА У СОМБОРУ

Мајске награде најуспешнијимa СОМБОР: Регионална привредна комора Сомбор и ове године је, на скромној свечаности у Великој Сали Скупштине Града, доделила Мајске награде најуспешнијим предузећима, предузетницима, установама и појединцима. Овогодишњи добитници Мајских награда РПК су “Апатинска пивара” Апатин, фабрика веша „Фиорано“ и Фабрика акумулатора из Сомбора, “Бонел” д.о.о. из Оџака, безданско грађевинско предузеће “Новоградња” и Жељко Ребрача, као предузетник који је огромне инвестиције у крај из кога потиче уложио, након успешног бављења кошарком на два континента. Поред Мајских награда сомборска РПК је доделила и неколико плакета, које су отишле у руке др Вељку Симину, Ирени Вукоманов из књиговодствене агенције ИК, Фабрици шећера Црвенка, Општем удружењу предузетника и локалним “Сомборским новинама”.

-Свима нама би било много боље када би овакве компаније и предузетници послужили као пример свима онима који дефетистички размишљају и мисле да се, због светске али и евидентно домаће економске кризе, не могу добро искористити потенцијали, знање и умеће казала је председница сомборске РПК Татјана Маглић, наглашавајући да је привреда Западнобачког округа, који својом делатношћу покрива установа којој је на челу, као ретко који регион у Србији и поред кризе, успео да оствари суфицит у спољнотрговинској размени. Славодобитнике, о којима је одржана и мала презентација у виду документарног филма, поздравио је ис-

Добитници Мајских награда

пред Привредне коморе Војводине њен председник Ратко Филиповић, наглашавајући трајно опредељење коморског система Србије да послужи као трансмисија између привреде и врха државе који треба да креира привредни амбијент.

-Током следеће седмице коморски систем ће јавно обелоданити документ, у који смо уградили сво знање и праксу, намењен будућој Влади, каква год да она била и ко год је формира – најавио је Филиповић, којем се у честиткама добитницима Мајских награда и повеља сомборске Регионалне привредне коморе придружио генерални секретар Привредне коморе Србије Горан Јефтић. М. Миљеновић

reporta@e

dnevnik

ponedeqak11.jun2012.

13

NO VO SA \A NIN DRA GAN GR CI] IS PE KAO ZA NAT U SPRE MA WU RI BQIH SPE CI JA LI TE TA U KO TLI ]U

Pa non ska ku hi wa ce li va wa iza zi va a ko to pli i sve to pli ji da ni na do la ze, sve vi {e se pa le va tre( k’o da ni je do sta vru }i ne i bez wih), ka ko bi za gre ja li ko tli }e za ri bqe ~or bu qa ke i pa pri ka {e, lo va~ ke i ko je ra zne

K

kom {i lu ku - u hr vat skom gra du Bje lo va ru, na „Lo re ku”, ne dav n o odr ` a n om saj m u lo v a, ri bo lo va i eko lo gi je, u ku va wu ri bqeg „fi {a”.

Ka da je Gr ca u pi ta wu, ni {ta po seb no, jer ra di se o ku -

Dragan Grci} u svom elementu

gu la {e... Dok ve }i na ku va ra glan ca ku tla ~e i smi {qa ko jim li }e za ~i ni ma do sko ~i ti kon ku ren ci ji na ovo go di {wim „ko tli }i ja da ma”, No vo sa |a nin Dra gan Gr ci}, po zna ti ji kao Gr ca, ove go di ne ve} je sti gao da od ne se jed nu po be du, i to u

li n ar s kom asu, ali je za n i mqiv na ~in ka ko je do {ao do lo vo ri ka: na i me, i la ne je go sto v ao ta m o i ku v ao ri b qu ~or bu, ali je `i ri ni je ni oce wi vao, jer je vi zu le no oce nio da je pre vi {e ret ka, {to }e re }i da je maj stor ne gde za ta -

jio i je lo upro pa stio.!? U pi ta wu je bi la ~i we ni ca da je Gr ca zgo to vio ~or bu, a u Hr vat skoj to je lo se ku va gu {}e, te vi {e pod se }a na ri bqi pa pri ka{.

- Ka da sam shva tio o ~e mu se ra di, sa mo sam zgu snuo moj ~or bu qak i is po sta vi }e se, po be dio - ot kri va „jed no sta van” re cept ku var Gr ci}.

Law ska gre {ka je, tvr di je dan od po sma tra ~a iz ku va ro ve prat we, is pra vqe na ta ko {to je Gr ca, od naj zgod ni je da me ko ja je po se ti la sa jam tog da na, do bio ~e stit ke u dve tu re, pr vo tri pa on da dva po qup ca, ka ko obi ~a ji dve hri {}an ske op ci je na la `u, a i zbog pro {lo go di {we oma {kom iza zva ne dis kva li fi ka ci je.

Gr ci} je tro stru ki po bed nik „Pres ko tli }a” No vo sad skog saj ma, po be |i vao je na ra znim tak mi ~e wi ma u spre ma wu ri bqih spe ci ja li te ta u ko tli }u u ze mqi, kom {i lu ku i „pra vom” ino stran stvu. Vo li da ku va, ka `e, to je su {ti na, ali {ta je ono {to ga ~i ni {am pi o nom?

- U~io sam od naj bo qih - od ~u v e n og Ne} k a, bra t a Bo ` e Iw ca - pen zi o ni sa nog pro fe so r a ku l i n ar s tva, od Jan k a Pin }e ra ko ji ima ri bar ni cu u No v om Sa d u... Ja sam ipak pred stav nik voj vo |an ske ku hi we, ko ja je je din stve na „sme -

Kotli} u Adi za Ginisa i majstore kuvawa

{a” ku l i n ar s kih maj s to r i j a na ro da ko ji ve ko vi ma `i ve u rav ni ci. Po red to ga, uz ga ja mo naj bo qu pa pri ku ko ja je naj va `ni ja za do bar ukus ri bqih ~or bi i pa pri ka {a. Ne tre ba na si lu for si ra ti za ~i ne, ve} sve ` e na m ir n i c e, do b ru pa pri ku i mo ra da se ose ti ukus ri be - ot kri va Gr ci} deo svog ume }a.

Da ni je ni ma lo jed no stav no udo vo qi ti uku si ma `i ri ja na ra znim tak mi ~e wi ma, go vo ri slu ~aj iz Ni {a, ka da mu je za me re no da „luk ne pli va na po vr {i ni”, uma lo ne is pa de da

BI KI ]A NI DRU GU JU S PRI JA TE QI MA IZ SLO VA^ KE

Brat ski se dr vo i sa di i va di a osmom ki lo me tru is to~ no od [i da sme {ten je Bi ki} do, na sa mim ob ron ci ma Fru {ke go re ko ja mu da je lep am bi jent i bo gat stvo vred nih sta nov ni ka ko jih je po po sled wem po pi su, oko 300, sme {te ni u sto ti nak ku }a. Me {ta ni ovog se la ba ve se ze mqo rad wom, vo }ar stvom i sto ~ar stvom.

Naj vi {e ze mqe je pod ja bu kom, kru {kom i bre skvom ima Jan ko Hmet ko.

Sa we go vih 10 hek ta ra vo} wa ka ube re do 20 va go na vo }a ko je sme {ta u svo ju hlad wa ~u, a pro da je ga u {id skoj op {ti ni dok bre skve iz vo zi u Ru si ju.

Me |u naj bo qim vi no gra da ri ma ovo ga kra ja je sva ka ko Mi ro slav So ko. We gov za sad ima oko osam hek ta ra vi no ve lo ze, pa vi na iz la `e na ber ka so va~ koj i na dru gim voj vo |an skim „vi ni ja da ma„. Vi no je od li~ nog kva li te ta i spa da me |u naj bo qa u {id skoj op {ti ni. On svo ja vi na pla si ra na pod ru~ ju

N

Dug je spi sak uspe {nih `i te qa ovog se la ko ja se po red svo jih po slo va ba ve i kul tu rom. Wi ho ve pe sme, igre i obi ~aj ni svo je vr sni su te me qi kul tur nog raz vo ja sta nov ni ka ovo ga kra ja.

Po seb nu pa `wu ga je pre ma na ro du Re pu bli ke Slo va~ ke, kon kret no me stu Steb nik, pri ~a nam pred sed nik me sne za jed ni ce De jan Bo baq.

- To je kraj iz ko ga su Ru si ni sti gli u Bi ki} do jo{ pre 150 go di na. Za to smo swi ma u stal noj ve zi kul tur nog stva ra la {tva i sa rad we. Eto, iz Slo va~ ke u Bi ki} do na tra di ci o nal dan va |e wa maj skog dr ve ta - du ho ve sti gli su na {i su na rod ni ci iz po me nu tog me sta.

Steb nik [te fan Ku ~e~ ka sti gao je sa 19 ~la no va KUD Steb nik.

- Dan pre da na {weg do ga |a ja po se ti li smo ma na stir Sve ti ar han |e la Mi haj la i Ga vri la u Pri vi noj gla vi. Bi li smo le po pri mqe ni i o~a -

luk ni je ni sta vqen! To {to je ta mo po `eq no, ov de ni je i ako luk za pli va sle di dis kva li fi ka ci ja, jer mo ra bi ti ras ku van.

Na tak mi ~e wu u Ba wa lu ci je no sio ze le nu ke ce qu, pa je deo tak mi ~a ra qu bo mor no kon sta to vao da ba{ i ni je fer {to za pro tiv ni ka ima ju asa iz Ma |ar ske ko ji si gur no ima taj ne za ~i ne iz ~u ve ne ku hi we su se da! Ipak, dru `e we sa jed nim pra vim maj sto rom s ku tla ~om znat no je uti ca lo na Gr cu, a to je vi {e stru ki ma |ar ski {am pion \er| No vi~ zva ni \u ri ka, ko ji je po be |i vao i na „Ba -

ja fi{ fe sti va lu” u Ba ji, u kon ku ren ci ji 2.000 ko tli }a!

S ob zi rom da je go di na ma pe kao za nat ku va ju }i ri bqe spe ci ja li te te i u~io od pre ka qe nih, tro fej nih ku va ra, Dra gan je kao ama ter ski ku li nar mno gi ma po sta vio stan dar de: u Adi je dva pu ta u~e stvo vao u eki pi ko ja je po sta vqa la re kord u ku va wu pa stir skog gu la {a za 12 hi qa da por ci ja ko ji se ku va u jed nom ko tli }u, od no sno 10 hi qa da sar mi, ta ko |e u jed nom ko tli }u, na ~u ve nom ga stro nom skom fe sti va lu „Da ni Ade”. Ma lo li je?

Du {an Kne `i}

NA HU MA NI TAR NOM KON CER TU „PE TI ELE MENT”

Lep ti ri ce le te le po zdra vqe za dru ga ra e voj ~i ce od tri do 16 go di na i je dan de ~ak iz Ba let skog stu di ja „Pro ar te dens” ju ~e su igrom, glu mom i hu ma no {}u u isto vre me na sme ja le, raz ne `i le i ras pla ka le pu bli ku, na Hu ma ni tar nom kon cer tu u Gim na zi ji „La za Ko sti}” u No vom Sa du. Ovaj kon cert bio je po sve }en jed no go di {wem Ser ge ju Mi li }e vi }u ko ji bo lu je od tu mo ra, zbog ~e ga je ovom de ~a ku po treb no le ~e we u ino stran stvu (ope ra ci ja i te ra pi ja). Spe ci jal ni gost na ovom he pe nin gu bio je Mi {a Bli za nac sa mu {kim kvar te tom „Ison” ko ji je ta ko |e raz ga lio dup ke pu nu sa lu. Na kon cer tu je od do bro voq nih pri lo ga sku pqe no ne {to vi {e od 52.000 di na ra, a no vac je ve} upla }en na ra ~un bo le snog ma li {a na, ko ji se tre nut no na la zi na le ~e wu.

Ina ~e, ove de voj ~i ce, za hva qu ju }i ko ji ma }e je dan de~ ji `i vot bi ti pro du `en,

D

nost - gle da la je bor bu do bra i zla... U ovoj ko re o gra fi ji u~e stvo va le su sve de voj ~i ce od 3 do 16 go di na. Na kra ju, ka ko to obi~ no bi va do bro je po be di lo, a lep ti ri ca je u ba let skoj pred sta vi ipak do ~e ka la da se po ja vi pri zor ko ji du go ni je vi de la - a to su ve li ka sr ca qu di ko ji su i u te {kim vre me ni ma svo jim skrom nim do pri no som po ka za li da su sprem ni da u~i ne ne {to ve li ko. Ina ~e, po red de ce naj za slu `ni ja za ce lu ovu ide ju je in struk tor ka, ko re o graf ki wa Bi se ra Cu wak. Ova mla da am bi ci o zna `e na, po stru ci vas pi ta ~i ca, ce le go di ne de cu pri pre ma za ve li ki hu ma ni tar ni kon cert.

U ovom ple snom stu di ju, ba let - kla si ~an i mo de ran igra vi {e od 100 de voj ~i ca i je dan de ~ak, a po de qe ni su u {est gru pa. Naj mla |a be bi gru pa ima klin ce ze od sa mo tri go di ne ko je su o~i to pr vo na -

sme wi va le su ko re o gra fi je i ko sti me na sce ni, ta ko da je pu bli ka mo gla da u`i va kao da je na Bro dve ju. Pro gram je bio sa ~i wen iz {est blo ko va, a kroz ce lu pri ~u pu bli ku je vo di la lep ti ri ca na pu to va we kroz pro stor i vre me. Po re per to a ru, dok je lep ti ri ca bi la u sve tu qu di, de voj ~i ce su se ra znih uz ra sta igra le na pr sti }i ma - „ Igru lep ti ra”, „Ce za ra i Kle o pa tru„, „Flejm of ^i ka go”... Pu bli ku je spe ci jal ni raz ga lio „Ma |ar ski ci gan si ples”, da bi ih ve} na kon ne ko li ko mi nu la umi ri la pre div na „Sin fo ni ja no }i”. Lep ti ri ca je svo je pu to va we na sta vi la da qe kroz svet bu du} no sti i ma {te, a on da ne gde ka da se vra ti la u re al -

u ~i le da igra ju, tek po sle da ho da ju. Sta ri ja de ca idu u vr ti} i osnov nu {ko lu, a za ovu spe ci jal nu pri li ku pri kqu ~i le su im se i ti nej xer ke iz Ni ko la jev skog do ma. Bi se ra pri ~a za „Dnev nik”da ple sni stu dio po sto ji pet go di na, a da je ovo dru ga ka ko or ga ni zu ju kon cert hu ma ni tar nog ka rak te ra.

- Od lu ~i li smo da spo ji mo le po i ko ri sno. Moj ciq i mo je sa rad ni ce San dre Pa vli ce je da se de ca bo re po kre ti ma i igrom za zdra vqe dru ge de ce. Na taj na ~in ih u~i mo da do pri no se ne {to le po i hu ma no. Po gre {no je u~i ti de cu da tre ba da se bo re sa mo za me da qe - ob ja {wa va Cu wa ko va.

Q. Na to {e vi}

Majsko drvo

Gosti iz Slova~ke

op {ti ne [id i po ce loj Voj vo di ni.

Sa {a Ba la {}ak ga ji oko 60 kra va mu za ra. Mle ko pro da je Som bor ci ma.

Jan ko Ro mu wak, sto lar, sve svo je drv ne pro iz vo de iz vo zi u Hr vat sku, a vr lo kva li tet nu de~ ju obu }e ra di Vla da Ma ler...

ra ni smo bo gat stvom bro ja i le po te cr ka va.

Se kre tar Ru si na i Ukra ji na ca Sr bi je iz No vog Sa da Slav ko \u |ar sre }an je {to se sa rad wa dva se la Steb ni ka kod Bar de je va u Slo va~ koj i sta nov ni ci Bi ki} do la uspe {no dru `e, sa ra -

|u ju, iako su to me sta iz dve dr `a ve.

To je raz me na mi {qe wa, ide ja i kul tur nog stva ra la {tva.

Sve ~a nost na Dan du ho va ima ve li ku ra zno li kost. U~e sni ci pro gra ma na kon va |e wa maj skog dr ve ta u cen tru se la ima li su de fi le za jed no sa go sti ma iz Slo va~ ke, KUD „Sve ti Sa va” iz [i da, KUD „Jo a kim Har di” iz Pe tro va ca iz Hr vat ske i do ma }im KUD-om „Ivan Ko tja rev ski” iz Bi ki} do la. [a re ni lo na rod wih no {wi, ali i {tan do va u cen tru se la ko je su po sta vi la udru `e wa `e na iz Ber ka so va, So ta, Ba ~i na ca, Vi {wi }e va i Qu be sa do ma }i ma da li su ovom fru {ko gor skom se lu ve li ku po seb nost.

Sa mo va |e we maj skog dr ve ta je po seb na atrak ci ja, jer se dr vo mo ra pa `qi vo iz va di ti, a bo ca sa pi }em ko ja je ve za na za kro {wu dr ve ta mo ra osta ti ~i ta va i ona pri pa da eki pi ko ja je sa di la. U Bi ki} do lu po sa |e na su dva maj ska dr ve ta, dru go je na fud bal skom igra li {tu na ko me je od i gra na fud bal ska utak mi ca Bi ki} do la i Ili na ca, dok su ~e ti ri KUD-a ko ja u~e stvu ju sa pe sma ma, igra ma i na rod nim obi ~a ji ma, do bro uve `ba na i pri sut nim u~e sni ci ma su pri re di li ugod no pred ve ~er je.

D. Sa vi ~in

dRU[TvO

ponedeqak11.jun2012.

dnevnik

c m y

14

U DOBROVOQNIM PENZIONIM FONDOVIMA 14 MILIJARDI DINARA

Mu {kar ci to vi {e vo le

ALERGIJSKE BOLESTI U STALNOM PORASTU

Bur no re a go va we na za lo gaj Aler gij ske bo le sti su u po ra stu kod nas, kao i u ce lom sve tu.

Ra ni je su aler ge ni uglav nom bi li re spi ra tor ni, od no sno po ja vqi va le su se aler gi je na po le ne tra va, ko ro ve i dru gih bi qa ka, a u po sled we vre me se sve ~e {}e ja vqa ju i aler gi je na hra nu.

– Ta~ no se zna ko ja ko li ~i na hra ne i ko je na mir ni ce mo gu iza zva ti aler gi ju – ka `e spe ci ja li sta hi gi je ne dr Dragana Bala} iz In sti tu ta za jav no zdra vqe Voj vo di ne. – Ne re a gu je sva ki or ga ni zam jed na ko, a zna ~aj no je na po me nu ti da se, ka da su u pi ta wu nu tri tiv ne aler gi je, ja vqa ju ne ki ne spe ci fi~ ni fe no me ni. Na i me, svi su ube |e ni u to da aler gi je iza zi va ju pro me ne na ko `i i re spi ra tor ne pro ble -

Kako roditeqi, tako i deca Nu tri tiv ne aler gi je se mo gu ja vi ti u sva kom `i vot nom do bu, a naj ~e {}e su u pr vim go di na ma `i vo ta. Uko li ko je dan ro di teq bo lu je od bi lo ka kvog ob li ka aler gij skih re ak ci ja, po lo vi na de ce }e is po qi ti aler gij sku re ak ci ju. Uko li ko oba ro di te qa bo lu ju od ne ke aler gi je, u 70 od sto slu ~a je va wi ho va de ca }e ta ko |e ima ti ova kve re ak ci je. me kao {to su gu {e wa, a mi smo pri me ti li da se uglav nom ja vqa ju sto ma~ ne te go be, kao {to je na di ma we, ne pri jat no sti u sto ma ku ili ne re dov ne sto li ce.

Po re ~i ma na {e sa go vor ni ce, naj ~e {}i aler ge ni su one na mir ni ce ko je ima ju ve li ke mo le ku le pro te i na. Ja ja su uvek bi la po ve zi va na s aler gi ja ma, ali is pi ti va wa su po ka za la da i dru ge na mir ni ce mo gu bi ti kri ve za wih.

– Ura di li smo pa le tu od 20 naj ~e {}ih na mir ni ca s Bal ka na ko je bi mo gle iza zva ti aler gi je na hra nu. Me |u wi ma su ja go de, ko je su ~e sto pro ble ma ti~ ne, ko {tu wa vo vo }e, ri be ko je ima ju svo je spe ci fi~ ne aler ge ne, a s dru ge stra ne, i hi sta min ska re ak ci ja mo `e iza zva ti in to le -

ran ci ju na hra nu. ^e sta je i re ak ci ja na glu ten. Te sto ve ko je smo u po sled we vre me ra di li na na {im pa ci jen ti ma po ka za li su da naj ve }i broj wih re a gu je upra vo na pro te i ne `i ta ri ca.

Za to je uvek do bro da se, uko li ko ne ko ima bi lo ka kve zdrav stve ne pro ble me, obra ti svom le ka ru i da se di jag no sti~ kim po stup ci ma od re di da li po sto ji na zna ka za aler gi ju na ne ku na mir ni cu ko ja je mo `da sva ko dnev no pri sut na u is hra ni. Tre ba re }i da po sto je aler gij ske i ne a ler gij ske re ak ci je na hra nu, pa ~e sto ni je la ko od re di ti da li se ra di o aler gi ji ili ne kom dru gom zdrav stve nom pro ble mu jer hra na mo `e iza zva ti i dru ge re ak ci je, kao na pri mer tro va wa iza zva na mi kro or ga ni zmi ma – ka `e dr Ba la}.

Za {to je da nas sve vi {e qu di ko ji su pre o se tqi vi na glu ten u `i ta ri ca ma ne zna se ta~ no. Je dan od raz lo ga je si gur no i taj {to su usa vr {e ne di jag no sti~ ke me to de pa se sa vre me nim apa ra ti ma lak {e ot kri va da su ne ki neo bi~ ni simp to mi kod qu di upra vo re ak ci ja na glu ten. In sti tut za jav no zdra vqe Voj vo di ne ne dav no je do bio nov apa rat za ana li zu in to le ran ci je na hra nu, a ra di se iz kr vi pa ci jen ta.

– Uko li ko se utvr di da je po je di na na mir ni ca „kri vac” za aler gij sku re ak ci ju, spro vo di se eli mi na cij ska di je ta ko ja se pri me wu je do `i vot no jer ni ka da se ne zna ka da mo `e do }i do vr lo dra ma ti~ nih re ak ci ja ko je se mo gu do go di ti kod aler gi ja.

Na `a lost, kod nas jo{ uvek ne po sto ji oba ve za de kla ri sa wa pro iz vo da pa oso be ko je ne pod no se glu ten te {ko do la ze do na mir ni ca u ko ji ma ga ne ma. A on se mo `e na }i u ve o ma {i ro koj pa le ti pro iz vo da. Sa dr `e ga ~ak i ne ke kap su le le ko va. Do kle god ne bu de po sto ja la za kon ska oba ve za da se na am ba la `i pre hram be nih pro iz vo da na zna ~i da li sa dr `e glu ten, ali i dru ge naj ~e {}e aler ge ne, ne }e se ta~ no zna ti gde pre ti opa snost za oso be pre o se tqi ve na po je di ne sa stoj ke u hra ni – ka `e dr Ba la}.

J. Barbuzan

VESTI Obe le `e na 144. go di {wi ca ubi stva kne za Mi ha i la

vog ko na~ nog i pot pu nog oslo bo |e wa od oto man ske vla sti.

Knez Mi ha i lo ubi jen je u aten ta tu u Top ~i de ru 10. ju na 1868. go di ne.

Po la ga wem ve na ca i oda va wem dr `av nih voj nih po ~a sti, ju ~e je u Sa bor noj cr kvi u Be o gra du obe le `e na 144. go di {wi ca smr ti kne za Mi ha i la Obre no vi }a. Ce re mo ni ja po la ga wa ve na ca po ~e la je u pod ne, a li tur gi ju je slu `io pa tri jarh srp ski Irinej.

Knez Mi ha i lo Obre no vi}, ko ji je vla dao Sr bi jom u dva na vra ta – od 1839. do 1842. i od 1860. do 1868. go di ne – bio je je dan od naj zna ~aj ni jih no vo ve kov nih srp skih vla da ra. Vla da vi nu kne za Mi ha i la obe le `i lo je da qe ja ~a we auto no mi je Be o grad skog pa {a lu ka u okvi ru Osman skog car stva, kao i us po sta vqa we ~i ta vog ni za zna ~aj nih in sti tu ci ja kul tu re, pro sve te i na u ke.

Knez Mi ha i lo je bio za go vor nik stva ra wa sa ve za hri {}an skih dr `a va Bal ka na, a u ci qu wi ho -

Otvo re na vra ta mu zi ko lo gi je Aka de mi ja umet no sti Uni ver zi te ta u No vom Sa du or ga ni zu je Dan otvo re nih vra ta za kan di da te ko ji `e le da upi {u stu di je mu zi ko lo gi je. Ta ko }e sle de }eg pet ka, 15. ju na, od 15 sa ti, u zgra di AU na Pe tro va ra din skoj tv|a vi, svi za in te re so va ni po ten ci jal ni stu den ti mo }i da sa zna ju vi {e o ovom stu dij skom pro gra mu i „bo low skom” si ste mu stu di ra wa.

Pod se }a mo da se ve} dva de se tak go di na, „kroz pro gra me Mu i zi ko lo gi je i Et no mu zi ko lo gi je re a li zu ju se i stu di je u obla sti na u ka o mu zi~ koj umet no sti na ko ji ma se pri me wu ju sve sa vre me ni ji in ter di sci pli nar ni na u~ ni me to di”.

V. ^.

Do bro voq ni pen zi o ni fon do vi u Sr bi ji u po sled we dve i po go di ne su du pli ra li svo ju imo vi nu – na bli zu 14 mi li jar di di na ra, ali, po oce ni eko no mi sta, jo{ ne ma ju ve }eg uti ca ja na sma we we iz dva ja wa iz bu xe ta za pen zi o ni si stem. Ka ko je na veo eko nom ski ana li ti ~ar Miladin Kova~evi}, do bro voq ni fon do vi se mo ra ju raz vi ja ti, bu du }i da je to u per spek ti vi naj va `ni ja al te ran ti va po sto je }em si ste mu pen zij skog osi gu ra wa.

– Me |u tim, si stem do bro voq nog osi gu ra wa, ima ju }i u vi du eko nom sku kri zu, ne mo `e ubr zo da ti pun efe kat u smi slu olak {a wa kon so li da ci je bu xe ta – oce nio je Ko va ~e vi}.

On sma tra da je si stem oba ve znog pri vat nog osi gu ra wa, ko ji je po sto jao u ne kim ze mqa ma u okru `e wu, de pla si ran jer ni je dao re zul ta te i po ka za lo se da u po sto je }im uslo vi ma, na ovom ste pe nu raz vo ja, ne mo `e da funk ci o ni {e.

Pro fe sor ka Eko nom skog fa kul te ta Tatjana Rakowac-Anti} sma tra da po sto je po ma ci u raz vo ju do bro voq nog pen zij skog osi gu ra wa, ali da ni su zna ~aj ni da bi u ve }oj me ri uti ca li na raz voj ukup nog si ste ma pen zij sko-in va lid skog osi gu ra wa: – Za raz voj si ste ma do bro voq nog pen zij skog osi gu ra wa neo p -

od sto ~i ne upla te po je di na ca, a oko 80 od sto po slo da va ca, od no sno fir mi.

Pro {i re we po re skih olak {i ca, oce wu je Ko va~, mo glo bi ima ti do dat ne po zi tiv ne efek te na upla -

Potreban je du`i period

hod no je po ve }a ti ni vo `i vot nog stan dar da, edu ko va ti sta nov ni {tvo o neo p hod no sti te vr ste osi gu ra wa, raz vi ja ti fi nan sij sko tr `i {te, po ja ~a ti po re ske olak {i ce… – na vo di ona.

Pr vi do bro voq ni pen zi o ni fon do vi po ja vi li su se u Sr bi ji pre {est go di na a da nas, po po da ci ma Na rod ne ban ke Sr bi je, ima ju vi {e od 230.000 sklo pqe nih ugo vo ra o ~lan stvu, od no sno oko 175.000 ko ri sni ka. Sta ti sti ka po ka zu je da me |u ko ri sni ci ma ve }i nu ~i ne mu {kar ci. Ta raz li ka je naj dra sti~ ni ja ka da je re~ o ko ri sni ci ma sta ri jim od 65 go di na – `e na ima sa mo 215, dok je pri pad -

ni ka ja ~eg po la go to vo osam pu ta vi {e.

Po re ~i ma di rek to ra Dru {tva za upra vqa we do bro voq nim pen zi o nim fon dom „Du nav” Milana Kova~a, za taj vid pen zi o nog osi gu ra wa uglav nom se od lu ~u ju mla |e sre do ve~ ne oso be, ali me |u ko ri sni ci ma ima svih ge ne ra ci ja.

On ka `e da oni ko ji su na kra ju ka ri je re, uko li ko `e le zna ~aj ni je iz no se, tre ba da upla }u ju vi {e, dok oni ko ji po~ nu “na vre me” to mo gu ostva ri ti i s mno go ma wim upla ta ma. No vac se, na veo je on, u do bro voq ne pen zi o ne fon do ve ne mo ra upla }i va ti re dov no. [to se ti ~e struk tu re upla ta, dva de se tak

– U ze mqa ma u okru `e wu is ku stva su raz li ~i ta. Po tre ban je du `i pe riod da bi se sa gle da li pra vi efek ti.

Ze mqe ko je su uve le ta kav si stem na po ~et ku su ima le od re |e ni tran zi ci o ni tro {ak. Pra vu ko rist o~e ku ju tek u na red nom pe riod – ka `e Mi lan Ko va~. tu u do bro voq ne pen zij ske fon do ve i po ve }a we sred sta va u ce lo kup nom pen zi o nom si ste mu. Ide ja za ko no dav ca je i bi la da se uvo |e wem do bro voq nih fon do va re lak si ra dr `av ni pen zij ski si stem.

– Pro {i re we po re skih olak {i ca po zi tiv no bi uti ca lo na raz voj fon do va i kre i ra we ve }eg iz no sa di nar ske ne to {ted we, {to je u skla du sa stra te gi jom di na ri za ci je – za kqu ~io je Ko va~.

O NU@NIM PRILAGO\AVAWIMA SISTEMA KVALIFIKACIJA U SRBIJI

Na ci o nal ni okvir u EU „ra mu” „Si stem kva li fi ka ci ja u Re pu bli ci Sr bi ji – po sto je }i okvi ri i neo p hod na pri la go |a va wa” na ziv je da na {weg okru glog sto la na Fi lo zof skom fa kul te tu u No vom Sa du, s po ~et kom u 13 ~a so va, ko ji or ga ni zu ju Be o grad ski fond za po li ti~ ku iz u zet nost, uz po dr {ku Er ste ban ke i Kan ce la ri je za me |u na rod nu sa rad wu Uni ver zi te ta u No vom Sa du. Ovo je tre }i u ni zu sku po va ko ji ovoj te mi po sve }u je Be o grad ski fond za po li ti~ ku iz u zet nost, a pr vi u No vom Sa du.

Okru gli sto je deo “za go va ra~ ke ini ci ja ti ve” ~i ji je ciq da uka `e na nu `nost re gu li sa wa si ste ma kva li fi ka ci ja u na {oj dr `a vi kroz iz ra du na ci o nal nog okvi ra kva li fi ka ci ja, ali i no vih pro ce du ra pri zna va wa ino stra nih kva li fi ka ci ja, ko je tre ba da omo gu }i da i na {i i stra ni dr `a vqa ni ko ji su kva li fi ka ci je (od no sno di plo mu) ste kli u ino stran stvu, u Sr bi ji mo gu da se

ba ve pro fe si ja ma za ko je su se kva li fi ko va li u ze mqa ma gde su se {ko lo va li. U na ja vi okru glog sto la, pred sed ni ca Be o grad skog fon da za po li ti~ ku iz u zet nost Sowa Liht is ti ~e da je ovo pi ta we po seb no va `no i u kon tek stu evrop skih in te gra ci ja, tj. pri pre me si stem skih me ha ni za ma ko ji }e omo gu }i ti slo bod no kre ta we rad ne sna ge unu tar je din stve nog tr `i {ta ~i ji deo Sr bi ja

te `i da po sta ne. Ciq je, ta ko |e, da ov de stvo ri mo ta kve uslo ve da svi ko ji su kva li fi ka ci ju ste kli na akre di to va nim in sti tu ci ja ma u ze mqi ili ino stran stvu bu du pre po zna ti i rav no prav ni u pri stu pu tr `i {tu ra da i „na taj na ~in stek nu mo gu} nost da pla si ra ju svo ja zna wa i is ku stva na naj bo qi na ~in za sop stve ni raz voj, ali i za do bro bit ~i ta ve ze mqe”.

Uz do voq no vre me na za op {tu di sku si ju, ovi okru gli sto lo vi tre ba lo bi da omo gu }e da „re le vant ni sa go vor ni ci raz me ne mi {qe wa i for mu li {u pred lo ge za kon kret ne ko ra ke ko je bi naj pre re pu bli~ ka vla da, ali i sve dru ge nad le `ne in sti tu ci je, tre ba lo da na ~i ne u ci qu us po sta vqa wa va qa nog si ste ma kva li fi ka ci ja, uva `a va ju }i pri tom re fe rent ni Evrop ski okvir kva li fi ka ci ja, Li sa bon sku kon ven ci ju o pri zna va wu kva li fi ka ci ja, kao

i re gu la ti vu EU, po seb no u do me nu pri zna va wa pro fe si o nal nih kva li fi ka ci ja„.

Na da na {wem okru glom sto lu u No vom Sa du So wa Liht bi }e uvod ni ~ar ka i go vo ri }e o raz vo ju qud skog ka pi ta la u Sr bi ji. „Si stem kva li fi ka ci ja kao spo na obra zov nog si ste ma i tr `i {ta ra da” te ma je dr Iskre Maksimovi} s Uni ver zi te ta „Sin gi du num„; pro gram ska di rek tor ka „Gru pe 484”, ta ko |e iz Be o gra da, Tawa Pavlov go vo ri }e o po vrat ku vi so ko kva li fi ko va nih mi gra na ta u Sr bi ju; iz la ga we prof. dr Pavla Sekeru{a, pro rek to ra UNS-a, po sve }e no je aka dem skoj mo bil no sti – pri zna va wu stra nih kva li fi ka ci ja u kon tek stu obra zov nog si ste ma, dok }e prof. dr Pere Tumbas s Eko nom skog fa kul te ta UNS-a go vo ri ti o mo bil no sti na tr `i {tu ra da – pri zna va wu stra nih kva li fi ka ci ja u kon tek stu za po {qa va wa.

V. ^.

FESTIVAL „SO UN DLO VERS” U ZREWANINU

Ve }i pro stor, ve }e zve zde Je dan od naj ve }ih fe sti va la elek tron ske mu zi ke, zre wa nin ski “So un dlo vers”, ~e tvr ti po re du, bi }e odr `an 27. i 28. ju la u Zre wa ni nu, u are ni u Uli ci Mi ro sla va Tir {e, zva ni~ no su na ja vi li or ga ni za to ri ovog he pe nin ga. Osim {to }e zve zda ovo go di {weg fe sti va la bi ti bel gij ski di-xej i pro du cent Ju ni or Jack, do sa da naj po zna ti je ime ko je }e po se ti ti naj ve }i ba nat ski grad, or ga ni za to ri na vo de da }e se pra znik elek tron ske mu zi ke i svo je vr sni tu ri sti~ ki brend ovog pu ta iz dvo ji ti i po mno go ve }em pro sto ru na ko jem }e bi ti odr `an, ali i po spek ta ku lar noj sce no gra fi ji, naj bo qim scen skim ar ti sti ma i fe no me nal nim mu {kim i `en skim iz vo |a ~i ma. Uz sve to, na ja vqe na je i ja ka in ter na ci o nal na kam pa wa u ve li kim gra do vi ma u ze mqa ma okru `e wa.

Dvo dnev ni fe sti val kon cep tu al no }e bi ti po de qen na no} mu {kih i no} `en skih disk-xo ke ja. Otvo ri }e ga u pe tak, 27. ju la, je dan od naj i sku sni jih iz vo |a ~a na ovim pro sto ri ma, naj ve -

}i pro mo ter fan ka i srod nih mu zi~ kih `an ro va, Pep pe. We go vo tro de ce nij sko is ku stvo u ra du s broj nim svet skim zve zda ma bi }e uver ti ra za cen tral ni deo pr ve, mu {ke ve ~e ri fe sti va la – na stup svet ske DJ atrak ci je Ju ni or Jac ka.

Fi ni{ }e, uz pre po zna tqi ve vi bra ci je s ra di ja AS FM, pri pa sti disk-xo ke ju i pro du cen tu DJ Con teu, re zi den tu mno {tva vr hun skih klu bo va u Voj vo di ni.

Dru ge ve ~e ri fe sti va la, “So un dlo vers” stejx }e, osim vr hun ske mu zi~ ke are ne, bi ti pre tvo ren i u je din stve ni de fi le le po ti ca. Otva ra we `en ske ve ~e ri pri pa {}e mla doj da mi Lo co Baby. Qu bi te qe tvr |eg elek tron skog zvu ka, za ra znog de ep i tech ho u se, mi ni ma la i teh na, odu {e vi }e na sa mom kra ju pre ci znom teh ni kom i eks trem nom ele gan ci jom Lea Dobri~i}.

– To kom pret hod ne tri go di ne, fe sti val je, uspe {no odo le -

va ju }i raz li ~i tim pro ble mi ma, ra stao i po sta jao ja ~i. Ugo sti li smo svet ske zve zde elek tron s ke mu z i k e, po p ut Kur da Ma ve ric ka, Fun ker ma na i Sandy Ri ver re. Na kon iz u zet no ener gi~ nih kam pa wa ko je je u de lo spro veo tim pre da nih mla dih qu di, Zre wa nin je sva ke fe sti val ske ve ~e ri ugo stio vi {e od 3.000 po se ti la ca iz oko li ne, a “So un dlo vers” je po s tao za -

{tit ni znak do bre za ba ve u re gi o nu – iz ja vio je di rek tor fe sti va l a \or |e Gruji}, ko j i o~e ku je da }e ovo go di {wa ma ni fe sta ci ja, po ve ~e ri, ugo sti ti pre ko 4.000 qu bi te qa do brih mu zi~ kih vi bra ci ja.

Dvo dnev ne ula zni ce u pro mo pe ri o du ko {ta ju 590 di na ra, uz po seb ne po god no sti sme {ta ja za one ko ji do la ze sa stra ne. @. Balaban

crna HrOnika

dnevnik

ponedeqak11.jun2012.

15

SI LO VA TE QI RE DOV NI PO VRAT NI CI U ]E LI JE

^im odle`e kaznu, tra`e novu `rtvu PO KU [AJ OBA RA WA HA [KE OP TU @NI CE

Karayi} podnosi zahtev za osloba|awe Biv {i pred sed nik Re pu bli ke Srp ske Radovan Karaxi} za tra `i }e da nas pred Ha {kim tri bu na lom da bu de oslo bo |en op tu `bi za ge no cid i dru ge zlo ~i ne to kom ra ta u BiH od 1992. do 1995. go di ne.

Sta t u s na kon f e r en c i j a na ko joj }e Ka ra xi} pod ne ti zah tev za od ba ci va we op tu `ni ce ko ja ga te re ti za ge no cid, zlo ~i ne pro tiv ~o ve~ no sti i kr {e we za ko na i obi ~a ja ra to va wa, za ka za na je za 9 ~a so va.

Ka ko je pre ne ko li ko da na na kon fe ren ci ji za no vi na re sa op {ti la port pa rol ka Tri bu na la Nerma Jela~i}, Tu `i la {tvo }e na taj zah tev od go vo ri -

ti dva da na ka sni je, od no sno u sre du, 13. ju na.

Ka ra xi} }e pod ne ti zah tev u skla du s pra vi lom 98 bis ko je da je mo gu} nost sva kom op tu `e nom da na kon iz no {e wa do ka za Tu `i la {tva iz ne se svo je ar gu men te za {to bi ta op tu `ni ca tre ba lo da pad ne.

Po ~e tak do ka znog po stup ka Ka ra xi }e ve od bra ne pred Ha {kim tri bu na lom za ka zan je za 16. ok to bar, a po sled wi sve dok Tu `i la {tva sa slu {an je 4. ma ja.

Su |e we Ka ra xi }u po ~e lo je kra j em ok t o b ra 2009, na k on {to je uhap {en u ju lu 2008. u Be o gra du.

(Ta njug)

Pa `wu jav no sti po sled wih da na pri vu kla su hap {e wa osum wi ~e nih ko ji su u No vom Sa du na sr ta li na `e ne, de voj ke i de voj ~i ce. Pro {log utor ka uhap {en je Alen L. (32) zbog na pa da na dve `en ske oso be, dan ka sni je po li ci ja je sa op {tla da je uhva ti la Mladenka [. (22) zbog na pa stvo va wa tri na e sto go di {we de voj ~i ce dok je kra jem apri la {e ta la psa u Pe tro va ra di nu. Sini{a B. (33) je pro {le sre de, sat po sle po no }i, obo rio na tro to ar na No vom na se qu u Uli ci bra }e Dro wak No vo sa |an ku svo jih go di na i di rao je po te lu, da bi po tom, istog da na oko 13 sa ti, na uglu uli ca Ve sli na Ma sle {e i Ha xi Ru vi mo ve, na pao de voj ~i cu tra `e }i da ima s wom pol ne od no se. To su, sre }om, vi de li gra |a ni, po ju ri li su iz gred ni ka, uha ti li ga i po zva li po li ci ju, ko ja ga je od mah pri ve la u slu `be ne pro sto ri je.

Za jed ni~ ko za okri vqe ne, sem za jed nog ko ji se jo{ pro ve ra va, je to da su sta ri po zna ni ci po li ci je, i to po istim de li ma. Ovih da na za be le `e ni su sli~ ni slu ~a je vi u dru gim de lo vi ma dr `a ve.

Ni je ret kost da su okri vqe ni za si lo va wa le pu {ka sti, ma ne ken ski gra |e ni mla di mu {ka ra ci, oni za ko je se ne bi mo glo pret po sta vi ti da ima ju pro ble -

ma s pro na la skom da ma za in tim no dru `e we. Na `a lost, wih ne za ni ma osva ja we pri pad ni ca su prot nog po la ve} is ka zi va we mo }i i su ro vo sti nad `r tvom. Ne dav no su pri pad ni ci no vo sad ske kri mi na li sti~ ke po li ci je uhap si li i jed nog od re kor de ra po bro ju kri vi~ nih pri ja va, me |u

le fo nom. U zgod nom tre nut ku svom na vod nom sa go vor ni ku je po ru ~io da ne mo ra da otva ra vra ta jer je upra vo na i {la go spo |i ca. Ova ga je qu ba zno pro pu sti la unu tra i od mah po tom ju je na pao kod ste pe ni {ta pre ma po drum skom de lu. Pre to ga joj se qu ba zno za hva lio, a ona je po mi -

Se lo hte lo da lin ~u je mon stru ma Du go ne }e oti }i u za bo rav do ga |aj ko ji je {o ki rao qu de i van gra ni ca na {e ze mqe ka da je u ju nu pret pro {le go di ne uhap {en Mla den O. (52), okri vqen da je u fru {ko gor skom se lu Sta ri Le din ci naj pre si lo vao osmo go di {wu de voj ~i cu iz kom {i lu ka, a po tom je usmr tio. Osum wi ~e ni je uhap {en u op se `noj po tra zi u {u mi ci iz nad svo je ku }e. Pri pad ni ci @an dar me ri je su ga pri li kom hap {e wa je dva spa sli od lin ~a me {ta na, ali je ka sni je pro na |en mr tav u za tvor skoj }e li ji. ko ji ma je ne ko li ko onih pro tiv pol nih slo bo da. Taj mla di} „po sti gao„ je da u svo ju bi o gra fi ju ube le `i kra |e, obi ja wa, po ku {aj ubi stva, raz boj ni {tva i pre kra {a je zbog tu ~a, a ~e ti ri pu ta do sa da osu |i van je i zbog de la pro tiv pol nih slo bo da. Iz {ao je u apri lu iz za tvo ra i od mah po no vio de lo.

– Ne dav no se do go di lo da je osum wi ~e ni do {ao do ula znih vra ta zgra de na kon pra }e wa jed ne de voj ke, da bi is pred vra ta si mu li rao raz go vor mo bil nim te -

PRO NA \E NO TE LO DE VOJ ^I CE KO JA SE UTO PI LA U STA ROJ TI SI

sli la da je le po vas pi tan mla di} – ka `e za „Dnev nik” {ef gru pe za su zbi ja we krv nih i sek su al nih de li ka ta u no vo sad skoj Po li cij skoj upra vi Nikola Lazarevi}.

– @r tve tre ba da pri ja ve na pa de, ne sa mo zbog se be ve} i ra di dru gih, da se de lo ne bi po no vi lo. Iako su od po ~et ka go di ne tro ji ca po me nu tih mu {a kar ca bi li li {e ni slo bo de zbog na pa da na ne ko li ko oso ba, ~i ni lo se da je taj broj mno go ve }i za to {to su kri vi~ ne pri ja ve tim po vo dom pod ne te u ne ko li ko da na pro {le

sed mi ce. Ipak, ove go di ne za pr vih pet me se ci u Ju `no ba~ kom okru gu pod ne te su tri kri vi~ ne pri ja ve za si lo va wa i jed na za po ku {aj tog de la, a la ne u istom pe ri o du – dve za si lo va wa dok po ku {a ji ni su za be le `e ni. Ta ko |e, u sta ti sti ci sto ji da je do ovog ju na bi lo osam de la ne do zvo qe nih pol nih rad wi kao i tri u ovom pe ri o du la ne, i sva de la su ra sve tqe na – na po mi we La za re vi}.

Po we go vim re ~i ma, u do sta slu ~a je va osum wi ~e ni se na kon hap {e wa ka ju, ali isto ta ko do sta wih pri zna je de lo tek kad su pri ti snu ti do ka zi ma, na pri mer snim ci ma vi deo-nad zo ra.

– Za jed ni~ ko za sve wih je da su mno go ja ~i od `r tve i da su po vrat ni ci, a ako ve} ni su, ve ro vat no }e po sta ti jer to nam go vo re prak sa i sta ti sti ka. Ni smo do sad ima li pri mer da je ne ko iz vr {io de lo si lo va wa pa pre ki nuo s ti me. Mi ih pra ti mo kad iza |u s od slu `wa ka zne. ^im su na slo bo di, br zo i la ko mo gu po sta ti opa sni i nas ne ~u di no vo de lo. ^i ni se da za tvor ret ko re for mi {e si lo va te qe, a po na vqam da je od iz u zet ne va `no sti da sva ka `r tva pri ja vi na pad, bez ob zi ra na to da li je de lo iz vr {e no ili je u pi ta wu po ku {aj – ka `e La za re vi}.

M. Vu ja ~i}

ADVO KA TI ZA SU TRA NA JA VI LI [TRAJK

Advokati tra`e Igra se pretvorila status slu`benog lica u tragediju Ro ni o ci @an dar me ri je u su bo tu oko 21 sat pro na {li su te lo de ve to go di {we Ti ja ne Jo vi} iz ^u ru ga ko ja se ne ko li ko sa ti ra ni je uto pi la u Sta roj Ti si. Ka ko smo

Tijana Jovi}

ne zva ni~ no sa zna li, do tra ge di je je do {lo dok se de voj ~i ca s dru gom igra la lop tom u bli zi ni vo de. U jed nom tre nut ku lop ta im je

upa la u vo du i u po ku {a ju da je do hva te s pon ton skog po de sta, u vo du je upa la i ne sre} na de voj ~i ca.

De te ko je se igra lo s wom otr ~a lo je po Ti ja ni nog oca ko ji je u bli zi ni ko sio trav wak na pla cu, ali ka da je on sti gao do vo de, ve} je bi lo ka sno.

O~aj ni otac je po ku {ao da pro na |e de voj ~i cu, ali ubr zo su ro di te qi bi li pri nu |e ni da po zo vu po li ci ju, a na kon vi {e sa ti po tra ge, ro ni o ci @an dar me ri je su pro na {li te lo na stra da le de voj ~i - Ponton na Staroj Tisi ce ko je je upu }e no na ob duk ci ju u i mla |u se stru, po go di la je i ~i No vi Sad. ta vo se lo ko je je u pot pu nom {o ku Po re ~i ma po zna ni ka po ro di i ne ve ri ci da je sa mo je dan tre nu ce Jo vi}, de voj ~i ca je ume la da tak bio do vo qan da `i vot de te ta pli va, ali je ve ro vat no usled pa ode u ne po vrat. ni ke iz gu bi la dah i po to nu la u U op {ti ni @a baq je zbog ove mut nu vo du Sta re Ti se. tra ge di je pro gla {e na tro dnev na Tra ge di ja ko ja je za de si la ro `a lost, a Ti ja na }e bi ti sa hra we di te qe, oca Mileta i maj ku Stana da nas u 13 ~a so va na Me snom nu, kao i Ti ja ni nog sta ri jeg bra ta gro bqu u ^u ru gu.

N. P.

DA NAS SE OBE LE @A VA GO DI [WI CA UBI STVA NO VI NA RA MI LA NA PAN TI ]A

Ubica jo{ uvek nije otkriven

Rod bi na, pri ja te qi i ko le ge da nas }e obe le `i ti 11 go di na od ubi stva Mi la na Pan ti } a, no v i n a r a „Ve ~ er w ih no vo sti” iz Ja go di ne, ko ji je mu~ ki ubi jen 11. ju na 2001. go di ne u hod ni ku is pred svo ga stan, a ubi ca jo{ ni je ot kri ven.

Ko me mo ra ci ja }e po ~e ti po me nom u 11 sa ti na Grad skom gro bqu u Ja go di ni gde je Pan ti} sa hra wen, a za tim }e bi ti po lo `e no cve }e na spo men-plo ~u na me stu ubi stva na ko joj pi {e: „Na ovom me stu je mu~ ki usmr }en ne u mor ni tra ga lac za isti nom Mi lan Pan ti}. No vi na ra mo `e te ubi ti ali we go vo de lo i isti nu ne”.

Pan ti} je u Ja go di ni, u bli zi ni sta na gde je ubi jen, do bio trg pre dve go di ne, a pro {le go di ne 11. ju na na tr gu mu je ot kri ve na spo men-bi sta, rad aka dem skog va ja ra Qubi{e Man~i}a.

No vi na ri }e i ovog pu ta, sa da na Tr gu Pan ti }a kraj spo me ni ka, po no vi ti zah tev nad le `nim or ga ni ma da se ubi ca i na la go dav ci ubi stva Pan ti }a, Slav ka ]u ru vi je i Da de Vu ja si no vi} {to pre pro na |u i za slu `e no ka zne.

(Ta njug)

BU RAN ZA VR [E TAK VI KEN DA U PAN ^E VU

Vi{e povre|enih u masovnim tu~ama U su bo tu oko 2.30 sa ta, na ke ju u Pan ~e vu do {lo je do tu ~e u ko joj je gru pa mo ma ka na ne la te {ke te le sne po vre de jed nom mla di }u. Zbog po vre de vi li ce on je pre ba ~en u bol ni cu. Po la sa ta pre to ga u Uli ci bra }e Jo va no vi} kod „Ku pea” su ko bi le su se dve gru pe, a u ma sov noj tu ~i lak {e je po vre |e no ne ko li ko li ca.

Z. Dg.

Bru ta lan na pad na be o grad skog advo ka ta Nenada Vukasovi}a, ko me su u pe tak uve ~e u kan ce la ri ju upa la dvo ji ca ma ski ra nih mu {ka ra ca, iz u da ra li ga i sa su li mu ki se li nu u li ce, oce wen je u Advo kat skoj ko mo ri Sr bi je kao atak na sve advo ka te i zbog to ga je, u znak pro te sta, za su tra za ka zan jed no dnev ni {trajk.

Ovaj slu ~aj po no vo je ak tu e li zo vao ini ci ja ti vu, ko ju je advo ka tu ra po kre nu la pro {le go di ne, da se i na pad na advo ka te za ko nom de fi ni {e kao na pad na slu `be no li ce u vr {e wu slu `be ne funk ci je, bu du }i da su je di ni deo pra vo su |a na ko ji se to ne od no si.

Pred sed nik Advo kat ske ko mo re Sr bi je Dragoqub \or|evi} je po sta vio pi ta we za {to je advo ka tu ra u tom smi slu iz o sta vqe na. Pred la `u }i za kon ske iz me ne, \or |e vi} je uka zao na to „da je advo ka tu ra pr vi i po sled wi be dem za {ti te qud skih pra va i da kao pro fe si ja no si broj ne ri zi ke“.

– Kad je re~ o efek tu even tu al nog do bi ja wa sta tu sa slu `be nog li ca advo ka ta na wi ho vu bez bed nost, do voq no je i to {to bi oni ko ji bi se dr znu li da iz vr {e kri vi~ no de lo pre ma advo ka tu mo ra li da bu du sve sni to ga da je ta da re~ o kva li fi ko va nom ob li ku de la i da bi ka zna ko ja je za pre }e na u nor mal nom sple tu okol no sti, mo gla bi ti ve }a i stro `a za tre }i nu.

Advo ka ti bi ti me do bi li si gur nost jer ret ko ko od wih ima za {ti tu. Zna ~i, mo ra li bi si stem ski da bu du za {ti }e ni kroz za kon ske od red be. Advo ka tu ra je de li kat na pro fe si ja i advo ka ti su ~e sto, re ci mo u par ni~ nim po stup ci ma, iz lo `e ni na pa di ma pro tiv ne stra ne, na pa di ma o{te }e nih, a

JO[ JED NA NE SRE ]A NA @E LE ZNI CI

Dete te{ko povre|eno kraj pruge Dvo go di {wa Alemdina K. te {ko je po vre |e na ju ~e uju tro u bli zi ni @e le zni~ ke sta ni ce Ze mun po qe. De voj ~i ca je sta ja la bli zu pru ge ka da je na i {ao „Be o voz” ko ji sa o bra }a na re la ci ji Pan ~e vo–Ba taj ni ca. Od va zdu {nog uda ra de voj ~i ca je od ba ~e na ne ko li ko me ta ra i pr li kom pa da je za do bi la te {ke po vre de. De te je pre ba ~e no u bol ni cu, gde se le ka ri bo re za we gov `i vot.

E. D.

bi lo je slu ~a je va da su mo ra li da ka `em da ne ko dru gi mo `da ni je bu du skla wa ni iz su da pod po seb - bio u pra vu u ne ka kvom spo ru. nim me ra ma za {ti te jer im je pre - Ali, ne mo `e se ta ko re {a va ti! }e no da }e bi ti na pad nu ti – uka - Ako se ova ko upa da jed nom advo ka zao je \or |e vi}. tu sjaj nom i u stru~ nom i u mo ral Advo kat Ilija Radulovi}, biv - nom smi slu, ~i ja su dvo ji ca si no va {i su di ja, is ka zu ju }i ogor ~e nost ta ko |e advo ka ti, jed nom advo ka tu onim {to se de si lo Ne na du Vu ka - ko ji je 14 go di na bio ~lan advo so vi }u, ener gi~ no po dr `a va na ja - kat ske kan ce la ri je Veqka Gubevqe ni pro test kao i ini ci ja ti vu rine ko ja se ozna ~a va kao le gen da se za kon do pu ni od red bom ko jom dar na, on da mo `e mo za mi sli ti bi i na pad na advo ka ta bio de fi - {ta se su tra mo `e de si ti ne kom ni san kao na pad na slu `be no li ce.

– Je dan ki ne ski mu drac je re kao: opa snost i ne prav da pre ma jed nom je i opa snost i ne prav da za sve gra |a ne – na gla {a va Ra du lo vi}. – Do bro je {to je Advo kat ska ko mo ra Sr bi je od lu ~i la da se jed no dev nim {traj kom skre ne pa `wa, `i go {e ono {to se de si lo advo ka tu Vu - Napadnuti advokat Nenad Vukasovi} ka so vi }u i po {a qe po ru ka dru - pot pu no ne po zna tom advo ka tu – {tvu da se ta ko ne mo `e. na po mi we Ra du lo vi}.

On na vo di da je su {ti na u to me U advo kat skim aso ci ja ci ja ma da se even tu al ne spor ne re la ci je upo zo ra va ju na to da se u Sr bi ji „u me |u qu di ma mo ra ju re {a va ti po sled wih se dam-osam go di na u pred nad le `nim in sti tu ci ja ma i {i roj jav no sti, kad se po mi wu po za ko ni ma. bra ni o ci u po je di nim sud skim – Hi po te ti~ ki go vo re }i, ako je slu ~a je vi ma, pre ne bre ga va da je u ovom slu ~a ju even tu al no bi la pro fe si o nal na od bra na za te {ka re~ o ne koj mo `da spor noj re la ci de la oba ve zna i da, ako okri vqe ni ji iz me |u kli jen ta i bra ni o ca, on - ne ma nov ca, bra ni o ca pla }a dr `a da je to tre ba lo re {i ti in sti tu - va te da se, uz pret po stav ku ne vi ci o nal no, na od go va ra ju }i na ~in, no sti, bra ni ~o vek, a ne kri vi~ no ko ji je si gur no re gu li san i od red - de lo za ko je ga op tu `ba te re ti“. ba ma Kri vi~ nog za ko na i od red – [to je ve }i advo kat, to su i ba ma ko je re gu li {u re la ci ju iz - slu ~a je vi u ko ji ma u~e stvu je ve }i me |u advo ka ta i kli jen ta. Ni ko i te `i, kao {to }e, re ci mo, dok ne mo `e da ka `e da se taj ~o vek s tor ko ji je ve li ki kar di o hi rurg bi lo kim u `i vo tu po sva |ao, ali oba vqa ti naj te `e mo gu }e ope ra to ne zna ~i da even tu al no ni je ci je na sr cu – na vo di Ili ja Ra du bio s ne kim u ne kom spo ru, ni ti lo vi}.

J. J.

TE [KA SA O BRA ]AJ NA NE SRE ]A KOD VRA WA

Biciklista nastradao u karambolu U te {koj sa o bra }aj noj ne sre }i ko ja se do go di la u su bo tu oko 22 sa ta na ma gi stral nom pu tu Vra we–Bu ja no vac kod se la Ri bin ce na stra dao je bi ci kli sta Igor S. (34).

– Do ne zgo de je do {lo u se lu Ri bin ce, ki lo me tar od Vra wa, ka da je na Igo ra S., ko ji je bi ci klom pre la zio ma gi stral ni put, na le teo naj pre je dan, a po tom i dru gi put ni~ ki auto mo bil – sa op {tio je port pa rol Po li cij ske upra ve u Vra wu

Dragan Stamenkovi}. Od za do bi je nih po vre da, ne sre} ni mla di} je pre mi nuo na li cu me sta.

Po re ~i ma o~e vi da ca ko ji su ne sre }u vi de li iz obli `we pro dav ni ce, Igor S. je bi ci klom iza {ao na put i naj pre ga je re tro vi zo rom za ka ~io put ni~ ki auto mo bil le sko va~ kih re gi star skih ozna ka, a po tom ga je obo rio auto mo bil s ma ke don skim ta bli ca ma.

(Ta njug)

SPORT

ponedeqak11.jun2012.

c m y

16

dnevnik

OTVO RE NO PR VEN STVO FRAN CU SKE – RO LAN GA RO S

ZBOG KI[E PRE KI NU TO MU [KO FI NA LE

Na sta vak da nas u 13 ~a so va

[pa nac Ra fael Na dal je u ju ~e ra {wem fi nal nom su sre tu s No va kom \o ko vi }em u Ro lan Ga ro su do bio pr vi set sa 6:4, a me~ je u dru gom se tu bio pre ki nut pri vo| stvu Na da la od 5:3 zbog ja ke ki {e.

Na kon 20-ak mi nu ta ki {a je sta la i igra ~i su iza {li na

te ren i [pa nac je ovaj deo igre do bio sa 6:3.

Me |u tim, \o ko vi} je us peo da do bi je tre }i set sa 6:2 i po ve de sa 2:1 u ~e tvr tom se tu, a on da je me~ po no vo pre ki nut zbog ki {e ko ja je ne pre sta no pa da la u pre sto ni ci Fran cu ske.

Uko li ko vre men ski uslo vi to bu du do zvo li li, \o ko vi} i Na dal }e po no vo iza }i na te ren „Fi lip [a tri je” da nas u 13 ~a so va.

Ovo je 33. me |u sob ni duel Sr bi na i [pan ca, a od pret hod na 32 Na dal je do bio 18 me ~e va. Obo ji ca se u fi na lu bo re za isto ri ju - No vak }e po sta ti tek tre }i ~o vek u isto ri ji te ni sa ko ji je osvo jio ~e ti ri grend-sle ma za re dom, dok }e Na dal uko li ko tri jum fu je osvo ji ti sed mu ti tu lu u Pa ri zu i pre sti }i Bjer na Bor ga.

MA RI JA [A RA PO VA PO SLE TRI JUM FA NA RO LAN GA RO SU

[ta mi je ovo tre ba lo, imam sve Ka da su je bo lo vi u ra me nu, po tom i ope ra ci ja spre ~i li da ra di ono {to naj bo qe ume da ra di, le pa, mla da, zgod na, po zna ta i bo ga ta de voj ka Ma ri ja [a ra po va mo gla je da bi ra ~i me `e li da se ba vi, ka ko da po pu ni od jed nom na go mi la no slo bod no vre me.Mo gla je da otvo ri stu dio za di zajn po put Ve nus Vi li jams, ili da po kre ne vla stit nu mod nu li ni ju kao {to je to u sli~ noj si tu a ci ji ura di la Se re na Vi li jams. Ume sto to ga, ru ska mul timi li o ner ka upi sa la je ~a so ve fran cu skog je zi ka s na me rom da jed nog da na, ka da po no vo bu de sprem na da igra te nis, bu de kom plet ni ja oso ba ne go {to je bi la.

Mo `da ba{ za to, ka da je sa vla da la fran cu ski, osvo ji la je i po sled wi od ~e ti ri ve li ka tur ni ra ko ji joj je ne do sta jao u ka ri je ri - fran cu ski Ro lan Ga ros.

U in ter vjuu za Roj ters, po sle po be de u fi na lu Otvo re nog pr ven stva Fran cu ske, Ma ri ja [a ra po va ot kri la je ko li ko je bio po se ban ose }aj za wu {to je pu bli ci na pre pu nom sta di o nu u Pa ri zu mo gla da se obra ti na wi ho vom je zi ku.

- Ka da sam po vre di la ra me, zna la sam da ne }u mo }i da igram naj ma we tri me se ca. Iz ne kog raz lo ga, pr va stvar ko ju sam ura di la u tom tre nut ku, oti {la sam u {ko lu fran cu skog je zi ka u bli zi ni mo je ku }e i upi sa la kurs - re kla je [a ra po va, ko ja je ope ri sa la de sno ra me u av gu stu 2008. go di ne.

- I{la sam na ~a so ve sva kog da na to kom tri me se ca. Qu di su mi sli li da sam pot pu no lu da, jer sam mo gla da ra dim go mi lu dru gih stva ri. Ne znam ni sa ma za {to, ja sam sa mo `e le la da na -

Marija [arapova

u ~im no vi je zik i iza bra la sam fran cu ski.

Dok je u~i la fran cu ski, [a ra po va je ima la jo{ je dan plan u gla vi. Ka da ne vo qe pro |u i ka da bu de mo gla po no vo da za i gra te nis, `e le la je da opet bu de naj bo qa na sve tu. Ka `e da joj je za to bi lo po treb no dnev no ne ko li ko sa ti na te re nu, pa ta ko ne de qa ma, me se ci ma i go di na ma, ka ko bi svoj uda rac po pra vi la za je dan od sto.

- Imam jo{ mno go to ga da ostva ri ma. Ve ru jem u svo ju igru re kla je [a ra po va, ko ja je i pre fi na la Ro lan Ga ro sa obez be di la pla sman na pr vo me sto VTA li ste.

Ka sni je je, po be dom nad Ita li jan kom Sa rom Era ni, po sta la

de se ta te ni ser ka u isto ri ji ko ja je osvo ji la i Vimbldon (2004) i US Open (2006) i Austra li jan Open (2008) i ko na~ no Ro lan Ga ros (2012).

- Mi slim da po sto ji raz log zbog ko jeg se dim ov de pred va ma sa ~e tvr tim mej xo rom, {to sam osvo ji la Ro lan Ga ros. Uvek sam, i ka da je naj te `e, ve ro va la da mo gu da igram bo qe, bez ob zi ra da li se ra di lo o {qa ci, tra vi, ce men tu, bi lo ~e mu... Uvek sam stre mi la bo qem. Je dan pro ce nat po boq {a wa ov de, je dan ta mo, ta ko sam uvek po ku {a va la da raz mi {qam. Bez ob zi ra ko li ko bi lo te {ko po sti }i ne ki na pre dak, bez ob zi ra ko li ko qu di ni je ve ro va lo u me ne, ni je mi sli lo da mo gu da do |em do ove ta~ ke, ja

jed no stav no ni sam obra }a la pa `wu i ni sam slu {a la. Sa mo sam tre ni ra la. [a ra po va je ot kri la i da joj je unu tra {wi glas go vo rio da na sta vi da qe.

- Uvek sam slu {a la ono {to su mi gla so vi u me ni go vo ri li.

Iz ne kog raz lo ga, sva ki od wih po ru ~i vao mi je da mo gu da bu dem bo qe. Re kao mi je da }u mo }i da igram po sle ope ra ci je, da }u po no vo bi ti na top ni vou, da }u osvo ji ti gren slem po no vo, da }u bi ti broj 1... Po slu {a la sam ga.

Sa da u`i va.

Do ka za la sam da, bez ob zi ra na broj uda ra ca ko ji sam do bi la u ka ri je ri, uvek sam ume la da uz vra tim. Ni ka da ni sam tra `i la iz go vo re, sa mo sam se osla -

wa la na svoj ta le nat - pri ~a la je [a ra po va, ko ja se po sled wa sme ja la.

Ona je u ma ju 2009. go di ne, ka da je za i gra la po sle ope ra ci je, bi la 126. na pla ne ti. Sa da je broj 1.

- Mo gla sam da ka `em - ne tre b a mi ovo. Imam no v ac.

Imam sla v u. Imam po b e d e.

Imam gren sle mo ve - iskre na je [a ra po va.- Ali ka da va {a qu bav i strast pre ma ne ~e mu pre va zi la zi sve go re na bro ja no, na sta vqa te da ra di te i ka da je na po qu led, ka da vam je hlad no, ka da vam ni je ni do ~e ga. Ka da vam ni {ta ne ide od ru ke, ka da je mo `da bo qe da ste osta li u kre ve tu, e ba{ tog da na od ra di te naj te `i tre ning. Ka da ose }a te da po la sve ta sma tra da ne ma te {an se, on da se ose }a te ja ko usa mqe no. Ali, ba{ ta da bi tre ba lo da do ka `e te da su u kri vu.

Za kraj, pod vu kla je.

- Ve li ke stva ri mo `e te da ostva ri te sa mo ako ne slu {a te {ta dru gi mi sle.

Ko li ko je tri jumf u Pa ri zu zna ~io le poj Ma {i, vi de lo se po we nom pa du na ko le na po sle me~ lop te.

- To je ne po no vqiv ose }aj, je din stven ko ji sam ima la do sa da u ka ri je ri. Ni ka da ni sam ni sa wa la da }u se ta ko ose }a ti. Mi sli la sam, ka da sam sa 17 go di na osvo ji la Vimbldo na da }e to bi ti za u vek naj va `ni ji dan u mo joj ka ri je ri, ali eto - upo re di la je [a ra po va, ko ja je je dva su zdr `a la su ze po sle fi na la vred nog 1,6 mi li o na do la ra.- Ka da sam pa la na ko le na, shva ti la sam da je ovo ne {to ne po no vqi vo {to mi se do go di lo.

ZA VR [EN 30. „ME MO RI JAL STE VA NA NE [TIC KOG”

Pe har se lek ci ji Re pu bli ke Srp ske Po b e dom nad be o grad skim Par ti za nom od 2:1 (1:1), ka det ski re p re z en ta tiv c i Re pu bli ke Srp ske po dru gi put u isto ri ji osvo ji li su po bed ni~ ki pe har na „Me mo ri ja lu Ste va na Ne {tic kog”, ko ji je ju ~e za vr {en u FC „Vuj din Bo {kov”. Iako je Par ti zan, po seb no u pr vom po lu vre me nu, bio tim ko ji je imao vi {e lop tu u

no ga ma i dik ti rao ri tam, mom ci tre ne ra Ra do mi ra Po po vi }a us pe li su da odo le iza zo vi ma i, pot pu no za slu `e no, stig nu do ve li ke ra do sti. Iako su svi igra ~ i iz Re p u b li k e Srp s ke igra li sr cem, ipak je gol man, ujed no i naj bo qi ~u var mre `e na tur ni ru, Dar ko De ja no vi}, bio istin ski ju nak tri jum fa.

On je u ne ko li ko na vra ta ve le maj s or s ki za u s ta vqao na p a de

FI NAL NA UTAK MI CA

Re pre zen ta ci ja RS - Par ti zan 2:1 (1:1) VE TER NIK: FC „Vu ja din Bo {kov”, gle da la ca: 200, su di ja: Ma `i} (Vr bas). Strel ci: Po po vi} u 35. i Pre dra go vi} u 47. mi nu tu za Re pre zen ta ci ju RS, a Go lu bo vi} u 14. mi nu tu za Par ti zan.

RE PRE ZEN TA CI JA RS: De ja no vi}, Ma ri} (Pqe vaq ~i}), Ko mqe no vi}, Po po vi}, Sa vi}, Pu {ac (Za ri}), Lu ki}, Pre dra go vi} (Sa ~e vi}), Po po vi} (Ri sti}), Mi lin ko vi}, Dur sun (Gra ho vac).

PAR TI ZAN: Vu ka {i no vi}, Gr bo vi}, Mi lo {e vi}, Mi ja i lo vi}, Jo ki} (Gli {o vi}), Sto ja no vi} (Jo va no vi}), Ili}, Ha li ti, Jan ko vi}, Go lu bo vi}, Sa raj lin (Mi ni}).

ME^ ZA 3. ME STO

Voj vo di na - Cr ve na zve zda 6:2 (3:1) VE TER NIK: FC „Vu ja din Bo {kov”, gle da la ca: 200, su di ja: San tra~ (Pa vli{). Strel ci: Mi lin kov} u 10. i 35, Ili} u 20, Ko so vi} u 53, Asa ni u 57. i Spre mo u 65. mi nu tu za Voj vo di nu, a Sta ma to vi} u 30. i Mak si mo vi} u 48. mi nu tu za Cr ve nu zve zdu. @u ti kar to ni: Roc kov (Voj vo di na), a Mi o dra go vi} (Cr ve na zve zda).

VOJ VO DI NA: Roc kov, Jok si mo vi} (Ko ji}), Jor gi}, Ka ta ni}, Pan kov, Kre me no vi}, Asa ni (Spre mo), Ko so vi} (Ma ka ri}), Mi lin ko vi}-Sa vi} (Ka ra}), Ili} (Ba ji}), Ga }i no vi} (Ko ~o vi}).

CR VE NA ZVE ZDA: [u qa gi} (Raj ko vi}), Jak {i}, Un gar (Mi o dra go vi}), Mi la no vi} (Ze ki}), Ti {ma, Pi {~e vi}, Mak si mo vi}, Ka ra kla ji}, Br ki}, Stoj ko vi} (Ni ko li}), Sta ma to vi}.

ME^ ZA 5. ME STO

Osi jek - Var dar 2:3 (0:3) VE TER NIK: FC „Vu ja din Bo {kov”, gle da la ca 50, su di ja: Go gi} (No vi sad), Strel ci: Za i ri 3 (var dar), a Ivi} i Sa bqi} (Osi jek). @u ti kar ton: Po pov ski (Var dar).

OSI JEK: Tir, Ivi}, Kur bqa li}, Ba li ki}, [i mu nec, Ko va ~i} (Lo vri}), Lu li} (Ore {ko vi}), Sa bqi}, La bak (To pi}), Pa trik, Ma ri} (Ma ko vec).

VAR DAR: Ja nev ski, Mla de no vi}, An ge lov ski, Dli gu rov ski, Asa ni (Po pov ski), Se ra fi mov ski, Bo {e ski, Spi rov ski (Ha |i ja), Stoj kov ski (To do rov ski), Traj kov ski (~a kov ski), Za i ri.

Re pre zen ta ci ja Re pu bli ke Srsp ke s po bed ni~ kim pe ha rom

cr no-be lih, uli va ju }i ve li ku si gur nost sa i gra ~i ma.

U du e lu za tre }e me sto sa sta li su se {am pion i vi ce {am pi o ni Sr bi je u ka det skoj li gi na {e ze mqe. No vo sa |a ni, vi ce {am pi o ni, su bi li mo ti vi sa ni ji, raz i gra ni ji i ras pu ca ni ji, ta ko da su sru {i li Cr ve nu zve zdu s ube dqi vih 6:2 (3:1). U~e ni ci tre ne ra Vla di mi ra Ga }i no vi }a su ta ko na naj bo qi na ~in is ka za li po ten ci jal i po ka za li da je pred wi ma le pa bu du} nost.

U pr voj utak mi ci za vr {nog da na, ka de ti Var da ra iz Sko pqa su, za hva qu ju }i od li~ noj igri u pr vom po lu vre me nu, sti gli do po be de, iako su igra ~i naj mla |eg sa -

sta va na Me mo ri ja lu, fud ba le ri Osi je ka, u na stav ku za i gra li pu no bo qe i po ka za li da ima ju iz u zet no ta len to va nu ge ne ra ci ju de ~a ka ro |e nih 1996. go di ne. Po be da je, ipak, pri pa la Sko pqan ci ma, kod ko jih je od li~ nu igru pri ka zao tro stru ki str lac Bu rat Za i ri.

Ve li ki, pre la zni pe har ka pi te nu Re pre zent ci je RS Fe -

Ko na~ ni pla sman 1. Re pre zen ta ci ja RS 2. Par ti zan 3. Voj vo di na 4. Cr ve na zve zda 5. Var dar 6. Osi jek

Fo to: F. Ba ki}

do ru Pre dra go vi }u uru ~io je pred sed nik FK Voj vo di na Rat ko Bu to ro vi}, dok im je pe har u traj n o vla s i { tvo uru ~ io Lu k a Ma l e { ev, pred s ed n ik Or ga ni za ci o nog od bo ra tur ni ra.

Za naj bo qeg igra ~a pro gla {en je Ste fan Ili} iz Par ti za na, naj bo qi tre ner je Ra do mir Po po vi} (Re pre zen ta ci ja RS), dok je naj bo qi stre lac, po sle `re ba, bio Bu rat Za i ri (Var dar). Za naj bo qeg gol ma na pro gla {en je re pre zen ta ti vac RS Dar ko De ja no vi}, dok je naj bo qi igra~ s bro jem {est na dre su bio Ni ko la Lu ki} iz re pre zen ta ci je RS, ko jeg sin le gen dar nog

Ste va na Ne {tic kog - Ste van Ne {tic ki-ju ni or da ri vao dre som FK Voj vo di na.

Svi u~e sni ci do bi li su me da qe od or ga ni za to ra, a uru ~i li su im ih Sa va Pro da no vi} (Osi jek), La jo{ Ko kai (Var dar), Mi o drag Jo vi} (Cr ve na zve zda), Va sa Pu {i brk (Voj vod na), La zar Pi li po vi} (Par ti zan) i Mla den Vu ~i ni} (Re pre zen ta ci ja RS). „Me mo r i j al Ste va n a Ne {tic kog” za slu `io je naj vi {u oce nu za or ga ni za ci ju, a gle da o- ci su ima li pri li ku da pra te za ni mqi ve i vo ma kva li tet ne utak mi ce.

A. Pre do je vi}

SPORT

c m y

dnevnik

ponedeqak11.jun2012.

17

14. FUD BAL SKO PR VEN STVO EVRO PE U POQ SKOJ I UKRA JI NI

Ma sov na tu ~a Po qa ka, To res pro ma {io Hr va ta i Ira ca po be du za „fu ri ju” PR VA UTAK MI CA C GRU PE U GDAW SKU

Poq ski me di ji iz ve {ta va ju o ne re di ma u Po zna wu i ma sov noj tu ~i na vi ja ~a u no }i iz me |u su bo te i ne de qe. Zva ni~ no uhap {e no de set Po qa ka, je dan Hr vat i tro ji ca Ira ca. Poq ski me di ji u ne de qu uju tru ja vqa ju da je oko 100 na vi ja ~a do ma }e se lek ci je, Hr vat ske i Ir ske u~e stvo va lo u ne re di ma u Po zna wu i da je okr {aj tra jao oko pet mi nu ta.Le te le su fla {e, sto li ce i in ven tar ka fi }a, a po li ci ja je br zo in ter ve ni sa la i raz dvo ji la su ko bqe ne stra ne.

Ubr zo se ogla si la i po li ci ja zva ni~ nim sa op {te wem o na ve de nom bro ju uhap {e nih. Or ga ni re da utvr di }e {ta se de si lo ka da pri ku pe iz ja ve u~e sni ka i ogle da ju sni mak uli~ nih bez bed no snih ka me ra.Pod se ti mo da ovo n isu p rvi nere di od po~e tka E v rop skog

[pa ni ja – Ita li ja 1:1 (0:0)

Tu~a Poqaka, Hrvata i Iraca

prvenstva i da }e se i fudbaleri Hrvatske i Irske ve~eras suo~iti na terenu, u 20.45 ~asova,

IZ UGLA VLA DI MI RA VER ME ZO VI ]A

Ar {a vi no vo vas kr snu }e Uti sak mi je da je ve li ki pri ti sak bio i na Po qa ci ma i na Gr ci ma na pre mi je ri. Do ma }in je utak mi cu „otvo rio” ka ko tre ba, ali je iz ne kog raz lo ga ka sni je „stao”. Ve ru jem da je cr ve ni kar ton dao do dat nu mo ti va ci ju i sna gu Gr ci ma. Da, da... Sla `em se sa op {tim mi {qe wem da je is kqu ~e we Pa pa sta to pu lo sa bi lo pre stro go, ali ka da se zna da je Kar los Ve la sko Kar ba qo na 18 utak mi ca {pan skog pr ven stva, u ko ji ma je su dio pro {le se zo ne, po de lio 16 cr ve nih kar to na, on da je sve ja sno.

S dru ge stra ne, is kqu ~e we poq skog gol ma na [}e {ni ja je opet otvo ri lo po le mi ku. Da li je pe nal sam po se bi do voq na ka zna? Ako je ste, za {to on da gol ma nu da va ti cr ve ni kar ton, ka da je on po pra vi lu po sled wi

tiv ni ku ve} da su `e le li da igra ju svo ju igru. A on da je do {ao dru gi dan tak mi ~e wa sa mno go zvu~ ni jim ime ni ma re pre zen ta ci ja, pa su, lo gi~ no, o~e ki va wa fud bal skih gur ma na bi la mno go ve }a. Iako su mno gi bi li raz o ~a ra ni igrom i ma lim bro jem go lo va i tu je ima lo {ta da se vi di i na u ~i. Ono ma lo {to sam gle dao Nem ce i Por tu gal ce, vi deo sam mno go tak ti~ kih za mi sli. Po ko zna ko ji put se po ka za lo da sa Nem ci ma ne ma {a le. Oni su stan dard no ja ki i ozbiq ni.

Ipak, ja sam pre po ~et ka Gru pe B ti po vao da }e da qe upra vo oni i Por tu gal ci. I ve ru jem da }e se Por tu gal ci „di }i”, na ro ~i to Kri sti ja no Ro nal do, ko ji se, isti na, ni je ba{ na i grao pro tiv Ne ma ca. Ipak, i da qe o~e ku jem da za bli sta.

An drej Ar {a vin

igra~? Mi {qe wa su, na rav no, po de qe na. Ru si su po tvr di li ono {to smo zna li o wi ma – da su ozbiq na eki pa. Ali, ne pam tim ka da sam vi deo An dre ja Ar {a vi na da ta ko do bro od i gra. Ne, ne...

Ne mo gu da se se tim. Ma, go di na ma una zad, ba rem ka da je re~ o me ~e vi ma ko je sam imao pri li ke da pra tim, ni je ta ko do bro igrao.

Pi ta li su me qu di da li su Ru si to li ko ja ki ili su ^e si sla bi.

Na Evrop skom pr ven stvu ne ma sla bih. Da su Advo ka to vi mom ci po be di li jo{ ube dqi vi je, ne bi bi lo ne za slu `e no.^e si su po gre {i li, jer su in si sti ra li na du gim i vi so kim lop ta ma, a u ru skoj od bra ni se ne zna ko je vi {i i sna `ni ji. Mi slim da ^e si ni su hte li da se pri la go |a va ju pro -

Ne mo gu da ka `em da me je mno go iz ne na dio po raz Ho lan di je od Dan ske. Pra tio sam pri ja teq ske me ~e ve Ho lan |a na i ni su se ba{ po ka za li. I ta da su ima li mno go osci la ci ja. S dru ge stra ne, kao {to sam i na ja vio, ovaj {am pi o nat je {an sa za „ma we” re pre zen ta ci je da na pra ve do bar re zul tat, jer ni su ima li mno go igra ~a u naj na por ni jim li ga ma i za vr {ni ca ma evrop skih ku po va, pa su, bez di le me, u Poq sku i Ukra ji nu sti gli sve `i ji. A, to mno go zna ~i. Ov de od lu ~u ju de ta qi.

Ni sa da ne od stu pam od prog no ze da }e Nem ci i Por tu gal ci pro }i u ~e tvrt fi na le. Ipak, sa ~e kaj mo okr {aj Por tu ga la ca i Ho lan |a na, mi slim da }e on od lu ~i ti ko }e da qe.

u okviru Grupe C. Prvi duel dana odigra}e [panija i Italija, od 18 ~asova.

LU I[ FI GO, LE GEN DAR NI POR TU GA LAC

Pu sti te Ro nal da da igra

GDAWSK: Are na Gdawsk, su di ja: Ka sai (Ma |ar ska). Strel ci: Di Na ta le u 61. mi nu tu za Ita li ju, a Fa bre gas u 64. mi nu tu za [pa ni ju.

[PA NI JA: Ka si qas – Al ba, Ra mos, Pi ke, Ar be loa – Alon so, Bu skets, ]a vi – Ini je sta, Fa bre gas (To res), Sil va (Na vas).

ITA LI JA: Bu fon – Bo nu ~i, De Ro si, Kje li ni – Ma |io, Mo ta (No }e ri no), Pir lo, Mar ki zio, \a ke ri ni – Ka sa no (\o vin ko), Ba lo te li (Di Na ta le). [pa ni ja i Ita li ja, fa vo ri ti za pla sman u ~e tvrt fi na le iz Gru pe C na Evrop skom pr ven stvu, tak mi ~e we su po ~e li „po de lom ple na”. Po sled wa dva svet ska {am pi o na su iz me |u sob nog du e la od ne li po bod - 1:1 (0:0).

Sat vre me na su gle da o ci na Gdawsk are ni, ali i mi li on ski

ce fud bal skih maj sto ra. An drea Pir lo je po vu kao lop tu i po slao je u pra zan pro stor za na pa da ~a Udi ne zea, ko ji je pre tr ~ao \e rar da Pi kea, na {ao se sam pred Ike rom Ka si qa som i ma ti rao ga. [pan ci su iz jed na ~i li, ta ko |e po sle maj stor stva dvo ji ce re pre zen ta ti va ca. Da vid Sil va je uba cio lop tu kroz sre di nu u ka zne ni pro stor „azu ra”, na me nio ju je Se sku Fa bre ga su, ko ji je bio br `i od pro tiv ni~ ke od bra ne i ka da se na {ao „o~i u o~i” sa \an lu i |i jem Bu fo nom, ru tin ski ga je sa vla dao - 1:1.

Pre to ga vred ne po me na su sa mo pri li ke An dre a sa Ini je ste i An to ni ja Ka sa na u po sled wem mi nu tu pr vog po lu vre me na, jo{ je dan po ku {aj ve zi ste Bar se lo ne iz go to vo „mr tvog ugla” (51. mi nut) i non {a lant nost Ba lo -

Ni sam raz mi {qao o Ri ju Se lek tor En gle ske Roj Hox son ot krio je da uop {te ni je raz mi {qao da u po sled wem tre nut ku po zo ve Ri ja Fer di nan da u tim za Evrop sko pr ven stvo.

Hox so no va od lu ka da ig no ri {e Fer di nan da i u tim po zo ve igra ~a Li ver pu la Mar ti na Ke li ja kao za me nu za po vre |e nog Ge ri ja Kej hi la, na i {la je na broj ne osu de, a naj gla sni ji je bio upra vo de fan zi vac Man ~e ster Ju naj te da.

- Uop {te ni sam raz mi {qao o Ri ju Fer di nan du. Imao sam svoj tim od 23 igra ~a. Znao sam, u od su stvu Kej hi la, ko bi ve ro vat no bio me |u star te ri ma i ko bi im bio za me na. Ni sam `e leo da do ve dem igra ~a we go vih go di na, kla se i is ku stva da bu de za me na - re kao je Hox son.

Pred stav nik za me di je fud ba le ra Ju naj te da Xej mi Mo ra li okarakterisao je Hoxsonovu odluku sramnom, dok su biv{e zvezde „Gordog albiona„ Robi Fauler i Sol Kembel rekli da je ona direktna posledica toga {to je Xon Teri u timu.

- Qudi misle sam imao dvojicu kandidata kada se Kejhil povredio i da sam se odlu~io za Kelija.

Ali, nijednog trenutka nije se postavqalo pitawe koga }u pozvati - naglasio je Hoxson.

Ipak, zanimqivo je da Keli nije bio prva opcija za selektora Engleske, ve} defanzivac Totenhema Kajl Voker, ali on nije mogao da se pridru`i reprezentaciji zbog polomqenog no`nog prsta. Keli je bio slede}a najboqa opcija, a Ferdinandov status nije promenio wegovo mi{qewe.

Doneo sam odluku i to veoma jasnu i laku. Te{ka odluka je bila ona da li bio Rio trebalo da bude na prvom spisku, za wu je bilo potrebno dosta razmi{qawa istakao je Hoxson.

4:1 1:1 1:1 1:4

3 1 1 0 (18) (20.45) (20.45) (20.45)

Gru pa B 0:1 Ho lan di ja – Dan ska 1:0 Ne ma~ ka – Por tu ga li ja 1. Ne ma~ ka 1 1 0 0 1:0 3 2. Dan ska 1 1 0 0 1:0 3 3. Ho lan di ja 1 0 0 1 0:1 0 4. Por tu gal 1 0 0 1 0:1 0 13.jun: Dan ska – Por tu ga li ja (18) 13.jun: Ho lan di ja – Ne ma~ ka(20.45) 17.jun: Por tu ga li ja – Ho lan di ja(20.45) 17. jun: Dan ska – Ne ma~ ka (20.45)

Gru pa C 1:1 [pa ni ja – Ita li ja Ir ska – Hr vat ska si no} (18) 14. jun: Ita li ja – Hr vat ska 14.ju na: [pa ni ja – Ir ska (20.45) 18. jun: Hr vat ska – [pa ni ja (20.45) (20.45) 18.jun: Ita li ja – Ir ska

Gru pa D Da nas: Fran cu ska – En gle ska (18) Da nas: Ukra ji na – [ved ska (20.45) 15. jun: Ukra ji na – Fran cu ska (18) 15. jun: [ved ska – En gle ska (20.45) 19. jun: [ved ska – Fran cu ska (20.45) 19. jun: En gle ska - Ukra ji na (20.45)

Le gen dar ni por tu gal ski fud ba ler Lu i{ Fi go re kao je da ta re pre zen ta ci ja mo ra da pru `i vi {e pri li ka Kri sti ja nu Ro nal du da po ka `e {ta ume. Por tu gal je u su bo tu u Qvo vu iz gu bio od Ne ma~ ke sa 1:0 u pr vom ko lu B gru pe Evrop skog pr ven stva.

- Ceo tim mo ra da stvo ri vi {e {an si Ro nal du da igra svo ju igru.

We gov stil je ta kav da on vo li da za vr {a va ak ci je i po sti `e go lo ve. Ako eki pa ne stva ra ta kve pri li ke, ne mo `e se o~e ki va ti da Ro nal do od i gra ka ko ume - ka zao je Fi go por tu gal skim me di ji ma.

Fi go je sa se lek ci jom Por tu ga la igrao fi na le kon ti ne nal nog {am pi o na ta 2004. go di ne, ka da je Gr~ ka iz ne na di la ce lu Evro pu i do {la do tro fe ja.

SE LEK TOR EN GLE SKE ROJ HOY SON

Gru pa A

Poq ska – Gr~ ka 1:1 Ru si ja – ^e {ka 4:1 1. Ru si ja 1 1 0 0 2. Poq ska 1 0 1 0 3. Gr~ ka 1 0 1 0 4. ^e {ka 1 0 0 1 12. jun: Gr~ ka – ^e {ka 12.jun: Poq ska – Ru si ja 16. jun: Gr~ ka – Ru si ja 16. jun : ^e {ka – Poq ska

Bu fon za u sta vqa To re sa

audi to ri jum kraj „ma lih ekra na”, gle da li uspa van ku, a on da je gol An to ni ja Di Na ta lea u 61. mi nu tu „za pa lio va tru”. Sa mo tri mi nu ta ka sni je iz jed na ~io je Sesk Fa bre gas i, is po sta vi lo se, po sta vio ko na ~an re zul tat.

Me |u tim, ni je mo ra lo ta ko da bu de, jer je u po sled wih po la sa ta bi lo {an si na obe stra ne.

Sa mo tri mi nu ta ot ka ko je za me nio Ma ri ja Ba lo te li ja, An to nio Di Na ta le se upi sao u strel ce. Bi la je to ak ci ja dvo ji -

te li ja ka da je oteo lop tu Ser hi ju Ra mo su, ko ji ga je za tim sti gao i osu je tio ga u {an si.

A, u po sled woj tre }i ni me ~a, oba ri va la su mo gla do ce log ple na. Bli `e to me ipak je bi la „cr ve na fu ri ja”. Naj bo qe pri li ke imao je „re zer vi sta” Fer nan do To res, u 75. i 85. mi nu tu.

Pr vo je iz be gao of sajd zam ku, ali dao pre dug for i omo gu }io Bu fo nu da in ter ve ni {e ma ni rom li be ra, a on da je po ku {ao lo bom sa 17 me ta ra da sa vla da

is tr ~a log gol ma na Ju ven tu sa iako je mo gao da upo sli He su sa Na va sa u mno go bo qoj po zi ci ji.

Na dru goj stra ni, Se ba sti jan \o vin ko je sjaj no uba cio lop tu pred gol Ka si qa sa, a Di Na ta le je u pa du sa {est me ta ra {u ti rao po red go la (77. mi nut). U fi ni {u je bi lo jo{ ne ko li ko po ku {a ja sa dis tan ce, ko ji su ipak sa mo iz ma mi li uz da he na vi ja ~a.

Se lek tor Ita li je ]e za re Pran de li od star ta je po ja ~ao ve zni red, sve stan da je naj ja ~e oru` je [pa na ca upra vo tu sme {te no. I za i sta je ak tu el ni vla dar Evro pe i sve ta uspe vao da pre po zna tqi vom igrom krat skih pa so va do |e sa mo do na 20-30 me ta ra od Bu fo na. Pran de li jev {pan ski ko le ga Vin sent Del Bo ske iz veo je tim bez kla si~ nog na pa da ~a! Po po stav ci, naj o fan ziv ni ji su bi li Sil va, Fa bre gas i Ini je sta, ko ji je, uz gol ma ne, bio je di na sve tla ta~ ka utak mi ce u pr vih sat vre me na.

Ta ko su Ita li ja ni osta li „rak ra na” [pan ci ma. Jer, „fu ri ja” je u do sa da {wih 30 du e la po be di la osam pu ta (uz 12 re mi ja i de set po ra za), od ~e ga sa mo jed nom na zva ni~ nim tak mi ~e wi ma.

RE PRE ZEN TA TI VAC FRAN CU SKE KA RIM BEN ZE MA

Ne sme mo da iz gu bi mo od En gle za Na pa da~ Re a la i se lek ci je Fran cu ske Ka rim Ben ze ma re kao je da je od bio da pre |e u Man ~e ster Ju naj ted, upr kos na po ri ma ser Alek sa Fer gu so na da ga do ve de na Old Tra ford.

- Sre }an sam u Re a lu i ni ka da ni sam po mi {qao da na pu stim Ma drid. Znam da Ju naj ted po ku {a va da me do ve de u po sled we tri-~e ti ri go di ne. Ka da sam igrao za Lion, ve li ki broj en gle skih klu bo va je `e leo da me vi di u svom ti mu - re kao je Ben ze ma.

Ben ze ma je do dao da u ovom tre nut ku ne raz mi {qa da na pu sti kra qev ski klub.

- Sva kog le ta de {a va se ista stvar: pri ~a se gde }u na sta vi ti ka ri je ru. Pri `eq ki vao sam da do |em u [pa ni ju i ni ka da ni sam za `a lio zbog to ga. Mlad sam, ugo vor mi is ti ~e 2015. go di ne i ose tio sam ka ko je osvo ji ti Pri me ru, ali `e lim da sa klu bom po stig nem no ve uspe he - re kao je fran cu ski na pa da~.

Ben ze ma ka `e da Fran cu ska ne } e ima t i lak po s ao na Evrop skom pr ven stvu u kon ku ren ci ji En gle ske, [ved ske i Ukra ji ne, ali i da je pri mar ni

Ka rim Ben ze ma

ciq tri ko lo ra da pro |u u no ka ut fa zu.

Ne sme mo da iz gu bi mo bo do ve pro tiv En gle ske, ko ja je uvek je dan od fa vo ri ta na Evrop skom pr ven stvu, bez ob zi ra na te {ko }e. Mno go se go vo ri o od su stvu Vej na Ru ni ja, ali mi slim da pr vi pro tiv nik ima do voq no al ter na ti va u na pa du i da }e bi ti ve li ka pret wa na {oj od bra ni - is ta kao je Ben ze ma. Gol ge ter ma drid skog Re a la mi sli da re pre -

zen ta ci ja Fran cu ske mo `e da bu de iz ne na |e we {am pi o na ta.

- Pri zna jem da po sto je re pre zen ta ci je po put [pa ni je, Ho lan di je i Ne ma~ ke, za ko je mno gi ve ru ju da su bo qe, ali gre {ka bi bi la pot ce ni ti nas. Naj bo qi na ~in da do ka `e mo ko li ko vre di mo je da po be di mo En gle sku.

Ta ko bi svi ma po sla li po ru ku da ni smo sa mo u~e sni ci, ve} ozbiq ni kan di da ti na {am pi o na tu - za kqu ~io je Ben ze ma.

18

SPORT

ponedeqak11.jun2012.

dnevnik IZ FK CR VE NA ZVE ZDA

PO LU FI NA LE KU PA FSV

Asa moa na po zaj mi ci?

Ube dqi vi Ru men ~a ni

Fud ba le ri Cr ve ne zve zde pri pre me za no vu se zo nu po ~i wu 18. ju na, pa }e pred sto je }a ne de qa na Ma ra ka ni bi ti pre sud na za for mi ra we ti ma.

Jo{ ni je si gu ran sta tus ve li kog bro ja igra ~a, a je dan od wih je Na ta ni jel Asa moa, ko ji bi mo gao da ode na po zaj mi cu.

- Raz mi {qa mo da Asa mou po zaj mi mo ne gde na go di nu da na, ali }e se sve zna ti do 18. ju na kad bu de mo po ~e li pri pre me re kao je ge ne rel ni se kre tar Zve zde \or |e Ste fa no vi}.

Bo rac (S) - Je din stvo (R) 0:3 (0:3) STAR ^E VO: Sta dion Bor ca, gle da la ca: 800, su di ja: Sre mac (Ru ma). Strel ci: Bo {wa ko vi} u 4. (iz pe na la) [o tra u 12. i Anu {i} u 28. mi nu tu. @u ti kar to ni: Ho rung i Ar se ni je vi} (Bo rac).

BO RAC: Mr ~i} 6, Jo va no vi} 6 (Sta ni sa vqe vi} 6), Ho rung 6, Po qak 6, Kr sti} 7, ]ir ko vi} 6, Ar se ni je vi} 7, Pet ko vi} 7 (Gu ran 6), Ba bi} 7, Pe ro va no vi} 7, Ma ka run 6 (Sta no je vi} 6).

JE DIN STVO: Bu ri} 7, \e ri} 6, Li si ca 7, La lo vi} 7, Sa ve qev 7, Vu le ti} 6 (Mar ~ov 6), [o tra 7, Anu {i} 7 (Ver do 7), Bo {wa ko vi} 8 (Mar ~e ti}), Ne sto ro vi} 7, Ba tor 6.

Go sti iz Ru men ka ve} u pr vih po la sa ta po sti gli su tri po got ka i prak ti~ no obez be di li po be du i pla si ra li se u fi na le Ku pa FSV. Do ma }i fud ba le ri ima li su ne ko li ko pri li ka i dva pu ta su po ga |a li i pre~ ku, ali je Bu ri }e va mre `a osta la ne tak nu ta.

B. Stoj kov ski

„Ala si” u fi na lu Du nav - Sen ta 3:1 (1:1) STA RI BA NOV CI: Igra li {te Du na va, gle da la ca: 350, su di ja: La bus (No vi Sad). Strel ci: A{}e ri} u 28. Jer ko vi} u 55. i 75. (iz pe na la) za FK Du nav, a Mi li} u 20. mi nu tu za FK Sen tu. @u ti kar to ni: Ka ~ar, Ja gu zo vi} (Du nav), a Ra din, Ma ra{, Te {a no vi}, Bo ki} i Jo va no vi} (Sen ta).

DU NAV: Ve ren ~e vi} 7, Ja gu zo vi} 8, Ja vo rac 8, Lu ki} 7, Ko kir 7 (Ni ni} 7), Ka ~ar 7 (Iva ni {e vi} 7), A{}e ri} 8, Zo go vi} 8, Ha ska 8, Jer ko vi} 9, Ru smir (Ili si} 7).

SEN TA: Vu ko brat 6, Far ka{ 7, Ka ka{ 7, Ra din 6, Cvet ko vi} 7, Bo ki} 6, Va sin 7 (Jo va no vi} 5), Po pov 7, Ma ra{ 7, Te {a no vi} 7 (Pan ka ri }an 6), Mi li} 7.

Na kra ju se zo ne „ala si„ su po da ri li svo jim ver nim na vi ja ~i ma jo{ jed nu ve li ku ra dost. Po be dom nad Sen }a ni ma, iz bo ri li su pla sman u fi na le, ~i me su sta vi li pe ~at na od li~ nu se zo nu.

Od mah na po~etku usle dio je hla dan tu{ na sta di o nu, ka da je kiks od bra ne do ma }i na is ko ri stio Mi ri} i do veo svo ju eki pu u vo| stvo. Ni je se du go ~e ka lo na iz jed na ~e we: po sle fi li gran ske ak ci je Jer ko vi }a i pra vo vre me nog do da va wa do Ha ske ko ji je cen tri rao iz pr ve, A{}e ri} je s pet me ta ra za ku cao lop tu iza ne mo} nog Vu ko bra ta. Od li~ ni Jer ko vi} gla vom je ma ti rao gol ma na go stu ju }e eki pe.

Ha ska je iz kla si~ nog kon tra na pa da do {ao u po zi ci ju da sa vla da Vu ko bra ta. Me |u tim, sru {io ga je Bo ki} i za La bu sa ni je bi lo di le me, a ka zne ni uda rac je re a li zo vao Jer ko vi}.

G. Ko va ~i} MI NI-LI GA BA RA @A

Fej |i presudio Bu du} nost (G) - Mla dost (NS) 3:0 (1:0) VR BAS: Sta dion na [laj zu, gle da la ca: 200, su di ja: [a rac (Be ~ej). Strel ci: Lu ki} u 23. Fej |i u 86. i 88. mi nu tu. @u ti kar to ni: Dri e wov ski, Man di}, Lu ki} i Le ~i} (Bu du} nost), a Vu~ ko vi}, Sta ni {i}, Pa pi} i Haj du ko vi} (Mla dost). Cr ve ni kar ton: Ba wa nin i Pa pi} (Mla dost).

BU DU] NOST: Qu bi ~i} 7, Dri e wov ski 7, O`vat 7, Zo ri} 7 (Hor vat), Man di} 7, \o ki} 7, Fej |i 8, Mi ti} 7, Lu ki} 7, [taj ser 7 (Je li ~i}).

MLA DOST: Iva ni {e vi} 7, Vu~ ko vi} 6, Ba wa nin 6, Sta ji} 7, Sta ni {i} 6 (Pa ro {ki 7), Pa pi} 6, Br ki} 6 (De li}), Vu ki ~e vi} 6, Kaj fe{ 6, Sa mar xi ja 6 i Haj du ko vi} 6.

U pr voj utak mi ci mi ni li ge ba ra `a, Bu du} nost iz Glo `a na je s 3:0 po be di la Mla dost iz No vog Sa da. Mla dost je ima la {an se da iz jed na ~i, po seb no Haj du ko vi}. U sa mom fi ni {u Fej |i je sa dva go la do neo ube dqi vu po be du Bu du} no sti iz Glo `a na.

D. Iva ni}

Eki pa Rad ni~ kog je za be le `i la is to rijski uspeh u no vo pa zo va~ kom spor tu

UZ PLA SMAN NO VO PA ZO VA^ KOG RAD NI^ KOG U SRP SKU LI GU

Pred sed nik Kne `e vi} obe }a va elit ni rang Go di na 2012. bi }e za pi sa na zlat nim slo vi ma u voj vo |an skom a po seb no srem skom fud ba lu.Naj pre je ne ko li ko ko la pre kra ja Rad ni~ ki iz No ve Pa zo ve obez be dio pla sman u Pr vu li gu Sr bi je, a on da je Do wi Srem iz Pe }i na ca na dva ko la pre kra ja ostva rio isto rij ski i neo ~e ki va ni uspeh- pla sman u Su per li gu Sr bi je. Dok su Pe }in ~a ni ve li ~an stven uspeh od mah pro sla vi li, Rad ni~ ki je sa ~e kao po sled wi me~ sa Za dru ga rem iz La za re va da pred svo jom pu bli kom obe le `i svoj naj ve }i uspeh u 66-go di {woj isto ri ji – ula zak u Pr vu li gu.

Rad ni~ ki je jo{ pro {log pro le }a po ka zao ne skri ve ne aspi ra ci je za Pr vu li gu, ali je Do wi Srem bio sprem ni ji i br `i za taj po sao. Rad ni~ ki je je dan od naj sta ri jih u~e sni ka Srp ske li ge Voj vo di na,a od ka da je pre ~e ti ri go di ne ~el nu funk ci ju pre u zeo Osto ja Kne `e vi} klub se pot pu no sta bi li zu je u svim seg men ti ma.

No vo pa zo va~ ki klub je go di na ma me |u naj bo qi ma u Sre mu.

Pr vi put ula zi u Srp sku li gu 1963, da bi po sle mno go ne da }a ve} na red ne vra tio se u Srem sku li gu. No vi uz let u~i wen je 1997. po nov nim pla sma nom u Srp sku li gu. Ali ve} u je sen 2000. po no vo kre }e od nu le.Do du {e, vi {e se ne vra }a u Srem sku li gu, ko ju je po mno go ~e mu pre ra stao, ve} u no vo for mi ra nu Voj vo |an sku.

U Pr voj voj vo |an skoj je i 2002. ka da u si lo vi tom na le tu 2003. sti `e po tre }i put u Srp sku li gu.Pr ve dve-tri go di ne ku bu ri sa pla sma nom, a od 2004, ka da je za u zeo ~e tvr to me sto, vi {e ni je eki pa za za ne ma ri va we.U me |u -

vre me nu Rad ni~ ki je igrao u fi na lu Ku pa Voj vo di ne, a od 2007. klub se sta bi li zu je.

Kao ko lo ni sti~ ko me sto, na sta we no qu di ma iz svih kra je va biv {e Ju go sla vi je, bez do voq no po qo pri vred ne ze mqe, mla |i se opre de qu ju za rad ni~ ka za ni ma wa, za po {qa va ju se u fa bri ka ma u Ze mu nu i Be o gra du. No va Pa zo va je iz ra sla u gra di} sa oko 20.000 sta nov ni ka, sa pet na e stak kva li tet nih spor tr skih klu bo va. Maks sport je ve} ne ko li ko go di na us pe {an ~lan `en ske ru -

Pri Rad ni~ kom sa uspe hom ra di {ko la fud ba la pod nad zo rom Mi lo va na Mi ti }a, u ko joj sva ko dnev no tre ni ra oko 250 de ~a ka.

Tri se lek ci je mla dih ovog klu ba tak mi ~e se u od go va ra ju }im li ga ma Voj vo di ne. U ovom klu bu po ni klo je vi {e po zna tih fud ba le ra:Kr sto Vr bi ca, Ma ri jan Jan to qak, Mir ko Ra ji},Mir ko Bo `o vi}, Jo vi ca Bu di sa vqe vi}, Ra do van Kr sto vi}, Alek san dar Ko va ~e vi}, Mi len ko Gr ~i}, a u sko ri je vre me: Bo `a \ur ko vi}, Ste van Dra gi {i}, Dar ko Te {o -

Tre ner Ne nad Va ni} se na {ao na ru ka ma fud ba le ra na kon utak mi ce sa Za dru ga rom

ko met ne Su per li ge Sr bi je,a u elit noj li gi je bio i do boj ka {ki klub. Sa da su ~la no vi pr ve li ge MRK No va Pa zo va, dok u dru goj igra ju OK Mla dost Eks pans, [K Mla dost, a vred ne re zul ta te po sti `u i AK No va Pa zo va, VK Vi hor, KK Mla dost, za tim rag bi sti, sto no te ni se ri.

Za No vu Pa zo vu se slo bod no mo `e re }i da je grad spor ta i ma le pri vre de.

vi}, Si ni {a Iva ni {e vi}, Bran ko Jo van ~e vi}.. . Fud bal ski ka ri je ru u No voj Pa zo vi za po ~eo je i do sko ra {wi ka pi te fud bal ske re pre zen ta ci je Sr bi je De jan Stan ko vi}, kao i mla |i Mi li vo je ]ir ko vi}, Raj ko Bre `an ~i}.

Vi {e de ~a ka iz No ve Pa zo ve tre ni ra ju i igra ju za se lek ci je Par ti za na i Cr ve ne zve zde.

Od pred sed ni ka ko ji su mno go to ga u~i ni li za afir ma ci ju i

sta bi li za ci ju Rad ni~ kog mo ra ju se po me nu ti Sve to mir Mi lin ko vi}, Mi lan Vu ko vi} Ge xa (iz gra dio tri bi ne), Pe ri ca Ko va ~e vi}, Do bri vo je Ste ve li}, Ste van Ste ji} i sa da {wi Osto ja Kne `e vi}.

-Ka da sam pre ~e ti ri go di ne do {ao na me sto pred sed nik klu ba obe }ao sam Pr vu li gu. Pro {le go di ne smo bi li bli zu, a ove smo taj nciq ube dqi vo re a li zo va li. Obe }ao sam po mo} no igra li {te, ura di li smo, obe }a vam no ve tri bi ne i da qi na pre dak Rad ni~ kog, do Su per li ge – bez us te za wa na ja vqu je am bi ci o zni i ne u mor ni Osto ja Kne `e vi}.

Upra va i igra ~i po seb no ce ne rad mla dog tre ne ra Ne na da Va ni }a.Pre dan svom ra du, upo ran i do sle dan, Va ni} je kom po no vao tim od is ku sni jih i mla |ih igra ~a. Ka pi ten Da li bor Pu ni {i} ko man do vao je od bra nom, dok je Ra do mir Ro mi} iz slo bod nih uda ra ca da vao evro go lo ve. Uz wih, do ka za li su se Zo ran ^e pr wa, Mi lo{ Rni}, Bor ki Pa vlo vi}, Ko sta Ba ji}, Du {an Jo vi}...Sve po hva le za slu `u je i sjaj ni ~u var mre `e Bo `i dar Uro {e vi}.

-Sad nam va qa sa ~i ni ti ozbiq nu ana li zu, da vi di mo {ta i ka ko da ura di mo ka ko bi se u Pr voj li gi pred sta vi li u naj bo qem sve tlu – na po mi we sport ski di rek tor klu ba Ra do mir Or lo vi}.

Pred sed nik Osto ja Kne `e vi} je jo{ jed nom is ta kao: -Ide mo u Su per li gu. Ja obe }a wa is pu wa vam! @i vi bi li pa vi de li. Tek u No voj Pa zo vi ula zak Rad ni~ kog u Pr vu li gu Sr bi je sma tra se isto rij skim uspe hom.

Jo van Vu ko vi}

Na ta ni jel Asa moa

^el ni ci klu ba sa Ma ra ka ne po ku {a va ju da se do go vo re sa Du {kom To {i }em, Dar kom La zo vi }em i Sr |a nom Mi ja i lo vi }em oko pot pi si va wa no vih ugo vo ra, dok ze le no sve tlo da tra `e ino stra ni an ga `man ima ju Bo ban Baj ko vi}, Ni ko la Pet ko vi}, Da ni jel Mi haj lo vi} i Ni ko la Mi ki}.

Samp do ri ja opet u eli ti Samp do ri ja je sla vi la dvo stru ku po be du nad Va re ze om u fi na lu plej-ofa za po pu nu elit ne li ge Ita li je. Kod ku }e je po be di la 3:2, u u re van {u 1:0.

Eki pa Va re zea tra `i la je pred svo jim na vi ja ~i ma gol za mi ni mal nu po be du i pla sman u Se ri ju A, ali se u su dij skoj na dok na di vre me na za tre sla we na mre `a.Stre lac je bio na pa da~ Ni ko la Po ci, {to je bi la po tvr da po vrat ka Samp do ri je u ita li jan sku eli tu po sle jed ne se zo ne od su stva.

Samp do ri ja je li ga {ki deo se zo ne za vr {i la na {e stoj po zi ci ji, ali je po tom u di rekt nim du e li ma bi la bo qi od Sa su o la i Va re zea.

S ob zi rom na to da je \e no va us pe la da iz beg ne is pa da we iz Se ri je A, na red ne se zo ne }e se na sta di o nu „Lu i |i Fe ra ris„ opet igra ti je dan od atrak tiv ni jih grad skih der bi ja u Evro pi.

No vi pr vo li ga {i ra ni je su po sta li Pe ska ra i To ri no, dok su ]e ze na, No va ra i Le }e si {li u ni `i rang.

RE VI JAL NA UTAK MI CA U BA^ KOM GRA DI [TU

Re zul tat u sen ci tre }eg po lu vre me na Voj vo di na – Re pre zen ta ci ja MFL Vr bas 5:0 (3:0) BA^ KO GRA DI [TE: Igra li {te u SRC „\or |e Ta pa vi ca Xo j a“, gle d a l a c a 300, su d i j a: Veq k o Pr k o s o v a~ k i (Be ~ ej).

Strel ci: Pe trov u 11, Bu ba wa u 14, Mra ki} u 42. i 60. i Er de qan u 72. mi nu tu za Vojv di nu.

VOJ V O D I N A: Vla { ka l in, Sta ni}, Bi ro, Ma kaj, Mom ~i ~e vi}, Ra jo vi}, Se ku li}, Ko va ~e vi}, Pe trov, Mar kov, Bu ba wa. Igra l i su jo{: Man d i}, ]ur ~i}, [e gu qev, Mra ki}, Ve le mir, Jo vi}, Ili}, Lu {ni~ ki} i Sel. RE PRE ZEN TA CI JA MFL VR B AS: Ka l i n i}, Vu j o v i}, Pro da nov, Ko bac, Ob ra do vi}, Jur tuk, Ve zmar, Lo vre, Ma li}, \u ro vi}, Maj sto ro vi}. Igra li su jo{: A|an ski, Jak {i}, Staj ki.

Ba~ ko gra di {tan ci su ne de qu da na ra ni je u ba ra` utak mi ci sa @a baq ~a ni ma iz va di li vi zu za Pod ru~ nu li gu No vi Sad, a u su bo tu su tim po vo dom upri li ~i li sla vqe u svom iz u zet n o le p o ure | e n om sport skom cen tru.

U sve ~ar skom de lu, pred sed nik Op { tin s kog fud b al s kog sa v e z a Vr b as Dra g an Re q i}

Pred sed nik Bra ni slav Ta ti} (le vo), tre ner Ti bor Ko va~ i sport ski di rek tor Ra do slav Stoj {i} (de sno) sa fud ba le ri ma Voj vo di ne

uru ~io je dva pe ha ra, pr vo, ka pi te nu Vo {e Alek san dru Ra je vi }u za osvo je no pr vo me sto, a on da i Va wi Pe tro vu, ko ji je pro gla {en za naj bo qeg igra ~a mi nu le se zo ne. Ni lo kal na sa mo u pra va naj ve }e po ti ske op {ti n e ni j e osta l a imu n a na uspeh Ba~ ko gra di {ta na ca, ko -

ji, uz gred re ~e no, idu }e go di ne obe le `a va ju vek igra wa fud ba la u wi ho vom me stu. Ak tu el ni za me nik pred sed ni ka op {ti ne i naj ve ro vat ni je bu du }i pr vi ~o vek be ~ej ske op {ti ne Bu di slav Me du ri} , u dru {tvu po mo} ni ka za du `e nog za omla di nu i sport Go ra na Straj ni }a,

uru ~io je pred sed ni ku klu ba Bra ni sla vu Ta ti }u umet ni~ ku sli ku.

Ri val na te re nu, ka ko to bi va na kra ju se zo ne, bi la im je iza b ra n a se l ek c i j a Me | u o p {tin ske li ge Vr bas, ran ga u ko j em su za s lu ` e n o osvo j i l i ti tu lu pr va ka. Uigra ni pr vak

je bio do mi na na tan i la ga no sa va la dao se lek ci ju li ge sa 5:0.

Ali, u ova kvim pri li ka ma re zul tat ni je bio pri ma ran. U tre }em po lu vre me nu broj ni go sti bi li su rav no pra va ni go sto qu bi vom do ma }i nu.Sla vqe je tra ja lo do du bo ko u no}.

V. Jan kov

SPORT

c m y

dnevnik

NAJ BO QI RU KO ME TA [I ZA VR [I LI PRI PRE ME U BA BA MA

No vo oku pqa we na Ko pa on i ku

Se lek tor Ve se lin Vu ko vi} uveo je zi mus no vu prak su u pri pre mi ru ko met ne re pre zen ta ci je Sr bi je. Igra ~e je uo~i Evrop skog pr ven stva vo dio u po zo ri {te, or ga ni zo vao im tak mi ~e we u pe va wu, po mo -

We go ve re ~i po tvr dio je u {a li i di rek tor Vla di ca Spa so je vi}.

- Se lek tor je se bi ta ko bi rao da on mo `e da po be di - do dao je on.

Od ra sli su u Ba ba ma pu ca li, de ca re pre zen ta ti va ca su se za -

gao im da po sta nu sklad na ce li na i to se i te ka ko is pla ti lo po sta li su vi ce {am pi o ni Evro pe.Ru ko me ta {i, stru~ ni {tab i wi ho ve po ro di ce pro ve li su ne ko li ko da na u Ba ba ma, pod no Ko sma ja, i za jed no se opu {ta li i ja ~a li tim ski duh. ^e ka ju }i re zul ta te pr vih te sti ra wa fi zi~ ke spre me igra ~a, se lek tor Vu ko vi} or ga ni zo vao je tak mi ~e we u pe int bo lu. I po be dio.U we go voj gru pi bi li su fi zi o te ra pe ut Vla da Ra du lo vi}, Do bri vo je Mar ko vi} i Ma ja Ili}, su pru ga ka pi te na Mo mi ra. U su prot noj Bo jan Be qan ski, de voj ka Do bri vo ja Mar ko vi }a, Pe tar Ne na di} i kon di ci o ni tre ner Ne nad Wa ra di.

- Igra li smo dok Vuk ni je po be dio - re kao je gol man Stra hi wa Mi li}.

ba vqa la, a Sport ski sa vez Sr bi je upri li ~io je i ma lu sve ~a nost, na ko joj je Mo mi ru Ili }u uru ~io Maj sku na gra du, na me we nu naj bo qem spor ti sti.Dok je pre u zi mao iz ru ku pred sed ni ka Sa ve za Alek san dra [o {ta ra, sa i gra ~i su mu do ba ci va li da bi wen nov ~a ni deo tre ba lo da po de li sa wi ma i po tro {i ga na mu zi ku, sa ~im se slo `io.Ni uve ~e ni je bi lo do sad no. Da li bor ^u tu ra svi rao je gi ta ru i pe vao, uz prat wu Ne na da Vu~ ko vi }a.Re pre zen ta tiv ci su se ras ta li ju ~e, a no vi sa sta nak za ka zan im je za 25. jun, ka da }e na Ko pa o ni ku spro ve sti ba zi~ ne pri pre me pred bru {e we for me za Olim pij ske igre.

Pod se ti mo da }e or lo vi u Lon do nu igra ti u gru pi sa [pa ni jom, Hr vat skom, Ma |ar skom, Dan skom i Ju `nom Ko re jom.

19

IN TER KON TI NEN TAL NE KVA LI FI KA CI JE ZA OLIM PIJ SKE IGRE

Lep za vr {e tak to kij ske pri ~e Sr bi ja – Ve ne cu e la 3:0 (25:14, 25:13, 25:23)

TO KIO: Ha la Me tro po li ten, gle da la ca: 851, su di je: Al ru si (Uje di we ni Arap ski Emi ra ti) i I{i (Ja pan).

SR BI JA: N. Ko va ~e vi}, U. Ko va ~e vi} 14, Ja ni} 10, Pet ko vi}, Stan ko vi}, Ni ki}, Mi ti} 2, Ra {i} 9, Ata na si je vi} 12, Sta ro vi}, Pod ra {~a nin 6 i Ro si} (l).

VE NE CU E LA: Bri se no, Ju stis 1, Gon sa les 3, Ma ta (l), Ro dri ges 2, Pa es, Sa ler no 1, Ka ra sko, Pi ne rua 6, Kon tre ras 5, Ari jas 12 i Esko bar 5.

Re zul ta ti

Momir Ili} i Veselin Vukovi}

ponedeqak11.jun2012.

Sr bi ja – Ve ne cu e la Ki na – Austra li ja Ko re ja – Por to ri ko Ja pan – Iran 1. Sr bi ja 7 7 0 2. Austra li ja 7 5 2 3. Iran 7 5 2 4. Ja pan 7 4 3 5. Ki na 7 3 4 6. Ko re ja 7 3 4 7. Ve ne cu e la 7 1 6 8. Por to ri ko 7 0 7

3:0 0:3 3:2 0:3 21:1 21 15:8 15 16:9 14 13:1211 13:1411 13:16 8 4:18 3 4:21 0

Na Olim pij ske igre pla si ra le su se re pre zen ta ci je Sr bi je i Austra li je, Sr bi ja kao po bed nik tur ni ra, a Austra li ja kao naj bo qe pla si ra na azij ska eki pa

Tur nir In ter kon ti nen tal nih kva li fi ka ci ja za Olim pij ske igre, mu {ka od boj ka {ka re pre zen ta ci ja Sr bi je za vr {i la je s mak si mal nim u~in kom. U po sled wem ko lu sa vla da la je Ve ne cu e lu sa 3:0.

Na se dam utak mi ca iza bra ni ci Igo ra Ko la ko vi }a za be le `i li su isto to li ko po be da, uz set raz li ku 21:1. Ciq zbog ko jeg su do pu to va li u To kio ostva ri li su po be dom pro tiv Ira na (3:0), obez be di li pr vo me sto na tur ni ru i vi zi ra li pa so {e za Lon don.Po sled wi ~in

Slavqe odbojka{a Srbije

Ko la ko vi} od ma ra is ku sne Se lek tor srp skih od boj ka {a Igor Ko la ko vi} ob ja vio je spi sak igra ~a ko ji }e na red nog vi ken da igra ti dru gi tur nir Svet ske li ge u San to Do min gu. Ko la ko vi} se od lu ~io da od mo ri is ku sni je re pre zen ta tiv ce, pa ta ko u Do mi ni kan sku Re pu bli ku ne }e pu to va ti: Vla do Pet ko vi}, Ni ko la Ro si}, Mar ko Pod ra {~a nin, Dra gan Stan ko vi}, Mi lo{ Ni ki} i Ni ko la Ko va ~e vi}.

Na spi sku su- teh ni ~a ri: Mi haj lo Mi ti} i Alek sa Br |o vi}, ko rek to ri: Sa {a Sta ro vi}, Alek san dar Ata na si je vi} i To mi slav Do ki}, li be ro: Fi lip Vu ji}, blo ke ri: Mi lan Ra {i} i Sre} ko Li si nac, pri ma ~i: Bo jan Ja ni}, Uro{ Ko va ~e vi}, Mi lo{ Ter zi} i Ne ma wa Pe tri}. to kij ske pri ~e, ko ja je ima la o~e ki van epi log, tra jao je 63 mi nu ta.

To li ko je tra ja la utak mi ca sa se lek ci jom Ve ne cu e le bez ika kvog

tak mi ~ar skog zna ~a ja i u ko joj se po bed nik znao i pre po ~et ka.

U po je di nim tre nu ci ma ~i ni lo se da i jed na i dru ga re pre zen -

ta ci ja pri `eq ku ju {to br `i za vr {e tak. Jed no stav no, mo ti va ni je bi lo ni na jed noj stra ni.

Srp ski od boj ka {i su pre ovog du e la is pu ni li ciq, dok su Ve ne cu e lan ci ma va qa da ve} do ja di li po ra zi.Su {tin ski ni {ta ni je mo glo da se pro me ni, ali je for ma mo ra la da bu de za do vo qe na. Otu da i pri laz igri s obe stra ne je bio o~e ki van. Na rav no, pre su dio je su vi kva li tet srp ske re pre zen ta ci je, ko ja iz To ki ja pu tu je u Do mi ni kan sku Re pu bli ku, gde }e u San to Do min gu, na red nog vi ken da, igra ti utak mi ce dru gog tur ni ra A gru pe Svet ske li ge.

M. R.

DRU GO KO LO EVRO[IL DA U RAG BI JU

Or lo vi nad i gra li azu re Re pre zen ta ci ja Sr bi je u rag bi ju 13 sa vla da la je Ita li ju sa 24:18 u me ~ u dru g og ko l a Evro{il d a, od i g ra n om na te r e n u Na s tav n og cen t ra MUP Sr bi je u Ma ki {u. U iz u-

Detaq s me~a Srbija - Italija

zet n o te { kim uslo v i m a za igru, pod mla |e ni sa stav or lo va je do tri jum fa sti gao u uz bu dqi voj za vr {ni ci u ko joj je do iz ra `a ja sti gla ve }a `e qa i bo qa fi zi~ ka pri pre ma na {e se lek ci je. Ovo je bio pr vi tri j umf na { e se l ek c i j e u isto ri ji pro tiv azu ra, po {to su u pret hod na dva me ~a Ita li ja ni sla vi li.

Po no san sam na svo je mom ke, ko ji su u ostva ri li isto rij sku po be du pro tiv Ita li ja na. Zna li smo da }e, za raz li ku od pro {lo go di {wih kva li fi ka ci ja za Svet sko pr ven stvo, azu ri sti }i u sla bi jem sa sta vu, ali su opet do {li sa pro fe si o nal ci ma ko ji igra ju u naj ja ~im evrop skim li ga ma. Iz vu kli smo po u ke iz pret hod nih te snih me ~e va ko je smo gu bi li. Okre }e mo se na red nim utak mi ca mas, jer na ma je ciq op sta nak u ovoj gru pi, a za to su nam po treb ne pre sve ga po be de pred na {im na vi ja ~i ma - re kao je se lek tor Mar ko Jan ko vi}.

Tri jum fom nad Ita li jom, Sr bi ja je sti gla do pr vih bo do va u Evro {il du, tak mi ~e wu ko je tra je dve go di ne i u ko jem jo{ u~e stvu ju Ru si ja i Ne ma~ ka. Na {a se lek ci ja je u pr voj run di po ra `e na od Ne ma ca u Haj del ber gu sa 25:24, dok su pan ce ri kod ku }e iz gu bi la od Ru sa sa 32:26. Na red ni me~ or lo vi igra ju u sep tem bru u Mo skvi.

IZ JA VE PO SLE UTAK MI CE

Pod ra {~a nin: Mo `e mo do me da qe u Lon do nu

Marko Podra{~anin

Sred wi blo ker Mar ko Pod ra {~a nin re kao je po sle po be de nad Ve ne cu e lom da Sr bi ja mo `e do me da qe i na Olim pij skim igra ma.

– Su per smo od i gra li tur nir, mak si mal no smo ula zi li u sva ku utak mi cu i shva ti li da azij ske eki pe ni su na iv ne. Iz gu bi li smo sa mo je dan set i ima mo do bru pot po ru za Olim pij ske igre, na ko ji ma mo `e mo do me da qe – is ta kao je Pod ra {~a nin.

Se lek tor Igor Ko la ko vi} je pro tiv Ve ne cu e le {an su dao igra ~i ma sa ma wom mi nu ta `om.

– Pro tiv Ve ne cu e le smo od i gra li ja ko od go vor no, sa ma lim bro jem gre {a ka i sa do brom ener gi jom, iako je pro tiv nik bio sla bi ji. Vi de lo se da su igra ~i sa ma wom mi nu ta `om `eq ni igre. Bi lo je le po igra ti pro tiv Ve ne cu e le u ova kvim okol no sti ma i za do vo qan sam ka ko je sve to iz gle da lo – re kao je Ko la ko vi}.

Li be ro Ni ko la Ro si} oce nio je da je re pre zen ta ci ja Sr bi je tur nir u Ja pa nu za vr {i la na naj bo qi mo gu }i na ~in.

– Tur nir smo za vr {i li na naj bo qi mo gu }i na ~in, svi mo `e mo da bu de mo i vi {e ne go za do voq ni. Bi lo je le po u~e stvo va ti i igra ti u ova kvoj at mos fe ri, sa da nam osta je da se ma lo od mo ri mo i pri pre mi mo za da qe – re kao je Ro si}.

Ko rek tor Alek san dar Ata na si je vi} o~e ku je da Sr bi ja na sta vi sa do brim iz da wi ma u Svet skoj li gi, a ka sni je i na Olim pij skim igra ma.

– Me~ nam je po slu `io da uigra mo dru gu po sta vu i mi slim da smo is ko ri sti li svo ju {an su. Tur nir je bio za i sta fan ta sti ~an, na dam se da }e mo u istom rit mu na sta vi ti i u Svet skoj li gi, bez ob zi ra {to }e mo bi ti ma lo osla bqe ni. Na da mo se do brim re zul ta ti ma i u tom tak mi ~e wu, a ka sni je i na Olim pij skim igra ma – is ta kao je Ata na si je vi}.

JU NI OR SKO EP NA BLE DU

^e tve rac s kor mi la rom evrop ski pr vak Na Evrop skom ju ni or skom pr ven stvu u ve sla wu,na Ble du , na{ ~e tve rac sa kor mi la rom, Bo jan Do {qak, Alek san dar Ma rin kov ski, Alek san dar Be |ik, Alek sa Stan ko vi} i kor mi lar Ma te ja Jo {i}, osvo jio je zlat nu me da qu s vre me nom 6:22.24.

Dvo jac bez kor mi la ra je bio ~e tvr ti, a osme rac {e sti.Osta le na {e po sa de mo ra le su da se za do vo qe B fi na li ma.

Na Ble du smo ima li tri `en ske po sa de. Dubl skul je {am pi o nat za vr {io na sed mom me stu, ~e tve rac skul je bio dru gi u B fi na lu, dok je Na |a Ili} u `en skom ski fu za vr {i la {am pi o nat na 13. me stu.

– Na stup na {ih ju ni o ra na Ble du mo gu da oka rak te ri {em uspe -

Na Bledu su na{i juniori postigli dobre rezultate

{nim, po go to vo ako se zna da smo na {am pi o nat ot pu to va li dan po {to je na{ se ni or ski re pre zen ta ti vac Ne ma wa Ne {i} iz ne na da

pre mi nuo. Zbog tog tra gi~ nog do ga |a ja, ko ji je po tre sao ceo ve sla~ ki sport u Sr bi ji, a i {i re, i da qe smo svi u {o ku pa je sva ki re -

zul tat na Ble du pred sta vqao uspeh – ka zao je se lek tor ve sla~ ke re pre zen ta ci je Sr bi je Ne boj {a Ili}, ko ja je na Ble du na stu pa la sa cr nim flo rom.– ^e tve rac sa kor mi la rom je osva ja wem zla ta osta vio naj ja ~i uti sak. U fi na lu je od ve slao iz u zet no do bru tr ku po stav {i evrop ski pr vak sa go to vo pet se kun di pred no sti u od no su na vi ce {am pi o ne Ita li ja ne. Dvo jac bez kor mi la ra je ta ko |e bio na vi so kom ni vou i uma lo je ostao bez me da qe, ko ja bi upot pu ni la do bar uti sak. Sa mim pla sma nom u fi na le pri jat no je iz ne na dio i osme rac, a isto va `i i za ~e tve rac bez kor mi la ra i `en ski dubl skul ko ji su tri jum fo va li u B fi na li ma i ta ko {am pi o nat za vr {i li na sed mim me sti ma – oce nio je u~i nak ju ni o ra na Ble du Ili}.

20

SPORT

ponedeqak11.jun2012.

PRVAK DR@AVE U RVAWU, MARKO MIO^INOVI]

POJEDINA^NO PRVENSTVO SRBIJE

Ni re pre zen ta ci ja ni je ne do sti `na

Bok se ri No vog Sa da od u sta li Bok se ri No vog Sa da na pu sti li su po je di na~ no pr ven stvo Sr bi je za se ni o re i mla de, po {to klup sko ru ko vod stvo ni je mo glo da is tr pi sa m o v o q u po j e d i n a c a.

Pred sed nik Skup {ti ne no vo sad skog klu ba Ta di ja Ka ~ar i tre ner Vla sti mir Ti {ma tim po vo dom po se ti li su na {u re dak ci ju.

- Oti {li smo u Sme de rev sku Pa lan ku pu ni ela na i uz `e qu da na {i bok se ri do ka `u da su me |u naj bo qi ma u Sr bi ji, a za ta kav op ti mi zam ima li smo i pod lo gu u

Ta di ja Ka ~ar

~i we ni ci da smo na pr ven stvu za {ko lar ce, ju ni o re i `e ne osvo ji li ~e ti ri zlat ne me da qe.Ra ~u na li smo na tri si gur na pr va me sta u Pa lan ci, za taj uspeh bi li su sprem ni kod mla dih Ne nad Zam fi ro vi}, a u se ni or s koj kon k u r en c i j i Pre drag Ko v a ~ e v i}, Ni k o l a Po li} i Pe ra Ma u ko vi} re kao je Ta di ja Ka ~ar i do dao:- Go di na ma una zad ovim spor tom ru ko vo de qu di ko ji m a ni j e va ` no we g o v o oma so vqe we i raz voj. Sva kom bor cu je dr `av no pr -

dnevnik

ven stvo od sko~ na da ska za ula zak u naj bo qe se lek ci je.

Na na { u ve l i k u `a l ost bor c i na { eg klu b a ni s u iza {li u ring, mi smo ta ko od lu ~i li.

Tre ner Vla sti mir Ti {ma je sa op {tio raz lo ge ta kve od lu ke: - Zam fi ro vi} je na kon trol n om me r e w u imao 69 ki lo gra ma, ali na va gi kod rin ga, gde je se deo sa ve zni se l ek t or Zo r an Ma n oj l o vi}, is pa lo je da ima 50 gra ma vi {e. Auto mat ski su ga pre ba ci li u sred wu ka te go ri ju, u ko joj su ri v a l i te ` i {est ki lo gra ma.

Ni su mu do zvo li li da za pet mi n u t a ski n e tih 50 gra ma vi {ka. Ta ko |e, ni su do z vo l i l i Pre dra gu Ko va ~e vi }u da iza |e na ring zbog to ga {to smo za bo ra v i l i we g o v u t a k m i ~ a r s k u kwi ` i c u. Od mah smo ja vi li Ta di ji Ka ~a ru i on je kre nuo u S m e d e r e v s k u Pa l an k u da je do n e s e. Me | u tim, tak m i ~ ar ski or ga ni ni su `e le li da sa ~e ka ju jo{ tri de se t ak mi n u t a, iako se Ko va ~e vi} ured no iz va gao - is pri ~ao je tre ner.

- Mi lan Ko sa no v i}, de l e g at tak mi ~e wa, ni je `e l eo da pri h va t i na { u mol b u, ni iz v i w e w e {to smo za b o r a v i l i kwi ` i c u.

In ter ve ni sao je i pred sed nik Bok ser skog sa ve za Sr bi je Ve li zar \e ri} da se na { im bor c i m a do z vo l i na stup, {to ni je pri hva }e no. Raz o ~a ra ni ova kvim od no som od lu ~i li smo da se po vu ~e mo s pr ven stva, bok se ri su nas, iako utu ~e ni ova kvom ne prav dom, po slu {a li - ob ja snio je Ka ~ar od lu ku klup skog ru ko vod stva.

M. Pavlovi}

Zlat na me da qa Mar ka Mi o ~i no vi }a u ka te go ri ji do 84 ki lo gra ma na Pr ven stvu dr `a ve u rva wu gr~ ko-rim skim sti lom sa mo za ne u pu }e ne u ovaj sport mo `e da pred sta vqa iz ne na |e we, mo `da i iz raz lo ga {to sa mo on od ak tu el nih pr va ka ni je bio ukqu ~en u re pre zen ta tiv ni pro gram. Ko li ko je Mar ko bio si gu ran, ube dqiv i do mi nan tan go vo ri i po da tak da je to kom tak mi ~e wa iz gu bio sa mo je dan bod.

Je dan od onih ko ji je ve ro vao u ovog dva de set {e sto go di {wa ka je we gov u~i teq Alek san dar Jo van ~e vi}. Jo va ne ~e vi} je i naj po no sni ji na Mar ka, ko ji je to kom pr ven stva pru `io naj zre li ju par ti ju do sa da, is po qiv {i sve ono naj bo qe {to ga kra si, upor nost, sna gu i ve {ti nu.

- Za osva ja we zlat ne me da qe od iz u zet nog zna ~a ja je bi la mo ja bes pre ko ra na sprem nost, uz to imao sam ja ku `e qu i mo tiv da do |em do ti tu le dr `av nog pr va ka, ka ko bih do ne kle kru ni sao do sa da {wu ka ri je ru i mu ko tr pan rad. Bi lo je pi ta we da na ka da }e du go go di {wi na por ni rad do }i na na pla tu.

Imao sam po dr {ku qu di iz klu ba, na ro ~i to tre ne ra Alek san dra Jo van ~e vi }a, kao i spa ring part ne ra - re kao je Mar ko Mi o ~i no vi}.

Mar ko na po mi we da mu je osvo je na me da qa po di gla vo qu za ra dom i da qim na pret kom, ali isto ta ko da je i do pri ne la po di za wu jo{ bo qe at mos fe re u klu bu, ko ja je po seb no bit na za pred sto je }i pe riod i tak mi ~e we u elit nom ran gu tak mi ~e wa u ko ji su se No vo sa |a ni pla si ra li ove go di ne, i to ube dqi vo.

- U vre me nu ko je do la zi na sto ja }u da odr `im kon ti nu i tet ra da i da po zi tiv no uti ~em na osta tak eki pe.

Ta ko |e, `e qa mi je da mla dim na ra {ta ji ma pre ne sem deo svo ga zna wa.

Za ni mqi vo je to da je Mar ko do ovo ga re zul ta ta do {ao po sle dvo go di {we pa u ze usled po vre de.

- Ne po sred no pred ka det sko EP po vre dio sam le |a (di skus her ni ja), ta ko da sam imao iz u zet no te `ak pe riod opo rav ka. Po vre da je do {la u naj ne zgod ni jem tre nut ku, ka da se fi zi~ ki naj vi {e raz vi jam i ka da se usva ja naj vi {e zna wa iz teh ni ke rva wa.

Dok su mo ji vr {wa ci i{li na pred, ja sam stag ni rao. Bi lo mi je te {ko, ali upor nost Mar ko Mi o ~i no vi} se na kra ju is pla ti la.

Za to sam do pr ve se ni or ske zlat ne me da qe do {ao sa 26 go di na. Na dam se da ne }u sta ti na ovo me – na gla sio je Mar ko Mi o ~i no vi}, ko ji upo re do s rva wem ju ri i ma ster di plo mu na Fa kul te tu teh ni~ kih na u ka.

Ve ru je mo da }e stru~ wa ci u na ci o nal nom ti mu pre po zna ti kva li tet ovo ga bes kom pro mi snog bor ca i da }e mu da ti {an su i u re pre zen ta tiv nom dre su.

J. Gali}

NBA LIGA

Ma ja mi u ve li kom fi na lu U sed moj utak mi ci fi na la Is to ka Ma ja mi je de kla si rao Bo ston u po sled woj ~e tvr ti ni (28:15)i iz bo rio dru gi uza sti op ni pla sman u ve li ko fi na le NBA li ge - 101:88.

Pro {le se zo ne Ma ja mi je bio po ra `en od Da la sa, ovog pu ta igra }e sa Okla ho mom.U pr voj za jed ni~ koj go di ni Le bron Xejms, Dvejn Vejd i Kris Bo{ oti {li su u ve li ko fi na le i ta mo iz gu bi li od Da las Me ve rik sa.Ove go di ne, do ve li su se be na rub eli mi na ci je u fi na lu Is to ka, gu bi li od Bo ston Sel tik sa 3:2, ali on da u {estoj i sedmoj utakmici verovatno raspr{ili snove delu sjajne generacije seltiksa da }e ponovo biti {ampioni. Lebron Xejms ubacio je 31 poen uz 12 skokova, Dvejn Vejd dodao je 23 poena, Kris Bo{ upisao 19 .

Posle dva neuspe{na poku{aja u Klivlendu, Xejms je kona~no dobio sedmi me~ plej-of serije.

Da ne bude i tre}a nesre}a, Xejms se postarao tako {to je na parke-

ciq - rekao je Vejd.

Majami je gledao sigurnu igru Bostona u prvom delu igre, ali Rexon Rondo nije mogao sam da gura i u 24 minuta nastavka. Zavr{io je me~ sa tripl-dabl u~inkom od 22 poena, 14 asistencija i deset skokova, Pol Pirs mu je dodao 19.Mediji u SAD ve} najavquju da za Boston ne}e vi{e igrati i Pirs i Kevin Ko{arka{i Majamija }e u velikom finalu Garnet i Rej Alen. Dok igrati protiv Oklahome Rondo nije upitan za narednu sezonu u tu proveo svih 48 minuta (!?). zelenom, postoji velika verovatPosle 45 poena u {estoj, ovog puta no}a da u timu ne}e biti sve troSeltiksima je ubacio 31 i to je uz jice veterana, koji zajedno ve} 22 Vejda bilo sasvim dovoqno.Bar imaju 106 godina!Pirs ima 34, a u drugom poluvremenu, koje je Hit Garnet i Alen po 36.Oni su, dobio 20 poena razlike! prili~no mla|i, uspeli da uzmu Odlu~ili smo da iza|emo kao titulu 2008. godine, ali od tada jedan na parket i igramo za isti jednom su igrali veliko finale

2010. godine i izgubili od tima kojeg su savladali dve godine ranije, Los An|eles Lejkersa.Te{ko je o~ekivati da }e i naredne sezone ovaj tim, no{en na ple}ima dokazanih NBA veterana, mo}i da dogura ovako daleko.

A, do pre nekoliko dana, Seltiksi su imali dve me~ lopte za finale.

- Poklonite se pred wima. Oni su tim. Poklonite se... Igrali su sjajno ve~eras kao tim, ali to nije bilo dovoqno - rekao je Rondo.

Iako su ~esto tokom ove serije imali verbalnih duela i na parketu i na konferencijama za {tampu, trener Seltiksa Rivers i najboqi igra~ Majamija Xejms zagrlili su se i dugo pri~ali posle utakmice.

Rekao sam mu da ide tamo (u Oklahomu) i da uradi ono za {ta je ro|en - rekao je Rivers.

Finalna serija NBA lige po~iwe 12. juna, a zavr{i}e se mo`da sedmom utakmicom, 26. juna.

DESETI MEMORIJAL „BRANKO M. DRAGI]” U KAWI@I

Pe ha ri do ma }i nu i be o ~in skom Ce men tu Xu do klub Par ti zan KOT iz Ka wi `e bio je do ma }in i or ga ni za tor 10. me |u na rod nog me mo ri jal nog tur ni ra „Bran ko M. Dra gi}”, ko ji je oku pio 262 tak mi ~a ra iz 25 klu bo va iz Sr bi je, Ma |ar ske i Ru mu ni ja. Oni su se na bo ri li {ti ma sport ske ha le Ba we Ka wi `a nad me ta li u uz ra sti ma mla |ih po le ta ra ca, po le ta ra ca i mla |ih pi o ni ra.

Ka wi `a ni ovim tur ni rom ne gu ju uspo me nu na pro fe so ra Bran ka M. Dra gi }a (1946-2002), na ~i je za slu ge na raz vo ju xu do spor ta je pod se tio pred sed nik XK Par ti zan KOT pro fe or dr Ka roq Ka sa{. Tur nir je otvo rio pred sed nik ka wi {ke op {ti ne Mi haq Wi la{, u pri su stvu Mi re Dra gi}, su pru ge po koj nog pro fe so ra Bran ka M. Dra gi }a, pred sed ni ka Uprav nog od bo ra XS Sr bi je i XS Voj vo di ne Sve ti sla va Vuk mi ri ce i dru gih is tak nu tih li~ no sti xu do spor ta.

U sve u kup nom pla sma nu pe har je pri pao do ma }im tak mi ~a ri ma Par ti za na KOT, a pe har za naj ma sov ni je u~e {}e na tur ni ru do de qen je Ce men tu iz Be o ~i na.

Pla sman - MLA \I PO LE TAR CI: do 18 kg: Ste fan To li} (Par ti zan KOt), Bru no Ba ca (Do ma sek, Ma |ar ska), Dar ko Adam (Dra gon, \ur |e vo), do 20 kg: Ni ko la Na| (Par ti zan, Be o grad),

Naj bo qi po le tar ci do 34 ki lo gra ma

Ako{ La do (^ik ser da, Ru mu ni ja), Pa vle Ma o du{ (Par ti zan, Ki kin da), do 22 kg: Lu ka [kr bi} (Bez bed nost, In |i ja), Va wa Ku ru ~ev (Pro le ter, Zre wa nin), do 25 kg: La zar Tr ku qa (Bez bed nost), Zom bor Far ka{ ( Ju do SK Bu dim pe {ta), Sa bol~ [an dor (Par ti zan KOT), Kon stan tin Si mi} (Mla dost, Be ~ej), do 28 kg: Vo jin ^er gi} (Ce ment, Be o ~in), Ta ma{ ^a wi (Se ge din), Mi haj lo

Si mi} (Voj vo di na, No vi Sad), Ro bert Pap (Par ti zan KOT), do 31 kg: Ne ma wa Stoj kov (Lo ko mo ti va, Vr {ac), Flo ri jan Tot (Se ge din), Mar ko Mi cic (Par ti zan, Ki kin da), Bran ko Du ki} (Pro le ter), do 34 kg: Ili ja Kri vo ku }a (Ste pa no vi }e vo), Sr |an An teq (Ce ment), Mi lo{ Ku ka vi ca (Ja ma Ara {i, Ba~ ki Ja rak), Ne ma wa Raj ko vi} (Pro le ter), do 38 kg: Mar ko Mi lu tin (Pro le ter), Di -

mi tri je Jo va no vi} (Ze mun), Mi wa Sta na }ev (Par ti zan, Ki kin da), Sr |an Jo ki} (Mla dost), do 42 kg: Vuk Sta le to vi} (Rad ni~ ki, Obre no vac), Mar tin Ma da ras (Par ti zan KOT), Egon Na|, Kri {tof Lo {onc (oba Spar tak, Su bo ti ca).

De voj ~i ce - do 22 kg: Bri gi ta [an ta (Do ma sek), do 25 kg: No va La do (^ik ser da), Na ta li ja Ma ro{ (Ba~ ka, Som bor), Ta ra \e ki} (Lo ko mo ti va), Bo ja na Koj ~i} (Pro le ter).

PO LE TAR CI - do 22 kg: Jo van Bog da no vi} 8Voj vo di na), Igor Mi jin (Ce ment), do 25 kg: Du {an Le zi} (Par ti zan, Ki kin da), Mar ko Ma ti je vi} (Ce ment), Ako{ Per `elt (Par ti zan KOT), Ko sta @ar ko (Dra gon), do 28 kg: Ben ce Far ka{ (Ju do SK Bu dim pe {ta), Bo tond Bo ka (Do ma sek), Le ven te Mi klo{ (Do ma sek), Ivan Stra jin (Lo ko mo ti va), do 31 kg: Alen Ka ji} (Ce ment), Pa trik Ben de (Do ma sek), Du {an Vu kas, Ni ko la [a {i} (oba Spar tak), do 34 kg: Alek san dar Raj ~i}, Ger ge Me ne {i (Se ge din), Ju go slav Ka }an ski (Spar tak), Vik tor Se ~ei (Par ti zan KOT), do 38 kg: Ko sta Mi ha qi ca (Ja ma Ara {i), Ne ma wa Ni ko li} (Ce ment), Pa trik Jan Gr wa (Dra gon), Ni ko la Ri sti} (Ste pa no vi }e vo), do 42 jg: Vil mo{ Sa bo (Se ge din), Mi lan Ma rin kov (Pro le -

ter), Jo van Ma ni tlak (Rad ni~ ki), Ne nad Dro bqak (Ce ment), do 46 kg: Zo ran Mi le no vi} (Par ti zan, Be o grad), Ste fan Ba {ti}, La zar Ivo {e vi} (oba Spar tak), do 50 kg: Vuk Bo {wak (Spar tak), Mi lan [tr bac (Par ti zan, Ki kin da), Ne ma wa Jo ki} (Mla dost), Jo van Ga {i} (Par ti zan, Ki kin da), +50 kg: Mar ton Tom pa (Se ge din), Mar ko To pa lo vi} (Rad ni~ ki), Vo jin Pa vlo vi} (Ste pa no vi }e vo), Da vid Or sag (Par ti zan KOT).

De voj ~i ce - do 22 kg: Ja na Bog da no vi} (Voj vo di na), do 28 kg: Sla |a na Adam (Dra gon), Eni ke Re dek (Se ge din), Ka ta ri na Stoj ko vi} (Lo ko mo ti va), Ni ko li ja Du da{ (Bez bed nost), do 31 kg: Jo va na Ade ga (Lo ko mo ti va), Ja smin Ke we re{, @o ka Bin (obe Par ti zan KOT), do 34 kg: Gor da na Jur ko vi} (Ce ment), @o fia [o ti (Par ti zan KOT), do 38 kg: Jo va na Kne `e vi} (Ja ma Ara {i), Do ri na [i po{ (Se ge din), do 43 kg: Iva Ra doj ko vi} (Rad ni~ ki), Me a triks Me ne {i (Se ge din), +43 kg: Anet Na| (Par ti zan KOT), Ma ri ja na Si mi} (Mla dost), Fa ni Apro (Par ti zan KOT).

MLA \I PI O NI RI - do 27 kg: Mi ko la Sa pun xi ja (Ce ment), do 30 kg: Ba la` Na| (Par ti zan KOT), do 34 kg: Majk Afe ti lo je (Ju do SK Bu dim pe {ta), Dra gan Iva nov, Mar jan Mi ja tov (oba Zmaj, Srp ski

Kr stur), La slo [an ta (Do ma sek), do 38 kg: Sa bol~ Ci rok, Ben de guz Bo ka (oba Do ma sek), Ako{ Ne met, Da niel Her cog (Se ge din), 42 kg: Ber nat Me zei, Ga bor Ben ~ik (oba BHSE Bu dim pe {ta), Ta{ Mar ton (Spar tak), Di no Adam (Dra gon), do 46 kg: Bo tond ^or ba (BHSE Bu dim pe {ta), Ba la` Go da (Se ge din), Emil ^eh (Par ti zan KOT), Mi jat [u {a (Pro le ter), do 50 kg: Da mjan Si mi} (Ste pa no vi }e vo), Raj mond Bo to{ (Ju do SK Bu dim pe {ta), Fi lip Ka u ko vi} (Spar tak), Da vid Ni ~i} (No vi Sad), do 55 kg: Ben ce Fel di (Ka wi `a), Pe ter Tom pa (Se ge din), Ser gej Ta ra sen ko 8Voj vo di na), do 60 kg: Ko paw Tot ^a ba (BSHE Bu dim pe {ta), Lu ka Ve ki} (Pro le ter), Da vid Je nei (Spar tak), +60 kg: Mar ko Si mi}, Zo ran [in ko vi} ( oba Mla dost).

De voj ~i ce: do 28 kg: Je le na Hi ni} (Ba~ ka), do 36 kg: Zo ra na Pa vlo vi} (Dra gon), Da ja na An teq (Ce ment), do 40 kg: Na ta {a Sta no je vi} (Rad ni~ ki), do 44 kg: Mi la Fra no vi} (Zmaj), Iva Ra doj ko vi} (Rad ni~ ki), do 48 kg: Ma ri ja Pa vlo vi} (Ce ment), do 52 kg: Mi li ca Mi le ki} (Pro le ter), An |e la Lon ~ar (Ba~ ka), do 56 kg: Or {o qa @ol do{ (Par ti zan KOT), +56 kg: Vi o le ta Ko lom par (Par ti zan KOT).

Tekst i foto: M. Mitrovi}

GLOBUS

c m y

dnevnik

ponedeqak11.jun2012.

21

Шта хоћете, кућа вам блиста! А

мериканка провалила у кућу својих комшија, очистила је од пода до плафона, и оставила им рачун. Сју Ворен из Елирије у Охају власница је агенције за одржавање простора, али је претерала у „посвећености” послу. Она је провалила у кућу својих комшија док они нису били ту, усисала је, опрала судове, поспремила неред и изнела ђубре. Она је својим „жртвама” израчунала цех, на салвети им написала да су јој дужни 75 долара за чишћење, и навела своје име и адресу. На основу остављених података, полиција ју је ухапсила, али бизарну ноту целом случају даје чињеница да се у станици бранила рекавши да то стално ради, и да јој се до сада нико није жалио. Воренова ће бити оптужена за упадање на посед.

М

Порно матура

атура и Сајам еротике и не иду једно са другим, али у Мајамију су у истој згради и у исто време одржана оба догађаја. И док су младићи били одушевљени и „јурили” порно диве и голишаве промотерке да се са њима сликају, добију пољубац или само дотакну лепоти-

М

цу из тинејџерских фантазија, њихове пратиље су биле згрожене. „Одвратно је. Нисам ни знала да ће да буде у исто време”, прокоментарисала је једна матуранткиња. Слично су реаговали и родитељи, али дечаци су као и увек били несташни.

Прави Халк!

ушкарац из Бразила хтео да изиграва суперхероја, сада не може да опере зелену боју са себе! Пауло Енрике дос Сантос (35) из Вила Крузеира маскирао се у Невероватног Халка за један спортски догађај, али је доживео незгодно изненађење када је дошао кући, окупао се и схватио да се боја не испира.

прерушио у Халка, али када је отишао да купи боју, у продавници није било оне марке коју је раније куповао. Узео је другу, практично не гледајући шта купује, и уместо боје за осликавање тела, купио индустријску фарбу за подморнице и пројектиле. Он је за локалну штампу рекао да је био уплашен да ће од

Ћале, шта је то анестезија?! ете које иде на операцију никаД да није леп призор, али када све

Паметница постала Мис Америке Д

вадесетогодишњакиња из Роуд Ајленда освојила је жири одговором на питања у интервјуу. Оливија Кулпо одувала је конкуренцију од 51 лепотице у недељу и крунисана је у Лас Вегасу као нова „мисица”, која ће Сједињене Америчке Државе представљати на избору за Мис универзума. Осим лепотом коју је показала у лила бикинију и вечерњој хаљини, Кулпова, иначе професионална виолончелисткиња, заблистала је и у интервјуу, где мисице обично подбаце.

Постављено јој је следеће питање - да ли је фер да особа рођена као мушкарац након промене пола буде проглашена за Мис Универзума? „Да, то би било фер. Разумем да би неки оклевали да тако поступе, али ја не бих”, рекла је она. Кулпова је рекла и да је као мала била „незграпна дебељуца”, али да је процветала када је порасла, а самопоуздање је градила у музичкој школи и летњим камповима за музичаре. „Знала сам да је важно да будем паметна и вредна, а не само да се сређујем и дотерујем, како бих постала нешто у животу”, рекла је она.

Да би био што уверљивији, цео се намазао зеленом бојом, а локалној штампи је испричао да је у паници јер се фарба није скинула ни након 20 купања, пише „Дејли мејл”. Дос Сантос се и раније „умакао” у зелену фарбу да би се

боје која остаје на телу добити тровање оловом, али да су му лекари рекли да последица не би требало да буде. Једино му је остало да ангажује породицу и пријатеље који су га вредно рибали четкама скоро 24 сата, док није успео да скине боју.

Музика из уста!

К

К

Који суперхерој је геј?

омпанија DC Co mics дала „хомосексуалне моћи” Green Lan tern ратнику Алану Скоту.

Green Lan tern Корпус је братство ратника које се заклело да ће чувати интергалактички ред и мир. Сваки од њих носи прстен који му даје супер моћи. Најпознатији међу њима је прво људ-

ско биће регрут Хел Џордан, којег је давно, давно, од смрти спасао један други Green Lan tern Алан Скот. Управо је Скот сада у центру пажње медија, зато што ће у новим стриповима добити још нешто осим опасне мисије - дечка. Легенда стрипова компаније „ДЦ Цомицс”, након седамдесет

година добија партнера, у новим „Earth 2” стриповима. То открива писац Џејмс Робинсон који је и добио идеју да „подмлади ожењеног јунака који има двоје деце”. „То је исти лик, он је и даље херој, само је хомосексуалац. Морамо ићи у корак с временом”, рекао је Робинсон.

ако описати ово стоматолошко-дизајнерскомузичко достигнуће осим речима „да ли си ти нормална”! Репери носе „решетке” од злата опточене дијамантима да би били „ин”, а сада ви можете бити модернији од њих. Ваша „решетка” неће сијати „као Сунце” нити ће коштати неколико милиона, она ће једноставно свирати и изгледати невероватно чудно сваки пут кад зинете. Једна (луда) дизајнерка је направила „протезу-решеткуплејер”, која свира и захваљујући којој ћете, уз малу помоћ проводљивости костију, моћи да чујете музику директно у вашој глави. Ејсен Чацин, из школе дизајна у Њујорку, направила је протезу са вибрирајућим мотором и музичким плејером на који је инсталирала команде којима управља језик. Она тврди да су вибрације толико јаке да музику можете чути јасно и гласно без употребе слушалица. А, ако језиком појачате до даске, „вашу омиљену” би требало, директно кроз ваше зубе и уста, да чује и особа до вас.

добро прође и оно се пробуди из анестезије - е, то може да буде прави спектакл! Када је овај слатки дечачић по имену Мет дошао свести након операције, сва брига његове породице претворила се у чисту комедију. Мет је, опијен од анестезије, сипао бисере један за другим, док су његови родитељи, до тог тренутка забринути, умирали од смеха. „Хеј, децо, шта има”, започео је Мет разговор са својом породицом након буђења. А онда се обратио мами: „Мама, шта ми је ово велико наранџасто на руци?!” Мет је небројено пута поновио како има вртоглавицу и питао мајку зашто је има у два примерка, а врхунац његовог постанестезијског бунила је када се обратио свом тати. „Где си, бре, ћале!? Шта има, ортак?”, рекао је Мет толико слатко да нећете моћи да се не насмејете.

22

FiLMSkA PLAneTA

ponedeqak11.jun2012.

НА ПАЛИЋУ ОД 14. ДО 20. ЈУЛА

ЗАВРШЕНО СНИМАЊЕ ФИЛМА „С/КИДАЊЕ”

О опсесивној заљубљености Екипа играног филма “С/кидање” прославила је протекле недеље у Београду “задњу клапу” дугометражног дебија редитеља Косте Ђорђевића, познатог по вишеструко награђиваном кратком филму “Улични ходач”. Сценарио потписују Биљана Максић, Неда Радуловић и Ђорђевић, а главне улоге играју Драгана Дабовић, Никола Ракочевић, Марко Јанкетић, Небојша Глоговац и Наташа Јањић. Ђорђевић је изјавио Танјугу да му је “главна идеја била да се бави љубављу, опсесивном заљубљеноСа снимања филма „С/кидање” шћу и потребом за љубављу”. “Тражио сам модалитет како да то најбоље околностима, па може да се чита и као друиспричам. Има неколико година како сам се на- штвена критика”. шао са сценаристима и почео да причам ко би “У овом друштву може свашта да се критибили наши ликови, каква је радња. Тако смо кује, али мало ме нервира када неко прави кренули да склапамо сценарио”, објаснио је он. филм са тезом, са намером да критикује”, доПрича прати троје младих јунака различи- дао је он. тог социјалног статуса, али једнако интензивСнимање је трајало пет недеља и, како је не заљубљености. Током једне ноћи, након признао, било је тешко због објективних околниза трагикомичних и понекад апсурдних си- ности, пуно ноћних сцена, а нарочито због лотуација кроз које пролазе, њихови путеви се ших временских услова јер су честе кише тоукрштају. ком целог маја реметиле план снимања. Редитељ је истакао да је “ово љубавни “Ипак, било је лепо сарађивати са екипом кофилм, мада се прича дешава у одређеним ја је пратила све што је потребно да се филм ре-

ализује на најбољи могући начин”, истакао је он. Директор фотографије је Радослав Владић, сниматељ звука Бранко Ђорђевић, сценограф Марија Јоцић, костимограф Сенка Кљакић. “С/кидање” је први пројекат “Кинематографске куће” коју су основали редитељ Ђорђевић, Петар Јевтић и Бојана Андрић. Материјалну подршку добили су на конкурсима Града Београда и Филмског центра Србије, а техничку подршку дао је “Vi sion Te am”. “Сада ћемо да монтирамо филм и гледамо да што пре изађемо у биоскопе”, најавио је редитељ. Он је приметио да су “у периоду од средине 2000-их до недавно сви били у погрешном убеђењу да је биоскоп мртав и сви су правили фестивалске филмове”. “Међутим, последњих годину-две показало се да постоји интересовање људи за биоскоп. Волео бих да наставим ту кратку традицију и да уђем у ред стваралаца који су оживели биоскопе”, изјавио је Ђорђевић. Он је додао да је “срећан како наша кинематографија напредује последњих година што се тиче квалитета” и изразио уверења да “српски филм има чему да се нада”.

„Соња” у Њујорку, Подгорици, Новом Саду Документарни филм „Соња„ ауторке Драгане Кањевац, о легендарној глумици Соњи Савић, учествово је јуче на подгоричком фестивалу документарног филма „Un der hil lFest„. Како је најавила продукцијска кућа „Ba stards„ из Београда, филм ће затим учествовати на фестивалу Синема сити у Новом Саду, на две пројекције 17. и 19. јуна. Успешна премијера била је овог пролећа у Београду, на међународном фестивалу документарног и краткометражног филма, а крајем маја и у Њујорку.

У галерији „МЦ„, у оквиру новоустановљеног филмског програма овог уметничког простора под насловом „ФИЛМЦ„ после пројекције уследио је разговор њујоршке публике са ауторком филма. Документарац „Соња„ затим је приказиван две вечери у култном клубу „Нублу„ на Менхетну, који је познат по сопственој музичкој продукцији и успостављању трендова на мултикултурној уметничкој сцени Њујорка, саопштио је „Ba stards„.

(Taнјуг)

Са рад ња из ме ђу Ро бер та Па тин со на и Деј ви да Кро нен бер га је очи глед но би ла успе шна, бу ду ћи да већ пла ни ра ју да по но во ра де за јед но. На кон успе ха „Ко смо по ли с а„, мла ди глу мац и ка над ски ре ди тељ на ме ра ва ју да за јед но сни ме но ви филм. За зве ду „Су мра ка„ то је од лич на вест, јер и та ко по ку ша ва да про ме ни жа нр, док Кро нен берг не кри је да ће му Па тин со но ва по пу лар ност по мо ћи да оства ри про је кат о ко јем већ пет го ди на раз ми шља. Филм, под на сло вом „Maps To The Stars„, је за ми шљен као су ро ва и са ти рич на при ча о де ци хо ли вуд ским зве зда ма, ин спи ри са -

је о Вулетићевом филму у званичном саопштењу фестивала у Карловим Варима. Главне улоге у четири љубавне приче о странцима у Београду играју Жан Марк Бар, Анита Манчић, Жили Гаје, Марко Јанкетић, Нада Шаргин, Баки Даврак, Христина Поповић и Леон Лучев. Овогодишње, 47. издање фестивала у Карловим Варима биће одржано од 29. јуна до 7. јула. „Практичан водич кроз Београд са певањем и плакањем„ биће овог месеца приказан и на фестивалу Синема сити у Новом Саду, а до сада је потврђено његово учешће и на фестивалима у Лондону, Варшави и Пули.

на ха о тич ним суд би на ма мла дих глу ма ца по пут Ма ко ли ја Кал ки на и Линд зи Ло хан. Уко ли ко про је кат бу де ре а ли зо ван, Кро нен берг ће има ти при ли ку да по пр ви пут ра ди у Аме ри ци, јер се, пре ма ње му, је дан та кав филм мо же сни ми ти са мо у Лос Ан ђе ле су.

Деветнаесто издање Фестивала европског филма - Палић 2012, једне од најзначајнијих филмских манифестација у региону, биће одржано од 14. до 20. јула на више локација крај језера Палић и у Суботици. На Летњој позорници биће приказана најрелевантнија европска остварења у главном такмичарском програму, најавио је данас организатор - Отворени универзитет у Суботици. Фестивал обухвата још осам селекција: Паралеле и судари, Млади дух Европе, Омаж програм за добитнике награде „Александар Лифка„, Омаж програм посвећен добитнику награде Underground Spirit, Нови шведски филм, Нови мађарски филм, Еко Докс и Дечји програм. Најбољима у главном такмичарском програму биће додељене награде Златни торањ за најбољи филм и Палићки торањ за најбољу режију, као и Специјална награда жирија. Поред тога, међународни жири критике доделиће Награду за толеранцију (To le ran -

Међународни филмски и музички фестивал Кустендорф почео је да прима пријаве за учешће филмова у такмичарском програму „Кустендорф 2013”. Као и претходних година, фестивал у Дрвенграду који је основао редитељ Емир Кустурица биће посвећен како будућим филмским ствараоцима, тако и великанима савременог ауторског филма, најавили су данас организатори те манифестације. У оквиру такмичарског програма биће приказана остварења студената филмских школа из целог света. Међународни жири ће најбољим филмовима доделити награде Златно, Сребрно и Бронзано јаје. Студенти и други неафирмисани филмски ствараоци могу да пријаве свој филм у трајању до 45 минута и било ког жанра, а формулари и пропозиције налазе се на сајту фестивала. Рок за пријављивање и достављање материјала је 1. новембар. Аутори чији ће филмови бити приказа-

„Практичан водич кроз Београд...”

Кроненберг и Патинсон, нова сарадња

Фестивал европског филма ce Award) за најбољи филм из програма Паралеле и судари. Уметнички савет Фестивала наградиће европског филмског аутора наградом Un der gro und Spi rit за изузетно уметничко стваралаштво на пољу независног филма. Фестивал ће и ове године доделити две награде „Александар Лифка„ за изузетан допринос европској кинематографији, једном домаћем и једном иностраном ствараоцу. Лифка је био зачетник кинематографије на овим просторима и једна од битних европских фигура заслужних за промоцију покретних слика у првој половини 20. века. Међу досадашњим добитницима награде која носи његово име су Јиржи Менцл, Коста Гаврас, Кен Лоуч, Душан Макавејев, Милена Дравић, Горан Паскаљевић, Горан Марковић... Прошле године је ова престижна награда додељена хрватском редитељу Лордану Зафрановићу и српском редитељу Срђану Ка(Taнјуг) рановићу.

Почело пријављивање за „Кустендорф 2013”

У КАРЛОВИМ ВАРИМА

Дебитантски играни филм Бојана Вулетића „Практичан водич кроз Београд са певањем и плакањем„ уврштен је у такмичарски програм „Исток запада„ (East of the Njest) Међународног филмског фестивала у Карловим Варима. Биће то интернационална премијера овог филма и то на фестивалу А категорије, најавио је београдски продуцент „Арт и попкорн„. „Смештена у оквир проевропске, модерне Србије, ова збирка мини-романтичних комедија користи интелигенетан хумор, проницљивост и и лагану субверзивну иронију да прикаже љубав у савременом Београду„, записано

dnevnik

ни на Кустендорфу биће обавештавани од 1. децембра, а фестивал покрива трошкове путовања и смештаја, као и присуство на радионицама и филмским (Танјуг) пројекцијама.

ФЕСТИВАЛ „EAST WEST” У АРТ БИОСКОПУ MUSEUM У БЕОГРАДУ

„Циганска душа” на отварању Први фестивал европског филма „East west„ (Исток-Запад) биће одржан од 18. до 22. јуна у Арт биоскопу Museum, најавио је организатор. Током четири дана биће приказано 11 филмова у оквиру три програма - „Летећи циркус Европе” од 18 сати, „Раскршћа” од 20 сати и „Night ma re” који почиње у 22 сата.

ја), „Запаљење” Петера Керна (Аустрија), „Добар комшија„ Стефана Рика (Немачка/Пољска), „Предивна и вољена„ Ханеса Холма (Шведска), „Птица не може да полети„ Трис Ане (Холандија/Ирска/Јужна Африка) и „Харолд постаје зомби„ Кејт Рајт (Велика Британија) Биће приређен и филмско-телевизијски маркет са циљем да

Фестивал ће отворити филм „Циганска душа„ аустријског редитеља Клауса Хундсбихлера, а публика ће моћи да погледа и остварења „Ramm bock” Марвина Крена (Немачка), „Сан летњег лудила” Александера Хана (Летонија/Велика Британија /Аус трија), „Ратоборне девојке„ Давида Вненда (Намачка), „Коридор” Јохана Лундборга и Јохана Сторма (Шведска). На репертоару су и „Последњи совјетски филм” Алексанрса Петукховса (Летонија/Аустри-

иницира копродукције и утиче да на филмском програму домаћих ТВ канала европски филм буде присутнији. Учесници маркета, уредници филмског програма домаћих телевизија, имаће прилику да погледају још 20 филмова. Организатори манифестације су Центар за мултимедијалну уметност и комуникацију „Танграм„ и „Alpe Andria cilture network”, у сарадњи са Етнографским музејом у Београду, а покровитељ је Општина Стари (Танјуг) Град.

Снима се „Ајрон мен 3” Редитељ Шејн Блек почео је у Вилмингтону, у Северној Каролини, снимање трећег наставка остварења „Iron Man„ (Ајрон мен) у продукцији „Марвел„ студија, саопштио је дистрибутер „Тарамаунт„.

Заснован на изузетно популарном стрипу, филм „Iron Man 3” ће се снимати и у Мајамију и у

Кини. Наставља се авантура о омиљеном милијардеру, проналазачу и супер хероју Тонију Старку, познатијем по имену Iron Man, кога игра поново Роберт Дауни Џуниор. Остале улоге тумаче Гвинет Палтроу, Дон Чидл, Џон Фавро и други. Први филм о популарном Марвеловом суперхероју 2008. године је зарадио 581 милион долара широм света. Успех је поновљен и са следећим филмом 2010, који је остварио зараду од 624 милиона долара. У новом филму прича се наставља уз, како најављује „Марвел„ студио, много више акције. „Iron Man 3” би требало да стигне у домаће биоскопе 2. маја следеће године.

ponedeqak11.jun2012.

c m y

kultura

dnevnik

23

ПРВИХ ПЕТ ГОДИНА ИЗДАВАЧКЕ КУЋЕ „АРХИПЕЛАГ“

Књиге као испуњена обећања Пре пет година у Београду је основана издавачка кућа „Архипелаг“, а ових дана њен власник и главни уредник, књижевник Гојко Божовић са пријатељима и сарадницима Куће присећа се почетака и резимира учињено. Када је оснивао „Архипелаг“, знао је да их очекују године великог, узбудљивог и свакодневног посла. И да се тај посао наставља ако му буду приступили као изазову .

- „Архипелаг“ сам основао јер сам желео да, на основу мог искуства у књижевности и издаваштву и сарадње с најбољим европским издавачима и водећим културним институцијама, понудим и читаоцима и писцима један другачији модел сарадње, објапшњава Божовић.

-Модел у коме ће издаваштво бити усаглашено с новим медијским, комуникацијским и технолошким околностима, у коме ће издавач бити само неопходна спона писаца и читалаца никако и циљ свог посла, у коме ће у часу када је књига објављена посао издавача почињати у свом новом облику, а никако бити завршен, у коме ће се објављивати и заступати врхунска литература, у коме ће се одвијати непрестана промоција читања. „Архипелаг“ објављује књиге које позивају на читање и дијалог, на важност избора и

давачка кућа која је на страни својих читалаца како избором књига и избором аутора, тако и јасним опредељењем за врхунске вредности у свакој од библиотека коју објављује. Креативни тим настоји да се према свакој књизи у издању ове куће односи као да је у питању острво, свет за себе и догађај за себе, али ради тако да све заједно оне буду део истог Архипелага, део препознатљиве целине.

Захваљујући читаоцима, све је било лакше чак и када су околности нашег посла биле врло тешке. Пет година није тако дуго време, али је сваки почетак захтеван и леп, јер учествујете у ствањрању нечег новог и своја уверења, знања, умећа и идеје предлажете другима и делите с њима. А као што каже стара истина, наше је само оно што дајемо другима. Божовић наглашава да су најлепши делови посла: нове књиге, едиције, нови програми и активности, гостовања стра-

Гојко Божовић

моћ креативности, на слободу мишљења и авантуру уживања, књиге које се свакако разликују, књиге у знаку најузбудљивије маште и најбољег знања. Наш циљ никада није био да објавимо највише књига него да објавимо највише добрих књига.Такође и да све објављене књиге буду добре и да чињеница да је нека књига објављена у „Архипелагу“ буде довољна препорука. На корицама књига „Архипелага“ нема писаних препорука. То је свестан избор: уместо обећавајућих препорука постоје књиге као испуњено обећање. Божовић наглашава да је Архипелаг“ је обликован као из-

Културна и социјална одговорност издавача - „Архипелаг“ сам основао јер сам увек веровао у културну и социјалну одговорност издавача, објашњава Гојко Божовић. -Издавач је одговоран према својим читаоцима, а не само према својим интересима. Издавач мора да верује у културне вредности као у кључни коректив свог посла. Издаваштво је леп и узбудљив посао управо зато што се у њему на непоновљив начин повезују култура и тржиште. Култура нам даје високе критеријуме, а на тржишту проверавамо своје идеје. То је од самог почетка основни концепт „Архипелага“. Али, пре свега, желео сам да писцима пружимо професионалан однос сарадње, подршке и колегијалности, а читаоцима могућност избора. Никада није било више књига него данас, али то су углавном све исте књиге, без икакве међусобне ике, а књижевност је један од кључних простора слободе, маште и избора. Ако је свеједно коју књигу читамо, онда књиге више уопште нису важне, онда су књиге забава и разбибрига, а то је најбољи начин не само да одустанемо од књига него да одустанемо и од свега другог.

них писаца и њихове српске турнеје, путовања по Србији са ауторима на промоције и књижевне вечери, раст Клуба читалаца, уговори с новим домаћим и страним ауторима, сусрети са читаоцима на сајмовима књига и књижевним фестивалима и програмима. За пет година у „Архипелагу“ је објављено близу150 књига, основано и профилисано 19 едиција. Наслови овог издавача добили су преко 30 књижевних награда у земљи и свету. Књиге српских писаца објављене у „Архипелагу“ преведене су на преко 20 језика.Покренути су велики издавачки подухвати, као што је антологијска едиција „Сто словенских романа“, највећи међународни издавачки пројекат у који је последњих деценија укључена српска књижевност. Објављена су Изабрана дела Данила Киша у седам књига. За своје књиге, едиције, дизајн и укупну издавачку продукцију „Архипелаг“ је добио неколико награда на домаћим и међународним сајмовима књига, од којих је најновија награда за најбољег издавача на Седмом међународном подгоричком сајму књига. На Међународном београдском сајму књига (2009) „Архипелаг“ је проглашен за Издавача године у Србији.

Основан је Клуб читалаца „Архипелаг“ који је данас једна од најактивнијих читалачких мрежа у Србији. Такође и „Архипелаг магазин“, онлајн магазин за књижевност, културу и нове идеје. Организовано је неколико стотина књижевних програма и сусрета са читаоцима (књижевне вечери, јавна читања, прес конференције, разговори, округли столови, фестивали). Организована су гостовања и српске турнеје 38 познатих страних писаца, при чему су књижевне вечери Давида Гросмана, Чарлса Симића, Клаудија Магриса, Џона Ралстона Сола, Ђерђа Конрада или Адама Загајевског биле неке од најузбудљивијих и најпосећенијих у Београду и Србији у последње три деценије.

- Управо сада покрећемо Београдски фестивал европске књижевности, јер је Београду потребан једно велико међународно књижевнно сусретање и јер је врхунској књижевности потребна нова модерна тачка промоције, закључује Гојко Божовић. -Заокружили смо првих пет година. Чекају нас, верујем, још многе године посла, изазова и задовољства. Свака књига је острво. Заједно, оне чине архипелаг. Ми смо заједно на том архипелагу. Р. Л.

У НАЈНОВИЈОЈ „СЦЕНИ” СТЕРИЈИНОГ ПОЗОРЈА

ИЗ ФОНДА ЗА АФИРМАЦИЈУ СТВАРАЛАШТВА „МИЋА ПОПОВИЋ”

Драматизација дневне политике

Награда мултимедијалном уметнику Владану Радовановићу

Изборне страсти се још нису утишале, а Часопис за позоришну уметност „Сцена“ у свом новом броју објављује темат „Извођачке уметности на парламентарној сцени“. У позадини одличног решења насловнице (фото Весна Радовановић, дизајн Вељко Дамјановић), назиру се речи идеја, стратегија, покрет, као и ликови Маје Пелевић и Милана Марковића. Речи су заправо наслов једног текста драматуршког тандема који је одлучио да се додатно ангажује не само сценски, него политички. Укратко, Маја Пелевић и Милан Марковић су се у фебруару

учланили у седам водећих политичких партија Србије, а врло брзо свима су понудили свој „програм“, преузете делове Гебелсовог текста „Знање и пропаганда“ (1928), који је одлично прошао. После су креирали драму „Они живе“ и извели перформанс јавног читања у Дому

омладне. Додатни коментар заиста није потребан. У тексту Димитрија Војнова „Идеолошке наочари“ стиже додатак да је наслов драме Маје Пелевић и Милана Марковића позајмљен из Карпентеровог филма у којем обичан смртник, радник, захваљујући посебним наочарама схвата да светом владају ванземаљци. „Ако је заплет с ванземаљцима који тајно преузимају човечанство коришћен како би рефлектовао неурозе у распону од хистеричног антикомунизма до страха од капитализма, деконструкција српске културне елите показује да је у Србији

практично онемогућено бављење савременом уметношћу“ , пише Војнов, закључујући свој текст Жижековим (Славој) оспоравањем тезе да је парламентарна демократија крајњи хоризонт политичке слободе. И на управо завршеном Стеријином позорју, издавачу „Сце-

не“, одржана је трибина једног другог часописа, „Лудуса“, на којој је такође дошло до тематизовања не само уметнички дефинисаног пројека „Они живе“, него и бројних других ствари у вези са одговорношћу и ангажованошћу часописа, позоришне периодике, њихових уредика и аутора у друштвеној, па и политичкој реалности. Својеврсно теоријско утемељење, али као оно што претходи, „Сцена“ је понудила у рубрици „Рифреш“, у којој се преносе раније објављени текстови, а овај пут избор је, сасвим логично, пао на текст „Метаполитичка драма и политички светови“ Ласла Вегела, у којем се најшире одређено расправља о односу политике и позоришта, поетици политичког позоришта из визуре једног врсног писца и интелектуалца. Уз друге редовне рубрике, „Синтезе“, „Дискурси“, „Фестивали“, нова „Сцена“ традиционално објављује и нове драмске текстове. Бар што се тиче политичког, оно може бити присутно и у пољу индивидуалног, а како оно човека пронађе и кад му покушава побећи у некој забити, најбоље се види у драми „Одлазак у красни“ Војислава Савића, објављеног поводом овогодишњег уручења Стеријине награде за оригинални савремени домаћи драмски текст за 2011. годину. И. Бурић

Савет Фонда за афирмацију стваралаштва „Мића Поповић“ одлучио је да се овогодишња истоимена награда додели мултимедијслном уметнику Владану Радовановићу из Београда. Признање ће му бити уручено сутра, на рођендан Миће Поповића. Савет Фонда такву одлуку је донео у следећем саставу: Љубомир Симовић, Вида Огњеновић, Душан Оташевић, Душан Ковачевић, Мира Ступица, Душан Макавејев, Предраг Кораксић Цораx, Јагош Марковић, Радослав Петковић, Миодраг Бата Кнежевић, Јован Деспотовић, Александар Костић, Божо Копривица, Иван Меденица, Иван Тасовац, Љиљана Ћинкул, Лана Ђукић, Желимир Жилник и Борка Божовић, донео је одлуку на седници, одржаној 07. маја ове године да овогодишњу награду „Мића Поповић“ додели Владану Радовановићу, угледном једномедијском и вишемедијском ствараоцу. Награда се додељује под покровитељством Скупштине општине Стари Град и ЈП ПТТ «Србија», а њу чине новчани износ,

Владан Радовановић „Arms” (1992)

скулптура са ликом Миће Поповића (дело вајара Мирољуба Стаменковића) и плакета, коју је осмислио Миодраг Бата Кнежевић. Плакету Фонда за афирмацију стваралаштва под називом „Мића Поповић„ ће у име Фонда уручити академик Љубомир Симовић, новчану награду председница

Општине Стари Град, Мирјана Божидаревић, а скулптуру генерални директор ПТТ Србија, Горан Ћирић. О изузетном опусу Владана Радовановића говориће самостална кустоскиња Маја Ћирић, а биће приказана и кратка видео-пројекција. Награда ће свечано бити уручена у простору Галерије „ХАОС“ сутра у 20 сати.

„Електрични оргазам” у луксузном паковању Рок састав ‘’Електрични оргазам‘’ представио је недавно у Београду треће, „делукс„ издање албума „То што видиш, то и јесте„ - дупли диск са мултимедијалним садржајем и раније необјављеним „живим„ песмама. На промоцији албума, у издању „Далас мјузик рекордса„, премијерно је приказан и спот за нову нумеру под називом ‘’Седам дана је некад довољно‘’, иначе један од четири спота која се налазе на диску. Фронтмен „Оргазма„ Срђан Гојковић Гиле рекао је да је прво издање албума продато за два месеца у 50.000

примерака, док је друго издање - објављено пред Нову 2010. годину - имало три песме више. На листи „живих„ песама је, како је казао, и обрада хита ЕКВ-а „Круг„, која је раније објављена на компилацији „Као да је било некад„, али не и на албуму „Електричног оргазма„. Такође, ту су концертне верзије песама „Ментално„, „Ја желим промене„ и „Како бубањ каже„, као и сингл верзије „Немаш ником ништа да даш„, „Мистер Министар„, „Ти то можеш„ и „Ближи сунцу„. (Танјуг)

24

svet

ponedeqak11.jun2012.

dnevnik

APEL IZRA EL SKOG PRED SED NI KA PE RE SA ME \U NA ROD NOJ ZA JE DI CI

FRAN CU SKA GLA SA LA U PR VOM KRU GU PAR LA MEN TAR NIH IZ BO RA

Za u sta vi ti kr vo pro li }e u Si ri ji

So ci ja li sti se na da ju osva ja wu ve }i ne

TEL AVIV: Pred sed nik Izra e la [i mon Pe res ape lo vao je na me |u na rod nu za jed ni cu da po ja ~a na po re ka ko bi se za u sta vi lo kr vo pro li }e u Si ri ji, iz ra ziv {i na du da }e po bu we ni ci po be di ti.U in ter vjuu za izra el ski ra dio Pe res je oce nio da „na po ri me |u na rod ne za jed ni ce ni su do voq ni”.

- Ne mo `e mo osta ti in di fe rent ni pre ma si }u {nim mr tva~ kim san du ci ma u ko ji ma su te la de ce. Ma sa kri se po gor {a va ju sva ki dan. To je sra mot no. Naj du bqe po{ stu jem po bu we ni ke ko ji se iz la `u va tri i na dam se da }e oni po be di ti - ka zao je Pe res pred put u Va {ing ton.

Za me nik izra el skog {e fa di plo ma ti je Da ni Aja lon ta ko |e se

[i mon Pe res

osvr nuo da nas na su kob u Si ri ji, is ta kav {i da je je vrej ska dr `a va sprem na da obez be di hu ma ni tar nu po mo}. On je re kao da je Iz rael {o ki ran si tu a ci jom u svom se ver nom su sed stvu i da je vo qan da po nu di po mo}.

- Mi smo u kon tak tu sa Me |u na rod nim ko mi te tom Cr ve nog

kr sta i dru gim hu ma ni tar nim or ga ni za ci ja ma i za tra `i li smo da ra we ni qu di bu du eva ku i sa ni u Jor dan, gde im mo `e mo po mo }i.

Ali mi ni smo u kon tak tu sa pobu we ni ci ma - {to bi mo glo da im na ne se {te tu- re kao je Ajalon.

Iz rael je ina ~e for mal no u ra tu sa Su ri jom, ali je li ni ja raz dva ja wa iz me |u dve ze mqe uglav nom mir na go di na ma. U po ~et ku po bu ne u Si ri ji ne ki ana li ti ~a ri su pred vi |a li da bi pad si rij skog pred sed ni ka Ba {a ra al Asa da mo gao bi ti lo{ za je vrej sku dr `a vu, pod se }a ju agen ci je.

Me |u tim, od ne dav no izra el ski po li ti ~a ri go vo re da je Asa dov pad pi ta we vre me na.

(Ta njug)

Iran po ma `e si rij ski re `im

Ze mqo tres na Taj va nu Sna `an ze mqo tres, ja ~i ne 6 ste pe ni Rih te ro ve ska le, po go dio je Taj van, ali za sa da ni je iz da to upo zo re we na cu na mi, sa op {tio je ame ri~ ki In sti tut za ge o lo {ka is tra `i va wa.Po tres se do go dio na du bi ni od oko 70 ki lo me ta ra, u ju `noj obla sti Ju lan.

Za sa da nma po da ta ka o nstr da li ma i nsta loj {te ti.

Ne pri mer no po na {awe BE^: Po sla nik Sa ve za za bu du} nost Austri je (BZO) Erih Ta dler pri ve den je u po li cij sku sta ni cu u Var {a vi zbog van da li zma, pre no si be~ ki dnev nik „Este rajh“.On je, ka ko pi {e list, to kom Evrop skog pr ven stva ofar bao u bo je ne ma~ ke za sta ve sta tue la vo va is pred pred sed ni~ ke pa la te u Var {a vi. Poq ski me di ji su op {ir no iz ve sti li o ovom van dal skom ~i nu, ali su pred po sta vqa li da se ra di o ne ma~ kim po ~i ni o ci ma. Me |u tim, u pi ta wu su bi la dvo ji ca austrij skih dr `a vqa na, me |u ko ji ma je i Ta dler.On se, pri li kom pri vo |e wa, le gi ti mi sao austrij skim di plo mat skim pa so {em.

Pad he li kop te ra BER LIN: ^e tvo ro qu di po gi nu lo je ka da se he li kop ter ko jim su pu to va li sru {io na ju gu Ne ma~ ke, sa op {ti la je po li ci ja.Ci vil ni he li kop ter kre nuo je ka Salc bur gu u Austri ji, ali se sru {io u {u mu u bli zi ni glav nog ne ma~ kog auto pu ta.He li kop ter re gi stro van u Austri ji, ti pa Ro bin son R44, pot pu no je uni {ten u ne sre }i, a ne ki we go vi de lo vi su se za pa li li. Na li cu me sta po gi nu le su dve `e ne i dva mu {kar ca. Za sa da ne ma po da ta ka o iden ti te tu `r ta va.

JE R U S A L IM: Izra e l s ki pre mi jer Be wa min Ne ta wa hu osu dio je ma sa kr nad ci vi la u Si ri ji i op tu `io Iran i He zbo lah za po ma ga we si rij skom re `i mu da ubi ja ne vi ne, dok je we gov za me nik [aul Mo faz po zvao me |u na rod nu za jed ni cu da voj no in ter ve ni {e i za u- sta vi kr vo pro li }e.

- Mi vi di mo {ta se do ga |a u Si ri ji. To je pro sto ma sa kr nad ci vi li ma, de com i sta ri ma - re kao je pre mi jer na po ~et ku sa stan ka vla di nog ka bi ne ta u Je ru sa li mu i do dao da }e si rij ska vla da i oni ko ji

Dru gi i od lu ~u ju }i krug iz bo ra, ko ji }e bi ti odr `an za ne de qu da na, od re di }e ko na~ ni sa ziv par la men ta od ko jeg }e Oland, na po ~et ku svog pe to go di {weg man da ta, za vi si ti u spro vo |e wu svog po re skog pro gra ma i is pu wa va wu dru gih pred iz bor nih obe }a wa. Kqu~ no pi ta we je da li }e Olan do vi so ci ja li sti us pe ti da sa mi osvo je ap so lut nu ve }i nu, od no sno 289 od ukup no 577 po sla ni~ kih me sta, {to je ma lo ve ro vat no pre ma re zul ta ti ma an ke ta, ili }e mo ra ti da se oslo ne na sa ve zni ke - stran ku Eko lo {ka Evro pa Ze le ni i Ra di kal nu le vi ~ar sku par ti ju, a mo `da i na dru ge stran ke le vog blo ka oku pqe ne u

RUMUNIJA

IZRAEL

UKRATKO

PA RIZ: Fran cu ska je ju ~e gla sa la u pr vom kru gu par la men tar nih iz bo ra, a pred iz bor ne an ke te su po ka za le da }e le vi ca, po svoj pri li ci, us po sta vi ti kon tro lu nad par la men tom i pot kre pi ti uti caj so ci ja li sti~ kog pred sed ni ka Fran soe Olan da, ko ji na sto ji da olak {a mu ke du `ni~ ke kri ze u Evro pi. Po sle dva kru ga pred sed ni~ kih iz bo ra, 22. apri la i 6. ma ja, u Fran cu skoj se ose }a za mor me |u bi ra ~i ma, ko je ~e ka jo{ je dan krug gla sa wa, pla ni ran za 17. jun, pa je, ka ko je sa op {ti lo mi ni star stvo unu tra {wih po slo va, ju ~e do po dne va na bi ra li {ta iza {lo 21.06 od sto gla sa ~a, ne {to ma we ne go pre pet go di na.

im po ma `u - Iran i He zbo lah „ot kri ti svo je pra vo li ce, da su „oso vi na zla”, pre ne la je agen ci ja AFP. Mo faz je, za izra el ski Voj ni ra dio, iz ja vio da je u Si ri ji pri su tan zlo ~in pro tiv ~o ve~ no sti i ge no cid i okri vio svet ske si le {to ne pred u zi ma ju ak ci ju po seb no apo stro fi r a j u } i Ru s i j u da na v od n o „na o ru `a va Si ri ju”.

- Iz rael za bri nu to po sma tra de {a va wa u su sed noj ze mqi (Si ri ji) u stra hu od {i re wa ne sta bil no sti u re gi o nu”, na veo je Mo faz.

Lo ka lni iz bo ri BU KU RE[T: U Ru mu ni ji su se ju ~e odr `a li lo kal ni iz bo ri na ko ji ma su gla sa ~i bi ra lo 3.187 gra do na ~el ni ka, 41 pred sed ni ka okru ga i vi {e od 40.000 ~la no va op {tin skih sa ve ta.

Lo kal ni iz bo ri se odr `a va ju sa mo me sec da na na kon {to vla da de snog cen tra, na ~e lu sa Li be ral no-de mo krat skom par ti jom (PDL), ni je do bi la po ve re we.PDL je po stao ne po pu la ran zbog dra sti~ nih me ra {ted we na met nu tih 2010. go di ne. No vi ru mun ski pre mi jer le vog cen tra Vik tor Pon ta iz ja vio je no vi na ri ma da }e „gla sa ~i ka zni ti one

ko ji su ih na mu ~i li to kom pro te kle ~e ti ri go di ne”. Ka ko pod se }a fran cu ska agen ci je, Ru mu ni ja je i da qe jed na od naj si ro ma {ni jih ze ma qa ~la ni ca Evrop ske uni je, sa pro se~ nim me se~ nim li~ nim do hod kom od 350 evra.

Le vi ~ar skom fron tu, me |u ko ji ma su i ko mu ni sti.

Ka ko pre no si fran cu ski dnev nik „Fi ga ro”, de sni ~ar ska Uni ja za na rod ni po kret (UMP) Ni ko le Sar ko zi ja, ko ja je do sa da ima la kon tro lu nad par la men tom, mo gla bi da osvo ji jed nak pro ce nat gla so va kao i Olan do vi so ci ja li sti, oko 32 od sto, ali bi ukup na le vi ca la ko mo gla da za do bi je po ve re we 46 od sto gla sa ~a, dok bi par la men tar na de sni ca do bi la 34 od sto gla so va.

Do sko ra {wi pred sed nik Sar ko zi je, pri zna ju }i da ne o~e ku je po be du svo je kon zer va tiv ne stran ke UMP, oce nio da }e ve }i na gla so va oti }i pred sed ni ko voj par ti ji.

(Tanjug)

Ku vaj }a ni na stra ni po bu we ni ka KU VAJT: Na de se ti ne Ku vaj }a na bo ri se na stra ni po bu we ni~ ke voj ske u Si ri ji, u ko ju su u{li iz Tur ske, ob ja vi la je ku vaj tska {tam pa, po zi va ju }i se na iz ja ve ro |a ka bo ra ca. Na de se ti ne Ku vaj }a na je pre {lo tur sko-si rij sku gra ni cu sa ci qem da se bo ri sa po bu we ni ci ma pro tiv re `im skih si rij skih sna ga. Ro |a ci bo ra ca su na ve li da su s wi ma u kon tak tu, kao i da su „ve }e gru pe iz Sa u dij ske Ara bi je, Al `i ra i Pa ki sta na” sprem ne da se pri dru `e po bu we ni ci ma u bor bi pro tiv re `i ma si rij skog pred sed ni ka Ba {a ra Asa da. U Sa u dij skoj Ara bi ji je uka zom za bra we no Sa u dij ci ma da se bo re pro tiv Asa do vog re `i ma bez pret hod ne sa gla sno sti vla de.

AUSTRALIJA

NIGERIJA

Hri {}a ni na uda ru U dru gom na pa du, u gra du Biu YOS: Naj ma we ~e tvo ro qu na se ve ro i sto ku, na o ru `a ni na di, ukqu ~u ju }i bom ba {a sa mo u- pa da ~i otvo ri li su va tru na bi cu, po gi nu lo je u dva na pa da na cr kve u Ni ge ri ji a vi {e de se ti na oso ba je ra we no, dok vla sti stra hu ju da je broj `r ta va ve }i.U pr vom na pa du je po gi n u l o naj m a w e tro j e qu di ka da je bom ba{ sa mo u bi ca ak ti vi rao eks plo ziv u auto mo bi lu is pred evan ge li sti~ ke cr kve u Xo su, u cen tral noj Ni ge ri ji, re kao je Mark Lip do, {ef jed ne hri {}an ske fon da ci je.Pre ma na vo di ma po li cij skih Ni ge ri ja iz vo ra, u tom na pa du po ver ni ke to kom slu `be u jed noj gi nu lo je dvo je ver ni ka i bom cr kvi, gde je po gi nu la jed na oso ba{ sa mo u bi ca, a vi {e od 40 ba a vi {e ih je ra we no, re kao je qu di je ra we no, me |u ko ji ma su otac Sam son Bu kar, li der lo ne k i u vr l o te { kom sta w u, kal ne hri {}an ske za jed ni ce. pre neo je AP.

Za sa da ni ko ni je pre u zeo od go vor nost za ove na pa de, ko je je ra ni je uglav nom iz vo di la mu sli man ska sek ta Bo ko Ha ram (na lo kal nom ha u s a je z i k u „Za p ad n o obra zo va we je sve to gr |e”).U po sled wih de set go d i n a, vi { e hi q a d a qu di po gi nu lo je u ver skom na s i q u u Xo s u, gra du ko ji se na la zi u plod n oj cen t ral n oj obla sti Ni ge ri je, ali i na raz me |i mu sli man skog se ve ra i hri {}an skog ju ga ze mqe. Pre ma po d a c i m a AP-a, Bo k o Ha ram, na ~i jem uda ru su cr kve, po li cij ske sta ni ce i dru ge zgra de bez bed no snih slu `bi, od go vor na je za ubi stva vi {e od 560 qu di sa mo ove go di ne.

(Ta njug)

Oposumi ise li li austra lij sku pre mi jer ku SID NEJ: Austra lij ska pre mi jer ka Xu li ja Gi lard mo ra }e da se ise li iz svo je zva ni~ ne re zi den ci je u Kan be ri zbog „ne va spi ta nih kom {i ja” - po ro di ce opo su ma ko ja je za po se la krov ku }e. Ove ma le `i vo ti wi ce du ga~ ke od 30 do 50 san tim ta ra, mo gu bi ti pra va na past, u {ta se uve ri la i pre mi jer ka. Zbig wih je do {la u vr lo ne za hva lan po lo `aj ka da j ne dav no ugo sti la jed nog ugled nog go sta.

Da Gi lar do va i wen part ner Tim Ma ti son mo ra ju da na pu ste re zi den ci ju zna lo se ve} ne ko vre me. Zgra da je sta ra vi {e od 80 go di na i zah te va op se `ne ra do ve re sta u ra ci je. Austra lij ska pre mi jer ka je, me |u tim, tra `i la da se „po `u ri” sa se lid bom na kon {to je je dan ne i me no va ni stra ni zva ni~ nik mo rao da po beg ne iz jed ne pro sto ri je ko ju su po su mi, o~i -

gled no ne na vik nu ti na to a let, une re di li.

- U go sti ma nam je bio stra ni dr `av nik u ~i ju smo ~ast pri re di li ve ~e ru. U jed nom tre nut ku, ne ko je pri me tio da se mo kra }a sli va niz zid tr pe za ri je na jed nu ve o ma vred nu sli ku iz Na ci o nal ne ga le ri je - ka za la je Gi lar do va u iz ja vi za „San dej te le graf”.

Austra lij ska vla da je na ja vi la pro {le go di ne da }e 40-sob na re zi den ci ja mo ra ti da se te meq no re no vi ra, po seb no po pra vi krov ko ji pro ki {wa va, uklo ni izo la ci ja od azbe sta i po sta vi no va elek tri~ na in sta la ci ja. Vi la u gre go ri jan skom sti lu, po zna ta kao „Lox”, sa gra |e na je 1927. kao pri vre me na re zi den ci ja, ali pla no vi da se po dig ne traj no pre bi va li {te za austra lij ske pre mi je re ni ka da ni su spro ve de ni u de lo.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI UGO ^A VES Pred sed nik Ve ne cu e le Ugo ^a ves iz ja vio je da su le kar ski pre gle di, ko je je oba vio po sle tret ma na kan ce ra na Ku bi, po ka za li da je do brog zdra vqa. On je re kao da je sni ma wa tre ba lo da oba vi po lo vi nom me se ca, ali da je od lu ~io da to u~i ni ra ni je ka ko bi i zva ni~ no pri ja vio kan di da tu ru na pred sto je }im pred sed ni~ kim iz bo ri ma, 7. ok to bra.

VER NER FAJ MAN Austrij ski kan ce lar Ver ner Faj man is ta kao je da se evro mo ra pri pre mi ti za even tu al ne lan ~a ne re ak ci je. On je oce nio da se evro jo{ uvek mo `e spa si ti.

- Mo ra mo evro pri pre mi ti za even tu al ne lan ~a ne re ak ci je, jer nam mo ra bi ti ja sno {ta bi jed na glo bal na eko nom ska kri za zna ~i la po ru ~io je. Faj man.

@AN-IV LE DRI JAN Mi ni star od bra ne Fran cu ske @an-Iv le Dri jan do pu to vao je u Av ga ni stan, dan po sle po gi bi je ~e ti ri fran cu ska voj ni ka u toj ze mqi i na ja ve {e fa dr `a ve da }e u ju lu po ~e ti po vla ~e we fran cu skih tru pa. On je pri su stvo vao oda va wu po {te ubi je nim voj ni ci ma, na voj nom aero dro mu u Ka bu lu, pred kov ~e zi ma s wi ho vim te li ma pre ko ko jih su sta vqe ne fran cu ske za sta ve.

SI RO TI [TE ZA SLO NO VE U [RI LAN KI OR GA NI ZO VA LO NE SVA KI DA [WU SVE ^A NOST

Kr {te we pe tna est „{ti }e ni ka” KO LOM BO: Jed no si ro ti {te za slo no ve u [ri Lan ki or ga ni zo va lo je ma sov no kr {te we za 15 svo jih „{ti }e ni ka” ro |e nih u za ro bqe ni {tvu. Ka ko pre no si agen ci ja AFP, 13 slo no va ro |e nih pro {le go di ne i dva ko ja su na svet do {la 2010. do bi lo je ime ko je je iza bra no me |u ne ko li ko hi qa da ime na ko ja su pred lo `i li po se ti o ci si ro ti {ta Pi na va la.

Di rek tor si ro ti {ta Ni hal Se na rat ne iz ja vio je da je to bi la naj ve }a sve ~a nost ko ja je odr `a na u tom cen tru od we go vog otva ra wa 1975.On je na veo da im je u smi {qa wu ime na po mo gao astro log ko ji je na pra vio ho ro skop sku kar tu sva kog slo na, te je na osno vu we od re dio pr va „sre} na” slo va svih ime na. Po se ti o ci su, na kon to ga, ima li slo bo du da da ju svo je su ge sti je. Dva slo na su, na pred log stra nih po se ti la ca, na zva na su Trin ki i El vi na, dok su osta li

do bi li tra di ci o nal ni ja, sin ha le {ka ime na po put Man ga la (sve ~an), Sin gi ti (ma li) i Ahin sa (ne vin).

Si ro ti {te za slo no ve, po qe ko ko sa uda qe no oko 80 ki lo me ta ra od Ko lom ba, pred sta vqa va `nu tu ri sti~ ku atrak ci ju, a na da na {koj sve ~a no sti pri su stvo vao je ve li ki broj po se ti la ca.

Be be slo no vi se obi~ no hra ne pred pu bli kom, a ~i ta vo sta do se sva ki dan u od re |e no vre me vo di na ku pa we u obli `woj re ci {to je ri tual ko ji re dov no pri vla ~i pu no zna ti `eq ni ka.

Si ro ti {te je azil za 83 slo na, od ko jih je naj ve }i deo bio na pu {ten ili odvo jen od sta da.

Slo no vi se u [ri Lan ki sma tra ju sve tim `i vo ti wa ma, a ne ko li ko slo no va ro |e nih u Pi na va li po klo we no je bu di sti~ kim hra mo vi ma ko ji ih upa ra |e we iz vo de za vre me svet ko vi na.

(Ta njug)

BALkAn

dnevnik

ponedeqak11.jun2012.

ME \U NA ROD NA KON FE REN CI JA O PER SPEK TI VI BAL KAN SKIH ZE MA QA

EU ni je od u sta la od pro ce sa pro {i re wa SO FI JA: Direktorka Kancelarije za evropske integracije Vlade Srbije Milica Delevi} izjavila je da Evropska unija (EU) nije odustala od procesa pro{irewa i da budu}nost celog regiona (Balkana) le`i upravo u pridru`ivawu evropskoj porodici. Delevi}e je tokom diskusije na Me|unarodnoj konferenciji o per-

turnih projekata, obuci mladih lidera, postizawu mira i stabilnosti u regionu kao garanciji bezbednosti i stabilnosti u globalnom aspektu -rekao je Riker na konferenciji u Sofiji.

Evropski posrednik u dijalogu Beograda i Pri{tine Robert Kuper smatra da svaka zemqa koja `eli da bude deo EU, treba da mo-

nim problemima. Pro{irewe bi trebalo da oja~a, pre nego da oslabi Uniju. ^lanstvo u EU nije poklon, ve} ciq koji mora biti postignut kroz reforme- naveo je Laj~ak.

Italijanski ministar spoqnih poslova Franko Fratini je primetio da bi bila najve}a gre{ka ukoliko bi EU bila podeqena u

So fi ja

spektivi balkanskih zemaqa u EU kazala da „nastavak integracionog procesa garantuje kontinuirani proces reformi, {to }e dovesti do promene kojima svi tra`imo”, prenela je bugarska agencija BTA. Na dvodnevnoj konferenciji „Balkan u globalnom svetu - promovisawe evropske agende regiona” zamenik pomo}nika ameri~kog dr`avnog sekretara Filip Riker je rekao da lideri balkanskih zemaqa biraju kako }e izgledati wihova budu}nost kroz prizmu pro{losti ili u skladu sa izazovima budu}nosti.

-EU i SAD su se slo`ili da rade zajedno u oblastima od kqu~nog zna~aja za razvoj Zapadnog Balkana - izgradwi demokratskih institucija, sprovo|ewu infrastruk-

`e da pristupi Uniji bez preduslova.Onda }e mo}i da vide koliko joj je posla preostalo i rezultati bi verovatno bili boqi, istakao je on.

Slova~ki ministar inostranih poslova Miroslav Laj~ak naveo da Balkan nikada ne prestaje na iznena|uje.Ovaj biv{i pomo}nik specijalnog izaslanika UN-a za Balkan, ambasador u SR Jugoslaviji, Albaniji i Makedoniji i Visoki predstavnik UN za BiH dodao da svi o~ekuju vi{e entuzijazma, ali i da je prisudan strah, pesimizam i nepoverewe u pogledu evropskih integracija Balkana.

-Va`no je da svi mi u EU ne treba da potcewujemo raspolo`ewe u zemqama u ovom regionu koje su nastale, izme|u ostalog, na{im preokupacijama sopstve-

GR^ KI SO CI JA LI STI^ KI LI DER EVAN GE LOS VA NI ZE LOS

Po ziv na {i ro ku ko a li ci o nu vla du ATI NA: Gr~ki socijalisti~ki lider i biv{i ministar finansija Evangelos Venizelos pozvao je na formirawe {iroko utemeqene koalicione vlade,

Evan ge los Ve ni ze los

koja }e mo}i da sa kreditorima ponovo pregovara o sporazumu o finansijskoj pomo}i Gr~koj posle nacionalnih izbora, koji su zakazani za 17. jun.

Venizelos, koji je u~estvovao u pregovorima o prethodnom spasonosnom sporazumu, uz delimi~no otpisivawe dr`avnog du-

ga, upozorio je da uska koaliciona vlada ne bi bila kadra da pregovara o boqim uslovima za dobijawe finansijske pomo}i.

On je rekao da je svoj predlog prosledio liderima ~etiri stranke, ukqu~uju}i i konzervativnu Novu demokratiju i radikalnu levi~arsku koaliciju Sirizu, i pored toga {to Siriza preti da }e se u potpunosti povu}i iz pregovora.

Venizelisovi socijalisti pretrpeli su te`ak poraz na izborima odr`anim 6. maja, spustiv{i se na tre}e mesto po{to je podr{ka koju u`ivaju opala sa 44 na samo 13 odsto. Po{to su postizborni koalicioni pregovori propali, Grci }e za nedequ dana ponovo iza}i na izbore, ali se ni ovoga puta, kako procewuje AP, ne o~ekuje da }e ijedna od stranaka odmah osvojiti ve}inu.

(Ta njug)

Pa tri jarh se po no vo so li da ri so s igu ma nom ATI NA: Van protokola, ali ipak organizovano, patrijarh Ruske pravoslavne crkve (RPC) Kiril posetio je, tokom svoje posete Kipru, `enski manastir Sveta Iraklidija i majku igumana Jefrema, koga atinsko tu`ila{tvo tereti za niz finansijskih zloupotreba. Gr~ki mediji smatraju da se patrijarh Kiril tom prilikom ponovo solidarisao sa osumwi~enim igumanom.

Jefrem je, ina~e, poreklom sa Kipra i iguman je svetogorskog manastira Esfigren. Gr~ki pravosudni organi ga smatraju odgovornim za finansijske zloupotrebe u iznosu od sto miliona evra. On se do po~etka sudskog procesa, nalazi u ku}nom pritvoru i patrijarhu Kirilu nije bilo dozvloqeno da se sa wim sretne. Ipak, Kiril je razgovarao sa Jeferemovom majkom i najbli`om rodbinom koji smatraju da je iguman “potpuno nevin”.

Majka i rodbina igumana Jefrema zahvalili su patrijarhu Kirilu za brigu i molitve, kao i za pismo koje je u korist igumana zimus uputio gr~kom predsedniku, iako, kako se navodi, ono nije imalo nikakvog efekta.

svojim stavovima o budu}nosti evropskih integracija zemaqa Balkana.

Prema wegovom mi{qewu fokusiranu i agresivnu politiku SAD prema zemqama regiona bi trebalo da katalizuje EU i aktivnije pogura politike podsticawa evropskih integracija, jer je „ovaj proces od kqu~nog zna~aja za budu}nost cele Evrope”.

- Ono {to je va`no jeste da o~uvamo entuzijazam o pristupawu i da pa`qivo postupamo sa izjavama koje qudi do`ivqavaju kao poruke EU- rekao je Fratini.

Poslanik turskog parlamenta Suat Kiniklioglu ukazao je na rizik da se Zapadni Balkan „okrene Istoku”, ukoliko se evropska ideja ne promovi{e aktivno.

(Ta njug)

CR NO GOR SKI ME DI JI NA JA VQU JU

Iz bo ri kra jem sep tem bra POD GO RI CA: Vanredni parlamentarni izbori u Crnoj Gori bi}e odr`ani 23. ili 30. septembra, objavili su podgori~ki mediji pozivaju}i se na izvore u vrhu crnogorske vladaju}e koalicije. Prema navodima u Dnevnim novina , 23. septembar figurira kao najrealniji datum, iako se do tada mo`e desiti mnogo toga {to bi uslovilo promenu. List navodi da su ~lanice vladaju}e koalicije u proteklih desetak dana obavile konsultacije, a nakon dobijawa datuma pregovora o pristupawu Evropskoj uniji (EU) u junu, mo`e se o~ekivati i definitivan stav o datumu izbora.

Predsednik Crne Gore Filip Vujanovi} kazao je ranije da bi, u slu~aju da ta dr`ava krajem juna dobije datum pristupnih pregovora sa EU, bilo logi~no da se parlamentarni izbori odr`e na jesen ove godine, a ne u martu naredne kada isti~e mandat aktuelnoj zakonodavnoj i izvr{noj vlasti. Evropska komisija predlo`ila je otvarawe pristupnih pregovora sa Crnom Gorom, a ministri inostranih poslova dr`ava ~lanica EU o tom predlogu raspravqa}e krajem juna.

Ukoliko Savet EU usvoji izve{taj EK to }e, prakti~no, zna-

Pod go ri ca

~iti otvarawe pristupnih pregovora sa Crnom Gorom. Odluka o otvarawu pregovora donosi se konsenzusom dr`ava ~lanica EU. Vujanovi} je ocenio da je logi~no da se parlamentarni izbori odr`e ove jeseni, ukoliko Crna Gora prethodno dobije datum pristupnih pregovora sa EU. -Mislim da je to logi~no. Tako ne{to su uradile sve dr`ave koje su bile u procesu evropskih integracija - kazao je Vujanovi}.

Crnogorski predsednik je ukazao da bi, u slu~aju odr`avawa parlamentarnih izbora na jesen, tome morala da prethodi odluka o skra}ewu mandata parlamentu.

Bez skra}ewa mandata parlamentu izbori se zakazuju u zakonom predvi|enom roku, a to je po~etak prole}a naredne godine. Zato, sa~ekajmo da vidimo da li }e se skratiti mandat parlamentu nakon odluku od dobijawu datuma pregovora sa EU, naveo je Vujanovi}.

U Crnoj Gori nedavno su osnovane tri nove politi~ke partije - Pravedna Crna Gora, Pozitivna Crna Gora i Pokret vladavine prava, {to je u javnosti oceweno kao dobar signal da se uskoro pripremaju parlamentarni izbori.

(Ta njug)

Jed na oso ba pre mi nu la od mi{ je gro zni ce POD GO RI CA: U Crnoj Gori jedna osoba je preminula od mi{je groznice, dok su jo{ dva lica obolela od te bolesti, saop{teno je iz Instituta za javno zdravqe.To su, kako je saop{teno, prvi registrovani slu~ajevi te bolesti od po~etka godine.

Za preminulog i obolele je karakteristi~no da su boravili u brdsko-planinskim predelima severnog dela Crne Gore i da je bolest otpo~ela u toku prethodnih 20-ak dana. Iz Instituta su epidemiolo{kim ispitivawem saop{tili su da trenutno nema novih slu~ajeva obolevawa na teritoriji Crne Gore, ali se to mo`e o~ekivati u narednom periodu zbog porasta broja osoba izlo`enih virusu u prirodnim `ari{tima tokom toplijeg dela godine.

Ze mqo tres na ju go za pa du Tur ske AN KA RA: Zemqotres ja~ine 6,1 stepeni po Rihteru pogodio je jugozapadni deo Turske, javila je turska privatna televizija NTV ne govore}i o mogu}im posledicama. Zemqotres je u 13.44 sata pogodio malo turisti~ko mesto Oludenis u blizini provincije Mugla, na jugozapadnoj obali Turske. Turska le`i na sastavu nekoliko tektonskih plo~a. U sna`nom zemqotresu koji je pro{og decembra pogodio isto~ni deo Turske poginulo je vi{e od 600 qudi.

Ne ma zah te va za po nov nu is tra gu SA RA JE VO: Zahtev za otvarawe nove istrage u Bosni i Hercegovini o pogibiji predsed ni ka Ma ke do ni je Bo ri sa Trajkovskog 2004. godine, koji su makedonske vlasti najavile pre tri meseca, do sada nije stigao u BiH, pi{e srajevski „Dnevni avaz”. Advokat porodica nastradalih Ignat Pan~evski, koji tvrdi da je avion pogo|en projektilom iz druge letilice, a da su pre`iveli likvidirani naknadno, smatra da to nije slu~ajno i da se taj slu~aj nastoji zata{kati. List podse}a da je Makedonija krajem februara usvojila zakqu~ak prema kome novi dokazi sa kojima se raspola`e pokazuju da je na Trajkovskog izvr{en atentat, i da to nije bila avionska nesre}a.

-U Direkciju civilnog vazuhoplovstva nije stigla dokumentacija niti zahtev za pokretawe nove istrage o padu aviona u kojem je 2004. godine poginuo tada{wi predsednik Makedonijepotvrdio je „Avazu” savetnik za informacije Aleksandar Lalovi}.

Osim toga, ni Javno tu`ila{tvo Makedonije jo{ nije otvorilo istragu o ovom slu~aju,

25

iako su mu pre tri meseca ustupqeni navodni novi dokazi.

Postoje razli~ita mi{qewa zbog ~ega ovaj slu~aj nije maknuo daqe od po~etka. Pozivaju}i se na neimenovanog sagovornika, list navodi da je re~ o „dimnim bombama” iz Skopqa i da nema nikakvih argumenata da se, osam godina nakon nesre}e, pokre}e nova istraga.

S druge strane, makedonski advokat Ignat Pan~evski, koji zastupa pojedine ~lanove porodica stradalih, isti~e da „sile koje su u~estvovale u atentatu sada ko~e otvarawe nove istrage”.

-Nimalo me ne iznena|uje {to dokazi nisu poslati u BiH. Ciq je da se sve zavr{i na pri~i i da se nikada sudski ne doka`e {ta je istina - izjavio je Pan~evski.

Avion u kojem su se nalazili Trajkovski i jo{ osam osoba sru{io se 26. februara 2004. kod Mostara. U izve{taju Komisije za ispitivawe uzroka nesre}e, koju je formirao Savet ministara BiH, navedeno je da je uzrok pada aviona bila „proceduralna gre{ka pilotske ekipe u fazi sletawa na Mostarski aerodrom”.

(Ta njug)

U Crnoj Gori se, kako je poja{weno, prirodna `ari{ta nalaze u brdsko-planinskim predelima, gde borave poqski mi{evi i voluharice koji, ukoliko su inficirani, lu~e virus. Najve}i rizik od oboqewa je u severoisto~nim delovima Crne Gore, na vi{im nadmorskim visinama.

Rizik je mawi u op{tinama centralnog regiona, a najmawi u primorskim delovima Crne Gore, gde se do sada ta bolest izuzetno retko javqala. U Crnoj Gori su u prethodnih deset godina registrovane 84 oboqele osobe, od kojih su ~etiri umrle.

(Ta njug)

SUD U TUR SKOJ OP TU @IO KURD SKOG GRA DO NA ^EL NI KA

Pri tvor zbog se pa ra ti zma

IS TAN BUL: Sud u Turskoj optu`io je kurdskog gradona~elnika Bekira Kaju za pripadnost oru`anoj separatisti~koj grupi i zadr`ao ga u pritvoru do po~etka su|ewa, izvestili su televizijski kanali. U najnovijem obru{avawu na kurdske politi~are i aktiviste, Kaja, gradona~elnik Vana, na jugoistoku Turske, i dva pokrajinska lidera iz prokurdske Partije za mir i demokratiju (BDP) zadr`ani su u pritvoru do po~etka su|ewa, prenela je mre`a Si-En-En Turk. Optu`ena su jo{ dva zvani~nika iz redova BDP, ali su oni pu{teni na slobodu, kako navodi Rojters, pozivaju}i se na izve{taje turskih medija.

Re~ je o posledwim u nizu hap{ewa koja su izvedena tokom istrage pokrenute protiv Unije kurdinstanskih zajednica (KCK), za koju turske vlasti tvrde da pred-

stavqa urbano krilo Kurdistanske radni~ke partije (PKK).PKK, koju turske vlasti, EU i SAD smatraju teroristi~kom organizacijiom, vodila je 27-godi{wu oru`anu borbu protiv turske vojske, u kojoj je poginulo vi{e od 40.000 qudi, uglavnom Kurda.

Turske vlasti su od 2008. godine uhapsile hiqade kurdskih politi~ara i aktivista, pod sumwom da su povezani za KCK, a EU, kojoj Turska te`i da se pridru`i, poru~ila je da taj problem potkopava poku{aje re{avawa sukoba sa PKK. PKK je ubla`ila zahteve za nezavisnu kurdsku teritoriju, svode}i ih na te`we ka ve}im kulturnim i politi~kim pravima za oko 14 miliona Kurda u Turskoj, ali je istovremeno nastavila sa sporadi~nim napadima na vojnike, uz pove}an broj otmica u proteklih nekoliko nedeqa.

(Ta njug)

„Po vor ka po no sa” bez in ci de na ta SPLIT: Za razliku od lawskog „Split prajda”, koji je zavr{io vre|awem i ga|awem u~esnika, ovogodi{wa povorka ponosa, u kojoj se uz znatno ve}i broj u~esnika na{lo i petoro ministara i brojne javne li~nosti, pro{la je bez incidenata, uz zastave duginih boja. [etwa je zavr{ena na Rivi bez ikakvih incidenata, uz muziku, u veselom raspolo`ewu i uz adekvatno policijsko prisustvo.

Ovogodi{wu povorku, u kojoj je bilo oko 1.000 qudi, obezbe|ivalo je 900 do 1.000 pripadnika redovne i interventne policije uz dva vodena topa i uz nadletawe helikoptera. U povorci su bili i ministri unutra{wih poslova Ranko Ostoji}, spo-

qnih poslova Vesna Pusi}, veterana Predrag Mati} Fred, uprave Arsen Bauk i graditeqstva Ivan Vrdoqak. Tu su bili i kwi`evnik i filozof Predrag Matvejevi}, re`iseri Nenad Puhovski i Rajko Grli}, brojni muzi~ari i novinari, me|u kojima i novinar Drago Pilsel, koje je ranijih godina bio i na povorkama u Zagrebu.

de^Ji dnevnik

ponedeqak11.jun2012.

dnevnik

c m y

26

Mo ja neo stva re na `e qa

S

va de ca sve ta ima ju ne {to neo stva re no, pa i ja. Sva ko de te `e li svo ju `e qu!

Sva kog da na i sva ke no }i raz mi {qam o neo stva re noj `e qi.

Mo ja neo stva re na `e qa je da imam psa sa be lim i cr no-sme |im {a ra ma. Jed nog le pog i sun ~a nog da na brat i ja smo se igra li u dvo ri {tu.

Od jed nom se ~uo ne ki ja uk po red ka pi je. Ja sam iza {la na uli cu da vi dim ko to ja u ~e. Kad sam otvo ri la ka pi ju, ugle da la sam psa ko jeg sam od -

u vek `e le la. Une la sam ga u dvo ri {te i do ne la mu hra nu. Dru gi dan smo se igra li, moj brat, pas Ye ki i ja. Mo ja neo stva re na `e qa se ostva ri la i sre} na sam do ne ba.

Sva kog da na se sva kom de te tu neo stva re na `e qa ostva ri. Uvek tre ba ve ro va ti u ma {tu.

Ivana Vuki~evi}, IV-2 O[ „Isidora Sekuli}” [ajka{

Prole}e

Nur Tuati Drobwak, III razred, O[ „Tulip”, Tunis

M

Mo ja maj ka

o ja ma ma se zo ve Bran ka. Ona ima nas dvo je de ce. Ima cr nu ko su i braon o~i. Vo li da se sme je.Sred we je vi si ne. Le po ku va,a naj ~e {}e pra vi ki fli ce. Ona nam uga |a. Pon kad igra mo za jed no od boj ku. Vo li mo da ide mo u {et wu. Stal no me opo mi we da u~im en gle ski i osta le pred me te. Ka da sam ja sre }an i ve seo i ona je ta da sre} na. I ka da idem na po qe, ona ka `e da osta nem {to vi {e na po qu. I{ao sam na Stra `i -

lo vo da be rem vi si ba be, za hva li la mi se {to sam joj do neo. I{li smo vi {e pu ta na Vi di ko vac, ali je bio za tvo ren i bi lo nam je `ao za to {to ne mo `e mo da vi di mo ce le Kar lov ce.

Ja vo lim mo ju ma mu jer je do bra i ne `na.

Vladimir Jovanovi}, III-1 O[ „23. oktobar” Sremski Karlovci

Vodeni baloni Dejana (Gala) Marko (Luka) Milica (Nina) Tata (Nikola) ^ovek (Daniel) (Milica je kod Dejane i one se igraju sa lutkama) (Marko utr~ava u sobu) DEJANA: Marko, ho}e{ li da se igra{ s nama!?

MARKO: Ne! DEJANA: Pa onda iza|i iz sobe!

MARKO: Dobro, dobro. Onda ne}emo bacati vodene (uti{ava se i ide prema vratima od sobe) balone kroz...

MILICA: [ta, {ta!!! To je odli~na ideja. Hajde Dejana nismo vi{e male da se igramo s barbikama!

DEJANA: Ok, onda {ta ~ekate, hajde da napunimo balone!!!

10 MINUTA KASNIJE (Marko, Dejana i Milica su na prozoru i bacaju vodene balone s prozora) MARKO: Vidi, zamalo da sam pogodio onu `enu!

DEJANA: Jaaoo!!! Pogodila sam onog ~oveka u glavu!!!

SVI: Ha, ha, ha, ha, ha!!!!

MILICA: Ups, mislim da nas je video i {ta ako do|e gore!

SVI: (svi se pogledaju) O, nee!!!

MARKO: Pona{ajte se prirodno. (otvaraju se vrata i tata ulazi u sobu) DEJANA: Tata dolazi!

TATA: Deco, {ta vi to radite?

DECA: Ni{ta!!!

DEJANA: Mi se samo igramo s barbikama.

MILICA: Da i Marko je Ken! TATA: U redu, samo se nemojte sva|ati.

Miwa Dujin, II2, O[ „Stan~i} Milan U~a”,Kumane

(Daniel sa druge strane vrata imitira zvono) TATA: Idem da otvorim vrata. (deca se sakrivaju) (tata izlazi na hodnik, onda se namrgo|en vra}a u pratwi ~oveka koji je mokar zbog vodenog balona) TATA: Dejana i Marko odmah dolazite ovamo! [ta ste to

uradili!!! ^OVEK: Da! Deri{ta mala nevaqala!!!

DEJANA I MARKO: Ni{ta!

Samo smo se igrali!

TATA: (brani decu) Molim vas, izvinite, slu~ajno su to uradili. Nemojte se qutiti. ^OVEK: Slu~ajno }u ja da zovem policiju, a vi smislite opravdawe!!! (~ovek izlazi iz stana i lupa vratima) NEDEQU DANA KASNIJE DANIEL: Posle saslu{awa, tata je morao da plati kaznu.

(Milica je opet kod Dejane i igraju se lutkama) (tata ulazi) TATA: [ta radite deco?

Nemojte da se ono ponovi.

DECA: Igramo se. I ne}e se ponoviti!

(Marko sakriva kesu s balonima) TATA: U redu idem u radwu.

Zdravo!

DECA: ]ao!!!

(Marko sakriva kesu s balonima) (tata odlazi i zatvara vrata) MARKO: Jeste li spremne!!! (di`e vodeni balon) KRAJ Gala Geki}, V/a Luka Mar~eti}, V/a Nina Sabo, V/a Nikola Vasi}, V/a Daniel Dobromirov, V/a O[ „\or|e Nato{evi}” Novi Sad

Snega nema na poqima, oti{la je zima.

Procvetalo cve}e do{lo je prole}e.

Leptiri se igraju, zeleni se trava, a na{a maca na Suncu lepo spava.

Kad prole}e do|e, sve naboqe po|e.

Dragoqub Stefanovi}, I-4 O[ „Milo{ Crwanski” Novi Sad

Vred ne p~e le ti glo je pro le }e. Cve }e je po S ~e lo da cve ta. Vred ne p~e le sku pqa ju nek tar iz cve ta. On da su

kre nu le u svo ju ko {ni cu i si pa le med u sa }e. Je dan de ka je obu kao za {tit no ode lo i iz va dio med iz ko {ni ce. Na i {la je de voj ~i ca s ku com i za mo li la de ku da joj po zaj mi te glu me da. Ka sno uve ~e de voj ~i ca se vra ti la ku }i i po de li la med sa se strom i bra tom.

Marko Mili}, I-4 O[ „Milo{ Crwanski” Novi Sad

Mo ja sim pa ti ja P

r vu sim pa ti ju sam upo znao u za ba vi {tu. Bi la je mog ra sta, s cr nom ko som i suk wom do ko le na. I{la je u mo ju gru pu.

Pre ma woj sam se po na {ao ve o ma le po. Ka da bi do {lo vre me ru~ ka, ne bih jeo hra nu ko ju sam do bio, ne go sam stal no gle dao u wu. Dru gu sim pa ti ju sam upo znao u pr vom raz re du osnov ne {ko le. Bi la je ne {to vi {a od me ne i ima la je cr nu ko su i pla ve o~i. Uglav nom sam se sa wom naj vi {e igrao na ~a su fi zi~ kog vas pi ta wa i po na {ao sam se kao fi lo zof iz fil ma „La ja we na zve zde”. No, ka ko smo za vr {i li pr vi raz red, ta ko je i ona oti {la iz mo ga sr ca. Tre }u sim pa ti ju upo znao sam na svad bi na {ih pri ja te qa. U po ~et ku je ni sam pri me }i vao, ali ona me ne je ste. Ka ko se svad ba za huk ta va la ta ko se i ona spre ma la za glav ni na pad na me ne.I ona je bi la ne {to vi {a od me ne. No si la je cr nu ha qi nu do ko le na, cr ve nu ma ji cu bez ru ka va i cr ve ne ba le tan ke. Ima la je i dva mla |a, }e la va, bra ta.

Ka da smo do {li u sa lu za mla den ce, po ~e la je po la ko da se „pa li” na me ne, uz {ti pa we za sto mak, ko je je mno go bo le lo. Pre ma woj ni sam po ka zi vao ni ka kvu si map ti ju, a jo{ ma we qu bav. Po {to sam se uz ne mi rio, po zvao sam we nu bra }u, ko ja su me spa sla od we nog na pa da. ^e tvr tu sim pa ti ju upo znao sam na svad bi mo je ro |e ne se stre, ko ja je bi la 2. ok to bra u

Sen ti. Sim pa ti ja je }er ka se stri ne dru ga ri ce. Ta da sam pr vi put ose tio „lep ti ri }e u sto ma ku”, pr ve simp to me qu ba vi. Ka da smo do {li u sa lu za mla den ce, ose tio sam dru gi simp tom qu ba vi, a to je stal no gle da we u wu.

U vre me igre za mo lio sam je za ples, {to je ona pri hva ti la i ta ko sam je osvo jio. Po sle svad be du go ni sam mo gao da za spim jer sam raz mi {qao o woj. Pe tu sim pa ti ju sam upo znao u Cr noj Go ri na mo ru. Bi la je mog ra sta, ima la je pla vu ko su, cr ne o~i, lep osmeh i ve o ma se le po obla ~i la. Sla bo smo se raz u me li jer je bi la Ru ski wa, a ja ne znam ru ski, a ona ne zna en gle ski. Spo ra zu me va li smo se ru ka ma, a naj vi {e po gle dom. Na{ apart man je bio po red we nog ,pa smo se vi |a li sva ki dan.

Za jed no smo se ku pa li, ro ni li i ska ka li u mo re. Pre ma woj sam se po na {ao sa pu no po {to va wa. Ka da sam se vra tio ku }i, je di no mi je osta la za uspo me nu we na fo to gra fi ja, ko ju ~e sto gle dam i se }am se le pih tre nu ta ka ko je smo za jed no pro ve li na mo ru.

Sve ove sim pa ti je, ko je sam opi sao, me ni se mno go svi |a ju, ali }e sa mo jed na osta ti u mom se }a wu, ali ko ja, to ne ka osta ne taj na.

Dragoslav \ur|ev, VI/2 O[ „\ura Jak{i}” Ka}

Bogatstvo

Za{to Za{to moram da patim, da te ne vidim ceo dan.

Za{to vreme ne mogu da vratim, da sve bude kao san.

Za{to da ti gledam sliku, a ne tvoje lepo lice.

Za{to da ne iskoristim priliku da ti ka`em sve sitnice.

Za{to da gledam u prazno, ne u~im, ne razmi{qam, u glavi mi samo praznina, samo tebe, kraj sebe, zami{qam.

Za{to si tako daleko, Ne mogu ti re}i: „Volim te” Oh, za{to tako predaleko, ali razumi me, molim te!

Maja Divjakovi}, VI-1 O[ „Svetozar Markovi} Toza” Novi Sad

Aleksandar Hayibabi}, IV 4, O[ „Ivo Lola Ribar”, Novi Sad

Bogatstvo je znawe, wime se hvaliti treba, mnogi o tome ne znaju ni{ta, pa misle: „Imam imawe veliko kao odavde do neba”.

Svako drugarstvo ne`no je i medno, pravo se novcem ne mo`e kupiti, sti~e se dugo, treba se truditi i raditi vredno, a kada ga izgubi{ „pokriti” se tugom.

Mnogi ne shvataju, ne prave razliku izme|u novca i sre}e, onda se za glavu hvataju i sa ru`nim stvarima se sre}u.

Bojana Kul~ar, I 1, O[ „Jovan Jovanovi} Zmaj”, Srbobran

Nade`da Jovanov, VI razred O[ „@arko Zrewanin U~a” Nadaq

STUdenTSki dnevnik

dnevnik

ponedeqak11.jun2012.

27

PO DE LOM ME DA QA I PE HA RA KRU NI SA NI SPORT SKI DA NI FTN-a

Zla to za dve eki pe Me naymen ta Sport ski da ni Fa kul te ta teh ni~ kih na u ka ko ji su tra ja li dva me se ca, za vr {e ni su pro {le ne de qe fi nal nim utak mi ca ma od i- gra nim u uto rak i sre du. Pr vo me sto u mu {kom fud ba lu osvo ji la je eki pa s Me nax men ta, a u `en skom

stu dent ki we Gra |e vi ne i ge o de zi je. U mu {koj ko {ar ci zla to su od ne li ta ko |e stu den ti Me nax men ta, a u `en skoj eki pa Ar hi tek tu re i ur ba ni zma. Mu {ki tim Elek tro ni ke pr vi je u od boj ci, dok su pr va ki we u ovom spor tu sa

Gra |e vi ne i ge o de zi je. U mu {kom ru ko me tu po bed ni~ ka je eki pa Elek tro teh ni ke, dok se de voj ke ni su tak mi ~i le u ovom spor tu.

Za vr {ni ca se igra la na \a~ kom igra li {tu, a na ce loj ma ni fe sta ci je ukup no je u~e stvo va lo

vi {e od 1.000 stu de na ta FTN-a.

U za vr {na dva da na na \a~ kom igra li {tu je bi lo pre ko 700 gle da la ca, ko ji su na vi ja wem osi gu ra li od li~ nu at mos fe ru i bi li do dat no mo ti vi sa li svo je ko le ge da iz bo re po be du.

Kao or ga ni za to ri smo pre za do voq ni, i na da mo se da }e mo i na da qe ima ti po dr {ku fa kul te ta- ka `e Pi-Ar sport ske or ga ni za ci je “Teh ni ~ar” Ne nad Te o fa nov.

U da nu ve li kog fi na la, po seb nu ~ast stu den ti ma - spor ti sti ma i wi ho vim ko le ga ma u pu bli ci u~i ni li su na {i po zna ti spor ti sti. Ta ko je An dri ja Ge ri} uru ~io me da qe od boj ka {i ma, Mi lan Ra ki} fud ba le ri ma, Mi len ko To pi} ko {ar ka {i ma.

- Svo jim pri su stvom de kan i pro de kan FTN-a po ka za li da je spor tu me sto na fa kul te ti ma i sta vi li do zna wa svi ma da ova kve i sli~ ne ma ni fe sta ci je ima ju zna ~a ja- is ti ~e Te o fa nov.

Sve eki pe ko je su osvo ji le ne ko od pr va tri me sta do bi le su me da qe, a sa mo pr vo pla si ra ni su ima li ~ast da se ime wi ho vog de part ma na ugra vi ra na pe har ko ji im je uru ~en i no si }e ti tu lu „[am pion Fa kul te ta teh ni~ kih na u ka„ do sle de }e go di ne.

- Ma ni fe sta ci ja „Sport ski da ni FTN-a” po sve }e na je stva ra wu sport skog du ha, mo ti vi {u }eg ri val stva i ne go va wu ferple ja- na ga la {a va Te o fa nov.

A. Var ga

Bes plat ne ra di o ni ce u Cen tru za ka ri je ru Cen tar za raz voj ka ri je re or ga ni zu je be slat ne ra di o ni ce o pi sa wu bi o gra fi je i pro prat nog pi sma za stu den te i di plom ce. Pr va ra di o ni ca, ko ja ob u hva ta pi sa we bi o gra fi je, odr `a }e se u sre du, 20. ju na, od 10 do 12 ~a so va , a pre da va ~i ca je sa vet ni ca za vi so ko obra zo va we i raz voj rad ne sna ge u Am ba sa di Ve li ke Bri ta ni je, Li di ja Smir nov. Broj u~e sni ka je ogra ni ~en na 12, a rok za pri ja vqi va we je 17. jun.

Ra di o ni ca o pi sa wu pro prat nog pi sma bi} u sre du, 27. ju na, od 10 ~a so va, a dr `a }e je, ta ko |e,

Li di ja Smir nov. Rok za pri ja vu na ovu ra di o ni cu je 24 jun. Stu den ti tre ba da do ne su svoj CV i mi ni mum dva ogla sa rad nog me sta za ko je bi `e le li da se pri ja ve a ko ji tre ba da ima ju de ta qe kao {to su „du `no sti” i „uslo vi”. Za in te re so va ni tre ba da po ne su i ve} na pi sa no pro prat no pi smo, ona ko ka ko oni sma tra ju da tre ba da zvu ~i. Pri ja ve na obe ra di o ni ce oba vqa ju se pre ko in ter ne ta, na mejl adre si karijerauns@gmail.com s tim {to treba naglasiti na koju se radionicu zainteresovani prijavquje.

A. J.

„Wu jor ker” na gra |u je kre a tiv nost Mod na ku }a „Wu jor ker” ras pi sa la je kon kurs za stu den te ko ji su za in te re so va ni za is tra `i va we tr `i {ta, ana li ze i ino v a t iv n e mar k e t in { ke stra te gi je. Te ma je sam brend „Wu jor ker” i we go va per cep ci j a. Pro j e k at je na m e w en oni ma ko ji se ba ve kre a tiv nim i ana li ti~ kim obla sti ma i ko ji `e le da se do ka `u u obla sti is tra `i va wa tr `i {ta i ana li ze, kao i ko mu ni ka ci o nim i mar ke tin {kim stra te gi ja ma. Fo kus je na ma sov nom tr `i {tu me |u na rod ne mod ne in du stri je.

Za da tak za stu den te se sa sto ji iz dva de la. U pr vom stu den ti tre ba da stek nu uvid u ma sov no tr `i {te mod ne in du stri je. Na pi ta wa o po tro {a ~i ma, wi ho vom `i vot nom sti lu i po na {a wu u ze mqa ma iz ko je se pri ja vqu ju stu den ti ta ko |e se mo ra od go vo ri ti. U

dru gom de lu, za da tak je da se, na osno vu in for ma ci ja ste ~e nih u pr vom de lu, raz vi je mar ke tin {ka stra te gi ja ko ja }e se pri me ni ti ka ko na po sto je }e ta ko i na po ten ci jal ne po tro {a ~e ovog bren da.

Uni ver zi te ti i fa kul te ti ko je }e „Wu jor ker” kon tak ti ra ti mo ra ju da se re gi stru ju do 15. ju na ka ko bi u~e stvo va li u tak mi ~e wu, ko je }e tra ja ti 14 ne de qa. Kon cep ti i re zul ta ti mo ra ju bi ti pod ne ti do 1. ok to bra.

Po bed nik }e bi ti pro gla {en 1. no vem bra. Za 10 naj bo qih ti mo va obez be |e ne su nov ~a ne na gra de. Naj bo qa ide ja }e bi ti na gra |e na s 5.000 evra.

Ta ko |e, po bed ni~ ki tim do bi }e pri li ku da ra di prak su u ne kom od se di {ta „Wu jor ke ra”. Do dat ne in for ma ci je mo gu se pro na }i na saj tu www. newyorker.de/brand-new.

A. J.

Fo to: R. Hayi}

PO ^EO ME SEC KUL TU RE U KAM PU SU NO VO SAD SKOG UNI VER ZI TE TA

Fol klor, rok svir ke, po zo ri {te...

Pro {le ne de qe po ~e la je ma ni fe sta ci ja Me sec kul tu re na Uni ver zi te tu u No vom Sa du - „Kul tus 02”, ko ji or ga ni zu je AKUD „So wa Ma rin ko vi}”. Ka ko na vo de u ovom dru {tvu, pro gram se odr `a va „u ci qu upot pu wa va wa i una pre |e wa kul tur nog `i vo ta stu de na ta, pro mo vi sa wa i ak tiv nog ukqu ~i va wa stu de na ta u van na stav ne kul tur ne ak tiv no sti”. Pro je kat je po dr `a lo Mi ni star stvo pro sve te i na u ke Re pu bli ke Sr bi je , Sek tor za u~e ni~ ki i stu dent ski stan dard.

Tam bu ra {ki or ke star „So we”na stu pi }e su tra u 19.30 ~a so va u ho lu Po qo pri vred nog fa kul te ta, a u ~e tvr tak, 14. ju na, u 19.30 ~a so va, a Tr gu Do si te ja Ob ra do vi }a svi ra ju rok sa sta vi „Uver ti ra” i

„Ger ni ka”. Iste ve ~e ri, u 20.30 ~a sova, na istom me stu, na stu pi }e bend „Ri~- Bi~” i Ta wa Jo vi }e vi}.

Su tra dan, u 19 ~a so va, ta ko |e na cen tral nom tr gu u Kam pu su UNS-a, odr `a va se {ko li ca na rod nih iga ra i pe sa ma u ko joj u~e stvu ju de~ ji fol klor ni sa sta vi O[ „Do si tej Ob ra do vi}”. Sat ka sni je na stu pa ju fol klor ni an sambl KUD „Sve to zar Mar ko vi}” i Ve li ki na rod ni or ke star. U su bo tu, 16. ju na, u 20 ~a so va, na Tr gu Do si te ja Ob ra do vi }a, Aka dem sko po zo ri {te na stu pi }e s pred sta vom „Ka kav pre di van svet”.

Na red ne ne de qe pro gram se na sta vqa na tr gu u Kam pu su, 21. ju na, kad u 18 ~a so va na stu pa In klu ziv ni hor „Ison”. U sve ~a noj sa li Fa -

kul te ta teh ni~ kih na u ka, 22. ju na, u 18 ~a so va, odr `a }e kon cert mu {ki vo kal ni an sambl „Aka de mac”, dok }e u ba {ti klu ba „So wa”, u 20 sa ti, na stu pi ti Ve li ki na rod ni or ke star. Su tra dan u ho lu FTN-a, u 17 ~a so va, bi }e or ga ni zo va na {ko li ca na rod nih iga ra i pe sa ma.

Po sled wu ne de qu ma ni fe sta ci je obe le `i }e 28. ju na na stu pi an sam bla „Aka de mac”, u 19.30 ~a so va, u Sve ~a noj sa li FTN-a, gde }e u 20 ~a so va na stu pi ti i Ve li ki na rod ni or ke star. Duo gi ta ra svi ra }e su tra dan u klu bu „So wa” u 20 ~a so va, a bend „Maj ba di muz” iz Ri je ke u 21 ~as. Po sled weg da na [ko la ple sa „Ale gro” or ga ni zu je ~as sal se na Tr gu Do si te ja Ob ra do vi }a, od 18 sa ti.

A. J.

PRAK SA ZA STU DEN TE @UR NA LI STI KE

„Ka pi ten” nu di {an su bu du }im no vi na ri ma Stu den ti `ur na li sti ke na Fi lo zof skom fa kul te tu Uni ver zi te ta u No vom Sa du od ovog le ta ima ju mo gu} nost da ra de prak su u re dak ci ji por ta la www.kapiten.rs. Ka ko je re ~e no u ovoj no vi nar skoj ku }i, nu di se no vi nar sko usa vr {a va we i is ku stvo ra da u in ter net skom no vi nar stvu.

– Ne ki po se ban kri te ri jum za pri ja vu ne po sto ji. Na kon krat ke obu ke, sva ko }e do bi ti {an su da ne de qu da na pi {e ve sti iz ru bri ke za ko ju se do go vo ri mo, a na kon to ga }e mo do ne ti od lu ku o to me da li je ta oso ba pri mqe na.

Pri od lu ~i va wu, glav ne od red ni ce }e nam bi ti no vi nar ski kva li tet ve sti, broj ob ja vqe nih tek sto va i a`ur nost wi ho vog ob ja vqi va wa – ka `e glav ni i od go vor ni ured nik Mi lo{ Su bo tin, i do da je da na kon prak se, „Ka pi ten„ nu di i mo gu} nost pre po ru ke sport skim re dak ci ja ma osta lih me di ja, a prak ti kan ti mo gu svo ju kre a tiv nost u ko men ta ri ma i ko lum na ma pred sta vi ti {i roj ~i ta la~ koj pu bli ci. O~e ku ju da sva ko pi {e o ono me {to `e li i ko li ko `e li, s tim da se te stav ke ja sno pre ci zi ra ju

pre po ~et ka ra da da ka sni je ne bi do {lo do ne spo ra zu ma. – Na `a lost, tre nut no fi nan sij sko sta we nam ne da je mo gu} nost da za po sli mo no ve qu de, ali to ne mo ra da zna ~i da }e ta ko bi ti i za dva me se ca.

Por tal je po ~eo rad 1. av gu sta pro {le go di ne i pred sta vqa pr vi no vo sad ski sport ski me dij, ured no re gi stro van kao in ter net jav no gla si lo. Po re ~i ma glav nog i od go vor nog ured ni ka, pr vo bit na ide ja je bi la da qu di na jed nom me stu mo gu la ko sa zna ti sve no vo sti i aku tel no sti u ve zi s no vo sad skim spor tom, ukqu ~u ju }i na ja ve do ga |a ja, ana li ze, iz ja ve i dru go. Me |u tim, vr lo br zo su po ve }a li broj ru bri ka pa ta ko, osim po seb nog osvr ta na lo kal ni, pra te i ce lo ku pan do ma }i i me |u na rod ni sport.

– „Ka pi ten” je is kqu ~i vo sport ski por tal i ba vi se sport skim te ma ma. Spor to vi ko ji ma po sve }u je mo naj ve }u pa `wu su fud bal, ko {ar ka, od boj ka, ru ko met i te nis, ali vr lo ra do bi smo po ve }a li broj ve sti i iz osta lih ta ko zva nih ma we po pu lar nih spor to va uko li ko ne ko

od stu de na ta po ka `e in te re so va we da ih pra ti – ob ja {wa va na{ sa go vor nik.

Tre nut no su u re dak ci ji za po sle na dva no vi na ra, a tu ulo gu ne ret ko pre u zi ma i sam Mi lo{ Su bo tin, ko ji pra ti do ma }i fud bal.

We gov ko le ga Mi lo van Lon gi nov pi {e o me |u na ro dom fud ba lu, dok Ni ko la Smi qa ni} iz ve {ta va o ko {ar ci, od boj ci, va ter po lu i dru gim spor to vi ma. Od pre me sec da na pri kqu ~i la im se i Ma ri ja na Pa vlo vi}, ko ja pra ti te nis. Ta ko |e, tu je i ko le ga ko ji je me na xer mar ke tin ga, a ujed no oba vqa po sao ad mi ni stra to ra saj ta.

Svi za in te re so va ni ko ji `e le da ov de ra de prak su, tre ba da po {a qu svo je ime, pre zi me i broj te le fo na na mejl kontakt@kapiten.rs. Osni va~ ovog jav nog gla si la je fir ma „Ka pi ten me di ja DOO Ka}„, ~i je je se di {te u Uli ci @ar ka Jo vi }a 41 u Ka }u, ali, bu du }i prak ti kan ti ne mo ra ju do la zi ti na tu adre su.

– Pred nost in ter net-no vi nar stva je u to me {to se po sao mo `e ra di ti i kod ku }e – re kao je Mi lo{ Su bo tin.

A. Je ri ni}

VA@NI TELEFONI Uni ver zi tet u No vom Sa du Trg Do si te ja Ob ra do vi }a 5, te le fon rek to ra ta: 021/6350-622, 485-2020, faks: 021/450-418, e-mail: rek to rat @uns.ns.ac.yu, in ter net-adre sa www.ns.ac.yu.

Fakultet tehni~kih nauka Trg Do si te ja Ob ra do vi }a 6, Dekanat: 021/485-2055, stu dent ska slu `ba:{ef studentske slu`be 485-2222. re fe rent za ra ~u nar stvo i automatiku: 021/485-2229. re fe rent za ma {in stvo: 021/485-2226. re fe rent za energetiku, elektroniku i telekomunikacije 021/ 4852231 re fe rent za in du strij sko in`ewerstvo i menayment; mehatronika 021/485-2224, referent za gra fi~ ko in`ewerstvo i dizajn; in`ewerstvo za {ti te `i vot ne sre di ne 021/485-2225. re fe rent za ar hi tek tu ru: 021/485-2223. re fe rent za gra |e vi nar stvo 021/485 2228, re fe rent za sa o bra }aj 021/485-2227 referent za postdilomske studije 021/ 485-2230. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te 840-1710666 -12.

Poqoprivredni fakultet Trg Do si te ja Ob ra do vi }a 8, te le fon: 021/485-3500, stu dent ska slu `ba: 021/485-3379. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te 840 - 1736666 - 97.

Filozofski fakultet Dr Zorana \in|i}a 24, te le fon: 021/450 628, stu dent ska slu `ba: 021/484-3273. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te: 840 - 1712666 - 26.

Medicinski fakultet Haj duk Veqkova 3, te le fon 021/420 - 677, stu dent ska slu `ba: 021/6624-377. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te: 840 - 1633666 - 55.

Akademija umetnosti \u re Jak {i }a 7, cen tra la: 021/422 - 177. Broj `i rora ~u na za stu dent ske upla te: 840 - 1451666 - 42.

Tehnolo{ki fakultet Bu le var ca ra La za ra 1, te le fo ni: 021/485-3600, stu dent ska slu `ba: 021/485-3613, 485-3611 Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te: 840 - 1647666 - 56.

Prirodno-matemati~ki fakultet Trg Do si te ja Ob ra do vi }a 3, te le fon: 021/485-2700.

Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te: 840 - 1711666 - 19.

Pravni fakultet Trg Do si te ja Ob ra do vi }a 1, te le fon: 021/6350 377, stu dent ska slu `ba: 021/4853-109, 4853-110, 4853-111 i 4853-112. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te: 840 - 1627666 - 13.

Fakultet sporta i fizi~kog vaspitawa Lov }en ska 16, te le fon 021/450 - 188, stu dent ska slu `ba: 021/450 - 188 lo kal 122. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te 840 - 1718660 - 86.

Pedago{ki fakultet, Sombor Pod go ri~ ka 4, cen tra la: 025/22 - 030, stu dent ska slu `ba: 025/28 - 986. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te 840 - 1136666 - 68.

Gra|evinski fakultet, Subotica Ko za ra~ ka 2a, cen tra la: 024/554 - 300. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te 840 - 1233666 - 68.

Ekonomski fakultet, Subotica Segedinski put 9-11, 024/628-000 (centrala). Broj `iro-ra~una: 840-1045666-13; Odeqewe u Novom

Sadu: 021/485-2900 (centrala)., studentska slu`ba: 021/485-2921

TF „Mihajlo Pupin”, Zrewanin \u re \a ko vi }a bb, in ter net adre sa www.tf.zr.ac.yz, te le fon: 023/550 - 525, stu dent ska slu `ba: 023/550 - 530, 023/550 - 531 i 023/550 - 532. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te 840 - 1271666 - 43.

Zavod za za{titu zdravqa studenata Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/454-888

Studentski centar „Novi Sad” Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/450-300

Studentski domovi “A”: 021/469-020, “B”: 021/6369-928, “23. ok to bar”: 021/654-1188, “Fe je{ Kla ra”: 021/469-367, “Slo bo dan Ba ji}”: 021/458-158, “Veqko Vla ho vi}”: 021/459-971.

Studentske menze Bu le var Mi haj la Pu pi na: 021/457-460, Uli ca Si me Mi lo {e vi }a (kan ti na): 021/6350-547.

moja ku]a

ponedeqak11.jun2012.

dnevnik

c m y

28

ПРАВИЛА СПАВАЋЕ СОБЕ

УРЕЂЕЊЕ ТЕРАСЕ И ВРТА

Кутак за опуштање Н

рија. Припазите и да корење није недовољно развијено.

е морате да имати велик врт и терасу да би им удахнули стилске приче које одушевљавају и због којих ћете још више уживати проводећи време на отвореном. Чак и мали кутак у вашем врту или на тераси може изгледати још лепше уз неке детаље. Доносимо неколико предлога водећих светских магазина који се баве уређењем екстеријера, а нека од решења или барem идеја пoмоћиће вам да уредите вашу оазу на отвореном. У наставку вам доносимо и десет најчешћих грешака приликом уређења отвореног простора те се потрудите да их не направите. Док боравите у вашем дому оваква места на отвореном приуштиће вам савршено опуштање. Украсите сто на тераси шармантним столњаком, вазом или теглама с цвећем. Додајте покоји шарени декоративни јастучић или занимљиво решење за заштиту од сунца... Вашем врту посветите посебну пажњу без обзира на ње-

Игнорисање декларацијe Осим што декларације садрже битне информације о биљкама, као на пример колико воде и светлости биљка захтева, садрже и информацију и о томе колико ће биљка нарасти. Врло су честе грешке да се високе биљке посаде у први ред, а патуљасте биљке у задњи део врта.

Не знате димензије свог врта Било би корисно да понесете фотографију врта како би вам за-

Додајте дашак шарма помоћу украсних јастучића

шем врту изгледати и остатак године. Треба узети у обзир какво лишће има, те дати прилику и украсном грмљу и травама које изгледају занимљиво.

Недовољне количине једне сорте Ако узимате од сваке сорте биљака по једну или две теглице, на правом сте путу да вам врт изгледа „набацано”. Стручњаци саветују да је важно да се узму барем три посуде исте сорте како бисте добили јединствен, добро осмишљен изглед врта.

Болесне биљке

За љубитеље цвећа врт може постати права оаза уживанције

гову величину. Засадите разнолике биљке, додајте по који камен као додатан украс, могућности су разне, а на фоткама погледајте шта све можете комбиновати.

Избегните грешке Сручњаци напомињу да се грешке најчешће дешавају приликом куповине цвећа и садница, а у даљем тексту наћи ћете неке од савета и решења како да их избегете.

Куповина цвећа, без размишљања о лишћу Свака биљка док је у цвату изгледа лепо, али треба размишљати о томе како ће у ва-

Листови вам могу пуно рећи о здрављу биљке, па избегавајте куповину биљака са смеђим, жутим или увенулим лишћем, што може бити знак лошег здравља или занемаривања. Уједно проверите и да ли биљке имају штеточине по себи. Потражите биљке с бујним лишћем јаких боја.

Цвеће у пуном цвату

Разни украси у саксијама с цвећем право су освежење

послени у расаднику могли помоћи да купите прави број биљака, да одаберете величину и пронађете боје које иду добро заједно.

Комбинација боја Иако све боје биљака могу бити лепе, не изгледају све лепо у комбинацији. Било би најбоље да одаберете једну шему и да се држите ње.

Предуго сте чекали да посадите биљке у врт

Немојте да вас заведу тегле препуне расцветаног цвећа. Уместо тога, потражите биљке с пупољцима које ће врхунац цвата доживети у вашем врту.

Покушајте да посадите биљке у земљу чим их донесете кући, али ако морате да одложите сађење ставите их у хлад или у сенку где се неће осушити и посадите их што је пре могуће.

Бирање биља с лошим корењем

Покушавате да све урадите сами

Припазите да корење није замршено, што можете видети ако оно излази на дну посуде, јер такво корење може да „угуши” биљку и спречи јој долазак до храњивих мате-

Потражите савет од стручњака, запослени у расадницима могу вам пуно помоћи јер знају шта најбоље успева у вашем подручју.

Колико често треба прати постељину А

ко једном недељно ставите чист чаршав и јастучнице, уклонићете остатке коже, прашине, масноће и друге прљавштине која се накупила на кревету током недеље. Бићете сигурни да удишете чистији ваздух током ноћи ако вам је постељина чиста. Али на шта још треба припазити? Филип М. Тиерно Џуниор, директор клиничке микробиологије и имунологије на Њујоршком универзитету, упозорава да је једна група посебно немарна у вези с одржавањем хигијене свог кревета: „Млађи људи, у просеку, остављају постељину на кревету дуже од других”. Изузевши младе, већина људи одржава стандард тако што постељину мења једном недељно, показало је једно америчко истраживање. Ово је битно јер ако не перете постељину редовно, ваш супружник није једини који с вама дели кревет. На јастучници се може налазити огроман број ситних организама, инсеката и мртве коже.

Прозори Гриње, мољци, бактерије и плесни уживају у топлом простору у којем нема циркулације ваздуха. Због тога је битно редовно луфтирати простор отварајући прозоре и друге изворе свежег ваздуха. Десет минута на дан је сасвим довољно.

Јастуци Коса, стара кожа, зној – колико прљавштине може један јастук поднети? Већина јастука се може ставити у машину за прање веша, али пазите на упутства које стоје на етикети.

Јоргани, прекривачи и друга постељина Свака шеста особа је прилично проблематична – чека месец дана или дуже па тек он-

да мења чаршаве. Ако спавате с неким, мењате чаршаве сваких седам дана, а ако сте у кревету сами, најдуже сваких 14 дана. Перите на високим температурама, најмање на 60 степени Целзијуса да бисте убили више бактерија и гриња. Јоргане и јастуке перите барем једном годишње.

Душек То је одлично станиште за гриње, а њихов већи број узрокује и астму и алергије. Усисавајте душек барем два пута годишње и пресвлачите заштитним чаршавима које се могу опрати у веш машини.

Под спаваће собе Под спаваће собе усисавајте барем једном недељно, посебно пазећи да досегнете ћошкове и место под креветом где мољци знају да оставе јајашца. Преко паркета прођите чистом влажном крпом.

Ноћни ормарић Ноћни ормарићи знају да буду једно од најпрљавијих места у спаваћој соби. Људи једу или пију у кревету, стављају храну и пиће на ормарић претпостављајући да је чист. Дезинфикујте ормарић барем једном недељно.

И мали стан може бити оригиналан и забаван С

амо зато што је стан мали, не значи да се морате одрећи стила и забаве. Наравно, морате у обзир узети ограничења али и искористити креативност да смислите оригинална решења уређења простора. Овај преслатки мали стан у Санкт Петербургу може послужити као инспирација свима који се осећају ограничено због величине свога стана. Овај малени стан има толико интересантних и оригиналних детаља да је тешко одлучити откуд почети. Занимљиво је да је средишња просторија заправо мултифункционална, односно у њој су ‘углављени’ дневни боравак, трпезарија, кухиња и спаваћа соба, посебно интересантна јер је од остатка простора одвојена кружним стакленим вратима. Упркос мултифункционалности простора, задржан је утисак пространости и угодности. Пре свега због тога што није претрпана намештајем те стога што превладавају светле боје, уз покоји упечатљиви детаљ попут софе у предивној зеленој боји.

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

ponedeqak11.jun2012.

Na{em najmilijem An|elu

29

Dragoj na{oj voqenoj

SOBE i apartmani na moru Utjeha kod Bara, blizu mora, povoqno. Telefoni: 021/6363-291, 062/8510-669, 064/3903-391.

54651

Tijani Jovi}

Tijani Jovi} 29. 10. 2003 - 9. 6. 2012.

posledwi pozdrav.

posledwi pozdrav od: roditeqa Mileta i Stane, brata Stefana i sestre Tatjane.

IZDAJEM lep, odmah useqiv, kompletano name{ten jednoiposoban stan klima, ve{ ma{ina, TV, u Haxi Ruvimovoj ulici. Telefon 064/8706-004.

54678

Posledwi pozdrav bratu

Posledwi bratu

PRODAJE se dvoiposoban komforan stan, Novi Sad, prvi sprat, lift, izme|u Kvanta{ke, Ribqe pijace i Dunava. Telefon 521-145 10 - 20 ~asova.

54715

Mom~ilu Dejanovi}u

Mom~ilu Dejanovi}u

od sestre Sne`aneTemerinac sa porodicom.

od brata Sa{e Radanovi}a sa porodicom.

54755

54756

PRODAJEM plac na Zlatiboru, selo Semegwevo, 30 ari, pogodan za vi{e namena, struja na placu, vlasni{tvo 1/1.

Telefon 061/26-999-45.

54656

pozdrav

dragom

pozdrav

Posledwi pozdrav na{oj voqenoj

Tijani Jovi} od: ujaka Stanka, ujne Nata{e i sestrice Dajane.

54750

DESETOGODI[WI POMEN

Danas, 11. 6. 2012. godine, navr{avaju se dve najtu`nije godine u na{im `ivotima otkako je preminuo na{ voqeni suprug i otac

Posledwi pozdrav

Tijani Jovi}

O`ivqavamo uspomene, budimo se}awa i ~uvamo te od zaborava.

Cvijetin Maksimovi}

Neka te An|eli ~uvaju, princezo na{a.

Tvoji: supruga, }erka i sin.

U na{im `ivotima `ive}e{ ve~no. Prati}e te na{a qubav i se}awe na tebe.

Tvoja supruga Zaga i }erka Maja.

54515

54740

Posledwi pozdrav

Posledwi sestri}u

54752

54749

Vladimir Rado{evi}

^ISTIM podrume, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, automobile stare za otpad.

Telefoni: 064/953-3943, 021/6618-846, 063/84-85-495.

54354 KUPUJEM staro gvo`|e, stare automobile za otpad, ve{ ma{ine, {porete, mesing, bakar, aluminujum, akumulatore.

Najboqe pla}amo. Telefoni: 064/9533-943, 66-18-846, 063/848-5495.

54368

Stric Zoran, strina Ksenija, brat Filip i sestra Valentina.

Sahrana }e se obaviti danas, 11. juna 2012. godine, u 13 ~asova, na Mesnom grobqu u ^urugu.

PRIRODNI preparat protiv {uqevaispitan u nadle`noj ustanovi i li~no proveren, eleminisan za sedam dana. Deda Rado{. Telefoni: 064/240-55-49, 037/490797.

54078

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

54375

Tebe nema, ali u na{im srcima }e{ `iveti ve~no.

Kr{tena kuma @eqana i kumovi Slobodan, Zoran, Slavica, Qubi{a i Ta{a.

54748

Dragoj na{oj voqenoj

Vladimiru Braovi}u

Tijani Jovi}

Vojislav - Bata Popadi}

posledwi pozdrav.

Tebe nema, ali u na{im srcima }e{ `iveti ve~no.

od: Joze, Ilfete i dece.

Velikom prijatequ nezaborav od Belog i Sta{e.

54747

54758

Stric Spomenko, strina Hata i sestre Sla|ana i Atijana.

54751

dragom

Posledwi pozdrav

Mom~ilu Dejanovi}u

od tetke Bose i te~e Tri{e Radanovi}.

54754

Posledwi pozdrav voqenoj unuci

~ika ^edi

Tijani Jovi}

od Jovanovih drugova: Igora, Raleta i Gorana sa porodicama.

Zauvek }e{ ostati u na{im srcima.

Tvoji: baba Stana i deda Rajko.

54757

54753

Немања Грујин

Вреди знати За рачунаре многи кажу да су највеће откриће после точка. То су уређаји који су направљени да би нам уштедели време, а постали су средство за одузимање времена. А врста рачунара сада има напретек. Како одабрати онај идеалан за ваше потребе? Водитељ: Немања Грујин (РТВ 1, 21.00) 06.30 08.55 09.05 09.30 10.00 10.10 11.00 11.30 12.00 12.10 13.05 13.30 14.00 14.05 14.30 15.00 15.05 16.00 16.50 17.00 17.20 17.50 19.00 19.30 20.05 21.00 21.30 22.00 22.35 23.00 23.50 00.40 01.05 01.30 01.55 02.50 03.15

06.30 07.00 07.50 08.35 09.30 10.00 10.30 11.00 11.30 12.00 12.30 12.40 13.15 13.45 15.15 16.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 21.30 23.00 00.00

tv program

ponedeqak11.jun2012.

Добро јутро, Војводино Потрошачки репортер Кад зазвони Еко-Шуме Војводине Вести Шунка фест Све о животињама Кухињица Вести Бразде Чари риболова Хроника Славоније, Барање и западног Срема Вести Све(т) око нас Политбиро Вести за особе са оштећеним слухом Откривање алтернатива Живот Временска прогноза ТВ Дневник Један на један Разгледнице Све о животињама ТВ Дневник Џонатан Крик Вреди знати Живопис Војвођански дневник Међународни тероризам после 1945. Оперативци Џонатан Крик Један на један Вреди знати Живопис Концерт Све(т) око нас Политбиро

Кухињица – мађ. Нови таблоид НС Кад кућа није тесна Верски недељник Путеви наде Бразда (мађ) Дуриндо 2011. -мађарска народна музика Из наше архиве (мађ) ВИВЕ 2010. (мађ) Урбана џунгла (мађ) Вести (мађ) Под истим кровом Повратак на село Телеклуб (рум) Добро вече, Војводино (мађ) Културни магазин (мађ) (Јелен-лет) ТВ Магазин (рум) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица – мађ. Наши дани (мађ) Омладинска емисија (мађ) Лепи дани, филм ТВ баштине ТВ Продаја

06.00 08.00 09.00 10.00 13.00 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 23.00 00.00 00.30

Музичко свитање Панонско јутро У огледалу Лола Улови трофеј Војвођанске вести Панонска хроника Е ТВ Војвођанске вести Лола Разговори о здрављу Војвођанске вести Без цензуре Војвођанске вести Вино и виноградарство Панонска хроника Глас Америке Барометар

06.05 08.00 09.03 09.45 10.05 10.32 11.05 12.00 12.15 12.39 14.30 16.00 16.15 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.07 20.37 22.39 23.20 00.10 00.13 01.18 02.48 03.34 04.39 05.47

06.30 08.30 09.00 09.10 10.00 11.00 11.10 13.00 13.10 14.00 15.00 15.10 16.00 16.15 16.30 17.05 17.30 18.45 19.00 19.30 19.45 20.00 20.30 21.00 21.45 22.00 22.30 23.00 23.55

Новосадско јутро Храна и вино Вести Опчињени Ленија Вести Рецепти Лауре Равајоли Вести Серијски програм Ево нас код вас Вести Робин Худ Објектив на словачком Објектив на мађарском Вреле гуме Храна и вино Новосадско поподне Неон сити Објектив Објектив на словачком Објектив на мађарском Спринт Истрага Опчињени Неон сити Објектив Рецепти Лауре Равајоли Живети тај живот Украдена срца

Спринт Емисија колажног типа у којој се прате новосадски клубови, међународна такмичења у Новом Саду и репрезентативни наступи. Догађаји се приказују из више углова уз изјаве главних актера. Аутор: Лазар Куртеш (Новосадска ТВ, 20.00)

09.30 11.30 12.00 19.30 20.15 21.45 23.45 00.30

НБА плеј оф: Мајами – Бостон НБА Кошаркологија АТП Хале Прави НБА ЦХ ТВ: Играч године Кејџ ратници – Даблин Атлетика АТП Хале

Јутарњи програм Јутарњи дневник Музиканти Гастрономад Лов и риболов Еко караван Хоризонт Дневник Спорт плус Фудбал - ЕП: Шпанија -Италија Фудбал - ЕП: Ирска-Хрватска Рањени орао Ово је Србија Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око Слагалица Дневник Мазурка Фудбал - ЕП: Украјина -Шведска, пренос Мазурка Скок у будућност Дневник Ружна Бети Ноћни биоскоп: Авантура за троје, филм Музиканти Фудбал - ЕП: Француска -Енглеска (р) Фудбал - ЕП: Украјина -Шведска (р) Верски календар

06.00 08.00 08.20 09.15 09.30 10.00 10.35 12.30 13.40

ФУДБАЛ ЕП

Француска – Енглеска (РТС 2, 17.53)

04.34 05.32

Слагалица Мунзи Амерички приче Томас и другари Френине ципеле Змајева библиотека У сенци облака Нетакнута природа Патагонија Концерт Јасмине Јанковић Вреле гуме Књига утисака Клиника вет Контекст БГО ‘’Душан Сковран‘’ и хор ХРТ-а Еко рецепт за здрав живот Трезор Змајева библиотека У сенци облака САТ Све боје живота Ад либитум Капри Међународна бициклистичка трка „Кроз Србију” Фудбал - ЕП: Француска-Енглеска, пренос Бинго Технологије Капри Моја кућа је пуна огледала, филм Међународна бициклистичка трка ‘Кроз Србију‘’, Београдска недеља дизајна, хроника Трезор САТ Еко рецепт за здрав живот Све боје живота Технологије БГО „Душан Сковран” и хор Хрт Верски мозаик Србије Ад либитум

06.00 06.30 07.00 08.00 09.00 09.05 09.45 10.00 11.00 11.35 12.30 13.00 13.30 14.00 14.50 16.50 17.50 18.40 20.00 20.30 21.00 23.00 00.00 02.00 04.00 04.30

ВОА Здравље и ви Маратон Цртани филм Двоугао Улови трофеј Топ шоп Љубав у залеђу Топ шоп Биљана за вас Улови трофеј Србија у ритму Европе Слике живота Монк Филм: Линија Документарна серија Обични људи Филм: Краљева завршница Мућке Ало ало Филм: Остани мртав Др Хаус Филм: Бели шум 2 Филм: Остани мртав Домаћа музика Филм: Бели шум 2

06.45 07.20 07.26 07.47 07.59 08.10 08.40 08.57 09.23 09.32 10.06 10.44 11.16 11.50 12.22 12.54 13.52 14.19 14.28 15.21 15.51 16.22 17.23 17.53 20.00 20.35 21.05 22.05 00.09

Сали Келерман

Авантура за троје

Породична драма која говори о помоћнику сенатора у САД, Полу, који припрема разне подметачине. Његових намештаљки није поштеђена ни ћерка сенатора Робин, која ће проћи кроз низ потешкоћа, између осталог биће дрогирана и отета... Улоге: Чарли Шин, Кери Грин, Алан Рок, Сали Келерман Режија: Бил Л. Нортон (РТС 1, 01.18)

05.15 05.30 06.00 06.40 07.20 08.05 09.20 10.50 12.00 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.20 21.20 23.30 00.00 00.25

Ексклузив Експлозив Три Хил Сулејман Величанствени Тајна старог моста Дођи на вечеру Одбачена Аси Тајна старог моста Тачно 1 Три Хил Сулејман Величанствени Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Аси Сулејман Величанствени Филм: Бљесак смрти Експлозив Ексклузив Три Хил

00.35 00.53 01.49 02.39 03.09 03.39 04.02

dnevnik

c m y

30

16.00 16.40 17.05 17.30 18.30 19.30 20.00 21.00 23.00 00.35 01.10 02.00 03.25 03.50

Заувјек сусједи Топшоп Долина сунца Топшоп Хоћу да знам Вести Дневни магазин Цртани филмови Филм: Мостови округа Медисон Вести Спортски преглед Џои Пријатељи Вести + Између две ватре Штрумфови Увод у анатомију Филм: Прича о нама Ноћни ТВ пројекат Вести Жива мета Филм: Породица полицајаца 1 Саут Парк Филм: Дух с Интернета

07.00 07.50 08.15 08.40 09.20 09.40 10.00 11.00 11.30 12.00

Залив шкољки Звезданиште Тајни свет меде Бенџамина Ноди у земљи играчака Ешли Телешоп Сабрина Генератор Рекс Хунтик Моји џепни љубимци

Ешли Ешли је мали неваљалац, члан дружине мајмуна који живе у нетакнутом шумском рају. Цела дружина пролази кроз дуги и тешки пут одрастања. Мајмунчић Ешли вас води кроз бројне авантуре где ће показати колико воли своје пријатеље, колико је лојалан, храбар упркос губицима, издајама и невољама. (Хепи, 09.20)

Мишел Фајфер

Прича о нама Бен и Кејти су, као и сваки заљубљени млади пар, замишљали свој живот као дивну љубавну причу. После 15 година, са двоје деце и пуно обавеза, њихови животи и однос се мењају. Улоге: Мишел Фајфер, Брус Вилис Режија: Роб Рајнер (Б92, 21.00)

05.45 10.00 11.30 12.00 13.00 14.00 15.00 15.40 16.00 17.00 17.30 18.30 19.00 20.30 21.15 22.30 23.30 00.00 02.00 03.00 04.00 05.00

12.30 12.40 13.20 14.00 14.10 15.30 15.50 17.30 17.55 18.25 19.15 20.20 22.00 23.00 00.20 01.00

Бајка о Тибету Квизић Пресовање Вести Изгубљене године Вести Филм: Небеска удица Насловна страна – квиз Телемастер Јелена Лепи и мртви Ћирилица Долина вукова Изгубљене године Луда кућа Изнајми звезду

Добро јутро Све за љубав Градске вести Мала невеста Папарацо лов Тачно у подне - уживо Курсаџије Национални дневник Моје срце куца за Лолу Мала невеста Кукавица Национални дневник Мала невеста Љубав и освета Гранд народ пита Амиџи шоу Детективске приче Филм: Сливер Код Гринових Опасна игра Бекство Моје срце куца за Лолу

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00)

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук и папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 12.00 Без цензуре, 14.00 Живети свој живот, 16.00 Освета, 17.00 Ретроспектива недеље, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Спортски програм, 21.00 Фешн стори, 22.00 Објектив, 22.30 Кућа 7 жена, 00.00 Објектив, 00.30 Без цензуре

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Фокус, 09.45 Музика, 12.00 Максимално опуштено, 12.55 Хит недеље, 13.00 Фокус, 13.45 Топ шоп, 16.00 Здравље и Ви, 17.00 Фокус, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.40 ФАМ, 21.10 Булевар, 22.00 Холивуд, 22.25 Бање Србије, 23.05 Фокус, 23.45 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Фокус, 01.10 Ски Јахорина, 01.40 Веб џанк

07.00 Дечија серија, 08.00 555 личности, 09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти, 16.30 Док. филм, 18.00 Акценти, 18.15 Извори здравља, 19.00 Путопис, 20.30 Само вас гледамо, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 ЗОО пузле, 10.30 Дечији програм, 12.00 Отворени екран, 13.00 Спорт из другог угла, 14.30 Инфо К9, 15.00 Оф Роад, 16.30 Инфо К9, 17.00 Бибер, 17.30 Зелена патрола, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 Отворени екран - Ретроспектива, 21.15 Концерт, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

12.00 Срем на длану: С. Митровица, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Путвина, 17.00 Новости 1, 17.15 ТВ хроника: Срем на длану: Шид, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Спорт СТВ-а, 21.15 Документарни програм, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

08.00 Храна и вино, 09.00 Филм, 10.30 Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште, 13.00 Продукција мреже, 14.00 Агросфера, 15.05 Филм, 17.00 До краја света, 18.00 Иза сцене, 18.30 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Одговор, 21.05 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

ponedeqak11.jun2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

28

31

ПРИ ВАТ НИ ЖИ ВОТ СР БА НО ВИ ЈЕГ ДО БА

Пи ше: др Ми лан Ри сто вић 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.30 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40 01.40

Џон, Кејт и осморо деце Мали људи, велики свет Л.А. Инк Стручњак за торте Спасавање оронулих грађевина Краљ посластичара као кувар Џон, Кејт и осморо деце Венчаница из снова Шта не треба обући Четири венчања - Америка Највећи губитник Мајами инк Исповести сакупљача животиња Гојазни тинејџери 24 сата у Ургентном центру Др Џи Л.А. Инк Исповести сакупљача животиња Гојазни тинејџери

01.00

Ловци на нацисте Синатра – мрачна звезда Геније дизајна Фарма из Едвардијанског доба Звезде сребрног екрана Ко си заправо ти? Тајм тим година XИ Рим није изграђен за један дан Траговима Тинтина Фарма из Едвардијанског доба 778 – Песма о Роланду Вучице Изгубљена крсташка тврђава Ловци на нацисте Траговима Тинтина Када су Мавари владали Европом Тајни ратови

08.00 08.30 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Црвенкапица Успавана лепотица Ози Бу Задржавање Купи ми Елиота Кобна опсесија Интервју са убицом Вредније од Рубина Влаком према југу Еротски филм Еротски филм

08.00 09.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00

Ин тер вју са уби цом Ско ро че тр де сет го ди на на кон уби ства Џо на Ке не ди ја, бив ши ма ри нац Вол тер Олин гер из но си за па њу ју ћу тврд њу... Уло ге: Ди лан Ха гер ти, Реј монд Џеј Бе ри, Ре не Фа ја Ре жи ја: Нил Бур гер (Си не ма ни ја, 18.00)

07.00 Добро јутро, Хрватска 09.05 Дивљи пламен 10.10 Место под сунцем, док. серија 11.00 Творци промене, док. серија 12.00 Дневник 12.10 Спорт 12.30 Моћ судбине 13.15 Чувар моје сестре, филм 15.15 Понос Раткајевих 16.05 Горски лекар 16.50 ТВ календар 17.25 Хрватска уживо 17.55 Југославија - држава за један век, док. серија 18.30 Др Оз, ток шоу 19.12 20пет, квиз 19.30 Дневник 20.35 Пулс Хрватске 21.40 Циклус европског филма: Живот у ружичастом, филм 00.00 Дневник 3 00.55 Циклус љубића - Р. Пихлер: Нијансе љубави 02.25 Најбоље из историје ХРТ

06.00 Последњи владар ветрова 07.45 Када Пруденс пева 08.25 Вол Стрит: Новац никад не спава 10.35 Васпитање за почетнике 11.00 Матурско 12.45 Крива је мама 14.30 Како да знаш 16.30 Грегов дневник 18.05 Зелени стршљен 20.05 Милдред Пирс 23.15 Потпредседница 23.45 Девојке 00.15 Царство порока 01.10 Адвокат из Линколна 03.05 Јацкасс 3.5 04.30 Токијски кумови

Дијагноза убиство Вокер, тексашки ренџер Неш Бриџис Убиства у Мидсомеру Вокер, тексашки ренџер Ургентни центар Дијагноза убиство Монк Вокер, тексашки ренџер Убиства у Мидсомеру Дијагноза убиство Монк Видовњак Добра жена Скандал Супертанкер Видовњак

07.50 Кисмет - окови судбине 10.11 Кувар и по 10.15 Ватрено небо 11.30 Ексклузив викенд 12.10 Вечера за 5 13.20 Крв није вода 14.10 Кобра 11 15.10 Езел 16.55 РТЛ 5 до 5 17.10 Вечера за 5 17.58 Кувар и по 18.05 Ексклузив Таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.05 Крв није вода 20.00 Кисмет - окови судбине 21.35 Водени свет, филм 23.50 РТЛ Вести 00.05 Џ-Мен, филм 01.55 Астро шоу 02.55 ЦСИ Мајами 03.40 РТЛ Данас

Во де ни свет

Еди Фал ко

СЕ РИ ЈА

Се стра Џе ки Ке вин по зо ве Џе ки на по ноћ ни са ста нак пла ни ра ју ћи да је из не на ди но вим ди ја мант ским пр сте ном. Она обе ћа да ће до ћи. О‘Ха ра за мо ли Џе ки да јој по мог не да до че ка мај ку ко ја сти же ави о ном из Лон до на. Џе ки обе ћа да ће би ти та мо... Уло ге: Еди Фал ко, Ив Бест, Пи тер Фа ци не ли, Ме рит Веј вер, Хез Слај ман Ре жи ја: Скот Елис (ХРТ 2, 00.10) 07.50 08.20 08.45 09.10 09.30 10.00 10.25 11.25 12.10 13.00 13.40 14.10 14.55 15.10 15.35 16.00 17.00 17.50

22.35 23.35 00.10 00.40 01.25 01.55

Мала ТВ Фантастични пријатељи Х2О Уз мало воде! Патак Фрка Пипи Дуга Чарапа Бетмен и храбри суперјунаци Најбоље из историје ХРТ Горски лекар Плодови земље Идемо на запад Баштованка Љубав у залеђу Музика, музика... Еџмонт Олујни свет Свлачионица Евро 2012, емисија Доњецк: Евро 2012. Француска - Енглеска, пренос Евро 2012, емисија Кијев: Евро 2012. Украјина Шведска, пренос Евро 2012, емисија Битанге и принцезе Сестра Џеки Закон и ред Калифорникација Веруј ми

06.00 07.30 09.00 10.00 11.30 13.00 14.00 16.00 17.30 18.30 20.00 21.00 23.00 00.30 00.00 00.30

Чудна фреквенција Упозорење: Строга цензура Биографија - Џејмс Вудс Силом сведок Упозорење: Строга цензура Биографија - Софија Лорен Цревна напаст Капетан Кука Биографија - Џејмс Вудс Упозорење: Строга цензура Биографија - Софија Лорен Вук На ивици Осуда Силом сведок Последња дебата

19.50 20.35

Ре не Фа ја

06.20 07.20 08.20 09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 18.20 19.20 20.20 21.20 22.20 23.20 01.20

08.00 Хана и њене сестре 10.00 Мистериозно убиство на Менхетну 12.00 Тежак избор 14.00 Испод површине 16.00 Очи анђела 18.00 Људска природа 20.00 Соко и Снешко Белић 22.30 Деца 00.00 Еротски филм 02.00 Еротски филм

Зе мљи не по лар не ка пе пот пу но су се ото пи ле, а мо ре је пре кри ло чи та во коп но. По мо рац, ко ји пло ви мор ским про стран стви ма на свом три ма ра ну, стиг не до плу та ју ћег се ла те се по на да да ће мо ћи за ме ни ти зе мљу, ко ја је по ста ла вред на ро ба, за по треп шти не без ко јих не мо же... Уло ге: Ке вин Кост нер, Џе ни Триплхорн, Де нис Ху пер, Џе рард Мар фи Ре жи ја: Ке вин Реј нолдс (РТЛ, 21.35)

Џе ни Триплхорн

10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

08.30 08.45 10.45 12.45 13.30 20.00 20.30 20.45 21.15 22.15 22.45 23.00 01.00

Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Трговци аутомобилима Хотрод шегрт Амерички чопери Прљави послови Разоткривање митова Опасан лов Страствени риболовци Чудовишта из реке Како се прави? Како то раде? Преваранти на делу Бекство из затвора - истините приче Како извући живу главу Екстремни риболов са Робсоном Грином Чудо да сам жив Преваранти на делу Бекство из затвора - истините приче

Мотоспортови Фудбал Фудбал Тенис Тенис Фудбал Сви спортови Рвање Рвање Аутомобилизам Коњички спорт Фудбал Аутомобилизам

@ivi su zavideli mrtvima Prvom svetskom ratu je, kao deo okupacione munikacije sa spoqa{wim svetom – elementi su meprakse Centralnih sila, u Srbiji {iroko todoligije pretvarawa zato~enika u privremeno primewivana internacija civila, ukqu~uju- prisutno polubi}e. }i i velike delove nekih grupa (intelektualci, drIldi Ivawi je kao dvanaestogodi{wa devoj~ica `avni ~inovnici, prosvetari, sve{tenstvo). Inter- dospela u Bergen-Belzen. U svojim uspomenama je nacija {irokih razmera je uvedena protiv srpskog upe~atqivo opisala studiozno razra|en proces unistanovni{tva, wegove elite i pristalica jugoslo- {tewa li~nosti zato~enika (heftlinga): „Hevenske ideologije jo{ pre po~etka ratnih operacija. ftlinzi su odvojeni od svojih porodica (kojih Internaciju civila, iako se kosila sa me|unarodnim uglavnom vi{e nije ni bilo), bez ikakve privatne pravom i sprovodile su austrougarske, bugarske i ne- svojine, obu~eni u {traftasta odela i uspe{nim ma~ke okupacione vlasti. Po podacima Ar~ibalda prehrambeno-kozmeti~kim tretmanom doterani da Rajsa iz Srbije je bilo odvedeno u internaciju budu apsolutno jednaki. Od tih heftlinga su daqim 150.000 lica, odnosno oko 10% stanovni{tva. tehnolo{kim postupkom nastali `ivi, odnosno mrTako je Moravi~ka eparhija ostala zbog odvo|ewa tvi le{evi.“ u internaciju, gotovo bez sve{tenstva SPC. OdvoO stawu u logoru na Sajmi{tu, u koji su po~etkom |eni su parosi i u najdubqoj starosti - najstariji je zime 1941. bile dovedene jevrejske `ene sa decom, imao 75 godina. Te{ko bolesnog sina biv{eg ministra saobra}aja Jovana Joce Jovanovi}a, Vojislava, austrougarske vlasti su interinirale u ^e{ku, gde je do~ekao kraj rata, ali odmah po osloba|awu preminuo. Uslovi `ivota interniraca u logorima u Ne`ideru, A{bahu, Braunau, kao i radnim logorima, bili su nepodno{qivi: `ivot je sveden na puko biolo{ko pre`ivqavawe. Ista mera primewivana je i prema `enama i maloletnicima.

Logori za zarobqene srpske vojnike bili su organizovani na gotovo svim teritorijama Dvojne monarhije, i u wima se masovno umiralo. U logoru Mauthauzen, koji je nazivan i „najve}a srpska grobnica u Austrougarskoj“, od posledica glaSrpska intelektualna elita odvedena na Bawi~ki logor di, torture, bolesti, posebno epidemije tifusa, do po~etka 1917. umrlo je 16.000 zaro- wih preko 6.000, najvrednije svedo~anstvo su pisma bqenika. Na|me|er, Arad i drugi logori postali su Hilde Daj~, dobrovoqne bolni~arke: „Sa moje galesinonim za vi{egodi{we mu~no pre`ivqavawe, rije (tre}e) koja se sastoji iz niza dasaka, na kojoj stalno na ivici smrti od gladi i bole{tina, uz sva- nas tri imamo svaka po 80 cm u {irini `ivotnog kodnevni teror logorskih stra`ara i komandanata. prostora, posmatram ovaj mraviwak bednika. Od U svom izve{taju je dr @ivko Topalovi} posebno larme koju ~ini 5.000 qudi zatvorenih u jednu odaju, isticao da „nikakva fizi~ka muka nije tako velika, dawu ne ~uje{ ni sopstvene re~i, no}u ima{ besplakao muka od gladi. Kad je prole}e nastalo, vojnici tan orkestar pla~a dece, hrkawa, ka{qawa i ostasu po~eli da jedu travu.“. On je kao zato~enik ofi- lih tonova“. Wen po~etni entuzijazam i energija koju je tro{ila neguju}i bolesne, cirskog logora, da pre`ivi, sa posle dva meseca provedena u okolnih poqa no}u krao repu, Po surovosti uslova, logoru zamenilo je ose}awa ali napomiwe da je u vojni~kom bezizlaznosti. delu logora bilo jo{ te`e. brutalnosti stra`ara i Radovan Raji}, jedan od zatoOvakvi dugotrajni uslovi, uz izuzetno visokoj stopi ~enika nema~kih logora u Nortraume iz rata, dovodili su do smrtnosti, neki od logora ve{koj, u svom dnevniku, sem pote{kih psihi~kih poreme}aja, u Srbiji prevazilazili su i jedinosti o postupcima uprave pa i ludila. najozlogla{enije, kakve je i stra`ara prema logora{ima, Logori kao negacija svake posebno bolesnim, posebno je privatnosti, ukqu~uju}i i upoTre}i rajh formirao na trebu imena, postaju jo{ slo`e- teritoriji Nema~ke i Poqske opisao pona{awe zatvorenikaniji izraz nacisti~kog antiukriminalaca, koji su brzo potopijskog projekta o izgradwi stali oru|e komande logora. „evropskog novog poretka“. Po surovosti uslova, Wima je dopu{teno da terori{u druge logora{e, brutalnosti stra`ara i izuzetno visokoj stopi smr- otimaju im hranu i preostale dragocenosti (pa i tnosti, neki od ovih logora prevazilazili su i naj- zlatne zube), i prisiqavaju mla|ih zato~enika na ozlogla{enije na teritoriji Nema~ke i Poqske. homoseksualne odnose.

Oko 200.000 srpskih oficira i vojnika JugosloNa Bawi~kom logoru je od kraja 1941. bila zatovenske vojske bilo je zato~eno u brojim OFLA-zima ~ena i grupa od 189 vode}ih srpskih intelektualaca, i STALA-zima (oficirskim i vojni~kim logori- uzetih za taoce, me|u kojima je bilo najvi{e profema) rasutim {irom tritorije Rajha, koliko-toliko sora Beogradskog univerziteta. Odbrana od logorza{ti}enih paragrafima me|unarodnog ratnog pra- ske atmosfere i neizvesnosti, uz realno opasnost va. Tetovirawe brojeva umesto imena, kao praksa u da budu u nekoj od nema~kih odmazdi streqani, pronema~kim konc logorima, „trija`a“ zato~enika na na|ena je u organizovawu dinami~nog intelektualsposobne za rad i one koje treba brzo likvidirati, nog `ivota: predavawa iz raznih oblasti, od arheo{i{awe, obla~ewe u bezli~nu ode}u, sabijawe u logije i kwi`evnosti, do medicine i psihologije; sku~ene barake sa improvizavanim „name{tajem“, prisustvo jednog sve{tenika me|u zato~enicima bez osnovnih uslova za odr`avawe li~ne higijene, omogu}ilo i odr`avawe verskih obreda i proslavu oduzimawe svih li~nih predmeta, zabrana svake ko- praznika.

U

Књи гу „ПРИ ВАТ НИ ЖИ ВОТ КОД СР БА”, ко ја ко шта 2.592 ди на ра, од из да вач ке ку ће „Клио” (Го спо дар Јо ва но ва 44, Бе о град), мо же те на ру чи ти пу тем те ле фо на 011/ 2626–858 и 3035–696, или и-меј ла office@clio.rs

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du {an Vla o vi} (480-6802).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Sve tla na Mar ko vi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or |e Pi sa rev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Bran ko Vu ~i ni} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klin cov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

ponedeqak11.jun2012.

dnevnik

c m y

32

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Има те ста бил ну по зи ци ју у ка ри је ри, иако вас прет по ста вље ни или окол но сти ви ше си ле бло ки ра ју на од ре ђен на чин. Са ра ђуј те с кли јен ти ма кроз зва нич не по слов не са стан ке и су сре те.

BIK 20.4-20.5.

Де лу је те и ра ди те упор но и те мељ но, ма да успо ре но, по прин ци пу ко рак на пред, два на зад. Има те мно го са ста на ка и по слов них су сре та па ис ко ри сти те све шан се и мо гућ но сти. Ко му ни ка ци ја.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

11. jun 2012.

Ра дуј те се сва ком но вом да ну, као за ни мљи вој при чи, у ко јој сте ви глав ни ју нак. Због Сун ца и Ве не ре у ва шем зна ку окру же ни сте ва жним и дра гим би ћи ма. Љу бав по ма ло је ња ва.

По треб ни су вам раз у ме ва ње и ро ман ти ка. Још увек ни сте спрем ни да поч не те по сао у пу ном ин тен зи те ту. Од ло жи те са стан ке за су тра, а да нас пре дах ни те у дру штву дра ге осо бе, не где уз ре ку.

Ужи ва те на кло ност мно гих осо ба, ма хом при ја те ља, па се за јед нич ки мо же те дру жи ти, про во ди ти или ра ди ти, за ра ђи ва ти. То пло и сун ча но вре ме вас ве се ли, иако још увек има те мно го по сла.

Вред ни сте, рад ни, ак тив ни мен тал но и фи зич ки, и то ће та ко по тра ја ти. По ве ди те ра чу на о свом здра вљу и из др жљи ви о сти па не мој те пре те ри ва ти. Ште дљи вост је нео п ход на и пре по руч љи ва. Ино стран ство.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

По слов на си ту а ци ја под ле же про ме на ма ди на ми ке и ви си ни при хо да. Узми те у об зир до дат не мо гућ но сти за рад ну екс пан зи ју. Парт нер се ма ло про вла чи, за из ве сно вре ме. По штуј те то.

По не де љак је тек по че так рад них да на па се не мо ра те жу ри ти. Све што мо же те да нас, оста ви те за су тра јер се и ова ко и она ко да нас ни шта бит но не ће ре а ли зо ва ти. Ви ше се од ма рај те.

Да нас не ма те до бру кон цен тра ци ју па у са о бра ћа ју во ди те ра чу на о то ме где сте кре ну ли и ко јим пу тем. Бу ди те ја сни ји у из ра жа ва њу. Не до зво ли те са го вор ни ци ма да чи та ју из ме ђу ре до ва. Ста бил ни сте.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Мо же те пла ни ра ти зна чај не и ве ли ке про јек те, би ло у ка ри је ри или на лич ном пла ну. Мо же те гра ди ти и ра ди ти на не крет ни на ма. По треб ни су вам склад и хар мо ни ја са со бом и осо бом од по ве ре ња.

Ра чу нај те на про ме не окол но сти у ра ду и из о ста нак не ких до го во ра, са ста на ка. Све је да нас мо гу ће, у би ло ко јем прав цу. По жр тво ва ни сте, и том при ли ком за бо ра вља те на сво је при о ри те те.

По слов но сте ак тив ни, све и да не ће те. Ви ше се ше тај те и че шће пра ви те па у зе. Има те мо гућ но сти да уре ђу је те свој дом или оку пља те при јат но дру штво. Род би на и дра ге осо бе вам уче ста ли је до ла зе у го сте.

TRI^-TRA^

Ке ти Пе ри у стри пу V REMENSKA

PROGNOZA

Пријатније, уз

Vojvodina Novi Sad

28

Subotica

26

Sombor

27

Kikinda

28

Vrbas

27

B. Palanka

28

Zreњanin

29

S. Mitrovica 28 Ruma

28

Panчevo

29

Vrшac

28

Srbija Beograd

29

Kragujevac

31

K. Mitrovica 33 Niш

Аме рич ка поп пе ва чи ца Кети Пери је по след ња у ни зу по зна тих лич но сти чи ји ће жи вот би ти пре то чен у фор му стри па. Из да вач ка ку ћа „Блу во тер”, по зна та по би о граф ским стри по ви ма о слав ни ма као што су Џастин Бибер, Тејлор Свифт и Лејди Гага, об ја ви ће но во из да ње чи ја ће глав на зве зда би ти Пе ри је ва, пре но се аме рич ки пор та ли. Ке ти је из скром не де вој ке из стро ге хри шћан ске по ро ди це из ра сла у јед ну од тре нут но нај ве ћих поп зве зда, а њен успон обе ле жи ла је кон тро верз на пе сма „I kissed a girl”. За сад се не зна ка да ће се овај стрип, под на сло вом „Сла ва: Ке ти Пе ри” на ћи у про да ји, ни ти да ли ће об у хва ти ти и нај све жи ји део ње ног при ват ног жи во та, од но сно брак и раз вод од бри тан ског ко ми ча ра Расела Бренда.

33

Evropa

ПљусКове

NOVI SAD: Malo ni`a i prijatnija temperatura, uz povremenu ki{u i pquskove. Bi}e i sun~anih perioda. Vetar slab do umeren zapadni-severozapadni. Pritisak ispod normale. Minimalna temperatura 18 stepeni, a maksimalna oko 28.

VOJVODINA: Malo ni`a temperatura i nestabilno s povremenom ki{om i lokalnim pquskovima, ali i sun~anim periodima. Vetar slab do umeren zapadni i severozapadni. Pritisak ispod normale. Minimalne temperature od 16 stepeni do 19, a maksimalne od 27 stepeni na severu do 30 na jugu Banata.

SRBIJA: Zadr`ava se vrlo toplo na jugu, a na severu malo ni`a temperatura. Bi}e nestabilno s ki{om i lokalnim pquskovima povremeno, ali i sun~anim periodima. Na jugu bez ki{e. Vetar slab jugozapadni i zapadni. Pritisak ispod normale. Minimalne temperature od 15 stepeni do 20, a maksimalne od 26 do 34.

Prognoza za Srbiju u narednim danima: U utorak toplo s mogu}im pquskovima po podne. U sredu sve`ije s prolaznom ki{om ponegde. Od ~etvrtka sun~ano i postepeno toplije. Za naredni vikend temperatura opet malo iznad 30 stepeni.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Usled relativno nepovoqnih biometeorolo{kih prilika hroni~ni bolesnici mogu ose}ati tegobe pa im se savetuje da po{tuju preporuke lekara. Glavoboqa, reumatski bolovi i nervoza se o~ekuju kod osetqivih osoba, a u ju`nim delovima zemqe kod wih mogu biti izra`eni zamor i malaksalost. U saobra}aju se preporu~uje dodatna opreznost.

Madrid

27

Rim

26

London

15

Cirih

18

Berlin

24

Beч

20

Varшava

20

Kijev

29

Moskva

26

Oslo

20

St. Peterburg 21 Atina

31

Pariz

19

Minhen

19

Budimpeшta

23

Stokholm

18

VIC DANA Ка же Со са Ла ли: - Бо же, што је да нас у со би пу но му ва!

- И, гле, све су жен ске - до да је Ла ла.

- По че му знаш?

- Нај ви ше њих чу чи на огле да лу!

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

335 (-5)

Slankamen

352 (20)

Jaшa Tomiћ

Apatin

400 (0)

Zemun

363 (12)

Tendencija stagnacije

Bogojevo

356 (9)

Panчevo

366 (12)

STARI BEGEJ

Smederevo

506 (12)

Baч. Palanka 336 (18) Novi Sad

312 (22)

Tendencija porasta i stagnacije

Hetin

TISA

170 (-40) N. Kneжevac

68 (0)

Tendencija stagnacije

SAVA

292 (29) S. Mitrovica

220 (0)

Senta

314 (11)

306 (11)

Novi Beчej

323 (0)

Tendencija opadawa

Titel

350 (20)

NERA

Tendencija porasta

Beograd

Kusiћ

64 (-4)

Reшeњe iz proшlog broja

c m y

NOVI SAD *

PONEDEQAK 11. JUN 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23462 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

NAJ PO ZNA TI JE SVET SKE KOM PA NI JE PRO IZ VO DI ]E U SRE MU

„Ford” sti `e u Ru mu pre ko „Al bo na”

str. 4

INA U GU RA CI O NO VE ^E U ZDA WU PRED SED NI KA SR BI JE

Ni ko li }ev pri jem uz „To mi nu ra ki ju”

str. 2

KOD PRED SED NI KA SR BI JE DA NAS NA KON SUL TA CI JA MA SPS–PUPS–JS

Foto: R. Hayi}

Vi kend za ti{ je, Mam il i mir is i o vla di ni {ta no vo K o v i q s k e r a k i j a d e str. 3

str. 7

PRI VRE DU ZA RO BI LI PO PU LI ZAM I KA STIN SKA PO LI TI KA

NASLOVI

Ko je kriv ne za po sle ni ma {to ne ma ju par ti ju str. 5 PRO NA \E NO TE LO DE VOJ ^I CE KO JA SE UTO PI LA U STA ROJ TI SI

Igra se pre tvo ri la u tra ge di ju str. 15

ALER GIJ SKE BO LE STI U STAL NOM PO RA STU

Bur no re a go va we na za lo gaj Aler gij ske bo le sti su u po ra stu kod nas, kao i u ce lom sve tu. Ra ni je su aler ge ni uglav nom bi li re spi ra tor ni, od no sno po ja vqi va le su se aler gi je na po le ne tra va, ko ro va i dru gih bi qa ka, a u po sled we vre me se sve ~e {}e ja vqa ju i aler gi je na hra nu. str. 14

str. 16 – 20

SPORT

Politika

Novi Sad 7 Pesmom i smehom zavr{eni „Zmajdani” 9 Novi vatrogasni kompleks ~eka projekat

Vojvodina 2 Stojiqkovi}: Zavr{na uloga delova koalicija 3 Zukorli}: Pre sam za „iskrenog ~etnika”

11 Pozori{te u fabrici 11 Ubudu}e bez zakazivawa 12 [irom Vojvodine „Veliko spremawe Srbije”

Dru{tvo 14 Mu{karci to vi{e vole

Ekonomija 4 Odr`avawe puteva spalo na krpqewe rupa 4 „Panonija” do Bara, a „Jadran” do Splita 5 Prvo zavesti red pa onda pove}ati PDV

Berza 6 Bauk krize kru`i Evropom

Crna 15 Advokati tra`e status slu`benog lica 15 ^im odle`e kaznu, tra`e novu `rtvu

Kultura 23 Kwige kao ispuwena obe}awa

Prijatnije, uz pquskove Najvi{a temperatura 29 °S

n \OKOVI] I NADAL DANAS NASTAVQAJU FINALE

n [PANIJA I ITALIJA NERE[ENO

2

POLiTikA

ponedeqak11.jun2012.

POM PA INA U GU RA CI O NE VE ^E RI U ZDA WU PRED SED NI KA SR BI JE

Ni ko li }ev pri jem uz „To mi nu ra ki ju” Sva sve tla sta rog zda wa Ka ra |or |e vi }a na An dri }e vom ven cu, da nas se di {tu pred sed ni ka Sr bi je, u po ne de qak ve ~e bi }e upa qe na za ina u gu ra ci o ni pri jem na ko jem }e To mi slav Ni ko li} ugo sti ti stra ne i do ma }e zva ni ce kao {ef dr `a ve.

Osim pred sed ni ka Ni ko li }a, zve zda ve ~e ri bi }e i naj va `wi ji gost iz ino stran stva, evrop ski ko me sar za pro {i re we [te fan Fi le.

Ju ~e su te kle za vr {ne pri pre me, pro ve re to na, sve tla,

me ni ja i kar te pi }a, a do ma }in }e vi {e sto ti na go sti ju iz sve ta po slu `i ti onim tra di ci o nal nim {to Sr bi ja ima i ~i me mo `e da se po no si. Iz me |u osta log, na zdra vi }e se i ra ki jom. I to ne obi~ nom ne go pred s ed n i k o v om, „To m i n om ra k i j om”, ko j u }e, na r av n o, pro ba ti i Fi le, je di ni zva ni~ nik ko ji }e se, uz pred sed ni ka, obra ti ti go sti ma pri je ma.

– U po pri li~ noj gu `vi su i pred sed nik, we go va su pru ga i po ro di ca, ali i svi sa rad ni ci – ob ja {wa va la je ju ~e dok su pri vo |e ne kra ju za vr {ne pri -

go ste, a sem onih iz sve ta ko ji }e do }i sa svih kon ti ne na ta, vi so kih zva ni ca po put onih iz Al `i ra i Ita li je, bi }e tu i za slu `ni gra |a ni, od onih naj mla |ih, po bed ni ka u ma te ma ti c i, fi l o l o g a, ~la n o v a „Pet ni ce“, do naj sta ri jih iz sve ta {a ha i glu me, le gen di po put Sve to za ra Gli go ri }a i Ma ri je Cr no bo ri.

Zbog pred sed ni ko ve re to ri ke, ko ja je po sled wih da na iza zva la raz ne i broj ne po le mi ke, su se di su osta li uz dr `a ni, pa se na ina u gu ra ci o noj sve ~a no sti ne }e po ja vi ti pred sed nik Slo ve ni je Da ni lo Tirk, Hr vat ske Ivo Jo si po vi}, pred s e d a v a j u } i Pred sed ni {tva BiH Ba kir Izet be go vi}, kao ni pred s ed n ik Ma k e d o n i j e \or | e Iva nov. Ipak, obraz kom {i ja ma osve tlao je pred sed nik Cr ne Go re Fi lip Vu ja no vi}, ko ji da nas do la zi u Be o grad, a ru ku Ni ko li }u li~ no }e steg nu ti i pr vi ~o vek RS Mi lo rad Do dik, kao i ~lan Pred sed ni {tva BiH iz Re pu bli ke Srp ske Ne boj {a Rad ma no vi}.

Iz Pred s ed n i { tva se uo~i ina u g ra t iv n og pri j e m a na j a vqu je da }e Ni ko li} vo di ti po li ti ku pre ma su se di ma bez pred ra su da.

Sva ~a no sti }e, pak, pret ho di ti bu ran pred sed ni~ ki dan, ko j i po ~ i w e Ni k o l i } e v im kon sul ta ci ja ma s ko a li ci jom oku pqe nom oko li de ra so ci ja li sta Ivi ce Da ~i }a, pa po tom raz go vo ri s ko me sa rom Fi le om, ko ji, ka ko se na ja vqu je, na An dri }ev ve nac do no si {ta

INTERVJU

dnevnik

PROF. DR ZO RAN STO IQ KO VI] O^E KU JE BR ZO FOR MI RA WE VLA DE

Za vr {na ulo ga de lo va ko a li ci ja – Ula zi mo u zav{ nu fa zu raz - va wa oba ve za pre ma lo kal noj sa go vo ra o for mi ra wu vla de i mo - mo u pra vi, re gi o ni ma, Voj vo di `e se o~e ki va ti da pod spoq nim ni… Me |u na rod ne fi nan sij ske pri ti skom i pri ti skom do ma }e or ga ni za ci je i odr `i vi eko nom vla de ona osva ne kra jem ju na ili ski raz voj tra `e mno go vi {e re po ~et kom ju la jer je eko nom ska a li zma i mno go vi {e od ka dro si tu a ci ja ta kva da dr `a va i gra - va wa oko vla de. |a ni ne mo gu da ~e ka ju, a da se l S obzirom na istupe poak te ri do go va ra wa pi ta ju, pro jedinih politi~ara koji objadu `i li bi pro ces do sep tem bra. {wavaju apetite stranaka, Me |u tim, zbog te `i ne pro ble nisu li i pozicije u vlasti, ma, ma ne var skog pro sto ra za to odnosno “koli~ina”, vrlo ne ma – iz ja vio je u raz go vo ru za bitni?

“Dnev nik” pro fe sor Fa kul te ta – Sa da je pro gram pre sve ga, po li ti~ kih na u ka u Be o gra du dr uko li ko osta ne o~e ki va na kom Zo ran Sto jiq ko vi}. bi na to ri ka ko ha bi ta ci o ne vla On isto vre me no is ti ~e da je de. Pi ta we je ko li ko je ko spre “bez ob zi ra na pu to va wa i kon man da od la `e, po pu {ta, da se tak ti ra wa, po put od la ska li de re pro gra mi ra, ko li ko je ko pro ra SPS-a Ivi ce Da ~i }a u Mo ble ma ti ~an i spre man da u vlast skvu ili pr vog ~o ve ka SNS-a u|e zbog po zi ci je vla sti.

Alek san dra Vu ~i }a u Ber lin, l Istovremeno i na}i trenaj i zve sni ja vla da ko ju bi for }eg partnera? mi ra li sta ri part ne ri – de mo – Naj ve }i pro blem je po zi ci kra te i ko a li ci ja ko ju oku pqa ju ja LDP-a s br zo po te znim pri so ci ja li sti. zna va wem Ko so va, put u evro in te gra ci je, za raz li ku od osta l [ta se ~eka?

– Pre go vo ri ko ji se vo de su lih ko ji za go va ra ju ula zak u slo `e ni ji ne go ika da i vi {e ni EU, te li be ral ni pri stup eko je mo gu }e sa mo is no mi ji. Za to se ta }i ne ko li ko o~e ku je da, ume O~e ku je se da, ume sto sto ce lih ko a li pro gram skih ci ce lih ko a li ci ja ili ci ja ili wi ho vih qe va i for mi ra wi ho vih de lo va, de l o v a, u vla d u ti vla da ju }u ve po j e d i n e }i nu kao 2008. go - u vla du u|u po je di ne u|u stran k e s li sta. di ne. Do ve }i ne stran ke s li sta DS i we gov li da nas ni je jed no der Bo ris Ta di} stav no do }i i za ima ju per so nal ni pro blem s li to se pro gra mi do bro pe gla ju i de rom URS-a Mla |a nom Din ki usa gla {a va ju da se ne bi u jo{ }em, ali tu je deo URS-a. Vi di te `oj si tu a ci ji vla da na {la u mo da je iza {ao i SPO, ~i ji po zi ci ji u ko joj je bi la ka da ju je pred sed nik Vuk Dra {ko vi} ka vo dio pre mi jer Mir ko Cvet ko `e da bi u vla du, u{ao LDP u vi}. Sva ko je do dao ne {to na li wu ili ne. Mno go je po sla ni~ stu da bi po zdra vio svo ju “kli kih klu bo va na pra vqe no od li jen te lu”: od pen zi ja do iz vr {a -

sta ko je su se po ja vi le na iz bo ri ma, i ako se ne na pra vi stra te {ki do go vor, ne is kqu ~u jem da se mu qa wem u par la men tu na |u re {e wa s de lo vi ma ko a li ci je, bez po li ti~ kog bra ka s ce lom. S po be dom To mi sla va Ni ko li }a za pred sed ni ka si tu a ci ja je iz me we na, i sa da je u to ku pro gram sko usa gla {a va we i kom ple ti ra we, a isto vre me no je i ozbiq na ka da je re~ o za du `i va wu, pa du stan dar da, pro iz vod we. I vi {e se ne mo `e igra ti sa mo na mi ca wem ve }i ne od 126 po s la n i~ k ih me s ta u Skup {ti ni i in te re si ma ne kog da u vla duu u|e sa mo zbog po zi ci je ko ju no si vlast. Sve to do vo di u pi ta we i tra ja we vla de.

Do Ni ko li }e ve po be de bi la je iz vo dqi va i va ri jan ta ma win ske ko a li ci je DS-a i SPS-a, a da ih po dr `a va ju URS i LDP, ali je ona sa da is kqu ~e na zbog pre vi {e ri zi ka.

l Isto vre me no te~e i proces u kojem SNS poku{ava da formira ve}inu?

– Na pred wa ci bi po ku {a li da na pra ve vla du, ali ne mo gu bez SPS-a, ko ji ima ve }i in te res, i spoq ni ali i kao stran ka so c i j al d e m o k rat s ke po zi ci je, da bu de gde je i, vi di mo kao mo gu }e, u ko a li ci ji biv {e vla sti. l Ipak se javnost i te kako zainteresovala za Da~i}ev put u Moskvu i Vu~i}eve pri~e o razgovorima u Berlinu?

– Bez ob zi ra na pu to va wa i kon tak ti ra wa, naj i zve sni ja je ko a li ci ja DS-a i SPS-a. O~i te su pro me ne oko ne ka da {we “kar te” ko }e vi {e od i gra ti na ko joj po li ti~ koj de sti na ci ji. Ru si ja je kao sklo ni ja evro skep ti~ ni joj va ri jan ti, a Ta di} je vi {e za pad na. Ne ma fa vo ri te. S ovim iz bo ri ma svet je po ka zao da ga ma lo bri ne ko }e da po be di jer je mejnstrit dr `av nog pu ta ka EU. Da kle, ko god bio u vla sti, ne }e skre ta ti s od re |e ne li ni je, {to je do ve lo do to ga da su me {a wa u po sti zbor nu kom bi na to ri ku Sr bi je mno go ma wa. Da bu dem jo{ pre ci zni ji, “mo ji in te re si su ga ran to va ni ko god do bi je”. Za to je za me ne mo gu} nost da se DSS na |e u vla di kao da su me iza bra li za mi ste ra Uni ver zum.

D. Mi li vo je vi}

Va tre no kr {te we Ni ko li} }e ima ti i „va tre no kr {e we“ u li ku pr ve zva ni~ ne pred sed ni ko ve kon fe ren ci je, ko ju }e dr `a ti s Fi le om u zgra di Pred sed ni {tva. S da nom pri je ma sle de i pr vi ko ra ci, oni u Bri sel, ali i kod ku }e. Ta ko }e ve} na sa mi tu Pro ce sa sa rad we Ju go i sto~ ne Evro pe kra jem ne de qe, gde ovaj put do la zi i ma ke don ski {ef dr `a ve, Ni ko li} kao pred se da va ju }i i do ma }in, po ka za ti ka ko }e te }i iz grad wa od no sa sa zva ni~ ni ci ma re gi o na. pre me glan ca wa ta wi ra, ~a {a i ~i ta vog zda wa {e fi ca pro to ko la pred sed ni ka Sr bi je Ja smi na Mi tro vi}-Ma ri}.

Sve zva ni ce tre ba lo bi da bu du u sve ~a nim uni for ma ma i tam nim ode li ma, ka ko i dik ti ra stro gi pro to kol za ova kve pri li ke. In te re sant no }e bi ti ko se od po li ti~ kih pr va ka „uba cio“ u pro to ko lar no ode lo i sti gao da s pred sed ni kom Sr bi je po de li vre me svet ko vi ne ili ko ni je.

Po pro to ko lu, pred sed nik Ni ko li} }e od 17 ~a so va na cr v e n om te p i h u do ~ e k i v a t i

Evro p a mi s li o Ni k o l i } u, {ta EU o~e ku je od Sr bi je...

Pro to kol sve ~a no sti pred vi |a da }e go ste do ~e ka ti ~la no v i Kul t ur n o-umet n i~ k og dru { tva „Gra d i m ir” u srp skim na r od n im no { wa m a, a him nu }e iz ve sti hor KUD-a „Lo l a”, pre c i z i r a l a je ju ~ e {efica pro to ko la u ka bi ne tu pred s ed n i k a Sr b i j e Ja s mi n a Mi tro vi} Ma ri}. Ona je do da la da }e ce la sve ~a nost bi ti pro pra }e na zvu ci ma et no-mu zi ke od sred weg ve ka do da nas, ko ju }e iz vo di ti an sambl „Re ne sans”.

D. Mi li vo je vi}

DA NAS ROK ZA STRA NA^ KE IZ VE [TA JE

Ka ko su se tro {i le pa re Pod no si o ci iz bor nih li sta i kan di da ti ko ji su u~e stvo va li u pr vom kru gu pred sed ni~ kih iz bo ra 6. ma ja mo ra ju do da nas Agen ci ji za bor bu pro tiv ko rup ci je da do sta ve iz ve {ta je o fi nan si ra wu kam pa we. Te iz ve {ta je Agen ci ja }e kon tro li sa ti, a bi }e ob ja vqe ni na we nom saj tu.

Po za ko nu, iz bor ne li ste tre ba da u ro ku od 30 da na od pro gla {e wa ko na~ nih re zul ta ta par la men tar nih iz bo ra Agen ci ji za bor bu pro tiv ko rup ci je pod ne su iz ve {ta je o tro {ko vi ma kam pa we. Re pu bli~ ka iz bor na ko mi si ja pro gla si la je 10. ma ja ko na~ ne re zul ta te par la men tar nih iz bo ra.

Po li ti~ ke stran ke, ko a li ci je i gru pe gra |a na ko je su u~e stvo va le na par la men tar nim iz bo ri ma ima le su oba ve zu da otvo re po seb ne ra ~u ne u ban ka ma za fi nan si ra we tro {ko va kam pa we.

Svih 18 iz bor nih li sta ko je su u~e stvo va le na par la men tar nim

iz bo ri ma 6. ma ja do bi le su, na kon pro gla {e wa zbir ne iz bor ne li ste, 20 od sto nov ca iz dvo je nog iz bu xe ta, od no sno po oko de set mi li o na di na ra. Pre o sta lih 80 od sto, {to je oko 712 mi li o na di na ra, po de li le su iz bor ne li ste ko je su osvo ji le me sta u no vom sa zi vu par la men ta, sra zmer no bro ju osvo je nih man da ta, bez ob zi ra na to da li su ko ri sti le no vac iz jav nih iz vo ra za po kri }e tro {ko va iz bor ne kam pa we. ^e ti ri iz bor ne li ste ko je su u~e stvo va le na par la men tar nim iz bo ri ma ima ju oba ve zu da do su tra vra te u re pu bli~ ku ka su no vac ko ji su do bi le za tro {ko ve pred iz bor ne kam pa we.

Kan di da ti ko ji su u~e stvo va li u pr vom kru gu pred sed ni~ kih iz bo ra 6. ma ja da nas ima ju rok da do sta ve iz ve {ta je o tro {ko vi ma kam pa we Agen ci ji za bor bu pro tiv ko rup ci je, dok je za kan di da te ko ji su u~e stvo va li u dru gom kru gu pred sed ni~ kih iz bo ra 20. ma ja taj rok do 25. ju na.

KO SO VO I ME TO HI JA

Ram pa za sta re ta bli ce 15. ju na?

Ko sov ski mi ni star unu tra {wih po slo va Baj ram Re xe pi ka `e da bi od na red ne ne de qe auto mo bi li ma sa srp skim re gi star skim ta bli ca ma ko je ima ju pre fiks ko sov skih gra do va tre ba lo da bu de za bra wen ula zak pre ko pre la za na se ve ru Ko so va. Re xe pi je u iz ja vi Ta nju gu re kao da Euleks pla ni ra da to kom dru ge ne de qe od stu pa wa na sna gu od lu ke o za bra ni srp skih ta bli ca s po ~et nim slo vi ma gra do va na Ko so vu za bra ni kre ta we ta ko re gi stro va nih auto mo bi la pre ko pre la za Ja ri we i Br wak.

Po we go vim re ~i ma, od 15. ju na bi tre ba lo o~e ki va ti da Euleks za bra ni kre ta we vo zi li ma sa spor nim re gi star skim ozna ka -

ma pre ko pre la za na se ve ru i da je „do bro do {lo” ako pred stav ni ci Mi si je EU na Ko so vu mo gu da spro ve du ta ko ne {to.

Re xe pi je na veo da je rok za pre re gi stra ci ju auto mo bi la sa srp skih na KS ili RKS ta bli ce is te kao i da ne }e bi ti pro du `en.

Ko sov ski mi ni star unu tra {wih po slo va je re kao da je do neo od lu ku da rok za pro me nu vo za~ kih do zvo la ko je je gra |a ni ma Ko so va iz dao MUP Sr bi je bu de do 1. sep tem bra.

Port pa rol ka Eulek sa Iri na Gu de qe vi} re kla je za Ta njug da }e Euleks po ste pe no im ple men ti ra ti od lu ku o slo bo di kre ta wa, ko ja se od no si i na re gi star ske ta bli ce vo za ~a ~i je je pre bi va li {te na

Ko so vu, a ko ja je, ka ko je pod se ti la, re zul tat di ja lo ga vla sti Be o gra da i Pri {ti ne u Bri se lu.

Gu de qe vi }e va ni je mo gla da ko men ta ri {e na ja vu da bi od 15. ju na na se ve ru Ko s o v a mo g ao bi t i za b ra w en ula z ak auto mo bi li ma sa srp skim re gi star skim ozna ka ma ko je ima ju ini ci ja le ko sov skih gra do va.

Port pa rol ka Eulek sa je ra ni je iz ja vi la da spo ra zum o slo bo di kre ta wa u pa ra gra fu 7 ja sno na vo di da }e „svi vla sni ci auto mo bi la s pre bi va li {tem na Ko so vu ko ri sti ti re gi star ske ta bli ce s RKS ili KS ini ci ja li ma”, i da su se obe stra ne slo `i le s tim uslo vi ma.

TVIT CRTICA [ta }e Mla |a i Vuk? Raz li ~i ti su uti sci po vo dom iz bo ra Vu ka Je re mi }a na funk ci ju u UN. Re di teq Jan ko Ba qak ni je odu {e vqen: “Je re mi} je iza bran za to ne {to. Me ne ma lo blam. Do sta blam, u stva ri”, pri zna je Ba qak na laj ni.

Na su prot we mu, fuk ci o ner SDPS-a Vo jin Vu ~i }e vi} je za do vo qan. „Sva ka ~ast Je re mi }u, ve li ka po be da za Sr bi ju i za we ga li~ no! A li ce me ri ko ji su naj vi {e lo bi ra li pro tiv we ga, pr vi su ’iskre no’ ~e sti ta li!„, pod vla ~i Vu ~i }e vi}.

No vi nar Dra ga Ja wi} upo zo ra va: „Opa, ru ski MIP nam sta vqa do zna wa da vo di mo ra ~u na o to me da je Je re mi} iza bran za hva qu ju }i Ru si ji. Eto pr vog pro ble ma„, na vo di Ja wi} na „Tvi te ru„.

A kri ti ~ar Di mi tri je Voj nov pri me }u je: „Sad kad je Vuk Je re mi} do bio Skup {ti nu UN, Mla |a }e da tra `i Svet sku ban ku, a Vuk da bu de pa pa„.

EURO „us po rio” vla du Gra do na~ le nik In |i je Go ran Je {i} ci ti ra na pis iz me -

di ja: ”Pre go vo ri o no voj vla di u za sto ju”.

Sle di ko men tar u we go vom, „tvi ter sti lu”: „...PA TO JE SA SVIM OK, KRE NUO EURO 2012...„, ob ja {wa va Je {i} fa no vi ma na laj ni.

Ku po vi na po vo qi gra |a na Mno go se ovih da na pri ~a o to me da bi na sud bi nu no ve vla de mo gli uti ca ti i pre le ta ~ i. Na p red w ak Vla d i m ir \u ka no vi} ka `e: „O~e ku jem da re ` im s ki ana l i t i ~ a r i kre nu od stu di ja do stu di ja, da nam ob ja {wa va ju da je po {to va we na rod ne vo qe ku po vi na po sla ni ka„, upo za ra va \u ka no vi}.

Za ku va va se Po „tvi ter vi |e wu„ funk ci o ne ra URS-a Vlaj ka Se ni }a, “za ku va va se si tu a ci ja…”. „Se lo go ri a ba ba se ne ~e {qa, ne go ~e {qa tu |e po sla ni~ ke gru pe!„, za me ra Ra da {i nu Se ni}, po vo dom spe ku la ci ja o to me da je vr bo vao ~la na Ko a li ci je URS-a Ve ro qu ba Ste va no vi }a da pre |e u DS.

A ne ki od „tvi te ra {a„ pri me }u ju: Din ki}, ko li ko mi je po zna to, ima od li~ nu sa rad wu sa \i la som, pa ne pro zi va ceo DS ve} ’kri lo’ ko je se ba vi po li ti~ kim in `e we rin gom”. „To se zo ve ’za tvo ri vra ta, otvo ri pro zor’„, ko me ta ri {e ovaj slu ~aj li der PSS-a, “od be gli” Bo go qub Ka ri}.

Ra di pa za ra di, bra le Mla |i „tvi te ra {i„ ne za bo ra vqa ju obe }a ne evre od bes plat nih ak ci ja. „Gde je na {ih 1000 evra?

Kum i ja ho }e mo na mo re u Pu lu, ne mo `e{ sa mo ti na le to va we, ho }e mo i mi„, po bu ni li su se Din ki }e vi pra ti o ci na laj ni. „Ra di i za ra di, bra le. Ni si na do brom pu tu ako ti je to slam ka spa sa...„, ot po zdra vio je li der URS-a Mla |an Din ki}.

Ne ma la `no…

U pri ~a ma o ve ro do stoj no sti fa kul tet ske di plo me pred sed ni ka dr `a ve ukqu ~io se i la `ni „Tvi ter To mi slav Ni ko li}„.

„Po tvr di li da mi je di plo ma ve ro do stoj na. Pa, {ta da bu de dru go za onol ke nov ce?!„, pi ta se „Tvi ter To ma„.

Ve li ko spre ma we i pi vo Mno gi lo kal ni funk ci o ne ri po n o s ni su na ne d av n o spro v e d e n u ak c i j u ~i { }e w a Sr bi je. Li ga{ De jan ^a po ima svo je vi |e we: „Me wam jed no go d i { we Ve l i k o spre m a w e Sr bi je za 365 ma lih„, ima ide ju ^a po.

Biv {i po sla nik DSS-a De jan Sto jiq ko vi} se pi ta: „Za {to, bre, ni ko ne pra vi po red auto pu ta ne ku za dru gu, ne go sve sa me pum pe, ne ma gde ni pi vo da se po pi je ka ko tre ba„, za me ra ur ba ni sti ma Sto jiq ko vi}.

Je l’ mo `e?

Pred sed ni ca Na rod ne par ti je Ma ja Goj ko vi} ju ~e je ima la spi sak svo jih `e qa na laj ni. „Je l’ mo `e ne de qa, ka fa, no vi ne, po ro di~ ni ru ~ak, te nis, fud bal…?”, za pi ta la se Ma ja Goj ko vi}.

S. St.

c m y

politika

dnevnik

KOD PREDSEDNIKA SRBIJE DANAS NA KONSULTACIJAMA SPS–PUPS–JS

Vi kend za ti{ je, o vla di ni {ta no vo Pred s ed n ik Sr b i j e To m i slav Ni ko li} sa sta }e se da nas s pred stav ni ci ma iz bor ne li ste oku pqe ne oko SPS-a i na sta vi ti kon sul ta ci je o for mi ra wu vla de. U zda we na An dri }e vom ven cu na tre }e kon sul ta ci je ve za ne za for mi ra we vla de u 10 ~a so va sti `u li de r i SPS-a Ivi c a Da ~ i}, PUPS-a Jo van Kr ko ba bi} i JS-a Dra gan Mar ko vi} Pal ma.

Raz g o v o r e o for m i r a w u vla de Ni ko li} je po ~eo 4. ju na s Ko a li ci jom „Po kre ni mo Sr bi ju”, oku pqe nom oko SNS-a.

Pot pred sed ni ca SNS-a Jor go van ka Ta ba ko vi}, ko ja je i kan di dat te stran ke za man da ta ra,

iza vi la je u me |u vre me nu da na pred wa ci ne }e ome ta ti raz go vo re o for mi ra wu vla de i da }e str pqi vo ~e ka ti da ih SPS okon ~a s DS-om. Dva da na na kon SNS-a, pred sed nik Sr bi je je na sta vio kon sul ta ci je o vla di s Ko a li ci jom „Iz bor za bo qi `i vot”, oku pqe nom

oko de mo kra ta. Li der i kan di dat DS-a za man da ta ra Bo ris Ta di} oba ve stio je ta da pred sed ni ka Sr bi je da je ko a li ci ja oku pqe na oko te stran ke bli zu kon sti tu i sa wa par la men tar ne ve }i ne i da }e Ni ko li }u za ne ko li ko da na da ti pu nu in for ma ci ju o to me ka da ona bu de ja sno for mi ra na.

Pred da na {wi do la zak so ci ja li sta kod Ni ko li }a pot pred s ed n i c a DS-a Sla v i c a \u ki}-De ja no vi} na ja vqi va la je za vi kend raz go vo re s de mo kra ta ma, ko ji se ni su odr `a li, ali je me dij skom sce nom u su bo t u pro s tru j a l a vest da je „ne ko ko ima du plo obez be |e -

we bio u se d i { tu SNS-a“.

Osta je enig ma ko, a s ta kvim obez b e | e w em se kre } u sa m o tri po li ti ~a ra u ze mqi. Li der JS-a Mar ko vi} krat ko je ob ja snio da raz go vo ra „mi niko a li ci je“ s DS-om u da ni ma vi ken da ne ma. Ni pot pred sed nik SPS-a @ar ko Ob ra do vi}

ponedeqak11.jun2012.

3

Ste fa no vi}: Pot pi ri va we va tre – To {to pred sed nik Sr bi je ra di, is pa qu je po li ti~ ke pa ro le, mi sti fi ku je i ot kri va ne ke “taj ne do go vo re i pot pi se” s pri {tin skom stra nom, je ste igra we sa Sr bi ma na Ko so vu i Me to hi ji ko ji su u te {koj si tu a ci ji – re kao je {ef pre go va ra~ kog ti ma za Ko so vo Bo ri slav Ste fa no vi} „Bli cu”, i oce nio da je pot pi ri va we va tre {tet no za in te re se Sr bi je.

– Pri {tin ske vla sti ko ri ste pe riod do for mi ra wa vla de i is pi tu ju re ak ci je Sr bi je i To mi sla va Ni ko li }a – re kao je Ste fa no vi}, i oce nio da je pot pi ri va we va tre kraj we kon tra pro duk tiv no i {tet no po in te re se Sr bi je.

Po we go vim re ~i ma, „stvo re na je la `na at mos fe ra da se ne {to kri lo ili da je ne {to pot pi si va no, ka ko ka `e Ni ko li}, da po sto je taj ni do go vo ri Be o gra da i Pri {ti ne. Da kle, ni {ta ni je taj no do go va ra no, sve do ku men te je usvo ji la Vla da, do sta vqe ni su Skup {ti ni Sr bi je, Sr bi ma na Ko so vu i Me to hi ji, ta ko da ih je vi deo i To mi slav Ni ko li} dok je bio po sla nik”.

REKLI SU Zu kor li}: Pre sam za „iskre nog ~et ni ka”

Po Za k o n u o pred s ed n i k u u iz ja vi no vi na ri ma ni je `e Re pu bli ke, pred sed nik je du leo da ka `e ka da }e pre go vo ri `an da par la men tu pred lo `i bi ti na sta vqe ni.

- Je di ni raz go vo ri za ko je onog kan di da ta ko ji mo `e da zna mo si gur no su po ziv kod obez be di iz bor vla de u Skup pred sed ni ka Sr bi je To mi sla va {ti ni.

Ni ko li} je ra ni je na ja vio Ni ko li }a u po ne de qak u zgra di Pred sed ni {tva, re kao je Ob ra - da „ne }e okle va ti” da man dat do vi} i pod se tio da su pred - za sa stav Vla de po nu di ono me ko bu de obez be stav ni ci ko a li dio ve } i n u od ci je oko SPS i Pred s ed n ik je du ` an 126 po sla ni ka.

DS pre ne ko li ko da par la men tu De m o k rat s ka da na raz go va ra li pred lo `i onog stran k a Sr b i j e o eko nom skom pro gra mu bu du }e kan di da ta ko ji mo `e ima 21 po sla ni ka, ko a l i c i j a vla de Sr bi je is obez be diti iz bor Pre o kret na ~e ta kav {i da }e ti vla de u Skup {ti ni lu sa Li be ral no raz go vo ri bi ti d e m o k r a t s k o m na sta vqe ni.

SNS u no vom sa zi vu par la - par ti jom 19, a Uje di we ni re men ta ima 73 man da ta, DS 67, a gi o ni Sr bi je 16 po sla ni ka. ko a li ci ja SPS-PUPS-JS 44.

Sa vez Voj vo |an skih Ma |a ra Po Usta v u, kan d i d a t a za ima pet po sla ni ka, Stran ka pred sed ni ka vla de par la men tu de mo krat ske ak ci je San xa ka pred l a ` e pred s ed n ik Re p u - dva, a li sta Ni je dan od po nu bli ke, po {to sa slu {a mi {qe - |e nih od go vo ra i Ko a li ci ja we pred s tav n i k a iza b ra n ih Al ba na ca pre {ev ske do li ne iz bor nih li sta. po jed nog po sla ni ka. D. M.

Muf ti ja Mu a mer Zu kor li} sma tra da }e iz bo rom To mi sla va Ni ko li }a za pred sed ni ka srp ska po li ti ka pre ma Bo {wa ci ma bi ti „pot pu no de ma ski ra na i ja sna”.

– Ako bi ram iz me |u ‘li ce mer nog de mo kra te’ i ‘iskre nog ~et ni ka’, vi {e vo lim da imam ovog dru gog, za ko ga znam {ta mi mi sli – re kao je Zu kor li} za Fe nu.

On je ka zao da je do sa da na sce ni bi la „ma ski ra na an ti bo {wa~ ka po li ti ka, sim bo li zo va na u Bo ri su Ta di }u„, ko ji je, ka ko do da je, bio „evrop ski qu bi mac i ko ji je pro tiv Bo {wa ka i iz BiH i San xa ka mo gao da ra di {ta ho }e”. Po Zu kor li }e vim re ~i ma, Ta di} je jed no pri ~ao u Be o gra du, dru go u Ba wa lu ci, tre }e u Bri se lu, ~e tvr to u An ka ri.

– Ja sam se bo rio za oba ra we Bo ri sa Ta di }a, ni sam se bo rio za do vo |e we To mi sla va Ni ko li }a, to je ogrom na raz li ka, ali sma tram da je ovo bo qe re {e we i za San xak i za BiH – na veo je Zu kor li}.

Do dik: Ta di} mi ni je re kao za Jo va no vi }a Pred sed nik Re pu bli ke Srp ske Mi lo rad Do dik iz ja vio je da }e bi ti opa sno ako li der LDP-a ^e do mir Jo va no vi} bu de mi ni star u Vla di Sr bi je jer s tog me sta mo `e „kle ve ta ti RS i srp ski na rod”. Do dik je za „Po li ti ku” re kao da on ne sa sta vqa Vla du Sr bi je i da ima pra vo da od go vo ra na ko men ta re u RS, ali da se ne me {a u unu tra {wa pi ta wa Sr bi je, ve} to ~i ne stra ni am ba sa do ri ko ji „vr {qa ju” po Sr bi ji i „for mi ra ju vla de”.

– Sma tram da je opa sno da Jo va no vi} ima le gi ti mi tet u Vla di Sr bi je, s ko jim }e ho da ti su tra po re gi o nu, gde }e kle ve ta ti RS i srp ski na rod – re kao je Do dik.

On je ka zao da mu pred sed nik De mo krat ske stran ke Bo ris Ta di}, ko ga je po dr `ao na pred sed ni~ kim iz bo ri ma, pret hod no ni je re kao da }e Jo va no vi} bi ti u no voj vla di.

– Ne ma mo ni ka kav raz log da sum wa mo u Ta di }ev bu du }i od nos pre ma RS – do dao je Do dik.

4

ekonomija

ponedeqak11.jun2012.

NAJPOZNATIJE SVETSKE KOMPANIJE PROIZVODI]E U SREMU

PRECIZNIJE REGULISATI OPOREZIVAWE KOMPANIJA

„Ford” sti`e u Rumu preko „Albona”

Najopasniji skriveni nameti

Vi {a po re ska me na xer ka u kon sul tant skoj ku }i KPMG Sr bi ja Bi qa na Bu ji} sma tra da je po treb no iz me ni ti i pre ci zi ra ti po re ske pro pi se ko ji ma se opo re zu ju kom pa ni je u Sr bi ji.

Ona je u iz ja vi Ta nju gu re kla da, iako se u jav no sti mo `e ~u ti da Sr bi ja ima naj ni `u sto pu po re za na do bit pred u ze }a od de set po sto, ona je da le ko ve }a uko li ko se ura ~u na ju ra zna pa ra fi skal na da va wa u vi du tak si i na kna da, ko je ta ko |e op te re }u ju po slo va we pred u ze }a.

– Po sto ji mno go ra znih da va wa ko ja su uve de na ne kim za ko ni ma ko ji ni su po re ski pro pi si i ko je kom pa ni ja mo ra da pla }a. Ka da se uzmu u ob zir i te da `bi ne ko je zva ni~ no ni su po rez na do bit pred u ze }a, po sta vqa se pi ta we da li je stvar no ne koj kom pa ni ji sto pa po re za ko ju pla }a de set po sto ili je zbog pla }a wa svih tih da `bi na wen po re ski te ret ve }i od za ko nom pro pi sa nog pro cen ta – na gla si la je Bi qa na Bu ji}.

Ona sma tra da se ne mo `e pre ci zi ra ti ko li ka je „stvar na” sto pa opo re zi va wa fir mi.

– To ukqu ~u je od re |e ne spe ci fi~ no sti sva ke fir me jer ne pla }a ju sve po rez na do bit, na pro fit ko ji je is ka zan u bi lan su uspe ha, ve} na do bit ko ja se do bi ja ra znim uskla |i va wi ma, shod no pro pi si ma o po re zu na do bit – na gla si la je ona.

Po we nim re ~i ma, zbog ne do voq ne pre ci zno sti Za ko na o po re zu na do bit, in spek to ri na te re nu da ju raz li ~i ta „tu ma ~e wa”.

– Pro pis omo gu }a va kom pa ni ja ma po re ski kre dit, od no sno da uma we svo ju po re sku oba ve zu uko li ko in ve sti ra ju u osnov na sred stva ko ja }e ko ri sti ti za oba vqa we svo je po slov ne de lat no sti. Po sto ji ve o ma krat ka li sta osnov nih sred sta va po osno vu ko jih se ne mo `e ko ri sti ti taj po re ski kre dit. To je, na pri mer, ku po vi na put ni~ kih auto mo bi la, te pi ha, za ve sa, opre ma wa ad mi ni stra tiv nih pro sto ri ja – ob ja sni la je ona. – Me |u tim, u prak si, da ju se in ter pre ta ci je ko je su znat no {i re pa se, na pri mer, tu ma ~i da mo bil ni te le fo ni ili si stem nad zo ra kao {to su ka me re ni su neo p hod ni za oba vqa we de lat no sti. U za ko nu ni je pro pi sa no {ta se sma tra ula ga wem ko je je neo p hod no za oba vqa we de lat no sti pa to za vi si od raz u me va wa i tu ma ~e wa kon kret nog in spek to ra u kon tro li.

dnevnik

Da je Srem me ka za in ve sti to re ni je vi {e ni ka va taj na, a {to je naj va `ni je, ov de sti `u sve po zna ti je svet ske kom pa ni je. Ta ko }e kra jem ju na u Ru mu do }i de le ga ci ja ame ri~ kog „For da”, a sve

no je in fra struk tur no opre mqe na, a ovoj en gle skoj fir mi ustu pqe no je bez na kna de oko pet hek ta ra ze mqe na ko joj }e, u pr voj fa zi na oko 2,5 hek ta ra, bi ti iz gra |e na pro iz vod na ha -

Qu di iz „Al bo na„ su kre nu li pu nom pa rom da ra de i pla ni ra ju da vr lo br zo po~ nu i pro iz vod wu jer ih ugo vor s „For dom„ oba ve zu je na to da 1. ja nu a ra na red ne go di ne ona star tu je. s na me rom da obi |e iz grad wu no vog po go na en gle ske fir me „Al bon„ s ko jom su pot pi sa li 40 mi li o na do la ra vre dan ugo vor.

Na i me, fir ma „Al bon„ je pre me sec da na, ta~ ni je 4. ma ja, po ~e la iz grad wu svog no vog po go na u Za pad noj in du strij skoj zo ni u Ru mi. Ova zo na, ko ja se pro sti re od fir me „Ru ma trans’’ do fir me „An dri ja {e vi}’’, pot pu -

la od oko 10.000 kva dra ta. Do sa da je is ko pan hu mus na oko 15.000 kva dra ta, iz me we no je tlo, na su ta {qa ka, tu ca nik i ure |e ne su sa o bra }aj ni ce unu tar gra di li {ta.

– Qu di iz „Al bo na„ su kre nu li pu nom pa rom da ra de i pla ni ra ju da vr lo br zo po~ nu i pro iz vod wu jer ih ugo vor s „For dom„ oba ve zu je na to da 1. ja nu a ra na -

red ne go di ne ona star tu je. Ra do vi tre ba da bu du za vr {e ni do kra ja ove go di ne i u ovom pro iz vod nom po go nu }e bi ti za po sle no oko 200 rad ni ka – is ti ~e pred sed nik rum ske op {ti ne Go ran Vu ko vi}.

U iz grad wu ovog po go na bi }e ulo `e no oko 8,5 mi li o na evra, a ra do vi }e te }i u dve fa ze. „Al bon„ ima po gon i u pe }i na~ koj in du strij skoj zo ni u [i ma nov ci ma, gde po slu je od 2006. go di ne, a u Ru mi }e im pr ve kom {i je bi ti “Adri a na teks” ko ja }e pro iz vo di ti ku pa }e ko sti me ita li jan ske mar ke „kal ce do ni ja„. Iz grad wa ove fa bri ke po ~e }e 16. ju na na ze mqi {tu po vr {i ne oko 2,3 hek ta ra, ta ko |e do bi je nom bez na kna de. Do kra ja go di ne tre ba lo bi da bu de iz gra |e na pro iz vod na ha la po vr {i ne oko 500 kva dra ta, a do 2015. i do 5.000 kva drat nih me ta ra. Za po -

~e tak, tu }e po sao na }i 70 li ca, naj vi {e `e na.

Op {ti na Ru ma ima oko 300 hek ta ra ze mqe, in fra struk tur no pot pu no opre mqe ne, ko ja ~i ni in du strij ske zo ne, a ustu pa wem ze mqi {ta in ve sti to ri ma

PREKATEGORIZACIJA DR@AVNIH SAOBRA]AJNICA TERET LOKALNOJ SAMOUPRAVI

Odr`avawe puteva spalo na krpqewe rupa Kr pqe we ru pa, ko {e we tra ve i osve `a va we iz ble de lih li ni ja na pu te vi ma zbir na su ime ni ca na ko ju se ovog pro le }a sve lo odr `a va we o{trom zi mom o{te }e nih pu te va. Mi ni mum ra da na odr `a va wu re zul tat je bes pa ri ce i u re pu bli~ koj i lo kal noj ka si, na ~i ja se le |a Ured bom Vla de Sr bi je o pre ka te go ri za ci ji dr `av nih pu te va pre va li lo sko ro 5.000 ki lo me ta ra pu te va, od ko jih oko 700 ki lo me ta ra u Voj vo di ni.

Od oko 15.000 ki lo me ta ra dr `av nih pu te va, 10.000 je osta lo u tom sta tu su i o wi ma bri ne JP „Pu te vi Sr bi je”, a raz li ka je „pre ba ~e na” na lo kal nu sa mo u pra vu. Odr `a va we voj vo |an skih sa o bra }aj ni ca po de qe no je na pet sek to ra o ko ji ma bri nu fir me „Voj put” Su bo ti ca, „Voj vo di na put” Zre wa nin, „Voj vo di na put” Pan ~e vo, „Voj vo di na put-Ba~ ka put” No vi Sad i „Srem put” Ru ma. Sva koj te ri to ri ji pri pa lo je sto ti wak ki lo me ta ra „no vih” pu te va na odr `a va we, ko ji su do sa da bi li u ran gu dr `av nih, a sa da su pre ka te go ri sa ni u lo kal ne. Upu }e ni ka `u da sa mo no vo sad ska i su bo ti~ ka ka sa mo gu obez be di ti ka kvo-ta kvo odr `a va we pu te va na svom pod ru~ ju, dok sa o bra }aj ni ce u osta lim

„Bo{” kre}e u julu Kom pa ni ja „Bo{” po ~e }e u ju lu pr vu fa zu grad we fa bri ke auto mo bil skih si ste ma bri sa ~a u Pe }in ci ma, a pro iz vod wa bi tre ba lo da kre ne ve} po ~et kom 2014, ka za la je ju ~e ge ne ral na di rek tor ka fir me „Ro bert Bo{ Sr bi ja”, Jo van ka Jo va no vi}.

Ukup na vred nost pro jek ta je 70 mi li o na evra i sa ta kvom in ve sti ci jom kom pa ni ja „Bo{” }e bi ti svr sta na me |u pet naj ve }ih ne ma~ kih in ve sti to ra u Sr bi ji, is ta kla je di rek tor ka Jo va no vi}.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

EMU

evro

1

112,9633

115,2687

117,9199

112,6175

Australija

dolar

1

88,9616

90,7771

92,8650

88,6892

Kanada

dolar

1

87,4668

89,2518

91,3046

87,1990

Danska

kruna

1

15,1930

15,5031

15,8597

15,1465

Norve{ka

kruna

1

14,8802

15,1839

15,5331

14,8347

[vedska

kruna

1

12,5990

12,8561

13,1518

12,5604

[vajcarska

franak

1

94,0342

95,9533

98,1602

93,7464

V. Britanija

funta

1

139,6506

142,5006

145,7781

139,2231

SAD

dolar

1

90,1903

92,0309

94,1476

89,9142

Kursevi iz ove liste primewuju se od 8. 6. 2012. godine

Smawi}e se kilometra`a lokalu Si ro ma {na lo kal na sa mo u pra va upla {e na no vim oba ve za ma po ve }a nog iz dva ja wa za odr `a va we pu te va na kon wi ho ve pre ka te go ri za ci je tra `i la je sma we we sa o bra }aj ni ca o ko ji ma mo ra da bri ne. Ima na zna ka da bi se ukup na broj ka od oko 5.000 ki lo me ta ra, ko ji su „pre ba ~e ni” na lo kal, sma wi la za oko 1.000 ki lo me ta ra, ko ji bi se „vra ti li” u rang dr `av nih pu te va. U Voj vo di ni se ra di tek o jed nom put nom prav cu od ne ko li ko de se ti na ki lo me ta ra, {to je ma li pro ce nat u ras te re }e wu bu xe ta. op {ti ma is kqu ~i vo za vi se od po mo }i dr `a ve.

Pri hod od ak ci za na go ri vo ko ji je do 1. ja nu a ra ove go di ne bio usme ren na dr `av ne pu te ve pre u sme ren je na re pu bli~ ki bu xet u iz no su od 18,6 mi li jar di di na ra.

Pu ta ri su ta ko u star tu no ve gra |e vin ske se zo ne osta li bez stal nog iz vo ra pri ho da, {to se ne ga tiv no od ra zi lo i na wi ho ve fir me i pu te ve. Ka ko sa o bra }aj ni ce zah te va ju bar i mi ni mum odr `a va wa, od lu ~e no je da deo tih sred sta -

va u iz no su od 8,2 mi li jar de di na ra bu de vra }en „Pu te vi ma Sr bi je” pre ko do ta ci ja, a deo usme ren na lo kal nu sa mo u pra vu za pre u ze te pu te ve. Te {ko je re }i u ko joj me ri }e se po boq {a ti wi ho vo odr `a va we, jer ne bla go vre me ne po prav ke zah te va ju vi {e pa ra ne go kod re dov nog odr `a va wa, a stal ni iz vo ri fi nan si ra wa, po put pri ho da od re gi stra ci je i sli~ no su tan ki.

Di rek tor JP „Pu te vi Sr bi je” Zo ran Drob wak ka `e da za odr `a va we 10.000 ki lo me ta ra dr `av nih pu te va tre ba oko dve mi li jar de evra. Re ha bi li ta ci ju put ne mre `e po mo }i }e i ino stra ni kre di ti od oko 600 mi li o na evra, ko ji }e se ko ri sti ti u na red ne ~e ti ri go di ne. Drob wak pre ci zi ra sda je Svet ska ban ka odo bri la kre dit od 100 mi li o na do la ra, tre ba sa mo da se ugo vo re uslo vi kre di ta, {to ~e ka no vu vla du.

Drob wak ape lu je na lo kal nu sa mo u pra vu da za jed no s „Pu te vi ma” i no vom vla dom na pra ve do go vor oko odr `a va wa i re ha bi li ta ci je pu te va na wi ho voj te ri to ri ji. Do ta da vo za ~i tre ba da otvo re ~e tvo re pri vo `wi po drn da vim pu te vi ma, a pu ta ri ma pre o sta je da glu va re ne svo jom kri vi com, da se za sun ~a nih da na vi {e hla de ne go {to ra de.

R. Dautovi}

bez na dok na de rum ska op {ti na ne gu bi ni {ta jer je vla snik ze mqi {ta Re pu bli ka Sr bi ja i sav pri hod od pro da je bi i{ao u re pu bli~ ki bu xet, a ne op {tin ski.

J. A. UGLAVNOM UVOZIMO IZ RUSIJE

Najvi{e prodajemo Nemcima Glav ni iz vo zni part ner Sr bi je u pr va ~e ti ri me se ca ove go di ne bi la je Ne ma~ ka, u ko ju je iz ve ze na ro ba vred na 424,3 mi li o na evra, a glav ni uvo zni part ner Ru ska Fe de ra ci ja (RF), iz ko je je uve ze na ro ba za 834,9 mi li o na, po ka za li su po da ci Re pu bli~ kog za vo da za sta ti sti ku (RZS).

U iz vo zu, glav ni spoq no tr go vin ski part ne ri, po sle Ne ma~ ke, bi le su Ita li ja sa 337,6 mi li o na do la ra i Bo sna i Her ce go vi na (BiH) sa 333,7 mi li o na. Glav ni spoq no tr go vin ski part ne ri u uvo zu, po sle RF, bi le su Ne ma~ ka sa 649 mi li o na do la ra i Ita li ja sa 518,3 mi li o na.

Spoq no tr go vin ska rob na raz me na bi la je naj ve }a sa ze mqa ma sa ko ji ma Sr bi ja ima pot pi sa ne spo ra zu me o slo bod noj tr go vi ni. Ze mqe ~la ni ce Evrop ske uni je (EU) ~i ne vi {e od po lo vi ne ukup ne raz me ne.

Dru gi po va `no sti part ner Sr bi je su ze mqe pot pi sni ce spo ra zu ma o zo ni slo bod ne tr go vi ne u Cen tral noj Evro pi (CEF TA), sa ko ji ma je ostva ren su fi cit u raz me ni od 364,7 mi li o na do la ra, re zul tat uglav nom iz vo za po qo pri vred nih pro iz vo da, kao i iz vo za gvo `|a i ~e li ka.

PO^ELA LETWA SEZONA U @ELEZNI^KOM SAOBRA]AJU

„Panonija” do Bara, a „Jadran” do Splita Uvo |e wem tri se zon ska vo za po ~e la je let wa se zo na `e le zni~ k og sa o b ra } a j a. „@e l e zni ce Sr bi je“ su uve le auto voz iz Be o gra da za Bar, kao i voz “Pa n o n i j a” na re l a c i j i Su bo ti ca - No vi Sad – Bar, a od 15. ju na i se zon skog vo za “Ja dran eks pres” za Split.

Auto voz }e sa o bra }a ti do 8. sep tem bra sa po la skom iz be o grad ske sta ni ce u 21,10 sa ti, a iz Ba ra u 20.00 sa ti. U sa sta vu ovog vo za bi }e va go ni za pre voz auto mo bi la, ku {et i spa va }a ko la, ali i po seb na po nu da - sa lon ska i spa va }a ko la, kao i ko la za pre voz auto mo bi la ve }eg ga ba ri ta iz sa sta va Pla vog vo za. Iz „@e le zni ca Sr bi je2 pod se }a ju put ni ke da iz na {eg glav nog gra da ka cr no gor skom pri mor ju sa o bra }a ju jo{ dva vo za: dnev ni u 9.10 sa ti i ve ~er wi u 20.10 sa ti, a iz Ba ra za Be o grad ju tar wi u 9.00 sa ti i ve ~er wi u 19.00 sa ti.

Ce na kar te u jed nom sme ru Be o grad – Bar ili Bar – Be o grad u dru g om raz r e d u vo z a, ukqu ~u ju }i i re zer va ci ju se di {ta, ko {ta 24 evra, dok za pre voz auto mo bi la tre ba iz dvo ji ti 30 evra.

Se z on s ki voz “Pa n o n i j a”, sa o bra }a ta ko |e do 8. sep tem bra po la zi iz Su bo ti ce u 18.

14 sa ti, a iz Ba ra za Su bo ti cu u 17 sa ti. Osim va go na iz Su bo ti ce i No vog Sa da u sa sta vu ovog vo za od re |e nim da ni ma u

ne d e q i sa o b ra } a j u di r ekt n a ko la iz Mo skve, Pra ga, i Bu dim pe {te. Vo zna kar ta u dru gom raz re du vo za sa re zer va ci jom se di {ta, od Su bo ti ce do Ba ra iz no si 30 evra, a na re la ci j i No v i Sad –Bar 26,80 evra. „Ja dran eks pres” sa o bra }a }e od 15. ju na do 1.sep tem bra jed nom ne deq no na re la ci ji Be o grad – Split – Be o grad sa za u sta vqa wem u Kni nu i Per ko vi }u. Po la zak vo za iz Be o gra da bi }e sva kog pet ka u 15.16 sa ti, a iz Spli ta sva ke su bo te u 18.43 sa ti. Vo zna kar ta u jed nom sme ru u du gom raz re du va go na za se de we je 37,50 evra. U sa sta vu ovog vo za su ku {et i spa va }a ko la, kao i va gon za pre voz auto mo bi le za ko ji po sto je po seb ne po god no sti.

U „@e le zni ca ma” na po mi wu da se kar te u me |u na rod nom sa o bra }a ju pla }a ju u di nar skoj pro tiv vred no sti.

R. D.

SR BI JI NEO P HOD NE IN VE STI CI JE

Ne sme da stoji proizvodwa - Za re{avawe ekonomskih problema Srbiji su neophodne sna`ne investicije, a to podrazumeva prelazak na tzv. indu strij ske po li ti ke, ko je ohrabruju ulagawa u granama u kojima Srbija ima komparativ ne pred no sti, iz ja vio je profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Dra gan \u ri ~in.

„Srbija ima danas osnovni problem nizak nivo ekonomske aktivnosti i ekstremno visoku nezaposlenost. Glavni problem Srbije nije inflacija. U tom smislu, ako je to dijagnoza problema, iz te dijagnoze proizilaze recepti za izlazak iz te bolesti koja se zove nedovoqan nivo privredne aktivnosti”, ocenio je \uri~in u izjavi Tanjugu.

Po \uri~inu „Srbiji su neophodne sna`ne investicije. „To zna~i orijentaciju sa mo ne ta ri sti~ kih ma kro e ko nomskih politika, koje, izme|u ostalog, pored ciqawa inflacije, idu i u fiskalnom delu sa merama {tedwe, prelazak na takozvane industrijske politike, koje ohrabruju investicije u granama u kojima Srbija ima komparativne prednosti”, pre svega, u energetici, poqoprivredi, logisti~kom biznisu, informacionim tehnologijama. \uri~in je istakao da monetarna i fiskalna politika u zemqi koja ima ekonomske probleme poput Srbije treba da predstavqaju samo „podmaziva~” industrijskih politika.

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

ponedeqak11.jun2012.

5

PRI VRE DU ZA RO BI LI PO PU LI ZAM I KA STIN SKA PO LI TI KA

Ko je kriv nezaposlenima {to nemaju partiju Iako su ekonomske teme dominirale u predizbornoj kampawi, one strankama o~igledno nisu kqu~ne u dogovorima o novoj vladi jer politikanstvo i {ibicarewe s uvla~ewem predsednika jednog entiteta susedne dr`ave u postizbornu kombinatoriku nema ama ba{ nikakve veze s goru}im problemima srpske ekonomije i standarda gra|ana.

A koliko je ekonomska situacija alarmantna najo~iglednije pokazuje to {to je prethodnog meseca ispla}eno vi{e penzija nego zarada zaposlenima, dok je taj odnos jo{ drasti~niji kad bi se uporedio broj zaposlenih u privredi i onih koji plate dobijaju iz dr`avne kase.

Interesi ve}ine stranaka u Srbiji zavr{avaju se, naime, na raspodeli buxetskog kola~a izme|u razli~itih interesnih i socijalnih grupa, dok o tome kako }e se pove}ati prihodi u dr`avnoj kasi niko ne govori. A va`e}a logika po kojoj stranke „ekonomsku politiku” svode na kastinski sistem, odnosno za{titu odre|enih interesnih grupa, ve} se pokazala pogubnom po Srbiju. Pitawe je, me|utim, {ta }e se desiti ukoliko se za ovim modelom, po ugledu na penzionere, na primer, povedu i neke druge socijalne grupe pa tako, recimo, u narednim izbornim ciklusima dobijemo stranku nezaposlenih koja }e insistirati na garantovanim buxetskim sledovawima za ovu poprili~no brojnu populaciju. To bi,

uostalom, bila samo logi~na posledica dnevnopoliti~kog populizma kojem na{e politi~ke elite godinama podre|uju op{ti interes.

Buxetski deficit i kriza javnog duga kanda }e se i u narednom mandatu „re{avati” demago-

tastrofalnim u~inicima populisti~ke politke vo|ene u prethodnim godinama. Naime, iz koalicije okupqene oko socijalista, a koja }e u bitnoj meri krojiti koalicioni dogovor s demokratama o postavi koja }e sedeti u Nemawinoj 11 u narednom man-

Bu yet ski de fi cit i kri za jav nog du ga kan da }e se i u na red nom man da tu „re {a va ti” de ma go gi jom, po ce nu fi nan sij skog ko lap sa, ko ji Sr bi ji, ka ko je upo zo rio i Fi skal ni sa vet, pre ti gijom, po cenu finansijskog kolapsa, koji Srbiji, kako je upozorio i Fiskalni savet, preti ukoliko se hitno ne primene restriktivne mere {tedwe, pre svega u javnom sektoru, a kroz zamrzavawe plata i penzija i rezawe adminstracije.

To stranakama koje se dogovaraju o formirawu nove vlade ipak ne pada na pamet uprkos ka-

datu, poru~ili su ne samo to da nam nije potreban aran`man s Me|unarodnim monetarnim fondom, a koji tako|e podrazumeva navedene mere {tedwe, ve} i da ne}e pristati na zamrzavawe a kamoli smawewe plata u javnom sektoru i penzija (~emu, ina~e, pribegavaju gotovo sve zemqe u regionu). Lider Partije ujediwenih penzionera i ak-

tuelni potpredsednik Vlade Srbije Jo van Kr ko ba bi} tako je, uprkos upozorewima Fiskalnog saveta da zbog lo{eg stawa u javnim finansijama treba da se zamrznu penzije, poru~io da to ne dolazi u obzir, te da bi se time „stvorio socijalni genocid jer bi qudi umirali od gladi”.

On je time javno uslovio koalicioni aran`man, o ~emu se demokrate, kao najve}i partner, nisu izjasnile, te ostaje nejasno kakve su zapravo wihove namere u tom pogledu, odnosno da li }e vlada u narednom sazivu kona~no po~eti da vodi ekonomsku politiku ili }e nastaviti demagogiju. Nijedna od stranaka koje imaju ambiciju da formiraju novu vladu zapravo nije objasnila na koji na~in }e na}i novac za namirivawe razli~itih interesa unutar nove koalicije, i to u situaciji kad je buxetski deficit uveliko prema{en. Ukoliko se, pak, u ta obja{wewa ne ra~unaju prili~no uznemiruju}e poruke iz redova socijalista koji su ponudili oprobani recept {tampawa novca. Takve sugestije iznosio je potpredsednik SPS-a Du {an Ba ja to vi} koji se zalo`io i za dr`avni intervencionizam „u svim segmentima, a pre svega kada su u pitawu veliki privredni sistemi jer privreda mora da se obnovi”.

A kako to dr`ava najboqe zna i ume da vodi privredu vaqda treba da posvedo~e i aktuleni ekonomski pokazateqi.

B. D. Savi}

EKO NOM IS TA ZO RAN PO POV

Mo`emo i bez MMF-a?

Eko no mi sta Zo r an Po p ov izjavio je ju~e da Srbija treba da na |e sop stve ni raz voj ni model, umesto nastavka saradwu s Me|unarodnim monetarnim fondom (MMF).s „Za{to sam ja protiv? Iz prostog razloga zato {to je iskustvo pokazalo da su zemqe koje nisu sara|ivale s MMF ostvarile izvanredne rezultate, poput Slovenije, ^e{ke i Slova~ke, tako da je ekonomska situacija u tim zemqama ne u po re di vo bo qa ne go kod nas”, objasnio je Popov za Tanjug . Popov tvrdi kako u novijoj istoriji ne postoji ni jedan primer da je MMF doprineo brzom razvoju neke od zemaqa u svetu, ve} se to de{ava lo upra vo bez upli ta wa Fondu razvojnu politiku jedne zemqe.

Popov je naveo da da Fond preporu~uje Srbiji da {tedi, da otpu{ta vi{ak radne snage, smawuje zarade u javnom sektoru i penzije, a to }e, po wemu, dovesti do pada agregatne tra`we u zemqi, poslodavci }e smawiti proizvodwu i po~eti da otpu{taju vi{ak zaposlenih, tako da }e ekonomska situacija biti jo{ lo{ija. Ukoliko bi Srbija uspela da privu~e 10 milijardi evra kapitala i to investira, ukupan do ma }i pro iz vod (BDP) ze mqe bi porastao sa 30 milijardi evra na 60 milijardi i javni dug bi tada pao sa 45 na oko 30 odsto BDP, mi{qewa je Po pov. Ovaj eko no mi sta smatra da je u Srbiji va`no {to pre da po~ne obnavqawe poqoprivrede, a potom i industrije.

RE FOR ME SU NEO P HOD NE, ALI KA KVE I KO JIM RE DOM?

Prvo zavesti red pa onda podi}i PDV

SVE MA WE FIR MI U SR BI JI

Bez velikih preduze}a nema ni malih Od 2007. godine u Srbiji se velikih privrednih sistema i bele`i stalni pad broja malih industrije uop{te.

– U Srbiji industriju gotovo i sredwih preduze}a jer se vi{e firmi gasi nego {to se osniva, i nemamo, i to spada u one stvaa u prvih deset meseci 2011. ri koje dr`ava nije dobro orgaosnovano ih je 7.097, {to je 12 nizovala... Jednostavno, mala i sredwa preduze}a ne mogu opstaodsto mawe nego u istom perioti bez velikih privrednih sidu 2010. stema – upozorio je on.

Pro{le godine je, istovremeSavi} smatra no, uga{eno da je dr`ava po11.607 firmi, Ma la i sred wa {to je ~ak 87,8 pred u ze }a ne mo gu gre{ila i {to je novac iz fondova posto vi{e nego op sta ti bez ve li kih za podr{ku ma2010. godine. pri vred nih si ste ma lim i sredwim Profesor preduze}ima deEkonomskog falila bez plana i programa {to kulteta u Beogradu Qu bo drag je proizvelo kontraefekat.

Sa vi} izjavio je da je veliki – Umesto da se jasno sagleda u broj uga{enih preduze}a trend koje grane i oblasti treba ulakoji postoji i u razvijenim zegati, pa onda i ta mala i sredmqama, ali da je problem u Srwa preduze}a pomo}i, u Srbiji biji taj {to se mawe wih osnuje je obi ~aj da mi ni stri ima ju nego {to se ugasi.

– U Nema~koj se ugasi i po nediskreciono pravo da odlu~e koliko desetina hiqada malih i kako }e se usmeriti pare – nasredwih preduze}a, ali je, s dru- veo je on. ge strane, novoosnovanih daleko Zbog toga smo, naglasio je Savi{e od tog broja. U Srbiji se vi}, do{li u situaciju da su se u odvija suprotan proces – istakao mnogim slu~ajevima pare „bacaje on. le u bunar„, a bilo je i primera Savi} smatra da problem u da se novac ne koristi za namenu Srbiji predstavqa i nedostatak ve} za neke druge svrhe.

Izgleda da su se gra|ani i privrednici ve} pomirili s ve}im PDV-om i zamrzavawem plata u javnom sektoru i penzija. To se ~eka kao neizbe`ni prvi potez budu}e vlade Srbije. Najizda{niji porez trebalo bi da se pove}a bar dva posto, s 18 na 20. Deo u{teda treba da se ostvari zamrzavawem penzija u javnom sektoru. Pod led bi oti{la primawa 1,6 milion panezionera i jo{ 470.000 zaposlenih u javnom sektoru. Zemqi }e to omogu}iti da elimini{e deficit od dve i po milijarde evra. Ovih dana mnogo puta smo imali priliku da ~ujemo da }e, ako sada to ne uradimo, biti samo gore i s porezima i s primawima. Da li re{ewe koje nam se ve} danima servira kao nezamenqivo ima alternativu?

– Mislim da ima ili da bi bar trebalo da probamo da ga prona|emo – ka`e stru~wak iz Ekonomskog instituta Ivan Ni ko li}. – Pre svega, nadle`ni bi morali da naprave reviziju svih tro{kova u javnom sektoru i da vide gde su mogu}e u{tede. Zatim da to isto urade u javnim preduze}ima, gde tako|e ima mesta za brojne u{tede. Kada se tu izvede jasna ra~unca, vide}e se koliko nam je novca potrebno. Osim toga, neophodno je da se poradi na poboq{awu privrednog ambijenta. Srbija bi morala da koriguje i svoju monetarnu politiku. To se pre svega odnosi na repo-operacije. Novac od tih papira mogao bi poslu`iti za finansirawe infrastrukture. Ovo {to se sada predla`e je najlak{a varijanta. Zamrznu}emo plate i pove}ati PDV jer to od nas tra`i Me|unarodni monetarni fond a drugog izlaza navodno nema.

Udru`ewe „Poslodavac” smatra da, ukoliko vlada `eli da napravi ozbiqne u{tede u buxetu da

bi se podstakao privredni oporavak i razvoj, mora da smawi obim sive ekonomije, zbog koje se godi{we gubi oko 1,5 milijarda evra.

Povodom navodnog slabog puwewa dr`avne kase oglasila se ovih dana i Poreska uprava Srbije.

Oni su u prvih pet meseci prema-

Uvek mo`e boqe re}i }e mnogi. Kod nas je siva zona i te kako razvijena. Nisu tu samo porezi ve} i doprinosi na plate pa umawewe cena kod cariwewa i sli~no, {to direktno uti~e na puwewe kase. O tome ~esto ~itamo u crnim hronikama. O tome kolike

Uz re form ske po te ze mo ra da se sma wi obim si ve eko no mi je, zbog ko je se go di {we gu bi oko 1,5 mi li jar da evra {ili plan naplate javnih prihoda i sakupili 247,7 milijardi dinara. To je 8,5 milijardi vi{e od onoga {to je bilo zacrtano. Najizda{niji je bio porez na dobit preduze}a: u istom periodu napla}eno je 26,8 milijardi dinara, ili 6,7 milijardi vi{e nego {to je predvi|eno.

– Kod PDV-a je projekcija prema{ena 2,5 posto i napla}eno je 142,3 milijarde dinara. To je 3,4 milijarde vi{e od projekcije – ka`e direktor PU Srbije Dra gu tin Ra do sa vqe vi}.

su {anse da se uberu pravi prihodi i kako umawiti sivu zonu stru~wak za poreze \er| Pap ka`e da to nije samo posao poreznika ve} i inspekcija, Tr`i{ne i one koja se bavi radnim odnosima.

Wih je malo a i nadle`nosti nisu najjasnije definisane. Poznato je da se plate ispla}uju iz dva dela sa svim pla}enim doprinosima i bez wih. Ukoliko bi se smawili nameti na wih, ne bi automatski do{lo do zaokreta ve} bi se pove}ao broj onih koji bi u{li u belu zonu. Bio bi to dobar po~etak.

Isto va`i i za nova zapo{qavawa, rekao je Pap. Srbija bi mogla pove}ati i PDV na artikle koji su oporezovani s osam posto na 18 posto. Ali tu su osnovni prehrambeni proizvodi poput {e}era, bra{na... Kod nas hrana u ku}nom buxetu ve}u~estvuje sa 42 odsto pa bi svako poskupqewe bilo udarac na standard koji bi ve}ina gra|ana te{ko podnela. Naravno, ima i bogatih.

Kada se oni pomenu, listom se ~uje da wih treba oporezovati drasti~no umesto {to se osiroma{enom narodu pove}ava PDV. Mo`e li uve}awe poreza na imovinu napuniti buxet?

– Te{ko, jer je to prihod lokalnih samouprava – obaja{wava Pap. – Ali i bez toga kod nas nije veliki broj prebogatih qudi koji bi i uz enormne poreze na imovinu mogli zna~ajnije napuniti dr`avnu kasu. [to se ti~e obi~nih gra|ana, drasti~no ve}i porezi na obi~ne stanove mnoge bi pogodili jer qudi su bez posla, a to da prodaju stan zbog poreza i sele se u mawi bilo bi u ovom trenutku gotovo nemogu}e.

Pravo re{ewe je, osim racionalizacije tro{kova, i razvoj.

Sveobuhvatna reforma propisa je zastala. [to se ti~e stranih investitora, oni ba{ ne `ure u Srbiju upravo zbog komplikovnih procedura i lo{eg ambijenta. Na zna~ajniji priliv stranih investicija jo{ }emo sa~ekati i zbog na{ih slabosti i zbog globalne krize.

No, brzo nam sti`e ve}i PDV, a s wim sledi i pove}awe cena. Ho}e li cene zbog toga biti vi{e dva ili pet posto u proseku zavisi}e od pove}awa stope tog poreza. A kona~nu ra~unicu ima}emo na kraju godine.

D. Vu jo {e vi}

6

berza

ponedeqak11.jun2012.

dnevnik

NASTAVAK SILAZNOG TRENDA

Nedeqa za zaborav na Berzi Protekle sedmice nastavqen je pesimisti~ki trend na Beogradskoj berzi koji je doneo nove najni`e vrednosti doma}ih akcija jo{ od prole}a 2009. godine.

Indeks najlikvidnijih akcija Beleks 15 oslabio je dodatnih 2,3 odsto, spustiv{i se na 431,7 poena {to predstavqa minus od po~etka godine od 13,5 procenata.

Ukupan promet u trgovawu bio je neveliki i iznosio je 1,6 miliona evra {to je jedna od najslabijih nedeqnih realizacija u teku}oj godini.

Najprometnija hartija na tr`i{tu bila je Naftna industrija Srbije (NIIS) koja je bele`ila solidnu tra`wu ve}im delom trgova~ke sedmice. Ukupan promet u trgovawu ovom hartijom iznosio je 35,6 miliona dinara i ve}im delom je ostvaren na nivoima od oko 590 dinara. Ovo je ve} tre}a sedmica zaredom kako NIS boravi na nivoima ispod 600 dinara, a o~ito je da bi ozbiqniju promenu trenda mogao doneti samo preokret na inostranim berzama i s wim u vezi

ve}a aktivnost stranih portfeqnih ulaga~a.

Solidan promet od 26,3 miliona dinara zabele`io je be~ejski Sojaprotein (SJPT) koji je porastao u sedmici 5,5 odsto, u velikoj meri zahvaquju}i trgovawu posledweg dana. Soja je stigla do nivoa od 520 dinara {to je najvi{a vrednost ove hartije

jo{ od sredine maja. Ova kompanija je za 29. jun zakazala redovnu skup{tinu akcionara, a uprava je predlo`ila da pro{logodi{wi neto rezultat ne deli ve} da se zadr`i kao neraspore|ena dobit.

Najve}i doma}i gra|evinar Energoprojekt (ENHL) ve}i deo sedmice oscilirao je oko nivoa

Akcije* Dobitnici

cena na zatvaranju

promena cene(%)

vrednosna prometa

Jugoslovenski fond za `ita a.d.

6.650

+84,72%

80.425

Crvenka fabrika {e}era a.d.

6.600

+43,32%

34.100

[ajka{ka fabrika {e}era a.d.

2.400

+20,00%

1.010.400

Gubitnici

cena na zatvaranju

promena cene(%)

vrednosna prometa

Telefonija a.d., Beograd

125

-37,19%

71.373

Imlek a.d., Beograd

1.963

-18,21%

904.560

Impol Seval a.d., Sevojno

680

-15,00%

9.520

ANALIZA NA AMERI^KOM PORTALU „BIZNIS INSAJDER”

Hrvatska deseta po ugro`enosti od bankrota Hrvatska i Ma|arska su me|u zemqama sa najve}im {ansama za bankrot, odnosno s najve}om cenom osigurawa duga, objavqeno je na ameri~kom specijalizovanom portalu „Biznis insajder” (BI).

Ekipa BI je prostudirala tr`i{te CDS (credit default swaps) za 59 zemaqa i sastavila listu od 20 zemaqa s najve}im {ansama za bankrot, odnosno sa najve}om cenom osigurawa duga.

CDS je sporazum o finansijskom derivatu po kome }e prodavac CDS nadoknaditi kupca u slu~aju bankrota ili drugog razvoja doga|aja sa kreditom.

Hrvatska se nalazi na 10. mestu svetske lestvice, sa CDS od 563,95 bodova.

Po tome je Hrvatska ugro`eniji od [panije i Italije, iako ove zemqe, ~lanice evrozone grcaju u

financijskim problemima.

Prema BI, jedina relativno ute{na vest je da je hrvatski tro{ak zadu`ivawa na godi{wem nivou smawen za 1,9 posto.

Listu najugro`enijih zemaqa predvode Gr~ka i Argentina, a slede ih Kipar, Ukrajina, Portugalija i Venecuela.

U lo{ijem polo`aju od Hrvatske jo{ su Egipat, Irska i Ma|arska, koja je na devetom mestu, a u neznatno boqem su [panija i Italija.

BI je kao zaseban entiteti iz sastava Ujediwenih Arapskih Emirata izdvojio Dubai, koji je 15. na listi najugro`enijih od bankrota.

Irska `eli {panski recept Sporazum Evrogrupe o pomo}i [paniji sa oko 100 milijardi evra i to bez uslovqavawa merama {tedwe, u na~elu je prihva}en, me|utim, Irska je ve} negodovala.

Irska `eli da ponovo ugovori svoj plan finansijskog spasavawa kako bi imala korist od istog tretmana koji ima i [panija.

Kako izgleda, ona }e dobiti plan za spasavawe svog bankarskog sistema bez {irih ekonomskih reformi zauzvrat, rekli su anonimni izvori iz Evropske unije. „Irska `eli da dobije isti ugovor kao i [panija, i to retroaktivno, o svom izlasku iz krize od EFSF-a„, pi{e Tanjug . Irska je dobila 85 milijardi od Evropske unije i Me|unarodnog monetarnog fonda novembra 2010. godine, ali tek nakon {to je pristala na drakonske mere {tedwe.

od 410 dinara uz solidan promet od 10,9 miliona dinara. Aerodrom „Nikola Tesla“ (AERO) nastavio je silazni trend, bele`iv{i pad vrednosti tokom svih pet trgova~kih dana. Aerodrom je padao i na novi istorijski minimum od 380 dinara dok je u sedmici izgubio na vrednosti skoro punih sedam procenata.

Iako nisu zabele`ile veliki promet, pa`wu ulaga~a su protekle sedmice skrenule akcije gr~kih {e}erana [ajka{ka (SJKS) i Crvenka (CRFS). Ove kompanije su zakazale vanrednu skup{tinu akcionara na kojoj }e se raspravqati o ugovorima o zadu`ewu i jemstvu, po osnovu kojih bi akcionari mogli biti nesaglasni i zatra`iti otkup akcija po znatno vi{im cenama od tr`i{nih. [ajka{ka je u sedmici porasla 20 procenata, dok je Crvenka dobila na vrednosti 43,3 odsto.

Od bankarskih akcija, najprometnija je bila ni{ka AIK banka (AIKB) koja je zabele`ila promet od 11,8 miliona dinara, uz pad vrednosti svih pet trgova~kih dana. AIK je u sedmici oslabio 4,6 odsto, zakqu~iv{i nedequ na nivou od 1.319 dinara.

Akcije Komercijalne banke (KMBN) registrovale su vi{e nego skroman promet od svega 15 komada, dok se Jubmes banka (JMBN) zadr`ala iznad nivoa od 11.000 dinara. Premda se ulaga~i ne tiskaju previ{e ni oko akcija iz realnog sektora, bankarske akcije su i daqe vi{e nego slabo tra`ena roba ~emu je u velikoj meri doprinela aktuelna afera oko Agrobanke (AGBN).

SPREMA SE NOVA INVESTICIJA IZ MA\ARSKE

OTP planira kupovinu banke u Srbiji Ma|arska OTP banka, koja ve} sedam godina posluje u Srbiji planira da u susednoj zemqi pro{iri svoje poslovawe, pove}a tr`i{no u~e{}e, razmatra i kupovina neke od banaka, izjavio je predsednik Upravnog odbora OTP Banka Srbija La slo Volf.

Volf nije mogao da precizira o kojoj banci je re~, ali je novinarima iz Srbije koji su boravili u studijskoj poseti centrali ove banke u Budimpe{ti, tokom ovog vikenda rekao da su razgovori u toku. Zvani~nik OTP je naglasio samo da nije re~ o kupovini dr`avne srpske banke, odnosno banke sa doma}im kapitalom. U poslovawu OTP u Srbiji je po Volfu, izvr{eno strate{ko repozicionirawe banke, oja~ana je likvidnost kapitala, a tokom 2012. }e fokus biti na privla~ewu klijenata zahvaquju}i atraktivnim bankarskim proizvodima. Volf je naveo da za poslovawe u Srbiji postoje i mnogobrojni izazovi, isti~u}i u prvi plan pad vrednosti nacionalne valute od po~etka godine za 12 procenata, {to mo`e da ima negativan uticaj na porfteq kredita, odnosno da bude dosta skupo finansirawe kredita u dinarima.

TRA@EWE KRIVACA ZA MUKE EVROZONE

Bauk krize kru`i Evropom U svetskoj privredi treba o~ekivati du`e razdobqe stagancije i deflacije, konstatuje u najnovijem internet izdawu londonski Ekonomist.

List pi{e da prava navala investitora na dr `av ne har ti je od vred no sti za ko je ga rantuju vlade SAD, Nema~ke i sve maweg broja dru gih „si gur nih” eko no mi ja uka zu je na to.

Kada su investitori spremni da plate vladi Nema~ke samo da svoj novac „sakriju” u wene dvogodi{we obveznice i kada su voqni da pozajme ameri~koj vladi svoja sredstva na 10 godina po kamatnoj stopi mawoj od 1,5 odsto, tada treba o~ekivati ili vi{ego di {wu stag na ci ju i de flaciju, ili ne{to jo{ lo{ije. Takozvane periferne

nu da bi Evropska unija mogla da „potone” ne samo zbog prete}e du`ni~ke krize koja potresa Gr~ku i vi{e drugih

Van Nema~ke Van Nema~ke postoji konsenzus o tome {ta Nema~ka mora da u~ini da bi spasla zajedni~ku valutu - da se preorijenti{e sa strogih mera {tedwe na daleko ve}e poklawawe pa`we ekonomskom rastu. Treba da prihvati i ograni~eni oblik objediwavawa duga radi stvarawa zajedni~ke bezbedne aktive i davawa prostora perifernim ekonomijama da postepeno smawe svoja du`ni~ka optere}awa.

Za razliku od Irske, ministar ekonomije [panije Lu is de Gu in dos rekao je da sporazum o finansirawu {panskog bankarskog sistema ne}e imati nikakve preduslove koji se

odnose na {iru ekonomiju zemqe.

Irska namerava da to pitawe postavi tokom narednog sastanka ministara finansija evrozone 21. juna, naveli su ti izvori.

Tako|e, ne}e biti rasta bruto doma}eg proizvoda (BDP) ove godine u odnosu na pro{lu ne}e biti i on }e izneti nula odsto, pa }e i rast kredita biti limitiran, ocenio je Volf. Po Volfu, „postoji mogu}nost i da Gr~ka kriza ima negativan uticaj na Srbiju i druge zemqe i da investicione aktivnosti, i u Srbiji, i u Ma|arskoj budu na niskom nivou.”

Zamenik predsednika Izvr{nog odbora OTP banka Srbija Ivan Ra doj ~i} je rekao da }e se ova banka u budu}nosti usmeriti na finansirawe malih i sredwih preduze}a, kao i javnih preduze}a.

Analize su, po Radoj~i}u, pokazale i da je agrarni sektor povoqna oblast za rast u~e{}a banke na tr`i{tu. „@eqa nam je da u|emo vi{e u agrarni biznis. Zahvaquju}i Privrednoj komori Srbije (PKS), tokom juna smo organizovali sastanke sa tri regionalne komore, gde nameravamo da pitamo firme, ~lanice te organizacije, {ta im je potrebno na tr`i{tu i da onda razvijemo takav proizvod“, rekao je Radoj~i}.

Fokus banke je i na refinansiruju}im kreditima, uz koje namerava da privu~e dodatnu bazu klijenata.

D. V.

~lanice evrozone su u dubokoj recesiji, a brzo rastu}e ekonomije Brazila, Indije i Ki ne su o ~a va ju se sa sve usporenijom ekspanzijom.

Sve to ~ak i ne izgleda, me|utim, tako lo{e i opasno u po re |e wu ra stu }om opa sno{}u od raspada evrozone, pi{e Ekonomist, uz napome-

~lanica zone evra, ve} i op{te ekonomske depresije koja preti celom 27 - ~lanom bloku dr`ava.

Ovaj put }e, za razliku od kri ze, iza zva ne ko lap som ameri~ke investicione banke Liman braders 2008, biti te`e suzbiti krizu jer su centralne banke i politi~a-

ri 2008. radili zajedno na spre~avawu depresije, a danas se politi~ari prepiru.

Sada je na wima evrozone da odlu~no i kona~no re{e problem evra. Sudbina svetske eko no mi je pri tom u ogromnom stepenu zavisi od daqeg pona{awa Nema~ke i we ne kan ce lar ke An g e l e Mer kel.

Ukoliko bi evro propao, tada bi i Nema~ka pretrpela veliku {tetu. Ovonedeqno sni`ewe kreditnih rejtinga nekih nema~kih banaka je predznak tih neda}a, tvrdi Ekonomist.

List tvrdi, s obzirom da Nema~ka uglavnom odlu~uje o merama koje }e biti primewene da bi se odgovorilo na teku}u krizu, da najve}i deo kri vi ce za sa da {we lo {e stawe u evrozoni snosi Berlin.

„Agro pa puk” {am pion „[un ka fe sta”

O tur skoj kult u ri

[am pion kva li te ta dru gog me |u an rod nog fe sti va la {un ke i pr {u te „[un ka fest“ je „Agro pa puk“ iz Ku ku je va ca, a pri znan wa su do bi li i Po kret go ra na Za sa vi ca iz Srem ske Mi tro vi ce za pro iz vod wu {un ke od man gu li ce, pred u ze }e “Bur jan“ iz Pan ~e va za kva li tet, AD „Ba~ ka“ iz Ba~ ke Pa lan ke za vi sok kva li tet do ma }e {un ke, kla ni ca „Ko sa no vi}“ iz Mar ti na ca za naj ve }u i naj ma wu {un ku, ga zdin stvo „Mi lo va no vi}“ iz No vog Slan ka me na za dve pri ka za ne {un ke od po 30 ki lo gra ma i Tomislav

Pre da va we „Tur ska kul tu ra iz me |u pro {lo sti i bu du} no sti” odr `a }e se su tra u 19 ~a so va, u Sve ~a noj sa li Ma ti ce srp ske, Uli ca Ma ti ce srp ske 1. Go vo ri }e pro fe sor Darko Tanaskovi}. Ulaz je slo bo dan.

A. J.

Novosadska ponedeqak11.jun2012.

Iz l o ` ba „Za v i ~ aj to sam ja” bi }e otvo re na da nas u 18 ~a s o v a u ho l u Osnov n e {ko l e „Jo ` ef Ati la”. Iz lo `bu su pri re d i l i Za v i ~ aj n a zbir k a Grad ske bi bli o te ke i |a ci iz po me nu te {ko le.

Z. D.

hronika

KOVIQSKA RAKIJADA PRIVUKLA BROJNE POSETIOCE

„Isus me vo li”

Ma mi li mi ri si du do va ~e, me do va ~e i ~or be

{kar c e. Krat k o po s le svog pro pa log bra ka upo zna je se sa sto la rom, ko ji je sa svim dru ga ~i ji od svih do ta da {wih mu {ka ra ca: ose }a jan je, ne se bi ~an i pa `qiv. Na `a lost, na pr v om sa s tan k u re k ao joj je da je on Isus li~ no. Ma ri je naj pre po mi sli la da sto lar ni je sav svoj, no ubr z o joj je po s ta l o ja s no: Jo {ua je uisti nu Isus. On je za i sta Me si ja ko ji se vra tio na Ze mqu ka ko bi pri su stvo vao sma ku sve t a i sud w em da nu. Ma ri po ~i we da se pi ta ni je li se ovog pu ta za qu bi la u naj po gre {ni jeg od svih mu {ka ra ca...

N. R.

Mi ri si du do va ~e, me do va ~e i ri bqe ~or be “oku pi ra li” su je ju ~e deo Ko vi qa kod ma na sti ra i ma mi li po se ti o ce na tra di ci o nal nu Ko viq sku ra ki ja du, po zna tu i kao „Pa ra stos du du”. Ve} na sa mom pri la sku ma na sti ru mo gli su se ose ti ti i mi ri si slat kih ko la ~a, al vi i svi le nih bon bo na, ko je su bi le iz lo `e ne na te zga ma.

Nu di li su se i pro iz vo di sta rih voj vo |an skih za na ta - ple te ne kor pe, dr ve ne var ja ~e, kr pa re, sa pu ni do ma }e pro iz vod we sa ra znim aro ma ma… Dok su ne ki pro da va li ra ki ju, ko joj je ste bio po sve }en ju ~e ra {wi

Ne da le ko od ovog qu bi te qa ra ki je, go mi la qu di sti ska la se uz ka za ne pu ne ri bqe ~or be, jer je na ovoj ma ni fe sta ci ji bi lo or ga ni zo va no i tak mi ~e we u ku va wu ovog je la.

- Do {ao sam da je dem, dru `im se i pro ve dem. Ni je mi to li ko sta lo do tak mi ~ar skog de la, ve} do to ga da na{ tim ima do bru ~or bu. Ako po be dim, po be dio sam, a ako me dis kva li fi ku ju, {ta da se ra di. Va `no je da smo svi na oku pu - na veo je je dan od ku va ra Mi}a Babin.

Ovo g o di {wi fe s ti val, iako or ga ni zo van na ma le noj po vr {i ni, za ce lo je od jek nuo me |u Ko viq ~a ni ma, ali i {i re, jer se u `u mo ru qu di mo gao ~u ti i fran cu ski je zik bra~ nog pa ra Klare i Simona Blutarda ko ji su se, ka ko su re kli, pu kim slu ~a jem za de si li ove de, ali su odu {e vqe ni ~i we ni com da u`i vo mo gu vi de ti ka ko se ra ki ja pra vi. Po se ti o- ci su, po red „i}a i pi }a”, mo gli da u`i va ju i u {a ro li kom kul tur no-umet ni~ kom pro gra mu, uz tam bu ra {e, fol klo ra {e i re ci ta to re, ali i da se pro vo za ju fi ja ke ri ma ~i ji su ko ~i ja {i bi li ob u ~e ni u na rod nu no {wu. Ka ko je re kao me n a x er „Ra k i j a de” Dragan Stan ko vi}, u ce l o dnev n om pro gra mu sva ko je mo gao da pro na |e ne {to za se be.

- Ve li ki broj qu di se oda zvao po zi vu, a or ga ni zo va ni su ra zni pro gra mi. Ma li {a ni mo gu da u`i va ju u ja ha wu po ni ja, ima mo tak mi ~e we mla dih pe ca ro {a, pra vqe we ri bqeg pa p ri k a { a, kul t ur n i pro gram, ali i sport ski deo ko ji je po seb no in te re san tan, jer }e se mla di nad me ta ti u vo `wi ro le ra. Ta ko |e, or ga ni zo va na je i bi ci kli sti~ ka tr ku ko ja je star to va la kod Tr ga slo bo de u No vom Sa du, a ciq je bio u Ko vi qu - pre do ~io je Stan ko vi}.

Do dao je da je za na red nu go di nu pla ni ra no da ma ni fe sta ci ja tra je dva da na, od ko jih }e pr vi ob u hva ta ti pri pre me iz la ga ~a i u~e sni ka, a dru gi }e bi ti pra vi - ma ni fe sta ci o ni.

A. Jerini} Fo to: R. Hayi}

No se ba {ten ski ot pad Ba {ten ski ot pad da nas }e se od no si ti u Bu di sa vi, [an ga ju, Ste pa no vi }e vu, Ki sa ~u, Sa te li tu i Ba na ti }u po po zi vu, a su tra u Ka }u.

Tra vu, li {}e, gra we, ko rov i sli ~an ot pad gra |a ni tre ba da osta ve is pred svo jih ku }a do 6 ~a so va.

A. L.

V remeploV

Vru }a hle ba i pre pod ne

dan, Marko Zgomba iz Srem ske Kam ni ce je na li cu me sta de mon stri rao ka ko se du do va ~a pra vi, a qu di ma da vao da je pro ba ju pot pu no bes plat no.

- Po ~eo sam da pra vim ra ki ju dav no, jo{ iz me |u dva ra ta, kad smo, sad ve} je dan moj po koj ni pri ja teq i ja pro na {li ka zan ~e na je dom ta va nu. Ka sni je sam na po klon do bio bu re od pi va, ko je sam uz po mo} li ma ra pre tvo rio u ka zan za ku va we ra ki je ko ji i da nas ko ri stim.

Po no sno mo gu da ka `em da imam 18 vr sta ra ki je, od lu be ni ce, du da, smo kve, kaj si je, vi {we, zo vi nog cve ta, ba gre ma i dru ge - ka zao je Zgom ba po `a liv {i se da je da nas du da, ipak, da le ko ma we ne go kad je on bio de te i kad su ga je li za jed no sa hle bom, ume sto de ser ta.

{to se pro iz vod wa hra ne po ve }a la, a o~e ki va la se i bo ga ti ja `e tva, vla sti su oce ni le da ogra ni ~e wa u pro da ji hle ba ne }e vi {e bi ti neo p hod na. N. C.

SPUSTILA SE ZAVESA NA POZNATI DE^JI FESTIVAL

Pe smom i sme hom za vr {e ni „Zmaj da ni”

F o t o : R . H a y i }

„Dnev nik” je 11. juna 1953. oba ve stio ~i ta o ce da }e u No vom Sa du usko ro bi ti do zvo qe na pro da ja hle ba i pre pod ne.

Ova, za da na {we pri li ke neo bi~ na vest, ta da je ob ra do va la mno ge gra |a ne.

Na i me, u pr vim po sle rat nim go di na ma ni je bi lo do voq no hra ne, ni za qu de ni za sto ku.

Se qa ci su iz ra ~u na li da im je jef ti ni je da svi we hra ne hle bom ume sto ku ku ru zom. Za to su mno gi rad ni ci i u~e ni ci iz okol nih se la, od la ze }i svo jim ku }a ma u ra nim po po dnev nim ~a so vi ma, od no si li do sta hle ba, ~ak i u vre }a ma.

Da bi se to spre ~i lo, hleb je pro da van u ka sni jim sa ti ma. Po -

Iz lo `ba o za vi ~a ju

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

„DNEVNIK” I „LAGUNA” POKLAWAJU

Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na” u sa¬ r ad¬ w i s “Dnev¬ n i¬ k om” u na¬ r ed¬ n om pe¬ r i¬ o ¬ d u da¬ r u j e ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ g e po¬ n e ¬d eq¬ kom, sre¬ d om i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se pr v a ja¬ v e na broj te¬ l e¬ f o¬ n a 528-765 od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sa da ni su do bi ja li kwi ge u ovoj ak c i j i, do¬ b i¬ t i kwi g u „Isus me vo li” Davida Zafira. Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u kwi `a ri “La gu na”, u Uli ci kra qa Alek san dra 3, gde mo gu na }i i osta la iz da wa ove iz da va~ ke ku }e.

Ma ri ima iz ra zit ta le nat da se za qu bqu je u po gre {ne mu -

Suboti~ki iz No vog Mi lo {e va za {un ku sta ru 22 go di ne.

U okvi ru ovog fe sti va la na No vo sad skom saj mu odr `a no je i tak mi ~e we za Mis „[un ka fe sta“ u or ga ni za ci ji „Mis Ju“ agen ci je i Udru `e wa „Voj vo |an ski pr zo ri“. Len tu naj lep {e po ne la je Jelena Vrhovec iz Ku zmi na, pr va pra ti qa je Zorica Sarcev iz Vr ba sa, a dru ga Milena Niki} iz Zre wa ni na. Za mis fo to ge ni~ no sti je pro gla {e na Dragana Vukovi} iz Su bo ti ce, dok je No vo sa |an ka Sandra Bu{baher naj {ar mant ni ja.

N. H.

Zma je ve de ~i je igre, 55. po re du, ju ~e su za vr {e ne, oku piv {i na Tr gu ma li {a ne iz Sr bi je i dru gih ze ma qa ko ji su pri ka za li svo je vo kal ne spo sob no sti.

Cen tar se orio de ~i jim hor skim pe sma ma, `a gorm i sme hom, a ma le pe va ~e su u pr vim re do vi ma bo dri li, na rav no - wi ho vi ro di te qi. Ne da le ko oda tle, u Zmaj Jo vi noj uli ci, ma li {a ni su svo jim ple sa~ kim, pe sni~ kim i glu ma~ kim na stu pi ma iza zva li ova ci je i apla u ze pro la zni ka. Za one naj ra do zna li je odr `a ne su kre a tiv ne sli kar ske, lut kar ske, eko lo {ke i ra di o ni ce in di jan skih igra ~a ka. Ta ko |e, ne {to sta ri ji ima li su pri li ku da ot kri ju {ta je to ra dio pro gram i ka ko za pra vo ovaj me dij funk ci o ni {e, od svog na stan ka do mo der nih vre me na.

Na Tr gu slo bo de zan te re so va ni su mo gli da u sta rim re por ta `nim ko li ma upo zna ju taj ne ra dij skog po sla u ak ci ji pod na zi vom „Ma li qu di u ra di ju”.

Ma ni fe sta ci ju je za tvo rio kon cert fi na list ki we „Pr vog gla sa Sr bi je” Ane Peri{i}.

A. J.

c m y

8

ponedeqak11.jun2012.

nOvOSAdSkA HROnikA

IZ MATI^ARSKOG ZVAWA:

dnevnik

RO\ENI, VEN^ANI, UMRLI

Je sti ra ob ra do va la @iv ko vi }e Blizanci Du {an i Uro{ - Sowe i ^ede Radeti}a

Devoj~ice An |e li ja - Aleksandre Savanovi} i Vladimira Marjanca, Ti ja na - Andree ^aji} i Ivana @upana, Kri sti na - Andreje ^i~e i Gorana Markovi}a, Mi la - Branislave i Stevana Kne`evi}a, Sta {a - Viere i Dalibora Poj`aka, Ana - Violete i Dragana Dragi{i}a, Dra ga na - Dajane i Gojka Vasiqevi}a, Ne ra - Darje \ilas i Stojana Peri}a, Na |a - Dijane i Vladimira Majera, Ne da - Dragane Martinovi} i @ivka Andri}a, Je sti ra - \ur|e i Stanka @ivkovi}a, Na ta {a - @ivke Markovi}a i Mi{e Famili}a, Jo va na - Ivane i Dalibora Petrovi}a, Ele na - Ivane i Ekrema Itaja, He le na - Irene i Dragoslava Subi}a, Mi li ca - Irene i \ure Veki}a, Ma ri ja - Jelene i Dragana Milivojevi}a, Va len ti na - Jovane i Vladimira @ivanova, Da ri ja - Jovane i Dejana Ninkova, Ka ta ri na - Jovane i Ivana Papi}a, Du wa

- Jovane i Milovana Bo`i}a, Ma ja - Qiqane Dimitrijevi}, Alek san dra - Qiqane i Slobodana Mora~e, Ele na - Marije Basari} i Vladimira Vlasa~evi}a, Sta {a - Marije i Jovice Zoraje, Lu na - Marine i Bojana Raj~evi}a, Sne `a na - Milane Pavlovi~ i Stevana Dori}a, Mi li ca - Milene i Nikole Gorwaka, Le na - Mirele i Milana Zeqkovi}a, Ilo na - Mirice Karlovits i Igora Karlovi}a, Qi qa na - Mirjane i Vladimira Maksimovi}a, Ana - Mirjane i Sa{e Ba~ikina, Ma {a - Mirjane Ninkovi} i Dejana Kne`evi}a, Alek san dra - Nedeqke i Aleksandra Luki}a, Ana sta si ja - Nikolete i Darka Grdini}a, Ma ja - Olenke i Marijana [kabla, Ma ri na - Sandra i Zoran Veli~kovi}a, Al mi ra - Sunite Rustemi, An |e la Tamare i Qubomira Gajinovi}a, Te o na - Tijane i Milo{a Tegeltija.

Ven~ani Sa wa Da vi do vac i Ra do van Jo vi}, Gor da na [or gi} i Dra gi {a Voj vo di}, Dra ga na Li ~i na i Dar ko Ne deq kov, Ve ra Pa vlo vi} i @ar ko Jo vo vi}, Sla |a na Br ko vi} i Alek san dar Pe pi}, Zla ta na Mar ko vi} i Mar ko Gla vi}, Ma ri ja Mi lin i Slav ko Kru ni}, Dra ga na [kri war i Pre drag Oros, Zo ra na Ka {i} i Du {an Ana sta si je vi}, Je le na Mak si mo vi} i Da ni jel Ma glov ski, Bi qa na La dan i Alek san dar Kli sa ri}, Iva na Cvet ko vi} i Mar ko Do bra ni}, Na ta {a Ne deq ko vi} i We go slav Ban da, Yo a na Kne `e vi} i Ne ma wa Kli sa ra, Va len ti na Gra o vac i Go ran Bo {wak, Adri a na Mi ka la~ ki i Bo jan Do bro vi}, Je le na Ilin ~i} i Du {an Kru ni}, Ma ri ja Ra da ko vi} i Raj ko Mi lin ko vi}, Ma ri ja Pa vlo vi} i Vla di mir Ko va ~ev, Da ni je la Ste vi} i Ra de Kor da, Ma ri na Oda no vi} i Alek san dra Mi {ko vi}, Da ni je la Stan ko vi} i Ne ma wa Ni ko li}, Dra ga na Dro bac i Ili ja Mi lo {e vi}, Sla vi ca \or |e vi} i De jan Vu ko brad, Qi qa na Ve se li nov} i Ni ko la Di mi tri je vi}, Ti ja na Ma te jin i Og wen Ge ca, Na ta {a Lo pu {i na i Da li bor Ki {e qov ski, Sel vi ja Kre mer i @eq ko [u pi ca, Iva na Mi lo vac i Alek san dar Jo va no vi}, An ka [o di} i Alek san dar Be lo brk, Mi le va Ro di} i De jan Hor va to vi}, Ele o no ra Vu ka di no vi} i Bra ni slav Po po vi}, Ma ri ja So viq i Mar ko Mla de no vi}, Du wa Ba {i} i Voj kan Ste fa no vi}, Vla da na No va ko vi} i Pre drag Pe jo vi}, Sta ni sla va Ba }in i Va sa Ra do ni}, Ta tja na Mo si na i Mi o drag Ba ji}, Mir ja na ^er ke zov i Si ni {a Lon ~ar, Ta ma ra Ple }a{ i Zo ran Ko ma ti na, Vo ji sla va Bu yar i Ve sko Mr dak, Awa Vor ka pi} i \u ra Mi o dra go vi}, Je le na Ba bi} i De jan De spo to vi}.

Go ran, Su za na, Alek sa i be ba Mi haj lo Pro kin

De~aci Alek sa - Aleksandre i Miodraga Popovi}a, Ar se ni je - Andree @ivkovi}-Mu{kiwe i Petra Mu{kiwe, Du {an - Biqane Vuli} i Radmila Kukuqa, La zar - Biqane i Milorada Te{anovi}a, Da vid - Biqane i Nenada ]ulibrka, Mi ha i lo - Branke i Mileta Stevanovi}a, Da vid - Vere Ko{e i I{tvana Rudi~a, Alek sej - Verone Farka{, Igor - Gabriele i [~eve ^asare, Ne ma wa - Gordane i Branislava Mili}evi}a, Ma ti ja - Danijele i Bojana Manojlovi}a, Da niel - Danijele i Ivana Dokwa{a, \or |e - Danijele i Ne|e Kecmana, Bra ni slav Danice Kova~evi} i Dragana Nikoli}a, Uro{ - Desanke i Milana Mirkovi}a, Ma te ja - Dragane i Milana Moldovanovi}a, Ni ko la - Du{ice Moji} i Nedeqka Pavli~evi}a, Bran ko - \ine i Vidaka Milovi}a, Re qa - @ivane i Slobodana ]uka, Si lard - Iboqe i Karoqa Ko~i{a, Stra hi wa - Ivane i @eqka Kuruca, Aqo {a Ivane i Nemawe Sekicki, Ci Feng - Jan Jang i Jongvan Lin, Pa vle - Jasne Kova~ i Du{ana Jovi~i}a, Re qa - Jelene Milosavi} i Nikole Baji}a, Lu ka - Katarine i Du{ana Kuzmanovi}a, De nis - Maide i Se-

nada Limania, Mla den - Maje i Sini{e Momirovi}a, Da mjan - Mare i Zlatoslava Trifunovi}a, Mi lo rad - Marije @ivanovi}-Milenkovi} i \or|a Milenkovi}a, Zo ran - Marije i Aleksandra Zeqkovi}a, \or |e - Marije i Branislava Stoj{ina, Ma te ja - Marije i Zorana Jeli}a, Ste fan Marijane i Aleksandra Gvozdenovi}a, An drej - Milice i Sa{e Raja~i}a, Vuk - Miqane i Aleksandra Obradovi}a, La zar Mirjane i Radeta Zmijawac, Vu ka {in Mirjane Jovanovi} i Bojana Joji}a, Lu ka Miroslave i Vuka{ina Vukoti}a, Vu ka {in - Nata{e i Branislava Jazi}a, Ni ko la - Nata{e i Marjana Stankovi}a, Noa Xo el - Nikoline i Time Milera, Og wen Olivere i Dragana Bun~i}a, Ni ko la - Sawe i Dalibora Mr|ena, Da vid - Svetlane i Nenada Milivojevi}a, An drej - Svetlane i Perice Fuderera, Ne ma wa - Slobodanke i Du{ana Vapa, Slo bo dan - Sne`ane \or|evi} i @ivka Petrovi}a, Pe tar - Sne`ane i Vladimrira Stanisavqevi}a, Ni ko la - Sne`ane i Dragana Bogdanovi}a, Mi haj lo - Suzane i Gorana Prokina, Ne ma wa Tawe Balog.

Umrli Ostoja Juri{i} (1938), Mara Alimpi} ro|. Jeli} (1923), Sofija Blagojev (1949), Vuka{in Buha (1929), Janko Vr{ka (1943), Sava Vuli} (1932), Branko Gajinov (1929), Milan Ga~i} (1928), Quba Grabovac (1938), Jovo Gute{a (1939), Jovan Devi} (1921), Drina Despotovi} ro|. Nikoli} (1930), Jovan Draganovi} (1940), Milan Korovqev (1945), Ivica Kri`an (1956), Radomir Krneta (1933), Du{an Kutla~a (1946), Petar Li{kovi} (1929), Jefa Lugowa ro|. Vasi} (1953), Josip Men~ik (1927), Katica Mijatov (1931), Endre Miklo{ (1952), Marija Mikulinac ro|. Biriwi (1947), An|elija Mili} ro|. Savin (1919), Jovica Milinkov (1925), Miroslav Milo{evi} (1952), Dragan Mil~i} (1949), Damjen Mom~ilovi} (1949), Miodrag Ne{i} (1941), Petar Novkovi} (1957), Mirko Opa~i} (1926), @ivko Ostoji} (1933), Mirko Paji} (1927), Sne`ana Pardi} ro|. [imun (1960), Smiqana Pa{anski ro|. Uzelac (1929), Malina Petkovi} ro|. ]iri} (1932), Branka Petrovi} ro|. Jefti} (1930), Milka Petrovi} ro|.

Savi} (1936), Du{an Pirti} (1930), Lazar Voj kan Ste fa no vi} i Du wa Ba {i}

Popov (1930), Ivan Rai~i} (1955), Mile Rakita (1939), Ana Sikora ro|. Cerovski (1960), Branko Stojni} (1939), Nada Terzi} ro|. Tanackov (1929), Dara Topalovi} ro|.

Santra~ (1939), Simo Trkuqa (1937), Bogdanka Tubi} ro|. Slavujevi} (1939), Nada Hadna|ev ro|. Vukovi} (1926), Lazo Cveti} (1934), Katarina ^iliak ro|. La~ok (1966), Stana [kavo ro|. Stojanovi} (1922), Miqka [kvarek ro|. Nikoli} (1940), Miodrag Kapamaxin (1957), Bosiqka Qubi~i} ro|.

Samarxi} (1936), Nikola Balog (1969), Ilija Vi{wi} (1929), Radoslav Vujkov (1940), Olivera Ga{i} (1935), Milomir Drini} (1958), Jovan Du{ani} (1935), Paqo Kla}ik (1941), Lazar Lazi} (1930), Radivoj Lugowa (1933), Pavle Manastirac (1939), Ivan Mandi} (1946), Branko Markovi} (1948), Eva Makrovi} ro|. ]enan (1934), Nada Mijatov ro|. ]ur~i} (1933), Slobodan Miri} (1942), Gizela Na| ro|. Ki{ (1956), Nikola Nikoli} (1934), Nikola Para|ina (1931), \uro Radi} (1921), Katalin Sabado{ Sabo ro|. Bajus (1939), Mihaq Sava (1944), Petar Herceg (1932).

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

ponedeqak11.jun2012.

9

„TR @NI CA” NA PU TU KA PRO [I RE WU DE LAT NO STI

Ve le pro da ja po qo pri vred nih pro iz vo da do go di ne Hlad wa ~a na Naj lon pi ja ci, ko ja je pu {te na u po gon po ~et kom de cem bra pro {le go di ne, tre ba da omo gu }i „Tr `ni ci” da se ba vi ve le pro da jom po qo pri vred nih pro iz vo da. Ovo pred u ze }e stva ra uslo ve za tu vr stu de lat no sti, s ko jom }e naj vero vat ni je po ~e ti na red ne go di ne da se ba vi, is ta kao je di rek tor „Tr `ni ce” Du {an Ba ji}.

Po we go vim re ~i ma, to }e funk co ni sa ti na prin ci pu za dru gar stva. „Tr `ni ca” }e ot ku pqi va ti pro iz vo de od oko 150 do 200 ve }ih in di vi du al nih po qo pri vred nih pro iz vo |a ~a iz Voj vo di ne, a po tom ih pla si ra ti na ve le tr `ni cu. Ka -

ko bi bi li {to sprem ni ji za re a liz ci ju te ide je, na me ra je da se iza hlad wa ~e for mi ra otvo re na ha la, u ko joj bi se ~u va la i la ge ro va la ro ba, ko ja ne ma po tre be da ide u hlad wa ~u, po put lu ka i krom pi ra.

- Umet nu }e mo se jed nim seg men tom u ve le tr go vi nu, ali ni ka ko da bi smo bi li kon ku ren ci ja na {im za kup ci ma. Sa mim tim {to }e bi ti ve }a ko li ~i na ro be u pro me tu bi }e i ce na pri stu pa~ ni ja - ka `e Ba ji}. „Tr `ni ci na” hlad wa ~a, pr va u ze mqi otvo re na u sa sta vu ne kog jav nog pred u ze }a, ima me sta za skla di {te we od 250 do 600 to na ro be, u za vi sno sti od vr ste pro -

iz vo da i am ba la `e. Sa go vor nik sma tra da je hlad wa ~a do bra in ve sti ci ja, kao ko rak da qe u pro {i ri va wu le pe ze uslu ga ko je „Tr `ni ca„ pru `a ko ri sni ci ma, ali i za ostva ri va we jed ne no ve de lat no sti.

- ^i ni mi se da }e je dan od pr vih zah te va no ve vla sti bi ti sma wi va we ad mi ni stra ci je i mi tu ima mo dva iz bo ra. Pr vi je da ot pu sti mo qu de i to jo{ pla ti mo, dok je dru ga mo gu} nost prak ti~ ni ja, a to je uvo |e we fir me u ne ke no ve de lat no sti.

Ti me omo gu }a va mo pri ho de iz ko jih }e mo mo }i da fi nan si ra mo vi {ak za po sle nih, a ujed no da ne bu de mo na te ret gra du - ob ja snio je Ba ji}.

I. D.

MRE @A KO JA ]E OB U HVA TI TI ^E TI RI STA NI CE

No vi va tro ga sni kom pleks ~e ka pro je kat Va tro ga sna bri ga da u No vom Sa du go di na ma una zad `a li la se na ne do sta tak od go va ra ju }e lo ka ci je za va tro ga sni kom pleks ko ji bi ob u hva tao i pro stor za ve `bu. Pre ma ra ni jim na go ve {ta ji ma, cen tral ni punkt tre bao bi bi ti iz gra |en na uglu pro du `et ka Bu le va ra kne za Mi lo {a i Som bor ske uli ce, {to su va tro ga sci i tra `i li s ob zi rom na to da je po vr {i na do voq no ve li ka za wi hov po ten ci jal ni kom pleks.

- Ne po sma tra mo to kao je din stve ni slu ~aj, ve} je u pi ta wu mre `a sta ni ca ko jih bi tre ba lo da bu de ~e ti ri - ka zao je ko man dant no vo sad skih va tro ga sa ca Dra go slav Kli su ra. - Ma ti~ na lo ka ci ja bi tre ba la da ima sve sa dr `a je ko ji bi omo gu }i li nor mal no funk ci o ni sa we slu `be, obje kat za sme {taj qu di i opre me i sve pra te }e lo gi sti~ ke sa dr `a je.

Po de la pla vih kan ti Pla ve kan te za od la ga we am ba la `nog ot pa da Jav no ko mu nal no pred u ze }e „^i sto }a“ u sa rad wi sa Dru {tvom za po stu pa we sa am ba la `nim ot pa dom „Se ko pak“ de li }e od da nas do ma }in stvi ma u Srem skoj Ka me ni ci, ko ja `i ve u ku }a ma.

Po de la }e bi ti sva kog rad nog da na do 22. ju na od 11 do 19 sa ti u pro sto ri ja ma Me sne za jed ni ce, Uli ca Mar ka Ore {ko vi }a 1a pre m a pri p re m qe n om ras po re du.

Po kan te da nas te ba do do |u gra |a ni iz Fru {ko gor skog i Ka me ni~ kog pu ta, Tran xa men ta,

Vu ko var ske, Du nav ske uli ce i Dvo ra. Gra |a ni tre ba da po ne su li~ nu kar tu i uplat ni cu ob je diwe ne na pla te JKP „In for ma ti ka“. U ove kan te od la `u se pla sti ka, pet am ba la `a, me tal ni ot pad, kar ton i sta klo, a pra zni }e se od po ne deq ka, 2. ju la po istom ras po re du ka da i ze le ne kan te.

Pla ve kan te ne }e do bi ti gra |a ni Boc ki, Pa ra go va, Gla vi ce i Po po vi ce, ko ji ina ~e sme }e od la `u u kon tej ne re zbog ne po sto ja wa teh ni~ kih uslo va za pro la zak ka mi o na za od no {e we ot pa da.

A. L.

Tra di ci o nal na Du nav ska re ga ta

Centralni punkt trebalo bi da bude izgra|en na uglu produ`etka Bulevara kneza Milo{a i Somborske ulice Kli su ra je re kao da bu du }i cen tral ni punkt mo ra da ima cen tar za tre ning i obu ku, kao i za odr `a va we spra va i opre me. Ta ko |e, edu ka tiv ni cen tar mo ra bi ti opre mqen za rad re dov ne slu `be i spe ci ja li zo va nih ti mo va, po put onih za teh ni~ ke in ter ven ci je.

Pre ma ra ni jim pla no vi ma „Ur b a n i z ma”, po me nu ta lo ka ci ja bi la je pred vi | e n a za park, ali je, to kom jav nog uvi da, Sek tor za van r ed n e si tu a c i j e Mni s tar s tva unu tra {wih po slo va (MUP) pod neo pri med bu tra `e }i da se ov de iz gra di va tro g a s ni kom p leks.

Pri med ba je usle di la kao re zul tat, ka ko su na ve li, „iz u zet ne ne po -

voq no sti po sto je }e lo ka ci je„ i ~i we ni ce da su par ce le ko je ~i ne ovu lo ka ci ju u vla sni {tvu gra da. Po dr {ku im je dao i Za vod za iz grad wu gra da. Ka ko je na ve la ar hi tek ta iz „Ur ba ni zma„ Mi re la Ma na si je vi} Ra do je vi} stav ovog pred u ze }a bio je da su „ure |e ne ze le ne po vr {i ne za grad od ve li ke va `no sti i da po vr {i na na uglu pro du `et ka Bu le va ra kne za Mi lo {a i Som bor ske uli ce tre ba da osta ne na me we na za park”, a da se za va tro ga sni dom pro na |e dru ga lo ka ci ja. Ipak, grad ska Ko mi si ja za pla no ve por `a la je pri med bu MUP-a.

- S ob zi rom na kom plek snost na me ne, naj pre mo ra da se iz ra di Ur ba ni sti~ ki pro je kat za ure |e we kom plek sa va tro ga snog do ma, uz na po me nu da se on mo ra ure di ti u sve mu pre ma teh no lo gi ji i po tre ba ma slu `be, a u skla du sa pro pi si ma ko ji ure |u -

OD 14. DO 18. JU NA U NO VOM SA DU

Mu zi~ ki fe sti val „Harts in har mo ni” Me |u na rod ni in klu ziv ni mu zi~ ki fe sti val „Harts in har mo ni” bi }e odr `an od 14. do 18. ju na u No vom Sa du, a deo pro gra ma od vi ja }e se u Be o gra du i Srem skim Kar lov ci ma. Ka ko ka `u or ga ni za to ri iz Udru `e wa gra |a na „Ve ra, qu bav, na da”, ovaj fe sti val deo je Fe de ra ci je evrop skih omla din skih ho ro va „Euro p a kan tat” i istin s ki pri m er so c i j al n e in k lu z i j e, od no sno ukqu ~i va wa mar gi na li zo va nih gru pa i po je di ni ca, na ro ~i to oso ba s in va li di te tom, u dru {tvo.

No vi Sad ugo sti }e vi {e od 1.200 u~e sni ka - gru pa, ho ro va i so li sta iz Sr bi je i ze ma qa u okru `e wu. Pr vog da na fe sti va la, u ~e tvr tak, 14. ju na u 19 ~a so va u Si na go gi, odr `a }e se kon cert do bro do {li ce na kom na s tu p a j u u~e n i c i mu z i~ k ih {ko la, so lo pe va ~i sred wo {kol ci, oper ski pe va ~i, vo kal ne gru pe i mla di mu zi ~a ri.

U pe tak se pro gram odr `a va u Be o gra du, a u su bo tu u cen tru Srem skih Kar lo va ca, gde }e u 18 ~a so va bi ti ve ~er wi kon -

OD DA NAS U SREM SKOJ KA ME NI CI

cert. Za jed ni~ ki na stup svih u~e sni ka za ka zan je za ne de qu, 17. jun u 18 ~a so va na Spen su. U or ga ni za ci ji u~e stvu ju i me {o vi ti in klu ziv ni hor Ison, [O S O „Mi l an Pe t ro v i}„, Mu zi~ ka {ko la „Isi dor Ba ji}”, Mu zi~ ka {ko la „Jo sif Ma r in k o v i}” iz Vr { ca i Udru `e we „Ve li ko ko lo„. De ca sa smet wa ma u raz vo ju i oso be s in va li di te tom, do ma }i ni i go sti ak tiv no }e u~e stvo vati u jav nim na stu pi ma, kon cer ti ma i ra di o ni ca ma to kom fe sti va la.

- Uz kon cer te na otvo re nom i bez pla }a wa ula zni ca na glav nim grad skim tr go vi ma pu bli ka }e pri su stvo va ti ne sva ki da {wim na stu pi ma i u`i va ti u po zna tim tra di ci o nal nim, du hov nim, kla si~ nim i po pu lar nim me lo di ja ma i mu zi ci, na raz l i ~ i t im je z i c i m a. Naj v a `ni je je da }e svi oni, i u~e sni ci i pu b li k a da ti do p ri n os eli mi na ci ji ste re o ti pa i su {tin skom raz u me va wu i pri hva ta wu dru ga ~i jeg - ka `u or ga ni za to ri fe sti va la.

J. Z.

ju ovu oblast - ka za la je Ma na si je vi} Ra do je vi}.

Uko li ko bi va tro ga sci ko na~ no do bi li cen tral ni punkt na kra ju Te le pa, obje kat u Uli ci Jo va na Su bo ti }a, ko ji je tre nut no glav ni, po stao bi jo{ jed na ma wa je di ni ca. Osta le je di ni ce bi se na la zi le na Mi {e lu ku, Bu le va ru Evro pe i na Kli si, a po sto ji i pred log da se iz gra di je dan punkt na Te me rin skom pu tu. Ipak, ma wak qud stva mo gao bi da pred sta vqa jo{ je dan u ni zu pro ble ma sa ko ji ma se „va tre ni mom ci” kon stant no su o ~a va ju. Pre ma re ~i ma Kli su re, tre nut no u va tro ga snoj slu `bi u No vom Sa du ra di 93 va tro ga sca, od ko jih su 82 ope ra tiv ni i ra de po sme na ma.

- To ne zna ~i da i osta li ne mo gu da ra de in ter ven ci je uko li ko se po ka `e neo p hod no. Me |u tim, ka ko su u pla nu ~e ti ri sta ni ce, po treb no je da mi ni mum 40 ili 50 qu di ra di u wi ma, po sme na ma. Ta ko |e, mo ra ju se ura ~u na ti i pra te }e slu `be kao {to je ona za odr `a va we teh ni ke - za kqu ~io je ko man dant Dra go slav Kli su ra.

A. Je ri ni}

Tra di ci o nal na Du nav ska re ga ta ove go di ne odr `a }e se od 24. ju na do 4. ju la, a ama ter ski mor na ri kre nu }e na put od 300 ki lo me ta ra iz No vog Sa da u ra nim ju tar wim ~a so vi ma. U~e stvo va }e 86 jah ti sa oko 200 ~la no va po sa de, a i ove go di ne re ga ta ima me |u na rod ni ka rak ter, za hva qu ju }i na u ti ~a ri ma iz Hr vat ske, dok od do ma }ih ima naj vi {e onih iz No vog Sa da i Be o gra da. Pred u ze }e „Vo de Voj vo di ne” ve} tra di ci o nal no or ga ni zu je ovu re ga tu po vo dom Me |u na rod nog da na Du na va, ko ji je 29. ju na, a u `e qi da pro mo vi {e plov ne po ten ci ja le na {e po kra ji ne, plo vid bu i na u ti~ ki tu ri zam, `i vot na vo di i uz vo du.

G. ^.

GO DI NA DA NA OTKA KO „MO TINS”, NE RA DI

O po kre ta wu pro iz vod we 25. ju na Pri vred ni sud u No vom Sa du raz ma tra }e 25. ju na plan re o gra ni za ci je pro iz vod we u fa bri ci “Mo tins” . U ovom pred u ze }u je uve den ste ~aj u ja nu a ru ove go di ne, a ovih da na se na vr {a va go di nu da na ka ko ne ra di. Ma da je bi lo na go ve {ta ja od pred stav ni ka po kra jin ske vla sti da }e pro iz vod wa br zo kre nu ti.

- U fa bri ci je sta vqen kqu~ u bra vu ka da je is kqu ~e na stru ja zbog du ga od ok 52 mi li o na di na ra, ma da je bi lo nov ca da se pla ti. Me |u tim, is kr sla je prav na za vr zla ma i ni je bi lo do bre vo qe da se “Mo tin su” po -

mog ne - ka `e pred sed nik sin di ka ta Dra gan Va si} i do da je da je ioko 400 rad ni ka je sa da na Tr `i {tu ra da.

- Fa bri ka je sko ro ce lu pro iz vod wu iz vo zi la, a uko li ko se po kre ne pro iz vod wa vi de }e mo ko }e nam se od kup ca vra ti ti - ka `e Va si}.

Pre ma we go vim re ~i ma ju ~e su ne ke ma {i ne u fa bri ci po kre nu te da se za vr {e fi nal ni ra do vi na ro bi osta loj u po ga ni ma jo{ od ju na pro {le go di ne. Ka da se to za vr {i de lo vi za mo t or n a vo z i l a }e bi t i sme {te ni u ma ga cin - re kao je Va si}.

Z. D.

VI SO KA NA PLA TI VOST PO GREB NIH USLU GA

No vo sa |a ni pla }a ju ob no vu grob nih me sta Ob no vu grob nog me sta na gro bqi ma u No vom Sa du i pri grad skim me sti ma za sa da ured no pla }a oko 67 od sto gra |a na, a isto vre me no JKP „Li sje„ sva kog me se ca po {a qe oko 1.500 opo me na srod ni ci ma za iz mi re we ove na kna de - ka `e Sla vi ca Zeq ko vi} iz Slu `be za in for mi sa we grad skog po greb nog pred u ze }a. - Po lo vi na gra |a na ured no pla }a ob no ve i re zer va ci je, a je dan deo iz mi ru je oba ve ze s ma wim ili ve }im za ka {we wem. Me |u wi ma su i oni ~i je se opo me ne vra }a ju, jer je ne ta~ na adre sa ili su se od se li li, a no vu adre su ni su pri ja vi li „Li sju” ili pak za to {to ne ma vi {e `i vih na sled ni ka.

Pre ma re ~i ma Zeq ko vi }e ve, u „Li sju” o~e ku ju da }e kao i la ne, i ove go di ne ob no vu grob nog me sta i re zer va ci ju pla ti ti oko 80 od sto gra |a na. Ob no va grob nog me sta go di {we iz no si 1.130 di na ra, a re zer va ci ja 1.880 di na ra.

Za grob ni cu sa dva kov ~e ga ob no -

Za unapred tri godine pla}en zakup „Lisje” daje popust od sedam odsto, za pet godina popust iznosi 12 odsto i za deset godina 25 odsto va je 2.170 di na ra, a za ~e ti ri kov ~e ga 3.360 di na ra.

S ob zi rom na to da je eko nom ska kri za, „Li sje” da je i po pu ste.

Za una pred tri go di ne pla }en za kup po pust je se dam od sto, za pet

go di na po pust iz no si 12 od sto i za de set go di na 25 od sto.

Ob no va grob nog me sta, skre }e pa `wu Zeq ko vi }e va, ne pod ra zu me va i odr `a va we grob nog me sta.Ob no va je, pre ci zi ra, na kna -

da za ko ri {}e we grob nog me sta i odr `a va we jav nih po vr {i na na gro bqu, obje ka ta, sta za, iz no {e wa sme }a...

Na ga la {a va da su ob no va ko ri {}e wa grob nih me sta i re zer va ci ja re gu li sa ni Za ko nom o gro bqi ma i sa hra wi va wu. Po tom za ko nu, po sle go di nu da na po ~i va wa, srod nik mo `e pi sme no da na zna ~i pred u ze }u da ne `e li da pro du `i rok za po ~i va we, pa uko li ko grob no me sto ne ma spo men obe le` je, „Li sje” mo `e po smrt ne ostat ke da pre ne se u osa ri jum.

U po sled wih de set go di na ni je oba vqe na ni jed na es hu ma ci ja, ma da za to po sto ji za jed ni~ ka grob ni ca na pr vom grob nom po qu na Grad skom gro bqu. Ka ko je iz ja vi la Zeq ko vi }e va, „Li sje” uop {te ni ne pla ni ra da oba vqa es hu ma ci je, upr kos to me {to je ne do sta tak me sta za sa hra wi va we ma we-vi {e pri su tan na svim gro bqi ma.

Z. De li}

NOVOSADSKA HRONIKA

ponedeqak11.jun2012.

DANAS U GRADU BIOSKOPI Are na: „Ma~ak u ~izmama” (15.15), „Kung fu panda 2” (14), „Hepi fit 2” (13.15), „[e{ir profesora Koste Vuji}a” (15.10), „Loraks” (13.20), „Ogledalce, ogledalce” (13), „Legenda o kung fu zeki” (13.10), „Osvetnici” (15.30), „Mra~ne senke” (15.45, 20.10), „Pupijeva potraga” (13.45), „Diktator” (17, 18.40, 20.20, 22.05), „Qudi u crnom 3” (15.05, 17.10, 18.05, 20.15, 22.35), „Nedodirqivi” (18, 22.25), „Sne`ana i lovac” (17.20, 19.45, 22.15), „Prometej” (15, 17.30, 19.30, 20, 22, 22.30)

POZORI[TA Srp sko na rod no po zo ri {te Scena „Pera Dobrinovi}” „Put roud„ (19.30), Scena „Jovan \or|evi}” balet „[ampawac i jagode” (20.30), Kamerna scena, drama „Kome verujete„(21)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (utorak - petak Ad 9 do 19 sati, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Za vi ~aj na zbir ka Srem ski Kar lov ci, Sremski Karlovci, Patrijarha Raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vinogradarstvo i vinarstvo Fru{ke gore” Zbir ka stra ne umet no sti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a” Mu zej p~e lar stva po ro di ce @i va no vi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18) Dul ki na vin ska ku }a, Sremski Karlovci, Karlova~kog mira 18, 063/8826675 (15–19)

GALERIJE Ga le ri ja Ma ti ce srp ske, Trg galerija 1, 4899–000 (utorak–subota 10–18, petak 12–20): stalna postavka Spo men-zbir ka Pa vla Be qan skog, Trg galerija 2, 528–185 (10–18, ~etvrtak 13–21): stalna postavka „Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka” Po klon-zbir ka Raj ka Ma mu zi }a, Vase Staji}a 1: stalna postavka

BIBLIOTEKE I ^ITAONICE ^i ta o ni ca Bi bli o te ke Ma ti ce srp ske, Matice srpske 1, 420–198 i 420–199 (7.30–19.30) Grad ska bi bli o te ka, ogranak „\ura Dani~i}”, Dunavska 1, 451–233 (7.30–18)

SAHRANE Na Gradsom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Mirjana Bo{ka Radovi} (1956) u 15 ~asova i Vojislav Momira Popadi} (1932) u 15.45 ~asova.

Na grobqu Novi majur u Petrovaradinu bi}e sarawen Vladimir Milenka Braovi} (1944) u 13 ~asova.

DNEVNIK

VODI^

TELEfONI VA@NIJI BROJEVI Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

c m y

10

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPAS” TOURISM& TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik

ponedeqak11.jun2012.

НОВИ НАЧИН РАДА У ВРБАСКОМ ДОМУ ЗДРАВЉА

Убудуће без заказивања ВРБАС: У Дому здравља „Вељко Влаховић“ у Врбасу спремају се за капитацију која почиње 1. јула. Капитација је механизам, који предвиђа да лекар или здравствена установа добијају унапред утрђени износ средстава за одређени месечни период према броју регистрованих пацијената. У склопу припрема, у врбаском Дому здравља је започета пракса да пацијанта дочекују стални паро-

ви лекар – медицинска сестра. Иако заказивање прегледа и даље постоји, овај систем предвиђа у будућности и укидање заказивања.

- Пацијенти ће од сада, у делу који смо уредили, прво разговарати са медицинском сестром у потпуно одвојеном простору који обезбеђује приватност, а затим прелазити код лекара у ординацију. Четири тима почела су да раде на овај начин, што ће растеретити и рад на шалте-

рима, које и даље задржавамо. На овај начин избегавамо редове пред шалтерима, а када капитација потпуно заживи, сви тимови радиће по новим правилима - рекла је директорка Дома здравља „Вељко Влаховић“ др Брајана Николић. У овај здравственој установи, на одељењу опште праксе, рачунајући и све амбуланте, формиран је 21 тим лекар – медицинска сестра. Ипак, др Николић истиче да и по-

ред увођења новог начина рада, на снази остаје и заказивање, јер један број пацијената жели на овај начин да настави са посетама лекарима.

- То одговара људима којима није хитно да дођу до лекара, као што су хронични болесници који долазе по редовне терапије или они који закључују боловање и воле да знају тачан датум и сат своје посете Дому здравља и да брзо обаве све послове, без чекања. Наравно, заказивања

на сме да буде за пацијенте којима је помоћ одмах потребна. Ако је неопходно, они ће одмах бити прегледани и добити услугу и у служби хитне медицинске помоћи. На овом месту и даље увек имао по два тима, што је реткост - истакла је др Николић и додала да се уз старе бројеве телефона за заказивање, преглед по новим правилима од сада може заказати на телефон 795 – 4443. М. Кековић

СЕМИНАР О ПРОЦЕНАМА ВРЕДНОСТИ НЕПОКРЕТНОСТИ

За око запали војни објекти

Позоришна представа у „Пенфарму“

ФАРМАЦЕУТИ ГЛАДНИ, АЛИ ПОСВЕЋЕНИ КУЛТУРИ

Позориште у фабрици

ЗРЕЊАНИН: Фабрика лекова “Југоремедија” налази се у озбиљним пословним проблемима, али то не спречава менаџмент зрењанинске фармацеутске куће да се активно посвети култури. Ова компанија, у сарадњи са Удружењем “Равноправност”, које окупља раднике и мале акционаре лојалне в.д. директора “Југоремедије” Здравку Деурићу, најавила је да ће сутра, у производним погонима фабрике “Пенфарм”, у индустријској зони “Југоисток – Ечка”, организовати позоришну представу “Излет у Русију”. Како је наведено у позиву прослеђеном зрењанинским медијима, комад Мирослава Крлеже, у драматизацији Мирослава Беловића и у режији Јована Ћирилиова, биће изведен у 18,30 часова. “Заинтересовани медији који желе да испрате овај догађај и узму интервјуе од актера позоришне представе, могу то урадити у фабричком кругу или у административним просторијама “Пенфарма”, наведено је у саопштењу.

Група радника и малих акционара “Југоремедије”, предвођених Деурићем, удружила је новац и радну снагу, и започела изградњу нове фабрике лекова “Пенфарм” у коју би, како је речено, требало да буде измештена производња антибиотика – финансијски најисплативијег производа зрењанинских фармацеута. “Пенфарм” је основан у децембру 2010. године и, званично, њени оснивачи су “Југоремедија” са 29,2 одсто капитала и предузеће “Луксол - фармација”, иза ког стоји група малих акционара “Југоремедије”, са 70,8 процената. Изградња ових погона била је и предмет полицијске истраге јер су инспектори за привредни криминал запленили комплетну документацију у вези заједничког улагања “Југоремедије” и групе акционара ове компаније у ново предузеће “Пенфарм”. Осим по полицијској истрази, сада ће фирма бити позната и по позоришним представама. Ж. Б.

Задовољни оснивачи удружења

СТАРОПАЗОВЧАНИ СЕ УКЉУЧИЛИ У ВЕЛИКУ МАНИФЕСТАЦИЈУ

Ноћ отворених атељеа

СТАРА ПАЗОВА: Ликовни ствараоци Старе Пазове окупљени у Удружењу ликовних уметника ове године су се први пут укључили у велику манифестациу, која је у Србији организована по други пут, под именом „Ноћ отворених атељеа“. Ликовни уметници ове сремске вароши, који су, иако организовано раде тачно 30 година, тек почетком године добили свој простор за окупљање у Занатском дому, организовали су за „Ноћ отворених атељеа“ ликовни хепенинг у том простору. Уз пријатну класичну музику настало је за седам сати рада и дружења, чак преко 40 нових слика. Како су оживели ову акцију, питали мо осниваче Удружења ликоквних уметника Стара Пазова и новије чланове. Миленко Хаџић, један од оснивача „Лире 82“ која

је претеча овог уружења, одушевљен је акцијом која афирмише ликовно стваралаштво широм Србије, а посебно је задовољан што је УЛУ коначно добило просторије за окупљање јер то, као дугогодишњи председник, он није успео да обезбеди. И Бранко Јовичић и Синиша Попов су међу оснивачима удружења ликовних стваралаца у овој сремској вароши и са великим задовољством су се укључили у „Ноћ отворених атељеа“, као и они млађи Сунчица Пинц, Јарослав Вршка и најновији члан Гордана Зурковић. Стваралачку атмосферу „Ноћи отворених атељеа“ у Старој Пазови су поезијом обогатили Светлана Вејновић, Невенка Мијатовић и Јарослав Киш, а музиком Милан Бурсаћ, Милан Крковћ и Бранко Шубић. А.Мали

ЗРЕЊАНИН: Радионица о процени вредности непокретности одржана је у зрењанинском Хотелу “Војводина”, а скупу су присуствовали и представници немачког тима “Амберо Ајкон” који од 2010. године у Србији ради на унапређе-

процену вредности непокретности у Србији.

- Други разлог организације радионица јесте размена идеја о томе у ком правцу би Србија у будућности требало да крене приликом грађења система за процену вред-

Касарна у Зрењанину

њу управљања земљиштем. Међународни експерт за ту област Кристфрид Фетер казао је да би ова серија радионица првенствено требало да послужи као могућност за размену информација о немачким стандардима и процедурама и да осветли садашње прописе за

Дечја олимпијада ЗРЕЊАНИН: Спортски савез Зрењанина, у сарадњи са “Персу маркетима”, “Корзо фестом” и Канцеларијом за младе, од данас, до 22. јуна, у центру града, организује “Дечију Персу олимпијаду”. Циљ манифестације која ће се одржавати свакодневно, од 18 до 20 часова, на простору код водоторња, јесте промоција спорта, спортиста и садашњих олимпијаца који су дали велики допринос родном граду и држави. “С обзиром на то да је Зрењанин уцртан на мапу значајних спортских дешавања, “Персу олимпијада” ће окупити велики број деце, спортиста и спортских стручњака, који ће на адекватан начин промовисати дух и спорт уопште. Присутне ће упознати са спортским дисциплинама, правилном и здравом исхраном и навикама сваког спортисте”, саопштили су организатори и најавили да ће гости вишедневне манифестацији бити Ва ња Гр бић, Иван Лен ђер, Ми ро сла ва Нај да нов ски, Мо мир Рнић, Ива на Шпа но вић, Да ни ло Ико ди но вић, Ча ба Си ла ђи и многи други. Ж. Б.

Хорско певање најмлађих БЕЧЕЈ: Хорић бечејског Дечијег вртића „Лабуд Пејовић“ одржаће данас од 18 сати концерт у Градском позоришту Бечеј. Али, неће бити сами на сцени. Поред хора „жабице“ и „ветерана“ своје матичне установе, у гостима им стижу хор Музичке школе „Петар Коњовић“ и мали хор ОШ „Север Ђуркић“. На репертоару ће бити песме прилагођене узрасту извођача, а то гарантује распеваност на сцени и комуникацију с вршњацима у сали. В. Ј.

ности непокретности. Нашем пројектном тиму поверен је задатак да у другој половини 2012. године покаже тај правац – рекао је Фетер. Руководилац Радне групе за управљање земљиштем и некретнинама града Зрењанина Даница Медведев, говорећи о досада-

шњем учинку зрењанинског тима који броји седам чланова и који интензивно ради од септембра прошле године, казала је да је остварена одлична сарадња са филијалом Пореске управе Зрењанин, од које су добијени подаци о купопродајним уговорима на тржишту непокретности, реализованим у последње две – три године.

- Такође, ангажовали смо се и по питању значајних некретнина које су у власништву Војске Србије, па смо започели и прикупљање документације. Обратили смо се Министарству одбране како бисмо добили податке о тржишним вредностима војних објеката на територији нашег града, чију процену је радила зрењанинска филијала Пореске управе. Осим тога, на основу потписаног меморандума о разумевању између Републичког геодетског завода и немачке организације за међународну сарадњу – ГИЗ, упутили смо захтев Служби за катастар непокретности у Зрењанину, како бисмо добили ажурне податке из адресног регистра – напоменула је Даница Медведев и додала да је Радна група успоставила одличну сарадњу са Службом за пореску управу која може пружити корисне информације о некретнинама пореских обвезника, као и са некима од проценитеља који се баве овом облашћу. Ж. Б.

НОВОСТИ У СУБОТИЧКОЈ ПАРКИНГ СЛУЖБИ

Паркирање по минутiма

СУБОТИЦА: Суботички паркинг је на 4. Међународном и регионалном сајму привреде представио иновације за ову годину. Реч је о четири пројекта и то: „ Су бике “, систем изнајмљивања градских бицикала, “старт – стоп“ паркинг систем, плаћање паркинга по утрошеним минутима, видео паук , систем одношења непрописно паркираних возила уз помоћ „паук видео надзора“ и ауто депо, услуга паркирања теретних, комби и путничких аутомобила, уз обезбеђен надзор и расвету. Паркинг ће ускоро грађанима понудити нову услугу и реч је о такозваном старт-стоп паркинг систему.

- Реч је о штедљивој и флексибилној опцији, која у неупоредиво мањој мери оптерећује грађане да паркинг продужавају на сваких сат времена. Основна предност овог сервиса је та што ће корисници плаћати ефективно време које проведу на паркиралишту у некој зони, будући да ће се, на крају месеца, минути проведени на паркингу сабирати и заокружити на први већи цео сат, а затим помножити с редовном ценом у одговарајућој зони. Корисницима мобилних телефона биће омогућено да са сајта “Паркинга” где ће бити инсталирана апликација, преузму апликацију прилагођену свом моделу и прате упутство. Они који више воле интернет, моћи ће да бележе време паркирања преко истог сајта. Рачун стиже на кућну адресу на крају месеца – објашњава ПР ЈКП “Паркин” Јасмина Стевановић.

На пример, уколико у црвеној зони укупно време за месец дана износи 121 минут, кориснику ће се укупно обрачунати три часа (180 минута) проведена у црвеној зони по важећој тарифи за црвену зону. У употреби ће и даље да остане плаћања накнаде за паркирање, путем картица и путем СМС сервиса. Као новина, уводи се и систем “Видео паука”.

- Систем “видео паука” биће реализован у сарадњи са саобраћајном полицијом и комуналном инспекцијом, и Суботица ће на тај начин добити уређен систем који већ имају Београд, Нови Сад, Пожаревац и Крагујевац.Реч је о возилу који је видео линком повезано са центром, тако да се читав процес уочавања неправилно паркираног возила и његовог одношења снима.Увођењем поменутог система омогућиће се ефикаснији рад „паук службе“ и избећиће се било каква селективност у одношењу возила.Систем видео паука је у потпуности у складу са Законом о безбедности саобраћаја и функционише тако што камере снимају и праве фотографије неправилно паркираних возила, а одређени уређаји слику одмах преносе у диспечерски центар. Када саобраћајни полицајци добију снимак преко диспечера издају електронски налог за њихово уклањање “пауку”. Налог за пренос возила са фотографијама саобраћајне ситуације и тачним временом представља потпун доказ о непрописном паркирању Сви снимци се одмах архивирају и не могу да се избришу – каже Јасмина Стевановић. С. Ишчевић

11

ХУМАНИТАРНЕ АКТИВНОСТИ ЗА ПОМОЋ ОБОЛЕЛОМ МЛАДИЋУ

Потребна помоћ за Милоша

РАТКОВО: Матурант оџачке Техничке школе Милош Дмитровић из раткова, оболео је од тешке болести, констатован му је тумор на мозгу. За излечење је наопходна хируршка интервенција и велика новчана средства за лечење и опоравак. Велики број становника оџачке општине на разне начине се укључио у акцију „Помоћ за Милоша“, као и разних удружења грађана и спортских клубова. Техничка школа из Оџака, чији је Милош ученик и матурант, организовала је концерт у дворишту школе.

Сви позвани су се и одазвали, многи су учествовали у програму и својим скромним прилозима започели акцију која се проширује. Туристичка организација општине Оџаци, уз подршку Спортско пословног центра из Оџака и ТВ Канал 25, организовала је такође концерт, на коме су учествовале готово све оџачке музичке групе, а сви присутни су такође дали свој прилог за Милошево лечење. Сакупљено је преко 40 хиљада динара, што је скромно, али је израз хуманости и жеље за помоћи. Културно уметничко друштво „Марко Орешковић“ из Бачког Грачаца организује концерт у Бачком Грачацу под називом „Комшије за комшију“. На концерту ће учествовати културно уметничка друштва из Оџака, Лалића, Каравукова, Дероња, Бачког Брестовца и Раткова, а као гости наступиће и културно уметничка друштва из Апатина и Пригревице.

-Цена улазница за концерт је скромних 100 динара, а сав приход је намењен за лечење Милоша Дмитровића – рекла је уметнички руководилац КУД „ Марко Орешковић“ из Бачког Грачаца Мира Мандић. И спортисти се на свој начин укључују у ову хуманитарну акцију, а реч је о хуманитарном турниру у одбојци, који је назван „Срцем за Милоша“, који ће бити одигран у хали СПЦ у Оџацима, цена улазница је 100 динара и очекује се добра посета. И у осталим местима оџачке општине, све манифестације, које буду организоване, имаће хуманитарни карактер, а приход ће бити упућен породици Милоша Дмитровића за помоћ у његовом лечењу. Новац се прикупља и преко текућег рачуна код НЛБ банке, ПЈ експозитура Оџаци, уплатом на број 310-1510100274436-14. С. Милер

vojvodina

ponedeqak11.jun2012.

dnevnik

c m y

12

ШИРОМ ВОЈВОДИНЕ ВРЕДНИ У АКЦИЈИ „ВЕЛИКО СПРЕМАЊЕ СРБИЈЕ“

Скупљено више од 2.000 џакова смећа

Чи сте при о ба ље Ду на ва

Са ку пља ње елек трон ског от па да

АПА ТИН: На територији целе општине Апатин у акцији „Очистимо Србију“ у еко патролама је било 1.500 учесника, који су у граду и селима сакупљали отпад на 25 локација. Највећа акција је обавиљена у приобаљу Дунава од Вагона до Мирића, у дужини двадесетак километара, што делом припада и Специјалном резервату природе „Горње Подунавље“, док је у селима отпад уклања са зелених површина

и паркова. ЈП „Војводинашуме“ обезбедило је неопходну механизацију за одвоз смећа.

-Уз ово акцију започели смо сакупљање електронског отпада што ће трајати до краја овог месеца. Апелујемо на грађане који имају овај отпад, да га не одлажу на градску депонију, већ могу да се јаве Центру за обавештавање рекао је шеф комуналне инспекције Ни ко ла Мар че та. Ј. П.

БЕЧЕЈ: Знајући да се током минуле две године број волонтера у еколошкој акцији „Велико спремање Србије“ кретао тек нешто преко хиљаду, онда је више од 1.800 учесника у суботњој акцији, потврда да су је у највећој потиској општини озбиљно схватили. Дода ли се томе чињеница да је прикупљено преко две хиљаде џакова смећа, која су комуналне фирме „Комуналац“ и „Потисје“ однели на градску депонију „Ботра“, онда је то потврда да су у бечејској општини били и вредни.

- Не само да можемо, него и морамо то да закључимо, као и то да се радило у свим насе- Група „здравковаца“ је очистила и дечје игралиште испред своје школе љеним местима на бројним пунк- ски центри... У Бачком Градишту нарског друштва „Лесон – Бечеј“ товима. Као прво, очишћени су су, примера ради, волонтери оби- и ученици Техничке школе су на свпутни прилази насељеним ме- шли и покупили смећа у свим се- Бисерном острву прошли трасу стима, затим јавне, поготово зе- оским улицама, затим у парку дугу десет километара, којом ће лене, површине у насељима, па око спортског центра, па дуж пу- се 24. јуна одржати традиционалшколска дворишта, дечија игра- та од села до Парка природе на манифестација „Равничарелишта, окружења и сами спорт- „Стара Тиса“. Чланови Плани- ње“. Слична је ситуација и са

У Паркићу највеселије РУМА: Трећи пут заредом и становници општине Рума су се укључили у највећу волонетрску акцију у Србији „Очистимо Србију“. За учешће у овој акцији у Руми се пријавило преко хиљаду и по волонтера, који су били распоређени на више 14 локација у Руми и селима. Највеселије и најживље је било у румском Паркићу бродићу, где су најмлађи Румљани, полазници Предшколске установе „Полетарац“, са својим васпитачицама и родитељима, засукали рукавиће и без обзира на високу температуру, својски се потрудили да очисте своје омиљено место за игру.

- Ни мало ми се не допада што има тако много смећа. Мислим да се не односимо лепо према природи, јер свуда бацамо смеће. Ако природа није срећна, ни ми деца не можемо бити срећни – била је разочарана шестогодишња Дуња. Малишанима у Паркићу бродићу придружили су се и заменик председника општине Рума Драган Кардаш и начелник Одељења друштвених делатности Све-

Из ви ђа чи ску пља ли сме ће ЧУ РУГ: Акцији очистимо Србију, која се ових дана спроводи на целој територији Републике Србије, одазвали су се и млади Чуружани, чланови Одреда Извиђача „Стара Тиса„. Ови чланови окупили су се испред главног улаза у ОШ „Ђура Јакшић”, где су преузели кофе и вреће и кренули у сакупљање смећа.Прво су покупили смеће из сва четири парка, а затим кренули и кроз улице. Овим су показали како треба водити рачуна о животној средини. Л. К.

Најмлађи Румљани били највреднији и највеселији

тислав Дамјанчук који су били веома задовољни одзивом, али и уложеним трудом.

-Одзив је стварно велики, а ови малишани су стварно веома вредни и пожртвовани и могу да послуже као добар пример одраслима са колико труда и пожртвованости се треба посветити послу.

На првом месту ово можемо да схвтаимо као едукацију младих, у којој су они сами формулисали циљ, задатак и сврху акције, а имају и веома емотиван приступ схвативши колики је значај заштите животне средине – истакао је начелник Дамјанчук. Ј. Антић

Вред ни мла ди из ви ђа чи

Ученици поспремили Бело Блато БЕЛО БЛАТО: Мештани Белог Блата и ђаци Основне школе “Братство јединство” масовно су се одазвали суботњој акцији “Велико спремање Срби-

УСПЕО БЕЧЕЈСКИ „БЕБИ ФЕСТ”

Прва диплома у првој години живота БЕЧЕЈ: Некоме треба читав век да би стигао до дипломе, а неко је „осваја“ са непуних годину дана живота. Таквих срећника било је на минулом, трећем узастопном, „Беби фесту“ у Бечеју. Једна од њих је победница прве такмичарске дисциплине у пузању на стази дугој шест метара Анита Нађ. Са непуних годину дана по-

асистената родитеља, али и навијача бака, дека, браће, сестара, тетки, комшија... Иако је била велика гужва, све је, готово, беспрекорно функционисало. Као да се ради о такмичењу одраслих. Наравно, томе су допринели родитељи, који су били асистенти учесницима, чија је старост лимитирана између шест месеци и три и по године.

Поред првакиње у пузању Аните Нађ, дисциплине која је окупила 14 такмичара, овогодишњи „Беби фест“ изнедрио је нове шампионе у следећим дисциплинама: гурање колица са луткама беба (48 такмичара узраста од једне до две године) Данило Киш, убацивање лопте у кош (25 такмичара узраста од једне до три године) Немања Јак-

Финална трка најмлађих у пузању

бедила је прво у својој такмичарској групи, а онда и у финалној трци, па је прву честитку добила од сестре близнакиње Ане. Овогодишња манифестација, коју су организовали локална самоуправа и васпитачице јаслица Дечијег вртића „Лабуд Пејовић“, окупила је на централном градском тргу велики број учесника, њихових

Укупно се такмичило 146 деце у седам дисциплина и сви учесници су пре наступа добили мајице, а по окончању сокић и слаткиш. Три првопласирана такмичара у свакој дисциплини награђени су дипломама. На крају су родитељи формирали две петочлане екипе и ревијално се надметали у надвлачењу конопца.

шић, вештина на полигону (узраст од две до три године) – провлачење испод канапа (12 такмичара) Филип Јанковић, скакање у обручу (12) Марина Лончарски, одгуривање моторића (узраст једне до две године – 25 такмичара) Арнт Литај, вожња бицикла (узраст од једне до три године – 10 такмичара) Лидија Жунић. В. Јанков

осталим насељима, а најмасовније је било у Бечеју, где су волонтери, поред свих прилазних путева граду, затим парковних и других зелених површина, „прочешљали“ центар града, „Зелени корзо“ којим се прилази приобаљу Тисе и онда терен уз реку и Велики бачки канал рекао је координатор овогодишње акције која се организује поводом Светског дана заштите животне средине Марко Ђапић. Само пар дана раније, Општински одсек заштите животне средине и просторног планирања реализовао је на Градској пијаци акцију по имену „Променимо навике“ и суграђанима се поделило 300 еколошких кеса, а Горанском парку поклонило пет клупа на којима ће се суграђани одмарати у предивном амбијенту бечејске „оазе мира и тишине“. В. Јанков

Ђаци се масовно одазвали

је”, коју је организовало Министарство животне средине и просторног планирања. Они старији су уређивали прилазе и део долме према језерима рибњака, а ђаци су “прочешљали” читав комплекс села, посебно простор око школе и цркава.

- Да је еколошка свест наших ђака на високом нивоу показује и бројност учесника. По првобитном договору било је предвиђено учешће четрдесатак ђака, а одзив је био двоструко већи. Паралелно са акцијом у селу, део наших ученика, тачније секција “Зелени ренџери”, учествовала је на пандан акцији у оквиру уређења излетишта Царске баре - каже директор сеоске школе Милан Недељков. Савет Месне заједнице Бело Блато, као организатор акције на локалном нивоу, обезбедио је заштитне рукавице за сваког учесника и освежење, а на самом крају организован је и заједнички ручак за акцијаше. Ж. Б.

РЕГИОНАЛНА ПРИВРЕДНА КОМОРА У СОМБОРУ

Мајске награде најуспешнијимa СОМБОР: Регионална привредна комора Сомбор и ове године је, на скромној свечаности у Великој Сали Скупштине Града, доделила Мајске награде најуспешнијим предузећима, предузетницима, установама и појединцима. Овогодишњи добитници Мајских награда РПК су “Апатинска пивара” Апатин, фабрика веша „Фиорано“ и Фабрика акумулатора из Сомбора, “Бонел” д.о.о. из Оџака, безданско грађевинско предузеће “Новоградња” и Жељко Ребрача, као предузетник који је огромне инвестиције у крај из кога потиче уложио, након успешног бављења кошарком на два континента. Поред Мајских награда сомборска РПК је доделила и неколико плакета, које су отишле у руке др Вељку Симину, Ирени Вукоманов из књиговодствене агенције ИК, Фабрици шећера Црвенка, Општем удружењу предузетника и локалним “Сомборским новинама”.

-Свима нама би било много боље када би овакве компаније и предузетници послужили као пример свима онима који дефетистички размишљају и мисле да се, због светске али и евидентно домаће економске кризе, не могу добро искористити потенцијали, знање и умеће казала је председница сомборске РПК Татјана Маглић, наглашавајући да је привреда Западнобачког округа, који својом делатношћу покрива установа којој је на челу, као ретко који регион у Србији и поред кризе, успео да оствари суфицит у спољнотрговинској размени. Славодобитнике, о којима је одржана и мала презентација у виду документарног филма, поздравио је ис-

Добитници Мајских награда

пред Привредне коморе Војводине њен председник Ратко Филиповић, наглашавајући трајно опредељење коморског система Србије да послужи као трансмисија између привреде и врха државе који треба да креира привредни амбијент.

-Током следеће седмице коморски систем ће јавно обелоданити документ, у који смо уградили сво знање и праксу, намењен будућој Влади, каква год да она била и ко год је формира – најавио је Филиповић, којем се у честиткама добитницима Мајских награда и повеља сомборске Регионалне привредне коморе придружио генерални секретар Привредне коморе Србије Горан Јефтић. М. Миљеновић

reporta@e

dnevnik

ponedeqak11.jun2012.

13

NO VO SA \A NIN DRA GAN GR CI] IS PE KAO ZA NAT U SPRE MA WU RI BQIH SPE CI JA LI TE TA U KO TLI ]U

Pa non ska ku hi wa ce li va wa iza zi va a ko to pli i sve to pli ji da ni na do la ze, sve vi {e se pa le va tre( k’o da ni je do sta vru }i ne i bez wih), ka ko bi za gre ja li ko tli }e za ri bqe ~or bu qa ke i pa pri ka {e, lo va~ ke i ko je ra zne

K

kom {i lu ku - u hr vat skom gra du Bje lo va ru, na „Lo re ku”, ne dav n o odr ` a n om saj m u lo v a, ri bo lo va i eko lo gi je, u ku va wu ri bqeg „fi {a”.

Ka da je Gr ca u pi ta wu, ni {ta po seb no, jer ra di se o ku -

Dragan Grci} u svom elementu

gu la {e... Dok ve }i na ku va ra glan ca ku tla ~e i smi {qa ko jim li }e za ~i ni ma do sko ~i ti kon ku ren ci ji na ovo go di {wim „ko tli }i ja da ma”, No vo sa |a nin Dra gan Gr ci}, po zna ti ji kao Gr ca, ove go di ne ve} je sti gao da od ne se jed nu po be du, i to u

li n ar s kom asu, ali je za n i mqiv na ~in ka ko je do {ao do lo vo ri ka: na i me, i la ne je go sto v ao ta m o i ku v ao ri b qu ~or bu, ali je `i ri ni je ni oce wi vao, jer je vi zu le no oce nio da je pre vi {e ret ka, {to }e re }i da je maj stor ne gde za ta -

jio i je lo upro pa stio.!? U pi ta wu je bi la ~i we ni ca da je Gr ca zgo to vio ~or bu, a u Hr vat skoj to je lo se ku va gu {}e, te vi {e pod se }a na ri bqi pa pri ka{.

- Ka da sam shva tio o ~e mu se ra di, sa mo sam zgu snuo moj ~or bu qak i is po sta vi }e se, po be dio - ot kri va „jed no sta van” re cept ku var Gr ci}.

Law ska gre {ka je, tvr di je dan od po sma tra ~a iz ku va ro ve prat we, is pra vqe na ta ko {to je Gr ca, od naj zgod ni je da me ko ja je po se ti la sa jam tog da na, do bio ~e stit ke u dve tu re, pr vo tri pa on da dva po qup ca, ka ko obi ~a ji dve hri {}an ske op ci je na la `u, a i zbog pro {lo go di {we oma {kom iza zva ne dis kva li fi ka ci je.

Gr ci} je tro stru ki po bed nik „Pres ko tli }a” No vo sad skog saj ma, po be |i vao je na ra znim tak mi ~e wi ma u spre ma wu ri bqih spe ci ja li te ta u ko tli }u u ze mqi, kom {i lu ku i „pra vom” ino stran stvu. Vo li da ku va, ka `e, to je su {ti na, ali {ta je ono {to ga ~i ni {am pi o nom?

- U~io sam od naj bo qih - od ~u v e n og Ne} k a, bra t a Bo ` e Iw ca - pen zi o ni sa nog pro fe so r a ku l i n ar s tva, od Jan k a Pin }e ra ko ji ima ri bar ni cu u No v om Sa d u... Ja sam ipak pred stav nik voj vo |an ske ku hi we, ko ja je je din stve na „sme -

Kotli} u Adi za Ginisa i majstore kuvawa

{a” ku l i n ar s kih maj s to r i j a na ro da ko ji ve ko vi ma `i ve u rav ni ci. Po red to ga, uz ga ja mo naj bo qu pa pri ku ko ja je naj va `ni ja za do bar ukus ri bqih ~or bi i pa pri ka {a. Ne tre ba na si lu for si ra ti za ~i ne, ve} sve ` e na m ir n i c e, do b ru pa pri ku i mo ra da se ose ti ukus ri be - ot kri va Gr ci} deo svog ume }a.

Da ni je ni ma lo jed no stav no udo vo qi ti uku si ma `i ri ja na ra znim tak mi ~e wi ma, go vo ri slu ~aj iz Ni {a, ka da mu je za me re no da „luk ne pli va na po vr {i ni”, uma lo ne is pa de da

BI KI ]A NI DRU GU JU S PRI JA TE QI MA IZ SLO VA^ KE

Brat ski se dr vo i sa di i va di a osmom ki lo me tru is to~ no od [i da sme {ten je Bi ki} do, na sa mim ob ron ci ma Fru {ke go re ko ja mu da je lep am bi jent i bo gat stvo vred nih sta nov ni ka ko jih je po po sled wem po pi su, oko 300, sme {te ni u sto ti nak ku }a. Me {ta ni ovog se la ba ve se ze mqo rad wom, vo }ar stvom i sto ~ar stvom.

Naj vi {e ze mqe je pod ja bu kom, kru {kom i bre skvom ima Jan ko Hmet ko.

Sa we go vih 10 hek ta ra vo} wa ka ube re do 20 va go na vo }a ko je sme {ta u svo ju hlad wa ~u, a pro da je ga u {id skoj op {ti ni dok bre skve iz vo zi u Ru si ju.

Me |u naj bo qim vi no gra da ri ma ovo ga kra ja je sva ka ko Mi ro slav So ko. We gov za sad ima oko osam hek ta ra vi no ve lo ze, pa vi na iz la `e na ber ka so va~ koj i na dru gim voj vo |an skim „vi ni ja da ma„. Vi no je od li~ nog kva li te ta i spa da me |u naj bo qa u {id skoj op {ti ni. On svo ja vi na pla si ra na pod ru~ ju

N

Dug je spi sak uspe {nih `i te qa ovog se la ko ja se po red svo jih po slo va ba ve i kul tu rom. Wi ho ve pe sme, igre i obi ~aj ni svo je vr sni su te me qi kul tur nog raz vo ja sta nov ni ka ovo ga kra ja.

Po seb nu pa `wu ga je pre ma na ro du Re pu bli ke Slo va~ ke, kon kret no me stu Steb nik, pri ~a nam pred sed nik me sne za jed ni ce De jan Bo baq.

- To je kraj iz ko ga su Ru si ni sti gli u Bi ki} do jo{ pre 150 go di na. Za to smo swi ma u stal noj ve zi kul tur nog stva ra la {tva i sa rad we. Eto, iz Slo va~ ke u Bi ki} do na tra di ci o nal dan va |e wa maj skog dr ve ta - du ho ve sti gli su na {i su na rod ni ci iz po me nu tog me sta.

Steb nik [te fan Ku ~e~ ka sti gao je sa 19 ~la no va KUD Steb nik.

- Dan pre da na {weg do ga |a ja po se ti li smo ma na stir Sve ti ar han |e la Mi haj la i Ga vri la u Pri vi noj gla vi. Bi li smo le po pri mqe ni i o~a -

luk ni je ni sta vqen! To {to je ta mo po `eq no, ov de ni je i ako luk za pli va sle di dis kva li fi ka ci ja, jer mo ra bi ti ras ku van.

Na tak mi ~e wu u Ba wa lu ci je no sio ze le nu ke ce qu, pa je deo tak mi ~a ra qu bo mor no kon sta to vao da ba{ i ni je fer {to za pro tiv ni ka ima ju asa iz Ma |ar ske ko ji si gur no ima taj ne za ~i ne iz ~u ve ne ku hi we su se da! Ipak, dru `e we sa jed nim pra vim maj sto rom s ku tla ~om znat no je uti ca lo na Gr cu, a to je vi {e stru ki ma |ar ski {am pion \er| No vi~ zva ni \u ri ka, ko ji je po be |i vao i na „Ba -

ja fi{ fe sti va lu” u Ba ji, u kon ku ren ci ji 2.000 ko tli }a!

S ob zi rom da je go di na ma pe kao za nat ku va ju }i ri bqe spe ci ja li te te i u~io od pre ka qe nih, tro fej nih ku va ra, Dra gan je kao ama ter ski ku li nar mno gi ma po sta vio stan dar de: u Adi je dva pu ta u~e stvo vao u eki pi ko ja je po sta vqa la re kord u ku va wu pa stir skog gu la {a za 12 hi qa da por ci ja ko ji se ku va u jed nom ko tli }u, od no sno 10 hi qa da sar mi, ta ko |e u jed nom ko tli }u, na ~u ve nom ga stro nom skom fe sti va lu „Da ni Ade”. Ma lo li je?

Du {an Kne `i}

NA HU MA NI TAR NOM KON CER TU „PE TI ELE MENT”

Lep ti ri ce le te le po zdra vqe za dru ga ra e voj ~i ce od tri do 16 go di na i je dan de ~ak iz Ba let skog stu di ja „Pro ar te dens” ju ~e su igrom, glu mom i hu ma no {}u u isto vre me na sme ja le, raz ne `i le i ras pla ka le pu bli ku, na Hu ma ni tar nom kon cer tu u Gim na zi ji „La za Ko sti}” u No vom Sa du. Ovaj kon cert bio je po sve }en jed no go di {wem Ser ge ju Mi li }e vi }u ko ji bo lu je od tu mo ra, zbog ~e ga je ovom de ~a ku po treb no le ~e we u ino stran stvu (ope ra ci ja i te ra pi ja). Spe ci jal ni gost na ovom he pe nin gu bio je Mi {a Bli za nac sa mu {kim kvar te tom „Ison” ko ji je ta ko |e raz ga lio dup ke pu nu sa lu. Na kon cer tu je od do bro voq nih pri lo ga sku pqe no ne {to vi {e od 52.000 di na ra, a no vac je ve} upla }en na ra ~un bo le snog ma li {a na, ko ji se tre nut no na la zi na le ~e wu.

Ina ~e, ove de voj ~i ce, za hva qu ju }i ko ji ma }e je dan de~ ji `i vot bi ti pro du `en,

D

nost - gle da la je bor bu do bra i zla... U ovoj ko re o gra fi ji u~e stvo va le su sve de voj ~i ce od 3 do 16 go di na. Na kra ju, ka ko to obi~ no bi va do bro je po be di lo, a lep ti ri ca je u ba let skoj pred sta vi ipak do ~e ka la da se po ja vi pri zor ko ji du go ni je vi de la - a to su ve li ka sr ca qu di ko ji su i u te {kim vre me ni ma svo jim skrom nim do pri no som po ka za li da su sprem ni da u~i ne ne {to ve li ko. Ina ~e, po red de ce naj za slu `ni ja za ce lu ovu ide ju je in struk tor ka, ko re o graf ki wa Bi se ra Cu wak. Ova mla da am bi ci o zna `e na, po stru ci vas pi ta ~i ca, ce le go di ne de cu pri pre ma za ve li ki hu ma ni tar ni kon cert.

U ovom ple snom stu di ju, ba let - kla si ~an i mo de ran igra vi {e od 100 de voj ~i ca i je dan de ~ak, a po de qe ni su u {est gru pa. Naj mla |a be bi gru pa ima klin ce ze od sa mo tri go di ne ko je su o~i to pr vo na -

sme wi va le su ko re o gra fi je i ko sti me na sce ni, ta ko da je pu bli ka mo gla da u`i va kao da je na Bro dve ju. Pro gram je bio sa ~i wen iz {est blo ko va, a kroz ce lu pri ~u pu bli ku je vo di la lep ti ri ca na pu to va we kroz pro stor i vre me. Po re per to a ru, dok je lep ti ri ca bi la u sve tu qu di, de voj ~i ce su se ra znih uz ra sta igra le na pr sti }i ma - „ Igru lep ti ra”, „Ce za ra i Kle o pa tru„, „Flejm of ^i ka go”... Pu bli ku je spe ci jal ni raz ga lio „Ma |ar ski ci gan si ples”, da bi ih ve} na kon ne ko li ko mi nu la umi ri la pre div na „Sin fo ni ja no }i”. Lep ti ri ca je svo je pu to va we na sta vi la da qe kroz svet bu du} no sti i ma {te, a on da ne gde ka da se vra ti la u re al -

u ~i le da igra ju, tek po sle da ho da ju. Sta ri ja de ca idu u vr ti} i osnov nu {ko lu, a za ovu spe ci jal nu pri li ku pri kqu ~i le su im se i ti nej xer ke iz Ni ko la jev skog do ma. Bi se ra pri ~a za „Dnev nik”da ple sni stu dio po sto ji pet go di na, a da je ovo dru ga ka ko or ga ni zu ju kon cert hu ma ni tar nog ka rak te ra.

- Od lu ~i li smo da spo ji mo le po i ko ri sno. Moj ciq i mo je sa rad ni ce San dre Pa vli ce je da se de ca bo re po kre ti ma i igrom za zdra vqe dru ge de ce. Na taj na ~in ih u~i mo da do pri no se ne {to le po i hu ma no. Po gre {no je u~i ti de cu da tre ba da se bo re sa mo za me da qe - ob ja {wa va Cu wa ko va.

Q. Na to {e vi}

Majsko drvo

Gosti iz Slova~ke

op {ti ne [id i po ce loj Voj vo di ni.

Sa {a Ba la {}ak ga ji oko 60 kra va mu za ra. Mle ko pro da je Som bor ci ma.

Jan ko Ro mu wak, sto lar, sve svo je drv ne pro iz vo de iz vo zi u Hr vat sku, a vr lo kva li tet nu de~ ju obu }e ra di Vla da Ma ler...

ra ni smo bo gat stvom bro ja i le po te cr ka va.

Se kre tar Ru si na i Ukra ji na ca Sr bi je iz No vog Sa da Slav ko \u |ar sre }an je {to se sa rad wa dva se la Steb ni ka kod Bar de je va u Slo va~ koj i sta nov ni ci Bi ki} do la uspe {no dru `e, sa ra -

|u ju, iako su to me sta iz dve dr `a ve.

To je raz me na mi {qe wa, ide ja i kul tur nog stva ra la {tva.

Sve ~a nost na Dan du ho va ima ve li ku ra zno li kost. U~e sni ci pro gra ma na kon va |e wa maj skog dr ve ta u cen tru se la ima li su de fi le za jed no sa go sti ma iz Slo va~ ke, KUD „Sve ti Sa va” iz [i da, KUD „Jo a kim Har di” iz Pe tro va ca iz Hr vat ske i do ma }im KUD-om „Ivan Ko tja rev ski” iz Bi ki} do la. [a re ni lo na rod wih no {wi, ali i {tan do va u cen tru se la ko je su po sta vi la udru `e wa `e na iz Ber ka so va, So ta, Ba ~i na ca, Vi {wi }e va i Qu be sa do ma }i ma da li su ovom fru {ko gor skom se lu ve li ku po seb nost.

Sa mo va |e we maj skog dr ve ta je po seb na atrak ci ja, jer se dr vo mo ra pa `qi vo iz va di ti, a bo ca sa pi }em ko ja je ve za na za kro {wu dr ve ta mo ra osta ti ~i ta va i ona pri pa da eki pi ko ja je sa di la. U Bi ki} do lu po sa |e na su dva maj ska dr ve ta, dru go je na fud bal skom igra li {tu na ko me je od i gra na fud bal ska utak mi ca Bi ki} do la i Ili na ca, dok su ~e ti ri KUD-a ko ja u~e stvu ju sa pe sma ma, igra ma i na rod nim obi ~a ji ma, do bro uve `ba na i pri sut nim u~e sni ci ma su pri re di li ugod no pred ve ~er je.

D. Sa vi ~in

dRU[TvO

ponedeqak11.jun2012.

dnevnik

c m y

14

U DOBROVOQNIM PENZIONIM FONDOVIMA 14 MILIJARDI DINARA

Mu {kar ci to vi {e vo le

ALERGIJSKE BOLESTI U STALNOM PORASTU

Bur no re a go va we na za lo gaj Aler gij ske bo le sti su u po ra stu kod nas, kao i u ce lom sve tu.

Ra ni je su aler ge ni uglav nom bi li re spi ra tor ni, od no sno po ja vqi va le su se aler gi je na po le ne tra va, ko ro ve i dru gih bi qa ka, a u po sled we vre me se sve ~e {}e ja vqa ju i aler gi je na hra nu.

– Ta~ no se zna ko ja ko li ~i na hra ne i ko je na mir ni ce mo gu iza zva ti aler gi ju – ka `e spe ci ja li sta hi gi je ne dr Dragana Bala} iz In sti tu ta za jav no zdra vqe Voj vo di ne. – Ne re a gu je sva ki or ga ni zam jed na ko, a zna ~aj no je na po me nu ti da se, ka da su u pi ta wu nu tri tiv ne aler gi je, ja vqa ju ne ki ne spe ci fi~ ni fe no me ni. Na i me, svi su ube |e ni u to da aler gi je iza zi va ju pro me ne na ko `i i re spi ra tor ne pro ble -

Kako roditeqi, tako i deca Nu tri tiv ne aler gi je se mo gu ja vi ti u sva kom `i vot nom do bu, a naj ~e {}e su u pr vim go di na ma `i vo ta. Uko li ko je dan ro di teq bo lu je od bi lo ka kvog ob li ka aler gij skih re ak ci ja, po lo vi na de ce }e is po qi ti aler gij sku re ak ci ju. Uko li ko oba ro di te qa bo lu ju od ne ke aler gi je, u 70 od sto slu ~a je va wi ho va de ca }e ta ko |e ima ti ova kve re ak ci je. me kao {to su gu {e wa, a mi smo pri me ti li da se uglav nom ja vqa ju sto ma~ ne te go be, kao {to je na di ma we, ne pri jat no sti u sto ma ku ili ne re dov ne sto li ce.

Po re ~i ma na {e sa go vor ni ce, naj ~e {}i aler ge ni su one na mir ni ce ko je ima ju ve li ke mo le ku le pro te i na. Ja ja su uvek bi la po ve zi va na s aler gi ja ma, ali is pi ti va wa su po ka za la da i dru ge na mir ni ce mo gu bi ti kri ve za wih.

– Ura di li smo pa le tu od 20 naj ~e {}ih na mir ni ca s Bal ka na ko je bi mo gle iza zva ti aler gi je na hra nu. Me |u wi ma su ja go de, ko je su ~e sto pro ble ma ti~ ne, ko {tu wa vo vo }e, ri be ko je ima ju svo je spe ci fi~ ne aler ge ne, a s dru ge stra ne, i hi sta min ska re ak ci ja mo `e iza zva ti in to le -

ran ci ju na hra nu. ^e sta je i re ak ci ja na glu ten. Te sto ve ko je smo u po sled we vre me ra di li na na {im pa ci jen ti ma po ka za li su da naj ve }i broj wih re a gu je upra vo na pro te i ne `i ta ri ca.

Za to je uvek do bro da se, uko li ko ne ko ima bi lo ka kve zdrav stve ne pro ble me, obra ti svom le ka ru i da se di jag no sti~ kim po stup ci ma od re di da li po sto ji na zna ka za aler gi ju na ne ku na mir ni cu ko ja je mo `da sva ko dnev no pri sut na u is hra ni. Tre ba re }i da po sto je aler gij ske i ne a ler gij ske re ak ci je na hra nu, pa ~e sto ni je la ko od re di ti da li se ra di o aler gi ji ili ne kom dru gom zdrav stve nom pro ble mu jer hra na mo `e iza zva ti i dru ge re ak ci je, kao na pri mer tro va wa iza zva na mi kro or ga ni zmi ma – ka `e dr Ba la}.

Za {to je da nas sve vi {e qu di ko ji su pre o se tqi vi na glu ten u `i ta ri ca ma ne zna se ta~ no. Je dan od raz lo ga je si gur no i taj {to su usa vr {e ne di jag no sti~ ke me to de pa se sa vre me nim apa ra ti ma lak {e ot kri va da su ne ki neo bi~ ni simp to mi kod qu di upra vo re ak ci ja na glu ten. In sti tut za jav no zdra vqe Voj vo di ne ne dav no je do bio nov apa rat za ana li zu in to le ran ci je na hra nu, a ra di se iz kr vi pa ci jen ta.

– Uko li ko se utvr di da je po je di na na mir ni ca „kri vac” za aler gij sku re ak ci ju, spro vo di se eli mi na cij ska di je ta ko ja se pri me wu je do `i vot no jer ni ka da se ne zna ka da mo `e do }i do vr lo dra ma ti~ nih re ak ci ja ko je se mo gu do go di ti kod aler gi ja.

Na `a lost, kod nas jo{ uvek ne po sto ji oba ve za de kla ri sa wa pro iz vo da pa oso be ko je ne pod no se glu ten te {ko do la ze do na mir ni ca u ko ji ma ga ne ma. A on se mo `e na }i u ve o ma {i ro koj pa le ti pro iz vo da. Sa dr `e ga ~ak i ne ke kap su le le ko va. Do kle god ne bu de po sto ja la za kon ska oba ve za da se na am ba la `i pre hram be nih pro iz vo da na zna ~i da li sa dr `e glu ten, ali i dru ge naj ~e {}e aler ge ne, ne }e se ta~ no zna ti gde pre ti opa snost za oso be pre o se tqi ve na po je di ne sa stoj ke u hra ni – ka `e dr Ba la}.

J. Barbuzan

VESTI Obe le `e na 144. go di {wi ca ubi stva kne za Mi ha i la

vog ko na~ nog i pot pu nog oslo bo |e wa od oto man ske vla sti.

Knez Mi ha i lo ubi jen je u aten ta tu u Top ~i de ru 10. ju na 1868. go di ne.

Po la ga wem ve na ca i oda va wem dr `av nih voj nih po ~a sti, ju ~e je u Sa bor noj cr kvi u Be o gra du obe le `e na 144. go di {wi ca smr ti kne za Mi ha i la Obre no vi }a. Ce re mo ni ja po la ga wa ve na ca po ~e la je u pod ne, a li tur gi ju je slu `io pa tri jarh srp ski Irinej.

Knez Mi ha i lo Obre no vi}, ko ji je vla dao Sr bi jom u dva na vra ta – od 1839. do 1842. i od 1860. do 1868. go di ne – bio je je dan od naj zna ~aj ni jih no vo ve kov nih srp skih vla da ra. Vla da vi nu kne za Mi ha i la obe le `i lo je da qe ja ~a we auto no mi je Be o grad skog pa {a lu ka u okvi ru Osman skog car stva, kao i us po sta vqa we ~i ta vog ni za zna ~aj nih in sti tu ci ja kul tu re, pro sve te i na u ke.

Knez Mi ha i lo je bio za go vor nik stva ra wa sa ve za hri {}an skih dr `a va Bal ka na, a u ci qu wi ho -

Otvo re na vra ta mu zi ko lo gi je Aka de mi ja umet no sti Uni ver zi te ta u No vom Sa du or ga ni zu je Dan otvo re nih vra ta za kan di da te ko ji `e le da upi {u stu di je mu zi ko lo gi je. Ta ko }e sle de }eg pet ka, 15. ju na, od 15 sa ti, u zgra di AU na Pe tro va ra din skoj tv|a vi, svi za in te re so va ni po ten ci jal ni stu den ti mo }i da sa zna ju vi {e o ovom stu dij skom pro gra mu i „bo low skom” si ste mu stu di ra wa.

Pod se }a mo da se ve} dva de se tak go di na, „kroz pro gra me Mu i zi ko lo gi je i Et no mu zi ko lo gi je re a li zu ju se i stu di je u obla sti na u ka o mu zi~ koj umet no sti na ko ji ma se pri me wu ju sve sa vre me ni ji in ter di sci pli nar ni na u~ ni me to di”.

V. ^.

Do bro voq ni pen zi o ni fon do vi u Sr bi ji u po sled we dve i po go di ne su du pli ra li svo ju imo vi nu – na bli zu 14 mi li jar di di na ra, ali, po oce ni eko no mi sta, jo{ ne ma ju ve }eg uti ca ja na sma we we iz dva ja wa iz bu xe ta za pen zi o ni si stem. Ka ko je na veo eko nom ski ana li ti ~ar Miladin Kova~evi}, do bro voq ni fon do vi se mo ra ju raz vi ja ti, bu du }i da je to u per spek ti vi naj va `ni ja al te ran ti va po sto je }em si ste mu pen zij skog osi gu ra wa.

– Me |u tim, si stem do bro voq nog osi gu ra wa, ima ju }i u vi du eko nom sku kri zu, ne mo `e ubr zo da ti pun efe kat u smi slu olak {a wa kon so li da ci je bu xe ta – oce nio je Ko va ~e vi}.

On sma tra da je si stem oba ve znog pri vat nog osi gu ra wa, ko ji je po sto jao u ne kim ze mqa ma u okru `e wu, de pla si ran jer ni je dao re zul ta te i po ka za lo se da u po sto je }im uslo vi ma, na ovom ste pe nu raz vo ja, ne mo `e da funk ci o ni {e.

Pro fe sor ka Eko nom skog fa kul te ta Tatjana Rakowac-Anti} sma tra da po sto je po ma ci u raz vo ju do bro voq nog pen zij skog osi gu ra wa, ali da ni su zna ~aj ni da bi u ve }oj me ri uti ca li na raz voj ukup nog si ste ma pen zij sko-in va lid skog osi gu ra wa: – Za raz voj si ste ma do bro voq nog pen zij skog osi gu ra wa neo p -

od sto ~i ne upla te po je di na ca, a oko 80 od sto po slo da va ca, od no sno fir mi.

Pro {i re we po re skih olak {i ca, oce wu je Ko va~, mo glo bi ima ti do dat ne po zi tiv ne efek te na upla -

Potreban je du`i period

hod no je po ve }a ti ni vo `i vot nog stan dar da, edu ko va ti sta nov ni {tvo o neo p hod no sti te vr ste osi gu ra wa, raz vi ja ti fi nan sij sko tr `i {te, po ja ~a ti po re ske olak {i ce… – na vo di ona.

Pr vi do bro voq ni pen zi o ni fon do vi po ja vi li su se u Sr bi ji pre {est go di na a da nas, po po da ci ma Na rod ne ban ke Sr bi je, ima ju vi {e od 230.000 sklo pqe nih ugo vo ra o ~lan stvu, od no sno oko 175.000 ko ri sni ka. Sta ti sti ka po ka zu je da me |u ko ri sni ci ma ve }i nu ~i ne mu {kar ci. Ta raz li ka je naj dra sti~ ni ja ka da je re~ o ko ri sni ci ma sta ri jim od 65 go di na – `e na ima sa mo 215, dok je pri pad -

ni ka ja ~eg po la go to vo osam pu ta vi {e.

Po re ~i ma di rek to ra Dru {tva za upra vqa we do bro voq nim pen zi o nim fon dom „Du nav” Milana Kova~a, za taj vid pen zi o nog osi gu ra wa uglav nom se od lu ~u ju mla |e sre do ve~ ne oso be, ali me |u ko ri sni ci ma ima svih ge ne ra ci ja.

On ka `e da oni ko ji su na kra ju ka ri je re, uko li ko `e le zna ~aj ni je iz no se, tre ba da upla }u ju vi {e, dok oni ko ji po~ nu “na vre me” to mo gu ostva ri ti i s mno go ma wim upla ta ma. No vac se, na veo je on, u do bro voq ne pen zi o ne fon do ve ne mo ra upla }i va ti re dov no. [to se ti ~e struk tu re upla ta, dva de se tak

– U ze mqa ma u okru `e wu is ku stva su raz li ~i ta. Po tre ban je du `i pe riod da bi se sa gle da li pra vi efek ti.

Ze mqe ko je su uve le ta kav si stem na po ~et ku su ima le od re |e ni tran zi ci o ni tro {ak. Pra vu ko rist o~e ku ju tek u na red nom pe riod – ka `e Mi lan Ko va~. tu u do bro voq ne pen zij ske fon do ve i po ve }a we sred sta va u ce lo kup nom pen zi o nom si ste mu. Ide ja za ko no dav ca je i bi la da se uvo |e wem do bro voq nih fon do va re lak si ra dr `av ni pen zij ski si stem.

– Pro {i re we po re skih olak {i ca po zi tiv no bi uti ca lo na raz voj fon do va i kre i ra we ve }eg iz no sa di nar ske ne to {ted we, {to je u skla du sa stra te gi jom di na ri za ci je – za kqu ~io je Ko va~.

O NU@NIM PRILAGO\AVAWIMA SISTEMA KVALIFIKACIJA U SRBIJI

Na ci o nal ni okvir u EU „ra mu” „Si stem kva li fi ka ci ja u Re pu bli ci Sr bi ji – po sto je }i okvi ri i neo p hod na pri la go |a va wa” na ziv je da na {weg okru glog sto la na Fi lo zof skom fa kul te tu u No vom Sa du, s po ~et kom u 13 ~a so va, ko ji or ga ni zu ju Be o grad ski fond za po li ti~ ku iz u zet nost, uz po dr {ku Er ste ban ke i Kan ce la ri je za me |u na rod nu sa rad wu Uni ver zi te ta u No vom Sa du. Ovo je tre }i u ni zu sku po va ko ji ovoj te mi po sve }u je Be o grad ski fond za po li ti~ ku iz u zet nost, a pr vi u No vom Sa du.

Okru gli sto je deo “za go va ra~ ke ini ci ja ti ve” ~i ji je ciq da uka `e na nu `nost re gu li sa wa si ste ma kva li fi ka ci ja u na {oj dr `a vi kroz iz ra du na ci o nal nog okvi ra kva li fi ka ci ja, ali i no vih pro ce du ra pri zna va wa ino stra nih kva li fi ka ci ja, ko je tre ba da omo gu }i da i na {i i stra ni dr `a vqa ni ko ji su kva li fi ka ci je (od no sno di plo mu) ste kli u ino stran stvu, u Sr bi ji mo gu da se

ba ve pro fe si ja ma za ko je su se kva li fi ko va li u ze mqa ma gde su se {ko lo va li. U na ja vi okru glog sto la, pred sed ni ca Be o grad skog fon da za po li ti~ ku iz u zet nost Sowa Liht is ti ~e da je ovo pi ta we po seb no va `no i u kon tek stu evrop skih in te gra ci ja, tj. pri pre me si stem skih me ha ni za ma ko ji }e omo gu }i ti slo bod no kre ta we rad ne sna ge unu tar je din stve nog tr `i {ta ~i ji deo Sr bi ja

te `i da po sta ne. Ciq je, ta ko |e, da ov de stvo ri mo ta kve uslo ve da svi ko ji su kva li fi ka ci ju ste kli na akre di to va nim in sti tu ci ja ma u ze mqi ili ino stran stvu bu du pre po zna ti i rav no prav ni u pri stu pu tr `i {tu ra da i „na taj na ~in stek nu mo gu} nost da pla si ra ju svo ja zna wa i is ku stva na naj bo qi na ~in za sop stve ni raz voj, ali i za do bro bit ~i ta ve ze mqe”.

Uz do voq no vre me na za op {tu di sku si ju, ovi okru gli sto lo vi tre ba lo bi da omo gu }e da „re le vant ni sa go vor ni ci raz me ne mi {qe wa i for mu li {u pred lo ge za kon kret ne ko ra ke ko je bi naj pre re pu bli~ ka vla da, ali i sve dru ge nad le `ne in sti tu ci je, tre ba lo da na ~i ne u ci qu us po sta vqa wa va qa nog si ste ma kva li fi ka ci ja, uva `a va ju }i pri tom re fe rent ni Evrop ski okvir kva li fi ka ci ja, Li sa bon sku kon ven ci ju o pri zna va wu kva li fi ka ci ja, kao

i re gu la ti vu EU, po seb no u do me nu pri zna va wa pro fe si o nal nih kva li fi ka ci ja„.

Na da na {wem okru glom sto lu u No vom Sa du So wa Liht bi }e uvod ni ~ar ka i go vo ri }e o raz vo ju qud skog ka pi ta la u Sr bi ji. „Si stem kva li fi ka ci ja kao spo na obra zov nog si ste ma i tr `i {ta ra da” te ma je dr Iskre Maksimovi} s Uni ver zi te ta „Sin gi du num„; pro gram ska di rek tor ka „Gru pe 484”, ta ko |e iz Be o gra da, Tawa Pavlov go vo ri }e o po vrat ku vi so ko kva li fi ko va nih mi gra na ta u Sr bi ju; iz la ga we prof. dr Pavla Sekeru{a, pro rek to ra UNS-a, po sve }e no je aka dem skoj mo bil no sti – pri zna va wu stra nih kva li fi ka ci ja u kon tek stu obra zov nog si ste ma, dok }e prof. dr Pere Tumbas s Eko nom skog fa kul te ta UNS-a go vo ri ti o mo bil no sti na tr `i {tu ra da – pri zna va wu stra nih kva li fi ka ci ja u kon tek stu za po {qa va wa.

V. ^.

FESTIVAL „SO UN DLO VERS” U ZREWANINU

Ve }i pro stor, ve }e zve zde Je dan od naj ve }ih fe sti va la elek tron ske mu zi ke, zre wa nin ski “So un dlo vers”, ~e tvr ti po re du, bi }e odr `an 27. i 28. ju la u Zre wa ni nu, u are ni u Uli ci Mi ro sla va Tir {e, zva ni~ no su na ja vi li or ga ni za to ri ovog he pe nin ga. Osim {to }e zve zda ovo go di {weg fe sti va la bi ti bel gij ski di-xej i pro du cent Ju ni or Jack, do sa da naj po zna ti je ime ko je }e po se ti ti naj ve }i ba nat ski grad, or ga ni za to ri na vo de da }e se pra znik elek tron ske mu zi ke i svo je vr sni tu ri sti~ ki brend ovog pu ta iz dvo ji ti i po mno go ve }em pro sto ru na ko jem }e bi ti odr `an, ali i po spek ta ku lar noj sce no gra fi ji, naj bo qim scen skim ar ti sti ma i fe no me nal nim mu {kim i `en skim iz vo |a ~i ma. Uz sve to, na ja vqe na je i ja ka in ter na ci o nal na kam pa wa u ve li kim gra do vi ma u ze mqa ma okru `e wa.

Dvo dnev ni fe sti val kon cep tu al no }e bi ti po de qen na no} mu {kih i no} `en skih disk-xo ke ja. Otvo ri }e ga u pe tak, 27. ju la, je dan od naj i sku sni jih iz vo |a ~a na ovim pro sto ri ma, naj ve -

}i pro mo ter fan ka i srod nih mu zi~ kih `an ro va, Pep pe. We go vo tro de ce nij sko is ku stvo u ra du s broj nim svet skim zve zda ma bi }e uver ti ra za cen tral ni deo pr ve, mu {ke ve ~e ri fe sti va la – na stup svet ske DJ atrak ci je Ju ni or Jac ka.

Fi ni{ }e, uz pre po zna tqi ve vi bra ci je s ra di ja AS FM, pri pa sti disk-xo ke ju i pro du cen tu DJ Con teu, re zi den tu mno {tva vr hun skih klu bo va u Voj vo di ni.

Dru ge ve ~e ri fe sti va la, “So un dlo vers” stejx }e, osim vr hun ske mu zi~ ke are ne, bi ti pre tvo ren i u je din stve ni de fi le le po ti ca. Otva ra we `en ske ve ~e ri pri pa {}e mla doj da mi Lo co Baby. Qu bi te qe tvr |eg elek tron skog zvu ka, za ra znog de ep i tech ho u se, mi ni ma la i teh na, odu {e vi }e na sa mom kra ju pre ci znom teh ni kom i eks trem nom ele gan ci jom Lea Dobri~i}.

– To kom pret hod ne tri go di ne, fe sti val je, uspe {no odo le -

va ju }i raz li ~i tim pro ble mi ma, ra stao i po sta jao ja ~i. Ugo sti li smo svet ske zve zde elek tron s ke mu z i k e, po p ut Kur da Ma ve ric ka, Fun ker ma na i Sandy Ri ver re. Na kon iz u zet no ener gi~ nih kam pa wa ko je je u de lo spro veo tim pre da nih mla dih qu di, Zre wa nin je sva ke fe sti val ske ve ~e ri ugo stio vi {e od 3.000 po se ti la ca iz oko li ne, a “So un dlo vers” je po s tao za -

{tit ni znak do bre za ba ve u re gi o nu – iz ja vio je di rek tor fe sti va l a \or |e Gruji}, ko j i o~e ku je da }e ovo go di {wa ma ni fe sta ci ja, po ve ~e ri, ugo sti ti pre ko 4.000 qu bi te qa do brih mu zi~ kih vi bra ci ja.

Dvo dnev ne ula zni ce u pro mo pe ri o du ko {ta ju 590 di na ra, uz po seb ne po god no sti sme {ta ja za one ko ji do la ze sa stra ne. @. Balaban

crna HrOnika

dnevnik

ponedeqak11.jun2012.

15

SI LO VA TE QI RE DOV NI PO VRAT NI CI U ]E LI JE

^im odle`e kaznu, tra`e novu `rtvu PO KU [AJ OBA RA WA HA [KE OP TU @NI CE

Karayi} podnosi zahtev za osloba|awe Biv {i pred sed nik Re pu bli ke Srp ske Radovan Karaxi} za tra `i }e da nas pred Ha {kim tri bu na lom da bu de oslo bo |en op tu `bi za ge no cid i dru ge zlo ~i ne to kom ra ta u BiH od 1992. do 1995. go di ne.

Sta t u s na kon f e r en c i j a na ko joj }e Ka ra xi} pod ne ti zah tev za od ba ci va we op tu `ni ce ko ja ga te re ti za ge no cid, zlo ~i ne pro tiv ~o ve~ no sti i kr {e we za ko na i obi ~a ja ra to va wa, za ka za na je za 9 ~a so va.

Ka ko je pre ne ko li ko da na na kon fe ren ci ji za no vi na re sa op {ti la port pa rol ka Tri bu na la Nerma Jela~i}, Tu `i la {tvo }e na taj zah tev od go vo ri -

ti dva da na ka sni je, od no sno u sre du, 13. ju na.

Ka ra xi} }e pod ne ti zah tev u skla du s pra vi lom 98 bis ko je da je mo gu} nost sva kom op tu `e nom da na kon iz no {e wa do ka za Tu `i la {tva iz ne se svo je ar gu men te za {to bi ta op tu `ni ca tre ba lo da pad ne.

Po ~e tak do ka znog po stup ka Ka ra xi }e ve od bra ne pred Ha {kim tri bu na lom za ka zan je za 16. ok to bar, a po sled wi sve dok Tu `i la {tva sa slu {an je 4. ma ja.

Su |e we Ka ra xi }u po ~e lo je kra j em ok t o b ra 2009, na k on {to je uhap {en u ju lu 2008. u Be o gra du.

(Ta njug)

Pa `wu jav no sti po sled wih da na pri vu kla su hap {e wa osum wi ~e nih ko ji su u No vom Sa du na sr ta li na `e ne, de voj ke i de voj ~i ce. Pro {log utor ka uhap {en je Alen L. (32) zbog na pa da na dve `en ske oso be, dan ka sni je po li ci ja je sa op {tla da je uhva ti la Mladenka [. (22) zbog na pa stvo va wa tri na e sto go di {we de voj ~i ce dok je kra jem apri la {e ta la psa u Pe tro va ra di nu. Sini{a B. (33) je pro {le sre de, sat po sle po no }i, obo rio na tro to ar na No vom na se qu u Uli ci bra }e Dro wak No vo sa |an ku svo jih go di na i di rao je po te lu, da bi po tom, istog da na oko 13 sa ti, na uglu uli ca Ve sli na Ma sle {e i Ha xi Ru vi mo ve, na pao de voj ~i cu tra `e }i da ima s wom pol ne od no se. To su, sre }om, vi de li gra |a ni, po ju ri li su iz gred ni ka, uha ti li ga i po zva li po li ci ju, ko ja ga je od mah pri ve la u slu `be ne pro sto ri je.

Za jed ni~ ko za okri vqe ne, sem za jed nog ko ji se jo{ pro ve ra va, je to da su sta ri po zna ni ci po li ci je, i to po istim de li ma. Ovih da na za be le `e ni su sli~ ni slu ~a je vi u dru gim de lo vi ma dr `a ve.

Ni je ret kost da su okri vqe ni za si lo va wa le pu {ka sti, ma ne ken ski gra |e ni mla di mu {ka ra ci, oni za ko je se ne bi mo glo pret po sta vi ti da ima ju pro ble -

ma s pro na la skom da ma za in tim no dru `e we. Na `a lost, wih ne za ni ma osva ja we pri pad ni ca su prot nog po la ve} is ka zi va we mo }i i su ro vo sti nad `r tvom. Ne dav no su pri pad ni ci no vo sad ske kri mi na li sti~ ke po li ci je uhap si li i jed nog od re kor de ra po bro ju kri vi~ nih pri ja va, me |u

le fo nom. U zgod nom tre nut ku svom na vod nom sa go vor ni ku je po ru ~io da ne mo ra da otva ra vra ta jer je upra vo na i {la go spo |i ca. Ova ga je qu ba zno pro pu sti la unu tra i od mah po tom ju je na pao kod ste pe ni {ta pre ma po drum skom de lu. Pre to ga joj se qu ba zno za hva lio, a ona je po mi -

Se lo hte lo da lin ~u je mon stru ma Du go ne }e oti }i u za bo rav do ga |aj ko ji je {o ki rao qu de i van gra ni ca na {e ze mqe ka da je u ju nu pret pro {le go di ne uhap {en Mla den O. (52), okri vqen da je u fru {ko gor skom se lu Sta ri Le din ci naj pre si lo vao osmo go di {wu de voj ~i cu iz kom {i lu ka, a po tom je usmr tio. Osum wi ~e ni je uhap {en u op se `noj po tra zi u {u mi ci iz nad svo je ku }e. Pri pad ni ci @an dar me ri je su ga pri li kom hap {e wa je dva spa sli od lin ~a me {ta na, ali je ka sni je pro na |en mr tav u za tvor skoj }e li ji. ko ji ma je ne ko li ko onih pro tiv pol nih slo bo da. Taj mla di} „po sti gao„ je da u svo ju bi o gra fi ju ube le `i kra |e, obi ja wa, po ku {aj ubi stva, raz boj ni {tva i pre kra {a je zbog tu ~a, a ~e ti ri pu ta do sa da osu |i van je i zbog de la pro tiv pol nih slo bo da. Iz {ao je u apri lu iz za tvo ra i od mah po no vio de lo.

– Ne dav no se do go di lo da je osum wi ~e ni do {ao do ula znih vra ta zgra de na kon pra }e wa jed ne de voj ke, da bi is pred vra ta si mu li rao raz go vor mo bil nim te -

PRO NA \E NO TE LO DE VOJ ^I CE KO JA SE UTO PI LA U STA ROJ TI SI

sli la da je le po vas pi tan mla di} – ka `e za „Dnev nik” {ef gru pe za su zbi ja we krv nih i sek su al nih de li ka ta u no vo sad skoj Po li cij skoj upra vi Nikola Lazarevi}.

– @r tve tre ba da pri ja ve na pa de, ne sa mo zbog se be ve} i ra di dru gih, da se de lo ne bi po no vi lo. Iako su od po ~et ka go di ne tro ji ca po me nu tih mu {a kar ca bi li li {e ni slo bo de zbog na pa da na ne ko li ko oso ba, ~i ni lo se da je taj broj mno go ve }i za to {to su kri vi~ ne pri ja ve tim po vo dom pod ne te u ne ko li ko da na pro {le

sed mi ce. Ipak, ove go di ne za pr vih pet me se ci u Ju `no ba~ kom okru gu pod ne te su tri kri vi~ ne pri ja ve za si lo va wa i jed na za po ku {aj tog de la, a la ne u istom pe ri o du – dve za si lo va wa dok po ku {a ji ni su za be le `e ni. Ta ko |e, u sta ti sti ci sto ji da je do ovog ju na bi lo osam de la ne do zvo qe nih pol nih rad wi kao i tri u ovom pe ri o du la ne, i sva de la su ra sve tqe na – na po mi we La za re vi}.

Po we go vim re ~i ma, u do sta slu ~a je va osum wi ~e ni se na kon hap {e wa ka ju, ali isto ta ko do sta wih pri zna je de lo tek kad su pri ti snu ti do ka zi ma, na pri mer snim ci ma vi deo-nad zo ra.

– Za jed ni~ ko za sve wih je da su mno go ja ~i od `r tve i da su po vrat ni ci, a ako ve} ni su, ve ro vat no }e po sta ti jer to nam go vo re prak sa i sta ti sti ka. Ni smo do sad ima li pri mer da je ne ko iz vr {io de lo si lo va wa pa pre ki nuo s ti me. Mi ih pra ti mo kad iza |u s od slu `wa ka zne. ^im su na slo bo di, br zo i la ko mo gu po sta ti opa sni i nas ne ~u di no vo de lo. ^i ni se da za tvor ret ko re for mi {e si lo va te qe, a po na vqam da je od iz u zet ne va `no sti da sva ka `r tva pri ja vi na pad, bez ob zi ra na to da li je de lo iz vr {e no ili je u pi ta wu po ku {aj – ka `e La za re vi}.

M. Vu ja ~i}

ADVO KA TI ZA SU TRA NA JA VI LI [TRAJK

Advokati tra`e Igra se pretvorila status slu`benog lica u tragediju Ro ni o ci @an dar me ri je u su bo tu oko 21 sat pro na {li su te lo de ve to go di {we Ti ja ne Jo vi} iz ^u ru ga ko ja se ne ko li ko sa ti ra ni je uto pi la u Sta roj Ti si. Ka ko smo

Tijana Jovi}

ne zva ni~ no sa zna li, do tra ge di je je do {lo dok se de voj ~i ca s dru gom igra la lop tom u bli zi ni vo de. U jed nom tre nut ku lop ta im je

upa la u vo du i u po ku {a ju da je do hva te s pon ton skog po de sta, u vo du je upa la i ne sre} na de voj ~i ca.

De te ko je se igra lo s wom otr ~a lo je po Ti ja ni nog oca ko ji je u bli zi ni ko sio trav wak na pla cu, ali ka da je on sti gao do vo de, ve} je bi lo ka sno.

O~aj ni otac je po ku {ao da pro na |e de voj ~i cu, ali ubr zo su ro di te qi bi li pri nu |e ni da po zo vu po li ci ju, a na kon vi {e sa ti po tra ge, ro ni o ci @an dar me ri je su pro na {li te lo na stra da le de voj ~i - Ponton na Staroj Tisi ce ko je je upu }e no na ob duk ci ju u i mla |u se stru, po go di la je i ~i No vi Sad. ta vo se lo ko je je u pot pu nom {o ku Po re ~i ma po zna ni ka po ro di i ne ve ri ci da je sa mo je dan tre nu ce Jo vi}, de voj ~i ca je ume la da tak bio do vo qan da `i vot de te ta pli va, ali je ve ro vat no usled pa ode u ne po vrat. ni ke iz gu bi la dah i po to nu la u U op {ti ni @a baq je zbog ove mut nu vo du Sta re Ti se. tra ge di je pro gla {e na tro dnev na Tra ge di ja ko ja je za de si la ro `a lost, a Ti ja na }e bi ti sa hra we di te qe, oca Mileta i maj ku Stana da nas u 13 ~a so va na Me snom nu, kao i Ti ja ni nog sta ri jeg bra ta gro bqu u ^u ru gu.

N. P.

DA NAS SE OBE LE @A VA GO DI [WI CA UBI STVA NO VI NA RA MI LA NA PAN TI ]A

Ubica jo{ uvek nije otkriven

Rod bi na, pri ja te qi i ko le ge da nas }e obe le `i ti 11 go di na od ubi stva Mi la na Pan ti } a, no v i n a r a „Ve ~ er w ih no vo sti” iz Ja go di ne, ko ji je mu~ ki ubi jen 11. ju na 2001. go di ne u hod ni ku is pred svo ga stan, a ubi ca jo{ ni je ot kri ven.

Ko me mo ra ci ja }e po ~e ti po me nom u 11 sa ti na Grad skom gro bqu u Ja go di ni gde je Pan ti} sa hra wen, a za tim }e bi ti po lo `e no cve }e na spo men-plo ~u na me stu ubi stva na ko joj pi {e: „Na ovom me stu je mu~ ki usmr }en ne u mor ni tra ga lac za isti nom Mi lan Pan ti}. No vi na ra mo `e te ubi ti ali we go vo de lo i isti nu ne”.

Pan ti} je u Ja go di ni, u bli zi ni sta na gde je ubi jen, do bio trg pre dve go di ne, a pro {le go di ne 11. ju na na tr gu mu je ot kri ve na spo men-bi sta, rad aka dem skog va ja ra Qubi{e Man~i}a.

No vi na ri }e i ovog pu ta, sa da na Tr gu Pan ti }a kraj spo me ni ka, po no vi ti zah tev nad le `nim or ga ni ma da se ubi ca i na la go dav ci ubi stva Pan ti }a, Slav ka ]u ru vi je i Da de Vu ja si no vi} {to pre pro na |u i za slu `e no ka zne.

(Ta njug)

BU RAN ZA VR [E TAK VI KEN DA U PAN ^E VU

Vi{e povre|enih u masovnim tu~ama U su bo tu oko 2.30 sa ta, na ke ju u Pan ~e vu do {lo je do tu ~e u ko joj je gru pa mo ma ka na ne la te {ke te le sne po vre de jed nom mla di }u. Zbog po vre de vi li ce on je pre ba ~en u bol ni cu. Po la sa ta pre to ga u Uli ci bra }e Jo va no vi} kod „Ku pea” su ko bi le su se dve gru pe, a u ma sov noj tu ~i lak {e je po vre |e no ne ko li ko li ca.

Z. Dg.

Bru ta lan na pad na be o grad skog advo ka ta Nenada Vukasovi}a, ko me su u pe tak uve ~e u kan ce la ri ju upa la dvo ji ca ma ski ra nih mu {ka ra ca, iz u da ra li ga i sa su li mu ki se li nu u li ce, oce wen je u Advo kat skoj ko mo ri Sr bi je kao atak na sve advo ka te i zbog to ga je, u znak pro te sta, za su tra za ka zan jed no dnev ni {trajk.

Ovaj slu ~aj po no vo je ak tu e li zo vao ini ci ja ti vu, ko ju je advo ka tu ra po kre nu la pro {le go di ne, da se i na pad na advo ka te za ko nom de fi ni {e kao na pad na slu `be no li ce u vr {e wu slu `be ne funk ci je, bu du }i da su je di ni deo pra vo su |a na ko ji se to ne od no si.

Pred sed nik Advo kat ske ko mo re Sr bi je Dragoqub \or|evi} je po sta vio pi ta we za {to je advo ka tu ra u tom smi slu iz o sta vqe na. Pred la `u }i za kon ske iz me ne, \or |e vi} je uka zao na to „da je advo ka tu ra pr vi i po sled wi be dem za {ti te qud skih pra va i da kao pro fe si ja no si broj ne ri zi ke“.

– Kad je re~ o efek tu even tu al nog do bi ja wa sta tu sa slu `be nog li ca advo ka ta na wi ho vu bez bed nost, do voq no je i to {to bi oni ko ji bi se dr znu li da iz vr {e kri vi~ no de lo pre ma advo ka tu mo ra li da bu du sve sni to ga da je ta da re~ o kva li fi ko va nom ob li ku de la i da bi ka zna ko ja je za pre }e na u nor mal nom sple tu okol no sti, mo gla bi ti ve }a i stro `a za tre }i nu.

Advo ka ti bi ti me do bi li si gur nost jer ret ko ko od wih ima za {ti tu. Zna ~i, mo ra li bi si stem ski da bu du za {ti }e ni kroz za kon ske od red be. Advo ka tu ra je de li kat na pro fe si ja i advo ka ti su ~e sto, re ci mo u par ni~ nim po stup ci ma, iz lo `e ni na pa di ma pro tiv ne stra ne, na pa di ma o{te }e nih, a

JO[ JED NA NE SRE ]A NA @E LE ZNI CI

Dete te{ko povre|eno kraj pruge Dvo go di {wa Alemdina K. te {ko je po vre |e na ju ~e uju tro u bli zi ni @e le zni~ ke sta ni ce Ze mun po qe. De voj ~i ca je sta ja la bli zu pru ge ka da je na i {ao „Be o voz” ko ji sa o bra }a na re la ci ji Pan ~e vo–Ba taj ni ca. Od va zdu {nog uda ra de voj ~i ca je od ba ~e na ne ko li ko me ta ra i pr li kom pa da je za do bi la te {ke po vre de. De te je pre ba ~e no u bol ni cu, gde se le ka ri bo re za we gov `i vot.

E. D.

bi lo je slu ~a je va da su mo ra li da ka `em da ne ko dru gi mo `da ni je bu du skla wa ni iz su da pod po seb - bio u pra vu u ne ka kvom spo ru. nim me ra ma za {ti te jer im je pre - Ali, ne mo `e se ta ko re {a va ti! }e no da }e bi ti na pad nu ti – uka - Ako se ova ko upa da jed nom advo ka zao je \or |e vi}. tu sjaj nom i u stru~ nom i u mo ral Advo kat Ilija Radulovi}, biv - nom smi slu, ~i ja su dvo ji ca si no va {i su di ja, is ka zu ju }i ogor ~e nost ta ko |e advo ka ti, jed nom advo ka tu onim {to se de si lo Ne na du Vu ka - ko ji je 14 go di na bio ~lan advo so vi }u, ener gi~ no po dr `a va na ja - kat ske kan ce la ri je Veqka Gubevqe ni pro test kao i ini ci ja ti vu rine ko ja se ozna ~a va kao le gen da se za kon do pu ni od red bom ko jom dar na, on da mo `e mo za mi sli ti bi i na pad na advo ka ta bio de fi - {ta se su tra mo `e de si ti ne kom ni san kao na pad na slu `be no li ce.

– Je dan ki ne ski mu drac je re kao: opa snost i ne prav da pre ma jed nom je i opa snost i ne prav da za sve gra |a ne – na gla {a va Ra du lo vi}. – Do bro je {to je Advo kat ska ko mo ra Sr bi je od lu ~i la da se jed no dev nim {traj kom skre ne pa `wa, `i go {e ono {to se de si lo advo ka tu Vu - Napadnuti advokat Nenad Vukasovi} ka so vi }u i po {a qe po ru ka dru - pot pu no ne po zna tom advo ka tu – {tvu da se ta ko ne mo `e. na po mi we Ra du lo vi}.

On na vo di da je su {ti na u to me U advo kat skim aso ci ja ci ja ma da se even tu al ne spor ne re la ci je upo zo ra va ju na to da se u Sr bi ji „u me |u qu di ma mo ra ju re {a va ti po sled wih se dam-osam go di na u pred nad le `nim in sti tu ci ja ma i {i roj jav no sti, kad se po mi wu po za ko ni ma. bra ni o ci u po je di nim sud skim – Hi po te ti~ ki go vo re }i, ako je slu ~a je vi ma, pre ne bre ga va da je u ovom slu ~a ju even tu al no bi la pro fe si o nal na od bra na za te {ka re~ o ne koj mo `da spor noj re la ci de la oba ve zna i da, ako okri vqe ni ji iz me |u kli jen ta i bra ni o ca, on - ne ma nov ca, bra ni o ca pla }a dr `a da je to tre ba lo re {i ti in sti tu - va te da se, uz pret po stav ku ne vi ci o nal no, na od go va ra ju }i na ~in, no sti, bra ni ~o vek, a ne kri vi~ no ko ji je si gur no re gu li san i od red - de lo za ko je ga op tu `ba te re ti“. ba ma Kri vi~ nog za ko na i od red – [to je ve }i advo kat, to su i ba ma ko je re gu li {u re la ci ju iz - slu ~a je vi u ko ji ma u~e stvu je ve }i me |u advo ka ta i kli jen ta. Ni ko i te `i, kao {to }e, re ci mo, dok ne mo `e da ka `e da se taj ~o vek s tor ko ji je ve li ki kar di o hi rurg bi lo kim u `i vo tu po sva |ao, ali oba vqa ti naj te `e mo gu }e ope ra to ne zna ~i da even tu al no ni je ci je na sr cu – na vo di Ili ja Ra du bio s ne kim u ne kom spo ru, ni ti lo vi}.

J. J.

TE [KA SA O BRA ]AJ NA NE SRE ]A KOD VRA WA

Biciklista nastradao u karambolu U te {koj sa o bra }aj noj ne sre }i ko ja se do go di la u su bo tu oko 22 sa ta na ma gi stral nom pu tu Vra we–Bu ja no vac kod se la Ri bin ce na stra dao je bi ci kli sta Igor S. (34).

– Do ne zgo de je do {lo u se lu Ri bin ce, ki lo me tar od Vra wa, ka da je na Igo ra S., ko ji je bi ci klom pre la zio ma gi stral ni put, na le teo naj pre je dan, a po tom i dru gi put ni~ ki auto mo bil – sa op {tio je port pa rol Po li cij ske upra ve u Vra wu

Dragan Stamenkovi}. Od za do bi je nih po vre da, ne sre} ni mla di} je pre mi nuo na li cu me sta.

Po re ~i ma o~e vi da ca ko ji su ne sre }u vi de li iz obli `we pro dav ni ce, Igor S. je bi ci klom iza {ao na put i naj pre ga je re tro vi zo rom za ka ~io put ni~ ki auto mo bil le sko va~ kih re gi star skih ozna ka, a po tom ga je obo rio auto mo bil s ma ke don skim ta bli ca ma.

(Ta njug)

SPORT

ponedeqak11.jun2012.

c m y

16

dnevnik

OTVO RE NO PR VEN STVO FRAN CU SKE – RO LAN GA RO S

ZBOG KI[E PRE KI NU TO MU [KO FI NA LE

Na sta vak da nas u 13 ~a so va

[pa nac Ra fael Na dal je u ju ~e ra {wem fi nal nom su sre tu s No va kom \o ko vi }em u Ro lan Ga ro su do bio pr vi set sa 6:4, a me~ je u dru gom se tu bio pre ki nut pri vo| stvu Na da la od 5:3 zbog ja ke ki {e.

Na kon 20-ak mi nu ta ki {a je sta la i igra ~i su iza {li na

te ren i [pa nac je ovaj deo igre do bio sa 6:3.

Me |u tim, \o ko vi} je us peo da do bi je tre }i set sa 6:2 i po ve de sa 2:1 u ~e tvr tom se tu, a on da je me~ po no vo pre ki nut zbog ki {e ko ja je ne pre sta no pa da la u pre sto ni ci Fran cu ske.

Uko li ko vre men ski uslo vi to bu du do zvo li li, \o ko vi} i Na dal }e po no vo iza }i na te ren „Fi lip [a tri je” da nas u 13 ~a so va.

Ovo je 33. me |u sob ni duel Sr bi na i [pan ca, a od pret hod na 32 Na dal je do bio 18 me ~e va. Obo ji ca se u fi na lu bo re za isto ri ju - No vak }e po sta ti tek tre }i ~o vek u isto ri ji te ni sa ko ji je osvo jio ~e ti ri grend-sle ma za re dom, dok }e Na dal uko li ko tri jum fu je osvo ji ti sed mu ti tu lu u Pa ri zu i pre sti }i Bjer na Bor ga.

MA RI JA [A RA PO VA PO SLE TRI JUM FA NA RO LAN GA RO SU

[ta mi je ovo tre ba lo, imam sve Ka da su je bo lo vi u ra me nu, po tom i ope ra ci ja spre ~i li da ra di ono {to naj bo qe ume da ra di, le pa, mla da, zgod na, po zna ta i bo ga ta de voj ka Ma ri ja [a ra po va mo gla je da bi ra ~i me `e li da se ba vi, ka ko da po pu ni od jed nom na go mi la no slo bod no vre me.Mo gla je da otvo ri stu dio za di zajn po put Ve nus Vi li jams, ili da po kre ne vla stit nu mod nu li ni ju kao {to je to u sli~ noj si tu a ci ji ura di la Se re na Vi li jams. Ume sto to ga, ru ska mul timi li o ner ka upi sa la je ~a so ve fran cu skog je zi ka s na me rom da jed nog da na, ka da po no vo bu de sprem na da igra te nis, bu de kom plet ni ja oso ba ne go {to je bi la.

Mo `da ba{ za to, ka da je sa vla da la fran cu ski, osvo ji la je i po sled wi od ~e ti ri ve li ka tur ni ra ko ji joj je ne do sta jao u ka ri je ri - fran cu ski Ro lan Ga ros.

U in ter vjuu za Roj ters, po sle po be de u fi na lu Otvo re nog pr ven stva Fran cu ske, Ma ri ja [a ra po va ot kri la je ko li ko je bio po se ban ose }aj za wu {to je pu bli ci na pre pu nom sta di o nu u Pa ri zu mo gla da se obra ti na wi ho vom je zi ku.

- Ka da sam po vre di la ra me, zna la sam da ne }u mo }i da igram naj ma we tri me se ca. Iz ne kog raz lo ga, pr va stvar ko ju sam ura di la u tom tre nut ku, oti {la sam u {ko lu fran cu skog je zi ka u bli zi ni mo je ku }e i upi sa la kurs - re kla je [a ra po va, ko ja je ope ri sa la de sno ra me u av gu stu 2008. go di ne.

- I{la sam na ~a so ve sva kog da na to kom tri me se ca. Qu di su mi sli li da sam pot pu no lu da, jer sam mo gla da ra dim go mi lu dru gih stva ri. Ne znam ni sa ma za {to, ja sam sa mo `e le la da na -

Marija [arapova

u ~im no vi je zik i iza bra la sam fran cu ski.

Dok je u~i la fran cu ski, [a ra po va je ima la jo{ je dan plan u gla vi. Ka da ne vo qe pro |u i ka da bu de mo gla po no vo da za i gra te nis, `e le la je da opet bu de naj bo qa na sve tu. Ka `e da joj je za to bi lo po treb no dnev no ne ko li ko sa ti na te re nu, pa ta ko ne de qa ma, me se ci ma i go di na ma, ka ko bi svoj uda rac po pra vi la za je dan od sto.

- Imam jo{ mno go to ga da ostva ri ma. Ve ru jem u svo ju igru re kla je [a ra po va, ko ja je i pre fi na la Ro lan Ga ro sa obez be di la pla sman na pr vo me sto VTA li ste.

Ka sni je je, po be dom nad Ita li jan kom Sa rom Era ni, po sta la

de se ta te ni ser ka u isto ri ji ko ja je osvo ji la i Vimbldon (2004) i US Open (2006) i Austra li jan Open (2008) i ko na~ no Ro lan Ga ros (2012).

- Mi slim da po sto ji raz log zbog ko jeg se dim ov de pred va ma sa ~e tvr tim mej xo rom, {to sam osvo ji la Ro lan Ga ros. Uvek sam, i ka da je naj te `e, ve ro va la da mo gu da igram bo qe, bez ob zi ra da li se ra di lo o {qa ci, tra vi, ce men tu, bi lo ~e mu... Uvek sam stre mi la bo qem. Je dan pro ce nat po boq {a wa ov de, je dan ta mo, ta ko sam uvek po ku {a va la da raz mi {qam. Bez ob zi ra ko li ko bi lo te {ko po sti }i ne ki na pre dak, bez ob zi ra ko li ko qu di ni je ve ro va lo u me ne, ni je mi sli lo da mo gu da do |em do ove ta~ ke, ja

jed no stav no ni sam obra }a la pa `wu i ni sam slu {a la. Sa mo sam tre ni ra la. [a ra po va je ot kri la i da joj je unu tra {wi glas go vo rio da na sta vi da qe.

- Uvek sam slu {a la ono {to su mi gla so vi u me ni go vo ri li.

Iz ne kog raz lo ga, sva ki od wih po ru ~i vao mi je da mo gu da bu dem bo qe. Re kao mi je da }u mo }i da igram po sle ope ra ci je, da }u po no vo bi ti na top ni vou, da }u osvo ji ti gren slem po no vo, da }u bi ti broj 1... Po slu {a la sam ga.

Sa da u`i va.

Do ka za la sam da, bez ob zi ra na broj uda ra ca ko ji sam do bi la u ka ri je ri, uvek sam ume la da uz vra tim. Ni ka da ni sam tra `i la iz go vo re, sa mo sam se osla -

wa la na svoj ta le nat - pri ~a la je [a ra po va, ko ja se po sled wa sme ja la.

Ona je u ma ju 2009. go di ne, ka da je za i gra la po sle ope ra ci je, bi la 126. na pla ne ti. Sa da je broj 1.

- Mo gla sam da ka `em - ne tre b a mi ovo. Imam no v ac.

Imam sla v u. Imam po b e d e.

Imam gren sle mo ve - iskre na je [a ra po va.- Ali ka da va {a qu bav i strast pre ma ne ~e mu pre va zi la zi sve go re na bro ja no, na sta vqa te da ra di te i ka da je na po qu led, ka da vam je hlad no, ka da vam ni je ni do ~e ga. Ka da vam ni {ta ne ide od ru ke, ka da je mo `da bo qe da ste osta li u kre ve tu, e ba{ tog da na od ra di te naj te `i tre ning. Ka da ose }a te da po la sve ta sma tra da ne ma te {an se, on da se ose }a te ja ko usa mqe no. Ali, ba{ ta da bi tre ba lo da do ka `e te da su u kri vu.

Za kraj, pod vu kla je.

- Ve li ke stva ri mo `e te da ostva ri te sa mo ako ne slu {a te {ta dru gi mi sle.

Ko li ko je tri jumf u Pa ri zu zna ~io le poj Ma {i, vi de lo se po we nom pa du na ko le na po sle me~ lop te.

- To je ne po no vqiv ose }aj, je din stven ko ji sam ima la do sa da u ka ri je ri. Ni ka da ni sam ni sa wa la da }u se ta ko ose }a ti. Mi sli la sam, ka da sam sa 17 go di na osvo ji la Vimbldo na da }e to bi ti za u vek naj va `ni ji dan u mo joj ka ri je ri, ali eto - upo re di la je [a ra po va, ko ja je je dva su zdr `a la su ze po sle fi na la vred nog 1,6 mi li o na do la ra.- Ka da sam pa la na ko le na, shva ti la sam da je ovo ne {to ne po no vqi vo {to mi se do go di lo.

ZA VR [EN 30. „ME MO RI JAL STE VA NA NE [TIC KOG”

Pe har se lek ci ji Re pu bli ke Srp ske Po b e dom nad be o grad skim Par ti za nom od 2:1 (1:1), ka det ski re p re z en ta tiv c i Re pu bli ke Srp ske po dru gi put u isto ri ji osvo ji li su po bed ni~ ki pe har na „Me mo ri ja lu Ste va na Ne {tic kog”, ko ji je ju ~e za vr {en u FC „Vuj din Bo {kov”. Iako je Par ti zan, po seb no u pr vom po lu vre me nu, bio tim ko ji je imao vi {e lop tu u

no ga ma i dik ti rao ri tam, mom ci tre ne ra Ra do mi ra Po po vi }a us pe li su da odo le iza zo vi ma i, pot pu no za slu `e no, stig nu do ve li ke ra do sti. Iako su svi igra ~ i iz Re p u b li k e Srp s ke igra li sr cem, ipak je gol man, ujed no i naj bo qi ~u var mre `e na tur ni ru, Dar ko De ja no vi}, bio istin ski ju nak tri jum fa.

On je u ne ko li ko na vra ta ve le maj s or s ki za u s ta vqao na p a de

FI NAL NA UTAK MI CA

Re pre zen ta ci ja RS - Par ti zan 2:1 (1:1) VE TER NIK: FC „Vu ja din Bo {kov”, gle da la ca: 200, su di ja: Ma `i} (Vr bas). Strel ci: Po po vi} u 35. i Pre dra go vi} u 47. mi nu tu za Re pre zen ta ci ju RS, a Go lu bo vi} u 14. mi nu tu za Par ti zan.

RE PRE ZEN TA CI JA RS: De ja no vi}, Ma ri} (Pqe vaq ~i}), Ko mqe no vi}, Po po vi}, Sa vi}, Pu {ac (Za ri}), Lu ki}, Pre dra go vi} (Sa ~e vi}), Po po vi} (Ri sti}), Mi lin ko vi}, Dur sun (Gra ho vac).

PAR TI ZAN: Vu ka {i no vi}, Gr bo vi}, Mi lo {e vi}, Mi ja i lo vi}, Jo ki} (Gli {o vi}), Sto ja no vi} (Jo va no vi}), Ili}, Ha li ti, Jan ko vi}, Go lu bo vi}, Sa raj lin (Mi ni}).

ME^ ZA 3. ME STO

Voj vo di na - Cr ve na zve zda 6:2 (3:1) VE TER NIK: FC „Vu ja din Bo {kov”, gle da la ca: 200, su di ja: San tra~ (Pa vli{). Strel ci: Mi lin kov} u 10. i 35, Ili} u 20, Ko so vi} u 53, Asa ni u 57. i Spre mo u 65. mi nu tu za Voj vo di nu, a Sta ma to vi} u 30. i Mak si mo vi} u 48. mi nu tu za Cr ve nu zve zdu. @u ti kar to ni: Roc kov (Voj vo di na), a Mi o dra go vi} (Cr ve na zve zda).

VOJ VO DI NA: Roc kov, Jok si mo vi} (Ko ji}), Jor gi}, Ka ta ni}, Pan kov, Kre me no vi}, Asa ni (Spre mo), Ko so vi} (Ma ka ri}), Mi lin ko vi}-Sa vi} (Ka ra}), Ili} (Ba ji}), Ga }i no vi} (Ko ~o vi}).

CR VE NA ZVE ZDA: [u qa gi} (Raj ko vi}), Jak {i}, Un gar (Mi o dra go vi}), Mi la no vi} (Ze ki}), Ti {ma, Pi {~e vi}, Mak si mo vi}, Ka ra kla ji}, Br ki}, Stoj ko vi} (Ni ko li}), Sta ma to vi}.

ME^ ZA 5. ME STO

Osi jek - Var dar 2:3 (0:3) VE TER NIK: FC „Vu ja din Bo {kov”, gle da la ca 50, su di ja: Go gi} (No vi sad), Strel ci: Za i ri 3 (var dar), a Ivi} i Sa bqi} (Osi jek). @u ti kar ton: Po pov ski (Var dar).

OSI JEK: Tir, Ivi}, Kur bqa li}, Ba li ki}, [i mu nec, Ko va ~i} (Lo vri}), Lu li} (Ore {ko vi}), Sa bqi}, La bak (To pi}), Pa trik, Ma ri} (Ma ko vec).

VAR DAR: Ja nev ski, Mla de no vi}, An ge lov ski, Dli gu rov ski, Asa ni (Po pov ski), Se ra fi mov ski, Bo {e ski, Spi rov ski (Ha |i ja), Stoj kov ski (To do rov ski), Traj kov ski (~a kov ski), Za i ri.

Re pre zen ta ci ja Re pu bli ke Srsp ke s po bed ni~ kim pe ha rom

cr no-be lih, uli va ju }i ve li ku si gur nost sa i gra ~i ma.

U du e lu za tre }e me sto sa sta li su se {am pion i vi ce {am pi o ni Sr bi je u ka det skoj li gi na {e ze mqe. No vo sa |a ni, vi ce {am pi o ni, su bi li mo ti vi sa ni ji, raz i gra ni ji i ras pu ca ni ji, ta ko da su sru {i li Cr ve nu zve zdu s ube dqi vih 6:2 (3:1). U~e ni ci tre ne ra Vla di mi ra Ga }i no vi }a su ta ko na naj bo qi na ~in is ka za li po ten ci jal i po ka za li da je pred wi ma le pa bu du} nost.

U pr voj utak mi ci za vr {nog da na, ka de ti Var da ra iz Sko pqa su, za hva qu ju }i od li~ noj igri u pr vom po lu vre me nu, sti gli do po be de, iako su igra ~i naj mla |eg sa -

sta va na Me mo ri ja lu, fud ba le ri Osi je ka, u na stav ku za i gra li pu no bo qe i po ka za li da ima ju iz u zet no ta len to va nu ge ne ra ci ju de ~a ka ro |e nih 1996. go di ne. Po be da je, ipak, pri pa la Sko pqan ci ma, kod ko jih je od li~ nu igru pri ka zao tro stru ki str lac Bu rat Za i ri.

Ve li ki, pre la zni pe har ka pi te nu Re pre zent ci je RS Fe -

Ko na~ ni pla sman 1. Re pre zen ta ci ja RS 2. Par ti zan 3. Voj vo di na 4. Cr ve na zve zda 5. Var dar 6. Osi jek

Fo to: F. Ba ki}

do ru Pre dra go vi }u uru ~io je pred sed nik FK Voj vo di na Rat ko Bu to ro vi}, dok im je pe har u traj n o vla s i { tvo uru ~ io Lu k a Ma l e { ev, pred s ed n ik Or ga ni za ci o nog od bo ra tur ni ra.

Za naj bo qeg igra ~a pro gla {en je Ste fan Ili} iz Par ti za na, naj bo qi tre ner je Ra do mir Po po vi} (Re pre zen ta ci ja RS), dok je naj bo qi stre lac, po sle `re ba, bio Bu rat Za i ri (Var dar). Za naj bo qeg gol ma na pro gla {en je re pre zen ta ti vac RS Dar ko De ja no vi}, dok je naj bo qi igra~ s bro jem {est na dre su bio Ni ko la Lu ki} iz re pre zen ta ci je RS, ko jeg sin le gen dar nog

Ste va na Ne {tic kog - Ste van Ne {tic ki-ju ni or da ri vao dre som FK Voj vo di na.

Svi u~e sni ci do bi li su me da qe od or ga ni za to ra, a uru ~i li su im ih Sa va Pro da no vi} (Osi jek), La jo{ Ko kai (Var dar), Mi o drag Jo vi} (Cr ve na zve zda), Va sa Pu {i brk (Voj vod na), La zar Pi li po vi} (Par ti zan) i Mla den Vu ~i ni} (Re pre zen ta ci ja RS). „Me mo r i j al Ste va n a Ne {tic kog” za slu `io je naj vi {u oce nu za or ga ni za ci ju, a gle da o- ci su ima li pri li ku da pra te za ni mqi ve i vo ma kva li tet ne utak mi ce.

A. Pre do je vi}

SPORT

c m y

dnevnik

ponedeqak11.jun2012.

17

14. FUD BAL SKO PR VEN STVO EVRO PE U POQ SKOJ I UKRA JI NI

Ma sov na tu ~a Po qa ka, To res pro ma {io Hr va ta i Ira ca po be du za „fu ri ju” PR VA UTAK MI CA C GRU PE U GDAW SKU

Poq ski me di ji iz ve {ta va ju o ne re di ma u Po zna wu i ma sov noj tu ~i na vi ja ~a u no }i iz me |u su bo te i ne de qe. Zva ni~ no uhap {e no de set Po qa ka, je dan Hr vat i tro ji ca Ira ca. Poq ski me di ji u ne de qu uju tru ja vqa ju da je oko 100 na vi ja ~a do ma }e se lek ci je, Hr vat ske i Ir ske u~e stvo va lo u ne re di ma u Po zna wu i da je okr {aj tra jao oko pet mi nu ta.Le te le su fla {e, sto li ce i in ven tar ka fi }a, a po li ci ja je br zo in ter ve ni sa la i raz dvo ji la su ko bqe ne stra ne.

Ubr zo se ogla si la i po li ci ja zva ni~ nim sa op {te wem o na ve de nom bro ju uhap {e nih. Or ga ni re da utvr di }e {ta se de si lo ka da pri ku pe iz ja ve u~e sni ka i ogle da ju sni mak uli~ nih bez bed no snih ka me ra.Pod se ti mo da ovo n isu p rvi nere di od po~e tka E v rop skog

[pa ni ja – Ita li ja 1:1 (0:0)

Tu~a Poqaka, Hrvata i Iraca

prvenstva i da }e se i fudbaleri Hrvatske i Irske ve~eras suo~iti na terenu, u 20.45 ~asova,

IZ UGLA VLA DI MI RA VER ME ZO VI ]A

Ar {a vi no vo vas kr snu }e Uti sak mi je da je ve li ki pri ti sak bio i na Po qa ci ma i na Gr ci ma na pre mi je ri. Do ma }in je utak mi cu „otvo rio” ka ko tre ba, ali je iz ne kog raz lo ga ka sni je „stao”. Ve ru jem da je cr ve ni kar ton dao do dat nu mo ti va ci ju i sna gu Gr ci ma. Da, da... Sla `em se sa op {tim mi {qe wem da je is kqu ~e we Pa pa sta to pu lo sa bi lo pre stro go, ali ka da se zna da je Kar los Ve la sko Kar ba qo na 18 utak mi ca {pan skog pr ven stva, u ko ji ma je su dio pro {le se zo ne, po de lio 16 cr ve nih kar to na, on da je sve ja sno.

S dru ge stra ne, is kqu ~e we poq skog gol ma na [}e {ni ja je opet otvo ri lo po le mi ku. Da li je pe nal sam po se bi do voq na ka zna? Ako je ste, za {to on da gol ma nu da va ti cr ve ni kar ton, ka da je on po pra vi lu po sled wi

tiv ni ku ve} da su `e le li da igra ju svo ju igru. A on da je do {ao dru gi dan tak mi ~e wa sa mno go zvu~ ni jim ime ni ma re pre zen ta ci ja, pa su, lo gi~ no, o~e ki va wa fud bal skih gur ma na bi la mno go ve }a. Iako su mno gi bi li raz o ~a ra ni igrom i ma lim bro jem go lo va i tu je ima lo {ta da se vi di i na u ~i. Ono ma lo {to sam gle dao Nem ce i Por tu gal ce, vi deo sam mno go tak ti~ kih za mi sli. Po ko zna ko ji put se po ka za lo da sa Nem ci ma ne ma {a le. Oni su stan dard no ja ki i ozbiq ni.

Ipak, ja sam pre po ~et ka Gru pe B ti po vao da }e da qe upra vo oni i Por tu gal ci. I ve ru jem da }e se Por tu gal ci „di }i”, na ro ~i to Kri sti ja no Ro nal do, ko ji se, isti na, ni je ba{ na i grao pro tiv Ne ma ca. Ipak, i da qe o~e ku jem da za bli sta.

An drej Ar {a vin

igra~? Mi {qe wa su, na rav no, po de qe na. Ru si su po tvr di li ono {to smo zna li o wi ma – da su ozbiq na eki pa. Ali, ne pam tim ka da sam vi deo An dre ja Ar {a vi na da ta ko do bro od i gra. Ne, ne...

Ne mo gu da se se tim. Ma, go di na ma una zad, ba rem ka da je re~ o me ~e vi ma ko je sam imao pri li ke da pra tim, ni je ta ko do bro igrao.

Pi ta li su me qu di da li su Ru si to li ko ja ki ili su ^e si sla bi.

Na Evrop skom pr ven stvu ne ma sla bih. Da su Advo ka to vi mom ci po be di li jo{ ube dqi vi je, ne bi bi lo ne za slu `e no.^e si su po gre {i li, jer su in si sti ra li na du gim i vi so kim lop ta ma, a u ru skoj od bra ni se ne zna ko je vi {i i sna `ni ji. Mi slim da ^e si ni su hte li da se pri la go |a va ju pro -

Ne mo gu da ka `em da me je mno go iz ne na dio po raz Ho lan di je od Dan ske. Pra tio sam pri ja teq ske me ~e ve Ho lan |a na i ni su se ba{ po ka za li. I ta da su ima li mno go osci la ci ja. S dru ge stra ne, kao {to sam i na ja vio, ovaj {am pi o nat je {an sa za „ma we” re pre zen ta ci je da na pra ve do bar re zul tat, jer ni su ima li mno go igra ~a u naj na por ni jim li ga ma i za vr {ni ca ma evrop skih ku po va, pa su, bez di le me, u Poq sku i Ukra ji nu sti gli sve `i ji. A, to mno go zna ~i. Ov de od lu ~u ju de ta qi.

Ni sa da ne od stu pam od prog no ze da }e Nem ci i Por tu gal ci pro }i u ~e tvrt fi na le. Ipak, sa ~e kaj mo okr {aj Por tu ga la ca i Ho lan |a na, mi slim da }e on od lu ~i ti ko }e da qe.

u okviru Grupe C. Prvi duel dana odigra}e [panija i Italija, od 18 ~asova.

LU I[ FI GO, LE GEN DAR NI POR TU GA LAC

Pu sti te Ro nal da da igra

GDAWSK: Are na Gdawsk, su di ja: Ka sai (Ma |ar ska). Strel ci: Di Na ta le u 61. mi nu tu za Ita li ju, a Fa bre gas u 64. mi nu tu za [pa ni ju.

[PA NI JA: Ka si qas – Al ba, Ra mos, Pi ke, Ar be loa – Alon so, Bu skets, ]a vi – Ini je sta, Fa bre gas (To res), Sil va (Na vas).

ITA LI JA: Bu fon – Bo nu ~i, De Ro si, Kje li ni – Ma |io, Mo ta (No }e ri no), Pir lo, Mar ki zio, \a ke ri ni – Ka sa no (\o vin ko), Ba lo te li (Di Na ta le). [pa ni ja i Ita li ja, fa vo ri ti za pla sman u ~e tvrt fi na le iz Gru pe C na Evrop skom pr ven stvu, tak mi ~e we su po ~e li „po de lom ple na”. Po sled wa dva svet ska {am pi o na su iz me |u sob nog du e la od ne li po bod - 1:1 (0:0).

Sat vre me na su gle da o ci na Gdawsk are ni, ali i mi li on ski

ce fud bal skih maj sto ra. An drea Pir lo je po vu kao lop tu i po slao je u pra zan pro stor za na pa da ~a Udi ne zea, ko ji je pre tr ~ao \e rar da Pi kea, na {ao se sam pred Ike rom Ka si qa som i ma ti rao ga. [pan ci su iz jed na ~i li, ta ko |e po sle maj stor stva dvo ji ce re pre zen ta ti va ca. Da vid Sil va je uba cio lop tu kroz sre di nu u ka zne ni pro stor „azu ra”, na me nio ju je Se sku Fa bre ga su, ko ji je bio br `i od pro tiv ni~ ke od bra ne i ka da se na {ao „o~i u o~i” sa \an lu i |i jem Bu fo nom, ru tin ski ga je sa vla dao - 1:1.

Pre to ga vred ne po me na su sa mo pri li ke An dre a sa Ini je ste i An to ni ja Ka sa na u po sled wem mi nu tu pr vog po lu vre me na, jo{ je dan po ku {aj ve zi ste Bar se lo ne iz go to vo „mr tvog ugla” (51. mi nut) i non {a lant nost Ba lo -

Ni sam raz mi {qao o Ri ju Se lek tor En gle ske Roj Hox son ot krio je da uop {te ni je raz mi {qao da u po sled wem tre nut ku po zo ve Ri ja Fer di nan da u tim za Evrop sko pr ven stvo.

Hox so no va od lu ka da ig no ri {e Fer di nan da i u tim po zo ve igra ~a Li ver pu la Mar ti na Ke li ja kao za me nu za po vre |e nog Ge ri ja Kej hi la, na i {la je na broj ne osu de, a naj gla sni ji je bio upra vo de fan zi vac Man ~e ster Ju naj te da.

- Uop {te ni sam raz mi {qao o Ri ju Fer di nan du. Imao sam svoj tim od 23 igra ~a. Znao sam, u od su stvu Kej hi la, ko bi ve ro vat no bio me |u star te ri ma i ko bi im bio za me na. Ni sam `e leo da do ve dem igra ~a we go vih go di na, kla se i is ku stva da bu de za me na - re kao je Hox son.

Pred stav nik za me di je fud ba le ra Ju naj te da Xej mi Mo ra li okarakterisao je Hoxsonovu odluku sramnom, dok su biv{e zvezde „Gordog albiona„ Robi Fauler i Sol Kembel rekli da je ona direktna posledica toga {to je Xon Teri u timu.

- Qudi misle sam imao dvojicu kandidata kada se Kejhil povredio i da sam se odlu~io za Kelija.

Ali, nijednog trenutka nije se postavqalo pitawe koga }u pozvati - naglasio je Hoxson.

Ipak, zanimqivo je da Keli nije bio prva opcija za selektora Engleske, ve} defanzivac Totenhema Kajl Voker, ali on nije mogao da se pridru`i reprezentaciji zbog polomqenog no`nog prsta. Keli je bio slede}a najboqa opcija, a Ferdinandov status nije promenio wegovo mi{qewe.

Doneo sam odluku i to veoma jasnu i laku. Te{ka odluka je bila ona da li bio Rio trebalo da bude na prvom spisku, za wu je bilo potrebno dosta razmi{qawa istakao je Hoxson.

4:1 1:1 1:1 1:4

3 1 1 0 (18) (20.45) (20.45) (20.45)

Gru pa B 0:1 Ho lan di ja – Dan ska 1:0 Ne ma~ ka – Por tu ga li ja 1. Ne ma~ ka 1 1 0 0 1:0 3 2. Dan ska 1 1 0 0 1:0 3 3. Ho lan di ja 1 0 0 1 0:1 0 4. Por tu gal 1 0 0 1 0:1 0 13.jun: Dan ska – Por tu ga li ja (18) 13.jun: Ho lan di ja – Ne ma~ ka(20.45) 17.jun: Por tu ga li ja – Ho lan di ja(20.45) 17. jun: Dan ska – Ne ma~ ka (20.45)

Gru pa C 1:1 [pa ni ja – Ita li ja Ir ska – Hr vat ska si no} (18) 14. jun: Ita li ja – Hr vat ska 14.ju na: [pa ni ja – Ir ska (20.45) 18. jun: Hr vat ska – [pa ni ja (20.45) (20.45) 18.jun: Ita li ja – Ir ska

Gru pa D Da nas: Fran cu ska – En gle ska (18) Da nas: Ukra ji na – [ved ska (20.45) 15. jun: Ukra ji na – Fran cu ska (18) 15. jun: [ved ska – En gle ska (20.45) 19. jun: [ved ska – Fran cu ska (20.45) 19. jun: En gle ska - Ukra ji na (20.45)

Le gen dar ni por tu gal ski fud ba ler Lu i{ Fi go re kao je da ta re pre zen ta ci ja mo ra da pru `i vi {e pri li ka Kri sti ja nu Ro nal du da po ka `e {ta ume. Por tu gal je u su bo tu u Qvo vu iz gu bio od Ne ma~ ke sa 1:0 u pr vom ko lu B gru pe Evrop skog pr ven stva.

- Ceo tim mo ra da stvo ri vi {e {an si Ro nal du da igra svo ju igru.

We gov stil je ta kav da on vo li da za vr {a va ak ci je i po sti `e go lo ve. Ako eki pa ne stva ra ta kve pri li ke, ne mo `e se o~e ki va ti da Ro nal do od i gra ka ko ume - ka zao je Fi go por tu gal skim me di ji ma.

Fi go je sa se lek ci jom Por tu ga la igrao fi na le kon ti ne nal nog {am pi o na ta 2004. go di ne, ka da je Gr~ ka iz ne na di la ce lu Evro pu i do {la do tro fe ja.

SE LEK TOR EN GLE SKE ROJ HOY SON

Gru pa A

Poq ska – Gr~ ka 1:1 Ru si ja – ^e {ka 4:1 1. Ru si ja 1 1 0 0 2. Poq ska 1 0 1 0 3. Gr~ ka 1 0 1 0 4. ^e {ka 1 0 0 1 12. jun: Gr~ ka – ^e {ka 12.jun: Poq ska – Ru si ja 16. jun: Gr~ ka – Ru si ja 16. jun : ^e {ka – Poq ska

Bu fon za u sta vqa To re sa

audi to ri jum kraj „ma lih ekra na”, gle da li uspa van ku, a on da je gol An to ni ja Di Na ta lea u 61. mi nu tu „za pa lio va tru”. Sa mo tri mi nu ta ka sni je iz jed na ~io je Sesk Fa bre gas i, is po sta vi lo se, po sta vio ko na ~an re zul tat.

Me |u tim, ni je mo ra lo ta ko da bu de, jer je u po sled wih po la sa ta bi lo {an si na obe stra ne.

Sa mo tri mi nu ta ot ka ko je za me nio Ma ri ja Ba lo te li ja, An to nio Di Na ta le se upi sao u strel ce. Bi la je to ak ci ja dvo ji -

te li ja ka da je oteo lop tu Ser hi ju Ra mo su, ko ji ga je za tim sti gao i osu je tio ga u {an si.

A, u po sled woj tre }i ni me ~a, oba ri va la su mo gla do ce log ple na. Bli `e to me ipak je bi la „cr ve na fu ri ja”. Naj bo qe pri li ke imao je „re zer vi sta” Fer nan do To res, u 75. i 85. mi nu tu.

Pr vo je iz be gao of sajd zam ku, ali dao pre dug for i omo gu }io Bu fo nu da in ter ve ni {e ma ni rom li be ra, a on da je po ku {ao lo bom sa 17 me ta ra da sa vla da

is tr ~a log gol ma na Ju ven tu sa iako je mo gao da upo sli He su sa Na va sa u mno go bo qoj po zi ci ji.

Na dru goj stra ni, Se ba sti jan \o vin ko je sjaj no uba cio lop tu pred gol Ka si qa sa, a Di Na ta le je u pa du sa {est me ta ra {u ti rao po red go la (77. mi nut). U fi ni {u je bi lo jo{ ne ko li ko po ku {a ja sa dis tan ce, ko ji su ipak sa mo iz ma mi li uz da he na vi ja ~a.

Se lek tor Ita li je ]e za re Pran de li od star ta je po ja ~ao ve zni red, sve stan da je naj ja ~e oru` je [pa na ca upra vo tu sme {te no. I za i sta je ak tu el ni vla dar Evro pe i sve ta uspe vao da pre po zna tqi vom igrom krat skih pa so va do |e sa mo do na 20-30 me ta ra od Bu fo na. Pran de li jev {pan ski ko le ga Vin sent Del Bo ske iz veo je tim bez kla si~ nog na pa da ~a! Po po stav ci, naj o fan ziv ni ji su bi li Sil va, Fa bre gas i Ini je sta, ko ji je, uz gol ma ne, bio je di na sve tla ta~ ka utak mi ce u pr vih sat vre me na.

Ta ko su Ita li ja ni osta li „rak ra na” [pan ci ma. Jer, „fu ri ja” je u do sa da {wih 30 du e la po be di la osam pu ta (uz 12 re mi ja i de set po ra za), od ~e ga sa mo jed nom na zva ni~ nim tak mi ~e wi ma.

RE PRE ZEN TA TI VAC FRAN CU SKE KA RIM BEN ZE MA

Ne sme mo da iz gu bi mo od En gle za Na pa da~ Re a la i se lek ci je Fran cu ske Ka rim Ben ze ma re kao je da je od bio da pre |e u Man ~e ster Ju naj ted, upr kos na po ri ma ser Alek sa Fer gu so na da ga do ve de na Old Tra ford.

- Sre }an sam u Re a lu i ni ka da ni sam po mi {qao da na pu stim Ma drid. Znam da Ju naj ted po ku {a va da me do ve de u po sled we tri-~e ti ri go di ne. Ka da sam igrao za Lion, ve li ki broj en gle skih klu bo va je `e leo da me vi di u svom ti mu - re kao je Ben ze ma.

Ben ze ma je do dao da u ovom tre nut ku ne raz mi {qa da na pu sti kra qev ski klub.

- Sva kog le ta de {a va se ista stvar: pri ~a se gde }u na sta vi ti ka ri je ru. Pri `eq ki vao sam da do |em u [pa ni ju i ni ka da ni sam za `a lio zbog to ga. Mlad sam, ugo vor mi is ti ~e 2015. go di ne i ose tio sam ka ko je osvo ji ti Pri me ru, ali `e lim da sa klu bom po stig nem no ve uspe he - re kao je fran cu ski na pa da~.

Ben ze ma ka `e da Fran cu ska ne } e ima t i lak po s ao na Evrop skom pr ven stvu u kon ku ren ci ji En gle ske, [ved ske i Ukra ji ne, ali i da je pri mar ni

Ka rim Ben ze ma

ciq tri ko lo ra da pro |u u no ka ut fa zu.

Ne sme mo da iz gu bi mo bo do ve pro tiv En gle ske, ko ja je uvek je dan od fa vo ri ta na Evrop skom pr ven stvu, bez ob zi ra na te {ko }e. Mno go se go vo ri o od su stvu Vej na Ru ni ja, ali mi slim da pr vi pro tiv nik ima do voq no al ter na ti va u na pa du i da }e bi ti ve li ka pret wa na {oj od bra ni - is ta kao je Ben ze ma. Gol ge ter ma drid skog Re a la mi sli da re pre -

zen ta ci ja Fran cu ske mo `e da bu de iz ne na |e we {am pi o na ta.

- Pri zna jem da po sto je re pre zen ta ci je po put [pa ni je, Ho lan di je i Ne ma~ ke, za ko je mno gi ve ru ju da su bo qe, ali gre {ka bi bi la pot ce ni ti nas. Naj bo qi na ~in da do ka `e mo ko li ko vre di mo je da po be di mo En gle sku.

Ta ko bi svi ma po sla li po ru ku da ni smo sa mo u~e sni ci, ve} ozbiq ni kan di da ti na {am pi o na tu - za kqu ~io je Ben ze ma.

18

SPORT

ponedeqak11.jun2012.

dnevnik IZ FK CR VE NA ZVE ZDA

PO LU FI NA LE KU PA FSV

Asa moa na po zaj mi ci?

Ube dqi vi Ru men ~a ni

Fud ba le ri Cr ve ne zve zde pri pre me za no vu se zo nu po ~i wu 18. ju na, pa }e pred sto je }a ne de qa na Ma ra ka ni bi ti pre sud na za for mi ra we ti ma.

Jo{ ni je si gu ran sta tus ve li kog bro ja igra ~a, a je dan od wih je Na ta ni jel Asa moa, ko ji bi mo gao da ode na po zaj mi cu.

- Raz mi {qa mo da Asa mou po zaj mi mo ne gde na go di nu da na, ali }e se sve zna ti do 18. ju na kad bu de mo po ~e li pri pre me re kao je ge ne rel ni se kre tar Zve zde \or |e Ste fa no vi}.

Bo rac (S) - Je din stvo (R) 0:3 (0:3) STAR ^E VO: Sta dion Bor ca, gle da la ca: 800, su di ja: Sre mac (Ru ma). Strel ci: Bo {wa ko vi} u 4. (iz pe na la) [o tra u 12. i Anu {i} u 28. mi nu tu. @u ti kar to ni: Ho rung i Ar se ni je vi} (Bo rac).

BO RAC: Mr ~i} 6, Jo va no vi} 6 (Sta ni sa vqe vi} 6), Ho rung 6, Po qak 6, Kr sti} 7, ]ir ko vi} 6, Ar se ni je vi} 7, Pet ko vi} 7 (Gu ran 6), Ba bi} 7, Pe ro va no vi} 7, Ma ka run 6 (Sta no je vi} 6).

JE DIN STVO: Bu ri} 7, \e ri} 6, Li si ca 7, La lo vi} 7, Sa ve qev 7, Vu le ti} 6 (Mar ~ov 6), [o tra 7, Anu {i} 7 (Ver do 7), Bo {wa ko vi} 8 (Mar ~e ti}), Ne sto ro vi} 7, Ba tor 6.

Go sti iz Ru men ka ve} u pr vih po la sa ta po sti gli su tri po got ka i prak ti~ no obez be di li po be du i pla si ra li se u fi na le Ku pa FSV. Do ma }i fud ba le ri ima li su ne ko li ko pri li ka i dva pu ta su po ga |a li i pre~ ku, ali je Bu ri }e va mre `a osta la ne tak nu ta.

B. Stoj kov ski

„Ala si” u fi na lu Du nav - Sen ta 3:1 (1:1) STA RI BA NOV CI: Igra li {te Du na va, gle da la ca: 350, su di ja: La bus (No vi Sad). Strel ci: A{}e ri} u 28. Jer ko vi} u 55. i 75. (iz pe na la) za FK Du nav, a Mi li} u 20. mi nu tu za FK Sen tu. @u ti kar to ni: Ka ~ar, Ja gu zo vi} (Du nav), a Ra din, Ma ra{, Te {a no vi}, Bo ki} i Jo va no vi} (Sen ta).

DU NAV: Ve ren ~e vi} 7, Ja gu zo vi} 8, Ja vo rac 8, Lu ki} 7, Ko kir 7 (Ni ni} 7), Ka ~ar 7 (Iva ni {e vi} 7), A{}e ri} 8, Zo go vi} 8, Ha ska 8, Jer ko vi} 9, Ru smir (Ili si} 7).

SEN TA: Vu ko brat 6, Far ka{ 7, Ka ka{ 7, Ra din 6, Cvet ko vi} 7, Bo ki} 6, Va sin 7 (Jo va no vi} 5), Po pov 7, Ma ra{ 7, Te {a no vi} 7 (Pan ka ri }an 6), Mi li} 7.

Na kra ju se zo ne „ala si„ su po da ri li svo jim ver nim na vi ja ~i ma jo{ jed nu ve li ku ra dost. Po be dom nad Sen }a ni ma, iz bo ri li su pla sman u fi na le, ~i me su sta vi li pe ~at na od li~ nu se zo nu.

Od mah na po~etku usle dio je hla dan tu{ na sta di o nu, ka da je kiks od bra ne do ma }i na is ko ri stio Mi ri} i do veo svo ju eki pu u vo| stvo. Ni je se du go ~e ka lo na iz jed na ~e we: po sle fi li gran ske ak ci je Jer ko vi }a i pra vo vre me nog do da va wa do Ha ske ko ji je cen tri rao iz pr ve, A{}e ri} je s pet me ta ra za ku cao lop tu iza ne mo} nog Vu ko bra ta. Od li~ ni Jer ko vi} gla vom je ma ti rao gol ma na go stu ju }e eki pe.

Ha ska je iz kla si~ nog kon tra na pa da do {ao u po zi ci ju da sa vla da Vu ko bra ta. Me |u tim, sru {io ga je Bo ki} i za La bu sa ni je bi lo di le me, a ka zne ni uda rac je re a li zo vao Jer ko vi}.

G. Ko va ~i} MI NI-LI GA BA RA @A

Fej |i presudio Bu du} nost (G) - Mla dost (NS) 3:0 (1:0) VR BAS: Sta dion na [laj zu, gle da la ca: 200, su di ja: [a rac (Be ~ej). Strel ci: Lu ki} u 23. Fej |i u 86. i 88. mi nu tu. @u ti kar to ni: Dri e wov ski, Man di}, Lu ki} i Le ~i} (Bu du} nost), a Vu~ ko vi}, Sta ni {i}, Pa pi} i Haj du ko vi} (Mla dost). Cr ve ni kar ton: Ba wa nin i Pa pi} (Mla dost).

BU DU] NOST: Qu bi ~i} 7, Dri e wov ski 7, O`vat 7, Zo ri} 7 (Hor vat), Man di} 7, \o ki} 7, Fej |i 8, Mi ti} 7, Lu ki} 7, [taj ser 7 (Je li ~i}).

MLA DOST: Iva ni {e vi} 7, Vu~ ko vi} 6, Ba wa nin 6, Sta ji} 7, Sta ni {i} 6 (Pa ro {ki 7), Pa pi} 6, Br ki} 6 (De li}), Vu ki ~e vi} 6, Kaj fe{ 6, Sa mar xi ja 6 i Haj du ko vi} 6.

U pr voj utak mi ci mi ni li ge ba ra `a, Bu du} nost iz Glo `a na je s 3:0 po be di la Mla dost iz No vog Sa da. Mla dost je ima la {an se da iz jed na ~i, po seb no Haj du ko vi}. U sa mom fi ni {u Fej |i je sa dva go la do neo ube dqi vu po be du Bu du} no sti iz Glo `a na.

D. Iva ni}

Eki pa Rad ni~ kog je za be le `i la is to rijski uspeh u no vo pa zo va~ kom spor tu

UZ PLA SMAN NO VO PA ZO VA^ KOG RAD NI^ KOG U SRP SKU LI GU

Pred sed nik Kne `e vi} obe }a va elit ni rang Go di na 2012. bi }e za pi sa na zlat nim slo vi ma u voj vo |an skom a po seb no srem skom fud ba lu.Naj pre je ne ko li ko ko la pre kra ja Rad ni~ ki iz No ve Pa zo ve obez be dio pla sman u Pr vu li gu Sr bi je, a on da je Do wi Srem iz Pe }i na ca na dva ko la pre kra ja ostva rio isto rij ski i neo ~e ki va ni uspeh- pla sman u Su per li gu Sr bi je. Dok su Pe }in ~a ni ve li ~an stven uspeh od mah pro sla vi li, Rad ni~ ki je sa ~e kao po sled wi me~ sa Za dru ga rem iz La za re va da pred svo jom pu bli kom obe le `i svoj naj ve }i uspeh u 66-go di {woj isto ri ji – ula zak u Pr vu li gu.

Rad ni~ ki je jo{ pro {log pro le }a po ka zao ne skri ve ne aspi ra ci je za Pr vu li gu, ali je Do wi Srem bio sprem ni ji i br `i za taj po sao. Rad ni~ ki je je dan od naj sta ri jih u~e sni ka Srp ske li ge Voj vo di na,a od ka da je pre ~e ti ri go di ne ~el nu funk ci ju pre u zeo Osto ja Kne `e vi} klub se pot pu no sta bi li zu je u svim seg men ti ma.

No vo pa zo va~ ki klub je go di na ma me |u naj bo qi ma u Sre mu.

Pr vi put ula zi u Srp sku li gu 1963, da bi po sle mno go ne da }a ve} na red ne vra tio se u Srem sku li gu. No vi uz let u~i wen je 1997. po nov nim pla sma nom u Srp sku li gu. Ali ve} u je sen 2000. po no vo kre }e od nu le.Do du {e, vi {e se ne vra }a u Srem sku li gu, ko ju je po mno go ~e mu pre ra stao, ve} u no vo for mi ra nu Voj vo |an sku.

U Pr voj voj vo |an skoj je i 2002. ka da u si lo vi tom na le tu 2003. sti `e po tre }i put u Srp sku li gu.Pr ve dve-tri go di ne ku bu ri sa pla sma nom, a od 2004, ka da je za u zeo ~e tvr to me sto, vi {e ni je eki pa za za ne ma ri va we.U me |u -

vre me nu Rad ni~ ki je igrao u fi na lu Ku pa Voj vo di ne, a od 2007. klub se sta bi li zu je.

Kao ko lo ni sti~ ko me sto, na sta we no qu di ma iz svih kra je va biv {e Ju go sla vi je, bez do voq no po qo pri vred ne ze mqe, mla |i se opre de qu ju za rad ni~ ka za ni ma wa, za po {qa va ju se u fa bri ka ma u Ze mu nu i Be o gra du. No va Pa zo va je iz ra sla u gra di} sa oko 20.000 sta nov ni ka, sa pet na e stak kva li tet nih spor tr skih klu bo va. Maks sport je ve} ne ko li ko go di na us pe {an ~lan `en ske ru -

Pri Rad ni~ kom sa uspe hom ra di {ko la fud ba la pod nad zo rom Mi lo va na Mi ti }a, u ko joj sva ko dnev no tre ni ra oko 250 de ~a ka.

Tri se lek ci je mla dih ovog klu ba tak mi ~e se u od go va ra ju }im li ga ma Voj vo di ne. U ovom klu bu po ni klo je vi {e po zna tih fud ba le ra:Kr sto Vr bi ca, Ma ri jan Jan to qak, Mir ko Ra ji},Mir ko Bo `o vi}, Jo vi ca Bu di sa vqe vi}, Ra do van Kr sto vi}, Alek san dar Ko va ~e vi}, Mi len ko Gr ~i}, a u sko ri je vre me: Bo `a \ur ko vi}, Ste van Dra gi {i}, Dar ko Te {o -

Tre ner Ne nad Va ni} se na {ao na ru ka ma fud ba le ra na kon utak mi ce sa Za dru ga rom

ko met ne Su per li ge Sr bi je,a u elit noj li gi je bio i do boj ka {ki klub. Sa da su ~la no vi pr ve li ge MRK No va Pa zo va, dok u dru goj igra ju OK Mla dost Eks pans, [K Mla dost, a vred ne re zul ta te po sti `u i AK No va Pa zo va, VK Vi hor, KK Mla dost, za tim rag bi sti, sto no te ni se ri.

Za No vu Pa zo vu se slo bod no mo `e re }i da je grad spor ta i ma le pri vre de.

vi}, Si ni {a Iva ni {e vi}, Bran ko Jo van ~e vi}.. . Fud bal ski ka ri je ru u No voj Pa zo vi za po ~eo je i do sko ra {wi ka pi te fud bal ske re pre zen ta ci je Sr bi je De jan Stan ko vi}, kao i mla |i Mi li vo je ]ir ko vi}, Raj ko Bre `an ~i}.

Vi {e de ~a ka iz No ve Pa zo ve tre ni ra ju i igra ju za se lek ci je Par ti za na i Cr ve ne zve zde.

Od pred sed ni ka ko ji su mno go to ga u~i ni li za afir ma ci ju i

sta bi li za ci ju Rad ni~ kog mo ra ju se po me nu ti Sve to mir Mi lin ko vi}, Mi lan Vu ko vi} Ge xa (iz gra dio tri bi ne), Pe ri ca Ko va ~e vi}, Do bri vo je Ste ve li}, Ste van Ste ji} i sa da {wi Osto ja Kne `e vi}.

-Ka da sam pre ~e ti ri go di ne do {ao na me sto pred sed nik klu ba obe }ao sam Pr vu li gu. Pro {le go di ne smo bi li bli zu, a ove smo taj nciq ube dqi vo re a li zo va li. Obe }ao sam po mo} no igra li {te, ura di li smo, obe }a vam no ve tri bi ne i da qi na pre dak Rad ni~ kog, do Su per li ge – bez us te za wa na ja vqu je am bi ci o zni i ne u mor ni Osto ja Kne `e vi}.

Upra va i igra ~i po seb no ce ne rad mla dog tre ne ra Ne na da Va ni }a.Pre dan svom ra du, upo ran i do sle dan, Va ni} je kom po no vao tim od is ku sni jih i mla |ih igra ~a. Ka pi ten Da li bor Pu ni {i} ko man do vao je od bra nom, dok je Ra do mir Ro mi} iz slo bod nih uda ra ca da vao evro go lo ve. Uz wih, do ka za li su se Zo ran ^e pr wa, Mi lo{ Rni}, Bor ki Pa vlo vi}, Ko sta Ba ji}, Du {an Jo vi}...Sve po hva le za slu `u je i sjaj ni ~u var mre `e Bo `i dar Uro {e vi}.

-Sad nam va qa sa ~i ni ti ozbiq nu ana li zu, da vi di mo {ta i ka ko da ura di mo ka ko bi se u Pr voj li gi pred sta vi li u naj bo qem sve tlu – na po mi we sport ski di rek tor klu ba Ra do mir Or lo vi}.

Pred sed nik Osto ja Kne `e vi} je jo{ jed nom is ta kao: -Ide mo u Su per li gu. Ja obe }a wa is pu wa vam! @i vi bi li pa vi de li. Tek u No voj Pa zo vi ula zak Rad ni~ kog u Pr vu li gu Sr bi je sma tra se isto rij skim uspe hom.

Jo van Vu ko vi}

Na ta ni jel Asa moa

^el ni ci klu ba sa Ma ra ka ne po ku {a va ju da se do go vo re sa Du {kom To {i }em, Dar kom La zo vi }em i Sr |a nom Mi ja i lo vi }em oko pot pi si va wa no vih ugo vo ra, dok ze le no sve tlo da tra `e ino stra ni an ga `man ima ju Bo ban Baj ko vi}, Ni ko la Pet ko vi}, Da ni jel Mi haj lo vi} i Ni ko la Mi ki}.

Samp do ri ja opet u eli ti Samp do ri ja je sla vi la dvo stru ku po be du nad Va re ze om u fi na lu plej-ofa za po pu nu elit ne li ge Ita li je. Kod ku }e je po be di la 3:2, u u re van {u 1:0.

Eki pa Va re zea tra `i la je pred svo jim na vi ja ~i ma gol za mi ni mal nu po be du i pla sman u Se ri ju A, ali se u su dij skoj na dok na di vre me na za tre sla we na mre `a.Stre lac je bio na pa da~ Ni ko la Po ci, {to je bi la po tvr da po vrat ka Samp do ri je u ita li jan sku eli tu po sle jed ne se zo ne od su stva.

Samp do ri ja je li ga {ki deo se zo ne za vr {i la na {e stoj po zi ci ji, ali je po tom u di rekt nim du e li ma bi la bo qi od Sa su o la i Va re zea.

S ob zi rom na to da je \e no va us pe la da iz beg ne is pa da we iz Se ri je A, na red ne se zo ne }e se na sta di o nu „Lu i |i Fe ra ris„ opet igra ti je dan od atrak tiv ni jih grad skih der bi ja u Evro pi.

No vi pr vo li ga {i ra ni je su po sta li Pe ska ra i To ri no, dok su ]e ze na, No va ra i Le }e si {li u ni `i rang.

RE VI JAL NA UTAK MI CA U BA^ KOM GRA DI [TU

Re zul tat u sen ci tre }eg po lu vre me na Voj vo di na – Re pre zen ta ci ja MFL Vr bas 5:0 (3:0) BA^ KO GRA DI [TE: Igra li {te u SRC „\or |e Ta pa vi ca Xo j a“, gle d a l a c a 300, su d i j a: Veq k o Pr k o s o v a~ k i (Be ~ ej).

Strel ci: Pe trov u 11, Bu ba wa u 14, Mra ki} u 42. i 60. i Er de qan u 72. mi nu tu za Vojv di nu.

VOJ V O D I N A: Vla { ka l in, Sta ni}, Bi ro, Ma kaj, Mom ~i ~e vi}, Ra jo vi}, Se ku li}, Ko va ~e vi}, Pe trov, Mar kov, Bu ba wa. Igra l i su jo{: Man d i}, ]ur ~i}, [e gu qev, Mra ki}, Ve le mir, Jo vi}, Ili}, Lu {ni~ ki} i Sel. RE PRE ZEN TA CI JA MFL VR B AS: Ka l i n i}, Vu j o v i}, Pro da nov, Ko bac, Ob ra do vi}, Jur tuk, Ve zmar, Lo vre, Ma li}, \u ro vi}, Maj sto ro vi}. Igra li su jo{: A|an ski, Jak {i}, Staj ki.

Ba~ ko gra di {tan ci su ne de qu da na ra ni je u ba ra` utak mi ci sa @a baq ~a ni ma iz va di li vi zu za Pod ru~ nu li gu No vi Sad, a u su bo tu su tim po vo dom upri li ~i li sla vqe u svom iz u zet n o le p o ure | e n om sport skom cen tru.

U sve ~ar skom de lu, pred sed nik Op { tin s kog fud b al s kog sa v e z a Vr b as Dra g an Re q i}

Pred sed nik Bra ni slav Ta ti} (le vo), tre ner Ti bor Ko va~ i sport ski di rek tor Ra do slav Stoj {i} (de sno) sa fud ba le ri ma Voj vo di ne

uru ~io je dva pe ha ra, pr vo, ka pi te nu Vo {e Alek san dru Ra je vi }u za osvo je no pr vo me sto, a on da i Va wi Pe tro vu, ko ji je pro gla {en za naj bo qeg igra ~a mi nu le se zo ne. Ni lo kal na sa mo u pra va naj ve }e po ti ske op {ti n e ni j e osta l a imu n a na uspeh Ba~ ko gra di {ta na ca, ko -

ji, uz gred re ~e no, idu }e go di ne obe le `a va ju vek igra wa fud ba la u wi ho vom me stu. Ak tu el ni za me nik pred sed ni ka op {ti ne i naj ve ro vat ni je bu du }i pr vi ~o vek be ~ej ske op {ti ne Bu di slav Me du ri} , u dru {tvu po mo} ni ka za du `e nog za omla di nu i sport Go ra na Straj ni }a,

uru ~io je pred sed ni ku klu ba Bra ni sla vu Ta ti }u umet ni~ ku sli ku.

Ri val na te re nu, ka ko to bi va na kra ju se zo ne, bi la im je iza b ra n a se l ek c i j a Me | u o p {tin ske li ge Vr bas, ran ga u ko j em su za s lu ` e n o osvo j i l i ti tu lu pr va ka. Uigra ni pr vak

je bio do mi na na tan i la ga no sa va la dao se lek ci ju li ge sa 5:0.

Ali, u ova kvim pri li ka ma re zul tat ni je bio pri ma ran. U tre }em po lu vre me nu broj ni go sti bi li su rav no pra va ni go sto qu bi vom do ma }i nu.Sla vqe je tra ja lo do du bo ko u no}.

V. Jan kov

SPORT

c m y

dnevnik

NAJ BO QI RU KO ME TA [I ZA VR [I LI PRI PRE ME U BA BA MA

No vo oku pqa we na Ko pa on i ku

Se lek tor Ve se lin Vu ko vi} uveo je zi mus no vu prak su u pri pre mi ru ko met ne re pre zen ta ci je Sr bi je. Igra ~e je uo~i Evrop skog pr ven stva vo dio u po zo ri {te, or ga ni zo vao im tak mi ~e we u pe va wu, po mo -

We go ve re ~i po tvr dio je u {a li i di rek tor Vla di ca Spa so je vi}.

- Se lek tor je se bi ta ko bi rao da on mo `e da po be di - do dao je on.

Od ra sli su u Ba ba ma pu ca li, de ca re pre zen ta ti va ca su se za -

gao im da po sta nu sklad na ce li na i to se i te ka ko is pla ti lo po sta li su vi ce {am pi o ni Evro pe.Ru ko me ta {i, stru~ ni {tab i wi ho ve po ro di ce pro ve li su ne ko li ko da na u Ba ba ma, pod no Ko sma ja, i za jed no se opu {ta li i ja ~a li tim ski duh. ^e ka ju }i re zul ta te pr vih te sti ra wa fi zi~ ke spre me igra ~a, se lek tor Vu ko vi} or ga ni zo vao je tak mi ~e we u pe int bo lu. I po be dio.U we go voj gru pi bi li su fi zi o te ra pe ut Vla da Ra du lo vi}, Do bri vo je Mar ko vi} i Ma ja Ili}, su pru ga ka pi te na Mo mi ra. U su prot noj Bo jan Be qan ski, de voj ka Do bri vo ja Mar ko vi }a, Pe tar Ne na di} i kon di ci o ni tre ner Ne nad Wa ra di.

- Igra li smo dok Vuk ni je po be dio - re kao je gol man Stra hi wa Mi li}.

ba vqa la, a Sport ski sa vez Sr bi je upri li ~io je i ma lu sve ~a nost, na ko joj je Mo mi ru Ili }u uru ~io Maj sku na gra du, na me we nu naj bo qem spor ti sti.Dok je pre u zi mao iz ru ku pred sed ni ka Sa ve za Alek san dra [o {ta ra, sa i gra ~i su mu do ba ci va li da bi wen nov ~a ni deo tre ba lo da po de li sa wi ma i po tro {i ga na mu zi ku, sa ~im se slo `io.Ni uve ~e ni je bi lo do sad no. Da li bor ^u tu ra svi rao je gi ta ru i pe vao, uz prat wu Ne na da Vu~ ko vi }a.Re pre zen ta tiv ci su se ras ta li ju ~e, a no vi sa sta nak za ka zan im je za 25. jun, ka da }e na Ko pa o ni ku spro ve sti ba zi~ ne pri pre me pred bru {e we for me za Olim pij ske igre.

Pod se ti mo da }e or lo vi u Lon do nu igra ti u gru pi sa [pa ni jom, Hr vat skom, Ma |ar skom, Dan skom i Ju `nom Ko re jom.

19

IN TER KON TI NEN TAL NE KVA LI FI KA CI JE ZA OLIM PIJ SKE IGRE

Lep za vr {e tak to kij ske pri ~e Sr bi ja – Ve ne cu e la 3:0 (25:14, 25:13, 25:23)

TO KIO: Ha la Me tro po li ten, gle da la ca: 851, su di je: Al ru si (Uje di we ni Arap ski Emi ra ti) i I{i (Ja pan).

SR BI JA: N. Ko va ~e vi}, U. Ko va ~e vi} 14, Ja ni} 10, Pet ko vi}, Stan ko vi}, Ni ki}, Mi ti} 2, Ra {i} 9, Ata na si je vi} 12, Sta ro vi}, Pod ra {~a nin 6 i Ro si} (l).

VE NE CU E LA: Bri se no, Ju stis 1, Gon sa les 3, Ma ta (l), Ro dri ges 2, Pa es, Sa ler no 1, Ka ra sko, Pi ne rua 6, Kon tre ras 5, Ari jas 12 i Esko bar 5.

Re zul ta ti

Momir Ili} i Veselin Vukovi}

ponedeqak11.jun2012.

Sr bi ja – Ve ne cu e la Ki na – Austra li ja Ko re ja – Por to ri ko Ja pan – Iran 1. Sr bi ja 7 7 0 2. Austra li ja 7 5 2 3. Iran 7 5 2 4. Ja pan 7 4 3 5. Ki na 7 3 4 6. Ko re ja 7 3 4 7. Ve ne cu e la 7 1 6 8. Por to ri ko 7 0 7

3:0 0:3 3:2 0:3 21:1 21 15:8 15 16:9 14 13:1211 13:1411 13:16 8 4:18 3 4:21 0

Na Olim pij ske igre pla si ra le su se re pre zen ta ci je Sr bi je i Austra li je, Sr bi ja kao po bed nik tur ni ra, a Austra li ja kao naj bo qe pla si ra na azij ska eki pa

Tur nir In ter kon ti nen tal nih kva li fi ka ci ja za Olim pij ske igre, mu {ka od boj ka {ka re pre zen ta ci ja Sr bi je za vr {i la je s mak si mal nim u~in kom. U po sled wem ko lu sa vla da la je Ve ne cu e lu sa 3:0.

Na se dam utak mi ca iza bra ni ci Igo ra Ko la ko vi }a za be le `i li su isto to li ko po be da, uz set raz li ku 21:1. Ciq zbog ko jeg su do pu to va li u To kio ostva ri li su po be dom pro tiv Ira na (3:0), obez be di li pr vo me sto na tur ni ru i vi zi ra li pa so {e za Lon don.Po sled wi ~in

Slavqe odbojka{a Srbije

Ko la ko vi} od ma ra is ku sne Se lek tor srp skih od boj ka {a Igor Ko la ko vi} ob ja vio je spi sak igra ~a ko ji }e na red nog vi ken da igra ti dru gi tur nir Svet ske li ge u San to Do min gu. Ko la ko vi} se od lu ~io da od mo ri is ku sni je re pre zen ta tiv ce, pa ta ko u Do mi ni kan sku Re pu bli ku ne }e pu to va ti: Vla do Pet ko vi}, Ni ko la Ro si}, Mar ko Pod ra {~a nin, Dra gan Stan ko vi}, Mi lo{ Ni ki} i Ni ko la Ko va ~e vi}.

Na spi sku su- teh ni ~a ri: Mi haj lo Mi ti} i Alek sa Br |o vi}, ko rek to ri: Sa {a Sta ro vi}, Alek san dar Ata na si je vi} i To mi slav Do ki}, li be ro: Fi lip Vu ji}, blo ke ri: Mi lan Ra {i} i Sre} ko Li si nac, pri ma ~i: Bo jan Ja ni}, Uro{ Ko va ~e vi}, Mi lo{ Ter zi} i Ne ma wa Pe tri}. to kij ske pri ~e, ko ja je ima la o~e ki van epi log, tra jao je 63 mi nu ta.

To li ko je tra ja la utak mi ca sa se lek ci jom Ve ne cu e le bez ika kvog

tak mi ~ar skog zna ~a ja i u ko joj se po bed nik znao i pre po ~et ka.

U po je di nim tre nu ci ma ~i ni lo se da i jed na i dru ga re pre zen -

ta ci ja pri `eq ku ju {to br `i za vr {e tak. Jed no stav no, mo ti va ni je bi lo ni na jed noj stra ni.

Srp ski od boj ka {i su pre ovog du e la is pu ni li ciq, dok su Ve ne cu e lan ci ma va qa da ve} do ja di li po ra zi.Su {tin ski ni {ta ni je mo glo da se pro me ni, ali je for ma mo ra la da bu de za do vo qe na. Otu da i pri laz igri s obe stra ne je bio o~e ki van. Na rav no, pre su dio je su vi kva li tet srp ske re pre zen ta ci je, ko ja iz To ki ja pu tu je u Do mi ni kan sku Re pu bli ku, gde }e u San to Do min gu, na red nog vi ken da, igra ti utak mi ce dru gog tur ni ra A gru pe Svet ske li ge.

M. R.

DRU GO KO LO EVRO[IL DA U RAG BI JU

Or lo vi nad i gra li azu re Re pre zen ta ci ja Sr bi je u rag bi ju 13 sa vla da la je Ita li ju sa 24:18 u me ~ u dru g og ko l a Evro{il d a, od i g ra n om na te r e n u Na s tav n og cen t ra MUP Sr bi je u Ma ki {u. U iz u-

Detaq s me~a Srbija - Italija

zet n o te { kim uslo v i m a za igru, pod mla |e ni sa stav or lo va je do tri jum fa sti gao u uz bu dqi voj za vr {ni ci u ko joj je do iz ra `a ja sti gla ve }a `e qa i bo qa fi zi~ ka pri pre ma na {e se lek ci je. Ovo je bio pr vi tri j umf na { e se l ek c i j e u isto ri ji pro tiv azu ra, po {to su u pret hod na dva me ~a Ita li ja ni sla vi li.

Po no san sam na svo je mom ke, ko ji su u ostva ri li isto rij sku po be du pro tiv Ita li ja na. Zna li smo da }e, za raz li ku od pro {lo go di {wih kva li fi ka ci ja za Svet sko pr ven stvo, azu ri sti }i u sla bi jem sa sta vu, ali su opet do {li sa pro fe si o nal ci ma ko ji igra ju u naj ja ~im evrop skim li ga ma. Iz vu kli smo po u ke iz pret hod nih te snih me ~e va ko je smo gu bi li. Okre }e mo se na red nim utak mi ca mas, jer na ma je ciq op sta nak u ovoj gru pi, a za to su nam po treb ne pre sve ga po be de pred na {im na vi ja ~i ma - re kao je se lek tor Mar ko Jan ko vi}.

Tri jum fom nad Ita li jom, Sr bi ja je sti gla do pr vih bo do va u Evro {il du, tak mi ~e wu ko je tra je dve go di ne i u ko jem jo{ u~e stvu ju Ru si ja i Ne ma~ ka. Na {a se lek ci ja je u pr voj run di po ra `e na od Ne ma ca u Haj del ber gu sa 25:24, dok su pan ce ri kod ku }e iz gu bi la od Ru sa sa 32:26. Na red ni me~ or lo vi igra ju u sep tem bru u Mo skvi.

IZ JA VE PO SLE UTAK MI CE

Pod ra {~a nin: Mo `e mo do me da qe u Lon do nu

Marko Podra{~anin

Sred wi blo ker Mar ko Pod ra {~a nin re kao je po sle po be de nad Ve ne cu e lom da Sr bi ja mo `e do me da qe i na Olim pij skim igra ma.

– Su per smo od i gra li tur nir, mak si mal no smo ula zi li u sva ku utak mi cu i shva ti li da azij ske eki pe ni su na iv ne. Iz gu bi li smo sa mo je dan set i ima mo do bru pot po ru za Olim pij ske igre, na ko ji ma mo `e mo do me da qe – is ta kao je Pod ra {~a nin.

Se lek tor Igor Ko la ko vi} je pro tiv Ve ne cu e le {an su dao igra ~i ma sa ma wom mi nu ta `om.

– Pro tiv Ve ne cu e le smo od i gra li ja ko od go vor no, sa ma lim bro jem gre {a ka i sa do brom ener gi jom, iako je pro tiv nik bio sla bi ji. Vi de lo se da su igra ~i sa ma wom mi nu ta `om `eq ni igre. Bi lo je le po igra ti pro tiv Ve ne cu e le u ova kvim okol no sti ma i za do vo qan sam ka ko je sve to iz gle da lo – re kao je Ko la ko vi}.

Li be ro Ni ko la Ro si} oce nio je da je re pre zen ta ci ja Sr bi je tur nir u Ja pa nu za vr {i la na naj bo qi mo gu }i na ~in.

– Tur nir smo za vr {i li na naj bo qi mo gu }i na ~in, svi mo `e mo da bu de mo i vi {e ne go za do voq ni. Bi lo je le po u~e stvo va ti i igra ti u ova kvoj at mos fe ri, sa da nam osta je da se ma lo od mo ri mo i pri pre mi mo za da qe – re kao je Ro si}.

Ko rek tor Alek san dar Ata na si je vi} o~e ku je da Sr bi ja na sta vi sa do brim iz da wi ma u Svet skoj li gi, a ka sni je i na Olim pij skim igra ma.

– Me~ nam je po slu `io da uigra mo dru gu po sta vu i mi slim da smo is ko ri sti li svo ju {an su. Tur nir je bio za i sta fan ta sti ~an, na dam se da }e mo u istom rit mu na sta vi ti i u Svet skoj li gi, bez ob zi ra {to }e mo bi ti ma lo osla bqe ni. Na da mo se do brim re zul ta ti ma i u tom tak mi ~e wu, a ka sni je i na Olim pij skim igra ma – is ta kao je Ata na si je vi}.

JU NI OR SKO EP NA BLE DU

^e tve rac s kor mi la rom evrop ski pr vak Na Evrop skom ju ni or skom pr ven stvu u ve sla wu,na Ble du , na{ ~e tve rac sa kor mi la rom, Bo jan Do {qak, Alek san dar Ma rin kov ski, Alek san dar Be |ik, Alek sa Stan ko vi} i kor mi lar Ma te ja Jo {i}, osvo jio je zlat nu me da qu s vre me nom 6:22.24.

Dvo jac bez kor mi la ra je bio ~e tvr ti, a osme rac {e sti.Osta le na {e po sa de mo ra le su da se za do vo qe B fi na li ma.

Na Ble du smo ima li tri `en ske po sa de. Dubl skul je {am pi o nat za vr {io na sed mom me stu, ~e tve rac skul je bio dru gi u B fi na lu, dok je Na |a Ili} u `en skom ski fu za vr {i la {am pi o nat na 13. me stu.

– Na stup na {ih ju ni o ra na Ble du mo gu da oka rak te ri {em uspe -

Na Bledu su na{i juniori postigli dobre rezultate

{nim, po go to vo ako se zna da smo na {am pi o nat ot pu to va li dan po {to je na{ se ni or ski re pre zen ta ti vac Ne ma wa Ne {i} iz ne na da

pre mi nuo. Zbog tog tra gi~ nog do ga |a ja, ko ji je po tre sao ceo ve sla~ ki sport u Sr bi ji, a i {i re, i da qe smo svi u {o ku pa je sva ki re -

zul tat na Ble du pred sta vqao uspeh – ka zao je se lek tor ve sla~ ke re pre zen ta ci je Sr bi je Ne boj {a Ili}, ko ja je na Ble du na stu pa la sa cr nim flo rom.– ^e tve rac sa kor mi la rom je osva ja wem zla ta osta vio naj ja ~i uti sak. U fi na lu je od ve slao iz u zet no do bru tr ku po stav {i evrop ski pr vak sa go to vo pet se kun di pred no sti u od no su na vi ce {am pi o ne Ita li ja ne. Dvo jac bez kor mi la ra je ta ko |e bio na vi so kom ni vou i uma lo je ostao bez me da qe, ko ja bi upot pu ni la do bar uti sak. Sa mim pla sma nom u fi na le pri jat no je iz ne na dio i osme rac, a isto va `i i za ~e tve rac bez kor mi la ra i `en ski dubl skul ko ji su tri jum fo va li u B fi na li ma i ta ko {am pi o nat za vr {i li na sed mim me sti ma – oce nio je u~i nak ju ni o ra na Ble du Ili}.

20

SPORT

ponedeqak11.jun2012.

PRVAK DR@AVE U RVAWU, MARKO MIO^INOVI]

POJEDINA^NO PRVENSTVO SRBIJE

Ni re pre zen ta ci ja ni je ne do sti `na

Bok se ri No vog Sa da od u sta li Bok se ri No vog Sa da na pu sti li su po je di na~ no pr ven stvo Sr bi je za se ni o re i mla de, po {to klup sko ru ko vod stvo ni je mo glo da is tr pi sa m o v o q u po j e d i n a c a.

Pred sed nik Skup {ti ne no vo sad skog klu ba Ta di ja Ka ~ar i tre ner Vla sti mir Ti {ma tim po vo dom po se ti li su na {u re dak ci ju.

- Oti {li smo u Sme de rev sku Pa lan ku pu ni ela na i uz `e qu da na {i bok se ri do ka `u da su me |u naj bo qi ma u Sr bi ji, a za ta kav op ti mi zam ima li smo i pod lo gu u

Ta di ja Ka ~ar

~i we ni ci da smo na pr ven stvu za {ko lar ce, ju ni o re i `e ne osvo ji li ~e ti ri zlat ne me da qe.Ra ~u na li smo na tri si gur na pr va me sta u Pa lan ci, za taj uspeh bi li su sprem ni kod mla dih Ne nad Zam fi ro vi}, a u se ni or s koj kon k u r en c i j i Pre drag Ko v a ~ e v i}, Ni k o l a Po li} i Pe ra Ma u ko vi} re kao je Ta di ja Ka ~ar i do dao:- Go di na ma una zad ovim spor tom ru ko vo de qu di ko ji m a ni j e va ` no we g o v o oma so vqe we i raz voj. Sva kom bor cu je dr `av no pr -

dnevnik

ven stvo od sko~ na da ska za ula zak u naj bo qe se lek ci je.

Na na { u ve l i k u `a l ost bor c i na { eg klu b a ni s u iza {li u ring, mi smo ta ko od lu ~i li.

Tre ner Vla sti mir Ti {ma je sa op {tio raz lo ge ta kve od lu ke: - Zam fi ro vi} je na kon trol n om me r e w u imao 69 ki lo gra ma, ali na va gi kod rin ga, gde je se deo sa ve zni se l ek t or Zo r an Ma n oj l o vi}, is pa lo je da ima 50 gra ma vi {e. Auto mat ski su ga pre ba ci li u sred wu ka te go ri ju, u ko joj su ri v a l i te ` i {est ki lo gra ma.

Ni su mu do zvo li li da za pet mi n u t a ski n e tih 50 gra ma vi {ka. Ta ko |e, ni su do z vo l i l i Pre dra gu Ko va ~e vi }u da iza |e na ring zbog to ga {to smo za bo ra v i l i we g o v u t a k m i ~ a r s k u kwi ` i c u. Od mah smo ja vi li Ta di ji Ka ~a ru i on je kre nuo u S m e d e r e v s k u Pa l an k u da je do n e s e. Me | u tim, tak m i ~ ar ski or ga ni ni su `e le li da sa ~e ka ju jo{ tri de se t ak mi n u t a, iako se Ko va ~e vi} ured no iz va gao - is pri ~ao je tre ner.

- Mi lan Ko sa no v i}, de l e g at tak mi ~e wa, ni je `e l eo da pri h va t i na { u mol b u, ni iz v i w e w e {to smo za b o r a v i l i kwi ` i c u.

In ter ve ni sao je i pred sed nik Bok ser skog sa ve za Sr bi je Ve li zar \e ri} da se na { im bor c i m a do z vo l i na stup, {to ni je pri hva }e no. Raz o ~a ra ni ova kvim od no som od lu ~i li smo da se po vu ~e mo s pr ven stva, bok se ri su nas, iako utu ~e ni ova kvom ne prav dom, po slu {a li - ob ja snio je Ka ~ar od lu ku klup skog ru ko vod stva.

M. Pavlovi}

Zlat na me da qa Mar ka Mi o ~i no vi }a u ka te go ri ji do 84 ki lo gra ma na Pr ven stvu dr `a ve u rva wu gr~ ko-rim skim sti lom sa mo za ne u pu }e ne u ovaj sport mo `e da pred sta vqa iz ne na |e we, mo `da i iz raz lo ga {to sa mo on od ak tu el nih pr va ka ni je bio ukqu ~en u re pre zen ta tiv ni pro gram. Ko li ko je Mar ko bio si gu ran, ube dqiv i do mi nan tan go vo ri i po da tak da je to kom tak mi ~e wa iz gu bio sa mo je dan bod.

Je dan od onih ko ji je ve ro vao u ovog dva de set {e sto go di {wa ka je we gov u~i teq Alek san dar Jo van ~e vi}. Jo va ne ~e vi} je i naj po no sni ji na Mar ka, ko ji je to kom pr ven stva pru `io naj zre li ju par ti ju do sa da, is po qiv {i sve ono naj bo qe {to ga kra si, upor nost, sna gu i ve {ti nu.

- Za osva ja we zlat ne me da qe od iz u zet nog zna ~a ja je bi la mo ja bes pre ko ra na sprem nost, uz to imao sam ja ku `e qu i mo tiv da do |em do ti tu le dr `av nog pr va ka, ka ko bih do ne kle kru ni sao do sa da {wu ka ri je ru i mu ko tr pan rad. Bi lo je pi ta we da na ka da }e du go go di {wi na por ni rad do }i na na pla tu.

Imao sam po dr {ku qu di iz klu ba, na ro ~i to tre ne ra Alek san dra Jo van ~e vi }a, kao i spa ring part ne ra - re kao je Mar ko Mi o ~i no vi}.

Mar ko na po mi we da mu je osvo je na me da qa po di gla vo qu za ra dom i da qim na pret kom, ali isto ta ko da je i do pri ne la po di za wu jo{ bo qe at mos fe re u klu bu, ko ja je po seb no bit na za pred sto je }i pe riod i tak mi ~e we u elit nom ran gu tak mi ~e wa u ko ji su se No vo sa |a ni pla si ra li ove go di ne, i to ube dqi vo.

- U vre me nu ko je do la zi na sto ja }u da odr `im kon ti nu i tet ra da i da po zi tiv no uti ~em na osta tak eki pe.

Ta ko |e, `e qa mi je da mla dim na ra {ta ji ma pre ne sem deo svo ga zna wa.

Za ni mqi vo je to da je Mar ko do ovo ga re zul ta ta do {ao po sle dvo go di {we pa u ze usled po vre de.

- Ne po sred no pred ka det sko EP po vre dio sam le |a (di skus her ni ja), ta ko da sam imao iz u zet no te `ak pe riod opo rav ka. Po vre da je do {la u naj ne zgod ni jem tre nut ku, ka da se fi zi~ ki naj vi {e raz vi jam i ka da se usva ja naj vi {e zna wa iz teh ni ke rva wa.

Dok su mo ji vr {wa ci i{li na pred, ja sam stag ni rao. Bi lo mi je te {ko, ali upor nost Mar ko Mi o ~i no vi} se na kra ju is pla ti la.

Za to sam do pr ve se ni or ske zlat ne me da qe do {ao sa 26 go di na. Na dam se da ne }u sta ti na ovo me – na gla sio je Mar ko Mi o ~i no vi}, ko ji upo re do s rva wem ju ri i ma ster di plo mu na Fa kul te tu teh ni~ kih na u ka.

Ve ru je mo da }e stru~ wa ci u na ci o nal nom ti mu pre po zna ti kva li tet ovo ga bes kom pro mi snog bor ca i da }e mu da ti {an su i u re pre zen ta tiv nom dre su.

J. Gali}

NBA LIGA

Ma ja mi u ve li kom fi na lu U sed moj utak mi ci fi na la Is to ka Ma ja mi je de kla si rao Bo ston u po sled woj ~e tvr ti ni (28:15)i iz bo rio dru gi uza sti op ni pla sman u ve li ko fi na le NBA li ge - 101:88.

Pro {le se zo ne Ma ja mi je bio po ra `en od Da la sa, ovog pu ta igra }e sa Okla ho mom.U pr voj za jed ni~ koj go di ni Le bron Xejms, Dvejn Vejd i Kris Bo{ oti {li su u ve li ko fi na le i ta mo iz gu bi li od Da las Me ve rik sa.Ove go di ne, do ve li su se be na rub eli mi na ci je u fi na lu Is to ka, gu bi li od Bo ston Sel tik sa 3:2, ali on da u {estoj i sedmoj utakmici verovatno raspr{ili snove delu sjajne generacije seltiksa da }e ponovo biti {ampioni. Lebron Xejms ubacio je 31 poen uz 12 skokova, Dvejn Vejd dodao je 23 poena, Kris Bo{ upisao 19 .

Posle dva neuspe{na poku{aja u Klivlendu, Xejms je kona~no dobio sedmi me~ plej-of serije.

Da ne bude i tre}a nesre}a, Xejms se postarao tako {to je na parke-

ciq - rekao je Vejd.

Majami je gledao sigurnu igru Bostona u prvom delu igre, ali Rexon Rondo nije mogao sam da gura i u 24 minuta nastavka. Zavr{io je me~ sa tripl-dabl u~inkom od 22 poena, 14 asistencija i deset skokova, Pol Pirs mu je dodao 19.Mediji u SAD ve} najavquju da za Boston ne}e vi{e igrati i Pirs i Kevin Ko{arka{i Majamija }e u velikom finalu Garnet i Rej Alen. Dok igrati protiv Oklahome Rondo nije upitan za narednu sezonu u tu proveo svih 48 minuta (!?). zelenom, postoji velika verovatPosle 45 poena u {estoj, ovog puta no}a da u timu ne}e biti sve troSeltiksima je ubacio 31 i to je uz jice veterana, koji zajedno ve} 22 Vejda bilo sasvim dovoqno.Bar imaju 106 godina!Pirs ima 34, a u drugom poluvremenu, koje je Hit Garnet i Alen po 36.Oni su, dobio 20 poena razlike! prili~no mla|i, uspeli da uzmu Odlu~ili smo da iza|emo kao titulu 2008. godine, ali od tada jedan na parket i igramo za isti jednom su igrali veliko finale

2010. godine i izgubili od tima kojeg su savladali dve godine ranije, Los An|eles Lejkersa.Te{ko je o~ekivati da }e i naredne sezone ovaj tim, no{en na ple}ima dokazanih NBA veterana, mo}i da dogura ovako daleko.

A, do pre nekoliko dana, Seltiksi su imali dve me~ lopte za finale.

- Poklonite se pred wima. Oni su tim. Poklonite se... Igrali su sjajno ve~eras kao tim, ali to nije bilo dovoqno - rekao je Rondo.

Iako su ~esto tokom ove serije imali verbalnih duela i na parketu i na konferencijama za {tampu, trener Seltiksa Rivers i najboqi igra~ Majamija Xejms zagrlili su se i dugo pri~ali posle utakmice.

Rekao sam mu da ide tamo (u Oklahomu) i da uradi ono za {ta je ro|en - rekao je Rivers.

Finalna serija NBA lige po~iwe 12. juna, a zavr{i}e se mo`da sedmom utakmicom, 26. juna.

DESETI MEMORIJAL „BRANKO M. DRAGI]” U KAWI@I

Pe ha ri do ma }i nu i be o ~in skom Ce men tu Xu do klub Par ti zan KOT iz Ka wi `e bio je do ma }in i or ga ni za tor 10. me |u na rod nog me mo ri jal nog tur ni ra „Bran ko M. Dra gi}”, ko ji je oku pio 262 tak mi ~a ra iz 25 klu bo va iz Sr bi je, Ma |ar ske i Ru mu ni ja. Oni su se na bo ri li {ti ma sport ske ha le Ba we Ka wi `a nad me ta li u uz ra sti ma mla |ih po le ta ra ca, po le ta ra ca i mla |ih pi o ni ra.

Ka wi `a ni ovim tur ni rom ne gu ju uspo me nu na pro fe so ra Bran ka M. Dra gi }a (1946-2002), na ~i je za slu ge na raz vo ju xu do spor ta je pod se tio pred sed nik XK Par ti zan KOT pro fe or dr Ka roq Ka sa{. Tur nir je otvo rio pred sed nik ka wi {ke op {ti ne Mi haq Wi la{, u pri su stvu Mi re Dra gi}, su pru ge po koj nog pro fe so ra Bran ka M. Dra gi }a, pred sed ni ka Uprav nog od bo ra XS Sr bi je i XS Voj vo di ne Sve ti sla va Vuk mi ri ce i dru gih is tak nu tih li~ no sti xu do spor ta.

U sve u kup nom pla sma nu pe har je pri pao do ma }im tak mi ~a ri ma Par ti za na KOT, a pe har za naj ma sov ni je u~e {}e na tur ni ru do de qen je Ce men tu iz Be o ~i na.

Pla sman - MLA \I PO LE TAR CI: do 18 kg: Ste fan To li} (Par ti zan KOt), Bru no Ba ca (Do ma sek, Ma |ar ska), Dar ko Adam (Dra gon, \ur |e vo), do 20 kg: Ni ko la Na| (Par ti zan, Be o grad),

Naj bo qi po le tar ci do 34 ki lo gra ma

Ako{ La do (^ik ser da, Ru mu ni ja), Pa vle Ma o du{ (Par ti zan, Ki kin da), do 22 kg: Lu ka [kr bi} (Bez bed nost, In |i ja), Va wa Ku ru ~ev (Pro le ter, Zre wa nin), do 25 kg: La zar Tr ku qa (Bez bed nost), Zom bor Far ka{ ( Ju do SK Bu dim pe {ta), Sa bol~ [an dor (Par ti zan KOT), Kon stan tin Si mi} (Mla dost, Be ~ej), do 28 kg: Vo jin ^er gi} (Ce ment, Be o ~in), Ta ma{ ^a wi (Se ge din), Mi haj lo

Si mi} (Voj vo di na, No vi Sad), Ro bert Pap (Par ti zan KOT), do 31 kg: Ne ma wa Stoj kov (Lo ko mo ti va, Vr {ac), Flo ri jan Tot (Se ge din), Mar ko Mi cic (Par ti zan, Ki kin da), Bran ko Du ki} (Pro le ter), do 34 kg: Ili ja Kri vo ku }a (Ste pa no vi }e vo), Sr |an An teq (Ce ment), Mi lo{ Ku ka vi ca (Ja ma Ara {i, Ba~ ki Ja rak), Ne ma wa Raj ko vi} (Pro le ter), do 38 kg: Mar ko Mi lu tin (Pro le ter), Di -

mi tri je Jo va no vi} (Ze mun), Mi wa Sta na }ev (Par ti zan, Ki kin da), Sr |an Jo ki} (Mla dost), do 42 kg: Vuk Sta le to vi} (Rad ni~ ki, Obre no vac), Mar tin Ma da ras (Par ti zan KOT), Egon Na|, Kri {tof Lo {onc (oba Spar tak, Su bo ti ca).

De voj ~i ce - do 22 kg: Bri gi ta [an ta (Do ma sek), do 25 kg: No va La do (^ik ser da), Na ta li ja Ma ro{ (Ba~ ka, Som bor), Ta ra \e ki} (Lo ko mo ti va), Bo ja na Koj ~i} (Pro le ter).

PO LE TAR CI - do 22 kg: Jo van Bog da no vi} 8Voj vo di na), Igor Mi jin (Ce ment), do 25 kg: Du {an Le zi} (Par ti zan, Ki kin da), Mar ko Ma ti je vi} (Ce ment), Ako{ Per `elt (Par ti zan KOT), Ko sta @ar ko (Dra gon), do 28 kg: Ben ce Far ka{ (Ju do SK Bu dim pe {ta), Bo tond Bo ka (Do ma sek), Le ven te Mi klo{ (Do ma sek), Ivan Stra jin (Lo ko mo ti va), do 31 kg: Alen Ka ji} (Ce ment), Pa trik Ben de (Do ma sek), Du {an Vu kas, Ni ko la [a {i} (oba Spar tak), do 34 kg: Alek san dar Raj ~i}, Ger ge Me ne {i (Se ge din), Ju go slav Ka }an ski (Spar tak), Vik tor Se ~ei (Par ti zan KOT), do 38 kg: Ko sta Mi ha qi ca (Ja ma Ara {i), Ne ma wa Ni ko li} (Ce ment), Pa trik Jan Gr wa (Dra gon), Ni ko la Ri sti} (Ste pa no vi }e vo), do 42 jg: Vil mo{ Sa bo (Se ge din), Mi lan Ma rin kov (Pro le -

ter), Jo van Ma ni tlak (Rad ni~ ki), Ne nad Dro bqak (Ce ment), do 46 kg: Zo ran Mi le no vi} (Par ti zan, Be o grad), Ste fan Ba {ti}, La zar Ivo {e vi} (oba Spar tak), do 50 kg: Vuk Bo {wak (Spar tak), Mi lan [tr bac (Par ti zan, Ki kin da), Ne ma wa Jo ki} (Mla dost), Jo van Ga {i} (Par ti zan, Ki kin da), +50 kg: Mar ton Tom pa (Se ge din), Mar ko To pa lo vi} (Rad ni~ ki), Vo jin Pa vlo vi} (Ste pa no vi }e vo), Da vid Or sag (Par ti zan KOT).

De voj ~i ce - do 22 kg: Ja na Bog da no vi} (Voj vo di na), do 28 kg: Sla |a na Adam (Dra gon), Eni ke Re dek (Se ge din), Ka ta ri na Stoj ko vi} (Lo ko mo ti va), Ni ko li ja Du da{ (Bez bed nost), do 31 kg: Jo va na Ade ga (Lo ko mo ti va), Ja smin Ke we re{, @o ka Bin (obe Par ti zan KOT), do 34 kg: Gor da na Jur ko vi} (Ce ment), @o fia [o ti (Par ti zan KOT), do 38 kg: Jo va na Kne `e vi} (Ja ma Ara {i), Do ri na [i po{ (Se ge din), do 43 kg: Iva Ra doj ko vi} (Rad ni~ ki), Me a triks Me ne {i (Se ge din), +43 kg: Anet Na| (Par ti zan KOT), Ma ri ja na Si mi} (Mla dost), Fa ni Apro (Par ti zan KOT).

MLA \I PI O NI RI - do 27 kg: Mi ko la Sa pun xi ja (Ce ment), do 30 kg: Ba la` Na| (Par ti zan KOT), do 34 kg: Majk Afe ti lo je (Ju do SK Bu dim pe {ta), Dra gan Iva nov, Mar jan Mi ja tov (oba Zmaj, Srp ski

Kr stur), La slo [an ta (Do ma sek), do 38 kg: Sa bol~ Ci rok, Ben de guz Bo ka (oba Do ma sek), Ako{ Ne met, Da niel Her cog (Se ge din), 42 kg: Ber nat Me zei, Ga bor Ben ~ik (oba BHSE Bu dim pe {ta), Ta{ Mar ton (Spar tak), Di no Adam (Dra gon), do 46 kg: Bo tond ^or ba (BHSE Bu dim pe {ta), Ba la` Go da (Se ge din), Emil ^eh (Par ti zan KOT), Mi jat [u {a (Pro le ter), do 50 kg: Da mjan Si mi} (Ste pa no vi }e vo), Raj mond Bo to{ (Ju do SK Bu dim pe {ta), Fi lip Ka u ko vi} (Spar tak), Da vid Ni ~i} (No vi Sad), do 55 kg: Ben ce Fel di (Ka wi `a), Pe ter Tom pa (Se ge din), Ser gej Ta ra sen ko 8Voj vo di na), do 60 kg: Ko paw Tot ^a ba (BSHE Bu dim pe {ta), Lu ka Ve ki} (Pro le ter), Da vid Je nei (Spar tak), +60 kg: Mar ko Si mi}, Zo ran [in ko vi} ( oba Mla dost).

De voj ~i ce: do 28 kg: Je le na Hi ni} (Ba~ ka), do 36 kg: Zo ra na Pa vlo vi} (Dra gon), Da ja na An teq (Ce ment), do 40 kg: Na ta {a Sta no je vi} (Rad ni~ ki), do 44 kg: Mi la Fra no vi} (Zmaj), Iva Ra doj ko vi} (Rad ni~ ki), do 48 kg: Ma ri ja Pa vlo vi} (Ce ment), do 52 kg: Mi li ca Mi le ki} (Pro le ter), An |e la Lon ~ar (Ba~ ka), do 56 kg: Or {o qa @ol do{ (Par ti zan KOT), +56 kg: Vi o le ta Ko lom par (Par ti zan KOT).

Tekst i foto: M. Mitrovi}

GLOBUS

c m y

dnevnik

ponedeqak11.jun2012.

21

Шта хоћете, кућа вам блиста! А

мериканка провалила у кућу својих комшија, очистила је од пода до плафона, и оставила им рачун. Сју Ворен из Елирије у Охају власница је агенције за одржавање простора, али је претерала у „посвећености” послу. Она је провалила у кућу својих комшија док они нису били ту, усисала је, опрала судове, поспремила неред и изнела ђубре. Она је својим „жртвама” израчунала цех, на салвети им написала да су јој дужни 75 долара за чишћење, и навела своје име и адресу. На основу остављених података, полиција ју је ухапсила, али бизарну ноту целом случају даје чињеница да се у станици бранила рекавши да то стално ради, и да јој се до сада нико није жалио. Воренова ће бити оптужена за упадање на посед.

М

Порно матура

атура и Сајам еротике и не иду једно са другим, али у Мајамију су у истој згради и у исто време одржана оба догађаја. И док су младићи били одушевљени и „јурили” порно диве и голишаве промотерке да се са њима сликају, добију пољубац или само дотакну лепоти-

М

цу из тинејџерских фантазија, њихове пратиље су биле згрожене. „Одвратно је. Нисам ни знала да ће да буде у исто време”, прокоментарисала је једна матуранткиња. Слично су реаговали и родитељи, али дечаци су као и увек били несташни.

Прави Халк!

ушкарац из Бразила хтео да изиграва суперхероја, сада не може да опере зелену боју са себе! Пауло Енрике дос Сантос (35) из Вила Крузеира маскирао се у Невероватног Халка за један спортски догађај, али је доживео незгодно изненађење када је дошао кући, окупао се и схватио да се боја не испира.

прерушио у Халка, али када је отишао да купи боју, у продавници није било оне марке коју је раније куповао. Узео је другу, практично не гледајући шта купује, и уместо боје за осликавање тела, купио индустријску фарбу за подморнице и пројектиле. Он је за локалну штампу рекао да је био уплашен да ће од

Ћале, шта је то анестезија?! ете које иде на операцију никаД да није леп призор, али када све

Паметница постала Мис Америке Д

вадесетогодишњакиња из Роуд Ајленда освојила је жири одговором на питања у интервјуу. Оливија Кулпо одувала је конкуренцију од 51 лепотице у недељу и крунисана је у Лас Вегасу као нова „мисица”, која ће Сједињене Америчке Државе представљати на избору за Мис универзума. Осим лепотом коју је показала у лила бикинију и вечерњој хаљини, Кулпова, иначе професионална виолончелисткиња, заблистала је и у интервјуу, где мисице обично подбаце.

Постављено јој је следеће питање - да ли је фер да особа рођена као мушкарац након промене пола буде проглашена за Мис Универзума? „Да, то би било фер. Разумем да би неки оклевали да тако поступе, али ја не бих”, рекла је она. Кулпова је рекла и да је као мала била „незграпна дебељуца”, али да је процветала када је порасла, а самопоуздање је градила у музичкој школи и летњим камповима за музичаре. „Знала сам да је важно да будем паметна и вредна, а не само да се сређујем и дотерујем, како бих постала нешто у животу”, рекла је она.

Да би био што уверљивији, цео се намазао зеленом бојом, а локалној штампи је испричао да је у паници јер се фарба није скинула ни након 20 купања, пише „Дејли мејл”. Дос Сантос се и раније „умакао” у зелену фарбу да би се

боје која остаје на телу добити тровање оловом, али да су му лекари рекли да последица не би требало да буде. Једино му је остало да ангажује породицу и пријатеље који су га вредно рибали четкама скоро 24 сата, док није успео да скине боју.

Музика из уста!

К

К

Који суперхерој је геј?

омпанија DC Co mics дала „хомосексуалне моћи” Green Lan tern ратнику Алану Скоту.

Green Lan tern Корпус је братство ратника које се заклело да ће чувати интергалактички ред и мир. Сваки од њих носи прстен који му даје супер моћи. Најпознатији међу њима је прво људ-

ско биће регрут Хел Џордан, којег је давно, давно, од смрти спасао један други Green Lan tern Алан Скот. Управо је Скот сада у центру пажње медија, зато што ће у новим стриповима добити још нешто осим опасне мисије - дечка. Легенда стрипова компаније „ДЦ Цомицс”, након седамдесет

година добија партнера, у новим „Earth 2” стриповима. То открива писац Џејмс Робинсон који је и добио идеју да „подмлади ожењеног јунака који има двоје деце”. „То је исти лик, он је и даље херој, само је хомосексуалац. Морамо ићи у корак с временом”, рекао је Робинсон.

ако описати ово стоматолошко-дизајнерскомузичко достигнуће осим речима „да ли си ти нормална”! Репери носе „решетке” од злата опточене дијамантима да би били „ин”, а сада ви можете бити модернији од њих. Ваша „решетка” неће сијати „као Сунце” нити ће коштати неколико милиона, она ће једноставно свирати и изгледати невероватно чудно сваки пут кад зинете. Једна (луда) дизајнерка је направила „протезу-решеткуплејер”, која свира и захваљујући којој ћете, уз малу помоћ проводљивости костију, моћи да чујете музику директно у вашој глави. Ејсен Чацин, из школе дизајна у Њујорку, направила је протезу са вибрирајућим мотором и музичким плејером на који је инсталирала команде којима управља језик. Она тврди да су вибрације толико јаке да музику можете чути јасно и гласно без употребе слушалица. А, ако језиком појачате до даске, „вашу омиљену” би требало, директно кроз ваше зубе и уста, да чује и особа до вас.

добро прође и оно се пробуди из анестезије - е, то може да буде прави спектакл! Када је овај слатки дечачић по имену Мет дошао свести након операције, сва брига његове породице претворила се у чисту комедију. Мет је, опијен од анестезије, сипао бисере један за другим, док су његови родитељи, до тог тренутка забринути, умирали од смеха. „Хеј, децо, шта има”, започео је Мет разговор са својом породицом након буђења. А онда се обратио мами: „Мама, шта ми је ово велико наранџасто на руци?!” Мет је небројено пута поновио како има вртоглавицу и питао мајку зашто је има у два примерка, а врхунац његовог постанестезијског бунила је када се обратио свом тати. „Где си, бре, ћале!? Шта има, ортак?”, рекао је Мет толико слатко да нећете моћи да се не насмејете.

22

FiLMSkA PLAneTA

ponedeqak11.jun2012.

НА ПАЛИЋУ ОД 14. ДО 20. ЈУЛА

ЗАВРШЕНО СНИМАЊЕ ФИЛМА „С/КИДАЊЕ”

О опсесивној заљубљености Екипа играног филма “С/кидање” прославила је протекле недеље у Београду “задњу клапу” дугометражног дебија редитеља Косте Ђорђевића, познатог по вишеструко награђиваном кратком филму “Улични ходач”. Сценарио потписују Биљана Максић, Неда Радуловић и Ђорђевић, а главне улоге играју Драгана Дабовић, Никола Ракочевић, Марко Јанкетић, Небојша Глоговац и Наташа Јањић. Ђорђевић је изјавио Танјугу да му је “главна идеја била да се бави љубављу, опсесивном заљубљеноСа снимања филма „С/кидање” шћу и потребом за љубављу”. “Тражио сам модалитет како да то најбоље околностима, па може да се чита и као друиспричам. Има неколико година како сам се на- штвена критика”. шао са сценаристима и почео да причам ко би “У овом друштву може свашта да се критибили наши ликови, каква је радња. Тако смо кује, али мало ме нервира када неко прави кренули да склапамо сценарио”, објаснио је он. филм са тезом, са намером да критикује”, доПрича прати троје младих јунака различи- дао је он. тог социјалног статуса, али једнако интензивСнимање је трајало пет недеља и, како је не заљубљености. Током једне ноћи, након признао, било је тешко због објективних околниза трагикомичних и понекад апсурдних си- ности, пуно ноћних сцена, а нарочито због лотуација кроз које пролазе, њихови путеви се ших временских услова јер су честе кише тоукрштају. ком целог маја реметиле план снимања. Редитељ је истакао да је “ово љубавни “Ипак, било је лепо сарађивати са екипом кофилм, мада се прича дешава у одређеним ја је пратила све што је потребно да се филм ре-

ализује на најбољи могући начин”, истакао је он. Директор фотографије је Радослав Владић, сниматељ звука Бранко Ђорђевић, сценограф Марија Јоцић, костимограф Сенка Кљакић. “С/кидање” је први пројекат “Кинематографске куће” коју су основали редитељ Ђорђевић, Петар Јевтић и Бојана Андрић. Материјалну подршку добили су на конкурсима Града Београда и Филмског центра Србије, а техничку подршку дао је “Vi sion Te am”. “Сада ћемо да монтирамо филм и гледамо да што пре изађемо у биоскопе”, најавио је редитељ. Он је приметио да су “у периоду од средине 2000-их до недавно сви били у погрешном убеђењу да је биоскоп мртав и сви су правили фестивалске филмове”. “Међутим, последњих годину-две показало се да постоји интересовање људи за биоскоп. Волео бих да наставим ту кратку традицију и да уђем у ред стваралаца који су оживели биоскопе”, изјавио је Ђорђевић. Он је додао да је “срећан како наша кинематографија напредује последњих година што се тиче квалитета” и изразио уверења да “српски филм има чему да се нада”.

„Соња” у Њујорку, Подгорици, Новом Саду Документарни филм „Соња„ ауторке Драгане Кањевац, о легендарној глумици Соњи Савић, учествово је јуче на подгоричком фестивалу документарног филма „Un der hil lFest„. Како је најавила продукцијска кућа „Ba stards„ из Београда, филм ће затим учествовати на фестивалу Синема сити у Новом Саду, на две пројекције 17. и 19. јуна. Успешна премијера била је овог пролећа у Београду, на међународном фестивалу документарног и краткометражног филма, а крајем маја и у Њујорку.

У галерији „МЦ„, у оквиру новоустановљеног филмског програма овог уметничког простора под насловом „ФИЛМЦ„ после пројекције уследио је разговор њујоршке публике са ауторком филма. Документарац „Соња„ затим је приказиван две вечери у култном клубу „Нублу„ на Менхетну, који је познат по сопственој музичкој продукцији и успостављању трендова на мултикултурној уметничкој сцени Њујорка, саопштио је „Ba stards„.

(Taнјуг)

Са рад ња из ме ђу Ро бер та Па тин со на и Деј ви да Кро нен бер га је очи глед но би ла успе шна, бу ду ћи да већ пла ни ра ју да по но во ра де за јед но. На кон успе ха „Ко смо по ли с а„, мла ди глу мац и ка над ски ре ди тељ на ме ра ва ју да за јед но сни ме но ви филм. За зве ду „Су мра ка„ то је од лич на вест, јер и та ко по ку ша ва да про ме ни жа нр, док Кро нен берг не кри је да ће му Па тин со но ва по пу лар ност по мо ћи да оства ри про је кат о ко јем већ пет го ди на раз ми шља. Филм, под на сло вом „Maps To The Stars„, је за ми шљен као су ро ва и са ти рич на при ча о де ци хо ли вуд ским зве зда ма, ин спи ри са -

је о Вулетићевом филму у званичном саопштењу фестивала у Карловим Варима. Главне улоге у четири љубавне приче о странцима у Београду играју Жан Марк Бар, Анита Манчић, Жили Гаје, Марко Јанкетић, Нада Шаргин, Баки Даврак, Христина Поповић и Леон Лучев. Овогодишње, 47. издање фестивала у Карловим Варима биће одржано од 29. јуна до 7. јула. „Практичан водич кроз Београд са певањем и плакањем„ биће овог месеца приказан и на фестивалу Синема сити у Новом Саду, а до сада је потврђено његово учешће и на фестивалима у Лондону, Варшави и Пули.

на ха о тич ним суд би на ма мла дих глу ма ца по пут Ма ко ли ја Кал ки на и Линд зи Ло хан. Уко ли ко про је кат бу де ре а ли зо ван, Кро нен берг ће има ти при ли ку да по пр ви пут ра ди у Аме ри ци, јер се, пре ма ње му, је дан та кав филм мо же сни ми ти са мо у Лос Ан ђе ле су.

Деветнаесто издање Фестивала европског филма - Палић 2012, једне од најзначајнијих филмских манифестација у региону, биће одржано од 14. до 20. јула на више локација крај језера Палић и у Суботици. На Летњој позорници биће приказана најрелевантнија европска остварења у главном такмичарском програму, најавио је данас организатор - Отворени универзитет у Суботици. Фестивал обухвата још осам селекција: Паралеле и судари, Млади дух Европе, Омаж програм за добитнике награде „Александар Лифка„, Омаж програм посвећен добитнику награде Underground Spirit, Нови шведски филм, Нови мађарски филм, Еко Докс и Дечји програм. Најбољима у главном такмичарском програму биће додељене награде Златни торањ за најбољи филм и Палићки торањ за најбољу режију, као и Специјална награда жирија. Поред тога, међународни жири критике доделиће Награду за толеранцију (To le ran -

Међународни филмски и музички фестивал Кустендорф почео је да прима пријаве за учешће филмова у такмичарском програму „Кустендорф 2013”. Као и претходних година, фестивал у Дрвенграду који је основао редитељ Емир Кустурица биће посвећен како будућим филмским ствараоцима, тако и великанима савременог ауторског филма, најавили су данас организатори те манифестације. У оквиру такмичарског програма биће приказана остварења студената филмских школа из целог света. Међународни жири ће најбољим филмовима доделити награде Златно, Сребрно и Бронзано јаје. Студенти и други неафирмисани филмски ствараоци могу да пријаве свој филм у трајању до 45 минута и било ког жанра, а формулари и пропозиције налазе се на сајту фестивала. Рок за пријављивање и достављање материјала је 1. новембар. Аутори чији ће филмови бити приказа-

„Практичан водич кроз Београд...”

Кроненберг и Патинсон, нова сарадња

Фестивал европског филма ce Award) за најбољи филм из програма Паралеле и судари. Уметнички савет Фестивала наградиће европског филмског аутора наградом Un der gro und Spi rit за изузетно уметничко стваралаштво на пољу независног филма. Фестивал ће и ове године доделити две награде „Александар Лифка„ за изузетан допринос европској кинематографији, једном домаћем и једном иностраном ствараоцу. Лифка је био зачетник кинематографије на овим просторима и једна од битних европских фигура заслужних за промоцију покретних слика у првој половини 20. века. Међу досадашњим добитницима награде која носи његово име су Јиржи Менцл, Коста Гаврас, Кен Лоуч, Душан Макавејев, Милена Дравић, Горан Паскаљевић, Горан Марковић... Прошле године је ова престижна награда додељена хрватском редитељу Лордану Зафрановићу и српском редитељу Срђану Ка(Taнјуг) рановићу.

Почело пријављивање за „Кустендорф 2013”

У КАРЛОВИМ ВАРИМА

Дебитантски играни филм Бојана Вулетића „Практичан водич кроз Београд са певањем и плакањем„ уврштен је у такмичарски програм „Исток запада„ (East of the Njest) Међународног филмског фестивала у Карловим Варима. Биће то интернационална премијера овог филма и то на фестивалу А категорије, најавио је београдски продуцент „Арт и попкорн„. „Смештена у оквир проевропске, модерне Србије, ова збирка мини-романтичних комедија користи интелигенетан хумор, проницљивост и и лагану субверзивну иронију да прикаже љубав у савременом Београду„, записано

dnevnik

ни на Кустендорфу биће обавештавани од 1. децембра, а фестивал покрива трошкове путовања и смештаја, као и присуство на радионицама и филмским (Танјуг) пројекцијама.

ФЕСТИВАЛ „EAST WEST” У АРТ БИОСКОПУ MUSEUM У БЕОГРАДУ

„Циганска душа” на отварању Први фестивал европског филма „East west„ (Исток-Запад) биће одржан од 18. до 22. јуна у Арт биоскопу Museum, најавио је организатор. Током четири дана биће приказано 11 филмова у оквиру три програма - „Летећи циркус Европе” од 18 сати, „Раскршћа” од 20 сати и „Night ma re” који почиње у 22 сата.

ја), „Запаљење” Петера Керна (Аустрија), „Добар комшија„ Стефана Рика (Немачка/Пољска), „Предивна и вољена„ Ханеса Холма (Шведска), „Птица не може да полети„ Трис Ане (Холандија/Ирска/Јужна Африка) и „Харолд постаје зомби„ Кејт Рајт (Велика Британија) Биће приређен и филмско-телевизијски маркет са циљем да

Фестивал ће отворити филм „Циганска душа„ аустријског редитеља Клауса Хундсбихлера, а публика ће моћи да погледа и остварења „Ramm bock” Марвина Крена (Немачка), „Сан летњег лудила” Александера Хана (Летонија/Велика Британија /Аус трија), „Ратоборне девојке„ Давида Вненда (Намачка), „Коридор” Јохана Лундборга и Јохана Сторма (Шведска). На репертоару су и „Последњи совјетски филм” Алексанрса Петукховса (Летонија/Аустри-

иницира копродукције и утиче да на филмском програму домаћих ТВ канала европски филм буде присутнији. Учесници маркета, уредници филмског програма домаћих телевизија, имаће прилику да погледају још 20 филмова. Организатори манифестације су Центар за мултимедијалну уметност и комуникацију „Танграм„ и „Alpe Andria cilture network”, у сарадњи са Етнографским музејом у Београду, а покровитељ је Општина Стари (Танјуг) Град.

Снима се „Ајрон мен 3” Редитељ Шејн Блек почео је у Вилмингтону, у Северној Каролини, снимање трећег наставка остварења „Iron Man„ (Ајрон мен) у продукцији „Марвел„ студија, саопштио је дистрибутер „Тарамаунт„.

Заснован на изузетно популарном стрипу, филм „Iron Man 3” ће се снимати и у Мајамију и у

Кини. Наставља се авантура о омиљеном милијардеру, проналазачу и супер хероју Тонију Старку, познатијем по имену Iron Man, кога игра поново Роберт Дауни Џуниор. Остале улоге тумаче Гвинет Палтроу, Дон Чидл, Џон Фавро и други. Први филм о популарном Марвеловом суперхероју 2008. године је зарадио 581 милион долара широм света. Успех је поновљен и са следећим филмом 2010, који је остварио зараду од 624 милиона долара. У новом филму прича се наставља уз, како најављује „Марвел„ студио, много више акције. „Iron Man 3” би требало да стигне у домаће биоскопе 2. маја следеће године.

ponedeqak11.jun2012.

c m y

kultura

dnevnik

23

ПРВИХ ПЕТ ГОДИНА ИЗДАВАЧКЕ КУЋЕ „АРХИПЕЛАГ“

Књиге као испуњена обећања Пре пет година у Београду је основана издавачка кућа „Архипелаг“, а ових дана њен власник и главни уредник, књижевник Гојко Божовић са пријатељима и сарадницима Куће присећа се почетака и резимира учињено. Када је оснивао „Архипелаг“, знао је да их очекују године великог, узбудљивог и свакодневног посла. И да се тај посао наставља ако му буду приступили као изазову .

- „Архипелаг“ сам основао јер сам желео да, на основу мог искуства у књижевности и издаваштву и сарадње с најбољим европским издавачима и водећим културним институцијама, понудим и читаоцима и писцима један другачији модел сарадње, објапшњава Божовић.

-Модел у коме ће издаваштво бити усаглашено с новим медијским, комуникацијским и технолошким околностима, у коме ће издавач бити само неопходна спона писаца и читалаца никако и циљ свог посла, у коме ће у часу када је књига објављена посао издавача почињати у свом новом облику, а никако бити завршен, у коме ће се објављивати и заступати врхунска литература, у коме ће се одвијати непрестана промоција читања. „Архипелаг“ објављује књиге које позивају на читање и дијалог, на важност избора и

давачка кућа која је на страни својих читалаца како избором књига и избором аутора, тако и јасним опредељењем за врхунске вредности у свакој од библиотека коју објављује. Креативни тим настоји да се према свакој књизи у издању ове куће односи као да је у питању острво, свет за себе и догађај за себе, али ради тако да све заједно оне буду део истог Архипелага, део препознатљиве целине.

Захваљујући читаоцима, све је било лакше чак и када су околности нашег посла биле врло тешке. Пет година није тако дуго време, али је сваки почетак захтеван и леп, јер учествујете у ствањрању нечег новог и своја уверења, знања, умећа и идеје предлажете другима и делите с њима. А као што каже стара истина, наше је само оно што дајемо другима. Божовић наглашава да су најлепши делови посла: нове књиге, едиције, нови програми и активности, гостовања стра-

Гојко Божовић

моћ креативности, на слободу мишљења и авантуру уживања, књиге које се свакако разликују, књиге у знаку најузбудљивије маште и најбољег знања. Наш циљ никада није био да објавимо највише књига него да објавимо највише добрих књига.Такође и да све објављене књиге буду добре и да чињеница да је нека књига објављена у „Архипелагу“ буде довољна препорука. На корицама књига „Архипелага“ нема писаних препорука. То је свестан избор: уместо обећавајућих препорука постоје књиге као испуњено обећање. Божовић наглашава да је Архипелаг“ је обликован као из-

Културна и социјална одговорност издавача - „Архипелаг“ сам основао јер сам увек веровао у културну и социјалну одговорност издавача, објашњава Гојко Божовић. -Издавач је одговоран према својим читаоцима, а не само према својим интересима. Издавач мора да верује у културне вредности као у кључни коректив свог посла. Издаваштво је леп и узбудљив посао управо зато што се у њему на непоновљив начин повезују култура и тржиште. Култура нам даје високе критеријуме, а на тржишту проверавамо своје идеје. То је од самог почетка основни концепт „Архипелага“. Али, пре свега, желео сам да писцима пружимо професионалан однос сарадње, подршке и колегијалности, а читаоцима могућност избора. Никада није било више књига него данас, али то су углавном све исте књиге, без икакве међусобне ике, а књижевност је један од кључних простора слободе, маште и избора. Ако је свеједно коју књигу читамо, онда књиге више уопште нису важне, онда су књиге забава и разбибрига, а то је најбољи начин не само да одустанемо од књига него да одустанемо и од свега другог.

них писаца и њихове српске турнеје, путовања по Србији са ауторима на промоције и књижевне вечери, раст Клуба читалаца, уговори с новим домаћим и страним ауторима, сусрети са читаоцима на сајмовима књига и књижевним фестивалима и програмима. За пет година у „Архипелагу“ је објављено близу150 књига, основано и профилисано 19 едиција. Наслови овог издавача добили су преко 30 књижевних награда у земљи и свету. Књиге српских писаца објављене у „Архипелагу“ преведене су на преко 20 језика.Покренути су велики издавачки подухвати, као што је антологијска едиција „Сто словенских романа“, највећи међународни издавачки пројекат у који је последњих деценија укључена српска књижевност. Објављена су Изабрана дела Данила Киша у седам књига. За своје књиге, едиције, дизајн и укупну издавачку продукцију „Архипелаг“ је добио неколико награда на домаћим и међународним сајмовима књига, од којих је најновија награда за најбољег издавача на Седмом међународном подгоричком сајму књига. На Међународном београдском сајму књига (2009) „Архипелаг“ је проглашен за Издавача године у Србији.

Основан је Клуб читалаца „Архипелаг“ који је данас једна од најактивнијих читалачких мрежа у Србији. Такође и „Архипелаг магазин“, онлајн магазин за књижевност, културу и нове идеје. Организовано је неколико стотина књижевних програма и сусрета са читаоцима (књижевне вечери, јавна читања, прес конференције, разговори, округли столови, фестивали). Организована су гостовања и српске турнеје 38 познатих страних писаца, при чему су књижевне вечери Давида Гросмана, Чарлса Симића, Клаудија Магриса, Џона Ралстона Сола, Ђерђа Конрада или Адама Загајевског биле неке од најузбудљивијих и најпосећенијих у Београду и Србији у последње три деценије.

- Управо сада покрећемо Београдски фестивал европске књижевности, јер је Београду потребан једно велико међународно књижевнно сусретање и јер је врхунској књижевности потребна нова модерна тачка промоције, закључује Гојко Божовић. -Заокружили смо првих пет година. Чекају нас, верујем, још многе године посла, изазова и задовољства. Свака књига је острво. Заједно, оне чине архипелаг. Ми смо заједно на том архипелагу. Р. Л.

У НАЈНОВИЈОЈ „СЦЕНИ” СТЕРИЈИНОГ ПОЗОРЈА

ИЗ ФОНДА ЗА АФИРМАЦИЈУ СТВАРАЛАШТВА „МИЋА ПОПОВИЋ”

Драматизација дневне политике

Награда мултимедијалном уметнику Владану Радовановићу

Изборне страсти се још нису утишале, а Часопис за позоришну уметност „Сцена“ у свом новом броју објављује темат „Извођачке уметности на парламентарној сцени“. У позадини одличног решења насловнице (фото Весна Радовановић, дизајн Вељко Дамјановић), назиру се речи идеја, стратегија, покрет, као и ликови Маје Пелевић и Милана Марковића. Речи су заправо наслов једног текста драматуршког тандема који је одлучио да се додатно ангажује не само сценски, него политички. Укратко, Маја Пелевић и Милан Марковић су се у фебруару

учланили у седам водећих политичких партија Србије, а врло брзо свима су понудили свој „програм“, преузете делове Гебелсовог текста „Знање и пропаганда“ (1928), који је одлично прошао. После су креирали драму „Они живе“ и извели перформанс јавног читања у Дому

омладне. Додатни коментар заиста није потребан. У тексту Димитрија Војнова „Идеолошке наочари“ стиже додатак да је наслов драме Маје Пелевић и Милана Марковића позајмљен из Карпентеровог филма у којем обичан смртник, радник, захваљујући посебним наочарама схвата да светом владају ванземаљци. „Ако је заплет с ванземаљцима који тајно преузимају човечанство коришћен како би рефлектовао неурозе у распону од хистеричног антикомунизма до страха од капитализма, деконструкција српске културне елите показује да је у Србији

практично онемогућено бављење савременом уметношћу“ , пише Војнов, закључујући свој текст Жижековим (Славој) оспоравањем тезе да је парламентарна демократија крајњи хоризонт политичке слободе. И на управо завршеном Стеријином позорју, издавачу „Сце-

не“, одржана је трибина једног другог часописа, „Лудуса“, на којој је такође дошло до тематизовања не само уметнички дефинисаног пројека „Они живе“, него и бројних других ствари у вези са одговорношћу и ангажованошћу часописа, позоришне периодике, њихових уредика и аутора у друштвеној, па и политичкој реалности. Својеврсно теоријско утемељење, али као оно што претходи, „Сцена“ је понудила у рубрици „Рифреш“, у којој се преносе раније објављени текстови, а овај пут избор је, сасвим логично, пао на текст „Метаполитичка драма и политички светови“ Ласла Вегела, у којем се најшире одређено расправља о односу политике и позоришта, поетици политичког позоришта из визуре једног врсног писца и интелектуалца. Уз друге редовне рубрике, „Синтезе“, „Дискурси“, „Фестивали“, нова „Сцена“ традиционално објављује и нове драмске текстове. Бар што се тиче политичког, оно може бити присутно и у пољу индивидуалног, а како оно човека пронађе и кад му покушава побећи у некој забити, најбоље се види у драми „Одлазак у красни“ Војислава Савића, објављеног поводом овогодишњег уручења Стеријине награде за оригинални савремени домаћи драмски текст за 2011. годину. И. Бурић

Савет Фонда за афирмацију стваралаштва „Мића Поповић“ одлучио је да се овогодишња истоимена награда додели мултимедијслном уметнику Владану Радовановићу из Београда. Признање ће му бити уручено сутра, на рођендан Миће Поповића. Савет Фонда такву одлуку је донео у следећем саставу: Љубомир Симовић, Вида Огњеновић, Душан Оташевић, Душан Ковачевић, Мира Ступица, Душан Макавејев, Предраг Кораксић Цораx, Јагош Марковић, Радослав Петковић, Миодраг Бата Кнежевић, Јован Деспотовић, Александар Костић, Божо Копривица, Иван Меденица, Иван Тасовац, Љиљана Ћинкул, Лана Ђукић, Желимир Жилник и Борка Божовић, донео је одлуку на седници, одржаној 07. маја ове године да овогодишњу награду „Мића Поповић“ додели Владану Радовановићу, угледном једномедијском и вишемедијском ствараоцу. Награда се додељује под покровитељством Скупштине општине Стари Град и ЈП ПТТ «Србија», а њу чине новчани износ,

Владан Радовановић „Arms” (1992)

скулптура са ликом Миће Поповића (дело вајара Мирољуба Стаменковића) и плакета, коју је осмислио Миодраг Бата Кнежевић. Плакету Фонда за афирмацију стваралаштва под називом „Мића Поповић„ ће у име Фонда уручити академик Љубомир Симовић, новчану награду председница

Општине Стари Град, Мирјана Божидаревић, а скулптуру генерални директор ПТТ Србија, Горан Ћирић. О изузетном опусу Владана Радовановића говориће самостална кустоскиња Маја Ћирић, а биће приказана и кратка видео-пројекција. Награда ће свечано бити уручена у простору Галерије „ХАОС“ сутра у 20 сати.

„Електрични оргазам” у луксузном паковању Рок састав ‘’Електрични оргазам‘’ представио је недавно у Београду треће, „делукс„ издање албума „То што видиш, то и јесте„ - дупли диск са мултимедијалним садржајем и раније необјављеним „живим„ песмама. На промоцији албума, у издању „Далас мјузик рекордса„, премијерно је приказан и спот за нову нумеру под називом ‘’Седам дана је некад довољно‘’, иначе један од четири спота која се налазе на диску. Фронтмен „Оргазма„ Срђан Гојковић Гиле рекао је да је прво издање албума продато за два месеца у 50.000

примерака, док је друго издање - објављено пред Нову 2010. годину - имало три песме више. На листи „живих„ песама је, како је казао, и обрада хита ЕКВ-а „Круг„, која је раније објављена на компилацији „Као да је било некад„, али не и на албуму „Електричног оргазма„. Такође, ту су концертне верзије песама „Ментално„, „Ја желим промене„ и „Како бубањ каже„, као и сингл верзије „Немаш ником ништа да даш„, „Мистер Министар„, „Ти то можеш„ и „Ближи сунцу„. (Танјуг)

24

svet

ponedeqak11.jun2012.

dnevnik

APEL IZRA EL SKOG PRED SED NI KA PE RE SA ME \U NA ROD NOJ ZA JE DI CI

FRAN CU SKA GLA SA LA U PR VOM KRU GU PAR LA MEN TAR NIH IZ BO RA

Za u sta vi ti kr vo pro li }e u Si ri ji

So ci ja li sti se na da ju osva ja wu ve }i ne

TEL AVIV: Pred sed nik Izra e la [i mon Pe res ape lo vao je na me |u na rod nu za jed ni cu da po ja ~a na po re ka ko bi se za u sta vi lo kr vo pro li }e u Si ri ji, iz ra ziv {i na du da }e po bu we ni ci po be di ti.U in ter vjuu za izra el ski ra dio Pe res je oce nio da „na po ri me |u na rod ne za jed ni ce ni su do voq ni”.

- Ne mo `e mo osta ti in di fe rent ni pre ma si }u {nim mr tva~ kim san du ci ma u ko ji ma su te la de ce. Ma sa kri se po gor {a va ju sva ki dan. To je sra mot no. Naj du bqe po{ stu jem po bu we ni ke ko ji se iz la `u va tri i na dam se da }e oni po be di ti - ka zao je Pe res pred put u Va {ing ton.

Za me nik izra el skog {e fa di plo ma ti je Da ni Aja lon ta ko |e se

[i mon Pe res

osvr nuo da nas na su kob u Si ri ji, is ta kav {i da je je vrej ska dr `a va sprem na da obez be di hu ma ni tar nu po mo}. On je re kao da je Iz rael {o ki ran si tu a ci jom u svom se ver nom su sed stvu i da je vo qan da po nu di po mo}.

- Mi smo u kon tak tu sa Me |u na rod nim ko mi te tom Cr ve nog

kr sta i dru gim hu ma ni tar nim or ga ni za ci ja ma i za tra `i li smo da ra we ni qu di bu du eva ku i sa ni u Jor dan, gde im mo `e mo po mo }i.

Ali mi ni smo u kon tak tu sa pobu we ni ci ma - {to bi mo glo da im na ne se {te tu- re kao je Ajalon.

Iz rael je ina ~e for mal no u ra tu sa Su ri jom, ali je li ni ja raz dva ja wa iz me |u dve ze mqe uglav nom mir na go di na ma. U po ~et ku po bu ne u Si ri ji ne ki ana li ti ~a ri su pred vi |a li da bi pad si rij skog pred sed ni ka Ba {a ra al Asa da mo gao bi ti lo{ za je vrej sku dr `a vu, pod se }a ju agen ci je.

Me |u tim, od ne dav no izra el ski po li ti ~a ri go vo re da je Asa dov pad pi ta we vre me na.

(Ta njug)

Iran po ma `e si rij ski re `im

Ze mqo tres na Taj va nu Sna `an ze mqo tres, ja ~i ne 6 ste pe ni Rih te ro ve ska le, po go dio je Taj van, ali za sa da ni je iz da to upo zo re we na cu na mi, sa op {tio je ame ri~ ki In sti tut za ge o lo {ka is tra `i va wa.Po tres se do go dio na du bi ni od oko 70 ki lo me ta ra, u ju `noj obla sti Ju lan.

Za sa da nma po da ta ka o nstr da li ma i nsta loj {te ti.

Ne pri mer no po na {awe BE^: Po sla nik Sa ve za za bu du} nost Austri je (BZO) Erih Ta dler pri ve den je u po li cij sku sta ni cu u Var {a vi zbog van da li zma, pre no si be~ ki dnev nik „Este rajh“.On je, ka ko pi {e list, to kom Evrop skog pr ven stva ofar bao u bo je ne ma~ ke za sta ve sta tue la vo va is pred pred sed ni~ ke pa la te u Var {a vi. Poq ski me di ji su op {ir no iz ve sti li o ovom van dal skom ~i nu, ali su pred po sta vqa li da se ra di o ne ma~ kim po ~i ni o ci ma. Me |u tim, u pi ta wu su bi la dvo ji ca austrij skih dr `a vqa na, me |u ko ji ma je i Ta dler.On se, pri li kom pri vo |e wa, le gi ti mi sao austrij skim di plo mat skim pa so {em.

Pad he li kop te ra BER LIN: ^e tvo ro qu di po gi nu lo je ka da se he li kop ter ko jim su pu to va li sru {io na ju gu Ne ma~ ke, sa op {ti la je po li ci ja.Ci vil ni he li kop ter kre nuo je ka Salc bur gu u Austri ji, ali se sru {io u {u mu u bli zi ni glav nog ne ma~ kog auto pu ta.He li kop ter re gi stro van u Austri ji, ti pa Ro bin son R44, pot pu no je uni {ten u ne sre }i, a ne ki we go vi de lo vi su se za pa li li. Na li cu me sta po gi nu le su dve `e ne i dva mu {kar ca. Za sa da ne ma po da ta ka o iden ti te tu `r ta va.

JE R U S A L IM: Izra e l s ki pre mi jer Be wa min Ne ta wa hu osu dio je ma sa kr nad ci vi la u Si ri ji i op tu `io Iran i He zbo lah za po ma ga we si rij skom re `i mu da ubi ja ne vi ne, dok je we gov za me nik [aul Mo faz po zvao me |u na rod nu za jed ni cu da voj no in ter ve ni {e i za u- sta vi kr vo pro li }e.

- Mi vi di mo {ta se do ga |a u Si ri ji. To je pro sto ma sa kr nad ci vi li ma, de com i sta ri ma - re kao je pre mi jer na po ~et ku sa stan ka vla di nog ka bi ne ta u Je ru sa li mu i do dao da }e si rij ska vla da i oni ko ji

Dru gi i od lu ~u ju }i krug iz bo ra, ko ji }e bi ti odr `an za ne de qu da na, od re di }e ko na~ ni sa ziv par la men ta od ko jeg }e Oland, na po ~et ku svog pe to go di {weg man da ta, za vi si ti u spro vo |e wu svog po re skog pro gra ma i is pu wa va wu dru gih pred iz bor nih obe }a wa. Kqu~ no pi ta we je da li }e Olan do vi so ci ja li sti us pe ti da sa mi osvo je ap so lut nu ve }i nu, od no sno 289 od ukup no 577 po sla ni~ kih me sta, {to je ma lo ve ro vat no pre ma re zul ta ti ma an ke ta, ili }e mo ra ti da se oslo ne na sa ve zni ke - stran ku Eko lo {ka Evro pa Ze le ni i Ra di kal nu le vi ~ar sku par ti ju, a mo `da i na dru ge stran ke le vog blo ka oku pqe ne u

RUMUNIJA

IZRAEL

UKRATKO

PA RIZ: Fran cu ska je ju ~e gla sa la u pr vom kru gu par la men tar nih iz bo ra, a pred iz bor ne an ke te su po ka za le da }e le vi ca, po svoj pri li ci, us po sta vi ti kon tro lu nad par la men tom i pot kre pi ti uti caj so ci ja li sti~ kog pred sed ni ka Fran soe Olan da, ko ji na sto ji da olak {a mu ke du `ni~ ke kri ze u Evro pi. Po sle dva kru ga pred sed ni~ kih iz bo ra, 22. apri la i 6. ma ja, u Fran cu skoj se ose }a za mor me |u bi ra ~i ma, ko je ~e ka jo{ je dan krug gla sa wa, pla ni ran za 17. jun, pa je, ka ko je sa op {ti lo mi ni star stvo unu tra {wih po slo va, ju ~e do po dne va na bi ra li {ta iza {lo 21.06 od sto gla sa ~a, ne {to ma we ne go pre pet go di na.

im po ma `u - Iran i He zbo lah „ot kri ti svo je pra vo li ce, da su „oso vi na zla”, pre ne la je agen ci ja AFP. Mo faz je, za izra el ski Voj ni ra dio, iz ja vio da je u Si ri ji pri su tan zlo ~in pro tiv ~o ve~ no sti i ge no cid i okri vio svet ske si le {to ne pred u zi ma ju ak ci ju po seb no apo stro fi r a j u } i Ru s i j u da na v od n o „na o ru `a va Si ri ju”.

- Iz rael za bri nu to po sma tra de {a va wa u su sed noj ze mqi (Si ri ji) u stra hu od {i re wa ne sta bil no sti u re gi o nu”, na veo je Mo faz.

Lo ka lni iz bo ri BU KU RE[T: U Ru mu ni ji su se ju ~e odr `a li lo kal ni iz bo ri na ko ji ma su gla sa ~i bi ra lo 3.187 gra do na ~el ni ka, 41 pred sed ni ka okru ga i vi {e od 40.000 ~la no va op {tin skih sa ve ta.

Lo kal ni iz bo ri se odr `a va ju sa mo me sec da na na kon {to vla da de snog cen tra, na ~e lu sa Li be ral no-de mo krat skom par ti jom (PDL), ni je do bi la po ve re we.PDL je po stao ne po pu la ran zbog dra sti~ nih me ra {ted we na met nu tih 2010. go di ne. No vi ru mun ski pre mi jer le vog cen tra Vik tor Pon ta iz ja vio je no vi na ri ma da }e „gla sa ~i ka zni ti one

ko ji su ih na mu ~i li to kom pro te kle ~e ti ri go di ne”. Ka ko pod se }a fran cu ska agen ci je, Ru mu ni ja je i da qe jed na od naj si ro ma {ni jih ze ma qa ~la ni ca Evrop ske uni je, sa pro se~ nim me se~ nim li~ nim do hod kom od 350 evra.

Le vi ~ar skom fron tu, me |u ko ji ma su i ko mu ni sti.

Ka ko pre no si fran cu ski dnev nik „Fi ga ro”, de sni ~ar ska Uni ja za na rod ni po kret (UMP) Ni ko le Sar ko zi ja, ko ja je do sa da ima la kon tro lu nad par la men tom, mo gla bi da osvo ji jed nak pro ce nat gla so va kao i Olan do vi so ci ja li sti, oko 32 od sto, ali bi ukup na le vi ca la ko mo gla da za do bi je po ve re we 46 od sto gla sa ~a, dok bi par la men tar na de sni ca do bi la 34 od sto gla so va.

Do sko ra {wi pred sed nik Sar ko zi je, pri zna ju }i da ne o~e ku je po be du svo je kon zer va tiv ne stran ke UMP, oce nio da }e ve }i na gla so va oti }i pred sed ni ko voj par ti ji.

(Tanjug)

Ku vaj }a ni na stra ni po bu we ni ka KU VAJT: Na de se ti ne Ku vaj }a na bo ri se na stra ni po bu we ni~ ke voj ske u Si ri ji, u ko ju su u{li iz Tur ske, ob ja vi la je ku vaj tska {tam pa, po zi va ju }i se na iz ja ve ro |a ka bo ra ca. Na de se ti ne Ku vaj }a na je pre {lo tur sko-si rij sku gra ni cu sa ci qem da se bo ri sa po bu we ni ci ma pro tiv re `im skih si rij skih sna ga. Ro |a ci bo ra ca su na ve li da su s wi ma u kon tak tu, kao i da su „ve }e gru pe iz Sa u dij ske Ara bi je, Al `i ra i Pa ki sta na” sprem ne da se pri dru `e po bu we ni ci ma u bor bi pro tiv re `i ma si rij skog pred sed ni ka Ba {a ra Asa da. U Sa u dij skoj Ara bi ji je uka zom za bra we no Sa u dij ci ma da se bo re pro tiv Asa do vog re `i ma bez pret hod ne sa gla sno sti vla de.

AUSTRALIJA

NIGERIJA

Hri {}a ni na uda ru U dru gom na pa du, u gra du Biu YOS: Naj ma we ~e tvo ro qu na se ve ro i sto ku, na o ru `a ni na di, ukqu ~u ju }i bom ba {a sa mo u- pa da ~i otvo ri li su va tru na bi cu, po gi nu lo je u dva na pa da na cr kve u Ni ge ri ji a vi {e de se ti na oso ba je ra we no, dok vla sti stra hu ju da je broj `r ta va ve }i.U pr vom na pa du je po gi n u l o naj m a w e tro j e qu di ka da je bom ba{ sa mo u bi ca ak ti vi rao eks plo ziv u auto mo bi lu is pred evan ge li sti~ ke cr kve u Xo su, u cen tral noj Ni ge ri ji, re kao je Mark Lip do, {ef jed ne hri {}an ske fon da ci je.Pre ma na vo di ma po li cij skih Ni ge ri ja iz vo ra, u tom na pa du po ver ni ke to kom slu `be u jed noj gi nu lo je dvo je ver ni ka i bom cr kvi, gde je po gi nu la jed na oso ba{ sa mo u bi ca, a vi {e od 40 ba a vi {e ih je ra we no, re kao je qu di je ra we no, me |u ko ji ma su otac Sam son Bu kar, li der lo ne k i u vr l o te { kom sta w u, kal ne hri {}an ske za jed ni ce. pre neo je AP.

Za sa da ni ko ni je pre u zeo od go vor nost za ove na pa de, ko je je ra ni je uglav nom iz vo di la mu sli man ska sek ta Bo ko Ha ram (na lo kal nom ha u s a je z i k u „Za p ad n o obra zo va we je sve to gr |e”).U po sled wih de set go d i n a, vi { e hi q a d a qu di po gi nu lo je u ver skom na s i q u u Xo s u, gra du ko ji se na la zi u plod n oj cen t ral n oj obla sti Ni ge ri je, ali i na raz me |i mu sli man skog se ve ra i hri {}an skog ju ga ze mqe. Pre ma po d a c i m a AP-a, Bo k o Ha ram, na ~i jem uda ru su cr kve, po li cij ske sta ni ce i dru ge zgra de bez bed no snih slu `bi, od go vor na je za ubi stva vi {e od 560 qu di sa mo ove go di ne.

(Ta njug)

Oposumi ise li li austra lij sku pre mi jer ku SID NEJ: Austra lij ska pre mi jer ka Xu li ja Gi lard mo ra }e da se ise li iz svo je zva ni~ ne re zi den ci je u Kan be ri zbog „ne va spi ta nih kom {i ja” - po ro di ce opo su ma ko ja je za po se la krov ku }e. Ove ma le `i vo ti wi ce du ga~ ke od 30 do 50 san tim ta ra, mo gu bi ti pra va na past, u {ta se uve ri la i pre mi jer ka. Zbig wih je do {la u vr lo ne za hva lan po lo `aj ka da j ne dav no ugo sti la jed nog ugled nog go sta.

Da Gi lar do va i wen part ner Tim Ma ti son mo ra ju da na pu ste re zi den ci ju zna lo se ve} ne ko vre me. Zgra da je sta ra vi {e od 80 go di na i zah te va op se `ne ra do ve re sta u ra ci je. Austra lij ska pre mi jer ka je, me |u tim, tra `i la da se „po `u ri” sa se lid bom na kon {to je je dan ne i me no va ni stra ni zva ni~ nik mo rao da po beg ne iz jed ne pro sto ri je ko ju su po su mi, o~i -

gled no ne na vik nu ti na to a let, une re di li.

- U go sti ma nam je bio stra ni dr `av nik u ~i ju smo ~ast pri re di li ve ~e ru. U jed nom tre nut ku, ne ko je pri me tio da se mo kra }a sli va niz zid tr pe za ri je na jed nu ve o ma vred nu sli ku iz Na ci o nal ne ga le ri je - ka za la je Gi lar do va u iz ja vi za „San dej te le graf”.

Austra lij ska vla da je na ja vi la pro {le go di ne da }e 40-sob na re zi den ci ja mo ra ti da se te meq no re no vi ra, po seb no po pra vi krov ko ji pro ki {wa va, uklo ni izo la ci ja od azbe sta i po sta vi no va elek tri~ na in sta la ci ja. Vi la u gre go ri jan skom sti lu, po zna ta kao „Lox”, sa gra |e na je 1927. kao pri vre me na re zi den ci ja, ali pla no vi da se po dig ne traj no pre bi va li {te za austra lij ske pre mi je re ni ka da ni su spro ve de ni u de lo.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI UGO ^A VES Pred sed nik Ve ne cu e le Ugo ^a ves iz ja vio je da su le kar ski pre gle di, ko je je oba vio po sle tret ma na kan ce ra na Ku bi, po ka za li da je do brog zdra vqa. On je re kao da je sni ma wa tre ba lo da oba vi po lo vi nom me se ca, ali da je od lu ~io da to u~i ni ra ni je ka ko bi i zva ni~ no pri ja vio kan di da tu ru na pred sto je }im pred sed ni~ kim iz bo ri ma, 7. ok to bra.

VER NER FAJ MAN Austrij ski kan ce lar Ver ner Faj man is ta kao je da se evro mo ra pri pre mi ti za even tu al ne lan ~a ne re ak ci je. On je oce nio da se evro jo{ uvek mo `e spa si ti.

- Mo ra mo evro pri pre mi ti za even tu al ne lan ~a ne re ak ci je, jer nam mo ra bi ti ja sno {ta bi jed na glo bal na eko nom ska kri za zna ~i la po ru ~io je. Faj man.

@AN-IV LE DRI JAN Mi ni star od bra ne Fran cu ske @an-Iv le Dri jan do pu to vao je u Av ga ni stan, dan po sle po gi bi je ~e ti ri fran cu ska voj ni ka u toj ze mqi i na ja ve {e fa dr `a ve da }e u ju lu po ~e ti po vla ~e we fran cu skih tru pa. On je pri su stvo vao oda va wu po {te ubi je nim voj ni ci ma, na voj nom aero dro mu u Ka bu lu, pred kov ~e zi ma s wi ho vim te li ma pre ko ko jih su sta vqe ne fran cu ske za sta ve.

SI RO TI [TE ZA SLO NO VE U [RI LAN KI OR GA NI ZO VA LO NE SVA KI DA [WU SVE ^A NOST

Kr {te we pe tna est „{ti }e ni ka” KO LOM BO: Jed no si ro ti {te za slo no ve u [ri Lan ki or ga ni zo va lo je ma sov no kr {te we za 15 svo jih „{ti }e ni ka” ro |e nih u za ro bqe ni {tvu. Ka ko pre no si agen ci ja AFP, 13 slo no va ro |e nih pro {le go di ne i dva ko ja su na svet do {la 2010. do bi lo je ime ko je je iza bra no me |u ne ko li ko hi qa da ime na ko ja su pred lo `i li po se ti o ci si ro ti {ta Pi na va la.

Di rek tor si ro ti {ta Ni hal Se na rat ne iz ja vio je da je to bi la naj ve }a sve ~a nost ko ja je odr `a na u tom cen tru od we go vog otva ra wa 1975.On je na veo da im je u smi {qa wu ime na po mo gao astro log ko ji je na pra vio ho ro skop sku kar tu sva kog slo na, te je na osno vu we od re dio pr va „sre} na” slo va svih ime na. Po se ti o ci su, na kon to ga, ima li slo bo du da da ju svo je su ge sti je. Dva slo na su, na pred log stra nih po se ti la ca, na zva na su Trin ki i El vi na, dok su osta li

do bi li tra di ci o nal ni ja, sin ha le {ka ime na po put Man ga la (sve ~an), Sin gi ti (ma li) i Ahin sa (ne vin).

Si ro ti {te za slo no ve, po qe ko ko sa uda qe no oko 80 ki lo me ta ra od Ko lom ba, pred sta vqa va `nu tu ri sti~ ku atrak ci ju, a na da na {koj sve ~a no sti pri su stvo vao je ve li ki broj po se ti la ca.

Be be slo no vi se obi~ no hra ne pred pu bli kom, a ~i ta vo sta do se sva ki dan u od re |e no vre me vo di na ku pa we u obli `woj re ci {to je ri tual ko ji re dov no pri vla ~i pu no zna ti `eq ni ka.

Si ro ti {te je azil za 83 slo na, od ko jih je naj ve }i deo bio na pu {ten ili odvo jen od sta da.

Slo no vi se u [ri Lan ki sma tra ju sve tim `i vo ti wa ma, a ne ko li ko slo no va ro |e nih u Pi na va li po klo we no je bu di sti~ kim hra mo vi ma ko ji ih upa ra |e we iz vo de za vre me svet ko vi na.

(Ta njug)

BALkAn

dnevnik

ponedeqak11.jun2012.

ME \U NA ROD NA KON FE REN CI JA O PER SPEK TI VI BAL KAN SKIH ZE MA QA

EU ni je od u sta la od pro ce sa pro {i re wa SO FI JA: Direktorka Kancelarije za evropske integracije Vlade Srbije Milica Delevi} izjavila je da Evropska unija (EU) nije odustala od procesa pro{irewa i da budu}nost celog regiona (Balkana) le`i upravo u pridru`ivawu evropskoj porodici. Delevi}e je tokom diskusije na Me|unarodnoj konferenciji o per-

turnih projekata, obuci mladih lidera, postizawu mira i stabilnosti u regionu kao garanciji bezbednosti i stabilnosti u globalnom aspektu -rekao je Riker na konferenciji u Sofiji.

Evropski posrednik u dijalogu Beograda i Pri{tine Robert Kuper smatra da svaka zemqa koja `eli da bude deo EU, treba da mo-

nim problemima. Pro{irewe bi trebalo da oja~a, pre nego da oslabi Uniju. ^lanstvo u EU nije poklon, ve} ciq koji mora biti postignut kroz reforme- naveo je Laj~ak.

Italijanski ministar spoqnih poslova Franko Fratini je primetio da bi bila najve}a gre{ka ukoliko bi EU bila podeqena u

So fi ja

spektivi balkanskih zemaqa u EU kazala da „nastavak integracionog procesa garantuje kontinuirani proces reformi, {to }e dovesti do promene kojima svi tra`imo”, prenela je bugarska agencija BTA. Na dvodnevnoj konferenciji „Balkan u globalnom svetu - promovisawe evropske agende regiona” zamenik pomo}nika ameri~kog dr`avnog sekretara Filip Riker je rekao da lideri balkanskih zemaqa biraju kako }e izgledati wihova budu}nost kroz prizmu pro{losti ili u skladu sa izazovima budu}nosti.

-EU i SAD su se slo`ili da rade zajedno u oblastima od kqu~nog zna~aja za razvoj Zapadnog Balkana - izgradwi demokratskih institucija, sprovo|ewu infrastruk-

`e da pristupi Uniji bez preduslova.Onda }e mo}i da vide koliko joj je posla preostalo i rezultati bi verovatno bili boqi, istakao je on.

Slova~ki ministar inostranih poslova Miroslav Laj~ak naveo da Balkan nikada ne prestaje na iznena|uje.Ovaj biv{i pomo}nik specijalnog izaslanika UN-a za Balkan, ambasador u SR Jugoslaviji, Albaniji i Makedoniji i Visoki predstavnik UN za BiH dodao da svi o~ekuju vi{e entuzijazma, ali i da je prisudan strah, pesimizam i nepoverewe u pogledu evropskih integracija Balkana.

-Va`no je da svi mi u EU ne treba da potcewujemo raspolo`ewe u zemqama u ovom regionu koje su nastale, izme|u ostalog, na{im preokupacijama sopstve-

GR^ KI SO CI JA LI STI^ KI LI DER EVAN GE LOS VA NI ZE LOS

Po ziv na {i ro ku ko a li ci o nu vla du ATI NA: Gr~ki socijalisti~ki lider i biv{i ministar finansija Evangelos Venizelos pozvao je na formirawe {iroko utemeqene koalicione vlade,

Evan ge los Ve ni ze los

koja }e mo}i da sa kreditorima ponovo pregovara o sporazumu o finansijskoj pomo}i Gr~koj posle nacionalnih izbora, koji su zakazani za 17. jun.

Venizelos, koji je u~estvovao u pregovorima o prethodnom spasonosnom sporazumu, uz delimi~no otpisivawe dr`avnog du-

ga, upozorio je da uska koaliciona vlada ne bi bila kadra da pregovara o boqim uslovima za dobijawe finansijske pomo}i.

On je rekao da je svoj predlog prosledio liderima ~etiri stranke, ukqu~uju}i i konzervativnu Novu demokratiju i radikalnu levi~arsku koaliciju Sirizu, i pored toga {to Siriza preti da }e se u potpunosti povu}i iz pregovora.

Venizelisovi socijalisti pretrpeli su te`ak poraz na izborima odr`anim 6. maja, spustiv{i se na tre}e mesto po{to je podr{ka koju u`ivaju opala sa 44 na samo 13 odsto. Po{to su postizborni koalicioni pregovori propali, Grci }e za nedequ dana ponovo iza}i na izbore, ali se ni ovoga puta, kako procewuje AP, ne o~ekuje da }e ijedna od stranaka odmah osvojiti ve}inu.

(Ta njug)

Pa tri jarh se po no vo so li da ri so s igu ma nom ATI NA: Van protokola, ali ipak organizovano, patrijarh Ruske pravoslavne crkve (RPC) Kiril posetio je, tokom svoje posete Kipru, `enski manastir Sveta Iraklidija i majku igumana Jefrema, koga atinsko tu`ila{tvo tereti za niz finansijskih zloupotreba. Gr~ki mediji smatraju da se patrijarh Kiril tom prilikom ponovo solidarisao sa osumwi~enim igumanom.

Jefrem je, ina~e, poreklom sa Kipra i iguman je svetogorskog manastira Esfigren. Gr~ki pravosudni organi ga smatraju odgovornim za finansijske zloupotrebe u iznosu od sto miliona evra. On se do po~etka sudskog procesa, nalazi u ku}nom pritvoru i patrijarhu Kirilu nije bilo dozvloqeno da se sa wim sretne. Ipak, Kiril je razgovarao sa Jeferemovom majkom i najbli`om rodbinom koji smatraju da je iguman “potpuno nevin”.

Majka i rodbina igumana Jefrema zahvalili su patrijarhu Kirilu za brigu i molitve, kao i za pismo koje je u korist igumana zimus uputio gr~kom predsedniku, iako, kako se navodi, ono nije imalo nikakvog efekta.

svojim stavovima o budu}nosti evropskih integracija zemaqa Balkana.

Prema wegovom mi{qewu fokusiranu i agresivnu politiku SAD prema zemqama regiona bi trebalo da katalizuje EU i aktivnije pogura politike podsticawa evropskih integracija, jer je „ovaj proces od kqu~nog zna~aja za budu}nost cele Evrope”.

- Ono {to je va`no jeste da o~uvamo entuzijazam o pristupawu i da pa`qivo postupamo sa izjavama koje qudi do`ivqavaju kao poruke EU- rekao je Fratini.

Poslanik turskog parlamenta Suat Kiniklioglu ukazao je na rizik da se Zapadni Balkan „okrene Istoku”, ukoliko se evropska ideja ne promovi{e aktivno.

(Ta njug)

CR NO GOR SKI ME DI JI NA JA VQU JU

Iz bo ri kra jem sep tem bra POD GO RI CA: Vanredni parlamentarni izbori u Crnoj Gori bi}e odr`ani 23. ili 30. septembra, objavili su podgori~ki mediji pozivaju}i se na izvore u vrhu crnogorske vladaju}e koalicije. Prema navodima u Dnevnim novina , 23. septembar figurira kao najrealniji datum, iako se do tada mo`e desiti mnogo toga {to bi uslovilo promenu. List navodi da su ~lanice vladaju}e koalicije u proteklih desetak dana obavile konsultacije, a nakon dobijawa datuma pregovora o pristupawu Evropskoj uniji (EU) u junu, mo`e se o~ekivati i definitivan stav o datumu izbora.

Predsednik Crne Gore Filip Vujanovi} kazao je ranije da bi, u slu~aju da ta dr`ava krajem juna dobije datum pristupnih pregovora sa EU, bilo logi~no da se parlamentarni izbori odr`e na jesen ove godine, a ne u martu naredne kada isti~e mandat aktuelnoj zakonodavnoj i izvr{noj vlasti. Evropska komisija predlo`ila je otvarawe pristupnih pregovora sa Crnom Gorom, a ministri inostranih poslova dr`ava ~lanica EU o tom predlogu raspravqa}e krajem juna.

Ukoliko Savet EU usvoji izve{taj EK to }e, prakti~no, zna-

Pod go ri ca

~iti otvarawe pristupnih pregovora sa Crnom Gorom. Odluka o otvarawu pregovora donosi se konsenzusom dr`ava ~lanica EU. Vujanovi} je ocenio da je logi~no da se parlamentarni izbori odr`e ove jeseni, ukoliko Crna Gora prethodno dobije datum pristupnih pregovora sa EU. -Mislim da je to logi~no. Tako ne{to su uradile sve dr`ave koje su bile u procesu evropskih integracija - kazao je Vujanovi}.

Crnogorski predsednik je ukazao da bi, u slu~aju odr`avawa parlamentarnih izbora na jesen, tome morala da prethodi odluka o skra}ewu mandata parlamentu.

Bez skra}ewa mandata parlamentu izbori se zakazuju u zakonom predvi|enom roku, a to je po~etak prole}a naredne godine. Zato, sa~ekajmo da vidimo da li }e se skratiti mandat parlamentu nakon odluku od dobijawu datuma pregovora sa EU, naveo je Vujanovi}.

U Crnoj Gori nedavno su osnovane tri nove politi~ke partije - Pravedna Crna Gora, Pozitivna Crna Gora i Pokret vladavine prava, {to je u javnosti oceweno kao dobar signal da se uskoro pripremaju parlamentarni izbori.

(Ta njug)

Jed na oso ba pre mi nu la od mi{ je gro zni ce POD GO RI CA: U Crnoj Gori jedna osoba je preminula od mi{je groznice, dok su jo{ dva lica obolela od te bolesti, saop{teno je iz Instituta za javno zdravqe.To su, kako je saop{teno, prvi registrovani slu~ajevi te bolesti od po~etka godine.

Za preminulog i obolele je karakteristi~no da su boravili u brdsko-planinskim predelima severnog dela Crne Gore i da je bolest otpo~ela u toku prethodnih 20-ak dana. Iz Instituta su epidemiolo{kim ispitivawem saop{tili su da trenutno nema novih slu~ajeva obolevawa na teritoriji Crne Gore, ali se to mo`e o~ekivati u narednom periodu zbog porasta broja osoba izlo`enih virusu u prirodnim `ari{tima tokom toplijeg dela godine.

Ze mqo tres na ju go za pa du Tur ske AN KA RA: Zemqotres ja~ine 6,1 stepeni po Rihteru pogodio je jugozapadni deo Turske, javila je turska privatna televizija NTV ne govore}i o mogu}im posledicama. Zemqotres je u 13.44 sata pogodio malo turisti~ko mesto Oludenis u blizini provincije Mugla, na jugozapadnoj obali Turske. Turska le`i na sastavu nekoliko tektonskih plo~a. U sna`nom zemqotresu koji je pro{og decembra pogodio isto~ni deo Turske poginulo je vi{e od 600 qudi.

Ne ma zah te va za po nov nu is tra gu SA RA JE VO: Zahtev za otvarawe nove istrage u Bosni i Hercegovini o pogibiji predsed ni ka Ma ke do ni je Bo ri sa Trajkovskog 2004. godine, koji su makedonske vlasti najavile pre tri meseca, do sada nije stigao u BiH, pi{e srajevski „Dnevni avaz”. Advokat porodica nastradalih Ignat Pan~evski, koji tvrdi da je avion pogo|en projektilom iz druge letilice, a da su pre`iveli likvidirani naknadno, smatra da to nije slu~ajno i da se taj slu~aj nastoji zata{kati. List podse}a da je Makedonija krajem februara usvojila zakqu~ak prema kome novi dokazi sa kojima se raspola`e pokazuju da je na Trajkovskog izvr{en atentat, i da to nije bila avionska nesre}a.

-U Direkciju civilnog vazuhoplovstva nije stigla dokumentacija niti zahtev za pokretawe nove istrage o padu aviona u kojem je 2004. godine poginuo tada{wi predsednik Makedonijepotvrdio je „Avazu” savetnik za informacije Aleksandar Lalovi}.

Osim toga, ni Javno tu`ila{tvo Makedonije jo{ nije otvorilo istragu o ovom slu~aju,

25

iako su mu pre tri meseca ustupqeni navodni novi dokazi.

Postoje razli~ita mi{qewa zbog ~ega ovaj slu~aj nije maknuo daqe od po~etka. Pozivaju}i se na neimenovanog sagovornika, list navodi da je re~ o „dimnim bombama” iz Skopqa i da nema nikakvih argumenata da se, osam godina nakon nesre}e, pokre}e nova istraga.

S druge strane, makedonski advokat Ignat Pan~evski, koji zastupa pojedine ~lanove porodica stradalih, isti~e da „sile koje su u~estvovale u atentatu sada ko~e otvarawe nove istrage”.

-Nimalo me ne iznena|uje {to dokazi nisu poslati u BiH. Ciq je da se sve zavr{i na pri~i i da se nikada sudski ne doka`e {ta je istina - izjavio je Pan~evski.

Avion u kojem su se nalazili Trajkovski i jo{ osam osoba sru{io se 26. februara 2004. kod Mostara. U izve{taju Komisije za ispitivawe uzroka nesre}e, koju je formirao Savet ministara BiH, navedeno je da je uzrok pada aviona bila „proceduralna gre{ka pilotske ekipe u fazi sletawa na Mostarski aerodrom”.

(Ta njug)

U Crnoj Gori se, kako je poja{weno, prirodna `ari{ta nalaze u brdsko-planinskim predelima, gde borave poqski mi{evi i voluharice koji, ukoliko su inficirani, lu~e virus. Najve}i rizik od oboqewa je u severoisto~nim delovima Crne Gore, na vi{im nadmorskim visinama.

Rizik je mawi u op{tinama centralnog regiona, a najmawi u primorskim delovima Crne Gore, gde se do sada ta bolest izuzetno retko javqala. U Crnoj Gori su u prethodnih deset godina registrovane 84 oboqele osobe, od kojih su ~etiri umrle.

(Ta njug)

SUD U TUR SKOJ OP TU @IO KURD SKOG GRA DO NA ^EL NI KA

Pri tvor zbog se pa ra ti zma

IS TAN BUL: Sud u Turskoj optu`io je kurdskog gradona~elnika Bekira Kaju za pripadnost oru`anoj separatisti~koj grupi i zadr`ao ga u pritvoru do po~etka su|ewa, izvestili su televizijski kanali. U najnovijem obru{avawu na kurdske politi~are i aktiviste, Kaja, gradona~elnik Vana, na jugoistoku Turske, i dva pokrajinska lidera iz prokurdske Partije za mir i demokratiju (BDP) zadr`ani su u pritvoru do po~etka su|ewa, prenela je mre`a Si-En-En Turk. Optu`ena su jo{ dva zvani~nika iz redova BDP, ali su oni pu{teni na slobodu, kako navodi Rojters, pozivaju}i se na izve{taje turskih medija.

Re~ je o posledwim u nizu hap{ewa koja su izvedena tokom istrage pokrenute protiv Unije kurdinstanskih zajednica (KCK), za koju turske vlasti tvrde da pred-

stavqa urbano krilo Kurdistanske radni~ke partije (PKK).PKK, koju turske vlasti, EU i SAD smatraju teroristi~kom organizacijiom, vodila je 27-godi{wu oru`anu borbu protiv turske vojske, u kojoj je poginulo vi{e od 40.000 qudi, uglavnom Kurda.

Turske vlasti su od 2008. godine uhapsile hiqade kurdskih politi~ara i aktivista, pod sumwom da su povezani za KCK, a EU, kojoj Turska te`i da se pridru`i, poru~ila je da taj problem potkopava poku{aje re{avawa sukoba sa PKK. PKK je ubla`ila zahteve za nezavisnu kurdsku teritoriju, svode}i ih na te`we ka ve}im kulturnim i politi~kim pravima za oko 14 miliona Kurda u Turskoj, ali je istovremeno nastavila sa sporadi~nim napadima na vojnike, uz pove}an broj otmica u proteklih nekoliko nedeqa.

(Ta njug)

„Po vor ka po no sa” bez in ci de na ta SPLIT: Za razliku od lawskog „Split prajda”, koji je zavr{io vre|awem i ga|awem u~esnika, ovogodi{wa povorka ponosa, u kojoj se uz znatno ve}i broj u~esnika na{lo i petoro ministara i brojne javne li~nosti, pro{la je bez incidenata, uz zastave duginih boja. [etwa je zavr{ena na Rivi bez ikakvih incidenata, uz muziku, u veselom raspolo`ewu i uz adekvatno policijsko prisustvo.

Ovogodi{wu povorku, u kojoj je bilo oko 1.000 qudi, obezbe|ivalo je 900 do 1.000 pripadnika redovne i interventne policije uz dva vodena topa i uz nadletawe helikoptera. U povorci su bili i ministri unutra{wih poslova Ranko Ostoji}, spo-

qnih poslova Vesna Pusi}, veterana Predrag Mati} Fred, uprave Arsen Bauk i graditeqstva Ivan Vrdoqak. Tu su bili i kwi`evnik i filozof Predrag Matvejevi}, re`iseri Nenad Puhovski i Rajko Grli}, brojni muzi~ari i novinari, me|u kojima i novinar Drago Pilsel, koje je ranijih godina bio i na povorkama u Zagrebu.

de^Ji dnevnik

ponedeqak11.jun2012.

dnevnik

c m y

26

Mo ja neo stva re na `e qa

S

va de ca sve ta ima ju ne {to neo stva re no, pa i ja. Sva ko de te `e li svo ju `e qu!

Sva kog da na i sva ke no }i raz mi {qam o neo stva re noj `e qi.

Mo ja neo stva re na `e qa je da imam psa sa be lim i cr no-sme |im {a ra ma. Jed nog le pog i sun ~a nog da na brat i ja smo se igra li u dvo ri {tu.

Od jed nom se ~uo ne ki ja uk po red ka pi je. Ja sam iza {la na uli cu da vi dim ko to ja u ~e. Kad sam otvo ri la ka pi ju, ugle da la sam psa ko jeg sam od -

u vek `e le la. Une la sam ga u dvo ri {te i do ne la mu hra nu. Dru gi dan smo se igra li, moj brat, pas Ye ki i ja. Mo ja neo stva re na `e qa se ostva ri la i sre} na sam do ne ba.

Sva kog da na se sva kom de te tu neo stva re na `e qa ostva ri. Uvek tre ba ve ro va ti u ma {tu.

Ivana Vuki~evi}, IV-2 O[ „Isidora Sekuli}” [ajka{

Prole}e

Nur Tuati Drobwak, III razred, O[ „Tulip”, Tunis

M

Mo ja maj ka

o ja ma ma se zo ve Bran ka. Ona ima nas dvo je de ce. Ima cr nu ko su i braon o~i. Vo li da se sme je.Sred we je vi si ne. Le po ku va,a naj ~e {}e pra vi ki fli ce. Ona nam uga |a. Pon kad igra mo za jed no od boj ku. Vo li mo da ide mo u {et wu. Stal no me opo mi we da u~im en gle ski i osta le pred me te. Ka da sam ja sre }an i ve seo i ona je ta da sre} na. I ka da idem na po qe, ona ka `e da osta nem {to vi {e na po qu. I{ao sam na Stra `i -

lo vo da be rem vi si ba be, za hva li la mi se {to sam joj do neo. I{li smo vi {e pu ta na Vi di ko vac, ali je bio za tvo ren i bi lo nam je `ao za to {to ne mo `e mo da vi di mo ce le Kar lov ce.

Ja vo lim mo ju ma mu jer je do bra i ne `na.

Vladimir Jovanovi}, III-1 O[ „23. oktobar” Sremski Karlovci

Vodeni baloni Dejana (Gala) Marko (Luka) Milica (Nina) Tata (Nikola) ^ovek (Daniel) (Milica je kod Dejane i one se igraju sa lutkama) (Marko utr~ava u sobu) DEJANA: Marko, ho}e{ li da se igra{ s nama!?

MARKO: Ne! DEJANA: Pa onda iza|i iz sobe!

MARKO: Dobro, dobro. Onda ne}emo bacati vodene (uti{ava se i ide prema vratima od sobe) balone kroz...

MILICA: [ta, {ta!!! To je odli~na ideja. Hajde Dejana nismo vi{e male da se igramo s barbikama!

DEJANA: Ok, onda {ta ~ekate, hajde da napunimo balone!!!

10 MINUTA KASNIJE (Marko, Dejana i Milica su na prozoru i bacaju vodene balone s prozora) MARKO: Vidi, zamalo da sam pogodio onu `enu!

DEJANA: Jaaoo!!! Pogodila sam onog ~oveka u glavu!!!

SVI: Ha, ha, ha, ha, ha!!!!

MILICA: Ups, mislim da nas je video i {ta ako do|e gore!

SVI: (svi se pogledaju) O, nee!!!

MARKO: Pona{ajte se prirodno. (otvaraju se vrata i tata ulazi u sobu) DEJANA: Tata dolazi!

TATA: Deco, {ta vi to radite?

DECA: Ni{ta!!!

DEJANA: Mi se samo igramo s barbikama.

MILICA: Da i Marko je Ken! TATA: U redu, samo se nemojte sva|ati.

Miwa Dujin, II2, O[ „Stan~i} Milan U~a”,Kumane

(Daniel sa druge strane vrata imitira zvono) TATA: Idem da otvorim vrata. (deca se sakrivaju) (tata izlazi na hodnik, onda se namrgo|en vra}a u pratwi ~oveka koji je mokar zbog vodenog balona) TATA: Dejana i Marko odmah dolazite ovamo! [ta ste to

uradili!!! ^OVEK: Da! Deri{ta mala nevaqala!!!

DEJANA I MARKO: Ni{ta!

Samo smo se igrali!

TATA: (brani decu) Molim vas, izvinite, slu~ajno su to uradili. Nemojte se qutiti. ^OVEK: Slu~ajno }u ja da zovem policiju, a vi smislite opravdawe!!! (~ovek izlazi iz stana i lupa vratima) NEDEQU DANA KASNIJE DANIEL: Posle saslu{awa, tata je morao da plati kaznu.

(Milica je opet kod Dejane i igraju se lutkama) (tata ulazi) TATA: [ta radite deco?

Nemojte da se ono ponovi.

DECA: Igramo se. I ne}e se ponoviti!

(Marko sakriva kesu s balonima) TATA: U redu idem u radwu.

Zdravo!

DECA: ]ao!!!

(Marko sakriva kesu s balonima) (tata odlazi i zatvara vrata) MARKO: Jeste li spremne!!! (di`e vodeni balon) KRAJ Gala Geki}, V/a Luka Mar~eti}, V/a Nina Sabo, V/a Nikola Vasi}, V/a Daniel Dobromirov, V/a O[ „\or|e Nato{evi}” Novi Sad

Snega nema na poqima, oti{la je zima.

Procvetalo cve}e do{lo je prole}e.

Leptiri se igraju, zeleni se trava, a na{a maca na Suncu lepo spava.

Kad prole}e do|e, sve naboqe po|e.

Dragoqub Stefanovi}, I-4 O[ „Milo{ Crwanski” Novi Sad

Vred ne p~e le ti glo je pro le }e. Cve }e je po S ~e lo da cve ta. Vred ne p~e le sku pqa ju nek tar iz cve ta. On da su

kre nu le u svo ju ko {ni cu i si pa le med u sa }e. Je dan de ka je obu kao za {tit no ode lo i iz va dio med iz ko {ni ce. Na i {la je de voj ~i ca s ku com i za mo li la de ku da joj po zaj mi te glu me da. Ka sno uve ~e de voj ~i ca se vra ti la ku }i i po de li la med sa se strom i bra tom.

Marko Mili}, I-4 O[ „Milo{ Crwanski” Novi Sad

Mo ja sim pa ti ja P

r vu sim pa ti ju sam upo znao u za ba vi {tu. Bi la je mog ra sta, s cr nom ko som i suk wom do ko le na. I{la je u mo ju gru pu.

Pre ma woj sam se po na {ao ve o ma le po. Ka da bi do {lo vre me ru~ ka, ne bih jeo hra nu ko ju sam do bio, ne go sam stal no gle dao u wu. Dru gu sim pa ti ju sam upo znao u pr vom raz re du osnov ne {ko le. Bi la je ne {to vi {a od me ne i ima la je cr nu ko su i pla ve o~i. Uglav nom sam se sa wom naj vi {e igrao na ~a su fi zi~ kog vas pi ta wa i po na {ao sam se kao fi lo zof iz fil ma „La ja we na zve zde”. No, ka ko smo za vr {i li pr vi raz red, ta ko je i ona oti {la iz mo ga sr ca. Tre }u sim pa ti ju upo znao sam na svad bi na {ih pri ja te qa. U po ~et ku je ni sam pri me }i vao, ali ona me ne je ste. Ka ko se svad ba za huk ta va la ta ko se i ona spre ma la za glav ni na pad na me ne.I ona je bi la ne {to vi {a od me ne. No si la je cr nu ha qi nu do ko le na, cr ve nu ma ji cu bez ru ka va i cr ve ne ba le tan ke. Ima la je i dva mla |a, }e la va, bra ta.

Ka da smo do {li u sa lu za mla den ce, po ~e la je po la ko da se „pa li” na me ne, uz {ti pa we za sto mak, ko je je mno go bo le lo. Pre ma woj ni sam po ka zi vao ni ka kvu si map ti ju, a jo{ ma we qu bav. Po {to sam se uz ne mi rio, po zvao sam we nu bra }u, ko ja su me spa sla od we nog na pa da. ^e tvr tu sim pa ti ju upo znao sam na svad bi mo je ro |e ne se stre, ko ja je bi la 2. ok to bra u

Sen ti. Sim pa ti ja je }er ka se stri ne dru ga ri ce. Ta da sam pr vi put ose tio „lep ti ri }e u sto ma ku”, pr ve simp to me qu ba vi. Ka da smo do {li u sa lu za mla den ce, ose tio sam dru gi simp tom qu ba vi, a to je stal no gle da we u wu.

U vre me igre za mo lio sam je za ples, {to je ona pri hva ti la i ta ko sam je osvo jio. Po sle svad be du go ni sam mo gao da za spim jer sam raz mi {qao o woj. Pe tu sim pa ti ju sam upo znao u Cr noj Go ri na mo ru. Bi la je mog ra sta, ima la je pla vu ko su, cr ne o~i, lep osmeh i ve o ma se le po obla ~i la. Sla bo smo se raz u me li jer je bi la Ru ski wa, a ja ne znam ru ski, a ona ne zna en gle ski. Spo ra zu me va li smo se ru ka ma, a naj vi {e po gle dom. Na{ apart man je bio po red we nog ,pa smo se vi |a li sva ki dan.

Za jed no smo se ku pa li, ro ni li i ska ka li u mo re. Pre ma woj sam se po na {ao sa pu no po {to va wa. Ka da sam se vra tio ku }i, je di no mi je osta la za uspo me nu we na fo to gra fi ja, ko ju ~e sto gle dam i se }am se le pih tre nu ta ka ko je smo za jed no pro ve li na mo ru.

Sve ove sim pa ti je, ko je sam opi sao, me ni se mno go svi |a ju, ali }e sa mo jed na osta ti u mom se }a wu, ali ko ja, to ne ka osta ne taj na.

Dragoslav \ur|ev, VI/2 O[ „\ura Jak{i}” Ka}

Bogatstvo

Za{to Za{to moram da patim, da te ne vidim ceo dan.

Za{to vreme ne mogu da vratim, da sve bude kao san.

Za{to da ti gledam sliku, a ne tvoje lepo lice.

Za{to da ne iskoristim priliku da ti ka`em sve sitnice.

Za{to da gledam u prazno, ne u~im, ne razmi{qam, u glavi mi samo praznina, samo tebe, kraj sebe, zami{qam.

Za{to si tako daleko, Ne mogu ti re}i: „Volim te” Oh, za{to tako predaleko, ali razumi me, molim te!

Maja Divjakovi}, VI-1 O[ „Svetozar Markovi} Toza” Novi Sad

Aleksandar Hayibabi}, IV 4, O[ „Ivo Lola Ribar”, Novi Sad

Bogatstvo je znawe, wime se hvaliti treba, mnogi o tome ne znaju ni{ta, pa misle: „Imam imawe veliko kao odavde do neba”.

Svako drugarstvo ne`no je i medno, pravo se novcem ne mo`e kupiti, sti~e se dugo, treba se truditi i raditi vredno, a kada ga izgubi{ „pokriti” se tugom.

Mnogi ne shvataju, ne prave razliku izme|u novca i sre}e, onda se za glavu hvataju i sa ru`nim stvarima se sre}u.

Bojana Kul~ar, I 1, O[ „Jovan Jovanovi} Zmaj”, Srbobran

Nade`da Jovanov, VI razred O[ „@arko Zrewanin U~a” Nadaq

STUdenTSki dnevnik

dnevnik

ponedeqak11.jun2012.

27

PO DE LOM ME DA QA I PE HA RA KRU NI SA NI SPORT SKI DA NI FTN-a

Zla to za dve eki pe Me naymen ta Sport ski da ni Fa kul te ta teh ni~ kih na u ka ko ji su tra ja li dva me se ca, za vr {e ni su pro {le ne de qe fi nal nim utak mi ca ma od i- gra nim u uto rak i sre du. Pr vo me sto u mu {kom fud ba lu osvo ji la je eki pa s Me nax men ta, a u `en skom

stu dent ki we Gra |e vi ne i ge o de zi je. U mu {koj ko {ar ci zla to su od ne li ta ko |e stu den ti Me nax men ta, a u `en skoj eki pa Ar hi tek tu re i ur ba ni zma. Mu {ki tim Elek tro ni ke pr vi je u od boj ci, dok su pr va ki we u ovom spor tu sa

Gra |e vi ne i ge o de zi je. U mu {kom ru ko me tu po bed ni~ ka je eki pa Elek tro teh ni ke, dok se de voj ke ni su tak mi ~i le u ovom spor tu.

Za vr {ni ca se igra la na \a~ kom igra li {tu, a na ce loj ma ni fe sta ci je ukup no je u~e stvo va lo

vi {e od 1.000 stu de na ta FTN-a.

U za vr {na dva da na na \a~ kom igra li {tu je bi lo pre ko 700 gle da la ca, ko ji su na vi ja wem osi gu ra li od li~ nu at mos fe ru i bi li do dat no mo ti vi sa li svo je ko le ge da iz bo re po be du.

Kao or ga ni za to ri smo pre za do voq ni, i na da mo se da }e mo i na da qe ima ti po dr {ku fa kul te ta- ka `e Pi-Ar sport ske or ga ni za ci je “Teh ni ~ar” Ne nad Te o fa nov.

U da nu ve li kog fi na la, po seb nu ~ast stu den ti ma - spor ti sti ma i wi ho vim ko le ga ma u pu bli ci u~i ni li su na {i po zna ti spor ti sti. Ta ko je An dri ja Ge ri} uru ~io me da qe od boj ka {i ma, Mi lan Ra ki} fud ba le ri ma, Mi len ko To pi} ko {ar ka {i ma.

- Svo jim pri su stvom de kan i pro de kan FTN-a po ka za li da je spor tu me sto na fa kul te ti ma i sta vi li do zna wa svi ma da ova kve i sli~ ne ma ni fe sta ci je ima ju zna ~a ja- is ti ~e Te o fa nov.

Sve eki pe ko je su osvo ji le ne ko od pr va tri me sta do bi le su me da qe, a sa mo pr vo pla si ra ni su ima li ~ast da se ime wi ho vog de part ma na ugra vi ra na pe har ko ji im je uru ~en i no si }e ti tu lu „[am pion Fa kul te ta teh ni~ kih na u ka„ do sle de }e go di ne.

- Ma ni fe sta ci ja „Sport ski da ni FTN-a” po sve }e na je stva ra wu sport skog du ha, mo ti vi {u }eg ri val stva i ne go va wu ferple ja- na ga la {a va Te o fa nov.

A. Var ga

Bes plat ne ra di o ni ce u Cen tru za ka ri je ru Cen tar za raz voj ka ri je re or ga ni zu je be slat ne ra di o ni ce o pi sa wu bi o gra fi je i pro prat nog pi sma za stu den te i di plom ce. Pr va ra di o ni ca, ko ja ob u hva ta pi sa we bi o gra fi je, odr `a }e se u sre du, 20. ju na, od 10 do 12 ~a so va , a pre da va ~i ca je sa vet ni ca za vi so ko obra zo va we i raz voj rad ne sna ge u Am ba sa di Ve li ke Bri ta ni je, Li di ja Smir nov. Broj u~e sni ka je ogra ni ~en na 12, a rok za pri ja vqi va we je 17. jun.

Ra di o ni ca o pi sa wu pro prat nog pi sma bi} u sre du, 27. ju na, od 10 ~a so va, a dr `a }e je, ta ko |e,

Li di ja Smir nov. Rok za pri ja vu na ovu ra di o ni cu je 24 jun. Stu den ti tre ba da do ne su svoj CV i mi ni mum dva ogla sa rad nog me sta za ko je bi `e le li da se pri ja ve a ko ji tre ba da ima ju de ta qe kao {to su „du `no sti” i „uslo vi”. Za in te re so va ni tre ba da po ne su i ve} na pi sa no pro prat no pi smo, ona ko ka ko oni sma tra ju da tre ba da zvu ~i. Pri ja ve na obe ra di o ni ce oba vqa ju se pre ko in ter ne ta, na mejl adre si karijerauns@gmail.com s tim {to treba naglasiti na koju se radionicu zainteresovani prijavquje.

A. J.

„Wu jor ker” na gra |u je kre a tiv nost Mod na ku }a „Wu jor ker” ras pi sa la je kon kurs za stu den te ko ji su za in te re so va ni za is tra `i va we tr `i {ta, ana li ze i ino v a t iv n e mar k e t in { ke stra te gi je. Te ma je sam brend „Wu jor ker” i we go va per cep ci j a. Pro j e k at je na m e w en oni ma ko ji se ba ve kre a tiv nim i ana li ti~ kim obla sti ma i ko ji `e le da se do ka `u u obla sti is tra `i va wa tr `i {ta i ana li ze, kao i ko mu ni ka ci o nim i mar ke tin {kim stra te gi ja ma. Fo kus je na ma sov nom tr `i {tu me |u na rod ne mod ne in du stri je.

Za da tak za stu den te se sa sto ji iz dva de la. U pr vom stu den ti tre ba da stek nu uvid u ma sov no tr `i {te mod ne in du stri je. Na pi ta wa o po tro {a ~i ma, wi ho vom `i vot nom sti lu i po na {a wu u ze mqa ma iz ko je se pri ja vqu ju stu den ti ta ko |e se mo ra od go vo ri ti. U

dru gom de lu, za da tak je da se, na osno vu in for ma ci ja ste ~e nih u pr vom de lu, raz vi je mar ke tin {ka stra te gi ja ko ja }e se pri me ni ti ka ko na po sto je }e ta ko i na po ten ci jal ne po tro {a ~e ovog bren da.

Uni ver zi te ti i fa kul te ti ko je }e „Wu jor ker” kon tak ti ra ti mo ra ju da se re gi stru ju do 15. ju na ka ko bi u~e stvo va li u tak mi ~e wu, ko je }e tra ja ti 14 ne de qa. Kon cep ti i re zul ta ti mo ra ju bi ti pod ne ti do 1. ok to bra.

Po bed nik }e bi ti pro gla {en 1. no vem bra. Za 10 naj bo qih ti mo va obez be |e ne su nov ~a ne na gra de. Naj bo qa ide ja }e bi ti na gra |e na s 5.000 evra.

Ta ko |e, po bed ni~ ki tim do bi }e pri li ku da ra di prak su u ne kom od se di {ta „Wu jor ke ra”. Do dat ne in for ma ci je mo gu se pro na }i na saj tu www. newyorker.de/brand-new.

A. J.

Fo to: R. Hayi}

PO ^EO ME SEC KUL TU RE U KAM PU SU NO VO SAD SKOG UNI VER ZI TE TA

Fol klor, rok svir ke, po zo ri {te...

Pro {le ne de qe po ~e la je ma ni fe sta ci ja Me sec kul tu re na Uni ver zi te tu u No vom Sa du - „Kul tus 02”, ko ji or ga ni zu je AKUD „So wa Ma rin ko vi}”. Ka ko na vo de u ovom dru {tvu, pro gram se odr `a va „u ci qu upot pu wa va wa i una pre |e wa kul tur nog `i vo ta stu de na ta, pro mo vi sa wa i ak tiv nog ukqu ~i va wa stu de na ta u van na stav ne kul tur ne ak tiv no sti”. Pro je kat je po dr `a lo Mi ni star stvo pro sve te i na u ke Re pu bli ke Sr bi je , Sek tor za u~e ni~ ki i stu dent ski stan dard.

Tam bu ra {ki or ke star „So we”na stu pi }e su tra u 19.30 ~a so va u ho lu Po qo pri vred nog fa kul te ta, a u ~e tvr tak, 14. ju na, u 19.30 ~a so va, a Tr gu Do si te ja Ob ra do vi }a svi ra ju rok sa sta vi „Uver ti ra” i

„Ger ni ka”. Iste ve ~e ri, u 20.30 ~a sova, na istom me stu, na stu pi }e bend „Ri~- Bi~” i Ta wa Jo vi }e vi}.

Su tra dan, u 19 ~a so va, ta ko |e na cen tral nom tr gu u Kam pu su UNS-a, odr `a va se {ko li ca na rod nih iga ra i pe sa ma u ko joj u~e stvu ju de~ ji fol klor ni sa sta vi O[ „Do si tej Ob ra do vi}”. Sat ka sni je na stu pa ju fol klor ni an sambl KUD „Sve to zar Mar ko vi}” i Ve li ki na rod ni or ke star. U su bo tu, 16. ju na, u 20 ~a so va, na Tr gu Do si te ja Ob ra do vi }a, Aka dem sko po zo ri {te na stu pi }e s pred sta vom „Ka kav pre di van svet”.

Na red ne ne de qe pro gram se na sta vqa na tr gu u Kam pu su, 21. ju na, kad u 18 ~a so va na stu pa In klu ziv ni hor „Ison”. U sve ~a noj sa li Fa -

kul te ta teh ni~ kih na u ka, 22. ju na, u 18 ~a so va, odr `a }e kon cert mu {ki vo kal ni an sambl „Aka de mac”, dok }e u ba {ti klu ba „So wa”, u 20 sa ti, na stu pi ti Ve li ki na rod ni or ke star. Su tra dan u ho lu FTN-a, u 17 ~a so va, bi }e or ga ni zo va na {ko li ca na rod nih iga ra i pe sa ma.

Po sled wu ne de qu ma ni fe sta ci je obe le `i }e 28. ju na na stu pi an sam bla „Aka de mac”, u 19.30 ~a so va, u Sve ~a noj sa li FTN-a, gde }e u 20 ~a so va na stu pi ti i Ve li ki na rod ni or ke star. Duo gi ta ra svi ra }e su tra dan u klu bu „So wa” u 20 ~a so va, a bend „Maj ba di muz” iz Ri je ke u 21 ~as. Po sled weg da na [ko la ple sa „Ale gro” or ga ni zu je ~as sal se na Tr gu Do si te ja Ob ra do vi }a, od 18 sa ti.

A. J.

PRAK SA ZA STU DEN TE @UR NA LI STI KE

„Ka pi ten” nu di {an su bu du }im no vi na ri ma Stu den ti `ur na li sti ke na Fi lo zof skom fa kul te tu Uni ver zi te ta u No vom Sa du od ovog le ta ima ju mo gu} nost da ra de prak su u re dak ci ji por ta la www.kapiten.rs. Ka ko je re ~e no u ovoj no vi nar skoj ku }i, nu di se no vi nar sko usa vr {a va we i is ku stvo ra da u in ter net skom no vi nar stvu.

– Ne ki po se ban kri te ri jum za pri ja vu ne po sto ji. Na kon krat ke obu ke, sva ko }e do bi ti {an su da ne de qu da na pi {e ve sti iz ru bri ke za ko ju se do go vo ri mo, a na kon to ga }e mo do ne ti od lu ku o to me da li je ta oso ba pri mqe na.

Pri od lu ~i va wu, glav ne od red ni ce }e nam bi ti no vi nar ski kva li tet ve sti, broj ob ja vqe nih tek sto va i a`ur nost wi ho vog ob ja vqi va wa – ka `e glav ni i od go vor ni ured nik Mi lo{ Su bo tin, i do da je da na kon prak se, „Ka pi ten„ nu di i mo gu} nost pre po ru ke sport skim re dak ci ja ma osta lih me di ja, a prak ti kan ti mo gu svo ju kre a tiv nost u ko men ta ri ma i ko lum na ma pred sta vi ti {i roj ~i ta la~ koj pu bli ci. O~e ku ju da sva ko pi {e o ono me {to `e li i ko li ko `e li, s tim da se te stav ke ja sno pre ci zi ra ju

pre po ~et ka ra da da ka sni je ne bi do {lo do ne spo ra zu ma. – Na `a lost, tre nut no fi nan sij sko sta we nam ne da je mo gu} nost da za po sli mo no ve qu de, ali to ne mo ra da zna ~i da }e ta ko bi ti i za dva me se ca.

Por tal je po ~eo rad 1. av gu sta pro {le go di ne i pred sta vqa pr vi no vo sad ski sport ski me dij, ured no re gi stro van kao in ter net jav no gla si lo. Po re ~i ma glav nog i od go vor nog ured ni ka, pr vo bit na ide ja je bi la da qu di na jed nom me stu mo gu la ko sa zna ti sve no vo sti i aku tel no sti u ve zi s no vo sad skim spor tom, ukqu ~u ju }i na ja ve do ga |a ja, ana li ze, iz ja ve i dru go. Me |u tim, vr lo br zo su po ve }a li broj ru bri ka pa ta ko, osim po seb nog osvr ta na lo kal ni, pra te i ce lo ku pan do ma }i i me |u na rod ni sport.

– „Ka pi ten” je is kqu ~i vo sport ski por tal i ba vi se sport skim te ma ma. Spor to vi ko ji ma po sve }u je mo naj ve }u pa `wu su fud bal, ko {ar ka, od boj ka, ru ko met i te nis, ali vr lo ra do bi smo po ve }a li broj ve sti i iz osta lih ta ko zva nih ma we po pu lar nih spor to va uko li ko ne ko

od stu de na ta po ka `e in te re so va we da ih pra ti – ob ja {wa va na{ sa go vor nik.

Tre nut no su u re dak ci ji za po sle na dva no vi na ra, a tu ulo gu ne ret ko pre u zi ma i sam Mi lo{ Su bo tin, ko ji pra ti do ma }i fud bal.

We gov ko le ga Mi lo van Lon gi nov pi {e o me |u na ro dom fud ba lu, dok Ni ko la Smi qa ni} iz ve {ta va o ko {ar ci, od boj ci, va ter po lu i dru gim spor to vi ma. Od pre me sec da na pri kqu ~i la im se i Ma ri ja na Pa vlo vi}, ko ja pra ti te nis. Ta ko |e, tu je i ko le ga ko ji je me na xer mar ke tin ga, a ujed no oba vqa po sao ad mi ni stra to ra saj ta.

Svi za in te re so va ni ko ji `e le da ov de ra de prak su, tre ba da po {a qu svo je ime, pre zi me i broj te le fo na na mejl kontakt@kapiten.rs. Osni va~ ovog jav nog gla si la je fir ma „Ka pi ten me di ja DOO Ka}„, ~i je je se di {te u Uli ci @ar ka Jo vi }a 41 u Ka }u, ali, bu du }i prak ti kan ti ne mo ra ju do la zi ti na tu adre su.

– Pred nost in ter net-no vi nar stva je u to me {to se po sao mo `e ra di ti i kod ku }e – re kao je Mi lo{ Su bo tin.

A. Je ri ni}

VA@NI TELEFONI Uni ver zi tet u No vom Sa du Trg Do si te ja Ob ra do vi }a 5, te le fon rek to ra ta: 021/6350-622, 485-2020, faks: 021/450-418, e-mail: rek to rat @uns.ns.ac.yu, in ter net-adre sa www.ns.ac.yu.

Fakultet tehni~kih nauka Trg Do si te ja Ob ra do vi }a 6, Dekanat: 021/485-2055, stu dent ska slu `ba:{ef studentske slu`be 485-2222. re fe rent za ra ~u nar stvo i automatiku: 021/485-2229. re fe rent za ma {in stvo: 021/485-2226. re fe rent za energetiku, elektroniku i telekomunikacije 021/ 4852231 re fe rent za in du strij sko in`ewerstvo i menayment; mehatronika 021/485-2224, referent za gra fi~ ko in`ewerstvo i dizajn; in`ewerstvo za {ti te `i vot ne sre di ne 021/485-2225. re fe rent za ar hi tek tu ru: 021/485-2223. re fe rent za gra |e vi nar stvo 021/485 2228, re fe rent za sa o bra }aj 021/485-2227 referent za postdilomske studije 021/ 485-2230. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te 840-1710666 -12.

Poqoprivredni fakultet Trg Do si te ja Ob ra do vi }a 8, te le fon: 021/485-3500, stu dent ska slu `ba: 021/485-3379. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te 840 - 1736666 - 97.

Filozofski fakultet Dr Zorana \in|i}a 24, te le fon: 021/450 628, stu dent ska slu `ba: 021/484-3273. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te: 840 - 1712666 - 26.

Medicinski fakultet Haj duk Veqkova 3, te le fon 021/420 - 677, stu dent ska slu `ba: 021/6624-377. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te: 840 - 1633666 - 55.

Akademija umetnosti \u re Jak {i }a 7, cen tra la: 021/422 - 177. Broj `i rora ~u na za stu dent ske upla te: 840 - 1451666 - 42.

Tehnolo{ki fakultet Bu le var ca ra La za ra 1, te le fo ni: 021/485-3600, stu dent ska slu `ba: 021/485-3613, 485-3611 Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te: 840 - 1647666 - 56.

Prirodno-matemati~ki fakultet Trg Do si te ja Ob ra do vi }a 3, te le fon: 021/485-2700.

Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te: 840 - 1711666 - 19.

Pravni fakultet Trg Do si te ja Ob ra do vi }a 1, te le fon: 021/6350 377, stu dent ska slu `ba: 021/4853-109, 4853-110, 4853-111 i 4853-112. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te: 840 - 1627666 - 13.

Fakultet sporta i fizi~kog vaspitawa Lov }en ska 16, te le fon 021/450 - 188, stu dent ska slu `ba: 021/450 - 188 lo kal 122. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te 840 - 1718660 - 86.

Pedago{ki fakultet, Sombor Pod go ri~ ka 4, cen tra la: 025/22 - 030, stu dent ska slu `ba: 025/28 - 986. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te 840 - 1136666 - 68.

Gra|evinski fakultet, Subotica Ko za ra~ ka 2a, cen tra la: 024/554 - 300. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te 840 - 1233666 - 68.

Ekonomski fakultet, Subotica Segedinski put 9-11, 024/628-000 (centrala). Broj `iro-ra~una: 840-1045666-13; Odeqewe u Novom

Sadu: 021/485-2900 (centrala)., studentska slu`ba: 021/485-2921

TF „Mihajlo Pupin”, Zrewanin \u re \a ko vi }a bb, in ter net adre sa www.tf.zr.ac.yz, te le fon: 023/550 - 525, stu dent ska slu `ba: 023/550 - 530, 023/550 - 531 i 023/550 - 532. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te 840 - 1271666 - 43.

Zavod za za{titu zdravqa studenata Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/454-888

Studentski centar „Novi Sad” Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/450-300

Studentski domovi “A”: 021/469-020, “B”: 021/6369-928, “23. ok to bar”: 021/654-1188, “Fe je{ Kla ra”: 021/469-367, “Slo bo dan Ba ji}”: 021/458-158, “Veqko Vla ho vi}”: 021/459-971.

Studentske menze Bu le var Mi haj la Pu pi na: 021/457-460, Uli ca Si me Mi lo {e vi }a (kan ti na): 021/6350-547.

moja ku]a

ponedeqak11.jun2012.

dnevnik

c m y

28

ПРАВИЛА СПАВАЋЕ СОБЕ

УРЕЂЕЊЕ ТЕРАСЕ И ВРТА

Кутак за опуштање Н

рија. Припазите и да корење није недовољно развијено.

е морате да имати велик врт и терасу да би им удахнули стилске приче које одушевљавају и због којих ћете још више уживати проводећи време на отвореном. Чак и мали кутак у вашем врту или на тераси може изгледати још лепше уз неке детаље. Доносимо неколико предлога водећих светских магазина који се баве уређењем екстеријера, а нека од решења или барem идеја пoмоћиће вам да уредите вашу оазу на отвореном. У наставку вам доносимо и десет најчешћих грешака приликом уређења отвореног простора те се потрудите да их не направите. Док боравите у вашем дому оваква места на отвореном приуштиће вам савршено опуштање. Украсите сто на тераси шармантним столњаком, вазом или теглама с цвећем. Додајте покоји шарени декоративни јастучић или занимљиво решење за заштиту од сунца... Вашем врту посветите посебну пажњу без обзира на ње-

Игнорисање декларацијe Осим што декларације садрже битне информације о биљкама, као на пример колико воде и светлости биљка захтева, садрже и информацију и о томе колико ће биљка нарасти. Врло су честе грешке да се високе биљке посаде у први ред, а патуљасте биљке у задњи део врта.

Не знате димензије свог врта Било би корисно да понесете фотографију врта како би вам за-

Додајте дашак шарма помоћу украсних јастучића

шем врту изгледати и остатак године. Треба узети у обзир какво лишће има, те дати прилику и украсном грмљу и травама које изгледају занимљиво.

Недовољне количине једне сорте Ако узимате од сваке сорте биљака по једну или две теглице, на правом сте путу да вам врт изгледа „набацано”. Стручњаци саветују да је важно да се узму барем три посуде исте сорте како бисте добили јединствен, добро осмишљен изглед врта.

Болесне биљке

За љубитеље цвећа врт може постати права оаза уживанције

гову величину. Засадите разнолике биљке, додајте по који камен као додатан украс, могућности су разне, а на фоткама погледајте шта све можете комбиновати.

Избегните грешке Сручњаци напомињу да се грешке најчешће дешавају приликом куповине цвећа и садница, а у даљем тексту наћи ћете неке од савета и решења како да их избегете.

Куповина цвећа, без размишљања о лишћу Свака биљка док је у цвату изгледа лепо, али треба размишљати о томе како ће у ва-

Листови вам могу пуно рећи о здрављу биљке, па избегавајте куповину биљака са смеђим, жутим или увенулим лишћем, што може бити знак лошег здравља или занемаривања. Уједно проверите и да ли биљке имају штеточине по себи. Потражите биљке с бујним лишћем јаких боја.

Цвеће у пуном цвату

Разни украси у саксијама с цвећем право су освежење

послени у расаднику могли помоћи да купите прави број биљака, да одаберете величину и пронађете боје које иду добро заједно.

Комбинација боја Иако све боје биљака могу бити лепе, не изгледају све лепо у комбинацији. Било би најбоље да одаберете једну шему и да се држите ње.

Предуго сте чекали да посадите биљке у врт

Немојте да вас заведу тегле препуне расцветаног цвећа. Уместо тога, потражите биљке с пупољцима које ће врхунац цвата доживети у вашем врту.

Покушајте да посадите биљке у земљу чим их донесете кући, али ако морате да одложите сађење ставите их у хлад или у сенку где се неће осушити и посадите их што је пре могуће.

Бирање биља с лошим корењем

Покушавате да све урадите сами

Припазите да корење није замршено, што можете видети ако оно излази на дну посуде, јер такво корење може да „угуши” биљку и спречи јој долазак до храњивих мате-

Потражите савет од стручњака, запослени у расадницима могу вам пуно помоћи јер знају шта најбоље успева у вашем подручју.

Колико често треба прати постељину А

ко једном недељно ставите чист чаршав и јастучнице, уклонићете остатке коже, прашине, масноће и друге прљавштине која се накупила на кревету током недеље. Бићете сигурни да удишете чистији ваздух током ноћи ако вам је постељина чиста. Али на шта још треба припазити? Филип М. Тиерно Џуниор, директор клиничке микробиологије и имунологије на Њујоршком универзитету, упозорава да је једна група посебно немарна у вези с одржавањем хигијене свог кревета: „Млађи људи, у просеку, остављају постељину на кревету дуже од других”. Изузевши младе, већина људи одржава стандард тако што постељину мења једном недељно, показало је једно америчко истраживање. Ово је битно јер ако не перете постељину редовно, ваш супружник није једини који с вама дели кревет. На јастучници се може налазити огроман број ситних организама, инсеката и мртве коже.

Прозори Гриње, мољци, бактерије и плесни уживају у топлом простору у којем нема циркулације ваздуха. Због тога је битно редовно луфтирати простор отварајући прозоре и друге изворе свежег ваздуха. Десет минута на дан је сасвим довољно.

Јастуци Коса, стара кожа, зној – колико прљавштине може један јастук поднети? Већина јастука се може ставити у машину за прање веша, али пазите на упутства које стоје на етикети.

Јоргани, прекривачи и друга постељина Свака шеста особа је прилично проблематична – чека месец дана или дуже па тек он-

да мења чаршаве. Ако спавате с неким, мењате чаршаве сваких седам дана, а ако сте у кревету сами, најдуже сваких 14 дана. Перите на високим температурама, најмање на 60 степени Целзијуса да бисте убили више бактерија и гриња. Јоргане и јастуке перите барем једном годишње.

Душек То је одлично станиште за гриње, а њихов већи број узрокује и астму и алергије. Усисавајте душек барем два пута годишње и пресвлачите заштитним чаршавима које се могу опрати у веш машини.

Под спаваће собе Под спаваће собе усисавајте барем једном недељно, посебно пазећи да досегнете ћошкове и место под креветом где мољци знају да оставе јајашца. Преко паркета прођите чистом влажном крпом.

Ноћни ормарић Ноћни ормарићи знају да буду једно од најпрљавијих места у спаваћој соби. Људи једу или пију у кревету, стављају храну и пиће на ормарић претпостављајући да је чист. Дезинфикујте ормарић барем једном недељно.

И мали стан може бити оригиналан и забаван С

амо зато што је стан мали, не значи да се морате одрећи стила и забаве. Наравно, морате у обзир узети ограничења али и искористити креативност да смислите оригинална решења уређења простора. Овај преслатки мали стан у Санкт Петербургу може послужити као инспирација свима који се осећају ограничено због величине свога стана. Овај малени стан има толико интересантних и оригиналних детаља да је тешко одлучити откуд почети. Занимљиво је да је средишња просторија заправо мултифункционална, односно у њој су ‘углављени’ дневни боравак, трпезарија, кухиња и спаваћа соба, посебно интересантна јер је од остатка простора одвојена кружним стакленим вратима. Упркос мултифункционалности простора, задржан је утисак пространости и угодности. Пре свега због тога што није претрпана намештајем те стога што превладавају светле боје, уз покоји упечатљиви детаљ попут софе у предивној зеленој боји.

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

ponedeqak11.jun2012.

Na{em najmilijem An|elu

29

Dragoj na{oj voqenoj

SOBE i apartmani na moru Utjeha kod Bara, blizu mora, povoqno. Telefoni: 021/6363-291, 062/8510-669, 064/3903-391.

54651

Tijani Jovi}

Tijani Jovi} 29. 10. 2003 - 9. 6. 2012.

posledwi pozdrav.

posledwi pozdrav od: roditeqa Mileta i Stane, brata Stefana i sestre Tatjane.

IZDAJEM lep, odmah useqiv, kompletano name{ten jednoiposoban stan klima, ve{ ma{ina, TV, u Haxi Ruvimovoj ulici. Telefon 064/8706-004.

54678

Posledwi pozdrav bratu

Posledwi bratu

PRODAJE se dvoiposoban komforan stan, Novi Sad, prvi sprat, lift, izme|u Kvanta{ke, Ribqe pijace i Dunava. Telefon 521-145 10 - 20 ~asova.

54715

Mom~ilu Dejanovi}u

Mom~ilu Dejanovi}u

od sestre Sne`aneTemerinac sa porodicom.

od brata Sa{e Radanovi}a sa porodicom.

54755

54756

PRODAJEM plac na Zlatiboru, selo Semegwevo, 30 ari, pogodan za vi{e namena, struja na placu, vlasni{tvo 1/1.

Telefon 061/26-999-45.

54656

pozdrav

dragom

pozdrav

Posledwi pozdrav na{oj voqenoj

Tijani Jovi} od: ujaka Stanka, ujne Nata{e i sestrice Dajane.

54750

DESETOGODI[WI POMEN

Danas, 11. 6. 2012. godine, navr{avaju se dve najtu`nije godine u na{im `ivotima otkako je preminuo na{ voqeni suprug i otac

Posledwi pozdrav

Tijani Jovi}

O`ivqavamo uspomene, budimo se}awa i ~uvamo te od zaborava.

Cvijetin Maksimovi}

Neka te An|eli ~uvaju, princezo na{a.

Tvoji: supruga, }erka i sin.

U na{im `ivotima `ive}e{ ve~no. Prati}e te na{a qubav i se}awe na tebe.

Tvoja supruga Zaga i }erka Maja.

54515

54740

Posledwi pozdrav

Posledwi sestri}u

54752

54749

Vladimir Rado{evi}

^ISTIM podrume, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, automobile stare za otpad.

Telefoni: 064/953-3943, 021/6618-846, 063/84-85-495.

54354 KUPUJEM staro gvo`|e, stare automobile za otpad, ve{ ma{ine, {porete, mesing, bakar, aluminujum, akumulatore.

Najboqe pla}amo. Telefoni: 064/9533-943, 66-18-846, 063/848-5495.

54368

Stric Zoran, strina Ksenija, brat Filip i sestra Valentina.

Sahrana }e se obaviti danas, 11. juna 2012. godine, u 13 ~asova, na Mesnom grobqu u ^urugu.

PRIRODNI preparat protiv {uqevaispitan u nadle`noj ustanovi i li~no proveren, eleminisan za sedam dana. Deda Rado{. Telefoni: 064/240-55-49, 037/490797.

54078

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

54375

Tebe nema, ali u na{im srcima }e{ `iveti ve~no.

Kr{tena kuma @eqana i kumovi Slobodan, Zoran, Slavica, Qubi{a i Ta{a.

54748

Dragoj na{oj voqenoj

Vladimiru Braovi}u

Tijani Jovi}

Vojislav - Bata Popadi}

posledwi pozdrav.

Tebe nema, ali u na{im srcima }e{ `iveti ve~no.

od: Joze, Ilfete i dece.

Velikom prijatequ nezaborav od Belog i Sta{e.

54747

54758

Stric Spomenko, strina Hata i sestre Sla|ana i Atijana.

54751

dragom

Posledwi pozdrav

Mom~ilu Dejanovi}u

od tetke Bose i te~e Tri{e Radanovi}.

54754

Posledwi pozdrav voqenoj unuci

~ika ^edi

Tijani Jovi}

od Jovanovih drugova: Igora, Raleta i Gorana sa porodicama.

Zauvek }e{ ostati u na{im srcima.

Tvoji: baba Stana i deda Rajko.

54757

54753

Немања Грујин

Вреди знати За рачунаре многи кажу да су највеће откриће после точка. То су уређаји који су направљени да би нам уштедели време, а постали су средство за одузимање времена. А врста рачунара сада има напретек. Како одабрати онај идеалан за ваше потребе? Водитељ: Немања Грујин (РТВ 1, 21.00) 06.30 08.55 09.05 09.30 10.00 10.10 11.00 11.30 12.00 12.10 13.05 13.30 14.00 14.05 14.30 15.00 15.05 16.00 16.50 17.00 17.20 17.50 19.00 19.30 20.05 21.00 21.30 22.00 22.35 23.00 23.50 00.40 01.05 01.30 01.55 02.50 03.15

06.30 07.00 07.50 08.35 09.30 10.00 10.30 11.00 11.30 12.00 12.30 12.40 13.15 13.45 15.15 16.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 21.30 23.00 00.00

tv program

ponedeqak11.jun2012.

Добро јутро, Војводино Потрошачки репортер Кад зазвони Еко-Шуме Војводине Вести Шунка фест Све о животињама Кухињица Вести Бразде Чари риболова Хроника Славоније, Барање и западног Срема Вести Све(т) око нас Политбиро Вести за особе са оштећеним слухом Откривање алтернатива Живот Временска прогноза ТВ Дневник Један на један Разгледнице Све о животињама ТВ Дневник Џонатан Крик Вреди знати Живопис Војвођански дневник Међународни тероризам после 1945. Оперативци Џонатан Крик Један на један Вреди знати Живопис Концерт Све(т) око нас Политбиро

Кухињица – мађ. Нови таблоид НС Кад кућа није тесна Верски недељник Путеви наде Бразда (мађ) Дуриндо 2011. -мађарска народна музика Из наше архиве (мађ) ВИВЕ 2010. (мађ) Урбана џунгла (мађ) Вести (мађ) Под истим кровом Повратак на село Телеклуб (рум) Добро вече, Војводино (мађ) Културни магазин (мађ) (Јелен-лет) ТВ Магазин (рум) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица – мађ. Наши дани (мађ) Омладинска емисија (мађ) Лепи дани, филм ТВ баштине ТВ Продаја

06.00 08.00 09.00 10.00 13.00 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 23.00 00.00 00.30

Музичко свитање Панонско јутро У огледалу Лола Улови трофеј Војвођанске вести Панонска хроника Е ТВ Војвођанске вести Лола Разговори о здрављу Војвођанске вести Без цензуре Војвођанске вести Вино и виноградарство Панонска хроника Глас Америке Барометар

06.05 08.00 09.03 09.45 10.05 10.32 11.05 12.00 12.15 12.39 14.30 16.00 16.15 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.07 20.37 22.39 23.20 00.10 00.13 01.18 02.48 03.34 04.39 05.47

06.30 08.30 09.00 09.10 10.00 11.00 11.10 13.00 13.10 14.00 15.00 15.10 16.00 16.15 16.30 17.05 17.30 18.45 19.00 19.30 19.45 20.00 20.30 21.00 21.45 22.00 22.30 23.00 23.55

Новосадско јутро Храна и вино Вести Опчињени Ленија Вести Рецепти Лауре Равајоли Вести Серијски програм Ево нас код вас Вести Робин Худ Објектив на словачком Објектив на мађарском Вреле гуме Храна и вино Новосадско поподне Неон сити Објектив Објектив на словачком Објектив на мађарском Спринт Истрага Опчињени Неон сити Објектив Рецепти Лауре Равајоли Живети тај живот Украдена срца

Спринт Емисија колажног типа у којој се прате новосадски клубови, међународна такмичења у Новом Саду и репрезентативни наступи. Догађаји се приказују из више углова уз изјаве главних актера. Аутор: Лазар Куртеш (Новосадска ТВ, 20.00)

09.30 11.30 12.00 19.30 20.15 21.45 23.45 00.30

НБА плеј оф: Мајами – Бостон НБА Кошаркологија АТП Хале Прави НБА ЦХ ТВ: Играч године Кејџ ратници – Даблин Атлетика АТП Хале

Јутарњи програм Јутарњи дневник Музиканти Гастрономад Лов и риболов Еко караван Хоризонт Дневник Спорт плус Фудбал - ЕП: Шпанија -Италија Фудбал - ЕП: Ирска-Хрватска Рањени орао Ово је Србија Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око Слагалица Дневник Мазурка Фудбал - ЕП: Украјина -Шведска, пренос Мазурка Скок у будућност Дневник Ружна Бети Ноћни биоскоп: Авантура за троје, филм Музиканти Фудбал - ЕП: Француска -Енглеска (р) Фудбал - ЕП: Украјина -Шведска (р) Верски календар

06.00 08.00 08.20 09.15 09.30 10.00 10.35 12.30 13.40

ФУДБАЛ ЕП

Француска – Енглеска (РТС 2, 17.53)

04.34 05.32

Слагалица Мунзи Амерички приче Томас и другари Френине ципеле Змајева библиотека У сенци облака Нетакнута природа Патагонија Концерт Јасмине Јанковић Вреле гуме Књига утисака Клиника вет Контекст БГО ‘’Душан Сковран‘’ и хор ХРТ-а Еко рецепт за здрав живот Трезор Змајева библиотека У сенци облака САТ Све боје живота Ад либитум Капри Међународна бициклистичка трка „Кроз Србију” Фудбал - ЕП: Француска-Енглеска, пренос Бинго Технологије Капри Моја кућа је пуна огледала, филм Међународна бициклистичка трка ‘Кроз Србију‘’, Београдска недеља дизајна, хроника Трезор САТ Еко рецепт за здрав живот Све боје живота Технологије БГО „Душан Сковран” и хор Хрт Верски мозаик Србије Ад либитум

06.00 06.30 07.00 08.00 09.00 09.05 09.45 10.00 11.00 11.35 12.30 13.00 13.30 14.00 14.50 16.50 17.50 18.40 20.00 20.30 21.00 23.00 00.00 02.00 04.00 04.30

ВОА Здравље и ви Маратон Цртани филм Двоугао Улови трофеј Топ шоп Љубав у залеђу Топ шоп Биљана за вас Улови трофеј Србија у ритму Европе Слике живота Монк Филм: Линија Документарна серија Обични људи Филм: Краљева завршница Мућке Ало ало Филм: Остани мртав Др Хаус Филм: Бели шум 2 Филм: Остани мртав Домаћа музика Филм: Бели шум 2

06.45 07.20 07.26 07.47 07.59 08.10 08.40 08.57 09.23 09.32 10.06 10.44 11.16 11.50 12.22 12.54 13.52 14.19 14.28 15.21 15.51 16.22 17.23 17.53 20.00 20.35 21.05 22.05 00.09

Сали Келерман

Авантура за троје

Породична драма која говори о помоћнику сенатора у САД, Полу, који припрема разне подметачине. Његових намештаљки није поштеђена ни ћерка сенатора Робин, која ће проћи кроз низ потешкоћа, између осталог биће дрогирана и отета... Улоге: Чарли Шин, Кери Грин, Алан Рок, Сали Келерман Режија: Бил Л. Нортон (РТС 1, 01.18)

05.15 05.30 06.00 06.40 07.20 08.05 09.20 10.50 12.00 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.20 21.20 23.30 00.00 00.25

Ексклузив Експлозив Три Хил Сулејман Величанствени Тајна старог моста Дођи на вечеру Одбачена Аси Тајна старог моста Тачно 1 Три Хил Сулејман Величанствени Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Аси Сулејман Величанствени Филм: Бљесак смрти Експлозив Ексклузив Три Хил

00.35 00.53 01.49 02.39 03.09 03.39 04.02

dnevnik

c m y

30

16.00 16.40 17.05 17.30 18.30 19.30 20.00 21.00 23.00 00.35 01.10 02.00 03.25 03.50

Заувјек сусједи Топшоп Долина сунца Топшоп Хоћу да знам Вести Дневни магазин Цртани филмови Филм: Мостови округа Медисон Вести Спортски преглед Џои Пријатељи Вести + Између две ватре Штрумфови Увод у анатомију Филм: Прича о нама Ноћни ТВ пројекат Вести Жива мета Филм: Породица полицајаца 1 Саут Парк Филм: Дух с Интернета

07.00 07.50 08.15 08.40 09.20 09.40 10.00 11.00 11.30 12.00

Залив шкољки Звезданиште Тајни свет меде Бенџамина Ноди у земљи играчака Ешли Телешоп Сабрина Генератор Рекс Хунтик Моји џепни љубимци

Ешли Ешли је мали неваљалац, члан дружине мајмуна који живе у нетакнутом шумском рају. Цела дружина пролази кроз дуги и тешки пут одрастања. Мајмунчић Ешли вас води кроз бројне авантуре где ће показати колико воли своје пријатеље, колико је лојалан, храбар упркос губицима, издајама и невољама. (Хепи, 09.20)

Мишел Фајфер

Прича о нама Бен и Кејти су, као и сваки заљубљени млади пар, замишљали свој живот као дивну љубавну причу. После 15 година, са двоје деце и пуно обавеза, њихови животи и однос се мењају. Улоге: Мишел Фајфер, Брус Вилис Режија: Роб Рајнер (Б92, 21.00)

05.45 10.00 11.30 12.00 13.00 14.00 15.00 15.40 16.00 17.00 17.30 18.30 19.00 20.30 21.15 22.30 23.30 00.00 02.00 03.00 04.00 05.00

12.30 12.40 13.20 14.00 14.10 15.30 15.50 17.30 17.55 18.25 19.15 20.20 22.00 23.00 00.20 01.00

Бајка о Тибету Квизић Пресовање Вести Изгубљене године Вести Филм: Небеска удица Насловна страна – квиз Телемастер Јелена Лепи и мртви Ћирилица Долина вукова Изгубљене године Луда кућа Изнајми звезду

Добро јутро Све за љубав Градске вести Мала невеста Папарацо лов Тачно у подне - уживо Курсаџије Национални дневник Моје срце куца за Лолу Мала невеста Кукавица Национални дневник Мала невеста Љубав и освета Гранд народ пита Амиџи шоу Детективске приче Филм: Сливер Код Гринових Опасна игра Бекство Моје срце куца за Лолу

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00)

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук и папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 12.00 Без цензуре, 14.00 Живети свој живот, 16.00 Освета, 17.00 Ретроспектива недеље, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Спортски програм, 21.00 Фешн стори, 22.00 Објектив, 22.30 Кућа 7 жена, 00.00 Објектив, 00.30 Без цензуре

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Фокус, 09.45 Музика, 12.00 Максимално опуштено, 12.55 Хит недеље, 13.00 Фокус, 13.45 Топ шоп, 16.00 Здравље и Ви, 17.00 Фокус, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.40 ФАМ, 21.10 Булевар, 22.00 Холивуд, 22.25 Бање Србије, 23.05 Фокус, 23.45 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Фокус, 01.10 Ски Јахорина, 01.40 Веб џанк

07.00 Дечија серија, 08.00 555 личности, 09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти, 16.30 Док. филм, 18.00 Акценти, 18.15 Извори здравља, 19.00 Путопис, 20.30 Само вас гледамо, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 ЗОО пузле, 10.30 Дечији програм, 12.00 Отворени екран, 13.00 Спорт из другог угла, 14.30 Инфо К9, 15.00 Оф Роад, 16.30 Инфо К9, 17.00 Бибер, 17.30 Зелена патрола, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 Отворени екран - Ретроспектива, 21.15 Концерт, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

12.00 Срем на длану: С. Митровица, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Путвина, 17.00 Новости 1, 17.15 ТВ хроника: Срем на длану: Шид, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Спорт СТВ-а, 21.15 Документарни програм, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

08.00 Храна и вино, 09.00 Филм, 10.30 Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште, 13.00 Продукција мреже, 14.00 Агросфера, 15.05 Филм, 17.00 До краја света, 18.00 Иза сцене, 18.30 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Одговор, 21.05 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

ponedeqak11.jun2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

28

31

ПРИ ВАТ НИ ЖИ ВОТ СР БА НО ВИ ЈЕГ ДО БА

Пи ше: др Ми лан Ри сто вић 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.30 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40 01.40

Џон, Кејт и осморо деце Мали људи, велики свет Л.А. Инк Стручњак за торте Спасавање оронулих грађевина Краљ посластичара као кувар Џон, Кејт и осморо деце Венчаница из снова Шта не треба обући Четири венчања - Америка Највећи губитник Мајами инк Исповести сакупљача животиња Гојазни тинејџери 24 сата у Ургентном центру Др Џи Л.А. Инк Исповести сакупљача животиња Гојазни тинејџери

01.00

Ловци на нацисте Синатра – мрачна звезда Геније дизајна Фарма из Едвардијанског доба Звезде сребрног екрана Ко си заправо ти? Тајм тим година XИ Рим није изграђен за један дан Траговима Тинтина Фарма из Едвардијанског доба 778 – Песма о Роланду Вучице Изгубљена крсташка тврђава Ловци на нацисте Траговима Тинтина Када су Мавари владали Европом Тајни ратови

08.00 08.30 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Црвенкапица Успавана лепотица Ози Бу Задржавање Купи ми Елиота Кобна опсесија Интервју са убицом Вредније од Рубина Влаком према југу Еротски филм Еротски филм

08.00 09.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00

Ин тер вју са уби цом Ско ро че тр де сет го ди на на кон уби ства Џо на Ке не ди ја, бив ши ма ри нац Вол тер Олин гер из но си за па њу ју ћу тврд њу... Уло ге: Ди лан Ха гер ти, Реј монд Џеј Бе ри, Ре не Фа ја Ре жи ја: Нил Бур гер (Си не ма ни ја, 18.00)

07.00 Добро јутро, Хрватска 09.05 Дивљи пламен 10.10 Место под сунцем, док. серија 11.00 Творци промене, док. серија 12.00 Дневник 12.10 Спорт 12.30 Моћ судбине 13.15 Чувар моје сестре, филм 15.15 Понос Раткајевих 16.05 Горски лекар 16.50 ТВ календар 17.25 Хрватска уживо 17.55 Југославија - држава за један век, док. серија 18.30 Др Оз, ток шоу 19.12 20пет, квиз 19.30 Дневник 20.35 Пулс Хрватске 21.40 Циклус европског филма: Живот у ружичастом, филм 00.00 Дневник 3 00.55 Циклус љубића - Р. Пихлер: Нијансе љубави 02.25 Најбоље из историје ХРТ

06.00 Последњи владар ветрова 07.45 Када Пруденс пева 08.25 Вол Стрит: Новац никад не спава 10.35 Васпитање за почетнике 11.00 Матурско 12.45 Крива је мама 14.30 Како да знаш 16.30 Грегов дневник 18.05 Зелени стршљен 20.05 Милдред Пирс 23.15 Потпредседница 23.45 Девојке 00.15 Царство порока 01.10 Адвокат из Линколна 03.05 Јацкасс 3.5 04.30 Токијски кумови

Дијагноза убиство Вокер, тексашки ренџер Неш Бриџис Убиства у Мидсомеру Вокер, тексашки ренџер Ургентни центар Дијагноза убиство Монк Вокер, тексашки ренџер Убиства у Мидсомеру Дијагноза убиство Монк Видовњак Добра жена Скандал Супертанкер Видовњак

07.50 Кисмет - окови судбине 10.11 Кувар и по 10.15 Ватрено небо 11.30 Ексклузив викенд 12.10 Вечера за 5 13.20 Крв није вода 14.10 Кобра 11 15.10 Езел 16.55 РТЛ 5 до 5 17.10 Вечера за 5 17.58 Кувар и по 18.05 Ексклузив Таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.05 Крв није вода 20.00 Кисмет - окови судбине 21.35 Водени свет, филм 23.50 РТЛ Вести 00.05 Џ-Мен, филм 01.55 Астро шоу 02.55 ЦСИ Мајами 03.40 РТЛ Данас

Во де ни свет

Еди Фал ко

СЕ РИ ЈА

Се стра Џе ки Ке вин по зо ве Џе ки на по ноћ ни са ста нак пла ни ра ју ћи да је из не на ди но вим ди ја мант ским пр сте ном. Она обе ћа да ће до ћи. О‘Ха ра за мо ли Џе ки да јој по мог не да до че ка мај ку ко ја сти же ави о ном из Лон до на. Џе ки обе ћа да ће би ти та мо... Уло ге: Еди Фал ко, Ив Бест, Пи тер Фа ци не ли, Ме рит Веј вер, Хез Слај ман Ре жи ја: Скот Елис (ХРТ 2, 00.10) 07.50 08.20 08.45 09.10 09.30 10.00 10.25 11.25 12.10 13.00 13.40 14.10 14.55 15.10 15.35 16.00 17.00 17.50

22.35 23.35 00.10 00.40 01.25 01.55

Мала ТВ Фантастични пријатељи Х2О Уз мало воде! Патак Фрка Пипи Дуга Чарапа Бетмен и храбри суперјунаци Најбоље из историје ХРТ Горски лекар Плодови земље Идемо на запад Баштованка Љубав у залеђу Музика, музика... Еџмонт Олујни свет Свлачионица Евро 2012, емисија Доњецк: Евро 2012. Француска - Енглеска, пренос Евро 2012, емисија Кијев: Евро 2012. Украјина Шведска, пренос Евро 2012, емисија Битанге и принцезе Сестра Џеки Закон и ред Калифорникација Веруј ми

06.00 07.30 09.00 10.00 11.30 13.00 14.00 16.00 17.30 18.30 20.00 21.00 23.00 00.30 00.00 00.30

Чудна фреквенција Упозорење: Строга цензура Биографија - Џејмс Вудс Силом сведок Упозорење: Строга цензура Биографија - Софија Лорен Цревна напаст Капетан Кука Биографија - Џејмс Вудс Упозорење: Строга цензура Биографија - Софија Лорен Вук На ивици Осуда Силом сведок Последња дебата

19.50 20.35

Ре не Фа ја

06.20 07.20 08.20 09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 18.20 19.20 20.20 21.20 22.20 23.20 01.20

08.00 Хана и њене сестре 10.00 Мистериозно убиство на Менхетну 12.00 Тежак избор 14.00 Испод површине 16.00 Очи анђела 18.00 Људска природа 20.00 Соко и Снешко Белић 22.30 Деца 00.00 Еротски филм 02.00 Еротски филм

Зе мљи не по лар не ка пе пот пу но су се ото пи ле, а мо ре је пре кри ло чи та во коп но. По мо рац, ко ји пло ви мор ским про стран стви ма на свом три ма ра ну, стиг не до плу та ју ћег се ла те се по на да да ће мо ћи за ме ни ти зе мљу, ко ја је по ста ла вред на ро ба, за по треп шти не без ко јих не мо же... Уло ге: Ке вин Кост нер, Џе ни Триплхорн, Де нис Ху пер, Џе рард Мар фи Ре жи ја: Ке вин Реј нолдс (РТЛ, 21.35)

Џе ни Триплхорн

10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

08.30 08.45 10.45 12.45 13.30 20.00 20.30 20.45 21.15 22.15 22.45 23.00 01.00

Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Трговци аутомобилима Хотрод шегрт Амерички чопери Прљави послови Разоткривање митова Опасан лов Страствени риболовци Чудовишта из реке Како се прави? Како то раде? Преваранти на делу Бекство из затвора - истините приче Како извући живу главу Екстремни риболов са Робсоном Грином Чудо да сам жив Преваранти на делу Бекство из затвора - истините приче

Мотоспортови Фудбал Фудбал Тенис Тенис Фудбал Сви спортови Рвање Рвање Аутомобилизам Коњички спорт Фудбал Аутомобилизам

@ivi su zavideli mrtvima Prvom svetskom ratu je, kao deo okupacione munikacije sa spoqa{wim svetom – elementi su meprakse Centralnih sila, u Srbiji {iroko todoligije pretvarawa zato~enika u privremeno primewivana internacija civila, ukqu~uju- prisutno polubi}e. }i i velike delove nekih grupa (intelektualci, drIldi Ivawi je kao dvanaestogodi{wa devoj~ica `avni ~inovnici, prosvetari, sve{tenstvo). Inter- dospela u Bergen-Belzen. U svojim uspomenama je nacija {irokih razmera je uvedena protiv srpskog upe~atqivo opisala studiozno razra|en proces unistanovni{tva, wegove elite i pristalica jugoslo- {tewa li~nosti zato~enika (heftlinga): „Hevenske ideologije jo{ pre po~etka ratnih operacija. ftlinzi su odvojeni od svojih porodica (kojih Internaciju civila, iako se kosila sa me|unarodnim uglavnom vi{e nije ni bilo), bez ikakve privatne pravom i sprovodile su austrougarske, bugarske i ne- svojine, obu~eni u {traftasta odela i uspe{nim ma~ke okupacione vlasti. Po podacima Ar~ibalda prehrambeno-kozmeti~kim tretmanom doterani da Rajsa iz Srbije je bilo odvedeno u internaciju budu apsolutno jednaki. Od tih heftlinga su daqim 150.000 lica, odnosno oko 10% stanovni{tva. tehnolo{kim postupkom nastali `ivi, odnosno mrTako je Moravi~ka eparhija ostala zbog odvo|ewa tvi le{evi.“ u internaciju, gotovo bez sve{tenstva SPC. OdvoO stawu u logoru na Sajmi{tu, u koji su po~etkom |eni su parosi i u najdubqoj starosti - najstariji je zime 1941. bile dovedene jevrejske `ene sa decom, imao 75 godina. Te{ko bolesnog sina biv{eg ministra saobra}aja Jovana Joce Jovanovi}a, Vojislava, austrougarske vlasti su interinirale u ^e{ku, gde je do~ekao kraj rata, ali odmah po osloba|awu preminuo. Uslovi `ivota interniraca u logorima u Ne`ideru, A{bahu, Braunau, kao i radnim logorima, bili su nepodno{qivi: `ivot je sveden na puko biolo{ko pre`ivqavawe. Ista mera primewivana je i prema `enama i maloletnicima.

Logori za zarobqene srpske vojnike bili su organizovani na gotovo svim teritorijama Dvojne monarhije, i u wima se masovno umiralo. U logoru Mauthauzen, koji je nazivan i „najve}a srpska grobnica u Austrougarskoj“, od posledica glaSrpska intelektualna elita odvedena na Bawi~ki logor di, torture, bolesti, posebno epidemije tifusa, do po~etka 1917. umrlo je 16.000 zaro- wih preko 6.000, najvrednije svedo~anstvo su pisma bqenika. Na|me|er, Arad i drugi logori postali su Hilde Daj~, dobrovoqne bolni~arke: „Sa moje galesinonim za vi{egodi{we mu~no pre`ivqavawe, rije (tre}e) koja se sastoji iz niza dasaka, na kojoj stalno na ivici smrti od gladi i bole{tina, uz sva- nas tri imamo svaka po 80 cm u {irini `ivotnog kodnevni teror logorskih stra`ara i komandanata. prostora, posmatram ovaj mraviwak bednika. Od U svom izve{taju je dr @ivko Topalovi} posebno larme koju ~ini 5.000 qudi zatvorenih u jednu odaju, isticao da „nikakva fizi~ka muka nije tako velika, dawu ne ~uje{ ni sopstvene re~i, no}u ima{ besplakao muka od gladi. Kad je prole}e nastalo, vojnici tan orkestar pla~a dece, hrkawa, ka{qawa i ostasu po~eli da jedu travu.“. On je kao zato~enik ofi- lih tonova“. Wen po~etni entuzijazam i energija koju je tro{ila neguju}i bolesne, cirskog logora, da pre`ivi, sa posle dva meseca provedena u okolnih poqa no}u krao repu, Po surovosti uslova, logoru zamenilo je ose}awa ali napomiwe da je u vojni~kom bezizlaznosti. delu logora bilo jo{ te`e. brutalnosti stra`ara i Radovan Raji}, jedan od zatoOvakvi dugotrajni uslovi, uz izuzetno visokoj stopi ~enika nema~kih logora u Nortraume iz rata, dovodili su do smrtnosti, neki od logora ve{koj, u svom dnevniku, sem pote{kih psihi~kih poreme}aja, u Srbiji prevazilazili su i jedinosti o postupcima uprave pa i ludila. najozlogla{enije, kakve je i stra`ara prema logora{ima, Logori kao negacija svake posebno bolesnim, posebno je privatnosti, ukqu~uju}i i upoTre}i rajh formirao na trebu imena, postaju jo{ slo`e- teritoriji Nema~ke i Poqske opisao pona{awe zatvorenikaniji izraz nacisti~kog antiukriminalaca, koji su brzo potopijskog projekta o izgradwi stali oru|e komande logora. „evropskog novog poretka“. Po surovosti uslova, Wima je dopu{teno da terori{u druge logora{e, brutalnosti stra`ara i izuzetno visokoj stopi smr- otimaju im hranu i preostale dragocenosti (pa i tnosti, neki od ovih logora prevazilazili su i naj- zlatne zube), i prisiqavaju mla|ih zato~enika na ozlogla{enije na teritoriji Nema~ke i Poqske. homoseksualne odnose.

Oko 200.000 srpskih oficira i vojnika JugosloNa Bawi~kom logoru je od kraja 1941. bila zatovenske vojske bilo je zato~eno u brojim OFLA-zima ~ena i grupa od 189 vode}ih srpskih intelektualaca, i STALA-zima (oficirskim i vojni~kim logori- uzetih za taoce, me|u kojima je bilo najvi{e profema) rasutim {irom tritorije Rajha, koliko-toliko sora Beogradskog univerziteta. Odbrana od logorza{ti}enih paragrafima me|unarodnog ratnog pra- ske atmosfere i neizvesnosti, uz realno opasnost va. Tetovirawe brojeva umesto imena, kao praksa u da budu u nekoj od nema~kih odmazdi streqani, pronema~kim konc logorima, „trija`a“ zato~enika na na|ena je u organizovawu dinami~nog intelektualsposobne za rad i one koje treba brzo likvidirati, nog `ivota: predavawa iz raznih oblasti, od arheo{i{awe, obla~ewe u bezli~nu ode}u, sabijawe u logije i kwi`evnosti, do medicine i psihologije; sku~ene barake sa improvizavanim „name{tajem“, prisustvo jednog sve{tenika me|u zato~enicima bez osnovnih uslova za odr`avawe li~ne higijene, omogu}ilo i odr`avawe verskih obreda i proslavu oduzimawe svih li~nih predmeta, zabrana svake ko- praznika.

U

Књи гу „ПРИ ВАТ НИ ЖИ ВОТ КОД СР БА”, ко ја ко шта 2.592 ди на ра, од из да вач ке ку ће „Клио” (Го спо дар Јо ва но ва 44, Бе о град), мо же те на ру чи ти пу тем те ле фо на 011/ 2626–858 и 3035–696, или и-меј ла office@clio.rs

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du {an Vla o vi} (480-6802).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Sve tla na Mar ko vi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or |e Pi sa rev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Bran ko Vu ~i ni} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klin cov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

ponedeqak11.jun2012.

dnevnik

c m y

32

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Има те ста бил ну по зи ци ју у ка ри је ри, иако вас прет по ста вље ни или окол но сти ви ше си ле бло ки ра ју на од ре ђен на чин. Са ра ђуј те с кли јен ти ма кроз зва нич не по слов не са стан ке и су сре те.

BIK 20.4-20.5.

Де лу је те и ра ди те упор но и те мељ но, ма да успо ре но, по прин ци пу ко рак на пред, два на зад. Има те мно го са ста на ка и по слов них су сре та па ис ко ри сти те све шан се и мо гућ но сти. Ко му ни ка ци ја.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

11. jun 2012.

Ра дуј те се сва ком но вом да ну, као за ни мљи вој при чи, у ко јој сте ви глав ни ју нак. Због Сун ца и Ве не ре у ва шем зна ку окру же ни сте ва жним и дра гим би ћи ма. Љу бав по ма ло је ња ва.

По треб ни су вам раз у ме ва ње и ро ман ти ка. Још увек ни сте спрем ни да поч не те по сао у пу ном ин тен зи те ту. Од ло жи те са стан ке за су тра, а да нас пре дах ни те у дру штву дра ге осо бе, не где уз ре ку.

Ужи ва те на кло ност мно гих осо ба, ма хом при ја те ља, па се за јед нич ки мо же те дру жи ти, про во ди ти или ра ди ти, за ра ђи ва ти. То пло и сун ча но вре ме вас ве се ли, иако још увек има те мно го по сла.

Вред ни сте, рад ни, ак тив ни мен тал но и фи зич ки, и то ће та ко по тра ја ти. По ве ди те ра чу на о свом здра вљу и из др жљи ви о сти па не мој те пре те ри ва ти. Ште дљи вост је нео п ход на и пре по руч љи ва. Ино стран ство.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

По слов на си ту а ци ја под ле же про ме на ма ди на ми ке и ви си ни при хо да. Узми те у об зир до дат не мо гућ но сти за рад ну екс пан зи ју. Парт нер се ма ло про вла чи, за из ве сно вре ме. По штуј те то.

По не де љак је тек по че так рад них да на па се не мо ра те жу ри ти. Све што мо же те да нас, оста ви те за су тра јер се и ова ко и она ко да нас ни шта бит но не ће ре а ли зо ва ти. Ви ше се од ма рај те.

Да нас не ма те до бру кон цен тра ци ју па у са о бра ћа ју во ди те ра чу на о то ме где сте кре ну ли и ко јим пу тем. Бу ди те ја сни ји у из ра жа ва њу. Не до зво ли те са го вор ни ци ма да чи та ју из ме ђу ре до ва. Ста бил ни сте.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Мо же те пла ни ра ти зна чај не и ве ли ке про јек те, би ло у ка ри је ри или на лич ном пла ну. Мо же те гра ди ти и ра ди ти на не крет ни на ма. По треб ни су вам склад и хар мо ни ја са со бом и осо бом од по ве ре ња.

Ра чу нај те на про ме не окол но сти у ра ду и из о ста нак не ких до го во ра, са ста на ка. Све је да нас мо гу ће, у би ло ко јем прав цу. По жр тво ва ни сте, и том при ли ком за бо ра вља те на сво је при о ри те те.

По слов но сте ак тив ни, све и да не ће те. Ви ше се ше тај те и че шће пра ви те па у зе. Има те мо гућ но сти да уре ђу је те свој дом или оку пља те при јат но дру штво. Род би на и дра ге осо бе вам уче ста ли је до ла зе у го сте.

TRI^-TRA^

Ке ти Пе ри у стри пу V REMENSKA

PROGNOZA

Пријатније, уз

Vojvodina Novi Sad

28

Subotica

26

Sombor

27

Kikinda

28

Vrbas

27

B. Palanka

28

Zreњanin

29

S. Mitrovica 28 Ruma

28

Panчevo

29

Vrшac

28

Srbija Beograd

29

Kragujevac

31

K. Mitrovica 33 Niш

Аме рич ка поп пе ва чи ца Кети Пери је по след ња у ни зу по зна тих лич но сти чи ји ће жи вот би ти пре то чен у фор му стри па. Из да вач ка ку ћа „Блу во тер”, по зна та по би о граф ским стри по ви ма о слав ни ма као што су Џастин Бибер, Тејлор Свифт и Лејди Гага, об ја ви ће но во из да ње чи ја ће глав на зве зда би ти Пе ри је ва, пре но се аме рич ки пор та ли. Ке ти је из скром не де вој ке из стро ге хри шћан ске по ро ди це из ра сла у јед ну од тре нут но нај ве ћих поп зве зда, а њен успон обе ле жи ла је кон тро верз на пе сма „I kissed a girl”. За сад се не зна ка да ће се овај стрип, под на сло вом „Сла ва: Ке ти Пе ри” на ћи у про да ји, ни ти да ли ће об у хва ти ти и нај све жи ји део ње ног при ват ног жи во та, од но сно брак и раз вод од бри тан ског ко ми ча ра Расела Бренда.

33

Evropa

ПљусКове

NOVI SAD: Malo ni`a i prijatnija temperatura, uz povremenu ki{u i pquskove. Bi}e i sun~anih perioda. Vetar slab do umeren zapadni-severozapadni. Pritisak ispod normale. Minimalna temperatura 18 stepeni, a maksimalna oko 28.

VOJVODINA: Malo ni`a temperatura i nestabilno s povremenom ki{om i lokalnim pquskovima, ali i sun~anim periodima. Vetar slab do umeren zapadni i severozapadni. Pritisak ispod normale. Minimalne temperature od 16 stepeni do 19, a maksimalne od 27 stepeni na severu do 30 na jugu Banata.

SRBIJA: Zadr`ava se vrlo toplo na jugu, a na severu malo ni`a temperatura. Bi}e nestabilno s ki{om i lokalnim pquskovima povremeno, ali i sun~anim periodima. Na jugu bez ki{e. Vetar slab jugozapadni i zapadni. Pritisak ispod normale. Minimalne temperature od 15 stepeni do 20, a maksimalne od 26 do 34.

Prognoza za Srbiju u narednim danima: U utorak toplo s mogu}im pquskovima po podne. U sredu sve`ije s prolaznom ki{om ponegde. Od ~etvrtka sun~ano i postepeno toplije. Za naredni vikend temperatura opet malo iznad 30 stepeni.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Usled relativno nepovoqnih biometeorolo{kih prilika hroni~ni bolesnici mogu ose}ati tegobe pa im se savetuje da po{tuju preporuke lekara. Glavoboqa, reumatski bolovi i nervoza se o~ekuju kod osetqivih osoba, a u ju`nim delovima zemqe kod wih mogu biti izra`eni zamor i malaksalost. U saobra}aju se preporu~uje dodatna opreznost.

Madrid

27

Rim

26

London

15

Cirih

18

Berlin

24

Beч

20

Varшava

20

Kijev

29

Moskva

26

Oslo

20

St. Peterburg 21 Atina

31

Pariz

19

Minhen

19

Budimpeшta

23

Stokholm

18

VIC DANA Ка же Со са Ла ли: - Бо же, што је да нас у со би пу но му ва!

- И, гле, све су жен ске - до да је Ла ла.

- По че му знаш?

- Нај ви ше њих чу чи на огле да лу!

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

335 (-5)

Slankamen

352 (20)

Jaшa Tomiћ

Apatin

400 (0)

Zemun

363 (12)

Tendencija stagnacije

Bogojevo

356 (9)

Panчevo

366 (12)

STARI BEGEJ

Smederevo

506 (12)

Baч. Palanka 336 (18) Novi Sad

312 (22)

Tendencija porasta i stagnacije

Hetin

TISA

170 (-40) N. Kneжevac

68 (0)

Tendencija stagnacije

SAVA

292 (29) S. Mitrovica

220 (0)

Senta

314 (11)

306 (11)

Novi Beчej

323 (0)

Tendencija opadawa

Titel

350 (20)

NERA

Tendencija porasta

Beograd

Kusiћ

64 (-4)

Reшeњe iz proшlog broja