Dnevnik 11.avgust 2012. by jovan radosavljevic

NOVI SAD *

SUBOTA 11. AVGUST 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23523 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

NA PIJACI DA SE SMRZNE[ OD CENA

Pa suq od 400 di na ra za pr `i }e nam ~or bu str. 6

NASLOVI

NA GRADILI[TU @E@EQEVOG MOSTA U NOVOM SADU

Politika 2 Rada Trajkovi}: Ne vidim platformu o Kosovu 2 Pavli~i}: Ne o~ekujemo promene u vlasti Novog Sada

Ekonomija

Ima }e mo vru }u je sen u Voj vo di ni

str. 3

4 Zastoj u Industriji mesa „^oka”

ZA SUBVENCIONISANE KREDITE 320 MILIONA

Po no vo zaj mo vi za sta no ve

Poqoprivreda 6 Pekari ne odustaju od poskupqewa hleba, prete blokadom puteva

Novi Sad 9 Elektrodistribucija narednih dana du`nicima ukida struju

Ogrom no bo gat stvo u na pu {te nim li va da ma i pra znim zgra da ma

11 AD „^elik” u Ba~kom Jarku ugovorio poslove u Italiji i Austriji

Dru{tvo 12 Stro`e kazne za nasilnike nad belim mantilima

str. 4

Crna

Bager pre{ao Pa o ri bi se i preko bombi osi gu ra li, ali gde?

Foto: N. Stojanovi}

PONUDA POLISA ZA SU[U TANKA

str. 13

PO^ELA @ETVA SUNCOKRETA

Ba na }a ni za do voq ni pri no som, ~e ka ju ce nu

str. 6

Prijatno vreme Najvi{a temperatura 28 °S

str. 6

U SANAD DANAS STI@E 70 KULINARSKIH EKIPA

Lalama prija kraj punih kotli}a

str. 10

SPORT

n BOLT OPLEO PO LUISU

str. 4

DR@AVNA IMOVINA MAMI INVESTITORE

Vojvodina

13 [iri se istraga o aferi Agrobanke

I N T E R V J U : NENAD ^ANAK, PREDSEDNIK LIGE SOCIJALDEMOKRATA VOJVODINE

str. 14 – 18

n BEÊJAC NOVAKOVI] DANAS VESLA ZA MEDAQU n VO[A OGORÊNA ZBOG SUDIJA U BEÛ

POLiTikA

subota11.avgust2012.

RADA TRAJKOVI] O SUDBINI RAZGOVORA O KOSOVU

Pa vli ~i}: Ne o~e ku je mo pro me ne u grad skoj vla sti

Ne vi dim plat for mu Po sla ni ca u ko sov skoj skup {ti ni Ra da Traj ko vi} iz ja vi la je ju ~e da je ve o ma te {ko vo di ti pre go vo re o Ko so vu u at mos fe ri u ko joj Sr bi `i ve s na dom da }e se Sr bi ja vra ti ti, a Al ban ci u ube |e wu da je Ko so vo ne za vi sno, i na gla si la da je re {e we u stva ra wu at mos fe re da smo za vi sni jed ni od dru gih, a ne u pod gre va wu ne tr pe qi vo sti iz me |u dva na ro da. – Ani mo zi te ti se u Pri {ti ni po gre va ju jo{ dok no va vlast u

Sr bi ji i ni je kre nu la u na sta vak di ja lo ga ume sto da se stva ra at mos fe ra me |u za vi sno sti jed nih od dru gih, jer je di no ta ko mo `e mo ima ti nor mal ne uslo ve za `i vot – ka za la je Ra da Traj ko vi} u in ter vjuu za Ta njug. Po we nim re ~i ma, di na mi ka pre go vo ra s Pri {ti nom, ko ja je u jed nom tre nut ku bi la na vi skom ni vou, sa da je uspo re na, pre sve ga zbog re al no sti na te re nu

Ra da Traj ko vi}, i do da la da u ta kvim uslo vi ma ni je la ko vo di ti pre go vo re. Na gla siv {i da joj ni je ja sno {ta je sa dr àj po li ti ke no ve vla sti pre ma Ko so vu osim ide je da se po stig ne kon sen zus i ukqu ~e Uje di we ne na ci je, ona je oce ni la da ono o ~e mu se zna sa mo do dat no zbu wu je jav nost. – [ta uop {te zna ~i kon sen zus? Ja sa srp skim li de ri ma sa se ve ra Ko so va mo gu po sti }i kon sen zus sa mo o to me da Sr bi ja ni ka da ne tre ba da pri zna Ko so vo. Ali, o sa dr à ju da qeg to ka di ja lo ga te {ko da bi smo se mo gli do go vo ri ti za to {to su nam vi zi je pot pu no raz li ~i te – ka za la je Ra da Traj ko vi}. Ka ko je ob ja sni la, zbog sve ga na ve de nog, ona ne ve ru je u kon sen zus ni unu tar par la men ta, ni me |u po li ti~ kim stran ka ma, ni u SA NU ili Cr kvi. – Mi slim da po zi va we na kon sen zus vi {e go vo ri o to me da }e mo se na kra ju is cr pqi va ti u tom kon sen zu su, a da ne }e mo ima ti plat for mu. Na kra ju }e osta ti da oni ko ji vo de dr à vu sa mi od re de po li ti ku ka kvu mi sle da tre ba da se vo di oko Ko so va – oce ni la je Ra da Traj ko vi}. Ka da je re~ o se ve ru Ko so va, ona sma tra da Sr bi ja tre ba da raz mi {qa na na ~in da ta mo po sto je va `ne stra te {ke ta~ ke kao {to je je ze ro Ga zi vo da i Trep ~a.

Dve Nema~ke, podela... Po we nom mi {qe wu, jed no od do brih re {e wa za ko sov sko pi ta we je mo del dve Ne ma~ ke, a pre kra je we gra ni ca mo è sa mo bi ti kon tra pro duk tiv no. – Ne ki kru go vi u Sr bi ji ima ju pro je kat ko ji je le gi ti man ali s ko jim se ja ne sla èm, a to je po de la. Du go ro~ no, to je pot pu no {te tan pro je kat jer, {ta bi ra di la Sr bi ja ko ja bi u kom {i lu ku ima la pro je kat ve li ke Al ba ni je? – upi ta la je Ra da Traj ko vi}. ko ja go vo ri da ni u Be o gra du ni u Pri {ti ni, a ni me |u Sr bi ma na se ve ru i ju gu Po kra ji ne, ne po sto ji po li ti~ ki kon sen zus o na stav ku di ja lo ga i stra te gi ji. – Pri {ti na ne ma po li ti~ ki kon sen zus o na stav ku raz go vo ra, a sam Ta ~i ne mo è vo di ti pre go vo re i bi ti ga rant im ple men ta ci je do go vo re nog. Isto ta ko, bo jim se da Be o grad uop {te ne ma pri pre mqe nu stra te gi ju, osim ne ko li ko pa ro la, ko je po ne kad mo gu ote à ti stva ri – oce ni la je

– Zna ~i, ima mo vo de i ima mo po ten ci jal za ener ge ti ku. Ima mo ko sov sku stra nu Ko pa o ni ka i tu je i Trep ~a. Tu se na la zi oko 40.000 Sr ba, kom pakt na je i te ri to ri ja i na rod ko ja je stra te {ki po ve zan s ostat kom Sr bi je. To }e uvek pred sta vqa ti re al nost i uko li ko na mu dar na ~in vo di mo po li ti ku da se stra te gi ja okre ne pr ven stve no qu di ma, a ne po li ti ci ili-ili, mo `e mo raz mi {qa ti o do bit ku – oce ni la je Ra da Traj ko vi}.

UVOD U PREKOMPOZICIJU OP[TINSKE VLASTI

U Som boru ozva ni ~e na ko a li ci ja URS-a i SPO-a Ju ~e ra {wim for ma li zo va wem, za sa da opo zi ci o ne, ko a li ci je Uje di we nih re gi o na Sr bi je i Srp skog po kre ta ob no ve u Som bo ru, sva je pri li ka, u~i wen je pr vi ko rak ka pre kom po zi ci ji vla sti u tom gra du. Na i me, som bor ski li de ri URS-a i SPO-a Du {an Jo vi} i @i ka Goj ko vi} na pri god noj kon fe ren ci ji za me di je sta vi li su svo je pot pi se na ko a li ci o ni spo ra zum, ko ji je, ne sum wi vo, pr vi ko rak u for mi ra wu no ve skup {tin ske ve }i ne iz ko je bi bi li iz o sta vqe ne sa da vla da ju }e De mo krat ska stran ka i De mo krat ska stran ka Sr bi je. M. M}

dnevnik

Gra do na ~el nik No vog Sa da Igor Pa vli ~i} iz ja vio je ju ~e da ne o~e ku je ni ka kve pro me ne u grad skoj vla sti, ali je do d ao da na j a v e iz opo z i c i j e o even t u al n om pre k om p o n o va w u vla s ti lo { e uti ~u na wen rad. – Ve o ma je te {ko u uslo v i m a psi h o z e i pri t i s a k a ra d i t i i re { a v a t i te k u } e stva ri – re kao je Pa vli ~ i} no v i n a r i m a to k om obi l a s ka ra do v a na ob n o v i in fra struk tu re u Rad ni~ koj uli ci. Pod se }a ju }i na to da je grad ska vlast u No vom Sa du for mi ra na pre ne {to vi {e od me s ec da n a, Pa vli ~i} je is ta kao da su se ~la no vi vla da ju }e ko a li ci je ja sno do go vo ri li o to me {ta i ka ko tre ba ra di ti. On je ka -

zao da je te {ko ko men ta ri sa ti „ove po li ti~ ke spe ku la ci je”, od no sno na ja ve o pro me ni no vo sad ske vla sti, do da ju }i

da je na opo zi ci ji da ra di svoj po sao. – Mi smo se do g o v o r i l i {ta }e mo da ra di mo, i tru di -

Uti caj na se na tor ka u Srp skom ko ku su Pred se da va ju }a Pot ko mi te tom za Evro pu u ame ri~ kom Se na tu Xin [a hin u{la je u Srp ski ko kus u Kon gre su SAD i ta ko po sta la do sa da naj vi {e po zi ci o ni ra ni funk ci o ner Se na ta ko ji }e mo }i da uti ~e na sta vo ve va {ing ton ske ad mi ni stra ci je pre ma Sr bi ji, sa zna je Ta njug. Se na tor ka [a hin je na me stu pred se da va ju }eg Pot ko mi te tom za Evro pu na sle di la sa da {weg ame ri~ kog pred sed ni ka Ba ra ka Oba mu. U ovom tre nut ku u Srp skom ko ku su je pe to ro se na to ra i 22 kon gre sme na iz obe par ti je, De mo krat ske i Re pu bli kan ske. Se na tor ka iz Wu Hemp {i ra Xin [a hin ima ve li ki ugled u ame ri~ kom Se na tu i na naj vi {oj je po zi ci ji na le stvi ci ame ri~ ke spoq ne po li ti ke u Gor wem do mu Kon gre sa. [a hi no va je od lu ku da u|e u Srp ski ko kus do ne la na kon an ga `o va wa i raz go vo ra s pred stav ni ci ma am ba sa de Sr bi je u Va {ing to nu. Osim we, je dan od naj zna ~aj ni jih ~la no va Srp skog ko ku sa je i re pu bli kan ski se na tor iz Oha ja Rob

REKLI SU Da ~i}: Ne idem na od mor Pre mi jer Sr bi je Ivi ca Da ~i} iz ja vio je da je raz go va rao s pri vred ni ci ma Mo ra vi~ kog okru ga o stva ra wu uslo va za raz voj Fa bri ke na o ru à wa „Mi lan Bla go je vi}”, i po ru ~io je da Vla da mo ra da ra di i da ne ma vre me na za od mor. – Ne }u i}i na od mor. Vla da ne mo è da pre ki da rad. Mno go mo ra da se ura di – ka zao je Da ~i} no vi na ri ma u Gu ~i. Pre mi jer je pre ci zi rao da je po se tu Sa bo ru is ko ri stio i da raz go va ra s pri vred ni ci ma iz tog kra ja o to me ka ko da se po mog ne raz vo ju pri vre de i in fra struk tu re. – Po sao je Vla de da stvo ri uslo ve za funk ci o ni sa we pri vre de. Po seb no mi slim da fa bri ku na o ru à wa „Mi lan Bla go je vi}„ ko ja i sa da je ste oslo nac ~i ta vog ovog kra ja, ali mo è bi ti jo{ ja ~i – na gla sio je Da ~i}.

Ili}: To ta ko vi {e ne mo `e

Yin [ahin

Port man, ko ji se po mi we kao mo gu }i kan di dat za pot pred sed ni ka na iz bor noj li sti Mi ta Rom ni ja. U Srp skom ko ku su su i de mo krat ski se na tor Ri ~ard Dar bin iz Ili no ja, kao i re pu bli kan ci Xejms In hof iz Okla ho me i Dej vid Vi ter iz Lu i zi ja ne. Pred se da va ju }i Srp skom ko ku su je kon gre smen Ted Po iz Tek sa sa.

NO PO za otvo re ne li ste Po sla nik stran ke Ni je dan od po nu |e nih od go vo ra Ni ko la Tu li mi ro vi} na ja vio je ju ~e da }e par la men tu usko ro do sta vi ti pri pre mqen na crt za ko na o iz bor nom si ste mu ko ji pod ra zu me va pri me nu per so na li zo va nog pro por ci o nal nog si ste ma i osla wa se na si stem otvo re nih iz bor nih li sta. – Per so na li zo va ni pro por ci o nal ni si stem zna ~i da mi i da qe gla sa mo za li ste ko je pred la `u stran ke, ali u okvi ru tih li sta bi ra mo i oso bu – re kao je Tu li mi ro vi} Ta nju gu.

mo se da naj vi {e i {to bo qe da ne ma ni {ta da do da toj Pa ra di mo svoj po sao, ali sve te vli ~i }e voj iz ja vi, a ni je `e leo ni da od go vo ri na pi ta we pri ~e uti ~u i na na{ rad, i da li ima bi lo ka kvih pre go to je lo {e – re kao je Pa vli ~i}, i na gla sio da je no vo vo ra o even tu al nom pre kom for mi ra na grad ska vlast do po no va wu grad ske vla sti. Sa bi la ve }in sku po dr {ku gra mo je na po me nuo da je ovo le |a na No vog Sa da to „ve o ma vru za re {a va we wi }e”, alu di ra ju ho vih `i vot nih Le to je ve o ma vru }e, }i na me te o ro pro ble ma. a vi de }e se ka kva }e lo { ke pri l i Pa v li ~ i} je ke, i do dao da bi ti je sen ka zao da bi po }e se „vi d e t i (Si ni {a Se vi}, SPS) ka kva }e bi ti li t i k u tre b a l o osta vi ti „za sed je sen”. ni cu grad ska skup {ti ne”, jer Po sle pro te klih lo kal nih onaj ko ima ve }i nu, taj i for iz bo ra, vlast u No vom Sa du mi ra vlast. for mi ra li su DS, LSV, SPS On je is ta kao da ak tu el na i SVM, uz po dr {ku Rom ske vlast ima ja sne od no se i da se de mo krat ske stran ke. U opo we ni ~la no vi dnev no sa sta ju zi ci ji su SNS, DSS, SRS i i sa ra |u ju, a u toj ko mu ni ka „Dve ri„. ci ji, ka ko je re kao, ne ma ni Pro te klog me se ca no vo sad ka kvih pro ble ma. ski na pred wa ci ini ci ra li su Za m e n ik gra d o n a ~ el n i k a raz go vo re o pre kom po no va wu Si ni {a Se vi}, ko ji je i pred vla sti u tom gra du, na ja vqu ju sed n ik Grad s kog od b o r a }i da bi to mo glo da se do go SPS-a, re kao je no vi na ri ma di u sep tem bru.

On je ob ja snio da to zna ~i da kao bi ra ~i „ka `e mo da u par la men tu ho }e mo da vi di mo tu i tu oso bu s te i te li ste”. Po we go vim re ~i ma, pri me na per so na li zo va nog pro por ci o na lop nog iz bor nog si ste ma, ko ji se u naj ve }oj me ri osla wa na si stem otvo re nih iz bor nih li sta, te `i {te po ste pe no pre no si s par ti je na po jed ni ca. Sa da je pro blem, sma tra Tu li mi ro vi}, taj da se nu di pra vo gla sa za za tvo re ne, par tij ske li ste, i u tom slu ~a ju bi ra~ ne ma ne po sre dan uti caj na iz bor kan di da ta, {to stva ra pro ble me.

– Ko ri dor 11 je ve li ki pro blem Sr bi je – re kao je ju ~e mi ni star ur ba ni zma i gra |e vi ne Ve li mir Ili}, i na ja vio uvo |e we re da na tom gra di li {tu i sme nu di rek to ra Ko ri do ra 11. Pri li kom obi la ska Slu `be ka ta stra u Ari qu, Ili} je pod se tio na to da su ra do vi na tom ko ri do ru po ~e li bez gra |e vin ske do zvo le, a ni imo vin sko prav ni od no si ni su re {e ni. – Ja vi {e ne }u da opo mi wem da to ta ko vi {e ne mo `e. Mo ra se ra di ti po za ko nu, i to }u tra `i ti od Vla de, da me ne bi do ve li u si tu a ci ju da za u sta vim sve ra do ve bez do zvo le – po ru ~io je Ili}. – Ja sam re sor ni mi ni star i ne }u do zvo li ti da mi se iko me {a u po sao i zlo po tre bqa va ovo gra di li {te u svr hu li~ ne pro mo ci je, kao {to su ra di li mo ji pret hod ni ci.

Do dik: RS-u ne tre ba sta ra teq Pred sed nik Re pu bli ke Srp ske Mi lo rad Do dik po ru ~io je da RS-u ne tre ba sta ra teq, ali svi, pa i no va vlast u Sr bi ji, mo ra ju da po {tu ju stav Srp ske. – Ni sam si gu ran u to da bi bi lo ko ja vlast u Sr bi ji do bro pro {la ako bi okre nu la le |a Srp skoj. Za to znam da to ni ko ne }e ura di ti. Sr bi ja je na {a qu bav, mi sa wa mo Sr bi ju ko ja }e bi ti ja ka i pi ta na. @i vi mo za to da ona to po sta ne – re kao je Do dik za „No vo sti”. On je ka zao da uti caj na RS ni je mo gu} i da mi sli da su to ve} svi raz u me li. – Mi smo sprem ni da u~i ni mo sve za Sr bi ju, pa i kad se za di re u na {e in te re se, ali to }e mo ~i ni ti sa mo kad je pot pu no ja sno da je to u in te re su Sr bi je. Sprem ni smo uvek i svu da da bra ni mo Sr bi ju. Ali, o~e ku je mo isti od nos. Ne mo `e Sr bi ja da se do go va ra sa Sa ra je vom, a da se Ba wa lu ka ne pi ta – ka zao je Do dik.

TVIT CRTICA Do kon pop Vla di ka zvor ni~ ko-tu zlan ski Va si li je po ru ~io je da svi ko ji ne pi {u }i ri li com ni su Sr bi ne go Sr bi pre vr tqiv ci. I dok do kon pop ja ri }e kr sti, po ~e le su da pqu {te ne go do va wa. U to ime, de sna ru ka Bo ri sa Ta di }a N eboj{a K rsti} napi sao je : „Ne pi {em }irilic om, z na ~i nis am Srbin nego prevrtqivac. Prema re~ima j edn og od dva popa. Da l i i ovaj drugi prevasp itava {t an glo m i l op atom?„

^ita li p op Ni je ta }i ril i~ na beseda promakl a ni pov er eniku za informacij od ja vnog zn a~aja. R od oqu b [ab i} je imao i o zbiqnu poentu: „Prevrtqivi Srbi pi{u latinicom. Jesmo li mi na rod ~i joj kwi `ev no sti su naj ve }i mo gu }i do pri nos da li – pre vr tqiv ci’?„

Lo pa ta za pre vr tqiv ce Na pre vr tqi ve Sr be, }i ri li cu i vla di ku osvr nuo se i li der LSV-a Nenad ^an ak. On j e

napis ao: „ Vladika Vasilije: ’ Ko pi {e latinic om , nije Srbi n’. H o}e l i ub udu}e lopa tom uml a}i vati one koji p i{u l at inicom?„

Ali sa Olim pij ske igre jo{ nisu got ove, a li je sasvim s igurn o da }e na{ s po rt tamo i mati berbu slabiju nego o vd a{wi po qopr ivrednici posle su{e . Tek u st ol i~ena ministarka za s port Alis a Mari} upozora va na t o d a je jo{ rano za analize, {to je sasvim dovoqno za Dr agu Kov a~evi}a da za be le`i: „Al isa Mari}, m in istarka spor ta u zem qi ~udesa „

L ukrati vno obra zovawe Gde se koji od n arodnih deput ata o pu{ ta i bawa, pr i~ e su za tablo id nu {tamp u. Tam o saznajemo da je min is ta r @arko Obr adovi} s idr o zaba c io u najsku pqe m od marali{tu u Turskoj. Direktor Beogradske filharmonije Ivan Ta -

sovac p rimetio j e: „ Ministar Obra dovi} u naj skupq em tu rskom odmaral i{ tu . Elem, s amo zlon ame rni mogu re} i da se obrazovawe u Srbi ji ne isp lat i„ .

Srbiji da bu du dr`avne ??? Kao A grobanka.. . I neke dr uge bank e...„

De G oj kovi}

Na „Tvi te r„ je stigao i novi mi nista r pravde Nik ol a Selakovi}, k ao prvi u paketu a kcije „Svi ministri na ’Tvit er u’ „. U prvom „ tvitu„ poz drav, ve} u dru go m re volucio nrna por uka. 1. „Pozdr av svim ’ tvitera{ima ’! Vi{e ne mo ra m da se P RA VDAm d a nema m svoj nalog„. 2 . „Treb al o bi v ratit i radno vreme od 7 h„.

Da j e svet kako treba, De Kuber te no va izr eka bi va`ila za spo rt, ali ne i za po litiku. P o{ to je sve t t akav kakav je, i De K uberten j e izvrnut na po st av u pa je va`no po bedi ti u sport u, dok je u pol itici do vo qno i u ~es tvovati, a pobeda do|e izbornom trgovinom. Liderka NP-a Maja G ojko vi } je t ako zabele` il a: „Nije va `no s amo u~e stvovati, va `no je i pobe di ti„.

Dr`ava ja lov vlasn ik Ag robank a je prva velika afer a otvorena za v ak ta nove Vl ade i jo{ j oj se ne nazi re kraj. U p itawu je nepa tvore n lo p ov lu k. Neki qudi u toj pri~i vide i druga naravou~enija. Boris Barjak tar ov i} iz UR S- a je napi sa o: „[t a sad ka`u protiv ni ci priva tizac ije banaka? Treba sv e banke u

Prvo pa k ra}e

Te orija zavere trube Gu ~a je m es to u k ojem se svira, jede, pi je i sprovod e ru g o r azredni glumci. Na to smo navikli. Za napredwaka Marija Maleti}a, u Gu~i se rade i neke druge, zavereni~ke, stvari: „Ameri~ka ambasada veoma detaqno i planski radi na razbijawu antiameri~kog raspolo`ewa u Srbiji. Pogledajte samo {ta se svira u Gu~i„. P. Klai}

politika

dnevnik

INTERVJU

subota11.avgust2012.

NE NAD ^A NAK, PRED SED NIK LI GE SO CI JAL DE MO KRA TA VOJ VO DI NE

Ima }e mo vru }u je sen u Voj vo di ni Predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine Ne nad â nak ocenio je da }e odluka Ustavnog suda Srbije o uskra}ivawu dela nadle`nosti AP Vojvodini izazvati tenzije i “vru}u jesen u Vojvodini”, ali i tiwawe nezadovoqstva u svim delovima Srbije koji, kako je naveo “rop}u pod teretom centralizacije”. ânak je u intervjuu za “Dnevnik” upozorio na to da je Srbija time u{la u “igru na o{trici noà” iz koje se moè iza}i samo hitnim ustavnim pormenama koje bi uvaìle realnost, odnosno “punu spoznaju sloènosti Srbije kao dràve” i omogu}ile decentralizaciju vlasti. – Ove odluke Ustavnog suda zapravo jo{ jednom pokazuju da aktuelna elita u Beogradu ne razume ni Srbiju niti wene istorijske potrebe i bi}e apsolutno odgovorna za sve ono {to }e se doga|ati. Ovo je igra na o{trici noà. I svaki poku{aj da se nekom dràvnom prinudom obore vojvo|anske institucije lako se moè pretvoriti u ozbiqan me|unarodni politi~ki problem. Srbija je posle dobijawa nove Vlade, koji neki zovu “Du~i}eva vlada” zato {to se ne zna da li je vodi Da~i} ili Vu~i}, pod budnim okom me|unarodne zajednice koja posmatra svaki mogu}i trag koji bi zna~io povaratk u devedesete godine pro{log veka, po zlu zapam}ene {irom planete. I zato bi bilo kakvo nasiqe nad Vojvodinom izazvalo velike probleme. S druge strane, ako se odluke Ustavnog suda budu ignorisale, bez obzira na to {to ja mislim da je ovaj ustav proizvod nedopustivog politi~kog nagodbewa{tva, otvara se {iroko poqe za delovawe izvr{ne vlasti, tako da je ovo izuzetno opasna situacija. Jedino su{tinsko re{ewe je hitna promena Ustava koja bi omogu}ila nova, moderna i trajna re{ewa za polo-

`aj Vojvodine, a ne stalno prepisivawe nekakvog devetanestovekovnog hati{erifa – poru~io je lider LSV-a.

l Ko je su mo gu} no sti voj vo |an ske ad mi ni stra ci je s ob zi rom na to da su od lu ke Ustav nog su da oba ve zu ju }e? Mo `e li ona ini ci ra ti ta kve ustav ne pr o me ne i da li su on ostva ri ve? – Apsolutno je izvesno da }e pokrajinska administracija u narednom periodu biti izlo`ena velikim pritiscima i o~ekujem veoma vru}u jesen u tom pogledu. Vojvo|anska administracija ima i legitimitet i legalitet, koji su potvr|eni na nedavnim izborima, ali to u aktuelnim politi~kim odnosima, bojim se, ne}e biti dovoqno. I ba{ zato inicirawe promene Ustava jeste mogu}e, ali ne vidim da bi ne~im rezultiralo po{to u ovom trenutku za to ne postoji politi~ka svest u Beogradu. A to odsustvo svesti o potrebi hitne promene Ustava dove{}e do toga da }emo ustavne promene kasnije sprovesti pod mnogo nepovoqnijim uslovima i s mnogo mawe uticaja doma}ih politi~kih

faktora nego {to bi to bilo da im se pristupi sad. I {to se pre Ustav dovede u vezu s realno{}u, koja podrazumeva punu spoznaju sloènosti Srbije kao dràve, tim pre }e Srbija po~eti da se razvija kao normalna dràva. A sve ovo {to smo imali do sada su privremeni provizorijumi koji sluè samo tome da se u tom mutqagu napravi jo{ neka pqa~ka dràvne imovine. l Zna ~i li to da sma tra te da se in ter na ci o na li za ci ja voj vo |an skog pi ta wa ne mo è iz be }i, iako je no vi pre mi jer Sr bi je po ru ~io da to ne }e do zvo li ti? – Apsolutno je nemogu}e izbe}i internacionalizaciju. Internacionalizacija se ve} doga|a, i to oko gotovo svakog pitawa u ovoj zemqi. [ta drugo predstavqaju aran`mani s MMF-om nego odustajawe od samostalnog odlu~ivawa o ekonomskim pitawima, {ta su pogodbe s Rusijom, kojoj je poklowen NIS-a, odnosno vojvo|anski „Naftagas„? Pa NIS je poklo-

wen Ruskoj Federaciji za iznos koji se ostvari naftom koja se za jednu godinu izuvu~e iz vojvo|anske zemqe. To je bila politi~ka odluka, a ne ekonomska, a koja zna~i odustajawe od dela suvereniteta. A isto }e se desiti u slu~aju da se EPS i Telekom tako|e po hitnom postupku poklone Rusiji, ~ime bi se Srbija pretvorila u koloniju, a {to je o~igledno i namera odre|enih krugova u Beogradu. I ako Srbija sama ne odlu~i da opstane i da se decentralizuje, a to su dve strane istog nov~i}a, ubrzo }emo gledati vrlo tragi~ne posledice. l Ka kve po sle di ce i mo gu li se u tom po gle du pra vi ti pa ra le le iz me |u sa da {we po zi ci je Voj vo di ne i one u ko joj se APV na {la 1988. go di ne, ka ko su to oce ni li po je di ni ana li ti ~a ri? – Postoji razlika izme|u de{avawa u Vojvodini 2012. godine i onih iz 1988. godine, zato {to su doga|aji od pre vi{e od dve decenije bili obra~un unutar jednopartijskog sistema, tako da tada neka ve}a podr{ka delu tog sistema koji je ~inio Savez komunista Vojvodine nije bila realna. Danas

Ni sam vi {e hteo da u~e stvu jem l Ne dav no ste pod ne li ostav ku u Sa ve tu za de cen tra li za ci ju. Mo è te li da ob ja sni te zbog ~e ga taj sa vet ni je sa ~i nio stra te gi ju de cen tra li za ci je u pret hod nom man da tu, a {to mu je bio za da tak? I zbog ~e ga je odr ào sa mo je dan sa sta nak? – Zato {to su ministri koji su bili ~lanovi tog saveta opstruirali wegov rad jer nisu dolazili na sednice pa nismo imali kvorum. A me|u tim ministrima je i Mla |an Din ki}. Nisam èleo da od toga pravim politi~ki problem, pa smo delovawe usmerili na tehni~ka pitawa kojima se bavila Kancelarija Saveta za decentralizaciju, koja je uradila veoma mnogo. Donela je pojmovnik decentralizacije i objavila vi{e izdawa ~asopisa „Decentralizator” u kojem su analizirane i raspravqane teme decentralizacije u Srbiji. I to je, naàlost, najvi{e {to se moglo uraditi u tom periodu. A namera mi je bila da taj savet reaktiviram nakon izbora u eventualno izmewenim odnosima snaga, ali kad sam video {ta se dogodilo nakon izbora, u tome vi{e nisam hteo da u~estvujem.

je situacija mnogo druga~ija, pre na~ina odlu~ivawa. Ako se i dasvega zato {to se Vojvodina od qe o svemu bude odlu~ivalo u jedpre {est godina prvi put u isto- nom i po kabinetu u Beogradu, to riji na{la u nezavisnoj dràvi ne moè iza}i na dobro jer su ti Srbiji, a Srbija je prvi put u kabineti udaqeni od stvarnosti i istoriji u prilici da ure|uje od- nisu efiksani, i time }e se samo nose na svojoj teritoriji, u ~emu nastaviti “metastazirawe” Beose, me|utim, uop{te ne snalazi. grada kao jednog prevelikog poDana{wa elita u Beogradu ne raz- tro{a~a na preslabom telu Srbiume da mora mewati odnos prema je. A to jedino moè voditi do jo{ pitawu ure|ewa dràve ako èli dubqih ekonomskih problema pa da dràva opstane. Centralizam me ne bi iznenadilo da se zahtevi po Gara{aninovom Na~ertaniju, za autonomiju pojave i tamo gde ih koji je bio dobar za Beogradski nikad do sad nije bilo. U ovom pa{aluk, nije dobar za Srbiju ko- trenutku to ne}e biti definisaja ipak nikad nije bila ve}a u sko- no kao tenzije zbog poloàja Vojrijoj istoriji, ako vodine ve} prevasse izuzmu sredwohodno kao socijalAp so lut no je vekovne mitomane tenzije, koje }e, ne mo gu }e iz be }i nije. Naàlost, me|utim, sasvim odluke kao {to su in ter na ci o na li za ci ju. sigurno i zakonoove koje je doneo merno dobijati i Ona se u ovoj Ustavni sud o nadpoliti~ki karakze m qi ve} do g a | a le`nostima Vojter. I to }e se devodine, a kojima siti vrlo brzo. se Srbija poku{ava sabiti u beol Ka kav }e bi ti stav LSV-a gradskopa{alu~ki dahijski siuko li ko se po kra jin skom par stem, ne idu u prilog pozitivnim la men tu is po sta vi zah tev za promenama ve} ja~awu tenzija. Biusa gla {a va we Sta tu ta APV s la bi velika {teta ako se te tenod lu kom Ustav nog su da? zije budu zao{travale izme|u Voj– Mi smo generalno bili provodine i geografske Srbije zato tiv Statauta i kad je dono{en jer {to tu ne postoji nikakav nespo- smo smatrali da je uvredqivo za razum. Jer, kao {to pod centraliVojvodinu da se donosi nekav stazmom rop}e Vojvodina, tako rop}u tut, nakon {to je wen Ustav ukii Ni{ i Kragujevac i Leskovac… nut na protivustavan na~in 1990. I tu nema nikakve velike razli- godine. Moramo da se zapitamo ke, izuzev te {to Vojvodina ima otkud Vojvodina uop{te u toj siiskustvo autonomnosti a druge re- tuaciji. Otkud Vojvodina u pozigije nemaju. ciji da se o woj odlu~uje u Beogradu do posledweg eksera, a istovrel Ako je je di ni iz laz u ustav nim pr o me na ma, a sma tra te da meno, kad su u pitawu su{e ili one ni su re al ne, {ta o~e ku je te poplave u Vojvodini, solidarnost u po gle du od no sa iz me |u Voj zataji. Po svemu sude}i, za Beovo di ne i Be o gra da u na red nom grad Vojvodina je Srbija samo kad pe ri o du? od we treba uzimati, a nije Srbi– Ima}emo krizu, ne samo izme- ja kad u wu treba investirati i |u Vojvodine i Beograda ve} per- kad joj treba pomo}i. manentno tiwawe nezadovoqstva l A da li bi ste po dr à li {irom zemqe, zato {to je sad ve} even tu al nu pr o me nu Sta tu ta vi{e nego jasno da se iz ekonomAPV? ske krize ne moè iza}i bez poli– Apsolutno ne! ti~kih promena, odnosno promene B. D. Sa vi}

ekonomija

subota11.avgust2012.

ZA SUBVENCIONISANE KREDITE 320 MILIONA

ZASTOJ U INDUSTRIJI MESA U ^OKI

Kad ne ma pla te, ga zda po ma è pa {te ta ma Umesto zaostalih plata za april i maj ove godine, radnici likvidirane Industrije mesa „ôka” u ôki, angaòvani u d. o. o. „Golija impleks plus segond” iz Vrbasa, koja koristi proizvodne pogone ~okanske fabrike i proizvodi konzerve nekada ~uvenog brenda doma}e mesne indu-

Branko Milo{evi} uverava da je re~ o pomo}i radnicima dok se ponovo ne pokrene proizvodwa u pogonima ~okanske fabrike. On kaè da na lageru ima dva miliona konzervi pa{teta od 75 grama, spremnih za izvoz u Rusiju, Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu. – Podneli smo zahtev za izvozni broj, {to je re{eno pozitivno, obezbe|ena je garancija i ~ekamo da se privede kraju preostali ad mi ni stra tiv ni deo oko izvoza – kaè Milo{evi}. – Privremeni zastoj u proizvodwi nastao je zbog rekonstrukcije konzervnog odelewa radi dobijawa sertifikata GOST-R, izvoznog broja za proizPo gled na In du stri ju me sa „ô ka” vodwu robe namestrije, dobili su pa{tete i za- wene za izvoz. U rekonstrukciju mrznute pakete piletine. Direk- je uloèno gotovo sto hiqada tor i vlasnik preduze}a Bran ko evra i sada je to jedno od najureMi lo {e vi} kaè da nije u pita- |enijih i najkompletnijih konwu isplata zaostalih plata u na- zervnih odeqewa mesnih induturi ve} sindikalna pomo} rad- strija u Srbiji. nicima dok se ne isplate zaostaNamere o nastavku proizvodle zarade. we Milo{evi} potkrepquje i Radnicima koji su bili anga- podacima o zajedni~kom ulagawu òvani na odre|eno vreme, na u hladwa~u kapaciteta 5.000 tona

Bi}e vajde od pili}a Na farmi u Jazovu kod ôke, privode se kraju radovi na rekonstrukciji objekata za uzgoj tovnih pili}a. Milo{evi} dodaje da je sa „Agroìvom” ugovorena proizvodwu 100.000 tovnih pili}a u turnusu, te da bi prvi turnus trebao da krene do septembra. tri meseca i ugovori im istekli 25. maja, iz hladwa~e je, po sopstvenoj èqi, isporu~ivana smrznuta piletina ili pa{tete. Oni nisu bili voqni da im se pomiwu imena, nadaju}i se da }e, kada za tim bude potrebe, ponovo biti primqeni na posao. Neki su ispri~ali da su prinu|eni na to da pa{tete i smrznutu piletinu prodaju da bi isplatili ra~une za struju i komunalije.

s beogradskom firmom „Interkomerc”, radi dobijawa licence za Carinsko javno skladi{ta tipa A. To }e omogu}iti realizaciju ugovorenog izvoza mesa i mesnih prera|evina za Rusiju vrednog 6,5 miliona evra. Pogon u ^oki trenutno ne radi zbog rekonstrukcije, a po Milo{evi}evim re~ima, od 95 uposlenih radnika, sada je anga`ovano 42. M. Mitrovi}

Ko ri dor 11 ne ma gra |e vin sku do zvo lu Ministar gra|evinarstva i urbanizma Ve li mir Ili} izjavio je da je Koridor 11 veliki problem Srbije, jer nema nijednu gra|evinsku dozvolu. On je najavio da }e wegovo ministarstvo uvesti red u tu oblast, i da }e uvesti i „smenu direktora Koridora zbog nesavesnog rada”. - Ne}u to tolerisati i uve{}u sve poslove na Koridoru u zakonske okvire, uz podno{ewe krivi~nih prijava ako bude potrebno - rekao je Ili} najavquju}i da }e uraditi sve da se omogu}i brza legalizacija u Srbiji. - Autoput je `ivotno pitawe, po~e}e da se radi, a u prvoj fazi do}i }e do Gorobiqa kod Ariqa. Ili} je izneo i niz optu`bi na dosada{wi rad ministra Mi lu ti na

dnevnik

Mr ko wi }a i naglasio da takvu situaciju on vi{e ne}e tolerisati. „Ja sam resorni ministar za Koridor 11 i ne}u da mi niko vi{e ulazi u posao i smeta. To ne}u dozvoliti, ili }e me dovesti u situaciju da obustavim sve radove„, naglasio je Ili}. U me|uvremenu je stigla i zvani~na ponuda kineske kompanije „Putevi i mostovi” za finansirawe i izgradwu preostalih deonica autoputa od Beograda do granice sa Crnom Gorom u iznosu od 2,5 milijarde evra u Ministarstvo saobra}aja. Ministar Mrkowi} je izjavio da je spreman da odmah pregovara ukoliko Kinezi budu zainteresovani za koncesiju, ali je dodao da nije optimista u vezi sa tim.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni za Va`i za za za za devize devize efektivu efektivu

Po no vo zaj mo vi za sta no ve

Isplata odobrenih subvencionisanih stambenih kredita, za {ta je Ministarstvo finansija i privrede obezbedilo 320 miliona dinara, bi}e nastavqena, saop{teno je iz Nacionalne korporacija za osigurawe stambenih kredita. Obezbe|en iznos, zajedno s parama koja se o~ekuju od Fonda za razvoj, bi}e dovoqan za isplatu svih kredita odobrenih ove godine. U NKOSK-u ka`u da su obavestili banke da mogu zakazivati pojedina~ne isplate tih kredita. Vlada Srbije je u utorak donela novu Uredbu o merama podr{ke gra|evinskoj industriji, {to je omogu}ilo nastavak isplate subvencija za stambene kredite i realizaciju ugovora

koje su gra|ani zakqu~ili s poslovnim bankama. NKOSK je u junu obustavio prijem zahteva za subvencionisane stambene kredite jer su do tada odobrene pare za te svrhe za ovu godinu bile potro{ene. Ove godine u buxetu za subvencionisane stambene kredite bila je namewena 1,7 milijarda dinara, ~ime je zadovoqeno vi{e od 1.100 zahteva. Prvi subvencionisani stambeni krediti odobreni su 2009. godine, a po proceni NKOSK-a, od tada je odobreno oko 5.000 zahteva. Jedna od najve}ih povoqnosti subvencionisanih kredita je {to gra|ani daju pet odsto u~e{}a, dok je kod drugih stambenih kredita u~e{}e 20 odsto.

DR@AVNA IMOVINA MAMI INVESTITORE

Ogrom no bo gat stvo u pra znim zgra da ma i na pu {te nim li va da ma Po{to je Srbija prezaduèna i pred velikim problemom odakle }e ove jeseni vratiti prispele anuitete, a istovremeno ugovara nove zajmove, sekretar Udruèwa za gra|evinarstvo u Privrednoj komori Srbije Go ran Ro di} predlaè da se aktivira ogroman kapital koji se krije u dràvnoj imovini, ~iji deo treba prodati. On kaè za na{ list da je vrednost dràvne imovine grubo procewena na oko 185 milijardi evra, i obja{wava svima koji se ovih dana ka~e za taj podatak da je re~ o orijentacionoj proceni, dok se ne na|e ta~na metodologija za utvr|ivawe stvarne vrednosti. A izvesno je da je to nerealna cifra jer ako se setimo izve{taja Direkcije za imovinu od pre neku godinu upu}enog Vladi Srbije, u kojem je pisalo da dràva raspolaè s 9.860 stanova (sre|ivawem katastra nepokretnosti popisano je mnogo vi{e), ~ija je vrednost oko 7,5 milijardi dinara, to bi zna~ilo da jedan dràvni stan u proseku vredi tek ne{to vi{e od 8.000 evra, {to je potpuno nerealno. Po podacima Republi~kog geodetskog zavoda, naime, na listi dràvnih nekretnina je ukupno 656.583 objekta, 107.743 stana, 15.735 poslovnih prostora i lokala, 7.516 garaà, ali i 884.046 hektara poqoprivrednog, 983.111 hektara {umskog i 417.054 hektara gra|evinskog zemqi{ta. Me|utim, s obzirom na

Kupci merakaju In|iju, Sur~in... Po Rodi}evim re~ima, za oko 30 odsto imovine postoji ozbiqno interesovawe stranih investitora. Oni su spremni da kupe, zakupe ili uzmu pod koncesiju neku od postoje}ih dràvnih nekretnina: {ume, livade, kasarne, industrijska postrojewa, zemqi{te... Jedan investitor èleo je da kupi 5.000 hektara dràvnog zemqi{ta gde bi proizvodio i prera|ivao krompir za „Mekdonaldsove„ restorane, {to nije realizovano, ali jo{ uvek moè biti. Francuski investitori spremni su, kako kaè Rodi}, da uloè u izgradwu intermodalnih terminala za podr{ku vazdu{nom, èlezni~kom i re~nom saobra}aju na potesu In|ija–Sur~in–Batajnica, a u pitawu su milijarde evra. [iroka je lepeza i onih koji nude koncesiju za izgradwu autoputa od Beograda prema ju`nom Jadranu. Zakon o javnoj svojini i Zakon o vra}awu oduzete imovine i obe{te}ewu, lista dràvnih nepokretnosti }e se sigurno suziti.

Dr`ava }e ostati bez dela imovine i zahvaquju}i Zakonu o planirawu i izgradwi, kojim je data mogu}nost konverzije pra-

va kori{}ewa zemqi{ta u pravo svojine, s naknadom ili bez we. Me|utim, mnogo toga ima {to bi moglo doneti pare. Rodi} kaè da se u funkciju mogu staviti i poslovni prostor, stanovi, prazne kasarne, ekskluzivna lovi{ta, hidropotencijali... Posebno bi se mogli iskoristiti napu{teni vojni objekti i stanovi u ruralnim sredinama koji su sluìli za sme{taj oficira, kao i objekti na ekskluzivnim lokacijama u velikim gradovima, koje bi trebalo iznajmiti pod uslovom da ih korisnik najpre dovede u pristojno stawe i odràva, a onda da se utvrdi pristojna najamnina. Sagovornik isti~e da se radi o ogromnim potencijalima koji bi mogli pokrenuti i lokalnu privredu, i izvozno orijentisanu industriju, i infrastrukturu, i koje treba iskoristiti jer dràva vi{e nema para ni za servisirawe dugova, a kamoli za novo zaduìvawe. Pred novom Vladom svakako }e se na}i pitawe prodaje dràvne imovine. Me|utim, mnogi analiti~ari ocewuju da ne bismo smeli s tim poslom da ùrimo. Nova Vlada se ve} odredila o nekim javnim preduze}ima, poput „Elektroprivrede Srbije”, koja se ne}e prodavati. Ali, bilo bi dobro da dràva pove}a prihode od izdavawa dràvnih nepokretnosti, s obzirom na minus u buxetu i javni dug. R. Dautovi}

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

Promet

BELEX 15 (439,97 0,14)

Energoprojekt holding, Beograd

5,45

464

1.959.065

Pobeda holding, Petrovaradin

4,74

199

813.200

AIK banka, Ni{

0,36

1.405

2.219.575

3,21

2.540

114.300

NIS, Novi Sad

0,00

612

2.726.923

1,43

355

3.550.000

Komercijalna banka, Beograd

0,00

1.300

0,00

0,23 Promena %

436 Cena

896.008 Promet

Imlek, Beograd

0,04

2.426

24.260

Go{a monta`a, Velika Plana Veterinarski zavod Subotica, Subotica Aerodrom Nikola Tesla, Beograd Pet akcija s najve}im padom

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

Zemqa

Valuta

Soja protein, Be~ej

-0,40

492

270.636

EMU

evro

116,3982

118,7737

121,5055

116,0419

Telefonija, Beograd

-8,33

500.667

Energoprojekt holding, Beograd

5,45

464

1.959.065

Australija

dolar

99,5622

101,5941

103,9308

99,2574

Jubmes banka, Beograd

-4,69

10.000

100.000

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

0,23

436

896.008

Kanada

dolar

95,3069

97,2519

99,4887

95,0151

Impol Seval, Sevojno

-3,23

600

62.400

Jubmes banka, Beograd

15,6363

15,9554

16,3224

15,5884

1.660

33.200

100.000

kruna

-1,48

10.000

Danska

Metalac, Gorwi Milanovac

-4,69

Metalac, Gorwi Milanovac

-0,40 Promena %

492 Cena

270.636 Promet

-1,48

1.660

33.200

Galenika Fitofarmacija, Zemun

-0,05

1.999

39.980

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,00

4.000

100.001

Alfa plam, Vrawe

0,00

5.993

0,00

Tigar, Pirot

0,00

290

0,00

Veterinarski zavod, Subotica

1,43

355

3.550.000

Norve{ka

kruna

15,9688

16,2947

16,6695

15,9199

[vedska

kruna

14,1056

14,3935

14,7246

14,0624

[vajcarska

franak

96,8774

98,8545

101,1282

96,5808

V. Britanija

funta

147,9387

150,9579

154,4299

147,4859

SAD

dolar

94,7251

96,6583

98,8814

94,4352

Kursevi iz ove liste primewuju se od 10. 8. 2012. godine

Soja protein, Be~ej Vojvo|anskih top-pet akcija Veterinarski zavod, Subotica

1,43

355

3.550.000

NIS a.d., Novi Sad

0,00

612

2.726.923

@itopromet Mlinpek, S. Pazova

0,00

340

306.000

Soja protein, Be~ej

-0,40

492

270.636

Agroba~ka, Ba~ka Topola

0,00

2.000

26.000

Svi iznosi su dati u dinarima

dnevnik

subota11.avgust2012.

POQOPRivRedA

subota11.avgust2012.

NA PI JA CI DA SE SMR ZNE[ OD CE NA

PE KA RI NE OD U STA JU

Pa suq od 400 di na ra za pr `i }e nam ~or bu Upo zo re we po qo pri vred ni ka na to da }e mo se, ~im pro |u ove vru }i ne, smr za va ti od ce na na pi ja ci, ob i sti ni le su se i pre ne go {to su i oni sa mi o~e ki va li. Pi ja~ ne te zge ne pre sta no nas ne pri jat no iz ne na |u ju, a oni ko ji su ovih da na ku po -

va li pa suq si gur no su {o ki ra ni. Jer, „qu }i„ ve ro vat no ni ka da ni je bio. Na no vo sad skim pi ja ca ma, na i me, ki lo gram pa su qa ko {ta ne ve ro vat nih 400 di na ra, bez ma lo kao ki lo gram sviw skog bu ta. Pro da vac s ko jim smo raz go va ra li ka `e da je raz log za ova ko pa pre nu ce nu to {to je i pa suq sla bo ro dio, ali da ga, upr PO ^E LA @E TVA SUN CO KRE TA

Ba na }a ni za do voq ni pri no som, ~e ka ju ce nu Ovo go di {wa è tva sun co kre ta na wi va ma u ata ru se la Jan kov Most, kod Zre wa ni na, ve} je po ~e la. Ubi ra we ro da po ra ni lo je de se tak da na u od no su na ra ni je go di ne jer su vi so ke tem pe ra tu re ubr za le ve ge ta ci ju. Po qo pri vred nik iz Jan ko vog Mo sta \or |e Bor za, ko ji je pr vi an ga ò vao kom baj ne ra da mu po ko si sun co kret, ka è da pr vi pri nos iz no si oko 1,3 to nu po ju tru. – Za do vo qan sam ti me, s ob zi rom na su {u. Zr no sun co kre ta je su vo zbog ve li kih vru }i na, a o kva li te tu }e mo da sa zna mo vi {e na kon {to ga pre da mo uqa ri. Imam 15 ju ta ra sun co kre ta, a se ja }u ga vi {e na red ne go di ne za to {to je ot po ran na su {u – re kao je ju ~e Bor za. U sred wem Ba na tu je go di na ma za sun co kret re zer vi sa no oko 40.000 hek ta ra, a po {to je bi lo raz li ~i tih ro ko va se tve, sun co kret }e po ste pe no da do zre va i è tva }e se oba vqa ti i u sep tem bru. U ovom tre nut ku u uqa ra ma se jo{ ne ogla {a va ju s ot kup nom ce nom, a ona se uglav nom te me qi na sta wu na tr ì {tu u ze mqa ma u okru è wu, gde è tva jo{ uvek ni je po ~e la. U no vo cr wan skoj fa bri ci uqa „Ba nat„ o~e ku ju da }e ce na ro da da se de fi ni {e do kra ja ne de qe. @. B.

kos sve mu, kup ci uzi ma ju jer jef ti ni ji ne }e bi ti. – Pa suq je pot pu no pod ba cio, bo ra ni ja ta ko |e – na ne kim wi va ma ima sa mo de set od sto ro da i tek tre ba da se vi di da li }e se is pla ti ti da se ubi ra – ka zao nam je ne dav no pro iz vo |a~ po vr -

}a, ~lan Udru è wa po qo pri vred nih pro iz vo |a ~a „Ba nat ska le ni ja” Dra gan Vu ko brat. Pa ra dajz ta ko |e ima pa pre nu ce nu. Na no vo sad skim pi ja ca ma ju ~e je ko {tao od 90 do 150 di na ra ki lo gram. U sva kom su ~a ju, pi ja ca re a gu je br è od sta ti sti ke. Ka ko je za be le è no u po sled wem sta ti sti~ kom me re wu, pa suq je u pro -

dnevnik

Ako hleb ne po sku pi, blo ki ra }e pu te ve

te klom pe ri o du bio naj sku pqi u Srem skoj Mi tro vi ci – 327 di na ra ki lo gram. Re pu bli~ ki za vod za sta ti sti ku sa op {tio je da su ce ne krom pi ra naj vi {e u Be o gra du i Za je ~a ru, gde do sti ù 50 di na ra ki lo gram. Isto vre me no, krom pir se po naj po voq ni joj ce ni – 17 di na ra – mo gao ku pi ti u Le skov cu, dok je naj ni à ce na pa su qa – 160 di na ra – za be le è na u Vra wu. Cr ni luk je naj vi {u ce nu za be le ìo u Be o gra du, ko ja je do sti za la do 60 di na ra, dok se u Le skov cu mo gao ku pi i za 23,5 din/kg. Naj vi {e ce ne ku pu sa – 50 di na ra – bi le su u Be o gra du, No vom Sa du i Kra gu jev cu, a naj ni à – 13 di na ra – ze be le è na je u Le skov cu. Naj vi {a ce na pa pri ka – 80 di na ra – bi la je u Kra qe vu i Su bo ti ci, a naj ni à u Le skov cu – 40 di na ra. Ki lo gram ja bu ka je naj ve }u ce nu – 160 di na ra – do sti gao u Zre wa ni nu, dok je naj ma wa – 40 di na ra – za be le è na u Za je ~a ru. Li mun je mak si mal nu ce nu – 250 di na ra – do sti gao u No vom Pa za ru i Zre wa ni nu, a po naj ni òj ce ni – 90 di na ra – mo gao se na ba vi ti u Ni {u. Bre skve su naj vi {u ce nu – 125 di na ra – do sti gle u Vra wu, dok je naj ni à – 50, za be le è na u Ni {u i Sme de re vu. S. G.

Pred sed nik Uni je pe ka ra Sr bi je Zo ran Pra li ca iz ja vio je ju ~e da pe ka ri ne }e od u sta ti od zah te va za po ve }a we ce ne hle ba na 54 di na ra, i na ja vio da }e u su prot nom mo `da bi ti i ne po pu lar nih me ra, po put blo ka de sa o bra }aj ni ca. – Uko li ko bu de po treb no, mo ra }e mo da po seg ne mo i za ne kim ne po pu lar nim me ra ma. Mo `da }e mo kao znak upo zo re wa or ga ni zo va ti blo ka du sa o bra }aj ni ca vo zi li ma – re kao je Pra li ca. On je is ta kao da je ovo ve} tre }a ne de qa ot ka ko su po ra sle ce ne p{e ni ce i bra {na, i do dao da po sku pqe we hle ba na la `u i dru gi pa ra me tri. Pod se ti mo, pe ka ri su tra -

Pqa~ ka gra |a na Na ci o nal na or ga ni za ci ja po tro {a ~a Sr bi je sa op {ti la je da je zah tev pe ka ra za po sku pqe we hle ba pot pu no neo sno van, a da ku po vi nom ki fle ili hle ba ma we te ì ne prak ti~ no pla }a mo ki lo gram bra {na 250 di na ra. - Vek na hle ba u pro se ku se pro da je po ce ni do 44 di na ra, od no sno 88 di na ra po ki lo gra mu, dok je ce na ki fle oko 25 di na ra, od no sno 250 di na ra za ki lo gram. î we ni ca da ku po vi nom ki fle ili hle ba ma we te ì ne prak ti~ no pla }a mo ki lo gram bra {na fan ta sti~ nih 250 di na ra uka zu je na to da je zah tev Uni je pe ka ra Sr bi je sa mo jo{ jed na pre va ra gra |a na, za ma ski ra na u na vod ne po ve }a ne tro {ko ve pro iz vod we, na vo de u NOPS-u. ì li da im se odo bri zah tev za po sku pqe we po lu ki lo gram ske vek ne na 54 di na ra, a iz ì to mlin skih or ga ni za ci ja po ru ~i li su da bi, shod -

Pot pred sed nik Vla de i mi ni star spoq ne i unu tra {we tr go vi ne Ra sim Qa ji} sa op {tio je, me |u tim, da Ured ba o oba ve znoj pro iz vod wi i

pro me tu hle ba od bra {na T-500 osta je na sna zi jer ne ma re al nog osno va za we ne iz me ne. Po toj ured bi, osnov na vr sta hle ba „sa va” ne }e po sku pe ti do daq weg i mak si mal na ce na vek ne osta }e 44 di na ra. Pred sed nik Po kre ta za za {ti tu po tro {a ~a Sr bi je Pe tar Bo go sa vqe vi} oce nio je ju ~e da bi „sa va” mo gla po sku pe ti mak si mal no tri di na ra, ili {est po sto, i to od 1. ok to bra, a sva ko ve }e po ve }a we ce na bi lo bi neo prav da no i ve li ki udar na stan dard gra |a na. Mi ni star po qo pri vre de Go ran Kne `e vi} na ja vio je da }e ce na hle ba osta ti ne pro me we na do 30. sep tem bra, zbog in ter ven ci ja dr `a ve iz Rob nih re zer vi. Po sle to ga sle de no vi raz go vo ri s pe ka ri ma.

PO NU DA PO LI SA ZA SU [U TAN KA

Pa o ri bi se i osi gu ra li, ali gde? Dok ovih da na obi la ze sa su {e ne use ve, po qo pri vred ni ci sve ~e {}e raz mi {qa ju o osi gu ra wu od te ne po go de. Spas oda tle sva ka ko mo è do }i, ali, ne sa mo kod nas ve} u ce loj Evro pi, to je po sao ko ji se tek raz vi ja. Po da ci ko je ima ju u DDOR-u „No vi Sad„, iz sa sta va „Fon di ja ri je SAI”, go vo re da su po li se pro tiv su {e naj za stu pqe ni je u ju `noj Ame ri ci i Afri ci, a na osta lim kon ti nen ti ma sla bi je. Me |u tim, kli mat ske pro me ne ko je su nas za hva ti le po sled wih go di na i {te te od su {e po ka za le su da po sto ji plod no tlo za raz voj tog bi zni sa i u EU, a na rav no i u Sr bi ji. Naj vi {e re klam nih po ru ka na {i gra |a ni do bi ja ju od osi gu ra va ju }ih ku }a ko je u ì ì po slo va wa ima ju ì vot no osi gu ra we. Kod nas se 13 kom pa ni ja ba vi ì vot nim osi gu ra wem, a 17 osta lih po kri va sve vr ste osi gu ra wa, ukqu ~u ju }i i imo vin ska, gde spa da ju i ri zi ci ve za ni za po qo pri vre du. U ukup noj su mi pre mi ja u pr vom tro me se~ ju ove go di ne, po po da ci ma Udru è wa osi gu ra va ~a Sr bi je, imo vin ska osi gu ra wa u~e stvu ju s 27,3 od sto.

O to me ka ko se kon kren to osi gu ra va ju }e ku }e u Sr bi ji ba ve tim po slom ge ne ral ni se kre trar Udru è wa osi gu ra va ~a Sr bi je Vla dan Ma ni} ka è: – Osnov ni pro iz vo di ve za ni za po qo pri vre du su osi gu ra we plo do va i ì vo ti wa. Raz voj pod sti ~e i dr à va: na osno vu ured bi Mi ni star stva po qo pri vre de o kre dit noj po dr {ci raz vo ju sto ~ar stva pot pi sa ni su ugo vo ri s osi gu ra va ju }im ku }a ma DDOR „No vi Sad”, „Du nav„, „Del ta \e ne ra li”, „Ta ko vo”,”Mi le ni jum” ,”Uni ka” i „Glo bus” – na vo di Ma ni}. – U ceo pro jek ta bi lo je ukqu ~e no i Mi ni star stvo fi nan si ja. Te kom pa ni je su se oba ve za le na to da }e svo je po nu de za za kqu -

~i va we po li sa usa gla si ti s ured ba ma po me nu tih te la. Kod nas je osi gu ra we u obla sti po qo pri vre de jo{ u po vo ju. Osi gu ra wa od su {e i pre ko mer nih pa da vi na ne ma mno go u po nu di: za pr vo je do bar pri mer „Del ta \e ne ra li”. Me |u tim, po nu da osi gu ra va ju }ih ku }a za obla sti po qo pri vre de se kon stant no raz vi ja, a s kli mat skim pro me na ma ko je iza zi va ju sve ve }i {te tu, bi }e vi {e po nu da. Za po qo pri vred na osi gu ra wa kod nas je po treb na no va plat for ma. Vla de ze ma qa {i rom sve ta uzi ma ju ak tiv nu ulo gu u ovoj obla sti. Is ku stvo go vo ri da se sa mo obo stra nim an ga ò va wem i sin hro ni zo va nim de lo va wem dr àv nog sek to ra i osi gu ra va ju }ih kom pa ni ja mo gu ostva ri ti vi dqi vi i po zi tiv ni po ma ci u toj obla sti. Deo po sla mo ra pre u ze ti dr à va, kroz od go va ra ju }e si ste me sub ven ci o ni sa wa i mo de le jav nopri vat nog part ner stva. Da bi to kod nas po ~e lo da se ostva ru je, tre ba do ne ti od go va ra ju }u za kon sku i pod za kon sku re gu la ti vu u toj obla sti. Po zna ti su pri me ri Austri je, Poq ske, Ru si je, gde su sub ven ci jepre mi je u po qo pri vre di od 50 do 68 od sto. Mi ide mo tim pu tem. Mi ni -

VA GA SE [TE TA U SE VER NOM PO TI SJU

Ne }e se bra ti in du strij ska pa pri ka, gro `|e… Zbog su {e si tu a ci ja je ka ta stro fal na i u ata ri ma op {ti na se ver nog Po ti sja. U ata ru sen }an ske op {ti ne {te ta zbog uma we wa pri no sa pro ce wu je se na 2,4 mi li jar de di na ra. – Po sle di ce su {e se jo{ to li ko ne ose }a ju jer po qo pri vred ni ci tro {e svo je za li he i re zer ve pa }e po te {ko }e iza }i na po vr {i nu u na red nom pe ri o du – ka `e pred sed nik sen }an ske op {ti ne Ru dolf Ce gle di. – Pro ce ne su da }e ukup ni pri no si na na {em pod ru~ ju bi ti uma we ni 60 do 70 od sto. U ata ru Sen te pod ku ku ru zom je oko 17.000 hek ta ra, a pro ce ne su da }e rod bi ti uma wen ~ak 85

no ra stu ce na p{e ni ce i bra {na, to po me ra we tre ba lo da bu de i ve }e, ~ak do 40 po sto.

od sto. [e }er na re pa je ne {to u bo qem sta wu pa }e pri nos bi ti uma wen 40 od sto, kod sun co kre ta se o~e ku je sma we we od 60, so je od 75 i in du strij ske pa pri ke od 60 do 90 pro ce na ta. Ko mi si ja za pro ce nu {te te od su {e u op {ti ni Ka wi `a kon sta to va la je pro se~ no uma we we ro da ve }e od 73 od sto, a ukup na {te ta pro ce wu je se na 29,5 mi li o na evra. ^la ni ca Op {tin skog ve }a Ka wi `e za re sor po qo pri vre de Mo ni ka Ha las pre do ~a va da su, osim ra tar skih use va, po sle di ce evi dent ne u vo} wa ci ma i vi no gra di ma, gde je rod sma wen ~ak 94 od sto. Ona uka zu je na to da su vo} wa ci

i vi no gra di stra da li jo{ zi mus od ni skih tem pe ra tu ra, a po tom su do dat ne {te te na ne li pro le} ni mra ze vi i su {a. Sli~ na si tu a ci ja je i u op {ti na ma No vi Kne `e vac, ^o ka i Ada, pa se u svim po ti skim op {ti na ma pro ce wu je da su se ste kli uslo vi da se wi ho ve te ri to ri je pro gla se pod ru~ ji ma po go |e nih su {om kao ele men tar nom ne po go dom. Na ku ku ru zu, ko ji je na za stu pqe ni ji usev, po sle di ce du go tra je su {e su vi dqi ve ve} na pr vi po gled. Na ve }i ni wi va na vi {im te re ni ma go to vo da ne }e bi ti ro da, a ne {to bo qa si tu a ci ja je u rit skim ze mqi {ti ma, a go to vo su

sim bo li~ ne po vr {i ne ko je se na vod wa va ju. Ne da }a ma iza zva nim su {om do dat no su do pri ne le i dru ge okol no sti, po put ~i we ni ce da su mno gi pro iz vo |a ~i ku k u r uz se j a l i u gu s tom sklo pu pa su se biq ke na vru }i ni sa su {i le i ne za met nuv {i kli po ve. Is k u s tva pro i z v o | a ~ a su ovog pu t a ne p o v oq n i j a kod onih ko ji su se ja li uvo zne hi bri de ku ku ru za. Na se ve ru Ba na ta, u ata ri ma No vog Kne `ev ca, Ba n at s kog Aran | e l o v a i dru gih me sta, upr kos su {i, po lo vi~ nom ro du na da ju se ra ta ri ko ji su osta li ver ni do ma }im hi bri di ma. M. Mi tro vi}

star stvo po qo pri vre de je odo bri lo re gi stro va nim ga zdin stvi ma pra vo na re gres osi gu ra wa u vi si ni 40 od sto od pre mi je, i jo{ bez po re za. Kroz po dr {ku raz vo ju kre di ta u obla sti sto ~ar stva, to ide i do sto od sto. Kod tih pro gra ma u pi ta wu su stan dard ni ri zi ci.

stro fe, od no sno gde su pre su {i li atar ski bu na ri. U Sr bi ji se na vod wa va sa mo pet od sto po vr {i na pa je ve} i to pro blem. Uko li ko bi se sa da u Sr bi ji na pra vio pro gram, sto pe pre mi ja bi le bi vi so ke jer su ta kve i {te te. Raz log je ja san: {te te od su {e me re se mi li jar da ma evra.

Ne is pla ti se uz lo {e pri no se – Raz log zbog ~e ga se u Sr bi ji osi gu ra va sa mo osam od sto ob ra di vih po vr {i na tre ba tra ì ti i u neo ba ve {te no sti pro zvo |a ~a o pred no sti ma ko je osi gu ra we pru à. To je jed na sta na pri ~e. Dru ga je sla bo raz vi je na po qo pri vred na pro iz vod wa kod nas, te, zbog ma lih ula ga wa i ta kvih pri no sa, osi gu ra we ni je is pla ti vo. Ve }a ula ga wa i is pla ti vi ja pro iz vod wa do ne }e ve }e in te re so va we – ob ja {wa va Da ni je la Ne deq ko vi}. Ipak, osi gu gu ra ne po vr {i ne su se u po sled wih pet go di na kod nas udvo stru ~i le, {to ja sno go vo ri o to me da se oni ko ji mo gu da sno se tro {ko ve ne iz la ù ne po treb nom ri zi ku. Sa ~i we ni com da bi dr à va mo gla vi {e po mo }i sla ù se i u DDOR-u „No vi Sad”. Ka ù da se su {a kao ri zik po ja vqu je sa mo u ze mqa ma gde je dr à va di rekt no ukqu ~e na u sub ven ci o ni sa we po li sa. Ta ko je u [pa ni ji i Tur skoj, dok je u Austri ji dr à va od u sta la od tog ri zi ka. U Hr vat skoj „Kro a ci ja osi gu ra we„ raz mi {qa o to me sa mo ta mo gde po sto ji na vod wa va we i gde po sto ji mo gu} nost osi gu ra wa sa me ka ta -

Sa mi po qo pri vred ni ci sve su za in te re so va ni ji za osi gu ra we. Ta ko di rek tor ka u Di rek ci ji za osi gu ra we ma lih i sred wih pred u ze }a Da ni je la Ne deq ko vi} ka è da je uvo |e wem ka te go ri je re gi stro va nih po qo pri vred nih ga zdin sta va in te re so va we za osi gu ra we u toj obla sti po ra slo. To me su do pri ne la vi so ka ula ga wa i sub ven ci je ko je da je dr à va. Naj vi {e se tra è po li se osi gu ra wa pro tiv gra da i uda ra gro ma. D. Vu jo {e vi}

Ra stu ku ku ruz i p{e ni ca na ber zi Dve naj va `ni je ì ta ri ce tre nut no su na ce nov nom mak si mu mu u po sled wu go di nu da na. Sve dok se pri la go |a va pro ce na ma pri no sa no vog ro da, tr ì {te ku ku ru za }e bi ti ne sta bil no, s mo gu }im sko ko vi tim pro me na ma. Na à lost, sva ka no va pro ce na ide u prav cu ma weg pri no sa, pa i tr ì {te re a gu je vi {om ce nom. Na osno vu 11 ku po pro daj nih ugo vo ra za kqu ~e nih pre ko Pro dukt ne ber ze u No vom Sa du, re a li zo va na je pro se~ na ce na tr go va wa od 28,19 din/kg (26,10 bez PDV-a), {to je u od no su na upo re |u ju }i po da tak iz pret hod ne ne de qe rast od 3,5 po sto. Tr go va we je pro te kle ne de qe za tvo re no no vom re kord nom ce nom od 27 din/kg, bez PDV-a. Od l u k a dr ` a v e da za d r ` i Ured bu o ce ni hle ba ni je ima -

la po vrat no dej stvo na ce nu p{e ni ce. Na pro tiv, ce na hleb nog `i ta je pro te kle ne de qe bi la u po ra stu u od no su na pret hod nu od 1,95 po sto. Pro se~ na ce na tr go va wa tom ro bom iz no si la je 28,58 din/kg (26,47 bez PDV-a). Na no vo sad skoj ber zi tr go va lo jo{ sa mo so ji nim zr nom i to po 77,76 din/kg (72 bez PDV-a), {to je iden ti~ no ce ni iz pret hod ne ne de qe. Kra tak osvrt na svet ske ce nov ne tren do ve ne mo `e ni ko ga osta vi ti rav no du {nim po red po da tka ko ji su ob ja vi le UN, o me se~ nom ra stu FAO-in dek sa hra ne u ju lu u od no su na ju ni ove go di ne. Taj rast iz no si ~ak 12,3 in dek snih po e na. To je naj ve }i me se~ ni rast ovog in dek sa jo{ od fe bru a ra 2008. go di ne.

Mla di u~e o Ko viq sko-pe tro va ra din skom ri tu

SUTRA NA [TRANDU

Edu ka tiv ni vo lon ter ski kamp o biq nom i ì vo tiw skom sve tu Spe ci jal nog re zer va ta pri ro de Ko viq sko-pe tro va ra din ski rit za sred wo {kol ce po ~i we su tra u Srem skim Kar lov ci ma i tra ja }e do 20. av gu sta. Gru pa od pet na e stak mla dih, uz po mo} svo jih li de ra, stru~ nih pre da va ~a pu no }e na u ~i ti, is ku si ti ì vot u pri ro di, sa zna ti {ta je tim ski rad i sa mo stal nost i pri tom, do bro se za ba vi ti. Pro je kat or ga ni zu je Po kret go ra na Voj vo di ne, a fi nan si ran je od stra ne Se kre ta ri ja ta za ur ba ni zam, gra di teq stvo i za {ti tu ì vot ne sre di ne, a po dr àn od Pa tri jar {i je Srp ske pra vo slav ne cr kve i „Voj vo di na {u ma”. Ve }i deo kam pa u~e sni ci }e pro ve sti u pri ro di Ko viq sko-pe tro va ra din skog ri ta, na oba li Du na va u {u mar koj ku }i ci. B. M.

Va ja we u pe sku za naj mla |e Tak mi ~e we u va ja wu u pe sku, na me we no de ci do 12 go di na, odr à }e se na [tran du su tra od 15.30 do 16.30 sa ti du` pla è, iz me |u Da nu bi u sa i Mo sta slo bo de. Pri ja vqi va we za tak mi ~e we je su tra od 9 do 14 ~a so va na pul tu u bli zi ni glav nog ula za na pla ù. Za na gra de u 10 ka te go ri ja po bri nu li su se Zla tar ska rad wa „@i ka i sin”, „Nek tar”, „Be ne ton”, „Bi ser” iz Zre wa ni na, „Ne stle”, [ko la te ni sa „Pe tar Mi {i}” i JKP „Grad sko ze le ni lo”. Od 17 do 18 ~a so va na bi ni na cen trl nom pla tou bi }e odr àn pro gram „Mi ni klu ba”. M. V.

Novosadska subota11.avgust2012.

U Bocke voda s mukom stiè u ku}i, na radnom mestu, {irem okruèwu. Ve} odavno kultura stanovawa podrazumeva da svako doma}instvo ima vodu, da u kuhiwi postoji slavina, kako bi se mogli oprati sudovi, skuvati ru~ak, da se u kupatilu istu{iramo, ukqu~imo ve{ ma{inu i naravno, ugasimo è|. Ukoliko, pak, nakratko slavine ostanu suve zbog nekog kvara, nastaje pometwa. Odmah krenemo da se raspitijemo za{to nema vode i kada }e do}i. Vodovod je osnovna komunalna infrastruktura koju ima svako mesto, ~ak izgra|ene vodovode imaju i ìteqi u najudaqenijim mestima. Zato

je malo onih koji }e iz prve poverovati u podatak da `iteqi naseqa Bocke nemaju izgra|en vodovod, mada je naseqe udaqeno svega pet kilometara od velikog grada. Naseqe je legalno izgra|eno, i sve dosada{we vlasti su obe}avale da }e voditi ra~una o ravnomernoj izgradwi gradskog podru~ja, smatraju}i da svi gra|ani imaju podjednaka prava.^iwenica da me{tani Bocki ve} nekoliko meseci dovoze vodu u kanistrima natovarenim na traktorske prikolice i ista~u je u bunare, da bi zadovoqili osnovne qudske potrebe, predstavqa sramotu, a i diskriminciju. @iteqi ovog naseqa muku mu~e, a odgovorni i daqe }ute. Z. Deli}

MEMORIJALNI TURNIR „VLADIMIR FRANCI[KOVI]”

Te nis gla vom na grad skoj pla `i

Sve ~a no otva ra we Pr ven stva [tran da u te ni su gla vom, 15. me mo ri jal nog tur ni ra „Vla di mir Fran ci {ko vi}„ odr à }e se da nas u 13 ~a so va, a tak mi ~e we }e tra ja ti i su tra. Tak mi ~e se pi o ni ri, ju ni o ri, se ni o ri i ve te ra ni, a u~e stvu je vi {e od 40 eki pa. Ju ~e su odr à ne kva li fi ka ci je i raz i gra va wa mla |ih ka te go ri ja, dok }e se da nas i su tra odr à ti me ~e vi za pla sman u se ni or skoj kon ku ren ci ji. Za vr {ni me ~e vi za pla sman na pro gra mu su u ne de qu od 15 sa ti. Ove go di ne, no vi na je da }e po -

Ak ci ja „Omla din ska uli ca” „Omla din ska uli ca” na ziv je jav ne ak ci je ko ju po vo dom Me |u na rod nog da na mla dih or ga ni zu je Grad ska upra va za sport i omla di nu Gra da No vog Sa da - Kan ce la ri ja za mla de su tra od 18 do 20 sa ti u Uli ci @ar ka Zre wa ni na 2. Me |u na rod ni dan mla dih obe le à va se 12. av gu sta isto vre me no u ce lom sve tu od 1999. go di ne. Ove go di ne je od lu ~e no da se kroz sim bo li~ nu ak ci ju „Omla din ska uli ca„ pru ì mo gu} nost su gra |a ni ma da se in for mi {u o na po ri ma ko je udru è wa, or ga ni za ci je i Grad ula ù u una pre |e we po lo à ja mla dih. T. S.

hronika

OBNOVA VODOVODNE, KANALIZACIONE I TOPLOVODNE MRE@E

Rad ni~ ka uli ca po sta la gra di li {te U Rad n i~ k oj uli c i bi } e pot pu no re kon stru i sa na vo do vod na, ka na li za ci o na i to plo vod na mre `a. Ve} je po ~e la ob no va vo do vod ne mre `e i ko lek tor skog prav ca ka na li za ci je od Spen sa do Glav ne crp ne sta ni ce na uglu Rad ni~ ke i Ke ja. To pla na ra do ve na vre lo vo du po ~i we u po ne de qak. Gra d o n a ~ el n ik Igor Pa vli~i}, we gov za me nik dr Sini{a Sevi}, kao i di rek to ri „Vo d o v o d a i ka n a l i z a c i j e„ Branko Bjelajac i „No vo sad ske to p la n e„ Alek san dar Pribi} ob i {li su ju ~e gra di li {te u Rad ni~ koj uli ci i za mo li li su gra |a ne za str pqe we zbog ne pri jat nih mi ri sa i za u sta vqe nog sa o bra -

Stop za kr~ me i na rod ne kuj ne do zvo qe no je sva ko me da sa ma lo nov ca po sta ne ugo sti teq. No vo sa |a ni su, me |u tim, „na {li ru pu u za ko nu”. Na i me, po me nu tim pro pi si ma je pred vi |e no da op {tin ske upra ve u me sti ma zva ni~ no pro gla {e nim za tu ri sti~ ka, mo gu da za bra ne otva ra we no vih ugo sti teq skih lo ka la. I No vi Sad je od mah po stao „tu ri sti~ ki grad”. N. C.

ovoj uli c i pod za {ti tom, te da }e se vo di ti ra ~u na da se ne o{te ti. On na la {a va da }e kal dr ma, po ko joj je Rad ni~ ka spe c i f i~ n a, bi t i vra }e na ka da ra do vi bu du go to vi. Di rek tor „Vo do vo da i ka n a l i z a c i j e” Bran k o Bje l a j ac je is ta kao da se u ovoj uli ci pr vi put uki da sta ri vod, ko ji je naj sta ri ji u gra du i ko ji pu {ta na sve stra ne. Do dao je da }e na sto ja ti da deo po sla kod {ko le „\or |e Na to {e vi}” bu de go tov do po ~et ka {kol ske go di -

Fo to: N. Sto ja no vi}

Promena reìma saobra}aja Re kon struk ci ja vre lo vo da u Uli ci \or |a Nik {i }a Jo ha na i Rad ni~ koj po ~i we u po ne de qak i zbog to ga }e bi ti pri vre me no iz me wen re ìm sa o bra }a ja na de lu par ki ra li {ta i ko lo vo za u Uli ci \or |a Nik {i }a Jo ha na. Sa o bra }aj }e se od vi ja ti jed nom ko lo vo znom tra kom uz ne iz me ni~ no pro pu {ta we u de o ni ci od Bu le va ra Slo bo da na Jo va no vi }a do Uli ce Sto ja na No va ko vi }a. Sa o bra }aj }e u Rad ni~ koj uli ci bi ti pre u sme ren na jed nu ko lo vo znu tra ku, od Su tje ske do Stra ì lov ske uli ce. U po ne de qak po ~i we i iz grad wa vre lo vod nog pri kqu~ ka za obje kat u Uli ci Ve se li na Ma sle {e broj 40 i 40b. Na de lu ko lo vo za i tro to a ra u Uli ci Ve se li na Ma sle {e is pred po me nu tih bro je va, sa o bra }aj }e se pre u sme ra va ti na jed nu ko lo vo znu tra ku uz ne iz me ni~ no pro pu {ta we vo zi la. B. M.

bed nik fi nal nog me ~a u se ni or skoj kon ku ren ci ji bi ti eki pa ko ja pr va osvo ji tri se ta, dok je pret hod nih go di na za ti tu lu bi lo neo p hod no sa mo dva. Pr vi tur nir u „gla vo me tu„ od i gran je jo{ 1987. go di ne, a od 1998. tur nir no si ime Vla di mi ra Fran ci {ko vi }a, tra gi~ no pre mi nu log vi {e stru kog {am pi o na. U~e {}e na tur ni ru se ne na pla }u je, a ge ne ral ni spon zor „Adi das Sr bi ja„ se po bri nuo da naj bo qim eki pa ma pri pad nu vred ne na gra de. B. M.

V remeploV

Tr go vin sko - in du strij ska i za nat ska ko mo ra No vog Sa da ob ja vi la je 11. avgusta 1938. da ne }e vi {e iz da va ti do zvo le za otva ra we kr~ mi, bi fea i na rod nih kuj ni u gra du i oko li ni. Za tri go di ne wi hov broj se od 600 po ve }ao na pre ko dve hi qa de, {to je uve li ko pre va zi la zi lo po tre be gra da od oko 70 hi qa da sta nov ni ka. Ina ~e, ta da {wim pro pi si ma

Zbog ra do va na ga snoj mre `i To pla ne „Jug” su tra od 6 ~a so va bi ti bez ga sa, zbog ~e ga to ple vo de ne }e bi ti na Li ma ni ma 3 i 4. Nor ma li za ci ja snab de va wa to plom vo dom o~e ku je se u no }i iz me |u ne de qe i po ne deq ka. B. M.

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

ez vode je u dana{we vreB me nemogu}e zamisliti `ivot. Potrebna nam je svuda,

Li ma ni 3 i 4 su tra bez top le vo de

ne. Bje la jac na vo di da ovi ra do vi iz no se oko 100 mi li o na di na ra, ali da }e grad si gur no }a ja i uka za li na zna ~aj ovog va `nog po sla. - Ra do vi u Rad ni~ koj pred sta vqa ju ve li ku in ve sti ci ju u ovoj go di ni, jer }e tu bi ti an ga `o va no ne k o l i k o grad s kih pred u ze }a, a osim ko mu nal ne in fra struk tu re, u uli ci }e se ure di ti par king i ze le ni lo – re kao je gra do na ~el nik Pa vli ~i}. - U ovom de lu gra da in fra struk tu ra je sta ra 30 go di na, a ha va ri je su bi le ~e ste, {to po tvr |u je da su ovi ra do vi bi li neo p hod ni. O~e ku je mo da po sao bu de za vr {en za tri me se ca, ali se ni kad ne zna {ta mo `e da se na |e is pod ze mqe. Pa vli ~i} je pod se tio da je dr v o ko p ri v i} u

mo ra ti da iz dvo ji jo{ oko 80 mi li o na za sre |i va we tro to a ra, par kin ga, ze le ni la... U ovoj uli ci re kon stru i s a } e se i ma g i stral ni vre lo vod, ko ji ob u h va t a za m e n u 1.200 me ta ra vre lo vod ne mre `e i to od Su tje ske uli ce do Ke ja `r ta va ra ci je, od no sno na de lu na ko jem su za be le `e ne ~e ste ha va ri je. - Zna ~aj ob no ve vre lo vo da, sta rog vi {e od tri de ce ni je, je po boq {a we si gur no sti i kva li te ta is po ru ke to plot ne ener gi je za gre ja we ko ri sni ci ma iz ovog de la gra da, ali i po ve }a we ener get ske efi k a s no s ti kroz sma w e w e gu b i t a k a to plot ne ener gi je - na gla sio je di rek tor „ No vo sad s ke to p la n e” Alek san dar Pri bi}. Q. Nato{evi}

NOVOSADSKA HrONIKA

subota11.avgust2012.

„SREBRNI SURFERI”z ZA INFORMACIONU AKTIVNOST U TRE]EM DOBU

Bes plat na ra ~u nar ska obu ka za sta ri je Bes plat na osnov na obu ka za ko ri {}e we ra ~u na ra i in ter ne ta za oso be sta ri je od 55 go di na, pr vi je deo pro jek ta ko ji od po ne deq ka re a li zu je No vo sad ski edu ka tiv ni cen tar, u sa rad wi sa Ame ri~ kim kut kom i or ga ni za ci jom Me|unaro dn a mre` a pomo}i . P rojekat nazva n „S rebrn i sur feri“ an ga òvan je n a promo ci ji digi ta ln e pismenos ti u Srbiji i podràv a Novos a| ane i stanovnike jo { dese t gradova Srbije da u~ e i u stari jem dobu i u kq u~ e se u i nf ormaciono dr u{tvo, u napre|u ju }i mogu}n osti za aktivno sta re we i ne za vistan ìvot . Dr ugi d eo „Sr ebrnih su rfera“ bi}e t akmi~ewe b ak a, deka i wi hovih u nuka, ko je se orga nizuje ve} d rug u god inu za r ed om , sa ci qem da s e istakn e va` nost me |ug en e-

r acijsk e p odr{ke u d igital no m opismewav awu . Finalno tak mi~ewe odr `a }e se u sep te mbr u, u Be ogradu . I z Novosadskog edu ka tivnog ce ntra n apo mi wu da j e 2012 . g o dina u E vropi p ro gla {e na god i nom ak ti vn og starewa i s ol i darno st i me|u g enerac ija ma , a da kvalitet ` ivota st arijih sugr a- | ana uti~e na kvali tet `i vo ta svih gr a|ana , pa j e veoma va` na solid arno st me|u generaci jama, po sebno u dr u{ tvima k ao {to je na{ e. Zainteres ov an i za obu ku u Novom Sadu mo gu se prijaviti do pone deqka p utem telefona 064/ 681 6335 ili p ut em mejla ka nc@nec. rs . Doda tn e info rmac ije o projektu „Srebrni surferi“ dostupne su na www.nec.rs. I. B.

KAMP ATRAKTIVNIH SPORTOVA OD PONEDEQKA

Pri ja ve do ve ~e ras

Kamp atrak tiv nih spor to va za de cu od se dam do 10 go di na, sed ma sme na, po ~i we u po ne de qak, 13. av gu sta u So kol skom do mu u No vom Sa du. Kamp, ko ji or ga ni zu ju So kol sko dru {tvo Voj vo di na, Pli va~ ki klub Voj vo di na i Ko wi~ ki cen tar No vi Sad, tra je do pet ka. To kom pet da na de ca ima ju mno {tvo sport skih ak tiv no sti i edu ka tiv nih ra di o ni ca, a or ga ni zo va ni su im i do ru ~ak, ru ~ak i u`i na. Jo{ uvek ima me sta, a pri ja ve se pri ma ju naj ka sni je ve ~e ras do 20 ~a so va na broj te le fo na 063/7796951. Or ga ni za to ri mo le one ko ji su se pri ja vi li ili }e se pri ja vi ti da de cu do ve du u po ne de qak naj ka sni je do 8.30 ~a so va u So kol ski dom, u uli ci Ig wa ta Pa vla sa 2 - 4. G. M.

DNEVNIK

DOM ZDRAVQA OSUDIO NAPAD NA DOKTORKU DRAGANU T.

Le ka ri tra `e za {ti tu No vo sa |a nin Q. [. (1939), ko ji je u ~e tvr tak pre pod ne me tal nom {ip kom is pred mar ke ta „Tem po„ na No vom na se qu pre tu kao dok tor ku Dra ga nu T. ni je bio wen pa ci jent, re ~e no je ju ~e na kon fe ren ci ji za no vi na re, odr `a noj u Do mu zdra vqa „No vi Sad„. Ovaj su gra |a nin po sled wi put kod dok tor ke Dra ga ne na pre gle du je bio 10. ma ja pret hod ne go di ne, a le ~io se i kod dru gih le ka ra ove zdrav stve ne usta no ve. Dom zdra vqa „No vi Sad” pro tiv Q. [. ne }e po kre ta ti pri ja vu, jer se na pad na dok tor ku de sio iz van pro sto ra ove usta no ve i van we nog rad nog vre me na, a na le kar ki je da od lu ~i da li }e po kre nu ti pri vat nu tu `bu. Za me nik di rek to ra Do ma zdra vqa “No vi Sad” Oli ver Sto ja nov osu dio je in ci dent

Fo to: R. Ha yi}

i is ta kao da je ovo jo{ je dan slu ~aj ko ji po tvr |u je da je

Apel za izmenu krivi~nog zakona ^lan Grad skog ve }a za zdrav stvo prim. dr Ra do van La ti no vi} ob i {ao je ju ~e u Ur gent nom cen tru Kli ni~ kog cen tra Voj vo di ne po vre |e nu dok tor ku Dra ga nu T. i is ta kao da je ne do pu sti vo da na si qe bu de vid ko mu ni ka ci je me |u su gra |a ni ma. -Naj o {tri je osu |u jem atak na fi zi~ ki i mo ral ni in te gri tet zdrav stve nih rad ni ka, ko ji ra de u op {tem in te re su gra |a na. Bu du }i da smo i ra ni je bi li sve do ci ova kvih si tu a ci ja, ovaj do ga |aj tre ba da shva ti mo kao po sled wu opo me nu pred po nov ni apel za iz me nu i do pu nu kri vi~ nog za ko na - re kao je La ti no vi}.

le ka ri ma neo p hod na za {ti ta. - Pre ne ko li ko go di na po kre nu ta je ini ci ja ti va da se le ka ri ma da sta tus slu `be nog li ca, ali ona ni je na i {la na od ziv nad le `nih. Obra ti }e mo se po no vo re le vant nim usta no va ma, mi ni star stvi ma, Le kar skoj ko mo ri i sin di ka ti ma i po ku {a ti na taj na ~in da skre ne mo pa `wu na pro blem za {ti te le ka ra i obez be di mo sta tus slu `be nih li ca - re kao je Sto ja nov. Na pad na Dra ga nu T. o{tro je osu dio i Sin di kat za po sle nih

TEMERIN, SREMSKI KARLOVCI I BEO^IN BI]E POVEZANI SA NOVIM SADOM

Pr va re gi on al na op ti~ ka mre à u Sr bi ji Idej ni pro je kat “Us po sta vqa we teh ni~ ko-teh no lo {kog okvi ra za raz voj lo kal ne FTTH mre è u op {ti na ma Te me rin, Be o ~in i Srem ski Kar lov ci i po ve zi va we sa FTTH mre òm No vog Sa da“ pred sta vqen je ju ~e stru~ noj i po slov noj jav no sti. Na stao u okvi ru USAID pro jek ta odr ì vog lo kal nog raz vo ja, ovaj pro je kat deo je stu di je iz vo dqi vo sti vred ne 49.000 do la ra. Ova stu di ja po mo }i }e da se re a li zu je pr va re gi o nal na op ti~ ka mre à u Sr bi ji. Ciq je da se ovom mre òm omo gu }i pri stup br òj in ter net ko nek ci ji za jo{ 25.000 gra |a na i una pre di re gi o nal na kon ku rent nost me |u op {tin skog

part ner stva No vog Sa da, Te me ri na, Be o ~i na i Srem skih Kar lo va ca. - U Sr bi ji po sto je lo kal ne mre è, po je di ni gra do vi ih ima ju, me |u tim ovo je pri put da se pri ~a o re gi o nal noj op ti~ koj mre ì ko ji }e kre i ra ti ove tri ma we op {ti ne, ka da se pri kqu ~e na po sto je }u no vo sad sku mre ù - ka è Ve sna Ko pa wa iz USAID-a. [i ro ko po ja sni pri stup in ter ne tu omo gu }i }e lo kal nim sa mo u pra va ma pri vla ~e we no vih in ve sti ci ja u teh no lo {ki vi so ko raz vi je nim pri vred nim gra na ma, stva ra we no vih mo gu} no sti za tr ì {te rad ne sna ge, efi ka sni je upra vqa we

DANAS U GRADU BioSKoPi Arena: „Diktator” (14.20), „Sneàna i lovac” (22.25), „Prometej” (19.40), Madagaskar 3: Najtraèniji u Evropi” (12.15, 14.15, 16.30, 18.15), „Lol” (16), „Imate li znawe za drugo stawe” (22), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12, 12.30, 13.30, 13.45, 15.15, 15.30, 17.30, 19.30, 20.05), „Nedodirqivi” (20.20), „ûdesni Spajdermen” (11.30, 14, 16, 17.50), „Uspon mra~nog viteza” (14.20, 17.20, 20.30, 21.15, 22), „Totalni opoziv” (17.15, 19.45, 21.55)

MUZeJi Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 14 sati i od 18 do 22 ~asa, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini”

RO\ENI U no vo sad skom po ro di li {tu od pre kju ~e u 7 sa ti do ju ~e u isto vre me ro di le su: BLI ZAN CE: Marija Laje{i}-Pudar iz Srem ske Ka me ni ca (de ~a ci), DE VOJ Î CE: Milica Rat, Tamara Kolunxija, iz No vog Sa da, Brankica Joksovi}, Tatjana Jovanovi} i Xulijeta Beri{a iz No vog Sa da, Tamara Bodroà iz Ba~ ke Pa lan ke, Jasmina Kele~evi} iz Kul pi na i Oqa Vasiqevi} iz No vog Be o gra da, DE Â KE: Sawa Petrovac, Mirjana Mi{kov, Borislava \uki} i Slavica Aj, Stanislava Gali}, Marija Risti}, Zorica Mari}, Tatjana Ivkovi}-Kapicl i Sneàna Petrovi} iz No vog Sa da, Suzana Okanovi} iz Pe tro va ra di na, Angela Novak iz Be ~e ja, Marina Baraw iz Be {ke, Milena Macak iz Sil ba {a, Miroslava Purkovi} iz Fu to ga i Tawa Dobri} iz Ru men ke.

SAHRANE Na Grad skom gro bqu da nas }e bi ti sa hra we ni: Oli ve ra Du {a na Be ker (1935) u 10 sa ti, Ma ra Vo ji na [i mi} (1923) u 11.15, Ar se ni je Ri sta Ka ra xi} (1925) u 12, Slo bo dan Na de Kri vo ka pi} (1946) u 12.45, Mom ~i lo Va si li ja Gr bi} (1939) u 13.30, Goj ko Va si li ja Po po vi} (1955) u 14.15, Mi li voj Jo va na A|an ski (1923) u 15 i Sla vi ca Goj ka Jo va no vi} (1959) u 15.45 ~a so va. Na Us pen skom gro bqu bi }e sa hra we na Mi ra Ob ra da Ko si jer (1922) u 15 sa ti. Na gro bqu No vi Ma jur u Pe tro va ra di nu bi }e sa hra we na Ma ri ja Bla `a Pet ko vi} (1933) u 15 ~a so va. Na Cen tral nom gro bqu u Fu to gu bi }e sa hra we na Da ni ca Mi }a Man di} (1935) u 11 ~a so va. Na Gor wem sta rom gro bqu u Fu to gu bi }e sa hra wen Pe tar \or |a Ra do va nov (1939) u 11 sa ti.

Ra di o ni ce na [tran du Ra di o ni ce „Bu di kre a ti van na re ci kla àn na ~in” Po kre ta go ra na No vog Sa da u okvi ru pro jek ta „Bu di drug, okre ni sa kwi gom je dan krug” odr à va ju se sva kog da na od 19 sa ti is pred Bi bli o te ke na [tran du. Ula zni ca za ra di o ni cu su dve pra zne li men ke ili har ti ja za re ci kla ù, a pri ja ve tre ba sal ti na imejl of fi ce@ po kret go ra na.org.rs ili pre ko fej sbuk gru pe Bu di drug, okre ni sa kwi gom je dan krug. T. S.

NOV NA^IN ODLAGAWA SME]A IDEALAN NA TROPSKIM TEMPERATURAMA

telefoni VA@niJi BRoJeVi Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i Pr 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APoteKe No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

pred u ze }i ma, po jed no sta vqe we ko mu ni ka ci je iz me |u gra |a na, pred u ze }a, jav nih in sti tu ci ja i dru gih or ga ni za ci ja, una pre |e we kva li te ta `i vo ta qu di u ru ral nim i uda qe nim obla sti ma, ukqu ~u ju }i i po dr {ku za raz voj tu ri zma. Stu di ju iz vo dqi vo sti ura di la je IT fir ma “Am ber soft ver” u sa rad wi sa no vo sad skim jav nim pred u ze }em “In for ma ti ka”. Osim USAID pro jek ta odr `i vog lo kal nog raz vo ja stu di ju je po mo gao i Po kra jin ski se kre ta ri jat za pri vre du ko ji je iz dvo jio do dat nih 12.000 do la ra, kao po dr {ku za iz ra du pro jekt no-teh ni~ ke do ku men ta ci je za op {ti nu Te me rin. J. Z.

u zdrav stvu i so ci jal noj za {ti ti Voj vo di ne, Gra da No vog Sa da i Do ma zdra vqa „No vi Sad„. Po re ~i ma pred sed ni ka Sin di ka ta Do ma Zdra vqa „No vi Sad„ Da ni je la @u pi }a, na pa di na me di cin sko oso bqe se po na vqa ju, a nad le `ne in sti tu ci je osta ju bez efi ka snog od go vo ra. @u pi} is ti ~e da su na pa di ma po seb no iz lo è ni le ka ri i me di cin ski teh ni ~a ri u pri mar noj zdrav stve noj za {ti ti i da je vre me da dr à va pro me ni od nos pre ma za po sle ni ma u zdrav stvu ta ko {to }e im do de li ti sta tus slu `be nih li ca. Iz Sin di ka ta le ka ra i far ma ce u ta Sr bi je ta ko |e osu |u ju in ci dent i ka ù da je na pad na le ka re {i ri dru {tve ni pro blem, ko jim bi mo ra li da se po za ba ve qu di, ko ji vo de ze mqu. Da pod se ti mo, se dam de set tro go di {wi Q. [. na pao je dok tor ku sa le |a i uda rao je me tal nom {ip kom po gla vi, usled ~e ga je za do bi la raz de ro ti ne, iz bi je na su joj tri zu ba, ra se ~e na gor wa i do wa usna i na gwe ~e na {a ka. Hit na po mo} je pre ve zla Dra ga nu T. u Ur gent ni cen tar gde je pre gle da na, kon sta to va ne su joj lak {e te le sne po vre de i za dr à na je je dan dan na po sma tra wu. N. R.

420-374

Pod zem ni kon tej ne ri oprav da li po sto ja we

Pred no sti od la ga wa sme }a u pod zem ne kon tej ne re do {le su do iz ra à ja u ovim trop skim da ni ma u na {em gra du, jer se vi {e ne ose }a ju ne pri jat ni mi ri si. Ne ma vi {e ni zo qa, ma ~a ka, pa sa, mu {i ca, ko ji kru è oko otvo re nih kon tej ne ra. U „î sto }i” ka ù da su se pod zem ni kon tej ne ri po ka za li kao od li~ no re {e we, za to ovo pred u ze }e ne pre kid no ula è no vac u sa vre me nu opre mu ka ko bi No vi Sad iz gle dao ured no i ~i sto. U gra du su do sa da po sta vqe na 72 pod zem na kon tej ne ra. Pr va dva pod zem na kon tej ne ra ovo pred u ze }e po sta vi lo je u uli ci Mo de ne u sklo pu re kon struk ci je cen tra u sep tem bru 2010. go di ne. To kom ju la 2011. go di ne po sta vqe no je jo{ osam na est pod zem nih kon tej ne ra – na dva me sta u Uli ci Ili je Og wa no vi }a, na dve lo ka ci je na Trif ko vi }e vom tr gu, na tri me sta na Bu le va ru Mi haj la Pu pi na, u Uli ci Jo va na \or |e vi }a iza zgra de Ba no vi ne i kod zgra de Srp skog na rod nog po zo ri {ta. U ok to bru pro {le go di ne {est pod zem nih kon tej ne ra je po sta vqe no na Tr gu Ma ri je

Fo to: N. Sto ja no vi}

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSi Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

U „îsto}i” kaù da su se podzemni kontejneri pokazali kao odli~no re{ewe, zato ovo preduze}e neprekidno ulaè novac u savremenu opremu, kako bi Novi Sad izgledao uredno i ~isto Tran da fil, u Pa {i }e voj i Ma sa ri ko voj uli ci. U ma ju ove go di ne {est pod zem nih kon tej ne ra do bi li su sta nov ni ci Je vrej ske, Uli ce Ko za ~in skog i Be o grad skog ke ja. Jo{ dva se na la ze u Du nav skoj uli ci kod Mu ze ja re vo lu ci je, dva na uglu Uli ce Voj vo de Put ni ka i Tr ga ne zna nog ju na ka i dva na uglu Rad ni~ ke i Ste va na Mu si }a. U ju nu je „î sto }a“ po sta vi la 24 pod zem na kon tej ne ra. Dva

se na la ze na uglu uli ca Po li ta De san ~i }a i Vla di ke Pla to na, dva na uglu Po li ta De san ~i }a i Mi ke An ti }a i dva na uglu Mi ke An ti }a i @ar ka Zre wa ni na kod gim na zi je „Isi do ra Se ku li}“. Tri kon tej ne ra se na la ze u [a fa ri ko voj uli ci, od to ga dva na BUS ter mi na lu, a je dan kod re sto ra na „ZAK“. Dva pod zem na kon tej ne ra „^i sto }a“ je po sta vi la i u Uli ci dr La ze Sta no je vi }a u dvo ri {tu Skup -

{ti ne gra da, dva u Uli ci Ste va na Mu si }a i dva na ke ju kod re sto ra na „Plej of„. Dva pod zem na kon tej ne ra se sa da na la ze i na uglu Du nav ske i uli ce Ig wa ta Pa vla sa. Na uglu uli ca Voj vo de Bo jo vi }a i Vu ka Ka ra xi }a su dva pod zem na kon tej ne ra, isto to li ko ih je na uglu Va len ti na Vod ni ka i Slo va~ ke i tri na uglu Mi le ti }e ve i Gr~ k o {kol s ke uli c e. No vi pod zem ni kon tej ne ri po sta vqe ni su i u uli ci Mi ke An ti }a, na Tr gu Ga le ri ja i na dve lo ka ci je u Uli ci voj vo de Mi {i }a. Jo{ dva pod zem na kon tej ne ra po sta vqe na su i na Li ma nu 3 u Uli ci na rod nog fron ta, po red zgra de „Park si ti”. Q. Na.

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

BESPLATNI KURSEVI ZA NEZAPOSLENE U EDUKATIVNOM CENTRU

Uz no va zna wa lak {e do po sla Oko 90 ne za po sle nih li ca svih sta ro snih do ba iz No vog Sa da do bi lo je ju ~e ser ti fi kat o za vr {e noj obu ci za rad na ra ~u na ri ma, za po ~i wa wu pri van tog bi zni sa i za nat stva. Obu ku je fi nan si rao Grad sa pet mi li o na di na ra, a or ga ni zo va na je u fa bri ci „Pe tar Drap {in”, gde od ma ja ra di Edu ka tiv ni cen tar za obu ku u pro fe si o na lim i rad nim ve {ti na ma, ~i ji je osni va~ Vla da AP Voj vo di ne. Ser ti fi ka te je uru ~io po kra jin ski se kre tar za pri vre du, za po {qa va we i rav no prav nost po lo va Miroslav Vasin po `e lev {i po la zni ci ma da br zo na |u po sao. Ka ko je re kao, ovo je dru ga gru pa po la zni ka ko ja je za vr {i la edu ka ci ju, a u pla nu je da ove go di ne bes plat nu obu ku sa vla da ime |u ~e ti ri i pet hi qa da ne za po sle nih.

Fo to: F. Ba ki}

- Ima la sa mo po slov no - in for ma ti~ ku obu ku, a na me ra vam da idem i na kurs iz en gle skog je zi ka. Ho }u da is ko ri stim sve

mo gu} no sti ko je dr `a va obez be |u je za ne za po sle ne - ka za la je Nada Bjelogrli}, ko ja pri pa da naj u gor `e ni oj ka te go ri ji ne za -

po sle nih. Sa 28 go di na rad nog sta à osta la je bez po sla i ka ko ka è sa Tr ì {ta ra da je me |u pr vi ma po zva na. Men tor u Edu ka tiv nom cen tru in è wer me ha tro ni ke Danilo Grk ka è da po la zni ci pri la ze obu ci sa po seb nom pa `wom i da je pro gram do bro osmi {qen. Za me nik gra do na ~el ni ka Sini{a Sevi} ka zao je ju ~e pri li kom uru ~i va wa ser ti fi ka ta da su ~el ni ci Grad ske upra ve sve sni pro ble ma ne za po sle no sti u gra du, te da }e Grad na sto ji da do ve de stra ni ka pi tal u No vi Sad. - O~e ku jem da se do kra ja go di ne re {e imo vin sko - prav ni od no si ko ji su sa da ko~ ni ca za do la zak stra nog ka pi ta la. Ova grad ska vlast è li da do ve de stran ce za in te re so va ne za pro iz vod ne de lat no sti - re kao je za me nik gra do na ~el ni ka Se vi}. Z. Deli}

LETO POGODUJE [IREWU CREVNIH ZARAZNIH BOLESTI

Bak te ri je vre ba ju iz hra ne Le to je se zo na crev nih za ra znih bo le sti, ka ko zbog vi so kih spoq nih tem pe ra tu ra i br èg raz mo na à va wa mi kro or ga ni za ma u hra ni, ta ko i zbog sma we ne odmbram be ne è lu da~ ne ba ri je re uno {e wem ve }ih ko li ~i na te~ no sti i po ve }a nog bro ja mu va. Crev ne za ra zne bo le sti se

te ri ja se me ri mi li o ni ma, is ti ~e spe ci ja li sta epi de mi o lo gi je dr Svetlana Ili} iz In sti tu ta za jav no zdra vqe Voj vo di ne. - Hra na mo è bi ti za ga |e na pri mar no, ako po ti ~e od za ra è nih ì vo ti wa ili se mo è za ra zi ti na knad no u to ku pri pre ma wa ili ~u va wa. Naj ~e {}i

Probiotici poznati jo{ u 19. veku Pr va ide ja o pro bi o ti ci ma ro di la se jo{ u 19. ve ku ka da je ru ski na u~ nik dr Ili ja Me~ wi kov shva tio da u Bu gar skoj se qa ci ì ve du è ne go u osta lim kra je vi ma, {to je po ve zao sa ~e {}om upo tre bom ke fi ra. Tek 60-tih go di na pro {log ve ka Ame ri kan ci su po ~e li te pro bi ot ske kul tu re da sta vqa ju u mle~ ne pro iz vo de. Iako je uzi ma we pro bi ot skih na mir ni ca ko ri sno, to ne mo è bit no da uti ~e na po boq {a we crev ne mi kro flo re. Po treb no je do da ti pro bi o ti ke u ko ji ma je kon cen tra ci ja tih bak te ri ja da le ko ve }a, is ti ~e dr Sve tla na Ili}. {i re na vi {e na ~i na - pre ko pr qa vih ru ku ili za ga |e nom vo dom i hra nom. Hra na je ide al no tlo za raz mno à va we bak te ri ja i usled vi so kih tem pe ra tu ra ve} na kon dva do tri sa ta broj bak -

ri zi ci u pri pre mi hra ne su ko ri {}e we na mir ni ca `i vo tiw skog po re kla bez ter mi~ ke ob ra de, kao {to su si ro va ja ja u fi lo vi ma, sla do led, ma jo nez ili ne do voq no ter mi~ ki ob ra -

|e nih po put ro vi tih ja ja, me sa sa ro {ti qa - ob ja {wa va dr Ili}. Se kun dar nu za ga |e nost hra ne uzro ku ju broj ne bak te ri je i wi ho vi tok si ni. Naj ~e {}e su to bak te ri je iz gru pe sta fi lo ko ka i strep to ko ka, po re klom iz gor wih re spi ra tor nih pu te va i ko è ~o ve ka i bak te ri je fe kal nog po re kla, sa za pr qa nih ru ku, po su |a i pri bo ra ili rad nih po vr {i na. Da bi se to spre ~i lo neo p hod no je pri dr à va ti se osnov nih pra vi la u pri pre mi i di stri bu ci ji hra ne. Sa go vor ni ca is ti ~e da je tu od ve li kog zna ~a ja osnov na li~ na hi gi je na i odr à va we ku hiw ske rad ne po vr {i ne i opre me, ko ri {}e we si gur nih si ro vi na. Po red to ga na mir ni ce se mo ra ju do bro ter mi~ ki ob ra di ti na tem pe ra tu ri ko ja }e uni {ti ti bak te ri je, pri pre mqe na hra na tre ba da se utro {i {to pre na kon pri pre me, ku va nu hra nu dr à ti u fri ì de ru, a na kon va |e wa iz hlad wa ka tre ba je pro ku va ti, spre ~i ti do dir ku va ne i si ro ve hra -

ne, za {ti ti ti je od in se ka ta i ko ri sti ti si gur nu vo du. Po re ~i ma dr Ili}, pri su stvo bak te ri ja tro va ~a hra ne ne iza zi va pro me ne uku sa, mi ri sa i iz gle da na mir ni ce, te zbog to ga ne iza zi va od boj nost. Po sle ne ko li ko da na, u za vi sno sti od une tog uzro~ ni ka, ja vqa ju se sto ma~ ne te go be. Naj u ~e sta li je su po vra }a we, gr ~e vi u sto ma ku, pro liv i vi so ka tem per tu ra. Naj te à kli ni~ ka sli ka je ka da se pa ci jent mo ra ho spi ta li zo va ti. Gu bi tak te~ no sti iz or ga ni zma zbog po vra }a wa i pro li va iza zi va de hi dra ta ci ju i zbog to ga je neo p hod na na dok na da te~ no sti. Pre po ru ~u je se ko ri {}e we sa mo pre pa ra ta ko ji }e nor ma li zo va ti rad cre va i po mo }i u us po sta vqa wu rav no te è mi kro or ga ni za ma u cre vi ma, ta ko zva nih pro bi o ti ka. Oni sa dr è od re |e ne so je ve „do brih” bak te ri ja ko je su sa stav ni deo nor mal ne crev ne flo re i wi hov je za da tak da je oja ~a ju ka da je ugro è na. I. Dragi}

ELEKTRODISTRIBUCIJA NAREDNIH DANA U AKCIJI

Du `ni ci ma se ku stru ju Na red nih da na po ~e }e is kqu ~e wa stru je na u red nim pla ti {a ma, kao i utu `i va we po tro {a ~a, sa op {ta va ju iz Elek tro di stri bu ci je “No vi Sad”, {to je jed na od za kon skih me ra ko je im sto je na ras po la ga wu ka da je re~ o na pla ti ve li kih du go va za utro {e nu elek tri~ nu ener gi ju. Na te re nu }e bi ti an ga `o va no 25 do 35 mon ter skih pa ro va ko ji }e dnev no is kqu ~i va ti oko 800 po tro {a ~a. U slu ~a ju even tu al nog is kqu ~e wa stru je po tro {a ~i tre ba da do |u u po slov ne pro sto ri je Elek tro di stri bu ci je “No vi Sad”, na Bu le va ru oslo bo |e nja 100, iz mi re dug u ce lo sti i upla te na kna du za po nov no pri -

^ITAOCI PI[U SMS

kqu ~e we. Ta ko se za do ma }in stva ko ja ima ju tro fa zni mer ni ure |aj po nov no pri kqu ~e we pla }a 1.853 di na ra, a ona sa mo no fa znim, 1.236, dok pri vre da pla }a 4.214 di na ra. [to se ti ~e ku pa ca ko ji ko ri ste ili pla ni ra ju da ko ri ste stru ju na neo vla {}en na ~in, iz Elek tro di stri bu ci je pod se }a ju da ima ju kon trol nu slu `bu, opre mqe nu naj sa vre me ni jim ala tom i vi so ko teh no lo {kom opre mom, ko ja se ba vi su zbi ja wem ovog vi da kri mi na la. Oni ra de 24 sa ta dnev no, 365 da na u go di ni. Ka da se usta no vi da gra |a ni kra du stru ju, od mah im se ob u sta vqa da qa is po ru ka, is kqu ~u ju se sa mre `e i gu be sta tus kup ca. U tom slu ~a ju, uko li ko po no vo

è le da za snu ju pret plat ni~ ki od nos, mo ra ju da do |u u pro sto ri je spe ci jal ne kon trol ne slu `be, na Bu le va ru oslo bo |e na 98, gde }e im bi ti ob ra ~u nat iz nos neo vla {}e nog ko ri {}e wa stru je. Ako ku pac u ce lo sti iz mi ri iz nos po ob ra ~u nu, na kon to ga po treb no je da po no vo pod ne se zah tev za pri kqu ~e we na di stri bu tiv nu mre ù i mo ra, uko li ko è li po no vo da za snu je pret plat ni~ ki od nos, da pla ti i tro {ko ve iz grad we no vog pri kqu~ ka na re gu la ci o noj li ni ji. Rad no vre me bla gaj ni u po slov noj zgra di “Elek tro voj vo di ne” u No vom Sa du rad nim da ni ma je od 7 do 18, a su bo tom od 8 do 12 ~a so va. B. M.

065/47-66-452

Ka mi o ni tut we, a ku }e... Te {ka vo zi la i te ret ni ka mi o ni pro la ze kroz Ste pa no vi }e vo neo me ta no od stra ne po li ci je. I sva ke go di ne isto, a za bra na po sto ji za vo zi la te `a od 12 to na. I to jo{ od Ru men ke, ko ju mu ~i isti pro blem. Ku }e nam se ru {e po la ko i si gur no! 064/1378... *** Pi ta mo se za {to pra vi ti re kon struk ci ju sta di o na „Ka ra |or |e” ako je na ne dav no od i gra nim dve ma me |u na rod nim utak mi ca ma pri su stvo va lo je dva 15.000 gle da la ca? Ina ~e, sta dion pri ma oko 20.000 gle da la ca, a na do ma }im pr ven stve nim utak mi ca ma bu de je dva 2.000 do 3.000 gle da la ca. Grad tre ba da iz dvo ji sa mo u ovoj go di ni 80 mi li o na di na ra, {to je ma wi deo od ukup ne su me. Pi tam se ka ko je mo gu }e ta ko ola ko od lu ~i va ti o ar ~e wu na {ih pa ra? 063/8532... *** De bakl u Lon do nu, ali ne to li ko na {ih spor ti sta; ko li ko sport skih ko men ta to ra, ko ji su to li ko na vi ja~ ki ostra {}e ni da ne

pri me }u ju stvar ne le po te i vred no sti spor ta. Po go to vo je atle ti ka na ka rad no ko men ta ri sa na. 063/5017.. *** Hteo bih da se za hva lim pa tro na `noj slu `bi za pro fe si o na lan i vr lo qu ba zan

stav pre ma bo le sni ci ma. Gip sa ni iz Bu di sa ve. 064/1150... *** Ko je sve kod nas i za {ta sti mu li san. U se lu Vi lo vo, op {ti na Ti tel, po kra de no ~o ve ku, bu kval no u cen tru se la, de set hi qa da kli po va ku ku ru za {e }er ca i ni ko ni {ta ni je vi deo, ni ti ~uo. Ni „kom {i je”, ni pa tro le po li ci je, a vo zi lo je mo ra lo bi ti vi dqi vo sa tom ko li ~i nom, ali ni je. Po red to ga, ~o vek ne sme da ka è {ta zna. Po qa ri i osta li, }o rak. 060/6394... *** Na Li ma nu de ca od de se tak go di na u za me nu za pra vqe ne |in |u vi ce sku pqa ju pri lo ge za pse iz dvo ri {ta o ko ji ma sa mi vo de ra ~u na. @e na iz po li ci je ka è da mo ra da im pi {e pri ja vu - gde ì ve? Gde im ra de ro di te qi? [ta mi sli te da li }e ta de ca po no vo ikad po ku {a ti ne {to do bro i ko ri sno? î ja su bri ga psi lu ta li ce i ba ki ce sa cve }em bez pri ho da? Da li mi to tre ni ra mo stro go }u na po gre {nim me sti ma? 063/5328..

subota11.avgust2012.

NIS U SUSRET POTRO[A^IMA

Ak ci ja „Bu di br ì od {am pi o na” Ak ci ja NIS Pe tro la na me we na po tro {a ~i ma - „Bu di br ì od {am pi o na”, po ~e la je ju ~e na pum pi na Sen tan drej skom pu tu, a otvo rio je auto mo bi li sta Du{an Borkovi}, ~lan Ni so tec Ra cing Te am-a. Ak ci ja se na sta vqa i da nas na ovoj, ali i na pum pi na Fu to {kom pu tu, a na kon to ga se se lu u ne ko li ko gra do va - Be o grad, Ni{, Kra gu je vac, Zrew nin, Ku lu, [a bac i Va qe vo. U nad me ta wu ko je tra je na red na dva me se ca mo gu u~e stvo va ti oni ko ji u svo je re zer vo a re si pa ju go ri vo u vred no sti od naj ma we 3.000 di na ra i ku pe ne ki od pro iz vo da iz pa le te mo tor nih uqa „Ni so tek”, i po tom u po seb no opre mqe nom si mu la to ru za vi tr tu el nu re li tr ku po ka ù svo je ve {ti ne u vo `wi. U ak ci ji „Bu di bo qi od {am pi o na” pri pre mqe ni su vred ni po klo ni, a naj bo qi }e do bi ti NIS „Pe trol” kar ti cu za go ri vo u di nar skoj pro tiv vred no sti od 1.000 evra i „Ni so tek” auto set za go di {we odr à va we vo zi la. Dru go pla si ra nom }e bi ti uru ~e na „Sony play sta tion 3 „ kon zo la, a za tre }e, ~e tvr to i pe to me sto na gra da je kar ting vo `wa za pet oso ba. Uz to, za pet naj br ìh tak mi ~a ra pri pre mqe no je i spe ci jal no iz ne na |e we na fi na lu. D. Ml.

U PONEDEQAK U ZBIRCI STRANIH UMETNOSTI

Ve li ka de la ma lih li kov wa ka Iz lo `ba de~ jih ra do va „Ve li ka de la ma lih umet ni ka” bi }e otvo re na u po ne de qak, 13. av gu sta u 18 ~a so va u Zbir ci stra nih umet no sti u Du nav skoj 29. Ra do vi pred sta vqa ju de~ ju in ter pre ta ci ju li kov nih teh ni ka - mo za ik, uqe na plat nu i pla ste lin, a

kao in spi ra ci ja po slu `i la su im de la iz le ga ta dr Bran ka Ili }a u Zbir ci stra ne umet no sti. Or ga ni za tor i re a li za tor iz lo `be je mu zej ski pe da gog pri prav nik Ivana Stefanovi}. Po stav ka se mo `e po gle da ti do kra ja av gu sta. M. S.

vOJvOdinA

subota11.avgust2012.

dnevnik

У САНАД ДАНАС СТИЖЕ 70 КУЛИНАРСКИХ ЕКИПА

Лалама прија крај пуних котлића САНАД: Мештани севернобанатског села Санад, смештено између регионалног пута на пет километара од Чоке, седам километара од Новог Кнежевца и долме крај Тисе, дочекују данас кулинаре који четврти пут стижу на међународно такмичење за „Златни котлић Санада 2012”. Долазак је најавило преко 70 кулинарских екипа из многих војвођанских места, стижу и Санадци из дијаспоре јужније од Саве и Дунава, а очекују се и гости из суседне Мађарске. У котлићима ће се крчкати рибља чорба, пржити риба и справљати друге ђаконије, а овдашњи кулинари у улози домаћина Владан Суботин и Зоран Надрљански, председник Савета МЗ Санад Небојша Вукчевић, председник Српске православне општине Радован Шаргић и њихови сарадници уверавају да весеља и доброг расположења неће мањкати. - Пре десетак година сам се мало више посветио кулинарству и учешћу на такмичењима у кувању рибље чорбе и других специјалитета у

гао тридесетак, 2009. године смо одлучили да кулинаре окупљамо и код нас у Санаду. Показало се да је то пун погодак, да се заједно са на-

Небојша Вукчевић

шим пријатељима такмичимо, дружимо и веселимо, јер и нама Лалама и гостима прија крај пуних котлића. Прве године биле су 92 екипе, друге 80, лане 67, а без обзира

Центар Санада

котлићима, а у последње време и у земљаним посудама и под сачевима. Како је током сезоне број одлазака на такмичења широм Војводине, у Мађарску и Румунију дости-

на кризу задовољни смо бројем пријављених кулинарских екипа. За наше мало село, то је јако добар одзив, имајући у виду да се у исто време кува и у другим местима у

околини - каже један од оснивача санадског неформалног удружења кулинара Љубитељи кувања „Лала„ Владан Суботин. Суботин је за потребе кулинарских такмичења наменио плац на углу улица Ђуре Јакшића и Жарка Зрењанина, које Санадци зову „Ћорави сокак„. Претпрошле године је ту засадио 210 садница белог багрема, тако распоређеног да када се за коју годину крошње склопе буде довољно хладовине за кулинаре, а успут сређује и осталу неопходну инфраструктуру. Присећају се Санадци времена када су се овде приређивале чувене гитаријаде на којима су наступале и афирмацију стицали сада већ култни бендови „Смак„ и „Ју група„. Гитаријада се угасила, опстала је само једна кафана „Сер Ђон„, коју држи Ђока Никочев, а пропале су велике кафане „Пана„ и „Соко Бања„. Млади због забаве одлазе у околне веће вароши или се увече на „глуварење„ окупе у центру села крај споменика, а традицију летње забаве чува ноћни турнир у малом фудбалу, који организује МЗ Санад. Фудбалски клуб не функционише, али није угашен. Културних збивања и неговање обичаја не би било без вредних ентузијаста КУД „Вук Караџић„, који окупљају фолклорце и имају уметничку радионицу. Учествују на десетак приредби у селу или оду на гостовања. Прочули су се и по организовању ускршњег поливања девојака. Прошле зиме Српска православна црквена општина Санад успешно је обновила за Богојављење пливање за часни крст. Радован Шаргић вели да је изненађујуће велико интересовање младих било за приређивање „Кнежеве вечере„ за Видовдан, а да су се млади одазвали на три акције на уређењу православног и једну на сређивању римокатоличког гробља. Понос села је Ловачко друштво „Јастреб„ са ловиштем богатим трофејним срдаћима и другом дивљачи.

NOVOSADSKI VODI^ POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”,

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748

Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20 „KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

Са „Златног котлића Санада 2011”

По лањском попису Санад има 1.147 житеља у око 400 домаћинстава. Осипа се број становника, јер је много више оних који умиру, него што се рађа деце, па је тако у овој годињи рођено свега шест беба. Основна школа је још увек осмогодишња и Санадци су упорни да сачувају осмољетку, мада је у више наврата било речи да се сведе на четири разреда. Први човек МЗ Санад Небојша Вукчевић скромно вели да је Санад сиромашно место, баш као и друга севернобанатска села, у које се улаже колико дозвољавају могућности. Асфалтни путеви су реконструисани изузев у једној улици, водовод је обновљен пре четири године, има струје и телефона у свакој кући, чак се повећао и број корисника АДСЛ интернета. Ове сезоне уређивани су атарски путеви, а чланови новоформираног Удружења риболоваца „Тиса 130” уз подршку омладине уредили су плажу на Тиси. Уз помоћ чоканске општине добијено је 1,6 милиона динара за сређивање зграде Месне заједнице. - У селу је седамдесетак празних кућа и имају добру цену, од 1.500 до 4.500 евра - прича Вукчевић. Управо је једна продата за 3.000 евра, више због плаца, јер је доспе-

ла за рушење. Ретко ко пожели са стране да дође и живи у Санаду. Додуше, дођу, свиди им се, јер смо гостопримљив народ и радо прихватамо сваког, али ретко ко се одлучи на куповину куће. Имамо два-три повратника из иностранства, који су пре коју годину купили и уредили куће јер планирају трајни повратак у завичај. Од оних који су отишли у друге вароши, за завичај се интересују и колико могу помажу Санадци из генерација рођених половином прошлог века, који су сада у Новом Саду и Зрењанину, навраћају викендом и они млађи који су у последње време отишли, али криза је па углавном гледају своја посла. Једина фирма у селу је АД „Санад„, која се бави пољопривредном производњом, а и мештани махом живе од паорлука. Због суше не чека их ружичаста јесен, јер је род десеткован, како на њивама тако и у воћњацима и виноградима. - Воће нам је слабо родило, изузев шљива које су у селу у заветрини. Подбацили су и виногради, мада су и површине под виновом лозом много мање него пре. Од овогодишњег рода неће бити много ни вина ни ракије, па се сви уздају у старе залихе - каже Вукчевић. Текст и фото: М. Митровић

Кикинда под оком камера

КИКИНДА: У наредном периоду у Кикинди биће монтиран видео надзор на раскрсницима и у центру града. Камере на раскрсницама снимаће саобраћајне прекршаје док ће видео надзор на Градском тргу побољшати безбедност, каже помоћник председника општине Бранислав Чолак. Како је објаснио, у првој фази видео надзор биће постављен у центру, а након тога безбедносне камере биће постављане у зависности од прилива средстава. На ободима града, где се налазе пластеници, бележи се доста крађа, док је велик број крађа забележен и на Микронасељу, као најгушћем насељу у граду. Стога је план да се видео надзор прошири и на ове делове Кикинде.На осам кључних раскрсница у граду и три улаза у Кикинду такође ће бити постављен видео надзор, каже наш саговорник: -Видео надзор који ће бележити саобраћајне прекршаје имаће различите системе рада. На појединим раскрсницима снимаће се у једном, а на неким у два правца. Камере ће бити постављене на расксрницима за које је предлог дала Саобраћајна полиција. Нећемо објављивати које су то раскрснице јер је део читавог система покретан па ће камере моћи да се премештају по граду. У току је расписивање јавне набавке за постављење видео надзора. За камере на раскрсницима средства су обезбеђена у Фонду за безбедност саобраћаја. Овај Фонд пуни се од наплате саобраћајних казни, а за видео надзор планира се тридесетак милиона динара. У Фонду за безбедност, из којег ће се финансирати поставка безбедносног видео надзора, има милиона динара, међутим ова средства биће увећана ребалансом буџета. А. Ђ.

vojvodina

dnevnik У БЕОЧИНУ ДСС СЕ ПРИКЉУЧИО КОАЛИЦИЈИ ОКУПЉЕНОЈ ОКО ДС

На локалу нема места за политиканство БЕОЧИН: Демократска странка Србије званично је приступила владајућој већини коју су после мајских избора у општинском парламенту у Беочину формирали Демократска странка, Социјалистичка партија Србије, Лига социјалдемократа Војводине и Ромска демократска странка. У великој сали Скупштине општине јуче је потписан додатак коалицином споразуму, те ће ова проширена коалиција са три одборника ДСС имати више него стабилну већину од двадесет једног од укупно 29 одборника у општинској Скупштини. - Овим споразумом стављамо тачку на неизвесност и приче о прекомпоновању локалне власти. Времена су кризна и немамао времена за политиканство. Мора да се ради одмах и мора да се испуни све оно што смо грађанима Беочина обвећали пре избора, изјавио је председник Општинског одбора

ДС Сава Свирчевић који је јуче потписао додатак споразуму у име раније формиране коалиције. Према његовим речима, није ништа необично што је ДСС и званично постао партнер ове власти, јер су ове странке и раније добро сарађивале на општинском нивоу зато што имају заједнички циљ – добробит свих грађана Беочина. - На локалу нема много политике, битни су људи, њихова озбиљност и компетентност да помогну својој средини. Наши људи у општинској управи биће штедљиви и одговорни, а бољитак грађана ће им бити испред свега, изјавио је јуче приликом потписивања споразума председник Општинског одбора ДСС Стево Комљеновић. Седница Скупштине општине на којој ће бити представљена ова нова проширена заједничка одборничка група најављена је за 17. август. В. Х.

НАЧЕЛНИЦА ОПШТИНСКЕ УПРАВЕ КУЛА ДОБИЈА АНОНИМНЕ ПОРУКЕ

Претње политички мотивисане

КУЛА: Начелница Општинске управе у Кули Добрила КалезићПиндовић (СПС)која је на ту функцију изабрана пре само неколико дана саопштила је јуче на конференцији за новинаре да је у претходном периду добила неколико анонимних СМС порука увредљивог садржаја што је и пријавила полицији. - У једној од порука је писало да сам психопата, да сам окружена неморалним људима и томе слично. Била сам спремна да то игноришем, али је ускоро стигла и порука у којој је дословно писало „још мало и завршићеш на смећу заувек“. То већ нисам могла да тумачим другачије него као дословну претњу смрћу и одлучила сам да се обратим полицији – истакла

је Калезић- Пиндовић и додала да нема сазнања о томе ко јој је слао поруке, али да је уверена да су оне политички мотивисане. Председник Општинског одбора СПС у Кули Зоран Војновић је, такође, нагласио да се не зна ко је слао поруке, али није искључио могућност да претње долазе од члана његове странке. - Ових дана смо сведоци свакодневних притисака од стране опозиције на нашу коалицију са Демократском странком, коалицијом Преокрет и СВМ. Препустићемо полицији да открије починиоца, али уколико се утврди да је упитању члан СПС захтеваћемо од виших органа странке да такође предузму одговарајуће мере – рекао је Војновић. М. Кековић

„БОДРОГ ФЕСТ” У БАЧКОМ МОНОШТОРУ

Очување традиције и природних богатстава БАЧКИ МОНОШТОР: Традиционални фестивал хране, традиције и занатских производа „Бодрог фест„ одржава се данас у Бачком Моноштору, у организацији локалне туристичке организације.„Бодрог фест„ носи назив по средњевековном граду Бодрогу на чијем се простору налази Бачки Моноштор. Прича о том граду је обавијена велом тајне, јер нема материјалних доказа о његовом постојању, осим оних писаних. Претпоставка је да је град нестао у дунавским таласима, јер се налазио на самој обали. Циљ фестивала је очување моношторске традиције и културе, као и природних богатстава села.Гости ће имати прилику да де-

густирају традиционалне гурманлуке, као што су рибљи паприкаш, перкелт, печена риба, паприкаш од дивљачи, као и и чувену гибаницу са маком и орасима. Манифесација почиње програмом за децу у парку Davida Reedera. На свечаној бини у центру села, смењиваће се фолклорне групе из села и околних места, рецитатори и музичари, а затим следи парада јахача и веселих фијакера. У вечерњим часовима, на бини ће наступити тамбураши. На многобројним штандовима биће изложени производи старих заната и рукотворина. Битан аспект „Бодрог феста„ је и промоција природе и Специјалног резервата Горње Подунавље.

МЛАДОМ АПАТИНЦУ НЕОПХОДНА ПОМОЋ

За операцију очију у Русији треба 3.000 евра

АПАТИН: Двадесетпетогодишњем Апатинцу Бранку Сарачу, неопходна је хитна операција очију, која може да се обави само на Очној клиници „Фјодоров„ у руском граду Калуги, а која кошта 3.000 евра са урачунатим путним трошковима. Бранку је од рођења умањена видна оштрина, па тако на лево око види 20, а на десно 19 одсто . Након бројних прегледа и мукотрпних покушаја овдашњих лекара недавно га је прегледао специјалиста офталмологије са Војномедицинске академије у Београду али због сложености случаја и могућег ризика, одбијен је оперативни захват у овој установи. Самохрана и незапослена мајка Душанка Сарач једину наду пронашла је у Специјалној офталмолошкој болници „Еликсир„ у Новом Саду.

- Бранка је прегледао др Михаил А. Плахотниј, који се консултовао са колегама у Калуги. Недуго потом послати су налази и одобрена је операција на оба ока. Полазак за Русију, где ће боравити сам 10 дана, заказан је за 1. октобар, а најкасније до 20. септембра мора се уплатити за нас изузетно велика сума новца - јада се мајка, која издржава сина и мајку од 14.000 динара пензије коју је наследила од покојног супруга. Бранко је завршио Средњу грађевинску и дрвопрерађивачку стручну школу у Апатину, а већ дуго не може да пронађе посао управо због свог хендикепа. Сви људи добре воље, који желе да помогну Бранку, могу уплатити новац на жиро рачун број: 3555505785-30. Рачун је отворен у Војвођанској банци. Ј. П.

subota11.avgust2012.

ЛУТАЛИЦЕ И ДАЉЕ НАПАДАЈУ У СУБОТИЦИ

Мање паса, више угриза СУБОТИЦА: Удвостручен је број пријављених случајева да су пси луталице напали и угризли човека. Само у првих седам и по месеци ове године пријављено је 24 случаја, а прошле године је било укупно 13. Суботички јавни правобранилац Ерика Тот-Салаи за објашњава да од ове године такви се случајеви решавају вансудским поравнањем и да у Суботици није било случајева лажног пријављивања угриза. - Почетком године град је установио праксу да се предмети у вези са нападом паса луталица на грађане решавају вансудским поравнањем. Ранијих година се ишло на суд и пошто су грађани добијали спорове град је поред одштете, плаћао и судске трошкове.То је много коштало градски буџет.Одштета за доказан напад и угриз са лакшим телесним повредама у већини случајева из-

носи 130.000 динара, али све зависи од тежине повреда. Оштећени треба да поднесу захтев за одштету, где је описан догађај, извештај лекара специјалисте и налаз ветеринарске инспекције.Уколико је познат власник пса може се и од њега тражити одштета. Сматрамо да нема потребе да идемо на суд. Пола установљене одштете плаћа град, а пола „Чистоћа“ - објашњава Ерика Тот-Салаи. У градском Азилу за псе кажу да током прошле недеље интервенисали 39 пута и да није био ни један случај пријављеног напада напуштеног пса. Заменик руководиоца у Азилу Славко Милуновић истиче да некада нема ни један угриз у три месеца, а некада по три за недељу дана. - Број паса луталица на суботичким улицама је смањен и могу да кажем да стање није алар-

мантно, као ранијих година. Ту могу да захвалим доброј сарадњи са комуналном полицијом и инспекцијом. Прихватна служба суботичке „Чистоће“ месечно ухвати између 40 и 60 паса луталица и смести их у градски азил. Ту бивају прегледани, вакцинисани и чиповани. Имају дом и храну. Излазимо по позивима грађана, и само прошле недеље било их је 23 од грађана, а два од комуналне полиције. Укупно је било 39 интервенција од којих 11 успешних, осам неуспешних, а у шест случајева су склоњени лешеви са улица. У прихватилишту има 254 пса. Желео бих да упутим апел свим љубитељима животиња да не хране псе поред пијаца, зграда, контејнера, јер је реч о напуштеним псима. Никада се не зна како ће да реагују пси или мачке - рекао је Милуновић. С. Иршевић

Поклон честитке бебама

ВРБАС: Општина Врбас поклонила је родитељима беба које су рођене током априла и маја честитке у вредности од 10.000 динара. Честитке је добило укупно 60 беба које су рођене на територији врбаске општине. Ово је други пут да се уместо поклон пакета, чија је вредност била 5.000 динара, поклањају ваучери дупле вредности. - Новац ће се на рачунима родитеља наћи у наредна два, три дана, а потребно је нагласити да се ваучери не уручују по аутоматизму, већ је потребно да родитељи новорођенчади са пребивалиштем у општини Врбас, ма где она дошла на свет, поднесу пријаву за поклон честитку. Процедура је једноставна и спроводи се у локалној самоуправи – објаснио је Вукашин Вујичић, помоћник председника општине Врбас. М. Кк.

НЕМА КРИЗЕ ЗА АД „ЧЕЛИК” У БАЧКОМ ЈАРКУ

Уговорени послови у Италији и Аустрији БАЧКИ ЈАРАК: АД „Челик“ у Бачком Јарку једна је од ретких фирми у општини Темерин где је успешно завршена приватизација дела друштвеног капитала од 73 одсто, док мањински акционари располажу са 27 процената. Све обавезе по основу приватизације су на време измирене, значајан капитал усмерен је на изградњу производних хала, обнову машинског и возног парка. То је омогућило да произвођачи и монтажери челичних и кровних конструкција буду конкурентни на тржишту, где се тражи квалитет и поштовање рокова. - Захваљујући великом послу на изградњи „Биг центра“, на бившој локацији „Неимара“ у Новом Саду имали смо упосленост од 90 до 95 одсто. Успешно смо завршили изградњу пословних објеката у „Неопланти“ и „Биг трејду“, рачунамо на капиталан посао у Црној Гори, што ће нам омогућити да радимо пуним интензитетом све до марта идуће

године - истиче Жељко Росић, генерални директор АД „Челик“ у Бачком Јарку. Седамдесет неимара овог предузећа оствари годишњи приход од 2,5 милиона евра. Про-

ђивање посла допринели су да грађевинци после осам година редовне исплате, у протекле две нису добили дивиденду. Ових дана уговорени су послови са партнерима у Италији и

блем наплате је веома изражен, јер неке трговинске куће траже рокове од 200 дана, неповољни услови банака и све теже обезбе-

Аустрији о префабрикацији си монтажи металних елемената и извозу у ове две земље. М. Милојевић

СУТРА У НЕКАДАШЊЕМ ЖУПНОМ УРЕДУ У РАТКОВУ

Отвара се српско-немачка етно кућа

РАТКОВО: Дугогодишњи добри односи Ратковчана и некадашњих становника Парабућа, а данашњег Раткова, који већ више од шездесет година живе у Бад Шенбурну у Немачкој, сутра ће бити крунисани отварањем српско-немачке етно куће. У некадашњем католичком жупном уреду, односно у некадашњој кући католичког све-

је, народну ношњу и све друго што су понели, сачувају, а најбољи начин је био да оформе музеј у свом новом завичају који ће их подсећати на место рођења. Организовано су почели долазити у Ратково пре готово десетак година, када су наишли на изванредан пријем мештана Раткова, који су их дочекали како што приличи добрим домаћинима.

штеника, смештена је ова поставка која симболизује пријатељство српског и немачког народа који су живели и сада живе у Раткову. Парабућани су 1944. године морали да напусте Ратково и оду у Немачку, никада нису заборавили своје родно место. Основали су своје завичајно удружење пре више деценија, окупљали се на значајне датуме из свог некадашњег завичаја и појединачно посећивали садашње Ратково. Трудили су се да предмете, фотографи-

Из године у годину, односи су постајали све бољи, Ратковчани су такође гостовали у Бад Шенбурну неколико пута, док се није родила идеја да се у Раткову оформи српско-немачка етно кућа, која ће на симболичан начин приказати пријатељство између два народа. Како је замишљено, тако је и учињено, простор за етно поставку је брзо пронађен у некадашњој свештениковој кући, којаје уређена на начин како је то некада изгледало. Моле-

рај, подови, спољна фасада, добили су нови-стари изглед, а експонати су прикупљени донаторством свих који су поседовали предмете. За Немачки део куће удружење Парабућана из Немачке је обезбедило и лутке које су обучене у народну ношњу које су носиле Парабућанке и Парабућани, пошто су се у то време разликовали детаљи ношњи од места до места. Затим су ту предмети из земљорадње и разни алати занатлија којих је било много. -Трудили смо се да прикупљене предмете прилагодимо овој музејској поставци, а посебну помоћ су нам пружили некадашњи становници Парабућа који живе у Немачкој, тиме што су нам поклонили лутке које смо обукли у народну ношњу. Месна заједница је из својих средстава уредила просторије, као и удружење жена из Раткова и Удружење Немаца општине Оџаци, који су својим скромним средствима учествовали у реализацији овог пројекта - рекао је Антон Камерер, председник Удружења Немаца општине Оџаци. Гости из Немачке, њих око стотину, у Ратково долазе данас да посете своје некадашње куће, где их очекују добро расположени домаћини. Сутра ће бити одржана миса у католичкој цркви у Раткову, а након мисе ће на свечан начин бити отворена и српско-немачка етно кућа, која ће употпунити и туристичку понуду општине Оџаци. С. Милер

Ред рада, ред забаве

БАЧКО ГРАДИШТЕ: Канцеларија за младе општине Бечеј у сардњи с Волонтерским центром Војводине ове године организује Међународни радни волонтерски камп у Бачком Градишту. Волонтери, осморо из иностранства и четворо домаћих ће у наредне две недеље уређивати дечје игралиште, окречити и офарбати библиотеку у ОШ „Светозар Марковић“ и Јанковића салу, али и реализовати креативне радионице по програму Волонтерског центра Војводине. Како су рекли у Канцеларији за младе, уз садржајан програм, биће времена да гости обиђу културноисторијске знаменитости бечејске регије, да се упознају са обичајима овдашњих житеља, а верују да ће их посебно обрадовати учешће на Олимпијади старих војвођанских спортова, која се поводом сеоске славе Преображење трећи пут одржава у Бачком Градишту. Наравно, биће времена и за дружење с мештанима и обавезне забаве у вечерњим сатима. Организатор кампа има логистичку подршку локалне самоуправе и Месне заједнице Бачко Градиште, а локални лидер овогодишњег кампа је активиста Канцеларије за младе општине Бечеј Де јан Џи нић. В. Ј.

Третман против комараца

РУМА: После мониторинга, на територији општине Рума измерена је висока бројност одраслих комараца на Борковачком језеру, у Кленку, Буђановцима, Хртковцима и Павловцима. На основу ове процене сузбијаће се комарци из ваздуха, препаратом ИЦОН 2.0 УЛВ, на бази пиретроида. Ако време буде ишло на руку, комарци ће се ретирати данас од 18 до 22 часа, па се моле сви пчелари да предузму неопходне мере заштите пчела. М. М.

dRU[TvO

subota11.avgust2012.

LE KA RI ZA IZ ME NU OD RED ABA KRI VI^ NOG ZA KO NA

Stro è ka zne za na sil ni ke nad be lim man ti li ma Na pad na le kar ku Dra ga nu T., ko ju je na uli ci Q. M. iz u da rao me tal nom {ip kom po gla vi, po no vo je iza zvao bur nu re ak ci ju zdrav stve nih rad ni ka ko ji ve} go di na ma tra è da na pad na wih bu de tre ti ran kao na pad na slu `be no li ce. Ver bal ni na pa di na zdrav stve ne rad ni ke go to vo su sva ko dnev ni u na {im zdrav stve nim usta no va ma, a ni fi zi~ ki na sr ta ji vi {e ni su ret kost. Jo{ se pam ti ubi stvo me di cin ske se stre u Kli ni~ kom cen tru Sr bi je, kao epi log po ro di~ ne dra me ko ja se za me di cin sku se stru za vr {i la fa tal no na we nom rad nom me stu. Tri me di cin ske se stre Kli ni~ ko-bol ni~ kog cen tra „Zve zda ra” jo{ pre ì vqa va ju ru `ne sli ke ka da im je na Ode qe we uro lo gi je dok su de ù ra le ule teo pi ja ni mu` jed ne pa ci jent ki we. Lo mio je sve po ode qe wu, ga |ao ih te le fo nom, ba cao na wih sve {to mu se na {lo na pu tu. Ta ko su se stre za vr {i le kao

Zah te va li smo za {ti tu me di cin skog oso bqa do no {e wem za ko na, tra ì li smo sta tus slu `be nog li ca za me di cin ske rad ni ke, tra ì li smo po o {tra va we ka zne ne po li ti ke pre ma po ~i ni o ci ma, ali to se ni je do go di lo. Sa da je ka sno za pre ven tiv ne me re. Mo ra se pro me ni ti od nos Vla de pre ma toj po ja vi ko ja do bi ja epi de mij ske raz me re. @i vot ne fru stra ci je bo le snih i ne za do voq nih gra |a na ne mo gu se re {a va ti is ka qi va wem be sa pre ma dok to ri ma. Po seb no su na pa di ma iz lo è ni za po sle ni u pri mar noj zdrav stve noj za {ti ti, ko ji su na pr voj li ni ji po mo }i pa ci jen tu, ali i na pr voj li ni ji uda ra wi ho vog ne za do voq stva. Zdrav stve ni si stem u ko jem su ne zdo voq ni i pa ci jen ti i me di cin ski rad ni ci po sle di ca je do sa da {we re for me zdrav stva. Vre me je za pro me nu od no sa dr à ve pre ma zdrav stvu. Zah tev da me di cin ski rad ni ci do bi ju sta tus slu `be nog li ca ni je

Te {ko kri vi~ no de lo Mi ni star stvo zdra vqa Sr bi je po kre nu lo je ini ci ja ti vu da se na pad na zdrav stve nog rad ni ka u to ku ra da u zdrav stve noj usta no vi tre ti ra kao po seb no te {ko kri vi~ no de lo, ali nije po dr `a lo pred log da se be lim man ti li ma da sta tus slu `be nog li ca, sma tra ju }i da se pro ble mi u od no su le kar–pa ci jent mo gu re {i ti pro pi si ma. pa ci jen ti, sa za do bi je nim po vre da ma gla ve, ko le na, pod li vi ma... [a mar le kar ki ko ja je od bi la da pro pi {e lek ko ji je pa ci jent zah te vao ta ko |e je slu ~aj ko ji je uz ne mi rio zdrav stve ne rad ni ke, a na uda ru na sil ni ka vr lo ~e sto su i eki pe Hit ne me di cin ske po mo }i kao i za po sle ni u ur gent nim slu `ba ma. U Som bo ru je raz ja re ni na pa da~ pr vo na pao le ka ra, a po tom po li caj ca, a u Ka ra vu ko vu, kod Oxa ka, na sil nik je le kar ki raz bio nos a se stru {u ti rao. Po vo dom naj no vi jih na pa da na me di cin ske rad ni ke re a go vao je i Sin di kat za po sle nih u zdrav stvu i so ci jal noj za {ti ti Voj vo di ne. – O{tro osu |u je mo na pad na le kar ku Do ma zdra vqa „No vi Sad„ – ka `e pred sed ni ca Po kra jin skog od bo ra Sin di ka ta za po sle nih u zdrav stvu i so ci jal noj za {ti ti Voj vo di ne dr Du wa Ci vri}. – Po na vqa ju se na pa di na me di cin sko oso bqe, a nad le `ne in sti tu ci je osta ju bez efi ka snog od go vo ra.

nov. Jo{ pre ne ko li ko go di na po ve de na je ak ci ja za ova kvu za {ti tu be lih man ti la na rad nom me stu, a me |u pred la ga ~i ma iz me ne za ko na su bi li i Po kra jin ski se kre ta ri jat za zdrav stvo, Le kar ska ko mo ra, kao i sin di ka ti ~i ji su ~la no vi le ka ri i osta li za po sle ni u zdrav stvu i so ci jal noj za {ti ti. Is tra `i va wa ko ja je pre ne ko li ko go di na spro veo Sin di kat me di cin skih se sta ra i teh ni ~a ra po ka za la su da je pet od sto od 653 an ke ti ra nih se sta ra ob ja sni lo da su sva ki dan mal tre ti ra ne u svo jim usta no va ma, a 30 do sto wih je na gla si lo da ih na rad nom me stu po vre me no uz ne mi ra va ju pa ci jen ti. Me |u tim, i po red u~e sta lih na pa da na le ka re i me di cin ske se stre, do da nas zah te va ne iz me ne Kri vi~ nog za ko na ni su spro ve de ne pa se na sil ni ci, bez ob zi ra na te {ke fi zi~ ke po sle di ce ko je na no se zdrav stve nim rad ni ci ma, tre ti ra ju kao da su u~i ni li pre kr {aj. J. Bar bu zan

EDU KA CI JA BO LE SNI KA NA IN STI TU TU ZA KARDIOVASKULARNE BOLESTI

Po sto ji go to vo 250 fak to ra ri zi ka Smrt zbog kar di o va sku lar nih bo le sti na stu pa iz ne na da, vr lo ~e sto i pre ne go {to je mo gu }e pri me ni ti me di cin sku po mo}. Upra vo zbog to ga je vi {e od 2.000 sr ~a nih bo le sni ka vr lo uspe {no za dve go di ne ra da edu ko va no u, pr vom u ze mqi, Ode qe wu za edu ka ci ju pa ci je na ta na In sti tu tu za kar di o va sku lar ne bo le sti Voj vo di ne. Po la zni ci su pro {li obu ku to -

ci qu sma we na ri zi ka od to ga ili smrt nog is ho da. – Bo le sti sr ca uti ~u na rad nu spo sob nost i po ro di~ ne od no se, psi ho fi zi~ ke spo sob no sti, kao i na gu bi tak rad ne spo sob no sti. Psi ho lo {ki, so ci jal ni i pro fe si o nal ni fak to ri, kao i „stil `i vo ta“, sa mo su ne ki od {tet nih ~i ni la ca, tj. fak to ra ri zi ka ko ji mo gu de lo va ti po je di na~ no, ili

Pre da va wa i raz go vo ri – Me to de ko je se pri me wu ju u Ode qe wu za edu ka ci ju su in di vi du al ni raz go vo ri, pre da va wa, grup na i pa nel-di sku si ja. Na sa mom po ~et ku ra da s pa ci jen ti ma va `no je od re di ti ci qe ve ko je è li mo da po stig ne mo. Na pre da va wi ma pa ci jen ti ima ju mo gu} nost da sa slu {a ju, pra te vi deo-pri ka ze, ka ù i pi ta ju sve {to ih in te re su je. Na taj na ~in mo gu naj bo qe sa zna ti, raz u me ti i na kra ju i uspe {no pri me ni ti kon cept, prin ci pe i pro ce du re pre ven ci je – ka è Ti ja na Mom ~i lov-Po pin. kom ko je su upo zna ti s pre ven tiv nim me ra ma, ko je ih upu }u ju {ta tre ba da ra de, i fak to ri ma ri zi ka, ko ji ih upo zo ra va ju {ta tre ba da iz be ga va ju. Edu ka ci jom je u In sti tu tu za KVB u Srem skoj Ka me ni ci od 1. ju la 2010. go di ne ob u hva }e no 214 ho spi ta li zo va nih pa ci jen ta, to kom 2011. – 940, a do 1. ju la. 2012. – 896 bo le sni ka. U da qem ra du tog ode qe wa pla ni ra ju se kon trol ni pre gle di pa ci je na ta s ana li zom po stig nu tih pre ven tiv nih me ra i ko rek ci jom fak to ra ri zi ka. Za tim se iz ra ~u na va ste pen opa sno sti za no vi ko ro nar ni do ga |aj i pla ni ra ju da qe me re pre ven ci je u

~e {}e udru è no, ka da se wi ho vo dej stvo po ten ci ra i mul ti pli ci ra. Da nas, broj po zna tih fak to ra ri zi ka do sti è ci fru od go to vo 250, a wi ho va re duk ci ja zna ~aj no sma wu je mor bi di tet i mor ta li tet od sr ~a nih obo qe wa – is ti ~e na ~el ni ca Ode qe wa za edu ka ci ju u In sti tu tu za KVB Voj vo di ne prof. dr Ti ja na Mom ~i lov-Po pin. – Naj bo qi na ~in za {ti te od bi lo ko jeg sr ~a nog obo qe wa ogle da se u fi zi~ koj ak tiv no sti – naj ma we 30 mi nu ta dnev no, zdra voj is hra ni – pet obro ka, pre ven ci ji go ja zno sti, ne pu {e wu i odr à va wu nor mal nih vred no sti krv nog pri ti ska i ho le ste ro la.

dnevnik

BOL NI CA U ZRE WA NI NU DO BI JA CEN TAR ZA PA LI JA TIV NO ZBRI WA VA WE PA CI JE NA TA

Olak {a we za te {ko obo le le Zre wa nin ska Op {ta bol ni ca “Dr \or |e Jo a no vi}” za me sec da na tre ba lo bi da do bi je Cen tar za pa li ja tiv no zbri wa va we. Re~ je o pro jek tu Mi ni star stva zdra vqa, vred nom ~e ti ri mi li o na di na ra, ko ji pod ra zu me va pru `a we ne ge obo le li ma od naj te `ih bo le sti. Mi ni star ka zdra vqa Sla vi ca \u ki}-De ja no vi} je ka za la da }e bri ga o tim pa ci jen ti ma bi ti me |u pri o ri te ti ma tog mi ni star stva. Pod se ti mo i na to da je Vla da Sr bi je 2010. go di ne usvo ji la Na ci o nal nu

po ste qe, ali u zre wa nin skoj bol ni ci ka `u da im je po treb no jo{ to li ko. Iz te zdrav stve ne usta no ve po ru ~u ju i da je do bro do {la po mo} do na to ra da bi Cen tar bio opre mqen na me {ta jem, te le vi zo ri ma, mu zi~ kim ure |a ji ma i sli ka ma, s ci qem da se pa ci jen ti ma olak {a ju bol ni~ ki da ni. Ma da ta slu `ba zva ni~ no jo{ ni je bi la for mi ra na, spo sob no {}u i sna la `qi vo {}u le ka ra i me nax men ta u zre wa nin skoj bol ni ci, u okvi ru On ko lo {kog ode -

Krat ko traj nom ho spi ta li za ci jom pa ci jen ta po ro di ci se omo gu }a va da ma lo pre dah ne i od mo ri se od oba ve za pre ma te {ko obo le lom ~la nu, a bo le sni ku se po ma `e u ot kla wa wu ili ubla `a va wu simp to ma bo le sti stra te gi ju o pa li ja tiv nom zbri wa va wu pa ci je na ta i da se, po pla nu Mi ni star stva zdra vqa, Bol ni ca u Zre wa ni nu na {la u gru pi pr vih u ko ji ma }e bi ti uve de no ta kvo ode qe we. Pa ci jen ti }e bi ti sme {te ni u pro sto ri ja ma Cen tra po vr {i ne 400 kva drat nih me ta ra. Pa li ja tiv ni cen tar, ina ~e, ima ~e ti ri

qe wa, i u ra ni jem pe ri o du bi lo je omo gu }e no pa li ja tiv no zbri wa va we pa ci je na ta obo le lih od ra ka. Ta uslu ga ob u hva ta bri gu o pa ci jen tu i we go voj po ro di ci to kom raz vo ja te {kih pro gre siv nih bo le sti, kao i o fa mi li ji po sle smr ti obo le log ~la na. Ono pod ra zu me va pa `wu i le ~e we, i po ten ci ra kva li tet `i vo -

Op {ta bol ni ca „Dr \or |e Jo a no vi}”

ta kod pa ci jen ta do kle god je to mo gu }e. Krat ko traj nom ho spi ta li za ci jom pa ci jen ta po ro di ci se omo gu }a va da ma lo pre dah ne i od mo ri se od oba ve za pre ma te {ko obo le lom ~la nu, a bo le sni ku se po ma `e u ot kla wa wu ili ubla `a va wu simp to ma bo le sti. Na ~el ni ca on ko lo {kog ode qe wa u Op {toj bol ni ci “Dr \or |e Jo a no vi}” prim. dr Ne deq ka Bo {kov re kla je svo je vre me no za “Dnev nik” da su na On ko lo gi ji u mi nu lom pe ri o du

zbri wa va ni i pa ci je na ti ~i je je zdrav stve no sta we po gor {a no ili su u ter mi nal noj fa zi bo le sti i ni su vi {e za spe ci fi~ no on ko lo {ko le ~e we. – U ta kvim slu ~a je vi ma va `no je po mo }i po ro di ci pa ci jen ta, {to ~i n i mo we g o vom krat ko traj nom ho spi ta li za ci jom. Ni je svr ha sve ga to ga pro du `e tak `i vo ta ve} we go vo po boq {a we u od re |e nim fa za ma bo le sti – ob ja sni la je dr Bo {kov. @. Ba la ban

PO BRO JU RO \E NE DE CE VRA TI LI SMO SE U 1973. GO DI NU

Evro pski rekorderi u abor tu sima U Sr bi ji se pro {le go di ne ro di lo naj ma we be ba jo{ od Dru gog svet skog ra ta. U pr vih pet me se ci ove go di ne ro di lo se 18.306 de ~a ka i de voj ~i ca, a u ~i ta voj pro {loj 65.598, {to je 2.706 ma we ne go u 2010. i 4.701 ma we ne go 2009. go di ne. Broj po ro |a ja u Sr bi ji sma wu je se iz go di nu u go di nu. Sta ti sti ka po ka zu je da je 2006. go di ne ro |e no 72.000 be ba, 2007. oko 68.000, a ve} pro {le go to vo 3.000 ma we. Po pis sta nov ni {tva iz pro {le go di ne pr vi je od sre di ne 20. ve ka ko ji je re gi stro vao ma we sta nov ni ka od pret hod nog. Pro ce wu je se da je u me | u p o p i s nom pe r i o d u 2002–2011. go di ne broj sta nov ni ka Sr bi je sma wen za 424.000, od no sno 5,6 od sto. Do {li smo do tle da je broj sta nov ni ka u Sr bi ji sve den na isti ni vo kao u je sen 1973. go di ne, od no sno da smo de mo graf ski vra }e ni 39 go di na una zad. Iako le ka ri tvr de da je naj bo qe vre me za è nu da de te ro di u 25. go di ni, sve ma wi broj sta nov ni ca Sr bi je od lu ~u je se u tim go di na ma na ma te rin stvo. Da nas kod nas pro se~ na pr vo rot ka ima 29-30 go di na, a upra vo to do pri no si sve ve }em bro ju kom pli ka ci ja kod ra |a wa pr vog de te ta, ali i pro ble mu ste ri li te ta. Na i me, or ga ni zam sta ri pa se ve} po sle 40. go d i n e mo g u} n ost trud n o } e zna ~aj no sma wu je. Da li je eko nom ska kri za ili dru ga ~i ji na ~in ì vo ta ili ne ka dru ga mu ka na te ra la è ne u Sr bi ji da sve vi {e pra te svet ski trend po pi ta wu go di na u ko ji ma se ra |a pr vo, a ~e sto i je di no de te, pi ta we je na ko je od go vor mo ra ju da ti nad le `ni ko ji nad po da ci ma o bro ju ro |e we de ce mo ra ju i te ka ko da se za bri nu. Svet ske sta ti sti ke po ka zu ju da sva ka pe ta è na u sve tu od la è ma te rin stvo do 35. go di -

S dru ge stra ne, is tra ì va we In sti tu ta dru {tve nih na u ka, ko je je spro ve de no na re pre z en t a t iv n om uzor ku stu dent ki wa Me di cin skog, Far ma ce ut skog i Fa kul te ta po li ti~ kih na u ka, po ka za lo je da one è le da ima ju vi {e od jed nog de te ta, da vi so ko vred nu ju ro di teq stvo, ali da ga ne vi de bez fi nan sij ske si gur no sti i sta bil nog part ner skog od no sa. In te lek tu al ke i è ne od ka ri je re ~e {}e pre ki da ju trud no }u i re |e se od lu ~u ju da ima ju vi {e od jed nog de te ta jer ro di teq stvo vi de sa mo uz fi nan sij sku si gur nost, a vre me na su

Ra |a ju i s 13 go di na Na u~ ni sa rad nik u Et no graf skom in sti tu tu SA NU dr Je le na ^vo ro vi}, ko ja se ba vi pro u ~a va wem Ro ma, ob ja {wa va da ve }i na rom skih de voj ~i ca po ~i we sek su al no re pro duk tiv ni pe riod ra no, u bra ko vi ma ko ji su obi~ no ugo vo re ni iz me |u po ro di ca. Edu ka ci ja rom skih de voj ~i ca ima ni zak pri o ri tet: oko 76 od sto wih ni je za vr {i lo osnov nu {ko lu i go to vo 67 od sto is pi ta ni ca je pri zna lo da ih je ra na uda ja spre ~i la da na sta ve {ko lo va we, uka zu je ona, do da ju }i da je i mor ta li tet odoj ~a di kod wih ve lik. âk 77 od sto rom skih è na je is ku si lo smrt de te ta ili slu ~aj mr tvo ro |e nog. Ve li ki je broj è na ko je ima ju i po de set trud no }a u to ku ì vo ta, a de ca im umi ru to kom pr ve go di ne ì vo ta. Kon tra cep ci ju ne ko ri sti ~ak 97 od sto Rom ki wa. ne. Broj è na ko je pr vo de te do bi ju iz me |u 30. i 39. go di ne udvo stru ~io se u po sled wih 15 go di na, a broj onih ko ji ra |a ju sa 40 i vi {e go di na po ras tao je 50 po sto.

ta kva da se ona mo è obez be di ti sa mo za jed no de te. S dru ge stra ne, de mo graf ska sta ti sti ka go vo ri da è ne bez {kol ske spre me ima ju 0,7 de ce vi {e u od no su na è ne s fa kul te tom.

Dok “sta ri je” de voj ke do bro i du go pro ce wu ju ka da }e se od lu ~i ti na ro di teq stvo – a za to im je u na {im uslo vi ma po treb no mno go vre me na s ob zi rom da ov de upra vo mla di naj du è ~e ka ju na po sao – sve je ve }i broj ma lo let nih maj ki. Sva ke go di ne oko 5.000 de vo ja ka sta ro sti iz me |u 15 i 19 go di na za trud ni, a sto ti wak se od lu ~i da ro di de te. Sva ka dva de se ta de voj ka, ili u pro se ku po jed na u sva kom raz re du, za trud ni u to ku jed ne {kol ske go di ne. Stru~ wa ci upo zo ra va ju na to da }e se ta kav trend ne sa mo na sta vi ti ve} i po gor {a ti. Na i me, sta ro sna gra ni ca stu pa wa ma lo let ni ka u sek su al ne od no se iz go di nu u go di nu se sma wu je, {to mo è do ve sti do ozbiq nih po sle di ca po wi ho vo zdra vqe. Pre u ra we ni od no si, po sta ti sti ci In sti tu ta za jav no zdra vqe “Ba tut”, do ve li su do to ga da je 2010. go di ne ~ak 47 de voj ~i ca mla |ih od 15 go di na ro di lo de te, a 17 je pre ki nu lo trud no }u. U isto vre me te go di ne 3.359 ti nej xer ki ro di lo je de te iako jo{ uvek idu u sred wu {ko lu. Ma da je de ce u Sr bi ji sve ma we, na {a dr à va je pr va u Evro pi po bro ju abor tu sa. Ne zva ni~ no ih je iz me |u 150.000 i 200.000 go di {we. Da se ba rem deo è na ko ja su re {e we po tra ì le u abor tu su od lu ~i lo da ro di de te, Sr bi ja da nas ne bi ima la naj ma we be ba od Dru gog svet skog ra ta. Jer, eko nom ska kri za tre se i dru ge dr à ve pa se de ca ipak ra |a ju. Ta ko se u Gr~ koj i [pa ni ji ra |a 9,8 be ba na 1.000 sta nov ni ka, u Austri ji do la zi 11,5 be ba na 1.000 qu di. Da se i ne po mi we Al ba ni ja, ko ja je jo{ uvek po svim pa ra me tri ma eko no mi je i raz vo ja is pod Sr bi je, gde se na 1.000 sta nov ni ka ra |a 25,2 de ce. Q. Ma le {e vi}

Na j e sen te è (i sku pqe) do dr à vqan stva Mi n i s tar s tvo unu t ra { wih po s lo v a Sr bi je pod se ti lo je gra |a ne da rok za pod no {e we zah te va za upis u evi den ci ju dr à vqan stva Sr bi je po lak {im uslo vi ma ko ji su pro pi sa ni za one ko ji ima ju pre bi va li {te na na {oj te ri to ri ji, is ti ~e 9. ok to bra. Pod se }a ju da ve li ki broj gra |a na iz ove ka te go ri je ko ji ì ve u Sr bi ji svoj dr à vqan ski sta tus jo{ ni je re {io i kao i da

}e na kon 9. ok to bra oni ko ji ne bu du pod ne li zah tev za sti ca we srp skog dr `a vqan stva bi ti tre ti ra ni kao stran ci. MUP ape lu je na gra |a ne da is ko ri ste ovaj rok i da u po li cij skim sta ni ca ma u ko ji ma ima ju pri ja vqe no pre bi va li {te pod ne su zah tev za sti ca we dr `a vqan stva. Za ovaj zah tev pro pi sa na je tak sa od 1.910 di na ra. Uko li ko ne pod ne su zah tev ovi gra |a ni }e se na }i u si tu a ci ji da ne mo gu

da ostva re pra vo na li~ nu kar tu i pa so{ ni ti }e mo }i ostva ri ti dru go gra |an sko pra vo iako ima ju pri ja vqe no pre bi va li {te i iz da tu li~ nu kar tu. Na kon 9. ok to bra gra |a ni ko ji ne is ko ri ste lak {e uslo ve mo }i }e da pod ne su zah tev pod dru gim za kon ski osno va ma, ali }e ta da za taj po stu pak mo ra ti da pla te tak su od 15.280 di na ra, po stu pak je slo è ni ji, zah te va stro è uslo ve i du è tra je. Q. M.

crna hronika

dnevnik

subota11.avgust2012.

[IRI SE ISTRAGA O AFERI AGROBANKE

Mla|i An to ni} se ja vio iz Cr ne Go re Fo to: N. Sto ja no vi}

NA GRADILI[TU @E@EQEVOG MOSTA

Rad ni ci na ba sa li na bom be Tri ne ek splo di ra ne ru~ ne bom be M-75 do ma }e pro iz vod we za te kli su ju ~e pre pod ne rad ni ci na gra di li {tu pri la znih pu te va pre ma drum sko-`e le zni~ kom mo stu s ba~ ke stra ne u No vom Sa du. Pre to ga, ba ger je pre ko wih pre {ao ne ko li ko pu ta, sa zna je mo ne zva ni~ no. – Dve od tri eks plo ziv ne na pra ve su o{te }e ne, ali me sto je obez be |e no u u`im i {i rem po ja su pa su gra |a ni bez bed ni. Uvi |aj je oba vio stru~ ni tim Po li cij ske upra ve u No vom Sa du – re kao je ju ~e za „Dnev nik„

na ~el nik no vo sad skog Cen tra upra ve za van red ne si tu a ci je Bo {ko Pi li po vi}. On je do dao da }e stru~ wa ci do }i na tu lo ka ci ju ~im na voj nom po li go nu u Ni kin ci ma za vr {e uni {ta va we oko 2.500 ubo ji tih sred sta va za o sta lih na kon ek plo zi je u pa ra }in skom skla di {tu pre {est go di na. Do ta da, mo gu }e do pre ko su tra, me sto na do mak biv {eg @e `e qe vog mo sta gde su pro na |e ne bom be, bi }e pod da no no} nim nad zo rom po li ci je. M. V.

OTKRIVENE MALVERZACIJE U CRVENA^KOJ CIGLANI

Na ci gla ma za ra dio 40 mi li o na Pri pad ni ci kri mi na li sti~ ke po li ci je u Som bo ru, u sa rad wi s Vi {im jav nim tu `i la {tvom u Som bo ru, pod ne li su kri vi~ nu pri ja vu pro tiv Mi la na O. (65) iz Som bo ra zbog osno va sum we da je iz vr {io kri vi~ na de la zlo u po tre be slu `be nog po lo `a ja i fal si fi ko va wa slu `be ne is pra ve. Na i me, po po da ci ma iz po li cij ske is tra ge, po sto je osno va ne sum we da je Mi lan O. od 6. ja nu -

a ra 2006. do 23. ja nu a ra 2007. go di ne, u svoj stvu di rek to ra, zlo u po tre bio slu `be ni po lo `aj i pri ba vio imo vin sku ko rist, omo gu }iv {i uno {e we ne i sti ni tih po da ta ka o pro iz vod wi u slu `be ne is pra ve Idu stri je gra |e vin skog ma te ri ja la «„Je din stvo„» AD iz Cr ven ke i ne e vi den ti ra we u po slov noj do ku men ta ci ji pro iz vod we ci glar skih do ba ra vred nih vi {e od 40.000.000 di na ra. M. M}.

Mi lan An to ni} (34), sin Du {a na An to ni }a ko ji je uhap {en u „afe ri Agro ban ka”, ja vio se ju ~e Di rek ci ji po li ci je i re kao da je na le to va wu u Cr noj Go ri, sa op {te no je u MUP-u Sr bi je. An to ni} je re kao da je iz me di ja sa znao da ga po li ci ja tra `i i da }e se oda zva ti na po ziv. On je do dao da ni je po be gao od kri vi~ ne is tra ge i da }e kre nu ti iz Cr ne Go re da bi se ja vio spe ci jal nom tu `i o cu za or ga ni zo va ni kri mi nal. Ne ka da {wi pred sed nik Iz vr {nog od bo ra ban ke Du {an An to -

Preko be~ke firme uzimali kredite Milana Antoni}a policija tra`i kao jednog od osniva~a firme „Eko limb” iz Be~a, koja je osniva~ privrednog dru{tva „Drina timber” d. o. o. iz Qubovije. To preduze}e, zajedno s povezanom firmom „Hedkomerc” iz Beograda, duguje Agrobanci na osnovu neizmirenih obaveza po kreditima oko 530 miliona dinara. Kako je saop{tila policija, osim Milana Antoni}a, u bekstvu je i Slobodan Ratkovi} (1947) zamenik direktora privrednog dru{tva „Hedkomerc”. ni} i jo{ sed mo ri ca osumwi ~e nih u is tra zi „afe re Agro ban ka” uhap {e ni su 8. av gu sta, a od re |e no im je za dr `a va we do 48 sa ti. Po li ci ja je ra ni je sa op {ti la da je Du {an An to ni}, od 2006. do 2011. go di ne, kao pred sed nik IO Agro ban ke, u sa i zvr {i la {tvu s dru gim ~la no vi ma IO i ru ko vo di o ci ma sek to ra ban ke, ban ci na neo {te tu od 32 mi li jar de di na ra. Biv {i ~lan UO Agro ban ke i ~lan Sa ve ta za bor bu pro tiv ko rup ci je Da ni lo [u ko vi} re kao je da je sve {to je do la zi lo do UO-a „bi lo ~i sto i ni je uka zi va lo na ko rup ci ju”, dok je Zvo ni mir Ni ke zi}, ko ji je na pu stio UO tri me se ca pre uvo |e wa pri nud ne upra ve, krat ko pro ko men ta ri sao da je bi lo pro pu sta. Po re ~i ma ta ko |e biv {eg ~la na UO-a ban ke Sr |a na Mi haj lo -

OTKRIVENA LABORATORIJA KOD [APCA

Skank ra stao iza pi li }a Po li ci ja je li {i la slo bo de Mi qa na K. (36) i Vla da na P. (35), dr `a vqa ne Bo sne i Her ce go vi ne, zbog osno va sum we da su na pod ru~ ju se la O~a ga, kod Bo ga ti }a, iz vr {i li kri vi~ no de lo neo vla {}e ne pro iz vod we i sta vqa wa u pro met opoj nih dro ga. Ka ko je sa op {tio MUP, ak ci jom {a ba~ ke po li ci je, u sa rad wi s ko le ga ma iz Upra ve kri mi na li sti~ ke po li ci je i BIA-e, ju ~e su li {e ni slo bo de dvo ji ca osum wi ~e nih, a is tra ga se na sta vqa. Sum wa se da je Mi qan K. ku pio po sed u ata ru se la O~a ga, gde je iz gra dio obje kat di men zi ja 90 pu ta 10 me ta ra, u ko jem su in sta li ra li kom plet nu opre mu (agre gat, kli ma-ure |a ji, ve {ta~ ko osve tqe we, ras pr {i va ~i) za uz goj in dij ske ko no pqe u ve {ta~ kim uslo vi ma. Osum wi ~e ni su deo objek ta do ula za ko ri sti li kao far mu pi li }a, ko ja je ujed no slu `i la i kao pa ra van za la bo ra to ri ju u dru -

gom de lu objek ta. U la bo ra to ri ji je u sak si ja ma pro na |e no oko 450 bi qa ka u si ro vom sta wu raz li ~i te vi si ne, kao i {est ke sa osu {e ne ma te ri je – ma ri hu a ne, ukup ne te `i ne oko 25 ki lo gra ma, sprem ne za va ku u mi ra we i da qu pro da ju. Pre tre som sta na i dru gih pro sto ri ja, kod osum wi ~e nog Mi qa na K. pro na |e ni su pi {toq i lo va~ ka pu {ka za ko ju ni je imao

odo bre we nad le `nog or ga na za dr à we u Re pu bli ci Sr bi ji. Uvi |aj na li cu me sta iz vr {i li su de ùr ni is tra `ni su di ja Vi {eg su da u [ap cu i za me nik vi {eg jav nog tu ì o ca. Osum wi ~e ni ma je od re |e no po li cij sko za dr à va we do 48 ~a so va i u za kon skom ro ku, uz kri vi~ nu pro ja vu, bi }e pri ve de ni de ùr nom is tra `nom su di ji Vi {eg su da u [ap cu. (Tanjug)

TU@ILAC NAJAVIO SASLU[AWA

Po ~i we is tra ga o po gi bi ji ka de ta Za me nik vi {eg tu `i o ca u Ja go di ni Mi o mir Va si} iz ja vio je da }e na red ne sed mi ce po di }i zah tev za is tra gu o po gi bi ji ka de ta Voj ske Sr bi je na voj nom po li gi nu „Pa su qan ske li va de” 18. ju na. – Svi pri ku pqe ni po da ci su kod me ne, pro u ~io sam ih, ju ~e sam bio i na Voj noj aka de mi ji i sle de }e ne de qe, ve ro vat no u sre du, pod ne }u zah tev za is tra gu stra da wa ka de ta. Slu ~aj je sti gao do te fa ze i u is tra `nom po -

stup ku }e mo vi de ti, ali za sa da ne bih ni {ta o to me, pro tiv ko ga }e se vo di ti i ko li ko li ca }e bi ti ob u hva }e no is tra gom – re kao je Va si}. Po we go vim re ~i ma, Tu `i la {tvo mo `e da iz da sa op {te we za jav nost onog tre nut ka ka da zva ni~ no sta vi zah tev za spro vo |e we is tra ge pro tiv ne kog li ca. – Re~ je o spe ci fi~ nom i ose tqi vom slu ~a ju i, ra zu mqi vo, ni smo hte li i ne }e mo ni {ta

vi }a, to kom svog an ga `o va wa u Agro ban ci po ku {a vao je da uti ~e na o~i gled ne pro pu ste, ali ni je imao po dr {ku osta lih ~la no va UO-a. – Hteo sam da pro me nim rad UO-a, ali sam u ve }i ni si tu a ci ja bio u ma wi ni kad se gla sa lo. Kqu~ na stvar, gde sam dva pu ta bio pre gla san na UO-u, bio je pred log da se mo gu} nost da va wa kre di ta iz nad 20 od sto ka pi ta la ban ke vra ti s Iz vr {nog na Uprav ni od bor. In si sti rao sam na to me da se po ve }a jav nost u ra du, ali ot por u IO-u je bio ve li -

pre ju di ci ra ti do zva ni~ nog po di za wa zah te va za is tra gu – ob ja snio je Va si}. Na po li go nu Voj ske Sr bi je „Pa su qan ske li va de” 18. ju na, u to ku pri pre ma za ve `bu „Di plo mac 2012”, od pro jek ti la ba ca ~a gra na ta ko ji su pro na {li, po gi nu li su ka de ti ~e tvr te go di ne Mi li na Mi le ti} iz Gor weg Mi la nov ca i Fi lip Mi lo je vi} iz Gor we Tr na ve kod To po le, a pe to ro ka de ta po vre |e no. (Tanjug)

ki, ~ak je tra è na mo ja sme na jer sam na ru {a vao har mo ni ju – re kao je on. Po iz ve {ta ju o ra du Agro ban ke, u ko ji su „No vo sti” ima le uvid, ta po qo pri vred na ban ka se po naj ma we ba vi la kre di ti ra wem agra ra. Na i me, sve ga 15 od sto zaj mo va pla si ra no je u oblast zbog ko je je po slov na ban ka i osno va na. „Afe ra Agro ban ka” je do spe la u ì ù jav no sti tek ka da je po sta lo ja sno da je prak ti~ no ne mo gu }e na pla ti ti oko 300 mi li o na evra pro ble ma ti~ nih kre di ta ko je je pret hod no ru ko vod stvo odo bra va lo pred u ze }i ma, jer su mno ga u me |u vre me nu uga {e na, u ste ~a ju su ili se imo vi na vla sni ka vo di na wi ho ve è ne i de cu. Na kon pr vih hap {e wa, u jav no sti se spe ku li {e o to me da su uhap {e ni sa mo ma wi „igra ~i” u ovoj afe ri jer je fir ma ma „Dri na

Najmawe kredita izdato agraru

tim ber” i „Hed ko merc”, ~i ji su di rek to ri i vla sni ci pri ve de ni, odo bre no ma we od de set mi li o na evra, {to je u od no su na ukup nih 300 mi li o na ne na pla ti vih kre di ta ma we od pet od sto. Me |u naj ve }im du `ni ci ma Agro ban ke su „Ha bit farm” Ra do sla va Se ku li }a, ko ji du gu je 60 mi -

„Ni ko la su”, i ni su vra }e ni. Ve li ki deo imo vi ne vla sni ka te mod ne ku }e – sta no vi i po slov ni pro sto ri – vo di se na we go vu su pru gu. Ta ko |e, tri ze mqo rad ni~ ke za dru ge iz Ari qa su uze le oko 50 mi li o na evra za po sta vqa we hlad wa ~a za ma li ne. Ga ran ci ja za zaj mo ve bio je ugo vor s austrij -

Uhap{eni negirali krivicu Saslu{awe osumwi~enih koji su dobili kredite od Agrobanke u policiji je trajalo tokom cele no}i i gotovo svi uhap{eni su negirali krivicu. Oni su pred istra`nim organima rekli da nisu s namerom izbegavali vra}awe kredita, ve} su to pravdali ~iwenicom da su im preduze}a lo{e poslovala. Krivicu nisu priznali ni uhap{eni rukovodioci Agrobanke, koji su rekli da je iza svake odluke o dodeli zajma stajao kreditni odbor banke i da je to ra|eno u skladu s propisima. li o na evra, „Ve le farm”, ko ji du gu je 20 mi li o na evra, „Vu ji} Va qe vo” ko ji ni je vra tio de set mi li o na evra kre di ta, za tim „Azo hem” Pe |e Ma li {a no vi }a, ko ji ne vra }a oko 20 mi li o na evra, isto to li ko je du `an i „Pli ma hol ding”, ko ji je u vla sni {tvu Bo `i na Mi li }e vi }a. Agro ban ka je kre di te od ne ko li ko mi li o na evra do de li la i

skom kom pa ni jom „CVS Best fud”, ko ja je tre ba lo da ot ku pi 50.000 to na ma li na ovo go di {weg ro da po 1,60 evro ki lo gram. Tri me se ca ka sni je, bi znis s ma li na ma je pro pao. Za dru ge ni su u sta wu da vra te ve li ke kre di te, a „Agro ban ka„ ne ma ni ka kvu ga ran ci ju, od no sno hi po te ku na bi lo {ta, da bi mo gla da se na mi ri. E. D.

U PAN^EVU UHVA]ENA GRUPA RAZBOJNIKA

Oti ma li no vac i zla to Po li cij ski slu `be ni ci Upra ve kri mi na li sti ~e po li ci je MUP-a i Po li cij ske upra ve u Pan ~e vu, u sa rad wi s Vi {im i Osnov nim tu `i la {tvom u tom gra du, li {i li su slo bo de Pe ru N. (23), Jo vi cu N. (18) i Ti bi ja N. (22) i dva ma lo let ni ka zbog osno va ne sum we da su iz vr {i li vi {e kri vi~ nih de la raz boj ni {tva, sa op {te no je iz po li ci je. U sa op {te wu je na ve de no da su raz boj ni {tva vr {e na u pri vat nim ku }a ma u Ba nat skom No vom Se lu, od ja nu a ra do ju na 2012. go -

di ne, i da se sum wa da su u {est usa mqe nih sta ra~ kih do ma }in sta va od u ze li no vac i zla tan na kit, pri me wu ju }i bru tal nu fi zi~ ku si lu. Gru pa se sum wi ~i i za kri vi~ na de la te {ke kra |e i neo vla {}e nog ko ri {}e wa tu |eg vo zi la. Pri li kom pre tre sa sta no va i dru gih pro sto ri ja osum wi ~e nih, pro na |e no je put ni~ ko vo zi lo mar ke BMW, ko je je ukra de no 4. av gu sta ove go di ne. Ma lo let ne oso be su sa slu {a ne u skla du sa Za ko nom o ma lo -

let nim u~i ni o ci ma kri vi~ nih de la i kri vi~ no prav noj za {ti ti ma lo let nih li ca. Sa slu {a we osum wi ~e nih i rad na do ka zi va wu tih kri vi~ nih de la je u to ku, pu no let nim iz vr {i o ci ma od re |e no je po li cij sko za dr `a va we do 48 sa ti i oni }e u za kon skom ro ku bi ti pri ve de ni de `ur nom is tra `nom su di ji Vi {eg su da u Pan ~e vu, dok }e pro tiv ma lo let ni ka bi ti pod ne ta kri vi~ na pri ja va u re dov nom po stup ku, pi {e u sa op {te wu. (Tanjug)

da, a pro tiv Pe ri ce sle di kri vi~ na pri ja va u re dov nom po stup ku, sa op {ti la je ju ~e no vo sad ska Po li cij ska upra va. M. V.

pri ja va pod ne ta je pr o tiv Fe ren ca S. (1954) iz Ka wi `e, zbog osno va sum we da je po ~i nio kri vi~ no de lo pr o ne ve re oko 490.000 di na ra. On se te re ti da je na {te tu ba we „Ka wi `a” od ja nu a ra 2007. do ok to bra 2011. go di ne, pri svo jio si tan in ven tar ko ji mu je bio po ve ren za rad. M. Mr.

VESTI Te re te ih am fe ta min i ma ri hu a na No vo sad ska kri mi na li sti~ ka po li ci ja od re di la je me ru za dr `a va wa do 48 sa ti Mir ja ni V. (1966) i Dar ku V. (1991) iz No vog Sa da zbog sum we da su po ~i ni li kri vi~ no de lo neo vla {}e nog sta vqa wa u pro met opoj nih dro ga. Oni se te re te da su prek si no} pro da li pa ke ti} sup stan ce za ko ju se sum wa da je am fe ta min su gra |a ni nu Pe ri ci K. (1989). Pre tre som sta na ko ji wih dvo je ko ri ste pro na |e no je oko 82 gra ma ma te ri je za ko ju se pret po sta vqa da je am fe ta min i oko {est gra ma sup stan ce za ko ju se sum wa da je ma ri hu a na. Po li ci ja je ubr zo uhva ti la Pe ri cu i kod we ga pro na {la ku pqe ni pa ke ti} kao i jo{ ~e ti ri pa ke ti }a sa sup stan ca ma za ko je se sum wa da su he roin i ma ri hu a na. Mir ja na i Dar ko bi }e pri ve de ni uz kri vi~ nu pri ja vu de `ur nom is tra `nom su di ji Vi {eg su -

Osum wi ~e ni zbog sit nog in ven ta ra Po li cij ski slu `be ni ci u Ka wi ì pod ne li su kri vi~ nu pri ja vu pr o tiv Fe ren ca B. (1951) iz Ka wi è, zbog osno va sum we da je po ~i nio kri vi~ no de lo pr o ne ve re oko 430.000 di na ra, na {te tu Spe ci jal ne bol ni ce za re ha bi li ta ci ju ba wa „Ka wi à” u Ka wi ì. Iz PU Ki kin da sa op {te no je ju ~e da je osum wi ~e ni Fe renc B. u svoj stvu {e fa re sto ra na, od ma ja 2007. do ja nu a ra 2011. go di ne, pri svo jio si tan in ven tar ko ji mu je bio po ve ren u ra du. Za krat ko vre me ovo je ina ~e dru ga pri ja va ka wi {ke po li ci je pr o tiv osum wi ~e nih za pr o ne ve re. Pre de set da na kri vi~ na

Ski da li {i ne i spoj ni ce Po li ci ja u Be ~e ju pod ne la je kri vi~ ne pri ja ve pro tiv me {ta na Pa la K. (1954) i Zo ra na S. (1964), ko ji ma se pri pi su je da su, ne po sred no pre ne go {to su za te ~e ni u kra |i, ala tom ski nu li oko sto ki lo gra ma me tal nih spoj ni ca na `e le zni~ koj pru zi Sr bo bran–Be ~ej. Oni se ta ko |e te re te da su po ~i ni li jed nu kra |u dan ra ni je, ka da su ukra de ne me tal ne spoj ni ce pro da li kao se kun dar nu si ro vi nu, na vo di se u ju ~er{ wem sa op {te wu no vo sad ske po li ci je. M. V.

sport

subota11.avgust2012.

dnevnik

30. LET WЕ OLIM PIJ SKЕ IGRЕ U LON DO NU (27. JUL – 12. AV GUST) PO LU FI NA LE U KA JA KU JED NO SE DU ZA MU [KAR CE

Marko Novakovi} za medaqu Mar k o No v a k o v i} sjaj no je od ra dio po sao u po lu fi na lu ka ja ka jed no s e d a u sprin t er s koj di sci pli ni na 200 me ta ra i iz bo rio pla sman u A fi na le. On }e se da nas u 10.30 ~a so va bo ri ti za me da qu.Srp ski ka ja ka{ je od li~ no star to vao u po lu fi na lu, {to mu je od mah do ne lo pred nost i ve o ma do brom vo `wom sti gao do tre }eg me sta u pr voj gru pi, u vre me nu 36.293 se kun di. Bo qi od we ga bi li su sa mo Ka na |a nin Mark de Jon ge (35.595) i Saul Kra vi o to Ri ve ro iz [pa ni je (35.597). No va ko vi} je jo{ u kva li fi ka ci ja ma na go ve stio da bi mo gao da se na |e me |u osam naj bo qih u Lon do nu, jer je po sti gao sja jan re zul tat. On je ve o ma do brom vo `wom sti gao do dru gog me sta u gru pi, u vre me nu 35.212 se kun di. Za trep taj oka bio je lo {i ji od pr v o p la s i r a n og Bri t an c a Eda Me ki ve ra (35.087), ko ji je ta ko Be ~e jac Mar ko No va ko vi} sjaj no ve slao u po lu fi na lu

sti gao do no vog olim pij skog re kor da. No va ko vi} je po sle po lu fi nal ne tr ke bio pun uti sa ka. - Bi lo je te {ko. Tru dio sam se da oprav dam po ziv i da po ka èm da ni sam ov de slu ~aj no. Kao {to sam re kao i pre Olim pij skih iga ra, da }u sve od se be za fi na le i to se de si lo. Sa da }u gle da ti sa mo da uì vam, da gu ram sa tim tak mi ~a ri ma. Mo è sva {ta da se do go di, ne }u po su sta ja ti do po sled weg za ve sla ja - re kao je No va ko vi}. Sjaj ni Be ~e jac se na vi kao na uslo ve na tur ni ru sa mo à li {to ni je sme {ten u olim pij skom se lu. - Bio sam ta mo i le po je, ali mo `da je i bo qe {to smo ov de, za ba ~e ni. Mo gu da se od mo rim, na spa vam, ti {e je. To je do bro - sma tra na{ ka ja ka{.

JUSEIN BOLT OPLEO PO KARLU LU I SU

Izgubio sam svako po{tovawe prema wemu Sprin ter Jusein Bolt na krat ko je pa u zi rao u pro sla vqa wu olim pij ske me da qe da bi `e sto ko kri ti ko vao ne ka da {weg ame ri~ kog atle ti ~a ra Kar la Lu i sa. Ubr zo po {to je osvo jio zla to u tr ci na 200 me ta ra na lon don skoj Olim pi ja di, Bolt je re kao da je iz gu bio po {to va we pre ma Lu i su zbog to ga {to je Ame ri ka nac re kao da do ping kon tro le na Ja maj ci ni su stro ge

te sto va - re kao je Lu is jed nom pri li kom. We go vi ko men ta ri iza zva li su, ka ko pre no se ame ri~ ki me di ji, `e sto ku re ak ci ju Bol ta ko ji je dvo stru ki osva ja~ zlat ne me da qe u tr ci na 200 me ta ra. Ni jed nom dru gom spor ti sti do sa da ni je us pe lo da dva pu ta osvo ji zla to u ovoj di sci pli ni iako je Lu is 1984. osvo jio zla to, a 1988. sre bro. Bolt je na kon fe ren ci ji za no vi na re opleo

tra `i pa `wu jer vi {e ni ko ne pri ~a o we mu. Ras tu `i lo me je ka da sam pre ne ki dan ~uo {ta pri ~a. Sve je to ve o ma uz ne mi ru ju }e. Iz gu bio sam sva ko po {to va we pre ma we mu. Sva ko. Na pi ta we ko ji ga je Lu i sov ko men tar po go dio, Bolt je od go vo rio: - Svi ve za ni za dro gu. Sma tram da to ni je sport ski. Ve o ma me je uz ne mi ri lo.

Da na {wi pro gram Atle ti ka 10.00 Mu{karci, 50 km hodawe 18.00 @ene, 20 km, hodawe 20.00 @ene, skok u vis 20.20 Mu{karci, kopqe 20.30 Mu{karci 5000 metara 21.00 @ene, 800 metara 21.25 @ene, 4 h 400 22.00 Mu{karci 4 h 100 Rva we 14.00 Do 60 kg, slobodan stil 14.00 Do 84 kg, slobodan stil 14.00 Do 120 kg, slobodan stil Ho kej na tra vi 16.30 Australija - Velika Britanija (m), za tre}e mesto 21.00 Nema~ka - Holandija, finale Ka jak i ka nu 10.30 K1 200 metara (m), finale 10.47 C1 200 metara (m), finale 11.14 K1 200(`), finale 11.41 K2 200 metara (m), finale Bi ci kli zam 13.30 Montajnbajk (`) Ru ko met 18.00 Ju`na Koreja - [panija (`), za tre}e mesto 21.30 Norve{ka - Crna Gora (`), finale Ko {ar ka

KA JAK JED NO SED ZA DA ME

Nikolina Moldovan u B finalu Ni ko li na Mol do van do bro je ve sla la u sprin ter skoj po lu fi nal noj tr ci ka ja ka jed no se da na 200 me ta ra, ali ni je us pe la da se do mog ne A fi na la. Ona je u svo joj gru pi po lu fi na la za u ze la ~e tvr to me sto sa vre me nom 42.394 se kun de i iz bo ri la pla sman u B fi na le. Srp ska ka ja ka {i ca je u kva li fi ka ci ja ma od li~ no ve sla la. Za u ze la je tre }e me sto sa vre me nom 42.383 se kun de. Tr ka B fi na la na pro gra mu je da nas pre pod ne.

18.00 Australija - Rusija (`), za tre}e mesto 22.00 SAD - Francuska (`), finale Fudbal 16.00 Brazil - Meksiko (m), finale

NE VE RO VAT NO

S polomqenom nogom u finale Man teo Mi ~el (25) je no vi ju nak ame ri~ kog spor ta. Ovaj atle ti ~ar je po lo vi nu tr ke, bio je pr va iz me na u {ta fe ti na 4h400 me ta ra, is tr ~ao sa po lo mqe nom no gom, ali je ipak na pre da ju sti gao kao dru gi i omo -

jo{ do dao: - Ipak, ni sam hteo da osta vim dru go ve na ce di lu pa sam is tr ~ao do kra ja. Vri {tao sam od bo lo va ali pu bli ka je pra vi la ve li ku bu ku pa se ni je ~u lo. Us peo sam, pro sto ne ve ro vat no, ali us peo sam i to da is tr ~im is pod

Sko ko vi u vo du 11.00 Toraw (m) Boks 21.30 Do 49 kg (m), finale 21. 45 Do 56 kg (m), finale 22.15 Do 64 kg (m), finale 22.45 Do 75 kg (m), finale 23.15 Do 91 kg (m), finale Mo der ni pe to boj Jusein Bol t: Lu is ga je ba{ na qu tio

kao u osta lim ze mqa ma. Iako ni je di rekt no op tu `io, ne ka da {wi olim pij ski {am pion na 100 i 200 me ta ra, Lu is je pro te klih go di na vi {e pu ta ko men ta ri sao ja maj ~an ske te sto ve na dro gu. - Ze mqe po put Ja maj ke ne ma ju na su mi~ na te sti ra wa pa spor ti sti me se ci ma mo gu da pro |u bez

po olim pij skom {am pi o nu Lu i su, na pi ta we da li `e li da ga po re de sa wim ili sa po koj nim ve li ka nom sprin ta Xe si jem Oven som. - Re }i }u sa da ne {to kon tro verz no. Ne mam ni ka kvo po {to va we pre ma Kar lu Lu i su - re kao je Bolt. - Stva ri ko je on pri ~a o sprin te ri ma su po ni `a va ju }e za jed nog spor ti stu. Mi slim da sa mo

Bolt je, na pi ta we da li mo `e da ga ran tu je da su ja maj ~an ski sprin te ri ko ji su po ku pi li sve me da qe u tr ci na 200 me ta ra ~i sti, od go vo rio: - Bez sum we. Mi na por no tre ni ra mo - re kao je on okru `en Jo ha nom Blej kom i Vo re nom Vi rom ko ji su osvo ji li sre br nu i bron za nu me da qu.

@AK ROG, PRED SED NIK MOK-a

Bolt je ikona, ne i legenda

Man teo Mi ~el (de sno)

gu }io svo joj ze mqi pla sman u fi na le. - Kre nuo sam spo ro, a po sle 100 me ta ra sam ose tio da ne {to ni je u re du. Na 200 me ta ra sam ose tio ogro man bol, kao da mi je ne ko pre se kao no gu na po la. Znao sam da je po lo mqe na. Ose tio sam ka da je pu kla - ob ja {wa vao je Mi ~el i

45 se kun di - u ne ve ri ci je bio i sam ame ri~ ki atle ti ~ar. Mi ~el je po za vr {et ku tr ke hit no pre ve zen u bol ni cu gde mu je kon sta to van lom pot ko le ni ce. Ja sno, pro pu sti }e fi na le, ali }e, za hva qu ju }i we mu, ame ri~ ka {ta fe ta bi ti u pri li ci da se bo ri za zla to.

Sprin ter sa Ja maj ke Usein Bolt tri jum fo vao je u Lon do nu na 200 me ta ra, pa je na kon zla ta na dvo stru ko kra }oj sta zi od bra nio ti tu le u tim di sci pli na ma sa pret hod nih Iga ra 2008. u Pe kin gu. - O ka ri je ri Use i na Bol ta mo `e da se su di ka da bu de pen zi o ni san. Karl Lu is se tak mi ~io na ~e ti ri Olim pi ja de i na svi ma je osva jao me da qe i on je le gen da. Tre ba sa ~e ka ti i vi de ti da li }e Bolt bi ti spre man i mo ti vi san da se tak mi ~i ~e ti ri pu ta na OI. U ovom tre nut ku on je iko na, ali le gen da ni je - iz ja vio je pred sed nik Me |u na rod nog olim pij skog ko mi te ta @ak Rog. A sprin ter sa Ja maj ke upra vo mi sli dru ga ~i je - on je re kao da }e even tu al nom od bra nom dve olim pij ske ti tu le u Lon do nu se be sma tra ti le gen dom.

9.45 do 19.45 Ma~evawe, plivawe, jahawe, streqa{tvo, tr~awe(m) Rit mi~ ka gim na sti ka 14.30 Pojedina~no, finale Od boj ka 12.30 Japan - Ju`na koreja (`), za tre}e mesto 19.30 Brazil - SAD, finale Te kvan do 10.00 @ene do 67 kg 10.15 Mu{karci do 80 kg Je dre we 13.00 Klasa Eliot

Na {i da nas Ka jak i ka nu 10.30 Marko Novakovi} , K1 200 metara, finale 11.00 Nikolina Moldovan, K1 200 metara, B finale Te kvan do 13.00 Milica Mandi} - Talitiga Krouli (Samoa), do 67 kg Atle ti ka 18.00 Nenad Filipovi} (hodawe na 50 km)

dnevnik

SPORT 30. LETWE OLIMPIJSKE IGRE U LONDONU (27. JUL - 12. AVGUST)

subota11.avgust2012.

sport

subota11.avgust2012.

ZA ME^ SR BI JA-IR SKA

Mi haj lo vi} iza brao Se lek tor Sr bi je Si ni {a Mi haj lo vi} sa op {tio je spi sak igra ~a za pri ja teq sku utak mi cu pro tiv Ir ske. Utak mi ca iz me |u Sr bi je i Ir ske igra }e se 15. av gu sta ( 20.45) na sta di o nu Cr ve ne zve zde. Kao {to je i na ja vio, Mi haj lo vi} je u re pre zen ta ci ju vra tio gol ma na Vla di mi ra Stoj ko vi }a, a od na pa da ~a je po zvao sa mo De ja na Le ki }a i La za ra Mar ko vi }a. Mi haj lo vi} je u Ku }i fud ba la u Sta roj Pa zo vi re kao da je me~ pro tiv Re pu bli ke Ir ske po sled wa pro ba pred po ~e tak kva li fi ka ci ja. - Po zvao sam dvo ji cu no vih u od no su na pri ja teq ske me ~e ve, Stoj ko vi }a i Nin ko vi }a. Ra ~u nam i na Mi ra le ma Su lej ma ni ja, ali je pro ce na qu di iz klu ba da je jo{ ra no da ga op te re }u je mo po sle du ga~ ke pa u ze zbog po vre de. Mi ja i lo vi} je pro fil igra ~a ka kav je neo p ho dan re pre zen -

Se lek tor fud ba le ra Sr bi je Si ni {a Mi haj lo vi}

ci ji, a La zar Mar ko vi} je do bio {an su, ali mo ra u re pre zen ta ci ji da igra dru ga ~i je ne go u klu bu - re kao je Mi haj lo vi}. On je is ta kao da je raz o ~a ran igra ma fud ba le ra Cr ve ne zve zde i Par ti za na u kva li fi ka ci ja ma, kao i da je pro blem ove se lek ci je na pad.

Spi sak Gol ma ni: Vla di mir Stoj ko vi} (Par ti zan), @eq ko Br ki} (Udi ne ze), Da mir Ka hri man (Ta vri ja). Od bram be ni igra ~i: Ni ko la Mak si mo vi} (Cr ve na zve zda), Mi lan Bi {e vac (Pa ri Sen @er men), Bra ni slav Iva no vi} (^el si), Ne ven Su bo ti} (Bo ru si ja Dort mund), Ma ti ja Na sta si} (Fi o ren ti na), Du {an Ba sta (Udi ne ze), Alek san dar Ko la rov (Man ~e ster si ti). Igra ~i sre di ne te re na: Ne ma wa To mi} (Par ti zan), Alek san dar Ig wov ski (Ver der), Mi lo{ Nin ko vi} (Di na mo Ki jev), Ivan Ra do va no vi} (Ata lan ta), Sr |an Mi ja i lo vi} (Cr ve na zve zda), Zdrav ko Ku zma no vi} ([tut gart), Du {an Ta di} (Tven te), Zo ran To {i} (CSKA Mo skva), Fi lip \u ri ~i} (He ren ven). Na pa da ~i: De jan Le ki} (Gen ~ler bir li gi) i La zar Mar ko vi} (Par ti zan).

- U {pi cu ima mo sa mo Le ki }a, ta ko da mo `e da se do go di da igra mo i bez pra vog, is tu re nog na pa da ~a. Vra ta re pre zen ta ci je, me |u tim, ni su za tvo re na @i gi }u i Jo va no vi }u, ali oni pre sve ga mo ra ju da se na met nu go lo vi ma u svo jim eki pa ma. Ima mo 13 do 15 igra ~a ko ji su oko sni ca re pre zen ta ci je, a u za vi sno sti od ri va la pri do da va }e mo ne ka no va ime na. Ciq je da se pla si ra mo na SP. Uko li ko ne uspe mo, kri vi ca je mo ja, ako uspe mo, za slu ge su igra ~a i FSS - na gla sio je Mi haj lo vi}. Re pre zen ta ci ja Sr bi ja u kva li fi ka ci jam za Svet sko pr ven stvo u Bra zi lu 2014. go di ne na la zi u gru pi sa Hr vat skom, Bel gi jom, [kot skom, Ma ke do ni jom i Vel som, a pr vi me ~i od i gra }e 7. sep tem bra na go sto va wu u [kot skoj.

dnevnik KU QA NI GO STU JU U JA GO DI NI

Ne ka po be di tre nut no bo qi Fud ba le ri Haj du ka go stu ju u Ja go di ni pa je do {lo vre me da de lo iza |e na vi de lo. - Sa da }e mo vi de ti {ta smo ra di li i ura di li. [est ne de qa ra da je iza nas i mi slim da smo sprem ni, ali je di no me ri lo su bo do vi i tek na osno vu wih se mo `e vi de ti da li je ta ko. Na dam se da }e mo po tvr di ti va qan rad - ka `e {ef stru~ nog {ta ba Ve li~ ko Ka pla no vi}. Ja go di na je mi nu le se zo ne bi la hit pr ven stva, igra pred svo jim na vi ja ~i ma i na pa pi ru je fa vo rit. - Ja go di na je sa ~u va la go to vo kom ple tan pro {lo se zon ski sa stav, pa nam ne }e bi ti la ko. No, mi ne ma mo raz lo ga ni ko ga da se pla {i mo, mo ra mo da gle da mo se be. Ide mo u Ja go di nu da se nad i gra va mo, a ko bu de bo qi ne ka po be di.

IN \I JA SPREM NA ZA START SE ZO NE

Mla de sna ge ima ju re~ Fud ba le ri In |i je su i se ri jom po voq nih re zul ta ta na kon trol nim utak mi ca ma is ta kli kan di da tu ru za vi sok pla sman u na red nom {am pi o na tu Pr ve li ge Sr bi je. Me |u tim, po vra tak u elit no dru {tvo, ce ne }i po ras po lo è wu u ta bo ru ze le no-be lih, ni je im pe ra tiv. Uosta lom, di rek tor klu ba Pre drag Ko xo ka è: - Ume sto pr vo ti ma ca ko ji su do bi li odo bre we da na pu ste klub an ga ò va li smo wi ho ve na sled ni ke, kva li tet no od ra di li pri pre me, od i gra li osam kon tr lo nih utak mi ca pa je na tre ne ru da skoc ka po bed ni~ ku po sta vu. Kon ku ren ci ja za sva ku po zi ci ju u ti mu je za sta ve li ka a ima ju }i u vo du ve} vi |e no na pri prem nim me ~e vi ma vel ki sam op ti mi sta. Zna ~il li to da se sa da mo è na pa sti i po vra tak u elit no dru {tvo? - Ciq je da za u zme mo me sto u vr hu ta be le, iz me |u pr ve i pe te po zi ci je i da na sta vi mo sa for si ra wem mla dih igra ~a. Pre ma to me, pla sman u Su per li gu ni je im pe ra tiv. Me |u i tim,tre ba na po me nu ti da }e kon ku ren ci ja za me sto u vr hu tav be le kao i za

op sta nak bi ti `e sto ka, pa ni ko me ne }e bi ti la ko da ni `e po be de. Sto ga ve }e do za opre zno sti ne }e ni ko me na {ko di ti - na po mi we Ko xo. Mla di igra ~i su oprav da li po ve re we pa }e, sva ka ko, opet kon ku ri sa ti za me sto me |u star te ri ma.

Ve li~ ko Ka pla no vi}

PR VA LI GA SR BI JE Da nas

- Sva ka ko i ne sa mo oni. Ne ko li ko wi ho vig vr {wa ka iz pod mlat ka je igra ma u Kva li tet noj li gi Sr bi je skre nu la pa `wu na svoj ta le nat i ve li ke mo gu} no sti. Sta ni vu ko vi} je tre }i go la man pr vog ti ma, ne ko li ko pu ta je se deo na klu pi za re zer ve, Ja wuz je kao ka det igrao za

2:0 (1:0)

Danas JA GO DI NA: Ja go di na - Haj duk BE O GRAD: OFK Be o grad - Do wi Srem U@I CE: Slo bo da Po int - Spar tak ZV NO VI PA ZAR: No vi Pa zar - Rad ni~ ki (N) BE O GRAD: Par ti zan - BSK

(17.30) (17.30) (17.30) (17.30) (20.00, TV Are na 1)

Sutra NO VI SAD: Voj vo di na - Sme de re vo

(18.30, TV Are na 1)

Od lo è no IVA WI CA: Ja vor - Cr ve na zve zda Haj duk je pro me nio do sta igra ~a u od no su na pret hod nu se zo nu, na ~e mu }e in si stri ra ti stru~ ni {tab u ovoj? - Ne ma mno go mu dro va wa, tra ì }e mo mak si mal no od go vo ran pri stup sva koj utak mi ci. Iz u zi ma ju }i Zve zdu, Par ti za na i Voj vo di nu, mi slim da su osta le eki pe do sta ujed na ~e ne i ono {to u toj iz jed na ~e no sti mo è da na pra vi pre va gu je ste od go vo ran od nos pre ma oba ve za ma. Je su li igra ~i u pri pre ma ma ube di li stru~ ni {tab da }e is pu ni ti zah te ve?

- Je su. U pri pre ma ma smo ima li osci la ci ja, {to je nor mal no, ali ja sam uve ren da }e mo do bro iz gle da ti u pr ven stvu. Ka kva su o~e ki va wa od go sto va wa u Ja go di ni? - Ni sam ne ki prog no zer, a u fud ba lu mno ge stva ri mo gu da od lu ~i da utak mi ca ode u jed nom ili dru gom prav cu. Da bi ste po be di li mo ra te da ima te i do zu sre }e, za to po {te nim od no som tre ba sre }u i za slu `i ti - re kao je Ka pla no vi}. Ku qa ni }e se Ja go di ni su prot sta vi ti naj ve ro vat ni je u sle de }em sa sta vu: Pe ri}, Mi lu ti no vi}, La li}, Bu la to vi}, @ar ko vi}, ]u lum, Se ku li}, Ada mo vi}, Po po vi}, ]o vin i Ve se li no vi}. \. Bo ja ni}

PAR TI ZAN DO ^E KU JE BSK

od go var ju }u dr `av nu se lek ci ju pa }e ne ko od wih si gur no do bi ti pri li ku da de bi tu je na pr vo li ga {koj sce ni. Le ma ji}, Vu ja sin, Du ka nac, Kr sti}, N. Stan ko vi} i \e ri}, ta ko |e omla din ci, prak ti~ no su ve} stan dard ni pr vo tim ci, pa }e rav no prav no sa sta ri ji ma kon ku ri sa ti za naj -

Pro le ter - Te le op tik Ba nat - Rad ni~ ki (NP) In |i ja - Na pre dak Be `a ni ja - No vi Sad Mla de no vac - Ti mok Mla dost (L) - Je din stvo Vo `do vac - ^u ka ri~ ki Bo rac - Me ta lac Ko lu ba ra - Slo ga (K)

BE O GRAD: Rad - Rad ni~ ki 1923

(17.30) (17.30) (17.30) (17.30) (17.30) (17.30) (17.30) (17.30) (17.30) bqi tim. Zna ~i, na wih se naj o zbiq ni je ra ~u na jer oni su bu du} nost klu ba. Tre nut no smo, eto, je dan od naj mla |ih eki pa u li gi ali }e mo, uko li ko se uka `e pri li ka, ~ak i u nard nom pr ven stvu za ku ca ti i na vra ta elit nog ran ga - is ta kao je Ko xo. D. Vi }en ti}

IZ NO VO PA ZO VA^ KOG RAD NI^ KOG

Sprem ni za pr vo li ga {ke iza zo ve No vo pa zo va~ ki Rad ni~ ki je po voq ni ji pla sman – ka è sport ski ra do vi na te re nu, tri bi na ma i sve mu su de }i na svim po qi ma di rek tor Rad ni~ kog Ra do mir Or klup skim pro sto ri ja ma. spre man za tak mi ~e we u Pr voj lo vi}. - Go stu je mo Ba na tu u pr voj - Vi {e od se dam de set po sto pla fud bal skoj li gi. Pre la zni rok je utak mi ci, klu bu ko ji ima ve li ki ni ra nih ra do va je za vr {e no. O~e bio vi {e ne go plo dan, u re do ve no re no me, pa uz du `no po {to va we ku jem da do 15. av gu sta sve bu de vog pr vo li ga {a do {li okon ~a no - za me we su:Dra gi {a Pe jo vi}, na tra va na te re nu, Pe tar A{}e ri}, Mar po sta vqe na ogra da ko Mi lo {e vi}, Ni ki oko igra li {ta, ugra ca Ko {u ti}, Vla di mir |e ne no ve ku }i ce za Bu la to vi}, Uro{ Mar slu `be na li ca i ko vi}, Ne ma wa Traj ko igra ~e, sre |e ne pro vi}, Mi lan Ra din, Mi sto ri je za sa ni tet lan Bje li} i Alek san sku slu `bu i pri pre dar Ba ko vi}, dok su iz mqen pro stor za no klu ba oti {la Mi lo{ vi na re. Na rav no, bi Rni}, Ko sta Ba ji}, Ne }e go tov i po se ban ma wa Osto ji} i Fi lip pro stor na tri bi na Be lag. ma za go stu ju }e na vi Tre ner Ne nad Va ja ~e. O~e ku jem da pr ni}, sa po mo} ni ci ma Te ren Rad ni~ kog ure |u je se za pr vu pr vo li ga {ku utak mi cu voj pr vo li ga {koj Pre dra gom Pre do je vi }em i Mi la pre ma do ma }i nu è qa nam je da utak mi ci u No voj Pa zo vi pri su nom Ve le bi tom (trer ner gol ma iz bo ri mo po zi ti van re zul tat. stvu je re kor dan broj gle da la ca. na), je oba vio va qa ne pri pre me uz Za pr vu utak mi cu na do ma }em Ne sa mo zbog Ko lu ba re, ugled nog se dam od i gra nih utak mi ca. te re nu, 18. av gu sta, pro tiv Ko lu go sta ko ji do la zi, ve} i zbog op - Ciq nam je pre sve ga op sta nak, ba re u No voj Pa zo vi vla da ve li ko {teg in te re so va wa za pr vo li ga a sve pre ko to ga je za ovu se zo nu in te re so va we. Da bi pr vi pr vo li {ki fud bal u sta ro pa zo va~ koj op ~ist }ar. Li ga je do sta ujed na ~e na, ga {ki na stup Rad ni~ kog bio {to {ti ni – ka è pred sed nik klu ba {est klu bo va is pa da, pa }e sva ka uspe {ni ji i sve ~a ni ji, pred u ze te Osto ja Kne è vi}. utak mi ca bi ti bor ba za {to po su sve me re da se na vre me za vr {e J. Vu ko vi}

Zna se ko je {am pion Fud ba le ri Par ti za na u pr vom pr ven stve nom ko lu do ~e ku ju BSK. Bi }e to svo je vr stan is pit zre lo sti za cr no – be le iza ko jih su dva ne u god na po ra za u Evro pi, od ki par skog AEL-a. Be o gra |a ni do mi ni ra ju ve} pet go di na do ma }im fud ba lom i na mer ni su da ta ko osta ne. Ka pi ten Sa {a Ili} ka è da eki pa ni je uz dr ma na po sle po ra za u kva li fi ka ci ja ma za Li gu {am pi o na i da }e u pr ven stvu de lo va ti da le ko bo qe. - Ni ko vi {e ne raz mi {qa o AEL-u. Ula zi mo u tak mi ~e we ko je nam ì vot zna ~i i fo ku si ra ni smo na to. Do sa da smo s BSK-om uvek te {ko igra li, na dam se da to ovog pu ta ne }e bi ti slu ~aj. Ko lek tiv ni duh se ose }a na tre nin zi ma pa ne sum wam da }e mo od i gra ti utak mi cu ka kva se od nas i o~e ku je – re kao je Ili}. Ka pi ten se osvr nuo i na me ~e ve sa AEL-om. - Vi de lo se u obe utak mi ce da su tre nut no bo qa eki pa od nas. Le gi ja stra na ca, iz u zet nih fi zi~ kih per for man si bi la je pre ve lik za lo gaj. Ako ni {ta dru go bar su klin ci do bi li na is ku stvu neo p hod nom za igre u Evro pi. BSK je tra di ci o nal no ne u go dan ri va. - Ve} ne ko li ko se zo na igra ju u elit noj li gi i sva ka ko da nam ne }e bi ti la ko. Ra di se o eki pi ko ju od li ku je ko lek tiv i ko ja ne za zi re od fa vo ri ta. No, mi mo ra mo da po ka è mo ko je du go go di {wi {am pi o ni dr à ve - is ta kao je Ili}. I. L.

Ka pi ten Par ti za na Sa {a Ili}

OFK KI KIN DA SE NE ]E UGA SI TI

Op {ti na ri sta li uz klub Na kon is pa da wa iz Srp ske li ge me |u qu bi te qi ma fud ba la iz ki kind ske op {ti ne kru ì la je pri ~a da }e se uga si ti OFK Ki kin da. Oslo nac za ova kve pri ~e bi la je ~i we ni ca da je klub od ju la me se ca 2009. go di ne u fi nan sij skoj blo ka di zbog du ga od 6,3 mi li o na di na ra, pa je shod no to me Na rod na ban ka da la rok od tri me se ca da se du go vi sa ni ra ju pre ne go {to klub ode u ste ~aj. Pre me sec da na klup ska upra va, na ~e lu sa pred sed ni kom @eq kom Bo dro ì }em, odr à la je jav nu ras pra vu o na sta loj si tu a ci ji. Pre o vla da lo je mi {qe we da ne sme da se do zvo li da se OFK Ki kin da uga si. Ak tu el na upra va na sle di la je 2009. go di ne od ra ni jeg ru ko vod stva dug 6,3 mi li o na, od ~e ga se naj ve }a stav ka od no si na po tra ì va wa osi gu ra va ju }eg za vo da, po tom pri vat nih li ca i na kra ju ne is pla }e ne za ra de za pet za po sle nih. Skup {ti na klu ba odr à na je po ~et kom ove ne de qe uz pri su stvo

ve li kog bro ja qu bi te qa fud ba la. Pred sed nik Bo dro ì} je iz me |u osta log na po me nuo da je ì ro ra ~un blo ki ran, da su na ime do ta ci je op {ti na ri pre tri go di ne da va li 650.000 di na ra me se~ no, a po tom su sred stva znat no uma wi va na. Za nor mal no funk ci o ni sa we klu ba po treb no je me se~ no oko 700.000 di na ra, pa su sa pu no te {ko }a kr pqe ne fi na sij ske ru pe. U jed nom tre nut ku do {lo je do ver bal nog du e la jed nog od pri sut nih sa pred sed ni kom Bo dro ì }em, pa je stra sti smi rio ne ka da {wi re pre zen ta tiv ni gol man Dra gan @i li}, ina ~e se kre tar u Sport skom sa ve zu Ki kin da. Na kon tro sat nog sa stan ~e wa, for mi ra na je ko mi si ja, u sa sta vu @eq ko Bo dro ì}, Mi len ko Jo va nov, Dra gan @i li}, Ma rin ko To mi} i Dra ga na Du ki}, ~i ji je za da tak bio da upo zna op {tin ske ~el ni ke sa si tu ca i jom u klu bu.Dan ka sni je na stva qe na je za po ~e ta Skup {ti na , a pred sed nik Bo dro ì} iz neo je fi -

nan sij ski deo po slo va wa za se dam me se ci i is ta kao da }e ~el ni ci SO Ki kin da sta ti uz klub na taj na ~in {to }e se po tru di ti da se de blo ki ra `i ro ra ~un. Za po sle ni u klu bu (wih ~e tvo ro) pre }i }e u rad ni od nos na neo d re |e no vre me u SC Je ze ro, ali }e i da qe oba vqa ti svo je po slo ve na sta di o nu. De le ga ti su po tvr di li tro me se~ ni man dat na pred iz ne toj ko mi si ji. Za sport skog di rek to ra klu ba ime no van je is ku sni fud ba ler An |el ko Cr no mar ko vi}, dok }e tre ner pr vog ti ma bi ti Go ran Cvi jan, ko ji je na plat nom spi sku Sport skog sa ve za Ki kin da. Sa naj mla |im fud ba le ri ma ra di }e is ku sni tre ner An dra{ Me sa ro{, dok }e za mla |e ka te go ri je na knad no bi ti ime no van tre ner. Eki pa }e se tak mi ~i ti u Voj vo |an skoj li gi is tok. Po {to je ne ko li ko igra ~a oti {lo ovih da na for mi ra }e se no va eki pa i bi }e za mo qe na tak mi ~ar ska ko mi si ja li ge da se Ki kin |a ni ma od lo `i pr vo ko lo. Ova kvom ras ple tu naj vi {e su ob ra do va li qu bi te qi fud ba la, jer se OFK Ki kin da ne }e uga si ti. M. S.

SPORT

dnevnik VOJ VO DI NA TE [KO O[TE ]E NA U RE VAN [U S RA PI DOM U BE ^U

subota11.avgust2012.

PLEJ-OF KVA LI FI KA CI JA ZA LI GU EVRO PE

Kra dqi vac iz Poq ske od u zeo ra dost Mo glo i bo qe i go re PAR TI ZAN NA NOR VE [KI TROM ZO

Sa mo su, mi sli li smo, se kun de de li le fud ba le re Voj vo di ne od pla sma na u 4. ko lo kva li fi ka ci ja za Li gu Evro pe. Me |u tim, poq ski re ì ser Ro bert Ma lek, ko ji je glu mio na sta di o nu “Ger hard Ha na pi” u Be ~u da de li prav du, se kun de je pre tvo rio u mi nu te, è le }i da pro du ì na du igra ~i ma Ra pi da ka ko mo gu da po stig nu gol. Ni to ni je bi lo do voq no… Mo rao je Po qak jo{ di rekt ni je da se ume {a i do su dio je, pre ci zni je iz mi slio , pe nal u na dok na di vre me na po sle du e la Traj ko vi }a i Boj da u kom fi zi~ kog kon tak ta ove dvo ji ce igra ~a ni je bi lo!? Jed no stav no, uzeo je stvar u svo je ru ke i naj be sram ni je i naj di rekt ni je re {io pi ta we po bed ni ka. -Lop ta je i{la ka me ni, Bojd je bio tu, po red… - re zig ni ra no je ob ja {wa vao Traj ko vi}. – Ni smo ima li fi zi~ kog do di ra, a lop ta nas je obo ji cu pre le te la. Ta da se ~u la pi {taq ka… Mi slio sam da je ar bi tar do su dio ne {to za nas, osta li mo ji sa i gra ~i su se okre nu li ka po qu Ra pi da i tek ta da sam po stao sve stan da su di ja po ka zu je na be lu ta~ ku… Ne znam {ta je do su dio. Ono {to tim iz Be ~a ni je us peo za 90 i ne {to mi nu ta igre, po klo nio mu je ar bi tar. Ne mam re ~i ni ti ob ja {we wa {ta je to Ma lek i za {to do su dio.

ko vi }a i Boj da – re kao je Su pi}. – Ame ri ka nac je pao, a su di ja kao da je to je dva do ~e kao da do su di naj stro `u ka znu… Oti {ao sam po -

PRED SED NIK UO FK VOJ VO DI NA RAT KO BU TO RO VI]

Ne vi |e na kra |a

Za ko me tar sve ga {to se do ga |a lo u Be ~u za mo li li smo pred sed ni ka Uprav nog od bo ra FK Voj vo di na Rat ka Bu to ro vi }a. -Bi }u vr lo di rek tan- ovo je bi la ne vi |e na kra |a! Mo è te da pro ve ri te na in ter ne tu, poq ski su di ja je me |u 10 naj ko rum pi ra ni jih u evrop skom fud ba lu i ako UEFA ima ta kve ar bi tre, mo ra la bi da u sre |i va we sta wa kre ne iz svog dvo ri {ta. Mo è UEFA da me do ì vot no ka zni zbog re ~i ko je upra vo iz go va ram, ali me ne {ti ti isti na. Voj vo di na je na naj lep {i mo gu }i na ~in pre zen to va la Sr bi ju u Be ~u, a on da je je dan lo pov iz mi slio pe nal. @ao mi je na {ih igra ~a i svih onih na vi ja ~a ko ji su bi li u glav nom gra du Austri je ko ji su one mo gu }e ni da se ra du ju na kra ju utak mi ce.Pi tam {ta bi se do go di lo da u 91. mi nu tu kod na {ih na vi ja ~a ni je pre o vla dao ra zum? Oni su po ka za li svo jom re ak ci jom da ni su hu li ga ni, a hu li gan je onaj ko ji nas je iz ba cio iz Evro pe. Mi smo Ra pi du dva go la da li u re gu lar nom vre me nu, a oni su na ma sva tri pu ta mre ù za tre sli u na dok na da ma i za we ga su i u No vom Sa du i sa da u Be ~u svi ra ni ne po sto je }i pe na li. Go spo do iz UEFA, i mi ne {to ula è mo u fud bal i vo li mo svo ju dr à vu i svoj klub. Za {to ne re {a va te pro blem ko je evi dent no ima te? Go di na ma je stva ra no uve re we da na adre su FI FA i UEFA ni ko ne sme da upu ti ni jed nu re~… E, pa ja smem, jer, po na vqam, iza me ne sto ji i {ti ti me isti na - re kao je Bu to ro vi}.

tom na pred i, pri li kom iz vo |e wa kor ne ra, kre nuo na lop tu, ka da me je s le |a ne ko po vu kao za ru ku. I to obe ma ru ka ma! Pao sam, ali re -

Su di ja ma lek po ka zu je cr ve ni kar ton Pa vlo vi }u Fo to: O. Ade mov ski

Za ni mqi vo je da Ma lek u tre nut ku ka da je iz mi slio pe nal ni je po ka zao ù ti ili cr ve ni kar ton Traj ko vi }u, iako pra vi la igre to na la ù. A, opet, ka da bo qe raz mi sli mo, ni je imao po vod da to u~i ni, {to mo `da i bo qe od sve ga sve do ~i ko li ko ni je bio u pra vu. Pre kr {a ja ni je bi lo, ali je ka zna bi la è sto ka i pre tvo re na je u oti ma ~i nu. Is pred sta di o na raz o ~a ra we ni je krio ni od li~ ni gol man Ne ma wa Su pi}. Svoj deo po sla od ra dio je na vi so kom ni vou, a u po sled wim tre nu ci ma me ~a, ka da je Ra pi du po klo -

Vi de lo se to naj bo qe u fi ni {u su sre ta ka da je, za slu `e no, is kqu ~io Pa vlo vi }a, ali je mi nut ra ni je pro pu stio pri li ku da istu

ak ci ja ar bi tra je iz o sta la. Ne ~u ve no, UEFA ar bi tar u evro-ku pu ta ko da se po na {a! [ef stru~ nog {ta ba Voj vo di ne Zla to mir Za gor ~i}, i po red sve ga, sti gao je na kon fe ren ci ju za me di je, dok, za u zet ne za slu `e nim sla vqem, we gov ko le ga Pe ter [e fel to ni je u~i nio i po red oba ve ze ko ju je imao po pra vi li ma UEFA. - U gla vi mi je pra vi ha os – re kao je ju tro po sle utak mi ce Za gor ~i}. – Ne, ne bih da ko men ta ri {em su |e we i re }i }u sa mo to li ko da mi je iz u zet no `ao na {ih

ka znu po ka è i Ame ri kan cu Boj du iz Ra pi da. Pa vlo vi} je ste gru bo star to vao, a Bojd je sa mo ù tim kar to nom opo me nut ka da je na pra vio faul u ko jem je star to vao s na me rom da po vre di igra ~a. Sti è mo iz si ro ma {ne ze mqe i ne ma mo za {ti tu, a bo ga ti ji klu bo vi se, vi de li ste, po dr à va ju na sve na ~i ne. Su tra igra te pr vu pr ven stve nu utak mi cu i ne }e vam bi ti ni ma lo la ko da pri pre mi te eki pu za duel sa Sme de re vom? -Ve} smo oba vi li raz go vor s igra ~i ma i oni su sve sni ko li ko nam zna ~i pr vi me~ u pr ven stvu – ka te go ri ~an je bio Za gor ~i}. – Ve ru jem da }e na {i na vi ja ~i, ko ji su u Be ~u bi li sjaj ni i ~i ja nam je po dr {ka pu no zna ~i la, opet is pu ni ti tri bu ne „Ka ra |or |a” i po mo }i nam da po be dom u|e mo u no vi {am pi o nat. [to se sa me eki pe ti ~e, tek po sle da na {weg tre nin ga vi de }u ko je od igra ~a u ka kvom sta wu i po sle to ga }u mo }i ne {to kon kret ni je da ka èm o sa sta vu. I za i sta, na vi ja ~i Voj vo di ne, a bi lo ih je ne gde oko 1.000 na sta di o nu “Ger hard Ha na pi”, po ka za li su ka ko se bo dri i vo li svoj klub. To kom svih 98 mi nu ta utak mi ce u Be ~u no si li su ka pi te na Mi ro sla va Vu li }e vi }a i we go ve sa i gra ~e, ne bre nu ju }i uop {te vi {e stru ko broj ni je pri sta li ce Ra pi da. Ni su na pra vi li ni naj ma wi is pad, a na vi ja ~i ze le no-be lih su na po ~et ku utak mi ce vre |a li go ste po vi ci ma “Ci gan ske p….”, uba ci va li su ka sni je to pov ske uda re i dim ne bom be, ga |a li s tri bi na ar bi tre. Po put fud ba le ra cr ve nobe lih, na vi ja ~i su ta ko |e po ka za li ka ko se vo li svoj klub, a osta je da se vi di (iako to vi {e ni je ni va `no) ka ko }e UEFA od re a go va ti i da li }e pre ma Ra pi du bi ti ri go ro zna kao ka da je bez kom pro mi sa ka da su klu bo vi iz Sr bi je u pi ta wu. To Voj vo di ni ne }e vra ti ti pla sman u 4. ko lo kva li fi ka ci -

U plej-ofu kva li fi ka ci ja za Li gu Evro pe fud ba le ri Par ti za n a igra } e sa nor ve {kim Trom zom. Pr vi me~ igra }e se 23. av gu sta u Nor ve {koj. Cr n o–be l i su za do voq n i `re bom, ali i opre zni. - S ob zi rom da smo mo gli da do bi je mo pre bo ga ti ru ski An ì, do bro je. Me |u tim, vi {e bi se ob r a do va l i Nef ~ i j u iz Azer bej xa na. Trom zo je tvr da eki pa, ko ja igra na re zul tat i ne }e nam bi ti la ko. Vr lo su vi so ki i o~e ku jem do sta va zdu {nih du e la – re kao je tre ner Par ti za na Vla di mir Ver me zo vi}. On je na gla sio da je Trom zo od li~ no fi zi~ ki spre man jer se na la zi u je ku pr ven stva. - Re zul ta ti su im po lo vi~ ni, {est po be da i po pet re mi ja i po ra za. Gle da }e mo ih uì vo ka ko bi se bo qe spre mi li za ovaj dvo me~. Ver me zo vi} i te ren Nor ve à na vi di kao pre pre ku. - Igra ju na ve {ta~ koj tra vo, {to mo è da nam pred sta vqa pro blem. Opet, bo qe i na woj da igra mo ne go na te re nu sli~ nom Va le ti nom. Ta mo su sa da be le no }i {to nam ta ko |e mo è

bi ti pro blem - re kao je Ver me zo vi}. Trom zo je {am pion Nor ve {ke bio tri pu ta i osva ja ~i ku pa dva

Vla di mir Ver me zo vi}

pu ta. Ima li su so lid ne re zul ta te u Evro pi, ra ~u na ju }i i po be du nad Cr ve nom zve zdom u Li gi Evro pe 2005. go di ne ka da su sla vi li sa 3:1. Ove se zo ne u kva li fi ka ci ja ma iz ba ci li su Olim pi ju (1:0, 0:0) i Me ta lurg iz Do -

Naj te ì pro tiv nik Tre ner Cr ve ne zve zde Ro bert Pro si ne~ ki ova ko je pro ko men ta ri sao `reb, u ko me je we o go va eki pa za ri va la do bi la fran cu ski Bor do. - Do bi li smo jed nog od naj te ìh pro tiv ni ka, uz Spor ting iz Li sa bo na. [ta da se ra di, na zad ne mo è mo, a ~e ka ju nas dva è sto ka me ~a, pra vi evrop ski is pi ti ko ji }e si gur no bi ti te {ki i iza zov ni za mla du eki pu, ka kvu ima mo. Do bi li smo te {kog pro tiv ni ka, ali mi smo Zve zda. Ni ko ga se bo ji mo, ve ru je mo u se be, da }e mo vi {e od mak si mu ma na te re nu i tra ì ti {an su da pro |e mo da qe. Sa da smo is ku sni ji za jed nu te {ku utak mi cu, ima mo vi {e sa mo po u zda wa i zna mo da mo è mo. Si gu ran sam da ni Fran cu zi ma ni je sve jed no jer do la ze pred 50.000

ri }e mo se do kra ja – re kao je Pro si ne~ ki. Zve zdin tre ner se jo{ jed nom osvr nuo na tri ler utak mi ce pro tiv ki par ske Omo ni je. - Ne sme mo sa da da bu de mo eufo ri~ ni po sle po be de pro tiv Omo ni je. Ova po be da je naj zna ~aj ni ja za mo je mla de igra ~e jer je u wih, na `a lost, po ~e lo da se sum wa. Po ka za li su da vre de i da mo gu. Mo ram da ka `em da je bi lo tre nu ta ka ka da u wih ni ko ni je ve ro vao osim nas ko ji ih tre ni ra mo, upra ve i na vi ja ~a. Ne za bo ra vi te da je ovo je dan od naj mla |ih ti mo va u isto ri ji Zve zde sa mo `da naj vi {e re pre zen ta ti va ca, {to omla din skih, {to se ni or skih. Ovim mom ci ma tre ba str pqe we jer su oni bu du} nost srp skog fud ba la. Za to sam kao tre ner za jed no sa pred PA RO VI 4. KO LA

Dr sko i bez o~ no

wen gol, vi so ki ~u var mre `e oti {ao je na pred da po ku {a da po mog ne svo jim sa i gra ~i ma da ne ka ko za tre su mre `u ri va la. - Ne mam poj ma {ta je to su di ja vi deo ka da je do su dio pe nal, jer ni je bi lo kon tak ta iz me |u Traj -

sni mak, a ja ni sam ta kav pe nal vi deo u ì vo tu. U fi ni {u utak mi ce se ne sank ci o ni {u ni te ì pre kr {a ji, ali bi Po qak, da ni je ta da do su dio naj stro ù ka znu ka sni je. On je od ra dio svoj pr qa vi po sao, a ni je ra ni je po seg nuo za ta kvom ka znom jer bi smo u tom slu ~a ju ima li vre me na da iz jed na ~i mo re zul tat. Za {to ni je svi rao pe nal nad Su pi }em ka da je s dve ru ke po vu ~en u {e sna e ster cu Ra pi da? Ova utak mi ca je po ka za la sav be smi sao u~e {}a klu bo va iz ma lih ze ma qa u tak mi ~e wi ma ko je or ga ni zu ju lo po vi iz UEFA. Uosta lom, sve mi je bi lo ja sno ka da sam vi deo po si ve la li ca ~el nih qu di Ra pi da...

mo ma ka ko ji su od i gra li od li ~an me~ i ulo `i li mak si mum. De si lo se {ta se de si lo, a me ni je od po ~et ka bi lo ja sno da ar bi tar ne ma isti kri te ri jum jer ni je na jed nak na ~in sank ci o ni sao wi ho ve i na {e pre kr {a je, du e le, po na {a we...

ja, ali je pi ta we prin ci pa i po nu di }e od go vor na pi ta we da li i krov na or ga ni za ci ja er vop skog fud ba la ima je din stve na pra vi la, ili ko ri sti dvoj ne ar {i ne – za si ro ma {ne i bo ga te klu bo ve. A. Pre do je vi}

i [vaj ca rac. Igra ju na Al fhajm sta di o nu, ka pa ci te ta 7.500 me sta. Klup ska bo ja je cr ve no – be la. Vred nost eki pe je, pre ma saj tu Tran sfe markt, 13.500.000 evra na spram Par ti za no vih 27.500.000 evra. I. La za re vi}

CR VE NA ZVE ZDA IZ VU KLA BOR DO

POT PRED SED NIK UO FK VOJ VO DI NA DU [AN VLA O VI]

Pot pred sed nik UO FK Voj vo di na Du {an Vla o vi} bio je na ~e lu de le ga ci je No vo sa |a na u Be ~u. Ni on ni je krio ogor ~e nost onim {to se do go di lo na sta di o nu “Ger hard Ha na pi”: - Do ga |a ji u fi ni {u utak mi ce pred sta vqa ju naj dr ski ju i naj be zo~ ni ju kra |u u jed noj od pre sto ni ca Evro pe. Ka ko se me~ bli `io kra ju, poq ski su di ja je o~i gled no me wao kri te ri jum. Ni je ka znio cr ve nim kar to nom igra ~a Ra pi da Boj da po sle bru tal nog star ta nad Pa vlo vi }em, a ne {to ka sni je je na {em igra ~u za isti ta kav faul od mah po ka zao put u svla ~i o ni cu. [to se do su |e nog pe na la za do ma }i na ti ~e, ne ka mo} ni ci iz UEFA po gle da ju

wec ka (1:1, 1:0). Eki pa je sa sta vqe na uglav nom od do ma }ih igra ~a, a tu su i tri [ve |a ni na, dva Se ne gal ca i po je dan Fi nac

Bo ban Baj ko vi} bio naj bo qi Zve zdin igra~ na Ki pru

va tre nih na vi ja ~a, na na {u Ma ra ka nu. Mo ram i da is tak nem da je za ovu mla du eki pu even tu al ni pla sma u Li gu Evro pe ra van pod vi gu. To sam mi slio i pre ne go {to smo do bi li pro tiv ni ka, a sa da }e to bi ti jo{ te `e. Ipak, Zve zda se ni ka da ne pre da je, bo -

sed ni kom Lu ki }em po ku {a vao ce lo le to da za dr `im ovaj tim a ne da pro da je mo i do vo di mo no ve igra ~e. Us pe li smo jer smo po no vo pot pi sa li sa La zo vi }em, Ve {o vi }em, Mi ja i lo vi }em i Baj ko vi }em, od biv {i ne ke po nu de - pod se }a Pro si ne~ ki.

An `i - AZ Alk mar Harts - Li ver pul [e rif - Olim pik Mar sej Hor sens - Spor ting Li sa bon Lo ke ren - Vik to ri ja Plzew [tut gart - Di na mo Mo skva APOEL - Nef ~i Atle tik Bil bao - Hel sin ki Trab zon - Vi de o ton Ha poel Tel Aviv - Di de lan` La cio - Mu ra Ste a ua - Ekra nas Li be rec - Dwe par PA OK - Ra pid Be~ Lu cern - Genk Ze ta - PSV Atro mi tos - Wu kasl Ma ri ti mo - Di la Go ri Mi tji land - Jang Bojs Fej nord - Spar ta Prag AIK - CSKA Mo skva Trom so - Par ti zan Mol de - He ren ven Slask - Ha no ver Ma der vel - Le van te Le gi ja - Ro zen borg Va sluj - In ter De bre cin - Bri` Di na mo Bu ku re{t - Me ta list Cr ve na zve zda - Bor do Bur sa - Tven te

PA RO VI PLEJ-OFA ZA PLA SMAN U L[

Ma ri bor u Za gre bu Ba zel ([vaj car ska) - Klu` (Ru mu ni ja) Hel sing borg ([ved ska) - Sel tik ([kot ska) BA TE Bo ri sov (Be lo ru si ja) - Ha poel [mo na (Iz rael) AEL Li ma sol (Ki par) - An der leht (Bel gi ja) Di na mo Za greb (Hr vat ska) - Ma ri bor (Slo ve ni ja)

Bra ga (Por tu gal) - Udi ne ze (Ita li ja) Spar tak Mo skva (Ru si ja) - Fe ner bah ~e (Tur ska) Ma la ga ([pa ni ja) - Pa na ti na i kos (Gr~ ka) Bo ru si ja (M) (Ne ma~ ka) - Di na mo Ki jev (Ukra ji na) Li le (Fran cu ska) - Ko pen ha gen (Dan ska)

sport

subota11.avgust2012.

dnevnik NO VAK \O KO VI] NE MA KO MEN TAR NA IZ JA VE JE LE NE GEN ^I]

Sva ko ima svo je pro ble me

FUD BAL SKI KLUB TI TEL OBE LE @A VA VEK PO STO JA WA: Fudbalski klub Titel sutra (nedeqa) obele`ava vek postojawa.Proslava }e po~eti utakmicom pionira slavqenika i Banata iz Zrewanina (16 ~asova), zatim }e svoj

program izvesti ~lanovi ovda{weg AKUD „Jovan Popovi}“, usledi}e utakmica seniorskih ekipa Titela i Banata (17.30), a u 20 ~asova po~e}e sve~ana akadamija u hotelu „Tisa“ (na slici generacija Titela iz 1930. godine). @. M.

PRI PRE ME VOJ VO \AN SKOG LI GA [A AFK IZ ADE

Skrom ne am bi ci je za vek po sto ja wa Voj vo |an ski li ga{ AFK iz Ade pri pre ma se za pred sto je }u se zo nu, pod vo| stvom tre ne ra i is ku snog pr vo tim ca Ti bo ra Na| pa la, sa skrom nim am bi ci ja ma da se usta li i u~vr sti po zi ci je u po kra jin skom ran gu tak mi ~e wa. Pred sed nik AFK-a Ede kon Ka bok ipak uka zu je da je tim ostao u li gi za hva qu ju }i sre} noj okol no sti da pr vak Su bo ti~ ke pod ru~ ne li ge Pro le ter iz We go {e va ni je hteo u vi {i rang.

Bra ni slav Zi vlak iz Obi li }a (No vi Kne è vac) i Ni ko la Sti jo vi} iz ô ke, a na kon jed no go di {weg od su stva sa te re na po no vo se ak ti vi rao Adrian Ker me ci. Pred sed nik Ka bok ne skri va po tre bu da se an ga ù je jo{ je dan bo nus i je dan is ku sni igra~, a ko }e jo{ do }i u re do va A|a na jo{ ni je iz ve sno. - Naj ve }i uspeh je da smo us pe li da od eki pe iz pro {le se zo ne za dr ì mo 90 po sto igra ~a, ta ko da uz is ku sne igra ~e ka kvi su

Se ni or ski po gon AFK iz Ade

Se ni or ski po gon je to kom let we pa u ze pre tr peo znat ne iz me ne, jer je pr vi stre lac Dra gan @mu ki} oti {ao u re do ve ma |ar skog pr vo li ga {a Ka po {va ra, Ti bor Ereg i Mi o drag Man di} su pre {li u Ti su iz Ador ja na, Slav ko Mo ro vi} se vra tio u Ba~ ku iz Mo la, a Ne ma wa Jo vi} oti {ao u Voj vo di nu iz Ba~ kog Gra di {ta. U re do ve AFK-a do {li su Adam Pe ter iz Ba~ ke (Mol),

Na| pal i Ba jus ima mo kva li te tan sa stav, ve }i nom sa sta vqen od igra ~a ro |e nih iz me |u 1988. i 1993. go di ne. Na {e am bi ci je su skrom ne, da ima mo sta bil nu eki pu u po kra jin skom ran gu, od no sno da obez be di mo svim igra ~i ma od go va ra ju }e uslo ve za rad i raz voj. Ako se ne kom od pr vo ti ma ca uka `e pri li ka da na pre du je i igra u vi {em ran gu, kao {to je to ovog le ta bi lo u slu ~a ju @mu ki }a, ne `e li mo ni kog da

I FRU [KO GOR SKI PAR TI ZAN PO ^EO PRI PRE ME

spre ~a va mo. Po no sni smo ako iz na {e sre di ne naj kva li tet ni ji igra ~i mo gu da se afir mi {u u po zna ti jim klu bo vi ma - ka `e Ka bok. AFK ove go di ne pro sla vqa vek po sto ja wa, pa je upra va za cr ta la glav ni ciq da klub bu de sve tla ta~ ka na fud bal skoj ma pi re gi o na Po ti sja i {i re. Na pr vom pe ~a tu A|an skog sport skog klu ba uti snu ta je 1912. go di na. Klub je ka sni je me wao ima, da bi kra jem 60-tih go di na pro {log ve ka po neo ime AFK, pod ko jim je po sti gao naj ve }i uspeh sti gav {i do {e sna e sti ne fi na la Ku pa u ne ka da {woj Ju go sla vi ji, ka da je eli mi ni san od Slo bo de iz Tu zle. I tri uza stop ne se zo ne sa da {we ge ne ra ci je u Voj vo |an skoj li gi - is tok uspeh je ko jom se po no se u AFK-u, jer do sa da to ni je ostva ri la ni jed na pret hod na ge ne ra ci ja. Po vo dom ju bi le ja to kom ove se zo ne or ga ni zo va no je ne ko li ko ak ci ja, ko ji ma su ob u hva }e ne sve ge ne ra ci je. Ve te ra ni su igra li utak mi cu pro tiv eki pe Ka po {va ra, mla |e se lek ci je su igra le tur nir za Kup „ Be ke di Zol tan”. Sa po ~et kom no ve se zo ne, naj ve ro vat ni je u sep tem bru, u pla nu je da se po vo dom ju bi le ja od i gra utak mi ca sa ne kim od klu bo va iz elit ne li ge. Klub po dr {ku ima od lo kal ne sa mo u pra ve op {ti ne Ada, Pr ve i Dru ge Me sne za jen di ce u Adi i pred u ze }a Agro mer kur, Ti tan i Tri ko ta `e Adan ko. Tekst i foto: M. Mi tro vi}

VOJ VO \AN SKA LI GA IS TOK

Ka sa pra zna, igra ~i do la ze

Pred sed nik No vo be ~e jac Ar sen To {i}

Fud ba le ri Fru {ko gor skog par ti za na, naj zad su po ~e li pri pre me za na red nu se zo nu u No vo sad skoj li gi. Da li }e us pe ti da iz gu ra ju pr ven stvo te {ko je re }i, jer ka sa klu ba je pra zna. Pred sed nik Mi o drag Vu ko vi} ~i ni sve da ovaj ko lek tiv ne ne sta ne sa sce ne po sle 66 go di na po sto ja wa. Tre ner je ostao Dra gan Tu ti}, a zbog po ro di~ nih pro ble ma, eki pu tre nut no vo di Zo ran Star ~e vi}. - Va `no je da smo sko ro sve oba ve ze iz mi ri li. Me |u tim, ka sa je pra zna i ne znam {ta da ra di mo da bi smo na ba vi li ne ki di nar za po ~e tak pr ven stva. Ima }e mo oko dva de set fud ba le ra na ras po la ga wu, jer vra }a ju se u svoj ma ti~ ni klub ne ki mom ci ko ji su bi li u dru gim ko lek ti vi ma. Svi su ro |e ni 1993. ili 1994. go di ne. Da kle, ima mo le pu per spek ti vu i ni ka ko ne sme mo da do zvo li mo da se klub uga si. Mo `da }e se i ne ko u se lu se ti ti da po sto ji mo, pa }e nam po mo }i - is ta kao je Mi o drag Vu ko vi}. Tre ner Tu ti} na gla sio je da `e li da osta ne s ovim mom ci ma. - Ovo je naj ta len to va ni ja ge ne ra ci ja fud ba le ra i {te ta bi bi lo da ovaj ko lek tiv ne po sto ji. Ka sno su pri pre me po ~e le, ali {ta je tu je. Va `no je da igra mo fud bal, jer mom ci su me |u sob no do bri dru ga ri. Bi }e ve li kih te {ko }a. Ni je dan klub ne ma to li ko igra ~a iz svog me sta kao Bu kov ~a ni i to je ve li ka vred nost - re kao je Tu ti}. M. P.

Di rek tor Fud bal skog klu ba Je din stvo iz No vog Be ~e ja Ar sen To {i} jed no gla sno je iza bran za no vog pred sed ni ka Voj vo |an ske li ge is tok. - Ovo je pri zna we za do sa da {wi rad Je din stva. Me ni i klu bu je uka za na od go vor na funk ci ja, pred sed ni ka Li ge, ta ko da ima mo raz lo ga da bu de mo za do voq ni – oce nio je To {i}, na po mi wu }i da mu je po seb no dra go to {to je od lu ka do ne ta jed no gla sno. Pred sed nik Fud bal skog sa ve za Voj vo di ne Rat ko Bo rov ni ca oce nio je da }e No vi Be ~ej ove go di ne bi ti je dan od kan di da ta za ula zak u ve }i ste pen tak mi ~e wa. - No vi Be ~ej je ve li ki ra sad nik fud b a l a. U mo j oj ge n e r a c i j i sjaj n i fud ba le ri bi li su Ste pan ~e vi} i \u ri ~in, a bi lo ih je j{. Da nas je ma we je de ce, ma we je za in te re so va nih za fud bal, a op {tin ska ru ko vod stva vi {e vo de ra ~u na o ma we bit nim stva ri ma od spor ta. Ali, ka ko god okre ne mo, u No vom Be ~e ju 300 de ce se ba vi fud ba lom, {to je za po hva lu - re kao je Bo rov ni ca. @. B.

No vak \o ko vi} re kao je da ne è li da pri ~a o pri vat nim pro ble mi ma u jav no sti. Srp ski te ni ser ni je imao ko men tar na iz ja vu we go vog pr vog tre ne ra Je le ne Gen ~i} ko ja je re kla da No vak ima pri vat nih pro ble ma. - Ne è lim da pri ~am o pri vat nim pro ble mi ma. Sva ko ima svo je pro ble me, to je nor mal na svar. U ì vo tu ima te uspo ne i pa do ve, pro la zi te kroz te {ke fa ze i to je iza zov. Po ku {a va te da sve to pre va zi |e te i po sta ne te jo{ ja ~i na kon sve ga - re kao je naj bo qi srp ski te ni ser. Pr vi \o ko vi }ev tre ner Je le na Gen ~i} iz ja vi la je da No vak ima pri vat ne pro ble me, na kon {to je u 2012. osvo jio sa mo dva tur ni ra. - Ni sam o~e ki va la ova kve re zul ta te od we ga na Olim pij skim igra ma. No le de fi nitvno ima pro ble me ko je ne è li da iz no si u jav nost. Na dam se da we gov tim zna {ta ga je spre ~i lo da pri ka è svoj naj bo qi te nis. Ni ka da ni je la ko sva ke ne de qe igra ti na istom ni vou. Za bri nu ta sam jer stal no pri ~a ka ko je umo ran. On mo ra da zna da li je to fi zi~ ki ili men tal ni umor - re kla je Je le na Gen ~i} na kon No va ko vog ne u spe ha na Olim pij skim igra ma.

LA VO VI PO ^E LI PRI PRE ME ZA NO VU SE ZO NU

Per le ta na ja vio o{tar kurs Ru ko me ta {i La vo va iz Ba~ ke Pa lan ke su po ~e li pri pre me za no vu se zo nu u Pr voj li gi- se ver. Igra ~e su do ~e ka li ~la no vi stru~ nog {ta ba Slo bo dan Per mo ser, Ra do van Ka ra no vi} i Zdrav ko Per le ta.

Sle de }i tre ning }e mo za ka za ti u vre me ka da vam od go va ra i mo ra }e te svi do jed nog da po {tu je te taj do go vor. Ka da za vr {i mo rad na otvo re nom, ula zi mo u ha lu, ali opet }e te mo ra ti da do la zi ti u ta~ no za ka za no vre me. Sve {to bu de mo ra di li do go va ra }e mo se,

te se po na {a ti.Sa mo è sto kim ra dom ko è mo do sti }i è qe nu for mu i sprem no u}i u pr ven stvo - re kao je Zdrav ko Per le ta. Od Slo bo da na Per mo se ra smo do zna li da je u od no su na pro te klu se zo nu eki pe sla bi ja za be ka Bran ka Ra da ko vi }a, ko ji je pre -

- Pred sto ji nam mno go ra da i na po ra. Sve }e mo ura di ti ka ko bi ste {to sprem ni je u{li u tak mi ~ar sku se zo nu. Mno gi od vas ko ji su ra di li sa mnom zna ju pra vi la po na {a wa, a s ob zi rom da je pr vi tre ning to le ri sa }u ka {we we.

ako ne {to ne ide ka ko va qa slo bod no re ci te. Ne moj da mi se sa kri va te i {le pa te, ti me ne }e te od mo }i me ni, ve} sa mi se bi. Ta kve ne moj te pri kri va ti, ni ste im pri ja te qi ako to ra di te. Vi ste svi ama te ri, ne ma pa ra i ta ko }e -

stao ak tiv no da igra ru ko met (oti {ao u su di je). Ne ki igra ~i su iz me |u dve se zo ne sti gli u re do ve La vo va, a wi ho va ime na }e se obe lo da ni ti ka da i zva ni~ no pri stu pe klu bu. M. \. Kre me no vi}

STO NO TE NI SE RI SR BI JE I ITA LI JE ZA JED NO SE PRI PRE MA JU ZA PA RA O LIM PI JA DU: Stonoteniske reprezentacije Srbije i Italije ovih dana imaju zajedni~ke pripreme u Novom Sadu. Povod okupqawa su predstoje}e Paraolimpijske igre u Londonu koje }e se odr`ati od 29. avgusta do 9. septembra. Selektori Srbije Zlatko Kesler (koji }e u Londonu i igrati) i Italije Alesandro Ar~iqi na okupu imaju najboqe igra~e. Podse}amo, Srbiju }e uz Keslera u Londonu predstavqati Borislava Peri} Rankovi} i Nada Mati}, a velike {anse da kao prva rezerva zaigra ima i Mitar Paliku}a. Svi oni vredno su trenirali pod stru~nim nadzorom Lazara Kurte{a, dok su Italijani doputovali u sastavu Remondo Ale~i, Davide Skacilijeri, \uzepe Vela, Mikele Bruneli i Klara Poda. Obe reprezentacije imaju nagla{ene ambicije u Londonu, jer su ve} navikli na paraolimpijska odli~ja, pa }e im zajedni~ki treninzi dobro do}i da usavr{e takti~ko-tehni~ke elemente. Uprkos naporonim treninzima, doma}ini su Italijanima u slobodno vreme pokazali Petrovaradinsku tvr|avu, lepote Novog Sada i ugostili ih ovda{wim specijalitetima. S. S.

kultura

dnevnik

subota11.avgust2012.

У НОВОМ САДУ ДО 16. АВГУСТА

Концерти Летње џез академије Ових дана у нашем граду се други пут одржава Летња џез академија Нови Сад – Дортмунд, коју организују Културни центар Новог Сада и Музичка школа „Исидор Бајић“, где се одржавају радионице. Професори ове академије су угледни џез музичари из Дортмунда и Новог Сада. Прва Академија показала се као веома успешна, о чему говори број полазника, напоменула је уредница музичког програма Културног центра Новог Сада Весна Каћански на јучерашњој конференцији за новинаре, и додала да је прошле године било 25 полазника из наше земље, а ове их је дупло више, уз још 11 полазника из Дортмунда. Академија се реализује уз подршку градова Дортмунд и Нови Сад и, захваљујући томе, бесплатна је за полазнике. Програм рада ове академије осмислио је професор Уве Плат, професор на Џез академији „Глен Бушман“ из Дортмунда, где води џез мастер класове, а иначе је и доцент за саксофон и џез теорију на конзерваторијуму „Феликс Менделсон Бартолди“ у Лајпцигу. Како је подсетила Весна Каћански, сарадња са Уве Платом почела је 2003, од тада је непрекинута, и одвијала се и кроз гостовања наших музичара у Дортмунду, и тамошњих овде, као и кроз заједничке наступе.

- Ове године навршава се десет година сарадње Дортмунда и Новог Сада, везане за џез. Први пу смо овде били 2003. као гости на џез фестивалу, на којем смо свирали са студентским биг бендом. Од тада, сваке године имамо све лепше контакте, како са професорима, тако и са музичарима – рекао је на конференцији за новинаре Уве Плат. – Наши контакти су бивали све бољи, и тако се створио један тим који је на самом почетку укључивао Адама Клема, Игора Молнара и друге музичаре из Новог Сада. Међутим, нису комбинације биле само професионалне, у смислу свирања и извођења, него смо већ тада почели да размишљамо о нечему што ће прерасти у академију, то јест да се бавимо и образовањем, што је захтевало пуно рада. Планови су почели пуно раније, а прошле године је реализована прва Летња џез академија Дортмунд – Нови Сад, како напомиње Уве Плат, у којој су учествовали студенти из ова два града. Тако је почео да се гради тим ове академије, који је осмишљавао њен рад. Морало је да се размишља какав ће тим професора да оформе, како је навео Уве Плат, али и о разним другим стварима, као што су узраст, инструменти који ће бити заступљени, и добар план који треба направити.

Са часова у Летњој академији

Поред Плата, професори на овогодишњој Летњој џез академији у Новом Саду су: Рајан Карнио труба (Дортмунд), Рафаел Клем, тромбон (Дортмунд), Звонимир Тот, гитара (Нови Сад /Чикаго), Мирослав Карловић, бубњеви (Београд), Иван Алексијевић, клавир (Панчево),Федор Рушкуц, контрабас (Нови Сад), и Игор Молнар, бас гитара (Нови Сад). У односу

на прошлу годину, повећан је број професора, односно инструмената које предају. Уз часове тромбона, укључени су и часови тромбон ансамбла, пошто, како Уве Плат објашњава, они не могу да свирају као остали дувачки интрументи попут саксофона или трубе, а важни су за биг бенд. Требало би још проширити овај тим, сматра Уве Плат, јер постоји потреба за професорима

за вокалисте, јер ове године има доста добрих. Рајан Карнио је предавао и прошле године, и напоменуо да је приметно како је овај пројекат „порастао“, јер има много више студената, интересовања, а такође и више подршке од институција, поготово од градова. Међу његовим студентима има и искуснијих, и почетника, који такође по-

казују велико интересовање и жељу да раде и постану бољи. И Рафаел Клем напомиње да су услови све бољи и да једва чекају да покажу шта су студенти ове академије научили. Прва прилика за то је вечерас у 20 сати у салетли у Дунавском парку, где ће бити приређен концерт летње џез академије и након тога џем сешн у кафеу Фокстрот у 21.30 сати. Сутра нас у 20 часова поново очекује њихов концерт у салетли, а у понедељак 13. августа се мења простор и све се одржава у галерији Итд на Петроварадинској тврђави. И тамо концерт почиње у 20 сати, а планиран је и џем сешн. Завршни концерт заказан је у среду 15.августа у 20 часова у клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. Након тога, следи џем сешн у 22 часа у „Гусану“ у Змај Јовиној улици. Најављујући ове концерте, Федор Рушкуц је изразио задовољство што све оно што су полазници научили, неће остати међу четири зида, већ ће на овај начин моћи да покажу. А, старосно доба ових полазника сведочи о великом распону генерација, јер има полазника од 10 до 48 година, како је приметио Игор Молнар, што је велико изненађење и говори о великом интересовању за џез у Новом Саду. Н. Пејчић

НА 36. ФЕСТИВАЛУ ФИЛМСКОГ СЦЕНАРИЈА У ВРЊАЧКОЈ БАЊИ

НА 46. БИТЕФУ, ОД 12. ДО 22. СЕПТЕМБРА, 13 ПРЕДСТАВА

У такмичарском програму 12 домаћих филмова

Излет у истину

Фестивал филмског сценарија, 36. по реду, биће одржан од 14. до 18. августа у Врњачкој Бањи, а у такмичарском програму биће приказано 12 домаћих филмова, снимљених у претходних годину дана, најавио је Културни центар Врњачке Бање. На програму су „Зверињак„ по сценарију Душана Спасојевића и у

У конкуренцији су и „Фрау Ајнштајн„ (Александра Плескоњић и Милош Јовановић/Јовановић), „Парада„ Срђана Драгојевића, „Црна Зорица„ (Горан Мојсин и Христина Хаџихаралабус/Радослав Павковић и Хаџихаралабус), „Смрт човека на Балкану„ Мирослава Момчиловића и „Клип„ Маје Милош.

Из филма „Зверињак”

режији Марка Новаковића, „Практични водич кроз Београд са певањем и плакањем„ (Бојан Вулетић и Стефан Арсенијевић/Вулетић), „Устаничка улица„ (Ђорђе Милосављевић и Никола Пејаковић/ Мирослав Терзић). За три фестивалске награде конкуришу и „Др Реј и Ђаволи„ (Динко Туцаковић и Димитрије Војнов/Туцаковић), „Нарцис и Ехо„ Саше Радојевића, „Шешир професора Косте Вујића„ (Милован Витезовић и Здравко Шотра/Шотра), „Жућко - прича о Радивоју Кораћу„ Гордана Матића.

Филмови ће бити приказивани на Летњој позорници и у градском биоскопу. На отварању биће приређен омаж филмском режисеру и једном од оснивача Фестивала филмског сценарија у Врњачкој Бањи Миомиру Микују Стаменковићу, након чега су на програму остварења „Зверињак„ и „Практични водич кроз Београд са певањем и плакањем” Најављен је и такмичарски програм филмова студената Факултета драмских уметности из Београда, Академије уметности из Београда

и Академија уметности из Новог Сада, под називом „Млади лавови”. У оквиру претећег програма у Салону Библиотеке биће представљена књига „Записи о људима„ Радомира Путника, организован симпозијум о филмском сценарију под називом „Главни ток и субверзија у српском филму: 20062012”, као и традиционалне конференције за штампу „Тачно у подне„ у хотелу „Звезда”. Културни центар Врњачке Бање организатор је манифестације која траје у континуитету већ три и по деценије, али одавно има проблема са буџетом, због чега је дугогодишњи директор ФФС Милан Никодијевић поднео оставку. Упркос финансијским и кадровским проблемима, који су у јавности подстакли сумњу да 36. издања фестивала неће бити, Културни центар Врњачке Бање је уз подршку Министарства културе и Општине Врњачка Бања, успео је да припреми манифестацију. За ову годину, како је Танјугу рекла директорка Културног центра Врњачке Бање Јелена Боровић Димић издвојено је за трошкове смештаја гостију отприлике као и прошлог лета - око 470.000 динара. Министарство културе Србије помогло је са милион и по динара, што је максималан износ за фестивале.

НА СТРАНИЦАМА „ЊУЈОРКЕРА“

Фицџералдова непозната приповетка Досад непозната приповетка Френсиса Скота Фицџералда (1896-1940) објављена је у часопису „Њујоркер„. Послата листу 1936, шест година након објављивања Фицџералдовог култног романа „Велики Гетсби„, приповетка „Thank you

for the light„ (Хвала за ватру) била је одбијена, али је грешка недавно исправљена. Интегрални текст приповетке, о незгодама продавачице корсета и каишева, „лепој, премда помало увенулој„, која има само једну жељу - да попуши цигарету, обја-

вљен је на интернет сајту америчког часописа. Иако је објавило неколико Фицџералдових текстова између 1929. и 1937, уредништво Њујоркера је одбило да објави приповетку, оценивши је као „превише чудну„ и „фантастичну„.

На 46. фестивалу Битеф, који ти да следеће године буду „мање се под насловом „Излет у исти- европоцентрични” и доведу ну” одржава од 12. до 22. сеп- представе из источне Европе и тембра, биће изведено 13 пред- са других континената. става, а организатори су уверени Фестивал ће отворити предда ће њихов квалитет надоме- става „Пасторов црни вео” (The стити број, који је услед лоше Four Seasons Restaurant) Ромеа финансијске ситуације, мањи не- Кастелучија, у извођењу ансамго претходних година. Директорка фестивала Јелена Кајго рекла је на јучерашњој конференцији за новинаре да је било тешко организовати овогодишњу манифестацију, пошто су били разапети између високих очекивања публике и потребе да се одржи реноме фестивала, с једне стране, и смањеног буџета, с друге. Она је навела да је оснивач Битефа Град Београд за 46. издање фестивала издвојио 23,6 милиона динара, Министарство културе 17 милиона, АП Војводина 2,6 милиона, Град Нови Сад 500.000 динара, нешто мање суме издвојили су Министарство спољних послова и Општина Стари Град, а ту је и више донација, како би се приближили износу од 60 милио- Из италијанске представе Ромеа Кастелучија на динара, који је „неопходан за организовање бла „Societas Raffaello Sanzio„ оваквог фестивала„. (Италија). На програму ће бити Градска секретарка за културу и „Живот и времена, епизода бр. Ивана Авжнер рекла је да су нај- 1” Оклахома театра из Њујорка, мање последице од смањења бу- у режији Павола Лиске и Кели џета у култури претрпели фести- Купер, „Велика и невероватна вали и изразила уверење да ће историја трговине” Жоела Помеврхунска остварења на овогоди- раа (Француска), „Крваве свадшњем Битефу надоместити њи- бе” по тексту Гарсије Лорке и у хов број. режији Београђанина Милоша Министар културе Братислав Лолића, у продукцији минхенПетковић похвалио је селекцију ског „Фолкстеатра” и „Деца сунБитефа, који, како каже, прати ца” холандског редитеља Ива од самог почетка, и поручио ор- ван Ховеа. Ту је и комад „Сувиганизаторима да могу да рачуна- ше смртни” Шобане Џејасинг ју на подршку министарства, јер (Енглеска), који се игра у цркви, ће се трудити да фестивал доби- а организатори траже цркву у које средства која заслужује. јој цех бити изведен. Уметнички директор и један У регионалној селекцији су од селектора Битефа Јован Ћи- две представе у продукцији зарилов најавио је 13 представа - гребачког Театра &ТД - „Мрзим шест из иностранства, три реги- истину” Оливера Фрљића и оналне продукције и четири до- „Носферату” Саше Божића, као маће, додавши да ће се потруди- и „Гозба” Симоне Семенич, у ре-

жији Приможа Екарта и продукцији словеначког Завода имагинарни, која се изводи у стану. Од домаћих представа уврштене су „Хенри Шести” у режији Никите Миливојевића, „Они живе” Маје Пелевић и Милана Марковића, „Догс енд Драгс” Андраша

Урбана и Вежба из кореографије пажње „Тачка без повратка” Станице Сервис за савремени плес, аутора Далије Аћин и Синише Илића. Селекторка „Битефа” Ања Суша рекла је да ће бити представљени радови значајних аутора у правом тренутку, када су они на врхунцу своје славе, као и широк распон театарских израза од пројекта Далије Аћин који на граници перформанса до класичног Шекспировог дела „Хенри Шести„. Припремљен је и интересантан пратећи програм, а улазнице по ценама од 1.000 до 2.000 динара биће у продаји од 1. септембра у Позоришту на Теразијама. Имена гостију и чланова жирија биће саопштена на следећој конференцији за новинаре, 4. септембра. (Танјуг)

svet

subota11.avgust2012.

dnevnik

PO PI SA WU IZRA EL SKIH ME DI JA

UKRATKO

Netanijahu i Barak odlu~ni da na jesen napadnu Iran

Amerikanac zaverenik KARAKAS: Predsednik Venecuele Ugo âves objavio da je uhap{en jedan dràvqanin SAD osumwi~en da je pla}enik, ume{an u navodnu zaveru za destabilizovawe Venecuele. Po êzovim tvrdwama, taj Amerikanac je nameravao da osujeti wegovu pobedu na predstoje}im predsedni~kim izborima u Venecueli. Predsednik âves je kazao da je Amerikanac, Hispanac, uhap{en 4. avgusta kada je iz Kolumbije u{ao u Venecuelu. Imao je paso{ SAD sa pe~atima Iraka, Avganistana, Libije, i bele`nicu sa geografskim koordinatama, tvrdi predsednik. Ime uhap{enog nije saop{teno. „Izgledao je kao pravi pla}enik. Ispitujemo ga”, kazao je âves na skupu u gradu Vargasu.

Kriminal i smrt MEKSIKO: Vi{e od 7.000 ubistava povezanih sa organizovanim kriminalom zabeleèno je u Meksiku u prvoj polovini 2012. godine, To predstavqa pove}awe od 10 odsto u odnosu na prethodnih {est meseci, navodi se u studiji instituta Lantia Konsultores. Po podacima tog privatnog instituta koji vodi stru~wak za bezbednost Eduardo Gerero, u Meksiku su zabele`na 7.022 smrtna slu~aja vezana za organizacije trgovaca drogom u prvoj polovini 2012, u odnosu na 6.408 u drugom polugodi{tu 2011. godine. Glavni razlog za ja~awe nasiqa u prvom polugodi{tu 2012. je obnova sukoba izme|u dva vode}a narko kartela - Sinaloa i Zetas. Wihovi sukobi posebno su pogodili severne dràve Meksika, kao {to su Sinaloa, Durango, îvava, Nuveo Leon i Tamaulipas. Grad Huarez u dràvi îvava na granici sa SAD, sa 510 ubistava u prvoj polovini ove godine zadrào je neslavni rekord meksi~kog grada sa najvi{e nasiqa.

Poplave odnele 60 `ivota MANILA: U poplavama u Manili, koja je delimi~no pod vodom, kao i delovi okolnih provincija, poginulo je 60 osoba, a sedam je nestalo, saop{tile su filipinske To je, prema podacima Nacionanog saveta za smawivawe rizika od katastrofa, trostruko ve}i broj `rtava od onog koji je ju~e objavqen. Ve}i broj je, uglavnom, rezultat toga {to su wime obuhva}ene `rtve iz oblasti izvan Manile s po~etka nedeqe, a ne nove `rtve, navodi AFP. U Manili je po~etkom nedeqe za 48 sati pala koli~ine ki{e koja obi~no padne za mesec dana, pa je oko 80 odsto prestonice pod vodom, a poplavqene su i velike obradive povr{ine na severu. Broj qudi koji su zvani~no pogo|eni poplavama dostigao je 2,44 miliona qudi, {to je znatno vi{e u odnosu na 2,1 milion zabele`en prekju~e, saop{tio je Nacionalni savet.

TEL AVIV: Mogu}i napad Izrael u ve}oj opasnosti nego gao da dovede do drugog holokauIzraela na Iran ponovo je na uo~i rata 1967. godine, misle}i sta. naslovnim stranama izraelske na arapsko-izraelski rat koji je Istog su mi{qewa i Netani{tampe, dan po{to je ministar trajao od 5. do 10. juna. jahu, koji je rekao da oru`je za odbrane Ehud Barak rekao da bi „No` pod na{im grlom je sada masovno uni{tewe u rukama to hitno trebalo uraditi. Udar- o{triji nego pre [estodnevnog „iranskih ajatolaha” moè da ni naslov visokotidovede do „genocida”, ra`nog dnevnika a i predsednik [i„Jediot aharonota„ mon Peres smatra da Ankete pokazuju da 37 odsto Izraelaca jeste „Netanijahu i wegov iranski kolemisli da bi Iran, opremqen nuklearnim Barak odlu~ni da na ga Mahmud Ahmadinejesen napadnu Iran„. xad „preti novom {ooru`jem, mogao da dovede do Ako izraelski preahom”, odnosno holodrugog holokausta mijer Bewamin Nekaustom. tanijahu i ameri~ki Kako se pribliàpredsednik Barak vaju predsedni~ ki Obama donesu odluku, napad bi, rata”, rekao je taj zvani~nik ko- izbori u SAD, poo{travawe kako pi{e list, usledio po~et- ji je èleo da ostane anoniman. sankcija prema Iranu je intenkom jeseni, iako se u novembru List „Mariv„ na naslovnoj zivnije, a posledwe posete ameodràvaju predsedni~ki izbori strani objavquje rezultate an- ri~ kih zvani~ ni ka Izraelu u SAD. kete prema kojoj 37 odsto Izrae- ukazuju da Va{ington nastoji Dnevnik „Harec„ prenosi jed- laca misli da bi Iran, opre- da odvrati tu zemqu od napada nog zvani~nika koji smatra da je mqen nuklearnim oru`jem, mo- na Iran.

SLO BOD NA SI RIJ SKA AR MI JA NA STA VQA BOR BU U ALE PU

Takti~ko povla~ewe pobuwenika? DAMASK: U ~etvrti Salahedin u sirijskom gradu Alepu i ju~e su se vodile borbe vladinih snaga i pobuwenika koji su se prekju~e kako su naveli,”povukli iz takti~kih razloga”, odnosno zbog intenzivnog bombardovawa tog dela grada. „Nastavqamo da se borimo u Salahedinu jer ne}emo da napustimo tu ~etvrt”, rekao je Frans presu komandant lokalne brigade Sirijske oslobodila~ke vojske, Husam Abu Mohamad. Regularna vojska bombarduje Salahedin i druge pobuweni~ke ~etvrti u Alepu, posebno Sahur i Hanano, saop{tila je sirijska organizacija u izbegli{tvu za qudska prava OSDH, sa sedi{tem u Londonu. U Alepu, najve}em sirijskom gradu i ekonomskoj prestonici zemqe, nalazi se prema razli~itim informacijama izme|u {est i osam hiqada, do ~ak 15.000 pobuwenika. Wih napada najmawe 20 hiqada vojnika regularne vojske, koji za razliku od pobuwenika, imaju podr{ku tenkova, artiqerije i ratnog vazduhoplovstva. Pobuwenici su objavili da imaju protivavionske rakete „stinger” koje se lansiraju sa ramena i mogu da obore avione koji u niskom letu bombarduju Alep. Sirijska opservatorija za qudska prava sa sedi{tem u Londonu navodi da se borbe vode i u okolini Damaska i drugim gradovima {irom zemqe. U Siriji je u sukobima u ~etvrtak poginula 191 osoba, od ~ega 107 civila, 45 pobuwenika i 39 vojnika, a u Alepu

je bilo 27 `rtava, saop{tila je Sirijska opservatorija za qudska prava. Dok borbe u Siriji jo{ uvek ne jewavaju u diplomatskim krugovima se licitira ko }e biti novi izaslanik Ujediwenih nacija za re{avawe krize u Siriji. Prema

ja u UN i bio je, izme|u ostalog, izaslanik za Avganistan i Irak. On je ~lan Eldersa, grupe svetskih lidera koji se zala`u za mir u svetu u kojoj se nalazi i Nelson Mandela. Kofi Anan, koji je pro{le nedeqe podneo ostavku kao zajedni~ki izasla-

SSSR hteo da ra{iri kugu u SAD VA[INGTON: SSSR je planirao da, u slu~aju rata sa SAD, nakon nuklearnog napada na Ameriku zapo~ne napad koriste}i bakterije koje izazivaju kugu, objavio Va{ington. „Sejawem” kuge bi, kako pi{e u novoj kwizi o sovjetskom biolo{kom oru`ju koja je objavqena u Va{ingtonu, bili dokraj~eni svi koji bi eventualno pre`iveli nuklearne napade na gradove Amerike. Sve to se, ipak, nije dogodilo tokom Hladnog rata, ali Rusija i daqe u svojim tajnim skladi{tima ima zalihe biolo{kog oru`ja koje bi moglo da izazove kugu, legionarsku bolest i druge smrtonosne za-

raze, pi{e u kwizi „Sovjetski program biolo{kog oru`ja”. Kako navode autori Milton Lajtenberg i Rejmond Zilinskas, Sovjeti su sna`no radili i na antraks programu, prilikom koga je do{lo i do akcidenta u gradu Sverdlovsku 1979. godine, kada je 68 qudi umrlo. Autori kwige ocewuju da postoji opravdana sumwa da sve {to je stvoreno tokom sovjetske ere i daqe postoji u tim laboratorijama. S druge strane, Lajtenberg i Zilinskas su na kraju naveli da i SAD u svojim zatvorenim laboratorijama izvode sli~ne programe sa hemijskim oru`jem.

NEMA^KA

Ko izlazi na crtu Angeli Merkel BERLIN: Kancelarska trka u SPD u Nema~koj u{la je u odlu~uju}u fazu. Per [tajnbrik, biv{i ministar finansija je spreman za ofanzivu protiv dvojice konkurenata. Wegovi glavni takmaci su {ef stranke Zigmara Gabrijela i biv{i {ef diplomatije, Fank-Valter [tajnmajer. Ko }e od wih trojice slede}e godine, na saveznim izborima, „iza}i na megdan” kancelarki Angeli Merkel, ~ija je kandidatura u ime demohri{}ana ve} potvr|ena, pitawe je na koje jo{ nema odgovora, iako magazin „[pigel” ju~e pi{e da se [tajnbrik prezentira dobro naoru`anim za trku i ofanzivu protiv svoji SPD- konkurenata. [tajnbrik, biv{i {ef vlade najmnogoqudnije pokrajine Severne Rajne Vestfalije i nekada{wi

ministar finansija, re~it i ekspert za finansije, koga javno podràva i legenda socijaldemokrata, biv{i kancelar Helmut [mit, èli da posle odmora u Africi, gde je „to~io snagu”, u pozno leto krene u ofanzivu. Nema~ka {tampa pi{e da je [tajnbrik ve} mogao da u medijima vidi da [tajnmajer, biv{i {ef diplomatije i nekada{wi SPD-kan ce lar ski kandidat, koga je Merkelova ve} jednom èstoko potukla, vaì kao apsultni favorit SPD za kancelarsku kandidaturu, jer ima najve}u podr{ku ~lanstva i, pri tom, je veoma omiqen i u narodu. Iz partije je re~eno da bi tek krajem ove godine moglo biti poznato ime onoga koji }e „stati na crtu” Merkelovoj, koja je i daqe najpopularniji nema~ki politi~ar.

TURSKA

Lah dar Bra hi mi

diplomatama koje su insistirale na anonimnosti, najverovarniji kandidat za mesto izaslanika je biv{i al`irski ministar spoqnih poslova i dugogodi{wi zvani~nik UN Lahdar Brahimi, navodi agencija AP. Di plo ma te su na ve le da su drugi kandidati biv{i {panski ministar spoqnih poslova Migel Anhel Moratinos i biv{i generalni sekretar NATO-a i nekada{wi visoki predstavnik EU za spoqnu politiku Havijer Solana. Lahdar Brahimi je obavqao nekoliko visokih funkci-

nik UN i Arapske lige za Siriju, bio je na toj funkciji {est meseci, a povukao se zato {to nije uspeo da postigne ~ak ni privremeni prekid vatre u Siriji. Britanski „Gardijan„ je u ~etvrtak kao mogu}e kandidate za Ananovog naslednika osim Migela Anhela Moratinosa i Havijera Solane, pomenuo i biv{e predsednike Finske Martija Ahtisarija i Tarju Halonen, ali je prema nezvani~nin informacijama Rusija bili kategori~ki protiv postavqawa Ahtisarija.

Ukida se abortus turizam ANKARA: Kancelarija za promociju kulture i turizma ambasade Turske u Sarajevu saop{tila je da je zabrawen rad turisti~koj agenciji „Bar ra cu da To ur Com pany”, koja je promovisala takozvani abortus turizam u BiH. Kompanija „Bar ra cu da To ur Com pany” u Istanbulu pre dve sedmice po~ela je da organizuje turisti~ka putovawa koja su ukqu~ivala izvo|ewe abortusa u stranoj zemqi, a jedna od veoma popularnih destinacija bila je i Bosna i Hercegovina, gde ~etiri dana, tri no}ewa i abortus ko{taju

600 dolara, prenose bosanski mediji.U pisanoj izjavi ata{ea za kulturu i turizam ambasade Turske u BiH Xengiza Ajdina navodi se da je Ministarstvo za kulturu i turizam Turske pre 10 dana otvorilo istragu o tom slu~aju, preneo je portal „Kliks.ba”. Kako je u izjavi agenciji Anadoliji objasnio ata{e Ajdin, utvr|eno je da je agencija „Bar ra cu da To ur Com pany”, pored BiH, nudila posete radi abortusa i Ukrajini, Rumuniji i jo{ nekim zemqama.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI YEJMS HOLMS Advokat Xejmsa Holmsa, optu`enog za ubistvo 12 qudi u predgra|u Denvera, tvrdi da je wegov klijent du{evno bolestan i da je zatra`io pomo} pre masakra. Holms se u ~etvrtak pojavio u sudnici po tre}i put, bio je u zatvorskoj ode}i sa lisicama na rukama, neobrijan i izbledele crvene kose. Delovao je potpuno nezainteresovano, odsutno i nije razgovarao ni sa kim, pa ~ak ni sa svojim advokatima.

VILIJAM HEJG [ef britanske diplomatije Vilijam Hejg je rekao londonskom „Tajmsu” da }e Britanija poja~ati kontakte sa politi~kim krilom Slobodne sirijske armije, u ciqu pripreme za „neizbe`ni dan pada” predsednika Ba{ara el Asada. Hejg }e saop{titi detaqe finansirawa pobuwenika, insistiraju}i na tome da novac ne}e biti za kupovinu oru`ja.

TANG HUI Tang Hui, Kineskiwa koja je poslata u radni logor jer je tra`ila stro`e kazne za qude koji su wenu }erku primorali na prostituciju, oslobo|ena je posle kampawe na internetu. Bila je ka`wena sa 18 meseci „prevaspitavawa kroz rad” zbog protesta. Kritikovala je blage kazne na koje su osu|ena sedmorica koja su wenu jedanaestogodi{wu }erku oteli, potom silovali, i primorala na prostituciju.

RE KORD NA KA ZNA ZA „GUGL”

Zbog na ru {a va wa pri vat no sti ko ri sni ka 22,5 mi li o na do la ra WU JORK: Internet kompanija „Gugl” plati}e rekordnu kaznu od 22,5 miliona dolara zbog naru{avawa privatnosti korisnika tajnim pra}ewem wihovih aktivnosti na internetu. Zbog „Guglovog” pra}ewa onlajn aktivnosti miliona korisnika koji koriste „Eplov” program za ~itawe veb-sajtova Safari, Federalna trgovinska komisija Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava odredila je najve}u kaznu koju je ikad nametnula nekoj firmi za kr{ewe sporazuma. U pogodbi u ranijem slu~aju, „Gugl” je u{ao u 20-godi{wi sporazum sa Komisijom, kojim se, izme|u ostalog, obavezao da ne dovodi korisnike u zabludu u vezi s wihovom privatno{}u na internetu. Komisija je otvorila

istragu pre {est meseci, posle otkri}a istra`iva~a na Univerzitetu „Stanford” da je „Gugl” poni{tio Safarijeve sigurnosne mere koje spre~avaju da

neko sa strane bez dozvole prati „surfovawe” po internetu. Zaobila`ewe „Eplovih” sigurnosnih mera u suprotnosti je sa izjavom na „Guglovom” sajtu za

pomo} korisnicima, gde se korisnici Safarija uveravaju da ne moraju da preduzimaju dodatne mere da „Gugl” ne bi pratio wihove aktivnosti na internetu. Ovo neslagawe izme|u „Guglovih” re~i i dela bilo je u ìì istrage Federalne trgovinske komisije. „Gugl” je poni{tio ovu izmenu Safarija ~im je zloupotreba prijavqena. Kompanija nije priznala nikakav prekr{aj u tom slu~aju. Pra}ewe aktivnosti korisnika veb-sajtovi i ogla{iva~i koriste za ciqaniji marketing na osnovu interesovawa i sklonosti koje otkriva wihovo „surfovawe”. Za pra}ewe sluè takozvani kola~i}i (co o kie) podaci koje vebsajt ostavqa u ra~unaru svojih posetilaca.

dnevnik

OGLASi

subota11.avgust2012.

PO VOQ NO izdajem garsoweru u centru Budve blizu mora, Kumbor, sobu sa kupatilom i kori{tewem kuhiwe za 4 osobe. Telefon 0038269045009. 58236

IZ DA JEM jednosoban prazan stan Kraqa Petra I. Telefon 064/265-37-65. 58384 NA ME [TEN jednosoban stan izdajem. Telefon 066/932-83-02. 58259 IZ DA JEM komforno name{tenu garsoweru, pogodno za studente i |ake, ul. Mileve Simi} br. 8. Telefon 064/1360012. 57860 IZ DA JEM dvosoban name{ten stan 40m2 u ulici Pariske komune br. 30 Novi Sad. Telefon 063/7120080. 57872 IZ DA JEM name{ten jednoiposoban stan u Branimira ]osi}a 31/I, prvi sprat, svoj parking u dvori{tu. Telefon 064/3531-161. Smiqka. 57902 IZ DA JEM jednoiposoban prazan stan sa kuhiwskim elementima na odli~noj lokaciji i povoqnoj kiriji. Telefon 021/ 521-256. 58319 IZ DA JEM jednosoban name{ten stan na Grbavici, ulica Alekse [anti}a. Telefon 063/850-11-22. 58362

PO T RA @ WA sta no va, ku }a, vi ken di ca, vo} wa ka, pla ce va, za iz da va we, ku po vi nu. Ku pu je mo lo ka ci ju za zgra du, is kqu ~i vo je dan vla snik. Te le fo ni: 021/6621-797, 063/598-463, 021/6215-260. 58469

LI MAN II, 44m2, IV sprat, bez lifta, useqiv, renoviran, u ka ta stru, ke{-kre dit. Cena 37.000E. Telefon 063/239-411. 57272

PRO DA JEM ku}u u Rakovcu 140m2 sa dva nivoa. Kanalizacija, struja, voda i plin. Od puta udaqena 250m. Telefon 6275-509. 58199 PRO DA JEM ku}u u Kamenici ili mewam za dvoiposoban stan u Novom Sadu uz doplatu. Telefon: 060/7668810. 58268

PRO DA JEM vikendicu za stanovawe sa vo}wakom na placu od 1700m2 potez Mala Testera. Telefon: 060/7668810. 58269 PRO DA JEM ba{tu - Bege~ka jama 20 ari, a mo`e i pola, dozvoqena gradwa, struja, 100m od vode, brawena od vode. Telefon 898307. 57357 PRO DA JEM u Novom Sadu, na Telepu, pola ku}e (potkrovqe) poseban ulaz, gara`a. Telefon 021/842-894. 58414

PRO DA JEM lokal 43m2, CG, klima, telefon, Bul. kraqa Petra br. 2. Telefon: 065/55-106-55. 58233

KU PU JEM sve vrste automobila starija i novija, mo`e i havarisana. Telefoni; 021-822-714 i 063-708-19-39. 57186

IZO LO VA WE i presecawe vla`nih zidova ma{inskim putem, debqine do 55 cm, brzo i povoqno. Telefoni: 064/1803850, 021/6390-810. 57854 VO DO IN STA LA TER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 58221 JOR GAN XI NI CA - ru~no {ijem nove i renoviram Va{e stare jorgane, jastuke i du{eke od vune i perja, svih dimenzija. Telefon: 021/463-362. 58223

PO TREB NA vredna i po{tena `ena iz Novog Sada za pomo} u ku}i. Zvati posle 15. Telefon 062/82-09-294. 58260

KU PU JEM zlatnike, dukate, napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zaltni novac, medaqe, ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu. Telefoni: 063/8-318180, 021/451-409. 44683 ^I STIM podrume, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, aubomobile stare za otpad. Telefoni: 064/953-3943, 021/6618846, 063/84-85-495. 57881 KU PU JEM lomqeno srebro i zlato, nakit, dukate, zubno zlato. Od vlasnika. Najboqa cena u gradu. Telefon 064/994-5002. 58234 PRI ROD NI preparat protiv hemoroida, {uqeva, ispitan u nadle`noj ustanovi i li~no proveren. Le~ewe 7 dana, Deda Rado{, telefoni: 064/240-55-49, 037/490797. 58366

^iTUQe l POMeni

subota11.avgust2012.

dnevnik

Iz ne na da nas je na pu sti la na {a dra ga i vo qe na se stra i te ti li, u da le koj Ne ma~ koj gde }e bi ti i kre mi ra na

3 Tu `nim sr cem i sa bo lom u du {i ja vqa mo da je u 59. go di ni pre mi nuo na{ vo qe ni su prug, otac i tast

Ma ri ja Pet ko vi}

Na da Fa zli}

Ne ka ti je ve~ na sla va i hva la dra ga pri ja te qi ce i kom {i ni ce.

Jel ka Ba bi} sa po ro di com.

ro|. Pa vlo vi} 1947 - 2012. Uvek smo te vo le li, vo li mo te i vo le }e mo te. Po ~i vaj u mi ru Bo `i jem. Tvo je se stre Bu ba i Jel ka sa po ro di ca ma. 58484

58479

Po sled wi pri ja te qu

po zdrav

dra gom

Po sled wi po zdrav dra gom uja ku

Mir ko Bo ro je vi}

Dra ga nu An dri ja {e vi }u

Slav ku Mir ko vi }u

od po ro di ca Vi da kov i Sa mar xi}.

od Qu bo mi ra sa po ro di com. 58480

58412

S E D M O G O D I [ W I P O M E N

Sa hra na je da nas, 11. 8. 2012. go di ne, u 16 ~a so va, na Ve li kom Pra vo slav nom gro bqu u Som bo ru.

O`a lo {}e na po ro di ca.

Na pu stio nas je na{ dra gi ujak

58458

Dra gan Jo va ni}

Po sled wi po zdrav

Slav ko Mir ko vi}

Se dam go di na pro |e, a bol i tu ga za na {im si nom ne pre sta je.

i osta vio nas da ve~ no tu gu je mo za wim.

Maj ka Jo van ka, otac ^e do i brat Du {an sa po ro di com.

Sne `a na sa po ro di com. 58481

58420

[ E S T O G O D I [ W I P O M E N dra gom su pru gu i ocu

Alek san dru @iv ko vi }u Le ki ci 14. 8. 2006 - 14. 8. 2012.

Da na, 10. 8. 2012. pre sta lo je da ku ca ple me ni to sr ce mog dra gog bra ta

Slav ka Mir ko vi }a

Sa po no som i qu ba vqu ~u va mo uspo me nu na te be.

Ne u te {na se stra Du {i ca. Tvo je, Zo ran ka i Du {ka. 58482

58401

Da na, 14. 8. 2012. go di ne, na vr {i }e se 40 da na od ka da nas je na pu stio vo qe ni su prug, otac i tast

Mir ko Bo ro je vi}

Po sled wi po zdrav

Kom pa ni ja Pre zi dent d.o.o. Pe tar Ko zi}

Slav ku Mir ko vi }u

Da nas, 11. 8. 2012. go di ne, u 9.30 ~a so va, obe le `i }e mo ~e tr de se todnev ni po men na Grad skom gro bqu, u N. Sa du.

od za po sle nih u â&#x20AC;&#x17E;Ja je pro duktâ&#x20AC;? D.O.O.

Po ro di ca Ko zi}. 58413

58483

59846-P

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Po sled wi po zdrav pri ja te qu

Po sled wi po zdrav du go go di {wem rad ni ku i ko le gi

Mi len ku Pi sa ru

od za po sle nih „Teh no me tal” d.o.o. No vi Sad „Big trade” d.o.o. No vi Sad „Agro be ge~” d.o.o. No vi Sad. 59847-P

G O D I [ W I P O M E N

Sve tla ni Kaj ka ri

Po sled wi po zdrav dra gom ocu, su pru gu i de di od we go vih naj mi li jih. Oba ve {ta va ju se rod bi na i pri ja te qi da }e se sa hra na odr `a ti u su bo tu, 11. 8. 2012. go di ne, u 12.45 ~a so va, na Grad skom gro bqu, u No vom Sa du.

Slo bo da nu Kri vo ka pi }u

Po sled wi po zdrav ze tu

Ar se ni ju Ka ra xi }u

ro|. La si ca Evo, pro |e go di na, mi la na {a Ce co. U sr cu te no si mo i ni ka da te ne }e mo za bo ra vi ti.

od po ro di ce Or li}.

od {o go ri ce Ra doj ke.

Tvo ja tet ka Na da, stric Ra do mir i tet ka Qu ba sa po ro di ca ma.

58433

58439

58435

58421

Po sled wi po zdrav ze tu

Po sled wi po zdrav vo qe nom te ~i i de di

Po sled wi po zdrav

Po sled wi po zdrav dra goj ba ki

Slo bo da nu Kri vo ka pi }u

Slo bo da nu

Dra ga nu Pro da no vi }u

Po sled wi po zdrav {o go ru

Slo bo dan Kri vo ka pi} 1946 - 2012.

Da nas da je mo ~e tr de se to dnev ni po men na {em dra gom ta ti, bra tu, stri cu, biv {em mu `u i de ve ru

subota11.avgust2012.

Ar se ni ju Ka ra xi }u

Mi ri Ko si jer

Ne ka po ~i va u mi ru.

od Mi lan ca i Je le ne.

od: Smiq ke, Sve tla ne Bu gar ~in i Dra ga na Vu ko sa vqe vi }a.

58460

58441

od Ka ti ce i Ste ve Ma rin kov.

Sta na ri \. Raj ko vi }a 8 a.

Po ro di ca Pro da no vi}. 58450

Po sled wi po zdrav tet ka

Po sled wi po zdrav

Mi ri

58442

Po sled wi po zdrav po {to va nom kom {i ji

Po sled wi po zdrav ze tu

Slo bo da nu

Mi ri

od: Zo re i Mi li sa va Bo rov ~a ni n, Ne boj {e i Mi ro sla va sa porodicama.

58425

58434

Oba ve {ta vam rod bi nu i pri ja te qe da je po sle krat ke i te {ke bo le sti pre mi nuo moj su prug

Ar se ni je Ka ra xi}

Uvek vo qe na i ni kad za bo ra vqe na.

Va {a Bor ka - Bo ba.

od Sto jan ke i Bo be.

od po ro di ce Po pov. Qu bi ca, Ra de i Sne `a.

Slo bo da nu Kri vo ka pi }u

Is pra }aj je da nas, 11. 8. 2012. go di ne, u 12 ~a so va, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du. O`a lo {}e na su pru ga Bran ka Ka ra xi}.

58473

58426

58443

58472

Po sled wi po zdrav od po ro di ca: Da ni lo vi}, Ste pa nov, Lom par, Kaj din i Bo ja ni}.

Na {a mi la maj ka, ba ka i pra ba ka ni je vi {e sa na ma, ali u na {im sr ci ma `i ve }e za u vek.

Po sled wi po zdrav vo qe nom stri cu i de di

58465

Po sled wi po zdrav de ve ru

Slo bo da nu Kri vo ka pi }u

Mi ra Ko si jer ro|. Sta ni sa vqe vi} Na po sled wi po ~i nak is pra ti }e mo je 11. 8. 2012. go di ne, u 15 ~a so va, na Us pen skom gro bqu u No vom Sa du. We ni naj mi li ji: Du {ko, Bo `i dar, Ma ri ja, Ja dran ka, Iva na, Mi la na, Ma ri na, Li di ja, Ni ko la i pra u nu ka Ma ri ja.

od Bra ti sla va i Bra ni sla va sa po ro di ca ma.

od po ro di ce Te o fa nov.

58459

Na pu sti la nas je na {a dra ga ma ma, ba ka, pra ba ka, ta {ta, `e na is kre ne du {e i ve li kog sr ca

Ar se ni ju Ka ra xi }u

58432

58429

Po sled wi po zdrav su pru gu, ocu, de di i pra de di

Po sled wi po zdrav dra gom te ~i

S E ] A W E

Ar se ni ju Ka ra xi }u

Mi li vo ju A|an skom

Ma ri ja Pe tko vi}

ro|. 1923.

od sna je Dra gi ce Ka ra xi}.

Sa hra na }e se oba vi ti da nas, 11. 8. 2012. go di ne, u 15 ~a so va, na No vom Ma jur skom gro bqu u Pe tro va ra di nu.

Sa hra na je da nas, 11. 8. 2012. go di ne, u 15 ~a so va, na Grad skom gro bqu, u No vom Sa du.

We ni naj mi li ji: sin Ne deq ko i }e r ka Ja dran ka sa po ro di ca ma.

Po ro di ce: A|an ski, Ra do sav ~ev i Mi la di no vi}.

58428

58437

Ar se ni ju Ka ra xi }u

Ko sta Ze rem ski Pro {le su ~e ti ri go di ne, a bol i da qe ne je wa va. Fa li{ sva kog da na!

od Mi r ja ne i Pi {te. O`a lo {}e na maj ka Ma ra, }er ka Ma ri ja i su pru ga Bra na. 58431

58448

58457

^iTUQe l POMeni

subota11.avgust2012.

P O M E N

dnevnik

Dra ga ma ma, 15. av gu sta 2011. go di ne oti {la si na po sao, a jo{ te ~e kam?

Dra gi ta ta

\u ro ]u li brk Na ta {a Dan gu bi}

da nas }e mo po se ti ti tvo ju ve~ nu ku }u po vo dom ~e tr de set tu `nih da na od tvo je smr ti.

1980 - 2011.

P O M E N

2004 - 2012.

Ne ma wa Pe tri}

Sva ki po ~e tak i za vre {tak da na u mi sli ma smo sa to bom.

Pro {lo je osam go di na, ali se }a we na te be ne pre sta je.

Ma ma i ta ta.

Brat Sr |an.

58293

58294

Vo le te tvo ja de ca. O`a lo {}e ne po ro di ce: ]u li brk i Brm bo ta. 58419

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je pre mi nu la u 79. go di ni vo qe na ma ma i ba ka

Ve} go di nu da na ra stem bez sun ca, jer ne ma tvo ga osme ha, bez ki {e, jer ne ma tvo je su ze ra do sni ce, bez mu zi ke, jer ne ma tvo ga gla sa, bez sa mo po u zda wa, jer mi ne pru `a{ ru ke, bez na de da }e{ do}i, jer te du go, du go ne ma...

Umr la je na {a dru ga ri ca

P O M E N

11. 8. 2002 - 11. 8. 2012.

Vo lim te...

Tvo ja Mi la na sa ta tom.

58201

S E ] A W A

Zor ka [er kov

[ E S T O M E S E ^ N I P O M E N

Sa hra na je 11. 8. 2012. go di ne, u 14 ~a so va, na @a baq skom gro bqu. O`a lo {}e ni: sin i unu ci.

Da na, 14. av gu sta 2012. go di ne, na vr {a va se {est tu `nih me se ci od ka ko ni je sa na ma na {a ma ma i ba ka

58478

Jo ca Bu jan dri} Ku {trin

Po sled wi po zdrav dra gom pri ja te qu, na ~el ni ku

Ma ria Mar ~o ko va

To dor Ba bi}

ro|. Sni do va

pe kar

Jed nog da na }e mo se oku pi ti oko ro {ti qa na ne koj te ra si i sve }e bi ti isto. Tvo ji, Go ca i Mi {ko.

S po {to va wem i qu ba vqu tvo ji: su pru ga Ve ri ca, }er ka Ivan ka i zet Ra de.

58329

58158

Sa ve li kom tu gom i ne ve ri com opra {ta mo se od na {eg dra gog ko le ge

1993 - 2012.

Qu bin ka Bu jan dri} 1971 - 2012.

Pa ja Bu jan dri} 1979 - 2012. Uspo me nu na vas ~u va ju va {i naj mi li ji. 58415

Da na, 15. 8. 2012. go di ne na vr {a va se 15 go di na od smr ti na {e vo qe ne ba ke i sve kr ve.

Bra ni sla vu To ma {u

Stan ka Ni ko la {ev iz Go spo |i na ca 1938 - 2012. Po ~i vaj u mi ru, i ne ka ti je ve~ na sla va i hva la.

Tvo ji: }e r ke Na da i Sla vi ca, unu ci Na da, Zo ri ca i Mi lo{ i zet Dra go mir.

od ko le ga iz sek to ra za IT .

58476

[ E S T O M E S E ^ N I P O M E N na {em an |e lu

Bra ni sla va To ma {a Ne do sta ja }e nam tvo ja bla gost i pri ja teq ska re~, uz ko je si oba vqao i naj od go vor ni je za dat ke. Ko lek tiv Po kra jin skog fon da PIO. 411-P

58402

P E T O G O D I [ W I P O M E N

Je le na Pa vlov

S E ] A W E

Po sled wi po zdrav

na {em vo qe nom

iz Ka }a Ba ko na {a, ne ka te ~u va ju an |e li. Tvo ji vo qe ni: unuk Ra di voj i sna ja Je le na. 58444

Zo ra Bran kov

P O M E N na {im dra gim ro di te qi ma.

Ma ri ja ni San tra~ Ma ji

Dra go qu bu Jo si mo vi }u

20. 2. 1988 - 13. 2. 2012. obe le `i }e mo da nas, 11. 8. 2012. go di ne, u 10.30 ~a so va, na Cen tral nom gro bqu u Fu to gu. Hva la ti {to si nas na u ~i la da vo li mo dru ga ~i je od svih. Tu gu ju za to bom: ta ta Bo }a, ma ma He r mi na i brat Mi lo{.

Te {ko je `i ve ti bez te be. No si mo te u sr cu i mi sli ma.

Sto ja [u {war

Tvo ji naj mi li ji.

Ak tiv ni i pen zi o ni sa ni rad ni ci Po li cij ske Upra ve No vi Sad.

58424

58417

610-P

Po sled wi po zdrav

Na vr {a va se tu `na go di na od ka ko ni je sa na ma na {a

9. 8. 1985.

Mi ro slav Ba tak Mi} ko

Dra gan [u {war

1. 2. 1980 - 11. 8. 2000. iz Fu to ga

Ba ti

Zo ra Bran kov

8. 8. 1986.

Vre me nu ko je je pro {lo ni smo do zvo li li da uma wi na {u qu bav i se }a we na te be. Vo le te tvo ji naj mi li ji. 58438

Sa tu gom i uz du `no po {to va we opra {ta mo se od na {eg ko le ge.

Se stra Ma ri ca, \o r |e, Dra gan i Bi qa na sa po ro di com.

58427

D V A N A E S T O G O D I [ W I P O M E N

Ar se ni ju Ka ra xi }u

Osta vi la si tra go ve ko ji se ne bri {u, uspo me ne ko je ne ble de i do bro tu ko ja se pam ti.

S qu ba vqu i po {to va wem wi ho va de ca: Pe tar, Mi r ko, Stan ko sa po ro di ca ma.

58397

od: se stre Mi le ne, ze ta Sa ve, se stri }a Mi }e i se stri ~i ne Bo ja ne sa po ro di com.

58468

Uspo me nu na we nu bes kraj nu do bro tu i ple me ni tost ~u va ju sa qu ba vqu we ni naj mi li ji: Ili ja, Bo ba na, Na di ca, Mo ma, Bo ba i Ne {a. 58416

^iTUQe l POMeni

dnevnik

S E ] A W E

P O M E N

1932 - 2004.

subota11.avgust2012.

Oti {ao si iz na {ih `i vo ta, ali iz sr ca ni ka da, ni ka da

Ve li ka i ne iz mer na sre }a je bi la ima ti te

1992 - 2012.

La zar Rim ski

Arh. Dra go slav Pe ji}

iz \ur |e va

Ve~ no }e{ bi ti u na {im sr ci ma, ge ne ti ci i dra gim se }a wi ma. Po men }e se odr `a ti u ne de qu, u 11 ~a so va, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du. Tvo ji: Bog dan ka, Qi qa na, Pre drag, Jo van i Ve ri ca.

Ni ka da te ne }e za bo ra vi ti Tvo ji naj mi li ji: su pru ga Mi li ca, }er ka Bra na, zet Mi ro slav, unu ci Mi lan i La zar.

58352

58374

Vla di mi re

Vla di mi re Vo le li smo i vo le }e mo te ve~ no. Vre me }e sve dok bi ti da tu ga za to bom ni ka da ne }e pro }i i ni ka da te, ni ka da ne }e mo za bo ra vi ti.

Tvo ji ku mo vi Ko sta di no vi }i.

58359

Pro {lo je {est me se ci, a tu ga i ne ve ri ca su i da qe sa na ma zbog iz gu bqe nog nam

P O M E N

12. 8. 2012. go di ne

IN MEMORIAM Tvo ji: Da vid, Rad mi la, Bran ka, Si mon, Vla dan, Mil ka i Bran ko.

58358

Si ni {a Re xe pov Ki }a

Mir ja na Mi lin ka Ra ki}

Za u vek `i vi{ u na {im mi sli ma. Ta ta, ma ma i brat Mir sad.

ro|. Pla~ kov 7. 8. 2007. 15. 8. 2007.

Po men }e se odr `a ti na Grad skom gro bqu u 11 ~a so va, u ne de qu 12. 8. 2012. go di ne.

Da nas, 11. av gu sta 2012. go di ne, u 10.30 ~a so va, pa ra sto som u Al ma {koj cr kvi obe le `i }e mo ~e tr de se to dnev ni po men na {oj dra goj

58373

P O L U G O D I [ W I P O M E N na {em dra gom

58360

^ E T R D E S E T O D N E V N I P O M E N

Pe ter Gre go rin

[ E S T O M E S E ^ N I P O M E N

Na di Pro da no vi} ro|. Ke rac

Bo {ko Cr ni

od: su pru ge Mi le, se sta ra So ke i Ka je i po ro di ce Vu ko vi}.

Po men }e se odr `a ti da nas, 11. 8. 2012. go di ne, u 11 ~a so va, na ^u ru {kom gro bqu.

Po do bro ti }e je pam ti ti, s po no som spo mi wa ti i ~u va ti od za bo ra va we ni naj mi li ji: }er ka Na ta {a, zet @eq ko i unu ke Sla |a na i Bi qa na.

Dra gi na{, vre me ko je je pro {lo i ko je do la zi ne mo è da ubla ì bol, tu gu i pra zni nu ko ju ose }a mo za to bom. Tvo ja ple me ni ta du {a i ve li ko sr ce za slu ù ju ve~ no se }a we.

58367

Tvo ji naj mi li ji.

Sve tla nu - Ce cu Kaj ka ra Ujak Mi {o, uj na Na da, Bo ris i Ma ja sa po ro di ca ma.

Sve tla ni - Ce ci Kaj ka ra

Oti {ao si i sa so bom od neo deo mo je du {e. Da le ko me |u zve zda ma po ~i va moj brat bli za nac, a ja... pra tim trag u bes kra ju. @ar ko sa po ro di com.

58372

^ E T V O R O G O D I [ W I P O M E N

Tu `ni, ne sre} ni i bol ni bez na {eg si na

1964 - 2011.

Vla di mi ra Vu ji na

Se }a we na te be, iskre na qu bav i ve li ki bol osta }e u na {im sr ci ma za u vek. Su prug Ra do slav, de ca Bo ja na i Bo jan, ro di te qi Du {an ka i Va so, brat Alek san dar i se stra Dra ga na sa po ro di com.

13. 3. 1985 - 13. 8. 2008.

58315

58263

T U @ N O S E ] A W E

Da nas, 11. 8. 2012. go di ne, u 10 ~a so va, odr `a }e mo go di {wi po men na grad skom gro bqu u No vom Sa du na {oj dra goj

Dar ku Jok si mo vi }u 1960 - 2012.

Po ~i vaj u mi ru, i ne ka te an |e li ~u va ju.

We go vi naj mi li ji.

58308

na na {u dra gu

Vla di mi ra Ka ji {a Ujak \u ra [kr bi}, brat Zo ran, se stra Zo ri ca sa Na |om, Ste fa nom i De ja nom Vu ja si no vi}.

S qu ba vqu i tu gom ~u va ju vas od za bo ra va va {e, Ka ta ri na i Mi {a.

58262

Pe tru Va si }u

J E D N O G O D I [ W I P O M E N

Jo sip Ru di} Vra ni} @i ve }e{ uvek u na {im sr ci ma.

Ne na i Mi ro.

Ne u te {ni ro di te qi, Sla vi ca i Ra do van.

58297

58219

58172

58298

T U @ N O S E ] A W E Pro la zi i osma go di na od ra stan ka sa na {im

Dra ga nom Sto ja nov skim

P O M E N De set go di na tu ge i ne ve ri ce od ka da ni je sa na ma na {a vo qe na su pru ga, maj ka i ba ka

Mil ka Ko va ~e vi}

dipl. e.c.c. 13. 8. 2004 - 13. 8. 2012. Sa qu ba vqu i tu gom uspo me nu na we ga ~u va we go va po ro di ca: Spa sen ka, Bra ni mir, Bo gda nka i Fi lip.

Da nas, 11. 8. 2012. go di ne, u 11 ~a so va, obe le `i }e mo po men na gro bqu u Srem skoj Ka me ni ci. O`a lo {}e ni: su prug Raj ko, sin Sa {a, }er ka San dra, sna ja Je la i unu ~ad.

58321

58328

P O M E N

P O M E N Da nas, 11. av gu sta 2012. go di ne na vr {a va se tri na est tu `nih go di na od ka da ni je sa na ma na{ dra gi

U S PO M E N A I S E ] A W E

Slav ko De li}

Jo van Ga vre Mo qac ^i ki ca

16. 8. 1986 - 16. 8. 2012.

Da rin ka Ju ri} Po do bro ti te pam ti mo i s po no som te se se }a mo i ~u va mo od za bo ra va. Hva la ti za sve. Po ro di ca Ju ri}. 58326

Uspo me nu na we ga ~u va ju: su pru ga Bo siq ka i si no vi \or |e i To mi slav sa po ro di ca ma. 58310

Si no vi \or |e i Bo ra Mo qac. 58220

07.00 07.40 08.05 08.35

Кухињица Олимпијска хроника Концерт дечјег хора „Звончићи“ Новосадско дечије лето 2. део, програм за децу 08.55 Уличаролије 09.20 ФЛУОШ „Замало па Пинокио“ 09.35 Лулу 10.05 Хајде са мном у обданиште 10.30 Питам се, питам се 11.00 Путеви наде 11.30 Агро мозаик 12.10 Академац 12.40 Увек медаља 13.00 Здравље пре свега 14.00 Варошарије 15.00 Вести за особе са оштећеним слухом 15.05 Петказање 16.20 Све о животињама: Црни носорог 16.45 Потрошачки репортер 17.00 ТВ Дневник 17.25 Политбиро 17.55 Изнад и преко, филм 1. део 19.30 ТВ Дневник 20.10 Серија недеље: Франк Рива 21.00 Ноћна смена 21.30 Фаца: Најбоље 22.00 Војвођански дневник 22.40 Олимпијска хроника 23.00 Филмска премијера: Обоји ме, Кјубриче, филм 00.25 Серија недеље: Франк Рива 01.15 Изнад и преко, филм 1. део

Џон Малкович

Обоји ме, Кјубриче Средином 90-их година, ексцентрични лондонски преварант Алан Конвеј одлучује да искористити слабу присутност познатог Кјубрика у медијима, па, док славни редитељ снима свој последњи филм „Широм затворених очију”, почиње да се представља као контроверзни филмаџија... Улоге: Џон Малкович, Џим Дејвидсон, Ричард Е. Грант, Сем Рефорд Режија: Брајан В. Кук (РТВ 1, 23.00)

09.00 10.00 11.30 12.30 12.40

tv program

subota11.avgust2012.

Кухињица – мађ. Добро вече, Војводино (слов) ТВ баштине Вести (мађ) Ева магазин: др.М.Обренов, емисија на мађар..са титл.на српском 13.05 Концерт: Вампири 15.05 Биографије 15.55 Хајде са мном у обданиште 16.05 Лулу 16.35 Питам се, питам се 17.00 Кад кућа није тесна 17.45 ТВ Дневник (хрв) 18.00 ТВ Дневник (слов) 18.15 ТВ Дневник (рус) 18.30 ТВ Дневник (рум) 18.45 ТВ Дневник (ром) 19.00 ТВ Дневник (мађ) 19.25 Спортске вести (мађ) 19.30 Кухињица – мађ. 20.00 Добро вече, Војводино (мађ) 21.00 Културни магазин на мађарском (Јелен-лет) 21.30 Цимбора/Фотоапарат (мађ) 22.00 Песничка кафана НС позоришта (мађ) 22.30 Фудбал (Ж) Квалификације за Лигу шампиона: Спартак (Суботица) - Софија (Бугарска), снимак утакмице

08.30 09.00 09.30 11.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 20.00 20.30 22.00 22.30 23.00

Е ТВ Буди родитељ Филм: Коњ мале Винки Перископ/Осаа Без цензуре Писма из Херцег Новог Лице с насловнице Здравље је лек Књижевни магазин Више од откоса Војвођанске вести Ћаскање Војвођанске вести Барометар Филм: Фојлов рат

ЛОИ 2012: ФУДБАЛ, ФИНАЛЕ

Бразил–Мeксико (РТС 1, 15.55) 06.05 08.00 09.06 11.05 12.40 13.00 13.15 13.30 14.15 15.00 15.50 15.55

09.15 Време је на мојој страни 09.35 Рецепти Лауре Равајоли 10.00 Документарни програм 10.30 Азбука родитељства 11.00 Серијски програм 12.00 Ленија 13.00 Вести 13.05 Ево нас код вас 14.00 Вести 14.05 Серијски програм 14.30 Бели мантил 15.00 Салетла 15.30 Витраж 16.00 Вести 16.05 Личности и догађаји 17.00 Вести 17.05 Зове море 18.00 Зове море 18.30 Сремски Карловци, од суботе до суботе 19.00 Објектив 19.25 Конак 19.45 Неон сити 20.00 Све што желим 21.00 Личности и догађаји 22.00 Објектив 22.35 Лична грешка 23.00 Серијски програм

09.30 АТП Мастерс Торонто 1/4 Финале 11.30 Руска лига: Зенит - Спартак М 13.30 Премијер лига Магазин 14.00 Фудбал мондијал магазин 14.30 АТП Мастерс Торонто 1/4 Финале 18.15 Свет фудбала 18.45 Атлетика 19.15 СК Тенис 20.00 АТП Мастерс Торонто 1/2 Финале 22.00 Премијер лига Магазин 23.30 Специјал на лицу места: Мото ГП Мугело 00.30 АТП Мастерс Торонто 1/2 Финале

Зрно по зрно У најновијем издању емисије сазнаћете како теку припреме за овогодишњу бербу грожђа, али и како високе температуре утичу на сточарство. И ове недеље добићете неопходне савете за одржавање њива из Пољопривредне стручне службе. (КТВ, 12.00)

05.00 Филмски програм, 07.00 Уз кафу, 07.15 Под сјајем звезда, 09.00 Жива ватра, 10.00 Шоу - Парови, 12.00 Зрно по зрно, 13.30 У међувремену, 14.00 Топ 10, 15.00 Пипи шоу, 17.00 Суботом поподне, 20.00 Филмски програм, 22.00 Ретроспектива недеље, 23.00 Фешн стори, 01.00 Суботом поподне, 04.00 Освета 08.00 Дечији програм, 09.00 Играмо се, 10.00 Кућица у цвећу, 11.00 Филм, 13.00 Филм, 15.00 Филм, 16.30 Бибер, 17.00 АБС шоу, 18.00 У нашем атару, 18.30 Бибер, 19.00 Кад порастем бићу..., 20.00 Прес пресек, 21.00 Филм, 22.30 Бибер, 23.15 Филм, 00.15 Бибер, 00.30 Ноћни програм

17.50 18.36 19.05 19.30 20.05 20.57 21.35 23.35 01.26 02.03 02.50 03.20

Јутарњи програм Јутарњи дневник Жикина шареница Дизни на РТС Гастрономад Дневник Спорт плус Увиђај Ексклузивно ТВ лица: Мерима Његомир Вести Фудбал - ЛОИ 2012: БразилМексико, финале, пренос Срећни људи Квадратура круга Слагалица Дневник Срећни људи Шести круг Голдфингер, филм Психо, филм Ексклузивно ТВ лица: Мерима Његомир Квадратура круга Моја лепа Србија

dnevnik

09.55 Вреле гуме, репортажа 10.25 Летње олимпијске игре 2012. најава програма 11.00 Рукомет (м): Француска - Хрватска, снимак 12.30 Одбојка (ж) за треће место 13.00 Теквондо, пренос 14.00 Одбојка (м): Бразил - Италија, снимак 15.45 Синхроно пливање, снимак 16.00 Ватерполо: Хрватска - Црна Гора, полуфинале, снимак 17.00 Ватерполо: Србија - Италија, полуфинале, снимак 18.00 Рукомет (ж), за треће место, пренос 19.30 Одбојка (ж), финале, пренос 20.10 Атлетика, пренос 22.05 Кошарка (ж), финале, пренос 00.00 Рукомет (ж), финале, снимак 01.30 Фудбал: Бразил - Мексико, финале (р) 02.30 Летње олимпијске игре 2012 (р)

Ми ли ца Ман дић

ЛОИ 2012:

Те квон до (РТС 2, 13.00)

Не над Фи ли по вић

ЛОИ 2012:

Бр зо хо да ње (РТС 2, 20.10)

08.00 Здравље и Ви 08.30 Филм: Сунцокрети 10.30 Топ шоп 11.00 Филм: За сада без доброг наслова 13.00 Здравље и Ви 13.30 Сваштарица 14.00 Улови трофеј 14.30 Биљана за вас 15.30 Слике живота 16.00 Обични људи 17.00 Мини серија 18.30 Слике живота 19.00 Улови трофеј 19.30 Мајсторски 20.00 Мућке специјал 21.00 Филм: Бруцоши у Европи 23.00 Филм: Еуфорија

Кристин Кројк Еуро пулс Рањено срце Домаћин Филм: Телохранитељ Езел Изгубљена част Филм: Кревет од ружа Галилео Вести Изгубљена част Езел Филм: Добри момци Трачара Кобра

13.40 14.00 14.10 15.30 16.45 17.00 17.55 18.25 19.10 21.00 22.30 00.00 02.00 03.30 04.30

Бели амбис

Танија Малет

05.30 06.00 08.30 10.00 12.30 15.00 16.00 18.00 19.00 19.15 20.20 21.30 00.15 03.45

11.15 11.30 11.55 12.20 12.45

Јутарњи програм Знање на поклон Шарени вилењаци Залив шкољки Телешоп Сребрна крила - Поглед, анимирани филм Моји џепни љубимци Генератор Рекс Гормити Побуна диносауруса Сирова природа, документарни програм Телешоп Вести Летњиковац Вести – сеча емисије Телешоп Јелена Телемастер Моја Србија Пљачка Трећег рајха, филм Голи живот Детективски пар 6, филм Агенција Голи живот Моја Србија Јелена

Робин Танеј

Голдфингер Док се британски тајни агент Џејмс Бонд налазио у отменом хотелу у Мајамију, добио је задатак да прати активност британског богаташа Аурика Голдфингера. Приметио је да Голдфингер поред базена игра карте са гостом хотела и стално побеђује. Улоге: Шон Конери, Онор Блекман, Герт Фруб, Танија Малет Режија: Гај Хамилтон (РТС 1, 21.35)

05.30 07.30 09.00 09.15 09.45 10.00

Бруцоши у Европи Он је Американац. Упознао ју занимљиву девојку из Немачке на Интернету и они се годинама дописују. Договорили су се да се нађу после матуре... Улоге: Скот Мекловиц, Кристин Кројк, Џекоб Питс Режија: Џеф Шафер, Алек Берг, Дејвид Мандел (Авала, 21.00)

Они се налазе на 8000 метара. Тамо је 40 степени испод нуле. Имају само 24 сата да преживе. Природа ће одлучити која је цена преживљавања. Питер у невероватној спасилачкој авантури са шест најхрабријих алпиниста креће у потрагу за троје заробљених у белом амбису, међу којима је и његова сестра. Улоге: Крис О‘Донел, Робин Танеј, Бил Пакстон, Скот Глен Режија: Мартин Кембел (Б92, 23.55) 06.35 Инспектор Валандер 08.05 Би-Би-Си на Б92: Планинске гориле, 1. део 09.00 Топшоп 09.30 Цртани филмови 10.45 Шљака 11.00 Вести Б92 11.35 Пријатељи 13.00 Као случајно 14.30 Интернат 16.00 Вести 16.35 Филм: Бетмен заувек 18.50 Вести 19.05 АТП МАСТЕРС 1000 Торонто, 1. полуфинале 21.00 АТП МАСТЕРС 1000 Торонто, 2. полуфинале 23.00 Вести Б92 23.35 Спортски преглед 23.55 Филм: Бели амбис 02.05 Филм: Верни партнер 03.35 Интернат

Александар Раковић

Голи живот Очигледно да је турбо фолк ухватио далеко дуже корене у Србији од било какве лоше политике и да се нећемо дуго извући из канџи те врсте музике. Историчар рокенрола Александар Раковић и рок легенда Никола Нешковић говоре да није увек било тако. (Хепи, 21.00)

07.00 Добро јутро 10.00 Викендвизија 12.00 Немогућа мисија 13.00 Живот у тренду 14.00 Голд музички магазин 15.30 Филм: Другарчине 17.00 Мала невеста 18.00 Магазин ин 19.30 Национални дневник 20.00 Звезде гранда 22.00 Гуча 2012 финално вече „Златна труба” 00.00 Филм: После смерти

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00)

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Кућни видео, 09.30 Фокус, 12.40 Бање Србије, 13.00 На здравље, 13.30 Кућни видео, 13.45 Топ шоп, 16.00 НС Индекс, 16.25 Фокус, 17.05 Ски Јахорина, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.45 Инфо Пулс, 21.20 Филм, 23.00 Бање Србије, 23.30 Фокус, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Туристичке разгледнице, 00.40 Ауто шоп, 00.45 Фокус, 01.15 Ски Јахорина, 01.45 Музика

07.00 Библијске приче, 07.30 Прслук агеин, 09.30 Дечија серија, 10.05 Икс арт, 11.20 Удица, 12.00 Акценти, 12.30 Испод поклопца, 14.00 Акценти, 14.10 Пун гас, 15.00 Презент, 16.00 Акценти, 16.30 Откос, 18.00 Акценти, 18.15 Писмо глава, 20.00 Филм Инфо, 20.30 Везе, 21.00 Токови моћи, 21.30 Изазови истине, 22.00 Сајам Инфо нет, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм

12.00 Кухињица,13.00 Џубокс, 14.00 Документарни програм, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Паор, 16.45 Филм, 18.30 Сремарт, 19.30 Цртани филм, 20.00 Доктор Ху, 21.00 Пут вина, 21.30 ЕТВ, 22.00 Филм, 00.00 Шоу програм: Парови, 00.50 Глас Америке

08.00 Храна и вино, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Пут вина, 13.00 Квиз, 14.30 Макс Кју , 15.00 Филм, 17.00 Агросфера, 18.00 Везе, 18.45 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Панорама општине Житиште, 20.30 Филм, 2. део, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

subota11.avgust2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

ЈО ВАН ЈО ЦА ЛА ЛО ШЕ ВИЋ – ОД НА ЦИ О НА ЛИ СТЕ ДО АУТО НО МИ СТЕ

Пи ше: др Са ша Мар ко вић 07.40 08.35 09.00 09.55 10.50 11.45 12.40 13.35 14.30 15.25 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

09.00 Роyал Паинс Краљевски болесници 13.00 Монк Монк 18.00 Браћа и сестре 20.00 Хаваји 5-0 21.00 Игра 23.30 Ђаволова љубавница 01.30 Ухвати Картера

Соул фуд породица Венчаница из снова Мајами инк Девојчице и дијадеме Паклена Кели Обрачун посластичара Стручњак за торте Шта не треба обући Луда вожња Богата млада, сиромашна млада Шминкање са Клио Кејт и осморо деце Најбољи амерички кувар Нова нада посластичара Соул фуд породица Зависници од хране Необичан секс Алис и њених шесторица очева Л.А. Инк Соул фуд породица

Ке ли Мек ги лис

Све док 08.00 Беленсијага – издржљивост у пролазном свету 09.00 Геније дизајна 10.00 Како је Џејн Остин постала омиљена 11.00 Излазак из сенке 12.00 Викторијанска апотека 13.00 Сага о викинзима 14.00 Вучице 15.00 Крв на нашим рукама 17.00 Средњи век 18.00 Проблем са Толстојем 19.00 У потрази за Бетовеном 21.00 Милош Форман 22.00 Господари рата 23.00 Траговима Тинтина 00.00 Прича о пољопривреди 01.00 Потрага за Северозападним пролазом

08.00 Ловци на змајеве 09.30 Ози Бу 10.30 Чаробњаци и џинови 12.00 Мортадело и Филемон 14.00 Ледени торнадо 16.00 Анђео чувар 18.00 Шашави родитељи 20.00 Алиби 22.00 Врана 00.00 Еротски филм 01.00 Еротски филм

Вра на Не ка да се ве ро ва ло да, ка да не ко умре, вра на од но си ње го ву ду шу у зе мљу мр твих. Али, по не кад, вра на мо же ду шу и да вра ти, ка ко би не прав да би ла ис пра вље на. Рок ги та ри сту, Ери ка Дреј ве на и ње го ву ве ре ни цу, Ше ли, бру тал но уби ја бан да... Уло ге: Брен дон Ли, Мајкл Вин кот, Ро шел Деј вис Ре жи ја: Алекс Про хас (Си не ма ни ја, 22.00)

Ро шел Деј вис

06.00 07.40 09.05 10.45 11.10 13.00 14.35 16.05 17.55 20.05 21.40 23.30 01.15 03.00 03.55 05.30

Три мушкарца и беба Афричке мачке Крива је мама Филмови и звезде ИВ Под сунцем Тоскане Грегов дневник 2 Последњи воз Папирни човек X-Мен: Прва класа Кућа из снова Два пандура Отмица Предатори Прави секс, еп. 29 Кућа из снова Холивуд на снимању ИX

Ма ли ами шки де чак Сај му ел Лап при ли ком по се те ве ли ком гра ду с мај ком, удо ви цом Реј чел, све док је окрут ног уби ства у јав ном WC-у. По ли ца јац за ду жен за слу чај Џон Бук за то их пра ти у иди лич ни ами шки крај ка ко би их за шти тио, али и до дат но ра дио на слу ча ју. Уло ге: Ха ри сон Форд, Ке ли Мек ги лис, Лу кас Хас, Де ни Гло вер, Ви го Мор тен сен Ре жи ја: Пи тер Вир (ХРТ 1, 21.05) 07.44 Кинотека - циклус класичног вестерна: Мекенино злато, филм 10.12 Кућни љубимци 10.47 Рибар риби гризе реп, док. серија 11.17 Нормалан живот 12.00 Дневник 12.28 Моћ судбине 13.11 Екумена 13.49 Призма 14.33 Молитве за Бобија, филм 16.02 Природни свет, док. серија 17.12 Алпе Дунав Јадран 17.46 Репортери 18.54 Глобално село 19.30 Дневник 20.12 Аушвиц - Нацисти и „коначно решење”, док. серија 21.05 Сведок, филм 23.01 Дневник 3 23.37 Кил Бил 1, филм 01.28 Филмски маратон: Снег, филм 03.08 Филмски маратон: Кристин, филм

08.25 Мала ТВ 08.55 Спортске игре младих 09.10 ОИ Лондон 2012.: Ватерполо полуфинале, снимак ИЛИ рукомет (М) - полуфинале, снимак 10.30 ОИ Лондон 2012.: Енглески доручак 10.45 ОИ Лондон 2012.: Фудбал (М) - за 3. место, снимак 12.35 ОИ Лондон 2012.: Кајак на мирним водама - финале, снимак 13.00 ОИ Лондон 2012.: Кошарка (М) - полуфинале, снимак 14.30 ОИ Лондон 2012.: Бокс полуфинале, снимак 15.35 ОИ Лондон 2012.: Време за чај 15.50 ОИ Лондон 2012.: Фудбал (М) - финале, пренос 17.50 ОИ Лондон 2012.: Рукомет (Ж) - за 3. место, пренос 19.30 ОИ Лондон 2012.: Кошарка (Ж) - за 3. место, снимак 20.20 ОИ Лондон 2012.: Атлетика финале, пренос 22.25 ОИ Лондон 2012.: Рукомет (Ж) - финале, снимак 23.45 ОИ Лондон 2012.: Олимпијски меридијан 00.30 ОИ Лондон 2012.: Одбојка (Ж) - финале, снимак 01.40 Битанге и принцезе 02.15 Данијел Баренбојм

07.30 09.00 10.30 12.00 14.00 15.30 17.00 19.00 20.00 22.00 00.00

Дете беса Пространо је море До просјачког штапа Нестали Шта девојке уче Амбер Фреј: Сведок оптужбе Било једном у Мексику Биографија - Мет Дејмон Три слепа миша Окови Четврти спрат

06.00 Соко и Снешко Белић 08.10 Птичица 10.10 Менхетн 12.00 Непогрешиви пријатељ 14.00 Путовање живота 16.00 Волим те до смрти 18.00 Плава лагуна 20.00 Војничине 22.00 Мистерија Инвуд парка 00.00 Еротски филм

08.30 Бен 10: Ултимејт ејлијен 09.10 Kолумбо 10.55 Пороци Миамија 13.10 Богови су пали на теме, филм 15.15 Контролори лета, филм 17.30 Трагедија на Беринговом мору 18.30 РТЛ Данас 19.10 Галилео 20.00 Изгубљено благо Гранд Кањона, филм 21.45 Краљеви кварта, филм 23.40 Упозорење, филм 01.45 Астро шоу 02.45 РТЛ Данас 03.20 Без цензуре, док. серија

Кра ље ви квар та У је ку ло сан ђе ле ских не ре да, де тек тив Оде ље ња за су зби ја ње по ро ка, Том Лaдлоу, ко ји се увек тру дио да свој по сао на ули ци оба ви бес пре кор но и у окви ру за ко на, при ми по зив због когa ће оти ћи ко рак да ље при хва та њу кри ми на ла ца. Уло ге: Ки ја ну Ривс, Фо рест Ви та кер, Хју Ло ри, Крис Еванс Ре жи ја: Деј вид Ајер (РТЛ, 21.45)

Ки ја ну Ривс

07.15 08.10 09.05 10.00 13.40 14.35 15.30 16.25 16.55 17.20 18.15 19.10 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

08.30 10.00 10.30 12.00 13.00 13.45 15.55 16.00 18.00 19.40 19.45 22.00 23.15 00.00 00.30 01.30

Пета брзина Мегаградитељи Моћни бродови Злато Беринговог мора Врхунско градитељство Деконструкција Велике селидбе Како се прави? Како се то прави Кризне ситуације Борна кола браће Хау Како се прави? Незаустављиве ланчане реакције Чари путовања Преживљавање Преживљавање удвоје Тренуци ужаса Незаустављиве ланчане реакције

Атлетика Атлетика Кануинг Скокови Атлетика Мултиспортови Олимпијске игре Фудбал Рукомет Олимпијске игре Атлетика Рукомет Кошарка Олимпијске игре Скокови Атлетика

Рат и ми

а ло ше ви ће во све стра но ства ра ла штво, на ро - ко се ста нов ни штво сом бор ско без раз ли ке на род но чи то плод но то ком пр ве по ло ви не 1914. го ди - сти од ср ца ра ду је то ме...’’ не, због из ра зи то на ци о нал не ко но та ци је и У не ко ли ко на вра та у том ре ла тив но крат ком тек емо тив не пре да но сти, би ло је пом но пра ће но од ма - сту Ла ло ше вић се из но ва вра ћао про бле му на ци о- ђар ских ор га на упра ве. До га ђа ји у ве зи с атен та том у нал не сла бо сти и по му ће ног па три о ти зма, су прот Са ра је ву као и об ја ва ра та Аустро-Угар ске мо нар хи - ста вља ју ћи му се ти ме што га пред ста вља и ука зу је је Ср би ји ју на–ју ла 1914. го ди не до ве ли су до ра ди - на ње га. ‘’Ми смо ку ка ви це ко ји ма је Срп ство са мо ка ли за ци је при сту па вла сти пре ма свим јав ним рад - на је зи ку, а ка да би тре ба ло де лом, па и гла вом и кр ни ци ма срп ске на ци о нал но сти. Био је стал но пра ћен вљу по све до чи ти то – он да се од ри че мо и име на свог. и осма тран, очи глед но обе ле жен сво јим по ступ ци ма Или су у нас еко ном ске при ли ке сре ђе не, бла го ста ње и на те ран на ства ра лач ку инерт ност и ег зи стен ци јал - ши ро ких сло је ва до бро, ци вил но пра во су ђе та ко ђе ну опре зност. Сво јом остав шти ном све до чио је о вр - ис прав но и по у зда но, те не ма оне оску ди це, оне не ло те шким и сло же ним вре ме ни ма то ком Пр вог свет ског ра та. У ње го вим бе ле шка ма о пе ри о ду ав густ–де цем бар 1914. го ди не по дроб но је опи са на ат мос фе ра жи во та у Сом бо ру, ко ја без мно го про сто ра за по гре шан став, мо же илу стро ва ти си ту а ци ју о по ло жа ју срп ског жи вља у Вој во ди ни. У Угар ској је сту пио на сна гу За кон о ван ред ним ме ра ма, ко ји је као по сле ди цу имао за ми ра ње свих на ци о нал них ак тив но сти, ка ко у ве зи са стра нач ким ра дом, та ко и на кул тур ном и умет нич ком по љу. За вла да ла је ат мос фе ра не из ве сног иш че ки ва ња ве сти о ис хо ду вој - Пад Бе о гра да об ра до вао угар ске Ма ђа ре них опе ра ци ја на фрон то ви ма. прав де ко ји су нај ја чи по кре та чи к от по ру. Али то У скла ду с тим, Ма ђа ри и Ср би до жи вља ва ли су знам, ви дим и осе ћам да ми Ср би да нас у овим кра по зи тив на или не га тив на на ци о нал на осе ћа ња. је ви ма не вр ши мо сво ју срп ску ду жност и да не чи ‘’Што је срп ска вој ска бо ље на пре до ва ла у Бо сни, ни мо оно што се од нас с пра вом мо гло оче ки ва ти’’. што је она сна жни је од би ја ла на па да је на Цр ни Врх То ком 1914. и по чет ком 1915. го ди не Ла ло ше вић је и ли ни ју Дри не, ти ме су Ма ђа ри по ста ја ли мек ши и био под стал ном пре си јом упра ве због на вод ног не при сту пач ни ји. А чим је срп ска вој ска код Ро ма ни је па три от ског и ан ти др жав ног др жа ња. У два на вра та су зби је на, чим су Ру си из гна ни из Кар па та при ли ком ње му су ор га ни зо ва ни суд ски про це си. Ла ло ше вић је пр вог упа да њи хо вог и опет се по ја вљу је охо лост био све стан мо гу ће опа сно сти, али је, и с об зи ром на њи хо ва, те ево да нас ка да се оче ку је пад Ва ље ва и то што је био адво кат, био при лич но сми рен и при опет нас пла ше не ким по ко љем. Нео бо ри ва је исти на бран и зна чај но уве рен у не у спех суд ских про це са да кле, да је на ша сре ћа и наш на пре дак те сно спо јен про тив ње га. са сре ћом и на пред ком на То ком ра та, 1916. го ди ше бра ће Ср ба у Ср би ји. не, Ла ло ше вић, као вој ни Што је њи ма бо ље, и на ма То ком 1914. и по чет ком 1915. го ди не об ве зник Мо нар хи је, де Ла ло ше вић је био под стал ном је лак ше, што они бо ље на гра ди ран због на ци о нал пре ду ју и на ше ста ње се них исту па, био је по слат у пре си јом упра ве због на вод ног по бољ ша ва, а што је њи ма Ср би ју, где је у оку па ци о не па три от ског и ан ти др жав ног го ре и те же и на ма је го ре и ним тру па ма био рас по ре др жа ња те же’’. ђен на ад ми ни стра тив ним На ци о нал на до ми на ци ја по сло ви ма у Ча је ти ни. Из и по ли тич ка ни ве ла ци ја на род но сти, као оли че ње тог пе ри о да по зна та су два ње го ва пи сма упу ће на по пред рат не иде о ло ги је Мо нар хи је, у но во на ста лим ро ди ци у ко ји ма je пи сао о ка рак те ри стич ним си ту а рат ним окол но сти ма ни је из гу би ла на свом кон ти ну - ци ја ма жи во та у оку пи ра ној Ср би ји, а ко је су оста ви и те ту. Шта ви ше, она је од три јум фал ног ис хо да рат - ле ути сак на његa. Ла ло ше вић, по по врат ку из слу них опе ра ци ја оче ки ва ла и свој тријумфaлан ис ход, жбе, ни је био ин тер ни ран, за раз ли ку од мно гих ње не оба зи ру ћи се на још про дор ни ји ан та го ни зам на - го вих при ја те ља. Он је по ку ша вао на раз ли чи те на ци о нал ног пи та ња, већ, узда ју ћи се у си лу и од лу чан чи не да им по мог не и олак ша жи вот под те шким др жав ни апа рат, не го ва ла је сво ју по ли тич ку по сто ја - усло ви ма у ка за ма ти ма. Та ко по сред но са зна је мо из ност. Ко мен та ри шу ћи ову си ту а ци ју, Ла ло ше вић нам пи сма Вељ ка Пе тро ви ћа ко је му је упу тио да га је је по сред но по ка зао сво ју при вр же ност на ци о нал ној оба ве стио о по ло жа ју Ва се Ста ји ћа и да га мо ли за иде ји и по ли тич ком прав цу ко ји је фор ми ра ла Кра - по моћ. Вељ ко Пе тро вић је у то вре ме, по чет ком 1918, ље ви на Ср би ја. ‘’Пад Бе о гра да иза звао је ов де ме ђу го ди не био у Же не ви и био је члан Ју го сло вен ског Ма ђа ри ма ве ли ку ра дост. Од мах је на ре ђе но да у од бо ра. ‘’У из ве шта ју чи там да је Ва са здрав, а да су свим цр ква ма зво ни и да се уз прат њу вој нич ке му зи - и ње го ви. Ви се за њих не бри ни те, ја ћу, на ро чи то, ке но си ба кља да. Ово је све и чи ње но. По вор ка је ме - од о ву да, мо ћи да во дим да ље бри гу о њи ма’’. У ка ђу оста ли ма ста ла и пред ста ном на шег окру жног сни јим се ћа њи ма Ла ло ше вић је под се тио са мо не про то пре зви те ра Љу бо ми ра Ку пу са ре ви ћа и пред вољ ним уоп ште ним сли ка ма на свој по ло жај, не при срп ског по сла ни ка др. Да ви да Ко њо ви ћа... Про та, да ју ћи му ни ка кав по се бан зна чај, већ ука зу ју ћи на ина че стар и по све ме кан чо век, имао је то ли ко обра - би о гра фи ју обич ног чо ве ка у су лу дим вре ме ни ма ра за и срп ске све сти да се ни је по ја вио... али наш вај ни та. ‘’За вре ме свет ског ра та био је про га њан, по ста по сла ник иза ђе са бал ко на сво је ку ће те др жи го вор вљен за та о ца, оп ту жен због ве ле и зда је и дра же ња ко ји тре ба ру мен сти да да на те ра сви ма на ма на про тив ма ђар ског на ро да, а у вој сци рас хо до ван као образ. Го во рио је ка ко је Бе о град тре бао да пад не, ка - ре зер вни по руч ник и де гра ди ран за на ред ни ка”.

Сту ди ју др Са ше Мар ко ви ћа „ПО ЛИ ТИЧ КА БИ О ГРА ФИ ЈА ЈО ВА НА – ЈО ЦЕ ЛА ЛО ШЕ ВИ ЋА” об ја вио је Пе да го шки фа кул тет у Сом бо ру Но во сад ског уни вер зи тeта Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

subota11.avgust2012.

dnevnik

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Уко ли ко се од ва жи те на кра ћи пут, би ће леп ше и успе шни је не го што сте оче ки ва ли. С род би ном се до бро дру жи те и ко м у ни ци ра те, про во ди те. Ин те лек т у ал ни ан га жма ни.

BIK 20.4-20.5.

Има вас и ту и та мо, дру штве ни сте, али ипак чи ни те по сво ме. По ро дич но сте ори јен ти са ни, тру де ћи се да уго ди те уку ћа ни ма. Тро ши те но вац на сит ни це, она ко ус пут.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

11. avgust 2012.

Кроз ваш знак је за пло вио Ме сец и до нео вам пра ву при ли к у да ре гу ли ше те зва нич но не к е од но се или се оти сне те на пу то ва ње. Чи ни те по сво јим стан дар ди ма.

По слов ни са та нак иза за тво ре них вра та ће би ти успе шан. Не при чај те сви ма о оно ме што сте на у м и л и већ чу вај те сво је тај н е. Отво ре не су мо гућ но сти у ве зи с ино стран ством.

До ла зи вам дру штво, ани ми ра вас и ни сте мир ни ни тре нут к а. С њи ма или са сво јом де цом би сте мо гли про ве сти вре ме при јат но и ко ри сно. Ра зно ра зни ути ца ји и са ве ти.

За б о р а в и те на ка р и је ру ако мо ж е те, ви к енд је. Пу то ва њ е, би л о где, с дра г им осо ба м а или парт н е р ом, ће вас ко ш та т и. Вре м е је за штед њ у. Прак т ич н и сте.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

У парт нер ству сте ак тив ни и па сив ни на из ве стан на чин. Не ки не с по р а зу м и ће би т и ре ш е н и. Не мој те си л ом ин си сти ра ти на би л о че м у што про це ни те као те шко.

Мо ж е т е пу т о в а т и, пу т о в а њ а или од м о р а ра д и. На р ав н о, не са м и већ с парт н е р ом. При ја те љ и би вам се мо гли на ћ и и као олак ш а њ е и као оп т е р е ћ е ње.

Да нас и ни је не ки дан па не оче куј те пре ви ше од дру гих. Сми ри те се, по ву ци те и бу ди те озбиљ ни. Кон тро ли ши те шта би сте ко ме мо гли ре ћи. Љу бав на ве за ја ча из да на у дан.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Пла ни рај те ства ри и си ту а ци је уна пред и узми те у об зир евен ту ал не де струк ци је. Овог ви кен да сте ко му ни к а тив ни и ак тив ни, би ло с по ро ди цом или дру штвом. Пу то ва ње?

Ва жно је да бу де те сми ре ни мен тал но и емо тив но. Relax! Са ми кре и ра те си т у а ци је и раз ми шља ња ко ја не ва же за дру ге. На по мо лу је ја сни је и леп ше вре ме.

Фи нан сиј ска кри за не пре ста је, али се ви од лич но сна ла зи те. Тро ши те и пре но што за ра ди те јер ни сте у ста њу да кон тро ли ше те или пла ни ра те из дат ке. Ви кенд је за љу бав!

TRI^-TRA^

Срам вас било V REMENSKA

PROGNOZA

Пријатно

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica 28 Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 29 Niш

Evropa

време

НО ВИ САД: Сун ча ни пе ри о ди и при јат но вре ме уз раз вој обла ка по под не, а уве че је мо гу ћа по вре ме на ки ша. Ве тар слаб до уме рен се вер ни и се ве ро за пад ни. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 15, а мак си мал на 27 сте пе ни. ВОЈ ВО ДИ НА: Сун ча ни пе ри о ди уз раз вој обла ка по под не ко ји се пре ме шта ју са се ве ро аз па да и се ве ра. Кра јем да на је мо гу ћа по ја ва крат ко трај не ки ше по не где. Ве тар слаб до уме рен се вер ни и се ве ро за пад ни. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 12, а мак си мал не 28 сте пе ни. СР БИ ЈА: При јат но вре ме уз тем пе ра ту ру ис под 30 сте пе ни. Би ће до ста сун ча них са ти, али је мо гу ћа по ја ву крат ко трај не ки ше кра јем да на. У ве ћи ни кра је ва би ипак оста ло су во вре ме. Ве тар слаб до уме рен се вер ни и се ве ро за пад ни. При ти сак из над нор ма ле. Тем пе ра ту ра од 12 до 30 сте пе ни. Прогноза за Србију у наредним данима: У не де љу све жи је уз тем пе ра ту ру око 25 сте пе ни. Би ће сун ча них ин тер ва ла уз про мен љи ву облач ност и мо гу ће је вр ло ма ло крат ко трај не ки ше по не где. У ве ћи ни кра је ва би оста ло су во вре ме. Иду ће сед ми це сун ча но и све то пли је вре ме.

БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: На ста вља се ре ла тив но по во љан ути цај вре мен ских при ли ка. Ипак се са ве ту је опрез ср ча ним и це ре бро ва ску лар ним бо ле сни ци ма. Ме те о ро пат ске ре ак ци је се мо гу ја ви ти у ви ду бо ло ва у ко сти ма и згло бо ви ма, гла во бо ље и нер во зе.

Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

Beч

Varшava

Kijev

Moskva

Oslo

St. Peterburg 18 Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

Пе вач, глу мац и ак ти ви ста за људ ска пра ва Ха ри Бе ла фон те из ја вио је да је стра шно што се Би јон с е и Џеј Зи не ба ве ху ма ни т ар ним ра дом. - Ни с ам за до во љан по ло жа јем Афро а ме ри ка на ца у Хо ли ву ду. Ни ко од њих не при ча при чу на шег на ро да, не от кри ва ко смо ми за и ста. Ма њи не су у све ту слав н их и да љ е угње т а ва не. По гле дај те Би јон се и ње ног му жа. Шта су они ура ди ли да по бољ ша ју по ло жај на ше за јед ни це? Ни шта. Не ра де ни шта. Дај те ми Бру са Спринг сти на, он не што ра ди за све угро же не - ре као је Бе ла фон те. Ина че, Би јон с е и Џеј Зи не дав но су про гла ше ни за нај пла ће ни ји слав ни пар на све ту.

VIC DANA Учи те љи ца ка же: - Ку пу јем, ку пу јеш, ку пу је, ку пу је мо, ку пу је те, ку пу ју. Пе ри це, ре ци ми ко је је то вре ме. - Вре ме рас про да је!

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

141 (-5)

Slankamen

196 (-2)

Jaшa Tomiћ

Apatin

222 (-2)

Zemun

246 (-2)

Bogojevo

210 (-1)

Panчevo

264 (-2)

Baч. Palanka

220 (4)

Smederevo

446 (-4)

Novi Sad

182 (6)

Tendencija stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

189 (-7)

S. Mitrovica

33 (-6)

Tendencija stagnacije

Senta

262 (4)

Beograd

190 (-3)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

344 (7)

Tendencija stagnacije

Titel

180 (-1)

NERA

Hetin

66 (-14)

TISA

-36 (-2)

Tendencija stagnacije

Kusiћ

32 (-2)

Reшeњe iz proшlog broja