Dnevnik 11.jul 2012.

NOVI SAD *

SREDA 11. JUL 2012. GODINE

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

GODINA LXX BROJ 23492 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

„ D N E V N I K ” S A Z N A J E : USTAV NI SUD OSPO RIO OD RED BE ZA KO NA O NAD LE @NO STI MA AP VOJVODINE

Neustavni glavni grad, kancelarija u Briselu, Srem, Banat i Ba~ka...

I N T E R V J U : IGOR PA VLI ^I], GRA DO NA ^EL NIK NOVOG SADA

str. 3

SPO RA ZU M SNS–SPS–PUPS–JS–URS ZA NO VU VLA DA JU ]U VE ]I NU

Javnom sektoru sledi stezawe kai{a

str. 9

SKUP [TI NA VOJ VO DI NE DA NAS BI RA VLA DU

LSV jedina dilema

str. 3

VLA DA KU PU JE 100.000 TO NA P[E NI CE ZA ROB NE RE ZER VE

Dr`ava `ito pla}a 23 dinara NASLOVI

Ekonomija 4 Mali trgovci protiv uredbe o mar`ama 5 Na gradili{tu @e`eqevog mosta radi se od jutra do mraka

str. 6

Da~i}eva vlada do kraja meseca

str. 2

PREDSEDNIK SRBIJE TOMISLAV NIKOLI] U POSETI ZREWANINU

Dru{tvo 11 Na UNS-u vi{e kandidata za buyet nego mesta

Reporta`e

Nikad vi{e predsednik u Pri{tini

str. 3

Novi Sad 7 Egzita{ima na{e cene kao raj 7 Iz odrona spasli dvojicu radnika 8 Sino} „Van Gog”, ve~eras „Viva Voks”

Uve~e pquskovi

PO RO DI^ NA TRA GE DI JA U E^ KI

Sin osumwi~en za ubistvo majke

22 Za pet sati ulovili 226 kilograma ribe

Najvi{a temperatura 36 °S

@E NA UBI JE NA, SU PRUG I SIN PO VRE \E NI U VOJ LO VI CI, KOD PAN ^E VA

Bajonetom na kom{ije

str. 13

str. 14 – 18

SPORT

UDRU @E WE PRO IZ VO \A ^A INO VA TIV NIH ME DI KA ME NA TA UPO ZO RA VA

Bez poskupqewa ne}e biti ni lekova str. 11

n KO[ARKA[ICE OVERAVAJU FRANCUSKU VIZU

n VO[IN STRELAC OUMARU n \ORI] @ESTOKO VE] U FORMI OPTU@UJE KARAYI]A

n „DNEVNIKOV” [AH SREDOM

2

POLiTikA

sreda11.jul2012.

PREDSEDNIK SRBIJE TOMISLAV NIKOLI] U POSETI ZREWANINU

SPORAZUMOM SNS–SPS–PUPS–JS–URS STVORENA NOVA VLADAJU]A VE]INA

Da ~i }e va vla da do kra ja me se ca

Ni kad vi {e pred sed nik u Pri {ti ni

Pred s ed n ik Sr b i j e To m i slav Ni ko li} iz ja vio je ju ~e da bi dr `a va tre ba lo da po stig ne kon zen zus o to me {ta je Ko so vo, ka ko }e se po na {a ti pre ma we mu i do ko je me re mo `e do zvo li ti da pri vre me ne in sti tu ci je oba vqa ju vlast, a gde je gra ni ca iza ko je Sr bi ja ne mo `e sta ti. Pri li kom po se te Zre wa ni nu i Me len ci ma, Ni ko li} je is ta kao da bi svi ~i ni o ci u Re pu bli ci mo ra li da se do go vo re o to me ka ko }e re a go va ti uko li ko do |e do in -

ci de na ta ko ji bi po ka za li da pri {tin ske in sti tu ci je `e le da spro ve du is kqu ~i vo svo je nad le `no sti na te ri to ri ji ce log Ko so va i Me to hi je, ali i {ta }e za stu pa ti na me |u na rod nim sku po vi ma i pod ko jim

ste da se to ni ka da ne ostva ri.

Ako osta n e m o ki l o m e t ri m a uda qe ni jed ni od dru gih, a pre go va ra mo, od tih raz go vo ra ne }e bi ti ni {ta.

Ni ko li} je na gla sio da be o grad ska i pri {tin ska de le ga ci ja mo ra ju da sed nu za sto i da po ku {a ju da pri bli `e sta vo ve, “da ni jed ni ni dru gi ne bu du za do voq ni onim {to se do go vo ri, a da po {tu je mo re al nost”.

– Mi slim da ni ka da vi {e ne }u bi ti pred sed nik u Pri -

{ti ni, ali ni pred sed nik pri vre me nih in sti tu ci ja na Ko so vu i Me to hi ji ne }e ni ka da bi ti pred sed nik u Ko sov skoj Mi tro vi ci – po ru ~io je Ni ko li}.

Ko men ta ri {u }i po se tu ge ne ral nog se kre ta ra Uje di we -

Kne`evi} ministar poqoprivrede?

Na pi ta we “Dnev ni ka” da li je we go va po se ta Zre wa ni nu i no vo i za bra nom gra do na ~el ni ku Go ra nu Kne `e vi }u mo `da ne ki vid po dr {ke ide ji da se upra vo Kne `e vi} na |e na ~e lu mi ni star stva po qo pri vre de, Ni ko li} je od go vo rio da bi, ka da bi od lu ~i vao, mo `da to i bio we gov pred log.

– Ali, ~e kam da oni ko ji ma sam po ve rio man dat oprav da ju to {to sam u~i nio i mi slim da su ve o ma bli zu da oba ve po slo ve kao ozbiq ni qu di. SNS je ostao naj ja ~a po li ti~ ka stran ka i od lu ~i }e sam – do dao je Ni ko li}. uslo v i m a }e u~e s tvo v a t i na wi ma.

Na pi ta we da li su pri li kom po se te po mo} ni ka dr `av nog se k re t a r a SAD Fi l i p a Gor do na Be o gra du pred dr `av ni vrh Sr bi je is po sta vqe ni no vi zah te vi, pred sed nik Ni ko li} je od go vo rio: – Ka ko mo `e te o~e ki va ti no vi zah tev kad stal no u va zdu hu sto ji uslov da Sr bi ja us po sta vi do bre od no se sa su sed nom dr `a vom Ko so vo. Da qe od to ga ne mo ra ju ni da nam cr ta ju, ni da nam pri ~a ju. @e qa onih ko ji su pri zna li ne za vi snost Ko so va je ste da ta ne za vi snost bu de pot pu na. @e qa nas ko ji to ne pri hva ta mo je -

dnevnik

Li de ri ko a li ci ja S N S a , SPS–PUPS–JS-a i URS-a Alek san dar Vu ~i}, Ivi ca Da ~i}, Jo van Kr ko ba bi}, Dra gan Mar ko vi} Pal ma i Mla |a na Din ki} pot pi sa li su ju ~e ko a li ci o ni spo ra zum o for mi ra wu par la men tar ne ve }i ne.

Man da tar za sa stav vla de Ivi ca Da ~i} iz ja vio je da }e no va vla da, za Sr bi ju na evrop skom pu tu, uz o~u va we na co nal nih i dr `av nih in te re sa, bi ti for mi ra na do kra ja me se ca, i za 23. jul na ja vio na sta vak kon sti tu tiv ne sed ni ce Skup {ti ne Sr bi je, a na kon to ga i za se da we na ko jem }e bi ti iza bra na no va vla da. Da ~i} je re kao da pred sto ji we gov raz go vor s ma win skim stran ka ma, u{le one u vla du ili ne, ali je po treb no da bu du upo zna te s pro gra mom dr `av ne po li ti ke bu du }e vla de, a pred kon sti tu tiv nu sed ni cu sa svim par la men tar nim stran ka ma i do go vor o pot pred sed ni~ kim me sti ma, od bo ri ma i rad nim te li ma Skup {ti ne Sr bi je. On je pri tom na za jed ni~ koj kon fe ren ci ji za no vi na re s li de ri ma ko a li ci je ko je }e ~i ni ti skup {tin sku ve }i nu is ta kao da pred sto ji iz ra da za ko na o vla di i o mi ni star stvi ma, i po no vio da je sve sprem no za iz bor vla de jer su do go vo re ni po li ti~ ki ci qe vi.

– Ovo da nas ni je pa pir o po de li po li ti~ kog ple na ve} pro gram ski do ku ment s ci qe vi ma i za da ci ma bu du }e vla de – na gla sio je man da tar Da ~i}.

Spo ra zum, u ko ji su no vi na ri ima li uvid, pod ra zu me va da se pot pi sni ci tog ak ta oba ve zu ju

nih na ci ja Ban Ki-mu na Sr bi ji, na ja vqe nu za 23. jul, Ni ko li} je ka zao da na {a dr `a va jo{ uvek raz mi {qa o to me ka ko da od go vo ri na iza zov ko ji se zo ve po se ta Ko so vu jer je vi so k i zva n i~ n ik UN iz r a z io `e qu da ode i ta mo.

– Ako mi sli da ide u ne za vi snu dr `a vu, pod se ti }u na to da ta ze mqa ni je ~la ni ca UN i mi }e mo o to me, ko li ko ve} su tra, da za u zme mo je din stven stav.

Ali, i Ban Ki-mun bi tre ba lo da se iz ja sni o to me da li obi la zi sa mo pred stav ni ke UN na Ko so vu ili od la zi u po se tu Ko so vu za ko je mi sli da mo `e bi ti dr `a va – po ru ~io je Ni ko li}. @. Balaban

na to da }e ostva ri va ti za jed ni~ ke po li ti~ ke ci qe ve, od ko jih su naj zna ~aj ni ji sa dr `a ni u obla sti ma dr `av ne po li ti ke, eko nom ske i so ci jal ne po li ti ke, prav ne dr `a ve i vla da vi ne pra va, bor be pro tiv ko rup ci je i kri mi na la, re for me dr `av ne upra ve, pro fe si o na li za ci je upra vqa wa jav nim pred u ze }i ma, de cen tra li za ci je i re gi o nal nog raz vo ja, zdrav stva, obra zo va wa i na u ke i slo bo de me di ja. U okvi ru dr `av ne po li ti ke, bu du }a vla da ju }a ve }i na }e, po ko a li ci o nom spo ra zu mu, na pr vom me stu ra di ti na ubr za wu pro ce sa evro in te gra ci ja i spro vo |e wu si stem skih re for mi, pre sve ga na po qu us po sta vqa wa tr `i {ne eko no mi je, po sti za wa ma kro e- ko nom ske sta bil no sti, ja ~a wa vla da vi ne pra va i bor be pro tiv ko rup ci je i or ga ni zo va nog kri mi na la. Pot pi sni ci su sa gla sni, ka ko je taj akt pred vi deo, i da Sr bi ja ne }e pri zna ti ne za vi snost Ko so va, ali da je neo p hod na nor ma li za ci ja `i vo ta svih

Petnaest ministarstava Man da tar Da ~i} je po tvr dio da }e bu du }a vla da ima ti 15 re so ra i da }e oni bi ti po de qe ni po for mu li osam za SNS, pet Ko a li ci ji SPS–PUPS–JS-a i dva URS-u. On je ka drov ska re {e wa za re so re na ja vio kao sle de }u fa zu po {to je utvr |e na po li ti~ ka plat for ma bu du }e vla de, is ta kav {i da pred sto je raz go vo ri s po je di nim in sti tu ci ja ma ko je su za in te re so va ne za po sto ja we od re |e nih mi ni star sta va ili za spa ja we po je di nih.

Da ~i} je uka zao na to da }e Ko a li ci ja SPS–PUPS–JS-a ima ti pet mi ni star sta va i da }e o ras po de li raz go va ra ti s li de rom na pred wa ka Vu ~i }em, s ozbi rom na to da su ta i ko a li ci ja ko ju pred vo di SNS naj ve }e.

– Re so ri ko je }e vo di ti tre }i ko a li ci o ni part ner URS su ve} po zna ti – pod se tio je Da ~i}.

Li der URS-a Mla |an Din ki} ra ni je je re kao da }e URS u no voj vla di vo di ti re so re evrop skih in te gra ci ja, fi nan si ja i pri vre de i re gi o nal nog raz vo ja i lo kal ne sa mo u pra ve.

– Na {a ko a li ci ja }e vo di ti pet re so ra i na taj po sao ne gle da mo kao po seb na stran ka ve} kao ko a li ci ja. U okvi ru to ga, PUPS }e vo di ti so ci jal nu po li ti ku – ot krio je Da ~i}, kao i to da, i po red svih spe ku la ci ja, pot pred sed nik SPS-a Mi lu tin Mr ko wi} osta je mi ni star „i po red ne is pu we nih obe }a wa“ jer, ka ko je ob ja snio man da tar, kao i mno gi, i ak tu el ni mi ni star in fra struk tu re vo li da obe }a va da bi pod spe {io rad.

gra |a na na te ri to ri ji Ko so va i Me to hi je. „Po treb no je spro ve sti sve ono {to je do go vo re no u teh ni~ kom di ja lo gu s Pri {ti nom i na -

la nim eko nom skim, po li ti~ kim, ali ka ko je re kao, i mo ral nim pro ble mi ma Sr bi je.

Ina ~e, je dan od osnov nih ci qe va bu du }e Vla de je, po re ~i ma li de ra SNS-a Alek san dra Vu ~i }a, `e sto ka bor ba pro tiv kri mi na la i ko rup ci je. Uko li ko ne bu de te „`e sto ke bor be“, Vu ~i} je is ta kao da na pred wa ci „la ko mo gu oti }i“ iz Vla de jer „ni smo pri ko va ni za fo te qu“. On je iz ra zio za do voq stvo pot pi sa nim spo ra zu mom, ko ji je, ka ko je na gla sio, do bar za Sr bi ju, naj de taq ni ji i naj pre ci zni ji do sa da.

U we mu su, ka ko je uka zao, sa dr `a ni ci qe vi i re zul ta ti, ko ji su pro ver qi vi, te }e gra |a ni Sr bi je ima ti pri li ke za ne ko li ko me se ci da se u to uve re.

Ko }e koji resor Vu ~i} ni je hteo da ot kri je ko je }e re so re ko per so nal no vo di ti, pa ni on li~ no, ali je re kao da }e se ti me po za ba vi ti GO SNS-a ko ji bi tre ba lo da se odr `i 16. ili 17. ju la, da }e na pred wa ci u vla di ima ti tri stra na~ ke li~ no sti, a osta lo }e bi ti van stra na~ ke i da se bi ra ju “ozbiq ni i od go vor ni qu di“. Od osam re so ra je dan }e i}i NS-u i we ga }e, ka ko se ~u lo, vo di ti li der te stran ke Ve li mir Ili}, a o to me je bi lo go vo ra sa mo iz me |u we ga i Ili }a, a ne u okvi ru no ve vla da ju }e ko a li ci je.

Me |u broj nim no vi na ri ma ko ji su pra ti li do ga |aj uve li ko se spe ku li sa lo o to me da }e Vu ~i} bi ti za me nik pre mi je ra s re so ri ma bez bed no sti u svo jim ru ka ma, ali da }e dr `a ti i port feq mi ni stra od bra ne, kao i da je PUPS, uz Na ci o nal nu slu `bu za po {qa va wa, do bio i Po {tu Sr bi je i me sto za me ni ka di rek to ra BIA. sta vi ti di ja log na po li ti~ kom ni vou uz u~e {}e naj vi {ih dr `av nih funk ci o ne ra. Pi ta we Ko so va i Me to hi je re {a va }e mo mir nim sred stvi ma, una pre |e wem di ja lo ga, uz po {to va we de mo krat skih re {e wa„, na vo di se u spo ra zu mu. Bu du }a vla da }e, ka ko se do da je, pri hva ti ti re zul ta te di ja lo ga Be o gra da i Pri {ti ne ko je je u do sa da {wim raz go vo ri ma po sti gla pret hod na vla da.

Spo ra zum su pot pi sni ci oka rak te ri sa li kao do bar za Sr bi ju i we ne gra |a ne, i na ja vi li ve li ki po sao da se ze mqa iz vu ~e iz du bo ke eko nom ske i po li ti~ ke kri ze, a ka ko je pri me tio li der PUPS-a Kr ko ba bi} – i mo ral ne. On je, iz me |u osta log, tri jum fo vao ovim spo ra zu mom, do biv {i svu od go vor nost za bu du }e vo |e we so ci jal ne po li ti ke u ze mqi, a iz dej stvo vao je da svi pen zi o ne ri ko ji ima ju pri ma wa ma wa od 15.000 di na ra, ili 140 evra, do bi ju tri na e stu pen zi ju u vi si ni od 15.000 di na ra u ~e ti ri jed na ke go di {we ra te. Kr ko ba bi} je po zvao sve part ne re da u ovoj vla di ra de „bez {a pu ta wa“ i tim ski se su prot sta ve na go mi -

– Sta we fi nan si ja je go re ne ko ikad. Te {ka je si tu a ci ja u Sr bi ji, go to vo je zi va, a ima mo i pro blem s Ko so vom – re kao je Vu ~i}.

Li der JS-a Dra gan Mar ko vi} Pal ma je kon sta to vao da }e pr vi put od 2000. go di ne bi ti for mi ra na „pra va srp ska vla da” jer ni ko van Sr bi je ni je uti cao na we no for mi ra we.

On je na ja vio bor bu za de cen tra l i z a c i j u, otva r a w e no v ih rad nih me sta i do vo |e we stra nih in ve sti ci ja, i po ru ~io da s ju ~e ra {wim da nom „u Sr bi ji po s to j i po l i t i~ k a sta b il nost“.

Li der URS-a Mla |an Din ki} je re kao da je tre nut no bu xet s ki de f i c i t i go r i ne k o ikad i da }e pr vo {to }e no va vla da spro ve sti bi ti pro gram an ti kri znih me ra za pri vre du i me re fi skal ne kon so li da ci je. On je na ja vio pre go vo re s MMF-om i Svet skom ban kom.

– URS sma tra da je na pra vqen do bar do ku ment, bo qi ne go pro te klih go di na, a jav nost }e mo }i da pra ti we go vo spro vo |e we – re kao je Din ki}.

D. Milivojevi}

TVIT CRTICA Mla |a zo ve Ra si ma Li der URS Mla |an Din ki} na pi sao je si no} na svom na lo gu : Ra sim ve ro vat no u vla di , ali je vr lo br zo taj tvi ter ne stao sa laj ne.

Sam Din ki} je jo{ u su bo tu ob na ro do vao svo jim fa no vi ma za li de ra SDP : Do bio je po nu du. Na we mu je da od lu ~i.

Tvi ter je ne stao, ali je za to u me |u vre me nu Qa ji} „No vom ma ga zi nu„ po tvr dio da ga je Mla |an Din ki} zvao da u|e u vla da ju }u ko a li ci ju i da bu de mi ni star u no voj vla di, ali da mu je od go vo rio da je to mo gu }e sa mo uz pri sta nak DS-a jer bi to bio fer od nos.

[ta ste im da li Na kon {to je PUPS za te gao “`i cu”, a po tom po pu stio da bi bio pot pi san spo ra zum o no voj vla di, usi ja la se “Tvi ter” laj na. ^lan DS-a An dre ja Pa vlo vi} pi tao je na pred wa ka Dra ga na [or ma za: „I... {ta ste sa da da li ovim Kr ko ba bi }i ma...?„

„Ti me se ba vio SPS – wi ho va ko a li ci ja... Ta da su shva ti li da ni su je di ni u par la men tu :-)„, “za go net no” }e [or maz.

Sim bo li ka Funk ci o ner i na ro di po sla nik iz re do va LDP-a vi di sim bo li ku u ju ~e ra {wim de {a va wi ma. „Ima ne ke sim bo li ke u to me {to je 23 go di ne na kon jo gurt-re vo lu ci je i boj ko ta slo ve na~ ke ro be ko a li ci o ni spo ra zum pot pi san u sta rom ’Mer ka to ru’”, “po ja {wa va” \u ri}.

Pi taj te qu de Pred sed ni ca Na rod ne par ti je Ma ja Goj ko vi} po dr `a la je ~vrst stav PUPS-a, na vo de }i da je “u pi ta wu po {to va we ko a- li ci o nih part ne ra”. „Is pad ne da vla du pra ve SPS, SNS i G17+ a osta li di `u ru ke za wi ho ve fo te qe„, upo zo ri la je Ma ja.

Na we ne re ~i da “po sto je qu di ko ji ma vlast sa svim i sva kim ni je ciq”, od go vo -

rio je URS-ovac Mar ko Ki za: „Pi taj te do bre qu de iz NP-a ko ji su vred no ra di li u kam pa wi {ta mi sle o va {em po te zu. PS U{li bi ste vi u ovu vla du da su vam da li„.

Mi li on ~e za @e ne vu Dr `av ni se kre tar u mi ni star stvu fi nan si ja Go ran Ra do sa vqe vi} ju ~e je za pi sao: „Na dam se da, ka da Mla |an Din ki} bu de mi ni star fi nan si ja, ne }e bi ti slu `be nih pu to va wa ko ja li ~e na vr lo sku pe eks kur zi je!„ Ujed no je na svoj na log “oka ~io” ko pi je put nih tro {ko va slu `be nog pu to va wa u @e ne vu od 3. do 14. ju la, ko je je Mi ni star stvo kul tu re ko {ta lo vi {e od mi lion di na ra. Na put su oti {le po mo} ni ca mi ni stra kul tu re Ire na Po sin i dr `av na se kre tar ka Ja sna Ma ti}, a ob u hva ta 11 no }e wa, 12 dnev ni ca i avi on ski pre voz.

No to ni je sve. Goran Radosavqevi} pita: „[ta biste uradili da saznate da su neki gramzivi dr`avni slu`benici od po~etka 2012. naplatili ~ak 800.000 dinara dnevnica za slu`bena putovawa?”

Vratite nam Tita Novinar Veqko Popovi} je napisao na lajni: „Tre}eplasirani daje premijera, ’jedva cenzus’ ima full finansije, a prebega skoro vi{e nego autohtonih. Vratite Tita, nije demokratija za nas„, “tra`i” Popovi}.

Direktor SPO-a Aleksandar Jugovi} ovako zakqu~uje ceo slu~aj oko formirawa nove vlade: „Ba{ je logi~no da penzioneri odlu~uju o sudbini zemqe koja je na izmaku snage„.

Zate~eni „Preokret” Kriti~ar Dimitrije Vojnov upore|uje “nekad i sad”. „Tomina izjava da ne}e biti predsednik u Pri{tini je kao kad je svojevremeno tvrdio da }e biti vojvoda u Karlovcu, Karlobagu i Virovitici„.

S druge strane SPO-vac Milan \uki} navodi: “Bota i Toma krenuli da se trkaju ko }e biti vi{e frendli prema Kosovu, i mi {to smo potpisali

’Preokret’ smo zate~eni stepenom saradwe :-)”.

Doterali cara do duvara Savetnik nekada{aweg predsednika Srbije Neboj{a Krsti} pita: „Koji }e predstavnik nove vlasti danas posetiti patrijarha?„ Istovremeno, LDP-ovac Drago Kova~evi} konstatuje: „Kad neko od na{ih politi~ara ode kod patrijarha po blagoslov to zna~i samo jedno – politika im je doterala cara do duvara :)„

Tru}kawe Direktor Beogradske filharmonije Ivan Tasovac bele`i “reakcije” politi~kih aktera. „PUPS je odu{evqen ~iwenicom da svi ne{to tru}kaju o departizaciji.

Wima bi jedini problem predstavqala defamilizacija„, “prime}uje” Tasovac.

S. St.

politika

dnevnik

„DNEVNIK” SAZNAJE: USTAVNI SUD OSPORIO ODREDBE ZAKONA O NADLE@NOSTIMA APV

Neustavni glavni grad, kancelarija u Briselu, Srem, Banat i Ba~ka...

Ustav ni sud Sr bi je ospo rio je ju ~e po je di ne od red be Za ko na o utvr |i va wu nad le `no sti AP Voj vo di ne iz 2009. go di ne. Ini ci ja ti vu za utvr |i va we ustav no sti tog za ko na pod ne li su po sla ni ci DSS-a i NS-a.

Ustav ni sud je ju ~e na svo joj in ter net-stra ni sa op {tio ko je od red be Za ko na o utvr |i va wu nad le `no sti AP Voj vo di ne ni su u sa gla sno sti s Usta vom. U sa op {te wu se na vo di da je sud ta kvu od lu ku do neo na tre }oj sed ni ci o ve }a wu i gla sa wu, odr `a noj 10. ju la 2012. u pred me tu IUz-353/2009.

Me |u ospo re nim od red ba ma je ona po ko joj }e se u po stup ku do no {e wa za ko na vo di ti ra ~u na o do stig nu tom ni vou pra va gra |a na Voj vo di ne na po kra jin sku auto no mi ju, kao i od red ba da je pred la ga~ za ko na du `an da za tra `i mi {qe we nad le `nog or ga na APV. Ne u stav nim su pro gla {e ni de lo vi za ko na ko ji go vo re o me |u re gi o nal noj sa rad wi i pred stav ni {tvi ma APV u Evro pi i Bri se lu. Ospo re ni de lo vi gla se: „kao re gi ja u ko joj se tra di ci o nal no ne gu ju evrop ski prin ci pi i vred no sti„ i „i u okvi ru svo je nad le `no sti mo `e osno va ti pred stav ni {tva u re gi o ni ma Evro pe, od no sno u Bri se lu„, na veo je Ustav ni sud.

Ni je u skla du s Usta vom ni od red ba ~la na 4, stav 1, ko jim se na vo di da te ri to ri ju APV ~i ne te ri to ri je lo kal nih sa mo u pra va, a ospo ren je na sta vak ko ji gla si „u we nim ge o graf skim obla sti ma (Ba~ ka, Ba nat i Srem)”.

Ta ko |e, ospo re na je od red ba ~la na 4, stav 5, ko ja ka `e da je No vi Sad glav ni, ad mi ni stra -

tiv ni cen tar i se di {te or ga na APV, i to u de lu „glav ni„.

Ni je u skla du s Usta vom ni od red ba u odeq ku ko ji de fi ni {e me |u sob ni od nos re pu bli~ kih i

skog zna ~a ja APV ure |u je svo jim ak ti ma, u obla sti ma ko je su u skla du s Usta vom i za ko nom u nad le `no sti APV, od no sno ko je su za ko nom od re |e ne kao pi ta wa

Novac za VANU Ta ko |e, ospo ren je ceo ~lan 64 Za ko na o nad le `no sti ma u obla sti na u ke i teh no lo {kog raz vo ja, a me |u wi ma i stav po ko jem APV pre ko nad le `nog or ga na obez be |u je no vac za rad Voj vo |an ske aka de mi je na u ka i umet no sti.

Ne u stav ne su i po je di ne za kon ske od red be za oblast ener ge ti ke i u do me nu nad zo ra za ko ni to sti ra da lo kal nih sa mo u pra va, te dru ge nad le `no sti, me |u ko ji ma je ospo re no da APV pred la `e mre `u su do va na svo joj te ri to ri ji, da ure |u je po li ti ku u obla sti rav no prav no sti po lo va, kao i da u obla sti ku lu tu re, pro sve te i jav nog in for mi sa wa mo `e po ve ri ti po slo ve iz svo je nad le `no sti na ci o nal nim sa ve ti ma na ci o nal nih ma wi na.

Ni je u skla du s Usta vom ni deo za ko na ko ji go vo ri da APV „bli `e ure |u je slu `be nu upo tre bu je zi ka i pi sa ma na ci o nal nih ma wi na na te ri to ri ji APV, u skla du sa za ko nom”. po kra jin skih or ga na (~lan 5, stav 3).

Ta ko |e, sud je na veo i od red bu ~la na 9, stav 1. U tom sta vu se ka `e da „pi ta wa od po kra jin -

od po kra jin skog zna ~a ja”. Ospo re ni de lo vi gla se „i za ko nom”, i „od no sno ko je su za ko nom od re |e ne kao pi ta wa od po kra jin skog zna ~a ja”.

Od lu ~e no je da ni su u skla du s Usta vom od red be ~la na 9, stav 3 i 4, ko je do pu {ta ju APV da do ne se svoj akt i pri vre me no ure di iz vr {a va we za ko na na svo joj te ri to ri ji ako re pu bli~ ki or ga ni to ni su ura di li u za kon skom ro ku.

Ospo re ne su od red be iz ~la no va Za ko na ko ji go vo re o po je di nim nad le `no sti ma u pro stor nom pla ni ra wu, po qo pri vre di, kao i o ure |i va wu vo do pri vred ne de lat no sti i {u mar stva.

Ta ko |e, sud je od lu ~io da su ne u stav ne od red be po ko ji ma „AP Voj vo di na, pre ko svo jih or ga na, ure |u je lov na te ri to ri ji APV, u skla du sa za ko nom”, a isto se od no si i na ri bo lov.

U sa op {te wu Ustav nog su da su na ve de ne i od red be o za {ti ti `i vot ne sre di ne, iz sta va gde se po mi we da APV „ure |u je, una pre |u je i obez be |u je za {ti tu `i vot ne sre di ne za te ri to ri ju APV”.

Za kon je ta ko |e ospo ren i u de l u od r e da b a ko j e go vo r e o osni va wu Na ci o nal nog par ka „Fru {ka go ra„.

U skla du s Usta vom ni je ni deo Za ko na ko ji go vo ri o nad le `no sti ma u so ci jal noj za {ti ti.

Iz me |u osta log, u de lu ko ji gla si: „dru ga pra va u obla sti so ci jal ne za {ti te, ve }i obim pra va od pra va utvr |e nih za ko nom i”.

Mi mo Usta va je i od red ba o po seb noj za {ti ti maj ke i de te ta u de lu ko ji do pu {ta „do dat na i do pun ska pra va i za {ti tu„.

Ustav ni sud je ta ko |e sa op {tio da je od bio pred log za utvr |i va we ustav no sti po je di nih od re da ba tog za ko na.

S. Kova~evi}

Modest Duli} gradona~elnik Subotice Ma ri ja Kern-[o qa je iza bra na za pred sed ni cu Skup {ti ne gra da Su bo ti ce, a Mo dest Du li} za gra do na ~el ni ka na pr voj van red noj sed ni ci lo kal nog par la men ta. Sa da pr vi put lo kal ni par la ment vo di `e na. Za za me ni ka pred sed ni ka iza bran je Veq ko Voj ni}, a za se kre ta ra \u la La doc ki. Za po mo} ni ke pred sed ni ka Skup {ti ne gra da iza bra ni su Mir ko Ba ji} i To mi slav Veq ko vi}.

Mo d est Du l i} }e vo d i t i i oblast ko mu na li ja, a we gov za me nik Bla {ko Stan ti} iz DSHV-a

pri vre du i ru ral ni raz voj. ^la no vi Grad skog ve }a su: dr Ete la Je ren ki} (SPS), obra zo va we, Mar ta Do bo (SVM), re gi o nal na i me |u na rod n a sa r ad w a, Dra g i Vu~ k o v i} (DSS), in ve sti ci je, Mi lo{ Ni ko li} (LSV), kul tu ra, Ne ma wa Si mo vi} (DS), sport, Oto Bu{ (SVM), in for mi sa we, [i me Ostro go nac (SVM), po qo pri vre da, Vje ko slav Ostro go nac (LDP), omla di na i tu ri zam i dr Ati la ^en ge ri (DS), zdrav stvo, so ci jal na oblast i `i vot na sre di na.

S. I.

REKLI SU

Goati: Vlada ne treba da vesla

Gojkovi}: Ne}e biti kratkog daha

Pastor: Ne mewamo partnere

– Bez prav ne dr `a ve ne mo `e bi ti uspe {ne bor be pro tiv ko rup ci je osim se lek tiv ne, a no va vla da mo ra, pre sve ga, da se bo ri za o~u va we prav nog po ret ka, ve }u jav nost u do no {e wu od lu ka i da bu de opre zna pri re gu la tor nim i fi nan sij skim in ter ven ci ja ma – po ru ~io je ju ~e di rek tor „Tran spa rent no sti Sr bi ja” Vla di mir Go a ti.

Ka ko je do dao, bu du }a vla da mo ra da pre ki ne prak su ku po vi ne me dij skog uti ca ja ili ra si pa wa jav nih sred sta va kroz tro {e we na spon zor stva ko ja vr {e jav na pred u ze }a, pro mo tiv ne ak ci je jav nih pred u ze }a, mi ni star sta va, po kra jin skih i lo kal nih or ga na vla sti.

– To pod ra zu me va za kon sku za bra nu spon zor stva i ogla {a va wa jav nih pred u ze }a, ja sno za kon sko ure |e we na ~i na fi nan si ra wa me di ja od bi lo ko jeg ni voa vla sti – za kqu ~io je Go a ti.

Srp ski po kret ob no ve bi }e opo zi ci ja vla di ko ju }e for mi ra ti SNS, ko a li ci ja SPS-PUPS-JS i URS, ali }e bi ti „kon struk tiv na” ka da je u pi ta wu evrop ski put Sr bi je i pro spe ri tet dr `a ve, iz ja vio je ju ~e pot pred sed nik te stran ke @i ka Goj ko vi} i do dao da ne ve ru je da }e no va vla da bi ti „krat kog da ha”, jer „ih in te res ve zu je mno go ~vr {}e ne go {to mno gi pred vi |a ju”.

Na kon {to su SNS, SPS i URS pot pi sa le ko a li ci o ni spo ra zum o par la men tar noj ve }i ni, Goj ko vi} je re kao da mu je sa svim lo gi ~an raz voj ta kve si tu a ci je. „Me ni je to bi lo sa svim lo gi~ no, po go to vo ka da po gle dam po na {a we SPS i Ivi ce Da ~i }a, ko ji je to isto u~i nio u pret hod nom sa zi vu DSS, a sa da i DS. To je bio du go ro ~an ciq stra te gi je ka ko da se SPS po no vo vra ti na one po zi ci je ko je sma tra da su joj ne pra ved no od u ze te po sle 90-tih go di na”, re kao je Goj ko vi}.

Sa vez voj vo |an skih Ma |a ra ne }e bi ti deo no ve vla da ju }e ve }i ne, ali }e bi ti kon struk tiv na opo zi ci ja, iz ja vio je da nas funk ci o ner te stran ke Ba lint Pa stor, na kon {to su SNS, ko a li ci ja SPS-PUPS-JS i URS pot pi sa le ko a li ci o ni spo ra zum o for mi ra wu par la men tar ne ve }i ne. Pa stor je Ta nju gu re kao da }e SVM u na red nim da ni ma pro u ~i ti taj spo ra zum, ali da si gur no ne }e me wa ti stav {to se sta tu sa ti ~e - si gur no ne }e bi ti deo vla da ju }e ve }i ne i da, po {to ima pot pi san spo ra zum sa DS, ne }e me wa ti ko a li ci o ne part ne re.”Ne me wa mo ko a li ci o ne part ne re, to part ner stvo funk ci o ni {e na lo kal nom ni vou i ni vou po kra ji ne, ali smo sprem ni da bu de mo kon struk tiv na opo zi ci ja, kao {to smo bi li u pret pro {lom sa zi vu. „Ako je pret hod na ko a li ci ja mo gla ~e ti ri go di ne da funk ci ni {e sa 126 po sla ni ka, za {to ne bi mo gla i ova sa 131”, ka zao je Pa stor, ko ji je {ef po sla ni ka SVM u no vom sa zi vu re pu bli~ kog par la men ta.

sreda11.jul2012.

3

SKUP[TINA VOJVODINE DANAS BIRA VLADU

LSV jedina dilema

Po kra jin ska skup {ti na da nas bi tre ba lo da iza be re no vu vla du Voj vo di ne pred sed ni ka Bo ja na Paj ti }a ko ji u tre }em man da tu na toj funk ci ji oku pqa 11 re sor nih se kre ta ra. U vla di }e bi ti DS i SVM, ko ji u Skup { ti n i Voj v o d i n e ima j u nat po lo vi~ nu ve }i nu, 66 od 120 po sla ni ka.

– Pred da n a { we za s e d a w e Skup {ti ne osta la je jo{ sa mo jed na di le ma, a to je da li }e LSV bi ti u no voj vla di Voj vo di ne – iz ja vio je ju ~e funk ci o- ner DS-a Dra go slav Pe tro vi}.

Pre go vo ri o u~e {}u LSV-a u no voj vla di ju ~e su se vo di li u po po dnev nim sa ti ma, po sle 17 ~a so va, ka da je ina ~e u Be o gra du bi lo za ka za no pot pi si va we ko a li ci o nog spo ra zu m a o no v oj re p u bli~ koj vla di iz me |u sa v e z a SNS-a, SPS-a i URS-a.

Zbog ta k ve re p u bli~ k e ko a l i c i j e, Paj ti} je po ru ~io da SPS, ovog pu ta, ne }e mo }i da u|e u po kra jin sku. S dru ge stra ne, LSV je na ja vio da, sa da, ne }e u}i u Vla du Voj vo di ne ako u woj bu de SPS. Po s la n i c i bi o vla di Voj vo di ne tre ba lo da od lu ~e na kon {to na pret h od n oj sed ni ci da nas usvo je no v u or g a n i z a c i j u po kra jin ske upra ve.

Pe t ro v i} je ju ~ e po tvr dio da }e no va vla d a Voj v o d i n e ima ti 11 se kre ta ri ja ta, ali ni je `e leo da go vo ri o per so nal nim re {e wi ma, na po me nuv {i da }e se sve zna ti da nas na sed ni ci Po kra jin ske skup {ti ne.

– For ma li zo va li smo pred log da u no voj po kra jin skoj vla di bu de 11 se kre ta ri ja ta i upu ti li smo ga po sla ni ci ma na raz ma tra we – re kao je on.

Is ta kao je da se ra di o „zna ~aj nom sma we wu„ bro ja se kre ta ri ja ta jer je, ka ko je pod se tio, do sa da {wa vla da u Voj vo di n i pri l i k om for m i r a w a 2008. go di ne bi la sa sta vqe na od ~ak 17 se kre ta ri ja ta.

Me |u tim, ta vla da je ka sni je re kon stru i sa na i sa da za vr {a va man dat s 12 re so ra. No vi na u od no su na ak tu el nu or ga ni za ci ju je ste da }e „pri vre da” bi ti spo je na s re so rom ra da, za po {qa va wa i rav no prav no sti po lo va. Se kre tar za pri vre du bio je I{tvan Pa stor (SVM), ko ji je ne dav no iza bran za pred sed ni ka Skup {ti ne Voj vo di ne, ta ko da }e ob je di we ne se kre ta ri ja te ve ro vat no na sta vi ti da vo di Mi ro slav Va sin (DS).

Po pred lo `e nim iz me na ma, iz Se kre ta ri ja ta za obra zo va we, upra vu i na ci o nal ne za jed ni ce, ko ji sa da vo di An dor De li (SVM), „iz vla ~e” se nad le `no sti u vi so kom obra zo va wu i do da ju Se kre ta ri ja tu za na u ku i teh no lo {ki raz voj, ko ji }e i da qe vo di ti Dra go slav Pe tro vi}.

Svi dru gi re so ri osta li bi isti, ali se o~e ku je da }e ne ke vo d i t i no v i ka d ro v i. Me | u wi ma su i se kre ta ri ja ti za ener ge ti ku i mi ne ral ne si ro vi ne, kao i za me |u re gi o nal nu sa rad wu i lo kal nu sa mo u pra vu, ko je u vla di u od la sku vo d e Ra d o s lav Stri k o v i} (SPS), od n o s no To m i s lav Stan ti} iz URS.

Iz ve sno je da ne }e osta ti ni se kre tar za sport i omla di nu Mo dest Du li} (DS), ko ji je ju ~e iza bran za gra do na ~el ni ka Su bo t i c e, kao i se k re t ar za zdrav stvo, so ci jal nu po li ti ku i de mo gra fi ju Ati la ^en ge ri (DS), ko ji je u tom gra du no vi ~lan Grad skog ve }a.

Per so nal ne pro me ne se, po ne z va n i~ n im in f or m a c i j a m a, o~e ku ju i u re so ru fi nan si ja, ko je sa da vo di Jo vi ca \u ki} (DS), ali ne ma po tvr da o to me da li na to me sto do la zi Sne `a na Re pac, od no sno Zo ran Ra do man.

O~e ku je se da }e se kre ta ri ja te za kul tu ru i jav no in for mi sa we na sta vi ti da vo di Mi lo rad \u ri} (DS), za ur ba ni zam, gra di teq stvo i za {ti tu `i vot ne sre di ne Du {an ka D. Sre ma~ ki (DS), a za po qo pri vre du, vo do pri vre du i {u mar svo Da niel Pe tro vi} iz LSV. O to me }e ko na~ no od lu ~i ti po sla ni ci ko ji da nas za se da ju od 11 sa ti.

S. K.

Jerkov: Bi}emo o{tra opozicija Li ga so ci ja de mo kra ta Voj vo di ne bi }e o{tra opo zi ci ja bu du }oj vla di, a pot pred sed ni ca te stran ke Alek san dra Jer kov ne o~e ku je da }e stran ke ko je }e bi ti wen deo spro ve sti sve ono {to je pred vi |e no ko a li ci o nim spo ra zu mom ko ji su ju ~e pot pi sa le.

– In te re su je me na ko ji na ~in }e se vla da u ko joj je NS bo ri ti pro tiv ko rup ci je i kri mi na la, ka ko }e ta vla da ra di ti na den cen tra li za ci ji ako we nu oko sni cu ~i ni SNS i qu di ko ji su do pre dve go di ne tvr di li da Voj vo di na ne tre ba da po sto ji i ka ko }e Ivi ca Da ~i}, ko ji je bio za me nik pre mi je ra do sa da {we vla de, pre i spi ta ti od lu ke te vla de – upi ta la je Alek san dra Jer kov.

Ona je u iz ja vi Ta nju gu re kla da ci qe vi no ve vla de „iz gle da ju le po na pa pi ru i de lu ju kao ne {to {to bi sva ka

stran ka tre ba lo da po dr `i, ali da ka drov ski po ten ci jal no ve vla de, ko ja, ka ko je oce ni la, ne ma pra vo da se gra |a ni ma pred sta vqa kao no va sna ga, ne da je po zi tiv ne sig na le da }e ti ci qe vi i bi ti spro ve de ni u de lo.

Alek san dra Jer kov je do da la i da osta je da se vi di ka kva }e ta~ no bi ti po li ti ka vla de, a da je na stran ka ma ko je su je sa sta vi le da vo de ra ~u na o to me ko li ko }e tra ja ti i na ko jim }e osno va ma op sta ja ti.

– Li ga }e, ne ma sum we, bi ti o{tra opo zi ci je ovoj i ova ko voj vla di, a ka da je u pi ta wu wen od nos pre ma Voj vo di ni, ne ma mo raz lo ga da ve ru je mo da }e bi ti do bro na mer ni ji pre ma gra |a ni ma te po kra ji ne ne go od nos pret hod ne vla de, bu du }i da }e je ~i ni ti qu di ko ji su ak tiv no u~e stvo va li u ru {e wu auto no mi je Voj vo di ne – oce ni la je ona.

4

ekonomija

sreda11.jul2012.

dnevnik

SR BI JA ZA SA DA TRE BA DA SA ^U VA MTS OD AUSTRI JA NA CA

MA LI TR GOV CI PRO TIV URED BE

Lo {e vre me za pro da ju Te le ko ma – Ni u kojem slu~aju ne treba razmi{qati o prodaji kompanije Telekom „Srbija” – izjavio je ju~e ekonomista Sto jan Sta men ko vi}, dodaju}i da takvu mogu}nost ne treba iskqu~iti tokom naredne godine. – Kompaniju Telekom ne treba prodavati. Treba sa~ekati neki boqi momenat. To je kao da me pitate da li treba sada prodavati stan ili ku}u. Naravno da }ete ga prodati ako nemate drugi izvor prihoda. Tada }ete ga prodati i ispod cene. Isto je i s Telekomom. Kada u svetu i okru`ewu po~ne privredni rast, tada }e i wegova cena da raste.

Nagla{avaju}i da je Telekom „Srbija” trenutno jedno od na{ih najprofitabilni-

jih preduze}a, on je izrazio uverewe da }e takve performanse uspeti da zadr`i i u narednom periodu. Stamenkovi} je, me|utim, naveo i da je u nedostatku alternativa za pokri}e deficita u javnim finansijama mogu}e da se Telekom proda.

– Slede}e godine (bi bila mogu}a prodaja), a ove godine }e, mo`da, po~eti da prave ra~unicu – mi{qewa je ovaj ekonomista.

Austrijski koncern Telekom „Austrija” (TA) izrazio je nameru da se ponovo anga`uje oko kupovine Telekoma „Srbija„. Kako prenosi ekonomski dnevnik „Virt{aftsblat”, TA }e se, po svemu sude}i, pozicionirati u drugom poku{aju preuzimawa

Mar `e idu na Ustav ni sud Telekoma „Srbija„ ukoliko to preduze}e bude ponovo bilo ponu|eno za prodaju. Po pisawu lista, to se o~ekuje u 2013. godini.

Austrijski koncern }e oko Telekoma „Srbija„ morati da se pripremi za konkurenciju iz Rusije, dodaje dnevnik, ukazuju}i na to da }e u tu bitku u}i oja~an, po{to je „Amerika Movil” multimilijardera Kar lo sa Sli ma u{la u Telekom „Austrija„.

Unija poslodavaca Srbije (UPS) saop{tila je ju~e da je Ustav nom su du Sr bi je podnela inicijativu za ocenu ustavnosti i zakonitosti Vladinih uredbi o mar`ama i hlebu.

Kako je saop{teno, to je u~i we no na ini ci ja ti vu tri najve}a udru`ewa malih trgovaca iz Beograda, Novog Sada i Subotice ko-

Ustav Srbije i Zakon o trgovini propisuju da se cene na tr`i{tu formiraju slobodno i da dr`ava mo`e intervenisati samo u slu~aju ugro`avawe zdravqa qudi, `ivotne sredine i prirodnih bogatstava, kao i u slu~aju ratnog ili vanrednog stawa. „Ni{ta od toga se nije desilo, ~ak je Antimonopolska ko mi si ja u sep tem bru

ja okupqaju vi{e od 1.800 trgovinskih i samostalnih trgovinskih radwi i zapo{qa va ju vi {e od 13.500 osoba.

Ove dve uredbe donelo je Ministarstva trgovine Srbi je su prot no na ~e li ma Ustava, a Uredba o ograni~avawu mar`i na osnovne namirnice, osim najvi{em pravnom aktu, suprotna je i Zakonu o trgovini i Zakonu o obli ga ci o nim od no si ma

2011, prilikom ’Delezove’ ku po vi ne ’Del ta–Mak si ja’ utvrdila da u Srbiji ne postoji monopol u oblasti trgovine”, tvrde u UPS-u.

Po analizama Unije, 48,4 odsto ili svaki drugi proizvod u Srbiji kupuje se na akcijama i rasprodajama u trgovinama jer se trgovci, svesni toga da gra|ani te{ko `ive, stalno trude da pri vu ku gra |a ne u svo je objekte.

BAN KA RI I PO RE ZNI CI SE U[TI MA LI U KON TRO LI PLA TA

Psi ho-efe kat po te rao ga zde da pla }a ju do pri no se Pro{lo je ve} nedequ dana otkako porezanici uz pomo} poslovnih banka kontroli{u redovnu uplatu poreza i doprinosa na zarade. Prvi utisci su povoqni, a po re~ima pomo}nika direktora Poreske uprave Srbije De ja na Vi do je vi }a, najava cele operacije i kontrole na nov na~in imala je blagotvorno psihol{ko dejstvo. Ve}ina poslodavca je u prvoj nedeqi jula obaveze po osnovu poreza i doprinosa upla}ivala redovnije nego ranije.

– Da bi se stekao prvi generalni utisak o efektima izve{tavawa, potrebno je da pro|e bar mesec dana – ka`e on. – U sistem su se ve} prvih dana ukqu~ile sve 33 banke koje posluju na na{em tr`i{tu. One Udru`ewu banaka Srbije dostavqaju podatke za prethodni dan do 11 ~asova.

UBS nama to prosle|uju svakog radnog dana do 13 ~asova. Podaci se dostavqaju dnevno i veoma a`urno. Tako vrlo lako mo`emo videti gde su sve obaveze upla}ene a gde ima propusta. Prvi utisak je da je ve}ina poslodavaca redovno izmirila obaveze.

Naravno, ima i onih koji su iz bilo kojeg razloga propustili

U Poreskoj upravi Srbije smatraju da }e im novine u pra}ewu naplate poreza i doprinosa omogu}iti da vi{e kontroli{u poslodavce koji u potpunosti rade u „crnoj zoni„. To su oni koji ne ispla}uju zarade preko banaka ve} na ruke. Samim tim {to ne ostavqaju o sebi podatke u na{em finansijskom sistemu, i kontrola je komplikovanija. Procene poreznika govore da od 400.000 poslodavca 60.000 ne pla}a obavezne namete. Kako se izboriti s tom pojavom.

– Na{ ciq je da tu brojku svedemo na najmawu mogu}u meru – obja{wava Vidojevi}.

Poreznici podse}aju na to da je utaja poreza krivi~no delo.

Ovakva vrsta kontrole }e do kraja 2012. biti probno-prelazna faza. Od idu}e godine u sistem kontrole }e se, osim poreznika i banaka, ukqu~iti i Uprava za trezor i Centralni registar obaveznog socijalnog osigurawa. Poslodavci }e imati jedan ra~un za uplatu poreza na doprinose i zarade, a Poreska uprava }e wihove obaveze kwi`iti po nalogu u koji }e banke imati uvid.

D. V.

Ve }i na po slo dava ca je u pr voj ne de qi ju la re dov ni je upla }i va la oba ve ze po osno vu po re za i do pri no sa ne go ra ni je (De jan Vi do je vi}) da plate sve poreze i doprinose.

Wih su poreznici ve} evidentirali. Prvo }e ih pozvati preko kontakt-centra i podsetiti na obavezu koju nisu ispunili.

Ukoliko to ne u~ine u roku od sedam dana, sledi kancelarijska kontrola a potom prinudna naplata. Vidojevi} obja{wava da

uz pomo} informacija koje dobijaju od banaka imaju vrlo jasan pregled neizmirenih obaveza i pouzdanije podatke nego do sada.

O~ekuje da }e se naplata poreza i doprinosa na zarade pove}ati 15 posto te da }e to u dr`avnu kasu na godi{wem nivou doneti oko 45 milijardi dinara.

Sme de re vo: Tu `ba pro tiv ra fi ne ri je Javni pravobranilac u Smederevu podneo je tu`bu za raskid ugovora Privrednom sudu u Po`arevcu protiv kompanije „Komiko oil”, jer nije uplatila u predvi|enom roku 652 miliona dinara za zakup zemqi{ta za gradwu rafinerije nafte, izjavila je za Tanjug javni pravobranilac Mi le na Ni sev. „O~ekujemo da }e sud usvojiti tu`bu i doneti presudu kojom se raskida ugovor”, istakla je ona i precizirala da je tu`ba sa prate}om do-

kumentacijom poslata po{tom i da }e u sud sti}i sutra.

Tu`ena strana ima rok od 30 dana da se izjasni o tu`bi, a ugovor mo`e biti raskinut pravosna`nom sudskom presudom.

Kako je objasnila Nisev, prvobitno je bilo planirano da tu`ba bude podneta Osnovnom sudu u Smederevu, ali je nakon konsultacija sa republi~kom pravobraniocem odlu~eno da se podnese privrednom sudu.

Ta vrsta spora sa Komiko oilom bila je na granici nadle`nosti dva suda, dodala je ona.

Posle isteka zakonskog roka od 60 dana, 26. juna, javni pravobranilac je poslao opomenu kompaniji „Komiko oil” da u roku od osam dana uplate novac za zakup zemqi{ta za izgradwu rafinerije u Smederevu. Taj rok je istekao 4. jula, a kako ni posle opomene javnog pravobranioca kompanija nije uplatila novac za zakup zemqi{ta, sledi tu`ba sudu

Kaj mak ski da ju mle ka re, {e }e ra ne...

UPS tvrdi da je pre}utano je da su godi{wi profiti nekih mlekara i {e}erana u proseku pet do deset puta ve}i nego prose~ni profiti trgovinskih kompanija. Za to {to su {e}er, mleko i meso skupi nisu odgovorni trgovci, ~emu u prilog govori da je svaka druga trgovinska kompanija ili STR u 2010. godini poslovala s gubitkom, tvrde u Uniji poslodavaca Srbije.

Republike Srbije, navodi se u saop{tewu. Te uredbe, a posebno Uredba o mar`ama, u proteklih {est meseci nanele su veliku {tetu posebno malim trgovinskim radwama, jer namirnice u wima ~ine gotovo 70 odsto ukupnog prometa. Na taj na~in dr`ava je, umesto da podr`i malu trgovinu kao nacionalno va`an deo trgovinske de lat no sti, na te ra la ova uglav nom ma la po ro di~ na preduze}a i radwe da posluju s gubitkom, {to je dovelo do smawewa broja zaposlenih ili zatvarawa izvesnog broja takvih radwi, navode u UPS-u.

UPS podse}a na to da je prilikom dono{ewa uredbi sprovedena kampawa u kojoj su navedene ukupne trgova~ke mar`e (bruto), ali nije navedeno koliko realno trgovcima novca ostane kada isplate plate, takse, komunalne usluge i druge da`bine dr `a vi i po kri ju sve osta le tro {ko ve po slo va wa.

Vla da Sr bi je kra jem 2011. go di ne ured bom je ogra ni ~i la mar `e na osnovne namirnice na deset pro ce na ta, a u sep tem bru ce nu osnov ne vr ste hle ba „sava” na 44 dinara za veknu od pola kilograma.

S. G.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni Va`i za za za za za devize devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

113,5692

115,8869

118,5523

113,2215

Australija

dolar

1

94,0064

95,9249

98,1312

93,7186

Kanada

dolar

1

90,5222

92,3696

94,4941

90,2451

Danska Norve{ka

kruna kruna

1 1

15,2604 15,1869

15,5718 15,4968

15,9300 15,8532

15,2136 15,1404

[vedska

kruna

1

13,1717

13,4405

13,7496

13,1314

[vajcarska

franak

1

94,5149

96,4438

98,6620

94,2256

V. Britanija

funta

1

143,2507

146,1742

149,5362

142,8122

dolar

1

92,4153

94,3013

96,4702

92,1324

Kursevi iz ove liste primewuju se od 10. 7. 2012. godine

Cena

Promet

5,25%

842

105.216

Galenika Fitofarmacija a.d.

2,38%

2.150

430.000

Veterinarski zavod Subotica a.d.

0,31%

322

644.000

[ajka{ka fabrika {e}era a.d.

0,30%

4.023

201.125

Imlek a.d. , Beograd

0,04%

2.351

117.550

Promena %

Cena

Promet

BIP u restrukturiranju a.d.

-6,25%

30

4.416

Industrijske nekretnine a.d.,

-4,35%

110

77.736

Go{a monta`a a.d. , Velika Plana

-2,22%

2.200

814.000

Pet akcija s najve}im padom

BELEX 15 (436,16 0,20) Naziv kompanije AIK banka a.d. , Ni{

Promena % 0,07%

Cena 1.350

Promet 1.227.150

Veterinarski zavod Subotica a.d.

0,31%

322

644.000

Galenika Fitofarmacija a.d. ,

2,38%

2.150

430.000

Imlek a.d. , Beograd

0,04%

2.351

117.550

NIS a.d., Novi Sad

0,32%

623

10.454.309

Soja protein a.d. , Be~ej

0,00%

500

1.098.952

Aerodrom Nikola Tesla a.d.

1,88%

379

478.198

Energoprojekt holding a.d.

0,00%

430

157.792

Komercijalna banka a.d. , Beograd

-0,81%

1.339

360.300

Jubmes banka a.d. , Beograd

0,00%

10.870

0,00%

Iritel a.d. , Beograd

-0,34%

297

297

Agroba~ka a.d. , Ba~ka Topola

-0,21%

1.946

68.125

Promena %

Cena

Promet

Veterinarski zavod Subotica a.d.

0,31%

322

644.000

Tigar a.d. , Pirot

0,00%

300

0,00%

[ajka{ka fabrika {e}era a.d. ,

0,30%

4.023

201.125

Jedinstvo Sevojno a.d. , Sevojno

0,00%

4.315

0,00%

Alfa plam a.d. , Vrawe

0,00%

6.500

0,00%

Metalac a.d. , Gorwi Milanovac

0,00%

1.640

0,00%

Vojvo|anskih top-pet akcija

SAD

Promena %

AIK banka a.d. , Ni{

Agroba~ka a.d. , Ba~ka Topola

-0,21%

1.946

68.125

NIS a.d., Novi Sad

0,32%

623

10.454.309

Soja protein a.d. , Be~ej

0,00%

500

1.098.952

Svi iznosi su dati u dinarima

ekOnOMiJA

dnevnik BOG DAN LI SO VO LIK UPO ZO RIO NA PRE VI SOK DUG

Sr bi ja na opa snoj gra ni ci

– Nivo javnog duga Srbije, koji je trenutno znatno iznad 45 odsto bruto doma}eg proizvoda, veoma je zabriwavaju}i – izjavio je stalni predstavnik Me|unarodnog monetarnog fonda u Srbiji Bog dan Li so vo lik, i upozorio na to da je kori{}ewe rezervi NBS-a za podr{ku ekonomskom rastu opasno po finansijsku stabilnost. – Kori{}ewe rezervi NBS-a za podr{ku ekonomskom rastu opasno je po finansijsku stabilnost i odvra}a pa`wu politi~ara od mera koje zaista mogu uticati na stimulaciju ekonomskog rasta.

sreda11.jul2012.

NA GRA DI LI [TU NO VOG @E LE ZNI^ KO-DRUM SKOG MO STA U NO VOM SA DU RA DI SE OD JUTRA DO MRAKA

Ni ~e stub na pe tro va ra din skoj oba li Ve} vi{e od dva meseca `ivo je na gradili{tu novog `elezni~kodrumskog mosta preko Dunava kod Novog Sada. Kako je za „Dnevnik” ju~e izjavio direktor projekta izgradwe Sre} ko Ugri ca, svakodnevno se radi od 8 do 18, ponekad i du`e. Na gradili{tu je oko 30 radnika, a bi}e ih i vi{e. Upravo je izbu{eno svih 14 {ipova za izgradwu prvog stuba na petrovaradinskoj strani, a ovih dana }e se na wih montirati naglavnica, {to predstavqa temeq stuba.

Sagovornik obja{wava da je s novosadske strane poru{en stub broj pet i priprema se teren za izgradwu novog, koji }e tako|e imati 14 {ipova. U toku je priprema za bu{ewe {ipova na stubnom mestu broj ~etiri, kojih }e biti ~ak 26, a stubovi dva i tri izgradi}e se na temeqima mosta pre 13 godina po-

ru{enog u NATO-ovom bombardovawu. U toku je izgradwa platoa za monta`u ~eli~nog luka. On mora da bude veoma ~vrst pa se radi u vi{e slojeva da bi se postigla tvrdo}a podloge. Zbog velike vru}ine betonira se samo ujutro i nave~e, a za vreme najve}e jare na gradili{tu je pauza.

Ugrica ka`e da je u italijansku firmu „Tadei”, koja je sastavni deo konzorcijuma kojem je povereno projektovawe i izgradwa novog mosta, do sada iz Makedonije stiglo oko 3.000 tona ~elika za lukove mosta, koji }e se tamo se}i i dostavqati na gradili{te gde }e se montirati. Limovi za lukove iz Poqske i Makedonije dopremi}e se na gradili{te krajem avgusta, kada }e se u posao ukqu~iti „Mostogradwa”. Jagodinska firma MAT gradi plato, a beogradska „Geosonda” bu-

{i {ipove. Posao izrade glavnog projekta i izgradwa mosta dodeqeni su na tenderu italijansko-{panskom konzorcijumu „Azvi – Tadei – Horta Koslada”, doma}e firme anga`ovane su kao podizvo|a~i, a investitor su „@eleznice Srbije”, koje su u tom projektu imenovane kao zastupnik Vlade. Novi most }e imati pet stubova, ~etiri obalna i jedan re~ni, bi}e dug 474 metra i {irok 30,7 metara s po dva `elezni~ka koloseka, drumske saobra}ajnice i pe{a~kobiciklisti~ke staze i dva luka visine 34,37 i 42,74 metra s rasponima 3,90 i 4,80 metara, te mre`aste ve{alice. Visina ispod novog mosta pri maksimalnom nivou vode bi}e 8,38 meta-

Fo to: S. [u {we vi}

ra. Izgradwa }e ko{tati oko 45 miliona evra, od kojih }e EU dati 26,2 miliona, a APV i Novi Sad 19,1.

KO JI BI PO SLO VI MO GLI IMA TI [AN SU ZA USPEH Ograni~ewe javnog duga je, kako je rekao, va`no zbog obavezivawa vlade prema doma}im i stranim investitorima.

– Drugo, suprotno nekim mi{qewima koja se mogu ~uti u Srbiji, zakonska granica javnog duga od 45 odsto BDP-a nije preniska u ovim okolnostima – objasnio je Lisovolik u razgovoru za „Politiku„. – Ekonomska istra`ivawa pokazuju da se s nivoom dr`avnog duga od 40 do 45 odsto zemqe u razvoju, kao {to je Srbija, pribli`avaju opasnoj granici zadu`enosti.

Lisovolik je podsetio na to da ve}ina zemaqa u regionu ima znatno ni`e javne dugove. Da bi smawila rizik od krize javnog duga, Srbija bi trebalo, po wegovim re~ima, odmah da usvoji plan mera uz pomo} kojih }e, na sredwi rok, javni dug vratiti ispod zakonskog limita, ali i da se uverqivo pridr`ava tog plana. Me|u prve mere nove vlade Lisovolik je naveo potrebu usvajawa realisti~nog i {tedqivog rebalansa buxeta, ali i sredworo~nog plana za smawewe javnog duga, kao i paketa koraka koje treba preduzeti za postavqawe temeqa za zdrav ekonomski rast.

Komentari{u}i to {to neki ekonomisti smatraju da je Fiskalni savet portparol MMF-a, Lisovolik je rekao da je to nezavisna i profesionalna institucija i kao takva se mora za{tititi i negovati. On smatra da Fiskalni savet strogo primewuju Zakon o buxetskom sistemu i da je dobro {to se svi wegovi najva`niji dokumenti i izve{taji mogu na}i na internetu, gde su dostupni {iroj javnosti.

– Kada je re~ o predlogu wihovih mera, trebalo bi ih ozbiqno razmotriti, ali mogu se predlo`iti i druga~ija re{ewa – smatra Lisovolik.

5

Po tra `i ti sre }u i hleb u in ter net bi zni su Analiza podataka pokazala je da je u 2012. godini najboqe pokrenuti start-ap kompanije vezane za poslove za{tite voda, e-trgovine, za{tite okoline, full-service restorana, internet-izdava{tva i emitovawa. Tu su jo{ IT-savetovawa, kompanije vezane za mobilne i dru{tvene igre, negu qubimaca, stambenu gradwu... Ako je verovati trima istra`iva~kim firmama – „Se ga works„ (finansijske analize),„Plun kett„ (kompanija za poslovnu inteligenciju koja prou~ava trendove koji uti~u u svetu) i „IBI SWorld„ (procena industrijskog rasta, projekcije prihoda i rasta zaposlenosti) sada je pravo vreme za pokretawe start-apa, preneo je sajt „gdeinvestirati.kom„.

Me|utim, ulazak u biznis, pokretawe posla i poslovawa je uvek rizi~no, a posebno u jeku velike krize koja je pogodila svet.

Stoga preduzetnici mnogo opreznije pokre}u firme, detaqnije analiziraju tr`i{te, konkurenciju, proizvod i drugo pre no {to zapo~nu poslovawe i lansiraju proizvod ili uslugu na tr`i{te.

Iako na{a zemqa tu ne pripada, svetska ekonomija ipak raste (BDP 2,7 posto, lane 1,7), kamatne stope su niske, a tu su i ulaga~i spremni da ulo`e kapital u dobre ideje. Sada je kqu~no pitawe – {ta ponuditi tr`i{tu, koji posao pokrenuti i pri tome zadovoqiti sve kriterijume uspe{nog poslovawa. Analiza podataka je pokaza-

Vr lo uno sni po slo vi bi mo gli bi ti u pro iz vod wi ener gi je, na no teh no lo gi ja ma... la da, osim pomenutih poslova, ima prostora za jo{ desetine drugih, ali stru~waci su se vodili idejom za pokretawe biznisa koji su (lako) dostupni preduzetnicima i koji ne iziskuju (pre)velika materijalna sredstva za pokretawe poslovawa.

Vrlo unosni poslovi su u proizvodwi energije, nanotehnologije ili auto-dilera. Ipak, takvi poslovi zahtevaju ve}a ulagawa u start-ap. S druge strane, oni koji

ne bi da krenu u vlastiti biznis treba da znaju da do posla i ove godine, preko Nacionalne slu`be za zapo{qavawe, najbr`e dolaze stru~waci za finansije, in`eweri elektrotehnike, informatike i ma{instva, matemati~ari, nastavnici stranih jezika, farmaceuti i lekari, posebno anesteziolozi, kardiolozi i oftalmolozi.

Dobro prolaze i stolari, fasaderi, armira~i, zavariva~i, ope-

rateri na CNC-ma{inama, a zanimawa s kojima se mo`e zapo~eti sopstveni biznis i pristojno zaraditi su obu}ar, kroja~, instalater i kuvar.

Ipak, kako je re~eno u NSZ-u, ni osobama s najtra`enijim obrazovnim profilima radno mesto nije zagarantovano jer poslodavci, osim kvalifikacija, o~ekuju da kandidat poseduje odgovaraju}e radno iskustvo, posebna znawa i ve{tine.

Na evidenciji te slu`be je oko 750.000 nezaposlenih, a ve}ina ima sredwu stru~nu spremu. Po podacima NSZ-a, oko 90.000 ima diplomu visoke {kole ili fakulteta – na primer, na posao ~eka oko 9.000 ekonomista, vi{e od 5.500 pravnika i gotovo 2.000 lekara, kao i 52 doktora nauka.

Da radna mesta nisu sigurna ni za fakultetski obrazovane osobe potvr|uje podatak da deset odsto nezaposlenih s visokom stru~nom spremom u~estvuje u obukama za tr`i{te rada i potrebe poslodavca.

U NSZ-u ka`u da se za obuke i prekvalifikacije naj~e{}e opredequju osobe sa zanimawa iz oblasti ekonomije, prava i administracije, kao i dru{tveno-humanisti~ke oblasti. Da pored fakultetske steknu jo{ jednu diplomu – o zavr{enoj obuci za, recimo, vo|ewe poslovnih kwiga, posao gerontodoma}ice, pekara ili termofasadera odlu~uju se, tako|e, i poqoprivredni in`eweri.

E. D.

Po planu, novi `elezni~ko-drumski most trebalo bi da bude gotov do kraja 2013.

R. Da u to vi} MAT I STO JAN STA MEN KO VI]

Ne me wa ti gu ver ne ra Ne postoji vaqan zakonski razlog za smenu guvernera Narodne banke Srbije, ali se on uvek „mo`e izmisliti i iskonstruisati„, izjavio je ju~e saradnik Ekonomskog instituta Sto jan Sta men ko vi}.

Na predstavqawu novog broja ~asopisa „Makroekonomske analize i trendovi” on je ocenio da su spekulacije o smeni guvernera verovatno povezane s predlogom da Narodna banka Srbije, putem kupovine obveznica od razvojne banke, koja bi bi-

la u dr`avnom vlasni{tvu, finansira investicije u iznosu od milijardu evra.

– Da bi se realizovala ta ideja, potreban je guverner koji }e je sprovesti – rekao je Stamenkovi}, istovremeno ocewuju}i da bi „podr`avawe investicija novcem iz primarne emisije vodilo u katastrofu”.

– Ako je osnovana pretpostavka da usmeravawe emisije u investicije garantuje novu vrednost i vra}awe duga, prvo pitawe bi moglo biti za{to je onda smederevska `elezara problem i za{to samo stvara nove dugove, {ta garantuje profitabilnost takve investicije i ko na kraju pokriva taj dug – zapitao je on, i naglasio da je to dr`ava, odnosno poreski obveznici.

GU @VE I RA DO VI NA SRP SKIM AUTO PU TE VI MA OD VRA ]A JU STRAN CE

Za o bi la ze Sr bi ju zbog aq ka vih pu ta ra – Gu`ve na autoputevima u Srbiji zbog radova odvra}aju strance od putovawa kroz na{u zemqu – izjavio je ju~e profesor Saobra}ajnog fakulteta u Beogradu Mi lan Vu ja ni}. – Radovi na autoputevima su mogli po~eti i ranije, ali me vi{e od zakasnelih radova nervira to {to na tim deonicama radi po nekoliko radnika koji mrqave posao umesto da se zbog turisti~ke sezone posao zavr{ava punom parom.

On je kazao da zbog toga nisu nerealna upozorewa da bi stranci mogli po~eti da nas zaobilaze i koristiti puteve Ma|arske, Rumunije i Bugarske.

Vujani} je rekao da je sistem naplate putarine u Srbiji prili~no dobar, iako smatra da su viwete (nalepnice kojima voza~i dokazuju da su platili kori{}ewe puteva) boqe re{ewe.

Vujani} je podsetio na to da korisnici autoputa u Srbiji mogu

birati na~in pla}awa putarine: gotovinom, kreditnom karticom ili elektronski, putem posebnog ure|aja u kolima za koji se upla}uje kredit s kojeg se skida novac

prilikom prolaska kroz rampu bez zadr`avawa. On je istakao da bi samo pla}awe kreditnom karticom umesto gotovinom znatno ubrzalo prolazak kroz naplatne stanice.

Tur ci nam za gu {i li dru mo ve?

– Dr`avqani Turske koji su iz Evrope putovali ka toj zemqi jedini su razlog zbog kojeg je prethodnog vikenda bio zakr~en saobra}aj na naplatnim stanicama kod Beograda i Ni{a – izjavio je ju~e v. d. generalnog direktora „Puteva Srbije” Zo ran Drob wak na konferenciji za novinare. – Veliki broj turskih gra|ana pro{ao je naplatnu stanicu „Bubaw Potok” i zatim su preno}ili na autoputu u no}i izme|u subote i nedeqe i onda, otprilike svi u isto vreme, krenuli ka Ni{u, {to je zagu{ilo saobra}aj.

On je istakao da „Putevi Srbije” ne snose nikakvu odgovornost za taj doga|aj. Po wegovim re~ima, rampu „Nais” kod Ni{a je u subotu pro{lo, ka jugu, oko 18.000 vozila, a u nedequ 15.000, ali je ipak do{lo do za~epqewa saobra}aja jer su svi istovremeno stigli na naplatnu stanicu. On je objasnio da su dr`avqani Turske spavali na parkinzima i odmarali{tima du` autoputa i odgovoraju}i na pitawa novinara istakao je da se to ne bi moglo desiti u Hrvatskoj jer tamo policija ne dozvoqava spavawe na parkingu, zbog ~ega Turci idu preko Ma|arske.

Na naplatnoj rampi „Nais” kod Ni{a prethodnog vikenda se ~ekalo i vi{e sati za pla}awe putarine zbog kolone koja je bila duga do 20 kilometara, a velike gu`ve su bile i u Beogradu kod Bubaw Potoka, gde se obavqaju radovi na obnovi dela autoputa.

Direktor sektora za putarinu u „Putevima Srbije” Mi len ko Ca ko vi} je ranije rekao za Tanjug da se u Srbiji primewuje najpravedniji sistem pla}awa putarine – direktnom naplatom po pre|enom kilometru. Cakovi} je kazao da bi naplata putarine putem viweta s

trenutnim stepenom izgra|enosti autoputeva u Srbiji dovela u neravnopravan polo`aj `iteqe koji autoputeve koriste povremeno, a kojih nije malo, jer bi pla}ali nerealno visoku cenu u odnosu na one {to koriste autoput svakodnevno i kojima bi se to isplatilo. Na primer, u Sloveniji se za kori{}ewe autoputa u periodu od sedam dana za viwetu pla}a 15 evra, za mesec 30 i godinu 95 evra. Cakovi} je objasnio da se u Evropi putarina napla}uje na dva na~ina – direktnom naplatom, s otvorenim ili zatvorenim sistemom kao {to je slu~aj u Srbiji, i putem viweta, u pojedinim evropskim zemqama, na primer u Bugarskoj i Rumuniji.

Pojedine evropske zemqe koje koriste viwete direktno napla}uju putarinu za prelaz preko mostova i prolaz kroz tunele i imaju veoma visoke cene, dok Srbija ne primewuje takav vid naplate, ka`u u „Putevima Srbije.

6

POQOPRivRedA

sreda11.jul2012.

dnevnik

ZBOG SU [E NA ORA NI CA MA ALAR MANT NA SI TU A CI JA

Ku ku ruz i so ju s mno gih wi va ne }e mo ni bra ti Si tu a ci ja na voj vo |an skim wi va ma je alar mant na. Su {a je ve} uze la da nak u to li koj me ri da vi {e ni je pi ta we za ko li ko }e bi ti uma wen pri nos ve} da li }e ga na ve li kom de lu ora ni ca uop {te bi ti. „Dnev nik” je ju ~e ob i {ao po qa u Sre mu i uve rio se da je sta we mo `da i go re ne go {to stru~ wa ci ovih da na pre do ~a va ju, po ku {a va ju }i pri tom da go vo re gla sni je ne bi li se ~u li ta mo gde tre ba. Me |u tim, o~i to da dr `a va ima va `ni ja po sla pa se na ovaj pro blem i ne osvr }e.

Elem, zbog eks trem no vi so kih tem pe ra tu ra stra da li su ku ku ruz, so ja, {e }er na re pa pa i sun co kret ko ji je po znat kao biq ka to le rant na na vre men ske uti ca je. Stru~ wa ci upo zo ra va ju na to da pri no si mo gu bi ti 30 od sto ma wi, ne gde 50, i to ako bu de sre }e. Za sa da sve pod se }a na 2000. go di nu, ka da su zbog su {e pri no si bi li zna ~aj no sma we ni, a vre men ske prog no ze ne da ju po vo da za op ti mi zam.

Uprav nik Ode qe wa za ku ku ruz In sti tu ta za ra tar stvo i po vr tar stvo No vi Sad \or|e Jockovi} za „Dnev nik” ka `e da ki {a ko ja je prek si no} pa la ni je bi la do voq na da po pra vi sta we na wi va ma.

– Po ne gde je pa la ki {a, ali to li ko ma lo i go to vo be zna ~aj no. Po go to vo je lo {e na se ve ru Voj vo di ne

ta ri o~e ku ju da }e pri no si so je u naj bo qem slu ~a ju bi ti 30 od sto ma wi, ali ne gde }e pod ba ci ti i 100 od sto.

Sa vet nik za po qo pri vre du u Pri vred noj ko mo ri Sr bi je Vojislav Stankovi}, pak, ve ru je da se ove go di ne, upr kos su {i, o~e ku je iz u zet no do bar rod u po qo pri ve di i da snab de va we do ma }eg tr `i {ta ne }e bi ti ugro `e no. On o~e ku je da }e da se po boq {a ti si tu a ci ja kod osnov nih na mir ni ca – kukuruza, {e}erne repe, uqarica i vo}a.

Poru~uje da se ne treba baviti neodmerenim izjavama o cenama jer to uti~e na nestabilnost na tr`i{tu, izaziva psiholo{ke probleme i smawuje konkurentnost na doma}em i stranom tr`i{tu.

On je rekao da zbog niske osnovice iz 2011. godine, ove godine o~ekuje stopu rasta poqoprivredne proizvodwe od dva do tri posto. Po wegovim re~ima, ovogodi{wi rod poqoprivrede pokriva potrebe doma}eg stanovni{tava, a ~ak se o~ekuju zna~ajniji robni fondovi za izvoz. On je procenio da }e izvoz poqoprivrednih proizvoda ove godine biti vredan 3,4 milijarde dolara, {to je 700 miliona vi{e nego 2011. godine. O~ekuje se uvoz od 1,6 milijarde dolara i suficit od 1,8 milijarde dolara.

S. Glu{~evi}

Foto: N. Stojanovi}

jer ni je bi lo ni ka pi. Za i sta je si tu a ci ja pre te {ka i ele men tar na ne po go da je uve li ko pri sut na, sa mo ni ka ko da se to ob ja vi – ka `e Joc ko vi}, ko ji nam je, obi la ze }i ju ~e voj vo |an ska po qa, ka zao da je re ci -

Joc ko vi} ni je mo gao pre ci zi ra ti ko li ko }e bi ti uma wen uku pan pri nos ku ku ru za u Sr bi ji.

– Sve }e za vi si ti od na red nog pe ri o da, vi de }e mo {ta }e se de {a va ti, ali si gur no je ovo ve o ma te -

Sigurno je ovo veoma te{ka godina, pla{im se, daleko ispod proseka (\or|e Jockovi}) mo, u ^o ki i dru gim de lo vi ma ze mqe „si tu a ci ja stra {na„. – Ko li ko je ku ku ruz vi sok, to li ko je i iz go reo. Tu ne ma ni {ta vi {e od pri no sa. Ima par ce la po ne ko li ko sto ti na hek ta ra da na wi ma ne ma ni {ta.

{ka go di na, pla {im se, da le ko is pod pro se ka – na gla sio je on.

Na wi va ma u Sre mu ju ~e smo vi de li da je si tu a ci ja ta kva i sa so jom, a ni sun co kret ne pod no si do bro ovo li ku vre li nu. Srem ski ra -

Iz go re lo 3.700 ba la sla me

PRED SED NIK UO AD „@I TO PRO MET–MLIN” U SEN TI PRE DRAG \U RO VI]

Sa se ve ra Voj vo di ne na ja vqu ju sku pqi hleb du da je rod u pro te kloj `e tvi ma wi 20 do 40 od sto – iz ja vio je \u ro vi}. – Do utvr |i va wa ko na~ ne ot kup ne ce ne pro iz vo |a ~i ma smo ured no pla }a li akon ta tiv nu ce nu od 20 di na ra plus PDV, s utvr |i va wem ot kup ne ce ne is pla ti li smo raz li ku i ured no iz mi ru je mo sve ba ve ze pre ma pro iz vo |a ~i ma i za dru ga ma. O~e ku jem da }e mo do kra ja ove ne de qe is pla ti ti svu pre u- ze tu p{e ni cu ko ju su pro iz vo |a ~i po nu di li za pro da ju u ovom tre nut ku, a deo osta vqa ju na ~u va wu u na -

Bra {no }e biti 35 di na ra Na osno vu ce ne ko {ta wa p{e ni ce, tro {ko va pre vo za, la ge ro va wa i ma ni pu la tiv nih tro {ko va, ki lo gra ma p{e ni ce pro se~ no mli no ve sta je 23,50 di na ra. Da bi bi li na mi ni mu mu pro fi ta bil nog ra da, za de se tak da na, ka da po no vo po~ ne me qa va, ce na bra {na od p{e ni ce ovo go di {weg ro da ne bi sme la da bu de is pod 35 di na ra, {to je oko 20 po sto vi {e u od no su na ce ne uo~i `e tve, ka da se bra {no pro da va lo po 28-29 di na ra.

AD „@it po ro met-Mlin” je utvr dio ot kup nu ce nu od 21,60 di nar po ki lo gra mu, {to zna ~i da pro iz vo |a ~i s PDV-om do bi ja ju 22,68 di na ra. Po \u ro vi }e vim re ~i ma, osim to ga za dru ga ma se na dok na |u ju tro {ko vi pro iz vod we, ma ni pu la tiv ni i tro {ko vi pre vo za p{e ni ce do si lo sa.

– Pre u ze tom ko li ~i nom p{e ni ce obez be di li smo neo p hod ne si ro vi ne za pot pu nu upo sle nost na {ih pre ra |i va~ kih ka pa ci te ta, ~i me smo za do voq ni, ima ju }i u vi -

vo |a ~a, ali, po \u ro vi }e voj pro ce ni, i zbog to ga {to je ce na za ni jan su ve }a od re al no o~e ki va ne u `e tvi.

– Uma we ni rod p{e ni ce stvo rio je ve li ku kon ku ren ci ju me |u osta lim mli no vi ma, ko ji ma je neo p hod na si ro vi na za rad, i tr go vin skim ku }a ma i in te re so va we za pre u zi ma we i ku po vi nu p{e ni ce je ve li ko – po ja {wa va \u ro vi}. – Po tra `we za p{e ni com si gur no }e bi ti u ina red nom pe ri o du, a ako zbog su {e bu de pod ba ~a ja u

Fo to. F. Ba ki}

Naj ve }e i naj u spe {ni je `i to mlin sko pred u ze }e u Voj vo di ni i Sr bi ji AD „@i to pro met-Mlin” iz Sen te do sa da je pre u ze lo 52.000 to na p{e ni ce, a o~e ki va wa pred sed ni ka Uprav nog od bo ra Predraga \urovi}a su da }e se do kra ja ove ne de qe u si lo si ma u Sen ti, No vom Kne `ev cu i ma ga ci ni ma u Tor wo {u i \a li uskla di {ti ti pla ni ra nih 60.000 to na. S ob zi rom na ovo go di {we pri no se hleb nog zr na na voj vo |an skim po qi ma, \u ro vi} je iz ja vio da je pre u zi ma we pla ni ra ne ko li ~i ne p{e ni ce re zul tat iz van red ne sa rad we sa za dru ga ma iz {i reg re gi o na Sen te jer su one u mak si mal noj me ri is po {to va le oba ve ze, bez ob zi ra na to {to je na po ~et ku `e tve bi lo ko le ba wa oko ce ne, ali da je, pra te }i sta we na tr `i {tu, utvr |e na ko na~ na ce na p{e ni ce. \u ro vi} ka `e da je u od no su na utvr |e nu ot kup nu ce nu p{e ni ce ne mi nov no da }e pro iz vo |a~ ka ce na ki lo gra ma bra {na bi ti naj ma we 35 di na ra, {to je pe ti nu vi {e ne go uo~i `e tve, te da je po svim kal ku la ci ja ma ne mi nov no i po sku pqe we hle ba.

Po li cij ska upra va u Srem skoj Mi tro vi ci sa op {ti la je ju ~e da je u po `a ru ko ji je iz bio u jed nom eko nom skom dvo ri {tu u [i du iz go re lo ukup no 3.700 ba la sla me `i ta, so je i ku ku ru zo vi ne, kao i da se ma te ri jal na {te ta pro ce wu je na oko {est mi li o na di na ra.

Ka ko je na ve de no u sa op {te wu, u ga {e wu po `a ra ko ji je iz bio ju ~e u eko nom skom dvo ri {tu u vla sni {tvu B. P. iz [i da, u~e sto va lo je pet va tro ga snih vo zi la iz [i da, Er de vi ka i Srem ske Mi tro vi ce.

Uvi |aj na li cu me sta oba vi li su pri pad ni ci Po li cij ske upra ve i Ode qe wa za van red ne si tu a ci je u Srem skoj Mi tro vi ci, a uzrok po `a ra jo{ se utvr |u je. U sa op {te wu je is tak nu to da je o do ga |a ju oba ve {te no Osnov no jav no tu `i la {tvo u Srem skoj Mi tro vi ci.

Mi ni star stvo po qo pri vre de ape lo va lo je na sve gra |a ne da to kom bo rav ka u pri ro di i pri li kom iz vo |e wa ra do va na po qi ma ne pa le va tru na otvo re nom jer se mo `e pro {i ri ti i iza zva ti po `a re.

{im si lo si ma za ka sni ju pro da ju ili za me nu za na {e pro iz vo de.

Is ku stva iz ra ni jih `e tvi u AD „@i to pro met-Mlin” ka zu ju da se u se zo ni `e tve za pro da ju p{e ni ce opre de qu je 45 do 60 po sto pro iz vo |a ~a, a \u ro vi} uka zu je da se ovog le ta wih 60 od sto opre de li lo za to da od mah unov ~i rod, a osta li se od lu~ ju da rod la ge ru ju u si lo si ma sen }an skih mli na ra. Ne {to je ve }e in te re so va we da se p{e ni ca od mah pro da zbog fi nan sij ske osku di ce kod ve }i ne pro iz -

pri no si ma dru gih kul tu ra, pre sve ga ku ku ru za, to }e se ne mi nov no ubu du }e od ra `a va ti na ce nu p{e ni ce. Ce na ko ju sa da ostva ru ju pro iz vo |a ~i je ne {to vi {a od one ko jom se kal ku li sa lo uo~i `e tve, ta ko da su se mno gi na osno vu to ga opre de li li za to da od mah pro da ju p{e ni cu i za ki lo gram za jed no s PDV-om do bi ju 22,68 di na ra jer je za mno ge pro iz vo |a ~e to pri hva tqi va ce na. Oni ma ko ji je osta vqa ju kod nas na la ge ru ja sno smo fik si ra li uslo ve na osno vu stvar nih tro {ko va ko je ima mo, od 1. sep tem bra od bi ja }e se od ce ne u tre nut ku ka da se od lu ~e da je pro da ju. Na{ in te res je da tu p{e ni cu ku pi mo jer nam je po treb na kao si ro vi na za pre ra du, a ne za tr go vi nu. U prak si se po ka za lo da nam se vi {e od de ce ni je ni je de si lo da je ne ko od pro iz vo |a ~a iz neo p{e ni cu iz na {eg si lo sa i pro dao dru gom.

M. Mi tro vi}

VLA DA KU PU JE 100.000 TO NA P[E NI CE ZA ROB NE RE ZER VE

Dr `a va pa o ri ma `i to pla }a 23 di na ra Vla da Sr bi je do ne la je ju ~e na te le fon skoj sed ni ci od lu ku da Re zer ve ot ku pe 100.000 to na mer kan til ne p{e ni ce ro da 2012. po ce ni od 23 di na ra za ki lo gram, sa ura ~u na tim po re zom na do da tu vred nost (PDV), iz ja vio je di rek tor Re pu bli~ ke di rek ci je za rob ne re zer ve Goran Tasi}. „Za kqu~ kom je pred vi |e no da se p{e ni ca ot ku pqu je od re gi stro va nih po qo pri vred nih ga zdin sta va i ze mqo rad ni~ kih za dru ga, ~i ja je pre te `na de lat nost pro iz vod wa p{e ni ce”, ka zao je on.

Tr go vi na }e se oba vqa ti pre ko Pro dukt ne ber ze u No vom Sa du, a o~e ku je se da }e ot kup po ~e ti ve} od ~e tvrt ka i tra ja }e do is pu we wa kvo te od 100.000 to na, na veo je Ta si}.

On je pre ci zi rao da }e mi ni mal na ko li ~i na ko ja }e bi ti ot ku pqi va na od ga zdin sta va bi ti pet to na, mak si mal na 100 to na,

dok }e se od jed ne ze mqo rad ni~ ke za dru ge ot ku pqi va ti naj vi {e 150 to na p{e ni ce.

Ta si} je uka zao i da su na pra vqe ne kvo te po re gi o ni ma na osno vu zva ni~ nih sta ti sti~ kih po da ta ka o za se ja nim po vr {i na ma, „{to ni je ni {ta no vo, jer Re zer ve ve} tri go di ne ot ku pqu ju p{e ni cu po tom si ste mu”.

On je is ta kao da su sred stva za ot kup p{e ni ce obez be |e na i is pla ta }e bi ti u ro ku do osam da na od do sta vqa wa kom plet ne do ku men ta ci je da su po qo pri vred ni ci pro da li `i to Rob nim re zre va ma. „Ciq ove ku po vi ne je po pu na rob nih re zer vi, jer smo mi u pret hod nom pe ri o du pro da va li p{e ni cu in ter vent no po vla di noj Ured bi za rad odr `a wa ce ne bra {na ti pa 500, a sa mim tim i hle ba od tog bra {na”, ka zao je Ta si}, uka zu ju }i da je ot kup i vid po mo }i sa mim ga zdin stvi ma.

S. G.

Od du va na ima vaj de U Voj vo di ni je po ~e la ber ba du va na. Ina ~e, u ~i ta voj Sr bi ji on se ga ji na oko 5.000-6.000 hek ta ra. To plo vre me od go va ra du va nu, me |u tim, do bre pri no se i kva li tet mo gu }e je po sti }i sa mo uz re dov no na vod wa va we.

– Za hva qu ju }i so lid noj za ra di, sve vi {e par ce la pod du va nom se na vod wa va – tvr di za RTV stru~ wak u no vo sad skom In sti tu tu za ra tar stvo i po vr tar stvo Jano{ Berewi. – U po re |e wu s p{e ni -

com, du van po hek ta ru da je i do 14 pu ta ve }i pro fit pa ~u di to da se kod nas ta biq ka ga ji na ta ko skrom nim po vr {i na ma. Sa mo za pod mi ri va we po tre ba do ma }ih pre ra |i va ~a po sto ji pro stor da se udvo stru ~e po vr {i ne pod tom biq kom. Kao al ter na tiv na biq na kul tu ra, du van zah te va an ga `o va we ob u ~e ne rad ne sna ge za ber bu li sta, {to u vre me ve li ke ne za po sle no sti predstavqa {ansu koju treba iskoristiti.

Nedeqa eko-dizajna U okvi ru Ne de qe eko-di zaj na, po se ti o ci }e da nas mo }i da vi de iz lo `bu do ma }ih i ino stra nih di zaj ne ra ko ja }e bi ti otvo re na od 14 do 18 ~a so va u Kul tur nom cen tru gra da, Ka to li~ ka por ta 5. Ra di o ni ce uli~ ne umet no sti i per fo man si odr `a }e se od 15 do 20 ~a so va u Ki ne skoj ~e tvr ti. Per fo mer iz Ma |ar ske Ro bert \u ri{ pred sta vi }e se u 14 ~a so va, a gra |a ni }e mo }i da ku pu ju raz ne ru ko tvo ri ne i umet -

ni~ ke pred me te u „RE/8” pro dav ni ci ko ja ja otvo re na od 14 do 20 ~a so va. U „Eg zit vi li xu” je od 15 do 18 ~a so va or ga ni zo va na ra di o ni ca pra vqe wa je sti ve ba {te od pla sti~ nih fla {a ko ju vo de De ja na Po po vi} i Mi li ca Me {te ro vi}.

Ova ma ni fe sta ci ja je otvo re na do 15. ju la, a vi {e in for ma ci ja mo `e se na }i na saj tu www.re8de sig npark.com.

A. J.

Van red ni vo zo vi to kom „Eg zi ta” Van red ni voz na re la ci ji No vi Sad - Be o grad bi }e uve den od su tra do po ne deq ka, 16. ju la, zbog odr `a va wa „Eg zit” fe sti va la, sa op {te no je iz @e le zni ca Sr bi je. Voz }e sva ko dnev no po la zi ti iz No vog Sa da u 5.10 sa ti, a do In |i je }e se za u sta vqa ti u Pe tro va ra di nu. Od In |i je do Be o gra da sta ja }e na svim us put nim sta ni ca ma. Re dov ni voz na ovoj re la ci ji, ko ji po la zi sa be o grad ske sta ni ce u 15.43 sa ti, bi }e po ja ~an

do dat nim va go ni ma do ne de qe, 15. ju la. Ma |ar ske `e le zni ce po ja ~a }e dva me |u nar do na vo za na prav cu Be o grad- Bu dim pe {ta- Be o grad, do 16. ju la. Vo zo vi sa do dat nim va go ni ma kre }u u 9.05 i 22.20 sa ti iz Bu dim pe {te, a iz No vog Sa da za pre sto ni cu Ma |ar ske kre ta }e u 23.43 i 12.44 sa ti.

Vo zna kar ta u dru gom raz re du put ni~ kizh vo zo va iz Be o gra da za No vi Sad ili obrat no ko {ta 288 din ra,

Novosadska sreda11.jul2012.

Mrak u glavi O

Pr o se~ na maj ska pla ta u No vom Sa du iz no si la je 46.097 di na ra i ni `a je u od no su na april za oko 11 od sto, iz ra ~u nao je Za vod za sta ti sti ku Sr bi je. Pre ma ra ~u ni ci Za vo da pla ta u ma ju u Sr bi ji bi la je 40.442 di na ra, a Voj vo di ni 39.221 di na ra.

Z. D.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

dav no se sve okre nu lo na gla va~ ke, sa mo se to sa da mno go vi {e pri me }u je. Ne zna se red, sva ko dnev ne kul tu re je sve ma we, po {to va we pre ma sta ri ji ma je go to vo i{ ~e zlo, a ono fi no i pi to mo „Do bar dan”, ~ak i oso bi ko ju ne po zna je te, odav no je pred met pod sme ha i sprd we. Na `a lost. Ne ka ko bi i pre `i ve li i za `mu ri li na sve na ve de no, ali i na jo{ mno go vi {e, da se stva ri za vr {a va ju sa mo na ne do stat ku le pih ma ni ra. Zna li bi da ni su svi ta kvi. Me |u tim, ka da stva ri odu da qe od to ga nor ma lan ~o vek pro sto ne mo `e a da ne pro go vo ri, pa i da ne

dok je ce na po vrat ne kar te 460 di na ra. Za pu to va we na re la ci ji Su bo ti ca- No vi Sad ili obr nu to, tre ba iz dvo ji ti 384 di na ra, od no sno 614 di na ra u oba prav ca. Uz le gi ti ma ci je SRB plus i Rejl plus, ko je iz da ju @e le zni ce Sr bi je, po sto ji po pust od 30 od sto na re dov nu ce nu kar te za sve re la ci je u unu tra {wem sa o bra }a ju. Vi {e o ovo me mo `e se na }i na saj tu www.ze le zni ce sr bi je.com.

A. J.

No vo sa |a ni u ma ju ma we za ra di li

Da ne du `i mo, ne ko je ka me nom ili gra nom ozbiq no po vre dio la bu di }a u Du nav skom par ku, te je ovaj ugi nuo. Po ku {ao je ve te ri nar da ga spa se, ali uza lud, po vre de su bi le pre te {ke, pa su ta ko Isa i Bi sa, ina ~e mi qe ni ci No vo sa |a na, osta li bez jed nog po tom ka. Na ovu vest sva ko }e se zgro zi ti ne sa mo zbog to ga {to se ra di o la bu du, ve} o `i vom bi }u i to ma lom i skroz bes po mo} nom. [ta je u gla va ma po je di na ca te {ko je do ku ~i ti, jer ova kvo po na {a we da le ko je od nor mal nog i sva ki da qi ko men tar bio bi iz li {an.

B. Markovi}

STRANCI U@IVAJU U SUNCU, TVR\AVI, DRU[TVU, RECI…

Eg zi ta {i ma na {e ce ne kao raj Iako se ve li ka na va la stra nih go sti ju „Eg zit” fe sti va la tek o~e ku je, @e le zni ~a sta ni ca, cen tar gra da i [trand ju ~e su ugo sti li ve li ki broj ovih se zon skih „stren xe ra”.

Kod sta re lo ko mo ti ve na @e le zni~ koj sta ni ci sre li smo Stju i

me pri vla ~i ve} tre }u go di nu da do |em ov de. Ako tre ba da iz dvo jim za mer ku, to je bo qi iz bor ben do va na pro {lo go di {wem fe sti va lu - re kao je Stju.

S wi ho vim mi {qe wem sla `e se ve }i na stra nih po se ti la ca, pa i Ma ri ja i Vik to ri ja ko je su ju ~e do -

zno, za ovih 24 sa ta ko li ko smo ov de, ta ko se i po ka za lo. O~e ku je mo sa mo do bru mu zi ku i qu de, a po sle fe sti va la za dr `a }e mo se jo{ ko ji dan u Sr bi ji - ka `e Ma ri ja.

Stran ci se u cen tru mo gu pri me ti ti u ma wim gru pi ca ma, ali pra va gu `va i ose }aj na do la ze }e usi ja ne at mos fe re vi di se tek pri bli `a va wem [tran du i Eg zit vi li xu.

Oko pod ne ta mo je ju ~e obi ta va lo oko 1.300 go sti ju, naj vi {e vo lon te ra iz kom {ij skih ze ma qa, za tim

- „Skin dred” i „So dom” su pr ven stve ni raz lo zi za {to sam ov de.

Po red svih pri ~a o od li~ noj at mos fe ri ko ju nu di ovaj fe sti val, me ni je ipak, zna ~aj ni ja ~i we ni ca {to mo gu ~u ti raz ne ben do ve - tvr di on.

Ina ~e, Eg zit kamp ju ~e je po se ti la de le ga ci ja Mi ni star stva zdra vqa, ka ko bi se uve ri la u do bre sa ni tar ne uslo ve u kam pu. Iz or ga ni za ci je fe stva la sa zna je mo i da ove go di ne ne ma „Fu dlen da” jer su pro dav ni ce hra ne na [tan du bli zu

Marija i Viktorija doputovale iz Danske

Ki{a kriva za ka{wewe

Iz od ro na spa s li dvo ji cu rad ni ka Br zom in te vr ven ci jom va tro ga sne slu `be i Hit ne po mo }i, ju ~e po pod ne su u We go {e voj uli ci spa se na dva rad ni ka ko je je za tr pao od ron ze mqe i pe ska na gra di li {tu zgra de du bi ne oko se dam me ta ra, u bli zi ni pro dav ni ce „Mun gos”. Ka ko nam je re ~eo u Hit noj po mo }i, gra |e vin ski rad ni ci Ra do van N. i Sa {a S. za do bi li su lak {e po vre de i za dr `a ni su na Ur gent nom ra di da qih is pi ti va wa. U ovoj usta no vi po tvr di li su nam da u rad ni ci bi li za tr pa ni oko 15 mi nu ta, da su do `i ve li ve li ki {ok, a da je Sa {a S. po vre dio le vi ra me ni glob.

Na li ce me sta iza {li su i va tro ga sci ko ji su br zom in ter ven ci jom ot ko pa li ova dva ~o ve ka. Ko man dir vo da va tro ga sa ca - spa si la ca Ro bert Va ra di re kao je da je do ja va sti gla od stra ne Hit ne po mo }i u 17.14 ~a so va, a da su va tro ga sne eki pe bi le kod gra di li {ta u ro ku od mi nu te.

- Ja vqe no nam je da su tri oso be za tr pa ne, ali kad smo do {li u We go {e vu uli ci, za te kli smo dvo ji cu.

Je dan je bio za tr pan do grud nog ko {a, a dru gom je gla va tek vi ri la iz nad ze mqe. Tre }i je us peo sam da iza |e.

A. J.

V remeploV

Kad ~o vek po mah ni ta No vi Sad je imao sva ko ja ke advo ka te, ~a sne, i one ko ji to ni su bi li. Je dan od wih bio je iz ve sni An dri ja Pe tro vi}. Ka da je 11. ju la 1862. dao po za ma {an pri log Srp skom na rod nom po zo ri {tu, imao je raz ra |e nu kan ce la ri ju, ku }u i sa la{ sa 130

hek ta ra ora ni ca...Od jed nom „vrag je u{ao u we ga”, ka ko se go vo ri lo. Po ~eo je da se sva |a sa qu di ma, ola ko gu bio par ni ce i kli jen te, da bi ubr zo za ne ko li ko go di na ostao bez igde iko ga i i~e ga. ^ak se ne zna ka da je i gde umro.

N. C.

Ka {we we na za me ni va u ~e ra za fe sti val ske ula zni ce de si lo se ju ~e na {tan du pre ko pu ta „Lo vo tur sa”, pa su ta mo za te ~e ni gra |a ni mo ra li da sa ~e ka ju oko po la sa ta. Port pa rol ka fe sti va la Bo ja na Ko va ~e vi} ka `e da su raz log ka {we wa lo {e po sta vqe ni {a to ri, pa je usled si no} weg pqu ska u wi ma sve po ki slo.

Ana bel iz Lon do na ko ji na sta vqa ju svo je pro pu to va we kroz kon ti nen tal ni deo Evro pe, a u No vi Sad sti `u zbog Eg zit fe sti va la. Jo{ sa bi ra ju uti ske iz Bu dim pe {te, a raz lo zi do la ska u voj vo |an sku pre sto ni cu vr lo su jed no stav ni.

- Sun ce, Pe tro va ra din ska tvr |a va, `ur ke do ra nog ju tra, opu {te nost i ja ko ni ske ce ne su ono {to

No se ba {ten ski ot pad Ba {ten ski ot pad da nas }e se od no si ti u Ru men ki, Saj lo vu, Adi ca ma, Avi ja ti ~ar skom na se qu i Gr ba vi ci po po zi vu, a su tra u Srem skoj Ka me ni ci, Le din ci ma i Bu kov cu. U pe tak, ot pad }e se od no si ti na Pod ba ri, Sa laj ki, ^e ne ju, Ada mo vi }e vom na se qu, De te li na ri, de lu Sta ni~ nog bu le va ra, Ve li kom Ri tu, Ma lom Be o gra du i Pe ji }e vim sa la {i ma.

A. Va.

pu to va le iz Dan ske i pr vi put su u po tra zi za za ba vom na naj ve }em srp skom fe sti va lu mu zi ke. Ju ~e su u`i va le u is pi ja wu ka fe u Zmaj Jo vi noj uli ci uz kon sta ta ci ju da je grad iz u zet no ra van i da ov de svi do sta do bro pri ~a ju en gle ski.

- Pri ja te qi ko ju su pro {lih go di na bi li ov de re kli su nam ka ko je do ma }e sta nov ni {tvo za i sta qu ba -

kam pa. Iako ne ma pu no hla da na tom de lu [tran da, ka ko sa zna je mo iz grad ske or ga ni za ci je Cr ve nog kr sta, ko ja je za du `e na za bri gu o zdra vqu kam pe ra, jo{ ni ko od po se ti la ca ni je imao pro ble ma sa to plo tom.

A. L.

POVREDA NANETA PRE VI[E OD NEDEQU DANA

La bu di} ugi nuo zbog van da la Zbog po vre da na ne tih ve ro vat no ka me nom, ili gra nom, je dan od tri la bu di }a u Du nav skom par ku je ugi nuo, ka `u u „Grad skom ze le ni lu”. ^im su pri me ti li da je po vre |en, pre ne de qu da na, rad ni ci „Ze le ni la” pre ba ci li su ga u Rib wak kod ve te ri na ra, gde ina ~e la bu do vi Isa i Bi sa bo ra ve to kom zi me. Ve te ri nar je ta da po tvr dio da se ra di o unu tra {wim po vre da ma iza zva nim udar -

Vre lo vod ob u sta vqa sa o bra }aj Re k on s truk c i j a vre l o v od n e mre `e u Uli ci Ili je Bir ~a ni na po ~i we da nas, pa }e za to do 23. ju la va `i ti pri vre me na za bra na sa o bra }a ja. Ona se od no -

Tek pristigli egzita{i ispred kapije Egzit viliya

sle de Ho lan |a ni i En gle zi. Mo mir K. me ta lac po re li gi ji, ka ko is ti ~e, do {ao je iz Bje qi ne da vo lon ti ra po dru gi put na fe sti va lu. Bo re }i se sa trop skim uslo vi ma, uz osve `e we, is pred kam pa o~e ku je dru gi deo eki pe iz za vi ~a ja.

si na deo Uli ce Ili je Bir ~a ni na, od Ko per ni ko ve uli ce do Uli ce Bran ka Ba ji }a i na ras kr sni cus Uli ca Bran ka Ba ji }a i Ili je Bir ~a ni na.

B. M.

ci ma pred me tom, kao i o lo mu no ge. Ne ko li ko da na on je po ku {a vao da iz le ~i la bu di }a, ali ni je mu bi lo po mo }i, po {to su po vre de bi le ve o ma te {ke. Ka ko ka `u u po me nu tom pred u ze }u, ovo ni je pr vi slu ~aj da su la bu do vi u Du nav skom par ku iz lo `e ni fi zi~ kom mal tre ti ra wu, a ono {to se de si lo, na po mi wu, pred sta vqa od raz sta wa u dru {tvu u ko jem `i vi mo.

B. M.

Ko na~ no „ma do par” i „san di mun” Le ko vi ma do par, za obo le le od Par kin so no ve bo le sti, san di mun, neo p ho dan tran splan ti ra nim pa ci jen ti ma, i la siks, ko ji slu `i za iz ba ci va we te~ no sti iz or ga ni zma, sti gli su u no vo sad ske apo te ke, po tvr di la je za na{ list Na da Ili} iz apo te kar ske usta no ve „No vi Sad”. Po we nim re ~i ma jo{ uvek ne do sta je si rup bru fen za sni `a va we tem pe ra tu re kod de ce, a lo ra ze pam, za ubla `a va we ne kih lak {ih ob li ka ne u ro za, pri sti `e, ali u ne do voq nim ko li ~i na ma. Sa go vor ni ca is ti ~e da je naj bit ni je da ima ma do pa ra i san di mu na, jer ta dva le ka ne ma ju za me nu, a neo p hod ni su pa ci jen ti ma s po me nu tim te {kim zdrav stve nim sta wem. S dru ge stra ne si rup bru fen, la siks i lo ra ze -

pam mo gu se za me ni ti sa ne kim le kom iz iste far ma ko lo {ke gru pe.

Si tu a ci ja sa le ko vi ma je i da qe ne iz ve sna zbog ne za vid ne si tu a ci je u fr ma ko lo {kim fa bri ka ma, a tre nut no naj vi {e is pa {ta ju pa ci jen ti.

No vi no si lac do zvo le za lek ma do par je kom pa ni ja „Ro{„, bu du }i da ga je ra ni je pro iz vo di la „Ga le ni ka”. Bru fen si rup ta ko |e vi {e ne pro iz vo di „Ga le ni ka” ve} je no si lac do zvo le za sta vqa we le ka u pro met kom pa ni ja „Abot”. Taj lek jo{ uvek ne ma odo bre nu ce nu i za to ne mo `e da bu de pu {ten u pro met, a ume sto we ga mo `e da se ko ri sti pa ra ce ta mol, ~i ja je pro da ja znat no po ra sla ot ka ko je bru fen de fi ci ta ran.

I. D.

8

NOVOSADSKA HRONIKA

sreda11 . jul2012.

DNEVNIK

U ODNOSU NA TR@NICE I MARKETE

Na di vqim pi ja ca ma po le te le ce ne SAJAM OMLADINSKOG TURIZMA NA TRGU

Si no} „Van Gog”, ve ~e ras „Vi va Voks” Oku p iv { i pred s tav n i k e omla din skog tu ri zma i za bav ne in du stri je re gi o na, ju ~e je bes plat nim kon cer ti ma na Tgu slo bo de otvo ren pr vi Sa jam omla din skog tu ri zma. Po se ti o ce je naj pre za gre jao zvuk no vo sad skog ben da „Ma mur luk”, po tom je svi ra la gru pa „Pro ces” iz Ni {a, a na kon wih, ni `u }i hi to ve po put „Brod od pa pi ra”, „Ko lo”, Za go di ne tvo je” i „Ne ko te ima no }as”, na stu pio je je dan od naj po pu lar ni jih ben do va u re gi o nu „Van Gog”.

U pi ta wu je pro je kat Tu ri sti~ ke or ga ni za ci je No vog Sa da i Eg zit ti ma, ko ji tre ba da upo zna mla de qu de sa in te re sant nim de sti na ci ja ma i fe sti va li ma {i rom re gi o na. Na me ra or ga ni za to ra je da se na jed nom me stu pred sta ve naj a trak tiv ni je omla din ske de sti na ci je Bal ka na, fe sti va li, klu bo vi, cen tri za eks -

trem ne spor to ve i mno ge dru ge atrak ci je re gi o na.

- Oku pi lo se oko 50 u~e sni ka iz 10 ze ma qa. Za je di~ ki ciq je se stvo ri kla ster in du stri je za ba ve i omladnskog tu ri zma jer sve ze mqe od ova kve vr ste tu rizms ostva ru ju ve li ke pro fi te i be ne fi ci je - ka zao je idej ni tvo rac Saj ma Du {an Ko va ~e vi}.

Po se ti o ci Saj ma ima ju pri li ku da se za gre ju pred Eg zit uz atrak t i v an mu z i~ k i pro g ram.

Ve ~e ras }e pu bli ku od 21 ~as raz i gra ti bit-boks hor „Vi va Voks”, a po tom od 22 ~a sa na stu pa su bo ti~ ki bend „Per pe tuum mo bi le” i od 22.45 je dan od naj ak tu el ni jih svet skih dab step iz vo |a ~a, Mo de step. I sa jam ski i mu zi~ ki pro gram je bes pla tan, a tra je do su tra. Vi {e in for ma ci ja mo `e se na }i na saj te vi ma www.youth-fair.com i www.getexcited.org.

A. Jerini}

„DNEVNIK” I „PROMETEJ” DARUJU KWIGE

„Re~ nik je zi~ kih ne do u mi ca”

Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a „Pro me tej„ u sa¬rad¬wi s „Dnev¬ni¬kom„ u na¬red¬nom pe¬ri¬od¬ u da¬ru je ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po jed nom kwi¬gom sva kog rad nog da na. Da¬nas }e ~i¬ta¬lac, ko¬ji se pr vi ja¬vi na broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 15 do 15.05 ~a¬so¬va, do¬bi¬ti kwi gu „Re~ nik je zi~ kih ne do u mi ca„, auto ra Iva na Klaj na. Do bit nik }e kwi gu pre u ze ti u kwi `a ri “Most”, u Uli ci Zmaj Jo vi noj 22, sva kog rad nog da na od 12 do 16 ~a so va.

J. Z.

DANAS U GRADU BIOSKOPI Are na: „Ma~ak u ~izmama” (14.00), „Loraks” (13.34), „Diktator” (16.25, 20.30, 22.10), „Qudi u crnom 3” (14.30), „Sne`ana i lovac” (15.45, 20.05, 22.20), „Prometej” (18.10, 21.50), „Na tajnom zadatku” (21.45), „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Evropi” (12.15, 14.15, 16.10, 18), „Pirana 3DD” (16.45), „Lol” (19.10), „Imate li znawe za drugo stawe” (19.45, 22), „Prijateqi” (18.20), „Izme|u svetova” (22.25), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12.20, 12.30, 13.15, 14.30, 15, 16.15, 17.45, 18.10, 18.15, 20, 20.30) KCNS: „I kad bi svi mi `iveli zajedno” (19), Marina Abramovi} „Umetnik je prisutan” (21)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (utorak - petak Ad 9 do 19 sati, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini”

RO\ENI U no vo sad skom po ro di li {tu od pre kju ~e u 7 ~a so va do ju ~e u isto vre me ro di le su: DE VOJ ^I CE: Si mo ni da Sla do je vi} - Sta ni mi ro vi} i Bran ka Ra ki} iz No vog Sa da, Zo ri ca \e ri} iz Fu to ga, Zu ra fet Ade mi iz Ve ter ni ka, Mar ce la Muj ki} iz Ba~ kog No vog Se la, Slo bo dan ka Spo ri} iz Voj ke, Da li bor ka Ra jak iz Ba ~a, Ol gi ca Stan ko vi} iz Srem skih Kar lo va ca, Mi li ca Zo ri} iz Ka }a i Zo ri ca \u ri{ iz ^e re vi }a, DE ^A KE: Da ni je la Se li taj i San dra Jon iz @a bqa, Se ren ke Kar la{ iz Te me ri na, Su za na Tu vi} iz Mla de no va, Smi qa ]o ja no vi} iz Ka }a, Ma ri ja Jur ~a - No vak iz No ve Gaj do bre i Sla vi ca Va len tik iz Piv ni ca.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni: Ilija @ivka Mili} (1938) u 10.30 ~asova, Aleksandar Koste Mitrovi} (1934) ispra}aj u 11.15, Ladislav [andora Mihwak (1936) u 12, \ur|inka Qubomira \ur|ev (1929) u 12.45, Antun Martina Vidakovi} (1929) urna u 13.30, Jovan Save Ba{a (1926) u 14.15, Dobrila Nedeqka Kikanovi} (1939) u 15 i Smiqka Koste @ivkovi} (1936) u 15.45 ~asova.

Na Alma{kom grobqu u Novom Sadu bi}e sahrawen Radivoj Dragutina \ur~i} (1937) u 11 ~asova. Na novom grobqu u Petrovaradinu bi}e sahrawena Ksenija Radoslava Valovi} (1929) u 15 ~asova. Na centralnom grobqu u Futogu bi}e hrawen Simo Velimira ]urguz (1948) u 13 ~asova.

Di vqe pi ja ce, mar ke ti, kao i grad ske pi ja ce nu de kup ci ma {i rok iz bor vo }a i po vr }a, a je di no po ~e mu se ova me sta na bav ke raz li ku ju je su ce ne pro iz vo da. Iako se o~e ku je da }e na di vqim pi ja ca ma na mir ni ce bi ti naj jef ti ni je, na {e is tra `i va we je po ka za lo da su na ovim me sti ma po je di ni pro iz vo di sku pqi i od onih u ve li kim mar ke ti ma. Raz log za ova ko vi so ke ce ne je ste upra vo ma la po nu da, ali i ma li broj tr go va ca, ko ji pro da ju na ovim me sti ma, pa su zbog maw ka kon ku ren ci je pro iz vo di sku pi. Tr gov ci, ko ji po -

ja ca ma za ki da ju na ki la `i, pa on da mo gu i da spu {ta ju ce ne - ka `e na{ sa go vor nik.

Ce ne osnov nih na mir ni ca u ve li kim mar ke ti ma i di vqim pi ja ca ma su pri bli `no iste, a po naj ni `im ce na ma mo gu se na ba vi ti na grad skim pi ja ca ma. Po {to su ce ne na grad ski pi ja ca ma naj ni `e, ve }i na su gra |a na obi la zi ba{ ova me sta, a tr gov ci ka `u da su za do voq ni po slom.

-Po sla tre nut no ima naj vi {e u ju tar wim ~a so vi ma, jer su ve li ke vru }i ne, pa qu di gle da ju da oba ve ku po vi nu pre ne go {to upek ne.

Pa pri ka ba bu ra je ube dqi vo naj sku pqa na im pro vi zo va nim pi ja ca ma, jer se za ki lo gram mo ra iz dvo ji ti 120 di na ra, dok je na grad skim pi ja ca ma ili u mar ke ti ma ova ro ba upo la jef ti ni ja slu ju na di vqim, im pro vi zo va nim pi ja ca ma, vi so ke ce ne prav da ju do brim kva li te tom ro be.

-Kod nas je ro ba do sta kva li tet ni ja od one ko ja se pro da je na grad skim pi ja ca ma. Jo{ je dan od raz lo ga {to su ce ne ma lo vi {e je i taj {to mi kup ci ma stvar no iz me ri mo ki lo gram vo }a, dok na pi -

Sa da su sti gli do ma }i pro iz vo di, pa ra dajz i kra stav ci, ce ne su ma lo ni `e, pa zbog to ga i kup ci vi {e svra }a ju na pi ja cu - ka `e je dan od tr go va ca sa Fu to {ke pi ja ce.

Za ki lo gram pa ra daj za kup ci }e na di vqoj pi ja ci ili u mar ke tu mo ra ti da iz dvo je 100 di na ra, dok se ovaj pro iz vod na grad skoj

„DNEVNIK” I „ALNARI” DARUJU

„U ti gro vim ~e qu sti ma” Iz¬da¬va~ ka ku¬}a “Al na ri” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge sre dom. Dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se pr va ja¬ve da nas od 14 do 14.05 ~a¬so¬va na broj te¬le¬fo¬na 528-765, a do sa da u ovoj ak ci ji ni su bi li do bit ni ci, bi }e da ri va ni pri¬me¬rkom kwi ge “U ti gro vim ~e qu sti ma” To ma Klen si ja u iz da wu „Al na ri ja“. Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u kwi `a ri “Vul kan”, Zmaj Jo vi na 24.

U jed nom be~ kom ka feu, islam ski eks tre mi sta po znat kao Mu ha med po nu di }e sa rad wu ozlo gla {e nom nar ko-di le ru iz Ko lum bi je.

Ova dvo ji ca mo gla bi vi {e stru ko da uve }a ju svoj ka pi tal. Za to vre me, u jed noj po slov noj zgra di kom pa ni ja “Hen dli” na iz gled se uspe {no ba vi tr go vi nom har ti ja ma od vred no sti. Me |u tim, wen pra vi za da tak za pra vo je da pre po zna i spre ~i te ro ri sti~ ke pret we.

A. Va.

30 di na ra. [to se ti ~e vo }a na im pro vi zo va nim pi ja ca ma mo gu se na }i sa mo di we, bre skve i ma li ne, ~i je su ce ne do sta vi so ke.

Za ki lo gram di we, kod ne le gal nih tr go va ca pla ti }e se 50 di na ra, dok je na grad skoj pi ja ci ovo vo }e 40 di na ra. Kva li tet ni je bre skve na di vqoj pi ja ci ko {ta ju 120 di na ra, u mar ke tu su 104, dok se kod grad skih pi ja~ nih tr go va ca mo gu ku pi ti za 80 di na ra.

Na grad skim pi ja ca ma mo gu se na }i i kaj si je za 120 di na ra, lu be ni ca je 35, a ba na ne sta ju 75 di na ra po ki lo gra mu.

N. R.

„DNEVNIK” I „LAGUNA” POKLAWAJU KWIGE

„Ne be ska me ha ni ka” Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ru je ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se pr va ja¬ve na broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sa da ni su do bi ja li kwi ge u ovoj ak ci ji, do¬bi¬ti kwi gu „Ne be ska me ha ni ka” To ma Bu lo ua.

Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u kwi `a ri “La gu na”, u Uli ci kra -

qa Alek san dra 3, gde mo gu na }i i osta la iz da wa ove iz da va~ ke ku }e.

Go di na je 1867, zi ma, grad Rja zaw na oba li re ke Oke u cen tral noj Ru si ji. Kon stan tin ima de set go di na.

Da ni su mu is pu we ni sa wa re wem o le te wu, za po ~e tak do Mo skve ali i do da le kih, ne ~uj nih zve zda na ne bu. Jed no ga da na, dok je bio u le de noj {u mi bli zu ku }e, pre hla dio se, a on da je i we gov svet po stao ne ~u jan.

N. R.

VODI^

tElEfONI VA@NIJI BROJEVI Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOtEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

pi ja ci mo `e ku pi ti i za 80 di na ra. Kra stav ci su naj sku pqi na di vqoj pi ja ci, gde ki lo gram ko {ta 50 di na ra. U mar ke ti ma je pet di na ra jef ti ni ji, dok je naj ni `a ce na na pi ja ci i ko {ta 40 di na ra.

Pa pri ka ba bu ra je ube dqi vo naj sku pqa na im pro vi zo va nim pi ja ca ma, jer se za ki lo gram mo ra iz dvo ji ti 120 di na ra, dok je na grad skim pi ja ca ma ili u mar ke ti ma ova ro ba upo la jef ti ni ja. Su gra |a ni, ko ji kod ne le gal nih tr go va ca bu du ku po va li krom pir, za ki lo gram ovog po vr }a mo ra }e da iz dvo je 40 di na ra, dok je na osta la dva pro daj na me sta mo `e na }i za

420-374

ZDRAVStVENA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Rumena~koj 102 (subota i nedeqa) 6624-668 4879-360 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPAS” TOURISM& TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

INTERVJU

sreda11.jul2012.

9

IGOR PAVLI^I], GRADONA^ELNIK

No vi Sad je po sle iz bo ra do bio no vog-sta rog gra do na ~el ni ka Igo ra Pa vli ~i }a, ko ji u pred iz bor noj kam pa wi ni je krio da `e li da osta ne na tom me stu, jer sma tra da tre ba da na sta vi po sao, ka ko bi se u grad pri vu klo {to vi {e do ma }eg i stra nog ka pi ta la. U in ter vjuu za „Dnev nik” pr vi ~o vek gra da ka `e da je ve li ka ~ast i od go vor nost pred No vo sa |a ni ma da i da qe vo di na{ grad. l Dva uzastopna gradona~elni~ka mandata retko se doga|aju. Po ~emu }e se va{ drugi mandat razlikovati od prethodnog?

- No vo sa |a ni su ce ni li {ta smo do sa da ra di li kao vlast u pred hod nom man da tu. Da li su nam po zi tiv nu oce nu. Pri rod na stvar je da na sta vi mo {to smo za po ~e li, a to je sa ve sno i od go vor no upra vqa we gra dom. Naj ve }i za da tak je omo gu }i ti qu di ma da `i ve bo qe, da na{ grad bu de lep {i, da za po sle ni sa ~u va ju svo je rad no me sto. @e qa mi je da do ve de mo i za dr `i mo {to vi {e do ma }ih i stra nih in ve sti ci ja i za po sli mo {to vi {e qu di. l U Novom Sadu ve} godinama ima 30.000 nezaposlenih.

Nova radna mesta glavni su

ba je za jo{ 10.000 in `e wer skih me sta, a na na ma je da za jed no sa fir ma ma iz Aj-ti sek to ra, kao i sa fa kul te ti ma po ro {i ri mo ka pa ci te te.

Raz go va ra li smo sa fa kul te ti ma i s pred sed ni kom Vla de Voj vo di ne Bo ja nom Paj ti }em da se do dat no ka pa ci te ti pro {i re. Naj vi {e sti mu li {e mo ovaj sek tor: ima ju ~ak 90 po sto po pu sta na ko mu nal no opre ma we.

Dra go mi je {to je pro se~ na pla ta u gra du po ra sla za hva qu ju }i Aj-ti sek to ru. l [ta mo`e da se o~ekuju na planu investicija? Do sada ih nije bilo mnogo. Mo`e li grad da sledi primer In|ije, Pe}inaca...?

- Te {ko da se No vi Sad mo `e po re di ti sa ma wim sre di na ma po put In |i je ili Pe }i na ca. Grad se u po sled wih 20 go di na pro {i rio, pa ne ma mo kom plek se ze mqi {ta

Ne mogu javna preduze}a i ceo javni sektor da tro{e vi{e nego {to zara|uju. Na plate sada ide 50 miliona evra godi{we. Nekada su javna preduze}a tro{ila od 50 do 80 odsto para na plate. Sveli smo te tro{kove na 30 odsto, ali to nije dovoqno problem. U kom pravcu treba da krene razvoj da bi nezaposlenih bilo mawe?

- Broj ne za po sle nih ni je ra stao u od no su na pret hod ne go di ne. Od ne ka da {wih pri vred nih gi ga na ta ma lo je osta lo. Pri me ra ra di, od biv {eg AIK osta lo tek ne ko li ko kom pa ni ja, po put Da nu bi ju sa i Mi na kve, a ni je bi lo ni ne kih ozbiq nih pri va ti za ci ja, iz u zev NIS-a . Sr` na {eg raz vo ja je Uni ver zi tet sa bli zu 50.000 stu de na ta i tu se ne ki ne ki fa kul te ti po seb no is ti ~u. Po sta je mo pre po zna tqi vi po ono me {to je po koj ni Zo ran \in |i} is ti cao: ne mo `e mo da iz vo zi mo pu no stva ri, sem pa me ti. Na Fa kul te tu teh ni~ kih na u ka ni kle su ozbiq ne kom pa ni je u Aj-ti sek to ru, ko je su ima le ve o ma ozbiq ne in ve sti ci je. Dve svet ske kom pa ni je, [laj der i Tel vent DMS, in ve sti ra le su 100 mi li o na evra. Iz gra di le su kom pleks na 12.000 kva dra ta i za po sli le 1.000 in `e we ra. U ovom mo men tu po tre -

uz auto put ko je bi mo gli da iz da je mo u za kup. Naj ve }a par ce la se pro sti re na 20 hek ta ra ko ja ni je u zo ni auto pu ta, a uz auto put naj ve }a je sve ga pet hek ta ra . Ce lo kup ni ula zak u grad od Ka} ke pe tqe je u pri vat nom vla sno {tvu. Do du {e ima mo jed nu par ce lu ko ja je tre nut no u spo ru, a ko ju su na {i pret hod ni ci iz da li. Ipak, na {li smo par ce lu kod pum pe „Mi nut” na 60 hek ta ra, pa ve} sa re sor nim mi ni star svom pre go vo ra mo a dok se to ne re {i ima mo Rim ske {an ~e ve.

Tu se ze mqi {te pro sti re na 50.000 me ta ra kva drat nih. Ide ja je da se tu gra di kom pleks ha la, ko ja }e bi ti pod upra vom „Po slov nog pro sto ra„, i da to po nu di mo u za kup pri vred ni ci ma gra da pod be ni fi ci ra nim uslo vi ma. Za kup bi do bi li da le ko jef ti ni je, a je dan od uslo va je da za po {qa va ju. Grad mo ra da se usme ra va na iz grad wu ove ha le, jer je “Po slov ni pro stor” ostao bez do sta ne kret ni na u uli ci Mo de ne. Za hva qu ju }i Za -

Fo to: R. Hayi}

Jav nom sek to ru sle di ste za we ka i {a

ko nu o re sti tu ci ji imo vi na je vra }e na i No vi Sad je pr vi grad u dr `a vi ko ji je isto rij sku ne prav du is pra vio. l Kako planirate da gradska preduze}a u~inite uspe{nim i {ta }e biti s platama u wima?

- Jav ni sek tor ne mo `e ova ko da funk ci o ni {e. Ne sa mo u No vom Sa du, ve} i u ce loj Sr bi ji on je pre di men zi o ni ran. Ne ka da su jav na pred u ze }a tro {i la 50 do 80 od sto pa ra na pla te, a u pri vat nom sek to ru pet do 15 po sto. Us pe li smo da sve de mo te tro {ko ve na 30 po sto, ali to ni je do voq no. Ne mo gu jav na pred u ze }a i ceo jav ni sek tor da tro {e vi {e ne go {to za ra |u ju. Na pla te sa da ide 50 mi li o na evra go di {we, a sa tim pa ra ma mo -

Sr` razvoja je Univerzitet. Na Fakultetu tehni~kih nauka nikle su ozbiqne kompanije u Aj-ti sektoru, koje su imale veoma ozbiqne investicije. [lajder i Telvent DMS investirali su 100 miliona evra. Izgradili su kompleks na 12.000 kvadrata i zaposlili 1.000 in`ewera. U ovom momentu potrebno je jo{ 10.000 in`ewera `e mno go to ga da se iz gra di i ura di. Sva ki di rek tor do bio je za da tak da pred lo `i me re za po boq {a we ra da pred u ze }a. Pre No ve go di ne o~e ku jem pr vu kon tro lu wi ho vih re zul ta ta i ujed no da se po boq {a sta we u pred u ze }i ma. Ni je pri rod no da u jav nom sek to ru ima ju pla te ve }e ne go u pri vre di. Mo ra mo ras te re ti ti pri vre du. Jed na od me ra je ste sni `e we ce na po slov -

OD KADA SE VOZIMO PO LETWEM REDU VO@WE

Na li ni ja ma 25 buseva ma we Na uli ca ma gra da rad nim da nom ima oko 190 auto bu sa Grad skog sa o bra }aj nog pred u- ze }a „No vi Sad”. Su bo tom i ne de qom po gra du sa o bra }a 120 vo zi la. U od no su na zim ski red vo `we to kom le ta kr sta ri 25 auto bu sa ma we. Na i me, to kom zi me rad nim da nom iz ga ra `e grad skog pre vo zni ka iz la zi lo je 215 auto bu sa.

Od 1. ju la se pri me wu je let wi rad vo `we. Sa da auto bu si li ni ju 7 pro la ze za 45 mi nu ta, da pet mi nu ta br `em, uki nut je po je dan po la zak u {pi ce vi ma pre i po sle pod ne. I na li ni ji 12 Cen tar -Te lep - No vo na se qe auto bu si tra su pro |u za 4 mi nu ta br `e.

Li ni ja 17 za Ve li ki rit je pri vre me no uki nu ta zbog ma log bro ja put ni ka. U pri grad skom pre vo zu uve den je no vi po la zak za Ve ter nik u 23.40 ~a so va, ali ovaj auto bus sa o bra }a

sa mo pet kom i su bo tom. Za dr `an je auto bus za Ko viq po la sa ta pre po no }i. Po la zak po ka zao se kao oprav dan, a uve den je u to ku pro le} nog re da vo `we.

U let wem red vo `we, pod se }a mo uved ne su dve no vi ne: no va

po tom ide Us pen skom i Je vrej skom uli com, Bu le va rom oslo bo |e wa, Uli com No vo sad skog saj ma, Haj duk Veq ko vom uli com, Ru me na~ kom i Avi ja ti ~ar skom uli com do okret ni ce. „Pe ti ca”se sa da kre }e od okret ni ce na Te me rin skom pu tu,

Prevoz do Karlovaca Zbog ma log bro ja put ni ka uki nu ti su po la sci No vi Sad Cen tar Srem skih Kar lo va ca, i to iz No vog Sa da u 6.55 mi nu ta i iz Cen tra Kar lo va ca u 7.30 ~a so va. Ume sto ta dva po la ska, put ni ci ima ju al ter na tiv ne auto bu se, iz gra da do Du da re u Srem skim Kar lov ci ma u 6.50 mi nu ta i iz Srem skih Kar lo va ca (Du da ra) za No vi Sad u 7.30 ~a so va. grad ska li ni ja 18 Cen tar Avi ja ti ~ar ko na se qe i skra }e na tra sa li ni je 5 Te me rin ski put - Avi ja ti ~ar sko na se qe. „No vi” auto bus kre }e od ter mi na la u [a fa ri ko voj uli ci i kre }e se Te me rin skom uli com,

nog pro sto ra ko je iz da je pred u ze }e „Po slov ni pro stor”, da bi olak {a li po slo va we pri vred ni ci ma.

I sa da su ce ne ni `e u od no su na lo ka le kod pri vat ni ka, ali te {ko se `i vi, pa smo re {i li da pri vred ni ci ma iza |e mo u su sret. l Me|u gradskim preduze}ima trenutno najgore posluje SPC „Vojvodina”. Ima li nade za to preduze}e?

- Spens je naj vi dqi vi ji pri mer lo {eg po slo va wa grad skih pred u ze }a. Vre me na su se me wa la, a ta mo je sve osta lo isto, sem bro ja za po sle nih. Sa da je Spens uru {en, i ima pre ko 300 za po sle nih, u jed nom mo men tu je sa mo u mar ke tin gu bi lo 28 qu di. Ne mo gu za kup ci da fi nan fi ra ju skup ad mi ni stra tiv ni apa rat. Uve ren sam da sve mo `e da se do ve de u red za {est do de set 10 me se ci, a no va upra va pred u ze }a je do bi la za da tak da pred lo `i po te ze. Sa da tro {e 200 mi li o na di na ra go di {we na ener gen te, a ma sa pla ta me se~ no je 20 mi li o na di na ra. To je neo dr `i vo. Spens bi tre ba lo da se ugle da na Mer ka tor i U{}e. Jed no je iz ve sno: sport ski deo za dr `a }e svo ju funk ci ju, a da dru gi deo po ku {a }e da na |e na ~in da kroz po slov ni pro stor, re kon struk ci ju i pro {i re we vra ti sjaj. l Tokom prethodnog mandata spomiwano je da }e preko strate{kog partnerstva u „Vodovod” u}i strani kapital. Da li ostvarewe tog plana, koji su neki `estoko kritikovali, ostaje ciq gradskih vlasti?

- Do net je za kon ko ji de fi ni {e ko mu nal ne de lat no sti i Za kon o jav nom par ner stvu. Ne po sto ji Za kon o pri va ti za ci ji ta kvih pred u ze }a, ta ko da o to me ne ma go vo ra.

Vo do vo du je neo p ho dan pre ~i sta~ ot pad nih vo da i no va fa bri ka vo -

ide Te me rin skim pu tem, po tom Te me rin skom uli com, Bu le va rom Mi haj la Pu pi na do Tr ga ne zna nog ju na ka. Da kle, ne sa o bra }a vi {e po red Fu to {ke pi ja ce, {to je iza zva lo ne za do voq stvo put ni ka s Kli se.

Z. Deli}

Hor u cr kvi sve te Pet ke

Do wa cr kva pro sla vqa Pe trov dan

Me {o vi ti hor “Sve ti Ro man Slat ko po jac” pri hra mu sve tog apo sto la Pa vla u Pe tro va ra di nu odr `a }e ve ~e ras u 20 ~a so va kon cert u no vo i zgra |e noj cr kvi sve te Pet ke u Pe tro va ra di nu.

Na pro gra mu je du hov na i sve tov na mu zi ka srp skih i ru skih auto ra. Ulaz je slo bo dan.

Z. D.

Do wa cr kva u Srem skim Kar lov ci ma, po sve }e na sve tim apo sto li ma Pe tru i Pa vlu pro sla vi }e su tra hra mov nu sla vu. Uo~i Pe trov da na, da nas u 18 sa ti u cr kvi }e bi ti slu `e no pra zni~ no bde ni je na kom }e pe va ti hor Sve ti Ste fan De ~an ski pod upra vom Ta ma re Pe ti je vi}. Su tra, na Pe trov dan, sve ta li tur gi ja po ~i we u 9.30 sa ti. Pe va isti hor.

Z. Ml.

de. Sve to mno go ko {ta, a sa mo je za pre ~i sta~ po treb no 80 mi li o na evra. Za ove dve stva ri tre ba nam oko sto mi li o na evra, a ne mo `e mo iz in ve sti ci ja i sop stve nih sred sta va da obez be di mo taj no vac.

Taj no vac mo `e da se obez be di sa mo sa stra te {kim part ne rom, ili pre ko Fon do va Evrop ske uni je.

Naj bo qi pri mer je „In for ma ti ka„, ko ja je do bi la sa gla snost od

Vla de Re pu bli ke Sr bi je da sa stra te {kim par te rom ulo `i 70 mi li o na evra. Sli~ no je i sa Vo do vo dom - pri vat no part ner stvo ili Fon do vi EU. Vo do vod je jed no od naj u spe {ni jih grad skih pred u ze }a i pr ven stve no je wi ma da pred lo `e mo del ka ko re a li zo va ti te dve in ve sti ca je. l Kada }e Egzitov kamp dobiti stalno mesto? Prethodnih godina se selio, uvek su seobe pratili problemi...

- Pre ko 50 po sto stra na ca do |e na Eg zit, po ko jem je No vi Sad po stao naj pre po zna tqi vi ji. Ka da se sa sta jem sa dru gim gra do na ~el ni ci ma ka `u da su pr vo ~u li za Eg zit, pa tek on da za No vi Sad. Ako

bar ca. Tu ve} po sto je re sto ra ni.

Na dam se da Eg zit ne }e ugro zi ti funk ci o ni sa we [tran da, po se ti o ci }e da tro {e i da se upo zna ju sa No vo sa |a ni ma, a i mi mo ra mo da bu de mo do bri do ma }i ni i ma lo da se str pi mo ne ko li ko da na. l Kako vidite grad za ~etiri godine i {ta poru~ujete sugra|anima?

- @e lim da grad iza |e iz eko nom ske kri ze, da se bo qe `i vi, i da ro di te qi kad im de ca za vr {e {ko le ima ju mo gu} nost iz bo ra i za po sle wa u no vim fir ma ma. Sa da je ve li ki pri ti sak na jav ni sek tor, a ne na pri vre du. Sma tram da }u uz ve li ki trud i ener gi ju us pe ti da re {im go ru }i pro blem. O~e ku jem

Karikature na dar Gra do na ~el nik Igor Pa vli ~i} po se tio je ju ~e re dak ci ju li sta “Dnev nik”. Tom pri li kom glav ni i od go vor ni ured nik “Dnev ni ka” Alek san dar \i vuq skij po klo nio je Pa vli ~i }u ne ko li ko ura mqe nih ka ri ka tu ra ob ja vqe nih u na {em li stu, de lo na {eg ka ri ka tu ri ste Hu ga Ne me ta. Na ka ri ka tu ra ma je gra do na ~el nik.

- Ovo je ma li znak pa `we i ne {to neo bi~ no. Dra go nam je {to ste do {li u na {u ku }u i za to `e li mo da vam po klo ni mo ka ri ka tu re. Na da mo se da }e one na }i pra vo me sto u Va {em rad nom pro sto ru - is ta kao je Alek san dar \i vuq skij. `e li mo otvo ren grad, sa vi {e tu ri sta, i mi mo ra mo da bu de mo otvo re ni ji i to le rant ni ji. Cen tar ima no} ni `i vot, pa zbog to ga do bi jam pe ti ci je sta na ra, tre ba na }i me ru, ali i za dr `a ti duh gra da. Isti na je da No vi Sad ne ma ni ka kav kamp, ne sa mo zbog Eg zi ta.

Pu no bi ci kli sta do la zi u grad uz Du nav iz Hr vat ske. Zbog to ga smo sa Osije kom na pra vi li pro je kat pro du `e wa ke ja do Ba~ ke Pa lan ke, ~i me }e mo omo gu }i ti da {to vi {e qu di sti `e bi ci klom. Pla ni ra mo grad wu mo sta od ke ja do Ri bar ca, pa bi bi lo lo gi~ no da se kamp sme sti na cen tral ni deo Ri -

da se obra zu je mo, da na gra |u je mo naj u spe {ni je me |u na ma, ka ko bi mla di qu di jed nog da na upra vqa li gra dom. Mo ra mo se iz bo ri ti da svi do bi ju jed na ke {an se za za po sle we i na pre do va we. Ra to vi i bom bar do va we na ru {i li si stem vred no sti u po ro di ci. ^e ka nas dug put vra }a wa u nor ma lu. Oba ve za sva kog od nas je da se pu no vi {e ra di, da zna mo s ki me se na {a de ca dru `e i ka ko od ra sta ju. A {to se ti ~e jav nog `i vo ta da gle da mo ko ga bi ra mo i po sta vqa mo. De si se da ne ko ko bu de iza bran po tom me wa te le fon i pri ja te qe, i ne mo `e se do }i do we ga.

Q. Nato{evi}

PREDSEDNICA SKUP[TINE GRADA ALEKSANDRA JERKOV APELOVALA NA MUP

Vru }i ne tra `e van red nu si tu a ci ju u Voj vo di ni

Pred sed ni ca Skup {ti ne gra da Alek san dra Jer kov je ju ~e, na kon kon sul ta ci ja sa pred sed ni ci ma skup {ti na op {ti na ne ko li ko voj vo |an skih gra do va, ape lo va la na mi ni stra unu tra {wih po slo va Ivi cu Da ~i }a i na ~el ni ka Sek to ra MUP za van red ne si tu a ci je Pre dra ga Ma ri }a, da se na te ri to ri ji AP Voj vo di ne zbog trop skih vru }i na pro gla si van red na si tu a ci ja.

Ona je u kon tak tu sa pred sed ni ci ma op {ti na oba ve {te na da je u wi ho vim gra do vi ma sta we te {ko i da, kao i u No vom Sa du, tem pe ra tu ra na as fal tu pre la zi 40 ste pe ni Cel zi ju sa.

Na rav no, tre ba na po me nu ti i da van red na si tu a ci ja ne zna ~i da ima me sta bi lo ka kvom uz bu wi va wu jav no sti, ve} na pro tiv, sa mo bo qu or ga ni za ci ju nad le `nih slu `bi, ka ko bi sva ko -

Is kqu ~e wa stru je No vi Sad: od 10 do 11.30 ~a so va Uli ca bra }e Mo gin od 2 do 20, Krf ska od 1 do 5 i 42, Kal ma na Lan ga 1, 3 i 4, Mi la na Glum ca od 1 do 7 i od 2 do 8, So lun ska od 3 do 13, Mi len ka Gr ~i }a od 1 do 5 i od 2 do 6, Bu le var Kor ne li ja Stan ko vi }a 26, 36 i 38, fir ma „Bu nar De tli na ra 1”, vr ti} „Ra do sno de tiw stvo” i rob na ku }a; od 8 do 9.30 ~a so va Ru me na~ ka od 159 do 165 i od 125 do 135, Fi li pa Fi li po vi }a od 2 do 24, Sta ri ne No va ka 10, 12, 11 i 13, Be le Ku ne od 2 do 10, Bu le var Kor ne li ja Stan ko vi }a 14 i 16, po li cij ska sta ni ca na De te li na ri, svi lo ka li is pod FK „No vi Sad”, osnov na {ko la, pe ka ra „Pa ro {ki” i ki osk „Tref”.

Pe tro va ra din: od 8.30 do 9.30 ~a so va na se qe Rib wak; od 7.30 do 9.30 ~a so va Ka me ni~ ki put i Vu ko var ska uli ca. Be ge~: od 7.30 do 11.30 ~a so va deo na se qa od Par ti zan ske i Ivaw dan ske uli ce ka Ba~ koj Pa lan ci i Be ge~ koj ja mi. Ba~ ko Gra di {te: od 8 do 12 ~a so va po vre me no ceo na se qe. Su sek: od 8 do 11 ~a so va deo na se qa Ko ru {ka od auto bu ske sta ni ce ka Su se ku.

dnev ni `i vot bio olak {an u da ni ma dok tra ju ova ko vi so ke tep me ra tu re, na vo di se u ape lu Da ~i }u i Ma ri }u.

Jer kov je upu ti la pi smo i pred sed ni ku Skup {ti ne AP Voj vo di ne I{tva nu Pa sto ru, u ko jem ga je in for mi sa la o ape li ma i za mo li la da se svo jim auto ri te tom ana ga `u je u re {a va wu ovog pro ble ma.

G. ^.

U DUNAVSKOJ 1

Pro mo ci ja bi bli o te ke Grad ska bi bli o te ka }e od su tra do za vr {et ka fe sti va la Eg zit, u Uli ci Du nav skoj 1, pred sta vi ti uslu ge bi bli o te ke, kul tur nu po nu du gra da…

Pro mo tiv ni {tand }e se na la zi ti is pred ula za bi bli o te ke, a sve in for ma ci je za in te re so va ni gra |a ni i po se ti o ci fe sti va la mo gu do bi ti od 16 do 20 ~a so va.

M. S.

De mon ti ra na iz lo `ba „Mo re na de” Iz lo `ba „Dra gan Jan kov, Mo re na de, sli ke 1985-2012”, ku sto sa Ne boj {e Mi len ko vi }a, bi }e pri vrem no de mon ti ra na zbog ve li kih vru }i na, sa op {ti li su iz Mu ze ja sa vre me ne umet no sti Voj vo di ne. Kao raz log de mon ta `e na e den je ne do sta ak kli ma ure |aj u iz lo `be nom pro sto ru. Jav nost }e bi ti bla go vre me no oba ve {te na ka da po stav ka bu de po no vo otvo re na.

A. J.

10

vOJvOdinA

sreda11.jul2012.

НОВА ВЛАСТ У СРБОБРАНУ

Зоран Младеновић на челу општине

СРБОБРАН: Нови председник општине Србобран у наредне четири године биће Зоран Младеновић (СПС), одлучено је на јучерашњој конститутивној седници Скупштине општине Србобран. Такође, на овој седници за председника локалног парламента изабран је Жељко Богојевић (ГГ „Покрет за промене“), док ће његов заменик бити Александар Јојкић (ЛСВ). Тиме је потврђена скупштинска већина СПС-ПУПС – ГГ „Покрет за промене“ – ЛСВ која је још 10. јуна одржала конститутивну седницу, али је она одлуком Управног суда поништена, јер је није заказо ни председседник претходног сазива СО Србобран, ни најстарији одборник новог сазива већ одборник који је био други по старости. Пре него што је усвојен извештај Оп-

штинске изборне комисије, одборници Демократске странке су у неколико наврата навели како је било одређених неправилности током изборног процеса. Доскорашњи председник општине Србобран Бранко Гајин (ДС) који је након осам година власти прешао у редове опозиције је тражио да се председник ОИК- а изјасни о изборима у писаном облику и да седница, до тада, буде прекинута, али овај предлог није усвојен. Иначе, да је овај предлог прихваћен и седница одложена, општина Србобран би највероватније ушла у привремене мере, јер за три дана истиче законски рок за конституисање СО Србобран.Пред избор председника општине, одборници ДС-а и Српске напредне странке су напустили скупштинско заседање. М. Кековић

dnevnik

УМЕСТО ЗЕЛЕНЕ ПОВРШИНЕ ПОРЕД БАЗЕНА, ДИВЉИ ПАРКИНГ

Прашина запљускује купаче

БЕЧЕЈ: Комплекс базена ОСЦ „Младост“ у Бечеју, без обзира на изузетан предуслов, са централним градским тргом је повезан Улицом браће Тан и наслања се на Горански парк, никако да добије одговарајући прилаз. Иако је на месту уклољених објеката, ресторана и стационара, који је био право ругло у центру града, добијен велики простор, сем равнања земљишта и изградње тротоара на месту претходно израубованог, ништа није урађено на оплемењавању овог дела. То су одмах искористили моторизовани купачи и своје четвороточкаше почели да паркирању на делу који би морао да буде зелена површина као испред Јодне бање која делом заклања базене. Да све буде чудније, за посетиоце базена је изграђен паркинг с преко сто места и паркирање је овде бесплатно. Сваки аутомобил, који паркира на овом новом простору, подигне облак прашине, који се сруче на госте у башти ресторана уз олимпијски базен удаљен само петнаесетак метара од импровизованог паркинга. У Станици полиције

Бечеј кажу да они немају право да кажњавају возаче аутомобила који се паркирају на зеленој површини, већ да је то посао комуналних инспектора. Када би Дирекција за изградњу Бечеја постави-

чека свануће, пошто га неко од заинтересованих уклони!? А да су улаз на базен преусмерили на некадашњи из Змај Јовине улице, а садашњи који пролази поред тоалета затворили, и још понеку

ла знак забрањено паркирање, онда би била друга прича. Међутим, пракса је показала другу сурову страну у таквим случајевима. Новопостављени знак, обично не до-

ствар да су променили, можда би се и свест неодговорних, када виде опипљиве промене, донекле изменила. В. Јанков

ОДБОРНИЦИ СПС–ПУПС НАПУСТИЛИ СЕДНИЦУ СО ЧОКА

Незадовољни што се наставља по старом

ОДРЖАНИ „ДАНИ ВИШЊЕ” У ЈАНОШИКУ

Сокови и колачи по рецепту бака

ЈАНОШИК: Тродневно сеоско славље „Дани вишње“, које сваке године организује Удружење жена „Јаношичанка“, минулог викенда окупило је бројне сладокусце из бројних места Војводине. Сеоска слава у част производа од овог воћа има велики број поштовалаца и они су уживали у оном што су вредене домаћице припремиле из богате ризнице специјалитета од овог воћа. Манифестацију је отворио председник општине Алибунар Душан Јовановић и рекао да ће ова општина помагати овакве манифестације којима се чувају традиције и обичаји становника села ове општине. А, уз бројне госте овде су са својим производима учествовала удржења жена из Ковачице, Силбаша, Хајдучице, Падине, Владимировца и Банатског Карловца. Првог дана у Евангелистичкој цркви организован је сусрет црквене омладине, а у етно-кући Јаношика отворена је изложба слика Анке Јанковић

из овог места и веома посећена радионица припремања зимнице, сокова, и колача од вишања онако како су то чиниле мајке и баке ових жена. На штандовима по повољним ценама нудиле су се посластице од вишања и рукотворине из домаће радиности ових и жена удржења из места из којих су овде гостовале. Жене из Падине донеле су ручно осликану керамику, а браћа Мартин и Андеј Листмајер нудили су чувену ракију вишњевачу. Председник Удружења вишњара Мартин Листмајер рекао је да они окупљају 34 произвођача вишања, да у атару овог села има 22 хектара под овим воћем. Мада је ове године род вишања био мањи, квалитет је био одличан и то је надокнађено добром откупном ценом од сто динара по килограму. У удружењу су сигурни да ће се засади под вишњама убудуће сигурно дуплирати, зарада је веома примамљива. Р. Јовановић

Данас почиње „Вршачки венац”

ВРШАЦ: Традиционални 15. међународни фолклор „Вршачки венац“ почиње данас на градском тргу и трајаће до 15. јула. У граду под Кулом све је припремљено на време и наредних дана ова банатска варош ће бити град фолклора.

- Ове године на фестивалу ће се представити фолклорни ансамбли из Мексика, Индонезије, Шпаније, Турске, Бурарске, Румуније, Канаде, Републике Српске и Србије. На отвореној позорници данас ће наступити око 700 учесника а пре тога, од 18 сати у ревијалном програму

учествују културно-уметничка друштва вршачке општине- каже директор „Вршачког венца“ Зоран Ђекић. Званични програм почиње у 20 часова. „Вршачки венац“ је од пре годину дана фестивал ревијалног карактера, јер је враћен у СИОФМеђународну организацију фестивала фолклора која делује под окриљем УНЕСКА. Покровитељ фестивала је општине Вршац и Секретаријат за културу и информисање АП Војводине. Организатор је Културни центар Вршац. Р. Јовановић

Авионима против комараца

ОЏАЦИ: Третмани против одраслих комараца са земље и из ваздуха на подручју општине Оџаци биће изведени од петка до понедељка, саопштила је новосадска „Циклонизација“. Како се наводи, тачно место и време третмана зависиће од временских услова, а препарат којим ће се радити је „Icon“ са активном материјом ламбда-цихалотрин. Упозоравају се пчелари да је препарат токсичан за пчеле, те да кошнице уклоне најмање пет километара од наведеног места третирања. Дејство препарата траје три дана.

ЧОКА: Незадовољни начином рада општинског парламента у Чоки, одборници СПС-ПУПС, после изнетих примедби на Одлуку о радноправном статусу, платама и накнадама изабраних и постављених лица у општини Чока и Одлуку о завршном буџету општине за прошлу годину, напустили су јуче друго заседање СО у новом мандату. На почетку седнице СО је верификовала мандате нових осам одборника, који су дошли са листа владајуће коалиције уместо одборника изабраних на друге функције неспојивих са одборничким мандатом. Када се на дневном реду нашла Одлука о раднопарвном статусу, коефицијентима, платама и накнадама изабраних и постављених лица, шеф одборничке групе СПС-ПУПС која има три одборника, Мирко Стојков, затражио је програм рада председника општине и чланова Општинског већа.

- Тражили смо да се промени начина рада Скупштине, какав је био до сада. Захтевали смо да сва изабрана лица која су положила заклетву раде у име и за рачун грађана, а не за своје партије које заступају, изнесу програме и планове рада. Очекивали смо да председник општине изађе са програмом рада, да видимо шта то он нуди за будући развој. Очигледно је да то они не желе, већ да остане како је и до сада било, да средствима која долазе у ову општину из републичког буџета и пореза грађана партије плаћају своје најзаслужније чланове, тако што ће их ставити за чланове Општинског већа, без обзира на струку - изјавио је Стојков. Председник општине Ференц Балаж је рекао да су грађанима понуђени програми приликом избора и да су се они за њих изјаснили дајући им гласове. Он је додао да се новом одлуком о радноправном статусу неће повећати издаци за рад изабраних и постављених лица. После тога одборници су већином гласова усвоји-

ли предложену одлуку којом ће на сталном раду од изабраних лица бити председник СО, председник општине и његов заменик и четири члана Општинског већа, а од постављених, секретар СО, Општински јавни парвобранилац и начелник Општинске управе. Приликом доношења одлуке о завршном рачуну буџета општине Чо-

ћемо користити у оквиру институција ове државе - незадовољан је био напуштајући седницу Стојков. Владајућа одборничка већина састављена од представника СВМ, ДС и ЛСВ, у наставку седнице усвојила је све извештаје и планове предвиђене дневним редом, за које су глас дали и одборници Српске напредне странке. Усвојеном Одлуком о рад-

Одборници СПС–ПУПС јуче на заседању СО Чока

ка за 2011. годину, одборници СПСПУПС су тражили да се доставе скупштинске одлуке о начину и избору ревизора, као и одлуку да се она изврши у складу са Међународним рачуноводственим стандардима, што им није омогућено, па су пре гласања напустили седницу. Мирко Стојков је замерио што је одржана и друга седница а одборницима није достављен Статут општине и ако је Пословником о раду изричито предвиђено да мора да се достави већ за конститутивну седницу.

- Уколико нам не доставе тражене одлуке размислићемо шта ћемо даље, јер постоје и други начини које

ноправном статусу, коефицијентима, платама и накнадама изабраних и постављених лица у општини Чока предвиђено је да у радном односу буде председник СО са коефицијентом 5,50, председник општине 7,74, заменик председника општине 7,00, четири члана Општинског већа са коефицијентом 4,00. Три члана већа који нису на сталном раду и заменик председника СО добијаће накнаду по коефицијенту 1,5, колико и шефови одборничких група, док ће одборници примати накнаду обрачунату по коефицијенту 0,50, а која се утврђује закључком Влада Србије. М. Митровић

ПОСЛЕ ПРВОГ УПИСНОГ КРУГА У РУМИ

Остало места у стручним школама РУМА: После првог уписног круга, једино је румска гимназија „Стеван Пузић“ попунила сва места, односно у септембру ће у гимназијске клупе сести 120 ученика у четири одељења. Средња стручна школа „Бранко Радичевић“ са економским смеровима ове године реализовала је план уписа са 85 процената, док је у пољопривредној и техничкој школи у Руми ситуација много лошија, јер је попуњено свега 40 одсто слободних места.

- Последица оваквог уписа је сигурно прича о реформи сред-

њошколског образовања, где је акценат стављен на гимназије и закона који је у разматрању, а у вези са полагањем матуре. Према том закону, који још није усвојен, ђаци би могли да се уписују на широк спектар факултета - истакао је директор румске Гимназије „Стеван Пузић“ Радослав Чворков. Директор румске Средње стручне школе „Бранко Радичевић“ Марко Лош, која има економски, трговачки, фризерски, кројачки и куварски смер, план уписа од 85 процената сматра од-

личним резултатом за ову школску годину, иако је до ове године само ова школа имала 100 процентни план уписа у првом упсином року. Иако поједини смерови у средњој техничкој и средњој пољопривредној школи у Руми нуде ђацима одмах запослење након завршене школе, мали број ученика се ове године одлучио за профил пекара, електричара, бравара или електроинсталатера, тако да због тога ове школе имају само 40 процената од планираног броја ученика. Ј. Антић

Покрени механизам

БЕЧЕЈ: Захваљујући подршци Покрајинског секретаријата за омладину и спорт, Бечејско удружење младих – БУМ у оквиру конкурса за реализацију Акциног плана политике за младе позива суграђане до 30 година старости да узму учешће у пројекту по имену „Покрени механизам !“ и унапреде своје лидерске вештине.

- Циљ пројекта је да оснажи мрежу омладинских лидера на територији бечејске општине за самостално осмишљавање и реализацију програма омладинског рада. Обука траје четири дана, од 19. до 22. јула у Бечеју и бесплатна је, а трошкове наставног материјала и исхране покриће организатор. Како је рад планиран с групом од 30 полазника, који ће по завршетку обуке добити сертификате и бити обучени да наставе ангажман у цивилном сектору, ваљало би што раније да се пријаве - рекао је координатор пројекта у Бечеју Александар Ђекић. Више информација о читавом пројекту могу се добити лично у просторијама БУМ, Главна улица 47, од 8 до 14 сати, електронским путем: office@bum-becej.org или на телефон 063/544321. В. Ј.

Још 70 места на Педагошком факултету

СОМБОР: Након првог уписног рока на Педагошком факултету у Сомбору остало је слободно 70 места. За упис се пријавило 167, а ова установа је планирала упис 235 средњошколаца .Студенти на Педагошком факултету имају могућност да изаберу један од четири смера: дипломирани учитељ, дизајнер медија у образовању, библиотекар и васпитач. Ј. П.

Радно време прилагодити температури

ЗРЕЊАНИН: На основу тренутне ситуације изазване повишеним температурама ваздуха у дужем временском периоду, Градски штаб за ванредне ситуације у Зрењанину препоручио је институцијама, власницима предузећа и грађанима да радно време прилагоде околностима, односно да почетак и крај буде померен за 60 минута раније. По речима заменика градоначелника Зрењанина и заменика команданта Градског штаба Чедомира Јањића, у случају смањеног притиска или нестанка воде за пиће у цевоводу, требало би користити артерске бунаре или еко – чесме. У случају здравствених тегоба проузрокованих високим температурама требало би се јавити за помоћ служби Хитне помоћи на телефонски број 94, током свих 24 сата. Истовремено, како је навео Јањић, упућен је апел грађанима да не пале стрњишта и друге површине услед повећаног броја пожара. Ж. Б.

Расписани избори

ЖАБАЉ: Избори за чланове савета месних заједница у општини Жабаљ одржаће се 5. августа. Савети се бирају у сва четири места општине: Жабљу, Чуругу, Ђурђеву и Госпођинима. З. С.

dRU[TvO

dnevnik

sreda11.jul2012.

[TA SU PO KA ZA LI PRI JEM NI IS PI TI NA FA KUL TE TI MA UNS-a

UPIS U SRED WE [KO LE

Dvo stru ko vi {e kan di da ta za bu yet ne go me sta Ju ~e je nad le `na slu `ba Uni ver zi te ta u No vom Sa du do bi la i po sled we re zul ta te pri jem nih is pi ta sa svih 14 fa kul te ta u sa sta vu UNS-a, iz ko jih se mo `e za kqu ~i ti da na ve }i ni fa kul te ta, od no sno wi ho vih svih ili po je di nih stu dij skih pro gra ma osnov nih i in te gri sa nih stu di ja, ne }e bi ti slo bod nih me sta za sep tem bar ski krug upi sa bru co {a i to pre sve ga na bu xe tu. Jer, od ukup no pri ja vqe na 9.364 kan di da ta na je di nom dr `av nom uni ver zi te tu u Voj vo di ni, gde je 8.550 me sta, od ~e ga 4.975 na te ret bu xe ta, pri jem ni is pit po la ga lo je wih 9.299 i to vr lo uspe {no.

Pro ve ru zna wa, ve {ti na i ta len ta pro {lo je 8.655 po ten ci jal nih bru co {a, a wih ~ak 8.123 ima 50 i vi {e bo do va, {to je do voq no za upis na te ret bu xe ta, u sa mo fi nan si ra ju }oj zo ni po bro ju bo do va (30 do 50) je 532, dok je wih ne {to vi {e od 644 ili od u sta lo ili ni je pre {lo mi ni mal ni prag zna wa, ko ji je 14 bo do va. Ako se, re ci mo, po la `u dva pred me ta (po treb no je iz oba ostva ri ti mi ni mum po se dam bo do va, ako se iz jed nog pred -

me ta sku pi i mak si mal nih 60, a iz dru gog 0 bo do va - sma tra se da kan di dat ni je po lo `io pri jem ni.

Ve} go di na ma do sled no ve li ki pri ti sak kan di da ta je i sa da na me di ci ni, sto ma to lo gi ji, far ma ci ji,

psi ho lo gi ji, en gle skom je zi ku i kwi `ev no sti, tu ri zmo lo gi ji i ho te li jer stvu.., ali je na glu mi na srp skom je zi ku bi lo ~ak po 16 kan di da ta za sva ki in deks! Ov de je

pri jem ni po la ga lo 166 de vo ja ka i mla di }a, a sa mo wih 10, ko li ka je i pla ni ra na kvo ta, mo }i }e su tra da se upi {e i do bi je in deks.

Ve ro vat no ba{ zbog so ci jal nih (ne)pri li ka, eko nom ske i fi nan -

sij ske kri ze, naj ve }i broj kan di da ta ra ~u nao je da }e se iz bo ri ti za bu xet ski sta tus, a tek po sle za vr {e nog upi sa zna }e se ko li ko je wih od u sta lo od stu di ra wa sa mo

za to {to ni je mo glo da pla }a {ko la ri nu.

Ka da su u igri ve li ke broj ke, naj ve }i i naj slo `e ni ji fakul te ti o bro ju raz li ~i tih stu dij skih pro gra ma, ~i je su ukup ne upi sne kvo te pre ko ili oko 1.000 bru co {a, bro jem kan di da ta za in deks pre ba ci li su i te ve li ke kvo te: ta ko je na Fa kul te tu teh ni~ kih na u ka kvo ta 1.720 (1.160 na bu xe tu), pri ja vi lo se 1.970 i svi su po la ga li pri jem ni, a ~ak 1.458 po lo `i lo je s 50 i vi {e bo do va. Na Fi lo zof skom je kon ku ri sa lo 1.370 kan di da ta (kvo ta je 938, ali ja ko raz li ~it pri ti sak na raz li ~i tim pro gra mi ma) svi su po la ga li pri jem ni, a ~ak 1.280 po lo `i lo s 50 i vi {e bo do va.., ali „ne u mo qi ve” cr te is pod bro ja pla ni ra nog za upis na te ret bu xe ta mno ge }e osta vi ti is pod.

Pra va sli ka pr vog upi snog ro ka, od no sno ta ~an broj slo bod nih me sta za sep te ma bar ski upis bru co {a na UNS-u bi }e po znat tek po sle 18.ju la. Ipak, na ne kim fa kul te ti ma, od no sno stu dij skim pro gra mi ma, osta }e me sta, uglav nom onih na {ko la ri ni.

V. ^e ki}

UDRU @E WE PRO IZ VO \A ^A INO VA TIV NIH ME DI KA ME NA TA UPO ZO RA VA

Bez po sku pqe wa ne }e bi ti ni le ko va Ve} ne ko li ko me se ci „Ino via”, Udru `e we pro iz vo |a ~a ino va tiv nih le ko va ko je oku pqa 16 ino va tiv nih far ma ce ut skih kom pa ni ja ko je po slu ju u Sr bi ji, upo zo ra va nad le `ne i jav nost da pre ti ne sta {i ca tih le ko va. Re pu bli~ ki fond zdrav stve nog osi gu ra wa zah te va od pro iz vo |a ~a i do ba vqa ~a le ko va da ko ri gu ju ce ne upr kos zah te vu Udru `e wa „Ino via” i dru gih pred stav ni ka far ma ce ut ske in du stri je da se ovaj po stu pak oba -

kom pa ni je u pret hod nom pe ri o du po ka za le raz u me va we za fi nan sij ske po te {ko }e u ko ji ma se bu xet Sr bi je na la zi. Ka ko se do da je, oni su pri sta li po ~et kom 2011. da sve le ko ve sa ta ko zva nih A i A1 li sta is po ru ~u ju RF ZO sa 10 od sto ni `om ce nom u od no su na zva ni~ nu ce nu iz Li ste le ko va. Ali, ka ko na vo de, pri me na ne re al nog kur sa evra pri ob ra ~u nu je eko nom ski neo dr `i va. Zbor kur sa evra, na sva koj ku ti ji le ka far ma ce u ti tre -

nut no gu be vi {e od 18 od sto za ra de. U do ma }im fa bri ka ma, ko je po kri va ju 55 od sto tr `i {ta, iz ra ~u na li su da su za jed nu go di nu, od ka da ce ne me di ka me na ta ni su uskla |i va ne s ra stom evrop ske va lu te, iz gu bi li 18 mi li o na evra.

Oni tvr de da u ova kvim uslo vi ma vi {e ne mo gu da po slu ju, a jed na od op ci ja o ko joj }e mo ra ti da raz mi {qa ju uko li ko me di ka men ti usko ro ne po sku pe, je ste i po vla ~e we s tr `i {ta Sr bi je, zbog ~e ga bi apo te kar ski ra fo vi mo gli da osta nu bez svih ino va tiv nih le ko va. Tra `i se da se utvr di za kon ska oba ve za da se ce ne le ko va uskla |u ju s kur som

evra na me se~ nom ni vou, ili sva ki put ka da raz li ka iz me |u zva ni~ nog kur sa NBS i kur sa ko ji je uzet za ob ra ~un ce na me di ka me na ta pre |e tri osto.

Nad le `na mi ni star stva su, me |u tim, sa op {ti la da pro me na ob ra ~un skog kur sa ne mo `e bi ti oba vqe na pre for mi ra wa no ve re pu bli~ ke vla de. Uz to dr `a va tvr di na su le ko vi pre sku pi.

Ka ko ka `u u Mi ni star stvu tr go vi ne, pra ti se sta we na do ma }em tr `i {tu le ko va re fe rent nim i tr `i {ti ma u ne po sred nom okru `e wu, i da se u od re |e nom bro ju slu ~a je va do {lo do po da ta ka da su ce ne ne kih le ko -

PO MO] PRO BLE MA TI^ NOJ DE CI U KI KIN DI

Bor ba sa sa mim so bom Cen tar za so ci jal ni rad u Ki kin di je od Po kra jin skog se kre ta ri ja ta za zdrav stvo, so ci jal nu po li ti ku i de mo gra fi ju do bio no vac za su fi nan si ra we pro jek ta u obla sti so ci jal ne po li ti ke.

Ka ko je is ta kla di rek tor ka Cen tra Mir ja na Ba ro {e vi}, re~ je o pro jek tu ko ji ob u hva ta de cu s pro ble mi ma u po na {a wu i ima na ziv “Bit ka sa sa mim so bom”.

Odo bre no je 300.000 di na ra, od ~e ga }e lo kal na sa mo u pra va obez be di ti de set od sto. Re a li za ci ja pro jek ta po ~e la je 1. ju na i tra ja }e ~e ti ri me se ca. Pro jek tom su ob u hva }e na de ca mla |eg i sta ri jeg {kol skog uz ra sta ukqu ~e na u obra zov ni pro ces, ko joj su iz re ~e ne raz li ~i te vas pit ne me re.

– Ra di mo u gru pi kroz ra di o ni ce i in di vi du al ni rad. Kroz ra -

di o ni ce ob ra |u je mo raz li ~i te te me ~i ji je ciq u~e we po na {a wa u pro so ci jal nim okvi ri ma.

Pro jek tom je ob u hva }e no 20 de ce – re kla je spe ci jal na pe da go {ki wa, ko or di na tor ka pro jek ta Je le na La ko vi}. – Ima mo sta ri je ma lo let ni ke – iz vr {i o ce kri vi~ nih de la, dok su i mla |i ma lo let ni ci iz vr {i o ci kri vi~ nih de la, ali ni su pro ce su i ra ni.

Kri vi~ na de la su raz li ~i ta: agre siv no po na {a we pre ma vr {wa ci ma, uni {ta va we imo vi ne, ra zni ob li ci kra |e, ne re do van od la zak u {ko lu. Kod sve de ce ukqu ~e ne u pro je kat ti po re me }a ji po na {a wa ja vi li su se u kon ti nu i te tu od po la go di ne. Na{ ciq je ste da im uka `e mo na gre {ke i da na taj na ~in ko ri gu ju svo je po na {a we. Re ak ci je u~e -

Da nas ras po red u dru gom kru gu Na ogla snim ta bla ma osnov nih {ko la, iz ko jih svi svr {e ni osma ci ni su ras po re |e ni u pr vom upi snom kru gu, da nas je ob ja vqen ras po red po sred wim {ko la ma u dru gom upi snom kru gu. U~e ni ci ras po re |e ni u ovom upi snom kru gu u sred we {ko le }e se upi si va ti su tra, a kao i oni ma ko ji su se upi si va li pro {le ne de qe, u pr vom upi snom kru gu i su tra }e no vim sred wo {kol ci ma, po red pri ja ve za upis, ko ju su do bi li s Kon kur som , bi ti po tre ban iz vod iz ma ti~ ne kwi ge ro |e nih, bez ob zi ra ka da je iz dat, ori gi nal no sve do ~an stvo iz osnov ne {ko le, uve re we o po la ga wu za vr {nog is pi ta, di plo me i dru gi do ka zi o po seb nim do stig nu }i ma u osnov noj {ko li, uko li ko ih ima ju, te uve re we o is pu wa va wu zdrav stve nih uslo va za sve {ko le,osim gim na zi ja.

Ove go di ne osmi raz red u osnov nim {ko la ma u Sr bi ji za vr {i lo je ukup no 78.004 u~e ni ka, a s ob zi rom na to da su za vr {ni is pit, po red wih po la ga li i od ra sli, po la zni -

ci pro gra ma „Dru ga {an sa“, te je dan broj osma ka iz Re pu bli ke Srp ske, ko ji `e le da {ko lo va we na sta ve u Sr bi ji, na ma lu ma tu ru iza {lo je 78.936 u~e ni ka.Po sle po la ga wa ma le ma tu re, ne {to ma we od 3.000 svr {e nih osma ka, ko ji su pret hod no po lo `i li pri jem ne is pi te, upi sa lo se u umet ni~ ke {ko le i gim na zi je za ta len te, a je dan broj {ko lo va we }e na sta vi ti i u pri vat nim sred wim {ko la ma, ta ko da je `e qe za na sta vak {ko lo va wa u re dov nim gim na zi ja ma i sred wim stru~ nim {ko la ma, ~i ji je osni va~ dr `a va, a u ko ji ma je ove go di ne ras pi san kon kurs za po pu nu 84.336 me sta, pi sa lo 72.697 u~e ni ka, od ko jih u pr vom kru gu ni je ras po re |e no 1.155 .Pre ma po da ci ma Mi ni star stva pro sve te oni su na ras po la ga wu ima li ~ak 13.437 me sta, ko ja ni su po pu we na u pr vom kru gu upi sa, to jest na jed nog ne ras po re |e nog u~e ni ka osta lo je vi {e od 10 slo bod nih sred wo {kol skih me sta za dru gi upi sni krug.

D. D.

OBE LE @EN DAN NA U KE U ^AST NI KO LE TE SLE

Di plo me ge ni ja, in ter net i bo `i ja ~e sti ca

Dan na u ke u Sr bi ji i 156 go di na od ro |e wa Ni ko le Te sle, jed nog od naj ve }ih umo va 20. ve ka, obe le `e no je ju ~e otva ra wem ne ko li ko iz lo `bi, tri bi nom o no vom ot kri }u CERN-a i bes plat nim po se ta ma Astro nom skoj op ser va to ri ji na Zve zda ri u Be o gra du. Po vo dom 10. ju la, da na ro |e wa ve li kog srp skog i svet skog na u~ ni ka i Da na na u ke u Sr bi ji, u orga ni za ci ji Re gi stra na ci o nal nog in ter net do me na Sr bi je i Mu ze ja Ni ko le Te sle, u gale riji „ Ozon”postavqena j e izlo`ba „ Teslina vizija I nte rneta” , i nspir is ana Tesl ini m proje kt -

aktuelnom nau~nom otkri}u nove subatomske ~estice koja bi mogla biti Higsov bozon, o tome koliko je to otkri}e pouzdano, kako radi Veliki sudara~ hadrona, a kako detektori CMS i ATLAS, kako je gra|en ovaj najve}i instrument u istoriji ~ove~anstva, da li ima bilo kakvih opasnosti od ovih eksperimenata i koje su prakti~ne koristi od wih, koliko to uop{te mo`e da uti~e na `ivot obi~nih qudi...

Nikola Tesla je ro|en 10. jula 1856. u Smiqanu, u Lici u porodici Milutina Tesle, sve{tenika Srpske crkve.

Tes la je , g ovo re}i on da {w im tehni~kim re~nikom, opisao u 12 ta~aka ono {to se danas zove be`i~ni internet, mobilna telefonija i GPS

Nad le `na mi ni star stva su sa op {ti la da pro me na ob ra ~un skog kur sa ne mo `e bi ti oba vqe na pre for mi ra wa no ve re pu bli~ ke vla de vi tek po {to Vla da Sr bi je ko ri gu je ob ra ~un ski kurs evra, na vo di se u sa op {te wu Udru `e wa „Ino via”.

U sa op {te wu se is ti ~e da se za ob ra ~u na va we i da qe ko ri sti kurs od 99,30 di na ra za evro i upo zo ra va da po sto ji re al na mo gu} nost da zbog pre u ra we nog po stup ka RF ZO ce ne za ve li ki broj esen ci jal nih le ko va ne bu du odo bre ne, zbog ~e ga }e auto mat ski bi ti ski nu ti sa ta ko zva ne po zi tiv ne li ste. „Ino via” je ne dav no upu ti la pi smo pred sed ni ku Vla de Sr bi je i nad le `nim mi ni star stvi ma zdra vqa i tr go vi ne u ko me se na gla {a va da su far ma ce ut ske

11

sni ka u pro jek tu su po zi tiv ne, a de ci je neo p hod na pa `wa kao i da ih ne ko sa slu {a i po sa ve tu je.

Na kon za vr {et ka pro jek ta po na {a we u~e sni ka bi }e pra }e no go di nu da na, a ka ko je do da la Mir ja na Ba ro {e vi}, po zi tiv ni efek ti vi de }e se uko li ko se u~e sni ci pro jek ta ne bu du po ja vqi va li kao po ~i ni o ci kri vi~ nih de la. Uku pan broj po ~i ni la ca kri vi~ nih de la – de ce ko ja su ko ri sni ci ne kih od uslu ga Cen tra za so ci jal ni rad – je u po ra stu iz go di ne u go di nu. U 2010. go di ni bi lo ih je 86, a u 2011. – 104. U okvi ru re dov nog rad nog vre me na stru~ wa ci Cen tra ne ma ju do voq no vre me na da se ba ve tom te mom te je sto ga i po kre nut pro je kat “Bit ka sa sa mim so bom”.

A. \u ran

va ni `e u okru `e wu ne go u Sr bi ji. S ovim se ne sla `u u „Ino via” tvr de }i da je s ob zi rom na rast evra ova kva ra ~u ni ce ne mo gu }a.

Bu xet RF ZO za le ko ve za ovu go di nu iz no si 24 mi li jar de di na ra, a s tim nov cem ne mo `e da se is pla ti ni ceo sta ri dug. Na i me, za le ko ve na re cept is po ru ~e ne pro {le go di ne, ko ji su do spe li na na pla tu do 31. de cem bra, zdrav stvo Sr bi je pro iz vo |a ~i ma du gu je 19 mi li jar di di na ra, a za te ra pi ju i po tro {ni ma te ri jal u bol ni ca ma jo{ 11 mi li jar di di na ra.\ J. Bar bu zan

om „Svet ski sistem” i z 1900. godine.

Tes la je u tom p roj ektu, g ovo re}i on da {w im tehni~kim re~nikom, opisao u 12 ta~aka ono {to se danas zove be`i~ni Internet, mobilna telefonija i GPS. Muzej N ik ole Tesl e u Be ogradu, k oji o bele`ava 60 g odina od osniv aw a, ju~e je o tvori o tri izl o`b e: „Dip lome Niko le Tesle” u Muzeju, „Plavi portret Nikole Tesle” u Galeriji „Ikar” u Zemunu i „^estitke Tesli” u zemunskoj „Kuli na Gardo{u”.

Na tribini „Lov na Higsov bozon: Da li je otkrivena Bo`ja ~estica?” u Galeriji nauke i tehnike SANU,, vode}i srpski fizi~ari govorili su o

Nikolina majka Georgina (\uka), poticala je iz stare sve{teni~ke porodice Mandi}.

Tesla je zapo~eo {kolovawe u rodnom Smiqanu, nastavio u Gospi}u i Karlovcu, studirao je u Gracu i Pragu, ali studije nikada nije priveo kraju.

Pre 1884. godine, kada je oti{ao u SAD, radio je u Mariboru, Pe{ti, Strazburu i Parizu. Svojim pronalascima potpuno je promenio svet u kojem je `iveo, a umro je u jeku Drugog svetskog rata u Wujorku, 7. januara 1943. godine. Urna s wegovim pepelom preneta je kasnije u Beograd i danas se ~uva se u Muzeju Nikole Tesle u Beogradu.

PO KRA JIN SKI OM BUD SMAN KRI TI KO VAO MI NI STAR STVO ZDRA VQA

Kr {e we pra va de ce na zdrav stve nu za {ti tu

Po kra jin ski om bud sman Ani ko Mu {ki wa-Hajn rih oce ni la je ju ~e da od lu ka Mi ni star stva zdra vqa da zdrav stve ne usta no ve u Voj vo di ni de cu do 15 go di na pri ma ju is kqu ~i vo uz pri su stvo ro di te qa, usvo ji te qa ili sta ra te qa do vo di u prak si do ugro `a va wa pra va de ce na zdrav stve nu za {ti tu, i po zva la nad le `ne da to pro me ne. U sa op {te wu po kra jin skog om bud sma na se na vo di i da taj na log Mi ni star stva zdra vqa iz de cem bra 2011. go di ne „ne ma prav ni osnov u va `e }im pro pi si ma”.

Nad le `ni ma je upu }e no i mi {qe we u ko jem se uka zu je da je ta kvo re strik tiv no tu ma ~e we za kon ske od red be u su prot no sti

sa za kon skim na ~e li ma pri stu pa~ no sti i pra vi~ no sti zdrav stve ne za {ti te.

– Osim {to ni je u skla du s osnov nom svr hom si ste ma zdrav stve ne za {ti te i prin ci pi ma naj bo qeg in te re sa de te ta, ta kvo usko shva ta we za ko na pro iz vo di i raz li ~i te ne ga tiv ne po sle di ce ko ji ma je za jed ni~ ki ime ni teq – ugro `a va we ostva ri va wa pra va de ce na zdrav stve nu za {ti tu – na vo di po kra jin ski om bud sman.

Pod se }a se i na to da je ostva ri va we pra va de ce na zdrav stve nu za {ti tu „za ko nom po seb no utvr |e na oba ve za pri me ne naj vi {ih mo gu }ih stan dar da”. Do da je se da oba ve {te we Mi ni -

star stva zdra vqa ne uzi ma u ob zir ni spe ci fi~ nost po tre ba de ce raz li ~i tog raz voj nog uz ra sta u obla sti zdrav stve ne za {ti te, kao i vr stu i du `i nu tra ja wa zdrav stve ne uslu ge.

To oba ve {te we „ne pru `a pre ci zno tu ma ~e we poj ma ’me di cin ska me ra’, ni ti mo gu} nost da va wa oba ve {te wa i obez be |i va wa pri stan ka ro di te qa, sta ra te qa ili usvo ji te qa na dru gi na ~in, osim wi ho vog li~ nog pri su stva”. Mi ni star stvo zdra vqa u oba ve {te wu ni je pred vi de lo iz u zet ke od tog pra vi la, ni ti mo gu} nost da se pod po seb nim okol no sti ma sa gla snost is ho du je od dru gog od ra slog li ca, na vo di se u sa op {te wu.

12

crna hronika

sreda11.jul2012.

OT KRI VE NA KU PO PRO DA JA FAL[ SVE DO ^AN STA VA U SRED WOJ TEH NI^ KOJ [KO LI U SME DE RE VU

Mi lion evra od la `nih di plo ma Policija je uhapsila devet osoba iz Smedereva i Beograda zbog sumwe da su prodavali falsifikovane diplome Sredwe tehni~ke {kole u Smederevu i time prisvojili oko milon evra, saop{tilo je ju~e Ministarstvo unutra{wih poslova Srbije.

Ta grupa, za ~ija dva ~lana se intenzivno traga, o{tetila je Tehni~ku {kolu na ime nenapla}enih tro{kova {kolovawa i izdavawa diploma bez naplate pred-

„Po dosada{wim saznawima, ova kriminalna grupa je falsifikovala oko 500 diploma koje su napla}ivali po 1.000 do 3.000 evra„, navodi MUP. Kupce diploma su pronalazili posrednici iz Beograda, koji su na nekoliko mesta primali zainteresovane kandidate, uzimali novac i li~ne podatke, nakon ~ega su odlazili u Smederevo kod profesora saobra}ajnih predmeta Radomira A. i referentkiwe za |a~ka

dnevnik

VI [I SUD U NO VOM SA DU PR VI PUT PO SLAO OKRI VQE NOG U KU] NI PRI TVOR

S na ru kvi com ~e ka na sta vak pro ce sa

Vi{i sud u Novom Sadu prvi put je primenio meru ku}nog pritvora s elektronskom narukvicom, a po re~ima novosadskog advokata Vla di mi ra Be qan skog, to ujedno i prvi slu~aj u Srbiji da takvu meru izri~e sud redovne nadle`nosti.

Do sada je bilo izricawa takvih mera u sudovima specijalne nadle`nosti, a u konkretnom slu~aju, re~ je o predmetu protiv okrivqenog M. V. iz Novog Sada, koji je tri meseca proveo u pritvoru zbog sumwe da je po~inio krivi~no delo obqube zloupotrebom polo`aja.

Okrivqenom je sud odredio pritvor i zamenio ga merom zabrane napu{tawa stana i merom zabrane prila`ewa o{te}enom, a kako je istakao Beqanski, u ovom slu~aju se ne radi o izdr`avawu kazne ve} o ku}nom pritvoru kao meri koja je potrebna za nesmetano vo|ewe krivi~nog postupka i radi za{tite o{te}enog.

– Uvo|ewe mere zabrane napu{tawa stana s elektronskim nadzorom ima vi{estruke pozitivne efekte. Pre svega, na taj na~in se ispuwava zakonom propisana du`nost dr`avnih organa da trajawe pritvora svedu na najkra}e mo-

gu}e vreme, dok se istovremeno rastere}uje krivi~ni postupak i olak{ava priprema odbrane i komunikacija branioca i okrivqenog – rekao je Beqanski.

Advokat navodi da se takvim merama doprinosi i znatno bla`em ograni~avawu qudskih prava okrivqenih.

– Na taj na~in dolazi i do smawewa broja osoba u pritvoru {to je, s obzirom na skromne i nedovoqne qudske i materijalne resurse u zatvorima, tako|e pozitivan efekat – kazao je Beqanski, uz napomenu da bi sud ubudu}e trebalo takve mere da primewuje ~e{}e.

N. P.

ULE MEK, MA RI ^I] I JO VA NO VI] JU ^E DO VE DE NI IZ PO @A RE VA^ KE „ZA BE LE” I SVE DO ^I LI PRED SPE CI JAL NIM SU DOM

Biv {i ko man dan ti bez iz ja {we wa o po bu ni „be ret ki” Sred wa teh ni~ ka {ko la u Sme de re vu

vi|enih taksi za oko 25.000.000 dinara, navodi se u saop{tewu.

Slobode su li{eni direktor Tehni~ke {kole @i vo rad R. (62), referentkiwa za |a~ka pitawa te {kole Si da J. (64), kao i profesor saobra}ajnog smera u toj obrazovnoj ustanovi Ra do mir A. (60), svi iz Smedereva.

Li{eni slobode su i posrednici – taksista Sve to zar K. (47), profesor Dra gi {a R. (56), kao i Ne nad P. (56) i @eq ko P. (47), svi iz Beograda, dodaje se u saop{tewu.

MUP navodi da su li{eni slobode i posrednici Slav ko O. (73) iz Nove Pazove i profesor Saobra}ajno-tehni~ke {kole u Zemunu Dra gan L. (47 ), dok se intezivno traga za Mi o dra gom S. (63) i Zo ra nom S. (56) iz Beograda .

Osumwi~eni su od po~etka 2008. do jula 2012. organizovali kupoprodaju la`nih diploma vanrednih u~enika Sredwe tehni~ke {kole u Smederevu za zanimawa saobra}ajni tehni~ar i voza~-instruktor svih kategorija.

pitawa Side J. Oni su sa~iwavali falsifikovane diplome i svedo~anstva i zavodili ih u mati~ne kwige Tehni~ke {kole, koje je direktor @ivorad R. potpisivao kao prave, navodi MUP. To je radio, iako Tehni~ka {kola u Smederevu nije imala odobrewe Ministarstva prosvete za vanredno {kolovawe u~enika navedenih obrazovnih profila.

Dosada{wim proverama, policija je utvrdili da je ta kriminalna grupa „protivpravno prisvojila oko 1.000.000 evra i da su Tehni~ku {kolu na ime nenapla}enih tro{kova {kolovawa i izdavawa diploma bez naplate predvi|enih taksi o{tetili za oko 25.000.000 dinara”.

Pripadnici Ministarstva unutra{wih poslova }e, u saradwi s Ministarstvom prosvete, nastaviti kontrolu u ciqu utvr|ivawa eventualne odgovornosti i drugih zaposlenih u Tehni~koj {koli u Smederevu, navedeno je u saop{tewu.

(Ta njug)

VI [E TU @I LA [TVO U BE O GRA DU

Op tu `ni ca za pa qe we am ba sa de SAD – Vi{e tu`ila{tvo u Beogradu podiglo je optu`nicu protiv 12 osoba zbog paqewa ambasade SAD u Beogradu 2008. godine, posle mitinga „Kosovo je Srbija” – rekao je ju~e {ef kabineta republi~kog javnog tu`ioca Vla do \or |e vi}. – Wima se na teret stavqa krivi~no delo izazivawa op{te opasnosti.

Kako prenosi B-92, optu`eni su De jan Vu~ ko vi}, \or |e To min, Ni ko la Ko sa no vi}, Du {an Se dlar, Alek san dar Er ceg, Fi lip Bac ko vi}, Dra gan Ma rin kov, Mla den Ne bri gi}, Mar ko No vi to vi}, Dra `en ko Ni ko li}, Mi lan Du bo ~a nin i Mi lan To mas. Po optu`nici, u koju je B-92 imao uvid, oni se terete da su, zajedno s NN licima, u~estvovali u paqewu ambasade SAD, a da su pri tom bili svesni da mogu po~initi krivi~no delo.

Oni su, za vreme odr`avawa skupa „Kosovo je Srbija”, s grupom NN lica do{li ispred ameri~ke ambasade, koju su ga|ali kamenicama, bakqama i drugim predmetima i razbijali prozore. Tada je u ambasadu uba~ena bakqa, prilikom ~ega je do{lo do po`ara, pi{e, izme|u ostalog u optu`nici.

U optu`nici se podse}a i na to da je zbog paqewa ambasade stradao Zoran Vujovi}, a Tu`ila{tvo smatra da su optu`eni bili svesni toga da je usled takvih doga|aja moglo do}i do ne~ije smrti.

Nakon paqewa ambasade SAD, optu`eni su nastavili da se kre}u Ulicom kneza Milo{a, prema ambasadi Hrvatske, na koju su bacali kamenice i druge predmete, a nakon toga su nastavili istom ulicom do ambasade Nema~ke.

Od 12 optu`enih, kako prenosi B-92, dvojica su dodatno optu`ena – Dra`enko Nikoli}, jer je poku{ao da probije ulazna vrata ambasade SAD, ali su ga u tome spre~ili policajci, a Milan Dubo~anin, koji je s grupom NN lica do{ao do ambasade Turske, koju su ga|ali kamenicama i drugim predmetima, jer se popeo na stub pored ambasade i i{~upao kameru. Nakon toga policija ga je privela.

Tu`ila{tvo predla`e devet svedoka, od kojih je ve}ina iz Novog Sada, kao i da se pregledaju video-snimci B-92, RTS-a i Televizije „Foks”, kao i drugi dokazi.

Od svih optu`enih, devetoro je u pritvoru i Tu`ila{tvo tra`i produ`ewe pritvora.

Vi{i sud u Beogradu sredinom aprila pokrenuo je istragu i odredio pritvor za 11 osumwi~enih, dok je jedan osumwi~eni, koji je bio maloletan u to vreme, pu{ten da se brani sa slobode.

Vi{i sud u Novom Sadu je odredio pritvor i pokrenuo istragu protiv dvojice osumwi~enih koji su u vreme izvr{ewa krivi~nog dela bili maloletni pa se zbog toga postupak protiv wih vodi pred tim sudom.

Istraga se vodila zbog sumwe da su 21. februara 2008. godine, po zavr{etku javnog skupa „Kosovo je Srbija”, zajedno s ve}om grupom nepoznatih osoba, razli~itim predmetima ga|ali kamenicama, bakqama i drugim predmetima ambasadu SAD, razbijaju}i prozore i vrata, tako da je usled uba~enih bakqi do{lo do paqewa prostorija ambasade.

– Ne uva`avam i ne ose}am nikakvo po{tovawe prema ovom sistemu, a to zna~i i prema sudu – kazao je, tvrde izvori, Mi lo rad Ule mek Le gi ja kada se ju~e, posle ~etiri godine, ponovo na{ao u Specijalnom sudu, ovog puta na pripremnom ro~i{tu za su|ewe u procesu s jo{ sedmoricom okrivqenih, u kojem ih, povodom doga|aja iz novembra 2001. godine – izlaska JSO-a na ulicu, optu`ba tereti za „u~e{}e u organizovawu pobune i sumwi~i za krivi~no delo oru`ane pobune“.

Biv{i pripadnici komandnog sastava sada rasformirane Jedinice za specijalne operacije, optu`eni u ovom predmetu: Ulemek, Du {ko Ma ri ~i}, zvani Gu mar, i Zve zdan Jo va no vi} privedeni su u Specijalni sud iz Posebnog odeqewa po`areva~kog zatvora u koje su pre dve godine preba~eni na izdr`avawe zatvorskih kazni od po 40 godina na koje su osu|eni po optu`bama za najte`a krivi~na dela.

Kako “Dnevnik” saznaje iz pouzdanih izvora, Ulemek, Jovanovi} i Mari~i} su ju~e na pripremnom ro~i{tu odbili da ka`u bilo {ta vezano za optu`be povodom ~uvenog izlaska JSO-a na ulice pre 11 godina.

– Odbijam da se izjasnim – kazao je kratko Ulemek, kome je ovo, ina~e, peti proces.

Tako|e, po pouzdanim informacijama, Ulemek je tokom istrage u ovom predmetu odbio bilo

kakvu komunikaciju s pravosudnim organima.

Po pri~i na{eg izvora, ova trojica su na su|ewe dovedena u plavim zatvorskim odelima za osu|enike. Prilikom prozivke Milorad Ulemek nije ustao, nego je samo podigao ruku, a po{to ga glavni sudija nije video, dao je naredbu da ga

Osu|eni Zvezdan Jovanovi} je naveo da mu se kontroli{e sva prepiska, te da mu uzimaju papire s bele{kama.

– Svi papiri na kojima sam pripremao odbranu su mi oduzeti u nedequ i vra}eni su mi pre po~etka ro~i{ta – rekao je Jovanovi}, navodi na{ izvor.

Pri pad ni ci biv {eg JSO-a to kom pr o te sta u Be o gra du 2001.

iz boksa za optu`ene dovedu u sudnicu. Pri prelasku tih nekoliko metara od staklenog boksa za okrivqene i nazad, Ulemek je bukvalno bio opkoqen pripadnicima zatvorske stra`e koji su motrili svaki wegov pokret, opisuje izvor.

Nakon {to je nesporazum re{en, Ulemek je sudskom ve}u rekao da uop{te nije imao uslova da pripremi odbranu. Isto su, ka`e na{ izvor, izneli i Jovanovi} i Mari~i}.

U ovom postupku Jovanovi}u je postavqen branilac po slu`benoj du`nosti, a slu~aj je hteo da se po redu na spisku advokata Advokatske komore na{ao advokat Mi lan Ra ni}, ina~e biv{i sudija, predsednik Specijalnog suda, koji nije reizabran na sudijsku funkciju.

Kako saznajemo, okrivqeni Jovanovi} odbija da komunicira s braniocem po slu`benoj du`nosti i odbio je wegovu posetu 3. jula.

Po na{em izvoru, tokom izja{wavawa o navodima iz optu`nice, ostala petorica okrivqenih su u potpunosti odbacili sve optu`be i isto kao u istrazi u potpunosti osporili sve navode optu`nice.

Podsetimo, optu`nicom su obuhva}eni i okrivqeni: Ve se lin Le ~i}, Mi }a Pe tra ko vi}, Dra go slav Kr sma no vi}, Vla di mir Po ti} i Dra gi {a Ra di}. Ova petorica orkivqenih su u istra`nom pritvoru od hap{ewa u septembru pro{le godine.

– Po~etak pripremnog ro~i{ta obele`ile su saglasne primedbe advokata obrane da im nije omogu}ena komunikacija s brawenicima – izjavio je novinarima ispred zgrade suda advokat Vla dan Vuk ~e vi}. – Mi smo poku{ali da komuniciramo s brawenicima kad su pred po~etak ro~i{ta dovedeni u prostoriji za okrivqene, ali nam to nije omogu}eno, uz obrazlo`ewe da je predsednik ve}a to zabranio.

Ako je to tako, ovde u ovom sudu, gde vlada opsadno stawe, uskra}ena su nam branila~ka prava i ne mo`emo u~estvovati u postupku u punom kapacitetu.

Podsetimo, optu`nica koju je Tu`ila{tvo za organizovani kriminal podiglo u martu ove godine povodom doga|aja iz novembra 2001. godine, kada je JSO iza{ao na ulicu, tvrde}i da „protestuju“, tereti okrivqene za „u~e{}e u organizovawu pobune i s tim u vezi za krivi~no delo oru`ane pobune“.

J. J.

Pre su da Vi {eg su da u No vom Sa du Vi{i sud u Novom Sadu, po sudiji Ta tja ni Bje lo gr li}, u pravnoj stvari tu`ioca Uro {e vi} Go ra na iz Novog Sada, ul. U`i~ka br. 6., koga zastupa Vla Bog dan, advokat u Novom Sadu, a tu`ilac se trenutno nalazi u Kazneno popravnoj ustanovi u Po`arevcu, protiv tu`enih 1. reda „Dnevnik Vojvodina pres„ DOO Novi Sad, ul. Bulevar oslobo|ewa br. 18., tu`enog 2. reda Alek san dar \i vuq skij - glavni i odgovorni urednik lista „Dnevnik” Novi Sad, ul. Bulevar oslobo|ewa br.

81., a koje zastupa adv. Vla di mir Ho ro vic iz Novog Sada, tu`enog 3. reda Radiodifuzno preduze}e „021„ DOO, Novi Sad, ul. Mileti}eva br. 45. i tu`enog 4. reda Slo bo dan Kraj no vi} - glavni urednik Radija 021, Novi Sad, ul.

Mileti}eva br. 45., a koje zastupa adv. Ru di} Dar ko iz Novog Sada, radi naknade {tete po Zakonu o javnom informisawu, vps.

6000.000,00 dinara, nakon odr`ane usmene, javne i glavne rasprave zakqu~ene dana 29.03.2012. godine, u prisustvu pun. tu`ioca, pun. tu`enih 1. i 2. reda kao i pun. tu`enih 3. i 4. reda, doneo je slede}u PRESUDU Tu`beni zahtev tu`ioca se delimi~no usvaja.

Obavezuje se tu`eni „Dnevnik Vojvodina pres” DOO Novi Sad, ul. Bulevar oslobo|ewa br.81., i tu`eni Aleksandar \ivuqskij, glavni i odgovorni urednik lista „Dnevnik” Novi Sad, ul. Bulevar oslobo|ewa br. 81., da tu`iocu Uro{evi} Goranu na ime naknade nematerijalne {tete zbog povrede ~asti i ugleda solidarno isplati iznos od 100.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom po~ev od dana presu|ewa pa do isplate.

Obevezuje se tu`eni „Radiodifuzno preduze}e 021” DOO Novi Sad, ul. Mileti}eva br.

45. i tu`eni Slobodan Krajnovi} glavni urednik Radia 021 Novi Sad, ul. Mileti}eva br.

45., da tu`iocu Uro{evi} Goranu na ime naknade nematerijalne {tete zbog povrede ~asti i ugleda solidarno isplati iznos od 100.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom po~ev od dana presu|ewa pa do isplate.

Obavezuje se tu`eni „Dnevnik Vojvodina pres” DOO Novi Sad, ul. Bulevar oslobo|ewa br.

81., i tu`eni Aleksandar \ivuqskij, glavni i odgovorni urednik lista „Dnevnik” Novi Sad, ul. Bulevar oslobo|ewa br.

81., Radiodifuzno preduze}e 021 DOO Novi Sad, ul. Mileti}eva br. 45. i tu`eni Slobodan Krajnovi}, glavni urednik Radio 021, ul. Mileti}eva br. 45, da solidarno isplati nakade tu`iocu tro{kova postupka u iznosu od 74.600,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom po~ev od dana presu|ewa pa do isplate.

Obavezuju se tu`eni Aleksandar \ivuqskij, glavni i odgovorni urednik lista „Dnevnik” Novi Sad, ul. Bulevar oslobo|ewa br. 81., da pravosna`nu presudu objavi o svom tro{ku u listu „Dnevnik”.

Obavezuje se tu`eni Slobodan Krajnovi} glavni urednik „Radija 021„ Novi Sad, ul. Mileti}eva br. 45., da pravnosna`nu presudu objavi o svom tro{ku na informativnom internet portalu „Radija 021„ i informativnim emisijama „Radija 021„, sve u roku od osam dana od dana pravnosna`nosti presude pod pretwom izvr{ewa.

Odbija se tu`beni zahtev tu`ioca preko dosu|enog a do tra`enog za iznos od 200.000,00 dinara kojim je tra`io da sud obave`e tu`enog „Dnevnik Vojvodina pres” DOO Novi Sad, ul.

Bulevar oslobo|ewa br. 81. i

Aleksandar \ivuqskij, glavni i odgovorni urednik lista „Dnevnik” Novi Sad, ul. Bulevar oslobo|ewa br. 81., u delu koji se odnosi na naknadu nematerijalne {tete zbog povrede ugleda i ~asti.

Odbija se tu`beni zahtev tu`ioca preko dosu|enog a do tra`enog za iznos od 200.000,00 dinara kojim je tra`io da sud obave`e tu`enog „Radiofifuzno preduze}e 021” DOO Novi Sad, ul. Mileti}eva br. 45., u delu koji se odnosi na naknadu nematerijalne {tete zbog povreda ugleda i ~asti.

Odbija se tu`beni zahtev tu`ioca u delu kojim je tra`io da sud obave`e tu`enog „Dnevnik Vojvodina pres” DOO Novi Sad, ul. Bulevar oslobo|ewa br. 81. da pravnosna`nu presudu objavi o svom tro{ku u listu „Dnevnik”, kao neosnovan.

Odbija se tu`beni zahtev tu`ioca u delu kojim je tra`io da sud obave`e tu`enog Radiodifuzno preduze}e 021 DOO Novi Sad, ul. Mileti}eva br. 45. da pravnosna`nu presudu objavi o svom tro{ku na informativnom internet portalu „Radija 021„ i informativnim emisijama „Radija 021”.

crna hronika

dnevnik KRI VI^ NA PRI JA VA NO VO SAD SKE PO LI CI JE PRO TIV DVO JI CE BE O GRA \A NA

No vac za fe sti va le po tro {en ne na men ski No vo sad ska po li ci ja pod ne la je kri vi~ nu pri ja vu pro tiv Pe tra V. (33) i Mak su ta ]. (62), obo ji ca iz Be o gra da, zbog sum we da su ne na men ski po tro {i li grad sku do ta ci ju za dve kul tur ne ma ni fe sta ci je.

Pro tiv Pe tra V. pri ja va je pod ne ta zbog osno va ne sum we da je iz vr {io kri vi~ no de lo zlo u po tre be ovla {}e wa u pri vre di, a Mak su ta ]. kri vi~ na pri ja va te re ti za tri kri vi~ na de la: zlo u po tre be slu `be nog po lo `a ja, zlo u po tre be ovla {}e wa u pri vre di i fal si fi ko va wa slu `be ne is pra ve, na ve de no je u ju ~e ra {wem sa op {te wu Po li cij ske upra ve No vi Sad. Osno va no se sum wa da je Pe tar V., kao od go vor no li ce pri vred nog dru {tva „Trej ler kom pa ni“, 2008. go di ne ne na men ski po tro {io 19 mi li o na di na ra do ta ci je od gra da No vog Sa da,

na me we ne ma ni fe sta ci ji „Na le pom pla vom Du na vu“ i za mu zi~ ki fe sti val „Ja ni ka Ba la`“, ko ji ni ka da ni su odr `a ni. On se te re ti da je na taj na ~in pri ba vio pro tiv prav nu imo vin sku ko rist za svo je pred u ze }e od bli zu de set mi li o na di na ra, kao i za pri vred no dru {tvo „Ko mu na pro duk ci ja“ u iz no su ve }em od de vet mi li o na di na ra.

Mak sut ]. se te re ti da je ne na men ski po tro {io no vac do bi jen od „Trej ler kom pa ni ja“ za deo tro {ko va re a li za ci je pro jek ta „Na le pom pla vom Du na vu“ i ta ko pri ba vio pro tiv prav nu imo vin sku ko rist za svo je pred u ze }e „Ko mu na pro duk ci ja“ i za se be li~ no.

On je, ta ko |e, osum wi ~en da po slov nu do ku men ta ci ju „Ko mu na pro duk ci je“ ni je u~i nio do stup nom nad le `nim dr `av nim or ga ni ma.

M. V.

Sin osum wi ~en za ubi stvo maj ke Pri pad ni ci Po li cij ske upra ve u Zre wa ni nu uhap si li su ju ~e M. K. (35) iz E~ ke zbog sum we da je ubio maj ku Ve ri cu Ko ~a lo vi} (61), ugled nu pro fe sor ku ma te ma ti ke u pen zi ji i du go go di {wu di rek tor ku zre wa nin ske Sred we me di cin ske {ko le. Po do zre va se da je M. K. ju ~e, u ra nim ju tar wim ~a so vi ma, u po ro di~ noj ku }i u

ju ~e mo gao bi ti sa slu {an jer je bio u te {kom psi hi~ kom sta wu.

We mu je od re |en pri tvor i na pred log ve {ta ka bi }e upu }en na po sma tra we u spe ci jal nu bol ni cu Cen tral nog za tvo ra u Be o gra du.

Po ne zva ni~ nim sa zna wi ma “Dnev ni ka”, o po ro di~ noj tra ge di ji po li ci ja je oba ve {te na oko

Pe tor ki zbog de set ki la ma ri hu a ne 25 go di na ro bi je No vom Sa du pri ba vi auto mo bil za tran sport i skri va we dro ge kao i da or ga ni zu je we nu da qu pro da ju.

Shod no do go vo ru, Vu kaj lo vi} je u Cr noj Go ri na ba vio po me nu tu ko li ~i nu nar ko ti ka ko ju je 14. de cem bra do pre mio u No vi Sad i pre dao [i ni ko vi }u, ko ji je dro gu dr `ao ra di pro da je u po slov nom pro sto ru ren ta kar agen ci je, na kon ~e ga je, za jed no sa [i ni ko vi }em an ga `o vao Nin ko vi }a za tran sport dro ge iz No vog Sa da.

On je dro gu u ko fe ru sme stio u „{ko du fa bi ju„ za ~i jim upra vqa ~em je bio ^e gar, ko ga su Vu kaj lo vi} i [i ni ko vi} ana ga `o va li da im ustu pi to vo zi lo iz svo je ren ta kar agen ci je za tran sport dro ge, te je on u po me nu tom auto mo bi lu pre neo ma ri hu a nu do Te me ri na. Tu su od mah po sle we ga sti gli Vu kaj lo vi} i [i ni ko vi} u „audi ju A-6„ bo san skih re gi star skih ozna ka, a tu je „{ko du” pre u zeo Me sa ra o{, ko ga su [i ni ko vi} i ^e gar an ga `o va li da sa kri je ma ri hu a nu u {u pqi na ma auto mo bi la i da je pri pre mi za tran sport te je za tu uslu gu do bio 50 evra.

Me sa ro{ je u {u pqi na ma „{ko de„ sa krio de set pa ke ta ma ri hu a ne pa je su tra dan, 16. de cem bra, po to vo zi lo do {ao ^e gar, ali ga je po iz la sku iz Me sa ro {e ve ra di o ni ce za u sta vi la po li ci ja i za ple ni la 9.822 gra ma ma ri hu a ne, na ve de no je u op tu `ni ci.

M. Vu ja ~i}

vi cu J. (1990) iz Ko vi qa, Ba {ki ma K. (1986) i Da ni je la N. (1983) iz No vog Sa da, sa op {ti la je ju ~e no vo sad ska Po li cij ska upra va.

Ka ko ne zva ni~ no sa zna je mo, osum wi ~e ni su rad ni ci „^i sto }e” i wi ma se pri pi su je da su ukra de ne kon tej ne re pre ve zli slu `be nim vo zi lom. Pro tiv wih je pod ne ta kri vi~ na pri ja va u re dov nom po stup ku.

M. V.

~e ti ri sa ta uju tro, ka da ju je ne ko od kom {i ja oba ve stio {ta se do go di lo u ku }i, u Voj vo |an skoj uli ci 7. Po li caj ci su na li cu me sta za te kli osum wi ~e nog si na, ubi je nu Ve ri cu i we nog su pru ga Mi la na Ko ~a lo vi }a, ina ~e glum ca Na rod nog po zo ri {ta “To {a Jo va no vi}”.

Na me stu zlo ~i na bi lo je mno go kr vi, a na |en je i ku hiw ski

Jed na od kom {i ni ca Ko ~a lo vi }a, ko ja `i vi dve ku }e da qe, re kla je za “Dnev nik” da ni je ~u la ni {ta {to bi je na te ra lo da po mi sli da se u kom {i lu ku do ga |a ne {to tra gi~ no.

– Uju tro, ka da sam se pro bu di la, usta la sam i vi de la po li ci ju u na {oj uli ci. Tek ta da sam sa -

sta vi ti {ta bi bio raz log ubi stva.

Biv {e ko le ge Ve ri ce Ko ~a lo vi} bi le su iz ne na |e ne ka da su ~u le tra gi~ nu vest, a za pen zi o- ni sa nu pro fe sor ku i di rek tor ku Sred we me di cin ske {ko le ima li su sa mo re ~i hva le. @. Ba la ban

@E NA UBI JE NA, SU PRUG I SIN PO VRE \E NI U VOJ LO VI CI, KOD PAN ^E VA

Ba jo ne tom na kom {i je Ne za pam }e na tra ge di ja do go di la se u po ne de qak pred ve ~e u Voj lo vi ci, na do mak Pan ~e va. Sre} ko P. (29) osum wi ~en je da je prek si no} oko 19 ~a so va u Ja no {i ko voj uli ci 15 ule teo u dvo ri {te kom {i ja i ba jo ne tom na neo te {ke po vre de Ve sni Kri {to fik (49), od ko jih je ona ne ko li ko sa ti ka sni je pre mi nu la u pan ~e va~ koj bol ni ci.

Dvo ji cu ma lo let ni ka iz Ba~ ke Pa lan ke po li ci ja je uhva ti la ne po sred no na kon {to su na no vo sad skom ku pa li {tu [trand iz vr {i li kri vi~ no de lo kra |e, sa op {ti la je ju ~e Po li cij ska upra va u No vom Sa du.

Ka ko se na vo di u sa op {te wu, oni se sum wi ~e da su, is ko ri stiv {i od su stvo dve ma lo let ne No vo sa |an ke, od wih pre kju ~e ukra li plat ne nu tor bi cu s dva mo bil na te le fo na, a po li cij ski slu `be ni ci su kod wih pro na {li ukra de ne stva ri.

Osno va no se sum wa da su wih dvo ji ca, ka ko se na vo di, iz vr {i li vi {e kri vi~ nih de la kra |e na [tran du pa po li ci ja na sta vqa ope ra tiv ni rad, a pro tiv obo ji ce }e bi ti pod ne ta kri vi~ na pri ja va u re dov nom po stup ku, do da je se u sa op {te wu.

M. V.

Po li ci ja je pro na {la ~e ti ri oso be ko ji se te re te da su u pe tak, 6. ju la, u Ka }u ukra le dva „^i sto }i na” kon te jen ra za od la ga we sme }a.

Pret po sta vqa se da su kra dqiv ci ima li na me ru da ih pro da ju kao se kun dar nu si ro vi nu.

Od mah po sla po me nu tog de la po li ci ja je iden ti fi ko va la i pro na {la osum wi ~e ne De ja na P. (1979) iz Ba~ kog Gra di {ta, Jo -

Ve ri ca Ko ~a lo vi}

zna la {ta se de si lo – ka za la je ona, uz na po me nu da joj se osum wi ~e ni M. K. uvek pri jat no ja vqao na uli ci i da ne mo `e ni pret po -

Zre wa nin ska jav nost, na ro ~i to ona ko ja pra ti kul tu ru, za M. K. je ~u la pre dve go di ne ka da je on, u Kul tur nom cen tru Zre wa ni na, or ga ni zo vao iz lo `bu svo jih sli ka, na sta lih u E~ ki od 2007. do 2010. Iz lo `io je por tre te, fi gu re, pej za `e i dva ak ta, a li kov ni kri ti ~a ri su ta da oce ni li da we go ve kom po zi ci je i bo je odi {u op ti mi zmom.

M. K. je pr ve umet ni~ ke ko ra ke na ~i nio u sli kar skoj ra di o ni ci Mi la na Gra hov ca. Po lo `io je pri jem ni is pit na Aka de mi ji umet no sti u No vom Sa du i stu di rao je u kla si pro fe so ra Mi la na Bla nu {e. Imao je grup ne i sa mo stal ne iz lo `be.

Ku }a u E~ ki u ko joj se do go di lo ubi stvo

E~ ki, o{trim pred me tom na neo maj ci po vre du po vra tu usled ~e ga je ona pre mi nu la. Uvi |aj na li cu me sta oba vi li su is tra `ni su di ja Vi {eg su da u Zre wa ni nu Ile{ Ba ko{ u pri su stvu za me ni ka vi {eg jav nog tu `i o ca i slu `be ni ci Po li cij ske upra ve.

Osum wi ~e ni je, po sle hap {e wa, uz kri vi~ nu pri ja vu spro ve den is tra `nom su di ji. M. K. ni je

Ma lo let ni ci kra li na [tran du

Po li ci ja osum wi ~i la kvar tet

no` s ko jim je M. K., ka ko se po do zre va, usmr tio Ve ri cu. Iz vo ri na {eg li sta ka `u da je le{ ne sre} ne `e ne na |en u so bi. Po koj ni ca je bi la ob u ~e na i ni je bi la u spa va }i ci.

Pret po sta vqa se da je kr va vom ~i nu pret ho di la ne ka po ro di~ na dra ma, ma da ju ~e ni ko ni je mo gao pret po sta vi ti {ta je na te ra lo M. K. da dig ne ru ku na maj ku. Po li ci ja je po sle iz la ska na te ren pri ve la osum wi ~e nog, a is tra `ni su di ja je iz dao na log za ob duk ci ju te la Ve ri ce Ko ~a lo vi} u no vo sad skom Za vo du za sud sku me di ci nu.

U ku }i Ko ~a lo vi }a ju ~e ni ko ni je bio ras po lo `en za raz go vor s no vi na ri ma. Za te kli smo oca Mi la na Ko ~a lo vi }a ka ko se di is pred ku }e, po gnu te gla ve, upla kan. Za mo lio je no vi na re da ga ni {ta ne pi ta ju i da sve od go vo re po tra `e u po li ci ji. Ni je do zvo lio ni da ga fo to gra fi {u, ali se slo `io da sni me po ro di~ nu ku }u.

Pr vi umet ni~ ki ko ra ci

DVO JAC IZ BA^ KE PA LAN KE OPE RI SAO NA NO VO SAD SKOJ PLA @I

UKRA DE NI KON TEJ NE RI U KA ]U

13

PO RO DI^ NA TRA GE DI JA U E^ KI

PRE SU DA NO VO SAD SKOG VI [EG SU DA

Ve }e no vo sad skog Vi {eg su da, ko jim je pred se da va la su di ja Zla ta Ro di}-Kne `e vi}, osu di lo je na 25 go di na ro bi je pe to ri cu op tu `e nih, od ko jih tro ji ca Tre bi wa ca; ko ji ima ju ne pri ja vqe no bo ra vi {te u No vom Sa du, za neo vla {}e no sta vqa we u pro met de set ki lo gra ma ma ri hu a ne.

Dr `a vqa ni Bo sne i Her ce go vi ne Sla ven Vu kaj lo vi} (1976) i Dra `en [i ni ko vi} (1980) osu |e ni su na po {est go di na za tvo ra.

Wi hov su gra |a nin Mi ro slav Nin ko vi} (1983) i Alek san dar ^e gar (1980) s pre bi va li {tem u Som bo ru i bo ra vi {tem u No vom Sa du, osu |e ni su na po pet go di na za tvo ra, dok je pe to op tu `e nom Ati li Me sa ro {u iz Te me ri na iz re ~e na tro go di {wa za tvor ska ka zna zbog po ma ga wa u po me nu tom de lu. ^e ga ru je iz re ~e na i me ra bez bed no sti od u zi ma wa pred me ta pa mu se od u zi ma „{ko da fa bi ja”; ko ja je ko ri {}e na u iz vr {e wu kri vi~ nog de la, sa zna li sao ju ~e u no vo sad skom Vi {em su du.

Okri vqe ni ma Vu kaj lo vi }u, [i ni ko vi }u, Nin ko vi }u i ^e ga ru se op tu `ni com sta vqa na te ret da su od ju la do de cem bra 2009. go di ne u No vom Sa du sta vi li u pro met ma ri hu a nu. Na vod no, Vu kaj lo vi} je u Cr noj Go ri mo bil nim te le fo nom ugo vo rio sa [i ni ko vi }em, ko ji je bio u No vom Sa du, na bav ku i pro da ju ma ri hu a ne, pri ~e mu ga je an ga `o vao da u

sreda11.jul2012.

Mar gi ta Kri {to fik

Sre} ko se te re ti da je u kr va vom pi ru iz bo i Ve sni nog su pru ga Mi {u (57) i wi ho vog si na Slo bo da na (24). Po po sled wim in for ma ci ja ma, wih dvo ji ca se na la ze u pan ~e va~ koj bol ni ci i po sle uka za ne le kar ske po mo }i, ni su `i vot no ugro `e ni.

U dvo ri {tu po ro di~ ne ku }e Kri {to fi ko vih u Voj lo vi ci Mar gi ta Kri {to fik, Mi {i na maj ka, sve kr va po koj ne Ve sne i Slo bo da no va ba ka, bes po mo} no {e ta, gle da u me sto zlo ~i na i kr {e }i ru ke na ri ~e. Ne mo `e da ve ru je {ta se u tre nut ku de si lo, {ta je pu klo u kom {i ji Sre} ku P., ko ji je osum wi ~en da

je, pre {av {i u ba {tu Kri {to fi ko vih, ba jo ne tom iz bo ~i ta vu po ro di cu.

– Pod mu klo, si ne, ta ko pod mu klo, s le |a ih je na pao. Kao da je pla ni rao {ta }e ura di ti. [ta su ra di li we go vi ro di te qi, ka ko ni su vi de li da ima ba jo net, {to ga ni su ~u va li? – pi ta se ba ka Mar gi ta, uda ra ju }i se pe sni ca ma u se du gla vu. O~aj na, jer je po ro di ca ne ko li ko pu ta do sa da pri ja vqi va la kom {i ju Sre} ka P. ko ji je i ra ni je po ku {a vao da na u di Kri {to fi ko vi ma.

– Sko ro je na pao Slo bo da na u dvo ri {tu, je dva su ga od bra ni li da ga ta da ne ubi je. Kom {i ni ca je us pe la da ga zgra bi i oslo bo di de te. Zva li su po li ci ju, ali su nam re kli da je za {ti }en jer je bo le stan. Ko ga {ti te?

Za {to ni su re a go va li, za {to ni su spre ~i li tra ge di ju? Pa mo ja Ve sna je bi la omi qe na, ne ma oso be ko joj ni je po mo gla, svi su je vo le li u Do mu zdra vqa, gde je ra di la kao la bo rant – `a li Mar gi ta, dok se oku pqe na rod bi na i kom {i je uba cu ju u raz go vor, ka `u – `e le da se zna, da se spre ~i u bu du }e.

– Ve sna je bi la po {to va na, svi su je vo le li, sve ko le ge su po ku {a va le da joj po mog nu, ali ni je bi lo {an se. @i ve la je sat po sle

Dvo ri {te u ko jem se odigrala tra ge di ja

ope ra ci je i iz dah nu la. Ni smo sme li da ka `e mo Bo ba nu, ali Je le ni smo ja vi li. Po ku {a va da se vra ti iz [pa ni je, ta ko da ni {ta ne mo `e mo da or ga ni zu je mo dok ona ne do |e – ve li Mar gi ta.

– Ako pi {e te, pi {i te da se ne de si vi {e. Vi de li smo ga dok smo pi li ka fu ka ko {e ta go re-do le, uz ne mi ren. Zbog we ga smo stal no za kqu ~a va li ka pi je, spu {ta li ro let ne, na pa dao je po kom {i lu ku. Pret hod no je ufik si rao jed nu de voj ~i cu, je dva su je od bra ni li pa se po sle pre ba cio na Je le nu, Ve sni nu i Mi {i nu }er ku. On ko ga ufik si ra te {ko to me, ne mo gu

Pro me ne u po sled wih se dam da na Po ro di ca Sre} ka P. se u Ja no {i ko vu uli cu 13 u Voj lo vi ci do se li la s ju ga Sr bi je, kom {i je mi sle iz Vra wa. Sre} ko je, ka ko pri ~a ju, od u vek bio pro ble ma ti ~an. Po li ci ja je ne ko li ko pu ta re a go va la, ali mu za kon ski ni su mo gli ni {ta. Do pre se dam da na bio je u ko li ko-to li ko sta bil nom sta wu, ali je, po sve do ~e wu kom {i lu ka do {lo do na gle pro me ne. Pri me ti li su da je bled i uz ne mi ren, da mu je po gled za mu }en.

da se od bra ne od we ga. ^e kao je da pad ne mrak, da mi ode mo i oni osta nu sa mi – pri ~a uz ne mi re ni kom {i ja, sve dok tra ge di je.

– Do {ao je dok su za li va li ba {tu, s le |a je na pao pr vo Ve snu, ba jo net joj je pre se kao plu} nu ar te ri ju. Plu }a su joj bi la pu na kr vi ka da je do {la Hit na po mo}.

Ona je pa la tu, is pod ora ha, ni je da va la zna ke `i vo ta. Po sle je iz bo Mi {u, u oba ra me na i bu breg, za tim je uda rio Slo bo da na i slo mio mu no snu kost. Mi {a je us peo ne ka ko da do |e do maj ke, hteo je da joj po mog ne, zvao je u po mo}, us peo je da iz go vo ri „Mo lim vas, po mo zi te Ve sni„. Sve se de si lo ve o ma br zo. Bi lo je stra {no, kr vi na sve stra ne – sve do ~i kom {i ja Kri {to fi ko vih, dok Ve sni na se stra pri sti gla iz Ko sov ske Gra ~a ni ce ne uspe va ni {ta da pro go vo ri. Sa mo gle da u jed nu ta~ ku, na da se da }e bar se stri} i zet bi ti do bro, da tra ge di ja ne bu de jo{ ve }a.

Z. Dra go je vi}

14

sport

sreda11.jul2012.

KVA LI FI KA CI JE DA MA ZA EP 2013: SR BI JA–POQ SKA (20, RTS 2)

SE LEK TOR STRE LA CA GO RAN MAK SI MO VI] ZA DO VO QAN FOR MOM OLIM PI JA CA

Po bed ni ku fran cu ska vi za

Sprem ni za Lon don

Iza srp skih olim pi ja ca u stre qa {tvu su ve o ma na por ne pri pre me, jak me |u na rod ni tur nir Gran pri No vi Sad 2012 i dr `av no pr ven stvo odr `a no, ta ko |e, u No vom Sa du. Vr {i lac du `no sti sa ve znog se lek to ra Go ran Mak sim vi} za do vo qan je wi ho vom for mom pred Olim pij ske igre.

- Za do vo qan sam for mom olim pi ja ca, a i wi ho vi re zul ta -

ske uslo ve i za Gran pri i za dr `av no, ali mi je dra go da olim pij ci po ka zu ju do bru for mu i ta ko bi tre ba lo da osta ne do Lon do na - ka `e Go ran Mak si mo vi}.

Ko ji je plan i pro gram ra da do Olim pij skih iga ra?

- Ima mo jo{ ma lo vre me na, u Lon don pu tu je mo 20. ju la ka ko bi smo se {to bo qe pri pre mi li i akli ma ti zo va li za tak mi ~e we. Vi {e ne }e mo ima ti za jed ni~ kih pri pre ma, oni }e se pri pre ma ti in di vi du al no do od la ska u Lon don. Ono {to je si gur no to je da }e Ne ma wa Mi ro sa vqev ra di ti u No vom Sa du i da }e Iva na Mak si mo vi} i An drea Ar so vi} jo{ jed nom ili dva pu ta do }i u No vi Sad, jer su tu naj bo qi uslo vi za tre ning. Zo ra na Aru no vi} i Ja sna [e ka ri} }e se pri pre ma ti u Be o gra du, a Bo ba na Ve li~ ko vi}, po {to }e u Lon do nu ga |a ti sa mo va zdu {nim pi {to qem, u Bo ru.

Sr bi ju }e u Lon do nu pred sta vqa ti osam stre la ca, pu {kom: Ne ma wa Mi ro sa vqev, Iva na Go ran Mak si mo vi} Fo to: F. Ba ki} Mak si mo vi} i An ti, ko je su be le `i li i an Gran drea Ar so vi} i pi {to qem: An pri ju i na dr `av nom pr ven stvu, dri ja Zla ti}, Da mir Mi kec, Zo ohra bru ju. Na ro ~i to je u do broj ra na Aru no vi}, Ja sna [e ka ri} for mi Zo ra na Aru no vi}, dok je i Bo ba na Ve li~ ko vi}. Iako od Ja sna [e ka ri} ima la ma lih wih uvek o~e ku je mo od li~ ja, a pro ble ma sa oki da wem, ali su oni nas go to vo uvek is ti ma i ob we ni re zul ta ti na dr `av nom ra du ju, ipak, olim pij ci ne obe bo qi ne go {to je to bi lo na }a va ju me da qe, ve} da }e da ti sve Gran pri ju. I osta li su u za do od se be da se do mog nu fi na la, a vo qa va ju }oj for mi. Do du {e, on da je uz do zu sre }e sve mo gu }e. ima li smo ve o ma te {ke vre men G. Ma le no vi}

@en s ka re p re z en ta c i j a Sr b i j e ve ~ e ras }e od i gra ti naj va `ni ju utak mi cu ne sa mo kva li fi ka ci o nog ci klu sa, ve} od po sled weg u~e {}a na Evrop skom pr ven stvu 2009. go di ne u Le to ni ji.Iza bra ni ce se l ek t or k e Ma r i n e Maq k o vi} u di rekt nom du e lu s Poq skom od lu ~i }e o pla sma nu na Evrop sko pr ven stvo idu }e go di ne u Fran cu skoj. Na {im da ma ma po be da obez be |u je dru go me sto, uz uslov da u po sled wem ko l u sa v a l a d a j u sla b a { nu Esto ni ju, a po sto ji mo gu} nost da za vr {e i kao pr ve u gru pi.

- Na{ je di ni ciq je po be da.

Sa mo o to me raz mi {qa mo. Ne ba vi mo se ni ka kvim kal ku la ci ja ma, da li nam tre ba je dan, tri ili osam po e na raz li ke, ili da li }e mo bi ti pr ve ili dru ge u gru pi. Igra mo pred do ma }om pu bli kom i vo le la bih da abi jent bu de na lik ono me s utak mi ce s Cr nom Go rom. Sa -

Gru pa B

Da nas Sr bi ja - Poq ska (20.00) Cr na Go ra - Esto ni ja (20.15) [vaj car ska je slo bod na.

1. Cr na Go ra 2. Poq ska 3. Sr bi ja 4. [vaj car ska 5. Esto ni ja

7 6 6 7 6

5 5 4 2 0

2 1 2 5 6

487:403 383:338 491:376 390:510 335:459

12 11 10 9 6

De se to ko lo - su bo ta, 14. jul: Poq ska - [vaj car ska (18), Esto ni ja - Sr bi ja (20.15). Cr na Go ra je slo bod na.

Mi ni-ta be la

1. Cr na Go ra 2. Poq ska 3. Sr bi ja

4 2 2 250.243 3 2 1 179:183 3 1 2 214:217

6 5 4

Ta ma ra Ra do ~aj (le vo), naj bo qi asi stent

mo po u zda wa nam ne ne do sta je, {to je ve o ma bit no - ka za la je Ta ma ra Ra do ~aj, naj bo qi asi stent na {e se lek ci je.

U pr vom od me ra va wu sna ga ove dve se lek ci je na {e ko {ar ka {i ce po ra `e ne su uz zvuk si re ne, 76:74, ma da su ima le pred nost i od 13 po e na. Bi }e to do dat ni mo tiv za ve ~e ra {wi duel. ^i ni se da je se lek tor ka, upr kos po vre da ma Je le -

KA PI TEN NA [E RE PRE ZEN TA CI JE PRE LO MIO

Kr sti} ve ran Mo sko vqa ni ma

Du {an La jo vi}

TUR NIR U UMA GU

La jo vi} eli mi ni san Du {an La jo vi} ni je us peo da se pla si ra u glav ni `reb ATP tur ni ra u Uma gu. Dru gi no si lac u kva li fi ka ci ja ma je u po sled wem ko lu iz gu bio od {pan skog te ni se ra Gor ke Fra i lea sa 4:6, 6:4, 6:4. La jo vi} je pret hod no sa vla dao Vik to ra Ga lo vi ca iz Ita li je sa 7:6 (7:3), 7:6 (7:5).

ATP tur nir u Uma gu igra se za na g rad n i fond od 410.000 evra, a po bed ni ku }e pri pa sti ~ek na 20.000 evra i 250 bo do va. Na tur ni ru u~e stvu j u Fer n an d o Ver d a s ko, Ma r in ^i l i}, Alek s an d ar Dol g o p o l ov, Mar s el Gra n o wers, Huan Kar los Fe re ro i Fa bio Fo wi ni.

TUR DE FRANS

Mar tin se po vu kao Svet ski pr vak u vo `wi na hro no me tar Ne mac To ni Mar tin po vu kao se s Tur de Fran sa. On pla ni ra da ze le ~i

De taq s Tur de Fran sa

po vre du {a ke i spre man do ~e ka Olim pij ske igre u Lon do nu.

Mar tin je po vre du do `i veo na po ~et ku Tur de Fran sa, a vo zio je sve do de ve te eta pe, od Ark-e-Se na na do Be zan so na, ko ju je za vr {io na 12. me stu.

- Ni je bi lo la ko od u sta ti od tr ke i osta v i t i tim s ke ko le ge na ce di lu.

Mi slim da sam do neo pra vu od lu ku i na d am se da }e mom c i raz u m e t i.

Imam jo{ tri ne de qe do OI, znam da ne }e bi ti la ko, ali da }u sve od se be da osta nem u do broj for mi - re kao je Mar tin.

dnevnik

Ka pi ten ko {ar ka {ke re pre zen ta ci je Sr bi je Ne nad Kr sti} pot pi sao je no vi ugo vor s mo skov skim CSKA i ta ko okon ~ao spe ku la ci je oko od la ska iz Mo skve. On je pot pi sao tro go di {wi ugo vor bez po sred ni ka, uz mo gu} nost da se on ras ki ne po sle dve se zo ne.

Ne nad Kr sti} se tre nut no na la zi na pri pre ma ma s re pre zen ta ci jom Sr bi je, a pro {le se zo ne je bio deo naj bo qe pe tor ke u Evro li gi s pro se~ ni u~in kom od 14.7 po e na i 5.9 sko ko va. Biv {i NBA ko {ar ka{ je iz ja vio da je sre }an zbog pot pi si va wa no vog ugo vo ra.

- Sre }an sam jer osta jem u Ne nad Kr sti} naj bo qem klu bu u Evro pi - re - qan po sle pot pi si va wa no vog kao je ka pi ten se lek ci je Sr bi je. ugo vo ra s Kr sti }em.

- Tru di }u se da CSKA po no vo - Za sa mo go di nu da na u na {em do |e do za vr {ni ce Evro li ge i klu bu Kr sti} je do ka zao da je je da osva ja do ma }a tak mi ~e wa. dan od naj bo qih, ako ne i naj bo Ni sam imao sum we da li }u osta - qi cen tar u Evro pi. On je bio ti, sa mo sam raz ma trao po nu de pri jat no iz ne na |e we za na vi ja NBA klu bo va. Eki pa ima no vog ~e ka ko zbog do sled no sti, vi so tre ne ra i na dam se da }e mo br zo kog ni voa ko {ar ke, bor be no sti, pro na }i za jed ni~ ki je zik. ta ko i qu ba zno sti i otvo re no Pred sed nik CSKA An drej sti pre ma svi ma - re kao je Va tu Va tu tin ta ko |e je bio za do vo - tin.

RI VAL PAR TI ZA NA MTS U EVRO LI GI SE PO JA ^A VA

Kri sto fer pot pi sao za Be {ik ta{

Ri val ko {ar ka {a Par ti za na u D gru pi Evro li ge, eki pa Be {ik ta {a, an ga `o vao je ame ri~ kog be ka {u te ra Pa tri ka Kri sto fe ra, do sa da {weg ~la na fran cu skog [o lea. Tur ski {am pion je u po sled wih me sec da na iz gu bio tro ji cu star te ra iz pret hod ne se zo ne (Aro jo, Er ceg, Men sa-Bon su), pro me nio je tre ne ra i ostao bez ge ne ral nog spon zo ra.

Ko rak u po zi tiv nom prav cu Be {ik ta{ je na pra vio pot pi si va wem ugo vo ra s Kri sto fe rom (24 go di ne, 196 cm). Ame ri ka nac }e ta ko na sta vi ti sa rad wu s tre ne rom Er ma nom Kun te rom, ko ji

ga je pro {le se zo ne tre ni rao u [o leu, a on da na klu pi cr no-be lih na sle dio Er gi na Ata ma na.

Kri sto fer je u Evro pu sti gao le ta 2010. go di ne s uni ver zi te ta Ka li for ni ja, ~i ji su ko {ar ka {ki pro gram pro sla vi li plej mej ke ri Ke vin Xon son i Xej son Kid. Pr ve se zo ne igrao je za An ta li ju, dok je u [o leu po sti zao 13,2 po e na po utak mi ci, uz 40 od sto uba ~e nih {u te va za tri po e na.

Po red Be {ik ta {a i Par ti za na, u D gru pi Evro li ge tak mi ~i }e se CSKA, Bar se lo na, Li je tu vos Ri tas i Bam berg.

ne Mi lo va no vi} i Sa re Kr wi}, us pe la da tem pi ra for mu za sa mu za vr {ni cu kva li fi ka ci je. Sjaj nu par ti ju u [vaj car skoj od i gra la je de bi tant ki wa Mi li ca Iva no vi}, po sti gla je 17 po e na.

- Ve o ma sam sre} na zbog ube dqi ve po be de u [vaj car skoj.

Sprem ne smo da da mo 100 od sto svo j ih mo g u} n o s ti pro t iv Poq ske. ^i we ni ca je da smo iz

utak mi ce u utak mi cu po di za le for mu i sa da igra mo ve o ma do bro - sma tra Iva no vi }e va.

Ako Sr bi ja po be di Poq sku, na ove r u fran c u s ke vi z e, ipak, mo ra mo da sa ~e ka mo do su bo te i utak mi cu u Ta li nu sa Esto ni jom.Utak mi ca Sr bi ja Poq ska igra se u Be o gra du (Ha la spor to va)od 20 ~a so va, uz di rek tan pre nos na dru gom pro gra mu RTS - a. I. Gru bor

U KK VOJ VO DI NA SR BI JA GAS OGOR ^E NI ZBOG MAL VER ZA CI JA S RA ^U NOM

Pri ja ve pro tiv advo ka ta

Od 2000. do 2008. go di ne KK Voj vo di na Sr bi ja gas DOO na ~i ni la je ogrom ne du go ve pre ma igra ~i ma i za po sle ni ma u klu bu. Dug, s ka ma tom, iz no si oko 160 mi li o na di na ra. Taj klub, ko ji se sa da zo ve KK Neo p lan t e s is, ne ma ni ka kve ve ze sa sa da {wim KK Voj vo di na Sr bi ja gas. Me |u tim, KK Voj vo di na Sr bi ja gas se blo ki ra ra ~un, jer advo ka ti, ko ji za stu pa ju o{te }e ne, uzi ma ju pa re sa sa da {weg ra ~u na.

Di rek tor klu ba Alek san dar Gr mu {a je ogor ~en.

- Sve advo ka te }e mo pri ja vi ti Ko mo ri i is tra `nim

da na pra vi mo red, do la zi mo u si tu a ci ju da ne mo `e mo da is pla ti mo na {e igra ~e.

Ipak, po sto ji vo qa da se ovaj pro blem, u ko me se ni kriv ni du `an na {ao KK Voj v o d i n a Sr bi j a g as, re { i na naj bo qi na ~in.

- Kom p a n i j a Sr bi ja gas pre u- ze la je na se be taj deo i, za sa da, obez b e | e n o je 80 mi l i o n a di na ra. Sav dug pre ma igra ~i ma i osta li ma bi }e iz mi ren do apri la idu }e go di ne. Da kle, KK Voj vo di na Sr bi ja gas s tim ne ma ni ka kve ve ze. Pr va tran {a du ga ve} je is pla }e na u iz no su od 41.400.000 di na ra. Advo -

^e tvo ri ca igra ~a slo bod na U ovom tre nut ku ~e tvo ri ca ko {ar ka {a Voj vod fi na Sr bi ja ga sa su slo bod na. To su Bu ni}, Ma ro je vi}, Mi lo {e vi} i Sto ja ~i} i s wi ma se raz go va ra.

- Bu ni} }e po tra `i ti sre }u na dru goj stra ni, ali mo `da }e i osta ti. [to se Ma ro je vi }a ti ~e, mi pla ni ra mo da pra vi mo per spek ti van tim a da li }e mo pro du `i ti ugo vor s wim, vi de }e mo. Mi lo {e vi} i Sto ja ~i} su No vo sa |a ni i svim sr cem su uz eki pu. Mi lo {e vi} ima po nu de iz ino stran stva, a iz u zet no smo za do voq ni i sa Sto ja ~i }em i raz go va ra }e mo s obo ji com da osta nu. Tu je i tre ner Ma ti}, ko ji pra vi tim. Uosta lom, na {e am bi ci je u idu }oj se zo ni su po zna te, a to je pla sman u Ja dran sku li gu. Mo ra mo da oprav da mo ono {to smo ura di li u pro te klom pr ven stvu - re kao je Gr mu {a. or ga ni ma, jer ni ko ne gle da na to {to su na{ PIB i li~ ni broj ap so lut no dru ga ~i ji i ne ma ju ve ze s tim ko lek ti vom - na gla sio je Gr mu {a. - To {to nam ski da ju no v ac sa ra ~ u n a mo ` e da iza zo ve ve o ma ne ga tiv ne po sle di ce po nas. Da bi bi lo sve jo{ go re, a po ku {a va mo

ka ti vi {e ne }e mo }i pre ~i com da do la ze do klup skog nov ca. Svi ko ji ma se du gu je ne ka se obra te Kom pa ni ji Sr bi ja gas. Kom pa ni ja }e is pla ti ti du go va wa iz fon da ko ji su do bi li od Uprav nog od bo ra fir me i Vla de Re pu bli ke Sr bi je - is ta kao je Gr mu {a.

M. Pa vlo vi}

SPORT

dnevnik

sreda11.jul2012.

15

ABU BA KAR OUMA RU, SJAJ NI NA PA DA^ VOJ VO DI NE

Ne bi ram ri va le, za me ne su svi isti (Specijalno za „Dnevnik”) ZO HAU: Naj bo qi stre lac Voj vo di ne Ouma ru Abu ba kar i na pri prem nim utak mi ca ma po ka zu je ono {to ga je kra si lo u pro te kla dva pr ven stva. Mak si mal no ozbi qan, upo ran, vre dan i efi ka san, Abu je kon stant na opa snost za

Slo bo dan No va ko vi}

SU BO TI ^A NI SE PO JA ^A VA JU

Vi dak osta je, do {ao No va ko vi} Su bo ti~ ki Spar tak ZV se po ja ~a va za na red nu se zo nu.Vi dak Bra ti} }e osta ti jo{ go di nu da na u Su bo ti ci, Mi lan Qu be no vi} je sta vio pot pis na ugvor o sti pen di ji, dok su Bor ko Ve se li no vi} i Slo bo dan No va ko vi} pot pi sa li pro fe si o nal ne ugo vo re na dve go di ne.

- Dra go mi je {to }u i da qe sa ra |i va ti sa tre ne rom Mi lin ko vi }em, kao i to {to je ostao kos stur eki pe iz pret hod ne se zo ne.Na dam se da }e ovo bi ti naj bo qa Spar ta ko va se zo na u elit nom dru {tvu - re kao je Bra ti}.

Slo bo dan No va ko vi} je ka ri je ru po ~eo u No vom Sa du, a ka -

sni je je igrao za kul ski Haj duk i Voj vo di nu. Pre ne ko li ko da na opro stio se od Voj vo di ne, ka da je sa znao da ni je u pr vom pla nu tre ne ra Zla to mi ra Za gor ~i }a.

- Vo lim Vo {u svim sr cem, ali `e lim da igram u kon ti nu i te tu.

U ozbiq nim sam igra~ kim go di na ma i ovom od lu kom, ko ja je sa mo mo ja, `e lim da na pra vim is ko rak u ka ri je ri. Na dam se da }e bu du} nost po ka za ti da ni sam po gre {io i da }u is ko ri sti ti {an su u ovoj sre di ni. Od dru gih sam ~uo da je moj otac osta vio du bok trak u Spar ta ku i ve o ma je sre }an {to idem we go vim sto pa ma - iz ja vio je No va ko vi}.

N. S.

DA NAS U BA^ KOJ TO PO LI

Go stu je Spar tak Fud ba le ri Ba~ ke To po le vred no se pri pre ma ju za se zo nu u Srp skoj li gi- Voj vo di na. Tre ner @eq ko Ra ~i} i we gov po mo} nik An ton Pa tar ~i} su na met nu li `e stok ri tam ra da, ka ko bi {to sprem ni je do ~e ka li start pr ven stva. To pol ~a ni su od i gra li kon trol ni me~ s OFK Be o gra dom i iz gu bi li 6:0.

Da nas To pol ~a ni na svom sta di o nu igra ju sa Spar ta kom Zla ti bor vo de, u 18 sa ti.

S. St.

Grin po po seb nom pro gra mu Ju ~e ra {wi pre po dnev ni tre ning Voj vo di ne u ce lo sti se sa sto jao od ve `bi za po boq {a we eks plo ziv no sti i sna ge.

Igra ~i su, po de qe ni u tri gru pe na de se tak rad nih ta ~a ka, vred no is pu wa va li zah te ve wi ho vih u~i te qa. Ra du je ~i we ni ca da ne ma po vre |e nih i da su svi, osim Ser `i wa Gri na ko ji ra di po po seb nom pro gra mu ka ko bi su sti gao svo je klup ske dru go ve, tre ni ra li pu nim in ten zi te tom.

U po po dnev nom ter mi nu na pro ra mu su bi li teh ni ka i tak ti ka.

Da nas me~ s Ba u mit Ja blo ne com Fud ba le ri Voj vo di ne od i- gra }e da nas i tre }u pri ja teq sku utak mi cu na pri pre ma ma u Austri ji. Po sle Ko pen ha ge na (2:2) i Ta vri je (2:0), ri val No vo sa |a na bi }e ~e {ki pr vo li ga{ Ba u mit Ja blo nec, a po ~e tak utak mi ce za ka zan je za 18.30 ~a so va. Zla to mir Za gor ~i} ima }e pri li ku da re {i ne ke di le me ka da je sa stav eki pe u pi ta wu, jer ve} 19. ju la Voj vo di na }e igra ti pr vu utak mi cu u 2. ko lu kva li fi ka ci ja za Li gu Evro pe, s po bed ni kom me ~a Su du va (Li tva ni ja) - Da u ga va (Le to ni ja). pro tiv ni~ ke od bra ne. Ose ti li su to na svo joj ko `i igra ~i Ko pen ha ge na, a jo{ vi {e ukra jin ske Ta vri je, ko joj je za tre sao mre `u po sle sjaj ne ak ci je i du plog pa sa sa Ste va no vi }em.

Fan ta sti~ ne br zin ske i fi zi~ ke pre di spo zi ci je Ka me run ca do {le su do iz ra `a ja na oba test me ~a u Austri ji. Na pr voj utak mi ci u Bad Rad kers bur gu, Abu je

Abu ba kar Ouma ru

pra vio sil ne pro ble me dan skim {to pe ri ma, ko ji ni ka ko ni su uspe va li da ga „na va ta ju“ ka da kre ne u svoj po zna ti trk. Pro tiv Ukra ji na ca, Abu ba kar je u pr vom po lu vre me nu „iz mal tre ti rao„ hr vat skog in ter na ci o nal ca Qu bi ~i }a i na kra ju po sti gao efek tan po go dak.

Pi ta li smo qu bi ma ca no vo sad ske pu bli ke ka ko pod no si pri pre me u Austri ji.

- Ne vo lim da pri ~am u sti lu Ovo su naj te `e pri pre me u mo joj ka ri je ri - re kao je Abu ba kar Ouma ru. - Do {li smo da po boq {a mo krv nu sli ku i na pu ni mo plu }a... To su uobi ~aj ne flo sku le, ali tre ni ra mo vred no, ra di mo {ta nam se ka `e, a ko li ko je to do bro ili lo {e, vi de }e se na utak mi ca ma.

Ima li ne kih pro ble ma u ra du?

- Za sa da ne ma mo pro ble ma. Od i gra li smo ne re {e no pro tiv ja ke evrop ske eki pe ka kav je Ko pen ha gen i po be di li ukra jin ski tim ko ji ima ogro man bu xet u od no su na Voj vo di nu. Sve to go vo ri da mo `e mo da igra mo i pro tiv naj ja ~ih ti mo va. Bar je to mo je mi {qe we, ja ne bi ram pro tiv ni ke, za me ne su svi isti - bi lo da je re~ o ne kom srp skom klu bu, ili da je u pi ta wu Li ver pul. Uvek se tru dim da dam mak si mum. Ne kad to do ne se re zul tat, ne kad ne bu de ta ko.

Ka ko pro vo di te slo bod no vre me?

- Ne ma mo ba{ pu no slo bod nog vre me na. Do ru ~ak je u osam sa ti, a pr vi tre ning ve} u 9.30. Od 11 do 12.30 ~a so va, ka da je ru ~ak, ima mo slo bod no i ako ni sam na ma sa `i,

VOJ VO DI NA PRE GO VA RA S IS KU SNIM [TO PE ROM

Jo ki} bli zu do la ska

Fud ba le ri Voj vo di ne od 3. ju la pri pre ma ju se u Austri ji, ali ak tiv nost upra ve ni je zbog to ga sma we na. Pr vo se no vim sa i gra ~i ma u Zo ha uu pri dru `io Ho lan |a nin Ser `i wo Grin, a ju ~e je pro cu ri la in for ma ci ja da je cr ve no-be lom dre su ve o ma bli zu i is ku sni {to per \or |e Jo ki}.

Ne ka da {wi fud ba ler OFK Be o gra da (od i grao za ro man ti ~a re 111 utak mi ca i po sti gao ~e ti ri go la), ka sni je Tor pe da iz Mo skve (72-3), To ma iz Tom ska (102-9), pro {lu se zo nu pro veo je u ru skom dru go li ga {u Di na mu iz Bri jan ska, za ko ji je od i grao {est utak mi ca. Jo{ pre po la ska u Austri ju, iz no vo sad skog klu ba su na go ve sti li ka ko `e le da an ga `u ju jo{ jed nog igra ~a na po zi ci ji {to pe ra, a an ga `o va we Jo ki }a bi lo bi u skla du s tom `e qom.

- \or |e Jo ki} jo{ uvek ni je pot pi sao ugo vor s na ma - re kao je ju ~e po sle pod ne Ra di sav Ra bre no vi}, ge ne ral ni se kre tar Voj vo di ne. - Ta~ no je da pre go va ra mo, ali ne o~e ku jem da bi ugo vor mo gao da bu de pot pi san pre sre de.

Ina ~e, Jo ki} je 2004. go di ne no sio i dres mla de re pre zen ta ci je SCG (od i grao ~e ti ri me ~a), a ka ri je ru je po ~eo u eki pe Ba ne iz Ra {ke, gra du u ko jem je i ro |en 20. ja nu a ra 1981. go di ne.

A. P.

\or |e Jo ki}

S pri pre ma Zve zde na Zla ti bo ru

Ru ste mo vi} se opo ra vqa Mla di fud ba ler Voj vo di ne Edin Ru ste mo vi}, ko ji je na utak mi ci pro tiv Ko pen ha ge na u Bad Rad kers bur gu do `i veo te `ak pre lom no ge uz po ki da ne li ga men te sto pa la, uspe {no je ope ri san u Kli ni~ kom cen tru Voj vo di ne. Ru ste mo vi} je od go vo rio na na{ po ziv i u krat kom raz go vo ru iz ja vio da se na kon hi ru {kog za hva ta ose }a do bro, po zdra vqa svo je klup ske dru go ve, ~la no ve stru~ nog {ta ba i za hva qu je se svi ma ko ji su mu pru `i li po dr {ku po sle po vre de. Po seb nu za hval nost, ka ko je na gla sio, du gu je dr Bor ku Vu ko sa vu, ko ji je u kon tak tu sa svo jim no vo sad skim ko le ga ma us peo da br zo or ga ni zu je ope ra ci ju. naj ~e {}e sam na in ter ne tu. Po sle ru~ ka sle di oba ve zan od mor do 16 ~a so va, pa dru gi tre ning u 17.30...

Uve ~e se ma lo pro {e tam s dru ga ri ma, pa idem u kre vet oko 23 ~a sa.

Ima te li pri li ke da se ma lo re lak si ra te od na por nih tre nin ga?

- Uko li ko do bi je mo slo bod no po pod ne, vo lim da pro ve dem vre me na ba ze nu, oku pam se i osun ~am, da ma lo po cr nim (na {a lio se Abu na svoj ra ~un). Sve u sve mu, ba{ u`i vam u pri pre ma ma, ali i je dva ~e kam pr vu utak mi cu kva li fi ka ci ja za Li gu Evro pe. Zna te, mno go mi je le po kad ~u jem sa Za pa da na „Ka ra |or |u” ono „Abu, Abu...“ - re kao je Abu ba kar Ouma ru, fud ba ler od kog do sta to ga za vi si u igri no vo sad skih cr ve no-be lih.

Tekst i foto: Dra gan ^a pe qa

PRO SI NE^ KI ZA DO VO QAN NA KON GE NE RAL KE S JE DIN STVOM

Igra sve bo qa

Cr ve na zve zda je ge ne ral nu pro bu pred no va tak mi ~ar ska is ku {e wa uspe {no pre bro di la.

Na Zla ti bo ru, u div nom am bi jen tu pred oko 5000 gle da la ca, sa vla dan je no vi pr vo li ga{, eki pa Je din stva iz u`i ca sa 2:0(1:0). Go lo ve su po sti gli Di mi tri je vi} iz pe na la, po tom i Evan dro.

- Igra li smo do bro, uz dva go la bi lo je jo{ ne ko li ko iz ra zi tih {an si. Naj va `ni je u ovom tre nut ku je da sa mo do bro tr ~a li i dr `a li vi sok ri tam igre, {to je bio osno vi ciq - gla si ko men tar tre ne ra Ro ber ta Pro si ne~ kog.

Start na po sta va je uglav nom po zna ta. Isti na, mo gu }a je jed na ili dve iz me ne u od no su na sa stav ko ji je do bio {an su pro tiv U`i ~a na: Baj ko vi}, Lu ko vi} (Jo va no vi}), Kr ne ta, Mak si mo vi}, Mla de no vi}, Mi li vo je vi}, Di mi tri je vi} (Ka du), Evan dro, La zo vi} (Sa vi }e vi}), Mi lu no vi} i Ka sa li ca (Ba baq).

Zbog po vre da Mi ki }a i Ve {o vi }a otvo rio se pro blem na po zi ci ji de snog be ka. Tu ro lu u jed nom de lu me ~a pro tiv Je din stva oba vio je {to per Jo van Kr ne ta.

- Ni je mi stra na ulo ga be ka, jer sam i u mla |im ka te go ri ja ma na stu pao na toj po zi ci ji. Spre man sam da od go vo rim svim zah te vi ma stru~ nog {ta ba - po ru ~io je Kr ne ta.

La ga no su kre nu le i pr ve ana li ze ri va la u kva li fi ka ci ja ma za LE, Naf ta na. Op {ti je uti sak da se u Be lo ru si ji igra kva li te tan fud bal, a da je pro tiv nik ve o ma tvrd i di sci plo na van.

- Ima mo do voq no vre me na i in for ma ci ja da pri pre mi mo me~ ka ko tre ba. Bit no je da na go sto va wu bu de mo pra vi, obez be di mo re zul ta ta ko ji na na {oj Ma ra ka ni ka sni je tre ba da ove ri mo pla sma nom u no vu ru n du na po me nuo je Pro si ne~ ki.

Bez ob zi ra na broj ne po tre se u klu bu iza za ve ne ne za vid nom fi nan sij skom si tu a ci jom, tre ner cr ve no- be lih je pun op ti mi zma.

- Sve smo bli `i igri i for mi ko ju `e lim i ve ru jem da }e mo se na pr voj utak mi ci u Evro pi pri ka za ti u naj bo qem iz da wu is ta kao je Pro si ne~ ki u fi ni {u dru ge fa ze pri pre ma na Zla ti bo ru.

Z. Ran ge lov

UO^I IZ BOR NE SKUP [TI NE FSS

\o ri} `e sto ko op tu `io Ka rayi}a Idi la uo~i Kon sti tu tiv ne sed ni ce Skup {ti ne FSS, ko ja je na pro gra mu u ~e tvr tak ta~ no u pod ne u Sta roj Pa zo vi, ma lo je po re me }e na. Po tru dio se Mi lo van \o ri}, ko ji je iz ba ~en iz tr ke za funk ci ju pred sed ni ka FSS, da po dig ne pra {i nu. Pu tem po je di nih me di ja, sa mo i ni ci ja tiv no je oce nio u~i nak Ka ra xi }a u man da tu na is te ku.

- Ne u speh na SP, iz gu bqen rat sa hu li ga ni ma, di rekt na

od go vor nost za in ci dent u \e no vi, krah u kva li fi ka ci ja ma za EP, re pre zen ta ci ja je pa la sa 11. na 37. me sto FI FA rang li ste, srp ska li ge i sve osta le is pod su kom plet no na me {te ne, iz bo ri ni ka da ni su bi li pr qa vi ji, ku pio je sve biv {e pro tiv ni ke po uho da nom si ste mu ko rup ci je... - na bra jao je \o ri}.

Uz opa sku da je pred sed nik na me {tao ten de re pri li kom iz grad we „spo me ni ka“, Sport -

skog cen tra u Sta roj Pa zo vi, usle di lo je i kon kre tan zah tev.

- Ne ka Ka ra xi} ob ja sni jav no sti svo je u~e {}e u jed nom vr lo va `nom, na me {te nom me ~u.Ako je za bo ra vio, spre man sam da ga pod se tim i to }u ura di ti pre ne go bu de po no vo iza bran.

Krat kom iz ja vom, pu tem zva ni~ nog saj ta FSS, To mi slav Ka ra xi} je od go vo rio na ne ar gu men to va ne i ne ta~ ne ~i we ni ce ob ja vqe ne u jed nom dnev nom li stu.

- Ne znam o ~e mu \o ri} pri ~a, ni ti o ~e mu se tu ta~ no ra di.

O~e ku jem da iz ne se kon kret ne po dat ke i do ka ze, ako ih ima, a na ko je }u od go vo ri ti isti ne i jav no sti ra di. U su prot nom, ne ka ne ob ma wu je jav nost la `i ma.

I, po ru ~u jem da me ne {te di- od go vo rio je Ka ra xi}, ko ji }e naj ve ro vat ni je akla ma ci jom, kao je di ni kan di dat za pred sed ni ka, do bi ti po ve re we srp skog fud bal skog par la men ta u ~e tvr tak.

Z. R.

16

sport

sreda11.jul2012.

dnevnik

URO[ MILOJKOVI], PREDSEDNIK GFS NOVOG SADA

Sve u slu `bi klu bo va Gradona~elnik Igor Pavli~i} i Du{an Vlaovi}

GENERALNI DIREKTOR „DNEVNIK VOJVODINA PRESA“ DU[AN VLAOVI] PRIMIO GRADONA^ELNIKA NOVOG SADA IGORA PAVLI^I]A

Ra do vi na „Ka ra |or |u” po ~i wu za dve ne de qe Ju ~e je u po se ti „Dnev nik Voj vo di na pre su“ bio gra do na ~el nik No vog Sa da Igor Pa vli ~i}, ko ga je pri mio ge ne ral ni di rek tor na {e ku }e i pot pred sed nik UO FK Voj vo di na Du {an Vla o vi}. Po red raz go vo ra o sa rad wi iz me |u „Dnev nik Voj vo di na pre sa“ i gra da, re ~i je bi lo i o pred sto je }oj re kon struk ci ji sta di o na „Ka ra |or |e“.

Pa vli ~i} i Vla o vi} su is ta kli da su ot klo we ne sve ad mi ni -

stra tiv ne pre pre ke i da }e ra do vi na sta di o nu po ~e ti za dve ne de qe. Isto vre me no, o~e ku je se da }e pr va fa za po sla bi ti za vr {e na do kra ja ove go di ne. Sa go vor ni ci su se slo `i li da se za sle de }u go di nu na |u sred stva za po kri va we kom plet nih tri bi na na „Ka ra |or |u“, ~i me }e re kon struk ci ja ovog sport skog objek ta, ko ja je po ~e la iz grad wom re flek to ra, bi ti za vr {e na.

A. P.

PRIJATEQSKA UTAKMICA

Lo ko mo ti va ja ~a od vaq ka Partizan - Lokomotiva (M) 0:2 (0:2) SLO V E N I J A: sta dion ,,[port ni park.” Su di ja: Mar jan Rajh. Strel ci: Glu {a kov (iz je da na e ster ca) u 5. i Obi na u 8. mi nu tu.

PAR TI ZAN: Stoj ko vi}, Ak sen ti je vi}, A{kov ski, Osto ji}, Stan ko vi}, S. Mar ko vi}, Ba bo vi}, To mi}, S. Ili}, L. Mar ko vi}, [}e po vi}. Igra li su jo{: La zev ski, LO KO MO TI VA: Lo ban cev, [i {kin, \u ri ca, Je {~en ko, Glu {a kov, Ozdo jev, Sa me dov, Obi na, Maj kon, Si ~ev. Igra li su jo{: Gri go rev, ]or lu ka, Be qa jev.

do To mi }a ko ji je iz blo ki ran. Ne {to ka sni je pro di re To mi}, ali is ko sa sa 12 me ta ra {u ti ra po red go la. U 24. mi nu tu {an sa za Lo ko mo ti vu. Maj kon pro di re u {e sna e ste rac, blo ki ra ga Stoj ko vi}, Bra zi lac po ku {a va lob, ali pre ko go la. Sjaj nu pri li ku Par ti zan je imao u 34. mi nu tu. Ili} je pro i grao La za ra Mar ko vi }a, ovaj pro dro 30 me ta ra, a po tom {u ti rao, u spoq ni deo mre `e.

Par ti zan u na stav ku na pa da pa u 55. mi nu tu Vu ki} le po {u ti ra, ali gol man bra ni. U 67. mi nu tu u {an si je Za bi ja. Pro i -

Ne dav no je na pred log klu bo va i stru kov nih or ga ni za ci ja za no vog pred sed ni ka Grad skog fud bal skog sa ve za No vog Sa da jed no gla sno iza bran Uro{ Mi loj ko vi}, du go go di {wi pred sed nik voj vo |an skog li ga {a Cr ve na zve zde. Ve }i na ako ne i svi fud bal ski pre ga o ci u Gra du i {i re re kli bi- pra vi ~o vek na pra vo me stu. Mi loj ko vi} je, ina ~e, naj mla |i(ro |en je 1969. go di ne) ikad iza bran pred sed nik ovog Sa ve za, {to sa mo po se bi go vo ri o we go vim kva li te ti ma.

Iza Uro {a je le pa fud bal ska ka ri je ra, u dre su ka na ri na ca sa De te li na re, gde je pro {ao kom plet nu omla din sku {ko lu, pro veo je se dam go di na i imao sre }e da mu tre ne ri bu du Ko kai, Ra di no vi}, Ko sa no vi}, a pri li ku da de bi tu je u se ni or skoj kon ku ren ci ji uka zao mu je Ne deq ko Ko sti}. Na kon to ga bra nio je bo je In dek sa (pet se zo na), Bor ca iz [aj ka {a, da bi igra~ ku ka ri je ru za vr {io u dre su svog sa da {weg klu ba Cr ve ne zve zde . Kao 31 - go di {wak pru zeo je ~el no me sto u Zve zdi, u pe ri o du ka da je ta vo ri la u po sled wem ran gu tak mi ~e wa. Od ta da je pro {lo 13 go di na, Zve zda je sta bi lan voj vo |an ski li ga{, Mi loj ko vi} je ~lan je Iz vr {nog od bo ra FS Voj vo di ne, u dru gom uza stop nom man da tu, a pret hod ne ~e ti ri go di ne pro veo je na me stu pred sed ni ka Te ri to ri jal nog fud bal skog sa ve za No vog Sa da.

- Kao pred sed nik Te ri to ri jal nog sa ve za tru dio sam se da klu bo vi bu du u fo ku su svih de {a va wa.

Fi nan sij ki smo sta bi li zo va li

Sa vez, opre mi li pro sto ri je, re a- li zo va li ide ju kva li tet nog in ter net saj ta, ko ji je po stao u pra vom smi slu ser vis svih klu bo va.

De li li smo u dva na vra ta lop te i dru ge sport ske re kvi zi te i tru -

Rezultati najboqa preporuka: Uro{ Milojkovi}

di li se da ra ci o nal nim po slo va wem iz dej stvu je mo u ovim te {kim vre me ni ma no vac za te ku }e po slo ve. Mi slim da smo u sve mu to me us pe li i na pra vi li ve li ki po mak u or ga ni za ci ji.Pr vi put smo or ga ni zo va li li ge mla |ih ka te go ri ja(pi o ni ri i ka de ti) klu bo va ko ji pod pa da ju pod Te ri to ri jal ni sa vez, a u dva na vra ta smo bi li or ga ni za to ri i Zim ske li ge - pod se }a Mi loj ko vi}.

Do la skom na ~e lo Fud bal skog sa ve za Gra da No vog Sa da,

ko ji je naj ma sov ni ja sport ska or ga ni za ci ja na te ri to ri ji Gra da (57 klu bo va) i naj broj ni ji grad ski fud bal ski sa vez u Po kra ji ni, sle de vam no vi iza zo vi.

- Te `i }e mo pro mo ci ji, raz vo ju i za {ti ti klu bo va. Osnov ni vo di qa nam je da je fud bal igra za sve, bez ob zi ra na uz rast, pol, ni vo spo sob no sti ili di men zi je igra li {ta. Po seb nu pa `wu }e mo po sve ti ti ba zi~ nom fud ba lu, ko ji pred sta vqa osno vu i te meq za na do grad wu ka vr hun skom tj. pro fe si o nal nom ni vou.Ta ko |e, pa `wu }e mo usme ri ti na ama ter ski, de ~i ji i {kol ski fud bal, ve te ra ne i uli~ ni fud bal. U pla nu je or ga ni zo va we Otvo re nog pr ven stva No vog Sa da u strit fud ba lu.

Sa vez }e bi ti ser vis klu bo va, a mo ra }e mo da po ra di mo na mar ke tin gu i jo{ bo qoj ko mu ni ka ci ji sa me di ji ma - is ta kao je Mi loj ko vi}.

Ka kav }e iz gled ima ti No vo sad ska li ga?

- Svi klu bo vi su u oba ve zi da do sta ve re {e we o pre re gi stra ci ji i ta da }e mo zna ti ta ~an broj eki pa ko je }e se tak mi ~i ti u no voj se zo ni, a ka ko sa da stva ri sto je bi }e ih iz me |i 16 i 20.

Ima mo ide ju da u na red nim go di na ma for mi ra mo na {u Pod ru~ nu li gu, iz ko je bi no vo sad ski klu bo vi di rekt no ima li pro hod nost u Voj vo |an sku li gu, {to pre ma sta tu tu FSV - a po sto ji kao mo gu} nost.Sa vez ima kva li te tan ka dar da to sve iz ne se, su di je, de le ga te, tre ne re i sport ske rad ni ke - is ta kao je Uro{ Mi loj ko vi}. I. Grubor

PAN^EVA^KI DINAMO STARTOVAO S PRIPREMAMA

Za jed ni~ kim sna ga ma do no vih uspe ha No vi – sta ri srp sko li ga{ Di na mo star to vao je sa pri pre ma ma za na red nu se zo nu. Na pr vom oku pqa wu po ja vi lo se 25 fud ba le ra, ko je su do ~e ka li pred sed nik UO Bra ni slav To ma {e vi} i pred sed nik Skup {ti ne Mi {a Va si li}.

- O~e ku jem da uz po mo} gra da stvo ri mo jo{ bo qe uslo ve i da klub bez ve }ih pro ble ma funk si o ni {e na naj bo qi na ~in. Svi us pe si ko ji su po stig nu ti u po sled wih go di nu - dve su va {a za slu ga i ve ru jem da }e mo i za jed ni~ kim sna ga ma na sta vi ti da qe, i}i uz la znom li ni jom i po ku {a ti da u ja koj kon ku ren ci ji srp sko li ga {a ostva ri mo za pa `en re zul tat - re kao je Va si li}.

Fud ba le re sa no vim oba ve za ma upo znao je {ef stru~ nog {ta ba Ti mo ti je Da vi do vi}.

- U na red nih me sec da na mo ra mo mak si mal no da od ra di mo pri pre me ka ko bi {to sprem ni je do ~e ka li start se zo ne. Svi }e te ima ti do voq no pri li ke da se na met ne te kroz tre nin ge i kon trol ne me ~e ve ka ko bi iz bo ri li me sto u start noj po sta vi - is ta kao je tre ner.

Se kre tar klu ba Mi ro slav ]ur ~in je o pre la znom ro ku re kao: - Ovih da na ima li smo ne ko li ko sa sta na ka i u raz go vo ri ma sa tre ne ri ma ja sno je da se mo ra mo po ja ~a ti sa ~e ti ri – pet igra ~a za `e qe ni pla sman u vrh Srp ske li ge, {to Di na mo za slu `u je.

Zna mo da ne }e bi ti la ko to ostva ri ti, ali ve ru jem da mo `e mo ostva ri ti ono {to se od nas o~e ku je - op ti mi sta je ]ur ~in.

B. Stojkovski

RADNI^KI IZ BAJMOKA PO^EO PRIPREME

To mi} no vi tre ner Fud ba le ri Rad ni~ kog iz Baj mo ka ne slav no su za vr {i li pr ven stvo u Voj vo |an skoj li gi - is tok. U po sled wem ko lu su re mi zi ra li s Obi li }em iz No vog Kne `ev ca i ta ko pre pu sti li dru gu po zi ci ju i me sto u ba ra `u Pro le te ru iz Ba nat skih Kar lo va ca.U pa u zi pr ven stva do {lo je do sme ne tre ne ra, pa sa da eki pu vo di Pre drag To mi}, du go go di {wi igra~ Rad ni~ kog,a we mu }e po ma ga ti Dra gan Cr no mar ko vi}.

Baj mo ~a ni su pri pre me po ~e li pre ne ko li ko da na,a na pr vom tre nin gu se po ja vi lo 23 igra ~a.U let woj pa u zi klub su na pu sti li: Ma slo var (Ne ma~ ka), Ko wo vi}, Vu ko vi} (Rad ni~ ki, Som bor), Kne `e vi} i Vu ko vi} (Austri ja), a no vi igra ~i su: Vu ki}, Pa ji} (Alek sa [an ti}), Ta ta tlo vi} (Ba~ ka, Pa ~ir) Ra jo vi} (Kri va ja).

Na klup skoj Skup {ti ni za pred sed ni ka je iza bran du go go di {wi igra~ i ka pi ten Ne deq ko Ma ra vi}, a u Iz vr {nom od bo ru su jo{: Go ran Ko sa no vi}, Sta ni {a Sto jiq ko vi}, Da ne Ra du lo vi}, Raj ko Jo ve ti}, Bo {ko Vit ko vi}, Raj ko Ma rin ko vi}, Ja no{ Ko lar, Zo ran To mi} i Ni ko la Ra doj ~i}.

S. St.

Kre nu la i su bo ti~ ka Ba~ ka Pri pre me za no vu se zo nu po ~e la je i su bo ti~ ka Ba~ ka. [e fu stru~ nog {ta ba Zo ra nu Mi li dra gu i po mo} ni ku Mi lo {u [taj ne ru na pri pre me se ja vi lo 20 igra ~a.

- Tre ni ra }e mo dva pu ta dnev no, od i gra }e mo de se tak kon trol nih utak mi ca. - ka `e tre ner Mi li drag. - Ra du je me to {to je oko sni ca ti ma osta la, a na dam se da }e mo se i po ja ~a ti.

S. St. NOVOSTI IZ OFS TITEL–@ABAQ

Li ga mla |ih ka te go ri ja Na sed ni ci Iz vr {nog od bo ra OFS Ti tel–@a baq, uz re dov ne ak tiv no sti pred po ~e tak no ve fud bal ske se zo ne, do ne to je i ne ko li ko za ni mqi vih pred lo ga i od lu ka. Od lu ~e no je da se for mi ra li ga mla |ih ka te go ri ja uz ra sta do 11 go di na, a da pred i gre oba ve zno igra ju igra ~i od 11 do 16 go di na. Sva koj eki pi, ko ja bu de igra la ovu li gu, 20 igra ~a bi }e bes plat no re gi stro va no, a sva ki igra~ pre ko bro ja 20 re gi -

SEDNICA IZVR[NOG ODBORA OFS OYACI

Gu`va u kaznenom prostoru Partizana

U po sled woj pri prem noj utak mi ci u Slo ve ni ji fud ba le ri Par ti za na iz gu bi li su od Lo ko mo ti ve iz Mo skve sa 0:2 (0:2).

Ve} u osmom mi nu tu re zul tat je bio 0:2. Naj pre je iz pe na la ko ji je skri vio Stan ko vi} pre ci zan bio Glu {a kov, da bi ma lo po tom po sle pa sa Sa me do va Obi na la ga no spro veo lop tu u mre `u. Cr no - be li su lo {e u{li u me~. Pri pre tio je Va qak u 12. mi nu tu. Ili} do da je

grao ga je Vu ki}, usle dio je {ut, ali i od bra na Lo ban ce va. Ma lo po tom Vol kov cen tri ra, ska ~e Iva nov i {a qe lop tu tik po red go la. U 75. mi nu tu {an sa za Jam ba je va, Pa u qe vi} ga blo ki ra, ali se i po vre |u je pa ga me wa La zev ski. Ne {to ka sni je kor ner za Par ti zan, gla vom {u ti ra Iva nov, ali po red go la. Ubr zo je i za vr {en me~.

I. Lazarevi}

UEFA UPOZORILA IGRA^A ARSENALA

Ne ma kla |e wa na svoj tim

Evrop ska fud bal ska uni ja (UEFA) upo zi ri la je igra ~a Ar se na la Xe ka Vil {i ra zbog kr {e wa pra vi la ve za nog za sport sko kla |e we.

- Vil {ir je upo zo ren jer je pre kr {io osnov ne prin ci pe i na ru {io in te gri tet fud bal skog me ~a. Iz re ~e na di sci plin ska me ra je sa mo upo zo re we ka ko se ova kve stva ri vi {e ne bi po no vi le - ka `e se u do pi su UEFA. Fud ba ler Ar se na la je zbog po vre de pro pu stio ve }i deo pro te kle se zo ne, a u de cem bru je na Tvi te ru ot krio da je ulo `io 10 fun ti da }e we gov sa i gra~ Ema nuel Frim pong po sti }i po go dak u L[ pro tiv Olim pi ja ko sa.

Pre ma pra vi li ma UEFA, fud ba ler ne sme da se kla di na sop stve ni tim.

Ne za do voq ni na pu sti li skup ^la no vi Iz vr {nog od bo ra OFS Oxa ci tre ba li su da bu du in for mi sa ni o iz bo ru de le ga ta na Srp skoj i Voj vo |an skoj li gi, kao i iz bor su di ja i de le ga ta na PFL Som bor i Me |u op {tin skoj li gi Som bor. Sed ni ci je pri su stvo va lo 6 od 11 ~la no va ovog or ga na, da bi to kom ras pra ve wih tro ji ca na pu sti lo skup. Ostav ku na me sto u Iz vr {nom od bo ru je pod neo Zo ran Sma je vi}, pred stav nik FK Tek sti lac.

- Ne `e lim da bu dem vi {e ~lan or ga na ko ji pred sed nik pot pu no ig no ri {e i do no si od lu ke bez mi {qe wa i sta va we go vih ~la no va.Tek sti lac ni ka da ni je zah te vao da na{ pred stav nik bu de na li sti de le ga ta Srp ske fud bal ske li ge, {to je pred sed nik tvr dio. Ne `e lim da go vo rim o ime ni ma, u pi ta wu je prin cip.

Iz vr {ni od bor tre ba da se iz ja sni o li sta ma, a ne da pred sed nik na svo ju ru ku do no si od lu ke. To je ne {to pre ko ~e ga ne mo gu da pre |em, jer smo se ne {to dru go do go vo ri li na kon oba qe nih iz bo ra, a sa mo dva me se ca ka sni je svi do go vo ri su pa li u vo du. Za -

{to ova sed ni ca ni je sa zva na jo{ pre me sec da na, a ne da sa da ras pra vqa mo o ne ~e mu {to je ve} re {e no - re kao je Zo ran Sma je vi}.

Pred sed nik OFS Oxa ci Ra do slav Rac kov je od go vo rio: - Za te ~e ni smo bi li br zi nom zah te va za do sta vqa we li ste de -

le ga ta za Srp sku i Voj vo |an sku li gu, ta ko da ni sam imao vre me na da sa zo vem sed ni cu Iz vr {nog od bo ra. U te le fon skom raz go vo ru sa ge ne ral nim se kre ta rom FS Voj vo di ne Du {a nom To mi }em re ~e no mi je da mi ne ma mo {ta mno go tu da ras pra vqa mo po {to je di no Ra du sin iz Oxa ka mo `e da bu de de le gat na Srp skoj li gi, a

na Voj vo |an skoj smo pred lo `i li Sa {u Ko sti }a. Sve je od lu ~e no u No vom Sa du i ja jed no stav no ni sam imao po tre bu da sa zi vam Iz vr {ni od bor.Pred log za mo ju sme nu, ko ji su pod ne le su di je, je upu }en u FSV na oce nu le gi tim no sti, a ja ve ru jem da od to ga ne }e bi ti ni {ta, po {to }e o to me od lu ~i va ti stru~ ni qu di - re kao je Rac kov.

Po {to je ne ko li ko ~la no va Iz vr {nog od bo ra na pu sti lo sed ni cu, ona je zbog ne ma wa kvo ru ma pre ki nu ta. Pre pre ki da sed ni ce, Rat ko Ri sti}, du go go di {wi pred sed nik Udru `e wa su di ja u ra ni jim vre me ni ma, upu tio je na ra ~un Rac ko va niz op tu `bi za ve o ma lo {e sta we u op {tin skoj fud bal skoj or ga ni za ci ji, a pred sed nik Rac kov je po ku {ao da mu odu zme re~ sa obra zlo `e wem da mo gu da go vo re sa mo ~la no vi Iz vr {nog od bo ra, {to je bio sig nal da se sed ni ca pre ki ne. Ina ~e, pre spor nih ta ~a ka, usvo je ne su li ste su di ja i de le ga ta na tak mi ~e wi ma PFL Som bor i MFL Som bor oko ko jih ni je bi lo ne su gla si ca.

S. Miler

stra ci ju }e pla }a ti sve ga 400 di na ra. Su |e we }e bi ti bes plat no, sa mo }e se pla }a ti put za su di ju.

Klu bo vi ma se pred la `e po nov no for mi ra we za jed ni~ ke fud bal ske li ge sa FS Vr bas za se zo nu 2013/2014., {to je i stav TFS No vi Sad, te se o~e ku je pi sme no iz ja {wa va we.Ovom fu zi jom po di gao bi se kva li tet fud ba la ovog ran ga tak mi ~e wa.

Iz vu ~e ni su bro je vi klu bo va i od re |e ni pa ro vi za Kup tak mi ~e we na pod ru~ ju OFS Ti tel – @a baq, a u pr vom ko lu, ko je je na pro gra mu 5. av gu sta, sa sta }e se: Je din stvo (Go spo |in ci) – Slo ga (Lok), Mi le ti} (Mo {o rin) – Obi li} (Vi lo vo), Haj duk (^u rug) – Ti tel (Ti tel) i @SK (@a baq) – Haj duk (Gar di nov ci).

Dru go ko lo od i gra }e se 12. av gu sta a fi na le je pred vi |e no za 10. ok to bar 2012. go di ne.

Je se wa se zo na po ~e }e 26. av gu sta, a u pr vom ko lu sa sta }e se: @SK (@a baq) – Mi le ti} (Mo {o rin), Ti tel – Haj duk (Gar di nov ci), Slo ga (Lok) – Je din stvo (Go spo |in ci) i Obi li} (Vi lo vo) – Haj duk (^u rug).

N. D. Turajli}

SPORT

dnevnik

Bol ta spa sa va le de na ko mo ra qe atle ti ke. Ipak, mo }i }e da odah nu. Agent naj br `eg ~o ve ka da na {wi ce Ri ki Sims po tvr dio je da }e we gov kli jent bi ti spre man za naj ve }e na po re na Olim pij skim igra ma. Bol tov tim raz mi {qa da Ja maj ~a nin u Lon do nu ko ri sti le de nu ko mo ru, ko ja }e mu ga ran to va ti pot pu ni opo ra vak od tre nin ga i pri pre mu za tr ke. Le de na ko mo ra ra di ta ko {to su ko ri sni ci u woj pot pu no na gi pod vrg nu ti tro mi nut nom tret ma nom hlad nim va zdu hom.

Ona funk ci o ni {e na -140 ste pe ni Cel zi ju sa, a ko ri sti li su je i rag bi sti Vel sa u po ho du na ti tu lu Ku pa {est na ci ja.

Za vre me bo rav ka u woj tem pe ra tu ra ko `e znat no pa da, ali ne i tem pe ra tu ra te la. To po ja ~a va mi {i} ni opo ra vak na kon is cr pqu ju }ih tre nin ga i ak ti vi ra oslo ba |a we en dor fi na ko ji po ma `e pro tiv bo lo va.

Bol tov agent po no vio je da }e we go vi sa rad ni ci u~i ni ti sve da sprin ter bu de spre man do kra ja ju la i da po vre da le |a ni je bi la stra {na ka kvom se u~i ni la u pr vi mah.

Pod se ti mo da je Bolt na Olim pij skim igra ma u Pe kin gu osvo jio zlat ne me da qe u tr ka ma na 100 i 200 me ta ra, kao i u {ta Bi}e spreman za Olimpijske igre: fe ti 4h100.

Usein Bolt

sreda11.jul2012.

17

STEFAN BASTA I IGOR TE[I], NA[ USPE[NI BI^-VOLEJ TANDEM

Krup nim ko ra ci ma ka evrop skoj eli ti

Po vre da Use i na Bol ta i po ra zi na tr ka ma u do mo vi ni za bri nu li su sve qu bi te -

FORMULA JEDAN

Ve ber ve ran Red bu lu Vo za~ Red Bu la Mark Ve ber pro du `io je ugo vor s ti mom do kra ja 2013. go di ne, sa op {ti la je ova eki pa iz For mu le je dan. Vo za~ ka po sta va ti ma po tvr |e na je ta ko i za sle de }u se zo nu, po {to dvo stru ki {am pion Se ba sti jan Fe tel ta ko |e ima ugo vor do kra ja 2013. go di ne.

Ve ber ima 35 go di na, a u Red Bul je do {ao 2007. go di ne i od ta da je za be le `io de vet po be da, ukqu ~u ju }i i ne deq ni tri jumf za Ve li ku na gra du Bri ta ni je.

- Do bro po zna jem tim i ja ko mi je udob no ov de. To kom go di na smo za jed no sta sa li i ose }am da je ap so lut no is prav no da jo{ go di nu da na osta nem u Red Bu lu re kao je Ve ber.

Ovaj Austra li ja nac tre nut no je dru gi u kon ku ren ci ji vo za ~a, sa 13 bo do va ma we od Fer nan da Alon sa iz Fe ra ri ja.

Bi~-vo lej tan dem, Ste fan Ba sta i Igor Te {i}, na Mat sres tur ni ru Evrop skog pr ven stva u No vom Sa du jo{ jed nom je po tvr dio kla su osva ja wem sed mog me sta u ja koj kon ku ren ci ji, ali am bi ci je ovog dvoj ca su mno go ve }e. Osvo ji je ovaj no vo sad ski tan dem uvod ni tur nir {am pi o na ta Sr bi je u Kra gu jev cu, `e li da u se zo ni na pe sku jo{ na pre du je, a pla no vi su ve za ni i za in ter na ci o nal ne tur ni re.

Ste fan Ba sta je ~lan re pre zen ta ci je Sr bi je i u pa ru s Mar kom Ni ko li }em }e po nov na stu pa ti na Bal ka ni ja di (ovog vi ken da u Stru mi ci), a ka sni je i u Ho lan di ji na Evrop skom pr ven stvu za igra ~e do 23 go di ne.

Ipak, za do ma }e tur ni re osta }e u tan de mu s Te {i }em.

- Na Ma ster su EP-a u No vom Sa du smo se do bro po ka za li.

Osva ja we sed mog me sta naj ve }i je uspeh na tur ni ru vi so ke ka te go ri je, mo gli smo i vi {em, ali nam je ne do sta ja lo sve `i ne za te {ke me ~e ve s kva li tet nim pro tiv ni ci ma. @e lim jo{ da na pre du je mo i mi slim da ima mo pro sto ra za to - po ~eo je pri ~u Ba sta, pa se osvr nuo na pred to je }e iza zo ve u pa ru s Ni ko li }em: - Pri pre ma mo se na Adi, ve} su tra pu tu je mo u Stru mi cu na Bal ka ni ja du, a sle de }eg vi ken da smo u Ho lan di ji na Evrop skom pr ven stvu. Pre dve go di ne smo uze li zla to i sa da `e li mo da po no vi mo uspeh, ili da uzme mo jed no od od li~ ja. Na Evrop skom pr ven stvu nas o~e ku ju ja ki pro tiv ni ci, iz ze ma qa ko je vi {e ula `u i pa ze na bi~-vo lej, ali sprem ni smo da i ta mo u~i ni mo ne {to vi {e, ma da smo u sla bi joj po zi ci ji od kon ku ren ci je. Za po ~e tak `e li mo da pro |e mo gru pu, a za da qe }e mo da vi di mo.

Dok je Ba sta u re pre zen ta tiv nim oba ve za ma, Te {i} }e se pri pre ma ti u No vom Sa du, a po red

Igor Te{i} i Stefan Basta

oba ve za na fa kul te tu, naj pre }e naj ve ro vat ni je u pa ru s Bla go je vi }em na stu pa ti u Kla do vu na tur ni ru pr ven stva Sr bi je.

- Ba sta i ja pro pu {ta mo tur ni re do ma }eg pr ven stva u Kla do vu i Ka wi `i, ali ve} od Ba ~a pa do kra ja }e mo bi ti za jed no.

Osvo ji li smo uvod ni tur nir u Kra gu jev cu, `e li mo da krup nim ko ra ci ma na sta vi mo i da bu de mo naj bo qi na za vr {nom tur ni -

ru pr ven stva u Be o gra du. Za sa da jo{ ne zna mo si gur no, pla ni ra mo da ode mo u Var nu, kra jem av g u s ta, na dru g i Ma s ters Evrop skog pr ven stva, a sva je pri li ka da }u ovg vi ken da igra ti tur nir u Kla do vu u pa ru s De j a n om Bla g o j e vi } em.Na k on to ga kre }u pri pre me za na sta vak pr ven stva s Ba stom - sa op {tio je Te {i}.

M. Risti}

PRE TRIDESET PET GODINA RUKOMETA[ICE NOVOSADSKOG @ELEZNI^ARA OSVOJILE KUP SFRJ

Osta la sa mo le pa se }a wa

Ru ko me ta {i ce no vo sad skog @e le zni ~a ra osvo ji le su Kup SFRJ pre 35 go di na. U Ku pu po bed ni ka ku po va Evro pe sti gle su do po lu fi na la, a na pu tu ka

se }a wa. Ka ta lin Fe le| ha zi, Na da i Ve ra Dr ve wak, Ka ti ca To do ro vi} i Ne ven ka Mar ko vi} igra le su u za naj bo qu ju go slo ven sku se lek ci ju, Ma ra Sla di}

wa ka u ze mqi i do bio je zlat nik s li kom Jo si pa Bro za Ti ta.

- Eki pu sam pre u zeo u je se wem de lu pr ven stva, kad je ima la sa mo dva bo da. To mi je na re dio pred -

pro fe so ra dr Du {a na Pop mi haj lo va. Osta li smo u Pr voj li gi sa 16 bo do va - pod se tio je Po po vic ki i do dao: - Po sle evrop skog uspe ha, me na xe ri su pro sto sa le -

Reprezentativac Srbije @arko [e{um

U SUBOTU U BAWI KAWI@A SRBIJA–MA\ARSKA

Pro ve ra for me za Lon don

Pri ja teq ska utak mi ca iz me |u se ni or skih ru ko met nih re pre zen ta ci ja Sr bi je i Ma |ar ske od i gra }e se u Ka wi `i 14. ju la (su bo ta) u 18 ~a so va.

Bi }e to jed na od po sled wih pro ve ra ru ko me ta {i ma obe se lek ci je u okvi ru pri pre ma pred od la zak na Olim pij ske igre u Lon do nu.

Pred sed nik Or ga ni za ci o nog od bo ra Fe renc Du kai iz Ka wi `e ka `e da se pri vo de kra ju sve pri pre me za od i gra va we utak mi ce se lek ci je su sed nih ze ma qa, te da se bez ob zi ra na trop -

sko vre me o~e ku je pu no gle da li {te. Po red qu bi te qa ru ko me ta iz Ka wi `e i okol nih po ti skih op {ti na, o~e ku je se do la zak i pu bli ke iz Se ge di na i po gra ni~ nih me sta iz Ma |ar ske.

Ula zni ce se mo gu ku pi ti: u Ka wi `i u ki o sku „Pre spe ro”, u Adi kod ba ze na u Sport skom re sto ra nu, a u Sen ti u pro dav ni ci sport skih opre ma „El tra” i u Cen tru „Ro da”, a na dan od i gra va wa utak mi ce na li cu me sta od 14 sa ti. Ce na ula zni ca za od ra sle je 400 di ni na ra i za de cu do 12 go di na 200 di na ra.

M. M.

Ekipa @elezni~ara: Milo{ Ku{qi} (tehniko), Katalin Fele|hazi (kapiten), Ana Piksijades, Nada Drvewak, Vera Drvewak, Katica Todorovi}, @eqka Medan, Svetlana Gu{i}, trener @arko Popovicki (stoje), Slavka Radulovi}, Mara Sladi}, Nevenka Markovi}, Ankica Bekvalac, Milena Dobrijevi}, Radojka Zoraja i tehni~ki rukovodilac Hranislav Vatovi} (~u~e)

fi na lu za u sta vi la ih je eki pa ne ma~ kog Laj pci ga. U fi na lu do ma }eg Ku pa sa vla da le su Da ni lov grad u Sr bo bra nu- 22:21.

No vo sad skog klu ba na sce ni ne ma dve de ce ni je i osta la su sa mo

bi la je kan di dat ki wa za re pre zen ta cju, dok su ~la ni ce omla din ske se lek ci je bi le Sve tla na Gu {i} i Ana Pik si ja des. Ta da {wi tre ner @ar ko Po po vic ki pro gla {en je za naj bo qeg stru~ -

sed nik \or |e [i ja ~i}, a do ta da @e qu su vo di li Ko sta Ra di {i} i Du {an Ra do sa vqe vi}, ko ji su i stvo ri li eki pu. Uveo sam, ta ko zva ne mu {ke tre nin ge i na te sti ra wu ti ma do bio sam po hva le od

ta li na {e ru ko me ta {i ce. Klub je za pao u fi nan sij sku kri zu, pa su ne ke de voj ke oti {le u ino stra ne, a dru ge u do ma }e klu bo ve i @e qa vi {e ni je bio ta ko mo }an.

M. P.

18

dnevnikOv [AH SRedOM

sreda11.jul2012.

PR VEN STVO VOJ VO DI NE U UBR ZA NOM [A HU

Ro ga no vi} is pred Dra `i }a Teh n i~ k a {ko l a “Mi l e v a Ma ri} - Ajn {tajn u No vom Sa du bi la je na kon Otvo re nog me |u na rod nog pr ven stva Voj vo di ne do ma }in i pr ven stva Voj vo di ne u ubr za nom {a hu.

Pr vo me sto osvo jio je in ter maj stor Mi lo{ Ro ga no vi} iz Vr ba sa, is pred ve le maj sto ra Si ni {e Dra `i }a, ko ji je sa ku pio isti broj po e na ali je imao sla bi je do dat ne kri te ri ju me.

Pla sman: 1-2. Mi lo{ Ro ga no vi}, Si ni {a Dra `i} 6,5, 34. Jo van Ra dlo va~ ki, Ste van Sr |a nov 6, 5-8. Si ni {a Re mec k i, Bor k o Kler, Mi l an Ilij}, Mi ro slav Mi haq 5,5, 9-12. Ste f an \u r i}, To m i slav Na vra til, Sa va Ma noj lo vi}, @i va Mar kov 5, 13-16.

Mi ro slav To {i}, Bran ko ]o pi}, Go ran Ko sa no vi}, Zo ran Li ~i na 4,5, 17-25. Ne nad Di mi t ri j e v i}, Ste v an Jo v i}, Ma ri ca Mi lo va no vi}, Alek san d ar Ra d a n o v i}, Ne b oj { a Ro ga no vi}, Zo ran Do ki}, Ste fan Mla d e n o v i}, @i k i c a Mi li ~e vi}, Da vo rin Vra ne{ 4, 26-28. Dra g an Ko z o m o r a, Bra n i s lav Be l a w i, Ni k o l a Pa ni} 3,5, 29-33. Vla dan Pe tro vi}, Vla di slav Go lup ski, Mi r o s lav Maj t an, Da v id Omor jan, Sta ni sla va Ne deq ko vi} 3, 34-35. Ivan [tan feq, De jan Omor jan 2,5, 36-37.

Du {an Dra `i}, To mi slav T. Na v ra t il 2, 38-39. Ma t il d a Na vra til, Va wa Pe tro vi} 1, 40. An |e li ja Sto ja no vi} 0,5.

OPEN SEN TA

Dva rej ting tur ni ra [a hov ski klub Sen ta i lo kal na sa mo u pra va od 14. do 21. ju la or ga ni zu ju XVI [a hov ski fe sti val “Sen }an ska bit ka 1697.” U sklo pu fe sti va la igra }e se dva rej ting tur ni ra (A i B). Na B-tur ni ru pra vo u~e { }a ima j u igra ~ i is p od 2200 rej ting po e na. Igra se 9 ko la a tem po igre na oba tur ni ra je 90 mi nu ta za ce lu par ti ju, uz bo nus od 30 se kun di po od i gra nom po te zu. Or ga ni za tor obez b e | u j e gar n i t u r e i {a hov ske sa to ve.

Otva ra we fe sti va la je 14. ju la, u bi o skop skoj sa li ho te la Ro jal u 15,30 ~a so va. Osta le in for ma ci je o tur ni ru mo gu se vi de ti na w ww.chess-s enta.org.rs.. Prijave za turnire slati na adresu – sentachess@gmail.com.

Prijave za A i B turnir primaju se i na licu mesta - u hotelu Rojal od 13-15,30 ~asova 14. jula. U sklopu festivala cuger turnir se organizuje 18. jula (sreda) sa po~etkom u 10 ~asova.

PRO BLEM BR. 397

Be li da je mat u dva po te za Marc Be no it Pro ble mist 1975.

ME \U NA ROD NO PR VEN STVO VOJ VO DI NE

Im pre siv ni In |i} U Teh ni~ koj {ko li “Mi le va dva me sta igra }e No vak ^a bar ka Ma ri} - Ajn {tajn, u No vom Sa du, pa pro tiv Iva na Ba no vi }a, a bra za vr {e no je Otvo re no me |u na rod - }a Mi lo van i Mi lo je Rat ko vi} no pr ven stvo Voj vo di ne. Im pre - da }e u me |u sob nom su sre tu dru gog siv ni po bed nik je omla di nac pred stav ni ka Voj vo di ne.

Alek san dar In |i} iz Sta re Pa zo Pla sman: 1. Alek san dar In |i} ve ko ji je osvo jio po bed ni~ ki i pe - 8, 2-5. Mi ro slav To {i}, De jan Ne har za naj bo qeg omla din ca Voj vo - sto ro vi}, De nis Ka dri}, Ste van di ne. Ta ko je pr vi put u isto ri ji Jo vi} 7, 6-14. Si ni {a [a ri}, No voj vo |an skih pr ven sta va ob je di - vak ^a bar ka pa, Go ran Ko sa no vi}, we na ti tu la se ni or skog i omla - Ni ko la Ne sto ro vi}, Goj ko Vu ~i din skog {am pi o na. We go va po be da ni}, Bra ti slav Bo ja ni}, Bran ko ne mo `e se na zva ti iz ne na |e wem, ]o pi}, Slav ko Aza ri}, Vla di mir iako je po rej tin gu imao start ni Ma {tra po vi} 6,5, 15-28. La zar Ne broj 4. To kom ce log {am pi o- na ta, ube dqi vom igrom, ple nio je sa mo u ve re no {}u, pa se po sta vqa lo sa mo pi ta we za ko li ko }e po e na nad ma {i ti pra ti o ce. Ve le maj stor Mi ro slav To {i} iz Svr qi ga odo ma }io se u No vom Sa du i dru gi put za re dom se pla si rao za raz i gra va we za dvo ji cu u~e sni ka na red nog se ni or skog {am pi o na ta Sr bi je. Us pe {an je bio i na stup De ja na Ne sto ro vi }a ko ji bi, ve ro vat no, vi {e vo leo da se za to raz i gra va we pla si rao ne ki od we go vih ta len to va nih si no va ume sto we ga. Pra vi r{um na ta be li na pra vio je No vo sa |a nin Ste van Jo vi} ko ji je u saj nom fi ni {u (3,5 iz 4) obez be dio i me sto u dru {tvu za raz i gra va we. We go va Alek san dar In |i} ne dav na po be da na Ope nu u No vom Be ~e ju na go ve sti la je do - sto ro vi}, Bor ko Kler, Mi lo je bru for mu pa je u rod nom gra du za Bra ji}, Si ni {a Dra `i}, Ve li bor be le `io do sa da svoj naj ve }i {a ^a bar ka pa, Mi lo van Rat ko vi}, hov ski uspeh. Osvo je ni rej ting po Jo van Ra dlo va~ ki, Ra do sav Pet ko e ni na ova dva tur ni ra do ne la su vi}, Vla di mir Kla san, Ak {at mu i ti tu lu Fi de maj sto ra. ^an dra, Alek san dar Traj ko vi}, Pa ro vi raz i gra va wa su: In |i} Pre drag Bo di ro ga, Di mi tar Ili – Jo vi} i To {i} – Ne sto ro vi}. ev, Ni ko la Elez 6, 29-48. Mi lo je Po bed ni ci me ~e va pla si ra }e se za Rat ko vi}, Mi lan Ilij}, Rad mi lo na red ni {am pi o nat Sr bi je. [S Di mi tri je vi}, De jan Le skur, Ma Voj vo di ne }e na knad no od re di ti tej Bla `e ka, Ivan Uj ha zi, Da mjan da tum i me sto od i gra va wa. U~e Jan dri}, Ne nad Do ri}, Ivan Ba sni ci {am pi o na ta Sr bi je Si ni no vi}, Mi ro slav Mi haq, Mi len {a [a ri}, Pre drag Bo di ro ga i ko Pu ca re vi}, Ste van Sr |a nov, De jan Le skur su igra li pro men qi Go ran Ce ~i, En dr ju Stoun, Mi vo pa im am bi ci je sva ka ko ni su is lo{ Pe ~u ri ca, Ne boj {a An to ni}, pu we ne. To se po naj vi {e od no si Lu ka Ra jak, Do bri voj Po po vi}, Jo na naj ve }eg fa vo ri ta po rej tin gu sip Sto} ko, Vla di mir Ka wuh 5,5, Si ni {u Dra `i }a ko ji ni je us peo 49-74. Mir ko Ko ke za, An |e li ja da iz dr `i pri ti sak ulo ge di rek Sto ja no vi}, Fi lip Ku mi}, Pa vle to ra tur ni ra i igra ~a.

Di mi}, Do bri ca Sti ko vi}, Dra Kod omla di na ca ne pri ko sno ven gan Sa vi}, Mar ko Ru bil, Ste van je bio po bed nik tur ni ra Alek san Mu {ic ki, Si ni {a Re mec ki, Ire dar In |i}, ali on, kao pro {lo go na Ne sto ro vi}, Sti pa Der mi {ek, di {wi omla din ski {am pion Sr Alek san dar Alek si}, Si ni {a bi je, ima di rekt no pra vo igra wa Dro wi}, Bo jan Lu ka ji}, To mi slav na ovo go di {wem omla din skom [kri van ko, Ne nad Di mi tri je vi}, {am pi o na tu. U raz i gra va wu za Si ni {a Pa ro {ki, Zo ran Ja }i mo -

vi}, Ivan Zo be ni ca, Stra hi wa \ur ni}, Jan Koks, @i va Mar kov, Zo ran Jo zi}, Igor Be {lin, Da mjan Bla `e ka, Zo ran Ra ti} 5, 75100. Ti gran Okiq, Sa va Ma noj lo vi}, Mi ro slav Vu ko vi}, Dra go mir So ki}, Mi lo{ Pe o vi}, Rud Van Me gen, Kar lo Ba la, Ivan Ko lom par, Go ran Ka ti}, Bo {ko Zlat ko vi}, Mi lan Po po vi}, Si ma na Mat ko vi}, Dra gan Ko zo mo ra, Bo `i dar Kar li ~i}, Pa vel To poq ski, Ivan Ada mov, Da ni lo Be se de{, Qu bi {a Po li}, Ja smi na Mi li vo je vi}, Lu ka ^i ~a, Vla dan Pe tro vi}, To mi slav Fi li po vi}, Mi o drag Stan ko vi}, Jo van Mr le, Sa muel ^a stven, Ma ri ca Mi lo va no vi} 4,5, 101-114.

Mi haj lo Ma to vi}, Zlat ko Par nic ki, Rat ko La zi}, Si ni {a Lu go wa, Da mjan Cve ta no vi}, Da ni je la Pe tro vi}, Da vo rin Vra ne{, Ne nad Ca re vi}, Cvet ko Vu ko vi}, Alek sa Ilin ~i}, Ste fan Mla de no vi}, Da vid Ada mo vi}, Sta ni sla va Ne deq ko vi}, Pe tar Bor ba{ 4, 115-137. @eq ko An da ba ka, Zo ran Li ~i na, Bran ko Gr bi}, Bra ni slav Be la wi, Bra ni slav Po po vi}, Fi lip Ko va ~e vi}, Zdrav ko Ja ko vqe vi}, Iva Uze lac, So wa Mon ti }o ne, Da vor Sto {i}, Mar tin Va si lev, An |a Agi}, Mo mir Jo va no vi}, Vla di mir Mi ji}, Vla di slav Go lup ski, Dan ka La li}, De jan Omor jan, Ni ko la O{ap, Da vid Men ~ik, Na da Traj ko vi}, Go ran Gr ~i}, Pe tar Rat ko vi}, Ivan Stan feq 3,5, 138-153. Dra gan Mi li }e vi}, Ka ta ri na Ne sto ro vi}, Mi ro slav Po pr `en, Ni ko la Bla go je vi}, La zar [kr bi}, La zar Za ru bi ca, Iva na Li tri ~in, Ni ko la Pa ni}, Te o do ra Ra ci}, Jan ko Sa la mun, Henk Van Me gen, Jo vi ca ^u bri}, Ma {a Mi li vo je vi}, Jo van [er be xi ja, Ne nad Traj ko vi}, Da vid Omor jan 3, 154-163. Go ran Ko va ~e vi}, Ma rio Lan za ni, Mi ha i lo Traj ko vi}, Ste fan Maj sto ro vi}, Lu ka [er be xi ja, Vu ka {in Gr ~i}, Mi lo{ Stan ko vi}, Va wa Pe tro vi}, On drej Hlpka, Da ni lo Suk wa ja 2,5, 164-165. Mi ro slav Maj tan, Ta ra Sto li} 2, 166-168.

Ra mo Mu ja gi}, Dmi trij Be lo te lov, Du {an Dra `i} 1,5, 169-172.

Ne nad Zdrav ko vi}, Bo zo Pro tu |er, Ne boj {a An dri}, @ar ko Ma ri} 1, 173. Bo {ko Zdrav ko vi} 0,5, 174-175. @i ki ca Mi li }e vi}, Ste fan Alek san dro vi} 0.

B. Dan ko vi}

VI DOV DAN SKI KUP [S VOJ VO DI NE

Po bed nik Ju go vi} Ekip no pr ven stvo Voj vo di ne u ubr za nom {a hu (Vi dov dan ski kup) odr `a no je u mo te lu “Omo ri ka” u Ka }u. Iako je u svo jim re do vi ma Slo ven iz Ru me imao dva ve le maj sto ra (Dra `i} i Ko sa no vi}) i jed nog in ter na ci o nal ca (Te {i}), Ju go vi} iz Ka }a je sa jed nim in ter om (Ra dlo va~ ki) i jed nim Fi de maj sto rom (Ro ga~), te sa dva maj stor ska kan di da ta (Ma ri no vi} i Jo vi}) us peo da ih u di rekt nom su sre tu sa vla da i osvo ji pre la zni, po bed ni~ ki pe har. Kra qi ca iz Pe tro va ra di na, po ja ~a na ove go di ne sa in ter om De ja nom Le sku rom, za slu `e no je osvo ji la tre }e me sto. Te tri eki pe su na gra |e ne pe ha ri ma, me da qa ma i nov ~a nim na gra da ma. Nov ~a ne na gra de su osvo ji le i eki pe Sr bo bra na i Sta re Pa zo ve, dok je spe ci jal na na gra da za naj bo qe pla si ra ni ne na gra |e ni klub ran ga Voj vo |an skih i ni `ih li ga pri pa la Her ce gov cu iz Gaj do bre.

Or ga ni za tor Vi dov dan skog ku pa bio je [S Voj vo di ne, uz teh ni~ ku po dr {ku Ju go vi }a iz Ka }a, na ~e lu sa di rek to rom pr ven stva Mi ro sla vom Ko pa wom, pred sed ni kom

ANA LI ZI RA NE PAR TI JE

Pri zna we Kar ja ki nu [am pi o nat sve ta u ubr za nom {a hu (ra pi du) za 2012. go di nu igrao se od 6. do 8. ju la u Asta ni u Ka zah sta nu. Igra lo je16 {a hi sta tri da na po pet ko la. Po sle pr vog da na iz dvo ji li su se Kar ja kin i Kar lsen sa po 4,5 po e na, is pred To pa lo va, Gri {~u ka i Ra:abo va ko ji su ima li po poen ma we. Dru gog da na tak mi ~e wa Kar lsen je igrao im pre siv no. Po ~eo je sa dva re mi ja a za tim je do bio tri par ti je, me |u ko ji ma i naj ve }eg kon ku ren ta Kar ja ki na, i sa 8,5 po e na na la zio se u ube dqi vom vo| stvu, poen i po pred no sti nad naj bli `im kon ku ren ti ma. Tre }eg da na tak mi ~e wa vo de }i Kar lsen je osvo jio sa mo 2 po e na, dok je ru ski ve le maj stor Ser gej Kar ja kin igrao od li~ no (osvo jio 4,5 po e na iz 5 par ti ja) i na kra ju osvo jio pr vo me sto. Ta ko je po sle 15 ko la Ser gej Kar ja kin po stao svet ski {am pion u ra pi du. Kar lsen je osvo jio dru go me sto, a tre }e je pri pa lo To pa lo vu.

Po sle tak mi ~e wa Ser gej Kar ja kin je re kao: „Naj ve }e pri zna we do bio sam od Kar lse na ko ji mi je ~e sti tao i re kao da sam ti tu lu za slu `e no osvo jio“.

Ko na~ no sta we po sle 15 ko la: 1. Ser gej Kar ja kin 11,5, 2.

Mag nus Kar lsen 10,5, 3. Ve se lin To pa lov 9,5, 4. [a hri jar Ma me |a rov 9,5, 5. Alek san der Gri {~uk 9, 6. Bo ris Geq fand 8, 7-9. Pe ter Svi dler, Va si lij Iva ~uk, Taj mur Ra:abov 7,5, 10.

Alek sej Dre jev 7, 11. Alek san der Mo ro ze vi~ 6,5, 12-14. Igor Kur no sov, Mur ta{ Ka `ga le jev, Vik tor Bo lo gan 6, 15. Vla di slav Tka ~i jev 4,5, 16. Ja nu ar Isma gam be tov 3,5. U da na {wem pri lo gu iz dvo ji li smo sa ovog tak mi ~e wa ne ko li ko za ni mqi vih par ti ja tek da se vi di da su i {a hov ski bo go vi gre {ni, tj. gre {e.

e:f3 19.Dd2 Dh4 20.Dd3 Dg5+ 0:1

Ma me |a rov–Svi dler Grin fel do va od bra na (D80) 1.d4 Sf6 2.c4 g6 3.Sc3 d5 4.Lg5 Se4 5.Lh4 S:c3 6.b:c3 d:c4 7.e3 Le6 8.Sf3 Lg7 9.Tb1 0–0 10.T:b7 Ld5 11.Tb1 c5 12.Le2 Da5 13.0–0 Sc6 14.Dc2 Le6 15.Tfd1 c:d4 16.S:d4 S:d4 17.c:d4 Lf6 18.L:f6 e:f6 19.Lf3 Tac8 20.d5 Ld7 21.Td4 La4 22.Dc1 Ld7 23.Dc2 c3 24.h4 Tb8 25.T:b8 T:b8 26.Tc4 Tc8 27.T:c8+ L:c8 28.d6 Dc5 29.Le4 Le6 30.g3 Kg7

31.Dd3 f5 0:1

Kar lsen–Kar ja kin [pan ska par ti ja (C65) 1.e4 e5 2.Sf3 Sc6 3.Lb5 Sf6 4.d4 e:d4 5.0–0 a6 6.L:c6 d:c6 7.S:d4 Lc5 8.c3 0–0 9.f3 Sd7 10.Le3 Se5 11.De2 De7 12.Sd2 f6 13.Kh1 Ld6 14.Tae1 c5 15.Sf5 L:f5 16.e:f5 Dd7 17.f4 Sf7 18.g4 Tfe8 19.Df3 Lf8 20.Se4 Dd3 21.Sf2 Db5 22.g5 D:b2 23.g:f6 D:c3 24.f:g7 L:g7 25.Tg1 Kh8 26.D:b7 Sd6 27.Dd5 S:f5 28.L:c5 Tad8 29.T:e8+ T:e8 30.Sd3 Df6 31.Tg5 Td8 32.D:f5 D:f5 33.T:f5 T:d3 34.Tf7 Td1+ 35.Kg2 Td2+ 36.Kf3 T:a2 37.T:c7 Kg8 38.h4 Tc2 39.Tc8+ Kf7 40.Ke4 Tc4+ 41.Kf5 Ld4 42.Tf8+ Kg7 43.Ld6 Tc6 44.Td8 Lc5 45.Le5+ Kf7 46.Td7+ Le7 47.h5 Ke8 48.Ta7 Th6 49.Lg7 Tc6 50.h6 Kf7 51.Ke4

Geq fand–Kar ja kin Da mi na in dij ka (E15) 1.d4 Sf6 2.c4 e6 3.Sf3 b6 4.g3 La6 5.b3 Lb4+ 6.Ld2 Le7 7.Sc3 0–0 8.Tc1 d5 9.c:d5 e:d5 10.Lg2 Sbd7 11.0–0 Te8 12.Lf4 Sf8 13.Se5 Lb7 14.Sb5 Se6 15.Sc6 Dd7 16.S:e7+ T:e7 17.a4 c6 18.Sc3 S:f4 19.g:f4 a5 20.e3 La6 21.Te1 Tc8 22.Kh1 Sg4 23.Df3 Ld3 24.Dg3 Tce8 25.Tg1 f5 26.Lh3 Sh6 27.Dh4 Kh8 28.Tg5 Dd6 29.Th5 Tf7 51...Ke8 52.Ta8+ Kf7 53.Th8 Tc4+ 54.Kf5 Tc5+ 55.Le5 Lf8 56.T:h7+ Kg8 57.Th8+ Kf7 58.T:f8+ 1:0

Gri {~uk–Kar lsen [pan ska par ti ja (C67) 1.e4 e5 2.Sf3 Sc6 3.Lb5 Sf6 4.0–0 S:e4 5.d4 Sd6 6.L:c6 d:c6 7.d:e5 Sf5 8.D:d8+ K:d8 9.Sc3 h6 10.Td1+ Ke8 11.h3 Se7 12.Se4 Sg6 13.Sd4 S:e5 14.Lf4 Ld6 15.Te1 f6 16.L:e5 L:e5 30.Lf1 Da3 31.Td1 Lc2 32.Td2 Dc1 0:1

Kar lsen–Mo ro ze vi~

De taq s tak mi ~e wa u Ka }u

[S Voj vo di ne. Igra lo se na 4 ta ble 9 ko la po [vaj car skom si ste mu po FI DE pra vi li ma za ubr za ni {ah. Su dij ski po sao uspe {no su oba vi li Pe tar Mi li ~e vi}, Ma ri ja Sto ja no vi} – Me dar i Sta ni sla va Ne deq ko vi}, dok je su per vi sor bio Bo go qub Dan ko vi}.

Pla sman: 1. Ju go vi} 1 (Ka}) 25 (29), 2. Slo ven (Ru ma) 24 (29), 3.

Kra qi ca (Pe tro va ra din) 19 (23), 4. Sr bo bran 16 (22,5), 5. Sta ra Pa zo va 16 (17,5), 6. Her ce go vac (Gaj -

do bra) 15 (21), 7. Voj vo di na (No vi Sad) 15 (19,5), 8. Bu ba ma ra (No vi Sad) 14 (20,5), 9. Omla di nac (@a baq) 14 (19), 10. Haj duk (Be {ka) 13 (19), 11. Bo rac (No vi Sad) 13 (17,5), 12. Haj duk (Gar di nov ci) 12 (17,5), 13-14. LSK (La }a rak), „Mi hail Taq“ (Ve ter nik) 12 (17), 15.

Ru san da (Me len ci) 12 (16), 16. „64” (No vi Sad) 11 (18), 17. „64” omla din ci (No vi Sad) 6 (10), 18. Ju go vi} 3 (Ka}) 6 (10), 19-20. Vr bas, Ju go vi} 2 (Ka}) 3 (8,5).

PR VEN STVO VOJ VO DI NE ZA @E NE Re { e w e pro b le m a br.

396 (Marc Be n o i t, Mo treal Ga zet te, 1951.) sa po z i c i j om: be l i – Kc6, Dc4, Tb5, La5; cr ni – Ka6, Da4, pe {ak b4; je 1.Lb6!

Na 1...D:b5+ sle di 2.D:b5 mat. Na 1...D(?) sle d i 2.Ta5 mat. Na 1...b3 sle di 2.D:a4 mat.

dnevnik

Ama zon ke na de lu Otvo re no pr ven stvo Voj vo di ne za `e ne po ~e lo je u pro sto ri ja ma [a hov skog sa ve za Zre wa nin (Pu pi no va 13). Pet na est ama zon ki, pred vo |e ne ve te ran kom Ma ri jom Pe tro vi}, igra }e 9 ko la po [vaj car skom si ste mu. Pre gle dom li ste u~e sni ca mo `e mo da ka `e mo da je ovo jed no od naj ja ~ih pr ven sta va po sled wih go di na. U~e stvu ju Ma ri ja Pe tro vi}, Je le na Mi li vo je vi}, Mi li ca Bje lo glav, Kse ni ja To min, Da ni je la

Pe tro vi}, Ma ri ja Sta ni mi ro vi}, Ol gi ca \u ri}, Sve tla na Sto ja di nov, Ja smi na Gaj ~in, Ja smi na Mi li vo je vi}, Dan ka La li}, Te o do ra Ra ci}, Iva na Li tri ~in, Ka ta ri na Lev na ji} i Ma ri ca Te {i}.

Dve naj bo qe pla si ra ne tak mi ~ar ke sti ~u pra vo igra wa na pr ven stvu Sr bi je za 2013. go di nu, a dve naj bo qe pla si ra ne omla din ke igra }e na pr ven stvu Sr bi je ove go di ne.

Fran cu ska od bra na (C11) 1.e4 e6 2.d4 d5 3.Sc3 Sf6 4.e5 Sfd7 5.f4 c5 6.Sf3 Sc6 7.Le3 Le7 8.Dd2 b6 9.Ld3 0–0 10.0–0 f6 11.e:f6 S:f6 12.Kh1 c4 13.Le2 Lb4 14.Se5 S:e5 15.d:e5 Se4 16.De1 d4 17.Td1 S:c3 18.b:c3 L:c3 19.Df2 b5 20.L:d4 L:d4 21.T:d4 Da5 22.Lf3 Tb8 23.Tfd1 Lb7 24.Td7 L:f3 25.D:f3 Tbd8 26.T7d6 Tde8 27.Dg4 Te7 28.T:e6 Tef7 29.g3 D:a2 30.De2 a5 31.Ted6 c3 32.e6 Te7 33.f5 Da3 34.D:b5 Db4 35.Dd5 g6 36.f:g6 h:g6 37.Td7 Tfe8 38.Te1 a4 39.Kg2 Db6 40.Te4 T:e6 41.Tg4 Kh8 42.Th4+ Kg8 43.Th6 g5 44.D:g5+ 1:0

Gri {~uk–To pa lov Si ci li jan ka (B30) 1.e4 c5 2.Sf3 Sc6 3.Lb5 e6 4.L:c6 b:c6 5.b3 d5 6.Sc3 Se7 7.0–0 Sg6 8.Te1 f6 9.La3 e5 10.Sa4 Sf4 11.L:c5 L:c5 12.S:c5 0–0 13.d4 Lg4 14.h3 Lh5 15.Sd3 15...S:h3+ 16.g:h3 f5 17.e:d5 e4 18.Sde5

17.S:f6+ g:f6 18.f4 c5 19.Sb5 Ld7 20.Sc3 Tg8 21.f:e5 L:h3 22.e:f6+ Kf8 23.Te2 Lg4 24.Te3 Ld7 25.Sd5 Lc6 26.S:c7 T:g2+ 27.Kf1 Tc8 28.Te7 T:c7 29.T:c7 Tg6 30.f7 Tf6+ 31.Ke2 T:f7 32.T:f7+ K:f7 33.Tf1+ Ke6 34.Ke3 h5 35.Tf8 Ld5 36.a3 Ke5 37.Te8+ Kd6 38.Th8 a5 39.Th6+ Kc7 40.T:h5 Kd6 41.Th6+ Kc7 42.Kf4 b6 43.Ke5 Lg2 44.Th7+ Kb8 45.Tg7 Lf3 46.Kd6 Le4 47.c3 Lh1 48.Te7 Lg2 49.b3 Lh1 50.Te2 Kb7 51.Tb2 Lf3 52.b4 c:b4 53.a:b4 a:b4 54.T:b4 Le2 55.c4 Ka6 56.Kc6 Ka5 57.Tb5+ Ka4 58.Kd5 1:0 Pri pre mio: B. Dan ko vi}

kultura

dnevnik

sreda11.jul2012.

19

СУТРА У ПОЗОРИШТУ МЛАДИХ, У ОРГАНИЗАЦИЈИ ДРУШТВА КЊИЖЕВНИКА ВОЈВОДИНЕ

Симпозијум о Змајeвом богатом делу Друштво књижевника Војводине приређује сутра симпозијим посвећен делу истакнутог песника Јована Јовановића Змаја (Нови Сад,1833 - Сремска Каменица, 1904). Сомпзијум се одржава од 10 до 13 и од 15,30 до 18 сати у Позоришту младих (свечани салон), Игњата Павласа 4, у Новом Саду. Ово је трећи симпозијум који организује ДКВ у оквиру нових читања српских романтичарских песника. Са претходна два скупа објављени су изузетно релевантни књижевно – критички зборници о Лази Костићу и Ђури Јакшићу. Симпозијум о Змају бавиће се различитим аспектима богатог дела овог писца, подразумевајући новије књижевно – критичке приступе, од поезије, сатире, књижевности за децу, еманципаторске улоге песника, политичких идеја и односа према историји, односа критике

његовог доба према њему, болести као детерминате која конструише карактер уметности, тј. књижевности и др. Две најважније збирке Змајевих песама су Ђулићи и Ђулићи увеоци. Написао је велики број шаљивих и дечијих песама, које су сабране у Певанији и Другој певанија. Важне су и збирке: Снохватице и Девесиље. Написао је песничку легенду „Видосава Бранковић“ и шаљиви позоришни комад „Шаран“. Змај је преводио из мађарске књижевности Шандора Петефија, из немачке Гетеа, а подражавао је Хајнеову љубавну лирику, епиграм и оријенталну поезију Фридриха Боденштета, из руске и енглеске Љермонтова и Тенисона. Поред „Змаја“, уређивао је сатиричне листове: „Жижу“ и „Стармали“. Од 1880. па до смрти издавао је дечији лист Невен...

Змај је писао о многим темама и у многим стиховним и песничким обрасцима; „по његовим песмама може се најбоље разумети духовни живот српског народа од 1850 до 1900. У тим песмама, родољубивим, програмским, дидактичним и сатиричним, Змај је заступао и тематизовао многе догађаје и вредности које су одликовале друштвени и политички живот Срба. Он је један од битних песника са критичком свешћу о друштвеним вредностима српског друштва. Стекао је глас најпопуларнијег српског песника, наводи се у саопштењу ДКВ.

НА ФЕСТИВАЛУ У ИТАЛИЈАНСКОМ ГРАДУ СИЈЕНИ

Премијера опере Исидоре Жебељан Нова опера наше међународно познате композиторке и чланице Српске академије наука и уметности Исидоре Жебељан биће сутра премијерно изведена у Италији, на

једном чину, са уводом и пет сцена. Либрето је према индијској легенди написао Борислав Чичовачки. У интернационалом извођачком ансамблу су сопран Анета Илић,

фестивалу у Сијени, и то на српском језику. Дело под насловом „Две главе и девојка„, како је ауторка рекла Танјугу, биће комична опера-бајка у

баритони Ајван Ладлоу (Велика Британија) и Пјотр Прохера (Пољска/Немачка), сопран Ајле Асоњи (Естонија), српски глумац Никола Ђуричко и кларинетиста и перфор-

мер Алесандро Карбонаре (Италија). Музику изводи „Жебељан оркестар„, а диригент је Премил Петровић. Представу режира Ран Артур Браун (Израел/Италија), костиме креира позната српска уметница Ангелина Атлагић, док видео потписује Лилеван (Немачка). Продуценти су Academia Musicale Chigiana Sienna и Festival Settimana Musicale Senese, по чијој је поруџбини Исидора Жебељан компоновала „Две главе и девојку„. То је њена четврта опера коју је наручио продуцент, оперска кућа или фестивал из иностранства. Претходне три биле су „Зора Д„, „Маратонци„ и „Симон изабраник„.

Festival Settimana Musicale Senese један је од најстаријих (основан 1934. године) и најпознатијих музичких фестивала у Италији. Ово је први пут да тај фестивал наручује композицију (оперу) једног српског композитора. Такође је први пут да ће се једна опера Исидоре Жебељан певати на српском језику у иностранству.

У ГАЛЕРИЈИ МАТИЦЕ СРПСКЕ У ВРЕМЕ „ЕГЗИТА”

Предах уз уметност у десет слика За време трајања музичког фестивала „Егзит“ у Новом Саду, од

12. до 15. јула, Галерија Матице српске је припремила програм под називом „Предахните уз уметност у Галерији Матице српске / Take a break – feel the Art in The Gallery of Matica srpska“. На овај начин се Галерија укључила у кутурну понуду града за време трајања фестивала, у жељи, како наводе, да промовише српску националну уметност и приближи је страним туристима. Ова изложба ће моћи да се погледа од 12. до 15. јула од 17 до 22 сата.

- С обзиром да је „Егзит“ један од највећих музичких фестивала у југоисточној Европи, то је време када велики број туриста из разних крајева света долази у Нови Сад. Поред изузетног програма који нуди фестивал, посетиоци ће ове године бити у прилици да се у поподневним сатима упознају са српском нацио-

налном уметношћу и уживају у пријатном амбијенту Галерије Матице српске. Причом кроз 10 ремек-дела српске уметности која су изложена у сталној поставци Галерије, наши гости ће сазнати како се развијала српска уметност у периоду од 18. до 20. века, о темама, идејама, мотивима. У међувремену ће у пријатном амбијенту врта Галерије моћи да погледају кратки филм о Галерији и опусте се уз музику и освежење – најављују у Галерији Матице српске. Како је програм првенствено намењен страним туристима, вођења кроз сталну поставку и упознавање са српском националном уметношћу ће се одржавати на енглеском језику, у три термина: од 17, 19 и 21 сат. Улазница и освежење (хладна кафа, лимунада) посетиоце ће коштати 200 динара.

У ДРАМСКОМ ПРОГРАМУ ГРАДА ТЕАТРА БУДВА

„Слуга двају господара” Новосађана и Зрењанинаца У оквиру драмског програма Града театра Будва, током јула ће бити изведена и представа настала у копродукцији Српског народног позоришта и Народног позоришта „Тоша Јовановић“ из Зрењанина, коју управо ових дана припремају у Новом Саду. Ради се о представи „Слуга двају господара“ Карла Голдонија, у режији Бориса Лијешевића, која ће бити изведена 28, 29. и 30. јула у амфитеатру Светог Стефана у Будви. Од осталих драмских представа, овог месеца ће на фестивалу Град театар Будва учествовати и представа „Кате Капуралица“ у режији Дарија Харјачека, настала у продукцији Дубровачких летњих игара. Током јула у Будви ће бити изведене и представе: „Кањош Мацедоно-

вић“ у режији Виде Огњеновић, Народног позоришта из Београда; „Конте Зановић“ у режији Радмиле Војводић, Црногорског народног позоришта из Подгорице; такође и балети „Божанствена комедија“ у кореографији и режији Едварда Клуга, Битеф театра из Београда, и „Контиго“ трупе „O Espaco do Tempo“из Португалије, а у продукцији фестивала у Авињону. Првог дана августа, на фестивалу ће бити изведена представа „Индиго“ Смарт студија из Београда, чију режију, сценографију, костимографију и избор музике потписује Бранислав Лечић, који и игра у њој, уз Даницу Максимовић и Марију Вицковић. Н. П-ј.

У раду симпозијума учествоваће др Драган Проле, др Никола Страјнић, др Дамир Смиљанић, др Мирослав Егерић, др Милан Мицић, др Бојан Јовановић, др Горана Раичевић, др Миливоје Ненин, мр Зорица Хаџић, др Зоран Ђерић, др Јован Љуштановић, др Богдан Косановић, мр Сaња Париповић, Јелена

Станојев, мр Михаило Олејников. Симпозијум води Јован Зивлак. Прилози са симпозијума ће бити објављени у посебном зборнику, у едицији „Златна греда“, а покровитељ је Покрајински секретаријат за културу и јавно информисање. К. Р.

НОВА КЊИГА МИОДРАГА МАТИЦКОГ У ИЗДАЊУ „ПРОМЕТЕЈА”

Епистоларно-мемоарски роман Новосадски издавач „Прометеј„ следи своју мисију да, пре свега, пружи логистичку подршку писцима из Војводине и у том духу објавио је необични епистоларно-мемоарски роман Миодрага Матицког под називом „Делта„. Посветивши књигу никад прежаљеном брату Миленку, прерано угаслој звезди српског новинарства, Миодраг је испевао оду у прози Дунаву и некадашњим житељима приобаља ове моћне реке и онима који су њом пловили. Како је објаснио аутор у уводној напомени, подстицај да напише „Делту„ пружили су му дијалози са главним ликовима преузетим из стварности из заједничког ровињског круга.

То су Матицкови пријатељи Растко Швалб (Рара) са којим је преписку водио путем интернета, Арсеније Јовановић (Арсеније) синеаст, књижевник и композитор који се у роману јавља као песник и пустолов из 19. века Кодер, док је трећи лик Матицки који води дијалог са сопственим књижeвним опусом у оним деловима који се односе на Дунав јер му је то била опсесивна тема више деценија. У приказу књиге још један дугогодишњи ауторов пријатељ др Драшко Ређеп констатује да је за аутора Дунав „унутрашњи али и јавно обзнањени крвоток његовог бића, цивилизације, правде и неправде овога света„. Ређепа је фасцинирао спој савременог,

оновременог и оностраног у разговорима са Васком Попом, са покојним братом Миленком, са питорескним Стојаном Вујичићем из Сент Андреје, Змајем и Коларићем кроз које се провлаче ведете Дунава, врбаци и вирови, аласи и авантуристи... Поетична, меланхолична, замишљена, резигнирана прича коју је могао да напише само мудар, зрео, помало уморан писац иза кога стоји богата научна каријера и који још увек приљежно придоноси српској култури и науци о књижевности као што је председник Вукове задужбине, главни уредник Вукове „Данице„ и часописа за науку о књижевности „Књижевна историја„. (Танјуг)

ЗА ДВА ГАЛЕРИЈСКА ПРОСТОРА У КЦНС

Конкурс за самосталне и групне изложбе Културни центар Новог Сада расписао је конкурс за самосталне и групне изложбе у области савремене ликовне уметности за излагачку 2013. годину у својим галеријама: Ликовни салон (Католичка порта 5) и Мали ликовни салон (Булевар М.Пупина 9). Конкурс је отворен до 31.јула. Заинтересовани треба да доставе следећу документацију: десет колор фотографија радова које предлажу за изложбу, с назначеном димензијом, техником и годином настанка (у случају да изложба буде прихваћена, те фотографије биће коришћене за штампани материјал); сажету концепцију изложбе; технички опис изложбе; професионалну биографију; контакт адресу; каталог с претходне изложбе у ПДФ формату; и напомену за који простор се

конкурише. Конкурсни материјал се не враћа. Предложена изложба треба да буде спремна за поставку већ од јануара 2013. Уметнички савет задржава право промене или замене излагачких простора (у зависности од ди-

мензија радова, концепције појединих поставки, техничких захтева и могућности или непредвиђених околности). О томе, као и о одлуци о

додељеним терминима и излагачким просторима, биће обавештени сви пријављени аутори до краја септембра. Документацију за изложбу у Ликовном салону у Католичкој порти треба слати на мејл: likns@eunet.rs или на адресу: Културни центар Новог Сада, Ликовни салон, Католичка порта 5, 21000 Нови Сад, с назнаком „Конкурс за изложбу“. Може се и лично донети на поменуту адресу. Документацију за изложбу у Малом ликовном салону треба слати на мејл: mlskcns@gmail.com или на адресу: Мали ликовни салон, Булевар Михајла Пупина 9, 21000 Нови Сад, с назнаком „Конкурс за изложбу“. Такође се документација и тамо може донети лично. Н. П-ј.

ПЕРФОРМАНС НАНДАН КИРКО У МУЗЕЈУ САВРЕМЕНЕ УМЕТНОСТИ ВОЈВОДИНЕ

Уметник као реди-мејд У атријуму Музеја савремене уметности Војводине вечерас у 21 сат биће изведен седми перформанс серије „Hidden Session“ пројекта „Streamline“ Нандан Кирко. Поред ауторке и главне извођачице Нандан Кирко (Италија), у изведби ће учествовати и уметници Бранко Поповић (Србија) и Сеијиро Мураjама (Јапан). Поднаслов овог догађаја гласи „Уметник као реди-мејд“, а у позиву стоји да је реч о изведби која је као документарац о извођачима и о самом настајању перформанса. Нандан Кирко се у њему бавила политиком односа у оквиру процеса креације уживо.

„Streamline“ пројекат се заснива на хоризонталним и флуидним принципима у креативном раду и у односу између извођача и публике, преиспитујући конвенције и протоколе производње и рецепције уметничке изведбе. „Hidden Sessions“ су серије догађаја које се креирају уживо, у току самoг извођења, у сарадњи са уметницима из различитих извођачких и визуелних дисциплина. Интеракција међу уметницима појачава сваки појединачни израз, умножавајући их све заједно кроз фреквенције и резонанце које се пробијају кроз различите језике, истражујући и померајући границе њихових могућих односа. Ти дога-

ђаји су истовремено инстант аутобиографије уметника и њихови перформативни документарци у реалном времену о самом чину изведбе. „Извођачи презентују себе као материјал у простору, њихови професионални и приватни животи, као и њихова тела, уједно су и садржај и форма рада, једнако изложени погледу публике. Преклапање стварних и имагинарних тела доводи до брисања границе између приватне димензије и контекста јавне презентације што проузрокује формирање хибридних идентитета“, наводи се у саопштењу из МСУВ. И. Б.

20

svet

sreda11.jul2012.

UKRATKO

RU SKO-AME RI^ KI OD NO SI

Lavrov: Izborna panika uzrok arogancije SAD

Poginule 172 osobe KRASNODAR: Broj poginulih u poplavama, izazvanim obilnim ki{ama u regionu Kuban, popeo se na 172, saop{tila je ju~e pres slu`ba regionalnog guvernera. Broj povre|enih popeo se na 30.000, a poginulih na 172, navela je pres slu`ba. U poplavama je o{te}eno oko 200 va`nih objekata, prenosi ItarTass.

MOSKVA: Ministar spoqnih poslova Rusije Sergej Lavrov veruje da }e se odnosi s Belom ku}om poboq{ati posle predsedni~kih izbora u novembruje, a ameri~ku „aroganciju” prema Moskvi povezao je s predizbornom kampawom u SAD. Lavrov je rekao da je Rusija navikla da bude meta kritika republikanaca tokom maratonske predizborne kampawe u SAD. „Naravno, ne mo`emo da zatvaramo o~i i u{i tokom predizborne kampawe kada se, posebno iz republikanskog tabora, ~uju arogantne izjave kojima se Rusija okrivquje za skoro svaki greh u savremenom svetu”, rekao je Lavrov Radiju „Glas Rusije”. „Ipak, mislim da takve izjave ne oslikavaju su{tinu ameri~ke politike”, rekao je {ef ruske diplomatije.

Republikanac Mit Romni, koji namerava da se kandiduje za predsednika SAD, nazvao je u martu Rusiju „geopoliti~kim neprijateqem broj jedan”, a Mo-

„Guglu” kazna za {pijunirawe WUJORK: Ameri~ki veb pretra`iva~ „Gugl” mora}e da plati 22,5 miliona dolara zbog kr{ewa privatnosti „Eplovih” korisnika, objavio je ju~e „Volstrit xornal”.

Navode}i da tu sumu „Gugl” zaradi za samo pet sati, list je dodao da }e pla}awe biti na~in da izbegne proces, vezan za izbegavawe pravila o poverqivosti u okviru „Eplovog” Internet navigatora „safari”. Mediji su objavili sredinom februara da „Gugl” {pijunira korisnike „safarija” kako bi optimizovao svoje ciqawe reklama.

To {pijunirawe }e kona~no kazniti ameri~ko telo za berzansku kontrolu.

Fransoa Oland u Britaniji

Sergej Lavrov

skva se, zbog situacije u oblasti qudskih prava, na{la vi{e puta na udaru kritika pojedinih konzervativnih ~lanova Kongresa.

Me|utim, kritike na ra~un Moskve nisu samo rezervisane za republikance, po{to su se posledwih nedeqa mogle ~uti glasne optu`be dr`avne sekretarke Hilari Klinton zbog pona{awa Rusije u re{avawu si-

rijske krize. Lavrov je ocenio da odnosi s Va{ingtonom treba da budu stabilniji bez obzira na to ko je na ~elu Bele ku}e. „Po pravilu, kada se zavr{i predizborna kampawa, strasti zamru, a predsednik i wegova administracija primorani su da deluju na osnovu stvarnosti” rekao je Lavrov i dodao da ne predvi|a „novi Hladni rat”.

dnevnik

VELIKA BRITANIJA

Poja~ane mere protiv terorizma LONDON: Tojica mu{karca iz centralne Engleske pojavila su se ju~e na sudu u londonskom Vestmister magistratu, po{to su dan ranije optu`eni za terorizam, saop{tilo je britansko tu`ila{tvo.

Kako bi se rizik od bilo kakvih teroristi~kih napada smawio uo~i Letwih olimpijskih igara policija i obave{tajne slu`be sprovele su poja~ane mere bezbednosti u Velikoj Britaniji. Xevel Udin (26), Omar Mohamed Kan (27) i Mohamed Hasin (23), svi iz muslimanskog naseqa Sparkhil u centralnoengleskom gradu Birmingem, optu`eni su za pripremawe akta terorizma ili akta terorizma s namerom izvr{ewa takvih dela.

Uhap{eni su 30. juna tokom rutinske policijske kontrole kada je zaustavqeno wihovo vozilo na autoputu kod [efilda u Ju`nom Jork{iru i u vozilu prona|eno razli~ito naoru`awe {to je navelo policiju da uhapsi voza~a, putnike i druge osumwi~ene, javio je britanski Bi-Bi-Si. Jo{ ~etiri mu{karca nalaze se u pritvoru povezano sa istom istragom. U pritvoru su 22-godi-

Teheran protiv vojne intervencije TEHERAN: Me|unarodni izaslanik UN Kofi Anan rekao je ju~e da Iran treba da bude „deo re{ewa” krize u Siriji, bliskom savezniku Teherana, koji je i sam ponudio podr{ku za okon~awe konflikta. Anan je boravio u Teheranu dan nakon {to je u Damasku razgovarao sa sirijskim predsednikom Ba{arom alAsadom. Izaslanik UN je rekao da je sa Asadom dogovorio novi pristup kako bi se okon~ali sukobi u Siriji. „Moje prisustvo

ovde pokazuje da verujem da Iran mo`e da odigra pozitivnu ulogu i da stoga treba da bude deo re{ewa za sirijsku krizu”, rekao je Anan novinarima na konferenciji za novinare u Teheranu nakon sastanka sa iranskim ministrom spoqnih poslova Alijem Akbarem Salehijem.

Salehi je rekao da Teheran podr`ava prava sirijskog naroda, ali se protivi vojnoj intervenciji i optu`io je strane sile za me{awe i eskalaciju kon-

flikta. Anan je objasnio da je dobio „ohrabrewe i uveravawe u saradwu” iranske vlade, mada nije precizirao kako bi Iran mogao da se anga`uje u re{avawu sirijske krize, preneo je AP. Specijalni izaslanik UN i Arapske lige ju~e se u Damasku dogovorio sa sirijskim predsednikom Asadom oko novog pristupa za okon~awe vi{emese~nog krvoproli}a koji }e predstaviti i predstavnicima opozicije.

Prema navodima Ujediwenih nacija, Asad je predlo`io oko~awe konflikta u zemqi „po sistemu korak po korak” tako {to bi se zapo~elo od distrikta u kojima je zabele`eno najgore nasiqe a zatim pre{lo na ostatak zemqe, preno si Roj ters. Kofi Anan je ju~e stigao u Bagdad i razgovarao sa ira~kim premijerom Nurijem alMalikijem o sirijskoj krizi, najavio je wegov portparol Ahmad Favzi.

Rusija uputila ratne brodove DAMASK: Rusija je uputila {est ratnih brodova i brod za uni{tavawe podmornica u pomorsku bazu u sirijskoj luci Tartus, dok je na granici sa Libanom, tokom pro{le no}i, bilo poku{aja upada „naoru`anih teroristi~kih grupa”.

Ruski razara~ „Admiral ^abanenko” i tri broda napustili su svoje mati~ne luke u Severomorsku na putu ka Mediteranu, gde }e im se pridru`iti ruski patrolni brod „Jaroslav Mudri” i wegov prate}i brod, naveo je izvor iz ruske vojske u izjavi za agenciju Interfaks.

Sirijska vojska osujetila je poku{aje upada „naoru`anih teroristi~kih grupa” preko libansko-sirijske granice tokom pro{le no}i,

glasice. Lider socijalista Francuske stigao je vojnim avionom u vazduhoplovnu bazu Northolt u Londonu u jednodnevnu posetu, tokom koje }e ga u svojoj rezidenciji u Vindzoru primiti kraqica Elizabeta II. Oland se na po~eku posete sastao sa ~lanovima francuske zajednice, koja u Londonu broji oko 350.000 qudi, javila je agencija Frans pres.

Centralne teme razgovora Olanda i Kamerona bi}e, kako se pretpostavqa, pitawa oko kojih su se izme|u dvojice lidera nedavno javile nesuglasice - porez, finansijska regulativa i kriza u evrozoni.

Ruski razara~ „Admiral ^aba~enko”

javila novinska agencija SANA. Izvor sirijske agencije u centralnoj provinciji Homs, koja se grani~i sa Libanom, naveo je da su „teroristi~ke grupe pucale na sirijske

grani~ne ispostave u oblastima Xisr al Kamar i Xisr Abu Suvejd, kao i na (grani~ne) prelaze Harmu{, Armuta, Arida, Nura i Dalija” u poku{aju da se infiltriraju

London

su se bavili teroristi~kim aktivnostima. Obave{tajni agenti navode da je zabele`eno „zna~ajno pove}awe konverzacije me|u ekstremist~kim grupama” uo~i Letwe olimpijade od 27. jula do 12. avgusta u Londonu, mada nema stvarnih pretwi koje bi ugrozile Igre, navode agencije.

AVGANIS TA N

KO FI ANAN ZA UKQU ^E WE IRA NA U RE [E WE SI RIJ SKE KRI ZE

PARIZ: Francuski predsednik Fransoa Oland zapo~eo je prvu zvani~nu posetu Velikoj Britaniji, tokom koje }e u razgovorima s britanskih premijerom Dejvidom Kameronom. Oni }e tako poku{ati da izglade nedavno nastale nesu-

{wi mu{karac iz Smetvika u Zapadnom Midlandu, 22-godi{wak iz Alum Roka u Birmingemu, 24-godi{wi mu{karac iz Moseleja u Birmingemu i 43-godi{wak iz Kirklesa u Zapadnom Jork{iru. U proteklih sedam dana, 14 qudi je uhap{eno je u Velikoj Britaniji, pod sumwom da

preko granice, prenela je agencija AFP. Sirijska vojska osujetila je poku{aj i „teroristi~ke grupe su pobegle nazad u Liban”, dodaje francuska agencija. U napadu granatama na upori{te opozicije u centralnom sirijskom gradu Rastan ubijeno je ju~e 13 qudi. Sirijski opozicioni aktivisti opisali su grad Rastan kao mesto sa najve}im brojem vojnih dezertera i re`imskih snaga koji nekoliko meseci bezuspe{no pokusavaju da zavladaju tim gradom u Homs pokrajini.

Vojska je ponovo granatirala i delove grada Homs - Stari grad i Xurat al [iah koji se tuku u proteklih 33 dana neprekidno.

Javno pogubqewe za prequbu KABUL: Javno pogubqewe mlade Avganistanke, optu`ene za prequbu, treba da slu`i kao podsetnik na brutalnost islamisti~kog pokreta, saop{tila je Bela ku}a. U ovu mladu `enu, optu`enu za prequbu, pucano je devet puta. Brojni qudi su se okupili da bi gledali pogubqewe, a me|u wima i wen mu` i qubavnik. Suprug i qubavnik su pobegli sa lica mesta preobu~eni u `ene sa burkama i za wima se traga. @rtva, mlada `ena Naxiba (22), bila je udata za jednog ~lana talibanskog pokreta i optu`ena je da po~inila prequbu sa jednim od komandanata ovog pokreta, prenose agencije.Ovo se po svemu sude}i odigralo pre nedequ dana, a prekju~e je emitovan video-snimak.

Avganistanski predsednik Hamid Karzai izjavio je ju~e da je ovo hladnokrvno ubistvo bespomo}ne `ene od strane „zlo~inaca” neoprostiv ~in koji osu|uje islam i zakoni koji su na snazi u Avganistanu.

Britanska i ameri~ka ambasada su osudile ovaj ~in kao jasan akt nasiqa protiv jedne `ene. Javna pogubqewa zbog preqube su bila normalna stvar pod re`imom talibana koji je bio na vlasti od 1996. do wegovog ru{ewa 2001. godine.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI ANGELA MERKEL Nema~ka kancelarka Angela Merkel izjavila je ju~e da }e rast te najve}e evropske privrede u ovoj godini biti ne{to sporiji usled pada izvoza na evropska tr`i{ta, ali }e ipak biti izbegnut pad bruto doma}eg proizvoda . „Jo{ se borimo sa posledicama ekonomske krize iz 2008. i 2009. godine, ali smo nau~ili lekciju”, navela je Merkelova.

MIT ROMNI Republikanski predsedni~ki kandidat Mit Romni izjavio je da nema ni~eg skrivenog u wegovim poreskim prijavama i bankovnim ra~unima koje ima u inostranstvu, ali nije rekao gde se oni nalaze. Romni je u intervjuu za Radio Ajovu, negirao optu`be demokrata i predsednika Baraka Obame, koji ka`u da on kao predsedni~ki kandidat nije izneo sve podatke o bogatstvu koje poseduje.

BARAK OBAMA Ameri~ki predsednik Barak Obama pozvao je Kongres da smawi porez porodicama u SAD koje zara|uju godi{we ispod 250.000 dolara, dok bi onima koji zara|uju vi{e bila podignuta poreska stopa. Obama `eli da Kongres produ`i za jo{ godinu dana zakon donet za vreme biv{eg predsednika Xorxa Bu{a, pre nego {to zakon istekne krajem ove godine.

Na pa da~ dr`ao se dam ta la ca, a po tom sa vla dan

PA RIZ: Naoru`ani napada~, koji je ju~e ujutro u {kolskom kompleksu u ju`nom predgra|u Pariza uzeo za taoce sedam osoba, od kojih ~etvoro dece, uhap{en je bez incidenata po{to je oslobodio i posledweg taoca, saop{tili su policijski izvori.

Ne{to pred podne, izbezumqeni otmi~ar je poku{ao da pobegne iz pred{kolske zgrade u kojoj je ostao, nakon {to je pola sata ranije oslobodio i posledweg taoca, ali su ga francuski specijalci brzo uhvatili i uhapsili bez ikakvog incidenta, preneo je francuski list „Mond”.

Napada~ je ju~e ujutro, ne{to posle sedam sati, upao u pred{kolski deo [kola iz koje su oteta deca kompleksa u mestu Vitri-sir-Sen i izvadio sam sa wim. Otmi~ar je, prema pisawu francupi{toq, uzev{i za taoce ~etvoro dece i tri ske {tampe, biv{i vojnik, star oko 30 godina, odrasle osobe, ali ga je otac jednog de~aka, stiobu~en u zeleni |ubretarski kombinezon i nagav{i da bi ostavio sina u zabavi{tu, ubedio oru`an sa dva pi{toqa, pri~a nepovezano, a da sve taoce oslobodi, posle ~ega je, „ne boje}i wegovi motivi su nejasni. Prema re~ima izvega se”, kako navode francuski mediji, ostao {ta~a „Parizjena” sa lica mesta, koji se po-

zvao na policijski izvor, jedan od pregovara~a specijalne policije uspostavio je kontakt sa napada~em, koji je tvrdio da ga je „udario voz” i da namerava da „pobije policajce”.

Iako je u Francuskoj u toku letwi raspust, mnoge {kole preko leta organizuju dodatne zabavne aktivnosti, podse}aju agencije, navode}i da pred{kolska zgrada kompleksa, koji obuhvata i vrti} i osnovnu {kolu, leti slu`i kao zabavi{te. Policija je opkolila {kolski kompleks u {irokom luku, a susedna zgrada je evakuisana iz bezbednosnih razloga, navodi „Parizjen”.Agencije ukazuju da je ovo nova tala~ka kriza u Francuskoj, koju je u martu uzdrmalo vi{estroko ubistvo u Tuluzu koje je po~inio Mohamed Merah, islamski ekstremista povezan sa Al Kaidom.

balkan

dnevnik PAR LA MENT SU SPEN DO VAO TRA JA NA BA SE SKUA

An to ne sku no vi ru mun ski pred sed nik BU KU RE[T: Odlukom Ustavnog suda, predsednik Senata Krin Antonesku od preksino} je vr{ilac du`nosti {efa dr`ave, nakon {to je 6. jula rumunski parlament smenio predsednika Trajana Baseskua.

Vladaju}a Socijalna liberalna unija premijera Viktora Ponte suspendovala je u petak Baseskua rekav{i da je prekora~io svoja ovla{}ewa, a Ustavni sud je potvrdio da je to u skladu sa Ustavom.

Krin Antonesku }e vr{iti du`nost predsednika dr`ave do vanredni predsedni~kih izbora, koji }e biti odr`ani ukoliko referendum potvrdi suspendovawe s du`nosti Trajana Baseskua. Antonesku, koji }e se najverovatnije kandidovati na vanrednim predsedni~kim izborima, obe}ao je da }e iza}i iz politike, ako na referendumu bira~i budu glasali protiv smewivawa Baseskua.

On je predsednik Nacionalne liberalne partije, koja zajedno sa Socijaldemokratskom parti-

Krin An to ne sku

jom i Konzervativnom partijom ~ini Socijal-liberalnu uniju, koja je osvojila parlamentarnu ve}inu 27. aprila, a 7. maja formirala vlada Viktora Ponte.

Predsednici Senata i Poslani~kog doma rumunskog parlamenta Vasile Blaga i Roberta Anastase smeweni su 5. jula ve-

}inom glasova u parlamentu, a na wihovo mesti izglasani predstanvnici Socijal-liberalne unije.

Predsednik Trajan Basesku suspendovan je u parlamentu 6. jula, a ve} je po~ela kampawa za referendum o smewivawu rumunskog predsednika.

ka sada potrebno da se na referendumu izjasni ve}ina iza{lih bira~a, a ne kao {to je do sada bio slu~aj ve}ina celokupnog bira~kog tela. „Ustavni sud je jedinstveno odlu~io da je zakon o organiza-

ciji i protokolu referenduma ustavan, pod uslovom da na referendumu u~estvuje najmawe polovina plus jedan od ukupnog broja registrovanih bira~a”, navodi se u saop{tewu suda, javio je Rojters.

Mer ke l: Neprihvatqivo delovawe rumunske vlade BER LIN: Nema~ka kancelarka Angela Merkel ocenila je ju~e da je „neprihvatqivo” delovawe rumunske vlade prilikom smewivawa predsednika Trajana Base-

„borbi za vlast me|u dr`avnim liderima”. „Nadajmo se da }e rumunska vlada obnoviti poverewe u zemqi i u ustavnom procesu”, re-

Tra jan Ba se sku

skua, ako nije po{tovala Ustav, navodi se u saop{tewu portparola nema~ke vlade.

Angela Merkel je rekla da u ~lanici Evropske unije treba po{tovati osnovna na~ela pravne dr`ave i da je „neprihvatqivo kr{ewe tih na~ela” u

kla je nema~ka kancelarka i dodala da se smewivawe Baseskua odvijalo uz „nepo{tovawa pravne dr`ave”.

Premijer Viktor Ponta je povodom izjave kancelarke Merkel rekao novinarima da se „u Nema~koj govori da je vlada smenila Ba-

seskua, {to nije istina” i dodao da je predsednika „smenio rumunski parlament u skladu sa ustavom”.

On je naveo da }e 29. jula gra|ani odlu~iti na referendumu o smewivawu Baseskua, u skladu s na~elom pravne dr`ave i da }e rezultat referenduma morati da po{tuju i nema~ki demohri{}ani, stranka Angele Merkel, koja je kao i Baseskuova stranka ~lanica Evropske narodne partije.

Merkelova je ju~e telefonom razgovorala s Baseskuom, a namerava da razgovara i s premijerom Pontom.

Ponta je, kako je saop{tila vlada u Bukure{tu, naglasio da su politi~ka zbivawa posledwih sedmica u „okviru Ustava, rumunskih zakona i evropskih na~ela”. „Nijednoj demokratskoj instituciji nije ugro`ena nezavisnost, a pravosudni sistem nije bio izlo`en politi~kom uticaju iz vlade”, navodi Ponta.On je ponudio „garancije svim evropskim partnerima” da wegova vlada deli „vrednosti demokratije i pravne dr`ave” i da }e nastaviti dijalog i saradwu radi uspostavqawa klime stabilnosti i poverewa u rumunskoj ekonomiji.

SLOVENIJA

Pro test pen zi o ne ra zbog sma we wa pen zi ja QU BQA NA: Grupa penzionera odr`ala je danas skup ispred zgrade vlade u Qubqani, protestuju}i zbog smawewa penzija i drugih beneficija koja su uvedena novim merama {tedwe. „Mere {tedwe ugoro`avaju `ivotni standard penzionera i dele qude... mi to ne mo`emo da prihvatimo”, rekao je Konrad Breznik, predstavnik Sindikata penzionera koji je organizovao ju~era{wi protest, javila je slovena~ka agencija STA. Ovo udru`ewe se protivi kako smawewu penzija za posebne grupe ~ija se primawe finansiraju direktno iz buxeta, tako i smawewu naknada za godi{wi odmor.

Ju~era{wi skup u Qubqani prisustvovalo je 100 -150 qudi.

Savez samostalnih sindikata Slovenije, kome pripada Sindikat penzionera, zatra`io je ranije da se obavi revizija odredbi zakona o merama {tedwe na ~ijoj su meti penzioneri.

Najte`e pogo|eni su oni koji su radili u biv{oj Jugoslaviji, pojedini veterani Drugog svetskog rata, biv{e izbeglice i vojni osiguranici.

21

CRNA GORA

Luk {i}: Ka lu |e ro vi} no vi {ef di plo ma ti je POD GO RI CA: Crnogorski premijer Igor Luk{i} najavio je ju~e da }e dr`avni sekretar za politi~ka pitawa u Ministarstvu inostranih poslova i evropskih integracija Crne Gore Neboj{a Kalu|erovi} najverovatnije biti novi {ef diplomatije te dr`ave.

Skup{tina Crne Gore konstatovala je ranije ju~e ostavku dosada{weg {efa crnogorske diplomatije Milana Ro}ena, koji napu{ta izIgor Luk {i} vr{nu vlast, ali se ne povla~i iz politi~kog `ivota, po{to }e biti aktivan u Demokratskoj partiji socijalista, kao bliski saradnik lidera te stranke Mila Ðukanovi}a.

Ustav ni sud olak {ao sme nu Ustavni sud Rumunije odobrio je zakon kojim se olak{ava smena predsednika Trajana Baseskua. Ustavni sud je ju~e prihvatio amandmane koje zagovaraju Baseskuovi rivali, a u skadu sa kojima je za smenu predsedni-

sreda11.jul2012.

Luk{i} je novinarima kazao da je najskloniji da predlo`i Kalu|erovi}a za novog ministra inostranih poslova i evropskih integracija Crne Gore.

On je podsetio da mesto {efa diplomatije, prema koalicionom sporazumu Demokratske partije socijalista i Socijaldemokratske partije, mora biti usagla{eno. „Mislim da je vreme da na toj poziciji promovi{emo nekoga ko bi, kao karijerni diplomata, kvalitetno obavqao taj posao. Ja sam najskloniji da predlo`im Neboj{u Kalu|erovi}a”, rekao je Luk{i}.

Filip Vu ja no vi} s mi tro po li tom Mi ha i lom POD GO RI CA: Mitropolit kanonski nepriznate Crnogorske pravoslavne crkve (CPC) Mihailo izrazio je ju~e o~ekivawe ve}eg stepena dr`avnog uva`avawa te crkve, dok je predsednik Crne Gore Filip Vujanovi} ukazao na sekularni karakter te zemqe, odnosno princip odvojenosti dr`ave i crkve.

Vujanovi} je ju~e, na tra`ewe CPC, primio delegaciju te crkve, predvo|enu mitropolitom Mihailom. U saop{tewu iz kabineta predsednika Crne Gore navodi se da su mitropolit Mihailo i ~lanovi delegacije iskazali o~ekivawe ve}eg stepena dr`avnog uva`avawa CPC u svim dimenzijama wenog delovawa, a posebno u odnosu na wen imovinski status. Vujano-

vi} je, kako se navodi, uva`avaju}i vernike CPC i posve}enost ove crkve interesima Crne Gore, saop{tio da sekularni karakter Crne Gore obavezuje na po{tovawe odvojenosti dr`ave i crkve, kanonskog ustrojstva i pune slobode veroispovesti.

On je, u odnosu na crkvenu imovinu, ukazao na Ustav Crne Gore, koji je utemeqen na principu afirmacije i za{tite prava svojine kao osnovne pravne i ekonomske vrednosti modernih dr`ava i prava. Vujanovi} je naglasio potrebu i o~ekivawe po{tovawa tog principa, kao i ~iwenice da se mimo ovog ustavnog principa ne mogu mewati svojinski odnosi.

Ovo je bio drugi sastanak Vujanovi}a i mitropolita Mihai-

Fi lip Vu ja no vi}

la, a prvi je odr`an pre nekoliko godina. Iz CPC ranije su optu`ivali Vujanovi}a da zapostavqa tu crkvu.

(Ta njug)

HRVATSKA

Pu po vac: I pra vo su |e deo et ni~ kog ~i {}e wa ZA GREB: Kampawa za procesuirawe ratnih zlo~ina u Hrvatskoj u slu`bi je etni~kog ~i{}ewa, rekao je srpski poslanik u Saboru Milorad Pupovac ju~e na konferenciji „Civilne `rtve rata u Hrvatskoj” koju je organizovala nevladine organizacije „Dokumenta” .

Sa skupa je upu}en apel da se civilnim `rtvama rata nakon 20 godina prizna pravo na od{tetu zbog stradawa.

Isti~u}i da su u tu kampawu, koja je ne{to slabija nego posledwih godina, ukqu~ene pojedine stranke i mediji, ali i pojedine dr`avne institucije, Pupovac je naglasio da se „tom kampawom nagla{ava da niko nije odgovarao za zlo~ine nad Hrvatima i pored ~iwenice da su u sudu u Hagu izme|u nekoliko desetina srpskih vojnih i politi~kih zvani~nika mnogi su|eni za zlo~ina u Hrvatskoj i BiH”. „Tom kampawom se onemogu}ava pravosu|u da radi svoj posao”, jer se onemogu}avaju su|ewa koja su potrebna, ali i da bi se izbeglo suo~avawe sa zlo~inima nad nehrvatima, najve}im delom nad Srbima”, istakao je on. „Tokom 2004. postojala je lista od oko 5.000 Srba procesuiranih u odsustvu, a do danas je na toj listi oko 1.300 imena”, rekao je Pupovac, isti~u}i da se danas ne zna ni koliko je broj osoba koje su zakonski abolirane, pogotovo one s hr-

vatske strane koje su po~inile ratne zlo~ine. On je ukazao na dvostruka ar{ine su|ewa, isti~u}i da je OEBS u izve{taju pre nekoliko godina naveo da dominira-

Mi lo rad Pu po vac

ju su|ewa Srbima, a da su dominantne hrvatske `rtve. Podsetiv{i da je me|u osobama do sada procesuiranim za ratne zlo~ine 98 odsto Srba, Pupovac se upitao da li je takva bila i razmera izme|u ukupnog broja od 12.000 do 14.000 mrtvih i ukupno po~iwenih ratnih zlo~ina.

On je podsetio da su ratni zlo~ini i uni{tavawe imovine i proterivawe, kao i postavqawe administrativnih prepreka za povratnike, ukqu~uju}i i kampawu za procesuirawe ratnih zlo~ina

kojima su i sudovi postali deo etni~kog ~i{}ewa.

Pupovac je ukazao na to da je saradwa tu`ila{tava Hrvatske i Srbije, ali i regionalna saradwa najboqi na~in da se procesuiraju oni koji su po~inili zlo~ine, a puste oni koji ih nisu po~inili, kao i da se spre~i be`awe zlo~cinaca u BiH. On je podr`ao stav da `rtve rata dobiju od{tetu koja im je do sada onemogu}avana, jer na wu imaju pravo, a {to ko~e dr`avne institucije - od ustavnog i ni`ih sudova do tu`ila{tava koja isti~u da oni koji gube parnicu, odnosno odbija im se tu`ba, moraju da plate tro{kove.

U raspravi u kojoj su u~estvovali i predstavnici dr`avnog tu`ila{tva, Vrhovnog suda, nevladinih organizacija i `rtve, ali ne i politi~ari, osim Pupovca, ukazano je da je nepriznavawe statusa civilnih `rtava rata problem koji poga|a i Srbe i Hrvate.

Broj civilnih `rtava rata u Hrvatskoj jo{ se ne zna, a neki izvori govore o brojki od 4.000 do 8.000 ubijenih, rawenih i mu~enih, rekla je aktivistkiwa „Dokumente” Emina Bu`inki}.

Jovica Brki}, predsednik udru`ewa „Pravda” iz Bjelovara, podsetio je da je pre rata tamo `ivelo 18.500 Srba, a sada 1.860, kao i da je 1991. u tom kraju u kome nije bilo ratnih dejstava uni{teno 650 ku}a i gazdinstava za {ta niko nije odgovarao.

Na vr {a va se 17 go di na od zlo ~i na u Sre bre ni ci SRE BRE NI CA: U Srebrenici }e danas biti odr`ana centralna manifestacija povodom obele`avawa 17. godi{wice od stradawa, kako se tvrdi, 8.000 `rtava na teritoriji koja je tada bila pod za{titom Ujediwenih nacija. Porodice stradalih, gra|ani Srebrenice, cele BiH i predstavnici me|unarodne zajednice prisustvova}e na zajedni~kom grobqu u Poto~arima kolektivnoj sahrani naknadno identifikovanih 520 `rtava. Tim povodom u Srebrenici je danas odr`an komemorativni skup na kome je predsednik Skup{tine op{tine Sre-

brenica Radomir Pavlovi} pozvao prisutne da na prigodan na~in odaju po~ast svim `rtvama minulog rata, a zamenik na~elnika te op{tine ]amil Durakovi} je poru~io da tokom julskih dana treba da vladaju tolerancija i dostojanstvo. Evropski parlament je 2009. godine doneo Rezoluciju o Srebrenici, kojom je pozvao dr`ave ~lanice Evropske unije i dr`ave zapadnog Balkana da obele`avaju 11. jul kao Dan se}awa na srebreni~ke `rtve. Vlada Federacije BiH odlu~ila je da se 11. jul proglasi danom `alosti na podru~ju tog entiteta.

22

reporta@e

sreda11.jul2012.

dnevnik

NAORU@ANI ADRENALINOM, PECARO[I NA TISI KOD KAWI@E BU]KAWEM TOTALNO ZALUDELI SOMOVE

Sto ma to log ni je sti gao da ulo vu otkrije ka ri jes no gi so mo vi na Ti si kod Ka wi `e ni su us pe li da odo le re skom zvu ku bu} ke i me ni ju ko ji su im na udi ca ma po nu di li u~e sni ci naj ve }eg me |u na rod nog tak mi ~e we u lo vu na bu} ku „Brat stvo 2012”. Ka wi `a ni su po bro ju u~e sni ka nad ma {i li i po zna to oku pqa we u Te ki ji na Du na vu jer je na po ziv Udru `e we „Brat stvo” do {lo ~ak 60 eki pa sa 120 stra stve nih ri bo lo va ca.

Uslo vi su bi li ide al ni, a ulov re kor dan. Za pet sa ti sva ka dru ga eki pa je ima la sre }e, pa lo je 89 so mo va ukup no te {kih vi {e od 226 ki lo gra ma, dvo stru ko vi {e od re kor da s pret hod nih 15 sku po va.

– Sva sre }a za so mo ve {to se na ova kvim fe {ta ma od mah po -

M

ri ste tak mi ~a ri za bra we no je da se si dre uz oba lu.

Tot do da je da je bu} ka svr sta na u pro fe si o nal ne ala te ala sa pa je sport ski ri bo lov ci mo gu ko ri sti ti sa mo na tak mi ~e wi ma. Uz do zvo lu ko ja go di {we ko {ta 25.000 di na ra mo gu bu} ka ti sa mo oni ko ji ima ju re gi stro va nu fir mu i po lo `en is pit za ri ba ra.

– Na ovom de lu Ti se sa mo je dan Su bo ti ~a nin ima tu do zvo lu pa se la ko ot kri je ne le gal na ra bo ta jer se bu} ka we u ve ~er wim sa ti ma ~u je na ki lo me tre. Za to pe ca ro {i ko ri ste sva ku pri li ku da na tak mi ~e wi ma se bi pri u {te to za do voq s tvo. Ri b o l o v a~ k i sa v ez Voj vo di ne ih sem dva u Ka wi `i, pri re |u je i u Mo lu, Adi,

u~e sni ka, pri vu ~e nih kao mam cem i vred nim pre mi ja ma, ko je su na in ter noj tom bo li iz vla ~i li sa mi bu} ka ro {i. Za hva qu ju }i spon zo ri ma iz Fu to ga i Ka wi `e, naj sre} ni jem je sle dio pla sti~ ni ~a mac „big fut”.

Pre ne go {to su se oti snu li na re ku, Mi haq Po pi} je kon sta to vao da su uslo vi za bu} ka we od li~ ni, dok }e ve tar tek u Mo lu sme ta ti.

– Za mam ce smo spre mi li ceo re per to ar: rov ce, dur ba ke, {koq ke, pi ja vi ce. So mo vi ma nu di mo sve pa mo gu da bi ra ju – ve li Po pi}.

No vo sa |a nin Du {an Skok ni} sma tra da je ve li ka raz li ka iz me |u bu} ka wa na Du na vu i Ti si jer je Ti sa ma wi i spo ri ji vo do tok.

Pra va in va zi ja kre nu la ka sre di ni re ke

Do ma }in Ra ki} i po bed ni~ ki duo Sal ma–Uj he qi

sle me re wa `i vi vra }a ju u re ku – ka `e ~el nik „Brat stva„ An dra{ Tot. – Ina ~e, tak mi ~e we se odr `a va na de o ni ci du goj 19 ki lo me ta ra, od Mar to no {ke ske le do ostr va kod No vog Kne `ev ca. Me re se sa mo so mo vi du `i od 60 cm, a ~am ci ma ko je ko -

Po pi} i Skok ni} spre mi li mam ce za sve uku se

Ele m i r u, Ba~ k om Pe t ro v om Se lu i Be ~e ju, a po tom ide mo na Du nav, u Te ki ju i Kr ~e din, te Dri nu kod Ma log Zvor ni ka – pri ~a Tot. We go va de sna ru ka u or ga ni za ci ji Du {an Ra ki} ne skri va za do voq stvo do brim od zi vom

– Du nav je ja ~i i mo} ni ji, kad vo da na do |e, mo ra se i}i ma lo te `im pri bo rom. Za ti ske so mo ve ni sam spre mao ni {ta po seb no, tu su mam ci i do bra vo qa.

Na Du na vu sam imao do sta uspe ha, sva ke go di ne po dva-tri ve }a ko ma da od pre ko 20 ki lo gra ma.

PRE^ANSKA LEKSIKA

N

e ma omi qe ni je sli ke ni ki pa kod naj sta ri jih ni ti naj mo der ni jih umet ni ka od – u{ ~lo vqe nog pa stu va. Aj gi ra, `drep ca, pa ri pa, obi~ no ara be ra. Jed nog ta kvog, vo qom Bo ri sla va Pe ki }a, vu ~e kroz se dam to mo va i isto to li ko ve ko va Si meon Wa go u “Zlat nom ru nu”, si lu et u pro pe tog vran ca na ne kom, per sij skom vaq da, te pi hu, a te {ko da }e na bi lo ko joj te le vi zi ji pro }i bi lo ko ji blok re kla ma bez vi na ili vo de na ko je zo ve pa rip po dig nut na zad we no ge.

Ta ko je to u umet no sti, dok se u `i vo tu ko wi mno go re |e – u{ ~lo vqa va ju.

Obi~ no se vu ra ju zad wim no ga ma, ba ca ju }if te, ta ko su se ne kad bra ni li od vu ko va, a sad (u tre nu ci ma be sa i o~a ja) po ku {a va ju da {to da qe ote ra ju ne vo qe i ga zde. U stva ri, da bi ~lo vi li i ta ko vi so ko di gli gla vu i pred we no ge, te ne ko li ko pu ta mlat nu li wi ma po va zdu hu, ko wi mo ra ju bi ti – slo bod ni! U {ta la ma, za pre ga ma, pa ~ak i na pa {i (ako su uko len ~e ni), ko wi ma gla vu dr `e do le ra zni ula ri, lan ci, uzde, ko la ni za ka ~e ni na oglav(inu) i ka i{ na pr si ma. Ka `u da je sna ga ko wa u we go vom vra tu te da mu wu {ku mo ra{ dr `a ti ni sko ako ne `e li{ ne vo qe.

U{ ~lo vqa va ju se, pro pi wu, svi ko wi, ali ko bi le i `dre bad to ~i ne re |e od pa stu va. Naj bo qe ilu stra ci je bor be `dre ba ca za pri mat nad ye le pom ko bi la (u di vqi ni ko wi ima ju ha re me) su sli ke dva pa stu va us pra vqe na na zad we no ge ka ko po ku {a va ju da uda re je dan dru gog pred wim

U{~loviti ili za{to kowi di`u glavu ko pi ta ma, od no sno ugri zu pro tiv ni ka za vrat. Po zna te su ta kve sce ne iz kult nog ma |ar skog fil ma “Er ge la”, a sni ma ju se i sad go to vo sva ko dnev no po ame ri~ kim pre ri ja ma. gde jo{ ima na sto ti ne hi qa da po di vqa lih mu stan ga, po to ma ka od be glih ja ha }ih ko wa pr vih evrop skih ko -

lo ni sta, a po tom slu ~aj no oslo bo |e nih to kom ra to va u ko ji ma ni su u~e stvo va li ve} sa mo no si li rat ni ke i vu kli to po ve. Sli~ no je i s ma gar ci ma, mo `da jo{ broj ni jom slo bod nom po pu la ci jom, ali oni ni su po zna ti po ele gant nom pro pi wa wu ve} vi {e po tvr do gla vo sti.

Osim ko wa, zna ju da ~lo ve i dru ge `i vo ti we, ma da to ni ka da ni je ta ko im pre siv no. Ma~ ke mo gu i du `e od ko wa da bok su ju gom bu od vu ni ce obe {e nu ba{ za igru, ke ro vi u cir ku si ma ~ak i idu pre ko ce le are ne us prav no, a go to vo svi mo gu da {e ne ka da ho }e. Svi we su le we za u{ -

~lo vqa va we, ali zna ju (vr lo su pa met ne) la ko da dig nu pred we no ge na ogra du obo ra i gle da ju ka da }e go sa da im do ne se na poj.

Go to vo ko mi~ no se u{ ~lo ve ov no vi pre kre ta wa u su dar s ri va lom. Taj po kret je ~est u cr ta nim fil mo vi ma, kao znak re {e no sti da se kre ne u od lu ~u ju }i boj, ma da u stva ri tre ba da upla {i pro tiv ni ka. ^lo vqe we je za ~e tvo ro no `ne `i vo ti we isto {to i na du va va we per ja kod pti ca, a u istim si tu a ci ja ma. La bud Pe ra broj pet na Be ge~ koj ja mi mal te ne udvo stru ~i ve li ~i nu dok bra ni pri stup dru gim pti ca ma ili qu di ma ka we go voj part ner ki.

Ne kad ~lo ve i qu di. Oni mla di i ve {ti – ~lo ve na gla vi, oni ma we spo sob ni pro ve du i po ceo dan ~lo ve }i u re du da ne {to ku pe ili da im is pla te ku ku ru ze (`i to, sun co kret) pre da te jo{ pre dva-tri me se ca. Ne kad se go vo ri lo i za stra `a re da ~lo ve, a jo{ se mo `e ~u ti ja di kov ka nad ni ~a ra: Ne vo lem da ra dim kod Ga zda Jo ve. Ceo dan mi ~lo vi nad gla vom i za no ve ta.

Pavle Male{ev (Kwiga ovog autora „Trired riba pliva” mo`e se kupiti u kwi`arama „Most”, „Mala velika kwiga” i „Kod Lemija”)

La ne sam na Ti si u Be ~e ju bio dru gi i imao naj ve }eg so ma od 5.700 gra ma – ka `e Skok ni}.

Mi o drag Ob ra do vi} iz Kr ~e di na je pr vi put u Ka wi `i.

Us put, u ime kr ~e din skog Udru `e wa „Du na vac” po zi va bu} ka ro {e da 21. i 22. ju la do |u u we gov za vi ~aj, gde je, pod se }a, la ne ulo vqe no po la to ne so mo va. Ga ran tu je i do bro dru `e we na „Ze ki nom sa la {u” uz tam bu ra {e – Ti sa nam u od no su na Du nav do |e kao po tok. Bu} kam ve} dva de se tak go di na i sva ki put sam na adre na li nu. Ni kad ne zna{ ko li ki }e som za gri sti – ob ja {wa va Ob ra do vi}.

Do {le eki pe bu} ka ro {a iz 25 me sta iz ze mqe i su sed ne Ma |ar ske, s Ti se, Du na va, Sa ve i dru gih vo do to ka, od Mar to no {a, Ade, Apa ti na, [ap ca, Be -

{ke, Kr ~e di na, Zre wa ni na, Ko vi na, Kra gu jev ca, Fu to ga pa sve do Re ske i Se ge di na, a eki pa do ma }i na, Pe ter Uj he qi iz No vog Kne `ev ca i Ga bor Sal ma iz Ka wi `e, po ka za la se naj ve {ti jom. Ulo vi li su 12 so mo va te {kih 32,5 ki le. Dru go pla si ra na je eki pa Fu to ga, Vla di mir Pri {i} i Ne nad Jo vi ~i}, s de vet ko ma da, ili 18,3 ki lo gra ma, a tre }i Ka wi `a ni Mi haq Po pi} i Ro bert Po {a, {est som ~i }a, ili 16,25 ki la.

Do ma }i ni su se po bri nu li da na gra de do bi ju i ~e tvr ti, [an dor Han go di i Fe renc Ba ta iz Ka wi `e, te pe ti Su bo ti ~a ni \or |e Ni ko li} i Ve li mir Gr bin.

Po bed ni~ koj eki pi obez be |e no je pe to dnev no ba {ka re we na Ko pa o ni ku za ~e ti ri oso be.

Sto ma to log Pe ter Uj he qi iz

No vog Kne `ev ca iz {am pi on skog sa sta va, ni je us peo ni da za gle da so mo vi ma zu be, a sre }a mu se ~ak tri pu ta osmeh nu la!

Pri pa lo mu je i pri zna we za naj ve }eg ulo vqe nog so ma od 9.540 gra ma, pa pri de i ~a mac vre dan 2.800 evra!

– Ovo je za i sta moj naj sre} ni ji dan za tri pe ca ro {ke de ce ni je – sre }an je Uj he qi. – Mno go je onih {to mi za vi de na do bit ku, ali me |u ri bo lov ci ma uvek je ta ko. Po sled wih go di na Ga bor Sal ma i ja smo stan dard ni tim i sva ke se zo ne ekip no ili po je di na~ no smo na ~e ti ri-pet ti skih tak mi ~e wa.

La ne smo po be di li u Be ~e ju, bi li dru gi u Ka wi `i a ja bio pr vi u Se ge di nu. [te ta {to zbog po sla u or di na ci ji ne sti `em ~e {}e da ba cim udi cu.

Milorad Mitrovi}

Svet ski me ga car na tur ne ji po Ba na tu o ~e la je i u Sr bi ji da se osno va mre `a tzv. obra zov nih ga zdin stva po uzo ru na do bru prak su Ita li je, a ciq fi li ja la na ju gu Ba na ta je da se za ra |u je vi {e otva ra wem ka pi ja pa or skih grun to va. Ve} go di nu da na „Li der plus„ iz Ba nat skog Kar lov ca pri me wu je is ku stva brat skog udru `e wa „Al mos„ s Ape ni na. Po sao ani mi ra wa tu ri sti~ kih agen ci ja i {ko la vre di 111.000 evra, de le ga ci ja EU u Sr bi ji je ulo `i la 99.000, a op {ti na Ali bu nar osta tak, ka `e re a li za tor pro jek ta Mi haj lo Je zdi}.

– Ra di mo u skla du s mo tom „Ako slu {am, za bo ra vim, ako vi dim, pri se tim se, ako ura dim – na u ~im„. Ovog pro le }a bi lo je do sta ogra ni zo va nih po se ta grad ske de ce, gde su im vla sni ci ima wa po ka za li ~i me se ba ve i mo `da se u bu du} no sti ne ko opre de li za `i vot na se lu kad vi de da i ov de ima do brog `i vo ta i za ra de – op ti mi sta je sa rad ni ca pro jek ta Je le na Ano ki}.

Pred vo |e no pro mo te rom ak ci je „svet skim me ga ca rem” Ram bom Ama de u som, pre ne ki dan oko 70 be o grad skih ma li {a na bi lo je na vr lo po u~ noj i hran qi voj ba nat skoj tur ne ji. Kraj Ilan xe, na me stu biv {e de po ni je, De jan Stan ko vi} je stvrio pre div no je ze ro. De ca su se na kon ku pa wa u kri stal no ~i stoj vo di, ko ja sti `e iz iz vo ra s du bi ne od 130 me ta ra, ja ha la po ni je i za lo `i la se {tru dlom s ma kom. U Ja no {i ku su bra li vi {we, a me {tan ke ih ~a sti le ko la ~i ma i so kom ce |e nim na sta rin ski na ~in u Et no-ku }i

P

se la. Na Vra ~ev gaj skom je ze ru kod Be le Cr kve de ca su ~u la i pri ~u o se dam je ze ra u oko li ni, ko je sva ke go di ne po se ti vi {e de se ti na hi qa da tu ri sta. Ob ron ci ma De li blat ske pe {~a re ga zdu je Re zer vat pri ro de „La bu do vo oko„, sta ni {te 80 vr sta vr sta mo ~va ri ca.

Tu, ki lo me ta ri ma da le ko od ci vi li za ci je, je sa la{ Bra dva re vi} star vi {e od 100 go di na, gde uku }a ni od ne dav no ga je autoh to ne ra se po dol skog go ve ~e ta, bu {e i ko za i pra ve iz van re dan sir ka~ ka vaq, a u et nore sto ra nu nu de je la od ri be. Ne za ga |e ni pa {wa ci pe {~a re hra ne i ra zno vr sno ~e tvo ro no go bla go Ve re Fi li po vi} i we nog „[u mar ka”.

R. Jovanovi} Be ^ej Ski NO @Ni POT PiS Na kO Pa ka Ba Ni: Na platou ispred Kongresne sale, gde se odr`ava Filmskom festivalu u Kanu, postavqene su plo~e na koje svoje otiske ostavqaju velikani svetske kinemetografije. Od Kroazete ni{ta mawe nije slavna legendarna pla`a Kopakabana u Rio de @enairu pa su se reprezentativci Srbije, Be~ejci Laslo Ber~ek i Stevan Plemi}, nakon osvajawa bronze Svetskom prvenstva u stonom fudbalu nedavno odr`avnom u Brazilu, na pesku potpisali – stopalima. Nije ba{ jasno za{to nogama, kad su uspeh postigli rukama.

V. Jankov

LekAR

dnevnik

sreda11.jul2012.

23

ZA [TI TA OD NE @E QE NE TRUD NO ]E

Hit na kon tra cep ci ja spre ~a va abor tus du ka ci ja `e na o hit noj kon tra cep ci ji na me we na je svim `e na ma ko je bri nu o svom re pro duk tiv nom zdra vqu u sva kom tre nut ku. Hit na kon tra cep ci ja ne {ti ti od pol no pre no si vih bo le sti i ni je za me na za re dov nu kon tra cep ci ju, ve} je op ci ja ko ju `e na tre ba da ima u vi du u slu ~a ju da se na |e u ri zi ku od na stan ka ne `e qe ne trud no }e.

Sve `e ne, i one ko je su u du gim sta bil nim ve za ma, i one ko je ni su, tre ba da bu du pra vil no in for mi sa ne o hit noj kon tra cep ci ji, ka ko bi iza bra le iz me |u op ci ja ko je im sto je na ras po la ga wu ka da se do go di da re dov na kon tra cep ci ja za ta ji, ne pra vil no upo tre bi ili uop {te ne upo tre bi. To stva ra ri zik od ne `e qe ne trud no }e, a sa mim tim, i od po ten ci jal nog abor tu sa. Bri ga o se bi ne pod ra zu me va sa mo fri ze ra, ko zme ti ~a ra i {min ku, ve} pre sve ga vo |e we ra ~u na o svom re pro duk tiv nom zdra vqu.

Od hit ne kon tra cep ci je na na {em tr `i {tu do stup na su dva pro iz vo da. Je dan od wih, ku pu je se u apo te ci bez re cep ta i de lu je ako se uzme naj ka sni je do 72 sa ta od ri zi~ nog od no sa. Svet ska zdrav stve na or ga ni za ci ja je pro gla si la ovu ta ble tu zlat nim stan dar dom u hit noj kon tra cep ci ji. Dru gi pro iz vod uzi ma se ~ak do 120 sa ti na kon ri zi~ nog od no sa (pet da na) i iz da je se na le kar ski re cept. We na efi ka snost ne za vi si

E

od vre me na kad je `e na po pi je, i ona je pod jed na ko efi ka sna i pr vog i pe tog da na po sle ri zi~ nog od no sa.

Go vo re }i o naj no vi jim me to da ma hit ne kon tra cep ci je dr Bi qa na @i va qe vi} je po seb no na gla si la da se hit na kon tra cep ci ja pri me wu je is kqu ~i vo na kon ri zi~ nog sek su al nog od no sa i na me we na je spre ~a va wu ne `e qe ne trud no }e.

Sma tra se bez bed nom me to dom za {ti te, ali se sva ka ko pre po ru ~u je kon sul ta ci ja sa gi ne ko lo gom u svim slu ~a je vi ma u ko ji ma je to mo gu }e. Pra vil na edu ka ci ja o hit noj kon tra cep ci ji je od ve li kog zna ~a ja za sva ku `e nu, ka ko bi se una pre dio ni vo po zna va wa ove me to de kon tra cep ci je, na ~i na we nog de lo va wa i pra vil ne upo tre be.

J. Bar bu zan

Evro pa pro tiv aler gi je na hra nu vropska aka de mi ja za aler g i j u i kli n i~ k u imu n o l o g i j u EAACI sa se di {tem u Ci ri hu po kre nu la je kam pa wu u jav no sti ve za nu za aler gi je na hra nu ko je su ve }em po ra stu, pre sve ga me |u de com.

Kam pa wa je, ka ko je sa op {tio EAACI, usme re na pre sve ga na {ko le gde se ja vqa tre }i na po ten ci jal no smr to no snih aler gij skih re ak ci ja me |u de com.Oko 120 na mir n i c a mo ` e da iza z o ve aler gi je, ali su one ko je ih

E

Po dr {ka glu mi ce Na {a po zna ta glu mi ca Iva [tr qi} po dr `a la je edu ka ci ju o hit noj kon tra cep ci ji. Sa vre me na `e na tre ba da zna ko je su joj mo gu} no sti na ras po la ga wu i da, bi ra ju }i tre nu tak u ko me }e od lu ~i ti da ima be bu, za {ti ti se be i svo je re pro duk tiv no zdra vqe.

naj ~e ce {}e iza zi va ju kod de ce ja j a, ki k i r i k i, kra vqe mle ko i ora si.U Evro pi oko 17 mi li o na qu di, me |u ko ji ma 3,5 mi li o na mla |ih od 25 go di na, pa ti od aler gi ja na hra nu.Broj oso ba ko je pa te od te aler gi je je udvo stru ~en za 10 go di na, dok su aler gij ske re ak ci je sa smr to no snim po sle di ca ma po de cu po ve }a ne se dam pu ta to kom istog pe ri o da. Stru~ wa ci pre po ru ~u ju, iz me |u osta log, kao pre ven ci ju bo qe eti ke ti ra we na mir ni ca.

Mo zak psi ho pa te po ka zu je struk tur ne ab nor mal no sti a u~ ni ci ko ji su ske ni ra li mo zgo ve qu di osu |e nih za ubi stvo, si lo va we i na sil ne na pa de pro na {li su do dat ne do ka ze da psi ho pa te ima ju struk tur ne ab nor mal no sti u svo jim mo zgo vi ma.

Is tra `i va~ sa Kings ko le xa u Lon do nu Naj xel Bla kvud re kao je da ot kri }e struk tur nih ab nor ma lo sti ima va `an uti caj na le ~e we psi ho pa ta.

Stu di ja je po ka za la da psi ho pa te, za ko je je ka rak te ri sti ~an ne do sta tak em pa ti je, ima ju ma we si ve ma se u obla sti ma mo zga ko je su va `ne za raz u me va we tu |ih emo ci ja.

I dok kog ni tiv na i bi hej vi o ral na te ra pi ja mo `e da po mog ne qu di ma sa dru {tve nim po re me }a ji ma, ona ne funk ci o ni {e kod psi ho pa ta, re kao je Bla kvud Roj ter su.

Ovo ot kri }e mo glo bi da uti ~e i na pra vo sud ni si stem, jer po ve zi va we psi ho pa ti je sa mo `da nim funk ci ja ma mo `e da po slu `i kao ar gu ment u po zi va wu na ne u ra ~u wi vost.

In te re so va we za mo zak na sil nih kri mi na la ca po ra slo je

N

Pne u mo ni ja vo de }i uzrok smr ti kod de ce a pa qe we plu }a i di ja re ja su me |u vo de }im uzro ci ma smr ti kod de ce {i rom sve ta, na ro ~i to me |u si ro ma {nim sta nov ni {tvom, upo zo rio je Me |u na rod ni Fond za de cu Uje di we nih na ci ja (Unicef). Od na ve de ne dve bo le sti go di {we umi re vi {e od dva mi li o na de ce, {to je 29 od sto smrt nih slu ~a je va me |u ma li {a ni ma sta ro sti do pet go di na.

Unicef je ape lo vao na 75 ze ma qa sa naj ve }om smrt no {}u od na ve de nih bo le sti da, pre sve ga, ima ju ujed na ~en pri stup le ~e wu de ce, od no sno da svu de cu me di cin ski tre ti ra ju ona ko ka ko le ~e de cu iz 20 od sto naj i mu} ni jih do ma }in sta va.Od kqu~ nog zna ~a ja bi bi lo obez be di ti vak ci na ci ju pro tiv naj zna ~aj ni jih uzro~ ni ka pne u mo ni je i di ja re je, ohra bri va we maj ki da do je de cu, po boq {an pri stup ~i stoj vo di i ade kvat nim sa ni ta ri ja ma, obez be |i va we an ti bi o ti ka za za pa qe we plu }a i ras tvo ra za re hi dra -

Z

ta ci ju kod di ja re je.Oko po lo vi na smrt nih slu ~a je va od na ve de nih bo le sti me |u de com se re gi stru je u pet ze ma qa: In di ji, Ni ge ri ji, De mo krat skoj Re pu bli ci Kon go, Pa ki sta nu i Eti o pi ji. Unicef is ti ~e da 783 mi li o na qu di {i rom sve ta ne ko ri sti bez bed nu vo du za pi }e, a 2,5 mi li jar di ne ma ade kvat ne sa ni ta ri je. Go to vo 90 od sto smrt nih slu ~a je va od di ja re je {i rom sve ta iza zva no je lo {im kva li te tom vo de, ne a de kvat nim sa ni tar nim uslo vi ma i lo {om hi gi je nom.

Pra we ru ku vo dom i sa pu nom spa da u naj i spla ti vi je in ter ven ci je ko ji ma se sma wu je u~e sta lost i pne u mo ni je i di ja re je, na gla {a va se u iz ve {ta ju Unicef. Za pa qe we plu }a je, ina ~e, od go vor no za 18 od sto smrt nih slu ~a je va, a di ja re ja za 11 od sto smrt nih slu ~a je va me |u de com u sve tu.

Po re |e wa ra di, ma la ri ja je od go vor na za se dam od sto, a si da za dva od sto smrt nih slu ~a je va u tom uz ra stu.

sa po ~et kom su |e wa An der su Brej vi ku, Nor v e ` a n i n u ko ji je pro {le go di ne ma sa kri rao 77 qu di. Dve gru pe stru~ wa ka ko je su ga is pi ta le do {le su do su prot nih za kqu ~a ka o we go vom men tal nom zdra vqu.

B l e k v u d o v tim ko ri stio je mag net nu re zo nan cu ka ko bi ske ni rao mo zgo ve 44 za tvo re ni ka za ko je se zna da ima ju po re me }aj po znat kao an t i d ru { tve na li~ nost (ASPD). Za tvo re ni ci su osu |e ni za ubi stvo, po ku {aj ubi stva,

na no {e we te {kih te le snih po vre da i si lo va we.

Od 44 ske ni ra nih, kod 17 je di jag no sti fi ko van i ASPD i psi ho pa ti ja, kod 27 ni je. Is tra `i va ~i su po tom ske ni ra li mo zgo ve 22 zdra vih qu di ko ji ni su po ~i ni li ni ka kav zlo ~in.

Re zul ta ti is tra `i va wa po ka za li su da mo zak psi ho pa te ima ma we si ve ma se u de lo vi ma mo zga va `nim za raz u me va we tu |ih emo ci ja i na me ra, ko je se ak ti vi ra ju ka da qu di raz mi sqa ju o mo ral nom po na {a wu.

Zbog maw ka si ve ma se ili {te te na ne te ovim obla sti ma mo zga, psi ho pa te ni su spo sob ne za em pa ti ju, kri vi cu ili sram.

Stru~ wa ci na gla {a va ju da po sto ji ja sna raz li ka u po na {a wu iz me |u psi ho pa ta i oso ba sa ASPD-om. Stru~ w a c i oso be sa ASPD-om opi su ju kao „usi j a n e gla v e”, a psi h o p a t e kao oso be „le de nog sr ca”.

Oni „le de nog sr ca” po ~i wu sa pre kr {a qi ma ra ni je i wi hov op seg ra da je {i ri i lo {i je re a gu ju na le ~e we od onih „usi j a n ih gla v a, upo z o r a v a Ble kvud.

VESTI Aku punk tu ra pro tiv bron hi ti sa ru pa ja pan skih na u~ ni ka usta no vi la je da je aku punk tu ra de lo tvor na pro tiv hro ni~ nog bron hi ti sa.

Oni su na su mi ce po de li li u dve gru pe po 34 oso be pa ci jen te obo le le od hro ni~ nog bron hi ti sa i le ~e ne od tog obo qe wa. To kom 12 sed mi ca is pi ti va wa, pr va gru pa je jed nom sed mi~ no do bi ja la te ra pi ju aku pun ku rom na 20 ta ~a ka pre ci zno utvr |e nih pro to ko lom is tra `i va wa. Dru ga gru pa je bi la pod vr ga va na la `nim se an sa ma, jer igle ni su bi le za bi ja ne u ko `u. Na kon to ga se to kom te sto va ho da po ka za lo se da su pa -

ci jen ti ko ji su bi li pod vr ga va ni pra voj aku punk tu ri ma we za di sa ni, da su pre la zi li ve }u

G

Ve na raz vi je na iz ma ti~ nih }e li ja ved ski hi rur zi su po pr vi put do sad tran splan ti ra li ve nu raz vi je nu u la bo ra to ri ji od pa ci jen to vih sop {tve nih ma ti~ nih }e li ja. Ope ra ci ju na de se to go di {woj de voj ~i ci je oba vio tim stru~ wa ka sa Ge te bor {kog uni ver zi te ta. Ovom teh ni kom de voj ~i ca je po {te |e na ka ko uzi ma wa ve ne iz we ne no gu ( {to bi mo glo da po re me ti funk ci ju tog de la te la), ta ko i do bi ja wa tu |e ve ne zbog ~e ga bi ce log `i vo ta mo ra la da pi je le ko ve pro tiv od ba ci va wa stra nog tki va. Po sto ja la je i mo gu} nost ugrad we sin te ti~ ke ve ne, ali u wi ma se ~e sto stva ra ju blo ka de i ugru {ci. [ved ski tim je pr vo uzeo seg ment ve ne, du ga ~ak de vet san ti me ta ra, iz pre po ne umr le oso be i iz we ga od stra nio sve `i ve }e li je. Po -

[

uda qe nost za {est mi nu ta i ima li bo qi pro tok ki se o ni ka od onih ko ji su bi li pod la `nom te ra pi jom.

tom su u tu ve nu ubri zga ne ma ti~ ne }e li je, do bi je ne iz ko {ta ne sr `i de voj ~i ce, kod ko je je di jag no zi ra na mo gu} nost po ten ci jal no fa tal ne blo ka de por tal ne ve ne - krv nog su da ko jim se krv tran spor tu je u je tru na de tok si fi ka ci ju. Dve ne de qe po sle „se ja wa” ma ti~ wih }e li ja u ve nu, ona je tran splan ti ra na de voj ~i ci teh ni kom baj psa. Po sle ope ra ci je ni je bi lo ni ka kvih kom pli ka ci ja, a nor mal ni pro tok kr vi je ob no vqen od pr vog tre nut ka. Ova teh ni ka je uro di la iz u zet nim po boq {a wem kva li te ta `i vo ta de voj ~i ce, ko ja da nas mo `e da {e ta i do tri ki lo me tra i da upra `wa va lak {e gim na sti~ ke ve `be, na po mi wu {ved ski stru~ wa ci.

Ipak, ova teh ni ka za sad ni je op {te pri me wi va, ka ko zbog to ga {to je vr lo sku pa, ta ko i zbog neo p hod ne du ge pri pre me.

(Ta njug)

24

sreda11.jul2012.

OGLASil ^iTUQe

dnevnik

Posledwi pozdrav dragom tati

Veroqubu - Veci Guculu

Aleksandar Francuski

Opra{tamo se od na{eg dugogodi{weg prijateqa

Mihwak Lacike Ostaju uspomene i se}awa.

Dragi Sale, zauvek }e{ biti u na{im srcima.

Posledwi pozdrav od: Urketa, Sare, Dace i Novketa.

od: Sandre, Maje i Nemawe.

56484

56479

Dana, 3. 7. 2012. godine, u 73. godini preminula je na{a draga

Dobrila Kikanovi} Kika

Porodica Petrovi}.

Posledwi pozdrav tetku

56468

Posledwi pozdrav dragom tati i dedi

Bogdanu Jeki}u

Bo`i

1939 - 2012.

Sahrana je danas, 11. 7. 2012. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}eni: Vujo i Draga Jawanin.

O`alo{}eni: }erka Milica, zet Dragan, unuk Vladimir Ivanovi}.

56473

56474

Tvoji najmiliji.

56481

IZDAJEM sobe i apartmane u ^awu. Tel. 00382/67859-097, www.da noj lo vi ca part ma ni.pic zo.com 55918 IZDAJEM garsoweru u centru Budve blizu mora, 25E. Kumbor sobu sa kupatilom i kori{}ewem kuhiwe za 4 osobe, 20E.Telefon 0038269045009.

56042 SOBE I APARTMANI na moru Utjeha kod Bara, blizu mora.

Povoqno. Telefon 062/8510669, 021/63-63291.

56056

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da nas je iznenada napustio na{ dragi

Sa velikom tugom obave{tavamo prijateqe i rodbinu da nas je napustio na{ voqeni

Veroqub Gucul

Bogdan Jeki}

4. 2. 1959 - 9. 7. 2012.

1941 - 2012.

Sahrana je 11. 7. 2012. godine, na ^eratskom grobqu u Sremskim Karlovcima, u 15 ~asova.

Sahrana je 13. 7. 2012. u 15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}ena porodica.

O`alo{}ena supruga Anka, sin Stanko, unuk Vuka{in Jeki}.

56472

56482

Tu`nog srca i sa nevericom opra{tamo se od na{eg dragog

OZBIQNA zaposlena `ena sa detetom iznajmila bi jednoiposoban ili dvosoban stan na Novom nasequ na du`i period. Telefon 064/20-55-937.

56419

PETROVARADIN, plac 20 ari pogodan za izgradwu poslovnih i stambenih objekata, 36m {irina do ulice, Bukova~ki put izme|u br.3 i 3C. Telefon 063/547-782.

56074 VINOGRAD, vo}wak, vikendica, bunar, pored stare Tise u Ba~kom Gradi{tu. Telefon 064/4437-939.

56317

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

56229

^ISTIM podrume, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, automobile stare za otpad. Telefoni: 064/953-3943, 021/6618-846, 063/84-85-495.

56070

Posledwi pozdrav staroj kumi

Posledwi pozdrav strini

Stevanki Pla~ki}

Dragana Prodanovi}a

Stevanki Pla~ki}

Wegov vedri lik ostaje da `ivi sa nama.

Sahrana je u ~etvrtak, 12. 7.

2012. godine, u 15.45 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Hvala za svu dobrotu koju si nam pru`ila.

Od kuma Dragana i sina Darka.

od Bra{e i Seke sa porodicom.

Brat Zoran i snaja Sne`ana.

56485

Posledwi pozdrav na{em dragom i nezaboravnom ~iki

Draganu Prodanovi}u

56475

56476

Posle duge i te{ke bolesti prestalo je da kuca plemenito srce dragoj majci i baki

Stevanki Pla~ki} ro|. Bogdanov

Wegovi: Senka i Nikola.

56486

Posledwi ispra}aj mile nam pokojnice }e se obaviti 12. 7. 2012. godine, u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu.

Ve~no o`alo{}eni: sinovi Sava, Rada i Mladen, snaje Qubica i Bosiqka i unuci Jelena, Stevan i Nata{a.

56477

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwi pozdrav dragom kumu

Opra{tamo prijateqa

se

od

na{eg

Posledwi pozdrav

sreda11.jul2012.

25

Posledwi pozdrav dragom

RO\ENDANSKI POMEN

Aleksandra - Sa{e Francuskog Stojanka i Slavko ^ekerevac.

56444

Simi ]urguzu

PETOGODI[WI POMEN

\uraki Zoranu

Draganu Prodanovi}u Kolumbu

od kumova Majki}: Anke, Bate i Jovice sa porodicama.

od: Cece, Bube, Ivana, Steve i Jove.

56467

Danas, 11. 7. 2012. godine je sine tvoj 47. ro|endan.

Prerano si nas ostavio i u tugu zavio. Iza}i }emo sa cve}em zaliti ga suzama tuge i bola.

Neka te sine, an|eli i presveti nebeski otac ~uvaju.

Zvezdo na{a, po~ivaj sine u miru.

3 Nedeqku Bala}u 1930 - 2007.

Kolege iz Be~kereka.

Ve~ito tuguju tvoji: mama i tata i cela familija.

56347

56440

Posledwi pozdrav

Zoranu Radovanovu

56450

Posle {est decenija dru`ewa napustio nas je na{ drug

Posledwi pozdrav voqenom ocu, svekru i dedi

Posledwi pozdrav prijatequ, ravnogorcu

Tvoja voqena i neponovqiva li~nost ve~no `ivi sa nama.

Simi ]urguzu

od brata Jovana ]urguza sa porodicom.

Supruga Jelka, sinovi Lazar i Sini{a, snaje i unu~ad.

[ESTOMESE^NI POMEN Danas se navr{ava {est meseci od kako si nas ostavio sa tugom i bolom.

Zahvalni za svu qubav i dobrotu Tvoji najmiliji.

Posledwi kolegi

pozdrav

dragom

od wegovih {kolskih drugova iz III - b generacije 1949/50.

Mu{ke gimnazije.

6. 5. 1957 - 17. 9. 1991.

Neute{ni majka i bra}a.

Sa{a Francuski nosi}e te u mislima i budu}im dru`ewima Tvoj IV-3 Svetine gimnazije, maturanti 1976.

Posledwi pozdrav voqenom kumu

na{em

od: Nata{e, Steve, Tamare, Milana i Maje.

Porodica ^erni}.

56409

S tugom i bolom u srcu obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 9. jula u 75. godini preminuo

Dana, 8. jula 2012. godine preminuo je u Subotici na{ ro|ak

SE]AWE 11. 7. 2011 - 11. 7. 2012.

dr Lajo{ Tot

Radivoj ]ur~i} Sahrana }e se obaviti 11. 7. 2012. godine, u 11 sati, na Alma{kom grobqu.

O`alo{}eni: supruga Slavica, sin Dragan i }erka Nata{a sa porodicama.

redovan profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu u penziji Osta}e zauvek u lepom i trajnom se}awu Rudolfa i Miroslave Kastori.

56429

56346

56420

od porodica: Albot, Dragutinovi} i Ke{eq.

56430

@ivadin Do{en

Tvoja supruga Mira.

56374

Radivoju ]ur~i}u

POMEN

Se}awa nikad ne blede. S qubavqu i ponosom ve~no }u te nositi u mom srcu.

56449

Posledwi pozdrav dragom zetu i te~i

Radivoju ]ur~i}u

56437

11. 7. 2001 - 11. 7. 2012.

Wegov VIII-B I VMG „Svetozar Markovi}” generacija 1955/56.

56432

Dragi na{

56441

Aleksandru Francuskom

Horvat Ferenc

od: Dragana, Mirjane, Teodore i Du{ana.

Posledwi pozdrav voqenom ocu, tastu i dedi

56396

Posledwi pozdrav sinu i bratu.

i preselio se u se}awe.

56447

56457

Mihwak Ladislavu Stanko Jela~a

Draganu Prodanovi}u Kolumbiji Drag~e, prijatequ na{, neka ti je ve~na slava i laka crna zemqa.

Milka i Rile.

56466

Branko Vukov Lule

Radivoju ]ur~i}u

Sa tugom i bolom javqamo svim ro|acima, prijateqima i poznanicima da je na{ voqeni suprug, otac i deda

56421

DESETOGODI[WI POMEN

Horvat Ferenc 6. 5. 1957 - 17. 9. 1991.

Rekao si: „Vidimo se za koji dan.” A bio je to posledwi pozdrav jo{ tada.

Ve~nost smo se nadali, u ve~nost te nosimo u na{im srcima.

iz Gospo|inaca

ro|en 1948. godine

Vreme prolazi, ali uspomene i se}awa ostaju.

Porodica Milo{evi}.

Supruga sa decom.

56371

Milica \uki}

Simo ]urguz

Dane Milo{evi}

56377

preminuo u 65. godini.

Opelo i sahrana }e se obaviti 11. 7. 2012. godine, u 12.30 sati, na Centralnom grobqu u Futogu.

O`alo{}eni: supruga Ru`a, k}erka Ivana i unuk Vuka{in.

56436

U na{im si mislima.

Po~ivaj u miru.

S qubavqu tvoji najmiliji.

56390

26

tv program

sreda11.jul2012.

Неустрашива планета: Хаваји

06.00 07.30 08.00 09.00 10.00 12.00 14.00 15.00 16.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 00.00 00.35

Музичко свитање Глас Америке Панонско јутро У огледалу Лола Агропарламент Лице с насловнице Бели лук и папричица Панонска хроника Војвођанске вести Лола За корак испред Војвођанске вести Без цензуре Војвођанске вести Вино и виноградарство Глас Америке Ноћни програм

Шестоделна научно-популарна серија прати тим авантуриста и научника у истраживању планете Земље. Они истражују геолошки настанак јединствених формација, укључујући гелечере на Аљасци, хавајска острва вулканског порекла, Сахару итд. Режија: Том Стаберфилд, Ерик Нарајанан (РТВ 1, 16.00) 06.20 Кратак час професора Аркадија 06.30 Добро јутро, Војводино 09.00 Међународни тероризам после 1945.

09.30 Под истим кровом 10.00 Вести 10.10 Неустрашива планета 11.00 Ритам Егзит-а 11.30 Кухињица 11.55 Име мог сокака 12.00 Вести 12.10 Нова занимања 12.25 Како...?

12.40 Здраво живо 13.05 Фаца 14.00 Вести 13.55 Супер, супер Егзит 14.00 Вести 14.05 Радар 15.00 Вести за особе са оштећеним слухом 15.05 Ток шок 16.00 Неустрашива планета 16.50 Временска прогноза 17.00 ТВ Дневник 17.25 Разгледнице 19.00 Ритам Егзит-а 19.30 ТВ Дневник 20.10 У постељи 21.00 Документ 21.30 Повратак на село 22.00 Војвођански дневник 22.35 Међународни тероризам после 1945.

23.05 Оперативци 23.55 У постељи 00.45 Документ 01.15 Повратак на село

07.00 08.30 08.55 09.20 09.45 10.10 10.35 11.00 12.40 13.10 14.00 14.40 15.30 17.00 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 22.20 23.05 23.30

Концерт Хајде са мном у обданиште Питам се питам се Новосадско дечје лето Музички фестивал „Шкољкице“ Змајеве дечје игре 2012. Кад зазвони 2. и 3. седница Скупштине АП Војводине, пренос Македонско сонце Нови таблоид НС Концерт ТВ баштине Добро вече Војводино (ром) Пословни успех (мађ) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица – мађ. Добро вече, Војводино (рум) Оперативци Биографије Плави круг ТВ баштине

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.03 09.55 10.00 10.31 10.59 12.00 12.15 12.30 13.15 13.21 13.45 15.15 16.00 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 20.56 22.31 22.35 23.05 23.55 00.10 00.19 01.04 02.37 03.00 03.28 03.55 04.28 04.58 05.48

06.30 08.30 09.00 09.05 11.00 11.10 12.30 13.00 13.05 14.00 14.30 15.00 15.05 15.30 16.00 16.30 17.00 18.40 19.00 19.30 19.45 20.00 21.00 22.00 22.30 23.00 23.55

09.45 10.00 11.00 12.30 20.45 21.00 21.30 23.30 01.00

Новосадско јутро Храна и вино Вести Убиства у Мидсамеру Вести Серијски програм Рецепти Лауре Равајоли Вести Серијски програм Ленија Истрага Вести Зове море Спринт Рецепти Лауре Равајоли Храна и вино Убиства у Мидсамеру Конак Објектив Објектив (слов) Објектив (мађ) Ево нас код вас Опчињени Објектив Зове море Живот на Марсу Украдена срца

ЦХТВ вести Барса ТВ АТП Бастад АТП Штутгарт ЦХТВ вести Фудбал мондијал магазин Фудбал Барса ТВ: Историја Кампа Ноу АТП Бастад и Штутгарт

Пипи шоу У финалном кругу такмичиће се малишани из ОШ „Ђура Јакшић“ из Банатског Двора и малишани из ОШ „Иван Милутиновић“ из Суботице. Представићемо вам зеца. Сазнаћете нешто више о виолончелу. Сазнаћете све о вожњи ролера. Упознаћете се и са занимањем колачара. (КТВ, 20.00)

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00 Србија коју волим, 13.00 Зрно по зрно, 14.00 Живети свој живот, 15.00 Спортска галаксија, 16.00 Освета, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 20.00 Пипи шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Кућа 7 жена, 00.00 Објектив, 00.30 Ток шоу 08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Дечији програм, 12.00 Отворени екран, 13.00 Никад се не зна..., 14.00 ЗОО пузле, 14.30 Инфо К9, 15.00 Забавни програм, 16.30 Инфо К9, 17.00 Бибер, 17.30 Зелена патрола, 18.00 Кућица у цвећу, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 Травел клуб, 21.15 Отворени екран, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 01.00 Бибер, 01.30 Ноћни програм

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Балкан експрес Вести Траг Мој херој Дуж ракове обратнице Дневник Спорт плус Касл Евронет Летњи биоскоп: Дизни на РТС Летњи биоскоп: Миш Перез и Зубић Вила Ово је Србија Срећни људи Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Моја лепа Србија Слагалица Дневник Срећни људи Црни пас, филм Вести Око Касл Дневник Евронет Ружна Бети Ноћни биоскоп: Њујоршки кровови, филм Балкан експрес Вести(04.00,05.00) Мој херој Око Траг Срећни људи Верски календар

Беокулт Гост вечерашње емисије је проф. оргуља с Оксфорда и Кембриџа Вилијем Вајтхед. Његовим солистчким концертом у катедрали Блажене Дјевице Марије у Београду, почео је 12. Међународни фестивал „Дани оргуља”. (РТС 2, 19.13) 06.47 07.22 07.28 07.39 07.49 08.01 08.13 08.40 08.54 09.17 09.43 10.14 10.40 11.13 11.54 12.26 13.00 13.59 14.26 14.40 15.03 15.36 15.44 16.35

Бренда Стронг

Црни пас За Џека Оревса правила путовања су једноставна. Не проверавај терет, не питај за одредиште, и никад не прекидај вожњу... Улоге: Патрик Свејзи, Мит Лоаф, Ренди Тревис, Бренда Стронг Режија: Кевин Хокс (РТС 1, 20.56)

06.15 06.30 07.00 08.50 09.50 10.50 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.20 22.00 01.00 02.30 03.00 03.30

Ексклузив Експлозив Езел Дођи на вечеру Одбачена Филм: Француски пољубац Тачно 1 Трачара Изгубљена част Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Изгубљена част Езел Филм: Џон Кју Трачара Експлозив Ексклузив Кобра

dnevnik

17.42 17.46 18.12 18.48 19.13 19.43 19.49 20.00 20.53 21.00 22.11 23.40 00.06 00.50 01.46

Слагалица Мунзи Велики и мали Откријмо свет са Ђолетом Томас и другари Френине ципеле Зујалица Необично о биљкама Слобода мора (за особе са оштећеним слухом) Водич кроз модерну архитектуру Београда Е-ТВ ТВ мрежа Хит либрис Научни кафе Жорж Бизе: Симфонија бр.1, Ц-дур(СО РТС) Други век Трезор Зујалица Необично о биљкама Слобода мора (за особе са оштећеним слухом) Ја, ми и други Датум Капри Бициклизам: Тур де Франс, пренос Од сада Линк Драгољуб Ђуричић и пријатељи У свету Беокулт Датум Верски календар Капри Од сада Сребреничка поља смрти Кошарка (ж)-Квалификације за ЕП 2013: Србија-Пољска, снимак Бициклизам: Тоур де Франце, преглед Ви и Мира Адања Полак Трезор Кошарка(ж)-Квалификације за еп 2013: Србија-Пољска

06.00 ВОА 06.30 Слике живота 07.00 Маратон 08.00 Цртани филм 09.45 Топ шоп 10.00 Филм: Сирома‘ сам ал‘ сам бесан 12.00 Топ шоп 13.00 Љубав у залеђу 15.00 Мућке 15.40 Ало, ало 16.15 Документарна серија 17.15 Обични људи 18.15 Филм: У име народа 20.00 Мућке 20.30 Ало, ало 21.00 Филм: Голи пиштољ 23.00 Удовице 00.00 Филм: Рај на земљи 02.00 Филм: Голи пиштољ 04.00 Домаћа музика 04.30 Филм: Рај на земљи

08.15 Школа, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.45 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Булевар, 17.30 Златибор, 18.00 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.00 Фам, 21.25 Филм, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.25 Ауто шоп, 00.35 Хај-фај, 01.30 Фокус 12.00 Срем на длану: Рума,13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Очи у очи, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Инђија, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Док. програм, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

06.50 Инспектор Валандер 08.30 Топшоп 08.50 Долина сунца 09.45 Топшоп 10.00 Вести 10.35 Дневни магазин 12.30 Цртани филмови 14.00 Наша мала клиника 16.00 Вести 16.40 Спортски преглед 17.05 Џои 17.30 Пријатељи 18.30 Вести 19.10 Сунђер Боб Коцкалоне 19.25 Штрумфови 20.10 Увод у анатомију 21.10 Филм: Правила привлачности 23.00 Вести 23.35 Спортски преглед 23.55 Филм: Црна маска 2 01.35 Увод у анатомију 02.25 Саут Парк 02.50 Филм: Енглески за странце 04.30 Филм: Украдени снови 1 06.10 Укључење у Б92 Инфо

07.00 10.15 12.00 14.00 15.00 15.40 16.00 17.00 18.00 18.30 19.00 20.15 20.45 21.30 22.15 00.00 00.30 02.15 03.00 04.00 05.00

Добро јутро Гранд парада Гранд шоу Тачно у подне- живо Моје срце куца за Лолу Национални дневник Академија дебелих - уживо Мала невеста Кукавица Национални дневник Мала невеста Љубав и освета Академија дебелих - преглед дана 48 сати свадба Брачни судија Црна хроника Филм: Пореклом из Америке Отети Гле ко то говори Необичне методе Моје срце куца за Лолу

Нија Лонг

Пореклом из Америке Афроамеричка студенткиња Зора, верује да јој је отац умро док је још била врло мала. Истина је да је Зора зачета вештачком оплодњом, али мајка никад није смогла снаге да јој то призна. Када Зора напокон игром случаја сазнаје истину, одмах се баца у потрагу за својим биолошким оцем... Улоге: Вупи Голдберг, Тед Денсон, Вил Смит, Нија Лонг, Џенифер Тили Режија: Ричард Бенџамин (Пинк, 00.30)

Тијана Марковић

Једна жеља, једна песма Ове среде у емисији су гости Раша Павловић, Мирослав Милинковић, Сузана Ђорђевић, Јелена Маринков. У пратњи оркестра Мише Мијатовића и КУД из Ивањице, вече код куће ћете гарантовано провести у добром расположењу. Водитељка: Тијана Марковић (Хепи, 20.20) 05.00 08.00 08.15 08.40 09.20 09.40 10.00 11.00 11.30 12.00 12.20 12.30 12.40 13.20 13.40 14.00 14.10 15.15 15.30 15.55 17.30 17.55 18.25 19.15 20.20 22.00 22.50 00.00 00.50 01.30 02.10 03.40 04.10

Јутарњи програм Звезданиште Тајни свет меде Бенџамина Ноди у земљи играчака Ешли Телешоп Сабрина Генератор Рекс Хунтик Моји џепни љубимци Бајка о Тибету Метеор и моћни камиони Квизић Побуна диносауруса Телешоп Вести Изгубљене године Телешоп Вести Граница Насловна страна – квиз Телемастер Јелена Документарни програм Једна жеља, једна песма Агенција Изгубљене године Луда кућа Изнајми звезду Документарни програм Једна жеља, једна песма Насловна страна – квиз Јелена

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 08.00 555 личности, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 09.40 НС инфо, 10.15 Док. филм, 11.00 Пун гас, 12.15 Уторком у 21, 13.20 ИнЏој, 14.00 Акценти, 14.15 Писмо глава, 15.15 Токови моћи, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 20.05 Икс арт, 21.00 Екстреми, 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 12.00 Катедрале, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

sreda11.jul2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

10

27

ИСТОРИЈА ПРОСТИТУЦИЈЕ

Пи ше: Иван Лазаревић 09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 18.20 19.20 20.20 21.20 23.20 01.20

09.30 Највећи губитник 10.25 Луда вожња 11.20 Богата млада, сиромашна млада 12.15 Л.А. Инк 13.10 Стручњак за торте 14.05 Компулзивно гомилање 15.00 Краљ посластичара као кувар 15.30 Џон, Кејт и осморо деце 15.55 Венчаница из снова 16.20 Шта не треба обући 17.15 Удварање у мраку 18.10 Највећи губитник 19.05 Мајами инк 20.00 Богата млада, сиромашна млада 20.55 Венчаница из снова 21.50 Нисам знала да сам трудна 22.45 Ургентни центар 23.40 Л.А. Инк 00.40 Богата млада, сиромашна млада 01.40 Венчаница из снова

Мар та Плимп тон

Оба ла ко ма ра ца 08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.30 22.00 23.00 00.00 01.00

08.00 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Други светски рат у боји Геније дизајна Витезови Маргата 1066. Викторијанска апотека Излазак из сенке: Прича о Ирени Жолио Кири и Фредерику Жолио Кири Слика девојчице са напалмом Тајм тим година XИ Геније дизајна Траговима Тинтина Викторијанска апотека Тајни рат (10) Преживети напредак Сведок са балкона собе 306. Други светски рат у боји Траговима Тинтина Египат Како је уметност створила свет

Ловци на змајеве Ози Бу Византијско плаво Бик који седи Пролаз Ледени потрес Рука смрти Хладни играч Еротски филм Еротски филм

Хлад ни играч У ка зи ну у Лас Ве га су, нај ве ћи коц кар ски бак суз ски да кле тву са се бе ка да се за љу бљу је, на ве ли ко згра жа ва ње свог ше фа. Он је нај бак су зни ји чо век у ве га су, ње го ва ло ша сре ћа је за ра зна, што ко ри сти ње гов шеф, ка ко би ма ле ри сао игру ве ли ких коц кар ских ма го ва... Уло ге: Ви ли јам Меј си, Ма ри ја Бе ло, Алек Бол двин Ре жи ја: Вејн Кра мер (Си не ма ни ја, 22.00)

Али Фокс жи ви са по ро ди цом на има њу у Аме ри ци, на ко јем ве ћи ну вре ме на про во ди сми шља ју ћи раз не из у ме, с на ме ром да про ме ни свет. Огор чен не ин вен тив но шћу и не ра зу ме ва њем сво је око ли не, јед но га да на од лу чи да про да ку ћу и за јед но с по ро ди цом се од се ли у пра шу му Сред ње Аме ри ке... Уло ге: Ха ри сон Форд, Хе лен Ми рен, Ри вер Фе никс, Кон рад Ро бертс, Мар та Плимп тон Ре жи ја: Пи тер Ва јр (ХРТ 1, 21.04) 07.00 Добро јутро, Хрватска 09.02 Дивљи Пламен 10.12 Место под сунцем, док. серија 11.01 Пругаста браћа - Дружба мунгоса, док. серија 12.00 Дневник 12.35 Моћ судбине 13.22 Мајчин дар, филм 15.13 Понос Раткајевих 16.00 Горски лекар 17.24 Хрватска уживо 17.53 Фауст Вранчић, док. серија 18.25 Др Оз, ток шоу 19.10 20пет, квиз 19.30 Дневник 20.03 Хрвати у земљи фудбала и танга, док. филм 21.04 Обала комараца, филм 23.10 Дневник 3 23.53 Секс и град 00.21 Мајчин дар, филм 01.54 Др Оз, ток шоу 02.35 ЦСИ: Лас Вегас

07.47 08.12 08.37 09.02 09.28 10.00 13.31 13.58 14.48 15.00 15.26 16.14 17.20 19.30 20.00 20.55 21.41 22.30 23.05 23.41 00.26 00.55 01.38 02.17

Ма ри ја Бе ло

твдод, сатнице, 11. јул (хбо-11) 06.00 Рио 07.35 Срећа 08.25 Ослони се на мене 10.25 Замена 12.05 Грегов дневник 2 13.45 Златокоса и разбојник 15.25 Дебела мама: Какав отац, такав син 17.10 Срећа 18.05 Моја назови жена 20.05 Тор 22.00 Борџије 22.50 Армија криминалаца 01.05 Кад водењак пукне 02.40 Деца кукуруза 04.05 Врућа кафа 05.30 Филмови и звезде

07.30 09.00 10.00 11.30 13.00 14.00 16.00 17.30 18.30 20.00 21.00 23.00

04.00 05.20 06.50 08.50 10.30 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Телетабис На крају улице Фантастични пријатељи Х2О Уз мало воде! Јура Хура Пренос седнице Хрватског сабора Фауст Вранчић, док. серија Топ Гир Музика, музика... шансоне Сити фолк 2012. Идемо у Америку с Гораном Милићем Тенис АТП Умаг, снимак 2. меча Тенис АТП Умаг, пренос 1. меча Телетабис Дражесни мајски пупољци Злочинци у скупим оделима ЦСИ: Лас Вегас Мућке Битанге и принцезе Шаптачица духовима Калифорникација Добра жена Закон и ред Тенис АТП Умаг, снимак 2. меча

Викенд на дежели Биографија - Грета Гарбо Љубав и издаја Викенд на дежели Биографија - Принц Хари Пре него што се он пробуди Опсада Алтраза Биографија - Грета Гарбо Викенд на дежели Биографија - Принц Хари Грађани опасних намера Смртоносно секси

Тежак избор Мод сквод Не без моје кћерке Запослени људи Врата раја Типично за Мери Волим те до смрти Птичица Секси звер Тежак избор Еротски филм Еротски филм

Убиства у Мидсамеру Вокер, тексашки ренџер Ургентни центар. Дијагноза убиство Вокер, тексашки ренџер Монк Убиства у Мидсамеру Дијагноза убиство Монк Видовњак Филм: Каразуб Филм: Парадокс Видовњак

08.05 Моји џепни љубимци 08.20 Езел 10.15 Кисмет - окови судбине 11.25 Ватрено небо 12.30 Ексклузив таблоид 13.05 Вечера за 5 14.00 Пороци Мајамија 15.55 Езел 16.55 РТЛ 5 до 5 17.10 Езел 18.00 Упознај Хрватску 18.15 Ексклузив таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.05 Вечера за 5 20.00 Кисмет - окови судбине 20.50 Остани мртав, филм 22.35 Имитатор, филм 00.45 РТЛ Вести 01.00 Закон и ред 01.50 Астро шоу

Оста ни мр тав Сем је пси хи ја тар ко ји жи ви са сво јом де вој ком, бив шом па ци јент ки њом Ли лом. Ње гов но ви па ци јент, Хен ри је про бле ма ти чан мо мак ко ји на ја ви са мо у би ство на свој ро ђен дан. Сем ње го ву прет њу схва ти озбиљ но и по ку ша ва да га про на ђе... Уло ге: Иан Мек гре гор, На о ми Вотс, Ра јан Го слинг, Боб Хо скинс, Џа нин Га ро фа ло, Ели за бет Реј зер Ре жи ја: Марк Фор стер (РТЛ, 20.50)

На о ми Вотс

10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Трговци аутомобилима Додај гас Амерички чопери Прљави послови Разоткривање митова Опасан лов Страствени риболовци Чудовишта из реке Како се прави? Како то раде? Лет изнад Аљаске Страствени риболовци Чудовишта из реке Пецање голим рукама Лет изнад Аљаске Страствени риболовци

08.30 08.45 09.00 13.00 13.15 19.00 22.00 22.10 23.10 23.15 23.20 23.55 00.05 00.15

Рели Сви спортови Атлетика Фитнес Бициклизам Атлетика Сви спортови Коњички спорт Сви спортови Коњички спортови Голф Једрење Рели Фудбал

К

Бо ле сти ле че не сек сом

ао и у другим културама, секс није био је- их поново види јер је њихово друштво, изгледа, дини разлог дружења с про ституткама у стварало навику код клијентеле. За Кину нису представљали велики проблем Кини. Код њих се одлазило и због духовних задовољстава, разговора, нежно сти и разуме- морал и фило софски став према про ституцији већ вања. Као грчке хетере, римске деликате или га- – полне боле сти. Наводно, докази за појаву сифинике у Индији, софистициране кине ске про сти- лиса или њему јако сличне боле сти могу се наћи тутке биле су цењене и поштоване, а њихова ле- у списима старим готово три хиљаде година. Мепота, еротско умеће, знање, образовање и позна- ђутим, по другим изворима, прави сифилис појавање уметно сти извор инспирације пе сника. Ма- вио се у Кини чудном случајношћу, скоро у исто да, и у Кини нису сви били одушевљени по стоја- време кад и у Европи, дакле крајем 15. века. Али, њем про ституције. Било је и врло експлицитног зато нема дилеме о томе да је гонореја дефинипротивљења узрокованог моралним разлозима. тивно позната од најдавнијих времена. Ако је веровати старим летописцима, про ституТако је мислилац Чинг Ма Лин тврдио: ако упрљаш туђу жену или кћер, и твоја ће жена или ћер- ција је била од давних времена интегрисана и у јапанско друштво. Међутим, правна регулатива ка бити упрљане на исти начин! Међутим, династију Чоу на престолу су наследили владари из династије Чин, која се одрекла таоистичке философије и приклонила се конфучијанизму. Његов утемељивач Конфучије је проституцију сматрао друштвеним злом, а секс ограничавао на брак и спаваћу собу. Ван тога, физичког контакта мушкарца и жене није требало да буде. Поседовање плаћених љубавница – конкубина, ипак је било дозвољено, али уз поштавање бројних правила која су регулисала односе. Једно од занимљивијих било је, рецимо, да конкубина мора напустити собу по сле сексуалног одно са са својим го спода ром уколи ко ње го ва Јап ански шо гуни о по ре зи вали и п ри ходе п рос тит утки супруга није присутна. А ако је мушкарац имао конкубину, морао је да с њом почиње тек од 12. века када је уведен надзор над има секс најмање једанпут у пет дана. радом про ститутки, док је нешто касније формиЗанимљив је био и начин избора конкубине, ко- рана и Управа за про ститутке, која је опорезивала ја је морала проћи одређене тестове. Пре свега, њихове приходе. гледали би јој лице, руке и шаке, а по себна пажња А по себно је занимљива прича забележена у по свећивана је стопалима, која никако нису смела време шогуна Јоритомоа крајем 12. века. Овај војда буду велика. Затим, тест доброг мириса, током сковођа и владар, све стан колико дуготрајни раткојег би је купци њушкали по свим деловима тела ни походи могу ослабити морал војника жељних – уста, зуби, пазух и препородице и љубави, да поне – а често су провераби предупредио масовна вали и вагинални мирис, У древ ној Ки ни је прав но ре гу ли са но де зертер ства, до зволио тако што би јој у вагину је оснивање јавних кућа да му шка рац мо ра са сво јом ставили урму коју би по у којима би се његови кон к у б и н ом да има секс бар јед н ом сле мирисали или лизали сол дати за ба вља ли и у пет да на, а она да на пу сти со бу да се до краја увере у опуштали, али и решава“квалитет”. Да би били од мах по сле сно ша ја с го спо да ром, ли проблем жеље за сексигурни и у еротска умесом. Сти ца јем окол но ако му су пру га ни је при сут на ћа, че сто су конкубину сти, у Кини тога доба вакуповали од јавних кућа. жила је забрана рада борКад је династија Чин отишла с историјске сцене, дела, па Кинези су жељни слободног секса че сто династија Хан ју је наследила и поново успо стави- пловили у Јапан. Зато није чудо што су га звали и ла таоистичка правила понашања. Онда је дошло јавном кућом Кине. време тзв. шест династија и збрке у погледу докИ поред либералног става који је древни Јапан трина – мешали су се таоизам, конфучијанизам па имао према сексу, брачна превара увек је била и будизам – да би ипак преовладао таоизам с дина- осуђивана и кажњавана, некад чак и смрћу на листијом Суи у 7. веку наше ере. Појавила се и број- цу ме ста. Изгледа да источњачки народи имају на сексуална литература па су се нпр. као терапија по себан ген рафинирано сти за Ерос, али и Таназа одређене болести препоручивале специфичне тос. Јапанци су били врхунски мучитељи и убице сексуалне позе. Кинезима, дефинитивно, креатив- кад су то без ограничења могли бити, а у томе ниност никад није недо стајала па су про ститутке би- су зао стајали ни Кинези. Њихова склоност ка ле и својеврстни терапеути. Као што је смртна ка- окрутно сти, али и префињеној љубави изгледа зазна извршавана на много веома много „маштови- иста парадоксална на први поглед, али потврђује тих„ начина, тако је било и са сексом. колико емоционални надражај, без обзира на поЗнатно касније, Марко Поло је након по сете рекло, доводи човека у стање врхунског узбуђења Хангчоу, пре стоном граду династије Сунг, с не - с малтене оргазмичким епилогом. скривеним дивљењем писао о изгледу, гардероби, Чак и извршење смртне казне мирисима, али и вештини завођења, ласкања и било је прожето сексуалним коноразговора с тамошњим про ститукама. И жељи да тацијама.

Књигу Ивана Л аз ар евића „ ПРО СТ ИТ УЦИЈА КРОЗ В ЕКОВЕ / Приче о нај ст аријем з анату”, у и здању Српског би б лио филског друштва, м ожете н ар учити путем т ел ефона 063/237–821 или и- мејла: office@sbd.org.rs, по 490 д инара + пош тански тро шкови

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

28

monitor

sreda11.jul2012.

dnevnik

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Кроз ваш знак пло ви Ме сец и до но си вам про ме не на спо ља шњем и уну тра шњем ни воу. Скло ни сте да удо во љи те же ља ма де це и ро ди те ља, али не ма те мно го раз у ме ва ња за стал ног парт не ра. Бу ди те опре зни и оба зри ви.

BIK 20.4-20.5.

Не ке скри ве не окол но сти вас при лич но ре ме те. Уко ли ко има те не са ни цу, пиј те ма ње ка фе и бу ди те фи зич ки ак тив ни ји. По ве ди те ра чу на о свом здрав стве ном ста њу и из бе га вај те сун це и вре ли ну да на. Скри ве не стра сти.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

11. jul 2012.

Сре да је Мер ку ров дан, ваш дан, па се мо же те по ка за ти у пу ној фор ми. А тај ваш не ста шни и ве се ли Мер кур, за штит ник све га што је ин те лек ту ал но, до но си вам за ни мљи ве са др жа је и су сре те. Еду куј те се, пу туј те, пи ши те.

Ам би ци о зни сте и вред ни, бор бе ни, ре ше ни да ус пе те у оно ме што мо ра те и што же ли те. И то је са свим ОК. Да на шњи по слов ни са стан ци су успе шни, а већ су тра сле ди од го ва ра ју ћа на гра да и при хо ди, сход но уло же ном тру ду.

Чак и ка да ни сте при сут ни у јав но сти, мо же те де ло ва ти из сен ке. Уоста лом, сен ке и све што је у хла ду и по ву че но сти пре по руч љи во је ових вре лих да на. Окре ну ти сте по ро ди ци и де ци, би ло на мо ру, од мо ру та мо не где или ов де.

Да нас ре а гу је те на пр ву лоп ту, ре ша ва ју ћи по сло ве и оба ве зе у хо ду. По треб на вам је до бра ко му ни ка ци ја и раз у ме ва ња са сви ма, ка ко у по слу, та ко и при ват но. Нео че ки ва ни гу би так нов ца је на по мо лу. Успо ри те.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Бу ди те опре зни у овом пе ри о ду јер би сте мо гли има ти озбиљ ни јих про бле ма услед бр зо пле то сти и пре те ри ва ња би ло ко је вр сте. Остра шће ни сте па је аван ту ра за јед ну ноћ ла ко мо гу ћа. Про ве ри те здрав стве но ста ње.

Шта ре ћи, сем да мо ра те би ти фи зич ки ак тив ни. Из бе га вај те ма чо ти по ве по ре сто ра ни ма и ка фи ћи ма, пла жа ма и спла во ви ма. Љу бав не стра сти су ви ше не го ак ту ел не и на гла ше не. На сва ком ко ра ку вас не ко до че ка.

Па зи те ко га при ма те у сво ју ку ћу и обез бе ди те се од ло по ва и про вал ни ка, по себ но уко ли ко пу ту је те на од мор. Аларм ко ји ври шти и пи шти је пра ви из бор. Са мо пу то ва ње и бо ра вак на мо ру ће би ти при јат ни и осве жа ва ју ћи.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

На лич ном пла ну ни сте у скла ду и хар мо ни ји, што се не га тив но од ра жа ва на парт нер ски од нос, по слов ни или при ват ни. И обр ну то. Да кле, сми ри те лоп ту ко ли ко год мо же те. Не ки но ви ли ко ви се по ја вљу ју и при сти жу.

По слов на си ту а ци ја је по вољ на да по ка же те сво ју уме шност, сна ла жљи вост и ори ги нал ност. По го то во у ко му ни ка ци ји и кре а тив ним аспек ти ма ра да. Бу ди те па жљи ви и стр пљи ви у са о бра ћа ју! Из бе га вај те нер во зу и бр зо пле тост.

Чу вај те свој но вац и кон тро ли ши те тро шко ве ко ли ко год мо же те и уме те. Па зи те где и ка ко ин ве сти ра те. По слов на ула га ња тре ба од ло жи ти за из ве сно ду же вре ме. Али за то не од ла жи те мо ре, је зе ра, ре ке, ба зе не.

TRI^-TRA^

Кортни родила девојчицу V REMENSKA

PROGNOZA

Дан

Vojvodina Novi Sad

35

Subotica

33

Sombor

34

Kikinda

34

Vrbas

34

B. Palanka

35

Zreњanin

35

S. Mitrovica 35 Ruma

35

Panчevo

36

Vrшac

35

Srbija Beograd

36

Kragujevac

36

K. Mitrovica 37 Niш

38

Кортни Кардашијан, старија сестра најславније америчке старлете Ким Кардашијан, пре неколико дана у Лос Анђелесу родила је друго дете, девојчицу Пенелопе Скотланд Дисик. С дугогодишњим дечком Скотом Дисиком, 33-годишња Кортни већ има двогодишњег сина Мејсона.

- Цео клан Кардашијан/Џенер био је у болници кад се девојчица родила и сви су били јако узбуђени - рекао је извор близак породици за „УС викли”. У једној епизоди ријалити шоуа „Кардашијанс” Кортни је признала да је пресрећна што ће добити ћерку јер њен син Мејсон неће морати да се такмичи с млађим братом.

тоПао , ПљуСКови увече

VIC DANA

Evropa

НО ВИ САД: Сун ча но и ве о ма то пло. Уве че је по но во мо гу ћа ре ђа по ја ва ло кал них пљу ско ва са гр мља ви ном. Ве тар слаб про мен љи вог прав ца или се ве ро за пад ни. При ти сак ма ло ис под нор ма ле. Тем пе ра ту ра од 20 до 35 сте пе ни. ВОЈ ВО ДИ НА: Сун ча но и ве о ма то пло. Уве че је по но во мо гу ћа ре ђа по ја ва ло кал них пљу ско ва са гр мља ви ном. Ве тар слаб про мен љи вог прав ца или се ве ро за пад ни. При ти сак ма ло ис под нор ма ле. Тем пе ра ту ра од 19 до 36 сте пе ни. СР БИ ЈА: Пре те жно сун ча но и ве о ма то пло. У ве чер њим са ти ма је по но во мо гу ћа ре ђа по ја ва ло кал них пљу ско ва са гр мља ви ном. Ве тар слаб про мен љи вог прав ца. При ти сак ма ло ис под нор ма ле. Тем пе ра ту ра од 17 до 38 сте пе ни. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: У че твр так и пе так 5-6 сте пе ни ни жа и при јат ни ја тем пе ра ту ра, по себ но на се ве ру Ср би је. По чет ком иду ће сед ми це тем пе ра ту ре сву где ис под 30 сте пе ни. БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Вре ме ће ути ца ти не по вољ но на ср ча не бо ле сни ке. У се вер ним кра је ви ма у по по днев ним са ти ма те го бе мо гу има ти и ре у ма ти ча ри и аст ма ти ча ри. Због екс трем но ви со ке тем пе ра ту ре ва зду ха са ве ту је се уме ре на фи зич ка ак тив ност и бо ра вак у хла до ви ни или кли ма ти зо ва ним про сто ри ја ма. Ме те о ро пат ске ре ак ци је се мо гу ја ви ти у ви ду гла во бо ље и не са ни це, а у се вер ним де ло ви ма зе мље мо гу ће су и не рас по ло же ње, уз не ми ре ност и бо ло ви у ко сти ма и ми ши ћи ма.

Madrid

32

Rim

32

London

19

Cirih

21

Berlin

24

Beч

29

Varшava

28

Kijev

31

Moskva

20

Oslo

17

St. Peterburg 24 Atina

37

Pariz

20

Minhen

23

Budimpeшta

33

Stokholm

20

Срет не Му јо Ха су: - Еј, ба, при ча се да си се оже нио?

- Ја шта, оже нио се.

- А за што, ба?

- Па ни је ми се сви ђа ла хра на у мен за ма.

- И ка ко је сад?

- Сад ми се сви ђа.

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

185 (-5)

Slankamen

220 (0)

Jaшa Tomiћ

Apatin

252 (-8)

Zemun

258 (-8)

Bogojevo

225 (-9)

Panчevo

270 (-10)

Smederevo

450 (-4)

Baч. Palanka 236 (-3) Novi Sad

204 (1)

Tendencija opadawa i stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

182 (-4)

S. Mitrovica

85 (-10)

Tendencija stagnacije

Senta

250 (-6)

Beograd

202 (-8)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

336 (0)

Tendencija stagnacije i opadawa

Titel

200 (0)

NERA

Hetin

68 (-6)

TISA

-12 (-2)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije

Kusiћ

36 (0)

Reшeњe iz proшlog broja