Dnevnik 11.avgust 2010.

c m y

NOVI SAD *

SREDA 11. AVGUST 2010. GODINE

GODINA LXVIII BROJ 22805 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

BEZ RAKETA [ESTINA STANICA U SRBIJI

Protivgradna za{tita seli se u policiju str. 6 NASLOVI

Politika 2 Tadi}: ^ujem kritike, ali ne i boqe ideje

Ekonomija

RASPISAN TENDER ZA IZGRADWU NOVOG @ELEZNI^KO-DRUMSKOG MOSTA U NOVOM SADU

Poqoprivreda 6 Ki{a, dinar i nakupci zapaprili ~orbu povr}u 6 Mlekare sad prete uvozom mleka

str. 4

LUKSUZNI LIMANSKI KOMPLEKS ZGRADA BI]E ZAVR[EN

„Aleksandru” i zvani~no „Park siti”

PRVACI U NISKOM STARTU PRED 1. SEPTEMBAR

Novi Sad 7 Folija na [odro{u ja~a od vode 8 Novosadske lepote ne zanimaju Novosa|ane 9 Autobusom samo s novom pokaznom

Vojvodina 11 I ki{a kriva za smrad

Crna 13 U dve laboratorije obiqe „trave” 13 Motor hladwa~e u jezeru Peru}ac

Dru{tvo

str. 9

Foto: A. Erski

14 Zlostavqa~i naj~e{}e bra~ni parovi

SPORT

GRCI URU^UJU OSTAVKU ANTI]U

str. 16 – 20

Sa 6,5 godina u~ionica obavezna Do po~etka nove {kolske godine ostalo je jo{ mawe od mesec dana, a minule letwe mesece, prili~no neuobi~ajeno, obele`io je bunt dela roditeqa mali{ana stasalih za upis u prvi razred osnovne {kole. Naime, izvestan broj roditeqa smatra da im deca, mada po zakonu treba da 1. septembra postanu prvaci, za ovaj korak jo{ nisu zrela, te

da bi trebalo wihov polazak u {kolu odlo`iti za godinu dana.

S druge strane, zakon ka`e da se u prvi razred i ove godine, kao i ranijih, moraju upisati sva deca koja }e do po~etka {kolske godine napuniti najmawe {est i po, a najvi{e sedam i po godina. Ove godine to su mali{ani ro|eni izme|u 1. marta 2003. i 1. marta 2004. godine. str. 15

Foto: F. Baki}

Novi „`e`eq” za tri godine

5 Srbiji petina nuklearke u Bugarskoj?

5 Ni{ta od odmrzavawa plata i penzija

ORLI]I NA POPRAVNOM U SLOVA^KOJ

NA USPONU KA IRI[KOM VENCU

Najvi{a temperatura 31°

Malo toplije

SELEKTOR STOJIQKOVI] RAZO^ARAN

„DNEVNIKOV” [AH SREDOM

Planuo kamion, stao saobra}aj

str. 7

2

POLITIKA

sreda11.avgust2010.

Jovanovi}: Potreban zaokret u politici prema Kosovu Predsednik Liberalno-demokratske partije ^edomir Jovanovi} izjavio je ju~e da je potreban zaokret u dr`avnoj politici prema Kosovu, i dodao da bi se on mogao zalagati za onu vrstu nezavisnosti tog podru~ja koja bi odgova-

rala Srbima koji tamo `ive. „Danas je Kosovo nezavisno za 22 evropske zemqe, ~lanice EU. Danas je Kosovo nezavisno za 70 zemaqa i vrlo verovatno }e Kosovo biti primqeno u ~lanstvo UN“, rekao je Jovanovi} na konferenciji za novinare u Skup{tini Srbije.

Obrazla`u}i predlog rezolucije o Srbiji i Kosovu koji }e svim poslani~kim grupama podneti wegova partija, on je rekao da LDP ne mo`e priznati nezavisnost Kosova, ali da to mogu u~initi qudi koji `ive u ovoj zemqi. „Ja mogu da se zala`em i ja }u se zalagati za priznawe one nezavisnosti Kosova koja je prihvatqiva za Srbe na Kosovu. Ja }u se zalagati za re{avawe problema“, kazao je Jovanovi}, i ocenio da promena dr`avne politike treba da podrazumeva i ubrzawe evropskih integracija i u~lawewa u NATO. Potrebno je, kako je rekao, postizawe istorijskog dogovora Beograda i Pri{tine „koji mora da uva`i realnost“ i koji }e omogu}iti posebne veze Srbije i Kosova, eksteritorijalnost srpskih manastira i za{titu svih qudi koji tamo `ive. Po wegovoj oceni, sve drugo bila bi prazna politika i ideologija koja bi predstavqala kontinuitet s politikom Slobodana Milo{evi}a i koja bi ostavila razorne posledice po buD. M. du}nost zemqe.

SPO: Promeniti rezoluciju Rezoluciju, koju je Srbija podnela Generalnoj skup{tini Ujediwenih nacija, treba promeniti i s partnerima iz Evropske unije do}i do teksta prihvatqivog za SAD i Rusiju i sve ~lanice EU i Saveta bezbednosti, saop{tio je ju~e Srpski pokret obnove. „To je jedini na~in da za{titimo na{e nacionalne interese na Kosovu, srpski narod i wegovo religijsko nasle|e, uz me|unarodne garancije i bez obaveze formalnog priznavawa kosovske dr`avnosti“, ukazao je internacionalni sekretar te stranke Milo{ An|i}. On je u pisanoj izjavi dostavqenoj medijima naveo da sve ostalo, ne samo da ne mo`e da za{tititi dr`avne i nacionalne interese ve} naprotiv, Srbiju vodi u {tetni i pogubni konflikt s EU i SAD. „Spoqna politika i spoqnopoliti~ke akcije Srbije moraju se hitno i u potpunosti usaglasiti s Evropskom unijom i dr`avama ~lanicama“, naglasio je An|i}.

INTERVJU OLIVER IVANOVI], DR@AVNI SEKRETAR MINISTARSTVA ZA KiM

DNEVNIK

PREDSEDNIK SRBIJE U DIMITROVGRADU I NI[U

Tadi}: ^ujem kritike, ali ne i boqe ideje Predsednik Srbije Boris Tadi} izjavio je ju~e da je svaka politi~ka ideja koja dolazi iz opozicije ili iz nevladinog sektora dobrodo{la, ali da on, sem kritike, ne vidi boqe predloge i ideje u odnosu na politiku koju vodi koalicija vladaju}a u Srbiji. „Ranije su nas optu`ivali da kad do|e predizborna kampawa obilazimo radnike i gradili{ta, a sada, kada nema izbora, i kada obilazimo gradili{ta i radimo, onda nas optu`uju da je to sigurno zbog izbora“, kazao je Tadi} novinarima u Dimitrovgradu.

On je dodao i da je wegov posao da radi i da bi „voleo da svi u Srbiji koji obavqaju i dr`avne du`nosti, i oni koji su u opoziciji, tako|e rade“. „Nema ni{ta jednostavnije nego sesti na stolicu i re}i: ovo bi trebalo da bude ovako ili onako. Ali, ja ne vidim boqe predloge i ideje od onih koje mi sprovodimo“, kazao je on. Tadi} je dodao i da je svaka ideja dobrodo{la, bez obzira na top da li dolazi iz redova opozicije, iz nevladinog sektora ili iz medija, po{to je Srbija danas u te{koj situaciji.

Buyet hroni~no bolestan „Bitno je da svaki deo Srbije dobije radove na infrastrukturi u narednim godinama“, rekao je ju~e Tadi}. Na pitawe novinara kako se planira popuwavawe „buxetske rupe“ na koju upozorava MMF, predsednik je odgovorio da on nije zadu`en za to, ve} Vlada Srbije. „Kao predsednik Srbije dajem podsticaj da se svi va`ni projekti dovr{e“, rekao je on. Tadi} je do-

dao da, kao predsednik Nacionalnog saveta za infrastrukturu, posledwih dana obja{wava gra|anima i javnosti da dr`ava `eli da zavr{i sve projekte, ali da ne mo`e da se zadu`uje i da na taj na~in stvara „finansijsku rupu u finansijskom sistemu Srbije“. Tadi} je dodao i da je buxetski deficit „hroni~na bolest Srbije“ i da nije nastao ove godine.

Idemo ka ukidawu duplih funkcija Predsednik Srbije izjavio je ju~e u Ni{u da treba da se ide ka ukidawu duplih funkcija i da je to wegov politi~ki stav. On je, me|utim, istakao da nije realan strah da }e nam zbog duplih funkcija EU ukinuti bezvizni re`im i da time ne treba pla{iti gra|ane. „Nema dileme da treba da idemo prema tome da nema duplih funkcija, ali s druge strane, ne mo`emo sve odluke doneti u ovom vremenu, ve} je potrebno stvoriti realne mogu}nosti za dono{ewe takvih od-

luka“, rekao Tadi} novinarima prilikom obilaska fabrike „Jumis“ u Ni{u.

Tadi} je istakao da je Srbija dobila podr{ku evropskih institucija za ukidawe duplih funkcija u najskorijem vremenu, odnosno do kraja mandata svih postoje}ih lokalnih administracija i pokrajinskog i republi~kog parlamenta. „Prema tom ciqu treba i}i i to je jedna od pretpostavki u borbi protiv korupcije”, zakqu~io je Tadi}.

„Kritika treba da bude dobra, precizna i primenqiva“, zakqu~io je Tadi}.

Tadi} je ju~e obi{ao radove na izgradwi obilaznice oko Dimitrovgrada i rekao da }e dinamika radova biti po{tovana i do sredine aprila 2012. godine ceo posao }e biti gotov. Ima jo{ mnogo toga da se uradi na ju`nom kraku prema Bugarskoj, podsetio je Tadi}, i dodao da je dobro {to je ova te{ka deonica „napadnuta“. „Bi}e izgra|eno dva tunela i sedam mostova, {to govori da je ovo kompleksna deonica koja zahteva mnogo radova“, rekao je Tadi}.

Govore}i o gasovodu „Ju`ni tok“, Tadi} je precizirao da, po jednoj opciji krak ovog gasovoda ulazi u Srbiju kod Zaje~ara, a po drugoj kod Dimitrovgrada, najavquju}i da }e o tome biti obavqene konsultacije s ruskim partnerima i Bugarskom. Trajektorija gasovoda }e i}i preko Bugarske i Srbije u Ma|arsku, Austriju i Italiju, u budu}nosti mo`da i u Francusku, ali je za Srbiju od velike va`nosti da kona~no po~ne wegova izgradwa, istakao je Tadi}.

Srbi na Kosovu ne SNS: Marketing, slikawe i {minkawe prihvataju nikakvu nezavisnost – Svi Srbi na Kosovu i Metohiji imaju samo jednu ideju, a to nije nezavisnost, ve} da im wihova dr`ava Srbija bude {to prisutnija, jer jedino to garantuje da }e imati nekakvu budu}nost i nekakvu politi~ku i institucionalnu za{titu.

I svaka rezolucija koja se bazira

na predlogu kakav je onaj koji je poslani~kim grupama u Skup{tini Srbije uputio ^edomir Jovanovi} sa svojim LDP-om nema nikakve {anse da pro|e – izjavio je u razgovoru za „Dnevnik“ dr`avni sekretar u Ministarstvu za KiM Oliver Ivanovi}, komentari{u}i rezoluciju LDP-a koju je medijima predstavio ^edomir Jovanovi} i dostavio svim poslani~kim grupama. z Lider LDP-a ka`e da se zala`e i da }e se zalagati za priznawe one nezavisnosti Kosova koja je prihvatqivo za Srbe na Kosovu?

– [to se ti~e Srba na Kosovu, oni ne prihvataju i ne}e prihvatiti nikakvu nezavisnost. Mogu po-

jedinci u}i u institucije, ali to jo{ uvek ne zna~i da su prihvatili nezavisnost kao okvir u kojem mogu slobodno `iveti i da u takvom ne~emu vide svoju perspektivu. z [ta mislite o stavu da ve}u podr{ku ima status Kosova za koji se zala`e Pri{tina, nego onaj za koji se zala`e Beograd?

– Predla`em da ^edomir Jovanovi} to ispita u Skup{tini i na referendumu. To je sasvim legitimna inicijativa politi~ara koji druga~ije misle, ali ja bih voleo da on to proveri u narodu, to jest na nekim slede}im izborima ili da eventualno poku{a da pokrene inicijativu za zakazivawe referenduma kojim bi se promenio Ustav Srbije. z Lider LDP-a je kazao da je ta podr{ka ve}a na me|unarodnoj sceni, gde su 22 ~lanice EU, odnosno 70 zemaqa u svetu priznale nezavisnost Kosova i da }e vrlo verovatno Kosovo biti primqeno u ~lanstvo UN? – Apsolutno neosnovana tvrdwa, ali ja predla`em da on izbore dobije u me|unarodnoj zajednici. z U svojoj incijativi LDP tra`i povla~ewe srpske rezolucije podnete u UN. [ta vi o~ekujete od wujor{kih doga|aja?

– O~ekujem da }e rasprava o Kosovu na Generalnoj skup{tini UN u septembru i to telo poku{ati da ubla`i negativne posledice savetodavnog mi{qewa MSP-a. [ta god, ali ta sednica bi morala da utre put pregovorima, a oni o tehni~kim pitawima, na kojima insistira Pri{tina, nisu mogu}i pre nego {to se defini{e status Kosova i Metohije.

D. Milivojevi}

Srpska napredna stranka kritikovala je ju~e vlast u Srbiji, tvrde}i da se samo bavi marketingom umesto da re{ava probleme s kojima se suo~avaju gra|ani i dr`ava. „Politika vlasti se pretvorila u marketing i u slikawe i {minkawe“, rekao je zamenik predsednika SNS-a Aleksandar Vu~i} na konferenciji za novinare u Beogradu i kao primer naveo

posete predstavnika vlasti gradili{tima u Srbiji, gde, kako tvrdi, daju nerealne izjave o tome kako teku radovi.

Vu~i} je kao primer naveo ju~era{wu posetu predsednika Srbije Borisa Tadi}a Dimitrovgradu, gde je obi{ao radove na izgradwi obilaznice kod tog grada.

On je optu`io vlast i da bez kontrole tro{i novac na izgradwu i odr`avawe

puteva, kao i da te poslove dobijaju firme ~iji su vlasnici bliski pojedinim politi~kim strankama na vlasti, ali nije naveo kojim. Vu~i} je novinarima pokazao i navodne ugovore o tro{kovima za odr`avawe puteva koji su, kako tvrdi, dokaz da vlast tro{i novac bez kontrole, daju}i poslove qudima bliskim strankama na vlasti.

Jusufspahi}: Poku{aj destabilizacije Srbije Zamenik reis-ul-uleme Islamske zajednice Srbije srbijanski muftija Muhamed Jusufspahi} upozorio je ju~e na to da Srbiji preti destabilizacija od qudi koji se, kako je kazao, misionarskim poslom bave s pozicije politike. Istakav{i da

ju Islamske zajednice u Srbiji Muamera Zukorli}a i druge imame i hoxe da, ako `ele da se bave politikom, osnuju politi~ku stranku, ali da prethodno skinu versku odoru.

– Tra`im od odgovornih u Republici i Sanxaku da budu od-

Ugqanin ~estitao Ramazan

Novi Be~ej: LDP ja~a DS Letwa zanimqivost politi~ke scene Novog Be~eja je prelazak 48 ~lanova LDP-a u DS. Na ~elu preleta~a je Tomislav Ratkovi}, pomo}nik predsednika op{tine Novi Be~ej. Ina~e, Op{tinski odbor Demokratske stranke raspu{ten je pre nekoliko meseci zbog neaktivnosti.

– Radi se o dve partije demokratske orijentacije sa sli~nim programima, koje ~ine ve}inu u lokalnom parlamentu. Promene nisu uzdrmale lokalni LDP, a mogu pomo}i kod konsolidacije DS-a – rekao nam je predsednik op{tine Novi Be~ej i predsednik ovda{weg LDP-a Milivoj Vrebalov.

U LDP-u smatraju da DS ima mnogo pristalica u bira~kom telu ove op{tine u Banatu. Zajedni~ki se mogu lak{e re{avati problemi sredine, a zajedni~ki nastup obe}ava uspeh na narednim izborima.

M. K.

Lider Stranke demokratske akcije Sulejman Ugqanin ~estitao je muslimanima koji `ive u Srbiji nastupaju}i mesec posta Ramazan sa `eqom da to bude period bo{wa~kog jedinstva i poverewa me|u qudima svih vera. „@elim da ove odabrane dane podelite sa svojim najbli`ima i da vam Ramazan donese zdravqe, sre}u i radost. Neka ovaj mubarek bude mesec bo{wa~kog jedinstva, poverewa i saradwe me|u qudima svih vera i nacija i mesec izgradwe i o~uvawa qudskog dostojanstva“, poru~io je Ugqanin, koji je i ministar bez portfeqa. su tome najvi{e doprineli oni koji su takve podr`avali, Jusfspahi} je pozvao na po{tovawe principa sekularizma u demokratskoj Srbiji. Muftija je posle ~itawa ramazanske poruke u beogradskoj Bajrakli xamiji ukazao na to da u Srbiji nema mesta me{awu vere i politike. On je pozvao glavnog mufti-

lu~niji u po{tovawu principa sekularnosti i demokratije – naveo je Jusufspahi}.

On je muslimanima u Srbiji poru~io da treba da vole svoju zemqu i kom{ije s kojima `ive, a da zanemare, kako je rekao, hu{ka~ke pozive i da ne dozvole da budu zloupotrebqeni i prevareni.

c m y

DNEVNIK

sreda11.avgust2010.

3

4

EKONOMIJA

sreda11.avgust2010.

SAVET ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE UPOZORAVA VLADU SRBIJE

DINAR KRENUO U SUPROTNOM PRAVCU

A sad malo nepotrebno da branimo evro?

Kada su se ve} svi navikli da iz dana u dan prate pad dinara na kursnim listama, doma}a valuta je iznenada oja~ala. Po~etkom ove sedmice Narodna banka Srbije je na me|ubankarskom tr`i{tu kupila deset miliona evra da bi spre~ila preterano ja~awe doma}e valute. Evro se tako zaustavio na 105,11. Pre pomenute transakcije NBS je devize kupovao jo{ 2008 godine.

Otakako je Srbija dobila novog guvernera, promenio se i model rada na{e centralne monetarne

institucije. Umesto da stalno interveni{e da bi spre~io preveliki pad dinara, NBS je intervenisao druga~ije. Protekle sedmice

stope bio dobar potez. Tako se smawio pritisak na dinar, kao i inflatorni pritisci. Kova~evi} smatra da politka koju novi guverner vodi, a to je pove}awe referentne stope i intervencije na me|ubankarskom tr`i{tu, odamah dala rezultate te da je to trebalo u~initi jo{ ranije.

S time da su prvi potezi Dejana [o{ki}a bili celishodni, sla`e se i ekonomista dr Sini{a Ostoji}: – Mislim da je veoma dobro {to je dinar oja~ao jer }e po~eti da se vra}a poverewe u doma}u valutu – smatra Ostoji}. – [to se ti~e referentne stope, smatram da bi se mogla pove}ati za koji porocenat, ali da tu treba biti vrlo oprezan. Ako se tu ode malo vi{e, lako se mo`e dogoditi da se pove}aju kamate. Da bismo daqe mogli da imamo stabilnu valutu, ~ije oscilacije na doma}em tr`i{tu nisu prevelike, potrebno je da se vodi sinhronizovana monetrana i fiskalna politika. Mi smo u recesiji pa shodno tome treba i da

Gra|anima odgovara Posle ja~awa dinara svi pomno prate i o~ekuju slede}i potez guvernera i posledice koje }e imati na kretawe doma}e valute, cene. Pre mesec dana, kada je dinar svakog dana slabio prema evru, privrednici su govorili da kretawe doma}e valute treba da bude predvidqivo da bi to mogli ukalkulisati u poslovawe kao {to to rade zemqe konkurenti, te da nagle poromene na tom poqu nisu dobre. Spre~avawe preterane aprecijacije dinara govori da ih je novi guverner razumeo. [to se ti~e obi~nih gra|ana koji vra}aju indeksirane kredite, wima svako ja~awe dinara odgovara. on se na me|ubankarskom tr`i{tu pojavio tri puta da bi podstakao promet i za to utro{io 108 miliona evra. U petak je doneta jo{ jedna mera: referentna stopa pove}ana je pola procenta, odnosno do{la je na 8,5 posto. [ta mo`emo o~ekivati daqe i uz koje posledice? Konsultant za strana ulagawa Milan Kova~evi} smatra da je pove}awe referentne

reagujemo – to nije vreme za velike dr`avne investicione poduhvate. Ubudu}e bi bilo najboqe da Vlada i NBS vode politiku zajedno, sinhronizovano i odgovorno.

Nikako ne treba da zaboravimo da se ove godine realno o~ekuje buxetski deficit od ~etiri procenta od dru{tvenog bruto proizvoda. To nije podatak koji treba da ohrabri tro{ewe. D. Vujo{evi}

NBS POVE]AVA LIMIT

Tone lizing iz meseca u mesec Limit zadu`ewa gra|ana za lilijardi, a tokom juna pove}an 1,1 zing trebalo bi da se pove}a na 40 posto. odsto plate, odnosno na 60 odsto Broj lizing ugovora s ka{weako korisnik ima stambeni krewem u otplati ve}im od dva mesedit, objavila je ju~e Narodna banca od po~etka godine smawen je 2,9 ka Srbije. Iako se u saop{tewu ne odsto, a samo tokom juna za jedan navode svi razloprocenat i iznozi za pove}awe lisio je 1.723.

Broj lizing ugovora mita, jasno je da je Po nacrtu nove gra|ana smawen je u jedan od kqu~nih – odluke o finansijprvih {est meseci konstantni pad skom lizingu, objabroja lizing ugo- ove godine 10,5 odsto, vqenom ju~e na vora gra|ana u Srsajtu NBS-a, rate a samo tokom biji iz meseca u lizinga i drugih juna 2,1 odsto mesec: u prvih obaveza po lizingu {est meseci ove i kreditima ugovgodine smawen je 10,5 odsto, a samo orenim u dinarima ili u valuti u tokom juna 2,1 odsto – na 12.969, kojoj su indeksirani prihodi pokazali su podaci Udru`ewa bakorisnika, pove}an je s 30 na 40 naka Srbije. odsto plate. Limit zadu`ewa korisnika lizinga koji imaju stambeni kredit pove}a}e se s 50 na 60 odsto redovnih mese~nih prihoda, ako se zadu`uje u valuti u kojoj mu se ispla}uju redovna primawa. Nakon usvajawe te odluke limit zadu`ivawa za korisnike lizinga bi}e izjedna~en s limitom zadu`ivawa po bankarskim kreditima koji je u maju ove godine pove}an.

Broj korisnika lizing ugovora Po podacima NBS-a, u Srbiji od januara do juna je tako|e smaposluje 17 lizing kompanija. Na wen, i to 10,4 odsto, na 12.476. Izkraju marta ove godine tr`i{te nos ostatka duga gra|ana po lifinansijskog lizinga vredelo je zing ugovorima smawen je tokom 82,6 milijarde dinara, {to je 1,1 prvih {est meseci 1,2 odsto, sa odsto mawe nego na kraju 2009.

7,38 milijardi dinara na 7,29 migodine.

DNEVNIK

Prodaju „Jugoremediju” za tepsiju ribe?

Savet za borbu protiv korupcije preporu~io je u ju~era{wem dopisu premijeru Mirku Cvetkovi}u da Vlada Srbije razmotri postupawe Ministarstva ekonomije i Ministarstva unutra{wih poslova u zrewaninskoj fabrici lekova „Jugo-

U dopisu se navodi da je Savet od malih akcionara „Jugoremedije“ dobio predstavku u vezi sa policijskom istragom, koja se ve} dva meseca sprovodi u tom preduze}u, iz koje se jasno vidi da je re~ o zloupotrebi policije radi pritiska na upravu pred-

Posla i za policiju Predstavnici malih akcionara odbili su da se akcije iznesu na prodaju pre nego {to se okon~a vi{emese~ni postupak odobrewa GMP sertifikata.

Ubrzo potom, po~ev od 18. juna ove godine, uprava, akcionari i zaposleni u „Jugoremediji“ su pod stalnom policijskom istragom, pokrenutom na osnovu anonimnih prijava o navodnim zloupotrebama prilikom rekonstrukcije fabrike, navodi se, izme|u ostalog, u dopisu Saveta za borbu protiv korupcije premijeru Cvetkovi}u. remedija“ i da preduzeme sve mere iz svoje nadle`nosti kako bi se onemogu}ila prodaja akcija tog preduze}a u bescewe.

uze}a, da donese odluke {tetne po „Jugoremediju“ i wene vlasnike. Ministarstvo ekonomije je pre dve godine prihvatilo

da se dr`avni paket akcija „Jugoremedije“ proda na tenderu, zajedno sa deonicama malih akcionara nakon realizacije investicije, kako bi se dobio GMP sertifikat.

Kada su sva finansijska ulagawa u gra|evinski radovi zavr{eni, a pre nego {to je „Jugore-

mediji“ odobren GMP sertifikat, odnosno pre nego {to je ulagawe moglo da se realizuje kroz pove}awe vrednosti akcija, Ministarstvo ekonomije je po~elo da vr{i pritisak na upravu fabrike da se tender {to pre organizuje, tvrdi se u dopisu Saveta.

E. Dn.

RASPISAN TENDER ZA IZGRADWU NOVOG @ELEZNI^KO-DRUMSKOG MOSTA U NOVOM SADU

Tri godine do novog „`e`eqa” Javno preduze}e „@eleznice Srbije“ objavilo je ju~e tender za izgradwu novog `elezni~ko-drumskog mosta preko Dunava kod Novog Sada koji }e zameniti pre 11 godina poru{eni @e`eqev most.

Tender }e biti otvoren do 3. novembra, a ponu|a~i moraju da obezbede garanciju od milion evra plus deset odsto od iznosa ugovora za dobro izvr{ewe posla.

Tender je raspisan za izvo|ewe radova na projektovawu i izgradwi mosta, ali i za uklawawe postoje}eg privremenog mosta. Rok za realizaciju projekta je 32 meseca za oba lota – ~eli~nu konstrukciju i gra|evinske radove. Novi most bi}e duga~ak 474 metra i sastoja}e se od dva povezana ~eli~na luka od 180 i 220 metra, a ima}e i pe{a~ku i biciklisti~ku stazu {irine dva i po metra. Po{to se nalazi na saobra}ajnom Koridoru 10, preko wega }e se odvijati me|unarodni saobra}aj na pravcu Budimpe{ta – dr`avna granica – Subotica – Novi Sad – In|ija – Stara Pazova – Beograd.

Novi „`e`eq“ li~i}e na prethodni, osim {to }e lukovi biti nako{eni prema unutra i izgra|eni od ~elika, a ne betona. Ukupna vrednost radova na tom mostu iznosi oko 60 miliona evra: EU }e preko IPA-fonda dati 30 miliona evra, Pokrajina 20 miliona i grad deset miliona evra. Iako su tri finansijera, investitor je jedan – Javno preduze}e „@eleznice Srbije“, koje }e voditi ceo posao.

Slobodan prolaz brodovima Predvi|eno je da se novi drumsko-`elezni~ki most osloni na postoje}e stubove, a nako{eni lukovi tuma~e se kao savremenije re{ewe u odnosu na pre|a{we paralelne. Tra`eno je da se niveleta mosta podigne metar i po vi{e od one kod poru{enog da bi brodovi mogli nesmetano da prolaze i da ne zapiwu za wegov dowi deo.

Po idejnom projektu italijanske projektantske ku}e „Italfer“, novi most bi trebalo da ima dva `elezni~ka koloseka, dve drumske i dve pe{a~ke staze, du`inu 474 i {irinu 25 metara. Po re~ima predsednika Komisije za mostove u resornom ministarstvu Dejana Kova~evi}a, na ovim elementima temeqi}e se glavni projekat koji }e morati da obezbedi izabrani izvo|a~ radova. Upravo raspisani me|unarodni tender za izbor izvo|a-

~a novog mosta na osnovu idejnog projekta, bez gotovog glavnog koji je osnovna podloga za izgradwu, zna~i da u svojoj ponudi zainteresovane kompanije za izgradwu moraju da ra~unaju i s poslom izrade glavnog projekta i da na|u projektantsku ku}u koja }e ga uraditi.

Dejan Kova~evi} smatra da se ovakvim na~inom `eli dobiti na vremenu jer }e se jednim tenderom izabrati i izvo|a~ i projektant, a izvo|a~ radova }e obezbediti iz-

radu glavnog projekta. Me|utim, polaze}i od ~iwenice da polovinu novca za izgradwu novog mosta obezbe|uje EU, te od tenderskih uslova koji predvi|aju da prose~ni godi{wi promet za gra|evinske radove u posledwe tri finansijske godine – 2007, 2008. i 2009. iznosi najmawe 40 miliona evra, da je ponu|a~ u posledwih pet godina realizovao najmawe dva ugovora o izgradwi ili rekonstrukciji mostova s glavnim rasponom preko reke od najmawe 140 metara, s tim da se najmawe jedan odnosi na ~eli~ni most ili spregnutu mostovsku konstrukciju, nije te{ko zakqu~iti da u obzir dolaze samo veliki.

Da li doma}i projektanti mogu o~ekivati da }e ih anga`ovati velike gra|evinske kompanije, te{ko je re}i. U Saobra}ajnom institutu CIP (koji je, ina~e, uradio generalni projekat @e`eqevog mosta), ka`u da bi glavni projekat mogli uraditi za sedam-osam meseci, {to zna~i do leta 2011.

Kako se za izgradwu planiraju 32 meseca, novi most bi mogao biti izgra|en najranije u leto 2014.

R. Dautovi}

09. 8. 2010.

1.273,70207

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Fabrika hartije a.d., Beograd

20,13%

179

2.327

Jugohemija a.d. , Beograd

20,00%

3.210

963.000

Usluga a.d. , Beograd

20,00%

2.400

4.800

Planinka a.d. , Kur{umlija

13,33%

10.200

204.000

Albus a.d. , Novi Sad

12,50%

405

40.095

Pet akcija s najve}im padom Mlekara a.d. , Subotica

Promena %

Cena

Cena

BELEX 15 (632,65 -0,01)

Promet

Promet

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

AIK banka a.d. , Ni{

-0,41%

2.888

1.524.770

Imlek a.d. , Beograd

0,60%

1.510

721.744

Telefonija a.d. , Beograd

-0,83%

1.438

489.000

Messer Tehnogas a.d. , Beograd

-3,14%

5.521

309.200

Agrobanka a.d. , Beograd

-2,39%

7.346

146.920

Privredna banka a.d. , Beograd

0,00%

580

13.920

Komercijalna banka a.d. , Beograd

0,00%

8.200

8.200 561.847

-10,50%

1.262

126.200

Vital a.d. , Vrbas

-4,71%

810

8.100

Centroproizvod a.d. , Beograd

-4,00%

1.200

24.000

Energoprojekt holding, Beograd

-1,30

909

BIP a.d. , Beograd

-3,57%

27

53.000

Univerzal banka, Beograd

1,10

4.701

4.701

Soja protein, Be~ej

-0,13

745

4.230.166

Metalac, Gorwi Milanovac

-3,30

2.050

41.000

0,88

4.119

82.380

Messer Tehnogas a.d. , Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija Pionir PP Srbobran a.d.

Mlekara a.d. , Subotica

-3,14% Promena %

5.521 Cena

309.200 Promet

0,00%

10.500

157.500

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

-10,50%

1.262

126.200

Tigar, Pirot

-3,63

664

57.804

0,00

8.051

0,00

4,96

550

6.045

Panonija a.d. , Pan~evo

0,00%

3.000

105.000

Alfa plam, Vrawe

Tisa a.d. , Temerin

0,00%

400

100.800

Veterinarski zavod, Subotica

Inter{ped a.d. , Subotica

-2,50%

390

78.000

Svi iznosi su dati u dinarima

sreda11.avgust2010.

5

MIRKO CVETKOVI] NAJAVIO REBALANS BUYETA ZA DVA MESECA

PETAR [KUNDRI] O PROJEKTU S BUGARIMA

Ni{ta od odmrzavawa plata i penzija

Srbiji 20 odsto nuklearke?

Ministar rudarstva i energetike Petar [kundri} je ju~e u Kosjeri}u izjavio da bi za Srbiju bilo dobro da bude jedan od u~esnika u izgradwi nuklearne elektrane "Belene" u Bugarskoj, i naglasio da }e za Vladu presudni uticaj u odlu~ivawu o tome imati energetski bilansi i cena kapitala. [kundri} je Tanjugu rekao da bi obezbe|ivawe povoqnih kredita u inostranstvu moglo uticati na to da u~e{}e Srbije u projektu "Belene" bude vi{e od 20 odsto.

– Taj projekat }e imati regionalni zna~aj jer su planirani kapaciteti nuklearke oko 2.120 megavata, a radi se o jeftinoj i ~istoj energiji – rekao je on.

Ministar je napomenuo da se projekat "Belene" radi ve} dugo

i da je sada u{ao u fazu brze realizacije i zavr{etka, tako da bi za Srbiju bilo veoma zna~ajno ukoliko bi odlu~ila da u wemu u~estvuje.

Osim ~iste i jeftine elektri~ne energije, Srbija bi dobila i osposobqene kadrove, koji bi bili spremni za vreme kada na{a zemqa odlu~i da ukine moratorijum na izgradwu nuklearnih centrala, odnosno kada odlu~i da izgradi jednu na svojoj teritoriji.

Odgovaraju}i na pitawe iz kojih para bi Srbija finansirala izgradwu dela nuklearke u Bugarskoj, [kundri} je rekao da bi najboqe bilo da se to finansira iz doma}ih izvora, odnosno iz akumulacije Elektroprivrede Srbije, ukoliko se bude radilo o u~e{}u od nekoliko procenata. Ukoliko se, me|utim, odlu~i o u~e{}u od 25 i vi{e procenata, Srbija bi zatra`ila kreditne aran`mane u inostranstvu i ve} je o tome razgovarano s predstavnicima Kine. [kundri} je napomenuo da postoji mogu}nost da se dobiju krediti i od drugih zemaqa, navevi{i primer Rusije, koja je tako|e zainteresovana za to da u~estvuje u projektu izgradwe nuklearke "Belene".

Prvi formalni razgovori povodom 5. revizije aran`mana s misijom Me|unarodnog monetarnog fonda po~e}e 23. avgusta, najavio je ju~e srpski premijer Mirko Cvetkovi}, i izrazio o~ekivawe da }e oni biti uspe{no okon~ani, kao i svi do sada. Premijer je najavio i rebalans dr`avnog buxeta, i to za oko dva meseca.

Cvetkovi} je u Gorwem Milanovcu istakao da }e kqu~no pitawe tokom razgovora biti zakon o fiskalnoj odgovoronosti.

– Mi smo taj zakon pripremili i mislim da je u osnovi prihvatqiv, a tokom pregovora bi}e re~i o detaqima – rekao je premijer.

Cvetkovi} je naglasio da se na osnovu trenutne situacije mo`e re}i da }e odmrzavawe plata u javnom

sektoru i penzija u ovoj godini biti te{ko ostvarivo.

– Naravno da svi `ele da plate i penzije budu ve}e, ali to zavisi od toga da li imamo para. Ono {to mi gledamo i na osnovu toga kako trenutno stoji situacija, te{ko je verovati da bi to bilo ostvarivo – kazao je Cvetkovi}. – No, nikad ne reci nikad, sa~ekajmo da vidimo {ta }e biti.

On je podsetio na to da Srbija ima aran`man s MMFom koji ne predvi|a odmrzavawe plata i penzija u ovoj godini ve} u slede}oj. Premijer je rekao i da "rupe u buxetu nema", da je buxet projektovan s minusom od 4,8 odsto bruto doma}eg proizvoda (BDP) i da se ta~no zna odakle }e biti obezbe|en novac za wegovo pokrivawe.

NEPRIHVATQIV PENZIONI ZAKON

ZA SRBIJU SU ^AK I SOCIJALNE KARTE LUKSUZ

Dr`ava bi yabe da se bori protiv siroma{tva Me|u najsiroma{nijima smo u Evropi. Zaposleni u Srbiji primaju najni`u prose~nu platu u Evropi od 320 evra i ona je mawa ~ak i od socijalne pomo}i u evropskim zemqama. "Uspeli" smo da se s platom izjedna~imo s Albanijom, ali i Albanci `ive boqe jer su u wihovoj zemqi ceni ni`e 40 odsto.

Nezaposlenost je iz dana u dan sve ve}a, vi{e od 300.000 radnika je za godinu i po dana, od kada nas je zvani~no "pogodila" ekonomska kriza, ostalo bez posla, 110.000 radnika prima minimalnu zaradu, 170.000 uop{te ne prima platu, oko 500.000 radi na crno, dok je ispod granice siroma{tva najmawe 720.000 gra|ana. Zbog sve ve}eg siroma{tva mnogi koji su na kraju pro{le godine mogli da sastavqaju kraj s krajem danas to ne mogu a od dr`avne pomo}i ni traga. Dr`ava je na jedvite jade uspela da u buxetu za ovu godinu obezbedi socijalnu pomo} za 170.000 stanovnika Srbije, {to je tek 20 odsto siroma{nih, i to onih koje ona zvani~no priznaje da to jesu, a to zna~i onih ~ija mese~na primawa ne prelaze 8.022 dinara.

Dakle, ~ak 80 odsto od zvani~no priznatih siroma{nih u Srbiji danas ne prima pomo} dr`ave a mogu}nost da u toku dana do|u barem do jednog obroka u jednoj od postoje}ih 69 narodnih kuhiwa ima tek svaki petnaesti iz reda bednika. Ostali se moraju snalaziti kako znaju i umeju, a prethodne godine pokazale su da u tome zaista ve{ti jer da nije tako, mnogi bi do sada umrli od gladi.

Nemogu}a misija Statistika stalno poru~uje da su kod nas cene ni`e nego u okru`ewu. Uverava nas i u to da `ivimo boqe nego {to na sopstvenoj ko`i ose}amo. Dr`avna ra~unica pokazuje da je mnogo mawe siroma{nih nego {to to realno jeste jer poku{ava da doka`e da svako ko ima iznad 8.300 dinara mo`e da pre`ivi mesec, mada je jasno da je to jednostavno nemogu}a misija. Nemogu}a misija je ~ak i pre`iveti ceo mesec s prose~nom platom jer ona ovde zapravo nije zarada ve} socijalna pomo}. Naime, prose~na socijalna pomo} u razvijenim evropskim zemqama iznosi oko 500 evra, {to zna~i da je 180 evra ve}a od na{e prose~ne plate, a ~ak 450 evra od socijalne pomo}i koju dobija svega 200.000 gra|ana.

No, i pored toga {to je siroma{tvo i beda svuda oko nas, nadle`ni procewuju da je izrada socijalnih karata na nivou dr`ave preskup i dugotrajan proces koji ne bi imao pravog efekata. Za ministra rada i socijalne politike Rasima Qaji}a podatak da u ovom trenutku Srbija ima 250.000 qudi koji primaju neku vrstu socijalnih davawa je trenutna socijalna karta, mada i sam priznaje

da su potrebe za pomo} ugro`enim gra|anima mnogo ve}e.

– Izrada socijalnih karata je skup projekat, za koji je potrebno vi{e godina, a mi smo u te{koj ekonomskoj i socijalnoj situaciji i veliki broj qudi `ivi ispod granice siroma{tva. Radnici u centrima za socijalni rad moraju biti mnogo aktivniji umesto da sede i ~ekaju da im korisnici do|u i tra`e socijalnu pomo}. Mi

smo insistirali na tome da idu na teren, a ne da nam se de{avaju slu~ajevi da nam ~ovek umre zato {to je iz formalnih razloga nekoliko meseci ~ekao socijalnu pomo} koja nije stigla – objasnio je Qaji}.

Ministar isti~e da zbog odr`avawa `ivotnog standarda gra|ana treba na}i "sredwe re{ewe" kada su u pitawu sve ~e{}a poskupqewa i zahtevi preduze}a iz razli~itih sektora za novim podizawem cena, i dodaje da je jedino pravo sistemsko i dugoro~no re{ewe – privredni razvoj zemqe, za {ta je potreban du`i period.

Pri~u o tome da je re{ewe velikih socijalnih problema gra|ana Srbije "tu, nadohvat ruke", a ono uvek podrazumeva ve}i privredni razvoj i mawu javnu potro{wu, svaka dosada{wa vlast ponavqa, ali konkretnih rezultata nema. Jedino {to raste jeste broj siroma{nih i gladnih. Kada je to ve} tako, onda pravqewe socijalnih karata i poku{aj da se beda {to pravednije raspodeli da bi {to vi{e qudi dobilo barem po par~e hleba ne bi smelo da bude skup posao za dr`avu koja jeste ekonomski i socijalno ugro`ena. ^ak i ako se jednom i ostvari sve ono {to se godinama obe}ava, a to je ve}i standard i pristojan `ivot, potrebe za socijalnim kartama ne}e prestatiti jer onih koji ne mogu da "dobace" do normale uvek }e biti. Ima ih i u mnogo razvijenijim dr`avama, ali ono {to oni danas dobijaju na ime socijale predstavqa san za mnoge na{e zaposlene.

Q. Male{evi}

Sindikat preti borbom – Savez samostalnih sindikata Srbije smatra neprihvatqivim utvr|ivawe izmena i dopuna Zakona o penzijsko-invalidskom osigurawu bez wegovog razmatrawa na Socijalno-ekonomskom savetu i uva`avawa predloga i zahteva sindikata – izjavio je ju~e u Kru{evcu predsednik SSSS-a Qubisav Orbovi}.

On je kazao da }e taj sindikat sprovesti sve aktivnosti da bi pre dono{ewa zakona bile unete izmene koje se ti~u budu}eg uskla|ivawa penzija, pomerawa staro-

sne granice i penzionisawa biv{ih zaposlenih koji su progla{eni tehnolo{kim vi{kom. Po wegovim tvrdwama, penzije }e se do 2015. godine smawiti 25 odsto, dok }e se starosna granica pove}avati, posebno kada su `ene u pitawu.

On je zatra`io da u zakonu ostane takozvani za{titni ~lan, koji penzionerima garantuje penziju ne mawu od 60 odsto prose~ne zarade.

– Ovakav stav podr`ale su i kolege iz drugih centrala sindikata s kojima smo dogovorili zajedni~ke amandmane koje }emo predstaviti poslani~kim grupama – rekao je Orbovi}, i dodao da }e Sindikat, ako te aktivnosti ne budu dale o~ekivane rezultate, doneti odluku o daqim na~inima sindikalne borbe.

HOLAN\ANI JEDINI VLASNICI ZREWANINSKOG „BEGEJA“

RASTE ROBNA RAZMENA SA SLOVENIJOM I HRVATSKOM

I daqe previ{e uvozimo U prvoj polovini ove godine robna razmena Srbije i Slovenije uve}ana je 15,5 posto u odnosu na isti period 2009, dok je razmena s Hrvatskom uve}ana 4,08 posto, saop{tio je Biro Privredne komore Srbije za regionalnu saradwu.

Ukupna robna razmena Srbije i Slovenije je u prvih {est meseci 2010. godine vredela 411,1 miliona dolara, {to je 15,5 posto vi{e nego u prvoj polovini 2009, kada je razmewena roba vredna 355,7 miliona dolara.

U prvoj polovini godine izvoz iz Srbije u Sloveniju vredeo je 196,2 miliona dolara, {to je 32,6 posto vi{e nego u istom periodu 2009. godine, kada je dostigao 148 miliona dolara. Istovremeno, u Srbiju je tokom prvih {est meseci 2010. uvezeno slovena~ke robe za 214,8 miliona dolara, {to je 3,4 posto vi{e nego u 2009, kada je uvoz bio vredan 207,7 miliona dolara. Deficit u robnoj razmeni na strani Srbije u prvoj polovini ove godine iznosio je 18,6 miliona dolara, {to je daleko mawe od pro{logodi{wih 59,7 miliona.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

c m y

EKONOMIJA

DNEVNIK

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

103,0090

105,1110

107,5290

102,6940

Australija

dolar

1

71,4199

72,8774

74,5536

71,2012

Kanada

dolar

1

75,9596

77,5098

79,2925

75,7271

Danska

kruna

1

13,8182

14,1002

14,4245

13,7759

Norve{ka

kruna

1

13,0064

13,2718

13,5771

12,9665

[vedska

kruna

1

10,9320

11,1551

11,4117

10,8985

[vajcarska

franak

1

74,2781

75,7940

77,5373

74,0507

V. Britanija

funta

1

123,8090

126,3360

129,2410

123,4300

SAD

dolar

1

78,3218

79,9202

81,7584

78,0820

Kursevi iz ove liste primewuju se od 10. 8. 2010. godine

Prinudna prodaja brodogradili{ta do posledwe akcije Do kraja ovog meseca Holan|ani }e biti stopostotni vlasnici zrewaninskog brodogradili{ta „Begej“. Firma „Mer korporej{n“, koja sa svojim osniva~em, holandskom kompanijom „Merkurijus interne{enel“, poseduje 99,42 odsto kapitala brodogradili{ta, ju~e je obavestila preostale mawinske akcionare da }e Centralnom registru, depou i kliringu hartija od vrednosti dostaviti zahtev za prinudnu prodaju preostalih akcija. Kako je nagla{eno, ovo se odnosi na male akcionare koji nisu prihvatili prethodnu ponudu „Mer korporej{na“ da akcije prodaju po 427 dinara. Ista cena, ina~e, va`i}e i prilikom prinudne prodaje.

"Po isteku zakonskog roka od 15 dana od trenutka objavqivawa ovog obave{tewa, ’Mer korporej{n’ }e uputiti pismeni zahtev Centralnom registru za prenos akcija s ra~una nesaglasnih akcionara na ra~un hartija od vrednosti ponu|a~a, a wima }e biti upla}en novac“, saop{tila je ju~e ova firma.

Ve}inskom, a uskoro i jedinom vlasniku zrewaninskog brodogradili{ta, zakon dozvoqava da na ovaj na~in do|e do preostalih akcija. Jer, kad neko postane vlasnik vi{e od 95 odsto preduze}a, ima pravo da preuzme i ostatak akcija.

Po saznawima „Dnevnika“, poziv „Mer korporej{na“ odnosi se na

Uspe{ni uprkos te{ko}ama Brodogradili{te “Begej” jedan je od najve}ih izvoznika u Sredwobanatskom okrugu, {to potvr|uju i zvani~ni podaci zrewaninske Regionalne privredne komore. Generalni direktor fabrike Dragomir Subi} svojevremeno je naveo da je „Begej“ opstao uprkos ranijim silnim dugovima i da je sada najboqe brodogradili{te u Srbiji, i peti po redu izvoznik u Pokrajini po podacima Privredne komore Vojvodine. Subi} je dodao da je „Begej“ stabilna firma koja radnicima redovno ispla}uje zarade.

330 akcionara koji trenutno, i ne zadugo, dr`e 0,58 odsto kapitala fabrike. Uzme li se u obzir da }e im biti ispla}eno 427 dinara po akciji, kao i da svaki akcionar poseduje oko 140 akcija, prostom ra~unicom se mo`e izvesti zakqu~ak

da }e svako ponaosob dobiti u proseku 60.000 dinara.

Prethodni vlasnik brodogradili{ta, u kojem je svojevremeno uveden ste~aj, bila je tako|e holandska kompanija „K. Damen“ koja je otkupom potra`ivawa od najve}eg

poverioca – Vojvo|anske banke, stekla vlasni{tvo nad 96,41 odsto akcija. Tada je, konverzijom potra`ivawa u vlasni{tvo, kapital akcionara s oko 2,5 odsto pao na 0,09 odsto, dok je 3,5 procenta bio dru{tveni kapital. Nedugo posle toga „K. Damen“ je oti{ao u ste~aj i wegove akcije u brodogradili{tu postale su ste~ajna imovina pod jurisdikcijom Trgovinskog suda u Holandiji. Holandski revizori su u prvoj polovini 2007. obavili ekspertizu u „Begeju“ i utvrdili da akcije ovog preduze}a nemaju gotovo nikakvu vrednost, ne po na{im, nego po evropskim standardima.

Sud u Holandiji je odlu~io da se one izlo`e prodaji po nekoj simboli~noj ceni i odre|eno je da to bude 51.000 evra. Druga holandska firma „Merkurijus interne{enel“ kupila je te akcije. Od 3,5 odsto akcija dru{tvenog kapitala, 30 odsto je besplatno podeqeno radnicima. Ostatak je kupila doma}a firma „Mer korporej{n“. Posle svega toga, struktura vlasni{tva u brodogradili{tu izgledala ovako – „Merkurijus interne{enel“ je posedovao 96,41 odsto kapitala, „Mer korporej{n“ 2,46 i mali akcionari 1,13 odsto. U me|uvremenu, deo mawinskih akcionara prodao je svoje akcije, dok }e ostali to uskoro u~initi prinudno. @. Balaban

6

POQOPRIVREDA

sreda11.avgust2010.

DNEVNIK

DR@AVA, „SALFORD” I FARMERI I DAQE RATUJU

BEZ RAKETA [ESTINA STANICA U SRBIJI

Mlekare sad prete uvozom mleka

Protivgradna za{tita seli se u policiju

Bura oko mleka jo{ se ne sti{ava, naprotiv, kopqa su sve o{trija. Dr`ava i „Salford“, pod ~ijom su kapom najve}e srpske mlekare, i daqe se prepucavaju i svaquju krivicu jedni na druge, a u ovom investicionom fondu upozoravaju na to da }e Srbija uskoro uvoziti mleko.

Prvi ~ovek „Salforda“ u Srbiji Slobodan Petrovi} ka`e da }e zbog smawene proizvodwe mleka nesta{ica ove namirnice trajati najmawe do Nove godine, pod uslo-

Farmeri okupqeni u Centralnoj asocijaciji proizvo|a~a mleka Vojvodine, ali i {ire, u konzorcijumu koji dnevno mlekarama u Srbiji isporu~uje vi{e od 350.000 litara mleka, nadaju se da }e dogovor biti postignut. Oni danas imaju sastanak na kojem }e biti definisani koraci koje }e preduzeti.

– Bi}e to verovatno restriktivne mere, ali radimo na tome da uvoza ne bude – kazao nam je predsednik Asocijacije Dejan Trajkovi}, napomiwu}i da je pre dve i po godine mleko u otkupu bilo {est dinara skupqe, te da su mlekare sistematski uni{tavale farmere, obaraju}i im cene. Pri tom, inputi u proizvodwi su enormno porasli. Najni`a cena koja bi farmerima pokrila tro{kove proizvodwe mleka je 35 dinara.

Dr`avni sekretar Ministarstva poqoprivrede Milan Petrovi} izjavio je da }e situacija biti stabilizovana kada ta kompanija pove}a otkupnu cenu farmerima.

– „Salford“ to mora da u~ini.

Ako i ne pove}a cenu, mleka }e biti dovoqno jer u Srbiji ima

Monopol dokazan – uzalud „Salfordu“ je ve} dokazan monopol u otkupu mleka, me|utim, od toga nije bilo ni{ta. Ministarstvo poqoprivrede je uputilo jo{ jedan zahtev Agenciji za za{titu konkurencije i o~ekuje rezultate ispitivawa tr`i{ta i odgovor. Ve} dva izve{taja potvrdila su da „Salford“ zloupotrebqava dominantnu poziciju na tr`i{tu. vom da Ministarstvo poqoprivrede bude voqno da promeni svoju politiku prema mlekarskoj industriji.

– Ako do toga ne do|e, ima}emo trajnu nesta{icu ili }emo piti mleko iz uvoza – kazao je Petrovi}, ponovo odbacuju}i zahtev farmera da otkupna cena bude najmawe 32 evrocenta. – Od 15. avgusta pove}a}emo im cenu otkupa za 2,5 dinara, odnosno 28 evrocenti.

To je prose~na evropska otkupna cena, a ako prihvatimo da pla}amo iznad toga, onda }emo i mi i na{i farmeri vrlo brzo zatvoriti kapije. Uvoz iz drugih zemaqa pohrli}e ovde jer }emo mi morati da podignemo cenu na policama, koja }e biti vi{a nego u Evropi.

pola miliona krava ~ije je mleko dovoqno da zadovoqi potrebe doma}eg tr`i{ta – izjavio je Petrovi}.

Me|utim, ukoliko se to ne desi, „dr`ava ne}e dozvoliti da gra|ani jo{ dugo ostanu bez mleka“.

– U~ini}emo sve da to spre~imo – ka`e Petrovi}, ne preciziraju}i kako }e to dr`ava da uradi.

Taj je posao u rukama Ministarstva trgovine, koje je nadle`no za uvoz i prodaju, a ono se jo{ nije izja{wavalo.

Jedna od opcija koju pomiwu farmeri, u slu~aju da do dogovora sa „Salfordom“ opet ne bude, je da potpuno obustave isporuke a mleko prera|uju u drugim mlekarama i dele ga gra|anima.

S. G.

NA[E I SVETSKO TR@I[TE @ITA

P{enica prema{ila 16 dinara – Na Produktnoj berzi u Novom Sadu p{enicom ju~e se trgovalo po 16 dinara kilogram, bez poreza na dodatu vrednost, {to je najverovatnije maksimalan iznos posle kojeg bi trebalo da usledi weno stabilizovawe – izjavio je Tanjugu direktor berze @arko Galetin.

Navode}i da je najvi{a ovogodi{wa cena hlebnog `ita dostignuta u ponedeqak i da je deset posto vi{a nego {to je bila posledweg dana pro{le sedmice, on je naglasio da su je „pogurala“ de{avawa na svetskom tr`i{tu, nastala obustavom izvoza p{enice iz Rusije.

Zbog rekordno visokih temperatura vazduha i katastrofalnih po`ara u toj zemqi, sa svetskog tr`i{ta je povu~eno 15 miliona tona ruske p{enice {to je prouzrokovalo nagli skok cene te `itarice. Galetin je istakao da je takvo poskupqewe bilo generisano u prvom redu psiholo{kim faktorom, i dodao da sad ve} po~iwe smirivawe cena p{enice, {to potvr|uju podaci ^ika{ke berze, na kojoj je s 306 dolara po toni (5. avgusta) pala na 262 dolara.

Po`urili smo s kukuruzom Direktor „@ita Srbije“ Vukosav Sakovi} kazao je za na{ list da smo kukuruz novog roda, vi{e od 500.000 tona, prodali po cenama ni`im od sada{wih pa bi se na tr`i{tu Srbije mogli pojaviti odre|eni problemi ba{ u prometu ovom `itaricom.

– Do problema bi moglo do}i u isporuci kukuruza, odnosno ispuwavawu odredbi ugovora, u slu~aju da do tada tr`i{te ne

reaguje i svede cene na neki drugi nivo – kazao je Sakovi}, napomiwu}i da neispuwavawe ugovornih obaveza povla~i dosta visoke kaznene poene i arbitra`u nadle`ne me|unarodne institucije.

Posledwa pomerawa cena p{enice na svetskom tr`i{tu „povukla“su i cene kukuruza navi{e pa su one znatno iznad onog nivoa koji je bio o~ekivan pre dve nedeqe.

S. G.

Predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetkovi} je najavio da }e za dva meseca biti izvr{en rebalans buxeta i da }e tako biti obezbe|en novac za protivgradnu za{titu u Srbiji.

Premijer je najavio i da }e do kraja godine protivgradna za{tita biti izme{tena iz nadle`nosti Hidrometeorolo{kog zavoda u nadle`nost Sektora za vanredne situacije Ministarstva unutra{wih poslova Srbije.

– To }e pove}ati ukupne kapacitete protivgradne za{tite, obu~enost i efikasnost strelaca – kazao je Cvetkovi} prilikom obilaska sela u okolini Gorweg Milanovca gde je nevreme pri~inilo velike {tete tokom vikenda.

U Srbiji je bez protivgradnih raketa 270 stanica, odnosno {estina od ukupnog broja, a najte`a situacija je u centralnom delu zemqe, gde je bez raketa i do 60 odsto protivgradnih stanica, saop{tio je ju~e Hidrometeorolo{ki zavod.

– Protivgradne stanice u Srbiji raspola`u trenutno s ukupno 3.615 raketa,

{to je prose~no oko 2,2 rakete po stanici, a minimum za efektivnu za{titu od grada je 12 raketa – kazao je na~elnik operative u Sektoru za protivgradnu odbranu RHMZ-a Zoran Babi}.

Po wegovim re~ima, najte`a situacija je na teritoriji Kraqeva, Kragujevca, Kni}a, ali i u protivgradnom centru na Bukuqi, koji {titi podru~je Beograda, kao i na podru~ju Ni{a i Kru{evca, gde od 40 do 60 odsto protivgradnih stanica nema nijednu raketu.

Preraspodela raketa nije mogu}a, ali bi se situacija mogla malo poboq{ati hitnom nabavkom od 700 do 800 raketa, koje bi se rasporedile protivgradnim stanicama koje su ostale bez wih, za {ta bi novac, kako je kazao, trebalo da obezbedi dr`ava, jer HMZ nema sredstava. Po wegovim re~ima, Srbiji u sezoni protivgradne odbrane optimalno treba oko 30.000 raketa, {to podrazumeva i zalihe i potro{wu, odnosno da u svakom trenutku protivgradnim stanicama na raspolagawu bude po 12 raketa.

POVIKA NA GRAD, A ZELENI[U MNOGI DUVAJU CENU

Ki{a, dinar i nakupci zapaprili ~orbu povr}u Umawen rod, slabija ponuda paorske robe, skupi energenti, jeftin dinar... Kad se sve pome{a, dobije se papren satara{.

Jo{ kada u wega prste umo~e nakupci – e, onda se ve} ne mo`e jesti. Mnogih |akonija ovih da-

na na trpezama fali, a naro~ito onih koje ne mogu bez paradajza. Doma}ice ga vi{e ne kupuju jer ko{ta 150 i 160 dinara, a koliko do ju~e su mogle ga kupiti za 60.

Pijace su, kao i uvek, naj`ivqe, najslobodnije i najosetqivije tr`i{te, koje odmah reaguje na sve promene, pa se na woj i

cenovnici br`e pi{u. Jednostavan zakon ponude i potra`we na tezgama se najefikasnije primewuje. Ako neke robe fali, raste joj cena. Na tezgama vele da ne o~ekuju da }e ovih dana paradajz pojeftiniti, naprotiv. Proiz-

vo|a~i iz okoline Novog Sada kazali su nam da wihove cene idu od 150 do 180 dinara. A dok pro|e kroz ruke nakupaca, dobrano poskupi. Na nekim novosadskim tezgama vele da }e, recimo, „jabu~ar“ i}i na 200 dinara. Mada, ~uli smo od nekih proizvo|a~a da se direktno na wivi u okolini Novog Sada ovo povr-

}e mo`e kupiti i za 60 dinara.

Nakupci koji bezecuju taj paradajz, omrsi}e brke.

Elem, ove godine paradajz je zasejan na mawe povr{ina, a lo{i vremenski uslovi, poplave, ki{e, podzemne vode... uzele su danak.

– Sve „toploqubive“ kulture: paradjz, bostan, paprika i druge, lo{e su pro{le, a koliko, to zavisi od terena, od toga u kojoj su ih meri zadesile podzemne vode, obilne padavine, niske temperature. Negde su prinosi 50 do 60 odsto mawi, negde deset do 15 – ka`e za na{ list profesor Poqoprivrednog fakulteta u Novom Sadu @arko Ilin, dodaju}i da su „umereni uslovi“ pogodovali korenastim kulturama, onime koje nisu bile potopqene vodom i kupuswa~ama.

Na{ sagovornik dodaje da su ~ak i u za{ti}enim prostorima, staklenicima i plastenicima, prinosi smaweni. Ina~e, po procenama, kod sveg povr}a mawi su 25 do 30 odsto, pa je mawa i ponuda.

Povr}e je ovih dana jeftinije u velikim marketima jer zeleni{ nabavqaju na veliko i u velikoj meri je iz uvoza. Dodu-

{e, paradajz od ju~e i u ve}im trgovinskim lancima ko{ta 150 dinara i vi{e.

– Rod s otvorenih poqa mnogo je stradao zbog nevremena. A tako je i u Makedoniji, odakle nabavqamo deo koli~ina. Zalihe

Samo gledaju Cena povr}a se i daqe na pijacama dr`e kao da je rano prole}e. Sve je skupqe nego lane. Pro{le godine, recimo, kilogram lubenice je ko{tao 15 dinara a sada je 40.

Pija~ni prodavci ka`u da je prodaja slabija nego ikad.

Sve vi{e se na pijacama samo razgleda, a retko ko se ma{i za nov~anik. Zbog toga neki prodavci posle podne spu{taju cene da ne bi vo}e i povr}e vra}ali ku}i. koje imamo nisu dovoqne pa planiramo da uvezemo paradajz iz Holandije, ~ija je startna cena 1,10 evro. Zbog toga se mogu o~ekivati nova poskupqewa ovog povr}a – ka`u u vode}im trgovinskim lancima.

S. Glu{~evi}

PROCEWENA [TETA U ATARU KAWI[KE OP[TINE

Poplava obrala 2,5 miliona evra Elementarne nepogode su na podru~ju kawi{ke op{tine pri~inile veliku {tetu na poqoprivrednim kulturama, a na osnovu prijava gazdinstava, Op{tinska komisija za procenu {tete sumirala je bilans preme kojem je izgubqen rod od preko 2,5 miliona evra. [tetu koja je nastala usled visokog nivoa podzemnih i povr{inskih voda prijavilo je 513 proizvo|a~a, a poplava je odnela rod vredan vi{e od 212 miliona dinara. Tome treba dodati i {tetu od grada pri~iwenu 30. maja ove godine u vo}wacima i vinogradima, koju je prijavio 51 proizvo|a~, procewenu na 57 miliona dinara.

Pored p{enice i kukuruza, koji su najvi{e pogo|eni, od suvi{nih voda na 335 hektara stradala je lucerka, od ~ega je u potpunosti uni{tena na 142.

Od 39 hektara pod krompirom rod je propao na 25, stradalo je i drugo povr}e, kod pojedinih proizvo|a~a i pod plastenicima.

Od poplave stradalo i povr}e u plastenicima u Horgo{u Foto: M. Mitrovi}

„Vode Vojvodine” i daqe po svome – Nije ohrabruju}i odgovor dobijen iz „Voda Vojvodine“, koje, bez obzira na preporuku Vlade Vojvodine, ne `ele da se odreknu naknade za odvodwavawe – ka`e ~lanica Op{tinskog ve}a Kawi`e za resor poqoprivrede Valerija Neme{-Salkai. – Iz „Voda Vojvodine“ nastanak {tete pripisuju nedostatku i nefunkcionalnosti kanala za odvodwavawa, koje, kako obrazla`u, ne mogu dovesti u red bez para. Za sada nema ni{ta ni od osloba|awa od kamata za naknadu za odvodwavawe za prethodne dve godine jer se i, pored preporuke Vlade Vojvodine, ona obra~unava. O~ekujemo da poqoprivrednici koji su pretrpeli {tetu na neki na~in budu obe{te}eni.

Na raznim ratarskim kulturama, u vo}wacima i vinogradima poplava je uni{tila rod od 8.280 tona. Prose~an procena umawewa roda na 2.780 hektara je 58 odsto, ali je na ve}em broju parcela rod potpuno uni{ten. Tako usled prekomernih podzemnih voda i obilnih ki{a, u potpunosti je uni{ten rod na vi{e od 500 hektara pod strnim `itaricama, od ~ega 306 pod p{enicom, a ostalo pod ozimim i jarim je~mom, ovsom i drugim `itaricama.

Kombajni na ove parcele nisu mogli da u|u ili nisu imali {ta da po`awu, a kod velikog broja proizvo|a~a, zbog zakorovqenosti, prilikom isporuke roda u silose evidentno je bilo vi{e od 25 odsto primesa. Zbog nepovoqnih vremenskih prilika skroman je i bilans minule `etve jer je na po`wevenih 4.430 hektara prose~an prinos p{enice samo tri tone po hektaru.

M. Mitrovi}

Deo Kisa~ke ulice bez saobra}aja Saobra}aj kroz Kisa~ku, od Ulice Branka Radi~evi}a do Jovana Cviji}a, bi}e privremeno zabrawen od danas do 20. avgusta.

Razlog ovoj zabrani je, kako saop{tavaju iz Novosadske toplane, izgradwa poveznog vrelovoda od glavne razdelne stanice do Toplane “Sever”.

A. V.

U SUBOTU PRVA „KOVIQSKA POTKOVICA”

Fijakerijada pored grada Fijakerijada "Koviqska potkovica" u Koviqu koja se ove godine organizuje prvi put, bi}e odr`ana u subotu 14. avgusta. Pored defilea fijakera koviqskim ulicama i takmi~ewa u vo`wi zaprega, tokom "Potkovice" bi}e uprili~ena i izlo`ba kowa lipicanera. U~esnici

koviqske fijakerijade prikaza}e ume}e ko~ija{ewa u kategorijama jednoprega, dvoprega, ~etveroprega, petoprega i vi{eprega. Prva "Koviqska potkovica" odvija se pod pokroviteqstvom Pokrajinskog sekretarijata za privredu i Kowi~kog saveza Vojvodine.

I. S.

Novosadska sreda11.avgust2010.

Kriza stegla i dobrostoje}e liko olak{ica, kojima bi im omogu}io br`e i lak{e podizawe zgrada i upo{qavawe gra|evinaca. Kao primer za te{ko stawe, navodi se i podatak da je ove godine izdato svega 10 gra|evinskih dozvola za zgrade, dok je "u sre}na vremena" dnevno bila izdavana po jedna.

Nekako, u ovoj pri~i, sve se slo`ilo u skladu s postulatima Marfijevog zakona. Gradu treba novac, koji najvi{e pribavqa upravo od ure|ewa zemqi{ta i wegove prodaje, a sve to pla}aju investitori. U isto vreme, investitori anga`uju gra|evince, koji, zna se,

Sino} je nastavqeno ~i{}ewe bazena za retenziju aeratora u fabrici vode na [trandu, {to bi danas moglo da izazove pad pritiska i zamu}ewe vode, dok je vi{im spratovima u zgradama bez hidrofora mogu} i povremeni nestanak vode, saop{teno je iz “Vodovoda i kanalizacije”. ^i{}ewe rezervoara i retenzionog bazena mere su koje je preduze}e preduzelo nakon {to su se u sirovoj vodi pojavili mikrobiolo{ki organizmi nakon dugotrajnog visokog vodostaja Dunava.

S. K.

c m y

hronika

NASTAVQAJU SE RADOVI NA NASIPU KOD [ODRO[A

Folija ja~a od vode

za sobom povla~e sijaset drugih privrednih grana.

Ako bi grad previ{e oklevao i zatezao sa popustima, investitori smatraju da novca u gradskoj kasi ne}e biti koliko se o~ekuje, dok opet silni popusti i olak{ice mogu da zvu~e kao odricawe od dela javnih prihoda, tako potrebnih za funkcinisawe i razvoj Novog Sada. Ravnote`a se mora posti}i, kriza nas je ba{ klepila po u{ima, a kad i oni, koji u varo{i va`e za veoma dobrostoje}e do|u u ovakvu situaciju, onda je stvarno znak da se ne{to mora u~initi za kona~no prevazila`ewe krize, za koju smo ponajmawe krivi. I to hitno.

S. Krsti}

NA BULEVARU JOVANA DU^I]A BB

Suve slavine

Stanovnici Bulevara Jovana Du~i}a BB, kod okretnice Grasa, ne}e imati danas vode od 10 do 12 ~asova. Razlog nestanku vode su planirani radovi na vodovodnoj mre`i.

A. V.

OD 16. DO 20. AVGUSTA

Kontakt centar „Informatike” skra}eno Kontakt centar "Informatike" }e u nedeqi od 16. do 20. avgusta raditi samo prvu smenu, od 7 do 15 ~asova, a subota 21. avgust je neradna. Redovan rad od 7

Mawi pritisak i zamu}ewe vode?

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

ovosadski investitori N pozvali su grad da im iza|e u susret i usvoji jo{ neko-

ZBOG ^I[]EWA REZERVOARA

do 19 sati i subotom od 7 do 13 nastavqa se od 23. avgusta 2010.

Broj telefona Kontakt centra je 0800 222 021.

N. V.

V REMEPLOV

Na nasipu na ju`nom Telepu, kod [odro{a, nastavqaju se radovi na u~vr{}ivawu i popravci odbrambenih bedema prema Dunavu, ali i prema gradu. Na du`ini od 850 metara nasipa prema reci, radnici beogradske firme "Sarde" postavqaju hidro foliju, koja je neophodna kako bi se spre~ilo ponirawe vode. Ovo je dru-

ga faza radova, a kraj se o~ekuje za desetak dana kada }e se sve to pokriti za{titnim zemqanim slojem i posaditi trava.

Investitor ovog posla jesu "Vode Vojvodine", a novac od 27 miliona dinara je obezbe|en iz Fonda za kapitalna ulagawa AP Vojvodine.

I. D.

Iskqu~ewa struje Novi Sad: od 8 do 9.30 ~asova Bate Brki}a 1, 2, 6 i 8, Bulevar Jovana Du~i}a od 14 do 24 i Du{ana Danilovi}a od 1 do 5 i od 2 do 8, od 8.30 do 12 ~asova deo Ulice Slobodana Baji}a od Marudi}eve do Majevi~ke. Bege~: od 9 do 12 ~asova celo naseqe, Futog: od 9 do

10 ~asova deo naseqa od Poqoprivredne {kole prema Bege~u. Petrovaradin: od 8.30 do 12 ~asova ulice Nova i Te{ana Podrugovi}a. ^ortanovci: od 8.30 do 13 ~asova naseqe Kara{. Bano{tor: od 8.30 do 13 ~asova vikend naseqe Kru{evqe.

Foto: A. Feher

ZAVOD ZA TRANSFUZIJU POZIVA NA DRU@EWE

Davaoce krvi ~eka kafa Zavod za transfuziju krvi Novi Sad poziva dobrovoqne davaoce krvi i gra|ane koji tek nameravaju da se ukqu~e u ovu humanu aktivnost da danas svrate na dru`ewe i kaficu. Me|utim, iz Zavoda podse}aju da se

cigarete ostave ku}i, jer najmawe dva sata nakon davawa krvi nije preporu~qivo zapaliti.

Zavod za transfuziju nalazi se u Hajduk Veqkovoj ulici 9a, a sredom radi od 7 do 18 sati.

I. S.

NA USPONU KA IRI[KOM VENCU

Planuo kamion, stao saobra}aj

Avion leteo, pa nestao Vojne vlasti objavile su da je pre tri dana, 11.avgusta 1923. godine sa novosadskog aerodroma na leta~ku ve`bu poleteo avion "brege" sa dva ~lana posade i nestao! Mnogi Novosa|ani su ve} tri dana znali da je re~ o ruskim emigrantima koji u se pokajali {to su stupili u slu-

`bu Kraqevine SHS i pobegli natrag za Rusiju na letelici vrednoj milion i po dinara. Posle nekoliko dana sve novine su {tampale vest da oni nisu stigli do svog ciqa, jer su zalutali iznad Rumunije i prinudno sleteli na weno tlo.

N. C.

Na jednosmernoj deonici puta od Sremske Kamenice za Iri{ki venac ju~e se oko 12 ~asova zapalio kamion, a u ovoj nezgodi niko nije stradao. Vatrogasci su po`ar ugasili, te je saobra}aj na ovoj deonici bio blokiran na oko jedan sat. Kako je za "Dnevnik" rekao voza~ kamiona Tomislav Markovi} iz Vaqeva, kamionom je prevozio 24 tone sto~nog bra{no iz Novog Sada u Vaqevo.

- Samo sam u jednom momentu u retrovizoru video da se pu{i kabina, odmah sam iza{ao, uzeo apart za ga{ewe po`ara, ali ni{ta nije pomoglo, jer se ~itav

kamion upalio za 10 minuta. Izgorelo je i sve {to sam od li~nih stvari nosio, dokumenata, kqu~evi, telefon, ali je najva`nije da je glava na mestu – rekao je Markovi} koji je pored izgorelog kamiona du`e vreme ~ekao da gazda po{aqe nekoga po wega.

Markovi} je kazao da su inspektori utvrdili da su po`ar izazvale instalacije. Od 12 ~asova do posle 13 put koji se pewe na Venac je bio potpuno blokiran, ali je odmah nakon lokalizovanog po`ara saobra}aj opet normalizovan.

A. V.

Foto: F. Baki}

SUTRA PONOVO PIJACA „MOJ SALA[”

Organska hrana ispred Spensa Pijaca "Moj sala{" bi}e otvoren u ~etvrtak, od 14 do 20 sati na platou ispred Spensa, nakon letwe pauze. Ovaj najve}i distributivni centar organske hrane na javnom prostoru, odr`ava}e se svakog narednog ~etvrtka do kraja septembra. Kupcima su tako ponu|eni doma}i proizvodi iz organske poqoprivrede.

S. T.

8

NOVOSADSKA HRONIKA

sreda11.avgust2010.

SUTRA ME\UNARODNI DAN MLADIH

Mesec dana za lokalni akcioni plan Obele`avawe 12. avgusta, Me|unarodnog dana mladih u Novom Sadu po~elo je ju~e predstavqawem nacrta Lokalnog akcionog plana politike za mlade me|u omladinom udaqenih gradskih kvartova i okolnih naseqa , dok je centralni doga|aj manifestacije, koncert mladih novosadskih rok bendova i dixejeva najavqen za sutra u 16. sati u Limanskom parku. Kako je na ju~era{woj konferenciji za medije rekao ~lan Gradskog ve}a zadu`en za omladinu i sport Aleksandar Kravi}, u narednih mesec dana }e povodom dana mladih na vi{e lokacija biti predstavqena prva verzija Lokalnog akcionog plana koju su na osnovu rezultata istra`ivawa o potrebama i problemima ciqne populacije napravili predstavnici Gradske uprave za sport i omladinu, Kancelarije za mlade, omladinske

organizacije “Balkan Idea” i srodnih udru`ewa, s ciqem da bi se mladi aktivnije ukqu~ili u javni `ivot i dono{ewe i sprovo|ewe va`nih odluka u zajednici. Predstavnica organizacije “Balkan Idea” Marina Grwa najavila je da }e sutra u Limanskom parku svirati bendovi “Fju`n”, “Vri{ti pijaca” “New Mithology”, “Bao Vau”, Tetrapank”, “Mamurluk”, “^u~uk Stana”, dok }e muziku pu{tati dixejevi Bodza Selectah, Ivan ^koqevi} i Ilija Mandi}, dok }e svoje ume}e u promotivnoj vo`wi pokazati gradski skejteri.

Nacrt Lokalnog akcionog plana politike za mlade obra|uje pitawa iz oblasti zdravstva, socijalne politike i nezaposlenosti, bezbednosnim problemima, obrazovawa i ekologije, i promovi{e aktivizam, mobilnost i volonterski rad.

I. S.

DNEVNIK

BITI TURISTA U SVOM GRADU

Novosadske lepote ne zanimaju Novosa|ane Organizovani izleti turisti~kih agencija u na{em gradu nude Novosa|anima da u toku jednog sadr`ajnog dana bli`e upoznaju istorijske spomenike, manastire i grad u kojem `ive. Ipak, interesovawe je, prema tvrdwama zaposlenih u agencijama, minimalno. ^ini se da je besparica ili ne-

uz obilazak dva manastrira, ru~ak... Ko{talo je sve oko 10 evra po osobi. Sada su u ponudi i obilasci dvoraca Vojvodine, u mestima u okolini Novog Sada. Cena varira u zavisnosti od toga {ta osobe `ele da posete - kazala je ona. Ova agencija organizuje i ture obilaska okolnih mesta, u kojima je ve-

Agencije nude obilaske grada, tvr|ave, manastira, ugo|aj Sremskih Karlovaca i vina. Interesovawe je minimalno zainteresovanost glavni krivac {to su grupe posetilaca na takvim izletima uglavnom sa~iwene od stranaca, ili stanovnika drugih ve}ih gradova u Srbiji. A nije da nema ponude, i nije da nema {ta da se vidi.

Informacije o ponudi dostupne su u Turisti~koj organizaciji Novog Sada, a novosadske agencije nude obilaske grada, tvr|ave, manastira, ugo|aj Sremskih Karlovaca i vina. Nude i stru~wake za obilazak svih tih znamenitosti i upoznavawe istorije na licu mesta. Za doma}e turiste, tokom aran`mana, uglavnom je organizovan i ru~ak. Prema re~ima Biqane Mar~ete iz agencije "Magelan", iako su cene povoqnije za Novosa|ane, ture se retko i realizuju zbog slabog interesovawa doma}ih turista.

- Obilazak fru{kogorskih manastira, iziskuje od 50 do 100 evra za vodi~a. Uz to se pla}a i prevoz automobilom, kombijem, autobusom... U zavisnosti od broja osoba.

Tokom dve godine smo imali stalni odlazak u Sremske Karlovce,

}insko stanovni{to neka od nacionalnih mawina u Vojvodini. Na taj na~in se upoznaje kultura i obi~aji. Ipak, za sve ponu|eno, mahom su zainteresovani strani turisti. Tezu potvr|uju i drugi zaposleni u novosadskim turisti~kim agencijama.

sno. Jednodnevne izlete upoznavawa grada i Fru{ke gore, "Kompas turs" organizuje tokom jeseni i prole}a. Ponudu uglavnom kreiraju `eqe grupe.

- Uglavnom nudimo obilazak grada i tvr|ave, ili u drugoj vari-

Raj na Dunavu Prirodne lepote Dunava, na toku kroz Novi Sad, jo{ uvek nisu u potpunosti istra`ene. Rukavci, ade, usamqene pe{~ane pla`e, zelenilo i mirisi sve`ine, predstavqaju samo najbla`e uobli~en do`ivqaj novosadskog mora. Pecawe, plovidba, kupawe i upoznavawe obala, samo su neki od dokaza da u na{em gradu postoji pravi raj za turisti~ki u`itak.

Upoznavawe grada moglo bi da bude prava avantura za one koji svoj godi{wi odmor provode kod ku}e. Mnogima do sada neistra`ene gra|evine i spomenici, uz stru~no vo|stvo vodi~a, mogu da prika`u Novi Sad u potpuno novom ambijentu. U`itak je znatno jeftiniji od odlaska na more, a novo saznawe bi moglo biti i kori-

janti panoramsko razgledawe toga, uz posetu manastirima, odlazak u Sremske Karlovce i kasnije posetu nekoj vinariji. Minimalnu grupu ~ini 35 osoba, i cena za doma}e turiste je izme|u 1.000 i 1.500 dinara. - objasnila je Danijela Vasi} iz te agencije.

Iako bi se sa vodi~ima i ponudom lako moglo dogovoriti, gra|a-

ni Novog Sada retko izdvajaju novac za organizovane ture upoznavawa grada u kojem `ive. Dra`e su im, mo`da, neke druge destinacije.

Tako se, za dve godine od postojawa "Dunavskog raftinga", nikada nije organizovala ni jedna grupa doma}ih stranaca. Celodnevna plovidba uzvodno, uz pripremawe ribqih specijaliteta od sve`e ribe upecane kod Futoga, br~kawe, rasko{na plovidba kroz magi~nu dunavsku lepotu, pa potom i spu{tawe kanuom nizvodno staju 2.000 dinara po osobi. Prelepa avantura, uz muziku i fantasti~an ugo|aj, za par je 3.500 dinara, a porodica treba da izdvoji 4.500 dinara.

U`itak je neprocewiv, pa taj jedan dan zaista mo`e da osve`i mozak uz kratak predah od lake svakodnevice. Nisu u wemu bez razloga, tokom svih meseci, u`ivali Nemci, Holan|ani... Godi{wi odmor, na bilo kojem od ponu|enih turisti~kih u`itaka, mogao bi da bude zanimqiva atrakcija, po ceni namincanoj za srpski xep.

S. Tanuryi}

„ZELENILO” I GRAD U NOVOM PROJEKTU

Di – Yej `urka na Dunavu i ples na [trandu Udru`ewe “Old tajm disko gang” organizuje dve manifestacije za predstoje}i vikend. Na brodu – splavu “Ski bar”, na Ribarskom ostrvu, u petak 13. avgusta bi}e prire|ena “@urka na Dunavu”. Plesni animatori }e izvesti nekoliko koreografija. Specijalni gosti }e biti najstariji di–xej Mi}a Joki} i najmla|i Aleksa. Druga manifestacija “Ples pod zvezdama” bi}e odr`ana u subotu 14. avgusta na [trandu, u kafi}u “Ispod mosta”. Uz pomo} animatora i obu~enih plesa~a posetioci }e imati priliku da zaigraju salsu i jo{ neke latino plesove. Oba doga|aja po~iwu u 21 ~as, a ulaz je besplatan.

I. D.

Plasti~ni parkinzi ~uvaju travu Na raskrsnici Ulice Maksima Gorkog i Sutjeske postavqena je za{titna re{etka od reciklirane plastike koja {titi travwak.

Za{tita je postavqena na povr-

U „MOTINSU” PREGOVORI ZBOG [TRAJKA

Prvo plata, pa za ma{ine

- ^im bude upla}ena junska plata i regres iz 2009. godine bi}e prekinut {trajk u "Motinsu" - kazao je predsednik sindikata Dragan Vasi}.

Zaposleni su u {trajku od ponedeqka i Vasi} nagla{ava da je posle ju~era{weg sastanka s direktorom preduze}a @arkom Baji}em, [trajka~ki odbor dobio obe}awe da }e novac biti

upla}en vrlo brzo.O delu januarske zarade kada se u firmi tako|e nije radilo zbog {trajka, dogovor jo{ nije postignut.

Za preduze}e je najva`nije da proizvodwa po~ne {to pre zbog ugovorenih obaveza sa stranim kupcima. Baji} je izrazio nadu da }e novac biti brzo obezbe|en putem kredita.

Z. D.

Na|ene registarske tablice Reporteri “Novosadske hronike” prona{li registarske tablice za motorcikl “NS 19 049” u blizini Doma vojske Srbije na Beogradskom keju.

Ukoliko vlasnik prepozna tablice, mo`e ih preuzeti u zgradi "Dnevnika" na Bulevaru oslobo|ewa 81 u redakciji Novosadske hronike na prvom spratu. Molimo da ponese i saobra}ajnu dozvolu radi identifikacije.

E. D.

{ini od 150 kvadratnih metara ispred Radio–televizije Vojvodine, a u okviru pilot projekta “Parko” koji su pokrenuli “Gradsko zelenilo” i Gradska uprava za za{titu `ivotne sredine.

- Reciklirana plastika sa rupicama postavqena iznad posejane trave trpi sve vremenske prilike i te`inu, pa }e trava mo}i da raste i pod parkiranim automobilima – rekla je direktorka “Zelenila” Nata{a Ra{eta i dodala da se ovaj vid za{tite zelenih povr{ina uveliko primewuje u svetu, a da je dodatni plus {to je u pitawu reciklirani materijal.

Predsednik Skup{tine Grada Aleksandar Jovanovi} istakao je da je projekat nastao usled potrebe za

^ITAOCI PI[U SMS

parkirawem, ali i zbog o~uvawa zelenila.

- Sve ve}i broj vozila, nedostatak parking mesta, kao i prisutan vandalizam doveli su do toga da se broj zelenih povr{ina u na{em gradu drasti~no smawio – rekao je predsednik gradskog parlamenta i dodao da se ovim projektom obezbe|uju i nova parking

mesta i estetski zelena povr{ina.

Uprava za za{titu `ivotne sredine izdvojila je za ovaj pilot projekat 400 hiqada dinara, a ukoliko bude imalo efekta, za{titna re{etka }e biti postavqena i na drugim lokacijama u gradu.

I. D. Foto: R. Hayi}

065/47-66-452 & 063/366-977

Jedna noga na asfaltu, druga u busu Red je, glasi parola GSP-a.

Nek po~nu od sebe, a ne kao bahati voza~ autobusa "osmice" da zatvori vrata i prikqe{ti nogu `eni koja drugom ostane da stoji na asfaltu. I jo{ voza~ pokrene autobus. Sve se desilo 04.08.2010. u 15.40 na stajali{tu u centru kod "Bazara". Momak iz GSP-a stoji na vratima sve to gleda i }uti. Nesre}na `ena krajwim naporom izvla~i prikqe{tenu nogu i spasava se stradawa, autobus odlazi, voza~a to uveseqava. I oni pri~aju o redu. Zove{ dispe~era da prijavi{ nesavesno osobqe, a telefon zauzet.

064/0863... *** Le~ewe civila u Vojnoj bolnici se stopira jer im socijalno od Nove godine ni{ta nije platilo. Pa zar }e opet gra|ani sa plitkim xepom umirati pre nego do|u na red za operaciju? Za razliku od Klini~kog

centra Novi Sad, gde se operacije ~ekaju po dve i tri godine, na VMC u Petrovaradinu se iste ~ekaju do mesec i po najdu`e. Nadle`ni, dajte nama obi~nim smrtnicima adekvatno le~ewe!

064/3560...

*** Ovi iz Toplane kao da nisu s na{e planete. Em ekonomska kriza, em qudi bez posla jedva pre`ivqavaju, na{li sad da uvode mera~e 50 evra po grejnom telu, plus skupa ugradwa. Ponestalo im para za "male" plate...

063/7490...

*** Da ne poverujete, dobrota bez procenata. Radi se izuzetnom stru~waku, a jo{ vi{e o plemenitoj osobi. Radi se o dr Le{evi} koja radi na Zlatiboru u "^igoti". Pomenuta doktorica zaslu`uje sve pohvale. Zadu`ena je za decu iz Vojvodine. Brine o deci 24 sata dnevno i nikad nije quta. Dobar doktor, izuzetan ~ovek. U ime mog unuka puno sam zahvalan dr Le{evi}.

063/8686... *** Skup{tina Vojvodine na le(t)woj pauzi, a weni poslanici, svih 120, i daqe aktivno i transparentno ubiraju prose~ne mese~ne prihode vaqda po 1.000 evra. Ustav ka`e ne, a wihov Zakon dozvoqava im i prihode "po drugim polo`ajima" u Skup{tini, izvr{noj vlasti, odborima, savetima, forumima i dr.

A prose~na plata u Pokrajini je oko 300 evra.

063/1761...

NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

LUKSUZNI LIMANSKI KOMPLEKS ZGRADA BI]E POTPUNO ZAVR[EN

„Aleksandru” i zvani~no „Park siti” “Aleksandar gradwa” preuzela je u ponedeqak “Vondel kapital” i time i wihov projekat “Park siti”, potvrdio je za “Dnevnik” Vladimir Gogoqev iz “Vondel kapitala”. “Aleksandar” nije ni{ta platio, ali je preuzeo sve obaveze “Vondela”, koji je do sada prodao ne{to vi{e od polovine stanova u ovom kompleksu, ali je u me|uvremenu “Vondelu” blokiran ra~un i dug narastao na 35 miliona evra.

- Stanovi su, uglavnom, zavr{eni i kupci nemaju razloga da strahuju. Zgrada je skoro sto posto zavr{ena. Ostali su jo{ fini radovi u pojedinim stanovima, dok je ve}ina ve} prakti~no useqiva – rekao je Gogoqev. „Aleksandar gradwa“ preuze}e

prodaju preostalih stanova, dok }e pojedini izvo|a~i kojima „Vondel“ duguje preuzeti neke od poslovnih prostora u kompleksu.

Ina~e, „Park siti“ je trebalo da bude gotov i useqiv u oktobru pro{le godine, a vrednost radova kompleksa koji se sastoji od ~etiri lamele A, B, C i D bila je 45 miliona evra. U ranijim izjavama za na{ list, u ovoj firmi je re~eno da je lamela A, odnosno zgrada bli`a limanskoj op{tini, kompletno prodata i tu ne}e biti stanara.

Svojevremeno je planirano i da u ovom kompleksu budu otvoreni slovena~ki „Tu{“, potom nema~ki DM, nema~ki lanac restorana italijanske kuhiwe „Vapijano“, novosadski kafe

„Makijato“ i mnogi drugi. Tada je re~eno i da je kompletnu zgradu A kupila novosadska kompanija „DMS“, a polovinu zgrade B firma „Mikronas“ iz Novog

gara`u sa oko 400 gara`nih mesta. Pojedini stanovi, ~iji kvadrat je stajao i do 2.200 evra, imaju svoje bazene, opremqeni su „nevidqivim“ klimama, lif-

„Aleksandar gradwa“ nije ni{ta platila, ali je preuzela sve obaveze „Vondela“, koji je do sada prodao vi{e od polovine stanova. „Aleksandar“ }e prodavati preostale stanove, a pojedini izvo|a~i kojima „Vondel“ duguje preuzimaju neke od poslovnih prostora Sada, koja se tako|e bavi visokim tehnologijama.

Kompleks zgrada, simboli~no nazvan „Park siti“, sa preko 60.000 metara kvadratnih, ima 280 stanova i luksuznih apartmana povr{ine od 30 do 420 metara kvadratnih, kao i podzemnu

tovi vode direktno u stanove i kre}u se tri metra u sekundi, a osvetqewe se programira. Zemqi{te na ovoj parceli je zakupqeno na 80 godina po ceni od oko 500 miliona dinara.

S. Krsti} Foto: A. Erski

sreda11.avgust2010.

9

ZA MESEC DANA KONTROLE

Zatvoreno pet gradili{ta Gra|evinski inspekcija je tokom jula zatvorila pet gradili{ta jer investitori nisu imali dozvolu za gradwu, izjavila je glavna gra|evinska inspektorka Slavica Lazov. Kako je navela, zatvorena su tri gradili{ta na Telepu, jedan u blizini Betanije i na Podbari.

Re~ je o gradili{tima na kojima je trebalo da se izgrade poslovni i stambeni objekti.

Glavna inspektorka u gradu za gra|evinu ka`e da je nadzor tokom jula u vezi kvaliteta gradwe pokazao da je kvalitet betona bio u redu, ali da na ~etiri gradili{ta atest za bitumen nije bio dobar. Lazov je skrenula pa`wu da insvesti-

tori kojima su zatvorena gradili{ta mogu da ponovo grade tek kada ishoduju gra|evinsku dozvolu. Inspekcija je kazala je, za wih donela dva re{ewa, o zatvarawu gradili{ta i o ru{ewu.

Po krivi~nom zakonu gradwa bez dozvole je krivi~no delo, za koje je predvi|ena i kazna zatvora od jedne do tri godine.

U na{em gradu je ove gra|evinske sezone prijavqeno 146 radova, {to je malo u pore|ewu sa pro{lom godinom. Lazov je objasnila da prijava radova ne podrazumeva samo gradwu ve} i adaptaciju prostora i investiciona odr`avawa, kao na primer izmene stolarije.

Z. D.

Gradona~elnik ~estitao Ramazan Gradona~elnik Igor Pavli~i} ~estitao je sugra|anima islamske veroispovesti po~etak meseca Ramazana i Ramazanskog posta .

- @elim da ovaj praznik milosti, oprosta, posta i beri}eta do~ekate i obele`ite u krugu porodice, u duhu sre}e i blagostawa, u dobrom zravqu, miru i radosti- isti~e se u ~estitiki Pavli~i}a.

A. V.

MALI[ANI SAMI SREDILI IGRALI[TE

^ist de~ji svet

Jedanaestogodi{wa Andreja sa svojim osmogodi{wim drugarima Sa{om i Ivanom vredno provodi dane letweg raspusta spremaju}i omiqeno mesto za razne igrarije – igrali{te.

napune pune kese sme}a koje kvari wihov u`itak dok se igraju.

- Uklonimo najvi{e opu{aka a po~upamo i nepotrebnu travu – ka`e Andreja, dok Ivan doda-

Wih troje su pravi primer brige o svom dvori{tu, jer ve} ~etvrti put ovog leta metlama i higijenskim rukavicama ~iste de~je igrali{te u Ulici Kej `rtava racije. Uz povremenu bakinu pomo}, ovi mali{ani

je kako }e wegova u~iteqica biti ponosna na wega. Najmla|i Luka, nestrpqivo je ~ekao na klupi da vredna trojka po~isti igrali{te, kako bi on mogao da {utira loptu.

I. D.

\ACI I STUDENTI OD PONEDEQKA PODNOSE ZAHTEVE ZA NOVU KARTU

Autobusom samo s novom pokaznom Gradsko saobra}ajno preduze}e „Novi Sad“ od ponedeqka po~iwe da izdaje zahteve za izradu pokaznih karata za |ake i studenete za narednu {kolsku godinu, {to }e ove godine da ih ko{ta 560 dinara. Samo uz novu pokaznu kartu ova kategorija putnika }e mo}i da kupi mese~ne markice.

Pre podno{ewa zahteva u~enici osnovnih i sredwih {kola i studenti moraju da popune formular koji mogu dobiti na terminalima gradskog prevoznika, na {alterima autobuskih stanica u Beo~inu i Temerinu, ili da ga preuzmu na internet adresi preduze}a www.gspns.rs u pdf formatu.

Na terminalu u [afarikovoj ulici i kod @elezni~ke stanice radi}e dva kioska od 5.30 do 19.30 i od 8 do 15 sati, a terminal kod Futo{ke pijace bi}e otvoren od 8 do 15 sati.

Formular mora biti overen u {koli ili na fakultetu, a uz fotografiju treba predati na jednom od prodajnih mesta. Pokazna karta je gotova za dva dana i preuzima se na istom {alteru, gde se dobija broj na osnovu kojeg }e mo}i da se podigne nova pokazna karta. Prilikom preda-

je zahteva potrebno je da |aci poka`u li~nu kartu ili zdravstvenu kwi`icu radi idnetifikacije.Studentima je potrebna fotokopija li~ne karte.Oni }e mo}i da kupe mese~nu markicu za septembar i oktobar uz indeks na osnovu pro{logodi{we pokazne karte. Ali od 1. novem-

NA SREMSKOJ STRANI KI[A NAPRAVILA PROBLEME

Sprema se kro}ewe divqih potoka Nakon pisawa “Dnevnika” o novostvorenoj vododerini i vodi koja plavi i odnosi delove parcela na potesu Grigovac pod Popovicom, iz Zavoda za izgradwu grada ka`u da }e morati ne{to hitno da preduzmu, kako bi zauzdali vodu koja je na{la novi put i to kroz sredinu parcela na kojima su vikendice. Po re~ima pomo}nika direktora za tehni~ke polsove Zavoda za izgradwu grada \or|a Kuqan~i}a voda je napravila vododerinu duboku oko osam metara i dugu nekoliko deseti-

na metara, ugrozila jednu pomo}nu zgradu, a posao koji predstoji obiman je i Kuqan~i} smatra da bi za mesec do dva trebao da bude zavr{en.

Te{ko}e vikenda{a po~ele su 2003. godine, onog trenutka kada je neko preusmerio kanal ispod Fru{kogorskog puta, koji je vodu odvodio u Malokameni~ki potok, te sad voda ide ~etiri parcele; prave}i kratere i nanose}i muq, naro~ito na placu koji je posledwi u nizu. Vikenda{i ka`u da su slu~aj prijavqivali inspekciji,

ali da do danas ovo pitaw nije re{eno.

U isto vreme, na Paragovu, sli~ne probleme voda je napravila jo{ jednoj porodici, gde su bujice ugrozile ku}u i dvori{te. Tu nije samo voda ta koja pravi probleme, ve} i kom{ije koje ne dozvoqavaju da se nastavi regulacija potoka. Iz ZIG-a pak navode da je postignut sporazum sa ugro`enom porodicom i da }e se betonirawe potoka izvesti na wihoj zemqi, a ne prema prvobitnom projektu regulacije.

S. K.

bra moraju imati novu pokaznu. Pravo na kartu imaju studneti ne stariji od 27 godina. \aci i studenti kojima je oduzeta pokazna zbog nepravilnog kori{}ewa moraju prvo da izmire dug.

U suprotnom ne}e dobiti novu .

Izrada pretplatne karte za |ake iz prigradskih mesta ko{ta tako|e 560 dinara, a mese~na markice za jednu liniju staje 470 dinara i mo}i }e da se kupi na terminalima gradskog prevoznika.

Nova pretplatna karta je `ute boje i u rubrici gde pi{e zona bi}e upisan naziv mesta kroz koje va`i karta. Pretplatna karta izdava}e se tako|e na osnovu zahteva overenog u {koli prema istoj proceduri kao i za u~enike osnovnih i sredwih {kola.

Z. Deli} U PETAK U JELISAVETINOM BASTIONU

Tehno ve~e u belom

Tre}a `urka “Sensation White” odr`ava se u petak 13. avgusta u Jelisavetinom bastionu na Petrovaradinskoj tvr|avi. Za dobru atmosferu pobrinu}e se dixejevi iz Holandije Pol Hazendon i “Furrr” pridru`i}e im se i novosa|anin dixej Markos.

Kao podr{ka }e nastupiti dixej Kod, dixej Lazar @ivi}, dixej Pjetla. Tako|e }e nastupiti plesna grupa “Electro Dance Company”. Za ulazak na `urku, pored ulaznice po ceni od 300 dinara potrebno je biti obu~en u belu boju. Za parti }e biti postavqeni specijalna svetla, od kojih }e bela boja do}i do izra`aja. Pro{logodi{wi `ur posetilo je vi{e od 2000 qudi.

N. V.

Foto: R. Hayi}

DANAS NA MANIFESTACIJI „LETO NA BAZENU”

Audicija za male manekene i plesa~e Muzi~ko dru`ewe, u okviru manifestacije „Leto na bazenu“, odr`a}e se danas od 15.30 sati na otvorenim bazenima. Posetiocima }e se predstaviti ~lanovi Kluba manekena Novog Sada i ma|ioni~ar Volare, a organizovana je i audicija za nove plesa~e i manekene za manifestaciju „Magi~na deca Srbije“. Prijavqivawe takmi~ara je na bini pored malog bazena, gde svi mali{ani mogu da u~estvuju i u likovnoj radionici. Tema likovnog izra`aja je „Leto na bazenu“.

Za pobednike su obezbe|ene i prigodne nagrade sponzora „Minakve“.

S. T.

Vreme predloga za Oktobarsku nagradu Komisija za obele`avawe praznika i dodelu priznawa Skup{tine grada i daqe poziva gra|ane da podnesu svoje predloge za ovogodi{weg dobitnika Oktobarske nagrade. Konkurs traje do 15. septembra. Ova presti`na nagrada dodequje se povodom Dana

oslobo|ewa Novog Sada, kao priznawe za izuzetne rezultate i najvi{a dostignu}a u oblasti kulture, sporta, privrede, nauke i humanitarnog rada. Predlozi se mogu dostaviti Komisiji koja se nalazi u Skup{tini grada, @arka Zrewanina 2.

N. V.

Koncert Julije Bal Koncert pijanistkiwe i kompozitorke Julije Bal bi}e odr`an sutra u 21 ~as, u Gradskoj ku}i, a u okviru manifestacije

Novosadsko muzi~ko leto 2010.

Gost programa je sopran Senka Nedeqkovi}, a ulaz je besplatan.

A. V.

VOJVODINA / NOVI SAD

sreda11.avgust2010.

c m y

10

DNEVNIK

MUKE BO^ARACA S PODZEMNOM VODOM

Umesto povr}a i vo}a, kreket `aba BO^AR: Nekada su maleni Bo~ar u novobe~ejskoj op{tini upore|ivali s Kragujevcem, a parametar je bila ki{a. Kada je za poqoprivredne useve bila najpotrebnija, ki{a bi Bo~ar zaobilazila.

Uostalom, dovoqno je re}i da su na godi{wem nivou padavine iznosile samo oko 450 litara po kvadratnom metru. Ka`emo iznosile, jer ovog leta je od polovine juna do po~etka avgusta palo preko 500 litara po kvadratu!? Dodamo li tome i neprimereno visok nivo podzemnih voda, onda to nije ostalo bez posledica. Polovina sela, ona ne{to ni`a, ima pune podrume vode, a o ba{tama da i ne govorimo. Umesto da, kao i do sada, iz ba{ta donose povr}e i vo}e, Bo~arci slu{aju kreketawe `aba. Sli~na je situacija i sa prostorom ispred ku}a.

Voda ve} dva meseca le`i na nekada lepo ure|enim travwacima, a {qive koje su sazrele i dospele za sakupqewe, umesto da se kisele u muri za rakiju, propadaju u barama usred ulice.

neprasno osu{ili i {ta nam je ostalo do da ih vadimo. [qive su rodile, ali plodovi padaju u baru i malo }e se rakije ispe}i. Jer, sli~na je situacija i s vo}wacima u oku`ewu sela, `ali nam se Ilija

Voda nam je opkolila ku}e, od povr}a nema ni{ta, a stabla vo}a nam se su{e. Vi{edecenijski orasi ispred ku}e su se neprasno osu{ili i {ta nam je ostalo do da ih vadimo

- [est decenija sam `iteq Bo~ara, ali ovako ne{to jo{ nismo do`iveli. Voda nam je opkolila ku}e, od povr}a nema ni{ta, a stabla vo}a nam se su{e. Evo, vi{edecenijski orasi ispred ku}e su se

[kori}, ~ije je ku}a u Glavnoj ulici.

Najstariji `iteqi najmaweg naseqa novobe~ejske op{tine prise}aju se prole}a 1942. godine, kada se Tisa izlila i voda je stigla do

Voda ispred ku}a u Bo~aru kao „ogledalce”

pod devet kilometara udaqen od „panonske princeze” Bo~ar. Ali, kako je naseqe locirano na uzvi{ewu, ~ak ni podrumi nisu bili puni vodom. To sada va`i samo za polovinu sela koja je na vi{oj koti. Ostali plutaju.

Kako nesre}a nikada ne ide sama, to je Bo~arce ovog leta zadesila jo{ jedna neda}a. Od kako znaju za sebe, `iteqi Bo~ara i susednog I|o{a su, bez obzira na udaqenost od samo nekih {est kilometara, dva sveta. Tome je doprinela ~iwenica da ova dva banatska sela nikada nisu bila povezana kolovozom od ~vrstog materijala. Ovog leta je, najzad, trebalo da se, makar i indirektno, spoje. Izgradwom novog mosta preko Tise izme|u Ade i

Ote`ana izradwa puta ka I|o{u

DANAS U NOVOM SADU BIOSKOPI Jadran: "[rek sre}an zauvek " (18), "Seks i grad 2" (19.45, 22) Art bioskop "Vojvodina", na Spensu: "Kung fu kebab" (20)

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka "Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti"; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37, (9–17, radnim danima i vikendom): stalna postavka "Vojvodina od paleolita do sredina dvadesetog veka", "Vojvodina izme|u dva rata", "Antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941–1945" Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka "Jovan Jovanovi} Zmaj", Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka "Legat doktora Branka Ili}a" Muzejski prostor Zavoda za za{titu prirode Srbije – odeqewe u Novom Sadu, Radni~ka 20, 4896–302 (9–17): stalna postavka „50 godina prirodwa~ke muzejske delatnosti u Vojvodini“ Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18)

GALERIJE Spomen-zbirka Pavla Beqanskog, Trg galerija 2, 528–185 (10–18, ~etvrtak 13–21): stalna postavka "Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka" Poklon-zbirka Rajka Mamuzi}a, Vase Staji}a 1: stalna postavka

BIBLIOTEKE I ^ITAONICE ^itaonica Biblioteke Matice srpske, Matice srpske 1, 420–198 i 420–199 (7.30–19.30) Gradska biblioteka, ogranak "\ura Dani~i}", Dunavska 1, 451–233 (7.30–18)

RO\ENI U novosadskom porodili{tu, od prekju~e, 9. avgusta, u 7 ~asova, do ju~e u isto vreme, rodile su: BLIZANCE: Branislava Vasi}-Rako~evi} iz Novog Sada (devoj~ice), DEVOJ^ICE: Biqana ^an~arevi}, Aleksandra Radin i Vesna Srdi} iz Novog Sada, Milena Krsti} iz Futoga, Milijana @ujko iz Obrovca, Danijela Jankovi} iz Petrovaradina i Biqana Baji} iz Veternika.

DE^AKE: Mirjana Gaji}, Maja To{i} i Sne`ana Nikoli} iz Novog Sada, Sawa Popengov iz Temerina, Slobodanka Galowa iz ^elareva i Alenka Grqevi}-Svilenga}in iz Veternika.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Qerim Nebija Fifa (1956) u 14.45 ~asova, Qubica Marinka Pani} (1926) u 15.30, Gordana Jovana Golubovi}-Fistri} (1954) u 16.15 i Jaka Ru`e \or|evi} (1936) u 17 ~asova. Na grobqu Novi majur u Petrovaradinu bi}e sahrawen Julije Josipa Mondom (1924) u 13 ~asova.

TELEFONI

dnevno pokazuju vodene fleke podzemnih voda u Jugoslovenskoj ulici i sve nam usporava radove - rekli su nam radnici kikindske firme koji se na licu mesta bore s nepredvi|enim pote{ko}ama.

Bez obzira na novonastale probleme, vlasnik firme „Xet kompani” Zoran Male{evi} veruje da }e se sve premostiti i da }e se kolovoz u du`ini od skoro dva kilometra {irine {est metara izgraditi, te da }e Bo~arci prvi put, ne ra~unaju}i letwi put kojim se fijakerima i ~ezama pre skoro jednog veka i{lo u Kikindu, direktno biti spojeni s severnobanatskim centrom savremenom saobra}ajnicom, ali i koridorom 10 preko mosta na Tisi.

V. Jankov

VODI^

VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-021 Me|umesna autobuska stanica ATP Vojvodina 4889-777, 4889-716 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Prijateqi dece 522-987 i 452-543 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

Mola, gradi}e se put od ovog kapitalnog objekta do I|o{a, ~ime }e se stvoriti magistalni pravac Temi{var – Kikinda – Osijek, koji }e prolaziti ime|u Bo~ara i I|o{a. Prilika je to bila da se Bo~arci prikqu~e novom putu i tako na indirektan na~in spoje s I|o{em, a sada{wu kilometra`u do Kikinde preko Novog Milo{eva u du`ini od ne{to preko 25 kilometra, smawe na 17. Kikindska firma „Xet kompani” je po~ela radove na izgradwi spojnice od Bo~ara do nove trase puta mosta na Tisi I|o{, ali podzemne vode ne daju da se makne od po~etka.

- Danima poku{avamo da pripremimo podlogu za izradwu deonice puta kroz Bo~ar, ali nam se svako-

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan -taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14 BILJA&OLJA, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara.

Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 STOMATOLO[KA ORDINACIJA OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880

„KOMPAS“ TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

VOJVODINA

DNEVNIK

sreda11.avgust2010.

11

SANIRA SE GRADSKA DEPONIJA U ZREWANINU

I ki{a kriva za smrad ZREWANIN: Smrad koji se posledwih dana nadvio nad Zrewaninom posledica je radova na gradskoj deponiji, tvrde nadle`ni, i uveravaju da je to zapravo po~etak velikog posla na kona~nom ure|ewu vitalnog mesta za odlagawe otpada. Ove radove ju~e je obi{ao zamenik gradona~elnika Zrewanina Goran Kauri} koji je naglasio da najve}i deo smetli{ta treba da bude saniran i ozelewen. Re~ je o projektu koji bi trebalo da bude odra|en u naredne tri godine, a za formirawe deponije po najvi{im ekolo{kim i inim standardima potrebno je ulo`iti blizu 236 miliona dinara. Deo ove sume, oko 40 odsto, obezbedila je Pokrajina, dok }e ostatak morati da iske{ira grad Zrewanin.

- Va`no je preduzeti mere kako se neprijatan miris sa deponije ne bi i daqe {irio po gradu. Ali, ovaj zna~ajan posao mora da se nastavi. Koli~ina sme}a se pove}ava, to je evidentno, pa je re{ewe izgradwa regionalne deponije. Do tada, moramo ozbiqnije

shvatiti da je odr`avawe prostora za odlagawe otpada ozbiqan posao – rekao je Kauri}.

Inspektor za za{titu `ivotne sredine Ran~e Breu utvrdio je minule sedmice da se na deponiji, koja je u nadle`nosti Javnog komunalnog preduze}a „^isto}a i zelenilo”, obavqaju

poslovi sanacije na povr{ini od ~etiri - pet hektara. Radovi se izvode buldo`erom koji niveli{e deponiju.

Da bi se ona dovela u funkcionalno stawe skinut je gorwi sloj sme}a u visini 1-1,5 metara. Ovaj skinuti sloj se razvla~i i ravnomerno sabija kako bi se optimizovao kapacitet deponije.

Ne}e regionalnu deponiju Namera republi~kih vlasti da u Zrewaninu bude izgra|ena regionalna deponija opasnog otpada, u blizini sada{we, ali podaqe od grada, izazvala je o{tre reakcije ovda{wih ekologa i gra|ana. ^ak su i odbornici Skup{tine grada jednoglasno odbili ideju da se ovde izgradi takva deponija. Ju~e se ovim povodom oglasila i nevladina organizacija Centar za razvoj civilnog dru{tva (CRCD) koja je pozdravila jednoglasnu odluku lokalne samouprave kojom se odbija plan za pravqewe regionalne deponije.

- Za razliku od ]uprije, ~iji su gra|ani aprila 2010. upali u zgradu op{tine i spre~ili odr`avawe sednice na kojoj je trebalo da se razmatra namera Ministarstva za za{titu `ivotne sredine o izgradwi postrojewa za preradu opasnog otpada, Zrewaninci }e postupiti na drugi na~in. Oni }e svim efikasnim sredstvima koje zakon ne zabrawuje spre~iti izgradwu regionalne deponije otrovnog otpada – istakao je direktor CRCD Vladimir Ili}.

Po re~ima savetnika direktora „^isto}e i zelenila” Du{ka Jankova, pravi uzrok neprijatnih mirisa na koji su se gra|ani `alili posledwih dana jeste pove}an re`im rada buldo`era na razgrtawu sme}a. Me|utim, smrad je izazvan i usled obilnih padavina koje su nakvasile postoje}e kasete sa otpadom.

- Sme}e u ovoj fazi radova mora da se razgr}e, a tada dolazi do osloba|awa gasova, zbog ~ega se miris {irio i samim

gradom. Sada je teren doveden do te ta~ke da vi{e neprijatnih mirisa ne}e biti. Jasno je da je neophodno {to pre zapo~eti sanaciju deponije. U toku je priprema za javnu nabavku i kada se odabere ponu|a~, prvi radovi po~e}e ve} ove godine – objasnio je Jankov i dodao da se sada{wa deponija nalazi na 20 hektara, a da sanacija treba da se uradi na povr{ini od sedam hektara, kako bi se zatrpalo sme}e i zemqi{te ozelenilo. @. Balaban

ZAMRO PROMET NEKRETNINAMA

Kikin|anima preskupi kvadrati NOVOKNE@EV^ANI ZA SUBOTU PRIPREMAJU JEDINSTVENU REGATU

Drugi „Lagani tiski spust” NOVI KNE@EVAC: Pod pokroviteqstvom op{tine Novi Kne`evac i podr{ku IPA programa u okviru prekograni~ne saradwe Srbije i Ma|arske, Novokne`ev~ani za subotu pripremaju jedinstvenu regatu na reci Tisi „Lagani tiski spust”. Manifestaciju }e obogatiti i takmi~ewe u sportskom ribolovu za „Kup prijateqstva” koje organizuje udru`ewe sportskih ribolovaca „Tisa” iz Novog Kne`evca.

- Ovom manifestacijom se ja~a kulturni i turisti~ki kapacitet na{eg mesta. Imaju}i u vidu pograni~ni polo`aj novokne`eva~ke op{tine i vi{enacionalnu strukturu stanovni{tva,`eqa nam je da doga|aj preraste u prepoznatqiv tradicionalni lokalni brend - izjavio je na konferenciji za medije savetnik predsednika novokne`eva~ke op{tine Predrag Beri}.

Manifestacija na keju na obali Tise za tinejxersku populaciju po~iwe u petak velikom `urkom „Pena parti”, uz moderni elektronski zvuk koji ima svoju specifi~nu publiku, a sutradan u subotu je osmi{qena celodnevni atraktivan program zabavne re~ne regate ne-

konvencionalnim plovilima bez motornog pogona.

Prijava u~esnika za u~e{}e na „Laganom tiskom spustu” je od 10 ~asova kod Motela „Lovac” u Novom Kne`evcu, u~esnici }e svojim plovilima startovati od @ute ku}e uzvodno prema Srpskom Krsturu, treba da prevale deonicu reke dugu oko osam kilometara, a ciq je na keju kod splava „Tiski cvet” gde je organizova celodnevni bogat kulturno-zabavni i kulinarski program.

Na keju na obali Tise u Novom Kne`evcu za decu se organizuju „Igre bez granica”, Kajaka{ki klub „Obili}” prire|uje revijalnu kajaka{ku regatu, a na ciqu }e se proglasiti najatraktivnije plovilo „Laganog tiskog spusta”.

Za sve u~esnike manifestacije i goste kulinari Lova~kog dru{tva „Novi Kne`evac” kuva}e u kotli}ima supu od prepelice i srne}i paprika{. Ve~erwi program upotpuni}e takmi~ewe u brzom ispijawu piva i obarawa ruku, a velika zabava o~ekuje se uz koncert poznatog rok benda „Van Gog” koji se zavr{ava vatrometom.

M. Mitrovi}

VESTI „Ba~ki kotli}” u Ba~u BA^: Turisti~ka organizacija Ba~ u subotu organizuje sedmi po redu „Ba~ki kotli}”, koji }e se i ove godine odr`ati u centru Ba~a, na prostoru „veliki park”, na Trgu dr Zorana \in|i}a. Ba~ki kotli} je jedan od najve}ih manifestacija u ovoj op{tini koja tradicionalno okupqa veliki broj u~esnika i posetilaca. Na pro{logodi{wem „Ba~kom kotli}u” u~estvovalo je 75 ekipa iz Srbije, Hrvatske.

Dom kulture kao nekad IN\IJA: Radovi na Domu kulture u Novim Karlovcima polako se privode kraju, ostalo je jo{ da se zavr{i mala sala, deo fasade i prostorije koje }e Kulturno umetni~ko dru{tvo koristiti kao kancelarije, ka`e predsednik saveta Mesne zajednice Novi Karlovci Nikola Divqak i dodaje:

- Investicija, sa novcem koji je i ranije ulo`en, iznosi oko 100.000 evra. Dom kulture povrati}e funkciju koju je imao i pre 60 godina, kada je bio ponos mesta, sada }e to ponovo biti - ka`e Divqak.

S. B.

Bez problema s vodom IN\IJA: Op{tina In|ija ne}e u narednom periodu imati problema sa snabdevawem vodom, rekao je direktor JKP „Vodovod i Kanalizacija” Borivoje Bo`i}. U prethodnom periodu ovo javno preduze}e je smawewem pritiska vode u no}nim satima, koje gra|ani ne mogu da osete, stvaralo rezerve vode za teku}i i naredni period.

Vodosnabdevawe je, ina~e, glavni problem za vreme leta, a prema re~ima direktora in|ijskog Vodovoda, In|ija ima rezerve vode koje }e biti dovoqne za snabdevawe gra|ana ~ak i ako naredni mesec bude veoma topao.

S. B.

KIKINDA: U kikindskoj op{tini prometa nekretninama prakti~no da i nema. Ponuda ku}a i stanova dobra je, me|utim, nema kupaca. Cena kvadrata stanova u Kikindi je od 450 do 500 evra i to za zgrade koje se nalaze u Mikronasequ. U centru grada cena kvadrata stana ide do 850 evra. Pre pola godine na uglu ulica \oke Radaka i Nemawine u naju`em centru grada zavr{ena je sedmospratnica ~iju izgradwu je finansirala firma

„AS prom” iz Beograda. U ovoj zgradi ima 50 stanova od kojih je prodato tek desetak.

- Cena kvadrata je od 750 do 850 evra – ka`e Stevan Alawa, vlasnik zgrade. – Tra`wa je izuzetno slaba. Tako|e od tri poslovna prostora u prizemqu prodat je jedan i to „Agrobanci”. Uskoro }e ova banka iza}i sa novim uslovima prodaje stanova.

Vlasnik agencije za promet nekretnina „Time” u Kikindi

Stanove u Kikindi nema ko da kupi

Milan Veselinov isti~e da su cene kvadrata stanova u Kikindi nerealne. Naime za 75 hiqada evra koliko staje stan od 100 kvadrata mo`e da se kupi ku}a u strogom centru grada koja spada u top ponude.

- Na zaustavqawe prometa nekretnina uticali su skok evra, kao i poo{treni kriterijumi kod banaka koje odobravaju stambene kredite. Da bi mladi bra~ni par mogao da podigne stambeni kredit mora da zara|uje oko 400 evra, a retke su takve plate u kikindskoj op{tini.

U posledwe vreme sve ~e{}a je pojava da penzioneri nude ku}e na prodaju jer se sele u Novi Sad. - Na selima ima velike ponude ku}a – obja{wava Veselinov – cene su sme{no niske. Primera radi u Banatskom Velikom Selu prodaje se solidna ku}a u centru mesta sa svim prikqu~cima po ceni od svega 3,5 hiqade evra. Vlasnik ku}e ne mo`e da na|e kupca, pa }e najverovatnije morati jo{ da obara cenu.

Jedino interesovawe za otkup ku}a na selu pokazala je Me|unarodna agencija koja `eli da kupi desetak ku}a na selima koje su namewene izbeglicama.

A. \.

VESTI Ra~uni za vodu po novom cenovniku SUBOTICA: Tokom avgusta potro{a~ima u stambenim zgradama bi}e uru~en i obra~un za utro{enu vodu, odvo|ewe i pre~i{}avawe otpadnih voda na objediwenom ra~unu. Obra~un se odnosi na period 1. maja do 31. jula. Poskupqewe od 6 odsto va`i od 1. juna, {to zna~i da je utro{ak obra~unat po prose~noj ceni od 37,82 dinara po metru kubnom za ~istu vodu, odnosno 68,92 dinara zajedno sa kanalizacijom. Nove, cene koje se primewuju od 1. juna za doma}instva su: 38,92 dinara za kubik pija}e vode, a potro{a~i koji koriste i usluge javne kanalizacije kubik vode pla}aju po ceni od 70,91 dinar. U cene je ura~un i PDV. I daqe je na snazi Odluka Grada Subotice o javnom vodovodu, koja propisuje normativ potro{we od 25 kubika vode mese~nop po doma}instvu, {to ima za ciq racionalnu potro{wu pija}e vode - navodi se u saop{tewu koje je potpisao pr JKP „Vodovod i kanalizacija” Petar Doroslova~ki.

A. A.

^uru`ani daju krv ^URUG: Crveni krst ^urug i Zavod za transfuziju krvi iz Novog Sada organizuju akciju dobrovoqnog davawa krvi u ^urugu u ponedeqak, 23. avgusta od 8 do 12 sati. Akcija }e biti organizovana u prostorijama DONKT-a „Prelo”, u Ulici Svetog Save (stara ambulanta).

L. K.

POSLE [TETE ZBOG NEVREMENA, POMO] ZA SREMSKU MITROVICU OD POKRAJINE I REPUBLIKE

Ne}ete biti prepu{teni sami sebi SREMSKA MITROVICA: U Sremskoj Mitrovici boravili pokrajinski sekretar za samoupravu i me|uop{tinsku saradwu Tomislav Stanti} i pomo}nik u Ministarstvu sporta i omladine Srbije Goran Kreclovi} kako bi se upoznali sa razmerama {teta koje je u petak uve~e, nanela oluja i grad na podru~ju ove op{tine. Gradona~elnik Sremske Mitrovice Branislav Nedimovi} sa predstavnicima gradske uprave obavestio je goste o {tetama koje su pretrpeli javni objekti, Op{ta bolnica - hirur{ki blok, Higijenski zavod, kancelarije Doma zdravqa, zgrada Gradske uprave i Sportsko-poslovni centar „Pinki”, te poqoprivrednici u selima Sala{ No}ajski, No}aj i [uqam, gde se na ve}ini parcela {teta od grada ceni i na 80 odsto, ali su velike {tete nastale i na objektima, poskidani su krovovi sa {upa i proizvodnih objekata, polupan veliki deo crepa i stakala na ku}ama.

Branislav Nedimovi} je rekao da }e se uskoro znati koliku {tetu je pretrpelo ovo podru~je, ko-

skomitrova~kom podru~ju i da vidimo kako bi mogli pru`iti pomo} da se posledice ovih {teta bar ubla`e. [to se hale ti~e tu }e pomo} pru`iti Ministarstvo za sport i omladinu Vlade Srbije, me|utim, Sremska Mitrovica ne}e biti prepu{tena sama sebi, pomo} }e sigurno sti}i od vlada Vojvodine i Srbije.

Videli smo, {tete su ogromne i one se moraju brzo sanirati – rekao je ju~e u Sremskoj Mitrovici Tomislav Stanti}. S. Bojevi}

Samo na sportskoj hali {teta oko 40 miliona dinara

je je i ina~e, u nedavnim poplavama, od izbijawa podzemnih voda, imalo {tete samo na usevima ve}e od 120 miliona dinara.

Posle razgovora u Gradskoj ku}i predstavnici Pokrajine i Vlade Republike Srbije posetili su Sportsko-poslovni centar

„Pinki”, gde se {teta ceni na oko 40 miliona dinara i gde je ve} po~ela sanacija krova, koji je najvi{e stradao, kako bi se objekat za{titio od eventulanih novih padavina.

- Do{li smo da se informi{emo o {tetama nastalim na srem-

CRNA HRONIKA

sreda11.avgust2010.

DNEVNIK

c m y

12

SPRE^ENA DVA POKU[AJA KRIJUM^AREWA CIGARETA

Horgo{ neprohodan za duvan carsku prona|eno je 478 paklica raznih vrsta cigareta.

Putnica protiv koje je podneta prekr{ajna prijava L. S. iz okoline Kragujevca javila se kao vlasnik pomenutih torbi i izjavila da ih je na molbu nepoznate osobe preuzela da bi ih predala nekome u [vajcarskoj.

Dan ranije na grani~nom prelazu Kalu|erovo (s Rumunijom) kod rumunskog dr`avqanina T. K. otkriveno je 2.740 paklica cigareta marke "marble". Cigarete bez akciznih

Carinici su tokom vikenda na grani~nim prelazima Horgo{ i Kalu|erovo spre~ili dva poku{aja krijum~arewa cigareta raznih robnih marki, ~ija se ukupna vrednost procewuje na oko 230.000 dinara, saop{tila je ju~e Uprava carina Ministarstva finansija Srbije.

Prilikom rendgenske carinske kontrole na izlaznoj strani grani~nog prelaza Horgo{ (s Ma|arskom) me|u li~nim stvarima putnika koji su autobusom putovali u [vaj-

PALA ^ETVORKA NA GRANI^NOM RELAZU VATIN

[vercovali „fast” na kartone

Zajedni~kom akcijom grani~nih policija Srbije i Rumunije, kao i carinarnice Vr{ac, na grani~nom prelazu Vatin uhap{ena su ~etiri pripadnika organizovane kriminalne grupe, kod kojih je otkriveno 39 kartona sa ukupno 1.900 boksova cigareta marke "Fast" sa srpskom akciznom markicom, saop{tio je ju~e MUP Srbije. Slobode su li{eni Marko P. (41) iz Riti{eva, Jovan K. (22), Jovan M. (35) i Igor M. (22), svi iz Velikog Sredi{ta, zbog postojawa

osnova sumwe da su izvr{ili krivi~no delo krijum~arewa.

Akcija je izvedena na osnovu sporazuma o unapre|ewu saradwe u borbi protiv kriminala koji je Srbija potpisala sa Rumunijom i Bugarskom, kao i dogovora prilikom nedavnog susreta ministra policije Ivice Da~i}a i wegovog rumunskog kolege Vasila Blagea o poja~anoj kontroli granica u borbi protiv kriminala, posebno {verca cigareta, navodi se u saop{tewu.

(Tanjug)

TRAGEDIJA U KAWONU MORA^E

Suboti~anin se survao u bezdan Suboti~anin Atila K, star 38 godina. u ponedeqak oko dva ~asa iza pono}i, na mostu Krivi vir u blizini manastira Mora~e u Crnoj Gori, sleteo je sa puta i na licu mesta poginuo. Kako crnogorska „Pobjeda“ pi{e on je upravqao teretnim motornim vozilom specijalizovanim za prevoz rude, koje nije bilo pod utovarom, registarskog broja SU115824, u vlasni{tvu preduze}a "Kelebija petrol" iz Subotice.

Dvojica policajaca policijske ispostave Crveni krst u Ni{u otkrili su i zaplenili 683,3 grama heroina, saop{teno je ju~e u Policijskoj upravi u tom gradu. Primetiv{i da automobil kolovozom ne dr`i pravac kroz ni{ko naseqe Novo selo, policajcima se to u~inilo sumwivim, pa su krenuli da zaustave voza~a, rekli su u policiji na konferenciji za novinare.

Dvojica putnika izbacili su u

tom trenutku iz automobila torbu kroz prozor suvoza~a, u kojoj je bila droga, naveli su u policiji. Policija je privela Milana M. (29) iz sela Jasenovik i Ivana T.(30) iz sela Kru{ce zbog sumwe da su izvr{ili krivi~no delo nedozvoqene proizvodwe, dr`awa i prometa opojnih droga. Istra`ni sudija Vi{eg suda u Ni{u dvojici osumwi~enih odredio je jednomese~ni pritvor.

(Tanjug)

Potukli se lekar i pacijent U Dijagnosti~kom centru u Kru{evcu danas su se posva|ali i potukli lekar Milo{ R. (36) iz Ni{a i pacijent @ivota K. (47) iz Dedine, saop{tila je Policijska uprava u Kru{evcu. Protiv u~esnika bi}e podnete prekr{ajne prijave n aosnovu Zakona o javnom redu, najavqeno je u saop{tewu.

DOLIJALI NASILNICI

Pretukli radnicu grila Beogradska policija uhapsila je Aleksandra M. (19) i Marka N. (23), obojica iz Vr~ina, zbog sumwe da su izvr{ili krivi~no delo razbojni{tvo, uz nano{ewe te{kih telesnih povreda, saop{tio je danas MUP. Policija sumwa da su uhap{enici ju~e rano ujutru, oko jedan sat, izvr{ili krivi~no delo razbojni{tva u prodavnici hrane "Mi-

ZAVR[ENA ISTRAGA PROTIV DVOSTRUKOG UBICE IZ ]UPRIJE

Priznao ubistvo najboqih drugarica Pravosudni organi Jagodine zavr{ili su istragu protiv Toplice Markovi}a (30) iz Kru{ara, sela kod ]uprija, koji je na Uskrs, pre ~etiri meseca, u }uprijskom nasequ Ada izvr{io dvostruko ubistvo, ubiv{i iz pi{toqa Ivanu Stojkovi} (26) i Biqanu Obradovi} (19) iz istog sela.

Tu`ila{tvo ima rok od 15 dana da protiv Markovi}a, koji se nalazi u pritvoru, podigne optu`nicu, re~eno je ju~e Tanjugu u Vi{em sudu u Jagodini.

Wemu se na teret stavqa krivi~no delo te{ko ubistvo i krivi~no delo nedozvoqeno no{ewe oru`ja. Markovi} je na saslu{awu kod istra`nog sudije Vi{eg suda Zorana Pe-

prilikom izvr{ewa dvostrukog ubistva.

Stigao je i nalaz Ginekolo{ko aku{erske klinike (GAK) Beograd, koga su tra`ili ve{taci, posto je Markovi} tvrdio da je Stojkovi}eva, koja se sa wim jedno vreme zabavqala, bila trudna i da je u februaru izvr{ila prekid trudno}e u ovoj klinici, {to je, uz qubomoru, bio dodatni motiv za zlo~in.

- Wegove tvrdwe nisu ta~ne, u GAK-u nemaju podataka da je Stojkovi}eva ikada bila u ovoj ustanovi - ka`u u Vi{em sudu.

Na dan hap{ewa Markovi}a, direktor policije Milorad Veqovi} je izjavio da je "utvr-

Kamion se kretao iz pravca Podgorice ka Kola{inu i pretpostavqa se da je voza~ cisterne zaspao i zbog toga izgubio kontrolu nad vozilom, koje je probilo metalnu ogradu mosta u du`ini od skoro 15 metara i sletelo u Mora~u niz provaliju duboku oko pedeset metara, pi{e „Pobjeda“. Telo nastradalog Suboti~aninina prona{le su ekipe op{tinske jedinice za spa{avawe i policije Kola{ina.

A. A.

Uhva}eni sa 700 grama heroina

ting" u Bulevaru kraqa Aleksandra u Beogradu, i tom prilikom naneli te{ke telesne povrede radnici S.S. Osumwi~eni su, nakon policijskog zadr`avawa, uz krivi~nu prijavu privedeni nadle`nom istra`nom sudiji Vi{eg suda u Beogradu, a policija intenzivno traga za tre}im licem koje je u bekstvu, navedeno je u saop{tewu.

(Tanjug)

markica bile su sakrivene u prera|enom delu otvorene prikolice kamioneta kojim je transportovano vo}e i povr}e.

Cigarete su bile u takozvanom duplom dnu koje je posebno konstruisano za krijum~arewe.

Putnik je izjavio da je kamionet pozajmio od prijateqa i da o cigaretama ne zna ni{ta. Prekr{ajni postupak je pokrenut pred nadle`nim sudom, a cigarete i vozilo su zadr`ani do okon~awa postupka, navedeno je u saop{tewu.

(Tanjug)

Mesto zlo~ina

Toplica Markovi}

trovi}a, posle hap{ewe, 5. aprila, priznao zlo~in, kajao se i plakao.

On je, u me|uvremenu, proveo mesec dana na neuropsihijatrijskoj opservaciji u Specijalnoj zatvorskoj bolnici u Beogradu, gde su lekari utvrdili da je ura~unqiv i da je bio svestan svojih postupaka

PIVARI ^ASTE

Policiji deset alkometara Apatinska pivara donirala je ju~e deset najnovijih alkometara saobra}ajnoj policiji Ministarstva unutra{wih poslova koji }e se koristiti za vreme Draga~evskog sabora u Gu~i i "Bir festa". Apatinska pivara ve} tri godine organizuje akciju "Kad pijem – ne vozim" u saradwi s MUP-om, da bi se skrenula pa`wa i podigla svest o zna~aju odgovorne konzumacije alkoholnih pi}a – rekao direktor marketinga tog preduze}a Slobodan Sre}kovi}. On je kazao da se ta akcija ove godine odr`ava za vreme Draga~evskog sabora truba~a i "Bir festa" u Beogradu, zbog bezbednosti saobra}aja.

Zamenik na~elnika Uprave saobra}ajne policije u MUP-u Srbije Vladimir Rebi} istakao je da }e ta uprava, i ove godine poja~ano kontrolisati voza~e za koje se posumwa da su pod dejstvom alkohola.

(Tanjug)

|eno da je Markovi} ubistvo izvr{io oko ~etiri sata ujutro, tako {to je posle verbalnog sukoba sa Stojkovi}evom, sa dva hica iz pi{toqa marke CZ M 70, kalibra 7,65 milimetara, pucao joj u glavu, u automobilu "honda" koju je vozila Stojkovi}eva i sa kojim su se dovezle u Adu".

Stojkovi}eva je na|ena mrtva za volamnom "honde" koji je vlasni{tvo wenog brata.

Obradovi}eva je poku{ala da pobegne iz automobila, ali ju je Markovi} pogodio u desnu butinu, a nakon {to je ona posrnula i pala na udaqenosti od oko 2,5 metra od automobila, on joj je pri{ao i ispalio hitac u slepoo~nicu, dodao je Veqovi}.

Pi{toq kojim je Markovi} ubio devojke, a posle sa me{tanima Kru{ara, policijom, roditeqima i prijateqima devojaka u~estovao u potrazi za

wima, bio je vlasni{tvo wegovog oca.

Markovi}a su snimile i kamere Kazneno popravnog zavoda u ]upriji, koji se nalazi u blizini mesta zlo~ina. Stojkovi}eva je bila apsolvent Stomatolo{kog fakulteta u Beogradu, a Obradovi}eva maturant Gimnazije u ]upriji.

Bile su dobre prijateqice, a ku}e su im jedna uz drugu. Sahrawene su istoga dana u isto vreme na mesnom grobqu u Kru{aru ispra}ene od nekoliko hiqada stanovnika ovog dela Srbije.

Kamenovan stan povratnice u Pri{tini Stan Sne`ane Borzanovi} u Pri{tini je kamenovan ju~e oko 16 sati i na wemu je pri~iwena materijalna {teta, ali je vlasnica ostala nepovre|ena, javio je ju~e KiM radio.

- Sedela sam u stanu i odjednom sam ~ula prasak i primetila razbijen prozor u spava}oj sobi – rekla je Sne`ana Borzanovi}.

Ona je kazala da je slu~aj prijavila Kosovskoj policijskoj slu`bi, koja je izvr{ila uvi|aj i, nakon toga, napad je okarakterisan kao "uni{tavawe imovine”. Ona je reporteru KiM radija rekla da sumwa u vaqanost istrage koju sprovodi KPS o tom napadu, i istakla da je sigurna u to da je napad na wenu ku}u etni~ki motivisan. Sne`ana Borzanovi} je naglasila da ju je ovaj doga|aj jako uznemirio jer `ivi sama, bez telefona, a u

Ulici cara Du{ana, gde se wen stan nalazi, nema Srba.

Danas u Pri{tini `ivi oko

40 Srba, a Sne`ana Borzanovi} se me|u prvima vratila 2003. godine.

(Tanjug)

CRNA HRONIKA

DNEVNIK

POTRAGA ZA NESTALIM ALBANCIMA NA JEZERU PERU]AC

Prona|en motor hladwa~e U jezeru Peru}ac kod Bajine Ba{te prona|eni su motor i {asija kamiona hladwa~e koji je 1999. godine s telima 50 kosovskih Albanaca gurnut u vodu, a tu`ilac za ratne zlo~ine Vladimir Vuk~evi} rekao je ju~e da je daqa istraga u toku. Tovarni sanduk kamiona s le{evima prona|en je 2001. godine, preneo je RTS, dok je motor i {asiju policija prona{la ju~e. Vuk~evi} je naglasio spremnost dr`avnih organa da istra`e i "najmawi trag bilo kojeg ratnog zlo~ina" izvr{enog za vreme ratnog sukoba, ali nije mogao da saop{ti broj nestalih za ~ije se ostatke sumwa da su na lokaciji tog jezera.

Po wegovim re~ima, s bosanske strane sumwaju da su u jezeru posmrtni ostaci osoba koje su poginule u Vi{egradu.

Predsednik Komisije Vlade Srbije za nestala lica Veqko Odalovi} rekao je ranije Tanjugu da je potraga za ostacima tela nestalih u sukobima u Bosni i Hercegovini i na Kosovu i

Metohiji na jezeru Peru}ac trebalo da bude nastavqena na kopnu.

Sud nalo`io prodaju imovine SPS-a danas predsednik Op{tinskog odbora SPS-a.

SPS je vlasnik dvospratne zgrade u samom centru grada, u kojoj su nekada bile sme{tene tada{we dru{tveno-politi~ke organizacije.

Danas je ta zgrada najve}im delom izdata kao poslovni prstor, a nedavno je u woj otvorena i kafana.

O{te}ena Vesna Filipovi} je, u me|uvremenu, postala kadar Demokratske stranke Srbije i zaposlena je u gradskoj upravi u Mati~arskoj slu`bi.

U presudi se navodi da se protiv tog re{ewa mo`e ulo`iti `alba Vi{em sudu u Sremskoj Mitrovici, ali da ona ne odla`e izvr{ewe.

(Tanjug)

Zahtevi za proveru te lokacije, dodao je Odalovi}, do{li su iz Instituta za nestala li-

ca iz Bosne i Hercegovine i Radne grupe za nestale iz Pri{tine.

U dve laboratorije obiqe „trave” Be~ejska policija uhapsila je Borisa T. (1978) iz Mile{eva pod sumwom da je proizvodio i stavqao u promet marihuanu.

Osumwi~eni se tereti da je u drugoj polovini pro{le godine

Nema krivih za obijawe „Dnevnika” Istra`ni sudija Osnovnog suda u Zrewaninu Karoq [mit doneo je re{ewe o obustavqawu istrage protiv Zrewaninca S. V. (29), osumwi~enog za krivi~na dela te{ke kra|e i te{ke kra|e u poku{aju. Protiv ovog mladi}a, koji je svojevremeno radio kao disk-xokej na lokalnim radio stanicama, zrewaninska policija podnela je krivi~nu prijavu terete}i ga da je 25. maja i u no}i izme|u 28. i 29. oktobra 2009. godine obio prostorije agencije za pru`awe geodetskih usluga „Biro geometar“ i odatle ukrao ra~unarsku opremu. Sumwalo se i da je provalio u kancelarije turisti~ke agencije „Delija“, Gradskog odbora Demohri{}anske stranke Srbije, kao i da je poku{ao da razvali vrata dopisni{tva lista „Dnevnik“ u Zrewaninu. Sve

kancelarije sme{tene su u poslovnom prostoru u centru grada.

Nakon {to je policija zavr{ila svoj deo posla, istra`ni sudija je 18. juna doneo re{ewe o sprovo|ewu istrage, a saslu{ani su i predstavnici o{te}enih strana. Nakon zavr{etka istrage, Osnovno javno tu`ila{tvo je, podneskom od 8. jula ove godine, izjavilo da odustaje od daqeg krivi~nog gowewa protiv osumwi~enog S. V, o ~emu su, pismenim putem, obave{teni i o{te}eni. Me|utim, u tom re{ewu nije navedeno zbog ~ega je Tu`ila{tvo odustalo od ovog slu~aja.

– O{te}eni imaju pravo da preuzmu gowewe u roku od osam dana podizawem optu`nice protiv S. V. – objasnio je istra`ni sudija. @. B.

Okrivqeni za prevaru je nakon zadr`avawa do 48 sati u policiji priveden na saslu{awe de`urnom istra`nom sudiji novosadskog Osnovnog suda i posle saslu{awa mu je odre|en pritvor.

M. V.

zapo~eo neovla{}enu proizvodwu ove droge na dve lokacije u Mile{evu koje je policija pretresala po neredbi novosadskog Vi{eg suda. U improvizovanim laboratorijama policija je prona{la 42 stabqike indijske ko-

Lak{e i sudijama i parni~arima ta imati uvid u sve podatke o predmetima.

On je rekao da je do sada AVP uveden u 48 osnovnih i vi{ih sudova u Srbiji, a do kraja avgusta }e biti u jo{ 12. Po wegovim re~ima, program je uveden u sve privredne sudove i u wima funkcioni{e dve do tri godine, a do 2012. godine planira se wegovo uvo|ewe i u 102 sudske jedinice u Srbiji.

– U sudovima gde je implementiran, ovaj program je doneo pozitivne rezultate i o~ekujem da }e u narednom periodu raditi jo{ boqe – naglasio je Pa{i}, i dodao da }e AVP omogu}iti efikasniji, jednostavniji, tran-

Zbog sumwe da je po~inila krivi~no delo falsifikovawa i zloupotrebe platnih kartica u produ`ewu, zrewaninsko Osnovno javno tu`ila{tvo podiglo je optu`nicu protiv Qiqane B. (51) iz E~ke. Woj se stavqa na teret da je 19. septembra 2009. godine, u pet navrata, neovla{}eno upotrebila platnu karticu „master

kard“ banke Inteza, ina~e vlasni{tvo o{te}enog S. J. Ona je, kako se podozreva, na bankomatu Unikredit banke u Zrewaninu dva puta podigla po 10.000 dinara, zatim 2.000 dinara, 5.000 i 20.000 dinara. Na taj na~in je pribavila protivpravnu imovinsku korist u ukupnom iznosu od 47.000 dinara. @. B.

nopqe i materiju od sasu{ene biqke ukupno te{ku 7.532 grama, kao i opremu i alat za wen uzgoj u ve{ta~kim uslovima, saop{tila je ju~e novosadska Policijska uprava.

NA ZREWANINSKOJ RASKRSNICI

Odgurnuo auto na stub Osnovno javno tu`ila{tvo u Zrewaninu podnelo je optu`ni predlog protiv Predraga \.

(45) iz Elemira, zbog sumwe da je ugrozio javni saobra}aj. On je 5. juna pro{le godine, oko 14.10 ~asova upravqao automobilom „lada riva“, kre}u}i se Mo{orinskom ulicom u Zrewaninu. Kada je stigao do raskrsnice te ulice i Stra`ilovske, nastavio je kretawe, iako prethodno nije propustio, sa svoje

desne strane, vozilo marke „zastava 10“, kojim je upravqao B. S. Stoga je predwim delom svog automobila naleteo na zadwi levi deo „zastave 10“.

Usled siline udara, putni~ko vozilo o{te}enog B. S. je odba~eno u desnu stranu i zadwim delom je udarilo u metalni stub uli~ne rasvete. B. S. je ovom prilikom lak{e povre|en. @. B.

Osumwi~en za silovawe

UVID U SUDSKE PREDMETE PUTEM INTERNETA

Pomo}nik ministra pravde Dejan Pa{i} izjavio je ju~e da }e za mesec- dva gra|anima biti omogu}eno da putem interneta imaju uvid u sve predmete koji se vode u sudovima u kojima je uveden program za automatsko vo|ewe predmeta (AVP). Pa{i} je na konferenciji za novinare u Vi{em sudu u Kragujevcu kao posebno zna~ajne efekte primene programa u sudovima izdvojio evidencije ugovora o prometu nekretnina, ~ime je stvorena ve}a pravna sigurnost za gra|ane, to {to }e program odre|ivati sudije koje }e suditi u sporovima, kao i to {to }e gra|ani putem interne-

TU@ILA[TVO ODUSTALO OD GOWEWA DI YEJA

UHAP[EN ZBOG PROIZVODWE MARIHUANE

Zakupio pa prodao skelu Novosa|anin Peter L. (1982) li{en je slobode zbog sumwe da se u junu la`no predstavio u jednom temerinskom preduze}u i zakupio gra|evinsku skelu, a zatim je prodao te tako stekao protivpravnu imovinsku korist od 6.000 evra.

13

Tu|om karticom do para

SOCIJALISTI U SREMSKOJ MITROVICI NA MUKAMA

Osnovni sud u Sremskoj Mitrovici doneo je pravosna`no re{ewe o prodaji imovine Op{tinskog odbora Socijalisti~ke partije Srbije, radi namirewa duga Vesni Filipovi} iz Ma~vanske Mitrovice, koja je bila u stalnom radnom odnosu u toj partiji, ali je dobila otkaz.

Sud je doneo re{ewe da se Vesni Filipovi}, na osnovu glavnog duga sa zateznom kamatom, isplati 2,7 miliona dinara, kao i 320.000 dinara na ime tro{kova parni~nog postupka.

Vesna Filipovi} je, kako je sud utvrdio, otkaz dobila nezakonito nakon burnih de{avawa u sedi{tu ove partije prilikom proteklih izbora, a ~iji vinovnik je bio wen ~elnik Vaso Damjanovi}, koji je i

sreda11.avgust2010.

sparentniji i standardizovaniji rad zaposlenih u sudovima.

Efekte primene programa u kagujeva~kom Vi{em, Osnovnom i Privrednom sudu predstavili su predsednici tih sudova, navode}i da je AVP omogu}io kvalitetniji rad sudova i sudskog osobqa, boqu dostupnost podataka, brzu komunikaciju u sudu...

V.d. predsednika Vi{eg suda u Kragujevcu Zorica \uri} precizirala je da je AVP u taj sud uveden u aprilu i da su ve} uo~eni pozitivni efekti u poboq{awu rada suda i sudskog osobqa, i izrazila uverewe da }e on ubudu}e dati jo{ boqe efekte.

– Okrivqenom je nakon privo|ewa i saslu{awa odre|en pritvor do mesec dana – izjavila je za "Dnevnik" de`urni istra`ni sudija Vi{eg suda u Novom Sadu Ankica Kurja~ki.

M. V.

Poginuo u sudaru s banderom Milan K. (27) iz Zabla}e kod [apca preminuo je u {aba~koj bolnici od povreda koje je dobio u te{koj saobra}ajnoj nesre}i, koja se desila deset minuta posle pono}i, a Jovan K. (20) je zadobio te{ke telesne povrede, saop{tila je ju~e Policijska uprava iz tog grada.

Saobra}ajna nesre}a se desila u Pocerskoj ulici, nakon {to je voza~ “zastave 128”, iz za sada neutvr|enih razloga, izgubio kontrolu nad vozilom, sleteo s puta i predwim delom udario u metalni stub elektri~ne rasvete. Uvi|aj su izvr{ili istra`ni sudija Osnovnog suda u [apcu i pripadnici {aba~ke saobra}ajne policije, a uzroci nezgode se utvr|uju, navodi se u saop{tewu. (Tanjug)

Zbog osnovane sumwe da je izvr{io krivi~no delo silovawa, policajci Policijske uprave iz Sremske Mitrovice li{ili su slobode Branislava S. (39) iz Pe}inaca, a istra`ni sudija odredio mu je pritvor od 30 dana. Naime, postoji osnovana sumwa da je Branislav S. u svom stanu u Pe}incima u subotu uve~e, uz pretwe i udarce, silovao D. [. (26) iz Novog Sada.

U saop{tewu Policijske uprave iz Sremske Mitrovice se, u interesu istrage, ne navodi kako je Bransilav S. privoleo D. [. da do|e s wim u wegov stan. Ne zna se ni da li su o{te}ena i osumwi~eni prethodno bili u bilo kakvoj vezi, ili da su bili poznanici. Saop{tava se jedino da je Branislav S. uz batine i pretwe silovao devojku. Vi{e detaqa o ovom zlo~inu sazna}e se u istrazi koju vodi istra`ni sudija Vi{eg suda u Sremskoj Mitrovici.

S. B.

SAOBRA]AJKA U @ELEZNIKU

Te{ko povre|en posle prevrtawa U Ulici radnih akcija u @elezniku ju~e oko dva ~asa, prevrnuo se automobil i tom prilikom povre|eno je nekoliko osoba, od kojih najte`e 25-godi{wi mladi} koji je dobio te{ke povrede vi{e organa, prelome lobawe i karlice.

Portparolka beogradske Hitne pomo}i dr Nada Macura izjavila je Tanjugu da je mladi} bio u besvesnom stawu, da je obilno krvario i da je s te{kom politraumom preba~en na odeqewe za reanimaciju Urgentnog centra, odakle je prevezen u zdravstvenu

ustanovu na Bawici. I `enska osoba koja je vozila dobila je povredu glave i preba~ena na odeqewe za reanimaciju Urgentnog centra, rekla je dr Macura, navode}i da je Hitna pomo} u 2.03 dobila poziv da se prevrnuo automobil u Ulici radnih akcija kod broja 21.

Devojka starosti oko 26 godina pro{la je bez vidnih povreda i sa stabilnim vitalnim funkcijama i ose}ajem mu~nine preba~ena je u Urgentni centar, gde je radi opservacije prevezena jo{ jedna `enska osoba s ogrebotinama uha, ruke i ramena.

DRU[TVO

sreda11.avgust2010.

GODINU DANA SIGURNE KU]E U ZREWANINU

Zlostavqa~i naj~e{}e bra~ni partneri Zrewaninac I. K. (40) vre|ao je svoju suprugu M. K. nazivaju}i je „kurvom“, a kada je nesre}na `ena iza{la iz ku}e i po{la ka kapiji, razjareni mu` ju je sustigao, jednom rukom je uhvatio za desnu nadlakticu a drugom za vrat, i po~eo da je vu~e. Uspeo je da je dovu~e do ku}e gde ju je o{amario i gurnuo na krevet, nanev{i joj lake telesne povrede. Istim uvredqivim epitetom suprugu je „po~astio“ i S. M. (34) iz Zrewanina, da bi kasnije i fizi~ki nasrno na wu. On je M. B. oborio na pod i pesnicom je udario po levom uhu i grudima. Me|u zlostavqa~ima se na{ao i R. [. (52) iz jednog sela novobe~ejske op{tine koji se nasilni~ki pona{ao prema supruzi S. [. i punoletnim }erkama V. [. i I. [. ^lanovima familije on se obra}ao pogrdnim re~ima, `enu i decu je nazivao „kurvama, droqama“, nesre}nu suprugu je ~upao za kosu, hvatao je za vrat, davio… Jednom su ga u tome spre~ile }erke, zbog ~ega je i wih vre|ao i isterao iz ku}e.

Kada se I. [. vratila u dom da bi se obukla, jer je le`ala u pixami, budu}i da je prethodno bila operisana, otac je nasrnuo na wu i vukao je za kosu. Rukama ju je obuhvatio oko vrata, vi~u}i: „Konce }u ti pokidati“.

Ovo su samo neki od primera nasiqa u porodici koje je obelodanilo zrewaninsko Osnovno

nu bilo potrebno otvoriti Sigurnu ku}u za `rtve nasiqa u porodici. Ona ovih dana obele-

Maloletnici tuku majke Me|u `rtvama najvi{e se nalaze supruge zlostavqa~a, mada fizi~kog maltretirawa nisu po{te|eni ni roditeqi, deca i ostali srodnici. Nasilnici su naj~e{}e mu{karci starosti izme|u 18 i 60 godina, a 2008. godine se desilo i da su {estorica maloletnika pretukla majke. javno tu`ila{tvo posle odluke da sudski goni pomahnitale mu`eve i o~eve. Takvi slu~ajevi upravo dokazuju da je u Zrewani-

`ava godinu dana od po~etka rada a za to vreme u woj je uto~i{te na{lo tridesetak `ena, sa petnaestoro dece. Direktorka

Centra za socijalni rad Vesna Stankov veli da su neke od `ena u me|uvremenu uspele da zavr{e sudske i druge postupke zapo~ete da bi iza{le iz stawa nasiqa, ali nekima to i nije po{lo za rukom.

- Iskustvo pokazuje da su nasilnici obi~no bra~ni i vanbra~ni partneri, ali u Sigurnu ku}u dolaze i `ene koje maltretiraju wihova odrasla deca. U jednom pokrajinskom istra`ivawu Zrewanin je pri vrhu u pogledu nasiqa u porodici, ne zato {to ga ima vi{e nego ranije, nego zato {to je vidqivije. Otvarawe Sigurne ku}e uticalo je na svest qudi da se nasiqe u porodici ne krije, da se na wega ne pristaje – obja{wava Vesna Stankov.

Sigurna ku}a u Zrewaninu otvorena je u saradwi privatnog i javnog sektora, u zajedni~kom poduhvatu humanitarnog Fonda B92, Pokrajine i lokalne samouprave. Ova ustanova na raspolagawu je `rtvama iz svih pet op{tina Sredwobanatskog okruga.

Objekat mo`e zbrinuti do 25 `ena i dece, a na korisnoj povr{ini od 300 metara kvadratnih nalazi se sedam spava}ih soba, dnevni boravak, kuhiwa, trpezarija, radne i zajedni~ke prostorije. [ti}enicima se, osim sme{taja, pru`a i psihosocijalna pomo}. @. Balaban

NA INSTITUTU ZA ONKOLOGIJU VOJVODINE U TOKU JE TENDER ZA NABAVKU NOVOG LOKALIZATORA ZA TERAPIJU ZRA^EWEM

Umesto palijativne terapije, lekovi

Aparat lokalizator-simulator na Institutu za onkologiju Vojvodine, koji se koristi za palijativnu, dodatnu terapiju metastaza na plu}ima, mozgu i ko{tanom sistemu, je u kvaru. Kako je aparat star 25 godina i davno je odslu`io svoje, za wega vi{e nema ni rezervnih delova pa ne}e mo}i da bude popravqen. Pacijenti koji su ~ekali na tretman na tom aparatu sada }e morati da pre|u na drugi vid le~ewa jer, kako ka`u u Institutu, palijativna terapija nije neophodan na~in le~ewa, on se u najve}em broju slu~ajeva mo`e zameniti drugim vidovima le~ewa.

– Radi se o terapiji koja se mo`e primeniti i ne mora – ka`e za na{ list direktor Instituta za onkologiju Vojvodine prof. dr Du{an Jovanovi}. – Pacijente koji su predvi|eni za palijativnu terapiju prebacujemo ili na konformalnu terapiju ili im se propisuju lekovi. Lokalizator u stvari precizno obele`ava mesto koje treba zra~iti. Sve lekare onkologe u Vojvodini smo obavestili o kvaru aparata, a bolesnicima preporu~ujemo da se jave svom onkologu da bi dobili potrebne lekove.

O kvaru aparata obave{teni su Ministarstvo zdravqa i Pokrajinski se-

kretarijat za zdravstvo, a Upravni odbor Instituta ve} je raspisao tender za kupovinu novog lokalizatora-simulatora.

– Od novca koji smo pro{le godine zaradili od dopunskog rada izdvojili smo 48 miliona dinara za kupovinu novog aparata – ka`e upravnik Klinike za radiologiju prof. dr Marko Erak. – O~ekujemo da }e aparat sti}i za dva do tri meseca, a do tada pacijenti }e biti le~eni konformalnom terapijom koja se odvija bez zastoja, ili lekovima.

J. Barbuzan

c m y

14

DNEVNIK

U VOJVO\ANSKIM APOTEKAMA

Tanke zalihe nitroglicerina Zbog {trajka radnika preduze}a "Srbolek" u Beogradu obustavqena je proizvodwa lekova u ovoj ku}i. Me|u medikamentima koje proizvodi "Srbolek" je i nitroglice-

vrednosti evra. Grupacija proizvo|a~a lekova je jo{ pre {est nedeqa tra`ila korigovawe cena lekova za 4,7 posto, a u me|uvremenu se nastavio rast evra. Kako Vlada jo{

rin, koji koriste sr~ani boleuvek nije odgovorila na zahtev snici, a koji kod nas proizvoproizvo|a~a, apotekari upodi samo ovo preduze}e. Kako zoravaju na mogu}u nesta{icu smo saznali u apotekama {ilekova. Me|utim, u Republi~rom Vojvodine, zalihe nitrokom zavodu za zdravstveno osiglicerina su vrlo tanke. Tako gurawe ne o~ekuju problem u Zrewaninska apoteka, u ~ijem snabdevawu lekovima. Zavod sastavu je 28 apoteka, ima sveje najve}i kupac lekova na naga oko 100 ku{em tr`i{tu tijica nitropa su proizvoKako Vlada jo{ uvek glicerina, a |a~i spremni nije odgovorila na kako ovde kada spuste cenu. `u, pro{le Uz to, stavqazahtev proizvo|a~a, nedeqe nije apotekari upozoravaju we lekova na stigla nijedna pozitivnu lina mogu}u nova isporuka. stu stimuli{e nesta{icu lekova Tog preparata konkurenciju, za sada ima i u {to, opet, doSomboru, kao i u Novom Sadu, vodi do obarawa cena. Tako je ali napomiwu da su zalihe pokonkurencija u~inila svoje sebno male u apotekama u cenpro{le godine kada je Zavod tru grada. ostvario u{tedu od 8,5 miliIna~e, proizvo|a~i lekova jardi dinara na tome {to su ~ekaju odgovor Vlade Srbije proizvo|a~i snizili cenu lena wihov zahtev za pove}awe kova u odnosu na odobrenu. cena medikamenata zbog rasta J. B.

TAMNA STRANA METADONA

Podlo`an zloupotrebi kao i heroin Nakon na{eg teksta u kojem se vi{edecenijska heroinska zavisnica ispovedila “Dnevniku” i preporu~ila metadon kao najboqe sredstvo za izle~ewe, odlu~ili smo da pa`wu posvetimo wegovoj tamnoj strani. U Novom Sadu kru`e kontradiktorne informacije u vezi s metadonom.

Ako je verovati Metadonskom centru, broj zavisnika se smawuje, dok udru`ewa za borbu protiv narkomanije tvrde da zavisnika ima mnogo vi{e, kako aktivnih, tako i preminulih.

Prvi }e re}i da je metadon najboqe re{ewe ukoliko zavisnik `eli da ostavi heroin, drugi tvrde da metadon stvara ve}u zavisnost od heroina i da je, prakti~no, “druga vrsta droge”. U ovoj ra{omonijadi izgleda najboqe prolaze registrovani zavisnici koji uop{te ne `ele da prestanu da se drogiraju, zbog ~ega propisanu terapiju prodaju

na ulici, a dobijenim novcem kupuju heroin. Oko wih, padaju te{ke optu`be za “organizovani kriminalni biznis” i vlada apatija u dru{tvu koje ima pre~ih socijalno-ekonomskih problema nego da se "pa~a" s narkomanima, koji su “ionako sami odabrali da umru”.

Uli~na cena bo~ice metadona od 50 mililitara u “idealnim uslovima” iznosi 2.000 dinara, a u najgorim oko 5.000. Osim {to nije imun na kurs evra i inflaciju, na wegovu cenu uti~e i dan u nedeqi, a obi~no je najskupqi u petak. Razlog tome nije potreba narkomana da imaju “materijal” za vikend-provode, ve} ~iwenica da se recepti za wega u Metadonskom centru dobijaju ponedeqkom. S tim receptom zavisnik odlazi u apoteku, gde podi`e metadon, zbog ~ega se tokom posledwih nekoliko godina de{avalo da te{ki zavisnici i

kriminalci prate pacijente s receptom do apoteke, pa ih opqa~kaju, neretko uz primenu sile. Oni koji se opredele za “po{teniji” pristup, uredno ~ekaju da registrovani zavisnici podignu terapiju i kupuju metadon na licu mesta, da bi izbegli obi~aj prevejanih narkomana da “petqaju” s bo~icama, razre|uju metadon i sli~no. Novosadska

terapiju. Ona je u plasti~nim bo~icama, a ne staklenim, pa je zbog toga prisustvo kupca ~esto neophodno da bi se uverio da je metadon “~ist”. Ovo bi policija mogla iskoristiti i pomnije pratiti zbivawa ispred i oko Centra te najbli`ih apoteka.

Najve}i problem za sistematsku borbu protiv zloupotrebe metadona je to {to prodavac ima

Ma{ta je granica zavisnika Protivnici metadona isti~u da je wegova zavisnost ja~a od heroinske i da su apstinencionalne krize dugotrajnije. Tako|e je poznat i kao lek koji ima “rad”. Uzet propisano, metadon umawuje zavisni~ke zdravstvene probleme i ne izaziva opijatsko zadovoqstvo korisnika, me|utim, ukoliko se konzumira u ve}oj koli~ini, on simulira dejstvo heroina. Narkomani koriste termin “ostaje u kostima”, isti~u}i wegovo dugotrajno prisustvo u organizmu. Da bi prolongirali svoje zalihe, narkomani ga neretko ubrizgavaju u vene, iako je {tetnost metadona po wih poznata. Uni{tenih vena ruku i nogu, de{ava se da one kod prepona jedine preostanu upotrebqive za drogirawe. Zbog svega navedenog, narkomani koji ne `ele da se izle~e metadon koriste i u kombinaciji s lekovima (antidepresivima) i heroinom, da bi pove}ali wegovo dejstvo. Ovaj “koktel” je ujedno i naj~e{}i smrtni scenario narkomana. policija je lane iza{la u javnost s podatkom da je svaki tre}i korisnik metadonske terapije – uli~ni preprodavac. Ukoliko se radi o pravom, originalnom pakovawu, ilegalnu bo~icu metadona najlak{e je prepoznati po uni{tenom serijskom broju, ~ime se medikamentu gubi trag.

Te{ki, dugogodi{wi zavisnici metadon u Centru piju svaki dan, a subotom dobijaju vikend

uredne “papire” za wegovo posedovawe te je kriminalce neophodno uhvatiti na delu.

Iako mo`e dati odli~ne rezultate, za le~ewe metadonom neophodna je striktna disciplina korisnika, {to je najve}i problem, strogo pridr`avawe uputa lekara i aktivna psiholo{ka podr{ka stru~waka i qudi iz neposrednog okru`ewa.

Udru`ewa za borbu protiv narkomanije, opet, isti~u da se u

razvijenim zemqama metadon sve re|e koristi kao supstituciona terapija. Nama su svakako najbli`i primeri iz Hrvatske, gde je zavisnicima na raspolagawu i “suboteks”. On u Srbiji nije na pozitivnoj listi lekova, a zavisnici koji su ga koristili ka`u da je “lak{i za svariti” od metadona i da nema “rad”, odnosno samo uklawa negativne efekte heroinske zavisnosti bez simulacije “ura|enosti” od droge. Ova karakteristika je odnela podosta `ivota u regionu, budu}i da su zavisnici `eqni opijenosti prekomerno guta-

li naizgled bezopasne tablete.

Tako|e, “sub”, kako ga zovu u slengu, po svedo~ewima narkomana ne daje dobre rezultate ukoliko se radi o zavisnicima s duga~kim sta`om.

Od svih protivre~nosti, mo`da je najzanimqivija ona koja se ti~e funkcionalnosti zavisnika na metadonskoj terapiji.

Tako Ministarstvo zdravqa navodi da metadon zavisnicima pove}ava radnu produktivnost, dok wegovi proizvo|a~i tvrde da korisnici ne smeju upravqati vozilima i komplikovanim ma{inama.

Ig. Mihaqevi}

DRU[TVO

DNEVNIK

PRVACI U NISKOM STARTU PRED 1. SEPTEMBAR

Sa {est i po godina u~ionica obavezna Do po~etka nove {kolske godine ostalo je jo{ mawe od mesec dana, a minule letwe mesece, prili~no neuobi~ajeno, obele`io je bunt dela roditeqa mali{ana stasalih za upis u prvi razred osnovne {kole.

Naime, izvestan broj roditeqa smatra da im deca, mada po zakonu treba da 1. septembra postanu prvaci, za ovaj korak jo{ nisu zrela, te da bi trebalo wihov polazak u {kolu odlo`iti za godinu dana. S druge strane, zakon ka`e da se u prvi razred i ove, kao i ranijih godina, moraju upisati sva deca koja }e do po~etka {kolske godine napuniti najmawe {est i po, a najvi{e sedam i po godina.

Ove godine to su mali{ani ro|eni izme|u 1. marta 2003. i 1. marta 2004. godine.

Shodno istom zakonu, sva ova deca poha|ala su jednogodi{wi obavezni pred{kolski program koji ih je za {kolu ve} pripremio, mada ih vaspita~ice nisu tokom ove posledwe godine u vrti}ima u~ile da ~itaju, pi{u i ra~unaju jer su to aktivnosti kojima }e ih u~iti u~iteqice od septembra. Zadatak vaspita~ica bio je da, kao dopunu porodi~nom vaspitawu, podstaknu op{ti razvoj deteta, te da svoj deci obezbede uslove za pro{irivawe socijalnog i saznajnog iskustva, ~ime se ubla`avaju socio-kulturne razlike me|u decom i obezbe|uje, donekle, podjednak start za polazak u {kolu, ali nikako ne da imitiraju prvi razred jer u pred{kolskom programu aktivnosti dece nisu sme{tene u okviru predmeta koji se u~e u {koli, nego se sve odvija kroz igru.

Roditeqi koji dete stasalo za {kolu jo{ u wu nisu upisali, mogu to u~initi do prvog {kolskog dana, a trebalo bi da znaju da im je za upis potreban detetov izvod iz mati~ne kwige ro|enih, potvrda o prebivali{tu, dokaz o zdravstvenom pregledu deteta i potvrda da je ono poha|alo pripremni pred-

{kolski program, a izuzetno, deca iz osetqivih dru{tvenih grupa mogu se upisati bez dokaza o prebivali{tu roditeqa i potrebne dokumentacije.

Posle upisa, budu}eg prvaka testiraju psiholog, odnosno pedagog {kole, i to na wegovom materwem jeziku, ako je po-

na~ini za rad i postizawe maksimalnih rezultata i utvrdi da li je detetu eventualno potrebna dodatna podr{ka u {koli.

Ukoliko se utvrdi da je potrebna, te da iziskuje i dodatne pare, {kola upu}uje pismeni zahtev izabranom lekaru nadle`nog doma zdravqa za proce-

Gusto sito za specijalne {kole U skladu s principima inkluzivnog obrazovawa, komisije za kategorizaciju dece su ukinute, a umesto wih formirane su interresorne komisije, sastavqene od predstavnika {kole, u~iteqa, pedagoga, psihologa, roditeqa i {kolskog lekara. Ove komisije utvr|uju potrebu za dodatnom obrazovnom, materijalnom i socijalnom podr{kom detetu. Me|utim, i daqe }e se deca upisivati i u {kole za obrazovawe u~enika sa smetwama u razvoju, i to na osnovu preporuke izabranog lekara nadle`nog doma zdravqa, a na osnovu procene potreba za pru`awem dodatne obrazovne, zdravstvene ili socijalne podr{ke u~eniku i samo uz saglasnost roditeqa.

Ovakakav pristup trebalo bi da dovede do toga da se specijalne {kole transformi{u i dobiju nove uloge, s ciqem da ih poha|aju deca kojoj je ta vrsta podr{ke zaista potrebna, jer podaci govore da je 70 odsto dece s posebnim potrebama u ku}ama, a ne u specijalnim {kolama, dok wih poha|aju romska deca kojoj je mesto u osnovnim {kolama. trebno i uz pomo} prevodioca, ili primenom standardnih metoda, ili, ukoliko je u pitawu dete s motori~kim i ~ulnim smetwama – uz primenu oblika ispitivawa na koji ono mo`e optimalno da odgovori. Ovo testirawe nema svrhu da eventualno odlo`i polazak deteta u {kolu, nego da se ujedna~e odeqewa, boqe upozna s detetom da bi se utvrdili najboqi

nu potreba za pru`awem dodatne obrazovne, zdravstvene ili socijalne podr{ke, koje utvr|uje interresorna komisija.

Osim dece stasale za {kolu, u prvi razred mogu krenuti i ona koja }e 1. septembra imati izme|u {est i {est i po godina, ali samo ukoliko {kolski psiholog utvrdi da je dete spremno za to, dok u suprotnom preporu~uje odlagawe i jo{

jednu godinu pred{kolskog programa. Roditeq, odnosno starateq deteta, kome je preporu~eno odlagawe polaska deteta u {kolu za godinu dana, mo`e da podnese zahtev komisiji {kole, koju ~ine psiholog, pedagog, u~iteq i pedijatar deteta, da ga jo{ jednom testiraju, a ova komisija mo`e se slo`iti s prethodnom ocenom ili ipak odobriti upis u {kolu.

Prethodna provera, pre upisa u prvi ili neki drugi razred, sledi i detetu starijem od sedam i po godina, koje zbog bolesti ili drugih razloga nije upisano u {kolu na vreme. [kola je du`na da upi{e svako dete sa svog podru~ja, a o tome koja deca joj "pripadaju" obave{tava je nadle`na slu`ba u jedinici lokalne samouprave, koja obave{tava i roditeqe kojoj {koli wihovo dete pripada. [kola mo`e upisati i dete s podru~ja druge {kole, na zahtev roditeqa, u skladu sa svojim prostornim i kadrovskim mogu}nostima, ali zahteve za upis dece koja im teritorijalno ne pripadaju {kole su primale do 1. februara.

U svakom slu~aju, roditeqi su du`ni da svu stasalu decu i upi{u u {kolu, a zatim i da se staraju da je ona redovno poha|aju. Za one koji se o ove svoje zakonske obaveze oglu{e bez vaqanog razloga, predvi|ena je nov~ana kazna od 5.000 do 25.000 dinara.

D. Deve~erski

Nove vojvo|anske preduzetnice Centar za podr{ku `enama iz Kikinde, u saradwi s Garancijskim fondom AP Vojvodine i Nacionalnom slu`bom za zapo{qavawe, sprovodi projekat pod nazivom "Nove vojvo|anske preduzetnice". Projekat podrazumeva analizu teku}ih programa ovih institucija i Pokrajinskog sekretarijata za ravnopravnost polova, kao i konkurse koji podr`avaju zapo-

{qavawe i samozapo{qavawe `ena.

– Na panel-diskusiji po~etkom septembra u Novom Sadu bi}e predstavqeni izve{taji javnosti. Nakon toga bi}e odabrano pet najuspe{nijih preduzetnica, korisnica programa, koje mogu preneti poruku – ka`e Biqana Stepanov iz Centra za podr{ku `enama iz Kikinde. – S wima }emo snimiti

pet dokumentarnih filmova u trajawu od 10-12 minuta, za emitovawe i edukativnog karaktera, i podeli}emo ih televizijama i partnerskim organizacijama koje organizuju obuku za preduzetnice. Ideja projekta je da se poka`e drugim `enama kako se mo`e napredovati i dokle se mo`e sti}i u preduzetni{tvu, kao i da postoje institucije koje im mo-

gu pomo}i. Ujedno }e to biti analiza efekta dr`avnih programa u Pokrajini.

Projekat za preduzetnice, vredan oko 550.000 dinara, finansira UNIFEM – Razvojni fond Ujediwenih nacija za `ene. Kikindski Centar za podr{ku `enama paralelno sprovodi i projekat – analizu u~e{}a `ena u sportu u Vojvodini.

A. \.

VESTI Novi Urgentni centar radi}e od 20. avgusta Urgentni centar Klini~kog centra Vojvodine po~e}e da radi 20. avgusta, saop{teno je ju~e iz te zdravstvene ustanove. Dok Urgentni centar ne po~ne da radi, obavqa se obuka osobqa i isprobavawe rada, navodi se u saop{tewu. Dodaje se da je Urgentni centar Klini~kog centra Vojvodine prva "pametna bolnica" u Srbiji, odnosno izgra|en je u skladu sa najsavremenijim svetskim standardima, potpuno je kompjuterizovan i automatizovan i omogu}ava da se sve urgentne zdravstvene usluge pru`e na jednom mestu.

U saop{tewu je navedeno da }e Urgentni centar zna~ajno promeniti dosada{wi sistem rada, jer }e mnogi pacijenti le~ewe provesti samo u ovom objektu, a i pove}a}e se dnevni kapaciteti prijema sa sada{wih 300 na do 500 pacijenata dnevno.

Nagradu „Dositej" dobilo 665 sredwo{kolaca Fond za mlade talente Ministarstva omladine i sporta Republike Srbije objavio je spisak 665 sredwo{kolaca koji su dobili nov~anu nagradu "Dositej" za rezultate postignute na takmi~ewima u zemqi i

inostranstvu tokom 2009. godine. Nagrade }e biti dodeqene u~enicima u septembru, a imena dobitnika nalaze se na sajtu Ministarstva omladine i sporta www.mos.gov.rs.

Na ovogodi{wi konkurs prijavilo se 818 kandidata, a nagra|eno je 256 sredwo{kolaca u oblasti prirodno-matemati~kih i tehni~ko-tehnolo{kih nauka, 141 u dru{tvenohumanisti~kim naukama i 125 u oblasti umetnosti, a dodeqene su i 143 sportske nagrade.

Nagrade se kre}u u rasponu od 20.000 dinara za osvojeno tre}e mesto na dr`avnom takmi~ewu, do 200.000 za osvojeno prvo mesto na svetskim takmi~ewima.

Jagodina ~astila 1.200 porodiqa Za 17 meseci, koliko je u primeni odluka Gradske skup{tine Jagodine da se nezaposlenim porodiqama iz buxeta grada ispla}uje mese~no po 10.000 dinara, ovu pomo} do sada je primilo 1.200 porodiqa. U Odeqewu dru{tvenih delatnosti procewuju da se, zahvaqu}i ovoj odluci i drugim potezima i pomo}i Gradske skup{tine, u Jagodini rodilo 40 posto vi{e dece.

– @ene s podru~ja grada ovu pomo} primaju od tre}eg meseca trudno}e i sve dok dete ne navr{i godinu dana – ka`e predsednica Odbora za socijalna pitawa Gradske skup-

{tine Mirjana Petrovi}.U Jagodini svko dete pri ro|ewu dobije 200 evra, a do pre mesec dana va`ila je i odluka po kojoj je svako ~etvrto i naredno dete u porodici dobijalo po 200 evra do punoletnosti. Ovaj vid pomo}i koristi 43 dece.

Dvesta miliona evra za klini~ke centre Dr`avna sekretarka Ministarstva zdravqa doc. dr Nevena Karanovi} najavila je da }e Ni{ u okviru projekta rekonstrukcije ~etiri klini~ka centra u Srbiji do 2012. godine dobiti modernu ustanovu tercijarnog zdravstva. U klini~kim centrima u Beogradu, Ni{u, Novom Sadu i Kragujevcu godi{we se obavi 240.000 prijema, 110.000 operacija, 1,75 milion ambulantnih pregleda i 270.000 hitnih poseta. Rekonstrukcija klini~kih centara je investicija vredna 200 miliona evra, od kojih }e u Ni{u biti ulo`eno 30 miliona, u Novom Sadu 35, u Kragujevcu 26 i Beogradu 103. Radovi }e biti finansirani iz povoqnog kredita Evropske investicione banke i novac je namewen izgradwi, {to ne podrazumeva i nabavku opreme.

U ~etiri klini~ka centra u Srbiji ima 14.000 zaposlenih i u wima se obavqa 14 odsto svih aktivnosti i materijalnih ulagawa u zdravstveni sistem Srbije.

sreda11.avgust2010.

15

PREDLOG ZAKONA O ZADU@BINAMA U SKUP[TINSKOJ PROCEDURI

Darovi na{ih bogatih ro|aka...

Bogatstvo vode}ih srpskih tajkuna, prema nezvani~nim procenama, iznosi skoro tre}inu pro{logodi{weg bruto dru{tvenog proizvoda Srbije odnosno oko 31,5 milijardi evra. No, to {to su oni toliko "te{ki" ne zna~i da su skloni da barem mrvice svog bogatstva podele sa gra|anima time {to bi zarad op{teg dobra izgradili neku zadu`binu ili osnovali fondaciju iz koje bi pomo} stizala onima koji nemaju. Stru~waci tvrde da srpsko dru{tvo jo{ nije "zrelo" za povratak zadu`binarstvu, ali i da li~ni filantropski ose}aj novo-

`e za ostvarivawe posebnih interesa politi~kih stranaka odnosno da se novac koji slu`i za wihov rad i odr`avawe koristi u izbornoj kapawi ili da se preko wih prikupqaju sredstva za izbornu kamapawu stranke, koalicije ili kandidata. Tako|e, zadu`bine i findacije osnivane zave{tawem ne mogu biti usmerene na ostvarivawe privatnih interesa.

Na sredstva koja zadu`bina i fondacija sti~u besteretno od dobrovoqnih priloga, poklona, donacija, finansijskih subvencija i zaostav{tina ne}e se pla}ati porezi, {to je

komponovanih bogata{a o potrebi da se pokloni novac onima kojima je potrebniji nije na nivou na kojem je bio u pro{lim vremenima kada su mnogi bogatiji i vi|eniji qudi smatrali da je normalno da

veoma bitno jer neki dana{wi bogata{i stalno isti~u da bi oni zidali i davali kada na sve to {to `ele da podele sa sirotiwom ne bi morali da pla}aju veliki porez koji sada{wi zakon predvi|a. Dakle,

Upravni odbor i upraviteq Kao obavezni organi zadu`bine i fondacija predvi|eni su upravni odbor i upraviteq. Zadu`binom i fondacijom upravqa upravni odbor koji ima najmawe tri ~lana, a ako aktom o osnivawu i statutom nije druga~ije odre|eno, predsednika i ~lanove upravnog odbora imenuje osniva~ ili izvr{ilac zave{tewa. Predlogom zakona propisane su osnovne nadle`nosti upravnog odbora kao i ograni~ewa kako bi se obezbedio legalan, samostalan i transparentan rad upravnog odbora. iza sebe ostave trag koji donosi op{te dobro.

U Srbiji je do danas preostalo 110 zadu`bina od kojih je skoro polovina neaktivna.

Ovaj podatak dovoqno govori o potrebi da se ne{to hitno u~ini na o`ivqavawu zadu`binarstva, ali i da se stvore zakonske osnove kako bi dobro~instvo postalo moralni ~in bogatih. Zadu`binarstvo koje je ovde potpuno zapostavqeno u posledwih sedam decenija trebalo bi uskoro da dobije novi zakonski okvir primeren svojinskim i ekonomskim odnosima koji va`e za dana{wu Srbiju.

Vlada Srbije usvojila je predlog novog zakona o zadu`binama i fondacijama i uputila ga poslanicima Skup{tine Srbije na usvajawe i ako se bude i{lo prema utvr|enom redosledu ve} od naredne godine vi|eniji i bogatiji qudi Srbije ima}e prilike da doka`u svoje dobro~instvo bilo kroz izgradwu objekata u kojima }e se sticati nova znawa, bilo kroz davawe stipendija mladima, omogu}avawe zbriwavawa starih i nemo}nih... Zadu`bine i fondacije, predvi|a novi zakon, jesu nedobitne nevladine organizacije, osnivaju se dobrovoqno i samostalne su u odre|ivawu svojih ciqeva.

Zakon zabrawuje jedino da zadu`bine budu u suprotnosti sa pravnim poretkom, da slu-

novi zakon bi sve zadu`binare oslobodio poreza ali ne i kontrole rada, kako bi se spre~ile manipulacije odnosno da se preko dobrotvornih ustanova ne bi "prale" pare.

Zbog toga se uvodi i obaveza da zadu`bine i fondacije moraju godi{wi izve{taj o radu u~initi dostupnim javnosti i to objavqivawem na internetu, posebnim publikacijama ili na neki drugi prigodan na~in. Pored toga, imaju i obavezu da Agenciji za privredne registre podnose godi{wi finansijski izve{taj.

Ubudu}e }e se zadu`bine i fondacije mo}i osnivati na neodre|eno ili odre|eno vreme, a mo`e ih osnovati jedno ili vi{e poslovno sposobnih doma}ih ili stranih fizi~kih lica. Posebno se ure|uje upis predstavni{tva strane zadu`bine i fondacije jer }e zakon obezbediti i pravni osnov kojim se omogu}ava strancima da budu dobrotvori u Srbiji. Registar predstavni{tva strane zadu`bine i fondacije tako|e vodi Agencija za privredne registre, a nadzor sprovodi Ministarstvo za kulturu.

Na kraju treba ista}i i to da predlog ovog zakona sadr`i i ~lan kojim se predvi|a zabrana otu|ewa i optere}ewa imovine koja je oduzeta zadu`binama u periodu od 1945. godine do danas.

Q. Male{evi}

SPORT

sreda11.avgust2010.

EVROPSKO PRVENSTVO U BUDIMPE[TI

PROLETER POJA^AN

Len|er osmi

Stigao i Paripovi}

Srpski pliva~ Ivan Len|er osvojio je osmo mesto u finalu u disciplini 50 metara delfin na Evropskom prvenstvu u Budimpe{ti. Len|er je u finalu isplivao vreme 23.94 sekundi, {to je za 13 stotinki lo{iji rezultat koji je postigao u polufinalu. Bez obzira na to, Len|er je samim ulaskom u finale ispunio prethodno

Ivan Len|er

zadati ciq. Zlatnu medaqu osvojio je [panac Rafael Muwoz Perez, koji je ostvario vreme od 23,17 sekundi. Srebro je uzeo Francuz Frederik Buksets, dok je posledwe mesto na podijumu zauzeo Rus Evgenij Koroti{kin.

Francuz Kamij Lakur osvojio je zlatnu medaqu oboriv{i u trci na 100 metara le|nim stilom evropski rekord rezultatom 52,11

kundi. Norve`anin Aleksandar Dale Oen osvojio je zlatnu medaqu u trci na 100 metara prsno oboriv{i rekord {ampionata rezultatom 59,20 sekundi. Srebro je pripalo Francuzu Igu Diboku u vremenu 1:00,15, a bronza Italijanu Fabiju Skocoliju rezultatom 1:00,41 minuta. Britanka Elizabet Sajmonds osvojila je zlatnu medaqu u trci na 200 metara le|nim stilom rezultatom 2:07,04 minuta. Srebro je pripalo wenoj zemqakiwi Xemi Spofort u vremenu 2:08, 25, a bronza [pawolki Duane Marse da Ro}a rezultatom 2:10,46 minuta.

Drugog dana jedino je \or|e Markovi} uspeo da pliva u polufinalu. Naime, on je u disciplini 200 slobodno isplivao 1:50,66 i zauzeo 21. mesto. Me|utim, po{to su pliva~i koji su bili boqe plasirani od wega otkazali Markovi} je dobio priliku da pliva u polufinalu i isplivao 1:50,22. {to je na kraju bio 14. rezultat. Radovan Siqevski je sa 1:51,29 bio 28 u ovoj disciplini. Neuspe{ne su bile Na|a Higl i Jovana Bogdanovi} na 100 metara prsno, Miroslava Najdanovski i An|elka Petrovi} na 100 metara slobodno, Svetska {ampionka na 200 metara prsno na duplo kra}oj deonici bila je 22. u kvalifikacijama. Higlova je pobedila u svojoj grupi sa 1:10,97,

Generalka Proletera u Novoj Pazovi bila je uspe{na, jer su momci trenera Qubomira Ristovskog pokazali karakter. Gubili su Novosa|ani 0:3 ali su u furioznom fini{tu velikom voqom i trudom stigli do pobede.

- Svaka ~ast momcima na preokretu, Radni~ki se pokazao kao kvlaitetan sastav. Imali smo tokom me~a i lo{ih i dobrih stvari, a na kraju za hrabrost nagra|eni smo pobedom – ka`e Ristovski.

Od osam kontrolnih Proleter je izgubio od Sloge (1:2), a potom pobedio Ba~ku, Radnik, Radni~ki i revan{irao se Slogi. Sve to obe}ava lepu jesen.

MLADI DANAS U ZLATNIM MORAVICAMA TRA@E PRODU@ETAK NADE

Pobeda ciq, bod u rezervi Dana{wi duel ime|u mladih reprezentacija Slova~ke i Srbije ne mora ni{ta da odlu~i, ali }e od wegovog ishoda svakako u velikoj meri zavisiti kona~an izgled tabele Grupe 7 kvalifikacija za Evropsko prvenstvo mladih reprezentacija.

Slovaci }e danas ugostiti vr{wake iz Srbijeu Zlatnim Moravcima. Orli}i bi mogli da kalkuli{u, jer im bod iz Slova~ke i daqe omogu}ava da sami odre|uju svoju sudbinu. Pobedama u preostale dve utakmice, protiv Hrvatske (obavezno s dva gola razlike ako danas bude nere{eno) i Kipra, obezbedili bi plasman u bara`.

Ali, u taboru srpske selekcije U 21 tvrde da ih kalkulacije ne zanimaju. @ele da se revan{iraju Slovacima za novosadski poraz iz septembra pro{le godine (1:2).

- Moramo biti pozitivni da bismo napravili dobar rezultat. I ja sam pun pozitivne energije, jer sam posle du`e vremena ovde, ako ne ra~unam prijateqsku utakmicu protiv Makedonije - poru~io je Slobodan Rajkovi}.

Grupa sedam

SKOKOVI U VODU

Ivezi} 18, Stjepanovi} 24.

Reprezentativke Srbije u skokovima u vodu Marija Ivezi} i Milica Stjepanovi} nisu uspele da se plasiraju u finale prvenstva Evrope u Budimpe{ti u disciplini daska jedan metar, po{to su u kvalifikacijama zauzele 18, odnosno 24. mesto. Ivezi} je u preliminarnom takmi~ewu dobila 216,90, a Stjepanovi} 194,80 poena. Italijanka Tawa Kawoto osvojila je zlatnu medaqu sa ukupnim rezultatom 299,70 poena. Srebro je pripalo [ve|anki Ani Lindberg sa 293,70, a bronza Ruskiwi Anastasiji Pozdwakovoj sa 282,65 bodova. sekundi. Srebro je pripalo wegovom zemqaku @eremiju Stravijusu u vremenu 53,44, a bronza Britancu Lijamu Tankoku rezultatom 53,86 sekundi. [ve|anka Tereza Al{amar osvojila je zlato u trci na 50 metara delfin rezultatom 25,63 sekundi. Srebro je pripalo Dankiwi @anet Otesen u vremenu 25,69, a bronza Francuskiwi Melani Anik rezultatom 26,09 se-

ali je u preostale ~etiri grupe bilo mnogo br`ih pliva~ica.

Bogdanovi}eva je u ovoj disciplini isplivala 1:13,59 {to je bilo dovoqno tek za 40. mest. Najdanovska je na 100 slobodno zabele`ila vreme od 56,93 i osvojila 36. mesto u kvalifikacijama, a Petrovi}eva je sa Izraelkom Marvom Harpak podelila 41. mesto sa vremenom 57,39.

G. M.

EVROPSKO PRVENSTVO ZA JUNIORE U [TUTGARTU

Srbi u ~etvrtfinalu Juniorska vaterpolo reprezentacija Srbije plasirala se u ~etvrtfinale Evropskog prvenstva u [tutgartu. Izabranici Dejana Savi}a su u posledwem, tre}em, kolu u B grupi savladali reprezentaciju Crne Gore 11:5 (2:0, 2:4, 1:0, 6:1). Srbija je osvojila prvo mesto i direktno se plasirala u ~etvrtfinale, pa danas ima slobodan dan. Direktno u ~etvrtfinale oti{le su i Italija (A grupa), Ma|arska (C grupa) i Hrvatska (D grupa).

Srbi su dobro otvorili utakmicu, ali su onda dozvolili Crnogorcima da se vrate u me~, koji su prelomili tek u posledwoj deonici koju su dobili sa ubedqivih 6:1.

G. M.

Ogwen Paripovi}

- Kako su pripreme tekle, tako smo i mi poja~avali tiram rada, igrali organizovanije i boqe. Bilo je dosta promena oko dolazaka i odlazaka. Uspe{no smo nadomestili odlaske Dragi}a, [arca, Akoa, Krasi}a, Hamzi}a, Rikanovi}a i \ori}a. Mesta smo popunili kvalitetnim poja~awima Jablanom, Rodi}em, Paripovi}em, Veselinovi}em, \or|evi}em. Povratnicima Sekuli}em, Ivanovi}em, Zuki}em i Jovanovi}em zao{trili smo konkurenciju na svim pozicijima.

Svi igra~i dobili su minuta`u da se nametnu. Zadovoqan sam wihovim indivudulanim u~inkom. Prikazali su igru kojoj te`imo.

Postoje jo{ neke nedoumice.

- Re{i}emo ih do utakmice s Kolubarom. Prvenstvo je dugo i nezivesno zato je bitno da }emo imati alternative na svim mestima, koji }e u svakom trenutku mo}i da usko~e. Iskusniji smo za jednu sezonu, a u ovoj nam je prevashodni ciq opstanak. Naravno, sve }e zavisiti od starta. @reb nam je bio naklowen, mada su svi od prva ~etiri rivala s kojima igramo ekipe sa kojima imamo negativan skoro i koje mogu i te kako da iznenade. U te susrete sigurno }emo u}i sa puno respekta i po{tovawa, nadaju}i se da kvalitet koji posedujemo mora do}i do izra`aja, ali ne mora biti i presudan - istakao je Ristovski.

M. Popovi}

IZ VK VOJVODINA

Ubovi} i zvani~no Najperspektivniji centar u Srbiji Nemawa Ubovi} i zvani~no je postao ~lan vaterpolo kluba Vojvodina. Kako je direktor Vojvodine Danilo Ikodinovi} rekao Ubovi} je ju~e zvani~no stavio paraf na ~etvorogodi{wi ugovor sa Novosa|anima.

Nemawa je do sada bio ~lan Beograda, a pro{le godine je sa juniorskom reprezentacijom Srbije na svetskom prvenstvu u [ibeni-

Nemawa Ubovi}

ku osvojio bronzanu medaqu i tada bio progla{en za najboqeg centra. U narednim danima, po{to prelazni rok, koji je po~eo u nedequ traje do 22. avgusta, ugovor bi trebalo da poti{e i bek Marko Matovi}, tako|e dosada{wi ~lan Beograda.

Novosa|ani su u prethodnom periodu pregovaraili i sa Strahiwom Ra{ovi}em iz Beograda i Savom Ran|elovi}em iz Ni{a,

DNEVNIK

c m y

16

ali ti transferi se nisu ostvarili. Vojvodinu su u minulom periodu napustili Uro{ Kalini} i Petar Filipovi} (potpisali za Jadran iz Herceg Novog) i Milo{ Vuki}evi}. Jo{ uvek nije zavr{en transfer Igora Kova~evi}a u Marsej.

- ^ekam da mi Francuzi daju prvu ratu i bankarske garancije.

Ukoliko se to ne desi, Kova~evi} }e ostati. Jo{ jednom moram da ponovim da igra~e ne rasprodajemo. Za Borisa Vapenkog se interesovao Primorac, ali do dogovora nije do{lo, jer im je obe{te}ewe za ovog igra~a bilo veliko.

Zna~i, Vapenski ostaje u Vojvodini sa kojom ima va`e}i ugovor.

Prve profesionalne ugovore sa mati~nim klubom, po{to su napunili 19 godina, treba da potpi{u Milo{ Mili~i} i Sr|an Vuksanovi}. Trenutno ne pregovaramo ni sa jednim drugim igra~em, ali smo u potrazi za drugim centrom.

Ukoliko ga ne prona|emo „na tr`i{tu“, mora}emo da se oslonimo na sopstvene snage i prvom timu prikqu~imo Komara ili Cvetkovi}a - zakqu~io je Ikodinovi}.

G. Malenovi}

Rezultati: Hrvatska – Kipar 0:2, Norve{ka – Slova~ka 2:2, Kipar – Norve{ka 1:3, Srbija – Slova~ka 1:2, Norve{ka – Hrvatska 1:3, Norve{ka – Srbija 0:1, Slova~ka – Kipar 1:0, Srbija – Kipar 2:0, Hrvatska – Srbija 3:1, Kipar – Slova~ka 0:1, Kipar – Hrvatska 1:2, Srbija – Norve{ka 3:2. Slova~ka – Hrvatska 1:2, Hrvatska – Slova~ka 1:1.

Slova~ka – Srbija (danas) Hrvatska – Norve{ka (danas).

1.

2.

3.

4.

5.

Hrvatska Slova~ka Srbija Norve{ka Kipar

6 6 5 5 6

4 3 3 1 1

1 2 0 1 0

1 11:7 13 1 8:6 11 2 8:7 9 3 8:10 4 5 4:9 3

Slede}i me~evi: Norve{ka – Kipar (3. septembra), Srbija - Hrvatska (4. septembra), Kipar – Srbija i Slova~ka – Norve{ka (7. septembra).

Nemawa Mati}

Defanzivac ^elsija na privremenom radu u Tventeu podsetio je da ga dugo nije bilo u reprezentativnom dresu zbog drakonske kazne dobijene za vreme Olimpijskih igara 2008.

- Gledao sam na{u utakmicu protiv Slovaka u Novom Sadu. Nisu me odu{evili, pobedili su zbog na{ih gre{aka. Imali smo dovoqno vremena da se saberemo, gde smo gre{ili i da gre{ke svedemo na minimum.

Rajkovi} tvrdi da imperativ ne postoji.

- Ne ose}amo optere}ewe, ali motivisani smo. Znamo {ta nam je ciq i ne smemo da razmi{qamo o Hrvatskoj ili Kipru ve} samo o slede}oj utakmici - zakqu~io je Slobodan Rajkovi}.

Jo{ jedan ~lan londonskih plavaca Nemawa Mati} uzdanica je selektora Ratomira Dujkovi}a. Re~ je o Nemawi Mati}u.

- Slovaci su odli~na ekipa, ali mi nemamo drugog izbora nego da pobedimo. Istina i bod nam produ`ava nadu, uz obavezu da Hrvatsku kasnije pobedimo ubedqivije nego {to je ona nas u prvoj utakmici (bilo 3:1 za Hrvate).

Mogu}i tim Srbije: Danilovi}, Gulan, Rajovi}, Jovanovi}, Vukovi}, Radovanovi}, Tomi}, Tadi}, \uri~i}, Milinkovi}, Sulejmani.

Dana{wi me~ mladih reprezentacija Slova~ke i Srbije po~iwe u 17 sati.

PRVOLIGA[ S DETELINARE KOMPLETIRA REDOVE

^ekaju se najiskusniji Do po~etka Prve lige Srbije ostalo je jo{ ~etiri dana, a sezona koja je pred nama obe}ava nikad zanimqivije prvenstvo i trku kako za plasman u Superligu, tako i za beg sa dna tabele. Osvajawem petog mesta u sezoni 2009/10 fudbaleri Novog Sada ostvarili su zapa`en plasman, a u novoj sezoni ekipa sa Detelinare startova}e u potpuno renoviranom izdawu.

Stru~ni {tab Novog Sada predvo|en tandemom Zoran Govedarica Sa{a Todi} dobio je priliku da poka`e ume}e, ali za razliku od pro{le sezone, neka nova mladost bori}e se za svoje mesto pod fudbalskom kapom Srbije.

Sa{a Bogunovi} (`uti dres)

Prelazni rok je na samom kraju, mesta za senzacionalne transfere u godini pogo|enoj ekonomskom krizom nema, a uprava prvoliga{a sa Detelinare, kako je i

Orlovi}em ali i seniorima. Kako se bli`i fini{ prelaznog roka, prvi operativac `uto - plavih Vladimir ]etkovi} ima pune ruke posla.

I Todi} licenciran Za vreme pripremnog perioda na golu Novog Sada smewivali su se Vesi}, Jovanovi} i Nikitovi} sa kojim na kraju nismo postigli dogovor, ali smo se odlu~ili da na spisku licenciranih igra~a koji treba da prijavimo savezu, dodamo i ime prekaqenog internacionalca Sa{e Todi}e u slu~aju da nam wegovo iskustvo zatreba. najavila, okre}e novi list u radu sa mla|im kategorijama na ~elu sa {efom omladinske {kole Vasom

Foto: A. Erski

- Nastojimo da sa~inimo {to kvalitetniji tim, koji }e biti tvrd orah za sve rivale ove sezone.

Na dobrom smo putu da uspe{no finalizujemo pregovore sa iskusnim asom, Sa{om Bogunovi}em, ~iji bi ostanak itekako zna~io za ovaj mladi tim i Milanom Raki}em biv{im pe~albarom iz Slovenije i smederevskih oklopnika kao i Dejanom Powevi}em, ~ije potpise o~ekujemo u toku dana{weg dana.

Uspe{no smo obavili pregovore sa Slobodanom Vukovqakom, koji je ina~e na{e dete, i kao povratnik iz ~a~anskog Borca vra}a se na Detelinaru, Sa{om Popinim koji se posle igrawa u Bugarskoj obreo u Novom Sadu i Bogoqubom Pandurovim - kazao je sportski direktor Novog Sada, Vladimir ]etkovi}.

Prvoliga{ sa Detelinare ustupio je tandem Kova~evi} - Zeqkovi} srpskoliga{u Pali}u, a Sr|an \or|evi} poslat je na kaqewe u Indeks. Ukuse stru~nog {taba nije zadovoqio Ako Tjeri (pre{ao u Zemun), a odre{ene ruke dobili su Radivoj Lali} i Nikola Matijevi}.

I. Grubor

SPORT

c m y

DNEVNIK

sreda11.avgust2010.

17

ORLOVI VE^ERAS PROTIV GR^KE U PRIJATEQSKOM DUELU OSTAJU BEZ SELEKTORA

Anti}u mirna savest Reprezentacija Srbije ve~eras na stadionu Partizana (20.30) prijateqskim duelom protiv Gr~ke prakti~no otvara novo poglavqe istorije, ta~nije po~iwe pripreme za start kvalifikacionog ciklusa za plasman na EP. Ipak, okr{aj protiv Helena, koji su tako|e ostavili bled utisak na Mundijalu, poprimio je neku drugu dimenziju, gurnuo u stranu ~isto sportske elemente i u `i`u interesovawa doveo status selektora Radomira Anti}a. Vi{e nije nikakva tajna da popularni Mister ne u`iva podr{ku na{e fudbalske vlade, ali je u magli glavni adut FSS da zbog kazne od ~etri me~a zabrane vo|ewa ekipe uru~i otkaz ~oveku koji je imao najve}e zasluge za renesansu nacionalnog tima.

- Ne mogu da negiram da je ambijent u kojem se nalazimo nametnut i ja sam ga na sastanku podelio sa igra~ima. Svestan sam svoje obaveze da branim interes srpskog fudbala i reprezentacije, to i ~inim. Ne remeti moj ritam rada takva atmosfera, jer na neke stvari ne mogu da uti~em i prihvatam ih onako kako se i de{avaju - istakao je na pres-konferenciji u bazi orlova u Kovilovu Radomir Anti}.

Utisak je da bi megdan protiv Grka mogao biti svojevrstan referendum, da }e publika izneti svoj stav sa tribina povodom uzdrmanog statusa selektora.

- Publici velika zahvalnost, bila je aktivan u~esnik tokom na{eg dvogodi{weg uspe{nog puta, a posebno sam ponosan na ~iwenicu da su stadioni uvek bili puni. Pridoda}u i neke telegrame podr{ke koji sti`u iz dijaspore (Ber-

vate obaveze iz ugovora, pa prema nekim tuma~ewima iz ku}e fudbala postoji opcija da budete smeweni bez ikakvih daqih finansijskih prinadle`nosti?

- Imam puno poverewa u profesionalca koji je radio moj ugovor - kratko je uzvratio selektor.

Nema dileme, selektor smatra da nemogu}nost sedewa na klupi tokom ~etiri kvalifikaciona susreta nije nepremostiva prepreka.

Nema la`ne idile Reprezentativci u superlativima pri~aju o radu i pona{awu selektora Anti}a, iskazuju podr{ku, uz logi~nu ogradu da oni ne odlu~uju o daqem statusu trenera.

- Proveli smo zajedno dve lepe godine i to sve govori. Saradwa je od prvog trena bila bazirana na povratnoj komunikaciji i gra|ewu familijarnog ambijenta. Imali smo mir u ku}i jer smo znali koliko je to bitan faktor za postizawe pravih rezultata.

Dru`ewe nam je obostrano prijalo, nije bilo la`no - dodao je Anti}.

- Moj stru~ni {tab nije sklon improvizacijama, znamo {ta ko i kako radi, dugo smo zajedno imamo kontinuitet.

Ali, i nakon potvr|ene kazne postoji mogu}nost `albe.

Smatram da je sankcija rigorozna i neprimerena i da tre-

„Anti} veruje Radomiru“

lin, ^ikago, Be~, Republika Srpska...). Budite sigurni da nikada ne ulazim u sumwu i stojim iza svog rada, kao veoma odgovoran ~ovek koji zna te`inu funkcije selektora - uzvratio je Anti}.

Da li imate ose}aj da je duel protiv Grka posledwi na klupi orlova ?

- ^itaju}i novine mo`da i jeste, ali ne ose}am se tako.

Znam odakle sve dolazi, a moja savest je mirna i to je najbitnije. Ne bavim se stavrima na koje ne mogu da uti~em.

^ini se da je visina va{eg novog ugovora trn u oku ~elnika saveza i da bi mo`da revizija predstavqala kompromisno re{ewe?

- Imam dovoqno godina i iskustva u ovom poslu. Ugovor je sklopqen na obostrano zadovoqstvo, potpisao sam ga i stojim iza toga. Nikada u takvim situacijama ne igram sa hendikepom, ali mi{qewe o ovom pitawu zadr`a}u za sebe.

Usled vi{e sile, suspenzije, niste u mogu}nosti da ispuwa-

Bajevi} ostaje u AEK-u Srpski fudbalski trener Du{ko Bajevi} odlu~io je da ostane na klupi atinskog AEK, i pored ~iwenice da su ga pre tri dana napali navija~i wegovog kluba i tom prilikom mu naneli nekoliko udaraca.

Podsetimo, nekoliko minuta pre kraja prijateqske utakmice AEK - Kalitea (2:1) navija~i `uto-crnih su uleteli u teren, a nekoliko wih je u{lo u verbalni, a zatim i fizi~ki duel sa trenerom Bajevi}em. Na kraju, spasila ga je policija koja je uspela da mu omogu}i odlazak u tunel ka svla~ionici. Navodno, navija~i jo{ uvek

ne mogu da mu oproste {to je svojevremeno bio trener omra`enog rivala Olimpijakosa.

- Ni{ta ~udno se nije desilo, odnosno ne{to {to nije svojstveno Gr~koj. Bila je to ru`na slika koja je poslata u svet, ali policija radi svoj posao i nadam se da }e oni koji su me napali biti uhva}eni. Cela Gr~ka je u`asnuta onim {to mi se desilo, i to je ono {to me hrabri - rekao je Bajevi}, koji je dodao da je ono {to se desilo velika sramota za AEK i gr~ki fudbal, ali da ga to ne}e spre~iti da nastavi sa bavqewem svog posla.

SAD SE PARTIZAN DVOUMI

Mr|a samo jedna opcija Pregovori Partizana i Vojvodine oko najboqeg igra~a Novosa|ana i Jelen superlige Dragana Mr|e bi}e aktuelizovani, ali prema re~ima predsednika crno–belih Dragana \uri}a ,,sa neizvesnim hepiendom’’. Prvi ~ovek Beogra|ana potvrdio je interesovawe za {pica, ali i istakao da je on ,,samo jedna od opcija’’.

- Rukovodstvo Vojvodine izrazilo je spremnost da sedne sa nama i pregovara oko eventualnog transfera. [ta }e biti ne znam, ali ono {to vam mogu re}i je da je sve na dugom {tapu, jer smo zainteresovani za jo{ jednog napada~a, stranca – rekao nam je \uri}, iz Ciriha, ju~e oko 15 ~asova.

Taj drugi kandidat je, kako saznajemo, Mohamed Zabija (21), reprezentativac Libije i igra~

Dragan \uri}

Al Itihada, koji u Humsku do sada nije pre{ao samo zato {to

ga je klub zadr`ao za Afri~ku ligu {ampiona.

Iako se pojavila pri~a da se Albert Na| video ju~e sa funkcionerima Vojvodine, vezano za transfer Mr|e, koordinator za sport crno–belih to je demantovao.

- Ne, nisam, sigurno. Mo`da neko drugi jeste.

Jedno je Na|, ipak, potvrdio.

- Mr|a je zanimqiv igra~, ali imamo jo{ jednu opciju.

Na pitawe koja je onda realnija, Na| je odgovorio: - Ne znam.

Za kraj razgovora funkcioner Partizana rekao je: - Svi|a nam se zadwi vezni Helsinkija Mohamed Kamara – Medo.

I. Lazarevi}

I Olimpijakos u igri Najboqeg strelca srpske lige sada `eli Olimpijakos, koji je ju~e imenovao Ernesta Valverdea za novog trenera. [panac odlu~uje o Mr|i do subote... Ernesto Valverde predstavqen je u utorak kao novi menaxer Olimpijakosa, a prema pisawu gr~kih medija, ovaj Baskijac koji se vra}a na mesto uspeha (osvojio titulu u prethodnom mandatu) ima svoju listu igra~a koje bi rado

ba nastaviti postupak, i}i do kraja.

Mogu li se o~ekivati u narednim danima razgovori sa ~elnicima FSS, pre svega predsednikom Karaxi}em, kako bi se prevazi{la trenutna, nimalo prijatna, situacija?

- Ne ulazim u polemiku koju nisam inicirao, to je pitawe za neke druge osobe. Ne}u da budem sau~esnik, ulazim u nekakve vode koje mi ne odgovaraju kao ~oveku i profesionalcu.

Dakle, o~ekujem da protiv Gr-

video u Pireju, a na kojoj se nalazi i Dragan Mr|a.

Ovda{wi mediji preneli su izjavu sportskog direktora Vojvodine Miodraga Panteli}a, koji je rekao da }e predlog „ da se napravi izuzetak u slu~aju Mr|e“ biti aktiviran u slu~aju da se u utorak ne postigne dogovor sa jednim gr~kim klubom, ~iji predstavnici dolaze u Novi Sad.

Prema pisawu „Sportnet-a“ Valverde }e do subote odlu~iti da li }e anga`ovati Dragana Mr|u, koji bi do{ao u Pirej na preporuku Darka Kova~evi}a. Pored prvog strelca srpske lige, Valverde `eli u Olimpijakosu i Nekunama, Skoka i Sifakisa iz Arisa. Pored Mr|e, gr~ki mediji prenose da je Olimpijakos zainteresovan za @ulia Baptistu koji ne `eli da pre|e u Galatasaraj.

Bez Stankovi}a i Lazovi}a Selektor Anti} protiv Grka ne}e mo}i da ra~una na kapitena Stankovi}a i Lazovi}a zbog povreda. Neizvesno je za koju startnu postavu }e se opredeliti iskusni stru~wak, jer stepen spremnosti fudbalera je na razli~itom nivou.

- Kalendar nije u slu`bi ovog me~a, jer su momci u svojim sredinama u razli~itim fazama pripremnog perioda i o tome moramo voditi ra~una, raspodeliti minuta`u. Optimista sam naravno, iako imamo tvrdog i borbenog rivala koji se nikada ne predaje, koji je promenio selektora i tim, mada je sa~uvao one najistaknutije fudbalere koji ~ine osovinu poput kapitena Karagunisa, ili Kirjakosa, odnosno ubojitog Gekasa - konstatovao je Anti}.

ka poka`emo dobru partiju u lepoj atmosferi i pobedimo.

Fraza da za mene nema prijateqskih utakmica kroz dela se pokazala ispravnom. I ovo je nova {ansa da kroz igru i pona{awe gradimo daqe na{ autoritet na terenu - zavr{io je svoje izlagawe selektor Radomir Anti}, koji }e po svemu sude}i danas posledwi put predvoditi orlove. U narednim danima rukovodstvo FSS prona}i }e modus za raskid saradwe sa iskusnim strategom, a ve} uveliko teku pregovori sa nekoliko stru~waka oko novog anga`mana. Imena su jo{ uvek u domenu poslovne tajne, a potencijalni kandidati su Muslin, Petkovi}, Mateus i kao posledwi ali mo`da i najja~i pik u igri je i Du{an Bajevi}.

Z. Rangelov

18

SPORT

sreda11.avgust2010.

DNEVNIK FINALE KUPA FUDBALSKOG SAVEZA VOJVODINE

Pe}in~ani za istoriju Dowi Srem – Dolina 5:0 (1:0)

SC „Rade Svilar“ nekada bio popri{te me~eva elitnog ranga

Foto: B. Lu~i}

MLADOST IZ APATINA PRED PO^ETAK SRPSKOLIGA[KE TRKE

Prisutni samo `eqa i entuzijazam Te{ka situacija koja ve} du`e vreme traje u apatinskom Fudbalskom klubu Mladost, nije mawa ni ovog trenutka, ~etiri dana pred start srpskoliga{kog ranga u koji su Apatinci do{li nakon finansijskog i rezultatskog brodoloma koji traje ve} du`e vreme.

Biv{i superliga{ trenutno postoji i biti{e najvi{e zahvaquju}i nekolicini fudbalskih entuzijasta koji povla~e konce za spas kluba koji je zadwih petnaestak godina bio fudbalki uzor modusa finansirawa i koji je dva puta bio ~lan elitnog ranga.

samo delimi~no otklowena sa odlukom o nastavku igrawa Apatinaca u srpskoliga{kom rangu ali problemi oko modusa finansirawa, oko igra~kog kadra, ostaju i daqe.

Igra~ki skupqena fudbalska imena koja su trenutno u Mladosti }e veoma te{ko opstati u ovom rangu takmi~ewa, jer osnovna stvar koja nedostaje ekipi je bilo kakvo iskustvo koje je neophodno u ovom rangu.

Fudbalsko me{etarewe raznih menaxerskih grupacija u zadwih pet godina odvelo je iz Apatina niz potencijalnih mladih igra~a i kona~an udarac i atak na klub bilo je ovo leto, kada je

Bitka za talente Mladi igra~i poput Kosanovi}a, Grabe`a, Vejnovi}a su oti{li iz kluba, tu je i odlazak Petrovi}a i Marti}a u somborski Radni~ki, a {to je najinteresantnije, oti{ao je i mladi Brdari} u ma|arski Ke~kemet, fudbalwer koji je tek najavio svoj veliki potencijal igraju}i najvi{e za omldince Mladosti. Ra|enovi}, {pic sa odigranih nekoliko utakmica za prvi tim tra`i novu sredinu, a grupa pozajmqenih igra~a iz OFK Beograda vratilo se u mati~ni klub.

Aktuelni trenutak zaista je delikatan i ne vezuju}i se na na dugovawa kluba i ve} dugo istro{enu pri~u o nepla}enim platama zaposlenih u radnoj zajednici, dugovawima fudbalera koji se prote`u na period preko dve godine, osvrnu}emo se na dati momenat kada je skoro klub zbog dugovawa prema savezu jedva ostao i u ovom rangu, nemaju}i nikakve mogu}nosti da dugove prema savezu u celini isplati do kraja. Dakle, situacija je NOVOBEOGRA\ANI U TITELU

Stigli i najmla|i Nakon nedavnog poravka sedamdesetak omladinaca i mla|ih kadeta Radni~kog sa Novog Beograda u Titel je doputovalo jo{ 34 kadeta i pionira 94/96. koji su sme{teni u hotelu Tisa.

Treninzi se odvijaju u sportskom centru i na fudbalskim terenima. Treneri Du{an Stapanovi} i Marko @ivojinovi} iskoristili su prilike da uve`bavaju tehni~ke i takti~ke mogu}nosti kroz unapred pripremqen progam. Odigra}e i nekoliko pripremnih uktamica sa vr{wacima iz okolnih sela. Kako nam reko{e treneri, mali{ani sa velikom zainteresnovano{}u i pa`wom prate i ispuwavaju zadatke. @. M.

fakti~ki sve {to je izniklo iz mukotrpnog i te{kog rada omladinske {kole, oti{lo iz kluba.

Ostav{i sa izuzetno malim i skromnim igra~kim kadrom, trener Bugarin, ~ovek koji je godinama postizao sjajne rezultate sa ekipom u omladinskoj konkurenciji, krenuo je u pravqewe kostura budu}eg sastava koji }e se mo}i suprotstaviti konkurenciji za Apatin potpuno nepoznatih kvaliteta ekipa iz Srpske lige grupa Vojvodina.

- Zahvaquju}i, pre svega, nekolicini fudbalskih fanatika, pre svega Xakuli i Baji}u, mi smo ipak neke pomake uradili, a kao prvu stvar, re{ili smo pitawe uop{te na{eg igrawa u Srpskoj ligi. Igra~ki, prvog momenta na treninzima je bilo prisutno svega nekoliko igra~a koji mogu da izdr`e teret takmi~ewa i razmi{qaju}i tako do{li smo do zakqu~ka da se moramo obratiti nekoj drugoj sredini da uz wihovu igra~ku pomo} stvorimo sastav koji }e mo}i ravnopravnije da igra u na{em rangu takmi~ewa. Sporazumom sa somborskim Radni~kim doveli smo Stevanovi}a, Leskovca, Baqka i {pica Perunovi}a, iz somborskog @AK-a pristupili su nam Bobanac i Major, Orsi} igra~ sa srpskoliga{kim iskustvom je postao na{ ~lan, a oslonili smo se i na na{e mlade igra~e poput golmana I}itovi}a, veoma perspektivnog Rapaji}a i sigurno predvodnika novog talasa apatinskog fudbala, izuzetno potencijalnog Rahi}a, igra~a pred kojim stoji kvalitetna karijera. Stvaramo tim u kojem dominiraju igra~i od 1991. do 1993. godi{ta s tim {to su ukqu~eni i klinci, ro|eni ~ak 1994. godine – ka`e Du{an Bugarin.

Apatinci su odigrali nekoliko trena`nih utakmica protiv srpskoliga{a.

- Iako smo pora`eni, vidi se efekat ranijeg rada sa ekipom, a iz somborskog podru~ja smo igrali pobediv{i, izme|u ostalog, ekipu somborskih `eqe-

KIKIN\ANI OJA^ANI PRED START PRVENSTVA

Do{lo {est igra~a Fudbaleri OFK Kikinde odigrali su osmi prijateqski me~ na svom terenu protiv mokrinskog Delije (3:0) i tako zabele`ili skor od sedam pobeda i jedan remi. Bio je ovo posledwi prijateqski me~ pred subotwi susret prvog kola Srpske lige - Vojvodina na Gradskom stadionu kada Kikin|ani ugo{}uju tim Sente.

Tokom letweg perioda do{lo je do promene trenera Kikin|ana koju sa klupe vodi Bo{ko Karanovi}. Isto tako je do{lo i do promene igra~kog kadra pa je tako pristiglo {est igra~a. U redove tima sa Gradskog stadiona vratili su se Goran Beleuc (Obili}, Novi Kne`evac), Du{an Marijanovi} (Budu}nost, Srpska Crwa), Vladimir Buni} (Sloboda, Novi Kozarci), a pristi-

gli su jo{ Marko Proti} (Kozara, Banatsko Veliko Selo) i @arko Joki} (Jedinstvo, Novi Be~ej).

Zbog povrede prsta prvog golmana Ilije Hajrovi}a u posledwi ~as Uprava kluba anga`ovala je dosada{weg golmana Martina Magru (Radni~ki, Zrewanin).

U redovima Kikin|ana nema prvog strelca Du{ana Pavlova koji je pre{ao u Ba~ku Topolu, a nekoliko mladih igra~a ustupqeno je okolnim klubovima. Raduje ~iwenica da su u ekipi ostali iskusni igra~i kao {to su Kovrlija, Rosi}, ]eran, Ili}, Mesaro{... a nova poja~awa uz mlade igra~e nada su da }e tim sa Gradskog stadiona uspeti da sa~uva srpskoliga{ki status.

M. S.

zni~ara i ekipu OFK Oxaka.

Svesni smo i ne gajimo iluzije da imamo prevelik kvalitet.

Jo{ uvek bi nam trebao poneki iskusniji igra~ da u svim linijama poboq{amo igru. Preostaje nam da maksimalnim radom nadoknadimo vremensko ka{wewe sa pripremama, da iskoristimo pojedina~ni kvalitet nekolicine igra~a i da u~inimo za ovaj trenutak mo`da nemogu}u stvar: da osvojimo dovoqan broj bodova ~iji saldo bi nam dao {ansu da slede}i prole}ni deo prvenstva, u boqim uslovima odradimo i spasemo klub od eventualnog ispadawa iz srpskoliga{kog ranga takmi~ewa – dodaje Bugarin.

Svesni su u Apatinu da je te{ko raditi u ovim uslovima.

- Nema novca, pa nema ni obe}awa ve} samo ima individualna `eqa igra~a da fudbalski ne{to napravi, {to je poverewe pre svega za fudbalski kub Mladost, a i za mene kao {efa struke, {to su izabrali nas da to poku{aju. Prvenstvo po~iwe u subotu, prva kola igramo sa poznatim i kvalitetnim sastavima, po~iwemo sa starim rivalom, ^SK Pivarom, gostovawem u ^elarevu, u ovoj situaciji, doma}ini su veliki favoriti, a na nama je da im se {to boqe odupremo i iz kola u kolo {to boqe popravimo igru i fizi~ku spremu igra~a i da sredinom jesewe prvenstvene trke po~nemo da se ravnopravno na svim poqima suprotstavqamo rivalima – ka`e {efa stru~nog {taba Bugarin.

M. Jovi}evi}

Nova saradwa @eleznik – Lasta FK @eleznik od ovog leta dobio je novog sponzora Lastu, koji je doskora bio za{titni znak kluba iz Srem~ice. Posle razgovora sa Aleksandarom Grkovi}em i nesuglasice sa biv{im klubom, rukovodstvo Laste je jednoglasno odlu~ilo da nastavi saradwu sa @eleznikom i ka`e: - Punih sedam godina smo bili u Srem~ici i moram da napomenem da je saradwa bila na visokom nivou. Ovog leta je do{lo do razlaza i verujte ne znamo {ta je bio razlog takvoj odluci. Brzo smo uspostavili saradwu sa \or|em Buli}em i verujem da }emo zajedni~kim snagama ubudu}e napraviti od @eleznika - Laste dobar tim koji }e od ove sezone poku{ati da se vrati u Zonu.

B. S.

PE]INCI: Stadion Suva~a, gledalaca oko 600, sudija Ma`i} (Vrbas). Strelci: ]iri} u 29, 52. i 68, Jovanovi} u 70. i Prqevi} u 80. @uti kartoni: Radi{i}, Laki}-Pe{i} (Dowi Srem), [alipugovi}, Staji} (Dolina).

DOWI SREM: Varga 8, Markovi} 8 (Mirkovi}), Prqevi} 8, Risti} 7, Bukorac 7, Berowa 8, ]iri} 9 (Mrkaji}), Radi{i} 7, Laki}-Pe{i} 8, Jovanovi} 8, Antunov 7 (To{i}).

DOLINA: Aleksi} 7, Ostoji} 5, Staji} 5 (Arbutina), Nedu~i} 6, To{kov 6, O`egovi} 6, [alipugovi} 5, Stanisavqevi} 6 (Tomin), Staj~i} 6 (Kova~), \akovi} 7, Tripkovi} 5.

Tek u nastavku me~a Pe}in~ani su ostvarili visoku pobedu. Iskoristili su {anse i osvojili Kup Fudbalskog saveza Vojvodine.

U{li su u istoriju, jer su se na{li me|u 32 ekipe Srbije. Pobedni~ki pehar kapitenu Doweg Srema Milanu Berowi uru~io je Radoman Vasovi}, ~lan Izvrnog odbora FS Vojvodine i predsednik takmi~arske komisije FS Srbije.

Doma}in je poveo tako {to je Berowa izvanredno centrirao s desne strane, a ]iri} s desetak metara glavom poga|a levi ugao.

Na 2:0 povisio je u 52. minutu opet ]iri}. Antunov je izvanredno pro{ao po desnoj strani i kao na tacni uposlio je ]iri}a kome nije bilo te{ko da postine gol. U 60. minutu Berowa je izigrao odbranu gostiju, o~i u o~i je s golmanom Aleksi}em, ali gola nema. Osam minuta kasnije ]iri} je postigao i svoj tre}i gol.

Gostuju}a odbrana je komplikovala, a ]iri} to koristi i neometan posti`e tre}i gol.

Samo dva minuta kasnije bilo je 4:0. Dejan Jovanovi} je video da je golman Aleksi} na nekih desetak metara ispred gola, usledio je sjajan lob udarac sa 45 metara i lopta se na{la u mre`i. Posled-

wi gol na utakmici postigao je Prqevi}. Jovanovi} centrira, a Prqevi}, neometan, zakucava loptu glavom pod samu pre~ku.

Radoman Vasovi} pehar predao Milanu Berowi

Posle ubedqive pobede Doweg Srema, direktor Dragan Despotovi}, je izjavio: -Bila je to velika pobeda Pe}in~ana. U{li smo u istoriju kup takmi~ewa. Nije mala stvar biti me|u 32 ekipe u Srbije. Gostima ~estitam na sportskoj igri.

Trener ^eda Mati} nije podlegao euforiji.

- Za mene je to bila obi~na utak mica. Mi smo iskoristili svoje {anse, gosti svoje nisu, i to je to. Tek da budemo stabilan tim. Nama je ovo tek druga sezona u srpskoliga{koj konkurenciji.

U novom prvenstvu `elimo da budemo me|u boqim ekipama, a ako nam se uka`e {ansa, bori}emo se i za sam vrh.

Gosti iz Padine su sportski ~estitali pobedu doma}inu, a slavqe doma}ina s terena preselilo se u restoran „Palma“ do kasno u no}.

B. Rokni}

Mpenza u Azerbejyanu Nekada{wi reprezentativac Belgije Emil Mpenza novi je ~lan azerbejxanskog Neft~ija iz Bakua. Tridesetdvogodi{wi napada~, koji je svojevremeno branio boje Standarda, [alkea, Hamburga i Man~ester sitija, odlaskom u Azerbejxan je samo potvrdio da se i u egzoti~nim zemqama biv{eg SSSR dosta ula`e u fudbal. [vajcarski Sion nije otkrio koliko je iznosilo obe{te}ewe, ali je saop{tio da je zadovoqan ponudom koju je dobio za tamnoputog golgetera. Mpenza je za Belgiju odigrao 57 utakmica i postigao 19 golova. U~estvovao je na Mundijalu u Francuskoj 1998, kao i na Evropskom {ampionatu 2000. godine. Wegov stariji brat Mbo tako|e je ostvario zavidnu karijeru, a sada radi kao skaut Anderlehta, Partizanovog protivnika u plej-ofu Lige {ampiona.

BA^KOGRADI[TANCI USPE[NO ORGANIZOVALI PRVENAC POVODOM SEOSKE SLAVE

Be~ejcima pobedni~ki pehar Sportski radnici Fudbalskog kluba Vojvodina iz Ba~kog Gradi{ta uspe{no su polo`ili ispit u predve~erje nove sezone. Organizovali su turnir koji }e ubudu}e biti tradicionalan, ~ime su najavili seosku slavu Preobra`ewe Gospodwe, ali i boqe dane unutar kluba.

Pobedni~ki pehar osvojio je najrenomiraniji gost Be~ej, ali su prigodne pehare dobili drugoplasirana Vojvodina i tre}eplasirana Iskra iz Kucure, a Hajduku iz ^uruga je pripala zahvalnica za u~e{}e na turniru.

Predsednik kluba Dragan @ivkov Xaja se na kraju prigodnom besedom obratio svim akterima, zahvalio im se na u~e{}u, a prijateqima fudbala u selu poru~io da }e novo rukovodstvo preduzeti sve da do velikog jubileja – veka fud-

U SUTRA[WEM BROJU „DNEVNIKA”

bala u Ba~kom Gradi{tu - 2013. godine Vo{a zaigra u vi{em stepenu takmi~ewa.

Prvog dana tunira doma}a Vojvodina je pobedila kom{ijski Hajduk s 1:0, a Be~ej i Iskra su igrali nere{eno 1:1, da bi Be~ejci izborili plasman u finale boqim izvo|ewem penala (8:7). U utakmici za tre}e mesto presudili su penali. Hajduk i Iskra su u regularnom vremenu odigrali 1:1, a ovi drugi su bili precizniji (5:4) s bele ta~ke. Be~ej je pobedom od 2:1 u finalu stigao do pobedni~kog pehara.

Po zavr{etku turnira i podeli pehara, organizator je priredio zajedni~ku ve~eru za sve aktere i goste u klupskom restoranu na stadionu, gde se razgovaralo o predstoje}oj sezoni i aktuelnim pote{ko}ama klubova.

V. Jankov

Raspored jeseweg dela prvenstva Srpske fudbalske lige – grupa Vojvodina

SPORT

c m y

DNEVNIK

sreda11.avgust2010.

NENAD SIMEUNOVI], POVRATNIK U REDOVE NIS VOJVODINE

UPRKOS USPEHU REPREZENTACIJE U MINHENU SELEKTOR ZORAN STOJIQKOVI] RAZO^ARAN

Prihvatam odgovornost

Razmi{qam o ostavci!

Vratio se Nenad Simeunovi} u redove NIS Vojvodine, kluba u kojem je po~eo odbojka{ku karijeru. Do~ekao je, eto, popularni Ximi da sada uklubu u kojem je ponikao bude najstariji i najiskusniji igra~. Shodno tome i wegova uloga u timu bi}e mnogo odgovornija.

Nenad Simeunovi}

- Do{lo je vreme, eto, i da ja budem nastariji - rekao je Nenad Simeunovi} na prvom okupqawu ekipe pre po~etak priprema za ovogodi{wu sezonu. - Po~iwemo sa radom i pred nama je dosta vremena da se dobro pripremimo. Kao i uvek na po~etku priprema u Vojvodini nedostaje do-

sta igra~a zbog reprezentativnih obaveza. Oni }e se kako im budu prestajale reprezentativne obaveze polako prikqu~ivati ekipi. Bez obzira na sve, mi koji smo sada prisutni treba da se fokusiramo na pripreme, kako bismo se {to boqe spremili za po~etak sezone.

Zadovoqan je Simeunovi} prvim utiscima i atmosferom na startu priprema.

- Svi su veseli, vratili su se sa odmora. Atmosfera u ekipi je pozitivna, nadam se da }e tako ostati tokom celih priprema i da ne}emo imati nikakvih problema, naro~ito tu mislim na povrede i bolesti. Ali, ako problema i bude imamo dosta vremena da sve saniramo i da u sezonu u|emo sto posto spremni.

Ambicije su u klubu kakav je NIS Vojvodina uvek iste - pobedni~ke. Tako misli i Simeunovi}.

- Tu nema {ta previ{e da se doda ili oduzme, napadamo titulu i branimo Kup. To je plan, kojeg smo svi svesni. Svestan sam i ja da }u imati mnogo ve}u odgovornost u ekipi u novoj sezoni i da sam tu da svojim iskustvom pomognem mladim igra~ima. O~ekujem dobre pripreme i i{~ekujem start sezone. Onda }emo videti kakave su ostale ekipe. Ne}e biti lako, jer nikada nije bilo lako osvajati titulu i Kup. Ali, mi }emo poku{ati to da uradimo i da}emo sve od sebe - zakqu~io je Ximi Simeunovi}.

G. Malenovi}

Spektakl u Pioniru Srbija, Bugarska, Rusija i Kuba u~estvova}e na me|unarodnom turniru u Beogradu od 8. do 10. septembra. Turnir }e se odigrati u dvorani Pionir, a termini i raspored me~eva bi}e naknadno objavqeni.

Turnir u Beogradu najkvalitetniji je me|unarodni turnir koji }e se odr`ati uo~i Svetskog prvenstva koje po~iwe 25. septembra a traja}e do 10. oktobra u Italiji.

BALKANSKO PRVENSTVO U BAWALUCI

Turska prvi rival @enska juniorska odbojka{ka reprezentacija Srbije danas od 17.30 ~asova protiv Turske igra prvi me~ na Balkanskom prvenstvu, koje se od 11. do 15. avgusta odr`ava u Bawaluci.

Zoran Kova~i}, prvi trener juniorki Srbije, saop{tio je spisak sa imena 12 igra~ica koje }e nastupati na Balkanskom prvenstvu.

Na spisku su - tehni~ari: Danica Radenkovi} (Klek, Zrewanin) i Jelena Medarevi} (Crvena zvezda), korektori: Ivana Lukovi} (Vizura Super Nova, Beograd) i Ana Bjelica (Crvena zvezda, Beograd), libera: Marija Mihajlovi} (Klek, Zrewanin),

blokeri: Jadranka Budrovi} (Crvena zvezda), Jovana Stevanovi} (Crvena zvezda), Maja Savi} (Vizura, Beograd), prima~i: Sara Klisura (Spartak, Subotica), Qiqana Rankovi} (Vizura Super Nova, Beograd), Mina Tomi] (Jedinstvo, Stara Pazova), Qubica Kecman (Crvena zvezda).

Juniorke Srbije }e na Balkanskom prvenstvu igrati u C grupi sa Turskom i Albanijom. Drugi me~ }e juniorke igrati 13. avgusta (20 ~asova) protiv Albanije.

U grupi A su selekcije Bugarske, Rumunije i Crne Gore, dok B grupu ~ine Bosna i Hercegovina, Gr~ka i Makedonija.

J. G.

Nikola postao otac Nikola Grbi} je ju~e u 11.11 ~asova postao otac jo{ jednog de~aka. Supruga Sta{a donela je u Beogradu na svet sina koji je po ro|ewu bio te`ak 3750 grama i duga~ak 53 santimetara. Drugi sin Nikole i Sta{e Grbi} zove se Milo{.

Svetsko prvenstvo u Minhenu bilo je najuspe{nije u istoriji srpskog streqa{tva. Osvojeno je sedam medaqa (zlato, ~etiri srebra i dve bronze) i ~etiri olimpijske vize za London 2012. U Minhenu je zlato uzela Zorana Aruno-

nu|eni da sami pla}aju tro{kove odlaska na velika takmi~ewa, a da im Savez pri tom to kasnije refundira. I u Minhen su na{i reprezentativci oti{li kombijima u tri faze, kako bi se {to vi{e u{tedelo. Desilo se da je zbog kvara jedna grupa zakasnila i do{la

19

Pobeda Troickog

na dva dela - {ta su uradili i {ta su propustili da urade.

- Sedam medaqa i ~etiri olimpijske vize za London su veliki uspeh i jo{ jednom ~estitam svim strelcima, trenerima i stru~nom {tabu na svemu {to su uradili u Minhenu. ^ak {estoro wih je u

Viktor Troicki pobedio je Marina ^ili}a 6:4, 7:6 (2) i plasirao se u 2. kolo Roxers kupa u Torontu. Troickom je trebalo 110 minuta da prvi put, i to iz {estog poku{aja, savlada najboqeg hrvatskog tenisera. U stvari, ^ili} je dobio svih deset prethodnih me~eva protiv Troickog i Tipsarevi}a, ali jo{ nije na{ao re{ewe za Novaka \okovi}a (5:0). Ali, trenutno 51. igra~ na svetu je na{ao recept za Marina ^ili}a.

Prvi set trajao je 49 minuta.

Viktor je iskoristio jedinu brejk loptu, za 3:2, a prethodno je spasio sve ~etiri (sve u istom, ~etvrtom gemu), koliko je imao ^ili}. To mu je bilo dovoqno za vo|stvo - 6:4.

U drugom setu je Srbin imao dve prilike da oduzme servis protivniku, kome nije dozvolio nijednu brejk {ansu. Ipak, Hrvat (13. na ATP) se oba puta izvukao, pa se do{lo do taj-brejka. Tada je Troicki „po~istio“ ^ili}a, poveo je 4:0, zatim 6:1, do kona~nih 7:2.

Poraz Nadala i \okovi}a

Ivan Kvasnevski, Bobana Veli~kovi}, Zorana Arunovi}, Jelena Arunovi}, Lidija Mihajlovi} i Zoran Stojiqkovi}

vi} (vazdu{ni pi{toq). Srebrom su se okitili: Andrija Zlati} (vazdu{ni pi{toq), Zorana Arunovi} (MK pi{toq), seniori vazdu{nim pi{toqem (Zlati}, Mikec, Grgi}), seniorke MK pi{toqem (Z. Arunovi}, [ekari}, J. Arunovi}). Bronze su osvojili Nemawa Mirosavqev MK pu{kom trostav i seniorke MK pu{kom trostav (Mihajlovi}, Maksimovi}, Arsovi}). Olimpijske vize su osvojili Zorana Arunovi}, Damir Mikec i Andrija Zlati} (pi{toq) i Nemawa Mirosavqev (pu{ka). Ukupno je podeqeno 69 OI viza od 390 koliko je pripremqeno za London.

I pored istorijskog uspeha na{ih strelaca na 50. jubilarnom {ampionatu planete, selektor Zoran Stojiqkovi} razmiqa o ostavci.

- Tvrdim da bismo u svakoj disciplini osvojili po neki trofej da predsednik SSS Obrad Stevanovi} i generalni sekretar Nenad Petkovi} nisu mene, a u velikoj meri i reprezentativce i stru~ni {tab, uznemirili nepotrebnim sastankom nedequ dana uo~i Svetskog prvenstva, na kojem se razgovaralo o novcu, nagradama i kome {ta pripada, a ne o tome kako idemo i {ta nam treba u Minhenu.

Oti{ao sam na Svetsko prvenstvo iznerviran i nervozan, a tako se ne ide na takmi~ewe koje nam je bilo veoma va`no. Predsednik Stevanovi} me nije nijednom pozvao da ~estita na rezultatima i da pita da li nam ne{to treba, kako smo, pa zbog svega ovoga razmi{qam da se povu~em sa mesta selektora - rekao je selektor Zoran Stojiqkovi} posle 13 - ~asovnog puta iz Minhena da do~eku na streli{tu na Carevoj }upriji.

Strelci su suo~eni sa velikom besparicom ve} du`e vreme pri-

bukvalno pred zvani~ni trening.

Stojiqkovi} je nezadovoqan, uz uva`avawe te{ke finansijske situacije, sa dosta sarkazma prihvatio predlog Gorana Maksimovi} da se ve} sada rezervi{e kombi za odlazak na OI u London.

- Svetsko prvenstvo moralo je da ima tretman kao i Olimpijske

Minhenu postiglo ili li~ne rekorde ili najboqe rezultate ove sezone {to je potvrda da su jednogodi{we pripreme za ovo takmi~ewe dale rezultate. Oboreno je i devet dr`avnih ekipnih i pojedina~nih seniorskih i juniorskih rekorda. Sa druge strane, smatram da je mnogo toga propu{teno. Mu-

Zorana Arunovi}: Medaqe drage, viza jo{ dra`a U centru pa`we na do~eku strelaca na Carevoj }upriji bila je Zorana Arunovi}, najuspe{nija takmi~arka {ampionata po broju osvojenih medaqa (pojedina~no zlato i srebro i ekipno srebro).

- Presre}na sam i jo{ uvek ne mogu da verujem da sam svetska {ampionka i vice{ampionka. Potrebno je jo{ malo vremena da se slegnu svi utisci. Medaqe su mi drage, ali mi je jo{ dra`a olimpijska viza za London. Obezbedila sam u~e{}e i u finalu Svetskog kupa, koji }e se odr`ati u oktobru u Minhenu i to u oba oru`ja. Sledi mali odmor, a onda }u da po`urim da pola`em neke ispite na fakultetu i da se pripremim za septembar i Studentsko prvenstvo sveta u Plzenu u ^e{koj - rekla je Zorana Arunovi}, koju je izme|u ostalih, zvani~nika Saveza, predstavnika klubova i prijateqa streqa~kog sporta do~ekala i dobra drugarica na{a reprezentativka u odbojci Suzana ]ebi}. igre, da se ode nekoliko dana ranije, da strelci treniraju, osete streli{te i atmosferu takmi~ewa, provere oru`je i municiju.

Imamo strelce u najboqim streqa~kim godinama, a oni te`e podnose put od onih mla|ih i kada do|u na dan pre takmi~ewa, ne mogu da se odmore i pripreme.

Mislim da smo ba{ zbog tog umora izgubili bar dve ekipne medaqe. Bilo bi sigurno boqe da smo vazdu{nom pu{kom za seniore, koja je bila prva na programu uspeli da uhvatimo ekipnu medaqu, jer to obi~no ponese i druge selekcije i na kraju bilans budeopdli~an.

Zoran Stojiqkovi} se zatim osvrnuo na ukupni u~inak na{ih strelaca u Minhenu on je podelio

{ka reprezentacija MK pi{toqem je ~etvrta i postavili su dr`avni rekord koji je jednak starom svetskom rekordu, a mogli su i do zlata. Andrija Zlati} je MK pi{toqem isputio medaqu zbog slabog finala, a vazdu{nim pi{toqem je osvojio srebro, a mogao je i zlato. Andrea Arsovi} je u raspucavawu proma{ila finale vazdu{nom pu{kom, koje bi je sigurno odvelo i u London. Nemawa Mirosavqev je vazdu{nom pu{kom bio osmi, ispustio je olimpijsku vizu, sre}a {to je kasnije uspeo MK pu{kom osvajawem bronzane medaqe.

Seniorke su vazdu{nim pi{toqem ispustile medaqu za dva kruga i ostale {este. Bilo je ovo i prvenstvo neiskori{}enih prilika, koje se ukazuju jednom u karijeri.

Atrakcija zvana „dubl Novak \okovi} - Rafael Nadal“, do`ivela je kraj ve} u prvom kolu Mastersa u Torontu. Trebalo je da to bude magnet za publiku na Roxers kupu i bilo je, samo {to su Kana|ani navijali za „svoje“ momke Milo{a Raoni}a i Va{eka Pospi{ila. Naturalizovani Crnogorac i ^eh slavili su - 2:1, po setovima 5:7, 6:3, 10:8. U super tajbrejku su poveli 4:0 i 9:5. Srbin i [panac spasili su tri me~ lopte, ali ~etvrtu nisu uspeli. Tako }e \okovi} i Nadal mo}i da se koncentri{u na singl, gde \okovi} igra s Benetoom, a Nadal s boqi iz me~a Vavrinka - Dan~evi}.

Ne da se Ana Nekada najboqa, a sada tek 62. teniserka sveta, sa ivice poraza stigla do trijumfa nad Viktorijom Azarenkom - 2:6, 7:6 (8:6), 6:2!

Ako je Bojana Jovanovski napravila senzaciju u susretu sa Aravan Rezai, onda se pobeda Ane Ivanovi} u prvom kolu turnira u Sinsinatiju mora nazvati iznena|ewem.

Ana je kona~no pokazala `equ za pobedom, po{to je u susretu sa devetim nosiocem gubila 2:6, 3:5 i uspela da preokrene me~ u svoju korist. Pedeset mesta iznad we na VTA listi, Azarenka se u tri navrata nalazila na po dva poena od pobede. Ipak, Ivanovi}eva ju je tukla drugi put u razmaku od tri meseca, posle turnira u Rimu na kojem je do{la do polufinala.

Duvan proteran Jedno od posledwih ulagawa duvanskih kompanija u sport okon~a}e se ove godine, po{to }e ATP turnir u Bazelu raskinuti saradwu sa firmom Davidof. Organizatori turnira su saop{tili da }e takmi~ewe u novembru biti posledwe pod sponzorstvom Davidofa, kompanije koja je 17 godina bila partner „Svis Indorsa“. Uprava turnira objavila je da ih je Asocijacija teniskih profesionalaca (ATP) u junu obavestila da saradwa ne mo`e da bude produ`ena i posle 2010. godine, po{to zakoni u ve}ini zemaqa ne dozvoqavaju reklamirawe duvana na TV-u.

RAPORT IZ TREBIWA, SA PRIPREMA VOJVODINE @ELEZNI^AR

Pakleni ritam novosadskih crveno-belih Rukometa{i Vojvodine @elezni~ar pripremaju se u paklenom ritmu za predstoje}u sezonu, a u skladu sa ambicijama koje ekipa iz Srpske Atine ima, teku i same pripreme. Superliga{ iz Novog Sada startovao je sa pripremama 26. jula, a na prozivci na \a~kom igrali{tu, treneru Darku Jevti}u odazvalo se 20 igra~a, koji su od prvog dana pokazali da im je letwa pauza i te kako dobro do{la, ali i to da su se u`eleli napornog rada sa

prekaqenim stru~wakom i wegovim saradnicima.

Posle desetodnevnog zaleta u Novom Sadu, ekspedicija crveno-belih otputovala je u staru bazu u Trebiwe, gde ve} {esti dan, u prelepom ambijentu hotela „Leotar“ i sjajnim uslovima koje najsun~aniji grad u BiH ima da ponudi, treniraju u paklenom ritmu dva puta dnevno.

O prvim utiscima iz grada na Trebi{wici i atmosferi na treninzima, strateg Novosa|ana ka`e:

- Nalazimo se na polovini priprema u Trebiwu. Prvi utisci su izuzetno pozitivni. Ekipa trenira dva puta dnevno: pre podne radimo na stadionu „Police“, a popodnevne obaveze momci vredno odra|uju u sportskoj dvorani „Milo{ Mrdi}“ u Bregovima. Akcenat u ovom delu priprema stavqamo na tehni~ko-takti~kim zamislima rekao je Darko Jevti} i dodao: - Za sada pripreme proti~u u najboqem redu. Ono {to je najva`nije je to da su svi igra~i zdravi i da su nas, za sada,

povrede mimoi{le. [to se atmosfere ti~e na terenu i van wega, prezadovoqan sam zalagawem i timskim duhom svih 19 igra~a - isti~e Jevti}.

Do kraja ovog dela priprema, rukometa{i Vojvodine @elezni~ar odigra}e prvu kontrolnu utakmicu, a rival }e im biti Izvi|a~ iz Qubu{kog, kojeg bi crveno-beli trebalo da ugoste u petak u Trebiwu. Povratak u Novi Sad predvi|en je za nedequ (15. avgust), a tri dana kasnije novosadska publika ima}e priliku da premijer-

no vidi svoje qubimce u duelu sa rumunskom ekipom Energija Panduri iz Turgu`ija.

Re~ je o prvoliga{koj ekipi, koju predvodi legendarni Vasile Stinga, ~ije su ambicije da se u nastupaju}oj sezoni ume{a u borbu za {ampionsku titulu. Duel Novosa|ana i Rumuna, koji je zakazan za 18. avgust u 17.30 ~asova u maloj sali SPC Vojvodina, trebalo bi da bude prava poslastica za qubiteqe rukometa u Srpskoj Atini.

I. Grubor

20

DNEVNIKOV [AH SREDOM

sreda11.avgust2010.

VIKEND U BA^KOM PETROVCU

Dra`i} pobednik

Jifan Hou

GRAN PRI TURNIR

Vodi Jifan Hou U Ulanbatoru (Mongolija) u toku je `enski gran pri turnir za plasman na turnir kandidatkiwa za svetsku prvakiwu.

Stawe posle 8.kola: 1. Jifan Hou (Kina) 6, 2. Hampi Koneru (Indija) 5,5, 3-6. Tatjana Kozinceva (Rusija), Ksu @ao, Antoaneta Stefanova (Bugarska), Maja ^iburdanidze (Gruzija) 5, 7-8.

Jang [en (Kina), Juhua Ksu (Kina) 3,5, 9-11. Bathujag Munguntul (Mongolija), ^en @u (Katar), Mari Sebag (Francuska) 2,5, 12.

Betul Jildiz (Turska) 2 poena.

SOMBORSKI MASTERS

Ubedqivi Pezeq

Somborski cuger igra se svakog posledweg petka u mesecu u organizaciji Op{tinskog saveza {ahovskih klubova (^itaoni~ka 9).

Igra se u 11 kola, pet minuta po igra~u. Po~etak igrawa je od 19.30 ~asova. Kompjutersko parovawe.

Kotizacija je 100 dinara a celokupan iznos od uplata ide u fond nagrada za finalni Masters turnir.

Prvih 26 takmi~ara sti~u pravo u~e{}a u finalu koji se igra na kraju godine.

Genaralni plasman posle 7 turnira: 1. Novak Pezeq 62, 2.

Vladimir Joti} 48, 3. \uro Zdjelar 40, 4-5. Zoran Joti}, Branko ]opi} 31, 6. Miqan Ostoji} 29, 7. Dragomir Soki} 28, 8. Rajko Miranovi} 20, 9. Miodrag [quki} 18, 10-11. Miroslav Sumper, Nino Serdar 17, 12-14. Sini{a Pezeq, Branislav Vujovi}, Aleksandar Ivani} 15, 15. Jovica Radovi} 12, 16. Milo{ Roganovi} 11, 17. Qubi{a Petrovi} 10, 18. Jovan Mrle 9, 19. Jugoslav ^evizovi} 8, 20-23. Zlatko [trangar, Rajko Mastilovi}, Milan Repac, Tihomir Prekajac 7, 24-27. Marin Ili}, Jasmina Milivojevi}, Bogxan ]uk, Aleksanxar I|u{ki 6, 28-32. Milorad Le|enac, Vlaximir Lazor, @eqko Andabaka, Vladimir [}eki}, Dmitar Opsenica 5, 33-37. Drago Kur}ubi}, Branislav Vilovski, Aleksandar Novakovi}, Aleksandar Svilokos, Rajko Stankovi} 4, 38-43. Igor Be{lin, Ivan Kolompar, Du{an Kolunxija, Vladica Raoni}, Simana Matkovi}, Peri{a Radovi} 3, 44-48.

Mileta Tadi}, ^edomir Soki}, Qubo Vlahovi}, Rade Kova~i}, Jovana Maxgaq 2, itd.

D. Mili}evi} PROBLEM BR. 297

Beli daje mat u dva poteza @iva Tomi} J[ Glasnik, 1959.

Re{ewe problema br. 296 (Zoran Radivojevi}, U`ice, J[ Glasnik 5/59) sa pozicijom: beli – Kg1, Lf1, Lf6, Sa4, Sg6, pe{aci: d2, e3, f3; crni – Kd5, Le4, Sc6, Se6, pe{ak d6; je 1.d4! Na 1...Sc:d4 sledi 2.Se7 mat. Na 1...Se:d4 sledi 2.Sf4 mat. Na 1...L:f3 sledi 2.Sc3 mat. Na 1...Ld3 sledi 2.Sb6 mat.

Tradicionalni vikend turnir, Ratkovi}, Uro{ Petakov, Tomiu okviru Slova~kih narodnih sveslav Navratil, Dragan Igwato~anosti, odr`an je i ove godine u vi}, Milenko Jovanovi} 6,5, 16-24.

Ba~kom Petrovcu. Turnir je Vladimir Joti}, Stevan Sr|anov, igran u Sportskom centru VrbaOvidio Magnati, Dragomir Sora. Igralo se 9 kola po [vajcarki}, Sini{a Drowi}, Sr|an Blaskom sistemu sa tempom igre od 15 gojevi}, Milo{ Zowi}, Miloje minuta po igra~u. Od 134 igra~a Braji}, Branislav Vujovi} 6, 25bilo je 3 velemajstora, 3 intera, 42. Rajko Miranovi}, Neboj{a Ro14 Fide majstora, itd.

Sve vreme velemajstori su vodili, {to se i o~ekivalo, mrtvu trku za pobedni~ki pehar. Na zavr{etku, sa samo dva remija, Dra`i} i Lazi} podelili su prvo mesto sa po 8 poena, a za pobednika je progla{en Dra`i} koji je bio boqi za pola Buholc poena. Popovi} je imao jedan remi vi{e i sam je zauzeo tre}e mesto sa 7,5 poena.

Novope~eni intermajstor Jovan Radlova~ki predvodio je grupu igra~a koji su sakupili po 7 poena. Turnir je otvorio i nagrade podelio, Pavel Mar~ok, poslaDetaq s takmi~ewa u Ba~kom Petrovcu nik u republi~kom parlamentu. Sudio je me|unarodni suganovi}, Jan Koren, Milan Ilij}, dija Bogoqub Dankovi}.

Qubomir Milosavac, Vladimir Plasman: 1-2. Sini{a Dra`i}, Lazor, Miroqub Stojkovi}, SteMiroqub Lazi} 8, 3. Du{an Popovan Mu{icki, Jaroslav Koren, vi} 7,5, 4-7. Jovan Radlova~ki, Zoran Popovi}, Dragan Ostojin, Vladimir V. Kosti}, Miroslav Tigran Okiq, Ranko Blanu{a, Vukovi}, Vladimir Mihi} 7, 8-15.

Predrag [katari}, Tomislav RaMilo{ Roganovi}, Radivoj Periki}, Milan Zlati}, Sava Manoj{i}, Radosav Petkovi}, Milorad lovi}, Sretko Avram 5,5, itd.

ILINDANSKI TURNIR U LUKI]EVU

Pobeda Peri{i}a

[ahovski klub Mladost iz Luki}eva organizovao je povodom seoske slave Svetog Ilije pozivni vikend turnir. U~estvovalo je 24 igra~a iz Zrewanina, E~ke, Banatskog Despotovca, Toma{evca i Luki}eva. Igran je [vajcarski sistem u 9 kola. Pobedio je Fide majstor Radivoj Peri{i}, ~lan [K Partizan iz Toma{evca sa osvojenih 8 poena.

Drugo mesto zauzeo je wegov klupski drug mk Sr|an Blagojevi} koji je ostvario u~inak od 6,5 poena isto kao i mk Milorad Duvwak iz Banatskog Despotovca ali sa slabijim Buholcom.

Lista nagra|enih igra~a zavr{ava se sa mk Radi{om Miqanovi}em iz Luki}eva na ~etvrtom mestu, koji je bio najboqi u grupi sa 5,5 poena.

Plasman: 1. Radivoj Peri{i} 8, 2-3. Sr|an Blagojevi}, Milorad Duvwak 6,5, 4-7. Radi{a Miqanovi}, Nikola Milovi}, Mladen ^olak, Vladimir Duvwak 5,5, 8-11. Slobodan Xeferdanovi}, Dejan Galo, Dimitar Micov, Vojislav Mitri} 5, 1213. Mi}o Jovi}, Svetlana Stojadinov 4,5, 14-17. Milan Oli}, Milo{ Ajdari}, Du{an Komlo{i, Sreto Pa{i} 4, 18-20.

Zdravko Vidovi}, Milo{ Popov, Spasoje Vukovi} 3,5, 21.

Ratko Lazi} 3, 22-23. Slavoqub Pavlovi}, Boro Juri{i} 2,5, 24.

Vladimir Popovi} 1,5 poen.

R. Miqanovi}

STARA PAZOVA 2010.

Milenkovi}u interbal U Staroj Pazovi je odigran zanimqiv kombinovani turnir, sa osamnaest u~esnika, koji je u startu bio podeqen u tri grupe. U svakoj grupi se igralo pet kola po Berger sistemu, a potom su svi nastavili jo{ pet kola zajedno po [vajcarskom sistemu. Jedna od ovih grupa igrala je prvi deo u Vukovaru. Pobedni~ki pehar pripao je Hrvatu Rudolfu Serti}u, koji je osvojio sedam poena, {to, ipak, nije bilo dovoqno za velemastorsku normu. Lep uspeh i normu za interbal osvojio je Fide majstor Mladen Milenkovi}, koji je turnir zavr{io na deobi drugog mesta.

Kona~an plasman posle deset kola: 1. Rudolf Serti} (Hrvatska) 7, 2-3. Stefan Mazur (Slova~ka) i Mladen Milenkovi} 6,5, 4-6. Goran ^abrilo, Dragan Kosi} (Crna Gora) i Goran \urovi} (Hrvatska) 6, 7-8. Milko Pop~ev (Bugarska) i Goran N. Todorovi} 5,5, 9-11. Zlatko Ilin~i}, [ahbaz Nurki} (BiH) i Predrag Bodiroga 5, 12. Aleksandar In|i} 4,5, 13-14. Dragan Kova~evi} i Mirza Avdi} (BiH) 4, 15. Mi-

Iz duela Milenkovi}–^abrilo

lan Skoko 3, 16-17. Du{an In|i} i Esad Gori} (BiH) 2, 18. Dragan Novakovi} (Hrvatska) 1,5 poen.

„DNEVNIKOVA” LETWA [KOLA [AHA

Crna karatistkiwa Na oko hiqadu slu~ajeva kada prerano srqawe kraqice u avanture vodi neo~ekivanom, neholivudskom, “unhappy end”-u dolazi otprilike jedan vrlo slu~ajan slu~aj kad vetropirasta kraqica, po{av{i u izvi|awe, uspeva ~ak da se istakne, i da zaslu`i orden za hrabrost.

Takav jedan izuzetan slu~aj {iroko je poznat, ali ga ovde ipak moramo navesti iz barem tri razloga. Prvo – da bismo bili fer prema onima koji taj film jo{ nisu videli u {ahovskoj diskoteci. Drugo – zato {to je takvo nedostojanstveno, izaziva~ko, da ne ka`emo uli~arsko pona{awe jedne kraqice, scenski toliko efektno da se uvek (kako smo i “na sebi” primetili) sa u`ivawem iznova gleda. I tre}e – zato {to je takvu lukavu, svetski slavnu klopku u otvarawu, prvi postavio svome protivniku, Muloku, na{ pokojni velemajstor, Vr{~anin Bora Kosti}, jo{ pre prvog svetskog rata, pa je ovde ponosno prikazujemo.

1.e4 e5 2.Sf3 Sc6 3.Lc4 Sd4.

Iza ovog neo~ekivanog poteza crnog nismo stavili ni pohvalni uskli~nik ni pokudni upitnik, jer kako re~e Ajn{ajn (u svojstvu povremenog komentatora na{ih komentara), vrednost toga poteza vrlo je relativna, a zavisi od iskustva va{ih protivnika. Taj potez }e se pokazati, naime, kao pomalo slabuwav ako je tu odgovor va{eg protivnika 4.S:d4 ili 4.c3, u oba slu~a-

ja sa ne{to boqim razvojem belog. A to opet mo`e zna~iti tri stvari: a) va{ partner je dobar igra~, pa zna {ta je tu “ono pravo”; b) va{ partner je slab igra~, ali je, sre}om (opet relativnom, jer nije va{a), ~itao ovu rubriku; v) va{ partner je toliko slab igra~ da niti ~ita ovu rubriku – niti je uop{te primetio da mo`e da vam uzme pe{aka!

4.S:e5?

Kosti}ev protivnik, dakle, nije bio ba{ od onih pacera iz grupe “v”! A upravo takav nam, malo boqi, pacer ovde i treba!

Pa, vaqda }ete i vi na}i nekog sli~nog – da vam uleti u ovu varijantu.

4…Dg5!

Ovaj }e se ispad pokazati uspe{nim – ali samo kao izuzetak od pravila da se u otvarawu ne vaqa prerano zaletati nekud damom – pravila koje smo na ovom mestu ilustrovali pro{le srede. Ponavqamo: ovo je izuzetak. Jer, ova vam je dama vanserijski talenat, svetski ~uvena karatistkiwa: {akom je, eto, sna`no zamahnula ka vratu belog kowa, a stopalo joj ve} leti da ritne belog pe{aka.

5.S:f7 Ko to, (osim vas i mene) ne bi igrao, kad se tako ne samo uzima va`an pe{ak, nego se jo{ iztovremeno napadaju crna dama i crni top! Uzgred budi re~eno, ni posle 5.L:f7 Ke7 belome – da se poslu`imo fudbalskom poetikom – “ne bi procvetale ru-

`e” ~ak i da smo u maju. A za{to – to neka vam bude doma}i zadatak, ako slu~ajno imate kod ku}e vi{e slobodnog vremena nego na random mestu.

5…D:g2 6.Tf1 D:e4+ 7.Le2 Sf3 mat!

Zavr{na poza izvo|a~a ove {ahovske jedno~inke, ili ske~a, zaslu`uje da bude fotografisana:

Ovakav tu`ni zavr{etak se, po {ahovskoj terminologiji, naziva “ugu{enim matom”, mada meni li~no, pravo da ka`em, nikada nije bilo jasno kako se to neki mat mo`e ugu{iti. Jer, ako je ovde neko ugu{en – to o~igledno, mo`e samo da bude beli kraq, a ne mat – ili wegov brat!

A {ta onda da ka`emo za ovakvu ili sli~nu “matu{tinu” od mata?

Pa, recimo – da je mnogo “zagu{qiv”, kazivao nam Dragoslav Andri} u “[koli za male i velike pacere”.

DNEVNIK

ANALIZIRANE PARTIJE

Pouke majstora stare {kole U pro{lom prilogu videli smo kako je Taq na {ampionatu SSSR-a 1959. jeo `rtvovanog pe{aka al’ se nije najeo. Da su i u Jugoslaviji u to doba pratili savremenu teoriju i odmah je primewivali u praksi videli smo u Kragujevcu na {ampionatu te iste 1959. godine u [kotskoj partiji izme|u Petra Smederevca i Dragoquba Mini}a. Da su [koti {krte tvrdice (kao da su im Piro}anci neki rod) op{te je poznato, pa je ~udno da su crni zaboravili da se ~uvaju Danajskih darova naro~ito kada im ih “[kot” nudi.

Smederevac–Mini} [kotska partija 1.e4 e5 2.Sf3 Sc6 3.d4 e:d4 4.c3 d:c3 5.S:c3 Ovaj stari gambit, koji ve} pri povr{nom analizirawu, ne ostavqa zdrav utisak, postao je aktuelan posle partije Penrouz – Smislov, Minhen 1958. i Juhtman – Taq, Tbilisi 1959. Obe partije su identi~ne do 9-og poteza, a treba da poslu`e kao ilustracija novog sistema odbrane koji je uveo Smislov u prvoj od wih: 5…Lb4 6.Lc4 Sf6 7.0-0 L:c3 8.b:c3 d6. Penrouz je sada igrao sporo 9.La3? i posle 9…Lg4! prepustio inicijativu protivniku. Znatno energi~nije je igrao Juhtman 9.e5! {to potcrtava slabe strane Smislovqevog sistema odbrane.

Zanimqivo je da je Smislov naveo da bi na 9.e5 igrao 9…S:e5 pa na 10.S:e5 d:e5 11.Db3 De7 12.La3 c5 13.Db5+ Sd7. Me|utim ova partija dovodi u sumwu wegovo tvr|ewe.

5…Lb4 6.Lc4 d6 7.0–0 L:c3 Slo`io bih se sa mi{qewem V. Vukovi}a koji navodi da je bilo boqe 7…0-0! Uop{te je va`no ne izja{wavati se prerano sa uzimawem na c3 i formirawem pe{a~ke postave sa d6, jer to samo daje belome motiv za igru preko kriti~nog poqa e5, nego nastaviti razvojnim potezom 7…0-0! i tek na 8.e5 igrati 8…L:c3 9.b:c3 d5 {to spomiwe jo{ “Bilger”.

Dakle jo{ mo`emo uzimati pouke od majstora stare kombinatorne {kole.

8.b:c3 Sf6 9.e5 Jo{ u otvarawu dati dva pe{aka nije laka stvar; srce je odjednom `ivqe zakucalo.

9...S:e5 U partiji Juhtman – Taq na posledwem {ampionatu SSSR-a igrano je 9…d:e5, na {ta je sledilo 10.Db3 0-0 11.La3 i beli je osvojio kvalitet. Mini} je a-tempo uzeo skaka~em na e5 iz ~ega sam zakqu~io da se pripremao za ovo otvarawe i da wegov potez treba da predstavqa poja~awe varijante.

10.S:e5 d:e5 11.Db3 De7 Jedino, jer na 11…0-0 dolazi 12.La3.

12.La3 c5 Iznu|eno.

13.Lb5+ Kf8 Mini} je bio principijelan u nastojawu da vodi te{ku odbranu. Ni drugi potezi nisu ni{ta boqi, jer bi na primer zaklawawe bilo kojom figurom na d7 imalo r|ave posledice: beli bi vratio material i zadr`ao i daqe boqu poziciju. Potezom u partiji crni `eli da sa~uva materijal i planira ujedno ve{ta~ku rokadu putem g6 i Kg7.

Me|utim, ovaj manevar je spor

i stvara slabo}e na kraqevom krilu.

14.f4! e4 15.f5 Sad se vidi smisao poteza f4. Crnome je onemogu}en prirodni razvoj Lc8 i znatno ote`ano uvo|ewe Th8 u igru.

15...h5 Poku{ava da kraqevom topu da malo `ivota. Beli }e u daqem toku igre naro~ito insistirati na istom odugovla~ewu, imaju}i u vidu da mu je to ba{ motiv prvostepenog zna~aja.

16.Tad1 Mobilizacija baterije.

16...a6 17.Le2 b5 18.c4! Fiksira slabost pe{aka c5 i otvara za svaki slu~aj dijagonalu a1-h8.

18...b4 19.Lc1 O~igledna tendencija da se eksploati{e poqe d6, a uz to je uloga lovca tu neuporedivo elasti~nija nego na poqu b2.

19...a5 Sa ciqem da se pariraju pretwe po {estom redu, dok sama akcija na daminom krilu nema realnih osnova na uspeh po{to u woj u~estvuju sasvim skromne snage.

20.Lf4 Ta6 21.Dg3 h4 22.Dg5 Se8 23.Td5 f6 Jasno je da crni ne sme da mewa dame zbog mnogobrojnih slabosti: osmi red je vrlo osetqiv, a pe{ak c5 hroni~no slab.

24.Dg6 Pritisak svakim potezom raste.

24...Lb7 25.Td2 Lc6 26.Lh5 La4 Ne dozvoqava Tfd1.

27.Te1 Ta7 Pretilo je T:e4.

28.Le3 Sc7 29.Dg4 Ta8 30.Lg6 Lc6 31.Df4 Po{to je kona~no patirao Th8 i podvukao slabost kraqevog krila, beli zapo~iwe direktan napad na pe{aka c5 ne zapostavqaju}i ni ostale takti~ke mogu}nosti koje mu pozicija pru`a. Crni je ve} objektivno izgubqen.

31...Se8 32.Df2 Kg8 33.L:c5 Dc7 34.Lb6 De5 35.Ld4 Svakako da je beli mogao preduzeti i kra}i postupak, ali su kazaqke na oba sata pokazivale na “uzbunu”.

35...Dc7 36.Le3 h3 37.g4 a4 38.Lf4 De7 39.c5 b3 40.a:b3 a:b3

Ovde je partija prekinuta u potpuno beznade`nom polo`aju za crnog. Ostalo je u nastavku da se vidi tehni~ka egzekucija belog.

41.De3 Db7 42.Tb1 La4 43.Lg3 Th6 44.Td4 Sc7 45.L:c7 D:c7 46.T:a4 T:a4 47.D:b3+ Kf8 48.D:a4 1–0 Komentar: P. Smederevac Pripremio: B. Dankovi}

KULTURA

c m y

DNEVNIK

VE^ERAS PO^IWE FESTIVAL TVR\AVA TEATAR U SMEDEREVU

[panski „Do Do Lend” na otvarawu Selekciju drugog festivala Tvr|ava teatar, koji }e biti otvoren ve~eras, ~ini 12 predstava - sedam u glavnom programu, ~etiri u prate}em i plesna predstava "San letwe no}i" Novosadskog pozori{ta, koja }e biti izvedena u ~ast nagra|enih 20. avgusta, najavqeno je na konferenciji za novinare u Malom gradu Smederevske tvr|ave: Na konferenciji su govorili

}i posebne izvo|a~ke discipline objediwene u jednom nastupu - teatar, cirkus, ples, visinske sportove, arhitekturu, scensku tehniku, multimediju i `ivu muziku koji se izvode u urbanim pejza`ima."Zemqu Do Do", po motivima "Alise u zemqi ~uda" re`irali su Sara Serano i Lu}iano Treviwani. Predstava se odigrava u vazduhu i mewa nebo u magi~nu zemqu gde je sve mo-

Po zavr{etku predstava teatrolog Milan Ma|arev }e voditi razgovore sa u~esnicima.

Direktor Marti} rekao je da je novina na ovogodi{wem festivalu to {to je pove}an broj mesta na tribinama u Malom gradu, koji sada mo`e da primi 555 gledalaca.

Od ove godine napla}iva}e se i ulaznice, a ko{ta}e 200 dinara.

Deo prihoda od prodatih ulaznica

Iz predstave „San letwe no}i” Novosadskog pozori{ta, koja zatvara festival

gradona~elnik Smedereva i ~lan Saveta festivala Predrag Umi~evi}, direktor festivala Dragoqub Marti}, umetni~ka direktorka i selektorka Branislava Lije{evi} i potpredsednik Saveta festivala Slobodan [uqagi}.

Kao i pro{le godine, festivalska selekcija ima tri nivoa. U me|unarodnom gostuju predstave "Do Do Lend" Teatra Puho iz [panije, "Foleti" i "Boje" Teatra Pavana iz Holandije i "Brigada urbane harmonizacije" Teatra an Vol iz Italije.

Grupa Puho je na velika vrata me|unarodne scene u{la koriste-

gu}e i gde je svaka slika podsticaj snovima o letewu.

U nacionalnom delu selekcije su predstave Narodnog pozori{ta U`ice "Rumunija 21", "Bu|ewe prole}a" Malog pozori{ta "Du{ko Radovi}", "Sviraj to ponovo, Sem" Beogradskog dramskog pozori{ta, "Kate Kapuralica"NP Sombor, "^ovekova tragedija" Novosadskog pozori{ta i "Proslava" Ateqea 212.

Lokalnu produkciju predstavi}e u prate}em programu predstava "Plasti~ne ba{te" nastala u kooprodukciji grupe Patos iz Smedereva i Teatra Koreja iz Italije.

PESNI^KO VE^E KWI@EVNE OP[TINE VR[AC

„Popisiva~i” kod Sterije

Na terasi hotela „Srbija"u Vr{cu, ve~eras u 19 ~asova” KOV }e prirediti pesni~ko ve~e pod geslom „^itala~ka terasa je va{a i na{a”. Publika }e imati prilike da u`iva u stihovima Jelene Proti}-Petronijevi}, ~ija je

kwiga „Popisiva~i” upravo objavqena u izdawu Kwi`evne op{tine Vr{ac. Jelena Proti}Petronijevi} dolazi iz Kru{evca u grad Jovana Popovi}a Sterije da bi predstavila svoju sliku

sveta, a da wen lirski glas bude medijum koji u jezik pretapa sopstvene ose}aje i uvide, ali i sawala~ke prizore, ukazuje izdava~.

- Evokativnost, priznawe i rekreirawe svega {to je u svetu opa`eno, i svega {to u wemu, makar samo u mislima postoji, osnov je i polazi{te lirske poezije Jelene Proti}-Petronijevi} - ka`e kwi`evni kriti~ar Mihajlo Panti} i nastavqa o ishodu ovog jedinstvenog poduhvata koji je, po wemu, jedan od „najtananije vrste”. - Lirika je uvek usamqeni~ki posao, sa{aptavawe sa samim sobom i, kako pesnikiwa veli, „li~no tragawe za smislom, koji, me|utim, u krajwoj instanci uvek podrazumeva Drugog i priziva ga da se ogledne u re~enom.

Pa, oglednite se, bez straha da }ete sresti nepoznatog.

Jelena Proti}-Petronijevi} diplomirala je na Filolo{kom fakultetu u Beogradu, na smeru Op{ta kwi`evnost sa teorijom kwi`evnosti. Od wenih pesni~kih kwiga izdvajaju se „Dani” (1977), „Blagodet promene” (1992), „Isku{avawe” (1995), „^udo u Lazarici” (1999), „Boje Vizantije”, na srpskom i gr~kom (2006).

Osim autorke, o kwizi }e ve~eras govoriti urednik KOV-a Petru Krdu, dok }e stihove kazivati Ivana Viciknez i Danica Mirosavqev.

namewen je dnevnom boravku za decu sa posebnim potrebama "Sunce".

Na kraju festivala tro~lani me|unarodni `iri dodeli}e ~etiri nagrade: za najboqu predstavu, najboqeg rediteqa i najboqeg glumca i glumicu. ^lanovi `irija su glumica \ur|ija Cveti}, rediteqka Qiqana Todorovi} i dramaturg i kriti~ar iz Rijeke Matko Boti}.

Ovogodi{wi festival se odvija pod pokroviteqstvom Ministarstva za kulturu Srbije, Grada Smedereva i Uneskove kancelarije u Veneciji.

sreda11.avgust2010.

21

NOVE KWIGE: „MARIM JA, NEK LAJU!” PAVLA MALE[EVA

Starinske re~i o`ivqene divanima Nakon prve kwige divana ge nisam imao nikakvih ambi"Lili, lili, pa~e moje malo" cija da navedene re~i spasem od Pavla Male{eva, izdava~ka zaborava, da ih vratim u svakoku}a "Tiski cvet" objavila je i dnevni govor, ve} samo da poddrugu kwigu pod nazivom "Masetim na to da su postojale, porim ja, nek laju!" ovog autora, nekad tek da zabavim ~itaoca", dugogodi{weg novinara na{eg navodi autor ove kwige. lista, koji na stranicama Pore|ane po azbu~nom redu, "Dnevnika" iz nedeqe u nedequ ni`u se u ovoj kwizi re~i i objavquje svoja neobi~na tumapri~ice Pavla Male{eva o ~ewa re~i i pojmova vezanih za ove ravni~arske krajeve. Ti divani se brzo pretvore u pri~e o obi~ajima i svakodnevnom `ivotu, a sada su i sabrane u ovoj novoj kwizi koja broji oko 270 stranica, oboga}enoj i fotografijama Nikole Stojanovi}a.

"Jedan od (po)najboqih poznavalaca, pa zato i zaqubqenika i nepopravqivih, gotovo neizle~ivih qubavnika ove na{e i svoje ro|ene vojvo|anske ravnice, ~uveni na{ i uva`eni novinar i publicista, letopisac i putopisac, a kona~no i kwi`evnik Pavle Male{ev, sklopio je ve}, na na{u radost, pe~atao, pa i na svet izdao jo{ jedan toPavle Male{ev pli i zanosni, mangupski, ali i mudra~ki re~nik vojvowima, po~ev od ajgira, bakanxi, |anske ravnice...", pi{e u zorta, mazgova, preko plotne, uvodnom tekstu \or|e Randeq purewaka, tren~kota, do tresi i ukazuje da je Male{ev u ovoj mesi i ~alabrcnuti, sve do {akwizi prepi~ao i opisao sve raga, {lingeraja, i, za kraj, one poslove i dane na{ih vredglagola {opati. nih qudi, te da to nije bio samo "Male{ev nije tragao za repopis, nego i opis i sadr`aj ~ima da bi o wima pisao pri~e alata i zanata, vremena i situ- on te re~i ima: zna ih i pamti acija koji su definisali na{ od detiwstva, kad jedna o`ivi u ambijent u svim godinama i dewegovom peru, i druge navale cenijama pro{log veka, kad se nude se za pri~u o sebi. I one staro i novo susretalo. su iz istog sveta, sada starinPodse}aju}i da ni za prvu ski posustalog, istro{enog kwigu nije birao re~i po vazna~ewa, mnoge na granici za`nosti, ve} po tome {to su mu borava. Nije bilo davno kad su se ~inile zaboravqenijima od `ivele u svakodnevici Vojvodrugih, a naro~ito zanimqivi|ana - na selu, na sala{u, u vajima, Pavle Male{ev u svojevrro{i, u kwigama, novinama. U snom predgovoru napomiwe da pri~ama o re~ima, Male{ev je je ova druga kwiga nastavak prsabrao najlep{e o wima u pamve. "Ve}ina opisanih re~i se }ewu naroda i u svojim se}awispomiwe u ’Lili, lili...’ ali ma i do`ivqajima: jarke scene nisu dovoqno obja{wene. Ta`ivota, seoskog, varo{kog, ko|e, u kwizi ’Marim ja...’ su i obi~aji, zvu~ni eho uzre~ice, neke primedbe i opaske na znastih, vedrina uvek kad je pri~ewe re~i objavqenih u ’Lili, li~na...Male{ev voli te re~i, lili...’ Sastavqaju}i ove kwiodeva ih u pri~u najlep{e, pa

one o`ive tako da li~e na stvorewa. Raduje ~itawe tih pri~a: bude stara lepa se}awa, plene davnim slikama i smislom, razgovornim rukopisom", prime}uje novinar Quba Vukmanovi} u redovima ove kwige, preuzetim iz ~asopisa "Svet pi}a".

I Dragoqub Petrovi} na kraju ove kwige podse}a da je

Pavle Male{ev proputovao "svet(om), video sve {to se qudskom oku otvorilo, a vratio se kerskim, sala{arskim, sutonima i svitawima. I onom tra~ku svetlosti i re~ima kojih tamo vi{e nema, ali su se urezale u pam}ewe pa traju i ne daju se potisnuti. Mnogo je, veli Male{ev, me|u wima ’kowa, delova tela ovih plemenitih `ivotiwa (greben, ki~ica, sapi, griva), ...delova kola, ko~ija, ~eza, fijakera, taqiga, tarnica, laskola...mnogo je re~i iz seoskog `ivota uop{te jer su tamo izumrli celi zanati ...Dvema svojim kwigama Pavle Male{ev spasao je od zaborava mnogo desetina re~i i ne bih hteo da verujem da je ova kwiga ’nastavak i zavr{etak prve’.

Utoliko pre {to po kerskim {orovima i sala{ima ima jo{ mnogo re~i-sirotica i re~ibisera koje samo on mo`e spasti".

N. Pej~i}

^ETVRT VEKA OD SMRTI SLAVNOG SINEASTE ORSONA VELSA

Voleo film i [iben~anku Oju Kodar Ove godine odvija se bogat program povodom ~etvrt veka od smrti Orsona Velsa (1915-1985), mada po~asti i retrospektive kada su u pitawu zna~ajna imena svetske kinematografije ne izostaju i van pravila “jubilarnih godi{wica”. Za mnoge najve}i filmski rediteq svih vremena i potpisnik najboqeg filma (“Gra|anin Kejn”), Vels i posle 25 godina od smrti ne prestaje da izaziva polemike o sebi i svom stvarala~kom izrazu. Podsetimo, da je tokom bogate karijere ovaj velikan svetskog filma u~estvovao u nekoliko koprodukcija snimanih na prostorima biv{e Jugoslavije (“Tatari”, “Austerlic”, “David i Golijat”), a glumio je u “Bitki na Neretvi” i “Tajni Nikole Tesle”.

Uprkos izuzetnom uspehu “Gra|anina Kejna”, Vels je 40-tih godina pro{log veka zapao u sukob sa medijskim magnatom Randolfom Herstom koga je opisao u svom remek-delu. Pre{ao je u Evropu, i posle dugog nagovarawa prihvatio ulogu u “Tre}em ~oveku” (presudilo je to {to je wegov prijateq Xozef Kotn dobio anga`man). Opovrgao je glasine da je on re`irao film umesto Kerola Rida, dodaju}i da je pored glume wegov skromni doprinos bila jedino re~enica (ne postoji u scenariju) kako je “Italija imala Borxije, ali i Mikelan|ela, Leonarda i renesansu, dok je [vajcarska za pet vekova mira i demokratije dala samo sat s kukavicom”.

Orson Vels i Oja Kodar

Kao re`iser i scenarista, Vels je ostao na margini velikih studija, a mnogi wegovi filmovi nisu postigli zna~ajniji komercijalni uspeh. Pratio ga je glas da je “te`ak” autor za svoje producente, zbog ~ega je ve~ito ratovao sa holivudskim establi{mentom. Za Velsa se ~esto govorilo da je imao nekoliko verzija scenarija, da je tro{io mnogo novca i probijao rokove. Skupqao je novac i tehniku za svoje autorske projekte, i istovremeno sticao veliku popularnost kao filmski glumac. U Zagrebu je 1962. re`irao adaptaciju Kafkinog “Procesa”, a ekipa filma (Entoni Perkins, @ana Moro, Romi [najder,…) je bila sme{tena u hotelu “Esplanada”. Tu se Vels upoznao sa mladom vajarkom Ojom Kodar, koja }e tokom slede}e dve decenije biti wegova partnerka,

muza, ali i filmski saradnik. Oja Kodar (pravo ime Olga Palinka{) je ro|ena u [ibeniku, u porodi~noj ku}i Belamari}a, od kojih je poticala wena majka. Smatra da je od oca arhitekte Palinka{a (ma|arskog porekla) nasledila sklonost ka likovnim umetnostima, {to joj je bilo od velike koristi tokom studija vajarstva (Zagreb, Pariz). Sada, kada je mawe posve}ena filmu, ima vi{e vremena da izla`e svoje skulpture i slike.

Pro{le godine je imala izlo`bu u Tribuwu ({ibenska regija), a 2006. u Galeriji sv. Kr{evana u [ibeniku. Sa setom pomiwe intenzivnu izlo`benu aktivnost u inostranstvu, kao i vreme kada su o wenim radovima pisali “Boston san”, “Patriot lider” i “Boston gloub”.

Filmska karijera kao i privatni `ivot Oje Kodar, neraskidivo

su vezani za Orsona Velsa. Od kraja 60-tih do wegove smrti bila je glumica ili saradnik na wegovim filmovima iz tog razdobqa (televizijski “Mleta~ki trgovac”, nedovr{eni igrani filmovi “Dubina” i “Druga strana vetra”, dugometra`ni dokumentarni “Istine i la`i”). Kao Velsova nasledica i suvlasnik wegovih nedovr{enih filmova, Oja Kodar ima mnogo sa~uvane gra|e. U wenoj vili u Primo{tenu nalaze se stotine fotografija sa snimawa i zajedni~kih putovawa, Velsovi originalni crte`i i slike, kao i nekolicina predmeta.

Pre dve godine, u Supetru na Bra~u organizovana je izlo`ba posve}ena Orsonu Velsu, a poznati glumac Arman Asante je ~itao pisma koja je veliki rediteq pisao svojoj Oji. Ve} du`e vreme, Kodarova nastoji da ostvari Orsonovu ideju i u Primo{tenu osnuje filmsku {kolu u okviru koje bi bio muzej sa predmetima iz rediteqeve arhive. Vels je u Primo{ten dolazio bar dva puta godi{we, naj~e{}e brodom iz Italije, ali uvek inkognito jer nije `eleo publicitet. Danas, kada je svaki turista sa mobilnim telefonom potencijalni paparaco, te{ko da bi mu ovakva `eqa za privatno{}u po{la za rukom.

Mada, ko zna mo`da bi se “~ovek sa hiqadu lica”, svojevrsni umetni~ki kameleon, uspeo da provu~e maskiraju}i se u neki od svojih likova.

Sini{a Kova~evi}

22

GLOBUS

sreda11.avgust2010.

DNEVNIK

Izblamiraj kom{iju na internetu G

Seks na stadionu rupa turista koja je obilazila AVD Arenu, stadion na kojem se igralo Svetsko prvenstvo u Nema~koj pre ~etiri godine, imala je {ta i da vidi... „Najboqa ili najgora” turisti~ka tura na stadionu na kom igraju fudbaleri Hanovera, a koju je vodio biv{i fudbaler Klaus Brune, bila je podjednako interesantna i turistima i paru koji je u trenutku ture vodio qubav nasred terena!

G

Brune je turiste izveo na teren, a tamo ih je sve sa~ekalo iznena|ewe - u sredi{wem krugu su zatekli mu{karca i `enu usred seksualnog odnosa. „Nisam mogao da verujem.

Jedan ~ovek se okrenuo ka meni i pitao me „je l’ tako Hanover radi na podmlatku”, rekao je Brune nema~kom „Bildu” i dodao da je par pobegao sa terena pre nego {to se pojavilo obezbe|ewe stadiona.

Dragi putnici, sada }emo malo da se na{alimo S nimak pilota koji je navodno pao u nesvest postao je internet senzacija. @elite da se na{alite sa prijateqem, ta~nije da ga na smrt isprepadate? Sve {to vam je potrebno su dozvola za letewe i mali avion.

Iako nije poznato gde se dogodio „incident”, poznato je da je pilot, odnosno Patrik, `eleo da se na{ali sa svojim dugogodi{wim prijateqem. Dogovorili su se da se malo provozaju, a onda je poveo i sau~esnika,

tre}eg drugara da zabele`i momenat kada navodno pada u nesvest i reakciju prijateqa kojeg su `eleli da isprepadaju.

radske vlasti u Redingu pokrenule su sajt na koji mo`ete postaviti sliku kom{ijine ru`ne ili zapu{tene ku}e.

Gradona~elnik Redinga u Pensilvaniji Tom Mekmejon pozvao je gra|ane da na sajt „Zid srama” ka~e slike ku}a koje deluju kao da se niko nije ozbiqno pozabavio wihovim estetskim kvalitetom godinama, a u kojima i daqe neko `ivi, odnosno nisu potpuno napu{tene.

Mekmejon je gra|anima dozvolio da na sajt postavqaju i pune adrese, kao i imena vlasnika. On se nada da }e takav internet blam naterati vlasnike da srede makar svoje fasade i tremove.

Za sada se na sajtu nalazi ve} oko 60 ku}a, po{to su me{tani Redinga pohitali da „u~ine” kom{ijama i postave slike wihovih imawa na Internet.

Meso veverica u londonskim samoposlugama a rafovima londonskog supermarketa „Baxens” pojavilo se meso veverica i toliko je tra`eno da ne mogu da nabave dovoqno.

Englezi su {okirani. Ali ne svi, o~igledno.

Naime, lanac samoposluga „Baxens” iz Londona nedavno je svoju ponudu „obogatio” mesom veverice, ~ime je izazvao gnev boraca za za{titu `ivotiwa.

Uz opis da se radi o mesu sa niskim procentom masti i puno proteina, nudi se kao alternativa junetini i sviwetini - po ceni od 3 funte po veverici!

Sivoj. „U narednih nekoliko godina, meso veverice }e biti kao danas ze~etina”, izjavio je Frans presu direktor „Baxensa” Endru Tornton. „Za proizvodwu jedne tone govedine potrebno je 15 tona `itarica, dok se veverice hrane onim {to na|u u prirodi i nema ih mnogo”, naveo je Tornton govore}i o prednostima mesa veverice.

Dodao je da je to meso uvrstio u ponudu samoposluge na zahtev pojedinih mu{terija i da nedeqno proda desetak komada. „Rasprodamo ih vrlo brzo. Jasno je da su veoma ukusne u paprika{u, uz testenine, u supama

N

i pitama. Ubijaju ih farmeri u divqini”, ka`e Nil Dugar, menaxer radwe u Krau~ endu, u severnom Londonu, koja je trenutno jedina u lancu sa ovom ponudom.

Osniva~ udru`ewa za za{titu `ivotiwa „Viva”, Xulijet

Pejntbol s medvedima

ondonski Visoki sud zabranio je u zgradi od istorijskog zna~aja odr`avawe seks `urki i ~asova igrawa oko {ipke.

Vila iz 18. veka kori{}ena je povremeno u svrhe odr`avawa porno disko ve~eri, kao i ~asova striptiza i svingerskih susreta. Od bezazlenijih doga|aja, tu su bili maskenbali, umetni~ki performansi i modne revije.

Sud je odlu~io da komercijalni doga|aji vi{e ne smeju da se odr`avaju na lokaciji od istorijskog zna~aja.

Ceo slu~aj pokrenule su kom{ije posle postavqawa plakata na kojima je reklamirana pornodiskoteka, odnosno seks `urka za koju su ulaznice ko{tale 90 funti.

Organizator Edvard Devenport bio je razo~aran {to vi{e u istorijskoj vili u Portlend Plejsu 33 ne}e mo}i da pravi `urke za odrasle.

Geletli, ocenila je da samoposluga „Baxens” izvla~i korist od varvarskog i bespotrebnog masakra veverica. „Ako poku{avaju da odsko~e od ostalih prodaju}i meso veve-

olicija u [vedskoj ima pametnija posla nego da se bori protiv kriminala...

Prolaznici na gradskom trgu u Malmeu snimili su nesvakida{wi prizor - policajca koji |uska na du`nosti.

Umesto da „stane mirno” kada je shvatio da ga prolaznici snimaju i da }e najverovatnije postati Jutjub atrakcija, policajac se tek tada „razmahao”.

rovskoj Engleskoj. Interesovawe se ponovo javilo pre nekoliko godina, a takvo meso se pojavilo i u pojedinim mesarama i u jelovniku nekoliko restorana.

Kakve veze ima toples sa pivom toples devojke vole da piju pivo...bar tako tvrde vlasnici austrijske pivare ~iju su posledwu reklamnu kampawu feministkiwe do~ekale na no`...

Grupa feministkiwa iz Austrije tra`i da pivara „Hirter” povu~e svoju posledwu reklamu za pivo na kojoj se nalaze tri toples devojke.

Pivara je za posledwu kampawu snimila reklamu u kojoj tri toples devojke - crnka, ri|okosa i plavu{a - poziraju sa pivom odgovaraju}e „boje”, koja je nai{la na odli~ne reakcije poklonika napitka, ali ne i jedne grupe feministkiwa. „Te `ene su tu samo kako bi seksom prodale proizvod. Kakve veze ima pivo sa toplesom”, stoji u saop{tewu feministki-

I

„Op{tina ima du`nost da brine o karakteru de{avawa organizovanih u istorijskim zdawima, a proslave gospodi-

na Devenporta svakako nisu spadale u kulturno-umetni~ka de{avawa”, saop{tio je sud.

Razigrani policajac P

o sme da puca iz pu{ke sa loptama punim boje ako mu je protivnik grizli? Niko, zato je teren morao da bude zatvoren.

Mrki medvedi i grizliji okupirali su teren „Big skaj” u Bilingsu u Montani, zato {to ih privla~i boja koja se koristi za puwewe lopti za pejntbol.

Boja sadr`i biqno uqe ~iji miris privla~i nezvane goste.

Uprava terena utvrdila je da su medvedi jeli lopte koje nisu eksplodirale.

Teren je zato zatvoren posle samo dva meseca, makar dok ne budu prona{li boju koja ne sadr`i uqe koje privla~i medvede, a ne zaga|uje okolinu.

K

Zabrawena porno-diskoteka L

rice, onda je jedina poruka koju {aqu ta da su sre}ni {to imaju krv prelepe divqe `ivotiwe na rukama i to radi par funti”, smatra Geletlijeva.

Meso veverice je nekada davno bilo uobi~ajeno u domovima Engleza, posebno u tjudo-

wa u kojem tra`e da se zabrani reklama.

Odgovor iz pivare je ubrzo stigao, a dala ga je portparolka

kompanije Karolina Repfl koja je kratko rekla: „Na reklami se nalaze samo tri samouverene dame koje vole da popiju”.

Tra`im milionera oqakiwe `eqne `ivota na visokoj nozi, ali bez imalo muke, truda ili, ne daj bo`e, posla, dobile su internet sajt na kojem mogu da na|u sponzora.

Uslovi koje moraju da ispuwavaju kako bi se registrovale na sajt i krenule u potragu ne za onim pravim ve} bogatim, jeste da su ili lepe, ili mlade i lepu{kaste.

I sponzori moraju da ispuwavaju odre|ene uslove - ta~nije da na ra~unu imaju makar 250.000 evra i da zara|uju 25.000 evra godi{we. „Svi|alo se to nekome ili ne, sponzoru{e i sponzori postoje i oni su ve} deo savremene kulture i obi~aja”, rekli su tvorci sajta „Tra`im milionera” reaguju}i na optu`be da je re~ samo o rafiniranijoj varijanti najstarijeg zanata na svetu.

P

SVET POZNATIH

c m y

DNEVNIK

23

sreda11.avgust2010.

Ko sme da bije Megan

PAPARACO

N

ajnovija pesma Eminema „Love the way you lie” u kojoj su glavne uloge poverene zvezdi „Transformersa” Megan Foks i Dominiku Monaganu, britanskom glumcu, inspirisan je reperovom problemati~nom vezom sa biv{om `enom Kim. Eminem priznaje da je „dizao ruku” na wu, te da je razmi{qao o ubistvu ukoliko ga bude napustila.

- Kada sam ~ula tekst i celu pri~u od Eminema, odmah sam pristala. Morala sam da snimim ovu pesmu, i sigurna sam da }e dodirnuti qude pravo u srce rekla je Megan Foks.

Tata je qut

M

ontana Fi{burn, nesta{na devetnaestogodi{wa k}i slavnog glumca Lorensa Fi{burna, odlu~ila je da se probije u Holivudu, i to po svaku cenu, pa je snimila hardkor porni}.

Montana, umetni~kog imena ^ipi Di, ugledala se na slavnu Kim Karda{ijan i na~in na koji je ona postala uspe{na i poznata.

- Mislim da joj je wena snimak seksa pomogao u tome - rekla je devetnaestogodi{wa k}i glumca Lorensa Fi{burna koji je qut na wu zbog filma: „Moj otac je uzrujan. ^ula sam da je qut na mene, ali jo{ nisam pri~ala

Megan Foks

Mala crna haqina

Glumac [ija le Buf se odmara od snimawa tre}eg dela „Transformersa”. Prvo je smazao bananu, potom je popio malo vode i taman kada su paparaci pomislili da [ija `ivi zdravim `ivotom, on je zapalio cigaretu.

^ipi Di

IN

Yesika Alba

Eva Mendez

Gvinet Paltrou

Zavodqiv pogled, mala crna haqina i prepoznatqiv osmeh bili su dovoqni da svetski tabloidi ovaj

OUT

ako se nije razgolitila, glumica Yesika Alba je bila I vi{e nego izazovna u maloj crnoj haqini u editorijalu za naredni broj australijskog izdawa magazina FHM.

editorijal proglase jednim od najseksepilnijih izdawa Yesike Albe (29).

Alba, koja je na listama i najseksepilnijih `ena na planeti, po~etkom godine je izjavila da }e na kratko da se povu~e iz sveta glume jer `eli da se posveti porodici.

Filmska publika je mo`e videti u filmovima „The Killer Inside Me” i „Little Fockers” koje trenutno promovi{e.

Montana i Lorens s wim. Sigurna sam da }emo uspeti sve da izgladimo - rekla je Montana.

- Mislim da moj otac u svemu `eli da me podr`i. Iako ovaj moj potez sada vidi iz negativnog ugla, verujem da }e s vremenom videti i pozitivnu stranu - sigurna je Montana Fi{burn.

Oduzimawe kreativnosti N Lejdi Gaga

akon {to je „Veniti fer” kontroverznu Lejdi Gagu proglasio jednom od najboqe odevenih slavnih osoba, peva~ica se razgolitila za taj poznati modni magazin.

Fotograf Nik Najt odradio je foto-se{on sa popularnom i otka~enom Lejdi Gagom. Peva~ica izgleda odli~no i originalno, kao i ina~e, a za magazin je dala i intervju te sva{ta otkrila. Izme|u ostalog, izjavila je da je u vezama jako usamqena te da je to weno umetni~ko stawe.

- Imam ~udan ose}aj da }e mi neko ako spavam s wim kroz vaginu oduzeti kreativnost - objasnila je Lejdi Gaga.

BISERI

Za potrebe filma „Qudska priroda” nosila sam periku za frizuricu izme|u nogu.

Patri{a Arket, glumica

24

SVET

sreda11.avgust2010.

IZRAEL

DNEVNIK

SAD

Barak odgovoran za napad na konvoj TEL AVIV: Odgovornost za smrtonosni upad izraelskih komandosa na turski brod, koji je 31. maja nosio pomo} Pojasu Gaze, preuzeo je izraelski ministar

Ehud Barak

odbrane Ehud Barak, napomiwu}i da je vlada predvidela opasnost od nasiqa, kada se odlu~ila na akciju.

Svedo~ewe ministra odbrane ocewuje se kao kontradiktorno svedo~ewu izraelskog premijera Benxamina Netanijahua, koji je rekao da su se diskusije pre upada uglavnom usredsredile na mogu}e posledice na odnose s javno{}u i reakcije u medijima, dok je opasnost od nasiqa samo uzgred pomenuta. Svedo~e}i pred izraelskom istra`nom komisijom, Barak je preuzeo punu odgovornost za instrukcije date vojsci da presretne {est brodova, u konvoju koji su poku{ali da probiju blokadu palestinske teritorije.

“Ja snosnim sveop{tu odgovornost za sve {to se dogodilo u sistemima pod mojom komandom. Snosim odgovornost za naredbe date na po-

liti~kom nivou”, rekao je Barak komisiji koju predvodi penzionisani sudija Vrhovnog suda Jakov Turkel.

“Odluka da se zaustavi flotila doneta je posle pomnog ispitavawa opcija na raspolagawu od strane premijera i sedmorke”, kazao je Barak, misle}i na forum od sedam ministara koji ~ine u`i sastav vlade zadu`en za bezbednost.

Barak je ocenio i da je flotila bila planirana provokcija, s ciqem da se ponizi Izrael. “Izrael se bori da opstane u jednom od najte`ih uglova sveta. Ovo nije Amerika, ni severna Evropa”, rekao je Barak. “Blokada je neophodna, da bi se zaustavilo pretvarawe Gaze u veliko skladi{te oru`ja koje }e biti upotrebqeno protiv gra|ana na{e dr`ave”, istakao je izraelski ministar.

Smawewe vojnog buyeta VA[INGTON: Ameri~ka vlada je najavila veliko smawewe vojnog buxeta radi u{tede vi{e milijardi dolara. Ameri~ki ministar odbrane Robert Gejts je najavio i ukidawe jednog od deset ameri~kih komandnih {tabova za obuku svih rodova vojske. Gejts je rekao i da }e Pentagon naredne godine smawiti ugovore sa privatnim sektorom za 10 odsto i da }e ograni~iti ukupan broj generala i admirala. Ameri~ki sekretar odbrane je objasnio da su te u{tede neophodne zbog obnove oru`anih snaga posle vi{egodi{wih ratova u Iraku i Avganistanu.

“Zadatak pred nama nije da smawimo visok nivo ulagawa u odbranu. Zadatak je da zna~ajno smawimo velika prekora~ewa planiranih tro{kova i da tako dobijenu u{tedu usmerimo u poboq{awe strukture i u modernizaciju vojnih sna-

VERBALNI RAT IZME\U IRANA I SJEDIWENIH DR@AVA

Iskopani grobovi za ameri~ke vojnike TEHERAN: Iran je iskopao grobnice u kojima bi bili sahraweni ameri~ki vojnici ako SAD napadnu tu zemqu, ka`e zamenik komandanta Revolucionarne garde Husein Moghadam. On je, tako|e, upozorio da bi ameri~ki vojni napad mogao da izazove “veliki rat” u regionu Bliskog istoka. [ef general{taba Zdru`enog {taba SAD Majk Malen najavio je da ameri~ka vojska ima “eventualni plan” da napadne Iran, iako je dodao da misli da bi to “najverovatnije bila lo{a ideja”.

SAD i neke zapadne zemqe optu`uju Iran da svoj civilni nuklearni program koristi kao paravan za rad na proizvodwi atomskog oru`ja. Iran je opovrgao te optu`be, navode}i vi{e puta da je jedini ciq wegovog nuklearnog programa proizvodwa struje, a ne bombe.

Moghadam je precizirao da su grobovi iskopani u iranskoj jugozapadnoj provinciji Huzestan, gde je Iran sahranio ira~ke vojnike ubijene u ratu od 1980. do 1988. izme|u

Snage Irana spremne za akciju

Teherana i re`ima ira~kog lidera Sadama Huseina.

“Masovne grobnice koje su kori{}ene za sahrawivawe Sadamovih vojnika sada su pripremqene za ameri~ke vojnike, i to je razlog {to je iskopan veliki broj grobova”, rekao je Moghadam, a prenosi poluzvani~na iranska novinska agencija Fars. Moghadam je, me|u-

tim, ocenio da ameri~ki vojnici najverovatnije ne}e mo}i ni da kro~e na iransku teritoriju, jer }e, kako je ponovo upozorio, Iran u slu~aju ameri~kog napada udariti na baze SAD u Persijskom zalivu.

Sedi{te ameri~ke Pete flote nalazi se u Bahreinu – ostrvskom kraqevstvu u Persijskom zalivu, odmah preko puta Irana.

“Pretpostavqam da bi mi (Iran) napali ameri~ke baze u regionu, pa wihovi vojnici ne bi ni imali {ansu za kopnenu operaciju na iranskom tlu”, rekao je zamenik komandanta Revolucionarne garde, elitnog ogranka iranske vojske, osnovanog posle Islamske revolucije 1979. On je dodao da se “te{ke posledice” tog rata ne bi osetile samo u Iranu, ve} i “SAD i druge zemqe treba da shvate da bi to bio po~etak velikog rata u celom regionu”. Verbalni rat izme|u Irana i SAD intenzivirao se po{to je Savet bezbednosti UN u junu uveo ~etvrtu rundu sankcija Teheranu, kao odgovor na wegovo odbijawe da obustavi program oboga}ivawa uranijuma, tehnologije koja mo`e biti kori{}ena kako za proizvodwu nuklearnog goriva, tako i za atomsku bombu. SAD i Izrael su naveli da bi vojna sila mogla da bude iskori{}ena ukoliko bi propali svi diplomatski napori da se zaustavi “sumwivi” iranski nuklearni program.

Robert Gejts

ga”, rekao je Gejts. Gejts je u martu rekao da `eli da u{tedi 100 milijardi dolara u narednih pet godina kako bi ih ulo`io u druge delove oru`anih snaga ukqu~uju}i borbene jedinice. Ameri~ki predsednik Barak Obama je u saop{tewu naveo da se najavqenim merama “unapre-

|uju napori za ulagawe u odbrambena sredstva koja su SAD potrebna u 21. veku”.

SAD imaju najve}i vojni buxet na svetu i, prema nekim procenama, o~ekuje se da }e Pentagon samo tokom ove godine potro{iti 700 milijardi dolara.

JU@NA KOREJA

Seul upozorava da se kr{i primirje SEUL: Ju`na Koreja je objavila da je Severna Koreja dejstvovala artiqerijom u zoni sporne pomorske granice i upozorla da }e odgovoriti na nove provokacije. Ju~era{wi incident u Seulu smatraju vrlo ozbiqnim i novim dokazom da Severna Koreja kr{i primirje.

Seul je saop{tio da je do incidenta do{lo ju~e, ubrzo posle zavr{etka petodnevne vojne ve-

`be koja je predstavqena kao odgovor Ju`ne Koreje na martovsko potapawe wenog ratnog broda, za {ta je optu`en Pjongjang.

Ju`nokorejsko ministarstvo odbrane upozorilo je da }e biti prinu|eno na odlu~an odgovor ako severni sused nastavi sa provokacijama. I SAD, koje u Ju`noj Koreji imaju 28.000 vojnika, su najnoviji potez Pjongjanga protuma~ile kao provokaciju.

AVGANISTAN

Raste broj civilnih `rtava KABUL: Broj civilnih `rtava u Avganistanu, pove}an je u prvoj polovini ove godine za 31 odsto, dok je broj stradale dece porastao za 55 odsto, saop{tile su UN. “Raste cena u qudskim `ivotima u ovom sukobu”, izjavio je Stafan de Mistura, izaslanik UN u Avganistanu, predstavqaju}i u Kabulu izve{taj te svetske organizacije.

Prema podacima UN, u prvih {est meseci ove godine poginuo je 1.271 Avganistanac, a 1.997 je raweno.

Mistura je rekao da su antivladine snage u Avganistanu odgovorne za 76 odsto `rtava, dok su pro{le godine bile odgovorne za 53 odsto. U izve{taju je navedeno da su NATO, SAD i druge provladine snage izazvale 12 odsto civilnih `rtava. UN su napomenule da je broj ubijene i rawene dece pove}an za 55 odsto u odnosu na prvu polovinu 2009. godine. Od po~etka januara do kraja juna u Avganistanu je poginulo 176 dece, a 389 je povre|eno.

Ma|arsko „ne” daqem stezawu kai{a BUDIMPE[TA: Za razliku od rumunske vlade, koja je poslu{ala MMF i Evropsku uniju i primenila stroge mere {tedwe, ma|arska vlada odbila je zahtev da jo{ “stegne kai{“. U Budimpe{ti ka`u da sopstvenim snagama ho}e da o`ive privredu, jer me|unarodni kreditori nemaju efikasnu terapiju. Opozicija optu`uje vladu za ekonomski avanturizam, jer se odri~e finansijske sigurnosti, iako ima ogromni javni dug. Analiti~ati ka`u da “ne” iz Budimpe{te izbija MMF-u i Evropskoj uniji adute kada postavqaju stroge zahteve pred druge zemqe.

Ma|arska vlada odlu~ila je da vi{e ne “guta pilule” MMF-a, o kome wegov generalni direktor Dominik [tros Kan govori kao o “lekaru za bolesne ekonomije, koji ponekad prepisuje i gorke lekove”.

Ugovor o kreditu od 20 milijardi evra, koji je pre dve godine spasao Ma|arsku bankrota, isti~e u oktobru, a da nije do kraja iskori{}en. Budimpe{ta se odlu~ila za sopstveni ekonomski program. U kabinetu premijera Viktora Orbana to zovu i patriotskom ekonomskom politikom. “@elimo da vratimo ekonomski suverenitet i sami donosimo odluke. Ho}emo

da stanovni{tvo razume da privreda raste zahvaquju}i odlukama vlade, a ne od kredita iz inostranstva”, rekao je dr`avni sekretar u vladi Ma|arske Mihaq Varga. Iako su zamrznute plate u javnom sektoru, smawene penzije i pove}ani porezi, me|unarodni kreditori tra`ili su da se jo{ {tedi, jer je uslov da se buxetski mawak smawi na 3,8 odsto.

Ma|arska ima problema i sa prezadu`eno{}u gra|ana. Prema nekim procenama, 700.000 Ma|ara vi{e nije u stawu da pla}a rate, pa je po~etkom juna zabraweno davawe kredita u devizama.

Viktor Orban

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI AND@EJ VAJDA Ruski predsednik Dmitrij Medvedev odlikovao je ju~e poqskog sineastu And`eja Vajdu za wegov doprinos odnosima Rusije i Poqske u oblasti kulture. Re`iseru je dodeqeno odlikovawe Reda prijateqstva. Vajda je 2007. snimio ratnu dramu “Katin”, o masakru pripadnika poqske vojske koje je 1940. godine u Katinskoj {umi streqala sovjetska tajna policija.

VLADIMIR PUTIN Ruski premijer Vladimir Putin u~estvovao je ju~e u ga{ewu {umskih po`ara u Rjazawskoj oblasti kao ~lan posade protivpo`arnog aviona-amfibije “Be-200”, javile su ruske novinske agencije. Tokom polu~asovnog leta zauzimao je mesto drugog pilota u kabini aviona i u~estvovao i u zahvatawu vode iz reke Oke wenom izbacivawu na {umu u plamenu u okolini Rjazawa.

ROD STJUART Britanski peva~ Rod Stjuart i wegova supruga Peni Lankaster saop{tili su da ~ekaju drugo dete - koje je sedmo za 65-godi{weg rokera, javile su agencije. Par je saop{tio da je “sre}nu novost” saznao u junu, kad je slavio tre}u godi{wicu braka.

Rod Stjuart i Peni Lankaster (39) `ive zajedno deset godina i imaju ~etvorogodi{weg sina Alastera. Roker ima jo{ petoro dece iz ranijih veza.

Neophodna pomo} za {est miliona qudi u Pakistanu @ENEVA: Ujediwene nacije upozorile su ju~e da je za {est miliona qudi ugro`enih poplavama u Pakistanu hitno potrebna pomo} da bi pre`iveli i najavile prikupqawe nekoliko stotina miliona dolara za pomo} toj zemqi.

“Sada smo usmereni na {est miliona qudi kojima je pomo} potrebna odmah, da bi mogli da pre`ive”, rekla je na portparolka Kancelarije UN za koordinaciju humanitarne pomo}i (O]A) Elizabet Birs na konferenciji u @enevi. Ona je dodala da je Potrebno nekoliko stotina miliona dolara pomo}i procena pakistanskih vlasti da je oko 14 miliona qudi ugro`eno poplaUN za humanitarnu pomo} Xon Holms danas vama, ali da se ta cifra odnosi i na one kou Wujorku, u prisustvu pakistanskih zvaje poplave ne poga|aju direktno. Elizabet ni~nika, uputiti poziv za prikupqawe Birs je najavila da }e zamenik sekretara sredstava. Ona je dodala da broj onih koji

}e primiti pomo} tek treba da bude utvr|en.

Generalni sekretar UN Ban Ki Mun prekju~e je ocenio da }e biti potrebno nekoliko stotina miliona dolara pomo}i za ugro`ene u Pakistanu. Poplave koje su posledwih sedam dana pogodile Pakistan najgore su za posledwih 80 godina u toj zemqi. Jedan zvani~nik O]A ju~e je procenio da su razorne poplave u Pakistanu posledica neobi~no jakog monsuna i predstavqaju ve}u nesre}u od cunamija koji je 2004. godine pogodio Indijski okean.

Elizabet Birs je rekla da je tada pet miliona qudi primilo pomo}, dok broj uni{tenih ku}a u Pakistanu - 280.000, prema{uje broj razorenih u zemqotresu na Haitiju 12. januara.

BALKAN

DNEVNIK

sreda11.avgust2010.

VLADA CRNE GORE OMOGU]ILA DOBIJAWE „EKONOMSKOG DR@AVQANSTVA”

Paso{ za najmawe 500.000 evra PODGORICA: U `eqi da privu~e strani kapital, Vlada Crne Gore omogu}ila je dobijawe “ekonomskog dr`avqanstva”. Po usvojenom programu, stvorene su mogu}nosti da “poznati poslovni qudi kredibilne svetske reputacije” steknu odre|en broj crnogorskih paso{a, direktnim inve-

programa je da se najuspe{niji svetski biznismeni podstaknu da sedi{ta svojih kompanija premeste u Crnu Goru, uvedu nove tehnologije, inovacije, zna~ajno unaprede transfer neophodnih znawa i ve{tina i stvore nove mogu}nosti zapo{qavawa, pi{e u saop{tewu.

Po dolarskom kqu~u, crnogorski paso{ je nedavno dobio i biv{i tajlandski premijer Taksin [inavatra stirawem u Crnu Goru i wenu ekonomiju, kao i donirawem u dr`avu.

“Kao deo kvalifikacionog procesa za sticawe crnogorskog dr`avqanstva, zainteresovana lica }e morati da investiraju minimum 500.000 evra u Crnu Goru, od ~ega }e deo sredstava biti direktno upla}en u dr`avni buxet”, saop{tila je crnogorska vlada.

Taj program, stoji u saop{tewu, primewuju i neke druge dr`ave poput Austrije, Kanade i SAD. Ciq

Po istom, dolarskom, kqu~u, crnogorski paso{ je nedavno dobio i biv{i tajlandski premijer Taksin [inavatra. Crnogorski ministar finansija Igor Luk{i} izjavio je tada da }e Crna Gora izvu}i direktnu ekonomsku korist izdavawa dr`avqanstva [inavatri.

“On }e doneti korist ekonomiji, time {to }e privu}i nove investitore ili sam investirati”, rekao je tada Luk{i}.

Vlada Crne Gore je saop{tila da }e na programu davawa “ekonomskog dr`avqanstva” sara|ivati sa najpoznatijim svetskim advokatskim firmama i konsultantskim kompanijama.

To }e u~initi kako bi se “stvorili uslovi da se mogu}nost za sticawe crnogorskog dr`avqanstva pru`i samo poslovnim qudi-

ma koji imaju nespornu i kredibilnu poslovnu biografiju i finansijske mogu}nosti koje }e doprineti razvoju crnogorske ekonomije”.

Mediji su objavili da su za crnogorski paso{ zainteresovani i biv{i vlasnik “Formule 1” Edi Xordan, kao i vlasnik fudbalskog kluba “^elzi”, Roman Abramovi~.

Nema~ka kritikuje odluku Podgorice BERLIN: Hri{}ansko-socijalna unija (CSU) iz vladaju}e koalicije savezne kancelarke Angele Merkel o{tro je ju~e kritikovala odluku vlade Crne Gore o “ekonomskom dr`avqanstvu” za inostrane poslovne qude i zatra`ila da se ponovo uvedu vize za gra|ane te dr`ave za ulazak u zemqe [engenskog sporazuma. Stru~wak CSU za unutra{wu politiku i pravna pitawa [tefan Majer saop-

{tio je ju~e u Berlinu da je odluka vlade u Podgorici “otvoreno provocirawe Evropske unije i wene politike integracije prema regionu zapadnog Balkana”.

Politi~ar CSU je u saop{tewu naveo da plan o prodaji crnogorskog dr`avqanstva “ne sme da ostane bez posledica”. Majer je zatra`io da se, “ukoliko se dobijawe crnogorskog dr`avqanstva zaista bude uslovqavalo

samo investicijom od 500.000 evra, odmah ponovo uvedu vize za gra|ane Crne Gore”.

Nema~ki mediji koji su ju~e izvestili o odluci crnogorske vlade o “ekonomskom dr`avqanstvu” navode i da je crnogorski paso{ ve} dobio sporni biv{i premijer Tajlanda Taksin [inavatra koji je najavio da `eli da novac ula`e u hotele na crnogorskom primorju.

Optu`nica zbog trgovine `enama PODGORICA: Crnogorsko dr`avno tu`ila{tvo saop{tilo da je podiglo optu`nicu protiv kriminalne grupe zbog trgovine `enama sa podru~ja Srbije i Kosova. Optu`eni se terete da su u du`em vremenskom periodu trgovali `enama i posredovali u prostituciji u Crnoj Gori i da su stekli dobit ~ije je oduzimawe predlo`ilo Specijalno tu`ila{tvo za organizovani kriminal.

Vi{em sudu u Podgorici je predlo`eno da se produ`i pri-

tvor, zbog opasnosti od bekstva i uticaja na svedoke, devetorici uhap{enih, me|u kojima su vlasnici tri no}na kluba u Podgorici i Ulciwu. Predlo`eno je da se pritvor produ`i Dejanu Laku{i}u, Bogdanu [akovi}u, Ranku Kora}u, Dejanu Popovi}u, Mirku Tripkovi}u, @arku Mrdaku, Aleksandru Dragi}evi}u, Petru Perunovi}u i Vojislavu Savkovi}u.

Oni su uhap{eni u februru u policijskoj akciji “Afrodita” kada je u no}nim klubovima prona-

BiH du`na Srbiji 20.000 stanova BAWALUKA: Vlada Federacije BiH zakqu~ila je ju~e da bi moglo do}i do kolapsa Federacije ukoliko se odluka Suda u Strazburu o “slu~aju \oki}” primeni na vi{e od 20.000 stanova koje bi, prema toj presudi, Federacija BiH trebalo da vrati biv{im srpskim vlasnicima. Kako je javila je Federalna televizija, Vlada Federacije BiH je, nakon sednice, zadu`ila zastupnicu Saveta ministara BiH pred Evropskim sudom za qudska prava da podnese zahtev za preispitivawe presude u predmetu “Branimir \oki} protiv Bosne i Hercegovine”.

Sud za qudska prava u Strazburu je odlu~io da BiH \oki}u, biv{em oficiru JNA, mora u roku tri meseca, od dana kada presuda postane kona~na, da isplati 60.000 evra na ime materijalne i 5.000 evra nematerijalne {tete, kao i 200 evra za tro{kove. Nemogu}nost da se \oki}u vrati predratni stan u Sarajevu, prema odluci Suda u Strazburu, predstavqa kr{ewe odredaba Evropske konvencije o za{titi qudskih prava i osnovnih sloboda, odnosno kr{ewe ~lana koji se odnosi na pravo na imovinu. U presudi, koja je izre~ena 27. maja ove godine, navodi se da “ako se iznosi ne isplate u idu}a tri meseca, kamatna stopa bi}e pove}ana za tri odsto”. Oficir nekada{we JNA i predava~ na Vojnoj akademiji u Sarajevu Branimir \oki} dr`avqanin je BiH i Srbije, koji trenutno `ivi u Ni{u, a prema tada va`e}em Zakonu o vojnim

stanovima, koji je donet 1990. godine, otkupio je stan u Sarajevu marta 1992. godine. Sarajevo je napustio 19. juna 1992. godine. U avgustu 1998. godine podneo je zahtev za povra}aj svog stana u Sarajevu, koji je 30. marta 2000. godine odba~en na osnovu Zakona o restituciji stanova iz 1998. godine, a nadle`no ministarstvo Kantona Sarajevo potvrdilo je tu odluku 30. marta 2000. godine. Idu}e godine, \oki} je podneo `albu zbog ugro`avawa qudskih prava. \oki}, koji nije uspio da vrati vlasni{tvo nad stanom u Sarajevu, do danas nije dobio ni stan u Srbiji.

U presudi suda u Strazburu se navodi da je jasno da je podnosilac zahteva u ovom slu~aju pretrpio nematerijalni gubitak koji proizlazi iz povrede Konvencije, koji je potrebno nadoknaditi.

Taj sud citira deo Aneksa ~etiri Dejtonskog sporazuma, koji je Ustav BiH, u kojem pi{e da “sve izbeglice i raseqene osobe imaju pravo da se slobodno vrate u svoje domove”. Te osobe imaju pravo, u skladu sa Aneksom sedam, na vra}awe imovine koje su bili li{eni tokom neprijateqstava od 1991. godine, kao i pravo na naknadu za svu takvu imovinu koja se ne mo`e vratiti. Sve obaveze ili izjave vezane za takvu imovinu, pod prisilom su ni{tavne. Presuda je u Sudu u Starzburu jednoglasno doneta i ona mo`e, prema pisawu bosanskih medija, da ko{ta Vladu Federacije BiH vi{e od 2,5 miliona evra, zbog broja sli~nih slu~ajeva i tu`bi.

Vi{i sud u Podgorici

|eno 12 devojaka iz regiona. Policija je tada saop{tila da prve procene ukazuju da je godi{wa zarada od prostitucije po jednom no}nom klubu iznosila 120.000 eura.

Optu`nicom crnogorskog tu`ila{tva obuhva}eno je jo{ osam osoba koje se terete za trgovinu qudima, posredovawe u prostituciji i zloupotrebu slu`benog polo`aja.

25

MAKEDONIJA

Grav~e na tav~e za Ginisa SKOPQE: Makedonci su oborili Ginisov rekord i to zahvaqujuju}i svom specijalitetu, grav~e na tav~e. U {tipskom selu Sar~ievu, u jednom kazanu, skuvano je 3.150 kilograma pasuqa sa slaninom. Pasuq, skuvan po starom receptu, pripreman je vi{e od {est sati, a priliku da ga proba imalo je ~ak 10.000 posetilaca.

Prethodni rekord dr`ali su ameri~ki studenti koji su skuvali 1.300 kilograma jela od pasuqa.

Za obarawe rekorda Makedoncima je bilo potrebno 400 kilograma pasuqa, 200 kilograma slanine, 2.600 litara vode, 40 kilograma luka, 70 litara uqa, osam kilograma crvene paprike, devet kilograma soli, tri kilograma bibera i oko stotinu strukova per{una.

Uskoro o autokefalnosti MPC SKOPQE, BEOGRAD: Makedonska pravoslava crkva mo`e dobiti punu autokefalnost posle narednog Svepravoslavnog sabora, kazao je verski analiticar @ivica Tuci}. Taj sabor treba da potvrdi precizne uslove za autonomiju i autokefaliju, dodao je on. „Odluku o autokefaliji potom donosi carigradski patrijarh kao vaseqenski, koji izdaje o tome dokument, a sapotpisnici su predstavnici ostalih 13 pravoslavnih crkava, kazao je Tuci}.

Odr`avawe Sabora je izvesno, dodao je on, a precizni uslovi su nedavno usagla{eni na svepravoslavnoj konferenciji u @enevi.

“Vi{edecenijske pripreme se privode kraju. Dve vode}e crkve,

Carigrad i Moskva, objavile su spremnost da se Sabor odr`i ve} slede}e godine, najkasnije za dve godine”, kazao je Tuci}.

“Za autokefalnost su potrebni poseban narod, posebna dr`ava, jezik, kao i postojawe voqe naroda i episkopata za potpunu samostalnost crkve. Ali, ta se voqa prenosi crkvi od koje se odvaja, u ovom slu~aju SPC”, kazao je Tuci}.

Kada je re~ o MPC, on je naveo da se wenoj potpunoj samostalnosti pod sada{wim imenom suprotstavqa gr~ki blok pravoslavnih crkava, kojih osim Carigrada i Atine ima bar jo{ ~etiri. Makedonska pravoslavna crkva proglasila je smaostalnost 1967. godine,a SPC 1950-tih godina dala autonomiju.

Moskovqani be`e u Crnu Goru PODGORICA: Interesovawe Moskovqana za letovawe u Crnoj Gori pove}ano je zbog vatrene stihije i gustog dima u okolini glavnog grada Rusije i u samoj Moskvi. Prema navodima koje prenosi podgori~ka “Pobjeda”, Moskovqani, be`e}i od vatre i dima, spas tar`e u turisti~kim aran`manima, pa je i Crna Gora jedna da najvi{e tra`enih destinacija. Za turisticke agencije je, kako je navedeno, veliki problem da na crnogorskom primorju na|u sme{taj za sve Ruse koji bi hteli da do|u. Te`e je, prema iznesenim tvrdwama, na}i mesto u hotelu, ~ak i u privatnom sme{taju, nego u avionu. Nije mali broj ruskih turista, kako se navodi, koji ve} borave u Crnoj Gori da tra`e produ`etak boravka, upravo zbog situacije u Moskvi.

BOSNA I HERCEGOVINA

Dodik kritikuje izve{taj Stejt departmenta BAWALUKA: Premijer RS Milorad Dodik ocenio da su tvrdwe u izve{taju Stejt departmenta o borbi protiv terorizma u BiH, kojima se Republika Srpska optu`uje da ima teroristi~ke elemente “apsurdne” i da su smi{qene da opravdaju najavqene ustavne reforme.

“S obzirom na to da je osnovna svrha izve{taja fabrikovawe razloga zbog kojih su, navodno, potrebne ustavne promene, iskoristi}u priliku da jasno poru~im da Republika Srpska nije zainteresovana za takav proces ustavnih promena, niti za izgradwu i ja~awe centralizovane i unitarne BiH”, istakao je Dodik u pisanoj izjavi.

Dodik je rekao da izve{taj “predstavqa nastavak dobro po-

znate politike - {ta god da ne vaqa na Balkanu okrivi Srbe, za sve {to ne vaqa u BiH okrivi Republiku Srpsku”.

“Jedino takav, nekriti~an i stereotipan pristup problemima u BiH, mo`e dovesti jednu ozbiqnu instituciju, kakva je Stejt department, da za ~iwenicu da u BiH ima opasnih teroristi~kih elemenata, okrivi Republiku Srpsku”, rekao je Dodik.

Po wegovim re~ima, apsurdnost ove tvrdwe je svima jasna, jer u Republici Srpskoj nema terorista, a svi radikalni pokreti u BiH - vehabijski, selefijski, “bijela Alkaida” “i ostali koji predstavqaju bazu za potencijalne teroriste imaju izraziti antisrpski predznak”.

“Ka`e se da je Republika Srpska potkopavala dr`avne institucije, te da je BiH kao slaba i decentralizovana dr`ava podlo`na da se iskoristi kao baza za teroristi~ke operacije u Evropi. Republika Srpska niti je BiH potkopavala niti je ja~ala, ve} se iskqu~ivo bavila o~uvawem svojih ustavnih i dejtonskih nadle`nosti”, naglasio je Dodik.

Prema re~ima Dodika, krajwe je licemerno Republiku Srpsku optu`ivati kao krivca zbog potencijalne teroristi~ke pretwe iz BiH, jer Republika Srpska nije u~estvovala u stvarawu radikalnih islamskih pokreta.

“Republika Srpska, godinama, upozorava na ja~awe i dodatnu radikalizaciju tih pokreta i sama tra`i na~ine da se od wihove

Milorad Dodik

pretwe za{titi jer je, blizinom i prirodom stvari, direktno ugro`ena ukoliko se ti pokreti izmaknu kontroli”, rekao je Dodik.

“Stejt department odli~no zna ko su sponzori, materijalni i duhovni, pokreta koji veli~aju terorizam u BiH i vrlo dobro zna adresu u BiH na kojoj taj problem treba da se re{i”, poru~io je Dodik.

RS protiv reforme policije BiH BAWALUKA: Predsednik Republike Srpske Rajko Kuzmanovi} poru~io je da RS ne}e prihvatiti nikakve zahteve za novu reformu policijskih stuktura u BiH. RS ne prihvata reforme uprkos izve{taju ameri~kog Stejt departmenta o stawu bezbednosti u zemqi, poru~io je on. “Ovaj proces za nas je zavr{en i ne}emo pristati da se mewaju ili ograni~avaju nadle`nosti organa i institucija RS, odnosno wenih ustavnih i zakonskih kapaciteta predvi|enih Dejtonskim mirovnim sporazumom”, navodi se u Kuzmanovi}evom saop{tewu.

Predsednik RS je ocenio da je u izve{taju Stejt departmenta o stawu bezbednosti i borbi protiv terorizma u BiH izneto “vi{e pau{alnih i proizvoqnih tvrdwi”. On je naveo da

su ocene Stejt departmenta “ili rezultat pogre{nih informacija sa terena ili poku{aja lobirawa odre|enih pojedinaca ili krugova koji nisu nakloweni RS”.

“Ti navodi su apsolutno neprihvatqivi i predstavqaju klasi~nu zamenu teza”, istakao je Kuzmanovi}.

On smatra da je izve{taj Stejt departmenta poslu`io kao povod “za nove, nerealne zahteve pojednih bo{wa~kih zvani~nika za reformu sistema bezbednosti u BiH, odnosno o nepotrebnoj unitarizaciji i centralizaciji policijskih struktura u BiH”.

“Dobro je poznato g|e su koreni, uzroci, ideolo{ka i materijalna podloga terorizma u BiH, a to svakako nisu RS i srpski narod, ve}

radikalni islamski pokreti ~iji pripadnici deluju u Federaciji BiH”, isti~e se u saop{tewu predsednika RS . Ona tako|e smatra da su objavqivawe izve{taja Stejt departmenta, a posebno reagovawa iz Sarajeva, poku{aj pravdawa neuspe{nog rada policijskih struktura na nivou BiH koje su zadu`ene za borbu protiv terorizma, ali i stvarawa atmosfere o tobo`woj neophodnosti ustavnih reformi u zemqi.

Stejt department je u svom godi{wem izve{taju naveo da su “napori zvani~nika RS na potkopavawu dr`avnih institucija”, kao i to {to je BiH “ostala slaba decentralizovana dr`va” usporili napore da se poboq{aju operativni kapaciteti BiH u borbi protiv terorizma i finansirawa terorizma.

26

IZ DRUGOG UGLA

sreda11.avgust2010.

Svetu se ne mo`e ugoditi Doj~e vele Nezapam}ene vru}ine u Nema~koj tokom juna i jula ove godine naterale su lokalno stanovni{tvo da se zapita da li je stvarno mogu}e i daqe `iveti bez klimaure|aja. Jer, u Nema~koj skoro ni{ta nije klimatizovano.

Kako je to slu~aj sa svakim aspektom `ivota u Nema~koj, i klimatizacija javnih prostorija i vozila gradskog prevoza strogo je regulisana zakonom. Ovde se, da bi zaposleni mogli da budu {to produktivniji, vodi ra~una ne samo o temperaturi, ve} i o vla`nosti vazduha. A zbog nedavnih brojnih evakuacija nema~kih vozova usled visokih temperatura u Bonu se razmatra i pitawe uvo|ewa klima ure|aja u svim vozilima gradskog prevoza.

U Nema~koj ima malo klimaure|aja. Barem se ne vide na fasadama zgrada. Takav je propis. Nadle`ni o ovim propisima nerado govore, uputi}e Vas jednostavno na zakonske odredbe. A one najinteresantnije, koje se odnose na klimatizaciju radnog prostora u Nema~koj, glase: Prema Propisu EU o provetravawu prostorija za rad, u radnom prostoru je potrebno obezbediti strujawe 20 do 40 metara kubnih vazduha po osobi u delatnostima koje se obavqaju prete`no u sede}em polo`aju; 40 do 60 metara kubnih vazduha po osobi u delatnostima pri kojima se ne sedi i vi{e od 65 metara kubnih vazduha pri te{kim fizi~kim poslovima.

Ukoliko u prostorijama ima pu{a~a, treba imati u vidu da se za jednog pu{a~a mora nadoknaditi 10 kubnih metara vazduha. Da bi zaposleni imali dovoqnu koli~inu sve`eg vazduha, prostorije u koje ulaze tre}a lica, kao npr. stranke, moraju biti popuwene sa 0,2 do 0,3 osobe po metru kvadratnom. Kada je re~ o vla-

`nosti vazduha, ona pri temperaturi prostorije od 20 stepeni celzijusa ne sme prekora~iti 80 procenata. A svaka dva stepena vi{e zna~i i obavezu za smawivawem vla`nosti vazduha za oko 10 procenata.

Veliki problem, kada je temperatura visoka predstavqa i boravak u gradskom prevozu. Recimo u Bonu je svega 75 od 200 autobusa i 15 od 99 vozova i tramvaja opremqeno klima-ure|ajima. „Ova dva meseca imali smo zaista ekstremno visoke temperature u Bonu, kakve do sada nismo imali. I to je razlog za{to sva vozila na{eg gradskog saobra}aja nisu u potpunosti opremqena klima-ure|ajima, jer za tim nije bilo potrebe“, ka`e za Doj~e vele Viktorija Jun, portparolka Gradskog saobra}ajnog preduze}a.

Sada, imaju}i u vidu klimatske promene, ozbiqno se razmatra mogu}nost uvo|ewa klima ure|aja u sva vozila, jer gra|ani se sve ~e{}e `ale na visoke temperature u gradskom prevozu. A, da li }e klima ure|aj biti ukqu~eni tokom vo`we, u iskqu~ivoj je nadle`nosti voza~a. Svetu se ne mo`e tek tako ugoditi jer „neko vi{e voli prirodni vazduh i zato se otvaraju prozori. Ima i onih koji ne vole klimu uop{te, ali i onih koji tra`e klimu u svim vozilima kada je spoqna temperatura iznad 30 stepeni“, ka`e Junova.

Bez obzira na to koliko da su vozila ~ista i rashla|ivana, kada je napoqu blizu 40 stepeni, ne postoji na~in da se gra|ani uz vru}inu izbore i sa prate}im neprijatnim mirisima. Viktorija Jun se na tu konstataciju smeje i ka`e: „Kako mislite to da se promeni? Sve zavisi od qudi. Ne postoji sredstvo koje bi to moglo da spre~i u autobusu.“ Foto: Nedavne vru}ine zbog kvara na klimatizaciji prozurokovale su kolaps u javnom saobra}aju.

Reqa Bo`i}

DNEVNIK

Vra}eni krvavi dijamanti Bi-Bi-Si Xeremi Ratklif potvrdio je u petak da je, kao {ef jedne humanitarne organizacije, primio neobra|ene dijamante od poznate manekenke Naomi Kambel pre trinaest godina - i da je sada odlu~io da ih preda vlastima Ju`ne Afrike.

Policija je zatim saop{tila da je pokrenula istragu o poreklu dijamanata koje je dobila od gospodina Ratklifa. Naomi Kambel je dan ranije rekla pred sudijama stalnog Me|unarodnog krivi~nog suda u Hagu, da je dobila dijamnte od nepoznatog darodavca i da ih je zatim dale ju`noafri~koj humanitarnoj organizaciji u kojoj je radio Xeremi Ratklif.

Sporni dijamati su va`ni sudu u okviru procesa protiv biv{eg predsednika Liberije ^arlsa Tejlora, kome se sudi za ratne zlo~ine tokom gra|anskog rata u susednoj zapadnoafri~koj zemqi, Sjera Leoneu. Ratklif je 1997. bio prvi ~ovek humanitarne organizacije “Fond za decu - Nelson Mandela” a u petak je saop{tio, reaguju}i na svedo~ewe poznate manekenke dan ranije, da je odlu~io da preda sporne dijamante vlastima Ju`ne Afrike.

Nakon {to se, dr`e}i Bibliju u ruci, zaklela da }e govoriti istinu, punu istinu, i ni{ta drugo osim istine, Naomi Kambel je svedo~ila na su|ewu biv{em predsedniku zapadnoafri~ke dr`ave Liberije, ^arlsu Tejloru.

Tejlor je posle Slobodana Milo{evi}a prvi biv{i {ef dr`a-

ve kome se pred me|unarodnim sudom sudi za ratne zlo~ine. Sudi mu se u zgradi stalnog Me|unarodnog krivi~nog suda u Hagu po pravilima Specijalnog suda za ratne zlo~ine u Siera Leoneu. U toj zemqi, koja se grani~i sa Liberijom, tokom 90-tih godina se vodio brutalni gra|anski rat. Pobuwenici su vr{ili stra{ne zlo~ine sakatili su civile, odsecaju}i im ruke i noge.

Tu`ila{tvo ^arlsa Tejlora tereti da je kao predsednik Liberije u su{tini upravqao pobuwencima u Siera Leoneu, da ih je snabdevao oru`jem, a od wih zauzvrat dobijao dijamante iz rudnika koje su kontrolisali.

I tu se `ivotni put slavne britanske manekenke ukr{ta sa bru-

talnim ratom u Africi i takozvanim krvavim dijamantima. U septembru 1997. godine Naomi Kambel je bila u Ju`noafri~koj Republici na ve~eri koji je organizovao tada{wi predsednik Nelson Mandela. Me|u gostima su bili i liberijski predsednik ^arls Tejlor i ameri~ka glumica Mia Farou. Ona je pred sudom u Hagu svedo~ila da je tom prilikom Tejlor poklonio Naomi Kambel dijamante. Za tu`ila{tvo je to zanimqiv podatak jer, ako je ta~an, onda ide u prilog wihovoj tvrdwi da je tada{wi liberijski predsednik dobijao dijamante od pobuwenika iz Siera Leonea. Zbog toga je Naomi Kambel i dobila sudski nalog da se pojavi u sudnici, iako se iz petnih `ila trudila da izbegne da svedo~i.

Britanska manekenka je sudu opisala {ta se dogodilo posle pomenute ve~ere: “Dok sam spavala ~ula sam da neko kuca na moja vrata. Otvorila sam vrata i videla dvojicu mu{karaca. Dali su mi vre}icu i rekli da je to poklon za mene. Kada sam otvorila vre}icu videla sam da je unutra nekoliko kamen~i}a koji su izgledalo prqavo.”

Ujutro, za vreme doru~ka, ispri~ala je drugim gostima {ta se desilo. Ka`e da je ili wena tada{wa agentkiwa i glumica Mia Farou rekla da je poklon sigurno

poslao ^arls Tejlor i da su prqavi kamen~i}i sigurno nebru{eni dijamanti. Naomi Kambel ka`e da joj se nikada niko nije javio da je obavesti da je on poslao tu vre}icu, ali da je poverovala da je ta~no ono {to je re~eno za vreme doru~ka. Naomi Kambel tvrdi da nije poku{ala da sazna ko je poslao vre}icu jer joj se, kako ka`e, ~esto de{ava da dobija poklone od obo`avalaca koji se ne predstave. Rekla je i da je vre}icu sa kamen~i}ima - verovatno nebru{enim dijamantima, poklonila prijatequ koji je radio za humanitarnu fondaciju Nelsona Mandele. [ta ovo svedo~ewe zna~i za su|ewe Tejloru? BBC-jev novinar Martin Plaut koji godinama prati zbivawa u Africi i u ~etvrtak je bio u Hagu, ka`e da je tu`ila{tvo bilo o~igledno veoma razo~arano, jer Naomi Kambel nije potvrdila da je dijamante dobila od optu`enog. ^arls Tejlor ponavqa da osim ne{to dijamantskog nakita, koji je wegov, nikada nije posedovao nikakve nebru{ene dijamante. Glavna tvrdwa tu`ila{tva je da je on kontrolisao pobuwenike u Siera Leoneu i od wih dobijao dijamante spakovane u tegle od majoneza.

Ako tu`ila{tvo ne bude moglo da doka`e da je Tejlor posedovao nebru{ene dijamante, onda }e biti u velikoj nevoqi. Slavna manekenka koja u Hag dovedena upravo na insistirawe tu`ila{tva taj dokaz nije pru`ila. Tejlorovi advokati su po izlasku iz sudnice konstatovali da je tu`ila{tvo sebi dalo autogol.

Zbog nikaba bez provere Toronto star Ministar saobra}aja Xon Berd izjavio je da snimak objavqen na Jutjubu, na~iwen na me|unarodnom aerodromu Trudo u Montrealu, veoma uznemiruju}i jer prikazuje veliki propust radnika aerodromskog obezbe|ewa, ali nagla{ava da se proveravaju sve okolnosti.

Klip, snimqen 11. jula, prikazuje ~oveka koji daje slu`beniku na uvid paso{e za sebe i ~etiri `ene iz svoje pratwe. Od tih `ena, dve su imale samo maramu, a dve nikab, koji pokriva celo lice i ima samo prorez za o~i. Slu`benik je, bez obavezne vizuelne identifikacije, dozvolio da se ove dve `ene pod nikabom ukrcaju na let AC 864, koji je iz Montreala

i{ao ka londonskom Hitrou. U saop{tewu ministra Berda ka`e se da propisi obavezuju aviokompanije da provere identitet svih koji pokrivaju lice. To je u skladu s me|unarodnim standardima i va`i za sve putnike, bez obzira na wihovu kulturu ili religiju. Ministar nagla{ava da, ukoliko se radi o ispravnom snimku, prizor veoma zabriwava i ukazuje na potencijalnu ozbiqnu pretwu po bezbednost u javnom saobra}aju.

Ministar Berd nagla{ava da je istraga o o ovom nemilom slu~aju u toku i da se o~ekuje izve{taj.

Kako je obe}ao, vlada }e preduzeti neophodne korake da se za{tite putnici i wihova sigurnost, ako se slu~ajno ustanovi da postoje propusti u sada{wim merama bezbednosti. Ministar Berd potencira da on nikada nije imao nika-

kvih neprijatnosti na nekom od svojih putovawa, kao i da na pomenutom putovawu nije bilo nika-

kvih nemilih scena, te isti~e da ne treba ~itav slu~aj izdizati na nivo senzacionalisti~kog.

Salam Elmenxavi, predsednik Muslimanskog saveta Montreala, smatra da je podignuto previ{e pra{ine oko ~itavog slu~aja i ka`e da bi trebalo proveriti sve detaqe, pre nego {to se bilo {ta zakqu~i. On veruje da bi `ene sklonile nikab sa lica da je to od wih zatra`eno, jer im religija nala`e da sara|uju. Slu`benici Er Kanade znaju da identitet osoba pod nikabom treba proveriti daleko od o~iju putnika, u izdvojenoj prostoriji, zbog po{tovawa religijskih ili medicinskih razloga.

Predstavnici Er Kanade nisu `eleli da potvrde da li je proveravan identitet `ena pod nikabom, kao ni da li su protiv slu`benika preduzete neke kazne.

DNEVNIK

OGLASI

sreda11.avgust2010.

27

28

OGLASI z ^ITUQE

sreda11.avgust2010.

DNEVNIK

Tu`nim srcem javqamo da je preminuo na{ otac, deda i svekar

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav

Branislav Mareq iz [ajka{a 1935 - 2010.

Jakici

Jakici

Sahrana }e se obaviti 11. 8. 2010. iz porodi~ne ku}e u [ajka{u, u 14.30 ~asova, na [ajka{kom grobqu.

Porodica Petkovi}.

Porodica Gute{a.

6968

6969

O`alo{}ena porodica Mareq.

6984

Ne postoje re~i koje mogu opisati na{u tugu za tobom, niti kraja na{im suzama, dragi na{ deda

ZGODAN MU[KARAC bi upoznao lepu i zgodnu `ensku osobu do 45. Telefon 064/23-93-396.

6914

POVOQNO, izdajemo stanove, stanodavcima besplatno, garsowere, jednosobni 110-160, jednoiposobni, dvosobni 160-230, trosobni 250-300E. Telefoni: 021/544-540, 063/517-290, www.aleks-nekretnine.com 6905 IZDAJEM prazan dvoiposoban stan 63 m2 ugao ]irpanove ulice, Bulevara oslobo|ewa, lift, terasa, klima, Cena 220 eura.

Telefon 021/544-540, 063/517290.

6907 IZDAJEM name{tenu garsoweru 26m2 ul. \or|a Rajkovi}a, I sprat, deset minuta pe{ke od centra. Cena 140 E. Telefon 021/544-540, 063/517-290.

6909 IZDAJE se name{ten stan na Novom nasequ.

Telefon 021/621-5156.

6809 SOCIJALNO, izdajem name{tenu garsoweru sa odvojenim sobama dvojici studenata. Telefon 021/450-584.

6887

IZDAJEM dvoiposoban stan za poslovni prostor, name{ten za kancelarije ugao ]irpanove i Bul. oslobo|ewa. Cena 250 E. Telefon 021/544-540, 063/517290.

6910

PRODAJEM generator 2000 Wati. Cena 300 evra. Telefon 021/838-227.

6895 PRODAJEM elevator marke "Lifam" 8m du`ine. Cena po dogovoru. Telefon 021/838-227.

6893

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada.

Telefon: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

6672

^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta. Odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, stare ve{ ma{ine, karoserije i ostale sekundarne sirovine. Telefoni: 063/84-85-495, 6618-846.

6398 MLA\I BRA^NI PAR bi brinuo o starim qudima. Telefon 063/15-60-360.

6725

Posledwi prijatequ

pozdrav

na{em

Branislavu Marequ

Posledwi prijatequ

iz [ajka{a

Branislav

Jakica \or|evi}

Tvoje unuke: Darinka i Qiqana.

od unuka Marije i Milke.

6990

6994

Posledwi pozdrav dragom ocu

Posledwi pozdrav ocu, tastu i dedi

Branislavu Marequ

Branislavu Marequ

iz [ajka{a

iz [ajka{a

od: }erke Qiqane i zeta Jove.

od porodice Veselinovi}.

6985

6992

6993

dragom

Posledwi pozdrav voqenom dedi

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi brat

Branislavu Marequ

od porodice Dra`etin.

Branislavu Marequ iz [ajka{a od: unuke Qiqane i zeta @ivana Dra`etin.

Posledwi {ogoru

pozdrav

6989

dragom

Posledwi pozdrav {ogoru, te~i i dedi

Branislavu

Sahrana je danas, 11. 8. 2010. godine, u 14.45 ~asova, na Gradskom grobqu.

od porodice Markovi} koja ga nikad ne}e zaboraviti.

6987

6988

Tuguju za wom: sin Svetozar, snaja Radmila i unuci Sawa i Nikola.

6967

Voqenoj, mami, ta{ti, babi i prababi

Sahrana je u Magli}u, danas, 11. 8. 2010. godine u 15 ~asova.

O`alo{}eni: }erka Slavica, zet Steva, unuci Milan i Dragan, unuke Dragana i Ana i praunuci Marko i Jelena.

6974

POMEN

Posledwi pozdrav dragoj majci i baki

Deset godina od kako nije sa nama na{ voqeni i nikad pre`aqeni brat, unuk i sestri}.

od: {uraka Mileta, Seke, Sa{e i Neboj{e sa porodicom.

Jakica \or|evi}

6973

2000 - 2010.

iz [ajka{a

Umrla je na{a mama, baka i svekrva

1929 - 2010.

1956 - 2010.

Miroslav - Mi}ko Batak Branislavu Marequ

6971

Milki Milisavqevi}

Fifa Qerim

O`alo{}ena familija Fifa.

6986

Uvek sa tobom: Tawa, Ivan i Milo{.

Sahrana je danas, 11. 8. 2010. godine, u 17 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

od prijateqa Rajka i prije Ankice sa porodicom.

pozdrav

Ne postoji kraj, samo se preselila kod an|ela na{a cara - mia

Branislavu

iz [ajka{a

iz [ajka{a PRIRODAN preparat protiv hemoroida - {uqeva, klini~ki ispitan i li~no proveren. Le~ewe 7 dana. Deda Rado{, telefon: 037/490-797 i 064/240-55-49.

6752

Posledwi pozdrav na{em dragom dedi

Tvoji: Svetlana, Milica sa porodicom, baba, ujak i ujna.

6975

Qubici Pani} 1925 - 2010.

Sahrana je danas, 11. 8. 2010. godine, u 15.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}eni: sin Dobrivoj, }erka Svetlana, unuci Vladimir, Dragan Miqana i Jelena, snaja Vera i zet Vojislav.

6976

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

sreda11.avgust2010.

Posledwi pozdrav

POMEN

29

Dana, 11. avgusta 2010. godine navr{ava se jedanaest tu`nih godina od kada nije sa nama na{ dragi

Dana, 12. 8. 2010. navr{ava se deset godina od kada nas je prerano tragi~no napustio na{ nikad zaboravqeni

Nikoli Petrovi}u 1929 - 2010.

Slavko Deli}

Sahrana je obavqena 10. 8. 2010. godine na Bukova~kom grobqu.

Uspomenu na wega ~uvaju: supruga Bosiqka i sinovi \or|e i Tomislav sa porodicama.

Supruga Du{anka, sin Milanko i }erka Biqana sa porodicama.

6810

6922

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav prijatequ

Prestalo je da kuca plemenito srce mog dragog brata

Mondom Juliju

Dr~a Petra

od Mirjane.

pukovnika u penziji O`alo{}ena sestra Smiqa.

Po~ivajte u miru.

6959

6944

Nikoli Petrovi}u

Sini{a Rexepov Ki}a Po neizmernoj qubavi i dobroti ga pamtimo.

Pomen }e se odr`ati na Gradskom grobqu, 12. 8. 2010. u 18 ~asova.

Nikoli Petrovi}u

od: }erke Biqane, zeta Pante, unuka Slobodana i Milanka sa Radmilom i Mirjanom.

od: sina Milanka, snaje Ru`ice, unu~adi Gorana i Tawe, snaje Aleksandre, zeta Vladimira i praunu~adi.

6923

6924

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ otac i svekar preminuo 9. 8. 2010. godine.

PETOGODI[WI POMEN

Mondom Julije

Dragan Jovani}

1924 - 2010.

1961 - 2005.

Sahrana je danas, 11. 8. 2010. godine, u 13 ~asova, na Novom Majurskom grobqu u Petrovaradinu.

Te{ko je `iveti rawene du{e, videti te svuda, a nigde te ne na}i.

Vreme ne bri{e se}awe i ne donosi zaborav, ve} naviku da sa bolom `ivimo i ~uvamo te u na{im srcima.

Na{ si ponos i zvezda na nebu koja se nikada ne}e ugasiti.

O`alo{}ena porodica Rexepov.

O`alo{}eni: sin Lacika i snaja Biqana.

6902

Desimir Deni} Desimir Deni}

ZAHVALNICA povodom rane smrti mog najmilijeg sina jedinca

6942

Posledwi pozdrav dragoj sestri

1955 - 2010.

1955 - 2010.

Posledwi pozdrav voqenom ocu od: }erki Ivane i Jelene, zeta Zorana i unuke An|ele.

Prerano si me ostavio tatice moj! Zauvek }u te mnogo voleti.

Tvoje "Sim~e" Ivana.

Tvoji: majka Jovanka, otac ^edomir, sestra Biba i brat Du{an sa porodicama.

6949

6926

Volimo te mnogo.

6948

3

dr PĂ„ll SĂ„ndora profesora Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Izjavqujem posebnu zahvalnost: Psihoterapijskom odeqewu novosadske bolnice i wenim lekarima i ostalom osobqu koji su mu prisko~ili u pomo} u prvim ~asovima bolesti. Lekarima i zdravstvenom osobqu Instituta u Kamenici koji su se borili za wegov `ivot.

Lekarima i zdravstvenom osobqu u Rehabilitacionom centru u Melencima.

W.K.V Prestolonasledniku Aleksandru II i wegovoj supruzi za izjavu iskrenog sau~e{}a i re~i utehe.

Dekanu Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, kolegama i wegovim |acima kojima je predavao.

Politi~kim funkcionerima za li~no prisustvo i izjave sau~e{}a telegramom, razrednim koleginicama i kolegama iz Be~ejske gimnazije, kom{ijama i svima onima koji su ga cenili, poznavali i ispratili do ve~ne ku}e.

Neute{ni otac [andor.

Danas, 11. 8. 2010. godine navr{avaju se ~etiri godine od kako nije sa nama na{ voqeni

Gordani Golubovi} - Fistri} Hvala ti za sve.

Milun Metodijevi} Miroslavu Gereci Vojislav St. Stoja prota stavrofor S qubavqu i po{tovawem nosimo ga u srcu.

Tuga je, sine, prevelika da bi je vreme ubla`ilo.

1948 - 2010.

Tvoja sestra Qiqana sa porodicom.

Danas se navr{avaju 62 godine mom jedinom sinu.

Po~ivaj u miru.

Neka te an|eli ~uvaju.

Tvoji najmiliji.

Tvoja neute{na majka.

Wegova porodica.

6929

6945

POMEN

6951

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{em dragom

11. 8. 2002 - 11. 8. 2010.

DESETOGODI[WI POMEN

SE]AWE

POMEN

11. 8. 2003 - 11. 8. 2010.

Miroslav Batak - Mi}ko

6964

6936

[ESTOGODI[WI POMEN

Marinu Mla|enu

iz Futoga 1. 2. 1980 - 11. 8. 2000.

1930 - 2010.

Todor Babi} pekar

Samo jedan tren je bio dovoqan da na{u sre}u zameni tuga.

Ve~no }e te voleti tvoji najmiliji.

6952

S po{tovawem i qubavqu tvoji: supruga Verica, }erka Ivanka i zet Rade.

6768

obele`i}emo u ~etvrtak, 12. 8. 2010. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu.

Ovom prilikom `elimo da se iskreno zahvalimo svima koji su bili uz nas u najte`im trenucima.

O`alo{}ena supruga Olga i mnogobrojna rodbina.

6833

Nemawa Petri} 1979 - 2004.

Sre}a da postoje misli, tako smo uvek zajedno.

Mama, tata i brat Sr|an.

6962

TV PROGRAM

sreda11.avgust2010.

06.30 08.30 09.00 09.25 09.30 10.00 10.05 10.30 10.35 11.30 12.00 12.10 13.05 14.00 14.05 14.30 15.00 15.10 16.45 17.00 17.22 17.30 18.00 19.30 20.15 20.30 21.00 22.00 22.30 22.40 23.10 23.40

Jutarwi program Izlog strasti Neverovatne pri~e Crtani film Bajko kviz Vesti Paideja Plej gejms Dokument Kuhiwica Vesti Polinezija, dok. film Preokret Vesti Zajedno ^udesni svet Vesti @ivot paparaca, film 1. deo Crtani film TV Dnevnik Tajna hrane: Lubenica Izlog strasti Razglednice TV Dnevnik Hop hop – kviz Plavi krug Iz na{eg sokaka Vojvo|anski dnevnik Vesti-Univerzitet ^ari ribolova Izbliza 40 godina sa vama – Gradski tambura{ki orkestar Ruma 00.20 Smrt ne zaboravqa nikoga, film 01.50 Svetkovine

Hronika op{tine @abaq (Panonija, 14.55) 06.00 07.30 08.00 08.50 09.00 10.15 10.20 12.35 14.00 14.30 14.55 15.30 15.50 15.55 16.00 17.00 17.30 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 22.40 23.55

Muzi~ko svitawe Glas Amerike U susret suncu Barometar U ogledalu Tin in Bila jednom jedna nedeqa Trag nezaborava Na{ gost Beli luk i papri~ica Hronika op{tine @abaq Vojvo|anske vesti Barometar O~istimo Srbiju U ogledalu Vili `eli da zna Vojvo|anske vesti Na{ gost: FIP Komerc Vojvo|anske vesti Bez cenzure Vojvo|anske vesti Barometar Razgoli}eni Glas Amerike

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.55 10.00 10.33 11.00 11.04 12.00 12.15 12.30 12.45 13.31 15.00 15.10 16.00 16.03 17.00 17.20 17.30 18.26 18.58 19.30 20.14 21.15 22.19 23.16 00.10 00.25 00.32 01.16 02.53 03.00 04.41 05.10 05.46

Vesti Jutarwi program Jutarwi dnevnik Jutarwi program Kamionyije Vesti Trag Rokovnik Vesti Kapri Dnevnik Sport plus U zdravom telu Porodica Soprano Letwi bioskkop: Povratak ku}i, film Vesti Ekskluzivno Vesti Sti`u dolari Dnevnik RT Vojvodina Evronet Beogradska hronika Putopis Slagalica Dnevnik Fudbal: Srbija-Gr~ka, prenos Vesti Sti`u dolari Porodica Soprano Dnevnik Evronet Katrinavil No}ni bioskop: Devojka iz fabrike, film Fudbal: Srbija - Gr~ka Vesti Rokovnik TV prodaja Verski kalendar

Bra}a [apowa

Plavi krug Dvojica bra}e [apowa, Nenad, znameniti srpski pesnik, esejista i kwi`evni kriti~ar, kao i mla|i brat Predrag, prevodilac, obojica po struci lekari, osniva~i su i vlasnici Izdava~ke ku}e „Agora” sa sedi{tem u Zrewaninu i Novom Sadu. Sa wima ve~eras u svom serijalu „Ot{krinuta vrata kwi`evne radionice”, razgovara \or|e Randeq, novinar i urednik u Kulturno-umetni~kom programu RTV. (RTV 1, 20.30)

06.35 07.00 07.25 08.20 08.35 09.00 09.30 10.15 10.30 12.05 12.30 12.40 13.10 13.15 14.05 14.30 14.45 15.15 15.30 17.00 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 19.35 20.00 21.30 22.20 00.00

Kuhiwica (ma|) Svetkovine Omiqeni gradovi Hajde sa mnom u obdani{te Pitam se pitam Zeleni sat Kad ku}a nije tesna Ru~ak na lepe o~i Profa iz kraja, film 2. deo ^udesni svet Vesti (ma|) Makedonsko sonce Tajna hrane: Paradajz Pod obru~em Neverovatne pri~e Crtani film Bajko kviz Crtani film Dobro ve~e Vojvodino (rom) Poslovni uspeh (ma|) TV Dnevnik (hrv) TV Dnevnik (slov) TV Dnevnik (rus) TV Dnevnik (rum) TV Dnevnik (rom) TV Dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Crtani film (ma|) Kuhiwica (ma|) Dobro ve~e, Vojvodino (rum) Pod obru~em Luka patwe, film TV Prodaja

09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 11.10 11.40 12.00 12.30 13.00 13.10 14.05 14.45 15.00 15.10 16.00 16.35 16.45 17.00 17.05 17.30 17.45 17.55 18.00 19.00 19.25 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30 23.15 23.25 23.40

Hrana i vino [ira, princeza mo}i Radionica Moja porodica Objektiv Misterije KGB Divqi horizonti Pres klub Koncert Karlosa Buona Objektiv Ludaci Buntovnici Neon siti Objektiv Evo nas kod vas [ira, princeza mo}i Neon siti Objektiv ( slov) Objektiv Hrana i vino Objektiv (ma|) Neon siti Ovako se pravi Popodnevni program Objektiv Moja porodica Sprint Koncert Ludaci Objektiv Buntovnici Neon siti Moja Amerika Misterije KGB

07.00 Svetski Sport magazin 08.15 Fudbal prijateqska U21: Engleska – Uzbekistan 10.00 Ful Tilt poker 11.00 ATP Masters Toronto 15.00 Fudbal mondijal magazin 15.30 Mobil 1 Grid 16.00 Ful Tilt poker 17.00 ATP Masters Toronto 03.30 Barsa TV: K Liga – Barselona

08.00 De~iji program, 09.00 Kuhiwica, 10.00 Izlog strasti, 10.30 Kad porastem bi}u..., 11.00 Nikad se ne zna, 12.00 Otvoreni ekran, 13.00 Metropole i regije sveta, 14.00 Info K9, 15.00 Rat, revolucija, gerila, 16.00 Info K9, 16.45 Biber, 17.00 De~iji program, 18.30 Kuhiwica, 19.00 Info K9, 19.45 Biber, 20.15 Travel klub, 21.15 Otvoreni ekran, 22.15 Biber, 22.35 Info K9, 23.30 Film, 01.00 Biber, 01.30 Izlog strasti, 02.00 No}ni program 12.00 Hronika op{tine Ruma, 13.00 Va{at ra{tine, 14.00 Yuboks, 14.30 [i-Ra, 15.00 Karmelita, 15.45 Kuhiwica, 16.15 Raskr{}a, 16.45 Mobil E, 17.00 Novosti 1, 17.15 Hronika op{tine In|ija, 18.10 Buntovnici, 19.00 Novosti 2, 19.30 [i-Ra, 20.00 Karmelita, 20.45 Dok. program, 21.15 Va{ar ta{tine, 22.00 Novosti 3, 22.30 Buntovnici, 23.15 Yuboks, 00.00 Glas Amerike.

Uliks Fehmiu

Sutra ujutru Posle 12 godina provedenih u inostranstvu, glavni junak vra}a se u rodni grad, gde se ponovo susre}e sa starom qubavi, prijateqima i roditeqima. Oni provode ~etiri dana zajedno i posle toga, u wihovim `ivotima, ni{ta vi{e ne}e biti isto.

Uloge: Uliks Fehmiu, Neboj{a Glogovac, Nada [argin, Lazar Ristovski, Qubomir Bandovi}, Danica Ristovski, Nada Blam Re`ija: Oleg Novkovi} (RTS 2, 21.58) 07.09 07.15 07.28 07.35 07.59 08.23 08.30 09.00 09.25 09.37 10.01 10.08 10.38 11.03 11.30 12.02 12.32 12.52 13.57 14.26 14.51 15.03 15.27 15.51 16.00 16.32

FUDBAL

Srbija–Gr~ka (RTS 1, 20.14)

07.00 08.00 09.00 10.00 11.00 11.55 15.05 15.20 16.10 17.05 18.00 18.35 19.05 20.00 21.20 00.35 00.40

Ninya ratnici Opasne igre ^ari Seks i grad Opasne igre Film: Crnobradi Foks vesti ^ari Hiqadu i jedna no} Seks i grad Foks vesti Crni Gruja Opasne igre Hiqadu i jedna no} Film: Crna ru`a Foks vesti Ninya ratnici

17.00 19.10 19.40 19.46 20.02 20.28 21.03 21.58 23.30 00.00 00.59 01.23

Datum Verski kalendar [umska {kola 2 Gomboce Tri medveda Ozi bu Klinika Vet Kwi`evna {kolica Ars praktika Animalia Enciklopedija Interfejs TV mre`a Eko recept @ivot sa muzikom Beogradski madrigalisti, muz. program Likovna kolonija RTS Trezor Klinika Vet Kwi`evna {kolica Ars praktika Animalia Tehnologija danas Enciklopedija Ovo je Srbija Odbojka na pesku - PS, reporta`a Plivawe - EP, prenos Vode Srbije Datum Verski kalendar U svetu Metropolis u Be~eju Kapri Sutra ujutru, film Hronika 34. filmskog festivala scenarija - Vrwa~ka bawa Bur~in Buke trio, muz. program Tehnologija danas Trezor

07.00 Simpsonovi 07.30 Gor{tak 08.30 Svemirska krstarica – Galaktika 09.30 Na tragu prirode 10.00 Za dobar dan 12.00 Vesti 12.15 Za dobar dan, nastavak 13.00 Non-stop 13.30 Kefalica 14.00 Vesti 14.30 Milica na kvadrat 15.00 Dok. program 16.00 Doktor Haus 17.00 NCIS 18.00 Vesti 18.30 Simpsonovi 19.00 Kefalica 19.30 Denis napast 20.00 Milica na kvadrat 20.30 24 21.30 Film: Varalica 23.30 Svemirska krstarica - Galaktika 00.30 Milica na kvadrat 01.00 Film: Zlo~in iz strasti

08.55 Ski Jahorina, 09.25 Fokus, 13.00 FAM, 13.45 Top {op, 16.00 Fokus, 16.50 Ski Jahorina, 17.40 Info puls, 20.00 Fokus, 20.50 Info puls, 21.10 Turisti~ke razglednice, 21.25 Na zdravqe, 22.00 Veb yank, 22.40 Bawe Srbije, 23.00 Fokus, 23.45 Turisti~ke razglednice, 00.00 Info puls, 00.30 Auto {op, 00.35 Fokus, 01.05 Ski Jahorina, 01.35 Holivud 07.00 Uz kafu, 07.30 Beli luk i papri~ica, 08.00 Medikal art, 08.30 Crtani film, 09.00 Qubavna pri~a, 10.00 Abs {ou, 10.30 Farma, 11.30 Slavni parovi, 12.00 Drecun, 13.00 Polarotor, 13.30 [mizla sa stilom, 14.00 Srbija koju volim, 15.00 Sportska galaksija, 16.00 Vip, 17.00 Vi{e od sporta, 18.00 Qubavna pri~a, 19.00 Objektiv, 19.30 Crtani film, 20.00 @ivot na Marsu, 21.00 Opra {ou, 22.00 Objektiv, 22.30 [ampioni, 23.00 Of road avantura

DNEVNIK

c m y

30

07.00 Radijsko dizawe, jutarwi program 08.00 TV dizawe, jutarwi program 10.00 Vesti B92 10.35 Sve }e biti dobro 11.30 Top {op 12.00 Indija 13.00 Vesti za osobe o{te}enog sluha 13.35 Bi-Bi-Si na B92: @ivotiwa mi je spasila `ivot 14.00 Film: Gvozdeni put 1 16.00 Vesti B92 16.35 Nacionalna geografija: Neverovatna zmija 17.35 Stjuardese 18.30 Vesti B92 19.05 Dora istra`uje 19.30 Trnav~evi}i u divqini 20.00 Dolina sunca 21.00 Film: Gvozdeni put 2 23.00 Vesti B92 23.35 Stjuardese 00.25 Najja~i ostaju 01.25 Dr Hu 02.15 Ukqu~ewe u B92 Info

Fran~eska Neri

Banditi, qubav i sloboda Godine 1838. u zaba~enoj provinciji na jugu Italije, bandit \uzepe Karuzo biva ubijen od strane Malakarnea.

Devet meseci kasnije wegova `ena Marija ra|a sina \ovanija, dok se u isto vreme u ku}i barona ra|a Kostanca, ~ija majka umire na poro|aju.

Uloge: Monika Belu~i, Fran~eska Neri, Klaudio Amendola, Riki Memfis Re`ija: Marko Moduwo (Pink, 01.30) 06.30 Silikonske lepotice 07.00 Jutarwi program 10.00 Film: Siroma’ sam, al’ sam besan 11.45 Siti kids 12.00 Pali an|eo 14.00 Film: Dervi{ i smrt 15.45 Siti 16.00 More qubavi 16.45 Nacionalni dnevnik 17.00 Valentina 18.00 Lola 19.15 U sosu 19.30 Nacionalni dnevnik 20.00 Kursayije 21.00 Amiyi {ou 22.30 Trenutak istine 23.30 Film: Grad sre}e 01.15 Siti 01.30 Film: Banditi, qubav i sloboda

Ana Markovi}

Riznica Zaronite u riznicu najlep{ih kutaka na{e pro{losti, ali i zanimqive sada{wosti. Autorka vam je za tople dane pripremila sve`a de{avawa i detaqe iz `ivota mnogih nam dragih li~nosti iz kulturnog `ivota…

Autorka i voditeqka: Ana Markovi} (Ko{ava, 21.00) 05.30 08.00 08.10 08.20 08.45 09.00 09.10 09.20 09.45 10.00 10.15 10.35 11.00 11.20 11.45 12.00 12.30 13.25 13.40 13.55 13.58 15.00 15.45 16.00 18.00 18.30 18.55 19.30 20.00 21.00 22.00 23.05 23.55 00.10 00.45 02.30 04.25 04.30

Jutarwi program @irko Hrasti} U~imo engleski sa Nodijem Nodi Mala princeza Pokojo Meda Rupert Kliford Tele{op Presovawe Dork hanters ^eli~ni alhemi~ar Zakumi Sigma Presovawe Dino king Kvizi} Presovawe Tele{op Vesti Brus Li Rebelde Tele{op Plej Ada-Leto na Adi Afrika od vrha do dna @ivot u parkovima Afrike Telemaster Kliford Klinika Riznica Srce Hot i kul Telemaster Riko{et La Lola Plej Ada-Leto na Adi Vremenska prognoza Klinika

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00) 07.30 Sve je lako kad si mlad, 08.00 Sva{taonica, 09.00 Pregled {tampe, 09.20 Volej, 10.00 Pregled {tampe, 10.15 Folklorne grupe, 11.00 Pun gas, 12.15 Zdravqe, 14.15 Tokovi mo}i, 15.00 Otkos, 16.00 Akcenti, 16.30 Dok. film, 18.00 Akcenti, 18.15 Serija, 19.00 Energija, 20.05 Iks art, 21.00 Ekstremi, 22.30 Akcenti dana, 23.00 Film, 00.00 Komercijalni program 08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 12.00 Katedrale, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Tajni znak, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem.

DNEVNIK

sreda11.avgust2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

JESTIVA ISTORIJA ^OVE^ANSTVA

31 23

Pi{e: Tom Stendiy 07.00 09.15 10.20 11.15 12.00 12.15 12.31 13.15 14.20 15.05 15.35 16.20 17.10 18.25 19.30 20.10 21.55 22.30 23.10 23.55 Brus Vilis

16 blokova Yek Mosli je iskusan detektiv koji dobija nezavidan zadatak preme{tawa brbqivog osu|enika iz zatvora u sudnicu udaqenu {esnaest blokova.

Pritom otkriva da osu|enik mora da svedo~i protiv Moslijevih kolega...

Uloge: Brus Vilis, Mos Def, Dejvid Mors, Yena Stern, Kejsi Sander Re`ija: Ri~ard Doner (Nova TV, 21.00) 07.55 08.20 08.40 08.50 09.00 10.50 12.50 13.35 14.30 16.25 18.30 19.15 20.05 21.00 23.00 23.45 00.10 00.40 01.40 02.30

08.00 08.30 09.00 11.00

Ju-gi-oh, crtani Bumba, crtani Pepa, crtani Fifi i cvetno dru{tvo, crtani Dona Barbara U ime qubavi IN Bejvo~ Dona Barbara U ime qubavi IN Dnevnik Na{a mala klinika 16 blokova, film IN Bra~ne vode Seks i grad Ezo TV Za~arani Samo reci da, film

20.00 21.00 23.00 00.00 00.30 01.00

Ku}a iz ~etrdesetih Svet novca: Svet po Guglu Ajn{tajnova velika ideja Pol Pot – putovawe na Poqa smrti ^a~apoja. misterija izgubqene civilizacije Lovci na naciste Tajm tim godina 10 Nebeski put ~aja Moj dnevnik Qubavni problemi Lov na Careve krstarice Gerouov zakon Strogo poverqivo – istorija {pijuna`e Skrivena deca Krv na na{im rukama Nebeski put ~aja Moj dnevnik Qubavni problemi Lov na Careve krstarice

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 13.30 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.30

Kraq dinosaurusa Sigma 6 Mala princeza Kraq dinosaurusa Sigma 6 Mala princeza Crveni udar Dvoboj za ju`nu prugu Hajduk Siroma{ne bogata{ice Isti novac Predsednikov ~ovek Erotski program Erotski film Siva zona

06.00 07.50 09.40 11.25 11.55 13.25

Bra}a Blum Rej~el se udaje Ispovest kupoholi~arke Holivud na snimawu Trenutak prednosti Pol Blart: Policajac iz tr`nog centra Neka igra po~ne No}i u Rodanteu Oluja rata 2 Otmica u metrou 123 Spartak: Krv i pesak Predator Predator 2 Volim te, ~ove~e Izdajnik

12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 16.30 17.00 18.00 19.00

14.55 16.50 18.25 20.05 21.50 22.45 00.30 02.15 04.00

01.25 02.10 04.05

Dobro jutro, Hrvatska Pet zvezdica ^arolije letewa Opra {ou Dnevnik TV kalendar More qubavi Letwa slagalica Sutra je novi dan Hrvatsko podmorje A sad u Evropu!

Luda ku}a Hrvatska u`ivo ^arolija Dnevnik Nikad se nisam poqubila, film Klasici hrvatskog dokumentarizma Dnevnik 3 Dr Haus Filmske no}i vesterna: Pravi kauboji, film Zvezdane staze Prekid programa radi redovnog odr`avawa ure|aja Letwa slagalica

06.00 07.00 09.00 11.00 12.00 13.00 14.00 16.00 18.00 19.00 20.00 21.00 23.00 01.00 03.00

Sudija Ejmi Meklodove }erke Mu` za iznajmqivawe Sudija Ejmi Gardijan Ne{ Briyis Specijalna isporuka Za Grejsinu qubav Sudija Ejmi Ne{ Briyis Gardijan Gresi iz pro{losti Prsten prevare Projekat Jeqcin Istinite ispovesti go go devojke 05.00 Ne{ Briyis

08.05 10.20 10.55 11.50 11.55 12.20 13.10 14.00 15.35 17.25 18.55 19.10 20.00 20.55 22.40 23.45 01.25

RTL ritam zona Bibin svet K.T.2 Ekskluziv Punom parom Nestala Los Viktorinos Najlep{i urok Kobra 11 Bibin svet Ekskluziv Ne daj se, Nina L.A. Dragnet 11. sat CSI Wujork Crkni lepotice, film Astro {ou

SERIJA

CSI: Wujork

Dru Barimor

Nikad se nisam poqubila Darovita i marqiva Yozi Geler radi kao urednica u listu ^ikago San-Tajms stekav{i puno poverewe svog {efa Avgustusa [trausa. Ona pritom potpuno zanemaruje privatni `ivot koji joj je na mrtvoj ta~ki jo{ od sredwe {kole...

Uloge: Dru Barimor, Majkl Vartan, Dejvid Arket, Moli [enon, Lili Sobieski, Yeremi Yordan, Yesika Alba Re`ija: Raja Gosnel (HRT 1, 20.10)

08.00 08.10 08.25 08.50 09.10 09.35 09.45 10.00 10.25

Ulicama Wujorka hara serijski ubica ~ije se `rtve zovu Mek Tejlor. ^iwenica da su ve} dva Maka ubijena {okirala je ~itav CSI tim koji sad s razlogom brine da bi wihov Mak mogao da bude slede}i...

Uloge: Geri Sinis, Melina Kanakaredes, Karmin \ovinazo, Ana Belknap, Hil Harper, Edi Kejhil, Robert Yoj Autor: Entoni Zujker (RTL, 22.40)

00.20 01.10 01.40 02.20

TV vrti} Na kraju ulice 101 dalmatinac Porodica Adams Deksterova laboratorija Ta politika U zdravom telu zdrav duh Hajdi Mama, ja }u te ~uvati, film Afrika, ~arobni kontinent Ru`na Beti Beverli Hils Simpsonovi Crveni patuqak Zvezdane staze Knez i devojka Vrhunska putovawa, dok. serija Budimpe{ta: EP u plivawu, prenos Mu}ke Fudbal, prijateqska utakmica: Slova~ka - Hrvatska, 1. poluvreme Fudbal, prijateqska utakmica: Slova~ka - Hrvatska, 2. poluvreme Tri sahrane Melkijadesa Estrade, film Dedvud Kalifornikacija Zlo~ina~ki umovi Kineska pla`a

08.40 09.35 10.30 10.55 11.25 12.20 13.15 14.10 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Razotkrivawe mitova Prototipi Kako se to pravi Kako se pravi Vrhunsko graditeqstvo Auta po meri 2008.

Ameri~ki ~operi Peta brzina Prqavi poslovi Opasan lov Vrhunsko graditeqstvo Pre`ivqavawe Razotkrivawe mitova Kako se to pravi Kako se pravi?

Pre`ivqavawe Sam u divqini Lovci na oluje U deli}u sekunde Auta po meri Prqavi poslovi

07.00 08.30 10.30 11.00 12.30 13.00 14.15 15.00 16.00 17.00 18.30 19.00 21.00 23.00 01.00 02.45 04.00

Kapetan Skarlet Intermeco 1 Pri~e veka Odred Zebra Intermeco 2 Sedam vrata do smrti Trava Pri~e veka Trava Besplatna lova Intermeco 3 Pet uglova Razbija~ Ubica cara Hladna soba Skretawe Pustiwska pobeda

09.30 11.30 12.15 14.30 15.30 16.30 18.45 18.55 20.00 20.05 21.05 21.10 22.20 22.25 22.30 23.00 00.00

Plivawe Plivawe Plivawe Letwi biatlon Plivawe Plivawe Fudbal Plivawe Svi sportovi Kowi~ki sport Kowi~ki sportovi Golf Golf klub Jedrewe Plivawe Fudbal Plivawe

11.45 12.10 12.55 13.40 14.00 14.30 15.15 16.00 16.55 19.05 20.20 21.30 22.25

Melina Kanakaredes

Banka koju ~uvaju medvedi a norve{kom ostrvu [picberg, udaqenom Svrha Svalbarda je da obezbedi polisu osigura1.100 kilometara od Severnog pola, iz snewa protiv kratkoro~nih i dugoro~nih opasnosti. ga na padini planine {tr~i betonski klin Kratkoro~na, ali verovatna, su klimatske promekoji se nimalo ne uklapa u okolinu. Reflektuju}i ne. U mnogim zemqama klimatske promene mou biti ~elik, ogledala i prizme, ugra|eni u otvor na fasatakve da najsve`ije godine krajem 21. budu toplije di, odbijaju polarnu svetlost tokom leta, zbog ~ega od najtoplijih u 20. veka. Uslovi pod kojima su razse gra|evina sija kao draguq usa|en u pejza`. U tami zime, sija jezivo belom, zelenom i tirkiznom svetlo{}u od 200 opti~kih vlakana, ~ime se garantuje da }e zgrada biti vidqiva s udaqenosti od vi{e kilometara. Iza ulaznih vrata od te{kog ~elika, tunel od armiranog betona pru`a se 125 metara u stewe. A iza jo{ jednih vrata i dve vazdu{ne ustave su tri trezora, duga po 27, visoka {est i {iroka deset metara. U wima se ne}e ~uvati zlato, umetni~ka dela, tajni planovi ni visokotehnolo{ko oru`je, ve} najve}e blago ~ove~anstva – milijarde semenki. Me|unarodno skladi{te Svalbard je u svetu najve}i i najsigurniji objekat za ~uvawe semena. Ono se ~uva u sivim ~etvorostrukim kovertima od polietilena i aluminijuma, spakovano u zape~a}ene kutije, i poslagano na police u tri trezora. U svakom kovertu je po oko 500 semenki, a ukupan kapacitet trezora je 4,5 miliona koverata, ili vi{e od dve milijarde semenki. Kad prvi trezor bude samo dopola pun, Svalbard bi}e najve}a zbirka semena na svetu.

Zbog pa`qivo osmi{qenog plana i polo`aja, trezor bi trebalo i da je najsigurnija zbirka na svetu. [irom sveta postoji oko 1.400 banaka semena, ali mnoge nisu za{ti}ene od rata, prirodnih katastrofa ili nedostatka pouzdanog finansirawa. Talibani su 2001. zbrisali banku semena u Avganistanu s drevnim sortama oraha, badema, bresaAmerikanci desetkovali svoje sorte jabuka ka i drugog vo}a. Tokom ameri~ke invazije na Irak 2003. pqa~ka{i su uni{tili banku semena u vijene dana{we uobi~ajene sorte useva vi{e ne}e Abu Graibu, i izgubqene su retke sorte p{enice, va`iti. Vilijam Klajn, stru~wak za ekonomski utiso~iva i leblebija. Veliki deo zbirke iz naciocaj globalnog zagrevawa pri Centru za globalni nalne banke semena na Filipinama izgubqen je razvoj u Va{ingtonu, predvi|a da }e klimatske pro2006. u izlivawu muqa tokom tajfuna. Jedna latimene do 2080. smawiti poqoprivrednu proizvodwu noameri~ka banka semena gotovo da je izgubila kou zemqama u razvoju deset do 25 odsto ako se ne{to lekciju krompira kad su se pokvarili fri`ideri. ne preduzme. U Indiji – ~ak 30 do 40 odsto. S druge Banka semena Malavija je zapravo jedan zamrziva~ strane, poqoprivredna proizvodwa u nekim razviu uglu drvene kolibe. Cela banka semena Kenije jenim zemqama, koje obi~no imaju ni`e prose~ne gotovo je izgubqena jer uprava nije mogli da plati temperature, mo`e se malo i pove}ati kako tempera~un za struju. Svalbard, koji }e slu`iti kao rerature budu rasle. Najgori scenario su ratovi zbog zerva za sve te nacionalnesta{ica hrane nakon ne banke, osmi{qen je su{a, oko prava na obratako da se i prirodni ridivu zemqu i zalihe vode.

Nacionalno skladi{te semena zici i oni ~iji je uzrok No, kad nekada bogato Avganistana uni{tili su talibani, ~ovek svedu na minimum, obradivo tlo bude postabanka semena Malavija je zapravo a tro{kove gradwe, kao i lo suvi{e suvo za zemqojedan zamrziva~ u uglu drvene od`avawa, pla}a}e norradwu, a hladne, vla`ne kolibe, a kenijska je gotovo ve{ka vlada. oblasti prikladnije za Osim {to je izgra|en obra|ivawe, bi}e potrebizgubqena jer uprava nije mogla na jednom od najudaqenino seme s novim osobinada plati ra~un za struju jih mesta na Zemqi, ma. Tu nastupa Svalbard.

Svalbard je strogo obez[irewe visokoprinobe|en ~eli~nim vratima i {ifrovanim bravama, snih sorti, nakon zelene revolucije, zna~i da se nadgleda se video-vezom iz [vedske, a {tite ga i mnoge tradicionalne vi{e ne seju i izgubqene su. dektektori pokreta postavqeni po okolini. (BeOd 7.100 sorti jabuka koje su se gajile u Americi u li medvedi su dodatna prepreku za uqeze: qudima u 19. veku izumrlo je 6.800. Organizacija UN za hranu toj oblasti savetuje se da nose mo}no vatreno i poqoprivredu FAO procewuje da je u svetu tokom oru`je kad god idu van naseqa). Zgrada je uzidana u 20. veka izgubqeno oko 75 procenata sorti useva, a planinu koja je geolo{ki stabilna i ima nizak nigubitak se nastavqa brzinom od jedne dnevno. Te vo prirodne radijacije. A 130 metara je iznad nitradicionalne sorte ~esto daju prinose ni`e od voa mora, te }e ostati netaknuta ~ak i ako se modernih, ali zajedno su dragocen genetski izvor ostvare najpesimisti~niji scenariji podizawa nikoji se mora sa~uvati za budu}u upotrebu. voa mora. Sistem hla|ewa, koji pokre}e ugaq vaSortu p{enice PI-178383 ameri~ki botani~ar |en u blizini, ~uva}e seme na temparaturi od -18 Xek Harlan je odbacio kao “beznade`no beskoristepeni. ^ak i da se rasladni sistem pokvari, posnu” kad je prikupio uzorak u Turskoj 1948. Pokazalo`aj trezora garantuje da temperatura nikad nela se lo{e u hladnim zimama, imala dugu, slabu sta}e pre}i -3,5 stepena, {to je dovoqno hladno da sabqiku zbog koje je lako polegala, i bila podlo`na ~uva najve}i broj semewa tokom mnogo godina. Ako bolesti lisna r|a. Ali 1963, kad je tra`en na~in se sve bude funkcionisalo normalno, po nekoliko da napravi ameri~ka p{enica otporna na `utu r|u, semenki iz svakog uzorka povremeno }e biti povupokazalo se da je navodno beskorisna turska p{eni~eno i zasa|eno, da se mo`e skupiti sve`e seme. ca neprocewivo vredna. Testovi su pokazali da je Neke vrste, kao {to je zelena salata, mogu se ~uvaotporna na ~etiri vrste `ute r|e i jo{ 47 drugih ti samo oko 50 godina, ali seme p{enice mo`e da bolesti.

KRAJ pre`ivi 1.700, je~ma 2.000, a sirka 20.000 godina.

N

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

MONITOR

sreda11.avgust2010.

DNEVNIK

c m y

32

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Mogu}i su problemi i nerazumavawe s izvr{iocima na poslu, pa i tokom dana, oko vremena i termina, dogovora i susreta. S partnerom budite tolerantni, prihvataju}i pa`wu. Pokloni?

BIK 20.4-20.5.

Koncentrisani ste na posao i zaradu novca, koji je dovoqno dobar motiv va{eg truda. Ipak, mo`ete imati utisak da vas drugi na shvataju dovoqno ozbiqno. Va{ {arm dolazi do izra`aja.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

11. avgust 2010.

Dinamika s uku}anima ili onima koji vam dolaze u goste. Ne zadr`avate se i suvi{e dugo bilo gde da se zateknete jer vas nemiri vode na sve strane. Govorite onako kako ose}ate.

Osetqivi ste na spoqa{we utiske i re~i koje vam upu}uju. Kra}e poslovno putovawe predstavqa}e ~ist proma{aj. Rasteretite se mentalne i radne napetosti, {etwom.

Jo{ uvek ste najbitniji i najva`niji u svom carstvu i okru`ewu pa }e biti kako kraq ili kraqica ka`e! Vreli dani vam prijaju jer vas pune potrebnom energijom, ali nemojte preterivati.

U poslu ste ozbiqni, vredni, i mo`ete biti zadovoqni. Simpatije i prijatna radna atmosfera doprinose boqoj saradwi i pove}awu zarade. Jednostavno, kockice se uklapaju i sla`u.

VAGA 23.9- 23.10.

Tri planete su u va{em znaku, {to nagla{ava zna~aj i lepotu ovog perioda. Sobom nosite inicijativu i sklad, {ire}i optimizam oko sebe. Qubavna veza je bez veze, bez vezivawa.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Razre{ili ste sve dileme i neizvesnosti, na sopstveno zadovoqstvo pa u poslu, a i privatno, mo`ete biti sasvim zadovoqni. Ipak, nije sve onako kako izgleda na prvi pogled. Usporite!

Vreli dani avgusta vam pogoduju jedino za godi{wi odmor. ^uvajte se preteranog sunca i ne forsirajte posao, pogotovo ako je optere}en bilo kojim vidom dugovawa ili nejasno}a.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Motivisani ste da udovoqite voqenoj osobi. Tajna qubav i putovawe negde daleko je sve {to vam je potrebno. Ovo je pravo vreme za aktivan odmor, s izabranom osobom.

Mo`ete kako ho}ete, danas, sutra, bilo kada. Stalno vodite ra~una o stawu svesti jer je sve ostalo samo spoqa{wa manifestacija. @ivite svoje ideale, ali radite, zaradite!

Imate veoma mnogo posla i obaveza, tako da morate zaroniti u wih. Mo`ete pobe}i na more, ali nakratko. Finansijska situacija je i daqe nestabilna. Prolazna kriza u partnerstvu. Dogovor?

TRI^-TRA^

Uporna Ema V REMENSKA

PROGNOZA

MALO

Vojvodina Novi Sad

31

Subotica

30

Sombor

30

Kikinda

31

Vrbas

31

B. Palanka

31

Zrewanin

31

S. Mitrovica 31 Ruma

31

Pan~evo

31

Vr{ac

31

Srbija Beograd

31

Kragujevac

31

K. Mitrovica 32 Ni{

Glumica Ema Votson odsekla je kosu kako bi impresionirala re`isera Dejvida Fin~era i dobila glavnu ulogu u adaptaciji romana Stiga Larsona „Devojka sa tetova`om zmaja”.

- Ema je ve} bila na audiciji kod Fin~era, a ~ak se i o{i{ala da bi mu pokazala koliko je posve}ena - rekao je izvor blizak glumici.

Uloga hakerke Lizbet Salander trenutno je najtra`enija u Holivudu. U igri su bile Elen Pejx, Natali Portman, Keri Maligan i Kristen Stjuart, ali ameri~ka {tampa pi{e da su one otpale, te da Fin~er ulogu nudi Votsonovoj. Glumici koja }e igrati „Devojku sa tetova`om zmaja” partner }e biti Danijel Krejg.

33

VIC DANA

Evropa

TOPLIJE

NOVI SAD: Sun~ano i malo toplije. Vetar slab severni i severoisto~ni. Pritisak malo iznad normale. Temperatura od 17 do 31 stepen.

VOJVODINA: Sun~ano i malo toplije. Vetar slab severni i severoisto~ni. Pritisak malo iznad normale. Jutarwa temperatura 14, a maksimalna 31 stepena.

SRBIJA: Sun~ano i jo{ malo toplije. Po podne na jugozapadu Srbije lokalni razvoj oblaka uz re|u pojavu kratkotrajnih pquskova u planinskim predelima. Vetar slab severni i severoisto~ni. Pritisak malo iznad normale. Minimalna temperatura 14, a maksimalna 33 stepena.

Prognoza za Srbiju u narednim danima: Narednih dana sun~ano i sve toplije uz temperature oko 35 stepeni u drugoj polovini sedmice. U popodnevnim satima je mogu}a re|a pojava lokalnih pquskova.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Nastavqa se period relativno povoqne biometeorolo{ke situacije koja }e doprineti stabilnijem stawu zdravqa i raspolo`ewa kod ve}ine hroni~nih bolesnika. Kardio i cerebro-vaskularnim bolesnicima se preporu~uje umerena aktivnost i pridr`avawe saveta lekara.

Madrid

36

Rim

32

London

24

Cirih

25

Berlin

26

Be~

30

Var{ava

28

Kijev

32

Moskva

34

Oslo

19

Ulazi Piro}anac u kafanu i pri|e jednom ~oveku: - Je li, boga ti, jesi li ti onaj {to mi je izvukao sina iz reke i spasao ga od davqewa?

- Jesam - ka`e ~ovek.

A Piro}anac }e na to: - A gde je kapa?

SUDOKU

St. Peterburg 24 Atina

36

Pariz

23

Minhen

25

Budimpe{ta

32

Stokholm

23

8

1

6

7 4

2

4

1

6

3

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

TISA

SAVA

407 (27)

Slankamen

426 (-2)

Apatin

455 (21)

Zemun

404 (-10)

Tendencija opadawa

Senta

420 (-22)

Bogojevo

- (-)

Pan~evo

410 (-10)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

350 (-17)

Tendencija stagnacije

Smederevo

544 (-10)

Titel

436 (-4)

NERA

Novi Sad

371 (7)

Tendencija porasta i stagnacije

Hetin

92 (-32)

6 2 9 5 8 3 1 7 4

3

Bezdan

Ba~. Palanka 364 (11)

Ja{a Tomi}

18 (-1)

Tendencija stagnacije

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

N. Kne`evac 409 (-24) S. Mitrovica Beograd

122 (-8)

5

1 1

Kusi}

1 7 4 2 6 9 8 5 3 8 5 3 7 1 4 6 2 9

2

7 1 6 4 2 8 9 3 5

351 (-9)

6

Tendencija opadawa i stagnacije

2

1

7

3

8

5

5 9 2 3 7 6 4 8 1 3 4 8 9 5 1 2 6 7

5

4 8 1 6 3 7 5 9 2

42 (29)

5 8

2

3 9

6 5

2 6 7 1 9 5 3 4 8 9 3 5 8 4 2 7 1 6 Re{ewe iz pro{log broja