Dnevnik 11.jul 2010.

NOVI SAD *

E

D

E

Q

N

c m y

N

I

NEDEQA, 11. JUL 2010. GODINE

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

GODINA LXVIII BROJ 22774 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Foto: S. [u{wevi}

ZBOG KRIZE SVE VI[E VOJVO\ANA „ROBIJA” PREKR[AJE

Na Klisi se dugovi brzo izmiruju Broj presuda i re{ewa u kojima je nov~ana prekr{ajna kazna zamewena kaznom zatvora osetno je porastao u Vojvodini, usled sve lo{ijeg ekonomskog polo`aja gra|ana. Podsetimo, po novom zakonu jedan dan zatvora “vredi” 1.000 dinara prekr{ajne kazne, s tim da maksimalna kazna koja se na ovaj na~in mo`e zameniti za zatvorsku iznosi 30.000 dinara. Iako pravila nema, foto robot vojvo|anskog “prekr{ajnog zatvorenika” izgleda ovako: sredove~an, nezaposlen mu{karac koji nema para da plati saobra}ajni prekr{aj. str. 5

NATA[A KANDI] ZA „DNEVNIK” UO^I KOMEMORACIJE U SREBRENICI

Tajanstveni svet Fru{ke gore

Crna stranica srpske istorije

NASLOVI Teofil Pan~i}

Bele{ke jednog Ratka

Foto: B. Lu~i}

str. 8

Toplo

Najvi{a temperatura 31 °S

\or|e Randeq Vreme smrti

Bora Oti}

Rakijada tek {to nije

INTERVJU NEDEQE

Maja Uzelac Foto: G. Muli}

str. 7

[panija ili Holandija Posle 32 godine i sudara Argentine i Holandije, jedan od finalista }e se ve~eras prvi put popeti na pobedni~ko postoqe kao osvaja~ Svetskog kupa u fudbalu. Samo 12 nacionalnih timova do sada je uspevalo da u|e u finala tokom 80-godi{we istorije ovog turnira, a svega je sedam osvajalo trofej. [panija do sada nikada nije stigla do zavr{nice, dok }e Holan|anima ovo biti tre}i poku{aj da postanu svetski prvaci.

U^ESNICI FINALA

Brazil

[panija [vedska Ma|arska 1 1 2 ^ehoslova~ka 2

Holandija

@ito na{e, prinosi afri~ki str. 4

Engleska

5 titula 7

3

6

1

1

OSVAJA^I TROFEJA

4

Italija

2 Francuska

1

2

4

2

7

Urugvaj

2 Argentina Izvor: FIFA

3 Nema~ka © GRAPHIC NEWS

str. 3

2

DNEVNIK

nedeqa11.jul2010.

Podr{ka iz Londona

Uskoro vra}awe imovine lokalu

Ministar za Evropu u vladi Velike Britanije Dejvid Lidington izjavio je ju~e da zvani~ni London dosledno podr`ava ambicije Srbije za ~lanstvo u Evropsku uniju. Po wegovim re~ima, evropska perspektiva Zapadnog Balkana je va`na za stabilnost regiona i predstavqa najva`nije sredstvo za promovisawe politi~kih i ekonomskih reformi u dr`avama na tom prostoru. To je jo{ jedan razlog, rekao je Livingston, zbog koga EU treba da podr`i evrointegracije zemaqa Zapadnog Balkana, istovremeno insistiraju}i na ispuwavawu svih postavqenih uslova. Britanski ministar je pri tome napomenuo da ne postoji utvr|eni redosled ulaska zemaqa Zapadnog Balkana u EU i da ga ne}e ni biti, ve} da }e svaka dr`ava iz regiona napredovati na tom putu u zavisnosti od brzine kojom bude ispuwavala zadate uslove.

Lider Ujediwenih regiona Srbij Mla|an Dinki} izjavio je da je tokom ju~era{weg susreta sa gra|anima Zrewanina jo{ jednom potvr|eno opredeqewe o potrebi decentralizacije vlasti, a da se prvo krene s dekoncentracijom institucija. “Dogovorili smo se sa na{im koalicionim partnerima da na prvoj sednici jeseweg zasedawa Skup{tine Srbije bude zakon o vra}awu imovine lokalnim samoupravama”, najavio je Dinki}.

Po wegovoj oceni, politi~ke partije ne treba da upravqaju svime, ve} da poma`u lokalnim liderima. “Stranke kada po{aqu poslanika iz Zrewanina ili Sombora u Beograd, onda on vi{e ne zastupa interese Zrewanina ili Sombora, nego interese svoje partije. Mi `elimo da se gradona~elnici biraju direktno, i da onda u Skup{tini imaju prilike da zastupaju interese iz grada iz koga su do{li”, rekao je Dinki}.

CITATI

„

Ministarstvo za nauku i tehnolo{ki razvoj pokrenulo je inicijativu da se 10. jul, dan ro|ewa Nikole Tesle, proglasi za dan nauke u Srbiji.

O~ekujem da se Vlada o tome izjasni do septembra, a potom }emo tu inicijativu preneti na Ujediwene nacije da se dan ro|ewa jednog od najve}ih genija proglasi kao dan nauke u svetu.

Bo`idar \eli}, ministar nauke

”

Da~i}: Ne}emo `muriti Ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i} osudio je izjavu ministra policije u privremenoj kosovskoj vladi Bajrama Rexepija da }e poslati specijalne policijske jedinice na sever Kosova i poru~io da „Srbija ne mo`e zatvorenih o~iju gledati {ta se de{ava sa Srbima na Kosovu“.

Da~i} je upozorio da svaka upotreba nasilnih metoda destabilizuje, ne samo za Pokrajinu, nego i ~itav region. Dr`avni sekretar u Ministarstvu za KiM Oliver Ivanovi} rekao je da bi svaki poku{aj Albanaca da silom do|u na sever Kosova mogao da izazove nepredvidivu reakciju. „Svaki poku{aj Albanaca da silom zaposednu ili naprave promenu postoje}oj situaciji mogao bi da izazove nepredvidivu reakciju, a onda bi bilo `rtava na obe strane, {to nikome ne treba“, kazao je Ivanovi}.

Presude Ercegu i wegovom klanu Presude Darku Ercegu i saradnicima, optu`enim za {verc vi{e desetina kilograma heroina i kokaina, bi}e izre~ene sutra pred Posebnim odeqewem Vi{eg suda za organizovani kriminal. Tu`ila{tvo za organizovani kriminal podiglo je u septembru 2007. optu`nicu protiv Ercega i jo{ sedmoro ~lanova wegove grupe zbog {verca i prodaje ve}e koli~ine heroina i kokaina. Optu`nica je u maju 2008. pro{irena i na @ivorada \or|i}a, a Erceg je tom optu`nicom okrivqen i za {verc i rasturawe droge u Danskoj i [vedskoj. Pored Ercega i \or|i}a, optu`eni su i Hikmet Hajkovi}, wegova sestra Zehnira Hajrovi}, Nurko Nurovi}, svo troje iz Novog Pazara, Ercegova sestra Dejana Erceg, wegova tada{wa devojka Milica Grubi} i Bojan Milkovi}. Policija je krajem februara 2007. u automobilu koji je vozio Nurkovi} prona{la 5,3 kilograma heroina, a po~etkom marta te godine, prilikom hap{ewa ~lanova grupe u Ercegovoj ku}i u

S V E T

Josipovi} sti`e u Beograd Predstoje}a slu`bena poseta hrvatskog predsednika Ive Josipovi}a Beogradu najavqena za kraj jula, od velike je va`nosti jer bi trebalo da dodatno u~vrsti partnerstvo Hrvatske i Srbije u svim pitawima koja su od zajedni~kog interesa, rekao je “Jutarwem listu” poslanik Samostalne demokratske srpske stranke u Saboru Milorad Pupovac. On je naveo da su tu kqu~ne tri teme: bilateralna saradwa, stabilnost regiona i evropska perspektiva.

Tali}u bista Premijer RS Milorad Dodik otkrio je spomen bistu nekada{wem na~elniku Glavnog {taba Vojske RS i ha{kom optu`eniku Momiru Tali}u koji je 2003. godine umro dok se branio sa slobode. Dodik je rekao da je general Tali}, kao tada{wi na~elnik general{taba VRS, dao nesumwiv doprinos da se institucije RS premeste u Bawaluku. Podsetimo, Tu`ila{tvo Ha{kog tribunala sumwi~ilo je Tali}a za zlo~ine u Bosanskom Novom, Kqu~u, Kotor Varo{i, Prijedoru i Sanskom Mostu.

Podr{ka susedima Obra}awem hrvatske premijerke Jadranke Kosor zavr{en je ju~e dvodnevni Kroacija samit koji je u Dubrovniku okupio nekoliko premijera i ministara dr`ava Evrope, kao i predstavnika EU, NATO-a, OEBS-a i drugih me|unarodnih organizacija. Kosorova je istakla da je “poruka samita da }e Hrvatska sna`no podr`avati evroatlantske integracije svojih suseda, naro~ito kad postane ~lanica Unije. Hrvatska je to prakti~no pokazala predaju}i prevod pravne tekovine EU-a susednim zemqama”, rekla je premijerka.

„Fruktal” povla~i ka{ice Slovena~ka firma „Fruktal” je iz preventivnih razloga iz prodaje povukla ~etiri vrste de~ijih vo}nih ka{ica „Frutek” proizvedenih od 25. maja do 24. juna 2010. To su proizvodi s ukusom kajsije i kru{ke, {qive, breskve i pirin~a, kao i jabuke, u pakovawima od 120 grama. Fruktal je obave{ten da se u proizvodwi staklene ambala`e dogodilo odstupawe na proizvodnoj liniji zbog kojeg su mogu}a o{te}ewa unutra{wosti staklenih fla{ica, prenosi Hina. Iz kompanije su pozvaali potro{a~e koji su kupili spomenute ka{ice da ih iz preventivnih razloga ne koriste, uz napomenu da su ostale „Fruktalove” ka{ice i sokovi potpuno sigurni.

CRNA HRONIKA beogradskom nasequ Zvezdara, zapleweno je 26,72 kilograma heroina i 2,35 kilograma kokaina.

Mladi}evu `enu brani SRS Srpska radikalna stranka ocenila je da podizawe optu`nice protiv supruge Ratka Mladi}a Bosiqke predstavqa skandaloznu vrstu i`ivqavawa i maltretirawa te `ene. Prvo osnovno tu`ila{tvo u Beogradu podiglo je, naime, optu`nicu protiv Bosiqke Mladi} zbog nedozvoqenog dr`awa oru`ja. Radikali su naveli da je to u~iweno samo zato {to “re`im ne mo`e da ispuni sramni nalog Zapada o hap{ewu generala Mladi}a”. “Da li bilo kome mo`e da zvu~i uverqivo ~iwenica da do sada, tokom vi{e godina pretresawa Mladi}eve ku}e, niko nije primetio oru`je”, upitao je SRS. vropsko prvenstvo u fudbalu 2020. godine, po istra`ivawu Radija “Doj~e vele”, moglo bi da se odr`i u Srbiji, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. Eto, ba{ tako glasi vest koja prodrmala sportske (i ne samo sportske) krugove u tri dr`ave nastale raspadom biv{e SFRJ. Jedan veliki doga|aj prosto se ponudio sam od sebe, a sada je otvoreno pitawe da li su nacionalni fudbalski savezi, ali i ~itava javnost u ovim zemqama, spremni da ulete u zajedni~ku kandidaturu i prihvate borbu za {ansu.

Ne bi ovo bio prvi put da Srbija i Hrvatska zajedni~ki organizuju finalni turnir Evropskog prvenstva. Sada ve} davne 1976. godine, priseti}e se stariji qubiteqi sporta, finale s ~etiri u~esnika (Jugoslavija, Nema~ka, Holandija i ^ehoslova~ka) igrano je u Beogradu i Zagrebu, ali su tada ovi gradovi bili ujediweni pod zastavom u me|uvremenu umrle SFR Jugoslavije. Prvak Evrope, da podsetimo mla|e, tada je postala selekcija ^SSR, koja je u beogradskom finalu nadigrala Nemce, dok je Jugoslavija, u Zagrebu, izgubila bitku za tre}e mesto od Holan|ana.

Iako istra`ivawe “Doj~e velea” ne zna~i ni{ta samo po sebi, mogu}nost koju je ovaj medij ponudio naterala je mnoge qude na razmi{qawe. Evropsko prvenstvo u fudbalu danas je veliki, ali ba{ veliki doga|aj, koji u centar pa`we stavqa i doma}ina ovog takmi~ewa. Otvara mu veliku mogu}nost ostvarewa sportskog rezultata (jer igra pred svojom publikom), ali i ekonomskog, pre svega infrastrukturnog napretka. Za razliku od vremena od pre 34 godine, danas se od organizatora tra`e velika ulagawa u objekte, saobra}aj, turizam i kompletnu infrastrukturu, ali je i zarada koju doma}in(i) ostvaruje jo{ ve}a.

Vreme u kojem `ivimo donelo je izuzetan napredak u razvitku tehnologije, posebno televizije i interneta, pa ogroman prihod u

E

OBELE@ENO 20 GODINA LIGE SOCIJALDEMOKRATA VOJVODINE

Tadi}: Nastavi}emo dijalog o autonomiji

– Nastavi}emo dijalog o autonomiji Vojvodine – naveo je ^anak, dodav{i da „jo{ uvek nije kasno za kroz proces regionalizacije koji nam predstoji. To lustraciju”. pitawe je kompleksno i moramo voditi ra~una o sveGovore}i o istorijatu Lige, on je napomenuo da je mu {to ono podrazumeva – rekao je predsednik SrbiSrbija „~etvrta dr`ava u kojoj LSV postoji” – uz je Boris Tadi} sino} na sve~anoj akademiji u Novom SFRJ, SRJ i SCG. Sadu odr`anoj povodom dvadesetogodi{wice od – I mi se nadamo da }e Srbija kona~no biti dr`aosnivawa Lige socijaldemokrata Vojvodine. va u kojoj }emo ostvariti na{e ciqeve: punu autonoPredsednik Tasdi} je najavio da }e wegova Demomiju Vojvodine i sigurnost na{ih gra|ana bez obzira kratska stranka nastaviti saradwu sa LSV-om, „koji na wihovu nacionalnu i versku pripadnost – rekao je je prirodan politi~ki partner”, na {ta, kako je na^anak. veo, ne uti~u razlike u mi{qewu o tipu i formi Predsednik Instituta evropskih regija Franc autonomije Vojvodine. On je, ina~e, potvrdio i da }e [auzberger istakao je da je ponekad lak{e re{avati otputovati u Srebrenicu da oda po{tu `rtvama. probleme na lokalnom i regionalnom nivou nego na – Srbija mora nacionalnom, graditi mostove sa {to, kako je nadrugim narodima u veo, upravo poNadam se da }e Srbija biti dr`ava u kojoj }emo regionu. Ali mora kazuje odnos ostvariti ciqeve LSV: punu autonomiju graditi i one prave, Vojvodine i SrVojvodine i sigurnost gra|ana (Nenad ^anak) kakav trenutno nibije. On je isko~e kod Be{ke – reristio priliku kao je {ef srpske da poru~i preddr`ave, istakav{i va`nost autoputa do Ma|arske, uz sedniku Tadi}u da je „veoma zadovoqan onim {to je ocenu da }e ta saobra}ajnica pru`iti gra|anima Vojdr`ava Srbija do sada uradila na poqu decentralizavodine nove perspektive u razvoju. cije”, ali je i dodao da „najve}i deo posla tek predLider Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad stoji”. ^anak istakao je da je najve}a sramota za Srbiju to Sve~anoj akademiji su prisustvovali i predsednik {to je morao biti osnovan Ha{ki tribunal, obrazloVlade Vojvodine dr Bojan Pajti}, lider SVM-a `iv{i da smo sami morali suditi zlo~incima u naI{tvan Pastor, predsednik SDPS-a Rasim Qaji}, {im redovima. predsednik Lige za [umadiju Branislav Kova~evi}, – Nikada nisam bio za pomirewe sa Socijalisti~istarski `upan i lider IDS-a Ivan Jakov~i}, ambakom partijom Srbije. Mi se sa SPS-om zapravo nikasadori i predstavnici ambasada SAD, Velike Britada i nismo sva|ali, ve} su oni nas tukli, ubijali, malnije, Slovenije, Ma|arske, Gr~ke, Italije, BiH, Slotretirali, a od zemqe nam napravili krvavu klanicu va~ke, Rumunije...

P. Klai}

HO]E LI SRBIJA, HRVATSKA I BiH ZAJEDNI^KI KONKURISATI ZA EVRO 2012?

Jedinstvo bez bratstva

Neko za, neko protiv...  Ako FIFA i UEFA budu hteli da prepoznaju ovu na{u sportsku i politi~ku zbiqu i ru`nu blisku pro{lost, mislim da bismo mi bili najozbiqniji kandidati za doma}ina prvenstva. Ima to jo{ jednu poruku: sport ve`e i zbli`ava qude. (predsednik Nogometnog/fudbalskog saveza BiH Sulejman ^olakovi})  Nije bilo nikakvih razgovora na tu temu i ne pada nam na pamet da ulazimo u tako ne{to. To je glupost. (predsednik Nogometnog saveza Hrvatske Vlatko Markovi})  Zajedni~ka organizacija Evropskog fudbalskog prvenstva bila bi veliki izazov, pre svega finansijske prirode. Jer, mislim da vi{e nema politi~kih izazova, ve} bi to bio integracioni, kohezioni faktor. (ministarka sporta Srbije Sne`ana Markovi}-Samaryi}) organizaciji doma}inima donose upravo mediji. Milione evra pla}aju TV ku}e za otkup prava prenosa, a velike svote novca ula`u i globalni sponzori. Pri tome je Evropsko prvenstvo odavno prestalo da se vezuje samo za Stari kontinent, pa i mnoge multinacionalne firme s drugih kontinenata veoma rado prihvataju da postanu sponzori doga|aja ove veli~ine, zbog wihove velike gledanosti {irom sveta.

Naravno, zemqa(e) organizator(i) zna~ajan prihod ostvaruju i od turista/navija~a koji prate svoje timove. Najboqi primer je polufinalna utakmica Mundijala izme|u Urugvaja i Holandije, kada se na tribinama stadiona u Kejp Taunu na{lo preko 20.000

fudbalskih fanova iz Holandije. Isto va`i i za Nemce i [pance, pa Engleze, Francuze... Svi oni, u to nema sumwe, ostavqaju desetine miliona evra u hotelima, ali i u vanpansionskoj potro{wi, tako da postaju izuzetno po`eqni gosti za svaku zemqu.

Organizacija ovakvog doga|aja zahteva i besprekornu mre`u autoputeva, `eleznice i, posebno, avio-saobra}aja, odnosno aerodroma. Bila bi to, ve} sada znamo, izuzetna prilika da Srbija, Hrvatska i BiH dobiju nove puteve, nove aerodrome i pruge, ali i hotele, restorane i stadione na nivou zahteva 21. veka. To jesu izuzetna ulagawa vredna desetina milijardi evra, ali iskustva pokazuju da prihodi prema-

{uju rashode i to i po nekoliko puta. Ne treba pri tome zaboraviti da }e 2020. godine na finalnom turniru u~estvovati ~ak 24 zemqe, {to }e, nesumwivo, uve}ati i prihod koji }e doma}in(i) ostvariti.

Na kraju, moramo da se podsetimo jo{ jedne ~iwenice. Fudbal je po~etkom devedesetih godina pro{log veka bio “teren” na kojem je po~eo raspad Jugoslavije. U istoriji je upisano da je 13. maja 1990. godine do{lo do velikih nacionalisti~kih nereda na stadionu u zagreba~kom Maksimiru, gde je trebalo prvenstvenu utakmicu da odigraju Dinamo i Crvena zvezda.

Velika tu~a na tribinama, kasnije i na terenu i scena kada kapiten Zagrep~ana Zvonimir Boban {utira policajca, obi{le su planetu, ali i, na neki na~in, otpo~ela proces krvavog raspada na{e nekada{we, zajedni~ke zemqe. Sada se upravo ovim zemqama nastalim na ru{evinama SFRJ, nudi mogu}nost da zatvore krug i da im fudbal bude zamajac za podvla~ewe crte i ulazak u mnogo boqe, dobrosusedske odnose.

Do evetualnog EP-a 2020. godine ostala je jo{ ~itava decenija, me|usobni odnosi izme|u Srbije, Hrvatske i BiH ve} svakodnevno idu uzlaznom linijom i sigurno je da }e do tada dosti}i mnogo vi{i nivo nego {to ga imaju danas. Uz to, nije zanemarqiv ni podatak da se ideja “Doj~e velea” dopala i predsedniku UEFA Mi{elu Platiniju, pa nije nemogu}e da dobije op{tu podr{ku svih relevantnih faktora. Za sada hipoteti~ka mogu}nost lako bi mogla da izraste u realnu opciju, a onda ne bi nikog trebalo da iznenadi ako najboqi fudbaleri Evrope za titulu prvaka budu vojevali u Beogradu, Zagrebu i Sarajevu.  Aleksandar Predojevi}

nedeqa11.jul2010.

c m y

DNEVNIK

INTERVJU

NATA[A KANDI], DIREKTOR FONDA ZA HUMANITARNO PRAVO

3

KARMA KOMA

Bele{ke jednog Ratka

Srebrenica je crna P stranica srpske istorije Srebrenici }e danas biti obele`ena 15. godi{wica stradawa vi{e od 7.800 Bo{waka. Kako je najavqeno, dana{woj komemoraciji prisustvova}e i predsednik Srbije Boris Tadi}, predsednik i premijerka Hrvatske Ivo Josipovi} i Jadranka Kosor, kao i ~elnici Crne Gore Filip Vujanovi}, Makedonije \or|e Ivanov i Slovenije Danilo Tirk.

– Srebrenica je najve}i, najte`i zlo~in po~iwen na ovim prostorima tokom ratova devedesetih godina pro{log veka. I ta tragedija bi trebalo da ujedini sve qude iz postjugoslovenskih zemaqa, da vi{e nikada ne dozvole da se tako ne{to desi – ka`e za „Dnevnik” Nata{a Kandi}, izvr{ni direktor Fonda za humanitarno pravo.

Ona se nada da }e „u doglednoj budu}nosti biti rasvetqeni svi detaqi tog zlodela na na~in na koji je to zapo~ela Komisija Vlade Republike Srpske u svom izve{taju iz 2004, nakon kojeg je i tada{wi predsednik RS Dragan ^avi} nazvao Srebrenicu ’crnom stranicom srpske istorije’”. z Premijer RS Milorad Dodik sada osporava taj izve{taj, kao i tvrdwe da je ono {to se dogodilo u Srebrenici genocid.

– Osporavawe genocida postala je sada zvani~na politika Bawaluke, pa su u RS odbacili i izve{taj komisije prethodne vlade, kao i deklaraciju donetu u Skup{tini Srbije. Pri tome se stalno govori o nekakvom ’preispitivawu dokaza’ koje bi onda trebalo da ’baci novo svetlo’ na doga|aje u Srebrenici. Me|utim, radi se o ~isto politi~kom pristupu koji nema upori{te u ~iwenicama.

Uostalom, uporno se zaboravqa da je u me|uvremenu doneto nekoliko presuda Ha{kog tribunala, poput osude oficira VRS Qubi{e Beare i Vujadina Popovi}a na do`ivotni zatvor, a koje su dodatno u~vrstile sve nalaze na temequ kojih je ranije za genocid osu|en i general Radislav Krsti}. z Predsednica Helsin{kog odbora Sowa Biserko upozorila je da i u Srbiji postoji ~itav pokret u akademskoj zajednici ~iji je ciq relativizacija doga|aja u Srebrenici...

– Rekla bih da od usvajawa u Narodnoj skup{tini deklaracije o osudi zlo~ina u Srebrenici ipak imamo mawe tonova osporavawa i poricawa onoga {to se tamo dogodilo, kao {to je to bio slu~aj ranijih godina. Ma koliko se autori deklaracije trudili da ne pomenu re~ ’genocid’, taj je dokument ipak prepoznat kao de fakto priznavawe `rtava genocida. Jer, svima je jasno da je deklaracija doneta zbog obaveze koja proisti~e iz presude

U

Me|unarodnog suda pravde u Hagu.

Istina, i daqe ima raznih grupa koje poku{avaju da stradawa civila u Srebrenici relativizuju, ali toga }e uvek biti. Me|utim, iz dr`avnih ili iole ozbiqnijih politi~kih krugova takvog osporavawa vi{e nema.

– ^iwenica je da je Ori}u pred Tribunalom bilo su|eno za konkretno delo, a ne za stradawa Srba od 1992. godine. U tom smislu su Sudu bile vezane ruke, jer Tu`ila{tvo nije stavqalo Ori}u na teret brojna ubistva na podru~uju isto~ne Bosne. Stoga i danas, s pu-

Rekli su o Srebrenici... z Do{lo je vreme za osvetu Turcima. (Ratko Mladi}, jul 1995) z Izviwavam se svima protiv kojih je ~iwen zlo~in u ime srpskog naroda. Ali te zlo~ine nije po~inio srpski narod nego pojedinci, zbog ~ega je za zlo~ine nemogu}e optu`ivati jedan narod. Isti zlo~ini su vr{eni i protiv na{eg naroda i u tom smislu svi dugujemo jedni drugima izviwewe. (Boris Tadi}, decembar 2004) z Dok sam `iv neka mi niko ne govori da su Radovan Karayi} i Ratko Mladi} zlo~inci. Dosta je sa svaqivawem krivice na srpski narod. Nemojte da na{e najhrabrije stavqate na stub srama, to nisu zaslu`ili. (Tomislav Nikoli}, jul 2007) z Mi smo zlo~ine u Bratuncu, Oluji, Bqesku odavno i jednoglasno osudili. Bili smo nemi tada kada se Srebrenica de{avala. (Bruno Vekari}, januar 2010) z Moraju biti osu|eni ne samo organizatori i izvr{iteqi zlo~ina u Srebrenici, nego i oni koji su ga opravdali, finansirali i davali mu ideolo{ku osnovu. (Nenad ^anak, februar 2010) z Zabrinut sam {to je u Srbiji oko 65 odsto populacije protiv Mladi}evog hap{ewa. Nije normalno da oni koji se smatraju odgovornim za najozbiqnije zlo~ine na evropskom tlu posle Drugog svjetskog rata budu vi|eni kao heroji u jednom delu stanovni{tva. (Ser` Bramerc, jul 2010)

z Kada god se ovde povede re~ o Srebrenici, ve} u slede}oj re~enici se pomenu Bratunac i Skelani, kao i ~iwenica da je Nasera Ori}a, koji je odgovoran za zlo~ine nad Srbima po~iwene u isto~noj Bosni, Ha{ki tribunal prakti~no oslobodio. Da li bi percepcija onoga {to se doga|alo u Srebrenici bila druga~ija u srpskoj javnosti da ipak nije bilo razli~itog ar{ina Haga?

RETROVIZOR Predsednici Boris Tadi} i Filip Vujanovi}

saglasili su se da je budu}nost i Srbije i Crne Gore u EU. Tadi} je rekao i da „iskreno podr`ava nameru Crne Gore da postane ~lanica NATO-a“, ali da }e Srbija zadr`ati neutralan status.

Kabinet Mirka Cvetkovi}a obele`io dve godine rada. Ocene

dosada{wih dometa uglavnom se kre}u oko dvojke. Sam premijer je izjavio je da je Vlada jedinstvena i da ne}e biti prevremenih izbora koje zahteva opozicija.

Evropski parlament usvojio je rezoluciju kojom se preostale ~lanice EU, koje nisu priznale nezavisnost Kosova, pozivaju da to u~ine. Rezoluciju o Kosovu podr`alo je 455 poslanika, dok je ne{to vi{e od 150 bilo protiv.

U Briselu je potpisan sporazum o kreditu od 200 miliona evra koji je EU odobrila kao makroekonomsku pomo} Srbiji. Kredit }e Srbija otpla}ivati osam godina sa godi{wom kamatom od oko 1 posto.

Unutra{wa kontrola MUP-a po~ela je istragu o sukobu policije i gostiju u kladionici u Zemunu. Ivica Da~i} ka`e da niko ne sme da napada policiju, ali da }e biti ispitano i da li su policajci prekora~ili ovla{}ewe.

Ruski agenti u Americi, wih 10, deportovani su nekoliko sati po{to su pred sudom u Wujorku priznali krivicu. Oni su prakti~no zameweni za ~etiri ruska dr`avaqana osu|ena u Moskvi za {pijuna`u u korist Zapada.

nim pravom, procesuirawe tih zlo~ina o~ekuju ne samo porodice `rtava, nego ~itava javnost koja smatra da se vladavina prava na ovim prostorima ne mo`e uspostaviti time {to }e se goniti samo oni odgovorni za genocid u Srebrenici. Ali moram re}i i to da sve `rtve jesu jednake u svojoj tragediji, ali se te`ina zloleda me|usobno razlikuje: od ratnog zlo~ina, preko zlo~ina protiv ~ove~nosti, do genocida. I tu ne

mo`e biti relativizacije. Nesporno je da su sve strane ~inile zlo~ine, ali svaki od tih zlo~ina nosi odre|eni stepen odgovornosti koji se mora jasno utvrditi z Skup{tina Srbije usvojila je deklaraciju kojom se osu|uje zlo~in u Srebrenici, a uskoro }e doneti i slu~an dokument posve}en zlo~inima nad Srbima. U toj novoj deklaraciji bi}e upu}en i poziv svim parlamentima dr`ava nastalim na prostoru biv{e SFRJ da tako|e osude zlo~ine u kojima su `rtve bili Srbi. Ho}e li taj poziv uroditi plodom?

– Ta druga deklaracija je potpuno besmislena, jer nije parlament mesto gde }e se osu|ivati pojedina~ni zlo~ini. Ponavqam, kada je u pitawu deklaracija o Srebrenici, to je bila na{a obaveza prema MSP-u. Naravno da u moralnom smislu svako normalan osu|uje ratne zlo~ine. Ali postoje zakoni, sudovi, tu`ila{tva i druge dr`avne institucije koje se time konkretno moraju baviti. I zbog toga ta druga deklaracija ne}e imati nikakav zna~aj, ni ovde, ni u regionu. Jer, svi }e na wu gledati kao na iznu|eni poku{aj da se uspostavi nasilan balans. A on se, naprosto, ne mo`e napraviti. z Dolazak u Poto~are najavili su prakti~no svi lideri iz regiona. Mo`e li odnos prema tom stravi~nom zlo~inu na kraju ipak postati temeqni kamen istinskog procesa pomirewa na ovim prostorima, ili }e se Srebrenica i daqe koristiti kako kada kome odgovara?

– Srebrenica }e u pravnoj teoriji uvek biti primer najte`eg zlo~ina. I verujem da }e u skoroj budu}nosti progovoriti mnogi od onih koji su bili naterani da u tome u~estvuju, kako bi se ta tragedija u potpunosti rasvetlila. Tako|e se nadam da }e se vremenom sve saznati i o drugim u`asnim zlo~inima po~iwenim na ovim prostorima tokom devedesetih. I ~ini mi se da u tom pravcu veoma zna~ajna mo`e biti inicijativa nevladinih organizacija o osnivawu Rekoma, regionalne komisije za utvr|ivawe ~iwenica o ratnim zlo~inima i drugim te{kim povredama qudskih prava na podru~ju biv{e Jugoslavije, te da bi bilo veoma zna~ajno kada bi je prihvatile i dr`ave i vlade regiona, sve u poku{aju da se zajedni~ki gradi nova kultura saose}awa s `rtvama. Jer iskreno `elim da verujem da }e sve to biti dovoqno jaka opomena, brana koja ne}e dozvoliti da nam se ikada vi{e takve strahote dogode.

Miroslav Staji}

onekad ti se u~ini da to gde ti `ivi{ i to gde `ive neki drugi qudi nije jedno te isto mesto, iako se sapli}ete jedni o druge svakog dana. Ponekad ti se, tako|e, u~ini da to u ~emu ti obitava{ i to u ~emu obitavaju neki drugi qudi nije jedno te isto vreme, iako pogled na kalendar ka`e da ste savremenici. Naime, izgleda da to {to ti vidi{ i ~uje{ oko sebe, to ~emu prisustvuje{ i u ~emu nevoqko sudeluje{ kao ~ovek svoje epohe jeste neka druga stvarnost u odnosu na stvarnost nekih drugih qudi, i da gledaju}i u isto, vidite razli~ito.

Pa dobro, “objektivna stvarnost” u nekakvom idealno ~istom smislu – sasvim nezaga|ena imanentnom subjektivno{}u ~ovekove percepcije – ionako ne postoji, to jest ne stanuje u samoj toj “objektivnoj stvarnosti” nego u kabinetskim domi{qawima filozofa, ali ipak, ipak: ba{ toliko veliko i ba{ tako temeqito razmimoila`ewe tvog i wihovog bazi~nog egzistencijalnog iskustva ipak je malko sumwivo, ipak }e biti da tu ne{to nije u redu...

Evo su pune novine ovih dana, iznova, bog-zna-kako ekskluzivnih izvadaka iz ne~ega {to bi imalo biti dnevnikom Ratka Mladi}a, vo|enim za onih burnih dana devedesetih godina, za onih dana kada je ama ba{ svako od nas, poznat ili nepoznat, mo}an ili nemo}an, ispisivao najautenti~nije stranice svoje biografije, delom i nedelom govore}i o sebi sve ono {to bi se moralo znati. A kao kanda centralno i najdramati~nije otkri}e iz tih ratnih bele`aka jednog Ratka nudi nam se informacija da su “]osi} Dobrica i Tu|man Frawo” (od ranije poznati organima gowewa, op. aut) “zajedni~ki dogovarali podelu Bosne i Hercegovine”. Sve sa “preme{tawem stanovni{tva” i sli~nim humanim divotama. I gle, nema tih novina, ni Markovih ni Jankovih, ni Perinih ni Lazinih, koje ovo nisu stavile na naslovne strane, sa krupnim, te{kim i masnim naslovima; neki od tih naslova bogme se zavr{avaju i znakom usklika, ne bi li se tako dodatno podvukla dramati~na senzacionalnost i senzacionalna dramati~nost cele te stvari, tog Neverovatnog Otkri}a koje }e sad vaqda tumbe obrnuti celu na{u noviju istoriju i sve {to smo o woj, a tako i o sebi samima, uop{te znali i mogli znati.

Jer smo do sada vaqda svi mislili da su i Tu|man i ]osi} i toliki drugi od te fele prkosno i hrabro branili celovitost ubijane i ~ere~ene Bosne, te slobodu, dostojanstvo i goli `ivot svakog wenog ~oveka, a branili su je vaqda od podi-

vqalih koqa~kih hordi pacifista, gra|anista, pla}enika, soro{evaca i kako sve ve} nazivanih izroda Na{e Stvari. Ta, nije li op{tepoznata stvar da su, recimo, Zvornik i Bijeqinu poharale i spalile jezive i zloglasne {trudla-brigade Nenada ^anka, a Prijedor i pola Kozare mahniti krvoloci pod komandom monstruozne Vesne Pe{i}? O Srebrenici da vam i ne pri~am: to {to su tamo po~inile razularene komite pod vo|stvom Nata{e Kandi} jo{ dugo }e se pamtiti.

Dobro, priznajem, i cinizam je nemo}an pred ovim paranormalnim fenomenom. Ali hajde, kako da ti se ne u~ini da `ivi{ u nekoj paralelnoj realnosti, u svetu s one strane ogledala, u kojem se notorne stvari tretiraju kao prvorazredne senzacije, do~im svakojake uvrnutosti ne privla~e ni najmawu pa`wu, nego se smatraju normalnim kao dobardan i lakuno}? Jer, to da su vrhovi vrhova zajedni~kog zlo~ina~kog poduhvata sa Dediwa i sa Pantov~aka delili i ~ere~ili Bosnu, i ne samo wu, u tvojoj je stvarnosti ne{to notorno jo{ od samog po~etka te krvave farse u 1992, to jest, to je otkri}e taman koliko i podatak da se izvesni Milo{evi} Slobodan rodio u Po`arevcu ili da se zgrada Dnevnika (ne Mladi}evog, nego ovog na{eg) nalazi u Novom Sadu a ne, recimo, u Vlasotincu ili Mokrinu.

Ali yaba ti taj tvoj ise~ak stvarnosti, sve je to, kao i toliko drugog, pro{lo mimo ciqano gluhih u{iju i svesno slepih o~iju svog tog nekog sveta koji se tiska s tobom po autobusima i po ulicama na{ih gradova, uspevaju}i nekako uvek iznova da se iznenadi i zapawi nad najnotornijim stvarima, jer ga je odmalena u~ilo da ne veruje stvarnosti vi|enog, nego stvarnosti odobrenog i preporu~qivog, to jest, da istinu ne ~ini istinom wena nesporna korespondentnost sa ~oveku spoznatqivom stvarno{}u, nego je istina samo ono {to dobije Odobrewe da se istinom nazove. A to odobrewe obi~no sti`e onda kada je kasno za sve, ba{ kao s ovim zame{ateqstvom sada, oko jednog dnevnika i jednog grotesknog otkri}a, koje zapravo ne otkriva ba{ ni{ta, jer operi{e sa nula nepoznatih.

Teofil Pan~i}

Ne}emo priznati Kosovo ma {ta zakqu~io Me|unarodni sud pravde avetodavno mi{qewe Me|unarodnog suda pravde o legalnosti progla{ewa nezavisnosti Kosova o~ekuje se 22. jula ove godine, iako predstavnici MSP-a ovu informaciju nisu ni demantovali ni potvrdili.

I dok ~ak i u Briselu s pa`wom o~ekuju stav Suda, suprotstavqene strane u ovom procesu imaju, razumqivo, potpuno opre~na mi{qewa o tome {ta }e se posle toga dogoditi: politi~ka elita Kosova veruje u novi talas priznavawa nezavisnosti, zvani~nici u Beogradu se, pak, nadaju promeni politike dr`ava koje su kosovsku nezavisnost ve} priznale.

U ovom trenutku je izvesno da bi stav Suda na pitawe: “da li je deklaracija o progla{ewu nezavisnosti Kosova u skladu sa me|unarodnim pravom”, koji bi vi{e nagiwao poziciji Pri{tine, doveo na{u dr`avu u situaciju u kojoj je sve te`e boriti se za ju`nu pokrajinu. Ukoliko bi, s druge strane, MSP nedvosmisleno zakqu~io da je u ovom slu~aju prekr{eno me|unarodno pravo, srpska bi diplomatija dobila dodatni manevarski prostor koji bi mo`da omogu}io i da se ponovo aktuelizuju pregovori o statusu, ma koliko se tome protivili ne samo u Pri{tini, nego i u Va{ingtonu, Berlinu...

U me|uvremenu, u doma}oj javnosti je izvesne polemi~ke tonove izazvao ministar spoqnih poslova Vuk Jeremi} izjavom da Srbija, bez obzira na to kakvo bude mi{qewe Me|unarodnog

S

suda pravde, ne}e priznati jednostrano progla{enu nezavisnost Kosova.

– Mi smo demokratska zemqa i na{ stav o jednostranom progla{ewu zasnovan je na Ustavu i obavezuju}im odlukama Narodne skup{tine i u`iva podr{ku ogromne ve}ine gra|ana – istakao je {ef srpske diplomatije.

Po re~ima portparolke Demokratske stranke Jelene Trivan, stav Srbije o nezavisnosti

Stav Srbije o nezavisnosti Kosova je jasan i ne}e biti promewen ko god bio na vlasti (Jelena Trivan) Kosova je jasan i osta}e nepromewen ko god bio na vlasti. Kada se govori o mi{qewu MSP-a, ona napomiwe da je va`no insistirati na tome da iz wega proistekne re{ewe koje je zadovoqavaju}e za sve strane.

– Srbija }e se ~vrsto dr`ati svoje pozicije, uverena da wena pozicija mo`e da mewa i poziciju velikog broja zemaqa – istakla je portparolka DS. – Uostalom, pitawe mo`e li Srbija svojim pona{awem uticati na druge dr`ave i

ranije je izazivalo dozu skepticizma. Ali pokazalo se da smo, u trenutku kada smo izdejstvovali da Savet bezbednosti tra`i mi{qewe Me|unarodnog suda pravde, uspeli da izdejstvujemo i zaustavqawe talasa priznavawa nezavisnosti Kosova.

Ipak, zamenik predsednika Lige socijaldemokrata Vojvodine Bojan Kostre{ zapitao je mo`e li Srbija o~ekivati promenu mi{qewa, pre svega evropskih, a onda i drugih zemaqa, o kosovskom slu~aju ukoliko sama ne bude spremna da prihvati savet Me|unarodnog suda pravde, kakav god on bio.

– Ne mo`emo o~ekivati da druge dr`ave po{tuju mi{qewe Me|unarodnog suda pravde, koje bi eventualno bila u na{u korist, ukoliko mi unapred ka`emo da ga ne}emo uva`iti, ako nam ne bude i{lo u prilog. [ta zna~i kada govorimo da }emo se pozivati na odluku Suda ukoliko nam se svidi, ali ako nam se ne svidi, ne}emo? Pa time samo dajemo alibi drugim dr`avama da nastupe negativno i u slu~aju da stav MSP-a bude dobar po nas – upozorio je Kostre{. – ^iwenica je da mi{qewe Me|unarodnog suda pravde nije obavezuju}e i da se radi samo o preporuci, ali treba li podse}ati na to da smo mi tra`ili izja{wavawe MSP-a i da je malo neozbiqno sada ga na ovaj na~in dezavuisati jer se time se~e grana na kojoj sedimo.

Petar Klai}

4

DNEVNIK

nedeqa11.jul2010.

ILUZIJA SRPSKOG KAPITALIZMA O BESPLATNIM AKCIJAMA

KAKO JE U RAVANGRADU RAZVIJANA STELT TEHNOLOGIJA INVESTIRAWA

Nula na kontu titanskih poduhvata ko je po ne~emu svaka vlast u Somboru u posledwih 20-25 godina sli~na, onda je to {irewe ni~im potkovanog optimizma, koji se u pristojnim zemqama malko druga~ije zove. Da se svaka, makar deseta, najava investicionog buma u somborskoj privredi za te silne godine ostvarila, u [angaju i Guandongu bi danas gorke suze lili, {to im Ba~vani ‘lebac iz usta i posao iz ruku otimaju, a da kojim slu~ajem cela zemqa nije ista k’o i Sombor, evro-perspektiva Srbije ne bi zavisila od one dve ’a{ke pobeguqe koje u svom vaskolikom juna{tvu ispod nekog kamena vire.

Kako to ve} biva, najave dolaska investitora su upravo srazmerne blizini izbora, kakvi god i na kakvom god nivou bili, a prilikom talambasawa o investiciji koja „samo {to nije“, postoje samo dva pravila. Ne zna se ta~no kad }e i ne zna se ko su „stelt“ investitori raspolo`eni da iskoriste fantasti~an geostrate{ki polo`aj varo{i somborske i nadasve wegovih radi{nih i supertalentovanih gra`dana `eqnih trudbeni~kog pregnu}a. Da se ne bi popla{ili jer svako pismeno ~eqade zna da je kapital – pa samim tim i investitor – stra{iva `ivuqka, razgovori na{ih vlasnih i tu|inaca „punih kao brod“ obelodane se obi~no tek kad divan pro|e, odnosno kad sa koferima punih para namewenih investiciji namernici odu iz varo{i, pa javnost oli~ena u novinarima ne stigne ni da ih do~eka hlebom i soqu i usput im vidi beowa~e.

Na top listi investitora, koji po difoltu insistiraju da do „zatvarawa finansijske konstrukcije“ ostanu anonimni, predwa~e Italijani. Nema pro-

A

izvodne delatnosti koju mediteranska bra}a sa Apenina nije trebalo da, navodno, zapo~nu na zapadu Ba~ke. Od alternativnih izvora energije, do auto-presvlaka za kojima cvile kao Damjanov zelenko u Maranelu, odnosno „Ferariju“. Wima, uz bok su magovi svetskog biznisa Izraelci, o kojima se jedino pouzdano zna da su plate`no toliko mo}ni da teraju planetu oko wene ose, a pride im je tehnologija takva da je alhemija za wu sitna boranija.

Kad je kakva prigoda mawe va`nosti, tada „poslu`e“ i kom{ije Ma|ari, koje interesuje npr. proizvodwa jogi madraca, zatim ~uvene vo}ne „palinke“, {to }e re}i rakije, ili kakve druge prehrambene potrebice. Da je „Meklaren“ ili kakav drugi automobilski kolos odavno bacio oko na ovda{wi deo „Zastave“, somborski klinci nau~e u vrti}u uz podelu prvih bojanki, ba{ kao {to im tete objasne da {vapski penzioneri `ivi nisu od `udwe da koju tisu}icu evara ostave na turisti~ke kapitalne objekte somborske, po~ev od nevidqivog, ali „impozantnog“ pristana na Dunavu kod Bezdana.

Konto svih ovih titanskih poduhvata, tokom dekada iza nas u Somboru su se, po potrebi, pompezno otvarali i u gluvonemoj ti{ini gasili raznorazni tehno parkovi, slobodne carinske i ine industrijske zone, biznis inkubatori plus javna preduze}a u osnivawu. Za to vreme, nekoliko ni~im izazvanih stvarnih investitora koji su se debelo prevarili pa i zapo~eli na prvi pogled ozbiqan biznis, jo{ ~eka na prostorne planove, milion i kusur dozvola, eksproprijaciju i ostalu kanalizaciju. Sve ~itaju}i Beketa.

Mili} Miqenovi}

NIS ne}e stvoriti sredwu klasu u{tinu akcionarstva verovatno je najboqe objasnio ameri~ki bankar Xon Pjerpont Morgan. Naime, na pitawe brojnih novinara da li }e cene akcija u narednom periodu rasti ili padati, dominantna li~nost korporativnih finansija s kraja XIX i po~etka XX veka lakonski je odgovorila: „Ho}e“! Time je ~ovek, ~ije ime danas nosi jedna od Najuticajnijih svetskih finansijskih ku}a (Xi-Pi Morgan), slikovito objasnio da su vrednosni papiri roba kao i svaka druga, da zavise od ponude i tra`we, odnosno od zagonetnih }udi tr`i{ta.

Ceo vek posle Morganovog lakonskog odgovora, Srbija se na{la u poziciji da ponovo gradi akcionarstvo ili deoni~arstvo, i da na postulatima modernog kapitalizma ponovo stvara svoju sredwu klasu koja je svuda i svagda bila temeq stabilnog i dobro organizovanog dru{tva.

Dodu{e, izabrani model prodaje dru{tvenog kapitala gde je malim akcionarima ostavqen tek mawi deo vlasni{tva, nije pru`io prevelike {anse za razmah akcionarstva. Blagodetima kapitalizma mogli su se radovati samo oni gra|ani koji su do svojih vlasni~kih papira stigli kroz privatizacione procese koje je jo{ po~etkom devedesetih godina pro{log veka pokrenula vlada Ante Markovi}a. Ve}i deo tih deonica dobijen je besplatno, mawi deo je i otkupqen, ali je za boqe razumevawe ove pri~e najzna~ajnije to {to su taj posao, uglavnom, zavr{ila najboqa srpska preduze}a i {to se na osnovu wihovog iskustva mo`e procewivati smisao srpskog akcionarstva i wegovi efekti.

Finansijsko tr`i{te Srbije stoji pred velikim izazovom. Vi{e od ~etiri miliona gra|ana uskoro bi trebalo da dobije deonice jedne od najzna~ajnijih nacionalnih kompanija – Naftne industrije Srbije (NIS). Da li }e taj doga|aj ozna~iti su{tinsku kapitalizaciju zemqe, kada }e

S

fakti~ki svi weni gra|ani postati mali kapitalisti, ili }e predstavqati jo{ jednu iluziju boqeg `ivota i napretka?

Osnovno pitawe pred kojim stoji ne samo armija budu}ih akcionara ve} i dru{tvo u celini, jeste {ta raditi s tim vrednosnim

Gra|ani prepu{teni sebi Ovde su gra|ani prepu{teni ili sami sebi, ili vlastima koje su birali. Vlasti je u interesu da ih povede na tr`i{te, da wihove deonice pridru`i preostalom dr`avnom paketu, i da, u igri velikih brojeva, od ve}inskog vlasnika izvu~e koji dinar vi{e – i za sebe i za svoje gra|ane. To bi mogla biti dobitna kombinacija za obe strane. Na `alost, dobitak ne bi bio velik, ali je, ipak, boqi od gubitka. papirima? Da li ih ~uvati ili prodavati, i da li su srpske ekonomske vlasti prekasno uvele gra|ane u kapitalizam, uskrativ{i im time mogu}nost da se na vreme uvere da je boqe `iveti u efikasnom i prosperitetnom dru{tvu.

Ova pitawa otvaraju staru dilemu: koliko je srpski model kontrolisane privatizacije gde je Agencija za privatizaciju, ili neko iza we, bila vrhovni arbitar, bio boqi od naizgled pravednijeg sistema besplatne podele vlasni~kih kupona (vau~era)? Ako

TU@NA @ETVA HLEBNOG ZRNA U VOJVODINI

@ito jeste na{e, al’ su prinosi afri~ki itka oko otkupne cene p{enice vodi se ovih dana na vojvo|anskim ulicama i putevima. Iz godine u godinu gledamo istu predstavu, samo se katkad akteri promene. Me|utim, ima ne{to {to se iz godine u godinu ne mewa – s p{eni~nih poqa `awemo sve mr{avije prinose i gubimo trku sa svetom. Do 1991. godine je bilo druga~ije, a od tada sve do ove `etve, nismo uspeli da se vratimo tamo gde smo bili do devedesetih.

Danas pri`eqkujemo prinos od tri tone po hektaru, a pre dve decenije u Vojvodini smo prebacivali pet tona i bili u evropskom vrhu, na sedmom, osmom mestu. Be`ali su nam Francuzi, Englezi... ali smo u okru`ewu bili me|u vode}im. U svakom slu~aju, imali smo i ve}e povr{ine pod hlebnim `itom i znatno boqi i stabilniji prinos nego danas.

– U posledwih deset godina prinosi p{enice se nisu oporavili. U Vojvodini je od 2000. godine naovamo prosek 3,9 tona, s prose~nom godi{wom povr{inom od 308.000 hektara. U 2008.

to {to je agrotehnika zatajila.

Istovremeno, p{enicu je „gu{ila“ nestabilna agrarana politika. Ova je kultura bila u drugom planu, nedostajali su podsticaji, oscilarale cene inputa, a najve}a demotivacija bila je cena: proizvo|a~i nisu mogli da vrate ono {to su ulo`ili pa su najvi{e {tetedili na ulagawima. I tako u krug – obja{wava na{ sagovornik, napomiwu}i da je nedostatak dugoro~ne agropolitike ostavio traga i na druge kulture.

B

ostavimo po strani ~iwenicu da je dr`avna kasa u oktobru 2000. godine bila potpuno prazna i da se novac za funkcionisawe `ivota morao nekako namicati, korisno je podsetiti na rusko iskustvo. Tamo su privatizacioni kupon~i}i bili toliko bezvredni da ih nije

hteo niko, osim onih dalekovidih koje sada nazivaju tajkunima ili oligarsima. Ekonomista Branko Draga{ obja{wava da im je cena sko~ila kad se za wih mogla kupiti vodka i kad su ih kao plate`no sredstvo, po~ele primati „prijateqice no}i“.

Ako je Srbija morala kako je morala, onda ostaje pitawe da li je mogla boqe. Po~etkom 2002, ta~nije 29. aprila, grupa akcionara Apatinske pivare poku{ala je samostalno da oku{a svoju sre}u na tr`i{tu i sve se zavr{ilo jed-

Prosek u evropskim okvirima z U vrhu evropske lestvice po prinosu p{enice je Irska sa devet tona po hektaru, ali seje zanemarqive povr{ine – tek 100.000 hektara. z Holandija, Belgija, Engleska, Danska i Francuska bele`e vi{e od sedam tona. z S prosekom od oko ~etiri tone po hektaru, mi smo uz rame Slova~koj, Poqskoj... Na 14. smo mestu, ako se merimo sa zemaqama EU. z Na za~equ su Portugalija, Gr~ka, Kipar, [panija, Letonija. Recimo, u Rumuniji se u proseku p{enica skine sa dva miliona hektara, ali uz prinos od 2,8 tone. dve tone. Ipak, biv{i ministar poqoprivrede Goran @ivkov u razgovoru za na{ list napomiwe da nije prinos p{enice najve}i problem, ve} wen kvalitet. Nemamo mi, veli, {ta svetu da ponudimo i s ~im da iza|emo na veliku pijacu.

– Ne mo`emo vi{e da `ivimo u la`i da je na{a p{enica dobra.

Niko ne}e da plati kvalitet

prebacili smo pet tona {to je zapravo realan prinos, ali smo 2003. imali smo svega 2,3 tone. To je razlika od tri tone izme|u najrodnije i najslabije godine u protekloj deceniji, {to je nedopustivo – ka`e za „Dnevnik“ dr Miroslav Male{evi} sa novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo.

Ni{ta, veli, nije kao {to je bilo, a {to{ta je do toga dovelo.

Ovo {to sada `awemo posledica je redukovane tehnologije, zakidawa na agrotehnici, vi{egodi-

{we zakorovqenosti, nepo{tovawa plodosmene, naru{ene plodnosti zemqi{ta, a naro~ito u sadr`aja fosfora koji je na velikim povr{inama pao ispod kriti~nog nivoa... Re~ju, tankom prinosu kumovala je dugoro~na okrwena, improvizovana agrotehnika koja se najja~e manifestuje kada je godina nepovoqna.

– U me|uvremenu stvorene su sorte s ve}im potencijalom, genetski kapaciteti su pove}ani, ali je iskori{}avawe tih kapaciteta mawe nego pre – upravo za-

Miroslav Male{evi} upozorava na to da kod nas niko ne}e da odvoji kvalitetnu, odnosno vrhunsku p{enicu – kakvu naravno imamo – od „sredwe“ i „sto~ne“. I niko ne}e, veli, da plati kvalitet. „Svake godine se izmi{qaju novi parametri. Jedne ne vaqa hektolitar, druge protein, potom energija testa..., stalno se p{enici tra`i najslabija ta~ka. A 90 posto sorti koje imamo je s visokim potencijalom za kvalitet. Sve uvozne su po kvalitetu zrna i potencijalu ispod doma}ih. Mada je sorta nosilac kvaliteta, on umnogome zavisi i od klimatskog faktora i od primewene agrotehnike”, napomiwe ovaj stru~wak.

Elem, mi ne mo`emo da proizvodimo sedam tona p{enice po hektaru kao Francuzi, ali ne smemo sebi dozvoliti ni tri, ukazuje Male{evi}. A da mo`emo boqe, pokazuju rezultati: oni koji primene svu agrotehniku s lako}om ostvaruju {est ili sedam tona po hektaru. Ove godine, dodu{e, i wihovo `ito te{ko }e prebaciti preko pet tona po hektaru, ali ostali }e biti sre}ni ako doma{e

nim od najve}ih skandala u istoriji Beogradske berze i ostavkom wenog direktora dr Zoran Jeremi}a. Naime, kada je kao posledica izuzetno visoke tra`we, cena deonica pivare enormno sko~ila, direktor je dr`e}i se pravilnika berze u navodnom strahu od naru{avawa normalnog poslovawa, stopirao trgovawe. To i ne bi bio veliki problem da istog dana nije organizovano novo trgovawe. Brokeri su dr`e}i se naivno potpisanih naloga o prodaji po preovla|uju}oj dnevnoj ceni, prodali akcije u bescewe od 1.350 dinara.

Skandal je kao i sve drugo bio i pro{ao, direktor je nesmotrenost platio ostavkom, a malim akcionarima ostao je nauk da nije pametno solirati.

Onim deoni~arima Apatinske pivare koji su slu{ali svog direktora Radeta Svilara i sa~ekali strate{ku ponudu belgijskog „Interbrua“, pripalo je znatno vi{e (11.300 dinara). O tom privatizacionom poklonu mo`e da ma{ta ve}ina gra|ana Srbije.

Sli~no se dogodilo u „Hemofarmu“, „Sintelonu“, „Kwazu Milo{u“, „Potisju“ iz Ade... Bez prenagqivawa, uz dobru internu organizaciju i me|usobno poverewe – stiglo se do ciqa. [ta bi mogli da o~ekuju budu}i akcionari NIS-a? Da li bi i wima mogla da pomogne trezvenost, dobra organizacija i poverewe?

Verovatno bi sve od gore navedenog moglo biti korisno. Ali, pre toga treba razbiti nekoliko zabluda. Obim novca koji potencijalno stoji pred novim akcionarima je toliko mali da on ne nosi embrione novih kapitalista i nove sredwe klase. Sve je toliko malo da vredi i rizikovati, jer }e i gubitak biti mali.

Ali, ako se ba{ insistira na tome da se vi{e zaradi, onda se mora re}i i da u ovom poslu nema dobre organizacije vode}ih srpskih kompanija i da nema autoriteta i socijalne odgovornosti vrhunskih menaxera koji su ih vodili.

Vladimir Harak

Sorte gajene u na{im klimatskim uslovima, toliko su lo{eg kvaliteta da se na svetskim berzama plasiraju kao sto~na p{enica.

Dakle, kqu~ svega je da to shvatimo i da kona~no razumemo da imamo p{enicu sto~nog kvaliteta, i da zato ne mo`emo da je izvezemo posledwih pet ili sedam godina – ka`e @ivkov. – Sve je jasno ako se pogleda sada{wa situacija: imamo vi{ka pola miliona tona `i-

ta, cenovno konkurentnog, pa za{to ono ne iza|e iz zemqe? I resorno ministarstvo je voqno da doda dva dinara po kilogramu p{enice da bi i{la na svetsku pijacu. To je stimulacija od gotovo 20 odsto na cenu, pa opet hlebno zrno niko ne izvozi.

Oni koji imaju p{enicu na wivama svesni su da ne rade vaqano.

- Generalno, problem je u na{oj doradi, umno`avawu sorte. Ne vodi se ra~una o semenu koje se seje, nema pra}ewa, ne zna se gde zavr{ava i u kom silosu. Naravno, poqoprivrednici zataje i u agrotehnici, ali i oni koji je primewuju ne mogu da postignu vi{e od sedam tona po hektaru. To je maksimum - ka`e za „Dnevnik“ poqoprivrednik iz Ka}a Vojislav Male{ev.

- Promenili su paori na~in razmi{qawa. Znaju da gube prinos, gube godinu kada ulo`e sve, a ne poseju kvalitetno seme ili urade agrotehniku vaqano, a imaju lo{e seme. Ali, odgovornost je i na dr`avi jer ona treba da stvori ambijent u kojem }emo imati sigurnost. To zna~i ve}e subvencije po hektaru, bespovratna davawa za investicije, kupovinu mehanizacije i opreme. Dok nam bude falila savremena mehanizacija boqitak ne mo`emo o~ekivati.

Sla|ana Glu{~evi}

c m y

DNEVNIK

nedeqa11.jul2010.

5

ZBOG KRIZE SVE VI[E VOJVO\ANA „ROBIJA” PREKR[AJE

Na Klisi se dugovi brzo izmiruju roj presuda i re{ewa u kojima je nov~ana prekr{ajna kazna zamewena kaznom zatvora osetno je porastao u Vojvodini, usled sve lo{ijeg ekonomskog polo`aja gra|ana. Kako smo saznali od zamenice predsednika Prekr{ajnog suda u Novom Sadu Dragane Nadla~ki, od 1. januara do kraja juna ~ak 5.259 predmeta okon~ano je na ovaj na~in. Velika ve}ina, wih 4.080, odnosni se na izvr{ewe presuda drugih prekr{ajnih sudova i uprava, dok se ostatak predmeta ti~e po~inioca koji su zakon povredili na teritoriji Novog Sada.

– Od 1. januara mi smo nadle`ni za sve presude i re{ewa i na{ akt se zove presuda. Mi izvr{avamo sva re{ewa i presude i zato je ova cifra (4.080, prim. aut) velika, budu}i da se radi o prekr{ajima po~iwenim na celoj teritoriji Srbije, a preostalih 1.179 prekr{ajnih dela zamewenih u zatvorsku kaznu po~iweno je u Novom Sadu. Po novom zakonu, jedan dan zatvora “vredi” 1.000 dinara prekr{ajne kazne, s tim da maksimalna kazna koja se na ovaj na~in mo`e zameniti za zatvorsku iznosi 30.000 dinara – obja{wava Dragana Nadla~ki.

Na{a sagovornica ka`e da se prekr{iocima nudi otplata kazne na tri rate, {to je pravo koje gra|ani ostvaruju molbom. Me|utim, qudi ne postignu ni to, pa im nakon poslatih opomena sleduje re{ewe o zameni nov~ane kazne zatvorskom. Gra|ani i na takvu odluku imaju pravo `albe, {to je novina u na{oj dr`avi, jer su do ove godine prekr{ajni sudovi to re{avali internim zakqu~kom, bez prava na `albu. O pristiglim `albama odlu~uje Vi{i prekr{ajni sud, koji uglavnom izdaje naredbu za privo|ewe.

Ipak, Dragana Nadla~ki otkriva i da ~esto kada qudi shvate da }e neminovno oti}i u zatvor, novac ipak donesu i plate kaznu. Ukoliko se radi o prekr{aju ~ija kazna prema{uje 30.000 dinara ostatak se potra`uje prinudnim putem, {to se de{ava re|e u slu~aju fizi~kih lica, ali nije neobi~no za pravna lica. Ova nemaju para da plate prekr{ajne kazne zbog ~iwenice da su one za wih daleko vi{e, odnosno dosti`u milionski iznos.

Da bismo otkrili vi{e o neda}ama gra|anima porazgovarali smo sa referentima za izvr{ewe novosadskog Prekr{ajnog suda Zdravkom Popovi} i Milenom Paro{kaj.

Gra|ani dolaze u novu zgradu Suda na Bulevaru oslobo|ewa na poziv i susre}u se s referentima izvr{ewa. Ukoliko se ne odazovu izdaje se naredba za privo|ewe, {to je naravno posao policije. Na{e sagovornice ka`u da se po pravilu radi o ni`im slojevima stanovnika (“nema ovde doktora i advokata...”) i da se oko 80 procenata predmeta ti~e saobra}ajnih prekr{aja. Zatim slede povrede javnog reda i mira te privredni prekr{aji. Gra|ani imaju rok od osam dana da plate kaznu, a ukoliko 15 dana nakon pravosna`nosti presude ne izmire obaveze – sledi zatvor. Niko se od gra|ana nije dobrovoqno odlu~io da zameni kaznu za-

B

GRANI^NA POLICIJA PROTIV [VERCERA

Superkamere love lovce u mutnom S amo grani~ni prelaz Batrovci ka Hrvatskoj pre|e godi{we vi{e qudi nego {to na{a dr`ava ima stanovnika.

A gde su jo{ Bezdan, Batina, Ilok, [id, Jamena, Quba, Berkasovo... svi oni du` 259 kilometara granice, od toga 108 kopnene (zelene) i 150 na Dunavu (plave)? U uslovima kada je grani~na policija preuzela od vojske me|unarodne dr`avne linije, gotovo je za neverovati da je tokom cele pro{le godine samo jedan wen pripadnik bio ometan u slu`bi, a da napada uop{te nije bilo.

Da bismo li~ili na sav normalan svet i da bismo se uklopili u evropske standarde kontrole putnika, fleksibilnost granice se podrazumeva. Dakle, kad neko ulazi u Srbiju ili iz we izlazi, policajac }e mu pogledati dokumenta i potom po`eleti sre}an put. Naravno, ako nije sumwiv. A ako jeste... Kao na mnogim drugim osetqivim terenima, i „na grani” va`i nepisano pravilo da se podrazumeva kada ne{to za{kripi, onda su prozivke neizbe`ne. Recimo, kada se zapleni 50 kila ~istog heroina, ve} u slede}oj re~enici se postavi pitawe koliko li je tek droge pro{lo...

– U posledwe dve godine podigli smo opremqenost slu`be na zavidan nivo – ka`e za „Dnevnik” na~elnik Regionalnog centra MUP-a u Novom Sadu za granicu prema Hrvatskoj Mile Jandri}. – Koriste se ru~ne termovizije za no}no osmatrawe, najsaveremeniji ure|aji za proveru dokumenata, kvalitetni {tampa~i za rad s putnim ispravama s ve}im uvidom u kontrolu putnika... Imamo i xipove, ~amce i glisere kakvi se koriste i u Evropskoj uniji, kao i specijalna vozila za no}no osmatrawe, vredna pojedina~no oko 560.000 evra.

Preko me|e se poku{ava da se prenese ne samo droga, nego i oru`je i nakit, a sve je vi{e u trendu i {verc qudi. Tako|e, oni s luksuznim vozilima ukradenim ili „skinutim s osigurawa“ (osiguranim samo zato da bi bili maznuti), ~esto pro|u celu Evropu, od ^e{ke ili Nema~ke, pa ’padnu’ na Batrovcima.

Mile Jandri}

– I pored toga {to je na grani~nim prelazima sve ve}a gu`va zbog ukidawa viza, mi smo efikasni. Treba pri tome re}i i da je saradwa s kolegama iz inostranstava veoma dobra.

Nedavno smo, recimo, zaplenili kilogram heroina, a redovno pronalazimo luksuzna vozila koja se potra`uju preko Interpola. Ilegalni prelasci uglavnom se de{avaju kod [ida i Tovarnika. Naj~e{}e zati~emo Albance s Kosova, Avganistance i Palestince. Ipak, na ovoj granici ipak ima mawe problema nego na Ma|arskoj. Jer, kad ilegalac „napadne“ granicu s Hrvatskom, on nije puno uradio.

Ali ako u|e u Ma|arsku, onda je u Evropskoj uniji i odmah tra`i azil – navodi Jandri}.

U okviru Regionalnog centra koji je, ina~e, jedini u dr`avi zadu`en za hrvatsku granicu, funkcioni{u odseci za kontrolu prelazaka i obezbe|ewe granice s pet stanica (Apatin, Dunav, Kara|or|evo, Morovi}, Srem). Tu je i mobilna jedinica u kojoj radi

neka vrsta specijalaca koja kontroli{e teren „po dubini“. Oni krijum~arima postavqaju zasede na desetak kilometara od granice. Odsek za suzbijawe prekograni~nog kriminala bavi se, pak, obave{tajnim radom, odnosno prikupqawem podataka o pripremama

Granicu nadziru i {tite superkamere ugra|ene u „nisanove“ yipove, koje imaju domet osmatrawa i u mrklom mraku ili dimu oko {est kilometara. Pomo}u ~ita~a temperaturnih razlika detektuje se sumwiva pojava, silueta, a mo`e ~ak i da se uo~i da li ilegalac nosi oru`je „napada preko Dunava“ s naftom, cigaretama, imigrantima...

– Pored osnovnih obaveza na samoj granici, redovno poma`emo kolegama u policijskim upravama u svim oblastima: od poja~ane kontrole ugostiteqskih objekata, do obezbe|ewa dr`avnika i sportskih doga|aja – napomiwe na~elnik Jandri}.

Lane je samo na prelazu Batrovci zabele`en prelazak 7.310.696 putnika – preko 300.000 kamiona, oko 50.000 autobusa i blizu dva miliona automobila. U tom periodu otkriveno je oko dva kilograma kilograma zlatnog nakita i 200 stranih i doma}ih falsifikovanih putnih isprava i viza; prese~en je i {verc 16 kilograma heroina, 24,5 kilograma marihuane, dve kile ha{i{a, 600 grama kokaina, 27 komada oru`ja (17 pi{toqa) i 1.476 metaka.

Oru`je naj~e{}e {vercuju turski dr`avqani i Kosovari, a kako je i droga tri puta jeftinija na Kosovu nego bilo gde u Evropi, pripadnici grani~ne policije imaju sve vi{e posla s ovom „robom”. U posledwe vreme se sve vi{e susre}u i s zama{nim koli~inama sitnijih stranih nov~anica, koje, po svoj prilici, poti~u upravo od uli~ne zarade od prodaje narkotika, koja se preko na{e granice vra}a organizatorima narkobiznisa.

Nije zgoreg navesti da me|e na{e dr`ave nadziru i {tite superkamere ugra|ene u „nisanove“ xipove, koje imaju domet osmatrawa i u mrklom mraku ili dimu – oko {est kilometara! S wima rade specijalno obu~eni qudi koji navode patrole. Koliko ovakva oprema remeti planove kriminalcima govori podatak da je sli~no vozilo u jednoj nama susednoj zemqi nedavno potpuno uni{teno „molotovqevim“ koktelom.

– Xipovi su opremqeni termovizijskim kamerama „flir“, tako da se pomo}u ~ita~a temperaturnih razlika detektuje sumwiva pojava - silueta, a mo`e ~ak i da se uo~i da li onaj ko ilegalno prelazi granicu nosi oru`je – navodi Jandri}.

– U sastavu opreme je i dnevna kamera, digitalni magnetni kompas koji slu`i za pozicionirawe samog vozila, laserski daqinomer koji o~itava udaqenost do ciqa, laptop... Naprosto, nema te {ume gde prestupnik mo`e da se sakrije, a da ga ne vidimo!

Milorad Vuja~i}

INTERVJU

Svi su krivi, samo ja nisam U pisarnici Prekr{ajnog suda “svi su krivi, ~ak i policija, samo po~inioci nisu”, ka`u nam referentkiwe. De{ava se da prete silom i oru`jem. Ubedqivo je najte`e uru~iti re{ewe taksistima zbog prirode posla, ali i onima koji se ~esto sele. Privo|ewe je krajwa mera ali se de{ava da i tu ima problema. U takvim slu~ajevima policija nema pravo da u|e u stan prekr{ioca – ukoliko ih ovaj ne pusti, dok kuriri koji dostavqaju re{ewa ne mogu legitimisati gra|ane, {to ovi zloupotrebqavaju la`ima. Od momenta kada se izda nalog za privo|ewe sve zavisi od policije, koja ima dve godine da privede po~inioca, u suprotnom predmet zastareva. Po svedo~ewu referentkiwa, najte`e je raditi s privatnicima. Kada dugovi pravnih lica prema{e 30.000 dinara, imovinu im pleni Poreska uprava. tvorom, a najve}i dru{tveni problem je svakako nezaposlenost.

Iako pravila nema, foto robot vojvo|anskog “prekr{ajnog zatvorenika” izgleda ovako: sredove~an, nezaposlen mu{karac koji nema para da plati saobra}ajni prekr{aj. Za razliku od ~iwenice da se qudi generalno pla{e zatvora, te u posledwi ~as nekako skupe novac, zanimqivo je da ima i dosta povratnika. Kada se na|u iza re{etaka, qudi gotovo uvek brzo pronalaze na~in da plate kaznu snalaze}i se kako umeju. Mu{karci, koji ~ine ogromnu ve}inu po~inioca prekr{aja, slu`e kaznu u zatvoru na Klisi, a `ene u Po`arevcu.

Igor Mihaqevi}

NEDEQKO JOVAN^EVI], PROFESOR KRIVI^NOG PRAVA

Li~imo na Francusku, ali iz 18. veka U

Srbiji gotovo da ne pro|e mesec a da se ne otkrije neka nova velika korupciona{ka afera: samo za proteklih desetak dana javnost je obave{tena o mutnim radwama u beogradskom Institutu za onkologiju i petqawu s kreditima Fonda za razvoj Srbije. Uz napomenu da je istorija prebogata primerima kriminaliteta „belog okovratnika“, profesor krivi~nog prava Nedeqko Jovan~evi} ukazuje da je korupcija „krpeq na zdravom telu“ . Pri tome navodi da su kriminolozi odavno ustanovili uticaj kriminaliteta na eroziju morala, na reme}ewe skale dru{tvenih vrednosti, stvarawe modela „koruptivnog pona{awa”, pa ~ak i na pove}anu smrtnost qudi...

– Kriminalitet „belog okovratnika“ je eskalirao u dr`avama koje prolaze tranziciju. Promena ekonomskog ure|ewa i uvo|ewe tr`i{nog modela poslovawa dovela je do brojnih malverzacija i zloupotreba ovla{}ewa, a sve sa samo jednim motivom: li~na korist – navodi profesor Jovan~evi} u razgovoru za na{ list. z Za{to je tranzicija toliko podlo`na korupciji?

– Mi smo ranije imali sasvim drugi sistem ekonomskog i politi~kog ure|ewa, postojala je disciplina u oblasti privrede i javnih slu`bi. Ali kad se taj model raspao do{lo se u jedno, rekao bih, haoti~no stawe, koje nije daleko od onog s po~etka 18. veka. Kod nas se sada mogu ~ak i na ulici ~uti komentari da smo se vratili u period tzv. prvobitne akumulacije kapitala. To pore|ewe nije daleko od istine, ali time se zapravo samo pokriva bezakowe, bezvla{}e, korupcija... Imam utisak da je na{e dru{tvo period tranzicije i privatizacije uhvatio nepripremqeno.

U privatizaciju se trebalo u}i osmi{qeno, s pravi~nim zakonskim modelom, i sprovesti je efikasno i u kratkom roku. Jer {to je god du`e trajala privatizacija, to je bila ve}a mogu}nost razvla~ewa te imovine na razne na~ine, nizom zloupotreba, {pekulacija, enormnim boga}ewem pojedinaca, a osiroma{ewem ~itavih slojeva stanovni{tva. z Postavqa se i pitawe kako se do{lo do toga da je neko u tom procesu privatizacije mogao da stekne ogromnu imovinu?

– Jasno je da je privatizacija sprovo|ena nepravilno i nepravi~no jer je tada{wa dru{tvena imovina koja je bila ustavna kategorija i u kojoj su svi qudi imali neki udeo i garantovani interes, data u bescewe ili prodata pod veoma ~udnim okolnostima. Prema tome, bilo bi dobro da se to poku{a dovesti u neki red koji bi imao predznak pra-

vi~nosti i odgovornosti. Gra|ani jasno pokazuju da su `eqni pravde mada se nekako uvek potvrdi ono {to je kazao ~uveni nema~ki pravnik Jering: „Nema ve}e nepravde od zakasnele pravde“. z Koliko korupcija mo`e da se ra{iri u nekom dru{tvu?

– Pomenu}u da je po~etkom 18. veka u Francuskoj korupcija bila stra{no zahvatila sve slojeve, stale`e i segmente dru{tva. Tu se misli na svaku vrstu zloupotrebe: od trgovine interesima, uticaja, prote`irawa na raznim polo`ajima, omogu}avawe nekog polo`aja ili statusa kod nabavki ili prodaja, do toga da se kupuju diplome po {kolama i univerzitetima. Bio je osnovan ~ak i specijalni sud, ali za 25 godina wegovog rada nisu postignuti nikakvi rezultati – iako su izricane rigorozne kazne zbog primawa i davawa mita i zloupotreba slu`benih ovla{}ewa. Na kraju je skup{tina donela poseban akt o generalnoj amnestiji svih gra|ana u Francuskoj kad je re~ o krivi~nim delima iz oblasti korupcije.

Zbog jake ukorewenosti i razmera tog zla do{li su do zakqu~ka da, kada bi pred sud izveli sve koji su korupcijom bili obuhva}eni, prakti~no ne bi imao ko da rukovodi dr`avom. Ogroman broj gra|ana bi se na{ao u zatvorima i bio bi paralisan rad dr`ave. Tako su podvukli crtu do dana amnestije, s tim da se od tada najstro`e sankcioni{e svaki slu~aj. Time je gra|anima pru`ena {ansa da iza|u iz kriminalnog vrtloga. To nije bio poraz dr`ave pred delima korupcije, ve} naprotiv, promi{qen potez koji je dao rezultate. z Da li je Srbija danas blizu te Francuske iz 18. veka?

– Nemam potrebne podatke, niti znam da postoje neka istra`ivawa u tom pravcu. Ali mislim da je mawe-vi{e svakom na{em gra|aninu vidqivo da ne{to nije u redu, da je korupcija zahvatila sve slojeve dru{tva i da se ~ak mo`e re}i da je u pitawu masovna pojava. Situacija je takva da bi dr`ava trebalo da razmisli da osnuje neko telo koje bi moglo da utvrdi do kog je stepena korupcija zahvatila dru{tvo i da se onda izna|e najefikasniji model da se to re{i.

U na{em krivi~nom zakonodavstvu postoji dobra osnova za borbu protiv svih oblika kriminala, pa i onih s elementima korupcije, a ube|en sam da u dru{tvu postoji i zdravo jezgro koje je sposobno da se obra~una s tim problemom – samo je pitawe modela i strategije.

Jaska Jakovqevi}

6

DNEVNIK

nedeqa11.jul2010.

SUSRETI: ALEKSANDAR SA[A @IBREG, ^LAN BORDA „GEJTHAUSA”

Na{e malo nekome zaista puno zna~i Aleksandar Sa{a @ibreg, gitarista, multimedijalni umetnik, producent, jedan od osniva~a legendarnog „Vojvo|anskog bluz benda”, od 1991. je na „privremenom radu u inostranstvu”. Danas je ~lan borda „Gejthausa”, najpoznatije kanadske organizacije za za{titu dece od zlostavqawa. Ovo je wegova pri~a: Ulici Vase Staji}a u Novom Sadu krajem {ezdesetih `iveo je klub „Gajba”, kultno mesto u kojem su se odr`avale izlo`be i svirke. Jedne ve~eri najavqeni bend se nije pojavio, a po{to je bilo dupke puno, danas ~uveni kwi`ar Radmilo Muli} koji je u to vreme vodio „Gajbu”, ponudio je nekolicini nas koji smo kao ne{to svirali da budemo zamena. Zanimqiva je bila ta prva postava: Vojin Brkovi}, violon~elista I{tvan Varga, klavijaturista Slobodan Boba Raki}... a deo te ekipe bio je i Branko Andri} Andrla, koji je i smislio to patriotsko ime – Vojvo|anski bluz bend.

Ta prva svirka, bez ijedne probe, dobro je zvu~ala i odli~ili smo da mi to jo{ koji put okrenemo. Po~eli smo malo vi{e i da ve`bamo i da se me|usobno dru`imo, ali VBB zapravo godinama nije prerastao u ~vrst sastav, ve} je vi{e bio pokret koji se {irio i su`avao prema potrebi i prilikama. Najva`nije je zapravo bilo na{e me|usobno prijateqstvo, kao i prijateqstvo sa nevelikom, ali odabranom publikom, koja nas je redovno pratila.

Uglavnom smo svirali u Novom Sadu mada nas je bilo i u beogradskom SKC-u, a Andrla nas je jednom odveo i u Be~ gde smo napunili klub „Arena”.

U toj pri~i sam bio desetak godina, a onda su interesovawa krenula nekim drugim putevima. Vi{e sam se posvetio organizaciji koncerata, pa je tako, recimo, u Studiju 24 odr`ana serija svirki mladih beogradskih grupa koje }e kasnije postati kultne, poput „Katarine Druge” ili „Partibrejkersa”. Potom sam po~eo da ra-

U

Budimpe{tu, Kijev, Atinu... Me|utim, ma koliko je lepo kada si godinu dana u Ma|arskoj, a onda u Risiji ili Gr~koj, takav nomadski `ivot nije za porodicu.

Taman mi se }erkica navikne na jednu {kolu, malo savlada ma|arski, stekne prijateqe, do|e druga {kola, drugi jezik, na~in `ivota... Supruga i ja smo tada re{ili da prese~emo i oti{li smo u Kanadu, gde `ivimo i danas. Posvetio sam se informacionim tehnologijama, na jednom kolexu sam predavao i veb-dizajn i po~eo da zara|ujem koliko nam treba, pa ~ak i vi{e.

Nisam od onih koji kada steknu `ele da to odmah udvostru~e, pa u~etvorostru~e, pa sam ubrzo do{ao u fazu da razmi{qam o tome {ta da radim sa vi{kom novca i slobodnog vremena. Sre}nim sticajem okolnosti upoznao sam ~oveka koji mi je ukazao na to da bih puno mogao da pomog-

dim u Srpskom narodnom pozori{tu, gde mi se otvorio potpuno novi svet koji do tada nisam dovoqno dobro poznavao – produkcija dramskih, operskih i baletskih predstava. I u SNP-u sam ostao desetak godina.

Pri kraju tog mog boravka u pozori{tu za upravnika je do{ao Qubi{a Risti} koji je ku}u prodrmao iz temeqa. Izme|u ostalog, uspeo je da ostvari kontakte sa svetskim muzi~kim ku}ama, tako da smo imali priliku da ugostimo vrhunske soliste i dirigente a da nas pri tome to ni{ta ne ko{ta. Kao rezultat proistekao je veoma jak ciklus koncerata Vojvo|anske filharmonije, koji su reprizirani u Kolarcu ili Sava centru... Na kraju se to zavr{ilo tako {to sam dao otkaz u SNP-u i osnovao koncertnu Veliki broj dece prolazi kroz agenciju, koja bi, ako je suditi po prvim rezultatima, bila vete{ke traume, bivaju zlostavqana, oma uspe{na da nije do{ao rat. silovana, iskori{}avana...

U tome svemu nisam `eleo da u~estvujem i oti{ao sam iz zemqe. Najpre u Nema~ku, iako nema~ki ninem jednoj organizaciji koja se posvetila sam znao. Ipak, zahvaquju}i nekim poza{titi zlostavqane dece. Ni{ta o tome znanstvima i vezama anga`ovala me je jednisam znao: imao sam predivno detiwstvo, na ameri~kakompanija koja se specijalinikada me niko nije maltretirao, niti zovala za produkciju operskih spektakala sam poznavao ikoga ko je kroz tako ne{to na fudbalskim stadionima. Sve je po~elo pro{ao. Ipak, pomislio sam da to nije 1987. godine „Aidom” u prirodnom okrurazlog da se ne anga`ujem: `eleo sam da `ewu, dakle u Gizi, a onda je uz pomo} pobudem od koristi. znatih italijanskih dizajnera, scenograI oti{ao sam na sastanak u „Gejthaus” fa i kostimografa, projekat krenuo na gde sam im ponudio pomo} u onim segmenput oko sveta, prvo iz Montreala, pa u Totima koje poznajem – internet, organizaronto, Vankuver, Sidnej... Ja sam im se cija... No, {to sam vi{e bio u toj pri~i, prikqu~io 1991. u Hong Kongu. to sam ose}ao potrebu da i dodatno pomogSve do 1994. obi{li smo i Amsterdam, nem. Jer, spoznao sam da, na `alost, veli-

FENOMENI: FILANTROPIJA IZME\U FARSE I HUMANIZMA

VI[E OD FUDBALA: PROTESTI U KATALONIJI ZBOG STATUTA

Barsa kivna na sudije ma makar trunke ironije u tome {to je u polufinalnom me~u Mundijala [panija - Nema~ka u timu “crvene furije” bilo ~ak {est igra~a Barselone. Dok se Katalonci godinama unazad poslovi~no optu`uju da tobo`e `ele da pocepaju jedinstvenu [paniju, Barsa, jedan od stubova katalonskog identiteta, zna~ajno je kumovala prolasku {panske reprezentacije do finala – wihovom najve}em fudbalskom uspehu – ali, o~ekivano, i ujediwewu nacije usred narastaju}ih ekonomskih i privrednih problema. Sve su to [panci uo~i i nakon polufinala zaboravili: svi su odjednom pohitali u Ju`nu Afriku. Zabele`ena je najve}a stopa, hm, “bolovawa”, nije se pitalo za cenu avionske karte i ulaznice za finale – a malo je re}i da su bile paprene…

Jesu li ba{ svi bili voqni da svakodnevnicu podrede fudbalskoj euforiji i da na probleme, naro~ito one politi~ke prirode, stave moratorijum? Barem dok se Mundijal ne zavr{i? Nisu. Ko?

I

evra), kojim se pro{iruju iovako velike nadle`nosti regionalne samouprave: ve}i poreski prihodi, kontrola luka i aerodroma, osnivawe vrhovnog suda, favorizovawe katalonskog jezika u odnosu na kastiqanski kao neophodnog pri zapo{qavawu… Predlog statuta ranije su potvrdili i katalonski i nacionalni parlament, a svoj potpis na organski zakon stavio je li~no i kraq Huan Karlos.

Opoziciona neofrankisti~ka Narodna partija, svuda gde je mogla, glasala je ’protiv’, ali su nadu ipak najvi{e polagali u Ustavni sud, ergo u sudije koje su na predlog te stranke i delegirani u taj sud. Narodwaci su napali ustavnost vi{e od polovine od 221. ~lana Statuta.

Nakon ~ak sedam neuspe{nih poku{aja, sud je 28. juna kona~no presudio da je 14 odredbi Statuta neustavno, dok je jo{ 27 doterano sudskim intervencijama. Optimi-

1919. - usvojen prvi statut Katalonije, ekspresno odbijen od strane centralnih vlasti 1932. - era Druge republike: stupio na snagu novi statut, koji Kataloniji garantuje autonomiju unutar [panije 1979. - na temequ Ustava donet novi statut koji je potvrdio autonomna obele`ja Katalonije 2005. - Katalonski parlament usvojio predlog statuta 2006. - vi{e od 70 posto gra|ana Katalonije podr`alo Statut na referendumu 2010. - Ustavni sud [panije proglasio neustavnim 14 odredbi Statuta Ba{ Katalonci! Ju~e je, dan uo~i istorijskog finala, u Barseloni – a gde bi – odr`an veliki protest u organizaciji sindikata, gotovo svih kqu~nih parlamentarnih stranaka i kulturnih institucija, na kojem se okupilo vi{e od 100.000 qudi. Protest protiv odluke Ustavnog suda [panije o neustavnosti pojedinih odredbi Statuta Katalonije, kanda, nije mogao da ~eka. Dovoqno se, oporo konstatuju, ~ekalo da se sudije izjasne: pune ~etiri godine.

Toliko je, naime, pro{lo, od referenduma u Kataloniji juna 2006, na kojem su gra|ani velikom ve}inom prihvatili najvi{i pravni akt te prebogate {panske regije (ima buxet od 29 milijardi

sti bi rekli da je sud potvrdio da je Statut u velikom svom delu ustavan; Katalonci su uzviknuli da je ~a{a ipak poluprazna – nije problem koliko je odredbi pro{lo, ve} one koje sudije nisu `elele da progutaju. Jedna od tih je da Katalonci, ipak, nisu nacija, ve} da ostaju nacionalnost u okviru {panske nacije.

Sama ~iwenica da je sudu trebalo toliko godina da donese kona~nu odluku svedo~i o wegovoj podeqenosti, koja se na kraju odrazila i na skor u finalnom glasawu. A podeqenost me|u sudijama o aktu koji je svoj legitimitet temeqio i na glasawu parlamenata i na voqi gra|ana, govori o strahu od otvarawa Pandorine kutije i o`ivqa-

vawu duhova za koje se jo{ od dono{ewa prvog demokratskog Ustava 1978. znalo da su tek umireni, ali ne i uni{teni. Kao ptice zloslutnice, deo javnosti od po~etka regionalizacije dr`ave upozorava na to da ima previ{e ustupaka regionima na u{trb kataloga mo}i centralnih vlasti, i da }e to na kraju [paniju ko{tati teritorijalnog integriteta i suvereniteta.

Negativna odluka suda mogla bi, me|utim, da ugrozi mirnu koegzistenciju regija i nacija unutar [panije, ali bi mogla i da ujedini Katalonce u odgovoru, pi{e u zajedni~kom uvodniku pod nazivom “Dostojanstvo Katalonije” koje je krajem pro{le godine u i{~ekivawu odluke Ustavnog suda, u potezu bez presedana, publikovalo ~ak 12 katalonskih listova. Daleko od toga da nije u pitawu pritisak na sud, ali, odgovorili su mediji – sud u krwem sastavu krweg je i legitimiteta. Od 12 sudija, koliko nala-

`e Ustav, predmeta se dohvatilo wih desetoro, od kojih je ~etvorici istekao mandat 2007. godine.

Posebnim zakonom im je produ`en i to bez politi~kog konsenzusa o izboru novih sudija...

Podizawu tenzija u Kataloniji doprineo je pro{logodi{wi, od Madrida neaminovani, referendum u delovima Katalonije, kojim se testiralo raspolo`ewe o mogu}em otcepqewu te regije. Izlaznost od 30 posto na prvi pogled nije i{la u prilog organizatorima, katalonskim republikancima iz partije ERC, ali je velika ve}ina odgovora u korist nezavisnosti, u me|uvremenu, a naro~ito nakon odluke Ustavnog suda, postala politi~ki kapital uo~i regionalnih izbora na jesen ove godine.

Re~i predsednika Katalonije Hozea Montiqe, ina~e glavnog ~oveka premijera Sapatera za tu regiju, o potrebi “stvarawa novog pakta za Kataloniju”, mogla bi da dobije sasvim druga~ije zna~ewe.

A [paniji da donese sasvim novu realnost.

Denis Kolunyija

ki broj dece prolazi kroz te{ke traume, bivaju zlostavqana, silovana, iskori{}avana...

Pokreta~ „Gejthausa” je profesor prava u Torontu Artur Lokard koji je zakqu~io da sistem za{tite zlostavqane dece u Kanadi ne funkcioni{e najboqe. Naime, kada se dogodi incident dete preuzimaju socijalni radnik ili policija, odvode ga u policijsku stanicu ili bolnicu, sledi saslu{awe, pravqewe zapisnika, pa onda ceo slu~aj ide na sud. Dete je zapravo prinu|eno da nekoliko puta prolazi kroz ono {to je do`ivelo i to ostavqa neizbrisivu traumu za ~itav `ivot. Profesor Lokard je upravo na to upozorio, osmisliv{i potpuno druga~iji model koji je posle dobio i sudsku verifikaciju.

On je, naime, jednu staru, napu{tenu ku}u, koja je svojevremeno bila deo psihijatrijske bolnice u Torontu, potpuno preuredio, napraviv{i od we gotovo bajkoliki ambijent, prepun igra~aka. U takvom okru`ewu s detetom koje je do`ivelo zlostavawe razgovaraju lekari, psiholozi, pedagozi, kao i socijalni radnici, inspektori i advokati, odnosno tu se sprovodi prakti~no kompletna istraga, a kao rezultat nastaju video i tonski zapisi koji se posle koriste na sudu. Dakle, `rtva

zlostavqawa se vi{e nigde ne pojavquje u postupku, ve} sud donosi odluku na osnovu materijala dobijenog iz „Gejthausa”.

Gde su razlike izme|u toga {to se radi u „Gejthausu” i na{oj, novosadskoj „Sigurnoj ku}i” koju sam nedavno obi{ao? U novcu jer u misiji, zapravo, razlike nema. ^ak sam veoma iznena|en ~iwenicom da se u Novom Sadu predano brinu i o deci mla|oj od godinu dana, prakti~no bebama, koje su ili napu{tene ili oduzete roditeqima zbog nemara. I sve to u situaciji kada im je skresan buxet, pa moraju da biraju da li }e da smawuju programe, koji su sada, to slobodno mogu re}i, na svetskom nivou, ili da otpu{taju qude. Ili }e poku{ati da prona|u neki novac sa strane, jer ovde o~igledno para nema.

I upravo na tom planu mislim da mogu da pomognem. Ideja mi je, naime, da pove`em „Sigurnu ku}u” sa organizacijom koja se zove „Vorld vi`n”, a sa kojom „Gejthaus” veoma dobro sara|uje. Nedavno smo s wima, recimo, zapo~eli realizaciju velikog projekta pomo}i deci iz Bolivije, koje su `rtve porodi~nog nasiqa. Uveren sam da }e „Vorld vi`n” mo}i da pomogne u pronala`ewu izvora iz kojih bi mogla da se dodatno finansira „Sigurna ku}a”.

Nije nikakva sramota tra`iti pomo}.

Na Zapadu je sasvim normalno re}i: ovo sam ja, radim to i to, ima{ li para da mi pomogne{. Govorimo o ne~emu {to ima humani, socijalni, dru{tveni zna~aj, ali nema dovoqno novca da bi zadr`alo visok kvalitet. Na`alost, iako je i Srbija puna qudi koji le`e na milionima, radije }e ih tro{iti na vlastiti luksuz nego na pomo} onima kojima je ta pomo} potrebna.

Imaju samo jednu guzicu i mogu da sede samo u jednim kolima, ali im to nije dovoqno. [teta, jer nisu ni svesni koliko bi se boqe ose}ali kada bi najzad shvatili da poruka – ne~ije malo nekome puno zna~i – uop{te nije fraza!

Miroslav Staji}

Truli bogata{i meka srca

meri~ki investitor i filantrop Voren Bafet poklonio je po~etkom sedmice blizu dve milijarde dolara u humanitarne svrhe. Naime, „Prorok iz Omahe“, kako ga zovu ameri~ki mediji, dao je 1,93 milijarde dolara u korist pet humanitarnih organizacija. Najve}i deo, 1,6 milijardi dolara, Bafet je donirao fondaciji Bila i Melinde Gejts koja finansira razne humanitarne projekte {irom sveta, dok je ostatak novca upla}en u fondove koji nose ime Bafetove pokojne supruge Suzan i wegovo troje dece.

Time je zapravo nastavqena akcija dvojica najbogatijih Amerikanaca – Bila Gejtsa (osniva~ „Majkrosofta“) i Vorena Bafeta (vlasnika kompanije „Berk{ir Hatavej“), koji su od ameri~kih milijardera zatra`ili da se javno i pismeno obave`u da }e za `ivota ili posle smrti, darovati polovinu svog bogatstva. Za sada su ~etiri milijardera najavila da }e prihvatiti takvu obavezu: tajkun iz oblasti nekretnina Eli Broud, preduzetnik Xon Dor, medijski magnat Geri Lenfest i biv{i predsednik „Cisko sistema“ Xon Morgrix, s tim da obe}ane sume nisu saop{tene.

Sistem dobrotvornih davawa ima veliku tradiciju koja poti~e jo{ od religioznog milosr|a, a u SAD i razu|enu strukturu – kome se i na koji na~in daje pomo} i kakve se poreske olak{ice u to ime dobijaju. Razli~ite humanitarne vladine i nevladine organizacije stoga raspola`u sa zna~ajnim sredstvima u borbi protiv gladi, bolesti, izbegli{tva... Za o{tre kriti~are kapitalizma mo`e zvu~ati ~udno i to da dok uobi~ajeni prihodi i profit u svetskoj ekonomskoj krizi opadaju, filantropske donacije rastu.

Pitawe je, me|utim, da li je sve to dovoqno i da li su, bez obzira na namere, posledice filantropskih aktivnosti zaista doprinos javnom dobru? Jedna od vode}ih dobrotvornih organizacija u svetu, Oksfam, tvrdi da – nije. Oksfam, naime, procewuje da je ~ak milijardu qudi na planeti u stawu krajwe nu`de, {to zna~i pogo|eno

A

Voren Bafet, Melinda i Bil Gejts

Ima se, mo`e se Bil i Melinda Gejts su do sada donirali vi{e od 28 milijardi dolara svojoj fondaciji, koja je, pak, za 16 godina postojawa dala vi{e od 22 milijarde dolara samo za poboq{awe zdravstvenih uslova u zemqama u razvoju, kao i poboq{awe `ivota siroma{nih u SAD. Ina~e, Gejts je ove godine drugi po bogatstvu u svetu sa 53 milijarde dolara, a Bafet sa 47 milijardi zelenih nov~anica – tre}i. Prema procenama magazina „Forbs“, u Sjediwenim Dr`avama `ive 403 dolarska milijardera, najvi{e na svetu. klimatskim promenama, nesta{icom pija}e vode, bolestima kao {to su sida i malarija, pritisnuto gla|u i te{kom oskudicom. Jer, ekonomska kriza kreirana finansijskim spekulacijama u bogatim zemqama, najvi{e poga|a one najsiroma{nije i dobro~instvo bogatih je samo smokvin list za nemoralan globalni sistem.

Anfanteribl javnog mwewa u Evropi i SAD, slovena~ki filozof Slavoj @i`ek, jo{ je radikalniji kriti~ar dobro~instva i jedan je od onih koji smatraju da je to samo licemerno iskupqivawe za u~e{}e u jednoj nequdskoj utakmici. Omiqena figura wegove o{trice je upravo Bil Gejts, za koga ka`e da je „biv{i haker koji je uspeo u `ivotu ili se bar do`ivqava tako”. Ina~e, re~ “haker” ima prizvuk subverzivnosti, marginalnosti i otpora establi{mentu jer se odnosi na qude koji `ele da poremete glatko funkcionisawe velikih birokratskih korporacija.

Ali ni{ta od toga, ka`e @i`ek: harizmati~ni “genijalni bi-

znismen” pojavio se upravo u trenutku kada su odnosi na svetskom tr`i{tu po~eli da se ispoqavaju u svojoj punoj snazi, li{avaju}i pojedina~nog proizvo|a~a kontrole nad sopstvenim uspehom ili neuspehom. Ako u narednom periodu do|e do sjediwavawa ve}eg broja sredstava za komunikaciju u jedan jedini aparat (kompjuter, TV, videofon, audiofon), te ako Majkrosoft postane vlasnik novog univerzalnog medija i po~ne da kontroli{e ne samo jezik koji on koristi, nego i uslove wegove primene, onda }emo do}i u situaciju da jedan akter van doma{aja javne kontrole vlada osnovnim komunikacijama na{eg `ivota – i bi}e sna`niji od svake vlade, zakqu~uje @i`ek. U tom slu~aju potpuno bi bilo apsurdno misliti da jo{ jedan “kapitalista sa qudskim licem” poklawa bogatstvo da bi u~inio ne{to dobro za qude koji su u slabijem polo`aju. Mnogo bi im boqe bilo kada bi imali barem deli} wegove mo}i.

Reqa Kne`evi}

c m y

DNEVNIK

INTERVJU NEDEQE

MAJA UZELAC, REDITEQKA

nedeqa11.jul2010.

ZEMAQSKI DANI TEKU

Ovo je nacija narika~a Vreme smrti ulturni nokaut“ ugasila je zato {to je emisija bila na vrhuncu.

Nije `elela da sebi dopusti prekidawe emisije zato {to vi{e niko ne}e da je gleda, a to je moglo da se desi da je izgubila motivaciju. “^inilo mi se, zaista, da je moja budu}a motivacija pod znakom pitawa, jer sam po~ela da ose}am zadovoqstvo”, rekla nam je autor Maja Uzelac, rediteq i lingvista. Za TV B92 ka`e da je ranije imala problem hermeti~nosti i nespremnosti da se orijenti{e ka {iroj ciqnoj grupi od ve} osvojene, a onda je obrnula to naopa~ke i prisvojila Velikog brata. “Za razliku od umetnosti, gde su krajnosti obi~no dobre, za televiziju je mnogo boqe sve ono izme|u”, navodi Maja, koju smo prvo zamolili da prokomentari{e tezu po kojoj ukidawe “Nokauta” u tom trenutku odaje izvesnu dozu sigurnosti ali i kaprica?

– Treba imati u vidu da sam ja po profesiji rediteq, a ne novinar. Moj osnovni impuls u odnosu na “Nokaut” bio je impuls kreacije, a kada je ona zavr{ena, za mene je bilo vreme da je potra`im na drugom mestu. U tom smislu, ~ekao me je igrani film. To je ono ~emu sam te`ila od po~etka, ono za {ta sam se {kolovala i ono za {ta sam znala da me ne}e pro}i. z Va{ film „Plava krv“ opisali ste kao me{avinu pucawa i plesa, da li je na{e dru{tvo zaista osu|eno samo na krajnosti?

– Vide}emo za 200-300 godina ili kasnije. Za sad je tako. S druge strane, to je izuzetno zahvalno za umetnost. Uvek sam se pitala otkud nama ta koli~ina {atroneutralnih filmova koji se kre}u sivim podru~jem, sredwom linijom, u poku{aju da budu “intelektualni”, “respektabilni” i da nikog ne uvrede. U krajwem rezultatu, oni obi~no vre|aju dosadom.

Ako u ovim krajevima postoji ne{to filmi~no u svoj svojoj autenti~nosti, to su strasti, nagoni, krajnosti. Ne treba od toga be`ati na filmu, kad ve} ne mo`e da se pobegne u `ivotu. z U wemu se devojke Kara|or|evi} i Obrenovi} bore za momka Brankovi}a, za{to ba{ ta metafora ?

– “Plava krv” tretira osobenosti na{eg dru{tva, me|utim na na~in koji ovde nije uobi~ajen. Kre}e se linijom mita, po kom ova zemqa ve} vekovima funkcioni{e, ali ovaj put ga sagleda sa druge, `enske strane. Suparni{tvo, izdajni{tvo, a zatim i mesijanstvo, inat, sklonost ka metafori i ostale kqu~ne miteme ovog podnebqa na}i }e se u ovom filmu prelomqene kroz do sad nekori{}enu prizmu. z Ho}e li on biti „romansirani krivac“ za eventualni fijasko, kao wegov stari prezimewak ?

– Jeste, on }e nestati s mesta okr{aja, kako legenda o prezimewaku ka`e. Ostavi}e svoju zemqu na milost i nemilost suprotstavqenim stranama u nekom novom ratu, takvom kakav ovom veku pripa-

K

da. Ratu izme|u `ena u potrazi za qubavqu. z Ima li multidisciplinarni epilog „Farme“ naravou~enije i {ta bi na{e dru{tvo trebalo da nau~i posle svega ?

– Verujem da nisam o{te}ena time {to ne znam ko se “takmi~io” ni ko je pobedio, {to ti mili likovi koje nisam imala prilike da do sada sretnem i upoznam

Foto: Marko Kruni}

koje }e za neki promil da naprave od sveta boqe mesto i to je neki tvoj doprinos. z Ko je va{ heroj i za{to ?

– Moji heroji su arheolozi zaboravqenih lepota, zaturenih poenti, izgubqenih qubavi, uni{tenih nada... oni qudi koji imaju tu retku sposobnost da poka`u svet u nekim bojama koje se bez wih ne vide, da me nateraju da se zaqubim u `ivot ispo~etka ili da ga do`ivim sna`no kao strujni udar. Sa sedam godina sam tako prona{la Van Goga, sa dvanaest Markesa... a posle su bili razni: Edvard Munk, Mikelan|elo Antonioni, Tom Vejts, Klint Istvud... z Kako bi savetovali klince da prepoznaju la`ne idole i lo{e uzore ?

– Ako oslu{kuje{ sebe, zna{ {ta je ono {to ti neko radi, kako na tebe uti~e.

Ako te podi`e, ako te ispuwava, ako te inspiri{e, ako te ~ini boqim, ako ti uvek treba jo{, to je to. Sad, ako je nekom to – da, da, da, da i da, a u pitawu je Jeca, Seka, Ceca... vaqda je i to u redu. Ja to ne razumem, ali ne verujem da mogu nekome da naredim da ga podi`e i ispuwava Kjerkegor. z Koji ideal iz detiwstva niste napustili, a koji jeste i za{to ?

– Bila samo dosta mudro dete. Ako sam ne{to od tada{wih ideala i napustila, bi}e da ne smem to sebi da priznam. z @ene u Srbiji jo{ nisu ravnopravne, {ta bi morale same u~initi po tom pitawu ?

Politika opravdava sredstva Prethodni gost “intervjua nedeqe” rektor novosadskog Univerziteta Miroslav Veskovi} pitao je “na nevi|eno” Maju Uzelac koliko je pridru`ivawe Evropi mogu}e nepoliti~kim sredstvima?

– Ja uop{te ne znam da li postoji ne{to {to nije politi~ko sredstvo na svetu danas. nisu ni ovaj put dobili tu priliku, {to nisam bila prisutna dok se “epilog”, kakav god bio, odigravao… Ne moram da popijem “domestos” da bih znala da nema dobar ukus. z Ko ili {ta je glavni distributer krize morala u Srbiji ?

– Ovo je nacija narika~a. Kuka se glasno i kvalitetno. Skoro svi se jednako trude. z Rijaliti {ou u Srbiji kao forma, farsa ili apsurd ?

– Kao stawe stvari, bojim se. Ali, protiv toga mo`e da se ide ve{ta~ki i planski, kad ve} ne mo`e spontano i prirodno. Samo treba neko da shvata i da `eli. z Za{to u Srbiji umetnici ne di`u glas ~e{}e i ja~e kada se radi o krupnim dru{tvenim problemima ?

– Proba{ jednom, proba{ dvaput... ali ima{ samo jednu glavu, pa da wom lupa{ o zid svaki dan, to nije prakti~na strategija. Zato je ~uva{, radi{ male stvari

– @ene }e mo`da vi{e puta naleteti na zid ili }e dobijati mawe dostojanstvene prilike da ga presko~e od mu{karaca. Ali, `ene su ja~e, samo treba to da ne zaborave. Ko se pomiri s ograni~ewima, taj ih podr`ava i promovi{e. Svaki put kad ne{to uspe{ kao `ena, malo si pomerio tu pri~u. z [ta vas je posledwe rasplakalo, a da nisu ne~ija smrt ili bolest ?

– Ja uvek pla~em kad gledam filmove.

Naj~e{}e u onom delu kad nekom ne{to neverovatno te{ko po|e za rukom. z Da li ste “Stepski vuk”, pribegavate li humoru i cinizmu kada Vas okolina nefer pritisne ?

– Humor - da, cinizam -ne. Barem ne svesno i ne namerno. Ima ne~eg tinejxerskog u celom tom ironija-sarkazam-cinizam paketu. A kao `ivotni stav, to je pogubno.

Igor Mihaqevi}

7

M

alo se i danas zna o jednoj slici iz `ivota na{eg jedinog nobelovca, zacelo zato {to je onaj preozbiqni i gospodstveni Andri} imao jedno samo naizgled paradoksalno, a zapravo tako jednostavno i logi~no pravilo kod pisawa o piscima. Pravilo koje bi se moglo sa`eti u samo jednu prostopro{irenu re~enicu: za pi{~evog `ivota samo o delu, a tek posle smrti i o `ivotu i o delu. Kad to malo kome mo`e da naudi.

Dakle, ba{ kao i danas, samo suprotno, i to – skroz.

Pa se jedna epizoda iz wegovog `ivota od pre 40 godina kadgod samo stidqivo pomenula. Kada je pre 15 - 20 godina obnarodovana, na{ nesre}ni narod nije vi{e mario za stvaraoce, nego se divio ru{iteqima, junacima na{eg doba.

A ta istinita anegdota iz `ivota Ive Andri}a je slede}a. Kad mu je posle neizle~ive bolesti `ivotna saputnica umrla takore}i na rukama, Andri} je iz sveg glasa zavapio i dva dana nije mogao da zaustavi, ili taj o~ajni i preglasni pla~ da uti{a. To naricawe o~ajnika {okiralo je wegove najbli`e. Kako rodbine nije imao, u najbli`e su se ra~unali prvi umovi Beograda i cele dr`ave, one onda{we. ^ak su se i ~udili.

– Dobro, g. Andri}u, vi ste uman, obrazovan i o svemu obave{ten svetski ~ovek. Kako sad tako o~ajavate kad ste dobro znali da }e va{a gospo|a sigurno izgubiti bitku jer joj nije bilo leka. To se jednostavno nije moglo izbe}i i ona je morala da umre.

– Pa ne pla~em ja {to je ona umrla nego {to je smrtna!

Eto kako je veliki stvaralac artikulisao ono {to sve odreda mu~i, a ni sami sebima ne umemo da objasnimo {ta je to zapravo. I mogu se ja sad ovde te{iti i dovijati, ali se umirati nismo nau~ili.

Niti }emo, po svoj prilici, ikad. [to je samo dokaz da je ~ovek ne`na biqka i da voli da `ivi. @ivina.

E sad ja u posledwe vreme imam jedan problem. Uvek sam, naime, tra`io qude, sebi sli~ne i boqe od mene, pa sam i u {kolu tr~ao jer su svi moji bili tamo, a na posao sam i u moj „Dnevnik“ 35 godina dolazio i u slobodne dane, jer znam da u krdu ima i neprijatnih mirisa, ali je zacelo toplije... I sad mi ta navika (koja je jedna muka, a odvika dve) brani da samom sebi priznam gde mi je ve}ina najboqih drugara.

Preselili su se me|u mrtve, u narod najbrojniji. I stra{no mi je {to mi ih je tamo ve} odavno vi{e nego ovde. Pa kad su mi i ove sedmice oti{la jo{ dvojica, palo mi odjedared u o~i da se smrt naj~e{}e predstavqa kao kosac. Neverovatno koliko mi je trebalo da shvatim da umirawe nije pojedina~ni slu~aj, ili jo{ gore – redak incident – nego je, eto, masovna pojava. Eto, sad vidim: pa mi to padamo u snopovima, u otkosima, kad na{e generacije do|u na red. Ali ako je smrt mog sta-

rog kolege i u~iteqa Qube [ovqanskog, sedamdesetogodi{waka, i bilo samo uplovqavawe u tihu ruku, onda je svaki odlazak mladog ~oveka kao brodolom na otvorenom moru.

Mislim ovde na mog druga, Paliku [andora, jednog od politi~kih lidera vojvo|anskih Ma|ara, koji je onako brkat i beo kao sneg li~io na ~asnu starinu, a zapravo je (bio) samo dva dana stariji od mene. Ro|en je 1954, ali ne kako bi on odabrao, na Valentinovo, 14. februara, na katoli~ki Dan zaqubqenih, nego jedan dan kasnije – na na{e Sretenije. Pa bih ga zato redovno, a nikad bez brojne publike, pitao za{to ga nisu krstili kao Sretena, a on uzvra}ao da je ova dr`ava najzad do{la pameti i umesto Avnoja uvela wegov ro|endan kao Dan dr`avnosti Srbije, dakle – veliki praznik i neradni dan.

Naravno da se sve to u ovoj na{oj Vojvodini, {irokoj i ravnoj, uvek zavr{avalo dosko~icama vezanim za na{a dva Bo`i}a i dva Uskrsa. Prva je da kad Srbin ka`e Ma|aru: „Hristos se rodi“, Ma|ar mu onda ponekad odgovori i konstatacijom: „A na{, eto, sisa ve} dve nedeqe!“ Ili ona druga, sasvim uvrnuta, ono kad Ma|ar zove Srbina na Bo`i}nu ve~eru, a Srbin do|e – na „postupanicu“! S obrazlo`ewem da je „mali Jezu{ka“ za 11,5 meseci, koliko je zaista pro{lo od 7. januara do 25. decembra, vaqda ve} i prohodao!

Voleo sam kad se oko toga glo`imo i na kraju uvek slo`imo. A ima li {ta lep{e nego kad se slo`e – dvojica iz iste ko`e. I zaista ne bih sad da ispadne da ga branim, jer nemam ni za{to, a vaqda (vaqda?) nemam ni od koga, ali moj drug profesor Pal [andor nije ni bio Ma|ar, nego je pola-pola, a mo`da je i „fele-fele“, od oca Ma|ara i majke Srpkiwe, {to bi se kazlo, polutan. O tome govori i jedna wegova kwiga pod onim mudrim naslovom „Dvojica u istoj ko`i“. O tome govore i mnogi wegovi radovi na komparativnoj kwi`evnosti, ta~nije na Odseku za srpski jezik i lingvistiku Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, gde je posledwih godina vanredni profesor i „istra`iva~ jugoslovensko-ma|arskih kulturnih veza, posebno u 18. i 19. veku, problema teorije, prakse i istorije prevo|ewa i kolektivnih prava nacionalnih mawina“.

I sve dok se 10. maja nije izvrnuo od {loga, endemske bolesti ve}ine zdravih i veselih Ba~vana, pekao je preko dvadeset vrsta one svoje ~uvene „barac palinke“ – zaista nisam ni znao da se od ono malo kajsija mo`e toliko raznih ukusa i mirisa „isterati“.

Zbogom, dragi moj Palika, a viszontla’ta’sra... Samo mi nekako javni adresu u tvom novom, nebeskom stanu. Jer zbiqa nema ni{ta lep{e nego kad se slo`e – dvojica iz iste ko`e. \or|e Randeq

8

DNEVNIK

nedeqa11.jul2010.

[ O R O M

S

B O R O M

Rakijada tek {to nije Dudara je najfinija kad ima sedamnajst-osamnajst gradi.

Kad je jaka i kad oprqi jezik i gu{u, kad ni fala ne mo` kasti, to nije rakija.

Fala za taku rakiju , {a{ave li godine, oki{alo se ko nikad, ne sme ~ovek ni fla{u s rakijom da dr`i otpu{enu, nacuri}e ki{nice pa kakva }e to ondak biti rakija. Ako nacuri u dudaru, zna}emo!

Kad bi kogod i teo dudaru da krsti s vodom, ne bi mogo. Od vode dudara oma pobeli, ko mleko bude. Ode kod nas, od kad su Koviq~ani opravili rakijadu, ~im se spomene dudara, oma se setimo Koviqa, mora biti da je {togod o tom divan, mislimo. A kad o Koviqu i rakiji krene divan, ne mo`e taj divan da bude bez Te~e, Pere Subi}a. O Te~i sam ve} pisao, to je onaj {to pe~e rakiju od svega i sva~ega, i od starih novina bi umo da je ispe~e, samo kad bi teo. Ja ga zovem Te~a, ~uo sam da ga Sava tako zove, pa po~o i ja.

Te~a se ne srdi, pa je tako i ostalo. E, al Sava se srdi. Nije mu po voqi {to sam onomad napiso „Darin Sava“ pa danas ne}u tako pisati, danas neka bude ko na ceduqi od poreza: Sava Graorac. Wegova Dara jedno jutro ide po avliji i grdi ga: „Ni o~ina pametno ne radi{, samo gra{ak seje{, ko jo{ danas seje gra{ak? Od gra{ka ni Te~a rakiju ne mo`e da ispe~e, nikom danas gra{ak ne treba“. E, taj Sava i taj Te~a i ove godine prave „Parastos dudu“ il po na{ki rakijadu u Koviqu. Poru~ili su vam da do|ete sedamnajstog, u subotu u Koviq. Bi}edu na fudbalskom igrali{tu, tamo }e biti rakijada, pa ih pitajte jel sve ovo istina {to sam napiso. Ako i nije, bi}e, novine ne la`edu.

Divanio mi je Te~a o prvim rakijama koje on pamti. Ka`e, posle rata kad su o~le [vabe iz Budisave, ostalo je mlogo winih kukuruza. Po~ela je sirotiwska sloboda pa su pobednici morali i da proslave a malko i da zaborave na ono {to im fali. Kad je sloboda trezna, sva-

E

{ta fali, kad malko gucne{ ne trebaju ti ni cipele, ni ~ak{ire, ni {e{ir, ni poso... To se najboqe radilo s rakijom. U to toba po bircuzima nije bilo barlijawa ko danaske, bilo je rakije, vina, oranxade i citronade i fajront. Ko ne mo`e sam, odnesu ga.

Kud }e – {ta }e, sete se Koviq~ani da je greota da propada kukuruz, al za svaki slu~aj, da se ne zaraze ideolo{ki, re{e oni da ga prepeku, {to je sigurno – sigurno. Odu Koviq~ani i naberu kukuruza, kad su nabrali, vi~u: „Gazde, gazde...“ Niko se ne odaziva, opet oni vi~u gazde, niko se opet ne odaziva.

Teli su da plate kukuruz, al nisu imali kome i {ta }e, ajd lagano ku}i, u Koviq. Kad su do{li ku}i, ispregnu kowe, kukuruz samequ i metu paklu kvasca na ~etrdeset kila kukuruznog bra{na. Od tog su onda pravili ko male lebove i pekli ih u paorskim pe}kama.

Na stari astal su me}ali `ito, pola metera u kvadrat, sa {ake debelo i polivali, da klija. Kad isklija i od gore bude zeleno, iskrjaju lebac, pome{aju s klijalim `itom i samequ. To metu u bure od sto litri, naliju vode i ~ekaju jedno sedam – osam dana, da `ito krene kukuruz. Od tog ondak peku rakiju, zvali su je komadara. To je bila rakija za svaki dan, za sve~ane prilike je bila dudara. Kad se popije koja ~a{ica komadare, odma je ~ovek bio veseliji i ve}ma je volo slobodu i bratstvo – jedinstvo. Zato su se tek posle oslobo|ewa pomirili Gorwi i Dowi Koviq. Al, ajdemo redom: Komadara je bila sirotiwska rakija, da malko zavrne mozak, da puno radi{ i da ne misli{ {ta ti fali i {ta nema{; Dudara je bilo sve~ano pi}e, ostavi se litra-dve za sve~are (al da Komitet ne zna), koja litra za zabija~ku i litra ako kogod nai|e il za veterinara, kad budu sviwe {trojili.

Te prve posleratne preporodske rakije u Koviqu bile su od {esnajst – sedamnajst gradi. Danas se radi prepicawe, sve ono {to je jako ne vaqa, ka`e Te~a.

Dudara je najfinija kad ima sedamnajstosamnajst gradi. Kad je jaka i kad oprqi jezik i gu{u, kad ni fala ne mo` kasti, to nije rakija. Fala za taku rakiju! Kad

je krenulo blagostawe i kad je drug Tito izdo nare|ewe da se ne jede samo pekmez, da ima i mesa i svega, po~eli Koviq~ani da vi{e tro{e slano nego slatko i da peku rakije i od vo}a. Vo}ne rakije kad pu{ta{ na dvanajst gradi ondak imadu onaj lep miris, da kad neko pije, ne mora da pita od ~ega je, tvrdi Te~a.

U to doba, kad je svega bilo, Te~a je posto birta{. Bircuz mu je bio taman izme|u Gorweg i Doweg Koviqa. Velika kafana, oma tu nuz pijacu. Na pijaci se trgovalo, kod te~e lumpovalo a na {oru

ratovalo. Istina, onda{we paravojne formacije i pokreti otpora iz [anca i Gorweg Koviqa bivali su sve slabiji i slabiji, kako su rakije bile kvalitetnije a narodna milicija ja~a. Do oslobo|ewa se znalo di je granica i preko ko je teo, znao je {ta ga s one strane ~eka. Qubav ni ondak nije znala za granice. Ako je momak iz Gorweg Koviqa imo devojku u [ancu (Dowem) Koviqu, kad je uve~e pratio ku}i morali su bar jo{ trojica da krenu s wim. Ne zbog devojke, nego zbog onih {to udaraju po boravi{noj taksi. Slave kad su bile, bar je troje - ~etvoro bilo izbodeno a de{avalo se da i sutra zvoni zvono, kad gurnu bricu mal-

ko dubqe. Nije bilo pravila, bilo je da zvoni i jedna i druga crkva. I danas ih u Koviqu ima dve, jedna je u Dowem, druga u Gorwem.

Kad su no}u sedili u kafani, s jedne strane su bili [an~ani, drugu stranu su dr`ali oni iz Gorweg Koviqa a granicu je ~uvala pevaqka. Sve je bilo dobro dok koja ~a{a ne bi zvrknula preko zami{qene linije i stvarne pevaqke, na „tu|u“ stranu. E, ondak je po~iwalo renovirawe kafane. Bilo je to tako dok Koviq~ani nisu potro{ili sve one novce {to su ostavili da plate onaj prvi kukuruz za prvu rakiju u FNRJ. Prvo slovo u novoj dr`avi branilo je da se dele na Gorwi i Dowi, od tad su postali jedno.

Ima da se pije ko {ta o}e, da se ide di god ko o}e, devojke da se prate upravo do klupe pred ku}om i da se vade dozvole za pecawe. E, ovo posledwe ni do danas nije stupilo na snagu, ni ova vlast ne zna da Koviq~ani ne pecaju, oni vataju ribu. Za to ne treba dozvola.

Kako je rasla sloboda i demokratija, tako su dudovi sve vi{e prqali {imi cipele, bele devoja~ke zoknice, bio je velik rizik no}u sesti na klupu ispod duda. Ako je beli il murga, jo{ Bo`e pomozi, al kad crni dud ofarba tur, ni limuntus nije mogo da oriba fleku. Sre}a da su ~ak{ire ostale ~iste. U to ime re{i vlast da pose~e dudove, da demokratija ne ostavqa trag na ga}ama i man`etnama. Odo{e dudovi, ode i dudara, sve~ana koviqska rakija. Do{li su posle kojekakvi pi{-vaseri, pivo, farbana pi}a, fla{irana vina i po~elo je barlijawe po kafanama.

Pre petnaest godina stidqivo je Sava po~eo da okupqa sve koji volu dudaru i dudove. Ondak je jo{ bio stidqiv, danas svima govori da do|u, da ponesu rakiju i da se takmi~e s Koviq~anima, ~ija je boqa. Ove godine }e biti sve isto ko i lane, samo su mesto mewali, nisu vi{e pored manastira, sad }e biti kod fudbalera. Te~a je na rakijadi od po~etka, ka`e: „Ja na rakijadi radim za dobar dan“. Da se druga~ije pla}a, ne bi ni vaqalo, i u Koviqu va`i ono da „pare qude kvare“.

Kad dogodine bude {esnaesta rakijada, mladi dudovi {to ih je Sava posadio pravi}e ve} malu ladovinu. Za dvadeset godina bi}e i klupa pored duda. Danas ni{ta nije sramota, a ni Sava nije sadio crne dudove, murga je sla|i. Mo`da je i pod murgom sla|e, pita}emo neke nove Koviq~ane, ako nastave tradiciju.

Bora Oti}

Pi{e: Jovan Tanuryi}

VOJVODINA STARA

Kowa nema, a qudi... ano je jutro, kako sunce oja~ava tako se budi novi dan. Iako je jul mesec ki{e padaju k’o da je, bo`e mi oprosti, jesen. A, tek je sutra Petrovdan.

Trebalo je da odem do Subotice, starim E - pet putem, usput da obi|em i moj Srbobran, al’ zaustavio sam se na Zobnatici. Ve} godinama nema onih sjajnih trka zobnati~kih. [ta je s tim kowima ~uvenim?

Ergela i nije i jeste k’o nekad, a za`eleo sam se ba{ tih kowi~kih svetkovina. Nema ih. A, vele - bi}e ih! Opet.

Veruje se da je Zobnaticu osnovao car Jovan Nenad 1526. godine i odmah je zapatio ergelu. Uvek je bila poznata po kowima, naro~ito galoperima. ^ovek u ovoj na{oj Ravnici, ne samo da voli kowa. Lalo{i ga i po{tuju. K’o rod ro|eni im je.

U spomen na kowa i sve {to su dali ovom kraju, na Zobnatici je podignut monumentalni kip kowa, rad bra}e Radovi}, u parku na putu ka ergeli, a skulptura belog kowa Jadrana dva (Belog labuda) na ulazu je u Zobnaticu.

U obiqu zelenila dominira Muzej kowarstva posve}en {ampionima. Gra|en je u obliku potkovice, pa sav enterijer podse}a na potkovicu. Muzej }e uskoro da proslavi tri decenije trajawa i jedinstven je po mnogo ~emu.

Malo je sli~nih na celoj planeti. Eksponati govore o istoriji, o ~oveku i kowu, saznajemo da su vrhunska grla ovde odgajana jo{ u 18. i 19. veku, da su trke odr`avane i po~etkom 20. stole}a. Prvi {ampion Zobnatice bio je Rablo (Razbojnik) koji je odneo veliki pehar na derbiju 1925. kod Careve }uprije. Wegov vlasnik dao je da iskuju posrebrenu potkovicu, napravqenu od pravog srebra.

R

I kasnijih godina, posebno posle Drugog svetskog rata, kowi sa Zobnatice su stasavali u {ampione: 17 pehara predsednika Republike (Kup Jugoslavije) i ~ak 15 derbija je osvojeno. Na vidnom mestu u muzeju je preparirana glava legendarnog Kazanove, petostrukog osvaja~a pehara predsednika Republike.

@iveo je Kazanova punih 25 godina i iza sebe ostavio ~ak 107 potomaka vrele krvi i rekordne brzine.

Beli labud je u centru muzeja, a uva`eni kolega i u~iteq mnogih od nas u “Dnevniku” - Qubomir Vukmanovi} - napisao je davne 1974. godine: “Kad ugine kow - to nije vest za novine. Umro je Beli labud - to je za nekrolog.”

Na platou pored Zobnati~kog jezera sme{ten je hipodrom, galopska staza je duga 1.400 metara a {iroka 25, unutra{wa kasa~ka staza je po svetskim

normativima duga hiqadu a {iroka 20 meteri, tu je parkur za preponski sport i gledali{te za desetak hiqada poklonika ovog sporta. Mawe` je bli`i jezeru i na 110 metara je nadmorske visine ~itavih 17 metara. Podaci vele da je najvi{a ta~ka nadmorske visine Ba~ke na koti od 117 meteri i – eto mawe`a k’o neke planine u Ravnici.

Voleo bih da ovo nisu samo se}awa na neku moju Vojvodinu staru, jer sve to i sada je tu u Zobnatici. Video sam svojim o~ima, al’ trka nema pa nema!

Istorija Zobnatice zabele`ena je i na slikarskim platnima koje su godinama radili poznati i mawe znani umetnici, pa i supruga jednog od zobnati~kih veleposednika Julija Lelbaha.

Neke slike su i sa~uvane. Bio je tu i muzej kova~nica, a jedini grob kowa na ovim prostorima, poput ruskih grofovskih kowa Orlova, jeste grob ~uvenog kowa Kazanove. Svesno je postavqen tako da svaki posetilac prolazi pored wega i ujedno odaje po{tovawe velikom galoperu.

Najvi{e kowa u istoriji Zobnatica je imala kao vojna ergela 1949. godine sa 900 grla svih kategorija. Feudalna porodica Vojni} je stotinu godina snabdevala austrougarsku vojsku vanrednim jaha}im grlima, a kada je re~ o plemenitim `ivotiwama, ovde su bila uzgajali{ta i goveda rase podolac, koja se ubraja me|u najboqe na svetu.

I tako mogao bih jo{ dugo i na{iroko kako je bilo. I o qudima i o kowima na Zobnatici. A, nije vi{e tako. Za{to?

Divanu o Vojvodini staroj nikad kraja. Kowa, i to onih dobrih ima sve mawe i u Zobnatici i u Be~eju, i na Kara|or|evu pa i u Subotici, Pa~iru, Srbobranu, Somboru, Despotovu... A, qudi ima. Al’ ne ba{ - najboqih!

SKRIVENE

Srebr tajn

ru{ka gora – panonska planinska lepotica, u{ na severu Srema kraj Dunava, poznata je po ma ma, izleti{tima, {umama, vinogradima i vo} livadama, retkim biqnim i `ivotiwskim vrstama i, dobrim doma}inima, koji }e vas uz jednu „qutu” ili ~ ma~kog vina srda~no ugostiti. Ali kakvo sve jo{ bog lepote krije Fru{ka gora, te{ko se mo`e saznati be vodi~a i onoga ko ovu planinu u du{u zna. A reporter nika” su imali tu sre}u da, uz veliku pomo} Nacionaln „Fru{ka gora” i iskusnih renxera Milana Radoj~i}a i Miliki}a, otkriju deli} toga {to ~uva ~arobna {uma

F

DNEVNIK

Foto: S. [u{wevi}

nedeqa11.jul2010.

@ I V O T A

Mistifikacija o slobodnim sremskim biciklistima D

Ovo xentlmensko samoposlu`ivawe, ova mistifikacija o slobodnim sremskim biciklistima, podsetila me je, evo, sada, pa da sebe i prepri~am, na onu arhai~nu vrstu “familijarnog” po{tewa i (straho)po{tovawa prema tu|em, na onu vrstu `ivotne i poslovne korektnosti stare {kole i starog, xentlmenskog Srema, korektnosti o kojoj sam pisao u jednoj od svojih nedeqnih novela, k » ada su u pokojnoj kafani “« Kod baba Dare” u Kru{edolu, stalni gosti ulazili u {ank, sami sebe poslu`ivali i ostavqali pare na pultu za pi}e koje bi popili, dok je baba Dara, vlasnica najstarijeg sremskog birta, u{mrkivala kofein po kom{iluku ili se povla~ila u stra`wu sobu da odspava posle ru~ka. Ili posle fajronta. I taj ~in samoposlu`ivawa u kafani bez osobqa, baba Darin {ank “na izvolite”, bio je u predfiskalno doba neprimetna {ekspirovska pozornica visokih dometa ne samo qudskog po{tewa, nego i filozofskih, moralnih i eti~kih isku{ewa, uzleta i pravih metafizi~kih podviga izumrlih kru{edolskih boema.

Uzmimo samo otvorena vrata prazne kafane i samosvesnog alkoholi~ara u papu~ama, koji sam sebi sipa viwak ili muqa {pricer po meri sopstvene zavisnosti, odgovornosti i savesti i, kao da je to normalno, kao da svako od nas nije pomalo lopov, uredno ostavqa pare na {ank za popijeno pi}e. I bak{i{. Ili, pak, uzmimo kaqavog traktoristu zemzadruge, zavisnika koji u pauzi izme|u dve brazde, izbezumqen kao izme|u dve sise, ule»}e u dijaboli~no pustu baba Darinu samoposlugu, zalazi u {ank i ispod pulta vadi fla{u rakije, spr`i fi}ok iz dva ipo gutqaja, vra»}a fla{u u buxak, ostavqa prilog baba Dari na pultu (pored para koje, setimo se, ve} ostavio zavisnik u papu~ama!) i, kao da se ni{ta nije dogodilo, kao da nije mogao da spr`i jo{ jednu rakiju i da za wu ne ostavi pare, izlazi iz birtije ~iste savesti u obmanu, la` i ta{tinu ovog prelepog sveta. @eqko Markovi}

z Srbija je bila velika tajna dok tajna policija nije uzela stvar u svoje ruke.

z Ko se busa rodnom grudom, mrvi zemqu.

NAOPA^KE

nu... Ovaj potok izvire na severnoj strani ispod Brankovca i Beo~inskih livada, a uliva se u aluvijalnu ravan izme|u Rakovca i Beo~ina.

Do samog Dumbova~kog vodopada ostaje nam da malo i pe{a~imo i sa vi{e ili mawe uspeha preska~emo potok. Cvrkut ptica, zujawe brojnih insekata, zelenilo, voda... izazivaju onaj doboro poznati ose}aj bla`enstva koji samo priroda mo`e da nam podari. I eto nas – vodopad, a usred Fru{ke gore. Poznavaoci ka`u da ni u vreme najve}ih su{a ne ostaje bez vode, a de{ava se da u prole}e ili s jeseni ima i dva do tri slapa. Qubiteqi zimskih {etwi i planinari tvrde da je fascinantan i okovan ledom.

Od renxera Zorana Miliki}a saznajemo da tu, uz samu vodu, raste „jelenski jezik”, vrsta paprati, a da u ovaj deo {ume zalaze srne}a divqa~, divqe sviwe, lisice, ze~evi, kune, pa i divqe ma~ke. Ovaj predeo je na granici prvog i drugog stepena za{tite. Ali da li zaslu`uje da se otkrije velikom broju qudi, ostavqa nas u dilemi puna kesa sme}a, odmah ispod vodopada! Ma ko tu da je boravio i, verujemo, u`ivao, za sobom je trebalo da ponese i sme}e, jer mu tu zaista mesto nije!

U povratku smo ostavili ma{ine i, nogu pred nogu, uzbrdo, krenuli kroz {umu. Tu hrast, tu grab, okolo paprat, grmqe, trava... Opet vas obuzme ona magija, samo prirodi znana i poznata: koliko li je, zaista, ovakvih krasota za koje ne znamo i koje su skrivene od na{ih o~iju. Na to pitawe odgovor zna samo Fru{ka gora.

Aleksandra Brzak

Crkva u Boqevcima sa nezakqu~anim biciklom koji ~eka svog vlasnika

z Srbi su veliki narod.

Nema rata koji ih mo`e zaobi}i.

Do vodopada dug je put Ka`u da se do Dumbova~kog vodopada mo`e do}i iz nekoliko pravaca. Recimo, autobusom do okretnice u Starom Rakovcu, a zatim pe{ke, krene se blago uzbrdo, odmah desno pored vikendica markiranom stazom Fru{kogorskog maratona na prevoj, a daqe nizbrdo do vodopada. Drugi put je izme|u Rakovca i Beo~ina: na mestu gde se prelazi potok Dumbovo skrene se levo, pro|e kroz istoimeno naseqe, sve do kraja. Odatle se nastavqa uz potok, {umskim putem, a zadwi deo stazom uz potok, sve do vodopada. Mo`e se pri}i i od Brankovca, niz Beo~inske livade do Dumbova~kog potoka, pa onda lagano sve do vodopada.

z Srbi sa dna kace trezne se raskolom.

Na put smo krenuli specijalnim terenski motorima, {to je ve} bio znak da idemo u „ divqinu” i na neke ne ba{ pristupa~ne lokalitete. Na{i vodi~i su nas prvo odveli u Beli Majdan, biv{i rudnik-kamenolom. Mada se nalazi odmah uz selo Rakovac, ostali smo zate~eni neobi~nim prizorom. Pod brdom veli~anstveni zasvo|eni hodnici, s puno „prolaza” i nesvakida{weg reqefa, kao scenografija za neki SF film! Stare legende ka`u da se u ovoj pe}ini krije i `ivi pe}inski ~ovek Veliki Sremac Ba}a. Nismo ga sreli, ali... ko zna? ^iwenica je da je od ovog kamena sagra|en manastir Rakovac, da Majdan obilaze planinari, bajkeri i dobro upu}eni qubiteqi prirode, kao i umetici koji tra`e inspiraciju. Ovaj lokalitet je ure|en, postoje stepenice koje, uz brdo, vode gore ka {umi... a tamo pogled puca ka Ba~koj i okolnim padinama.

Na putu ka Dumbova~kom vodopadu svratili smo i na poznati vidikovac Zmajevac, da u`ivamo u suncem okupanom Vrdniku i ponosnoj kuli {to odoleva zubu vremena. A onda smo se se uputili zaista ~arobnom srebrnom {umom, kroz koju svetlost dopire kao u talasima. Vla`na zemqa, ki{om natopqena, na|ikalo rastiwe i trava, ote`ali su prolaz ~ak i sna`nim rexerskim motorima. Niz put po~iwemo da pratimo Dumbova~ki potok, koji tiho, kao da klizi niz {umu. Voda poskakuje po kamewu i granama, otpalim sa drve}a, kapi vrcaju, zasvetle i nesta-

z Srbi su mali narod.

Nijednom problemu nisu dorasli.

rna {uma ne ~uva

ijagonalno od belo ofarbane barokne glavne, ugla~ane klupe na Velikom raskr{}u vertikale jedne od najskladnije srezaBoqevaca, klupe prislowene uz zid, i drvene, nih srpskih parohijskih katedrala na cini~no-ironi~ne table zakucane za zid slu~ajkontinentu Sremu (sa {arenim benzinskim pono iznad pomenute klupe, s partama i “osnovnim jili{tem nabuxenim pred glavnim pristupom u podacima” onih koji su do ju~e, slepo veruju}i avliju crkve kao s krastom na licu), privilego`ivotu, sedeli na toj klupi (i razmi{qali o vani du}an za uli~ne pivske fanove i mu{ke onima na partama). Bicikl, dakle, prvobitno alapa~e na }o{ku Velikog raskr{}a, raspevan bordo-crven, sprava iznurenog op{teg stawa, u hladovitoj i svetlozelenoj sepiji sredove~oguqene kozmetike rama ofarbanog prirodnom nog belog platana, opkoqenog tradicionalno bojom: korozijom, s predwim vilama kao sa sanezakqu~anim biciklima iz srpsko-slova~kih bqastim noktima oquskanog laka neke uboge kapija u Boqevcima – biciklima koji su stoga drumske princeze, poluraspadnutog sica omotapoprimili svojstva nekakvih endemi~nih sremnog najlonom i sa `i~anom korpom pri~vr{}eskih `ivotiwa, ostavqeni tako “na izvolite” nom na blatobranu otpozadi. na uli~noj tezgi s ~udnom, podrazumevaju}om Naoko, bicikl kao svaki drugi bicikl, «norsigurno{}u lokalnih biciklista da im to~komalan ostareli bicikl iz kolekcije Slobodave niko ne}e ukrasti. na [u{wevi}a (opsednutog odrtavelim sremU tim na{im ruralnim, neprimetnim, staroskim biciklima), ali nije tako, ili, sasvim izmodnim qudskim stani{tima i, da ka`emo, pori~ito, nije tako kako smo navikli – mi, pokvasledwim biciklisti~kim demokratijama po reni gradski biciklisti! – da vi|amo tu|e i Sremu, ponegde je jo{ normalno (kao na raskrostavqamo svoje to~kove, zavezane sajlama, lan{}u u Boqevcima) ostaviti n « ezavezani bicikl cima, katancima... ^ovek suvowavog obraza, naslowen na zid, ogradu ili na drvo, ispred crzgu`vane ko`e oko o~iju (s dva benigna, crna kve, du}ana ili kafane, udaqiti se od svoje romlade`a na slopo~nici), i takore}i `i~ane, gate mehani~ke `ivotiwe na sat ili, ~ak, na ceo dan, a onda joj se vratiti kao ne~emu {to se podrazumeva, opkora~iti {tanglu, zabrenzati pedale, i kao da se u me|uvremenu ni{ta nije dogodilo, kao da ulicama ne patroliraju i oni koji bi ~oveku ukrali i pogled iz oka (a da ne ka`emo bicikl), otkotrqati se do svoje kapije. I tako svaki dan, godinama, i tako celog `ivota, okretati pedale po Boqevcima bez upitanosti nad f « enomenom da pored tog nezavezanog bicikla (oslowenog na crkveni zid) pro|e na desetine potencijalnih lopova i da niko od wih ne podlegne slabosti i ukrade to~ak.

Priznajem, bio sam biciklista. Fanati~ni sremski biciklista! I, po{to moju erotski naelektrisanu strast za putni~kim uzbu|ewima i potrebu za gumenim pokretom, moju preranu mentalnu i emocionalnu, pa i fizi~ku zrelost, niko od mojih vr{waka – koliko mi je poznato – nije uspevao da prati, a ni da i shvati, ja sam ranom zorom, u mom tada jo{ vrdni~kom mikrokosmosu, ~im s Vitezi}a cikne Disk, ka~io ranac na ki~meni stub, osedlavao svoje brzo i `ilavo ~e{ko trka~ko grlo s nuklearnom {vedskom zadwom `lezdom visoke frekvencije obrtaja, i startuju}i s Nove kolonije po ~itav dan sam kao opajdaren vilenio po Fru{koj gori, kotrqao se na kuglagerima po {umskim i poqskim drumovima kao na ~arobnom ringi{pilu u {irokom radijusu oko Vrdnika.

Mnogo puta svoje rane novinarske radove odvozio sam na pedalama u Sremsku Mitrovicu. Kada se sada prisetim tih „Sviwarski bicikl” iz Boj~inske {ume Foto: S. [u{wevi} svojih fru{kogorskih odlazaka u «“Sremske novine”», samo da bih u redakciji predao nebequgave kose, koji s kontemplativnom osmehki svoj ~lan~i} iz vrdni~kog `ivota, prostom nuto{}u sedi na klupi u qubi~astom hladu, s saobra}ajnom ra~unicom (Vrdnik–Jazak–Mala okom na Velikom raskr{}u pregorelom u suncu Remeta–[iroke ledine–Be{enova~ki Prwai s cigaretom kao s neosve»}enim tamjanom pod vor–Be{enovo, preko Mutaqa– Veliki Radinnozdrvama – Stanko Tomi}, vlasnik matore ci, preko autoputa–Sremska Mitrovica), iz`enske sprave parkirane na trotorau pored zibrojao sam oko pedeset kilometara, tamo i nada, bio je na slu`bi u crkvi i, za to vreme, dok zad, pre|enih za jedan dan na biciklu! I premje paroh Dragan Gvozdenovi}, i ne znaju}i za neda sam i sam bio rubrika, i premda sam redakcizakqu~ani bicikli pred crkvom, prosle|ivao ju potkupqivao breskvama ukradenim usput na svoje uobi~ejene zahteve Bogu, bicikl je verniMutaqu, ~udno je da nikome od novinara nije ka Tomi»}a nezakqu~an ~ekao ispred crkve, topalo na pamet da napi{e par re~i (bar potpis ga dana, kao svakog drugog dana, decenijama unapod fotografiju) o de~ku iz Vrdnika koji prezad... I je l bilo kra|a? – “Ne. Nikad! U Boqevlazi pedeset kilometara na biciklu samo da bi cima bicikle ne zakqu~avamo...» Ko }e to da u redakciju doneo svoj ~lan~i} za novine. ukrade? Kome treba ovakva {klopocija? DoI, sada, taj `enski bicikl tankih kostiju u bro, ima qudi, `uri mu se, sedne na bicikli, tre}em dobu, oslowen kormanom na laktu kondok sam ja u crkvi, odradi ~asak {ta je imo na spirativnog, robusnog i visokog crkvenog zida drugom kraju sela, ali uvek vrati bicikl na (kao da osobqe crkve zazire od javnosti), pored isto mesto...”

Ilija Markovi}

E LEPOTE FRU[KE GORE

{u{kana anastiri}wacima, naravno, ~a{u sregatstvo i ez dobrog ri „Dnevnog parka i Zorana !

U P O T R E B A

9

nedeqa11.jul2010.

c m y

10

DNEVNIK

SPORT

DNEVNIK

nedeqa11.jul2010.

11

SVETSKO FUDBALSKO PRVENSTVO U JU@NOJ AFRICI VE^ERAS U JOHANESBURGU FINALNI ME^ MONDIJALA

Holan|ani i [panci love Zlatni globus U finalu fudbalskog {ampionata sveta u Ju`noj Africi danasa }e se u Johanesburgu sastati reprezentacije Holandije i [panije, timovi koji do sada nisu osvajali pehar namewen planetarnom prvaku.

Holan|ani su tokom Mundijala trpeli brojne kritike zbog igre bez puno golova i prilika,

ma prgonozama ve}ine stru~waka lale va`e za blage favorite finalnog me~a u kome }e im rival biti evropski prvak. [panija ne igra na nivou od pre dve godine kada se na {ampionatu u Austriji i [vajcarskoj domogla kontinentalong trona. Izabranici selektora Visentea del Boskea do{li su

Holandija- [panija JOHANESBURG: Stadion Soker siti, po~etak u 20.30 ~asova, sudi Hauard Veb (Engleska), pomo}nici: Daren Kan i Majkl Malarki.

HOLANDIJA: [tekelenburg, Van der Vile, Heitinga, Matijsen, Van Bronkhorst, Kujt, Van Bomel, De Jong, Roben, Snajder, Van Persi.

[PANIJA: Kasiqas, Serhio Ramos, Pike, Pujol, Kapdevila, Buskets, ]avi, ]abi Alonso, Inijesta, Pedro, David Viqa. ali su nakon spektakularnog preokreta i trijumfa nad Brazilom u ~etrvfinalu zadobili simpatije navija~a.

Tim Berta Van Marvajka za sada ima maksimalan u~inak na turniru u Ju`noj Africi, a pre-

u Ju`nu Afriku kao prvi favoriti za osvajawe „Zlatne bogiwe“, a velika o~ekivawa kao da su uko~ila furiju na startu takmi~ewa, pa je do`ivela poraz u grupi od [vajcarske (1:0).

U nastavku prvenstva [panija je igrala sve boqe, ali i daqe ostaje utisak da dr`avni tim te zemqe ima jo{ dosta rezervi i da je za sada zablistao samo David Viqa, koji je prakti~no Del Boskeovu ekipu sam doveo do polufinala.

Holandski selektor Van Marvajk nada se da ima dovoqno argumenata na terenu i da }e se tre}e finale Mundijala posre}iti lalama.

Dobili smo svih {est utakmica na turniru {to me ~ini jako zadovoqnim ~ovekom.- rekao je Van Marvajk i dodao da je bilo perioda u kojima su Holan|ani prikazali „veoma dobru igru“.

Kao glavni nedostatak u igri svog tima selektor finaliste Mundijala iz 1974. i 1978. godine naveo je slabiji u~inak u realizaciji prilika za gol.

- Puno gre{imo u zavr{nici akcija. [panci su do sada na Svetskom prvenstvu stvorili mawe {ansi, ali su mawe i gre{ili kada su bili u situacijama da postignu pogodak. - napomenuo je Van Marvajk.

Wegov glavni adut na {ampionatu je Vesli Snajder, plejmejker koji je tek ove sezone u milanskom Interu dobio {ansu da iska`e sav svoj potencijal u organizaciji igre. Na sjajnu klupsku sezonu krunisanu „triplom krunom“, Snajder je nadovezao izvanredne partije u dresu sa dr`avnim grbom.

Osim pet postignutih pogodaka, dao je zna~ajan doprinos u kreaciji skoro svih akcija koje su predstavqale opasnost po gol protivnika.

Van Marvajk nema problema oko sastava tima, jedino nakon odra|ene suspenzije u polufinalnom okr{aju sa Urugvajem vra}aju se defanzivci Gregori van der Vile i Najxel de Jong. Jedini problem je, ako se ispostavi da je Snajder ipak povre|en. [panci su ve} ostvarili najve}i uspeh na svetskim prvenstvima

Rajevac ostaje selektor Gane Selektor fudbalske reprezentacije Gane Milovan Rajevac osta}e na toj funkciji, potvrdio je wegov menaxer Goran Milovanovi}. Srpski stru~wak je sa selekcijom Gane ostvario istorijski uspeh plasmanom u ~etvrtfinale Svetskog {ampionata u Ju`noj Africi, posle ~ega je dospeo na listu `eqa mnogih svetskih reprezentacija i klubova.

Izme|u ostalih, Rajevca `ele Nigerija i Obala Slonova~e, ali i pojedini evropski i afri~ki klubovi. Ugovor sa Ganom srpskom treneru isti~e u avgustu.

FIFA odbila minut }utawa za Srebrenicu Svetska fudbalska asocijacija (FIFA) odbila je zahtev Dru{tva za ugro`ene narode da se uo~i finalne utakmice Mundijala u Ju`noj Africi izme|u [panije i Holandije minutom }utawa oda po{ta `rtvama masakra u Srebrenici.

- Na `alost, na taj dan se navr{ava 50 godina od hap{ewa i izricawa kazne na do`ivotnu robiju biv{em predsedniku Ju`ne Afrike Nelsonu Mandeli i wegovim saborcima. Taj dan ima veliki zna~aj ne samo za Ju`nu Afriku, ve} ceo afri~ki kontinent. Ovim putem izjavqujemo sau~e{}e svim porodicama koje su izgubile svoje najbli`e u zlo~inu u Srebrenici.

- zakqu~uje se u pismu FIFA

u istoriji, po{to su do sada wihovi navija~i slavili generaciju koja je na Mundijalu u Brazilu 1950. godine zauzela ~etvrtu poziciju.

Selektor Del Boske poziva na oprez i na sve na~ine poku{ava da suzbije nacionalnu euforiju koja je zavladala na-

Pokradeni {panski fudbaleri [panski fudbaleri Serhio Buskets i Pedro Rodrigez pokradeni su uo~i me~a polufinala Svetskog prvenstva u Ju`noj Africi protiv selekcije Nema~ke. [panski mediji navode da su hotelske sobe dvojice fudbalera obijene uo~i po~etka me~a sa „pancerima. Buskets je navodno ostao bez dokumenata i oko 800 evra. Pedru je iz sefa uzeto oko 1.000 evra.

- Niko ne voli da bude opqa~kan, ali... mewam sva svoja dokumenta za titulu svetskog {ampiona. - rekao je Buskets. kon pobede nad Nema~kom u polufinale i plasmana na zavr{nu predstavu u Johanezburgu.

- Najva`nija stvar u ovom trenutku je sa~uvati hladne glave. Moramo da zadr`imo

ROBEN I BUSKETS S OPTIMIZMOM O^EKUJU VE^ERA[WI ME^

Va`na jedino pobeda U finalu Svetskog prvenstva tre}i put }e igrati Holan|ani, a prvi put [panci. Me|utim, niko nikada nije osvojio titulu.

Uo~i utakmice, koju }e pratiti stotine miliona gledalaca {irom sveta, tenizija se nezaustavqivo podi`e.

Fudbalski reprezentativac Holandije Arjen Roben rekao je da mu nije va`no da li }e wegov tim u finalu protiv [panije igrati lepo ili ru`no, samo da trijumfuje.

Vi{e bih voleo da odigramo veoma ru`no u finalu i pobedimo, nego da prika`emo lep fudbal, a da izgubimo. - rekao je Roben.

Roben se povredio na pripremnoj utakmici protiv Ma|arske 5. juna i wegov nastup na Mundijalu je bio neizvestan. Reprezentacija je bez wega doputovala u Ju`nu Afriku, a fudbaler Bajerna je za to vreme obavqao brojne preglede, kako bi se utvrdilo da li mo`e da igra. Mesec dana kasnije, Svetska fudbalska federacija (FIFA) je nominovala Robena za Zlatnu loptu na Mundijalu, koja se dodequje najboqem igra~u na turniru.

Roben je po~eo samo tri od {est utakmica Holandije i odigrao 267 od mogu}ih 540 minuta.

Tek pre tri nedeqe je obavio ceo trening sa ekipom. I pored toga, postao je jedan od najboqih i najva`nijih igra~a u timu, a Holandija je bez wega imala mnogo problema u napadu.

- Nisam jo{ u najboqoj formi, po{to s vremena na vreme ose}am posledice zbog povrede tetive. Mogu da igram, ali jo{ je to pod bolovima. Boqe je, ali nije idealno. -, rekao je Roben.

prepoznatqiv pristup i ekipni duh kakav vlada u na{oj svla~ionici uo~i svakog drugog me~a. - poru~io je iskusni stru~wak.

Iako ~itava [panija slavi Viqu i junaka polufinala Karlesa Pujola, mnogi ve} dugo kritikuju drugog napada~a, Fernan-

da Toresa. Del Boske i ~itav stru~ni {tab crvene furije naglasili su da ne `ele da se bave medijskim {pekulacijama ve} su potpuno posve}eni pripremi finala.

Snajder povredio mi{i}?

Najboqi holandski fudbaler Vesli Snajder mogao bi da propusti finale Svetskog prvenstva protiv [panije zbog povrede mi{i}a. Holandski trening u petak je bio zatvoren za javnost, a kasnije je procurela informacija da ga je Snajder propustio zbog povrede mi{i}a. Iako holandski mediji tvrde da }e Snajder do nedeqe masa`ama poku{ati da se potpuno oporavi i spremi za utakmicu sa [pancima, u taboru nacionalnog tima „orawa“ niko nije hteo da komentari{e eventualnu povredu najboqeg igra~a i strelca tima na Mundijalu.

Platini se onesvestio u restoranu

Ajren Roben i Serhio Buskets

Holandija je do sada dva puta igrala u finalu Svetskog prvenstva, ali oba puta je pora`ena. Prvo od doma}ina Nema~ke 1974. godine, a potom i od doma}ina Argentine 1978. godine.

Sada, protivnik „lalama“ ne}e biti ni doma}in, ni ekipa sa slavnom tradicijom na Mundijalima. Ali, bi}e najskupqa i po mnogima najdominantnija ekipa dana{wice. Evropski {ampion [panija. ^esto smo slu{ali koliko je na{a ekipa lepo igrala, ali to nije uspela da naplati. Mi

tek treba da poka`emo na{ najlep{i fudbal“, rekao je Roben.

Fudbaler sredine terena reprezentacije [panije Serhio Buskets ocenio je da je wegova ekipa sposobna da u finalu Svetskog prvenstva zaustavi najboqeg igra~a Holandije Veslija Snejdera.

On je veoma dobar fudbaler, {to je pokazao u svim ekipama za koje je igrao. Pro{le sezone je osvojio tri trofeja sa Interom. - izjavio je Buskets.

Kreator igre Holandije do

sada je postigao pet golova u {est utakmica na Mundijalu.

Cela na{a ekipa mora da radi na zaustavqawu Snejdera, kao {to je to bio slu~aj i protiv Nemca Mesuta Ezila. Jednostavno, on ne sme da dobije prostor da se razigra. - naveo je fudbaler Barselone. - Ose}am se odli~no i veoma sam sre}an {to smo u prilici da igramo finale. Jo{ sam mlad i svakog dana nau~im ne{to novo.

On je za reprezentaciju debitovao krajem 2008. godine, a u prvom timu je zamenio Markosa Senu.

Predsednik Evropske fudbalske unije (UEFA) Mi{el Platini pu{ten je u subotu prepodne iz bolnice u Johanesburgu, u koju je primqen u petak uve~e nakon {to mu je pozlilo u jednom francuskom restoranu. Platini je bio podvrgnut testovima i analizama krvi, ali se ispostavilo da nema nikakvih problema sa zdravqem.

-Jednostavno, do{lo je do premora organizma. Pregledima koje smo obavili u bolnici do{li smo do zakqu~ka da mu je stawe stabilno i da nema nikakvih zdravstvenih problema. stoji u saop{tewu bolnice „Morningsajd medi klinik“.

Platini je iz bolnice iza{ao u subotu u devet sati.

SPORT

nedeqa11.jul2010.

c m y

12

^ETVRTFINALE DEJVIS KUPA: HRVATSKA - SRBIJA (1:2)

DANAS SE VOZI VELIKA NAGRADA VELIKE BRITANIJE

Srbija povela Srbija je posle drugog dana ~etvrtfinala teniskog Dejvis kup me~a s Hrvatskom u Splitu povela s 2:1.

Drugi bod orlovima doneli su dubl Nenad Zimowi} i Janko Tipsarevi} koji su dominantnom igrom pobedili sa 3:0 (6:3,

koji su prvi put igrali u toj kombinaciji.

Zimowi} je dobro vodio na{ tim i u prvom setu izgubio svega jedan poen na svoj servis. Bez obzira {to su u podre|enom polo`aju Hrvati su se dobro dr`ali, ali Zimowi} i Tipsarevi} su dominirali. Kona~no, stigli su

nu do 40:15. Publika u „Spaladijumu“ se tada probudila i zdu{no bodrila tenisere ro|ene u Me|ugorju, odnosno Mostaru.

Dejvis kup reprezentativci Hrvatske nisu iskoristili dve brejk {anse, ali zato Zimowi} i Troicki jesu svoju priliku u narednom.

Petak Ivan Qubi~i} - Novak \okovi} 6:7, 4:6, 1:6 Marin ^ili} - Viktor Troicki 6:4, 7:5, 6:2

Subota Ivan Dodig/Marin ^ili} Nenad Zimowi}/Janko Tipsarevi} 3:6, 2:6, 4:6

Danas Marin ^ili} - Novak \okovi} ( po~etak u 12) Ivan Qubi~i} - Viktor Troicki (oko 15.30)

Nenad Zimowi} i Janko Tipsarevi}

6:2, 6:4) Marina ^ili}a i Ivana Dodiga za nepuna dva sata.

Par Nenad Zimowi} i i Janko Tipsarevi} je do sada igrao zajedno i to iskustvo im je pomoglo u me~u protiv hrvatskog dubla Marin ^ili} i Ivan Dodig,

do brejka u osmom gemu, {to je bilo kqu~no za osvajawe prvog seta posle 34 minuta.

Hrvatski par je u drugom gemu drugog seta imao priliku za brejk, kada je Zimowi} napravio duplu servis gre{ku i omogu}io ^ili}u i Dodigu da stig-

Bez obzira {to je ovaj set trajao 41 minut srpski par je ponovo imao dominaciju. U prilog tome je i statisti~ki podatak Srbi su osvojili 31 poen, naspram 19 para ^ili}/Dodig.

Tre}i set bio je najzanimqiviji. Hrvatski dubl je us-

peo da stigne do prvog brejka u me~u i to na servis Nenada Zimowi}a, kada su poveli sa 2:0.

Me|utim, splitska publika se nije dugo radovala, jer je srpski par ve} u narednom gemu na~inio ribrejk. Bio je to ponovo servis gem Ivana Dodiga, koji je i prethodna tri izgubio. Zimowi} i Tipsarevi} su uspe{no napali i ^ili}ev servis i poveli sa 3:2.

Prvi dubl teniser sveta je po novo ne{to slabije izvodio po~etni udarac u {estom gemu i omogu}io Hrvatima da povedu sa 30:0, odnosno 40:15.

Ipak, iskusni Zimowi} je u odlu~uju}em momentu ispalio as i taj poen doneo je Srbiji vo|stvo od 4:2.

Tu je ve} bila razre{ena svaka dilema po pitawu pobednika ovog me~a.

Srbija nakon drugog dana vodi sa 2:1. Ko }e se plasirati u polufinale zna}emo posle dana{wih me~eva.

SVETSKA LIGA

Brazil vratio orlove s odmora Brazil pobedio Bugarsku i drugi put u Varni i obezbedio Srbiji, kao najboqoj drugoplasiranoj reprezentaciji, u~e{}e na zavr{nom turniru Svetske lige. Izabranici Igora Kolakovi}a to pravo su stekli kao najboqa drugoplasirana selekcija u grupnoj fazi takmi~ewa, nakon {to su odbojka{i Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava pobedili selekciju Rusije maksikalnim rezultatom 3:0, po setovima 25:21, 27:25, 25:23. Teoretski, Amerikanci bi se plasirali na finalni turnir samo u slu~aju da su pobedili Ruse sa najvi{e 25 izgubqenih poena u sva tri seta.

Po pravilima FIVB, u slu~aju kada ekipe imaju isti broj bodova, plasman se odre|uje prvo na osnovu broja pobeda. Ukoliko je i to izjedna~eno, plasman se odre|uje na osnovu poen koli~nika.

Odbojka{ka reprezentacija Srbije plasirala se na zavr{ni turnir Svetske lige u Kordobi (Argentina) i to u trenicima dok su „orlovi“ ve} po~eli da planiraju odmor.Iako podmla|eni, Srbi su dobro startovali u Svetskoj ligi. Me|utim, zbog dva vezana poraza na svom terenu od Francuske i Italije sudbina „orlova“ bila je u rukama drugih selekcija. Pre svih Brazila. Na sre}u, Ju`noamerikanci se nisu igrali sa svojim ugledom i oba me~a u Varni su odradili profesionalno i maksimalno anga`ovano, i pored toga {to im je prvo mesto bilo obezbe|eno posle prve pobede nad Bugarskom. Brazil je bio boqi i

Tu~a dvojice biciklista na Turu Dvojica biciklista, [panac Barera i Portugalac Kosta, potukli su se posle {este etape Tur de Fransa.

Barera je posle trke nekoliko puta udario Kostu u glavu, ali Portugalca je spasla kaciga.

Ipak, ni Kosta mu nije ostao du`an pa mu je uzvratio tako {to ga je udario to~kom sa bicikla.Dvojicu biciklista razdvojili su qudi pored staze, a obojicu su organizatori trke kaznili nov~ano sa po 300 evra.

Red Bul startuje iz prvog reda Nemac Sebastijan Fetel, voza~ Red Bula startova}e sa pol pozicije u dana{woj Velikoj nagradi Velike Britanije u Formuli jedan koja se vozi na stazi Silverston. Dominaciju Red Bila na zvani~nom treningu upotpunio je Australijanac Mark Veber, koji }e kolegi praviti dru{tvo u prvom redu. Fetelu, koji je na treningu zabele`io krug od 1:29,615 ovo je bila peta pol pozicija ove sezone, a 10. u karijeri. Nemac je tako u Britaniji nastavio dominaciju Red Bula u kvalifikacijama, jer su on i Veber u dosada{wih devet trka osam puta startovali

mamoto, ina~e test voza~ ekipe.

Jamamoto }e danas krenuti sa posledweg mesta. Iako se ranije pojavila informacija da su u Hispanija rejsingu odlu~ili da zamene Senu, to se kako ka`u ~elnici ovog tima ne}e dogoditi. Sena }e voziti za ekipu u preostalim trkama, a samo }e ga u Silvertsonu zameniti Jamamoto. Sena, koji kako ka`u ~elnici tima u`iva wihovo veliko poverewe, ove godine je debitovao u „najbr`em cirkusu“, a od devet trka uspeo je da zavr{i samo tri.

Prva trka u {mapionatu Formule jedan vo`ena je upravo na stazi Silvertson 1950. i tada je

Alonso, Fetel i Veber

sa pol pozicije. Samo je Luisu Hamiltonu iz Meklarena uspelo da u Kanadi prekine wihov niz.

Tre}e vreme u kvalifikacijama zauzeo je [panac Fernando Alonso iz Ferarija, a s wim }e iz drugog reda krenuti Britanac Luis Hamilton iz Meklarena. Neprijatno iznena|ewe doma}oj publici priredio je wegov klupski kolega i sunarodnik Xenson Baton, koji nije uspeo da se probije do tre}eg kruga kvalifikacija. Tako }e aktuelni svetski prvak startovati sa 14. pozicije. Baton se tokom kvalifikacija `alio na probleme sa zadim delom bolida.

Prvu ~etvoricu u Silverstonu }e pratiti Niko Rozberg iz Mercedesa, Robert Kubica iz Renoa, Felipe Masa iz Ferarija, Rubens Barikelo iz Vilijamsa,a prvu esetoricu }e kompletirati Pedro de la Rosa iz Zaubera i sedmostruki svetski prvak Mihael [umaher iz Mercedesa.

Na trci u Silverstonu Brazilca Bruna Senu u timu Hispanija zemani}e Japanac Sakon Ja-

slavio Italijan Nino Farina.

Sada{wa staza Silverston je duga 5,891 kilometar, vozi se 52 kruga (306,747 kilometara). Nekoliko puta je redizajnirana, to je {iroka pista sa 18 krivina i mnogo mogu}nosti za obila`ewe, {to je ~ini veoma zanimqivom, kako za voza~e, tako i za gledaoce. Najvi{e pobeda na britanskom gran priju imaju Alan Prost i Xim Klark, po pet. Isti broj pobeda ima i Najxel Mensel, ali je jednu ostvario na VN Evrope, koja je 1985. vo`ena na ovoj pisti. Od aktivnih voza~a [umaher je slavio tri puta (1998, 2002. i 2004.), Alonso je bio prvi 2006, a Hamilton 2008. Pro{le godine slavio je Fetel ispred klupskog kolege Vebera. I ove godine dvojcu Red Bula sme{i se dvostruki trijumf, mada }e Meklaren poku{ati sve ne bi li na doma}oj stazi uspeo da se domogne slavqa.

Trka za Veliku nagradu Velike Britanije vozi se danas u 14 ~asova po na{em vremenu, a prenosi}e je Foks televizija.

G. M.

Kraj sezone za Jelenu

Reprezentacija Srbije

u drugoj utakmici {estog vikenda A grupe i to posle velike drame - 3:2, po setovima 25:21, 24:26, 29:31, 25:22 i 15:12.

Me~ je trajao 139 minuta.

Zahvaquju}i najboqem skoru pobeda i poraza (9/3), a zatim i poen koli~nikom, Srbija je na kraju zauzela prvo mesto me|u drugoplasiranim selekcijama, jedino koje je pored pobednika grupa i doma}ina vodilo na Fajnal siks u Argentini.

Turnir u Kordobi bi}e odr`an od 21. do 25. jula. Titulu osvojenu pro{le godine u Beogradu brani Brazil. Srbija }e prvi me~ odigrati 21. jula protiv Argentine, a dan kasnije u reprizi pro{logodi{weg finala sastaje se sa „kriokama“.

DNEVNIK

Kada je Italija pobedila u prvoj utakmici u Pioniru malo ko od na{ih reprezentativaca je verovao da }e Srbija putovati na zavr{ni turnir. Mnogi su po~eli da planiraju odmore Marko Podra{~anin }e put na Hvaru morati da zameni za odlazak u Kordobu.

- Trebalo je da idem na more, dru{tvo me ~eka na Hvaru. Kofer je bio skoro spakovan, ali mora}e jo{ da sa~eka. Zato {to su mi upropastili godi{wi odmor imam jo{ ve}i motiv. - na{alio se sredwi bloker Srbije i potvrdio da „nije verovao“ da }e „orlovi“ na kraju ipak me|u prvih {est u Svetskoj ligi.

- Po{teno re~eno, mnogi su planirali godi{we odmore i

ve} uplatili aran`mane. Na sre}u, sada }emo ih otkazivati ili poklawati rodbini i prijateqima. - zadovoqno je prokomentarisao Jani}.

On se za vreme utakmice ~uo sa selektorom Igorom Kolakovi}em.

Da ~uli smo se tokom utakmice i malo komentarisali.

Igor je odlu~io da od tre}eg seta vi{e ne gleda. Rekao mi je da ga na kraju obavestim. Nazvao sam ga ~im je Brazil pobedio.

Srbija }e na finalnom turniru Svetske lige u Kordobi igrati u grupi E sa doma}inom Argentinom i Brazilom, dok }e u grupi F igrati Italija, Kuba i Rusija.

Tripkovi} u Wujorku Srpski ko{arka{ Uro{ Tripkovi} mogao bi karijeru da nastavi u NBA ligi, ta~nije Wujork Niksima.Tripkovi} nije u sastavu selektora Srbije Du{ana Ivkovi}a za Svetsko prvenstvo u Turskoj zbog povrede, ali je po~etkom juna bio na

probi u kampu kluba iz „Velike Jabuke“. ^elnici Niksa zadovoqni su onim {to su videli, i smatraju da je „Tripkovi} sjajan {uter sa distance“.

Tripkovi} je pro{lu sezonu odigrao za {panski Huventud iz Badalone, a pre toga je {est godina nosio dres Partizana.

Olimpijska {ampiKako sada stvari stoje, najreonka i svetska rekoralnije je da se Isinbajeva ne}e derka u skoku s motkom takmi~iti do mitinga u Moskvi, Ruskiwa Jelena Isinkoji je na programu u februaru bajeva ne}e se takmi~iti do kranaredne godine. - rekao je Peja godine, saop{tio je wen tretrov. ner Vitalij Petrov.

Poznati stru~wak, koji je -Jelena je krajem juna po~ela trenirao i legendarnog Ukralagano da trenira, ali se ne radi o pripremama za takmi~ewe, ve} samo o usavr{avawu tehnike. - rekao je Petrov.

Prema wegovim re~ima, posle troipomese~ne pauze, bio bi isuvi{e veliki rizik da Isinbajeva forsira i u~estvuje na jakim Jelena Isinbajeva takmi~ewima. jinca Sergeja Bubku, ka`e da se Isinbajeva, (27) je odlu~ila nada da }e Isinbajeva prona}i da se privremeno povu~e posle motiva da se vrati i ponovo beneuspeha na dvoranskom prvenle`i vrhunske rezultate. stvu sveta u Dohi u martu, kada - Mislim da su naredne tri nije uspela da osvoji medaqu. godine za wu veoma va`ne. PrBio je to wen drugi uzastopni venstva sveta 2011. i 2013. i neuspeh na velikim takmi~ewiOlimpijske igre 2012. godine ma, jer na {ampionatu sveta u svakako su takmi~ewa na kojima Berlinu u avgustu pro{le godi}e imati priliku da ponovo ne nije presko~ila ni po~etnu ostvari velike rezultate. revisinu. kao je Petrov.

SPORT

DNEVNIK

Anri u Wujorku Francuski fudbaler i dosada{wi ~lan Barselone Tijeri Anri trebalo bi da u narednih nekoliko dana potpi{e ugovor sa ~lanom ameri~ke MLS lige Wujork Red Bulom. Anri }e potpisati vi{egodi{wi ugovor sa Wujorkom, a ~elnici

Tijeri Anri

kluba iz „Velike Jabuke“ priznali su da }e imati platu sli~nu onoj u Barseloni, koja iznosi devet i po miliona evra godi{we.

Povratak Ba|a Legenda italijanskog fudbala Roberto Ba|o vrati}e se u italijansku reprezentaciju, na funkciju direktora za razvoj mladih igra~a. Ba|o je pre nekoliko dana imao neformalan razgovor sa predsednikom Fudbalskog saveza Italije \ankarlom Abeteom i tom prilikom dao nezvani~an pristanak. ^elnici FS Italije odlu~ili su da se posvete razvoju mladih igra~a koji bi bili nosioci ekipe na narednom {ampionatu sveta u Brazilu 2014. godine. Roberto Ba|o je bio u~esnik tri Mundijala u dresu „azura“ (1990, 1994, 1998), a posebno je ostao upam}en 1994. godine kada je proma{io odlu~uju}i penal u finalu protiv Brazila, nakon ~ega je titula pripala „kariokama“.

NOVE PROVERE NOVOSADSKOG SUPERLIGA[A

Vojvodina – Solunac 1:0 (1:0) VETERNIK: FC “Vujadin Bo{kov”, gledalaca 300, sudija: Brdar (Novi Sad).

Strelac : Ili} u 40. minutu (iz jedanaesterca).

VOJVODINA: Brki} (Kesi}), Vuli}evi}, Pavlovi}, Trajkovi} (Rivero), Milovi}, A|uru, Medojevi}, Tumbasevi}, Ili} (Stevanovi}), Jao, Oumaru.

SOLUNAC: [ari}, Kne`evi}, Ili}, Bani}, Kowovi}, Mandi}, Terzija, Cime{a, Marunovi}, Bogunovi}, ^uqak.

Igrali su jo{: Grahovac, Puri}, @igi}, Furtula i [evarac.

Strelac jedinog gola bio je novajlija iz Partizana Brana Ili} i to pogotkom sa bele ta~ke. Prethodno je najstro`u kaznu skrivio Igor Ili} kada je oborio Abubakara u {esnaestercu.

Zoran Milinkovi} opredelio se za identi~nu postavu kao u prvoj proveri s bawalu~kim Borcem (0:0), a priliku su dobila jo{ dvojica, Rivero i Stevanovi}. Zanimqivo je da je u prvom poluvremenu Vojvodina igrala sa trojicom igra~a u sredini: Medojevi}em, A|uru-

Gosti vi{e pokazali Hajduk - Vojvodina 0:2 (0:1) KULA: Stadion Hajduka, gledalaca: 500, sudija: Gogi} ( Novi Sad).

Strelci: Mereba{vili u 19. i Katai u 68. minutu za Vojvodinu. @uti karton: Maksimovi} (Hajduk).

HAJDUK: Bra}, Pauqevi}, Kova~evi}, Lalevi}, [arenac, Maksimovi}, Ki{, Bogi}, Kasalica, Komazec, Mara{. Igrali su jo{: Manolov, Varga, Top~agi}, Lali}, Veselinovi}, Kozo{, Bo{kovi}, ]ovin, Kaurin, Resanovi} i Kuli}.

VOJVODINA: Drini}, Smiqani}, Nestorovi}, Mito{evi}, Karan, Mojsov, Bilbija, Mereba{vili, Katai, \urovski, Mudrinski.

Igrali su jo{: Pajovi}, Radovi}, Zogovi}, M. Novakovi}, S. Novakovi}, Faber, Alberto, Kazeiro i Lorenco.

Iskusnija ekipa Vojvodine pokazala je vi{e, pogotovo u prvom poluvremenu kada su Mereba{vili, \urovski i dru{tvo bili konkretniji, imali vi{e loptu u svom posedu, ali su do golova do{li gre{kama mladih igra~a Hajduka. U 19. minutu pogre{io je Ki{, jednu loptu je izbio prakti~no na noge Mereba{viliju koji je sa 16 metara bio precizan. U 68 minutu drugi gol za Vojvodinu postigao je Katai. \. Bojani} om i Tumbasevi}em. Po bokovima su ofanzivno delovali Ili} i Jao dok je najistureniji bio Abubakar.

U nastavku je Medojevi} pre{ao na {topera umesto Trajkovi}a, Stevanovi} je u{ao umesto Ili}a, a Argentinac Rivero nastupio u ulozi centarfora.

Ka~ar prelazi u Hamburger Srpski fudbaler i ~lan berlinske Herte Gojko Ka~ar (23) karijeru }e nastaviti u Hambur-

Petrovdanski kup

Gojko Ka~ar

gu. Pregovori dva kluba traju ve} nekoliko dana, a jedini problem u ovom trenutku je visina obe{te}ewa koje tra`i klub iz Berlina, a koje iznosi sedam i po miliona evra. Ka~ar i predstavnici HSV-a su postigli do-

Posle me~a Janko Tumbasevi} je izjavio: - Boqe smo igrali u prvih 45 minuta, imali smo inicijativu ali bez pravih {ansi. U nastavku smo pru`ili slabiju partiju.

Umorni smo, ali to ne mo`e da bude opravdawe za slabiju partiju.

Partizan prijavio igra~e za Pjunik

govor, ali je ostalo da zajedni~ki jezik prona|u ~elnici dva kluba.

Prema navodima nema~kih medija, Hamburg nudi pet miliona evra, {to je u ovom trenutku neprihvatqivo za Hertu. Gojko Ka~ar }e se u nedequ prikqu~iti pripremama Herte i novom treneru Markusu Babelu.

Fudbalski klub Partizan prijavio je 22 igra~a na koje }e ra~unati u duelima sa jermenskim Pjunikom u okviru drugog kola kvalifikacija za Ligu {ampiona. Na spisku trenera Aleksandra Stanojevi}a nalaze se trojica golmana i 19 fudbalera. Na spisku nema Popare i Ostoji}a koji su vra}eni u Teleoptik, dok A{kovski nema potpisan profesionalni ugovor sa „crno-belima“. Tako|e, nije prijavqeno ni poja~awe Goran Gale{i}, jer wegov biv{i klub HIT Gorica nije na vreme poslao papire.

Igra~i koji su prijavqeni UEFA za duel sa Pjunikom: Golmani: 1. Aleksandar Radosavqevi}, 12. @ivko @ivkovi}, 33. Radi{a Ili}; Odbrana: 2. Aleksandar Miqkovi}, 3. Ivan Stevanovi}, 6.

Vojislav Stankovi}, 13. Marko Jovanovi}, 18. Aleksandar Lazevski, 20. Mladen Krstaji}, 24. Matija Nastasi}, 27. Xozef Kizito; Sredina: 7. Nemawa Tomi}, 8. Radosav Petrovi}, 10. Almami da Silva Moreira, 14. Darko Bra{anac, 21.

Branislav Jovanovi}, 22. Sa{a Ili}, 23. Aleksandar Davidov; Napad: 9. Kleverson Kordova Kleo, 17. Predrag Miji}, 19. Milo{ Bogunovi}, 31. Marko [}epovi}.

Prvu utakmicu Partizan i Pjunik igra}e u sredu 14. jula na stadionu u Humskoj od 20.45 sati, dok je revan{ sedam dana kasnije u Jerevanu.

2

26. jun, 16

3 0 ARGENTINA

URUGVAJ 5 (1)

JU@NA KOREJA 1

SAD

URUGVAJ 2

FINALE

1 (1)

26. jun, 20.30 GANA

GANA

HOLANDIJA

6. jul, 20.30

4 4

1

ENGLESKA

7. jul, 20.30

0

HOLANDIJA 2

PARAGVAJ

HOLANDIJA 3

BRAZIL

1

1

ZA TRE]E MESTO 10. jul, 20.30 NEMA^KA - URUGVAJ

PARAGVAJ

29. jun, 16 3 (0)

3 0

NEMA^KA

27. jun, 16

NEMA^KA

1

28. jun, 20.30 ^ILE

[PANIJA

MEKSIKO

5 (0)

2. jul, 16 BRAZIL

27. jun, 20.30

3. jul, 16

NEMA^KA

2

28. jun, 16 SLOVA^KA

0

11. jul 20.30

3 (1)

2 (1)

HOLANDIJA

ARGENTINA

1

2. jul, 20.30

Siguran trijumf Rumunija - Srbija 0:3 (22:25, 18:25, 12:25) KONSTANCA: Hala sportova, fledalaca 200, sudije: Davidovic (Slova~ka) i Amasijadis (Gr~ka).

RUMUNIJA: Trika 6, Sobo 2, Zaharija 2, Stan~iju 1, Neaga (l), Radu 1, Albu 4, Salaoru 2, Miklea 2, Pristavu, Mure{an 13, Owejekve 3.

SRBIJA: Nikoli} 3, Brako~evi} 12, @ivkovi}, Krsmanovi} 10, Majstorovi} 2, Molnar 11, Vesovi}, Ogwenovi}, Veqkovi} 13, Bjelica, Ra{i}, ]ebi} (l).

Odbojka{ice Srbije su i tre}i put u ovogodi{woj Evropskoj ligi savladale Rumuniju. Najve}a borba vodila se tokom prvog seta, koji je zahvaquju}i smire-

A grupa Rumunija - Srbija 0:3 Bugarska - V. Briatnija (sino}, 20) 1. Srbija 9 8 1 25:5 17 2. Bugarska 8 7 1 23:5 15 3. Rumunija 11 4 7 13:22 15 4. V. Britanija10 0 10 1:30 10

B grupa Izrael - [panija Turska - Gr~ka 1. [panija 9 2. Izrael 9 3. Turska 8 4. Gr~ka 8

6 5 5 1

3 4 3 7

3:1 (sino}, 18) 23:14 15 18:14 14 17:13 13 6:23 9

Stefana Veqkovi}

nijoj igri u fini{u pripao Srbiji. U drugom, a naro~ito u tre}em setu, vi|ena je potpuna dominacija izabranica na{eg selektora Zorana Terzi}a.

Rumunija i Srbija su drugu utakmicu petog vikenda A grupe Evropske lige 2010. odigrale sino}.

M. R.

U SUBOTICI PO^EO EVROPSKI [AMIONAT

Danas finale prvog dela

Sve~anim otvarawem u Subotici je po~eo Evropski {ampionat u {ahu za mlade, a borbe u vi{e kategorija i disciplina odr`ava}e se u Hotelu Patrijasve do 14. jula. Subotica je ve} tri put doma}in ovog presti`nog takmi~ewa, a kako su istakli brojni govornici na sve~anom otvarawu, to je pravi pokazateq da na severu Ba~ke {ah ima drugu tradiciju.

Posle pozdravnog govora Miroslava Kopawe, potpredsednika [ahovskog saveza Srbije, prisutne je pozdravio Vladimir [akoti}, ~lan borda Evropske {ahovske unije.

– Za ovih deset godina kroz Evropska prvenstva je pro{lo oko 4.000 mladih {ahista, nove sigurno imamo i ovoga puta u Subotici, a najboqe }emo gledati na Gran pri turniru u Rusiji. Moram ovom prilikom da javno iznesem dve pohvale. Prva ide svim roditeqima koji su prepoznali afinitete svoje dece, a kasnije ih i podr`ali. Drugo hvala ide Subotici koja je jo{ jednom iza{la u susret {ahovskom sport – istakao je [akoti}.

Takmi~ewe je sve~ano otvorio Nemawa Simovi}, ~lan Gradskog ve}a Subotice, zadu`en za sport, omladinu i turizam, ujedno i predsednik Organizacionog odbora.

– Posledwih nekoliko godina imamo priliku da u na{em gradu

organizujemo sve ve}i broj zna~ajnih takmi~ewa. [ah ima posebno mesto u ovim sportskim aktivnostima, jer je Subotica ve} tre}i put doma}in ovako presti`nog takmi~ewa. Ponosni smo na na{ [ah klub Spartak, na wegove sportske rezultate tokom spe{ne tradicije, ali i na vredne qude koji su bili kadri da ovakvo takmi~ewe promovi{u na najlep{i na~in.

Odmah posle otvarawa po~ele su borbe u prvom delu takmi~ewa, odnosno u Pojedina~nom prvenstvu Evrope u ubrzanom {ahu za de~ake i devoj~ice do 8, 10, 12, 14, 16 i do 18 godina. Ovaj deo takmi~ewa se zavr{ava danas, kada }e ve} biti poznati novi {ampioni Evrope u ovoj kategoriji. Sem ovoga, odr`a~e se i Superfinale pojedina~nog prvenstva Evrope, Ekipno Prvenstvo Evrope, Prvenstvo Evrope u re{avawu {ahovskih problema i Prvenstvo Evrope u brzopoteznom {ahu.

Ono {to posebno raduje organizatore, kako je istakao Ivan Sedlak, direktor [ampionata, jeste vrlo dobar odziv u~esnika.

– Imamo 180 takmi~ara iz 12 zemaqa, a me|u wima su i talenti koji dolaze iz {ahovskih velesila poput Rusije. Jaka konkurencija je automatski plus za sve {ahiste iz Srbije koji }e dobiti pravu priliku da se doka`u, ali i da konkuri{u za medeqa – dodao je Sedlak.

N. S.

LISTA STRELACA

[EMA ZAVR[NICE MONDIJALA URUGVAJ

13

EVROPSKA LIGA ZA DAME

Ili}ev prvenac s bele ta~ke

DANAS NA HIPODROMU U SRBOBRANU

Na ure|enom hipodromu u Srbobranu, danas }e se odr`ati tradicionalni Petrovdanski kup u kowi~kim trkama. Na wemu }e u~estvovati ve}i broj takmi~ara iz Srbije i zemaqa u okru`ewu i o~ekuju se zanimqive i uzbudqive trke.

Takmi~ewe po~iwe u 15 ~asova.

A. P.

nedeqa11.jul2010.

JAPAN

3. jul, 20.30

[PANIJA

[PANIJA 1

[PANIJA

29. jun, 20.30 PORTUGAL

Mrtva trka Pet golova: Viqa ([panija), Snajder (Holandija). ^etiri gola: Forlan (Urugvaj), Miler, Klose (Nema~ka), Iguain (Argentina), Vitek (Slova~ka).

Tri gola: Gabijano (Brazil), Gijan (Gana), Suarez (Urugvaj), Donovan (SAD).

Dva gola: Roben (Holandija), Podolski (Nema~ka), Tevez (Argentina), Hernandez (Meksiko), Eto(Kamerun), Honda (Japan), ^ung Jong, Jung So (J. Koreja), Holman (Australija), U~e (Nigerija), Robiwo, Elano (Brazil), Tijago (Portugalija).

Jedan gol: Pujol ([panija),^abalala, Kumalo, Mfela (Ju`na Afrika), Markez, Blanko (Meksiko), Lung So, Sung Park, ^ung Li, Jung Li, ^ung Park, ^ung Jong (Ju`na Koreja), Hajnce, Demikelis, Palermo (Argentina), Xerard, Defo, Apson (Engleska), Dempsi, Bredli (SAD), Koren, Birsa, Qubijan-

ki~ (Slovenija), Kakau, Ezil (Nema~ka), Kujt, Van Persi, Huntelar, Van Bromhorst (Holandija), Endo, Okazaki (Japan), Alkaraz, Vera, Riveros (Paragvaj), De Rosi, Jakvinta, Di Natale, Kvaqarela (Italija), Vitek, [melc (Slova~ka), Rid, [melc (Novi Zeland), Majkon, @uan, (Brazil), Nam Jun Si (S. Koreja), Buse`ur, Gonzales, Milar (^ile), Fernandez ([vajcarska), A. Pereira, M. Pereira (Urugvaj), Ajegbeni (Nigerija), Torosidis, Salpingidis (Gr~ka), Jovanovi}, Panteli} (Srbija), Bendtner, Romedal, Tomason (Danska), Mereire{, Simao, Almeida, Leidson, Ronaldo (Portugal), Maluda (Francuska), Kejhil (Australija), Kopunek (Slova~ka), Drogba, Jaja Ture, Romarik, Kalu (O. Slonova~e), Muntari (Gana). Autogolovi: Ager (Danska), ^u Jong (J. Koreja), Melo (Brazil).

Novosadska nedeqa11.jul2010.

hronika

c m y

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.co.yu

DANAS U GRADU BIOSKOPI Jadran: „Pri~a o igra~kama“ (11 i 18), „Besa“ (19.45), „Plan B“ (21.30).

Art bioskop „Vojvodina“ na Spensu „Iz Pariza s qubavqu“ (20).

GALERIJE Spomen-zbirka Pavla Beqanskog, Trg galerija 2, 528–185 (10–18, ~etvrtak 13–21): stalna postavka „Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka“.

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti“; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju.

Muzej Vojvodine Dunavska 35 - 37, radno vreme od 9 do 17 sati, radnim danima i vikendom, stalna postavka „Vojvodina od paleolita do sredina dvadesetog veka“, „Vojvodina izme|u dva rata“, „Antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 1945“.

Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj“, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka.

Galerija likovne umetnosti, poklon zbirka Rajka Mamuzi}a, Vase Staji}a 1, stalna postavka.

Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a“.

Poklon zbirka Rajka Mamuzi}a, Vase Staji}a 1, stalna postavka.

Muzejski prostor Zavoda za za{titu prirode Srbije - odeqewe u Novom Sadu, Radni~ka 20, 4896–302 (9–17): stalna postavka „50 godina prirodwa~ke muzejske delatnosti u Vojvodini“ Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18)

V REMEPLOV

Brodograditeqi udarnici Na sve~anom zboru kolektiva brodogradili{ta u Novom Sadu 11. jula 1949. najboqi radnik Jano{ [arwai primio je od izaslanika Savezne vlade Bo`idara Maslovari}a prelaznu zastavu koja se svakih pola godine uru~ivala najuspe{nijem preduze}u u jugoslovenskoj brodogradwi. Zastavu je pratila i nagrada od 50.000 tada{wih dinara. Novosadski brodograditeqi su nagradu zaslu`ili tako {to su plan proizvodwe ispunili 12 dana pre roka, a dobar deo zasluga za to imali su racionalizatori u kolektivu. Stevan Ba{nec je usavr{io izradu klipnih karika, a Antal Erne{ i Karlo Novak su poboq{ali konstrukciju ma{ine za savijawe limova, {to je znatno skratilo vreme radnih operacija.

N. C.

De`ura apoteka „Eskulap” De`urna apoteka danas }e biti „Eskulap“ na Trgu mladenaca 7.

Apoteka radi od 7.30 do 20 ~asova, a stalno no}no de`urstvo je u apoteci „Bulevar“, od 20 do 7 ~asova.

B. M.

Foto: B. Lu~i}

GRADOM KRU@I POKRETNI BAR NA TO^KOVIMA

Pivski u`itak okre}e pedale Novim Sadom ovih dana kru`i prvi otvoreni {ank na to~kovima, a mnogi su ga ju~e „sreli“ u centru, parkiranog ispred „Tr~ike“. U pitawu je „BeerBike“, pokretni {ank za pivopije, kojim se mo`ete provozati gradom i u vrele dane rashladiti pivom ili sokom, dok u`ivate u muzici i okre}ete pedale; ~ime je u potpunosti opravdan moto projekta „Pokret, rekreacija, provod”.

Ovaj pokretni {ank gostuje u Novom Sadu tokom trajawa „Egzita“, a ina~e je dovezen iz Beograda. Voza~ upravqa, gosti za {ankom okre}u pedale i obezbe|uju kretawe, a tu su i to~ilica za pivo i muzika po `eqi...

Ideja je nastala u Amsterdamu pre 20 godina, a kasnije je jedna Nema~ka kompanija patentirala ovaj projekat, koji je danas rasprostrawen po celoj Evropi. Za {ankom mo`e biti najmawe osam, a najvi{e 14 qudi. Namewen je svima koji vole da se prepuste u`ivawu i razgledawu grada. Dvo~asovni zakup ko{ta od 9.000 do 12.000 dinara, a po osobi 600 dinara, i za taj novac gosti dobiju po dve litre piva. Na pokretnom {anku va`e stroga pravila koja se moraju po{tovati. Ne primaju se pijani gosti i ne to~e se `estoka pi}a, ve} samo pivo, vino i sokovi.

Q. Na.

Fudbalom proslavqen praznik Mesna zajednica „@itni trg“ ju~e je obele`ila svoj dan, a tim povodom za mnogobrojne gra|ane oganizovan je turnir u malom fudbalu i {ahu. Takmi~ewe je odr`ano u O[ „Ivo Lola Ribar“, ali fe{ta tu nije stala, nego je nastavqena u Gajevoj 30, gde je otvorena izlo`ba fotografija.

Naravno prire|ena je i zakuska, promocija vina i dodela nagrada.

Q. Na.

Foto: B. Lu~i}

NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

nedeqa11.jul2010.

15

TRE]A NO] FESTIVALA „EGZIT”

Pivo iz gepeka, medova~a i poneka svirka re}a no} ili dan, zavisi kako se uzme, po{to su se zamenili stilovi `ivota bar za vreme trajawa festivala, po~ela je opu{tenije i mirnije. Iako subota va`i za najpose}eniji dan, prve ozbiqnije mase posetilaca mogle su se videti oko 22 ~asova.

Po{to ve}i deo publike ovogodi{weg festivala ~ine stranci, wih je naj~e{}e mogu}e sresti u centru grada, kako ku{aju doma}u kuhiwu i pi}e po raznovrsnim novosadskim restoranima, a nisu ni zaobi{ili najpoznatiju ulicu za izlaske - Laze Tele~kog.

Laganom {etwom ulicama oko Tvr|ave, nailazimo na grupice „egzita{a“

tom, 100 dinara za strance. Brojne promoterke {etaju kroz Podgra|e sa desetinama epruveta u ruci, u kojima je uglavno famozna medova~a. Osim wih, na prodaji najpopularnijeg doma}eg pi}a rade i stanovnici Podgra|a, koji na ulicu iznose poslu`avnike sa po dvadesetak ~a{ica doma}e rakije. Naravno, ovo pi}e se mo`e pazariti i u ve}im koli~inama, pa su tako prodavci mesecima unazad sakupqali sta-

T

Iako se pivo prodaje na svakom koraku, najzastupqenije vanfestivalsko pi}e ovogodi{weg „Egzita” je svakako doma}a rakija.

Tuneli tvr|ave odzvawaju u`asnim zvucima famozne vuvuzele, a mi{qewa o ovogodi{wim ulaznicama-narukvicama su, o~ekivano, potpuno podeqena... kampera, koji tragaju za po jo{ kojim jeftinijim pivom (ima ih, na to~ewe, i u gepecima parkiranih automobila), pre nego to se uspewu na celove~erwi `ur ra{iren na vi{e od 20 festivalskih bina. Primetno je i da se stranci sve vi{e muvaju po gradu. Tako ih je mogu}e sresti po „Merkatoru“, u pohodu na dvolitre piva, na gradskoj pla`i [trand, na Sun~anom keju i, naravno, u Petrovaradinu.

Iako se pivo prodaje na svakom koraku, najzastupqenije pi}e ovogodi{weg “Egzita” je svakako doma}a rakija, koja se prodaje van zidina Petrovaradinske tvr|ave. Na Varadinskom mostu sreli smo i “mlado mom~e” sa {ajka~om koje nosi pove}e bure rakije, a ~a{icu napla}uje 50 dinara za doma}e i, logi~no s na{im mentalite-

„Plesibo”

O ukusima nikad nije vredelo raspravqati...

Ko se boji sviwskog gripa, jo{?

Novi trafo u privremenom autu

NAJBOQE, KAO PO PRAVILU, SA^UVANO ZA KRAJ

POLICIJSKI RAPORT DRUGOG DANA

„Fejt no mor“ poslastica posledwe ve~eri Posledwe ve~e festivala „Egzit“, ubedqivo je najja~e po programskoj {emi koju su producenti osmislili. Definitivno predwa~i „Mejn stejx“ jer ve~eras u Novom Sadu, na sre}u desetina hiqada koji }e biti tamo ve~eras, u 22.30 ~asova nastupa “Faith No More”. Posle 12 godina pauze, u februaru 2009. godine dogodilo se ono {to su mnogi sawali – “Faith No More” su se okupili i ubrzo krenuli na “The Second Coming” turneju. Pesme uz koje su nekoliko generacija odrastali “We Care a Lot”, “Epic” i “Easy” ~u}e se ove godine i u Novom Sadu.

Pre wih, na glavnoj festivalskoj bini nastupa u 19.30 i slovena~ki sastav “Elvis Jackson”, koji se tokom decenije postojawa razvio od lokalnog do potpuno profesionalnog benda,

koji neguje me{avinu muzi~kih stilova, od ska, panka i hard kora, preko regea do metala. Potom na binu u 21 ~as izlaze “Pendulum Live”, australijsko-britanska opaka “drum’n’ bass” ma{ina. Posle nastupa “Faith No More”, po programu pola sata posle pono}i, na scenu izlazi duo “The Chemical Brothers”. Pioniri big-bit zvuka, qudi koji su ima-

DANAS I SUTRA U KARLOVCIMA

Dowa crkva slavi Petrovdan Dowa crkva u Sremskim Karlovcima sutra proslavqa slavu hrama - Svete apostole Petra i Pavla. Tim povodom }e danas u 18 sati u hramu biti slu`eno prazni~no bdenije, a sutra u 9.30 po~iwe Sveta arhijerejska liturgija. Slu`i}e je wegovo preosve{tenstvo episkop sremski Vasilije, sa karlova~kim sve{tenstvom.

Z. Ml.

U ~ast Laze Kosti}a Koncertna beseda „Srbija kao (Lazina) inspiracija“, u okviru ciklusa 100 godina jubilej Laze Kosti}a, odr`a}e se danas od 19.30 sati u sve~anoj sali Gimnazije „Jovan Jovanovi} Zmaj“. Ovom prilikom mo}i }e se ~uti dela Mokrawca, Bramsa, Dvor`aka, ^ajkovskog i Lista.

B. M.

li najbrojniju publiku ikada na najve}em svetskom festivalu „Glastonberi“, {treberi poznati i po tome da su potpuno iskulirali hirove megazvezde Liama Galagera (Oejzis); dvojac ~iji su imperativ od samog po~etka upravo nastupi u`ivo. Iako je publika navikla da ih Tom i Ed uvek iznena|uju i da je svaki wihov nastup bar za nijansu dru-

klene bo~ice gustih sokova iz kafi}a, a neki od posetilaca festivala su ove fla{e uspeli i da pro{vercuju na Tvr|avu.

Rekviziti, koji dodaju notu {arenila „Egzit“ masi, kao {to su urnebesne perike, svetle}i rogovi, nao~are i “koznajo{{ta” ve} su na neki na~in ISO standard festivala. Moda ove godine, kao i u Ju`noj Africi, i ovde je “~arobna frula” Vuvuzela, ~ija u`asna rika se ~uje po koridorima izme|u stejxeva, a najvi{e po tunelima \ave; gde u`asan wen zvuk posti`e potpun efekat. [to se ti~e muzike, ve~e na „Mejnu“ }e ostati upam}eno po energiji imena kao {to su Missy Eliot, “Klaxons” i “Röyksopp”, dok je na „Dens areni“ francuski di-xej David Guetta preznojao okupqene. S druge strane, masa na „Fju`n bini“ op~iweno je |uskala kada je na stejxu svirao bosansko-ameri~ki sastav “Cultur Shock”.

Iako je Grad pred po~etak festivala investirao, zajedno sa „Elektrovojvodinom“, u dve nove trafo stanice koje, pored neizostavnih agregata, napajaju energijom „Egzit“, u no}i izme|u petka i subote do{lo je do prekida dotoka struje u delu oko Sata. Ono o ~emu se dosta govori ove godine po publici jesu famozne narukvice koje mewaju karte i ne mogu se (i ne smeju se) skidati, jer postaju neva`e}e.

Nekima smetaju, a neki su presre}ni {to ih imaju na levoj ruci, jer onda svi kad ih svi vide znaju da su deo „Egzita“. Teoretisawe o narukvicama ~ak dose`e do pri~e o ugro`avawu qudskih prava, jer su poni`avaju}e kao da se qudi `iguju ko sto~ne `ivotiwe; ali to su, naravno, razli~iti polariteti. Pri~a se da ima neki deran koji zna caku da ih skine i da ih prenese na novog vlasnika, ali nismo se usudili da potra`imo tog doti~nog „alhemi~ara“...

N. Vukovi} foto: A. Erski Foto: R. Hayi}

ga~iji od prethodnog, ovog puta obe}ali su da }e iz rukava izvu}i ne{to specijalno i pozvali publiku da se pripremi za najboqi wihov nastup do sada.

Na „Dens areni“ svakako najve}i {ou se o~ekuje od nastupa “Crystal Castels”, elektro eksperimetal sastava koji nastupa dva sata iza pono}i. Na „Fju`n bini“ bi}e vru}e i brzo do ranih jutarwih ~asova jer nastupa hrvatski surf rok “The Bambi Molesters” u 02.10 ~asova, a zatim novosadski legendarni oipank sastav “Ritam Nereda”, koji ima ~ast da zatvori ovogodi{wi „Fju`n“.

Za qubiteqe fudbala, prenos finala svetskog prvenstva u Ju`noj Africi izme|u [panije i Holandije, na velikom platnu, organizovan je na “Cinema City – Cafe Del Danube”.

N. V.

Pqu{te mandatne kazne Komunalna inspekcija je tokom prva dva dana napisala oko 50 mandatnih kazni u iznosu od 2.500 dinara, uli~nim prodavce koji bez dozvole prodaju robu posetiocima festivala „Egzit“. [ek komunalne inspekcije Sr|an Jakovqev pritom dodaje da je Gradska uprava za komunalne poslove izdala 50 dozvola za uli~nu prodaju.

- Imali smo situaciju dan pred po~etak festivala da su se u Gradi}u pojavile kompanije koje prodaju alkoholno i bezalkoholno pi}e i za veoma kratko vreme su, bez dozvole, postavili vi{e desetina fri`idera i suncobrana. Komunalna inspekcija je pokupila te fri`idere i suncobrane i odnela ih - ka`e Jakovqev, najavquju}i kontrolu uli~nih prodavaca tokom celog festivala.

Q. Na.

Mladi} pao sa bedema, opqa~kani stranci Osamnaestogodi{wi Novosa|anin M. K. zadobio je lake telesne povrede prilikom pada sa bedema Tvr|ave, ju~e oko ~etiri sata ujutro. On je posle intervencije Hitne pomo}i zbrinut u Klini~kom centru Vojvodine, navodi se u ju~era{wem saop{tewu novosadske policije o „Egzitu“. U saop{tewu se dodaje da su u protekla 24 ~asa po~iwena dva razbojni{tva nad dvoje dr`avqana Velike Britanije, kojima su nepoznate osobe na ulici, uz pretwu no`em i fizi~kim nasiqem, oduzele kameru , fotoaparat, mobilni telefon i novac. Tako|e, nepoznati izgrednik oteo je torbicu s mobilnim telefonom i novcem posetiocu festivala iz Francuske.

Drugog dana „Egzita“, zapleweno je 115 grama marihuane, 31 gram amfetamina, pet grama ha{i{a i 52 komada razli~itih tableta.

Zbog sumwe da je trgovao narkoticima zadr`an je u policiji Mladen D. (1988) iz Kikinde, a 20 stranih dr`avqana osumwi~enih za posedovawe droge li{eno je slobode i bi}e privedeni na saslu{awe istra`nim sudijama Osnovnog suda.

Procewuje se da je drugi dan festivala posetilo 35.000 qudi.

M. V.

NAKON ZAPLENE U FESTIVALSKOM KAMPU

Apatinac ostao bez kile trave Policija je u {atoru Darka M. (1978), u kampu „Egzita“, prona{la 25,6 grama susptance za koju se pretpostavqa da je marihuna, dve bo~ice praha (verovatno amfeta-

mina), tri tablete ekstazija i novac za koji se sumwa da poti~e od prodaje narkotika. Naknadno je, prekju~e, prilikom pretresa po naredbi nadle`nog suda, u wegovoj ku}i u Apatinu prona|eno blizu 1.200 grama materije, po svoj prilici marihuane, i kompletna laboratorija za proizvodwu ove droge u kojoj se nalazilo 18 saksija s indijskom konopqom, saop{tila je ju~e novosadska Policijska uprava.

Okrivqeni koji se tereti za neovla{}enu proizvodwu i prodaju droge, ju~e je saslu{an kod de`urnog istra`nog sudije novosadskog Vi{eg suda Nenada Simovi}a nakon ~ega mu je odre|en pritvor do mesec dana.

M. V.

16

c m y

nedeqa11.jul2010.

DNEVNIK

TREND RAPO RT S A NO V O S ADS KO G LET W EG K O R Z O A

Modno unterhaltovawe pokraj Dunava ada su lane, negde oko Dana obele`avawa godi{wice oslobo|ewa Novog Sada, otpo~eli radovi na rekonstrukciji keja, mnogo je Novosa|ana strepelo kako }e se cela pri~a zavr{iti. Mawe - vi{e pitaju}i se da li }emo se na taj na~in kona~no u potpunosti za{titi od mogu}ih poplava (to je i onako vi{e stvar matematike) koliko zbog toga kako }e milo nam {etali{te izgledati po okon~awu svih tih kopawa, bu{ewa i potom zatrpavawa rupa. Jer, ipak je re~ o wi-

svojim gospo|ama, studenti i {kolarci, mlade mame sa svojim an|elima, zaqubqeni parovi, rolera{i, skejteri, doterane tinejxerke, elegantni penzioneri, sportisti i rekreativci, kao i oni kojima su pas ili, pak, muzika i kwiga najboqi prijateq.

Jasno je da ovako {arena ekipa sa sobom nosi i neverovatan modni {areni{, no ono {to im je svima zajedni~ko jesu adekvatna pomagala u za{titi od sunca preko dana: {e{iri, lepeze, ka~keti, sun~ane nao~are i marame, kao i od komaraca

Kod dama je, bez obzira na stil za koji se odlu~e – sportski (bermude, {ortsevi, japanke, espadrile, majice s printom), sportsko- elegantni (safari ili mornarski stil) ili ultra moderni (cvetne i romanti~ne mini ili duga~ke haqine) – izbor naj~e{}e ravna obu}a, dok se pripadnici ja~eg pola uglavnom odlu~uju za mokasine ili patike.

hovom ~edu – glavnom letwem korzou na kojem se od ranog prole}a, pa sve do kasne jeseni, mo`e videti i staro i mlado. Drugim re~ima, ako je „Dunav na{e more“, onda je kej sasvim sigurno nezaobilazna novosadska {pica na kojoj se od jutra do mraka {etaju sve najnovije modne kombinacije: od proverene mornarske klasike, pa do otka~enih „egzitovskih“ {ema. Tu se gospoda profesori, advokati i lekari sa

no}u – autan, naravno. To je, ina~e, ovih dana i najpopularniji „parfem“ na keju. Osim ovih nezaobilaznih modnih detaqa, tu je i nekoliko evergrinova. Starija gospoda novosadska ne odustaju od „panama“ {e{ira, dok su wihovim gospo|ama i daqe posebno mile heklane rukavice. Na novosadskoj je {pici, kao i u obli`wim kafi}ima, nezaobilazna i ve~na bela boja, ba{ kao i mornarski, plavobeli dezen.

A sad da krenemo, a kako druga~ije, nego od po~etka.

Ve} ranom zorom, tek ne{to nakon {to se razi{la ekipa od sino}, na keju se mogu videti prvi rekreativci i vlasnici ku}nih qubimaca u jutarwem xogingu odnosno {etwi. Izbor garderobe je u ovom slu~aju vrlo jednostavan: trenerka, {orts, atlet majica i patike. Negde oko devetke im se pridru`uju brojni penzioneri, kako bi

K

EGZITOVO SELO – MESTO GDE @URKA NE PRESTAJE

Spavawe je za slabi}e gzit kamp pretvorio se u pravu ko{nicu, jer se tamo od otvarawa kampa smestilo oko 3.000 razdraganih qudi iz celoga sveta. Prideve svetskog i neobi~nog kampa opravdava i ~iwenica da se svi u wemu razumeju. Pri~a se najvi{e engleski, ima dosta Holan|ana, [vajcaraca, Bugara i Ma|ara, a dobro se razumeju i oni koji pri~aju “rukama i nogama”. Oni “stari” kamperi, koji su ve} par dana u Novom Sadu, upoznaju novajlije sa ~arima vojvo|anske prestonice i ve} preporu~uju koje kafi}e treba posetiti u gradu i koje destinacije ne smeju propustiti.

Koen Springl i Erika Ister iz Australije ka`u da im je do sada u kampu, pored dru`ewa, najzanimqivije bilo prvoga dana, u ponedeqak, posle obilne ki{e i oluje koji su zahvatili grad.

E

– Taman smo namontirali {ator i oti{li da zamenimo novac, kada je po~ela ki{a. Odlu~ili smo da otr~imo do {atora i kada je ki{a stala, ispred na{eg {atora “pao je s neba” jedan Ma|ar i pozvao nas na `urku.

Malo smo se za~udili, ali ve} 10 minuta nakon toga igrali smo Tvister u blatu sa ekipom iz Segedina. Bilo je ludo i prqavo – kroz smeh se prise}a Koen.

U susednom {atoru zatekli smo Frenklina Bojdela iz Londona koji je veoma zadovoqan uslovima u kampu.

– Pre dve nedeqe bio sam na Glastonberi festivalu, isto u kampu, i uop{te nisam bio zadovoqan. Za onaj kamp ovaj je hotel sa pet zvezdica. Tamo je bila prevelika gu`va i qudi su bili nekako druga~iji. Recimo, sino} sam sedeo sa dve devojke iz Bu-

garske, pijuckao pivo i re{avao ukr{tene re~i na srpskom. Bilo je super – ka`e Frenklin.

Ipak, nije sve tako sjajno i bajno kao {to ve}ina kampera ka`e. Engleskiwa Neli Mejson `ali se da je trava malo “gruba” i da je teren gde su postavili {ator tvrd, ako i da je hladnije nego {to je o~ekivala. Svejedno, sla`e se da zaboravi na sve muke ve} uve~e kada krenu `urke koje traju do ranih jutarwih sati.

– Nikada nisam bio u ovom delu Evrope – ispri~ao nam je Xon Bruneson iz Australije. – Svi ho}e na ulici da pomognu. ^ak me i savetuju {ta obavezno moram da posetim. Odlu~io sam: no}u festival, a dawu {etwa po divnom gradu i u`ivawe. Spavawe je za slabi}e!

Nemawa Vukovi}

Kamperima sve na izvol’te Kamp na Tranyamentu predstavqa pravu malu svetsku metropolu u kojoj ~ovek ima sve {to mu je potrebno. Tu su mewa~nica, ka-

Posle pet, kej se nakon {to je malo dremnuo i okice odmorio, ponovo budi. Za poslepodnevno otvarawe sezone zadu`ena je nova/stara postava rekreativaca i vlasnika ku}nih qubimaca, kojima se u fini{u dnevne varijante na keju u repriznom terminu pridru`uju tako|e ve} ujutro „zapqunuti“ penzioneri. A pravi fenseraj kre}e negde

uz blago jutarwe sunce na miru pro~itali novine i odigrali partiju {aha. „Stara garda“ prepoznatqiva je po savr{eno „na crtu“ ispeglanim ko{uqama i pantalonama, vojni~ki izbrijanim licima i ula{tenim cipelama. Ne{to kasnije i nakon prvog jutarweg podoja, na {picu sti`u i mlade mame. Ono {to je za wih, a u pogledu mode, najja~i utisak, jeste da posledwih godina izgledaju boqe nego ikada. Sve se vrlo brzo nakon poro|aja vra}aju u top formu, a vremena ~ini se prona|u i za frizuru, kao i za „terawe“ mode, te su u najve}em broju kao sa naslovnih strana specijalizovanih magazina. Uz zgodne mlade mame, negde oko podneva, na {pici se mogu videti i nedavno probu|eni, fri{ko „raspu{teni“ tinejxeri kako lagano – devojke naj~e{}e u mini}ima i topovima, a mladi}i u bermudama – idu put [tranda, da bi potom, otprilike u vreme ru~ka i najja~eg sunca, usledilo privremeno zati{je.

oko osmice. U po~etku su onako sve`e umiveni, istu{irani i doterani mogu videti mla|i tinejxeri, obu~eni u skladu s modnim pravilima koje diktiraju MTV (mini}i, majice s printom, farmerke i topovi za devoj~ice, odnosno, {iroke „hiphoperske“ bermude i podjednako predimenzionirana majica sa dre~avim natpisima ili slikama) ili „Pink“ (mini, ne{to „napetije“ skrojene haqine, {qokice, animal print i replika neke dizajnerske torbice za devoj~ice, odnosno, tesni i farke i majica za de~ake).

Stvar ukusa. Potom sti`u i oni ne{to malo ozbiqniji igra~i. E, to je sad jedna potpuno druga pri~a.

Odjednom su tu i {tiklice, i ~ipka, i dekoltei, i {qokice, i perje.

Naravno, u ve~erwim satima na korzou se mo`e videti i kompletni mejkap, vi{e nego rasko{an nakit, kao i skockana frizurica, dok je kod ja~eg pola mejnstrim kombinaciju ~ine farke i majica sa kragnom, neretko i sa le`erno preba~enim puloverom preko ramena.

fi}i, prostorije za puwewe telefona, baterija za fotoaparate i laptopove, slu`ba prve pomo}i, prodavnica suvenira...

[vajcarska

Stalno putujem po festivalima i do sada nisam imao prilike da do|em u Srbiju. Sve najlep{e sam ~uo o Novom Sadu, a sada sam se u to i uverio. Iskoristi}u dan – dva posle festivala za obilazak, a ostatak vremena posveti}u `urkama.

NATALI RETA

Engleska Novi Sad je divan. Nisam navikla na ovakvu atmosferu.

Svi su qubazni i Tvr|ava je divna. Jedva ~ekam da po~ne festival, da se izludujem, a osta}emo i posle festivala da se posvetimo {opingu.

YINET TENFTLER

Engleska Ovde je sve jeftino, qudi su qubazni, a Tvr|ava oduzima dah.

Nisam verovala drugarima koji su pro{le godine bili ovde i pri~ali bajke o Egzitu i Novom Sadu. Sada sam se uverila da je sve istina.

okom posledwe decenije, svakog leta posetioci Egzit festivala u na{u varo{ sa sobom, osim dobrog raspolo`ewa i spremnosti za dvadeset~etvoro~asovna partijawa, donesu i malo mirisa, ukusa i boje brojnih svetskih metropola iz kojih nam dolaze u goste. Tokom festivalske nedeqe, za{areni se ceo grad, {to je vi{e nego prijatno osve`ewe ako se ima u vidu da smo ostatak godine prili~no „jednobojni“ i uniformisani.

Svoj festivalski stajling dobio je i kej, na kojem se ovih dana mogu videti raznorazne modne kombinacije. Kod devojaka su apsolutni hit vru}e pantalonice i hipi haqine svih boja i dezena, dok mladi}i naj~e{}e biraju bermude i ove sezone vrlo trendi karirane ko{uqe. I jednima i drugima, kad je izbor obu}e u pitawu, najvi{e prijaju japanke. Obla~e se po principu „5 u 1“, zna~i za sve vremenske i klimatske prilike, a zajedni~ka im je i qubav prema nakitu, jarkim i veselim bojama, kao i otka~enim frizurama.

I za kraj, jedna dilema. Poznato je da svako od nas kako pre|e granicu, a sve pod parolom kako je „preko“ jeftinije, odmah kre}e u sumanuti {oping. Isto se, me|utim, doga|a i u obrnutom pravcu: pridona{li nam gosti, tako|e, slobodno vreme provode u nimalo skromnom tro{karewu.

Pitawe: da li kod kom{ije trava nije uvek samo zelenija, ve} i jeftinija ili nam je {oping svima naprosto u krvi, te nam nekakav poseban razlog nije ni potreban?

T

LORIS MANI

Egzitovci „presvukli” i kej

Mese~ina, svetlucavi Dunav i osvetqena Tvr|ava u pozadini – romantika kao iz bajke. A da je u ve~erwim satima na novosadskoj {pici apsolutno romanti~no, potvr|uju i brojni zaqubqeni parovi. Od onih koji su ve} proslavili i zlatnu svadbu, a koji i dan danas ne`no {etaju ruku pod ruku, pa do mladih, ludih i zaqubqenih. Sve lepo i doterano, naravno. Lepi su i oni koji na keju poku{avaju tek da prona|u qubav svog `ivota. Uostalom, koliko god pri~ali kako modu „teramo“ zbog sebe i kako nam je najva`nije da smo sebi lepi, jasno je kao dan da na korzo idemo iz dva razloga – da bismo videli i bili vi|eni. Dakle, unterhaltovawe mo`e da po~ne!

Jasna Budimirovi} Foto: R. Hayi}

СВЕТЛО И МРАК ДЕКАДЕ ЕГЗИТА

IT X E 10 20

Имиџ светски менталитет српски

nedeqa11.jul2010.

c m y

МИКРОФОНИЈА

dnevnik

17

ДЕМО ЛЕТО 2010

Отворен конкурс „44. зајечарске гитаријаде” rganizatori “44. zaje~ar- na}i na oficijalnom sajtu О ske gitarijade” otvorili www.gi ta ri ja da.org. su konkurs za demo bendove iz Ovogodi{wa Gitarijada Srbije koji }e trajati do 20. jula. Mladi bendovi na konkurs treba da po{aqu popuwenu prijavu, tri snimqene autorske kompozicije, fotografiju i biografiju benda, a ostale informacije mogu pro-

odr`a}e se od 5. do 8. avgusta, a organizatori su najavili nagradu za pobedni~ki bend u iznosu od 150.000 dinara, dok }e bend koji osvoji najvi{e glasova publike dobiti 100.000 dinara. Д. В

„Ухвати ритам” за неафирмисане бендове

Д

ekadu posle, srpska stvarnost u mnogome je oslikana novim `ivotom Petrovaradinske tvr|ave i Novog Sada. Najve}i festival u jugoisto~noj Evropi, koji u vitrini ima i titulu najboqeg na Kontinentu, pre{ao je dug put od gerilskog pokreta kraj Filozofskog fakulteta.

Stodnevni program uokviren buntom 2000. godine zavr{en je kada i srpska oligarhija, demokratsko doba Egzit je do~ekao s potencijalima i apetitima ravnim petooktobarskim politi~kim prvoborcima, {to nas dovodi do jula 2010. godine i situacije u dr`avi koja nam je previ{e poznata. Uloge su mawe vi{e iste s obe strane, jedino Egzit, za razliku od Srbije, posluje pozitivno.

Kada je po~eo kraj Be}arca, u „slobodnom Novom Sadu” okovanom republi~kim re`imom, bilo je sasvim prirodno, neophodno ~ak, da se mladim organizatorima iza|e u susret te za`muri na svaki mogu}i na~in.

Koncerti, tribine, filmovi, teatar i `urke, padom Dediwa preselili su se na najatraktivniju gradsku lokaciju, nekako previ{e podrazumevanu. Prve dve godine, 2001. i 2002, stvari su se lagano uhodavale u zemqi koja je presporo skidala i skida krst s le|a.

Najve}e zvezde bile su Kos heen, Ro ni Si ze, Ban co de Ga ia, Max Ro meo, zatim Da vid Mo ra les, LTJ Bu kem, Asian Dub Fo un da tion i, naravno, doma}i velikani muzike. Trebalo je |avolski puno posla da se afirmi{u festival, grad i zemqa ~iji bi~ lo{e karme ose}amo i danas.

Devetodnevni festival stesan je na ~etiri dana od 2003, kada na tvr|avu po~iwu da dolaze veliki bendovi, a ne samo disk xokeji: Mo lo ko, Tricky, Ste reo MC’S, i dogodine Mas si ve At tack, So ulfly, Brand New He a vi es i drugi. Ne usu|ujemo se da hirur{ki odredimo godinu organizacionog, umetni~kog i komercijalnog sazrevawa, ali ~iwenice govore da su ve} 2005. na „\avi” svirali The Whi te Stri pes, Slayer, Fat boy Slim, Carl Cox, Ian Brown i Apo calypti ca, sve imena u mawe-vi{e zenitu karijere. Takav uspeh doveo nas je do famozne 2006, kada je cela stvar pukla do nepovrata, u pozitivnom smislu. Franz Fer di nand, The Car di gans, The Cult, Mor ris sey, HIM, Pet Shop Boys i nezaboravni Billy Idol, zavarili su pe~at neospornoj veli~ini festivala, koji je potpomognut `ednom publikom uspeo da pomrsi planove konkurentima koji rade u daleko povoqnijoj dru{tvenoj, ekonomskoj i politi~koj klimi.

Jeste Srbija bila (i ostala) pomalo egzoti~na evropska zemqa, ali to {to su takva imena odr`ala dobre nastupe nije moglo pro}i nezapa`eno i odatle su stvari po~ele da klize same od sebe. Magi~na lokacija, dobra publika, odli~an razglas, lepe `ene i vreme, jeftino pivo (za strance) – malo li je za dobar provod, makar on bio meren najvi{im standardima.

Crna mesta Egzita svakako su dve tragedije: Jelenu Mati} (28) iz Para}ina usmrtila je 2008. tokom oluje grana topole u biv{em kampu kod Keja, dok je Londonac Entoni Frisk (22) lane izgubio `ivot kada je, najverovatnije mokre}i, van prostora festivala pao s „\avine” litice na prugu.

@eqe publike su se nizale, a s wima i gosti. Be a stie Boys, Ro bert Plant, Sno op Dogg, Eric Prydz, Ric hie Haw tin i The Pro digy dolaze ve} 2007, a naredno leto i The Hi ves, Paul Wel ler, Mi ni stry, Ma nu Chao, Pri mal Scre am, Go gol Bor del lo, sjajna Pekin{ka Patka i o~ajni Sex Pi stols. Listu velikana Egzit je nastavio lane, kada smo u`ivali sa Arc tic Mon keys, Buzzcocks, Korn, Kraft werk, Patty Smith, Lily Al len, Moby, Mad ness, ponovo Carl Cox-om i ludnicom na The Pro digy, specijalno na zahtev publike.

Od po~etnih sedam bina Egzit je porastao na dvadesetak, stranci su kona~no po~eli da dolaze i tro{e u Novom Sadu, a Engleze vi{e niko ni ne broji. Uz izviwewe svima koje nismo pomenuli, a ima ih na tone, zakqu~ujemo da je Novi Sad krunisao najboqeg ambasadora i trgovca, manifestaciju koja pukim gabaritima prevazilazi srpske limite poimawa, u ~emu su Egzitu svesrdno pomogli Grad, Pokrajina, Republika i druge institucije, za politi~ke i druge poene jakako. Gu~a je, razumemo se, sasvim druga pri~a i pore|ewe tih doga|aja krajwe je neumesno.

Na ovom mestu, me|utim, paralela sa tranzicionim velikim bogiwama Srbije po~iwe opasno da boli. Zadr`avaju}i stav da je Egzit verovatno najboqa stvar koja se Novom Sadu dogodila u posledwih 20 godina, hladni posmatra~ ne mo`e da uo~i krupno trwe u o~ima kog Egzit nikako da se re{i. Zbog malverzacija s ulaznicima padala su hap{ewa, u nasjvetlijoj srpskoj tradiciji imali

smo bolan sudski spor izme|u suosniva~a i nekada{wih prijateqa, te{ke optu`be i masne naknade. Verovatno najmu~nije, do dana{weg dana Egzit se nije udostojio da ulo`i u zlatnu koku i ozbiqno sanira Petrovaradinsku tvr|avu, koju frtaq miliona qudi danima gazi svako leto. Teza da „nemaju ovla{}ewa da interveni{u”, ne pije vodu iz

estival demo bendova „Uhvati ritam” po~eo je u Svilajncu minulog petka, a F svirke }e se odr`ati i u naredna dva - 16. i 23.

jula. Festival mladih i neafirmisanih bendova takmi~arskog je karaktera, a prijave su na sajtu organizatora: www.yonsvilajnac.co.nr.

Najboqi bend bira}e se 23. jula na gradskom Trgu u Svilajncu. Organizatori su najavili bogat nagradni fond u vidu vau~era za muzi~ku opremu, snimawe jedne pesme, izrada video spota itd. Д. В.

ФЕСТИВАЛ ДЕМО БЕНДОВА У БАЊАЛУЦИ

Fun Lo vin Cri mi nals на „Демофесту”

awalu~ki „Demofest“ odr`a}e se od 21. do 24. jula na tvr|avi Kastel. Na ovogodi{wem festivalu nastupi}e 36 deБ mo bendova, {est vi{e od prethodnih godina, jer, kako je `iprostog razloga {to nadle`nim institucijama vol{ebno odbijaju da ponude novac. Evo i kqu~ne re~i – lova!

Koliko se novca obrne na Egzitu, {to prodajom ulaznica i kamp mesta, {to pi}a, hrane i suvenira, mi nikada nismo ta~no saznali. Obe}awa o „podno{ewu ra~una” ticala su se samo gradskih para, koja ove godine broje 20 miliona dinara. Lane je bilo 50, ukqu~uju}i tro{kove za famozni „Eko park” na „Oficircu”, kome se trag gubi i o kome vi{e niko ne pri~a – verovatno zato {to zvani~an projekat ne postoji!

Ti milioni do{li su iz gradske kase za kulturu (srpski: od na{ih para), a da Novosa|ani ne u`ivaju ama ba{ nijednu privilegiju na festivalu, osim {to igrom slu~aja `ive u gradu doma}inu. Ni AP Vojvodina nije {tedela ove godine i Egzitu je dala respektabilnih 30 miliona dinara, {to nas dovodi do ukupne cifre od 480.000 evra „pomo}i”.

Egzit pod svojim `igom ima i „Sinema siti” (dobio od Grada 10 miliona ove godine) zbog ~ega smo kadri pre poverovati optu`bama re`isera @elimira @ilnika i muzi~ara Borisa Kova~a, negoli odbrani menaxmenta Egzita.

Grad nemilice tro{i pare na vi{e nego samoodr`iv festival, neprofitabilni umetnici sakupqaju mrvice iz buxeta grada namewenog kulturi, a gradona~elnik mrtav hladan, u osvit ga{ewa „Art Klinike”, izjavi da para ima, ali samo za one koji ih prave.

Ne zalaze}i u pojedine organizacione propuste, a ima ih, Egzit do danas nije prevazi{ao najakutnije od srpskih boqki i tu je wegov poraz - {to je Srbiju prevazi{ao imixom, ali ne i mentalitetom. Krajwe netransparentno i na momente srebroquba~ki oholo, wihove hermeti~ko poslovawe i autisti~an odnos prema gradu od kog i u kom `ive gorka su pilula za progutati, ma kako ~ovek voleo muziku. Poslovati kao privatnik, a opet na jaslama grada, previ{e li~i na endemski scenario kom svakodnevno svedo~imo u politici, kulturi i ekonomiji. Игор Михаљевић

ri objasnio, kvalitet je presudio za pro{irewe takmi~arske liste.

Pored takmi~arskog dela, nastupi}e i pro{logodi{wi najboqe plasirani bendovi, a u revijalnom delu po danima }e svirati – Ste reo MC’S LI VE, KI RIL fe at Ras Twe ed&Ser xuk Or che stra, New Young Pony Club i posledwi dan Fun Lo vin Cri mi nals.

Nakon koncertnih nastupa, publiku }e na maloj bini mo}i da ~uje poznate di xejeve.

Ulaz na “Demofest” je slobodan, a karta u pravcu Novi Sad – Bawaluka iznosi oko 1.700 dinara. Д. В.

ТОП 10 - JУЛ 2010.

11. Katy Pe rry fe at Sno op Dogg – Ca li for nia Gurls 12. K’naan – Wa vin’ Flag 13. Train – Hey, Soul Si ster 14. Lady Ga ga – Ale jan dro 15. Sha ki ra fe at. Fres hgro und – Wa ka Wa ka 16. Kylie Mi no gue – All The Lo vers 17. Stro mae – Alors On Dan se 18. Lady Ga ga & Beyon ce – Te lep ho ne 19. Ri han na – Te Amo 10. Adam Lam bert – Wha taya Want From Me

Sha ki ra

ВРЕМЕПЛОВ

Брачни дует као рецепт за успех

jorn Ulvares i Agneta Feltskog ven~ali su se 7. jula 1971. Б godine u Verumu, [vedska. Naredne godine sa Beni Andersonom i Ani-Frid Ling{tad osnovali su najpoznatiji planetarni pop bend ABBA. Svoju grupu dva bra~na para nazvali su po~etnim slovima svojih imena, a 1974. godine pobedili su na Evroviziji sa pesmom „Vaterlo“. Od tada, [vedska postaje planetarni centar pop muzike, a ABBA svojim lakim notama i istaknutim `enskim vokalima postaje najpopularnija svetska pop grupa.

ABBA je svojim uspehom otvorila put mnogim nebritanskim bendovima na UK top listama, a u svojoj zemqi postala je izvozni proizvod broj jedan. Uspeh je nastao veselim notama, jednostavnim tekstom i neverovatno navodqivim zvukom za ples i disko.

Globalni pozori{no-muzi~ki {ou, mjuzikl „Mama mia“, sa interpretacijom najve}ih hitova grupe ABBA, prikazivao se do pro{log vikenda i u Beogradu. Mjuzikl je do sada pogledalo preko 42 miliona qudi {irom planete, {to dovoqno govori koliko je publika i daqe op~iwena ABBA zvukom. Д. В.

SVAKE NEDEQE PREDLOGE, PRIMEDBE, POHVALE I SUGESTIJE MO@ETE SLATI NA e-mail: mikrofonija@dnevnik.rs Priredio: Svetozar Krsti}

18

nedeqa11.jul2010.

OGLASI

DNEVNIK

c m y

DNEVNIK

OGLASI

nedeqa11.jul2010.

19

20

OGLASI

nedeqa11.jul2010.

RAZVEDEN 60 godina `eli da upozna damu, a budu}u `enu od 45 - 55 godina, do 70 kg. Ima}ete lepu starost. Javite se na telefon 064/974-91-06.

4622

DNEVNIK

PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399-305.

4335

KOPAONIK - izdajem apartman preko puta „Ma{inca“. Telefoni: 063/301-975, 063/370-787.

1873 U KUMBORU Crna Gora apartman i sobe www.apartments -zivanovic.com Telefoni: 021/461072, 021/6465768, 0038231684719, 064/1501447.

2154 ZLATIBOR, aprtmani za 3, 4 i 8 osoba sa velikim dvori{tem.

Telefoni: 031/518-746, 064/4332717.

3038 AKO @ELITE letovati u Bolu na Bra~u, izdajem dvosoban stan i dvokrevetne sobe. Milica. Telefon +385-91-890-4403.

4220 SUTOMORE, izdajem apartmane i sobe sa upotrebom kupatila i kuhiwe. Povoqno. Telefoni: 021/530-309, 021/898-568 i 064/165-73-93.

4347 IZDAJEM sobe u Zelenici kod H. Novog sa upotrebom kuhiwe, cena le`aja 5 mE, obezbe|ena voda. Telefon: 025/733-757.

4355 BUDVA - apartman, klima, parking, 350 metara od mora. Slobodna posledwa nedeqa jula.

Povoqno. Telefon 064/013-7023.

4497 IZDAJEM ku}u na obali mora.

Kru}e pored Utjehe. Telefon 021/50-44-50.

3952

NUDIM izdr`avawe starijim osobama u Novom Sadu.

Molim samo ozbiqne pozive na Telefon 021/6360-116 i 064/291-4374.

4547 DVORILA bih stariju osobu bez dece za ku}u ili stan. Telefon 064/219-52-41.

4549

KOD Jodne Bawe, izdajem dvokrevetnu sobu sa posebnim ulazom, kuhiwom i kupatilom za devojke. Telefon: 063/756-98-19, 021/547-264.

4538 ISKUSAN profesor: matematika, fizika, statistika, informatika, mehanika, nacrtna, mehanika, elektrotehnika.

Priprema prijemnih i popravnih! Povoqno, veoma uspe{no.

Telefon 021/6367-482, 063/471644.

3728 ISKUSAN profesor daje ~asove engleskog za sve uzraste i nivoe. Povoqno. Dolazim. Telefon 063/583-062.

4298 ^ASOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i.

Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399-305.

4333 DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za popravni.Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399-305.

4334 DAJEM ^ASOVE fizike i matematike osnovcima i sredwo{kolcima za polagawe popravnih ispita. Telefon 062/235923.

4483 ^ASOVI matematike za sredwo{kolce i osnovce, vi{egodi{we iskustvo profesor - dolazim. Telefon 021/6-311-482.

4487

POMO] starijim osobama, ku}na nega, zdravstvena za{tita, finansijska podr{ka uz ugovor o do`ivotnom izdr`avawu. Telefoni: 021/520-231, 063/527-459, 064/2019-322, www.solis-nekretnine.com.

341445

USLUGE prevo|ewa sa i na engleski - kvalitetno, ta~no, brzo. Po potrebi i sudski pe~at.

Telefon 063/583-062.

4299

STAN u centru Be~eja, 60m2 mewam za mawi u Novom Sadu. Telefon 021/806-921.

4406 NOVO NASEQE - kod Doma zdravqa ukwi`en jednosoban stan 30m2 na drugom spratu, mo`e zamena za ve}i. Telefoni: 021/6615124; 063/502-526.

342729

CENTAR - kod Izvr{nog ve}a, jednosoban name{ten stan izdajem od 01.08. 200 E + depozit. Telefon 063/891-444-7.

4072 IZDAJEM na Limanu III, jednoiposoban stan super sre|en. Telefon 021/6623-779, 063/196-5043.

4323 U BLIZINI centra izdajem jednoiposoban ekstra name{ten stan. Telefon 454-093, 063/504508.

4374 IZDAJEM nename{ten jednoiposoban stan 40m2, Ul Stevana Musi}a, visoki parter, dobar za kancelariju. Studenti ne dolaze u obzir. Tel. 063/534-276.

4380

IZDAJEM odmah useqiv jednoiposoban stan na Novom nasequ, Ul. Mom~ila Tapavice, prvi sprat, 41m2. Telefon: 063/8944168.

4384 IZDAJEM pola ku}e na Grbavici. Tel. 064/1382168.

4477 IZDAJEM name{tenu garsoweru 20n2 u centru i na Klisi. Telefon 064/548-6621.

4548 IZDAJEM jednosoban name{tew konforan stan sa svim ku}nim ure|ajima preko puta Sajma. Telefon fiks. 498-755, ili 064/33-88-588.

4550

IZDAJEM na Detelinari povoqno, jednosoban komforan kompletno name{ten stan. Pla}awe mese~no i polovina depozita. Telefon021/455-744, 021/6321-714.

4583

SOMBORSKI BULEVAR izdajem nov stan 44 m2 name{ten komplet, cena 160 E. Telefoni: 064/09-07-889, 021/547-920.

4610 AUGUSTA CESARCA, izdajem prazan nov, trosoban stan sa kuhiwskim elementima 65m2. Telefon 064/09-07-889, 021/547920.

4611 NOVO NASEQE, Lo`ioni~ka ulica, izdajem prazan trosoban stan 75m2, odmah useqiv, cena 180 E. Telefon 064/09-07-889, 021/547-920.

4614 IZDAJEM kompletno name{tenu garsoweru 35m2 na Novom nasequ, Bra}e Drowak, pla}awe 150E mese~no+depozi. Telefoni: 021/450-815, 063/531911.

3838 IZDAJEM stan na Vidovdanskom nasequ 35m2, telefon, grejawe na gas. Telefon 063/87-33330 i 410-518.

3743 IZDAJEM name{tenu jednokrevetnu sobu, kupatilo, centralno grejawe, upotreba kuhiwe, poseban ulaz. Telefon 021/504-629.

4416 IZDAJEM dve sobe u ku}i blizu mora u Kumboru (kod Herceg Novog). Upotreba kupatila i kuhiwe. Telefon 021/881-003.

4346 IZDAJEM dvosoban stan 45m2 i garsoweru - name{teno, Sremska Kamenica kod Instituta.

Telefoni: 021/465-815, 064/2044-331.

3232 IZDAJEM trosoban kompletno name{ten stan 67m2, na Limanu IV, lift, CG, topla voda, klima, kablovska, internet, povoqno.

Telefoni: 021/6367-482, 063/471644.

3729 IZDAJEM nov dvosoban kompletno name{ten stan, klima.

Kod Futo{ke pijace, N. sajma7 zgrada sa portirom, cena: 200E + depozit. Telefon 063/8606010.

3788 IZDAJEM 1,5 soban na 3. spratu, lepo name{ten, novija zgrada, u Novom Sadu, ul. Toplice Milana 19. Telefon 064/9269541.

4125 IZDAJEM stanove u Jevrejskoj 23. Jednoiposoban 35m2, garsowera. Kompletno sre|eni, klima, tv, fri`ider... Telefoni: 063/500-346, 060/500-3460.

4134 IZDAJEM name{ten stan 37m2 sa velikom terasom na Bulevaru kraqa Petra, blizu Sajma. Telefon 372-877, 063/886-7835.

4159 IZDAJEM komforan garsoweru centar 30m2, kablovska, ve{ ma{ina, 150 E. Telefon: 552-270 i 064/11-36076.

4293 IZDAJEM name{ten, jednosoban stan (dve sobe, dva le`aja), Bra}e Ribnikara. Cena 150 evra. Telefoni: 063/8-453-577, 6369-400.

4294 IZDAJEM name{ten stan u blizini fakulteta, studentkiwama ili studentima. Povoqno.

Telefon 063/21-89-87.

4329 IZDAJEM potpuno praznu garsoweru, Jug Bogdana, novogradwa, 1. sprat, na du`e vreme, 25m2, terasa i {upa. Mese~no pla}awe. Telefon 461-542.

4386

GRBAVICA blizu Limanske pijace, izdajem dvosoban, name{ten, komforan stan, 57m2+terasa sa vm, cg, ktv, telefonom i klimom. Telefon 063/433-763.

4392 IZDAJEM u centru potpuno opremqen komforan dvoiposoban duplex, dva kupatila, velikom kuhiwom, prednost studentkiwe /telefon, kablovska, interfon). Telefon: 021/551-742, 063/507-183.

4442 NARODNI front sedmi sprat, 40m2, name{ten, izdajem na du`e vreme. Telefon: 062/8901199.

4455 NOVA DETELINARA, Ul. Cankareva, 32m, izdajem na du`e vreme, name{ten komplet. Telefon: 062/890-1199.

4456 IZDAJEM noviji trosoban stan, 76m2, komplentno opremqen, sre|en u Danila Ki{a 2 na Bulevaru. Telefoni: 021/425698, 064/133-26-28.

4471 DVOSOBAN komforan stan sa ve{ ma{inom, telefonom i kablovskom se izdaje. Telefon 063/7495586.

4474 NA NOVOM NASEQU izdajem name{ten dvoiposoban stan, odmah useqiv, mese~no pla}awe, plus depozit. Telefon 021/871703.

4478 PODBARA, izdajemo garsoweru, 28m2, 3. sprat, komplet name{tena, klima, telefon, zaposlenoj osobi nepu{a~u120 evra ili prodajemo. Telefon 458129.

4479 IZDAJE SE, vrlo povoqno, dvosoban komforan i useqiv stan u Novom Sadu, Ulica Omladinskog pokreta 9. Telefon 021/6334-856.

4495 IZDAJEM name{tenu garsoweru na novoj Detelinari. Telefon 063/88-77-797.

4504 IZDAJEM name{tenu garsoweru, Sajam, Bra}e Popovi}a 12, useqiva 15. 7. 2010. godine. Telefon 063/501722.

4507 IZDAJEM dvosoban komforan stan na Bulevaru kod futo{ke pijace. Telefon: 021/400-199 i 063/581-340.

4528 IZDAJEM name{tenu garsoweru, Grbavicu - Alekse [anti}a, 130E. Telefon: 021/6338-603.

4533 IZDAJEM novu 31m2 name{tenu garsoweru, Nova Detelinara, Cankareva 4. Telefon 6432-595, 064/4799-326.

4585

POVOQNO, izdajemo stanove, stanodavcima besplatno, garsowere, jednosobni 110-160, jednoiposobni, dvosobni 160230, trosobni 250-300E. Telefoni: 021/544-540, 063/517-290, www.aleks-nekretnine.com 4601 IZDAJEM dvosoban prazan stan, samo kuhiwski elementi ul. Novosadskog sajma br. 58. prvi sprat. Cena ; 170 eura. Telefon 021/544-540, 063/517-290.

4604 IZDAVAWE nekretnina. Proverena, kvalitetna ponuda.

Profesionalna realizacija.

Obezbe|ewe pla}awa zakupnine i tro{kova. Vojvo|anskih brigada 22/III kod Spens-a. Telefoni: 021/522-533, 523-380, www.stanovi.rs 4627 STANODAVCI! Prijavite na vreme va{e ponude name{tenih stanova za izdavawe: Park Siti, Bulevar - centar, Zoned Novi bulevar. Telefon: 063/519533.

4628 IZDAJEM nov kompletno name{ten jednoiposoban stan u Mi~urinovoj ulici, 32m2, dva le`aja, ma{ina za ve{, cena 160E. Telefon 021/544-540, 063/517-290.

4602

AKO TRA@ITE ili izdajete stan, ku}u, lokal pozovite ili javite, stanodavcima besplatno.

Bul. oslobo|ewa 56, www.nekretnine-venis.rs.

Telefoni: 021/6337-037, 064/829-5005.

341634 IZDAJEM novu name{tenu garsoweru 28m2, tel. cg, terasa, vm, Bul. oslobo|ewa kod „Dnevnika“ 150 evra. Telefoni: 021/6337-037, 064/826-1253.

341636 IZDAJEM dvosoban stan, name{ten ili prazan, Bul. oslob|ewa, useqiv, lift, terasa, tel. Telefoni: 063/8261253, 021/6337-037.

341637 IZDAJEM trosoban stan, name{ten ili prazan, 72m2, 4. sprat, Bulevar oslobo|ewa, lift, cg, terasa, klima. Telefoni: 064/829-5005, 021/6337-037.

341638 IZDAJEM na Grbavici odli~an jednoiposoban stan 35m2, name{ten, slobodan od 01.08.2010. Telefon 528-137.

341575 IZDAJEM na Grbavici odli~an nov jednoiposoban stan 38m2 kompletno name{ten.

Telefon 528-137.

341576 VELIKA PONUDA stanova za zakup poslovnih prostora, lokala na razli~itim lokacijama u Novom Sadu... Tel.: 065/2019004, 021/6624-325, www.solisnekretnine.com.

341440 IZDAJEM stan u Novom Sadu, centar, komforan, luksuzno opremqen salonac od 100m2, trosoban, za poslovne qude.

Cena po dogovoru. Tel. 065/2019004, ({ifra: 11618), www.solisnekretnine.com.

341441 IZDAVAWE - kod SPENS-a i Suda, odli~an i za poslovni prostor, stan od 55m2, prazan, odmah useqiv. Tele.: 021/528399; 063/502-526.

342731

POTREBAN name{ten ili prazan stan u Novom Sadu, pla}awe vi{e meseci unapred.

Telefoni: 064/829-5005, 021/6337-037.

341640 OZBIQNA porodica bi ~uvala ku}u ili stan, pla}ala re`ije za besplatno stanovawe na du`e vreme - Novi Sad. Tel.: 021/431435, 064/449-09-21.

4427 HITNO potreban kvalitetno i reprezentativno name{ten stan od 80 - 100m2 ili zasebna reprezentativno name{tena ku}a za poznatog klijenta. Telefon: 063/519-533.

4629

c m y

DNEVNIK

TRA@IMO!!! Za poznatog kupca na boqoj lokaciji od dvosobnog do ~etvorosobnog stana.

Hitno!!!

Telefon 063/500-213.

342715

DUPLEKS 83m2, Nova detelinara, useqivo, sa povratom PDV-a, zidao Dak, hitno. Telefon 062/890-1199.

4451 DUPLEKS ]irpanova 137m2 useqiv do Nove Godine, hitno.

Telefon 062/890-1199.

4453 ZLATIBOR - prodajem nove apartmane povr{ine 25m2 i 30m2. Sa upotrebnom dozvolom.

Mo`e i zamena. Telefon 063/389-962. Cena izuzetno povoqna.

4407

PRODAJEM novu useqivu garsoweru od 26.m2. na Novoj Detelinari. Telefon 63-41-521.

4009 PRODAJE se nova odmah useqiva garsowera u ]irpanovoj 25m2 I sprat, lift, terasa, gladna ostava, name{tena. Telefon 548-258.

4387 ODMAH useqiva, ukwi`ena garsowera u Mi{e Dimitrijevi}a gradio Moj Dom 27, 5 za 37.500. Telefon 063/10-88-99-2.

4402 DIREKTNA prodaja garsowere na Novom nasequ. Telefon 069/535-28-00.

4475 PRODAJEM novu garsoweru 27m2, tre}i sprat, lift, terasa, dvori{no orjentisana, Sajam, cena 33.000E. Telefon: 063/8088-147.

4561

GARSOWERA 24m2, nova, useqiva na Kamewaru kod restorana „Bata Pe`o“, 21000E. Telefon: 064/1126-239.

4563 GARSOWERE - Sajam nova 28m2 II. 31.000E. Sr. Karlovci 20m2+ ba{ta samo 23000 ev. Sajam35m2 III - 43.000Ev. Telefon 021/6614694, 063/587-602, 063/200-512.

4598 PETROVARADIN - stanovi novi 29m2, 36m2 i 48m2 cena od 870E - 1150E/m2. Telefon 063/152-052-1.

4424 JS, 33M2, N. Detelinara, 4. sprat, lift, terasa, mo`e kredit, 37.100. Telefon 065/677-5917.

4467

OGLASI PRODAJEM jednosoban stan 39m2 ul. Pariske Komune na III spratu - vlasnik. Telefon 064/274-974-7, 454-665.

4592 PRODAJEM jednosoban stan 39 m2 ul. Pariske Komune na III spratu - vlasnik. Telefon 063/534-045, 454-665.

4593 NOVA DETELINARA - ukwi`ena novija, name{tena garsowera od 24m2. Mo`e i zamena za ve}i. Telefoni: 063/502-526; 021/528-399.

342730 TURGEWEVA!!! Odli~na garsowera sa terasom dvostrano orijentisana od 28m2 za 37200E sa liftom i terasom! Telefon 063/8680-335.

342706 GARSOWERA u centru!!!

Zidao „Aleksandar“!!! Telefon 063/500-213.

342707 HITNO! Nova GA 25m2, kod Sajma, II sprat, lift, terasa, cg, sig. vrata, kl. parket, useqiva za 30 dana, cena sa PDV-om 28.500!!! Telefoni: 021/6616324, 425-653.

341520

HITNO!!! Nova GA 25m2, Bul. Jovana Du~i}a, I sprat, lift, terasa, odvojena kuhiwa, cena 26.900. Telefoni: 021/6616-324, 425-653.

341526 HITNA PRODAJA!!! Odmah useqiva GA 26m2, Nova Detelinara, Cankareva, lift, terasa, nova, cena samo 31.000.

Telefoni: 021/425-653, 6616-324.

341531 PRODAJEM ukwi`enu garsoweru od 30m2, sa odvojenom kuhiwom, Ul. Bul. k. Milo{a.

Cena 31.900E. Telefoni: 063/759-7133, 021/6622-677.

341562 ODLI^NA, nova, brzo useqiva garsowera od 25m2 u Ulici Patrijarha ^arnojevi}a, I sprat, terasa. Telefon 063/7776233.

341548 PODBARA, 25m2, garsowera u ukwi`enoj zgradi, IV sprat sa liftom. Izdvojen radni deo kuhiwe i ima prozor. Cena 27.300E. Telefon 063/775-9121.

341549 FUTO[KI PUT odmah useqiva, ukwi`ena, stara {est godina, garsowera 24m2 prvi sprat za 24.500 uz dogovor. Telefoni: 528-137, 063/538-166.

341580 BRANIMIRA ]OSI]A nova garsowera 26m2 kompletno name{tena, na prvom spratu, ima terasu. Telefoni: 528-137, 661-2262.

341581 UKWI@ENA garsowera, Ul. [afarikova. Cena 28.850E. Tel: 065/276-9594, 021/6618-222.

341567 KOD SOCIJALNOG lepo name{tenu garsoweru 25m2 odmah useqivo. Telefon 528137.

341573 USEQIVA odmah useqiva garsowera, tre}i sprat, uredni papiri – upotrebna dozvola, cena: 23.700. Tel. 064/823-6600; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs.

341650 HITNO - nova odmah useqiva garsowera, 25m2, terasa, lift, cena: 25.750E. Tel. 064/823-6600; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs.

341651 NA NOVOM BULEVARU EVROPA Investitor „Moj dom“ prodaje klasi~nu garsoweru 26,64m2 sa terasom na V spratu. Cena 28.000 evra.

Telefoni: 451-318, 523-193, 060/3088-993.

341598 NA NOVOJ DETELINARI prodajem klasi~nu garsoweru 27m2 u novoj zgradi, lift terasa. Ukwi`en. Cena 32.500. [ifra 42903. Telefoni: 523193, 0603088-993.

341599 U ARSE TEODOROVI]A prodajem stan 28m2, prazan useqiv. Cena 28.000 i u Kisa~koj 44m2 ukwi`en jednoiposoban 45.500. Telefoni: 065/4443-455, 451-318.

341600

GARSOWERA 25m2, centar, Sowe Marinkovi}, II sprat, kompletno renovirana, CG, ukwi`ena 36.000. Telefon 063/517-846.

341620 NOVA garsowera 26m2, Sajam, Svete Kasapinovi}a, IV sprat, lift, useqiva, prvoklasna 34.000. Telefon 063/517-846.

341621 GARSOWERA 25m2, odmah useqiva, Novi bulevar, lift, CG, cena 28.500E. Telefoni: 064/823-6618, 021/66-14-200.

341363 UKWI@EN 28m2, useqiv odmah, VP, CG, funkcioni{e kao jednoiposoban, cena 32.000E. Telefoni: 064/8236601, 542-779.

341365 PRODAJEM garsoweru 24m2, odli~an polo`aj, brzo useqiva, bez posrednika, ukwi`eno vlasni{tvo. Na{ telefon 421-437 ili 063/534-505.

341332 PODBARA, useqiva garsowera od 25m2. Direktno od investitora za 30.900E. Telefoni: 425205, 425-210.

341339 SATELIT, nova, useqiva garsowera od 20m2. Cena 22.000E. Telefoni: 425-210, 425-205.

341340 POVOQNO 24m2, 1. sprat, garsowera sa odvojenom kuhiwom, terasa sa ostavom, CG, lift.

Cena 25.000E. Telefoni: 064/823-6604, 6614-200.

341375 NOVO - 20m2, ukwi`ena garsowera, odmah useqiva, CG. Cena 22.000E. Telefoni: 064/823-6608, 542-779.

341376 KOD FAKULTETA, garsowera sa odvojenom kuhiwom, renovirana, ekstra, cena 39.150.

Telefon 421-185.

341394 BULEVAR OSLOBO\EWA, garsowera od 28m2, 5. sprat, lift, terasa, CG. Ukwi`ena!

Cena 37.500E. Telefoni: 064/823-6608, 661-4200.

341387 @ELEZNI^KA, garsowera, 19m2, 2. sprat, cena 27.800.

Telefon 421-185.

341390 SOMBORSKI BULEVAR, garsowera, 24m2, 2. sprat, cena 29.670. Telefon 422-149.

341391 KOD SAJMA, garsowera, visoko prizemqe, 25m2, cena 28.850 sa PDV-om. Telefon 4721660.

341392 GARSOWERA, Nova Detelinara, hitna prodaja, investitor 19.000,00 evra. Telefon 064/82058-28.

341410

NOVO NASEQE, garsowera 23.500,00evra useqiva jun 2010.

Telefon 064/820-58-28.

341415 NOVA DETELINARA, nova garsowera, brzo useqiva od 25m2 po ceni 30.000 sa PDV-om.

Telefon 636-8429.

341420 NOVA DETELINARA, nov, odmah useqiv stan od 30m2 po ceni 31.000. Telefon 063/516478.

341421 CENTAR, nova useqiva garsowera od 25m2, po ceni od 33.600 sa PDV-om.Tel.636-8429.

341422 BRZO USEQIVA garsowera u blizini Novog bulevara, 22m2, cena 26.000 evra. Mala zgrada sa veoma kvalitetnom opremom...

Telefoni: 065/2019-010; 021/427277, ({ifra: 11473), www.solisnekretnine.com.

341462

nedeqa11.jul2010.

KLASI^NA lepa garsowera sa uvu~enom kuhiwom, ukwi`ena na 26m2, terasa, lift, hladna ostava na terasi. Cena 34.000 evra!

Telefoni: 065/2019-009, 021/520231, ({ifra: 12014), www.solisnekretnine.com.

341463 USEQIVA lepa garsowera, 24m2 na Somborskom bulevaru, terasa, lift, cena 29.700 evra!

Telefoni: 062/533-230, 021/520231, ({ifra: 11293), www.solisnekretnine.com.

341464 PRODAJEM garsoweru kod Sajma, cena 25.000 evra!

Telefon 064/2003-103, www.solisnekretnine.com.

341465

USEQIVA i name{tena klasi~na garsowera, prvi sprat, u centru preko puta pozori{ta, cena 27.000 evra.

Telefoni: 064/2003-103, 021/520231, ({ifra: 12702), www.solisnekretnine.com.

341466 HITNA PRODAJA! Garsowera od 26m2 kod Sajma, drugi sprat, terasa, lift, super stawe, topla voda! Tel.: 064/134-0459, 021/520231, ({ifra: 14864), www.solisnekretnine.com.

341467 PRODAJEM odli~nu garsoweru u Ul. Mi{e Dimitrijevi}a, 27m2 cena 38.650 evra! Mogu} dogovor!

Tel.: 065/2019-009; 021/520-231, ({ifra: 19119), www.solis-nekretnine.com.

341469 UKWI@EN klasi~an jednosoban stan na Rumena~kom putu, 48m2, lift, terasa, odli~na zgrada, mo`e na kredit!

Cena 42.000 evra. Telefoni: 065/2019-013, 021/520-231, ({ifra: 12931), www.solisnekretnine.com.

341470 JEDNOSOBAN stan 29m2, III sprat, useqiv VIII/2010, Nova Detelinara. Telefon 061/113-9879.

341417 GRBAVICA, jednosoban, 4. sprat, 28m2, sa ugradnom kuhiwom, cena 35.020. Telefon 4721661.

341393 CENTAR, jednosoban, 24m2, dvori{na strana, cena 29.670.

Telefon 472-1661.

341395 DETELINARA, jednosoban, 28m2, ukwi`en, cena 31.930.

Telefon 421-185.

341396 SAJAM, jednosoban, 33m2, nov, useqiv, lift, terasa, cena 37.100. Telefon 472-1660.

341397 JEDNOSOBAN - 30m2, useqiv odmah, CG, nov! Cena 34.000E. Telefoni: 064/823-6606, 021/424963.

341381 USEQIV ukwi`en, mo`e kredit 37m2, Bul. kraqa Petra I, 2. sprat, lift, CG, odli~an raspored. Cena 41.200E. Telefoni: 064/823-6608, 021/542-779.

341370 LIMAN III, ukwi`en jednosoban stan od 32m2, lift, terasa, cg. Cena 32.960E. Tel.: 425-210, 425-205.

341341

21

NA NOVOM NASEQU jednosoban stan 34m2 - 35.000. [ifra 43345. Telefoni: 451318, 523-193.

341601 NA GRBAVICI jednosoban stan 28m2 u A. [anti}a 36.000. [ifra 43295. Telefoni: 451318, 523-193.

341602 NA NOVOM NASEQU 30m2 ukwi`en mo`e preko kredita 33.000. Telefoni: 451-318, 523193.

341603 JEDNOSOBAN - odmah useqiv noviji stan, prvi sprat, 37m2, cena: 35.000. Tel. 064/823-6619; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs.

341652 UKWI@EN noviji jednosoban stan preko puta “Dnevnika”, 37m2, terasa, lift, redovan sprat, cena: 42.250. Tel. 064/8236613; 021/520-966, www.totalnekretnine.rs.

341653 OKOLINA SAJMA nov 28,8m2 jednosoban stan sa terasom, sprat I, dvori{no okrenut cena 37.000. Telefoni: 021/528-599, 423-208.

341641 [ONSI, 42m2 lep jednosoban stan, lift, terasa, ukwi`en.

Tel.: 444-107, 633-7853.

341673 TURGEWEVA, 28m2 jednosoban, lift, terasa, ukwi`en. Tel.: 444-107, 633-7853.

341674 NOVO NASEQE klasi~an, kompletno renoviran jednosoban stan 37m2, lift, terasa, mo`e zamena za jednoiposoban na istoj lokaciji. Telefoni: 528-137, 661-2262.

341582 UKWI@EN jednosoban 32m2, Ul. Narodnog fronta. Cena 33.000E. Telefoni: 063/835-4537, 21/6622-677.

341566

JEDNOSOBAN, N. naseqe, II sprat, ukwi`en, 34m2, cena 35.400E. Telefoni: 021/450-417; 063/128-97-97.

341539 SEQA^KIH BUNA!!! Kod {kole na prvom spratu klasi~an jednosoban stan, 40m2 useqiv po dogovoru, ukwi`en. Tel.: 063/8680335, 063/500-213.

342708 KLASI^AN jednosoban stan 30m2, ukwi`en, u blizini Gra|evinske {kole. povoqno.

Telefon 6624-218.

342716 SOMBORSKI BULEVAR garsowera u izgradwi! Cena 18.000 evra! Telefoni: 060/0189422; 021/451-570, ({ifra: 13149), www.solis-nekretnine.com.

341468 GARSOWERE u izgradwi kod tr`nog centra „Rodi}“, 14.200 evra. Tel. 064/820-58-28. 341414 GARSOWERA, {iri centar u izgradwi useqiva jun 2010, 18.000 evra. Tel. 064/820-58-28.

341411 NOVOSADSKOG SAJMA li~no prodajem, u izgradwi garsoweru 27m2 na prvom spratu, lift, terasa, gleda na dvori{nu stranu. Telefon 063/538-166.

341579

22

OGLASI

nedeqa11.jul2010.

PRODAJEM dvosoban, Bulevar oslobo|ewa, iza Lutrije, 64m2, 1. sprat. Telefon 6341-423, 062/1224-128.

4247 KA]E Dejanovi}, 46m2, ukwi`en, prizemqe.

Telefon 062/890-1199.

4450 PRODAJEM dvosoban stan na Limanu IV, Novi Sad, dobra lokacija. Telefon 021/6369-008.

4542 DVOSOBAN stan 53m2, ukwi`en, drugi sprat, terasa, vlasnik u Pariskih komuna 49.000E. Telefon: 064/1126-239.

4564 PRODAJEM stan 44 m2 Bra}e Ribnikara 13 - 15 I sprat, - Grbavica. Telefon 063/8-634-276, 063/600-542.

4587

POVOQNO prodajem ukwi`en, dvosoban stan, kod Jodne bawe.

54m2, terasa, lift, ostava. Cena 50.000 E. dogovor. Agencije iskqu~ene. Telefon 063/18-27627.

4600 DETELINARA - dvosoban 48m2 prodajem ili mewam za mawi.

Telefon 065/6444-744, 654-11-92.

4612 DVOSOBAN, 58m2, Bul. Cara Lazara, {esti sprat, 1200E/m2.

Telefon: 064/2466-206.

4630 JIS, 40m2, telep, 2. sprat, terasa, ukwi`en, 1/1, 38.100. Telefon 064/418-32-23.

4468 PRODAJEM jednoiposoban stan, na Novom nasequ, bez posrednika. Prvi sprat, lift, klimatizovan, 38m2 za 36.000 evra. Telefoni: 062/235-923, 062/194-55-68.

4482 SAJAM, prodajem jednoiposoban nov stan, 38m2 na prvom spratu useqiv odmah, sa pripadaju}im parking mestom 45.500.

Telefon: 063/8088-147.

4562 CENTAR 45m2 jednoiposoban (blizu pozori{ta) III sprat, lift, ekstra lep, italijanska keramika 1380 e/m2. Telefon 064/6581-387.

4606 GRBAVICA, Gogoqeva, ukwi`en jednoiposoban stan 42m2, odvojena kuhiwa sa prozorom, lift, terasa. Telefon 6624-218.

342720 NOVO NASEQE - [onsi, ukwi`en jednoiposoban stan 53m2 sa terasom i ostavom. Cena 47.000 evra. Telefoni: 021/528399; 063/502-526.

342728

BELE WIVE - noviji jednoiposoban stan u potkrovqu od 35m2. Telefon 063/1020-731.

342724 HITNO!!! Odmah useqiv, nov JIS 33m2, Heroja Pinkija, pvc stolarija sa roletnama, {panska keramika, tu{ kabina, dvostrano orijentisan, cena 30.500 za ke{popust!!! Telefoni: 021/425-653, 063/536-212.

341530 HITNO! Odmah useqiv nov JIS 42m2, Suboti~ki bulevar, lift, terasa, predivan pogled, dvori{na strana, pvc, kl. parket, sig. vrata, parking u dvori{tu, cena 36.500. Telefoni: 021/425653, 6616-324.

341524 HITNA PRODAJA!!! Odli~an JIS 36m2, Novo naseqe, IV sprat, lift, terasa, sre|en, klima, funkcionalan, brzo useqiv, ukwi`ba, cena 32.500. Telefoni: 021/6616-324, 425-653.

341521 HITNO!!! Odmah useqiv JIS 37m2, centar, Futo{ka, nova zgrada, lift, terasa, prvoklasna oprema, mogu}nost kupovine sa novim name{tajem, cena 41.500. Telefoni: 021/6616-324, 425-653.

341522

BORE PRODANOVI]A, novija gradwa, useqiv stan od 47m2, I sprat, lift, terasa.

Pozvati 063/777-6233.

341551 SEQA^KIH BUNA, u neposrednoj blizini {kole, prodajem ukwi`en jednoiposoban stan od 40m2. Cena 37.000E. Tel. 060/621-1685.

341553 TRG MAJKE JEVROSIME, prizemqe, ukupna povr{ina 40m2 po ceni 25.000E. Hitno!

Tel. 063/775-9121.

341554 SOMBORSKI BULEVAR ganc nov odmah useqiv jednoiposoban stan 38m2 na ~etvrtom spratu sa liftom. Telefoni: 528-137, 661-2262.

341584 JEDNOIPOSOBAN useqiv u septembru, Telep, 34m2. Cena 26.500E. Tel: 066/502-1984, 021/6622-677.

341568 JEDNOIPOSOBAN, brzo useqiv, Novo naseqe, 45m2. Cena 36.000E. Tel: 066/502-1984, 021/6618-222.

341569 STANICA, 40m2 jednoiposoban, ukwi`en, terasa 41.200.

Tel.: 444-107, 633-7853. 341675 [IRI CENTAR, 45m2 noviji jednoiposoban stan, lepa terasa, brzo useqivo, cena 49.000. Telefoni: 021/423-208, 528-599.

341642 PRODAJEM ukwi`en stan kod stadiona Vojvodine, jednoiposoban, 33m2, terasa, lift, cena: 41.200. Tel. 064/823-6613; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs.

341654 JEDNOIPOSOBAN ukwi`en noviji stan, 38m2, lift, prvi sprat, cena: 37.100. Tel. 064/8236612; 021/520-966, www.totalnekretnine.rs.

341655 GRBAVICA jednoiposoban stan na prvom spratu, terasa, odvojena kuhiwa, cena: 44.300E. Tel. 064/823-6619; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs. 341656 NOV – odmah useqiv jednoiposoban stan, 43m2, terasa, lift, redovan sprat, cena: 45.300.

Tel. 064/823-6605; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs.

341657 JEDNOIPOSOBAN ukwi`en stan na Novom nasequ, 53m2, terasa, lift, redovan sprat, cena: 46.350. Tel. 064/823-6611; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs.

341658 \UR\A BRANKOVI]A - kod Socijalnog, odmah useqiv, ukwi`en, jednoiposoban stan 35m2 na prvom spratu. Telefoni: 528-137, 063/538-166.

341586 BRZO USEQIV jednoiposoban 41m2, II sprat, terasa. Cena 35.000. Telefoni: 064/935-4559, 021/6618-222.

341571 CARA DU[ANA, 26m2, jednoiposoban, VP, brzo useqivo, cena 27.000E. Tel.: 021/542-779, 064/823-6607.

341360

ODLI^AN, 35m2 jednoiposoban, 1. sprat, terasa, CG, ukwi`en.

Cena 34.000E. Tel.: 064/823-6604, 021/661-4200.

341371 NOV odmah useqiv jednoiposoban stan na Novom bulevaru, 40m2, 46.350E Tel.: 064/8236604, 021/66-14-200.

341372 CENTAR nov - 37m2 jednoiposoban, 2. sprat, terasa, ostava, CG, odmah useqiv, upotrebna dozvola.

Cena 40.000E. Telefoni: 064/8236604; 542-779.

341368

NOVI BULEVAR, 44m2, 1. sprat, brzo useqivo, terasa, CG, lift. Cena 45.500E. Telefoni: 064/823-6601, 542-779.

341374 [ONSI, 45m2, jednoiposoban, ukwi`en, useqiv, lift, CG, odli~an raspored.

Cena 51.500E. Telefoni: 064/8236618, 021/661-4200.

341377 LIMAN, jednoiposoban, 35m2, ukwi`en, cena 46.600. Telefon 422-149.

341398 SAJAM, jednoiposoban, 42m2, 3. sprat, lift, ukwi`en. Telefon 472-1660.

341399 [ONSI, jednoiposoban, 53m2, useqiv, visoko prizemqe, ukwi`en, cena 47.380. Telefon 421-185.

341400 JEDNOIPOSOBAN, useqiv jul 2010, Nova Detelinara, Janka ^melika.

Telefon 064/820-58-28.

341413 NOV jednoiposoban stan u Vuka Karaxi}a, useqiv, potpuna dokumentacija, cena 53.000 evra.

Telefoni: 065/2019-011; 021/451570, ({ifra: 11087), www.solisnekretnine.com.

341471

POUZDANO, 36m2 na drugom spratu, jednoiposoban stan sa odli~nim rasporedom, samo 29.000 evra. Telefoni: 063/520296; 021/520-231, ({ifra: 11252), www.solis-nekretnine.com.

341472 NOVA DETELINARA - Janka ^melika, nov i odmah useqiv jednoiposoban stan na drugom spratu, 42m2 po ceni od 54.600 evra.

Mo`e subvencija!

Telefoni: 060/018-9422, 021/520231, ({ifra: 10373), www.solisnekretnine.com.

341473 PRODAJEM nov jednoiposoban stan u Ul. Branka Baji}a, savr{enog rasporeda, oko cene mogu} dogovor! Telefoni: 065/2019-009; 021/427-277, ({ifra: 11810), www.solisnekretnine.com.

341474 LIMAN IV - Narodnog fronta, sedmi sprat, jednoiposoban od 45m2, odli~an raspored, cena 53.600 evra. Telefoni: 060/0189422, 021/520-231, ({ifra: 12218), www.solis-nekretnine.com.

341476 ODLI^AN jednoiposoban stan u novijoj zgradi u najstro`em centru grada, 39m2, idealno za izdavawe. Telefoni: 065/2019013, 021/427-277, ({ifra: 19695), www.solis-nekretnine.com.

341477 BULEVAR, povoqno, sre|en, useqiv 1.5 stan od 40m2, ukwi`en, po ceni 41.200.

Telefon 636-6952.

341423

NOVO NASEQE, ukwi`en, noviji 1.5 stan od 41m2 u odli~nom stawu, odmah useqiv po ceni od 43.300. Telefon 6366952.

341424 NOVO NASEQE, odmah useqiv, ukwi`en 1.5 stan od 53m2 po ceni 46.400. Telefon 6366952.

341426 NOVO NASEQE, [onsi, ukwi`en 2.0 stan od 60m2, odmah useqiv po ceni od 56.500.

Telefon 063/516-478.

341427 [IRI CENTAR, noviji, ukwi`en 2.0 stan od 54m2 po ceni od 53.500. Telefon 6368429.

341428 LIMAN, nov 2.0 stan, useqiv, na II spratu po ceni 58.400 sa PDV-om. Tel. 636-6952. 341425 PRODAJEM dvosoban stan na Futo{kom putu. Tel.: 063/7726845, 021/451-570, ({ifra: 19490), www.solis-nekretnine.com. 341478 PRODAJEM odli~an dvosoban stan u Lukijana Mu{ickog, cena veoma povoqna! Tel.: 065/2019009, 021/451-570, ({ifra: 10531), www.solis-nekretnine.com. 341479

DETELINARA - Veselina Masle{e, dvosoban stan od 50m2 na tre}em spratu, dobar, odr`avan stan, cena 47.000 evra.

Telefoni: 060/018-9422, 021/520231, ({ifra: 12981), www.solisnekretnine.com.

341480

POVOQNO! Dvosoban stan od 47m2 u Pu{kinovoj, starija gradwa, ukwi`en, potrebno renovirawe!

Telefoni: 065/2019-010, 021/451-570, ({ifra: 12608), www.solisnekretnine.com.

341481 PRODAJEM izuzetno sre|en dvosoban stan od 47m2, prvi sprat na Detelinari, hitno.

Telefoni: 021/427-277; 064/1340459, ({ifra: 19924), www.solisnekretnine.com.

341482 PA@WA! Prodajem dvosoban stan od 43m2, stara gradwa, tre}i sprat, cena veoma povoqna, samo 34.000 evra. Telefoni: 064/134-0459, 021/427-277, ({ifra: 13101), www.solisnekretnine.com.

341483 VESELINA MASLE[E, odr`avan dvosoban stan od 50m2 na tre}em spratu, cena 47.000 evra! Mo`e kredit! Telefoni: 060/018-9422, 021/427-277, ({ifra: 12981), www.solisnekretnine.com.

341484 DVOSOBAN stan, odli~nog rasporeda, Liman III, [ekspirova ulica, 52m2, cena 57.000 evra, hitna prodaja!

Telefoni: 064/2003-103, 021/520231, ({ifra: 11666), www.solisnekretnine.com.

341485 PRIJATAN i interesantan dvosoban stan u Lasla Gala na petom spratu sa liftom. 53m2, dvostrano orjentisan, pripadaju}i tavanski i podrumski prostor. Tel.: 062/533-230, 021/427277, ({ifra: 12592), www.solisnekretnine.com.

341487

DNEVNIK PRELEP dvosoban stan na Grbavici, 42m2, lift, parking mesto u dvori{tu. Ukwi`en.

Cena 55.400 evra. Telefoni: 062/533-230, 021/451-570, ({ifra: 11727), www.solisnekretnine.com.

341488 ODLI^AN dvosoban kod Master centra, 52m2, 1. sprat, ukwi`en, u odli~nom stawu.

Hitna prodaja! Cena dogovor!

Telefoni: 064/823-6604, 6614200.

341383 NOVIJI dvosoban stan od 55m2, 3. sprat, u Toplice Milana, grejawe, terasa, parking mesto. Cena 55.000E. Telefoni: 064/823-6602, 021/542779.

341385 CENTAR, dvosoban, 52m2, 1 sprat, nov, neuseqavan, cena 69.630. Telefon 421-185.

341401 BORE Prodanovi}a, dvosoban, 47m2, 1 sprat, odli~na gradwa.

Telefon 422-149.

341402 NOVO NASEQE, dvosoban, 50m2, 3 sprat, dvori{na strana, ukwi`en, cena 51.500. Telefon 422-149.

341403 STANICA, Stjepana Mitrova Qubi{e, dvosoban, 47m2, ukwi`en, 3. sprat, cena 50.500.

Telefon 472-1660.

341404 USEQIV, ukwi`en dvosoban, 53m2, kod @el. stanice. CG, terasa, odli~an raspored. Cena 54.600E. Telefoni: 064/8236601, 021/6614-200.

341369 DVOSOBAN centar nov, 42m2, odli~an raspored, 2. sprat, useqiv odmah, terasa, lift, CG. Cena 48.500E. Telefoni: 064/823-6608, 424-963.

341373

LAZE KOSTI]A, 44m2, odmah useqiv + 14m2 terase, lift, CG. Cena 44.000E. Telefoni: 064/823-6601, 6614-200.

341362 CENTAR, nov, odmah useqiv dvosoban stan od 45m2, lift, terasa, cg, pogled na Tvr|avu.

Cena 51.500E, direktno od investitora. Telefoni: 425-210, 425-205.

341342 BEZ POSREDNIKA! Prodajem useqiv klasi~an dvosoban stan 52m2, terasa, ostava, I sprat, kuhiwa-prozor, gara`a, ukwi`eno. Telefon 421-437 ili 063/534-505.

341333 SAVE KOVA^EVI]A hitnoooo!!! Dvosoban kompletno renoviran stan 54m2, odli~an, ukwi`en, ima terasu za 45.500.

Tel.: 528-137, 661-2262.

341587 DVOSOBAN 50m2, Bulevar oslobo|ewa-preko puta „Mocarta“, renoviran, III sprat, lift, odvojena kuhiwa, ukwi`en 56.500.

Telefon 063/517-846.

341622

NOV ekskluzivan, dvosoban 50m2, centar-Kosovska, II sprat, lift, useqiv, ukwi`en, gara`a, 64.000. Hitno! Telefon 063/517846.

341623 DVOSOBAN 43m2, Grbavica, Lasla Gala, IV sprat, lift, odvojena kuhiwa, CG, terasa, useqiv po isplati, 48.000.

Telefon 063/517-846.

341624 NOV, prvoklasan, dvosoban 42m2, ugao Temerinske i Koste [okice, II sprat, lift, useqiv, ukwi`ba, 49.500. Telefon 063/517-846.

341626

U ULICI LAZE KOSTI]A investitor prodaje klasi~an dvosoban stan 54m2 na IV spratu. Ekstra gradwa. Useqiv septembar 2010. Telefoni: 523 193, 451-318, 523-193, 060/3088993.

341605 NA GRBAVICI u zgradi useqenoj 2009. godine 53m2 dvosoban stan sa odvojenom kuhiwom i trpezarijom. Prvi sprat, prazan, odmah useqiv.

Povoqno. Telefoni: 451-318, 060/0753-782.

341606 U ULICI BORE PRODANOVI]A 47m2 nov stan na prvom spratu, useqiv, lift, terasa 55.500. Telefoni: 451318, 523-193.

341607 NA LIMANU II kod [tranda klasi~an dvosoban stan prazan ukwi`en 60m2 - 68.000. Tel.: 451318, 523-193.

341608 DVOSOBAN stan u novoj zgradi, brzo useqiv, 50m2, redovan sprat, terasa, lift, cena sa PDV-om: 53.350 evra. Tel. 064/823-6620; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs. 341659 LIMAN kod fakulteta, dvosoban stan 53m2+terasa, odmah useqiv, cena 56.500. Tel.: 021/423-208, 528-599.

341644 IZA LUTRIJE, klasi~an dvosoban stan 58m2 sa dve terase, lift, gara`a 15m2, sve zajedno ukwi`eno 1/1.

Telefoni: 021/528-599, 063/11141-42.

341645 NOVO NASEQE odmah kod {kole 54m2 kompletno renoviran dvosoban stan, lepa terasa, povoqno. Telefoni: 021/423208, 063/111-80-85.

341646 BULEVAR KRAQA PETRA 58m2, dvosoban stan, peti sprat, lift, terasa, ukwi`en 52.500.

Tel.: 444-107, 633-7853. 341676 FRU[KOGORSKA 64m2, dvosoban sa odvojenom trpezarijom, drugi sparat, lift, terasa. Tel.: 444-107, 633-7853.

341677 DETELINARA, 47m2 klasi~an dvosoban, terasa, ukwi`en 41.200. Tel.: 444-107, 633-7853.

341678 LIMAN I, 53m2 klasi~an dvosoban, lift, terasa, odmah useqiv 56.700. Telefoni: 444107, 633-7853.

341679 SAVE KOVA^EVI]A, 58m2 dvosoban, odvojena trpezarija, dve terase, prvi sprat, renoviran, dva sanitarna ~vora 63.000.

Telefoni: 444-107, 633-7853.

341680 NOVA DETELINARA, 53m2 nov, neuseqavan, lift, terasa 56.700. Telefoni: 444-107, 6337853.

341681 UKWI@EN odmah useqiv dvosoban stan, Ul. Ka}e Dejanovi}, II sprat, 62m2, terasa, cena: 58.750. Tel. 064/823-6612; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs. 341663

DNEVNIK

OGLASI

nedeqa11.jul2010.

23

24

OGLASI

nedeqa11.jul2010.

PRODAJEM ukwi`en dvosoban 58m2, III sprat, terasa, lift, Ul. Milke Grgurove. Cena 56.650E. Telefoni: 063/759-7133, 021/6622677.

341570 KRAQEVI]A MARKA dvosoban klasi~an stan 51m2, u zgradi sa liftom, za 47.400. Telefoni: 528137, 063/538-166.

341585 U BLIZINI SAJMA odmah useqiv, ukwi`en dvosoban stan 51m2 na prvom spratu sa liftom, nije stara zgrada. Telefoni: 528-137, 661-2262.

341583

GUNDULI]EVA ULICA, ukwi`en, renoviran, odmah useqiv stan od 68m2. I sprat, lift, terasa.

Telefon 063/101-0668.

341555 DVOSOBAN, blizina Futo{ke pijace, IV sprat, lift, povr{ine 40m2, siguran investitor, cena sa PDV-om 1200E/m2. Telefoni: 021/450-417; 064/189-38-87.

341544 PRODAJEM ukwi`en, nov dvosoban stan 42m2, Ul. Augusta Cesarca. Telefoni: 064/935-4559, 021/6622-677.

341564 BRZO USEQIV dvosoban stan od 45m2,1. sprat, terasa, lift. Cena 41.700E. Telefoni: 064/935-4559, 021/6618-222.

341565 HITNA PRODAJA!!! Odmah useqiv DS 53m2, kod „Betanije“, Turgeweva, I sprat, lift, terasa, dvori{na strana, ukwi`en, cena samo 55.500!!! Telefoni: 021/6616324, 425-653.

341525 DVOSOBAN, Liman II, Ravani~ka, 64m2, izuzetan stan, bez ulagawa, ukwi`en. Telefoni: 021/450-417; 064/189-38-87.

341532 NOVO NASEQE - ukwi`en dvosoban stan adaptiran u dvoiposoban isto~no orjentisan.

Mo`e zamena za mawi. Telefoni: 021/6615-124; 063/502-526.

342733 SOMBORSKI BULEVAR - brzo useqiv dvosoban stan 53m2 odli~nog rasporeda. Telefoni: 021/4722-060; 061/167-2826.

342735 SUBOTI^KI BULEVAR investitor prodaje 53m2, prvi sprat, lep dvosoban stan, dvori{no orjentisan. Telefon 063/1020-733.

342723

LIMAN I, ukwi`en dvosoban stan 54m2, prazan, funkcionalan raspored. Telefon 6624-218.

342717 KRAQEVI]A MARKA!!!

Izuzetno povoqno klasi~an dvosoban stan na drugom spratu od 53m2 za 49.000E. Telefon 063/8680335.

342709 DVOSOBAN stan u blizini Limanske pijace od 60m2, useqiv po dogovoru u dobroj zgradi!!!

Ukwi`en!!! Telefon 063/500-213.

342710 SALAJKA - Kara|or|eva ulica, nov, neuseqavan jednoiposoban dupleks od 40m2, cena 26.000 evra!

Telefoni: 060/018-9422, 021/427277, ({ifra: 19963), www.solisnekretnine.com.

341475

PRODAJEM stan od 75m2, u odli~nom stawu u Kosovskoj ulici. Mo`e zamena za mawi do 40m2. Telefoni: 523-792, 064/24-101-55.

3631 BULEVAR KRAQA PETRA I, renoviran, ukwi`en, odmah useqiv, dvoiposoban stan, 58m2, visoki parter, terasa, podrumska ostava.

Telefoni: 064/150-68-14 i 064/2664107.

4421

PRODAJEM trosoban stan 72m2, ugao Novosadskog sajma i Bul. oslobo|ewa, investitor „Invent“, izvo|a~ „Budu}nost“, ukwi`en, povra}aj PDV-a, mogu} kredit, useqiv kraj jula. Povoqno, bez posrednika. Telefon 063/587-774.

4204 TROSOBAN stan, adaprtiran kod „Naftagasa“ prodajem. Telefon: 063/503-703.

4361 PRODAJEM komforan stan dvostrano orjentisan na Novom nasequ. Cena ispod 1000E/m2. Telefon: 021/493-819i 063/80-87-535.

4527 PETRA DRAP[INA!!! Dvoiposoban stan od 64m2 u zgradi sa liftom, useqiv po dogovoru sa lepom terasom. Telefoni: 063/500213, 063/8680-335.

342711 SAJAM - ukwi`en dvoiposoban stan ni`e spratnosti dvori{no orjentisan. Cena 60.000 evra.

Telefoni: 021/528-399; 063/502-526; 061/167-2826.

342734 LIMAN II - ukwi`en dvoiposoban stan 75m2. Telefoni: 021/6615-124; 063/502-526.

342726 STEVANA MOKRAWCA odli~an ukwi`en dvoiposoban stan 68m2 ni`e spratnosti.

Telefoni: 021/4722-060; 063/502526.

342732 EKSTRA POVOQNO!!! Nov, odmah useqiv DIS 47m2, Novo naseqe, lift, odli~an raspored, hidromasa`na kada, sig. vrata, kl. parket, cena 43.500!!! Telefoni: 021/6616-324, 425-653.

341529 DVOIPOSOBAN, Branimira ]osi}a, 54m2, II sprat, lift, ukwi`en, 61500E. Telefoni: 021/450-417; 063/128-97-97.

341535

HITNA PRODAJA!!! Ukwi`en, odmah useqiv, DIS ]irpanova, V sprat, lift, pvc stolarija, kl. parket, klima, sig. vrata, parking u dvori{tu, cena sa porezom 49.900.

Telefoni: 021/6616-324, 425-653.

341523 PRODAJEM ukwi`en dvoiposoban stan na Detelinari, 63m2, terasa, cena: 54.600. Tel. 064/8236612; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs.

341664 DVOIPOSOBAN mawi stan na Novom nasequ, 60m2 podne povr{ine, korisne povr{ine 47m2, mo`e i na kredit, cena sa PDV-om: 43.250. Tel. 064/823-6620; 021/520966, www.total-nekretnine.rs.

341665 UKWI@EN dvoiposoban u blizini Alma{ke crkve, star 7 godina, 76m2, cena: 67.000. Tel. 064/8236613; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs.

341668 NOVA DETELINARA, 54m2, dvoiposoban, odli~an raspored, terasa, lift, 62.000. Telefoni: 444-107, 633-7853.

341682 RUMENA^KI PUT 72m2, dvoiposoban stan na prvom spratu, odmah useqiv 67.000. Telefoni: 444-107, 633-7853.

341683 UKWI@EN dvoiposoban stan na Novom nasequ, zgrada od fasadne cigle, 50m2, drugi sprat, cena: 48.400. Tel. 064/823-6600; 021/520966, www.total-nekretnine.rs.

341660 UKWI@EN dvoiposoban stan na prvom spratu, Bulevar kraqa Petra, u odli~nom stawu, 56m2, cena: 52500 evra. Tel. 064/823-6613; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs.

341661 UKWI@EN dvoiposoban stan na Limanu, zgrada od fasadne cigle, 72m2, terasa, lift. Tel. 064/8236611; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs.

341662 NA BEOGRADSKOM KEJU 67m2 ukwi`en dvoiposoban u odli~nom stawu 56.700. [ifra 43292.

Telefoni: 451-318, 523-193.

341610 NOV dvoiposoban 75m2, Liman I, V sprat, lift, dupleks bez kosina, ukwi`en, prvoklasan, 77.000.

Telefon 063/517-846.

341627 STEVANA MOKRAWCA originalan dvoiposoban stan 67m2 na tre}em spratu sa liftom, renoviran. Telefoni: 528-137, 661-2262.

341590 EKSKLUZIVNA PONUDA - useqiv dvoiposoban stan 52m2, 2. sprat, ostava, terasa, bez posrednika, kuhiwa-prozor, gara`a, ukwi`en.

Telefoni: 421437,063/534-505.

341334

DVOIPOSOBAN - 47m2, odmah useqiv, mo`e kredit, perfektan raspored, cena sa PDV-om, 43.300E. Telefoni: 064/823-6604, 021/542779.

341364 DVOIPOSOBAN 68m2, Balzakova ulica, odmah useqiv, ukwi`en, terasa, CG, lift. Cena 67.000E. Telefoni: 064/823-6618, 424-963.

341367 KEJ - 56m2, dvoiposoban, nov, useqiv, 1. sprat, terasa, CG. Cena sa PDV-om 63.500E. Telefoni: 064/823-6602, 021/542-779.

341380 LIMAN 4, dvoiposoban, 76m2, 5. sprat, ukwi`en, terasa, cena 82.200. Telefon 472-1661.

341405 CENTAR, dvoiposoban, 59m2, izuzetna gradwa, cena 65.150 sa PDV-om. Telefon 421-185.

341406 GRBAVICA, dvoiposoban, 57m2, kod Limanske pijace, nov, neuseqavan, lift, terasa. Telefon 422-149.

341407 DVOIPOSOBAN ukwi`en stan kod Sajma, potkrovqe, lift, mo`e kredit, cena 51.500 evra!

Telefoni: 065/2019-011, 021/451570, ({ifra: 12172), www.solisnekretnine.com.

341489 SOCIJALNO - dvoiposoban stan na prvom spratu, sa gara`nim mestom, cena 69.600 evra.

Telefoni: 063/520-296; 021/427-277, ({ifra: 10736), www.solis-nekretnine.com.

341490 DVOIPOSOBAN klasi~an stan 77m2 kod Limanskog parka, VI sprat, lift, terasa, ukwi`en, 1.000. evra/m2. Pogledajte skicu i fotografije na sajtu Solis-a...

Telefoni: 065/2019-011, 021/520231, ({ifra: 12615), www.solisnekretnine.com.

341491 DVOIPOSOBAN stan na prvom spratu, 51m2, bul.Kraqa Petra I, renoviran i lep! Telefoni: 062/533-230, 021/427-277, ({ifra: 12609), www.solis-nekretnine.com.

341492 BETANIJA, odli~an, nov, ukwi`en, odmah useqiv 2.5 stan od 74m2 za 80.000 i perfektan 3.5 stan od 81m2, odmah useqiv. Telefon 063/516-478.

341429 CARA DU[ANA, ukwi`en, nov, odmah useqiv 2.5 stan po ceni od 56.650. Telefon 636-6952.

341430 LIMAN, kod pijace, odli~an 2.5 stan od 70m2, ukwi`en na II spratu.

Telefon 636-6952.

341432 GRBAVICA, Tolstojeva ulica, nov 3.0 stan od 71m2 po ceni od 75.000. Telefon 636-8429.

341433 BULEVAR OSLOBO\EWA, u zgradi od fasadne cigle odli~an 3.0 stan od 82m2, lako preuredqiv u 3.5, dvori{no orijentisan.

Telefon 636-6952.

341437 SUN^ANI KEJ, ekstra lokacija, odli~an, ukwi`en 3.0 stan od 83m2.

Telefon 063/516-478.

341438 CENTAR, Radni~ka ulica, odli~an, ukwi`en 3.0 stan od 75m2 po ceni od 77.000. Telefon 6368429.

341431

NOVA DETELINARA, odli~an, nov trosoban stan, drugi sprat, dva sanitarna ~vora, terasa, lift, 72m2, spu{tena cena na 74.000 evra!

Telefoni: 065/2019-010; 021/427277, ({ifra: 10822), www.solisnekretnine.com.

341493 IDEALAN trosoban stan u dve eta`e! Ukwi`en na 63m2, podne povr{ine oko 70m2, nova zgrada, lepa prostrana terasa, veliko kupatilo, kuhiwa sa prozorom...

Telefoni: 064/2003-103, 021/427277, ({ifra: 12090), www.solisnekretnine.com.

341494

TROSOBAN 78m2, Radni~ka ulica kod keja, klasi~an, odli~an raspored, idealan i za poslovnu delatnost, uwi`en, cena 115.000 evra!

Pogledajte nacrt i fotografije na sajtu Solis-a...www.solis-nekretnine.com. Tel.: 065/2019-011, 021/451570, ({ifra: 12854).

341495 BUL. KRAQA PETRA I, 82m2, trosoban na tre}em spratu, lift.

Kuhiwa i kupatilo sa prozorom.

Hitno 74.000 evra. Tel.: 063/520-296, 021/520-231, ({ifra: 12929), www.solis-nekretnine.com.

341496 PRODAJEM izuzetan stan na savr{enoj lokaciji pogodan za poslovni prostor kao i za stanovawe, 81m2 - cena dogovor!

Telefoni: 065/2019-009; 021/451570, ({ifra: 12933), www.solisnekretnine.com.

341497 PRODAJEM nov ukwi`en trosoban stan na Bulevaru oslobo|ewa, izuzetno povoqno!

Telefoni: 065/2019-009; 021/427277, ({ifra: 11550), www.solisnekretnine.com.

341498 LIMAN IV - Narodnog fronta, dobar, odr`avan trosoban stan od 80m2 na prvom spratu, cena 86.500 evra. Tel.: 060/018-9422, 021/451570, ({ifra: 12262), www.solisnekretnine.com.

341499 SAVINA - 85m2 trosoban stan na drugom spratu. Ukwi`en bez ulagawa. povoqno - 92.200 evra!

Telefoni: 063/520-296; 021/451-570, ({ifra: 12657), www.solis-nekretnine.com.

341501

HITNO prodajem trosoban, ukwi`en stan, 68m2, sa pogledom na Dunav, cena 55.000 evra. Telefoni: 021/520-231; 064/134-0459, ({ifra: 12695), www.solis-nekretnine.com.

341502 ODLI^AN, nov, neuseqavan trosoban stan, 63m2, Slova~ka ulica. Telefoni: 021/451-570; 063/77-26-845, ({ifra: 12890), www.solis-nekretnine.com.

341503 HITNA PRODAJA! Trosoban stan od 74m2. Dobra lokacija Liman II! Cena nije fiksna, 83.000 evra! Tel.: 065/2019-004, 021/451570, ({ifra: 11704), www.solisnekretnine.com.

341504 LIMAN, trosoban, 80m2, 4. sprat, lift, mo`e zamena za mawi uz doplatu. Telefon 472-1660.

341408 BULEVAR - 73m2 na Bul. oslobo|ewa - kod Kan-Kan-a, trosoban, ukwi`en, useqiv, odli~an raspored, terasa, lift. Cena dogovor.

Telefoni: 064/823-6601, 021/542779.

341384 UKWI@EN - 77m2+40m2 terase, 1. sprat, trosoban, Bulevar kod Can Can-a. Mo`e kredit. Cena 93.000E. Telefoni: 064/823-6608, 021/424963.

341378 CENTAR, nov, odmah useqiv trosoban stan od 83m2, III sprat, lift, terasa, cg, dvostrano orijentisan. Cena 93.950E, direktno od investitora. Telefoni: 425-205, 425-210.

341338 NOVO NASEQE u [onsiju odli~an trosoban stan 84m2 na prvom spratu, ukwi`en odli~an raspored. Telefoni: 528-137, 063/538-166.

341591 NOVO NASEQE trosoban stan 76m2, odli~an raspored, ukwi`en, lift, terasa za 68.000. Telefoni: 528-137, 063/538-166.

341589 NA BULEVARU EVROPE investitor prodaje klasi~an trosoban stan 73m2 na drugom spratu, lift, dve terase. Povoqno.

Telefoni: 451-318, 523-193, 060/3088-993.

341604

DNEVNIK

NA NOVOM BULEVARU EVROPE investitor prodaje odli~an trosoban stan 66m2. Prvi sprat, wc, kupatilo terasa. Gradi „Moj dom“. Telefoni: 451-318, 523193, 063/1088-993.

341612 U LOV]ENSKOJ ULICI pored Spensa u ekstra zgradi prodajemo klasi~an trosoban stan 74m2 na II spratu. Ukwi`en, odmah useqiv.

Telefoni: 451-318, 063/7537-823.

341613 U ULICI LAZE KOSTI]A investitor prodaje trosoban stan 70m2 na IV spratu. Useqiv septembar 2010. Projektno finansirawe sa „Erste bank“, gradi „Moj dom“.

Telefoni: 451-318 523-193, 063/1088-993.

341609 NA LIMANU I u Ul. Drage Spasi} prodajem komforan trosoban stan 85m2 na I spratu, terasa. Ekstra ponuda. [ifra 41643. Telefon 523-193.

341615 CENTAR, STEVANA MUSI]A, 94m2 trosoban salonski stan, prvi sprat, terasa, odmah useqiv, dva sanitarna ~vora 113.000.

Telefoni: 444-107, 633-7853.

341684 NOV – odmah useqiv trosoban stan kod Socijalnog, 70m2, terasa, redovan sprat, cena: 76.250. Tel. 064/823-6612; 021/520-966, www.totalnekretnine.rs.

341666 PRODAJEM trosoban stan na Limanu I, 73m2 na petom spratu, odli~an, ukwi`en! Pogled na Dunav i [trand. Odli~an, ukwi`en, novija zgrada. Telefoni: 064/134-0459; 021/451-570, ({ifra: 18569), www.solis-nekretnine.com.

341506 PA@WA! Nov, neuseqavan stan od 75m2, tre}i sprat, odmah useqiv, Grbavica, hitna prodaja, super kvalitet... Tolstojeva ulica!

Telefoni: 064/134-0459, 021/520231, ({ifra: 12902), www.solisnekretnine.com.

341509 PRODAJEM neuseqavan trosoban stan, Novi bulevar. Cena 62.900E. Telefoni: 063/759-7133, 021/6618222.

341563 U BLIZINI BETANIJE, ukwi`en trosoban stan 67m2 na tre}em spratu bez lifta. Novija gradwa. Cena 75.000E. Telefon 063/777-6233.

341557 BULEVAR MIHAJLA PUPINA - ukwi`en trosoban stan 73m2 ni`e spratnosti, dvostrano orjentisan. Telefoni: 021/528-399; 063/502-526.

342727 LIMAN III, iza „Merkatora“, ukwi`en trosoban stan 76m2, funkcija troiposobnog, ni`a spratnost. Telefon 6624-628.

342718 BULEVAR, preko puta „Dnevnik“a odli~an 79,70m2 trosoban stan sa terasom, dupleks, dva kupatila, cena 65.000. Hitno. Telefoni: 021/423-208, 528-599.

341647 PRODAJEM luksuzan dupleks od 104m2 na Savini, ~etvrti sprat, velika terasa, trosoban, hitna prodaja, cena povoqna samo 96.500 evra. Telefoni: 064/134-0459, 021/427-277, ({ifra: 12691), www.solis-nekretnine.com.

341500

KEJ, prodajem ~etvorosoban sre|en stan 130 m2 I sprat sa gara`om, pogodan i kao poslovni prostor.

Cena 286.000 E. Pogledati: www.

NoviSadApartman.com Telefon 063/891-444-7 3470 LIMAN IV, 130m2, odli~an renoviran 4 spava}e sobe, velik dnevni boravak, 2 sanitarna ~vora, 3 terase, vlasnik. Telefon 063/213-246, 063/77-57-617.

4368 NA SUBVENCIONISANI KREDIT prodajem nov odmah useqiv ~etvorosoban stan kod Sajma 86m2, cena 930E/m2, sa ura~unatim PDV. Telefoni: 021/544-540, 063/517-290.

4603 CENTAR 164m2 /blizu pozori{ta/ III sprat, lift, gara`a 17m2, ekstra lep, porcelanska keramika, 2 kupatila. Telefon 064/658-1-387.

4605

]IRPANOVA ulica, prodajem nov 4-soban 90 m2 ]irpanova ukwi`en 98.000 E. Telefon 064/09-07889, 021/547-919.

4613 NOVO NASEQE povoqno, prodajem troiposoban stan, 85/3 ili mewam za mawi oko 45m2. Telefon 061/21-058-48.

4491

PRODAJEM troiposoban stan na Limanu IV, dobra lokacija. Novi Sad. telefon 021/6-369-008.

4543 VLASNIK prodaje troiposoban odli~an stan. Telefon 511-326, 061/18321-73.

4558 ODLI^AN izuzetno lep troiposoban stan u zgradi „Budu}nosti“ kod Sajma, ukwi`en, prostran sa dve terase. Telefoni: 063/8680-335, 063/500-213.

342712 BULEVAR!!!

Preko puta „Daltonke“ troiposoban stan na prvom spratu, odmah useqiv, nov, ekstra od 103m2 u odli~noj zgradi!!! Telefon 063/8680-335.

342713 BULEVAR CARA LAZARA, nov, ukwi`en troiposoban stan od 70m2 u prizemqu. Pogodno i za poslovni prostor. Telefon 060/621-1685.

341558 VOJVO\ANSKA ULICA, renovoran troiposoban stan od 72m2. I sprat, lift, terasa. Cena 82.000E. Telefon 063/101-0668.

341559

PRODAJEM troiposoban stan u Pu{kinovoj ulici ili mewam za ku}u u Koviqu. Telefoni: 021/520231; 063/77-26-845, ({ifra: 12694), www.solis-nekretnine.com.

341510 TROIPOSOBAN, Liman II, novija zgrada, odli~no lociran stan, okru`en zelenilom, blizina {kole, obdani{ta, fakulteta, Spensa, Merkatora, [tranda. Stan je ukwi`en, III sprat, lift, cena 118.500E. Telefoni: 021/450-417; 064/189-38-87.

341534 U JANKA ^MELIKA nov useqiv stan 88m2 cena 87.500. Telefon 060/3088-993.

341618 [ONSI - Novo naseqe odli~nog rasporeda troiposoban stan 94m2, ukwi`en, zgrada sa liftom.

Telefoni: 528-137, 661-2262. 341592 NOVA DETELINARA - 85m2, nov, luks name{ten penthaus u Cankarevoj, odmah useqiv, pred ukwi`bom.

Cena 85.000E. Telefoni: 064/823-6602, 021/424963.

341366 LIMAN 4, troiposoban, 69m2+36m2, terasa, ukwi`en, cena 71.070. Telefon 472-1661.

341409 KOD „MERKATORA“, odli~an 3.5 stan, odmah useqiv, ukwi`en na I spratu za 81.600. Telefon 636-6952.

341434 GRBAVICA, hitno, noviji ukwi`en 3.5 stan, odmah useqiv po ceni 72.100. Telefon 636-6952.

341435 CENTAR, nov, brzo useqiv 4.0 stan od 89m2, odli~an raspored i lokacija po ceni od 109.700.

Telefon 636-6952.

341436

PRODAJEM odli~an luksuzan stan na Limanu III, sa dvori{tem, cena dogovor! Telefoni: 065/2019009, 021/451-570, ({ifra: 12704), www.solis-nekretnine.com.

341486 SOCIJALNO - 117m2, ~etvorosoban, 3. sprat, terasa, CG, odmah useqiv. Cena 105.000E. Telefoni: 064/823-6601, 021/542-779.

341386 POTKROVQE - 150m2 ugao Kisa~ke i Berisava Beri}a 295 evra/m2. Telefon 064/820-58-28.

341416 LUKS STAN! 118m2, Grbavica, 2. sprat, ~etvorosoban, useqiv odmah.

Cena dogovor. Telefoni: 064/8236602, 542-779.

341359 ^ETVOROSOBAN sa gara`om 110m2, Arawi Jano{a, useqiv, lift, terasa, CG. Nov, neuseqavan.

Cena 103.300E. Telefoni: 064/8236601, 424-963.

341382 NOVA DETELINARA ~etvorosoban stan 97m2, tre}i sprat, ukwi`en, zidala „Budu}nost“.

Telefoni’ 528-137, 063/538-166.

341593

OGLASI

DNEVNIK

VASE STAJI]A odli~an salonac 111m2 dvostrano orjentisan, dobra zgrada, ukwi`en.

Telefoni: 528-137, 063/811-7331.

341588 INVESTITOR „MOJ DOM“ u centru u Ulici Laze Kosti}a prodaje ekskluzivan petosoban stan 140m2. Novo, useqiv septembar 2010. Projektno finansirawe „Erste bank“. Telefoni: 451-318, 060/0532-154.

341616 U PODGORI^KOJ ULICI ~etvorosoban ukwi`en stan 77m2 na prvom spratu gleda na dvori{te.

Telefoni: 451-318, 523-193.

341617

SAJAM, 83m2, ~etvorosoban, peti sprat, dupleks, ukwi`en, terasa, lift, cena 72.700. Telefoni: 444107, 633-7853.

341685 KA]E DEJANOVI], 106m2, petosoban, tre}i sprat, ukwi`en, 115.000, gara`a posebno. Telefoni: 444-107, 633-7853.

341686 SAJAM - Mi~urinova, odli~an ~etvorosoban stan od 126m2 na ~etvrtom spratu, ukwi`en kao dve stambene jedinice, dodatno opreman! Tel.: 063/520-296; 021/520-231, ({ifra: 10789), www.solis-nekretnine.com.

341511 IZUZETAN stan na Bulevaru oslobo|ewa! ^etvorosoban od 170m2, ugra|ena dodatna oprema u stanu, ukwi`en, prelep pogled prema Fru{koj gori! Tel.: 063/520296, ({ifra: 12034), www.solisnekretnine.com.

341512 ATRAKTIVAN ~etvorosoban stan od 113m2 na Bulevaru Evrope „Zoned horizont“, sa panoramskim pogledom na ceo grad i Fru{ku goru. Za vi{e pozovite...064/2003103, 021/451-570, ({ifra: 12270), www.solis-nekretnine.com.

341513 EKSKLUZIVNO! Odli~an ~etvorosoban stan od 120m2 u Lov}enskoj! Telefoni: 065/2019010; 021/520-231, ({ifra: 11982), www.solis-nekretnine.com.

341514

PRAVI ~etvorosoban, noviji stan, preko puta Sajma, ~etvrti sprat, 114m2, odli~an raspored, potpuno odvojen spava}i deo i okrenut na dvori{ni deo, hitna prodaja Telefoni: 021/520-231; 064/2003-103, ({ifra: 12712), www.solis-nekretnine.com.

341515 KA]E DEJANOVI], 106m2, ukwi`en, tre}i sprat, cena 119.000 evra.

Telefoni: 063/520-296, 021/520-231, ({ifra: 13124), www.solis-nekretnine.com.

341516 IZVANREDAN ~etvorosoban stan na bulevaru! 76m2! Telefoni: 065/2019-013, 021/520-231, ({ifra: 13291), www.solis-nekretnine.com.

341517 IZUZETNA PONUDA - luksuzan petosoban stan u vili sa ~etiri stana sa gara`om i parking mestom. Mirna ulica u blizini Bulevara oslobo|ewa. Telefoni: 064/157-1297; 021/520-231, ({ifra: 12188), www.solis-nekretnine.com.

341518 EKSKLUZIVAN stan u vili, povr{ine 171m2, Ulica Toplice Milana. Brzo useqivo. Telefon 063/101-0661.

341560 SALONSKI stan u blizini Izvr{nog ve}a na prvom spratu, ~etvorosoban!!!

Pozovite!!!

Telefoni: 063/500-213, 063/8680335.

342714 UKWI@EN stan 62m2 kod Socijalnog, u funkciji ~etvorosobnog. Telefon 6624-218.

342722

BORE PRODANOVI]A odli~an, ukwi`en troiposoban dupleks 73m2. Mo`e i sa gara`om.

Tel.: 021/4722-061; 063/1070731; 063/1020-733.

342725 POVOQNO prodajem petosoban stan - dupleks od 90m2, Grbavica, odli~an stan lepog rasporeda!

Telefoni: 065/2019-004; 021/427277, ({ifra: 18685), ww.solis-nekretnine.com.

341519 DUPLEKS - Grbavica, stan u izvanrednoj zgradi, 71m2 troiposoban, nov, odmah useqiv.

Prvi nivo dvosoban stan sa terasom, gorwi nivo: dve spava}e sobe sa kupatilom, cena 76.800 evra!

Telefoni: 064/157-1297, 021/520231, ({ifra: 10667), www.solisnekretnine.com.

341507 ^ETVOROSOBAN, dupleks, Nova Detelinara, 103m2, gara`a 14m2, ukwi`en, sve za samo 85 000E. Telefoni: 021/450-417; 063/128-9797.

341537 UKWI@EN dupleks 67m2, Nova Detelinara, zidala „Budu}nost“, prelepa terasa. Telefon 6624-218.

342721 ATRAKTIVAN dupleks - stan u dve eta`e iza Sajma, Ulica Haxi Ruvimova, 75 m2, terasa od 8m2, samo 62.000 evra! Telefoni: 064/2003-103, 021/451-570, ({ifra: 10634), www.solis-nekretnine.com.

341508 DUPLEKS, Petrovaradin useqiv 61m2. Povoqno! Hitna prodaja!

Telefon 064/820-58-28.

341412 U ALEKSE [ANTI]A prodajem ukwi`en dupleks stan u novoj zgradi 95m2. Hitno, 950E/m2. Ukwi`en. [ifra 38961. Telefoni: 523-193, 065/4443-455.

341614 NA BULEVARU preko puta „Dnevnika“ 80m2 dupleks po ekstra povoqnoj ceni 60.000. Telefoni: 451-318, 523-193.

341611 VRLO LEP dupleks stan, 80m2, Bul.kraqa Petra I, lift, u ceni je kompletna kuhiwa i gara`a od 16.5m2! Tel.: 062/533-230, 021/451570, ({ifra: 12612), www.solisnekretnine.com.

341505

U CENTRU Budisave, ku}a sa lokalom, pomo}nim objektima i vinogradom 2.200m2. Telefon 064/5820516 i 064/874-7458.

4158 RUMENKA, gra|evinsko zemqi{te, 16.000 m2, kompletna infrastruktura 80 m od glavnog puta. Telefon: 064/2595-502 i 064/2879-522.

4696 PRODAJEM plac kod ^erevi}a.

Telefon 064/219-7726.

4199 PRODAJEM ku}u u Koviqu. Telefon 064/199-02-09.

4078 PRODAJEM ku}u u centru Titela.

Telefon 064/1382168.

4476 PRODAJEM ku}u bez posrednika, ul. Ru`in gaj br. 26 u Novom Sadu.

Telefon 021/6392-021.

2642 KOMFORNA ku}a u Salajci, 125m2, pomo}ni objekat 25m2, sve ukwi`eno, plac 600m2, mirna ulica. Telefon: 065/649-4367.

3687 NOVI SAD, Ba~ka ulica na prodaju spratna ku}a sa nusprostorijom. Telefon: 064/27-060-57. 4428 NOVI SAD, Nikole Tesle preko puta Jodne bawe, prodajem pola ku}e - prizemqe, deo dvori{ta, tavana i podruma. Telefoni: 063/15-88063, 063/85-75-215.

4511 ALIBEGOVAC, nedovr{ena ku}a oko 150m2, plac 2000m2, telefon, struja, bunar, hitno. Telefon 062/890-1199.

4449 PRODAJEM ili mewam za mawi stan ku}u od 120m2 sa prate}im objektima na placu 1350m2 u ^eneju. Telefon 063/766-7793.

4457 PRODAJEM mawu ku}u u Petrovaradinu, struja, voda, tvrdi put. Dozvoqena gradwa. Telefon 063/500446.

3330 PETROVARADIN - starija ku}a na lepom placu i dobroj lokaciji.

Telefon 063/585-076.

4425

PETROVARADIN - placevi 700m2, 1000m2, 1400m2, 3300m2, 6300m2 na glavnom putu i na drugim lokacijama, cena od 10E - 25E/m2.

Telefon 063/152-052-1.

4426 SREMSKA KAMENICA, centar, ukwi`ena ku}a 82m2 + 36m2 pomo}ni objekat, kompletna infrastruktura, plac 836m2, bez posrednika.

Telefoni: 063/546-739, 069/111-2950 posle 16.

4481

PRODAJEM - izuzetna vila Sremska Kamenica, u bloku vila Branka ]opi}a. Telefon 063/7049-540.

4551 SREMSKA KAMENICA, nova ku}a 60+30m2, plac 8 ari prodajem ili mewam, cena 35.000E. Telefon 064/146-5474.

4560 BOCKE, iznad restorana Ilixa vikendica 4m2+20m2+gara`a, {upa, plac 800m2, struja, voda, prikqu~eni, odmah useqiva, samo 34.500E. Telefon 021/6614-694, 063/587-602, 063/200-512.

4597 KU]A - Telep, plac 65m2, P + Pot, 200 + 80m2, gara`a useqiva 94.000E. Informacije na telefon: 063/8088147.

4566 PRODAJEM renoviranu ku}u u nasequ Lipov gaj, prizemqe + sprat + potkrovqe. Telefon 064/1551-610.

2765 VETERNIK, pola dvojne ku}e 120m2, 2 kupatila+potkrovqe, kolski ulaz, u prizemqu lokal, ordinacija, plac 350m2, 58.500E. Telefon 021/6614-694, 063/587-602, 063/200-512.

4595 HITNO prodajem 10H (17kj) zemqe na ^eneju, 400m udaqeno od puta Novi Sad - Sirig, pogodno za izgradwu raznih objekata. za ozbiqnog kupca sve informacije na telefon 063/506-926 od 8 - 16 ~asova.

3204 KOMFORNA ku}a na prodaju sa pomo}nim objektima u Gardinovcima. Telefon: 021/6395-621 ili 868459.

4308 KU]A u Ka}u (stambeno-poslovni objekat sa pomo}nim magacinskim prostorom), mo`e i zajedno sa kompletnim i uspe{nim poslovawem, na odli~noj lokaciji. Deo vrednosti mo`e zamena za poqoprivredno zemqi{te, stan, auto, kombi, itd.

Investicija koja se mo`e otplatiti za nekoliko godina. Vredi pogledati. Telefon 063/507-509.

4512

PRODAJEM staru ku}u u Ba~kom Petrovcu sa velikim placem, 20km od Novog Sada, na lepom mestu. Cena 12.000E. Telefon 065/410-36-54.

4513 \UR\EVO - Prodaje se ku}a blizu centra, gas, telefon, kupatilo, mo`e i zamena za stan u Novom Sadu.

Telefon 021/839-385.

4516 RUMENKA-nova odmah useqiva ku}a 120 m2+podrum 25 m2 C.G WC+kupatilo, plac 500 m2, 67.000 ev. Telefon 021/6614-694, 063/587602.

4599 STARI LEDINCI - stara ku}a u Ul. Sime [olaje br. 16. Telefon: 064/6683-439.

4463 U KA]U prodajem porodi~nu ku}u na placu od 19 ari, Ul. Narodne Vojske br. 25. Telefon:6212-700 i 063/162-92-43.

4534 BEO^IN, centar, prazan, odmah useqiv, 2, 5soban stan, 68m2, lift, terasa, CG, samo 38.000E. Telefon 063/200-512, 021/6614-694, 063/587602.

4596 KU]A Sremski Karlovci, 110m2, lokal 35m2, mawe dvori{te kod Kapele Mira, cena 59.000E. Telefon 063/543371.

1202 NE[TIN, selo pored Dunava, prodajem ku}u sa infrastrukturom, grejawe na gas, telefon, sa velikim placem. Telefon 021/504-629.

4418 KUPAC iz inostranstva kupuje dve ku}e u centru Novog Sada, jednu u Ul. Vase Staji}a, Ul. Pavla Simi}a i okolina, a drugu na prometnoj i atraktivnoj lokaciji.

Pla}awe u ke{u.

Telefon 064/2019-322; www.solisnekretnine.com.

341442 AVIJATI^ARSKO NASEQE, nova ku}a, ukupno 235m2, dnevni boravak, ~etiri spava}e sobe, dva kupatila, u prizemqu i poslovni prostor od 65m2...Telefon 064/2003-103, ({ifra: 30683), www.solis-nekretnine.com.

341457 NOVIJA ku}a na Adicama, odli~na, komplet zavr{ena, 180m2 stambeno + gara`a sa radionicom, 515m2 plac, ima upotrebnu dozvolu, ~isti papiri, 149.000 evra.

Pogledajte fotografije na sajtu Solis-a... Telefoni: 065/2019-011, 021/427-277, ({ifra: 30478), www.solis-nekretnine.com.

341458 PRODAJEM ve}u ku}u u centru grada za poslovawe. Telefon 065/2289-229.

341419

TELEP nova ukwi`ena {estosobna ku}a, na placu od 560m2, tri kupatila i gara`a, prelepa, vredi videti! Hitno i povoqno! Telefoni: 065/2019-010, 064/134-0459, ({ifra: 30520), www.solis-nekretnine.com.

341454 PRODAJEM ku}u u Novom Sadu, Telep, prizemna, samostalan ulaz, 90m2 stambene povr{ine, dva odvojena stana, eta`no grejawe!

Telefoni: 065/2019-004, 021/520231, ({ifra: 30572), www.solisnekretnine.com.

341455 TELEP ukwi`ena spratna ku}a 300m2, eta`no grejawe, parket.... na lepom mestu. Telefon 063/538-166.

341578 KU]A 200m2, plac 517m2, Telep, Petefi [andora, zapo~eta gradwa, prizemqe i potkrovqe 65.000.

Telefon 063/517-846.

341619 SALAJKA, ku}a za ru{ewe na placu 455m2, predvi|eno Pr+I+Potkrovqe 62.000.

Telefoni: 444-107, 633-7853.

341672 KU]A u blizini Bulevara Evrope, 110/604m2, kolski ulaz, porodi~na, bez ulagawa. Telefon 6624-218.

342719 KU]A u Petrovaradinu na glavnom putu u blizini “Tekija”, 200m2, plac 1200 m2, cena: 130.000 evra. Tel. 064/823-6605; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs.

341669 U KAMENICI na Vojinovu lepa velika ku}a na placu od 500m2 tri eta`e dnevni boravak i 6 spava}ih soba, cena 98.000. Telefoni: 451318, 060/3088-993.

341596 KU]A - blizina Sr. Kamenice, 90% zavr{ena, povr{ine 240m2, bazen, plac 600m2, pogled na Dunav i grad, povoqno. Telefoni: 021/450-417; 064/189-38-87.

341545 KU]A, Sr. Kamenica, 220m2 na placu od 530m2, novija, odmah useqiva ku}a u blizini centra, {kole, obdani{ta, 97.500E. Telefoni: 021/450-417; 063/128-9797.

341538 ODLI^NA trosobna komforna ku}a - Sremska Kamenica, super lokacija, kod auto ku}e „Petrovi}“, 130m2 + 40m2 na placu od 620m2! Mogu}a zamena za stan uz doplatu... Telefon 064/134-0459, ({ifra: 30361), www.solis-nekretnine.com.

341461 HITNA PRODAJA! Nova ku}a sa poslovnim prostorom, sve ukupno 350m2 na placu od 636m2! Lokacija Veterni~ka rampa, preko puta sportskog centra „Vujadin Bo{kov“! Telefoni: 064/134-0459, 021/451-570, ({ifra: 30674), www.solis-nekretnine.com.

341459 DVE odli~ne tipske ku}e u nasequ Lipov gaj, svaka ukwi`ena 1/1, jedna pored druge, mogu}nost spajawa, dve gara`e, mawa ku}a ~etvorosobna 137m2, cena 145.000 evra, ve}e petosobna 157m2, cena 165.000 evra.

Pogledajte fotografije na sajtu Solis-a...

Telefon 065/2019-011, ({ifra: 30750 i 30751), www.solis-nekretnine.com.

341460 KU]A u nasequ Lipov gaj, 140m2, ukwi`ena, cena: 144.000 evra. Tel. 064/823-6605; 021/520-966, www.totalnekretnine.rs.

341671 NA PO^ETKU Veternika u produ`etku Ulice Mileve Mari} nova trosobna ku}a na placu od 500m2, lepa ulica sve komunalije, eta`no grejawe, cena 83.000.

Telefon 063/3088-993.

341595 RUMENKA, ~etvorosobna ku}a od 120m2, sa placem od 30m2, sva infrastruktura. Cena 51.500E. Telefoni: 425-21, 425-205.

341336 HITNO I POVOQNO prodajem ku}u u Loku sa dva lokala i velikim dvori{tem. Telefon 065/2019-013, ({ifra: 30573), www.solis-nekretnine.com.

341456

nedeqa11.jul2010.

NOVI SAD - parcele u centru grada za velike tr`ne objekte i hotele i parcele na obodima grada od 10.000m2 do 40.000m2 na autoputu Novi Sad-Beograd kod „Rodi}a“-a. UTU uslovi i kompletna infrastruktura za Mega markete.

Telefon 064/2019-322, www.solis-nekretnine.com.

341446 KOD SOCIJALANOG plac sa starom ku}om, ima gra|evinska dozvola za nov objekat, mo`e zamena za ve}i stan. Telefon 063/538166.

341577 GRA\EVINSKI PLAC za kolektivnu gradwu, Mornarska - Telep, 1500m2, P+2+Pk, izgra|enost 30% + 10% za gara`e. Telefoni: 021/450-417; 064/189-38-87.

341540 POVOQNO prodajem gra|evinski plac u Novom Sadu pogodan za izgradwu porodi~ne ku}e.

Telefoni: 021/528-599, 423-208.

341648 VI[E PLACEVA za gradwu vikendica, Torine, odli~ni placevi po ceni od samo 6E/m2.

Telefoni: 021/450-417; 064/189-3887.

341541 PLAC, Mi{eluk III, P+2+Pk, 40% izgra|enosti, odli~no locirani placevi u budu}em luks nasequ Novog Sada, cena 5% od izgra|enosti, mo`e kompenzacija.

Telefoni: 021/450-417; 063/128-9797.

341543 ATRAKTIVAN gra|evinski plac od 576m2 sa frontom od 15m, izlazi na dve ulice, dozvoqena gradwa porodi~ne ku}e, kod auto ku}e „Sekuli}“ u Veterniku. Telefon 064/2003-103, ({ifra: 70147), www.solis-nekretnine.com.

341447

TATARSKO BRDO, plac 920m2 sa sru{enom ukwi`enom ku}om od 97m2, voda i struja na placu, odli~no mesto na brdu, ravan plac, {irok front! Pogled na grad!

Telefon 064/134-0459, ({ifra: 70167), www.solis-nekretnine.com.

341448 PRODAJEM plac na Popovici od 3.200m2, sa starijom ukwi`enom, mawom ku}om...

Telefoni: 065/2019-013; 021/451-570, ({ifra: 70245), www.solis-nekretnine.com.

341449 PRODAJEM plac na putu Irig Novi Sad, kod skretawa za manastir Hopovo. Gra|evinska zona, 1.200m2, cena 24.000 evra.

Ukwi`en. Telefon 063/527-459, www.solis-nekretnine.com.

341450 PRODAJEM parcele za gradwu poslovnih objekata, u industriskoj zoni Rume, na izuzetnoj lokaciji.

Telefon 065/2019-013, ({ifra: 70211), www.solis-nekretnine.com.

341451 PLACEVI u gra|evinskoj zoni na Bockama, odli~no locirani, lep pogled, 754m2 - 19.000E, 984m2 22.000E infrastruktura uz placeve. Telefoni: 021/450-417; 063/128-97-97.

341536 PARCELA 22.700m2, Rakovac Arsin do, izuzetan plato sa pogledom na Novi Sad, mogu}a parcelizacija na 9 placeva za izgradwu vikendica, odli~na parcela, atraktivna cena, dobra investicija. Telefoni: 021/450417; 063/128-97-97.

341533

25

PLAC na Vojinovu u Kamenici 620m2 front 26 a dubina 25m potpuno urbana sredina, 48.000.

Telefoni: 063/3088-993, 451-318.

341594 PRODAJEM parcelu 36.000m2, pogodno za izgradwu hala ili sportskih objekata na ^eneju (kod aerodroma), udaqeno 140m od asfaltnog puta Novi Sad - Subotica. Zvati od 9 - 15 ~asova na 063/506-926.

3205 POVOQNO! Prodaje se plac u Budisavi, 700m2, ogra|en. Cena 8.500 evra. Kontakt telefoni: 064/28-53905, 064/37-10-407.

4271 EKSTRA PONUDA placeva za izgradwu poslovno-stambenih zgrada, Ba~ka Palanka 600m2, Stara Pazova 1500m2, strogi centri, prodajem ili tra`im suinvestitora.Telefon 064/1-97-91-95.

4565 PRODAJEM plac u Crnoj Gori od 240m2, blizu pla`e Veliki Pjesak, 109 ulica. Telefon 064/188-26-03.

4506 PRODAJEM sala{ sa 12 jutara obradivog zemqi{ta.

Telefon 021/847-254.

4179 POPOVICA - plac 800 m2 lep pogled, struja, gradska voda, asfalt, ukwi`en objekat 52 m2 telefon 063/714-93-94.

4464 FRU[KA GORA, Alibegovac, [irine, 9 km od Novog Sada, 8.555m2 plac, tvrd put, struja, voda - bunar, lep pogled. Telefon 069/1826-726.

3621 PRODAJEM 10 jutara zemqe u Jasku, blizu Fabrike vode, hladwa~e, 800m od asfalta, ispitana za vo}wake i vinograde. Telefon 064/401-41-80.

4268 DVA placa po 1300m2, mo`e i ucelo na Trand`amentu - Petrovaradin, dozvoqena gradwa. Telefon: 064/228-7731.

4282 VO]WAK, iza Bano{tora od 8000m2, pod rodom, orasi i {qive, blizu asfalta, put, struja, plin, vodovod. Telefon: 064/13-33-720.

4307 BEO^IN, gra|evinsko zemqi{te 15050m2, put i svi prikqu~ci, lep pogled 5,5E/m2 ili gra|evinske parcele 7e/m2 hitno. Telefon 069/314-37-14.

4351 BOCKE oko 700m2 plac, izliven podumenat, septi~ka, voda na placu kod Mili~i} kompleksa. Telefon 062/890-1199.

4454 PLAC 522m2, iza „ Belih dvora „ pored glavnog puta Novi Sad - Veternik, pri kraju Leptirove ulice, Nova 92. Telefon 504-194.

3094 PRODAJEM placeve u Petrovaradu. Dozvoqena gradwa. Telefon 063/500-446.

3329 KAMENICA preko puta Fabusa 2.100m2 poslovno-komercijalni, pored glavnog puta, samo ozbiqna ponuda. Telefon 062/890-1199. 4447 PRODAJEM na Klisi, iza Neoplante 5.500m2 zemqe, uz put front 400 metara. Cena 10 evra. Telefon 064/314-43-44.

4517 PRODAJEM iza Neoplante pola jutra zemqe pogodno za ba{tu. Cena 3.800 evra. Telefon 064/314-4344.

4518 PRODAJEM zemqu k.o. Novi Sad IV, Gorwe Sajlovo, 5780m2, put, struja. Telefoni: 021/6617-415, 063/811-4340.

4525 PLAC - wiva pogodno za razne namene na ^eneju, 34.000m2, {irina 80m, izlazi na asfaltni put Novi Sad - Sirig, ispred ima gradski vodovod, gas, struja, 20kv. Telefon 063/7783560, radnim danom od 8-16 ~asova.

3208 PRODAJEM plac od 556m2 u olokini nove {kole iza igrali{ta Vojvodine u Veterniku. Telefon 063/516-844.

4458

26

OGLASI z ^ITUQE

nedeqa11.jul2010.

PRODAJEM u Ledincima 8.300m2, jutro ipo zemqe, blizu voda i struja, 3e/m2. Telefon 064/314-43-44.

4515 PRODAJEM u Futogu blizu novog grobqa 7.300m2, jutro ipo zemqe.

Cena 11.000 evra. Telefon 064/31443-44.

4519 PRODAJEM vikendicu na Banstolu kod Karlovaca, 35m2, plac 2000m2 sa parkom i {umom, ukwi`eno, name{teno, cena 11.000E. Telefon 065/5436-731.

4607 PRODAJEM vikendicu na Alibegovcu, 50m2, legalizovana, struja, voda, plac 2.000m2. Telefon 063/500-081.

4532

BULEVAR Cara Lazara izdajem lokal od 100m2 u jednom nivou sa 2 ulaza, pogodan za sve delatnosti.

Telefon 065/521-5250.

3469 IZDAJEM ekstra sre|en lokal 85 m2 na Bulevaru Oslobo|ewa 67.

Mo`e za sve namene. Telefon 063/505-257.

4725 IZDAJEM halu na Bulevaru, Vojvode Stepe, tranzitni put, hala povr{ine 350m2, dvori{ni prostor 2000 m2, kancelarijski 30m2 ISDN, internet ADSL. Telefon 063/66-69-69.

3863

NOVO NASEQE ku}a 150m2 se izdaje za predstavni{tvo, agencije, ordinaciju, veleprodaju (bilo predstavni{tvo Kirbija). telefon, SBB, grejawe gas. Telefon 063/252-1101.

3983 IZDAJEM lokal 20m2 250 evra mese~no. Jevrejska 23, preko puta „Planete“. Telefoni: 063/500-346, 060/500-3460.

4133 IZDAJEM lokal u J. Veselinovi}a 26, pogodan za mewa~nicu i trafiku. Telefon 062/890-1199.

4448 IZDAJEM lokal, uli~ni, 32m2, kod Detelinarske pijace, Janka Veselinovi}a 4, telefon, sanitarni ~vor, klima, gvozdena ograda. Telefon 063/848-27-94.

4526 IZDAJEM - prodajem poslovni prostor, 250m2, Novi Sad, Fru{kogorska 16A. Telefon 063/70-49-540.

4552 CENTAR, ekstra prometna lokacija, Branimira ]osi}a-Novosadskog sajma, lokal 30m2, front 6 m, telefon, klima, za sve namene, izdajem. Telefon 064/1-97-91-95.

4567 NAJBOQA ponuda ve}ih kancelarijskih, prodajnih i skladi{nih prostora, centar, Bulevari, Novi Sad, Ba~ka Palanka, Stara Pazova, izdajem, povoqno.

Telefon 061/250-67-76.

4569 IZDAJEM lokal, 20m2, Dunavska 23, pasa`, 1. sprat, grejawe, telefon, klima. Pogodan za poslovni prostor. Telefoni: 064/9356-924, 021/450-266 lokal 266.

4591 SPENS, izdajem odli~an lokal 370m2 prizemqe sa izlogom i sprat (sa dva ulaza), ispod tribina stadiona, za sve namene Telefon 064/0907-889.

4615 PAP PAVLA, odli~an nov uli~ni lokal izdajem, 40 m2 prizemqe i 40m2 suteren, za sve delatnosti, useqiv, Telefon 064/09-07-889, 021/547-920.

4616 PRODAJEM lokal 100m2 za sve namene u Novom Sadu, Bul. Cara Lazara 48. Telefon radnim danom 063/504-423, od 9-14 sati.

3207

IZDAJEM uli~ni lokal, 105m2, Liman, Bulevar cara Lazara, preko puta hotela „Aleksandar“, odmah useqiv. Telefoni: 064/829-5005, 064/829-5007.

341639 IZDAJEM ili prodajem proizvodnu halu u Novom Sadu, 1.600m2 u dva nivoa na 5.000m2 parcele.

Kompletna infrastruktura.

Telefon 064/2019-322, www.solisnekretnine.com.

341452 KU]A u Ka}u (stambeno-poslovni objekat sa pomo}nim magacinskim prostorom), mo`e i zajedno sa kompletnim i uspe{nim poslovawem, na odli~noj lokaciji. Deo vrednosti mo`e zamena za poqoprivredno zemqi{te, stan, auto, kombi, itd.

Investicija koja se mo`e otplatiti za nekoliko godina. Vredi pogledati. Telefon 063/507-509.

4514 CENTAR, Slova~ka, uli~ni lokal od 20m2. Cena 30.000E, direktno od investitora. Telefoni: 425-210, 425-205.

341337 PRODAJEM fabri~ku halu, 660m2, zona male privrede u Beo~inu. Telefon 065/2289-229.

341418 BUL. OSLOBO\EWA - prodajem lokal od 65m2, uli~ni sa velikim izlogom... Telefon 065/2019-010, www.solis-nekretnine.com.

341443 PRODAJEM lokal u pe{a~koj zoni, 44m2, uli~ni, trenutno u zakupu!

Telefon 063/520-296, ({ifra: 80275), www.solis-nekretnine.com.

341444 U NEPOSREDNOJ blizini Spensa u novoj zgradi useqiv lokal od 127m2. Telefon 063/101-0661.

341547

ZA IZDAVAWE! Ekskluzivan poslovni prostor, na atraktivnoj lokaciji, ceo sprat, Bul. oslobo|ewa, povr{ine 600m2, poslovna zgrada, useqiv. Telefon 422-439 ili 063/534-505.

341335 POSLOVNI PROSTOR - na glavnom putu Veternik kod Vukovi} pumpe 500 m2 na 2000m2 placa iznajmqijem ili prodajem. Telefon 065/513-40-66.

4438

MAGACINSKI prostor od 700m2 sa 120m2 kancelarija, 1.500m2 manipulativni prostor, vrhunska oprema, visina 8 metara. Izdajem na Novom nasequ - Bul. vojvode Stepe... Telefon 064/2003-103, www.solis-nekretnine.com.

341453

OTKUPQUJEM sve vrste automobila mogu i havarisana. Dolazak, procena ispalata odmah. Telefoni: 824-885, 064/150-1200.

2940 KUPUJEM sve vrste vozila, mo`e i havarisana, izlazim po pozivu, ispla}ujem po maksimalnim cenama.

Telefoni: 063/708-1939, 021/822-714.

4182 KUPUJEM sve vrste automobila, mo`e i havarisana. Dolazim po pozivu, pla}am maksimalno. Telefoni: 064/33-77-695, 824-611.

4331 PRODAJEM zastavu Skala 55, proizvodwa 2007. godine, mart mesec, pre{la 23.000km. Prvi vlasnik. Cena 2.600 evra. Telefon 063/507-918.

4422

PRODAJEM alat zbog starosti: bansek, to~kovi pre~nik 50 cm, abrihter, no`evi 32 cm, apipang za limariju 1 m i inkubatore. Tel.: 022/570-787.

3741

PRODAJEM ~amac „Elan” 400, 2006 godi{te i motor „Tomos” 10 sa prikolicom 700 e. Telefon 021/6043-172, 064/0333-989.

4503

PRODAJEM vanbroski motor Evinrude 50KS sa elektorpokreta~em, kompletnim originalnim komandama. Dva osovinska voda sa osovinama (rostfraj)i semerinzima (volvo). Telefon 063/580055.

4522

NAJPOVOQNIJA proizvodwa: fert gredica, betonskih stubova, obrada armature, cement, cigla, blokovi, ispona, {qunak, komplet materijal, na adresu. Telefoni: 021/847-034, 063/500-570.

3883

KUPUJEM sav polovan, o~uvan name{taj, regale, ugaone garniture, ostale garniture, sto, stolice, komode.... Telefoni: 021/6612-531, 063/7852-743, 063/7852-728.

3405

HIDRO-IZOLACIJA svih vrsta ravnih krovova, terasa, gara`a, skidawe vlage sa zidova, izolacija tavanskog prostora, bazena. Telefon 021/731-895 i 064/1289-487.

3611 BAGAT i druge {iva}e ma{ine popravqam i prodajem, brzo, kvalitetno.Cvijanovi}, Ul. Jevrejska br. 23. Telefon: 021/421-452, 064/131-2135.

4412 TAPETARSKE USLUGE: presvla~ewe kau~a, foteqa, stolica, popravka i zamena makaza, lepqewe stolica. Telefoni: 021/6394686, 064/170-18-63.

4473 MOLER povoqno i kvalitetno kre~im, gletujem, farbam stolariju, {panski zid, demit fasadu. Telefon 504-937, 066/90-18-563.

4553 HIDROIZOLACIJA ravnih krovova zgrada, gara`a, terasa, podruma, kupatila, kvalitet zagarantovan. Telefon 063/80-34-735.

4559 ROLETNE, komarnici, PVC i ALU stolarija, zatvarawe terase, potprozorske daske, venecijaneri, brzo i povoqno. Telefon 063/84224-716, 063/842-26-848, 021/500-612.

4004 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti:odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefon: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

4350 PARKETAR: sve vrste parketa, brodskog poda i laminata postavqam, hoblujem i lakiram. Telefoni: 021/6500-736, 064/120-99-46.

4388

PRODAJEM povoqno kolor televizore svih veli~ina 20 - 40E. Dostavqam na adresu! Non - stop, Mladen, Telefoni: 421-516, 064/157-2514.

4336 NOVIJI kolor televizori, E72, 100 programa, TXT! Vrlo povoqno!

Dostavqam na adresu! Non - stop, Mladen!.

Telefoni: 421-516, 064/157-25-14.

4337 KUPUJEM ispravne, neispravne kolor televizore. Dolazak, isplata odmah! Non - stop, Mladen. Telefoni: 021/421516, 064/1572514.

4339

DNEVNIK

POSLASTI^ARNICI hitno potrebna kvalifikovana radnica sa iskustvom za proizvodwu kola~a. Informacije na telefon 021/6623-280.

4489 AGENCIJA za pomo}, negu starijih, bolesnih lica. Usluge negovateqstva u ku}nim, vanku}nim poslovima: bebisiter servis, higijenske usluge. Telefon: 021/ 400-148.

4541 AGENCIJA ZA NEKRETNINE „BOMIL“ tra`i agente prodaje sa radnim iskustvom, polo`en voza~ki ispit, mogu}nost fiksne plate. Telefon 636-8429.

341439

„URSUS 904“, remontovan potpuno ispravan, nova limarija. Telefon 063/476-940.

4389 KUPUJEM starije ~asopise, muzi~ke, filmske, ilustrovane, gramofonske plo~e, LP I SINGL, bioskopske plakate, fotografije, potpise poznatih i stare ulaznice.Telefon 063/771-7199.

1798 ^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta. Odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, stare ve{ ma{ine, karoserije i ostale sekundarne sirovine.

Telefoni: 063/84-85-495, 6618-846.

3973 OBU]ARI ure|aj za lako va|ewe eksera. Toplotni regulator do 300 stepeni C, digitalni mera~ temperature do 1.000 stepeni C. Telefon 021/371-084.

4121 PRODAJEM „Tajnu ve~eru“ original goblen. Telefon: 021/6211-104.

4257 KURANSKO LE^EWE - sve pomo}i, nervna oboqewa, nesanica, strah, n. energije, sloga-brak, vratiti voqenu osobu, vrati voqu za sre}u, useoh.Telefon 062/178-09-71.

4371 HRANA za papagaje po proizvo|a~koj ceni, nimfe i skupe papagaje 50 dinara, tigrice 50, hr~kovi 50, morski prasi}i 50, {areni krupan i sitan crni 70, suncokret za qude 80 dinara. Futo{ka pijaca, tezga 189.

4390

JEDANAESTOGODI[WI POMEN

Ki}un Vilotijevi} 10. 7. 1999 - 10. 7. 2010.

S ponosom Te pomiwemo. @ivi{ u na{im srcima i ~uvamo Te od zaborava.

Tvoji sinovi: Filip, Stefan, }erka Jelena i supruga Qiqana.

4678

SE]AWE

Dr Vujadin R. Obradovi}

\oka Balog jul 2000 - jul 2010.

Sa ponosom i qubavqu ~uva}emo te od zaborava, jer voqeni ne umiru dok god `ive oni koji ih vole.

Ve~no zahvalni: unuk Strahiwa - Tigar, sin Radovan i snaja Vesna.

Tvoja porodica.

4772

4590

Dragi tata,

POMEN

11. 7. 2006 - 11. 7. 2010.

dr Vujadin R. Obradovi} pro{la je godina od kada nisi sa nama.

Nedostaje{ mi.

Nedostaju mi na{i razgovori.

Vreme prolazi, ali na{a qubav prema tebi ne dozvoqava da te ono izbri{e iz na{ih se}awa.

Lela, Vojin i Vojo.

Milorad Bajat Postoji qubav koju smrt ne prekida, a patwa koju vreme ne le~i.

Vole te: Dragica, Dragana i Biqana sa porodicama.

4659

4589

Danas, 11. jula navr{ila se godina od smrti mog dragog supruga

RO\ENDANSKI POMEN

KUPUJEM zlatnike, dukate, napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zaltni novac, medaqe, ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu.

Telefoni: 063/8-318-180, 021/451409.

3792

PRODAJEM pi{toq kalibra 9, marke CZ M-88, nov, ne kori{}en, za kupca potrebna dozvola. Telefon 021/504-629.

4419 PRODAJEM pi{toqe CZ- 88 - nov i polovan, licima sa dozvolom . Telefon 063/534-045.

4594

POTREBNA 3 mesara:jedan za rad u klanici, dva mesara za prodavnicu i tehnolog sa radnim iskustvom 5 godina. Telefoni: 063/500-418, 021/870-604.

3153 PRIMAM u stalni radni odnos lift - montera sa iskustvom ili univerzalnog majstora sa poznavawe bravrskih elektromehani~arskih, vodoinstalaterskih, greja~ki.Telefon 065/501-44-77.

4174 POTREBNO 10 radnika na proizvodwi drvene ambala`e u Futogu.

Prednost ima `enska radna snaga.

Prevoz obezbe|en.

Telefon 021/895-711, od 8-16 ~asova.

4440

Zoran \uraki

dr Vujadine R. Obradovi}u Neka te u ti{ini ve~nog mira prati moja qubav ja~a od zaborava.

S ponosom }u te se se}ati, rado pomiwati jer dani bez tebe sve nade ru{e i ostavqaju suze da me ve~no prate.

Tvoja Zorica.

4588

Dragi, jedini, najmiliji sine Zorane, danas je tvoj 45-ti ro|endan, najsre}niji dan na{eg `ivota koji ~uvamo u srcima i du{i. S tobom }e ga an|eli proslaviti, a mi }emo posetiti tvoju ve~nu ku}u, obasuti je cve}em i zaliti suzama.

Sine, znaj, voqeni nikada ne umiru.

Po~ivaj u miru, neka ti je ve~na slava.

Tvoji neute{ni roditeqi.

4658

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Posledwi pozdrav kolegi i prijatequ

nedeqa11.jul2010.

Posledwi pozdrav sestri i snaji

TROGODI[WI POMEN voqenom ocu i suprugu

Goranu Krsti}u

Dana, 12. jula navr{ava se 10 godina od kako nisi sa nama.

Mika Sremac

Draganu Bogdanovu

od JKP „Put” Novi Sad Sindikat zaposlenih u komunalno-stambenoj delatnosti Novog Sada.

dragoj

1933 - 2000.

Dragiwi Barat

1956 - 2007.

Sa ponosom te pomiwemo, sa qubavqu ~uvamo od zaborava, i sa nizmernom tugom `ivimo bez tebe.

Brat Vasa i snaja Ru`a.

Posle tebe vi{e ni{ta nije isto. Samo je tuga za tobom sve ve}a.

Zauvek sa tobom Tvoji: Marko i Svetlana.

Tvoji najmiliji.

4586

340/P

Danas je 16 tu`nih godina od smrti moga, nikad pre`aqenog supruga, iz Sremske Kamenice

Posledwi pozdrav suprugu na{e koleginice Marije

27

4743

4739

S tugom obave{tavamo ro|ake i prijateqe da je preminula na{a draga mama, svekrva i baka

Radmila Milinkovi} ro|. Segedinac 13. juli 2004 - 13. juli 2010.

Me|e{i Vladimiru Kolektiv „Dnevnik prometa”.

59098-P

Dragiwa Barat

Branislava Xigurskog

19. 4. 1944 - 9. 7. 2010.

U utorak, 13. jula }e biti punih {est godina od kako nisi sa nama.

Vreme prolazi, a tuga za tobom ostaje.

Ve~nu uspomenu na tebe, tvoj lik i osmeh ~uvaju: tvoja }erka Jadranka, zet @ika i unuci Simona i Dragoslav Ravi}.

Vreme ne le~i rane i ne bri{e suze, jer ne mogu da se pomirim sa istinom da nisi pored mene.

4557

4618

ro|enog u Novom Be~ju

Neute{na supruga Evica - Eva.

Sa velikom tugom i bolom, opra{tamo se od po{tovanog

3

DVOGODI[WI POMEN

POMEN

14. 7. 2008 - 14. 7. 2010.

Mara Vasi}

Stevan Gostoji}

1924 - 2010.

ro|. Jakovqevi} 1948 - 2001.

prof. dr Bogomila Karlavarisa dopisnog ~lana VANU

Komemoracija }e biti odr`ana 12. jula 2010. godine sa po~etkom u 12.00 u Multimedijalnom centru na Akademiji umetnosti, \ure Jak{i}a 7.

Uvek }emo je nositi u srcu i sa ponosom se se}ati.

Opra{tamo se od we u ponedeqak, 12. 7. 2010. godine, u 16.15 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}eni: sin Joca, }erka Vesna, snaja Verica i unuci Nata{a i Igor.

4738

Posledwi pozdrav priji

Opra{tamo se od na{e drage tetke

Dragici Barat

iz Gospo|inaca

Dragiwe Barat

Suprug Du{an, sinovi Stevan i Marko, snaja Branka i unuk Du{an.

Ne mogu re~i da ubla`e tugu za tobom.

Nedostaje{ nam puno.

Tuguju za tobom: supruga Du{anka i }erka Jovanka Bani} sa porodicom.

Prijateqi: Qiqa i Stanko Hrn~ar.

Porodica Miro{evi}: Jovanka, Nino, Vedran i Stefan.

4545

4505

4741

4740

Se}awe, qubav i zahvalnost, mirno po~ivaj.

Bezmalo decenija deli nas od zajedni~kih radosti...

Posledwi pozdrav dragom

Sine moj, jedini moj, godinu dana tugujem, bol ne prolazi, maj~ino srce ne zna kako }e daqe.

Vojvo|anska akademija nauka i umetnosti.

718/P

S tugom i po{tovawem opra{tamo se od redovnog profesora u penziji

Goranu Krsti}u

Miroslav Paj~in

Mirjana Obrenovi}

1976 - 2009.

2001 - 2010.

Godi{wi pomen obele`i}emo u subotu, 17. jula 2010. godine, u 11 ~asova, na Kameni~kom grobqu.

od kom{ija iz Ulice Zmaj Ogwena Vuka broj 2.

S po{tovawem, deca.

Neute{na majka Jelena.

4499

Kao da je pro{ao dan, a ne ~itava jedna godina, od kada te nema, dragi na{

dr Bogomila Karlavarisa istaknutog umetnika i cewenog pedagoga u poqu metodike likovne kulture, jednog od osniva~a Akademije umetnosti u Novom Sadu.

Rad, stru~nost i eti~ke vrednosti koje je profesor dr Bogomil Karlavaris ugradio u osnivawe i razvitak Akademije umetnosti u Novom Sadu ne}e nikada biti zaboravqene.

Komemorativna sednica }e se odr`ati 12. jula 2010. godine u 12 ~asova u Multimedijalnom centru Akademije umetnosti u Novom Sadu, \ure Jak{i}a 7.

59099/P

TU@NO SE]AWE na na{e najdra`e i najmilije

Mirjana Obrenovi}

Mi}ko

2001 - 2010.

Uvek }e{ biti u na{im mislima.

Akademija umetnosti Univerziteta u Novom Sadu.

Draga na{a

Marijana, Pe|a, Emilija i Uro{ Terzi}.

4502

4694

4744

^uvamo te u na{im srcima i mislima.

Mama Sela i sestra Qiqana sa porodicom.

4623

Ru`icu Arsenov

Milana Vara|anina

ro|. Vara|anin Va{i najro|eniji.

4742

28

^ITUQE z POMENI

nedeqa11.jul2010.

Danas, jedanaestog jula navr{ava se {est nedeqa od kako nas je napustio na{ dragi suprug, otac, deda i svekar

Posledwi pozdrav

DNEVNIK

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da nas je iznenada napustio na{ dragi

Onodi I{tvan 1942 - 2010. @ivot je trenutak, a se}awa ve~nost.

Oti{ao si tiho i dostojanstveno kao i {to si `iveo.

Bol nije u suzama ve} u na{im srcima, u kojima }e{ ti `iveti ve~no.

S qubavqu i tugom ~uva}emo se}awe na tebe.

Goranu Krsti}u

Vladimir Me|e{i 1957 - 2010.

Tvoji najmiliji.

4459

POMEN

u svojoj 54. godini O`alo{}eni wegovi najmiliji: supruga Marija i sinovi Darko i Dejan.

od kolega i prijateqa JKP „Put” Novi Sad.

Branko Milo{evi} 11. 7. 2000 - 11. 7. 2010.

Deset godina ~uvamo uspomenu koja ne bledi.

Sahrana je u ponedeqak 12. jula, u 15.30 na Novom grobqu u Novom Sadu.

Tvoji najmiliji, porodica Milo{evi}.

719/P1 720/P

4311

Posledwi pozdrav dragom kolegi i prijatequ

Vladimiru Me|e{i uredniku sportske rubrike NIU „Ruske slovo” Komemorativna sednica }e biti odr`ana u ponedeqak, 12. jula, sa po~etkom u 12 ~asova, na II spratu u zgradi „Dnevnika”.

Mnogo }e{ nam nedostajati Kolektiv NIU „Ruske slovo”.

719/P2

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Posledwi bratu

pozdrav

kumovom

[ESTOMESE^NI POMEN

@ivanka Maleti} @i`a

Goranu Krsti}u Spavaj snom an|ela.

Posledwi pozdrav dragom

nedeqa11.jul2010.

^ast je bila poznavati te, zadovoqstvo dru`iti se.

Posledwi pozdrav na{em kumu,

Marku Malki}u

29

Sa velikom tugom opra{tam se od najstarijeg brata

Du{ka Jovi}a

Marku Malki}u

iz Ba~kog Gradi{ta

dipl. in`. arhitekture

Goran, Mima, Milo{ i Maja Popovi} sa Sajlova.

Uvek }e{ ostati u na{im srcima.

Sestra Verica sa porodicom.

od: biv{e `ene Cice Juhas sa ta{tom Nade`dom Juhas sa porodicom.

Kumovi Zorica i Miroslav Subotin sa porodicom.

4752

4751

4766

4767

Sofija Bjeli} sa porodicom.

4770

Sa neizrecivim bolom javqamo ro|acima i prijateqima da je u petak, 9. 7. ove godine preminula na{a

Posle duge i te{ke bolesti preminuo je moj voqeni suprug

Marko Malki}

Mirjana ^eki}

Posledwi pozdrav dragom suprugu, tati, svekru, tastu i dedi

Du{anu Jovi}u

ro|. Ninkovi}

dipl. in`. arhitekture ro|. 1948.

Sahrana je u utorak, 13. 7. 2010. godine, u 14.45 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Sahrana je u ponedeqak, 12. 7. 2010. godine, u 15 ~asova, na Tranxamentskom grobqu, u Petrovaradinu.

O`alo{}ena porodica.

O`alo{}ena supruga Sne`ana.

Sahrana je 11. 7. 2010. godine, u 16 sati, na grobqu, u Ba~kom Gradi{tu.

Supruga Evica sa decom.

4749

4763

4768

Posledwi pozdrav kumu

POMEN

Posledwi pozdrav dragom

Posledwi pozdrav dragom

Marku Malki}u

Kolar Andra{u od: Vlade i Silvije Bedov sa decom.

Slobodan Malovi}

1941 - 2010.

Posledwi pozdrav dragom bratu, {ogoru i ujaku

Du{anu - Du{ku Jovi}u

Marku Malki}u

1941 - 2010. iz Ba~kog Gradi{ta

od: }erke Nade`de Malki} - Stanisavqevi}, unuke Hristine Stanisavqevi} i zeta Miodraga Stanisavqevi}a.

od prije Nedeqke - Nede Stanisavqevi}.

4764

4765

Obave{tavamo prijateqe da se navr{ava tu`na godina od kako nije sa nama na{ dragi brat, otac i deda

Dragom prijatequ, koji je znao da prepozna {ta je dobro i {ta je lepo, posledwi pozdrav.

Sestra Olgica Slankamenac sa porodicom.

4769

4747

TU@NO SE]AWE

Uspomenu s qubavqu i po{tovawem ~uvaju: Jelena, Milan, Bosa i Ba}o.

2003 - 2010.

Pro{lo je 40 dana tuge i bola za na{om

Sa `alo{}u javqamo da je

4748

Fabri Jolan

POMEN

Quba Dragi~evi}

Navr{ava se 6 meseci kako nas je napustio na{ dragi

ro|. Jovan~evi} Dan za danom prolazi, ni jedan bez se}awa na tebe, bez bola u du{i.

Radoslav Tubi} Rajko

Jova Kr~mar

Tvoji najmiliji: majka, }erke, sestra sa porodicama i brat.

O`alo{}eni: brat Vladislav, }erke Qubica i Gordana, unuci Milica i Sa{a.

4746

4760

Zuba, Tutika i porodica Turanski.

Wen dever Rade sa porodicom: Cicom i Nikolom.

preminula 6. 7. 2010. godine.

Polagawe urne obavi}e se na Katoli~kom grobqu, u utorak, 13. 7. 2010. godine, u 11 ~asova.

O`alo{}ena porodica.

4757

4756

4761

Napustila nas je na{a dobra i hrabra kuma

Opra{tamo se od drage

POMEN Devet godina nije sa nama na{ prijateq

ro|. Doboqi 1922 - 2010.

Marioarom Vojnovi}

Posledwi pozdrav dragom kumu

na{em

Posledwi pozdrav

Nikola Agbaba Nina

Branko Bogojevi}

Zauvek tvoji: porodica Agbaba.

9. 7. 2001 - 9. 7. 2010.

Se}awe na plemenitost dobrotu nikad ne bledi.

Mirjana ^eki}

Mirjane ^eki}

i

Uvek }e nam nedostajati.

Buba i Tare.

od porodice Surovi.

Negica i Stani{a.

4745

4753

Kumovi \ur|evi.

Porodica Qubotina Bo{ko i Milica.

4414

Miri ^eki}

Vladi

4762

4759

4758

TV PROGRAM

nedeqa11.jul2010.

07.30 08.30 10.30 12.00 14.20 15.30 16.00 17.00 17.30 18.30 19.05 19.30 20.00 20.30 22.00 22.30

Glas Amerike Maks Kju Travel Ubistva u Midsameru Halo predsedni~e Vojvo|anske vesti Oko sveta E-TV Vojvo|anske vesti Vrele gume Hronika op{tine @abaq Ulovi trofej Vojvo|anske vesti Sredi{ta svetske kulture Vojvo|anske vesti Filmski program: @ene mafije 00.20 Glas Amerike

Garsowera

03.03 05.11 05.47

U ovonedeqnom izdawu emisije “Garsowera” go{}a je Biserka [ipka, bodibilderka, takmi~arka i sudija.

Voditeqi }e razgovarati i sa Mladenom Milivojevi}em Baronom, stilistom koji }e nas upoznati sa predstoje}im modnim zbivawima…

Voditeqi: Sowa Kokotovi} i Aleksandar Buji} (RTV 1, 16.00) TV Ba{tina Vesti Pluk i wegov kamion, film TV fonija, kviz Zmajeve de~ije igre Putevi nade Brazde Vesti Verski nedeqnik Dodati `ivot godinama Wu{kawe Gruvawe Vesti Ru~ak na lepe o~i Igra Garsowera TV Dnevnik Tajna hrane: Osli} [tikla papu~a Me|uprostor specijal Stil i grad TV Dnevnik Me|uprostor Egzit danas: Hronika Grad an|ela Vojvo|anski dnevnik 10. svetsko prvenstvo u banatskim {orama 22.55 Egzit koncerti 00.00 Mutne vode, film 01.45 Grad an|ela

06.20 07.05 10.00 10.30 11.00 11.30 12.00 13.00 13.30 14.00 14.30 15.00 16.00 16.30 17.00 17.30 18.00 18.30 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 22.30 23.50 00.05

Kuhiwica (ma|) Porodica Serano Svetkovine Egzit danas: hronika 3. deo Tancuj, tancuj (slov) Emisija za penzionere (slov) Nedeqni Magazin (rum) Brazda (ma|) Pevana poezija ma|arska muzika Zajedno Emisija na rusinskom jeziku sa titulom na srpskom Nedeqni magazin (rom) Izravno (hrv) Svjetionik (hrv) Ukrajinska panorama Spektar (buw) Makedonsko sonce Emisija ma|arske muzike TV Dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Kola` crtanih filmova (ma|) TV Magazin (rus) Teleklub (rum) Uvek reci da, film Felini, dok. film TV Prodaja

06.05 08.00 09.06 11.03 12.35 13.30 14.07 14.50 16.14 17.20 18.25 18.59 19.30 20.02 20.20 22.23 23.18 00.20 00.40

Sowa Kokotovi} i Aleksandar Buji}

07.00 08.00 08.05 09.35 10.00 10.30 11.00 12.00 12.10 13.05 14.00 14.30 15.00 15.10 15.30 16.00 17.00 17.20 17.30 18.30 19.00 19.30 20.15 20.30 21.00 22.00 22.30

NAPOMENA: Prenos me~eva Dejvis kupa mogu} je na RTS 1 od 11.55 Jutarwi program Jutarwi dnevnik @ikina {arenica Dizni na RTS ^arobwaci sa Vejveri plejsa Balkanskom ulicom Vreme je za bebe Gastronomad Pozori{te u ku}i Zelena trava Sasvim prirodno Slagalica, kviz Dnevnik Rt dobre nade Fudbal: SP, Holandija [panija, prenos RT dobre nade Hotel Vavilon Dnevnik Fudbal: SP, Holandija [panija (r) Tenis: Dejvis kup (r) TV prodaja Verski kalendar

07.00 07.45 08.00 09.00 09.27 09.46 10.00 10.33 11.55

14.00 14.20

16.27 17.30 18.04 18.42 19.12 19.38 20.05 20.28 21.40 22.30 00.00 00.24 00.48 01.16 02.00

09.00 10.00 12.00 12.30 13.30 14.00 14.50 15.30 16.00 16.30 17.20 17.30 18.00 18.30 19.00 19.30 20.00 21.30 22.00 23.00

Za{titimo sve Film: Legenda o Bageru Vansu Najboqi lek Prizma Oko koridora 10 Planeta Zemqa Neon siti Dva sveta Divqi horizonti Hrana i vino Neon siti Torwevi banatske ravnice 7 NS dana Sofa Objektiv Moja Amerika Evo nas kod vas Divqi horizonti Objektiv Film: Mobilni uvek zvoni dva puta

07.00 08.30 10.00 12.00 12.30 13.00 14.00 14.30 15.00 16.00 17.00 17.30 18.00 18.30 19.30 20.00 21.00

FUDBAL: SP

Holandija–[panija (RTS 1, 20.20)

23.00 00.00 01.00 01.30 02.00 03.00 04.00 05.00

DNEVNIK

c m y

30

Amen a|es Vreme odluke Dozvolite...

Ben ten Zanimawe dete: Rastko Stojanovi} Bleja Igraj fudbal, budi sre}an Moj qubimac Tenis, Dejvis kup: Hrvatska - Srbija, Marin ^ili} - Novak \okovi}, prenos UNHCR – povratak: Kosovo Tenis, Dejvis kup: Hrvatska - Srbija, Ivan Qubi~i} - Viktor Troicki, prenos Biciklizam Sedmi Beogradski festival igre Vikend evronet Fudbal: SP, Ceremonija zatvarawe, prenos Egzitovawe Ekolo{ka pitawa Misliti zeleno Glava {e}era Jelen Top deset Egzit 2010. prenos U svemiru Iza granica Biciklizam: Tur de Frans, pregled Tenis: Dejvis kup, Hrvatska - Srbija (r) Egzit 2010. u`ivo

07.00 08.30 11.00 11.30 14.05 16.00 16.30 18.30 19.05 19.35 20.05 21.00 23.00 23.35 00.05 01.05 02.00

Film: Put za Oregon Znawe na poklon Beogradski ZOO Dolina sunca Film: Dansmor Vesti B92 Film: Prekobrojna Vesti B92 Beogradski ZOO Iz senke, dok. prog.

Bosna srebrena, dok. prog.

Utisak nedeqe Vesti B92 Patrola Top gir Film: Mondovino Ukqu~ewe u B92 Info

06.00 Film: Pas fudbaler na Evropskom prvenstvu 10.00 Film: Kuka 11.45 Siti 12.00 Grand hitovi 13.00 Film: Savr{eni test 15.00 Ja to tako 16.15 Nedeqno popodne Lee Ki{ 18.30 Telefon 19.30 Nacionalni dnevnik 20.00 Grandovi {ampioni 21.00 Kursayije 22.00 Film: Panamski kroja~ 00.00 Film: Obru~ straha 01.45 Siti 02.00 Film: Savr{eni test 04.00 Film: Ne{to najsla|e

Crtane serije Crtani film Film: Eragon Vesti Simpsonovi Monk Vesti u 14 Pop vremeplov Dokumentarna serija Ku}a lutaka Pop vremeplov Balkanika Vesti u 18 Pop mjuzik Simpsonovi La`i me Film: ^etiri ven~awa i sahrana Ku}a lutaka Pop mjuzik Balkanika Pop vremeplov Dok. film Gor{tak Dok. program Film: Eragon Pirs Brosnan

[arliz Teron

Legenda o Bageru Vansu Uloge: Vil Smit, Met Dejmon, [arliz Teron, Brus Megil Re`ija: Robert Redford (Novosadska TV, 10.00)

06.00 Dejvis kup 1/4 finale: Francuska – [panija 09.00 Ruska liga: Alania – Zenit 11.00 Ruska liga: CSKA – Saturn 13.00 Dejvis kup 1/4 finale: Francuska – [panija 20.00 ATP Campbles Hall of Fame finale 22.00 Profi boks 00.00 Profi boks 02.00 Dejvis kup 1/4 finale: Francuska–[panija

07.15 08.00 09.00 09.30 11.20 11.35 14.00 16.00 19.00 21.00 23.00 00.30 01.30 02.30

Panamski kroja~

e-TV Doma}in Crtani film: Sonik Film: De~ak iz yungle Arena Seks i grad Formula 1 Film: Nan~erou Film: Sivi kamion crvene boje Film: Bela palata Balkan market Ameri~ko rvawe-Do koske Top spid Film: Nan~erou

Tok {ou U emisiji gostuju Goran ^omor, Goca Lazarevi}, Igor Iks i Sne`ana Mi{kovi} Viktorija. Uz ovakve goste o~ekuje vas odli~na zabava, mnogo dobrih pesama i pozitivna atmosfera. Saznajte kako }e na{i gosti provesti godi{wi odmor i {ta je trenutno aktuelno u wihovom privatnom i profesionalnom `ivotu.

(KTV, 17.00)

Britanski {pijun je poslat u Panamu, jer je imao qubavnu aferu sa ambasadorovom qubavnicom. Kada stigne tamo, on ostvaruje kontakt sa panamskim kroja~em nemoralne pro{losti, koji ima veze sa svim bitnim politi~kim i gangsterskim figurama Paname...

Uloge: Pirs Brosnan, Yefri Ra{, Yejmi Li Kertis, Brendan Glison Re`ija: Yon Burmen (Pink, 22.00)

Leto na Adi Pravo letwe osve`ewe u vidu dobre muzike, neo~ekivanih gostiju iz sveta muzike, filma. Bi}e tu i zanimqivih igara, nagrada i jo{ mnogo neverovatnih iznena|ewa…

(Ko{ava, 16.00) 06.00 08.30 09.00 09.30 09.45 10.00 10.40 11.30 12.00 12.30 12.55 13.40 13.55 15.00 15.45 16.00 18.00 18.55 19.30 21.00 23.05 23.55 00.00 01.15 02.00 04.25 04.30

Jutarwi program Nodi Meda Rupert Pokojo Tele{op Sporti} Konan Presovawe Bekstvo sa ostrva [korpiona Mra~no proro~anstvo Idemo u`ivo Tele{op Nije lako biti ja Ulovi trofej Tele{op Leto na Adi Hronika Mondijal 2010.

Telemaster Skandalozno Film: [tos Biseri Vesti Skandalozno Fritajm Dokumentarni program Vremenska prognoza Kineski dokumentarni program

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00)

08.00 De~iji program, 09.00 Nedeqni magazin, 10.00 Kuhiwica, 11.00 Kultura tela, 11.30 U na{em ataru, 12.00 Travel klub, 13.00 Kuda ide Vojvodina, 14.00 Bele`nica, 15.00 De~iji program, 15.30 Sport, 16.30 ABS {ou, 17.00 Nedeqni magazin, 18.00 De~iji program, 19.00 Of Road avantura, 19.30 Dokaz stvarawa, 20.30 Of Road, 21.00 Film, 22.30 Nedeqni magazin, 23.00 Film, 00.30 No}ni program

08.45 Ski Jahorina, 09.15 Fokus, 09.45 Muzika, 12.00 Maksimalno opu{teno, 12.55 Hit nedeqe, 13.00 Fokus, 13.45 Top {op, 16.00 Zdravqe i Vi, 17.00 Fokus, 17.40 Info Puls, 20.00 Fokus, 20.40 FAM, 21.10 Bulevar, 22.00 Holivud, 22.25 Bawe Srbije, 23.05 Fokus, 23.45 Turisti~ke razglednice, 00.00 Info Puls, 00.30 Auto {op, 00.40 Fokus, 01.10 Ski Jahorina, 01.40 Veb yank

07.00 De~ija serija, 08.00 555 li~nosti, 09.00 Sva{taonica, 09.30 Ispod poklopca, 10.00 Film info, 10.30 Zdravqe, 12.15 Zlatno poqe, 14.00 Akcenti, 14.15 Volej, 15.00 Izazovi istine, 15.30 Serija, 16.00 Akcenti, 16.30 Dok. film, 18.00 Akcenti, 18.15 Izvori zdravqa, 19.00 Putopis, 20.30 Samo vas gledamo, 22.30 Akcenti dana, 23.00 Film

10.00 Denis napast, 12.00 Cicina tezga, 13.30 Paor, 15.00 Film, 16.30 Zoo Hobi, 17.00 Bez tambure nema pesme, 18.30 Nemi svedok, 19.30 Dokumentarni program, 20.00 Film, 21.45 Sport STV-a, 22.00 Sremske pri~e, 22.30 E TV, 23.00 Nemi svedok, 00.00 Yuboks

07.00 Auto sprint, 07.40 Vremeplov, 08.00 Mini koncert, 09.30 Of Road avantura, 10.00 Smeh terapija, 11.00 Retrospektiva nedeqe, 11.50 Vremeplov, 12.00 Beli luk i papri~ica, 12.30 U na{em ataru, 13.20 Pod sjajem zvezda, 15.00 Folk {ou, 17.00 Tok {ou, 19.00 Politikon, 20.00 Film, 22.00 [ampioni, 22.30 U me|uvremenu, 23.00 Drecun, 00.00 Film

08.00 Hrana i vino, 09.00 Film, 10.30 Mufquz, 11.00 Pod suncem, 12.00 Do kraja sveta, 12.30 Panorama op{tine @iti{te, 13.00 Produkcija mre`e, 14.00 Agrosfera, 15.05 Film, 17.00 Do kraja sveta, 18.00 Iza scene, 18.30 Nodi, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Odgovor, 21.05 Tajni znak, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Slu`ba 21, 23.00 Film

DNEVNIK

nedeqa11.jul2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

TITO U LOVU, LOV U POLITICI

31 11

Pi{e: Danilo Todorovi}

Kirsten Dunst

Osmeh Mona Lize Ketrin Votson dolazi iz Kalifornije na presti`ni univerzitet, kako bi predavala istoriju umetnosti. Od svojih studentkiwa, koje su najboqe i najpametnije u zemqi, o~ekuje da iskoriste mogu}nosti koje su im date, ali uskoro shvati da se nalazi u dru{tvu, koje je ograni~eno gra|anskim normama...

Uloge: Yulija Roberts, Marsija Gej Harden, Kirsten Dunst, Yulija Stajls, Megi Gilenhol Re`ija: Majk Nevel (Nova TV, 21.15) 08.20 08.35 09.00 09.25 09.55 10.55 11.55 12.25 14.25 16.25 17.00 17.10 17.45 19.15 20.05 21.15 23.25 01.15 02.15

Timi Tim, crtani Jagodica Bobica, crtani Ben 10, crtani U slu~aju frke @ene ameri~kih vojnika Robinzon Kruso Automotiv Qubav nema pravila, film U dobrom dru{tvu, film Farma, specijal Vesti Farma, specijal Lud, zbuwen, normalan Dnevnik Nad lipom 35 Osmeh Mona Lize, film Red karpet, {oubiz Ko je Samanta?

Posledwi Mohikanac, film

08.00 09.00 10.00 11.00

Dikensova Engleska Lankaster u ratu Hitlerov omiqeni plemi} Potraga za Severozapadnim prolazom @ao Ling: Tajne carske grobnice Ku}a iz ~etrdesetih Azijski mu{karci na platnu i ekranu Drugi svetski rat u boji Van Gog – kompletna pri~a Kako je razmi{qao sredwovekovni intelektualac Slu~aj Raula Valenberga: Spasilac i `rtva U potrazi za Trifoom Doma}ica broj 49 Kinematografija @an Lik Godara Ko si zapravo ti?

Drugi svetski rat u boji Van Gog – kompletna pri~a Kako je razmi{qao sredwovekovni intelektualac

12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.30 20.00 21.30 22.00 23.00 00.00 01.00

08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 11.30 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Mala princeza Kraq dinosaurusa Sigma 6 Mala princeza Kraq dinosaurusa Sigma 6 Mala princeza Beograd 011 Lo{e predskazawe Ni na nebu ni na zemqi Takva – strah pred bogom Neki drugi ~ovek Lo{e predskazawe Erotski program Neverovatne devojke

07.10 Samo pek 08.45 Dvadeset sedam haqina za ven~awe 10.30 Raspad sistema 12.15 Prva damska detektivska agencija - De~ak Afri~kog srca 13.15 Rog izobiqa 14.55 Ajn{tajn i Edington 16.25 Sumwa 18.05 Zavodqive hijene 19.35 Holivud na snimawu 20.05 Kada neveste zarate 21.35 Spartak: Krv i pesak 22.30 Kako se re{iti prijateqa i otu|iti se od qudi 00.20 Maskirana banda 02.20 Fido

08.00 Koncert: Maks Emanuel Cen~i} u Samoboru 09.10 Reke Hrvatske 09.45 TV kalendar 10.05 Ubistva u Midsameru 11.40 Mawinski mozaik 12.00 Dnevnik 12.15 Mali saveti za poqoprivrdnike 12.25 Plodovi zemqe 13.20 Rijeka: More 14.00 Nedeqom u dva 15.05 Mir i dobro 15.50 Vreme sutra 15.55 Bibliotekar: Potraga za o{tricom, film 18.35 La`e{, Melita!

19.30 Dnevnik 20.10 Stipe u gostima 21.00 Moja besmrtna qubavi, film 23.00 Paralele 00.00 Filmski vikend s Kiferom Saterlandom: Kontrola leta, film 01.40 Fudbalsko SP, snimak 03.25 Mini-serija

06.00 Pomorska patrola 07.00 Zagonetna `ena: Zagonetni vikend 09.00 Igra za `ivot 11.00 Zlo~ini iz pro{losti 13.00 Skriveni zlo~ini 15.00 Slika duha 17.00 Vojni~ka qubavna pri~a 19.00 Biti Erika 21.00 Skriveni zlo~ini 23.00 Medijum 03.00 Zlo~ini iz pro{losti 05.00 Pomorska patrola

08.00 08.25 08.45 09.10 12.00 12.30 14.15 15.50 17.40 19.05 20.00 21.35 22.30 00.15

2 glupa psa, crtani Bakugan, crtani Bikeri s Marsa, crtani Ne daj se Nina Skrivene poruke Maks Dugan se vra}a, film Brzi beg, film ^ari salse, film Diskaveri: Pre`iveti divqinu - Bearov jelovnik, dok. film Ekskluziv Okrutna pravda, film CSI Majami Zavera, film Luda ven~ana, film

Okrutna pravda

Keli Mekgilis

K}erku Yerija Metkalfa, {esnaestogodi{wu Ejmi, silovao je Grant ^edvej. Optu`en je, ali sud donosi {okantnu odluku i osloba|a ga.

Ejmi ~esto sre}e Granta, {to samo pogor{ava ionako osetqivu situaciju...

Uloge: Ej Martinez, Niki Ejkoks, Vinsent Koraza, Kristijan Kempbel Re`ija: Gregori Gudel (RTL, 20.00)

Kontrola leta Pre pet godina mladi Yek Heris bio je izuzetno sposoban kontrolor leta na ~ika{kom aerodromu, emotivan momak kom je wegov {ef predvi|ao sjajnu karijeru. Ali tada je Yek jedne letne ve~eri postao svedok te{ke avionske nesre}e...

Uloge: Kifer Saterlend, Brus Mekgil, Robert [on Leonard, Kristi Svanson, Keli Mekgilis, Majkl Gros Re`ija: Ri~ard Hauard (HRT 1, 00.00)

07.25 07.50 08.15 09.45 10.00 11.00 11.15 11.45 13.50 15.40 16.00 18.30 19.10 20.20 22.20 23.20 23.35 00.05

06.00 13.00 15.00 17.00 19.00 21.00 22.00 00.00 02.00 03.35

04.00 06.00 08.20 10.30 12.10 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Trolovi Slu~aj za ekipu BARZ Yepni no`i}, film Sportske igre mladih Dubrovnik: Misa, prenos Biblija Blaga svetske civilizacije Split: Tenis Dejvis Kup: Hrvatska - Srbija, prenos Donington Park: F1 za Veliku nagradu Velike Britanije, prenos Studio F1 Split: Tenis Dejvis Kup: Hrvatska - Srbija, prenos Yivs i Vuster (eventualno) Ve~eras...

Afrovizija - emisija Fudbal, SP – finale Afrovizija - emisija Sportske vesti Bez odu{evqewa, molim Bez odu{evqewa, molim

S vetrom u le|a Posledwa {ansa Ta~ka pucawa No} gurmana Ku}a Ameri~ki vukodlak u Parizu Tri mu{karca i kolevka Kompanija, 1. deo Oluja u {oqici ~aja Osvetnik

U potrazi za Ri~ardom Hofa Qudi od ~asti Spikizi Lepi i blesavi Spremni za igru Deset razloga za{to te mrzim Zaqubqeni [ekspir Hamlet U potrazi za Ri~ardom Povratak ku}i 1 Breskvice i kraqice

Niki Ejkoks

10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20

21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

^udovi{ta iz reke Ameri~ke drvose~e Lovci na oluje Drvose~e iz mo~vare Razotkrivawe mitova Razorna laboratorija Usporen snimak Trgovci automobilima Limarska radionica/London Auta po meri 2008.

Motociklisti~ka manija u Steryisu Razotkrivawe mitova Pri~a o bandama sa Rosom Kempom Izgubqeni raj Pobe}i od smrti Nevoqe u raju Ta~ka pucawa Razotkrivawe mitova

08.30 09.00 10.15 11.45 12.45 17.30 18.15 19.00 19.15 20.00 20.05 20.15 21.00 22.35 23.15 00.15 00.45

Fudbal Biciklizam Veslawe Superbajk Biciklizam Supersport Superbajk Motosportovi Veslawe Vesti Fudbal Veslawe Boks Fudbal Biciklizam Superbajk Motosportovi

18.15 19.10 20.05 21.00

Ima Boga i zove se Eros Z

a vreme boravka u lovi{tu Tito nije proputom i takvom prikazivawu najnekorektniji bio je {tao nijedan izlazak u lov. U jutarwi lov poKrunoslav Ki}o Slabinac. On je onomad takore}i lazilo se u pet sati i nikada, ama ba{ nikada, odr`ao odu Titu. Do{lo je, me|utim, drugo vreme i nije zakasnio. Izme|u prepodnevnog i poslepodnevSlabinac je u jednoj od emisija hrvatske televizije nog lova Tito je svoje „slobodno vreme“ prilago|avao „Latinica“, na moje iznene|ewe, ovaj doga|aj prikaobavezama koje je imao. Pre svega, bili su to kontakzao sasvim druga~ije. Nisam mogao da verujem kad sam ti sa sekretarom i a|utantom. ^esto je u to vreme priga ~uo kako pri~a da je gotovo na silu bio doveden odmao neke od na{ih funkcionera ili, pak, strance. Runekud gde je imao „ga`u“, da mu za to nije bilo pla}e~ak je uvek bio u dvanaest. Retko je ru~ao sam i uvek su no i da je tokom nastupa imao velike probleme s puga pitali da li se sla`e s predlo`enim jelovnikom. dlicama.

Obi~no je to bila mawe-vi{e dijetalna hrana, u kojoj U lov u „Jelen“ dolazio je godinama jedan od najboje ~esto bilo i spana}a, koji nije naro~ito voleo. To gatijih qudi Nema~ke, gospodin Helmut Horten. Na zakqu~ujem po tome jer sam ~uo da je odgovorio: „Pa proslavi jednog uspe{nog lova, Adalber Ti}ak prinisam ja Popaj da stalno jedem spana}“. U {umi se toredio je ve~eru za Hortena i wegovu prijateqicu. Tokom celodnevnih lovova uglavnom jeo ro{tiq. Tom kom ve~ere stvorila se dobra atmosfera, ali i razviprilikom nadmudrivao se s lekarima kada je bilo u la diskusija o tome da li ima Boga ili ne. U dokazipitawu jelo, ali i pi}e. Ne znam da li je to radio zavawu da ima Boga naro~ito je bio uporan gospodin to {to je `eleo da pojede ne{to {to mu nisu dozvoqavali, ili se inatio s lekarima. Bio je ~ovek koji je umeo da se kontroli{e u svemu, pa i u jelu i pi}u.

Po povratku iz lova poslu`en je viskijem u ~a{i sa ve} stavqenim ledom te se nije moglo znati koliko je u woj bilo viskija. Vratio je ~a{u kelneru, rekav{i: „Donesi novu ~a{u“, Kada je ovaj to uradio, rekao mu je: „Sad sipaj viski“, i pokazao dokle, pa je kelner tek onda stavio led. U slobodno vreme znao je da pro{eta, a du`inu {etwe merio je pedometrom. To je radio po savetima lekara, a pridr`avao se i ostalih pravila.

Izuzetno je vodio ra~una o svom izgledu. Jedino ako nije imao goste, bio je malo komotniPo govoru tela, samo je Bili opu{ten s Gazdom je obu~en. Samo sam ga jednom prilikom video tako opu{tenog i neobrijanog i neHorten. U diskusiju sam se ukqu~io i ja, dokazuju}i kako umornog izgleda, i tada mi je prvi put li~io na da Boga nema, i pri tome napravio glupu {alu, rekavstarca. Na moje veliko iznena|ewe, samo dva sata ka{i „da ga ima, ja bih bio s va{om prijateqicom, a ne snije primio je nekog diplomatu i izgledao kao savi“, jer je bio dosta stariji od we. Kad je Ti}ak to svim drugi ~ovek. Ta transformacija za tako kratko ~uo, poludeo je. Horten je to progutao kao civilizovreme ~inila mi se neverovatnom. van ~ovek bez vidnih znakova uvrede. Dugo potom niWegov qubimac bila je pudlica Bili. Pudlice, a sam pozivan ni na kakve ve~ere i proslave, ali to je naro~ito Bili, u`ivale su sve slobode i ~esto su najmawe {to mi se moglo desiti. Mnogo godina kapravile probleme qudima koje nisu poznavale. Iako snije, kada sam ja postao generalni direktor i do~esam ja bio dosta ~esto s wima, ti problemi nisu me kivao Hortena, on se toga setio. Ponovo sam se izvimimoi{li, naprotiv. Isnio, pravdaju}i se svojom koristio sam priliku kamlado{}u u to vreme. Bilo da smo svi zajedno bili u je o~igledno da mi je to Dva-tri puta sam nasamo udario jednoj prostoriji i u treoprostio. U me|uvremenu, pudlicu Bilija i vi{e nisam imao nutku kada ju je Tito napuo`enio se devojkom koju stio, zatvorio sam vrata i problema s wim. Tito je to primetio, sam spomiwao i koja je i ali nije saznao razlog. Kasnije sam Bili nije mogao da ode za sama bila lovac. Zbog „hiwim nego je ostao sa mnom. poteke“ koju sam imao, nishvatio {ta je Bili zna~io Bili je bez Tita izgledao kada je li~no nisam pratio za Tita i naknadno se upla{io nemo}no. Gledao je u zau lov. tvorena vrata, a ja sam ga Sede}i pored Tita todva-tri puta udario a zatim ih otvorio i pustio ga da kom pesme jedne od mladih i lepih peva~ica, Tito mi iza|e. Nikada vi{e nisam imao problema s wim. Tise obratio re~ima: „Opet nema Boga“, Bio sam u prto je to primetio, ali nije saznao razlog tome. Kasnivom trenutku iznena|en, a onda sam shvatio da mu je je sam shvatio {ta je Bili zna~io za Tita i naknadno neko ispri~ao ranije pomenutu pri~u. U drugom delu se upla{io. programa peva~ica je sedela pored mene i Tito mi se Uve~e je obi~no gledao filmove, a ponekad su goopet obratio: „Izgleda da ima Boga“. Navodim ovo stovali i poznati estradni umetnici, pre svega pevakao primer koji pokazuje da je Tito u slobodno vreme ~i, od operskih do peva~a zabavne muzike, ali i druznao i da se na{ali. Titu su ina~e pripisivali da je gi. O tome ko }e biti prisutan odlu~ivala je Jovani sam gajio simpatije prema nekim peva~icama, a naka. Tito je imao poseban odnos s izvo|a~ima – to se ro~ito prema operetnoj divi Gertrudi Muniti}, konajboqe vidi iz intervjua koje su davali jer je taj doja je, ina~e, ~esto nastupala pred Titom i Jovankom. ga|aj gotovo svima ostao u najlep{em se}awu. Rekao Ta~no je, me|utim, da, ako su i postojale bilo kakve sam gotovo jer sam neke od wih imao prilike da viveze s izvo|a~icama, one su bile u ingerenciji orgadim na TV-u kako taj do`ivqaj prikazuju druga~ije. U nizatora, odnosno onih koji su ih anga`ovali.

Kwigu Danila Todorovi}a „TITO - LOV - POLITIKA” u izdawu „Slu`benog glasnika”, po ceni od 380 dinara, mo`ete naru~iti preko telefona 011/ 36-444-52 ili mejla prodaja@slglasnik.com, www.slglasnik.com

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

MONITOR

nedeqa11.jul2010.

DNEVNIK

c m y

32

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Danas je krizan dan za sve, pa i za vas. Situacija u domu je pod emotivnom lupom pa nemojte reagovati na prvu loptu, kao {to to obi~no ~inite. Radije napravite fe{tu s uku}anima.

BIK 20.4-20.5.

Nije povoqan dan za putovawa, niti za neke ozbiqne razgovore i pregovore. Nedeqa je, uostalom, dan za odmor, pa mo`ete sebi dati odu{ka u svemu. Izle`avawe u kreveti}u, opu{ten odmor...

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

11. jul 2010.

Dovedeni ste pred svr{en ciq, priterani uza zid i morate pomo}i porodici, hteli – ne hteli. Finansijski tro{kovi u vezi s familijom ne moraju biti veliki, pa ih kontroli{ite. Komunikativni ste. Put? Danas je u va{em znaku pun Mesec, pa i pomra~ewe, {to nepovoqno uti~e na va{e raspolo`ewe. Potra`ite uto~i{te u partneru koji vas podr`ava i voli. Neke duboke misli i istine izlaze na videlo.

Okupirani ste porodicom i decom. U odnosu s partnerom vi odre|ujete osnovni tok doga|awa. Budite tolerantni, da se draga osoba ne bi osetila zapostavqenom. Povukli ste se u neki svoj prostor.

Ko je otputovao, sre}an put, u~inio je pravu stvar. A oni koji su ostali, posveti}e se obavezama.

Venera u va{em znaku vam je donela qubav, Mars vas tera u akciju, a Saturn iziskuje mudrost.

VAGA 23.9- 23.10.

Promenile su se okolnosti u vama i oko vas. Postajete prakti~ni i realniji. Izgleda da je sada pravo vreme za godi{wi odmor i putovawe tamo negde gde ste ve} bili i gde dobro poznajete situaciju.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Najradije se ne biste zaustavqali, ve} samo mewali destinacije. [ta vas spre~ava u tome? Posao?

Sve je to relativna stvar, i pitawe je stava i odnosa, kako ih regulisati na najboqi mogu}i na~in.

Zna~ajan, pre nego krizan dan za vas. Potrebno je da imate maksimalnu toleranciju za partnera i porodicu jer oni to zaslu`uju. Pogotovo danas, kada im zvezde nisu naklowene. Bez rizika.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Jo{ uvek vam je te{ko da pomirite sve okolnosti i spojite sve kockice u celovitu sliku. Neko ili ne{to uvek kvari i muti vodu. To je Neptun, koji vas niti pu{ta, niti uzima za ozbiqno.

Imate vremena i prostora da se posvetite sebi i svojim potrebama.

Uostalom, nedeqa je. Ne mo`ete pomo}i onima koji su ve} otputovali, ali mo`ete sebi i izazovima koje postavqate.

Udi{ete more, bilo da ste tamo ili ne. Jo{ uvek dani nisu dovoqno vreli da biste zaronili u neizvesnost. Qubavni odnos je danas najva`niji, pa se potpuno predajte romantici i ~aroliji udvoje. U`ivajte!

TRI^-TRA^

Greb-greb lepotice V REMENSKA

PROGNOZA

TOPLO

Vojvodina Novi Sad

30

Subotica

31

Sombor

30

Kikinda

31

Vrbas

30

B. Palanka

30

Zrewanin

31

S. Mitrovica 30 Ruma

30

Pan~evo

30

Vr{ac

29

Srbija Beograd

30

Kragujevac

29

K. Mitrovica 29 Ni{

Magazin „V” na ~ijim naslovnim stranama se iza strate{ki postavqenog loga, slova V, kriju toples manekenke, dobio je novu „greb-greb” verziju.

Top modeli koji se slikaju za naslovnu stranu ovog magazina, slikaju se toples, ali wihove grudi prekriva strate{ki postavqeno ime samog magazina. Sada je „V” magazin re{io da ponudi „greb-greb” izdawe, odnosno {ansu ~itaocima da prilikom kupovine lista pazare poboq{anu verziju - onu na kojoj „V” mo`e da se izgrebe.

Adrijana Lima, Izabeli Fontana, Demi Mur i Nata{a Poli, sve ove dame su bile za{ti}ene logom, ali ne jo{ dugo. Ukoliko `elite da vidite {ta krije „V” na fotografijama Marija Sorentija, morate naru~iti specijalno izdawe i dobro zagrebati.

30

Evropa

NOVI SAD: Toplo i prete`no sun~ano. Tokom popodneva lokalni razvoj oblaka. Vetar slab severozapadni. Pritisak iznad normale.

Temperatura od 17 do 30 stepeni.

VOJVODINA: Prete`no sun~ano i toplo vreme uz lokalni razvoj oblaka tokom popodneva. Na jugoistoku Banata je mogu}a vrlo retka pojava pquskova. Vetar slab do umeren severozapadni. Pritisak iznad normale. Jutarwe temperature od 15 do 18 stepeni, a maksimalne od 29 do 31.

SRBIJA: Prete`no sun~ano i toplo vreme. Tokom popodneva }e do}i do lokalnog razvoja oblaka sa malom {ansom da ponegde bude kratkotrajnih lokalnih pquskova. Vetar slab severni i severozapadni. Pritisak iznad normale. Minimalne temperature od 14 do 18 stepeni, a maksimalne od 27 do 31.

Prognoza za Srbiju u narednim danima: Naredne sedmice vrlo toplo vreme uz temperature malo iznad 30 stepeni. Bi}e delimi~no nestabilno, pa je tokom dana mogu}a pojava kratkotrajnih lokalnih pquskova sa grmqavinom.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA: Zadr`ava se relativno povoqan uticaj biometeorolo{kih prilika na ve}inu hroni~nih bolesnika kojima se preporu~uje da smawe fizi~ke napore u najtoplijem delu dana. Mogu}a je nervoza. Savetuje se pove}awe pa`we u saobra}aju.

Madrid

38

Rim

31

London

27

Cirih

30

Berlin

37

Be~

33

Var{ava

32

Kijev

30

Moskva

31

Oslo

21

VIC DANA [to je to intelektualac?

Individua koja poseduje sposobnost razmi{qawa du`e od dva sata o ne~emu {to nije seks!

SUDOKU

St. Peterburg 28 Atina

32

Pariz

33

Minhen

32

Budimpe{ta

31

Stokholm

29

1 4

2 2

4

5

7

4

5

9

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

8 6 3 2 5 9 1 7 4 TISA

7

SAVA

Bezdan

334 (27)

Slankamen

488 (-18)

Apatin

396 (24)

Zemun

476 (-20)

Tendencija opadawa

Senta

624 (-30)

Bogojevo

- (-)

Pan~evo

474 (-20)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

514 (-32)

Tendencija opadawa

Ba~. Palanka

345 (9)

Smederevo

580 (-4)

Titel

525 (-19)

NERA

Novi Sad

391 (-11)

Tendencija opadawa

Ja{a Tomi}

Hetin

176 (-18) N. Kne`evac 628 (-29) S. Mitrovica 260 (-41)

112 (1)

Tendencija stagnacije

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

Beograd

9

4

8

Kusi}

8

1 9 5 7 3 4 6 2 8

6

2

4 2 7 6 8 1 9 5 3 5 1 8 3 9 6 7 4 2

418 (-25)

2

Tendencija opadawa

1

7

7

5

9 4 2 5 1 7 3 8 6 3 7 6 8 4 2 5 1 9

9

2 5 9 4 7 3 8 6 1

66 (-2)

3 8

4

2

6 3

1

6 8 1 9 2 5 4 3 7 7 3 4 1 6 8 2 9 5 Re{ewe iz pro{log broja