Dnevnik 11.avgust 2011.

NOVI SAD *

^ETVRTAK 11. AVGUST 2011. GODINE

GODINA LXIX BROJ 23163 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

^I ME ]E MO DO ^E KA TI DRU GI TA LAS SVET SKE EKO NOM SKE KRI ZE

Sr bi ja ne ma pa re za cr ne da ne?

str. 5

RAD NI CI „NI BENS GRU PE” JU ^E SPRE ^E NI DA PO DIG NU BA RI KA DE NA KO RI DO RU 10

NASLOVI

Politika 3 Parlamentarci tro{e i na moleraj, ti{leraj...

3 File kritikovao Srbiju zbog „Tvitera”

Ekonomija 4 Umesto otete imovine dr`ava vra}a restlove?

Za 200 dana stradalo 88 pe{aka

str. 13

Iste stanove prodavao i po pet puta?

str. 13

Nov~anik 6 Nafta jeftinija za tre}inu, gorivo u Srbiji ni za dlaku

@and arm er i j a blok ir al a put ar e, a ne oni put str. 4

NO VE OD RED BE ZA KO NA O ZDRAV STVE NOJ ZA [TI TI PO DE LI LE JAV NOST

Ro di te qi ma one mo gu }en uvid u zdrav stve ni kar ton de te ta str. 15

Dru{tvo 15 Mladi za prevagu razuma nad demagogijom

Malo toplije Najvi{a temperatura 25 °S

UV zra~ewe 5-7

Po {te ni na la za~ ni je `e leo ni na gra du

str. 14

PREVARENO TRISTA SUBOTI^ANA

Garantovali posao, naplatili proviziju i – nestali str. 11

n VO[A PREDSTAVILA JANO[EVI]A, BOJOVI]A I fRIMPONGA

n SRBIJA PORA@ENA U RUSIJI

DANAS U „DNEV NI KU”

Ras po re d utakmica Jelen superlige

Vojvodina 12 Kupawe u ~istoj vodi, ali na sopstveni rizik

NA ^EL NIK ZRE WA NIN SKE PO LI CI JE PRO NA [AO TOR BU S BLI ZU 800 EVRA KO JU JE IZ GU BIO WE GOV SU GRA \A NIN JA NO[ MI LER

str. 16 – 20

SPORT

Novi Sad 9 U vrti}ima mesta za jo{ 1.000 mali{ana?

n ORLOVI POKAZALI KARAKTER

2

POLiTikA

~etvrtak11.avgust2011.

dnevnik

LIDER JEDINSTVENE SRPSKE LISTE DR RADA TRAJKOVI]

SPROVODI SE SPORAZUM BEOGRADA I KFORA

Sr bi `i ve i ju `no od Ibra

Ukla wa ju se ba ri ka de

– Ne mogu jo{ jednom ovo da gledam jer me sve podse}a na situaciju koja se desila mom narodu ju`no od Ibra. Ovo je opasna igra i zahtevala je da se svi ukqu~e u re{avawe problema, i predsednik Bo ris Ta di} i ministar odbrane Dra gan [u ta no vac, jer Kfor ima samo s tim mi ni star stvom spo razume, i

ministar policije Ivi ca Da ~i} zbog pitawa stabilnosti, i tr go vi ne Du {an Pe tro vi}...

Situacija je zahtevala ve}i tim qudi iz vlasti jer nije dovoqno samo {to su ovde bili i pregovarali ministar za KiM Go ran Bog da no vi} i {ef beogradskog pregovara~kog tima Bo ri slav Ste fa no vi}. Ve}im anga`manom zvani~nika Srbije se budi i ose}aj kod Srba da vi{e qudi brine za wih – izjavila je u razgovoru za „Dnevnik“ lider Jedinstvene srpske liste dr Ra da Traj ko vi}, komentari{u}i novonastalu situaciju na severu Kosova. Ona isti~e da je dobro {to je na kraju zasedala Skup{tina Srbije. {to je tadi} razgovarao s liderima Srba sa severa, ali sve to nije dovoqno.

Rada Trajkovi} ka`e da od po~etka ne mo`e da se pomiri s ~iwenicom da je do{lo do intervencije jedne etni~ke celine na koju je poslat monoetni~ki sastav jedne institucije.

– I zato ne ka`em da su na severu Kosova intervenisali kosovski specijalci, ve} Albanci, i to s kakvim namerama. ^ak

i da su etni~ki Albanci unutar ROSU-a Srbima nosili hranu i ne znam {ta, to mo`e nositi sasvim drugu konotaciju u smislu onoga {to }e se razvijati u perspektivi i zato je ovo i bolan i te`ak trenutak – isti~e Rada Trajkovi}.

Ona ukazuje na to da je ROSU od svog formirawa usmeren na „represivne intervencije prema Srbima i oni su im meta“.

– Uputiti takvu etni~ki ~istu instituciju na sever, gde uglavnom `ive Srbi, naravno da odmah dobija konotaciju me|uetni~kog sukoba i tenzija.

Ne ka`em da status severa ne treba da se radi i legalizuje, ali postoje na~ini i modaliteti koji ne podrazumevaju represiju. Svedoci smo na Kosovu i Metohiji da su tom etni~kom

Velika borba tra`i – Demokrate moraju da podele odgovornost sa svim ostalima u Srbiji. Dali su Stefanovi}u i Bogdanovi}u da nose posao i te{ko ij je bilo gledati u toj situaciji, a ovo je opasna igra. Trebalo je svi da se ukqu~e, da prosto oni koji imaju lo{e namere nemaju obraza da ih sprovedu, pa sam ~ak i za to da Stefanovi}, koji je ve} bio u Pri{tini, ponovo ode tamo. Ovo je velika borba i tra`i strategiju ispred, a ne korak nazad i stalno da ih pratimo i tra`imo odgovore na wihova dela, a treba i oni na na{a koja }e biti podr`ana negde – konstatuje Rada Trajkovi}.

Kako isti~e, od po~etka akcije specijalaca ROSU bilo je jasno da je Kfor bio logistika na neki na~in, „mo`da ne vidqiv, ali svakako da“. Zbog toga je, po wenoj oceni, neophodan i razgovor o stvarnoj neutralnosti Kfora.

– Ako on prihvata odluke Vlade Kosova, koja nije regulisala svoj status u UN i SB ove organizacije, onda Kfor ulazi u sukob sa statusnom neutralno{}u – konstatuje sagovornica.

policijom i represijom re{avani neki problemi i videli smo do ~ega je do{lo. Ono iz ~ega imamo lo{e iskustvo – i Albanci govore da su imali isto – to sada rade i dolazimo u situaciju da neki drugi, koji su vernici, sve ovo tuma~e kao napad muslimanskih jedinica na hri{}ane – obja{wava sagovornica, i isti~e da je vreme kada treba izbegavati da „nedobronamerni razmi{qaju na razli~ite na~ine i zloupotrebqavaju tu intervenciju“.

– Ja bih vrlo rado u~estvovala u procesu legalizacije severa, tako {to bi se razgovaralo s narodom i govorilo o neophodnosti da se tra`i zajedni~ko re{ewe za srpsko pitawe na Kosovu i Metohiji. Ovako se bojim da ne do|e do odliva stanovni{tva jer ~esto mi prijateqi sa severa sada ka`u da }e `ene i decu evakuisati i to je te{ka i opasna situacija, koja boli po{to me podse}a na vreme kada se ista stvar de{avala ispod Ibra – ne skrivaju}i emocije nagla{ava lekarka iz Gra~anice.

Ona ka`e da u ovom trenutku predsednik Srbije Boris Tadi} i wegov DS preuzimaju partijsku i li~nu odgovornost i da je to lo{e za wih jer je „ovo stvar kolektivne odgovornosti i potrebno je da budu ukqu~eni svi segmenti Vlade Srbije“.

– I adresa krivice anga`manom svih ne bi sutra bila usmerena prema jednom ~oveku i jednoj partiji. Ne znam koliko ko razume, a mi smo odavde vi{e svima verovatno dosadili, ali re~ je o na{em velikom dr`avnom pitawu i sva~iji glas je dobrodo{ao, osim onaj koji misli da je re{ewe rat jer smo tu onda

RO SU su od svog for mi ra wa usme re ne na re pre siv ne in ter ven ci je pre ma Sr bi ma i oni su im me ta sigurni gubitnici, s obzirom na one koji transparentno ili mawe transprentno podr`avaju ove projekte na severu – isti~e Rada Trajkovi} i dodaje da kada po~nu emocije da navladavaju razum i srce po~ne vi{e da radi od mozga, a to se {iri na Kosovu i kod Srba i kod Albanaca, te`e je do}i do razumne politike“.

– Te`e je i Ha {i mu Ta ~i ju da vrati ROSU, te{ko je i Srbima da prihvate vlast Pri{tine jer znaju da bi bila osvetni~ka, i polako pozicionirawe ide ka iskqu~ivosti i jednih i drugih.

To je opasna situacija i stoga apelujem na razum i mudrost – obja{wava sagovornica.

Ona ka`e da je izjava novinara i analiti~ara Ti ma Xu de bila pametna smernica jer je rekao da }e „Srbija sigurno dobiti status kandidata za ~lanstvo u EU, ali po~etak pregovora s Briselom ne}e jer }e neka zemqa to sigurno usloviti carinskim prelazima i pe~atima“.

– To zna~i da se do re{ewa mora do}i kroz pregovore, {to bi za stabilnost bilo mnogo boqe. Neko je hteo ovako da ~ak i te pregovore Beograda i Pri{tine potpuno devalvira politikom svr{enog ~ina, da nema o ~emu da se razgovara – smatra Rada Trajkovi}, i ka`e da je instinkt za opstanak Srbe s Kosmeta terao ponekad i na paranoju, ali da je ona previ|ala ovakav scenario zbivawa i opasnosti za sever.

D. Milivojevi}

I{in ger: Ne pri hva tqi va po de la Ko so va – Ideje o podeli Kosova su apsolutno neprihvatqive, a posredovawe generala Er har da Bi le ra tako|e ukazuje da Kfor Kosovo posmatra kao integralnu dr`avu – izjavio je za “Doj~e vele“ nekada{wi poverenik EU za Kosovo Vol fgang I{in ger.

Po wegovim re~ima, bilo bi boqe da do sukoba oko granice i trgovine izme|u Srbije i Kosova nije do{lo jer su ti problemi davno morali da budu re{eni.

– Mislim da je va`no podsetiti sve, a posebno zvani~nike u Beogradu, na to da se bez otklawawa sukoba vrata EU za Srbiju ne mogu daqe otvoriti i ne}e se otvoriti. Mislim da je to u Beogradu shva}eno na svim nivoima i da su toga svesni i lokalni politi~ari na severu Kosova – rekao je I{inger.

On je dodao da Srbiji nikada nije bio postavqen uslov da prizna Kosovo, jer su svi svesni politi~kih i pravnih problema, ali je jasno da mora da bude stvorena situacija u kojoj }e odnosi Srbije i Kosova biti bez problema i zategnutosti.

– Nemogu}a je situacija u kojoj nova ~lanica EU svojim pristupawem u Uniju uvozi nere{ene teritorijalne probleme. Toga ne}e biti, niti sme da bude. Mislim da to u Beogradu sasvim dobro znaju – rekao je I{inger.

Nema~ki diplomata ka`e da dijalog Beograda i Pri{tine mora da bude nastavqen i mora da donese rezultate, a ako ih ne bude, to }e pre svega biti veliki problem za Srbiju, koja bi `elela da jo{ tokom ove godine u~ini nove korake u pribli`avawu EU.

Srbi uklonili barikade kod Leposavi}a i kod mesta Zup~e.

Barikade u Rudaru ostaju do daqeg. Kfor razume da je za uklawawe barikada potrebno vreme, ali poru~uje da to ostaje jedan od uslova za sprovo|ewe sporazuma koji je postignut s Vladom Srbije. Srbi sa severa Kosova i Metohije uklonili su preksi-

Fejt: Pri{tina ima pravo na sever [ef Me|unarodne civilne kancelarije na Kosovu Pi ter Fejt ocenio je da kosovska vlada ima pravo da poku{a da preuzme kontrolu na celoj teritoriji Kosova i da bi trebalo da uradi sve {to je mogu}e da integri{e sve zajednice.

Fejt je, tokom posete [trpcu, rekao da preuzimawe celog podru~ja nije stvar koja se odnosi samo na funkcionisawe prava i “za{tite granice”, ve} da ima veze i s bezbedno{}u srpske zajednice, da se ose}aju dobro u sredinama gde `ive. no} barikade kod Leposavi}a postavqene na putu ka administrativnom prelazu Jariwe. Barikade su ju~e uklowene i u mestu Zup~e, javio je Tanjug, dok u Rudaru ostaju do daqeg. Dr`avni sekretar u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju Oli ver Iva -

krivicu za sve ovo, ali to ne govore i tolerantni su kada je u pitawu rok za uklawawe barikada – rekao je Ivanovi}. – Kforu treba prolaz i ima alternativni put, na koji smo ukazali jo{ u prvoj fazi, kada smo kao preduslov za razgovore

„Koha ditore”: Nema slu`benika carine Na punktovima Brwak i Jariwe nema slu`benika carine Kosova, niti Euleksa, prenosi pri{tinski list “Koha ditore“, pozivaju}i se na izvor iz Kfora.

Kfor je odbio da transportuje carinike na prelaz Brwak, uprkos tvrdwama kosovskog premijera Ha {i ma Ta ~i ja da u Brwaku ima slu`benika carine, pi{e list. Ta~i je nedavno rekao da se na prelazu G-31 u Brwaku nalaze carinici, ali carinika nema ni na tom, ni na prelazu G-1 u Jariwu, navodi list.

– Na tim prelazima nema carinskog osobqa jer je zonu u kojoj se ta dva prelaza nalaze Kfor proglasio za delimi~nu vojnu – rekao je visoki zvani~nik Kfora. no vi} rekao je za RTS da je barikada u Rudaru tehni~ki komplikovana, jer su postavqene gra|evinske ma{ine, pa }e trebati vi{e vremena da se ukloni.

– Iz Kfora znaju da to ne}e i}i lako, oni delimi~no ose}aju

otvorili deo tog puta i omogu}ili im da pro|u kroz Mitrovicu, odnosno kroz Zve~an.

Kfor ne postavqa nikakav vremenski okvir za uklawawe barikada jer razumeju da je, kako su naveli, za to potrebno vreme.

– Prihvatamo da je za uklawawe barikada potrebno vreme, ali to ostaje jedan od uslova za sprovo|ewe privremenog sporazuma koji je postignut s Vladom Srbije – rekao je Tanjugu portparol Kfora Hans Di trih Vih ter.

– Srbi }e ostati na barikadama u Rudaru do ispuwewa zahteva i vra}awa stawa na prelazima Brwak i Jariwe pre 25. jula, odnosno odluke Pri{tine da preuzme kontrolu na tim punktovima – izjavio je ju~e predsednik op{tine Kosovska Mitrovica Kr sti mir Pan ti} na redovnoj konferenciji Srpske napredne stranke u Beogradu. – Narod na barikadama je re{en da sa~uva svoja ogwi{ta i porodice i od dr`ave Srbije o~ekuje odlu~niju odbranu teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije.

Sporazum Vlade Srbije s Kforom je neprihvatqiv za kosovske Srbe jer se wim ispuwavaju svi zahtevi Pri{ine, naveo je Panti}, koji jeipokrajinski funkcioner SNS-a, i dodao da Kfor blokadom podr`ava odluku kosovskih vlasti o zabrani uvoza robe iz Srbije.

[EF SRPSKE DIPLOMATIJE VUK JEREMI] S ESTONSKIM KOLEGOM URMASOM PAETOM

SB UN – tre nu tak isti ne o pri me ni si le Ministar spoqnih poslova Srbije Vuk Je re mi} izjavio je ju~e da }e predstoje}a sednica Saveta bezbednosti UN biti “trenutak istine” o tome {ta se dogodilo proteklih nedeqa na Kosovu i Metohiji, i dodao da datum odr`avawa te sednice, planirane za kraj avgusta, jo{ nije preciziran.

Posle beogradskih razgovora s estonskim ministrom spoqnih poslova Ur ma som Pa e tom, Jeremi} je rekao novinarima da je Srbija protiv upotrebe fizi~ke sile za postizawe politi~kih ciqeva, i izrazio o~ekivawe da }e o tome biti re~i i na sednici SB UN. – Ve}ina zemaqa ~lanica SBa podr`ava stavove Srbije o tom pitawu. Nakon sednice SB-a zna}emo koliko je preporu~qivo i po`eqno upotrebqavati silu ne bili li se postigli politi~ki ciqevi – rekao je Jeremi}.

Po wegovim re~ima, u narednih nekoliko nedeqa Srbija }e intenzivno raditi sa svim ze-

mqama ~lanicama SB-a, a posebno s onima koje su nam naklowene, da bi ih upoznala sa svojim stavovima.

– U okviru javne debate, na vrlo jasan na~in bi}e prikazan stav me|unarodne zajednice po pitawu agresije. Ono {to se dogodilo, po na{em mi{qewu je poku{aj agresije. Agresija ne sme biti tolerisana i nagra|ivana – istakao je Jeremi}.

Govore}i o evropskim integracijama, Jeremi} je rekao da Estonija, jedna od ~lanica EU, nikada do sada nije dovodila u pitawe ubrzani proces pristupawa svih zemaqa Zapadnog Balkana.

– Nastavi}emo blisko da sara|ujemo u budu}nosti po tim pitawima – rekao je Jeremi}, i dodao da je tokom razgovora s estonskim kolegom razmotrena {ira slika doga|awa u svetu.

Na pitawe novinara da li je Estonija imala bilo kakve informacije o tome da se sprema unilateralna akcija na severu Kosova i Metohije, Paet je re-

kao da nije, dodaju}i da Estonija veoma ~vrsto zastupa stav da su razgovori izme|u Pri{tine i Beograda veoma vredan proces i da ih treba nastaviti.

– Sva re{ewa moraju da proisteknu iz miroqubivih razgovora i dijaloga. Estonija sna`no podr`ava te razgovore i nada se da }e oni biti nastavqeni, i to na na~in koji }e biti odgovoran i efikasan, {to treba da podr`i i me|unarodna zajednica – naglasio je Paet.

On je izjavio da bilo kakvo nasiqe i upotreba sile ne mogu doneti re{ewa. Paet je rekao da Estonija podr`ava ~lanstvo Srbije, ali i drugih zemaqa s prostora Balkana, u EU, dodaju}i da Srbija svoje zadatke na tom putu ispuwava vaqano. On je izrazio nadu da }e razgovori o ~lanstvu Srbije u EU po~eti do kraja godine.

Paet je rekao i da je tokom {etwe centrom Beograda bio prijatno iznena|en jer je video veliki broj kwi`ara.

D. Milivojevi}

PLA TE I PU TO VA WA NI SU JE DI NI TRO [AK PAR LA MEN TA RA CA

Mo le raj, ti {le raj, {naj de raj…

Re pu bli~ koj skup {ti ni na ras po la ga wu ove go di ne je kon to od bli zu dve mi li jar de di na ra, od ~e ga ne }e {to vi {e od 770 mi li o na oti }i na pri na dle `no sti na rod nih po sla ni ka.

Po zva ni~ noj in for ma ci ji iz par la men ta, start na pla ta na rod nog pred stav ni ka, bez ura ~u na tog sta `a ili ne ke skup {tin ske funk ci je, je 75.886 di na ra. A da je to ci fra ko ju po sla ni ci i te ka ko ne pro pu {ta ju sve do ~i ~i we ni ca da je u par la men tu ne pri ma tek dva de se tak. U pro se ku, po sla nik ko ji je pro {le go di ne pri mao pla tu u par la men tu i pri mio pa u {al za rad s gra |a ni ma, za ra dio je za skup {tin ski an ga `man oko 2,2 mi li o na di na ra.

Iz ka se Skup {ti ne pro {le go di ne ni su ni di nar uze li funk ci o ner DSS-a Ne nad Po po vi} i li der JS-a Dra gan Mar ko vi} Pal ma.

Pla tu su pri ma li na svo jim rad nim me sti ma i uze li sa mo go di {wi pa u {al, ko ji bru to iz no si 548.566 di na ra, iz DS-a Ne boj {a ]e ran, Dra go mir Ci me {a, Du {an Mi li sa vqe vi} i Mi lan Uro {e vi}, kao i Slo bo dan Sa mar xi} (DSS), @ar ko Ko ra} (SDU). Iz klu ba URS-a @eq ko Iva wi, Dra gi Da mja no vi}, Ne boj {a Zdrav ko vi} i Mom ~i lo Spa si}. Od na pred wa ka sa mo pa u {al su pri mi li Jor go van ka Ta ba ko vi} i Mi lan Kne `e vi}, a od so ci ja li sta – pred sed ni ca Skup {ti ne Sla vi ca

\u ki}-De ja no vi}, Du {an Ba ja to vi}, Mi lan Ni ko li} i Mi le Ili}, dok su iz SRS-a na tom spi sku Pa ja Mom ~i lov i Ni ko la @u ti}, kao i po sla ni ci ZZK-a Ve ro qub Ste va no vi} i Sa {a Mi le ni}.

Iz skup {tin skog bu xe ta sa mim tim za ra du pri ma oko 90 od sto par la men ta ra ca. Za i sta za ni mqiv po da tak ako se uzme u ob zir to da od 250 na rod nih po sla ni ka ~ak 201 ima fa kul tet sku di plo mu, 15 vi {u {ko lu, a sve ga 34 sred we obra zo va we. Iako je na kon utvr |i va wa kvo ru ma skup {tin ska sa la

i ko ti za ci je za sa ve to va wa oko 114.000 di na ra. I po red to ga {to je od 347 stal no za po sle nih ~i nov ni ka 146 sa vi so kom stru~ nom spre mom, za stru~ ne uslu ge par la ment je la ne pla tio vi {e od 27 mi li o na di na ra. [tam pa we ma te ri ja la za po tre be par la men ta ko {ta lo je mi lion di na ra, a ob ja vqi va we ogla sa 414.000.

Po {to u Skup {ti nu sva ko dnev no do la ze go sti, za re pre zen ta ci ju je po tro {e no 10,7 mi li o na di na ra, a za po klo ne 2,2 mi li o na. Stav ka „osta le op {te uslu ge“ do sti `e 8,6 mi li o na di na ra, a tu, iz me |u osta log, spa da ju i iz da ci za is hra nu qu di iz obez be |e wa, bi fea, le kar skih eki pa, ko ji de `u ra ju u da ne ka da Skup {ti na za se da.

Sve {to se ku pu je za srp ski par la ment mo ra da pro |e ten der sku pro ce du ru, a ove go di ne za ra zno ra zne na bav ke bi }e utro {e no 177,8 mi li o na di na ra. Uvo |e we kon fe ren cij skog i vi deo-si ste ma u dve sa le za odr `a va we sa sta na ka ko {ta }e 38 mi li o na di na ra. U skup {tin sko zda we ove go di ne bi }e unet i deo kan ce la rij skog na me {ta ja iz ra |e nog po me ri, za {ta je pla ni ra na ci fra od 2,9 mi li o na di na ra. Iako je na ja vqe no uvo |e we „e-par la men ta“, kan ce la rij ski ma te ri jal ko {ta }e 20 mi li o na, a pla ni ra na je i na bav ka {tam pa ~a ve li kog ka pa ci te ta vred nog 3,1 mi li o na di na ra. Za 20 dak ti lo graf skih sto li ca bi }e

po ne kad sa bla sno pra zna, iz gle da ve li ki deo po sla ni ka pro ce wu je da ne mo `e da stig ne da ra di ne ki dru gi po sao osim stra na~ kog i par la men tar nog.

No, ni su pri na dle `no sti po sla ni ka je di ni tro {ak ko ji pra ti par la men tar na za se da wa, ko ja dnev no ko {ta ju se dam do osam hi qa da evra. Po pro {lo go di {wem bi lan su, sa mo za tro {ko ve grad skog gra |e vin skog ze mqi {ta pla }e no je oko 90 mi li o na di na ra, za utro {e nu elek tri~ nu ener gi ju oko 11,5 mi li o na, a cen tral no gre ja we ko -

{ta lo je ne {to vi {e od 22 mi li o na. Uslu ge ~i {}e wa iz no si le su bli zu osam mi li o na di na ra, dim ni ~ar 221.000, a de ra ti za ci ja 109.000 di na ra. Od vo `e we ot pa da iz skup {tin skog zda wa ko {ta lo je 2,5 mi li o na. Za fik sne i mo bil ne te le fo ne na ku pi lo se 14,5 mi li o na, u {ta ni su ura ~u na ti mo bil ni te le fo ni po sla ni ka, po {to ih oni pla }a ju iz svog xe pa.

Osi gu ra we vo zi la ko {ta lo je 335.000, a TV-pret pla ta oko 11.000 di na ra.

Uslu ge pre vo |e wa pla }e ne su 1,3 mi lion di na ra, a usa vr {a va we za po sle nih ne {to vi {e od mi lion

po tro {e no 700.000 di na ra, a za sit ni alat za maj sto re 850.000.

Me |u pla ni ra nim ten der skim tro {ko vi ma je i 1,5 mi lion di na ra za no vo go di {we po klon-~e stit ke za de cu za po sle nih i na rod nih po sla ni ka.

Ra zno ra zne uslu ge neo p hod ne par la men tu ko {ta }e vi {e od 100 mi li o na di na ra. Iz me |u osta log, na spi sku je pra we za ve sa, pro zo ra, te pi ha, mer mer nih po do va, a to }e ko {ta ti vi {e od {est mi li o na di na ra. Mo le raj ko {ta 2,9 mi li o na, ko li ko i adap ta ci ja ka bi ne ta pred sed ni ce u sta roj zgra di Skup {ti ne.

S. Stan ko vi}

REKLI SU

Tri van: Vi {e od go vor no sti ne go vla sti

Mi haj lo vi}: Ob ja vi }e mo `u tu kwi gu ko rup ci je

Pot pred sed ni ca DS-a Je le na Tri van iz ja vi la je da }e iz bo ri u Sr bi ji bi ti odr `a ni kad im do |e vre me, od no sno ka ko za kon na la `e – na pro le }e sle de }e go di ne. Ra no je za pri ~e o sa ve zi ma i ko a li ci ja ma, ali je di no {to se mo `e ve} sa da re }i je da DS i SNS pred sta vqa ju dva raz li ~i ta po li ti~ ka po la. Ona je, me |u tim, do da la da SNS vi de u svim istin skim, de mo krat skim, evrop skim i re form skim sna ga ma. Je le na Tri van je ne gi ra la i kri ti ke po je di nih li de ra vla da ju }e ko a li ci je da je DS svu vlast i naj ve }i broj funk ci ja pri gra bio za se be i da se po na {a kao “glav ni ga zda u Vla di”. Po we nim re ~i ma, isti na je na su prot nom kra ju, od no sno da, upr kos ~i we ni ci da je na vla sti ko a li ci ja, u vla sti svi u~e stvu ju i ni jed na se od lu ka ne mo `e do ne ti bez sa gla sja part ne ra.

– DS sno si naj ve }u i go to vo is kqu ~i vu od go vor nost, dok su nam us pe si za jed ni~ ki. Mi se ne `a li mo, ali je ~i we ni ca da smo pre u ze li vi {e od go vor no sti ne go vla sti – re kla je Je le na Tri van.

Srp ska na pred na stran ka na ja vi la je ju ~e da }e u na red nom pe ri o du ob ja vi ti “`u tu kwi gu ko rup ci je” u ko joj }e, ka ko tvr di, bi ti sa dr `a ne afe re u ener get skim i osta lim sek to ri ma. ^la ni ca Pred sed ni {tva SNS-a Zo ra na Mi haj lo vi}-Mi la no vi} re kla je na kon fe ren ci ji za no vi na re da }e u kwi zi bi ti na ve de no gde je “dr `a va na pra vi la pro pu ste i za {to te afe re ni je re {i la”.

– Vlast je omo gu }i la da ener get ski sek tor bu de u ru ka ma ener get ske ma fi je ko ja bi lo di rekt no, kroz pred u ze }a Vu ka Ha mo vi }a i Vo ji na La za re vi }a, ili in di rekt no, pre ko wi ho vih po li ti ~a ra, biv {ih ili sa da {wih dr `av nih se kre ta ra i pred sed ni ka uprav nih od bo ra, pla si ra in for ma ci je o pre ni skoj ce ni ko je ni su u in te re su ener get skog sek to ra Sr bi je – re kla je Zo ra na Mi haj lo vi}.

Uz tvrd wu da }e SNS, ka da do |e na vlast, sma wi ti ce ne stru je 20 od sto, ona je do da la da }e se ta stran ka ba vi ti grad wom elek tra na i otva ra wem no vih rud nih po qa.

Bo ro vi}: Eli mi ni sa }e mo glad i si ro ma {tvo No va Sr bi ja je ju ~e na ja vi la kam pa wu “za spas na ro da i dr `a ve” i obe }a la an ti kri zni eko nom ski pro gram, za ko ji sma tra da }e “vr lo br zo Sr bi ju vra ti ti na put raz vo ja i na pret ka”. Na ja vqu ju }i an ti kri zne me re NS-a, di rek tor stran ke Bo ri slav Bo ro vi} u sa op {te wu obe }a va da }e “srp ske gra |e vin ske fir me ra di ti sve po slo ve ko je pla }a Sr bi ja ili iz kre di ta ko ji mi vra }a mo”. Osim to ga, “ve }i na sub ven ci ja }e i}i u po qo pri vre du, jer je to stra te {ka gra na Sr bi je”, do dao je Bo ro vi}, i na ja vio osni va we poq pri vred ne za dru ge i ga ran to va we una pred ot kup ne ce ne. “Zna ~aj no }e mo po ve }a ti mi ni mal ne za ra de za po sle nih i pro me ni ti struk tu ru vla sni {tva u ban ka ma u ko rist do ma }eg”, na gla sio je Bo ro vi}. Osno va }e mo dr `av nu raz voj nu ban ku, re kao je Bo ro vi}, i obe }ao da }e NS “eli mi ni sa ti glad i si ro ma {tvo u Sr bi ji jer je to osnov na funk ci ja dr `a ve”.

c m y

politika

dnevnik

~etvrtak11.avgust2011.

3

PO SLE ZA BRA NE SA TI RI^ NIH NA LO GA I LA @NIH PRO FI LA

Fi le kri ti ku je Sr bi ju zbog „Tvi te ra” Evrop ska ko mi si ja je pre ne ko li ko da na od go vo ri la ne za do voq nom “tvi te ra {u“ iz Sr bi je ko ji je od lu ~io da im se obra ti po vo dom za bra ne sa ti ri~ nih i la `nih “Tvi ter“ pro fi la srp skih po li ti ~a ra i obe }a la da }e u „sle de }em su sre tu sa srp skim vla sti ma raz go va ra ti o tom slu ~a ju“. Ano nim ni “tvi te ra{“ je pro {le ne de qe pi sao [te fa nu Fi leu, a a`ur ni slu `be ni ci EK-a su mu br zo od go vo ri li, is ti ~u }i da pa `qi vo pra te sve {to se ti ~e slo bo de iz ra `a va wa i qud skih pra va u na {oj ze mqi. U raz go vo ru sa za po sle ni ma u kan ce la ri ji Mi ri jam Ver ge iz Ode qe na za qud ska pra va, sa zna li smo da je ovo stan dard na prak sa te da }e se o te mi uki da wa la `nih “Tvi ter“ pro fi la si gur no di sku to va ti s do ma }im pred stav ni ci ma vla sti.

– Ovo je ne {to o ~e mu se re dov no raz go va ra na sa stan ci ma rad nih gru pa, ali pro sto ne po sto ji po tre ba da se s bi lo ka kvim iz ja va ma, mi {qe wi ma ili

sa ve ti ma iz la zi u jav nost, te se ta ko ni u ovom slu ~a ju ni ko ne }e zva ni~ no ogla {a va ti – ka `u iz kan ce la ri je Mi ri jam Ver ge.

La `ni pro fil „@Vo o kje re mic“ (kao i jo{ de se tak la `nih pro fi la) uki nut je na zah tev Mi ni star stva spoq nih po slo va, ko je je to tra `i lo zbog ~e stih la `nih in for ma ci ja ko je su se po ja vqi va le na tom pro fi lu.

PO KRA JI NA PO MA @E VOJ VO \AN SKIM OP [TI NA MA DA DO \U DO EVROP SKIH FON DO VA

De set mi li o na za pre ko gra ni~ nu sa rad wu U Vla di Voj vo di ne ju ~e su pred sta vqe na tri pro jek ta pre ko gra ni~ ne sa rad we Plan di {ta, No vog Kne `ev ca i Ba~ kog Pe trov ca, odo bre na pro {log de cem bra na kon kur su re sor nog po kra jin skog se kre ta ri ja ta, ~i ji je ciq da se po ve }a ka pa ci tet voj vo |an skih op {ti na za kon ku ri sa we kod do stup nih evrop skih fon do va. Sem iz na ve de nih op {ti na, odo bre ni su i pro jek ti iz Ka wi `e, Ade, Ki kin de, Som bo ra, Pan ~e va, Zre wa ni na, Ali bu na ra, Ma log I|o {a i Apa ti na. Ukup no je za 12 pro jek ta iz dvo je no 10,1 mi li o na di na ra, a po je di na~ ni iz no si bi li su od 350.000 di na ra do mi lion.

– Ove op {ti ne za slu `u ju pri zna we za ozbiq nu am bi ci ju ko ju su po ka za le jer ne sa mo da je to ozbiq na po mo} wi ho vim bu xe ti ma ko ji su re strik tiv ni ve} ova kva sred stva, ko ja po kla wa ju gra |a ni EU, ima ju ogro man zna ~aj u raz vo ju, po seb no ma lih op {ti na – is ta kao je pot pred sed nik Vla de Voj vo di ne i po kra jin ski se kre tar za me |u re gi o nal nu sa rad wu i lo kal nu sa mo u pra vu To mi slav Stan ti}.

On je na gla sio i da sti ca wem sta tu sa kan di da ta Sr bi ja po sta je ze mqa ko joj su na ras po la ga wu tre }a, ~e tvr ta i pe ta li ni ja pret pri stup nih fon do va EU. Tre }a li ni ja sred sta va na me we na je re gi o nal nom raz vo ju, a ti ~e se in fra struk tu re, eko lo gi je i pred u zet ni {tva. ^e tvr ta li ni ja pred sta vqa sred stva za qud ske re sur se, dok je pe ta na me we na ru ral nom raz vo ju sa svim ele men ti -

ma po ten ci ja la se o skih sre di na, ob ja snio je Stan ti}.

On je pod se tio na to da je Se kre ta ri jat pro {le go di ne or ga ni zo vao edu ka ci ju za pi sa we pro je ka ta EU za 150 po la zni ka iz lo kal ne sa mo u pra ve, po kra jin skih i lo kal nih in sti tu ci ja.

Maj da Adle {i} iz Ba~ kog Pe trov ca pred sta vi la je pro je kat dru ge kom po nen te evrop skog IPA-pro gra ma me |u gra ni~ ne sa rad we Hr vat ska–Sr bi ja, pod na zi vom “For mi ra we cen tra za una pre |e we zna wa o ru ral nom tu ri zmu“, ~i ja je ukup na vred nost 378.000 evra. Oba ve ze ove op {ti ne u pro jek tu su vi {e od 199.000 evra.

Po mo} ko ju su do bi li od re sor nog po kra jin skog se kre ta ri ja ta iz no si oko mi lion di na ra. Part ne ri u pro jek tu su TZ Vu ko var, grad Vu ko var i TZ @u pa wa, a u Sr bi ji i TO Sr bi je.

Ra di ka Gru e sku pred sta vi la je pro je kat op {ti ne Plan di {te iz pro gra ma pre ko gra ni~ ne sa rad we Ru mu ni ja–Sr bi ja, ~i ji je na ziv “Cen tar po dr {ke raz vo ju ma lih i sred wih pred u ze }a op {ti na Plan di {te i De ta. Udeo ove op {ti ne u pro jek tu iz no si 35.000 evra, a pe riod re a li za ci je je go di nu da na. O pro jek tu “Sa rad wa u obla sti obra zo va wa iz me |u op {ti na No vi Kne `e vac i De ska“, u okvi ru pro jek ta pre ko gra ni~ ne sa rad we Ma |ar ska–Sr bi ja, go vo ri la je we go va ko or di na tor ka Ka ta ri na Ni ko lin, sa op {tio je Po kra jin ski se kre ta ri jat za in for ma ci je.

S. N.

NO VO SAD SKI NA PRED WA CI OP TU @U JU PA VLI ^I ]A DA OB MA WU JE GRA \A NE

Uspe {ni sa mo u upro pa {}a va wu grad skih pred u ze }a No vo sad ski od bor Srp ske na pred ne stran ke op tu `io je gra do na ~el ni ka Igo ra Pa vli ~i }a da po da ci o us pe si ma ak tu el ne grad ske val sti ko je je ne dav no iz neo u pi smu No vo sa |a ni ma, ko je, ina ~e, sma tra ju “opro {taj nim”, pred sta vqa ju “jo{ jed nu {a re nu la `u za gra |a ne No vog Sa da”.

U ju ~e ra {wem sa op {te wu SNS-a oce wu je se i da je ak tu el na vlast u No vom Sa du naj ne u spe {ni ja jo{ od Dru gog svet skog ra ta.

Na pred wa ci grad sku vlast op tu `u ju da je za tri i po go di ne man da ta upro pa sti la jav na grad ska pred u ze }a.

“Ago ni ja JKP ’Stan’, pro pa da we JKP ’Put’ i po sled we in for ma ci je o ne ko li ko mi li jar di du go va No vo sad ske to pla ne, naj bo qa su ilu stra ci ja uspe {no sti ak tu el ne grad ske vla sti s gra do na ~el ni kom Pa vli ~i }em na ~e lu“, tvr di SNS. Na pred wa ci su Pa vli ~i }a za pi ta li zbog ~e ga ni je is pu nio obe }a we o iz grad wi mo sta na stu bo vi ma ne ka da {weg mo sta Fran ca Jo ze fa, te po zva li gra do na ~el ni ka da sa op {ti ko li ko je uli ca as fal ti ra no za vre me we go vog man da ta, kao i da se ogla si o re vol tu gra |a na zbog pla na grad ske vla sti da JKP “Vo do vod i ka na li za ci ja” bu de pred met jav no-pri vat nog part ner stva.

B. D. S.

4

ekonomija

~etvrtak11.avgust2011.

dnevnik

RADNICI „NIBENS GRUPE” JU^E SPRE^ENI DA PODIGNU BARIKADE NA KORIDORU 10

@an dar me ri ja blo ki ra la pu ta re, a ne oni put Rad ni ci pet pu tar skih pred u ze }a u okvi ru „NI BENS gru pe„, me |u ko ji ma je i „Voj vo di na put–Ba~ ka put”, pro ve li su ju ~e ra {wi dan u svo jim fir ma ma okru `e nim @an dar me ri jom i po li ci jom, ko ja je ~u va la iz la zne ka pi je da pu ta ri ne bi na pu sti li pred u ze }a i blo ki ra li sa o bra }aj ni Ko ri dor 10.

Ka ko je za na{ list iz ja vio pred sed nik Sin di ka ta „Ba~ ka pu ta” \u ro Tri vu no vi}, Sin di kat je na van red nom sa stan ku ju ~e uju tro od lu ~io da sa ~e ka is pla tu za o sta lih za ra da do pet ka, u pro tiv nom, u po ne de qak stu pa ju u ge ne ral ni {trajk.

Tri vu no vi} pri ~a da mu je u no }i iz me |u utor ka i sre de oko 2 ~a sa, dok su bi li na blo ka di ra do va de la auto pu ta Hor go{ – No vi Sad kod Vr ba ske pe tqe zbog ne re {e nog sta tu sa – blo ka de ra ~u na i ne is pla }e nih za ra da, po li ci ja uru -

~i la re {e we o za bra ni odr `a va wa pro test nog sku pa ko jim se blo ki ra ju ra do vi na iz grad wi auto pu ta Su bo ti ca - No vi Sad. Po sle to ga svi rad ni ci kre nu li su u pred u ze }e na Sen tan drej skom pu tu, a za wi ma i po li ci ja, ko ja ih je op ko li la sa {est-se dam ma ri ca.

joj su i sa mi u~e stvo va li, me |u tim, po {to wi ho va ago ni ja tra je pre du go, a obe }a wa Vla de, ba na ka i mi ni stra za in fra struk tu ru Mi lu ti na Mr ko wi }a se stal no po na vqa ju s od go |e nim ro kom, ne ma ju dru gi na ~in ne go da {traj ko vi ma pod se te nad le `ne na to da i

U no}i izme|u utorka i srede jake policijske snage stigle u Vrbas i spre~ila daqe proteste i blokadu izgradwe Koridora 10 Po Tri vu no vi }e vim re ~i ma, po li ci ja ni je do zvo qa va la grup ne iz la ske iz fir me, ali je omo gu }i la da je dan po je dan rad nik na pu sti ko lek tiv i kre ne ku }i.

Sa go vor nik pod se }a na to da ni jed nom za po sle nom u ovoj fir mi ni je na me ra da pra vi bi lo ka kvu gu `vu, a naj ma we da ome ta sa o bra }aj ili iz grad wu Ko ri do ra, u ko -

oni tre ba da od ne ~e ga `i ve. Po sled wu pla tu su do bi li za mart, a sa da je av gust. U me |u vre me nu se ni ko u ze mqi ni je za pi tao ka ko pre `i vqa va ju.

Ista si tu a ci ja je ju ~e za be le `e na i u dru gim pu tar skim pred u ze }i ma, ~la ni ca ma „NI BENS gru pe„. I rad ni ci PZP „Ni{„ bi li su pod kon tro lom po li ci je,

ko ja je, po re ~i ma pred sed ni ka ta mo {weg sin di ka ta Mir ka Jan ko vi }a, blo ki ra la iz laz iz ba ze da za po sle ni ne bi na pu sti li pred u ze }e i, kao {to su na ja vi li dan ra ni je, blo ki ra li ju `ni krak Ko ri do ra 10. Na vod no su se ja vi le i

OLAK[ICA ZA BIV[E I SADA[WE RADNIKE „VITALA”

RASPRODATO SVE VREDNO I MALO OSTALO ZA RESTITUCIJU

Ume sto ote te imo vi ne dr `a va vra }a re stlo ve?

Pred stav ni ci Vla de Sr bi je, Mre `e za re sti tu ci ju i eko nom ski stru~ wa ci iz ne li su ju ~e raz li ~i to mi {qe we o to me da li dr `a va po se du je imo vi nu ko ja mo `e bi ti pred met re sti tu ci je. Di rek tor u Cen tru za li be ral no-de mo krat ske stu di je Bo {ko Mi ja to vi} je re kao, go vo re }i na okru glom sto lu „Re sti tu ci ja – pri log jav noj ras pra vi o za ko nu”, ko ji je or ga ni zo va la No vin ska agen ci ja Ta njug, da dr `a va vi {e ne ma imo vi nu ko ju je mo gu }e de na ci o na li zo va ti jer je sve vred no ras pro da to u pri va ti za ci ja ma.

– Dr `a va ne ma imo vi nu ko ja je na ci o na li zo va na i ko ju je mo gu }e de na ci o na li zo va ti – re kao je Mi ja to vi}, ob ja {wa va ju }i da je ceo stam be ni fond pri va ti zo van de ve de se tih go di na pro {log ve ka, da su pred u ze }a i „sve {to je vre de lo” ta ko |e pri va ti zo va ni, kao i naj vred ni ja stvar - grad sko gra |e vin sko ze mqi {te.

– Ono {to se mo `e vra ti ti na tu ral no, od no sno {to se mo glo ne ka da vra ti ti, a {to je na ci o na li zo va no, to ga vi {e ne ma – ka zao je Mi ja to vi}, do da ju }i da dr `a va ima dru gu imo vi nu ko ju mo `e po na ~e lu re al ne re sti tu ci je vra ti ti, ali da je pro blem u to me {to se ne zna ko li ka je ta imo vi na.

Pred sed nik Mre `e za re sti tu ci ju Mi le An ti} od ba cio je pri med bu da dr `a va vi {e ne ma imo vi nu ko ju je mo gu }e de na ci o na li zo va ti, ali se slo `io s tim da je „pro ble ma ti ~an” po pis dr `av ne imo vi ne. An ti} je ka zao da „ne sto ji pri ~a da je pri va ti za ci jom sve oti {lo”, na vo de }i, {to se ti ~e gra |e vin skog ze mqi {ta, da su

we go vi naj ve }i ko ri sni ci jav na pred u ze }a i po vla {}e ni po je din ci ko ji su ga u po stup ci ma pri va ti za ci je uzur pi ra li. Po we go vim re ~i ma, ni je spo ran po pis imo vi ne ko ju biv {i vla sni ci po tra `u ju, ve} po pis dr `av ne imo vi ne, a kao pri mer, na veo je da je u Re pu bli~ koj di rek ci ji za imo vi nu po pi sa no 137.000 hek ta ra po qo pri vred nog ze mqi {ta, a da sta ri vla -

sni ci po tra `u ju 300.000 hek ta ra.

Pot pred sed nik Vla de Sr bi je Bo `i dar \e li} re kao je da u za ko nu o re sti tu ci ji „ne sme i ne }e bi ti mi ste ri ja”, te da }e po sle we go vog do no {e wa, kao i za ko na o jav noj svo ji ni, na po kon bi ti po zna ta imo vi na i ko wom ras po la `e. Na Mi ja to vi }e vu pri med bu da je u su mu od 200 mi li jar di di na ra, na me we nu fi nan sij skom obe {te }e wu

Lak{e nego devizna {tedwa Eko no mi sta Cen tra za no vu po li ti ku Go ran Ni ko li} tvr di da dve mi li jar de evra za re sti tu ci ju, pred vi |e ne na cr tom za ko na o vra }a wu od u ze te imo vi ne i obe {te }e wu, ~i ne oko pet od sto bru to do ma }eg pro iz vo da Sr bi je, za ko li ko bi po tom osno vu bio po ve }an jav ni dug, „{to je pod no {qi vo”.

Ni ko li} je pod se tio na to da je obe {te }e we pred vi |e no u for mi dr `av nih ob ve zni ca s ro kom is pla te do 20 go di na, {to zna ~i da }e tro {ak bi ti 0,25 od sto BDP-a u po ~et nim go di na ma, {to je zna ~aj no ma we od sa da {weg tro {ka za sta ru de vi znu {ted wu.

bu gar ska i tur ska am ba sa da i tra `i le da se nor ma li zu je sa o bra }aj na blo ki ra nim prav ci ma od Ni {a pre ma Be loj Pa lan ci i bu gar skoj gra ni ci.

Mi ni star za in fra struk tu ru Mi lu tin Mr ko wi} iz ja vio je da

su ban ke ko ji ma „NI BENS gru pa” du gu je na ja vi le da }e u na red na dva da na obez be di ti no vac za is pla tu za ra da pu ta ri ma ko ji su po ~e li {trajk i po zvao ih da ga pre ki nu. On je po no vio da su se ban ke, ko ji ma „NI BENS gru pa„ du gu je 130 mi li o na evra, oba ve za le na to da }e od blo ki ra ti ra ~u ne svih pet pu tar skih fir mi i obe zeb di ti no vac za na sta vak ra da i is pla tu za ra da. Sa mo {to je to isto re kao i u ne de qu, na gla {a va ju }i da }e ve} u po ne de qak ne sa mo do bi ti pla tu ve} mo }i i da se vra te na gra di li {ta, a da nas je ve} ~e tvr tak. Za glad na usta ko ja ne mo gu da na hra ne pra zna obe }a wa, dug je i je dan dan. Za to su i kre nu li na Ko ri dor, ko ji je pri o ri tet Vla de Sr bi je, ra ~u na ju }i na to da }e ta ko svi ko ji ve dre i obla ~e bo qe vi de ti pro va li ju pred no ga ma pu ta ra.

Ekipa „Dnevnika”

sta rim vla sni ci ma, tre ba lo da bu de ukal ku li sa na in fla ci ja, kao i ka mat na sto pa, \e li} je re kao da je zah tev Me |u na rod nog mo ne tar nog fon da bio da se utvr di fik sna su ma i da bi bi lo {tet no da Sr bi ja osta vqa otvo ren pro stor ne koj oba ve zi ~i ji se obim ne zna. \e li} sma tra da }e u bu xe tu bi ti do voq no nov ca za obe {te }e we sta rih vla sni ka, bu du }i da }e pre sta nak is pla te sta re de vi zne {ted we otvo ri ti bu xet ski pro stor za tu na me nu.

Pred sed nik Rad ne gru pe za iz ra du za ko na o re sti tu ci ji Go ran Ra do sa vqe vi} is ta kao je da }e za ko nom bi ti pro pi sa na oba ve za vra }a wa od u ze te imo vi ne, kao i da }e se svi ma ko ji uzur pi ra ju ili ima ju na me ru da uzur pi ra ju ze mqi {te to za bra ni ti jer }e bi ti pred met re sti tu ci je. Ka da je u pi ta wu po qo pri vred no ze mqi {te, Ra do sa vqe vi} je na veo da je za dr `a vu re le vant na evi den ci ja Mi ni star stva po qo pri vre de, vo do pri vre de i {u mar stva, ko ja ka `e da u Sr bi ji po sto ji bli zu 400.000 hek ta ra ta kvog ze mqi {ta, ko je }e ap so lut no bi ti pred met re sti tu ci je, osim u slu ~a je vi ma ko ji su iz u ze ti za ko nom.

Ra do sa vqe vi} je ka zao da }e jo{ ne ke su ge sti je ko je su se ~u le u do sa da {woj jav noj ras pra vi bi ti pri hva }e ne, po put mo gu} no sti da dr `a va u ne koj me ri ap sor bu je tro {ko ve pri ja vqi va wa za po vra }aj imo vi ne, na pri mer ad mi ni stra tiv ne, kao i u ve zi s in sti tu ci jom ko ja tre ba da se ba vi re sti tu ci jom, po put pri med be da ona tre ba od mah da po~ ne rad.

E. Dn.

Pe co ni opro stio stam be ne kre di te

Vla snik „In ve ja„ Pre drag Ran ko vi} Pe co ni opro stio je rad ni ci ma uqa re „Vi tal„ u Vr ba su pre o sta li dug od ukup no 22 mi li o na di na ra za stam be ne kre di te, sa op {ti la je ju ~e ta kom pa ni ja. Ukup no 119 biv {ih i sa da {wih rad ni ka „Vi ta la”, ko ji je deo po slov nog si ste ma „In vej„, ne mo ra ju da vra te osta tak

ne do bio stam be ni kre dit od 80.000 di na ra i rok ot pla te je bio 20 go di na. Me se~ na ra ta iz no si la je oko 450 di na ra i osta lo mi je jo{ osam go di na da ot pla tim kre dit ko ji je sa da ot pi san – re kao je biv {i rad nik „Vi ta la“ ko jem je, na ovaj na ~in, „opro {te no“ oko 40.000 di na ra.

Dug ko ji je „Vi tal“ opro stio

kre di ta ko ji su do bi li za re {a va we stam be nog pi ta wa, na vo di se u sa op {te wu. Pod se }a se na to da su iz nov ca fa bri ke za po sle ni ma ko ji ni su ima li re {e no stam be no pi ta we do sre di ne 2005. go di ne po de qe ni du go ro~ ni kre di ti.

In for ma ci ju da su rad ni ci ma Fa bri ke uqa i biq nih ma sti „Vi tal“ ot pi sa ni stam be ni kre di ti ko je su do bi li od ovog pred u ze }a, po tvr dio nam je dan, sa da ve} biv {i rad nik „Vi ta la“, ko ji je 2008. go di ne ot pu {ten kao teh no lo {ki vi {ak.

– Od „Vi ta la“ sam 1998. go di -

je ma hom ve zan za biv {e rad ni ke ko ji, na kon {to su ot pu {te ni iz vr ba ske uqar,e ni su na {li no vo za po sle we i te {ko su iz la zi li na kraj, ~ak i s ova ko „ma lom“ ra tom za kre dit.

M. K.

09. 08. 2011.

1.324,90549

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni za Va`i za za za za devize devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

102,1010

104,1850

106,5810

101,7890

Australija

dolar

1

72,0669

73,5377

74,5970

71,2426

Kanada Danska

dolar kruna

1 1

71,4614 13,5779

72,9198 13,8550

74,5970 14,1737

71,2426 13,5363

kruna

1

13,0059

13,2713

13,5765

12,9661

[vedska

kruna

1

10,9666

11,1904

11,4478

10,9330

[vajcarska

franak

1

98,1367

100,1400

102,4430

97,8363

SAD

funta dolar

1 1

115,8400 72,6383

118,2040 71,1855

120,9230 74,3090

115,4850 70,9676

Kursevi iz ove liste primewuju se od 10. 8. 2011. godine

Promet

19,94

1.113

69.006

Karneks, Vrbas

18,18

1.300

2.860.000

Veterinarski zavod, Subotica

14,68

414

133.765

AIK banka, Ni{

14,34

2.392

3.455.060

Telefonija, Beograd Pet akcija s najve}im padom

13,56 Promena %

854 Cena

92.200 Promet

Astoria, Beograd

-12,00

2.090

104.500

Sremput, Ruma

-12,00

1.056

4.224

Podriwe, [abac Energomonta`a, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija NIS, Novi Sad

V. Britanija

Cena

Dunav osigurawe, Beograd

Univerzal - holding, Beograd Norve{ka

Promena %

Soja protein, Be~ej Karneks Vrbas

-12,00 -11,54 -11,11 Promena % 9,52

198 2.300 4.000 Cena 736

9.900 9.200 4.000 Promet 56.838.389

9,76

652

4.259.879

18,18

1.300

2.860.000

Jedinstvo, Kikinda

0,00

300

822.600

Ribar, Novi Kne`evac

0,00

2.500

525.000

BELEX 15 (644,60 8,58) Naziv kompanije AIK banka, Ni{

Promena %

Cena

Promet

14,34

2.392

3.455.060

NIS, Novi Sad

9,52

736

56.838.389

Komercijalna banka, Beograd

7,64

2.507

1.709.450

Energoprojekt holding, Beograd

10,00

627

2.194.104

Agrobanka, Beograd

13,24

5.533

818.785

Imlek, Beograd

3,02

2.184

2.623.120

Soja protein, Be~ej

9,76

652

4.259.879

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

8,42

502

1.515.989

Jubmes banka, Beograd

0,00

13.154

0,00

Univerzal banka, Beograd

2,25

3.401

312.900

Metalac, Gorwi Milanovac

4,73

2.171

91.200

Alfa plam, Vrawe

0,00

8.300

0,00

Tigar, Pirot

3,24

733

336.347

0,00

2.350

0,00

14,68

414

133.765

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad Veterinarski zavod, Subotica

Svi iznosi su dati u dinarima

PREMIJER MIRKO CVETKOVI] NAJAVIO MERE ZBOG POREME]AJA U SVETSKIM FINANSIJAMA

Vla da {ted wom uda ra na kri zu

Spre~avawe novog zadu`ivawa i aran`man „iz predostro`nosti” s Me|unarodnim monetarnim fondom bi}e dva glavna odgovora Srbije na potencijalnu novu globalnu ekonomsku krizu, saop{tili su ju~e akteri sastanka kod premijera Mir ka Cvet ko vi }a, sazvanog povodom posledwih poreme}aja na svetskim finansijskim tr`i{tima. Istovremeno, ju~e je zaustavqen pad cena, kako na globalnom tr`i{tu kapitala, tako i na doma}em.

– Sva ekonomska kretawa u regionu i Evropi moraju da se prate s pa`wom da bi se odgovaraju}im merama reagovalo na eventualno prelivawe krize u Srbiju – izjavio je ju~e premijer Cvetkovi}.

On je dodao da je za zemqu od kqu~ne va`nosti da uskoro sklopi novi arn`man s MMF-om, navode}i da bi taj sporazum bio garant

\e li}, ministar ekonomije i regionalnog razvoja Ne boj {a ]i ri}, dr`avni sekretar u Ministarstvu finansija Du {an Ni ke zi}, ~lan Saveta guvernera NBS-a Mi loj ko Ar si}, viceguverner NBS-a Bo jan Mar ko vi}. Na sa-

Privreda usporava ^lan Fiskalnog saveta Vladimir Vu~kovi} izjavio je da su na ju~era{wem sastanku analizirani podaci o ekonomskim kretawima u Srbiji u drugom kvartalu ove godine koji pokazuju da je do{lo do usporavawa privredne aktinosti i da bi se prelivawe krize iz Evrope i sveta moglo odraziti na realni sektor, odnosno preduze}a i proizvodwu. Vu~kovi} je kazao da su u~esnici sastanka zakqu~ili da buxetska politika mora da bude racionalna i da buxetski deficit i javni dug budu u skladu s fiskalnim pravilima.

– U suprotnom bi do{lo do pove}awa rizika zemqe, {to bi dovelo do slabqewa dinara i pove}awa javnog duga – kazao je Vu~kovi}. makroekonomske stabilnosti, ali i pokazateq da Vlada vodi kredibilnu ekonomsku politiku, {to predstavqa pozitivan signal za sve potencijalne investitore s kojima se vode pregovori o ulagawu u Srbiju.

Osim premijera Cvetkovi}a, na sastanku su u~estvovali guverner Narodne banke De jan [o {ki}, potpredsednik Vlade Bo `i dar

stanku su bili i predsednik Fiskalnog saveta Pa vle Pe tro vi}, kao i ~lanovi saveta Vla di mir Vu~ ko vi} i Ni ko la Al ti par ma kov.

Kako je saop{teno iz Vlade nakon sastanka, zakqu~eno je da se ranije usvojena pravila fiskalne politike o visini javnog duga i buxetskog deficita moraju po{tovati da bi se odr`ala stabil-

nost na deviznom tr`i{tu i spre~ili potencijalni rizici koji bi mogli uticati na ve}e oscilacije kursa dinara. „U tom smislu fiskalna odgovornost, {tedwa, smawewe javne potro{we moraju da se po{tuju i ostvaruju od republi~kog nivoa vlasti preko pokrajinskog do lokalnog„, saop{tila je Vladina kancelarija za saradwu s medijima.

Dodaje se da je u ovakvim uslovima, uz striktno po{tovawe fiskalnih pravila neophodno i podsticawe izvozno orijentisane privrede i konkurentnih privrednih grana kao {to su prehrambena industrija i poqoprivreda. Razmatrano je i pitawe likvidnosti na finansijskom tr`i{tu kao i mogu}nost pove}awa plasmana uz odgovaraju}e kamatne stope. Vlada i Narodna banka odr`a}e u narednom periodu i sastanke s privrednicima i poslovnim bankama da bi se sagledali wihovi predlozi i ocena aktuelne situacije, navedeno je u saop{tewu.

Istovremeno, kretawa na svetskim berzama, kao i na doma}oj, ju~e su dala za pravo onima koji tvrde da aktuelni poreme}aji izazvani padom ameri~kog kreditnog rejtinga i du`ni~kom krizom u nekoliko velikih evropskih ekonomija ne}e napraviti dramati~nu {tetu. Indeksi berza u Evropi i SAD ju~e su porasli, dok su u Aziji i daqe padali, ali znatno mawim intenzitetom. Naravno, to jo{ uvek ne mo`e potvrditi da li }e ova situcija biti tek kratkotrajni {ok ili }e prerasti u ozbiqniju krizu svetske ekonomije.

V. ^vorkov

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

~etvrtak11.avgust2011.

5

^IME ]EMO DO^EKATI DRUGI TALAS SVETSKE EKONOMSKE KRIZE

Sr bi ja ne ma pa re za cr ne da ne?

Ako drugi talas krize stigne u Srbiju, mi, u stvari, i nemamo ~ime da ga do~ekamo. Da bi se ubla`ile ili spre~ile posledice, potrebne su pare, a Srbija u su{tini nema pre za crne dane. Tro{ewe rezervi ili eventualno novo zadu`ivawe ne bi pomoglo ve} bi napravilo jo{ ve}u {tetu, a novci su za borbu s krizom i te kako potrebni. O ~emu se radi vidi se po tome {to je samo za odbranu dinara tokom prve krize, to jest od 2008. godine, NBS potro{io oko tri milijarde evra.

Po svim ekonomskim pokazateqima, na udaru eventualne nove krize bio bi dinar, pa izvoz, pa proizvodwa, pa radna mesta...

– Srbija je ove godine ve} u deficitu 1,4 milijardu evra tako da nema ni govora o tome da imamo ne-

Udar na sredwi sloj – Mi imamo oko 130.000 siroma{nih i novi udar krize bi svakako dodatno pogodio sredwi sloj. Pogre{no je sada preuveli~avati celu krizu, ali tako|e nije ispravno ne shvatiti je ozbiqno. Svakako da u Vladi razgovaramo o tome {ta se mo`e uraditi u slu~aju izbijawa nove krize i koje bi se mere u tom slu~aju mogle sprovesti – izjavio je ministar rada Ra sim Qa ji}. ku rezervu za crne dane i borbu s eventualnom novom krizom – ka`e za „Dnevnik” urednik „Ekonomist magazina” Mi lan ]u li brk. – ^ak i bez nove krize, Srbija }e i dogodine morati da se zadu`i barem onoliko koliki je minus bio i ove godine te je jasno da u nove dugove ulaziti ne smemo.

Zbog ~ega nam trebaju pare za crne dana vidi se iz posledica koje

bi kriza mogla ostaviti na gra|ane, preduze}a, dr`avu...

Doma}a valuta je ve} krenula da pada i dodatno bi mogala oslabiti desetak odsto. Dinar je samo za dva dana pao za vi{e od dva procenta, dok je aukcija dr`avnih zapisa Trezora u utorak, a od kojih se, izme|u ostalog, finansira i buxetski minus, zavr{ena tako {to je prodato svega 2,95 odsto ponu|enih dr`avnih papira. Sve to uprkos ~iwenici da je dr`ava za wih ponudila izuzetno povoqnu kamatu od ~ak 14,5 posto.

Za odbranu doma}e valute potrebno je da Narodna banka interveni{e i tro{e devizne rezeve. Da li nam se to isplati...

Pad kursa }e daqe uticati na smawewe uvoza, a to }e ote`ati i proizvodwu. Izvoz je jedan od na~ina borbe protiv krize, a za dodatni plasman robe na svetsko tr`i{te opet su potrebene nove pare i ulagawa. O~uvawa radnih mesta tako|e nema bez novaca iz dr`avne kase, kao {to }e trebati pare i da bi se re{io problem qudi koji }e mo`da dobiti otkaze i oti}i na Biro za nezaposlene, a po nekim procenama, u drugom talasu krize moglo bi biti uga{eno novih 100.000 radnih mesta.

Potrebno je privu}i starne investitore da otvore nove fabrike, a oni ni ranije nisu hteli da do|u ako im se ne plati i 10.000 evra po radnom mestu...

Banke bi se u slu~aju krize jo{ te`e zadu`ivale kod svojih inostranih centrala, tako da bi kamate na kredite u evrima dodatno sko~ile. Sli~na situacija se desila i 2008, kada su kamate oti{le navi{e. Me|utim, tada su euribor i libor padali, pa se rast mar`i nije osetio. Sada je situacija druga~ija jer su ove bazne kamate ionako na niskom nivou. Tu je i ~iwenica da }e rast kursa pogor{ati polo`aj du`nika, stanovni{tva i preduze}a, bi}e i sve vi{e onih koji zajmove ne}e mo}i da vra}aju.

Moglo bi do}i i do pada poverewa gra|ana i preduze}a u {tedwu i povla~ewe depozita...

Milan ]ulibrk ka`e da, po{to nema mnogo nade da }e se obezbediti dodatni novci za intervenciju protiv eventualne krize, dr`ava treba da pojednostvqivawem propisa i ukidawem raznih barijera privu~e strane investitore. Tako bi se kroz proizvodwu i izvoz udarilo na krizu, a to je dobro i na kratak i na dugi rok.

D. U.

6

nOv^Anik

~etvrtak11.avgust2011.

TR GO VI NE PRI VLA ^E KUP CE NA RAZ NE NA ^I NE

Mu {te ri je ma me ~e ko vi ma....

Tr go vin ski lan ci u Sr bi ji, da bi pri vu kli {to vi {e po tro {a ~a, nu de raz ne mo gu} no sti i pogod no sti pri li kom pla }a wa ra ~u na, ukqu ~u ju }i sop stve ne tr go va~ ke kar ti ce i mo gu} nost od lo `e nog pla }a wa ~e ko vi ma i do 180 da na.

U „Tem pu” i „Mak si ju” po tro {a ~i ra ~u ne mo gu pla ti ti go to vi nom, svim vr sta ma plat nih kar ti ca i ~e ko vi ma, uz mo gu} nost od lo `e nog pla }a wa do de ve de set da na od da na ku po vi ne za iz nos ve }i od 2.000 di na ra. Ka ko su re kli Ta nju gu u „Del ta–Mak si ju”, u pro se ku de set od sto po tro {a ~a pla }a ra ~u ne ~e ko vi ma, 23 od sto kar ti ca ma dok osta li ku pqe nu ro bu pla }a ju go to vi nom.

U pro dav ni ca ma „Mak si” vi {e se pla }a go to vi nom i kar ti ca ma, go to vo 95 od sto po tro {a ~a, dok u „Tem pu” sko ro sva ki {e sti po tro {a~ ko ri sti ~e ko ve i mo gu} nost od lo `e nog pla }a wa, a vi ken dom se taj broj po ve }a va. U „Del ta–Mak si ju” su na gla si li da je sve vi {e po tro {a ~a ko ji ku pu ju u „Ma xi On Li ne„ pro dav ni ci, a ra ~u ne pla }a ju po pri je mu ro be.

Osim mo gu} no sti pla }a wa broj nim ban kar skim kar ti ca ma, u pro daj nim objek ti ma „Mer ka tor” i „Ro da” po tro {a ~i ma se nu di mo gu} nost od lo `e nog pla }a wa ~e ko vi ma do 90 da na za ku po vi ne pre ko 5.000 di na ra. U pro me tu kom pa ni je „Mer ka tor-S” ~e ko vi kao sred stvo pla }a wa u~e stvu ju s oko se dam od sto. U „Mer ka to ru-S” is ti ~u da je to je di ni tr go vac u Sr bi ji ko ji po se du je svo ju tr go va~ ku kar ti cu „mer ka tor pi ka” ko ja pru `a ko ri sni ci ma mo gu} nost od lo `e nog pla }a we sva ke ku po vi ne do 30 da na, kao i pla }a we do 12 me se~ nih ra ta bez ka ma te i dru gih tro {ko va pri ku po vi ni teh ni ke, tek sti la, ga lan te ri je i sport ske opre me.

Kom pa ni ja „Idea” }e u svim pro dav ni ca ma od ~e tvrt ka, 11. av gu sta, omo gu }i ti svo jim po tro {a ~i ma od lo `e no pla }a we ~e ko vi ma bez ka ma te na 120 da na za iz nos pre ko 2.000 di na ra, re ~e no je za Ta njug u toj tr go vi ni. DIS-mar ke ti ta ko |e svo jim kup ci ma nu de mo gu} nost od lo `e nog pla }a wa ~e ko vi ma na 60 i 90 da na. Ra ~u ne ~i ja se vred nost kre }e od 2.000 do 5.000 di na ra kup ci mo gu pla ti ti ~e kom na od lo `e no do 60 da na, a ra ~u ne pre ko 5.000 di na ra do 90 da na. Tr go vin ski la nac „Uni ve rek sport” da je od lo `e no pla }a we i do 180 da na. Za iz no se vi {e od 3.000 di na ra da je se od lo `e no pla }a we na 30, 60, 90 i 180 da na.

dnevnik

KI KIN \A NI PO @U RI LI U PA ZAR

Raz gra bqen {e }er iz Rob nih re zer vi U Ki kin di je, za sa mo ne ko li ko sa ti, pro da to vi {e ne ko li ko de se ti na ki lo gra ma. Po tre ba da se stva ra ju od to ne {e }e ra iz Rob nih re zer vi, po ce ni ni `oj od se za li he, iako ni je sa svim ja sna, ob ja {wa va ne sta {i cu dam do 16 di na ra. Pr va is po ru ka iz Rob nih re zer vi sti {e }e ra po re dov noj ce ni. Ta ko su naj go re pro {li neo gla je sa mo u pro dav ni cu „Idea”. Na ras po la ga wu je bi ba ve {te ni – oni ko ji be li {e }er ku pu ju po po tre bi. lo 500 ki lo gra ma {e }e ra po 103 di Na po li ca ma dva naj ve }a mar ke ta na ra i sve je ras pro da to za sa mo ne ima sa mo naj sku pqeg – sme |eg, {e Po uput stvu Tr `i {ne ko li ko sa ti. Od ta da tra je ne sta {i }e ra u pra hu i u koc ka ma. Kri stal inspekcije, prodaja bila ca {e }e ra. {e }e ra ima je di no u pro dav ni ca ma U ki kind skom „Mak si ju“ gu `ve je „An gro hi ta”, po 119 di na ra ki lo ograni~ena na pet bi lo u po ne de qak uju tru jer je 400 gram. U ovu tr go vi nu {e }er iz Rob kilograma po osobi ki lo gra ma ras pro da to za sa mo sat, nih re zer vi ni je sti zao dva me se ca, ma da je, po uput stvu Tr `i {ne in – Tra `i li smo 90 to na, odo bre na spek ci je, pro da ja bi la ogra ni ~e na na pet ki lo gra ma po nam je 21 to na za pro dav ni ce u gra du i se li ma, ali ka da oso bi. Ova kva od lu ka je, me |u tim, iza zva la i re volt }e sti }i ne zna mo, na da mo se sle de }e sed mi ce – ka `e ne kih po tro {a ~a ko ji su in si sti ra li na to me da ku pe di rek tor ka Mir ja na De be qa~ ki.

A. \.

NA STA VQA SE MO NO PO LI ZA CI JA SRP SKE TR GO VI NE

Mar `e opet ra stu i gu le kup ce Iz go di ne u go di nu tr `i {te ma lo pro da je u Sr bi ji je sve vi {e mo no po li zo va no i mo glo bi se de si ti da iz sa da {weg „ume r e n og mo n o p o l a”, vr l o br zo, to jest ve} do go di ne ili 2013, u|e mo u zo nu vi so ke kon cen tra ci je, po ka za la je ana li za ra |e na za po tre be Ko mi si je za za {ti tu kon ku ren ci je. Za be le `en je i kon stan tan rast ma lo pro daj ne mar `e kqu~ nih tr go vin skih la na ca. „Tr `i {te Sr bi je jo{ uvek je u zo ni ume re ne kon cen tra ci je po nu de, ali s ten den ci jom da za go di nu-dve do |e u zo nu vi so ke kon cen tra ci je ak tiv no sti, od no sno da qeg ja ~a wa mo no po li za ci je kao kraj weg naj ne sa vr {e ni jeg ob li ka tr `i {ne struk tu re. To bi ima lo ve li ke po sle di ce po efi ka snost pri v red n og si s te m a i na r u { a v a w e prin c i p a ne z a visno s ti pro i z v o | a ~ a i po tro { a ~ a. To zna ~ i fla grantno na ru {a va we osnov nog prin ci pa efi ka snog tr `i {ta – slo bo de iz bo ra i mak si mi ra wa ko ri sno sti„,- na vo di se u ana li zi.

– Ta k o z va n i hh in d eks je 1.300, a ako je do 1.800, mo `e se go vo ri ti o ume re noj mo no po li za ci ji. Me |u tim, va qa ima ti na umu da taj ste pen iz go di ne u go di nu ra ste – uka zu je u raz go vo ru za na{ list autor po m e n u t e ana l i z e Dra g o v an Mi li }i vi}.

Ipak, on ne sma tra da je sta we alar mant no i da }e srp sko ma lo pro daj no tr `i {te u}i u zo nu vi so ke mo no po li zi ca je Re ci mo, 2006. go di ne in deks hh (je dan od tri ko ri {}e na u ana li zi, da bi se do {lo do pre ci znih re zul ta ta) iz no sio je 877,3 i te go di ne je bio u „ni skoj zo ni”. U 2009. bio je 1.223, a la ne 1.393. Ta ko |e, ana li za je po ka za la da de set

Ko je po ve }ao mar `e Tr go vin ski lan ci ko ji ima ju rast mar `i od 2008. do 2010. su „Mak si„, „Idea„, „Po du na vqe pro met„ Ba~ ka Pa lan ka, „Al fa ko pi„ Be o grad, BBT @i ti {te.

Kom pa ni je ko je su sma wi le mar `e u 2010. su „Mer ka tor„, „Po du na vqe„ Be o ~in, Tr go vi na „Li li}„, „Tu{ trejd„, „Fa mi li ja mar ket„ Be o grad Sve osta le kom pa ni je uglav nom vo de urav no te `e nu po li ti ku mar `i u tri po sma tra ne go di ne. kom pa ni ja ve} ima pre ko 70 od sto tr `i {ta, {to zna ~i da je tr `i {te ma lo pro da je oli go pol skog ka rak te ra. Na i me, od de set naj ve }ih ma lo pro daj nih la na ca u Sr bi ji, ~ak tri do la ze iz port fo li ja „Del te„, od no sno „De le za„ – „Mak si„, „Ce-mar ket„ i „Pe ka be ta„.

– Ima te de se tak ve li kih tr go vin skih la na ca ko ji prak ti~ no dr `e Sr bi ju. I do 90 od sto tr go vi ne u Sr bi ji je u ru ka ma de set do 12 tr go vin skih la na ca. Na ne ki na ~in, do la skom „De le za„ po sta vqe na su

ma lo dru ga ~i ja pra vi la. Bel gij ska kom pa ni ja ima 38 ili 39 od sto srp skog tr `i {ta, ali s ob zi rom na to na ko ji je na ~in po slo vao biv {i ga zda, to jest ko je bio glav ni po nu |a~, stva ri se ipak po me ra ju na bo qe – ka `e Mi li }e vi}.

U ana li zi je na ve de no i da „svi po ka za te qi bez iz u zet ka go vo re o to me da po sto ji ra stu }a kon cen tra ci ja u ma lo pro d a j i, uz kon s tan t an rast ma lo pro daj ne mar `e kqu~ nih tr go vin skih la na ca„. Po po da ci ma iz ove stu di je, pro se~ na

„Mak s i j e v a” ma l o p ro d aj n a mar `a pro {le go di ne bi la je 23,38 po sto i u kon stant nom je ra stu jo{ od 2008, ka da iz no si la 20,82 pro cen ta. „Pe ka be ta„ ima jo{ vi {u mar `u, za pra vo naj vi {u u Sr bi ji, ko ja je u 2010. iz no si la ~ak 44,18 pro cen ta.

Kom pa ni ji „Idea” su, re ci mo, ta ko |e mar `e do bra no po ra sle za ne ko li ko go di na. Na i m e, 2008. go d i n e „Idea” je ima la mar `u od 10,9 po sto, u 2009. go di ni na ra sla je na 12,4, da bi la ne bi la 18,8 po sto. „Mer ka tor” je, re ci mo, sni zio mar `e s 18,6 po sto u 2009. na 17,1 po sto u pro {loj go di ni, na vo di se u ana li zi. „Ras pon ma lo pro daj nih mar `i kod 30 naj ve }ih po nu |a ~a kre }e se od 13 do ~ak 34 po sto, ra ~u na to na bru to prin ci pu ko ji pod ra zu me va da se od pri ho da odu zme na bav na vred nost pro da te ro be. ^ak i taj ni vo mar `e ne mo `e ali men ti ra ti stal no ras tu }e tro {ko ve po slo va wa kom pa ni ja, na ro ~i to ras ho de fi nan si ra wa, gde se za wi ho vo po kri va we iz dva ja ce lo ku pan iz nos po slov ne do bi t i„, uka z u j u stru~ w a c i u ana li zi.

Ta ko |e, po zi tiv ni re zul ta ti po slo va wa kom pa ni ja iz do me na ma lo pro da je re zul tat su uglav nom fi nan sij skih pri ho da i van red nih i sl. i ne mo gu se sma tra ti re le vant nim za utvr |i va we i ana li zu fi nan sij skog i po slov nog zdra vqa kom pa ni ja. Si tu a ci je se na ro ~i to po gor {a la u to ku 2010. go di ne, ka da su kom pa ni je u glo ba lu osta le bez bi lo ka kvih sop stve nih po ten ci ja la in v e s ti r a w a u po s lo v a w e i svo ju po slov nu sud bi nu sta vi le u ru ke fi nan sij skim in sti tu ci ja ma, na vo di se u ana li zi.

S. Glu {~e vi}

SKOK CE NA KOD UGO STI TE QA

Naj skup qe spa va we Ce ne ugo sti teq skih uslu ga u ju lu ne znat no su po ra sle u od no su na jun, 0,3 po sto, a u od no su na pro {lo go di {wi jun ve }e su {est po sto, sa op {tio je ju ~e Re pu bli~ ki za vod za sta ti sti ku.

U ju lu su u od no su na jun naj vi {e po sku pe la pre no }i {ta – 1,5 po sto, a za be le `e no je i ma we po jef ti we we sa la ta – 1,6 od sto. U od no su na pre go di nu da na, naj vi {e je po ra sla ce na hle ba – 9,7 po sto, za tim al ko hol nih pi }a – 8,6, ko la ~a – 8,1, bez al ko hol nih pi }a 7,8 i go to vih je la – se dam po sto. Od po ~et ka go di ne, ugo sti teq ske uslu ge su po sku pe le 2,5 po sto, ~e mu su naj vi {e do pri ne le po ve }a we ce na hle ba od 6,6 po sto, ko la ~a od 4,6 i bez al ko hol nih pi }a od 4,4 po sto.

To kom ju la po ra sle su i ce ne pro iz vo |a ~a in du strij skih pro iz vo da u Sr bi ji, i to 0,5 po sto u od no su na jun, a 13,7 po sto u od no su na isti me sec pro {le go di ne, ob ja vio je Re pu bli~ ki za vod za sta ti sti ku.

U ju lu su, u od no su na jun, naj vi {e po ve }a ne ce ne u pro iz vod wi odev nih pred me ta – 3,7 po sto, eks plo a ta ci ji si rove naf te i pri rod nog ga sa – 3,4 po sto i pro iz vod wi kok sa i naf te.

CE NE CR NOG ZLA TA NA SVET SKIM BER ZA MA U VE LI KOM PA DU

Naf ta jef ti ni ja za tre }i nu, a go ri vo u Sr bi ji ni za dla ku Naj no vi ja de {a va wa na svet skim ber za ma i pad vred no sti ak ci ja na wi ma do ve li su i do pa da ce ne si ro ve naf te. Ta ko se na ber zi u Wu jor ku ba rel naf te pro da vao po naj ni `oj ce ni u po sled wih go to vo go di nu da na: po jef ti nio je za 3,48 do la ra i ko {tao 77,83 do la ra, {to je naj ma we od sep tem bra 2010. Da li }e se pro -

me ne na svet skim ber za ma ener ge na ta od ra zi ti na do ma }e naft no tr `i {te, za sa da se ne mo `e re }i iako je Sr bi ja ener get ski za vi sna ze mqa. Na i me, pro me ne ce ne ener ge na ta na svet skom tr `i {tu od ra `a va ju se na ce ne de ri va ta na svim lo kal nim tr `i {ti ma, pa i na srp skom. Ipak, za sa da pro me na prak ti~ no i ne ma, a li tar go ri va

Igra }e tra ja ti Naf ta je ber zan ska ro ba na ko ju uti ~e mno go fak to ra, a pro ce ne o kre ta wu ce ne ne ret ko su pro ma {a va le. Ta ko su stru~ wa ci ve} sad uka za li na to da }e ce na naf te ti pa „brent” na red ne go di ne bi ti oko de set do la ra ni `a od ra ni je prog no zi ra ne. [to se ti ~e ce ne cr nog zla ta do kra ja ove go di ne, po je di ni stru~ wa ci uka zu ju na to da se mo `e o~e ki va ti da }e ba rel ko {ta ti od oko 55 i 60 do la ra, ali da bi se kra jem go di ne ista ko li ~i na mo gla pro da va ti za oko 75 do la ra.

na ben zin skim pup ma ma u Sr bi ji ko {ta od oko 126 di na ra, ko li ko je di zel D-2, pa do go to vo 140 di na ra, ko li ko je li tar evro di ze la, a ce ne su, uz ne znat ne ko rek ci je, iste ve} ne ko vre me.

Ina ~e, ce na go ri va u Sr bi ji od po ~et ka ove go di ne i li be ra li za ci je tr `i {ta for mi ra se slo bod no, a na wu pre sud no uti ~u ce na si ro ve naf te i kurs evra. Ta ko je, i po red ve li ke raz li ke u ce ni naf te pre oko dva me se ca i ne {to ma we raz li ke u vred no sti evra, ce na go ri va ne znat no pro me we na, i to na vi {e. Na i me, u ma ju je ba rel naf te bio oko 115 do la ra (sa da je jef ti ni ji oko 30 od sto), a kra jem tog me se ca i po ~et kom ju na, vred nost evra bi la je is pod 100 di na ra (sa da je dan evro vre di oko 103 di na ra).

Ce na go ri va na do ma }im ben zin skim pum pa ma je ma we-vi {e ista, ali se ipak pri li kom ku po vi ne mo `e u{te de ti ili iz gu bi ti ne ko li ko li ta ra. Na i me, ce ne se raz li ku ju od pum pe do pum pe, a ne ret ko ni su iste ni na pum pa ma iste kom pa ni je, po {to to za vi si od lo ka ci je i pro me ta. Da li }e ku pac obi }i vi {e ben zin skih pum pi i go ri vo ku pi ti ta mo gde je li tar po voq ni ji, ili }e re zer vo ar na pu ni ti na naj bli `oj, iz bor je sva kog od wih. A da je go ri vo u Sr bi ji sku po, jer je ce na li tre, bez ob zi ra na vr stu, od oko 1,22 evro, pa do oko 1,35 evro, ve o ma je ja sno.

O to me sve do ~i i zna ~a jan pad pro me ta na pum pa ma, a to ni ne ~u di jer je za to ~e we 40 li ta ra po treb no i vi {e od 50 evra.

D. Mla |e no vi}

Da nas „Moj sa la{”

Deo Rad ni~ ke uli ce jed no sme ran

Pi ja ca “Moj sa la{“, osma po re du, odr `a }e se da nas od 14 do 20 ~a so va na pla tou is pred Spen sa, gde }e bi ti pred sta vqen pri ru~ nik “Or gan sko po vr tar stvo” pro fe so ri ce dr Bran ke La zi}. Na pi ja ci mo gu da se ku pe raz ne vr ste po vr }a, ko zji sir, tra di ci o nal ni ko la ~i, med i pro iz vo di od me da. “Moj sa la{“ se odr `a va sva kog ~e tvrt ka na pla tou od 14 do 20 ~a so va.

A. Va.

U Rad ni~ koj uli ci, od Uli ce Su tje ske do pri la za par king ga ra `i, od da nas je pri vre me no uve den jed no smer ni tok sa o bra }a ja. Raz log pro me ne re `i ma sa o bra }a ja je ste re kon struk ci ja vre lo vod nog {ah ta na uglu uli ca Rad ni~ ke i Su tje ske ko ju oba vqa To pla na.

S. K.

Novosadska ~etvrtak11.avgust2011.

Pr va No vo sad ska ro le ri ja da odr `a }e se u su bo tu 13. av gu sta na pla tou iz me |u stu dent skih do mo va “Dr Slo bo dan Ba ji}” i “Veq ko Vla ho vi}”. Pra vo u~e {}a ima ju svi po zna va o ci te ve {ti ne od 7 do 30 go di na, a bi }e odr `a na tr ka i za one ma lo sta ri je. Pri ja ve se mo gu po sla ti na sajt www. nsrolerijada.com, a or ga ni za tor je ne vla di na or ga ni za ci ja “Spejs mo{n”.

G. ^.

c m y

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Nov ~a ni ci smr zli let wu ras pro da ju o to vo svi tr gov ci u gra du kre nu li su da sni `a va ju ce ne let G we gar de ro be ve} u pr voj sed mi ci av gu sta. Ne ve ro vat na sni `e wa i do 70 od sto u ne ka bo qa vre me na pri vu kla bi kup ce

da se na ku pu ju do mi le vo qe ne gle da ju }i pri to me {ta im je od gar de ro be po treb no i da li ku pqe ni deo ode }e ima ju s ~im da upot pu ne.

Da na {wa sni `e wa ni ka ko se ne mo gu po re di ti s ne ka da {wim, ko je su da ni ma iza zi va le ne ve ro vat ne gu `ve. Sa da, pak, na sni `e wu bu de sve ga ne ko li ko ko ma da jed nog odev nog pred me ta , pa i ta ko ma li asor ti man ~e ka na kup ca vi {e da na.

O~i gled no je da je bes pa ri ca ve li ka, jer da ni je ta ko, gu `ve bi bi le ne iz be `ne, ako ne to kom rad nog vre me na on da si gur no po sle pod ne. Ova ko su tr `ni cen tri go to vo pra zni. Do du {e ima po se ti la ca, raz gle da se ro ba, ali go mi la sa sni `e nom ro bom se spo ro sma wu je. Sni `e na ro ba u tr `nim cen tri ma se mo `e ku pi ti i na ra te kre dit nim kar ti ca ma, ali iz gle da da ret ko ko va di iz nov ~a ni ka to pla te `no sred stvo.

Z. Deli}

Kon cert gi ta ri ste Zo ra na Kra ji {ni ka Kon cert gi ta ri ste i pro fe so ra s Aka de mi je umet no sti Zo ra na Kra ji {ni ka odr `a }e se su tra u 21 ~as u vr tu Sred wo {kol skog do ma, Uli ca Ni ko la jev ska 1. U slu ~a ju lo {eg vre me na kon cert }e bi ti odr `an u Si na go gi.

Pro da ja ula zni ca je na dru gom

U su bo tu ro le ri ja da

spra tu Mu zi~ ke omla di ne, Ka to li~ ka por ta 2, rad nim da ni ma od 8 do 14 ~a so va, kao i dva sa ta pred po ~e tak kon cer ta na me stu odr `a va wa pro gra ma. Ce na ula zni ca je 300 di na ra. Kon cert se odr `a va u okvi ru No vo sad skog mu zi~ kog le ta.

A. Va.

V remeploV

RADOVI IDU PO PLANU, SRE\UJE SE DEONICA DO MORNARICE

Kej pod ko nac u sep tem bru Re kon struk ci ja Sun ~a nog ke ja se od vi ja pre ma pla ni ra noj di na mi ci, ta ko da bi ra do vi tre ba lo da bu du za vr {e ni do 5. sep tem bra po tvr dio je teh ni~ ki di rek tor “Pu ta“ Si ma Pu {i}, pri li kom ju ~e ra {weg obi la ska de o ni ce od Mo sta Slo bo de do Mor na ri ce.

- De o ni ca na ko joj smo du `i ne je oko 2.600 me ta ra, a za sa da je ura |e no 1.900 me ta ra.

Osta lo je jo{ da po sta vi mo klu pe, kor pe za ot pat ke i osta li ur ba ni mo bi li jar, a stva ra mo uslo ve i da se ure di ze le ni lo i ra sve ta {to bi tre ba lo da bu de za vr {e no do kra ja sle de }eg me se ca - iz ja vio je Pu {i}.

Ra do ve je ob i {ao i pred sed nik Skup {ti ne gra da Alek san dar Jo va no vi} ko ji je kon sta to vao da je No vi Sad us peo za go di nu da na da jed no od svo jih naj ve }ih le po ta, a to je Kej, u pot pu no sti ob no vi.

- Na ovaj na ~in No vo sa |a ni ma }e bi ti pru `en no vi kva li tet u`i va wa u jav nom pro sto ru, ne sa mo za {et wu, ne go i za vo `wu bi ci kla, ro le ra i za tr ~a we. Mi slim da je No vi Sad do bio je dan od naj sa vre me ni jih, a isto ta ko i naj lep {ih {e ta li {ta na re ci Du nav i na dam se da }e ova re kon struk ci ja ko ri sti ti i bu du }im ge ne ra ci ja ma - is ta kao je Jo va no vi}.

Po {to je ve }i na par ter nih ra do va od Bu le va ra ca ra La za ra do Mo sta slo bo de za vr {e na, u tre }oj fa zi re kon struk ci je, ko ja je za po ~e ta 11. ma ja, ra di se na po sta vqa wu tar ta na na trim sta zi, ivi~ wa ka i plo ~a, kao i as fal ti ra wu bi ci kli sti~ kih sta za na pre o sta lom de lu pre ma Mor na ri ci. Upo re do te ku i ra do vi na \a~ kom igra li {tu, gde se tre nut no po sta vqa no va ogra da i gra de to a le ti.

Fo to: R. Ha yi}

Osim re kon struk ci je ke ja, in ten ziv no se ra di i na sa na ci ji broj nih sa o bra }aj nih po vr {i na u ci qu re vi ta li za ci je put ne mre `e.

Iz me |u osta log, re kon stru i {u se sta ze i

par king na Bu le va ru Mi haj la Pu pi na, po pra vqa ju pe {a~ ke sta ze u [aj ka {koj uli ci i ure |u ju ban ki ne u Gra ni ~ar skoj.

I. D.

OD 25. DO 28. AVGUSTA

„Da ni Bra zi la” u No vom Sa du

De voj ke pre pli va le Du nav ^ak su i bu dim pe {tan ske no vi ne pi sa le o pod vi gu Mar gi te i [ar lo te Ro ha wi, }er ki no vo sad skog advo ka ta i wi ho ve go {}e iz Ki kin de, Ol ge Bog da nov. Ove {e sna e sto go di {we de voj ke su se 11. av gu sta 1909. iz jed ne ku }e na Rib wa ku spu sti le na Du nav, ko ji je na ovom me stu uvek {i rok. I on da su iz ~i sta mi ra, sa vla dav {i ja ke

re~ ne stru je, is pli va le na dru gu oba lu. Po tom su kre nu le pe {ke sko ro tri ki lo me tra uz vod no da bi se pre ko pon ton skog mo sta vra ti le na de snu re~ nu oba lu i upu ti le ku }i. Pra ti li su ih za di vqe ni po gle di i gla sni ko men ta ri ku pa ~a i {e ta ~a, jer se u ono vre me ret ko ko i od naj ja ~ih mla di }a usu |i vao da pre pli va Du nav.

N. C.

Fe sti val “Da ni Bra zi la” odr `a }e se od 25. do 28. av gu sta na vi {e lo ka ci ja u gra du, a otva ra we }e bi ti u jah ting klu bu “Ski per”. To kom fe sti va la sva ko dnev no }e se na [tran du odr `a va ti ra di o ni ce ka pu e re i sam ba ple sa, dok }e se na Tvr |a vi re a li zo va ti ra di o ni ce uda raq ki i ve ~er we za ba ve. Iz lo `ba cr te `a “Za spas ki {nih {u ma Ama zo ni je” @i vo ji na Mi -

{ko va kao i pre da va wa i pro jek ci je fil mo va odr `a }e se u Ra dio ka feu, Uli ca Mi le ti }e va 45. U Tu ri sti~ ko-in for ma tiv nom cen tru na uglu uli ca Zmaj Jo vi ne i Mo de ne }e bi ti po sta vqe na iz lo `ba “AfroBra zil” Bi qa ne Ra do je vi}. De ta qan pro gram fe sti va la bi }e ob ja vqen na saj tu www.danibrazila.org.

A. Va.

U PETAK POVRATNI^KI KONCERT

Mu min i „Lav han ters” na [tran du Po vrat ni~ ki kon cert Mi la na Mu mi na i “Lav han ter sa” odr `a }e se u pe tak 19. av gu sta u 20.30 ~a so va na cen tral nom pla tou [tran da.

Kon cert se pri re |u je pod slo ga nom “100 go di na [tran da - 40 go di na Mi la na Mu mi na”. Ulaz je bes pla tan.

I. D.

Oku pa na ste pe ni {ta na Tvr |a vi To kom pret hod na dva da na “^i sto }a” je de taq no ure di la ste pe ni {ta na Pe tro va ra din skoj tvr |a vi. Sa ku pqe ni su ot pa ci, a po vr {i ne o~i {}e ne i opra ne. “^i sto }a” ve} du `e od de ce ni je za po tre be pra wa uli ca i dru gih po vr {i na ko ri sti is kqu ~i vo teh ni~ ku vo du i ci ster ne pu ni na hi dran tu iz gra |e nom u te svr he u kru gu pred u ze }a.

A. Va.

8

nOvOSAdSkA HROnikA

~etvrtak11.avgust2011.

ZA VRE ME LE TA

^I TA O CI PI TA JU

U mu ze je uglav nom svra }a ju stran ci

Ka ko je na pra vqen pod zem ni kon tej ner ^i ta lac M. S. po sta vio je pi ta we ka ko je na pra vqen pod zem ni kon tej ner. h h h U “^isto}i” saop{tavaju da se na povr{ini nalazi ku}i{te kontejnera s otvorom za ubacivawe sme}a, a u podzemnom delu nepropusna vre}a. U jedan takav kontejner staje sme}a koliko i u ~etiri “klasi~na” ili u ~etrdeset kanti za sme}e koje se koriste u individualnom tipu stanovawa. Re~ je o kontejnerima koji se koriste u svim velikim evropskim gradovima.

„DNEV NIK” I „STI LOS ART” DA RU JU KWI GE

„Krst” Kri sa Ka zne skog ^i ta o ce na {eg li sta u sa rad wi sa „Sti los Ar tom“ sva kog rad nog da na da ri va }e mo sa po dve kwi ge. Dva ~i ta o ca ko ji se da nas pr vi ja ve od 14 do 14.05 ~a so va na broj te le fo na 528-765 do bi ti po pri me rak kwi ge „Krst“ auto ra Kri sa Ka zne skog.

Do bit ni ci }e kwi ge mo }i pre u ze ti u pro dav ni ci “Me ga {op” u Uli ci Kej `r ta va ra ci je broj 8.

Ote ti va ti kan ski sve {te nik pro na |en je mr tav na oba li Dan ske, hi qa da ma ki lo me ta ra da le ko od Ri ma. On je pr va `r tva u ni zu ubi sta va ko ja se po na vqa ju po istom obra scu – sve `r tve su ra za pe te na kr stu i pro bo de ne ko pqem, po put Hri sta. In ter pol po ku {a va da uhva ti ne ku

nit u tom stra {nom sple tu okol no sti ne slu te }i da iza sve ga sto je sen ke rim skog ca ra Ti be ri ja i Pon ti ja Pi la ta, uz qu de iz da na {weg sve ta pod ze mqa i oba ve {taj nih slu `bi.

Isto vre me no, du bo ko u ka ta kom ba ma Or vi e ta, ne da le ko od Ri ma, ar he o log ^arls Bojd i we go va sa rad ni ca pro na la ze drev ni svi tak ko ji kri je mra~ nu i opa snu taj nu ko ja mo `e uz dr ma ti tre nut ni po re dak ali sa mo uko li ko oni po `i ve do voq no du go da tu taj nu obe lo da ne. Za pe ta ma su im ne po zna te ubi ce, du ho vi sta rih vre me na ali i biv {i pri pad ni ci taj ne slu `be, ko je CIA pri mo ra va da pro na |u pro fe so ra Boj da...

A. L.

„DNEV NIK” I „MO NO I MA WA NA” PO KLA WA JU

„Bed ni qu di” Do sto jev skog Iz¬da¬va~¬ke ku¬}e “Mo no i Ma wa na” i “Al na ri”, u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom”, u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge utor kom i ~e tvrt kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se pr va ja¬ve od 13 do 13.05 ~a¬so¬va na broj te¬le¬fo¬na 528-765, a ko ji do sa da u ovoj ak ci ji ni su do bi ja li kwi ge, do¬bi¬ti po pri¬me¬rak ro ma na „Bed ni qu di“ Fjo do ra M. Do sto jev skog, u iz da wu „Mo no i Ma wa ne“. Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u no voj kwi `a ri “Vul kan” u tr `nom cen tru “Mer ka tor”.

Uz no vo iz da we i no vi pre vod pr ven ca Fjo do ra Mi haj lo vi ~a Do sto jev skog po seb no tre ba na gla si ti da su u we go vim “Bed nim qu di ma” za da te go to vo sve te me ko ji ma }e se on po sve ti ti u na red nim de li ma: ma li ~o vek, si ro ma {tvo iz ko jeg pro iz la ze bri ge i ne mi ri du {e, a vo de klo nu }u du ha i pa du ~o ve ka, li ko vi s dru {tve nih mar gi na op te re }e ni kom plek som ni `e vred no sti, `eq ni uva `a va wa, od no sno po -

Ma ne ken ska ra di o ni ca Ak tiv no sti “No vo sad skog de~ jeg le ta” na sta vqa ju se i da nas, a od 10 do 13 sa ti or ga ni zo va ne su dve ra di o ni ce. Ma ne ken ska ra di o ni ca “Ket vok” odr `a }e se u NU “Bo `i dar Axi ja”, a de ca }e se upo zna ti sa svim seg men ti ma ovog za na ta i ima ti pri li ku da pro {e ta ju pi stom.

Na za vr {noj ra di o ni ci bi }e pri ka za na mi ni re vi ja po la zni ka kur sa. Ra di o ni ca “Cr ni zvuk za do bar struk”, ko ja je or ga ni zo va na u sa sta vu Ma le {ko le ro ken ro la, odr `a }e se u De~ joj fan ta zi ji, a po la zni ci od de vet do 14 go di na upo zna }e se sa mu zi kom u klu bo vi ma i na uli ca ma, a kroz in ter ak tiv no-kre a tiv ne za dat ke pri me ni }e ste ~e na zna wa. Pri ja ve za ove ra di o ni ce su oba ve zne na ve} na ve de ne te le fo ne, a par ti ci pa ci ja sta je 150 di na ra.

Kul tur ni cen tar, ko ji se na la zi u Ka to li~ koj por ti 5, za su tra u 11 sa ti or ga ni zo vao je pro jek ci ju let weg fil ma iz ne na |e wa, a ula zni ce se mo gu ku pi ti na bi le tar ni ci cen tra i ko {ta ju 100 di na ra. Za su tra od 10 do 11.30 sa ti De~ ji kul tur ni cen tar pri pre mio je li kov nu ra di o ni cu “Pu `e va ku }i ca”.

Pri ja ve su oba ve zne na na ve de ne te le fo ne, a par ti ci pa ci ja sta je 150 di na ra.

N. R.

tvr de da su qu di, so ci jal na ne prav da, de ca-pat ni ci, slu ~aj ne po ro di ce, po sr nu la de voj ka, ne do u mi ce o Bo gu i sud bi ni, pre stup i po ka ja we…

Ipak, oko sni cu ovog ro ma na pred sta vqa ~i sta, uz vi {e na qu bav iz me |u mla de Var va re Do bro sjo lo ve i sta ri jeg ~i nov ni ka Ma ka ra Dje vu {ki na, si ro ma {nih, ma lih qu di. For ma ko ju je pi sac oda brao omo gu }i la mu je da s ve li kim li ri zmom iz ra zi du {ev nu le po tu svo jih ju na ka, wi ho vo mi {qe we o ra znim pi ta wi ma, wi hov me |u sob ni od nos i ose }a wa. U ga le ri ji ra zno vr snih li ko va ko ja se ot kri va pred ~i ta o cem, ve }i nu ~i ne bed ni qu di po put glav nih ju na ka. Sve wih spa ja po tre ba da o~u va ju do sto jan stvo. Ogrom no si ro ma {tvo ni je uni {ti lo u wi ma ose }a we ~o ve~ no sti i ~a sti. Na su prot wi ma sto ji imu} ni Bi kov, sil nik ko ji se pro gla {a va {ti }e ni kom onih ko je upro pa sti i ~i joj se vo qi mo ra ju po ko ri ti.

A. V.

dnevnik

To kom le ta kad ve }i na gra |a na ot pu tu je ne gde na od mor, po se te kul tur nim de {a va wi ma zna ~aj no opad nu. Ta ko i u mu ze ji ma {i rom gra da se u ovom pe ri o du ose ti zna tan pad po se ti la ca. U Mu ze ju Voj vo di ne ka `u da je po se ta bi la ve li ka je di no po ~et kom le ta, ka da su se odr `a va le ra di o ni ce u okvi ru No vo sad skog de~ jeg le ta.

-Tre nut no ne ra de ob da ni {ta, {ko le i fa kul te ti, a u wi ho voj or ga ni za ci ji nam do la zi naj vi {e po se ti la ca. Pre ko le ta se mo `e pri me ti ti po ve }an broj stra na ca u mu ze ju, ko ji do la ze iz Ame ri ke, Evro pe i Austra li je. Naj vi {e su za in te re so va ni za isto ri ju 20. ve ka - ka `e ku stos pe da gog mu ze ja Sla |a na Ve len de ~i}.

I u Mu ze ju gra da ka `u da je zbog ras pu sta ma wa po se ta.

- Obi~ no nam do la ze eskur zi je, ali wih ne ma u ovo vre me.

Mu zej voj vo di ne

Po red gra |a na do la zi i ma li broj stra na ca, ali oni do la ze u in di vi du al ne po se te. Po gle da -

ju iz lo `bu ko ja je tre nut no ak tu el na, a obi |u i pod zem ne voj ne ga le ri je ako su otvo re ne.

Stran ci ko ji do la ze or ga ni zo va no u gru pa ma ne svra }a ju kod nas jer ni smo uvr {te ni u tu ri sti~ ku po nu du - re kla je ku stos pe da gog mu ze ja Da ni ca Ivan ~e vi}.

Ve }i do la zak stra nih dr `a vqa na za be le `en je i u spo men zbir ci Pa vla Be qan skog. Po re ~i ma PR-a Ju li ja ne Stoj sa vqe vi}, za vre me Eg zit fe sti va la, ka da je broj stra na ca u No vom Sa du naj ve }i, ne po ve }a va se po se }e nost mu ze ja.

-Ove go di ne su do {la dva “Eg zi ta {a”, a pret hod nih go di na ni je dan. Stran ci {i rom sve ta do la ze u po se tu mu ze ju, a naj vi {e su za in te re so va ni za na {u stal nu po stav ku. Te mat ske iz lo `be im ni su bli ske, vi {e ih za ni ma ju re pre zen ta tiv na de la srp ske mo der ne umet no sti - ka `e Stoj sa vqe vi }e va.

A. Var ga

DR @AV NA RE VI ZOR SKA IN STI TU CI JA PRO ZI VA „“VO DO VOD”

Is prav ka gre {a ka ili od go vor nost Na kon {to je Dr `av na re vi zor ska in sti tu ci ja pod ne la pre kr {aj ne pri ja ve pro tiv “Vo do vo da i ka na li za ci je”, we go vog di rek to ra Bran ka Bje laj ca i {e fi ce od se ka za fi nan si je Ma ri je Ra do {e vi} zbog kr {e wa Za ko na o jav nim na bav ka ma pri na bav ci ma te ri ja la, ras pi si va wu

resk trik tiv nih ten de ra i za po {qa va wu pri vre me nih rad ni ka pre ko omla din skih za dru ga i sve to vred no oko 100 mi li o na di na ra, u ovom pred u ze }u ju ~e su bi li bez ko men ta ra. Uz to, DRI je uo~i la i ne do stat ke u or ga ni za ci ji pred u ze }a i 20. ju la da la rok od 45 da na da se oni is pra ve.

- Uko li ko ne us po sta ve in ter nu kon tro lu, ime nu ju slu `be ni ka za jav ne na bav ke i omo gu }e in ter nu re vi zi ju, DRI ima mo gu} nost da po kre ne zah tev pro tiv od go vor nog li ca u jav nom pred u ze }u i pred onim or ga nom ko ji ga je po sta vio - iz ja vio je za me di je ge ne ral ni dr `av ni re vi zor Ra do slav Sre te no vi}. S. K.

AV GUST I SEP TEM BAR PRI MA MQI VI ZA GO DI [WE OD MO RE

I da qe gu `va za Gr~ ku Ma da le to po la ko iz mi ~e, a vo bit ne ce ne aran `ma na. Ta ko se tro {ko vi za {ko la ri ne, zim ni ce, sre di nom av gu sta pre ko ve }i ne gre ja we su sve bli `i, su gra |a ni i agen ci ja u se ver nu Gr~ ku i na po da qe upla }u ju aran `ma ne, i sna la lu o str vo Hal ki di ki mo `e oti }i ze }i se ka ko zna ju i ume ju, od la ze za sve ga 160 evra, a u sep tem bru na le to va we. Ka ko pre ko po je di nih ka `u u tu ri sti~ agen ci ja za sa mo kim agen ci ja ma, I pored o~ekivawa da 100 evra po oso bi. ce ne i op {ti uslo }e se interesovawe U istom pe ri o du, u vi pu to va wa osta ju agen ci ji ,,Plus sma witi i ove godine turs” ce na za de se isti, a ter mi ni u po nu di za ovaj me - me|u sugra|anima su to dnev ni bo ra vak sec su ve }i nom po u tur skom le to va popularni Tunis pu we ni. In te re so li {tu Ku {a da si u i Egipat va we gra |a na za ho te lu sa dve zve le to va wa u Tur zdi ce iz no si 160 skoj, [pa ni ji, Ita li ji, a naj vi {e evra. U ce nu ve }i ne aran `ma na u Gr~ koj, ~ak je i po ve }a no u od no - ukqu ~e ni su pre voz auto bu som i su na pro {lu se zo nu.

10 no }e wa. Qu bi te qi eg zo ti~ nih Ipak, za one ko ji su se tek od lu - de sti na ci ja u av gu stu mo gu po se ~i li za od la zak na le to va we, ve - ti ti {pan sko pri mor je po ce ni od }i na agen ci ja je spre mi la pri ma - 300 evra za de set da na u ho te lu sa mqi ve “last minute” po nu de, ko je se pre vo zom, ostr vo Si ci li ju za 490 kre }u od 15 do ~ak 50 od sto od pr - evra ili Is tan bul za 175 evra za

^ITAOCI PI[U SMS

tri no }e wa. I po red o~e ki va wa da }e se in te re so va we sma wi ti i ove go di ne me |u su gra |a ni ma su po pu lar ni Tu nis i Egi pat ko ji su u po nu di od oko 400 evra za bo ra vak od de set da na sa avi on skim pre vo zom.

Cr nu Go ru i da qe po se }u ju na {i tu ri sti, iako na pu to va we od la ze vi {e sa mo i ni ci ja tiv no, a ne pre ko agen ci ja.

Ka ko ka `u u agen ci ji ,,Plus turs”, za po god no sti le to va wa u av gu stu se naj vi {e opre de qu ju ro di te qi sa de com, dok stu den ti zbog oba ve za i po voq no sti bi ra ju “last minute” po nu de u sep tem bru.

Sta ri ji qu di na le to va we od la ze pre te `no po ~et kom ili kra jem se zo ne, ka ko zbog po voq no sti ta ko i zbog ma wih gu `vi.

S.T. - K.N.

065/47-66-452

Most po pra vqen, ru pe osta le Kraj we je vre me da se sa ne ko li ko ko li ca as fal ta za kr pi deo Ri bqe pi ja ce sa stra ne ka sar ne gde su ru pe “pre ko gla ve”. Re no vi ran je Te me rin ski most (slu ~aj za “gi ni sa”). Pe {a~ ku sta zu osta vi li su ka kva je i bi la. Ogrom ne ru pe zja pe, ne ma as fal ta. Mo `e de bqi ~o vek da pro pad ne u ka nal. Pre po ru ~u jem gra |a ni ma, da pri po vrat ku s Naj lon pi ja ce bo qe pli va ju pre ko ka na la, ne go da idu pre ko mo sta!

064/3385... * * * Dvo so ban na me {ten stan, sa kli mom i ve{ ma {i nom, na Li ma nu 2, ve} me se ci ma ne mo gu da iz dam za 150 evra. Me se~ ni tro {ko vi 13.000 di na ra. Kad se ukal ku li {u tro {ko vi adap ta ci je sta na po sle od la ska pod sta na ra, vi dim da se iz da va we vi {e ne is pla ti, a ta ko }e bi ti i na da qe. Uz ri zi~ nu ku po vi nu sta na na kre dit i vi sok po rez na imo vi nu, pi tam se za {to za ma ja va ju gra |e vin ce pri ~a ma o iz la sku iz kri ze?

064/2149... * * * “Dnev ni ~e” da na {wi pro stor za sms je od li ~an! Ne ka ga bu de i za ubu du }e. Jo van.

064/4276... * * * E, pun nam je nos od ne ~i jih ide ja da se de ~i ja igra li {ta pra ve pod pro zo ri ma sta na ra! Da wu gra ja i ci ka od sit ne de ce, a no }u ur li ci kri ci lo mqa va i pi -

jan ~e we do zo re od krup ne”de ce”. Na vi ka vaj te ih da od la ze u par ko ve po si ste mu ame ri~ kog pik ni ka dru `e wa i re kre a ci je! Kvart MZ “Sa va Ko va ~e vi}”.

062/1296... * * * Ma sa mo 400 me ta ra od cen tra gra da, u jed noj od naj fre kvent ni jih uli ca, ba rem {to se do la ze }ih ino stra nih tu ri sta ti ~e, u Du nav skoj uli ci is pred slu `be nih

pro sto ri ja Udru `e wa ri bo lo va ca, po sta vi li ko tli}, pot pa li li va tru i qu di ku va ju ri bqu ~or bu ili {ta ve}.

062/8583... * * * Ko ga }e to “na rod da pam ti i da na gra di”, go spo di ne 064/2491? ^e sti tam Je {i }u iz In |i je i dru gim “je {i }i ma”, ali ta kvih je ma lo! Ja ~e sto pi {em i ob ja vqu ju mi se SMS. Ciq mi je da iza zo vem i pod stak nem qu de na raz mi {qa we. Da re a gu ju! Da pi {u... Ali, ni {ta od to ga! Sva ko to gle da da sme sti stra `wi cu na udob no ja stu ~e, na ka na be... Bri ga ih za dru ge! Pa to smo mi, “ne be ski na rod!” Zar ste o~e ki va li ne {to od “ne je {i }a?!”

063/523... * * * Bio mo to su sret u Fu to gu i div no je pro {ao. Ka `u da je i Bo ra ~or ba bio No le ~a stven. Ima li su ~ak i sta zu za tre ning, sla lo ma iz me |u ru pa uli ca ma Fu to ga. Div no ~ak i glav na uli ca je bi la kao i kej ili dol ma (ru pi ~a sta) po ko joj su, ta ko |e, ve `ba li sla lom sre }om za {e ta ~e sa mo po je din ci ra di pro pu sta po li ci je.

064/2491... * * * Na MAS-u, 9.av gu sta u 19.40 sa ti, ra de sa mo dva {al te ra od pet na est, oba re da pet na est me ta ra! Rad nik na {al te ru sa ~a~ ka li com u usti ma i ona ko spor od la zi da ne {to oba vi. Ne pro da ju kar tu za

po la zak za auto bus ko ji kre }e za ma we od pet mi nu ta. Sta ni ca za pu {te na i spo qa i iz nu tra u sva kom smi slu te re ~i! Ru glo No vog Sa da! A no va sa vre me na ne ra di i pro pa da zbog po li ti~ ko-eko nom skih in te re sa grad skih mo} ni ka! Na pred gu bi ta {i sa ogrom nim pla ta ma!!!

069/1849... * * * Mo lim sa o bra }aj nu in spek ci ju i po li ci ju da kon tro li {u grad ske auto bu se od bro ja 881 do 905! To li ko im zve ke }e i tan dr ~e pred wi trap da sa mo {to ne ot pad nu to~ ko vi! Na {a de ca, a i mi se vo zi mo u tim {klo po ci ja ma! ^i ka Si ma 064/2406... * * * U “Vo do vo du“ opet mu te! Vo da mut na, jav ne na bav ke mut ne! Od go vor ni se sa kri li u ru pu! Do kle }e da mu te?

065/6090... * * * Van da li po ki da li po klop ce sa pod zem nih kon tej ne ra. [ta je to ~ud no.Oni go di na ma ne ka `we no uni {ta va ju ceo grad-fa sa de zgra da, igra li {ta mo bi li ja re sa cve }em, grad ske fon ta ne ....A ka da ih ka me re evi den ti ra ju obra zlo `e we nad le `nih je”de ca se sa mo igra ju”.Uz gred da upi tam-ko je na ~el nik po li ci je PU No vi Sad, ka da se ni po jed nom pi ta wu ne ja vqa.

063/524...

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

~etvrtak11.avgust2011.

NA BULEVARU DESPOTA STEFANA

MNOGO NOVOSA\ANA SE JAVILO NA KONKURS

Na po kon po prav ka „ho ror” igra li {ta De~ je igra li {te na Bu le va ru de spo ta Ste fa na is pred bro ja 18, pot pu no je unu {te no i opa sno za bez bed nost de ce. I{a ra no je auto - la ko vi ma, gre de na pe wa li ca ma su po lo mqe ne, a o{tri me tal ni de lo vi ko ji su is kri vqe ni, ozbiq no pre te da po vre de ma li {a ne. Iz gle da to li ko lo {e da su ga sta na ri okol nih zgra da na zva li „ho ror igra li {te”.

Zbog sve ga to ga, na {u Re dak ci ju po zi va li su za bri nu ti ro di te qi i za tra `i li da is pi ta mo ko je nad le `an da is pra vi ovu, bla go re ~e no bru ku.

Grad je ne dav no na ja vio sa na ci ju oko sto ti nak igra li {ta, a ka ko sa zna je mo, me |u wi ma je i ovo. Za iz vo |a ~a ra do va je iza bra no „Li sje”. U ovom pred u ze }u ka `u da za sa da ukla wa ju ot pad, a na kon ure |e wa te re na i oze le wa va wa po vr {i ne, bi }e po sta vqe ni re kvi zi ti, od no sno qu qa {ke, to bo ga ni, pe wa li ce, klac ka li ce i dru gi. Ra do vi bi tre ba lo da bu du za vr {e ni do kra ja ovog me se ca, ta ko da }e ro di te qi ko ji do vo de de cu da se igra ju, na po kon mo }i da odah nu.

G. ^.

Po sao na po pi su kao mag net

Fo to: R. Ha yi}

MOGU]E PRO[IREWE LISTE ZA UPIS U „RADOSNO DETIWSTVO”

U vr ti }i ma me sta za jo{ 1.000 ma li {a na?

Ko li ko }e de ce upi sa ti vr ti }e Pred {kol ske usta no ve “Ra do sno de tiw stvo”, a ko li ko wih

}e i po sle le ta osta ti bez me sta, de fi ni tiv no }e se zna ti sle de }eg me se ca. Ipak, i ove je go di ne

o~e ki van upis go to vo svih sa li ste u po sled wi ~as, jer su Upra va za obra zo va we i “Ra do sno de tiw stvo”, kao i sva ke go di ne, na {li na ~in da {to pri hva tqi vi je upi {u i one ma li {a ne ko ji su se na kon kon kur sa na {li “is pod cr te”. Di rek tor usta no ve Bo ri slav Sa mar xi} je re kao da je Grad ska upra va da la sa gla snost na pro gram Pred {kol ske usta no ve za obez be |i va we do dat nih me sta u ob da ni {ti ma i taj pred log tre ba lo bi da se na |e na dnev nom re du za se da wa no vo sad skog par la men ta u sep tem bru.

Ovo pla ni ra we pro {i re wa upi sne kvo te po tvr dio je i ~lan

KADA ]E BUDU]I TR@NI CENTAR NA SALAJKI DO^EKATI BOQE DANE

Gra di li {tem ca ru ju `a be i in sek ti

Gra di li {te na uglu Par ti zan ske uli ce i Sen tan drej skog pu ta na pu {te no je pre tri go di ne i iza zi va uglav nom ne ga tiv ne ko men ta re No vo sa |a na ko ji `i ve na taj lo ka ci ji. Sme ta im

zna je mo da su ra do vi na ovoj lo ka ci ji po ~e li kra jem de cem bra 2007. go di ne, a pre sta li sre di nom 2008. Za to vre me je di no je is ko pa na ve li ka ru pa. In spek to ri ka `u da je gra di li {te

te re nom, pri ze mqem, dva spra ta i pod kro vqem.

Na gra |e vin skoj ta bli pi {e da je in v e s ti t or no v o s ad s ko pred u ze }e Euro Fon da cion, na Bu le va ru vojv de Ste pe 44. Za -

Grad skog ve }a za du `en za obra zo va we Mi lan \u ki}. On na vo di da su pro na {li mo del ka ko da pro {i re ka pa ci te te za vi {e od 1.000 de ce i to me bi li sta ~e ka wa bi la sma we na na sve ga ne ko li ko sto ti na ma li {a na. Ipak, na do dat ni upis ro di te qi }e mo ra ti da sa ~e ka ju sep tem bar, ka ko bi Skup {ti na gra da usvo ji la iz me ne pro gra ma “Ra do snog de tiw stva”. Na kon to ga, ro di te qi bi mo gli da o~e ku ju po zi ve da do |u u Uprav nu zgra du u Pa vla Si mi }a.

Na kon kon kur sa, na ko ji je pri sti gla 3.481. pri ja va, pri mqe no je 1.105 de ce, dok se 286 pri ja va od no si lo na de cu ko ja }e pr vu go di nu na pu ni ti tek oko 1. sep tem bra, a ~ak 785 pri ja va je oka rak te ri sa no kao ne pot pu ne, jer su ro di te qi svo ju de cu pri ja vqi va li na me sta ko ja ni su bi la ob u hva }e na kon kur som.

A. V. U KULTURNOM CENTRU GRADA

Film za de cu Ani mi ra ni film za de cu „Ni ko i put ka zve zda ma” bi }e pri ka zan da nas, u 11 ~a so va, u Kul tur nom cen tru gra da, Ka to li~ ka por ta 5. Pro jek ci ja je deo ci klu sa De ~i jeg film skog le ta ko je se od vi ja od 1. do 12 av gu sta. Ce ne ula zni ca su 100 di na ra, a svi fil mo vi su sin hro ni zo va ni.

A. J. KAMP U SREMSKIM KARLOVCIMA

Sto pa ma pr vih bo ta ni ~a ra

Fo to: R. Ha yi}

{to iz is ko pa ne ogrom ne ru pe kre ke }u `a be, {to se iz na ta lo `e ne, usta ja le vo de {i ri ne pri ja tan mi ris, pa je tlo po god no za raz voj {tet nih in se ka ta.

U gra |e vin skoj in spek ci ji sa -

pro pi sno ogra |e no, ali da pre ma ta da {wem Za ko nu o iz grad wi i pla ni ra wu ni je bio pro pi san rok do ka da ra do vi tre ba da se za vr {e. Na toj lo ka ci ji je pred vi |en tr `ni cen tar sa su -

mo li li smo da nam ka `u {ta na me ra va ju s ovom in ve sti ci jom, ali su raz go vor od bi li uz obe }a we da }e nam se ja vi ti za ne ko li ko da na.

Z. Deli}

9

U Eko lo {kom cen tru u Srem skim Kar lov ci ma od 8. do 16. av gu sta odr `a va se kamp-se mi nar Po kre ta go ra na No vog Sa da pod na zi vom „Sto pa ma pr vih bo ta ni ~a ra”.

U kam pu u~e stvu je 18 po la zni ka iz sred wih {ko la i gim na zi ja {i rom Sr bi je – iz Su bo ti ce, Som bo ra, Ki kin de, Od`a ka, No vog Sa da, Pan ~e va, Kra gu jev ca i [i da.

Ciq ovog kam pa, ko ji su po dr `a li Po kra jin ski se kre ta ri jat za sport i omla di nu i Po kra jin ski se kre ta ri jat za ur ba ni zam, gra di teq stvo i za {ti tu `i vot ne sre di ne, je za {ti ta bi o di ver zi te ta i sa vla da va we osnov nih me to da bo ta ni~ kih is tra `i va wa. Te me ko je }e se ob ra |i va ti to kom su: na u~ ni rad u bi o lo gi ji, zna ~aj bo ta ni zi ra wa i we go va ulo ga u eko lo gi ji, uti caj abi o ti~ kih fak to ra na for mi ra we bi o ce no ze, rad na te re nu, me to de sa ku pqa wa, de ter mi na ci je, pre pa ri ra wa i de po no va wa biq nog ma te ri ja la, GIS u bi o lo gi ji, si ste ma ti ka…

N. H.

Na jav ni po ziv za u~e {}e u po pi su sta nov ni {tva, do ma }in sta va i sta no va u svoj stvu grad skog in struk to ra, ko ji je ras pi sao Re pu bli~ ki za vod za sta ti sti ku, pri ja vi lo se 1.404 No vo sa |a na od ko jih }e za ovaj po sao bi ti iza bra no 193 kan di da ta, ko ji }e ob u ~a va ti po pi si va ~e. Grad je ju ~e sa op {tio da je od re |en pre li mi nar ni spi sak kan di da ta za in struk to re, ko ji su oba ve zni da da nas ili su tra do sta ve na uvid Po pi snoj ko mi si ji li~ nu kar tu ili pa so{, di plo mu ili ove re nu ko pi ju di plo me o ste ~e noj stru~ noj spre mi i uve re we da je li ce na evi den ci ji Na ci o nal ne slu `be za za po {qa va we (sa mo ne za po sle ni kan di da ti). Dok mu ne ti se na uvid pod no se u pi sar ni ci u Grad skoj ku }i od 8 do 16 ~a so va, a kan di da ti su du `ni da upla te tak su za iz da va we uve re wa. Oni ko ji ni su iza bra ni ima ju pra vo da pod ne su `al bu da nas do 16 ~a so va na is toj adre si.

Od po ne deq ka 15. do pet ka 19. av gu sta su gra |a ni ko ji su sta ri ji od 18 go di na, ima ju dr `a vqan stvo Re pu bli ke Sr bi -

je, za vr {e nu naj ma we sred wu {ko lu, ~i tak ru ko pis i do bro po zna ju te ren na se qa ko je }e po pi si va ti, mo }i }e da se pri ja ve za po sao po pi si va ~a po pu wa va wem obra sca ko ji }e do bi ti pri li kom pri ja vqi va wa.

Za te ri to ri ju na {eg gra da bi }e otvo re no 1.600 me sta, a oni ko ji se kva li fi ku ju za ovaj po sao ra di }e od 26. sep tem bra do 15. ok to bra. No vo sa |a ni }e pri ja ve mo }i da pre da ju u MZ „7. ju li”, u Uli ci Mi {e Di mi tri je vi }a 74a, MZ „Na rod ni he ro ji” u Ma je vi~ koj uli ci 2b i MZ „Omla din ski po kret” u Uli ci omla din skog po kre ta 11. Punk to vi za pri ja vu u na se qe nim me sti ma od re |e ni su i u MZ „Fu tog”, Uli ca ca ra La za ra 42, MZ „Ru men ka „, Voj vo |an ska uli ca 19 , MZ „Srem ska Ka me ni ca” na Tr gu kra qa Pe tra Pr vog 1 i MZ „Ka}”, Uli ca kra qa Pe tra Pr vog 2. Pri ja va se mo `e pod ne ti sa mo na jed nom me stu, a pred nost u do bi ja wu po sla ima }e ne za po sle ni i stu den ti. In for ma ci je u ve zi s pri ja vom ob ja vqe ne su na saj to vi ma Re pu bli~ kog za vo da za sta ti sti ku i Gra da.

N. R.

Fo to: R. Hayi}

U ULICI BATE BRKI]A

Le `e no vi as falt Pu ta ri iz JKP „Put”su ju ~e ski da li as falt s de sne stra ne Uli ce Ba te Br ki }a na No vom na se qu, a no vim slo jem as fal ta bi }e pre svu ~e ne i bi ci kli sti~ ke i pe {a~ ke sta ze. Ra di se iz

prav ca Uli ce Jo va na Du ~i }a ka Bu le va ru Voj vo de Ste pe. Ka da JP „In for mat ka” po sta vi ka blo ve pu ta ri }e pre }i na le vu stra nu uli ce Ba te Br ki }a, ra di istih po slo va.

Z. D.

[i ri }e par king na Tr gu Ko men skog No vi Sad je po sled wih go di na po stao grad u ko me je pra va sre }a na }i slo bod no par king me sto, {to je sva ka ko po sle di ca po ve }a wa bro ja vo zi la, ali i no vih stam be nih zgra da. Vo za ~i ma, ipak, naj ve }i pro blem pred sta vqa par ki ra we u de lo vi ma gra da gde se ono ne na pla }u je, ali su i par ki ra li {ta sla bi je ure |e na ili ih uop {te ne ma. U „Par king ser vi su” ka `u da ovo pred u ze }e ra di na stva ra wu bo qih uslo va za par ki ra we, ali da se do kra ja go di ne ne pla ni ra pro {i re we par king zo na.

Ka ko ka `u, u to ku je iz ra da ne ko li ko ve }ih pro je ka ta za ure |e we pri vre me nih par ki ra li {ta, ~i me bi se obez be dio do dat ni par king pro stor. Pro je kat ko ji bi tre ba lo da se za vr {i do kra ja ove go di ne od no si se na po ve }a we bro ja par king me sta i ure |e we par ki ra li {ta na Tr gu Ko men skog, gde bi bi lo no vih 60 me sta i ko je se na la zi u pla voj zo ni na pla te. Po red to ga, bi }e ure |e na i par ki ra li -

{ta za bi ci kle na ne ko li ko lo ka ci ja u gra du, kao i sa na ci ja sa da {wih.

Ce na par ki ra wa do kra ja go di ne ne }e se po ve }a va ti, ta ko da }e u cr ve noj zo ni, u ko joj je do zvo qe no za dr `a va we dva sa ta, sva ki sat ko {ta ti 45 di na ra, a u pla voj, gde je do zvo qe no neo gra ni ~e no za dr `a va we, 35 di na -

ra za sat. U „Par king ser vi su” is ti ~u da je na kon uvo |e wa raz li ~i tih zo na za na pla tu na stao red u cen tru gra da, ali se ipak, dnev no, u pro se ku iz da oko 200 do plat nih ka ra ta zbog ne pla }a wa ili pre ko ra ~e wa vre men skog ogra ni ~e wa na par kin gu.

G. ^etnik

VOJVODINA / NOVI SAD

~etvrtak11.avgust2011.

ЈОШ ЈЕДНА ЗАНИМЉИВА АКЦИЈА БАЧКОМОНОШТОРСКОГ „ПРОПЕЛЕРА”

Права шајка опет плови Дунавом

Паметна раскрсница штампа казне КИКИНДА: На раскрсници улица Светосавске и Иве Лоле Рибара и Жарка Зрењанина постављен је видео надзор који ће бити пробни до 1. септембра. Током прва два дана рада регистровано је више од 300 прекршаја, од којих је највише било прекорачења брзине. Посао је урадила фирма „Енџине” из Италије, а систем је коштао 300.000 динара. Новац је обезбеђен од средстава која се кикиндској општини враћају од наплате казни.

- Ради се о такозваној паметној раскрсници уз систем који препознаје прекршаје, издваја их и може

одмах да штампа казне. Од свих градова у Србији Кикинда има први овакав видео надзор, којим се постиже аутоматска контрола возача аутомобила, пешака и бициклиста - објаснио је председник Савета за безбедност општине Кикинда Бранислав Чолак. Приликом постављања видео надзора Савет за безбедност саобраћаја није се носио мишљу да заради новац, већ да се уведе више реда у саобраћај.Током пробног периода видео надзора казне неће бити наплаћиване, али ће се бележити прекршаји. А. Ђ.

Забава уз говеђи перкелт БАЧКО ПЕТРОВО СЕЛО: Традиционална манифестација „Петровоселски летњи дани” у организацији месне фирме „Фамилиакоп” одржаће се у наредна два дана. За сутра је припремљен забавно-музички програм у Дому културе од 19.30, а наступиће, поред чланова месног КУД „Тиса”, музичари из Темерина и стални гости из мађарских насеља Комошсакала, Харкања, Шиклоша и Шиофока. У суботу је реприза музичког програма под ведрим небом крај „Рибље чарде” уз речицу Чик, где је заказана целодневна фешта у природном амбијенту.

- Биће разних садржаја у суботу, али у центру пажње је међународно

БАЧКИ МОНОШТОР: Другледање Дунава од Бездана до Клаштво наутичара „Дунавски пропедова - рекао је капетан шајке Стефалер” из Бачког Моноштора већ гоновић, додајући да ће на свој пут до динама уназад својим неуобичајеним и креативним акцијама “продрмава” средину у којој делује, средину која је помало заборавила да Сомбор и његова околина представљају дунавску евро-капију Србије, односно да су прва српска градска општина на току Дунава кроз нашу земљу. У оквиру својих делатности, Бачкомоношторски наутичари су тако у уторак поринули необични туристички речни “крузер”, Поринуће уникатне шајке направљен по узору на легендарне шајке. Готово заборавље- Смедерева кренути у среду. Планини дунавски бродић тако ће поново рано је да се зауставља у Апатину, пловити великом реком, али овог Новом Саду, Тителу, Панчеву, Земупута у служби домаћег туризма. ну и Београду. Овај брод налик је на -Овај, за сада уникатни примерак турски десантни брод из 15 века, шајке направљен у радионици али подсеће и на дунавске шајке ко“Ранг” несумњиво ће бити права јима се пловило и до Беча. дунавска атракција, која ће служити -Шанса да се у сомборском краискључиво за туристичке туре, це- ју праве овакви бродови, као и бролим током реке кроз Србији. За раз- дови другачијег типа, део су Ма-

DaNaS U NOVOM SaDU BIOSKOPI Are na: „Rango” (13.10), „Pirati sa Kariba: na ~udnim plimama” (17.30), „Deveru{e” (20.30), „Kung fu panda 2”, 3D (14), „Zlatokosa i razbojnik” (13.15), „Mamurluk u Bangkoku” (22.40), „Transformers 3” (15.10), „Vini Pu” (14.45, 16.10), „Hari Poter i relikvije smrti 2 (15.15, 17.45, 21.30), Prvi osvetnik: kapetan Amerika ( 20.10, 22.40), „Planeta majmuna- po~etak” (18, 20.15, 22.25), „Green lantern” (20.20, 22.35), „Kauboji i vanzemaqci” (15.30, 17.45, 20, 22.20), „[trumpfovi” (12.30, 14.45, 16, 17, 18.10, 19.15).

Ja dran: „Udaqeno predgra|e” (19), „Hana” (21).

KCNS: „Niko i put ka zvezdama„ (11), „O bogovima i qudima” (19, 21)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 19 sati, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata -antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945”.

Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavkas

RO\ENI U novosadskom porodili{tu, od utorka 9. maja u 7 sati, do srede 10. maja u isto vreme, rodile su: BLIZANCE: Bi qa na Ma ri} iz Subotice (devoj~ice).

DEVOJ^ICE: Ve sna Jo ki}, [em si ja Mo ni, San dra Mi lun i Sa wa Ni ko li} iz Novog Sada, Mi le na Ba ~i kin iz Koviqa, Dra ga na Ko mar ~e vi} iz ^elareva, Raj ka Pre ra dov iz Nadaqa, Ve dra na Ga lam bo{ iz Silba{a, Sne `a na Cvi ji} iz ^uruga i Se na da Mar ko vi} iz Bavani{ta, DE^AKE: So fi ja To kin, Je le na Su bo ti}, Rad mi la [o bot i Jo va na To ma no vi} iz Novog Sada, Mi ra Oma qev iz Sremske Kamenice, Bran ka Ble {i} iz Futoga, Dra ga na Ver na~ ki iz Koviqa, Dra `en ka Ber ta iz Be{ke i An ka Mi li} iz Titela.

SaHRaNE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni: Stana \ur|a Damjanovi} (1914) u 12 i Matild Ferenca Ki{ (1927) u 12.45 ~asova. Na Katoli~kom grobqu bi}e sahrawena Jadranka Viktora Patarica (1937) u 13 ~asova. Na Uspenskom grobqu bi}e sahrawen Vojkan Ninoslava Morarevi} (1965) u 15 ~asova. Na grobqu u Sremskoj Kamenici bi}e sahraweni Bojana Todora Ili} (1957) u 13 i Petar Nikole [a{a (1934) u 15 ~asova.

стер плана “Дунавског Пропелера” који на том пољу прецизира могућност запошљавања људи у својим

руралним срединама. Мишљења смо да целокупан наутички потенцијал који носи наутичка индустрија може да упосли око 15.000 људи на обалама наших река и канала - нагласио је приликом поринућа шајке, Крсто Пасковић председник Удружења наутичара Дунавски Пропелер. М. Миљеновић

Пристан поново ради

такмичење у кувању говеђег перкелта. Иако нема новчаних награда, велико је интересовање кулинара, као и сваке године, јер су добра забава и дружење загарантовани. Очекујемо више од четрдесет котлића, котизација за ово такмичење је 2.000 динара, а ми обезбеђујемо три килограма говеђег меса, огревно дрво, простор за кување - рекао нам је организатор манифестације Иштван Ђере. Кулинари се окупљају већ у 10, сат времена касније почиње такмичење, а око 16 сати ће се знати ко је скувао најбоље специјалитете. Дегустацијом се фешта не завршава, напротив - дружење уз музику се наставља до дубоко у ноћ. В. Ј.

АПАТИН: Потпуно је замењен део пристана за путничке бродове на обали Дунава, који је био оштећен када је теретни брод „Ханс Хубер” прамцем, непажњом капетана, налетео на њега пре месец и по дана. Радници новосадске фирме „Албатрос” су заменили оштећени понтон од пливајућег бетона, дужине 12,5 метара и ширине четири метра, оправили оштећене електричне и струјне водове, заменили држеће греде, гумене отпорнике и ограду. Замену дела пристана, која је коштала 13,5 хиљада евра, на основу вансудског поравнања платила је фирма власник брода „Ханс Хубер“. Ј. П.

VESTI У суботу „Златни котлић” БАЧКО ГРАДИШТЕ: Најстарији спортски колектив у Бачком Градишту Фудбалски клуб „Војводина”, који ће 2013. година обележити век постојања, укључује се у обележавање предстојеће сеоске славе Преображење Господње, организацијом кулинарског такмичења „Златни котлић Бачког Градишта”. Манифестација ће се одржати у суботу, 13. августа, у СРЦ „Ђорђе Тапавица – Џоја”. Пријављивање учесника и подела рибе је у 14 сати, а потпаљивање ватре испод котлића планирано је за сат касније.

- Позивамо афирмисане кулинаре и оне који желе да се афирмишу. Обезбеђујемо им 2,5 килограма квалитетне рибе, меко огревно дрво, место за кување и сто са шест столица за пријатеље. Они треба да уплате котизацију од 1.500 динара, понесу прибор за јело и с пријатељима у сласт поједу чорбу по завршетку такмичења. Специјални жири ће оцењивати скуване чорбе и у 18 сати прогласићемо три најбоље скуване чорбе и куварима уручити награде у виду пехара и робних пакета - рекао нам је у име организатора Слободан Стојановић. Док се рибља чорба буде кувала, у башти клупског ресторана одржаће се забавно-музички програм уз учешће тамбураша и месног фолклорног ансамбла. Додатне информације о овом кулинарском такмичењу могу се добити телефоном на број 060/1519979. В. Ј.

Отворена библиотека ИРИГ: Библиотека Српске читаонице у Иригу почела је поново да ради након спроведене обавезне ревизије књижног фонда током јула. Библиотека је отворена сваког радог дана од 7 до 15 часова. Ревизија књижног фонда у подручним одељењима у Врднику и Јаску планира се током овог и наредног месеца, о чему ће корисници благовремено бити обавештени. Ј. А.

VODI^

tElEfONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 0901-111-021 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

„KOMPaS”TOURiSM&T RaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

APOtEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

DNEVNIK

c m y

10

420-374

ZDRAVStVENA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748

PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik

~etvrtak11.avgust2011.

ВИШЕ ГРАДИЛИШТА У СЕЛИМА

Пољопривредне машине уређују атарске путеве КИКИНДА: У појединим сеоским месним заједницама у кикиндској општини у току је реконструкција тротоара за шта су издвојена средства из буџета ЈП Дирекција за изградњу града. Како сазнајемо од Имреа Кабока, члана Општинског већа, у току је постављање електроинсталација на капелама на католичком и православном гробљу у Руском Селу, док се у Мокрину завршава изградња спортске хале.

- У свих девет месних заједница при крају је и уређење атарских путева. Локална самуправа је свакој месној заједници уплатила новац за 300 литара дизела за овај посао. У уређење атарских путева укључили су се и пољопривредници са механизацијом, каже Кабок. У самом граду уређење путева још увек траје. За атарске путеве у Кикинди предвиђено је 1.200 литара нафте, а биће уређено око 30 ки-

Рокери за дан младих

ВРБАС: Поводом Међународног дана младих на Градском тргу у Врбасу сутра ће бити одржан концерт на којем ће наступити „Поп шот” из Врбаса, „Бандкс“ АЦ/ДЦ трибијут бенд из Београда и хрватски састав „Атомско склониште”. Почетак концерта заказан је за 20 часова, а организатор ове манифестације је Скупштина општине Врбас. М. Кк.

Тродневна забава у Перлезу ПЕРЛЕЗ: Манифестација „Аматери своме граду”, уз радни назив „Ја сирома’ а волем думста”, биће одржана за викенд у школском дворишту у Перлезу. Сутра, у суботу и недељу наступиће Немања Поповић и Про (Београд), “Бијело дугме трибјут бенд” (Нови Сад), “Love Tigger” (Београд), “Квин трибјут бенд” (Земун) и ди-џејеви. Посетиоце у недељу очекује и пена парти, а улаз за све концерте је слободан. Подршку манифестацији пружили су Месна заједница Перлез и град Зрењанин. Ж. Б.

Имре Кабок

лометара путева. Новац за куповину горива обезбеђен је од средстава која се уплаћују за издавање државне земље у закуп. И расподела

грађевинских блокова за домаћинства чије су куће страдале у поплавама приводи се крају у селима. Крајем недеље грађевински блокови који се налазе у месним заједницама биће распоређени корисницима, најавио је Кабок који је и председник Месне заједнице Руско Село. Он најављује да је за угрожене куће у том месту стигло 14.000 блокова који ће бити прослеђени према броју кућа угрожених услед поплава. Сви председници месних заједница, пољочувари и представници Полицијске управе недавно су одржали састанак о учесталим крађама у атару које су у овом периоду године крађе честе, а штете су велике. Кабок каже да се на терену се већ види помак, и износи уверење да ће се у наредном периоду крађе сузбити на најА. Ђуран мању могућу меру.

Отпад само на депонији компаније А.С.А КИКИНДА: На последњој седници Општинског већа донет је предлог одлуке о утврђивању локације за одлагање инертног и неопасног отпада на територији кикиндске општине. Затвара се депонија на путу за Руско Село, на којој је до сада одлаган такав отпад. Грађани ће убудуће отпад одлагати на депонији компаније А.С.А. и ова услуга неће се наплаћивати.

- Досадашње сметлиште на путу за Руско Село више не може да се пуни и сматрам да то место треба да служи за прикупљање атмосферске воде из тог дела гра-

да. Отпад ће се рекултивисати и више неће бити ругло града. Апелујем на грађане да поштују ову одлуку, као и да не стварају нове дивље депоније, јер се огромна средства троше на њихово уклањање - рекао је члан Општинског већа Бранислав Чолак. И правна лица, по симболичној цени, моћи ће неопасан и инертан отпад да одлажу на депонији компаније А.С.А. Грађани који не буду поштовали ову одлуку ризикују да буду кажњени према Одлуци о комуналном реду Скупштине општине Кикинда. А. Ђ.

ПРЕВАРЕНО ТРИСТА СУБОТИЧАНА

Гарантовали посао, наплатили провизију и - нестали

СУБОТИЦА: На оглас емито- клама је била скинута, а на локаван на суботичком Инфо- каналу лу је писало да се издаје. Тада којим су тражени сезонски радни- сам срела и друге који су са невеци у Словенији и Италији, јавила се Зита Муци. Посао није добила, а остала је и без сто евра, као и свих три стотине становника Севернобачког округа који су на исти начин преварени.

- Крајем јула потписали смо Уговор о раду са фирмом „Бегеј”, која се представљала као заступник фирме „Медофорд” д.о.о. за посредовање и трговину словеначке „Ползеле”. Требало је да почнем да радим на Бледу 10. августа, а нуђен је и посао Замандаљена врата фантомске фирме у Копру, Порторожу, Бледу и Бохињу. Требало је у пе- рицом гледали у затворена врата так да нам јаве када крећемо, па - прича Зита Муци. Покушали су да се путем мосу нас звали и рекли да се полази у понедељак. Нико нас није звао. билног телефона чују са директоУ уторак сам отишла у центар ром представништва Зораном Неграда код градског клизалишта шићем, али се он није јављао. где је било представништво. Ре- Шесторо Суботичана је одмах

звало заштитиника грађана и поднело пријаву основном јавном тужилаштву у Суботици. Уговори са странкама су скопљени крајем јула, и тада је од њих тражено да плате око сто евра за трошкове агенције, превоз и провизију. Гарантован им је био посао у угоститељству, а у уговору је било наведено да им се гарантује и пријава боравка, смештај, исхрана без трошкова и посао за који је предвиђена зарада од 900 до 1.200 евра. У међувремену се сазнало да је фантомска фирма које нема на сајту Агенције за привредне регистре, остала дужна и за закуп просторија. Заштитиник грађана Златко Марасјук каже да су му се оштећени обратили за помоћ, а у разговору са јавним тужалаштвом речено му је да се већ ради на предмету, односно, да је истрага у току. А. А.

Градоначелник Милета Михајлов са награђеним нафташима

Признања за раднике у Елемиру

ЕЛЕМИР: Од 2009, када је НИС прешао у власништво руског „Гаспром Њефта” до јула 2011. године, у овој нафтној компанији произведено је укупно 70,5 милиона ТЕН еквивалентне нафте. Градоначелник Зрењанина Милета Михајлов, представници Владе Војводине и Покрајинског министарства за енергетику и минералне сировине, били су домаћини представницима овог нафтног гиганта у Елемиру, где НИС има Погон за припрему и транспорт нафте и гаса – ТНГ. На свечаности одржаној на полигону испред

Ускоро подземни контејнери СУБОТИЦА: Очекује се уградња седам подземних контејнера у Суботици. По узору на светске метрополе, подземним контејнерима се постиже лепша слика града, јер нема расипања смећа и ширења непријатних мириса. Ребалансом градског буџета предвиђена је ова инвестиција, а новац ће бити обезбеђен и из градског или републичког Фонда за заштиту животне средине.

- Предвиђено је да Дирекција издвоји око 27 милиона динара за ту намену, а већ је урађено седам пројеката за постављање контејнера. Прве локалције би биле у ужем центру града, код Кате-

драле Марије Терезије Авиљске, платоа Зорана Ђинђића, код Отвореног универзитета, и у насељима Прозивка и Радијалац. Први подземни контејнери ће бити постављени тамо где надземни нарушавају изглед града и где су најнеопходнији - рекао је директор ЈП Дирекције за изградњу града Јосип Ковач Стрико. Цео поступак и уградњу водиће ЈКП Чистоћа и зеленило, а возило које би се користило за пражњење контејнера већ је набављено.У подземне контејнере може да стане отпада колико и у четири обична контејнера. А. А.

ПРОМОЦИЈА БЕЛОГ БЛАТА

Коровача пред камерама

КАСАЧКА ФЕШТА НА СОМБОРСКОМ ХИПОДРОМУ

Ловор за Амазон Банкера и Топ Тена СОМБОР: Више од две и по хиљаде Сомбораца и њихових гостију имало је, прошлог викенда, прилику да и ове године, ужива у касачким тркама организованим на Градском хиподрому. По 47.пут организована је традиционална трка за пехар локалних „Сомборских новина” док је по 12. пут додељен и пехар најбржем касачком грлу и његовом возачу у трци којој је главни покровитељ Град Сомбор. Посетиоци су имали прилику да уживају у још осам једнопрежних, као и једној двопрежној трци које су окупиле преко сто грла из Србије и земаља окружења. У трци за пехар „Сомборских новина”, неприкосновено је било грло Амазон Банкер Зорана

11

Осмајлића из Новог Сада, , у чијим сулкама је седео Горан Золнаи. У конкуренцији седам такмичара Амазон Банкер је стазу дугу 1.700 метара прешао за 1,18 минута по километру. У трци за „Пехар Града Сомбора” наступило је девет грла, док је победник трке словеначко грло Топ Тен са возачем Иваном Вуковим. Пехар и награде од по 100.000 динара, затим ловоров венац победницима трке су уручили Тамара Стојков, новинарка „Сомборских новина”, и Радослав Јелачић, заменик градоначелника Сомбора, док је публика уживала у променади дамских шешира достојних белосветских хиподрома. М. Миљеновић

БЕЛО БЛАТО: Пуно тога је радио у животу Мартин Стојанов из питомог банатског села Белог Блата. Тешко би било и набројати све његове вештине, јер списак је баш подугачак. А да знање и вештине не могу тек тако ишчилити, показао је деда Мартин на оригиналан начин. Пред камерама, а за потребе представљања Белог Блата као потенцијалне етно руралне туристичке дестинације, стари занатлија је демонстрирао прављење метле короваче. Ручно и практично, без неког алата. Голе руке, сировина од једногодишње жбунасте биљке и искуство. Како каже деда Мартин, нема бољег начина да се очисте грубе површине, него да се примени магична моћ старе короваче. И док су сниматељи подешавали своје фокусе и светла, очас посла се родила нова метла. Вели овај старина, који је зашао у девету деценију живота, да све ређе добија поруџбине за метле короваче. Али, ако заживи етно туризам, нада се

погона НИС-а у Елемиру најбољим радницима уручена су признања и награде.

- Компанија НИС послује у Зрењанину дуже од 60 година и ми с правом говоримо о њој као о бренду нашег града. Зато ће локална самоуправа чинити све да створи још боље пословно окружење за функционисање погона НИС-а у Елемиру - истакао је Михајлов, посебно се захваливши представницима НИС-а на друштвеној одговорности и помоћи коју је ова компанија од оснивања упућивала граду. Ж. Б.

Касачке трке

ОРОМ: Коњички клуб „Ором” из истоименог места кањишке општине организује у недељу 14. августа коњичке трке. На хиподрому у Орому програм почиње од 13 сати, а љубитељи коњичког спорта имаће прилику да прате девет једнопрежних и једну двопрежну касачку трку. У исто време на хиподрому ће бити и панорамско летење са змајевима у организацији Аеро клуба “Иван Сарић“ из Суботице. Улазница стаје 150 динара. М. Мр.

Исправка У тексту о Купу Бегечке јаме под називом „Девојчице вештије с пецаљком него с варјачом” објављеном на овој страни 9. августа, поткрала се грешка. Девојчица која је победила у пецању на пловак зове се Тара Милачић, а не Дара како је објављено.

Мартин, биће и оних који ће желети да купе ове јединствене метле. Бело Блато је, иначе, једно од четири села на територији града Зрењанина које се пријавило на конкурс „Богатство различитости Војводине – Подунавља”. Конкурс је расписало удружење за унапређење сарадње и развој туризма „Дунавски туристички кластер - Истар 21”, уз подршку

Покрајинског секретаријата за привреду. На њему ће бити изабрано десет најбољих села која су пример „богатства различитости“, а циљ овог пројекта је да се креира туристичка мултикултитура у Подунављу која би могла бити јединствен туристички производ, по коме би овај део Србије био препознатљив. Ж. Б.

vojvodina

~etvrtak11.avgust2011.

dnevnik

c m y

12

ДИВНА ЈЕЗЕРА БЕЗ УРЕЂЕНИХ ПЛАЖА

Купање у чистој води, али на сопствену одговорност

СРЕМ: Легенда каже да када је Бог делио земљу, Сремац се успавао и зато је од Бога добио део раја. Тако на територији Срема, поред многобројих природних лепота, има чак дванаест вештачких акумулационих језера, лоцираних на прелазу између равног и фрушкогорског дела, насталих преграђивањем фрушкогорских потока. Ако кренемо од запада према истоку нижу се језера Сот, Брује, Мохарач, Чалма, Врањеш, Бели Камен, Павловачко, Борковац, Међеш, Добродол, Шеловренац и Јарковац. Сва, једно лепше од другог, имају потпуно природно окружење, али им урбана уређеност није јача страна. Ни на једном од ових језера није омогућено купање јер, изузев Борковачког и језера Међеш, ниједно нема уређену плажу, нити пратеће садржаје, а чак ни ова два немају спасиоце. Природне лепоте ових језера прави су рај за риболовце, али и за оне који воле на сопствену одговорност да се купају. Биохемијске анализе воде свих дванаест језера показале су да је вода високог квалитета, дакле за купање погод-

Језеро Сот - рај за пецароше

Шест милиона за семафор КИКИНДА: На раскрсници улица Војводе Мишића и Димитрија Туцовића ускоро ће бити постављен семафор. Део средстава за радове, у износу од пет милиона динара, одобрио је Покрајински секретаријат за привреду, а милион ће обезбедити кикиндска општина. Члан Општинског већа Бранислав Чолак каже да ће постављањем семафора бити повећана сигурност свих учесника у саобраћају у овом делу града. ћана сигурност свих учесника саобраћаја у овом делу града. Иако у Кикинди постоји још проблематичних раскрсница, за поменуту је већ постојао пројекат, каже Чолак. Јавно предузеће Дирекција за изградњу града задужено је да распише јавну набавку за извођача радова. До 15. августа, како је најавио Бранислав Чолак, биће постављен и видео надзор на раскрсници улица Светосавске и Иве Лоле Рибара. Овај посао урадиће фирма „Енџине” из Италије, а систем кошта 300.000 динара. Новац је обезбеђен од средстава која се кикиндској општини враћају од напалате казни. Овај систем омогућиће аутоматску контролу возача аутомобила. Током пробног периода рада видео надзора казне неће бити наплаћиване, али ће се бележити прекршаји. А. Ђ.

Борковачко језеро - најстарије вештачко језеро

на, а температуре воде погодују купачима свих узраста. У шидској општини су три језера - Сот, Брује и Мохарач. Језеро Сот је смештено источно од села Сот, а поред асфалтног пута који од Шида води ка Илоку, на западним падинама Фрушке горе, удаљено десетак километара од центра Шида и простире на око 20 хектара. Дуж десне обале језера пружа се пут којим се може доћи скоро до другог краја језера, док шумовита, практично неприступачна лева обала припада ловишту Ворово. Иако не постоји уређена плажа, купача има на брани. У овом језеру најбоље „гризе” шаран, амур, толстолобик, сом и штука. За излетнике је интересантан локалитет Липовача, који припада Националном парку Фрушка Гора и женски манастири СПЦ Привина Глава и Света Петка. Мало даље је језеро Брује, лоцирно на северозападној периферији насеља Ердевик на 15 километара од центра Шида. И до овог језера води асфалтни пут који се наставља поред језера те се у дну грана на пут којим се обилази његова десна обала и на пут ко-

јим се иде до термоминералног изворишта потока који га храни водом познатог под именом Бања. Ово језеро се простире на површини од око 17 хектара у дужини од око 800 метара. Стотинак метара јужно од бране посетиоци Бруја могу наћи смештај у мотелу „Кулина”. Језеро Мохарач се налази неколико километара североисточно од насеља Ердевик, односно источно од језера Бруја и захвата површину од 55 хектара. Иако до њега води асфалтни пут који полази из центра Ердевика, језеро није прилагођено за туристичке посете. На 16 километара од центра Сремске Митровице су село и три километра удаљено језеро Чалма. До њега се долази скретањем са асфалтног, локалног пута Чалма - Лаћарак на запуштен пољски пут. Само језеро је мале површине и претворено је у рибњак. Чине га три међусобно спојена језера и представља праву атракцију само за оне који воле нетакнуту природу и једина су језера где се могу пронаћи већ изловљене врсте законом заштићене рибе лињак и златни караш. Језеро Врањеш је на 12 километара од центра Сремске Митровице, југоисточно од села Манђелос. Макадамом дугим један километар од села се стиже до језера. Дуж западне обале води пољски пут поред којег су лоциране пецарошке коли-

бе и камп кућице, а оно што ово језеро чини интересантним за купаче је што је са једне стране језера вода хладна, док је на другој веома топла. Уређене плаже нема, али су обале језера благо стрме, те је купање на овом језеру прави изазов. Језеро Бели камен је најмлађе вештачко језеро, настало 2004. године на површинском копу где се експлоатисао кречњак за потребе фабрике цемента у Беочину, тако што је пресечена водоносна жила која је преплавила најдубље делове копа. Временом се образовало језеро пречника око 200 метара и дубине око 15 метара. Налази се на југоисточној периферији Бешеновачког Прњавора, поред асфалтног пута Беочин Сремска Митровица и од центра Сремске Митровице удаљено је 23 километра. Ово језеро, због невероватне смарагдне боје, делује готово бајковито, а вода, обзиром да је богата кречњаком, благотворно делује

ђења. Како кажу у Савезу, власник румске „Агроруме” поставио се и као власник језера. До језера води асфалтни пут, али око самог језера не постоји ни пешачка стаза. На десетак километара одавде је Бања Врдник. Борковачко језеро на три километра северно од центра Руме, представља летњи туристички локали-

Бели камен - најмлађе вештачко језеро

Добродол нема уређену плажу

на кожу. На сличан начин настало је и језеро Лединци које се налазило јужно од насеља Стари Лединци. Због геолошке нестабилности терена Лединачко језеро је исушено средином 2009. године, а каменолом је враћен првобитној намени. Павловачко језеро налази се на око 12 километара северно од центра Руме и захвата површину од око 65 хектара. Риболовачки савез Војводине управља овим језером, али њему се не може прићи од обезбе-

води асфалтни пут и може му се прићи преко Ирига или села Крушедола и са југа преко Шатринаца, Добродола и даље према Руми или Пазови. На средини леве долинске стране налази се малена плажа са спортским тереном и угоститељским објектом у коме су цене као на Азурној обали, а викендима су овде велике гужве, иако би се ово

тет. Ово је најстарије вештачко језеро у Срему. Асфалтни пут води до језера, те до саме плаже која је бетонирана стотинак метара. На самој плажи је кафић, игралиште за децу, као и „Аква камп” кога чине четири кућице са пуним комфором на води. Једино ово језеро на плажи има чесму са пијаћом водом и тушеве. Омиљено је како Румљанима, тако и свима из ближе и даље околине. Пет километара од центра Ирига удаљено је језеро Међеш, до којег

језеро могло сместити на дно листе по атрактивности. Језеро Добродол се налази пет километара југоисточно од језера Међеш, на североисточној периферији истоименог села и обухвата површину од 45 хектара. Преко бране води локални асфалтни пут Ириг- Добродол Жарковац. Језеро Шеловренац се простире југозападно од Марадика, те тако припада општини Инђија, а од језера Међеш удаљено је пет километара према истоку. Приватизовано је и припада ПИК-у „Агроунија” па му се не може прићи. Језеро Јарковци лоцирано је на западној периферији села Јарковци, четири километра југоисточно од језера Шеловренац и исто толико од центра Инђије. Ширина језера је око 300 метра, а дужина око два километра. Захвата површину од 35 хектара. Ово језеро се користи за наводњавање пољопривредних површина, за снабдевање индустријских погона техничком водом, као рибњак, те за лов и риболов, а у врелим летњим данима и за купање. Јелена Антић

НОВОКНЕЖЕВЧАНИ СПРЕМАЈУ ВЕЛИКУ АТРАКЦИЈУ

Ти ски кар не вал и спуст до ва тро ме та

НО ВИ КНЕ ЖЕ ВАЦ: Манифестација “Лагани тиски спуст“ у Новом Кнежевцу приређује се трећи пут од 11. до 14.августа, а програм је богатији и разноврснији па се очекује и велики број учесника и посетилаца. Активности почињу већ данас, радионицама за децу која ће се припремати за учешће на “Тиском карневал“. Најатрактивнији део програма је спуст Тисом неконвенционалним пловилима који се одржава у недељу, када се увече приређује концерт Ми ро сла ва Или ћа. Домаћини и организатори из Новог Кнежевца се надају да ће их послужити временске прилике, јер током дана и вечерири у недељу очекују преко 5.000 учесника и посетилаца. Организатор манифестације је локална самоуправа општине Нови Кнежевац, која је у оквиру амбиција да се туризам развија као приоритетна грана, препознала потенцијале реке Тисе, па “Лагани тиски спуст“ постаје туристички бренд ове средине. Према речима једног од организатора Са ше Нец ко ва “Лагани тиски спуст“ је настао као идеја локалних ентузијаста почетком лета претпрошле године.

- Водили смо се причом како су сплаварења на Ибру, Тари и Дрини постале туристичка атракција, па смо препознали да је наша шанса река Тиса - каже Нецков. - Како Тиса у нашим животима заузима значајно место, настојања су да овом манифестацијом популаришемо њене вредности и подигнемо еколошку свест људи о заштити и очувању реке. Људи Тису зову и Панонска принцеза, она то одиста и јесте јер одише мирноћом воде која осли-

кава војводјански темперамент, па смо тако и дошли на идеју да се организује “Лагани тиски спуст“. Волимо да користимо слоган да је Тиса река која нас спаја, па су настојања да се овом манифестацијом постигне циљ, да се што већи број људи скупи на реци, на лаган војводјански начин спусти реком, проведе дан у дружењу, упознавању нових људи и препусти уживању.

предвиђено да се припреме и одржавање регате одвјјају 10 до 17 сати. Од Новог Кнежевца за све учеснике спуста организатори су обезбедили превоз до старта, освежење и по повратку топли оброк. Предузете су и све мере да се осигура безбедност учесника регате и посетилаца манифестације, па је ангажовано бројно обезбеђење на воду и копну, као и медицинска помоћ.

На старту лањског „Лаганог тиског спуста”

Два дана у четвртак и петак у оквиру луткарских, сценографских и музичких радионица деца ће се целодневним активностима припремати за приређивање првог “Тиског карневала“. Очекује се учешће великог броја деце, која ће правити костиме и маске и осмишљавати учешће у карневалској поворци уз помоћ просветних радника, аниматора и жонглера. Карневал се одржава у суботу 13. августа од 19 сати у центру Новог Кнежевца, а у суботу на кеју на обали Тисе на песку ће се пре подне одржати турнир у малом фудбалу а после подне у одбојци. Окупљање учесника “Лаганог тиског спуста“ је у недељу када је

Фо то: М. Ми тро вић

Учесници ће се на својим сплавовима спуштати деоницом реке Тисе у дужини од осам километара, до циља на кеју у Новом Кнежевцу. Ту ће се у току преподнева за децу на игралиштима на песку уприличити “Игре без граница“. Биће занимација и за одрасле, јер када пристигну учесници регате, у организацији Савеза клубова подводних активности биће у 18 сати приређена вежба на реци, затим следи такмичење у надвлачењу конопца на песку, брзом испијању пива и обарању руку. Концерт Мирослава Илића почиње од 21,30 сати и предвиђено је да се пред поноћ заврши ватрометом изМ. Митровић над реке.

Волонтери овогодишњег кампа на раду у Бечеју

МЕЂУНАРОДНИ КАМП И ОВЕ ГОДИНЕ ПОРЕД ТИСЕ

Волонтери уређују Бечеј

БЕЧЕЈ: Канцеларија за младе општине Бечеј годинама организује Међународни волонтерски радни камп у својој средини. Било је година када су истог лета одржана три кампа, у Бачком Петровом Селу, Бачком Градишту и Бечеју, а било је, као лане, када нису били у Бечеју, већ у Бачком Градишту. Ове године су млади из разних европских земаља опет у Бечеју и уређују га, заједно с десетак овдашњих волонтера, у оквиру кампа „Prestige of nature“. Све је кренуло првим августовским даном, а 13. овог месеца 13 волонтера из Белгије (три девојке), Италије, Немачке, Пољске (две), Португала, Словеније, Холандије и Шпаније (две) враћају се кући препуни утисака из највећег потиског града у Србији. Радило се на уређењу Горанског парка, у ком је, као и ранијих година, био волонтерски камп. Прво се раскрчио простор уз ограду Горанског парка дуж Улице Милоша Црњанског, затим се радило на уређењу унутрашњости парка,

али се скокнуло и до Тисе, где се очистио приобални део реке на ком вода гомила смеће, а учествовали су и у акцији по имену „Да заживи центар сиви!“ у оквиру Међурадног дана младих постављајући и фарбајући клупе на централном градском тргу. У поподневним терминима, предвођени лидерима кампа Слободаном Васићем и Ивом Саџаков, гости из иностранства су се упознали с културно-историјским споменицима града домаћина, скокнули су до оближњег дворца Богдана Дунђерског и посетили ергелу ПИК „Бечеј“, купали се на Тиси и у комплексу базена ОСЦ „Младост“, а посетили су и војвођанску престоницу Нови Сад. У вечерњим сатима су се дружили с младима Бечеја, склопили безброј пријатељства, а било је и сентименталних веза. У сваком случају, једна лепа традиција гајења волонтеризма је настављена. На задовољство волонтера из иностранства и младих Бечеја. В. Јанков

crna hronika

dnevnik

RI GO RO ZNI JI ZA KON O SA O BRA ]A JU DA JE RE ZUL TA TE, ALI JE NAJ U GRO @E NI JA KA TE GO RI JA I DA QE NE ZA [TI ]E NA

Za se dam me se ci stra da lo 88 pe {a ka

To kom pr vih se dam me se ci ove go di ne u sa o bra }a ju je stra da lo 88 pe {a ka, {to je 44 po sto vi {e ne go u istom pe ri o du la ne pa se po ve }a we wi ho ve bez bed no sti na me }e kao je dan od pri o ri te ta, re ~e no je ju ~e na za jed ni~ koj kon fe ren ci ji Agen ci je za bez bed nost sa o bra }a ja i Upra ve sa o bra }aj ne po li ci je.

– Ne sre }e u ko ji ma stra da ju pe {a ci naj ~e {}e se de {a va ju u ra nim ju tar wim sa ti ma, u pri grad skim na se qi ma, gde ne po sto ji od go va ra ju }e osve tqe we, pe {a~ ki pre la zi i sa o bra }aj na sig na li za ci ja – na veo je po mo} nik na ~el ni ka Upra ve sa o bra }aj ne po li ci je Slo bo dan Ma le {i}.

On je do dao i da je po ve }a na kon tro la mo to ci kli sta da la za bri wa va ju }e re zul ta te jer se po ka za lo da je ve li ki broj onih ko ji vo ze bez do zvo le ne re gi stro va ne mo to re, ne po {tu ju sa o bra }aj ne pro pi se, pr ven stve no ogra ni ~e wa br zi ne, i vo ze bez ka ci ge.

NO VO SA \A NIN OSUM WI ^EN ZA STAM BE NE MU] KE NA DE TE LI NA RI

Iste sta no ve pro da vao i po pet pu ta?

Kri mi na li sti~ ka po li ci ja pod ne la je kri vi~ nu pri ja vu pro tiv No vo sa |a ni na Du brav ka T. (1966) pod sum wom da je po ~i nio kri vi~ no de lo zlo u po tre be slu `be nog po lo `a ja, ta ko {to je u Uli ci Ve se li na Ma sle {e 46 i 48 na no vo sad skoj De te li na ri pro da vao iste sta no ve vi {e pu ta, a je dan u ~ak pet na vra ta. We mu se pri pi su je da je o{te tio 40 ku pa ca i ste kao pro tiv prav nu imo vin sku ko rist od sto mi li o na di na ra (oko mi lion evra).

Da qa is tra ga }e po ka za ti da li ima jo{ o{te }e nih gra |a na kao i ko na ~an iz nos nov ca ko ji je okri vqe ni Du brav ko pro tiv prav no pri svo jio, sa op {ti la je ju ~e no vo sad ska Po li cij ska upra va. Okri vqe ni je u pri tvo ru.

M. V.

Po li ca jac Mi li vo je Sta ni {i} spa sao je `i vot ~e tr de set {e sto go di {wem Go ra nu K. ko ji se prek si no} da vio u re ci Ta mi{, ob ja vio je

pe {a ci i vo za ~i po {tu ju pro pi se.

On je na veo da je u ci qu do bi ja wa de taq ni jih po da ta ka o po gi nu lim pe {a ci ma Agen ci ja

spro ve la ana li ze ko je po ka zu ju da se naj vi {e ne sre }a s tom vr stom u~e sni ka u sa o bra }a ju de {a va u be o grad skim op {ti na ma Sav ski ve nac, Sta ri grad i Vra ~ar, kao i u No vom Pa za ru, No vom Sa du i Kra qe vu.

Upr kos sve mu, Jo va no vi} je is ta kao je be smi sle no ras pra vqa ti o to me da li je no vi Za kon o bez bed no sti sa o bra }a ja do pri neo sma we wu bro ja stra da lih, jer je, ka ko ka `e, o~i gled no da je ve o ma do pri neo.

– Po gi nu lo je 180 qu di ma we na go di {wem ni vou, a ve o ma je sma wen i broj po vre |e nih. O~e ku je mo jo{ ve }i do pri nos no vog za ko na ka da u pot pu no sti bu du pri me we ne sve me re, po put vi deo-nad zo ra – re kao je Jo va no vi}, i do dao da je 250 vo za ~a osta lo bez vo za~ ke do zvo le zbog 18 ka zne nih bo do va i dru gih pre kr {a ja. – Ima ju }i u vi du da su jul i av gust me se ci s naj ve }im stra da wem na pu te vi ma u Sr bi ji, Agen ci ja i Upra va sa o bra }aj ne po li ci je po kre nu li

su za jed ni~ ku ak ci ju „Za bez be dan i sre }an put”, u okvi ru ko je }e se na naj pro met ni jim put nim prav ci ma de li ti fla je ri s upo zo re wem o va `no sti po {to va wa sa o bra }aj nih pro pi sa.

On je do dao da je Agen ci ja usvo ji la i no vi Pra vil nik ko jim se re gu li {e na ~in re ha bi li ta ci je vo za ~a ko ji ma je od u ze ta vo za~ ka do zvo la, u ko jem je pro pi san na stav ni plan i pro gram i na ~in spro vo |e wa oba ve znog se mi na ra una pre |e wa zna wa iz obla sti bez bed no sti sa o bra }a ja. Po Pra vil ni ku, ~i je se stu pa we na sna gu o~e ku je kra jem av gu sta, svi vo za ~i ko ji ma je od u ze ta vo za~ ka do zvo la po ha |a }e ta kav se mi nar, na kon ko jeg }e po la ga ti i od go va ra ju }i is pit.

(Ta njug)

TU @I LAC ZA OR GA NI ZO VA NI KRI MI NAL MIQ KO RA DO SA VQE VI] NA JA VIO:

Usko ro re {e we „slu ~a ja ]u ru vi ja” – Ubi stvo no vi na ra Slav ka ]u ru vi je bi }e usko ro re {e no, a br zo }e bi ti okon ~an i pret kri vi~ ni po stu pak po li ti~ ke po za di ne ubi stva pre mi je ra Sr bi je Zo ra na \in |i }a – na ja vio je tu `i lac za or ga ni zo va ni kri mi nal Miq ko Ra di sa vqe vi} u in ter vjuu za „No vi ma ga zin„.

– Ubi stva no vi na ra su sra mo ta za Sr bi ju. Da da Vu ja si no vi} i Mi lan Pan ti} su u dru gim tu `i la {tvi ma i ve ru jem da }e ko le ge ura di ti sve da ona bu du re {e na. Ka da je re~ o ]u ru vi ji, ne mam ni ka kve di le me, ni ti sum we da }e mo taj slu ~aj re {i ti. Po sto je i kon kret ni raz lo zi zbog ko jih mo gu da iz ne sem ta kve tvrd we – ka zao je Ra di sa vqe vi}.

On ni je `e leo da po mi we ro ko ve, jer se do sa da to po ka za lo kon tra pro duk tiv nim, ali je na gla sio da je s raz lo gom op ti mi sta i da je si gu ran da je Tu ` i l a { tvo sa d a na

13

Po li ca jac spa sao da vqe ni ka

Po ve }a na kon tro la mo to ci kli sta da la za bri wa va ju }e re zul ta te jer se po ka za lo da je ve li ki broj onih ko ji vo ze bez do zvo le ne re gi stro va ne mo to re, ne po {tu ju sa o bra }aj ne pro pi se, pr ven stve no ogra ni ~e wa br zi ne, i vo ze bez ka ci ge – Po ve }a we bro ja stra da lih pe {a ka na me }e i nu `nost spro vo |e wa efi ka snih me ra za sma we we tog tren da – is ta kao je {ef Agen ci je za bez bed nost sa o bra }a ja Sto ja din Jo va no vi}, i na gla sio da je naj va `ni je da i

~etvrtak11.avgust2011.

Slav ko ]u ru vi ja

Br zo }e bi ti okon ~an i pret kri vi~ ni po stu pak po li ti~ ke po za di ne ubi stva pre mi je ra Sr bi je Zo ra na \in |i }a, na ja vio je tu `i lac pra vom tra gu. Ra di sa vqe vi} je ka zao da ne ma za sto ja u is tra z i po b u n e Je d i n i c e za

spe ci jal ne ope ra ci je i po li ti~ ke po za di ne aten ta ta na \in |i }a.

– Sa slu {a no je vi {e li ca ko ja ima ju sa zna wa o do ga |a ji ma iz no vem bra 2001. go di ne ili su bi li wi ho vi ak te ri, a bi }e po zva ni i svi oni ko ji mo gu do pri ne ti we go vom ra sve tqa va wu. Vr lo br zo }e pret kri vi~ ni po stu pak bi ti za vr {en – na veo je on.

– Tu `i la {tvo za or ga ni zo va ni kri mi nal sa ku pi lo je do ka ze da je klan Dar ka [a ri }a 2008. i 2009. pro kri jum ~a rio ~e ti ri to ne ~i stog ko ka i na vred nog 140 mi li o na evra, kao i da je Stan ko Su bo ti} {ver com du va na o{te tio bu xet Sr bi je za 60 mi li o na ma ra ka i osam mi li o na do la ra – re kao je Ra di sa vqe vi}.

On je na veo da se in ten ziv no ra di i na pred me tu uvo za „vak ci na” H1N1 pri ~e mu se „raz ma tra ne sa mo na bav ka vak ci na, ve} i na ~in na ko ji je re a li zo van ugo vor o is po ru ci”.

(Fo Net)

PRI JA VA ZBOG UTA JE PO RE ZA I PRA WA NOV CA

O{te tio buyet za dva mi li o na di na ra Po re ska po li ci ja pod ne la je Vi {em jav nom tu `i la {tvu u Be o gra du kri vi~ nu pri ja vu pro tiv vla sni ka i od go vor nog li ca pri vred nog dru {tva „SMB grad wa” P. P. iz Su bo ti ce, zbog osno va ne sum we da je iz vr {io kri vi~ na de la po re ske uta je i pra wa nov ca, a za kri vi~ no de lo po re ske uta je pri ja vqen je i pri vred ni su bje kat „SMB grad wa”, sa op {te no je iz Po re ske upra ve.

Po na vo di ma po li ci je, P. P. je, u na me ri da de li mi~ no iz beg ne pla }a we po re za, od ma ja 2009. do ju na 2010. go di ne u po slov nim kwi ga ma pri vred nog dru {tva la `no pri ka zao na bav ku do ba ra na osno vu ne i sti ni tih ra ~u na iz da tih od do ba vqa ~a „Johny co“ iz Ka }a, ukup ne vred no sti od 4,7 mi li o na di na ra s is -

ka za nim PDV-om. Ti me je neo sno va no ko ri stio pret hod ni po rez sa dr `an u iz da tim ra ~u ni ma kao pret hod no pla }en, s pra vom na od bi tak, po ko jem osno vu je uma wio oba ve zu za ob ra ~un i pla }a we PDV-a za 729.296 di na ra.

Pri ja vqe ni je ta ko |e u istom pe ri o du, na osno vu ra ~u na s ne i sti ni tim sa dr `a jem, bez go to vin ski upla tio na te ku }i ra ~un pri vred nog dru {tva „Johny co„ 7,3 mi li o na di na ra, pri ~e mu je iz nos od 4,7 mi li o na di na ra upla }en po osno vu na ve de nih ra ~u na, a za iz nos od 2,5 mi li o na di na ra osnov pla }a wa ni je do ku men to van. Na kon upla te, no vac je po dig nut i u go to vom vra }e na pri ja vqe nom, ~i me je iz beg nu to ob ra ~u na va we i pla }a we po re za na do ho dak gra |a na od 1,4 mi lion di na ra.

Na opi sa ne na ~i ne, pri ja vqe ni je iz be gao ob ra ~un i pla }a we po re za u ukup nom iz no su od 2,1 mi li o na di na ra, ka `u u po li ci ji. Kri vi~ no de lo pra wa nov ca pri ja vqe ni je iz vr {io ta ko {to je imo vi nu – 2,1 mi li o na di na ra, ko ja pred sta vqa ju iz nos po osno vu neo bra ~u na tog i ne u pla }e nog po re za, ste kao, dr `ao i ko ri stio iako je bio sve stan to ga da imo vi na po ti ~e iz kri vi~ nog de la po re ske uta je.

Po me nu tim rad wa ma, pri ja vqe ni je o{te tio bu xet Sr bi je za ukup no 2,1 mi li o na di na ra.

Na kon sa slu {a wa kod ovla {}e nog slu `be nog li ca, pri ja vqe nom je uru ~e no re {e we o za dr `a va wu u tra ja wu od 48 ~a so va, na vo di se u sa op {te wu Po re ske po li ci je.

(Ta njug)

ju ~e RTV. Is tra ga o ovom do ga |a ju je u to ku, a Go ran K. se uspe {no opo ra vqa na ode qe wu in ten ziv ne ne ge pan ~e va~ ke bol ni ce.

Usta {ki gra fi ti na srp skoj cr kvi Pre te }i usta {ki gra fi ti po no vo su se po ja vi li na Cr kvi Sve tog Ili je u Za dru, ob ja vqe no je ju ~e na saj tu Srp ske pra vo slav ne cr kve. Na Hra mu Sve tog Ili je u Za dru u ~e tvr tak 4. av gu sta po no vo su osva nu li pre te }i usta {ki gra fi ti, a ve li kim slo vi ma is pi sa na je usta {ka ozna ka „U” i dru gi vul gar ni sa dr `a ji, ob ja vqe no je u sa op {te wu, ~i ji je iz vor Epar hi ja dal ma tin ska. Slu ~aj po nov ne pret we Srp skoj pra vo slav noj cr kvi pri ja vqen je po li ci ji ko ja ra di na ra sve tqa va wu ovog van dal skog ~i na, do da je se u sa op {te wu.

(Ta njug)

Bom bom na ku }u Mi ro sla va [o le vi }a U dvo ri {te po ro di~ ne ku }e Mi ro sla va [o le vi }a ba ~e na je eks plo ziv na na pra va, a u eks lo zi ji ni je bi lo po vre |e nih, sa op {ti la je ju ~e ni {ka po li ci ja. Po ro di~ na ku }a [o le vi }a na la zi se u Alek si na~ koj uli ci u Ni {u, a na pra va je ba ~e na ju ~e u 2.30 ~a sa, na ve li su u po li ci ji.

Na ku }i je pri ~i we na ma te ri jal na {te ta, na po mi wu u po li ci -

ji, i do da ju da su uvi |aj oba vi li is tra `i ni su di ja Vi {eg su da u Ni {u i po li cij ski or ga ni, kao i da je u to ku rad na utvr |i va wu svih okol no sti u ve zi s tim in ci den tom. [o le vi} je {i roj jav no sti po znat iz pe ri o da an ti bi ro krat ske re vo lu ci je osam de se tih go di na pro {log ve ka i kao pred vod nik ne za do voq nih Sr ba s Ko so va i Me to hi je iz tog pe ri o da. (Ta njug)

VE LI KI PO @AR U POD GO RI CI

Iz go re lo vi {e sto ti na od u ze tih vo zi la Ne ko li ko sto ti na auto mo bi la iz go re lo je ju ~e u ve li kom po `a ru ko ji je za hva tio par king ca rin skog skla di {ta „Ze ta tran sa”, na pe ri fe ri ji Pod go ri ce, na ko jem su bi la sme {te na vo zi la ko ja je od u ze la Upra va ca ri na Cr ne Go re.

Na ~el nik Slu `be za {ti te i spa sa va wa Ra do mir Pje {~i} ka zao je da je u ga {e wu po `a ra u~e stvo va lo vi {e od 30 va tro ga snih vo zi la iz vi {e cr no gor skih gra do va, a po mo gli su i pri pad ni ci cr no gor ske voj ske.

On je no vi na ri ma re kao da je jak se ver ni ve tar znat no ote `a vao po sao va tro ga sci ma, i na veo da su va tro ga sne eki pe to kom da na in ter ve ni sa le na vi {e od 30 lo ka ci ja u Pod go ri ci.

Pje {~i} sma tra da je qud ski fak tor naj ~e {}i uzrok tih po `a ra. „Ne bi se re klo da su svi ti po `a ri iza zva ni slu ~aj no, ve} da iza wih sto ji qud ski fak tor”, ka zao je on.

(Ta njug)

QUD SKI FAK TOR UZROK MA SOV NIH PO @A RA U PRO KU PQU

Pod ne te pri ja ve pro tiv 20 pi ro ma na – Qud ski fak tor je bio uzrok svih {um skih i po `a ra na otvo re nom ko ji su se u ju lu do go di li na pod ru~ ju To pli~ kog okru ga – re kao je ju ~e {ef Od se ka za van red ne si tu a ci je u Pro ku pqu Sr |an Mi tro vi}.

On je agen ci ji Be ta ka zao da je na pod ru~ ju To pli~ kog okru ga to kom ju la za be le `en ve li ki broj po `a ra na otvo re nom, 70 пosto vi {e ne go u istom me se cu pro {le go di ne.

– U ju lu je bi lo 96 po `a ra, i to 93 na otvo re nom pro sto ru, {to je u od no su na 36 ko li ko ih je bi lo ju la pro {le go di ne, go to vo 70 po sto vi {e – ka zao je Mi tro vi}.

On je is ta kao da je utvr |e no da je qud ski fak tor u svim slu ~a je vi ma bio uzrok po `a ra, naj ~e {}e na mer nim pa qe wem va tre, zbog ~e ga je pod ne to 20 pre kr {aj nih

pri ja va pro tiv to li ko li ca. Za ta kav pre kr {aj pred vi |e na je nov ~a na ka zna od 10.000 do 50.000 di na ra.

– Ima li smo iz u zet no ve li ki broj po `a ra na otvo re nom ko ji su u naj ve }em bro ju iza zva ni qud skom ne pa `wom i sa mo za hva qu ju }i na {oj pra vo vre me noj i efi ka snoj in ter ven ci ji va tra se ni je pro {i ri la na vi so ko ra sti we i za hva ti la {u me i na se qa – ka zao je Mi tro vi}.

On je ob ja snio da se u ne ko li ko slu ~a je va de si lo da va tra stig ne i do se o skih na se qa i za hva ti po mo} ne zgra de, a da je u jed nom slu ~a ju va tra pro gu ta la i tro {nu ku }u. Ka ko je ka zao, naj ve }u {te tu od va tre ovog me se ca pre tr pe li su po qo pri vred ni use vi jer je su po `a ri uni {ti li vo} wa ke, vi no gra de i wi ve s use vi ma pred sa mu `e tvu.

CRNA / DRU[TVO

~etvrtak11.avgust2011.

NA^ELNIK ZREWANINSKE POLICIJE PRONA[AO TORBU S BLIZU 800 EVRA KOJU JE IZGUBIO WEGOV SUGRA\ANIN JANO[ MILER

Po {te ni na la za~ ni je `e leo ni na gra du Na~elnik Policijske uprave u Zrewaninu Bojan Markovi} prona{ao je torbu u kojoj je, osim li~ne karte, saobra}ajne i voza~ke dozvole, bilo i 600 evra i 18.000 dinara, i odmah je pozvao vlasnika, Jano{a Milera iz zrewaninskog prigradskog naseqa Mu`qa, da bi mu vratio izgubqena dokumenta i novac.

Dogodilo se to u utorak, a Miler je ju~e novinarima ispri~ao da je izgubio torbu s parama i da je saznao da je osoba koja ju je na{la zapravo prvi ~ovek zrewaninske policije.

Zaputio se Miler tog dana, u popodnevnim satima, automobilom ka svom sala{u u blizini mu`qanske peskare, na kojem dr`i stoku. Kada je ovaj mesar u penziji stigao do sala{a, primetio je da mu nema ta{ne, koju uvek nosi sa sobom.

– Odmah sam pozvao ku}u i javila se }erka ^ila. Pitao sam je da li mi je torba ostala kod ku}e, na {ta je ona odgovorila odre~no. Preznojao sam se od muke.

Novac sam dobio od sestre Cecilije iz Nema~ke. Bio je namewen za pla}awe stolice za masa`u koju sam joj ovde kupio – ispri~ao je Miler.

Ne ~ase}i ~asa, krenuo je Miler ka ku}i, gledaju}i da li je izgubqena torbica mo`da na putu kojim je do{ao. U me|uvreme-

Bo jan Mar ko vi} nu, telefon u wegovom domu je zazvonio, javio se Jano{ev zet Robert, a s druge strane `ice mu{ki glas je zapitao da li je to stan Milerovih. Kada je dobio potvrdan odgovor, nepoznati mu{karac je pitao za Jano{a.

– Zet je upitao ko me tra`i i zbog ~ega, i tada je ~ovek rekao da je na{ao moju torbicu. Ostavio je i adresu na koju mo`emo da do|emo da je preuzmemo – naveo je Jano{.

Sa zetom je odmah krenuo put zrewaninskog naseqa Duvanika, gde `ivi po{teni nalaza~. Do~ekao ih je ~ovek koji je prona{ao pare i li~na dokumenta.

Miler je bio veoma sre}an kada je video da je sav novac na broju.

– Odmah sam nalaza~u ponudio nagradu od 100 evra, ali ju je on u

Ja no{ Mi ler trenu odbio. Rekao je da ne `eli nagradu, da je najva`nije da je torba vra}ena i da je wemu savest mirna. Danas su retki ovakvi primeri pa sam ga zapitao gde radi. Nevoqno je o tome govorio, ali na kraju mi je rekao da radi u policiji – kazao je Miler, koji je tek naknadno, od jednog od prisutnih mali{ana, do~uo da je u pitawu na~elnik zrewaninske Policijske uprave.

Bojan Markovi} je, ina~e, torbu prona{ao dok je i{ao na pecawe i, kako je rekao Jano{u, u utorak mu je to bio drugi sre}an doga|aj jer je prethodno upecao poveliku ribu.

Na~elnik Markovi} nije `eleo da komentari{e ovaj doga|aj, ali je potvrdio da je pri~a istinita. @. Balaban

NASTAVQENO IZVO\EWE SVEDOKA OPTU@BE PROTIV DRAGANA PARAVIWE

Is pi ta ne pri ja te qi ce An to ni je Bi li} Istra`ni sudija `upanijskog suda u [ibeniku Igor Nini} nastavio je ispitivawe svedoka u istra`nom postupku protiv voza~a kamiona Dragana Paraviwe, osumwi~enog za ubistvo

Dra gan Pa ra vi wa

17-godi{we Antonije Bili} iz Drni{a, dok je wegov advokat izjavio da zahtev da se Paraviwa saslu{a oko ubistva novinarke Dade Vujasinovi} nije stigao. Ju~e su iskaz dale dve

Antonijine prijateqice iz sredwe {kole, koje su svedo~ile o karakteru i navikama nestale devojke i informacijama o okolnostima koje su prethodile wenom nestanku 7. juna, kad je vi|ena da ulazi u Paraviwin {leper.

Pravni zastupnik familije Bili} Vinko Qubi~i}, koji ju~e nije prisustvovao ispitivawu prekju~e je najavio uvo|ewe novih dokaza u postupak naredne sedmice kad }e zatra`iti i ponovno ispitivawe Dragana Paraviwe. Mediji za danas najavquju iskaz svedoka koji ranije nije do{ao zbog poslovnih obaveza. Istra`nim postupkom obuhva}eno je ukupno 16 svedoka od kojih su prvi bili Antonijini roditeqi, kom{ija Frane Bili} koji je posledwi video |evojku kako ulazi u Paraviwin {leper i jo{ jedan svedok s podru~ja Drni{a.

Paraviwin advokat Branko Bajica novinarima je izjavio kako se istraga nastavqa u petak i da s obzirom da Paraviwa negira zlo~in, ne}e biti rekon struk ci je, po go to vo {to

okolnosti nestanka Antonije Bili} jo{ nisu utvr|ene. Zahtev za ispitivawe Paraviwe u vezi s ubistvom srpske novinarke Dade Vujasinovi} nije stigao u {ibenski sud, rekao je Bajica i ocenio da bi takav zahtev mogao biti problem jer je uslov izru~ewa iz BiH bio takav da se izru~uje samo za konkretan slu~aj.

Paraviwa je uhap{en 26. juna na podru~ju op{tine Srbac u Republici Srpskoj. U Bawaluci je policiji priznao da je Antoniju ubio, a weno telo bacio s mosta na Brqanskom jezeru na reci Krki koje je pretra`eno, a onda i isu{eno, ali ni{ta nije na|eno. Pred sudom u Sokocu naknadno je negirao ubistvo, rekav{i da je priznawe iznu|eno batinama. U BiH koja ga je izru~ila Hrvatskoj, Paraviwa je nepravosna`no osu|en na dve godine i deset meseci zatvora zbog silovawa. Wegovo izru~ewe tra`i i Srbija, gde je ve} ranije pravosna`no osu|en na 4,5 godine zatvora zbog istog krivi~nog dela.

(Tanjug)

NAKON NEDAVNE ODLUKE VISOKOG SAVETA SUDSTVA DA PREINA^I SVOJE RANIJE STAVOVE

„Ot pi sa ne” su di je se vra ti le na po sao

Iako su obavezni da po~nu da rade do 28. avgusta, ve}ina od ponovo izabranih sudija ve} se javila u sudove u koje su raspore|eni, pi{e „Politika„. Ve}ina od 34 sudije, koje je Visoki savet sudstva vratio na posao, ve} je po~ela da radi. Oni su, kako pi{e taj list, bez posla bili punih 19 meseci, od 1. januara 2010, nakon {to nisu pro{li op{ti izbor sudija u decembru 2009. godine. ^im su krajem jula saznali da je VSS usvojio wihove prigovore, ponovo izabrane sudije ~ekale su da odluka bude objavqena u „Slu`benom glasniku”, pa su ve} u prvoj nedeqi avgusta do{li na svoja radna mesta u novoj mre`i sudova.

Usvajawem prigovora neizabranih sudija, VSS je istovremeno doneo i odluku o wihovom izboru na stalnu sudijsku funkciju i rasporedio ih u sudove za koje su konkurisali, i to bez obzira na raniju odluku o broju sudija u sudovima jer ta odluka, kako je propisano, ne mo`e biti prepreka da se na posao vrate sudije koje su pred komisijama VSS-a ovog leta dokazale da su stru~ne, sposobne i dostojne da budu delioci pravde.

Odluka Visokog saveta sudstva o izboru i raspore|ivawu novih-starih sudija objavqena je u „Slu`benom glasniku” 29. jula. Taj datum smatra se danom izbora ovih sudija, a oni „stupaju na funkciju u roku od 30 dana od dana izbora”.

Sudije iz mawih mesta raspore|ene su u najbli`i osnovni ili vi{i sud, u zavisnosti od toga da li su ranije radili u op{tinskom ili okru`nom sudu, a dvoje su dobili posao u apelacionim sudovima. Privredne sudije vra}ene su u privredne sudove. Tako su beogradski sudovi, povratkom „otpisanih”, dobili {est novih sudija. U Novom Sadu, Ni{u i Kraqevu dobilo je posao po troje vra}enih sudija, a u Kragujevcu ~etvoro. U`ice, ^a~ak, Po`arevac i Zaje~ar imaju po dva nova sudije, a Subotica, Negotin, Kru{evac, Para}in, Vaqevo Leskovac i Vrawe po jednog.

Do sada je 246 sudija iza{lo na ro~i{te pred dve komisije VSS-a, ali jo{ nije zakazan datum naredne sednice, na kojoj }e o wima biti donete odluke, dok je ukupno pre 19 meseci ostalo bez posla 837 sudija.

E. D.

DNeVNik

c m y

14

PORODICI \ERFI U PADEJU NIJE LAKO PODIZATI DESETORO DECE

Je ste le po, ali ni je la ko bez po dr {ke dr `a ve S desetoro dece Lidija i Tibor \erfi iz Padeja podi`u jednu od najbrojnijih porodica ne samo u ovom delu Banata, nego i u Srbiji. Najmla|a petogodi{wa }erkica Judita prvom starijem sin~i}u devetogodi{wem Johanu je jo{ daleko od uveta, ostala de~ica uveliko stasavaju, a najstariji Tama{ (23) se osamostalio.

Desetoro dece nije lako ni dr`ati na okupu, a kamoli podmiriti bar nanu`nije potrebe.

Tako se i desilo da su na nedavnom susretu velikih porodica u Adi Lidija i Tibor do{li sa samo tri }erkice. ^etiri de~aka iz porodice \erfi istog dana imali su obavezu da sa duva~kim orkestrom DVD Padej nastupe za Dan sela u obli`wem Jazovu, a ni ostali leto nisu proveli dangube}i, nego su se raporedili po raznim kampovima.

- [ta da ka`em, nije lako dr`ati tako brojnu porodicu na okupu, jer svi imaju svoje obaveze - ka`e glava porodice Tibor \erfi. - Najstariji sin se osamostalio i oti{ao od nas, ostali se jo{ {koluju, a najmla|a Judita jo{ ne ide u zabavi{te. Jeste lepo kada se skupimo, ali u dana{we vreme nije lako.

Tibor sam radi u padejskoj Fabrici za preradu lekovitog i za~inskog biqa “Menta”, koja je sada u ste~aju, sa skromnim primawima nedovoqnim da se podmire najnu`niji tro{kovi. Iako su sva deca lepo vaspitana, marqiva, vredna i odli~ni |aci, od op{tinskih i dr`avnih instituci-

Li di ja i Ti bor \er fi i tri }er ki ce na su sre tu ve li kih po ro di ca u Adi

U odnosu na prose~nu porodicu koja brojem dece ne obezbe|uje ni prostu reprodukciju, mnogo~lana familija \erfi ima vi{estruko ve}e osnovne tro{kove kod potro{we elektri~ne energije, vode...

- Tro{imo mnogo vi{e nego prose~na ~etvoro~lana porodica, a ne luksuz, jer treba mnogo vi{e prati i peglati, kupati se... Nemamo nikakvu olak{icu.

Kada smo se obratili u Komunalnom preduze}u u ^oki da dobijemo povlasticu za vodu, odbi-

U odnosu na prose~nu porodicu koja brojem dece ne obezbe|uje ni prostu reprodukciju, mnogo~lana familija \erfi ima vi{estruko ve}e osnovne tro{kove kod potro{we elektri~ne energije, vode... ja za wih je malo vajde. Jednokratna nov~ana pomo} od op{tine je kao kap u moru, kada porodicu ve} odavno ne sleduje de~iji dodatak, niti mo`e da ostvari neku drugu olak{icu.

- Deca jesu vaspitana i dobro u~e, {to je za nas najva`nije - ponosan je otac Tibor.

Majka Lidija smatra da bi dr`ava morala i u ovakvim slu~ajevima da ispla}uje de~iji dodatak i da je to najmawe {to bi mogla da pomogne.

- Ako se zna da se de~iji dodatak mo`e ostvariti od prvog do ~etvrtog deteta, bilo bi pravi~no da sledi i za ostalu decu. Ovako, u pitawu je negativna diskriminacija, koja je o~igledna i kada bi imali vremena da isterujemo mak na konac, lako bi dokazali da je takvo zakonsko re{ewe protivustavno - ukazuje Lidija.

li su na{u molbu, nisu uva`ili da mi 25 kubika vode mese~no ne tro{imo za polivawe ba{te, nego za kupawe i odr`avawe higijene, ali nisu imali razumevawe. Ni za struju nema popusta, jer nismo klasi~an socijalni slu~aj - kazuje Lidija.

Tibor pored posla u “Menti”, kao majstor elektro struke, svakodnevno mora dodatno da radi, da bi porodici obezbedio za najnu`nije fiksne tro{kove, pa i oni se te{kom mukom izmiruju ili ne mogu da se isplate. Kada se sve sabere, posebno u vreme {kolske godine, kada za sredwo{kolce treba platiti mese~ne karte, kako god se ra~una, nikako nije dovoqno. Ra~un za struju je leti pet do {est hiqada, zimi oko sedam hiqada dinara, a jedini luksuz u potro{wi je {to uz svetlo, bojler, peglawe i neop-

hodne ku}ne aparate neki kilovat ode za rad pumpe za vodu za centralno grejawe.

- Ni u Elektrodistribuciji za olak{ice na{ slu~aj ne prepoznaju, nego je struje najjeftinija samo za one koji najmawe tro{e. Ne uva`avaju da ima i velikih porodica, ~ije su najosnovnije potrebe ve}e nego {to ih ima prose~na porodica. U podizawu na{e velike porodice najvi{e smo prepu{teni sami sebi, pomo}i rodbine i snala`ewu. Dr`ava ne poma`e velikim porodicama kako bi trebala - kategori~na je Lidija.

Ovu su mnogo~lanu porodicu uglavnom zaobilazile podr{ke dr`ave namewene pove}awu nataliteta...

- Dr`ava daje prilikom ro|ewa do ~etvrtog deteta, a posle ne gleda da li dete ima {ta da jede, ili mo`e li da se {koluje.

Ne treba pomo}i roditeqima nego deci konkretnim merama do polaska u prvi razred, tokom osnovne {kole, polaska u sredwu {kolu ili za daqe na fakultet. Nas su zaobi{le i ove jednokratne nov~ane pomo}i iz dr`avne kase jer prvih ~etvoro su ro|eni dok ih jo{ nije bilo.

Jedinu privilegiju ostvarila sam tako {to sam dobila dve godine poro|ajno odsustvo sa pla}enom nadoknadom kada sam rodila tre}e dete. U tom trenutku i to je bila dragocena pomo}, a posle su nas sve uglavnom sve podr{ke namewene pove}awu nataliteta zaobilazile, samo zbog toga {to imamo vi{e od ~etvoro dece - ukazuje majka desetoro dece Lidija \erfi.

M. Mitrovi}

MITROVI] HRVATIMA DAJE DEVET DANA FORE

„U in te re su srp skih po tro {a ~a” Vlasnik Pink Medija Grupe @eqko Mitrovi} najavio je novi programski koncept u “interesu srpskih potro{a~a i gra|ana Srbije”, kao i vi{e javnih pitawa za Vladu Hrvatske i Jadranku Kosor li~no.

- Ostalo je jo{ devet dana do sednice Upravnog odbora Pinka, zakazane za ~etvrtak 18. avgusta”, napomiwe Mitrovi},

povodom problema sa hrvatskim vlastima oko wegove jahte i obja{wava da “to zna~i jo{ devet dana poku{aja da se prona|e mirno re{ewe”.

On se, u me|uvremenu, kako se napomiwe u saop{tewu, “sprema za najtvr|u i najbrutalniju bitku ikada: Vra}a qude sa odmora, pripremaju se prilozi, skupqaju materijali, prave ana-

CPP protiv Pinka Centar za prakti~nu politiku podneo je predstavku Republi~koj radiodifuznoj agenciji protiv Televizije Pink, „zbog direktne diskriminacije dr`avqana Hrvatske, kao i pravnih lica sa sedi{tem u ovoj dr`avi”, koju }e uputiti i Poverenici za za{titu ravnopravnosti, navodi se u saop{tewu CPP. “Li~ni problemi fizi~kih i pravnih lica iz Srbije stavqaju se u kontekst ‘neprijateqskog’ pona{awa Hrvatske prema Srbima i otvoreno se poziva na mere reciprociteta”, smatra CPP.

lize i potkrepquju dokazi protiv institucija i lica u Hrvatskoj koja su odgovorna za nezakonit i korupciono-kriminalni rad”. Mitrovi}, tako|e, sprema niz javnih pitawa za Vladu Hrvatske, kao i premijerku Jadranku Kosor li~no, dodaje se u saop{tewu.

Bez obzira na razre{ewe problema broda, ka`e se u saop{tewu, neke mere, u okviru novog programskog koncepta se mogu sa sigurno{}u o~ekivati, sve u interesu srpskih potro{a~a i gra|ana Srbije.

- Ono {to mene ohrabruje isti~e Mitrovi} - jeste zna~ajno bu|ewe hrvatske javnosti i visok stepen zabrinutosti oko pitawa incidenata koje srpski dr`avqani do`ivqavaju u Hrvatskoj.

dru[tvo

dnevnik

NOVE ODREDBE ZAKONA O ZDRAVSTVENOJ ZA[TITI PODELILE JAVNOST

Ro di te qi ma one mo gu }en uvid u zdrav stve ni kar ton de te ta Ne dav no usvo je ne iz me ne Za ko na o zdrav stve noj za {ti ti do ne le su niz no vi na, a ne ke od wih iza zva le su bur no re a go va we jav no sti. Jed na od ta kvih je ~lan ko ji ka `e da de ca s na vr {e nih 15 go di na mo gu za bra ni ti ro di te qi ma uvid u svoj me di cin ski kar ton. Ti me je ro di te qi ma u Sr bi ji us kra }e no da zna ju da li su im de ca zdra va ili bo le sna. Na i me, iz me ne Za ko na pred vi |a ju da de te, ko je je na pu ni lo 15 go di na i ko je je spo sob no za ra su |i va we, od sa da mo `e sa mo oba vi ti uvid u svo ju me di cin sku do ku men ta ci ju i pro gla si ti je po ver qi vom. Le kar je oba ve zan da oba ve sti ro di te qe sa mo u slu ~a ju opa sno sti po `i vot de te ta.

Re a go va we jav no sti na ova kvu od red bu za ko na je ra zno li ko, ali naj ve }i broj qu di sma tra da ova kva od red ba mo `e sa mo na {ko di ti de te tu jer s 15 go di na ono jo{ ni je do voq no zre lo da bri ne o se bi i svom zdra vqu.

– Mo `da su u ne kim za pad nim ze mqa ma pet na e sto go di {a ci zre li ji, ali za naj ve }i broj na {ih mla dih tog uz ra sta mo `e se re }i pre da su de ca ne go od go vor ni mla di qu di – ka `e psi ho log Je le na Ma le no vi}. – Na {a de ca su u mno go ~e mu pot pu no oslo we na i za vi -

Psi ho log Je le na Ma le no vi}: Pet na e sto go di {wa ci ma se omo gu }a va da za bra ne ro di te qi ma uvid u svoj zdrav stve ni kar ton, {to je pra vo ko je }e od re |e ni broj mla dih si gur no zna ti da zlo u po tre bi sna od ro di te qa, a na {e po ro di ce su kon ci pi ra ne ta ko da de ca du go osta ju de ca. Sa da se iz me na ma za ko na pet na e sto go di {wa ci ma omo gu }a va da za bra ne ro di te qi ma uvid u zdrav stve ni kar ton, {to je

pra vo ko je }e od re |e ni broj mla dih si gur no zna ti da zlo u po tre bi.

Mi slim da }e ro di te qi ko ji ina ~e ima ju pro ble ma ti~ nu de cu zbog ova kve za kon ske od red be ima ti jo{ vi {e gla vo bo qa. Le ka ri u naj -

ve }em bro ju slu ~a je va osu |u ju ova kvu od red bu za ko na, sma tra ju }i da }e on do ne ti vi {e {te te ne go ko ri sti.

– To {to de te od 15 go di na ne }e pri ja vi ti ro di te qi ma da je bi lo kod le ka ra zbog ki ja vi ce ili ma we po se ko ti ne i ni je ne ki pro blem, ali ka da je u pi ta wu abor tus kod ma lo let ni ce, kon zu mi ra we dro ga, zlo u po tre ba al ko ho la ili ne ka hro ni~ na bo lest, kao na pri mer di ja be tes ko ji zah te va po se ban re `im is hra ne i re dov no uzi ma we te ra pi je, {to je za ro di te qa sva ka ko va `no sa zna we, on da i ni je be za zle na od lu ka da de te mo `e za bra ni ti ro di te qu uvid u svoj zdrav stve ni kar ton – ka `e po ro di~ ni le kar dr Ko sa na Ili}.

Me |u tim, u Mi ni star stvu zdra vqa sma tra ju da je de te od 15 go di na do voq no zre lo da mo `e sa mo da bri ne o svom zdrav stve nom sta wu.

Ako pet na e sto go di {wak ima pra vo da za snu je rad ni od nos, za {to ne bi imao pra vo i na pri vat nost zdrav stve nog kar to na? I pred stav ni ci vla da ju }e ko a li ci je u par la men tu sma tra ju da tu ne ma ni {ta spor no jer je na pra vqen ba lans iz me |u za {ti te pra va na pri vat nost i za {ti te zdra vqa, i de ce kao pa ci je na ta.

J. Barbuzan

Are `i na no vi di rek tor TV No vi Sad Uprav ni od bor Ra di o te le vi zi je Voj vo di ne ime no vao je Slo bo da na Are `i nu za no vog di rek to ra Te le vi zi je No vi Sad, a Jo `e fa Kle ma za di rek to ra Ra di ja No vi Sa d, sa op {ti la je prek si no} RTV. Are `i na i Klem su ime no va ni na pred log ge ne ral nog di rek to ra RTV-a Si ni {e Isa ko va, na ve de no je u sa op {te wu. Pod se }a se da je di rek tor Ra dio No vog Sa da Jo `ef Klem do sa da {wi vr {i lac te du `no sti i do da je da je no vi di rek tor Te le vi zi je No vi Sad Slo bo dan Are -

`i na po znat po an ga `o va wu u vi {e me dij skih ku }a.Are `i na je u svo joj no vi nar skoj ka ri je ri ra dio za Ra dio Slo bod na Evro pa, bio je di rek tor i glav ni ured nik be o grad skog Stu di ja B, glav ni i od go vor ni ured nik TV Ava la, di rek tor pro duk ci je u „Film skim no vo sti ma”.

Svo je vre me no je na pu stio Stu dio B na kon spo ra zbog in ter vjua ko ji je no vi nar ka te te le vi zi je Iva na Mi qu{ ura di la sa Ivom Pu ka ni }em, vla sni kom li sta „Na ci o nal”. In ter vju ni je ob ja vqen.

„Ni sam `e leo da pu {tam de gu tant ne de ta qe ko ji se od no se na pri vat ni `i o vot jav nih li~ no sti”, re kao je ra ni je Are `i na u in ter vjuu za NIN. O tom slu ~a ju u Do si jeu Ne za vi snog udru `e wa no vi na ra Sr bi je pi {e: „Zbog jed nog neo bja vqe nog in ter vjua, na pri ti ske su se `a li li i ured nik i no vi nar Te le vi zi je Stu dio B. Ured nik Slo bo dan Are `i na go vo rio je o pri ti sku sa ve sti, a autor ne e mi to va ne emi si je Iva na Mi qu{ o cen zu ri„.

S. N.

Po nu da od je dan evro za pre gled osta je Udru `e we pri vat nih le ka ra Sr bi je sa op {ti lo je da je po nu da pri vat nih le ka ra o pre gle di ma za je dan evro ko je bi pla }ao Re pu bli~ ki za vod za zdrav stve no osi gu ra we, uko li ko pri hva ti po nu du, u in te re su pa ci je na ta. „Po nu da vla sni ka pri vat nih or di na ci ja i kli ni ka RZ ZO-u za skla pa we ugo vo ra po ko jem bi se

pa ci jen ti mo gli le ~i ti o tro {ku osi gu ra wa i u pri vat nom sek to ru, u in te re su je pa ci je na ta. Uki nu le bi se li ste ~e ka wa i is ko re ni la ko rup ci ja u dr `av nom zdrav stvu„, na ve lo je Udru `e we.

Re a gu ju }i na stav Le kar ske ko mo re Sr bi je da je po nu da pri vat nih le ka ra za pre gled ko ji bi ko {tao je dan evro ne mo ral na i po -

ni `a va ju }a za ceo le kar ski esnaf u Sr bi ji, Udru `e we je na ve lo da ce nu od jed nog evra po pre gle du, RZ ZO ve} pla }a dr `av nim zdrav stve nim usta no va ma. „Ra ~u ni ca je ja sna: le kar u do mu zdra vqa dnev no pre gle da iz me |u 30 i 40 pa ci je na ta; ni je te {ko iz ra ~u na ti da dnev no za ra |u ju 30 do 40 evra, {to za 22 rad na da na iz no -

si iz me |u 600 i 800 evra„, na vo di se u sa op {te wu. Udru `e we pod se }a na to da je ce na pre gle da od jed nog evra u op ti ca ju u dr `av nom zdrav stvu de ce ni ja ma i da do sa da ni ko me ni je sme ta la, ni ti je ne ko sma trao to po ni `a va ju }im za le ka re, sve dok to ni su, ka ko se is ti ~e, “ob na ro do va li” pri vat ni le ka ri.

~etvrtak11.avgust2011.

15

IZA ZAVESE: ELITA U SRBIJI TOKOM POSLEDWIH 30 GODINA

Mla di za pre va gu ra zu ma nad de ma go gi jom Ak ti vi sti zre wa nin ske kan ce la ri je Omla din ske gru pe Hel sin {kog od bo ra za qud ska pra va u Sr bi ji pro mo vi sa li su u Grad skoj ba {ti u Zre wa ni nu gla si lo “Iza za ve se: Eli ta u Sr bi ji to kom po sled wih 30 go di na”. Ne ke od li~ no sti o ko ji ma je pi sa no u bil te nu, ~i je su ured ni ce stu dent ki we Dra ga na Ba ji} i Ali sa Koc kar, je su i To mi slav Ni ko li}, Alek san dar Ti ja ni}, Sve tla na-Ce ca Ra `na to vi}, Do bri ca ]o si}, Am fi lo hi je Ra do vi}…

– Ide ja o pi sa wu gla si la na sta la je pre vi {e od go di nu da na.

Kul tu ra za bo ra vqa wa i ne pre u zi ma wa od go vor no sti u Sr bi ji je i te ka ko raz vi je na i na {a je `e qa

je iz bor ve o ma ve lik. ^ak ni ide ja da to mo ra ju bi ti qu di ko ji su i da nas po pu lar ni ni je mno go po mo gla jer, kao {to je op {te po zna to, u Sr bi ji lu stra ci ja ni je ni ka da spro ve de na i ve }i na onih ko ji su na sce ni bi li to kom de ve de se tih go di na, tu su i da nas. Dru go pi ta we bi lo je pi ta we gra |e. Tre ba lo je pro na }i ve ro do stoj nu gra |u, iz ne ti sa mo pro ve re ne pri ~e da ne bi smo iz gu bi li na kre di bi li te tu ili kle ve ta li – na gla {a va Ali sa Koc kar.

Mo `da naj ve }i pro blem pri stva ra wu gla si la, ve li ona, bi lo je pro na la `e we hra brih mla dih qu di ko ji su sprem ni da iz ne su svo je mi {qe we i da se pot pi {u

da ma kar ugro zi mo we no po sto ja we. Iako su sa mi tek sto vi na me we ni svi ma, od se dam do se dam de set se dam go di na, na {a pri mar na ciq na gru pa je su mla di qu di ro |e ni kra jem osam de se tih i po ~et kom de ve de se tih go di na pro {log ve ka. Za {to? Za to {to su upra vo oni naj u gro `e ni ji – za po ~e li su `i vot u rat nim go di na ma, a svo je sta vo ve for mi ra li su na osno vu ono ga {to su ima li pri li ku da ~u ju od kom {i ja, na te le vi zi ji ili pro ~i ta ju u no vi na ma – ob ja {wa va Ali sa Koc kar, stu dent ki wa Fa kul te ta po li ti~ kih na u ka.

Autor ke gla si la, po we nim re ~i ma, `e le le su da tek sto vi ma, ~i ji su auto ri, iz me |u osta lih, i kwi `ev nik Sve ti slav Ba sa ra i gej-ak ti vi sta Bo ban Sto ja no vi}, pod stak nu ~i ta o ce na kri ti~ ko raz mi {qa we, ~ak i sa mo stal no is tra `i va we.

– Oda bra ti li~ no sti ~i ja }e (ne)de la bi ti ob ra |e na u gla si lu ni je bi la ni ma lo la ka od lu ka jer

is pod tek sto va. To kom sa mog pro ce sa, do da la je, mno go wih je od u sta lo jer, ipak, ni je la ko jav no go vo ri ti o jed nom To mi sla vu Ni ko li }u ka da mu po dr {ka ra ste iz da na u dan.

Stu dent ki wa Fa kul te ta po li ti~ kih na u ka Dra ga na Ba ji} ka `e da auto ri gla si la ni su ni pla }e ni ci ni iz daj ni ci svo je ze mqe, ve} de ca ko ja se bo re za pre va gu ra zu ma nad de ma go gi jom, teh no kra ti je nad di len ta ti zmom. Pre va gu qud skih pra va i za ko na nad “obez mo zgo vqe nim” po stup ci ma po je di na ca.

– „Iza za ve se – Eli ta u Sr bi ji to kom po sled wih 30 go di na“ je pro je kat na stao van okvi ra bi lo ka kvih par ci jal nih in te re sa we go vih re a li za to ra. Na me ra nam ni je bi la jav no vre |a we bi lo ~i jeg mo ra la, ve} pu ko pri ka zi va we jav no sti dru ge stra ne me da qe po je di nih pri pad ni ka srp ske eli te – na po mi we Dra ga na Ba ji}. @. Balaban

VRU]E LETO PROTESTA MO@E PRERASTI U USIJANU JESEN NA[EG NEZADOVOQSTVA

Pri zo ri kla sne bor be u ze mqi Sr bi ji Le to 2011. u mno go ~e mu se po tvr |u je kao (k)var qi vo – te bi je sun ce, te uz vra }a ki {a, sme wu ju se vru }i ne, spa ri ne i je se we sve `i ne. Osim ovih „me teo“ (ne)pri li ka, ni dru {tve no-eko nom ska si tu a ci ja ni je ma we pre vr tqi va; na ovom po qu naj ve }i uti sak na jav nost osta vi la je po ja va zna na kao ba ri ka da – blo ka da pu ta. Bi lo je, isti na, po sku pqe wa i obe }a wa lep {eg su tra, pa ra di ra wa po li ti ~a ra ili estrad nih zve zda, ali ba ri ka de su obe le `i le pret hod nih ne ko li ko me se ci. Pre pre ke na pu tu su do ta kle sva ko ga – bi lo da su ga okr zle ili ga po {te no o~e pi le.

I ni ko spram wih ni je ostao rav no du {an. Ako se, me |u tim, za ~e pr ka iza po jav ne stvar no sti, ot kri }e se za ni mqi va i za ~u |u ju }a ~i we ni ca ko ja, po {to je prak ti~ no do ka za na, opo vr ga va mno ge ce lo mu dre ne te o ri je i na u ko va wa.

Da kle, na ba ri ka da ma su svoj pro test is ka zi va li ne za do voq ni, tra `e }i da se obra ti pa `wa na wi ho ve ne vo qe, da im se po mog ne, da im se re a li zu je ne ko wi ho vo pra vo. U kon kret nim slu ~a je vi ma, pro te sto va li su – po qo pri vred ni ci-ra ta ri i ma li na ri (od sko ra su ih sme ni li rad ni ci-pu ta ri; taj pro test jo{ tra je). Ra ta ri i ma li na ri su, na kra ju pro te sta, ostva ri li svo je zah te ve, isti na, ne pot pu no, ali su sva ka ko do bi li vi {e

ne go {to su ima li pre blo ka da.

E sad, se ti mo se dok tri nar nih pri ~a Kar la Mark sa: se qa {tvo je na zad no, ne sle di pro gre siv ne ide je i na po re pro le te ra; zbog te „na zad no sti“ se qa ci su bi li pod po seb nom pri smo trom (a bo ga mi i tor tu rom) sve snih sna ga ko je su re a li zo va le ko mu ni sti~ ke ide je, od Le wi na na o va mo. Ta ko je bi lo i na ov da {wim pro sto ri ma dok je tra jao so ci ja li zam. Po sle je re {e no da isti ni je va qao pa smo vra }e ni u ka pi ta li zam, onaj naj li be ral ni ji u ko jem je tr `i {te sve, a dr `a va sa mo su di ja u bor bi za pro fit (ili smrt). U ka pi ta li zmu ma de in Ser bia taj ku ni su, ru ku pod ru ku s dr `a vom, raz bu ca li rad ni~ ku kla su, {to si lom (uki da wem rad nih me sta, ste ~a ji ma...), {to mi lom i obe }a wi ma, ta ko da

ra, isti se me to di~ no lo mi – se ti mo se de ba kla pro sve tar skog pro te sta na kra ju ko jeg su {traj ka ~i pri sta li na ma we ne go {to im je do ta da pri pa da lo (a mi ni star je mo gao tri jum fal no uz vik nu ti da je „dr `a va po be di la“). Ta po be da je te `a jer je iz vo je va na nad {traj ka ~i ma ko ji su svi re dom fa kul te tli je, da kle ni su ni ne pi sme ni ni na iv ni.

S dru ge stra ne, „na zad no“ se qa {tvo se po ka za lo kao kom pakt no i sprem no za kon kret nu ak ci ju. Pa o ri i ma li na ri za pu ti li su se u se di {te dr `a ve da po ka `u {ta o we mu mi sle; u to me ih je spre ~i la po li ci ja, ali su se {traj ka ~i do ~e ka li „na no ge“ i za blo ki ra li pu te ve – kad je tre ba lo iz bo ri ti se za po vra }aj obe }a nih sub ven ci ja, Voj -

U ka pi ta li zmu ma de in Ser bia taj ku ni su, ru ku pod ru ku s dr `a vom, raz bu ca li rad ni~ ku kla su, {to si lom (uki da wem rad nih me sta, ste ~a ji ma...), {to mi lom i obe }a wi ma, ta ko da ova ni je spo sob na da se bo ri za svo ja pra va a ne ma ni ko da je vo di ova ni je spo sob na da se bo ri za svo ja pra va a ne ma ni ko da je vo di – sin di ka ti su jav no pri zna li svo ju ne spo sob nost da or ga ni zu ju i po ve du rad ni ke. Ako me |u pro le te ri ma jo{ ima ne {to sve sti i ot po -

vo di na je bi la blo ki ra na ne de qu da na, a ka da je tre ba lo po ve }a ti naj ni `u ce nu ot ku pa ma li na, Ari qe i oko li na. Re zul tat – dr `a va se ne} ka la, ali je na kra ju po pu sti la. Ta ko su se qa ci po ka za li

ka ko se bi je bor ba za sop stve na pra va. Mark su se mo `da, zbog po vre |e ne su je te, ne bi do pa lo {to ni je bio u pra vu, ali bi mu, ipak, mo ra lo bi ti dra go {to je bar je dan seg ment dru {tva ostao sve stan kla snih in te re sa i ni je pod le gao ka pi ta li sti~ ko-po li ti ~ar skim obe }a wi ma i uj dur ma ma.

Ako ne ko, pro ti ve }i se pod se }a wu na Mark sa i kla snu bor bu, us tvr di da to me ne ma me sta u 21.

ve ku jer sa da {wi ka pi ta li zam ni je onaj iz 19, ne bi ta kvog me na xer skog teh no kra tu bi lo zgo re ga pod se ti ti na to da stva ri na te re nu ne iz gle da ju kao u sjaj no uko ri ~e nim bi znis-pla no vi ma. Fa kat je da se dr `a va Sr bi ja po ka za la kao ne po u zda na i neo zbiq na jer je se qa ci ma obe }a la sub ven ci je a po sle hte la da to za ba {u ri – ta ko ne ra de pra vi dr `av ni teh no-me na xe ri jer oni pr vo smi sle, a on da ka `u (ali teh no kra te su, po de fi ni ci je, iz nad po li ti ke, a to ga kod nas ne ma). U slu ~a ju ma li na ra ulo ga dr `a ve jo{ je mut ni ja po {to ona ni ti je po slo da vac (kao pro sve ta ri ma) ni ti je di rekt no ume {a na (kao kod iz ne ve re nih obe }a wa o sub ven ci ja ma); ipak, dr `a va zdu {no po sre du je iz me |u se qa ka i mo no pi li sta-hlad wa ~a ra i osta le tr go va~ ke bu lu men te. Zbog ~e ga je to ra di la – me {a la se u tr `i {te ({to ne bi sme la) – od no sno, ~i je je in te re se (ka pi tal) i za {to {ti ti la? Ka kav god od go vor bio, ja sno je da ni {ta od ne za vi sne dr `a ve u ka pi ta li sti~ koj Sr bi ji ne ma. Otu da je i uspeh se qa ka ve }i jer su uda ri li ba{ ta mo gde tre ba.

Po tvr |u je to i na me ra dr `a ve da ogra ni ~i me sta za pro te sto va we (ne is pred dr `av nih in sti tu ci ja, ne na pu te vi ma, ne na jav nim po vr {i na ma itd. itd) a sve u `e qi da se ne ke stva ri i do ga |a ji sklo ne

od uvi da {i re jav no sti. A da li }e po sle ne ko, na ka kvom za bi tom i ne do stup nom me stu, u svom o~a ju, se }i pr ste ili ko la bi ra ti od gla di, ni je po seb no va `no. Teh no kra ti, na rav no, ni pod ko jim uslo vi ma ne }e pri zna ti da ni su u pra vu pa ma kar ih re al nost sva kog da na de man to va la. Za wih su sve mu ke na ro da (pre)ma le i zbog wih ne tre ba od stu pa ti od pro kla mo vih pla no va.

Kla sna bor ba u Sr bi ji, pak, za o {tra va se. Re cept za us pe {an pro test od se qa ka ve} su pre u ze li pu ta ri „NI BENS gru pe„ i na pu te vi ma (svo jim biv {im me sti ma ra da) tra `e da im dr `a va pla ti {ta je du `na, da ra de i za ra de.

Ovog pu ta na su prot rad ni ci ma su dr `a va i ban ke-po ve ri o ci. Da li je na toj stra ni bi lo mut nih ra bo ta u ce loj pri ~i, osta je da se vi di (pod uslo vom da Tu `i la {tvo sku pi sna ge i ra di svoj po sao). Ako ho }e da is te ra ju svo je, rad ni ci mo ra ju da bu du upor ni, sa mo – da li }e to mo }i? Ve} je, po onoj sta roj „za va di pa vla daj“, po ku {a no da se wi ho vo je din stvo raz bi je. Ka ko }e se stva ri za vr {i ti – ho }e li kla sna svest rad ni ka sta sa ti ili jo{ mo ra ju da u~e od se qa ka – osta je da vi di mo. U sva kom slu ~a ju, vru }e le to pro te sta u Sr bi ji la ko mo `e pre ra sti u usi ja nu je sen na {eg ne za do voq stva.

Ilija Baki}

SPORT

~etvrtak11.avgust2011.

TURNIR U TORONTU

Ana ga zi Srpska teniserka Ana Ivanovi} plasirala se u drugo kolo VTA turnira u Torontu po{to je rezultatom 6:1 6:1 savladala [uai @eng iz Kine za svega 55 minuta igre. Ivanovi}eva je ~itavim tokom me~a bila dominantna i nije postojala sumwa da }e lako zabele`iti pobedu. Pored Ivanovi}eve, u drugo kolo plasirala se i Bojana Jovanovski, kojoj je Jelena Doki} predala me~ zbog povrede pri rezultatu 2:0 u prvom setu.

U susretu Ivanovi}eve i @eng, srpskoj teniserki su svi udarci i{li od ruke, a kqu~ je bio u dobrom prvom servisu, posle kojeg je lako zavr{avala po-

Na konferenciji za {tampu Kim je objasnila o kakvoj se povredi radi. Do{lo je do pucawa mi{i}nog vlakna na levoj strani sto maka, po vreda sli~ na onoj koju je imala Ana Ivanovi} u Australiji.

Na pitawe novinara da li je ona ne{to videla, @i @eng je kratko odgovorila da je osetila da Kim nema vi{e prvi servis, ve} da servira samo kik servis. @eng u narednom kolu ~eka boqu iz duela Serene Vilijams i Julije Gerges.

Preostali rezultati prvog kola: Serena Vilijams (SAD) Aqona Bondarenko (Ukrajina) 6:0, 6:3, Aleksandra Vozniak (Ka na da) - [a har Per (Iz -

Ana Iva no vi}

ene u svoju korist sa procentom realizacije od ~ak 91 odsto.

Srpkiwa je tako|e odservirala i {est asova. Iako je dvadesetdvogodi{wa Kineskiwa imala ~ak pet brejk prilika, nijednu nije uspela da iskoristi, dok je Ivanovi}eva od {est {ansi iskoristila ~ak pet. Protivnica Ivanovi}evoj u drugom kolu bi-

rael) 6:1, 6:0, Petra Marti} (Hrvatska) - Lucija Hradecka (^e{ka) 1:6, 6:4, 6:4, Stefani Diboa (Kanada) - Katrin Ferle (Nema~ka) 7:6 (7:4), 6:1, (13) Agwe{ka Radvanska (Poqska) - Jelena Vesnina (Rusija) 6:4, 6:1, Ana Ivanovi} (Srbija) @ang [uai (Kina) 6:1, 6:1, Bojana Jovanovski (Srbija) - Je-

Uspe {na i u du blu U vrlo uzbudqivom me~u odr`anom na terenu tri, Ana Ivanovi} je u paru sa Andreom Petkovi} dobila kombinaciju Petrova - Gajdo{ova 1:6:1, 7:6(7), 10:6.

Prvi set je obilovao gre{kama pri servisu Andree Petkovi}, pa je tako srpsko-nema~ki par prili~no ubedqivo izgubio uvodni set. Od tada pa do kraja, prikazana je izvanredna igra. Ana je sjajno igrala voleje, kao i sa osnovne linije, kojom je pokazala da je u dobroj formi. Iako je „na{a” kombinacija imala brejk prednosti u drugom setu, odluka u celom me~u je pala u dva taj brejka.

Imala je rusko-slova~ka kombinacija jednu me~ loptu u taj brejku drugog seta, ali ipak je odlu~ila odli~na igra u fini{u me~a. U narednom kolu Petkovi}eva i Ivanovi}eva }e igrati protiv belorusko -ruske kombinacije Azarenka - Kirilenko.

Wih dve su ~etvrte nositeqke na turniru, a u prvom kolu su bile slobodne. }e Iveta Bene{ova, kojoj je Dominika Cibulkova predala me~ u tre}em setu, pri rezultatu 3:1 za ^ehiwu. Jovanovski }e, pak, u drugom kolu imati mnogo ve}i izazov, po{to je tamo ~eka Marija [arapova.

U posledwem me~u ve~eri turnira u Torontu, na centralnom terenu, Kim Klajsters je predala me~ kineskiwi @i @eng.

Iako je Belgijanka dobila prvi set sa 6:3, po~etkom drugog seta pri rezultatu 2:1 za Kineskiwu bez brejka, Kim je predala me~ bez neke vidqive povrede.

lena Doki} (Australija) 2:0, Doki} predala me~ zbog povrede, Ana bel Me di na Ga ri ges ([panija) - Sara Erani (Italija) 7:5, 6:1, Peng [uai (Kina) - Lurdes Dominges Lino ([pa ni ja) 6:1, 7:5, Ro ber ta Vin~i (Italija) - Janina Vikmajer (Belgija) 6:4, 6:2, Flavija Peneta (Italija) - Marija Kirilenko (Rusija) 6:3, 6:1, Danijela Hantuhova (Slova~ka) Gisela Dulko (Argentina) 6:3, 6:4, (11) Andrea Petkovi} (Nema~ka) - Juxin Bu{ar (Kanada) 6:2, 6:2.

dnevnik

c m y

16

I ^ETVRTI ME^ ZA REDOM PETROVI]EVI IZABRANICI BEZ POBEDE

Or lo vi pa li u Mo skvi Rusija - Srbija 1:0 (0:0) MO SKVA: Stadion Lokomotive.

Sudija: Ovidiu Hategan (Rumunija). Gledalaca 12.000.

Strelac: 1:0 - Pogrebwak u 53. minutu. @uti kartoni: V. Berezucki (Rusija), Krasi} i Vidi} (Srbija).

RU SI JA: Akinfejev - A. Berezucki, Awukov (od 46. [i{kin), V. Berezucki, @irkov (od 68. Igna{evi~) - Zirjanov (od 82. Torbinski), Sem{ov, Glu{akov, Ar{avin (od 31. Biqaletdinov) - Ker`akov (od 26. Pogrebwak), Pavli~enko (od 85. [irokov).

SR BI JA: Jorga~evi} - Tomovi}, Vidi}, Rajkovi} (od 85. Viloti}), Kolarov - Petrovi} (od 68. Milija{), Kuzmanovi} (od 74. Damjanovi}) - Krasi} (od 68. Jankovi}), Ninkovi} (od 46. Trivunovi}), To{i} (od 46. Jovanovi}) - Panteli}.

Reprezentacija Srbije u fudbalu pora`ena je u prijateqskom me~u na gostovawu Rusiji - 0:1 (0:0).

Jedini gol postigao je Pavel Pogrebwak u 53. minutu. Sevnula je kontra doma}ina, Roman Pavli~enko je opalio sa 25 metara, `abica je odsko~ila pred golmanom Bojanom Jorga~evi}, koji je ispustio loptu, {to je iskoristio napada~ [turgarta.

Orlovi su kontrolisali sredinu terena u prvom poluvremenu, ali nisu bili konkretni u napada~kim akcijama. U nastavku je zbornaja bila boqa i drugi put zaredom savladala Srbe u prijateqskim utakmicama (prethodno 2008. godine - 2:1).

Izabranici Vladimira Petrovi}a nisu pobedili ni u tre}em uzastopnom kontrolnom me~u (porazi od Ju`ne Koreje i Rusije, remi sa Australijom), {to uz remi s Estonijom ~ini niz od ~etiri me~a bez uspeha.

Mo me nat iz me ~a Ru si ja - Sr bi ja na sta di o nu Lo ko mi ti ve u Mo skvi

Gostovawe u Moskvi trebalo je Pi`onu da poslu`i kao posledwa provera pred kqu~ne kvalifikacione duele. Selektor Srbije nije mogao da ra~una na povre|ene Dejana Stankovi}a i Branislava Ivanovi}a, a nije igrao ni roviti Milan Bi{evac. Mo`e da bude zadovoqan delovawem veznog reda u prvih 45 minuta, ali jedini napada~ Marko Panteli} bio je odse~en.

Izostala je stoga ubojita zavr{nica.

Nekoliko poku{aja iz daqine (sve van okvira gola) prethodili su jedinoj {ansi orlova u prvom poluvremenu. Tada je, posle petog kornera, Slobodan Rajkovi} sa {est metara lo{e odreagovao glavom.

Zo ran Fi li po vi} se lek tor Egip ta?

Srpski fudbalski stru~wak Zoran Filipovi} mogao bi uskoro da sedne na klupu reprezentacije Egipta. On je istakao da su usagla{eni svi stavovi sa ~elnicima egipatske ku}e fudbala i da bi narednih dana pri~a trebalo da se zaokru`i.

- U kontaktu sam sa rukovodstvom Fudbalskog saveza Egipta, sve smo dogovorili i mislim da za dva do tri dana bi posao trebalo da bude zavr{en - rekao je Filipovi}.

Filipovi}, koji je kao selektor predvodio Crnu Goru, trebalo bi na klupi faraona da zameni Hasana [ehatu, koji je smewen zbog serije lo{ih re-

Ponovili su Rusi kontranapad iz 53. minuta, kada su postigli gol, ali je 20 minuta kasnije {ut Biqaletdinova zaustavio Jorga~evi}. U sli~noj poziciji u fini{u bio je i Vasili Berezucki. Me|utim, tukao je neprecizno.

Malo pre toga, u 84. minutu, Panteli} se na{ao u poziciji iz koje se o~ekuje da golgeter bude precizan. Ipak, Igna{evi~ je uklizao i spre~io srpskog napada~a da izjedna~i.

Slede}u utakmicu orlovi }e igrati 2. septembra protiv Severne Irske u Belfastu, a do kraja kvalifikacija predstoje im dueli sa Farskim Ostrvima i Italijom kod ku}e i u Sloveniji.

(Mondo)

LIGA [AMPIONA ZA @ENE

Gla zgov u Su bo ti ci Fudbalerke Spartaka Jafa danas u Subotici igraju prvi me~ Pete kvalifikacione grupe Lige {ampiona Evrope u grupi s Glazgovom iz [kotske, koji je favorit u konkurenciji Ki Klaskvika sa Farskih Ostrva i Moste sa Malte.

Me~ sa Gradskog stadiona u Subotici koji po~iwe u 17.30 sati, prenosi}e i prvi program Radio-televizije Vojvodine.

PRIJATEQSKA UTAKMICA

Od lu ~io Jao Zo ran Fi li po vi}

zultata u kvalifikacijama za Afri~ki kup nacija. U trci za selektorsko mesto reprezentacje Egipta pomiwu se i imena biv{eg ameri~kog selektora Boba Bredlija i Kolumbijca Franciska Maturane.

^A^ANIMA USLI[ENA MOLBA

Bo rac u ne de qu u Iva wi ci ^a~ani su zatra`ili da se premijerni me~ u Superligi protiv Javora odigra u nedequ, zbog obaveza wihovih igra~a u reprezentativnim selekcijama i molba im je usli{ena. ^a~ani }e tako gostovati u Ivawici u nedequ od 17.30 ~asova, jer ~ak {estorica igra~a izostaju sa treninga zbog nastupa za reprezentaciju (Damjanovi}, Spirovski, Kne`evi}, Mladenovi}, Masla} i Zo}evi}). Borac }e uo~i prvog kola Superlige na Bumbarevom Brdu odigrati kontrolni me~ protiv srpskoliga{a Partizana kako bi uo~i po~etka nacionalnog {ampionata proverio raslo`ive snage.

Na drugoj strani zbornaja je bila jo{ bezopasnija. Samo je Andrej Ar{avin jednom zapretio, ali je Jorga~evi} odbranio.

Doma}i selektor Dik Advokat ve} u prvom poluvremenu morao je da izvr{i dve prinudne izmene umesto povre|enih Aleksandra Ker`akova i Ar{avina uveo je Pogrebwaka i Dinijara Biqaletdinova. U nastavku su Rusi bili boqi.

Selektori su vr{ili izmene {to se mnogo gore odrazilo na goste.

Srbi su jedini {ut u okvir gola uputili na isteku sata igre. Milan Jovanovi} je potra`io Milo{a Krasi}a, Juri @irkov je lo{e procenio let lopte, a fudbaler Juventusa je, iskosa sa desne strane, tukao u golmana Igora Akinfejeva.

- Sigurno da je velika stvar za klub da su {estorica igra~a trenutno u reprezentativnim selekcijama. To imponuje svima u klubu i potvrda je kvalitetnog rada u prethodnom periodu. Bez wih nam je malo poreme}en redovan trena`ni ciklus, ali mi radimo najozbiqnije i najja~e kako bi {to spremniji do~ekali start sezone. utakmica sa Srpskoliga{em Partizanom }e nam poslu`iti da jo{ jednom proverimo snage kojima raspola`emo, bez obzira {to pomenuti reprezentativci ne}e biti na raspolagawu - rekao je {ef stru~nog {taba Qubi{a Dmitrovi}.

Vojvodina - Sloga (Temerin) 1:0 (1:0) VE TER NIK: FC „Vujadin Bo{kov”, gledalaca 150, sudija: Labus (Novi Sad). Strelac: Jao u 40. minutu. @uti karton: Bojovi} (Vojvodina).

VOJ VO DI NA: Jano{evi} (Drini}), Vuli}evi}, Brankovi}, A|uru, Karan (Ivani}), Kova~evi} (Glum~evi}), Jao (Spremo), Novakovi}, Mereba{vili (Kosovi}), Meleg, Bojovi} (Ferati).

SLO GA: Lali} (\urikin), Bubwevi} (Tomi}), Klisura, Suvajxi}, Miqanovi}, Stanojev, Diki} (Simi}), Mijin, Uzelac, Desnica, Popin.

Kombinovani sastav fudbalera Vojvodine savladao je srpskoliga{a Slogu iz Temerina minimalnim rezultatom, ali tokom 90 minuta nije pokazao veliku razliku u klasi. Crveno-beli su imali terensku inicijativu tokom ~itavog susreta, ali su stvorili veoma malo izglednih {ansi, a postigli pogodak iz najboqe.

Prvi su na utakmici zapretili Temerinci, {utem Suvajxi}a sa oko 20 metara, ali je Jano{evi} bio na mestu. Vojvodina je napadala najvi{e kroz sredinu, a kada

je nailazila na gu`v,u upo{qavala je na desnom krilu Vuli}evi}a preko ~ijih su centar{uteva stvarane samo poluprilike. Izuzev nepreciznih poku{aja Mereba{vilija i Jaoa tokom prvih pola sata ni{ta novosadski superliga{ nije pokazao.

Jedini gol na me~u postigli su Novosa|ani posle ogromne gre{ke odbrane Sloge i wihovog golmana Lali}a koji je bespotrebno istr~ao. Dok se odbrana skoncentrisala na Melega, mladi igra~ je iz gu`ve na ivici kaznenog prostora nekako uspeo da proigra Jaoa kojem nije bilo te{ko da loptu plasira u praznu mre`u.

Najzrelija {ansa koju Vo{a nije iskoristila vi|ena je ve} u slede}em napadu kada se mladi Meleg pri{uwao odbrani Temerinaca i uspeo glavom loptu da uputi ka praznoj mre`i, ali je zamalo bio neprecizan.

Drugo poluvreme bilo je vi{e nego nezanimqivo, a jedino vredno pomena je izveden slobodan udarac Brankovi}a prema golu Sloge, ali je Lali} bio siguran.

M. Risti}

Mi lan Je li} na klu pi no vo sad skog Bor ca s Kli se Tokom pro{le sezone Vojvo|anske lige - zapad ekipa Borca bila je ve}im delom na prvom mestu, me|utim u posledwih nekoliko kola izgubila je lidersku poziciju i kao drugoplasirana oti{la u bara` i neslavno ga zavr{ila jer su pora`eni od Ba~ke Topole. Odmah nakon neuspeha ostavke su podneli

predsednik kluba Mile Malinovi} i trener @eqko Novakovi}. Ve} tada su Borcu predvi|ali krah.

Na svu sre}u iza kluba su stali pojedinci ne dozvoliv{i da uzorni kolektiv zapadne u totalnu krizu. Uprava na ~elu sa Jovicom Vu~i}em anga`ovala je novog mladog ambicioznog diplomira-

nog trenera Milana Jeli}a magistra sporta. Pred novim kormilarom i pomo}nicima Peri{i}em, Kr~marom i kondicionim Alajicom, zadatak ni malo lak.

- Ne bojim se novog izazova - ka`e Jeli}, koji je kao trener pre dolaska u Novi Sad uspe{no trenirao prvoliga{ki

tim, Al Hazm iz Saudijske Arabije. Imamo odli~ne uslove za rad, glavni i pomo}ni teren ali prevashodno moramo igra~ima vratiti poquqano samopouzdawe. Za sada ide sve po planu. Oti{lo nekoliko standardnih prvotimaca Popovi}, Vu~kovi}, Sedlar, Srdi}, Vazovi} i Plav{i}. Na svu sre}u ostao je

kostur tima koji }e biti nadgra|en sa nekolicinom mladih igra~a koji }e sti}i iz prvoliga{a Novog Sada i Proletera, a stigao je i iskusni Aleksandar Gostoji} (Slavija). Prevashodni ciq nam je da podmladimo i uigramo tim koji }e negovati dopadqivu napada~ku igru - poja{wava Jeli}.

M. Popovi}

SPORT

c m y

dnevnik

~etvrtak11.avgust2011.

17

SUTRA U DNEV NI KU

Ras po re d Prve fud bal ske li ge BOR ^A NI PRO ME NI LI [E FA STRU KE

Mi la no vi} no vi tre ner BSK-a

VOJ VO DI NA PRED STA VI LA TRI NO VA IGRA ^A

Ja no {e vi}, Bo jo vi} i Frim pong za log za bu du} nost U FK Voj vo di na ju ~e su pro mo vi sa li tro ji cu no vaj li ja. Re~ je o gol ma nu Bu di mi ru Ja no {e vi }u, na pa da ~u Mi la nu Bo jo vi }u i de fan ziv cu Abra ha mu Akva si ju Frim pon gu.

Spor stki di rek tor Mi o drag Pan te li} o svoj troj ci pri ~ao je bi ra nim re ~i ma i uti sak je da su No vo sa |a ni wi ho vim an ga ` o v a w em na p ra v i l i do b ar po sao.

Bu di mir Ja no {e vi} (21,5 go di na, 190 cm, 87 kg) bra nio je u Slo gi iz Kra qe va, ^u ka ri~ kom i Ja go di ni.

- Ni sam do {ao u Voj vo di nu kao pro la znik. Pot pi sao sam tro go di {wi ugo vor, `e lim da u ovom klu bu osta vim trag. Sve stan sam ve li ~i ne i tra di ci je i sve }u u~i ni ti da do pri ne sem

O~e ku je se Qu bin ko vi} Mi o drag Pan te li} po tvr dio je da Voj vo di na ~i ni sve da an ga `u je Mar ka Qu bin ko vi }a.

- Mi smo se prak ti~ no sve do go vo ri li. Pre o sta je sa mo da Qu bin ko vi} i Anor to zis re gu li {u me |u sob na po tra `i va wa i o~e ku je mo da is ku sni ve zi sta po sta ne na{ igra~. Ni je is kqu ~e no da do kra ja pre la znog ro ka bu de jo{ ne kih tran sfe ra, ali za sa da ne ma mo kon kret nu po nu du ni za jed nog igra ~a - re kao je Pan te li}. do brim re zul ta ti ma i bor bi za je dan od tro fe ja - re kao je Ja no {e vi}.

Od Mi la na Bo jo vi }a (24, 187 cm, 78 kg) se o~e ku ju go lo vi, a ka ri je ru je gra dio u Rad ni~ kom Sto beks, Sre mu (SM), Te le op ti ku ( 28 me ~e va - 13 go lo va), ^u ka ri~ kom (52 - 15) i Ja go di ni (46 - 15).

- Br zo smo se do go vo ri li i pot pi sao sam dvo go di {wi ugo vor.

Po {to su nam se am bi ci je po klo pi le, a to su bor ba za tro fe je, za vrh ta be le i go lo vi, bi lo mi je za do voq stvo {to sam do {ao u je dan od na {ih naj ve }ih klu bo va.

Spre man sam, jer sam tre ni rao u Bel gi ji po {to sam bio u Me he le nu s ko jim se ni sam do go vo rio i na {e fu stru~ nog {ta ba je da pro ce ni ka da }e mi uka za ti po ve re we - re kao je Bo jo vi}.

Naj mla |i od wih, Ga wa nin Frim pong (18, 185 cm, 75kg) bio je ~lan re p re z en t a c i j e svo je ze mqe „is pod 17”, a igrao je u DC Ju naj te du (Ga na) i ita li jan skoj Vi }en ci. Pot pi sao je ~e tvo ro go di {wi ugo vor s Vo {om.

- Pro veo sam tri go di ne u Vi }en ci, za tim dva me se ca u Par ti za nu, ali to sve je osta lo iza me ne. Sa da sam u Voj vo di ni i sa mo woj `e lim da se po sve tim.

Da }u sve od se be da oprav dam ang`man - re kao je Frim pong, za ~i ju je po vre du pri mi ca ~a sport s ki di r ek tor Mi o drag Pan te l i} is ta k ao da ni j e ozbiq na i da za ne ko li ko da na o~e k u j u da }e se Frim p ong ukqu ~i ti u re dov ni tre na `ni pro ces.

S. Sa vi}

Po sle neo ~ ki va ne ostav ke Na |i ja [en so ja, ~el ni qu di su per li ga {a iz Bor ~e eks pre sno su na {li za me nu. BSK }e u pr ven stvu pred vo di ti Sa {a Mi la no vi}, tre ner ko ji je svo je vre me no vo dio eki pu @e le zni ka, a po sled we rad no me sto mu je bi lo u Haj du ku iz Ku le, gde je po ma gao Dra go qu bu Be kval cu. No vi {ef stru ke Bor ~a na na gla sio je da ve ru je u se be i eki pu zbog ~e ga se i od lu ~io da pre u zme tim sa mo ~e ti ri da na pre star ta pr ven stva.

- Ime no van sam za tre ne ra u spe ci fi~ nom mo men tu. Jo{ ma lo vre me na nas de li od po ~et ka pr ven stva, ali ve ru jem u se be, kao i u kva li tet igra ~a ko ji su mi na ras po la ga wu. Sve po treb ne in for ma ci je pri ku pi }u od ko le ge Ne na da Ga li }a ko ji je bio uz igra ~e na pret hod na dva

SPAR TAK ZLA TI BOR VO DE PRO MO VI SAO PO JA ^A WA

[e stor ka za Evro pu

To kom pri pre ma na Zla ti bo r u fud b a l e r i Spar t a k a Zla ti bor vo de su re no vi ra li svo ju eki pu, a ne ko li ko da na pred me~ sa Zve zdom, po ja ~a wa su i zva ni~ no pred sta vqe na. Ni ko la Ko va ~e vi}, Vla di mir Ota {e vi}, \or |e De spo to vi}, Mi lan Jok si mo vi}, Fa hru din \ur |e vi} i Di no [a rac su se pred sta vi li me di ji ma u bo ja ma su bo ti~ kog su per gli a {a.

Mi o drag Mo ra ~a, sport ski di rek tor Spar tak Zla ti bor

IZ FK PAR TI ZAN

Da vid Ma wa da nas cr no-be li

Zo ran Osma ji} (u sre di ni) sa ]o vi nom i Pa u no vi }em

PRED SED NIK HAJ DU KA OSMA JI] NE KRI JE O^E KI VA WA

]o vin i Pa u no vi} ot kro ve wa Na kon {to je Zo ran Osma ji} pre u zeo klub, pli ma op ti mi zma za pqu snu la je Haj duk.

Na sva kom ko ra ku se ose te po zi tiv ne vi bra ci je, a Haj duk je stal na te ma grad skih pri ~a u Ku li, {to i je ste bi la jed na od ide ja no vog klup skog ru ko vod stva. Sta dion u pla vo-be lim bo ja ma je umi ven, lo `e sko ro go to ve, se ma for sti `e su tra, gra de se i svla ~i o ni ce, sa ni tar ni ~vo ro vi, sve ono {to je neo p hod no jed nom su per li ga {u. Na rav no, sve to pra ti i for mi ra we ti ma, ko ji }e, ov de se ve ru je, svo jim igra ma vra ti ti pu bli ku na sta dion u Ku li. ^e tr na est no vih igra ~a je u pre la znom ro ku, ko ji je u to ku, do {lo u Haj duk. Naj zvu~ ni ja ime na su sva ka ko Mi lan Bu ba lo, ko ji je sti gao na vra ta mla de re pre zen ta ci je, te is ku sni {pic Sead Ha xi bu li} i Ke nan Ra gi po vi} ko ji bi tre bao

da kre i ra haj du~ ku igru. Od wih se, s pra vom, mno go o~e ku je, ali pred sed nik Haj du ka Zo ran Osma ji} na ja vqu je: - Na rav no da od te troj ke o~e ku jem da bu du no si o ci igre, ali i osta li ko ji su u na {im re do vi ma za vre |u ju iz u zet nu pa `wu. Fud bal se igra za go lo ve, te zbog to ga uz Ha xi bu li }a, Ra gi po vi }a i Bu ba la, o~e ku jem da ot kro va wa na red ne se zo ne bu du ]o vin i Pa u no vi}. ]o vi na kra si lu cid nost po te za, a Pa u no vi }a sna ga i ogrom na ener gi ja i uve ren sam da }e wih dvo ji ca svo jim igra ma po tvr di ti na {a o~e ki va wa - re kao je Osma ji}.

S ob zi rom na to da je no vi pred sed nik Haj du ka us pe {an u bi zni su, da do no si pro ce ne u ko ji ma ret ko ka da po gre {i, o~e ku je se da }e i ova pro ce na ka da su fud ba le ri u pi ta wu, na ze le nom te pi hu do bi ti svo ju pu nu po tvr du. \. Bo ja ni}

Od da nas ~lan be o grad skog Par ti za na bi }e i re pre zen ta ti vac Cen tral no a fri~ ke Re pu bli ke, Da vid Ma wa. Sport ski di rek tor cr no-be lih Kr sta ji} re kao je da je pr vak Sr bi je za in te re so van za fud ba le ra ko ji je po ~eo u Pa ri Sen @er me nu.

Tre ner Alek san dar Sta no je vi} Ma wu opi su je kao „br zog igra ~a ko ji ima od li ~an {ut”.

Ma wa je ro |en 3. fe bru a ra 1989. go di ne u Pa ri zu, ka ri je ru je po ~eo u Pa ri Sen @er me nu ali je kao se dam na e sto go di {wak oti {ao u Austri ju pa se skra sio u Ne ma~ koj gde je od le ta 2008. go di ne bio ~lan Min he na 1860. Igra po le voj stra ni, vi sok je 178 cm a pr vi bo ra vak u Be o gra du bio je do vo qan da Fran cuz osta vi do bar uti sak i „za ra di„ ugo vor. Od i grao je i jed nu utak mi cu za cr no-be le, po sti gao gol i asi sti rao u pri ja teq skom su sre tu sa eki pom Sre ma. Kra jem pret hod ne ne de qe ras ki nuo je ugo vor sa ~la nom „Cvaj te”, pa u Par ti zan do la zi kao slo bo dan igra~.

Osim Ma we ko ji je bio na pro bi u Be o gra du iz Par ti za na ne na ja vqu ju no ve tran sfe re.

Ipak, ak tu e lan je even tu al ni do la zak Mi la na Smi qa ni }a ko -

Pro {li av gust bio bu ran Pre la zni rok tra je do 31. av gu sta, a za ni mqi vo je da su pro {log le ta u dru goj po lo vi ni av gu sta u Hum sku sti gli Ste fan Ba bo vi}, Vla di mir Stoj ko vi}, Ste fan Sa vi}, Mo ha med Me do Ka ma ra i Pjer Bo ja.

ji je i da qe ~lan Espa wo la.

Smi qa ni} je vi {e pu ta re kao da `e li u Par ti zan, sport ski di rek tor Kr sta ji} da je klub za in te re so van, ali se ~e ka da igra~ re {i pro blem sa ne is pla }e nim pla ta ma i da se, even tu al no, Par ti zan i Espa wol do go vo re o obe {te }e wu s ob zi rom na ~i we ni cu da su Ka ta lon ci cr no-be li ma i da qe du `ni deo nov ca od tran sfe ra 2007. go di ne.

Sa {a Mi la no vi}

tre nin ga - is ta kao je Mi la no vi} i do dao da }e igra ~i ma usko ro pred sta vi ti i svo je sa rad ni ke u stru~ nom {ta bu.

Vla di mir Ota {e vi}

vo de, pred sta vio je igra ~e, i do dao: - Me |u ovim mom ci ma ima onih ko ji su ve} sa da sprem ni

Pro da ja ka ra ta Ka ko se za me~ pr vog ko la, o~e ku je ve }e in te re so va we pu bli ke, iz su bo ti~ kog su per li ga {a po ru ~u ju na v i j a ~ i m a da na vre m e obez be de kar te. One se mo gu ku pi ti u pro sto ri ja ma klu ba, od 8 do 16 sa ti i kod uli~ nih kol por te ra, po ce na ma od 350 i 250 di na ra. da bu du po ja ~an we u pr vom ti mu, ali i onih ko ji }e bi t i bu d u} n ost Spar ta ka – is ta kao je Mo r a ~ a, a po t om se osvr n uo na pre o s ta l o vre me u pre la znom ro ku: - Otvo re na je jo{ sa mo op ci ja le vog spoq nog igra ~a, ali je ne za hval n o prog n i z i r a t i ho }e li bi ti po ja ~a wa.

Da do tran sfe ra do |e, po treb no je da se po klo pe broj ni fak to ri. Za sa da sa mo mo gu da ka `em da nam je ovaj fond igra ~a do vo qan za am bi ci je ko je se ti ~u me sta ko je vo di u Evro pu, a to se po go to vo od no si na fond mla |ih igra ~a u ko ji ma ima mo ogro man po ten ci jal – do dao je Mo ra ~a.

N. S.

No vo pa zar ci do ve li Bo ja na Pe tri }a ^el ni ci Fud bal skog klu ba No vi Pa zar do ve li su jo{ jed no po ja ~a we uo~i pre mi je re u Su per li gi. Po sle 13 igra ~a ko ji su ovog le ta sti gli u No vi Pa zar, pri stup ni cu je pot pi sao i Bo jan Pe tri}. On je do sa da bio Du ga ~ak spi sak igra ~a pod ugo vo rom sa pr va kom Sr bi je mo gao bi da bu de kra }i za dva ime na do kra ja ne de qe. Tra `i se na ~in da se Ra den ku Kam be ro vi }u i Xo ze fu Ki zi tu pro na |u no vi klu bo vi u ko je bi oti {li kao slo bod ni igra ~i. Pret hod ni po ku {a ji ni su uspe va li jer su po nu |e ni uslo vi bi li lo {i ji od ono ga {to su ima li u Hum skoj, pa igra ~i ni su `e le li da me wa ju sre di nu. Sa Par ti za nom u SC Par ti zan Te le op tik tre ni ra i Ma te ja Ke `man ali ne ma in for ma ci ja ni ka kvi su pla no vi ne ka da {weg re pre zen ta tiv ca, ni da li klub ra ~u na na we gov even tu al ni po vra tak.

sto per Bor ca iz Ba wa lu ke. Pa zar ci, ko ji su u po sled wih ne ko li ko me se ci pro da li ve li ki broj igra ~a, u pr vom ko lu Su per l i g e go to va } e {am p i o n u Par ti za nu u Be o gra du, u su bo tu od 20 ~a so va.

Sin |i} se vra }a na Ka ra bur mu OFK Be o grad pred po ~e tak no ve se zo ne u Su per li gi vra tio sta rog znan ca, {to je de se to po ja ~a we u pre la znom ro ku. Uro{ Sin |i} vra tio se u eki pu OFK Be o gra da. Vi so ki ve zi sta (25) po sle jed no go di {weg bo rav ka u gr~ kom Pan se ra i ko su opet }e igra ti na Ka ra bur mi.

Sin |i} bi u na stu pa ju }oj se zo ni tre ba lo da pre u zme po zi ci ju Sa {e Mar ko vi }a ko ji je na po ~et ku pre la znog ro ka oti {ao u Par ti zan. Tre ner De jan \ur |e vi} sma tra da je po vra tak Sin |i }a ve li ko po ja ~a we za tim jer on „ve o ma do bro zna {ta se od we ga o~e ku je”. Sin |i} je de se ti fud ba ler ko ji je ovog le ta sti gao u re do ve ro man ti ~a ra.

18

sport

~etvrtak11.avgust2011.

MEMORIJAL „DU[AN TOJAGI]”

PAN^EVCI BEZ POJA^AWA

Na| se {a lio Al bert Na| re kao je da se ne }e vra }a ti fud ba lu, a da je pri ~a o we go vom od la sku u Di na mo iz Pan ~e va {a la ko ja je ozbiq no shva }e na.

- Ma to je sme {na pri ~a...

Prek si no} sam tre ni rao sam za se be, pa me no vi nar pi tao {ta ra dim, a ja sam mu u {a li re kao da se spre mam za po ~e tak se zo ne u pan ~e va~ kom Di na mu, ali on je to ozbiq no shva tio i ob ja vio - re kao je Na| agen ci ji Be ta.

Vest su pre ne li mno gi be o- grad ski me di ji, ali to ni je isti n a iako se funk c i o n er Par ti za na po zna je sa ~el ni cima klu ba.

Al bert Na|

- Igrao sam jo{ pre ma li fud bal sa pred sed ni kom Di na ma Mi ro sla vom Vje tro vi }em i re kao sam mu u {a li da }u igra ti za wih za sle de }e se zo ne, ali to je sve neo zbiq no, obi~ na {a la - re kao je Na|.

NOVOKNE@EV^ANI NAJZAD PO^ELI PRIPREME

Vu ko vi} na kor mi lu Obi li }a Fud ba le ri Obi li }a iz No vog Kne `ev ca, naj zad su po ~e li pri pre me za pred sto je }e pr ven stvo u Voj vo |an skoj li gi - is tok, po sle van red ne Skup {ti ne ko ja je odr `a na u pe tak, ka da je ana li zi ra na alar mant na si tu a ci ja do ko je je do {lo u fi ni {u pro {log pr ven stva. Uo~i zad weg ko la mi nu log pr ven stva pred sed nik Obi li }a Sa va Ta ti} pod neo je ostav ku, a to su u pe tak u~i ni li i svi ~la no vi Iz vr {nog od bo ra, pa je do iz bo ra no vog ru ko vod stva ru ko vo |e we klu bom po ve re no tro ~la noj ko mi si ji u ko joj su Lu ka Ni ko lin, Ma rin ko Jef ti} i Pe tar Kri {a nov.

Pe tar Vu ko vi}

U ne za vid noj si tu a ci ji dve ne de qe uo~i po ~et ka no ve se zo ne, da se ne bi dan gu bi lo tre nin ge sa ras po lo `i vim sna ga ma od mah je ot po ~eo tre ner mla |ih se lek ci ja Mi lan La ji}, a pre kju ~e je za tre ne ra pr ve eki pe an ga `o van Pe tar Vu ko vi}, du go go di {wi pr vo ti mac Obi li }a.

On je na stu pao u pr voj po sta vi mi nu le se zo ne, bio i tre ner mla |ih ka te go ri ja u klu bu, ali je na zda o vo qan tret ma nom pre stao sa ra dom.

S ob zi rom da se igra~ ki ka dar u zna ~aj noj me ri to kom le ta raz i {ao po okol nim klu bo vi ma, pri vre me nom tro ~la nom ru ko vod stvu i no vo an ga `o va nom tre ne ru naj va `ni ji za da tak je da se oku pi ras po lo `i vi igra~ ki po ten ci jal i ko no li du ju re do vi, ka ko bi se mo glo star to va ti u pr ven stvu.

Do sko ra {wi pred sed nik Sa va Ta ti} koj je na ~e lu Obi li }a pro veo vi {e od se dam go di na i za to vre me no vok ne `e va~ ki klub je bio sta bi lan voj vo |an ski li ga{, ali ostav ku je pod neo ko lo pred za vr {e tak pro {le se zo ne. I na van red noj Skup {ti ni, ko ja je odr `a na u zad wi ~as, ka da je uve li ko zvo ni lo na uz bu nu, is tak nu te su ne sum wi ve za slu ge Ta ti }a za iz u ze tan do pri nos dat klu bu.

Sti ca jem okol no sti Obi li} se na {ao u opa snoj zo ni, ali ni je is pao iz po kra jin skog ran ga tak mi ~e wa, pa na kon su o ~a va wa sa te {kim sta wem van red na Skup {ti na bi la ini ci jal na ka pi sla da se ot po~ ne kon so li da ci ja. Pre ma tvrd wa ma Ta ti }a klub je fi nan sij ski na nu li i ne ma du go va. U po sled wih {est me se ci je di ni pri hod ostva ri vao je iz bu d`e ta Skup {ti ne op {ti ne No vi Kne `e vac, dok Me sna za jed ni ca No vi Kne `e vac vi {e ni je u mo gu} no sti da fi nan sij ski po dr `a va Obi li} jer vi {e ne ma pri ho da od me snog sa mo do pri no sa ko ji ni je pri hva }en na re fe ren du mu.

M. Mitrovi}

BA^KOGRADI[TANCI AMBICIOZNO DO^EKUJU NOVU SEZONU

Ciq pr vo me sto Fud bal ski klub Voj vo di na iz Ba~ kog Gra di {ta 2013. go di n e obe l e ` a v a vek igra w a fud ba la u se lu, pa sto ga `e li da vre dan ju bi lej do ~e ka u vi {em ste pe nu tak mi ~e wa. Upra vo zbog to ga su, ve}, ovog le ta po ~e li da se pri pre ma ju za fe {tu ko ja im pred sto ji.

- Ne kri je mo am bi ci je, ma da zna mo da }e bi ti te {ko ostvar qi ve. Jer, istu, ako ne i ve }u, `e qu da se is ko be qa ju iz po sled w eg ste p e n a tak m i ~ e w a ima ju i osta li ri va li, re no mi ra ni Be ~ej pre sve ga. A `reb je hteo da se, ba{, s Be ~e jom kraj Ti se sa sta ne mo u pre mi jer noj utak mi ci no ve se zo ne. Bez ob zi ra na taj su sret, pr ven stve na tr ka je du ga, jer se igra tro kru `ni si stem tak mi ~e wa, i na da mo se da }e bi ti vre me na da slo `i mo koc ki ce mo za ik a ka ko mi `e li mo - ne kri je op ti mi zam no vi tre ner Ba~ ko gra di { ta n a c a Oto Ba l a { ka iz Be ~e ja, ko ji je svo je vre me no no sio i dres Voj vo di ne iz No vog Sa da.

Mo `da je, ba{, no vi tre ner i naj v e } i adut ba~ k o g ra d i {tan ske Vo {e u no voj se zo ni.

We g o v im an g a ` o v a w em, tre nin zi na iz u zet nom sport skom objek tu u SRC „\or |e Ta pa vi ca – Xo ja“ su po se }e ni ji, a to je pr vi pred u slov za ozbiq ni ji rad i am bi ci o zni je pla no ve, bez ob zi ra {to je u pi ta wu klub me |u op {tin skog ran ga.

- Klub su na pu sti li Ne ma wa Jo vi} i Slo bo dan [e gu qev, ko ji su po sta li ~la no vi voj vo |an skog li ga {a AFK iz Ade, a sti gli su Mar ko Bu bo wa i Dar ko Sr di} iz no vo sad skog Bor ca, Du brav ko Bi to iz Po be de, Vi do slav Mi lo {e vi} iz Obi li }a (Zma je vo), Sa bol~ Sel iz Ba~ ke (Mol), Da vid ]i rok iz te me rin skog TSK-a, a mo gu }e je da jo{ ne kog an ga `u je mo do kra ja pre la znog ro ka. @e qa nam je da za sva ko me sto u ti mu ima mo dva pri bli `no kva li tet na fud ba le ra. Ko ri sti mo sva ki tre nu tak da po boq {a mo kva li tet igre, a kroz pri prem ne utak mi ce pro ve ra va mo ko li ko smo us pe li u to me. Ve ru jem da }e mo ve} do 28. av gu sta i go sto va wa u Be ~e ju bi ti u `e qe noj for mi za kqu ~u je kor mi lar Ba~ ko gra di {ta na ca Oto Ba la {ka.

V. Jankov

dnevnik

Tri jumf pa ra Jo va no vi} – Ra di} Zo ran Jo va no vi} i Da li bor Ra di} tri jum fo va li su na de ve tom po re du „Mo mo ri ja lu Du {a na To ja gi }a“ u bi~ vo le ju, ko ji je od i gran mi nu log vi ken da na te re ni ma SC „Vo lej“. Sta ri ji Ra di} i Jo va no vi} u ve li kom fi na lu sa vla da li su Mar ka Ko pa wu i Va su Mi ji }a 2:0, dok su u me ~u za tre }e me sto Pet ko vi} i Ra di} mla |i sa vla da li Bo {ka na i Ri sti }a 2:0.

Ina ~e, na pe sku sport skog cen tra na Adi ca ma, To ja gi u po men, oku pi li su se we go vi biv {i sa i gra ~i, a u po lu fi na lu su vi |e ni iz u zet no kva li tet ni i za ni mqi vi me ~e vi. Naj pre su Mi ji} i Ko pa wa sa vla da li Slo bo da na Bo {ka na i Dra ga na Ri sti }a 2:0, da bi za tim Ra di} i Jo va no vi} po sle ne iz ve sne bor be bi li bo qi od Ga bri je la Ra di }a i Veq ka Pet ko vi }a (2:1).

Za jed ni~ ki sni mak u~e sni ka

U KAWI@I U SUBOTU JUBILEJ TRADICIONALNE MANIFESTACIJE

Dva ma ra to na u jed nom da nu Ju bi lar ni 30. me |u na rod ni atlet ski i pli va~ ki ma ra ton pri re |u ju sport ski po sle ni ci Ka wi `e u su bo tu 13.av gu sta. Pred sed nik Or ga ni za ci o nog od bo ra ma ni fe sta ci je i Skup {ti ne op {ti ne Ka wi `a Zol tan Kat ki~ is ta kao je na kon fe ren ci ji za no vi na re da je i ovog pu ta sve sprem no da se pri hva ti ve li ki broj ma ra to na ca.

- Pod strek da ne gu je mo ovu ma ni fe sta ci ju nam pru `a za in te re so va nost vi {e sto ti na tak mi ~a ra iz ze mqe i ino stran stva, ko ji iz go di ne u go di nu do la ze u Ka wi `u.

Tru di }e mo se da ih sr da~ no do ~e ka mo za ju bi lej - ka `e Kat ki~.

Na tra di ci o nal noj ma ni fe sta ci ji u Ka wi `i ma ra ton ci se nad me }u u tr ~a wu na sta zi Hor go{Ka wi `a i pli va wu na re ci Ti si.

U su bo tu u to ku pre po dne va }e star to va ti pli va ~i za ko je u iz le -

Tu ran u Atle ti ku Fud bal ski klub Atle ti ko Ma drid sa op {tio je da je pot pi sao ~e tvo ro go di {wi ugo vor sa igra ~em tur skog Ga la ta sa ra ja Ar dom Tu ra nom. Atle ti ko je sa op {tio da }e Tu ran pro }i stan dard ne le kar ske pre gle de u pe tak.

Ga la ta sa raj je ob ja vio da je Atle ti ko pla tio 12 mi li o na evra za wi h o v og ka p i t e n a.

Turan je po sti gao 45 go lo va u 184 utak mi ca za is tan bul ski klub, sa ko jim je od 2004.go di ne osvo jio dve ti tu le u {am pi o na tu.

Tu ran je za re pre zen ta ci ju Tur ske od i grao 45 me ~e va, po sti gao de vet go lo va i po mo gao da se pla si ra u po lu fi na le na Evrop skom pr ven stvu 2008. go di ne.

Le no u Le ver ku ze nu Gol man [tut gar ta, mla di re pre zen ta ti vac 19-go di {wi Bernd Le no pot pi sao je pe to me se~ ni ugo vor s Ba je rom iz Le ver ku ze na, u ko jem }e osta ti na po zaj mi ci do kra ja go di ne. Pr vi gol man Ba je ra Re ne Adler mo ra }e da pa u zi ra zbog po vre de ko le na, dok je Fa bi jan Gi fer zbog kon tu zi je ta ko |e na bo lo va wu, pa je klub mo rao da pro na |e pri vre me no re {e we {to pre.

Ba jer je is pao je iz Ku pa Ne ma~ ke u pr vom ko lu od Di na ma iz Dre zde na, a za tim je iz gu bio od Majn ca sa 0:2 u pr vom ko lu Bun de sli ge.

Sta za u Ka wi `i pri vla~ na za ma ra ton ce

ti {tu „[trand” na oba li Ti se su pri ja ve od 7,30 do 9,45 sa ti, po tom je sve ~a no otva ra we ma ni fe sta ci je i po ~e tak tak mi ~e wa od 10 sa ti.

Za ma ra ton ce pred vi |e na je de o -

ni ca Ti se od 3.500 me ta ra, a za mla |e u~e sni ke nad me ta we je na kr }im de o ni ca ma od 600 i 800 me ta ra. Tr ka ~i }e se ogle da ti u po po dnev nom de lu pro gra ma, pri ja ve

za wih su od 14 do 16 ~a so va, or ga ni zo van je pre voz auto bu si ma do cen tra Hor go {a gde je start glav ne tr ke u 18 sa ti. Du go pru ga {i }e se ogle da ti na sta zi do ka wi {kog „[tran da” du goj 13,5 ki lo me ta ra.

Ko ti za ci ja za u~e {}e je 400 di na ra, za {ta sva kom tak mi ~a ru sle du je spo men ma ji ca sa am ble mom ka wi {ke ma ni fe sta ci je, a tri pr vo pla si ra na u svih de set sta ro snih ka te go ri ja u pli va wu i tr ~a wu po ne }e i uni kat ne pe ha re od ukra sne ke ra mi ke ko je je obe ze bi lo AD „Po ti sje Ka wi `a”. Pe ha ri }e se do de li ti naj mla |im i naj sta ri jim u~e sni ci ma ma ra ton skih tr ka, ta ko |e i naj bo qe pla si ra nim tak mi ~a ri ma iz Ka wi `e. Za u~e sni ke ko ji sti `u sa stra ne iz uda qe ni jih me sta omo gu }en je bo ra vak u kam pu Od re da iz vi |a ~a „Ka wi `a” na oba li Ti se.

M. Mr.

U GA\AWU MK PI[TOQEM - BRZA PAQBA

Kli mov {am pion Evro pe Na [am pi o na tu Evro pe u Be o gra du u di sci pli ni pi {toq br za paq ba za se ni o re, u ekip noj kon ku ren ci ji, sla vi li su ^e si sa 1.732 kru ga, sa de vet kru go va is pred Ne ma~ ke (1.723).

Ukra ji na je osvo ji la bron zu sa 1.722 kru ga u kon ku ren ci ji osam re pre zen ta ci ja. [am pion Evro pe po stao je Alek sej Kli mov iz Ru si je, sre bro je pri pa lo Ukra jin cu Ro ma nu Bon da ru ku a bron za Nem cu Kri sti ja nu Ra i cu.

U po je di na~ nom fi na lu, ko je je odr `a no na is pa da we (se ri ja od pet me ta ka, za sva ki po go dak bo qi od 9,7 kru go va do bi jao se poen, pr vi je is pao stre lac sa ukup no naj ma we po e na po sle ~e -

Alek sej Kli mov

ti ri se ri je) od {e sto ri ce u~e sni ka, dvo ji ca su ima la olim pij ske vi ze (Ne mac Kri sti jan Ra ic i Rus Alek sej Kli mov) a osta la

~e tvo ri ca su se bo ri la za dve ula zni ce za Lon don 2012. Osvo ji li su ih Mar tin Stra nad iz ^e {ke ko ji je is pao tre }i, u {e stoj se ri ji, i Ukra ji nac Ro man Bon da ruk ko ji je osvo jio sre bro. Po sle osam se ri ja i Kli mov i Ukra ji nac Bon da ruk ima li su po 30 po e na i mo ra li su da ras pu ca va ju. U pr voj do dat noj se ri ji od pet me ta ka bi lo je 4:4 u dru goj 5:4 za Kli mo va ko ji je ta ko osvo jio evrop sko zla to.

Re zul ta ti u kva li fi ka ci ja ma (od re |u ju sa mo start no me sto u fi na lu, ne sa bi ra ju se sa fi nal nom se ri jom): 1. Stra nad 589, 2. Ra ic 587, 3. Kli mov 586, 4. Bon da ruk 584, 5. Ma ce ti 581 i 6.Pe triv 580 kru go va.

PRIPREME @ORK KIKINDA

Ag ba ba pred vo di ta len te Ki kin |an ke hva ta ju za let ma da je do po ~et ka pr ven stva je se weg de la dru ge li ge za `e ne gru pe Voj vo di na osta lo jo{ do sta vre me na jer je po ~e tak 24. sep tem bra, pri pre me su 1. av gu sta po ~e le i ru ko me ta {i ce @ORK Ki kin da.

To kom le ta do {lo je do ras for mi ra wa pr ve eki pe @RK Ki kin de (is pa le iz Pr ve li ge) pa su ta ko klin ka ma iz „Je ze ra„ pri stu pi le sve igra ~i ce ovog klu ba. Ta ko sa da tre ner De jan

KUP OFS TITEL – @ABAQ

Iz vu ~e ni pa ro vi Na sed ni ci Iz vr {nog od bo ra Op {tin skog Fud bal skog Sa ve za Ti tel-@a baq iz vu ~e ni su pa ro vi Kup tak mi ~e wa u Op {tin skoj li gi @a baq. Sa sta ju se - TI TEL: Ti tel - Slo ga (Lok), ^U RUG: Haj duk - @SK (@a baq), GAR DI NOV CI: Haj duk - Mi le ti} (Mo {o rin) i VI LO VO: Obi li} - Je din stvo (Go spo |in ci).

Utak mi ce se igra ju u ne de qu 14. av gu sta sa po ~et kom u 17 sati. @. M.

Ka ra no vi} na spi sku ima pre ko 20 kva li tet nih igra ~i ca ko je pred vo de ka det ska re pre zen ta tiv ka Ma ri ja Ag ba ba, dok se u eki pi od pri no va na la zi is ku sna Iva na Mi {ko vi} iz Bo ra.

U ti mu ne ma Qu bi ce Pa vlo vi} ko ja je ju ni or ska re pre zen ta tiv ka i tre nut no se na la zi sa Re pre zen ta ci jom Sr bi je u Ho lan di ji na Evrop skom pr ven stvu.

Tre ner De jan Ka ra no vi} ka`e: - U pro {loj se zo ni smo za dva bo da iz gu bi li pr vo me sto i pla -

sman u vi {i rang. Me |u tim, od ove se zo ne `e li mo da bu de mo pr vo li ga {i, a to }e mo po sti }i kroz vred ne tre nin ge na pri pre ma ma i na kon to ga kroz kon trol ne me ~e ve. Ova eki pa je stan dard no go di na ma za jed no i mo gu se po hva li ti da su igra ~i ce ma hom ka det ki we i pr va ki we Sr bi je za 2001. go di nu. Pla ni ra mo da od i gra mo vi {e pri ja teq skih me ~e va sa klu bo vi ma ka ko ja kih, ta ko i ni `ih li ga, ka ko bi smo {to kva li tet ni je u{li u pr ven stve ne me ~e ve.

M. S.

SP ZA JUNIORE U ODBOJCI

Sr bi ja - Ru si ja 1:3 (22:25, 15:25, 25:23, 13:25) EP ZA JUNIORKE U RUKOMETU

Sr bi ja - Dan ska 26:31 (13:18) EP ZA JUNIORKE U KO[ARCI

Sr bi ja - Fran cu ska 51:74

SPORT

c m y

dnevnik

OTVO RE NO PR VEN STVO EVRO PE ZA JU NI O RE

Zla to Lu ki To {i }u

Lu ka To {i}, ~lan je dri li ~ar skog klu ba Ge maks iz Be o gra da, osvo jio je zlat nu me da qu na upra vo za vr {e nom Otvo re nom pr ven stvu Evro pe u je dre wu za ju ni o re u kla si La ser 4.7 u Vor ku mu (Ho lan di ja). On je u ka te go ri ji do 16 go di na osta vio iza se be ~ak 102 tak mi ~a ra iz 29 ze ma qa.

Ti tu la evrop skog pr va ka Lu ke To {i }a je do sa da ne za be le `en uspeh srp skog je dre wa. Na i me, ni ko ni ka da iz

Sr bi je ni je u{ao ni u pr vu ~e tvr ti nu na pr ven stvi ma Evro pe i sve ta u bi lo ko joj sta ro snoj ka te go ri ji. Lu ka To {i}, po mi {qe wu stru~ wa ka je dan od naj ve }ih ta le na ta evrop skog i svet skog je dre wa, ovaj isto rij ski uspeh na ja vio je pro {le go di ne osvo jiv {i zlat nu me da qu u Ke ni ji na Otvo re nom pr ven stvu Afri ke, a od po ~et ka ove se zo ne we go vi pla sma ni na me |u na rod nim re ga ta ma bi li su u stal nom uspo nu.

EVROP SKO PR VEN STVO U BE O GRA DU

Ski ti sti op ti mi sti

Re pre zen ta ci ja Sr bi je u di sci pli ni skit u ko joj su tri strel ca iz klu ba No vi Sad Jo van Ama no vi}, Go ran Sto ja di no vi} i Ne nad Ra do vi}, ju ~e se oku pi la na zva ni~ nom tre nin gu pred da na {wi iz la zak na va tre nu li ni ju na [am pi o na tu Evro pe u „BG sport skom cen tru Ko vi lo vo“. Oba vi li su i teh ni~ ku kon tro lu oru` ja i opre me, a se lek tor De jan Mi haj lo vi} je u pred pr ve evrop ske iza zo ve is ta kao.

- Ovaj sa stav ni je bez is ku stva, ga |a li su na svet skim ku po vi ma, a Ama no vi} i Sto ja di -

- Pe ra Ne di} je na E[ bio 37. se ni or, Ne ma wa Smi qa ni} 13. ju ni or i taj pla sman je je dan od naj bo qih u omla din skoj kon ku ren ci ji u isto ri ji na {eg spor ta. Do bro su ga |a li i dru gi se ni or Zo ran Lu ki} i na{ dru gi ju ni or Zo ran Jak {i} i o~e ku jem i da u ski tu na { a troj k a po | e wi h o v im sto pa ma, da na{ sport pred sta vi u naj lep {em sve tlu u Evro pi. Va `no je da se do brim re zul ta ti ma na met ne mo dru {tve no sport skim or ga ni za ci ja ma i iz bo ri mo se za vi {e sred sta va, ali i me di ji ma, jer bez si stem skog fi na si ra wa i

Ra do vi}, Ama no vi}, Sto ja di no vi} i se lek tor Mi haj lo vi}

no vi} i na [am pi o na tu sve ta u Min he nu pro {le go do i ne i zna ju {ta ih ~e ka. Kon ku ren ci ja je iz van red na, sve {to vre di u Evro pi je do {lo u Ko vi lo vo, jer ih za ma we od tri ne de qe o~e ku je i [am pi o nat sve ta u ga |a wu gli ne nih go lu bo va na ovom istom stre li {tu. Na dam se da }e na {a tri re pre zen ta tiv ca za be le `i ti re zul ta te u gor wim gra ni ca ma za ovu se zo nu i to }e bi ti do voq no za lep pla sman, i ekip ni i po je di na~ ni. Ve o ma je va `no da ni ko ne pod ba ci.

Mi haj lo vi} je pod vu kao da ima raz lo ga za op ti mi zam, jer su i strel ci na tra pu, po sti gli ne ko li ko do brih pla sma na na [am pi o na tu Evro pe, {to je po ka za teq da se ozbiq no i do bro ra di lo u pri pre ma ma za ovo tak mi ~e we:

po pu la ri za ci je na {eg spor ta ne ma na pret ka. U pi ta wu su olim pij ske di sci pli ne ve o ma po pu lar ne u sve tu, ma sov ne po bro ju u~e sni ka i ciq i dr `a ve ali i Stre qa~ kog sa ve za za le te }e me te Sr bi je mo ra da bu de da str pqi vim ra dom u na red nim olim pij skim ci klu si ma i ovaj deo stre qa {tva do bi je olim pij ce.

Da nas tak mi ~e we po ~i we u 9 ~a so va, a strel ci }e u ju ni or skoj i se ni or skoj kon ku ren ci ji ga |a ti po 75 go lu bo va (pet se ri ja po 25). Su tra ga |a ju jo{ 50 go lu bo va (dve se ri ja) i po tom {e sto ri ca naj bo qih u ukup nom zbi ru po sle 125 go lu bo va ula ze u fi na le gde ga |a ju jed nu se ri ju od 25 go lu bo va. Ju ni or sko fi na le je u 14.45, a se ni or sko u 15.45 ~a so va.

~etvrtak11.avgust2011.

SR BI JA OSVO JI LA ADE KO KUP

Or lo vi po ka za li ka rak ter Re pre zen ta ci ja Sr bi je osvo ji la je tur nir Ade ko ku pa Eks JU“ u Qu bqa ni. Po sle ma ke do ni je, Bo sne i Her ce go vi ne u fi na lu je nad i gra na i se lek ci ja Hr vat ske 80:71. Na {a se lek ci ja „pre lo mi la” je me~ u po sled wih ne ko li ko mi nu ta, or ga ni zo va nom igrom, na ro ~i to u od bra ni. Ka pi ten na {e se lek ci je Ne nad Kr sti}, MVP tak mi ~e wa, is ti ~e da je eki pa po ka za la ka rak ter.

- Gu bi li smo de set raz li ke, ali ka da je bi lo naj po treb ni je po ka za li smo ka rat ker. Bi lo bi glu po da sa da po le ti mo, jer ovo su sa mo pri prem ni me ~e vi. Ve} u sre du pu tu je mo za Tur sku, gde nas o~e ku je no vi tur nir, a sve u ci qu da se

Pra vac Iz mir Sr bi ja po sle uspe {no od ra |e nog po sla u Qu bqa ni od la zi u Tur sku, gde je od ~e tvrt ka do su bo te o~e ku je tur nir u Iz mi ru, na ko jem }e u~e tvo va ti jo{ eki pe Ne ma~ ke, Ukra ji ne i do ma }i na. {to bo qe pri pre mi mo za Li tva ni ju - re kao je Kr sti}.

Mi len ko Te pi} pri znao je da tim ni je bli stao, ali is ta kao za do voq stvo zbog pri ka za nog i ~i we ni ce da je Sr bi ja je di ni ne po ra `e ni tim u Qu bqa ni.

- Te {ka utak mi ca... Ni je la ko igra ti u ova kvom rit mu, ali mo ra mo da se pri vi ka va mo jer }e ta kav si stem tak mi ~e wa bi ti na Evrop skom pr ven stvu. Eki pa ni je bli sta la, na ro ~i to u pr ve tri ~e tvr ti ne, ali na kra ju smo us pe li da spo ji mo par va `nih od bra na i na ve li ku `e qu smo do bi li - na gla sio je Te pi} na gla siv {i da je u Qu bqa ni Sr bi ja po tvr di la da ima jo{ mno go pro sto ra za na pre dak i da je ciq da u na stav ku pri pre ma jo{ po dig ne for mu.

Du {ko Sa va no vi} re kao je da je ostva re na ve o ma va `na po be da Sr bi je na tur ni ru u Qu bqa ni po sle vi sin skih pri pre ma, i to u fi na lu pro tiv eki pe sa ko jom uvek po sto ji ri va li tet, ali po zi ti van.

Po bed ni~ ki pe har za slu `e no pri pao Sr bi ji

- Uvek po sto ji te `i na zna ~a ja sva kog tur ni ra, a ovog pu ta jer smo si {li sa pla ni ne i od i gra li pr ve me ~e ve. Pro tiv Ma ke do ni je ne gi igra ~i su pr vi put igra li po sle dva i po me se ca pa u ze, taj gr~, taj sport ski po zi tiv ni spa zam. U dru goj smo sa vla da li do sta kva li te ni jeg pro tiv ni ka Bo snu i Her ce go vi nu, a za tim Hr vat sku. Naj va `ni ja utak mi ca , ne sa mo jer je bi lo fi na le, ve} i zbog ime na pro tiv ni ka i ri va li te ta ko ji po sto ji me |u na ma, ana rav no po zi tiv nog, jer uvek na gla {avm da smo mi pr ven stvo pri ja te qi i spor ti sti - na gla sio je Sa va no vi}.

Se lek tor Du {an Iv ko vi} je is ta kao da je me~ bio ve o ma te `ak za

Do sko ra {wi slo ve na~ ki re pre zen ta ti vac Ra do slav Ne ste ro vi} ka `e da je we gov do la zak u Par ti zan vi {e me dij ska pri ~a ne go re al nost.

Ra {a Ne ste ro vi} je `e qa Par ti za na, to je po tvr |e no i u re do vi ma vi {e stru kog {am pi o na Sr bi je. NBA ve te ran je mno go pu ta re kao da vo li Par ti zan, ali u iz ja vi za agen ci ju Sport ne tvork, on is ti ~e da ovog le ta ni je pre go vo rao sa cr no-be li ma:

- Ni je bi lo ozbiq ni jih raz go vo ra ili kon ta ka ta sa Par ti za nom. To je ne ko na pi sao u no vi na ma, pa su svi pre ne li pri ~u. Re al nost je da ozbiq ni jih kon ta ka ta ni je ni bi lo.

Upi tan da li to zna ~i da ih ne }e ni bi ti, Ne ste ro vi} je do dao: - Ni ka da se ne zna, sve je mo gu }e.

Ne ste ro vi} ima 35 go di na, a pro {lu se zo nu pro veo je u re do vi ma Olim pi ja ko sa iz Pi re ja.

Si lo vi ti [pan ci [pa ni ja je u pri ja teq skom me ~u po be di la Fran cu sku sa 77:53 i ta ko na go ve sti la da }e se po no vo bo ri ti za zla to na Evrop skom ko {ar ka {kom pr ven stvu u Li tva ni ji.

Fran cu zi su po no vo u pro ble mi ma, iako su im se oda zva li svi naj bo qi igra ~i. Na me ~u u Al me i ri, kod do ma }i na su naj bo qi bi li bra }a Pau i Mark Ga sol sa 19 i 7 po stig nu tih po e na. Na va ro i Iba ka uba ci li su po de vet ko {e va.

Me~ je od i gran pred 4.000 na vi ja ~a.

O’Nil u ve zi s de voj kom ni `om po la me tra

~ast tra gi~ no na stra da log ~la na srp skog ti ma ]e za ra Vi zma rua, ko ji je pre dve go di ne iz gu bio `i vot na Svet skom {am pi o na tu u Ame ri ci.

Naj bo qe re zul ta te od srp skih pred stav ni ka u svo jim ka te go ri -

Ma vro ke fa li di su uki nu ta su spen zi ja

ja ma ostva ri li su Je le na Ma le ti} (18), Si ni {a Ri sto vi }u, Igor Pe ra zi}, Veq ko [a ku la, Si ni {a Ri sto vi}, Mi ro slav Bor ko vi}

Pred sto ji nam mno go ra da da bi smo stva ri po sta vi li na svo je me sto i da mo `e mo da kon tro li {e mo me~ 40 mi nu ta - re kao je se lek tor Sr bi je.

Pre ma re ~i ma Iv ko vi }a kqu~ po be de pro tiv Hr vat ske le `ao je u od li~ noj igri u po sled woj ~e tvr ti ni.

- Po sled wi pe riod smo do bi li sa 27:11, tu je re {e na utak mi ca.

Ni smo gu bi li vo qu, po ka za li smo ka rak ter. Mi slim da }e nam ova po be da nam pu no zna ~i ti na po qu sa mo po u zda wa - re kao je za do voq ni se lek tor po sle ko na~ nog tri jum fa u glav nom gra du Slo ve ni je.

NE SME TA IM RAZ LI KA

Lu kas Ma vro ke fa li dis

i Her ce go vi ne, Ma |ar ske, Ukra ji ne, Ne ma~ ke, Ita li je...

U okvi ru otvo re nog Bal kan skog Xet ski {am pi o na ta, odr `a na je i Me mo ri jal na tr ka u

igra ~e , jer je tre }i u isto to li ko da na.

- Hr va ti ma je ovo, ko li ko znam, bi la {e sta pri prem na utak mi ca i oni su is pred nas {to se ti ~e pro ce sa pri pre ma. Ve ro vat no su bi li sve `i ji i opu {te ni ji , a li i mno go agre siv ni ji. Mi smo gu bi li lop te, pri ma li la ke po e ne, sla bo ska ka li i ima li ve li ke osci la ci je u igri, na ro ~i to na po ~et ku pr ve i tre }e ~e tvr ti ne. Ta ko |e, ima li smo do sta slab pro ce nat {u ta za tri po e na, {to za me ne ni je za bri wa va ju }e. Ali, uba ci li smo dve od lu ~u ju }e troj ke u sa moj za vr {ni ci. Me |u tim, i da smo iz gu bi li to ne bi bio pro blem za nas.

Ne ste ro vi}: Par ti zan me ni je kon tak ti rao

Spek takl u yet ski ju U Be o gra du na Sa vi u or ga ni za ci ji Xet ski sa ve za Sr bi je, a pod po kro vi teq stvom Svet ske Xet ski aso ci ja ci je, odr `an je pra vi spek takl. U~e stvo va li su tak mi ~a ri iz Bal kan skih i ze ma qa u okru `e wu po put Bu gar ske, Cr ne Go re, Bo sne

19

Gr~ ki ko {ar ka {ki sa vez ka znio je Lu ka sa Ma vro ke fa li di sa sa dva me se ca su spen zi je na stu pa za svoj klub zbog neo da zi va wa u re pre zen ta ci ju. Ga zde Spar ta ka iz Sankt Pe ter bur ga ni su bi le za do voq ne tom od lu kom, jer ozbiq no ra ~u na ju na Ma vro ke fa li di sa, svo je no vo po ja ~a we, pa su ulo `i le `al bu Me |u na rod noj ko {ar ka {koj fe de ra ci ji (FI BA).

FI BA je uki nu la su spen zi ju kril nom cen tru, obra zlo `iv {i da na ci o nal ni sa ve zi mo gu iz re }i ka zne igra ~i ma sa m o ako igra j u u do m a } im klu b o v i m a. Ma v ro k e f a l i d is je ovo ga pu ta „za dla ku” iz be gao sank ci ju, jer je ne dav no dres Olim p i j a k o s a za m e n io uni for mom ti ma iz Sankt Pe ter bur ga.

Le gen dar ni ko {ar ka{ NBA li ge [a kil O’Nil, ko ji se ovog le ta pen zi o ni sao, pro {e tao je svo ju de voj ku ko ja je ~ak po la me tra ni `a od we ga. O’Nil i we go va de voj ka Ni kol Hupz Alek san der usli ka ni su pri iz la sku iz rad we u Ka la ba sa su u Ka li for ni ji. De lo va li su ve o ma za qu bqe no, a raz li ka u vi si ni ni je im sme ta la da raz me ne ne `no sti pred pa pa ra ci ma.

Par se za ba vqa od 2010. go di ne, iako je raz li ka u [a kil O’Nil Me di ji iz ve {ta va ju da po vi si ni vi {e ne go o~i gled na. me nu ta su ma ne mo `e da se po [a kil ima 216 cm i ~ak 147 ki re d i sa O’Ni l o v im bo g at lo gra ma, dok je Ni kol vi so ka je stvom, ko je se pro ce wu je na dva 166. Ni kol (28) je po zna ta pre ko 200 mi li o na. O’Nil je kao po bed ni ca VH1 ri ja li ti raz ve den od 2007. go di ne. Ima {o ua „Fla vor of lo ve„ (`en ska va pe to ro de ce, ~e tvo ro sa biv ri jan ta „Ne `e we”), i u~e sni ca {om su pru gom, i jed no iz van ri ja li ti ja „Vo lim no vac”, u ko bran ~ne ve ze. jem je za ra di la 250.000 do la ra.

20

SPORT

~etvrtak11.avgust2011.

dnevnik

RaspoRed utakmica jeseweg dela fudbalskog pRvenstva jelen supeRlige

1.

kolo

OFK Beograd - Hajduk Jagodina - Sloboda Point Sevojno Partizan - Novi Pazar Rad - Metalac Vojvodina - Radni~ki 1923 Spartak Zlatibor voda - Crvena zvezda Javor - Borac Smederevo - BSK

2.

7.

(1. oktobar, 15.30-18)

Rad - Hajduk Vojvodina - Partizan Spartak Zlatibor voda - Jagodina Javor - OFK Beograd Smederevo - Sloboda Point Sevojno BSK - Novi Pazar Borac - Metalac Crvena zvezda - Radni~ki 1923

12.

kolo

(27. av gu st, 17-19.30)

Jagodina - Hajduk Partizan - OFK Beograd Rad - Sloboda Point Sevojno Vojvodina - Novi Pazar Spartak Zlatibor voda - Metalac Javor - Radni~ki 1923 Smederevo - Crvena zvezda BSK - Borac

(19. novembar, 13-15.30)

Hajduk - Novi Pazar Sloboda Point Sevojno - Metalac OFK Beograd - Radni~ki 1923 Jagodina - Crvena zvezda Partizan - Borac Rad - BSK Vojvodina - Smederevo Spartak Zlatibor voda - Javor

13.

kolo

kolo

(10. septembar, 16.30-19)

Hajduk - Borac Crvena zvezda - BSK Radni~ki 1923 - Smederevo Metalac - Javor Novi Pazar - Spartak Zlatibor voda Sloboda Point Sevojno - Vojvodina OFK Beograd - Rad Jagodina - Partizan kolo

kolo

8.

Hajduk - Radni~ki 1923 Metalac - Crvena zvezda Novi Pazar - Borac Sloboda Point Seojno - BSK OFK Beograd - Smederevo Jagodina - Javor Partizan - Spartak Zlatibor voda Rad - Vojvodina

9.

Hajduk - Crvena zvezda Radni~ki 1923 - Borac Metalac - BSK Novi Pazar - Smederevo Sloboda Point Sevojno - Javor OFK Beograd - Spartak Zlatibor voda Jagodina - Vojvodina Partizan - Rad

14.

kolo

(15. oktobar, 14.30-17)

(3. decembar, 13-15.30)

Hajduk - Sloboda Point Sevojno OFK Beograd - Novi Pazar Jagodina - Metalac Partizan - Radni~ki 1923 Rad - Crvena zvezda Vojvodina - Borac Spartak Zlatibor voda - BSK Javor - Smederevo

15.

kolo

kolo

(24. septembar, 16-18.30)

(26. novembar, 13-15.30)

Javor - Hajduk Smederevo - Spartak Zlatibor voda BSK - Vojvodina Borac - Rad Crvena zvezda - Partizan Radni~ki 1923 - Jagodina Metalac - OFK Beograd Novi Pazar - Sloboda Point Sevojno kolo

(17. septembar, 16.30-19)

Partizan - Hajduk Rad - Jagodina Vojvodina - OFK Beograd Spartak Zlat. voda - Sloboda Point Sevojno Javor - Novi Pazar Smederevo - Metalac BSK - Radni~ki 1923 Borac - Crvena zvezda

6.

(5. novembar, 13-15.30)

Spartak Zlatibor voda - Hajduk Javor - Vojvodina Smederevo - Rad BSK - Partizan Borac - Jagodina Crvena zvezda - OFK Beograd Radni~ki 1923 - Sloboda Point Sevojno Metalac - Novi Pazar

kolo

5.

Hajduk - Metalac Novi Pazar - Radni~ki 1923 Sloboda Point Sevojno - Crvena zvezda OFK Beograd - Borac Jagodina - BSK Partizan - Smederevo Rad - Javor Vojvodina - Spartak Zlatibor voda

11.

(20. av gu st, 17.30-20)

Hajduk - BSK Borac - Smederevo Crvena zvezda - Javor Radni~ki 1923 - Spartak Zlatibor voda Metalac - Vojvodina Novi Pazar - rad Sloboda Point Sevojno - Partizan OFK Beograd - Jagodina

4.

(29. oktobar, 13.30-15)

kolo

kolo

3.

10.

kolo

kolo

(13. av gu st, 17.30-20)

(22. oktobar, 14.30-16)

Vojvodina - Hajduk Spartak Zlatibor voda - Rad Javor - Partizan Smederevo - Jagodina BSK - OFK Beograd Borac - Sloboda Point Sevojno Crvena zvezda - Novi Pazar Radni~ki 1923 - Metalac

(10. decembar, 13-15.30)

Smederevo - Hajduk BSK - Javor Borac - Spartak Zlatibor voda Crvena zvezda - Vojvodina Radni~ki 1923 - Rad Metalac - Partizan Novi Pazar - Jagodina Sloboda Point Sevojno - OFK Beograd

ekOLOGiJA

c m y

dnevnik

~etvrtak11.avgust2011.

MLA DI ]E VRED NO RA DI TI OD 15. DO 25. AV GU STA

SU TRA PO ^I WE TRO DNEV NI EDU KA TIV NI MA RA TON

Vo lon te ri sti `u na Je gri~ ku

„Bi ci klom idi, Voj vo di nu vi di!”

Tro dnev ni bi ci kli sti~ ki edu ka tiv ni ma ra ton u or ga ni za ci ji Udru `e wa „Zdra vo” re a li zo va }e se od 12 do 14. av gu sta na te ri to ri ji Voj vo di ne. To kom ma ra to na 30 u~e sni ka }e vo zi ti bi ci kle du nav skom ru tom No vi Sad - Ba~ ka Pa lan ka - Spe ci jal ni re zer vat pri ro de “Ba gre ma ra” du gom 47 ki lo me ta ra u jed nom prav cu, ko ja }e ob u hva ti ti i dru ga zna ~aj na pri rod na, isto rij ska i kul tur na do bra. Tro dnev ni bo ra vak u~e sni ka na te re nu bi }e obo ga }en edu ka tiv nim, sport skim i ple snim ra di o ni ca ma, a sni ma }e se i ma te ri jal za pro duk ci ju do ku men tar nog fil ma o ma ra to nu.

Ciq pro jek ta je do pri nos raz vo ju sve sti o zna ~a ju ne go va wa zdra vih sti lo va

21

Zna ~aj vo lon te ri zma uvi de lo je i JVP „Vo de Voj vo di ne” pa }e u sa rad wi sa Mla dim is tra `i va ~i ma Sr bi je od 15. do 25. av gu sta or ga ni zo va ti Me |u na rod ni vo lon ter ski kamp na In fo-cen tru par ka pri ro de „Je gri~ ka” u Te me ri nu. Do ma }in kam pa bi }e ode qe we „Vo da Voj vo di ne” za bri gu o za {ti }e nim pod ru~ ji ma. Mla di is tra `i va ~i su obez be di li dva kamp li de ra ko ji }e bo ra vi ti sa u~e sni ci ma i sno si ti svu od go vor nost za bez bed nost u~e sni ka.

Za da ci kam pe ra su ure |e we edu ka tiv ne sta ze du `i ne tri i po ki lo me tra uz de snu oba lu Je gri~ ke i far ba we eks po na ta bro da iz fil ma „Ra ni mraz”.

Ure |e we pod ra zu me va kar ti ra -

`i vo ta kroz ba vqe we re kre a tiv nim ak tiv no sti ma kod mla dih, ko ji se da nas zbog mo der ne teh no lo gi je i uslo va `i vo ta sve vi {e opre de qu ju da bu du fi zi~ ki ne ak tiv ni, kao i po di za we ni voa za in te re so va no sti za an ga `o va ni od nos pre ma `i vot noj sre di ni, raz me ni zna wa i raz vo ju tim skog du ha.

Pro je kat spro vo di Udru `e we „Zdra vo”, u part ner stvu sa Voj vo |an skom ze le nom ini ci ja ti vom, Omla din skim eko lo {kim klu bom i Ze le nom pa tro lom, a pro je kat su fi nan si ra Po kra jin ski se kre ta ri jat za sport i omla di nu. Pri ja te qi pro jek ta su Fa na tic Bicycle Shop i “Mi na kva”.

A. Va.

we sta ze, ~i {}e we od in va ziv nih vr sta, ukla wa we de la `bu na ste ve ge ta ci je, a pla ni ra no je i po sta vqa we in fo-ta bli. Uko li ko kam pe ri za vr {e svo je rad ne ak tiv no sti pre vre me na, do go vor sa kamp li de ri ma je da u~e sni ci ma kam pa da ju no va za du `e wa, gde bi se ra di lo na ure |e wu glav ne pri la zne sta ze i na pra vqe wu ma log dr ve nog mo sta.

Ina ~e, 2011. go di nu je Ve }e Evrop s ke Uni je pro g la s i lo Evrop skom go di nom vo lon ti ra wa, i vi {e od 100 mi li o na Evro pqa na se svo jim an g a `manom kroz vo lon ter ske ak tiv no sti so li da ri {e i na taj na ~in ~i ni po zi tiv nu pro me nu u dru {tvu.

A. Va.

RAD NI CI EKO LO [KE ZA DRU GE „ZRE WA NIN KA” NA TE RE NU

Ob ja vi li rat PET am ba la `i NO VA PLA @A U PAR KU PRI RO DE „STA RA TI SA KOD BI SER NOG OSTR VA“

[qu nak ume sto be to na Po sle ~e tvrt ve ka be ton ske pla `e kraj Sta re Ti se, Ba~ ko gra di {tan ci od ne dav no u`i va ju u ~a ri ma {qun ko vi tog ku pa li {ta.

Ta ko je Park pri ro de „Sta ra Ti sa kod Bi ser nog ostr va“ obo ga }en jed nim no vim sa dr `a jem, a da sta ra oc nad ovim pri rod nim do brom JP „Ko mu na lac“ iz Be ~e ja ni je mrd nu lo ni pr stom. Sve je ura di la gru pa en ti zi ja sta iz se la, ko ji ma su po mo gli ne ko li ci na pred u- zet ni ka i fir mi.

Obra }a li smo se be ~ej skom „Ko mu nal cu“, jer su be ton ske plo ~e po pu ca le i bez bed nost ku pa ~a, po go to vo de ce, bi la je ozbiq no ugro `e na - re kao nam je je dan od ini ci ja to ra ~i ta vog po sla me {ta nin Vla di mir Jo va no vi}. - Ali, do bi ja li smo od go vor da oni ne ma ju sred sta va za bi lo ka kvu re kon struk ci ju pla `e u na {em ata ru Par ka pri ro de. Ni je nam osta lo ni {ta dru go do da sa mi za su ~e mo ru ka ve i or ga ni zu je mo sve.

Ov da {we Lo va~ ko udru `e we „Zec“, ~i je je ze mqi {te na ko joj se pla `a na la zi, ustu pi lo je pra vo upra vqa wa tom po vr {i nom oba le gru pi Ba~ ko gra di {ta na ca i on da je sve bi lo lak {e. Pred u -

zet ni~ ka fir ma iz Ba~ kog Gra di {ta „@iv kov – Ni sko grad wa“ ura di la je pr vu fa zu po sla i oro nu le be ton ske plo ~e uklo ni la, za tim je sti gao ba ger DTD „Sred wa Ba~ ka“ iz Be ~e ja i po va dio pot por ni be ton ski zid, a on da su iz no vo be ~ej ske {qun ka re „Ju li ja na“ do pre mi li oko 200 ku bi ka {qun ka i po sta vi li na sa da bla goj is ko {e noj oba li Sta re Ti se.

Ne ka ko u isto vre me ka da je do {lo do pu ca wa be ton skih plo ~a na sta roj pla `i, isu {i la se i sta ra kru {ka ko ja je pra vi la to li ko po tre ban hlad ku pa ~i ma u trop skim da ni ma. Sa da ne ma ni we.

Hla do vi na je pe de se tak me ta ra od oba le u ba {ti re sto ra na Lo va~ kog do ma. Iz me |u je pro stor po go dan za re kre a ci ju. Ima ju }i u vi du kva li tet vo de u naj ve }em me an dru Ti se, ko ji se pro te `e 24,5 ki lo me tra od No vog Be ~e ja, po red Ba~ kog Gra di {ta do ^u ru ga, ku pa li {te je opet bez bed no i pri ma mqi vo ne sa mo za vla sni ke vi ken di ca u na se qu „Vi no gra di“ i Ba~ ko gra di {tan ce, ve} i mno ge sport ske ri bo lov ce i ~la no ve wi ho vih po ro di ca iz oko li ne.

V. Jan kov

ME \U NA ROD NA LI KOV NA KO LO NI JA KR ^E DIN

Ot pad do ne si, kul tu ri po dr {ku po ne si ^e t vr t a Me | u n a r od n a li kov na i pe sni~ ka ko lo ni ja Kr ~e din, odr `a na od 28. do 31. ju la, de fi ni tiv no je po tvr di la umet ni~ ku in tu i ci ju po kre ta ~a ove ma ni fe sta ci je, po ro di ce Jak {i}, ~i ja je ku }a ovo ga pu ta ugo sti la vi {e od 400 u~e sni ka i po se ti la ca iz ze mqe i ino stran stva. Sli ka lo je i va ja lo 32 sli ka ra,a me |u u~e sni ci ma su bi li na {i emi nent ni kwi `ev ni ci, glum ci, oper ski pe va ~i…

Dom po ro di ce Jak {i} i Udru `e we gra |a na “Moj Srem” su ovo go di {woj Umet ni~ koj ko lo ni ji u Kr ~e di nu da li jo{ jed nu, an ga `o va nu i vr lo ak tu el nu di men zi ju, a to je – eko lo gi ja.

Ka ko je ra ~u nar ski ot pad svu da u sve tu pro gla {en opa snim ot pa dom sa naj br `im ra stom, ovo go di {wa “ula zni ca” za sve pro gram ske sa dr `a je, ka ko za u~e -

sni ke ta ko i za go ste, bio je ko mad elek tron skog, elek tri~ nog ili ra ~u nar skog ot pa da.

Ini ci ra ju }i auten ti~ nu ak ci ju “Ot pad do ne si, kul tu ri po dr {ku po ne si!” or ga ni za to ri su, za jed no sa u~e sni ci ma i go sti ma, po tvr di li svo ju eko lo {ku osve {}e nost i dru {tve no-od go vor no po na {a we. Pra vil nim zbri wa va wem elek tri~ nog, elek tron skog i ra ~u nar skog ot pa da ne sa mo da su po sla li afir ma tiv nu eko lo {ku po ru ku, ve} su svo jom a`ur no {}u do pri ne li po spe {i va wu do ma }e re ci kla `e. “Ula zni ce” su bi le ba te ri je, mo bil ni te le fo ni, pu wa ~i, ra ~u na ri, ka me re...

Uspe {no sti ak ci je sva ka ko je do pri neo i “BiS - Re ci kla `ni cen tar” ko ji je obez be dio na men ske kon tej ne re, zbri nuo ot pad i tran spor to vao ga na da qi tret man i re ci kla `u.

Eko lo {ka za dru g a “Zre wa nin ka”, ko ju su osno va li UN HCR i grad Zre wa nin zbog sa ku pqa wa i ob ra de PET am ba la `e, ovih da na po ~e la je sa ra dom. Ka ko “Dnev nik” sa zna je, na ba vqe ni su pre sa i kon tej ne ri, a rad ni ci za dru ge, za po ~e tak, obi la ze ku }e u Kle ku, se lu na do mak Zre wa ni na, me {ta ni ma de le eko-xa ko ve i upo zna ju ih sa bu du }im ra dom “Zre wa nin ke”. Ova za dru ga, ina ~e, za po {qa va is kqu ~i vo iz be gla i ra se qe na li ca, i dva su osnov na ci qa we nog osni va wa. Pr vi je re so ci ja li za ci ja iz be gli ca i wi ho vo ak tiv ni je ukqu ~i va we u ov da {wu dru {tve nu za jed ni cu, a dru gi je po di za we eko lo {ke sve sti kod gra |a na. Du go ro~ ni plan je da na kon go di nu da na, ko li ko }e ovaj pro je kat fi nan si ra ti UN HCR, za dru ga na sta vi da po slu je i po sta ne sa mo o dr -

`i va, ali i da upo sli vi {e rad ni ka, od sa da {wih je da na est.

U pro mo tiv nom ma te ri ja lu ko ji ove sed mi ce za po sle ni u Eko za dru zi “Zre wa nin ka” de le Kle ~a ni ma pod se }a se da je jed -

Sku pqa ju i alu li men ke Eko – za dru ga “Zre wa nin ka”, ka ko je na ja vqe no, ba vi }e se i pri ku pqa wem alu li men ki. Gra |a ni ma je ob ja {we no da u kon tej ne re ove za dru ge ni je do zvo qe no ba ca ti li men ke s osta ci ma bo ja, la ko va, uqa i he mi ka li ja, te me tal nu am ba la `u ko ja je sa dr `a va la za pa qi ve te~ no sti, po put de zo do ran sa i ra znih dru gih spre je va.

“Ne do zvo li mo da nas za 200 go di na ta da {we ge ne ra ci je spo mi wu po lo {em. Ne ma mo pra vo da po tom ci ma osta vi mo za ga |e nu `i vot nu sre di nu”, po ru ~u ju za po sle ni u ovoj eko lo {koj za dru zi.

EKO LO [KI DO KU MEN TAR CI ODU [E VI LI SU BO TI ^A NE

Filmom prirodu le~e U pra te }i pro gram Fe sti va la evrop skog fil ma na Pa li }u, po ~e tvr ti put, uvr {te ni su eko lo {ki do ku men tar ci, te je “Eko doks” ove go di ne ob u hva tio fil mo ve na te mu za {ti te `i vot ne sre di ne iz Fran cu ske, Ita li je, Ru mu ni je i Ne ma~ ke.

Pri ka za no je {est do ku men tar nih fil mo va raz li ~i te te ma ti ke, ko ji ima ju za ciq da nas upo zo re i na te ra ju da ne {to sa mi pre du zme mo po pi ta wu o~u va wa oko li ne. Auto ri do ku men tar nih fil mo va na te mu `i vot ne sre di ne, sem ki ne ma to graf skog, sve se vi {e okre }u kon kret nom ak ti vi zmu ka ko bi se na pra vi na ~in uhva ti li u ko {tac sa su {ti nom pro ble ma ti ke op stan ka na pla ne ti.

U bi o sko pu „Lif ka” pro gram “Eko dok sa” je otvo ren ne ma~ kim fil mom „ 4.re vo lu ci ja, auto no mi ja ener gi je”. Film go vo ri o ener get skoj auto no mi ji ko ja pra ti `i vot i rad de set glo bal nih igra ~a na tur ne ji po sve tu. Wih oku pqa je dan ciq: ener get ska auto no mi ja, pot pu no skre ta we na {e pro iz vod we ener gi je sa fo sil nog i nu kle ar nog go ri va na 100% ob no vqi vu ener gi ju. U fo a jeu bi o sko pa „Lif ka” po se ti o ci su mo gli da po gle da ju eko lo {ke iz lo `be sli ka na te mu za {ti te `i vot ne sre di ne. Ciq ove ma ni fe sta ci je bio je po di za we ni voa sve sti i po ve zi va we eko lo {kih ne vla di nih or ga ni za ci ja, ka ko bi se za jed ni~ kim de lo va wem uti ca li na re {a va we pro ble ma iz obla sti za {ti te `i vot ne sre di ne u lo kal noj za jed ni ci. U okvi ru “Eko dok sa” pri ka za ni su i ho land ski film „Ostvo no stal gi je”, ne ma~ ki „Na u~ ni ci pod op sa dom”, ru mun ski „De ca ura ni ju ma”, ita li jan ski „Kr vo tog gra da” i fran cu ski „Se vern glas na {e de ce”. Su bo ti~ ka pu bli ka je ove go di ne bi la odu {e vqe na iz bo rom fil mo va.

A. A.

noj pla sti~ noj fla {i po treb no ~ak 400 go di na za raz la ga we i da bi je, zbog to ga, tre ba lo re ci kli ra ti. Gra |a ni ma je pri lo `e no i uput stvo na ko ji na ~in da u po de qe ne im eko-xa ko ve od la `u PET am ba la `u. Iz fla {e je, na i me, po treb no is ti snu ti va zduh, a za tim vra ti ti ~ep. Od no {e we pu nih xa ko va, ko je bi me {ta ni tre ba lo da osta vqa ju is pred svo jih ku }a, bi }e sva kog dru gog po ne deq ka, i tom pri li kom }e do bi ja ti no ve. Pr vo od no {e we bi }e 22. av gu sta.

“Osnov ni ciq je da se sva PET am ba la `a sa ku pi, ob ra di i pro da. Sva ke go di ne na svet skom tr -

`i {tu se re ci kli ra i tr gu je sa vi {e od 600 mi li o na to na ot pad nog pa pi ra, pla sti ke, obo je nih i cr nih me ta la, tek sti la, gu ma, sta kla i elek tron skog ot pa da, a sek tor re ci kla `e ostva ru je pro met od 160 mi li jar di do la ra go di {we i za po {qa va vi {e od 1,5 mi li o na qu di u ce lom sve tu.

Ciq ra da “Zre wa nin ke” je, ta ko |e, da sa ku pqa wem pla sti~ nih bo ca spre ~i za ga |i va we `i vot ne sre di ne, a sa dru ge stra ne da rad ni ci, pro da jom PET am ba la `e, za ra de od re |e na nov ~a na sred stva”, ka `u u no vo o sno va noj zre wa nin skoj eko lo {koj za dru gi, i ob ja {wa va ju da se raz dva ja wem ot pa da do pri no si sma we wu ko li ~i ne sme }a u kon tej ne ri ma i pro du `a va rad ni vek grad skih i re gi o nal nih de po ni ja.

PET am ba la `a za u zi ma sve ve }i udeo u ku} nom ot pa du. Pr ven stve no zbog po ra sta ku po vine fla {i ra ne vo de za pi }e, na ro ~i to u Zre wa ni nu u kom je, jo{ pre vi {e go di na, nad le `na in spek ci ja za bra ni la upo tre bu vo de iz grad skog vo do vo da jer je u woj iz me re na po ve }a na kon cen tra ci ja ar se na. Ova am ba la `a, od lo `e na na de po ni ja ma, za u zi ma ogro man ko ri sni pro stor, a we na raz grad wa je ja ko spo ra i me ri se sto ti na ma go di na. @. Ba la ban

U OP [TI NI ADA ZA HVA QU JU ]I IPA PRO JEK TU

Gra di se bi o lo {ki pre ~i sta~ U okvi ru IPA pro gra ma pre ko gr na i~ ne sa rad we Ma |ar ska-Sr bi ja sred stvi ma Evrop ske uni je u Mo lu se za po tre be naj ve }ih na se qa u a|an skoj op {ti ni Ade i Mo la gra di pre ~i sta~ ot pad nih vo da. Pred sed nik a|an ske op {ti ne Zol tan Bi lic ki po sle obi la ska ra do va na gra di li {tu pre ~i sta ~a ot pad nih vo da u Mo lu, kon sta tu je da se grad wa re a li zu je po pred vi |e nom pla nu i pro gra mu. Pre ma re ~i ma Bi lic kog iz grad wa pre ~i sta ~a tre ba da se za vr {i u fa bru a ru idu }e go di ne.

- Op {ti na Ada je pre po zna la pri li ku da u okvi ru IPA pro gra ma pre ko gra ni~ ne sa rad we osmi sli za jed ni~ ki pro je kat sa part ner skim gra dom Mo ra ha lo mom iz Ma |ar ske, ko ji je fo ku si ran na za {ti tu `i vot ne sre di ne - ka `e Bi lic ki. - Ciq pro jek ta je spre ~a va we za ga |e wa po vr {in skih, pod zem nih vo da i ze mqi {ta ko mu nal nim ot pad nim vo da ma. Pro je ka tom sim bo li~ nog na zi va „Wa ter pro tec ti on„ pred vi |e na je iz grad wa naj mo der ni jeg bi o lo {kog pre ~i sta ~a ot pad nih vo da u op {ti ni Ada ka pa ci te ta za oko 3.000 do ma }in sta va, a part ner ski grad Mo ra ha lom na ba vi }e ko mu nal ni ka mion za odr `a va we ka na li za ci o ne in fra struk tu re.

Bi lic ki is ti ~e da po red ovih zna ~aj nih in ve sti ci ja, im ple me ta ci jom pro jek t a, part n e r i }e ne p o s red n om sa radwom raz vi ja ti svo je ka pa ci te te i stvo ri ti do bar osnov za bu du }u po slov nu sa rad wu.

Za a|an sku op {ti nu zna ~aj no je da }e se va `an pro blem na za {ti ti `i vot ne sre di ne re {i ti do na ci jom EU u vred no sti oko mi lion evra.

Vi si na ove do na ci je pred sta vqa naj ve }i iz nos po je di na~ ne do na ci je od stra ne EU, u okvi ru IPA pro gra ma pre ko gra ni~ ne sa rad we Ma |ar ska-Sr bi ja.

M. Mi tro vi}

22

porodica

~etvrtak11.avgust2011.

dnevnik

ШТо, кАко, ЗАШТо

Ч

Седам ствари које никад не треба рећи детету

Р

е чи мо гу про бо сти по пут ма ча, сто га се њи ма ко ри сти те про ми шље но и с љу ба вљу, по себ но кад ко му ни ци ра те с де цом. Иако се ва ма чи не бе за зле не, ва ше ре чи их мо гу ду бо ко емо ци о нал но по вре ди ти. Ро ди те љи нај бо ље зна ју ко ли ко њи хо ва во ље на де ца уме ју да бу ду на пор на, но ма ко ли ко вас из нер ви ра ли, не сме те их по вре ди ти ре чи ма. Не ке ва ше из ја ве мо гу их емо ци о нал но обе ле жи ти. До но си мо се дам при лич но отров них: 1. Ако не пре ста неш с тим, оста ви ћу те ов де! За стра ши ва ње на пу шта њем да би сте по сти гли оно што же ли те ни је сред ство ко је оправ да ва циљ. Бри жни ро ди те љи то не ће ко ри сти ти. Де те мо ра да зна да га ро ди тељ ни кад не ће на пу сти ти.

2. За што ни си као твој брат/се стра?

Ни ко не во ли да га упо ре ђу ју с дру ги ма у не га тив ном кон тек сту. Та ко се ства ра ју ком плек си.

3. Због те бе смо се рас та ли! То, јед но став но, ни је исти на. Не ла жи те де те ту.

4. Јер ја та ко ка жем. Ето за што! Де ца за слу жу ју и об ја шње ње.

5. Пу сти, ја ћу! Де ца тре ба да на у че да се осла ња ју на сво је сна ге и спо соб но сти, та ко ће сте ћи са мо по у зда ње.

6. Жао ми је што сам те ро ди ла! Ако вам ова ко не што ка же ро ди тељ, ве ро ват но ће те то пам ти ти це лог жи во та.

7. Ти си ствар но зло че сто де те! Ако отво ре но го во ри те или су ге ри ше те да је де те зло че сто, оно ће се та ко и по на ша ти. Ако већ мо ра те да га уко ри те, ре ци те му да је ло ше оно што је учи ни ло, а не оно са мо.

Ја бу ке уме сто кром пи ра за де чје здра вље

Д

а је деч ја де бљи на по ста ла пра ви про блем и да је по тре ба за здра вом пре хра ном све ја ча, по твр ђу је и чи ње ни ца да „Мек до налдс„ у САД-у од је се ни у по ну ду уво ди кри шке ја бу ке у сва ки деч ји је лов ник. Иако су ја бу ке, као и са ла та и јо гурт, већ у „Мек д о н алд с о вој„ по ну ди, но ве про ме не би ће р и г о р о з н и ј е . Због ја бу ка у „хе пи ми лу„ тај оброк има ће 20 од сто ка ло ри ја ма ње. Збо гом кром пи ри ћи ма? Из „Мек д о н алд с а„ су ре кли да ће од по чет ка је се ни уве сти кри шке ја бу ке и сма њи ва ти пор ци је пр же них кром пи ри ћа у деч јим ку ти ја ма, при то ме узи ма ју ћи куп цу до са да шње пра во из бо ра из ме ђу ја бу ка и кром пи ра у „хе пи ми лу„.

Ја бу ке уме сто кром пи ра ма ло ко јем де те ту ће се сви де ти, али бри га о здра вљу до ла зи на пр во ме сто. ‘Крив ци’ за ја бу ке у је лов ни ци ма су на уч ни ци с ко ји ма се

е сти та мо! Ва ше ма ло де те шце ко нач но је угле да ло све тло да на... Но, схва ти ли сте да су ва ше бри ге тек са да по че ле! Сви вас оба си па ју цве ћем, ба ло ни ма и слат ком ма лом оде ћи цом, и са ве ту ју о хра ње њу, спа ва њу, ме ња њу пе ле на и све му оста лом. Без об зи ра на то ко ли ко са ве та до би ли или ко ли ко књи га про чи та ли, увек ће по сто ја ти пи та ња на ко ја вам тре ба од го вор. Је дан од нај ва жни јих и нај о бјек тив ни јих из во ра ин фор ма ци ја за но ве ро ди те ље је до бар пе ди ја тар ко ји ће би ти спре ман да од го во ри на сва ко ва ше пи та ње у би ло ко јем тре нут ку. Вр ло је ва жно ус по ста ви ти по ве ре ње с пе ди ја тром ва ше бе бе. Ну ди мо „топ 10„ нај че шћих пи та ња о но во ро ђен че ту!

1. До би ја ли мо је де те до вољ но мле ка до је њем? До је на де ца углав ном, с рет ким из у зе ци ма, до би ја ју до вољ но мле ка. Нор мал но је да на кон ро ђе ња де ца из гу бе око де сет од сто сво је по ро ђај не те жи не, ко ја би тре ба ло да се на док на ди за око две не де ље. Пе ди ја три ће вас углав ном са ве то ва ти да се опу сти те и „да те се би вре ме на„ у кључ них пр вих не ко ли ко не де ља до је ња. Иг но ри ши те при ти ске при ја те ља и по ро ди це да упла ка ној бе би да те бо чи цу с фор му лом. „То нај че шће ни је по треб но ни ти ко ри сно, и пси хо ло шки је на за до ва ње у до је њу”.

2. Из гле да да ми је де те ра зро ко. За што су мом де те т у та ко „кри ве” но ге? Нор мал но је да очи но во ро ђен ча ди с вре ме на на вре ме по ста ну ра зро ке – то је ста ње ко је углав ном не ста не до 4. ме се ца. Што се ти че та ну шних и ис -

кри вље них но гу, се ти те се да су но жи це ва шег де те та до не дав но би ле у фе тал ној по зи ци ји и пот пу но је нор мал но да су са да „кри ве”. Ве ћи ни де це „кри ве” но ге ће се ис пра ви ти до дру ге го ди не.

3. Мо же мо ли раз ма зи ти бе бу? Струч ња ци ка жу – ап со лут но не. Де ца мла ђа од шест ме се ци ни су у ста њу да ма ни пу ли шу па жњом сво јих ро ди те ља. Тре ба да се усред сре ди те на то ка ко слу ша ти и раз у ме ти сво је де те и ка ко оно ре а гу је на вас и свет око се бе. Шта га уз не ми ра ва? Шта га сми ру је? Ка кав му је ри там спа ва ња? Ка кве су му по тре бе? То су пи та ња ко ја тре ба да по ста ви те да би сте се по ве за ли са сво јим де те том и на у чи ли да га не гу је те.

4. ка да ће мо је де те пре спа ва ти це лу ноћ? Бе бе мо гу спа ва ти и до 18 са ти днев но, али на жа лост, то је нај че шће у крат ким ин тер ва ли ма. Сва ка три до че ти ри са та из -

Топ де сет бри га за но во ро ђен че ме њу ју се ци клу си ду бо ког и ла га ног сна. У јед ном тре нут ку де те ће по ста ти све сно осе ћа ја гла ди, пот пу но се раз бу ди ти и по че ти да пла че да би упо зо ри ло на сво ју по тре бу. То се мо же до га ђа ти и де сет пу та днев но, за то је бит но од ма ра ти се у вре ме ка да

и бе ба спа ва. Кућ ни по сло ви и по сао мо гу че ка ти. Ваш здрав ра зум не мо же.

Струч ња ци се сла жу да би де те тре ба ло ста вља ти на ле ђа. То сма њу је ри зик од син дро ма из не над не деч је смр ти. Тај ри зик ће те сма њи ти и ако: де те спа ва у со би ко ја ни је за ди мље на, оси гу ра те твр ђи ма драц, из бе га ва те пре то пља ва ње и не ста вља те бо чи це у кре вет. Спа ва ње на бо ку је до бра ал тер на ти ва уко ли ко је по вр ши на на ко јој спа ва до вољ но твр да.

6. Мо ја бе ба стал но пла че. Има ли ко ли ке? Је ди ни на чин на ко ји ва ша бе ба зна да ко му ни ци ра је пла ка ње. То је бе бин на чин да из ра зи глад, умор и дру ге осе ћа је. По не кад, ка да се чи ни да не ма раз ло га за пла ка ње, на па де пла ча по ве зу је мо с ко ли ка ма. Ко ли ке су оп шти на зив за не у те шан плач – нај че шће по ве зан са же лу дач ним те го ба ма у об ли ку гр че ва – ко ји нај че шће по чи ње око 3. не де ље и пре ста је око 3. ме се ца ста ро сти, иако мо же по тра ја ти и ду же, а нај че шће се ја вља у ве чер њим са ти ма. Мо гу ће је и да де те бо лу је од алер ги је на мле ко, ре флук са или

5. Тре ба ли де те док спа ва ста ви ти на ле ђа или на тр бух?

не ке дру ге те го бе, за то би би ло до бро по са ве то ва ти се с ле ка ром.

По ку шај те да сми ри те де те пе ва ју ћи ла га ну успа ван ку. При пре ми те то плу куп ку и по ло жи те де те пр сно у ка ду. Сма њи те све тла и по ку шај те да се ре лак си ра те за јед но с бе бом. Ста ви те је у ауто и спо ро се про во зај те, по не кад ла га но по ска ки ва ње аута има учин ка. Ва жно је и да се ви сми ри те јер бе ба мо же да осе ти и пре у зме ва ше емо ци о нал но ста ње.

7. Је ли бљуц ка ње нор мал на по ја ва? По вре ме но бљуц ка ње је уоби ча је но. Не ка де ца увек из ба це ма ло мле ка на кон сва ког обро ка, то је нор мал но и узро ко ва но је не раз ви је но шћу про бав ног си сте ма. По не кад се де те пре је де па је то раз лог из ба ци ва ња ма ло мле ка. Бљуц ка ње ни је исто што и по вра ћа ње. Ако де те на кон обро ка по вра ћа че сто, у лу ку или мла зу, има про лив и гу би на те жи ни, оба ве зно се ја ви те пе ди ја тру.

8. Је ли вак ци ни са ње си гур но за де те? Да! Иму ни за ци ја је нај ва жни ја здрав стве на пре вен ци ја, уз то још и оба ве зна за не ке бо ле сти (ту бер ку ло зу, диф те ри ју, деч ју па ра ли зу, бо ги ње, за у шке, ру бе о лу).

9. ка ко зна ти ка да од ве сти де те код ле ка ра? Ве ћи на но вих мај ки бо ри се с ди ле мом ‘тре ба ли да на зо вем ле ка ра?’ Ево не ко ли ко оп штих пра ви ла: ако је де те уз не ми ре но и не мо же те га сми ри ти, ако не же ли да је де, има би ло ка кав по ре ме ћај у ди са њу или ако му је тем пе ра ту ра ви ша од 38° Ц, зо ви те ле ка ра. Сле ди те свој ин стинкт, али по ку шај те да оста не те сми ре ни ко ли ко год је то мо гу ће.

10. За ма рам ли пе ди ја тра стал ним зив ка њем и по ста вља њем сва ко ја ких пи та ња? Од го вор је: не. За то они и по сто је. Нај ве ће до стиг ну ће пе ди ја тра је ус по ста вља ње при сног од но са с ро ди те љи ма и, ка сни је, с де те том.

SAVETI PEDIJATRA

Смеју ли се бебе купати у мору све че шће су о ча ва ју лан ци бр зе ис хра не ко је че сто про гла ша ва ју од го вор ни ма за пре ко мер ну деч ју те жи ну и оста ле про бле ме по ве за не са здра вљем. Из „Мек до налд са„ ка жу да је тај по тез од го вор на тра же њу ку па ца за здра ви јим из бо ром.

Х

те ли би сте с бе бом на мо ре? Сме ли се ку па ти у мо ру или је та во да пре хлад на? Сме та ли со ње зи ној ко жи? Де те, ка жу пе ди ја три, мо же те ку па ти у мо ру. Тре ба пра ти ти де те то ве ре ак ци је, а ни је ло ше прет ход но при ла го ди ти га у то пли јој во ди, у ба зен чи ћу по крај мо ра или у пли ћа ку где во да по вре ме но до ди ру је ру чи це и но жги це. Мно га де ца ужи ва ју у ку па њу у мо ру. На кон ку па ња у мо ру, ле ка ри пре по ру чу ју ку па ње у слат кој во ди да би се ис пра ла со, а уко ли ко је мо ре пу но планк то на (плит ки за ли ви с то пли јим и мут ни јим мо рем), упо тре би те и са пун, с об зи ром на то да он мо же иза зва ти ири та ци ју ко же.

kULTURA

c m y

dnevnik

~etvrtak11.avgust2011.

„ЛАГУНА“ ОБЈАВИЛА НАСТАВАК „ПОСЛЕДЊЕГ ТЕМПЛАРА“

У СМЕДЕРЕВУ ВЕЧЕРАС ПОЧИЊЕ ТРЕЋИ ПОЗОРИШНИ ФЕСТИВАЛ “ТВРЂАВА ТЕАТАР”

Историјска мистерија и савремени трилер

Висећи снови на Балкану

Издавачка кућа ‘’Лагуна“ објавила је историјски трилер ‘’Спасење“, наставак популарног првенца Рејмонда Хурија ‘’Последњи темплар“. У ‘’Спасењу“, читаоци се поново сусрећу са ФБИ агентом Шоном Рајлијем и археологом Тесом Чајкин, који су на трагу открића тајне историје и нестанка витезова темплара.Узбудљивим заплетима, вештим комбиновањем историјске мистерије и савременог трилера, Хури

је стекао велику популарност у САД али и свету својим романима ‘’Последњи темплар“, ‘’Знак“ (The Sign) и ‘’Уточиште“ (The San ctu ary).Према роману ‘’Последњи темплар“ снимљена је и телевизијска серија са Миром Сорвином и Скотом Фолијем у главним улогама. Хуријев нови роман ‘’Спасење“ је комбинација историјског У БУДИМПЕШТИ

Почео Сигет фестивал Наступом британског инди-рок бенда ‘’Палп“ синоћ је почео мађарски Сигет фестивал, један од највећих музичких фестивала у Европи.Готово 200 музичара из целог света наступиће у наредних пет дана у Будимпешти.На загревању уочи фестивала, који је први пут покренут пре 19 година, прексиноћ је наступио Принs пред око 40.000 људи, укључујући и британског глумца Џеремија Ајронса који у Мађарској снима ТВ серију. Принс је аутор култних песама „When do ves cry” и „Pur ple rain”. Каријеру је започео давне 1976. године и до сада је продао више од 100 милиона албума од којих је десет достигло платинасти тираж. На фестивалу, који траје до 15. августа, наредних дана ће наступити аустралијски електро дуо ‘’Емпајр оф д сан„ (Em pi re of the Sun), британска певачица Кејт Неш, француски бенд ‘’Готан проџект„ (Got han Pro ject) и група ‘’Продиџи„ (The Pro digy). Фестивал је име добио по мађарској речи за острво, будући да се Сигет одвија на 79 хектара великом острву у Дунаву, прекопута центра Будимпеште.

романа и трилера. Док Цариград опседају војске крсташког похода 1206. године, мали одред темплара упада у царску библиотеку како би узели документа која не смеју да падну у руке царској војсци. Након што су уточиште нашли у једном манастиру, темплари бивају убијени не сазнавши какве се тајне крију у документима које су узели. У садашњости, једном иранском професору историје дат је ултиматум - да заврши своја истраживања о једном историјском артефакту или да му породица буде убијена. Истовремено, Рајли мора да продре у папин тајни архив инквизиције како би спасао вољену Тесу Чајкин која је киднапована. Рејмонд Хури је рођен је у Либану одакле је, почетком грађанског рата 1975. године, побегао у Њујорк. Бавио се банкарством, берзом и некретнинама, да би на наговор пријатеља почео да пише сценарија. У једном тренутку нашао се и у ужем избору за Фулбрајтову награду за сценарио. Један од сценарија био је и ‘’епски“ трилер о потрази за изгубљеним благом витезова темплара под називом ‘’Последњи темплар“. На наговор пријатеља, Хури га је преточио у роман који је 2005. године 11 недеља био на Њујорк тајмсовој листи најпродаванијих.Написао је и сценарио за филм по роману Мелвина Брага ‘’The Maid of But ter me re“, а писао је и сценарија за Би-Би-Сијеве серије ‘’Шпијуни“ и ‘’Буђење мртвих“.

Представом “Висећи снови на Балкану-Као Икар” француске трупе “Флајинг пипл” (Flying pe o ple) вечерас у Смедеревској тврђави почиње Трећи амбијентални позоришни фестивал “Тврђава театар”. Амбијент малог града у којем је столовао деспот Ђурађ Бранковић и великог града у којем је био војни бивак, навео је председницу Савета фестивала Виду Огњеновић да поручи да је „отворен простор застрашујућа, али у исто време вишеструко привлачна околност за позоришну представу.” Уметничка директорка и селекторка фестивала Бранислава Лијешевић рекла је на јучерашњој конференцији за новинаре да овогодишња манифестација представља комбинацију озбиљног и летњег, лакшег програма. Главним програмом фестивала, према њеном мишљењу, преовладава модеран приступ, чак и када су у питању класични текстови. Лијешевићева је приметила да је трећи фестивал направио неколико искорака у односу на претходне две године, који се огледају у продукцији и копродукцији “Тврђаве театра”.Тако ће фестивал отворити представа “Висећи снови на Балкану-Као Икар”, копродукција смедеревског фестивала и позоришта из Стразбура.

- Фасцинација небом као сценом резултирала је сарадњом с летећим људима из Стразбура, театром који ће на отварању извести представу „Висећи снови на Балкану - као Икар’. Управо је жеља тог митског јунака за летењем и наше поистовећење с њим, резултирало копродукцијом с француским театром - записала је у каталогу манифестације уметничка директорка и селекторка фестивала Бранислава Лијешевић.Њихова представа (театра из Стразбура) биће потпуно сједињена са смедеревском тврђавом и потврдиће опредељење фестивала ка амбијенталном театру. Лијешевићева је посебну пажњу скренула на продукцију фестивала “Ја сам ветар”, која је рађена по савременој драми норвешког писца

НОВЕ АВАНТУРЕ ГАЛСКИХ ЈУНАКА

Наставак Астерикса и Обеликса Аутори новог наставака стрипа авантурама Астерикса и Обеликса биће Жан Ив-Фере и Фредерик Мебарки.Jедан од најпопуларнијих стри пoва о авантурама двојице галских јунака Астреикса и Обеликса улази у нову еру пошто од сада сва из-

давачка права популарног „Астреикса„ припадају кући „Ашет”.

Ова издавачка кућа одлучила се да аутор новог серијала популарног стрипа буде ЖанИв Фери познат као писац стрипова „Повратак на земљу„, док ће за цртеже бити задужен досадашњи асистент за дизајн Фредерик Мебарки. Ова издавачка кућа сматра да ће ова сарадња трајати најмање двадесет година и да ће Фери и Мебарки бити достојни наследници Ренеа Гошинија и Алберта Удерца, родоначелника стрипа о авантурама двојице галских јунака.

У ПОЖЕГИ ЗА СТУДЕНТЕ ИЗ 17 ЗЕМАЉА

Филмски камп „Интеракција 2011” Шести међународни студентски филмски камп „Интеракција 2011” почиње данас у Пожеги, а до 29. августа 20 студената из 17 земаља снимаће четири документарна филма на тему „Арт дијалог„, најавили су организатори. Истовремено с продукцијом филмова биће одржане пројекције филмова, презентације земаља које имају учеснике у кампу, изложбе, књижевне вечери, радионице, али и излети, журке и спортске активности. Учесници кампа, подељени у четири екипе, снимаће документарне филмове на територији Чачка, Ужица, Косјерића и Пожеге.Истовремено с монтажом филмова, од 20. до 26. августа, у Градској галерији Пожега биће реализовани програми „Интерфејс” и „Интерскрин. У оквиру програма „Интерфејс„, учесници ће представити културу својих земаља, док програм „Интерскрин„ подразумева пројекције студентских филмова, као и остварења награђених на фестивалу „CI LECT PRI ZE 2010” - фести-

вал у организацији Међународне асоцијације филмских и телевизијских школа. Биће приказани и документарни филмови „Синема комунисто„ Миле Турајлић и „Милена„ Чарне Радоичић.Први пут биће реализован седмодневни Међународни мастерклас документарног филма „Интердок 2011”. Једанаест учесника присуствоваће предавањима која ће, на тему „Креативни документарни филм„, држати мр Драган Елчић и Мила Турајлић. Филмови снимљени током кампа премијерно ће бити приказани 27. августа у биоскопу Културног центра Пожега, а дан касније и у Дворани Културног центра Београда.Организатор кампа је Независни филмски центар „Филмарт„, док су генерални покровитељи и ове године Министарство културе, информисања и информационог друштва, Централноевропска иницијатива (ЦЕИ) и општина Пожега.

23

Из представе „Чаробњак из Оза” Новосадског позоришта

Јуна Фосеа, а у режији Стевана Бодроже. Прва фестивалска представа биће играна вечерас у Великом граду смедеревске цитаделе.Сутра се позориште сели на градски трг, када ће такођеглумци из Стразбура извести перформанс „Променада” у 19 часова , да би у 23 часа на репертоару истих глумаца био перформанс „Ватрена песма”.Тврђава театар биће настављен 13. августа поподневним наступом глумаца из Стразбура уличним позориштем „Разигране маске”, представом „Визија сна” и претпоноћним перформансом „Ватромет љубави”. На репертоару фестивала, који се до 20. августа одржава под слоганом “Висећи снови”, биће и пред-

ставе “Брат” у копродукцији италијанског Театра Кореја и смедеревског “Патоса”, затим “Женидба” Народног позоришта из Сомбора, “У сенци Хамлета” Дечјег културног центра из Београда.Народно позориште Ужице представиће комад “Инес де Кастро”, новосадски театар “Ујвидеки синхаз” мјузикл “Чаробњак из Оза”, док ће фестивал затворити Народно позориште из Ниша са радикалним читањем Нушићеве “Ожалошћене породице”. Жири у саставу: редитељка Љиљана Тодоровић, позоришни критичар Златко Паковић и драматург Бранко Димитријевић, доделиће награде за најбољу представу, најбољу режију и најбољу мушку и

женску улогу и специјалну награду, уколико нека од представа остави посебан утисак на њих. У оквиру пратећег програма биће отворена изложба “Тврђаве на Дунаву”, уличним театром представиће се трупе “Sat sang ham” (Француска) и “Ate li er cun cheoN” (Италија). Најављена је и трибина “Друштвена одговорност уметника”, као и представа “Лисабонска прича” Београдских фадиста. Као и прошле године, улаз ће бити слободан. Плаћаће се само резервација плавих места на трибинама, а део прикупљеног новца биће дониран Сигурној кући за жене жртве породичног насиља у Смедереву. К.Р.

СРПСКА ПРОЗА У ПРЕВОДУ

Басарин роман на енглеском Роман Светислава Басаре „Фама о бициклистима„ у марту 2012. биће објављен у издању америчког издавача „Open let ter“, најавио је директор београдске издавачке куће „Геопоетика“ Владислав Бајац. Басарин роман, написан 1987. објављен је у едицији Геопоетике „Ser bian Pro se in Tran sla tion„ (Српска проза у преводу), која је намењена промоцији српске књижевности на енглеском говорном подручју. У тој едицији верзије на енглеском језику до сада је добило десет романа, међу којима су „Комо„ (La ke Co mo) Срђана Ваљаревића, „Хамам Балканија„ (Ha mam Bal ka nia) Владислава Бајца, „Страх и његов слуга„ (Fe ar and Ser vant) Мирјане Новаковић, „Прељубници„ (Adul te rers) Виде Огњеновић, „The Box” Славољуба Станковића и „Руски прозор„ (The Rus sian Win dow) Драгана Великића.

Едиција обухвата и енглеске преводе романа „Константиново раскршће„ (Con stan ti ne‘s Cros sing) Дејана Стојиљковића, „Судбина и коментари„ (De stiny An no ta ted) Радослава Петковића и „Каја, Београд и добри Американац„ (Kaya, Bel gra de and the Good Ame ri can) Мирјане Ђурђевић. Бајац је, такође, најавио да ће роман „Сплит„ Славољуба Станковића бити објављен на словеначком језику, у издању Цанкарјеве заложбе и у преводу Урбана Вовка.”Сплит„ који је био у ужем избору за овогодишњу НИН-ову награду већ је објављен у Хрватској, а ускоро ће бити штампан и у Македонији.У току су припреме за филм „Сплит„ који ће бити снимљен у српско-хрватској продукцији, а сценарио потписује млади београдски редитељ Марко Ђилас у сарадњи с аутором.

У ЗНАК СЕЋАЊА НА ВЕЛИКОГ АРГЕНТИНСКОГ КЊИЖЕВНИКА

Кућа Ернеста Сабата постаје музеј Кућа у којој је живео Ернесто Сабато, последњи велики аргентински књижевник 20. века, биће претворена у музеј, саопштио је Културни институт провинције Буенос Ајрес. Сабато, који је умро 30. априла у 100. години, живео је у кући у Сантос Лугаресу, недалеко од Буенос Ајреса. Последњи велики писац у генерацији Хорхеа Луиса Борхеса и Хулија Кортасара, био је и физичар, сликар и ангажовани интелектуалац. Сабату су светску славу донела три романа „Тунел„ (1948), „О јунацима и гробовима„ (1961) и „Абадон, анђео уништења (1974)”, преведена на 30 језика. Рођен 24. јуна 1911. године у Рохасу, на подручју Буенос Ајреса, од оца италијанског порекла и мајке италијанско-албанског порекла. Сабато је 1984. године освојио награду Сервантес, највеће књижевно признање на шпанском језику. Те исте године је био председавајући национал-

не Комисије за нестале особе, чији су радови о злочинима диктатуре (1976-1983) објављени у књизи „Nun ca Mas„ (Никад више). То дело је послужило као основа за оптужницу током историјског суђења бившим шефовима војне хунте 1985. године. То суђење у јавности је познато као „аргентински Нирнберг„.Око 30.000 противника диктатуре убијено или је нестало за време војне диктатуре у Аргентини, подаци су разних организација за заштиту људских права.

Сабато је имао докторат из физике, студирао је филозофију на универзитету у Плати, око 60 километара јужно од Буенос Ајреса, али је 1945. године одлучио да напусти науку и посвети се књижевности, касније сликарству, његовој великој страсти. Он је 1979. године одликован орденом Легије части Француске, где је његов роман „Анђео таме„ освојио награду за најбољи страни роман три године раније. Сабато је написао и бројне есеје, међу којима је најпознатији „Пре краја„ из 1999. године, који се сматра његовим „духовним тестаментом„. У младости је био секретар Комунистичке омладине. Међутим, његов скептицизам је преовладао, па се често декларисао као „хришћански анархиста„ или атеиста. Упркос слави, Сабато је живео скромно последњих неколико година у кућици у Сантос Лугаресу, са својом преданом секретарицом Елвиром, која му је постала супруга.

24

svet

~etvrtak11.avgust2011.

UKRATKO

dnevnik

U LON DO NU MIR NO, HA OS U MAN ^E STE RU I NO TIN GE NU

Pre mi jer Ka me ron upra vqa kri zom

Ka zna za oba ra we he li kop te ra VA [ING TON: Snage NATO izvele su vazdu{ni napad u Avganistanu i ubile talibanske borce, ukqu~uju}i jednog lokalnog vo|u, koji su odgovorni za obarawe helikoptera Alijanse i ubistvo 38 qudi, ve}inom ameri~kih vojnika.

U napadu je ubijen talibanski lider Mula Mohibula i pobuwenik koji je ispalio projektil koji se dovodi u vezu sa obarawem helikoptera “~inuk-47”, kada je ubijeno 38 pripadnika avganistanskih i koalicionih snaga, navodi se u saop{tewu me|unarodnih snaga u Avganistanu ISAF, javio je Rojters.

Ameri~ka vojska je pre dva dana pokrenula istragu o ru{ewu helikoptera na istoku Avganistana u subotu. Letelicu su, navodno, oborili pobuwenici ru~nim baca~em.U padu helikoptera u pokrajini Vardak na istoku zemqe poginulo je 30 ameri~kih vojnika, od kojih su 25 pripadnici snaga za specijalne operacije, a pet ~lanovi posade letelice, kao i osam avganistanskih komandosa.Kako su javili ameri~ki mediji, me|u poginulima su 22 pripadnika takozvanih mornari~kih foka, jedinice koja je u maju izvela operaciju u kojoj je ubijen lider Al Kaide Osama bin Laden.

(Ta njug)

Osta ci sru {e nog avi o na MO SKVA: Spasila~ki helikopter civilne avijacije Mi-8 prona{ao je ju~e ostatke transportera An-12 koji se prekju~e sru{io oko 70 kilometara od sela Omsuk~an u Magadanskoj oblasti, javile su ruske agencije, prenose}i izjavu predstavnika federalne vazduhoplovne slu`be „Rosavijacija“ da nema pre`ivelih.

Potvr|uju}i da nema pre`ivelih, predstavnik federalne slu`be je naveo da su ostaci sru{enog aviona razbacani u pre~niku od dva kilometra, prenela je agencija Itar-Tass.

Ruska dr`avna agencija je prenela da je ranije saop{teno da je u avionu kompanije „AvisAmur“ bilo 11 osoba, od kojih {est ~lanova posade, dva mehani~ara iz Komsomolska na Amuru, instruktor iz Sahalina i dva `iteqa ^ukotke koji su pratili komercijalni teret.

Agencija RIA Novosti navodi da je u avionu koji je leteo na liniji Magadan-Kepervejem na ^ukotki bilo oko 18 tona tereta i da je letelica tra`ila prinudno sletawe na aerodromu u Magadanu zbog neispravnosti motora, a potom je nestao sa ekrana radara. Spasila~ka operacija bila je slo`ena zbog niske obla~nosti i ki{e.

(Ta njug)

LON DON: Neredi koji u Velikoj Britaniji traju od vikenda su nastavqeni u nekoliko gradova, kao {to su Man~ester, Salford i Liverpul. Grupa od oko 40 qudi napala je policijsku stanicu u Notingemu, jo{ jednom britanskom gradu koji su zahvatili neredi. Policija je saop{tila da je 30 do 40 mu{karaca ga|alo stanicu „molotovqevim koktelima”, ali nije bilo povre|enih.Vatra je brzo uga{ena, a osam qudi je uhap{eno, prenela je agencija AFP. Premijer Dejvid Kameron, koji je prekinuo odmor u Italiji zbog nereda u zemqi, predsedava}e drugim sastankom po redu vladinog kriznog odbora KOBRA, prenela je agencija Rojters.Nakon prvog sastanka KOBRA, Kameron je izjavio da „qudi ne treba da sumwaju da }emo u~initi sve {to je neophodno da se vrati red na britanske ulice”.

Agencija FoNet, pi{e da je Britanski premijer Dejvid Kameron izjavio je ju~e da će se u suzbijawu nasiqa na ulicama britanskih gradova, ukoliko bude bilo potrebno, koristiti vodeni topovi. „Ovo neprekidno nasiqe mora biti zaustavqeno. Ne}emo dozvoliti da na{im ulicama zavlada kultura straha”, rekao je Kameron. On je talas nasiqa, pqač ki i pobune proteklih dana doveo u vezu sa velikim problemom koji Velika Britanija ima

sa kriminalnim bandama, koje smatraju da ne snose nikakvu odgovornost za svoja dela.

Britanski „Gardijan” pi{e da na pitawe ko su izgrednici nema jednostavnog odgovora, budu}i da su me|u wima pripadnici razli~itih rasnih grupa, i zaposleni i nezaposleni, osobe `enskog i mu{kog pola, od tinejxera do 40godi{waka, a ne samo mladi qudi iz siroma{nih ~etvrti nezadovoqni svojim dru{tvenim polo`ajem.

Nasiqe koje je u subotu izbilo u Londonu posle ubistva jednog mladi}a u okr{aju s policijom, pro{irilo se na Man~ester, Birmingem i druge gradove u centralnoj Engleskoj. Neredi i pqa~ke u Man~esteru predstavqaju „besmisleno nasiqe i kriminal”, izjavio je pomo}nik {e-

Po li ti za ci ja ne re da Lider britanske desni~arske Engleske odbrambene lige Stiven Lenon izjavio je ju~e da wegovi ~lanovi nameravaju da iza|u na ulice gradova u nameri da smire nerede koji bukte ve} ~etvrtu no} . Lenon je izjavio agenciji AP da oko 1.000 ~lanova planira da iza|e na ulice Lutona, 50 kilometara severno od Londona, gde je i sedi{te Lige, kao i u drugim mestima, ukqu~uju}i i Man~ester. Prema wegovim re~ima, neki ~lanovi su ve} sproveli „patrole” poku{avaju}i da umire izgrednike, a na stotine wih }e im se pridru`iti u sredu. „Mi }emo zaustaviti nerede - policija o~igledno to ne mo`e”, istakao je Lenon. Englesku odbrambenu ligu, koja se bori protiv islamskog ekstremizma, u svom „manifestu” je pomenuo i Anders Bering Brejvik kao svoju „inspiraciju”. fa policije Man~estera Geri [evan, dodaju}i da je nasiqe dostiglo najve}e razmere u posledwih 30 godina, koliko on `ivi u tom gradu. Nasiqe, koje su ~inili qudi koji nemaju „ni{ta pro-

tiv ~ega protestuju”, donelo je „sramotu na ulice” grada, izjavio je [evan.

Policija je {irom zemqe uhapsila vi{e od 1.100 qudi od po~etka nereda, me|u kojima je i

de~ak od 11 godina, a za vi{e od 100 osumwi~enih podignute su i optu`nice. U London su u utorak pristigle dodatne policijske snage, tako da se broj sa 6.000, koliko ih je bilo u ponedeqak, uve}ao na 16.000 i te snage osta}e jo{ najmawe naredna 24 sata prisutne.

Britanci su upla{eni zbog scena porazbijanih i opqa~kanih prodavnica, prevrnutih i uni{tenih automobila, godinu dana uo~i Letwih Olimpijskih igara, kojima je London doma}in. Poseta predstavnika Me|unarodnog olimpijskog komiteta nije u utorak otkazana, ve} je sve teklo „kao {to je planirano”, a londonski organizatori Igara istakli su da nasiqe ne}e ugroziti pripreme za Olimpijadu.

U ^I LEU SU KO BI PO LI CI JE I STU DE NA TA

OFAN ZI VA SI RIJ SKIH SNA GA

Mla di tra `e re for mu obra zo va wa

Ve li ke ope ra ci je bli zu tur ske gra ni ce

SAN TJA GO: Policija u Santjagu, glavnom gradu ^ilea, upotrebila je suzavac i vodene topove da bi rasterala studente koji su protestovali tra`e}i reforme u obrazovawu. Na desetine hiqada nastavnika, studenata i roditeqa demonstriralo je u centru Santjaga, peti put u posledwa dva meseca, zahtevaju}i reforme obrazovawa.

Policija je saop{tila da je u demonstracijama u~estvovalo 60.000 qudi, dok organizatori tvrde da ih je bilo 100.000. Protest je bio miran sve dok

se nije izdvojila jedna grupa mladih koja je po~ela da ga|a policajce {tapovima i kamenicama u blizini predsedni~ke palate. Neki od wih su polupali izloge i uli~na svetla, a zapalili su i jedan automobil, prenela je agencija AFP. Studenti u ^ileu `ele da dr`ava preuzme kontrolu nad javnim {kolskim sistemom, u okviru koga se obrazuje blizu 3,5 miliona studenata.

Oni smatraju da taj sistem nije dovoqno finansiran i da je duboko nepravedan.

(Ta njug)

Gra ni~ ni in ci dent iz me |u dve Ko re je SEUL: Ju`na Koreja ispalila je tri hica prema zapadnoj granici u @utom moru sa Severnom Korejom, nakon {to je jedna granata Severne Koreje pala u blizini granice, saop{tila je ju~e vojska Ju`ne Koreje. Prema saop{tewu General{taba Ju`ne Koreje, mornarica je ~ula da je vojska Severne Koreje ispalila tri granate prema granici i da je potom uzvratila sa tri upozoravaju}a hica, javila je agencija Jonap. „Procenili smo da je jedna granata Severne Koreje pala u blizini granice”, navedeno je u sa-

op{tewu, u kome se dodaje da nisu zapa`ena nikakva posebna kretawa vojske Severne Koreje, ali da je Ju`na Koreja u odbrambenom stawu. „Nastojimo da utvrdimo da li je do paqbe do{lo namerno ili slu~ajno”, navela je vojska Ju`ne Koreje. Na toj spornoj granici u @utom moru do{lo je do incidenata izme|u dve zemqe 1999., 2002. i 2009. godine. U novembru pro{le godine Severna Koreja ga|ala je ostrvo Jeonpjeong i tom prilikom usmrtila dvojicu ju`nokorejskih vojnika i dvojicu civila.

(Ta njug)

DA MASK: Sirijske snage napustile su ju~e, posle 10dnevne opsade, sredi{te antire`imskih protesta - grad Hamu na zapadu zemqe, a istovremeno su preduzele veliku operaciju u pokrajini Idlib koja se grani~i sa Turskom, gde su, prema re~ima aktivista, ubile najmawe jednu osobu. Pored toga, snage predsednika Ba{ara al-Asada su ju~e preuzele kontrolu nad isto~nim gradom Deir el-Zurom, koji je bio pod wihovim udarom ~etiri dana.

Transportna vozila prepuna sirijskih vojnika oti{la su iz Hame, grada u koji su u{li tenkovi 31. jula, kada je, prema re~ima aktivista, ubijeno najmawe 140 osoba. Vlasti su ju~e odvele oko 60 novinara u ovaj grad, gde su se Asadove trupe borile, kako ka`u, protiv „naoru`anih teroristi~kih grupa”, javio je AFP. Istovremeno, Sirijska organizacija za qudska prava saop{tila je da je jedna `ena

ubijena, a 13 qudi povre|eno kada je 12 tenkova i oklopnih vozila i 10 autobusa punih vojnika u{lo u gradove Taftanaz i Sermin, oko 30 kilometara od granice sa Turskom.

Turska, ~ija se ju`na pokrajina Is ken de run gra ni ~i sa Idli bom, za tra `i la je pre dva dana od Damaska da prestane da ubija civile, isti~u}i da }e budno motriti doga|aje u Siriji narednih dana.

Poruka Turske, koja je dugo bila najve}i saveznik Sirije, do dat no je po ja ~a la sna `an pritisak me|unarodne zajednice koja tra`i da se obustavi nasiqe i sprovedu reforme, dok je Asad istakao da }e nasta vi ti da se bo ri pro tiv „teroristi~kih grupa”. Sirijske snage nastoje da ugu{e pobunu u zemqi koja traje od sredine marta, za koju zvani~nici optu`uju teroriste i krimi nal ne gru pe, dok de mon stranti tvrde da nisu naoru`ani i da samo zahtevaju reforme.

(Ta njug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI VIK TOR JA NU KO VI^ Ruski predsednik Medvedev ugosti}e danas u So~iju ukrajinskog predsednika Viktora Janukovi~a.Ukrajinski, ali i ruski mediji uveliko se pozivaju na neimenovane izvore koji tvrde da }e biti re~i i o hap{ewu biv{e premijerke Julije Timo{enko. Prema tim informacijama, Rusija pri`eqkuje obustavu postupka protiv Timo{enkove i weno pu{tawe na slobodu.

AR NOLD [VAR CE NE GER Biv{i guverner Kalifornije i poznati glumac Arnold [varceneger treba da plati kaznu zbog pu{ewa na javnom mestu u Austriji, po{to su takozvani „{erifi protiv pu{ewa” protiv wega podneli prijavu. Naime, [varcenegerova poseta toj zemqi u junu ko{ta}e ga 400 evra, jer su pristalice borbe protiv pu{a~a podneli prijavu u Salcburgu i Gracu.

^ARLS L. GI TENS ^arls L. Gitens koji je 1956. godine postao prvi crnac-agent ameri~ke tajne slu`be, umro je u Merilendu u 82. godini, preneo je ju~e AP. Gitens radio je u kancelariji u Severnoj Karolini. U Wujorku je istra`ivao falsifikovawa i bankarske prevare. Budu}i da je te~no govorio {panski, jedno vreme je radio i u Portoriku, a potom je preba~en u Va{ington.

Si ro ti wa gla du je, bo ga ti ra tu ju JA LA PA: U`asne slike paqewa Londona druga~ije deluju kada se uporede s prizorima iz Gvatemale gde ima regiona u kojima deca umiru od gladi. Pred takvim kontrastom te{ko je izbe~i pitawe: jeli mogu}e da u dana{wem svetu sirotiwa gladuje, dog bo ga ti ra tu ju zbog prin ci pa, (ne)prav de ili pohlepe?

U regionu Jalapa, udaqenom samo 100 kilometara od glav nog gra da Gva te ma le, vlada masovna glad, a procenat neuhrawene dece dosti`e 90 odsto, pi{e ju~e agenGva te ma la cija Frans pres.

U Gvatemali, u kojoj `ivi 14 miliona stanovnika, procentuakno ima najvi{e pothrawene dece u Ju`noj Americi, a polovina dece ispod pet godina hroni~no je slabo hrawena.U nekim ruralnim delovima, me|u kojima je Jalapa, u kojima mnoge porodice `ive za jedan dolar dnevno,

So ma li ja

procenat pothrawene dece dosti`e ~ak 90 odsto.

Predstavnik Komisije za qudska prava u Gvatemali Luis Enrike Monteroso, rekao je Frans presu da je pro{le godine u Gvatemali od neuhrawenosti umrlo 6.500 qudi, me|u kojima je wih 2.175 bilo mla-

|e od pet godina. Prema wegovim re~ima, mada ima i novca i ideja, u Gvatemali ne postoji dovoqno politi~ke voqe za re{ewe problema gladi. „Dr`ava ne ~ini ni{ta za najugro`enije porodice u zemqi”, ka`e Luis Enrike Monteroso.

SveT / BALkAn

dnevnik

~etvrtak11 . avgust2011.

BAL KAN SKA TUR NE JA NE MA^ KOG [EF DI PLO MA TI JE

IZ JA VA MO MI RA BU LA TO VI ]A LI STU „DAN”

Re for me je di na vi za za Evropu POD GO RI CA: Teritorijalni integritet zemaqa u regionu je ne{to o ~emu Nema~ka ne}e pregovarati, izjavio je nema~ki ministar inostranih poslova Gido Vestervele, posle razgovora u Podgorici sa crnogorskim premijerom Igorom Luk{i}em.

Put u EU vodi preko demokratije, reforme i saradwe, naglasio je Vestervele na po~etku svoje dvodnevne posete Crnoj Gori.

Prema wegovim re~ima, Nema~ka pru`a punu podr{ku Crnoj Gori na wenom evropskom putu. Kako prenosi rnogorska elevizija, Luk{i} je Vestverlea upoznao o trenutno najaktuelnijem politi~kom pitawu u Crnoj Gori – usvajawu izbornog zakona.

“Najavio sam ministru Vesterveleu da }u narednih dana razgovarati sa predstavnicima opozicije kako bi {to prije do{li do rje{ewa pitawa oko izbornog zakona”, izjavio je Luk{i} posle susreta.

Vestervele je istakao da podr`ava rad premijera Luk{i}a i podsetio da, da bi proces evropskih integracija bio uspe{an, Crna Gora mora da ispuni uslove koji su pred wu posta-

Gi do Ve ster ve le

vqeni. Novinare iz Nema~ke zanimalo je {ta Crna Gora preduzima po pitawu situacije na severu Kosova.

Luk{i} je rekao da je crno-

gorska vlada uvek imala odgovoran odnos prema situaciji na Kosovu, pa je tako i ovoga puta.

“Ja zaista vjerujem da kroz razgovore na relaciji Beograd –

@e le zni ~ari FBiH blo ki ra li sa o bra }aj

cirali ma{inovo|e i izvr{no osobqe po{to je generalni direktor @eleznice FBiH Nexad Osmanagi} doneo re{ewe o suspenziji s radnog mesta ma{inovo|e Vernesa Buqugije, predsednika Samostalnog sindikata strojovo|a-ma{inovo|a FBiH,.

Radnici ka`u da ne}e odustati od blokade dok Osmanagi} i uprava ne budu smeweni.Osmanagi} je zatra`io da protiv Buqugije bude pokrenut i disciplinski postupak zbog, kako je rekao, te`e povrede

radnih obaveza po{to je, navodno, neovla{}eno saop{tavao poslovne tajne preduze}a i stvarao negativan imix o kompaniji.

Predsednik Sindikata za sarajevsku regiju Mirsad Huskovi} izjavio je da Buqugija nije napravio nikakav prekr{aj i da je povod za wegovu suspenziju bio to {to je Sindikat u posledwih nekoliko meseci u vi{e navrata obave{tavao medije o “nepravilnostima u radu kompanije”, zbog kojih je, kako je rekao, ugro`ena bezbednost putnika.

Sindikat strojovo|a-ma{inovo|a FBiH, me|utim, isti~e kako iza svake wegove izjave stoje svi ~estiti radnici JP @eqeznice FBiH kojima je stalo da se kona~no prestane sa nepo{tivawem vladavine prava i konstantnim ga`ewem elementarnih prava i dostojanstva radnika @eqeznica FBiH. Vernes Buqugija nije u svojim istupima iznio ni jedan podatak niti ~iwenicu koja nije ve} bila predmet sudskih postupaka ili krivi~nih prijava kojima su zatrpani sudovi u Sarajevu, Mostaru, ^apqini, Biha}u, navode iz tog sindikata. Sindikat tako|e upozorava kako je suspenzija predsednika Sindikata strojovo|a-ma{inovo|a FBiH kap koja je prelila ~a{u i predstavqa direktan atak na pravednu borbu za elementarna radni~ka prava.

(Ta njug)

Sre bre ni ca ve li ki pro pu st „pla vih {le mo va” WU JORK: Odlaze}i {ef mirovnih snaga Ujediwenih nacija, poznatih i kao “plavi {lemovi”, Alan Le Roj rekao je da me|u najve}e propuste snaga UN 1990-tih ubraja doga|aje u Srebrenici, genocid u Ruandi i Somaliji, kada trupe nisu mogle ili nisu reagovale.

“Bile su tri tragedije, tri gre{ke i od tada smo se strahovito promenili”, rekao je francuski diplomata, koji krajem ove sedmice napu{ta kancelariju u Wujorku, prenela je agencija AFP. Snage UN pre pet godina i sada ne mogu da se uporede, rekao je on ukazav{i da su se te snage u ogromnoj

Alan Le Roj

meri reformisale da bi postale vi{e profesionalne snage.

Le Roj je ispri~ao da je komandantima UN snaga tada naredio da moraju da ostanu u svojim bazama iako su u opasnosti.

“Za mene, ne mo`e da postoji sindrom Srebrenica. To je bio slu~aj u Obali Slonova~e, u Sudanu. U Darfuru bilo je momenata kada su mirovwaci bili pod pretwama”, rekao je odlaze}i {ef mirovwaka.

“Da sam prihvatio evakuaciju, kredibilitet mirovne misije bio bi izgubqen. Svaki put rekao sam ne. U svakom slu~aju nije bilo lako”, naglasio je Le Roj. (Ta njug)

Pri ja ve zbog uni {ta va wa pred me ta `r ta va SA RA JE VO: ^lanice tuzlanskog udru`ewa “@ene Srebrenice” najavile su pokretawe pitawa odgovornosti zbog uni{tavawa li~nih predmeta `rtava, na|enih posle rata u BiH u masovnim grobnicama.

Zbog uni{tewa predmeta, srebreni~ka udru`ewa su najavila i podno{ewe krivi~ne prijave protiv biv{e glavne ha{ke tu`iteqke Karle del Ponte i wenih saradnika. Re~ je o predmetima kao {to su delovi ode}e, li~ni dokumenti, koji su kori{}eni kao dokazni materijal u ha{kim optu`nicama.

Pri{tina treba stvoriti prostor da se sva sporna pitawa rje{avaju da u budu}nosti ne bi dolazilo do situacije kakvu smo imali prethodnih dana”, istakao je Luk{i}.

“Sve {to Crna Gora mo`e da uradi po tom pitawu – uradi}e i mislim da smo nedavno dokazali visok nivo odgovornosti da u regionalne odnose unesemo svje`inu”, ocenio je Luk{i}.

Nema~ki ministar je razgovarao i sa predsednikom Crne Gore Filipom Vujanovi}em, predsednikom crnogorske skup{tine Rankom Krivokapi}em i {efom diplomatije Milanom Ro}enom. Tokom om balkanske turneje Vestervele }e posetiti i Hrvatsku i Kosovo.Iz crne Gore nema~ki ministar je sino} otputovao u Dubrovnik gde ga je imao razgovore sa hrvatskim {efom diplomatije Gordanom Jandrokovi}em.

U okviru posete regionu, Vestervele }e danas boraviti na Kosovu gde su najavqeni razgovori sa premijerom Ha{ijem Ta~ijem i komandantom Kfora, nema~kim generalom Erhardom Bilerom.

(Ta njug)

Cr na Go ra je da le ko od EU POD GO RI CA: Biv{i crnogorski predsednik Momir Bulatovi} izjavio je da je Evropska unija (EU) drugo ime za kompromis, a da je dana{wa Crna Gora daleko od toga. On je podsetio da Crna Gora mora da ispuni svih sedam uslova Brisela ako `eli da dobije zeleno svetlo za po~etak pregovora za ~lanstvo u EU. “Ovo {to se do sada de{avalo pokazuje neozbiqnost ukupnog politi~kog establi{menta.

Crna Gora ~itavoj Evropi demonstrira nesposobnost da izme|u veoma malog broja gra|ana i svega nekoliko partija postigne kompromis. EU je drugo ime za kompromis, a Crna Gora je veoma daleko od toga”, kazao je Bulatovi} za “Dan”.

Zbivawa oko neusvajawe izbornog zakona on je okarakterisao re~ima - “da nisu tu`na bila bi sme{na”.

“Vladaju}a garnitura snosi najve}u odgovornost, a kada gledate na{e medije ispada da u EU ide samo Miodrag Vukovi}, a svi ostali samo stvaraju probleme. Garnitura koja je na vlasti mora da poka`e sposobnost uva`avawa svih interesa i mora da iza|e u susret svim legitimnim zahtevima, tu mislim i na opozicione, koji su ne samo le-

gitimni, nego i zdravorazumski”, naveo je Bulatovi}.

Za usvajawe izbornog zakona potrebna je dvotre}inska ve}ina u crnogorskom parlamentu.

Opozicija je podr{ku izbornom zakonu uslovila vra}awem srpskog jezika u obrazovni sistem Crne Gore i re{avawem pitawa dr`avqanstva. Rok za uskla|ivawe produ`avan je ~ak sedam puta. Usvajawe izbornog zakona je prvi uslov Brisela da Crna Gora dobije datum pretpristupnih pregovora za prikqu~ewe EU. (Ta njug)

TUR SKE TELEVIZIJSKE SE RI JE OSVO JI LE BAL KAN

BOSNA I HERCEGOVINA

SA RA JE VO: @elezni~ki saobra}aj ju~e je bio blokiran u Federaciji Bosne i Hercegovine po{to su radnici @eleznice FBiH obustavili rad u znak protesta zbog suspenzije s posla jednog kolege, izvestili su sarajevski mediji. Prekid saobra}aja su ini-

25

Predmeti za koje je u ha{kom tu`ila{tvu oceweno da ne mogu poslu`iti kao dokazi, uni{tavani su, saop{tile su Srebreni~anke. One su u vi{e puta istakle da li~ni predmeti `rtava imaju nemerqivu emotivnu vrednost za ~lanove wihovih porodica koji su pre`iveli genocid. Udru`ewa iz Srebrenice smatraju da su uni{teni li~ni predmeti `rtava koje su ha{ki istra`iteqi prona{li u masovnim grobnicama 1996. i 1997. godine. Postoji mogu}nost da su predmeti uni{teni tokom 2005. nakon {to su godinama dr`ani u kontejneru u blizini zgrade Tribunala.

Za ra da ve }a od 50 mi li o na do la ra AN KA RA: Turske televizijske serije osvojile su mnoge zemqe na Balkanu i na Bliskom istoku i zna~ajno su uticale na promenu slike o savremenoj

glednice iz Istanbula koje se pojavquju u serijama privukle su, kako se ocewuje, mnoge strane turiste u grad na Bosforu.

Turske serije su veoma popu-

Tur ska se ri ja „Kad li {}e pa da”

Turskoj. U posledwih deset godina u inostranstvo je prodato 65 televizijskih serija, {to je filmskoj industriji donelo vi{e od 50 miliona dolara, prenose lokalni mediji. Turski glumci su ve} prepoznatqivi u mnogim zemqama u regionu, a raz-

larne i u dr`avama koje su nastale posle raspada jugoslovenske federacije, ukqu~uju}i i Srbiju.

“TV serije su velika komercijalna prilika za Tursku. To je novitet za publiku (u zemqi i inostranstvu) koja je dosad na-

vikla da gleda samo sadr`aje iz ameri~ke i latinoameri~ke TV produkcije”, ka`e Izet Pintu iz kompanije za filmsku distribuciju “Global Ejxensi”.

Televizijske serije su i pored nesumwivog komercijalnog uspeha, izazvale i kritike konzervativaca zbog nemoralnih scena u kojima se glumci u serijama ~esto pojavquju bez mnogo tekstila, u qubqavnim scenama i {to propagiraju vanbra~ne odnose.

“Ove serije ne oslikavaju turski moral i tradicionalnu tursku porodicu. One {tete na{em imixu u inostranstvu, jer su prepune iskvarenih zapleta i neprihvatqivog pona{awa”, ka`e Haxi Inxekari, poslanik vladaju}e proislamisti~ke partije pravde i razvoja koja se ina~e godinama zala`e za ukidawe zabrane no{ewa ferexa u dr`avnim fakultetima i javnim slu`bama.

(Ta njug)

Me |u na rod ni rom ski ta bor u Mur skoj So bo ti MUR SKA SO BO TA: Me|unarodni romski tabor, koji se u Murskoj Soboti odr`ava od 7. do 14. avgusta, okupio je ove godine oko 70 u~esnika iz raznih zemaqa iz jugoisto~ne Evrope, kao i desetak predava~a iz regiona.

U saop{teno Informativne slu`be Nacionalnog saveta Roma Srbije, otvarawu Tabora prisustvovali su zna~ajni funkcioneri slovena~ke vlade, me|u kojima i direktorka Ureda za razvoj {kolstva u Sloveniji Andrea Barla. Minulih dana odr`ana su brojna predavawa o obrazovawu Roma u izgnanstvu i o drugim temama, a me|u predava~ima su Qatif Demir iz Skopqa, Orhan Gaqus iz Holandije, Jawa Ro{er, Monika Sandreli i Jo`ek Horvat iz Slovenije i Dragoqub Ackovi} iz Srbije.

U~esnici skupa u prilici su i da pogledaju izlo`bu “Elementi materijalne kulture Roma u Jugoisto~noj Evropi” koju su priredili saradnici Muzeja romske kulture iz Beograda, na ~elu s Dragoqubom Ackovi}em.

Posledweg dana trajawa Tabora, bi}e odirgrana utakmica u malom fudbalu izme|u reprezentacije Slovenije i reprezentacije Srbije. Kako se ove godine navr{ava 15 godina od osnivawa Saveta Roma u Sloveniji, odlu~eno je da jedan broj romskih aktivista iz te zemqe do-

bije odgovaraju}a priznawa, koja }e im dodeliti Savet Roma Slovenije.

Savet Muzeja romske kulture iz Beograda dodeli}e i ~etiri zlatna priznawa za poseban doprinos razvoju romske kulture u Sloveniji, dodaje se u saop{tewu.

26

~etvrtak11.avgust2011.

oglasi

dnevnik

dnevnik

oglasi

~etvrtak11.avgust2011.

27

PRODAJEM jednoiposoban stan na Telepu, brzo useqiv, terasa, 35m2 - 28.000E, bez agencije. Telefon: 064/283-6144.

34772 GRBAVICA, noviji ukwi`en 1.5 stan od 47m2, cena 44.300 sa parking mestom. Telefon 6366952.

15005 NOVO NASEQE, u zgradi od fasadne cigle, odli~an ukwi`en 1.5 stan, kompletno renoviran bez ikakvih ulagawa, cena 41.000, mo`e i zamena za ve}i stan na N. nasequ, Limanu i sl. Telefon 063/828-83-77.

15006 @ELEZNICKA STANICA, odli~an, ukwi`en 2.0 stan od 51m2 po ceni od 46.350. Telefon 636-6952.

15007 SOCIJALNO, odli~an, noviji ukwi`en 2.0 stan, cena 50.700.

Telefon 636-6952.

15008 NOVI BULEVAR, nov, odmah useqiv 2.0 stan odli~nog rasporeda po ceni od 47.000.

Telefon 636-8429.

15009 NOVO NASEQE, „Budu}nost�, odli~an, bez ulagawa, prazan 2.0 stan od 60m2. Telefon 636-8429.

15010

PRODAJEM trosoban dupleks na Telepu 85m2 - 40.000E, bez agencije. Telefon: 064/283-6144.

34773 GRBAVICA,prodajem noviji ukwi`en 2.5 stan od 67m2 u kvalitetnoj zgradi, nije dupleks. Telefon 636-6952.

15011 KOD LIMANSKE PIJACE, ukwi`en 3.0 stan od 76m2 na II spratu po ceni od 64.000.

Telefon 63-68-429.

15012

BULEVAR, u Ulici Bore Prodanovi} noviji ukwi`en 3.5 stan od 73m2 po ceni od 67.000.

Telefon 636-8429.

15013 NOVA DETELINARA, nov 3.5 stan na I spratu, odmah useqiv, cena 75.000 sa PDV-om, mo`e kupovina putem kredita. Telefon 636-6952.

15014 LIMAN 1, u Fru{kogorskoj ulici, klasi~an 4.0 stan od 107m2 odli~nog rasporeda. Telefon 636-6952.

15015 GRBAVCA, prodajem noviji useqiv i ukwi`en 5.0 stan (nije dupleks) po ceni od 1.100/m2.

Telefon 636-6952.

15016

MEWAM trosoban luks stan za ku}u u Novom Sadu. Telefon: 063/102-1405.

34310

^ASOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i.

Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399305.

34732 DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za popravni ispit. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon 021/6399-305.

34733 ^ASOVI matematike za sredwo{kolce i osnovce, vi{egodi{we iskustvo profesor dolazim. Telefon 021/6-311-482, 064/322-19-49.

34762

PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399-305.

34734

IZDAJEM nov, jednosoban, poluname{ten stan na Limanu 4. Telefoni: 021/505-531 i 065/5505-531.

34256 IZDAJEM kompletno name{tenu garsoweru na Bul. Cara Lazara 85/XV kablovska, internet, cena 140e. Telefon 064/15320-10.

34577 IZDAJEM dvosoban, 50m2, ku}a, poseban ulaz. Cena 120 evra. Telefon 064/44-75-004.

34626 IZDAJEM luksuzno name{ten stan od 40m2, Fru{kogorska ulica.

Idealan za univerzitetske radnike, poslovne qude. Zvati od 18 - 20h. Telefon 063/540-310.

34630 IZDAJEM trosoban name{ten stan u centru od 100m2+terasa 30m2 pogodan za studente.

Centralno gradsko grejawe, klima, kablovska tv. Telefon 063/836-6036.

34685 IZDAJEM stan studentima, trosoban kod Betanije. Povoqno. Telefon 064/9877735.

34745

DVOSOBAN komforan name{ten stan blizu bolnice: telefon, kablovska, interfon, parking mesto za dve osobe. Telefon:371346 i 066/371-346.

34789 IZDAJEM sobu za jednu devojku sa upotrebom kuhiwe i kupatila.

Liman IV, Narodnog fronta br.

62. Telefoni: 061/1165-465, 021/63-62-512.

34796

TRA@IM kompletno name{ten stan bli`e pravnom fakultetu za dve osobe sa mogu}no{}u prijave mesta boravka, bez porednika.

Telefon: 064/946-6-020.

34779

NOVO NASEQE, ukwi`en stan 27m2, cena 25.700, IV sprat, terasa, lift. Tel. 636-8429.

15001 LIMAN, ukwi`en, useqiv stan od 57m2 po ceni od 51.500. Telefon 636-8429.

15002 NOVO NASEQE, ukwi`en, prazan, odmah useqiv stan od 70m2 po ceni od 63.800. Telefon 636-8429.

15003

GRBAVICA, prodajem odmah useqivu novu i ukwi`enu garsoweru po ceni od 33.000.

Telefon 063/828-8377.

15004

KUPUJEM obradivu zemqu i uzimam u arendu na vi{e godina.

Futog, Veternik, Bege~, Kisa~ i Rumenka. Telefon 064/2921329.

34271 PLAC 2.700m2 u Rumena~koj 44.000e i zemqi{ta uz prugu od 6000m2 i 2000m2 (15E) u Futogu.

Mogu}nost dogovor. Telefon 060/0240277.

34750 PRODAJEM ku}u od 150m2 na 2 placa u Sirigu, Fru{kogorska 43, ili mewam za stan.

Telefoni: 064/381-0640 i 021/714-432.

34316 POPOVICA, ku}a ekstra lokacija, 160m2, plac 1000m2, front 30m, novo, visoki ~etinari, ro{tiq letwikovac, kamin, gara`a. Telefon 063/597404 oglasi.rs vlasnik.

34777

U PREDWEM DELU @elezni~ke br. 30, 22m2 sa izlogom, bila zlatara. Telefon 063/544-821.

34628 NOVOSADSKI PUT - poslovno-stambeni objekat, 200m2 u tri nivoa na placu od 1000m2.

Telefon: 063/502-388.

34207

NAJPOVOQNIJA proizvodwa: betonskih stubova, fert gredice, obra|ena armatura, {qunak, cement, ispona, cigla, blokovi, mre`e, crep na ku}nu adresu. Telefon 021/847-034.

32534

28

OGLASi l ^iTUQe

~etvrtak11.avgust2011.

Posledwi pozdrav dragoj PODBU[IVAWE ispod kolovoza, dvori{ta, izrada vodovoda, kanalizacije sa prikqu~cima, hidrantske mre`e, se~ewe asfalta seka~icom, ma{inski iskop, prevoz. Telefon 063/521546, 021/6212780.

32372 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade.

I van grada.

Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

34727 MOLER i farbar radim moleraj, stolariju, lepim tapete, farbam radijatore. Telefon: 6435095.

34775

Sa tugom i bolom obave{tavamo ro|ake, prijateqe i poznanike da je dana, 10. avgusta u 98. godini preminula na{a voqena, hrabra i plemenita

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je dana 10. 8. 2011. godine preminula na{a draga majka, supruga i baka

Roksandi Anu{i} Buli Iskreno sau~e{}e o`alo{}enoj porodici.

Porodice: Vrawe{ i Adamovi}.

34879

PRIRODNI PREPARAT protiv hemoroida, {uqeva, ispitan u nadle`noj ustanovi, li~no proveren, le~ewe 7 dana i recept za pra`wewe. Telefon: 064/240-55-49.

34747

dnevnik

Posledwi dragom

pozdrav

na{em

Roksanda - Bula Anu{i} ro|. [ikmanovi} Sahrana je danas, 11. 8. 2011. godine, u 13 ~asova, na Ka}kom grobqu.

O`alo{}ena porodica Anu{i}: suprug Pero, sinovi Predrag i Zoran, }erka Qiqa, snaja Sandra i unuke Awa i Dajana.

Stana Damjanovi} Staka ro|. ^anak 7. 7. 1914 - 10. 8. 2011.

Sahrana na{e drage Coke je danas, 11. 8. 2011. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

34869

Tu`nih srca opra{tamo se od drage nam kom{inice

Posledwi sestri

pozdrav

dragoj

Sa qubavqu i po{tovawem, o`alo{}eni: Nada i Lazar Lemi}, Neboj{a, Marijana, Stevan i Danilo sa porodicama.

34864

POTREBNA dva mesara i dva pomo}na radnika za rad u klanici u Beo~inu. Telefon 063/500418.

33853 POTREBNE devojke za rad na {alteru. Telefon 063/1150120.

34694 POTREBNE devojke za rad u motelu - restoranu. Telefon 063/516-186.

34682

^ISTIM podrume, tavane, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, automobile za otpad. Telefoni: 064/9533943, 6618-846, 063/848-5495.

34267 PELENE za odrasle. Telefon 064/565-23-39.

34748

Vojkanu Morarevi}u

Obave{tavam rodbinu i prijateqe da je u 81. godini preminula moja voqena tetka

Roksande Anu{i} Bule

Uspomenu na tebe ~uva}e zauvek u srcima: tetka Bojana i sestre Du{anka i Dubravka sa porodicama.

Draga Bula, koliko si volela `ivot i sve oko sebe tako brzo si nas napustila.

Porodice: Pani}, Peji}, Putnik, Antoni}, Krainovi}, Adamovi}, Vukov, Tepi}, Stani} i Mara~.

34855

34857

Posledwi pozdrav bratu

Posledwi kom{inici

pozdrav

dragoj

ro|. [ikmanovi} Draga sestro, prerano si nas ostavila da tugujemo i se}amo se tvog plemenitog lika. Bila si nam i sestra i mati, ponosni {to smo te imali, `alosni i tu`ni {to smo te izgubili. Po~ivaj u miru, neka ti je laka crna zemqa.

O`alo{}eni: bra}a Radomir i Milovan [ikmanovi}, snaje Vesna i Vera, bratanci Ivan, Luka, Marko i Veqko i Sla|ana sa porodicom.

Vidosava - Vida ^uri}

Sahrana je u petak, 12. 8. 2011. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

SEDMODNEVNI POMEN Sa velikom tugom i nevericom pro|e sedam dana od smrti na{eg brata, zeta i ujaka

Roksandi Anu{i} Buli

34861

Roksandi Anu{i} Buli

Vojkanu

Tu`nim srcem javqamo svim ro|acima i prijateqima da je dana, 9. avgusta u 77. godini preminuo na{

Wena Jasna sa Ma{om. od kom{ija porodica Lon~ar.

od brata Nedeqka.

34875

34856

34854

Posledwi pozdrav kom{inici

Milorada Marjanovi}a

Posledwi pozdrav tetki

Posledwi pozdrav sestri

Posledwi pozdrav kumi

Brate moj, dani prolaze, a u grudima bol ostaje.

O`alo{}ena sestra Jela, zet Vladica i sestri}i Damjana, Milica, Branislav, Aleksandar, Miroslav i snaja Danijela.

Petar [a{a 1934 - 2011.

Sahrana je danas, 11. 8. 2011. godine, u 15 ~asova, na grobqu, u Sremskj Kamenici.

34876

Posledwi pozdrav dragoj kumi

Roksandi Anu{i} Buli

Roksandi Anu{i} Buli Kroz `ivot hrabra i korakom gorda. Nevericom ve~no{}u do~ekana, na{im po{tovawem sa~uvana, zauvek od zaborava.

Tvoji: kumovi Koxa Mirjana, Mita, An|elko i Dragan sa porodicama.

Roksandi Anu{i}

Roksandi Anu{i}

od kom{ija Dragana Vasiqevi}a sa porodicom.

od Sofije Basara sa porodicom.

od sestre Olge i zeta Negoslava Bojani}.

34872

34868

34865

34863

Posledwi pozdrav tetki

Posledwi pozdrav tetki

Roksandi Anu{i} Buli od porodice Vulin iz Ka}a.

Roksandi Anu{i}

Posledwi kom{inici

Posledwi pozdrav

Kolektiv Poreske uprave Regionalni Centar Novi Sad.

59635/P

Roksandi Anu{i}

34873

34858

Posledwi pozdrav dragom kolegi

Gordanu Mijatovu

O`alo{}eni: supruga Milica, }erke Gordana i Sne`ana, unuci Nemawa i Aleksandar, unuka Jelena, zetovi Mirko i Qubo.

Roksandi Anu{i} Buli

pozdrav

dragoj

Roksandi Anu{i} Buli

od Milijane Nikoli} sa porodicom.

od sestri}a Milana Bojani}a sa porodicom.

od porodice Vasiqevi}.

od kom{ija Mitrovi} i Stojanovi}.

34866

34867

34860

34862

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Sa velikim bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{a draga sestra, tetka i zaova

Bojana Ili} preminula dana 9. 8. 2011. godine, u 54. godini. Sahrana }e se obaviti na grobqu u Sremskoj Kamenici danas, 11. 8. 2011. godine, u 13 ~asova.

O`alo{}eni: brat Milan, Milica, Jelena i Mirjana.

~etvrtak11.avgust2011.

POMEN

[ESTOGODI[WI POMEN

Mi}ko

Dragan Jovani} 1961 - 2005.

Ki{ Matild

Godine prolaze, a bol ostaje zauvek.

Te{ko je `iveti rawene du{e, videti te, a nigde te ne na}i.

Na{ si ponos i zvezda na nebu koja se nikada ne}e ugasiti.

1927 - 2011.

34848

Posledwi kumici

pozdrav

dragoj

Sahrana je danas, 11. 8. 2011. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Tvoji najmiliji: majka Jovanka, otac ^edomir, brat i sestra sa porodicom.

34795

Posledwi pozdrav Milanovoj sestri

Sa bolom i tugom u srcima obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga

11. 8. 2000 - 11. 8. 2011.

Tvoji: baba, uja, ujna, seka i Milica sa porodicom.

29

O`alo{}eni: }erka Iboja i unuk Igor.

34803

34801

Sa neizmernom tugom smo se oprostili od na{e drage

POMEN

3

POMEN

Dana 11. 8. 2011. godine navr{ava se pet godina od kako se upokojio u Gospodu

Bojani Ili}

Bojani Ili}

od porodice Prodanovi}.

Radivoj Komar

Biqane Lazi}

1940 - 1996.

Vojislav St. Stoja

20. 8. 1967 - 8. 8. 2011.

od Zdenke i Bojke Jovanovi}.

Navr{ava se 15 tu`nih godina od kada te nema me|u nama.

Weni: Mi}an, Zlata, Marija i Uro{ Maksimovi}.

Ponosni smo {to si bio na{.

Mnogo nam nedostaje{.

Hvala ti za sve.

Porodica Komar.

34849

Posledwi pozdrav sestri}u i bratu

Vojkanu Morarevi}u od: tetke An|elke i bra}e Jovana, Radeta i Gorana sa familijom.

Obave{tavamo rodbinu prijateqe da je preminuo

Danas, 11. 8. 2011. godine, navr{ava se jedanaest godina od kada nije sa nama

Vojkan Morarevi} 1965 - 2011.

Sahrana je danas, 11. 8. 2011. godine, u 15 ~asova, na Uspenskom grobqu, u Novom Sadu.

^ETVOROGODI[WI POMEN

Stefanija Muti} 11. 8. 2007 - 11. 8. 2011.

Mama, ti `ivi{ u mom srcu, u mojim mislima, u mojim snovima.

Mnogo nam nedostaje{.

Tvoja Cica sa porodicom.

Parastos }e se odr`ati u 10 ~asova, na Gradskom grobqu.

od: kumova Siva~ki \or|a, Swe`ane i Sr|ana.

34842

34845

POMEN

Robert Ha{ovi} Robika Sahrana voqenog obavi}e se u petak, 12. 8. 2011. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}eni: majka Danica, supruga Milena i sinovi Aleksandar i Branislav.

34549

POMEN

Todor Babi} pekar

od: bra}e Milana i Slobodana, ujne Dare i tetke Nene.

S po{tovawem i qubavqu, tvoji: supruga Verica, }erka Ivanka i zet Rade.

34839

34691

POMEN Danas, 11. avgusta 2011. godine navr{ava se dvanaest tu`nih godina od kako nije sa nama na{ dragi suprug, otac, svekar i deda

Danas je 10 godina od kako nije sa nama

gospodinu Timi Ilinu

Dr Andrija Stan~i}

Slavko Deli}

337/P

Mama i tata.

11. 8. 2002 - 11. 8. 2011.

34838

od Srdanovih kolega iz Wholemarka.

Lepo na{e, samo tugujemo.

34756

Robertu Ha{ovi}u Robiki

1962 - 2011.

1979 - 2004.

Tvoji Rale i Milica.

Posledwi pozdrav voqenom

Posledwi pozdrav

Sahrana je u petak, 12. 8. 2011. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}eni sinovi Ismet i Safet.

34548

Dragi{a, uvek }e{ biti sa nama i u nama.

34749

Posledwi pozdrav

Robertu Ha{ovi}u Robiki

Veqija Re|ep

Postoji ne{to {to ne umire, a to je qubav i se}awe na tebe. To se}awe nije samo danas, ono }e `iveti dok `ivimo mi.

Tvoji najmiliji.

34840

34837

Obave{tavamo rodbinu, prijateqe i kom{ije da je dana 9. avgusta 2001. u 76. godini, posle duge i te{ke bolesti preminuo

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da se u subotu, 13. 8. 2011. godine navr{ava 40 dana od smrti na{eg dragog

Tu`nog srca obave{tavamo rodbinu i prijateqe da nas je iznenada i prerano napustio na{ voqeni

od: svastike Qubice i {uraka Dragana sa porodicama.

Brat Sr|an.

34544

Dragog Stoj{i}a

iz Futoga 1980 - 2000.

Posledwi pozdrav voqenom

Robertu Ha{ovi}u Robiki

U srcu i mislima uvek sa tobom.

Nemawa Petri}

Miroslav Batak Mi}ko

34835

34836

1979 - 2004.

Supruga Qubica sa decom.

34656

i

O`alo{}ena porodica.

Po~ivaj u miru.

34790

34850

prota stavrofor saborni

Nemawa Petri}

Nikad te ne}e zaboraviti tvoji najmiliji: supruga Bosiqka, sinovi \or|e i Tomislav sa porodicama.

34697

Misle na njega: porodice Stan~i} i [e{i}.

34677

06.30 09.00 09.30 10.00 10.05 10.08 10.35 11.30 11.55 12.00 12.10 13.05 14.00 14.05 14.30 15.00 15.10 16.00 16.50 17.00 17.25

19.30 20.05 20.30 21.30 22.00 22.30 23.00 23.30 00.50 01.45

06.30 07.00 08.00 08.30 09.30 10.25 10.50 11.15 11.45 12.30 12.40 13.10 14.05 14.10 14.15 14.45 15.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 23.07 00.00

tv program

~etvrtak11.avgust2011.

Јутарњи програм Алтајски призори Бајко квиз Вести Стање на путевима Еко – Зима на Фрушкој Гимназијалци Кухињица Десило се Вести Космос Без упута Вести Српски екран – емисија МТВа (Мађарске телевизије) на српском Алтајски призори Вести Забавни програм Гимназијалци Десило се ТВ Дневник Квалификације за Лигу шампиона у фудбалу (жене): Србија - Глазгов, пренос утакмице ТВ Дневник Портрети војвођанских уметника народне музике Имам једну жељу Живопис: Додир Војвођански дневник Фолдер култура Фортепиано Тајна успеха, филм Концерт године Српски екран – емисија МТВа (Мађарске телевизије) на српском

Кухињица – мађ. Документ Класик рок Грување Из студија „М“ - Најважнија адреса Та дивна створења Маштаоница Доколица Емисија (мађ) Вести (мађ) Украјинска панорама ТВ Баштина Десило се Вести из Матице Плави круг Бајко квиз Добро вече Војводино (рум) ТВ Магазин (рус) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица – мађ. Добро вече, Војводино (рус) Последњи опроштај, филм ТВ Баштина ТВ Продаја

Фолк шоу Песмом ће се представити Наташа Ђорђевић, Шериф Коњевић, Биљана Јефтић, Адо Гегаљ, Данка Стојиљковић, Нихад Алибеговић, Лепа Лана, Рики Лугоњић, Ванеса Шокчић. Видећете и архивске снимке Љу бише Стојановића Луиса, трагично преминулог певача и легенде наше музичке сцене. (КТВ, 20.00)

Арт-бокс (Панонија, 19.00) 06.00 07.30 08.00 09.00 10.00 11.00 12.20 12.30 13.00 14.00 15.00 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.35 21.20 22.00 22.35 23.00 00.00 00.35

Музичко свитање Глас Америке У сусрет сунцу У огледалу Освета Вреле гуме Била једном једна недеља Путоманија Без цензуре Бели лук и папричица Зоо пузле Војвођанске вести У огледалу Дискавери Војвођанске вести Освета Арт-бокс Војвођанске вести Све што ми припада Била једном једна недеља Војвођанске вести Разголићени Дискавери Глас Америке Ноћни програм-репризе

06.05 08.00 09.04 10.00 10.34 11.06 12.00 12.15 12.37 13.24 15.15 16.10 17.00 17.25 18.21 18.58 19.30 20.05 21.38 23.30 00.00 00.15 01.05 01.37 03.13 04.15

Јутарњи програм Јутарњи дневник Оно као љубав Сасвим природно Свет риболова Дизни на РТС Дневник Спорт плус Злочиначки умови Летњи биоскоп: Доживљаји Хака Фина, филм Ово је Србија Отписани Дневник РТВ Београдска хроника Разгледница Слагалица,квиз Дневник Повратак отписаних Агент под стресом, филм Око,инфо Дневник Злочиначки умови Евронет Ноћни биоскоп: Безглави коњаник, филм Оно као љубав Повратак отписаних

Сандра Булок

Агент под стресом 11.00 11.05 11.35 12.00 12.05 13.00 13.05 14.00 14.05 15.00 15.05 16.00 16.15 16.30 16.45 17.15 17.30 18.30 18.35 19.00 19.30 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30 23.20

Вести Храна и вино Цртани филм Вести Тајанствене приче Вести Одељење за убиства Вести Путовање сербез задовољства... Вести Авантуре Шерлока Холмса Објектив (слов) Објектив (мађ) Објектив Цртани филм Неон сити Новосадско поподне Цртани филм Неон сити Објектив Храна и вино Лична грешка Витраж Одељење за убиства Објектив Авантуре Шерлока Холмса Тајанствене приче

06.30 Пентатлон Светски куп, Италија (жене) 07.30 Мобил 1 09.30 Фул Тилт покер 10.00 Тенис Мастерс, студио 10.30 АТП Мастерс Монтреал 17.15 Тенис Мастерс, студио 18.00 АТП Мастерс Монтреал 1/8 Финала 03.30 Вести 04.00 Пентатлон Светски куп, Италија (мушкарци)

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00 Под сјајем звезда, 14.00 Живети свој живот, 16.00 Освета, 17.00 Дрецун, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 20.00 Фолк шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Ток шоу, 00.00 Објектив, 00.30 Фолк шоу 08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Главни осумњичени, 10.30 Цртани филм, 11.00 Репризе вечерњих емисија, 13.00 Метрополе и регије света, 14.00 Инфо К9, 15.00 Метрополе и регије света, 16.00 Инфо К9, 16.45 Бибер, 17.00 Главни осумњичени, 18.00 АБС шоу, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 Аргументи, 21.15 Спорт из другог угла, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

У овој комедији са елементима акције полицајац на ивици нервног слома заљубиће се у најнезгоднијем тренутку. Чарли Мејо је тајни агент Одељења за наркотике, који је, у последњем тренутку, избегао смрт у акцији хватања наркобоса која се није завршила како је планирано... Улоге: Сандра Булок, Лијам Нисон, Оливер Плат Режија: Оливер Блејкени (РТС 1, 21.38)

07.15 08.15 08.30 09.00 10.00 11.00 12.05 13.00 13.15 13.30 14.00 15.00 16.50 17.00 18.15 18.30 19.00 19.20 20.00 21.30 23.45 00.15 00.30

Бандини Ексклузив Експлозив Неко те посматра Бандини Забрањено воће Неко те посматра Ексклузив Вести Експлозив Трачара Филм: Анаконда Срећне вести 1001 ноћ Ексклузив Експлозив Вести Забрањено воће Када лишће пада Филм: Кућа од стакла Експлозив Ексклузив Трачара

05.58 09.00 09.35 10.00 10.25 10.35 11.00 11.40 12.10 12.35 13.25

Дејан Петровић

51. Сабор трубача у Гучи У оквиру овогодишњег Сабора трубача у Гучи, преносићемо концерт на коме учествују оркестар Дејана Петровића „Биг бенд”, оркестар Бакија Бакића, оркестар Драгана Игнића као и концерт Мирослава Илића. Уредници: Светлана Азањац и Душан Шуклетовић (РТС 2, 21.00) 06.57 07.31 07.37 07.42 07.55 08.19 08.29 09.53 10.01 10.31 11.00 11.30 12.00 12.32 13.00 14.02 15.25 16.00 16.37 17.00 18.00 18.31 18.56 19.30 20.00 21.00

00.30 01.00 02.21 02.56 03.25 03.54 05.06

06.00 06.30 07.00 08.00 08.25 09.00 10.15 11.15 11.30 14.00 14.30 15.00 15.05 15.30 16.00 16.00 17.00 17.02 18.00 18.30 19.00 19.30 20.30 22.30 23.30 23.45 00.00 02.00 02.30 03.00

Слагалица Мунзи Мифи Френине ципеле Пчелица Маја Томас и другари 2 Школски програм Енциклопердија Играј фудбал,буди срећан Спортски програм У свету Траг у простору 10. Фестивал харфе ТВ фељтон Трезор Школски програм Ликовна колонија РТС Балканском улицом Дан науке Капри Музички програм Пчелица Маја Место за нас Метрополис Капри 51. Сабор трубача у Гучи: Победили су - заслужили су, и концерт Мирослава Илића, пренос Арт зона Трезор Балканском улицом Место за нас Метрополис Музички програм Траг у простору

ВОА Друга страна Србије Маратон Милица² Топ шоп Отворени студио Завршница Топ шоп Филм: Опседнутост Вести Милица² Инфо Улови трофеј Топ шоп Вести Горштак Инфо Завршница Вести Чак Милица² Без трага Филм: 28 дана касније НЦИС Вести Милица² Филм: Испод површине Друга страна Србије Коферче Милица²

08.15 Бање Србије, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.40 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Стварност живота, 17.40 Вести, 19.59 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.05 Веб џанк, 21.30 НК Коктел, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.00 Вести, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Бање Србије 12.00 Срем на длану: Инђија, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Док. програм, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Пећинци,18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Без тамбуре нема песме, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

dnevnik

c m y

30

Ново јутро Вести Б92 Топ шоп Све о животињама Топшоп Сунђер Боб Коцкалоне Пингвини с Мадагаскара Трнавчевићи у дивљини Топ шоп Најбоље године Гордон Ремзи: Кухињски кошмари 14.15 Филм: К2 16.00 Вести Б92 16.35 Спортски преглед 17.00 Доме, слатки доме 18.00 Сунђер Боб Коцкалоне 18.30 Вести Б92 (или тенис АТП Мастерс 1000 Монтреал, од 19.05-02.00) 19.06 Пријатељи 20.00 Два и по мушкарца 20.30 Секс и град 21.00 Филм: Уговор 23.10 Вести Б92 23.45 Временска прогноза: Шта да обучем?

23.50 Спортски преглед 00.00 Филм: Пробудио сам се рано на дан своје смрти

Уговор Бивши полицајац Реј Кин покушава да побољша однос са својим петнаестогодишњим сином. Како му није посвећивао довољно пажње,син почиње да прави проблеме у школи, па Реј одлучује да узме одмор и оде са њим у планине. Улоге: Морган Фримен, Џон Кјузак, Меган Додс Режија: Брус Бересфорд (Б92, 21.00)

Арон Дијаз

СЕРИЈА

Луде године Завирите у живот једне мексичке средње школе, чији ученици нису више деца, али нису ни одрасли људи. Они проживљавају најбурније тинејџерске дане, у којима су испреплетани радост и страх, обећања и обавезе, добра и лоша пријатељства, изазови, жеље и снови. Улоге: Шерлин, Дулсе Марија, Кристијан Чавез, Алфонсо Херера, Анахи, Арон Дијаз (Хепи, 14.00) 05.30 07.55 08.00 08.25 08.35 08.45 08.55 09.00 09.15 09.40 09.55 10.00 10.10 10.35 11.00 11.25 11.45 12.05 12.30 13.20 13.40 13.55 14.00 14.50 15.55 16.00 16.30 17.55 18.25

Меган Додс

06.00 07.00 09.45 10.00 11.30 13.00 14.00 15.00 16.00 16.30 17.40 18.00 19.00 19.30 20.00 21.00 22.00 23.30 00.30 01.30

Поље лала Добро јутро У сосу Филм: Жена с крајоликом Наслеђе једне даме Забрањена љубав Сестре Добро вече, Србијо Гавриловићи Мала невеста Национални дневник Тријумф љубави Поље лала Национални дневник Курсаџије 48 сати свадба Све за љубав (Не)могућа мисија Наслеђе једне даме Црна хроника

18.50 19.55 20.00 21.00 21.55 22.00 22.30 23.55 00.00 01.00 03.00

Јутарњи програм Вести Чаробњак магичне фруле Здраво, Кити Мала принцеза Направите места за Нодија Мегаминималс Анђелина балерина Сирене Телешоп Вести Здраво, Кити Сабрина Сабрина Мали играч Го Моћна чигра Фантасично путовање Сирене Квизић Пресовање Телешоп Вести Луде године Империја Ћин Вести Малдиви - Микс Малдиви – Под врелим сунцем Телемастер Гласови у времену, док. серијал Малдиви - Идемо даље… Вести Империја Ћин Ризница Вести Малдиви - Преглед дана Малдиви - Више од игре Вести Картел Малдиви – Више од игре Луде године

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 10.00 Преглед штампе, 10.30 Икс арт, 12.15 Екстреми, 14.15 Арт бизнис, 15.20 Волеј, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 19.20 Пролог, 19.30 ТВ изложба, 20.05 Презент, 21.00 О свему помало са..., 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм.

08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Немогућа магија, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас,19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Артикулисање, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

~etvrtak11.avgust2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

28

31

УМЕТ НИЧ КО БЛА ГО ЕВРО ПЕ У РА ЉА МА ХИ ТЛЕ РА

Пи ше: Лин Х. Ни ко лас 08.05 09.00 09.55 10.50 11.45 12.40 13.10 13.35 14.30 15.25 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40 01.40

Л.А. Инк Мајами инк Девојчице и дијадеме Четири венчања Највећи губитник Мали људи, велики свет Венчаница из снова Шта не треба обући Ко шиша тог пса Грађевинске интервенције Џон, Кејт и осморо деце Девојчице и дијадеме Шта не треба обући Највећи губитник Посластичарски ас Стручњак за торте Др Џи Л.А. Инк Мајами инк Посластичарски ас Стручњак за торте

08.00 Стопама Густава Малера 09.00 Како је размишљао средњовековни интелектуалац 10.00 Пет америчких гиганата 11.00 Царство мора 12.00 Пројекат Мендела 13.00 Шпијуни који су дошли са мора 14.00 Истина о...

15.00 Азијске монархије 16.00 Како је уметност створила свет 17.00 Како је размишљао средњовековни интелектуалац 18.00 Пет америчких гиганата 19.00 1929. Велика криза 20.00 Нефертити и изгубљена династија 21.00 Пали асови Првог светског рата 22.00 Деца мумије 23.00 Азијске монархије 00.00 Како је уметност створила свет 01.00 Како је размишљао средњовековни интелектуалац

08.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.00

Шест лабудова Старла и јахачи драгуља Ози Бу Снежана и седам патуљака Старла и јахачи драгуља Клопка Торањ смрти Стјуардесе у акцији Камелеон Како убити комшијског пса Шанса за љубав Еротски филм Еротски филм Еротски филм

Ка ко уби ти ком шиј ског пса Пи тер Мек го вен је по зна ти по зо ри шни пи сац Л.А.-а, ко ји има сво је успо не и па до ве то к ом умет нич к е ка ри је ре, при род ни ми зан троп, нам ћор и мр зо во љан до ср жи. Он је ве ли ки ци ник и та кви су му и по гле ди на свет , а его ва же на Ме ла ни је пот пу на су прот ност од ње га... Уло ге: Ке нет Бра на, Ро бин Рајт, Џе ред Ха рис, Џо на тан Скеч, Лyн Ред грејв, Пи тер Рај герт (Си не ма ни ја, 20.00)

Ро бин Рајт

06.00 07.45 09.20 11.20 13.05 13.35 15.00 16.40 18.25 20.05 21.40 22.55 01.05 03.05

Жена временског путника До неба Хелбој Постање Холивуд на снимању ВИИИ Фантастични господин Фокс Срећно до краја живота У ваздуху Наше породично венчање Месец Спашавање Едwардса Затворено острво Пера Из Париза с љубављу

Добро јутро, Хрватска Хотел дворац Орт Природни свет, док. серија Код Ане Опра шоу Дневник Господарица твога срца Капри Назови 112, док. серија Документарна серија Баул Алиса, слушај своје срце Хрватска уживо Све ће бити добро Летња слагалица Дневник Спорт Капри Боје туризма Репортери Дневник 3 Спорт Класици хрватског документаризма 00.20 Судски поступак, филм 02.05 Бостонско право

07.00 09.07 10.10 11.00 11.10 12.00 12.30 13.15 14.25 15.00 15.30 16.05 17.00 17.55 18.40 19.30 19.56 20.10 21.10 22.05 23.00 23.25 23.40

00.50 01.50 03.40 06.10 07.10 09.10 11.10 12.10 13.10 15.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.50

Закон и ред Филм: скривени злочини Убиства у Мидсамеру Дијагноза Судија Ејми Убиства у Мидсамеру Вокер, тексашки ренџер Неш бриџис с 5 Филм: И ето ње Убиства у Мидсамеру Дијагноза Неш бриџис Вокер, тексашки ренџер Закон и ред Филм: Председников човек 2 Филм: Скривени злочини

07.05 Драгон Балл 07.50 Стаклен дом 08.45 Кобра 11 09.55 Врата раја 11.00 Ексклузив таблоид 11.25 Наследници 12.05 Врата раја 13.05 1001 ноћ 14.35 Кобра 11 17.10 Не дај се, Нина!

18.00 Ексклузив таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.05 Стаклен дом 20.00 Закон и ред 20.50 Менталист 21.40 ЦСИ: Најбоље од Грисома 23.15 РТЛ вести 23.30 Заборављени случај 00.20 Кости 01.05 Астро шоу

Ме ри Ели за бет Ма стран то нио

СЕ РИ ЈА

Суд ски по сту пак Џе да ја Ворд је успе шни адво кат из Сан Фран ци ска ко ји се про сла вио до би је ним пар ни ца ма на от кри ва њи ма шпи ју на же и иле гал них рад њи у успе шним ком па ни ја ма. Сви ди му се слу чај осо бе ко ја ту жи ауто мо бил ску ком па ни ју по што је до жи ве ла не сре ћу... Уло ге: Џин Хек ман, Ме ри Ели за бет Ма стран то нио, Ко лин Фрејлс, Ло ренс Фиш бурн, До налд Мо фат Ре жи ја: Мајкл Еп тед (ХРТ 1, 00.20)

08.15 08.40 09.05 09.20 09.35 10.00 10.40 11.25 12.05 12.30 12.55 13.05 13.15 13.40 15.35 16.15 16.40 17.05 17.50 18.40 19.15 19.25 20.00 20.50 22.35 23.20 23.45 00.20 00.45 01.10 01.50

Жутокљунац Конор на тајном задатку Изнад црте Кокице Обична клинка Алиса, слушај своје срце Пуна кућа Рафтера Три Хил Шаолински пажеви Жутокљунац Цртани филм Џони Браво Лагодни живот Зека и Кодија Филмови Бада Спенсера:Шериф без колта, филм Ружна Бети Дени на мору , док. серија Сити Фолк 2011. Бостонско право Шаптач псима Позориште у кући Код куће је најлепше Гаража Браћа и сестре Судски поступак, филм Лажи ми Зовем се Ерл Живот на Марсу Пријатељи Слеџ Хамер Трачара Ноћни музички програм

06.00 Капетан Скарлет 08.00 Фаџ 08.30 Интермецо 1 10.30 Корак даље 11.10 Отпадници 12.30 Интермецо 2 13.00 Невероватне приче 13.30 Аутостопер 15.20 Фаџ 16.20 Корак даље 17.00 Трава 18.00 Невероватне приче 18.30 Интермецо 3 19.00 Мистерије 21.00 Трава 22.00 Афера у Кејптауну 00.00 Комплекс Луцифер 01.50 Последња шанса

08.10 Роштиљ Спитфајер 10.10 Купе де вил 12.00 Случајни шпијун 14.00 Останите с нама 16.00 Бели песак 18.00 Мркли мрак 20.00 Круклин 21.50 Све или ништа 00.00 Лезбијке ухваћене на делу

ЦСИ: Нај бо ље од Гри со ма Же на и де чак про на ђе ни су мр тви у ку ћи. Еки па за уви ђа је ис тра жу је ме сто зло чи на, а при дру жу је им се и Џек Ма лон из ФБИ-ја јер оти сак на ме сту зло чи на од го ва ра оно ме про на ђе ном у Њу јор ку пре шест го ди на ка да је отет де чак... Уло ге: Ви ли јам Пе тер сен, Марџ Хе лен бе гер, Лиз Веј зи, Џорџ Идс, Ге ри Дур дан, Џор џја Фокс (РТЛ, 21.40)

Лиз Веј зи

09.05 10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55

Опасан лов Преживљавање Врхунско градитељство Амерички чопери Лимарска радионица/Лондон Прљави послови Опасан лов Разоткривање митова То могу и ја Преживљавање Погранична полиција САД Како се прави? Како то раде? У делићу секунде Невоље у рају Борна кола на фронту са Мајком Бруером 22.50 Најбољи остају 23.45 Амерички чопери 00.40 Генералка

08.30 09.30 10.00 11.15 12.45 15.00 16.30 22.45 22.50 23.20 23.25 00.30 01.15

Коњички спорт Трке коња Фудбал Фудбал Фудбал Бициклизам Тенис Сви спортови Рвање Сви спортови Рвање Фудбал Сви спортови

Опе ра ци ја „На ме штај”

Н

е у глед на по ја ва ку сто ски ње Роз Ва лон ни - ман дан ту не мач ких сна га у Фран цу ској. По др жан је ма ми ла не мач ке офи ци ре на удва ра ње и од Кун стшу ца, за т ра жио је да ЕРР пру жи за кон сви су је сма тра ли не ва жним ад ми ни стра - ску осно ву за сво је рад ње. До ку мент из но вем бра тив цем. Др Бу њес је чак пи сао да „улаз у Лу вр мо - 1941. је одо брио рај хлај тер Ро зен берг и са же т ак ра би ти стро го за бра њен јер не же ли мо да фран цу - је на ци стич ке фи ло зо фи је ко ја па мет но ис ко ри ске слу жбе зна ју на шу ор га ни за ци ју, а и мо гу нас шћа ва слич не ста во ве не ких еле ме на т а Ви ши јев шпи ју ни ра ти“. А баш је то го спо ђи ца Ва лон ра ди - ског ре жи ма: Осва ја њем Фран цу ске, не мач ка вој ла. То ком ра та ре дов но се на ла зи ла са Жа ком Жо - ска ју је осло бо ди ла ути ца ја ме ђу на род ног је вреј жа ром и ње го вим по моћ ни ци ма, од ко јих су мно - ства. При мир је с фран цу ским на ро дом ни је скло ги бли ско са ра ђи ва ли с По кре том от по ра и пре ко пље но с Је вре ји ма, ко ји се не мо гу сма т ра ти јед ко јих је сло бод на фран цу ска вла да оба ве шта ва на на ки ма с фран цу ским гра ђа ни ма по што су осно о ло ка ци ја ма на ко ји ма је на ци о нал но бла го. ва ли др жа ву у окви ру др жа ве и не по мир љи ви су Основ на на ме ра Ва ло но ве би ла је да са зна где је у не при ја те љи Рај ха. Је вре ји, стал ним згр т а њем бо Не мач кој ускла д и ш тен плен од нет из Фран цу ске. Из ме ђу апри ла 1941. и ју ла 1944. у Рајх је по с ла то 4.174 сан ду ка, ко ја су по пу ни ла 138 ва го на и са др жа ла нај ма ње 22.000 ко ма да. Мно го се го во ри ло о то ме где све то тре ба др жа ти. Хи тле ров лич ни ди лер По се је пр во пред ло жио по друм мин хен ске Ста ре пи на ко те ке, где је мо гло ста ти око 250 и био би нај згод ни је ме сто за Хи тле ро ва раз гле да ња. Др Бих не ру се ви ше до па дао за мак у Да ха уу, жи во пи сном ба вар ском се о це ту ко је је по ста ло дом то ли ких дру гих ства ри ко је је Рајх ску пио. Хи тлер је Из Па ри за во зо ви плен но се ка ма ти ци Рај ха иза брао не ве ро ват ни псе у до сред њо ве ков ни за мак Ној шван штајн, ко ји је по - гат ства, спре чи ли су не мач ки на род да „до би је ди гао краљ Лу двиг од Ба вар ске, у за ба че ној обла - од го ва ра ју ћи удео еко ном ских и кул тур них до ба сти бли зу гра ни це с Аустри јом. Али ко ли чи не ра све т а“. Ка ко је нај ве ћи део Је вре ја у Фран цу пред ме та ко ји су та мо сла ти би ле су то ли ко ве ли - ској до шао из Не мач ке, „чу ва ње“ њи хо вих умет ке да су ка сни је по шиљ ке мо ра ле да бу ду про сле - нич ких де ла тре ба ло би сма т ра ти „ма лим јем ђе не у још уда ље ни је де пое. ством за ве ли ку жр тву ко ју Рајх пра ви за љу де Нем ци су че ти ри пу та из ба ци ва ли Роз Ва лон. Евро пе у њи хо вој бор би про тив је вреј ства“. Пра Сва ки пут пут кад би про цу ри ле гла си не о ис кр ца - ви ла ра т а до зво ља ва ла су упо т ре бу истог ме то да ва њу са ве зни ка, она би мо ра ла „ко ји је не при ја тељ пр ви ко да оде. Али кад би кри за про ри стио“. Тал муд ка же да би На ци стич ки иде о ло зи су шла, вра ти ла би се да раз го ва не ј е в ре ј е тре б а л о сма т ра т и од у зи ма ње имо ви не ра о про бле ми ма с гре ја њем и „сто ком“ и ли ши ти их свих одр жа ва њем и на ста ви ла да пра ва, пре ма њи ма са ми ма би фран цу ских Је вре ја по сма тра. Уве че би од но си ла се тре б а л о исто оп хо д и т и. обра зло жи ли тврд њом ку ћи не га ти ве ар хив ских сни Рајх је Фран ц у з и ма учи н ио да су они „стал н им ма ка ко је су на ци сти пра ви ли услу гу ти ме што ни је за пле згр та њем бо гат ства и да ва ла при ја те љу да их од нио не крет ни не и на ме штај штам па. Ују тру би би ли вра за јед но с оста лим и фран цу спре чи ли не мач ки на род ће ни и на свом ме сту. Вер ни ски на род би тре ба ло да је за да до би је од го ва ра ју ћи фран ц у с ки стра ж а р и оба ве хва лан за пред ме те ко је су на део еко н ом с ких и кул т ур н их шта ва ли су је о до га ђа ји ма у ба ви ли пре ко до брих кан це ла до ба ра све та“ де ло ви ма Лу вра где ни је има ри ја не мач ких ар ми ја. Што се ла при ступ. Све је да ље про ти ч е Ха ш ке кон вен ц и ј е, Је сле ђи ва но Жо жа ру, чи ји је стан у са мом Лу вру вре јин и ње го ва имо ви на су из ван за ко на јер су био скро ви ште По кре та от по ра. ве ко ви ма са ми Је вре ји из оп шта ва ли не је вре је. Фран цу ски от пор пре ма не мач кој умет нич кој Ап сурд ни до ку мент ни је спре чио „не за хвал не по ли ти ци ни је био огра ни чен са мо на Лу вр. Фран цу зе“ да на ста ве да про те сту ју. Шест ме се ци Осно ван је Од бор за за пле ну и ли кви да ци ју ко ји ка сни је, по Ге рин го вом на ре ђе њу, ЕРР је био при је по ку ша вао да при ме ни за кон по ко јем фран цу - ну ђен на то да при ло жи још јед но оправ да ње, ко је ска др жа ва по ла же пра во на „на пу ште не“ збир ке, је ово га пу та на пи сао ма ње са мо у ве ре ни др Бу као и да му зе ји ма да пра во пре че ку по ви не кад се њес. У мно го ду жем из ла га њу углав ном се слу жио про да ју ра до ви од на ци о нал ног ин те ре с а. Нем ци истим ар гу мен ти ма, кра се ћи га де ти ња стим до пу су то одо бри ли у слу ча ју не ко ли ко дру го ра зред на на ма у ко ји ма се огле да ла ду бо ка фру стра ци ја ко де ла, али за ве ли ке Од бор ни шта ни је по сти зао.У ју су на ци сти ис пра ни јих умо ва ис по ља ва ли кад нео ку пи ра ној ви ши јев ској зо ни има ли су ви ше би се осе ти ли од ба че ни ма од осво је них на ро да ко успе ха. Де ло ви збир ке Ро бе ра, Мо ри с а и Еже на ји ма су вла да ли. де Рот шил да, од ко јих су не ки на ђе ни у на пу ште ЕРР је за по чео но ви про је кат: од у зи ма ње на ме ном ка ми о ну на се о ском пу ту, бр зо су „ку пље ни“ шта ја из ку ћа Је вре ја. Упо тре би ће га оку па ци о на нов цем из фик тив ног фон да од 13 ми ли о на фра - ад ми ни стра ци ја за ис ток, ко ја је по сле на па да на на ка за ко је је но вац одво ји ло Ми ни стар ство фи - СССР, ка ко је ја ди ко вао је Ро зен берг „под но си ла нан си ја. Фран цу ски про те сти про тив за пле њи ва - за стра шу ју ће усло ве жи во та и прак тич но ни шта ња – а до ла зи ли су чак и од пре ми је ра из Ви ши ја ви ше ни је мо гло да се ку пи“. Хи тлер је сма трао да и ње го вог ко ме с а ра за је вреј ске по сло ве – би ли су је то до бра иде ја. У Па ри зу је озло гла ше ни Фон то ли ко упор ни да ни су мо гли би ти иг но ри с а ни. Бер био за ду жен за опе ра ци ју под ни ма ло ма што Би ли су упу ће ни ге не ра лу Фон Штилп на ге лу, ко - ви том ши фром „На ме штај”. Књигу Лин Х. Николас „ОТМИЦА ЕВРОПЕ” (издавач: „Геопоетика”, Доситејева 13, Београд) читаоци „Дневника”, осим у књижарама, могу купити уз специјални попуст од 20 одсто путем телефона: 011/ 263–3790 и 328–2436 или и-мејла kucazacitanje@geopoetika.com.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

~etvrtak11.avgust2011.

dnevnik

c m y

32

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

Че твр так вам до но си успех у ка ри је ри, уко ли ко сте уоп ште при сут ни у по слу. Ако се од ма ра те, и то ак тив но, он да опет има те мно го оба ве за. Не до зво ли те им да вас сло ме, али ни шта не чи ни те си лом.

BIK 20.4-20.5.

Бу ди те па жљи ви у са о бра ћа ју и па зи те шта ко ме при ча те. Мо гу ћи су про бле ми с род би ном, сва ђе и рас пра ве, ко је уоп ште не же ли те. Не ко ће ин си сти ра ти на њи ма, али ви не мој те од ре а го ва ти.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

11. avgust 2011.

Кри за у по слу и по слов ним од но си ма. Под при ти ском сте па се по тру ди те да иг но ри ше те су ви шне ин фор ма ци је и осо бе. Ни сте са свим си гур ни у по гле ду од ре ђе них ства ри. Пра во је вре ме за пу то ва ње.

Ме сец је у зна ку Јар ца, што до при но си озбиљ но сти ко јом при сту па те све му ак ту ел ном. Су тра дан ће те већ из гу би ти жив це, али се да нас до бро др жи те, по го то во с об зи ром на ту ђа по на ша ња.

По ве ди те ра чу на о тај ним не при ја те љи ма и бу ди те спрем ни на окол но сти ко је вам не ће ићи у при лог. Исто вре ме но, има те све усло ве и раз ло ге да ужи ва те у љу ба ви и од ре ђе ним ле пим по год но сти ма.

У жи вот вам се ули ва ју про бле ми, ни чим иза зва ни, па уко ли ко их и су ви ше озбиљ но схва ти те и при да те им ва жност, не ће те се до бро про ве сти. Ра ди је их по сма трај те као тре нут ну и про ла зну кри зу.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

Уко ли ко сте на го ди шњем од мо ру, не ће вас до та ћи про ме не и стре сне си ту а ци је у ка ри је ри. Али, ако се ухва ти те у ко штац с њи ма, по тро ши ће те се упра зно, уза луд, због дру гих, за дру ге.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

По слов на си ту а ци ја и по слов ни од но си ни су до бри. Ни шта се не мо же по сти ћи си лом. Не ка ду го ва ња до ла зе на на пла ту, у би ло ко јем сми слу. Да кле, узми те сло бод не да не и от пу туј те би ло где. Од но си у бра ку и парт нер ству су у ста њу не тр пе љи во сти или стре са, и мо гу се по пра ви ти сра змер но ки ло ме три ма ме ђу соб не уда ље но сти. Да кле, бу ди те дис тан ци ра ни и де луј те под ма ском. Ве не ци ја?

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Кри зни да ни за вас. Има те мно го енер ги је, ко ју мо ра те по зи тив но ка на ли са ти. У су прот ном, те шко оно ме ко вам се на ђе на пу ту. Стра сни од нос у љу ба ви ће узе ти свој да нак. Од ло жи те пут.

Опет вам се вра ћа ју не ке дав не че жње и же ље, али као да ни сте у ста њу да пра во вре ме но ре а гу је те и да их оства ри те. По слов на си ту а ци ја пру жа мно ге мо гућ но сти. Ко ли ко ра да, то ли ко за ра де.

Из бе га вај те јав на ме ста и ка фи ће, ре сто ра не, ди ско те ке, у ко ји ма вла да не кон тро ли са на и раз у зда на ат мос фе ра. Мо гу ће је да се ве о ма ло ше про ве де те. Па зи те с ким се дру жи те, пи је те, при ча те.

TRI^-TRA^

Адри а на по ка за ла груд њак V REMENSKA

PROGNOZA

МАЛо

Vojvodina Novi Sad

24

Subotica Sombor

Madrid

36

24 ло то пли је не го у сре ду. Ве тар слаб се вер ни и се ве ро за пад ни. При -

Rim

27

25 24 сте пе на. ВОЈ ВО ДИ НА: На кон вр ло све жег ју тра, пре те жно сун ча но и 24

London

22

Cirih

23

Vrbas

24

B. Palanka

24

Zrewanin

25

S. Mitrovica 25 Ruma

25

Pan~evo

25

Vr{ac

24

Srbija Beograd

25

Kragujevac

24

K. Mitrovica 24 Ni{

Evropa

тоПЛиЈе

НО ВИ САД: На кон вр ло све жег ју тра, то ком да на сун ча но и ма -

ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 11, а мак си мал на

Kikinda

Сек се пил на ма не кен ка Адри а на Ли ма и за коп ча на до гр ла ма ми по гле де, а кад по зи ра у ха љи ни без груд ња ка, он да је за и ста те шко не бу љи ти у њу. Она је у Њу јор ку про мо ви са ла но ву ли ни ју груд ња ка Вик то ри ја Си кре та, али овај пут га ни је но си ла на се би не го у ру ци. Ли ма је обу кла бе лу ми ни ха љи ну ко ја је ис та кла ње ну од лич ну ли ни ју. Пре ле па ма не кен ка не дав но је утвр ди ла ка ко се про леп ша ла от ка ко је по ста ла мај ка, тач ни је да су јој се по пра ви ли ко са и ко жа. Адри а на, ко ју свр ста ва ју ме ђу нај леп ше же не све та, уда та је за срп ског ко шар ка ша Мар ка Ја ри ћа, с ко јим има ћер ку Ва лен ти ну.

26

ма ло то пли је не го у сре ду, али и да ље ис под про се ка за ово до ба Berlin го ди не. Ве тар слаб се вер ни и се ве ро за пад ни. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 8, а мак си мал на 25 сте пе ни.

Be~ СР БИ ЈА: На кон вр ло све жег ју тра, пре те жно сун ча но и ма ло то Var{ava пли је не го у сре ду, али и да ље ис под про се ка за ово до ба го ди не.

Kijev Ве тар слаб се вер ни и се ве ро за пад ни. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 8, а мак си мал на 26 сте пе ни.

Moskva Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: Од пет ка сун ча но и Oslo све то пли је вре ме, па ће за ви кенд тем пе ра ту ре би ти ма ло из над 30 сте пе ни, а у по не де љак око 35 сте пе ни. У уто рак је мо гу ће осве - St. Peterburg же ње са ки шом и пљу ско ви ма то ком да на. БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Оче ки ва не би о ме те о ро ло шке при ли ке и да ље мо гу усло ви ти бла же те го бе код ве ћи не хро нич них бо ле сни ка, па им се са ве ту је да ре дов но спро во де уоби ча је ну те ра пи ју. Мо гу ћи су гла во бо ља, сма ње на кон цен тра ци ја и нер во за.

20 25 18

VIC DANA До ђе Му јо на пи ја цу и пи та пошто су ја бу ке.

- Што ви ше ку пиш, јеф ти ни је су - ка же тр го вац.

- Хај де, то ва ри док не бу де бес плат но - ре че Му јо.

23 20 21 20

Atina

31

Pariz

25

Minhen

24

Budimpe{ta

24

Stokholm

19

SUDOKU

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAwE DUNAV

TAMI[

TISA

SAVA

Bezdan

196 (-4)

Slankamen

265 (-13)

Ja{a Tomi}

Apatin

258 (-1)

Zemun

288 (-14)

Tendencija stagnacije

Senta

301 (-10)

Bogojevo

234 (3)

Pan~evo

308 (-14)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

334 (0)

Tendencija stagnacije

Ba~. Palanka

235 (5)

Smederevo

472 (-8)

Titel

264 (-14)

NERA

Novi Sad

218 (2)

Tendencija stagnacije

Hetin

70 (-6)

24 (2)

Tendencija stagnacije

N. Kne`evac 254 (-16) S. Mitrovica

Tendencija opadawa i stagnacije

Beograd

Kusi}

48 (-12) 240 (-15)

50 (0)

Re{ewe iz pro{log broja