Dnevnik 11.septembar 2012. by jovan radosavljevic

NOVI SAD *

UTORAK 11. SEPTEMBAR 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23554 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

Vlada usvojila antikrizni paket i pove}ala PDV na 20 posto str. 5

l Na hranu ostaje stari porez, nema otpu{tawa ni zamrzavawa plata...

l Jeftinija registracija, skupqe pu{ewe

l Trinaesta penzija ugro`enima od utorka

I[TVAN PA STOR, PRED SED NIK SKUP [TI NE APV

Lo{e {to je rebalans krojen bez konsultacija s Pokrajinom NA KON SNS-a, I U SPO-u TVR DE DA JE OD BOR NI KU MA LE [E VU NU \EN NO VAC DA SU TRA NE DO \E NA SED NI CU SKUP [TI NE NOVOG SADA

Starovi}: Raspisana „poternica”, odbornici se izolovali

str. 3

Foto: B. Lu~i}

str. 2

NOVOSA\ANI TR^ALI S ATLETSKIM ZVEZDAMA: Novo sa |a ni svih ge ne ra ci ja tr ~a li su ju ~e kroz grad sa srp skim atlet skim zve zda ma Iva nom [pa no vi} i Igo rom [ar ~e vi }em. Pro mo tiv na tr ka je po ~e la na \a~ kom igra li {tu, oda kle su se tr ka ~i upu ti li ke jom, kroz Du nav sku uli cu, do Tr ga slo bo -

JU ^E PO SLE POD NE PORED [KOLE NA NO VO SAD SKOM LI MA NU 3

Pucwima iz automobila rawen mladi} str. 13

SPORT

str. 14 – 20

NASLOVI

Politika 3 Pavli~i}: SPO doveo u ZIG 30 qudi u posledwih mesec dana

Ekonomija n SUDBINSKA UTAKMICA n FUDBALERI SRBIJE U KO[ARKA[A SRBIJE NOVOM SADU DO^EKUJU VELS

4 Srpske porodice u raqama kursa evra 4 Italijani repu pla}aju 4,3 dinara

Tre}e doba 6 Sve mawe se kandidata gura za penziju

Novi Sad

n IzVE[TAJI I TABELE NI@ERAzREDNIh LIGA

n SERENA OSVOJILA US OPEN

7 Hrabro srce protiv ve{ta~ke stene 8 Automati iznajmquju gradske bicikle

9 Izvori{te [trand vra}a se u `ivot 9 U „^isto}i” klin~ zbog zapo{qavawa

Vojvodina 10 Lak{i posledwi dani `ivota

Dru{tvo 11 Master za omladinski rad

Crna 12 Goran Kne`evi} se ne}e pozvati na imunitet

Kultura 21 Dugove~nost i {irina susretawa kraj Tise

de pa Bu le va rom Mi haj la Pu pi na na zad do \a~ kog igra li {ta. Tr ka ~i su la ga no is tr ~a li pet ki lo me ta ra, a sport ska ko lo na je pri vu kla ve li ku pa `wu su gra |a na. Ovo je ujed no bi la uver ti ra za ve li ku be o grad sku tr ku „We run Belgrade”, ko ja }e se odr `ati 16. sep tem bra.

Prete`no sun~ano Najvi{a temperatura 31 °S

POLiTikA

utorak11.septembar2012.

PREMIJER IVICA DA^I]

Glu post, ka kvo pri zna va we Ko so va? Pre mi jer Sr bi je Ivica Da~i} iz ja vio je ju ~e da je uslov za pri kqu ~e we Sr bi je Evrop skoj uni ji {to ve }a re lak sa ci ja od no sa Be o gra da i Pri {ti ne i ot kla wa we pro ble ma ko ji one mo gu }a va ju nor ma lan `i vot gra |a na. „Sr bi ja je sprem na da na sta vi di ja log, da de fi ni {e sve me |u sob ne pro ble me i da ra di na wi ho vom ot kla wa wu”, re kao je Da ~i}. Pre mi jer je re kao da je „glu post da je za ula zak Sr bi je u EU pri hva ta we ne za vi sno sti Ko so va i Me to hi je”. „Mi sli mo da je neo p hod no di ja log na sta vi ti na po li ti~ kom ni vou, {to zna ~i da se na |e kom pro mi sno pri hva tqi vo re {e we

za obe stra ne. O~e ku jem da se u na red nom pe ri o du ti raz go vo ri na sta ve, a na kom ni vou i ka kvog for ma ta, kao i ko }e bi ti pri su tan od stra ne me |u na rod ne za jed ni ce su te me o ko ji ma }e pred sed nik Sr bi je Tomislav Nikoli} raz go va ra ti na za se da wu ge ne ral ne skup {ti ne UN”, re kao je Da ~i} . Pre mi jer Sr bi je je pod se tio da je ta ko zva nu ne za vi snost Ko so va ne pri zna je ce la me |u na rod na za jed ni ca i da u EU po sto ji pet ze ma qa ko je je jo{ ni su pri hva ti le. Go vo re }i o ta ko zva noj ne za vi sno sti Ko so va Da ~i} je re kao da „ako je UN kqu~ ko sov ske ne za vi sno sti, on da to ga ne ma bez ak tu el nog u~e {}a Sr bi je”.

ALEKSANDAR VU^I] U BERLINU

Zna ~aj no part ner stvo pred na ma Pot pred sed nik Vla de Sr bi je Alek san dar Vu ~i} iz ja vio je ju ~e u Ber li nu, po sle pot pi si va wa Me mo ran du ma o raz u me va wu iz m e | u Elek t ro p ri v re d e Sr bi je i Ne ma~ ke kom pa ni je RWE i raz go vo ra sa ne ma~ kim vi ce kan ce la rom i mi ni strim pri vre de Filipom Reslerom, da o~e ku je zna ~aj no pro du bqi va we sa rad we dve ze mqe u obla sti ener ge ti ke, ali i dru gim obla sti ma.”Ne ma~ ka stra na je in si sti ra la na funk ci o ni sa wu prav ne dr `a ve i po sto ja wu do brih uslo va za in ve sti to re. Ono {to smo mi mo gli da tra `i mo je da Ne ma~ ka {to pre kre ne u re a li za ci ju ovog Me -

mo ran du ma, da za vr {i mo sve u ve zi sa bi ro krat skim pro ce du ra ma u naj kra }em ro ku i da kre ne mo u grad wu Ter mo e lek tra ne Ni ko la Te sla 3, {to je za nas od ì vot ne va `no sti”, iz ja vio je Vu ~i}. Vu ~i} je po no vio da je Ne ma~ ka „kqu~ ni stra te {ki part ner Sr bi je, mo `da i zbog na {e è qe da ide mo u EU”. „Mi po {tu je mo sve dru ge, oni }e do bi ti ne ke dru ge po slo ve, ali ova kvi po slo vi se skla pa ju u skla du sa stra te {kim part ner stvom ko je ima te”, pri me tio je Vu ~i} i uka zao da ni je re~ o ne ka kvom ten de ru, ve} o do go vo ru iz me |u dve dr à ve.

dnevnik

I[TVAN PASTOR, PREDSEDNIK SKUP[TINE VOJVODINE

Lo {e {to je re ba lans kro jen bez kon sul ta ci ja s Po kra ji nom Pred sed nik Skup {ti ne Voj sred sta va pred vi |e nih re pu vo di ne I{tvan Pastor iz ja bli~ kim bu xe tom, od ko jih je vio je da je Re pu bli~ ka vla da dve tre }i ne na me we no za ka ju ~e usvo ji la pred log re ba lan pi tal ne in ve sti ci je u Po kra sa bu xe ta bez ika kvih kon sul ji ni. ta ci ja sa po kra jin skom ad mi Ko men ta ri {u }i ju ~e ra {wi ni s tra c i j om. Pa s tor je za zah tev DSS-a da se Po kra ji ni „Dnev nik” oce nio i da je ta re ba lan som us kra te sred stva kav od nos cen tral ne vla sti za nad le `no sti ko je je ospo ri pre ma Po kra ji ni ve o ma lo{, Ustav ni sud, Pa stor je re kao te da bi, uko li ko bi po stao da je DSS u opo zi ci ji i da prak sa, „to bi lo ve o ma pro mo è da pri ~a {ta god ho }e, ble ma ti~ no”. ali da to ne mo gu da ~i ne oni - Do sa da smo uvek bar raz go ko ji su u po zi ci ji da do no se va ra li pri li kom de fi ni sa wa od lu ke. pred lo ga bu xe ta - Na dam se da ili re b a l an s a do us k ra } i v a w a I{tvan Pastor bu xe ta sa pred tih sred s ta v a i Tomislav Nikoli} ne } e do } i, jer stav n i c i m a Re pu bli~ ke vla de. razgovarali su ju~e Ustav je tu sa Dru g a je stvar svim ja s an i u Beogradu {to u tim ra ni pred v i | a mi n i i o osporenim jim raz g vo r i m a mum se d a m a po ingerencijama APV ni je bi lo ostva sto re pu bli~ kog re no po {to va we bu xe ta za Voj vo ustav nih prin ci pa ve za nih za di nu - pod vu kao je {ef voj vo fi nan si ra we Voj vo di ne; me |an skog par la men ta. |u tim, sad nas ni je ni kon sul I{tvan Pa stor, ko ji je i to vao - is ta kao je Pa stor. pred sed nik Sa ve za voj vo |an On je ka zao, da zbog iz o stan skih Ma |a ra po tvr dio je na ka kon s lu t a c i j a iz m e | u dva {em li stu da se ju ~e sa stao sa ni voa vla sti pri li kom utvr pred s ed n i k om Sr b i j e To mi |i va wa ak tu e la nog re ba lan sa, slavom Nikoli}em, te da je sa ne mo è ni da oce wu je da li su wim raz go va rao i o pi ta wu ustav ne od red be o fi nan si ra ospo re nih in ge ren ci ja APV, wu Po kra ji ne is po {to va ne. od n o s no po t re b i re { a v a w a - To }e mo vi de ti tek kad tog pi ta wa di ja lo gom. upo re di mo ci fre iz pred lo - U tom raz go vo ru is ta kao è nog re ba lan sa sa ustav nim sam da bi bi lo ja ko va `no da od red ba ma. Ako to bu de is po se re {e wa za pro ble me na sta {to va no, on da }e bi ti u re du, le na kon od lu ke Ustav nog su da a ako ni je, on da ne }e - po pru o ospo r o v a w u nad l e ` no s ti ~io je Pa stor, pod se tiv {i da Voj vo di ne i pi ta wa da qih od Ustav Sr b i j e ga r an t u j e Po no sa cen tral ne i po kra jin ske kra ji ni naj ma we se dam od sto vla sti re {a va ju di ja lo gom, te

da ne bi bi lo do bro da se u tom po gle du stva ra ju kon flikt ne si tu a ci je ko ji ma je ina ~e na {e dru {tvo ve} op te re }e no zbog ogrom nih so ci jal no-eko nom skih pro ble ma - re kao je Pa stor, do dav {i da je Ni ko li} na te we go ve po ru ke „iz ra `a vao sprem nost da u okvi -

Je {i}: Nisu nas ni{ta pitali

Pal ma „iz veo” Sr bi ju na mo re Dragan Markovi} Palma sta vio je za sta vu Sr bi je na par ~e ze mqe u Gr~ koj, od dva hek ta ra, pre ko pu ta ostr va Ta sos, ko ju je do bio na po klon od gra da Hri so pu li. „Gde mi po bo de mo za sta vu to je na {e i è lim da vam ka èm da smo mi Sr bi po zna ti da ta mo gde je srp ska za sta va tu je i srp ska ze mqa”, re kao je gra do na ~el nik Ja go di ne pri li kom pre u zi ma wa dva hek ta ra ze mqe uz gr~ ku oba lu na Egej skom mo ru. Gr~ki grad Hrisopuli je pro{log septembra poklonio Jagodini ukupno pet hektara zemqe uz obalu, u Keramotiju, na kojoj }e Jagodina izgraditi hotel za letovawe dece iz socijalno ugroènih porodica. Sa druge strane, Jagodina je Gr~koj poklonila tri hektara zemqe u industrijskoj zoni uz Koridor 10, gde }e Grci mo}i da investiraju.

Po kra jin ski se kre tar za po qo pri vre du Goran Je{i} iz ja vio je ju ~e da voj vo |an ska vla da ni je kon sul to va na u ve zi sa re ba lan som re pu bli~ kog bu xe ta. Je {i} je re kao za TV Voj vo di na i da je po treb no da se iz re pu bli~ kog bu xe ta fi na ni sra ju sve nad le `no sti Voj vo di ne, ona ko ka ko su de fi ni sa ne u Usta vu Sr bi je. „Tre ba da se oslo ni mo na Ustav Sr bi je i da se od lu ka ma i re {e wi ma iz Usta va fi nan si ra ju nad le `no sti Voj vo di ne, ka ko su de fi ni sa ne i ka ko pi {e u Usta vu Sr bi je”, re kao je on. Pre ma we go vim re ~i ma, i po red ve li kog za la ga wa za de cen tra li za ci ju i ve li kih pri ~a o de cen tra li za ci ji u Sr bi ji i ovag pu ta, kao mi mno go pu ta do sa da Vla da Voj vo di ne ni je kon sul to va na o re ba lan su bu xe ta Sr bi je”. „To je za me ne jed na lo {a po ru ka ko li ko znam Vla di Sr bi je go ri pod no ga ma gde je vre me kqu~ ni fak tor

za wih a ipak je tre ba la da na |e ma kar je dan dan vre me na da se kon sul tu je mo”, re kao je on. On je na veo i da }e Vla da Voj vo di ne po {to va ti sva ku od lu ku Ustav nog su da i shod no to me usa gla {e ne su nad le `no sti po kra ji ne. „Te nad le `no sti ko je su ustav ne nad le `no sti tre ba da se fi nan si ra ju u do me nu gde se po mi we Auto nom na po kra ji na Voj vo di na”, re kao je Je {i} ob ja sniv {i da je „to naj v}i deo nad le `no sti ko je je sta jao i pre od lu ke Ustav nog su da”.

ru svo jih mo gu} no sti do pri ne se pro na l a ` e w eu re { e wa”. Pa stor je na veo da je na sa stan ku s pred s ed n i k om Sr bi je raz go va rao i o pra v i m a na c i o n a le nih ma wi na i po lo ` a j u ma | ar s ke za jed ni ce u Sr bi ji, jer je, ka ko je na veo, to „per m a nent na te ma ko ja se uvek mo ` e na d o gra |i va ti”. I iz ka b i n e t a pred sed ni ka Re pu bli k e sa o p { te n o je ju ~e da je To mi slav Ni k o l i} na sa s tan k u sa pred sed n i k om Skup {ti n e Voj v o d i n e I{tva n om Pa s to rom iz ra zio za do voq s tvo „{to u Sr b i j i svi, pa i pri pad ni ci ma |ar ske na ci o nal no sti u`i va ju sva de mo krat s ka pra v a po naj vi {im svet skim stan d ar d i m a„. U sa o p { te w u se na vo di i da su Ni ko li} i Pa stor raz go va ra li „o po tre bi i po te zi ma ko je tre ba po vu }i ka ko bi dr `a va za {ti ti la kul tur na i na ci o nal na pra va ma |ar ske ma wi ne u Sr bi ji i na taj na ~ in jo{ vi { e u~vr s ti l a most sa rad we iz me |u dva na ro da”. B. D. Savi}

DSS: Uki nu ti fi nan si ra we ospo re nih voj vo |an skih nad le `no sti De mo krat ska stran ka Sr bi je o~e ku je od Vla de Sr bi je da }e re ba lan som bu xe ta za ovu go di nu bi ti uki nu to fi nan si ra we onih nad le `no sti po kra ji ne Voj vo di ne ko je je Ustav ni sud Sr bi je pro gla sio ne u stav nim. Ustav ni sud Sr bi je je 10. ju la ospo rio ustav nost 22 od red be Za ko na o utvr |i va wu nad le `no sti Auto nom ne po kra ji ne Voj vo di ne, ko je se, po red osta log, od no se na we no pred stav ni {tvo u Bri se lu, na mo gu} nost po sto ja wa „glav nog gra da” po kra ji ne, kao i na broj ne nad le `no sti u obla sti na u ke i teh no lo {kog raz vo ja, a me |u wi ma i stav po ko jem se obez be |u je no vac za rad Voj vo |an ske aka de mi je na u ka i umet no sti. Port pa rol DSS Petar Petkovi} re kao je na kon fe ren ci ji za no vi na re da o~e ku je da }e Vla da Sr bi je bi ti pri vr è na dr à vi Sr bi ji i o~u va wu prav ne dr à ve i po {to va wu Usta va Sr bi je. „Za sva pla }a wa iz bu xe ta mo ra da po sto ji za kon ska osno va, a za kon ska osno va ne po sto ji za pla }a we onih nad le `no sti ko je su pro tiv u stav ne. Na toj od lu ci vla da }e po ka za ti da li po {tu je Ustav Sr bi je i prav nu dr à vu”, re kao je Pet ko vi}. On je upi tao i da li je u pro te kla dva me se ca bi lo ne ke vr ste fi nan si ra wa voj vo |an ske aka de mi je na u ka i umet no sti.

TVIT CRTICA Mi le i Ma ja na pu tu do mi ra Ne ma po li ti ~a ra ga dqi vog na po lo à je. Za to se i pra ve na u~ no-fan ta sti~ ne ko a li ci je, s ko ca i ko nop ca, ma te ma ti kom to li ko pro stom da je naj ~e {}e uvre dqi va. Ta kva prak sa stvo ri la je po li ti ~a re ko ji ula ze u vlast sve vi ~u }i da ni su u vla sti. Mi lan \u ki} iz SPO i Ma ja Goj ko vi} iz NP sva ka ko su deo vla sti na raz li ~i tim ni vo i ma. To im ne sme ta da boc ka ju jed no dru gog op tu `ba ma da su ono {to je su - vlast! Wi hov nad re al ni di ja log na Tvi te ru sle di: Milan \uki}: Maja Gojko vi } o bjasni i Stefanovi} u da t i da prostor za posl an i~ki klub ko svet. Maja Gojkovi}: To ne rad i iz vr{na v last ve} sk up {t ina. Vi ste sad deo vl ada ju}e ve}ine p a }u zam ol iti za pomo}. UO NIS va`niji je od izvr`ne funkcije. Milan \uki}: Nismo deo vladaju}e ve}ine, niti je podràvamo, a ti? Maja Gojkovi}: Nis mo deo izvr{n e vl as ti {to je prove rq ivo, n i UO ni{ta ni{ta. Podràvavamo sve {to donosi promene. Milan \uki}: Podr àvate sve {to vla da pre -

dlo`i b ez i zuzetka. Problem je {to je Dinki} neke ispedalirao iz URS-a Maja Gojkovi} T o je kom pl iment a ne p roblem. Pro blem je { to morat e da budet e u koalic ij i u NS. Mene o stavite na miru, n e razumem tu opses iju. Milan \uki}: OK Maja Gojkovi}: Mir. Milan \uki}: Mir.

Ra zv oj deficita P rediz borna obe} aw a vl adaju }ih strana ka da se Srbija v i{ e ne }e za du `iv ati pa la su u v odu v e{ }u d a je zadu` ivawe neminovno. Rupe u b uxetu popuwav a}e se i ve}im P DV-om, ali sve te vesti kao da nesta ju usred {areni h pri~a o sidbini DS. To je na tviteru primtio liberal Bojan \uri}: „Svako da qe zadu`i vawe }e bi ti razvoj no, iskqu~i vo po pr oj ektima” , rekao je p rimijer. Jeste, z a razvoj de ficit a. „Ho}e da pove }aju PDV , to j e gre{ ka”... „Vid i Tadi} i \i las”

^ega se Mi }un set io Ho}e li D S vodit i tr iumvirat ili j ed an lide r, ho}e li ga gl as ati d el egati ili svi ~ la -

novi, pri~e su ko je okupiraj u m edije p os led wih ne deqa. N a| e se tu me st a i z a mi {q ewe na is ku sn i jeg me|u demokrtama Dragoquba Mi}unovi}a. Socijalista Boris Mili}evi} setio s e z bog ~e ga bi Mi }u novi}u m og ao da s meta d el ega tski sist em glas aw a: Mi}u nov i} protiv del egatskog pr incipa birawa pred sednika DS-a. Mo ra da se setio kako j e on pro {a o prot iv \in| i} a.

Suzana, bud i ne` na Ras pl et u DS }e s a~ ekati no vembar, do ka da }emo gled ati o{tru k ampawu najvi {ih fu nk cionera o ve st ranke. Za po~eta k Boris T adi} na ja vio je gostovawe na B92 kod Suzane Trnini}. Liberal Drago Kova~evi} zamo lio j e novinar ku z a uslugu: Suzana bu di „ne`n a„ pr em a Tadi}u u p on edeqak. On je ve} „biv{i „. Zovni \ilasa pa ga p ro pitaj .

Utisa k Utisak nedeqe gledaj u mnogi. Nervira i h, vi~u na T V, ali ipa k gle daju. Ka d ih se pozo ve u emisiju, n e propu{taju g os to vawe. Ove nede -

qe p red gleda ocim s u se prepi ral i jo{ uve k gr don a~elnik No vo g Sad a Igor Pavli~i} i gradona~eln ik u poku {a j u Milo{ Vu~evi}. G ledala ih j e visoka funkcioner ka URS Jasna Mati} i pr imetil a: Ono kad se tolik o izne rvira{ gled aju}i utiske da u pola 11 no}u po~ne{ da sprema{ stan... Za Milo{a Vu~evi}a, iz bitno druga~ij eg ugla, utisak je bi o: Moj utisak je .. .da s e vid imo u n ekom boqem Novo m Sa du... „

Bala ns i B ata St ojkov i} ^ ini se da napre dwaci dobro raspore |u ju sv oj a putovawa po sv etu, ka ko neko n e bi na ne ~e mu zameri o. Dok se Tomislav Nikoli} znoj i na kanabetu k od Putin a, Aleksandar Vu~i} s e ozb iqno n ad ao na ob ilaza k Nema~ke. O bojic u je od u{evq ewe obuz el o pa Toma govo ri da j edino Srb iju vi{e vol i o d Rus ije, d ok mu m la |i kolega priznaje da bez Nema~ke nema razvoja Srbije. Boris Barjaktarovi} iz URS napravio je dobro pore|ewe sa jednim od najpopularnijih filmova u nas: B92: „Bez Nema~ke nema razvoja Srbije”. To je govorio i Bata Stojkovi} u ’Ko to tamo peva’ al mu niko nije verovao... P. K.

politika

dnevnik

NA KON SNS-a, I U SPO-u TVR DE DA JE OD BOR NI KU MA LE [E VU NU \EN NO VAC DA SU TRA NE DO \E NA SED NI CU SKUP [TI NE GRA DA

Sta ro vi}: Ras pi sa na „po ter ni ca”, od bor ni ci se izo lo va li Svo je vr sna po ter ni ca ras pi sa na je za od bor ni ci ma No vog Sa da oku pqe nim u no vu skup {tin sku ve }i nu, tvr di u iz ja vi za „Dnev nik” port pa rol SPO-a i funk ci o ner no vo sad skog od bo ra te stran ke Ne ma wa Sta ro vi}. On je po tvr dio na -

vo de da je wi ho vom od bor ni ku Vo ji nu Ma le {e vu nu |e no 50.000 evra da se ne po ja vi na sed ni ci Skup {ti ne gra da, ko ja je za ka za na za su tra i na ko joj no va ve }i na o~e ku je sme nu vla sti u No vom Sa du. - Ap so lut na isti na je ono {to je re ~e no - re kao je ju ~e Sta ro vi}, ko men ta ri {u }i na vo de pred sed ni ka no vo sad skog od bo ra SNS-a Mi lo {a Vu ~e vi }a u emi si ji „Uti sak ne de qe” na TV B92 da je „od bor ni ku SPO-a Vo ji sla vu Ma le {e vu nu |e no 50.000 evra i 20.000 evra za po sred ni ka da se ne po ja vi na pred sto je }oj sed ni ci grad ske skup {ti ne”, na po mi wu }i da je gre {ka sa mo u ime nu ~o ve ka ko ji ni je Vo ji slav ne go Vo jin. „Po ter ni ca”, is ta kao je port pa rol SPO-a, ni je pre ja ka re~. - Jer, na `a lost, svi dru go ra zred ni bi zni sme ni ima ju ime na i pre zi me na od bor ni ka Skup {ti ne gra da, i ako bi lo ko od wih us po sta vi kon takt sa wi ma nu de 50.000 evra, a wi ma 20.000 evra kao po sred ni ci ma. To je stra {no, ali ako ne kog

gra do na ~el nik No vog Sa da Igor Pa vli ~i}, ali da „on svo jim po na {a wem to me da je ve tar u le |a”, na vo de }i da je ra ni je iz ja vqi vao da ne }e da pod ne se ostav ku i da ni je si gu ran da po sto ji no va skup {tin ska ve }i na. Port pa rol SPO-a je ka zao i da su se Vo jin Ma le {ev i osta li od bor ni ci no ve ve }i ne, zbog po me nu tih de {a va wa i „ve o ma ru `ne” at mos fe re u No vom Sa du, „izo lo va li” i da „ne iz la ze iz svo jih sta no va”. Ni {ef no vo sad skih na pred wa ka Mi lo{ Vu ~e vi} u TV emi si ji, u ko joj je go sto vao i gra do na ~el nik Pa vli ~i}, ni je è leo da ka è ko je Ma le {e vu nu dio no vac, is ta kav {i da je o to me oba ve stio po li ci ju, a da je od tog od bor ni ka do bio sa gla snost da jav no iz ne se da mu je nu |en po me nu ti no vac. Vu ~e vi} je ka zao da ve} ne ko li ko da na upo zo ra va da od bor ni ci od stra ne ne kih di rek to ra jav nih pred u ze }a do bi ja ju fi nan sij ske po nu de da gla sa ju za ak tu el nu vlast. - Ne mi slim da je to or ga ni zo vao Pa vli ~i}, ve} ve ru jem da to ide iz po kra jin ske ad mi ni stra ci je - re kao je Vu ~e vi}, is ti ~u }i da SNS „ni kog ni je ni ku pio ni uce nio da pot pi {e ko a li ci o ni spo ra zum”. Pa vli ~i} je re kao da je ve }i na „na dru goj stra ni”, ali da }e se vi de ti u sre du da li }e gla sa we u Skup {ti ni to i po tvr di ti. - Uko li ko bi ostav ku pod ne li ja i pred sed ni ca skup {ti ne po sta vi lo bi se pi ta we ko }e da vo di skup {ti nu i da li bi se ta sed ni ca uop {te odr à la, a to bi sa mo pro du ì lo ova kvu si tu a ci ju u gra du ko ja {to pre mo ra da se raz re {i - re kao je Pa vli ~i}, od go va ra ju }i na pi ta we za {to ni je pod neo ostav ku ka da

Ob ja {wa va ju }i ka ko je do sko ra {wa vla da ju }a ko a li ci ja iz gu bi la ve }i nu u Skup {ti ni gra da, Pa vli ~i} je re kao da su tri od bor ni ka SPO-a za jed no sa {est od bor ni ka Rom ske de mo krat ske stran ke for mi ra li no vu od bor ni~ ku gru pu u par la men tu, te da su od we ga tra `i li ve }e u~e {}e u upra vqa wu jav nim pred u ze }i ma, tj. pred u ze }i ma sa ve }im bu xe tom. - Na to ni sam `e leo da pri sta nem jer ni sam mo gao da ri zi ku jem i

sa od bor ni~ kom gru pom ’Svi za No vi Sad’ ~i ja pred sed ni ca do la zi iz re do va SPO-a„, te da se „ce la ko re spo den ci ja sa tom od bor ni~ kom gru pom vo di pre ko SPO-a”. - Ne kri je mo da su nam ciq po li ti~ ke pro me ne u gra du, a sa RDS-om sa ra |i vao je i DS, sa mo {to su oni to kri li, a ra ~u na li su na wi ho ve gla so ve - re kao je Vu ~e vi}, ko ji je de man to vao da je je dan od uslo va za pot pi si va we ko a li ci o nog spo ra zu ma da su pru ga li de ra SPO-a Da -

Gra fit Na kon TV emi si je u ko joj je re ~e no da je od bor ni ku SPO-a Vo ji nu Ma le {e vu nu |en no vac da ne do |e na sed ni cu Skup {ti ne gra da No vog Sa da, na zgra di u ko joj sta nu je is pi san je gra fit, na veo je port pa rol SPO-a Ne ma wa Sta ro vi}. - Taj gra fit ni je uvre dqiv. Pi {e „Vo ku za gra do na ~el ni ka”, ali ipak do pri no si at mos fe ri u No vom Sa du - oce nio je Sta ro vi}. Na {em li stu je iz SPO-a ju ~e upu }e na fo to gra fi ja tog gra fi ta. do go va ram se sa oni ma za ko je se sum wa da su na ne le ga lan na ~in do {li do gla so va na iz bo ri ma - re kao je Pa vli ~i}, is ti ~u }i da su RDS upra vo na pred wa ci op tu `i li za ku po vi nu gla so va. On je is ta kao da je DS ce nu sa rad we sa LSV-om u No vom Sa du pla ti la na iz bo ri ma i da se on pi -

ni ca Dra {ko vi} osta ne u Uprav nom od bo ru Naft ne in du stri je Sr bi je. Pa vli ~i} je re kao da }e no va vlast, ako bu de for mi ra na, ima ti le ga li tet, ali ne }e ima ti le gi ti mi tet. - To }e bi ti vlast ko ju }e ~i ni ti {est od bor ni ka ko ji su na sum wiv

Pa vli ~i}: SPO do veo u ZIG 30 qu di u po sled wih me sec da na Vu ~e vi} je za Pa vli ~i }a re kao da je naj ne spo sob ni ji gra do na ~el nik ko ga je No vi Sad ika da imao, a po seb no mu je za me rio na to me {to, ka ko je re kao, u gra du u po sled we ~e ti ri go di ne ni je bi lo ni jed ne in ve sti ci je i {to je broj ne za po sle nih po ve }an za 15 od sto. Pri tom, ka ko je is ta kao, je di no sma we we bro ja za po sle nih be le ì pri vat ni sek tor dok je u jav nom sek to ru za po sle no vi {e od hi qa du qu di. Go vo re }i o op tu `ba ma sin di ka ta da se u JP ma sov no za po {qa va, Pa vli ~i} je re kao da ne ma sa zna wa da je 500 qu di pri mqe no i da je to prak ti~ no ne mo gu }e s ob zi rom na na ~in funk ci o ni sa wa grad ske upra ve. ni je sra mo ta da to ra di, ni je ni me ne da o to me go vo rim - ka zao je Sta ro vi} ko ji ni je è leo da ot kri va ko su „dru go ra zred ni bi zni sme ni”, do da ju }i da je na is tra `nim or ga ni ma da utvr de ~i we ni ce. Sta ro vi} je re kao i da ne mo è da tvr di da iza to ga sto ji ak tu el ni

- Ni gra do na ~el nik ni Grad sko ve }e ni je da lo ni jed no odo bre we o za po {qa va wu, a je di na

je iz ve sno da ne ma po dr {ku u skup {ti ni. On je is ta kao da }e u sre du, uko li ko bu de sme wen, pru `i ti ru ku Vu ~e vi }u i po nu di ti mu po mo} jer, ka ko je ka zao, zna ko li ko te `ak za da tak o~e ku je no vog gra do na ~el ni ka.

za po {qa va wa za ko ja znam su bi la u Za vo du za iz grad wu gra da ~i jim ra dom ru ko vo de qu di iz SPO-a - re kao je Pa vli ~i}, do da ju }i da je u ZIG-u pri mqe no vi {e od 30 qu di u po sled wih 30 da na. S dru ge stra ne, Vu ~e vi} je ka zao da ima sa zna wa o ma sov nim za po {qa va wi ma i da }e to do ve sti grad u jo{ ve }e pro ble me. On je is ta kao da }e uko li ko bu de iza bran za gra do na ~el ni ka se bi sma wi ti pla tu obe }av {i da }e ona bi ti naj ma wa u okvi ru za kon skih mo gu} no sti, a Pa vli ~i} je re kao da je od 2008. do 2011. go di ne se bi sma wio pla tu za 30 od sto i da ona tre nut no iz no si 160.000 di na ra.

tao „stva ri bi funk ci o ni sa le mno go dru ga ~i je”. Od go va ra ju }i na pi ta we ka ko ob ja {wa va to da je SNS po sle op tu `bi za ku po vi nu gla so va na ra ~un RDS-a sa tom stran kom pot pi sao ko a li ci o ni spo ra zum, Vu ~e vi} je re kao da je „spo ra zim pot pi san

na ~in do {li do gla so va na iz bo ri ma, pet od bor ni ka po kre ta „Dve ri„ i je dan od bor nik vla {ke par ti je NO PO ko ji su is kqu ~e ni iz svo jih stra na ka, i tri od bor ni ka SPO-a ko ji su na iz bo ri ma bi li na li sti LSV-a - re kao je Pa vli ~i}. S. Ko va ~e vi}

REKLI SU

Goj ko vi}: Iza be ri te se Grad ski od bor Na rod ne par ti je u No vom Sa du na ~i jem je ~e lu Ma ja Goj ko vi} sa op {tio je ju ~e da po zi va od bor ni ke u no vo sad skom par la men tu da na sed ni ci za ka za noj za 12. sep tem bar iza be ru vlast. U sa op {te wu se na vo di da je to u in te re su svih gra |a na No vog Sa da, jer je grad, ka ko sto ji u sa op {te wu - „od 6. ma ja u ago ni ji”. „Ni {ta kon kret no se ne ra di, sed ni ce Skup {ti ne gra da se ne odr `a va ju, a jav no ko mu nal ni sek tor je u ve li koj kri zi”, na vo di se u sa op {te wu i do da je da ko god bu de iza bran 12. sep tem bra mo ra da se od mah ba ci na po sao “ka ko bi se za u sta vi lo da qe bez na |e u ko je je grad za pao”. Zah te va }e mo no ve iz bo re za Skup {ti nu gra da uko li ko stran ke ko je ima ju od bor ni ke u par la men tu No vog Sa da 12. sep tem bra ne iza be ru kqu~ ne qu de gra da i ne po~ nu da re {a va ju pro ble me No vo sa |a na, is ti ~e Goj ko vi} ki na stran ka.

@iv ko vi}: Ako me hra bri qu di kan di du ju... ^lan De mo krat ske stran ke Zo ran @iv ko vi} iz ja vio je da bi pri hva tio kan di da tu ru za pred sed ni ka de mo kra ta uko li ko ga „od re |en broj hra brih qu di” kan di du je. @iv ko vi}, ko ji je i ne ka da {wi pre mi jer Sr bi je, ka zao je za „Da nas” da je usva ja wem pred lo ga o de le gat skom gla sa wu na stra na~ kim iz bo ri ma, pot pred sed nik DS Dra gan \i las ste kao po ~et nu pred nost u od no su na dru ge kan di da te za pred sed ni~ ko me sto. Pre ma @iv ko vi }e voj oce ni, \i las, ko ji jo{ ni je zva ni~ no kan di di dat za li de ra DS, ta ko je „se bi obez be dio si gur no me sto pred sed ni ka stran ke”. @iv ko vi} je re kao da ne po dr `a va ni kan di da tu ru \i la sa, kao ni ak tu el nog pred sed ni ka DS Bo ri sa Ta di }a.”Da na {wa DS ne ma ve ze sa stran kom ko ju je vo dio Zo ran \in |i}„, re kao je @iv ko vi} i iz ra zio uve re we da bi mo gao da stran ku vra ti pra vim vred no sti ma.

Pe {i}: Ne ma te poj ma ko li ko ih je So ci o log Ve sna Pe {i} iz ja vi la je da je jo{ od 2006. go di ne upo zo ra va la da je Sr bi ja po sta la par tij ska dr `a va i do da la da je DS ima la du `nost da po sta vi mo der ne in sti tu ci je, nad zor i kon tro lu. Pe {i} je za B92 is ta kla da Sr bi ja i da qe mo ra da se le ~i od po sle di ca de ve de stih go di na i da u dru {tvu ne mo `e sve da bu de po li ti ka, od no sno mo ra da po sto ji gra ni ca sfe ra. Ona je do da la da je ime no va we De ja na Ca re vi }a za {e fa ka bi ne ta mi ni stra prav de iza zva lo mno go kon tro ver zi u do ma }oj jav no sti, is ta kav {i da „to ni je ni {ta ~ud no” jer su mno gi qu di iz biv {e vla sti za u zma li po zi ci je po sle 2000. go di ne. „Ne ma te poj ma ko li ko je qu di iz Mi lo {e vi }e vog pe ri o da, ko li ko su se raz mi le li za vre me po mi re wa i pret hod ne vla sti... U Skup {ti ni sam vi de la ko li ko se tih sta rih ka dro va vra ti lo, ali su svi }u ta li. Do bro je da sa da go vo ri mo, i da sa da obe lo da wu je mo da ne }e mo sad ka ko je ra ni je bi lo”, za kqu ~i la je Pe {i}.

utorak11 . septembar2012.

PRED SED NIK DE MO KRAT SKE STRAN KE BO RIS TA DI] PRO ZI VA STRA NA^ KE KO LE GE, TAJ KU NE...

Mi {ko vi} ho }e pre ko DS u po li ti ku

Pred sed nik De mo krat ske stran ke Bo ris Ta di} iz ja vio je ju ~e da je od lu ~io da se kan di du je za pred sed ni ka DS, jer je uo~io da se u stran ci od 20. ma ja de {a va ju ne ga tiv ni pro ce si i ve ze sa vla sni ci ma krup nog ka pi ta la, {to mo è da bu de ve o ma lo {e i za stran ku i za Sr bi ju. Ta di} je za B92 ka zao da je imao ~vr stu na me ru da me sto pr vog ~e ko va DS pre pu sti ne kom dru gom i da je me |u svim pot pred sed ni ci ma spre mao Dra ga na \i la sa za pred sed ni ka, na vo de }i da DS ni je ni ~i je vla sni {tvo i da or ga ni stran ke tre ba da do no se sve od lu ke. „Ja sam ga (\i la sa) i do veo u stran ku da on bu de kan di dat”, re kao je Ta di} i na veo da se sa da spre ma da mu bu de pro tiv kan di dat za to {to je u oba ve zi da spre ~i ne ga tiv ne pro ce se i da o~u va stran ku ko ja }e sa svim si gur no po no vo bi ti deo vla sti i kao ta kva ima ve li ki uti caj na dru {tvo i dr à vu u ce li ni. Ta di} je is ta kao da je DS ve o ma va àn za dr à vu, da za to mo ra da ima or ga ni za ci ju i da je vo di ~o vek ko ji }e vo di ti ra ~u na o sve mu i svi ma, jer je ve o ma opa sno ako bu de sa zda na na par ti ku la ri zmi ma. „Ako DS bu de dvo pol na or ga ni za ci ja ko ju vo de \i las i Paj ti}, stran ka }e i}i u prav cu kon fre de ra li za ci je i ona }e bi ti vr lo br zo do ve de na u pi ta we i ne }e mo }i da oba vqa svo ju mi si ju”, oce nio je Ta di}. Pred sed nik DS je do dao da „za to stran ku ne mo è da vo di dvo jac, \i las i Bo jan Paj ti}, jer je to ra za ra~ ki mo del ko ji bi osta vio po sle di ce po ce lo dru {tvo i dr à vu”. On je na veo i da je po sle 20. ma ja i dru gog kru ga pred sed ni~ kih iz bo ra „ta man mi slio da se od mo ri”, ali da ni je bio spre man da DS pre pu sti bi lo ko me po je di na~ no. „Ja mir no iz la zim pred gra |a ne, sve {to je bi la mo ja ustav na nad le `nost ja sam za vr {io, i u ono me {to ni je bi la mo ja ustav na du `nost po ku {ao da po mog nem, ~ak i ka da je re~ o Be o gra du”, ka zao je Ta di}. On je ka zao da je ~i nio ve li ke gre {ke, a jed na od wih je i ta {to

tar nu i pro tiv nu stra na~ kim pra vi li ma i do dao da }e u sa da {wim okol no sti ma re a go va ti po li ti~ -

kom kam pa wom do iz bor ne skup {ti ne DS-a 10. no vem bra. Ta ko |e, Ta di} je re kao da su u kam pa wi pro tiv we ga u~e sto va li vla sni ci krup nog ka pi ta la ko ji ima ju po li ti~ ke am bi ci je, i po me nuo Mi ro sla va Mi {ko vi }a, na vo de }i da je ja ko za do vo qan {to su na pret hod nim iz bo ri ma bi li na su prot nim stra na ma. - Naj ve }i pred stav ni ci krup nog ka pi ta la, go spo din Mi {ko vi} i we mu sli~ ni, ima ju in te res da se ume {a ju u po li ti ku i za {to bih ja to sa da krio? To je i wi ho vo le gi -

Po ma gao Din ki }u, Ni ko li }u, Da ~i }u Li der DS-a je na veo da je u za vr {a va wu od re |e nih po slo va po ma gao mno gi ma i to zbog ko ri sti ko ji Sr bi ja od to ga ima - \i la su da Be o grad do bi je kre dit nu li ni ju za me tro od Fran cu ske, Mla |a nu Din ki }u da do ve de „Fi at”, To mi sla vu Ni ko li }u da „pro na |e svoj po li ti~ ki put i ar ti ku li {e no vu stran ku”, Ivi ci Da ~i }u... tim no pra vo da to po ku {a ju kao {to je i mo je da to ka èm. Oni ni ka da ni su mo gli da pri |u dr à vi Sr bi ji i pred sed ni ku re pu bli ke na na ~in na ko ji su to ra di li svih pret hod nih go di na i de ce ni ju ra ni je. Ovo je bi lo pr vi put da im to ni je bil do zvo qe no, jer su oni mo ra li da u|u u re gu lar nu pro ce du ru za {ti te svo jih eko nom skih in te re sa. Ja sam in si sti rao na to me da oni pla }a ju po re ze dr à vi Sr bi ji a ne na Sej {el skim ostr vi ma ili na Ki pru- re kao je Ta di}.

Sre bre ni ca Ta di} je re kao i da pri zna je da je we go va gre {ka {to je u isto vre me oba vqao i dr àv ni~ ku i stra na~ ku funk ci ju, na vo de }i da je jo{ 2008. go di ne na me ra vao da pod ne se ostav ku na funk ci ju pred sed ni ka DS, ali da to ni je u~i nio zbog po sla ko ji je u dr à vi tre ba lo da se oba vi, me |u ko ji ma su za vr {e tak sa rad we sa Ha gom, do no {e we Re zo lu ci je o Sre bre ni ci, po mi re we u re gi o nu...”Da li bi bi lo mo gu }e da se usvo ji Re zo lu ci ja o Sre bre ni ci da ni sam bio pred sed nik stran ke? Pa ko bi gla sao za wu? Da li mi sli te da bi bez bed no sne struk tu re mo gle da oba ve svoj po sao sa ha {kim op tu è ni ci ma da ni je bio pri ti ska svih in si stu ci ja, i pred sed ni ka i par la men ta i dru gih. Znam da je ce na pla }e na, po li ti ka ni je po sao u ko jem ima te cr no i be lo, ve} pla }a te ce nu”, re kao je Ta di} i do dao da je sa da ipak sav taj po sao i za vr {en. ni je spre ~io „bez ob zir ne am bi ci je” i ni je se do voq no ba vio sa mom stran kom. Ta di} je oce nio da je po sled wih me sec da na u ta blo i di ma po kre nu ta ne ga tiv na kam pa wa pro tiv we ga, na vo de }i da su je po kre nu li Dra gan \i las svo jim otvo re nim pi smom o de {a va wi ma u stran ci i Vuk Je re mi} re a go va wem na od lu ku o do de li 7,5 mi li o na di la ra za we go vu kan ce la ri ju u UN. On je tu kam pa wu oce nio kao an ti sta tu -

Pred sed nik DS-a je re kao i da je mo gao da pred vi di {ta }e se de si ti u pre go vo ri ma o for mi ra wu vla de po {to je pred sed nik SPS-a „Ivi ca Da ~i} pret hod ni put okre nuo le |a svo jim po li ti~ kim part ne ri ma”. On je po ru ~io da }e DS bi ti kon struk tiv na opo zi ci ja. „Bi }e mo kon struk tiv ni i po dr `a }e mo vla du sva ki put ka da bu de iza {la s ne kim kon kret nim er vop skim pred lo gom”, re kao je Ta di}.

Uhva }en pi sac gra fi ta Po li cij ska upra va No vi Sad sa op {ti la je da je u su bo tu oko po no }i no vo sad ska po li ci ja za te kla Ne ma wu P. (21) ka ko is pi su je gra fi te ne pri me re ne sa dr `i ne na zgra di Vla de Voj vo di ne. Ka ko se na vo di u sa op {te wu, pro tiv Ne ma we P. bi }e pod ne ta kri vi~ na pri ja va ko ja ga te re ti za kri vi~ no de lo uni {te we i o{te }e we tu |e stva ri. Na zgra di Vla de Voj vo di ne is pi sa ni su gra fi ti “^a nak iz va qen si, vra ti ta blu” i “Ko to sme da pre ti opo zi ci ji, SNP Na {i 1389”. M. V.

ekonomija

utorak11.septembar2012.

dnevnik

SEN]ANSKA [E]ERANA POVE]ALA OTKUPNE CENE

PO^ELI RAZGOVORI S MISIJOM ME\UNARODNOG MONETARNOG FONDA

Ita li ja ni re pu pla }a ju 4,3 di na ra U Fa bri ci {e }e ra TE-TO u Sen ti iz ovo go di {we kam pa we, ko ja je u to ku, sa 13.000 hek ta ra pod {e }er nom re pom na svom si ro vin skom pod ru~ ju, o~e ku ju pro iz vod wu oko 73.000 to na {e }e ra. Ge ne ral ni di rek tor sen }an ske fa bri ke Te o do ra De ak iz ja vi la je ju ~e da je ru ko vod stvo fa bri ke od lu ~i lo da osnov nu ugo vo re nu ce nu re pe sa ~e ti ri di na ra po ki lo gra mu po ve }a na 4,3 di na ra, za si ro vi nu JUS kva li te ta. Po sle od lu ke Vla de Sr bi je da za bra ni iz voz {e }er ne re pe, sen }an ske Fa bri ka {e }e ra TE-TO pr va je {e }e ra na u Sr bi ji ko ja se ogla si la kon kret nim po ve }a wem ot kup ne ce ne si ro vi ne.

De a ko va sma tra da }e od lu ka o za bra ni iz vo za {e }er ne re pe u zna ~aj noj me ri ubla `i ti po sle di ce su {e i do pri ne ti da se iz do ma }e pro iz vod we bi ti obez be |e no pod mi re we po tre ba za {e }e rom. Ona na po mi we da su zbog su {e pri no si re pe zna ~aj no sma we ni, te da na si ro vin skom pod ru~ ju fa bri ke u pro se ku su oko 38 to na po hek ta ru, ali su raz li ~i ti u za vi sno sti od te re na, ta ko da se kre }u od 20 do 50 to na po hek ta ru. Me |u tim, De a ko va is ti ~e da je slast re pe u ovo go di {woj kam pa wi do bra i da je pro se~ na di ge sti ja u pr vih 13 da na kam pa we 17,76 pod sto. M. Mitrovi}

Aran `man s MMF-om mo gu} do go di ne Ple nar nim sa stan kom de le ga ci je Sr bi je sa mi si jom Me |u na rod nog mo ne tar nog fon da, za po ~e li su raz go vo ri ko je }e do 14. sep tem bra mi si ja Fon da vo di ti sa pred stav ni ci ma Vla de i Na rod ne ban ke Sr bi je, sa op {ti la je cen tral na ban ka.

xet za 2013. mo ra ti da po ka `e svo ju ozbiq nost u sre |i va wu jav nih fi nan si ja, re kao je \o go vi} na kon fe ren ci ji za no vi na re. Pre ma we go vim re ~i ma, bu xet za sle de }u go di nu bi }e kon trol ni is pit za no vu Vla du Sr bi je,

GRA\ANI TE[KO OTPLA]UJU BANKARSKE I INE DUGOVE

Srp ske po ro di ce u ra qa ma kur sa evra Gra |a ni Sr bi je sva ke go di ne du gu ju sve vi {e nov ca i sve te è is pu wa va ju svo je oba ve ze. Is tra ì va we ko je je spro ve la kom pa ni ja” EOS Ma triks” go vo ri da je taj dug ve} do se gao 900 evra po gla vi sta nov ni ka. Od po me nu te su me naj vi {e se du gu je ban ka ma - pre ko 700 evra, a osta tak su oba ve ze pre ko ra ~u na za elek tri~ nu ener gi ju i ko mu na li je, po re ze, PTT uslu ge. Isti na, na {e ukup ne oba ve ze su jo{ uvek ma we ne go u okru è wu, a po seb no u raz vi je nim ze mqa ma Evrop ske uni je, gde je to 30.000 evra po sta nov ni ku. Ali, to {to je uku pan dug ma wi ne zna ~i da je gra |a ni ma lak {e da ga vra }a ju. O to me {ta nas kod du go va wa ~e ka u bli skoj bu du} no sti stru~ wak dr Si ni {a Osto ji} ka è: - Naj vi {e kre di ta kod nas je in dek si ra no pre ma evru. Re dov no iz mi ri va we oba ve za za vi si }e da qe od kre ta wa na kurs noj li sti. Sva ka de pre si ja ci ja do ma }e va lu te iz ba ci bar po jed nog du `ni ka iz ko lo se ka. Po red to ga ka ma te su vi so ke, kre dit ni rej ting Sr bi je je bio ni zak, a ne dav no se jo{ sma wio. Za to }e sto pe i da qe osta ti vi so ke, po red rej tin ga na to }e uti ca ti i ~i we ni ca da ne ma nov ca na na {em tr ì {tu uka zu je on. - Ako to me do da mo jo{ i za mr za va we pla ta u jav nom sek to ru, {to je op ci ja ko ja se na ja vqu je, on da je iz ve sno da ni du `ni ci ma ni po ve ri o ci ma ne }e bi ti la ko na red nih me se ci. To go vo re i po da ci o du go va wi ma, sva kog me se ca doc wa ma lo po ra ste. To ni su broj ke ko je su od jed nom alar mant ne ali sve po ma lo pa se do seg ne pri li~ no vi osk ni vo. Kod nas je pro sek pla ta oko 350 evra, a zna se da du `nik la ko ser vi si ra obev ze ka da su one tre }i na. Kod

tre }i nu vi {e u ko rist „ja ~eg po la” . Ka da do |u u po zi ci ju da ne mo gu da vra }a ju du go ve, na {i qu di naj ~e {}e to re {va ju ta ko {to se po no vo za du ù ju. Na taj na ~in se dis pro por ci ja iz me |u pri ma wa i du ga pro du bqu je i te è }e se sve vra ti ti. Naj bo qe pla ti {e kod na su pen zi o ne ri jer ima ju re dov na pri ma wa. [to se ti ~e du go va wa van ba na kr skog kru ga stu di ja „EOS Ma trik sa” po ka zu je da sa mo za stru ju do ma }in stva u Sr bi ji du gu ju 46 mi li jar di di na ra ili sva ki sta nov nik 18.000 di na ra. Kod ko mu nal nih ra ~u na to je 7.000 di na ra. Du go ve ko je da nas na pra vi mo lak {e }e mo iz mi ri ti ubu du }e jer je Ustav ni sud Sr bi je kra jem ju la uki nuo kon form ni na ~in ob ra ~u na ka ma te za ova du go va wa. Od no sno, wen iz nos se ne mo è sva kog me se ca do da va ti na glav ni cu i ta ko uve }a va ti dug. Ob ra ~u na ka ma te na ka ma tu vi {e ne ma. Uz ova kve po dat ke na luk su zi ra we bi lo kog ti pa smo ve} za bo ra vi li. Od ono ga {to ni je neo p hod no u Sr bi ji se naj vi {e iz dva ja za mo bil ne te le fo ne i ben zin. Ovo ni je zbog la god nog ì vo ta. Kod nas je broj fik snih te le fo na ve o ma ma li, po seb no van pod ru~ ja ve }ih gra do va pa je mo bil ni je di na ve za sa sve tom. Sli~ no je i sa auto mo bi li ma - do ~e ka ti auto bus pa jo{ u}i u we ga ~e sto je pra vi je pod vig. Za to se na ben zi nu te {ko ne {to mo è u{te de ti. Upr kos svim is tra ì va wi ma, ~i ni se da se kod nas ì vi bo qe ne go {to po ka zu ju isra ì va wa i zav ni~ ni sta ti sit~ki iz ve {ta ji? Raz lo ge tre ba ta ì ti u si voj zo ni jer rad na cr no je spas jed na ko i za du `ni ke i za po ve ri o ce. D. Vujo{evi}

Van bankarskog kruga, studija „EOS Matriksa” pokazuje da samo za struju doma}instva u Srbiji duguju 46 milijardi dinara, ili svaki stanovnik 18.000 dinara nas mno gi ima ju vi {e od rel nih 120 evra. Po da ci UBS i Kre dit nog bi roa Sr bi je ka `u da su ka {we we gra |a na 4,3 od sto. Ni je mno go, ali u sep tem bru pro {le go di ne to je bi lo 3,6 od sto. [ta gra |a ni Sr bi je mo gu da u~i ne a da po pra ve svo ju si tu a ci ju, do ~e ga im je ipak naj vi {e sta lo zbog wih sa mih? Pre sve ga da se za du `u ju

oba zri vi je. Po me nu to is tra ì va we „EOS Ma trik sa” go vo ri da ola ko ko ri sti mo naj sku pqe po zaj mi ce po put kre dit nih kar ti ca i „do zvo qe nog mi nu sa” .Ta ko su du go va wa po osno vu kar ti ca vi {a se dam do sto ne go la ne a kod mi nu sa su oba ve ze po ra sle za dva od sto. Naj vi {e du gu ju gra |a ni sta ro sti od 26 do 45 go di na, a mu {kar ci su za du è ni ji ne go è ne. Kod te ku }ih ra ~u na to je za ~ak

HIPO ALPE ADRIJA BANKA

Ve }e ka ma te za de vi znu {ted wu Hi po Al pe Adrija ban ka }e, do kra ja ok to bra 2012. go di ne, svim za in te re so va nim gra |a ni ma omo gu }i ti da oro ~e svoj no vac u evri ma po ve o ma kon ku rent nim ka mat nim sto pa ma na pe riod oro ~e wa od tri, dva na est i pet na est me se ci. Za de vi zne de po zi te, uz mi ni ma lan ulog od 100

evra, no mi nal na ka mat na sto pa za pe riod oro ~e wa od tri me se ca na go di {wem ni vou iz no si 4,50 od sto (EKS 4,04 od sto), 5,30 od sto (EKS 4,77 od sto) za 12 me se ci, dok se naj vi {a ka mat na sto pa u vred no sti od 5,50 od sto (EKS 4,95 od sto) ob ra ~u na va uko li ko kli jen ti oro ~e no vac

na 15 me se ci. Ob ra ~un i pri pis ka ma te vr {i se po is te ku ro ka oro ~e wa, dok se ka ma ta pre no si na ra ~un po vi |e wu. Po seb na po god nost je da se u slu ~a ju pre ki da oro ~e wa pre is te ka ugo vo re nog ro ka, na po lo `e na sred stva pri me wu je ka mat na sto pa za iz dr `a nu ro~ nost.

Zu za na Mur ga so va

De le ga ci ju Sr bi je pred vo di la je gu ver ner ka NBS Jor go van ka Ta ba ko vi}, a mi si ju MMF-a Zu za na Mur ga so va. Sa stan ku u NBS, po red gu ver ne ra sa sa rad ni ci ma, pri su stvo va li su pot pred sed nik Vla de i mi ni star ra da, za po {qa va wa i so ci jal ne po li ti ke Jo van Kr ko ba bi} i mi ni star fi nan si ja i pri vre de Mla |an Din ki} sa sa rad ni ci ma. Raz go vo ri, ko je }e to kom svog bo rav ka u Be o gra du ima ti krat ka mi si ja MMF-a, od no si }e se na ana li zu ma kro e ko -

dok je re ba lans bu xe ta, ta kav ka kav je, iz nu |en, jer se za 40 da na ne mo `e mno go ura di ti. Ono {to se even tu al no mo `e ura di ti je sma wi va we tro {ko va mno go broj nih agen ci ja, sma wi va we pa ra fi skla nih na me ta, po ve }a we sto pe PDV-a, re kao je \o go vi} i oce nio da je do bro {to je no va vla da kre nu la i sa ras hod ne a ne sa mo sa pri hod ne stra ne. On sma tra da }e bi ti neo p hod no da Vla da Sr bi je stvo ri pro gram za re struk tu ri ra we ce lo kup nog jav nog sek to ra, a to pod -

Dug kao opti~ka varka Spoq ni dug Sr bi je, pre ma po sled wim ras po lo ì vim po da ci ma NBS iz ju na, iz no sio je 24,1 mi li jar de evra, {to je za 0,4 od sto ma we ne go pret hod nog me se ca, od no sno za 0,2 od sto ma we ne go kra jem 2011. go di ne, iz ja vio je da nas sa rad nik In sti tu ta za tr ì {na is tra ì va wa (IZIT) Sa {a \o go vi}. Me |u tim, zbog pre na preg nu tog bu xe ta, u krat kom ro ku Sr bi ja }e mo ra ti da se do dat no za du ù je u ino stran stvu, ta ko da je ovaj „jun ski pre dah” u za du ì va wu kod ino kre di to ra sa mo „op ti~ ka var ka”, oce nio je \o go vi}. Sma we we spoq nog du ga po sle di ca je va ku u ma na sta log u pe ri o du for mi ra wa no ve vla de, jer se ra ni je odo bre na kre dit na sred stva kra jem fe bru a ra ove go di ne u iz no su od 1,3 mi li jar de evra, ni su u pu noj me ri po ~e la po vla ~i ti, pa sa mim tim ni su ni u{la u ob ra ~un vi si ne ukup nog spoq nog du ga Sr bi je, re kao je \o go vi} na kon fe ren ci ji za no vi na re. nom skog sta wa i iz gle da srp ske eko no mi je, ak tu el nu fi skal nu si tu a ci ju i uti caj iz me na Za ko na o NBS na vo |e we mo ne tar ne po li ti ke. Svo je sta vo ve i pre po ru ke mi si ja MMF-a }e iz ne ti u pi sa nom sa op {te wu za me di je ko je }e ob ja vi ti na kra ju po se te. Stend baj aran `man sa Me |u na rod nim mo ne tar nim fon dom (MMF) Sr bi ja bi mo gla sa sklo pi po ~et kom 2013. go di ne, iz ja vio je ju ~e sa rad nik In sti tu ta za tr ì {na is tra ì va wa (IZIT) Sa {a \o go vi}. Da bi do tog aran `ma na do {lo, Vla da Sr bi je }e kroz bu -

ra zu me va i pro gram za ot pu {ta we vi {ka za po sle nih u jav nom sek to ru, kao i sma we we sub ven ci ja ka ko bi se ta ko li ~i na nov ca upu ti la u stra te {ki va `ne gra ne. „Ovo {to se ra di re ba lan som bu xe ta to je an dol efe kat, spu {ta te tem pe ra tur nu gro zni cu, ma lo je hla di te ali ni ste iz le ~i li boq ku od ko je bo lu je ova ze mqa, a to je me ta sta zi ra we ce lo kup nog jav nog sek to ra u svim obla sti ma i na svim ni vo i ma. Neo p hod no je da se na pra vi rez u toj me ta sta zi ka ko bi se o~u va lo zdra vo tki vo”, oce nio je \o go vi}.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

EMU

Valuta

evro

Va`i za

Kupovni za devize

114,2943

Solidnost, Kraqevo

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu 116,6268

119,3092

113,9444

Australija

dolar

92,5460

94,4347

96,6067

92,2627

Kanada

dolar

91,3916

93,2567

95,4016

91,1118

Danska

kruna

15,3366

15,6496

16,0095

15,2897

Norve{ka

kruna

15,6176

15,9363

16,3028

15,5698

[vedska

kruna

13,4929

13,7683

14,0850

13,4516

[vajcarska

franak

94,5831

96,5134

98,7332

94,2936

V. Britanija SAD

funta dolar

1 1

142,9750 89,3972

145,8929 91,2216

149,2484 93,3197

142,5374 89,1235

Kursevi iz ove liste primewuju se od 10. 9. 2012. godine

Promena %

Cena

Promet

20,00

120

8.400

Albus, Novi Sad

8,33

130

13.000

Energoprojekt holding, Beograd

1,51

470

583.965

Veterinarski zavod, Subotica

0,55

365

12.775

0,29 Promena %

2.800 Cena

137.200 Promet

BIP u restrukturirawu, Beograd

-14,29

58.970

Informatika, Beograd

-11,11

2.000

330.000

-8,77

5.200

10.400

Imlek, Beograd Pet akcija s najve}im padom

Alfa plam, Vrawe Tigar, Pirot Soja protein, Be~ej Vojvo|anskih top-pet akcija

-1,78

221

915.200

-1,50 Promena %

460 Cena

301.478 Promet

NIS, Novi Sad

-0,32

619

2.782.738

Agrovr{ac, Vr{ac

0,00

200

488.200

Soja protein, Be~ej

-1,50

460

301.478

Albus, Novi Sad

8,33

130

13.000

Veterinarski zavod, Subotica

0,55

365

12.775

BELEX 15 (437,15 -0,23) Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

0,00

1.370

1.548.100

NIS, Novi Sad

-0,32

619

2.782.738

Komercijalna banka, Beograd

0,00

1.100

11.915.200

Imlek, Beograd

0,29

2.800

137.200

Soja protein, Be~ej

-1,50

460

301.478

Energoprojekt holding, Beograd

1,51

470

583.965

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

-1,22

405

442.145

Jubmes banka, Beograd

-0,87

10.399

41.596

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

1.600

8.300

Galenika Fitofarmacija, Zemun

0,00

2.289

0,00

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,00

4.380

0,00

Alfa plam, Vrawe

-8,77

5.200

10.400

Tigar, Pirot

-1,78

221

915.200

Veterinarski zavod, Subotica

0,55

365

12.775

Svi iznosi su dati u dinarima

ekOnOMiJA

dnevnik

utorak11.septembar2012.

VLA DA USVO JI LA AN TI KRI ZNI PA KET I PO VE ]A LA PDV NA 20 PO STO

Na hra nu osta je sta ri po rez, ne ma ot pu {ta wa ni za mr za va wa pla ta... Vlada Srbije usvojila je ju~e Predlog rebalansa buxeta za 2012. godinu kao i paket od 12 zakona kojima }e se uvesti red u javne finansije i spre~iti propadawe dràve. Vlada je donela i odluku da se op{ta stopa PDV-a od oktobra pove}a sa 18 na 20 odsto, dok je na sve ìvotne namirnice zadràna snièna stopa PDV-a od osam odsto.

„Osnovno opredeqewe vlade je da ekonomsku krizu , koja je ne samo na{a nego i svetska, prevazi|emo uz najmawu mogu}u {tetu„poru~io je premijer. „Bez obzira u kom periodu je kriza nastala da li je po~ela u Srbiji ili na Zapadu, nema izlaska iz we, ukoliko svako u skladu sa svojim mogu}nostima ne u~ini sve za na{u zemqu i na{ narod. Isto ta-

Od Ru sa mno go vi {e pa ra Na konferenciji se ~ulo da je za preìvqavawe do kraja godine potrebno obezbediti vi{e od milijardu evra kredita, a ne kako se najavqivalo 2,5 milijardi, i da ih, kako je objasnio ministar Dinki}, trenutno jedino Ruska Federacija nudi pod povoqnijim uslovima. Dinki} je na pitawe novinara o 300 miliona dolara ruske kreditne pomo}i srpskom buxetu i 700 miliona dolara za slede}u godinu, rekao da zna se radi o mnogo ve}oj cifri, ali ne}e da otkrije dok to ne u~ine predsednici dve dràve To mi slav Ni ko li} i Vla di mir Pu tin koji se danas sastaju. Premijer Da~i} je pritom primetio da ne zna za{to nekima smeta saradwa sa Rusijom, i da ne postoji zemqa u svetu koja „ima samo jedan izlaz“, ukazuju}i da je ~ak nema~ka kancelarka Angela Merkel predvodila privrednu delegaciju u Kinu da bi se sklopio posao od 150 milijardi evra. - Ne moè se glava dràti okrenuta samo na jednu stranu, jer se vrat uko~i tako, i ne spo~itavajte Rusiju. Na{a Vlada nije ovde da zastupa ni MMF, niti bilo koga, nego Srbiju, ona nam je najdraà, rekao je na Da~i}. Premijer Ivi ca Da ~i} je posle sednice Vlade istakao da ne}e biti u vreme velike ekonomske krize otpu{tawa, ali da }e plate i penzije biti „uskla|ene sa relanim tokom”. Da~i} je me|utim naglasio da }e penzioneri ~iji su mese~na primawa mawa od 15.000 dinara da dobiti 13. penziju.

ko kao {to su znali da rade za sebe, privrednici sada treba da pokaù i da ukaù kako treba raditi za dràvu i za narod” rekao je Da~i}. Premijer Da~i} je rekao i da nije moralno da neko gra|anima govori o stezawu kai{a, a da u javnim preduze}ima zaposleni imaju deset puta ve}e plate nego {to je prose~na plata u Srbiji.

„To nije nezakonito isto kao {to nije nezakonito da strane banke iznesu milijardu i po evra za godinu i po dana u vreme kada Srbija propada. To nije nezakonito, ali je dru{tveno neodgovorno, rekao je Da~i}. „Ho}emo li mi podeliti odgovornost ili }emo problem re{avati samo tako {to }emo stezati kai{ grdajanima” zapitao je on i odgovorio da nema gde vi{e da se „ste`e kai{„ gra|anima jer su prose~ne plate i penzije „toliko niske da vi{e tu efekta nema” Da~i} je rekao da }e usvojene mere doneti u{tede od milijardu evra i podrazumevaju drasti~ne rezove smawewem nepotrebnih tro{kova dr`ave, izme|u ostalog i ukidawe raznih agencija, direkcija i fondova. Ministar finansija Mla |an Din ki} je kazao da je Vlada usvoji-

Dr à va se igra s rad ni ci ma skro ba re - Pan~eva~ka kompanija „Almeks“ jos nije postala vlasnik zrewaninske Industrije prera|evina od kukuza (Ipok), iako je na licitaciji te fabrike u ste~aju, odrànoj u junu pobedila sa ponudom od 959 miliona dinara. Nekada{wi radnici fabrike, ~ekaju}i novog vlasnika, na{li su na evidenciji su`be za zapo{qavawe, a protekle sedmice obratili su se ~elnicima Gradske uprave i Ve}u Saveza samostalnih sindikata Srbije (S S S S) traè}i otvarawe fabri~ke kapije i pokretawe pogona dok je berba kukuruza u punom jeku. Da bi se to desilo i da bi postao vlasnik Skrobare, „Alemeksu“ je neopodna saglasnost Komisije za za{titu konkurencije, odnosno potvrda da nije monopolista.

Pijavu za ispitivawe koncentracije je“Almeks“ podneo 13. jula i ona je dopuwavana i kona~no kompletirana 17 avgusta, saop{tila je antimonoposka komisija. Ukoliko pan~eva~ka kompanija, koja je vlasnik skrobare u Jabuci, ne dobije povrdu da je vlasnik zrewaninske skobare, gubi pravo i na povra}aj depozita, a za kupca se progla{ava drugi ponu|a~ „Agrana-Novo dru{tvo“, ~iji su osniva~i austrijska „Agrana“ i doma}a „MK Grupa“. Zanimqivo je da je “Agrana-Novo dru{vo“ registovana polovinom juna ove godine, i da su firme u osniva~ki kapital ulo`ile po 130 miliona dinara, koliko je bilo potrebno za u~e{}e nas licitaciji Ipoka u ste~aju.

la i izmene 12 zakona u okviru tog paketa, ~iji je ciq uvo|ewe reda u javne finansije. On je istako da je Srbija danas u izuzetno te{koj situaciji,„jer je za pokrivawe buxetskog deficita i otplatu javnog duga ove godine potrebno rekordnih 4,4 milijarde evra, a samo za pla}a-

we kamate tro{i se tri puta vi{e nego na kompletan agrarni buxet”. Dinki} je rekao da bi svako odlagawe fiskalne konsolidacije dovelo Srbiju za godinu do dve u situaciju sli~nu Gr~koj. Paket mera }e omogu}iti obarawe buxetskog deficita sa 7,1 odsto BDP (235 milijardi dinara) na 6,7 odsto BDP do kraja godine. Dinki} je izjavio da primena programa treba da donese u{tedu od 26 milijardi dinara u posledwem kvartalu ove godine i 120 milijardi dinara u narednoj godini. Vlada je donela odluku da dr`ava pla}a penale ukoliko kasni sa povra}ajem poreza na dodatnu vrednost privrednicima i to po istoj kamatnoj stopio od 20 odsto koju pla}aju poreski obveznici ako zakasne sa davawima dr`avi. Velika novina je i to da }e prvi put u gra|evinarstvu PDV pla}ati investitori, a ne izvo|a~i radova, rekao je Dinki}. On je podsetio da su zbog nemogu}nosti pla}awa PDV, mnoga gra|evinska preduze}a

Jef ti ni ja re gi stra ci ja, sku pqe pu {e we Gra|ani Srbije }e od 1. oktobra imati mawe tro{kove za registraciju automobila i do 4.000 dinara, zbog ukidawa nekoliko republi~kih i smawivawa lokalnih taksi, izjavio je Mla|an Dinki}. On je precizirao da }e registracija vozila biti jeftinija za dve do ~etiri hiqade dinara, u zavisnosti od mesta gde se obavqa i da }e se pla}ati, umesto sa sada{wih 12 uplatnica, samo sa jednom. On je istakao da je vlada odlu~ila da pove}a akcize na cigarete, od 1. oktobra, kao i akcize na dizel gorivo, sa povra}ajem za javni prevoz, taksiste, kamionxije, i te~ni naftni gas sa povra}ejm za taksiste, a porez na dividende i prihod od kamata pove}an je sa 10 na 15 odsto.

oti{la u ste~aj i da }e im na ovaj na~in biti olak{ano poslovawe. Ministar Dinki} je najavio da }e buxet za narednu godinu vlada usvojiti do kraja oktobra, a u skup{tini }e se na}i u drugoj polovini novembra i dodao da }e istovreme-

Tri na e sta pen zi ja od utor ka Za vi{e od pola miliona najugroènijih penzionera ~ija su mese~na primawa ispod 15.000 dinara Vlada je obezbedila i posebnu pomo} u iznosu od 16.000 dinara godi{we. Prva rata od 4.000 dinara bi}e ispla}ena slede}e nedeqe, u utorak 18. septembra. no sa buxetom za 2013. biti usvojeno i pove}awe poreza na dobit sa 10 na 12 odsto. Dinki} je rekao da }e privreda Srbije u ovoj godini imati pad BDP-a izme|u 0,5 i jedan odsto. Ministar poqoprivrede Go ran Kne è vi} izjavio je da }e nakon rebalansa buxet za agrar u 2012. iznositi oko 41 milijardu dinara. „Rebalans buxeta nam donosi sredstva za isplatu svih ovogodi{wih subvencija u resoru poqoprivrede i omogu}i}e da u 2013. godinu u|emo bez ijednog dinara duga prema poqoprivrednim proizvo|a~ima,” rekao je Kneèvi}, uz opasku da se tako ne{to godinama unazad nije de{avalo. D. Mi li vo je vi}

EKO NO MI STI O VLA DI NIM ME RA MA

Po ve }a we PDV-a gre {ka Ekonomista Ivan Nikoli} izjavio je da zbog porasta poreza na dodatu vrednost sa 18 da 20 odsto „cenovni {ok” ne bi trebalo da bude ve}i od 1 do 1,5 procenta. „O~ekuje nas jedan cenovni {ok, ali on ne bi trebalo da bude ve}i od 1 ili 1,5 procenta”, kazao je Nikoli}. On je rekao da }e rast cena biti ublaèn time {to nije podignuta poreska stopa za osnovne ìvotne namirnice pa }e PDV ostati snièn i iznosi}e osam odsto. „Cene hleba ili mleka ne bi trebalo da budu ve}e od sada{wih. Time su za{ti}eni oni sa najniìm primawima„, kazao je Nikoli}. On je ocenio da }e porast PDV-a kratkoro~no uticati na puwewe buxeta, ali da su kqu~ne i mere koje treba da olak{aju poslovawe preduze}a, poput ukidawa 130 poreskih stopa, kazao je Nikoli}. Ekonomista Mi ro slav Pro ko pi je vi} ocenio je kao potpuno pogre{nu meru Vlade Srbije da od oktobra

porez na dodatnu vrednost (PDV) pove}a sa 18 na 20 odsto. „Ova mera }e samo privremeno malo popuniti buxet, davi}e privredu, a kroz nekoliko meseci bi}e jo{ samo ve}i problem”, kazao je on. Prokopijevi} je naglasio da se pove}awem PDV-a za dva odsto samo izvla~i novac iz privrede gde se koristi produktivno i on odlazi u dràvu gde se koristi neproduktivno. On je dodao da bi ova mera imala smisla samo ako bi se kazalo da }e se porezi podi}i {est meseci dok se ne smawe rashodi vezano za dràvu i dok se ne otpusti jedan broj qudi iz dràve, a onda }e se oni vratiti tamo gde su bili. „Ovo je jedna {teto~inska politika i od takvog ministra koji to radi ne moè ni{ta boqe ni da se o~ekuje„,naglasio je Prokopijevi}.

tre]e doba

utorak11.septembar2012.

Po ~e la is pla ta pen zi ja Po {ta ri od ju ~e na ku} ne adre se do sta vqa ju pr vi deo av gu stov skih pen zi je a da nas }e svo je pri na dle `no sti do bi ti i oni ko ji ima ju te ku }e ra ~u ne. Ina ~e, iz nos na ~e ku je isti kao i pret hod ni.

Rok za po tvr de |a ka i stu de na ta Re pu bli~ ki Fond PIO pod se }a sred wo {kol ce, ko ri sni ke po ro di~ ne pen zi je, da do kra ja me se ca do sta ve po tvr de o re dov nom {ko lo va wu ka ko im ne bi bi la ob u sta vqe na pen zi ja. Aka dem ci o upi su stu dent ske go di ne tre ba da ih do -

sta ve do kra ja ok to bra. Po tvr de se mo gu pre da ti li~ no ili po sla ti po {tom fi li ja la Fon da ko ja im is pla }u je pen zi je. Sem po tvr de, tre ba upi sa ti i ma ti~ ni broj ro di te qa po ko me se ko ri sti po ro di~ na pen zi ja.

Sve ma we se kan di da ta gu ra za pen zi ju U Sr bi ji je sve ma wi broj zah te va za od la zak u pen zi ju i spla tu na kna da . U pr vih {est me se ci pro {le go di ne pod ne to je 245.700 a u istom pe ri o du ove 219.000 zah te va. Fond PIO je pri li kom iz ra de fi nan sij skog pla na pred vi deo da }e ove god ne bi ti naj ma we 100.000 zah te va za pen zi o ni sa we , ru ko vo de }i se prak som od ra ni je. Me |u tim, broj zah te va je za 1,5 od sto ma wi od pro jek to va nog ra sta. Ana li za po ka zu je da se sma wu je broj po qo pri vre dih i voj nih zah te va za pen zi o ni sa we , dok kod za po sle nih i sa mo sta nih de lat no sti ra ste. U isto vre me ma we je i in va lid skih i po ro di~ nih pen zi o ne ra dok j sta ro snih za 0,3 od -

Srp sko-ne ma~ ki sa mit u No vom Sa du i Be o gra du Ovog me se ca Me |u na rod ni sa ve to dav ni da ni bi }e po sve }e ni ostva ri va wu pra va iz pen zij skog i in va lid skog osi gu ra wa iz me |u Sr bi je i Ne ma~ ke. Oni ko ji ih ostva ru ju po osno vu bi la te ral nog Spo ra zu ma o so ci jal nom osi gu ra wu mo gu do bi ti in for ma ci je i prav nu po mo} od

pred stav ni ka srp skog i ne ma~ kog pen zij skog fon da 18. sep tem bra u No vom Sa du i dva da na ka sni je u Be o gra du. Za ka zi va we ter mi na je oba ve zno i to pre ko te le fo na 011/2017-419 ili 2017-437, sva kog rad nog da na od 8 do 15.30 ~asova. Q. M.

BE^EJSKU PROFESORKU MARIJU VUJOVI] SADA MLA\I OCEWUJU

Kre nu lo me po sle pa ra sto sa Sko ro ceo rad ni vek je pro fe sor ka srp skog je zi ka i kwi èv no sti Ma ri ja Vu jo vi} iz Be ~e ja oce wi va la dru ge, ali u osmoj de ce ni ji ì vo ta wu dru gi! I to dvo stu ko. Od 1998. i odla ska u pen zi ju kao li te ra tu i sli ka ra. - Sve je ne ka ko upo re do i iz ne na da po ~e lo. Ba{ u vre me kad }u i}i u pen zi ju, umre mi na Ce ti wu sve kar \e do, ka ko smo ga svi zva li, a on da smo se opet oku pi li na pa ra sto su. Na sa hra ni je bi lo mno go uz bu |e wa a na „~e tr de se ti ci“, ka ko sam i mo ju pr vu pri ~u na zva la, la ga no i neo bi~ no. Sve to sam za pi sa la, u pr vo vre me kri la a on da sti dqi vo po ka za la mu ù Dra ga nu i dve ma k}e ri ma. Ni su ne {to mno go re a go va li. Na red ne go di ne sam pri ~u do ra |i va la, bri sa la, do pi si va la... Pro sto je te sa la i kle sa la. On da jed ne no }i pro ~i tam ro man Gro zda ne Olu ji} „Gla so vi u ve tru“, za ko ju je do bi la „Ni no vu” na gra du, na pi {em dru gu pri ~u i na sta vim. U me |u vre me n u su mi de c a po k lo n i l a kom pju ter, pa sam na {la adre se ra znih kwi èv nih kon kur sa i osme li la se da po {a qem „ê tr de se ti cu“, ko ja je ob ja vqe na u zbor ni ku Li te rar nog kon kur sa „Ba nat sko pe ro“ u @i t i { tu, kod Me | u n a r od n e ma ni fe sta ci je „Vr {a~ ko pe ro“ iza {le su mi do sad dve pri ~e a do bi la sam i po hva lu Sa ve za kwi èv ni ka u ra se ja wu. Kre nu lo me pod sta re da ne. Svo jih pr vih de se tak pri ~a sam sve o bu hvat no na zva la „Zbir“ - ve li pro fe sor ka. Po tom se osme li la, {to ni kad ni je u mla do sti, da pi {e i pe sme.

sto vi {e. I broj onih ko ji su pod no si li zah te ve za ostva ri va we pa va na tu |u ne gu, po greb ne tr {ko ve, na kna de za te le sno o{te }e we je ta ko |e ma wi od pred vi |e nog. Ipak va qa pod se ti ti da se po pra vi lu na kra ju go di ne ja vqa mno go vi {e no vih zah te va za pen zi o ni sa we ne go to kom pr ve po lo vi ne go di ne pa bi broj pen zi o ne ra mo ao bi ti ve }i na kra ju 2012. ali }e u sva kom slu ~a ju bi ti ma wi od pro jek to va nog. Na sma we we bro ja zah te va za pen zi o ni sa we sva ka ko je uti ca la re for ma si ste ma i po o {tre ni uslo vi za pen zi ju. Jer ne sa mo da je pro du `en rad ni vek ve} se, za raz li ku od pret hod -

nih go di na, te {ko do la zi do in va lid ni ne kao i ra znih na kna da ko ju su ~e sto ve }e od pen zi je ostva re ne na osno vu go di na ra da. U Fon du PIO su uo~i li i da se pro se~ ni iz no si ~e ka ove go di ne sma wu ju , do du {e ma lo, u svim ka te go ri ja ma osim kod po qo pri vred nih. To se ob ja {wa va ti me da iz si ste ma po la ko iz la ze pen zi o ne ri sa vi {im iz no si ma ~e ka, me |u ko jim je su i bor ci i no si o ci ra znih spo me ni ca a da ula ze oni ko ji ima ju znat no ni `e pen zi je jer im se za ob ra ~un uzi ma ce o kup ni ra di sta` a mno gi od wih su go di na ma pri ma li ma le ili ni ka kve pla te. Qubinka Male{evi}

NOVA ZDRAVSTVENA POLITIKA SAD LE^I SENIORE I PO KU]AMA

Bol ni ce iz ba cu ju iz kre ve ta tek „za kr pqe ne” pa ci jen te Od lu ka ame ri~ kog Vr hov nog su da da po dr `i Akt o do stup noj ne zi ko jom se u zdrav stve ni si stem SAD uvo di ne ka vr sta za {ti te na so ci jal nom prin ci pu, pred sta vqa ve li ki za da tak za zdrav stve ni apa rat, a naj ve }e pr o me ne za be le `i }e upra vo ne ga naj sta ri jih pa ci je na ta. Na i me, ovaj akt do no si pr o me ne u ne zi i na pla }i va wu le ~e wa hr o ni~ nih bo le sti, od ko jih naj vi {e pa ti naj sta ri ja po pu la ci ja. Do sa da {wi „Me di ker“ si stem, po wi ho vom mi {qe wu, uspe {no se no sio s akut nim bo le sti ma, ali se si tu a ci ja me wa sta re wem sta nov ni {tva, ko jem je po treb ni ja du go traj na zdrav stve na za {ti ta, re dov ne kon tro le kod po ro di~ nog le ka ra, ume sto po se t a urgent n im cen t ri m a i sku pih ope ra ci ja. Dve ini ci ja ti ve, ozva ni ~e ne ovim ak t om, ima } e naj v e } i uti caj na za {ti tu pen zi o ne ra. Pr va je ka zne na po li ti ka za sve bol ni ce ko je u ro ku od 30 da na mo ra ju da po no vo pri me istog pa ci jen ta, ~i me }e se po di }i po sto pe ra tiv na ne ga na vi {i ni vo i sma wi ti br oj pa ci je na ta ko ji se zbog lo {e po sle bol ni~ ke ne ge vra }a ju na kli ni~ ko le ~e we. Bol ni ce bi tre ba lo mo ti vi sa ti da pa ci jen te vi {e ne {a qu „za kr pqe ne“ ku }a ma, ve} u ta kvom sta wu da im je omo gu }e no do bro ku} no le ~e we. Dru ga ini ci ja ti va za sno va na je na ho li sti~ kom prin ci pu le ~e wa, od no sno, na in si sti ra wu na to me da se pa ci jent le ~i u sa rad wi sa dru gim le ka ri ma i opo ra vqa u hu ma nim uslo vi ma, naj ~e {}e u ku }i. To zna ~i da }e

Uz kom{ije se lak{e oporavqa

se vi {e pa `we po sve ti ti obu ci me di cin skih se sta ra i osta lih rad ni ka ko ji se ba ve zdrav stve nom ne gom, ka ko bi pa ci jen ti u udob no sti svo je ku }e do bi li kva li tet nu ne gu. Do sa da {wi zdrav stve ni mo del ba vio se po seb nim bo le sti ma, bez me |u sob ne sa rad we dok to ra a sta ri jim pa ci jen ti ma vi {e od go va ra ho li sti~ ki prin cip, jer su wi ho va obo qe wa ma we si tu a ci o na i akut na, a vi {e hr o ni~ na i kom plek sna, od no sno, zah te va ju op {tu vr stu ne ge. Osnov ni ciq ova kvih iz me na za sta ri je pa ci jen te zna ~i }e kva li tet ni ji ì vot, jer }e sa r ad w om iz m e | u pa c i j en t a, dok to ra, so ci jal nog rad ni ka i poro di ce mo }i da se omo gu }i do s to j an s tven i ne z a v i s tan ìvot. Ta ko zva ni „Lajf“ pr o gram (Ne za vi stan ì vot za sta ri je) pred sta vqa pra vi pri mer pr o- gra ma ori jen ti sa nog na pa ci -

jen ta i uz si stem ku} nog me di cin skog le ~e wa, ko je sma wu je me di cin ske tr o {ko ve jer se iz b e g a v a bo r a v ak u sku p im bol ni ca ma i skra }u je po stu pak te ra pi je i ne ge, po {to su na pa ci jen ta fo ku si ra ne ob u- ~e ne me di cin ske se stre. Ovaj pr o g ram zna ~ aj n o }e uti ca ti na kva li tet ì vo ta svo jih ko ri sni ka. Re ci mo, jed na se d am d e s et s ed m o g o d i { wa è na ko ja ì vi sa ma u ne koj vr sti do ma, ve} je osla bi la 30 ki lo gra ma, sma wi la br oj le ko va ko je ko ri sti i za po sled we tri go di ne ni je ni jed nom ho spi t a l i z o v a n a, iako je pre pri kqu ~i va wa ovom pr o gra mu bi la re dov ni bol ni~ ki pa ci jent. [to se we ti ~e, bora vak u sop stve noj ku }i i druè we sa kom {i ja ma zna ~i li su pu no za me |u so ban pod strek da osla bi i re {i se kom pli ka ci ja od di ja be te sa i vi so kog pri ti ska. Ivana Vujanov

KAKO LEKAR KA@E

Ret ki zu bi ~e sto bo le I kada pripoveda Marija Vujovi} radi rukama

ve k a u Stu d ent s kom gra d u, odem kod pri ja te qa, pri ~am vi ce ve... Do sad sam na pi sa la ~e ti ri pe sme. Za ne kog ma lo, ali me ni do sta - skrom no }e Ma ri ja.

Svo jih pr vih de se tak pri ~a sam sve o bu hvat no na zva la „Zbir”. Dosad sam na pi sa la ~e ti ri pe sme.Za ne kog ma lo, ali me ni do sta - Znam ko li ko go di na i da sam ve} sta ra, ali to jo{ ne ose }am. Hte la bih i sad sve kao ne kad. Jo{ i vi {e. Ali, ose }am da mi ne {to iz mi ~e. Znam i {ta. Ta ko je na sta la pe sma „Cr ve ni {e {ir“, ko ji ja u pe smi no sim i qu di me ~ud no gle da ju, kao i kad le ti idem na ba zen, iako u 73. go di ni ne de lu jem naj lep {e. Ali, ja to `e lim. Vo lim da se le po ob u ~em i s mo jim Dra ga nom {e tam, kao pre vi {e od po la

dnevnik

Is ti ~e da je ne kad ~i ta la ono {to mo ra i po {kol skom pro gra mu, a sad sve {to `e li i ra ni je je pro pu sti la. Sli kar stvo je po seb no do ti ~e, jer ju je u to, slu ~aj no, uve la naj sta ri ja unu ka. - U pro le }e 2001. \ur |a je ima la 11 go di na i do {la iz Be o gra da kod nas za pro le} ni ras pust. Po {to je tre ba lo da sa ku pi od re |en broj bi qa ka za her ba ri jum i is pre su je ih, me ni se to to li ko do pa lo da sam

po ~e la od pre so va nih la ti ca cve }a i li {}a ra znih bi qa ka da pra vim sli ke. Za idu }e Bad we ve ~e ri po klo ni la sam }er ka ma, ze to vi ma i on da ma lim unu ka ma (\ur |a je di plo mi ra la so c i j al n u an t ro p o l o g i j u, An |e la upi sa la Pe tu be o grad sku gim na zi ju, a Alek san dra je „sed mak“), po sli ku. Po tom sam da ro va la pri ja te qe. ]er ke su mi re kle da se wi ho vi pri ja te qi u Be o gra du in te re su ju da ku pe mo je ra do ve, pa sam ih sla la a one pro da va le. Ali, evo go di nu da na ni sam na pra vi la ni jed nu sli ku. Mo `da }u to kom zi me da na sta vim. Sa mo da se ma lo or ga ni zu jem i ure dim svoj ku tak kraj kom pju te ra - na ja vqu je go spo |a Vu jo vi}. Ni ka ko da usta no vi je su li da ni okra }a li, pa ne sti `e da ura di sve {to je pla ni ra la, da li je spo ri ja ne go pre ili je se bi za da la su vi {e po sla. V. Jankov

ni ti na pit ke ko ji sa dr è Go to vo da ne ma qu di u {e }er. Naj bo qe su ~et ki „znat nim” go di na ma ko ja ce od ve {ta~ kog vlak na, ne ma ju ma we ili ve }e ko je ne tre ba da bu du tvr de. pro ble me sa zu bi ma. Naj Na na {em tr ì {tu se mo ~e {}e ne ma ju sve, zbog du gu na }i i spe ci jal ne pa ste go go di {weg ne do stat ka na me we ne ose tqi vim de jed nog ili vi {e po me ra ju sni ma i zu bi ma. se pre o sta li, {to do vo di U bor bu pro tiv upa le de do te {ko }a pri li kom `va ka wa hra ne, ali i sni mo è po mo }i is pi ra we o{te }e wa de sni na me sti usne du pqe ~a jem od àl ma gde ne ma zu ba. Za to fi je ili na no {e wem tro sto ma to lo zi sa ve tu ju da pro cent nog hi dri ge na na se ugra de pro te ze ili na upa qe no me sto, po sle ~e ga vla ke, jer su i one je dan od se zu bi is pe ru vo dom. Sa ve pred u slo va da se o~u va ju tu je se i re dov na ma sa à de zu bi i de sni. sni, {to po boq {a va cir I pa ra den to za je ~e sta ku la ci ju kr vi. I vi ta min a zbog ne a de kvat ne hi gi je C ta ko |e mo è po mo }i. Pa, ipak, ako otok i kr ne zu ba, na sla ga ili pla ka va re we ne pro |u za danna wi ma, kao i po vre da de dva, va qa po tra ì ti po sni pri li kom `va ka wu mo} sto ma to lo ga, ka ko bi ili od pro te za, do la zi do S godinama zubar postaje najboqi prijateq utvr dio da li mo `da pro bol nih upa la de sni. Za to te za „ù qa” de sni ili se na ~im se po ja ve pr vi simp to mi, pra vil no pra we zu ba, kao i ce sla ge ka men ca tre ba o~i sti ti, kao {to su otok, cr ve ni lo i le usne du pqe, naj bo qi su pre sa mo is pi ra ti bo le sno tki vo kr va re we pri li kom pra wa zu - ven ti van lek. Zu be tre ba pra ti ili su po treb ni i an ti bi o ba, tre ba tra ì ti po mo} po sle sva kog obro ka, a iz me |u stru~ wa ka. Na rav no, re dov no i wih ne tre ba uzi ma ti ni hra nu, tici. J. Barbuzan

Du `ni ci ma se ku stru ju Rad ni ci Elek tro di stri bu ci je “No vi Sad” do kra ja me se ca is kqu ~i va }e po tro {a ~e, ko ji ni su na vre me iz mi ri li ra ~u ne. Oko 35 mon ter skih pa ro va sva ko dnev no }e sa mre è is kqu ~i va ti oko 800 du `ni ka. Iz tog pred u ze }a na vo de da }e is kqu ~e ni po tro {a ~i po no vo mo }i da se po ve ù na mre ù uko li ko upla te dug u ce lo sti, kao i na kna du za po nov no pri kqu ~e we. Do ma }in stva, ko ja ima ju tro fa zni mer ni ure |aj na kna du za pri kqu ~e we mo ra }e da pla te 1.853 di na ra, dok je na kna da za mon fa zni mer ni ure |aj 1.236 di na ra. Po tro {a ~i iz ka te go ri je pri vre de za po nov no pri kqu ~e we mo ra }e da pla te 4.214 di na ra.

Iz Elek tro di stri bu ci je upo zo ra va ju po tro {a ~e da ne kra du stru ju, jer je sva kog da na na te re nu kon trol na slu `ba opre mqe na naj sa vre me ni jim ala tom, ko ja ra di na su zbi ja wu ovog vi da kri mi na la. Ku pac, ko ji zbog kra |e stru je bu de is kqu ~en sa mre `e, mo ra }e da pla ti iz nos za po tro {e nu ukra de nu stru ju, ko ji }e mu bi ti ob ra ~u nat na osno vu ured be Vla de Re pu bli ke Sr bi je. Uko li ko iz mi ri dug o~e ku je ga pod no {e we zah te va za pri kqu ~e we na mre `u, kao i tro {ko vi iz grad we no vog pri kqu~ ka na re gu la ci o noj li ni ji. N. R.

Kurs ka li gra fi je u Mu ze ju Vojvodine Mu zej Voj vo di ne or ga ni zu je {ko lu ka li gra fi je a uvod ni ~as }e se odr `a ti u ~e tvr tak, u 17 sa ti, u ovoj usta no vi kul tu re, Du nav ska 35. Ce na kur sa je 3500 di na ra me se~ no, a {ko lu vo di gra fi~ ki di zaj ner, sli kar i ka li graf Bra ni mir Pro se nik. Po la zni ci tre ba da se ja ve pre da va ~u na broj te le fo na 064/236-1953 ili da do |u na pr vi ~as. Do dat ne in for ma ci je o kur su mo gu se na }i na in ter net stra ni ci mu zej voj vo di ne.org.rs. J. Z.

Novosadska utorak11.septembar2012.

Tak si sti iz „Si tan sa” tu è Grad? Udru è we tak si sta „Si tans” na ja vqu je da }e pod ne ti pr vu tu `bu pro tiv Gra da zbog ve li ke ma te ri jal ne {te te ko ja im je na ~i we na pro pi si va wem naj ni è eko nom ske ce ne tak si pre vo za. Na i me, Grad sko ve }e je pro {le je se ni do ne lo naj ni ù eko nom sku ce nu po ko joj pre |e ni ki lo me tar ko {ta 40 di na ra kao i start. Ka ko su tak si ti utvr di li pro {log sep tem bra eko nom ska ce na bi la je 100 di na ra za start i 50 za ki lo me tar. Zbog ove raz li ke, tak sis ti su od lu ~i li da pod ne su tu `bu pro tiv Gra da jer su, ka ko ka ù, o{te }e ni u pe ri o du od pro {log sep tem bra do sa da. Ta ko |e, ka ko Grad sko ve }e ne ras pi su je no vu ce nu, tak si sti ka ù da na sta vqa ju da gu be no vac. J. Z.

hronika

Telefoni: 021 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Hor mo ni na cr nom ta la su

i nejyeri su uvek bi li ra wi va ka te go ri ja, jer su u pe ri o du `i vo ta ka da ih hor mo ni uda ra ju kao lu di i u wi ho vim gla va ma se ko me {a sve i sva {ta. Ta ko je uvek bi lo, a ~i ni se sa da je sve to po ja ~a no, jer da nas `i vot ju ri kao lud no se }i sa so bom ra zno ra zna is ku {e wa i opa sno sti. Na uda ru su mla di qu di ko ji su pod lo `ni ra znim uti ca ji ma, a to se ja sno vi di i pre ma po da ci ma Sa ve to va li {ta za mla de ko ji ra di pri Do mu zdra vqa. Ra ni jih go di na su u we ga do la zi li mla di sa be za zle nim pro ble mi ma, ko ji su se wi ma ~i ni li ve li kim, ti pa ka ko da osvo jim de voj ku, ka ko da bo qe ko mu ni ci ram sa vr {wa ci ma, ka ko da po boq {am oce ne...Jed nom re~ ju, de~ ja po sla. Me |u tim, stva ri su sa da po sta le da le ko ozbiq ni je, jer

sa da de ~a ci u sa ve to va li {te naj ~e {}e do la ze zbog pro ble ma sa koc kom, vr {wa~ kim na si qem, i dro gom, dok se al ko hol ni ne uzi ma kao po rok, ve} deo za ba ve. De voj ke se obra }a ju za po mo} zbog ma lo let ni~ ke trud no }e i ano rek si je, dok su za jed ni~ ki pro ble mi za vi snost od in ter ne ta, de pre si ja i ra no stu pa we u pol ne od no se. Ovo pi ta we je za ozbiq ne so ci o lo {ke ras pra ve ali je ~i we ni ca da je ono od raz ce lo kup nog sta wa u dru {tvu i {to je naj va `ni je sve ~e {}eg za ne ma ri va wa po ro di ce kao ta kve. Iz po ro di ce sve kre }e, ona je ba za i ako u woj ne {to ne {ti ma, lo gi~ no je da }e i de ca sno si ti po sle di ce. Bo ji mo se sa mo da se stvar jo{ vi {e ne po gor {a. B. Markovi}

V remeploV

NA PLATOU ISPRED SPENSA FESTIVAL PEWAWA

Hra bro sr ce pro tiv ve {ta~ ke ste ne Tre }eg da na „Klajm bing lajf fe sti va la”, ko ji se odr à va na pla tou is pred Spen sa, No vo sa |a ni su ima li pri li ku da vi de iz lo `bu fo to gra fi ja o eks trem nim spor to vi ma, pro mo ci ju zum be sa Ma ri nom Pe ra zi}, pro mo tiv ni do ku men tar ni film o pe wa~ kom klu bu „Adre na lin”, ko ji je or ga ni za tor ove ma ni fe sta ci je, ali i da se sa mi opro ba ju u pe wa wu na ve {ta~ ke ste ne. Ka ko ka ù or ga ni za to ri, fe sti val po sto ji da bi se qu di ma u Sr bi ji i u re gi o nu pri bli ìo ovaj eks trem ni sport i bar do ne kle

raz bi le pred ra su de da je opa san. Ta ko |e, oni ka `u da je sport sko pe wa we sport ko jim se mo `e ba vi ti sva ko, bez ob zi ra na go di ne, pol, fi zi~ ku sprem nost i sna gu i da je za pe wa we, po red pro fe si o nal ne opre me, po treb na sa mo do bra vo qa i is ku sni tre ne ri. Osim sport skog pe wa wa po se ti o ci }e ima ti pri li ke da vi de i dru ge eks trem ne spor to ve, kao {to su ATB, Be miks i Sle klajn, kao i umet nost ko ja se kroz ovaj sport raz vi ja la, fo to gra fi jU i do ku men tar ni film.

Da nas je na pro gra mu iz lo `ba pe wa~ ke opre me i re kvi zi ta u 12 ~a sa o va, ra di o ni ca za de cu sle klajn u 13 ~a so va, dok }e u 17 ~a so va po ~e ti ra di o ni ca za gra |an stvo. Od 18 do 20 ~a so va odr `a }e se otvo re na tri bi na o sport skom pe wa wu, u 20 ~a so va je pro mo ci ja step aero bi ka u fit nes klu bu „Top sport”, a dan se za tva ra fil mom o sno u bor du „U po tra zi za sne gom”, udru `e wa „SNB Lajf”. Fe sti val se za tva ra u ne de qu 16. sep tem bra. G. ^. Fo to: S. [u{wevi}

Bes plat na pro ve ra slu ha

Lep {e je u bo ji

„Fro zin” na do brom gla su Po vo dom 50 go di na de lo va wa svog ho ra, upra va ne ma~ kog pe va~ kog dru {tva “Fro zin” pri re di la je 11. sep tem bra 1938. ve li ku mu zi~ ku sve ~a nost. Pr vo je pe vao ve li ki hor do ma }i na, za jed no sa vi {e gru pa iz srp skih no vo sad skih ho ro va. Su tra dan, sla vqe ni~ ki hor na stu pio je za -

jed no da dve de set ne ma~ kih ho ro va iz vi {e gra do va, od Ma ri bo ra do Be le Cr kve. “Fro zin” je , ina ~e, u`i vao lep ugled i pre Pr vog svet skog ra ta, a po sle tog ra ta na stu pao je na ve li kim dr `av nim pro sa la va ma u Be o gra du i na ju go slo ven skim hor skim smo tra ma. N. C.

U okvi ru ak ci je “^u ti i raz u me ti” kom pa ni ja “Audi o voks” }e No vo sa |a ni ma u po sled woj ne de qi ovog me se ca obez be di ti bes plat nu pro ve ru slu ha za od ra sle, a de ci sa o{te }e nim slu hom omo gu }i ti po se tu zoo vr tu u Be o gra du 29. sep tem bra i po kri ti im tro {ko ve pu ta i bo rav ka. Ak ci ja se spro vo di po vo dom Svet ske ne de qe glu vih i na glu vih oso ba. Za in te re so va ni mo gu da se pri ja ve i za ka `u pre gled na broj te le fo na 459-494 ili da do |u li~ no u Ma sa ri ko vu 18. Broj me sta je ogra ni ~en. A. Va.

„Za gre va we” mla dih umet ni ka za na sta vak pro jek ta „No vi Sad grad mu ra la” do go di lo se ju ~e na ve li kom zi du pre ko pu ta Ri bqe pi ja ce i ovo je, prak ti~ no, bi la ne ka vr sta ve `be za mu ral ko ji }e na istom me stu na sta ti za ne ko li ko da na. Mu ral }e bi ti na te mu „Za bra na iza zi va wa ra sne, ver ske i na ci o nal ne mr `we”, a do kra ja ovog me se ca bi }e na sli kan jo{ je dan sa te mom „Pra vo na ne po vre di vost sta na”. Mu ra le cr ta ju mla di umet ni ci oku pqe ni u ovi ru or ga ni za ci je “Wu po int of kal ~er”. B. M. Fo to: N. Stojanovi}

Is kqu ~e wa elek tri~ ne ener gi je Ru men ka: po vre me no od 11.30 do 13.30 sa ti na le voj stra ni na se qa od ula za iz No vog Sa da do Par ti zan ske uli ce. Su sek: od 8.30 do 13 deo vi kend na se qa Ko ru {ka oko ^ar de i Du na va. Bu ko vac: od 8.30 do 11 S. Mi le ti }a, Stra `i lov ska i No va 1.

SAOBRA]AJNA POLICIJA ODR@ALA PREDAVAWE U O[ „KOSTA TRIFKOVI]”

Pr va ke }e na uli ci ~u va ti zna we U~e ni ke pr vog raz re da O[ „Ko sta Trif ko vi}” ju ~e su po se ti li slu `be ni ci iz Ode qe wa sa o bra }aj ne po li ci je i odr `a li ~as o bez bed no sti kre ta wa na uli ci, na pu tu od ku }e do {ko le i obr nu to. Ka ko je na veo di rek tor ove {ko le Mi lan Spa so je vi}, oko 150 pr va ka je pri su stvo va lo pre da va wu i, upr kos wi ho vom uz ra stu, ak tiv no su u~e stvo va li u raz go vo ru sa sa o bra }aj ci ma. - Raz go va ra li su o kre ta wu od ku }e do {ko le i obr nu to, na ~i nu pre la ska uli ce, za {to se sta ne kad se do |e do pe {a~ kog pre la za, za {to se po gle da pr vo le vo pa de sno, da li tre ba pre tr ~a va ti. Po ku {a li da raz bi ju strah kod de ce od sa o bra }aj ne po li ci je ka ko se wi ho va ulo ga ne bi shva ti la po gre {no- ob ja snio je Spa so je vi}. Do dao je da su se po li ca ja ci osvr nu li i na ulo gu {kol skog

po li caj ca i bez bed no sti u ovoj usta no vi. Di rek tor je na po me nuo da po li ca jac u ovoj {ko li po seb no obra }a pa `wu na ma li {a ne to kom od mo ra s ob zi rom na to da po sto ji ve li ki

broj vo za ~a ko ji se ne oba zi ru na zna ko ve ko ji upo zo ra va ju na bli zi nu {ko le, kao ni na „le `e }e po li caj ce”. A. J. Fo to: N. Stojanovi}

NOVOSADSKA HrONIKA

utorak11.septembar2012.

DNEVNIK

POMO] ZA MILICU JOVANOVI]

Udru `e we gra |a na „^o vek u qu di ma” or ga ni zu je hu ma ni tar ni tur nir u ma lom fud ba lu, u su bo tu, 15. sep tem bra, na te re ni ma kraj Du nav skog par ka. Tur nir se igra po prin ci pu pet na

pet, uz jed nu za me nu. Ko ti za ci ja je 9.000 di na ra po eki pi, a pri ku pqe ni no vac bi }e upla }en na `i ro ra ~un osmo go di {we Milice Jovanovi} ko ja pa ti od te {kog obo qe wa na mo zgu. Zbog tog obo qe wa, Mi li ca je je ve} iz gu bi la spo sob nost fi ne mo to ri ke, tr pi sva ko dnev ne epilep-

ti~ne na pa de, a ugro è ni su joj i ne ki od vi tal nih cen ta ra. Za le ~e we je neo p hod no pri ku pi ti 10.000 evra ko li ko ko {ta tret man ma ti~ nim }e li ja ma u Be ~u. Po dr {ku tur ni ru do sad su pru ì li biv {i od boj ka {ki re pre zen ta ti vac i pred sed nik OK „Voj vo di na” Vasa Miji}, glu mi ca Jovana Stipi}, {am pion u kik bok su Nenad Pagonis, pr vo tim ci fud bal skog klu ba „Voj vo di na” i {am pion u p r o f e s i o n a l n o m bok su Nenad Borov~anin. Pri ja vqi va we eki pa mo gu }e je na mejl co ve ku lju di ma@g mail.com ili pre ko bro ja te le fo na 062/978-0-572. No vac za po mo} ovoj de voj ~i ci mo è se upla ti ti i u ban ci „In te za”, na we no ime, na broj ì ro ra ~u na 160-1-73, a po ziv na broj je 55-102-0003810/6. A. J.

„DNEVNIK” I „MONO I MAWANA” POKLAWAJU

„@i ve ti slo bod no” za naj br `e Iz¬da¬va~ ka ku¬}a “Mo no i Ma wa na” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” da nas i u ~e tvr tak da¬ru je ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge. Dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se da nas pr va ja¬ve od 13 do 13.05 ~a¬so¬va na broj te¬le¬fo¬na 528-765, a do sa da u ovoj ak ci ji ni su bi li do bit ni ci, do bi }e kwi gu “@i ve ti slo bod no” Nika Vuji~i}a u iz da wu „Mo no i Ma -

wa ne“. Do bit ni ci kwi ge mo gu pre u ze ti u no voj kwi à ri “Vul kan”, u tr `nom cen tru “Mer ka tor”. Ro |en bez ru ku i no gu, Nik Vu ji ~i} je ~o vek ko ji je us peo da pre va zi |e svo je fi zi~ ke ne do stat ke i vo di ne za vi san, bo gat i is pu wen ì vot, ta ko da mo è bi ti uzor sva ko me ko te ì pra voj sre }i. A. Va.

DANAS U GRADU BioSKoPi Arena: „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Eropi” (sinhronizovano-12.15, 14.15, 16.20), „Totalni opoziv” (20.10), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12.30, 12.45, 14.30, 14.45, 16.15, 16.30, 18.30, 20.40), „Uspon mra~nog viteza” (18.15, 21.15), „Nedodirqivi” (18.20), „^udesni Spajdermen” (12.20, 15.00), „Pla}enici 2” (18.05, 20.30, 22.30), „Vanzemaqci u kom{iluku” (18.10, 22.20), „Imate li znawe za drugo stawe?” (22.25), „Bornovo nasle|e” ( 20.05, 22.35), „Hrabra Merida” (12.45, 14.10, 14.25, 16.10, 16.25, 18), „Za~in za brak” (20.20), „Vrata” (22.20)

MUZeJi Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 14 sati i od 18 do 22 ~asa, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini”

RO\ENI U no vo sad skom po ro di li {tu od pet ka u 7 sa ti do ju ~e u isto vre me ro di le su: BLI ZAN CE: Qiqana Dubravac iz No vog Sa da (de ~a ke), DE VOJ Î CE: Sandra Milo{ev, Ana Radoj~i}, Irko Suboti}, Tatjana Ke{eq, Marija Miqkovi}, Biqana Vukovi}, Sawa Ivanovi}, Dragana Radoj~i} i Nata{a Doì} iz No vog Sa da, Marija Pasti iz Te me ri na, Karolina Neci} iz Ba~ kog Pe trov ca, Maja [teli iz Srem ske Ka me ni ce, Mirjana Lazi} iz Kr ~e di na, Lidija Lu~ar iz De ro wa i Vawa Rosi} iz Ba ~a. DE Â KE: Aleksandra Todorovi}, Ivana Nikoli}, Jelena Popov, Milijana Trivanovi}, Sowa @egarac, Milica Tomu{ilovi}, Vesna Lau{, Vesna Vasi}, Sanela Popovi}, Marina Kneèvi}, Nada Beki}, Zorica Dr~a - Dabovi}, Bojana Veselinovi} i Dragana Ujsasi iz No vog Sa da, Jelena Kurtinovi} iz Bu di sa ve, Bojana Vukovi}, Mirjana Petrovi} i Jasna Radanovi} iz Ru men ke, Sawa Stojkovi} iz Go spo |i na ca, Katarina Vesi} iz Fu to ga, Sowa Ki{ iz Vaj ske, Nata{a Kova~evi} i Vesna ]osi} - Giric iz Te me ri na, Angelina Prwavorac iz Sr bo bra na, Ruà Pavlovi} iz \ur |e va, Nata{a Naumov iz Na da qa, Vesna Novakovi} iz In |i je, Dijana Kupusinac iz Ba ~a i Dragana Nikoli} iz Be ~e ja.

SAHRANE Na Grad skom gro bqu da nas }e bi ti sa hra we ni: Este ra Sti pa na Iv ko vi} (is pra }aj, 1926) u 10.30 sa ti, Fe renc Ge ze Hor vat (is pra }aj, 1951) u 11.15, ^ar na Spa so ja Ma le tin (is pra }aj, 1930) u 12, Bo go qub Vi da ka La za re vi} (1939) u 12.45, Ste fan Va se Man da ri} (1935) u 13.30, Mir ja na Pe tra Ra da no vi} (1924) u 14.15, Bo `i dar Mi lo ra da ]i ri} (1942) u 15 i Rat ko @i va di na Alek si} (1951) u 15.45 ~a so va. Na Ka to li~ kom gro bqu u Srem skoj Ka me ni ci bi }e sa hra we na Ma ri ja [an do ra [o{ (1935) u 15 sa ti.

Fo to: S. [u {we vi}

Hu ma ni tar ni tur nir u ma lom fud ba lu

RENTABAJK I NA DETELINARI I NA BULEVARU JOVANA DU^I]A

Auto ma ti iz najm qu ju grad ske bi ci kle Dve no ve sta ni ce za iz najm qi va we grad skih bi ci ka la: na De te li na ri, kod ABC cen tra, i na No vom na se qu, na Bu le va ru Jo va na Du ~i }a, po ~e le su da ra de ju ~e, a za raz li ku od pret hod nih pet pot pu no su auto ma ti zo va ne. Sta ni ce su se uklo pi le u ve} po sto je }i si stem i vi zu el no i teh ni~ ki a je di na raz li ka je u to me {to je za uzi ma we i vra }a we bi ci ka la za du `en auto mat u ko ji se uba cu je ko ri sni~ ka kar ti ca.U ovom slu ~a ju ne ma rad ni ka na sta ni ca ma, a ko ri sni~ ke kar ti ce se, kao i do sa da, iz da ju na osta lim me -

Kon cert „Mu zi~ ki tre nu tak” So li sti~ ki kon cert so pra na Radoslave Vorgi}-@ur`ovan, pod na zi vom „Mu zi~ ki tre nu tak”, odr `a }e se su tra, u 19.30 ~a so va, u sve ~a noj sa li Grad ske ku }e, Trg slo bo de 1. Za kla vi rom je Miroslav Popovi}, a vi o li nu }e svi ra ti Iva Stankovi}. Ulaz je bes pla tan. A. J.

telefoni VA@niJi BRoJeVi Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i Pr 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APoteKe No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSi Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

sti ma na ko ji ma za du è ni rad ni ci iz najm qu ju bi ci kle. Na auto ma ti zo va nim sta ni ca ma bi ci kli su na ras po la ga wu 24 ~a sa, ta ko da ko ri sni ci ni su ogra ni ~e ni rad nim vre me nom osta lih sta ni ca, ko je i da qe ra de od 7 do 21 ~as. Zna ~i, uko li ko ko ri snik è li da vra ti bi cikl, ili da ga iz naj mi na kon is te ka rad nog vre me na to mo è da ura di na jed noj od dve auto ma ti zo va ne sta ni ce. Na ovim me sti ma ko ri sni ci mo gu u sva kom mo men tu da pro ve re sta we na kar ti ci, kao i da do pu ne kre dit.

Auto mat pri ma sve bank no te do 1.000 di na ra, i ko va ni ce od 5, 10 i 20 di na ra. Kao po seb na po god nost na auto ma ti ma je i tu ri sti~ ka ma pa sa na zna ~e nim lo ka ci ja ma svih „NS bajk” sta ni ca. In te re so va we za ovaj vid pre vo za je pro {le i ove se zo ne, ka ko ka `u u „Par king ser vi su”, bi lo iz u zet no, a do sa da se re gi stro va lo oko 1.600 ko ri sni ka. Pro je kat „NS bajk” po ka zao se kao ve o ma us pe {an i do pri neo je da se kul tu ra vo `we bi ci klom vra ti na uli ce No vog Sa da.

U na red nom pe ri o du pla ni ra se da qe {i re we bi ci kli sti~ ke mre `e po sta vqa wem sta ni ca na dru gim me sti ma u gra du, pr ven stve no u stam be nim zo na ma, ka ko bi si stem bio jo{ do stup ni ji gra |a ni ma. Pod se }a mo, re gi stra ci ja za ovu uslu gu, ko ja pod ra zu me va iz ra du ~ip kar ti ce, ko {ta 500 di na ra {to je jed no krat ni tro {ak jer je neo gra ni ~e nog tra ja wa. Ce na iz najm qi va wa je 20 di na ra za sat vre me na, od no sno 100 di na ra za ce lo dnev no ko ri {}e we. B. M.

U APOTEKAMA NI[TA NOVO

Za ne sta {i cu le ko va ne ma le ka? Lek ma do par za obo le le od Par kin so no ve bo le sti opet je de fi ci ta ran u apo te ka ma, jer su po tro {e ne ko li ~i ne pri s ti g le iz in t er v ent n og uvo za po tro {e ne. Ta ko |e, u apo te ka ma se ne mo è na }i ni ri vo tril od dva mi li gra ma, ko ji slu ì za ubla à va we na pe to sti, ner vo ze i ank si o zno sti, kao ni si rup bru fen za sni à va we tem pe ra tu re kod de ce, dok lo ra ze pa ma, ko ga du go ni je bi lo na tr ì {tu, a ko ri sti se za ubla à va we lak {ih ob li ka ne u ro ze, tre nut no ima do voq no. To nam je re kla po mo} ni ca di rek to ra za zdrav stve nu de lat nost Apo te kar ske usta no ve „No vi Sad” Nada Ili}.

- Tre nut no je naj ve }i pro blem ne sta {i ca ma do pa ra i ri v o t ri l a, ko j i su ve o m a tra `e ni, a ne ma ju za me nu, za raz l i k u od bru f en si r u p a ume sto ko jeg se da ju fe bri cet i pa ra ce ta mol. Taj pro -

Tre nut no naj ve }i pro blem ne sta {i ca „ma do pa ra” i „ri vo tri la” blem tre ba {to pre Vla da da re { i, jer pa c i j en t i is p a {ta ju - ka `e sa go vor ni ca. Uko l i k o za ne k e le k o v e po sto ji za me na, lek iz iste far m a k o l o { ke gru p e sa m o pod dru gim na zi vom, de {a va se da su gra |a ni ne `e le da uzmu taj za m en s ki lek iz

^ITAOCI PI[U SMS

stra h a, ve} in s i s ti r a j u na ono me {to im je le kar pre pi s ao. Ta k o | e, po n e k ad ni le ka ri ni su upu }e ni u tre nut nu si tu a ci ju sa le ko vi ma, pa pre pi su ju one ko jih ve} du `e ne ma. On da su pa ci jen ti pri mo ra ni da se vra }a ju u am bu lan te i po no vo ~e ka ju red ka ko bi im le kar is pi sao no vi re cept. U i{ ~ e k i v a w u da Vla d a Sr bi je od re di no ve ce ne za oko 500 me di ka me na ta i da ta ce na za do vo qi pro iz vo |a ~e le ko va ko ji tra `e uskla |i va we ce na sa kur som evra, a ne da se le ko vi i da qe ob ra ~u na va ju po kur su od 99, 30 di na ra - po sle di ce naj vi {e tr pe pa ci jen ti. I. D.

065/47-66-452

Qu ta po te ra za qu tom pa pri kom Ko mu nal ci ju re pro dav ce qu te pa pri ke i ba ke sa ko la ~i ma. A osta la za du è wa kao da ne ma ju? 062/2630.. *** Hi p er p ro d uk c i j a be lih man ti la, a dr à va fi nan si ra ne plan ski. Mi ni star stvo ne da pa re za spe ci ja li za ci je. Bo qe da mi ni star stu den te upo zna sa pla no vi ma pre no {to iza be ru fa kul tet 064/2859... *** Za spre ~ a v a w e, ka ko ka è pre mi jer Sr bi je kr va re wa, po treb na je po seb na krv na gru pa, mi li jar de. Pa zna mo mi da je tu krv nu sli ku po kva ri la vla da u pro {lom man da tu, pa mu to do |e kao da pre mi jer sam se be pod se }a. Nas ne tre ba. 060/0227... *** Za 063/5230, pa gde je sa krio de cu? Zi ni da ti ka è mo, a {ta

bi ti na we go vom me stu? Zar ne bi bri nuo? 060/4491... *** Go spo di ne 063/5230, pi ta te se gde je gra do na ~el nik sklo nio u stra hu svo ju po ro di cu, zar ne ma te, po bo gu, pa met ni jeg uz ne mi ra va wa jav no sti? Zar to ni je za me na te za i zar to ni je po dr {ka oni ma ko ji po sva ku ce nu `e le vlast u No vom Sa -

du iako No vo sa |a ni ni su `e le li ta kvu vlast. 064/1478... *** Ne {to ne vi dim da je „sa ka }e we pe ti ce” po pra vi lo kom for i kva li tet pre vo za. U pe tak, 7. sep tem bra, kon tro lo ri i de se tak put ni ka ni su us pe li da u|u u auto bus na sta ja li {tu kod [aj ka {ke uli ce. 063/7833...

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

SINDIKAT PROZIVA RUKOVODSTVO ZBOG NOVOPRIMQENIH I PRETI [TRAJKOM

U „^i sto }i” klin~ zbog za po {qa va wa

Sin di kat JKP „î sto }e” or ga ni zo va }e {trajk uko li ko se na sta vi sa , ka ko ka ù, da qim za po {qa va wem ne po treb ne rad ne sna ge i uko li ko zbog to ga bu de ka sni la av gu stov ska za ra da. - Ape lu je mo na nad le `ne da za u sta ve neo r ga ni zo va no i ne si stem sko za po {qa va qe. U pro te klih de set da na u „î sto }i” je za po sle no 26 rad ni ka na od re |e no i neo d re |e no vre me i to na rad na me sta ko ja bi se mo gla po pu ni ti pre ra spo de lom po sto je }e rad ne sna ge - is ta kao je pred stav nik Sa mo stal nog sin di ka ta Bo ban Pet ko vi}. Ka è da je od 26 no vih rad ni ka deo upo slen u Slu `bi hi gi je ne kao ~i sta ~i, i na de po ni ji, ali da je deo no vo pri mqe nih oti {ao i u ad mi ni stra ci ju. - Deo wih je ve} ra dio kod nas pre ko stu dent ske za dru ge, ali ima i no vih za po sle nih ko je je u na {u fir mu do ve la po li ti ka.Na pri mer na me re wu ot pa da ve} ra de ~e ti ri-

pet rad ni ka a za po slen je jo{ je dan, dok po sla ima u vrh gla ve za dvo ji cu. Na rad nom me stu sa rad ni ka u raz vo ju ima pet rad ni ka i sti gao je jo{ je dan, a ne ma po tre be da ih na tom rad nom me stu bu de vi {e od dva -re kao je Pet ko vi}. Na gla {a va da }e zbog no vih rad ni ka za ra de bi ti ni è u pro se ku za oko 5.000 di na ra i na vo di da se li~ ni do ho ci rad ni ka u „î sto }i„ kre }u od 27.000 do 35.000 di na ra. - Od No ve go di ne do sa da „î sto }i” je bio bar de set do 15 pu ta blo ki ran ra ~un, a do vla ~e wem no vih rad ni ka pred u ze }u sle du je ban krot - ka è Pet ko vi}. Po mo} nik di rek to ra u”î sto }i” Sr bo qub Bub we vi} je re kao da je u pro te kla dva me se ca me |u za po sle nim rad ni ci ma i on. - Uobi ~a je no je do ve sti se bi sa rad ni ke, tro je rad ni ka ko ji su do {li sa mnom ra de na kon tro li- re kao je Bub we vi}. Osta le pri do {li ce, ka zao je Bub we vi}, ostav {i ne do -

voq no kon kre tan {to se ti ~e wi ho vog bro ja, ra de na sku pqa wu, od vo zu i re ci kla ì sme }a i oni su go di na ma ra di li pre ko omla din ske za dru ge i od ne dav no su ste kli rad nu kwi ì cu na tri me se ca. Fir ma, pod vla ~i Bub we vi}, ima do sta in va li da ra da, pa se na wi ho va rad na me sta go di na ma an ga ù ju qu di pre ko omla din ske za dru ge. - Ni ko ga ì vog ni sam vi deo, ni ti po zna jem i ni je ta~ no da ih je stran ka (De mo krat ska stran ka) za po sli la - re kao je Bub we vi}. Po mo} nik di rek to ra se ni je slo ìo ni sa na vo di ma sin di ka ta da fir ma lo {e fi nan sij ski sto ji. - Do |i te u “î sto }u” da vam po ka èm {ta smo sve po pla }a li u po sled wa dva me se ca, za po sle ni su pri mi li dve i po pla te. Za po sle ni pre ko omla din ske za dru ge ima ju re dov na pri ma wa, a ka snio im je je dan i po li~ ni do ho dak - is ta kao je po mo} nik di rek to ra u „î sto }i”Bub we vi}. Z. Deli}

GRADI SE NOVI LIMANSKI KANALIZACIONI KOLEKTOR

Iz vo ri {te [trand vra }a se u `i vot Po ~e li su ra do vi na grad wi no vog li man skog ko lek to ra ka na li za ci je du` Fru {ko gor ske uli ce od Bu le va ra ca ra La za ra do uli ce Na rod nog fron ta, re kao je za na{ list port pa rol u “Vo do vo du” Da vor San tra~. Pre ma we go vim re ~i ma, ra do vi su vred ni 80 mi li o na di na ra i pla ni ra no je da bu du za vr {e ni za 90 da na. - Iz grad wa no vog ka na li za ci o nog ko lek to ra je ste je dan od pred u slo va za vra }a we iz vo ri {ta [trand na si stem, do ~e ga

vra }a wa svih bu na ra ovog iz vo ri {ta na si stem. Pod se ti mo, u Vo do vo du je u ju lu pro {le go di ne re ~e no da }e iz vo ri {te „[trand” bi ti vra }e no u funk ci ju ka da kre ne iz -

fe kal nih vo da, po treb na je pot pu na se pa ra ci ja ka na li za ci je na Li ma nu 1 i 2, {to zna ~i da bi tre ba lo odvo ji ti fe kal nu i at mos fer sku ka na li za ci ju.

Ra do vi vred ni 80 mi li o na di na ra, pla ni ra no da bu du za vr {e ni za tri me se ca mo è do }i uko li ko se is po sta vi da su op se `ni ra do vi pred u ze ti pro {le i ove go di ne da li re zul ta ta i da u za le |u iz vo ri {ta vi {e ne cu ri ka na li za ci ja - ka è sa go vor nik. Do tih po da ta ka do la zi se stal nim nad gle da wem tla u za le |u po mo }u mre è pi jo zo me ta ra i ana li zom vo de iz bu na ra. Ka da ta dva pa ra me tra bu du pot pu no is prav na, mo è do }i do

grad wa li man skog ka na li za ci o nog ko lek to ra. Na Li ma ni ma1 i 2 ka na li za c i o n a mre ` a gra | e n a 50tih go di na pro {log ve ka ve o ma je do tra ja la. Ta ko |e, da bi se re {io pro blem s me {a wem

Su {ti na ce le pri ~e je {to je iz vo ri {te [trand za tvo re no jo{ 2008. go di ne zbog mi kro bi o lo {kog za ga |e wa. Od ta da do da nas is tra `i va li su za {to do la zi do za ga |e wa a u tom po slu u~e stvo va li su i ro ni o ci.

Pre gle da na je ka na li za ci o na tra sa od „Ka ring ton ke” do iz vo ri {ta [trand i za kqu ~e no je da po sto ji o{te }e we se kun dar nih mre à, gde do la zi do pro me ne pro fi la. Na kon is pi ra wa ka na li za ci je ot kri ve no je da su se na jed nom de lu mre è na Li ma nu 1 po ja vi le ot pad ne vo de, ko je kre }u ka Du na vu i mo gu u iz vo ri {tu “[trand” da iza zo vu ve li ko fe kal no za ga |e we. - Ka na li za ci ja je za sta re la i zbog to ga je na jed nom me stu bio ve li ki is pust fe kal nih vo da (kao u sep ti~ koj ja mi). îm je pro blem lo ci ran osmi sli li smo ka ko da ga re {i mo. A je di ni na ~in je re kon struk ci ja ko lek tor ske i se kun dar ne mre è is ta kao je Bje la jac i do dao da se ve} tri go di ne No vo sa |a ni snab de va ju vo dom s dva iz vo ri {ta, te da upr kos to me ni je bi lo ne sta {i ce vo de. Q. Nato{evi}

ISPLATILA SE NOVA AUTOBUSKA LINIJA

Do Sur ~i na vo zi li 20.000 put ni ka Grad ski pre vo znik je za go di nu da na od ka da je po ~e la da ra di li ni ja od No vog Sa da do aero dro ma „Ni ko la Te sla” u Sur ~i nu pre ve zao oko 20.000 put ni ka. Auto bu si su, pod se }a mo, po ~e li da sa o bra }a ju od ju la pro {le go di ne, u oba sme ra, i ve} to ga me se ca bi lo je 400 put ni ka, a u av gu stu vi {e ne go tro stru ko, oko 1.300. Za vre me ovo go di {weg

Mu zi~ kog fe sti va la „Eg zit” pro da to je 2.500 ka ra ta. - Po uvo |e wu ove li ni je spor ve de na je an ke ta u auto bu si ma, ka ko bi se do bi li po u zda ni po da ci o po tre ba ma put ni ka. Zbog za in te re so va no sti put ni ka u ve ~er wim sa ti ma su uve de ni no vi po la sci, pa sa da u oba sme ra sva kog da na, ima po de vet po la za ka - ka `e port pa rol Grad skog

sa o bra }aj nog pred u ze }a „No vi Sad” Sne `a na Ja ko vi}. Ona pod se }a da je kar ta u jed nom prav cu 950 di na ra, plus pri pa da ju }e tak se. Na gla {a va i da put ni ci in for ma ci je o re du vo `we mo gu da do bi ju na te le fon 444 - 022 i na saj tu pred u ze }a. I za dru gu ko mer ci jal nu li ni ju grad skog pre vo zni ka do Akva par ka u Ba~ kom Pe trov cu vla da

in te re so va we me |u put ni ci ma. Od 1. ma ja ka da je us po sta vqen sa o bra }aj od No vog Sa da do Akva par ka i na zad, pre ve ze no je oko 10.00 put ni ka. Ce na kar te je 160 di na ra, a po vrat na ko {ta tri sto ti ne di na ra. De ca od {est do de set go di na pla }a ju 80 di na ra, a po vrat nu kar tu 150 di na ra. Ma li {a ni mla |i od {est go di na ne pla }a ju pre voz. Z. D.

Fo to: N. Sto ja no vi}

Va wa Bu li} u kwi `a ri „Vul kan”

Ru pa na po zna tom pej za `u Obje kat na uglu uli ca Stra `i lov ske i Mak si ma Gor kog je po ru {en, a na we go vom me stu }e ni }i no va stam be no - po slov na zgra da. No vi po slov ni pro sto ri ko ji }e bi ti iz gra |e ni na ovoj adre si bi }e po ve re ni na upra vqa we „Po slov nom pro sto ru”, a ra ni je je na ja vqe -

no da }e no vo i zgra |e ni sta no vi ko ji ma }e ras po la ga ti Grad bi ti po nu |e ni sta nov ni ci ma Pe tro va ra din skog pod gra |a. Pod se }a mo, sa da ve} biv {i obje kat po ori gi nal nom pro jek tu bio je za mi {qen kao nat kri ve na pi ja ca, pr va tog ti pa u gra du. B. M.

No vi nar i pi sac Va wa Bu li} }e u ~e tvr tak, 13. sep tem bra od 19 ~a so va go sto va ti u kwi à ri “Vul kan”, Zmaj Jo vi na 24. No vo sa |a ni }e ima ti pri li ku da se dru è sa auto rom po pu lar nih kwi ga „Si me o nov pe ~at”, „Sto bi se ra„, „Oko oto ka” i da raz go va ra ju sa wim. Na red nog ~e tvrt ka, 20. sep tem bra u istom ter mi nu go sto va }e @a na Pi la kov, ~i ji je po sled wi ro man „Aj em lov” pri vu kao ve li ku pa `wu ~i ta la ca. Kwi à ra “Vul kan” je u ter mi ni ma go sto va wa ovih pi sa ca obez be di la po pust od de set od sto na sve kwi ge do ma }ih auto ra. A. Va.

U ~e tvr tak is pit za tak si ste Pi sme ni deo is pi ta iz po zna va wa gra da i pro pi sa ko ji re gu li {u tak si pre voz odr `a }e se u ~e tvr tak 13. sep tem bra u 15.30 ~a so va u Skup {ti ni Gra da u Uli ci @ar ka Zre wa ni na 2. Oba ve {te we u ve zi sa is pi tom u pi sme nom ob li ku, kao i for mu la ri za pod no {e we pri ja va za po la ga we is pi ta mo gu se pre u ze ti na por tir ni ci u zgra di Skup {ti ne. Pri ja ve za is pit pod no se se se kre ta ru Ko mi si je u Grad skoj upra vi za sa o bra }aj i pu te ve, u po me nu toj zgra di, kan ce la ri ja 39 na dru gom spra tu, od 13 do 14 ~a so va. I. D.

utorak11.septembar2012.

NA 41. BRANKOVOM KOLU

An to lo gi ja srp ske po e zi je U okvi ru 41. Bran ko vog ko la da nas }e se u Kar lo va~ koj gim na zi ji od 12.30 sa ti odr `a ti po et ski te a tar „An to lo gi ja srp ske po e zi je”. U Kar lo va~ koj bo go slo vi ji u 14 ~a so va na pro gra mu su hri {}an ske te me „O mo li tvi”, ka da }e go vo ri ti Epi skop je gar ski go spo din Por fi ri je, psi hi ja tar, psi ho log i te o log dr Vla de ta Je ro ti} i glu mac Ne boj {a Du ga li}. B. M.

STOVARI[TA OGREVA DOBRO SNABDEVENA, ALI…

I naj jef ti ni ji ugaq skup

No vo sa |a ni, ko ji se gre ju na dr vo ili ugaq pri pre ma ju se za pred sto je }u grej nu se zo nu, a go mi le ovog grej nog ma te ri ja la sme {ta ju se is pred ku }a u gra du pri grad skim na se qi ma. To plo i su vo vre me do bro do |e da se u po dru me skla di {ti i na vre me is ce pa dr vo i sklo ne od ki {a. Iz sto va ri {ta ogre va “Majgor” ka `u da je po ras tao pro met, jer ih po sled wih ne ko li ko ne de qa obi la zi ve }i broj ku pa ca. -Se zo na na bav ke ogre va uve li ko je u to ku. Na la ge ru ima mo do voq nu ko li ~i nu tog ma te ri ja la, a ku po vi na se po la ko za huk ta va. Na red nih da na o~e ku je mo ve }i broj ku pa ca- ka `e ko mer ci ja li sta sto va ri {ta “Maj-gor” Ve sna Spa so je vi}. Pri met no je da je te {ka fi nan sij ska si tu a ci ja uti ca la na pro da ju ogre va, jer je pro met do sta sla bi ji u od no su na pret hod ne go di ne. Po re ~i ma za po sle nih u sto va ri {tu “Dr va ra Pla tan S” i naj jef ti ni je vr ste ogre va te {ko na la ze svoj put do kup ca. Iako je u od no su na pret hod ne go di ne pro da ja ogre va opa la, sto va ri {ta su se do bro snab de la i

za ovu se zo nu. Za me tar kub ni bu kve ili hra sta No vo sa |a ni }e mo ra ti da iz dvo je 4.800 di na ra po me tru kub nom. Na ovu svo tu tre ba do da ti i 300 di na ra, ko li ko ko {ta re za we a pre voz je bes pla tan sa mo u slu ~a ju ka da je ku pac sa tre i to ri je gra da i uzme vi {e od tri me tra dr va. Sto va ri {ta nu de i ugaq, a naj jef ti ni ji je dr ve ni lig nit, za ko ji tr gov ci tra è 7.000 di na ra po to ni. Su {e ni vre o ci ko {ta ju 13.000 di na ra, a ka me ni ugaq je 13.500 di na ra. Ka ko smo sa zna li naj vi {e se uzi ma jef ti ni ji ugaq lig nit, a ko li ~i ne, ko jim sto va ri {ta ras po la ù za do vo qa va ju po tre be ku pa ca. Iz sto va ri {ta “Majgor” ka ù da je ku po vi na dr ve ta po sled wih go di na opa la, jer se No vo sa |a ni sve vi {e od lu ~u ju za ku po vi nu od uli~ nih pro da va ca. -Kup ci mo gu na }i dr vo i kod uli~ nih pro da va ca, iz ka mi o na, kod ko jih je ova si ro vi na jef ti ni ja. Oni mo gu da spu ste ce ne, jer ne pla }a ju po rez. Kod nas je sve po za ko nu, za to su i ce ne ma lo vi {e- ka è Spa so je vi}. N. R.

VESTI No se ba {ten si ot pad Ba {ten ski ot pad od no si }e se da nas iz Ko vi qa, Kli se, Sla ne ba re, Vi dov dan skog na se qa i Kli san skog bre ga, a su tra iz Fu to ga. Ovaj ot pad }e se iz Ve ter ni ka od no si ti u ~e tvr tak, 13. sep tem bra. Tra vu, li {}e, gra we, ko rov i sli ~an ot pad gra |a ni tre ba da osta ve is pred svo jih ku }a do 6 sa ti. Kon tej ne ri za od la ga we krup nog ot pa da bi }e po sta vqe ni u Me snoj za jed ni ci „Ve ra Pa vlo vi}„ do su tra na Tr gu Ko men skog i na uglo vi ma uli ca Bra }e Rib ni kar i Da ni la Ki {a, Alek se [an ti }a i Ve re Pa vlo vi} i Pu {ki no ve i Tol sto je ve. Od da nas do ~e tvrt ka kon tej ne ri za od la ga we krup nog ot pa da bi }e po sta vqe ni u MZ „Li man 3„ u Bal za ko voj 13, Na rod nog fron ta 22, [ek spi ro voj 20 i Bal za ko voj 37. Od su tra pa do pet ka kon tej ne ri }e sta ja ti i u MZ „Ostr -

vo“ na par kin gu kod Na rod nog fron ta 57, Bal za ko ve 24 i 58, na par kin gu kod ula za Jo `e fa Mar ~o ka 5 i kod okret ni ce na kra ju uli ce Na rod nog fron ta. A. Va.

Om bud sman u MZ „Sa va Ko va ~e vi}” No vo sad ski za {tit nik gra |a na na sta vi }e to kom sep tem bra da obi la zi me sne za jed ni ce sa te ri to ri je gra da, a su tra }e bo ra vi ti u MZ „Sa va Ko va ~e vi}„, Uli ca Sa ve Ko va ~e vi }a 15. Sta nov ni ci ove me sne za jed ni ce mo }i }e da, od 10 do 12 ~a so va, pod ne su pri tu `be uko li ko sma tra ju da im je ra dom ili ak tom grad skih upra va, pred u ze }a, or ga ni za ci ja i usta no va ~i ji je osni va~ Grad, po vre |e no ne ko pra vo. Do kra ja me se ca, za {tit nik gra |a na bo ra vi }e u me snim za jed ni ca ma „^e nej„, 19. sep tem bra i „Ivo An dri}„, 26. sep tem bra. J. Z.

vOJvOdinA

utorak11.septembar2012.

ПИ СМО О НА МЕ РА МА ОП ШТИ НЕ ШИД НА ЦИ О НАЛ НОМ ПАР КУ ФРУ ШКА ГО РА

ОТВА РА СЕ ОДЕ ЉЕ ЊЕ ПА ЛИ ЈА ТИВ НОГ ЗБРИ ЊА ВА ЊА ПА ЦИ ЈЕ НА ТА

Лакши последњи дани живота ЗРЕЊАНИН: Општа болница Зрењанин је једна од 13 болница у Србији у којој ће бити отворено одељење палијативног збрињавања пацијената. Одељење палијативног збрињавања у овој здравственој установи, највећој у Банату, биће отворено 19. септембра, а отвориће га министарка здравља у Влади Србије Сла ви ца Ђу кић Де ја но вић и покрајинска секретарка за здравство, социјалну политику и деморафију Ве сна Ко пи то вић. Финалне радове на овом пројекту обишла је покрајинска секретарка за здравство Весна Копитовић која је објаснила да палијативно збрињавање подразумева медицински, социјални, психолошки и спиритуални приступ, који побољшава живот, не само пацијента, већ и његове породице . - Он подразумева сучељавање са подразумевајућим проблемима, везаним за болест које угрожавају живот. Методолошки приступ подразумева превенцију и отклањање патње првенствено због бола, као доминантног оне спокојавајућег симптома, али и осталих проблема, као што су отежано кретање, смањена ментална способност, отежана исхрана, дисање... Дакле, ради се о неспецифичној терапијској потпори, која је управно пропорционална стадијуму болести и комплементарна са специфчном тера-

пијом. Обухвата период од успостављања дијагнозе, до жалоти за породицу - рекла је докторка Весна Копитовић. Она је, након обилска свих одељења Опште болнице у Зрењанину, најавла и да ће скренути пажњу Министарству здравља на неопходне кадровске потребе, које се односе на медицинске сестре и помоћно особље у овој болници. Подсетила је и на то да је прошле недеље Влада Војводине, на предлог ре сорног Секретаријата за здравство, покренула иницијативу за рушење постојећег објекта у овој блници. Реч је о објекту 117 година старе гинеколошке болнице, која смета и онемогућава улазак у нови објекат. Влада Војводине је такав предлог упутила Влади Србије. Ваља подсетити да је реализација пројекта „Развој палијативног збрињавања у Србији” започета марта 2011. године и биће завршена марта 2014. године. Пројекат фиансира Европска унија, преко ИПА фондова, а његова вредност износи 3,5 млиона евра. За прву фазу, која је од 2009. до 2013.године, планирано је да се у 13 здравствених установа обезбеди 140 постеља, а у другој, од 2012. до 2015. године, у још 15 здравствених установа, нових 160 постеља. Љ. Ма ле ше вић

dnevnik

Партнерски односи са Шидом

ШИД: Председник СО Шид др Бра ни слав Ма у ко вић, са директором Туристичке организације Шид Ми ро сла вом-Ми ћом Ја њи ћем, предао је Националном парку Фрушка гора писмо о намерама за бригу о језерима Мохорач, Брује и Сотском језеру. Тада су се договорили о наредним активно стима. Колегијум Националног парка Фрушка Гора одржаће се данас и очекује се да ће се донети позитивна одлука, а на другом састанку, у понедељак 17. септембра, усвојиће се писмо о протоколарној сарадњи са општином Шид. Писмо ће потписати председник СО Шид и директор Туристичке организације Шид. Тек тада ће почети сарадња у вези са језерима.

Ми ро слав - Ми ћа Ја њић

Ловачки котлић у Жабљу ЖАБАЉ: Кулинарска манифестација „Жабаљски ловачки котлић„ на програму је у суботу 15. септембра од 15 часова, крај Ловачког дома у Жабљу. Екипу чине капитен и три члана, а сваки тим добија по три килограма меса дивљачи. Котизација је 4.000 динара, а екипа добија и четири мајице, те сто за осам особа с прибором за јело. Пријаве се примају у бифеу Ловачког друштва у Жабљу до 12. септембра, а ближе информације се могу добити путем телефона: 064/903- 26-40. Првопласирана екипа на овом надметању учествоваће на финалном такмичењу у кувању ловачког паприкаша на сајму „Лорист„ (Нови Д. Кн. Сад, 25 - 30. септембра).

Сот ско је зе ро

- Општина Шид не може да добије сва три језера на уптављање, јер Закон не дозвољава Националном парку да та језера некоме да, али им дозвољава да уђе у партнерски однос са нашом оп-

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

Дводневни сабор и народно весеље

„KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. M. Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

ше праваца - каже др Бранислав Мауковић. - Жеља нам је прво да порибимо језера и да развијемо туризам, уз њега креће и вински туризам, јер је општина Шид на винском путу пуне две године. Не треба заборавити да се у Националном парку Фрушка Гора може развити и ловни туризам. То значи да ћемо се активирати у свим правцима и допринети економској користи и општини Шид и Националном парку - додаје Мирослав Мића Јањић. Реке Бо сут и Студбу „Воде Војводине„ су дале Риболовачком Савезу Војводине. општина покушава да ове две реке врати под своје окриље, а ако не успеју, кажу да ће приморати Савез да се брине о овим рекама, онако како им то по закону и припада. Цео тај предео треба да се прогласи природним резерватом, као што и долукује таквој категорији река, шума око њих, флором и фауном и рибљим богатством. Д. Са ви чин

КР СНА СЛА ВА ХРА МА У РУ МИ

NOVOSADSKI VODI^ POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

штином, јер се језера налазе на њеној територији. То значи да ћемо о језерима да бринемо и ми и они. Желимо да се северни део наше општине, којој припада и Национални парк, активира у ви-

Др Бра ни слав Ма у ко вић

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

РУМА: Протеклог викенда румски православни храм Сабора српских светитеља обележио је своју крсну славу, која се ове године поклопила са даном 18. јерараха - поглавара Српске православне цркве, на челу са светим Савом. Крсна слава прослављена је великим сабором, који је трајао два дана. Свечаности су почеле већ у суботу, после вечерњег богослужења. У порти још незавршеног храма, прво су наступала деца из дневног боравка, Центра за социјални рад из Руме, са својом представом. Након њих наступили су млади талентовани музичари, ученици Основне музичке школе „Теодор - Тоша Андрејевић“ из Руме. Потом је Градско позориште Рума извело представу „Весели кловнови“, на велику радост окупљених малишана. Након представе, посетиоце су забављали песмом и игром најмлађи чланови Ансамбла народних игара и песама „Бранко Радичевић“ и тамбурашки оркестар „Плави чуперак“. Други дан сабора почео је у раним јутарњим часовима јутарњим богослужењем, а потом је Његово преосвештенство епископ сремски господин Ва си ли је одржао свету архијерејску литургију. Ове године кум славе је била породица Дрве-

Ли тур ги ју одржао епи скоп срем ски Ва си ли је

ница. Након литургије извођење су старе српске вештине, а сви присутни придружили су се славарској трпези. После вечерњег богослужења ученици гимназије „Стеван Пузић“ из Руме одиграли су две представе. Ансамбл народних игара и песама „Бранко Радичевић“ изводио је своје познате кореографије, а гуслар је показао своје вештине на овом старом инструменту. Сабор је завршен пројекцијом руског верског филма „Поп“. Испред храма током оба данас сабора била је изложба рукотворина, производа уметничких и традиционалних заната и домаће радиности. А поред храма постављен је велики забавни парк са неколико рингишпила, на којима су малишани уживали. М. Ма ру шић

Две акције у три дана БЕЧЕЈ: Удружење глувих и наглувих општине Бечеј имаће данас и прекосутра две акције од општег интереса. Вечерас ће, у партнерству са Савезом глувих и наглувих Војводине, које је донирало слушне апарате и Аудиолошког центра Војводине, чији ће страчњаци обавити прегледе, бесплатно поделити 60 апарата, чија је појединачна вредност између 300 и 400 евра. - Вечерашња акција ће се одржати у Трећој месној заједници од 18 сати, а заинтересовани ће платити само узимање отиска уха око 900 динара и батерију (80 динара ко-

мад) за апарат, док ће дигитални апарат најновије генерације добити бесплатно. Прекосутра, 13. септембра, у 13 сати на централном градском тргу ће Савез глувих и наглувих Србије и Војводине имати промоцију српског знаковног језика рекао нам је секретар Удружења глувих и наглувих општине Бечеј Јо ван Вуј ков. После прексутрашње акције на популарној бечејској Погачи, председник општине Бечеј мр Вук Ра до је вић приредиће пријем за госте из Савеза глувих и наглувих Србије В. Ј. и Војводине.

ДРУГА СЕДНИЦА ГРАДСКЕ СКУПШТИНЕ СОМБОРА

Завршни буџетски рачун

СОМБОР: Након што је на хитно сазваној, ванредној седници градске Скупштине пропао покушај до јуче удружене опозиције да „сруши“ владајућу коалицију, предвођену Демократском странком (ДСС, СПС, СВМ, ЛСВ), данас ће одборници варошког парламента имати прилику да се поново „огледају“, пошто је председник Скупштине града Сомбора Синиша Лазић, за уторак заказао другу редовну седницу највишег органа власти локалне самоуправе, са почетком у девет сати, у великој свечаној сали зграде Жупаније. Према предлогу дневног реда, упућеног одборницима, расправљаће се о 17 питања из делокруга рада Скупштине, од којих ће бесумње највећу пажњу привући предлог одлуке о завршном рачуну буџета града за 2011. годину и извештај о извршењу Одлуке о буџету града у периоду јануар – јун у 2012. години. За одборнике се припрема и информација о активностима које се односе на преиспитивање сагласности Градског већа на одлуку о формирању цена испоруке топлотне енергије, које од 1. јула 2012. године примењује ЈКП „Енергана“. Мада се ова одлука непосредно тиче тек око 3.000 домаћинстава у Сомбору, колико их користи услуге градске топлане, епилог расправе би могао и да определи будућност шанси за прекомпозицију власти у Сомбору. Наиме, одборничка група ГГ „Бољи Сомбор“, понукана по њима непримереним понашањем Миодрага Секулића, „гласноговорника“ удружене опозиције (СНС, СПО, УРС, СДПС, ДЗВМ и ГГ“Бољи Сомбор“ на ванредној седници одржаној у петак (на којој је пропао покушај преузимања власти), јуче је најавила преиспитивање подршке опозицији, која ће зависити и од тога да ли ће актуелна власт пристати на њихов захтев да се поништи летос донета одлука о начину обрачуна и наплате услуга ЈКП“Енергана“. Евентуалним изласком ГГ „Бољи Сомбор“ из опозиционе коалиције, шансе за прекомпозицију власти у Сомбору би биле М. Мћ сведене на минимум.

Победничка јагњетина у Солноку САНАД: Познати кулинар Владан Суботин из Санада код Чоке, постигао је запажен успех у суботу на међународном „Фестивалу гулаша„ у мађарском граду Солноку, где је своје умеће у припремању кулинарских специјалитета презентовало око 700 учесника, од којих преко 200 из Србије. Према оцени стручног жирија, Суботин је побед-

Владан Суботин са освојеним пехаром

нички пехар освојио, за јагњетину печену испод сача, којој је прилог била пуњена паприка, са овчијим месом, луком и сиром. Уз главно јело и прилог, сервиран је домаћи хлеб, који је Суботин такође испеМ. Мр. као испод сача.

dRU[TvO

dnevnik

Jo{ dvo je pre mi nu lo od vi ru sa „za pad ni Nil”? To kom vi ken da na Kli ni ci za in fek tiv ne bo le sti Kli ni~ kog cen tra Sr bi je dva pa ci jen ta pre mi nu la su naj ve ro vat ni je od gro zni ce “za pad nog Ni la”. Jo{ uvek se ~e ka po tvr da da je smrt na stu pi la zbog ovog vi ru sa. Uko li ko se po ka `e kao ta~ no,

Sr bi ja }e zva ni~ no ima ti pet `r ta va bo le sti ko ju pre no se ko mar ci. O~e ku je se da ana li ze u In sti tu tu za vi ru so lo gi ju i imu no lo gi ju “Tor lak” za ne ko li ko da na bu du okon ~a ne. In sti tut za jav no zdra vqe “ Ba tut” sa op {tio je da je in fek ci ja vi ru som “za pad ni Nil” ove go di ne pr vi put re gi stro va na u

hu ma noj po pu la ci ji na te ri to ri ji Sr bi je. Na osno vu do sta vqe nih, ana li zi ra nih po da ta ka i la bo ra to rij skih kri te ri ju ma do kra ja pro {le ne de qe, sa op {tio je “Ba tut”, pri ja vqe no j e 35 slu ~a je va obo qe wa sa tri smrt na is ho da. Obo le le oso be su sta ri je od 50 go di na i hro ni~ ni ble si ci, od no sno spa da ju u ka te go ri ju sa po ve }a nim ri zi kom od te `eg ob li ka bo le sti. Umr le oso be bi le su sta re iz me |u 68 i 81 go di nu i ima le su hro ni~ no sr ~a no obo qe we. Ak tiv nost ko ma ra ca je u pa du, tvr de u “Ba tu tu” , i za o~e ki va ti je da }e u na red nom pe ri o du u~e sta lost obo le va wa bi ti sma we na. Na i me, ovaj vi rus je naj vi {e za stu pqen u pe ri o du naj ve }e ak tiv no sti ko ma ra ca, a ka ko se sad o~e ku je za hla |e we re al no je u~e ki va ti i da se wi hov broj iz da na u dan sma wu je. Q. M.

OD OK TO BRA PLA TE LE KA RA PO U^IN KU

Za ra da }e za vi si ti i od kva li te ta le ~e wa Zbog pri me ne ta ko zva ne ka pi ta ci o ne for mu le od na red nog me se ca u do mo vi ma zdra vqa {i rom Sr bi je po ~i we nov mo del ob ra ~u na pla ta le ka ra. To zna ~i da }e le ka ri od 1. ok to bra pla tu do bi ja ti na osno vu opre de qe nog u~in ka od no sno bro ja pa ci je na ta, pre ven tiv nih pre gle da, pro pi sa nih le ko va i ukup nog bro ja svih pre gle da ko je ostva re. Pla }a we po u~in ku }e se pri me wi va ti kod iza bra nih le ka ra op {te prak se, gi ne ko lo ga, pe di ja ta ra i sto ma to lo ga, a ne }e kod le ka ra u ku} noj ne zi, hit noj po mo }i kao i kod onih ko ji su na spe ci ja li za ci ji ili su sa ra dom po ~e li pre ma we od go di nu da na. Iz ve sno je da bi ne ki le ka ri pri me nom ove for mu le mo gli ima ti po ve }a we za ra de za dva, a ne ki i za ~e ti ri od sto. U isto vre me ja sno je i da sma we wa pla ta le ka ra od 1. ok to bra zbog pri me ne ta ko zva ne ka pi ta ci o ne for mu le ne }e bi ti i to i je ste ono {to su oni tra ` i l i. Prak t i~ n a pri me na ovog mo de la }e se za pra vo vi d e t i u no vem bru ka da }e bi t i is pla }e ne ok to bar ske pla te i ka da }e bi ti ja sni stan dar di za spro vo |e we ka pi ta ci o ne for mu le za sva ku usta no vu po je di na~ no na osno vu svog pro se ka. Dru gim re ~i ma, ni je utvr |en pro sek na re pu bli~ kom ni vou ve} }e se on

- Naj lo {i ju oce nu, a sa mim tim i naj ma wu za ra du, do bi }e dok t o r i ko j i ima j u naj v i { e opre de qe nih pa ci je na ta i naj vi {e ra de, a naj ve }u ko rist }e ima ti iza bra ni le ka ri ko ji ra de ma lo u usta no vi ma ~i ji su di r ek t o r i ne k on t ro l i s a n o pri ma li ka dar – oce wu je dr Mi li ca Ni ko li} Uro {e vi}. Me |u tim, re sor na mi ni star ka Sla vi ca \u ki} De ja no vi} na gla si la je da pla te dok to ra od na red nog me se ca ne }e za vi si ti sa mo od bro ja pa ci je na ta ve} i od kva li te ta zdrav stve ne uslu ge ko ju pru à ju {to zna ~i da ne ko mo è ima ti znat no uve }an broj ali ne i do voq no stru~ no sti i str pqe wa da svim pa ci jen ti ma ko ji su ga iza bra li kao svog le ka ra pru ì ade kvat nu za {ti tu. Ne ga tiv na oce na o zdrav stve noj za {ti ti ko ju pru à od 1. ok to bra uti ~e na po ve }a nu za ra du

dok to ra. To, pak, zna ~i da bi tre ba lo o~e ki va ti da le ka ri od na red nog me se ca bu du pa `qi vi ji pre ma pa ci jen ti ma ko je u to ku da na pri me.

Le ~e we u do mo vi ma zdra vqa Da nas se u srp skim do mo vi ma zdra vqa le ~i oko se dam mi li o na sta nov ni ka, pru à 10 mi li o na uslu ga go di {we i pro pi {e na go di {wem ni vou oko 5,5 mi li o na re ce pa ta. O “ser vi si ra wu” svih gra |a na bri ne 20.000 zdrav stve nih rad ni ka. utvr |i va ti za sva ku po je di na~ nu zdrav stve nu usta no vu. Pla ta dok to ra po ka pi ta ci o noj for mu li sa sto ja }e se iz osnov nog fi snog de la i de la po osno vu rad nog u~i ni ka ko ji za vi si od bro ja pre gle da pa ci je na ta ko ji su kod we ga otvo ri li kar to ne. Me |u tim, dok tor }e mo }i i da pri ma “tu |e” pa ci jen te ako se za to uka è po tre ba, a oni }e mu do ne ti do dat nu za ra du. Za stup nik Udru è wa za za {ti tu pra va iza bra nih dok to ra op {te me di ci ne dr Mi li ca Ni ko li} Uro {e vi} sma t ra da je neo p h od n o ogra ni ~i ti mak si ma lan broj opre de qe nih pa ci je na ta ka ko bi svi mo gli da do bi ju pra vo vre me nu di jag no sti ku i le ~e we jer se naj ve }i broj gra |a na à li da ne mo gu da do |u do svog iza bra nog le ka ra.

Pre ma no voj for mu li ~ak 40 od sto ukup ne oce ne le ka ra za vi si od pa ci je na ta ko ji su se za we ga opre di li. Pre ma re ~i ma Zo ra na Ka qe vi }a, di rek to ra IT sek to ra u RF ZO, od 30 do 40 od sto, u za vi sno sti od spe ci j al n o s ti le k a r a, pred s ta vqa }e broj oba vqe nih pre ven tiv nih pre gle da, de set od sto broj ukup nih pre gle da, a do 20 od sto broj is pi sa nih re ce pa ta za le ko ve. On do da je da oce na ko ja }e se iz ra ~u na va ti ne }e bi ti po sma tra na u od no su na re pu bli~ ki pro sek ve} na dom zdra vqa u ko jem le kar ra di, te da je za to ve o ma va `no da ce lo kup n a zdrav s tve n a usta n o v a bu de do bro or ga ni zo va na ka ko bi svim we nim dok to ri ma bi la pru `e na {an sa za za ra de vi {e od osnov ne pla te. Q. Ma le {e vi}

utorak11.septembar2012.

OKON ^AN RE GI O NAL NI TEM PUS PRO JE KAT ^I JI JE NO SI LAC BIO FI LO ZOF SKI FA KUL TET UNS-a

Ma ster za omla din ski rad Da li su mla di za i sta no va (sta ra), stal na pro ble ma ti~ na gru pa i {ta otu da pro iz i la zi za one ko ji tra si ra ju pu te ve, po nu de, pla no ve ì vot nih i po slov nih per spek ti va na me we nih wi ma? Od go vo re na ova pi ta wa, uz kri ti~ ku re flek si ju tra di ci o nal ne sli ke o mla di ma i ana li zu plu ra li zo va ne for me mla do sti, po tra ì la je gru pa en tu zi ja sta oku pqe na oko Tem pus pro jek ta Uvod i implementacija akademskih programa u omladinski rad u zajednici putem ja~awa interregionalne saradwe u zemqama Zapadnog Balkana. No si lac, od no sno grant hol der ovog tro go di {weg Tem pus pro jek ta je Fi lo zof ski fa kul tet Uni ver zi te ta u No vom Sa du, a part ne ri iz re gi o na su Uni ver zi tet „Ju go i sto~ na Evro pa”u Te to vu (Ma ke do ni ja), te uni ver zi te ti Ze ni ce (BiH), Cr ne Go re, „Bra }a Ka ri}” (Sr bi ja), kao i tri uni ver zi te ta iz ze ma qa EU: u Jen ~e pin gu ([ved ska), Bo lo wi (Ita li ja) i Qu bqa ni (Slo ve ni ja), ko ji oba vqa ju mo ni to ring i kon tro li {u kva li tet ra da na pro jek tu. Ta ko |e, u~e sni ce pro jek ta su i se dam ne vla di nih or ga ni za ci ja iz BiH ~ak tri, te po jed na iz Ma ke do ni je, Cr ne Go re, Sr bi je i Austri je. Pred stav ni ci part ner skih uni ver zi te ta i NVO oku pi li su se ju ~e na tro dnev nom sa stan ku u No vom Sa du, na Fi lo zof skom fa kul te tu, gde je pr vo odr à na Re gi o nal na kon fe ren ci ja na ko joj su svi iz re gi o nal nih in sti tu ci ja pod ne li svo je iz ve {ta je o re zul ta ti ma ra da na pro jek tu, ali i di sku to va li o to me ko li ko je u wi ho vim dr à va ma, kroz od go va ra ju }e za ko ne i stra te gi je, pri pre mqen te ren za im ple men ta ci ju obra zov nih pro gra ma za bu du }e omla din ske rad ni ke kroz akre di ta ci ju stu dij skog ili stu dij skih pro gra ma, uvo |e wu

iz bor nih kur se va za bu du }e omla din ske rad ni ke, raz vi ja wu mo bil no sti stu de na ta, kao i o evrop skim per spek ti va ma ovih ku ri ku lu ma. Na otva ra wu Kon fe ren ci je u~e -

se i za vr {na kon fe ren ci ja ovog Tem pus pro jek ta ko ji je do pri neo da i u na {oj ze mqi po~ ne mo da {ko lu je mo mla de stru~ wa ke za omla din ski rad u za jed ni ci {to je

Pa met ne ta ble Za hva qu ju }i ovom Tem pus pro jek tu Fi lo zof ski fa kul tet je za i- sta od li~ no opre mio svo ju na stav nu ba zu; do bi li su kon fe ren cij sku opre mu, in ter ak tiv ne, tzv. pa met ne ta ble, kwi ge, ux be ni ke, mno go no vih na stav nih sred sta va, desk top i lap top ra ~u na re... sni ke su po zdra vi li i o ov da {wim pri li ka ma u ra du s mla di ma, od go va ra ju }oj le gi sla ti vi i po ten ci ja li ma go vo ri li pred stav ni ci Mi ni star stva, Po kra jin skog se kre ta ri ja ta i Grad ske upra ve No vog Sa da za omla di nu i sport. Sku pu su se obra ti li i po je di ni pred stav ni ci part ner skih in sti tu ci ja u pro jek tu iz Ma ke do ni je, Cr ne Go re, BiH, Slo ve ni je, Austri je i [ko le za edu ka ci ju i ko mu ni ka ci ju Uni ver zi te ta u Jen ~e pin gu u [ved skoj, gde je omla din ski rad u za jed ni ci iz van red no raz vi jen. Da nas i su tra, ta ko |e na Fi lo zof skom, odr `a }e

za pra vo vid ne for mal nog u~e wa ko ji je kod nas, ba{ kao i u dru gim ze mqa ma Za pad nog Bal ka na, pre ko po tre ban i dra go cen. Jer mla di qu di u ze mqa ma u tran zi ci ji po put na {e - ko ju ti {te po gub na is ku {e wa si ro ma {tva i ne za po sle no sti, sve vi {e po se `u za dro gom, al ko ho lom, ne pri la go |e ni i ose tqi vi na tur bu lent na zbi va wa, mno gi po ~i wu de vi jant no i na sil no da se po na {a ju, na pu {ta ju po ro di cu, obra zo va we, zdra ve so ci jal ne gru pe i okre }u se uli ci. - Ovo je za vr {na, re gi o nal na i kon zor ci jum ska kon fe ren ci ja. Za -

vr {a va mo pro je kat, a re zul tat - ma ster aka dem ski stu dij ski pro gram Omla din ski rad u za jed ni ci je ve} raz vi jen i pre dat na akre di ta ci ju i o~e ku je mo da }e bi ti i akre di to van - ka è za „Dnev nik” prof. dr Oli ve ra Ga ji} sa Fi lo zof skog fa kul te ta UNS-a, ko ja je uz prof. dr Qi qa nu Su bo ti} i dr Spo men ku Bu di}, is pred Fi lo zof skog fa kul te ta „no si la” ovaj Tem pus pro jek at. Pro fe sor ka Ga ji} ob ja {wa va da oni ko ji za vr {e ove (dvo go di {we = 120 ESPB) in ter di sci pli nar ne ma ster stu di je po sta ju stru~ wa ci za omla din ski rad u za jed ni ci. Ovaj stu dij ski pro gram je pri pre mio i pre dao na akre di ta ci ju Uni ver zi tet ski cen tar za raz voj ob vra zo va wa UNS-a, a ko ji }e za pra vo ospo bqa va ti stru~ wa ke za rad s mla di ma u raz li ~i tim vas pit noobra zov nim, kul turt no-umet ni~ kim i dru gim in sti tu ci ja ma. - Mi ve} ima mo pr vu ge ne ra ci ju upi sa nih stu de na ta, a sad u aka dem skoj 2012/13. go di ni upi su je mo dru gu ge ne ra ci ju i oni se upi su ju na Uni ver zi te tu u No vom Sa du, jer je ovo in ter di sci pi nar ni stu dij ski pro gram, a u rad sa stu den ti ma ukqu ~e ne su ko le ge sa od se ka za pe da go gi ju, psi ho lo gi ju i fi lo zo fi ju Fi lo zof skog fa kul te ta, De part ma na za ma te ma ti ku i in for ma ti ku PMF-a, Me di cin skog fa kul te ta... Ima mo za i sta vr lo raz u- |e ne in ter di sci pli nar ne stu di je i ovaj stu dij ski pro gram na kra ju stu den tu do no si dvo stru ku di plo mu na {eg uni ver zi te ta i Uni ver zi te ta u Jen ~e pin gu iz [ved ske. Pred vi |en je i pro gram mo bil no sti za stu den te, da od la ze u [ved sku u okvi ru stu di ja i po nu |e na su im ~e ti ri iz bor na pred me ta ko ja dr è pro fe so ri sa uni ver zi te ta u [ved skoj, a za na {e stu den te oni su oba ve zni da bi mo gli do bi ti dvo stru ku di plo mu. V. ê ki}

BEZ BED NOST I ZDRA VQE U U^I O NI CA MA

Ka ko pre po zna ti ri zi ke i opa sno sti Evrop ska agen ci ja za bez bed nost i zdra vqe na ra du, za jed no sa Na po Kon zor ci ju mom, pred sta vi la je no vi pro je kat ~i ji je ciq da se |a ci u osnov nim {ko la ma upo zna ju sa osno va ma zdra vqa i bez bed no sti. Ini ci ja ti va „Na po za u~i te qe” omo gu }a va ~i tav niz obra zov nih u~i la za u~i te qe ko ji mo gu da ih ko ri ste ta ko {to }e ih pre u ze ti sa in ter ne ta, sa op {te no je iz te agen ci je. U~i la su na me we na de ci od se dam do

je da na est go di na i za sni va ju se na li ku iz cr ta nog fil ma pod ime nom Na po, ko ji po ma `e Evrop skoj agen ci ji za bez bed nost i zdra vqe na ra du da na za ba van i za ni mqiv na ~in pre ne se po ru ku o bez bed no sti i zdra vqu na ra du. Pla no vi na sta ve ko ji mo gu bes plat no da se ski nu sa in ter ne ta po kri va ju te me sa ko ji ma se |a ci osnov nih {ko la su sre }u kod ku }e i u {ko li, ukqu ~u ju }i ozna ke za bez bed nost, ri zi ke

ko ji ma su iz lo `e ni i pre po zna va we ri zi ka ili opa sno sti. Na stav na sred stva su osmi {qe na ta ko da mo gu da se uklo pe u po sto je }i na stav ni pro gram, kao {to su li~ no, dru {tve no i zdrav stve no obra zo va we, bi o- lo gi ja, ma te ma ti ka i gra |an sko vas pi ta we, da se uklo pe u te me ko je se ina ~e ob ra |u ju u raz re du, ko ri ste }i lik Na pa da bi se de ca za in te re so va la i da bi se ilu stro va li osnov ni kon cep ti bez bed no sti i zdra vqa.

Na kon uspe {nog prob nog te sti ra wa u ~e ti ri ze mqe, na stav na sred stva su do stup na na {est je zi ka (dan skom, en gle skom, fran cu skom, ne ma~ kom, slo ve na~ kom i {pan skom) i pro mo vi {u se u 10 dr à va ~la ni ca Evrop ske uni je gde se ti je zi ci go vo re. Uko li ko se u bu du }oj eva lu a ci ji po ka ù po zi tiv ni re zul ta ti, u vr lo krat kom ro ku }e se ukqu ~i ti vi {e je zi ka sa ci qem da se za du ì pe riod sa sta ve no vi na stav ni pla no vi.

VESTI Sin di ka ti pro sve te i vla da (ne) pre go va ra ju Raz go vo ri sin di ka ta pro sve te i vla de o pro to ko lu o za ra da ma i dru gim pi ta wi ma ko ja op te re }u ju srp sku pro sve tu tre ba da bu du na sta vqe ni to kom ove ne de qe, iz ja vio je Mi o drag Skro bo wa iz Uni je sin di ka ta pro svet nih rad ni ka Sr bi je. Sin di ka ti i vla da su kra jem av gu sta po ~e li raz go vo re o pro to ko lu, a sin di ka ti su pre da li svo je zah te ve ko je su, u me |u vre me nu, ta mo gde je bi lo pro sto ra, re vi di ra li. Me |u tim, pred sed nik Sin di ka ta obra zo va wa Sr bi je Bra ni slav Pa vlo vi} ne o~e ku je da }e raz go vo ri bi ti na sta vqe ni ove ne de qe, zbog, ka ko ka è, pred sto je }eg usva ja wa re ba lan sa bu xe ta. Sin di kat obra zo va wa pred lo ìo je nov pro to kol jer ne pri hva ta po ve }a we ok to bar ske za ra de od dva od sto, ko li ko je vla da pred lo ì la, re kao je Pa vlo vi}. Ta ko |e, taj sin di kat je tra ìo da sve to sav ska na gra da bu de 6.000 ume sto 4.000 di na ra, ko li ko je po nu di la vla da, kao i da do da tak za raz red no sta re {in stvo bu de se dam, a ne ~e ti ri od sto.

Rod no-sen zi tiv ni je zik u me di ji ma Me di ji u Sr bi ji sve vi {e na pre du ju ka da je u pi ta wu upo tre ba rod no sen zi tiv nog je zi ka, a u to ku je iz ra da pri ru~ ni ka za ko ri {}e we tog je zi ka u no vi nar stvu, na ja vi la je di rek tor ka Upra ve za rod nu rav no prav nost

Na ta li ja Mi }u no vi}. Ona je go vo re }i na sku pu o rod no-sen zi tiv nom iz ra à va wu u no vi nar stvu re kla da je ciq da se pro mo vi {e upo tre ba ta kvog je zi ka u me di ji ma i ne di skri mi na tor no iz ve {ta va we. Di rek tor ka Upra ve je na ja vi la i da }e 19. sep tem bra bi ti odr à na kon fe ren ci ja pod na zi vom „Uskla |i va we pri vat nog i po slov nog ì vo ta”, na ko joj }e bi ti re ~i, iz me |u osta log, i o to me da istin sko iz ra à va we i bri ga o rod noj rav no prav no sti ni je mo gu }a bez rav no prav nog u~e {}a è na i mu {ka ra ca u svim sfe ra ma ì vo ta. Ka ko je ka za la, u~e stvo va }e i broj ni go sti iz ino stran stva, a tom pri li kom bi }e raz me we na is ku stva u toj obla sti.

Sme wen di rek tor KBC „Be à nij ska ko sa” Agen ci ja za bor bu pro tiv ko rup ci je sa op {ti la je da je di rek to ru Kli ni~ ko-bol ni~ kog cen tra „Be à nij ska ko sa” i ~la nu Ko mi si je za sta vqa we u pro met hu ma nih le ko va u Agen ci ji za le ko ve i me di cin ska sred sta va Vla di mi ru Kov ~i nu iz re kla me ru jav nog ob ja vqi va wa pre po ru ke za raz re {e we sa te funk ci je. Agen ci ja je utvr di la da je Kov ~in, ko ri ste }i ovla {}e wa ko ja ima kao di rek tor, omo gu }a vao se bi da oba vqa po slo ve Glav nog is tra ì va ~a u tom KBC, ~i me je ste kao od re |e nu imo vin sku ko rist, kao i po god nost da na pre du je na na u~ no i stra ì va~ kom pla nu.

Pro ve ra va ju }i po dat ke iz re gi stra funk ci o ne ra, Agen ci ja je sa zna la da je Kov ~in u to ku vr {e wa funk ci je di rek to ra KBC za kqu ~io ve }i broj ugo vo ra o kli ni~ kom is tra ì va wu sa spon zo ri ma is tra ì va wa, u ko ji ma je bio od re |en za glav nog is tra ì va ~a, a na osno vu wih je za kqu ~i vao po seb ne ugo vo re o de lu za na kna du.

Od lu ~u ju, a ni su stru~ ni Om bud sman ka Voj vo di ne Ani ko Mu {ki wa Hajn rih ka è da po sto je ne pra vil no sti u po stu pa wu op {tin skih i grad skih ve }a u po stup ci ma re {a va wa u uprav nim stva ri ma iz wi ho ve nad le `no sti, jer su u wih ukqu ~e ni i oni sa ne do voq nom stru~ nom spre mom. Ona je sma tra da je po treb no po slov ni kom o ra du i op {tim ak tom o si ste ma ti za ci ji i ora ga ni za ci ji od re di ti rad no me sto iz vr {i o ca sa do voq nim ste pe nom obra zo va wa ko ji }e oba vqa ti po slo ve pri pre me pred lo ga i iz ra de na cr ta re {e wa ko je do no si op {tin sko i grad sko ve }e. Za kon o dr àv noj upra vi pro pi su je da je osnov ni uslov ko ji slu `be nik mo ra da is pu wa va ka ko bi mo gao da vo di uprav ni po stu pak ste ~e no vi so ko obra zo va we dru gog ste pe na, od no sno za vr {e ne ma ster aka dem ske stu di je ili vi so ko obra zo va we ste ~e no u skla du s pro pi si ma ko ji su va ì li do stu pa wa na sna gu Za ko na o vi so kom obra zo va wu, pi {e u sa op {te wu.

utorak11.septembar2012.

CRnA HROnikA

dnevnik

ADVOKAT BIV[EG GRADONA^ELNIKA ZREWANINA KRSTO BOBOT TVRDI:

Goran Kne`evi} se ne}e pozvati na imunitet

U BEOGRADSKOM KVARTU VRA^AR

@ena ubijena u yipu U xi pu na Vra ~a ru pro na |e na je mr tva èn ska oso ba sta ro sti oko 40 go di na, dok je mu {ka rac, ko ji je da vao zna ke ì vo ta pre ve èn u Ur gent ni cen tar, re kla je Ta nju gu port pa ro kla Grad skog za vo da za hit nu me di cin sku po mo} Na da Ma cu ra. Le ka ri hit ne po mo }i, ka ko je do da la, za te kli su ga sve snog, di sao je, a imao je ula znu ra nu iz va tre nog oru` ja na le v oj, a iz l a z nu na de s noj stra ni sle po o~ ni ce. - On je pre ve èn na re a ni ma ci ju u Ur gent ni cen tar re kla je Ma cu ra. Pre ma we nim re ~i ma, è na je na |e na, na vod no na me stu vo za ~a, sta ro sti je oko 40 go di na.

- Ona ni je da va la zna ke `i vo ta i le ka ri su kon sta to va li smrt. Na de snoj stra ni sle po o~ ni ce je ima la ula znu ra nu iz va tre nog oru` ja, a na le voj iz la znu - re kla je Ma cu ra. Ka k o pre n o s e be o g rad s ki me di ji, u xi pu je ubi je na dr `a vqan ka Bu gar ske S. A. D. a R. L. se te re ti da je pu cao u wu. Puc w a v a se, pre m a istom iz vo ru, do go di la u be lom xi pu mar ke „mer ce des”, no vo sad skih re gi star skih ozna ka oko 14.15 sa t i. Vo z i l o je bi l o par k i r a n o is p red stam b e n e zgra de u uli ci Ni ko le Ste fa no vi }a bb na Vra ~a ru, u bli zi ni sta di o na FK „Obi li}”.

MLADI] STRADAO KOD SVILAJNCA

Poginuo pri padu s motora Je dan 18-go di {wi mla di} iz se la Lu ko vi ca, u op {ti ni Svi laj nac, po gi nuo je u sa o bra }aj noj ne sre }i u tom se lu pri li kom pa da s mo to ra, sa op {ti la je ju ~e Po li cij ska upra va u Ja go di ni. Ne sre }a se do go di la u ne de qu u po po dnev nim sa ti ma na re gi o nal nom pu tu Svi laj nac - Pe tro vac i tom pri li kom po gi nuo je Ste fan A. ko ji je pao s mo to ra ko jim je upra vqao Sr |an A. (20) iz istog se la, na vo di se u sa op {te wu. Upra vqa ju }i mo to rom, Sr |an A. je sle teo s pu ta i uda rio u be ton sku ogra du obli `we ku }e, pri li kom ~e ga je Ste fan A., pao i po gi nuo, na vo di se u sa op {te wu. Pro tiv Sr |an A. po li ci ja je pod ne la kri vi~ nu pri ja vu zbog osno va ne sum we da je po ~i nio kri vi~ no de lo te {ko de lo pro tiv bez bed no sti sa o bra }a ja. (Tanjug)

PRESUDA VI[EG SUDA U ZREWANINU

Petorici 32 godine zatvora zbog heroina U Vi {em su du u Zre wa ni nu iz re ~e ne su vi {e go di {we ka zne za tvo ra pe to ri ci kri jum ~a ra oko 12 ki lo gra ma he ro i na iz Tur ske, ko ji je pro na |en i od u zet iz „bun ke ra“ na pra -

Mi la nu P. je tom, pra vo no sna `nom, pre su dom od u ze to i vo zi lo“mi ci bu {i spejs“ . U obra zlo `e wu pre su de se na vo di da je Art B, ko ri ste }i ve ze u Tur skoj, or ga ni zo vao

Pa la ta prav de u Zre wa ni nu

vqe nog u auto mo bi lu, 17. av gu sta 2010. go di ne na gra ni~ nom pre la zu kod Srp ske Cr we, sa op {te no je ju ~e no vi na ri ma u tom su du. Art B. (50) iz Bu ja nov ca i Bla {ko M. (34) iz Le skov ca, osu |e ni su na ka znu za tvo ra u tra ja wu od po osam go di na, Pe ro Z. (51) iz Sr bo bra na na na {est go di na, a Mi lan P. (39) iz Fe ke ti }a i Dra gan P. (48) iz Lov }en ca na ka znu od po pet go di na za tvo ra.

ku po vi nu he ro i na, naj pre u do go vo ru s Bla {kom P., po tom i s Pe rom Z. i Dra ga nom P. kao i s Mi la nom P, ko ji je sa su pru gom i de com, na knad no, do pu to vao u Tur sku, auto mo bi lom mar ke “mi ci bu {i spejs“. Osu |e na „~e tvor ka“ vra ti la se u Sr bi ju, dok je na gra ni~ nom pre la zu s Ru mu ni jom, kod Srp ske Cr we, pro na |en he roin u „bun ke ru“ auto mo bi la ko jim je, vo ze }i su ru gu i de cu, upra vqao Mi lan P. (Tanjug)

Biv {i gra do na ~el nik Zre wa ni na Go ran Kne è vi}, pro tiv ko ga se od sre di ne 2008 go di ne, vo di po stu pak pred Spe ci jal nim su dom u Be o gra du, pod sum wom za na vod nu zlo u po tre bu slu `be nog po lo à ja dok je bio na ~e lu zre wa nin ske ad mi ni stra ci je, ne ma na me ru da se u na stav ku glav nog pre tre sa po zo ve na imu ni tet ko ji uì va od pre me sec da na, iz bo rom za mi ni stra po qo pri vre de u no voj Vla di Sr bi je, oce wu ju u ti mu we go ve od bra ne. To je ju ~e u iz ja vi za “Dnev nik” na go ve stio advo kat Kr sto Bo bot, je dan od dvo ji ce Kne è vi }e vih bra ni la ca. - î we ni ca je da on sa da ima imu ni tet na funk ci ji mi ni stra ali, po mo jim sa zna wi ma i raz go vo ri ma s wim, on ne ma na me ru

Go ran Kne `e vi}

da se po zo ve imu ni tet. On, na i me, ima na me ru da, kao i do sa da, ak tiv no u~e stvu je u ovom kri vi~ nom po stup ku i da do ka zu je, prak ti~ no, svo ju ne vi nost, na {ta je bio pri mo ran, a {to on za jed no sa svo jim bra ni o ci ma, mi {qe wa sam, uspe {no ~i ni sve ovo vre me - ka è advo kat Bo bot. Na sta vak su |e wa u slu ~a ju „zre wa nin ska afe ra“ pred Sep ci jal nim su dom je za ka zan za ter min od 17. do 19. sep tem bra, ka da bi, ka ko se o~e ku je, po sle iz vo |e wa ne ko li ko, za sad po sled wih pred vi |e nih do ka za, mo glo da po~ ne iz la ga we za vr {nih re ~i. Op tu `ni com Tu ì la {tva za or ga ni zo va ni kri mi nal ukup no 20 oso ba osum wi ~e no je za na vod nu zlo u po tre bu slu `be nog po lo à ja u pe ri o du od 2006. do

2008. go di ne, uglav nom ve za no za, po op tu `bi, „spor ne“ okol no sti u po stup ci ma da va wa in ve sti to ri ma u za kup grad skog gra |e vin skog ze mqi {ta, a u ko joj se Kne è vi}, kao gra do na ~el nik Zre wa ni na, na {ao na pr vom me stu. Ka ko je ra ni je na ja vqe no, pred vi |e no je da u sep tem bar skom ter mi nu sve do ~i biv {a mi ni star ka Ja sna Ma ti} na okol no sti o dr àv noj po li ti ci na pla nu pri vla ~e wa stra nih in ve sti to ra u Sr bi ju. Ta ko |e, po ra ni joj na ja vi, tre ba lo bi da iz la ù stal ni sud ski ve {tak gra |e vin ske stru ke Ve li bor Pe ci ja i ve {tak za eko nom sko-fi nan sij sku oblast Dra gan Ze ~e vi} o svo jim na la zi ma o oba vqe nim do dat nim ve {ta ~e wi ma. J. J.

ME\UNARODNI SKUP O TRAFIKINGU U BEOGRADU

Trgovina qudima uni{tava ìvote Tr go vi na qu di ma je zlo ~in ko ji uni {ta va qud ske ì vo te i ima ne ga ti van uti caj u svim sfe ra ma ì vo ta, iz ja vio je ju ~e pre mi jer i mi ni star unu tra {wih po slo va Sr bi je Ivi ca Da ~i}, otva ra ju }i Let wu {ko lu „So ci jal na di men zi ja tr go vi ne qu di ma na za pad nom Bal ka nu”. Da ~i}, ko ji je i pred sed nik Sa ve ta za bor bu pro tiv tr go vi ne qu di ma, iz ja vio je, na sku pu u Srp skoj aka de mi ji na u ka i umet no sti, da }e Mi ni star stvo unu tra {wih po slo va pru ì ti svu po mo} u re {a va wu ovog pro ble ma. Pre ma we go vim re ~i ma, MUP ve} ne ko li ko go di na spro vo di pre ven tiv ne kam po ve ~i ji je ciq da se spre ~i na sta nak ove po ja ve. On je pod se tio da je Sr bi ja pri dru è na i svet skom pro gar mu Uje di we nih na ci ja „Pla vo sr ce”, ko ji ima za ciq da se bo ri pro tiv ove po {a sti na glo bal nom ni vou. Da ~i} je iz ra zio za do voq stvo {to se let wa {ko la pr vi put or ga ni zu je u re gi o nu ju go i sto~ ne Evro pe - u Be o gra du i na du da }e se u glav nom gra du Sr bi je i da qe or ga ni zo va ti ta kvi sku po vi. Mi ni star pro sve te, na u ke i teh no lo {kog raz vo ja @ar ko Ob ra do vi} je ka zao da je ovaj pro blem pri su tan u svim dr à va ma, ali da

je sva ka ko ja ~e iz ra `en u ze mqa ma u tran zi ci ji, ka kva je i Sr bi ja. Ob ra do vi} je re kao da je pri va ti za ci ja, ko ja je u Sr bi ji iz ve de na „sva ka ko sa mo ne uspe {no”, te {ka eko nom ska si tu a ci ja i ne za po sle nost po go dan mi qe za raz vi ja we ovog po ja ve. - Po ve }a we ukup nog ni voa oba ve {te no sti i dru {tve ne sve sti pred u pre di }e da qi na pre dak tr go vi ne qu di ma - re kao je Ob ra do vi} i na gla sio da bor ba pro tiv tr go vi ne qu di ma mo ra ima ti me |u na rod ni ka rak ter. Rek tor Be o grad skog uni ver zi te ta Bran ko Ko va ~e vi} je, pod se tiv {i da je rop stvo uki nu to pre dva ve ka, ka zao da je tr go vi na qu di ma kom plek san pro blem ko ji zah te va an ga `man svih sek to ra dru {tva, i ko ji je pri su tan na glo bal nom ni vou. - Raz me na raz li ~i tih vr sta in for ma ci ja pre mo sti }e jaz iz me |u na u~ nih sa zna wa i prak ti~ ne pri me ne is ku sta va o tr go vi ni qu di ma - re kao je Ko va ~e vi}. Pr vi sek tre tar Ne ma~ ke am ba sa de u Sr bi ji Kri stof Aj hen je re kao da je tr go vi na qu di ma re le vant na po ja va, pri sut na u svim ze mqa ma sve ta. On je na gla sio da je, zbog to ga za Ne ma~ ku va `no da se ukqu ~i svo jim sred stvi ma i is ku -

stvom u bor bu pro tiv tr go vi ne qu di ma na svet skom ni vou i u re gi o nu za pad nog Bal ka na. Di rek tor Slu `be stu dent ske aka dem ske raz me ne Ne ma~ ke za ju -

Ce tler je re kao i da stu den ti svih re gi o na Evro pe ra de pro jek te na ovu te mu {to je, ka ko je oce nio, va `no i u kon tek stu Evrop ske uni je.

go i sto~ nu Evro pu To mas Ce tler je ka zao da se od 1984. sa rad wa te slu `be s Be o grad skim uni ver zi te tom po ve }a la {est pu ta. On je oce nio da je let wa {ko la o so ci jal nim di men zi ja ma tr go vi ne qu di ma je din stve na pri li ka da svi sek to ri dru {tva ak ti vi ra ju svo je sna ge ka ko bi ra di li na re {a va wu ovog pro ble ma.

Let wu {ko lu or ga ni zu je ne ma~ ko Dru {tvo za me |u na rod nu sa rad wu u sa rad wi s Mi ni star stvom ra da i so ci jal ne po li ti ke, Mi ni star stvom pro sve te, na u ke i teh no lo {kog raz vo ja, Uni ver zi te tom u Be o gra du, Stu dent skom kon fe ren ci jom uni ver zi te ta Sr bi je, a uz fi nan sij skfu po dr {ku ne mac ke vla de. (Tanjug)

PROCESI ZA RATNE ZLO^INE

Jo{ jedna optu`nica za „Ov~aru” Po sle dva pra vo sna `no pre su |e na pro ce sa pred Vi {im su dom u Be o gra du, u ko ji ma je pre ne ko li ko go di na, 14 okri vqe nih osu |e no po op tu `ba ma za kri vi~ no de lo rat ni zlo ~in pro tiv rat nih za ro bqe ni ka u no vem bru rat ne 1991. go di ne na po qo pri vred nom do bru “Ov ~a ra” kod Vu ko va ra, ne dav no je po dig nu ta jo{ jed na op tu `ni ca. Be o grad sko Tu `i la {tvo za rat ne zlo ~i ne po di glo je op tu `ni cu pro tiv okri vqe nog Pe tra ]i ri }a. Op tu `ni ca je stu pi la na prav nu sna gu i, ka ko nam je re kao we gov bra ni lac Alek san dar Cve ji}, o~e ku je se za ka zi va we pri prem nog ro ~i {ta, u skla du s no vim ZKP-om ko ji se pri me wu je u pro ce si ma za kri vi~ na de la rat nih zlo ~i na. Cve ji} na gla {a va da we gov bra we nik, ko ji se na la zi u za tvo ru, „ap so lut no ne gi ra op tu `be i bi lo ka kvu ve zu s do ga |a jem“. Uz to, advo kat do da je da „ni je si gu ran da da nas kod nas uop {te po sto ji od bra na od sve do ka-sa rad ni ka“, a na po mi we da su u sad pre su |e nim pro ce si ma za „Ov ~a ru„ taj sta tus do bi la dva li ca. - Ina ~e, sve do ci-sa rad ni ci, kad su se u po li ci ji, u po ~et nim da ni ma, bra ni li kao okri vqe ni, ni su po mi wa li ]i ri }a. Tek kad im je dr `a va po klo ni la sta tus sve do ka-

Spo me nik stra da li ma na „Ov ~a ri”

sa rad ni ka, ka da im je da la pred sed ni~ ki tret man, on da su se do se ti li da je ne ka gru pa qu di u~e stvo va la u iz vr {e wu ovog kri vi~ nog de la i, iz me |u osta lih, po mi wa li su i po ~e li da po mi wu i Pe tra ]i ri }a. Pri tom, ako su or ga ni sma tra li da u od no su na ]i ri }a po sto ji osno va na sum wa, on da je mo gao bi ti go wen ra ni je, kad su su |e ni svi dru gi. Mo glo je i po tom u po stup ku ko ji je 2008. i 2009. vo |en pro tiv Da mi ra Si re te, na kon {to je iz ru ~en iz Nor ve {ke. Me |u tim, iz ne kih raz lo ga se ~e ka lo - ka `e Cve ji}.

Po we go vim re ~i ma „op tu `ni ca pro tiv ]i ri }a je iden ti~ na pr voj - osnov noj po ko joj je sud po stu pao u pred me ti ma ko ji su sad pra vo sna `no pre su |e ni“. - Ta op tu `ni ca se bu kval no pre pi su je, mi slim ve} ~e tvr ti put. Osta lo je isto i sud sko ve }e kao za ra ni je pro ve de ne po stup ke, sa mo je do {ao no vi pred sed nik ve }a zbog to ga {to je pret hod ni na glo na pre do vao u Vr hov ni ka sa ci o ni sud, za vre me ta ko zva ne re for me - ka `e Cve ji}.

Bra ni lac na ja vqu je da }e u da qem po stup ku ko ji pred sto ji pred su dom „po sta vi ti pi ta we o sa sta vu su de }eg ve }a, da se ras pra vi kad za to bu de do {lo vre me“. Sa da pra vo sna `nim pre su da ma, iz re ~e nim pre ne ko li ko go di na u po stup ci ma ko ji ma je bi lo ob u hva }e no 19 okri vqe nih, od ko jih se za ve }i nu na vo di lo da su bi li pri pad ni ci Te ri to ri jal ne od bra ne Vu ko va ra, ~e tr na e sto ro su osu |e ni na ukup no 225 go di na za tvo ra po op tu `ba ma za rat ni zlo ~in pre ma rat nim za ro bqe ni ci ma na „Ov ~a ri“ no vem bra 1991. go di ne. Je dan broj okri vqe nih je osu |en po op tu `ba ma za u~e {}e u ubi stvi ma, a ne ko li ci na za fi zi~ ko mal tre ti ra we i ne ~o ve~ no po stu pa we. Na po 20 go di na za tvo ra osu |e na su sed mo ri ca op tu è nih, a isti broj na za tvor ske ka zne od pet do 15 go di na, dok su pe to ri ca oslo bo |e ni op tu `bi. Op tu `ba je na ve la da je u no vem bru 1991. go di ne, ne po sred no po okon ~a wu bit ke za Vu ko var, po sle ko je su pri pad ni ci hr vat skih oru à nih for ma ci ja po lo ì li oru` je, u no }i iz me |u 20. i 21. no vem bra na po qo pri vred nom do bru „Ov ~a ra“ mal tre ti ra na i ubi je na gru pa od oko dve sto ti ne hr vat skih rat nih za ro bqe ni ka. J. J.

crna hronika

dnevnik

utorak11.septembar2012.

13 Fo to: B. Lu ~i}

U NO VO SAD SKOM VI [EM SU DU

Su |e we Da vi do vi }u 4. ok to bra Glav ni pre tres pro tiv No vo sa |a ni na Go ra na Da vi do vi }a (1975) i jo{ osmo ri ce okri vqe nih zbog in ci den ta u No vom Sa du, u ko jem su po vre |e ne ~e ti ri oso be an ti fa {i sti~ kog sku pa ko ji je se do go dio 2007. go di ne, a pla ni ran da se odr ì ju ~e i da nas, od lo èn je za 4. ok to bra. Vi {i sud u No vom Sa du je do bio u pe tak oba ve {te we fak som da pr vo op tu è ni ni je u mo gu} no sti da pri stu pi na glav ni pre tres, ali da je spre man sa u~e stvu je u po stup ku. Re {e we da se okri ve qe nom su di u od su stvu osta je na sna zi. We mu }e se hit no upu ti ti po ziv pre ko Mi ni star stva prav de na do sta vqe nu adre su u ino stran stvu, ka za la je je

deq ko Pe {i} (1987) iz [ap ca u to ku odr à va wa pri ja veq nog i odo bre nog jav nog sku pa u or ga ni za ci ji An ti fa {i sti~ ke or ga ni za ci je No vog Sa da i Ne za vi snog udru è wa no vi na ra Voj vo di ne pod na zi vom „Stop fa {i zmu” pri li kom pro la ska ko lo ne iza zi va li su na ci o nal nu , ra snu, ver sku mr `wu i ne tr pe qi vost. Oni su se po pe li na ogra du ba {te Do ma Voj ske u ko joj su se na la zi li s osta lim oso ba ma, ko ji ma je ina ~e po li ci ja za bra ni la oku pqa we tog da na, te na ci sti~ ki sa lu ti ra li, po di ù }i de snu ru ku s is pru è nom {a kom pre ma u~e sni ci ma sku pa. Na ovaj na ~in su is pro vo ci ra li pr vo ver bal ni, a za tum i fi zi~ ki su kob.

JU ^E PO SLE POD NE PORED [KOLE NA NO VO SAD SKOM LI MA NU 3

Pucwima iz automobila ra wen mla di} Pri vo |e we osum wi ~e nih ok to bra 2007.

ju ~e za „Dnev nik” pred sed ni ca po stu pa ju }eg ve }a su di ja i pred sed ni ca Vi {eg su da Zo ra Ja mu {a kov. Pod se ti mo, pre ma op tu `ni ci, 7. ok to bra 2007. go di ne oko 17 sa ti u No vom Sa du, na uglu Be o grad skog ke ja i Du nav ske uli ce, pr vo kri vqe ni Go ran Da vi do vi}, dru go op tu `e ni Dolf Po spi{ (1984) iz Ve ter ni ka i tre }e o kri vqe ni Ne -

Tom pri li kom ba ~e no je ne ko li ko fla {a i ka me ni ca, te je na kon to ga do {lo do tu ~e iz me |u ove dve sku pi ne pri ~e mu su ~e ti ri oso be za do bi le ra se ko ti ne po li cu, oka rat kte ri sa ne kao la ke te le sne po vre de, dok je pri to me ugro `e no spo koj tvo gra |a na, na vo di s u op tu `nom ak tu. M. Vu ja ~i}

RA SVE TQEN NA PAD NA NO VO SAD SKE TAK SI STE

Tan dem okri vqe nih u pri tvo ru Po li ci ja je od re di la me ru za dr `a va wa do 48 sa ti Da ni lu B. (1993) iz Srem ske Ka me ni ce i No vo sa |a ni nu Mar ku B. (1993) pod sum wom da su po ~i ni li kri vi~ no de lo na sil ni~ kog po na {a wa i neo vla {}e nog ko ri {}e wa tu |eg vo zi la. Oni se te re te da su u no }i 1.sep tem bra is pred jed nog ugo sti teq skog lo ka la tu kli tro ji cu tak si sta i lak {e ih po vre di li. Wi ma se ta ko |e pri pi su je da su po sle to ga ukra li auto mo bil jed nom task si ti i po tom wi me uda ri li u sa o bra }aj ni znak u [a fa ri ko voj uli ci, a za tim ga osta vi li i oti {li, sa op {ti la je ju ~e no vo sad ska Po li cij ska upra va. Okriv qni su pri ve de ni na sa slu {a we de `ur nom is tra `nom su di ji, ko ji im je od re dio pri tvor. M. V.

SU BO TI CA GRAD S VR LO VI SO KIM PRO CEN TOM SU I CI DA

Za de vet me se ci 31 sa mo u bi stvo

U Su bo ti ci ne po sto ji oso ba ko ja u kru gu svo jih pri ja te qa ne po zna je ne ko ga ko se ubio ili po ku {ao sa mo u bi stvo. An ke ti ra ni Su bo ti ~a ni ka ù da zbog ne ma {ti na ili ne kog pro ble ma qu di naj ~e {}e ne vi de iz laz, pa se od lu ~u ju da dig nu ru ku na se be. - Znam da se qu di u Su bo ti ci ~e {}e ubi ja ju ne go dru gde. Ni je ni ~u do, ka da ne ma mo pa ra i qu di ne vi de dru gi iz laz. Me ni se i {o gor obe sio - pri ~a Su bo ti ~a nin S. M. Od ja nu ra do 10. sep tem bra u Su bo ti ci je bi lo 31 sa mo u bi stvo, {to je za pet sa mo u bi sta va ma we u od no su na isti pe riod pro {le go di ne, ka da je bi lo 36 su i ci da. Me |u na rod na aso ci ja ci ja za pre ven ci ju sa mo u bi sta va uz po dr {ku Svet ske zdrav stve ne or ga ni za ci je ove go di ne obe le ì la je de ce ni ju Svet skog da na pre ven ci je sa mo u bi sta va. - Ciq ovog obe le à va wa je po di za we sve sti sve u kup ne jav no sti da je su i cid mo gu }e spre ~i ti. Va àn za da tak je i ospo so bqa va we zdrav stve nih rad ni ka da {i re in for ma ci je o ovom zdrav stve nom pro ble mu, da stal no ra de na sma we wu stig me i iz nad sve ga po ve }a wu zna wa kroz edu ka ci je i tre nin ge. Ovo go di -

{wom te mom, “Pre ven ci ja sa mo u bi sta va: Ja ~a we za {tit nih fak to ra i pod sti ca we na de”, è li se na gla si ti zna ~aj za {tit nih pre ven tiv nih fak to ra u od no su na do sa da {we apo stro fi ra we fak to ra ri zi ka i iz nad sve ga is ta }i da je su i cid mo gu }e pre ve ni ra ti - ka è na ~el ni ca Cen tra za pro mo ci ju zdra vqa Za vo da za jav no zdra vqe u Su bo ti ci dr Na da Ko si} Bi bi}. Ne ma ob ja {we wa zbog ~e ga je Su bo ti ca grad s vi so kim pro cen tom sa mo u bi sta va. Ne ki tvr de da je pro blem rav ni ca, dru gi ar sen u vo di, tre }i zbog ru è ve tro va i dru go. U ju lu ove go di ne je bi lo 22, a av gu stu 28 po ku {a ja su i ci da. - Do kra ja av gu sta je bi lo ukup no 108 po ku {a ja su i ci da, a od 50 pa ci je ne ta, ko ji su se da nas za te kli na Ode qe wu psi hi ja tri je, de vet je po ku {a lo da se bi odu zme ì vot. Po ve }an je broj si ci da kod ti nej xe ra za 25 od sto, a kod al ko ho li ~a ra 15 od sto. Naj ~e {}e se od lu ~u ju na tro va we le ko vi ma ili pe sti ci di ma, se ~e wem ve na, ska ka wem u vo du, ba ca wem pod voz i ve {a we - ob ja {wa va na ~el ni ca Ode qe wa psi hi ja tri je dr Na da Va sko vi} Ma ra vi}. S. I.

Mla di}, ko ji se kre tao pe {i ce no vo sad skim Bu le va rom de spo ta Ste fa na na spram Stu denst kog do ma ju ~e oko 17.30 sa ti, ra wen je ka da je pre ma we mu pu ca no iz be log auto mo bi la, ko ji je za stao i od mah po sle ne ko li ko is pa qe nih hi ta ca ute kao. Po vre |e ni je bio u dru {tvu svog dru ga ra, a na kon {to je ob li vqen kr vqu, obo ji ca su po ~e la da be `e po red ogra de Osnov ne {ko le „@ar ko Zre wa nin”. Na vod no, u dvo ri {tu ove usta no ve je bi lo de ce u vre me puc wa ve. Po li ci ja je od mah iza {la na uvi |aj, blo ki ra la i obez be di la li ce me sta zbog pri ku pqa wa do ka za, a ne ko li -

ko sve do ka je da lo iz ja ve ko je se ni su u pot pu no sti po du da ra le. Ipak, pre ma ne kim ver zi ja ma pret po sta vqa se da su se dvo ji ca mla di }a od 18 i 19 go di na vra }a la iz te re ta ne. Na vod no, iz po me nu tog vo zi la je mo gu }e da se po ja vi lo vi {e ce vi. Kad su do tr ~a li do te re ta ne, is pred ko je je osta la lo kva kr vi, ne ko od oso bqa je po zvao po li ci ju i eki pu Hit ne po mo }i. U po ~et ku uvi |a ja ni je utvr |e no da li je pu ca la jed na oso ba. Ra we ni mla di} je u sta bil nom sta wu, a pred za kqu ~e we ovog iz da wa na {eg li sta di jag no sti -

ka je bi la u to ku. On je na vod no ra wen u de snu ru ku. Pre ma pr vim in for ma ci ja ma ra we ni mla di} je N. J. (1994) i pro tiv we ga je pro {le go di ne pod ne ta je dan kri vi~ na pri ja va Ni je is kqu ~e no da se ra di o ob ra ~u nu eks trem nih na vi ja ~a. Kom {i je na li cu me sta su ma hom go vo ri li da se u ovom kra ju sa ku pqa no }u ve lik broj nar ko ma na i da „na ne vi |e no” sum wa ju da je re~ o re {a va wu di ler skih ne sla ga wa. Zva ni~ no sa op {te we o do ga |a ju o~e ku je mo da nas iz po li ci je. M. V.

PO SLE OT KRI VA WA NO VIH DE TA QA O TR GO VI NI OR GA NI MA OTE TIH NA KO SO VU

No vi sve dok po kre }e is tra gu? [ef spe ci jal nog ti ma Eulek sa ko ji is tra ù je tr go vi nu qud skim or ga ni ma na KiM Xon Klint Vi li jam son ima }e pri li ku da se upo zna s do ka zi ma do ko jih je u svo joj is tra zi do {lo srp sko tu ì la {tvo za rat ne zlo ~i ne, kao i da ~u je na vo de za {ti }e nog sve do ka ko ji je i ne po sred ni u~e snik tih zlo ~i na. - Tu ì la {tvo za rat ne zlo ~i ne je u stal nom kon tak tu s Vi li jam so nom i on mo è da pro ve ri do ka ze ko je ima mo i da se uve ri u sa zna wa do ko jih smo do {li - iz ja vio je ju ~e za me nik tu ì o ca za rat ne zlo ~i ne Bru no Ve ka ri}. - Isto }e mo }i da tra è i svi dru gi tu ì o ci ko ji is tra ù ju tr go vi nu qud skim or ga ni ma s tim {to }e to ve ro vat no tra ì ti pu tem me |u na rod ne prav ne po mo }i. Na rav no, uko li ko ne ko od wih bu de è leo da za {ti }e nog sve do ka sa slu {a, to }e shod no za kon skoj pro ce du ri bi ti u~i we no u pri su -

Bru no Ve ka ri}

Ve ka ri} je iz ra zio o~e ki va we u da qi na pre dak is tra ge i ukqu ~i va we svih re le vant nih me |u na rod nih

Oce na pre mi je ra: Spo ro Go vo re }i o is tra zi o tr gvi ni qud skim or ga ni ma na pod ru~ ju Ko so va i Al ba ni je pre mi jer Sr bi je Ivi ca Da ~i} je re kao da ta is tra ga ni je i{la do voq no br zo. - Vaq da i srp ske `r tve isto ta ko za slu ù ju pra ved no sank ci o ni sa we po ~i ni la ca, kao i dru ge `r tve na pro sto ru biv {e Ju go sla vi je re kao je Da ~i} no vi na ri ma. Pre mi jer je na veo da ve} du è vre me na srp ski is tra `ni or ga ni ima ju is ka ze za {ti }e nog sve do ka i da su o~e ki va li da }e is tra ga i}i br è, ali da ona ni je i{la tem pom ko ji ta kva te ma za slu ù je. Pre ma we go vim re ~i ma taj za {ti }e ni sve dok ni je je di ni i is tra ga je po ka za la da sve {to je sve dok re kao isti na. Pre mi jer je pod se tio da je o tr go vi ni qud skim or ga ni ma na Ko so vu go vo rio i u Sa ve tu bez bed no sti i da je tra ìo da se u SB raz ma tra is tra ga o tr go vi ni qud skih or ga na na Ko so vu i Al ba ni ji, kao {to se to ~i ni s iz ve {ta ji ma iz Ha ga. stvu ne kog od za me ni ka tu ì o ca za rat ne zlo ~i ne, ob ja snio je Ve ka ri}. - U tim si tu a ci ja ma za kon je ve o- ma ja san. Sve do ku se pi ta wa po sta vqa ju pre ko na {eg tu ì o ca - pre ci zi rao je on. Go vo re }i o zna ~a ju iz ja ve tog u~e sni ka me di cin ske pro ce du re va |e wa qud skih or ga na srp skih za ro bqe ni ka s Ko so va, na se ve ru Al ba ni je kra jem de ve de se tih go di na,

in sti tu ci ja u wu. Ve ka ri} je is ta kao va `nost me |u na rod ne sa rad we na tom pi ta wu, jer ka ko je na veo, „svi `e li mo da se slu ~aj ra svel li do kra ja i ot kri je isti na”. Da li }e no vi sve dok is tra gu o ile gal noj tr go vi ni or ga ni ma srp skih za ro bqe ni ka sa Ko so va kra jem de ve de se tih go di na po kre nu ti sa mr tve ta~ ke? Za one ko ji 13 go di na tra `e svo je ne sta le, no vi sve dok pred sta vqa na du da }e se ko -

na~ no sa zna ti {ta se sa wi ho vim bli `wi ma do go di lo, iako su sva ra ni ja o~e ki va wa osta la iz ne ve re na. - S ob zi rom na ra ni ja is ku stva, sum wam da }e se ne {to de si ti. Uvek se ne {to po~ ne, pa se za }u ti i sta ne. Ba rem je do sa da ta ko bi lo, ma da se na da mo da je vre me vi {e da se pro go vo ri i da se kre ne s ne ~im - ka è Sil va na Ma rin ko vi} iz Udru è wa po ro di ca ne sta lih. Ona ka è da bi ba rem ot kri va we su bi ne ne sta lih bio do bar po ~e tak, jer za sa da ni {ta ne upu }u je na to da bi od go vor ni za zlo ~i ne mo gli bi ti pro ce su i ra ni. - Sve do ci smo to ga da mi, po ro di ce ne sta lih, i to ve }i na nas, zna mo kid na pe re. Po sto je i do ka zi za to i ni ko do sa da ni {ta ni je pred u zeo, ta ko da sum wa mo da }e i sa da ne ko da od go va ra za sva ta de {a va wa - do da je Ma rin ko vi }e va. [ef Na ci o nal nog sa ve ta za sa rad wu s Ha {kim tri bu na lom Ra sim Qa ji} ka è da }e o to me raz go va ra ti i s glav nim tu ì o cem Ha {kog tri bu na la Ser òm Bra mer com, ko ji usko ro do la zi u Be o grad. - Po je di ne ze mqe ne ma ju in te res da se to is tra ì i mo è mo pro tiv to ga sa mo ar gu men ti ma. Ovo je je dan ar gu ment ko ji }e ra sve tli ti

ono {to se do ga |a lo i mi ne }e mo sta ti i ne ma mo pra vo da di è mo ru ke, zbog `r ta va - ka è on. Pr ve tvrd we o tr go vi ni qud skim or ga ni ma na KiM obe lo da ni la je biv {a tu ì teq ka Ha {kog tri bu na la Kar la del Pon te u svo joj kwi zi „Lov: Ja i rat ni zlo ~in ci” ko ju je ob ja vi la po od la sku sa du `no sti. Kar la del Pon te je u kwi zi opi sa la ka ko je 1999. go di ne od no vi na ra sa zna la da je oko 300 Sr ba i dru gih ne al ba na ca bi lo ote to i tran spor to va no u Al ba ni ju, gde su im va |e ni or ga ni, ko ji su za tim sla ni u Ita li ju, oda kle su di stri bu i sa ni u kli ni ke {i rom Evro pe.U kwi zi ona spo mi we na se qe Bu rel u Al ba ni ji, gde su `r tva ma va |e ni or ga ni u ku }i ko ju ona u kwi zi na zi va „ù ta ku }a”. Srp sko tu ì la {tvo, ali i me |u na rod na or ga ni za ci ja za za {ti tu qud skih pra va Hju man rajts vo~ tra ì li su od Al ba ni je da po kre ne is tra gu o na vo di ma o tr go vi ni or ga ni ma ote tih Sr ba, ali ta dr à va ni je bi la ras po lo è na za sa rad wu u toj is tra zi. Pre ma iz ve {ta ju Di ka Mar ti ja or ga ni za tor oti ma wa qu di i tr go vi ne qud skim or ga ni ma bio je ak tu el ni pred sed nik ko sov ske vla de Ha {im Ta ~i i Dre ni~ ka gru pa. Ha {ki tri bu nal po kre nuo je 13. ja nu a ra 2005. go di ne is tra gu o tr go vi ni or ga ni ma, na osno vu pred me ta ko ji su pro na |e ni u „ù toj ku }i”, za ko je je po sto ja la osno va na sum wa da su ko ri {}e ni za va |e we or ga na ote tim Sr bi ma i ne al ban ci ma, ali je is tra ga ubr zo obu stva qe na. Me |u pred me ti ma ko ji su pro na |e ni, na la zi li su pla sti~ ne po su de, pra zne bo ce s na zi vi ma le ko va ko ji se ko ri ste pri hi rur {kim in ter ven ci ja ma i me tal ne kr ho ti ne ko je su pod se }a le na ostat ke hi ru {kih in stru me na ta. Pre ma is tra zi ko ju je spro ve lo srp sko Tu ì la {tvo za rat ne zlo ~i ne, hi rur {ki za hva ti nad `r tva ma tr go vi ne or ga ni ma iz vo |e ni su u do mo vi ma zdra vqa ili bol ni ca ma ko ji su to kom ra ta ko ri {}e ni za le ~e we voj ni ka OVK. (Ta njug–B92)

utorak11.septembar2012.

SPORT

dnevnik

VE^ERAS (20.30, TV) POSLEDWI ME^ KVALIFIKACIJA ZA EUROBASKET 2013. IZME\U SRBIJE I IZRAELA

MARKO []EPOVI] SE VRA]A POSLE TE[KE POVREDE

Gre {io sam mno go

Or lo vi na sud bin skom ras kr {}u Pred ko{arka{kom reprezentacijom Srbije ve~eras je vaàn, gotovo sudbinski me~. U posledwem kolu kvalifikacija za Eurobasket 2013. godine u Sloveniji, orlovi do~ekuju selekciju Izraela i samo pobeda omogu}i}e im da se pojave na skupu najboqih reprezentacija Starog kontinenta. U grupi A kvalifikacija, izabranici selekotra Du{ana Ivkovi}a doìveli su ve} ~etiri poraza i saterani su uz zid. Za wih ne postoji druga opcija osim pobede, a kako su igrali do sada, jasno je da }e morati da se izdignu iznad vlastitih slabosti i tako izbore ugroènu vizu za Sloveniju. Ukoliko Krsti}, Teodosi} i dru{tvo u tome ne uspeju... Ne smemo ni da razmi{qamo o tome! Selektor srpskih ko{arka{a Du{an Ivkovi} rekao je da je svestan te{ke situacije u kojoj se nalazi wegov tim, ali da je optimista. Duda je, tako|e, istakao da ve-

A grupa

Pa ro vi po sled weg, 10. ko la: Sr bi ja - Iz rael (20.30), Cr na Go ra - Slo va~ ka (20.30), Esto ni ja - Island (16). 1. Cr na Go ra 2. Iz rael 3. Sr bi ja 4. Esto ni ja 5. Island 6. Slo va~ ka

Duel Er ce ga i Oha jo na u Tel Avi vu

ruje u pobedu protiv Izraela, koja se igra ve~eras u hali Pionir od 20.30 ~asova, kao i u plasman na{e selekcije na Evropsko prvenstvo naredne godine u Sloveniji. Ulaznice za taj me~ }e biti besplat-

MILO[ TEODOSI]:

Mo ra mo da se i{ ~u pa mo Milo{ Teodosi}, vo|a ovog tima Srbije na terenu, rekao je da wemu i igra~ima neverovatno te{ko pada situacija u kojoj se nalaze: - Ni moja malenkost, ali ni ve}ina reprezentativnih drugova, a znamo se u du{u, ne mo`emo da se setimo kada nam je bilo ovako te{ko. Ve} sam rekao, ali }u ponoviti, sami smo zamesili, moramo da se ~upamo kako znamo i umemo. Iz tog razloga, vi{e nije va`no ni kako, ni za{to smo izgubili od Estonije. Ali, neodlazak na EP u Sloveniji bilo bi ne{to najstra{nije. ^ini mi se da je sve po~elo od me~a s Crnom Gorom u Areni, 18. avgusta. Mi smo izgubili dobijeno, a oni dobili krila, zbili redove, napravili hemiju i gazili redom. A, Izrael... Ni da smo u mnogo boqem stawu, ne bismo bili sigurni protiv wih. Imaju NBA i evroliga{ke igra~e, a sada }emo morati da se vadimo upravo protiv wih - rekao je Teodosi}.

STEVAN JELOVAC, NOVI IGRA^ ITALIJANSKOG JUVEA

Ka zer ta `e li u plej-of

Novosa|anin Stevan Jelovac (23 godine, visok 210 cm) nastavqa da gradi inostranu ko{arka{ku karijeru. Mladi} koji je s uspehom nosio dresove Mega Vizure i Crvene zvezde, pro{lu sezonu prveo je u turskoj Antaliji, a po isteku ugovora obreo se u rodnom gradu. Tokom letwih meseci nije se odmarao, vredno je trenirao s poznatim rva~kim asom Aleksandrom Jovan~evi}em na fizi~koj spremi, jer }e karijeru nastaviti na Apeninskom poluostrvu. Jelovac je, naime, postao novi igra~ Juvea iz Kazerte i ima veliku èqu da se i u novoj sredini nametne i dokaè nesporni potencijal. - Iza mene je odli~na sezona u Turskoj, jer sam u Antaliji za malo minuta imao dobru statistiku, a klub je opstao u elitnoj ligi, {to i jeste bio osnovni ciq - rekao je Stevan Jelovac. - @eleo sam da vi{e doprinesem ekipi, ali nisam imao prilike za to, tako da nije postojala opcija da tamo i ostanem. Moja èqa bila je da odem u ve}i klub i da pred sebe postavim ve}i izazov. înilo mi se da }u ostati u Turskoj, ali se, posle razgovora s menaxerom Miodragom Ra`natovi}em, pojavila opcija da pre|em u Hapoel iz Jerusalima. Mislio sam da je to gotova stvar i da }u zaigrati u Izraelu, kada je stigla boqa ponuda iz Kazerte i lako sam se dogovorio s qudima iz italijanskog A liga{a i potpisao ugovor na dve godine. Jelovac se pre tri sedmice pridruìo novim klupskim drugovima i ve} igra s wima prijateqske utakmice i turnire. - U Italiju sam stigao odli~no fizi~ki pripremqen, {to je zasluga Ace Jovan~evi}a, s kojim sam radio preko leta. U novom klubu sam odli~no prihva}en i jedan sam od petorice stranaca na koje }e trener Stefano Sakripanti ra~unati u narednom prvenstvu. Uz mene su tu i trojica Amerikanaca êtfild, Vajs i Akindele, kao i Litvanac Jounas, dok su ostali prvotimci Italijani. Ba{ proteklog vikenda igrali smo na jednom

turniru, na kojem su, pored Juvea, igrali i Avelino, Brindizi i Montegranaro. Osvojili smo drugo mesto, jer smo u polufinalu savladali Brindizi i u tom susretu postigao sam 11 poena i imao 6 skokova, da bi u finalu izgubili od Avelina, a ja sam imao zapa`enu ulogu sa 16 poena i 11 skokova. Prezadovoqan sam, jer sam na terenu u proseku provodio 30 minuta. Kakve su ambicije va{eg novog tima u predstoje}oj sezoni?

Ste van Je lo vac

- Klub se kotira u zlatnoj sredni italijanske ko{arke, a sportski ciq nam je da poku{amo da u|emo u plej-of. Ako u tome uspemo, bi}e to zaista lep uspeh. Kakvi su vam prvi utisci o Kazerti? - Kazerta ima oko 90.000 stanovnika, 20 km udaqen od Napuqa. Grad ima prelep centar, ali i du{u i mislim da }e mi odgovarati za `ivot u naredne dve godine. Na{a sala ima 7.000 mesta i ka`u da je gotovo uvek ispuwena do posledweg mesta, pa jedva ~ekam da prvenstvo po~ne i da zaigram u sjajnoj, ju`wa~koj atmosferi - rekao je na kraju Stevan Jelovac. A. Predojevi}

ne, a distribuira}e se na blagajni Pionira danas od 14 ~asova i svaki gledalac mo}i }e da podigne dve karte, uz li~nu kartu. Srbiji je u svakom slu~aju potrebna pobeda za vizu za Sloveniju, a za siguran plasman na {ampionat potreban je trijumf od najmawe 19 poena razlike, dok bi u slu~aju pobede s mawom razlikom najverovatnije pro{la daqe kao jedna od ~etiri najboqe tre}eplasirane selekcije. - Pripremamo se sa samo jednim ciqem, da pobedimo Izrael. Ovi na{i igra~i su pru`ili maksimum, ali takav je sticaj okolnosti i sigurno im sve ovo te{ko pada, a moj posao je da tim dovedem u situaciju da pobedi. Svesni smo zna~aja i o~ekujem podr{ku publike kako bismo ispunili osnovni ciq rekao je Ivkovi}. Ivkovi} je dodao da ne razmi{qa o razlici, ve} da u svaku

9 9 9 9 9 9

9 6 5 5 1 1

0 3 4 4 8 8

734:649 794:668 763:654 688:703 685:840 656:806

18 15 14 14 10 10

utakmicu ulazi sa èqom da tim odigra najboqe {to moè. - Posle najslabije odigrane utakmice u kvalifikacijama protiv Estonije, danas nas o~ekuje duel s Izraelom. Ostalo je malo vremena, moramo da budemo mentalno spremni i izvu~emo pouke, ne samo iz Talina, nego i iz svih prethodnih utakmica - istakao je Ivkovi}. Kako je Ivkovi} naveo, Srbija je u Estoniji odigrala vrlo slabu odbranu, dozvoliv{i protivniku da postigne 88 poena i taj segment igre mora da bude puno boqi protiv Izraelaca. - Od 14 igra~a koje imam na raspolagawu, Pauni} i Ke{eq su obavili terapije, a Teodosi} ima bolove u sko~nom zglobu, ali o~ekujem da bude spreman. Izrael igra dobru ko{arku s dosta tr~awa i ukoliko èlimo da pobedimo, mora}emo da zaustavimo wihovu predwu liniju u sastavu Tijus Ohajon - Kaspi. Iz te tranzicije u Tel Avivu smo primili 25 poena i sada moramo da ih zaustavimo i spre~imo - zakqu~io je Ivkovi}. Duel u dvorani „Pionir” po~iwe u 20.30 ~asova, a prenosi}e ga RTS.

13. JUNIORSKI „TROFEJ SAJAMSKIH GRADOVA” U NOVOM SADU

Bo ri sa vqe vi} po bed nik

Biciklista Milo{ Borisavqevi} iz kraqeva~kog Metalca pobednik je 13. me|unarodne juniorske biciklisti~ke trke ,,Trofej sajamskih gradova” u Novom Sadu. Borisavqevi} je na kru`noj stazi oko petrovaradinske Tvr|ave, koja je bila duga~ka 4,2 km, u 20 krugova prevezao 84 km za 2:20,39 sati. Drugo mesto pripalo je Stefanu Stefanovi}u iz ~a~anskog Borca sa 2:22:39, dok je tre}i bio Marko Polumirac iz Metalca (Kraqevo) sa 2:20,49. U trci kadeta najboqi je bio Dario Nim~evi} iz Spartaka (Subotica). U ekipnoj konkurenciji najboqi su bili juniori Metalca iz Kraqeva, drugi je bio Partizan, a tre}i Borac iz â~ka. Na trci je u~estovalo 54 doma}ih i stranih voza~a. Organizator je bio BK Velo iz Novog Sada, a trka je odràna pod pokroviteqskvom grada Novog Sada. Bila je to zanimqiva i borbena trka. Od prvog kruga èstok tempo nametnuli su takmi~ari ma|arskog kluba êpel Varo Balint, voza~ kluba „Zmaj od Bosne„ ]ori} i biciklista Pro ekipe Ambru{. U velikoj grupi bilo je begova nakon kojih se iz grupe izdvojio Milo{ Borisavqevi}, koji dostigao prednost vode}e trojke od 1:30 minuta. Nakon toga u sna`nom tempu nastavio je da vozi o{tro. Wemu su se pridruìli Stefanovi} iz ~a~anskog Borca i Polumirac iz

Talenat fudbalera Marka [}epovi}a (21 godina, 189 m) nikada nije bio sporan. U crno-belom dresu Partizana odigrao je 41 utakmicu, postigao 15 golova (nekoliko izuzetno va`nih), ali i ~esto ulazio u sukob s navija~ima, trenerima... Potom je doìveo i povredu ukr{tenih ligamenata kolena, zbog ~ega ne igra od zimske pauze. - Moglo je i bez povrede, moglo je i bez mnogo toga, zapravo - po~eo je pri~u Marko [}epovi}. - Za dve godine u prvom timu doìveo sam {to neko ne doìvi za celu karijeru, delom zbog spleta okolnosti, delom

okrene ìvot naglava~ke i onda po~ne{ da se preispituje{ da li je moglo druga~ije, {ta je bilo dobro, gde si gre{io. Selektor Mihajlovi} pruìo je podr{ku [}epovi}u i napisao wegovo ime na spisak A reprezentativaca - Gledaju}i drugare iz ekipe dok treniraju, onako sa {takama i zavojima, shvatio sam da mora{ da bude{ po{ten prema poslu koji radi{ i da trenira{ najboqe {to moè{. Ranije sam mislio „Ma, lagano }u, pa kad do|e utakmica onda gol i ne razmi{qam„. I u tome sam gre{io, shvataju}i tek kada sam hodao na jednoj nozi koliko sam privilegovan ~iwenicom da igram fud-

Mar ko [}e po vi}

sopstvenom krivicom. Kada se samo setim - sva|a s navija~ima, pa izbacivawa s Nemawom Tomi}em u Teleoptik, pa izbacivawa iz mlade reprezentacije i ponovo dve sva|e s navija~ima... I ba{ kada su svi o~ekivali da je „preleào de~ije bolesti”, morao je na operaciju. Zbog toga jo{ ne igra. - Taman se sve smirilo - po~eo sam da igram, postièm golove i pomirio se s celim svetom, kad me je stigla povreda. Priznaje da je shvatio neke stvari gledaju}i svoje saigra~e s tribina, iz tunela i sa strane na treningu. Kaè da àli za propu{tenim i isti~e da je nau~io lekciju. - S jedne strane je mo`da dobro {to se sve to izde{avalo, kako bih shvatio neke stvari, a s druge nije, jer sam sve to pro{ao mlad... Jedan trening ti

bal, da sam u Partizanu, sredini koja je fudbalski raj - emotivno dodaje mladi centarfor. Selektor Srbije Sini{a Mihajlovi} i wegov kolega s klupe Partizana Vladimir Vermezovi} istakli su i konkretno dokazali da mu veruju i da ra~unaju na wega. On im je iskreno zahvalan i jedva ~eka da pro|u naredne dve nedeqe, posle kojih }e se vratiti u konkurenciju za mesto u prvom timu Partizana. Uz, ili umesto svog brata Stefana. - Vra}am se kada je najzanimqivije i jedva ~ekam. Uhvatili smo ritam u prvenstvu, uhvatili i Ligu Evrope, jer smo mi Partizan. Polako se slaù kockice, kako klupske tako i mog povratka. Uèleo sam se terena, takmi~arskog naboja, derbija, najvi{e - golova. Bi}e ih, Boè zdravqa - zavr{io je uz osmeh [}epovi}.

ME\UNARODNA PRIJATEQSKA UTAKMICA

No vi po raz Vo {e

Metalca. Na kraju je slavio Borisavqevi}. Re zul ta ti: 1. Milo{ Borisavqevi} (Metalac, Kraqevo) 2:15:40, 2. Stefan Stefanovi} (Borac, ^a~ak), 3. Marko Polumirac (Metalac, Kraqevo), 4. Mensur ]ori} (Zmaj od Bosne, BiH), 5. Nemawa Ambru{ (Pro equipe, Beograd), 6. Balint Vero (^epel, Ma|arska) u vremenu pobednika. Plasman kadeta: 1. Dario Nim~evi} (Spartak, Subotica), 2. Milan Bogdanovi} (@elezni~ar MBN, Ni{), 3. Andrej Galovi} (Partizan, Beograd). U uvodnoj trci Dunavskog kupa postignuti su slede}i plasmani: 1. Dejan Dola{evi} (Trka kroz Srbiju, Beograd), 2. Goran Si mi} ([u ma di ja, Aran |e lo vac), 3. Slobodan Radovanovi} (Jednota, [id).

PRIPREME ODBOJKA[A DUNAV VOLEJA

Dve po be de nad Slo ven ci ma

Novosadski prvoliga{ Dunav volej u sklopu priprema za predstoje}e prvenstvo krenuo je s prijateqskim utakmicama i odigrao dve provere sa slovana~kim drugoliga{ima (ekvivalent na{oj Prvoj ligi) @irovnicom i ^rnu~eom. Prvog dana igrali su na Slanoj bari sa @irovnicom i pobedili 3:1 (15:25, 25:12, 25:19, 25:18), a zatim su u {koli „Jo`ef Atila” savladali ^rnu~e 3:1 (29:27, 25:22, 25:19, 24:26). M. R.

U drugom pri ja teq skom odmeravawu snaga, odbojka{i Vojvodine NS seme poraèni su od BBSK Istambula 1:4 (21:25, 18:25, 28:30, 25:16, 19:25). Treneri oba tima pruìli su priliku svim igra~ima da se oku{aju na proveri, a Novosa|ani su prikazali boqu igru nego li na prvom susretu odigranom u petak. Crveno-beli su po~eli s postavom @ivanovi}-Brzakovi}, Roqi}Mihajlo Stankovi}, Geri}-Martinovi} i libero Kapur, ali su ponovo bili li{eni pomo}i prima~a servisa Aleksandra Veselinovi}a i Fo to: F. Ba ki} dva korektora Milije Br za ko vi} u na pa du Mrdaka i Draèna Luburi}a. sa 12 poena, dok je kod gostiju u U doma}em sastavu odsko~io uvodna tri seta 17 poena nanije mladi dvojac Strahiwa Brza- zao Bruk Bilings. kovi} (21) i Mihajlo Stankovi} M. Risti}

SPORT

dnevnik

utorak11.septembar2012.

SRBIJA VE^ERAS (20.30) DOMA]IN VELSU U NOVOM SADU U DRUGOM KOLU KVALIFIKACIJA ZA SVETSKO PRVENSTVO REPREZENTATIVCI VELSA U DOBROM RASPOLO@EWU PRED VE^ERA[WI DUEL

Mo ra mo da po stig ne mo gol Vel {a ni su iz gu bi li pr vu utak mi cu u Gru pi A kva li fi ka ci ja za Svet sko pr ven stvo 2014. go di ne pro tiv Bel gi je re zul ta tom 0:2. To je bio ~e tvr ti me~ za re dom u ko me Vels ni je us peo da po stig ne gol. - Ima mo kre a to re igre i igra ~e ko ji zna ju ka ko se da ju go lo vi. Da va }e mo mi go lo ve, a mi slio sam de }e mo us pe ti da po stig ne mo ko ji i pro tiv Bel gi je - re kao je se lek tor se lek ci je Vel sa Kris Kol men. S igra ~i ma kao {to su Ge ret Bejl, Aron Rem zi i Xo Alen u sre di ni te re na, eki pa Vel sa bi tre ba lo da ima do voq no kre a tiv no sti ko ja bi do ve la do po sti za wa du go `e qe nog go la. Upr kos

sma tra da je upr kos lo {em re zul ta tu i cr ve nom kar to nu vi deo do sta po zi tiv nih stva ri u svo joj eki pi. - Do sta tih po zi tiv nih stva ri po ku {a }e mo da pri me ni mo ve ~e ras pro tiv Sr bi je. S de set igra ~a pro tiv Bel gi je bi li smo pri li~ no opa sni i us pe li smo da na pra vi mo par kon tra na pa da. Ve ~e ras }e mo bi ti kom plet ni, ta ko da }e mo mo }i sve to da iz ve de mo i u Sr bi ji, pa ~ak da bu de mo i opa sni ji - za kqu ~io je Kris Kol men. Fud ba ler To ten he ma Ge ret Bejl, ve ro vat no naj ve }a zve zda u se lek ci ji Vel sa, ta ko |e je op ti mi sta pred ve ~e ra {wi duel u No vom Sa du:

Or lo vi u Gla zgo vu, na star tu kva li fi ka ci ja za pla sman na Svet sko fud bal sko pr ven stvo 2014. go di ne u Bra zi lu, ni su bli sta li, ali je osvo jen bod u me ~u s [kot skom, {to je sva ka ko po zi ti van is hod. Ve ~e ras u No vom Sa du na {em dr àv nom ti mu sle di dru gi su sret, ri va li su Vel {a ni, a tri jumf se na me }e kao im pe ra tiv, jer Bel gi jan ci i Hr va ti gu ra ju po pla nu. - Sva ka sle de }a utak mi ca bit ni ja je od pret hod ne. Ne mo è se me ~u da ti eti ke ta „od lu ~u ju }i” jer je tek dru go ko lo na pro gra mu i to u ve o ma iz jed na ~e noj gru pi. Ni dve po ~et ne po be de ili dva po ra za ni su ga ran ci ja ka kav }e bi ti ko na ~an pla sman. Hr va ti su tre ba li da iz gu be od Ma ke do na ca, dok je Bel gi ja s igra ~em vi {e tek iz dva pre ki da da la go lo ve Vel su - is ta kao je na pres-kon fe ren ci ji u Sport skom cen tru FSS u Sta roj Pa zo vi se lek tor Si ni {a Mi haj lo vi}. Po tez da se utak mi ca pre se li u No vi Sad tre ba lo bi da obez be di po dr {ku s tri bi na mla doj eki pi ko ja je u pro ce su for mi ra wa. - Kao se lek tor i ja se ne {to pi tam i od tri op ci je iza brao sam No vi Sad. Pro tiv Ira ca u Be o gra du bi lo je 5.000 qu di ko ji su nam zvi `da li, pa je bo qe {to ni je bi lo vi {e gle da la ca. Zna mo da ne uì va mo po dr {ku na ro da. Ipak, ve ru jem da }e sta dion „Ka ra |or |e” bi ti pun, am bi jent fud bal ski, da

li, na ~i joj br zi ni se za sni va i kon cept igre Vel sa. Jed nim po te zom ili ak ci jom mo `e da re {i su sret, ali zna mo {ta nam va qa ~i ni ti da ga za u sta vi mo - is ta ka je Iva no vi}. Alek san dar Ko la rov je sa mo do dao: - Pri ~a li smo pu no o Vel su, sprem ni smo za me~, a bez ob zi ra na vred nost Bej li ja, je dan igra~ ne ~i ni tim. Osnov ni pro blem or lo va je spo ra tran sfor ma ci ja iz fa ze od bra ne ka go lu ri va la. Se lek tor naj va qu je pro me ne u sa sta vu u od no su na [kot sku, ali ne i kon kret na ime na.

„Del ta” i RTS uz FSS

Bra ni slav Iva no vi} (s lop tom) ve ru je u po be du Sr bi je

}e pu bli ka po ne ti bo dre wem mla di tim. Vi de li smo svi ka ko to ra de [ko ti. Zna ~i igra ~i ma ka da zna ju da iza se be ima ju po dr {ku na vi ja ~a. I u na red nim utak mi ca ma za o bi la zi }e mo Be o grad - po ru ~io je po pu lar ni Mi ha.

Mi hi ne mi ni ja tu re

Ge ret Bejl (desno)

ne do stat ku go lo va, se lek tor Vel sa je za do vo qan ka ko igra we gov tim i sma tra da je pi ta we vre me na ka da }e po sti }i po go dak. Da nas je na re du duel sa Sr bi jom i no va {an sa da Vels po ka `e {ta zna. - Pro tiv Sr bi je mo ra mo da igra mo kao pro tiv Bel gi je i mo ra mo ko na~ no da sme sti mo lop tu u mre `u, pot pu no smo sve sni to ga - na gla sio je se lek tor Vel sa. Vels je u utak mi ci pro tiv Bel gi je do bar deo me ~a igrao s de se to ri com fud ba le ra, jer je pri li~ no ra no igru mo rao da na pu sti Xejms Ko lins. Kris Kol men

Po be da nam (ni)je im pe ra tiv

- Na{ glav ni ciq je da po be di mo u dve od na red ne tri utak mi ce do kra ja pr vog de la kva li fi ka ci ja. Na rav no da je naj va `ni je da sa ku pqa mo bo do ve kod ku }e, a sva ka po be da na stra ni je pra va pre mi ja. To ne zna ~i, me |u tim, da se pre da je mo una pred - re kao je Bejl. Po sle go sto va wa Sr bi ji, se lek ci ju Vel sa o~e ku ju du e li sa [kot skom i Hr vat skom. - U na {oj gru pi ne ma fud bal skih ve le si la kao {to su Ne ma~ ka, Fran cu ska i [pa ni ja. Sva ko mo `e da po be di sva kog - do dao je fud ba ler To ten he ma.

U ^ETVRTAK U KU]I FUDBALA U STAROJ PAZOVI

@reb za Kup Sr bi je

Fud bal ski sa vez Sr bi je sa op {tio je da }e u ~e tvr tak u Ku }i fud ba la u Sta roj Pa zo vi, bi ti odr àn `reb za me ~e ve {e sna e sti ne fi na la Ku pa Sr bi je. Utak mi ce {e sna es ti ne fi na la Ku pa Sr bi je igra ju se 26. sep tem bra. U `re bu }e se na }i: Cr ve na zve zda, Par ti zan, Voj vo di na, Ja go di na, Slo bo da, Rad ni~ ki Kra gu je vac, Spar tak, OFK Be o grad, Ja vor, Rad, Haj duk, BSK Bor ~a, Sme de re vo, No vi Pa zar, Bo rac, Me ta lac, Rad ni~ ki Ni{, Do wi Srem, Mla dost Lu ~a ni, Be à ni ja, In |i ja, Na pre dak, Slo ga, Te le op tik, Pro le ter, No vi Sad, Ko lu ba ra, û ka ri~ ki, Ti mok, Ko va ~e vac, Du nav (Sta ri Ba nov ci) i po bed nik me ~a iz me |u Trep ~e i Mla de nov ca. Tro fej u na ci o nal nom Ku pu bra ni Cr ve na zve zda, ko ja je pro {le se zo ne u fi na lu sa vla da la Bo rac iz â~ ka...

BIV[I GOLMAN GANE RI^ARD KINGSON OPTU@UJE

Nu di li su mi mi to na SP u Ne ma~ koj

Biv { i gol m an re p re zen t a c i j e Ga n e Ri ~ ard King son ot krio je da mu je bio po nu |en mi to pre me ~a pro tiv ê {ke na Svet skom pr ven stvu 2006. go di ne u Ne ma~ koj. On je re kao da mu je po nu |e no 300 hi qa da do la ra pre me ~a, ko ji je od bio da bi sa ~u vao svo je do sto jan stvo. Pod mi }i va we je tre ba lo da „osi gu ra” po be du ê {ke od 2:0. - Raz mi {qao sam o to me, da bu dem iskren. Ali sam on da po zvao svo ju è nu ko ja mi je re kla da me vo li ne zbog mo jih pa ra i da su mi kre di bi li tet i Ri ~ard King son po {to va we mno go bit ni ji - re - ma Asa moe Gi a na i Sa li ja Mun kao je King son. ta ri ja i pla si ra la se u na red nu Ga na je po me nu tu utak mi cu fa zu, gde je po ra è na od Bra zi do bi la re zul ta tom 2:0, go lo vi - la 3:0.

De lo vao je Mi haj lo vi} na pres-kon fe ren ci ji qu ti to, ma ko li ko se tru dio da bu de mi ran i du ho vit u od go vo ri ma na no vi nar ska pi ta wa, od ko jih po je di na ni je sa ~e kao ni da ~u je do kra ja. - Ne pri ~am pu no, sto jim iza svo jih re ~i. Od la zim ako se ne kva li fi ku je mo na SP. Znam da }e mno gi ma bi ti dra go, ne ki ma mo `da i ne - po ru ~io je se lek tor. Hr va ti su pro ce ni li po sle pr vog ko la u gru pi A da }e se Sr bi ja bo ri ti tek za tre }e me sto. - To nas ne za ni ma. Raz mi {qa mo sa mo o se bi. Vi de }e mo na kra ju ras po red na ta be li - uz vra tio je Mi haj lo vi}. U Bri se lu je na pro gra mu der bi ko la, Be li gi ja do ~e ku je Hr vat sku. - Ko igra - upi tao je Mi haj lo vi}, a za tim do dao: - Ne za ni ma nas to. Na kra ju, pred stav ni ke me di ja za ni ma lo je {ta bi se de si lo s ve} ~u ve nom ta blom s tak ti kom, ko ju su na {i u Gla zgo vu na mer no za bo ra vi li u pres-sa li, ako bi je Vel {a ni „iz gu bi li”. - Vra ti li bi je bez gle da wa - uz osmeh je po ru ~io Mi haj lo vi}.

U SPARTAKU ZV ZATE^ENI MARI]EVOM OSTAVKOM

Ni su ja sni tre ne ro vi mo ti vi FK Spar t ak iz Su bo ti ce sa op {tio je da ni ko me u tom su per l i g a { u ni j e ja s no za { to je tre n er Zo r an Ma r i} pod n eo ostav k u po s le sa mo tri da na na no v om rad n om me stu. - Svi u klu bu smo za t e ~ e n i i iz ne na |e ni ovim ne s va k i d a { wim po t e z om, od n o sno ostav k om {e f a stru~ n og {ta ba na kon sa mo tri da na bo rav ka u Spar ta ku. Ni ko me ni je ja sno {ta se de si l o i ko j i su stvar n i mo t i v i za do n o { e w e ova kve od lu ke na vo di se u sa op {te wu ob ja vqe nom na saj t u Zo ran Ma ri} Spar ta ka. Ma ri} je po sled we pla si ra nu eki pu po sle ~e ti ri ko la u pr ven stvu Sr bi je pre u zeo na kon ostav ke Zo ra na Mi lin ko vi }a. U Spar ta ku su is ta kli da ni su ta~ ne Ma ri }e ve tvrd we da je sta we u tom klu bu „lo {e i da ne ma po ve re wa u igra~ ki ka dar”. - Sta we u klu bu je sta bil no i upra va ~i ni sve da is pu wa va svo je oba ve ze pre ma igra ~i ma. Od re |e na ka {we wa po sto je, ali uzi ma ju }i u ob zir si tu a ci ju u ko joj `i vi mo i kri zu, ka {we -

Pred se lek ci jom Sr bi je je, da kle, no vi su dar s ostrv skom {ko lom fud ba la. O~e ku je se sli ~an duel po put onog u su bo tu na „Hemp den par ku”. - Sli ~an stil igre ga ji i Vels, ima ju isti si stem, pa i ka rak te ri sti ke igra ~a. Na rav no, tu je i Ge ret Bej li, we go va br zi na je opa snost po na {u mre ù, mo ra mo na we ga da obra ti mo po seb nu pa `wu. Za tvo ri }e se, ~e ka ti pri li ku iz kon tre. Bit no je da bu de mo str pqi vi, bi }e te {ko u mo men ti ma ka da je re zul tat ne re {en. Ali, ne ma raz lo ga da op te re }u jem fud ba le re po be dom. U ì vo tu se osim jed ne stva ri, ne mo ra ni {ta- u svom sti lu }e Mi haj lo vi}. Ka pi ten Bra ni slav Iva no vi} po zna je sna gu Vel {a na. - Le pe uspo me ne ve ù me za No vi Sad s me ~e va mla de re pre zen ta ci je. Ve ru jem da }e mo u pri jat nom am bi jen tu bi ti bo qi ne go u Gla zgo vu. Neo p hod na nam je po be da na do ma }em te re nu. Po seb na vred nost ri va la je iz u zet no kva li tet ni Bej -

Spon zor ski pul FSS ob no vio je sa rad wu sa sta rim part ne ri ma. Pred sed nik FSS To mi slav Ka ra d`i} naj pre je pot pi sao ugo vor s di rek to rom RTS-a Alek san drom Ti ja ni }em ko ji ob u hva ta pre no se me ~e va svih na{ se lek ci ja, ali ko ji su na pro gra mu u Sr bi ji. Jav ni ser vis ni je mo gao da obez be di sred stva i za pre no se iz ino stran stva, jer su ti du e li ~e ti ri pu ta sku pqi od, re ci mo, utak mi ca Li ge {am pi o na. No vi ugo vor, uz po voq ni je fi nan sij ske uslo ve, sklo pqen je i sa „Del ta spor tom”, {to zna ~i da }e i u ovim kva li fi ka ci ja ma or lo vi na stu pa ti u „Najk” opre mi. - Igra mo dva utak mi ce u tri da na, pa }e pro me na bi ti. Po ku {a }e mo da i na taj na ~in ima mo br `u i pre ci zni ju pre da ju lop te ve znog re da. Neo p ho dan je ta kav po mak. Po {to o~e ku jem wi ho vu za tvo re nu va ri jan tu, a na {u do mi na ci ju i ve }i po sed lop te, ne }e mo ima ti mno go pro sto ra da for si ra mo br ze kon tre - uz vra tio je Mi haj lo vi}. Ni je jed no stav no na slu ti ti for ma ci ju ko joj }e Mi haj lo vi} uka za ti po ve re we ve ~e ras u No vom Sa du (20.30), ma da se ~i ni da }e ra di kal nih re zo va bi ti. Z. Rangelov

KVALIFIKACIJE ZA SP 2014 – EVROPA

Danas

Grupa A Sr bi ja - Vels (20.30), Bel gi ja - Hr vat ska (20.45), [kot ska - Ma ke do ni ja (21) Grupa B Bu gar ska - Jer me ni ja (20), Ita li ja - Mal ta (20.45) Grupa C Austri ja - Ne ma~ ka (20.30), [ved ska - Ka zah stan (20.30) Grupa D Ru mu ni ja - An do ra (19.30), Tur ska - Esto ni ja (20), Ma |ar ska Ho lan di ja (20.30) Grupa E Ki par - Island (19), Nor ve {ka - Slo ve ni ja (20), [vaj car ska Al ba ni ja (20.30) Grupa F Iz rael - Ru si ja (19), Se ver na Ir ska - Luk sem burg (20.45), Por tu gal - Azer bejyan (22) Grupa G BiH - Le to ni ja (20.15), Slo va~ ka - Lih ten {tajn (20.15), Gr~ ka - Li tva ni ja (20.45) Grupa H San Ma ri no - Cr na Go ra (20.30), Poq ska - Mol da vi ja (20.45), En gle ska - Ukra ji na (21) Grupa I Gru zi ja - [pa ni ja (19.30), Fra nu ska -Be lo ru si ja (21)

PRED DANA[WI ME^ [KOTSKA–MAKEDONIJA

[ko ti su o ~e ni s im pe ra ti vom

wa ni su alar mant na - pi {e u sa op {te wu. - Upra va klu ba ve ru je u igra~ ki ka dar s ko jim ras po la `e mo i sto ji pot pu no iza svo jih igra ~a. Zna mo i ve ru je mo da }e se po sti za ti bo qi re zul ta ti. Du bo ko smo uve re ni da tre ner ni je us peo da po pam ti ime na svim fud ba le ri ma za ova tri da na, a ne da se uve ri u wi ho ve igra~ ke kva li te te, kao i u wi hov po ten ci jal. Iz Spar ta ka su na ja vi li da }e br zo po sta vi ti no vog {e fa stru~ nog {ta ba.

[kot ska je, po oce ni ta mo {we jav no sti, od i gra la raz o ~a ra va ju }ih 0:0 sa Sr bi jom na star tu kva li fi ka ci ja za SP. Sa da na Hemp den park sti `u Ma ke don ci ko ji su mo gli do bo do va u svom pr vom me ~u pro tiv Hr vat ske, ali im je ne do sta ja lo sre }e. - Mo ra mo da po be di mo, mo ra mo da po stig ne mo gol, go lo vi do no se po be de. U su bo tu smo pro tiv Sr bi je igra li do bro i na pra vi li smo vi {e po lu {an si ali ni smo ima li sre }e. Ta kav je bio dan, mo `da bi smo ne ki dru gi dan od ne li i po be du. Ve li ko je raz o ~a ra we {to ni smo us pe li da do |e mo do sva tri bo da u tom me ~u - re kao je Ke ni Mi ler.

Iako su raz o ~a ra ni, [ko ti ipak re spek tu ju eki pu Si ni {e Mi haj lo vi }a. - Ipak, mo r a m o pri z na t i da i ni j e ta k o lo { e uze t i bod u me ~ u sa Sr b i j om, to je ja k o do b ra eki p a. Uko l i k o po b e di m o Ma k e d o n i j u ima } e m o ~e t i r i bo d a i bi } e m o u do broj po z i c i j i u gru p i. Mo r a mo da do b i j e m o tu utak m i c u, bi l o bi stvar n o stra { no da od dve utak m i c e kod ku } e ne do b i j e m o bar jed n u - na v o d i Mi l er. [kot skoj ne }e bi ti la ko da sa vla da Ma ke do ni ju ko ja se na kon te {kog go sto va wa i po ra za u Hr vat skoj na da po be di jed na ko ko li ko i sa mi [ko ti.

sport

utorak11.septembar2012.

dnevnik

VOJ VO \AN SKA LI GA – IS TOK

Taj di} re {io me sni der bi Ko lo ni ja – Rad ni~ ki (K) 1:0 (1:0) KO VIN: Sta dion Rad ni~ kog. Gle da la ca: 1200. Su di ja: Di mi tri jev ski (Pan ~e vo). Stre lac: Taj di} u 7 mi nu tu. @u ti kar to ni: Mi lo {e vi}, Taj di}, Va si qe vi} (OFK Ko lo ni ja), Ko va ~e vi}, Ni ko li}, Bra jo vi} (Rad ni~ ki). Cr ve ni kar ton: Mla de no vi} u 33. mi nu tu (Rad ni~ ki). KO LO NI JA: Ku qa nin 7, Ma |a rov 7 (R. Pu {i ca 7), Zlat ko vi} 7 (Bi cu qe vi} 7), Ra den ko vi} 7, @i vi} 7, Va si qe vi} 7, Jo -

Taj di} (Ko lo ni ja)

PRO LE TER: Po po vi} 7, Ili} 6, [u qa gi} 7, To mi} 6, Mi ko vi} 7 (Te o fi lo vi}-), Ba bi} 6, Do bri {i} 6 (Kle bac 6), Mo {e sku 6 (Mi li vo je vi} -), Jo va no vi} 6, \or |e vi} 7 Po sle tri po be de No vo be ~ej ci su za u sta vqe ni pred svo jom pu bli kom, od bor be nog i kva li tet nog sa sta va iz Ba nat skog Kar lov ca. Se ri ju go lo va otvo rio je [i ja no vi} u 27. mi nu tu, ka da je po sle asi sten ci je Ra di {i }a sa vla dao Po po vi }a. Vo| stvo ni je zbu ni lo go ste, ko ji su go lom Jo va no vi }a u 44. mi nu tu iz jed na ~i li. U na stav ku raz i grao se Vla di mir Ra di {i}, ko ji je u 53. mi nu tu, obez be dio je no vu pred nost svo joj eki pi. Ra dost do ma }ih na vi ja ~a ni je du go tra ja la, po {to je Mo {e sku, tri mi nu ta ka sni je, sa 35 me ta ra upu tio pra vi pro jek til, ko ji se za vr {io u mre `i, ne ba{ naj bo qe po sta vqe nog, Ve sko va. Ka da je Ra di {i} u 62. mi nu tu po sti gao svoj dru gi gol iz gle da lo je da su No vo be ~ej ci ma na do ma ku po be de, me |u tim go sti su od mah opa sno za pre ti li, da bi re zer vi sta Bo ris Kla bec, po sle kor ne ra i gre {ke do ma }e od bra ne, po sta vio ko na ~an re zul tat. St. Da vi do vi}

va no vi} – (Vel ~a no vi} 7), Mi Ko za ra - AFK 4:0 (2:0) lo {e vi} 7, Taj di} 8, De li bla ~a BA NAT SKO NO VO SE LO: nin 7, Bo ìn 7. Sta dion Ko za re, gle da la ca 300, RAD NI^ KI: Avra mo vi} 7, su di ja Fe ren ~ek (Be la Cr kva), Je ki} 6 (N. Pu {i ca 6), Pe tri} strel ci: Re qi} u 28. Kre so ja u 43. 7, Ni ko li} 7, Sa vi} 7, Mla de no (iz pe na la) i 75. M. Bu ni} u 78. vi} -, Zdrav ko vi} 6 (Bin |a 6), mi nu tu. @u ti kar to ni: D. Bje la Bra jo vi} 7, Bo sni} 7, Pre li} 6 no vi} (Ko za ra), Va{, Ko{, Baj tan (Mi len ti je vi} 6), Ko va ~e vi} 7. (AFK). Cr ve ni kar ton: D. Bje la Du go o~e ki va ni duel eki pa iz no vi} (Ko za ra), Va{ (AFK). Ko vi na pro te kao je u bor be noj i ù stroj igri to kom svih de ve de KO ZA RA: Oqa ~a 7, Di mi set mi nu ta. Ko lo ni ja sla vi la tri} 7, M. Bu ni} 7, La bus 8 (D. go lom Taj di }a. Zlat ko vi} je Bje la no vi} -), T. Bje la no vi} 7, pro {ao i cen tri rao na dru gu Zeq ko vi} 7 (Kne è vi} 7), Re sta ti vu, Taj di} je sa vla dao od - qi} 8, B. Bu ni} 7, Ku bu ro vi} 8, li~ nog Avra mo vi }a. Kre so ja 8, Kra sin 7. Od 33. mi nu ta go sti su osta li AFK: Sti jo vi} 6, Va{ 5, Ki{ bez Mla de no vi }a ko ji je zbog 5, Ker mec ki 5, La tak 5, Ko{ 6, dru gog ù tog kar to na mo rao da \u ki} 6, Di mi} 6 (Pe ter -), Mi na pu sti te ren. Oba ti ma do kra - ha qec 6, Ta li} 5 (Baj tan-). ja me ~a ima li su pri li ke, ali je Vo| stvo do ma }i nu do neo je re zul tat ostao ne pro me wen. . Re qi} u 28. mi nu tu ka da je na ba B. Stoj kov ski ~e nu lop tu od Ku bu ro vi }a sa 16 me ta ra sna `nim {u tem uba cio u Bo rac - OFK Ki kin da mre ù. Ne po sred no po sle vo| 1:1 (0:1) stva do ma }i na go sti su pre ko STAR Ê VO: Sta dion Bor ca. Di mi }a mo gli da iz jed na ~e ali Gle da la ca: 250. Su di ja: Da vi do - je do ma }i gol man bio na me stu. vi} (@i ti {te). Strel ci: D. Jo U 43. mi nu tu u ka zne nom pro va no vi} u 86. za Bo rac, a Cr no - sto ru A|a na obo ren je Ku bu ro mar ko vi} u 27. mi nu tu za OFK vi}, a su di ja je po ka zao na be lu Ki kin du. @u ti kar to ni: Ba bi} ta~ ku, a zbog dru gog ù tog kar (Bo rac), \u ki}, Bo dro ì} to na igru je mo rao da na pu sti (OFK Ki kin da). Va{. Si gu ran re a li za tor bio je BO RAC: Ka ta ni} 7, ]ir ko - Kre so ja. U 75. mi nu tu isti igra~ vi} 6 ( Pe ro va no vi} 6), Sta ni je po sti gao svoj dru gi po go dak, a sa vqe vi} 6 (D.Jo va no vi} 7), S. po be du ove rio Bu ni} u 78. mi nu Jo va no vi} 7, Kr sti} 7, Mi ti} 7, tu. U fi ni {u me ~a do ma }in je Ar se ni je vi} 6, \a ko vi} 7, Ba - ostao bez oprav da no is kqu ~e nog bi} 6, Spa si} 7 (Ra du lo vi} 6), D. Bje la no vi }a. M. Se ku li} Ma ka run 7. Je din stvo (BK) OFK KI KIN DA: Atla gi} 7, - Za dru gar 3:0 (1:0) La ki} 6, ]u li brk 6 (Kr slo ga BA NAT SKO KA RA \OR \E VO: ~in 6), Cr no mar ko vi} 7, Ki ta no vi} 7, Bo dro ì} 6, \u ki} 6 Sta dion Je din stva, gle da la ca (Pro li} 6), Gr |a nin 6, Utr èn 200, su di ja Va sko vi} (No vi Be 6, Cvi jan 7, Po pov 6 (Ru ì} 6). ~ej), strel ci: A. Mar ti no vi} u Go sti su pr vi do {li u vo| stvo 4. Ko va ~e vi} u 54. i S. Mar ti no po sle kor ne ra. Cr no mar ko vi} je vi} u 56. mi nu tu. Cr ve ni kar ton: gla vom sa vla dao Ka ta ni }a. Po - Sta ni {i} (Za dru gar). sle vo| stva go sti su se bra ni li i JE DIN STVO: Me di} 7, Sta iz kon tra na pa da po ku {a va li da na }ev 7, Dap ~e vi} 7, Je li} 7, Ba ugro ze gol Bor ca. Do ma }i igra - bi} 8, D. Ko va ~e vi} 8, Sta no je ~i us pe li su da svo ju nad mo} nost vi} 8, Ze ka no vi} 7 (Man di} 6), re a li zu ju po got kom u za vr {ni ci A. Mar ti no vi} 9, S. Mar ti no me ~a ka da je Da mir Jo va no vi} vi} 9 (Mi haj lo vi} 7), Nin ko vi} gla vom sa vla dao vr lo do brog 7 (Kli ska -). Atla gi }a. B. St. ZA DRU GAR: M. Sta ni {i} 6, Go li ja nin 6, Var ga 6 (Gu zi na -), Je din stvo (NB) Si ma ni} 7, Jo va nov 7, N. Sta ni – Pro le ter 3:3 (1:1) {i} 6, Fu tu ra 7 (V. Sta ni {i} NO VI BE ÊJ: Sta dion kraj 6), V. Gru bje {i} 6, Ga bo rov 6, T. Ti se, gle da la ca: 200, su di ja: Zi Gru bje {i} 6, Po pi} 6 (Ta si} 6). na ja (Su bo ti ca), strel ci: [i ja Do ma }i ni su ostva ri li pr vu no vi} u 27, Ra di {i} u 53. i 62. za je se wu po be du. Po seb no ras po Je din stvo, Jo va no vi} u 44, Mo {e lo è ni za igru bi la su bra }a sku u 56. i Kla bec u 69. mi nu tu za Alek san dar i Sa va Mar ti no vi} Pro le ter. @u ti kar ton: Ba la ko ji su po sti gli dva efekt na po ban, Bi cok, Ra di {i} (Je din stvo), got ka. Ve} u 4. mi nu tu Alek san Mi ko vi}, To mi} (Pro le ter). dar Mar ti no vi} je sa vla dao gol JE DIN STVO: Ve skov 6, Bi cok ma na go sti ju, a u 43. mi nu tu ni su 6 (Kr sti ni} -), [ke ro 7, Stan ko do ma }i ni is ko ri sti li pe nal. vi} 7, Ma le{ 7, Mi la ko vi} 6, [i Na 2:0 po vi sio je mla |a ni Ko va ja no vi} 7, B. Ma ti} 6, Ra di {i} 7, ~e vi}, a tri mi nu ta ka sni je Sa Ba la ban 6, (La zi} -), Ri go 7, va Mar ti no vi} di rekt no iz kor -

POD RU^ NA LI GA SOM BOR

Rad ni~ ki(B) - Slo bo da 0:1, Je din stvo (NB) - Pro le ter 3:3, Je din stvo (BK) - Za dru gar 3:0, Ba~ ka 1901. - Bi le }a nin 1:1, Ko lo ni ja - Rad ni~ ki (K) 1:0, Bo rac - OFK Ki kin da 1:1, Vr {ac - Bu du} nost 3:1, Ko za ra - AFK 4:0. 1. Vr {ac 2. Jed.(NB) 3. Ba~ ka (S) 4. Ko lo ni ja 5. Ko za ra 6. Bi le }a nin 7. Bo rac 8. Slo bo da 9. Pro le ter 10. Ki kin da 11. Jed.(BK) 12. Rad. (B) 13. Rad.(K) 14. Bu du} nost 15. Za dru gar 16. AFK

4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4

4 3 3 3 2 2 1 2 1 1 1 1 0 0 0 0

0 1 1 1 1 1 3 0 2 2 1 0 1 1 1 0

0 11:2 0 15:7 0 9:2 0 6:1 1 8:4 1 4:5 0 5:2 2 6:6 1 6:5 1 2:4 2 4:3 3 2:6 3 4:8 3 1:7 3 3:12 4 2:14

12 10 10 10 7 7 6 6 5 5 4 3 1 1 1 0

Sla vqe Ga kov ~a na na kra ju Omla di nac - Gra ni ~ar (G) 3:4 (0:2)

BAJ MOK: Sport ski cen tar, gle da la ca 200, su di ja Eror (Pan ~e vo), stre lac Ki ta no vi} u 85. mi nu tu. @u ti kar to ni: Mi lo ra do vi}, Ja wi} (Rad ni~ ki), Jan ko vi}, Fu }ak, Tri fu nac (Slo bo da). RAD NI^ KI: Le bo vi} 7, Mi len ko vi} 6, Ba tor 6, Ba la` 6, Bo gu no vi} 7, Po po vi} 6 (Ma re vi} -), Mi lo ra do vi} 6, Ba bi} 6 (Ja wi} -), Ta ta lo vi} 6 (Be de ko vi} -), Ra ji} 6, Go dar 6. SLO BO DA: Mi tro vi} 6, Ma li xan 6, Jan ko vi} 6, La ni {ta nin 6, Mar ko vi} 6 (]u li brk -), Tri vu nac 7 (\u ka no vi} -), Ga vri lo vi} 6, Ki ta no vi} 6, Fu }ak 6, \ur |e vi} 6, Gru bor 6 (Aram ba {i} -). Do ma }i ni su stva ra li {tan se ali su za ta ji li u za vr {ni ci. No vo ko zar ~a ni su iz kon tri su po ku {a va li, a go lom Ki ta no vi }a su od ne li tri ne pla ni ra na bo da. S. Sto jiq ko vi}

BU K O V AC: Igra l i { te Omla din ca, gle da la ca 150, su di j a Kir{ n er (Som b or), strel ci: Ma ri ~i} u 47. Duj mo vi} u 60. Tu bi} u 61. za Omla di n ac, a Ti m ar u 27. i 37. Skro bo wa u 84. i To ma {ev u 90. mi nu tu za Gra ni ~ar. @u ti kar t o n i: Ko m u { a n ac, Ha l as (Omla di nac), Pri mo rac, Ti mar, Zo ri}, Skro bo wa (Gra ni ~ar) OMLA D I N AC: We g o m ir, Ma r i ~ i}, Dre z gi}, To d o r o vi}, \ur |ev, Tri pu no vi}, Jan ko vi} (Ha las), Tu bi}, Jo va no vi}, Duj m o v i}, Ko m u { a n ac (Le ka ja). GRA NI ^AR: Mi lo vi}, Pe tri ~e vi}, [}e ki}, Pri mo rac (Mi li}), Mi {ko vi}, O`bolt, To ma {ev, Skro bo wa, Ti mar, Xe b i} (Zo r i}), \or | e v i}, ]u pur di ja. Der bi ko la pro te kao je u kva li tet noj utak mi ci sa pu no obr ta. U pr vom de lu su sre ta Gra n i ~ ar je igrao od l i~ n o. Po ~et kom na stav ka do ma }i su sma wi li re zul tat, da bi ka sni je sa mo za dva mi nu ta pre o kre nu li si tu a ci ju u svo ju ko rist. Fi ni{ utak mi ce po no vo je pri pao go sti ma, Skro bo wa je iz jed na ~io da bi u po sled wem mi nu tu Gra ni ~ar po sti gao po be do no san gol na neo bi ~an na ~in, To ma {ev je cen tri rao sa 38 me ta ra, od sko ~i kla is pred gol ma na i od ska ku ta la u mre `u. J. D.

Vr {ac - Bu du} nost 3:1 (1:0)

Gra ni ~ar (R) - Po let 3:2 (0:2)

VR [AC: Sta dion Vr {ca, gle da la ca 1.000, su di ja Gli gor (Su bo ti ca), strel ci: Ka lin u 7. Sta noj lo vi} u 47. La za re vi} u 90. za Vr {ac, a Sa mar xi} u 64. mi nu tu za Bu du} nost. VR [AC: Do no vi} 6, Ju ta 7 (Mo to rov -), Mo rav di ja 7, [e sti} 7, Ran kov 7, Iva no vi} 7, Ka lin 8, Ga vri lo vi} 8, Sta noj lo vi} 8, Po pov 7 (Mi haj lo vi} 7), Jo va nov 7 (La za re vi} 7). BU DU] NOST: Mag da 6, Va si qe vi} 7, Ti ca 7, An dri} 7, Lu kin 7 (An tin -), Sa mar xi} 7, Ili} 6, Mom ~i lov 6 (Ko va ~e vi} -), Pr pa 6 (Po pov 7), Rad ni~ ki 7, Ra din 7. Do ma }i ni su ostva ri li i ~et vre tu uza stop nu po be du i ta ko na ja vi li da }e bi ti glav ni fa vo ri ti za pla sman u vi {i ran. Ve} u 7. mi nu tu Ka lin je do veo u vo| stvo svo ju eki pu le pim po got kom, bio je br `i od gol ma na Mag de i za tre sao mre `u. Ve} na po ~et ku dru gog de la igre Vr {~a ni su po sti gli i dru gi gol. Po got kom Sta noj lo vi }a u 64. mi nu tu go stu ju }i igra~ Sa mar xi} sma wio re zul tat. Po be du eki pe is pod Vr {a~ kog bre ga obez be dio je re zer vi sta La za re vi} u 90. mi nu tu. M. S.

RI \I CA: Igra li {te Gra ni ~a ra, su di ja 100, su di ja Ke ko v i} (Cr v en k a), strel c i: Ko ma zec u 51. @e èq u 67. Vi di} u 83. za Gra ni ~ar, a Mi ki} u 22. Cvet ko vi} u 44. mi nu tu za Po let. @u ti kar to ni: N. Ko ùl, @e èq, Olu ji}, Vi di}, Ko m a z ec (Gra n i ~ ar), Mar k o v i}, Mi k i}, Jov ~ i} (Po let). GRA N I ^ AR: \ur | e v i}, Bra l a (Vi d i}), Vu k as (Ci li}), N. Ko ùl, La li}, Gwa to v i}, [ko r i} (Ko m a z ec), Mom ~ i l o v i}, @e ` eq, Nem. Ko ùl, Olu ji}.

ne ra sa vla dao je gol ma na Za dru ga ra. M. Se ku li}

Rad ni~ ki (B) - Slo bo da 0:1 (0:0)

Ba~ ka 1901. - Bi le }a nin 1:1 (1:1) SU BO TI CA: Sta dion kraj Som bor ske ka pi je, gle da la ca 100, su di ja Er vin (Ki kin da), strel ci: Ku li} u 70. za Ba~ ku, a Vu~ ko vi} u 36. mi nu tu za Bi le }a nin. @u ti kar to ni: Po po vi}, [a re nac, Ko wo vi} (Ba~ ka), Vu~ ko vi}, Xa~ ko vi} (Bi le }a nin). BA ^KA 1901: Bi li no vi} -, Ku lun xi} 6 (Lu ka~ -), Ko wo vi} 6, Po po vi} 6, Jo ve ti} 6, [a re nac 6, Ko zo{ 6, Pe tro vi} 6, Ku li} 7, Si mo vi} 6 (So viq -), Be wak 6 (La zi ni ca 6). BI LE ]A NIN: Ta ra na 7, Gru ba ~i} 6 (Sa mar xi} -), Br ~i} 6, Ju has 6, Bog da no vi} 6, La zi} 6, To min 6, Pe jin 6, Xa ko vi} 6 (Mi lo {e vi} -), Vu~ ko vi} 7, Vu ja di no vi} 6 Fud ba le ri Ba~ ke su pru `i li ble du par ti ju pro tiv eki pe iz Se~ wa. Iako su po ve li u 17. mi nu tu pre ko Ku li }a. Bi le }a nin je go lom Vu~ ko vi }a iz jed na ~io. Po sle to ga do ma }i su ne ko li ko pu ta po ku {a va li da na |u „kqu~ za bra vu” da do |u do vo| stva ali ni su us pe li da po go de ciq. S. St.

PO L ET: Jo v a n o v i}, Gal, Ta di jan, @. Stan ko vi}, Mar ko vi}, Cvet ko vi}, I. Stan ko vi}, Mi l i } e v i} (Ma n oj l o vi}), Mi ki}, Bog da no vi}, Jov ~i}. Su s ret ka r ak t e r i { e dva raz l i ~ i t a po l u v re m e n a. Go sti su bi li ube dqi vi ji u pr vom de l u i ste k li zna ~ aj n u pred nost. U na stav ku do ma }i su kre nu li da le ko ofan ziv ni je i re zul tat je bio anu li ran. Po be do no sni gol po stig nut je u fi ni {u su sre ta, Vi di} je ve o ma spret no po sti gao po go dak od lu ke. J. D.

BSK - Za dru gar 4:1 (2:0) BA^ K I BRE S TO V AC: Igra li {te BSK-a, gle da la ca 100, su di ja: Pan ~i} (Ka ra vu ko vo). Strel ci: Pe len gi} u 11. Ag ba ba u 27. i 47. Ko ra} u 88. za BSK, a Ni ki} u 65. mi nu tu za Za dru gar. @u ti kar to ni: Ba gi}, Ag ba ba, û qak, M. Bo ` i}, Po p o v i} (BSK), a Mla d e n o v i}, ]o s i} (Za d ru gar). BSK: Ke k i}, Ba g i} 7, M. Bo ì} 7, Po po vi} 7, N. Bo ì} 7, La zi} 7 (S. Sta ni}), Mi la no vi} 8, Pe len gi} 8, Ag ba ba 8 (Ko ra} 7), D. Sta ni} 7 (Stan ko vi}), û qak 7. ZA DRU GAR: Ran |e lo vi} 6 (Bla go je vi}), Mla de no vi} 7, Pa ji} 6, Stan ko vi} 7, Ni ki} 7, M. Vu ko vi} 6, ]o si} 6, Sto ja no vi} 7, Ni {a vi} 6 (D. Vu ko vi} 7), Sto jiq ko vi} 6, Sa vi} 6 (Bran ko vi} 7). Op {tin ski ri va li pri ka za li su vr lo le pu i sa dr àj nu igru. Do ma }in je za slu è no po be dio, a dvo stru ki stre lac Ag ba ba je bio naj bo qi po je di nac su sre ta. A. ]i ~i}

Pri gre vi ca - Rad ni~ ki 5:0 (2:0) PRI G RE V I C A: Igra l i {te Pri g re v i c e, gle d a l a c a 100, su di ja Mi ja to vi} (Som bor), strel ci: ^o vi} u 11. i 19. V. Ra ki} u 65. J. Ra doj ~i} u 67. Osto ji} u 90+1. mi nu tu. @u t i kar t o n i: O`e g o v i} (Pri gre vi ca), Kar di nal (Rad ni~ ki). PRI G RE V I C A: Te { i}\u ri}, D. Ra ki}, To do ro vi},

SOM BOR SKA ME \U OP [TIN SKA LI GA

Od li~ na pred stava Me ta lac - Alek sa [an ti} 1:2 (1:1)

KQA JI ]E VO: Kor dun - Mla dost (Apa tin) 0:5, KRU [Î]: Mla dost - Ku la 1:0, BU KO VAC: Omla di nac - Gra ni ~ar (Ga ko vo) 3:4, RI \I CA: Gra ni ~ar Po let (Ka ra vu ko vo) 3:2, BA^ KI GRA ÂC: Bo rac - Slo ga (ô no pqa) 3:0, DE RO WE: Omla di nac - Haj duk (Sta par) 0:1, PRI GRE VI CA: Pri gre vi ca - Rad ni~ ki (Rat ko vo) 5:0, BA^ KI BRE STO VAC: BSK - Za dru gar (Srp ski Mi le ti) 4:1.

1. Pri gre vi ca 2. Gra ni ~ar (G) 3. Mla dost (K) 4. Bo rac 5. Mla dost (A) 6. Gra ni ~ar (R) 7. Omlad. (B) 8. Haj duk 9. BSK 10. Omlad. (D) 11. Za dru gar 12. Kor dun 13. Slo ga 14. Ku la 15. Rad ni~ ki 16. Po let

4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4

3 3 3 3 2 2 2 2 1 1 1 1 1 0 0 0

1 1 0 0 2 1 0 0 2 2 2 1 0 1 1 0

0 12:3 10 0 11:5 10 1 9:6 9 1 7:4 9 0 8:1 8 1 7:7 7 2 12:9 6 2 5:6 6 1 6:4 5 1 6:4 5 1 7:8 5 2 4:11 4 3 5:12 3 3 4:8 1 3 3:12 1 4 7:13 0

Ja ko vqe vi} (Mi li}), O`e go vi}, ]u }a, J. Ra doj ~i}, N. Ra ki} (D. Ra doj ~i}), V. Ra ki}, Osto ji}, ^o vi} (Smi qa ni}). RAD NI^ KI: B. Jo va no vi} (M. Jo va no vi}), Alek si} (Jo ka no vi}), Ko ci}, Ke si}, De qa n in, Ra d oj ~ i}, Tri f u n o vi}, Mu { i k i} ([tr b ac), [tu li}, Kar di nal, Alek si}. Bio je to ne r av n o p ra v an dvo boj. Do ma }i su bi li ube dqi vo bo qi. J. D.

Kor dun - Mla dost (A) 0:5 (0:3) KQA JI ]E VO: Igra li {te Kor du na, gle da la ca 50, su di ja: Kr sti} (Oxa ci). Strel ci: Le ma ji} u 11. Lu ki} u 42. Ba sa ri} u 44. Ma rin u 81. i Ja no u 89. mi nu tu. KOR DUN: Vu le ti} (Bu bo wa), Sta n o j e v i}, Pa v li c a, Ci me {a, Kr {i}, Zo ri}, Gru jin (Gr ba), [a u la (Sto kr pa), Mat ko, \or |e vi}, Bo ca. MLA DOST (A): M. \u mi}, ô n i}, Ra p a j i}, Kne ` e v i}, Ne di}, Ja no, Ma rin, Ba sa ri}, Lu k i} (Oè g o v i}), Le m a j i} (Uze l ac), Mar ~ e t a (V. \u mi}). U iz u zet no ko rekt noj utak mi c i do m a } i fud b a l e r i su pru ì li slab ot por. Apa tin ci to kom ce log su sre ta bi li su ube dqi vo bo qi tim i sa la ko }om sla vi li vi so ku po be du ko ja je mo gla bi ti i ube di qi vi ja. J. D.

ME \U OP [TIN SKA LI GA ALI BU NAR–PLAN DI [TE Vla di mi ro vac - Ba nat 0:0, Gaj - Lo kve 0:4, Ba ri ce - Gra ni ~ar 1:2, Na {a Kra ji na So lu nac 3:1, Ja no {ik - Voj vo di na 3:3, Slo ga - Cr ve na zve zda 7:0.

SOM BOR: Igra li {te kod SOM BOR: Me ta lac - Alek sa @e le zni~ ke sta ni ce, gle da la ca [an ti} 1:0, KO LUT: Je din stvo 100, su di ja Ra co (Som bor). Strel 1. Lo kve 2 2 0 0 8:1 6 Du nav (Ba~ ki Mo no {tor) 2:2, 2. Gra ni ~ar 2 2 0 0 4:1 6 ci Bla go je vi} u 34. (iz je da na e OYA CI: Oya ci - Li par 3:0, SVI 3. Voj vo di na 2 1 1 0 6:4 4 ster ca) za Me ta lac, a Je lo vac u LO JE VO: Te re kve{ - Pa no ni ja 4. Na. Kra ji na 2 1 1 0 5:3 4 11, Tri fu no vi} u 88. mi nu tu za za (La li}) 2:1, RAS TI NA: Ras ti na 5. Ba nat 2 1 1 0 2:0 4 Alek su [an ti}. @u ti kar to ni: Je din stvo (Ri ba re vo) 3:0, SOM 6. Slo ga 2 1 0 1 8:3 3 Atli} i Bla go je vi} (Me ta lac), BOR: [i ka ra - Di na mo (Son ta) 7. So lu nac 2 1 0 1 7:7 3 S. Pe jak i M. To mi} (Alek sa 1:0, RU SKI KR STUR: Ru sin 8. Ba ri ce 2 0 1 1 3:4 1 @AK (Som bor) 1:1. [an ti}) 9. Ja no {ik 2 0 1 1 3:5 1 ME TA LAC: Atli}, Iì pac, 1. Oya ci 3 3 0 0 13:0 9 10. Vla di mi ro . 2 0 1 1 1:4 1 We go va no vi} (Me zei), Dra gi}, 2. Te re kve{ 3 3 0 0 11:2 9 11. Gaj 2 0 0 2 4:10 0 3. @AK 3 2 1 0 10:3 7 12. C. zve zda 2 0 0 2 0:0 0 Bo ji}, Sto ja no vi}, Ju ki}, Kqa 4. A. [an t i} 3 2 1 0 5:3 7 ji}, Ni ko li} (Pa ~ir ski), Bla go 5. Ru sin 3 1 2 0 6:2 5 je vi} (Man di}) i Ko ma zac. OP [TIN SKA LI GA 6. Du nav 3 1 1 1 6:5 4 ALEK SA [AN TI]: \ur |e NO VA CR WA – @I TI [TE 7. Je din.(K) 3 1 1 1 5:6 4 vi}, N. To mi} ( Duj mo vi}), Po 8. Ras ti na 3 1 1 1 5:6 4 Pro gre sul - Be ga 2:4, Te re 9. Li par 3 1 1 1 3:4 4 kra jac, N. Pe jak, S. Pe jak, M. To kve{ - Olim pi ja 3:1, Po let 10. [i ka ra 3 1 0 2 1:7 3 mi} (Iva ni {e vi}), Sje ran, Mi Omla di nac 1:5, Ro ham - Pro 11. Me ta lac 3 0 1 2 3:6 1 li ~i}, Je lo vac, S. Ga vri} (Z. Ga 12. Di na mo 3 0 1 2 1:7 1 le ter 5:0, 1. ok to bar - Bu du} vri}), Tri fu no vi} 13. Pa no ni ja 3 0 0 3 3:10 0 nost 2:3. Dva ri va la su od i gra la ve o ma 14. Je din. (R) 3 0 0 3 0:11 0 1. Omla di nac 2 2 0 0 7:1 6 do bar me~, sa pu no {an si. 2. Bu du} nost 2 2 0 0 4:2 6 M. Jo vi }e vi} no vi} 8 ([o {ki}), Mo gu{ 7, N. 3. Ro ham 2 1 0 1 5:1 3 Zec 7(]i ri}). OFK Oyaci - Li par 4. 1. ok to bar 2 1 0 1 5:3 3 LI PAR: Vu ~i ni} 7, @u à 6, 5. Olim pi ja 2 1 0 1 5:4 3 3:0 (1:0) Ru be ì} 6, ê sti} 7, Tre {wi} 6 6. Te re kve{ 2 1 0 1 3:3 3 OYACI: Igra li {te OFK (Vu jo vi}), @a ri} 6, Sa vi} 6, Voj 7. Be ga 2 1 0 1 5:6 3 Oxa ci, gle da la ca 150, su di ja Zeq - no vi} 6, Ko va~ 6, Maq ko vi} 6, 8. Pro le ter 2 1 0 1 3:5 3 ko vi} (Cr ven ka), strel ci: Ar si}, Ka rin 6 9. Pro gre sul 2 0 0 2 2:7 0 10. Po let 2 0 0 2 1:8 0 B. Sto ja no vi} i Bra di} (OFK Oxa ~a ni su na sta vi li sa po be Oxa ci), ù ti kar to ni: Mo gu{, da ma. Igra ni je bi la na ni vou do Ste va no vi} , B. Sto ja no vi} sa da {wih par ti ja, ali ipak do OP [TIN SKA LI GA (OFK Oxa ci), a Tre {wi} i Gru - voq no za si gur nu po be du i pr vo BA^KA TOPOLA be {i} (Li par). me sto na ta be li. Naj lep {i po go Slo bo da - So ko lac 1:4, OFK OXA CI: Iva no vi} 7, dak na utak mi ci po sti gao je Bra Olim pi ja - Mla dost 8:0, To mi Mar ja no vi} 7, Jo va no vi} 7, Ni ko - di}, ko ji je sa oko 25 me ta ra od slav ci - Po be da 1:1, E| {eg li} 7, Bra di} 8, Ar si} 7, B. Sto - li~ nim {u tem po go dio me sto gde Udar nik 2012. 0:0. ja no vi} 7 (Spa si}), Bo jan Sto ja - se spa ja ju pre~ ka i sta ti va.

SPORT

dnevnik

utorak11.septembar2012.

OP [TIN SKA LI GA TI TEL–@A BAQ

VOJ VO \AN SKA LI GA – ZA PAD

Ti te qa ni kre nu li

Stu den ti i da qe mak si mal ni

Ti tel – Mi le ti} 2:1 (1:0) TI T EL: Sport ski cen tar, gledalaca 300, sudija J. ]ulum ([ajka{), strelci: Subotin u 27. Tot u 53. za Titel, a Stojanov u 85. minutu za Mileti}. @uti kartoni: Nastasi}, Lo~ki, Je lin, [an dor (Ti tel), Mi lo van ~e vi}, Dist, Pe tro vi}, Stojanov (Mileti}). TI TEL: \uri~i} 7, Lo~ki 7 (Dupor –), Kozare 7, Nastasi} 7, [andor 7, Pani} 7, Hucki 8, Tot 7 (Kova~ –), Jelin 7, Subotin 8 ([u{a –). MI L E T I]: Pet ko vi} 6, Nestorovi} 6, Distl 6, Petrovi} 5 (Bawac –), Stojanov 6, Rogi} 6, Klaji} 6, Vazi} 6, Bogi} 6 (Pavlovi} –), Doroslova~ki 7, Milovan~ev 6. Pod ru ko vod stvom no vog trenera Zorana Pavlovi}a Tite qa ni su za ba le ì li dru gu pobedu nad dosta dobrom ekipom iz Mo{orina. Za prvi gol se ~ekalo do 27. minuta kada je le to {we osve è we u pla vo–belom taboru Milan Subotin prevario nekoliko svojih pratilaca i rezantnim udarcem savladao Petkovi}a. U nastavku rezultat je udvostru~io Tot. Imali su Titeqani jo{ prilika, ali su strelci bili neprecizni. Kazna za silne proma{aje stigla je u 85. minutu kada je Stojanov glavom pogodio mreù golmana \uri~i}a. @. Mar ko vi}

Haj duk – Je din stvo 5:2 (4:1) ^U RUG: Stadion Hajduka, gledlaca oko 150, sudija: Trivunovi} (\ur|evo). Strelci: Bukvi} u 5. Lepar u 10. [ari} u 30. 40. i 55. za Hajduk, a Dejan u 42. i B. R. Tepi} u 50. minutu za Jedinstvo. @uti kartoni: [ari} i Majski (Hajduk). HAJ DUK: Suvara, Samolovac 7, Jockov 7, Bojovi} 7, Majski 7, Horwak 7, Maksimovi} 7 (Mitrovi}), Radanovi} 7, Bukvi} 7 (Davidovac), [ari} 8 (Suvajac), Lepar 7. JE DIN STVO: R. M. Tepi} 6, B. R. Tepi} 6, Korda 6, Bubwevi} 6, Pavlovi} 6 (Malinovi}), Zori} 6, M. Tepi} 6, Dimi} 6,

In deks – Cr ven ka 1:0 (0:0)

TITEL: Titel – Mileti} (Mo{orin) 2:1, LOK: Sloga – @SK (@abaq) 0:4, VILOVO: Obili} – Hajduk (Gardinovci) 2:0, ^URUG: Hajduk – Jedinstvo (Gospo|inci) 5:2. 1. @SK 3 3 0 0 14:1 9 2. Titel 3 2 0 1 5:5 6 3. Hajduk(^) 2 1 1 0 5:2 4 4. Obili} 2 1 0 1 3:3 3 5. Hajduk(G) 3 1 0 2 4:5 3 6. Jedinstvo 3 1 0 2 6:8 3 7. Mileti} 3 1 1 1 2:8 1 8. Sloga 3 0 0 3 1:10 0

Katastrofu u Erdeviku fudbalerti Poleta su, izgleda, brzo zaboravili i u najboqoj igri u dosada{wem delu prvenstva Siv~ani su ceh naplatili gostima iz Ba~kog Petrovca. Poveli su doma}i golom Svrkote u 27. minutu nakon odbijene lopte od golmana gostiju. U nastavku, sa igra~em vi{e, jer je igra~ go-

Vrba{ki 6, Dejan 6, Itebejac 6 (Krmpot). Da ambicije ûruàna u ovom prvenstvu nisu bez osnova a to je sam vrh, potvrdila je utakmica protiv Jedinstva iz Gospo|inaca. U odli~noj igri koja je naro~ito bila izraèna u prvom delu ove utakmice doma}in je stekao lepu prednost. Milorad Bukvi} doveo je doma}ina u vo|stvo, da bi posle 10 minuta golom Loranta Lepara ta prednost bila udvostru~ena. Het–trikom u nastavku utakmice istakao se Milan [ari}. Strelci za goste bili su Ranko Dejan i Radoslav Tepi}. P. Bun da lo

Slo ga – @SK 0:4 (0:2)

Gu `va pred go lom Cr ven ~a na

LOK: Igrali{te na Sigetu, gledalca 150,. sudija D. Olah (Titel), strelci: Petrovi} u 5. Kneèvi} u 35. Havim u 54. Raki} u 77. minutu. SLO GA: Cvejin 5, S. Jov~i} 6, Jankovi} 5 (A. Jov~i} –), Haradi 5, Petkovi} 5, Guran 5 (Pe jo vi} –), Mi li vo je vi} 5, To{i} 6, Popovi} 5, Pani} 5, Rankovi} 5. @SK: Dovedan –, Kezija 7, Tubin 7, Raji~evi} 7 (Klisara –), Osatkovski 7, Kneèvi} 7, Petrovi} 7, Popadi} 8, Havim 8, Raki} 8, Ra{iovan 7. Tre}u uzastopnu pobedu fudbaleri @SK–a zabeleìli u Loku. Preko Petrovi}a @abqani su do{li u vo|stvo ve} u 5. minutu, da bi Kneèvi} pove}ao vo|stvo u 35. minut. U drugom delu utakmice Havim i Raki} su postigli jo{ po jedan pogodak. @. Mar ko vi}

BA^ KA PA LAN KA – PR VI RAZ RED

Si mul tan ka Jan dri }a Bo rac – Sla vi ja (B) 4:0 (1:0) OB RO VAC: Stadion Borca, gledalaca 100, sudija Dra`i} (Ba~ak Palanka), strelci: Jandri} u 30. 68. i 70. i Maksimovi} u 47. minutu (iz penala). @uti kartoni: Vranac, Gaji} (Borac), Duspara, Kutina, Vasiqevi} (Slavija). Crveni karton: Duspara (Slavija). BO RAC: Popadi} –, Maksimovi} 8, Ze~evi} 7, Gr~i} 7, Vranac 8, Dra{ko 7, Banovi} 7 (Mandi} –), Stani{i} 8, Jandri} 9 (Rami} –), Gaji} 7, Jovanovi} 6 (Trkuqa 6. SLA VI JA: Petrovi} 6, Duspara 5, Dembicin 5 (Juri{i} 5), Vasiqevi} 6, Kutina 6, Stankovi} 6, Radoj~i} 5 (Naumov 5), [ibek 6, Pupovac 7, Baran 6, Smoqanski 5 (Subotin 5). Ceo tok utakmice protekao je u boqoj igri fudbalera Borca koji su stvorili bezbroj idealnih prilika. ^ak je Mirko Gaji} u 62. minutu proma{io penal. Centarfor Jandri} je bio tri puta strelac i bio najopa-

NO VI SAD: \a~ko igrali{te, gledalaca: oko 200, sudija: Kantar (B. Palanka). Strelac: Beli} u 75. minutu. @uti kartoni: Topoli}, Beli} (Indeks), [u{ilovi}, Jovanovi}, Sviti}, Kuzmanovi} (Crvenka). IN DEKS: Buzaxija 8, Bojovi} 6 (Staki}), Jovovi} 7, Per-

Soko – Krila Krajine 3:1, Kara|or|evo – Vojvodina 0:2, Budu}nost – Budu}nost 4:1, Krivaw – Ba~ki Hajduk 2:2, Magli} – Slavija 0:2, Ba~ka – Kulpin 2:3. 1. Vojvodina 3 3 0 0 7:2 9 2. Slavija 3 2 1 0 9;4 7 3. Budu}nost 3 2 1 0 10:6 7 4. Soko 3 2 0 1 6:4 6 5. Kulpin 2 2 0 0 5:3 6 6. Kr. Krajine 3 1 0 2 5:5 3 7. Magli} 3 1 0 2 4:5 3 8. Kara|or. 3 1 0 2 3:5 3 9. Budu}nost 3 1 0 2 3:7 3 10. B. Hajduk 3 0 1 2 5:7 1 11. Krivaw 2 0 1 1 3:6 1 12. Ba~ka 3 0 0 3 3:9 0

sniji napada~ Borca. Maksimovi} je u 47. minutu iz penala pogodio gol gostiju. Gosti su samo povremeno iz kontranapada poku{ali da iznenade nezaposlenog golmana Borca Popadi}a. Treba napomenuti da je sudija Dra`i} za Borac opravdano dosudio dva penala, prvo nad Stani{i}em a onda nad Gaji}em. B. Ga ji}

GRAD SKA LI GA ZRE WA NIN Gru pa A

Gru pa B

Lehel – @FK Banat Bagqa{ 0:0, MSK – Potisje 1:2, Omladinac – Radni~ki Ratar 1:3, Mladost – OFK Klek 3:0, Naftagas – Proleter 2006. 5:3. 1. Mladost 2 2 0 0 4:0 6 2. Naftagas 2 2 0 0 6:3 6 3. Potisje 2 2 0 0 4:2 6 4. Radni~ki R. 2 1 1 0 4:2 4 5. OFK Klek 2 1 0 1 2:3 3 6. MSK 2 0 1 1 2:3 1 7. Banat B. 2 0 1 1 1:2 1 8. Lehel 2 0 1 1 0:1 1 9. Proleter 2 0 0 2 3:6 0 10. Omladinac 2 0 0 2 1:5 0

Proleter – Tami{ 4:1, Mladost – Banat 2:0, Jedinstvo – Sloga 2:0, Zlatica – Staji}evo 3:0. 1. Mladost 2. Zlatica 3. Proleter 4. Banat 5. Jedinstvo 6. Staji}evo 7. Sloga 8. Tami{

2 2 2 2 1 1 2 2

2 2 1 1 1 0 0 0

0 0 0 0 0 0 0 0

0 0 1 1 0 1 2 2

5:0 6:2 6:4 4:2 2:0 0:3 0:5 1:8

6 6 3 3 3 0 0 0

vaz 7, Topoli} 7, Bara} 7, Nedi} 7, Zlatkovi} 6 (\uki} 7), Beli} 7, ^i~i} 6 (Amixi} 7), Vujanovi} 7. CR VEN KA: Pavasovi} 7, Prodanovi} 7, Dragovi} 6, Latinovi} 6, [u{ilovi} 6, Sviti} 7 (\ur|evi} 6), N. Vuji~i} 6 (Ma. Male{ 7), Suboti} 6, [veqo 6, Mi. Male{ 6 (Kuzmanovi} 6), Jovanovi} 6. Fudbaleri Indeksa su ve} u prvom minutu pogodili pre~ku posle kornera. Gosti su pripretili sa nekoliko {uteva iz daqine i bili ravnopravni sve do 37. minuta kada je [u{ilovi} na~inio penal oboriv{i Nedi}a u {esnaestercu. Pavasovi} je pro~itao ^i~i}a. Buzaxija je sigurnim intervencijama ulivao sigurnost svom timu. A u 65. minutu odbranio je zicer napada~u Crvenke Jovanovi}u. U 75. minutu Vujanovi} je na ivici {esnaesterca primio loptu, odli~no je proigrao Beli}a koji je pogodio dawi ugao odli~nog golmana Pavasovi}a. M. Ko va ~e vi}

Po let – Mla dost (BP) 4:0 (1:0)

SI VAC: Stadion Poleta, gledalaca vi{e od stotinu, sudija: Graovac (Ruma). Strelci: Svrkota u 27, Baleti} u 55 i 75 i Rako~evi} u 90 minutu. @uti kartoni: Ko~i}, Dobrijevi} i Ili} (Polet) a Jahu{ (Mladost). Crveni karton: Plav{i} (Mladost) u poluvremenu zbog prigovora sudiji. PO LET: \uri{i} 7, Ko~i} 7 (Bijelac –), Kuli} 7, Dobrijevi} 7, Plav{i} 7 ( Vuka{inovi} –), Rako~evi} 7, Svrkota 8, Baleti} 8, Ili} 7, [egan 7, i Furtula 7. MLA DOST: Fej|i 6, Jahu{ 6, Nikoni} 6, Rupa 6, Saveqev 6, Uzelac 6 (Zbu}inovi} –), Torbica 6, Kawa 7, Milovanovi} 6, Sladojevi} 6 i Plav{i} 5.

stiju Plav{i} zaradio iskqu~ewe zbog prigovora sudiji, fudbaleri Poleta su prednost materijalizovali i postigli jo{ tri pogotka. Dva gola postigao je mladi Baleti}, a ta~ku na dobru igru svoje ekipe stavio je Rako~evi} golom u 90. minutu kada je sjajnim udarcem sa oko 20 metara pogodio pre~ku od koje se lopta odbila u mre`u gostiju. \. Bo ja ni}

Bo rac – Sta ni {i} 2:0 (1:0)

NO VI SAD: Igrali{te Borca, gledalaca 200, sudija Todorovi} (In|ija), strelac Tomqanovi} u 21. i 79. minutu. @uti kartoni: Petkovi}, S. Papri}, Xakovi} (Borac), Miji} (Stani{i}). BO RAC: Romi} 8, Ili} 7, Petkovi} 7, S. Papri} 7, Lazovi} 7, Gostoji} 8, [uwka 8, \or|evi} 8 (Krwaji} 7), Kukoq 7 (Miri} –), Xakovi} 7 (Veselinovi} –), Tomqanovi} 9. STA NI [I]: Marti} 8, G. Jagodi}–Kurixa 7, Muniàba 6, Nenadi} 6 (Miji} 6), Bobanac 7, Jawi} 7, Vra~ari} 6 (Vukadinovi} 6), A. Jagodi}–Kurixa 7 (Dragi~evi} –), Cveti}anin 6, Kneèvi} 7, @. Kurixa 6. Ekipa sa Klise uspela je da ostvari prvu jesewu pobedu i nanese poraz do tada nesavladivom Stani{i}u. Po igri doma}i su zasluèni slavili i sa kojim golom vi{e u mreì odli~nog Marti}a koji je goste spasao teèg poraza. U 21. minutu korner je izveo [uwka, a Tomqanovi} neometano glavom poslao loptu na pravo mesto. Najpovoqnijiju priliku za izjedna~ewe imao je Cveti}anin, na{ao se o~i u o~i sa Romi}em ali je {utirao kraj gola. U nastavku su doma}i stvorili nekoliko izglednih prilika, ali su iskoristili samo jednu. Rezervista Veselinovi} ideal-

no je uposlio Tomqanovi}a koji se varkom tela oslobodio dvojice ~uvara i preciznim udarcem savladao Marti}a. M. Po po vi}

Bu du} nost – Haj duk 0:3 (0:2) MLA DE NO VO: Stadion Budu}nosti, gledalaca 150, sudija Minakovi} (Novi Sad), strelci, Milan Mitrovi} u 4 i 32. i Baji} u 90. minutu. @uti kartoni, @arkovi} (Budu}nost), Jagodi} i Peji} (Hajduk). B U D U ] NOST: Kova~evi} 6, @arkovi} 6, Vigwevi} 5, Blagojevi} 6, Vejinovi} 5, Hajti} 6, Karanovi} 6, Majki} 6 ([qivar –), Mari} 6, [e{um 6 (Medenica 7), Antoni} 5 (Vujovi} 6). Foto: D. Ivani} H A J D U K : Mijatovi} 7, Suboti} 7, Glavatovi} 7,Krivo{ija 7, Dubravac 7 (Baji} 7), @. Mitrovi} 7, Poqak 7, M. Mitrovi} 8, Jagodi} 7, Blagojevi} 7 (Marjanovi} 7), Peji} 8. Ve} u ~etvrtom minutu Be{~ani su poveli. Milan Mitrovi} je sjajno {utirao, a lopta je zavr{ila u gorwem desnom uglu golmana Kova~evi}a. Vode}i gol Hajduka, delovao je na igra~e Budu}nosti, kao „hladan tu{“. Nakon vode}eg gola gostiju, Mladenovqani su igrali konfuzno, anemi~no, {to su gosti iskoristili i u 32. minutu povisili vo|stvo. Mari} je u 57. minutu nakon slobodnog udarca Hajti}a poku{ao glavom da pogodi gol gostiju, ali je golman Mijatovi} bio na mestu. Kona~an rezultat utakmice postavio je rezervista Hajduka Baji}, koji je precizno {utirao 6 metara, a lopta je zavr{ila u gorwem desnom uglu, Kova~evi}evog gola. M. \. Kre me no vi}

Omla di nac – Mla dost (T) 0:0 NO VI BA NOV CI: Igrali{te Omladinca, gledalaca: 300, sudija Jojki} (Novi Sad). @uti kartoni: [qepica (Omladinac), B. Krivokapi}, Beri} (Mladost). Crveni karton: Kozomora (Mladost). OMLA DI NAC: Jagodi} 7, Ili} 7, Radan 7, Quboja 7, [qepica 7, Bjeqac 7 (Rusmir 7), Haka~ 7 (Dani~i} 7), Xepina 7 (Berakovi} 7), Mra~ajac 7, Kova~evi} 7, Vesi} 7. MLA DOST: Baji} 8, R. Krivokapi} 7, M. Srdanov 7 (Stankov 7), B. Krivokapi} 7, Gavrilov 7 (Beri} 7), N. Srdanov 7 (Vidakovi} 7), Ranki} 7, Kozomora 7, ]uk 7, Bojovi} 7, Sekuli} 7. [ta su sve napada~i doma}ih proma{ili. Nespretni strelci Vesi}, Haka~ i Xepina, mogli

KVA LI TET NE LI GE MLA \IH KA TE GO RI JA FS VOJ VO DI NE Pi o ni ri

Ka de ti

Omla din ci

^SK Pivara – Hajduk 0:1, Spartak Zlatibor voda – Be~ej 1918. 2:0, Crvenka – Dinamo 2:2, Indeks – Ba~ka Topola 0:2, Vojvodina – Proleter 2006. 6:0, Ba~ka 1901. – Radni~ki 0:4, In|ija – Vr{ac 5:2, Banat – Novi Sad 1:1. 1. Vojvodina 4 4 0 0 19:2 12 2. In|ija 4 4 0 0 14:5 12 3. Spartak 4 4 0 0 10:1 12 4. B. Topola 4 3 0 1 13:2 9 5. Rad.(S) 4 3 0 1 10:3 9 6. Hajduk 4 3 0 1 7:2 9 7. Be~ej 4 2 0 2 6:9 6 8. Proleter 4 2 0 2 6:9 6 9. Banat 4 1 2 1 8:7 5 10. Novi Sad 4 1 1 2 5:6 4 11. Vr{ac 4 1 1 2 5:13 4 12. ^SK Pivara 4 0 1 3 5:9 1 13. Indeks 4 0 1 3 0:5 1 14. Dinamo 4 0 1 3 3:11 1 15. Crvenka 4 0 1 3 3:17 1 16. Ba~ka (S) 4 0 0 4 1:15 0

^SK Pivara – Hajduk 4:1, Spartak Zlatibor voda – Be~ej 1918. 5:0, Crvenka – Dinamo 1:1, Indeks – Ba~ka Topola 0:3, Vojvodina – Proleter 2006. 3:0, Ba~ka 1901. – Radni~ki 0:1, In|ija – Vr{ac 2:3, Banat – Novi Sad 3:0. 1. Spartak 4 4 0 0 18;9 12 2. Rad. (S) 4 3 1 0 14:3 10 3. Banat 4 3 0 1 12:2 9 4. In|ija 4 3 0 1 11:6 9 5. Vojvodina 4 2 2 0 6:2 8 6. Vr{ac 4 2 2 0 6:4 8 7. B. Topola 4 2 1 1 6:6 7 8. Hajduk 4 2 0 2 9:6 6 9. Proleter 4 2 0 2 8:12 6 10. ^SK Pivara 4 2 0 2 8:12 6 11. Dinamo 4 1 1 2 6:7 4 12. Crvenka 4 0 2 2 5:12 2 13. Novi Sad 4 0 1 3 3:8 1 14. Ba~ka 4 0 1 3 1:6 1 15. Indeks 4 0 1 3 3:15 1 16. Be~ej 4 0 0 4 4:19 0

Srem – Proleter (nije odigrano), Novi Sad – Slavija 2:0, Polet – ^SK Pivara 0:5, Radni~ki – Vojvodina 3:3, Dowi Srem – Indeks 6:2, Kabel – Omladinac 0:1, Hajdik – Spartak Zlatibor voda 0:2. 1. ^SK Pivara 2. Novi Sad 3. Vojvodina 4. Rad.(S) 5. D. Srem 6. Hajduk 7. Omladinac 8. Indeks 9. Kabel 10. Spartak 11. Slavija 12. Proleter 13. Polet 14. Srem

4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 3 4 3

3 3 2 2 2 2 2 2 1 1 1 0 0 0

1 1 1 1 1 1 0 0 2 2 1 1 0 0

0 0 1 1 1 1 2 2 1 1 2 2 4 3

13:1 10 7:0 10 14:5 7 10:5 7 12:8 7 8:4 7 3:8 6 6:12 6 8:1 5 3:2 5 8:9 4 2:7 1 2:17 0 1:18 0

SIVAC: Polet–Mladost (BP) 4:0, NOVI BANOVCI: Omladinac–Mladost (T) 0:0, NOVI SAD: Borac–Stani{i} 2:0, MLADENOVO: Budu}nost–Hajduk 0:3, NOVI SAD: Indeks–Crvenka 1:0, RUMA: Prvi maj–Crvena zvezda 0:1, SRBOBRAN: Srbobran–Ba~ka 0:1, ERDEVIK: Sloga–Jugovi} 2:0. 1. Hajduk 4 4 0 0 13:1 12 2. Indeks 4 4 0 0 5:0 12 3. Sloga 4 3 0 1 12:4 9 4. C. zvezda 4 3 0 1 4:3 9 5. Crvenka 4 2 1 1 8:2 7 6. Stani{i} 4 2 1 1 7:6 7 7. Mladost (T) 4 2 1 1 7:6 7 8. Ba~ka 4 2 0 2 2:3 6 9. Srbobran 4 1 2 1 5:4 5 10. Prvi maj 4 1 1 2 3:4 4 11. Polet 4 1 1 2 6:10 4 12. Borac 4 1 0 3 3:9 3 13. Jugovi} 4 0 2 2 3:6 2 14. Omladinac 4 0 2 2 3:9 2 15. Budu}nost 4 0 1 3 1:6 1 16. Mladost (BP)4 0 0 4 3:14 0

su se proslaviti, ali wihovu nespretnost iskoristio je golman gostiju Baji}, koji je u vi{e navrata odli~no i ntervenisao i tako spasaavao svoj gol. G. Dra go qi}

Slo ga–Ju go vi} 2:0 (1:0) ER DE VIK: Stadion Sloge, gledalaca 150, sudija Zeqkovi} (Crvenka). Strelac: Pendo u 6. i 78. minutu. @uti kartoni: ôbanovi}, Jovanovi} (Sloga), Kqaji}, Bjeqi}, S. Srdi}, \urkovi}, Kizi}, \uki} (Jugovi}). SLO GA: Savi} 7, Milo{evi} 7, Zec 7, ôbanovi} 7, Miqkovi} 7, Rai~evi} 7, Jovanovi} 7, \or|evi} 8 (Simixi} 7), Simeunovi} 7 (Kova~evi} 7), Povaàn 7, Pendo 8. JU GO VI]: Kneèvi} 6, \urkovi} 6, Kqaji} 6, S. Srdi} 6 (Bjeqi} 6), Miqani} 6, Kizi} 6, \uri} 6 (Vukeli} 5), \eki} 5, \uki} 5, Babi} 5, D. Srdi} 5. Erdevi~ani su tokom celog susreta bili boqi rival. Mogli su voditi ve} nakon ~etiri minuta igre. U kaznenom prostoru gostiju grubo je sru{en \or|evi}. Ali, {ut Simeunovi}a sa bele ta~ke Kneèvi} je odbranio. Dva minuta kasnije doma}i vode. U gu`vi pred golom gostiju najsnala`qiviji je bio Pendo. On je posle velike gu`ve sa pet metara ugurao loptu u mreù. I u nastavku ista slika. Doma}i napadaju, stvaraju {anse, ali je jo{ jednu iskoristio opet Pendo. S 14 metara precizno je {utirao, a Kneèvi} je bio nemo}an. Nesportsko pona{awe gostiju iz Ka}a sudija je kaznio samo ùtim kartonima. K. Vig

Pr vi maj – Cr ve na zve zda 0:1 (0:1) RU MA: Stadion Prvog maja, gledalaca: 150, sudija [}epanovi} (kula). Strelac: \or|evi} u 40. minutu. @uti kartoni: Vila, Srem~evi}, Marinkovi}, Jovanovi}, Kolarevi}, ûpeqi} (Prvi maj), Stepanovi}, @igi}, Jovanovi}, Gordani}, Jakovqevi} (Crvena zvezda). PR VI MAJ: Rogi} 6, Vila 7 (Kneèvi}), Stupar 6, Srem~evi} 7 (Radi}), Marinkovi} 7, Jovanovi} 7, Kolarevi} 7, Alempi} 6 (Je`), Mar~eta 7, Novakovi} 7, ûpeqi} 7. CR VE NA ZVE ZDA: Nikitovi} 6, Spasojevi} 7 (Baji} ), Jakovqevi} 7,Jovanovi} 7, Tadi} 7, Stepanovi} 6 (Peki}), @igi} 6, \or|evi} 8 (Ra|en), Stoji~i} 7, Vu~kovi} 7, Gordani} 7. U ravnopravnoj igri, sa malo pravih {ansi, ali sa dosta dodeqenih kartona za startove, prigovore i ne ba{ nesportsko pona{awe. Pobedonosni gol postigao je \or|evi} u fini{u poluvremena. Mada, se ~ini, da je predhodio bio faul gostiju u napadu. U drugom poluvremenu, doma}ini su bili boqi protivnik, ali Novosa|ani su se ve{to branili, i na kraju sa~uvali gol Nikitovi}a. Ipak, Rumqani, su imali {ansu da poravnaju rezultat .Na centar{ut ûpeqi}a, Kolarevi} u 78. minutu nije pogodio praznu mreù sa tri metra. J. \or |e vi}

SPORT

utorak11.septembar2012.

dnevnik

SREM SKA LI GA

POD RU^ NA LI GA SU BO TI CE

Ra fal ve te ra na Ugqe {i }a

Vi te zo vi ma pr vi bod

Gra ni ~ar (A) - Pod ri we 5:0 (1:0) ADA [EV CI: Stadion Grani~ara, gledalaca 200, sudija Qubinkovi} (ruma). Strelci: Ugqe{i} u 33, 57. i 68, Antunovi} u 71. i Mili~i} u 75. minutu. @uti kartoni: Pavi}, Gruji~i} (Grani~ar), Todorovi} (Podriwe). GRANI^AR: Ili} -, Antunovi} 8, Mijatovi} 7, Skakavac 7, Pavi} 7 (Care vi} 7), Vukmir 7, Kon~ar 7, Mali} 7 (Mili~i} 8), Ugqe{i} 9, Gruji~i} 8, Jawatovi} 8. PODRIWE: Staj~i} 7, Dobo 6, Kuzmanovi} 6 (Trivkovi} 6), Petri} 6, Todorovi} 6, Sarajli} 6, Bugarski 5, Jeremi} 5, Simi} 6 (Vladisavqevi} 5), \uki} 6 (Todi} ), Pavlovi} 6). Milomir Ugqe{i} jo{ jednom je dokazao da je najboqi strelac u Sremskoj ligi. A, mladi Aleksandar Antunovi} je u ovom susretu postigao retko lep gol. Od sredine igrali{ta krenuo je u dribling, pre{ao je u nizu {est igra~a, a potom je zaobi{ao i golmana Staj~i}a. B. Ili}

Qu ko vo - Ru dar 0:3 (0:0) QU KO VO: Igrali{te Qukova, gledalaca 100, sudija Dobri} (Jarak).Strelci: Santra~ u 56. i Peri} u 63. i 76. minutu. QUKOVO: Milo{evi}, Luka~, Rodi}, Stepanovi}, Milanovi}, Miladinovi}, Vra~ar, Mijatovi}, Dr~a, Katari}, @ivkovi} (Tomi}). RUDAR: Avramovi}, Mitrovi}, Braci}, [erval, Boji}, Santra~, Risti} (Ga}inovi}), Gerbec (Stojkovi}), Peri}, Petrovi} (Stepanovi}), Popovi}. Vrdni~ani su iznenadili odli~nom igrom u nastavku. Peri} dva puta iz kontri je uhvatio doma}u odbranu na spavawu, dok je Santra~ iz slobodnog udarca s 25 metara iznenadio preciznim {utem ne toliko sigurnog Milo{evi}a. N. T.

LSK - [u mar 3:0 (2:0) LA ]A RAK: Igrali{te LSK-a, gledalaca 200, sudija Surla (In|ija). Strelci: Raji} u 20, Milovan Bosan~i} u 30. i Boji} u 80. minutu. @uti kartoni. Radulovi} (LSK), Jovanovi}, Krsti}, Dragani} ([umar). LSK: Aleksi} -, Radulovi} 7, Vukoli} 7, Boji} 8, La|evac 8, Papi} 8, Jovani} 7, Milovan Bosan~i} 7, Raji} 7 (Andri}), Milan Bosan~i} 8 (Vuleti}), Pani} 7 (Gombar 7). [UMAR: Velebit 8, Mili~evi} 6, [arec 6 (\oki}), Keki} 6, Mitrovi} 6, Dragani} 6, Ili} 6 (Vra~evi} 5), Teodorovi} 5, Jovanovi} 5 (Maleti} 5), Dragojevi} 5, \urkovi} 5. La}arci su od prvog minuta bili re{eni da ostvare prvu pobedu u prvenstvu. Ali, po~elo je lo{e. Veteran, golman gostiju, Velebit odbranio je {ut Raji}u sa bele ta~ke i do kraja utakmice spasao svoj tim ubedqivijeg poraza. Ipak, Raji} se lepim golom iskupuio za proma{eni penal. Milovan Bosan~i} i Boji} bili su sigurni sa {u-

tevima s 17 metara, {to je i odlu~ilo pobednika. V. Sa vi}

Do wi Pe trov ci - Slo ven (R) 1:1 (0:0) DO WI PE TROV CI: Igrali{te Dowih Petrovaca, gledalaca 300, sudija Ivana Ne{kovi} (Rivica). Strelci: R. Peji} u 80. (iz penala) za Dowe Petrovce, Berowa u 55. minutu za Sloven. @uti kartoni: N. Oparu{i}, Bosni} (na klupi), Male{evi} (Dowi Petrovci), Peri{i}, Milojevi} (Sloven). Crveni karton: Gruji} (Sloven). DOWI PETROVCI: Deli} 8, Nikoli} 8, \ali} 8, Zekanovi} 8, Ga{parevi} 8, R. Peji} 9, B. Oparu{i} 8, Z. Peji} 8, ^vorkov 8, N. Oparu{i} 8, Male{evi} 8. SLOVEN: Ba{i} 9, An|i} 8 (Sikirica 7), Mandi} 7, Milovanovi} 7, Maksimovi} 7, Guji} 7, Milo{evi} 8, Dostani} 7, Milojevi} 7, Berowa 8, Peri{i} 7. Derbi je opravdao o~ekivawa. I to posebno od doma}ina. Imao je i inicijativu i mnogobrojne {anse, koje golman Ba{i}, spre~avao na razne na~ine .Branio je izvrsno i spasao svoj tim poraza. A, Rumqani su iz gotovo jedne {anse postigli gol i odneli bod. G. Za ki}

Rad ni~ ki - Haj duk (V) 1:0 (0:0) IRIG: Igrali{te Radni~kog, gledalaca 150, sudija: Qubica ^ubrilo (In|ija). Strelac: Guzina u 73. minutu. @uti kartoni: [evi}, Erkanovi} (Radni~ki), Runti}, Zari} (Hajduk). RADNI^KI: Ivanu{i} 7, Ka}anski 7, \eveqekaj 7, Marjanovi} 7, Guzina 8, Grubje{i} 7, Stankovi} 7 (Mati}), Kerleta 7, [evi} 7, Gruji} 7, Erkanovi} 7. HAJDUK: M.Jovanovi} 7, Markovi} 7, V. Jovanovi} 7, Vojislav Jankovi} 7 (Gvero), Bakajli} 7, Gavrilovi} 7 (Vladislav Jankovi} ), Runti} 7, Stevanovi} 7, Vejnovi} 7, [apri} 7, Zari} 7. Marko Guzina je doneo veliku radost Iri`anima. On je iz slobodnog udarca s 20 metara pogodio same ra{qe Jovanovi}evog gola. M. Jo vi ~i}

Ku pi no vo - Slo ven (S) 1:1 (0:1) KU PI NO VO: Igrali{te Kupinova, gledalaca 200, sudija Maksi} (Ogar). Strelci: \uri~i} u 80. (iz penala) za Kupinovo, aKari} u 41. minutu (iz penala) za Sloven. @uti kartoni: Kudra, Devrwa (Kupinovo), Mihi}, Jovanovi}, Kari} (Sloven). Crveni karton: B.îki} (Sloven). KUPINOVO: Travica 6, Maho 7, Draì} 7, Kalaba 7, Nedeqkovi} 7, \uri~i} 7, Kudra 6, Erceg 6, Plav{i} 7 (Vuki} 6), Gruji~i} 6, Devrwa 6. SLOVEN: Ko{uti} 7, B. îki} 6, Maì} 6, Vukin 7, Markovi} 6, Kari} 7, Kordolup 6, Mili}evi} 6 (Jovanovi}), Mitrovi} 6, Mihi} 6, Nenadov 6 (N. îki} 6).

IRIG: Rad ni~ ki-Haj duk (V) 1:0, VI TO JEV CI: Par ti zan-Haj duk ([) 2:0, LA ]A RAK: LSK-[u mar 3:0, GO LU BIN CI: Ja dran-Sre mac 1:0, DO WI PE TROV CI: Do wi Pe trov ci-Slo ven (R) 1:1, QU KO VO:Qu ko vo-Ru dar 0:3, ADA [EV CI: Gra ni ~ar-Pod ri we 5:0, KU PI NO VO: Ku pi no vo-Slo ven (S) 1:1. 1. Ja dran 5 4 1 0 14:6 13 2. Gra ni ~ar (A) 5 4 0 1 15:3 12 3. D. Pe trov ci 5 3 2 0 19:1 11 4. Par ti zan 5 3 0 2 8:6 9 5. [u mar 5 3 0 2 5:5 9 6. Ru dar 5 2 2 1 7:4 8 7. Slo ven (R) 5 2 2 1 5:3 8 8. Sre mac 5 2 1 2 5:5 7 9. Rad ni~ ki 5 2 1 2 5:6 7 10. Haj duk ([) 5 2 0 3 8:10 6 11. LSK 5 1 2 2 4:3 5 12. Ku pi no vo 5 1 2 2 2:8 5 13. Haj duk (V) 5 1 1 3 4:7 4 14. Pod ri we 5 1 1 3 6:19 4 15. Slo ven (S) 5 0 2 3 4:18 2 16. Qu ko vo 5 0 1 4 2:9 1

Podelu bodova odlu~ila su dva opravdano dosu|ena penala, posle o~iglednih prek{aja u kaznenim prostorima. N. Lu ka~

Ja dran - Sre mac 1:0 (1:0) GO LU BIN CI: Stadion Jadrana, gledalaca 250, sudija Ili} (Nova Pazova). Strelac: Samac u 36. minutu. @uti kartoni: Radenkov, Peki}, I. Milakovi} (Jadran), S. Skopqak, Vra~ev (Sremac). JADRAN: Stankovi} 7, Savi} 7, Vukajlovi} 8, Brankovi} 8 (I. Koj~inovi} 7), Bulatovi} 8, Kova~evi} 7, I. Milakovi} 8 (J. Koj~inovi} ), Opa~i} 7 (P. Milakovi} 8), Samac 8, D. Peki} 7, Radenkov 6. SREMAC: Uzelac 7, D. Skopqak 7, Perin 7, S. Skopqak 7, Vra~ev 7 (Pejinovi} 7), ^ortanova~ki 7 (Babi} 7), Gruji} 7 (Ragastovac 7), Radivojevi} 7, Rosi} 7, Grujin 7, Rajak 7. Nepa`wu gostuju}e odbrane iskoristio je Samac. On je posle idealnog nabacivawa od strane Vukajlovi}a, glavom sproveo loptu, sa nekih osam metara iza le|a golmana Uzelca. S. Ni ko li}

Par ti zan - Haj duk ([) 2:0 (1:0) VI TO JEV CI: Igrali{te Partizana, gledalaca 150, sudija Vuk~evi} (Nova Pazova). Strelci: Trpi} u 40. i Petrovi} u 70. minutu. @uti kartoni: Markovi}, Trpi}, Radovi} (Partizan), Vagi}, Mandi}, Mari}, Despotovi} (Hajduk). PARTIZAN: Bo{kovi} 7, Tripi} 7 (Ili} 7), \or|i} 7, Todorovi} 8, Bogdanovi} 7 (Jovi} 7), Mili} 7, Pejovi} 7, Radovi} 7, Mileti} 7 (Samarxi} 7), Petrovi} 7, Markovi} 7. HAJDUK: Vuka{inovi} 7, Mandi} 7, Brankovi} 7, Milo{evi} 6, Nini} 7, Mari} 6, Jovi} 6 (Beri} 6), Vagi} 6, Kitanov 6, @ivanovi} 7 (Despotovi} 6), Petkovi} 6. U ne ba{ atrakivnoj, ali pravoj prvenstvenoj utakmici, Partizan je zaslu`eno ukwi`io novu pobedu. Strelci doma}ih, nisu bili na visini svojih mogu}nosti, pa su ostale neiskori{}ene neke {anse. [imanov~ani su igrali lepo u poqu, ali su u zavr{nici imali slabu realizaciju. M. Lat ko vi}

MFL KI KIN DA - NO VI BE ^EJ

Re mi na Va {a ri {tu @AK - Bo rac 1:1 (1:0) KI KIN DA: Stadion „Va{ari{te”, gledalaca 150, sudija @ivkovi} (Kikinda), strelci: Va`i} u 40. za @AK, a ]eran u 70. minutu za Borac. @uti kartoni: Sabo, Stankovi}, Blanu{a (@AK), [erbnexija (Borac) @AK: Kara~owi 7, Horvat 7, Blanu{a 7, Sabo 7, Tanackov 7, [ibul 7, Fu}ak 7, Dragin 7 (Vujin -), Joni} 7 (Ninkovi} 7), Stankovi} 7 (Adamov -), Va`i} 8. BORAC: \akovi} 7, Radin 7, Dragan 7, [erbexija 7, Ciganovi} 6 (Mili}ev 6), Terzin 7, Dudaji 7, Drenka 7, B. Kara~owi 6 (Koldan 6), Be}agul 7, ]eran 8. Op{tinski derbi izme|u @AK-a i Borca zavr{en je podelom plena. Nakon vi{e propu{tenih prilika prvo su u vo|stvo do-

{li fudaleri doma}ina lepim pogotkom Va`i}a. U 70. minutu iskusni Milan ]eran uspeo je da naba~enu loptu u kazneni prostor Kikin|ana preko golmana Kara~owija ubaci u mre`u. M. S.

Voj vo di na - 2. ok to bar 1:0 (0:0)

BA [AID: Stadion Vojvodine, gledalaca 100, sudija Mati} (Novi Be~ej), strelac Todorov u 90. minutu. @uti kartoni: Ili}, Todorov, Mono{tori, Kewalo (Vojvodina), Mici}, Lapadat, Lazi} (2. oktobar). VOJVODINA: M. Vukobrat, Selakovi}, [o{i}, Kewalo, Mono{tori, B. Popov, Laskovi} (G.

KI KIN DA: @AK - Bo rac (I|o{) 1:1, BA [AID: Voj vo di na - 2. ok to bar (Ku ma ne) 1:0, NA KO VO: Po let Na pre dak (Ba nat ska To po la) 2:1, slo bod na je bi la eki pe De li ja iz Mo kri na. 1. Bo rac 2 1 1 0 2:1 4 2. De li ja 1 1 0 0 3:1 3 3. Voj vo di na 1 1 0 0 1:0 3 4. Po let 2 1 0 1 2:2 3 5. 2. ok to bar 2 1 0 1 2:2 3 6. @AK 2 0 1 1 2:3 1 7. Na pre dak 2 0 0 2 2:5 0

Popov), Zavi{in (Milin), Ili}, Radojev, Todorov (Qubinkovi}). 2. OKTOBAR: Lapadat, Kontri}, Lalo{wi}, Bara}kov, Stan~i}, Raki}, Vioglavin, Gvox`arev (Rigo), Raki}, Lazi}, Mici} (Ili~i}). Kom{ijski derbi je zabele`io jedan pogodak. Doma}in je do prve pobede u novom prvenstvu do{ao preko Milana Todorova u 90. minutu. M. S.

Obi li} - Pro le ter 0:0 NO VI KNE @E VAC: Stadion Obili}a, gledalaca 80. Sudija: Kantor (\ur|in). @uti kartoni: Mi{~evi}, Nikolin (Obili}), Matkovi} i Medakovi} (Proleter). Crveni karton: M. Stani} (Proleter). OBILI]: Radakovi} 7, Brankov 7, Mi~evi} 7, Ivo{evi} 7, Feher 8, Mi{~evi} 7, Nikolin 7, Kri{anov 7, Radosav~evi} 7 (V. Jan~i} -), Jefti} 7, Markov 7. PROLETER: \or|evi} 7, ]ulibrk 7, M. Stani} 6, Rodi} 7, Matkovi} 6, R. Stani} 7, Davidovi} 7, Danijel Krvavac 6, Gu{i} 6 (Medakovi} -), Demowi} 7 (Dalibor Krvavac -). U najboqoj igri u ovoj sezoni novokneèva~ki „vitezovi” su zasluèno izborili prvi bod, protiv favorizovanog lidera iz Wego{eva. Uz malo vi{e prisebnosti i sre}e, Obili} je mogao ukwiìti i ~itav plen. Pobeda je izmakla u fini{u utakmice, kada izgledne prilike nisu uspeli da realizuju Radosav~evi} i Markov. Za goste najboqu priliku u 30 minutu imao je Davidovi}, ali je wegov {ut odbranio mladi golman Radakovi}. U 65.minutu gosti su ostali sa igra~em mawe, jer je zbog nesportskog pona{awa, nakon prekr{aja dosu|enog za Obili}, iskqu~en M. Stani}. Igra~i Proletera su protestovali, pa je do{lo gotovo do peto-

minutnog prekida, ali su se strasti smirile. M. Mi tro vi}

Kri va ja - Ti sa 3:2 (2:0) KRI VA JA: Stadion Krivaje, gledalca 150, sudija Raukovi} (Subotica), strelci: âgaq u 5. Plav{i} u 27. ^voro u 60. za Krivaju, Crkvewakov u 52. i Lacko u 73. minutu za Tisu. @uti kartoni: Pani} (Krivaja), Bagi (Tisa). KRIVAJA: Bawanin 8. Vukomanovi} 7 (Sakraxija 6), Mihajilovi} 8, Majki} 6, Pe{ut 6, Cveti}anin 6, Plav{i} 7, Pani} 7, âgaq 8, ^voro 8 (Jovanovi} 7), Vujaklija 7 (Bojanovi} 6). TISA: Ereg 7, Kalaji 6 (Rapaji 6), Kara~owi 6 (Bagi 6), Ostrogonac 6, Tandari 7, Velez 6, Mandi} 6, Luka~ 7, Crkvewakov 6, Balint 6, Lacko 6. Ve} u 5. minutu nakon odli~nog proigravawa Plav{i}a âgaq je postigao gol, da bi u 27. minutu i Plav{i} pogodio mreù. U 52. minutu preko Crkvewakova je gost smawio rezultat. Doma}i se nisu predavali i ^voro je u 60. minutu prevario golmana Erega i doneo veliku radost doma}im navija~ima. S. St.

Baj {a - Vi no gra dar 6:0 (1:0) BAJ [A: Stadion Baj{e, gledalaca 150, sudija Severhazi (Novi Kne`evac), strelci: Nerac u 14. 49. 65. i 81. Dra{kovi} u 71. i

ô ka - Ta van kut 1:0, Ja dran - Po ti sje 3:0, Obi li} - Pro le ter 0:0, Ba~ ka (P) - Pa no ni ja 0:0, Baj {a - Vi no gra dar 6:0, Kri va ja - Ti sa 3:2, Ba~ ka (M) - We go{ 1:1, Pre po rod - ân ta vir 2:2. 1. Pro le ter 4 3 1 0 15:2 10 2. Ba~ ka(P) 4 2 2 0 6:4 8 3. Ta van kut 4 2 1 1 5:3 7 4. Ti sa 4 2 1 1 8:6 7 5. ô ka 4 2 1 1 7:5 7 6. We go{ 4 2 1 1 7:5 7 8. Kri va ja 4 2 1 1 6:6 7 9. Pa no ni ja 4 1 3 0 15:5 6 10. ân ta vir 4 1 2 1 10:6 5 11. Pre po rod 4 1 2 1 5:5 5 12. Ja dran 4 1 2 1 4:8 5 13. Baj {a 4 1 1 2 10:7 4 14. Vi no gra dar 4 1 1 2 6:8 4 15. Po ti sje 4 0 1 3 3:13 1 16. Ba~ ka(M) 4 0 1 3 1:13 1 17. Obi li} 4 0 1 3 2:18 1

Omanovi} u 90. minutu za Baj{u. @uti kartoni: Feher, Tot (Baj{a), Berek, Tumbas (Vinogradar) BAJ[A: Lacko -, Tot 7, Minutin 7, Rekecki 7, Nerac 9 (Omanovi} 7), Rahi} 7, Duqahi 7 (Feher 7), Dra{kovi} 8, Nestorovi} 7, @emberi 7, O~ena{ 7. VINOGRADAR: Pr~i} 5, Berec 5 (Tumbas 5), Nagel 6 (V. Engi 5), Radi} 6, Peji} 6, ^. Nagel 6, Vukov 5, Vesni} 6, Kobos 5, Guqa{ 6 (Ha{ko 5), P. Engi 5. Najubedqivija pobeda Baj{e u ovom delu prvenstva. U svim elementima igre nadigrali su borbene goste iz Hajdukova. Mre`u Vinogradara je na~eo najboqi igra~ ovog me~a Nerac ve} u 14. minutu a zavr{io je sa jo{ tri gola. Najlep{i gol postigao je Dra{kovi} iz slobodnog udarca. S. St.

ZRE WA NIN SKA LI GA

I JU @NO BA NAT SKA LIGA

Fi ni{ Me len ~a ni ma

Pre o kret u na stav ku

Voj vo di na - Ru san da 2:3 (1:0) PER LEZ: Igrali{te Vojvodine, gledalaca 200. Sudija: Milin (@iti{te). Strelci: Malba{ki u 15. i Grbi} u 47. za Vojvodinu , a Stankovi} u 65., Mi{kovi} u 71. i Zaki} u 84. minutu za Rusandu. VOJVODINA: Mi{kov 5, Kalajxija 6, Milovac 6 (Jovanovi}) , @miri} 6, Brajkov 6 , Jes{i} 6, Golubovi} 6 (Ili} ), Stanojevi} 6, Grbi} 7, Malba{ki 7,Rudi} 6 (Srdanov 5) RUSANDA: M. Kuru~ev 7, [argin 6 (Stojkov 7) , Mili~evi} 7, Mi{kovi} 7, Milo{evi} 7, Stankovi} 8 (N. Kuru~ev ), Zaki} 8, Stevanov 7, Lon~arski 7, Radi{i} 7, Miki} 6 ( M. Kuru~ev 6) Obe ekipe su imale po svoje po lu vre me. Do ma }in je bio boqi u prvom, gost u drugom. Malba{ki je odli~nim solo prodorom doneo prednost doma}inu, a ve} na samom po~etku drugog dela Grbi} je udvostru~io vo|stvo. Rusanda je smawila posle dobrog {uta Stankovi}a ali i lo{e intervencije Mi{kova. Po sle dva udar ca iz ugla, Mi{kovi} i Zaki} postizu golove i donose gostima pobedu. V. P.

Cr ve na zve zda - Je din stvo 7:3 (4:2) RU S KO SE L O: Sta dion Crvene zvezde, gledalaca 200, su di ja: Ze ko wa (Ki kin da). Strelci: Rosi} u 14. i 65. Kovrlija 30. 32. i 40. Marjanovi} u 75. i Petrovi} u 89. za Crvenu zvezdu, a He|e{i u 16. Rotkov u 30. i Be{lin u 67. minitu za Jedinstvo. @uti kartoni: Novakovi}, Petrovi}, Kne`evi}, Bilbija, Vukobrat i [}epa no vi} (Cr ve na zve zda), a Mirkov, He|e{i (Jedinstvo). Crveni karton: Novakvi} (Crvena zvezda). CRVENA ZVEZDA: Hajrovi} 6, Anu{i} 8, Bilbija 6 (Novakovi} 5), Kne`evi} 8, [}epanovi} 7, Vukobrat 7 (Mujki} 7), Rosi} 8 (Marjanovi} 8), Kovrlija 9, Petrovi} 7, Vasi~in 7, Misi} 7. JEDINSTVO: Kanala{ 7, Mirkov 7, Do{en 6, Penavski 8, Ko~ni~ar 7, Ninakovi} 7, Rot-

Cr ve na zve zda (VS) - Naf ta gas 4:2, Cr ve na zve zda (RS) - Je din stvo 7:3, Voj vo di na (P) - Ru san da 2:3, OFK Grad nu li ca - Rad ni~ ki (S) 0:0, Mla dost - Na pre dak 1:1, Kra ji na - Bo rac (Z) 5:1, Voj vo di na (NM) - Bo rac (A) 2:1, Rad ni~ ki (Z) Be gej 0:1. 1. Ru san da 4 4 0 0 11:4 12 2. Be gej 4 3 1 0 10:3 10 3. C. zve z. (RS) 4 3 0 1 14:9 9 4. Na pre dak 4 2 1 1 8:7 7 5. Mla dost 4 2 1 1 5:4 7 6. Rad ni~ ki(Z) 4 2 0 2 6:4 6 7. Bo rac(A) 4 2 0 2 6:5 6 8. C. zve z. (VS) 4 2 0 2 11:12 6 9. Voj vo d. (NM) 4 2 0 2 6:9 6 10. Rad ni~ ki(S) 4 1 2 1 4:3 5 11. Kra ji na 4 1 1 2 9:8 4 12. Naf ta gas 4 1 1 2 6:9 4 13. Grad nul. 4 1 1 2 2:5 4 14. Voj vo di na(P) 4 1 0 3 7:9 3 15. Je din stvo 4 1 0 3 9:15 3 16. Bo rac(Z) 4 0 0 4 2:10 0

kov 7 (Mun}an 6), Spahi} 6, He|e{i 7, Be{lin 7. Publika je uìvala na stadionu Crvene zvezde. Vi|eno je 10 golova. Gosti iz Bo~ara iznenadili su doma}ina dobrom igrom, a svoju {ansu su traìli u kontri, to im je i uspelo, tri puta su na~eli mreù slabog Hajrovi}a. Susret je obeleìo trostruki strelac Kovrlija koji je bio nere{iva enigma na ìlavu odbranu Jedinstva. M. Ra ~i}

DRU GA JU @NO BA NAT SKA LIGA - ZA PAD Omla di nac (D) - Je din stvo Ste vi} 2:4, Pla vi Du nav - Pro le ter 4:4, @e le zni ~ar - Glo gow 3:1, Mla dost - Sta ri Ta mi{ 5:1, Spar tak BSK Ba va ni {te 2:0, Pan ~e vo Stre la 0:2, Uni rea - Omla di nac (O) 2:1, Po let - Bo rac 2:1, Do lo vo - Po be da 2:0. 1. Do lo vo 5 5 0 0 20:4 15 2. Spar tak 5 5 0 0 14:3 15 3. @e le zni ~ar 5 5 0 0 11:2 15 4. Mla dost 5 4 0 1 15:5 12 5. J. Ste vi} 5 3 1 1 18:8 10 6. Omlad.(D) 5 3 1 1 15:10 10 7. Glo gow 5 2 1 2 12:9 7 8. Uni rea 5 2 1 2 10:12 7 9. Omlad.(O) 5 2 0 3 12:8 6 10. Bo rac 5 2 0 3 12:8 6 11. Po let 5 2 0 3 8:15 6 12. Pro le ter 5 1 2 2 11:12 5 13. P. Du nav 5 1 1 3 9:15 4 14. Po be da 5 1 1 3 2:8 4 15. Stre la 5 1 0 4 4:9 3 16. Ba va ni {te 5 1 0 4 7:15 3 17. Sta ri Ta mi{5 1 0 4 3:14 3 18. Pan ~e vo 5 0 0 5 1:28 0

Omla di nac (D) - Je din stvo Ste vi} 2:4 (1:0) DE LI BLA TO: Stadion Omladinca. Gledalaca: 150. Sudija: Milanovi} (Pan~evo). Strelci: Tajdi} u 33 (iz jedanaesterca), Majstorovi} u 57. za Omladinac, S. Pe{ovski u 48.i 88. Atanasov u 61. 75. za Jedinstvo Stevi}. OMLADINAC: Milenkovi} 7, Nedeqkovi} 6, Kerac 6, Majstorovi} 6 (Mitkovi} 6), Tajdi} 7, Obu}ina 6 (Markovi} 6), Nikoli} 7, Radenkovi} 7, Romana 6, Poti} 6, Radi} 7. Bo rac - Bu du} nost(BB) 2:0, Vr {ac Uni ted - Do bri ca 1:1, Par ti zan (G) BAK 0:2, Po let - Rad ni~ ki (B) 1:1, Sla vi ja (K) - Vul tu rul 1:0, Slo ga (BNS) - Slo ga (P) 0:3, Tem po - Ju go sla vi ja 1:0, Voj vo di na - Mla dost 1:0. 1. Po let 4 3 1 0 10:2 10 2. Slo ga(P) 4 3 0 1 11:2 9 3. Bo rac 4 3 0 1 8:3 9 4. Voj vo di na4 2 1 14:3 7 5. Vr {ac U. 4 2 1 1 4:3 7 6. Sla vi ja(K) 4 2 0 2 8:7 6 7. BAK 4 2 0 2 8:7 6 8. Vul tu rul 4 2 0 2 6:7 6 9. Tem po 4 2 0 2 3:5 6 10. Do bri ca 4 1 2 1 6:7 5 11. Slo ga(BNS) 4 1 2 1 2:4 5 12. Bu du}.(BB) 4 1 1 2 2:7 4 13. Ju go sla vi ja 4 1 1 2 4:7 4 14. Radn. (B) 4 0 3 1 1:7 3 15. Mla dost 4 0 1 3 1:4 1 16. Par ti zan(G) 4 0 1 3 2:9 1

JEDINSTVO STEVI]: Ristovski 7, Okuka – (Mladenovski 7), Mom~ilovi} 7, I. Pe{ovski 7, Brkovi} 7, Traj~evski 7, Nestorovski 7, Atanasov 8, S. Pe{ovski 8 (Dimitrijevski -), Zlatanovi} 7, Spasi} – (Andreji} 7). B.Stoj kov ski

DRU GA JU @NO BA NAT SKA LIGA - IS TOK Haj duk - Vi no gra dar 1:4, Par ti zan (U) - Bo rac 2:2, Pot po raw - Haj du ~i ca 1:2, Ka ra{ (J) - Ka ra{ (K) 1:0, Bo rac (VG) - Du nav 3:2, Vi to rul - Je din stvo 9:1, Cr ve na zve zda - Bu du} nost (A) 0:1, [e vac - Ra tar 4:2. 1. Haj du ~i ca 4 4 0 0 13:3 12 2. Je din stvo 4 4 0 0 7:0 12 3. Bu du}.(A) 4 3 1 0 16:4 10 4. C. zve zda 4 2 1 1 7:3 7 5. Bo rac(VS) 4 2 1 1 9:7 7 6. Ra tar 4 2 1 1 9:8 7 7. Du nav 4 1 2 1 11:9 5 8. Vi no gra dar 4 1 1 2 5:6 4 9. Bo rac(VG) 4 1 1 2 7:9 4 10. [e vac 4 1 1 2 8:11 4 11. Par ti zan(U) 4 1 1 2 11:15 4 12. Ka ra{(J) 4 1 1 2 4:14 4 13. Haj duk 4 1 0 3 5:9 3 14. Pot po raw 4 0 2 2 6:8 2 15. Ka ra{(K) 4 0 2 2 5:11 2 16. Vi to rul 4 0 1 3 4:10 1

SPORT

dnevnik

NO VO SAD SKA LI GA

Spret ni Ja }i mov ski ê nej - @e le zni ~ar 3:2 (1:1) Ê NEJ: Igrali{te êneja, gledalaca 100, sudija Ivkovi} (Novi Sad), strelci: Ja}imovski u 15. 79. i 85. za ênej, a Ostojin u 18. i Haxi u 75. minutu za @elezni~ar. @uti kartoni: Kova~evi}, ]ur~i}, Vilotijevi}, Zeqkovi} (ênej). Crveni karton: Kova~evi} (ênej). Ê NEJ: Grubi} 8, ]ur~i} 7, Rogi} 7, Zeqkovi} 8, Krsti} 7, Salonski 7, Kuburi} 7 (Ostoji} 7), Vilotijevi} 7, Ja}imovski 9, Kova~evi} 7, Dragin 7. @E LE ZNI ÂR: Stojinov 7, Gruji} 7, Buraji 7, Stoji~i} 7, Strajin 7, Dra{kovi} 7, Dimitri} 7, Vinaji 6 (Raki} 6), Ostojin 6, Haxi 8, Gvozdenovi} 7. Ekipa sa êneja savladala je goste iz Novog Sada samo zahvaquju}i spretnosti trostrukog strelca Ja}imovskog. U 15. minutu nakon pasa sa Kova~evi}em, Ja}imovski je savladao Stojinova. Nije se dugo ~ekalo na promenu rezultata, jer je Ostojin evro golom uspeo da izjedna~i. U nastavku su gosti preko najboqeg aktera u redovima @elezni~ara Haxija do{li do vo|stva, odli~no upo{qen od saigra}a Haxi je utr~ao u kazneni prostor i savladao Grubi}a. êtiri minuta kasnije Ja}imovski je izmakao pa`wi odbrane gostiju i izjedna~io rezultat. Dugo }e momci trenera Radi}a àliti za propu{tenom najstroòm kaznom u 80. minutu kada je sudija Ivkovi} pokazao na belu ta~ku posle prekr{aja Kova~evi}a nad Haxijem. Ostojin je izveo najstroù kaznu, a golman Grubi} odbranio udarac. Pet minuta kasnije Ja}imovski je golom doneo veliku radost za doma}ine za drugu uzastopnu trojku. M. Po.

Mla dost - Di na mo 2:1 (1:0) NO VI SAD: Igrali{te Mladosti, gledalaca 100, sudija: Vujadinov (Novi Sad). Strelci: Bukva u 19. Maksimovi} u 75. za Mladost, a Halavawa u 80. minutu za Dinamo.

NOVI SAD: Mladost - Dinamo 2:1, NOVI SAD: Slavija - Futog 2:1, SUSEK: Susek - Fru{kogorski partizan 4:0, KISA^: Tatra - Ba~ka 0:1, SREMSKA KAMENICA: Fru{kogorac - Vinogradar 6:0, RAKOVAC: Borac - Sirig 0:3, ÊNEJ: ênej - @elezni~ar 3:2, BANO[TOR: Proleter - Sremac Beomal 3:3. 1. Fru{kog. 4 4 0 0 15:1 12 2. Susek 4 4 0 0 15:1 12 3. Slavija 4 4 0 0 15:4 12 4. Ba~ka 4 3 0 1 9:6 9 5. ênej 4 2 1 1 9:7 7 6. Fr. partiz. 4 2 1 1 7:7 7 7. Futog 4 2 0 2 6:8 6 8. Proleter 4 1 2 1 13:11 5 9. Mladost 4 1 1 2 5:7 4 10. Vinogradar 4 1 1 2 5:10 4 11. Borac 4 1 1 2 7:13 4 12. Tatra 4 1 0 3 6:9 3 13. Sirig 4 1 0 3 5:9 3 14. Dinamo 4 0 1 3 3:10 1 15. Sremac 4 0 1 3 5:13 1 16. @elezni~ar 4 0 1 3 7:16 1

Stani{i} 7 (Prole -), Vukov 7, ôlovi} 7 (Drekovi} -), Bodnar 7 (Ferati 7), Pa{}an 8, Xogovi} 7. OFK FU TOG: Ribi} 7, Matkovi} 7, Radovi} 7, Buq 7, Daki} 8, Liwa~ki 7, Ple{i} 7, êkovi} 7, Dovedan 6 (Qubi~i}-Miji} 6), Male{ 6 (Man~i} -), Trojanovi} 7. Ekipa sa Salajka stigla je do nove pobede u ovogodi{wem privenstvu. Najve}e zasluge za novu trojku pripadaju raspoloènom Milanu Pa{}anu koji je bio nere{iva enigma za odbranu Futoàna. Gosti su se predstavili u odli~nom izdawu pa su doma}i morali da uloè puno truda ne bi li stigli do pobede. Milan Pa{~an je majstorski izveo slobodan udarac, lopta je preko zida pogodila same ra{qe. U 32. minutu posle prekida Ilija Buq je uspeo da izjedna~i rezultat. Snala`qivost i iskustvo Pa{}ana donelo je pobedu. M. Po.

Ta tra - Ba~ ka 0:1 (0:1) KI SA^: Igrali{te Tatre, gledalaca 100, sudija [avija Veternik, strelac Peri{i} 43 minutu. `uti kartoni: Keleman (Tatra),

Ja ni} {u ti ra na gol Di na ma

@uti karton: Milo{evi} (Dinamo). MLA DOST: Ivani{evi} 7, Bukva 7, Bawanin 7, Jani} 7, Papi} 7 (Stani{i}), Maksimovi} 7 (Buzaxin), Stojanovi} 7, V. Samarxija 7 (B. Samarxija), Gaxi} 7, Vu~kovi} 7, Ivanovi} 7. DI NA MO: Kova~evi} 6, Joki} 6 (Zdravkovi} 7), Maquri} 7, Pintek 7, Halavawa 7, Milo{evi} 7, Nik. Tepi} 7, Stani} 6 (Nem. Tepi}), Mitri} 7, Piqak 7, Kotuqa~ 7. Mladost je na dva gostovawa bila boqa a oba izgubila. Dinamo iz Budisave bio je nadmo}niji, posebno u drugom poluvremenu, ali je poraèn. Oba gola doma}i su postigli posle odli~no izvedenih slobodnih udaraca Stojanovi}a. Prvo je Bukva sa pet metara glavom smestio loptu u mreù. Drugi put Jani} je ga|ao levi dowi ugao, Kova~evi} je kratko odbio loptu Maksimovi} je bio na mestu i pogodio mreù. Gosti su pored nekoliko {ansi preko Halavawe uspeli samo da ublaè poraz. D. Iva ni}

Sla vi ja - OFK Fu tog 2:1 (1:1) NO VI SAD: Igrali{te Slavije, gledalca 150, sudija Starovlah (Sremska Kamenica), strelci: Pa{}an u 13. i 67. za Slaviju, a Buq u 32. minutu za Fugog. @uti kartoni: ^olovi}, Staki} (Slavija), Liwa~ki, Buq (Futog). SLA VI JA: Drobwak 7, Jak{i} 8, Rankov 7, Staki} 7, Todorovi} 7,

Gajdobranski, Pa{}an, Radowi} (Ba~ka) crveni karton: Stojakovi}(Tatra) TA TRA: Muha 6, Badwar 7, (Vidovi}), Kulik 6, \akovi}7, Savi} 6, Cveti} 7, Konstantinov 6, Stojakovi} 6, O`vat 6, Keleman 6, Kohut 6. BA^ KA: [trbac 6, Gajdobranski 6, Pivo{ 6, maksimovi} 6, Borowac 7, Tancik 6, Pa{}an 7,Peri{i} 8, Le|anac 7, Radowi} 6 (Pavlov 6), Rakita 7. ^vrsta i iskusna ekipa iz Bege~a tokom cele utakmice igrala je taman toliko da zaustavi napade doma}ih. A iz kontranapada i {utevima sa 20 i 30 metara gosti su dva puta pogodili pre~ku, pred kraj prvog dela iz slobodnog udarca postigli su gol. P. Pa lik

SU BO TI^ KA LI GA Elektrovojvodina - Zriwski 4:0, Ba~ka 2 - Subotica 2:1, Mala Bosna - Lokomotiva 6:1, Du{an Silni - Solid 2:0, Poqoprivrednik - Bratstvo 2:0, Udarnik - Hajduk 4:1, \ur|in - @ednik 3:2. 1. Ba~ka 2 3 3 0 0 7:1 9 2. Hajduk 3 2 0 1 11:5 6 3. M. Bosna 3 2 0 1 8:3 6 4. @ednik 3 2 0 1 1:8 6 5. Subotica 3 2 0 1 6:3 6 6. D. Silni 3 2 0 1 6:5 6 7. Elekvojvod. 3 1 1 1 6:4 4 8. \ur|in 3 1 1 1 5:7 4 9. Udarnik (-3) 3 2 0 1 8:6 3 10. Solid 3 1 0 2 1:4 3 11. Poqopriv. 3 1 0 2 4:10 3 12. Zriwski 3 0 1 2 1:7 1 13. Lokomot. 3 0 1 2 2:10 1 14. Bratstvo 3 0 0 3 4:8 0

utorak11.septembar2012.

POD RU^ NA LI GA NO VI SAD

Do bro poq ci odo le li i u Pe tro va ra di nu Pe tro va ra din - Su tje ska 0:0 PE TRO VA RA DIN: Igrali{te Petrovaradina, gledalc a 150, sudija Petrovi} ([ajka{). @uti kartoni: [arac, ^ergi} (Petrovaradin), Peji}, Cibali} (Sutjeska). PE TRO VA RA DIN: Rankov, Tati} (Todorovi}), [arac, B. Jankovi}, Kerkez, Mom~ilov, S. Jankovi}, Spaji}, Dragin (^er-

Seniori

STA RI GRAD: \urkovi} 7, Bogunovi} 6, Trifunovi} 8, Mustafovi} 7, Mar~eta 6 (]uk 8), Zelen 6, Markovi} 6, Miti} 7, Trivunovi} 8, Bulatovi} 7, Obi li} - Tvr |a va Avramovi} 6 (Gostovi} 6). 1:1 (0:1) TSK: Petkovi} 8, Male{evi} ZMA JE VO: Stadion u rekrea- 6, Mandi} 7, Daki} 6, Varga 7, Kocionom centru, gledalaca oko 100, zomora 7, Kova~evi} 6 ([egrt 6), sudija Svrkota (Novi Sad). Stojanovi} 6, M. Rosi} 7, Xepina Strelci : M. Kobilarov u 60. za 7 (Simeunovi} 6), S. Rosi} 6. Najve}i deo prvog poluvremena gosti iz Temerina su imali terensku inicijativu. Ba~kopalan~ani su ovaj deo utakmice odigrali dosta rezervisano. U drugom poluvremenu slika na terenu se donekle izmenila. Doma}i su krenuli ofanzivnije ka golu Temerinaca, pa je u 75. minutu, Avramovi}, bio u sjajnoj prilici, ali je wegov {ut zavr{io iznad gola Petkovi}a. Gol odluke postigao je rezervista ]uk. Napada~ doma}ih je nakon dubinske lopte u sudijskoj nadokMo me nat s utak mi ce iz me |u Pe tro va ra di na i Su tje ske Foto: S. [u{wevi} nadi, sa desetak metara pogodio Obili}, a Vig u 2. minutu za Tvr- dowi levi ugao golmana Petkogi}), Novkovi} (Vlaisavqevi}), |avu. @uti kartoni : N. Kobila- vi}a. S. Lali}. M. \. Kre me no vi} rov, Krsti} (Obili}), Ninkovi} SU TJE SKA: Ga{ovi}, Ko(Tvr|ava). sti}, Eri, Rodi}, @ugi}, DrinVoj vo di na – Ve ter nik OBI LI]: \urovi} 7, Mar~e~i}, Mirkovi}, Steji} (Ciba0:1 (0:0) ti} 6, Beli} 6, Ninkov 7(@ivojli}), Cicmil (@iì{), Kojinov 7), Rodi} 7, Krsti} 6, ]etko~i}, Jaki}. BA^ KO GRA DI [TE: Igravi} 6, M. Kobilarov 6, N. Kobila- li{te u SRC „\or|e TapaviSa velikim pehom zapo~ela je rov 7, Ili} 7, Grijak 7. ekipa Petrovaradina utakmice ca–Xoja“. Gledalaca: 200. Sudija: TVR \A VA: Vu~kovi} 7, Rosi} Krneta (Ba~ka Palanka). Streprotiv odli~no organizovane 6(Devi} 6), Vukojev 7, [e}erov 7, lac: \oki} u 55. minutu. @uti ekipe Sutjeske. Naime, priliZelin~evi} 6, Vig 7, Kuveqi} 6, kartoni: Biro, Isak, N. Jovi} kom zagrevawa povredio se stanLazarevi} 6(Ninkovi} ), Krsti} (Vojvodina), a Avdulovi}, Om~idardni golman Slobodan Lali} 6, [omo{i 7, Je` 6(Modrini} 7 ). pa je od prvog minuta mreù dokus, \uri}, Tomi}, Kara}, Bjeli} Veoma dinami~na, prava prven- (Veternik). Crveni kartoni: Avma}ih ~uvao Ivan Rankov. Pod stvena utakmica u kojoj su obe eki- dulovi} (Veternik) u 48. minutu takvom presijom su doma}i u{li pe prikazale maksimalnu borbe- i trener gostiju Dragan Krsmau duel i pored velike èqe nisu nost. Gosti su ve} u drugom minutu novi}. uspeli da stignu do pobede, mada kaznili neopreznu odbranu domasu i gosti nekoliko puta ozbiqVOJ VO DI NA: Vla{kalin, }ih. Do kraja prvog poluvremena se Biro (Bjelogrli}), Vukadinov, no pripretili. M. Po. igra odvijala uglavnom izme|u dva Isak, Bubawa, Lavrwa, Markov {esnaesterca. U drugom poluvre- (N. Jovi}), Kova~evi}, Petrov, Her ce go vac – Vr bas menu Zmajev~ani su zaigrali orga- Jak{i} (Lovre), Sekuli}. 2:2 (0:1) nizovanije, lepr{avije sa sijaset VE TER NIK: Atlagi}, Kara}, lepih kombinacija, ali su strelci Pekez, Alavawa, Tomi}, AvduloGAJ DO BRA: Stadion Hercezatajili. Jedino je u 60. minutu levi}, Om~ikus, \uri}, Staki} govca, gledalaca 200, sudija Majpo proigravawe u {esnaestercu (\oki}), Gaji} (Vu~kovi}), Bjeki} (Novi Sad), strelci, S. Hrgostiju Milan Kobilarov pretvo- li} (Surdu~ki). wez 67 i Nov~i} 80. za Hercegorio u gol. Pet minuta kasnije Nevac, a Kirti u 32 i 57. minutu za Jalova nadmo}nost doma}ina, nad Kobilarov poga|a sativu. jer su gosti, mada ve} sa igra~em Vrbas. @uti kartoni, Ra~i}, Pred sam kraj Ba~ani su imali mawe, u 55. minutu iz jednog uspeNov~i}, Horvati} (Hercegoidealnu priliku ali je Lazarevi- {nog kontranapada preko rezervac), Baj~eti} (Vrbas). Crveni }ev {ut zaustavila pre~ka. U sa- viste \oki}a postigli pogodak karton Kirti 72. minut. mom fini{u [e}erov je u svom vredan tri boda. Publika je obe HER CE GO VAC: Luka~ 8, {esnaestercu oborio Grijaka ali ekipe ispratila aplauzom , ali Smaji} 7 (Gu{i} -), S. Hrwez 7, pi{taqka ina~e dobrog sudije se ~uo i po koji zvi`duk namewen Nov~i} 8, Babi} 7, Horvati} 7, Svrkote je ostala nema. L. Ki{ sudiji zbog, po wima, neodlu~noR. Trivunovi} 6 (Kurte{ -), M. Siv~evi} 7, Ra~i} 7, Gruba~i} 7, sti u tri sporne situacije pred Vujovi} 6 (Ne{kovi} -). golom gostiju. V. Jan kov Sta ri grad – TSK VR BAS: Jovi~i} 6, Ju{kovi} 1:0 (0:0) Ba~ ka 1923. - 6 (Krwaji} -), Tepav~evi} 7, Stjepanovi} 7, Jovanovi} 7 (GaBA^ KA PA LAN KA: Stadion Omla di nac 5:1 (2:0) govi} -), Radulovi} 7, Pekovi} Starog grada, gledalaca 150, su\UR \E VO: Igrali{te Ba~ke, 7, Kirti 8, Baj~eti} 6, Ne~idija Reqi} (Vrbas), strelac gledalaca 200, sudija Bem (Novi ènski 6, Bodowi 7. ]uk 93. minutu, ùti kartoni: Sad), strelci: D. Trivunovi} u 6. Vrba{ani su preko Kirtija, \urkovi}, ]uk (Stari grad), Mati} u 30. i 90. Jankovi} u 53. i najpre do{li u vo|stvo, potom Stojanovi}, Kozomora, Mandi} 61. za Ba~ku 1923, ]eli} u 57. mipostigli i drugi gol. Me|utim, (TSK). doma}i se nisu predavali i na kraju su uspeli da izjedna~e. M. \. Kre me no vi}

Pi o ni ri

Ka de ti

Omla din ci

Mladost (BJ) - Mladost (T) 1:0, Cement - Slavija 0:3, Jugovi} - Vrbas 1:3, Mladost (BP) - Sloga 0:0, Proleter (NS) - Ba~ka 0:9, Srbobran - Budu}nost 4:1.

Mladost (BJ) - Mladost (T) 2:0, Cement - Slavija 0:0, Jugovi} - Vrbas 0:2, Mladost (BP) - Sloga 0:1, Proleter (NS) - Ba~ka 2:0, Srbobran - Budu}nost 2:2.

1. Ba~ka 2 2. Srbobran 2 3. Vrbas 1 4. Slavija 2 5. Mladost(T) 2 6. Jugovi} 2 7. Budu}nost 2 8. Mladost (BJ) 2 9. Sloga 2 10. Mladost (BP)2 11. Cement 1 12. Prolet. (NS) 2

1. Prol. (NS) 2 2. Mladost(BJ) 2 3. Sloga 2 4. Vrbas 1 5. Ba~ka 2 6. Slavija 2 7. Cement 1 8. Budu}nost 2 9. Srbobran 2 10. Mladost(T) 2 11. Mladost(BP) 2 12. Jugovi} 2

Jedinstvo - Borac ([) 1:1, Stari grad - TSK 0:3, Hercegovac - Vrbas 1:3, Petrovaradin - Sutjeska 10:1, Metalac - Kabel 2:4, Ba~ka - Omladinac 3:3, Vojvodina Veternik 0:2, Obili} - Tvr|ava 5:1. 1. TSK 4 4 0 0 13:1 12 2. Omladinac 4 3 1 0 12:4 10 3. Vojvodina 4 3 0 1 14:3 9 4. Borac([) 4 3 0 1 10:3 9 5. Kabel 4 3 0 1 11:5 9 6. Ba~ka 4 2 1 1 9:7 7 7. Petrovar. 4 2 0 2 14:8 6 8. Metalac 4 2 0 2 6:11 6 9. Veternik 4 2 0 2 8:7 6 10. Vrbas 4 2 0 2 6:11 4 11. Obili} 4 1 1 2 9:11 6 12. Sutjeska 4 1 1 2 8:16 4 13. Tvr|ava 4 1 0 3 3:12 3 14. Hercegovac 4 0 1 3 3:14 1 15. Jedinstvo 4 0 1 3 3:14 1 16. Stari grad 4 0 0 4 3:14 0

2 2 1 1 1 1 1 1 0 0 0 0

0 0 0 0 0 0 0 0 1 1 0 0

0 17:0 0 8:2 0 3:1 1 3:2 1 2:1 1 3:3 1 2:4 1 2:4 1 0:2 1 0:8 1 0;3 2 0:10

6 6 3 3 3 3 3 3 1 1 0 0

2 2 2 1 1 0 0 0 0 0 0 0

0 0 0 0 0 2 1 1 1 1 0 0

0 0 0 0 1 0 0 1 1 1 2 2

8:4 6:2 3:1 2:0 2:3 1:1 0:0 6:8 4:6 1:3 1:3 1:4

6 6 6 3 3 2 1 1 1 1 0 0

RUMENKA: Jedinstvo - Borac ([) 1:1, BA^KA PALANKA: Stari grad TSK 1:0, GAJDOBRA: Hercegovac Vrbas 2:2, PETROVARADIN: Petrovaradin - Sutjeska 0:0, FUTOG: Metalac - Kabel 1:0, \UR\EVO: Ba~ka Omladinac 5:1, BA^KO GRADI[TE: Vojvodina - Veternik 0:1, ZMAJEVO: Obili} - Tvr|ava 1:1. 1. Kabel 4 3 0 1 9:2 9 2. Sutjeska 4 2 2 0 6:3 8 3. Jedinstvo 4 2 2 0 7:5 8 4. Vrbas 4 2 1 1 6:4 7 5. Ba~ka 4 2 1 1 11:10 7 6. Veternik 4 1 3 0 2:1 6 7. Metalac 4 1 2 1 4:4 5 8. Petrovar. 4 1 2 1 2:2 5 9. Tvr|ava 4 1 2 1 7:8 5 10. Obili} 4 1 1 2 9:7 4 11. Vojvodina 4 1 1 2 5:5 4 12. Borac([) 4 1 1 2 5:7 4 13. Omladinac 4 1 1 2 3:7 4 14. Stari grad 4 1 1 2 2:6 4 15. TSK 4 1 0 3 2:5 3 16. Hercegovac 4 0 2 2 3:7 2

nutu za Omladinac. @uti kartoni: Mati} (Ba~ka 1923.), Miji}, T. Samarxi}, Le{e, Zeqkovi} (Omladinac). BA^ KA: Mari} 8, Todi} 7, Samolovac 8, S. Trivunovi} 7, Kalajxi} 7 (Spasojevi} 7), Radanovi} 7 (M. Trivunovi} -), To{i} 7 (Luki} 7), Vujovi} 7, Mati} 8, D. Trivunovi} 8, Jankovi} 8. OMLA DI NAC: Zeqkovi} 6, Miji} 6 (Tomi} 6), Budimir 7, Avdi} 6, Peceq 7 (]upina ), Le{e 6, Patar 6, Mare{}uk 7 (T. Samarxi} 6), Pupovac 7, ]eli} 7, @ivkovi} 6. Trener \ur|ev~ana Stan~eti} nadmudrio je kolegu Bobo{a. Ve} u 6. minutu Du{an Trivunovi} je nakon solo prodora poslao loptu u same rakqe Zeqkovi}a. Propsutili su gosti priliku da izjedna~e, a u {ansama je bio Pupovac koji je zadavao najve}e probleme odbrani doma}ih. Kazna je stigla nakon ofsajd zamke, Mati} je izbio sam ispred gola i pove}ao rezultat. U drugom delu doma}i su stvarali {anse, propisno se isproma{ivali ~ak je i penal proma{io Du{an Trivunovi}, odnosno Zeqkovi} je prozreo wegovu nameru. Uspeli su Stepanov}ani preko ]eli}a da smawe rezultat, ali to je bilo sve {to su uradili. M. Po.

Je din stvo - Bo rac 1:1 (0:1) RU MEN KA: Igrali{te Jedinstva, gledalaca 200, sudija Gagi} (Ba~ka Palanka), strelci: Bo{wakovi} u 72. (iz penala) za Jedinstvo, a Stanojevi} u 11. minutu za Borac. @uti kartoni: Baki} (Jedinstvo), Radoji~i} (Borac). JE DIN STVO: Mati} 6, \eki} 7, Pupavac 7, Lisica 7, Saveqi} 7, Lalovi} 6 (Uzurov -), Male{evi} 6 (Zerdo -), Baki} 6 ([otra 7), Bo{wakovi} 7, Nekterovi} 7, Anu{i} 7. BO RAC: Ili} 6, Pankari} 6, Zaov 6 (Prugi} 6), \uri} 7, Mihajlovi} 6, B. Ris 7, Stanojevi} 7, Radoji~i} 7, Mili}evi} 7 (Igra~ev ), Ze~evi} 7, [vedi} 7 (Rogi} -). Kao i u svim dosada{wim duelima starih rivala neizvesna utakmica. U prvom delu gosti su bili boqi pa su terensku inicijativu krunisali vo|stvom. Nakon slobodnog udarca iskosa sa desne strane u gu`vi se najboqe sna{ao Stanojevi}. U nastavku su doma}i napadali, {to je u 75. minutu urodilo plodom, sru{en je Anu{i}, sudija Gagi} pokazao je na belu ta~ku. Siguran realizator bio je Bo{wakovi}. Doma}i su imali jo{ nekoliko prilika. M. Po.

SPORT

utorak11.septembar2012.

U @EN SKOM FI NA LU NA US OPE NU

OP [TIN SKA LI GA SREM SKA MI TRO VI CA (PR VI RAZ RED)

Se re ni 15. ti tu la grend slema

Ja ra ~a ni se ka sno pro bu di li Sre mac - No }aj 3:4 (0:4) JA R AK: Igra li {te Sremca, gledalaca 100, sudija Vasili} (Sremska Mitrovica). Strelci: Petrovi} u 54, 70. i 87. za Sremac, Gospovi} u 21, Mihajlo Vu~enovi} u 37, Simi} u 42. i Ivi} u 45. minutu za No}aj. @uti karton: Bojan Dani~i} (Sremac). SRE MAC: Jan~i} 5, Mari~i} 5, M. Gvoka 5 (Petrovi} 8), Bojan Dani~i} 5, N. Gvoka 5, Gruji} 5 (Trifunovi} 6), Branislav Dani~i} 5, Mocowa 5, Simovqevi} 5, @ivanovi} 5, Tomi} 5. NO ]AJ: Ugq{i} 5, @ivkovi} 6, N. Savi} 6, Gospovi} 7, Gaxuri} 6, Zackalicki 7 (D. Savi} 6), Mihajlo Vu~enovi} 7, Simi} 7 (\uri} 6), Ivi} 9, Marko Vu~enovi} 7, Ogwenovi} 7. No}ajci su doma}ine uhvatili na spavawu, a u nastavku kada su se probudili Jar~ani ipak, nisu mogli izbe}i poraz. Kasno su se probudili. B. Gvo ka

Slo ga (Z) - Srem 1:2 (1:0) ZA SA VI CA: Igrali{te Sloge, gledalaca 100, sudija Tre}akovi} (Sremska Mitrovica). Strelci: Miraì} u 20. za Slogu, [ivoqicki u 50. i 82. minutu za Srem. @uti kartoni: Vuga (Sloga), \. Milovanovi}, Grubi{a (Srem). SLO GA: Andoovi}, Dobo, Karakli}, îki}, Petri}, Z. Ili}, Ani~i}, Vuga, Belamarkovi} (Veelinovi}), Miraì}, Kneèvi}. SREM: Mitrovi}, \. Milovanovi}, [upuri}, Ostoji}, B. Milovanovi}, Marijanovi}, Grubi{a, [ivoqicki, Vi}en-

ti}, Trivuni}, Raji} (Antoni}). Z. Ili}

Fru {ko go rac Bo rac (R) 0:1 (0:0) MAN \E LOS: Igrali{te Fru{kogorca, gledalaca 100, sudija Ranisovi} (La}arak). Strelac: Jovanovi} u 56. minutu. @uti kartoni: Leki} (Fru{kogorac), Mijatovi}, Jovanovi} (Borac). FRU [KO GO RAC: Stoji} 6, Vukmir 6, Leki} 5, D. Grabi} 6, Vukojevi} 6, I. \ori} 6, Stepanov 6, Bojani} 8, M. Trni} 6, @. \ori} 6, Grabi} 6 (Rosi} 6, Kusi} 6). BO RAC: Joki} 9, Beri} 6 (Ugqe{i} 6), Sam~evi} 6, Jezdi} 6, Jankovi} 7, Milutin Vladisavqevi} 6, @. Vladisavqevi} 6 (Gli{i} 6), Marko Vladisavqevi} 6, J. Vladisavqevi} 6, Mitrovi} 7, Jovanovi} 7. Man|elo{ani su proma{ili bar desetak lepih {ansi, mnoge je zautavio golman gostiju Joki}. Gosti su samo iz jedne prilike postigli gol i do{li do tri boda. S. Ro li}

Bo sut - Mi tros 0:0 BO SUT: Igrali{te Bosuta, gledalaca 100, sudija ]iri} (Be{enovo). @uti kartoni: N. Sedlarevi}, Mitrovi}, Drakili} (Bosut). BO SUT: Jefti} 7, N. Sedlarevi} 8, Gli{i} 6, Damjanovi} 8, D. Sedlarevi} 7, Drakuli} 8 (D. Dragi} 6), Bogdanovi} 7, Obradovi} 8, S. Sedlarevi} 7, Mi}i} 7 (Zari} 6), Mitrovi} 6 (Kuzmanovi} 7). MI TROS: Vukovi} 7, Alimanovi} 7, Mataruga 7, Mladeno-

BOSUT: Bosut-Mitros 0:0, ZASAVICA: Sloga-Srem 1:2, MAN\ELOS: Fru{kogorac-Borac (R) 0:1, JARAK: SremacNo}aj 3:4, ^ALMA: Sloga-Borac (VR) 0:0.Hajduk iz Divo{a je bio slobodan. 1. Borac (R) 3 2. No}aj 3 3. Borac (VR) 3 4. Bosut 3 5. Mitros 2 6. Sremac 3 7. Hajduk 2 8. Sloga (Z) 3 9. Srem 3 10. Sloga (^) 2 11. Fru{kogorac3

2 2 1 1 1 1 1 1 1 0 0

1 0 2 2 1 1 0 0 0 1 0

0 1 0 0 0 1 1 2 2 1 3

3:0 8:5 5:3 1:0 4:1 8:8 5:5 2:4 3:6 1:2 1:7

7 6 5 5 4 4 3 3 3 1 0

vi} 7, Babi} 7, Pani} 8, ]iri} 7, Stanki} 8, Petkovi} 7 (Lazi} 6), Tubi} 8 (Ivkovi} 7), Petrovi`} 7 (Bene`an 7). Mesari se samo branili, a doma}ini proma{ivali. ^ak su dva puta pogodili loptom u stativu, a dva puta posle korni Vukovi} je vadio loptu ispod same pre~ke. M. La zo vi}

Slo ga (^) - Bo rac (VR) 0:0

^AL MA: Igrali{te Sloge, gledalaca 150, sudija Rankovi} (Jarak). @uti kartoni: Kova~evi}, Nedi}, Kozomara (Borac). SLO GA: Pan|en, Pejakovi}, Topi}, Antoni}, Vukmir, Vetmi}, Igwati} (Samarxi}), Ko{uti} (Juri{i}), Draganovi} (Cvjeti}), Bojani}, Keki}. BO RAC: Radosavqevi}, Dejanovi}, Kozomara, Nedi}, Kova~evi}, Roki}, Tomi}, Mili~i}, \uri~i} (Stani{i}), A.Plemi}, Te{anovi} (D.Plemi}, Ostoji}). Gosti iz Velikih Radinaca bili su bli`i pobedi, ali dobre odbrane golmana Pan|ena doma}inu su donele bod. D. Bo ja ni}

ME \U OP [TIN SKA LI GA VR BAS

PO TI SKA LI GA

Pe tar da kraj Ti se

\a lin ce pre sli {a le no vaj li je

Be ~ej – Pro le ter 5:1 (1:1) BE ^ EJ: Grad ski sta dion kraj Tise. Gledalaca: 100. Sudi ja: [i po{ (Sr bo bran). Strelci: Vender u 3, @. Kobiqski u 61. i 63, Mali} u 66 (11 m.) i V. Kobiqski u 83. minutu za OFK Be~ej, a Jovanovi} u 16. minutu za Proleter. @uti kartoni: Ra{kovi} i Kora} (OFK Be~ej). BE ^EJ: Seke 7, V. Kobiqski 7, N. ]ulum 6, Vender 7, Vilbija

7, Ra{kovi} 7, @. Kobiqski 8, Kora} 7 (Dabi`qevi} -), Mali} 7, Ivani{evi} 6 (Drap{in 6), Stajki 6 (Dra`i} -). PRO LE TER: Miricki 6, Vukadinovi} 5, Jandri} 5, Dabi} 5,

Be~ej – Proleter 5:1, Mladost Radost – Napredak 2:0, Mladost – Budu}nost 0:2, Jedinstvo – Iskra 0:1. 1. Be~ej 2. Iskra 3. Budu}nost 4. Mladost R. 5. Proleter 6. Napredak 7. Mladost 8. Jedinstvo

3 3 3 3 3 3 3 3

3 2 2 1 1 1 1 0

0 1 0 1 0 0 0 0

0 8:2 9 0 4:1 7 1 7:4 6 1 5:5 4 2 10:9 3 2 3:5 3 2 2:5 3 3 2:10 0

Siv~evi} 5, @uti} 5, Jovanovi} 6 (Radin -), Jefti} 5 (Malinovi} -), Novi~evi} 6, Gadì} 5 (Baj~i} -), Bogdanovi} 5. îtav sat su Be~ejci lomili ìlav otpor Ravnoselaca, a onda u roku pet minuta postigli tri gola i sve je bilo gotovo. Pogodak gostiju je plod najlep{e akcije na terenu, i imali su i „{ansu utakmice“ u 59. minutu, kada je napada~ Novi~evi} obi{ao istr~alog golmana Sekea, ali je wegov {ut sa gol linije izbacio Vender. Ubrzo je stigla zasluèna kazna, koja je mogla biti izraèna i ubedqivijom pobedom lidera na tabeli. V. Jan kov

PR VA LI GA ZA @E NE

Re kord na po be da Ni ves - Spar tak 0:18 (0:8) KWA @E VAC: Stadion Kwaèvca, gledalaca 100, sudija Zorana Puno{evac (Kragujevac), strelci: Tenkov u 8. 27. 50. 63. i 69. ûbrilo u 13. 40. i 42. Falone u 17. 64. (iz penala), 66. 81. i 87. Damjanovi} u 31. 34. i 80, ânkovi} u 86. i @ivkovi} u 90. minutu. NI VES: Jovi} 5 (@iki} 5), Stankovi} 5 (Rako~evi} -), Miladinovi} 5, Maqkovi} 5. Stepanovi} 5, Stefanovi} 5, Milenkovi} 5, \or|evi} 5, Kosti}

5, Gici} 5, Marinkovi} 5, Stevi} 5 (Trifunovi} -) SPAR TAK: Gardijan - (Ivanov -), Ili} 7, Tenkov 8, Radanovi} 7, Slovi} 7 (Dani~i} 7), Jovanovi} 7, Savanovi} 7 (Adamov 7), Damjanovi} 8, Falone 8, ^ankovi} 8, ^ubrilo 8 (@ivkovi} 8). [ampionke su bez reprezentativki Kameruna kao i Marije Radoj~i} i Sa{ke Savanovi} u laganom ritmu savladale neiskunu ekipu Nivesa. S. Sto jiq ko vi}

dnevnik

Serena Viliajms osvojila je US open, pobediv{i u finalu posle velike borbe prvu teniserku sveta Viktoriju Azarenku sa 6:2, 2:6, 7:5. To je Sereni ~etvrta titula na US openu i 15. grend slem trofej u karijeri. Finalni me~ bio je fantasti~an i ne bi bilo nezaslu`eno i da je Azarenka trijumfovala. Serena je u finale u{la kao veliki favorit po{to prethodno ni u jednom me~u nije izgubila vi{e od ~etiri gema i posle prvog seta je izgledalo da }e Amerikanka lako sti}i do titule. Me|utim, u nastavku me~a Beloruskiwa je pokazala zbog ~ega je prva teniserka sveta. Igrala je apsolutno ravnopravno, ~ak u nekim trenucima i boqe od Serene i na kraju su odlu~ile nijanse. Serena je me~ po~ela odli~no, lako je dobila uvodni gem, a na-

OB JA VQE NA NO VA VTA LI STA

Skok srp skih te ni ser ki Srpske teniserke Ana Ivanovi}, Jelena Jankovi} i Bojana Jovanovski napredovale su na novoj VTA listi u odnosu na prethodnu, objavqenu pred US Open. Ivanovi}eva je zabeleìla skok za jednu poziciju i sada je 12. na svetu, dok je Jankovi}eva napredovala za dva mesta i drì 25. poziciju. Najvi{e se od tri najboqe srpske teniserke pomerila Bojana, koja je na 64. mestu VTA liste, a na prethodnoj je bila 72. Skok je zabeleìla i Vesna Dolonc, koja je na 175. mestu, posle 190. pozicije na prethodnoj listi i pretekla je Aleksandru Kruni}, koja je pala za pet pozicija i sada je 177. Na samom vrhu nije bilo promena, Beloruskiwa Viktorija Azarenka drì prvu poziciju, dok su Marija [arapova iz Rusije i Poqakiwa Agwe{ka Radvawska zamenile pozicije. [arapova je druga, ispred Radvawske, {ampionke US Opena Serene Vilijams, êhiwe Petre Kvitove i An|elike Kerber iz Nema~ke. Italijanka Sara Erani je napredovala za tri pozicije i sada je sedma na svetu, ispred Kineskiwe Na Li, pro{logodi{we osvaja~ice Gren slema u Wujorku i Marion Bartoli iz Francuske. ATP lista:1. Viktorija Azarenka (Belorusija) 10.265, 2. Marija [arapova (Rusija) 8.435, 3. Agwe{ka Radvawska (Poqska) 8.295, 4. Serena Vilijams (SAD) 7.900, 5. Petra Kvitova (ê{ka) 6.690, 6. An|elika Kerber (Nema~ka) 5.085, 7. Sara Erani (Italija) 4.755, 8. Na Li (Kina) 4.526, 9. Samanta Stosur (Australija) 4.200, 10. Marion Bartoli (Francuska) 3.800 poena... 12. Ana Ivanovi} (Srbija) 3.200...25. Jelena Jankovi} (Srbija) 1.681... 64. Bojana Jovanovski (Srbija) 1.006...175. Vesna Dolonc (Srbija) 356...177. Aleksandra Kruni} (Srbija) 354 poena itd.

Gra ni ~ar - Olim pi ja 0:2 (0:2) \A LA: Igrali{te Grani~ara, gledalaca 50. Sudija: N. Jai} (ôka). Strelci: E. [oti u 4. i Feher u 21. minutu. @uti kartoni: Cveji} (Grani~ar) i Benko (Olimpija). GRA NI ÂR: Jovanovi}, Cveji}, Popovi}, Belan~i}, Ne|i} (Popov), Kuzmanov, Pavli~evi} (Radosavqevi}), T. Dabevski, Trivi} (Stanimirov), Joki}, R. Dabevski. OLIM PI JA: Benko, V. [oti, Harmat, Veselinov, Ruà, Koli} OROM: [ampion - Tisa (Padej) 2:4, MAJDAN: Trome|a Jedinstvo (Srpski Krstur) 1:1, BANATSKO ARAN\ELOVO: Slavija - Sloga (Ostoji}evo) 0:3, PODLOKAW: Hajduk Horgo{ Higlo (Horgo{) 1:0, \ALA: Grani~ar - Olimpija (Totovo Selo) 0:2. 1. Tisa 2. Sloga 3. Olimpija 4. Grani~ar 5. Horgo{ H. 6. Hajduk 7. Trome|a 8. Jedinstvo 9. [ampion 10. Slavija

2 2 2 2 2 2 2 2 2 2

2 2 2 1 1 1 0 0 0 0

0 0 0 0 0 0 1 1 0 0

0 11:2 0 7:0 0 4:1 1 4:2 1 4:2 1 1:4 1 1:5 1 1:8 2 3:6 2 1:7

6 6 6 3 3 3 1 1 0 0

(Kosoru{), Tesli}, ânadi, Feher (Sabado{), ]etkovi}, E. [oti (Andru{ko). Novajlije u ligi ekipa Olimpije iz Totovog Sela, startovale su ambiciozno, na~iniv{i iznena|ewe u \ali, gde su protiv doma}eg Grani~ara ukwiìli drugu pobedu. Mreù \alinaca ve} u 4.minutu zastresao je Emil [oti, a u 21.minutu drugi pogodak iz lepe akcije postiè \er| Feher. Gosti iz Totovog Sela do kraja utakmice diktirali tempo. M. Mi tro vi}

Se re na Vi li jams

kon toga je stigla do tri vezane brejk {anse. Beloruskiwa je igrala najboqe {to mo`e, uspe-

SPEK TA KLOM PRED 80.000 QU DI U LON DO NU

Za tvo re na Pa ra o lim pi ja da Spektakularnom ceremonijom pred 80.000 qudi na Olimpijskom stadionu u Londonu, sve~ano su zatvorene Paraolimpijske igre. Takmi~ewe koje je prethodnih 11 dana okupilo vi{e od 4.000 sportista iz 164 dràve, okon~ano je po ugledu na Olimpijske igre - velikom ùrkom i koncertom, na kojem su nastupili reper Xej Zi, Rijana i grupa „Koldplej”. - Imali smo izuzetno leto u Londonu. Hvala svima - rekao je uo~i ceremonije Sebastijan Kou, predsednik Organizacionog odbora OI i POI. Najuspe{nija nacija na Paraolimpijskim igrama bila je Kina s 95 zlatnih medaqa, a ukupno ~ak 236 odli~ja. Sledi Rusija sa 102 medaqe (36 zlatnih) i Velika Britanija sa 120 (34 zlatne). Takmi~ewa na POI gledalo je 2.700.000 qudi, {to je napredak od 900.000 u odnosu na Peking 2008. godine. Organizatori su samo od prodaje ulaznica inkasirali 45 miliona funti. Srpski paraolimpijci su na Igrama u Londonu osvojili pet medaqa. [ampioni su postali @eqko Dimitrijevi} u bacawu ~uwa i Tawa Dragi} u bacawu kopqa, dok su se srebrom okitili Draènko Mitrovi} u bacawu kugle, odnosno Zlatko Kesler i Borislava Peri}-Rankovi} u stonom tenisu.

la je da spase sve tri brejk lopte, ali jednostavno nije uspevala da se izbori sa sna`nim udarcima Amerikanke koja je brzo povela sa 3:0. U nastavku seta Azarenka se dobro dràla, osvojila je dva servis gema, ali ipak nije imala nikakve {anse iako je igrala sasvim dobro. Serena je u osmom gemu sa~ekala svoju priliku, odigrala je nekoliko fantasti~nih udaraca i bez izgubqnog poena napravila drugi brejk za 6:2 za 1:0 u setovima. U drugom setu stvari su se preokrenule. Prvih osam poena dobila je Azarenka koja je nastavila s odli~nom igrom, podigla je mo`da na jo{ vi{i nivo, ali je i Serena po~ela da gre{i. Uspela je na trenutak Amerikanka da se konsoliduje, ali Azarenka je igrala odli~no, napravila je jo{ jedan brejk i povela s 4:1. U nastavku drugog seta Beloruskiwa je zadràla prednost, uzvratila je na isti na~in Vilijamsovoj i izjedna~ila u setovima (6:2). I u tre}em setu Azarenka je nastavila sa svojom igrom, nije popu{tala i prva je stigla do brejka, u tre}em gemu. Izgledalo je da }e lako potvrditi vo|stvo, ali Serena se vratila, izjedna~ila na 2:2, a nakon toga i povela sa 3:2 sigurnim servis gemom bez izgubqenog poena. Sjajna Beloruskiwa ipak nije odustajala, uspela je da bez ve}ih problema izjedna~i, a onda je napravila brejk bez izgubqenog poena za vo|stvo od 4:3. U narednom gemu Serena je imala jednu brejk loptu, ali Azarenka je ponovo odigrala veoma hrabro, dobila je naredna tri poena i do{la na korak od velikog slavqa. Serena je uspela da smawi na 5:4 iako je bila pod velikim pritiskom nakon {to je Azarenka bila na dva poena od titule (30:30) i to kao da je bio kqu~ni momenat duela. U nastavku me~a Amerikanka je zaigrala kao u prvom setu, dobila je ~etiri vezana gema i uvelikom stilu do{la do titule. Azarenka je u posledwem gemu imala dve gem lopte da odvede tre}i set u taj-brejk, ali nije uspela i poraèna je.

TA WA DRA GI] OSVOJILA ZLAT NU ME DA QU U BACAWU KO PQA NA PA RA O LIM PI JA DI U LO DO NU

Na ~in da po be di mo sa mi se be (Od na{eg specijalnog izve{ta~a)

LON DON: Tawa Dragi} je devojka za koju bi na{i qudi rekli stasala za udaju. Prisna, druèqubiva, komunikativna, obrazovana. Sudbina je u~inila da bude slabovida. Hendikep svakako da, ali ne i razlog da se o~ajava do kraja ìvota. Dvadesetjednogodi{wa devojka postala je paraolimpijska {ampionka u bacawu kopqa u Londonu. - O tome sam ma{tala od kada sam po~ela da se bavim ovim sportom. Sawala sam taj trenutak, vredno trenirala i na kraju sam uspela da osvojim zlatnu medaqu na Paraolimpijskim igrama u Londonu. Pobedila sam ostale konkurentkiwe, ali pre svega sam pobedila samu sebe – u dahu je ispri~ala devojka ro|ena u Kninu, koju je ratno ludilo na prostorima biv{e SFRJ dovelo u Srbiju. Weni su se nastanili u Batajnici, gde Tawa trenira u Atletskom klubu Pogledi, steci{tu svih na{ih atletskih reprezentativacaparaolimpijaca. - Bodrimo se me|usobno, pomaèmo jedni drugima. Vidite kakav se zna~aj daje ovde osobama s invaliditetom. îni mi se da je kod nas jo{ uvek druga~ije. Imam utisak da nas qudi druga~ije gledaju. Ne znam, mo`da gre{im, ali znam da je u Srbiji mnogo osoba s invaliditetom koje ne mogu da pobegnu od svoje sudbine i te{ko ìve s ~iwenicom da su druga~ije od drugih. Kao da se stide, a to ne treba da ~ine. Ukoliko ovo ~itaju, neka

se jave udruèwima invalida i angaùju u sportu. Verujem da je to idealan na~in da pobede sebe, da se ostvare, da se raduju i u~ine ìvot lep{im – rekla je Tawa, jedna od junakiwa Srbije na paraolimpijadi.

Ta wa Dra gi}

Pred ovom devojkom su i studije i nova takmi~ewa. Nama samo preostaje da joj po`elimo puno sre}e i uspeha, jer re~ je o vrednoj i talentovanoj devojci. - Upisala sam strukovne studije na Fakultetu za sport u Beogradu. Vide}u da li sam u~inila pravi korak. Nadam se da jesam, jer je to ono {to sam `elela. A {to se takmi~ewa ti~e, pred nama su nova isku{ewa, novi treninzi – zakqu~ila je devojka koja je, prema sopstvenim re~ima, podjednako dobra u jo{ nekoliko atletskih disciplina, ali i u fudbalu, koji je, naro~ito kao mla|a, rado igrala s mu{karcima. Tekst i foto: Sa va Sa vi}

kultura

dnevnik

utorak11.septembar2012.

У НОВОМ САДУ СЕ ПО ТРЕЋИ ПУТ ОДРЖАВА ФЕСТИВАЛ „НОВ.ПЛЕС”

У знаку промене Естер Саламон и Кристин де Смет, две кореографкиње и извођачице које већ више од деценије мењају свет савременог плеса, биће у фокусу фестивала „Нов.плес“, који по трећи пут у Новом Саду организује асоцијација „Пер.Арт“. Фестивал почиње вечерас и трајаће до петка, а све представе биће изведене у Српском народном позоришту. Новинарима се јуче, у име организатора, обратио Саша Асентић, предочивши да ће и ове године „Нов.плес“ поред афирмисаних, публици представити и плесаче и кореографе који су се недавно појавили, а већ много обећавају. Тако су окракатерисани Синди Леони и Луиш Мигел Феликс који ће вечерас и отворити фестивал својом представом „Вор оф фикшонс“. Леони је рад са Феликсом представио као истраживање условљавања реакција публике различитим звучним, визуелним, мирисним сензацијама, врло често кон-

трастно позициониране у односу на гледаоце или одређену сцену. Такође, „Нов.плес“ наставља са промоцијом потенцијала на домаћој сцени, па ће програм употпунити наступ Форума за нови плес Српског народног позоришта, који ове године бележи десет година постојања. Форум за нови плес ће сутра у 20.30 сати извести своју прослављену представу „Језик зидова“, коју тренутно карактерише нешто измењена играчка постава. Естер Саламони Кристин де Смет ће прво наступити вечерас након отварања, у 21.30 сати, када ће извести свој заједнички рад, представу „Денс 2“. Ауторке су на конференцији за новинаре појасниле да иако је реч о аутономној представи, она је ипак реплика представе „Денс 1“ у којој су за разлику од ове користили само језик тела, без контакта. Асентић је ову представу назвао покушајем да се мешањем гестова и речи ус-

постави другачији, нови однос између извођача на сцени и људи у публици. - Посебно је занимљиво што се у представи поново ствара комуникација, односно њен смисао, јер се обнављају везе између знакова и значења – рекао је Асентић. До краја фестивала „Нов.плес“ две истакнуте ауторке ће наступати и соло. Прво ће Естер Саламон у четвртак у 19.30 сати извести „Денс фор натинг“, представу у којој се користи музика „Предавање ни о чему“ Џона Кејџа, а плес ауторка развија као аутономан у односу на текст композиције. У четвртак ће уследити и прва два од укупно четири кореографска портрета Кристин де Смет, један је управо посвећен Естер Саламон, а други Алану Плателу, док ће у петак у 20.30 часова представа бити окончана деловима о Гзавијеу Ле Рои и Џонатану Бероузу. Кристин де Смет је путем тематизовања веома значајних ликова савре-

ИЗЛОЖБА У СПОМЕН-ЗБИРЦИ ПАВЛА БЕЉАНСКОГ

Сликар и педагог Јефто Перић У Спомен-збирци Павла Бељанског, у четвртак 13. септембра у 20 часова, биће отворена изложба “Павле Бељански, пријатељ уметника Јефто Перић”. Поставка представља дела сликара и педагога Јефте Перића (1895-1967), као и његово блиско пријатељство са Бељанским. О томе сведочи богат материјал у виду ликовних дела и архивске грађе из фонда новосадске Спомен-збирке. Намена изложбе је да приближи личност Перића као плодног уметника, али и стручњака чији је суд Бељански изузетно ценио приликом одабира уметничких дела за колекцију. Пројекат “Павле Бељански - пријатељ уметника”, бави се меценатским и пријатељским односом колекционара и дипломате према ствараоцима чија је дела сакупљао за своју збирку. Након стицања знања фотографског помоћника, Јефто Перић се одлучио за сликарско школовање, прво на академијама у Загребу и Минхену. После тога, уписао се на Високу националну школу лепих уметности у Паризу, где су му професори били Лисјен Симон и Пол Сињак, постимпресиониста и један од родоначелника поентилизма. По завршетку три семестра, Перић је 1925. прекинуо академско школовање. Учланио се у Друштво независних уметника (међу оснивачима удружења био је и његов ментор Сињак), на чијим салонима редовно излаже. Краће време борави у родном Гацком у Херцеговини, а потом се враћа у француску престоницу. Започео је заједнички живот са Сесил Нилсен, која му је била супруга, модел и муза. Њен лик са карактеристичном фризуром насликао је и нацртао много пута, као портрет, фигуру у ентеријеру или пределу (“Сесил у врту Беле Павловић”). Перић је, попут великог броја југословенских стваралаца окупљених на Монпарнасу, тражио лични израз у струјањима париске школе која није имала јасно разграничене стилове. Након успеха Изложбе југословенских сликара и вајара у Паризу, он је одлучио да се придружи неколицини својих колега у париском предграђу Малакоф, где је изнајмио свој први атеље. У трошној кући, као мала југословенска комуна, живели су Аралица, Милуновић, Перић, Лубарда, а недалеко

од њих Хакман, Узелац и вајар Милан Недељковић. Вишедеценијско пријатељство Павла Бељанског са Јефтом Перићем започело је управо тада, у атељеима у Малакофу. Како би употпунио знање, Перић похађа вечерњи акт на Академији Гранд Шомије, док 1931. постаје редовни студент историје уметности на Париском универзитету. У пролеће 1935. одлучио је да напусти Париз и пресели се у Београд.

професора цртања у Школи за примењену уметност, где је радио све до 1951. када је именован за доцента Академије примењених уметности у Београду. Био је члан Уметничког савета УЛУС-а, а председник Друштва српских уметника “Лада” постао је 1962. године. Његова професорска каријера крунисана је 1964. када је именован за редовног професора Академије примењених уметности.

Естер Саламон и Кристин де Смет

мене плесне сцене, заправо креирала сопствени портрет, чинећи да и оно лично, најчешће избегавано, постане инспирација и материјал за уметнички рад.

Улазнице за фестивал „Нов.плес“ могу се купити по цени од 200 динара на благајни Српског народног позориИ. Бурић шта.

SUSRETI ЈАНОШ БАЊАИ, ЕСЕЈИСТА, КРИТИЧАР И ТЕОРЕТИЧАР КЊИЖЕВНОСТИ

Дуговечност и ширина сусретања крај Тисе Шест деценија живота „Колоније књижевника„ у Кањижи је уствари говор о књижевној и културној историји ових простора, зато што су се овде сусретали писци из читаве бивше Југославије и иностранства, каже председник Организационог одбора 60. Колоније књижевника, есејиста, критичар и теоретичар књижевности професор др Јанош Бањаи, кога смо сусрели на јубиларном сусрету писаца, уприличеном од 5. до 8.септембра. Бањаи подсећа да су се у Кањижи многи писци сусретали са војвођанским мађар- Јанош Бањаи ским ствараоцима који су први вер Ђерђеку, Ђакомо Скоти, Славко осмислили и установили овакву Матковић, Драгомир Попноваков, књижевну манифестацију. Славко Алмажан, Војислав Деспо- Оснивачи Шандор Богданфи, тов и читава плејада еминентних Ласло Гал, Иштван Латак, Михаљ домаћих и иностраних писаца, јер Мајтењи и Јожеф Шулхоф су је окупљање у вароши крај Тисе одскромно кренули и баш због тога увек имало велику ширину. могла се ова манифестација одржа- У сваком случају почетна жеља ти у животу. Они су кренули само оснивача да се састану, друже и од тога да су хтели да се нађу, да разговарају, опредељена је и стапоразговарају, да се сретну са сво- вом, да сусрети и разговори буду у јим читаоцима, једноставно су же- отвореном простору, у смислу лели да неколико дана буду зајед- отворености према другим култуно. Та скромна жеља изгледа да је рама, књижевностима и речима, забила веома трајна, већ пуних шест то што прихватањем туђих речи садеценија - наглашава Бањаи. ми себе спознајемо. То је друга ваУ Кањижу су долазили Тодор жна карика у историји кањишке Манојловић, Мирослав Антић, Фе- Колоније књижевника, која је створенц Фехер, Александар Тишма, рила традицију, говорећи о проМомо Капор, Франце Филипич, Ен- шлости и садашњости. Ми који

имамо срећу да будемо гости ове манифестације, а помало смо и допринели да се она одржи, управо желимо да одржимо ту традицију разговора и сусретања, полемике и отвореност према свету и према свему што нас окружује - напомиње Бањаи. Кањижи су поете дали епитет Града тишине, а ипак у историји Колоније књижевника било је и превирања, једно време одржавале су се и две паралелне колоније. - Било је у животу кањишке колоније и успона и падова, различитих интерпретација, програмски и садржајно богатих и мање богатих, али без обзира на сва дешавања, полемике, сукобљавања и сучељавања мишљања, важно је да се колонија одржала, да је жива и да ће вероватно још дуго живети. Манифестација је окупљала ствараоце који пишу на различитим језицима, вишејезична и вишенационална, а на нашу констатацију да се у последње време ипак осећа затварање у мађарске националне књижевне оквире, Бањаи одговара: - Нема ту затварања у мађарски национални књижевни простор, него једноставно у свом развоју Колонија књижевника у Кањижи је пристигла дотле, да се сада може посматрати као манифестација, као колонија мађарских књижевника у Војводини, наравно и њихових гостију из земље и иностранства. М. Митровић

УРУЧЕНА РЕГИОНАЛНА КЊИЖЕВНА НАГРАДА Јефто Перић, Невен, око 1930.

Перић је постао члан Удружења ликовних уметника, а као члан “Ладе” (од 1937) учествовао је на изложбама тог друштва. Другу самосталну изложбу реализује у фебруару 1939. у Уметничком павиљону, а на отварању је говорио дипломата Стеван Павловић, отац сликарке Лепосаве-Беле Павловић. Током ратних година није напуштао Београд, а у атељеу је за време окупације скривао архиву Удружења ликовних уметника. Први професорски ангажман Перић је добио 1946, када је позван да предаје вечерњи акт у Уметничкој школи УЛУС-а. Следеће године постављен је за

Пријатељство са чувеним колекционаром Сусрет са сликаром Марином Тартаљом 1923. у Бечу био је пресудан да Павле Бељански профилише свој колекционарски дух, и одлучи да превасходно сакупља дела уметника “са југословенског културног простора”. Боравак у Паризу (1928-1930) и пријатељство са Јефтом Перићем, испоставиће се као кључни у формирању његове збирке. Делови преписке сведоче о поверењу Бељанског у Перићево знање и укус, али првенствено у објективан суд приликом набавки појединих уметничких дела. Ако данас погледамо слике Јефте Перића из Спомен-збирке видећемо да су оне репрезентативне за његов опус, из чега произилази да је, када се радило о избору, пријатељство између колекционара и сликара било у другом плану а једино мерило је била уметничка вредност. Перић је 1961. присуствовао свечаном отварању Спомен-збирке Павла Бељанског, а галерију је, заједно са супругом Сесил, поново посетио 1964. године.

Концепт изложбе у Спомензбирци базиран је на Перићевим делима насталим у ширем временском периоду, од студентских цртежа из 1914. до позних остварења зрелог ствараоца. У колекцији Павла Бељанског чувају се три Перићеве слике, а на изложби ће бити представљени и цртежи, писма и лични предмети уметника из Документарног фонда Спомен-збирке. Посебан сегмент поставке чине портрети чланова породице Бељански које је Перић, као врстан кописта, израдио према старим фотографијама. У реализацији пројекта, Спомен-збирци помогли су Народни музеј у Београду, МСУ на Ушћу, Музеј града Београда, као и приватни колекционари и наследници уметника и колекционара. Овом изложбом уједно ће бити обележено 120 година од рођења Павла Бељанског и 45 година од смрти Јефте Перића. Аутор поставке и каталога је Марта Ђармати, кустос Спомензбирке, а изложбу ће отворити Милан Исаковић, наследник Павла Бељанског. Током трајања поставке предвиђен је и пратећи програм у виду тумачења уметникових дела и часа вечерњег акта. Изложба ће бити отворена до 7. октобра. Синиша Ковачевић

Фаруку Шехићу „Меша Селимовић” Босанскохерцеговачки књижевник Фарук Шехић добитник је регионалне књижевне награде „Меша Селимовић„ за роман „Књига о Уни”. Награда је додељена у оквиру 12. Међународних књижевних сусрета Cum grano salis у Тузли. Петочланим жиријем председавао је академик Зденко Лешић. Признање „Меша Селимовић„ додељује се ауторима са подручја Хрватске, Србије, Црне Горе и Босне и Херцеговине, а Шехићев роман је ове године био у конкуренцији са књигама „Сањао сам слонове“ Ивице Ђикића (Хрватска), „Календар Маја“ Зорана Ферића (Хрватска), “Mein Kampf“

Светислава Басаре и „Бернардијева соба“ Слободана Тишме (Србија). Фарук Шехић је рођен 1970.у Бихаћу.. Поезију, прозу, есеје, ликовне и књижевне критике објављује од 1998. Књижевна критика га сматра једним од најдаровитијих млађих писаца на подручју бивше Југославије, и предводником тзв. прегажене генерације. Његове књиге „Хит депо“(поезија), „Под притиском“ (кратке приче) и „Транссарајево“ (поезија) уживају култни статус код читалаца. Члан је Друштва писаца БиХ и ПЕН. центра у БиХ. Ради као новинар и колумниста у сарајевском магазину БХ Дани.

У ИЗДАЊУ „ЛАГУНЕ”

Нова Басарина књига Нова књига српског писца Светислава Басаре „Дуговечност„, у издању „Лагуне„, појавиће се у продаји од 13. септембра. Басара се на препознатљив начин и са јединственом дозом хумора у овој, како сам каже „комендији дел арте„, бави табу темама о којима у Србији, политички речено, у протеклим деценијама никада није постигнут консензус, нити је у изгледу да до њега дође у блиској будућно-

сти, саопштено је из „Лагуне”. Басара је добитник многих српских и међународних награда за књижевност, између осталих и први добитник награде Фондације Борислав Пекић. Аутор је више од 20 књига романа, збирки приповедака, есеја и драма које су извођене на многим сценама. Књиге су му превођене на енглески, француски, немачки, мађарски, бугарски, италијански и македонски језик.

svet

utorak11.septembar2012.

UKRATKO U su ko bi ma 32 oso be ubi je ne MOM BA SA: Najmawe 32 qudi je ubijeno i vi{e od 150 ku}a je spaqeno u etni~kim sukobima na jugoistoku Kenije, saop{tio je ju~e zvani~nik Crvenog krsta. Oko 100 qudi je ubijeno u posledwe tri sedmice, po{to je sukob izme|u pripadnika etni~kih zajednica Pokomo i Orma eksalirao, zbog kontrole nad zemqom i vodom. Me|u poginulima su osmoro dece, pet `ena, 12 mu{karaca civila i sedmorica policajaca, naveo je zvani~nik Crvenog krsta. Sukob je izbio posle ubistva radikalnog muslimanskog sve{tenika i iako ova dva doga|aja nisu povezana izazvala su duboke socijalne, politi~ke i sekta{ke podele koje mogu da dovedu do poja~anog nasiqa pred predsedni~ke izbore idu}e godine.

Bu ji ce od ne le 78 ì vo ta ISLA MA BAD: Najmawe 78 qudi je poginulo i na desetine je povre|eno u jakim pquskovima i poplavama u Pakistanu u posledwa tri dana. Portparol dràvnog Nacionalnog centra za katastrofe Ir{ad Bati izjavio je da su jake monsunske ki{e - koje su po~ele da padaju pro{le nedeqe - potpuno uni{tile vi{e od 1.600 ku}a, a o{te}eno je oko 5.000 domova, prenela je agencija AFP. „Ukupno 78 qudi je izgubilo ìvot i 68 je povre|eno, zasad, u ki{ama i poplavama u zemqi”, kazao je Bati, navode}i da je ve}ina poginula uru{avawem ku}a ili tako {to su se utopili. Najvi{e pogo|eno podru~je je provincija Kiber Paktunkva, u kojoj je poginulo 32 qudi, a 26 je povre|eno. U toj provinciji su 83 ku}e potpuno uni{tene, dok je 4.200 ku}a delimi~no o{te}eno, rekao je Bati.

ZBOG PLANIRANE PROMENE IZBORNOG ZAKONA

ME\UNARODNA AGENCIJA ZA ATOMSKU ENERGIJU

Biv {i ma |ar ski pre mi jer {traj ku je gla |u

Tra `i se pri stup nu kle ar ka ma u Ira nu

BU DIM PE [TA: Zbog najavqene promene izbornog zakona biv{i ma|arski premijer Ferenc \ur~aw izjavio je da je po ~eo jed no ne deq ni {trajk, istakav{i da bi registra ci ja bi ra ~a ogra ni ~i la demokratiju \ur~aw je rekao da }e plan uvo|ewa registracije bira~a uo~i parlamentar nih iz bo ra 2014. go di ne ogra ni ~i ti de mo kra ti ju i omogu}iti vladi da oja~a svoju vlast. Par ti ja Fi des pre mi je ra Viktora Orbana smatra da je re gi stra ci ja po treb na ka ko bi se evi den ti ra li mno gi Ma|ari koji ìve u susednim dr à va ma, a ko ji su to kom prethodnih nekoliko godina do bi li ma|ar sko dr àvqan stvo. \ur~aw i jo{ trojica pripadnika wegove partije Demokratska koalicija }e tokom {trajka, koji je po~eo u nede-

Fe renc \ur ~aw

qu ve~e, biti u {atorima ispred zgrade parlamenta, gde }e primati samo te~nost i vita-

mine. Ferenc \ur~aw je bio premijer Ma|arske od 2004. do 2009. godine.

SJEDIWENE DR@AVE PREDALE VLASTIMA U KABULU ZATVOR

Ba gram u ru ka ma Av ga ni sta na ca VA [ ING T ON, KA B UL: Ameri~ki zvani~nici predali su ju~e avganistanskim vlastima formalnu kontrolu nad zatvorom Bagram u kojem se nalazi vi{e hiqada talibana i osumwi~enih za terorizam. Predsednik Avganistana Ha-

Po gi nu li u po pla va ma LA GOS: U poplavama {irom Nigerije od po~etka jula poginulo je najmawe 137 qudi, dok je vi{e od 30.000 raseqeno, saop{tio je ju~e Crveni krst u toj zemqi. Nigeriju, u kojoj ki{na sezona traje od maja do septembra, ~esto poga|aju poplave, koje ponekad odnesu veliki broj `rtava, naro~ito u ruralnim oblastima ili prenaseqenim siroma{nim krajevima u kojima je kanalizacija lo{a ili je nema. Portparol Crvenog krsta Umar Mairiga, rekao je da su poplave pogodile 15 lokalnih podru~ja, od kojih najvi{e dr`ave Adamava, Taraba i Benu, u isto~nim i centralnim delovima zemqe, preneo je Rojters. „O~ekujemo da }e se broj poginulih i raseqenih pove}avati”, dodao je on. Za sada nema izve{taja o ve}oj {teti po poqoprivredu i industriju.

dnevnik

Sve ~a na pre da ja kon tro le odr`ana je u zatvoru, koji se nalazi pored ameri~kog aerodroma u Bagramu, severno od Kabula. SAD su ve} predale Avganistanu kontrolu nad ve}inom od vi{e od 3.000 zatvorenika pre

Pretwe princu Hariju Talibani u Avganistanu su zapretili da }e u~initi sve {to je u wihovoj mo}i kako bi oteli ili ubili britanskog princa Harija, koji je stigao pro{le sedmice u Avganistan, gde }e pilotirati borbenim helikopterom tipa „apa~”. „Upotrebi}emo svu na{u mo} da ga se otarasimo, ili }emo ga ubiti ili oteti”, rekao je portparol talibana Zabihulan Muxahid. Muxahid je dodao da je talibanskim komandantima u Helmandu re~eno da urade sve {to mogu da bi ga (princa) eliminisali. mid Karzai pozdravio je preda ju kon tro le nad je di nim velikim zatvorom u toj zemqi kojim su upravqale SAD, smatra ju }i da to pred sta vqa pobedu za avganistanski suverenitet.

9. marta, kada je potpisan sporazum o prenosu uprave. Va{ington je nedavno suspendovao transfer novih zatvorenika, verovatno zbog neslagawa s Kabulom, koji dovodi u pitawe dugotrajno pritvarawe osum-

wi~enih bez podizawa optu`nice. Do sada su Amerikanci predali 3.082 zatvorenika, a posle dogovora iz marta i daqe traje pro ces pre da je 600 za tvo re nika. Vojska SAD }e zadr`ati 50 neavganistanskih zatvorenika na koje se ne odnosi sporazum, a koji }e biti sme{teni u malom delu zatvora kojim }e upravqati Amerikanci. Veruje se da me|u wima ima Pakistanaca i drugih stranaca uhva}enih u Avganistanu ili preba~enih u Bagram iz drugih zemaqa. Amerikanci strahuju da }e avganistanske vlasti jednostavno pustiti neke zatvorenike. Bagram je ~esto izazivao kontroverzu, kao kada je ove godine vi{e stotina primeraka Kurana i drugog verskog materijala iz zatvorske bibiloteke izneto i spaqeno. Doga|aj je izazvao se ri ju an ti a me ri~ kih protesta {irom Avganistana, u kojima je poginulo {est ameri~kih vojnika. SAD i wihovi saveznici postepeno povla~e svoje vojnike iz Avganistana i o~ekuje se da }e odgovornost za bezbednost u zemqi avganistanske snage u potpunosti preuzeti do kraja 2014. godine.

BE^: Generalni direktor Me|unarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) Jukija Amano zatra`io je ju~e od Irana da „bez daqeg odlagawa” omogu}i wenim inspektorima da posete vojni kompleks Par~in u kome se, kako sumwaju, izvode eksperimentalne probe neophodne za razvoj spornog nuklearnog programa. Amano je ocenio da }e „aktivnosti” u Par~inu, a koje se ti~u toga da su zvani~nici najverovatnije o~istili kompleks od eksperimentalnih proba, imati „{tetan uticaj” na istragu IAEA „ukoliko i kada do we do|e”. „Kako god bilo, te aktivnosti tra`e na{u poja~anu proveru zbog koje je neophodno da imamo pristup Par~inu bez ikakvog odlagawa u ciqu poja{wavawa doga|aja iz tog kompleksa”, rekao je Amano u Be~u, na po~etku petodnevnog sastanka Saveta guvernera IAEA.

Amano je preneo da su iranski zvani~nici pro{log meseca pismom obavestili IAEA da su neosnovane optu`be agencije o nuklearnim aktivnostima u Par~inu, lociranom jugoisto~no od Teherana.

Generalni direktor IAEA upoznao je ~lanove Saveta i da tokom serije susreta sa iranskim zvani~nicima od januara nije postignut nijedan „konkretan rezultat”, preneo je Rojters. „Ovo je frustriraju}e. Smatramo da je od kqu~nog zna~aja da se Iran, bez ikakvog odlagawa, anga`uje i odgovori na na{u zabrinutost”, rekao je Amano.

GR^KA

Li de ri triju stran aka bez do go vo ra ATI NA: ^elni qudi tri partije u gr~koj koalicionoj vladi nisu uspeli da se dogovore o paketu mera {tedwe oko 11,5 milijardi evra, koji je, kako je ukazao premijer Antonis Samaras, presudan za uspostavqawe finansijskog kredibiliteta zemqe i obezbe|ivawe sredstava. Konzervativni premijer Samaras i lideri socijalista Evangelos Venizelos i Demokratske levice Fotis Kuvelis nisu postigli saglasnost o pitawu smawewa penzija i plata, prenela je agencija AP. Venizelos i Kuvelis insistiraju da me|unarodni kreditori

daju Gr~koj vi{e vremena da sprovede mere {tedwe. Wih dvojica tvrde da koaliciona vlada nije uzdrmana, iako razgovori nisu zakqu~eni i nije doneta kona~na odluka. Trojica lidera sasta}e se ponovo u sredu uve~e, a pre toga gr~ki premijer ima}e sastanke danas sa kreditorima i sutra sa predsednikom Evropske centralne banke Mariom Dragijem u Frankfurtu. Gr~ka se nalazi ve} petu godinu u dubokoj recesiji, wena ekonomija je opala za oko 20 odsto, a stopa nezaposlenosti je 24.4 odsto u junu.

De voj ~i ca iza {la iz ko me PA RIZ: Sedmogodi{wa Zanaib, devoj~ica koja je preìvela napad u francuskim Alpima i ubistvo tri ~lana svoje porodice, iza{la je iz kome i bi}e saslu{ana ~im za to bude sposobna, izjavio je ju~e francuski dràvni tuìlac Erik Mejo, koji je dodao da se wena ~etvorogodi{wa sestra vratila u Britaniju. Saad al-Hili (50) naturalizovani Britanac ro|en u Iraku, wegova supruga Ikbal i 74-godi{wa ta{ta (74) prona|eni su ubijeni u kolima na jednom parkirali{tu na jugoistoku Francuske, a nedaleko od automobila prona|eno je i beìvotno telo bicikliste, lokalnog stanovnika Silvana Molijea. „Ona (Zanaib) iza{la je iz kome i sada je pod lekovima”, rekao je Mejo za Rojters. Prema re~ima tuìoca, ujak i ujna dve devoj~ice su u bolnici u Grenoblu, pored Zanaib, koja je preìvela ozbiqne frakture lobawe. Zina, koja je nepovre|ena, sada je u Britaniji. Devoj~ica se tokom pucwave krila u kolima i ostala da leì satima nepomi~no ispod tela ubijenih roditeqa dok je policija nije prona{la. Devoj~ice su, kako se veruje, jedini svedoci ubistva.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI SE I F EL ISLAM GA DA FI Su|ewe sinu biv{eg libijskog lidera Moamera Gadafija za ratne zlo~ine bi}e odlo`eno za pet meseci zbog svedo~ewa nedavno uhap{enog Gadafijevog zeta i biv{eg {efa obave{tajne slu`be. Libijski zvani~nici su ranije saop{tili da }e su|ewe Seifu el Islamu po~eti u septembru, ali }e „nove informacije ugledati svetlost dana zbog ~ega }emo odlo`iti po~etak su|ewa za pet meseci”.

FRE DE RI KO FRAN KO Paragvajski biskup Melanio Medina slu`io je misu i u propovedi kritikovao vladinu politiku primene genetski modifikovanog setvenog materijala. U sred propovedi, predsednik Paragvaja Frederiko Franko je „oteo” mikrofon biskupu i pet minuta branio meru vlade. „Neka mi biskup podnese nau~nu dokumentaciju o {tetnosti ovog semena za ekologiju i zdravqe, tada }u odmah ukinuti odluku”.

HER MAN VAN ROM PEJ Predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej pozvao je politi~ke lidere u BiH da prevazi|u razlike i da se usaglase oko vizije stabilne i demokratske dr`ave. „Potrebno je nastaviti reforme i napredak u sprovo|ewu svih zahteva za ~lanstvo u EU, a pre svega sprovesti presudu Evropskog suda u slu~aju ‘Sejdi} i Finci protiv BiH’ kako bi BiH do kraja godine ispunila sve uslove za ulazak u EU”.

Sud o àlbi pank grupe „Pusi rajot” 1. oktobra MOSKVA: Moskovski gradski sud }e 1. oktobra razmotriti àlbu na presudu ~lanicama grupe „Pusi rajot”, osu|enim na dve godine zatvora za huliganstvo. Kako je ju~e saop{tila sekretar gradskog Hamovni~eskog suda Darja Qah, u kasacionoj àlbi na presudu suda Nade`di Tolokowikovoj, Jekaterini Samucevi~ i Mariji Aqohinoj osu|ene traè da se ukine presuda i obustavi krivi~ni postupak protiv wih. U Sankt Peterburgu je preksino} odràn koncert podr{ke osu|enim ~lanicama pank grupe „Pusi rajot”, kako kaù organizatori, i pored pritiska da se koncert otkaè. Kako prenose ruski mediji, nastupile poznate ruske grupe \T, Televizor i druge, a kako je rekla jedan od

Osu |e ne ~la ni ce gru pe „Pu si ra jot”

organizatora Olga Kurnosova, okupilo se oko hiqadu gledalaca. Kurnosova je navela da se oko „Glavkluba”, gde se koncert

odr`avao, nalazio veliki broj policajaca ali da nije bilo nikakvih incidenata. Po informacijama nekih medija, ~etiri

osobe su privedene zbog prela`ewa ulice na nedozvoqenom mestu, a nakon sastavqawa zapisnika pu{teni su i plati}e kaznu od 200 rubaqa. Fontmen grupe „\T” Jurij [ev~uk rekao je publici da je i 1992. godine „u~estvovao na jednom festivalu protiv politi~ke represije” i da je „pro{lo dvadeset godina, ali izgleda da se skoro ni{ta nije promenilo”, preneo je AP. Nekoliko mla|ih rok bendova i repera izrazilo je podr{ku grupi „Pusi rajot” sa scene, a pojedini gledaoci nosili su skija{ke kape {to je za{titni znak tog benda. Istovremeno, TV kanal Rusija 1 najavio je da }e ve~eras emitovati film novinara Arkadija Mamotova u kojem se govori o „mogu}im naru~iocima” akcije „Pusi rajot”.

lekar/ oglasi

dnevnik

Zdra vi zu bi ~u va ju um obra oralna higijena, koja podrazumeva redovno prawe zuba, kori{}ewe konca za ~i{}ewe zuba i redovne posete stomatologu, zna~ajna je i za zdravqe i dece i odraslih. To zna~i da posle svakog obroka zube vaqa prat pokretima ~etkice od vrha zuba prema korenu, a prawe treba da traje bar tri minute.Vaqa koristiti i zubni konac ili male specijalne spiralne ~etkice kojima se prodire u me|uzubni prostor, gde naj~e{}e ostaju ostaci hrane koji mogu izazvati upalni proces. Koliko je zdravqe zuba va`no za op{te zdravqe govore ~iwenice da karijes i upala zubnog mesa mogu da dovedu do upale zglobova, da {tete srcu, a povezuju se i s dijabetesom i Alchajmerovom bole{}u. Najnovija istra`ivawa sprovedena u SAD govore da zdra-

ve desni mogu da pomognu starijim osobama da o~uvaju umne sposobnosti. Naime, upaqene desni mogu da izazovu zapaqenski pro-

ces u celom organizmu, {to je rizi~an faktor za gubitak mentalnih funkcija. Studija je obavqena na 2.350 osoba starih 60 i vi{e godina i utvr|eno je da oni koji su imali poodmakli stadijum upalnog procesa desni imaju tri puta ve}i rizik da se posle nekog vremena prisete niza od tri re~i i dva puta ve}i rizik od problema s takozvanim odlo`enim verbalnim prise}awem i oduzimawem brojeva. Zato stomatolozi savetuju da se redovno pastom i ~etkicom peru, ne samo zubi, ve} i jezik, usna dupqa, a posebna pa`wa da se pokloni nezi desni. Osim prawa ~etkicom i pastom, desni treba masirati prstom i ispirati ~ajem od `alfije, a ~im se primeti upalna promena na wima, vaqa se obratiti stomatologu. J. B.

Ot kri ve no no vo obo qe we Aziji je otkriveno novo oboqewe ~iji se simptomi mogu uporediti s onima vezanim za sidu, pokazali su rezultati istraìvawa. Stru~waci su naveli da se radi o dosad nepoznatom sindromu koji spre~ava obolele da se bore protiv infekcija. Pozitivnija informacija koja poti~e od tog istraìvawa je da to oboqewe nije zarazno. Istraìvawe je sprovo|eno na oko 100 osoba u Tajlandu i na Tajvanu tokom {est meseci. Oboqewe poga|a pre svega odrasle osobe azij-

skog porekla i one starosti od 50 godina, a poreklo pogo|enih osoba ukazuje da bi bolest mogao da izaziva faktor vezan za ìvotnu sredinu ili genetiku. Veoma je te{ko utvrditi rasprostrawenost tog oboqewa, istakla je jedan od istraìva~a Sa ra Braun. Istraìvawem je obuhva}eno oko 100 pacijenata registrovanih za {est meseci, ali znamo da ih ima i mnogo vi{e, rekla je Braunova. Te{ko je i utvrditi broj smrtnih slu~ajeva vezanih za to oboqewe koje predstavqa zabriwavaju}u pojavu. (Ta njug)

An ti bi o ti ci pod sti ~u go ja znost? avawe antibiotika bebama pre {estog meseca, moè da D ima za posledicu to da bebe izrastu u debequ{kastu decu, upozoravaju ameri~ki stru~waci sa Wujor{kog univerziteta. - Obi~no smatramo gojaznost epidemijom koja ima korene u nezdravoj ishrani i nedovoqnoj fizi~koj aktivnosti, ali stvar je mnogo komplikovanija- isti~e jedan od autora studije Le o nar do Tra san de.-Mikrobi u na{im crevima imaju kqu~nu ulogu u tome kako apsorbujemo kalorije, a izloènost antibioticima rano u ìvotu, moè da dovede do uni{tavawa zdravih bakterija, koje bi nam ina~e omogu}ile da ostanemo vitki”. Ameri~ki tim je analizirao upotrebu antibiotika me|u 11.532 dece, ro|ene u Britaniji 1991. i 1992. godine, koja su u~estvovala u dugoro~noj studiji o de~ijem zdravqu i razvoju.Utvr|eno je da su deca koja su dobijala antibiotike u prvih pet meseci ìvota proporcionalno (u odnosu na svoju visinu) teà nego wihovi vr{waci koji nisu primali antibiotike u prvim mesecima. Deca koja su uzimala antibiotike u prvih pet meseci su do tre}e godine bila pod 22 odsto ve}im rizikom da imaju vi{ak kilograma nego druga deca. Pokazalo se da uzimawe antibiotika od {estog meseca nadaqe nije od uticaja na rizik od gojaznosti. Ian Blu stein, jo{ jedan od autora ove studije, napomiwe da }e biti potrebna dodatna istraìvawa da bi se potvrdili navedeni nalazi, ali uzgred podse}a na to da su sto~ari odavno uo~ili da su antibiotici odli~no sredstvo za postizawe ve}e teìna goveda namewene trì{tu mesa.

Ora si po boq {a va ju kva li tet sper me vakodnevno konzumirawe po 75 grama oraha moè da mu{karcima popravi kvalitet sperme, pokazalo je istraìvawe grupe nau~nika s univerziteta Kalifornija u Los An|elesu. Nau~nici su do{li do tog rezultata tako {to je 117 zdravih mu{karaca starosti od 21 do 35 godina podeqeno u dve grupe. Mu{karci iz prve grupe, wih 58, nisu jeli orahe, a iz druge, kojih je bilo 59, konzumirali su po 75 grama oraha dnevno. Nakon 12 sedmica, ispitivan je kvalitet sperme u~esnika u istraìvawu.U tu svrhu su kori{}eni klasi~ni parametri plodnosti - koncentracija, vitalnost, mobilnost, morfolo-

gija i eventualne hromozomske anomalije spermatozoida. Rezultati su pokazali boqi kvalitet sperme nakon 12 sedmica kod mu{karaca koji su konzumirali orahe. Pove}a nim uno som ne za si }e nih masnih kiselina „omega 6” i „omega 3” sadr`anih u orasima, ti mladi mu{karci su poboq{ali svoju plodnost smawewem hromozomskih anomalija sperme. Nikakva zna~ajnija promena, me|utim, nije konstatovana kod mu{karaca koji nisu konzumirali orahe. Sada treba da budu obavqena dodatna is tra `i va wa na ne plod nim mu{karcima kako bi se ispitao uticaj konzumirawa oraha na wihovu sterilnost.

utorak11.septembar2012.

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

IZDAJEM lepo name{ten dvosoban stan u Ul. Novosadskog sajma br. 9. Tel.: 064/169-09-48. 59952 IZDAJEM lepo name{tenu garsoweru u Ilije Bir~anina sa centralnim grejawem i telefonom na 3. spratu sa liftom. Telefon 060/5474478. 60161

Sa tugom i bolom opra{tamo se od na{e voqene tetke

Obave{tavamo rodbinu, prijateqe i kom{ije da je u 73. godini preminula voqena sestra i tetka

Dese Jela~a

Desa Jela~a

Sahrana je u sredu, 12. 9. 2012. godine, u 11.30 ~asova, na grobqu Le{}e u Beogradu.

LIMAN II, 44m2, IV sprat, bez lifta, useqiv, renoviran, u katastru, ke{-kredit. Cena 37.000E. Tel. 063/239-411. 59572

PRIRODNI preparat protiv hemoroida, ispitan u nadle`noj ustanovi u Beogradu, dvanaestogodi{we iskustvo, le~ewe 7 dana. Tel.: 064/240-55-49, 037/490-797, deda Rado{. 60041

INTERNACIONALNOJ KOMPANIJI potrebne komunikativne osobe do 35 godina. Pozicija ofice sales manager. Visoko ili vi{e obrazovawe. Poslati CV na majapns@sbb.rs 59822

O`alo{}ene: bratanice Branka i Qiqana sa porodicama i snaja Grozda. O`alo{}ena sestra Milka sa decom i wihovim porodicama.

Posledwi kumi}u

pozdrav

voqenom

Petra Carevi}a

Pro{lo je godinu dana od smrti na{eg deda Pere. Se}a}emo ga se kao skromnog i vrednog ~oveka, iskreno posve}enog porodici.

Wegovi: @ika, An|elka, Nikola, Petar i Marina.

^ISTIM podrume, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, automobile stare za otpad. Tel.: 064/953-3943, 021/6618-846, 063/84-85-495. 60181 KUPUJEM lomqeno srebro i zlato, nakit, dukate, zubno zlato. Od vlasnika. Najboqa cena u gradu. Tel. 064/9945002. 60248

60259

60260

Povodom godi{wice smrti

Aleksandru - Sa{i Mladenovi}u Po~ivaj u miru, u krilu an|ela i svoje majke. Voqeni ne umiru dok `ive oni koji ih vole. Tvoje kume: Kristina, Danijela i Biqana sa porodicama. 60257

60251

Oti{ao je zauvek moj jedini sin, moje dete, moja najve}a qubav i jedini smisao `ivota, moj

Posledwi pozdrav voqenom

Sale Nema vi{e tetkinog najumilnijeg glasa, najtoplijeg pogleda i najlep{eg osmeha. Neute{ni: tetka Slobodanka i te~a Dragan. 60256

Saletu

Brat \or|e, baba Mirjana, ujak Qubomir, ujna Nada.

Tiho, ponosno i dostojanstveno 9. 9. 2012. napustila nas je na{a voqena mama i Wawa

60258

Posledwi pozdrav priji

Mirjana Radanovi} Zra~ila je jednom izuzetnom `ivotnom rado{}u, uvek puna optimizma i podr{ke. Sahrana je danas, 11. 9. 2012. godine, na Gradskom grobqu, u 14.15 ~asova.

Zori Le{tar

od porodice Teji}.

60250

S qubavqu, tvoji najmiliji.

60255

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwi pozdrav suprugu moje najboqe drugarice

Posledwi pozdrav bratu i ujaku

dragom

Dragi na{ deda

utorak11.septembar2012.

U sredu, 12. 9. 2012. godine se navr{avaju dve godine `alosti otkako se upokojila voqena nam mati i supruga

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 10. 9. 2012. godine preminula u 77. godini na{a

Bo{ko Stevanu Mandari}u

Bo{ku ]iri}u Cujka.

O`alo{}ena sestra Danka i sestri}i Marko i Milo{ sa porodicom Vujkov i Mirkovi}.

60240

lepa i ne`na uspomena na Tebe `ive}e u nama. Hvala ti na velikoj qubavi kojom si oplemenio na{e `ivote.

ro|ena Bala

Slavka Gruji}

Sahrana je danas, 11. 9. 2012. godine, u 15 ~asova, na Katoli~kom grobqu u Sremskoj Kamenici.

Tvoji: Aleksa, Awa, Maja i Miki. 60242

60236

S tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga

Marija [o{

Posledwi pozdrav bratu, ujaku i {ogoru

O`alo{}ene porodice: [o{ i Rako~evi}. Pomen }e se odr`ati u sredu, 12. 9. 2012. godine, u 10 ~asova, na Gradskom grobqu.

60234

Obave{tavamo rodbinu prijateqe da je na{ dragi

Tu`nim srcem javqamo da je u 93. godini preminuo na{ voqeni otac i deda

O`alo{}eni: Sava, Sawa i Nikola.

60241

Zora Le{tar

Ratku Aleksi}u

Sahrana }e se obaviti u utorak, 11. 9. 2012. godine, u 15 ~asova, na grobqu u Kisa~u. O`alo{}eni: suprug Bata, brat Steva, }erke Julija, Marijana, Danijela, unu~ad Tijana, Ogwen, Todor, Strahiwa i Jelena i zetovi.

od sestre Sne`ane sa porodicom.

60249

60229

Posledwi dragom

pozdrav

na{em

Radivoj Stepanov

preminuo u 77. godini. Sahrana je danas, 11. 9. 2012. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}eni: sin Milenko, k}i Dragica, unuk Bo{ko, snaja Tatjana.

O`alo{}ena supruga Tinka sa porodicom Vujovi}.

60235

60231

Posledwi pozdrav na{oj dragoj kom{inici

Posledwi pozdrav {kolskom drugu

Stevan Mandari}

Posledwi pozdrav kom{iji

Posledwi pozdrav kumu

Bogoqubu Lazarevi}u Bo}i 1939 - 2012.

Aleksandru Mladenovi}u

Ru`ici Cvetkovi}

Zauvek }e{ biti deo nas. Tvoji drugari iz IV4.

od porodice Babi}.

60254

60223

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 23. godini preminuo na{

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 65. godini preminula na{a draga

Aleksandar Mladenovi} Sale

Ru`ica Cvetkovi}

Sahrana je u sredu, 12. septembra 2012. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}eni: baka Jelisaveta i tetka Slobodanka.

Supruga Darinka, sin Dragan i }erka Branka sa porodicama.

60230

Bo{ku

Bo{ku ]iri}u

Mili}evi}.

od porodica: Bawac, Samac i Ivani{.

60221

60226

Sa tugom i bolom obave{tavamo ro|ake i prijateqe da je u 71. godini preminuo na{ dragi suprug, otac i deda

Sahrana }e se obaviti, 11. 9. 2012. godine, u 15.30 ~asova, na Bukova~kom grobqu u Bukovcu. O`alo{}ena porodica Cvetkovi}.

60243

60222

SE]AWE

Sau~estvujemo u bolu na{eg kolege Zvezdana Kri~kovi}a za izgubqenom majkom

na najboqeg druga

Bo`idar ]iri} Ru`icom

Sahrana je danas, 11. 9. 2012. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Zaposleni u JKP â&#x20AC;&#x17E;Tr`nica Novi Sadâ&#x20AC;?.

Gorana

O`alo{}eni: supruga Zora, }erka Jelena, sin Milorad, snaja Maja i unuci Awa i Aleksa.

Miroslav i \ole sa porodicama.

60224

59866-P 60252

Марина Фратуцан

Радар После двомесечне летње паузе, у којој смо добили републичку и измењали локалне власти, екипа емисије „Радар” поново је с вама у истом термину. И у овој новој сезони „Радар” ће откривати, истраживати, анализирати, постављати питања И захтевати одговоре. О Војводини и Србији у Србији и ван ње. Уредница: Марина Фратуцан (РТВ 1, 21.00) 06.30 09.00 09.30 10.00 10.10 10.40 11.00 11.25 11.55 12.00 12.10 13.05 14.00 14.05 15.00 15.05 16.00 16.50 17.00 17.20 17.50 19.00 19.30 20.05 21.00 22.00 22.35 23.00 23.55 00.05 00.30 01.20 01.45

tv program

utorak11.septembar2012.

Добро јутро, Војводино Вреди знати Агро мозаик Вести Природитељу лимском, док. програм Лађарске слике Комшилук Кухињица Име мог сокака Вести Нови таблоид НС Грување Вести Здравље пре свега Вести за особе са оштећеним слухом Преваранти Досије о завер - 11. септембар Временска прогноза ТВ Дневник Један на један Разгледнице Документ ТВ Дневник Преваранти Радар Војвођански дневник Један на један Оперативци Хроника Бранковог кола Комшилук Посеидон, муз. програм Документ Радар

07.00 Здраво живо 07.20 Здравље пре свега 08.10 Све(т) око нас 08.35 Буда са кестена 09.00 Сведоци времена 09.30 Магнифисакс 10.40 „Номус 2011.“-Гудачи Св.Ђорђа 11.00 Светло народног предања 11.30 Еко-Шуме Војводине 12.00 Чари риболова 12.30 Вести (мађ) 12.40 Изравно (хрв) 13.10 Биографије 14.35 Хроника Бранковог кола 14.45 Све(т) око нас 15.05 Потрошачки репортер 15.15 Наши дани (мађ) 16.15 Разговор с поводом (мађ) 16.45 Недељни магазин (ром) 17.45 ТВ Дневник (хрв) 18.00 ТВ Дневник (слов) 18.15 ТВ Дневник (рус) 18.30 ТВ Дневник (рум) 18.45 ТВ Дневник (ром) 19.00 ТВ Дневник (мађ) 19.25 Спортске вести (мађ) 19.30 Кухињица – мађ. 20.00 Добро вече, Војводино (ром) 21.30 Оперативци 22.20 Грување 23.15 Живот као трик 23.35 ТВ баштине

07.30 08.00 09.00 11.15 12.00 13.00 14.00 14.30 15.00 15.30 16.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.35 23.03 00.00

Глас Америке Панонско јутро Лола Е ТВ Путоманиа Без цензуре Меридијанима - путопис Била једном једна недеља Бели лук и папричица Војвођанске вести Панонска хроника Војвођанске вести Лола Наш гост Војвођанске вести Агропарламент Војвођанске вести Панонска патрола Панонска хроника Глас Америке

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.05 10.00 10.06 10.29 11.00 11.05 12.00

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Цео живот за годину дана Вести Квадратура круга Путопис Вести Виа милитарис Дневник

09.54 10.26 10.55 11.27 11.57 12.31 13.00 14.00 14.32 14.58

ФУДБАЛ: КВАЛИФИКАЦИЈЕ ЗА СП 2014.

Србија–Велс (РТС 1, 20.24)

02.36 03.00 03.35 03.45 04.18 04.41 05.48

Спорт плус Место злочина-Лас Вегас Евронет Летњи биоскоп: Дизни на РТС Летњи биоскоп: Мекбрајд-посрнули идол, филм Гастрономад Ово је Србија Срећни људи Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Разгледница Слагалица Дневник Фудбал - Квалификације за СП 2014: Србија-Велс, пренос Вести Око Место злочина-Лас Вегас Дневник Евронет Злочиначки умови Ноћни биоскоп: Гомез и Таварез 2, филм Цео живот за годину дана Вести (04.00,05.00) Гастрономад Око Квадратура круга Позориште у кући Верски календар

07.00 07.15 07.45 09.00 09.45 11.30 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.10 20.20 22.00 00.00 00.05 01.00 01.05 01.30

Ексклузив Експлозив Дођи на вечеру Тачно 9 Одбачена Езел Тачно 1 Трачара Рањено срце Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Изгубљена част Лото Езел Филм: Аутопут ужаса Ноћни журнал Трачара Срећне вести Експлозив Ексклузив

12.15 12.31 13.15 13.21 13.43

06.30 Новосадско јутро 08.30 Храна и вино 09.00 Вести 09.05 Убиства у Мидсамеру 10.45 Неон сити 11.05 Украдена срца 11.30 Серијски програм 12.25 Рецепти Лауре Равајоли 12.45 Неон сити 13.00 Вести 13.05 Опчињени 14.00 Све што желим 14.30 Спринт 15.05 Украдена срца 15.30 Истрага 16.00 Дивља планета

Ауторка: Љиљана Бандић (Новосадска ТВ, 18.40) 16.30 Храна и вино 17.00 Убиства у Мидсамеру 18.40 Бели мантил 19.30 Објектив (слов) 19.45 Објектив (мађ) 20.00 Личности и догађаји 21.00 Опчињени 22.00 Објектив 22.30 Сремски Карловци-од суботе до суботе 22.50 Неон сити 23.00 Серијски програм 23.55 Украдена срца

06.30 09.00 09.15 11.00 13.00 15.00 15.15 17.45 18.00 20.00 20.15 21.00 23.15

Пенатлон На данашњи дан Сегунда дивисион КХЛ: Авангард – Барyс Фудбал У 21 Квалификације ЕП: Енглеска – Норвешка На данашњи дан КХЛ: ЦСКА – Динамо Рига На данашњи дан Шпански рукомет: Барселона – Хелвеција Седмица пред вама Преглед Чемпионшипа Квалификације СП: Енглеска – Украјина Кејџ ратници – Јордан 2

06.02 06.56 07.15 07.20 07.32 07.38 07.59 08.11 08.16 08.22 08.52 09.19

15.07 15.20 16.05 17.00 17.20 17.45 18.25 19.01 19.30 20.24 22.30 22.33 23.03 23.50 00.05 00.13 00.57

15.31 16.16 16.52 17.22 18.05 18.30 19.03 19.38 19.45 20.05 20.24 22.26 23.15 23.45 00.17 01.02 02.02 03.45 05.16

dnevnik

Концерт за добро јутро Слагалица Датум Верски календар Мунзи Попај Томас и другари Ози бу Дени и Деди Енциклопедија за радознале Књижевна олимпијада Из живота познатих математичара Све боје живота Ад либитум Траг Грађанин БЕЛЕФ О родној равноправности Трезор Енциклопедија за радознале Књижевна олимпијада Из живота познатих математичара Као мехур од сапунице Време је за бебе Животна средина и здравље Очајне домаћице Биг бенд РТС и Рамбо Амадеус ТВ мрежа Хит либрис Датум Верски календар Кошарка - Квалификације за ЕП 2013: Србија-Израел Кошарка - Квалификације за ЕП 2013: Србија-Израел, пренос Очајне домаћице Добро је, добро је знати Живот са музиком Боја Балкана Трезор Фудбал - Квалификације за СП 2014: Србија-Велс Кошарка-Квалификације за ЕП 2013: Србија-Израел Боја Балкана

07.10 У потрази за јагуаром с Најџелом Марвином 08.00 Топшоп 08.20 Најбоље године 09.15 Топшоп 09.30 Кажипрст 10.00 Вести 10.35 Амерички топ-модел 11.30 Цртани филмови 13.00 Нинџа ратници 13.50 Филм: Мисија 16.00 Вести 16.40 Спортски преглед 17.05 Штребери 17.30 Пријатељи 18.30 Вести 19.10 Сунђер Боб Коцкалоне 19.30 Штрумфови 20.00 Нинџа ратници 21.00 Филм: Смртоносно оружје 23.10 Вести 23.45 Спортски преглед 00.05 Увод у анатомију 00.55 Амерички топ-модел 01.45 Саут Парк 02.10 Најбоље године 03.00 Увод у анатомију 03.45 Укључење у Б92 Инфо

КОШАРКА: КВАЛИФИКАЦИЈЕ ЗА ЕП 2013.

Србија–Израел (РТС 2, 20.24)

Слађана Славковић

Ђавоља вечера Шест такмичара који се међусобно не познају позвани су на „Ђавољу вечеру“. Они започињу игру у којој морају да проникну у свест и мрачне тајне осталих такмичара који седе за „ђавољим столом“. У другој емисији jедан од такмичара биће и Ивица Карабатић, отац старлете Аве Карабатић. Водитељка: Слађана Славковић (Пинк, 23.00)

Немања Бјелица

06.30 07.00 08.00 09.30 10.00 12.00 12.30 13.00 14.00 15.00 16.15 17.15 18.15 20.00 21.00 23.00 00.00 01.00 03.00 04.30

Биљана за вас Маратон Цртани филм Документарна серија Филм: Зона мртвих Топ шоп Улови трофеј Љубав у залеђу Монк Ало, ало Документарна серија Обични људи Филм: Мирис пољског цвећа Ало, ало Филм: Бладрејн Удовице Ало, ало Филм: Без весла Домаћа музика Филм: Бладрејн

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00 Суботом поподне, 14.00 Живети свој живот, 15.00 Спортски преглед, 16.00 Освета, 17.00 Политикон, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Ток шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Жива ватра, 00.00 Објектив, 00.30 Ток шоу

08.15 Школа, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.45 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Булевар, 17.30 Златибор, 18.00 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.00 Фам, 21.25 Филм, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.25 Ауто шоп, 00.35 Хај-фај, 01.30 Фокус

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Дечији програм, 12.00 Репризе вечерњих емисија, 14.30 Инфо К9 15.00 Дечији програм, 16.30 Инфо К9, 17.00 Бибер, 18.00 Култура тела, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 Отворени екран, 21.15 Никад се не зна..., 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 01.00 Бибер, 01.30 Ноћни програм

12.00 Срем на длану: Шид, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Спорт СТВ-а, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Рума, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Док. програм, 21.15 Ток шоу: Очи уочи, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

07.00 10.15 11.00 13.00 13.20 14.00 15.00 16.00 16.30 17.30 18.30 19.15 20.10 21.10 22.00 23.00 00.30 02.15 03.00 05.00 06.00

Добро јутро Мала невеста Звеуде гранда Први национални дневник Папарацо лов Тачно у подне- живо Први кувар Србије Национални дневник Север Југ Знамо се Национални дневник Мала невеста Први кувар Србије Север Југ Слажи ако смеш Ђавоља вечера Филм: Пролеће у Босни Север Југ Филм: Тајфун смрти Госпођица Моје срце куца за Лолу

Граница Понекад се највеће љубави рађају из пријатељства, али ретко после везе остајемо пријатељи с нашим бившим партнерима. Гости Јелене Весковић откривају како се боре са осећањима после раскида и да ли је уопште могуће гајити невина осећања после великих заједничких планова? Гости: Верица Ракочевић, Оливера Катарина, Романа и Бошко Јакшић. (Хепи, 20.05) 05.00 08.00 08.15 08.40 09.20 09.40 10.00 11.00 11.30 12.00 12.10 12.20 12.50 13.40 14.00 14.10 14.55 15.15 15.30 15.50 17.30 17.55 18.25 20.05 21.40 22.30 23.10 00.00 00.50 01.50 03.20 03.50 04.30

Јутарњи програм Звезданиште Тајни свет меде Бенџамина Ноди у земљи играчака Залив шкољки Телешоп Винкс Моћна чигра Бакуган Моји џепни љубимци Поп Пикси Квизић Беверли Хилс Телешоп Вести Заклети на ћутање Моја Србија Телешоп Вести Ћирилица Насловна страна – квиз Телемастер Летњиковац Граница Агенција Беверли Хилс Луда кућа Изнајми звезду Агенција Граница Насловна страна – квиз Заклети на ћутање Моја Србија

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00) 08.00 555 личности, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 09.40 НС инфо, 10.15 Док. филм, 11.00 Пун гас, 12.15 Уторком у 21, 13.20 ИнЏој, 14.00 Акценти, 14.15 Писмо глава, 15.15 Токови моћи, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 20.05 Икс арт, 21.00 Екстреми, 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 12.00 Катедрале, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

utorak11.septembar2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

УСпОн И пАд СРп СКИХ ЛИ БЕ РА ЛА И „ЕКО нОМ СКЕ пО ЛИ ТИ КЕ”

пи ше: Ми јат Ла ки ће вић 07.10 венчаница из снова 07.40 Шта не треба обући 08.35 Богата млада, сиромашна млада 09.30 Гојазни тинејџери 10.25 новац на јеловнику 11.20 Соул фуд породица 12.15 Л.А. Инк 13.10 Стручњак за торте 13.40 Стручњак за торте 14.05 Компулзивно гомилање 15.00 Мали људи, велики свет 15.30 Џон, Кејт и осморо деце 15.55 венчаница из снова 16.20 Шта не треба обући 17.15 Богата млада, сиромашна млада 18.10 Гојазни тинејџери: борба са килограмима 19.05 Краљ посластичара као кувар 19.35 Стручњак за торте 20.00 Екстремни преображај 20.55 најбоље из породилишта 21.50 дечак са тумором на лицу - 2. део 22.45 Ургентни центар 23.40 Л.А. Инк 00.40 Екстремни преображај

01.00

други светски рат у боји Геније дизајна Барок! Уметност Русије Заборављени начини исхране Завођење у граду: Како је настао шопинг Јелена Тројанска Тајм тим година X Геније дизајна Царство мора Заборављени начини исхране наполеон 11. септембар: ванредно стање Сведок. са балкона собе 306. други светски рат у боји Царство мора Монголија: У сенци Џингис Кана Силверадо

08.00 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Сем и Макс Ози Бу време чуда нортфорк Буре барута нестанак Гарсија Лорке небеске висине Трагач Еротски филм Еротски филм

08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.30 22.00 23.00 00.00

вре ме чу да Рад ња фил ма де ша ва се у се лу ви та ни ја, сеп тем бра 1945. го ди не, по окон ча њу дру гог свет ског ра та. но ва ре во лу ци о нар на власт за по чи ње бор бу про тив на род них оби ча ја и ве ре и по кре ће про цес „ис те ри ва ња Бо га“. Ре во лу ци о на ри кре че фре ске у цр кви али на кон сва ког кре че ња зи до ва, фре ске се, чу дом, по но во вра ћа ју... Уло ге: Ми ки Ма ној ло вић, Дра ган Мак си мо вић, Мир ја на Ка ра но вић, Ба та Стој ко вић Ре жи ја: Го ран Па ска ље вић (Си не ма ни ја, 11.00)

добра жена Браћа и сестре Убиства у Мидсамеру вокер, тексашки ренџер Монк пандури новајлије вокер, тексашки ренџер добра жена Браћа и сестре Убиства у Мидсамеру Монк пандури новајлије премијера: Краљевски болесници 22.20 Филм: Робин Худ 00.50 Хаваји 5-0

07.20 08.20 09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 17.20 19.20 20.20 21.20

Џу ли Ен Леј ше ти

Са мо сан Хен ри Стар бек при ча о јед ном ле ту свог де тињ ства, оном нај ва жни јем ле ту ко је до жи ви сва ко де те кад од ра ста. Ње гов отац, док тор на шао му је, за вре ме лет них пра зни ка, по сао у ка фа ни ко ју др жи одре ши та Син ди. У ка фа ни још ра де Ин ди ја нац Се сил, цр нац Џеј Ем и при лич но ле ња али за то не жног ср ца ко но ба ри ца Ли нет... Уло ге: Џе ре ми Самп тер, Еј ми Ме ди ган, Карл Лум бли, Ро би Бен сон, Али Ши ди, Џу ли Ен Леј ше ти Ре жи ја: Де ни Гло вер (ХРТ 1, 01.30) 07.00 добро јутро, Хрватска 10.11 поглед на Земљу, док. серија 11.06 Заволите свој дом, док. серија 12.00 дневник 12.42 Моћ судбине 13.33 др Оз 2, ток шоу 14.30 Културна баштина 15.00 Кад већ постоји планина 15.35 више волим псе, док. филм 16.10 Синови и очеви, док. серија 16.58 Хрватска уживо 18.20 8. спрат, ток-шоу 19.10 Тема дана 19.30 дневник 20.10 Као стара лоза, док. филм 21.05 Циклус хрватског филма: Само људи 22.50 дневник 3 23.25 Голи у седлу, филм 01.00 Секс и град 01.30 Само сан, филм 03.05 др Оз 2, ток шоу

07.05 07.35 08.00 08.25 08.45 09.10 10.00 11.50 12.35 13.35 15.10 16.00 16.20 16.40 17.10 17.25 17.55 20.00 20.40 22.37 23.10 23.58 00.50

07.30 09.00 10.00 11.30 13.00

Ми ки Ма ној ло вић

14.00 16.00 17.30 18.30 20.00 21.00 23.00

06.00 08.00 08.35 10.25 12.20 14.00 16.05 18.05 20.05 22.15 00.05 01.40 03.55 05.30

вода за слонове Ово не могу, али оно могу Летописи нарније Моја назови жена Штрумпфови први осветник Зелени стршљен Бурлеска Тв вести Царство порока Створени једно за друго Телохранитељи и убице Кунг Фу фрка Холивуд на снимању

06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

Мала Тв Шаолински пажеви Телетабис Конор на тајном задатку Х2О Уз мало воде! Школски сат Лет 93, филм Идемо на пут с Гораном Милићем Ријека: Море Само сан, филм Школски сат Регионални дневник Жупанијска панорама Мала Тв Цртани филм Реконструкција пореч: Кошарка, квалификације за Еп: Хрватска - Аустрија, пренос Квалификације за Светско фудбалско првенство: Белгија - Хрватска, емисија Квалификације за Светско фудбалско првенство: Белгија - Хрватска, пренос Квалификације за Светско фудбалско првенство: Белгија - Хрватска, емисија Момци с Медисона Мућке Битанге и принцезе

девојка из сестринства Биографија - Грета Гарбо вокер, тексашки ренџер Татини анђели Биографија - тинејџери на платну „Бесни пас и Глори Сањака сан Африку Биографија - Грета Гарбо Блеф слепог човека Биографија - тинејџери на платну Еволуција Свемирски војници 2: Херој федерације

Много буке ни око чега Сенке и магла Убиство у Холивуду Хана и њене сестре Без злих намера друга шанса Оженио сам убицу Божја службеница Агнес Слушкињина прича Еротски филм

07.05 Езел 09.05 Мекгyвер 11.25 Ексклузив таблоид 11.50 Крв није вода 12.55 Ружа ветрова 13.55 Сулејман величанствени 15.00 Мекгyвер 16.55 РТЛ 5 до 5 17.10 Галилео 18.05 Ексклузив таблоид 18.30 РТЛ данас 19.05 Крв није вода 20.00 Ружа ветрова 21.00 Сулејман величанствени 22.00 Кућанице, хуморна серија 23.45 РТЛ вести 00.00 немогућа мисија 3, филм 02.05 Астро шоу 03.05 РТЛ данас

не мо гу ћа ми си ја 3 да ле ко од не мо гу ћих ми си ја и смр то но сних ак ци ја, бив ши тај ни агент Итан Хант за по чео је но во по гла вље у свом жи во ту - про на шао је срод ну ду шу и остао при су тан у ИМФ-у као мен тор но вих аге на та. Али ка да за вре ме ми си је не ста не јед на од ње го вих шти ће ни ца, Хан ту је вра ћен ста тус ак тив ног аген та... Уло ге: Том Круз, Фи лип Сеј мур Хоф ман, Винг Рајмс, Би ли Кур дуп, Ми шел Мо на ган, Ке ри Ра сел Ре жи ја: Џеј Џеј Абрамс (РТЛ, 00.00)

Ке ри Ра сел

07.15 08.10 09.05 09.55 10.50 11.15 11.40 12.35 13.30 14.25 15.20 16.15 17.10 18.05 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00

Амерички чопери прљави послови Опасан лов преживљавање Како то раде? Како се прави? врхунско градитељство Генералка Трговци аутомобилима Амерички чопери Разоткривање митова прљави послови Опасан лов преживљавање Како се прави? Разоткривање митова Савети за безбедну вожњу преживљавање у аутомобилу Страствени риболовци пецање голим рукама

08.30 10.15 10.30 11.30 12.30 12.45 15.15 17.00 19.00 20.00 21.00 23.00 23.15 00.15 00.45 01.15

Тенис Сви спортови Бициклизам Сви спортови Коњички спорт Фудбал Тенис Фудбал Фудбал Бокс Бокс Мотоспортови Фудбал Аутомобилизам Супербајк Мотоспортови

Ki{ je iz Beograda oteran motkom

LA DI MIR GLI GO ROV: Kao ne ko ko ga mi ide ju pro fi ta. Pro fi ta {i su, pak, bi li za kri ti ku je re ìm, Tu| man je po ~eo da igra pri zna va we pro fi ta kao mo ti va ra da, ali se po ne ku ulo gu zbog ko je }e, po sle Hr vat skog sta vqa lo pi ta we ka ko da pla te ne po je du pro fit. pro qe }a, i}i u za tvor. Isti na, krat ko. Mno go vi Kad je po~ela pri~a o reformi krajem osamdese{e je stra dao Vla do Go to vac, pra vi li be ral ni na - tih, najtvr|i orah bilo je svojinsko pitawe. Od ci o na li sta. Da kle, slo bo da ~o ve ka u okvi ru slo - dru{tvene svojine se najteè odustajalo. bo de na ci je. I pr vo bit ni srp ski li be ra li bi li su - U ono vre me pro blem je bio ka ko se oslo ni ti ta vr sta na ci o na li sta: Vla di mir Jo va no vi} je na me ha ni zam tr ì {nog pri vre |i va wa. Da li je pri pa dao toj gru pi, ili, ka sni je, Zo ran Ga vri lo vi}. Ti qu di dr è do ko lek tiv nog iden ti te ta, ali kao ne ka kvog gra |an skog eto sa i ka ù: ni smo mi na ci ja ko ja tu ~e i ubi ja, ve} dr ì mo do vred no sti i po {tu je mo dru ge. Tom kru gu pri pa da ju i qu di ko ji su, ka sni je, bi li pro tiv Mi lo {e vi }a sa gra |an skog sta no vi {ta. Ali, na ci o na li zam ka rak te ri sti ~an za tzv. di si den te u Sr bi ji ni je ni li be ra lan ni gra |an ski. To je auto ri tar ni na ci o na li zam, ko ji je prak ti~ no za oslo ba |a we te ri to ri ja, a ne qu di. Tu| man je za go va rao hr vat ski na ci o na li zam kao an ti fa {i sti~ ku i sa vre me nu al ter na ti vu ono me {to se tad do ga |a lo. U tom pe ri o du je on po sta jao po li ti~ ka li~ nost. Bio je i ve o ma zna ~aj na par tij ska li~ nost, Po smrt no su svi za vo le li \in |i }a ma da iz ba ~en iz par ti je. On je i sta ri ka dar, ge ne - to kqu~ ni me ha ni zam re {a va wa pri vred nih pro ral, i imao je do bre ve ze sa po je di nim naj vi {im ble ma, po je di na~ nih, dru {tve nih, na ci o nal nih? hr vat skim ru ko vo di o ci ma. Ne po ma è kad ne ko ka è, kao {to se i tad go vo Ako je Tripalo u Hrvatskoj morao taj spora- ri lo: ni u Ame ri ci ni je sve ide al no. Na rav no da zum sa Srbima da proda Tu|manu i kompaniji oko ni je. Tu je, po mom mi {qe wu, r|a va uslu ga Bran ka wega, kakva je bila situacija u Srbiji? Hor va ta, ko ji je bio vr lo spo so ban i in te li gen tan - U Sr bi ji je tad ak tu e lan spor sa Do bri com i ~o vek, ali ve li ki pro tiv nik tr ì {ta. ce lom do mi nant nom ran ko vi }ev skom struk tu rom, Ta ko sa ma dru {tve na svo ji na prak ti~ no ni je ta ko da su La tin ka i Ni ke zi} bi li ma wi na. Wih bi la spor na, sve do Baj ta. Do du {e, bi lo je ras je po dr à vao Pe tar Stam bo li}, ali Dra à Mar - pra va da se uve de ne ki ak ci o nar ski si stem, ali su ko vi}, is ku sni par tij ski ka dar, na ko ga se Broz krat ko tra ja le. Glav ne bit ke su se vo di le oko dru oslo nio u ob ra ~u nu sa li be ra li ma - ni je. Isti ne {tve ne svo ji ne, po ~ev od to ga ka ko da se de fi ni ra di, on ni je bio ran ko vi }e vac, na pro tiv. U Sr bi - {e - da li je to ne svo jin ski ob lik, ko lek tiv na ji je tad, i u par ti ji, pr vo zbog svo ji na ili svo ji na pred u ze }a. ob ra ~u na sa Ran ko vi }em, pa je On da se po sta vqa lo pi ta we Mar ko Ni ke zi} i La tin ka zi~ ke afe re, po sto jao do sta ka ko da se ta imo vi na re gi sna àn na ci o na li zam. Me |u Pe ro vi} su bi li po pu lar ni stru je, na ni vou op {ti ne, re stu den ti ma su, pak, so ci jal ne kod ve o ma ma log bro ja qu di. pu bli ke ili fe de ra ci je. Bio te me bi le kqu~ ne. je niz teh ni~ kih stva ri - ko me U par ti ji i na ro du uop {te Mar ko i La tin ka su bi li se, re ci mo, pla }a po rez. Ne ni su. Po sta li su, ti pi~ no po pu lar ni kod ma log bro ja qu mo è dru {tvo da bu de po re ski di. U par ti ji i na ro du ni su. ob ve znik, ve} pred u ze }e. U su za Sr bi ju, tek ka da je Broz Po sta li su, ti pi~ no za Sr bi {ti ni, dru {tve no vla sni po ~eo da ih na pa da ju, tek kad je Broz po ~eo da ih {tvo je bi lo u osno vi sve ga i i na r o ~ i t o po s le sme n e na pa da i na ro ~i to po sle sme mno go va `ni je od sa mo u pra ne. \in |i}, dok ga ni su ubi li, vqa wa. Sa mo u pra vqa we je, na bio je naj ne po pu lar ni ji na sve tu. Po sle to ga svi kra ju kra je va, me nax ment, ma da se i tu po sta vqa do |u na po greb i pla ~u. I Da ni la Ki {a su ote ra - pi ta we po de le nad le `no sti iz me |u pred u ze }a i li mot kom, a kad je umro, pra vi li od we ga iko nu. dru {tva, ako je dru {tvo vla snik, a ne pred u ze }e. Slo bo dan An to ni} je pi sao ka ko iz me |u \in |i Kqu~ no pi ta we sa ma kro e ko nom ske ta~ ke gle }a i Mi lo {e vi }a ne ma go to vo ni ka kve raz li ke. di {ta, kao i da nas, bi lo je ka ko da se kon tro li {u Da je \in |i}, u stva ri, bio na ci o na li sta i bo rac pla te. On da se po sta vi lo i pi ta we ujed na ~a va wa za ko sov sko pi ta we. U Be o gra du, dok si ìv, ti si pla ta: za {to da ~i sta ~i ca u in sti tu tu ima ma wu ni {ta, pro da na du {a, iz daj nik. Kad si mr tav, ti si pla tu ne go ona u elek tro pri vre di? Vr {en je pri na{, jer ne ko {ta{ vi {e ni {ta i sva ko gle da ako ti sak da se ce na ra da ujed na ~i. Kqu~ ni pro blem mo è da uhva ti ne {to. bio je dru {tve na svo ji na, jer se ni je zna lo na ~i ji Koliko su uop{te liberalizam i zalagawe za te ret se sve od lu ke do no se. Na ko me je, re ci mo, trì{te bili zastupqeni u nau~nim krugovima, kraj wa od go vor nost kad tre ba da se vra }a ju stra ni na univerzitetu? kre di ti? Taj pro blem se po ja vio kod pre go vo ra sa - U eko nom skoj na u ci se vo dio ve li ki spor iz - MMF-om. Od ko ga po ve ri o ci tre ba da ute ru ju pa me |u tzv. do ho da {a i pro fi ta {a. Mi la din Ko ra} re: od re pu bli~ kih vla da ili sa ve zne vla de? On da je spa dao u do ho da {e, a Zo ran Pja ni} u pro fi ta - je za u zet stav da svi od go va ra ju za sve. Za to su i do {e. Obo ji ca su bi li pro fe so ri be o grad skog Eko - ho da {i i pro fi ta {i bi li na kri vom tra gu, jer su nom skog fa kul te ta i, na rav no, ~la no vi par ti je. i jed ni i dru gi pret po sta vqa li dru {tve no vla Kraj we upro {}e no, do ho da {i su od ba ci va li i sa - sni {tvo.

Аутор Ми јат Ла ки ће вић и из да вач, бе о град ски Фонд за отво ре но дру штво, цео ти раж књи ге „ИС пРЕд вРЕ МЕ нА” по кло ни ли су Фон да ци ји нУнС-а за по моћ но ви на ри ма (Ре сав ска 28/II, Бе о град, тел. 011/334–3255, 334-3136, и-мејл nuns@nuns.rs). Бесплатан примерак добићете ако уплатите донацију од 500 динара у нУнС-у, или преко поште/банке на рачун 160-322767-29, с назнаком: Корисник: Фондација нУнС, сврха уплате: донација

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

utorak11.septembar2012.

dnevnik

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Иако је Мар сов дан, ваш дан, ипак ни сте до вољ но при сут ни у по слу, ко ли ко вас ани ми ра по ро ди ца и ат мос фе ра у ку ћи. Ми сли ма сте са де цом. Љу бав на аван ту ра и не стр пље ње.

BIK 20.4-20.5.

Вре ме је да уре ђу је те свој жи вот ни про стор, по свом на хо ђе њу и естет ском из ра зу. Ку пу је те или до би је те на ме штај и сит ни це за укра ша ва ње ам би јен та. Стра сти.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

11. septembar 2012.

Аст мос фе ра на рад ном ме сту је под ло жна про ме на ма. Др жи те се сво јих на че ла и на ме ра, па не ће те по гре ши ти. Не ко би да вас скре не са пу та успе ха ко јим иде те.

Емо тив ни сте и по треб на вам је по др шка парт не ра, ма кар са мо вер бал но. По ве ћа ње при хо да ће вам по пра ви ти рас по ло же ње, али и апе тит за шо пинг. Нео че ки ва ни су сре ти.

Ула ском бо ги ње Ве не ре у ваш знак, по чи ње те да се до те ру је те и уре ђу је те сво је окру же ње. Ви ше па жње по кла ња те оним ле пим ства ри ма ко је пу но зна че. Љу бав.

Др жи те се од ре ђе ног ауто ри те та ко ји вас ве о ма це ни и осла ња се у ве ли кој ме ри на вас, па не ће те по гре ши ти. По го то во у по слу. Је дан му шка рац вас по шту је.

Nena Radaшin, astrolog nenaradasin@gmail.com

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Пра во је вре ме за ка пи тал не и зва нич не по те зе и по сло ве. Мо же те да ре гу ли ше те не ка зна чај на пи та ња, не крет ни не, суд ска ре ше ња, уго во ре, кре ди те, спон зо ре.

У осно ви, ово је по зи ти ван и успе шан по слов ни и пе ри од за вас. На рав но, у све му сте упу ће ни на дру га, па мо ра те са ра ђи ва ти нај бо ље што уме те. Тај не стра сти.

По ла ко али си гур но осе ћа те оп те ре ће ње и пре за си ће ње оба ве за ма и ру ти ном ко ју има те и но си те већ ду же вре ме. По треб но вам је рас те ре ће ње и про ме на. Љу бав, та ко ђе.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Пре к о при ја те ља до ла зи те до дра ге осо бе или не ког дру гог ви да по др шке, нов ца, до брог са ве та или пу то к а за. У сва ком слу ча ју, дру штве ни жи вот се ак ти ви ра, по но во.

Дру штве ни сте и по жр тво ва ни. Али, као да у свим том од но си ма за по ста вља те и за бо ра вља те се би и сво је при о ри те те. Де фи ни ши те их, за по че так, а за тим не мој те од у ста ја ти.

Има те по зи ти ван уплив Ме се ца из во де ног зна ка, па и по др шку јед не жен ске осо бе. Ин ту и ци ја вас до бро упу ћу је, та ко да се пре пу сти те уну тра шњем гла су.

TRI^-TRA^

V REMENSKA

Вен ча ли се Ра јан и Блејк PROGNOZA

ПРетежно

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica 31 Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 30 Niш

Evropa

Сунчано

НО ВИ САД: То пло и пре те жно сун ча но, уз ма ло обла ка ују тру. Ду ва ће уме рен ју го и сточ ни ве тар. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 14, а мак си мал на 31 сте пен. ВОЈ ВО ДИ НА: То пло за ово до ба го ди не. Ују тру ма ло облач но, а сре ди ном да на и по сле под не сун ча но. Ду ва ће уме рен ју го и сточ ни ве тар, у ју жном Ба на ту по вре ме но по ја чан. При ти сак из над нор ма ле. Тем пе ра ту ра од 12 до 31 сте пе н. СР БИ ЈА: То пло за ово до ба го ди не са ду жим сун ча ним пе ри о ди ма. Ују тру ће би ти ма ло обла ка на се ве ру, а по под не сле ди раз вој обла ка на ју гоз па ду и ју гу Ср би је где су мо гу ћи ре ђи ло кал ни пљу ско ви. Ду ва ће уме рен ју го и сточ ни ве тар у По мо ра вљу и По ду на вљу, а у оста лим кра је ви ма слаб ис точ ни и се ве ро и сточ ни. При ти сак из над нор ма ле. Тем пе ра ту ра од 9 до 32 сте пе на. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: У сре ду пре те жно сун ча но и то пло за ово до ба го ди не уз уме рен ју го и сточ ни ве тар у По мо ра вљу и По ду на вљу. Кра јем да на ки ша и пљу ско ви сти жу са за па да и се ве ро за па да. У че твр так за хла ђе ње са ки шом у ве ћи ни кра је ва. У пе так све же са ки шом на ју гу Ср би је.

БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Би о ме те о ро ло шке при ли ке при ја ће ве ћи ни хро нич них бо ле сни ка. Опрез се ипак са ве ту је осо ба ма са пси хич ким и ср ча ним те го ба ма. Од ме те о ро пат ских ре ак ци ја мо гу се ја ви ти гла во бо ља, не са ни ца и сма ње на кон цен тра ци ја.

Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

Beч

Varшava

Kijev

Moskva

Oslo

St. Peterburg 20 Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

Глу мац Ра јан Реј нолдс (35), бив ши су пруг Скар лет Јо хан сон, дру ги пут је стао на лу ди ка мен, вен чао се са ко ле ги ни цом Блејк Лај вли (25), на при ват ној це ре мо ни ји у Вир џи ни ји, пи ше аме рич ка штам па. Пар је у ве зи тек го ди ну да на, па ни је по зна то за што су из не на да упри ли чи ли свад бу. На ве се љу је пе ва ла Фло ренс Велч из бен да „Florence and the Machine”. Реј нолдс је био у бра ку са хо ли вуд ском секс бом бом Скар лет Јо хан сон, док је Лај вли је ва би ла у ве за ма са Ле о нар дом ди Ка при јом и ко ле гом из се ри је „Тра ча ра” Пе ном Беџ ли јем.

VIC DANA Са ве ту је учи те љи ца: - Пе ри це, не тре ба да се ту чеш. Тре ба да на у чиш да узи маш и да да јеш. - То сам баш и ура дио. Дао сам му ша мар и узео ужи ну.

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

132 (-10)

Slankamen

200 (-14)

Apatin

196 (-17)

Zemun

252 (1)

Bogojevo

175 (-21)

Panчevo

270 (0)

Smederevo

460 (12)

Baч. Palanka 198 (-22) Novi Sad

173 (-21)

Tendencija opadawa

SAVA

N. Kneжevac

170 (-1)

S. Mitrovica

27 (1)

Tendencija stagnacije

Senta

244 (0)

Beograd

196 (2)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

325 (0)

Tendencija stagnacije i opadawa

Titel

182 (-14)

NERA

Jaшa Tomiћ

Hetin

72 (2)

TISA

-94 (-2)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije i opadawa

Kusiћ

24 (0)

Reшeњe iz proшlog broja