Dnevnik 11.oktobar 2012. by jovan radosavljevic

NOVI SAD *

^ETVRTAK 11. OKTOBAR 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23584 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

„Dnevnikova” galerija prvaka

str. 10

POKRAJINSKA VLADA NA JUÊRA[WOJ SEDNICI ZATRA@ILA ÎST RAÛN S REPUBLIKOM

Koliko Vojvodina ta~no upla}uje u buyet

str. 4

EVROPSKA KOMISIJA: SRBIJA NIJE DOBILA DATUM

Teritorijalni integritet protiv podele Kosova

str. 2

VU^I] I VEQOVI] RAZGOVARALI S POLICAJCIMA ZADU@ENIM ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE

Milan ]uk optu`en za mito

str. 13

LEPOTA I SNAGA ^ETVOROTO^KA[A: Novi, sna`ni, sjajni, lepi automobili najpoznatijih svetskih proizvo|a~a, izlo`eni na Novosadskom sajmu, privla~e qubiteqe ~etvoroto~ka{a. Kako i ne bi kad je ponuda odli~na, jer se ~ak 29 automobila premijerno prikazuje u na{oj zemqi, a uz

^UDNI RA^UNI ZA ELEKTRI^NU ENERGIJU STI@U I VOJVO\ANIMA

Oktobarsko poskupqewe struje pla}amo i u septembru str. 4 YUMBUS U BA^KOPALANA^KOM PARLAMENTU

Tu~a odbornika, sa cepawem i ~upawem

Sve`ije, ali sun~ano Najvi{a temperatura 18 °S

str. 11

NASLOVI

Ekonomija 4 NBS: Cene ska~u, proizvodwa pada

Dru{tvo 6 Matica srpska dobila od Pokrajine milion dinara za projekte

Novi Sad

Crna

9 Tr`ni centar „Big Si” danas otvara vrata

Vojvodina

13 Ustavni sud Srbije o izboru Nate Mesarovi}

Ekologija

11 Tri Somborca pitali za platu, a dobili otkaz

JU^E PO^EO STUDENTSKI FESTIVAL KULTURE „KAMPUS FEST”

22 Moratorijum na izgradwu nuklearnih elektrana jo{ tri godine

Mesto kreativnog izra`avawa

str. 7

SPORT

n SRPSKI DERBI TIPSAREVI]U

to, „Auto-{ou – Novi Sad” jedini je sajam automobila koji se ove godine odr`ava u Srbiji. Izlo`eni su: „fijat 500L”, vozila koja ko{taju oko 5.000 evra, a ima i onih za koje treba i vi{e od 200.000 evra, pa do nedeqe ima vremena za odluku koji izabrati. D. Ml.

Foto: F. Baki}

U VI[EM SUDU U SOMBORU PO^ELO SU\EWE POTPREDSEDNIKU SKUP[TINE AP VOJVODINE

Foto: R. Hayi}

Ne}e biti pritiska na policiju i tu`ila{tva str. 3

n PO^IWU ODBOJKA[KA TAKMI^EWA

n START KO[ARKA[KE EVROLIGE

str. 14 – 18

n ORLOVI PUNI SAMOPOUZDAWA

POLiTikA

~etvrtak11.oktobar2012.

dnevnik

EVROP SKA KO MI SI JA: SR BI JA NI JE DO BI LA DA TUM

REKLI SU Jo va no vi}: Vla sti su kri ve Li der LDP-a ê do mir Jo va no vi} sma tra da je iz ve {taj EK-a vr lo ne ga ti van. On je oce nio da je to „pre lom na ta~ ka” u ko joj }e Sr bi ja iza bra ti da se okre ne stvar nim re for ma ma i mo der ni za ci ji, ili osta ti u du bo koj „za ve tri ni” ne u spe {ne tran zi ci je, stal nog za o sta ja wa i tra è wa ali bi ja u dru gi ma za pro ma {a je svih svo jih vla sti u pro te klih osam go di na. Jo va no vi} je na po me nuo da Sr bi ja sa mo kroz po ~e tak pre go vo ra i u~la we we u EU mo è ostva ri ti vi tal ne in te re se, ali i re {i ti i re lak si ra ti ne re {e na te ri to ri jal na pi ta wa. „Iz ve {taj Evrop ske ko mi si je je di jag no za se bi~ ne am bi ci je pred sed ni ka Sr bi je To mi sla va Ni ko li }a i vla da ju }e ko a li ci je da ne ù ri mo u evrop skim in te gra ci ja ma, kao i pro ma {a ja pret hod ne vla de, ko ja je stal no kal ku li sa la od la ù }i nu `ne re for me”, na veo je Jo va no vi} u pi sa noj iz ja vi Ta nju gu.

Ko {tu ni ca: Od ba ci ti zah tev EK-a Zah tev Evrop ske ko mi si je da Sr bi ja po {tu je te ri to ri jal ni in te gri ti tet Ko so va pred sta vqa do sa da naj gru bqu po ru ku Bri se la u na sto ja wu da stvo ri ne za vi snu dr à vu Ko so vo, i Sr bi ja tre ba ja sno da od ba ci ta kav zah tev, po ru ~io je pred sed nik DSS-a Vo ji slav Ko {tu ni ca. On je u pi sa noj iz ja vi Ta nju gu re kao da je sa da ve li ka od go vor nost na sa da {woj vla sti da u po sled wem tre nut ku za u sta vi pro ces ko ji Sr bi ju uvla ~i u stva ra we al ban ske dr à ve na te ri to ri ji Sr bi je. „Ni jed na dr à va u Evro pi ne bi pri hva ti la zah tev da po {tu je te ri to ri jal ni in te gri tet de la sop stve ne te ri to ri je i Sr bi ja, po zi va ju }i se na me |u na rod no pra vo, tre ba ja sno da od ba ci taj zah tev. Ne mo è se do pu sti ti da evrop ske in te gra ci je pred sta vqa ju ma sku za stva ra we ne za vi snog Ko so va. Ta kvi uslo vi EU zah te va ju ne dvo smi slen od go vor Sr bi je”, na gla sio je Ko {tu ni ca.

Te ri to ri jal ni in te gri tet protiv po de le Ko so va Sr bi ja u Bri se lu ju ~e ni je do bi la da tum za ot po ~i wa we pre go vo ra o ~lan stvu u EU, {to je bi lo o~e ki va no, iz ve {taj o na pret ku na pu tu ka EU je ot pri li ke ona kav ka kav je i o~e ki van, ali se neo ~e ki va no u iz ve {ta ju Evrop ske ko mi si je po ja vio zah tev da „Sr bi ja tre ba da po {tu je te ri to ri jal ni in te gri tet Ko so va”. Od mah je na to re a go vao pre mi jer Ivi ca Da ~i}, tvrd wom da bi ta kav stav mo gao za tvo ri ti di ja log Be o gra da u Pri {ti ne. On je iz ja vio da je po mi wa we te ri to ri jal nog in te gri te ta Ko so va u iz ve {ta ju EK-a ne pri hva tqi vo za Sr bi ju jer te ri to ri jal ni in te gri tet pod ra zu me va su ve re ni tet. Pre mi jer je na -

Ko so va, ve} uka zu je na to da se Evrop ska ko mi si ja pro ti vi po de li Ko so va”. – Te ri to ri jal ni in te gri tet ni je ve zan za Sr bi ju, ni ti je taj ter min ve zan sa sta tu som Ko so va. To je ja san sig nal da Ko mi si ja ne `e li po de lu Ko so va – pre ci zi rao je Fi le u iz ja vi Ta nju gu. Iz ve {taj Evrop ske ko mi si je o na pret ku Sr bi je, ina ~e, isto vre me no je pred sta vqen u Bri se lu i Be o gra du, gde ga je pre mi je ru Sr bi je uru ~io {ef De le ga ci je EU u Sr bi ji Ven san De `er. On je tim po vo dom iz ja vio da od no si Bri se la i Be o gra da ni ka da ni su bi li ta ko sna `ni kao da nas, ali da u na pret ku Sr bi je ka EU, osim naj -

De le vi}: Iz ve {taj ni je iz ne na |e we Pred sed ni ca skup {tin skog Od bo ra za evrop ske in te gra ci je Mi li ca De le vi} iz ja vi la je ju ~e da sa dr àj iz ve {ta ja EK-a ni je iz ne na |e we ni u po gle du oce ne ono ga {to je do sa da u~i we no, ali ni u po gle du o~e ki va wa ono ga {ta tre ba da se u~i ni. Ona je Ta nju gu re kla da iz ve {taj kon sta tu je da su re form ski pro ce si i pro ce si re {a va wa po li ti~ kih pro ble ma za sta li zbog odr à va wa iz bo ra, ali i da su iz bo ri bi li fer i po {te ni, s po zi tiv nim oce na ma OEBS-a, i da je for mi ra na Vla da po sve }e na pro ce su na stav ka evrop skih in te gra ci ja. – Nor ma li za ci ja od no sa Be o gra da i Pri {ti ne je jo{ pro {le go di ne de fi ni sa na kao kqu~ ni pri o ri tet. Tra ì se ob no va di ja lo ga, po sti za we no vih re {e wa u di ja lo gu, pa ~ak i {i rih po li ti~ kih re {e wa kao i pri me na re {e wa ko ja su do sa da u di ja lo gu Be o gra da i Pri {ti ne do go vo re na – za kqu ~i la je Mi li ca De le vi}.

Voj vo |a ni ugo sti li evrop ske re gi je Re gi o nal na sa rad wa re gi ja Za pad nog Bal ka na i ko li ko su o~e ki va wa od sa rad we is pu we na, bi la je jed na od te ma pa ne la odr `a nog u Mi si ji Sr bi je pri EU, u okvi ru Evrop ske ne de qe re gi ja i gra do va. Kan ce la ri ja Voj vo di ne u Bri se lu, za jed no s austrij skom re gi jom [ti ri ja, ugo sti la je pred stav ni ke de vet evrop skih re gi ja i gra do va u na me ri da de fi ni {e na ~i ne sa rad we za na red ni pe riod. Di rek tor Kan ce la ri je Voj vo di ne u Bri se lu Pre drag No vi kov na gla sio je da je Po kra ji na do sa da us pe la da pri vu ~e vi {e od 630 evrop skih pro je ka ta, {to ne bi bi lo mo gu }e bez

part ne ra ko je da nas ima, od Hr vat ske, pre ko Slo ve ni je, Ma |ar ske do Austri je i dru gih evrop skih ze ma qa. Pri su stvo Voj vo di ne u Bri se lu po zdra vio je vi {i sa vet nik pre mi je ra Ma |ar ske @olt Be ~e, re kav {i da je Po kra ji ni me sto u cen tru Evro pe jer }e to ne mi nov no po vu }i za so bom i dru ge re gi o ne Sr bi je. Pa nel-ras pra vi pri su stvo va li su pred stav ni ci austrij ske re gi je [ti ri ja, gra da Ri je ke, Kan to na Sa ra je vo, Ku jav sko-po mor ske re gi je iz Poq ske, Sko pqa, Ma ri bo ra, Cen tral no ma |ar ske re gi je i Va ra `di na. P. K.

Uki nu ta Kan ce la ri ja sa ve ta za de cen tra li za ci ju Vla da Sr bi je do ne la je na ju ~e ra {woj sed ni ci od lu ku o uki da wu Kan ce la ri je Na ci o nal nog sa ve ta za de cen tra li za ci ju. Ta od lu ka je do ne ta zbog po tre ba re or ga ni za ci je ad mi ni stra ci je i u ci qu sma we wa tro {ko va, a za po sle ne }e pre u ze ti Mi ni star stvo re gi o nal nog raz vo ja i lo kal ne sa mo u pra ve.

Da ~i}: Do sta sam uz ne mi ren Pre mi jer Sr bi je Ivi ca Da ~i} ka è da zah tev iz do ku me na ta EK-a da Sr bi ja po {tu je te ri to ri jal ni in te gri tet Ko so va pre ti di ja lo gu Be o gra da i Pri {ti ne. – Do sta sam uz ne mi ren ta kvom iz ja vom jer, ume sto da po mog ne po ~et ku di ja lo ga, ona ga mo è za tvo ri ti. Mo `da je bi lo po {te ni je od Sr bi je tra ì ti da pri zna ne za vi snost Ko so va ne go da pri zna dr àv ni in te gri tet – re kao je Da ~i}. ja vio da }e na pred sto je }em su sre tu s Fi le om tra ì ti od ko me sa ra da se to raz ja sni, ali je iz Bri se la sti glo po ja {we we ko me sa ra za pro {i re we [te fa na Fi lea da po me nu ta for mu la ci ja „ne pre ju di ci ra sta tus

va `ni jeg uslo va ko ji je una pre |e we di ja lo ga s Ko so vom, tre ba u~i ni ti mno go to ga u re for ma ma pra vo su |a, vla da vi ne pra v a, so c i j al n e po l i t i k e, eko n o m i j e, ener g e t i k e i za {ti ti `i vot ne sre di ne.

Pred sta vqa ju }i iz ve {taj u Spoq no po li ti~ kom od bo ru EP-a u Bri se lu, ko me sar za pri {i re we [te fan Fi le re kao je da je EK kon sta to vao na pre dak Sr bi je na evrop skom pu tu, ali i broj ne sla bo sti u obla sti vla da vi ne pra va, i za tra ìo kon struk tiv no an ga ò va we u nor ma li za ci ji od no sa s Ko so vom. Upra vo za stoj u di ja lo gu Be o gra da i Pri {ti ne raz log je {to Sr bi ja ni je do bi la da tum, a kad je re~ o dru gim te ma ma, Ko mi si ja je kon sta to va la da Sr bi ja na sta vqa da is pu wa va po li ti~ ke kri te ri ju me iz SSP-a, da su pro te kli iz bo ri po ka za li da je de mo kra ti ja kon so li do va na i da Sr bi ja u pot pu no sti sa ra |u je s Ha {kim tri bu na lom, ma da se tu kao pro blem i da qe is po sta vqa ot kri va we mre è po ma ga ~a ha {kim be gun ci ma. Iako se kon sta tu je da se u Sr bi ji u na ~e lu po {tu ju qud ska pra va, u iz ve {ta ju se na vo di da je po treb no ulo ì ti do dat ne na po re na za {ti ti pra va ma wi na, a u iz ve {ta ju se po seb no po mi we da je „Pa ra da po no sa„ ove go di ne po no vo za bra we na, upr kos ustav nim ga ran ci ja ma pra va na slo bod no oku pqa we i udru ì va we. U tom smi slu, Ko mi si ja zah te va da se us po sta vi dru {tve ni di ja log s pred stav ni ci ma LGBT-za jed ni ce da bi i ta ma wi na mo gla uì va ti pra va ko ja su joj za ko nom za ga ran to va na. Ko mi si ja je utvr di la da je ma lo to ga ura |e no na us po sta vqa wu de mo krat ske kon tro le nad si ste mom bez bed no sti. Ko rup ci ja i or ga ni zo va ni kri mi nal jo{ uvek pred sta vqa ju ozbi qan pro blem, ka è se u iz ve {ta ju, a na ak ci o ni plan i stra te gi ju bor be pro tiv ko rup ci je se jo{ ~e ka, dok za kon sku re gu la ti vu tre ba zna ~aj no po boq {a ti. Ko mi si ja sem to ga o~e ku je da se uspe {no pro ce su i ra ju slu ~a je vi

Fi le: Sr bi i evrop ski re~ nik – U Be o gra du }u raz go va ra ti o ono me {to se od Sr bi je kao ze mqe kan di da ta o~e ku je – re kao je Fi le uo~i pu ta u Be o grad, pod se tiv {i na to da Sr bi ja taj sta tus ima od mar ta i da su „o~e ki va wa vi so ka”. – Raz go va ra }u i o to me da je deo to ga da srp ski po li ti ~a ri na sta ve da bu du Sr bi, ali isto vre me no da po sta nu evrop ski po li ti ~a ri, s evrop skim re~ ni kom i evrop skom pla nom ra da. vi so ke ko rup ci je, kao i iz do me na or ga ni zo va nog kri mi na la. Deo iz ve {ta ja po sve }en eko no mi ji uka zu je na broj ne pro ble me: slab pri vred ni rast, ne za po sle nost od 25 od sto i rast bu xet skog de fi ci ta, a Ko mi si ju na ro ~i to bri ne na ru {a va we ne za vi sno sti Na rod ne ban ke. Ko mi si ja za kqu ~u je da su u eko no mi ji neo p hod ne struk tur ne re for me, ali da je na to me po sled wu go di nu da na ura |e no ve o ma ma lo.

Pa je vi}: Da ~i} ni je znao i o~e ki vao Di rek tor Vla di ne Kan ce la ri je za evrop ske in te gra ci je Mi lan Pa je vi} iz ja vio je za B-92 da ju ~e Vla da Sr bi ja ni je raz ma tra la iz ve {taj Evrop ske ko mi si je o na pret ku Sr bi je i Stra te gi ji o pro {i re wu EU i da }e ti do ku men ti mi ni stri ma bi ti do stup ni da nas. Na pi ta we da li je nor mal no da u da nu ka da su pred sta vqe ni ti do ku men ti Vla da o wi ma ne ras pra vqa, Pa je vi} je ka zao da ni je mo gu }e da Vla da raz ma tra

ne {to {to je pre mi jer do bio „na ru ke dva sa ta pre po ~et ka sed ni ce”. – Ne ma po tre be da se o to me raz go va ra pa ni~ no, po go to vo ka da sam iz ve {taj i stra te gi ja ni su pre ve de ni – ka zao je Pa je vi}. Na mol bu da pro ko men ta ri {e ne go do va we pre mi je ra Ivi ce Da ~i }a {to u Stra te gi ji pi {e da Sr bi ja mo ra da po {tu je te ri to ri jal ni in te gri tet Ko so va, Pa je vi} je re kao da je Da ~i} ta ko re a go vao za to {to je

bio iz ne na |en „ti me {to je to prak ti~ no we mu tek da nas pred sta vqe no”. – Uobi ~a je no je da se, ka da ne ko ho }e da sa op {ti ne {to {to je for mu li sa no dru ga ~i je ne go ra ni jih go di na, to na ne ki di plo mat ski ili ne zva ni ~an na ~in na ja vi ono me ko me se ta no vost sa op {ta va – ka zao je on. – Pret po sta vqam da je we go vo uz ne mi re we i ne za do voq stvo do {lo pre sve ga {to ni je znao i o~e ki vao.

Stan ko vi}: Po ma lo gor ka pi lu la Iz ve {taj Evrop ske ko mi si je o na pret ku Sr bi je u pro ce su evro in te gra ci ja po tvr da je da smo su o ~e ni sa ni zom po l i t i~ k ih ve o m a te { ko spro vo di vih zah te va, od ko jih je za srp sku jav nost i po -

li ti~ ku eli tu naj te `i onaj ko j i se od n o s i na Ko s o v o, oce na je ju ~e ana li ti ~ar po li ti~ kih pri li ka De ja na Vu ka Stan ko vi }a.Jed nom re~ ju, sma tra sa go vor nik Ta nju ga, pri li~ no po sla za Vla du Sr -

bi je, po seb no zbog ~i we ni ce da po ten ci ra we „ko sov skog uslo va” za da qi na sta vak in te gra ci ja ne mi nov no pod ra zu me va i otva ra we de ba te o bu du} no sti srp skog pu ta ka ~lan stvu u Evrop skoj uni ji.

Ne dvo smi sle ne zah te ve ko ji do la ze iz Bri se la i ko ji u prak ti~ nom smi slu obe smi {qa va ju kri la ti cu ko ja je du go vre me na va `i la kao mo to srp ske po li ti ke - „I Evro pa i Ko so vo”.

TVIT CRTICA Du li }ev po zdrav svi ma Ma da je re kao da ne }e kon tak ti ra ti sa svo jim fa no vi ma, eks mi ni star Oli ver Du li} ipak ni je „iz dr `ao“ da se ne ogla si na laj ni. „Kao {to re koh i da po no vim: ni ka da kr {io za kon, da li do zvo le svi ma, ni ka da uzeo pa re ili o{te tio ne ko ga... to je bi la mo ja od bra na... Po zdrav svi ma...„, po ru ~u je Du li} na kon {to je dao iz ja vu pred Spe ci jal nim tu `i la {tvom.

Ima li Miq ko sat Ne de le svi Du li }e vo do bro ras po lo `e we. Na pred wak Vla di mir \u ka no vi} je „qut“ na laj ni: „Ra di sa vqe vi }u, Ra di sa vqe vi }u, ti si bru ka srp skog tu `i la {tva“.

Po tom ka `e i ovo: „Mi slim da je do {ao kraj str pqe wu. Pu na po dr {ka Vu ~i }u ako se od lu ~i da ide na no ve iz bo re!“ Na opa sku „tvi te ra {a„: „Iz gu bi smo po la go di ne na to, ka da }e mo ne {to da ra di mo, pa re da za ra di mo“..., \u ka no vi} od go va ra: „Ka da se stvo re uslo vi da se onih ko ji sve mi ni ra ju oslo bo di mo“. Me |u na pred wa ci ma ima i onih ko ji su ipak ra po lo `e ni i za {a lu. Ta ko je Ma rio Ma le ti} za pi sao na laj ni: „Bio bi fa zon da su tra u ’Ku ri ru’ iza |e sli ka Miq ka Ra di sa vqe vi }a s jed nim od onih Du li }e vih sa to va :)„.

@iv ko vi} se pre mi {qa Ne ka da {wi pre mi jer i ~el nik DS-a Zo ran @iv ko vi} iz no si na laj ni: „Mno -

ge ~la no ve DS-a mu ~i di la ma da li da po dr `e Vu ~i }e vog (\i las) ili Da ~i }e vog (Ta di}) kan di da ta za pred sed ni ka stran ke„. Od go va ra mu, uz sa vet, Veq ko Mi lo {e vi}: „Ako si BIO i JE SI, mo ra{ no vu stran ku da for mi ra{, ide a lan je tre nu tak...„ @iv ko vi} }e za go net no: „Ne is kqu ~u jem tu mo gu} nost“.

Mr ko wi} i star le te Me |u na rod ni in sti tut za bez bed nost pra ti bor bu pro tiv kri mi na la i ko rup ci je. Sa svog „Tvi ter“ na lo ga pi ta: „[ta zna ~e iz ja ve Alek san dra Vu ~i }a da tra `i po dr {ku da po kre ne is tra gu pro tiv jed nog ak tu el nog mi ni stra (~i taj te: Mr ko wi }a). Ko mu bra ni?„

Do da ju i ovo: „Ne }e bi ti za ta {ka va wa ’slu ~a ja Mr ko wi}’, mi to ap so lut no ne }e mo do zvo li ti! Mi ni smo pot pi si va li ni sa kim ko a li ci o ne spo ra zu me„. S dru ge stra ne, di rek tor Be o grad ske fil har mo ni je Ivan Ta so vac „upo zo ra va“ s laj ne: „USIS (Udru `e we star le ta iz Sr bi je) sma tra da im se u~e sta lim na ja va ma hap {e wa i pri ~a ma o ko rup ci ji us kra }u je dra go cen me dij ski pro stor„.

qem mestu je u Briselu...“ Je{i} navodi i da je odr`an „sjajan sastanak sino} (utorak uve~e) ’Four Motors and Vojvodina’, Baden-Würtenberg, Catalonia, Lombardy i Rhone-Alpes. Plus Bosh, Daimler“. ... a sledi: „U junu Novi Sad doma}in predstavnicima ~etiri regije i predstavnicima kompanija iz tih regija!„, obnarodovao je Je{i} na lajni.

Za{to je Misija poluprazna

Funkcioner SPO-a Milan \uki} propratio je posetu predsednika Srbije Italiji. „Vidim na TV-u Toma se rukuje s Krkom, rek’o, ajde OK, pi{u jedni drugima pisma, rukuju se, sve je vest, kad ono – Latino Krka, Napolitano:-)„ S. St.

Potpredsednik vojvo|anske vlade Goran Je{i} najavio je na lajni sino}nu promociju Vojvodine i Novog Be~eja „u na{oj misiji, koja, ina~e, zvrji poluprazna... a mo`da na najbo-

Latino Krka

politika

dnevnik

VU^I] I VEQOVI] RAZGOVARALI S POLICAJCIMA ZADU@ENIM ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE

Ne }e bi ti pri ti ska na po li ci ju i tu ì la {tva Pr vi pot pred sed nik Vla de Alek san dar Vu ~i} po dr ào je po li caj ce ko ji su za du è ni za bor bu pro tiv ko rup ci je, ne za do voq ne pu {ta wem Oli ve ra Du li }a da se bra ni sa slo bo de. Vu ~i} je ju ~e, za jed no s di rek to rom po li ci je Mi lo ra dom Ve qo vi }em, raz go va rao s ne za do voq nim ope ra tiv ci ma po li ci je, ko ji ma je pre neo da ne }e bi ti po li ti~ kih pri ti sa ka na rad Tu ì la {tva i po li ci je. Na kon raz go vo ra s ne za do voq nom ope ra tiv ci ma srp ske

Ve qo vi} je iz ja vio da na po li ci ju ni ko ni je vr {io pri ti sak, kao i da na po li ci ju ne mo `e da se vr {i pri ti sak i da }e ona osta ti do sto jan stve na i ne -

On je ka zao da ne `e li da go vo ri o kon kret nim ime ni ma, ali je na po me nuo i slu ~aj iz ve snog pred sed ni ka jed ne op {ti ne u Sr bi ji ko ji je uhva }en u pri -

LDP: Novi slu~aj „Crvene beretke”? Po sla nik LDP-a Ne nad Mi li} re kao je da u Sr bi ji po sto je Ustav, za ko ni i ja sna pra vi la ko ja re gu li {u is tra ge i kri vi~ ne po stup ke, kao i ulo gu i gra ni ce pra va po li ci je i pra vo su |a u tim po stup ci ma. – Pre vi {e su tra gi~ na is ku stva ove ze mqe da bi smo do zvo li li da ovaj slu ~aj bu de pre pu {ten ~ar {ij skim pri ~a ma, na slo vim stra na ma ‘iz do bro oba ve {te nih iz vo ra‘ i sa mo vo qi po li ti ~a ra da prav du uzi ma ju u svo je ru ke. Sr bi ji ni je po tre ban ne ki no vi slu ~aj „cr ve ne be ret ke„ – ka zao je Mi li}, a pre neo LDP. po li ci je, Vu ~i} je ob ja snio da su se oni na jed nom na {li u pot ce we nom po lo à ju, ali da ni ko ne ma pra vo da vr {i pri ti sak na Tu ì la {tvo. Me |u tim, do dao je Vu ~i}, mo ra }e da se po {tu je i ono {to ra di po li ci ja, a wen rad, is ta kao je on, ni ko ne oma lo va à va.

Ka ko je na veo, to je pr vi put da se u Sr bi ji vo di is tra ga pro tiv ko rup ci je na svim ni vo i ma i da u to me po li ci ji tre ba pru ì ti svu po dr {ku. – Pri pad ni ci rad ne gru pe }e na sta vi ti svoj po sao da ra de u skla du sa za ko nom kao {to su ra di li do sa da. Ja ni sam ~uo ni jed nu di rekt nu pri med bu na spe ci jal nog tu ì o ca Miq ka Ra di sa vqe vi }a. One ko je sam ~uo, o wi ma je smo raz go va ra li i mi }e mo te pro ble me, kao dr à va ume ti da re {i mo – re kao je Vu ~i}. On je is ta kao da je raz go va rao s ve li kim bro jem pri pad ni ka

Od go va ra }e i jed na me ni bli ska oso ba (Alek san dar Vu ~i})

Da~i}: Nema {trajka, to je bilo upozorewe Pre mi jer Sr bi je i mi ni star unu tra {wih po slo va Ivi ca Da ~i} iz ja vio je da ne }e bi ti {traj ka spe ci jal ne rad ne gru pe, ko ja se ba vi bor bom pro tiv or ga ni zo va nog kri mi na la i ko rup ci je, ve} da je to sa mo upo zo re we da se ko or di ni ra pri stup raz li ~i tih dr àv nih or ga na ko ji se ba ve tom bor bom. Da ~i} je no vi na ri ma u po li cij skom sport skom cen tru „Ma ki{„ ka zao da je bor ba pro tiv kri mi na la i ko rup ci je pri o ri tet ove vla de i „da bi bi lo lu do da je kao mi ni star po li ci je ne po dr à va”. On je na veo da je to raz log zbog ~e ga se vi ce pre mi jer Sr bi je i {ef Bi roa za ko or di na ci ju slu `bi bez bed no sti Alek san dar Vu ~i} odr ào sa sta nak s po li caj ci ma ko ji su ime no va ni u rad nu gru pu. }e se me {a ti u rad Tu ì la {tva. Vu ~i} je ju ~e re kao da na red nih da na o~e ku je no ve re zul ta te u is tra ga ma o ko rup ci ji, uz na po me nu da se ra di o „ne kim we mu bli skim qu di ma”.

ma wu mi ta. On je do dao da se ne tre ba iz ne na di ti ako u tim slu ~a je vi ma re ~i bu de i o ne kim ve o ma po zna tih ime ni ma, i po no vio da u bor bi pro tiv ko rup ci je ne }e bi ti za {ti }e nih.

po li ci je ko ji vo de bor bu pro tiv ko rup ci je i or ga ni zo va nog kri mi na la i da ni ko ne mo è oma lo va à va ti wi hov rad. Ta ko |e je na gla sio da ni ko ne mo è vr {i ti pri ti sak ni na rad Tu ì la {tva. – Oni su se u jed nom tre nut ku na {li u si tu a ci ji da mi sle da su u pot ce we nom po lo à ju, ali ni ko od nas ne mo è i ne ma pra vo da vr {i pri ti sak ni uti caj na Tu ì la {tvo. To ne }e mo ~i ni ti ni ubu du }e, a ono {to je si gur no je da }e mo ra ti da se po {tu je sve {to po li ci ja ra di u vo |e wu pred is tra `nih i is tra `nih rad wi. Ni ko ne sme da uni à va wi hov trud ni rad – re kao je Vu ~i}. Di rek tor po li ci je Mi lo rad Ve qo vi} po no vio je da na po li ci ju ni ko ne mo è vr {i ti pri ti sak i da }e pre pre pre ke s ko ji ma se su sre }u bi ti sa mo da qi pod sti caj za na sta vak bor be pro tiv or ga ni zo va nog kri mi na la i ko rup ci je.

~etvrtak11 . oktobar2012.

PREDSEDNIK POKRAJINSKOG ODBORA DS-a DU[AN ELEZOVI]

Ne ma raz lo ga za pro me nu vla sti u Su bo ti ci

– Sva k i po k u { aj pro m e n e skup {tin ske ve }i ne u Su bo ti ci ima }e po sle di ce po sve one ko ji u to me bu du u~e stvo va li – iz ja vio je pred sed nik Po kra jin s kog od b o r a De m o k rat s ke stran k e u Voj v o d i n i Du { an Ele zo vi}, is ti ~u }i da ne ma ni jed nog raz lo ga za pro me nu vla sti u Su bo ti ci. Ele zo vi} je u in ter vjuu su bo ti~ koj „Ju-eko„ te le vi zi ji iz ja vio da DS ne ma na me ru da me wa od no se sa Sa ve zom voj vo |an skih ma |a ra, Li gom so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne i De mo krat skim sa ve zom Hr va ta u Voj vo di ni ni u Su bo ti ci ni ti u bi lo ko jem dru gom gra du u Voj vo di ni. – S tim stran ka ma ne go va li smo tra di ci o nal no do bre od no se u in te re su svih gra |a na Voj vo di ne. Uve ren sam u to da }e mo taj ni vo od no sa i sa rad we sa SVM-om, LSV-om i DSHV-om za dr `a ti i u Su bo ti ci i u svim dru gim sre di na ma u ko ji ma ima mo skup {tin sku ve }i nu – re kao

je pred sed nik Po kra jin skog od bo ra DS-a u Voj vo di ni. Ele zo vi} je, ko men ta ri {u }i pre kom po no va we vla sti u Ku li i ne kim dru gim sre di na ma u Voj vo di ni, oce nio da ne ma ni „jed nog je di nog raz lo ga” da se ta ko ne {to do go di u Su bo ti ci te da to „ne mo `e i ne }e bi ti ini ci ra no od DS-a„. – Oni ko ji o to me raz mi {qa ju, mo ra ju da ra ~u na ju sa ~i we ni com da je DS u ovom gra du do bio po dr {ku naj ve }eg bro ja gra |a na i na lo kal nim, i na po kra jin skim, i na re pu bli~ kim i na pred sed ni~ kim iz bo ri ma. Sva ki po ku {aj pro me ne skup {tin ske ve }i ne u Su bo ti ci ima }e po sle di ce po sve one ko ji u to me bu du u~e stvo va li – re kao je Ele zo vi}. On je prek si no} pri su stvo vao sa stan ku Grad skog od bo ra DS-a u Su bo ti ci i za to da bi, po we go vim re ~i ma, iz me |u osta log pru `io i po dr {ku Oli ve ru Du li }u i we go voj po ro di ci.

DS OPTU@UJE IVANA BO[WAKA (SNS)

„Gra do na ~el nik – po sled wi Mo hi ka nac” Grad ski od bor De mo krat ske stran ke Zre wa ni na op tu ìo je ju ~e gra do na ~el ni ka Iva na Bo {wa ka (SNS) da sve sno kr {i za kon jer i da qe isto vre me no oba vqa tu funk ci ju i po sla nik je u Skup {ti ni Voj vo di ne. Zre wa nin ske de mo kra te su pod se ti le na to da je Bo {wak u ma ju iza bran za po kra jin skog po sla ni ka za to {to su mu gra |a ni po ve ro va li da }e ih ba{ on naj bo qe pred sta vqa ti u Skup {ti ni Voj vo di ne i bo ri ti se za wi ho ve in te re se. „Ali, on ih je sla gao. Dok se no vo i za bra ni pred sed nik SNS-a i pr vi pot pred sed nik Vla de Alek san dar Vu ~i} tru di da pre ì vi ot po ~i wa we bor be pro tiv ko rup ci je i sli~ nih po {a sti, do tle se we gov stra na~ ki ko le ga ba ha ti na dve funk ci je s dve pla te, ne ha ju }i za opo me ne Agen ci je za spre ~a va we su ko ba in te re sa i ne ma re }i za za ko ne ove dr à ve, osta ju }i kao po sled wi Mo hi ka nac i gra do na ~el nik i po kra jin ski po sla nik”, na vo di se u sa op {te wu za jav nost GO DS-a. @. B.

ekonomija

~etvrtak11.oktobar2012.

dnevnik

PO KRA JIN SKA VLA DA NA JU Ê RA [WOJ SED NI CI ZA TRA @I LA ÎST RA ÛN S RE PU BLI KOM

NBS SKE NI RAO SRP SKU EKO NO MI JU

Ko li ko Voj vo di na ta~ no upla }u je u bu yet

Ce ne ska ~u, pro iz vod wa pa da – Pri vre da, od no sno BDP, ove go di ne }e pa sti 1,5 od sto, a in fla ci ja }e do sti }i 12 pro ce na ta – iz ja vio je ju ~e vi ce gu ver ner Na rod ne ban ke Sr bi je Veselin Pje{~i}. – In fla ci ja je ve} sa da oko de set po sto, a od apri la do av gu sta je po ra sla 5,2 po sto, naj vi {e zbog ce na hra ne ko ja je u~e stvo va la u ra stu tih ce na sa 70 pro ce na ta. Rast in fla ci je do kra ja go di ne bi }e na gor woj gra ni ci o~e ki va wa iz av gu sta, od no sno oko 12 po sto, i trend ra sta }e se na sta vi ti na red nih me se ci 2013. go di ne, a do kra ja sle de }e go di ne vra ti }e se u gra ni ce ci qa od 4,5 plus-mi nus 1,5 od sto. – Od lu ka Iz vr {nog od bo ra NBS-a da po ve }a rer fe rent nu ka mat nu sto pu 0,25 po sto, na 10,75 pro ce nat, do ne ta je naj vi {e da se amor ti zu je uti caj in fla tor nih pri ti sa ka, ko ji su po ve }a ni zbog ra sta ce na hra ne. NBS sma tra da }e se de pre -

Vla da AP Voj vo di ne je na ju ~e ra {woj sed ni ci, ko jom je pred se da vao pot pred sed nik Vla de prof. dr Dragoslav Petrovi}, pri hva ti la

in for ma ci ju o ostva re wu jav nih pri ho da u AP Voj vo di ni u pe ri o du ja nu ar–jun 2012. go di ne. Po iz ve {ta ju Upra ve za tre zor, na osno vu

ko jeg je sa ~i we na in for ma ci ja, u pr vom po lu go di {tu ove go di ne na te ri to ri ji AP Voj vo di ne evi den ti ra na je na pla ta jav nih pri ho da od 131,8 mi li jar du di na ra – 11 pro ce na ta no mi nal no vi {e ne go u istom pe ri o du la ne. U iz ve {ta ju Upra ve za tre zor, me |u tim, ni su evi den ti ra ni svi pri ho di na pla }e ni na te ri to ri ji Po kra ji ne. Ra di se o pri ho di ma ko ji su is kqu ~i vo pri hod bu xe ta Re pu bli ke, me |u ko ji ma su fi skal no naj i zda {ni ji bu xet ski pri ho di kao {to je po rez na do da tu vred nost, ak ci ze kod uvo za, ca ri ne i dru ge uvo zne da `bi ne. Sa gla sno Pra vil ni ku o uslo vi ma i na ~i nu vo |e wa ra ~u na za upla tu jav nih pri ho da i ras po red sred sta va s tih ra ~u na, upla ta, od no sno evi den ci ja na pla te tih, fi skal no naj i zda {ni jih bu xet skih pri ho da,

Pro to kol s PKV Vla da AP Voj vo di ne je na ju ~e ra {woj sed ni ci ovla sti la dr Bojana Pajti}a da u ime Po kra jin ske vla de pot pi {e pro to kol o sa rad wi Pri vred ne ko mo re Voj vo di ne i Vla de APV. Pro to ko lom je pred vi |e na sa rad wa na pro mo ci ji pri vre de i pri vred nih dru {ta va iz Voj vo di ne, ka ko u ze mqi, ta ko i u re gi o nu, a po seb no u re gi o ni ma evrop skih dr `a va, za tim stva ra we or ga ni za ci o nih i ka drov skih po ten ci ja la za po mo} pri vre di Voj vo di ne kroz kon sal ting uslu ge, iz ra du stu di ja, pro jek te na osno vu pret pri stup nih fon do va EU, oce ne bo ni te ta i, na ro ~i to, za jed ni~ ki rad na pri vla ~e wu stra nih in ve sti ci ja. Sa rad wa }e se od vi ja ti u pri pre mi za jed ni~ kih ana li za pri vred nih kre ta wa u Voj vo di ni, kroz usa gla {a va we pro gra ma me ra ko je su u in ge ren ci ji Vla de Voj vo di ne i kroz usa gla {en na stup pre ma mi ni star stvi ma i Vla di Re pu bli ke Sr bi je. Jed na od obla sti sa rad we je i rad na grad wi ka pa ci te ta za pri me nu ob no vqi vih iz vo ra ener gi je u Voj vo di ni.

vo di se sa mo na ni vou Re pu bli ke. Sto ga, sve dok se ne iz me ni Pra vil nik o uslo vi ma i na ~i nu vo |e wa ra ~u na za upla tu jav nih pri ho da i ras po red sred sta va s tih ra ~u na i ne obez be di da se u iz ve {ta ju Upra ve za tre zor za i sta evi den ti ra na pla ta svih jav nih pri ho da i pri ma -

^UD NI RA ^U NI ZA ELEK TRI^ NU ENER GI JU STI @U I VOJ VO \A NI MA

ci ja ci ja na ci o nal ne va lu te od ra zi ti na in fla ci ju znat no ma we od o~e ki va wa – do dao je vi ce gu ver ner. – In du strij ska pro iz vod wa je u av gu stu po ve }a na 1,6 po sto, a pre ra |i va~ ka in du stri ja 2,2, a o~e ki va wa su da }e pro iz vod wa „Fi ja ta„ po ja ~a ti rast pro iz vod we i rast BDP-a u 2013. go di ni je dan po sto – ka zao je on. Pje {~i} je re kao da }e pad BDPa do kra ja go di ne bi ti 1,5 od sto, a u 2013. se o~e ku je rast od tri pro cen ta po osno vu ra sta in ve sti ci ja. Vi ce gu ver ner NBS-a je do dao da }e de fi cit te ku }eg bi lan sa do kra ja go di ne bi ti 10,3 od sto, a u 2013. iz no si }e 7,2 od sto. – Po sle vi {e me se~ nog uspo ra va wa kre dit ne ak tiv no sti, u sep tem bru je ona po ja ~a na, ali je ni vo pro ble ma ti~ nih kre di ta 21,7 od sto – na veo je Pje {~i}. – De vi zne re zer ve 5. ok to bra iz no si le su oko 10,4 mi li jar di evra i po ve }a ne su oko 500 mi li o na evra u od no su na kraj sep tem bra, naj vi {e kao po sle di ca pro da je dr àzvnih evro ob ve zni ca od oko mi li jar du do la ra na ino stra nom tr ì {tu – na veo je vi ce gu ver ner NBS-a, i do dao da su ne to de vi zne re zer ve NBS-a 5,3 mi li jar di evra. – Od po ~et ka go di ne di nar je de pre ci rao 8,8 od sto pre ma evru, a u to ku go di ne NBS je in ter ve ni sao s de vi znim re zer va ma od oko 1,3 mi li jar du evra za od bra nu sta bil no sti di na ra – pod se tio je on, i do dao da NBS u sep tem bru ni je in ter ve ni sao na me |u ban kar skom de vi znom tr ì {tu. Sta bil nost kur sa di na ra pro te klih ne ko li ko me se ci po sle di ca je re strik tiv nih me ra NBS-a i od no si la se na struk tu ru iz dva ja wa oba ve zne re zer ve, ta ko da je ban ka ma oslo bo |e no 500 mi li o na evra za kre dit ne ak tiv no sti i u av gu stu je do ne ta po sled wa ta kva me ra – ob ja snio je Pje {~i}. D. Vu jo {e vi}

Ok to bar sko po sku pqe we stru je pla }a mo i u sep tem bru Gra |a ne Sr bi je, ko je su od 1. ok to bra do ~e ka le vi {e ce ne mno gih pro iz vo da, {to zbog po sku pqe wa u pro iz vod wi, {to zbog po ve }a wa po re za na do da tu vred nost s 18 na 20 po sto, pot pu no neo ~e ki va no do ~e ka lo je i iz ne na |e we iz „Elek to pri vre de Sr bi je„, pa i „Elek tro voj vo di ne„. Na i me, na ra ~u ni ma za stru ju is po ru ~e nu i po tro {e nu u sep tem bru ob ra ~u nat je no vi, vi {i po rez, te je ra ~un u od no su na pro {lo me se~ ni uve }an dva po sto. U obra zlo è wu iz „Elek tro vo jo vid ne„ is ti ~u da je na pla ta PDV-a od 20 po sto za sep tem bar u pot pu no sti u skla du s va è }im pro pi si ma. U to, na rav no, ne tre ba ni sum wa ti, ~im je ura |e no, a u tom pred u ze }u uka zu ju na to da se pro me na PDV-a pri me wu je od 1. ok to bra te da, sa gla sno ~la nu 14 Za ko na o po re zu na do da tu vred nost, ka da je u pi ta wu is po ru ka elek tri~ ne ener gi je, pro met do ba ra na sta je da nom o~i ta va wa sta wa is po ru ~e ne elek tri~ ne ener gi je. Ta ko |e, uka zu ju i na to da se po stan dar di ma funk ci o ni sa wa rad nog pro ce sa, is po ru ~e na stru ja go di na ma o~i ta va od 1. do 5. u me se cu, te da je „Elek tro voj vo di na„ bi la oba ve zna da u ra ~u ni ma ko je }e na ku} ne adre se sti }i do 10. ok to bra ob ra ~u na sa da va è }u sto pu PDV-a. Uz to, na gla {a va ju da }e ta kve ra ~u ne do bi ti svi ko ji su

Ispo {to vani za kon i pro ce du re – Pi ta we ob ra ~u na PDV-a na elek tri~ nu ener gi ju je pi ta we za Mi ni star stvo fi nan si ja i pri vre de, a Mi ni star stvo ener ge ti ke u~i ni lo je sve {to je u we go voj nad le `no sti – uka za la je mi ni star ka ener ge ti ke i eko lo gi je Zorana Mihajlovi}. Po re ~i ma vr {i o ca du `no sti ge ne ral nog di rek to ra EPS-a Aleksandra Obradovi}a, kom pa ni ja je po {to va la smer ni ce Mi ni star stva fi nan si ja i sve je ura |e no ka ko za kon i pro ce du re na la `u. On je is ta kao da EPS ni je na pra vio ni ka kav pro pust, a da su ogra ni ~e ni qud skim re sur si ma i ope ra tiv nim pro ce du ra ma i ne mo gu za je dan dan o~i ta ti sva bro ji la. Da je PDV-a od 20 po sto is prav no ob ra ~u nat po tvr |u ju i u Mi ni star stvu fi nan si ja i pri vre de, a ka ko ka `e Milice Bisi} iz tog mi ni star stva, ko ja }e sto pa tog po re za bi ti pri me we na za vi si od to ga ka da je stru ja o~i ta na, te da je, ima ju }i u vi du da je o~i ta va we u ok to bru, pri me we na po re ska sto pa u skla du za za ko nom. pri kqu ~e ni na si stem za is po ru ku elek tri~ ne ener gi je u Voj vo di ni.

Da kle, sve je ura |e no po pro pi si ma, ali ne tre ba mno go mu dro sti da bi se uvi de lo da je u pi -

ta wu prav ni~ ka za~ ko qi ca jer je za ne {to {to je po tro {e no ob ra ~u nat vi {i po rez ne go {to je bio u pe ri o du kad je tro {e no. Uz to, bez sum we je da su i u „Elek tro pri vre di Sr bi je„, ba{ kao i u „Elek tro voj vo di ni„, zna li da }e se po ve }a ni PDV od ra zi ti na ra ~u ni ma i pre ne go {to su ih {tam pa li jer i sa mi ka ù da se ve} go di na ma stru ja is po ru ~e na u pret hod nom me se cu o~i ta va u te ku }em, i da su hte li, to su mo gli ka za ti. Ali, o~i to da ni su hte li jer o to me ni je bi lo re ~i pre ne go {to su ra ~u ni po ~e li da sti ù na ku} ne adre se. Ne sum wi vo je da je sve po za ko nu i pro pi si ma, ali na ~in na ko ji je ceo po stu pak ura |en pro sto ni je u re du. Za to ni je ni ~u do {to se mno gi gra |a ni pi ta ju da li se }u ta lo za to {to se, mo `da, mi sli lo da }e to pro }i ne pri me }e no u mo ru po sku pqe wa, ili se mi sli lo da ni je ni va `no da gra |a ni zna ju jer sva ka ko iz nos na ra ~u nu mo ra ju da pla te i ti me dva po sto vi {e ne go do sa da, do pu ne dr àv ni bu xet. I, ne tre ba sum wa ti da }e i za sve dru ge ko mu nal ne sep tem bar ske ra ~u ne, za tro {ko ve na ko je se ob ra ~u na va PDV, bi ti oba ra ~u nat nov od 20 po sto, da }e i to bi ti u skla du sa za ko nom i pro pi si ma. Ali }e do ta da, kao i uvek, pr va bu ra pro }i i po no vo za vla da ti mr tvo mo re. D. Mla |e no vi}

wa, Vla da AP Voj vo di ne ne }e ras po la ga ti po da ci ma o to me ko li ko su gra |a ni i pri vre da Po kra ji ne iz dvo ji li za fi nan si ra we ras ho da na ni vou Re pu bli ke, ni ti ko li ko je u~e {}e Po kra ji ne u ukup noj na pla ti u Re pu bli ci. Sto ga je Vla da Voj vo di ne usvo ji la za kqu~ ke u ko ji ma pred la `e i o~e ku je od Vla de Sr bi je da nad le `nom re sor nom mi ni star stvu na lo `i da iz me nom Pra vil ni ka o uslo vi ma i na ~i nu vo |e wa ra ~u na za upla tu jav nih pri ho da i ras po red sred sta va s tih ra ~u na obez be di evi den ci ju ostva re wa svih jav nih pri ho da na ni vou op {ti ne, gra da, od no sno na ni vou AP Voj vo di ne i da Po kra jin skom se kre ta ri ja tu za fi nan si je me se~ no do sta vqa iz ve {ta je o bru to na pla ti, po vra }a ju i ras po de li jav nih pri ho da za te ri to ri ju Re pu bli ke. E. Dn.

Po ma ù krup ni ka pi tal Aso ci ja ci ja ma lih i sred wih pred u ze }a ne za do voq na je pre do è nim me ra ma Na ci o nal nog sa ve ta za pri vred ni opo ra vak. Ka ko je iz ja vio pot pred sed nik tog udru è wa Milan Kneèvi}, te me re su u in te re su krup nog ka pi ta la, a ne pred u zet ni ka. On je re kao da pred stav ni ci ma lih i sred wih pred u ze }a ni su bi li po zva ni da u~e stvu ju u ra du Sa ve ta i u pri pre mi me ra za pri vred ni opo ra vak. Na ci o nal ni sa vet za pri vred ni opo ra vak do sta vio je Vla di Sr bi je pred log me ra za po boq {a we uslo va po slo va wa i pod sti ca we eko nom skog ra sta, re ~e no je u Vla di. Prav ni ti mo vi mi ni star sta va ve} su po ~e li da raz ma tra ju ko je od pred lo è nih me ra su spro vo di ve, a po tom }e bi ti pre ci zi ra no ko je bi se mo gle pri me ni ti u krat kom ro ku. ^la no vi Sa ve ta o~e ku ju da Vla da do kra ja me se ca ob ja vi plan spro vo |e wa usvo je nih me ra ko je je pred lo ì lo to te lo for mi ra no 2. sep tem bra. Ka ko pre no se be o grad ski me di ji, Sa vet je pred lo ìo usva ja we za ko na o ogra ni ~a va wu ro ko va pla }a wa oba ve za pri vre de i dr à ve i plan iz mi re wa sta rih du go va dr à ve, oba ve zno pri ja vqi va we ne na pla }e nih po tra ì va wa, osni va we bi roa za po dr {ku ve li kim in ve sti ci ja ma, je dan {al ter za iz da va we do zvo la in ve sti to ri ma, iz me ne Za ko na o jav nim na bav ka ma, pred vi div re al ni kurs di na ra, for mi ra we raz voj ne ban ke.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

EMU

Valuta

evro

BIP a.d. , Beograd

Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni za Va`i za za za za devize devize efektivu efektivu 1

112,3946

114,6884

117,3262

112,0506

Australija

dolar

89,3439

91,1672

93,2640

89,0704

Kanada

dolar

89,2588

91,0804

93,1752

88,9856

Danska

kruna

15,0679

15,3754

15,7290

15,0218

Norve{ka

kruna

15,2337

15,5446

15,9021

15,1871

[vedska

kruna

13,0226

13,2884

13,5940

12,9828

[vajcarska

franak

92,7425

94,6352

96,8118

92,4586

V. Britanija

funta

139,7422

142,5941

145,8738

139,3144

dolar

87,3987

89,1823

91,2335

87,1311

Kursevi iz ove liste primewuju se od 10. 10. 2012. godine

Cena

Promet

16,67%

6.636

Neoplanta a.d. , Novi Sad

8,79%

359

3.590

Messer Tehnogas a.d. , Beograd

3,88%

3.184

85.975

Privredna banka a.d. , Beograd

3,17%

13.189

AMS Osiguranje a.d. , Beograd

1,59%

255

765

Pet akcija s najve}im padom

Promena %

Cena

Promet

Energoprojekt Visokogradnja a.d

-19,87%

254

29.210

Simpo a.d. , Vranje

-15,34%

160

8.000

Globos osiguranje a.d.

-10,45%

153.960

Go{a monta`a a.d.

-4,13%

2.301

1.596.810

Jubmes banka a.d. , Beograd

-3,82%

8.940

80.460

Vojvo|anskih top-pet akcija

SAD

Promena %

BELEX 15 (436,47 -0,28) Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

Imlek a.d. , Beograd

0,00%

3.000

2.190.164

Jedinstvo Sevojno a.d. , Sevojno

0,80%

4.391

1.426.680

AIK banka a.d. , Ni{

0,00%

1.350

1.192.050

Veterinarski zavod Subotica a.d. ,

-0,75%

397

814.000

Komercijalna banka a.d. , Beograd

0,00%

740

325.600

Galenika Fitofarmacija a.d.

0,00%

2.150

107.500

Jubmes banka a.d. , Beograd

-3,82%

8.940

80.460

NIS a.d., Novi Sad

0,48%

625

4.804.072

Aerodrom Nikola Tesla a.d.

0,47%

424

436.953

Soja protein a.d. , Be~ej

-2,62%

446

214.110

Promena %

Cena

Promet

Veterinarski zavod Subotica a.d.

-0,75%

397

814.000

Energoprojekt holding a.d.

0,40%

505

121.100

TE - TO a.d. , Senta

1,27%

5.900

295.000

Alfa plam a.d. , Vrawe

-6,29%

5.316

159.480

0,00%

220

0,00

0,00%

1.650

0,00

Mlekara a.d. , Subotica

-0,38%

1.310

199.120

Tigar a.d. , Pirot

BB Minaqua a.d. , Novi Sad

0,00%

6.500

169.000

Metalac a.d. , Gorwi Milanovac

Ratar a.d. , Pan~evo

0,00%

900

121.500

Svi iznosi su dati u dinarima

dnevnik

~etvrtak11.oktobar2012.

DE PRE SIV NO VI [E OD 350 MI LI O NA QU DI U SVE TU

Upor na tu ga ome ta `i vot

Vi{e od 350 miliona qudi u svetu pati od depresije, upozorila je Svetska zdravstvena organizacija. Ta bolest se defini{e kao „uporno ose}awe tuge koje traje dve nedeqe i duè, a ometa rad, poha|awe {kole i odnose u porodici”. U svom najteèm obliku, depresija moè dovesti i do samoubistva, s kojim je „u vrlo jasnoj korelaciji”, isti~e SZO. U svetu se svake godine ubije gotovo milion qudi, od kojih vi{e od polovine pati od depresije. Procewuje se da u svakom trenutku od dva do ~etiri odsto stanovni{tva ima neki oblik depresije.

– Ako se prera~una na broj stanovnika Vojvodine, to bi zna~ilo da oko 70.000 qudi pati od depresije u svakom trenutku – ka`e prof. dr Ra to mir Li su lov. – Depresija se javqa ~e{}e kod osoba koje boluju od neke telesne bolesti, zatim kod nezaposlenih i qudi lo{eg materijalnog stawa. Po podacima SZO-a, od pacijenata ukupno pregledanih kod lekara op{te medicine, deset odsto ima depresiju. Zanimqivo je da se ka`e da depresivni qudi koriste usluge zdravstvene slu`be 50 do 100 posto vi{e od pacijenata le-

ja stru~nu pomo} koja im je potrebna, a u nekim zemqama taj procenat se spu{ta i ispod deset odsto. – Za mnoge i laike, ali naàlost, i zdravstvene radnike, velika u~estalost depresija predstavqa dokaz da su one varijacije raspoloèwa i deo normalnog ìvota koje gotovo svi imaju u li~nom iskustvu i, {to je najgore, da im stoga ne treba medicinska podr{ka, odnosno le~ewe. Da bi sve bilo jo{ gore, mediji posledwih godina u~estalo izve{tavaju o tome da su antidepresivi skupi lekovi, lekovi problemati~ne efikasnosti, pa ~ak i da {tete zdravqu, dovode do zavisnosti i da se ne razlikuju od sedativa. Naravno da sve to nije ta~no i zato psihijatri moraju da koriste svaku mogu}nost da argumentovano demantuju te pogre{ne stavove o an ti de pre si vi ma – kaè prof. dr Lisulov. Rezultati jedne studije pokazuju da oko 50 odsto depresivnih qudi nikada ne zatraì pomo}. Isti toliki procenat depresivnih koji se jave lekaru op{te medicine ne bude dijagnostikovano. Od pacijenata kod kojih se postavi dijagnoza depresije samo 50 odsto bude le~eno, a od onih koji se le~e, samo polovina bude le~ena na odgovaraju}i na~in. Tako otprilike svaki 16. depresivni ~ovek primi odgovaraju}u terapiju. – Na osnovu tih podataka vidi se koliki je zna~aj pravilnog informisawa qudi o depresiji i wenim simptomima, koliki je zna~aj edukacije lekara primar-

dru[tvo

dnevnik

MA TI CA SRP SKA I PO KRA JI NA NA STA VQA JU SA RAD WU

Jo{ mi lion za ovo go di {we pro jek te Maticu srpsku ju~e je posetio potpredsednik Vlade Vojvodine i sekretar za nauku i tehnolo{ki razvoj prof. dr Dra go slav Pe tro vi} i razgovarao s predsednikom najstarije srpske kwi`evne, kulturne i nau~ne institucije prof. dr Dra ga nom Sta ni }em i ~lanovima Predsedni{tva MS-a o nastavku, pa i pro{irewu, dosada{we saradwe. Petrovi} je Stani}u uru~io i re{ewe o dodeli milion dinara Matici, ~ime se zaokru`uje pokrajinsko finansirawe te ustanove u 2012, koje ukupno iznosi dva miliona dinara. Po~etku razgovora prisustvovali su i novinari, a onda je usledio razgovor iza zatvorenih vrata, nakon ~ega su Stani} i Petrovi} dali izjave za medije. – Matica ima zadovoqstvo da izvodi mnoge projekte koji su od neposrednog interesa za Vojvodinu, a saradwa s pokrajinskim organima vlasti, naro~ito posledwih godina, ide veoma dobro – naglasio je Dragan Stani}. – Pomo} nam je bila upu}ivana u razne svrhe, kako za materijalne uslove poslovawa zarad normalnog funkcionisawa, a posebno za Mati~inu programsku delatnost. Upravo smo se dogovorili o nekoliko vrlo zani-

Fo to: B. Lu ~i}

Re kon struk ci ja in for ma tiv nog si ste ma - Uspeli smo da izdvojimo i neke prioritete koje }e pokrajinska Vlada predlo`iti ve} na narednoj sednici Skup{tine APV: da se u~estvuje u sufinansirawu ne samo teku}ih nego i niza novih projekata Matice srpske, kako za izdavawe ve} gotovih projekata, tako i za pokretawe novih, koji }e u}i u novu buxetsku godinu. Dogovorili smo se, tako|e, da }e pokrajinska administracija ve} do kraja godine isfinansirati rekonstrukciju celog informativnog sistema Matice srpske. Na osnovu novih mogu}nosti komunikacija preko video linka, interneta, novih pokretnih ra~unara Matica }e i tehnolo{ki postati moderna institucija, kao {to je to duhom uvek bila - izjavio je Dragoslav Petrovi}.

mqivih stvari koje su od velikog interesa za Pokrajinu, za sve gra|ane Vojvodine, pa je potpredsednik Vlade APV pokazao èqu da nam u narednom periodu pomognu, kao {to je to i do sada bio slu~aj. Naglasiv{i da je Matica jedna od najva`nijih ustanova, ne samo u oblasti kulture nego i edukacije i nau~noistraìva~kog rada, Dragoslav Petrovi} je apostrofirao da je “izme|u te renomirane ustanove i Vlade Vojvodine ostavarena {iroka saradwa koja stimuli{e delatnosti vezane za tradicionalne oblasti interesovawa i realizacije projekata MS-a, a poklapa se s potrebama onih oblasti i delatnosti za koje je odgovorna i Vlada APV i administracija na{e pokrajine”. On je obelodanio i to da se pomenuto re{ewe o dodeli (drugog) miliona Vlade Matici, zapravo odnosi na „pojedina~na re{ewa o finansirawu 15 teku}ih istraìva~kih projekata iz razli~itih oblasti: jezika i kwièvnosti, dru{tvene geografije, istorije, hemije, za{tite ìvotne sredine i niz drugih zna~ajnih oblasti koje sa svojim kapacitetima i saradnicima ve} dugi niz godina Matica vrlo uspe{no realizuje”. V. ê ki}

So ci jal no ugro è ni ne pla }a ju uve re wa Za{titnik gra|ana Srbije utvrdio je da je Ministarstvo rada, zapo{qavawa i socijalne politike propustilo da u postupku pra}ewa i utvr|ivawa stawa u oblasti socijalne za{tite predloì Vladi Srbije izmene i dopune Uredbe o visini naknada usluga koje pruà Republi~ki geodetski zavod da bi socijalno ugroèni gra|ani bili oslobo|eni pla}awa naknada za izdavawe uverewa koje im je potrebno da bi ostvarili neko od socijalnih prava. Ministastvo rada nije na pravilan na~in usmerilo i uskladilo rad ustanova socijalne za{tite, odnosno centara za socijalni rad, jer su oni bili u obavezi da po slu`benoj du-

`nosti pribavqaju uverewa iz Geodetskog zavoda i na taj na~in oslobode socijalno ugroène gra|ane pla}awa naknade za svaku potvrdu koja im je potrebna. Umesto da to ~ine, centri za socijalni rad su od socijalno ugroènih traìli da sami donesu uverewe iz katastra, a to, pokazalo se u praksi, ima svoju cenu. Drugim re~ima, svi socijalno ugroèni su imali obavezu da socijalnoj slu`bi dostave uverewe iz katastra da bi ostvarili pravo na nov~anu socijalnu pomo} i za to su pla}ali odre|enu nov~anu nadoknadu iako, kako to tuma~i za{titnik gra|ana, nije trebalo to da ~ine i morali su biti oslobo|eni bilo kakvih pla}awa.

Za{titnik gra|ana smatra da je neophodno izbe}i apsurd da socijalno ugro`ena kategorija gra|ana pla}a naknadu za uverewa potrebna radi ostvarivawa prava na nov~anu pomo}, te da oni moraju biti osloba|eni pla}awa te naknade i Republi~kom geodetskom zavodu, tim pre {to ta lica ne pla}aju takse prema Zakonu o republi~kim taksama, a i ne pla}aju naknadu ostalim organima uprave ~ija uverewa su tako|e neophodna radi ostvarivawa prava na socijalnu za{titu. Istovremeno, ukazuje za{titnik gra|ana, i postoje}a zakonska re{ewa pru`aju mogu}nost da sami organi uprave, i to na lak{i na~in, do|u do potrebnih dokaza. Q. Ma le {e vi}

Ka ko pre po zna ti bolest Po me|unarodnoj klasifikaciji bolesti, depresivni poreme}aj se manifestuje sniènim raspoloèwem, padom voqe, energije i aktivnosti, ose}awem praznine i beznade`nosti, gubitkom interesovawa, lo{om koncentracijom, zamorom. êsto su poreme}eni spavawe i apetit. Za depresivnu osobu su karakteristi~na negativna razmi{qawa o sebi, nisko samovrednovawe, pesimisti~ki pogled na budu}nost, gubitak samopouzdawa i samopo{tovawa. Misli o samopovre|ivawu i suicidu ne samo da ukazuju na to da je osoba depresivna nego i mogu dovesti do najgoreg ishoda te bolesti, suicida.

Ne re al na o~e ki va wa – Zapaèno je da se broj osoba s depresijom pove}ava. Razlozi su mnogobrojni... @ivotna o~ekivawa qudi se pove}avaju, kao i o~ekivawa telesnih bolesnika da im medicina moè pomo}i. Mnoge depresije su uslovqene lekovima kojima se le~e neke druge bolesti. Pove}an je nivo stresa kojem su qudi izloèni, dok je u isto vreme nivo psiholo{ke podr{ke sve mawi. Po SZO-u, do 2020. godine depresivni poreme}aj }e biti rangiran u odnosu na sve bolesti, i telesne i du{evne, kao drugi po va`nosti u onesposobqavawu – kaè dr Lisulov. kara op{te medicine koji nisu depresivni. To se moè tuma~iti time {to depresija pogor{ava simptome telesnih bolesti, dovodi do razli~itih bolnih stawa i pogor{ava bolove koji su simptomi drugih hroni~nih bolesti. Psihi~ki poreme}aji kod nas, ali i {irom sveta, pripadaju grupi potcewenih bolesti, kako u odnosu na u~estalost, patwu pojedinca i wegove porodice, tako i po posledicama po zdravstveni sistem i cenu koje celo dru{tvo pla}a. Stid zbog bolesti ~ini da mawe od polovine obolelih dobi-

ne zdravstvene za{tite i psihijatara o dijagnostikovawu i le~ewu te bolesti. Slu`ba primarne zdravstvene za{tite je od neprocewive va`nosti u za{titi mentalnog zdravqa. Ukoliko lekar op{te medicine propusti da prepozna depresiju, depresivna osoba ne}e imati priliku da dobije pomo}. Za razliku od na{e zemqe, u razvijenim zemqama sveta, sem dijagnostike, i le~ewe je deo svakodnevnog rada lekara op{te medicine – ka`e dr Lisulov. J. Bar bu zan

Vla da Voj vo di ne utvr di la ot prem ni ne za pro sve ta re Vlada Vojvodine prihvatila je informaciju o otpremninama za prosvetne radnike u osnovnim i sredwim {kolama u Pokrajini za period od 30. juna do 31. decembra 2012. godine. Kako se navodi, informacija }e biti dostavqena Vladi Srbije, Ministarstvu finansija i privrede i Ministarstvu prosvete, nauke i tehnolo{kog razvoja, sa zahtevom da ispune zakonsku

obavezu i obezbede novac za isplatu otpremnina za prosvetare u Vojvodini. Zakon o osnovama sistema obrazovawa i vaspitawa regulisao je obavezu buxeta Srbije da obezbedi novac za isplatu ot prem ni na pro svet nim radnicima u osnovnim i sredwim {kolama koji su oti{li u penziju ili su progla{eni tehnolo{kim vi{kom i u Vojvodini.

NE VLA DI NE OR GA NI ZA CI JE SU TRA NA OKU PU U NO VOM SA DU

Pr vi sa jam ci vil nog sek to ra

Na platou ispred Gradske biblioteke sutra }e u Novom Sadu biti odràn prvi Sajam organizacija civilnog dru{tva, koji }e okupiti predstavnike {ezdesetak udruèwa gra|ana, nevladinih organizacija i profesionalnih udruèwa iz dvadesetak gradova Vojvodine. Organizator Sajma je TAC SO (Tec hni cal As si stan ce for Ci vil So ci ety Or ga ni sa ti ons) – kancelarija u Srbiji, u partnerstvu s Kancelarijom Vlade Srbije za saradwu s civilnim dru{tvom, Pokrajinskim sekretarijatom za me|uregionalnu saradwu i organizacijom „@iveti uspravno”. Kako je saop{teno iz TAC SOove kancelarije, ciq odràvawa Sajma je promocija aktivnosti i ve}a vidqivost rada organizacija civilnog dru{tva, kao i podr{ka wihovoj ukqu~enosti u demokratske procese na putu Srbije u evropske integracije. Sajam je pre svega namewen svim vojvo|anskim organizacijama, a posebno onima koje se bave podizawem kapaciteta organizacija koje podsti~u dijalog s lokalnim samoupravama i pruàwem usluga

u re{avawu elementarnih problema na lokalnom nivou. Na platou u Dunavskoj ulici bi}e postavqeni {tandovi organizacija koje èle da se predstave na Sajmu, a u okviru programa predvi|ena je i tematska debata „Transparentno finansirawe rada udruèwa gra|ana iz lokalnog buxeta – postoje}e prakse – izazovi, i mogu}nosti„, koja }e biti odràna u Klubu poslanika Skup{tine APV. O toj temi }e govoriti direktorka Kancelarije Vlade Srbije za saradwu s civilnim dru{tvom Iva na ]ir ko vi}, koja }e predstaviti elemente nacionalnog okvira za unapre|ewe rada i poloàja civilnog dru{tva, a u razgovoru }e u~estvovati i pokrajinski sekretar za me|uregionalnu saradwu i lokalne samouprave Bra ni slav Bu gar ski. U okviru Sajma, osim predstavqawa na otvorenim {tandovima, organizacije }e imati mogu}nost da pruè I javnu prezentaciju svojih projekata i aktivnosti. Nakon Novog Sada, do kraja godine sli~ni sajmovi bi trebalo da se odrè u Kragujevcu i Ni{u. N. Per ko vi}

OD 1. JA NU A RA IZ JED NA ^A VA WE DR @AV NIH I PRI VAT NIH APO TE KA

No vac za di jag no sti ku po no vom si ste mu? Ministarka zdravqa Sla vi ca \u ki}De ja no vi} izjavila je da bi zdravstvene ustanove sekundarne i tercijarne za{tite ubudu}e mogle dobijati novac po novom sistemu: – Razmi{qamo o tome da u sekundarnim i tercijarnim ustanovama, koje se pozivaju na broj posteqa i broj zaposlenih lekara i po tom osnovu sada sti~u sredstva, uvedemo sistem po kojem bi se novac dobijao na osnovu broja obavqenih sli~nih dijagnosti~kih kategorija – rekla je ministarka zdravqa. Menaxment bi morao da prilagodi broj lekara, opremu i prostor sumi propisanoj za odre|ene dijagnosti~ke procedure. Ministarka je najavila i centralizaciju nabavke lekova i opreme, kao i da }e od 1. januara 2013. godine biti izjedna~ene dr`avne i privatne apoteke: – Bilo bi dobro da nabavka lekova i opreme bude centralizova-

na jer bi se u{tedela znatna suma novca. Taj centralizovani sistem morao bi da bude potpuno transparentan, potpuno jasan svakom ~oveku – navela je ona. Slavica \uki}-Dejanovi} kaè da }e izjedna~avawe dràvnih i privatnih zdravstvenih ustanova krenuti od apoteka pa }e tako od 1. januara lek na recept mo}i }e da se nabavi i u privatnim apotekama. – Apoteke moraju da raspolaù potrebnim stru~nim kadrom i moraju da budu umreèna da bi se recept pratio – dodala je ona.

PO KLO NIO MU ZE JU PRE PA RI RA NE PTI CE IZ ZA O STAV [TI NE VLA DI MI RA OM Î KU SA: Na rod ni mu zej Zre wa nin na ja vio je da }e u pe tak pot pi sa ti ugo vor sa Sr |a nom Ku ki }em o po klo nu de la zbir ke Vla di mi ra Om ~i ku sa i da }e, na kon to ga, bi ti sve ~a no otvo re na iz lo `ba da ri va nih pred me ta. Ku ki} je od lu ~io da zre wa nin skom mu ze ju po klo ni vred nu zbir ku der mo pla sti~ nih pre pa ra ta pti ca i si sa ra, kao i pla ke ta, me da qa, kwi ga, fo to gra fi ja i no vin skih ise ~a ka o ì vo tu i ra du svog de de Vla di mi ra Om ~i ku sa, pre pa ra to ra uva è nog i ce we nog na ce loj te ri to ri ji na ka da {we Ju go sla vi je. Om ~i kus je kao {u mar ra dio u {um skom ga zdin stvu “Po ti sje” i to kom svog ra da na te re ni ma Per le za i Car ske ba re, to kom pe de se tih go di na pro {log ve ka, sa ku pio je i pre pa ri rao ve li ki broj pti ca i si sa ra. Jav no pot pi si va we ugo vo ra i otva ra we iz lo `be po klo we nih pred me ta ima za ciq da upo zna jav nost s bo ga tom i za ni mqi vom zbir kom Vla di mi ra Om ~i ku sa i da po {a qe po ru ku da se ta ko vred ni pri mer ci pre pa ri ra nih ì vo ti wa naj bo qe stru~ no ob ra |u ju, ~u va ju i {ti te u mu ze ji ma, ka ù u Na rod nom mu ze ju Zre wa nin. Pre pa ra ti po klo we ne zbir ke deo su stal ne iz lo `be pti ca u mu ze ju na dru gom spra tu i do stup ni su ve li kom bro ju po se ti la ca. @. B.

Do dat ni po pust na ra ~un za stru ju Do ma }in stva ~i ja me se~ na po tro {wa stru je ne pre la zi 500 ki lo va ta mo }i }e da ostva re po pust na ra ~un od 15 od sto, na ja vi li su iz Elek tro di stri bu ci je No vi Sad. Iz tog pred u ze }a ka `u da }e po pust do bi ti po tro {a ~i, ko ji ne ma ju du go va wa za po tro {e nu stru ju i ko ji do 20. u me se cu iz mi re ra ~un za stru ju. Po pust od 15 od sto, ko ji je odo bren na osno vu od lu ke Uprav nog od bo ra Elek tro pri vre de Sr bi je, po ~e }e da se pri me wu je od ra ~u na za ok to bar i va `i }e na red nih {est me se ci. N. R.

U „ARENI SINEPLEKS” OD 15. DO 21. OKTOBRA

De~ ji film ski fe sti val Tra di ci o nal ni De~ ji film ski fe sti val „Kids Fest”, 8. po re du, odr à }e se od 15. do 21. ok to bra u bi o sko pu „Are na Si ne pleks”, a pu bli ka }e mo }i da vi di 14 fil mo va, od ko jih 12 pre mi je ra. Fil mo vi ove go di ne do la ze iz Ne ma~ ke, ê {ke, Ho lan di je, Dan ske, [pa ni je, Nor ve {ke, [ved ske i Ame ri ke. Po red na {eg gra da, fe sti val }e se odr à ti i u Be o gra du, Kra gu jev cu, Ni {u i jo{ 30 gra do va {i rom Sr bi je. Ovaj fe sti val je din stven je ove vr ste u na {oj ze mqi, a ciq je da naj mla |i ma pri bli ì i ne ke fil mo ve, ko ji ni su ame ri~ -

Novosadska ~etvrtak11.oktobar2012.

V remeploV Il ka pu ca la na kra qa Je le na Mar ko vi}, ro |e na Ba ji}, po zna ti ja kao Il ka, ima la je 18 go di na ka da je osta la udo vi ca. Wen mu` pre mi nuo je u 30. go di ni kao ve} uva `e ni le kar, pi sac me di cin skih i fi lo zof skih spi sa. Il ka je te {ko pa ti la, dok se ni je pre u da la da bi do `i ve la jo{ ve }u ne sre }u. Wen dru gi mu` Je vrem, ro |e ni brat Sve to za ra Mar ko vi }a, za ~et ni ka so ci ja li zma me |u Sr bi ma i ofi cir kra qa Mi la na, stre qan je zbog na vod nog u~e {}a u bu ni pro tiv vla da ra. Da bi ga osve ti la, oja |e na i uz bu |e na, 11. ok to bra 1882. u be o grad skoj Sa bro noj cr kvi pu ca la je na kra qa sa tri me tra, i - pro ma {i la. Zbog ovog „ope ret skog po stup ka”, ka ko su pod sme {qi vo go vo ri li ne ki qu di, ubi je na je u za tvo ru pod zva ni~ no „ne raz ja {we nim” okol no sti ma. N. C.

Me sto kre a tiv nog iz ra `a va wa Na stu pom Uni ver zi tet skog ho ra „Ju ven tas„ ju ~e je na Tr gu Do si te ja Ob ra do vi }a otvo ren pr vi stu dent ski fe sti val kul tu re „Kam pus fest”. Pod slo ga nom „Oku pa ci ja kam pu sa” stu den ti su na 11 punk to va u kam pu su pri re di li ra zno vr stan pro gram na me wen pr ven stve no ko le ga ma ko je su tek upi sa le fa kul te te, a po tom i osta lim stu den ti ma kao i su gra |a ni ma. - Kam pus je me sto na ko me tre ba da se ose }a te do bro i bez bed no, da se ose }a te kao deo No vo sad skog uni ver zi te ta. Ovo je pri li ka da ga oku pi ra te i da za jed no po ka `e mo {ta zna ~i is ko ri sti ti ono {to ima mo - po ru ~io je rek tor No vo sad skog uni ver zi te ta prof. dr Mi ro slav Ve sko vi}. Di rek tor ka fe sti va la Sa wa Kqa ji} do da la je da se na da da }e „Kam pus fest” pre ra sti u tra di ci o nal nu stu dent sku ma ni fe sta ci ju.

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

ji je bez be dan i po go dan za kre a- tiv no iz ra `a va we. „Kam pus fest” tra je do su tra uve ~e ka da

}e ga za tvo ri ti kon cert no vo sad skih ben do va. J. Zdjelarevi} Fo to: F. Baki}

Gim na sti ci ra lo 600 ma li {a na „KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. M. Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

Stu den ti su u~e stvo va li u ra di o ni ca ma na ki ta, ve `ba li su i pe va li, a na ro ~i to za ni mqi va bi la je par ti ja igre „^o ve ~e, ne qu ti se” s qud skim fi gu ra ma. Kao i ju ~e, ta ko i da nas, pre pod ne je re zer vi sa no za ra di o- ni ce ko je po ~i wu u 10 ~a so va, a po sle po dnev ni pro gram ob u hva ta pro jek ci je fil mo va i pred sta ve pod ve drim ne bom ili pod ra zno boj nim ki {o bra ni ma i plat ni ma ko ji su in sta li ra ni na uli ca ma kap mu sa. Ciq „Kam pus fe sta” je da se stu den ti na vik nu da ko ri ste kam pus kao me sto ko je je na me we no pr ven stve no wi ma, kao pro stor ko -

NA „VESELOM POLIGONU” U SOKOLSKOM DOMU

NOVOSADSKI VODI^ POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

hronika

JU^E PO^EO STUDENTSKI FESTIVAL KULTURE „KAMPUS FEST”

Lu tri ja i{ ~e ki va wa na Spe nsu tet nih rad nih me sta na Saj mu sro za se za vi {e od po la. Ta ko i ne ~u di sve ja sni ja smer ni ca or ga ni za to ra Saj ma da se na wi ho vim {tan do vi ma sve vi {e po ja vqu ju in sti tu ci je ko je nu de pre kva li fi ka ci je i do kva li fi ka ci je rad ne sna ge. Me wa we esna fa i pro fe si o nal no usa vr {a va we iz gle da je po sled wi adut ne za po sle nog ~o ve ka. A to me tre ba do da ti i onu po slo vi~ nu „ako ne po mog ne{ sam se bi, ni ko ti po mo }i ne }e”. A. Latas

Cen tar „Emprona” or ga ni zu je 31. ok to bra obu ku no vih vo lon te ra ko ji su sprem ni da po mog nu u pre ven ci ji nar ko ma ni je. Se lek ci ja pri ja vqe nih kan di da ta tra ja }e od 15. do 26. ok to bra, a kan di da ti se mo gu pri ja vi ti pu tem mej la stas ha.em pro na@g mail.com ili na te le fon 523-044 sva kim rad nim da nom od 17 do 20. A. L.

Telefoni: 021 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE a jam za po {qa va wa po ku {a }e jo{ jed nom da is pu ni jaz iz me |u ni ske po tra `we i vi so ke po nu de rad ne sna ge na lo kal nom tr `i {tu ra da. Sa me broj ke od 200 do 300 slo bod nih rad nih me sta ko li ko se re dov no nu di na sva kom Saj mu i oko 30.000 hi qa da ne za po sle nih u gra du i we go vom okru `e wu uka zu ju na ja san epi log. Ka da se po gle da po nu da rad nih me sta i od ba ce po slo vi na pro ce nat ko jim qu di obi~ no iz be ga va ju da se ba ve, broj ka kva li -

ke pro duk ci je i to po ve o ma po voq nim ce na ma. Re per to ar je ta ko sa sta vqen da }e se pu {ta ti ne si hro ni zo va ni fil mo vi, od no sno oni za sta ri ju de cu i sin hro ni zo va ni za one naj mla |e. In di vi du al ne ula zni ce za pro jek ci je za 2D fil mo ve ko {ta ju 200 di na ra, dok za or ga ni zo va ni do la zak ko {ta ju 150. Za 3D fil mo ve in di vi du al ne kar te ko {ta ju 300, dok za grup ne po se te ko {ta ju 250 di na ra. Po pust za grup nu po se tu do bi ja ju gru pe sa vi {e od 50 ma li {a na, a za wih je or ga ni zo van i be pla tan pre voz, ko ji je obez be dio GSP. G. ^.

Vo lon te ri pro tiv nar ko ma ni je

So kol sko dru {tvo Voj vo di na, u sa rad wi sa Pred {kol skom usta no vom „Ra do sno de tiw stvo”, po sed mi put je or ga ni zo va lo ma ni fe sta ci ju „Ve se li po li go ni” za de cu pred {kol skog uz ra sta, od {est do se dam go di na. Ma ni fe sta ci ja je za mi {qe na ta ko da de ca na stu pa ju na po li go ni ma ko ji su pri la go |e ni wi ho vom uz ra stu i da eki pe ima ju po de set ~la no va, te da ti mo vi bu du sa sta vqe ni od de ~a ka i od de voj ~i ca. Ove go di ne je u gim na sti~ koj sa -

Iz lo `ba sli ka Slav ka Kru ni }a AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

Iz lo `ba por tre ta sli ka ra Slav ka Kru ni }a bi }e otvo re na ve ~e ras u 19 ~a so va u ga le ri ji ogran ka SA NU, u Uli ci Ni ko le Pa {i }a 6. Iz lo `bu sli ka otvo ri }e isto ri ~ar umet no sti Na ta {a Kr sti}. M. S. - A. R.

li So kol skog do ma na stu pi lo oko {e ststo ma li {a na iz 19 no vo sad skih vr ti }a.

- Ciq ma ni fe sta ci je je da se kroz igru i za ba vu, a bez op te re }e wa da se mo ra bi ti pr vi po sva ku ce nu, de ci pri bli `i sport ska kul tu ra, fer-plej, ko lek ti vi zam, tim ski duh i sa zna wa o kul tu ri na vi ja wa. Sa de com na po li go ni ma su ra di li i na {i tre ne ri, a ra du je mo se ve li kom od zi vu ma li {a na. Sva ku eki pu smo na gra di li sa di plo ma ma sa zlat nim, sre br nim ili bron za nim ni vo om, a sva ki vr ti} sa po dve stru wa ~e - re kao je di rek tor So kol skog dru {tva Voj vo di na Mi ro slav Ko va ~ev. G. M. Fo to: N. Stojanovi}

NOVOSADSKA HrONIKA

~etvrtak11.oktobar2012.

DNEVNIK

ZA SE DA LA KO MI SI JA ZA OBE LE @A VA WE PRA ZNI KA

Pred lo `e ni ka ndi da ti za naj vi {a pri zna wa Gra da

Foto: B. Lu~i}

Obe le `en Svet ski dan men tal nog zdra vqa An ti stig ma kam pa wa “365 da na za men tal no zdra vqe” po vo dom 10. ok to bra, Svet skog da na men tal nog zdra vqa, odr `a na je ju ~e is pred Tu ri sti~ ko-in for ma tiv nog cen tra (TONS). Ak ci ju su sve ~a no otvo ri li u TONS-u pred sed nik Ka ri tas de ka na ta No vi Sad ve le ~a sni I{tvan Dobai, po ro di~ ni te ra pe ut Zoran Saveski i psi ho log Ka ri tas De ka na ta No vi Sad Mirjana Rai~. Do bai je na po me nuo da su me natlno fi zi~ ko i du hov no zdra vqe ~o ve ka po ve za ni i da im se mo ra po sve ti ti jed na ka pa `wa.

- Ve li ku ulo gu u sa dej stvu ove tri di men zi je ima po ro di ca, pa te ì {te ra da sve in sti tu ci je tre ba da sta ve na po ro di cu, kao osno vu jed nog dru {tva - ka zao je Do bai. Po se ti o ci su mo gli vi de ti {tan do ve Udru è wa le ~e nih od psi ho ze (ULOP), Udru è wa za po mo} men tal no ne raz vi je nim oso ba ma gra da No vog Sa da, Cen tra za po mo} sta rim li ci ma, cen tra Sr ce i Do ma za de cu i omla di nu u Ve ter ni ku, in for mi sa ti se o wi ho vom ra du, ali i ku pi ti pred me te, ko je su iz ra di li ko ri sni ci i ~la no vi ovih udru è wa. N. R.

„DNEV NIK” I „AL NA RI” DA RU JU

„No} ne sen ke” An dree Krej mer Iz¬da¬va~ ka ku¬}a “Al na ri” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom pe¬ri¬od¬ u da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge utor kom, sre dom i ~e tvrt kom. Dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se pr va ja¬ve da nas od 13 do 13.05 ~a¬so¬va na broj te¬le¬fo¬na 528-765, a do sa da u ovoj ak ci ji ni su bi li do bit ni ci, bi }e da ri vani pri¬ me¬rkom kwi ge Andree Krejmer “No} ne sen ke” u iz da wu „Al na ri ja“. Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u kwi `a ri “Vul kan”, Zmaj Jo vi na 24. Ka la Tor je od u vek zna la svo ju sud bi nu: ka da za vr {i {ko lu, po sta }e part ner ka zgod nom Re ni jeu La ro {u, al fa mu` ja ku svog ~o po ra. Za jed no }e se bo ri ti, jed no uz dru go, pred vo di ti ~o por i {ti ti ti sve te gra do ve ^u va ra. Me |u tim, ka da Ka la pre kr {i ple men ske za ko ne ka ko bi spa sla o~a ra va ju }eg mla di }a smrt ne opa sno sti, za te }i }e se u ne za vid noj si tu a ci ji, ko ju ni je o~e ki va la. A. Va.

DANAS U GRADU BioSKoPi Arena: „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Eropi” (sinhronizovano-12.25, 14.10, 16), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12.30, 13.45, 14.30, 15.45, 16.15), „Nedodirqivi” (20.05), „Hrabra Merida” (12.15, 13.30, 14.15, 15.30, 16.20), „Pritajeno zlo: Osveta” (22.20), „Meda” (18.20, 20.20, 22.10), „Imate li znawe za drugo stawe” (17.45), „Uhvati ritam 4: revolucija” (18.35), „Sudija Dred” (22.25), „96 sati: Istambul” (18.15, 20.15, 22.25), „Hotel Transilvanija” (12.20, 14.20, 16.10, 18, 20-30), „Led” (17.30, 20), „Divqaci” (20.10, 22.35), „Gangsterska pri~a” (22.30)

PoZoRi[tA Srpsko narodno pozori{te: Scena „Pera Dobrinovi}” drama „Uje`„ (19.30) Pozori{te mladih mala sala „An|eoska bajka” (18)

MUZeJi Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 14 sati i od 18 do 22 ~asa, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945”

RO\ENI U no vo sad skom po ro di li {tu od utor ka u 7 sa ti do ju ~e u isto vre me ro di le su: DE VOJ Î CE: Tamara Ga}e{a-Marjanovi}, Danijela Jelesijevi}, Maja Pulisak, Jasmina Tau{an, Marijana Opa~i}, Vawa [ari}, Biqana Savi}, Biqana Ninkovi} iz No vog Sa da, Nata{a Kavanag iz ê la re va, Ivana Arsi} iz Sta rih Ba no va ca, Sanela Bi~kaj iz Ne {ti na, Aleksandra Marinkovi} iz Ma ra di ka, Marta Seke iz Zre wa ni na i Nata{a Risti} iz Be ~e ja, DE Â KE: Samire Osmani, Ivana Martinovi}-Barbul iz No vog Sa da, Elvira [ite iz Te me ri na, Vesna Dimitrijevi} iz Ko vi qa, Stojanka Vu~kovi} iz Be ge ~a, Rosanda ]ati} iz Fu to ga i Dajana Proboj~evi} iz Plav ne, Radmila Ili} iz Ba~ ke Pa lan ke.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni: Terezija Ane Horvat (1949) u 11.15, Mira Lazara Crwanski (1932) u 12, Vladeta Radosava Radosavqevi} (1931) u 12.45, Radojka Maksima [i{qagi} (1941) u 13.30, Nikola Save Miletin (1943) u 14.15, Irina Den~e Siv~ (1925) u 15 ~asova i Julka Stanka Milo{ev (1949) u 15.45 sati. Na pravoslavnom grobqu u Sremskoj Kamenici danas }e biti sahrawena Milena Miloja Nikoli} (1947) u 15 ~asova. Na Centralnom grobqu u Futogu danas }e biti sahrawena Savka Milana Markovi} (1916) u 13 ~asova. Na Dowem novom grobqu u Futogu danas }e biti sahrawen Andrija Andrije Kri`an (1929) u 11 ~asova.

Ko mi si ja za obe le à va we pra zni ka raz ma tra la je ju ~e ini ci ja ti ve za do de lu Ok to bar ske na gra de i No vem bar ske po ve qe za 2012 go di nu. Pred lo è ni kan di da ti za Ok to bar sku na gra du su po li cij ski slu `be nik Od re da àn dar me ri je u No vom Sa du Dejan Obradovi}, bi bli o te~ ki stru~ wak Radovan Mi~i}, di rek tor osnov ne {ko le „Ko sta Trif ko vi}”Milan Spasojevi}, po zo ri {ni,film ski i te le vi zij ski re di teq Milan Mi{a Belegi{anin, aka de mik Veqko Milkovi}, pro jek tan ti ure |e wa ke ja, Pla ni nar sko-smu ~ar sko dru {tvo „@e qe zni ~ar”, vi {i na u~ ni sa rad -

nik i mu zej ski sa vet nik dr Drago Wegovan, pred sed nik Dru {tva ra ~u no vo |a i re vi zo ra Gra da No vog Sa da Ranko Babi}, pri ma ba le ri na Oksana Storoùk, dipl. in è wer gra |e vi nar stva Mi roslav Ili}, , pe snik, kri ti ~ar,ese ji sta Nenad [apowa. Pred lo è ni kan di da ti za do de lu No vem bar ske po ve qe su po li cij ski slu `be nik Od re da àn dar me ri je u No vom Sa du Dejan Obrenovi}, bi bli o te~ ki stru~ wak Radovan Mi~i}, di rek tor i glav ni ured nik Iz da va~ ke ku }e „Pro me tej „ Zoran Kolunxija, prof. dr Teodor Kova~, kwi èv nik i no vi nar Danica Vujkov, Zoran

Haxi Lazin, pred sed nik Dru {tva za bor bu pro tiv {e }er ne bo le sti Gra da No vog Sa da mr Radivoj Mra~evi}.^la no vi i ~la ni ce Ko mi si je su kon sta to va li da su ini ci ja ti ve sti gle bla go vre me no i da su u skla du sa od lu ka ma Skup {ti ne gra da. Je di ni iz u ze tak je bio pred log za Ok to bar sku nagra du ko ji je gla sio „Pro jek tan ti za ure |e we ke ja”. Ini ci ja ti va ni je bi la dovoq no pre ci zna, te je Ko mi si ja do ne la za kqu ~ak da za tra `i od JP „Za vod za izgrad wu gra da” ime na pro jek ta na ta ka ko bi se od re di li kan di da ti na osno vu ovog pred lo ga. Q. Na.

U DE^ JEM SE LU SVE SPREM NO ZA ZI MU

Do na ci ja sve ma we, ali kri ze ne ma Za hla |e we ko je je ovih da na po go di lo No vi Sad pod se ti lo je gra |a ne da se zi ma po la ko pri bli à va, i da je vre me za ob na vqa we obu }e i ode }e, ali i za v r { a v a w e zim n i c e. Ni SOS De~ je se lo u Srem skoj Ka me n i c i ni j e za b o r a v i l o na pred sto je }i pe riod, a ka ko ka è ru ko vo di lac Zdravko Kruni}, zi ma ne }e pred sta vqa ti ni ka kav pro blem. - Ovih da na je za vr {en ten der za na bav ku obu }e za sva ko de te u De~ jem se lu. Svi ma li {a ni su ima li pri li ku da iza be ru mo del po svom uku su. Na rav no, na ba vi }e mo i no ve jak ne, tre ner ke i de bqu ode }u, ali sa mo za one ko ji ma je to neo p hod no. De ca ko ja su pro {le go di ne do bi la no vu zim sku jak nu, ne ma ju jo{ po tre be za no vom - ka è Kru ni}. De~ je se lo se gre je na plin, a sva ka ku }a ima dva plin ska boj -

osta le hra ne do bi ja mo na po klon od ra znih pro iz vo |a ~a. Ba{ pre ne ki dan smo do bi li i 150 ki lo gra ma me da. Me sne pro iz vo de ku pu je mo kad nam za tre ba ju, ra ni je smo u vre me ne sta {i ca ima li ve li ke za li he, ali da nas za to ne ma po tre be. U sva -

GRAD OBEZ BE DIO DO VOQ NO NOV CA ZA GRE JA WE

telefoni

Bi }e to ple u~i o ni ce u {ko la ma

VA@niJi BRoJeVi Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 0800 -300-330 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i Pr 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APoteKe No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

Foto: A. Erski

le ra ~i ji se re mont ra di sva ke ~e ti ri go di ne. - [to se ti ~e gre ja wa, zi ma mo `e da po~ ne ve} su tra, mi smo sprem ni. Ima mo i do voq no hra ne, tre ba usko ro da na ba vi mo oko dve to ne ku pu sa ko ji }e se ki se li ti, a deo zim ni ce, kao i

ko do ba mo è mo u gra du da na ba vim sve è me so, ta ko da tre nut no ima mo za li ha sa mo za dva de se tak da na- ka è Kru ni}. De~ je se lo je ra ni jih go di na do bi ja lo raz ne do na ci je, ali u po sled we vre me ih ne ma mno go. Vi {e se or ga ni zu ju ak ci je, ~i ji pri hod ide ovoj usta no vi. Pro {log me se ca je tri mi li o na di na ra pri ku pqe no za SOS De~ ja se la u Kra qe vu i Srem skoj Ka me ni ci u hu ma ni tar noj ak ci ji „Ho pe Re lay“. Ak ci ju je po kre nu la kom pa ni ja “Sam sung Elek tro niks”, a u~e stvo va le su i mno ge po zna te li~ no sti. - Od “Sam sun ga” smo do bi li i wi ho ve pro iz vo de, kao {to je be la teh ni ka, a u stra hu od sle de }eg le ta i trop skih vru }i na, za tra ì li smo i kli ma ure |a je za De~ je se lo, ali i na {e sta no ve u gra du - re kao je Kru ni}. A. Var ga

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSi Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

U no vo sad skim osnov nim i sred wim {ko la ma ne tre ba da bri nu zbog gre ja wa, jer je Upra va za obra zo va we obez be di la do voq no nov ca ka ko za gas, ta ko i za pla }a we ra ~u na “No vo sad skoj to pla ni”. ^lan Grad skog ve }a za du `en za obra zo va we Radomir Dabeti} ka `e za “Dnev nik” da }e bez ob zi ra na po sku pqe we ener ge na ta, pa ra za gre ja we bi ti. - [ko le ge ne ral no ne du gu ju za ener gen te, za raz li ku od “Ra do snog de tiw stva”. Me |u tim, bez ob zi ra na to du go va we, imam obe }a we di rek to ra “To pla ne” da }e vr ti }i ma na vre me kre nu ti gre ja we, jer ne }e

do zvo li ti da de ca bu du u hlad nim pro sto ri ja ma – ka `e Da be ti}. Pre ma we go vim re ~i ma, sem za ener gen te, {ko le do bi ja ju re dov no no vac i za pla }a we stru je, vo de, od no {e we sme }a… - Po {to je Grad sko ve }e usvo ji lo po sku pqe we pre vo za i od no {e wa sme }a, to }e se ma lo od ra zi ti i na grad ski bu xet, jer }e auto mat ski mo ra ti vi {e nov ca da se iz dvo ji za {ko le. To zna ~i da }e se kroz re ba lans bu xe ta sma wi va ti, pri me ra ra di, tro {ko vi za pu to va wa, ko ja ni su oba ve za, a sa dru ge stra ne, po ve }a va }e se ta mo gde je po treb no - is ti ~e sa go vor nik.

^ITAOCI PI[U SMS

Zbog sve ga to ga je, ka ko ka è Da be ti}, Upra va za obra zo va we tra ì la da se kroz re ba lans bu xe ta no vac pre ra spo de li. - U sva kom slu ~a ju, za na red nu go di nu tre ba lo bi na pra vi ti no vi fi nan sij ski plan, jer su sem ovih po me nu tih po sku pqe wa, po ve }a ne ce ne i sred sta va za hi gi je nu, kao i dru gih ar ti ka la. Iako je hra na po sku pe la, si gur no je da se ce na uì ne, ko ja je 1.200 di na ra, ove go di ne ne }e me wa ti, {to }e mo `da do ne kle {ko la ma pred sta vqa ti pro blem - ka è sa go vor nik. Q. Na to {e vi}

065/47-66-452

Ma le pi ja ce zvr je pra zne Ne ka da {wi di rek tor „Tr `ni ce” iz gra di pi ja ce i osta vi pro ble me. Je ste bio ube dqiv, da se ra di hlad wa ~a za vo }e i po vr }e. Kao {to re ~e, sa gra di }e mo i iz da va ti se qa ci ma i pi ja ~a ri ma jef ti ni je ne go pri vat ni ci. Sta ri di rek tor je re kao da }e ima ti pro fi ta bil nu za ra du i ku rent nu ro bu mar ke ti ma. No vom di rek to ru Mi lo {u Tu bi }u ka `em da Te me rin ska pi ja ca mo `e pro ra di ti sa mo „pro bo no” tj. xa be. 065/9137... *** Go spo do, pi {e te li ko li ko je pa ra utro {e no u most kod Be {ke? Ne pi {e te ko li ko je „Za sta va sar tid“ pro gu ta la pa ra, mo gli smo ta kvih pet mo sto va na pra vi ti. Ko li ko je od sil nih do na ci ja pri pa lo Voj vo di ni, mo gu za mi sli ti. 063/1264... *** Da li je mo gu }e da se u Voj nom od se ku u No vo me Sa du po tvr da o u~e {}u u ra tu 1999. go di ne ~e ka 20 da na? Nig de ni ko ga ne ma, pu sto sve, a na {al te ru rad ni ca ~i ta „Dnev nik“. 063/8269...

Alek san dar [a pi} tvr di da je Bo ris Ta di} bio do bar pred sed nik i da mu je pri ja teq. Tako |e, Bo jan Paj ti}, ma da je \i la so vac, tra `i da Bo ris Ta di} osta ne u vr hu

stranke. Mi se pi ta mo ko je dr `a vu tol ko za du `io? [to se vr ha ti ~e, bu di te svi vi, go spo do, u vr hu i osta ni te u vr hu DS-a, ali ne di raj te bu xet, ni ti se uba cuj -

te na bu xet ske ja sle, pa ne ka vas bu de i se dam pred sed ni ka! Mo è i 17 pot pred sed ni ka, ali ne od na {ih no va ca, ni ti bu xe ta. To je de mo kra ti ja, po na {ki, ni po ba bi, ni po stri ~e vi ma, ve} po... va {ki! 065/9137... *** U Be ta ni ji od utor ka 9.10.2012. po ~i we da ra di kra qi ca me |u dok to ri ma dr Qi qa na Tri fu no vi}. Hva la onom ko je oda brao ovo zla to od è ne i dok to ra da ra di u Be ta ni ji. Maja Ro si}. 062/1801... *** U Sr bi ji ve }i na rad ni ka ra di 56 sa ti ne deq no, a pla }e ni su za sa mo 40 sa ti. Gde su mi li ci je, in spek ci je, ko mu nal ci, va tro gasci... 062/2630... *** Vo ji slav Ko {tu ni ca mo è da pri ~a, ali tek po {to se raz ja sne pra zne ka se ra ni jih godi na u ko mu nal nim, pro svet nim i dru gim usta no va ma, ba rem u Voj vo di ni. Tek on da o auto nomi ji. 064/3078...

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

~etvrtak11.oktobar2012.

DANAS ZASEDA SKUP[TINA GRADA

Na da na {woj sed ni ci Skup {ti ne gra da no vo for mi ra na ve }i na na sta vi }e da se ba vi ka dro va wem, ovog pu ta u {kol skim od bo ri ma, uprav nim od bo ri ma jav nih pred u ze }a i usta no va, te u Stam be noj agen ci ji gra da, ~i ja je di rek tor ka Ta ti ja na Le ki} pod ne la ostav ku, a kao kan di dat za v. d. di rek to ra pred lo `en je Rat ko Ro gan. U skup {tin skom ma te ri ja lu ju ~e se ni su mo gle pro na }i ta~ ke dnev nog re da o po tvr di sme na i ostav ki u Kul tur nom cen tru No vog Sa da, Po zo ri {tu mla dih i Grad skoj bi bli o te ci, ali je mo gu }e da se i te ta~ ke na |u na dnev nom re du, te da ove usta no ve kul tu re do bi ju no ve pri vre me ne ru ko vo di o ce. Ono {to }e di rekt no uti ca ti na No vo sa |a ne, a o ~e mu }e se od bor ni ci iz ja sni ti je su po -

sku pqe we od no {e wa sme }a za 29 od sto za do ma }in stva i 22,96 za pri vre du, vi {e ce ne ka ra ta u grad skom pre vo zu za 11 po sto, a ovim zah te vi ma pri dru `i la se ju ~e i „No vo sad ska to pla na„, ko ja tra `i po ve }a we ce ne

gre ja wa od 10 po sto, dok bi ce na to ple vo de osta la ista. Pred od bor ni ci ma }e se na }i i iz ve {taj o re vi zi ji fi nan sij skih iz ve {ta ja za vr {nog ra ~u na grad skog bu xe ta za 2010. go di nu, kao i na knad ne uvi de Dr -

`av ne re vi zor ske in sti tu ci je. Bi }e za ni mqi vo vi de ti ras pra vu o ovom iz ve {ta ju u ko jem se na vo di niz ne pra vil no sti u vo |e wu grad skih fi nan sij skih kwi ga, te kr {e wa pro ce du ra pri jav nim na bav ka ma i ne us kla |e no sti po slov nih pro pi sa u jav nim pred u ze }i ma sa za kon skim re {e wi ma. Ve li ki deo od 38 ta ~a ka dnev nog re da od no si se na iz ve {ta je po slo va wa jav nih pred u ze }a i usta no va u pr voj po lo vi ni ove go di ne, te na pred lo ge o da va wu sa gla sno sti na pro gra me ra da za ovu go di nu, uglav nom zdrav stve nih, usta no va ~i ji je osni va~ grad. Skup {ti na }e od lu ~i va ti i o pred lo gu To pla ne da se ot pi {e deo du ga „Ju go a la ta“ ka ko bi se ovo pred u ze }e u ste ~a ju re or ga ni zo va lo. S. Krsti}

U NAJAVI JO[ JEDNO POSKUPQEWE

Ce na gre ja wa 10 po sto ve}a? „No vo sad ska to pla na” je upu ti la zah tev Gra du za da va we sa gla sno sti na pred log od lu ke o po ve }a wu ce na za 10 od sto za gre ja we stam be nih i po slov nih po tro {a ~a, dok bi ce na to ple vo de osta la na sa da {wem ni vou, ka `u u ovom pred u ze }u. Sa sa da {wom ce nom gre ja wa od 86,02 di na ra po kva dra tu, bez PDV-a, „No vo sad ska to pla na„, ka ko ka `u, ni je u mo gu} no sti da po kri va tro {ko ve po slo va wa i re dov no iz mi ru je me se~ ne oba ve ze pre ma do ba vqa ~i ma ener ge na ta. Ce ne za gre ja we i to plu vo du pri me wu ju se od 1. de cem bra 2011. go di ne, ka da

je oba vqe no li ne ar no po ve }a we do ta da va `e }ih ce na za 7,5 od sto za ka te go ri ju stam be nih po tro {a ~a, dok se za po slov ne po tro {a ~e i to plu vo du ni su me wa le. Za po slov ne po tro {a ~e ce ne su po sled wi put me wa ne 1. ja nu a ra 2009. go di ne, dok ce na to ple vo de ni je me wa na od 2. no vem bra 2010. go di ne, sa op {ta va ju iz „No vo sad ske to pla ne”. Tra ` e n a ko r ek c i j a ce n e je, ka k o ka `u, ope r a t iv n i mi n i m um, ima j u } i u vi du da se sve to p la n e u Sr b i j i na l a z e u ne z a v id n oj si t u a c i j i i u wi m a }e ce n a

ANKETA

Ma le pla te ve }i pro blem Na kon po sku pqe wa hra ne, ku} ne he mi je, ko zme ti ke, go ri va i ci ga re ta usle di }e no vi udar na ku} ni bu xet gra |a na. Od 1.no vem bra na ja vqe na su po sku pqe wa grad skog pre vo za za ne {to vi {e od 11 od sto i od no {e wa sme }a za 30 od sto. Gra |a ni sma tra ju da po sku pqe we ni je ve li ko, ali da }e se po sle di ce vre me nom ose ti ti.

gre j a w a bi t i po v e } a n a od 18 do 44 pro ce n a t a. Uzi m a j u } i u ob z ir te { ku fi nan s ij s ku si t u a c i j u u ko j oj se „No v o sad s ka to p la n a„ na l a z i, su o ~ e n a sa pro b le m om vi s o k ih du g o v a w a pre m a do b a v qa ~ i m a ener g e n a t a i vi s o k og ste p e n a ne r e a l i z o v a n e na p la t e po t ra `i v a w a od stam b e n ih i po s lov n ih po tro { a ~ a, neo p h od n o je, ka k o do d a j u, ko ri g o v a t i tre n ut n e ce n e za gre j a w e, ka ko funk c i o n i s a w e si s te m a ne bi bi l o ugro ` e n o. B. M.

Vi {e bri ge za bes ku} ni ke -S ob zi rom na to da je 2012. go di na na is te ku, o~e ku je nas re ba lans bu xe ta i mo ra }e mo uùr ba no ra di ti da bi smo pred u pre di li ne vo qe ko je na {e naj u gro è ni je su gra |a ne o~e ku ju u na stu pa ju }oj zi mi. Je dan od po te za ko je pla ni ra mo je pro {i re we ka pa ci te ta sme {ta ja za bes ku} ni ke - re kao je na ju ~e ra {woj sed ni ci Sa ve ta za zdrav stve nu za {ti tu, so ci jal nu za {ti tu i dru {tve nu bri gu o de ci i omla di ni di rek tor Cen tra za so ci jal ni rad Goj ko Vuj no vi}. - Pre ma iz ve {ta ji ma Dnev nog cen tra za bes ku} ni ke broj oso ba bez kro va nad gla vom se du pli rao u od no su na pro {lu go di nu. Za to pla ni ra mo kroz re ba lans da obez be di mo no vac za jo{ dva kon tej ne ra sa 24 le à ja.

Do kra ja go di ne bi tre bao da bu de go tov i obje kat u sklo pu kom plek sa Cen tra za so ci jal ni rad ko ji }e slu ì ti kao Svra ti {te za de cu. - Ovaj obje kat ko ji je do na ci ja “Raj faj zen” ban ke }e ko na~ no omo gu }i ti kva li tet no pru à we uslu ga de ci uli ce- ka è Vuj no vi}. Po mo} ni ca di rek to ra za fi nan si je Do ma zdra vqa Ja smi na Pe u qaVu ko bra to vi} is ta kla je na sed ni ci da je dru ga fa za iz grad we objek ta u Fu to gu pri kra ju i na ja vi la sko ra {we otva ra we am bu lan te. - Na red na go di na }e bi ti po pri li~ no te {ka i ve }ih gra |e vin skih in ve sti ci ja ne }e bi ti, ali }e bi ti ob na vqa wa opre me kao i pret hod nih go di na uz po dr {ku Gra da - re kla je po mo} ni ca di rek to ra. A. Va.

Fo to: S. [u {we vi}

Ka dro va we, re vi zi ja za vr {nog ra ~u na...

PREDSTAVQENA KWIGA VLADIMIRA POPINA

Zlat ni bi se ri afo ri za ma

Kwi ga afo ri za ma “[o rom {aj ke, a Du na vom ~e ze” Vla di mi ra Po pi na, ~i ji je pse u do nim Sa va Po du na vac, pred sta vqe na je si no} u No vo sad skom klu bu. Go vo re }i o de lu, so ci o log kul tu re pro fe sor Rat ko Bo ò vi} je is ta kao da je autor svo je ì vot no is ku stvo pre tvo rio u zlat ne bi se re afo ri za ma. - Ovaj vre me {ni autor je na pi sao ~u de snu kwi gu ko ju sam bli è od re dio kao kri ti~ ko pro ve tra va we. We go vo is ku stvo ko je je ste kao to kom ì vo ta sad je for mu li sa no kao afo ri zam, kao bi ser na stao iz pat we, ne spo ra zu ma sa dru {tvom, sa sa -

Pro mo ci ja pla nin skog skejt bor da Ok to bar ska pro mo ci ja pla nin skog skejt bor da odr `a }e se da nas u 11 ~a so va u okvi ru fe sti va la kul tu re „Kam pus fest” u kam pu su No vo sad skog uni ver zi te ta. Po se ti o ci }e mo }i da se sret nu sa ~la no vi ma klu ba ATB i da sa mi te sti ra ju svo je afi ni te te pre ma ovom eks trem nom spor tu. G. ^.

U REGIONALNOJ PRIVREDNOJ KOMORI NOVI SAD

Pot pi san spo ra zum o sa rad wi

Pri vre da No vog Sa da, ali i {i re okru `e we mo gli bi da na |u me sto na tr `i {tu Sfak sa u Tu ni su, dru gog po ve li ~i ni gra da, in du strij skog i lu~ kog cen tra na oba li Sre do zem nog mo ra, ~u lo se ju ~e u Re gi o nal noj pri vred noj ko mo ri No vi Sad, gde je upri li ~en su sret pri vred ni ka dve re gi je. Da bi rob na raz me na mo gla da po~ ne ju ~e je pot pi san spo ra zum o sa rad wi Re gi o nal ne pri vred ne ko mo re No vi Sad i Ko mi te ta za me |u na rod ne od no se pri vred ne i in du strij ske ko mo re Sfak sa. - Ov da {wi pri vred ni ci mo gli bi u Sfak su da iz vo ze pre hram be ne pro iz vo de i se men sku ro bu - ka zao je pred sed nik Re gi o nal ne pri vred ne ko mo re No vi

HUMANITARNA PREDSTAVA U „FANTAZIJI”

Qi qa na Ivan ~e vi}, zdrav stve na rad ni ca: - U od no su na sva dru ga po sku pqe wa, ovo mi ni {ta po seb no ne zna ~i, a grad ski pre voz mi pla }a fir ma. Mi slim da je ve }i pro blem {to se pla te ne po ve }a va ju.

La zar Ce pan ~i}, pen zi o ner: - Ni je mi ja sno za {to se ce na pre vo za po ve }a va kad grad ima pa ra da ku pu je no ve auto bu se. Mi pen zi o ne ri smo na u ~i li da {te di mo, a i pen zi je su nam re dov ne, pa ni je stra {no.

Ma |i o ni ~ar Bo la re i Ninyago po ma `u Te o do ri Gru pa qu di pod na zi vom „ Spa si mo ma lu Te o do ru”, tru di se da pri ku pi {to vi {e nov ca i ti me po mog ne we nim ro di te qi ma da je od ve du u Ki nu. Ope ra ci ja je za ka za na za 16. 10. 2012. god, a no vac je neo p hod no upla ti ti do 12. 10. 2012. Iz tog raz lo ga, je dan u ni zu do ga |a ja je hu ma ni tar na pred sta va, ko ja }e bi ti odr `a na da nas u igra o ni ci „Fan ta zi ja”, Uli ca ca ra Du {a na 18 u No vom Sa du. Pred sta va „Ma |i o ni ~ar Vo la re i Nin xa go”, mo gu da po gle da ju ro di te qi i de ca za jed no, da se za ba ve, a ujed no da po mog nu ~e tvo ro go di {woj dru ga ri ci Te o do ri da po be di Ba te no vu bo lest. Ce na ula zni ce je 200 di na ra. Ro di te -

qi ne pla }a ju ulaz, ali ima ju mo gu} nost da osta ve do bro voq ni pri log. Te o do ri je di jag no sti fi ko va na Ba te no va bo lest u sep tem bru ove go di ne. Za sa da, de voj ~i ca je po ~e la ote `a no da ho da i pri ~a. Bo lest je pro gre siv na i vr lo br zo bi mo gla da joj pot pu no uni {ti mo} go vo ra, kre ta wa i vi da. De ca obo le la od Ba te no ve bo le sti pot pu no pro pa da ju, po sta ju sle pa i ne po kret na i umi ru iz me |u de vet i 12 go di na. Za po ~e tak 2013. go di ne na ja vqen je lek, a do ta da, bo lest je mo gu }e pri vre me no za u sta vi ti tret ma nom ma ti~ nih }e li ja u Ki ni. Ovaj tret man je ve o ma skup, ko {ta 32.000 do la ra. Q. Na.

Na Saj mu za po {qa va wa „Big Si” da nas otva ra vra ta Tr `ni cen tar izra e le ske kom pa ni je „Big Si” 170 rad nih me sta

Alek san dar Bo ti}, pro fe sor: - Po sku pqe we grad skog pre vo za me ni je po go di lo jer ga ret ko ko ri stim. Ali, ve }i ra ~un za ko mu na li je uz po sku pqe we hra ne ne znam ka ko }e uti ca ti na ku} ni bu xet.

Ra de Ob ra do vi}, stu dent: - Ni je ve li ka raz li ka u ce ni po sle po sku pqe wa, ali vre me nom }e se ose ti ti. Kao stu dent imam ve li ke tro {ko ve, pa bi mi i ta ma la u{te da do bro do {la. T. P. - M. S. - A. R.

Sa jam za po {qa va wa ugo sti }e da nas od 10 do 15 ~a so va u za pad nom ho lu Spen sa 33 po slo dav ca ko ji }e ne za po sle nim gra |a ni ma po nu di ti 170 slo bod nih rad nih me sta. Naj vi {e }e se tra `i ti eko no mi sti, ko mer ci ja li sti, tr gov ci, ugo sti te qi, tu ri sti, prav ni ci, ma {in ci, elek tro teh ni ~a ri, teh no lo zi, tek stil ci i po qo pri vred ni ci. Pri li ku da pro na |u po sao ima }e i men xe ri, sa vet ni ci u osi gu ra wu, gra fi~ ki ili veb di zaj ne ri, de ko ra te ri, ar hi tek te i sto la ri. Na Saj mu }e u~e stvo va ti i jed na pri vat na agen ci ja za za po {qa va we, a bi }e pred sta vqen i pro gram po dr {ke za eko nom sko osna `i va we mla dih „Bi znis mla dih Sr bi je”. A. L.

mim so bom. Ova we go va kwi ga je jed no o{tro um no tvo re we ko je je ve o ma du ho vi to i kri ti~ ko i na sta lo je kao od go vor na glu vo ne mu jav nost.U Po pi no voj kwi zi do mi ni ra ju pa ra dok si, jer gde ne ma pa ra dok sa ne ma ni istin skog afo ri zma - re kao je Bo `o vi}. O kwi zi “[o rom {aj ke, a Du na vom ~e ze” su po red Bo `o vi }a go vo ri li i Sa vo Mar ti no vi}, Pa vle Ma le {ev, Alek san dar \i vuq skij, Bor da{ \e ze, Si ma Ma ti}, Dra gan Ko ji}. Afo ri zme iz kwi ge ka zi vao je dram ski umet nik Bo {ko Pe trov. A. Va.

da nas po ~i we da ra di. Za kup ce }e bi ti otvo ren od mah po sle sve ~a nog otva ra wa za ka za nog oko 13 ~a so va. „Big Si” }e ra di ti sva kog da na, od 10 do 22 ~a sa. Za da nas su tr gov ci pri pre mi li ve li ki broj po pu sta, na gra da i de gu sta ci ja. Po ~e tak ra da Tr `nog cen tra pred sta vqa pr vu stra nu in ve sti ci ju u pro te klih ne ko li ko go di na u na {em gra du. Ka bi net za in for mi sa we gra do na ~el ni ka Mi lo {a Vu ~e vi }a na ja vio je do la zak na otva ra we pr vog pot pred sed ni ka Vla de Sr bi je Alek san da ra Vu ~i }a, am ba sa do ra Izra e- la u Be o gra du Jo se fa Le vi ja, po ten ci jal nih in ve sti to ri iz Izra e la i iz dru gih ze ma qa, kao i gra do na ~el ni ka Vu ~e vi }a. Z. D.

Sad Dra gan Lu ka~. Kao pred nost u sa rad wi dve pri vre de Lu ka~ je na veo i to {to od Be o gra da do Sfak sa tre ba dva sa ta avi o nom. Pred sed nik Ko mi te ta za me |u na rod ne od no se pri vred ne i in du strij ske ko mo re Sfak sa Adel Ama ni na veo je da je Sfaks po znat po pro i zo vod wi ma sli no vog uqa i po ve li kom bro ju fa bri ka - hlad wa ~a, gde se ~u va ju mor ski plo do vi, ali da u sa rad wi sa No vim Sa dom ne ma ju pri o ri te te. - Raz vi je ne su nam i drv na in du stri ja, tran sport ni sa o bra }aj , tu ri zam i pre hram be na de lat nost u de lu ri bar stva, jer je Sfaks ri bar ska lu ka -ka zao je Adel Ama ni. Z. D.

âs fi zi~ kog za Gi ni sa U No vom Sa du, a isto vre me no i u Be o gra du, Ni {u i Kra gu jev cu da nas u 12 ~a so va, odr à }e se naj ma sov ni ji ~as fi zi~ kog vas pi ta wa, sa ci qem da se obo ri Gi ni sov re kord u bro ju |a ka ko ji u~e stvu ju u ovoj ak tiv no sti. Ovaj ~as or ga ni zo va }e se isto vre me no u vi {e od 80 {ko la u po me nu tim gra do vi ma. Ak ci ja je deo edu ka tiv ne kam pa we pod na zi vom “Pro na |i me ru”, ~i ji je ciq da in for mi {e i edu ku je {to ve }i broj mla dih qu di o pra vil nim i iz ba lan si ra nim ì vot nim na vi ka ma. Jav ni ~as pred sta vqa naj ma sov ni ji si mul ta ni do ga |aj u ko jem u~e stvu ju |a ci i na stav ni ci ko ji }e u za ka za no vre me iza }i u {to ve }em bro ju u {kol sko dvo ri {te i odr à ti ~as fi zi~ kog vas pi ta wa, ka ko bi se skre nu la pa `wa jav no sti i me di ja na va `nost fi zi~ ke ak tiv no sti, po seb no kod de ce i mla dih u Sr bi ji. Ovaj do ga |aj spro vo di se u sa rad wi sa gra |an skim ini ci ja ti va ma po put Re surs cen tra za Be o grad ski okrug u okvi ru pro gra ma “Mla di su za kon”. Part ne ri ak ci je “Pro na |i me ru” su i Mi ni star stvo pro sve te, na u ke i teh no lo {kog raz vo ja i Sa vez za {kol ski sport Sr bi je. A. J.

dnevnik

~etvrtak11.oktobar2012.

„Dnevnikova” galerija prvaka

a `eqom da ovogodi{wim |acima prvacima po~etak {kolovawa nikada ne izbledi iz galerije lepih se}awa, „Dnevnik” im poklawa fotografije za osnovno{kolski album. Svakog dana osim nedeqom, 10. strana u na{em listu posve}ena je fotografijama razreda prvaka iz

osnovnih {kola s teritorije Grada Novog Sada i iz Sremskih Karlovaca. Prodefilova}e tako kroz ovu „Dnevnikovu” galeriju prvaka fotografije za nezaborav 141 odeqewa iz 33 osnovne {kole u kojima se nastava odvija na srpskom, ma|arskom i slova~kom jeziku.

Osnovna {kola „Sowa Marinkovi}”, Novi Sad

I4 I3 Osnovna {kola „Veqko Vlahovi}”, [angaj

I5 Sutra: O[ „Veqko Petrovi}”, Bege~ i O[ „Mihajlo Pupin”, Veternik

vOJvOdinA

dnevnik СИНДИКАЛНИ ТРИБУНИ ФАБРИКЕ АКУМУЛАТОРА У СОМБОРУ У НЕМИЛОСТИ

Пи та ли за пла ту и син ди кат, па су спен до ва ни

СОМ БОР: Сом бор ској јав но сти су се отво ре ним пи смом ју че обра ти ла три рад ни ка, син ди кал ни ак ти ви сти Фа бри ке аку му ла то ра у Сом бо ру, ћер ки-фир ми ша бач ког „Фар ма ком МБ“, чи ји је вла сник у по след ње вре ме че сто спо ми ња ни би зни смен Ми ро слав Бо ги ће вић, тврд ња ма да су због за ла га ња за рад нич ка пра ва ши ка ни ра ни у сво -

Као до каз да се ра ди о сво је вр сном мо бин гу и ка зни због син ди кал них ак тив но сти, тро ји ца рад ни ка ФАС на во де да је ова фа бри ка ан га жо ва ла ве ћи број рад ни ка на при вре ме но-по вре ме ним по сло ви ма у исто вре ме ка да је њих по сла ла на при нуд ни од мор, на вод но због сма ње ња оби ма про из вод ње. Упо зо ре ње пред от каз и тро ме сеч ну су спен зи ју су до би ли, ка ко твр де, уз обра зло же ње да су се то ком при нуд ног од мо ра укљу чи ли у ди ску си ју по во дом си ту а ци је у ФАС на ов да шњем ин тер нет пор та лу „СО Ин фо“ при че му су, ка ко на во ди ме наџ мент „вре ђа ли и кле ве та ли ру ко вод ство и из но си ли де фин фор ма ци је“, што они де ци ди Синдикални активисти Фабрике акумулатора ра но не ги ра ју. јој фир ми. У свом пи сму Зо ран Ка - По све му на ве де ном, ја сно је да ла јић, Алек сан дар За ду ха и Го - ру ко вод ству ФАС-а ни је у ин те ре су ран Ми лић на во де да су, уочи ис - да по сто ји и ра ди озбиљ на син ди те ка дво ме сеч ног од су ства, на ко је кал на ор га ни за ци ја, ко ја ће на пра их је по слао ме наџ мент ФАС, уз ви на чин бра ни ти пра ва свих чла пла ту од 60 од сто, и то на кон што су но ва. Овим пу тем, ве ћин ском вла на са стан ку свих за по сле них по - сни ку Ми ро сла ву Бо ги ће ви ћу, упу стави ли пи та ње за што им кон - ћу је мо мол бу да са на ма лич но раз стант но ка сни ис пла та за ра да и го ва ра јер сма тра мо да ни је исти ни зашто из вр шни ди рек тор ујед но то ин фор ми сан и да до ње га до ла зе оба вља функ ци ју пред сед ни ка син - са мо сер ви ра не ин фор ма ци је - ка ди ка та, те за што се спре ча ва ју из - жу Ка ла јић, За ду ха и Ми лић, у бо ри за по дру жни цу ССС, до би ли свом пи сму, уз при мед бу да су у но ва упо зо ре ња фир ме, од но сно прет ход ном пе ри о ду, од стра не ру уру че на су им ре ше ња о су спен зи ји ко вод ства Фа бри ке аку му ла то ра на три ме се ца, као и Упо зо ре ње за - Сом бор, би ли ус кра ће ни за би ло по сле ном о по сто ја њу раз ло га за ка кав ди рек тан кон такт са вла сни от каз уго во ра о ра ду. ком. М. Миљеновић

У КУМАНУ ПОЧИЊУ 20. ДАНИ ЛАЗЕ ТЕЛЕЧКОГ

Вре ме по све ће но глум ци ма и по зо ри шту КУ МА НЕ: По зо ри шна ма ни фе ста ци ја „Да ни Ла зе Те леч ког“, ко јом жи те љи овог ба нат ског се ла не гу ју се ћа ње на не ка да шњег су гра ђа на Ла зу Те леч ког (1839–1873), ис так ну тог глум ца и ра ди те ља, пр ве зве зде срп ског глу ми шта, ор жа ће се ове го ди не два де се ти пут. По че ћа да нас, а тра ја ће до не де ље. У про те клих два де сет го ди на, нај ви ше при зна ње ни фе ста ци је - „Ма ска Ла зе Те леч ког“ по не ле су мно ге углед не лич но сти на шег глу ми шта. Ме ђу њи ма су глум ци Го ри ца По по вић, Сте во Жи гон, Иван Хајтл, Пе тар Краљ и мно ги дру ги. Ово го ди шња ма ни фе ста ци ја че ће по че ти да нас у под не, ка да ће но во сад ска по зо ри шна гру па „Спот“ од и гра ти пред ста ву за де цу, а про грам ће би ти на ста вљен у 18 чсо ва. У Га ле ри ји На род не би бли от ке у Но вом Бе че ју пи ка зи ва њем ви ше пу та на гра ђи ва не мо но да ме Ми ли ва на Ви те зо ви ћа, у иво ђе њу пр ва ка Срп ског по зо ри шта Ре пу бли ке Срп ске Љу бе Бо жо ви ћа. Пред ства ће би ти из ве де на још јед ном исте

ве че ри, у 20 са ти, на би ни За дру жног до ма у Ку ма ну. У За дру жном до му ће би ти од и гра на и мо но дра ма „Бог те ма зо“, управ ни ка ша бач ког по зо ри шта Зо ра на Ка рај ли ћа. Су тра ће де ца има ти при ли ку да ви де лу кар ску пре ста ву „Цр вен ка па“, зре ња нин ског по зо ри шта „То ша Јо ва но вић“. Ми лен ко Па влов и Љи ља на Ђу рић из ве шће истог да на пред ста ву „Све што ка жеш је љу бав“. У су бо ту ће Јо ви ца Ја шин на би ни по но ви ти пред ста ву „Фран ше Де пе ре на Ју жном бу ле ва ру“. У не де љу ће Срп ско на род но по зо ри ште на сту пи ти пре тре ми јер но са пред ста вом „При ча о међ шкар ци ма“, по сле ко је ће Јо ви ци Ја шин би ти уру че на на гра да „Ма ска Ла зе Те леч ког“, за ње гов до при нос уте ме љи ва њу „Да на Ла зе Те леч ког“ у Ку ма ну.А ју би лар на на гра да по во дом два де сто го ди шњи це ма ни фе ста ци је, ове го ди не би ће уру ча на те а тро ло гу и по зо ришнм кри ти ча ру из Но вог Са да Де ја ну Пен чи ћу По љан ском. М. Киселички

Дани мађарске кухиње у Скореновцу

СКОРЕНОВАЦ: У ковинској МЗ Скореновац биће одржани пети Дани мађарске кухиње. Кувари ће бити вредни током петка и суботе, а дружење почиње у вечерњим сатима сутра, отвореном изложбом ручних радова и предавањем о јелима и одликама војвођанске и мађарске кухиње. Другог дана председник МЗ Скореновац ће отворити манифестацију док ће ловци, почасном паљбом, означити почетак Дана мађарске кухиње. Тада ће се упалити и ватре котлића. На централној позорници у Скореновцу од 10 часова наступаће Културно - уметничко друштво из Kuntszent mi klo ša. Након њих испред Основне школе „Жарко Зрењанин”, посетиоци ће присуствовати представљању средњовековних витешких борби. У подне, локални свештеник Csi pak Sca ba прочитаће молитву пред ручак, после чега следи дегустација припремљених јела. Прослава се наставља до 17 часова, уз мађарску музику. З. Дг.

Из ло жба ли ков не ко ло ни је „Гам зи град” НО ВИ БЕ ЧЕЈ: У Га ле ри ји „Се ло“, До ма кул ту ре у Но вом Бе че ју, су тра се ора ни зу је из ло жба Ме ђа на род не ли ков не ко ло ни је „Гам зи град“ из За је ча ра. Ма ни фе ста ци ја има ме ђу на род ни ка рак тер и оку пља умет ни ке раз ли чи тих ге не ра ци ја и уме нич ких опре де ља -

ња (сли ка ри, ва ја ри, ке ра ми ча ри). На 19 до са да одр жа них са зи ва ко ло ни је, уче ство ва ло је око 200 умет ни ка из зе мље и ино стран ства, ко ји си гра ду За је ча ру ок та ви ли ви ше од 400 вред них умет нич ких пред ме та. Из ло жба се отва ра у19 са ти. М. К.

~etvrtak11.oktobar2012.

ЏУМБУС У БАЧКОПА ЛАНАЧКОМ ПАРЛАМЕНТУ

Ту ча од бор ни ка, са це па њем и чу па њем БАЧ КА ПА ЛАН КА: Екс пред сед ник оп шти не Бач ка Па лан ка Дра ган Бо за ло, пред сед ник ло кал них ра ди ка ла, ко ји од 42 од бор ни ка у ло кал ном пар ла мен ту, има ју се дам ме ста и на ла зе се, по сле мај ских из бо ра, у опо зи ци ји са де вет од бор ни ка ДС, на ја вљи вао је да ће и фи зич ки спре чи ти одр жа ва ње Пе те сед ни це СО Бач ка Па лан ка. Што је ре као то је и учи нио, али де ли мич но, јер је по сле ско ро два са та ка шње ња, скуп штин ска ве ћи на ко ју чи не СНС, СПС, ДСС и „Две ри“ мо гла да рас пра вља о 40-так та ча ка днев ног ре да. И ра ни јих го ди на и

као ни три од бор ни ка стра на ка на ци о нал них ма њи на, пред сед ник Скуп шти не Ми та Ла чан ски (ДСС) од луч но је кре нуо ка свом рад ном ме сту пред се да ва ју ћег. Та да је на стао ме теж. Ра ди кал Дра ган Ран ђе ло вић, уз по моћ Бо за ла и још не ких из њи хо ве стран ке, фи зич ки су га у то ме спре чи ли. Ма ко ли ко су Па лан ча ни ми сли ли да је Ла чан ски јак, ис па ло је да су по је ди ни ра ди ка ли ја чи. Без у спе шно су од бор ни ци скуп штин ске ве ћи не по ку ша ва ли да про зо ву од бор ни ке, па су у јед ном тре нут ку те ли ма на пра ви ли круг,

а нај же шће су га на па да ле две од бор ни це СРС Је ле на Са лаи и Љу би ца Ба рош. У це лој гу жви, на шли су се и по кра јин ски по сла ник и за ме ник пред сед ни ка Скуп шти не Бач ко па ла нач ке оп шти не др Го ран Лат ко вић (СПС), као и за ме ник пред с ед ни ка Оп шти не Алек сан дар Ђе до вац (СНС). Са ла и је ва нам је по ка за ла по це па ну ча ра пу и твр ди ла да је у гу жви то ура дио по кра јин ски по сла ник, а Ба ро ше ва је ви ка ла и твр ди ла да јој је пред сед ник оп шти не за вр тао ру ку, иако је она хте ла са мо да узме скуп штин ски ма те ри јал, а не

ка ко би за шти ти ли се кре та ри цу Скуп шти не Ду брав ку Жи вић, док је про зи ва ла. До ду ше, пре то га, док су ра ди ка ли др жа ли Ла чан ског и це па ли и ба ца ли скуп штин ски ма те ри јал, пред сед ник ло кал ног пар ла мен та је вик нуо да је из ре као опо ме ну Бо за лу, ко ји му је од го во рио „не маш пој ма, на у чи да во диш Скуп шти ну, а опо ме ну ми не мо жеш да ти, јер сед ни ца ни је ни по че ла“, па се чуо ко мен тар да је опо ме на исто што и жу ти кар тон на ули ци. Нај ве ћа гу жва ство ри ла се око пред с ед ни ка оп шти не Бо ја на Рад ма на, ко га су од бор ни ци шти ти ли са се кре та ри цом скуп шти не. У тој го ми ли, пред сед ни ку оп шти не по чу па на су дуг мад са ко шу ље,

да, као ње на ко ле ги ни ца Је ле на Са ла ји, по чу па дуг мад са оде ла пред сед ни ка оп шти не Бо ја на Рад ма на, ко ме су јед на од њих ус пут упу ти ле и низ, не баш ла ких ре чи. Ла чан ски је, по сле грч ко-рим ског ра ди кал ског за хва та, не ка ко ус пео као пред сед ник да се до че па ми кро фо на и об ја ви да је „дао“ сат вре ме на па у зе. Она је очи то сви ма би ла по треб на, а он да су ра ди ка ли но ви на ри ма ре кли да су их, на из ве стан на чин, из да ли од бор ни ци ДС, чи ју су ту жбу Управ ном су ду, због не ре гу лар не сед ни це СО од 28. ма ја ове го ди не и са ста ва пр ве ОИК у Бач кој Па лан ци, они при хва ти ли. - Са бло ка дом пре ста је мо ка да Управ ни суд до не се ре ше ње по

И радикалке се тукле

Хватање Лачанског

де це ни ја у овој ва ро ши би ло је оп струк ци је ра да ло кал ног пар ла мен та, али ни ка да ни је би ло фи зич ког на си ља, рва ња, чу па ња, за вр та ња ру ку, по це па них жен ских ча ра па, бли ског фи зич ког кон так та, жен ских са му шким, му шким са му шким (је ди но се же не из ме ђу се бе ни су рва ле), те шких ре чи, псов ки... Сед ни ца је би ла за ка за на за 10 са ти, а та да су но ви на ри у са ли, од но сно на ме сти ма пред сед ни штва и за го вор ни цом мо гли да за тек ну са мо се дам од бор ни ка Срп ске ра ди кал не стран ке, а за ми кро фо ном Дра га на Бо за ла. Ка да је де бе ло по сле пет на ест ака дем ских ми ну та, скуп штин ска ве ћи на ушла у са лу, јер де вет од бор ни ка ДС ни ово га пу та ни је при су ство ва ло сед ни ци,

ПРЕДСЕДНИК ОПШТИНЕ САВО ДОБРАНИЋ МНОГО ОБЕЋАО КИКИНЂАНИМА

Ка фа с но ви на ри ма

КИ КИН ДА: Пред сед ник Оп шти не Са во До бра нић ор га ни зо вао је ју че ка фу с но ви на ри ма, то ком ко је су пред став ни ци ме диј ских ку ћа пи та ли све што их ин те ре су је. Прет ход ни пе ри од по све ћен је ре ша ва њу нај ак ту ел ни јих про бле ма у гра ду и ства ра њу усло ва да се за поч не из град ња фа бри ке во де. На кон раз го во ра са пред став ни ци ма Не мач ке и Европ ске бан ке за об но ву и раз вој у пе так ће у Ки кин ди бо ра ви ти пред став ни ци Свет ске бан ке ко ји ће по ну ди ти усло ве за кре ди ти ра ње фа бри ке во де. - Из град ња фа бир ке во де је ве ли ка ин ве сти ци ја и као од го вор на власт же ли мо озбиљ но да се по све ти мо том про бле му. Циљ нам је да на ђе мо нај оп ти мал ни је ре ше ње, а сва ка од лу ка ко ју до не се -

ра до ва, пре све га због кри зе у гра ђе вин ској ин ду стри ји. Пр ви чо век оп шти не ка же да је за по шља ва ње је дан од нај ва жни јих про бле ма ко ји се мо ра ре ша ва ти: - Ло кал на са мо у пра ва по сре до ва ла је да фир ма “До ми но” из Но вог

- У вла да јућ ћој ко а ли ци ји по сто је но ви парт не ри са ко ји ма је пот пи сан ко а ли ци о ни спо ра зум, ту пре све га ми слим на Со ци јал де мо крат ску пар ти ју Ср би ју, ко ји смо ис по што ва ли. Сто га је ова стран ка до би ла по јед но ме сто у

„Лидлу” касарна, повртарима тезге По се ту Ки кин ди су за 18. ок то бар на ја ви ли и пред став ни ци фир ме „Лидл” ко ји су за ин те ре со ва ни да у Ки кин ди отво ре обје кат. По ну ди ће мо им ло ка ци је ко је има мо у гра ду. Јед на од ло ка ци ја, ко ја ће би ти по ну ђе на „Ли длу”, је не ка да шња ка сар на “Сер во Ми хаљ”, ко ја је опре мље на објек ти ма и ин фра струк ту ром, а по тен ци јал ни ин ве сти тор тра жи по вр ши ну од пет до осам хи ља да ква драт них ме та ра. Ра ди за по шља ва ња и по мо ћи по љо при вред ни цим, ло кал на са мо у пра ва уче ство ва ће у ку по ви ни де ла ве ле тр жни це у Бе о гра ду, на ко јој ће по вр та ри и Ки кин ђа ни, ко ји се ба ве пла сте нич ком про из вод њом, има ти си гур но тр жи ште за про да ју сво јих про из во да.

Новинари питали све што их интересује

мо би ће пред ста вље на јав но сти. Уре ђе ње ко му нал не ин фра струк ту ре та ко ђе је при о ри тет. Ту, пре све га, ми слим на из град њу фе кал не ка на ли за ци је, ко ју же ли мо да за вр ши мо у овом ман да ту. Пут на ин фра струк ту ра је ло ша, али то ком чи та ве го ди не би ло је ве ли ких про бле ма са из во ђа чи ма

пр вој жал би, по ко јој Оп штин ска из бор на ко ми си ја ни је од ра жа ва ла од нос сна га у ло кал ном пар ла мен ту, а ка да је, та да на вод на скуп штин ска ве ћи на, ами но ва ла из бор та да од бор ни ка Бо ја на Рад ма на за пред сед ни ка оп шти не и Алек сан дра Ђе дов ца за за ме ни ка пред сед ни ка Оп шти не, јер у том мо мен ту „но ва власт“ ни је има ла ве ћи ну, а на ту жал бу Управ ни суд ни је од го во рио, ма да је на сле де ће три од го во рио не га тив но, због прав нофор мал них раз ло га. На вод но, жал ба ни је упу ће на у ро ку 24 са та, (сед ни ца одр жа на у су бо ту) а сви

Са да у Змај Јо ви ној ули ци отво ра из ло жбе ни са лон. Ту ће 15-ак љу ди до би ти по сао. Та ко ђе, у дру гој по ло ви ни ок то бра отва ра се “Мер ка тор”, у ко јем ће би ти за по сле ни на ши су гра ђа ни. Ви ше пу та вла да ју ћа ко а ли ци ја би ла је про зи ван због “стра нач ких за по шља ва ња” те је пред сед ник Оп шти не од го во рио на про зив ке:

Ту ри стич кој ор га ни за ци ји и Кул тур ном цен тру. Би ло је про ме на у Оп штин ском ве ћу и про ме не ди рек то ра што је са свим нор мал но ка да се фор ми ра власт. О евен ту ал ном пре па ки ва њу вла сти, што је та ко ће днев но-по ли тич ка те ма, До бра нић ка же: - Ка да не ка дру га оп ци ја ску пи до во љан број од бор ни ка у Скуп шти ни оп шти не за но ву вла да ју ћу ве ћи ну не ка то са оп ште и без ика ка вих про бле ма и тур бу лен ци ја ми ће мо ува жи ти но ву ве ћи ну. Док се то не де си у ло кал ном пар ла мен ту је ста бил на скуп штин ска ве ћи на. Пре па ки ва ње је на ја вљи ва но за сеп тем бар, па ок то бар, са да чу јем да се ли ци ти ра но вем бар. На ши парт не ри функ ци о ни шу до бро, а стран ке ко је чи не ко а ли ци ју и ко је су парт не ри су за до вољ не. До бра нић ис ти че да зна да се одр жа ва ју са стан ци на ко ји ма је те ма пре па ки ва ње и да схва та ка ко и на ко ји на чин функ ци о ни шу уну тар стра нач ки од но си. А. Ђуран

зна ју да се не де ља не ра чу на у рад но вре ме би ло ко је по ште – ре као је но ви на ри ма Бо за ло ко ји се пред сед ни ку оп шти не Ми ти Ла чан ском из ви нио. По сле из ве сног вре ме на, на пр вом спра ту оп шти не по ја ви ла се по ли ци ја, од но сно це ло оде ље ње на о ру жа них слу жбе них ли ца, ко ји на сре ћу ни су има ли раз ло га да ин тер ве ни шу. По сле ду ге па у зе, скуп штин ска ве ћи на по че ла је сед ни цу, на ко јој се на шло 40-так та ча ка днев ног ре да. У исто ри ји бач ко па ла нач ког пар ла мен т а ри зма, ова сед ни ца од 10. ок то бра 2012. го ди не, би ће за пам ће на као џум бус, џум бус, ма ша ла у ре жи ји ра ди ка ла, али и спо рог срп ског пра во су ђа. М. Суџум

Же не брен ди ра ју Вој во ди ну

СУ БО ТИ ЦА: Ове су бо те, у глав ној ули ци, ис пред Град ске ку ће у Су бо ти ци, би ће одр жан „Са јам ства ра ла штва се о ских же на у Вој во ди ни“, ма ни фе ста ци ја ко јом се обе ле жа ва Ме ђу на род ни дан се о ских же на, 15. ок то бар. Ви ше од 150 удру же ња же на из ве ћи не оп шти на Вој во ди не, ко ја чу ва ју тра ди ци ју и бо га то кул тур но на сле ђе ов да шњег ви ше на ци о нал ног ам би јен та, пред ста ви ће аутен тич не и ори ги нал не ру ко тво ри не, за на тлиј ске и тра ди ци о нал не про зво де, до ма ћу ра ди ност, вез. По се ти о ци ће мо ћи да ку пе и про ба ју до ма ће про из во де: хлеб, ко ла че, сир, пе ци ва, штру дле, ги ба ни це, ора сни це, штан гли це, до ма ћи ком пот, ај вар, слат ко и дру ге ђа ко ни је. На овај на чин про мо ви ше се жен ски се о ски ак ти ви зам. Ка ко ка же ди рек тор ка За во да за рав но прав ност по ло ва Ве сна Ши јач ки, ово је че твр ти пут да се ова ква ма ни фе ста ци ја ор га ни зу је у Вој во ди ни ко јом се, у са рад њи са ре сор ним По кра јин ским се кре та ри ја том за при вре ду, за по шљав ње и рав но прав ност по ло ва, пред ста вља и афир ми ше бо га то ства ра ла штво се о ских же на у Вој во ди ни као мо гу ћи еко ном ски, при вред ни и ту ри стич ки по тен ци јал ру рал них сре ди на у Вој во ди ни. В. Х.

~etvrtak11.oktobar2012.

RePORTA@e

dnevnik

U DAQU, U RODNOJ KU]I MILUTINA MILANKOVI]A, SRPSKOG VELIKANA I JEDNOG OD NAJVE]IH UMOVA VASEQENE

I be li gu sa ni ko smo som plo ve e ko je dav no re kao da je dr à vu sa pe tu oko vi ma jed no - je svet ska na u ka po ro di la u 20. jed n a od naj l ep { ih um ne ide o lo gi je da mu od de do - ve ku, ve ku naj ve }ih ot kri }a. stva ri u na u ci to da da vi ne (ta~ ni je askur |e lo vi ne), Do te me re ta ~an da Mi lan ko ve li ki (na u~ ni ci) ne mo ra ju bu du }i da je, ka ko dru ga ~i je vi }e vo ime u znak di vqe wa i da bu du naj ve }i, da bi bi li ve neg’ ku la~ ka imo vi na, na pra vi pri zna wa no se i kra te ri na li ki. To vaq da i po kre }e svet. za dru `nu pr }i ju i po tom je Me se cu i Mar su, i da }e se, ka Po ovoj te o ri ji, ako je ta~ n a, ali bo g a m i i ako ni je, Sr bi ima ju do sta to ga ~i me su za du ` i l i ~o v e ~ an s tvo. Kao krun ski dra gu qi si j a j u zve z de Ni k o l e Te sle, Mi haj la Pu pi na i Mi lu ti na Mi lan ko vi }a. Sa svim do sta i od mno go „ve }ih“ na ro da od ovo ga ko ji }e i bez Ta r a b i } a pro r o ~an stva jo{ ma lo pa pod {qi vu sta ti. Put no vi nar ski na ne se me pre ne ki dan u Daq, rod no me sto „naj mla |eg“ od ova tri gi gan t a na u ~ n e mi s li, Mi lu ti na Mi lan ko vi }a (ina ~e pr vog dok to ra teh ni~ kih na u ka u Sr ba), u we go vu ku }u, u ko ju bi, da je re da, tre ba li da ho do ~a ste svi O rod noj ku }i Mi lan ko vi }a ne bri ne ni astro nom ni fi zi ~ar ve} oni {to se po sto nom pe snik \or |e Ne {i} Be o g ra d u „bri n u“ za broj n e le g a t e, za d u ` bi n e i pre pu sti zu bu vre me na. rod ne ku }e dru gih srp skih ve Pro p a d e sve {to su li ka na. Tek to li ko da vi de ka Mi lan ko vi }i, jo{ od ko se u ma le nom Da qu sa tek pod âr no je vi }em do ~e ti ri hi qa de du {a, nit’ se lu, {av {im xam ba som Mi nit’ va ro {i ci, bri ne o na sle lan kom, sti ca li ve ko |u ~o ve ka ko ji je ~o ve ~an stvu vi ma u ovoj sla von skoj ot krio naj skri ve ni je taj ne ko - pi to mi ni. smo sa i pla ne te po ko joj te tu I on da... On da ta mo ra mo. ne g de se d am d e s e t ihGo di na ma, de ce ni ja ma ~ak, osam d e s e t ih pro { log naj zna ~aj ni ji deo Mi lan ko vi ve k a i mi l e n i j u m a }e vog ra da bio je sa mo te o ri ja Ame ri kan ci na bu {e is ka za na uni ver zal nim ma te wa u du bo kim oke a ni ma ti~ kim je zi kom. Do ne kle ja ma, bu {e wa mal’ ne do sna sa mo naj bi stri jim umo vi ma sre di {ta Ze mqe u ko ja va se qe ne. Rad ko ji je ob ja {wa su ulo ì li i do slov no vao {ta se de {a va lo, {ta se mi li jar de ze le nih nov de {a va i {ta }e bi ti sa ovom ~a ni ca, do ka za {e da je ze le nom pla ne tom kroz eone. i po sled we slo vo, i po Mo gao je za ì vo ta, ba{ kao sled wi broj u ge ni jal {to i je ste, bi ti pri znat kao nim te o ri ja ma Mi lan ugled na gla va Srp ske aka de mi ko vi }e vim bio - ta ~an. je na u ka i umet no sti i pro fe Do te me re ge ni ja lan sor Be o grad skog uni ver zi te ta, da mu de lo svr sta {e u ali to ni je spre ~i lo ta da {wu pet naj zna ~aj ni jih ko je Spra va do stoj na Den Bra u no ve li te ra tu re

ili neo do qi va la ko }a ba ca wa no va ca

o{ se ni sam ni opio / la nac i po po tro {io “ je stih iz ~u ve ne ka fan ske pe s me o po k o r u u [o v a m a, ina ~e vr lo rit mi~ ke i, ta ko re }i, uput stve ne. Ali, sa mo za one ko ji ~e sto ili tek po vre me no pod le `u bo le snoj stra sti ba ca wa no va ca. Ne pod no {qi vom la ko }om oslo ba |a wa |u bre ta zva nog ke{, ko je, ina ~e, te {ko za ra |u ju u zno ju li ca svog. Isti na, ne svi. „Tru li bo ga ta {i„, sta ri ili oni ta ze, ba ca ju nov ce ste ~e ne la ko (sa mo oni zna ju ka ko) pa po ne kad i ne iza zi va ju sa bla zan obi~ nih smrt ni ka ko ji ne raz u me ju ke re we, od no sno mi sle, tvr de, ose }a ju i ube |e ni su u to da su se ta ko ba ~e ne pa re mo gle bo qe po tro {i ti. Za bo ra vqa ju }i da i mu zi kan ti (re |e pe va ~i ce) ima ju po ro di ce, `e ne, de cu, ili zna ju vic o ma -

lom Ci gi i ju `nom vo }u, zva nom a–na–nas*. Mu la tu je se oba ve zno u ka fa ni, oba ve zno uz pri su stvo i sa dej stvo ì ve mu zi ke, oba ve zno s dru {tvom, uìm ili {i rim. Isto je {to i ke re we (te ra we ke ra), lum po va we, ban ~e we, be kri ja we i te re ven ~e we, ma da ni jed na od tih rad wi ni kad ni je ista. Osim {to ak te ri u to me pr vo uì va ju (ili mi sle da im se to de {a va) a po sle se ka ju. Ma we-vi {e svi. Mu la to va we i osta la lum po va wa mo gu bi ti za ka za na, ta ko re }i oprav da na jer je fa mi li ja do bi la pri no vu (du go o ~e ki va nog na sled ni ka, re ci mo), jer je osvo je na ne ka va `na me da qa, di plo ma, omi qe ni klub je osvo jio na ci o nal nu ili me |u na rod nu ti tu lu i, uop {te, do ì vqen je ne ki va àn uspeh. Dru gi kqu~ ni do ga |a ji, kao

Mi lu tin Mi lan ko vi}

Mi lu ti no va po sta la na u~ ni i is t ra ` i v a~ k i cen t ar ne k og ve }eg i pro stra ni jeg sve ta do sto jan... Pri ~a mi Ne {i} ka ko je, eto ba{ kao i nas dvo ji ca, i Mi lu tin pod ovom se ni com se deo, de ~ak jo{, i ~u dio se gu ska ma {to pre ko Du na va, na ba~ ku stra nu, u is pa {u idu, ka ko ra nom zo rom is pred we go ve ku }e na vo du sed nu pa se vo ze ki lo me tar niz vod no i na pre ku stra nu bo ga ti ju tra vom odu, a pred ve ~e se po ba~ koj oba li od ge ga ju dva ki lo me tra uz vod no, pa opet sed nu na vo du i te raj rav no pred ku }u. û dio se i mi slio da mo ra ima ti ne ke vi {e, ko smi~ ke taj ne i u tim be lim gu s ka m a {to Du n a v om svak’dan plo ve. I ka ko je u toj de ~i joj do ko li ci, ko ju je kao i od ra stao ~o vek, ve} uva è na se da gla va, sma trao za naj bo qeg po kre ta ~a ve li kih ide ja, po ~eo da ra ~u na, pra vi di ja gra me... Ka ko je Mi lan ko vi} od svog in è wer skog ge ni ja u Be ~u la god no, ~e sto i be }ar ski, ì veo okru èn mi sti kom ope re, bu kom ka ba rea, sja jem dam skih di ja de ma i fil ca nih ci lin da ra, ka ko mu je je da red

sa mo na pa met do {lo da ta kav ì vot je ste lep, ali ti ne obez be di me sto u ve~ no sti, pa se ba{ zbog to ga, sve ga, pa i Ka und Ka dr à vqan stva, od re kao, iz sjaj ne Vi je ne u si ro ti, i ta da ne u gled ni Be o g rad do { ao, ne bil’ {to vi {e vre me na za iz u ~a va we taj ni ko smo sa imao. [e t am sa \or | em kroz ne kad vin ski po drum Mi l an k o v i } a, sad u vre me plov Mi lu ti no vog po re kla i ì vo ta pre pra vqen, po ka zu je mi i ne tom u Te sli n om Dru { tvu na pra v qe n u spra v u do stoj n u Den Bra u n o v e li te ra tu re, spra vu ko ja i Sun ce i na {u pla ne t u po k re } e, la s er skom ze maq skom osom po sa zve `|i ma pu ta wu opi su je i po ka zu je {ta je kad god bi lo i {ta }e bi ti kad nas ve} dav no, hi qa da ma mi le ni ju ma ~ak, ne }e bi ti. Pri ~a mi Ne {i} i ka ko je ku } a ob n o v qe n a i na osno vu po tan kih spi sa i de taq nih Mi lan ko vi }e vih opi sa rod n og do m a, opre m qe n a 2007, po ka zu je mi iz kon fe ren cij ske sa le na spra tu pre lep vrt {to je dve go di ne ka sni je sre |en, i cr ni bor, je di nog pra vog sve do ka Mi lan ko vi }e vog daq skog ì ti ja. Se da mo opet pod se ni cu, dan lep, k’o upi san, bi stri mo o to me da su nam Te sla i Pu pin ne ki dru gi put oda bra li, od li~ ke i ba nat ske za bi ti u svet oti {li ne bil’ po kre nu li to~ ko ve pro gre sa, a Mi lu tin ona ko ina xij ski, sla von ski, na o pa ko uda rio. Iz tog be log sve ta, iz svi le i por fi ra, zlat no de te pre bo ga tih ro di te qa, u be o grad sku jo{ ka sa bu {to se Tu ra ka se }a, do {ao. A {to i ne bi kad mu je sa mo mre à ala ska do voq na bi la da je is pred se be ra zap ne i u mi sli ma po oka ma ri bqe lo vi li ce ceo ko smos oka ~i. Mili} Miqenovi}

KUPCI ^EKAJU DA PRONALAZA^ SVOJE INOVACIJE ISPROBA PRVO NA SEBI

PRE^ANSKA LEKSIKA

Mu la to va we

`u, i sle de }a NA SA son da ka cr ve noj pla ne ti ba{ ime nom ge ni ja iz Da qa zva ti... A ku }a... Ku }a Mi lan ko vi }a u Da qu je i da qe ~a mi la na mi lost i ne mi lost po du nav skim ki {a ma, ve tro vi ma i qud skom ne ma ru. [to je bi lo u woj raz gra bi lo se, {to je rav no sta ja lo uke ze ~i lo se, {to je u {rek sta ja lo sru {i lo se... Dok se 2005. ni je od lu ~i lo da se opra vi, ude si, po vra ti sjaj ba rok nom zda wu pa la te Mi lan ko vi }a. Ima ne ke prav de {to se ovog po sla, naj di rekt ni je i sa naj vi {e za su ka nim ru ka vi ma, pri hva tio pe snik, a ne astro nom, fi zi ~ar ili ma te ma ti ~ar, jer i Mi lu tin ne be {e sa mo ~o vek od eg zakt ne na u ke, ve} mno go vi {e od to ga. \or |e Ne {i}, al fa i ome ga „Ku }e Mi lan ko vi }a“ pri po ve da mi dok se di mo pod se ni com u dvo ri {tu ka ko je te kla ob no va, ka ko su iz ma le nog Da qa i dr `a ve Hr vat sku i Sr bi ju za po mo} ani mi ra li, od svo je si ro ti we Daq ci iz dva ja li ne bil’ opra vi li, opre mi li, ukra si li... Pri ~a i {ta jo{ pla ni ra ju Daq ci ne bi li rod na ku }a

{to je, re ci mo, kraj ra ta, iz la zak iz te {ke bo le sti, eko nom ske kri ze ili oslo ba |a we od ti ra ni je se ret ko obe le à va ju ban ~e wem. Po bed ni ci su sre} ni {to su pre ì ve li a i su vi {e is cr pqe ni za ja ke emo ci je. Uz to, i bez pa ra. Uisti nu, mu la to va we je naj ~e {}e ni ~im iza zva no, slu ~aj no, {to je i do bro. Ma da stva ra na vi ku da tre ba pi ti i ban ~i ti bez ne kog raz lo ga. Iz raz mu la to va we uzet iz ma |ar skog je zi ka, ma da ta mo ima ne {to iz me we no zna ~e we. Opi su je sa mo ve se lo sta we je din ke, isti na, uz mu zi ku i pe va we, ali ne obe sni lum pe raj. Za è {}u pi jan ku Ma |a ri ka ù vi god ni. Na in ter ne tu se mo gu na }i re klam ni snim ci ci gan skih or ke sta ra s ime ni ma ko je sa dr è re~ “mu lat ni”, a uglav nom su iz Ma |ar ske i Slo va~ ke. Mu lat je kod nas ime za me {an ca, ba star da, pa ne ma ni ka kve ve ze s ka fan skim raz u zda no sti ma, ma da bi sva ko ra do mu la to vao s Ka ri o ka ma i ba ja de ra ma, ko je su, na rav no, mu lat ki we. Ta ko je mu la to va we, sa so ci o lo {ke stra ne gle da no, skroz u re du. No vac ne ma bo ju, mu zi kan ti ma se u ko ù ne gle da a o ~i sto }i pe sa ma se bri ne po li ci ja. Ipak, ne mo è da mu la tu je ba{ sva ka {u {a. I na sva kom me stu. Ako ho }e da osta ne ce le gla ve. *Tra ì la u~i te qi ca od ma log Ci ge da na pi {e re ~e ni cu o ana na su, a on }e: „Na{ tat ko za ra di ve li ki nov ci sva ke no }i a na nas ne da ni kin tu” Pavle Male{ev (Kwi ge ovog auto ra iz se ri je „Di va ni o re ~i ma” mo gu se ku pi ti u no vo sad skim kwi à ra ma „Most”, „Ma la ve li ka kwi ga” i „Le mi je va kwi à ra”)

So lar ni ko lek tor od pra znih li men ki pi va i je ne po znat u sve tu, po Sem za gre ja wa stam be nih is po ru ke ne de qu da na ve li go to vo po Skan di na vi ji pro sto ri ja, vr lo je po go dan i La ci ka. i Ka na di, ali je ino van - is pla tiv za su {a re, kao i dru We ga, kao i sve vla sni ke tan va zdu {ni so lar ni ko lek - ge rad ne pro sto re gde ni je po - auto mo bi la mu ~i ne pre ki dan tor, ko ji je kon stru i sao i pri - treb n a vi s o k a tem p e r a t u r a. rast ce ne go ri va, ali i sve ve la go dio na {em pod ne bqu ma - Sva ki sun ~a ni dan u pro le }e i }e za ga |e we va zdu ha, pa je na {in ski in è wer La slo La zar, je sen je mak si mal no is ko ri - pra vo i hi dro ge ne ra tor. ina ~e pro fe sor in for – Hi d ro t eh n o l i g i j a ma ti ke i fi zi ke u be ~ej je sta ra ~i tav vek, po ja skoj O[ „Pe te fi [an vi la se za jed no s pr vim dor“. La ko se mon ti ra, ne mo t o r i m a na unu t ra i{te do dat ne in sta la ci {we sa go re va we. Za to je, aku mu la to re, ce vo vo de. sam na pra vio HHO ge Ko ri sti se za do pun sko ne ra tor, ko ji raz gra |u gre ja we, is pla tiv je ve} u je vo du, do bi je ni vo do pr voj go di ni, a vek tra ja nik i ki se o nik ula ze u wa mu je bar de ce ni ju. mo t or, po b oq { a v a j u – Po mom ra ~u nu, sma we gov rad i sma wu ju bu wi }u tro {ko ve gre ja we ku. Sna ga se po ve }a va do do 20 od sto, a u pre la znom de set pro ce na ta, kao i pe ri o du ima ti op ti mal ste pen is ko ri {}e no sti nu tem pe ra tu ru u ku }i – go ri va, ~i me se po sti ob ja {wa va La zar. – Ko è u{te da od 15 do ~ak lek tor, po vr {i ne dva 50 od sto a i sma wu je se kva dra ta, sa sta vqen je od za ga |e we oko li ne. Mo 155 piv skih li men ki obo è se ovaj pri me ni ti je nih u cr no. Ni sam ih ge ne ra to ra kod svih mo sam po pio ve} su mi ih to ra, bez ob zi ra na to uglav nom do no si li mo ji da li kao go ri vo ko ri |a ci. Sna ga je dva ki lo va ste ben zin, gas ili di ta i po sta vqa se na spoq zel i, {to je vr lo bit ni zid pro sto ri je ko ja se no, bi lo kad se mo è gre je okre nut ka sun ~a pre m e s ti t i iz jed n og noj, ju `noj ili za pad noj vo zi la u dru go. Ova ko stra ni. Za za gre va we se do b i j e n i hi d ro g en je Be ~ej ski in è wer La slo La zar ne bo ji se zi me ko ri sti va zduh iz pro sto ener gi ja bu du} no sti – ri je. Ven ti la to rom sna ge 15 va {}en, a i to kom zi me ni je za - za kqu ~u je be ~ej ski ino va tor. ti, ko ji je po sta vqen u pri ze me nar qiv u~i nak so lar ne eneLa ci ka je na pra vio hi dro ge mqu, va zduh iz pro sto ri je se r gi je u do gre va wu. ne ra tor za vo zi la do 1.600 ku uba cu je u ko lek tor, tu se za gre – In te re so va we za moj ko - bi ka, uz ko ji se do bi ja po su da va i kroz dru gi otvor zi da u lek tor je pri met no, ali po - za vo du i ce vi u mo tor nom pro gor wem de lu pro sto ri je se vra - rux b i n e ~e k am. Ve r o v at n o sto ru. Ko {ta 200 evra, a s po }a. Jed no stav no i efi ka sno. qu di è le da se na mom pri - ve }a wem ku bi ka è sra zmer no Ina ~e, ste pen is ko ri {}e no sti me ru uve re u efi ka snost. Ak - se po ve }a va i ce na ge ne ra to ra. va zdu ha je oko 70 od sto. tu el na ce na je 290 evra a rok V. Jankov

crna hronika

dnevnik

Pokrenut postupak o Nati Mesarovi}

Milan ]uk optu`en za mito

RASVETQEN NAPAD NO@EM U NOVOM SADU

Maloletnik osumwi~en za poku{aj ubistva No v o s ad s ka kri m i n a l i sti~ ka po li ci ja od re di la je me ru za dr `a va wa do 48 sa ti ma lo let ni ku iz Bu kov ca zbog sum we da je 4. ok to bra po ku {ao da ubi je dva de set pe to god {eg No vo sa |a ni na. We mu se pri pi su je da je u cen tru gra da, u Uli ci Ili je Og wa no vi }a, ra no uju tro, za dao ubod no `em

u sto mak tom mla di }u i ta ko mu na neo te {ke te le sne po vre de. Okri vqe ni je uz kri vi~ nu pri ja vu pri ve den na sa slu {a we de `ur nom is tra `nom su di ji Vi {eg su da ko ji mu je od re dio pri tvor, sa op {ti la je ju ~e no v o s ad s ka Po l i c ij s ka upra va. M. V.

USTAVNI SUD SRBIJE O IZBORU PREDSEDNICE VRHOVNOG KASACIONOG SUDA

U VI[EM SUDU U SOMBORU PO^ELO SU\EWE POTPREDSEDNIKU SKUP[TINE AP VOJVODINE

Port pa rol Vi {eg Su da u Som bo ru Ma ne la Oper taPo du na vac po tvr di la je ju ~e da je Vi {e jav no tu ì la {tvo za vr {i lo is tra gu i po dig nu lo op tu `ni cu pro tiv ak tu el nog pot pred sed ni ka Skup {ti ne AP Voj vo di ne i ne ka da {weg pred sed ni ka op {ti ne Oxa ci Mi la na ]u ka, te re te }i ga za pri ma we mi ta. Su |e we pred Vi {im Su dom u Som bo ru je po ~e lo ]u ku i di rek to ri ci O[ „Ni ko la Te sla“ u Ba~ kom Bre stov cu Bi qa ni Kan gr gi, kao i nad zor nom or ga nu pro jek ta re kon struk ci je ove osnov ne {ko le Mi la nu Mi lan ]uk Zo ri }u. Na v o d i op t u ` ni c e te r e t e „Dnev nik” ka è da je re~ o tu ]u ka da je 2008. go di ne, ta da `bi ko ju je uo~i iz bo ra 2008. kao pred sed nik op {ti ne Oxa go di ne pro tiv we ga pod neo ~o ci, na kon upla te avan sa u vi vek ko ga, ka ko je re kao, ni je ni si ni od 1,4 mi li o na di na ra na po zna vao. ]uk je na veo da je to ime ra d o v a re k on s truk c i j e „jo{ jed na u ni zu na me {taq pod nih oblo ga u bre sto va~ koj ki“ i tvr di da su za to u De mo osnov noj {ko li pri mio mi to krat skoj stran ci na {li „`r od vla sni ka fir me „Par ket tve no jag we“. M“ iz Som b o r a Mi l a n a M. - Ni je bi lo dru gog na ~i na da Ukup na vred nost ovih ra do va po ku {a ju da me sklo ne s vla je bi la pet mi li o na di na ra, a sti. Eti ke ti ra wem su po ku {a fir ma „Par ket M“ ga je do bi - li da me oma lo va è – ka zao je la na kon spro ve de ne jav ne na - ju ~e za na{ list ]uk, ko ji je bav ke. Ka ko je po sle is pla te funk ci o ner Srp ske ra di kal avan sa i mi ta „Par ke tu M“ bi ne stran ke. lo pre b a ~ e n o jo{ sve g a On je na veo da su „ne bu lo 800.000 di na ra, zbog ne mo gu} zne“ op tu `be ko je mu se pri pu no sti da za vr {i za po ~e te ra su ju, kao i da ih je u ra ni jem do ve, s wim je ras ki nut ugo pe r i o d u bi l o „bar ~e t i r ivor, na kon ~e ga se Mi lan M. pet“. obra t io po l i c i j i i klup k o ]uk je re kao i da je mo gu }e ovog slu ~a ja je po ~e lo da se da „Eli ot Nes i kom pa ni ja po od mo ta va do sud skog epi lo ga. ku {a va ju da dis kre di tu ju biv Biv {i pred sed nik op {ti ne {eg sa bor ca“. Oxa ci Mi lan ]uk u iz ja vi za M. M} - S. K.

~etvrtak11.oktobar2012.

Ustav ni su di Sr bi je po kre nuo je po stu pak za utvr |i va we ustav no sti iz bo ra pred sed ni ce Vr hov nog ka sa ci o nog su da Na te Me sa ro vi}, ko ji je ini ci ra la Srp ska na pred na stran ka. Na saj tu Ustav nog su da je ob ja vqe no da je sud do neo re {e we o po kre ta wu po stup ka za oce nu ustav no sti ~la na 102, stav 5 Za ko na o su di ja ma, kao i da je to re {e we do sta vio Na rod noj skup {ti ni ra di od go vo ra o po je di nim pi ta wi ma u ro ku od 30 da na. Pod no si o ci ini ci ja ti ve sma tra ju da taj ~lan, po ko jem je Na ta Me sa ro vi} iza bra na za pred sed ni cu VKS-a, ni je u skla du s Usta vom ko ji ka `e da je je dan od uslo va za iz bor pred sed ni ka VKS-a – pri ba vqe no mi {qe we na op {toj sed ni ci tog su da, ko ju ~i ne sve we go ve su di je. Taj ~lan gla si: „Iz u zet no od od re da ba st. 1–4. ovog ~la na, pred sed nik Vr hov nog ka sa ci o nog su da bi ra se u

ro ku od 90 da na od da na kon sti tu i sa wa Vi so kog sa ve ta sud stva. Pred sed ni ka VKS-a bi ra Na rod na skup {ti na, me |u li ci ma ko ja is pu wa va ju uslo ve za iz bor su di ja to ga su da, na pred log Vi so kog sa ve ta sud stva, po pri ba vqe nom mi {qe wu nad le `nog od bo ra Na rod ne skup {ti ne„. Me |u tim, ka da su po sla ni ci iza bra li Na tu Me sa ro vi}, 30. no vem bra 2009. go di ne, VKS jo{ ni je ni bio for mi ran. Kao i svi osta li su do vi u no voj mre `i, Vr hov ni ka sa ci o ni sud je po ~eo rad 1. ja nu a ra 2010, a do ta da je po sto jao Vr hov ni sud Sr bi je. Ustav ni sud je na kon po kre ta wa po stup ka, od Skup {ti ne Sr bi je za tra `io da se u ro ku od 30 da na iz ja sni o to me da li je iz bor Na te Me sa ro vi} kao pr ve pred sed ni ce VKS-a oba vqen po Usta vu, ako je Ustav ni za kon pred vi deo sa mo rok za iz bor pr vog pred sed nka sud stva (u ro ku

Na ta Me sa ro vi}

od 90 da na od kon sti tu i sa wa Vi so kog sa ve ta sud stva), a ne i iz u- ze tak od na ~i na we go vog iz bo ra. Ustav ni sud ta ko |e tra `i od go vor na pi ta we da li se, s ob zi rom na to da je Usta vom utvr |e no da se sa stav su do va ure |u je za ko -

nom i da je Za kon o su di ja ma pro pi sao da Na rod na skup {ti na bi ra pred sed ni ka VKS-a me |u su di ja ma tog su da, pr vi pred sed nik tog su da mo gao iza bra ti pre i ne za vi sno od iz bo ra su di ja to ga su da, „ima ju }i u vi du da je Ustav pro pi sao da je prav ni po re dak u Sr bi ji je din stven”. Osim to ga, par la ment tre ba da ka `e da li iz bor Na te Me sa ro vi} mo `e pred sta vqa ti pre la zno re {e we, iako je re~ o pred sed ni ku s pu nim man da tom, a ne o vr {i o cu du `no sti pred sed ni ka su da, ka ko je pro pi sa no za sve osta le su do ve. Sud }e na sta vi ti po stu pak na kon is te ka ro ka od 30 da na za od go vo re Skup {ti ne. (Tanjug)

SUDIJE ^IJE JE VRA]AWE NALO@IO USTAVNI SUD, SUTRA POLA@U ZAKLETVU

Od ponedeqka na poslu 194 stare sudije No ve-sta re su di je, ~i je je àl be na od lu ku Vi so kog sa ve ta sud stva o ne re i zbo ru iz de cem bra 2009. go di ne ne dav no usvo jio Ustav ni sud Sr bi je, na lo ìv {i Vi so kom sa ve tu da ih vra ti na po sao, su tra }e po lo ì ti za kle tvu pred pred sed ni kom Na rod ne skup {ti ne. Ukup no 194 su di je iz ce le Sr bi je }e se po sle po la ga wa za kle tve od po ~et ka sle de }e ne de qe zva ni~ no vra ti ti na po sao. U toj gru pi su di ja je i Dra go mir Mi lo je vi} iz biv {eg Vr hov nog su da Sr bi je, a za kle tvu }e u pe tak po lo ì ti i tri dest ~e tvo ro su di ja iz su do va u Voj vo di ni. Od 15. ok to bra se vra }a ju de ve to ro su di ja iz No vog Sa da: Pe tar Mo han, ne ka da {wi pred sed nik sa da biv {eg no vo sad skog Op {tin skog su da, za tim Zden ka Sta ki}, Alek san dar Pa ni}, Bra ni sla va Pe ri {i}, Ve ra Vu ji ~i}-Ma ri}, Mir ja na Si mo vi}-Alek si}, Jo ki ca Ja wu {e vi}, Sne à na Pe tro vi}-Ukro pi na i Ta tja na [uw ka.

Usvojene jo{ 203 àlbe Ustav ni sud Sr bi je usvo jio je jo{ 203 àl be ne i za bra nih su di ja i na lo ìo Vi so kom sa ve tu sud stva da u ro ku od 60 da na od da na pri je ma od lu ke Ustav nog su da iz vr {i wi hov iz bor na su dij ske funk ci je. Ustav ni sud tre ba da od lu ~i o jo{ vi {e od 100 ustav nih àl bi ne i za bra nih su di ja. (Tanjug)

U no vo sad sku Pa la tu prav de vra }a se de ve to ro su di ja

Na spi sku su di ja ko je }e u pe tak po lo `i ti za kle tvu su: Qi qa na Vej no vi}, Ve sna Mar ti no vi} i Mi o drag Mar ja no vi} iz Som bo ra, Vla di sla va Svi lo kos i Sla |a na Star ~e vi} iz Srem ske Mi tro vi ce, Rad mi la Pet ko vi}-Vi di} i So fi ja @iv ko vi} iz Ru me.

Vra }a ju se i su di je Ja dran ka Trif ko vi}-Sta ni}, Na da Zla ta n o v i} i Ru ` i c a Mi l o { evDu ra ko vi} iz Zre wa ni na, Bor ka Ko re noj, Go ran ^im bu ro vi} i @i va na Drap {in iz Be ~e ja, Ni ko la Me da ko vi} iz Vr {ca, Dan k o Man d i} iz Su b o t i c e, Smi qa Ra din-Sa ri} iz Ki kin -

de, Mi lo van Pe tro vi} iz Ba~ ke Pa lan ke. No va-sta ra su dij ska rad na me sta }e za u ze ti i: Slav ka Ko ji} iz Te me ri na, Sul tan Fe ra to vi} iz Pan ~e va, Ati la [va ger iz Apa ti na, Je le na Ko va ~e vi} iz Oxa ka, Je li ca @iv ko vi} iz In |i je, Ru `i ca Ni ko li} iz Sta rih Ba no va ca, Ana Ko ~i{-Sir ke-Mak iz Sen te i Sve tla na Var me |a iz [i da. J. J.

UPRAVA ZA IZVR[EWE KRIVI^NIH SANKCIJA

Stevovi} umesto Obradovi}a Vla da Sr bi je do ne la je ju ~e od lu ku o po sta vqe wu dr Mi la na Ste vo vi }a za di rek to ra Upra ve Mi ni star stva prav de i dr `av ne upra ve za iz vr {e we kri vi~ nih sank ci j a. Po do s tup n im po d a c i m a, Ste v o v i} (1962) je iz Po `e ge, po ~et kom de ve de se tih go di na pro {log ve ka bio je su di ja Op {tin skog su da u tom gra du, a sa da se ba vi advo ka tu rom. Bio je ~lan Srp ske ra di kal ne stra -

ne, a po s le stva r a w a Srp s ke na p red n e stran ke, pri {ao je na pred wa ci ma, bio na wi ho voj li sti za na rod nog po slan ka i sa da je, kao ka dar te stran ke, po sta vqen za {e fa srp skih za tvo ra. Na toj du `no sti od po lo vi ne ok to bra 2008. go di ne bio je Mi lan Ob ra do vi}. On je, ina ~e, po li cij ski ge ne ral, bio je na ~el nik be o grad ske po li ci je, ali je sre di nom 2004.

go di ne, ubr zo na kon for mi ra wa pr ve vla de Vo ji sla va Ko {tu ni ce, sme wen s tog me sta, a ve} sle de }e go di ne je pro tiv we ga po kre nut kri vi~ ni po stu pak, zbog ~e ga je i dva me se ca pro veo u pri tvo ru zbog na vod nog iz nu |i va wa do ka za i tor tu re nad „Ma ki nom gru pom„. Tu `i la {tvo je po sle ne ko li ko go di na, zbog ne do stat ka do ka za, od u sta lo od po stup ka pro tiv Ob ra do vi }a. M. B.

PROCES ZA OD[TETU PORODICI FRANCUSKOG NAVIJA^A

MUP osporava odgovornost Mi ni star stvo unu tra {wih po slo va ju ~e je, na po ~et ku su |e wa u Vi {em su du u Be o gra du, u ce lo sti ospo ri lo zah tev za na kna du {te te po ro di ce fran cu skog na vi ja ~a Bri sa Ta to na, ko ji je na smrt pre tu ~en u Be o gra du 17. sep tem bra 2009. go di ne, tvr de }i da je po li ci ja pred u ze la sve neo p hod ne me re da se spre ~i na si qe na vi ja~ kih gru pa. Pu no mo} nik Ta to no vih, advo kat Slo bo dan Ru ì}, tvr dio je, me |u tim, da MUP Sr bi je go to vo ni {ta ni je ura dio da spre ~i tra ge di ju, te da sud tre ba da usvo ji tu `bu ko jom Ta to nov otac Alan, maj ka Su zan i se stra Ver ìn od Sr bi je, od no sno MUP-a, tra è 300.000 evra od {te te za pre tr pqe ne du {ev ne bo lo ve. Za stup ni ca MUP-a Sav ka Man go vi} re kla je da po li ci ja sma tra da slu ~aj ubi stva Ta to na ni je te ro ri sti~ ki akt, od no sno na si qe ko je bi ugro zi lo bez bed nost gra |a na, te da ne ma osno va po ko jem bi dr à va Sr bi ja bi la od go vor na za we go vo ubi stvo.

Pu no mo} nik Ta to no vih je uka zao na to da se u iz ve {ta ju MUP-a Sr bi je na vo di da su na Te ra zi ja ma bi le ve li ke po li cij ske sna ge, i pod se tio na to da su se hu li ga ni, ko ji su na pa li fran cu ske na vi ja ~e, oku pi li ba{ u par ku kod Te ra zi ja. – Na pad nu ti Fran cu zi bi li su u ho te lu u Pri zren skoj, na 20

va po ku {a va da ospo ri tu `bu tvr de }i da mo è da bu de od go vor na sa mo za slu ~a je ve {te te od te ror sti~ kih aka ta, jer se, ka ko je re kao, u ovom slu ~a ju ra di o or ga ni zo va noj gru pi na vi ja~ kih hu li ga na, ko ji su pra vo sna ` no osu | e n i za Ta to n o vo ubi stvo. Ru ì} je sto ga pred lo ìo da sud ta ko zva nom me |u pre -

Opomena Na kra j u ju ~ e r a { weg pri p rem n og ro ~ i { ta, ko j e }e bi t i na s ta v qe n o 30. ja n u a r a na r ed n e go d i n e, su d i j a Je l e n a Ki l i bar d a iz r e k la je po r o d i c i Ta t on opo m e n u jer jo{ ni s u upla ti l i sud s ke tak s e od 292.500 di n a r a. Ju ~ e r a { wem ro ~ i { tu Ta t o n o v i ro d i t e q i ni s u pri s u s tvo v a l i. do 30 me ta ra od me sta gde su se sku pqa li hi li ga ni, ko ji su sla li svog emi sa ra u ho tel da vi di da li su ta mo na vi ja ~i FK „Tu luz„ – na gla sio je pu no mo} nik Ta to no vih, oce niv {i da po li ci ja ni je pred u ze la sve me re da spre ~i na si qe. On je na po me nuo da ni je ta ~an prav ni stav po ko jem dr `a -

su dom utvr di da li ima osno va za tu `bu, od no sno da li je dr `a va od go vor na za Ta to no vu smrt, pa da se u da qem to ku pro ce sa opre de qu je i o zah te vu za na kna du {te te. On je pred lo `io i da se Ta to no vi ro di te qi i se stra zbog sla bi jeg imov nog sta wa ne po zi va ju na su |e we u Be o gra du ve} da

se even tu al no sa slu {a ju vi deolin kom s Tu lu zom, uko li ko sud oce ni da je wi ho vo iz ja {we we o pre tr pqe nim du {ev nim bo lo vi ma neo p hod no. Za stup ni ca MUP-a pred lo `i la je da sud sa slu {a ko man di ra po li ci je po vo dom pla na me ra ko je su pred u ze te pred utak mi cu „Par ti zan„–„Tu luz„. Sav ka Man go vi} je re kla da je po li ci ja si gur no pra ti la na vi ja~ ke gru pe i da je bi la u kon tak tu s fran cu skom po li ci jom po vo dom do la ska na vi ja ~a „Tu lu za„ u Be o grad. Bris Ta ton je pre tu ~en u cen tru Be o gra da na Obi li }e vom ven cu 17. sep tem bra 2009, ne po sred no pred fud bal sku utak mi cu „Par ti zan„–„Tu luz„, ko ju je kao na vi ja~ fran cu skog ti ma do {ao da pra ti. Od po vre da za do bi je nih u tu ~i pre mi nuo je 12 da na ka sni je u Kli ni~ kom cen tru Sr bi je. Zbog tog zlo ~i na su hu li ga ni, ma hom na vi ja ~i „Par ti za na„, osu |e ni na ka zne za tvo ra od ~e ti ri do 15 go di na. (Tanjug)

PO POTERNICI BEOGRADSKOG INTERPOLA

Zrewaninac uhap{en u Tivtu Cr no gor ska po li ci ja uhap si la je u Tiv tu dr `a vqa ni na Sr bi je D. B. (23), za ko jim je bi la ras pi sa na po ter ni ca be o grad skog In ter po la zbog te {ke kra |e, sa op {te no je ju ~e u Pod go ri ci. Upra v a po l i c i j e Cr n e Go r e je na v e l a da je In t er p ol Be o g rad ras p i s ao me | u n a r od n u po t er n i c u za D. B. na zah tev pra v o s ud n ih or g a n a Sr b i j e. D. B. se po t ra ` u j e po na red b i Osnov n og su d a u Zre w a n i n u ra d i vo | e w a po s tup k a zbog kri v i~ n og de l a te { ke kra | e, sa o p { ti l a je cr n o g or ska po l i c i j a. (Tanjug)

USPEH GRANI^NE POLICIJE NA PRELAZU BATROVCI

U „bunkeru” na|eno vi{e od kile i po heroina Pri pad ni ci Gra ni~ ne po li ci je Re gi o nal nog cen tra za gra ni cu pre ma Hr vat skoj za ple n i l i su prek s i n o} oko 22.30 sa ta na pre la zu Ba trov ci 1.630 gra ma he ro i na u spe ci jal no na pra vqe noj {u pqi ni, na kon {to su iz dvo ji li na pre gled auto mo bil {vaj car skih re gi star skih ozna ka ko jim je upra vqa la `en ska oso ba, sta ro sti oko 40 go di na, dr `a vqan ka Sr bi je s AP Ko so v a i Me t o h i j e, sa z na j e „Dnev nik” ne zva ni~ no. Slu `be ni ci Gra ni~ ne po li ci je su uz po mo} teh ni~ kih ure |a ja u „bun ke ru” ot kri li tri pa ke ta na ve de nog nar ko -

ti ka, a po tom je osum wi ~e noj od re |e na me ra za dr `a va wa do 48 sa ti, pre pri vo |e wa na sa slu { a w e de ` ur n om is t ra `nom su di ji. Ina ~ e, slu ` be n i c i po m e nu tog Re gi o nal nog cen tra su za de vet me se ci ove go di ne za ple ni li oko 30 ki lo gra ma ra z nih vr s ta opi j a t a, me | u ko j i m a je naj v i { e ko k a i n a, he r o i n a. LSD-a, ma r i h u a n e, ha {i {a i ek sta zi ja. Ma hom su te za ple ne oba vqe ne upra vo na pre la zu Ba trov ci, ko ji se na la zi na „bal kan skoj ru ti„ kri ju ma ~a re wa nar ko ti ka od Is to ka pre ma Za pad noj Evro pi. M. V.

SPORT

~etvrtak11.oktobar2012.

dnevnik

MA STE RS U [AN GA JU

Srp ski der bi Tip sa re vi }u UEFA na re di la stva ra we Bal kan ske li ge

Jan ko je si gur nom igrom ostva rio po be du nad Vik to rom Tro i ci kim u dru gom ko lu tur ni ra u [an ga ju, bi lo je po se to vi ma 6:2 i 7:6. Bio je ovo tek tre }i duel dvo ji ce te ni se ra, a za vr {en je kao i pr va dva me ~a u dva se ta, Jan ko sa da vo di sa 2:1 u po be da ma. Tip sa re vi} je si gur no po ~eo me~ i br zo sta vio do zna wa svom

re pre zen ta tiv nom ko le gi da ne ma mno go ~e mu da se na da. Me~ ta ko re }i ni je ni po ~eo, a Jan ko je po veo sa 2:0. U na red nom ge mu se ~i ni lo da bi Vik tor mo gao da po pra vi igru i pre o kre ne si tu a ci ju u svo ju ko rist. Tre }i gem je tra jao pu nih 12 mi nu ta i po sle broj nih iz jed na ~e wa i du gih raz me na udra ca Vik tor je us peo da osvo ji asom taj deo igre. Ipak,

Jan ko Tip sa re vi}

to je i bi lo sve od Vik to ra u pr vom se tu, jer je Jan ko po be dio sa 6:2. Dru gi set je po ~eo iz jed na ~e no, a ta ko se i na sta vio. Oba te ni se ra su dr `a la svoj ser vis, ma da je Jan ko po ka zao ne ke sla bo sti ko jih u pr vom se tu ni je bi lo {to je do ve lo do to ga da set bu de iz u zet no ne iz ve stan. Vik t or je pri re z ul t a t u 5:4 imao dve {an se za brejk i po be du u se tu ali je is pu stio tu zlat nu pri li ku. U na red nom ge mu Tro ic ki se na {ao u is toj po zi ci ji ali je po no vo zi he ra {kom igrom is p u s tio dve brejk, a ujed no i set lop te. Jan ko va sla bi ja igra, a naj vi {e slab ser vis su do ve li i do pe te, a za tim i {e ste set lop te za Vik to ra ali i te dve {an se Tro ic ki je pro koc kao. Od lu~ nom igrom u taj brej ku, Tip sa re vi} je do {ao do po be de. Ko li ko je lo {e igrao Tro ic ki go vo ri i po da tak da je imao ~ak osam brejk lop ti u me ~u od ko jih ni je is ko ri stio ni jed nu. U na red nom ko lu Tip sa re vi }a o~e ku je Ne mac To mi Has.

No le se za gre vao No vak \o ko vi} za cr tao je kao ciq da do kra ja ove se zo ne po vra ti pr vo me sto na ATP li sti. Tr ku za vo de }im Ro xe rom Fe de re rom na sta vqa ove ne de qe na tur ni ru u [an ga ju, gde je bez pro ble ma do bio me~ pr vog ko la. On je na star tu tak mi ~e wa nad i- grao Bu ga ri na Gri go ra Di mi tro va sa 6:3, 6:2, za sa mo 54 mi nu ta igre, i pla si rao se u dru gu run du tak mi ~e wa. \o ko vi}, ko ji je dru gi no si lac na tur ni ru Ma sters se ri je u [an ga ju, za na red nog ri va la ima }e Fe li si ja na Lo pe za iz [pa ni je, ko ji je eli mi ni sao Nem ca Fi li pa Kol {raj be ra re zul ta tom 6:3, 6:4. No va ku je duel pro tiv Di mi tro va prak ti~ no bio pri pre ma za ozbiq ni je is pi te ko ji ga o~e ku ju u Ki ni. On je od mah na star tu po veo sa 3:0 i be zo sta vio do zna wa Bu ga ri nu da ne ma ~e mu da se na da u tom me ~u. Di mi trov je po ku {a vao da pro du `i duel, ali je po sle sa mo 25 mi nu ta ve} gu bio sa 1:0 u se to vi ma.

Ras po lo è ni \o ko vi} ni je è leo mno go da se za dra à va na te re nu. I u na stav ku je br zo sti gao do brej ka (2:0), {to se is po stvi lo da je bi la do voq na pred nost. No le je iz ja vio na kon po be de nad Bu ga ri nom Gri go rom Di mi tro vim da je kqu~ tri jum fa bio u do brom ser vi su. - Bio sam za do vo qan ka ko sam ser vi rao u Pe kin gu, a o~i gled no da je taj uda rac na sta vio da me slu ì i ov de u [an ga ju - re kao je \o ko vi}. Naj bo qi srp ski te ni ser i dru gi re ket sve ta svom protivniku nije pruìo ni jednu brejk {ansu, a ~ak ~etiri gema na svoj servis osvojio je bez izgubqenog poena. - O~gledno je da sam dosta napredovao u ovom elementu igre. Potpuno sam se oslonio na servis i to mi je dalo ogromnu prednost, jer sam veliki broj poena osvajao brzo i lako - izjavio je \okovi}.

Hr vat ski me di ji ot kri li su da je kra jem sep tem bra u Bu dvi odr `a no za se da we vo de }ih qu di fud bal skih sa ve za biv {ih re pu bli ka SFRJ gde je da ta di rek ti va da od 2015. go di ne za `i vi Bal kan ska li ga u ko joj bi u~e stvo va li i klu bo vi iz Bu gar ske i Ma |ar ske. Ako je ve ro va ti ono me {to je ob ja vqe no u dnev nom li stu „Glo bus”, na po mo lu je osni va we Bal kan ske li ge ko ja }e bro ja ti 16 klu bo va iz biv {e SFRJ, kao

i Bu gar ske i Ma |ar ske. Taj plan UEFA je pre do ~i la naj vi {im zva ni~ ni ci ma fud bal skih sa ve za ze ma qa iz re gi o na na sa stan ku ko ji je odr `an 17. i 18. sep tem bra u Bu dvi. Sa ve ze su pred sta vqa li To mi slav Ka ra xi} (Sr bi ja), Da vor [u ker (Hr vat ska), Ivi ca Osim (BIH), De jan Sa vi }e vi} (Cr na Go ra), Alek san der ^e fe rin (Slo ve ni ja) i Il ~o Gor gi o ski (Ma ke do ni ja). Bal kan ska li ga tre ba lo bi da bro ji 16 klu bo va i da po~ ne 2015. go di ne a upra vo }e se u na -

red nom pe ri o du di sku to va ti o for ma tu tak mi ~e wa, pro hod no sti ko ju bi ti mo vi ima li igra wem u toj li gi i, uvek go ru }em, pi ta wu bez bed no sti. Po me nu ti ~el ni ci fud bal skih sa ve za slo `i li su se da bi fud bal na Bal ka nu bio una pre |en osni va wem ova kve li ge ali osta je da se vi di mo gu li se stvo ri ti svi uslo vi u ro ku od dve go di ne da se u Sr bi ji i ze mqa ma ko je je okru `u ju po no vo za i gra fud bal brat stva i je din stva.

OR LI ]I PRED DU E LE SA EN GLE SKOM

I u No ri ~u na po be du Mla da re pre zen ta ci ja Sr bi je ot pu to va la je u En gle sku, gde su tra igra ju pr vu utak mi cu ba ra `a za pla sman na Evrop sko pr ven stvo u Izra e lu sle de }e go di ne. Or li }i se u No ri ~u na da ju do brom re zul ta tu, ko ji bi im ulio na du da }e u re van {u u Kru {ev cu kroz ~e ti ri da na us pe ti da eli mi ni {u Gor dog Al bi o na.

se na dam da bi i is hod mo gao bi ti sli ~an. – re kao je Sa {a Mar ko vi}. O igri Gor dog Al bi o na ve zi sta go vo ri sle de }e. - Kla si ~an ostrv ski stil fud ba la. Oni ima ju taj si stem ko ji pro vla ~e kroz sve se lek ci je {to je do bro za nas u pri pre mi utak mi ce. Stru~ ni {tab je do de ta qa

Je dan od onih ko ji je ve li ki op ti mi sta je i Sa {a Mar ko vi}, ~lan Par ti za na. - Se }am se me ~a ko ji su igra le se lek ci je do 19 go di na ka da smo mi sla vi li sa 4:1. Bi li smo sjaj ni i raz bi li En gle ze. Sad u obe se lek ci je ima po ne ko li ko igra ~a ko ji su igra li u tom du e lu pa

ana li zi rao wi ho vu igru i si gur no iz vu kao pra ve za kqu~ ke. En gle zi su jak pro tiv nik, ali mo tiv or li }a je ~i ni se ja ~i. - Ne ki ma od nas ovo je po sled wa pri li ka da ne {to u~i ne. Pla sman na Evrop sko pr ven stvo bio bi kru na ra da u mla doj se lek ci ji. Uve ren sam da }e mo na -

{pa no va ni od i gra ti oba du e la sa En gle skom i na kra ju ove ri ti vi zu za Iz rael. En gle zi }e ima ti ve li ku po dr {ku pu bli ke ? - To nas ne za ni ma jer i mi igra mo u uza vre loj at mos fe ri. I mi i oni smo fud bal ski fa na ti ci {to mo `e utak mi ce sa mo da u~i ni jo{ za ni mqi vi jim. Ne sum wam da }e u Kru {ev cu pu bli ka pro pu sti ti pri li ku da nam po mog ne pred vra ti ma pla sma na na Evrop sko pr ven stvo. Da kle, i ne po mi {qa te da bi re zul tat iz En gle ske mo gao bi ti ne po vo qan po vas ? - Ne, jer smo u pro te kle dve go di ne po sta li ce li na ko ja di {e kao jed no. Uz, to i kva li fi ka ci je su po ka za le da ima mo kva li te tan tim ko ji mo `e da po be di sva ko ga. Ide mo da po be di mo En gle ze, {to da ne – op ti mi sta je Mar ko vi}. Ko li ko zna te o en gle skim igra ~i ma ? - Zna mo da ima ju is ku stvo Pre mi jer li ge {to je do voq no. Da kle, na vi kli su na te {ke utak mi ce i bor bu od pr vog do 90 mi nu ta. Ali, kroz kva li fi ka ci je i mi smo ste kli bor be ni duh ta ko da ne sum wam da }e mo is pa ri ra ti En gle zi ma. Ima mo svoj ciq i ne od u sta je mo od we ga – za kqu ~io je Mar ko vi}. I. La za re vi}

An ì spre mio 40 mi li o na za Vi di }a Tre nut no pr vo pla si ra na eki pa ru skog {am pi o na ta An ì, spre mio je po nu du od 40 mi li o na evra za, ka pi te na Man ~e ster Ju naj te da, Ne ma wu Vi di }a. Po je di ni ru ski i ne ma~ ki me di ji pre no se da vla snik klu ba iz Da ge sta na, Su lej man Ke ri mov, è li Vi di }a u svom ti mu ka ko bi sle de }e go di ne u Li gi {am pi o na bio kom pe ten tan. - Ko li ko god Aleks Fer gu son ce nio Ne ma wu Vi di }a, i sma trao ga za jed nog od kqu~ nih igra ~a eki pe, te {ko je ve ro va ti da }e mo }i da od bi je ova kvu po nu du za igra ~a, ko ji pri tom, usko ro pu ni 31 go di nu.

Ovo je sa mo jed no od mi {qe na spe ci ja li zo va nih saj to va za pra }e we de {a va wa u fud ba lu, iz vor sa ne ma~ kog saj ta „4-4-2” do da je, da bi za Vi di }a pri ma mqi va ~i we ni ca mo gla da bu de go di {wa pla ta od osam mi li o na evra,nu od no su na pet ko li ko ima tre nut no u Ju naj te du. ^el ni ke klu ba iz Da ge sta na ne bri ne pre te ra no ~i we ni ca da je ka pi ten |a vo la ~e sto po vre |en u po sled we dve go di ne, o ~e mu sve do ~i i ugo vor do 2017, go di ne, ako pot pi {e za pre bo ga te Ru se.

SPORT

dnevnik

~etvrtak11.oktobar2012.

RASTE SAMOPOUZDAWE MIHAJLOVI]EVOM PODMLA\ENOM SASTAVU UO^I DUELA S BELGIJOM

Pu nom sna gom do po be de Na ci o nal ni tim Sr bi je na kri li ma mla do sti `e li da kr ~i svoj put ka Mon di ja lu u Bra zi lu. Se lek tor Mi haj lo vi} po se gao je za ra di kal nom sme nom ge ne ra ci ja, ali ne tra `i ni ka kav ali bi u po gle du re -

zul ta ta. Na pro tiv, uve ren je da or lo vi mo gu do vi ze za Svet sko fud bal sko pr ven stvo. Trio pred vod ni ka tog pod mla |e nog sa sta va Ta di}, \u ri ~i} i Na sta si} na pres-kon fe ren ci ji u ho te lu „Ha jat”, uo~i kva li fi ka ci o nog meg da na sa Bel gi jom

Bel gi jan ci bez Fe la i ni ja Se lek tor Bel gi je Mark Vil mots su o ~io se sa ve li kim pro ble mi ma uo~i me ~e va sa Sr bi jom i [kot skom u kva li fi ka ci ja ma za Svet sko pr ven stvo u Bra zi lu 2014. On ne }e mo }i da ra ~u na na Ma ru a na Fe la i ni ja, fud ba le ra Ever to na, ko ji je u du e lu sa Vi ga -

nom to kom vi ken da po vre dio ko le no. Sni mak je po tvr dio da se ra di o ne zgod noj po vre di, ko ja iz i sku je mi ro va we, pa }e bel gij ski re pre zen ta ti vac zbog to ga tri ne de qe bi ti van te re na. U Be o gra du pro tiv Sr bi je, 12. ok to bra,

ne}e mo}i da nastupi ni Romelu Lukaku, zbog povrede zgloba, a od ranije je poznato da na me~u sa „orlovima” Vilmots ne}e mo}i da ra~una na Igora de Kamarga, Jonatana Blondela, Sebastijena Pokowilija, Bewamina de Kueqara, kao ni na suspendovanog Gijoma @ilea.

Bi-Bi-Si je preneo da su pod znakom pitawa i nastupi Vensana Kompanija iz Man~ester sitija i Aksela Vitsela, ~lana Zenita, jer treniraju smawenim intenzitetom.

de lo vao je pri li~ no mir no i sa mo u ve re no. - Pro ces for mi ra wa no vog ti ma te ~e ka ko tre ba. Se lek tor è li da nam ugra di od sa mog star ta po bed ni~ ki men ta li tet, po di è nam smo po u zda we. Iz gle da mo sve bo qe, na pre du je mo na kon sva kog tre nin ga, utak mi ce- sma tra uzda ni ca Tven tea Du {an Ta di}. Otre sit na te re nu i van we ga, iako mu je tek dva de se ta, Fi lip \u ri ~i} uz de ~a~ ki iskren osmeh hva li Si ni {u Mi haj lo vi }a: - Po vu kao je hra bar po tez, uka zao po ve re we mla |im fud ba le ri ma, stal no nam sta vqa do zna wa da vre di mo. Iskre no, mi slim da ni je bit no da li ne ko ima 18 ili 28 go di na ve} kon kre tan u~i nak na te re nu. Tru di mo se da po ka è mo mak si mum, a uve ren sam da mo è mo Op ti mi sta: Du {an Ta di} mno go to ga. Ma ti ja Na sta si} pre ko no }i uz pod {ku pu nog sta di o na na se usta lio u od bra ni Man ~e ster dam se po z i t iv n om is h o d u. si ti ja, is ka zao kva li tet do vo Neza h va l no je prog n o z i r a t i qan da ko man du je i od bra nom ko li ko }e mo bo do va osvo ji ti Sr bi je. iz pred sto je }eg dvo me ~a, ali - Od pr vog oku pqa wa se lek - uvek te ì mo mak si mal nom sko tor je is ka zao ve ru u nas, pru - ru - ve li Ta di}. ìo nam {an su, ulio do dat no sa Fi lip \u ri ~i} je do dao: mo po u zda we, na na ma je da se ra - Sport ski je na da ti se da }e dom i igra ma na tre nin zi ma i mo sa ku pi ti svih {est bo do va. utak mi ca ma odu ì mo. Zna mo vred nost Bel gi ja na ca, Bel gi ja sti è na Ma ra ka nu sa ali na do ma }em te re nu sve is ulo gom fa vo ri ta. kqu ~i vo za vi si od nas. Mi se pi - Je s te kva l i t e t an ri v al, ta mo, tre ba da na met ne mo ri tam ima mo sve po treb ne in for ma - igre ko ji na ma od go va ra. Za me ci je, zna mo wi ho ve vr li ne i ne je Ma ra ka na po seb na in spi ma ne. Ipak, okre nu ti smo se bi, ra ci ja, kao kli nac sam ma {tao

da igram na na {em naj ve }em sta di o nu. Od bra na Vel {a na je ne dav no u No vom Sa du br zo ka pi tu li ra la, {to je ski nu lo sa ple }a psi ho lo {ko op te re }e wa i omo gu }i lo po let noj eki pi da se raz mah ne i ras pu ca. - Mno go zna ~i gol u ra noj fa zi utak mi ce. Po ku {a }e mo da ne {to sli~ no po no vi mo pro tiv Bel gi je, ma da je pro tiv nik da le ko opa sni ji. Ako se to i ne do go di ima mo ja san plan ka ko tre ba da igra mo. Utak mi ca tra je 90 i vi {e mi nu ta, bi }e pri li ke da ugro zi mo go ste - po ru ~io je Na sta si}.

Bel gi jan ci iz gle da ima ju obi qe ka drov skih pro ble ma. - Nas to ne za n i m a pre v i {e. Po s led w a vest ka ` e da i Fe l a i n i ni j e spre m an. Mo g ao bi to bi t i plus za nas, ali ne obra } a m o pre v i { e pa ` we na ta k ve in f or m a c i j e. Tre b a da po n o v i m o pri s tup iz du e l a sa Vel s om, iz sve sna g e od sa m og star t a u sva k i duel na sva k u lop t u. Zna m o ko l i k o bi nam zna ~ io br z i gol, ali i ako ga ne bu d e na s ta v i } e m o da q e u istom rit m u dok ne pro n a | e mo pro l az do mre ` e - za v r {io je \u r i ~ i}. Z. Rangelov

SPORT

~etvrtak11.oktobar2012.

UZ PRVU POBEDU HAJDUKA

DEJAN UDOVI^I] ODREDIO TIM ZA SVETSKU LIGU

Del fi ni ubu du }e bez So ra

Na go ve {taj bo qih vre me na Fudbaleri Hajduka iz Kule su tek u 8. kolu ubele`ili prvu trojku, savladali su ekipu

Smedereva sa 2:1 i kona~no imaju razloga za zadovoqstvo. - Ostvarili smo prvu pobedu i sa tim mo`emo da budemo

Mi lan Mi la no vi}

zadovoqni. Sa Smederevcima smo vo di li è sto ku bor bu, {to je normalno s obzirom da se borimo za opstanak. Mislim da smo zasluèno pobedili. U fini{u smo bili malo pani~ni, primili smo gol, {to je opet normalno u procesu sa zre va wa eki pe – ka è {ef stru~nog {taba Hajduka Milan Milanovi}. Analiziraju}i igru u me~u sa Smederevom strateg Hajduka kaè: - Polako se naziru konture tima i stil èqene igre. Ova pobeda }e nas podi}i najpre na psiholo{kom planu, {to je veoma bitno za naredna isku{wa. Sledi pauza. - Iskoristi}emo je radno, trenira}emo redovno, a planirali smo da u subotu u Bawaluci oderimo snage s Borcem– saop{tio je Milanovi}. \. B.

OP[TINSKA LIGA PE]INCI

Re vi ja go lo va Kameni - Vitez 9:0 (3:0) A[A WA: Igrali{te Kamenog, gledalaca 50, sudija ]irak (De~).Strelci: M. Balaban u 31, Dobrikovi} u 35, A.Filipovi} u 40, M.Filipovi} u 56. i 73, Jovanovi} u 63. i 75. i Uro{evi} u 65. minutu. KA ME NI: Gavrilovi}, Jeli~i}, A.Filipovi}, Bo{kovi}, Draga{, S. Balaban, Mati} (Jovanovi}), Blanu{a (Uro{evi}), M. Balaban, Markovi}, Dobrikovi}, M.Filipovi}. VI TEZ: B. Damjanovi}, Drpa, Petkovi}, \or|evi}, Cuci}, Uro{evi}, D. Damjanovi}, N. Mati}, Ne{kovi}, Novakovi}, D. Mati}. Rival iz Suboti{ta dobro je i pro{ao. Mo`e biti zadovoqan kona~nim rezultatom. A. Dobrikovi}

Sremac - Mladost (P) 4:1 (3:1) DE^: Igrali{te Sremca, gledalaca 100, sudija Petrovi} (Pe}inci).Strelci: Vuleti} u 16, Jovanovi} u 23. i 40. i Ba~e-

vac u 55. za Sremac, Lali} u 39. minutu za Mladost. SRE MAC: Paliku}a 7, @. @ivanovi} 7 (Turudi} 7), Juri{i} 7 (Vuleti} 7, Arsenijevi} 7, Drqa~a 7, Dragoqub Mili} 7, Ili} 7 (Dejan Mili}), Ba~evac 7, Jovanovi} 8, M. @ivanovi} 7. MLA DOST: Krsti} 5, Mihajlovi} 5, G. Krwaji} 5, D. Toma{evi} 5, Krwulac 5, D. Krwaji} 5, Tanackovi} 5, Lali} 6, Stoj~evi} 5, Stoilkovi} 5, Vasi} 5. O~ekivani derbi je izostao, jer su gosti bili preslab protivnik. Z. V.

Grani~ar - OFK Brsta~ 0:0 (prekinuto u 66. minutu) OBRE@: Igrali{te Grani~ara, gledalaca 100, sudija Stepanovi} (Dowi Tovarnik).@uti kartoni: Milan Nikoli} (Grani~ar), Petkovi}, êjovi} (OFK Bresta~).Crveni karton: êjovi} (OFK Bresta~). GRA NI ÂR: Leovac, Mihajlovi}, I. Nikoli}, Milan Ni-

OFL RUMA–IRIG (DRUGI RAZRED)

Po lu vre me za pri ~u Mladost (P) - 27. oktobar 4:1 (4:0) PA VLOV CI: Igrali{te Mladosti, gledalaca 20, sudija Petrovi} (Ruma).Strelci: D. Suboti} u 15, Milin u 33, N. Panteli} u 35. i 40. za Mladost, Pavin u 48. minutu za 27.oktobar.@uti karton: D. Panteli} (Mladost). MLA DOST: D. Bognar (Nedakovi}), Nikoli}, Milin, M. Bognar, D. Panteli}, Cvjetinovi}, N. Panteli}, D. Suboti} (Male{evi}), J. Todori} (Rai~evi}), Orlovi}, Mitrevski. 27. OK TO BAR: Sabo, Trivunovi}, K. Segedi, K. Birini, Pavin, Luba{~ik, Fekete (Juhas), Biriwi, Varga (Hajnal), Mihajlik, Putica. Pavlov~anima je trebalo samo jedno poluvreme da ostvare visoku pobedu. U nastavku gosti su bili ravnopravan rival. M. Suboti}

Vojvodina - Borac (S) 0:1 (0:1) NE RA DIN: Igrali{te Vojvodine, gledalaca 100, sudija Ivo{evi} (Ruma). Strelac: Peke~ u 38.minutu. VOJ VO DI NA: Marjanovi}, Mandi}, Stameni}, Petrovi} (S. Avramovi}), B.Radovanovi} (L. Avramovi}), Risti}, Biki}, Vasi}, Ivani}, M. Radovanovi}, \etojevi}. BO RAC: I. Buli}, G. Petrovi}, S. Petrovi}, Jovanovi},

5 4 4 4 4 5 4

4 3 3 1 1 0 0

0 1 0 1 1 2 1

5 4 5 5 5 4 5 5

3 3 3 3 3 2 0 0

1 1 1 0 0 1 0 0

1 0 1 2 2 1 5 5

15:5 10 11:2 10 13:5 10 13:10 9 9:8 9 14:3 7 1:16 0 4:30 0

koli}, N. Orlovi}, Kneèvi}, Z. Orlovi}, Jovanovi}, Velimir, Li su lov, Mi lo{ Ni ko li}. OFK BRE STA^: Strahiwa Mladenovi}, Beli}, D. Kova~evi}, Dragojevi}, Nikolov, êjovi}, Stojkovski, Savi}, Matanovi}, Srzi}, Petkovi}. Bila je to antiprpaganda fudbala.U 66. minutu êjovi} je dobio ùti karton, a onda je bez razloga, po~eo psovati i vre|ati sudiju, na kraju je i gurnuo sudiju, a potom je ovaj prekinuo susret. Z. Vasi}

SREMSKA MITROVICA 2

BSK je se wi pr vak BSK - Napredak 4:1 (0:0)

NE RA DIN: Voj vo di na-Bo rac (S) 0:1, PA VLOV CI: Mla dost27.ok to bar 4:1, JA ZAK: Car Uro{-Po let 2:0. Pla ni nac iz Ri vi ce je bio slo bo dan. 1.Po let 2.Car Uro{ 3.Bo rac (S) 4.Pla ni nac 5.Mla dost (P) 6.Voj vo di na 7.27.ok to bar

DE^: Sre mac –Mla dost (P) 4:1, OBRE@: Gra ni ~ar-OFK Bre sta~ 0:0 (pe kid u 66.), A[A WA: Ka me ni-Vi tez 9:0, DO WI TO VAR NIK: Slo bo da-Srem (do ma }i ni se ni su po ja vi li) 0:3. 1. Sre mac 2. Srem 3. Gra ni ~ar 4. Mla dost (P) 5. OFK Bre sta~ 6. Ka me ni 7. Slo bo da 8. Vi tez

1 13:2 12 0 8:4 10 1 6:2 9 2 9:10 4 2 6:8 4 3 4:9 2 3 6:17 1

Zeqaji}, Stepanovi}, D. Jefti}, Peke~, Luki}, \eki}, Milivojevi} (Ne`nanovi}). J. \.

Car Uro{ - Polet 2:0 (0:0) JA ZAK: Igrali{te Car Uro{a, gledalaca 80, sudija Stojkovi} (Dobrinci).Strelci: Poznan u 57. i Bo`i} u 59. minutu. @uti kartoni: N. Joci}, Boji}, Vrawe{, L. Jovanovi} (Car Uro{), D. Petrovi}, Stevanovi}, Polak, Liki} (Polet). CAR URO[: A. Jovanovi} 8, Rodi} 8, Poznan 9 (L. Jovanovi} 7), Nedi} 6, Bo`i} 9, J.Joci} 8, Vrawe{ 8, N. Joci} 6, Boji} 7, Popovi} 8, Juri{i} 6. PO LET: Sabo 6, Lozan~i} 6, D. Petrovi} 7, Polak 8, Liki} 7, Dragi}evi}, Jovanovi} 7, Todorovi} 7, Jovi} 6, Stevanovi} 5, N. Petrovi} 8.

dnevnik

BE [ E N O V O: Igra li {te BSK-a, gledalaca 50, sudija Stojanovi} (Ma~vanska Mitrovica).Strelci: Bi}ani} u 57, 59. i 66. i Nedeqkovi} u 72. za BSK, Zjali} u 79. minutu za Napredak. BSK: Pani}, T. Plemi}, P. Kovanxi}, M. Laketi}, S. Laketi}, D. Laketi}, Kresojevi}, Spasojevi} (Krsti}), S. Kovanxi} (Todi}), Bi}ani}, Bilbija (Nedeqkovi}). NA PRE DAK: M. Antoni}, Q. Si mi}, Sta ni mi ro vi}, Mar ti no vi}, D. An to ni}, [kr bi}, \ur |e vi}, Sa vi}, Vukadinovi}, Zjali}, M. Simi}. M. Ili} BE [E NO VO: BSK-Na pre dak 4:1, LE @I MIR: Pla ni nac-Gr gu rev ci 6:0. 1. BSK

6 4 1 1 16:7

2. Pla ni nac

6 4 1 1 15:6

3. Gr gu rev ci

6 1 2 3

5:14

4. Na pre dak

6 0 2 4

5:15

e–mail adresa sportske rubrike „Dnevnika” je: sport@dnevnik.rs

Dejan Udovi~i} saop{tio je tim na koji }e ra~unati na startu Svetske lige ove sezone. On je odredio spisak od 13 igra~a za duele sa Nema~kom u Hamburgu i [panijom u Beogradu, krajem oktobra i po~etkom novembra. Na wemu se nalazi 11 igra~a koji su nastupali na Olimpijskim igrama u Londonu, kao i Milo{ ]uk i Branislav Mitrovi}. Na spisku nema Alekse [apowi}a, koji se {koluje u SAD, kao i prvog golmana Slobodana Sora, na kojeg se vi{e ne ra~una zbog godina (u decembru }e napuniti 34). - Trebalo je da se vidim sa Sorom, ali je imao privatne obaveze. Bio je {est godina reprezentativac, mnogo je dao ekipi i dugujemo mu veliku zahvalnost za doprinos uspesima ekipe. Mislili smo da za Svetsku ligu probamo mla|e igra~e, ali smo zakqu~ili da Dejan Savi}, koji }e voditi te dve utakmice, mora da ima na raspolagawu najja~i sastav - izjavio je selektor Dejan Udovi~i}. Na spisku su Gojko Pijetlovi}, Branislav Mitrovi}, @ivko Goci}, Vawa Udovi~i}, Milo{ ]uk, Milan Aleksi}, Slobodan Niki}, Nikola Ra|en, Andrija Prlainovi}, Du{ko Pijetlovi}, Du{an Mandi}, Filip Filipovi} i Stefan Mitrovi}. Stru~ni savet je usvojio {iri spisak od 30 imena koji }e biti u programu za 2013. Na wima

Slo bo dan So ro

ima igra~a na koje se ra~una u narednom duèm periodu, a saop{teno je da je taj spisak podloàn promenama. - Tu je i Sa{a Mi{i}, centar Debrecina, koji je uzeo na{e dràvqanstvo. Re~ je o Srbinu iz Crne Gore, koji je igrao za Makedoniju, a izrazio je èqu da igra za nas. Ra~unamo i na Gavrila Suboti}a i za wih dvojicu to vaì kada steknu zakonske uslove za to. Do kraja godine }emo jo{ jednom analizirati spisak, posebno posle Svetskog prvenstva u Pertu. Tu mislim na bra}u Ra{ovi}, Suboti}a, Manojlovi}a koji mogu da budu tu i kao kandidati za reprezentativne akcije - rekao je Udovi~i}. Pored navedenog spiska za prva dva me~a u Svetskoj ligi,

ra~una se i na golmane Stefana @ivojinovi}a, Milana Vitorovi}a i Dimitrija Risti~evi}a, centre Petra Filipovi}a, Nikolu E{kerta, Nemawu Ubovi}a i Sa{u Mi{i}a, bekove Marka Matovi}a, Nemawu Matko vi }a, Du{ana Mar ko vi }a, Nikolu Jak{i}a i Dimitrija Obradovi}a, igra~e desne strane Borisa Vapenskog, Nikolu Dedovi}a, igra~e leve strane Aleksu [apowi}a, Du{ana Vasi}a i Ogwena Stojanovi}a. U stru~nom {tabu su: Dejan Udo vi ~i} (se lek tor), De jan Stanojevi}, Dejan Savi}, Vladimir Pavlovi} (treneri), dr Vlada Harhai (lekar), Veqko Ra du no vi} (fi zi o te ra pe ut), Marko Bogdanovi} (tim menaxer).

MAKEDONCI OPTIMISTI PRED ME^ S HRVATSKOM

Pan dev pri `eq ku je iz ne na |e we Kapiten fudbalske reprezentacije Makedonije Goran Pandev smatra da wegov tim ne sme da dopusti da wega uti~u o~ekivawa navija~a uo~i me~a sa Hrvatskom. Makedonija sutra u Skopqu na stadionu „Filip drugi” do~ekuje Hrvatsku u tre}em kolu kvalifikacija za plasman na Svetsko prvenstvo u Brazilu 2014. godine.

- Istina je da smo jako smo motivisani, ali moramo ostati mirni. Ne smemo dopustiti da o~ekivawa navija~a uti~u na nas. Moramo biti oprezni i strpqivi, ne smemo napasti Hrvate po svaku cenu. Goran Pandev je istakao da wegov tim mo`e da igra ravnopravno sa Hrvatskom koja ja favorit.

- Hrvatska je favorit, bez sumwe. Pokazali smo da moèmo da igramo sa wima u Zagrebu, sada o~ekujemo da }emo igrati jo{ boqe uz podr{ku navija~a. Moèmo da iznenadimo. I selektor Makedonije êdomir Janevski istakao je motivisanost igra~a uo~i izuzetno va`nih me~eva sa Hrvatskom i Srbijom.

SAOP[TEWE IZ FK VOJVODINA

Voj vo di ni u inat – Mi haj lo vi} bez gre {ke Iz Fudbalskog kluba Vojvodina ju~e smo dobili saop{tewe povodom ocene su|ewa Danila Mihajlovi}a na prvenstvenoj utakmici OFK Beograd – Vojvodina. Saop{tewe, koje je potpisano s FK Vojvodina, prenosimo u celini: „Iz sredstava javnog informisawa FK Vojvodina je saznala da je Danilo Mihajlovi}, prvenstvenu utakmicu 6. kola JSL izme|u OFK Beograda i Vojvodine sudio bez gre{ke.Konstatacija sudijske komisije da je regularno poni{ten pogodak FK Vojvodina, kada je napada~ na{eg kluba napravio prekr{aj „tek kada je golman OFK Beograda poku{ao da ustane“, la`na je, zlonamerna i sramna za sudijski odbor.. FK Vojvodina se u posledwih {est godina `alila na su|ewe iskqu~ivo na utakmicama na kojima su sudije svesno i zlonamerno izigrale Pravila fudbalske igre, a sve na {tetu na{eg kluba. To su, potsetimo: finale Kupa Srbije 2011. godine protiv Partizana, tri prvenstvene utakmice protiv Parti za na i utak mi ca pro tiv OFK Be o gra da. Na ve de ne utakmice sudili su Veselino vi}, Po po vi}, Spa si}, Gruji} i Mihajlovi}. Gospodo iz sudijske komisije, ho}emo po{teno su|ewe, a radi Va{eg potse}awa, u ovom prvenstvu bodove smo

gu bi li od FK Sme de re vo, FK Jagodina, FK Partizan i FK Sloboda, pa se nismo `alili ni na jedno su|ewe. Pitamo sudijsku komisiju, kako je mogu}e da wihov uva`eni ~lan, gospodin Zoran Petrovi}, u emi si ji „Je le no vo oko“ na TV Arena, tvrdi da

kazneni udarac do su|en za OFK Beograd nije postojao i da ide na du{u sudije, a sudijska komisija ka`e suprotno. U emisiji „Crna ta~ka” na SOS kanalu, biv{i fudbalski sudija Raka \urovi} je celokupnoj fudbalskoj javnosti prezentovao da je sudija Mihajlovi} dosudio neposto je }i je da na e ste rac za OFK Beograd, da je Vojvodini poni{ten regularan pogodak kao i da je na {tetu na-

{eg kluba signalizirana nepo sto je }a of sajd po zi ci ja kod izgledne situacije za gol Nemawe Bilbije. Mi sigurno ne}emo stati na ovome i jo{ jednom }emo s kompletnom dokumentacijom izi}i pred FS Srbije, a ukoliko se ni{ta ne preduzme bi}emo primorani i na}i }emo na~ina da ovaj slu~aj prezentujemo odgovaraju}im organima FIFA i UEFA. Poruka novinaru dnevnog lista „Sport“ koji se potpisuje inicijalima M. Vr.: FK Vojvodina }e mewati trenere kada ona bude smatrala da je to potrebno i to }e raditi Upravni odbor kluba, a nikako gospodin M. Vr. Ni smo je di ni ko ji smo o{te}eni. Svedoci smo da je iz nedeqe u nedequ o{te}en neki klub. Posledwi drasti~an primer je FK Javor i ovim putem im poru~ujemo da vrlo dobro znamo kako izgleda biti pokraden. Podr`avamo sportske prijateqe iz FK Javor i pozivamo ih da se zajedni~kom borbom izborimo za po{teno su|ewe na svim utakmicama JSL. UO kluba }e na narednoj sednici napraviti plan aktivnosti vezanih za problem vi{egodi{weg lo{eg su|ewa na bit nim utak mi ca ma FK Vojvodina i ne}emo stati dok na{ klub ne bude imao su|ewe po Praviima fudbalske igre.“

SPORT

dnevnik VOJVODINA NS SEME I RADNI^KI IGRAJU U SPENSU ZA BODOVE (18, TV)

Der bi za do bar po ~e tak se zo ne Se zo na nad me ta wa u mu {koj od boj ka {koj Vi ner [te di {e su per li gi Sr bi je ni je mo gla da po~ ne na bo qi na ~in ne go su sre tom Voj vo di ne NS se me i kra gu je va~ kog Rad ni~ kog, eki pa qu tih ri va la u po sled wih ne ko li ko go di na i re dov nih pre ten den ti za vi sok pla sman. Tv ka me re na ci o nal ne te le vi zi je pri ka za }e svim po klo ni ci ma spor ta si gur no kva li tet nu od boj ku, ma da su ti mo vi u ovom ~a su da le ko od pra ve for me. Uz to, Vo {a u no vu se zo nu kre }e u po no vo iz me we nom sa sta vu (oti {lo pet igra ~a), pa }e vre me bi ti je dan od od lu ~u ju }ih fak to ra wi ho ve do bre igre i na pret ka. - Ima mo sa stav ko ji smo ve }im de lom ofor mi li pre vo |e wem ju ni o ra u se ni o re, te im pri kqu ~i li Ro qi }a i Bo {ko }e vi }a, dok smo @i va no vi }a i Br za ko vi }a vra ti li sa po zaj mi ce. Eki pa je u pri prem nom pe ri -

no vim sa sta vom ima ti ulo gu fa vo ri ta, ali ve ru jem da }e mo ka ko vre me bu de od mi ca lo bi ti sve bo qi. Ulo gu fa vo ri ta, s raz lo gom, svi pre pu {ta ju Cr ve noj zve zdi, jer je ona sa ~u va la {am pi on ski sa stav od pro {le se zo ne, uigra na je, {to je bit na stav ka u od boj ci. Osta le eki pe su pre tr pe le pro me ne, ne ke ma we, ne ke vi {e. Mi mo è mo da kon ku ri {e mo za gor wi deo ta be le, a po sled we utak mi ce su po ka za le da je ta kav op ti mi zam oprav dan - is ta kao je sport ski di rek tor Voj vo di ne NS se me Ni ko la Ma ri}. S wim se slo ìo {ef stru~ nog {ta ba Ni ko la Sa la ti}. - Ula zi mo u iz me we nom i mla |em iz da wu u no vu se zo nu u od no su na pret hod nu, ta ko |e i ne do voq no uigra ni, ali bez ob zi ra na sve to mi slim da mo è mo da star tu je mo po be dom. Kra gu jev ~a ni su, isto kao i mi, {a re no li ko igra li u pri prem nom pe -

Mr dak i ^u bri lo u blo ku

o du po ka za la po ten ci jal, iako re zul tat ski skor ni je bio ba{ naj po voq ni ji. Od je da na est utak mi ca, se dam smo iz gu bi li, tri do bi li, a je dan tre ning me~ igra li smo ne re {e no. Re al no,

Fo to: F. Ba ki}

ri o du, ima li su i do bre i lo {e par ti je. Osci la ci ja }e bi ti, ali ve ru jem da }e Voj vo di na to kom pr ven stva igra ti sve bo qe. O am bi ci ja ma je ra no pri ~a ti, mno go smo ra di li, mla di su na -

Mr dak po zi va pu bli ku Ko rek tor Mi li ja Mr dak je uz ka pi te na Ro qi }a naj i sku sni ji u sa sta vu no vo sad skih cr ve no-be lih. - Rad ni~ ki ima kva li tet nu eki pu i uz nas i Zve zdu pre ten dent je na vi sok pla sman. Ako pru ì mo mak si mum i is po {tu je mo sve do go vo re on da mo è mo da ra ~u na mo na do bar re zul tat. S re zul tat ske i s psi ho lo {ke stra ne, uspe {no otva ra we se zo ne ja ko je va `no za nas – re kao je Mi li ja Mr dak i po zvao pu bli ku da po mog ne Voj vo di ni na star tu li ge. svi ri va li su i kva li te tom i is ku stvom bi li is pred nas, a ma li broj me ~e va smo igra li s eki pa ma iz Sr bi je. Sve sno smo sve to ra di li, jer su ovom mla dom ti mu bi le po treb ne ja ke utak mi ce. Ne mo è mo da ka è mo da }e mo s

pre do va li, po ka za li da ima ju po ten ci jal i na dam se da }e na sta vi ti s ten den ci jom uz la zne for me – re kao je Sa la ti}. Utak mi ca se igra u ma loj sa li Spen sa od 18 ~a so va, a ulaz je slo bo dan. M. Risti}

~etvrtak11.oktobar2012.

VINER [TEDI[E MU[KA SUPERLIGA

VINER [TEDI[E @ENSKA SUPERLIGA

1. kolo (12-14. 10)

1. kolo (12-14. 11)

Mla di rad nik – Spar tak (S) Spar tak (Q) – Par ti zan Cr ve na zve zda – Rib ni ca Voj vo di na NS se me – Rad n. (K) \er dap - @e le zni ~ar

2. kolo (19-21. 10) Spar tak (S) – @e le zni ~ar Rad ni~ ki (K) – \er dap Rib ni ca – Voj vo di na NS se me Par ti zan – Cr ve na zve zda Mla di rad nik – Spar tak (Q)

Va ra din – Je din stvo (SP) Cr ve na zve zda – Je din stvo (U) NIS Spar tak – Di na mo (P) TENT – Vi zu ra Ko lu ba ra – @e le zni ~ar (L)

2. kolo (19-21. 11) Je din . (SP) – @e le zni ~ar (L) Vi zu ra – Ko lu ba ra Di na mo (P) – TENT Je din stvo (U) – NIS Spar tak Va ra din – Cr ve na zve zda

3. kolo (26-28. 10)

PO^IWU @ENSKA I MU[KA ODBOJKA[KA SUPERLIGA

Zve zde opet glav ni fa vo ri ti Pred po ~ e t ak od b oj k a { ih se zo na u srp skoj eli ti, Cr ve na zve zda se ime nu je za naj zre li jeg kan di da ta da od bra ni ti tu le u obe kon ku ren ci je. Kod mu { ka r a c a, naj v e } a pred nost Zve zde u od no su na osta tak li ge je u to me {to je osta la u istom sa sta vu, dok su svi osta li iz me ni li eki pe. Je di na pro me na kod be o grad skih cr ve no-be lih je pro me na tre ne ra, Ni ko li} je na sle dio Bu la to vi }a po {to, s tim {to mu je du go bio po mo} nik. Uz Zve zdu, Voj vo di na NS se me i kra gu je va~ ki Rad ni~ ki }e pre ma na ja va ma bi ti u vr hu srp ske od boj ke (bi li su dru gi i tre }i na pro {los zo en skoj ta be li), a kao po ten ci jal na iz ne na |e wa po mi wu se kra qe va~ ka Rib ni ca i Mla di rad nik iz Po `a rev ca, dok je Par ti zan ge ne ral na ne po zna ni ca. Kra qev ~a ni se ~i ne ve o ma za ni mqi vim, sa stav su obo ga ti li za po vrat ni ka Ra de vi }a i Ja nu zo vi }a,pre ne ko li ko da na su sa vla da li Rad ni~ ki na tur ni ru, ali }e mno go to ga bi ti po z na t i j e po s le pr v og ko l a (go stu ju Zve zdi). \er dap, kao no vaj li ja u li gi, us peo je da ofor mi sa svim re spek ta bi lan sa stav i ve} ga mno gi vi de kao tim ko ji si gur no ne }e bi ti u bor bi za op sta nak. Ka ko sa da sto je stva ri, bor bu za op sta nak vo di }e su bo ti~ ki Spar tak (ta ko |e no vaj li ja), Spar tak iz Qi ga i be o grad ski @e le zni ~ar. @en ska su per li ga }e si gur no bi t i mno g o za n i m qi v i j a ne go {to je to bio slu ~aj u pro t e k lih ne k o l i k o se z o n a. Iako se Zve zda po mi we kao

glav ni fa vo rit, ni su cr ve nobe le u pri prem nom pe ri o du ima l e re z ul t a t e za hva l u. Ipak, zna se da sa da Be o gra |an ke ima ju ne ko li ko po vre |e nih i ro vi tih igra ~i ca, ali je pi ta we u ka kvom }e sa sta vu na stu pa ti u se zo ni. Sve qu bi te qe èn ske od boj ke o~e ku je ve o ma za ni mqi va se zo na. Be o grad ska Vi zu ra je po no vo ofor mi la od li ~an sa stav i iza se be ima sjaj ni pri prem ni pe riod. Su b o t i~ k i NIS Spar t ak, pro {lo se zon ski fi na li sta, je ma we-vi {e ostao u istom sa sta vu (oti {la teh ni ~ar ka Ra den k o v i}), a obre n o v a~ k i TENT }e ve} tra di ci o nal no bi ti kva li te tan. Iako su do n e d av n o ima l i pro ble ma s for mi ra wem sa sta va, Ko lu ba ra i Je din stvo iz Uì ca se po mi wu kao ti mo vi zre li za sre di nu ta be le, dok se za sa da naj ni è ko ti ra ju Di na mo iz Pan ~e va i Va ra din. Je din stvo iz Sta re Pa zo ve, iako je no vi li ga{, ve} je ne ko li ko go di na u istom sa sta vu i po mi we se kao jed no od po ten ci jal nih iz ne na |e wa, a u istom kon tek stu je i @e le zni ~ar iz Laj kov ca ko jem }e ovo ta ko |e bi ti pr va su per li ga {ka se zo na. Ovog vi ken da po ~i wu i nad me ta wa u Pr vim li ga ma. Kod mu { ka r a c a }e Je d in s tvo iz Sta re Pa zo ve, no vo sad ski Du nav vo lej i No vi Pa zar fi gu ri ra ti za vrh ta be le i pla sman u eli tu, dok }e kod è na, go to vo si gur no, kra gu je va~ ki Sme~ 5 bez po mu ke u}i u naj ja ~i rang srp ske od boj ke. M. R.

Spar tak (Q) – Spar tak (S) Cr ve na zve zda – Mla di rad nik Voj vo di na NS se me – Par ti zan \er dap – Rib ni ca @e le zni ~ar – Rad ni~ ki (K)

4. kolo (2-4. 11) Spar tak (S) – Rad ni~ ki (K) Rib ni ca – @e le zni ~ar Par ti zan – \er dap Mla di rad . – Voj vo di na NS se me Spar tak (Q) – Cr ve na zve zda

5. kolo (9-11. 11) Cr ve na zve zda – Spar tak (S) Voj vo d. NS se me – Spar tak (Q) \er dap – Mla di rad nik @e le zni ~ar – Par ti zan Rad ni~ ki (K) - Rib ni ca

6. kolo (16-18. 11) Spar tak (S) – Rib ni ca Par ti zan – Rad ni~ ki (K) Mla di rad nik – @e le zni ~ar Spar tak (Q) – \er dap C. zve zda – Voj vo di na NS se me

7. kolo (23-25. 11) Voj vo d. NS se me – Spar tak (S) \er dap – Cr ve na zve zda @e le zni ~ar – Spar tak (Q) Rad ni~ ki (K) – Mla di rad nik Rib ni ca – Par ti zan

3. kolo (26-28. 11) C. zve zda – Je din stvo (SP) NIS Spar tak – Va ra din TENT – Je din stvo (U) Ko lu ba ra – Di na mo (P) @e le zni ~ar (L) – Vi zu ra

4. kolo (2-4. 11) Je din stvo (SP) – Vi zu ra Di na mo (P) – @e le zni ~ar (L) Je din stvo (U) – Ko lu ba ra Va ra din – TENT Cr ve na zve zda – NIS Spar tak

5. kolo (9-11. 11) NIS Spar tak – Je din stvo (SP) TENT – Cr ve na zve zda Ko lu ba ra – Va ra din @e le zni ~ar (L) – Je din stvo (U) Vi zu ra – Di na mo (P)

6. kolo (16-18. 11) Je disntvo (SP) – Di na mo (P) Je din stvo (U) – Vi zu ra Va ra din – @e le zni ~ar (L) Cr ve na zve zda – Ko lu ba ra Di na mo (P) – Je din stvo (U)

7. kolo (23-25. 11) TENT – Je din stvo (SP) Ko lu ba ra – NIS Spar tak @e le zni ~ar (L) – C. zve zda Vi zu ra – Va ra din Di na mo – Je din stvo (U)

8. kolo (31. 11-2. 12)

8. kolo (30. 11-2. 12)

Spar tak (S) – Par ti zan Mla di rad nik – Rib ni ca Spar tak (Q) – Rad ni~ ki (K) Cr ve na zve zda – @e le zni ~ar Voj vo di na NS se me – \er dap

Je din stvo (SP) – Je din stvo (U) Va ra din – Di na mo Cr ve na zve zda – Vi zu ra NIS Spar tak – @e le zni ~ar (L) TENT – Ko lu ba ra

9. kolo (7-9. 12) \er dap – Spar tak (S) @e le zn. – Voj vo di na NS se me Rad ni~ ki (K) – Cr ve na zve zda Rib ni ca – Spar tak (Q) Par ti zan – Mla di rad nik

9. kolo (7-9. 12) Ko lu ba ra – Je din stvo (SP) @e le zni ~ar (L) – TENT Vi zu ra – NIS Spar tak Di na mo (P) – Cr ve na zve zda Je din stvo (U) - Va ra din

Miq ko vi}: Jo{ uì vam u od boj ci Biv {i ka pi ten od boj ka {ke re pre zen ta ci je Sr bi je Ivan Miq ko vi} ka è da i da qe uì va igra ju }i od boj ku i da ne pla ni ra da se pen zi o ni {e. - Igra }u ono li ko ko li ko bu dem è lim. Jo{ uvek uì vam u od boj ci, za bav no mi je, a i zdra vqe me slu ì. I po sto ji u me ni ve li ka è qa, ta ko da ne vi dim raz log za {to bih pre stao. Sva ki put kad iza |em na te ren, da jem mak si mum. Ivan Miq ko vi} igra tre }u se zo nu u tur skom Fe ner bah ~eu. - U Tur skoj se ose }am od li~ no, imam za i sta sjaj ne uslo ve za ì vot. Ne mam raz lo ga da se à lim, jer klub ula è sve vi {e

nov ca. Li ga ni je na vi so kom ni vou, jer tur ski igra ~i ne mo gu da ga pra te. Miq ko vi} se po vu kao iz re pre zen ta ci je Sr bi je po sle osva ja wa Evrop skog pr ven stva 2011. go di ne. - Ove go di ne ni je bi lo us pe ga, to se od no si na Olim pij ske igre u Lon do nu. Po sle 17 go di na do {ao je je dan sla bi ji mo me nat i to je mo ra lo da se do go di pre ili ka sni je. Sve ima svo je vre me. Iskren da bu dem, ni sam sko ro ni gle dao igre na {e se lek ci je na Olim pij skim igra ma. Za {to? Jed no stav no ni sam na vi kao - do dao je 33-go di {wi Miq ko vi}.

SPORT

~etvrtak11.oktobar2012.

dnevnik DA NAS PO ^I WE 4. PR VEN STVO SVE TA ZA KA DE TE I JU NI O RE

Svet ska mla dost u No vom Sa du

Ko {ar ka {i Olim pi ja ko sa bra ne ti tu lu

DA NAS PO ^I WE NO VA SE ZO NA U EVRO LI GI

Olim pi ja kos bra ni tron Najja~e evropsko klupsko takmi~ewe u ko{arci po~iwe danas, utakmicama 1. kola u sve ~etiri grupe Evrolige. Ukupno 24 tima na Starom kontinentu krenu}e u lov na laskavu titulu, a Olimpijakos iz Atine ima}e ni malo jednostavan zadatak ukoliko tron `eli da odbrani. Ekonomska kriza koja mori Evropu i te kako se odrazila na sastave ko{arka{kih evroliga{a. Mo`da najve}e promene do`iveo je petostruki kontinentalni {ampion Panatinaikos, ekipa koju je posle 13 godina provedenih na klupi, napustio najtrofejniji trener Evrope @eqko Obradovi}. Bra}a Janakopulos morala su da drasti~no skre{u buxet tima, pa su PAO napustili i Majk Batist, Romejn Sato, Aleks Mari}, Stratos Perperoglu, Dejvis Logan, Jan Vujukas, Nik Kalates, Stiven Smit, Kostas Kajmakoglu i

A gru pa Himki (Rusija) Fenerbah~e (Turska) Kantu (Italija) Panatinikos (Gr~ka) Real ([panija) Olimpija (Slovenija) [arunas Jasikevi~ijus, dakle gotovo ~itav tim. Od starih snaga ostali su kapiten Dimitris Dijamantidis i Kostas Carcaris, a novi trener Argiris Pedulakis na okupu od poznatijih ko{arka{a ima neka-

Tu ra wa nin pre {ao u MZT Talentovani srpski ko{arka{ Stefan Popovski Turawanin raskinuo je ugovor sa belgijskim Ostendeom i pre{ao je u ekipu MZT Skopqe, ~lana ABA lige. O~ekivana saradwa kona~no je ozvani~ena, budu}i da je Popovski Turawanin prethodna dva meseca trenirao sa makedonskim klubom. On je potpisao jednogodi{wi ugovor. Krilni igra~ srpske juniorske selekcije (19 godina, 204 cm) nekada je nastupao za FMP @eleznik, ali je 2011. odbio da potpi{e profesionalni ugovor i odlu~io da pre|e u Ostende. Tamo nije dobio veliku minuta`u, a budu}i da i ove sezone u belgijskom klubu nisu ozbiqnije ra~unali na wega, odlu~io je da potra`i novu sredinu. MZT Skopqe ove sezone debituje u ABA ligi i posle tri odigrana kola ima skor od dve pobede i jednog poraza.

da{weg igra~a Partizana Gabonca Stefona Lazmea, Hrvata Roka-Lenija Uki}a, Amerikance Majkla Bramosa, Endija Panka, Hiltona Armstronga i Dervina Ki~ena, Litvanca Jonasa Maciulisa i povratnika u Gr~ku, gorostasnog Sofoklisa Skorcanidisa. Te{ko je o~eki-

ci Anton Ponkra{ov, Viktor Hrjapa, Sa{a Kaun, Andrej Voroncevi~ i Evgenij Voronov. Po nama, ruski {ampion je mo`da i najve}i favorit za osvajawe Evrolige. Kao i uvek, Real iz Madrida ra~una na vrhunske igre, a zalog za takva o~ekivawa su imena

Da nas A GRU PA - ISTABUL: Fenerbah~e - Himki (20:45), KANTU: Kantu - Olimpija (20.45) B GRU PA - [ALON: Elan - Prokom (20), MALAGA: Unikaha - Makabi (20). C GRU PA - KAUNAS: @algiris - Cedevita (18.45), ATINA: Olimpijakos - Kaha Laboral (20). D GRU PA - MOSKVA: CSKA - Lijetuvos Ritas (18).

Su tra A GRU PA - MADRID: Real - Panatinaikos (20.45). B GRU PA - SIJENA: Montepaski - Alba (20:45). C GRU PA - MILANO: Armani - Anadolu Efes (20.45) D GRU PA - ISTANBUL: Ve{ikta{ - Partizan (19)

B gru pa Alba (Nema~ka) Prokom (Poqska) Elan [alon (Francuska) Makabi (Izrael) Montepaski (Italija) Unikaha ([panija) vati da }e zeleni biti konkurentni za sam vrh, ali da }e igrati zna~ajnu ulogu, gotovo je sigurno. [ampion Olimpijakos tako|e u sezonu ulazi s novim trenerom, po{to je na{eg Du{ana Ivkovi}a nasledio Georgios Barcokas. U timu nema vi{e ni na{eg Marka Ke{eqa (oti{ao u Valensiju), ali je okosnica tima ostala na okupu, pa }e crveno-bele iz Pireja opet predvoditi Visilis Spanulis i Georgios Prinetzis, pa Makedonac Pero Anti}, Amerikanci Ejsi Lou, Ri~ard Dorsi i Kajl Hajns i doma}i igra~i Sloukas, Mavroeidis, Papanikolau, Kacivelis...Opet Olimpijakos ima odli~an sastav i snovi navija~a ovog kluba da wihovi miqenici mogu da odbrane titulu {ampiona sigurno nisu bez osnova. Klub koji je pro{le godine pora`en u finalu od Pirejaca, ekipa CSKA, ponovo }e svom snagom napasti titulu. U D grupi, u kojoj }e igrati i Partizan, Moskovqani su najve}i favoriti, a garant vrhunskog kvaliteta armejaca su trenerpovratnik Etore Mesina, kao i na{i reprezentativci Milo{ Teodosi}, Nenad Krsti}, Vladimir Micov i Zoran Erceg, a onda i novoprido{li Amerkanci Aron Xekson, Soni Vims i starosedelac Dru Nikolas. Naravno, sliku o mo}noj ekipi zaokru`uju ruski reprezentativ-

C gru pa Anadolu Efes (Turska) Kaha Laboral ([panija) Cedevita (Hrvatska) Armani (Italija) Olimpijakos (Gr~ka) @algiris (Litvanija) Amerikanaca Donteja Drejpera, Xejsija Kerola i Markusa Slotera, kao i Litvanca Pocijusa, {panske NBA zvezde Rudija Fernandeza, pa Felipea Rejesa, naturalizovanog [panca crnogorskog porekla Nikole Miroti}a, Slovenca Mirze Begi}a i Serhija Quqa.

jak tim koji }e sigurno i te kako kidisati ka tituli. Promene u sastavima, ali ne i u kvalitetu, doìveli su Motepaski iz Sijene i Makabi, timovi koje niko ne sme da zaboravi kada govori o kandidatima za najvi{i plasman i obezbe|ivawe ulaznice za fajnal-for, koji se u maju 2013. godine odràva u Londonu. U èstokoj konkurenciji ponovo }e, kao i godinama unazad, biti i {ampion Srbije Partizan. I opet crno-bele malo ko vidi u drugoj fazi, s obzirom na to da igraju u te{koj grupi s CSKA-om, nema~kim Broseom, Barselonom, Be{ikta{om i Lijetuvos Ritasom. Povratnik na klupu Beogra|ana Du{ko Vujo{evi} sklopio je izuetno talentovanu ekipu, ~ija }e najve}a mana biti nedostatak iskustva u igrawu u ovakovoj, fantasti~noj konkurenciji.

D gru pa Partizan (Srbija) Brose (Nema~ka) CSKA (Rusija) Barselona ([panija) Lijetuvos Ritas (Litvanija) Be{ikta{ (Turska) Prevo|eni neponovqivim navija~ima u Pioniru, igra~i na{eg prvaka poku{a}e ponovo da zadive Evropu. Doma}a mladost oli~ena u reprezentativcima Srbije u raznim kategorijama, predvo|ena kapitenom Vladimirom Lu~i}em i ne{to iskusnijima Draganom Milosavqe-

Bar sa ube dqi vo po be di la Da las U posledwoj utakmici izme|u evropskog i ameri~kog kluba ove godine Barselona je pobedila Dalas sa 99:85 (21:19, 21:21, 32:16, 25:29). Barselona je na svom parketu pobedila {ampiona NBA lige iz 2011. godine zahvaqu}i odli~noj igri iz u tre}oj ~etvrtini. Najefikasniji u pobedni~kom timu bili su Pit Majkl i Huan Karlos Navaro sa po 19 poena, dok je hrvatski reprezentativac Ante Tomi} ostvario dabl-dabl u~inak od 12 poena i 10 skokova. Pet i po minuta na terenu u dresu Barselone proveo je i talentovani 17-godi{wi hrvatski ko{arka{ Mario Hezowa. U timu iz Teksasa najefikasniji je bio Kris Kejman sa 15 poena (10 skokova). Iste snove sniva i Barselona koja je dopunila roster igra~ima koji su nedostajali treneru ]aviju Paskvalu. Iz Reala je do{ao Hrvat Ante Tomi}, vratio se i veteran Jasikevi~ijus, iz Crne Gore je stigao 20-godi{wi Marko Todorovi}, a tu si Brazilac Marseliwo Uertas, pa ve} legendarni Huan Karlos Navaro, Australijanci Nejtan Xavai i Xoe Ingles, Amerikanci Pit Majkl i Si Xej Valas, Slovenac Erazem Lorbek... Dakle, mo}an i

vi}em i Markom ^akarevi}em, a onda i jo{ prakti~no de~acima Nikolom Milutinovim, Bogdanom Bogdanovi}em, Danilom An|u{i}em, Dejanom Muslijem, \or|em Gagi}em, Francuzom Leom Vestermanom, Letoncem Davisom Bertansom , kao i Amerikancima Torijem Tomasom i Druom Gordonom, u~ini}e sve kako bi se {irom na{eg kontinenta s divqewem pri~alo o dostignu}ima srpskog tima. A. Pre do je vi}

Suncem obasjan Novi Sad do~ekao je mlade karatiste iz celog sveta, koji }e se od danas do nedeqe boriti za medaqe u velikoj sali SPC â&#x20AC;&#x17E;Vojvodinaâ&#x20AC;?na ~etvrtom Prvenstvu sveta za kadete i juniore. Na tatami }e iza|i 1643 u~esnika iz 39 zemaqa, 60 federacija i 160 ekipa. Srpska Atina se posledwih meseci intenzivno pripremala za ovu veliku smotru, a {to je najva`nije da je velika dvorana u{minkana kako bi spremno do~ekali karate budu}nost iz celog sveta. U toku prethodna dva dana pristizali su u~esnici, a nije iskqu~eno da neka od reprezentacija doputuje i danas, na sam dan otvarawa {ampionata. Na{a zemqa organizovala je nekoliko ovakvih prvenstava i nema sumwe da u tome ima veliko iskustvo. Svi su uvereni da }e tako biti u Novom Sadu koji je bio doma}in Svetskog prvenstva 2002. i 2003. godine. No, navikli smo od na{ih mla|ih takmi~ara, kojih ima 430, da nas obraduju sa medaqama pa verujemo da }e tako

Da nas 18.00: Sve~ano otvarawe

Su tra Od 9.00: Eliminacije (kate), kadeti i juniori

Su bo ta Od 9-00: Eliminacije(borbe), kadeti i juniori

Ne de qa Od 9 do 17: finala, kadeti i juniori kate i borbe biti i u Novom Sadu. Me|u najve}e favorite za najzna~ajnije trofeje svakako treba ubrojiti mla|ane karatiste i karatistwkiwe iz Italije, Nema~ke, Rumunije, Engleska, Brazila ali i Srbije. Ne treba sumwati da }e Novosa|ani u naredna tri dana prisustvovali velikom sportskom doga|aju. Eliminaciona takmi~ewa po~iwu sutra u 10 ~asova, a sve~ano otvarawe zakazano je za za danas 18 ~asova. Ulaz je besplatan. M. Gr bi}

Pri jem kod Ili }a i Svi la ra U okviru 4. svetskog prvenstva, u Gradskoj ku}i zamenik gradona~elnika Novog Sada Borko Ili} i Predrag Svilar ~lan gradskog ve}a zadu`en za sport i omladinu primili su delegacije Karate unije Srbije na ~elu sa predsednikom prof. Du{anom Da~i}em i selektor na{e reprezentacije Milenkom Ordagi}em. U delegaciji su bili i reprezentativci Radovan [imun i Aleks Cveteq. Delegacija je Ili}a i Svilara informisala o {ampionatu, a oni su na{im takmi~arima po`elili uspeh u borbama za medaqe.

LE GEN DAR NI GOL MAN U PEN ZI JI

Ha {ek za vr {io ka ri je ru Dominik Ha{ek, popularni Dominator, stavio je ta~ku na hokeja{ku karijeru. ê{ki golman je tokom leta poku{ao da na|e anga`man u nekoj od niìh ameri~kih liga, ali mu to nije po{lo za rukom. - Razumem klubove koji nisu èleli da potpi{u ugovor sa mnom. Moram da budem realan, imam 47 godina i cele pro{le sezone nisam igrao - kazao je Ha{ek. Ha{ek je u sezoni 2010/2011 igrao za moskovski Spartak, a posle toga je bio bez anga`mana.

- Potrebna mi je nova motivacija. Voleo bih da radim ne{to kreativno. Jedino {to sada znam je da ne}u ostati u hokeju. Ne zanima me da budem trener ili menaxer- naveo je on. Ha{ek je sa selekcijom ^e{ke osvojio olimpijsko zlato na Igrama u Naganu pre 14 godina, a sa ekipom Detroit red vingsa dva puta je bio prvak NHL lige. On je {est puta bio progla{avan za najboqeg golmana u NHL ligi, a dva puta je bio i najkorisniji igra~ tog takmi~ewa. Tokom karijere Ha{ek je jo{ igrao za Pardubice, Duklu, Bafalo i ^ikago.

kULTURA

dnevnik

~etvrtak11.oktobar2012.

ОТВОРЕН ФРАНКФУРТСКИ САЈАМ СА 7.000 ИЗЛАГАЧА

ВЕЋ ПО ТРАДИЦИЈИ СПОМИЊЕ СЕ МНОШТВО ИМЕНА У ТРЦИ ЗА ПРЕСТИЖНО ПРИЗНАЊЕ

У знаку електронске књиге

Данас Нобелова награда за књижевност

На 64. Међународном сајму књига у Франкфурту, који је свечано отворен прексиноћ представиће се 7.300 излагача, из око 100 земаља, међу којима је и Србија. Франкфуртски сајам књига, највећи на свету, ове године почиње у знаку електронске књиге, односно, дигиталног погледа у свет, али и лаког пада броја излагача у поређењу са претходним годинама.

Прошле године је на овом сајму било 7.384 излагача, а 2010. године се у Франкфурту представило 7.539 излагача. До недеље, 14. октобра, сајам ће бити отворен прво за трговце књигама, библиотекаре и пословну публику, а само последња два дана за широку публику, која ће имати прилику да од 13 евра по улазници за групе веће од 20 људи, па до 38 евра за породичну карту, на коју могу да уђу двоје одраслих и максимално троје деце млађе од 18 година, изблиза погледа књижевна достигнућа света. Београдска издавач Креативни центар наступиће седми пут самостално на овом сајму и то је један од ретких издавача из Ср-

бије који има сопствени штанд на Сајму књига у Франкфурту. Како је најављено из ове издавачке куће, као и претходних година њихов штанд биће место за размењивање искустава и утисака са бројним издавачима, као и за представљање новина из сопствене продукције. Сајам у Франкфурту прилика је и за сусрете са пословним партнерима с којима је Креатив-

ни центар остварио контакте на Међународном сајму књига за децу у Болоњи, на којем излаже већ 11 година. Издања Креативног центра преведена су на више језика и објављена у двадесетак земаља, а најпродаванија књига је „Секс за почетнике„ која је преведена на више од двадесет језика. Земља у фокусу сајма је Нови Зеланд, који је послао 70 писаца и 100 уметника. На сајму, на коме ће бити око 3.000 манифестација, очекује се око 300.000 посетилаца.Тежиште овогодишњег сајма је е-књига, која постаје све конкурентнија класичној, штампаној књизи, а на сајму се очекује долазак око 1.000 светских аутора. (Танјуг)

Добитник Нобелове награде за књижевност биће познат данас у 13 сати по централноевропском времену, саопштила је шведска академија која већ по традицији држи у најстрожој тајности своје расправе о могућим добитницима.. Ниједан фаворит се није издвојио, али у данима који претходе саопштавању имена овогодишњег лаурета бројна су нагађања ко би из света литературе могао да понесе ово престижно одлучје. Књижевни кругови у Стокхолму сматрају да би овог пута награду могла да добије жена или неки аутор из Северне Америке. Од 108 добитника Нобелове награде за књижевност било је само 12 жена, а нико из Северне Америке није добио награду од 1993. када је додељена америчкој списатељици Тони Морисон иако Шведска академија стално инсистира да пол, националност и језик кандидата не утичу на доношење коначне одлуке. По мишљењу појединих зналаца највише шанси да добију ову

награду имају канадска ауторка кратких прича Алис Манро, њена земљакиња, песникиња Ен Карсон и египатска феминистичка књижевница Навал ел Садави. У протеклој деценији награђене су три жене - Елфриде Јелинек, Британка Дорис Лесинг и Немица Херта Милер. Други пак истичу да би 2012. могла да буде година једног Американца, а међу именима која се највише спомињу су Дон Делило, Филип Рот и амерички индијанац Наваро Скот Момадеј. „Немогуће је знати или погодити како Академија размишља”, казала је у изјави за АФП Лина Калмтег, књижевни критичар шведског листа „Свенска дагбладет”, наводећи да су се свега два пута предвиђања стручњака поклопила са избором академије - 2004. када је Нобела освојила Аустријанка Елфриде Јелинек и 2008. када је добитник био француски писац Жан-Мари Гистав ле Клезио. , Нобелову награду за књижевност наизменично добијају неки

Признање које траје од 1901. Нобелову награду за књижевност додељује Шведска академија, а о добитнику одлучује Нобелов комитет, који чине три до пет чланова. Давне 1901. године, када је биран први нобеловац, било је 25 номинованих писаца. Данас број кандидата премашује цифру од 200. По правилима, ову дугачку листу Нобелов комитет сваког априла сведе на 15 писаца. До краја маја, Академији се предочи најужи избор од само пет имена, а дела изабраних финалиста постају летња лектира чланова жирија. Већина имена из најужих избора из ранијих година, враћа се у најужи избор текуће године. Висина награде је 10 милиона шведских круна (1,5 милиона долара). Нагарада ће бити уручена 10. децембра на свечаности у Стокхолму.

широј публици непознати аутори, и они који су популарни и читани широм света. Једна од најпопуларнијих , британска кладионица „Ледброкс” поставила је на своју интернет-страницу листу са именима кандидата који имају највише шанси. Годинама већ, добитник Нобелове награде за литературу заиста се и налазио међу првих двадесетак са ове дуге кладионичарске листе. Прво место на тој кладионици има Харуки Мураками, велика јапанска нада, веома популаран и код нас захваљујући романима које објављује „Геопоетика”. Иза њега је Боб Дилан, легендарни амерички музичар који је традиционално на овом списку, али му се обично уочи проглашења добитника шансе смање. „Гардијан” је пренео речи представника кладионице, да је на Диланово име легло неколико уплата из Норвешке и Британије, од по 100 фунти, што га је лансира-

ло у сам врх. реће место има Кинез Мо Јан, кога су српски читаоци упознали у издању „Порта либриса”, за кога кажу да је кинески одговор Францу Кафки.Четврто место држи Сејс Нотебом, холандски писац, чије књиге код нас објављује „Архипелаг”,као и британски писац Ијан Макјуан. Следе их вечити кандидати: Албанац Исмаил Кадаре, сиријски и јужнокорејски песници Адонис и Ко Ун, Италијанка Дачија Мараини, па Американци Филип Рот и Кормак Макарти, Израелац Амос Оз, британски драмски писац и оскаровац Том Стопард, који је писао сценарио и за најновију верзију Ане Карењине. Књижевни аналитичари, ипак, не верују да „Нобел” може поново да се нађе у рукама једног британског драмског писца, само седам година после Харолда Пинтера. Прошле године Новелову награду је добио шведски песник Томас Транстремер. К. Р.

ВЕЧЕРАС У НОВОСАДСКОЈ „АРЕНИ”

ПОТПРЕДСЕДНИК ВЛАДЕ АП ВОЈВОДИНЕ СЛАВИША ГРУЈИЋ У ПОСЕТИ СНП

Премијера домаћег филма „Лед”

Позориште као стуб културе

Новосадска премијера играног филма „Лед„, у режији Јелене Бајић-Јочић, по сценарију Радоша Бајића, биће приређена вечерас у биоскопу „Арена синеплекс“. Филм је снимљен по мотивима Бајићеве монодраме „Лед„, о догађајима у једном српском сео-

ском домаћинству седамдесетих година 20. века, а главне улоге играју Велимир Бата Живојиновић, Олга Одановић, Нела Михаиловић и Момчило Оташевић. Редитељка, којој је ово деби, изјавила је Танјугу да је желела да у свом првом филму направи запис једног прошлог времена и врлина које су данас запостављене. У основи драмског заплета, који је смештен у епоху лажног благостања Југославије у последњој деценији Титовог живота, у шумадијском селу Радомиље живи 20-годишњи сељак Миливоје (Момчило Оташевић), са мајком Станом (Нела Михаиловић), деда Животијем (Бата Живојиновић) и бабом Саветом (ОлгаОдановић). Коб и слутња трагичне погибије његовог оца у мајдану, десет година раније, кад је Миливоје био дечак, раздире га и прогања. Прикривена љубав његове мајке са гастарбајтером Мирославом (Ненад Јездић), чија је кућа у долини преко брда, појачава драматику и неизве-

сност његовог превртања по прошлости - како је изгубио живот његов отац.У вртлогу личних траума, борби и недостатка самопоуздања, у предаху, у лепоти и радости изненадне љубавне аванатуре, када му у кућу долази девојка из другог света (Биљана Мишић), медицинска сестра из града, слободних назора и либералног схватања живота - Миливоју изненада умире баба Стана. Поновни губитак у његовој породици је нова резигнација и ново посустајање за надама и сновима о бољем животу.Поврх свега, када са деда Животијем и мајком одлази у жетву, да покупи летину са њиве која му је као никада родила, изненадна олуја и крупан град потпуно униште усеве. У ауторском тиму су сценариста Радош Бајић, директор фотографије Предраг Јочић, монтажер Стеван Марић, композитор Александар Сања Илић, сценограф Јасна Драговић... Филм је снимљен у продукцији куће „Контраст Студиос„ из Београда и фирме „M.A.M.M.A. Pro duc tion„ из Шведске, у сарадњи са Радио-телевизијом Србије.

ПО 21. ПУТ У БЕОГРАДУ

Фестивал етнолошког филма Међународни фестивал етнолошког филма kojи обележава 21. годину постојања отвара се данас у Београду и трајаће до 15. октобра у кино-сали Етнографског музеја. Као и сваке године, на Фестивалу ће бити представљена најновија светска продукција етнолошких и антрополошких филма. Филмови ће се, према пропозицијама Фестивала, такмичити за четири награде: Гран при Драгослав Антонијевић за најбољи филм Фестивала, најбољи домаћи филм, најбољи страни и најбољи студентски филм. Селекциона комисија (Анита Панић, ТВ аутор и документариста, Гордана Симоновић-Вељковић, редитељка и мр Милош Матић, антрополог) погледала је 88 филмова

из 25 земаља, од тога 22 филма домаће продукције, 9 студентских филмова и 55 филмова иностране продукције. Према њиховом мишљењу велики број приспелих филмова се може сврстати у антрополошке филмове који описују политички контекст времена у коме живимо и имају ангажовани карактер у смислу борбе за људска права. Доста је филмова са социјалном тематиком. Проблем емиграције, политичког егзила, проблема геј популације у срединама са изразитом религиозном традицијом и незаштићене деце у афричким земљама честе су теме филмова. Домаћа продукција једним делом тежи подражавању традицијске културе, док, с друге стране, тежи

етнографском приказу реалне културе. Сличне тенденције уочавају се и у продукцији земаља у региону. Инострани филмови су тематски и садржајно веома разнолики, што је и разумљиво с обзиром на још увек присутан културни диверзитет култура света. Селекциона комисија је одлучила да у конкуренцију уврсти три домаћа и 17 страних филмова, а у информативну секцију шест домаћих и 9 страних филмова..На програму ће бити и 11 студентских филмова.У оквиру специјални програм Фестивала под називом Поезија свадбених ритуала – свадбени обичајуи етничких група и племена у Ирану биће приказано шест филмова изразите лепоте и колорита.

Потпредседник Владе АП Војводине и покрајински секретар за културу и јавно информисање Славиша Грујић, са помоћником покрајинског секретара за правне и материјално-финансијске послове Бошком Барошем и помоћником покрајинског секретара за савремену уметничку продукцију и међурегионалну сарадњу Драганом

дини, нагласивши да ће се овогодишња позоришна сезона отворити са четири драмске премијере, са чиме се може похвалити врло мало позоришта у нашој држави. У питању су драмске копродукције, са члановима ансамбала различитих позоришта, очекујемо и позитивне реакције како публике, тако и критике и уједно

Срећковим, био у првој званичној посети Српском народном позоришту где је разговарао са управником СНП Александром Милосављевићем и руководећим тим најстаријег националног театра. Управник Милосављевић упознао је ресорног секретара о актуелним дешавањима у најстаријем националном театру у Војво-

сматрамо да то и јесте будућност позоришта уопште. Милосављевић је информисао секретара Грујића и о текућим проблемима везаним за реализацију неколико пројеката, које је требало да финансира републичко Министарство за културу, али је то учинило само једним малим делом. Упознао га је и са усаглашавањем

предстојећих систематизација у позоришту, као и о даљим плановима везаним за опремање овог театра, који је у суштини променио свој унутрашњи изглед реконструкцијом и адаптацијом, али недостаје квалитетна сценска расвета и звучна опрема Потпредседник Славиша Грујић истакао је велики значај Српског народног позоришта како у Војводини, тако и шире, јер ова институција јесте стуб културе и као таква све ресорне државне институције о њој морају да брину и да је подржавају. Овогодишњи репертоар је веома богат и садржајан и зато он оправдава добијена средства. Када је у питању неопходна сценска расвета и опремање технике јасно је да се о томе може разговарати тек када се донесе и покрајински буџет за 2013. и на основу расположивих средстава виде колико се може помоћи. Осим тога, веома је важно, да сви заједно ми као оснивачи и ви као носиоци театарског живота у Војводини треба што више да промовишемо позоришну културу не само код нас, већ и изван наших граница, рекао је Грујић.

Преминуо вајар Коста Богдановић Вајар и теоретичар уметности Коста Богдановић, један од најзначајнијих чланова Удружења ликовних уметника Србије, преминуо је у Београду. Рођен је1930. у селу Осијеку код Сарајева. Завршио је Филозофски факултет, група за историју уметности 1962, а истовремено је од 1958. до 1961. учио вајарство у атељеу Сретена Стојановића. У Музеју савремене уметности у Београду радио је као кустос, музејски саветник и као директор (1985/87). У истом музеју основао Центар за визуелну културу 1974. Предавао је на Академији ликовних уметности у Сарајеву, Академији уметности у Бања Луци и Академији у Новом Саду предмет Визуелна

култура у коме је сабрао своје вишедеценијско истраживање, уобличено у нову научну дисциплину. Био је члан УЛУС-а од 1961. Имао је самосталне изложбе у Београду, Грацу, Бечу, Нишу, Љубљани, Зеници, Сарајеву, Новом Саду, Шапцу, Бару, Никшићу, Апатину, Панчеву, Краљеву, Крушевцу, Олбанију (САД). Добитник је више значајних награда. Његове скулптуре у слободном простору реализоване су у бројним градовима некадашње Југославије: Јаловик, Сплит, Зеница, Кикинда, Апатин, Панчево, Београд.Богдановићева дела се налазе у бројним уметничким збиркама музеја и галерија као и у приватним збиркама.

svet

~etvrtak11.oktobar2012.

RUSIJA

dnevnik

LIBIJA

Ve {a la za Ga da fi je vog si na?

Oslo bo |e na jed na ~la ni ca „Pu si ra jo ta” MO SKVA: Mo skov ski ape la ci o ni sud oslo bo dio je ju ~e jed nu od tri ~la ni ce ru ske pank gru pe „Pu si ra jot”, a po tvr dio dvo go di -

ver ske mr `we”, po {to su u mar tu u cr kvi u Mo skvi iz ve le pank mo li tvu „Bo go ro di ce oslo bo di nas Pu ti na”.

^lanice grupe za vreme su|ewa

{we za tvor ske ka zne za osta le dve. Na de `da To lo ko wi ko va (22), Je ka te ri na Sa mu ce vi~ (30) i Ma ri ja Aqe hi na (24) osu |e ne su 17. av gu sta na po dve go di ne za tvo ra zbog „hu li gan stva” i „pod sti ca wa

Pred sed ni ca ape la ci o nog su da na lo `i la je da se od mah oslo bo di Je ka te ri na Sa mu ~e vi~, ~i ja ka zna za tvo ra je pre i na ~e na u uslov nu ka znu, a da ka zne za dru ge dve ~la ni ce osta nu ne pro me we ne. ^la ni -

ce gru pe bi le su pri sut ne u su du u Mo skvi, se de le su iza sta kle nog zi da iza svo jih advo ka ta. One su ju ~e u su du iz ne le ar gu ment da je wi hov per for mans u glav noj cr kvi u Mo skvi u fe bra u- ru bio po li ti~ ke pri ro de i da se ni je ra di lo o na pa du na ve ru. Su di ja je od lu ~i la da pre su da za Je ka te ri nu Sa mu ce vi~ tre ba da bu de pre i na ~e na u uslov nu ka znu, jer su wu ~u va ri iz ba ci li iz cr kve pre ne go {to je mo gla da u~e stvu je u iz vo |e wu per for man sa. @al be ni po stu pak po ~eo je 1. ok to bra, ali je od lo `en za 10. ok to bar po {to je jed na od osu |e nih, Je ka te ri na Sa mu ce vi~, ob ja vi la da je pro me ni la advo ka te, zbog ne sla ga wa s wi ho vom li ni jom od bra ne. Slu ~aj gru pe „Pu si ra jot” po de lio je ru sko dru {tvo i iza zvao osu du {i rom sve ta. ^la ni ce gru pe do bi le su broj ne po dr {ke iz ino stran stva.

TRI PO LI: Ne ma sum we da bi sin Mo a me ra Ga da fi ja, Sa if el Islam, do bio smrt nu ka znu i bio obe {en ka da bi mu se su di lo u Li bi ji, re kla je we gov advo kat u Me |u na rod nom kri vi~ nom su du u Ha gu. „Iako li bij ska vla da oko li {a ka da je u pi ta wu ova te ma, ne ma sum we da bi go spo din Ga da fi bio obe {en ako bi bio osu |en u Li bi ji”, re kla je advo kat Me lin da Tej lor u ras pra vi o to me gde Sa i fu tre ba su di ti. Dok MKS `e li da Sa i fu, je di nom si nu ubi je nog li bij skog li de ra ko ji se na la zi u pri tvo ru, su di u Ha gu, li bij ske po stre vo lu ci o nar ne vla sti in si sti ra ju na to me da mu tre ba su di ti u do mo vi ni. Li bij ski advo ka ti su di ja ma su ju ~e re kli da Li bi ja ima do voq no do ka za da op tu `i Sa i fa za zlo ~i ne pro tiv ~o ve~ no sti

Sa if al Islam Ga da fi

ko ji su po ~i we ni ka da su Ga da fi i we mu lo jal ni pro {le go di ne po ku {a li da ugu {e re vo lu ci ju, na vo di AFP. Ali oni su pri zna li da je to kom pli ko van pro ces i da je Li bi ji po treb no vi {e vre me na, iako je pri vr `e na fer su |e wu. Tej lo ro va, ko ja je ~la ni ca kan ce la ri je od bra ne MKS, re kla je da je Ga da fi je vo pra vo na fer

[PANIJA

TUR SKA UPO ZO RA VA SI RI JU

UKRATKO

Od go vor na gra na ti ra we ve }om si lom

Ubi je ni po li caj ci KA BUL: U eks plo zi ji bom be, ko ju su ta li ba ni po sta vi li po red pu ta u me stu Nad Ali, na ju gu Av ga ni sta na, uni {te no je po li cij sko vo zi lo i po gi nu lo je {est po li ca ja ca. „Eks plo di ra la je bom ba po sta vqe na po red pu ta. Ona je po go di la po li cij sko vo zi lo i po gi nu lo je {est po li ca ja ca, me |u ko ji ma i je dan ko man dant. Bom bu su po sta vi li ta li ba ni”, iz ja vio je Mu ha med Ibra him, {ef di strik ta Nad Ali u pro vin ci ji Hel mand. On je re kao da je bom ba {ki na pad osve ta za ne dav ne ope ra ci je av ga ni stan ske po li ci je pro tiv ta li ban skih po bu we ni ka ko ji od 2011. po ku {a va ju da svrg nu vla du, pre no si AFP.

IS TAN BUL: Tur ske voj ne vla sti upo zo ri le su ju ~e da }e od go vo ri ti ve }om si lom uko li ko se na sta vi gra na ti ra we pre ko gra ni ce iz Si ri je. [ef tur skog ge ne ral {ta ba ge ne ral Ne xet Ozel re kao je da su oni „od go va ra li do sa da, ali ako se na pa di na sta ve da }e od go vo ri ti ve }om si lom”. Tur ske oru `a ne sna ge su pro te klih ne de qa od go va ra le na pu {~a nu i to pov sku va tru pre ko gra ni ce sa Si ri jom. Ge ne ral Ne xad je ju ~e bio u obi la sku tru pa du` do bro utvr |e nog gra ni~ nog re gi o na, gde je pro te klih da na pao iz ve stan broj gra na ta iz Si ri je, {to je do ve lo do za bri nu to sti da bi mo glo da do |e

Uspe {no ope ri sa na

do eska la ci je si rij skog su ko ba. Po sle smr to no snog bom bar do va wa me sta Ak ~a ka lea pro {le sre de, tur ski par la ment je odo brio upo tre bu voj ne si le pro tiv ne ka da {weg sa ve zni ka Si ri je. Pre mi je Re xep Ta jip je ta ko |e upo zo rio Da mask Turski vojni vrh na granici sa Sirijom da ne is pro ba va str pqe we Tur ske di ni ce u Idlib, stra te {ki grad u i po ru ~io da An ka ra ne }e to le ri - se ve ro i sto~ noj pro vin ci ji, na kon sa ti ta kve ak te. {to su ga za u ze li po bu we ni ci Agen ci je su ju ~e ja vi le da su si - pre se ca ju }i ti me put ka tr go vin rij ske vla sti po sla li do dat ne je - skom cen tru Ale pu.

Osu |en po mo} nik pred sed ni ka Bra zi la

ISLA M A B AD: Pa ki stan skoj ak ti vist ki wi Ma la li Ju saf zai (14), ko ju su ju ~e ta li ba ni upu ca li u gla vu pri li kom ula ska u {kol ski auto bus, uspe {no je ju ~e uju tro iz va |en me tak. Ti nej xer ka, ko ja se bo ri za pra va de voj ~i ca na {ko lo va we, na la zi se u sta bil nom sta wu na kon ope ra ci je iz ve de ne u bol ni ci u Pe {a va ru. Malala je pogo|ena u glavu kada je krenula ku}i iz {kole u Mingori, a u napadu su rawene jo{ dve wene drugarice. Napad je izazvao osude {irom sveta. Ameri~ki Stejt department napad je ozna~io kao varvarski i kukavi~ki.

BRA ZI LI JA: Vr hov ni sud u Bra zi lu pro gla sio je tri po mo} ni ka biv {eg pred sed ni ka Bra zi la Lu i {a Iwa si ja Lu le da Sil ve kri vim za ko rup ci ju zbog ku po vi ne gla so va u Kon gre su. [est od ukup no 10 su di ja pro gla si lo je biv {eg {e fa Lu li ne kan ce la ri je @o zea Dir se ua kri vim za ku po vi nu gla so va u Kon gre su u pe ri o du od 2002. do 2005. go di ne za vre me pr vog man da ta biv {eg pred sed ni ka, iz ja vio je port pa rol su da. Za ko rup ci ju su osu |e ni i li der Lu li ne Rad ni~ ke par ti je ko ja je ta da bi la vla da ju }a stran ka, biv {i ge ri lac @o ze @e wu i wo, kao i mi ni star fi nan si ja u Lu li noj ta da {woj vla di De lu bio [u a re{. Oni se na la ze me |u 37 biv -

{ih mi ni sta ra, po sla ni ka, bi zni sme na i ban ka ra ko ji ma Vr hov ni sud su di zbog skan da la po zna tog pod na zi vom „Men sa lao” (ve li ke me se~ ne is pla te). Od po ~et ka su |e wa u av gu stu ve} je 30 op tu `e nih pro gla {e no kri vim, na vo di AFP. Su di je su re kle da su Dir seu, @e wu i wo i [u a re{ da va li no vac po sla ni ci ma ka ko bi „na ne za ko nit na ~in obez be di li po dr {ku dru gih po li ti~ kih par ti ja za for mi ra we vla da ju }e ko a li ci je”. Ku po vi na po li ti~ ke po dr {ke u Kon gre su je uobi ~a je na prak sa u Bra zi lu i od bra na je tvr di la da je ne le gal ni ra ~un ko ri {}en sa mo za po kri va we tro {ko va kam pa we.

su |e we pre kr {e no dok se na la zi u izo la ci ji u me stu Zi tan, na se ve ro za pa du Li bi je, gde ga dr è od hap {e wa u 19. no vem bra. MKS je iz dao na log za hap {e we Sa i fa (40) i Ga da fi je vog biv {eg glav nog {pi ju na Ab du la ha el Se nu si ja (63) u ju nu 2011. go di ne zbog zlo ~i na pro tiv ~o ve~ no sti po ~i we nih u po ku {a ju gu {e wa po bu ne u ko joj je okon ~a na Ga da fi je va vla da vi na du ga ~e ti ri de ce ni je. Me |u tim, MKS ima sa mo do pun sku ju ris dik ci ju u od no su na do ma }e su do ve i mo è da de lu je is kqu ~i vo ka da dr à va ~la ni ca ne è li ili ne mo è to da u~i ni. Ni je pre ci zi ran da tum do ko jeg su di je tre ba da do ne su od lu ku o to me gde }e se su di ti Ga da fi je vom si nu.

Blo ka da re fe ren du ma o Ka ta lo ni ji MA DRID: [pan ski par la ment blo ki rao je odr à va we re fe ren du ma o ne za vi sno sti se ver ne {pan ske po kra ji ne Ka ta lo ni je, u ko joj, pre ma pro ce na ma, vi {e od po lo vi ne Ka ta lo na ca è li ne za vi snu dr à vu. Pro tiv pred lo ga ka ta lon ske Na ci o na li sti~ ke par ti je ECR o odr à va wu re fe ren du ma u uto rak su gla sa li po sla ni ci vla da ju }e kon zer va ti ve par ti je, kao i opo zi ci o na so ci ja li sti~ ke par ti je PSOE i ma le par ti je de snog cen tra UPyD, pre neo je EUOb ser ver. To je naj no vi ji ko rak u du goj bor bi iz me |u Bar se lo ne i Ma dri da, usred du bo ke eko nom ske kri ze ko ja po tre sa [pa ni ju.

Ka ta lo ni ja, ~i ja je eko no mi ja ve }a od eko no mi je Por tu ga li je, ~i ni jed nu pe ti nu {pan ske pri vre de. Me |u tim, i ta po kra ji na sa se dam mi li o na sta nov ni ka je pri ti snu ta broj nim me ra ma {ted we i eko nom skom kri zom. Li der po kra ji ne Ar tur Mas pred lo `io je da Ka ta lo ni ja do bi je pra vo za po di za we sop stve nih po re za, tvr de }i da we go va po kra ji na da je da le ko vi {e osta lim de lo vi ma [pa ni je, ne go {to do bi ja za uz vrat. Me |u tim, taj we gov pred log je 20. sep tem bra od bio {pan ski pre mi jer Ma ri ja no Ra hoj, uz obra zlo `e we da je pro ti van usta vu ze mqe.

ITALIJA

Ku pio gla so ve od ma fi je MI LA NO: Ita li jan ska po li ci ja uhap si la je jed nog od grad skih ~el ni ka Mi la na zbog op tu `be da je sa ra |i vao s ma fi jom ka ko bi do bio gla so ve za lo kal ni par la ment Na i me, ko me sar za stam be na pi ta wa grad ske vla de Mi la na Do me ni ko Zam be ti te re ti se da je ma fi ji pla tio 200.000 evra u za me nu za 4.000 gla so va na lo kal nim iz bo ri ma 2010. We go vo hap {e we je po sled wi u ni zu sli~ nih u bo ga toj ita l i j an s koj po k raj n i Lom bar di ja, gde je de se tak jav nih

funk ci o ne ra od ne dav no pod is tra gom za ko rup ci ju i dru ge mal ver za ci je, pre ne la je agen ci ja AP. Ku po vi nom gla so va Zam be ti je obez be dio iz bor nu po be du, a ma fi ja {ki klan „Ndran ge ta” je do b io mo g u} n ost da ima „svog ~o ve ka” u vla sti gra da Mi la na. Ma fi ja {ki kan „Ndran ge ta” pri su tan je na ju gu Ka la bri je, ali u po sled wih ne ko li ko go di na se in fil tri rao u po li ti~ ke i fi nan sij ske iz vo re mo }i u Mi la nu.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI BA RAK OBA MA Pred sed nik SAD Ba rak Oba ma vo di sa ~e ti ri od sto u od no su na svog ri va la Mi ta Rom ni ja u Oha ju, jed noj od neo pre de qe nih dr `a va od ko jih za vi si is hod iz bo ra. Pre ma is tra `i va wu Si-EnEn-a, spro ve de nom od 5. do 8. ok to bra, za Oba mu bi da nas gla sa lo 51 od sto bi ra ~a, a za Rom ni ja 47 od sto. Oha jo da je 18 elek tor skih gla so va pri li kom iz bo ra pred sed ni ka.

YIMI SA VIL Bri tan ska po li ci ja is tra `u je na vo de da je po koj ni vo di teq Bi-Bi-Si ja, ko ji ima i ti tu lu ser, Xi mi Sa vil, zlo sta vqao na de se ti ne de voj ~i ca. Nad grob ni spo me nik Sa vi lu bi }e uklo wen i uni {ten na zah tev po ro di ce. Po li ci ja je ob ja vi la da je za sa da pri ku pi la osam op tu `bi- dve za si lo va we i {est za sek su al no na pa stvo va we i da bi uku pan broj Sa vi lo vih `r ta va mo gao bi ti ~ak 30.

FRAN SOA OLAND Fran cu ski pred sed nik Fran soa Oland za lo `io se za uki da we do ma }ih za da ta ka |a ci ma. „Do ma }i za da ci bi tre ba lo da se ra de u {ko li, a ne kod ku }e”. Oland je ka zao da bi se ta ko da le pod jed na ke {an se svim |a ci ma, jer ne ki ne ma ju do voq nu po dr {ku kod ku }e. Ovom iz ja vom fran cu ski pred sed nik je naj ve ro vat ni je osvo jio sr ca na hi qa de bu du }ih gla sa ~a, sma tra AFP.

No be lo va na gra da za he mi ju Ame ri kan ci ma STOK HOLM: Ame ri kan ci Ro bert Lef ko vic i Bra jan Ko bil ka do bit ni ci su ovo go di {we No be lo ve na gra de za he mi ju za pro u ~a va we pro te i na ko ji omo gu }a va ju }e li ja ma te la da od go vo re na sig na le spo qa, sa op {ti la je [ved ska kra qev ska aka de mi ja na u ka. Dvo ji ca na u~ ni ka su pre sti `no pri zna we, vred no osam mi li o na {ved skih kru na (1,2 mi li o na do la ra), do bi li za rad „G pro tein spreg nu tih re cep to ra”, pre no si agen ci ja AP. Go to vo po lo vi na svih le ko va de lu ju upra vo na te re cep to re, ta ko da se o~e ku je da }e sa zna wa do ko jih su Lef ko vic i Ko bil ka do {li, po mo }i dru gim na u~ ni ci ma da pro na |u jo{ bo qe le ko ve. Pro gla {a va we ime na ovo go di {wih la u re a ta po ~e lo je u po ne de qak do de lom na gra de za me di ci nu za rad na ma ti~ nim

}e li ja ma, pi o ni ri ma u toj obla sti Bri tan cu Xo nu Gur do nu i Ja pan cu [i ni ju Ja ma na ki, a na -

sta vqe no je pre kju ~e do de lom pri zna wa za fi zi ku Fran cu zu Ser `u Aro {u i Ame ri kan cu

Dej vi du Vajn len du za rad o kvant noj op ti ci. No be lo va na gra da za kwi `ev nost bi }e do de qe na da nas, 11. ok to bra, do bit nik No be lo ve na gra de za mir bi }e po znat 12. ok to bra, a za eko no mi ju 15. ok to bra.

[ved ska kra qev ska aka de mi ja na u ka na gra di la rad „G pro tein spreg nu tih re cep to ra” Ro ber ta Lef ko vi ca i Bra ja na Ko bil ka

Ro bert Lef ko vic i Bra jan Ko bil ka

Pre sti `ne na gra de, ~i ji je osni va~ {ved ski in du stri jalc Al fred No bel, pr vi put su do de qe ne 1901. go di ne. Sve na gra de bi }e uru ~e ne 10. de cem bra, na go di {wi cu smr ti Al fre da No be la.

BALkAn

dnevnik

NO VI ZAH TE VI ZA GRE BU IZ BRI SE LA

Hr vat skoj de set za da ta ka od Evrop ske ko mi si je BRI SEL: Evropska komisija identifikovala je deset zadataka koje bi Zagreb morao da ispuni pre pristupawa Uniji, re~eno ju~e u Briselu na predstavqawu izve{taja EK Evropski komesar za pro{irewe [tefan File istakao je da bi Hrvatska morala da usmeri „poja~anu pa`wu” kako bi dovr{ila pripreme na vreme - da bi to bilo konstatovano u zavr{nom izve{taju o monitoringu koji }e EK predstaviti u prole}e 2013. Deset zadataka odnose se na podru~ja koja pokrivaju tri poglavqa - Tr`i{no takmi~ewe, Pravosu|e i temeqna prava i Pravda, sloboda i bezbednost. Hrvatska bi, kad je re~ o restruktirisawu brodogradwe, trebalo da sprovede potpisivawe privatizacionog ugovora za splitsko brodogradili{te „Brodosplit”, da preduzme mere kako bi se na{lo odr`ivo re{ewe za rije~ko brodogradili{te i brodogradili{te „Brodotrogir”.

we sudskih odluka, uspostavqawe komisije za sukob interesa i novi zakon o pravu na pristup informacijama. Hrvatska bi trebalo da usvoji zakonske akte kojima bi se obezbedilo sprovo|ewe zakona o policiji; dovr{ewe izgradwe gra-

„Frank fur ter al ga maj ne caj tung” pi {e da Hr vat ska ne is pu wa va uslo ve za pu no prav no ~lan stvo u EU, a po sle di ce ne is pu wa va wa uslo va su me re ko je idu sve do od ga |a wa da tu ma ula ska u EU Tako|e, EK tra`i ja~awe efikasnosti pravosu|a i smawivawe broja zaostalih sudskih predmeta, prihvatawe zakona kako bi se obezbedilo sprovo|e-

ni~nih prelaza na koridoru kod Neuma u BiH koji spaja Dubrovnik s ostatkom Hrvatske, zapo{qavawe grani~nih policajaca prema ciqanom broju za 2012,

dovr{avawe i usvajawe strategije o migracijama, kao i ja~awe kapaciteta za prevo|ewe i reviziju pravne tekovine - kako bi se taj zadataj ispunio do dana ulaska u EU. Zanimqivo je da ju~era{wi „Frankfurter algamajne cajtung” pi{e da Hrvatska ne ispuwava uslove za punopravno ~lanstvo u EU, a da su posledica neispuwavawa uslova mogu}e mere koje idu od uvo|ewa monitoringa Hrvatske i nakon ulaska u EU pa sve do odga|awa datuma ulaska. Frankfurtski list pi{e da se najve}i nedostaci koje Hrvatska treba da otkloni pre nego {to u|e u Uniju odnose na stawe u dràvnoj upravi, koja „nije u dovoqnoj meri sposobna primeniti pravne norme EU, a problemi su i neefikasno i sporo sudstvo, nedovoqno za{ti}ene granice kao i nere{eni probleme u podru~ju brodogradwe”. List se poziva na diplomatske izvore u Briselu koji govore o mogu}im merama koje EK moè predloìti Savetu Evropske unije, a koje imaju opseg od monitoringa nakon ulaska u EU pa sve do odga|awa datuma ulaska, iako se o zadwoj opciji ne razmi{qa. (Ta njug)

~etvrtak11.oktobar2012.

GR^KA

Na su du zbog ne ma~ ke kan ce lar ke ATI NA: Gr~ko javno tu`ila{tvo podiglo je optu`nice za niz prekr{aja i kriminalnih dela protiv 24 demonstranta, uhap{enih na protestima protiv posete Angele Merkel. Optu`be obuhvataju i poku{aj nano{ewa te{kih telesnih povreda pripadnicima policije, reme}ewe mira no{ewem maski, opirawe hap{ewu, poku{aj osloba|awa zatvorenika, nelegalno no{ewe oru`ja i neizazvano nano{ewe uvreda, prenela je agencija ANA. Svih 24-oro privedenih ispita}e sudija za prekr{aje. Oko 30.000 qudi protestovalo je u Atini zbog posete nema~ke kancelarke, a mawe demonstracije odr`ane su i u Solunu. Grci su se oglu{ili o zabranu okupqawa i okupili ispred zgrade parlamenta pred dolazak Merkelove, liderke privredno najja~e zemqe u Evropi koja

se smatra pokreta~em strogih mera {tedwe nametnutih Gr~koj, u zamenu za preko potrebnu me|unarodnu pomo} za izlazak iz krize.

PRI BLI @A VA WE BiH EVROP SKOJ UNI JI

Ogra ni ~en na pre dak, re zul ta ti da le ko od o~e ki va wa BRI SEL: Evropska komisija je u Strategiji pro{irewa ocenila da je u Bosni i Hercegovini „ostvaren ograni~en napredak u dostizawu politi~kih me-

cionalni okvir nepostoje}i”, smatra Komisija. Nagla{eno je da je ispuwavawe uslova za stupawe na snagu Sporazuma o stabilizaciji

EVROP SKA KO MI SI JA O CR NOJ GO RI

Po se ban mo ni to ring i du bin sko sni ma we BRI SEL: Evropska komisija neophodno osigurati ve}u efikau izve{taju o napretku Crne Gosnost i nezavisnost sudstva, jer re zakqu~ila da treba da poja~a EU `eli da vidi konkretne reborbu protiv kriminala i kozultate na tom poqu. rupcije i da }e biti pod posebPohvaqeno je ukqu~ivawa cinim monitoringom. Evropski vilnog sektora u proces pregovakomesar za pro{irewe [tefan rawa sa EU, naro~ito nevladiFile kazao je da }e Crna Gora nih organizacija u sastav radnih morati da poka`e merqive regrupa, ali se ukazuje da je u pitazultate u oblasti vladavine prawu zahtevan proces, zbog ~ega je va, a posebno u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala. On je u Briselu, predstavqaju}i izve{taj o Crnoj Gori, rekao da je po~elo „dubinsko snimawe” poglavqa 23. i 24. koja se odnose na pravosu|e i vladavinu prava, odnosno u oblastima sa kojima Evropska unija (EU) po~iwe pristupne pregovore sa Podgoricom U izve{taju EK kao glavne smernice za Crnu Goru potencirani su ja~awe borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, proaktivno u~e{}e Brisel institucija na svim nivoima - od neophodno dodatno oja~ati preistra`nih do onih koji donose govara~ku strukturu. U delu koji presude, kao i ja~awe kapaciteta se odnosi na zakonodavstvo, oceza pregovore sa EU. Brisel o~ewuje se da je ostvaren izvestan kuje da }e u borbi protiv korupnapredak u ja~awu sposobnosti za cije i organizovanog kriminala preuzimawe obaveza koje proisistrage biti sprovedene na svim ti~u iz ~lanstva u EU, ali je nanivoima i presude donesene. Uz predak ograni~en u oblastima to je, isti~e se u izve{taju EK, kao {to su sloboda kretawa rad-

ne snage i kapitala, bezbednost hrane, ekologija i mnoge druge. Ograni~eni administrativni kapaciteti Crne Gore predstavqaju izazov u mnogim oblastima i moraju se oja~ati kako bi se obezbedilo efikasno sporovo|ewe zakonodavstva EU, navodi se u dokumentu EK. Ukazuje se na probleme s kojima se suo~ava crno-

Sarajevo

rila” na putu ka EU. EK je ocenila da je ostvaren ograni~en napredak i u uspostavqawu delatnih, usagla{enih i postojanih ustanova vlasti. U zakqu~cima i preporukama ovog dokumenta, koji je u Evropskom parlamentu u Briselu obrazloìo evropski komesar [tefan File, podvla~i se da je BiH nastavila da se konstruktivno angaùje u Strukturnom dijalogu s EU o pravosu|u. Nagla{eno je, me|utim, „àqewe” zbog toga {to su rezultati u dijalogu o procesu pribliàvawa BiH EU „daleko od o~ekivawa”. „I daqe nema zajedni~kog vi|ewa politi~kih predstavnika kuda bi trebalo da se sveukupno kre}e ta zemqa i koja bi bila wena budu}nost, dok je institu-

Evropska komisija je dodala da }e i daqe ulagati napore za napredak u BiH, ali je predo~ila da „vo|e te zemqe moraju da iska`u politi~ku voqu za postizawe jedinstvenog stava oko opipqivih akcija u prilog evropskim te`wama te zemqe i wenih gra|ana”. U dokumentu EK je upozoreno da „sporovi oko me|uetni~kih pitawa ili statusa, naro~ito u BiH i na Kosovu, i daqe ugro`avaju delovawe institucija, ko~e proce{ reformi, katkad i sa {irim regionalnim posledicama”. Evropska komisija podvla~i da je formirawem nove vlade BiH i usvajawem dva kqu~na evropska zakona do{lo do pomaka u evrointegraciji, „ali je politi~ki konsenzus izgubqen i do{lo je do zastoja u

S me |u na rod nog si ste ma vla sti ka do ma }em Izvr{no telo EU podvla~i da su „daqi zna~ajni napori nu`ni kako bi se ispunili uslovi da zemqa pre|e s me|unarodnog sistema vlasti i bezbednosti na zemqu s doma}im ustanovama i vla{}u, uz puno preuzimawe doma}e odgovornosti za politi~ki i zakonodavni proces”. A to je, podvla~i EK, uslov da BiH „mo`e ra~unati na to da ostvari te`wu da postane ~lanica EU„.

i pridru`ivawu BiH-EU od pre sud ne i pr ven stve ne va `nosti, kao i „uspostavqawe de lo tvor nog me ha ni zma usa gla{avawa raznih ravni vlasti kako bi zemqa mogla jednim glasom govoriti o stvarima vezanim za EU”.

sprovo|ewu programa za EU”. BiH je, kako se navodi, „ostvarila samo ograni~en napredak ka ispuwavawu politi~kih merila” za evropsku integraciju, „uz mali pomak ka uspostavqawu delotvornijih, usagla{enijih i odr`ivijih institucionalnih struktura”.

UKRATKO Eks plo zi je na Gr ba vi ci

gorska privreda, uz ocenu da je zbog strukturalnih problema crnogorske ekonomije i krhkog me|unarodnog finansijskog okru`ewa, oporavak ekonomije Crne Gore u opasnosti. Pristupni pregovori Crne Gore sa EU zvani~no su otvoreni 29. juna.

Al ba ni ji sta tus kan di da ta za EU BRI S EL: Ko me sar EU za pro {i re we [tefan File preporu~io je ju~e da se Albaniji odobri status kandidata za pridruìvawe EU, po{to je „u~inila zna~ajan napredak”. Evropska komisija smatra da Albaniji treba odobriti status kandidata za EU”, rekao je File predstavqaju}i ovogodi{wi izve{taj EK o napretku dràva koje teè ~lanstvu u Uniji. File je, na sastanku Odbora za spoqne poslove Evropskog parlamenta, naveo da, iako je Al-

banija ostvarila znatan napredak u nekoliko zna~ajnih reformi, potrebni su i zna~ajni politi~ki dogovori. „Albanija je ostvarila zna~ajan napredak, ali zna~ajniji politi~ki dogovori trebalo bi da budu postignuti. Uspeh je postignut u mnogim zna~ajnim reformama. S obzirom na sve ove ~iwenice, EK preporu~uje da Savet odobri Albaniji statusa kandidata, pod uslovom da druge reforme budu sprovedene, ukqu~uju}i pravosu|e i reforme parlamenta”, rekao je File.

SA RA JE VO: U sarajevskom nasequ Grbavica ju~e ujutro oko 3.15, u Grbavi~koj ulici eksplodirale su dve bombe, dok se tra}a nije aktivirala, rekli su za portal „Klix.ba” pripadnici Ministarstva unutra{wih poslova Kantona Sarajevo. Bombe su eksplodirale u parku izme|u zgrada, a o{te}eni su parkirani automobili i obli`wa stambena zgrada. Pripadnici MUP blokirali su {ire podru~je oko parka. Policija jo{ nema informacije o motivu i po~iniocima, a u toku je uvi|aj.

Le ko no vi pred sed nik Sa bo ra ZA GREB: Hrvatski sabor jednoglasno je izabrao Josipa Leku za novog predsednika, dok je za potpredsednicu izabrana dugogodi{wa poslanica Dragica Zgrebec. Leku }e na du`nosti predsednika Odbora za Ustav, Poslovnik i politi~ki sistem naslediti poslanik SDP-a Pe|a Grbin, a pre-

minulog Borisa [prema u poslani~kim klupama }e zameniti dosada{wa zamenica ministra nauke, obrazovawa i sporta Marija Lugari}, prenela je Hrvatska radio-televizija. Leko, poslanik Socijaldemokratske partije, na mesto predsednika dolazi nakon smrti Borisa [prema koga je i mewao dok je bio

na le~ewu, izabran je jednoglasno sa 125 glasova, a glasawu su prisustvovali i premijer Zoran Milanovi} i pojedini ministri. U govoru nakon izbora on je naglasio da nastavqa sa vizijom svog prethodnika i da }e se, pre svega, zalagati za o~uvawe demokratije i demokratskih vrednosti, tolerancije i uva`avawa stavova razli~itih opcija.

Do di ko ve pro me ne BA WA LU KA: Lider SNSD Milorad Dodik ka`e da }e najverovatnije biti raspu{teni partijski odbori u onim op{tinama gde je ova stranka izgubila na~elni~ka mesta na izborima Dodik je najavio da }e u roku od {est meseci biti sprovedeni unutarstrana~ki izbori na svim nivoima i svim odborima. „Savez nezavisnih socijaldemokrata je imao na lokalnom nivou odre|ene probleme, imali smo neke na{e qude koji su imali dvostruke uloge, koji su imali odre|ene unutra{we animozitete, koji nisu bili iskreni. Imali smo neke proma{aje u personalnim predlozima, i to je to, ni{ta drugo se nije desilo”, rekao je on u inter vjuu za bawalu~ ki „Glas Srpske”. Dodik tvrdi da izborni rezul tati ne zna~e da je SNSD izgubio politi~ku snagu, ve} da stranka izbore shvata „kao dobru priliku da se SNSD konsoliduje, da se vidi na koji na~in i {ta se desilo i da se dobije nova energija”.

ekOLOGiJA

~etvrtak11.oktobar2012.

MI NI STAR KA ENER GE TI KE I ZA [TI TE @I VOT NE SRE DI NE ZO RA NA MI HAJ LO VI]

BI RA SE NAJ E FEKT NI JI PRED MET OD OT PA DA

Gla sa we jo{ pet da na

Sa ni ra }e mo eko lo {ke ru pe Srbija }e u~initi sve da sanira crne, ekolo{ke rupe u rudarskim podru~jima, najavila je ministarka energetike i za{tite `ivotne sredine Zorana Mihajlovi}. Po wenim re~ima, Srbija }e se truditi da stawe u svim takvim podru~jima - od Bora do rudnika Zaja~a, zajedno sa partnerima sanira. Osvrnuv{i se na slabo kori{}ewe obnovqivih izvora energije u na{oj zemqi, ministarka Mihajlovi} je ukazala da su

KON KURS ZA VO LON TE RE NA „GRIN FE STU”

Pri ja ve do sre de

Mladi, odgovorni i dru{tveno angaòvani pojedinci koji èle da doprinesu za{titi ìvotne sredine i unaprede svoja znawa i iskustva na ovom poqu, imaju priliku da postanu deo najve}eg ekolo{kog festivala u Srbiji – Me|unarodnog festivala zelene kulture „Grin fest”, koji }e se odràti od 14. do 16. novembra u Domu omladine u Beogradu. Izabrani volonteri mogu o~ekivati zajedni~ki rad na realizaciji festivala tokom novembra, kao i terenski rad. Organizator, Centar za unapre|ewe ìvotne sredine, na ovaj na~in nastavqa sa praksom angaòvawa mladih na Festivalu, a oni kasnije mogu o~ekivati i mogu}nost da rade i na drugim projektima ovog udruèwa. Poèqno je da kandidati imaju uskustva u organizaciji i sprovo|ewu manifestacija i u angaòvawu na poqu za{tite ìvotne sredine, kao i u radu sa udru è wi ma gra |a na. Prijave za volontirawe mogu se poslati na mejl of fi ce @gre en fest.rs a potrebno je dostaviti biografiju, kratko motivaciono pismo koje daje odgovor za{to se prijavquje i za{to èli da u~estvuje u organizovawu ove manifestacije, kao i {ta ga preporu~uje za ~lana “GF tima”. Kandidati mogu prijave poslati do 17. oktobra, a oni koji u|u u uì izbor, bi}e kontaktirani. A. J.

neki od razloga i vrlo komplikovane administrativne procedure pa su investitorima potrebne i tri godine da dobiju potrebne dozvole. Ona je istakla da }e ministarstvo u~initi sve kako bi se te porcedure pojednostavile i omogu}ilo ve}e investirawe u obnovqive izvore energije. Po wenim re~ima, naknada od ekolo{kih taksi i daqe }e biti dostupna svima koji se bave recikla`nom industrijom, kao i za druge ekolo{ke projekte.

dnevnik

Glasawe za najefektniji predmet napravqen od otpada putem sajta Zelene liste Srbije www.opla ne ti se.com zbog velikog interesovawa gra|ana produèno je do ponedeqka, 15. oktobra. Organizacija Zelene inicijative saop{tila je da su, prema dosada{{im rezultatima, najve}i broj poena osvojili u~enici O[ „Du{ko Radovi}„ iz Bora za lampu od konzervi, fla{a i starih diskova, a slede O[ „Janko âjak„ iz Ba~kog Petrovca za kante od otpadnog drveta i u~enici O[ „Miodrag âjetinac âjka„ iz Trstenika za recikla`nu {ah tablu.

Kona~nu odluku o pobednicima konkursa za najefektniji predmet od otpada izra|en u okviru akcije „Oplaneti se! Oìvi otpad„ done}e stru~ni ìri koji }e, uvaàvaju}i rezultate onlajn glasawa, uzeti u obzir korisnost izra|enog predmeta za gra|ane i zajednicu, kao i wegov estetski izgled. Predmeti od otapada nominovani za nagrade nastali su tokom proteklih pet meseci u okviru aktivnosti ~lanica mreè lokalnih ekolo{kih organizacija Zelene liste Srbije u 12 gradova.

MO RA TO RI JUM NA IZ GRAD WU NU KLE AR NIH ELEK TRA NA JO[ DVE GO DI NE

Tre ba li Sr bi ji nu kle ar ka Srbija }e 2015.godine preispitati odluku o moratorijumu na izgradwi nuklearne elektrane, izjavio je nedavno predsednik SANU akademik Ni ko la Haj din. Tom izjavom ponovo se otvora pri~a o mogu}nosti da se na ovim prostorima gradi nuklearna elektrana, mada smo se nakon Foku{ime radovali {to je nema na na{oj teritoriji. Stu~waci su tada upozorili da za radost nema mesta jer Srbija u svom okru`ewu ima ~ak 15 nuklearnih elektrana te bi posledice svake eventualne havarije vrlo brzo, najvi{e za jedan sat, stigle do nas nose}i sa sobom i sve {to jedan nuklearni akcident mo`e da proizvede. Grupa profesora Nau~nog instituta “ Vin~a” ve} dvadesetak godina poku{ava da uti~e na ukidawe moratorijuma, koji je jo{ nekada{wa SFRJ uvela posle apokalipti~ne nesre}e u

^ernobilu 1986. godine. S druge strane su ekolozi, koji tvrde da nam nuklearka nije potrebna jer bi na{e tlo dovela na rub katastrofe, kako zbog radijacije tako i problema sa skladi{tewem opasnog radioaktivnog otpada. Nakon izjave akademika Hajdina nastavi}e se sporewe nau~-

PRO JE KAT „UDRU @I MO SE S PRI RO DOM”

Eko lo gi ja po ve za la mla de U~esni ci pro jek ta „Udru`i mo se s pri ro dom”, ko ji spro vo di ne for mal na gru pa KED uz podr{ku resurs centra „Novosadski humanitarni cen tar” u okvi ru pro gra ma „Mladi su zakon”, koji finansira Ministarstvo omladine

kojih je jedan bio o suprheroju Eko me nu ko ji su per mo }i ma ~isti ulice grada. Drugi je govorio o recikla`i, a tre}i prikazao ekolo{ki osve{}ene princa i princezu, ali i ve{ticu koja uni{tava prirodu. Na kraju se „obratio” eko-

i sporta, zaokru`ili su vi{ene deq ni rad. U pro jek tu je u~estvovalo 26 osoba, a od toga je bilo 16 edukovanih volontera i ~lanova organizacionog tima Kreativno edukativnog centra i 10 u~esnika u radionicama, stanovnika Ku}e za podr{ku Doma u Veterniku i u~enika [OSO „Milan Petrovi}”. U~esnici su osmislili neko li ko krat kih ske ~a va, od

log Hari Poter, koji je ~arobnim {tapi}em uklonio sme}e i zamolio sve da upotrebe sopstvenu magiju i u~ine na{u sredinu ~istom. Po re~ima koordinatorke projekta Va we Jo vi}, radionice su bile edukativne i kreativne pa je i zavr{nica bila kreativna. - Skoro mesec dana smo pripremali materijal i zabavili se ve`baju}i tekst, priprema-

ju}i scenografiju i kostime kazala je Vawa Jovi} - Trudili smo se da preklapamo rad u radionicama, da nakon mini izlagawa sledi kreativni deo. Najva`nije je {to smo ukazali {ta svako od nas moè da uradi za sredinu, kako moèmo da pro me ni mo po na {a we i po mognemo prirodi da se oporavi. Prikazana je i izlo`ba radova - hranilice za ptice, ramovi, ukrasi za sobe, pod me ta ~i za ~a{e, obojene fla{e, vaze i drugi predmeti koji su pravqeni od recikla `nog ma te rijala, donetog od ku }e. To je doprinelo podi za wu sve sti mladih o ekologi ji i zna ~a ju ìvotne sredine i, istovremeno, podsticawu so ci jal ne in kluzije mladih sa invaliditetom. - Po zna ju }i sta we u dru {tvu, stereotipe i predrasude koje postoje prema osobama sa in va li di te tom, pre po zna li smo potrebu da se ukqu~imo u proces osnaìvawa ove grupe mladih. Ekologija je va`na tema i sigurni smo da smo stvorili dobre temeqe za daqa znawa - kaè Vawa Jovi}. A. Je ri ni}

nih radnika i ekologa, a realno, Srbija nije ni blizu, ~ak i kada bi ukinula moratorijum, da izgradi nukelarku na svojoj teritoriji jer bi to trajalo najmawe 15 godina i trebalo bi mnogo novca. Naime, ra~unica nuklearaca je jasna: izgradwa nuklearne elektrane, poput one u Kr-

{kom, koja je smatra starijom, ko{ta oko dve milijarde dolara. Pored toga ona godi{we proizvede 500 kubnih metara niskog i sredweg radioaktivnog otpadnog materijala koji se negde mora skladi{titi, a izgradwa skladi{ta ili transport u neku drugu dràvu je, tako|e, veoma skupo. Veliko je i pitawe da li u Srbiji treba razmi{qati o ukidawu moratorijuma na izgradwu nukleranih elektrana to u trenutku kada su skoro sve evropske dràve, koje ih imaju, odlu~ile da ih ugase odmah nakon zemqotresa i cunamija u Japanu. Jer, nukelarne elektrane u Evropi, i pored toga {to prolaze kroz rigorozne mere ispitivawa i odràvawa, ne bi izdràle ozbiqan zemqotres pa se ne znaju ni posledice potresa ili nekog druge prirodne nepogode. Q. Ma le {e vi}

UDRU @E WE OPE RA TE RA IN DU STRIJ SKOG I OPA SNOG OT PA DA

„Hra bri ~i sta~” na de lu

Na saj mu eko lo gi je „Eko fer” predstavqeno je novoosnovano Udruèwe operatera industrijskog i opasnog otpada „Hrabri ~ista~”, koje ~ini 15 kompanija ~lanica ~ije se poslovawe zasniva na konsaltingu, posredovawu i upravqawu tokovima opasnog i industrijskog otpada. Po re~ima pred sed ni ka ovog udru è wa Mi o dra ga Mi tro vi }a ciq je aktivno u~estvovawe u predlagawu ideja i nacrta za unapre|ewa zakonskih regulativa u skladu sa najvi{im evropskim i svetskim standardima, ali i specifi~nostima posla kojim se bave kompanije ~lanice, kao i da se u saradwi sa zakonodavnim organima kreiraju i realizuju predlozi za stvarawe doma}ih centara za savremeni i adekvatan tretman razli~itih vrsta otpada. Ovo udruèwe okupqa sve relevantne kompanije koje se bave upravqawem tokovima industrijskog i opasnogog otpada, {to podrazumeva tretman, skladi{tewe, odlagawe i izvoz pojedinih kategorija opasnog otpada za koji ne postoji mogu}nost da se tretira u Srbiji. ^lanice Udruèwa zapo{qavaju oko 1.000 qudi direktno, dok indirektno ova industrija angaùje jo{ oko 10.000 radnika.

ZBOG NE A DE KVAT NOG UPRA VQA WA HE MI KA LI JA MA

Sve vi {e ugro è no zdra vqe qu di Nakon stupawa na snagu Zakona o izmenama Zakona o hemikalijama prestala je da radi Agencija za hemikalije Srbije, a wena prava i obaveze, zaposlene, predmete, arhivu i registraturski materijal, kojem nije istekao rok ~uvawa, preuzelo je Ministarstvo energetike, razvoja i za{tite ìvotne sredine. Ono }e obavqati nadle`nosti u oblasti upravqawa hemikalijama i biocidnim proizvodima i, zbog brzo rastu}e potro{we hemikalija koje sve vi{e ugroàvaju zdravqe qudi i prirodnu sredinu, ima}e pune ruke posla. Naime, Svetska zdravstvena organizacija je u izve{taju o uticaju hemikalija na zdravqe objavila da ~ak 4,9 miliona qudi godi{we umre, a izgubi se oko 86 miliona godina ìvota usled oboqewa i invaliditeta izazvanih izloèno{}u raznim hemikalijama u ìvotnoj sredini. Pore|ewa radi, ovo je vi{e nego uticaj svih malignih oboqewa, koja broje 75 miliona godina izgubqenih ìvota. Budu}i da studija daje podatke za 2004. godinu, a da broj i koli~ina hemikalija u upotrebi stalno raste, kao i da nisu obuhva}ene mnoge hemikalije sa poznatim efektom, te one koje deluju na

endokrini i imuni sistem, mo`e se pretpostaviti da je optere}ewe mnogo ve}e. Program za za{titu prirodne sredine Ujediwenih nacija procewuje da }e globalna upotreba hemikalija do 2050. godine biti pove}ana za oko tri odsto godi{we. Zbog toga je neophodna urgentna koordinisana akcija

vlada i industrije kako bi se na globalnom nivou smawio rastu}i rizik po zdravqe qudi i `ivotnu sredinu, a koju predstavqa neadekvatno i neodr`ivo upravqawe hemikalijama. Agencija za hemikalije u saradwi sa tvining projektom “ Pomo} u implementaciji sistema upravqawa hemikalijama u Srbiji”, koji finansira Evrop-

ska unija, zapo~ela je seriju aktivnosti “ Bezbedno sa hemikalijama - îtaj etiketu”. U ciqu edukacije profesionalnih korisnika izra|en je i Akcioni plan edukacije za ovu godinu, a obuhva}ena su znawa iz oblasti klasifikacije, pakovawa i obeleàvawa hemikalija, sadràja bezbednosnog lista, propisane zabrane i ograni~ewa proizvodwe, stavqawa u promet i kori{}ewa hemikalija, koje predstavqaju neprihvatqiv rizik po zdravqe qudi i ìvotnu sredinu. Drugim re~ima, re~ je o upozorewu namewenom kupcima da pre kupovine bilo koje hemikalije dobro pro~itaju etiketu na kojoj mora biti navedeno o kakvom hemijskom proizvodu se radi, ali istovremeno se zahteva da u prodavnicama hemijska sredstva budu izloèna na posebnom mestu vode}i ra~una da budu bezbedno udaqena od drugih proizvoda, uz vidqive i ~itqive etikete. O~ekuje se da Ministarstvo energetike, razvoja i za{tite ìvotne sredine nastavi sa ovim projektima, da uvede stroù kontrolu po{tovawa pravila o rukovawu sa hemikalijama, te izlagawa na izdvojenim mestima, ali i strogu kontrolu hemikalija koje se uvoze . Q. Ma le {e vi}

dnevnik

OGLASi

~etvrtak11.oktobar2012.

OGLASi l ^iTUQe

BULEVAR, okolina @elezni~ke stanice, klasi~an dvosoban stan od 51m2, cena 44.300. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 15007 USEQIV klasi~an dvosoban stan 52m2, terasa, ostava, 3. sprat, kuhiwa-prozor, ukwi`en, gara`a, bez posrednika. Telefon 421-437 ili 063/534505. 16001

KUPUJEM stan ili ku}u u Novom Sadu od oko 150m2. Cena kvadrata samo ispod 600 evra. e-mail: ispod600@gmail.com 61914 ^ASOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon: 021/6399-305. 61915 DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni, maturu. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon: 021/6399305. 61917

PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon: 021/6399-305. 61918

IZDAJEM dvoiposoban stan kod Sajma, Rumena~ka 7. Telefoni: 064/5765632, 0605550602. 61799 IZDAJEM prazan dvoiposoban stan 68m2, Detelinara, 4. sprat, CG, topla voda, lift, telefon, klima. Telefon 064/153-56-57. 61856 IZDAJEM prazan stan, 32m2, 1. sprat, klima, kuhiwski elementi, Ulica Kraqevi}a Marka 33, Novi Sad. Telefoni: 063/80-96-043, 021/6621-554. 61860 IZDAJEM jednosoban prazan stan sa kupatilom, odvojeno Otokara Ker{ovanija 23/a. Telefon 063/7558280. 61881 IZDAJEM name{ten jednosoban stan u ku}i, Sremska Kamenica, cena 90E. Telefon 064/888-32-73. 61902 IZDAJEM dvokrevetnu name{tenu garsoweru u Futo{koj ulici, kod Futo{ke pijace, tre}i sprat, CG, kablovska, lift. Telefoni: 062/157-5325, 0230/27-153. 62003

LIMAN 2, prodajem ukwi`en stan od 26m2 Tel. 63-68-429 www.bomil.rs. 15017 KOD LIMANSKE PIJACE, [ekspirova ulica zgrada od fasadne cigle, odli~an stan od 88m2, sre|en, cena 79.500. Tel. 063/828-83-77, www.bomil.rs. 15018

FRU[KOGORSKA ULICA, 4. sprat, bez lifta, useqiv, renoviran, u katastru, ke{kredit, 37 hiqada. Telefon: 063/239-411. 60940 GRBAVICA, novija ukwi`ena garsowera od 27m2, cena 31.000. Tel. 063/828-83-77, www.bomil.rs. 15001 NARODNOG FRONTA, ukwi`en 1,0 stan bez ulagawa 32m2, cena 31.000. Tel. 6366952, www.bomil.rs. 15002

PRODAJEM u Petrovaradinu jednoiposoban stan u stambenoj zgradi, drugi sprat, lift, CG, kablovska. Telefoni: 062/157-53-25, 0230 27-153. 62002 @. STANICA, povoqno, ukwi`en 1,5 stan od 43m2 po ceni od 32.000. Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 15003 GRBAVICA, kod Limanskog parka, odli~an 1.5 stan od 36m2, bez ulagawa, cena 40.200. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 15004 LIMAN, 2.0 stan kod parka, od 50m2, prodaje se po ceni 41.200. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 15005 CENTAR, okolina Ribqe pijace, u zgradi od fasadne cigle, odli~an 1,5 stan na I spratu, cena 46.400. Tel. 6368429, www.bomil.rs. 15006

GRBAVICA, Danila Ki{a, luks, luks trosoban, 80m2, cena 72.000e. Telefon: 060/0201-000. 61927 PRODAJEM na Bul. Kraqa Petra I trosoban stan, 70m2, na drugom spratu, sa terasom i liftom. Telefon: 060/02-01000. 61928 PRODAJEM ili mewam za mawi, dvoiposoban stan 71m2 kod Sajma. Svaki dogovor je mogu}. Telefon 060/345-13-13. 61960 NOVO NASEQE, ukwièn 3,0 stan od 73m2 na V spratu sa liftom, cena 61.800. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 15008 GRBAVICA, u novijoj â&#x20AC;&#x17E;Aleksandrovojâ&#x20AC;? zgradi prodajem odli~an ukwièn 2,5 stan. Hitno! Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 15009 LIMAN, odli~an 3,0 stan od 77m2, ukwièn, cena 71.000. Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 15010 KEJ, ukwièn, odràvan 2,5 stan od 70m2, cena 63.900 sa garaòm od 12m2. Tel. 6368429, www.bomil.rs. 15011 CENTAR, okolina Suda i Spensa prodajem odli~an originalno 2,5 ukwièn stan od 61m2 na I spratu. Tel. 63-66952, www.bomil.rs. 15012 NOVA DETELINARA, nov, useqiv, odli~an 2,5 u ekstra zgradi, kvalitetan investitor, cena 63.000. Tel. 6366-952, www.bomil.rs. 15013 DVOIPOSOBAN stan 52m2, 3. sprat, kuhiwa-prozor, brzo useqiv, ukwièn, bez posrednika, garaà. Kontakt tel. 421-437 ili 063/534-505. 16002

CENTAR na Trgu Mladenaca prodajem ~etvorosoban salonski stan, na tre}em spratu, sa liftom, 116m2, cena 103.000E. Telefon 060/02-01-000. 61930 FRU[KOGORSKA ulica, odli~an troiposoban, ukwi`en stan, 90m2, na prvom spratu, sa terasom i liftom. Telefon 064/220-95-65. 61932

GR BA VI CA, Alek se [an ti }a, 105m2, ukwi èn, ~e tvo ro so ban stan, re dov na etaà, u novijoj zgradi, cena 105.000E. Te le fon: 064/22095-65. 61931 LI MAN, ukwi èn ori gi nalno 3,5 stan od 92,5m2 na II spratu, cena 85.500. Tel. 6366952, www.bomil.rs. 15014 NO VA DE TE LI NA RA, ukwi èn no vi ji ori gi nal no 3,5 stan do brog ras po re da, na I spratu, cena 71.400. Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 15015 GR BA VI CA, pro da jem nov, odmah useqiv luks, ukwièn 6.0 stan (ni je du pleks) od 136m2 na IV spratu, moè i za me na za stan vi {e sprat no sti od 80-90m2. Tel. 063/828-83-77, www.bomil.rs. 15016 USE QIV ~e tvo ro so ban stan 147m2, ve li ki dnev ni bo ra vak, wc, ku pa ti lo, tri terase, na tri strane, garaà. Kontakt tel. 421-437 ili 063/534-505. 16003

PRO DA JEM vi ken di cu za stanovawe, sa vo}wakom, na placu od 1700m2, potez Mala Te ste ra. Te le fon: 060/7668810. 61908 PRODAJEM ku}u u Kamenici ili me wam za dvo i po so ban stan u No vom Sa du, uz do pla tu. Te le fon: 060/7668810. 61907 PRODAJEM ku}u u Starim Le din ci ma, Vu ka Ka ra xi }a 85, spratna ku}a, 180m2. Telefon: 063/166-14-25. 61876

dnevnik

NA JEDNU ili vi{e godina uzi mam u aren du po qo pri vredno zemqi{te k.o. ^enej, Ste pa no vi }e vo, Ki sa~, Pe ji }a sa la {i. Pla }a we una pred. Telefon: 064/837-2806. 60623 FRU[KA GORA, Alibegovac, pla ce vi: 6.850, 5.100, 3.400 i 1.700m2, ide la ni za sve na me ne, put, stru ja, iz vor na pla cu. Te le fon 069/18-26-726. 61861

IZ DA JEM lo kal, 82m2 na Bu le va ru oslo bo |e wa 65a, na spratu, ulaz spoqa sa bule va ra. Po go dan za pred stavni{tvo, agenciju, ordina ci ju... Te le fon 063/455600. 60689 IZ DA JEM lo kal 80m2, Ul. @e le zni~ ka - ne ma iz log. Telefon: 063/505 - 198. 61940

ZA IZDAVAWE! Ekskluzivan poslovni prostor, na atraktivnoj lokaciji, ceo sprat, Bul. oslobo|ewa, povr{ine 600m2, poslovna zgrada, useqiv. Telefon 421-437 ili 063/534-505. 16004

BA GAT, dru ge {i va }e ma {ine popravqam, brzo, kvali tet no, jef ti no, vr {im pro da ju {i va }ih ma {i na, industrijskih pegla, Cvijano vi}, Ul. Je vrej ska br. 23. Te le fo ni: 021/421-452, 064/131-2135. 59448 PE] KAR: zi da mo ka qe ve pe}i, kamine, imamo novih i po lov nih pe }i. Ra di mo sa svo jim ma te ri ja lom. Ide mo i van gra da. Te le fon 064/1757-053. 61827 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 61899

PRODAJEM novije kolor televizore svih veli~ina (E37, E55, E72), 100 programa, TXT. Dostavqam na adresu. Nonstop, Mladen. Telefoni: 021/421-516, 064/157-25-14. 59846 KUPUJEM ispravne i neispravne kolor televizore, LCD, plazma, novije lap-top ra~unare, maksimalna isplata. Dolazim! Non-stop, Mladen!. Telefoni: 021/421-516, 064/157-25-14. 59847

PRODAJEM pasiran {ipak i drewinu (ka{a) za pripremawe xema. Recept + dostava na adresu. Telefoni: 061/68-55333, 022/462-345. 61534

PRIRODNI PREPARAT protiv hemoroida, ispitan u nadle`noj ustanovi u Beogradu, dvanaestogodi{we iskustvo, le~ewe 7 dana. Telefon: 064/240-55-49, 037/490-797, deda Rado{. 61689

POTREBNA `ena sa ma|arskim paso{em za rad u hotelu - restoranu u Austriji. Telefon: 0043476236155. 61847 POTREBNA radnica za prodaju tekstilne robe, na tezgi 57 - Futo{ka pijaca. Telefon: 063/1661-431. 62006

KUPUJEM lomqeno srebro i zlato, nakit, dukate, zubno zlato. Od vlasnika. Najboqa cena u gradu. Telefon 064/994-5002. 61698 KUPUJEMO staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, bakar, mesing, aluminijum, akumulatore. ^istimo tavane i podrume. Dolazimo na adresu. Telefoni: 062/649-000, 065/9649-000. 61702 ^ISTIM podrume, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, automobile stare za otpad. Telefoni: 064/953-3943, 021/6618846, 063/84-85-495. 61837 BUKVA cepano, rezano, prevoz 3800, kostolac 4300 i su{eni 9000. Telefoni: 064/4021-425. 61852 KUPUJEM plinske boce 2, 3, 5, 10kg. Telefon 064/568-4577. 61880 PRODAJEM dvoiposoban stan, Grbavica. Telefon 021/63-304-52. 61912

Posledwi pozdrav kom{iji

Slobodanu Mari}u

Stanari zgrade na Bulevaru Slobodana Jovanovi}a 50.

62044

^iTUQe l POMeni

dnevnik

~etvrtak11.oktobar2012.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je

Posledwi pozdrav dragom prijatequ

Sa tugom i bolom javqamo ro|acima, prijateqima i poznanicima da je na{a draga i voqena mama

Veqi Vujovi}u

Milena Nikoli}

Irina Siv~

1947 - 2012. preminula u 65. godini. Sahrana na{e mile i drage majke je danas, 11. 10. 2012. godine, u 15 ~asova, na pravoslavnom grobqu, u Sremskoj Kamenici. O`alo{}eni: sinovi i k}eri sa porodicama. 62027

Posledwi pozdrav

1925 - 2012.

od kolektiva preduze}a â&#x20AC;&#x17E;Mlinostepâ&#x20AC;? doo Novi Sad.

preminula 10. 10. 2012. godine, u 88. godini. Sahrana je danas, 11. 10. 2012. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. Svojom dobrotom, po{tewem i pa`wom sve si nas zadu`ila da te po dobru pamtimo i s ponosom pomiwemo. Hvala ti na svemu.

622-P

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 9. 10. 2012. godine, u 72. godini preminula na{a draga

S qubavqu: }erka Ana, zet Milan i unuka Nata{a.

prof. Kosti Bogdanovi}u U na{em se}awu osta}e upam}en kao pionir u oblasti istra`ivawa vizuelne kulture, ~ime je unapredio postdiplomske studije na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Kao neumorni stvaralac i vajar s jedne i zaneseni teoreti~ar i autor brojnih uxbenika s druge strane, bio je i osta}e izvor inspiracije kako za nastavnike tako i za mnoge generacije studenata umetnosti.

62031

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ voqeni

Radojka [i{qagi} Sahrana je danas, 11. 10. 2012. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Studenti, nastavnici, saradnici i nenastavno osobqe Akademije umetnosti Univerziteta u Novom Sadu.

O`alo{}eni: suprug Du{an, sin Zvonko i }erka Biqana sa porodicama.

59898-P

62020

Nikola Miletin

Posledwi pozdrav deveru i ~i~i

Tu`na srca se rastajemo od rano preminulog brata i ujaka

1943 - 2012.

Posle kratke i te{ke bolesti umro je moj brati}

Sahrana je danas, 11. 10. 2012. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: supruga Olgica, k}i Qiqana, zet Milo{, unuk Marko i unuka Milica. 62030

Nikoli Miletinu

Posledwi pozdrav dragoj

Posledwi pozdrav dragoj baki

Milana Vlaovi}a

^i~a, tvoju vedrinu i dobrotu nikad ne}emo zaboraviti. Po~ivaj u miru.

Sestra Zorica sa porodicom.

Tvoji: snaja Ru`ica, sinovica Mirjana i sinovac Sava. 62041

Posledwi pozdrav

Irini Siv~

od Radeta.

od unuka Vladimira sa porodicom.

62033

62034

[ESTOMESE^NI POMEN

Milan Vlaovi}

na{oj dragoj i voqenoj supruzi, majci, svekrvi i babi Porodica [ar~evi}.

od unuke Maje sa porodicom.

62028

62035

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a

^ETRDESETODNEVNI POMEN

O`alo{}ena tetka Dragica Somborac sa porodicom.

62026

Tu`na srca obave{tavamo rodbinu, kumove i prijateqe da je umro moj sin

Posledwi pozdrav dragoj baki

Mileni Nikoli}

Milan Vlaovi}

62025

Posledwi pozdrav

Veqku Vujovi}u

1954 - 2012. O`alo{}en otac Cveta.

Porodica [obot.

62024

62023

Pro{lo je mnogo godina kako je umrla moja omama

PETOGODI[WI POMEN voqenom suprugu Mi}i.

Qiqani Vidakovi} ro|. Jela~i} 1947 - 2012.

Mira Crwanski 1932 - 2012. Sahrana je danas, 11. 10. 2012. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni, sin i }erka sa porodicama. 62039

Darinka Mrkaji} êtrdeset dana od kako si zauvek zaspala. Za tobom tuga je sve ve}a, a rana na srcu sve dubqa. Te{ko je kroz ìvot kora~ati slomqene du{e, traè}i te svuda a nigde te ne na}i.

Obele`i}emo 13. 10. 2012. godine, u 10 ~asova, na grobqu, u Stepanovi}evu. O`alo{}eni: suprug Mihajlo, sinovi Sa{a i Branko, snaje Sla|a i Marija, unuci Bogdan i Stefan.

Tvoja Julka. 62037

62022

Miroslav Vlaov

Katalin Sabado{

Ostale su uspomene i se}awa u mislima, a tuga u srcu, dok `ivim.

Draga i bolna se}anja ostala su za njom.

Tvoja supruga Radinka Vlaov Rajka.

Unuka Marija.

61937

61919

tv program

~etvrtak11.oktobar2012.

06.30 07.30 08.00 09.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 15.30 16.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 00.00

Музичко свитање Глас Америке Панонско јутро Лола Вреле гуме За корак испред Без цензуре Путоманија Бели лук и папричица Војвођанске вести Панонска хроника Војвођанске вести Лола Путописи Војвођанске вести Др Мартин Војвођанске вести Филмски програм Глас Америке

Државни посао Џокеји ангажују шаптаче коњима, власници тркачких паса прибегавају истој тактици, жене шапћу цвећу да боље расте, а Ђорђе ангажује шаптача да му боље напредује изворни производ цверглани... Аутори и глумци: Никола Шкорић, Димитрије Бањац и Дејан Ћирјаковић (РТВ 1, 18.55) 06.30 Добро јутро, Војводино 09.00 Државни посао 09.05 Под истим кровом 09.30 Центар света 10.00 Вести 10.10 Живопис 11.00 Комшилук 11.30 Кухињица 11.55 Име мог сокака 12.00 Вести 12.10 Вршачки венац 13.05 Додати живот годинама 14.00 Вести 14.05 Зелени сат 14.30 Плави круг 15.00 Вести за особе са оштећеним слухом 15.05 Преваранти 16.00 Живопис 16.25 Здраво живо 16.50 Временска прогноза 17.00 ТВ Дневник 17.20 Један на један 17.50 Разгледнице 18.55 Државни посао 19.00 Фолдер култура 19.30 ТВ Дневник 20.05 Преваранти 21.00 Сучељавање 22.00 Војвођански дневник 22.35 Један на један 23.00 Линија раздвајања 23.50 Комшилук 00.25 Концерт године 1998. 01.25 Фолдер култура 01.50 Сучељавање 02.40 Плави круг

06.35 07.00 08.00 08.55 09.50 10.53 11.10 11.45 12.30 12.40 13.10 13.55 14.45 15.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 22.20 23.05 23.30 00.00

Кухињица – мађ. Ток шок Концерт године 1993. Грување Грување уживо у студију М Бандини Чјакјарета дуо 2.део Музички програм Пословни успех Вести (мађ) Украјинска панорама Биографије Концерт године ТВ баштине Добро вече, Војводино (рум) ТВ Магазин (рус) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица – мађ Добро вече, Војводино (рус) Линија раздвајања Биографије Фолдер култура ТВ баштине ТВ Продаја

08.00 08.15 09.00 09.04 09.47 10.05 10.36 11.10 11.14 12.00 12.15 12.32 13.15 13.21 14.45 15.00 16.00 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.01 22.00 22.03 23.00 23.05 23.55 00.10 00.18 01.00

Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Леваци Гастрономад Сасвим природно Моја лепа Србија Вести Све што треба знати о... Дневник Спорт плус Истражитељи из Мајамија Евронет Циклус - Јован Стерија Поповић: Кир Јања, филм Гастрономад Ово је Србија Сва та равница Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око магазин Слагалица Дневник Сва та равница Да, можда, не Вести Велики изазов, квиз Вести Истражитељи из Мајамија Дневник Евронет Хероји Ноћни биоскоп, филм

Досије 06.30 08.30 09.00 09.05 09.30 10.30 11.00 11.05 11.30 12.00 13.00 13.05 14.05 15.00 15.08 16.00 16.15 16.30 16.55 17.00 17.30 18.30 19.00 19.30 20.30 21.00 21.30 22.00 22.30 23.30

Новосадско јутро Цртани филм Зозонци Вести Храна и вино Серија Док. програм Вести Дунавска салетла Биосфера Неми сведок Вести Опчињени Ево нас код вас Вести Серија Објектив (слов) Објектив (мађ) Храна и вино Како се каже Руски затвори, некад и сад Новосадско поподне Бели мантил Објектив Опчињени Витраж Лична грешка Сајам инфо Објектив Неми сведок Филм

08.00 АТП Мастерс Шангај 1/8 Финале 15.45 СК студио 16.30 На данашњи дан 16.45 ТВС 17.45 СК студио 18.45 Евролига: Жалгирис – Цедевита 20.45 Евролига: Фенербахче – Кимки 22.30 Премијер лига, магазин 23.10 На данашњи дан 23.15 Евролига: Олимпијакос – Каха Лаборал 01.00 Атлетика 01.30 Мобил 1

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00 Под сјајем звезда, 14.00 Живети свој живот, 16.00 Освета, 17.00 Дрецун, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 20.00 Фолк шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Ток шоу, 00.00 Објектив, 00.30 Фолк шоу 08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Дечији програм, 12.00 Репризе вечерњих емисија, 14.00 Метрополе и регије света, 14.55 Инфо К9, 15.30 Фарма, 16.55 Инфо К9, 17.30 Бибер, 18.00 Изблиза, 18.30 Кухињица, 18.55 Инфо К9, 19.30 Бибер, 20.15 Отворени екран, 21.15 Концерт, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

Ако мислите да је свет секти далеко од ваше стварности, у наставку једне од најјезивијих епизода „Досијеа” открићете страшну истину. Једна београдска породица суочиће се са истином на фаталан начин. Када им одузме једног сина, врховно вођство секте Црна ружа усмериће се и на остале чланове породице. Аутор: Машан Лекић (Прва, 22.15)

Бранко Рољић

ОДБОЈКА

Војводина – Раднички

07.45 09.00 09.45 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.20 21.15 22.15 23.15 23.30 00.30 00.35

Дођи на вечеру Тачно 9 Одбачена Породичне тајне Рањено срце Тачно 1 Трачара Езел Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Породичне тајне Езел Радна акција Досије Ноћни журнал Трачара Срећне вести Породичне тајне

Фолк шоу Уживаћете у песмама које за вас изводе: Мирослав Илић, Гоца Стојићевић, Чеда Марковић, Данка Стоиљковић, Куки, Милена Плавшић и Рики Лугоњић. Музички коктел за све љубитеље праве музике! (КТВ, 20.00)

06.45 07.35 08.25 08.45 09.15 09.30 10.00 10.35 11.30 13.05 13.20 14.10 15.00 16.00 16.40 17.00 18.00 18.30 19.10 20.00 21.00 23.30 00.05 00.25 01.15 02.05 02.55

Увод у анатомију Најбоље године Топшоп У здравом телу Топшоп Хоћу да знам Вести Амерички топ-модел Цртани филмови Топшоп Нинџа ратници Никита Пријатељи Вести Спортски преглед Дневни магазин Пут око света Вести Нинџа ратници Никита Филм: Ватрена лисица Вести Спортски преглед Увод у анатомију Људи с Менхетна Амерички топ-модел Укључење у Б92 Инфо

(РТС 2, 17.57) 06.02 07.05 07.25 07.31 07.41 08.03 08.15 08.20 08.27 08.54 09.09 09.31 09.44 09.50 10.00 10.30 10.58 11.23 11.54 12.30 13.00 14.00 14.27 14.42 15.04 15.17 15.53 16.40 17.01 17.57

Машан Лекић

dnevnik

19.22 19.44 19.50 20.00 20.35 21.01 21.59 23.31 00.11 00.39 01.36 03.03 03.48 04.23 04.54 05.33

Концерт за добро јутро Слагалица Датум Верски календар Попај Томас и другари Ози бу Дени и Деди Под отвореним небом Политичке идеје у Срба Српски код Може и другачије Датум Верски календар Српске спортске легенде Европа и Срби У свету Траг у простору СО РТС.Чајковски-Концерт за клавир и оркестар Беокулт Трезор Под отвореним небом Политичке идеје у срба Српски код Може и другачије Ликовна колонија РТС ТВ лица...као сав нормалан свет Социјалне вештине Пацифик Одбојка Првенство Србије: Војводина-Раднички, пренос Попај Датум Верски календар Живот и стандарди Метрополис Пацифик Фестивал фестивала: Сабах, филм Међу нама Гитаријада Трезор Одбојка Првенство Србије: Војводина - Раднички ТВ лица... као сав нормалан свет Ликовна колонија РТС Живот и стандарди Међу нама Гитаријада

06.30 07.00 08.00 09.00 10.00 12.00 12.30 13.00 14.00 15.00 17.00 18.00 18.30 19.30 21.00 23.00 00.00 02.00

Мирослав Лазански Маратон Цртани филм Љубав у залеђу Филм: Свето место Топ шоп Улови трофеј Љубав у залеђу Монк Филм: Месец од порцелана Обични људи Улови трофеј Удовице Филм: У раскораку Филм: Боксер из сенке Удовице Филм: Тама Одељење за специјалне јединице 03.00 Домаћа музика 04.30 Филм: Тама

08.15 Бање Србије, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.40 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Стварност живота, 17.40 Вести, 19.59 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.05 Веб џанк, 21.30 НК Коктел, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.00 Вести, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Бање Србије 12.00 Срем на длану: Инђија, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Док. програм, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Пећинци,18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Без тамбуре нема песме, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

Клинт Иствуд

Ватрена лисица Он лети шест пута већом брзином од брзине звука, невидљив је за радаре и сеје смрт својим прецизним ракетама које пилот наводи мислима. То је МИГ-31, најразорнија војна машина коју је човек конструисао, познат и као „Ватрена лисица”. Улоге: Клинт Иствуд, Фреди Џонс, Дејвид Хофман, Димитра Арлис Режија: Клинт Иствуд (Б92, 21.00)

07.00 11.00 13.00 13.20 14.00 15.00 16.00 16.30 17.00 17.45 18.30 19.10 20.00 21.00 22.00 23.30 00.30 01.30 03.15 05.00 05.45

Добро јутро Брачни судија Први национални дневник Папарацо лов Тачно у подне- живо Српска посла Национални дневник Симар Прељубници Север Југ Национални дневник Мала невеста Први кувар Србије Моја велика свадба Све за љубав Прељубници Север Југ Филм: Унајмљен Филм: Срдачан споразум Моје срце куца за Лолу Српска посла

Тереза Сапонангело

Политичка мета Након 11 година затишја, повратак Црвене Бригаде у Италију је био трауматичан догађај за целу земљу осим за породице жртава убијених. Приповедачи ове приче желе да испричају другу страну италијанске историје... Улоге: Раул Бова, Тереза Сапонангело, Нини Брускета, Сандра Францо, Антонело Фасари (Хепи, 00.45) 05.00 08.00 08.20 08.45 09.00 09.15 09.35 09.45 10.00 10.50 11.15 11.35 11.55 12.15 12.45 13.10 14.00 14.20 14.40 14.55 15.15 15.50 16.50 17.55 18.30 19.15 20.00 20.30 22.00 23.00 00.30 00.45 02.20 03.45 04.30

Јутарњи програм Бакуган Винкс Мегаминималс Повратак малог тигра Зоки на веселој фарми Поп Пикси Телешоп Дино ратник Бен 10 Моћна чигра Мали мајстор Гоа Винкс Хепи квизић Телешоп Беверли Хилс Бен 10 Дино ратник Телешоп Вести Црни Груја Лепи и мртви Заклети на ћутање Телемастер Црни Груја Митраљез, док. серија Насловна страна – квиз Истина или правда Долина вукова Луда кућа Гламур Политичка мета, 2. део, филм Истина или правда Долина вукова Насловна страна – квиз

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00) 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 10.00 Преглед штампе, 10.30 Икс арт, 12.15 Екстреми, 14.15 Арт бизнис, 15.20 Волеј, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 19.20 Пролог, 19.30 ТВ изложба, 20.05 Презент, 21.00 О свему помало са..., 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Немогућа магија, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас,19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Артикулисање, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

~etvrtak11.oktobar2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

ПРОПАСТ ГЛОБАЛИЗМА И ПРЕОБЛИКОВАЊЕ СВЕТА

Пише: Џон Ралстон Сол 08.20 09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 17.20 19.20 20.20 21.20 22.20 23.20 01.20

07.40 Шта не треба обући 08.35 Богата млада, сиромашна млада 09.30 Гојазни тинејџери 10.25 Проблематичне будуће мајке 11.20 Карсонов свет 12.15 Л.А. Инк 13.10 Стручњак за торте 14.05 Компулзивно гомилање 15.00 Мали људи, велики свет 15.30 Џон, Кејт и осморо деце 16.20 Шта не треба обући 17.15 Богата млада, сиромашна млада 18.10 Гојазни тинејџери: борба са килограмима 19.05 Краљ посластичара као кувар 19.35 Стручњак за торте 20.00 Најбољи амерички кувар 20.55 Нова нада посластичара 21.50 Зависници од хране 22.45 Ургентни центар 23.40 Мајами инк 00.40 Најбољи амерички кувар

Тим Робинс 10.00 Лежаки 1942. 11.30 Животиње које су ушле у историју 12.00 Фарма из Едвардијанског доба 13.00 Дан када је умро Џемс Дин 14.00 Величанствени Тати 15.00 Тајм тим година X 16.00 Геније дизајна 17.00 Варвари Терија Џонса 18.00 Фарма из Едвардијанског доба 19.00 Дешифровање мајанског кода 20.00 Кракатау – последњи дани 21.00 Сага о викинзима 22.00 Тајни рат 23.00 Варвари Терија Џонса 00.00 Скривени светови: Подземни Рим 01.00 У потрази за Хајдном

08.00 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Ловци на змајеве Ози Бу Поноћна врелина Капетан Кид Време чуда Мрак филм 3 Мејби беби Опчињени Еротски филм Еротски филм

Опчињени Снажна драма о страсти, пожтвовању и дубини зрелости у окрутним временима... Улоге: Тенди Њутон, Дејвид Тјулис Режија: Бернардо Бертолучи (Синеманија, 22.00)

Искупљење у Шошенку После пресуде којом је проглашен кривим за убиство своје жене и њеног љубавника, Енди 1947. стиже у злогласни затвор Шошенк како би одслужио доживотну казну. Иначе банковни стручњак и угледни господин, Енди се суочи с криминалцима и садистичким чуварима... Улоге: Тим Робинс, Морган Фримен, Боб Гантон, Вилијам Садлер, Кленси Браун, Гил Белоус Режија: Френк Дарабонт (ХРТ 1, 23.20) 07.00 Добро јутро, Хрватска 10.12 Светски бисери 2, док. серија 11.07 Преуреди па продај! 5, док. серија 12.00 Дневник 12.40 Пркосна љубав 13.38 Др Оз, ток шоу 14.30 Хрватска хроника БиХ 14.55 Тренутак спознаје 15.35 Позитивно 16.05 Луда кућа 16.58 Хрватска уживо 18.00 Контакт 18.25 8. спрат, ток-шоу 19.10 Тема дана 19.30 Дневник 20.10 Последњи аутохтони Петровић, док. филм 20.35 Спектар 21.30 Паралеле 22.00 Пола сата културе 22.40 Дневник 3 23.20 Циклус „Култни првенци”: Искупљење у Шошенку, филм 01.40 Игра судбине, филм 03.16 Др Оз, ток шоу

07.07 07.37 07.59 08.24 08.46 09.10 10.00 13.32 15.10 16.00 16.22 16.38 17.09 17.27 18.06 18.33 18.53 19.35 20.00 21.13 22.29 23.33 00.18

Мала ТВ Бетмен и храбри суперјунаци Телетабис Конор на тајном задатку Олујни свет Школски сат Пренос седнице Хрватског сабора Игра судбине, филм Школски сат Регионални дневник Жупанијска панорама Мала ТВ Цртани филм Фотографија у Хрватској Еџмонт Синови Туксона Нови клинци с Беверли Хилса Слатко лудило 2, док. серија Златна игла - пренос Рукомет, ЛП(М): Кадетен Шахфхаус - СО Загреб, снимак Сестра Џеки Синови анархије Битанге и принцезе

Тенди Њутон

06.00 Скуби Ду и чудовиште из Лох Неса 07.20 Матурско 09.05 Филмови и звезде 09.30 Три мускетара 11.20 Неспокојни 12.50 Додела Билбордових музичких награда 2012. 15.05 До судњег дана - Нека буде царство твоје 16.40 Боље сутра 18.15 Дадиља Мекфи и велики прасак 20.05 Ноћ ајкула 3Д 21.35 Утишана песма: Пад авганистанске звезде 22.15 Борџије 00.00 Десетка 02.00 Колумбов трг 03.25 Погрешно скретање 3 05.00 Кликни да се упознамо

07.30 09.00 10.00 11.30 13.00 14.00 16.00 17.30 18.30

Докторка Квин Момци с Медисона Правила опсесије До просјачког штапа Момци с Медисона На линији ватре Грађани опасних намера Момци с Медисона Хистерија: Прича о групи Деф Лепард 20.00 Момци с Медисона 21.00 Шакал 23.00 Чудна фреквенција

08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 19.50 22.00 00.00 01.15

Запослени људи Лох Нес Млади револвераши 2. Осуђеници Плава лагуна Светла велеграда Народ против Лерија Флинта Обучена да убије Еротски филм Еротски филм

Браћа и сестре Филм: Битка за Лос Анђелес Вокер, тексашки ренџер Монк Све по закону Вокер, тексашки ренџер Добра жена Браћа и сестре Филм: Супертанкер Монк Све по закону Пандури новајлије Краљевски болесници Филм: Бруцош из провинције Вокер, тексашки ренџер

07.25 Галилео 08.30 Мекгивер 10.55 Ексклузив таблоид 11.15 Крв није вода 12.25 Ружа ветрова 13.25 Сулејман Величанствени 15.00 Мекгивер 16.55 РТЛ 5 до 5 17.10 Галилео 18.05 Ексклузив таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.05 Крв није вода 20.00 Ружа ветрова 21.00 Сулејман Величанствени 22.25 ЦСИ 00.15 РТЛ Вести 00.30 Менталист 02.10 Астро шоу

СЕРИЈА

ЦСИ Неочекивано, ЦСИ тиму се прикључује Сара Сајдл, која заједно с форензичарима одлази да истражи смрт младе глумице Оливије Хамилтон, страдале у аутомобилској несрећи. Возач теренца, који је био пијан, преживео је судар и превезен је у болницу... Улоге: Лоренс Фишбурн, Роберт Дејвид Хол, Ерик Сзманда, Џорја Фокс, Пол Гилфојл (РТЛ, 22.25)

Џорја Фокс

09.55 10.50 11.15 11.40 12.35 13.30 14.25 15.20 16.15 17.10 18.05 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 00.55 01.50

08.30 09.00 11.00 12.00 13.00 14.00 20.00 22.00 23.00 00.00 01.00

Преживљавање Како то раде? Како се прави? Врхунско градитељство Аутомобили: Господар Трговци аутомобилима Амерички чопери Разоткривање митова Прљави послови Опасан лов Преживљавање Како се прави? Прљави послови Риболовачки изазови Робсона Грина Мотоциклистички клуб Лафинг девилс Како извући живу главу Водич из безизлазних ситуација Прљави послови Риболовачки изазови Робсона Грина

Олимпијске игре Бициклизам Сви спортови ФИФА У-17 Тенис Тенис Борилачки спорт Фул контакт Покер Покер Бициклизам

Спо ра зум ни раз вод Евро пе и Аме ри ке

ез број ни по ли тич ки и ди пло мат ски са стан ци ко ло ве све та из вр гла че тврт сто ле ћа ду гом фа во ри зо ва ји су до ве ли до ирач ког ра та 2003, за пра во су њу ли бе рал них, без об зир них еко ном ских ме ха ни за ма вир ту ел на ре при за оних из пе де се тих го ди на. и пре ва рант ских тех но крат ских ме ра у од но су на ху Европ ски ко ме сар за тр го ви ну Па скал Ла ми је ре као: ма ни зам. У по је ди ним слу ча је ви ма то је за и ста де ло „Пре ста ни мо се пре тва ра ти да САД и Евро па де ле твор но и љу ди су по ста ли имућ ни ји. Али чак и та да исти по глед на свет, при знај мо да су раз ли чи ти, па та тај на пре дак мо же до ве сти до раз до ра у дру штву. То ко уре ди мо и на ше од но се“. не из не на ђу је. Ве ћи на за пад них зе ма ља про шла је По чев с 11. сеп тем бром, мно го пре ин ва зи је на кроз пе ри о де на си ља, као при вре ме не по сле ди це ин Ирак, та да са вет ни ца за на ци о нал ну без бед ност САД ду стри ја ли за ци је. Но, по не кад су ти при вре ме ни пе ри Кон до ли за Рајс ја сно је ста ви ла до зна ња да ће њен на о ди тра ја ли и по по ла сто ле ћа и од но си ли ми ли о не жи род ства ра ти са ве зе по соп стве ној ло ги ци: „Пред сед во та. ник САД ни је иза бран да би скла пао спо ра зу ме ко ји ни су у аме рич ком ин те ре су“. Сто га су и дру ги са ве зни ци по че ли да све гла сни је из но се ста во ве о вла сти тим ин те ре си ма. Чак и Бри тан ци, ко ји су те сно са ра ђи ва ли с Ва шинг то ном, не дво сми сле но су се при кло ни ли дру гом та бо ру око раз во ја Европ ских сна га за бр зо ре а го ва ње, гло бал ног ото пља ва ња и Ме ђу на род ног кри вич ног су да. Ва шинг тон ни кад ни је био моћ ни ји а ипак, дру ге де мо кра ти је ни кад се ни су осе ћа ле сло бод ни је да иза бе ру соп стве ни пут још од кра ја по след њег свет ског ра та. Тај па ра докс је до шао до из ра жа ја 2005, кад је Ва шинг тон име но вао Џо на Бол то на за ам ба Противници Уједињених нација седе и у њиховом седишту са до ра у УН – мањ ка вом, али још кључ ном мул ти ла те рал ном те лу. Бол тон је нај по зна ти Дру штве на и еко ном ска пи та ња ко ја из све га то ји као про тив ник те ор га ни за ци је. Ње го во име но ва ње га про из ла зе су сло же на. Вој не им пли ка ци је при је усле ди ло на кон што је Пол Вол фо виц за ме нио Џеј лич но су јед но став не. При ме њен на зе мље у раз во мса Вол фен со на на че лу Свет ске бан ке. А Вол фо виц је ју, чи тав тај еко ном ски при ступ био је од ли чан по уна пре ђен без кон сул та ци ја с дру гим ва жним игра чи ма вод, или про во ка ци ја, број ним гру па ма да се упу сте у Свет ској бан ци. Ни је у пи та њу да ли ће он до бро оба у не ре гу лар но ра то ва ње. По не кад из вор тог не ра зу вља ти ту функ ци ју већ је су шти на у на ци о на ли стич ком ме ва ња ле жи ве о ма ду бо ко, чак и уну тар са мог За при сту пу Ва шинг то на мул ти ла те рал ним по сло ви ма. па да. Ре ци мо, Ро берт Мак на ма ра, та да шњи аме рич Од го вор на пи та ње у че му је свр ха ве ћи не ско ра ки се кре тар од бра не, по ја вио се на са ми ту НА ТО-а шњих не ре гу лар них ра то ва гла си да стра на ко ја га во 1961. и об зна нио од лу ку Ва шинг то на да се ну кле ди же ли да де ста би ли зу је За пад и ар на стра те ги ја „ма сив не од ма при мо ра на пад ну та дру штва на зде“ мо ра за ме ни ти „флек си На са ми ту НА ТО 1961. то да се у стра ху освр ћу пре ко бил ним од го во ром“. Ма сив на САД је обзнанио да ће ра ме на, све док не поч ну да уки од ма зда под ра зу ме ва ла је при да ју за ко ном за га ран то ва на пра ва ступ „све или ни шта“. САД су нуклеарну стратегију по је ди на ца и сва ку рас пра ву про же ле ле да раз ви ју ну кле ар не „масивне одмазде” и гла ша ва ју не па три от ском. С дру бом бе раз ли чи тих ве ли чи на да при ступ „све или ни шта” ге стра не, свр ха мо ра да бу де вр би их мо гле ко ри сти ти у раз ли заменити „флексибилним ло ја сна. Не по пу стљи ви, кон зер чи тим при ли ка ма. Мак на ма ра ва тив ни Ати ња нин Ксе но фонт одговором“. Дакле, бомбама је то ви део као ра ци о на ли за ци сро чио је то из ван ред но: „На си ју ну кле ар ног ра то ва ња. Евро различитих величина, ље код жр та ва рас па љу је мр жњу пља ни – по себ но Нем ци – би ли по год ним за све при ли ке јер им ства ра осе ћај гу бит ка, док су ве о ма уз не ми ре ни. Али та да и континенте уве ра ва ње, ти ме што из гле да као је За пад на Не мач ка то ли ко за по вла ђи ва ње, ра ђа на кло ност“. ви си ла од аме рич ке за шти те да Мно ги од раз ло га за рат, из пер спек ти ве не ре гу лар не се обра ти ла Фран цу ској да го во ри у име обе те стра не, бол но су очи глед ни. Мо же мо се за ма ја ва ти европ ске зе мље. име ни ма дик та то ра и сва љи ва ти кри ви цу на њих. Ду По сле ди ца аме рич ког на ме та ња „флек си бил ног од га исто ри ја ис пре пле те но сти За па да и тр го ви не наф - го во ра“ је про ва ла раз ли чи тих на ци о на ли за ма. Фран том обе ле жи ла је сва ки тре ну так гло бал ног раз во ја то цу ска је го то во ис ту пи ла из НА ТО-а. На пра вље не су ком про шлог ве ка. дру ге, не фор мал ни је ко а ли ци је, ко је су се не рет ко про Од 11. сеп тем бра чу је се пра зан ар гу мент о су штин ти ви ле аме рич кој по ли ти ци. За чу до, глав ни по кре тач ским раз ло зи ма про тив во ђа те ро ри стич ких гру па по „флек си бил ног од го во ра“ био је Ал берт Вол сте тер, ре клом из сред ње кла се. Тај ар гу мент је да се не ре гу јед на од очин ских фи гу ра на ко је се Бу шов ка би нет, лар но ра то ва ње не мо же озбиљ но сма тра ти из ра зом угле дао то ком осми шља ва ња бес при мер не стра те ги је си ро ма штва. Али још од са мих по че та ка, не ре гу лар но по нов ног на о ру жа ва ња. Те две стра те ги је, на ста ле у ра то ва ње осми шља ва ла је сред ња и ви ша сред ња кла раз ма ку од 40 го ди на, има ју до ста слич но сти. Обе се са. При се ти те се са мо анар хи ста из 19. ве ка или де се за сни ва ју, пре све га, на уве ре њу да ће ви со ко тех но ло ти на ко ло ни јал них по кре та за не за ви сност. Не ре гу шко на о ру жа ње над ја ча ти све дру ге вој не стра те ги је. лар но ра то ва ње мо же ва ри ра ти од од ва жног до ужа А по том и на згод ној, ве ро ват но бо жан ски на дах ну тој, сног, али го то во увек је со фи сти ци ра но. ко ин ци ден ци ји да ће по тро шња ми ли јар ди до ла ра на Гло ба ли зам ни је био на ро чи то со фи сти ци ран у зе ви со ко тех но ло шко на о ру жа ње од ре ђе ну гру пу љу ди мља ма у раз во ју. То је иде о ло ги ја ко ја је на па ће не де учи ни ти ве о ма бо га том. Књигу Xона Ралстона Сола „ПРОПАСТ ГЛОБАЛИЗМА И ПРЕОБЛИКОВАЊЕ СВЕТА” можете наручити од Клуба читалаца „Архипелага„ (Теразије 29/II, Београд), путем телефона 011/ 3344–536 и 3344–427, и-мејла klub@arhipelag.rs или СМС-ом на 063/1643-609, www.arhipelag.rs.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

~etvrtak11.oktobar2012.

dnevnik

11. oktobar 2012. OVAN 21.3-19.4.

Недостатак физичке и менталне енергије, као и мотивације, данас би вам могао донети летаргично расположење. Чини се да нећете осећати потребу да урадите било шта.

BIK 20.4-20.5.

Обично изузетно уживате у разговору с људима, али данас можда нећете желети ни на телефон да се јавите. Ваша физичка кондиција и ментална енергија су на веома ниском нивоу и вероватно се осећате прилично лоше.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

Група пријатеља ће можда желети да изађете с њима, али ви вероватно нећете бити у расположењу за то. Ваша финансијска ситуација захтева да мало стегнете каиш те вам додатни трошкови нису потребни. Данас можда осећате велику количину енергије и спремни сте на било какве активности у природи, али би вас друге обавезе могле спречити да то и урадите. Узнемиреност због тога би вам могла исисати сву енергију и донети летаргију.

LAV 23.7-22.8.

Ваша енергија је данас вероватно на веома ниском нивоу. Нећете се осећати посебно друштвено нити ћете хтети да останете код куће да читате књигу или гледате телевизију.

DEVICA 23.8- 22.9.

Пословни и финансијски циљеви могу изгледати потпуно заустављени, што би вам могло донети депресију, узнемиреност, а можда чак и панику. Не дозволите себи да упаднете у ту замку!

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Један колега би данас могао бити у прилично лошем расположењу, што вам неће нимало олакшати интеракцију с том особом. У ствари, она би данас могла одбијати сваки посао, а ви можда осећате обавезу да поправите ситуацију. Данас би планови да одете на одмор или пословно путовање могли бити стављени на чекање. Догађаји којима сте желели да присуствујете би могли бити привремено одложени.

Ово није добар дан за посету коњским тркама, коцкарницама или било каквим местима која продају тикете за лутрију. Такође, останите подаље и од берзе.

Данас ћете вероватно пожелети да се повучете у своју собу и снажно залупите вратима. Нећете бити у расположењу да причате и дружите се с било ким па чак и онима који су вам најближи.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Данас би могао бити један од оних дана када ће вам бити веома тешко да урадите било шта повезано с послом или комуникацијом било које врсте. Могуће је да ћете пронаћи оправдање да радите мање него обично, а посебно ако то укључује позивање других телефоном. Можда сте данас планирали посебну куповину, али би брза провера ваше финансијске ситуације могла открити да је боље да сачекате до следеће плате. То би се могло показати као веома разочаравајуће и узнемирујуће.

TRI^-TRA^

Но ва Бон до ва де вој ка ни шта не кри је V REMENSKA

PROGNOZA

Свежије, али

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica 17 Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 20 Niш

Evropa

СуНчаНо

НО ВИ САД: Свежије, уз сунчане периоде. Дуваће слаб северни и северозападни ветар. Притисак око нормале. Минимална температура 8 степени, а максимална 16. ВОЈ ВО ДИ НА: Мало свежије. Само је ујутру могућа краткотрајна киша на југоистоку Баната. Током дана свугде сунчани периоди. Дуваће слаб северни и северозападни ветар. Притисак око нормале. Минимална температура од 6 до 9 степени, а максимална од 16 до 18. СР БИ ЈА: Мало свежије. Ујутру је могућа понегде краткотрајна киша у централним пределима. Током дана сунчани периоди. Дуваће слаб северни и северозападни ветар. Притисак око нормале. Минимална температура од 5 до 10 степени, а максимална од 16 на северу до 20 степени на југу Србије. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: У петак топлије са сунчаним периодима, а у суботу наоблачење с кишом и свежије на северу Србије. У недељу сунчани периоди, а крајем дана понегде слаба киша. У понедељак топлије, а у уторак и среду свежије с кишом повремено.

БИОметеОРОлОшкА пРОгНОзА зА СРБИЈу: У јутарњим сатима у северним и централним крајевима земље благе тегобе могу осетити кардиоваскуларни болесници, док се у осталим крајевима очекује релативно повољан утицај биометеоролошких прилика на све осетљиве особе. Главобоља, поремећај сна и болови у зглобовима и мишићима могуће су метеоропатске реакције. Саветују се адекватно одевање и умерена физичка активност.

Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

Beч

Varшava

Kijev

Moskva

Oslo

St. Peterburg 9 Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

Ф р а н ц у с к а глу ми ца Бе ре нис Мер ло, јед на од три Бон до ве де вој ке, сли ка ла се ско ро го ла за на слов ни цу но вем бар ског из да ња ма га зи на „Мак сим”. Бе ре нис ка же да је про пу сти ла сни ма ње го ли ша вих сце на Да ни је ла Креј га, али је за то му шкар це ши ром све та об ра до ва ла фо то гра фи ја ма са сво јим из ва ја ним те лом, ду гим но га ма и иза зов ним де кол те ом. Уз го ли ша ве фот ке ле пе Фран цу ски ње, љу би те љи по пу лар ног ма га зи на ће мо ћи да про чи та ју и ма ње по зна те де та ље са сни ма ња по след њег на став ка фил ма о тај ном аген ту 007. Бе ре нис ка же да је сце на рио не ве ро ват но до бар и да ће филм оду ше ви ти све фил мо фи ле. Ово је пр ва ве ли ка уло га Бе ре нис Мер ло. До сад је игра ла ве ћи ном у те ле ви зиј ским про дук ци ја ма, а сни ми ла је и филм „Ун Бон хе ур Н’ар ри ве Ја ма ис Се ул”, ко ји ре жи ра Џејмс Хат.

VIC DANA На Газели гужва, сви аутомобили стоје. Једном човеку неко куца на прозор. Он отвара прозор и пита: - Шта се ово дешава? - Терористи отели целу владу па траже 10.000.000. евра, или ће министре полити бензином и запалити, па скупљамо. - И, колико људи дају? - Литар-два.

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE TAMI[

Bezdan

38 (-14)

Slankamen

166 (-4)

Jaшa Tomiћ

Apatin

116 (-14)

Zemun

237 (1)

Bogojevo

112 (-13)

Panчevo

260 (2)

Smederevo

446 (-2)

Baч. Palanka 138 (-10) Novi Sad

120 (-7)

Tendencija opadawa i stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

164 (0)

S. Mitrovica

61 (-4)

Tendencija stagnacije

Senta

235 (1)

Beograd

182 (0)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

315 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

157 (-1)

NERA

Hetin

82 (6)

TISA

-92 (2)

Tendencija stagnacije

Kusiћ

26 (0)

Reшeњe:

DUNAV