Dnevnik 11.novembar 2012.

N

NOVI SAD *

E

D

E

Q

N

I

NEDEQA 11. NOVEMBAR 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23615 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

PREdSEdNIk vLAdE APv BOJAN PAJTI] PORU^IO dA SE POkRAJINI NE MO@E SPO^ITAvATI INTERNACIONALIZACIJA ZATO [TO INSISTIRA NA SvOJIM USTAvOM ZAGARANTOvANIM PRAvIMA

Vojvodina postoji, i to dr`ava mora po{tovati Pred s ed n ik Vla d e Autonomne Pokrajine Vojvodine dr Bo jan Paj ti} ocenio je u intervjuu „Dnev niku” da ni zah te vi za uki da we auto no mi je Voj vo di ne, ba{ kao ni po li ti~ ke

gru pa ci je ko je ih upu }u ju, ne ma ju zna ~a jan uti caj u jav no sti. „Me |u tim, te po ru ke do pri no se at m os f e r i ne p o v e r e w a unu t ar dr ` a v e. S dru ge stra ne, one sva ka ko za po sle di cu mo gu

ima ti i ja ~a we in de pen di sti~ kih ide ja. To je pro sto pri rod na re ak ci ja, jer jed na eks tre mi sti~ ka ini ci ja ti va pro iz vo di dru gu”, upo zo rio je Paj ti}. str. 2

NASLOVI Posao

INTERvJU NEdEQE

Livija Banka

str. 12

Teofil Pan~i} Evropa u sumrak

Bora Oti} Rova{

\or|e Randeq

Va`no je biti veran, odan...

„dNEvNIk” OTkRIvA

Cane ponovo na sajtu Interpola

JELICA MINI]

Interesi SAD ipak su negde drugde

str. 6

str. 11

I S T R A @ I V A W A : BORBA ZA @IvOT SvE O[TRIJA, dOMA]INSTvA SvE PASIvNIJA

Bez plate u ku}i tre}ina Srbije

kCv dUGUJE dOBAvQA^IMA LEkOvA I SANITETSkOG MATERIJALA OkO 680 MILIONA dINARA

Sve vi{e posla za sve mawe para

Vetrovito Najvi{a temperatura 19°S

str. 6 OTvORENO PISMO dIREkTORA INSTITUTA ZA RATARSTvO PROF. dr BORISLAvA kOBIQSkOG

Sarkazmu nema mesta kada se istra`uje GMO!

str. 5

str. 4

2

dnevnik

nedeqa11.novembar2012.

CITATI

INTERVJU

red sed nik Vla de Voj vo di ne i pot pred sed nik De mo kratske stranke Bojan Pajti} izjavio je da je zbog problema u komunikaciji izme|u dva nivoa vlasti formira no Ko or di na ci o no te lo Vlade APV za saradwu sa Republi~kom vladom. Pajti} je za „Dnevnik“ istakao da je takav potez usmeren na po{tovawe Ustava i vladavinu prava, {to je i preduslov da Srbija postane deo Evropske unije.

On je ukazao i da posledwe izja ve evrop skih zva ni~ ni ka [tefana Filea i Jelka Kacina „jasno govore u prilog tome da je Srbija kao dr`ava du`na da po {tu je svo je pro pi se i svoj najvi{i pravni akt, odnosno da po{tuje ~iwenicu da Vojvodina postoji i da ~ini gotovo tre}inu stanovni{tva i teritorije Srbije i da daje ogroman doprinos i u ekonomskom i u svakom drugom smislu celoj zemqi“.

P „

Sr bi ja ne }e mo }i da u|e u EU ako ne pri zna ne za vi snost Ko so va. To sam re kla vi {e pu ta jer EU ne }e do zvo li ti no vi Ki par u Uni ji. EU ne }e pri mi ti ni jed nu ze mqu bez de fi ni sa wa gra ni ca

”

Ulrike Luna~ek, iz ve sti lac Evrop skog par la men ta za Ko so vo

„

Pred s ed n i k o v a w e Sr b i jom pod r a z u m e v a pre u z i m a w e oba v e z a, im p le m en t a c i ju svih spo r a z u m a po s tig n u t ih do sa da, a on d a i no v e pre g o v o r e u ko ji m a Sr b i ja ne { to tra ` i, a ne sa m o od b i ja da se s ne ~ im sa g la s i

”

Tomislav Nikoli}, pred sed nik Sr bi je

Pi lot pro jek ti na Ja ri wu i Mer da ru [ef pregovara~kog tima Beograda Dejan Pavi}evi} izjavio je Tanjugu da }e na osnovu sporazuma o upravqawu administrativnim prelazima na Jariwu i Merdaru biti sprovedeni pilot projekti i dodao da }e Srbija insistirati da na wima Euleks ima izvr{nu funkciju, odnosno da oni budu jedini koji }e fizi~ki vr{iti kontrolu na prelazima. Pavi}evi} je u intervjuu Tanjugu kazao da }e Srbija u dijalogu insistirati da Euleks “fizi~ki i fakti~ki” vr{i kontrolu lica i robe i dodao da }e na prelazima biti i predstavni ka pri {tin skih institucija. On je rekao da }e

se na ovim prelazima nalaziti privremeni objekti i da }e na Jariwu i Merdaru biti pripadnici Uprave policije, posebnog odeqewa Poreske uprave, a koji su zadu`eni za kontrolu robe koja ide na AP Kosovo i Metohija i nazad. Srbima sa severa Kosova koji su najavili da }e svim mirnim sredstvima da se bo re pro tiv po stig nutih sporazuma u Briselu, Pavi}evi} je poru~io da saose}a s wima umiruju}i ih tvrdwom da tamo nikada ne}e biti granica.

“Jednostavno je neprirodno da tu postoji bilo kakva granica, ali neki kontrolni punkt da”, objasnio je on.

\i las i Ku zma no vi} u trci za ~elo DS-a Rok za podno{ewe kandidatura za rukovode}e funkcije u Demokratskoj stranci, o kojima }e se izjasniti Izborna skup{tina 25. novembra, istekao je, a za mesto predsednika bori}e se Dragan \ilas i Branimir Kuzmanovi}. \ilas je trenutno zamenik predsednika DS i gradona~elnik Beograda, dok je Kuzmanovi} funkcioner u DS i predsednik op{tine Vra~ar. Na izbornoj skup{tini }e, pored predsednika stranke, biti birano i sedam potpredsednika, a kandidati za tu funkciju su Bojan Pajti}, Miodrag Raki}, Vesna Martinovi}, Jovan Markovi}, Dejan Nikoli}, Goran ]iri} i Nata{a Vu~kovi}. Lider DS Boris Tadi} saop{tio je u nedequ, 4. novembra, da odustaje od kandidature i da }e biti kandidat za novouvedenu funkciju po~asnog predsednika demokrata.

CRNA DRAMA U RUSKOM SELU KRAJ KIKINDE

No `em u stomak nakon sva|e vadesetosmogodi{wem Endreu K. godine iz Ruskog Sela policijski slu`benci odredili su zadr`avawe do 48 sati zbog sumwe da je po~inio krivi~no delo ubistva u poku{aju. Endre je u petak 9. novembra oko 11 sati nakon `u~ne sva|e, u stomak ubo Slavenka N. ro|e- Irena i Er`ebet pokazuju mesto sukoba nog 1968. godine, i tom prili- ko stajao kod kapije, pa u{ao u kom naneo mu te{ke telesne po- dvori{te i po~eo da me gura i vrede. preti. Iako sam ga terala napoEndre K. mesec i po dana u qe nije `eleo da ode. Tada je svojoj ku}i u ulici \ure Jak{i- iza{ao Endre koji ga je ubo no}a 88 u Ruskom Selu `ivi sa tri- `em, ali sam ~in nisam videla. deset{estogodi{wom neve~aMajka Endrea K. Er`ebet (56) nom suprugom Irenom N, ina~e ka`e da je Slavenko pretio i biv{om suprugom Slavenka N. s wima. kojim je 19 godina `ivela u bra- Bila sam {okirna kada me je ku i od kojeg se razvela u sepEndre oko 12 sati pozvao i retembru ove godine. S povre|ekao mi da je ubo ~oveka. Rekao nim Slavenkom Irena ima dva mi je da nije mogao vi{e da trpi sina (od 18 i 19 godina) od kojih maltretirawe i pretwe, i da je mla|i `ivi s wom i Endreom. tog jutra Slavenko hteo da ga Tokom braka, a i nakon razvoda, udari, pa je morao da se brani.

Irenu N. kako sama ka`e, SlaPrema informacijama koje venko je maltretirao. smo dobili iz Op{te bolnice u - Nakon razvoda Slavenko je Kikindi gde je Slavenko N. ju~e radio u ^elarevu u ciglani i taoperisan, wegove povrede su da nas nije uznemiravao, mada je opasne po `ivot: ima ubodnu rai u tom periodu skoro svakonu trbuha, vi{estruke povrede dnevno slao poruke. U prote`eluca, pankreasa, tankog creva klom periodu dolazio je svaki i velikih krvnih sudova. Pacidan u moju sada{wu ku}u, i trajent je trenutno stabilan.

Endre K. je ju~e sa krivi~nom `io od mene da mu se vratim. prijavom priveden istra`nom suObja{wavala sam mu da je na{ diji Vi{eg suda u Zrewaninu. brak gotov, ali on to nije `eleo da prihvati. U petak je Slavenn Aleksandra \uran

D

Voj vo di na na{a dr `a va po{tuje Ustav ove zemqe i kao Po kra jin ska vla da ne ma mao pravo da odustanemo od onog {to je pravo gra|ana Vojvodine – kazao je Pajti}, odgovaraju}i na pitawe o~ekuje li podr {ku Bri se la u re {a va wu ak tu el nih ne spo ra zu ma sa Vla dom Sr bi je oko pi ta wa finansirawa APV i da li bi zbog toga o~ekuje i optu`be za in ter na ci o na li za i cju voj vo |anskog pitawa. l Da li poruke evropskih zvani~nika [tefana Filea i Jelka Kacina nakon sa-

Nisam mogao da zamislim ni koaliciju sa SPS-om l Da li je mogu}e prekomponovawe republi~ke vlasti bez izbora i eventualno stvarawe velike koalicije, o ~emu se stalno spekuli{e u javnosti?

– Ta~no je da je Srbiji potreba stabilna vlast, ali ne vidim interes DS-a da ulazi u bilo koju vladu pre izbora nakon svega {to se desilo u prethodnim mesecima. Sigurno je i da je lak{e upravqati sistemom sa mawe nego sa vi{e partnera. Me|utim, razlike izme|u DS-a i SNS-a su tolike da mi je te{ko da zamislim tu veliku koaliciju. Ali, moram da priznam da mi je bilo te{ko da zamislim i koaliciju sa SPS-om pre 2008. godine, pa je ispalo da je ona nu`na, jer bez we nije mogla da se napravi prevropska vlada. Tako da u politici nikad eksplicitno ne mo`ete da tvrdite da se ne{to ne}e dogoditi, ali mi je ipak te{ko da zamislim koaliciju DS i SNS, pogotovo pre nekih novih izbora.

– U trenutku kad kao dr`ava `elite ~lanstvo u jednoj me|unarodnoj asocijaciji, koja prakti~no diktira sve zakone koje ova dr`ava mora da donese i diktira sve prioritete, te{ko da se mo`e spo~itavati da je zahtev za po{tovawe prava Vojvodine – internacionalizacija. Ve} zbog same ~iwenice da Srbija `eli da postane ~lanica EU interanacionalizacija je prisutna na svim nivoima, u svim segmentima.

Tako|e, ~lanstvo u EU podrazumeva i odricawe od dela suvereniteta svake dr`ave. U tom smislu, mi ne izmi{qamo toplu vodu, ve} tra`imo da se rganizatori ^etvrte vojvo|anske kovencije najavili su ju~e da }e politi~ke i nevladine organizacije i pojedinci okupqeni oko ideje redefinisawa ustavnog polo`aja Vojvodine i federalizacije Srbije, prerasti u ustavotovorni pokret koji }e tu inicijativu intenzivnije promovisati u vojvo|anskoj javnosti. Na promociji Zbornika dokumenata i izlagawa sa ^etvrte vojvo|anske konvencije „Nova vojvo|anska ustavna inicijativa“, odr`anoj ju~e u Novom Sadu, organizatori su poru~ili da je vojvo|ansko pitawe kqu~no politi~ko pitawe u Srbiji i da bez wegovog re{ewa ne}e biti politi~ke stabilnosti u zemqi.

Predsednik Politi~kog ve}a ^etvrte vojvo|anske konvencije @ivan Berisavqevi} naveo je da se ovom inicijativom nudi „istorijski demokratski dogovor sa evropskim snagama u Srbiji“.

– Vojvodina je za zajedni~ki `ivot sa Srbijom, ali ne pod Srbijom. Zato tra`imo korenite ustavne promene – istakao je Berisavqevi}.

On je upozorio da su se nakon odluka Ustavnog suda Srbije kojima su su`ene postoje}e ingerencije APV, dramatizovali politi~ki odnosi u zemqi, te da se sad isti~u i zahtevi za ukidawe vojvo|anske autonomije, ali i intenziviraju politi~ki pritisci i napadi na pokrajinsku administraciju.

– Suo~eni smo sa narastawem organizovanih nasrtaja unitaristi~kih snaga na Vojvodinu.

Ali, ako takvi nasrtaji budu ja~ali, neminovno }e ja~ati i gra|anski otpor u Vojvodini – ocenio je Berisavqevi}.

O

BOJAN PAJTI],

stanka s predsednikom vojvo|anskog parlamenta ukazuju da }e u narednom periodu biti poja~an monitoring EU u pogledu funkcionisawa vojvo|anske autonomije?

– Predstavnici EU vrlo ~esto dolaze u Vojvodinu i isti~u zna~aj Pokrajine kao prosperitetne i stabilne vi{eetni~ke zajednice koja je sa~uva la svoj mul ti kul tu ral ni iden ti tet. S dru ge stra ne, brojevi su vrlo jasni i jednostavno je izra~unati koliko je, po slovu Ustava, sedam posto republi~kog buxeta i koliko je tri ~etvrtine od tih

sedam posto. Tu nema velike enigme, niti }e biti komplikovano da se utvrdi da li je ta ustavna obaveza ispo{tovana ili nije. l U ovim po ru ka ma iz Brisela ~ulo se i to da treba da se defini{e ustavni i zakonski okvir koji bi omogu}io da se na najboqi na~in realizuju prava gra|ana Vojvodine. Da li je to mo`da najava ustavnih promena u Srbiji?

– Srbija }e svakako morati da mewa svoj Ustav do momenta prikqu~ewa Evropskoj uniji, i ti iz niza razloga. Ovaj Ustav u kvalitativnom smislu ne odgovara svim onim potrebama koje iziskuje proces pridru`ivawa. I sigurno je da }e do tih promena do}i. Me|utim, nisam siguran da u ovom trenutku postoji politi~ka voqa za ustavne promene, jer bi taj proces vodio i novim izborima, a ja ne vidim da je parlamentarna ve}ina na republi~kom nivou spremna da u ovom trenutku raspi{e nove izbore. l Da li je u slu~aju Razvojene banke Vojvodine re~ o politi~kom pritisku na pokrajinsku vlast? I ko }e sno si ti od go vor nost ako se doka`e da je u poslovawu RBV bilo mutnih rabota ili, pak, da su neodgovorne optu`ne republi~kih funkcionera nanele {tetu poslovawu banke?

– Najpre, o~igledno je da nije bilo nikakvih zloupotreba u Razvojnoj banci Vojvodine.

Medijski napisi i rekacija Tu`ila{tva su posledica navodne izjave premijera Ivice Da~i}a da su proneverena neka sredstva u RBV. Me|utim, on sam je tu izjavu demantovao i kazao da se ona odnosila na Metals banku. A kada tako ka`e ministar policije, to je vi{e nego dovoqan dokaz da u RBV nije bilo zloupotreba,

niti ih je moglo biti jer je Pokrajina efektivno preuzela Banku pre oko dve godine i od tada su tamo konstantne kontrole i pokrajinskih organa i Narodne banke Srbije i policije, koja se bavi pitawima i problemima vezanim za Metals banku.

Mi kao Vlada Vojvodine najavili smo kolektivnu ostavku u slu~aju da se poka`e da je izdat i jedan kredit mimo zakona i bez vaqanog obezbe|ewa. A to smo najavili zato {to znamo da zloupotreba nije bilo od ka ko je Po kra ji na pre u ze la RBV. Pokazalo se, me|utim, i da te negativne izjave pojedinih dr`avnih zvani~nika nisu bile dovoqno uverqive, niti su proizvele veliki negativni efekat po poslovawe Banke.

Gra|ani Vojvodine i {tedi{e RBV ipak neuporedivo vi{e veruju Pokrajinskoj vladi nego onim republi~kim funkcionerima koji su tu Banku klevetali i u odnosu na period u kojem je Pokrajina preuzela brigu o woj. l Ipak, to nije jedini nesporazum izme|u dva nivoa vlasti, jer problemi postoje i oko pitawa finansirawa Vojvodine, zbog ~ega ste najavili i sudske procese?

– Mi }emo do 31. decembra vi de ti da li }e Re pu bli ka proslediti sredstva koja pripadaju Pokrajini u skladu sa Ustavom, iako je ve} o~igledno da takva namera ne postoji.

Me|utim, ako se taj novac ne prebaci, mi }emo posegnuti za me ha ni zmi ma ko je ima mo na raspolagawu, a to su i parni~ne tu`be na osnovu kojih }emo tra`iti da se obezbede nedostaju}a sredstva u pokrajinskom buxetu, jer je to izuzetno zna~ajno i za daqi razvoj privrede u Vojvodini i za poboq{a we uslo va u zdrav stvu, obrazovawu i za poboq{awe

ORGANIZATORI ^ETVRTE VOJVO\ANSKE KONVENCIJE NAJAVILI FORMIRAWE USTAVOTVORNOG POKRETA

@i vot sa Sr bi jom, ne pod wom Funkcioner Saveza vojvo|asnkih Ma|ara [andor Egere{i, koji je i kopredsednik Koordinacionog odbora ^etvrte vojvo|anske konvencije, upozorio je da pitawe statusa Vojvodine nije re{eno, da se ne po{tuju ni trenutna ustavom zagarantovaa prava Pokrajine, te da neke dr`avne institucije imaju za ciq da i daqe su`avaju nadle`nosti APV, dok se istovremeno javnost u Srbiji pla{i izmi{qenim vojvo|anskim separtizmom.

– Mi tra`imo po{tovawe Ustava u odnosu na Vojvodinu kako bi se zaustavilo daqe ekonomsko propadawe Pokrajine. Tako|e, tra`imo i ustavne promene, jer smatramo da je Srbiji potreban evropski ustav koji }e urediti i pitawe statusa Vojvodine, ali i ja~awe lokalnih samouprava, kao i eventualno formirawe drugih regija – rekao je Egere{i.

On je napomenuo da wegova stranka podr`ava inicijtivu ^etvrte vojvo|anske konvencije, ali da, za razliku od ostalih

u~esnika, ne podr`ava ideju federalizacije Srbije, ve} smatra da Vojvodina treba da ima {iroku autonomiju sa zakonodavnom, izvr{nom i sudskom vla{}u, pravom na imovinu i izvorne prihode.

– Ove razlike nas ipak ne spre~avaju da zajedni~ki radimo na realizaciji strate{kih ciqeva. I verujem da je ova konvencija dobra podloga za defini sa we voj vo |an skog puta unutar ustav no-prav nog si ste ma Sr bi je, oko kojeg je neophodno posti}i naj{iri konsenzus u Pokrajini – ocenio je Egere{i.

Predsednik Vojvo|anskog kluba \or|e Suboti} istakao je da Konvencija ne zagovara separatizam nego ravnopravnost, te da je najboqi model za to federalizacija Srbije sa dve ravnopravne republike u wenom sastavu. On je podsetio da, uz promociju ideje ustavotvornog pokreta, konvencija ukqu~uje i inicijativu za raspisivawe referenduma u Vojvodini.

– Tra`imo raskid sa ustavnim nasiqem i ustavnim tero-

rom koji se nad Vojvodinom i wenim gra|anima sprovodi jo{ od takozvane antibirokratske revolucije iz 1988. godine. Vojvodina ima pravo da uti~e na odluke u Republici Srbiji i mora preuzeti odgovornost za ja~awe ekonomskih, politi~kih, demokratskih, evropskih kapaciteta dr`ave Srbije kao celine. Vojvodina Republika je ideja slobode – poru~io je Suboit}.

Predsednik Izvr{nog odbora Koordinacionog odbora ^etvrte vojvo|anske konvencije Aleksandar Oxi} ocenio je da Zbornik predstavqa istorijski dokument i da je on „temeq za politi~ku platformu oko koje bi trebalo da se okupe sve vojvo|anske stranke“.

– Mi u Beogradu nemamo sagovornika o ovoj temi. To se pokazalo u odnosu na sve vlade koje su Srbiju vodile od 2000. godine do danas. Taj dogovor mora da se postigne u Vojvodini izme|u svih politi~kih stranka, ali i nevladinih organizacija, sindikata i drugih ~inilaca koji treba da se prikqu~e vojvo|anskom frontu.

Samo tako mo`emo do}i i do zna~ajnije ve}ine u pokrajinskom parlamentu, koja }e onda imati ozbiqnu politi~ku te`inu – kazao je Oxi}. n Branka Dragovi} Savi}

nedeqa11.novembar2012.

c m y

dnevnik

PRED SED NIK POKRAJINSKE VLA DE

po sto ji, i to mora po {to va ti stanadarda gra|ana u ovim te{kim ekonomskim uslovima. A prema na{im procenama, re~ je o oko devet milijardi dinara koliko }emo biti u minusu ako se ne ispo{tuje ustavna garancija o finansirawu APV. l Ko li ki zna ~aj ima ju zah te vi po je di nih po li ti~ kih or ga ni za ci ja za uki da we auto no mi je Voj vo di ne i ko ji su, po va ma, raz lo zi za po ja vqi va we ta kvih ini ci ja ti va?

– Mislim da te poruke, ni politi~ke grupacije koje ih upu}uju, nemaju zna~ajan uticaj u javnosti, ali one doprinose atmosferi nepoverewa unutar dr`ave. S druge strane, one svakako za posledicu mogu imati i ja~awe independisti~kih ideja. To je prosto prirodna reakcija, jer jedna ekstremisti~ka inicijativa proizvodi drugu. A takve inicijative povezujem pre svega sa stra{nom ekonomskom krizom koja dosta li~i na krizu iz 30-ih godina pro{log veka.

Ova kriza je i u nekim drugim zemqama proizvela jo{ ekstremniju desnicu, kao {to je na primer Jobik u Ma|arskoj ili Zlatna zora u Gr~koj.

Dakle, u onim zemqama u kojima posledwih decenija nije bilo ekstremne desnice, ona se sada pojavila. Ovako te{ka vremena u socijalnom smi-

su i decentralizacija i regionaliza ci ja. Ne sa mo zbog prak ti~ nih razloga i zato {to se sredstva iz EU plasiraju vi{e preko regionalnih nego preko nacionalnih programa, ve} i zbog toga {to je decentralizovana dr`ava po pravilu efika-

Vlast kao opo zi ci ja l Na osno vu ~e ga ste iz ra zi li uve re we da }e vr lo br zo do }i do pre vrem nih re pu bli~ kih iz bo ra i po vrat ka DS-a na vlast?

– Ne vidim da unutar Republi~ke vlade postoji ona mera uzajamnog poverewa koja garantuje jedinstvo. A ne vidim ni da ta vlada ima re{ewe za narasle socijalne i ekonomske probleme i za okolnosti u kojima se dr`ava nalazi. Dobar deo te vlade jo{ uvek nije iza{ao iz opozicionog {iwela, kao {to se ni dobar deo Demokratske stranke jo{ nije privikao da je stranka opozicija u republi~kom paralamentu. slu uvek poguduju ekstremnim politi~kim opcijama, i desnim i levim. l Da li }e se i ka ko pro gram ske pro me ne ko je su naj va qe ne u DS-u na kon unu tar stra na~ kih iz bo ra, od ra zi ti i na od nos stran ke pre ma pi ta wu de cen tra li za ci je i auto no mi je Voj vo di ne?

– Demokratska stranka zala`e se za evropske vrednosti, me|u kojima

snija, uspe{nija i jeftinija. U krajwoj liniji, najverovatnije je da }e predsednik DS-a postati aktuleni gradona~elnik Beograda, dakle, neko ko se bavio politikom na lokalnom niovu. Tako|e, zamenik predsednika najverovatnije }e postati neko ko je i predsednik Pokrajinske vlade, a to su poruke koje ve} govore da }e qudi koji budu vodili stranku

INTERVJU

razumeti probleme lokalnog nivoa, odnosono op{tina, gradova i regija, a to zna~i svakodnevne probleme qudi. l Zna ~i li to da }e no vo ru kovodstvo DS-a na ~e lu s \i la som ima ti bla go na klo ni ji stav pre ma Voj vo di ni ne go ono ko je je vo dio Ta di}?

– Nije tajna da je na tom fonu bilo problema u Demokratskoj stranci.

Me|utim, osnovni kvalitet DS-a je u tome {to je u stranci legitimno su~eqavawe razli~itih mi{qewa i {to nikom zbog tog mi{qewa „ne leti glava”. U svakom slu~aju, sada }emo verovatno od sedam potpredsednika u stranci, imati troje iz centralne Srbije umesto jednog, kako je bilo do sad, i dvoje iz Vojvodine umesto jednog, dok }e predsednik Izvr{nog odbora stranke tako|e biti iz Vojvodine. Dakle, i sama struktura novog rukovdstva stranke govori u prilog tome da }e gro qudi, koji }e se na}i na kqu~nim pozicijama, biti oni koji vrlo jasno razumeju da brutalna centralizacija ne vodi nigde, ve} dr`avu usporova i ko~i. n Branka Dragovi} Savi}

3

KARMA KOMA

Evro pa u su mrak

I

ma ona mit ska ga star baj ter ska de fi ni ci ja [ved ske jo{ iz zlat nih da na dr `a ve bla go sta wa: „’lad no, ali stan dard“. Isto bi se mo glo re }i za [vaj car sku: da je stan dard, stan dard je, a da je ’lad no (kao {to jed noj alp skoj kon fe de ra ci ji i do li ku je) to shva ti{ naj doc ni je on da ka da ti pi lot, ne gde na po la pu ta, sa op {ti da u Ci ri hu pa da sneg; a sad, to {to je jo{ uvek ok to bar, to je ve} tvoj pro blem. Bo qe ti je da za vak ta pre sta ne{ da se ~u di{.

Ka ko god, sim pa ti~ na go spo |i ca u po li cij skoj uni for mi na pa so {koj te kon tro li ci ri {kog aero dro ma ru tin ski, na kon fek cij skom en gle skom, pri u pi ta za tvo je ~a sne na me re, a i za sred stva ko ji ma to ka ni{ ostva ri ti. Ko li ko osta je te u [vaj car skoj? Ah, sa mo dva da na, a on da pro du `a vam u Pa riz. A jel te? A ko li ko du go na me ra va te da osta ne te u Evro pi?

To, da kle, go spo |i ca pi ta me ne. Sa svim ozbiq nog iz ra za li ca, re kao bih. Za tre nu tak se pre mi {qam, a on da ipak ne ka ko rav no du {no od go va ram: pet da na. Raz u me li smo se, ne? Ona mi uda ra {tam biq u pa so{ i na {i se pu te vi sre} no ra zi la ze.

Sva ko tu, na kra ju i kon cu, sa mo ra di svoj po sao. U ne kom al ter na tiv nom sce na ri ju, di ja lo {ki tok bi bio dru ga ~i ji, to jest, re kao bih joj ono {to mi je u hi pu pro {lo kroz gla vu, a i{lo je ot pri li ke ova ko: „se ko slat ka, mo `da ni si do voq no pa `qi vo pra ti la fa bu lu rad we. Ja ni sam upra vo sle teo iz Bu e nos Aj re sa, Ku a la Lum pu ra, iz Bom ba se ni ti iz Su hu mi ja, ne go iz Be o gra da, u ko ji se ka nim i vra ti ti. To jest, Evro pu na pu {tao ni sam ni pri po la sku ni pri do la sku ni ti to kom le ta dov de, a sla bo sam je ina ~e uop {te na pu {tao to kom svog `i vo ta.“ Ne znam ka ko bi ona re a go va la na ovo ne tra `e no i bes plat no pre da va we iz ge o gra fi je, ali znam da ni sam imao vo qe i sna ge za tra }e we i tru }a we, ne go sam oti {ao svo jim pu tem, {to je ve ro vat no bi lo naj ra ci o nal ni je, sa mim tim i „naj e vrop ski je“ {to sam uop {te mo gao u~i ni ti tu, na toj ta~ ki na ko joj se ula zi u Evro pu, sa svih stra na, pa ~ak i iz Evro pe sa me. Da li me mo je sim bo li~ ko is kqu ~e we iz Evro pe vre |a? Ne, ali me sva ka ko iri ti ra, jo{ ta~ ni je raz dra `u je, a glav ni je ele ment tog raz dra `e wa upra vo to {to za we ga ne mo gu ola ko i jed no stra no da op tu `im „Evro pu“ ote lo tvo re nu u ob li~ ju jed ne ume re no sr da~ ne kon fe de ra cij ske pla vu {e, ne go me ma i naj po vr {ni je pro mi {qa we te stva ri ne mi nov no vra }a ku }i, ka pra vom iz vo ru i ko re nu te poj mov ne, vred no sne, a on da i sa svim prak ti~ ne smut we, smet we i po met we.

Jer, {ta je za pra vo to oda kle ja do la zim, to oda kle sle }em na aero drom ci ri {ki u je -

dan po zno ok to bar ski su mrak?

To je ste Evro pa u ne kom ele men tar nom smi slu ge o graf skom, isto rij skom, kul tu ro lo {kom – {ta god to ko me zna ~i lo. Ne po sto ji na ~in da to bu de bi lo {ta dru go osim Evro pe. A opet, {ta mo ja slu `be no ovla {}e na pla vo ko sa sa go vor ni ca ima sa ge o graf sko-„ci vi li za cij skim“ za vr zla ma ma? Woj zi je „Evro pa“ jed na in sti tu ci o nal na struk tu ra, je dan mno go dr `av ni pro stor unu tar ko jeg se – kad si jed nom ve} unu tra - kre }e{ slo bod no, bez ogra ni ~e wa i ika kvih po li caj nih, ca rin skih i sli~ nih for mal no sti. I to va `i ~ak i za [vaj car sku ko ja ~ak i ni je u Evrop skoj uni ji, ali je ste u [en ge nu, a ko je u [en ge nu taj je „Evro pa“, i ta~ ka. A onaj ko ni je ni u Uni ji, a ka mo li u [en ge nu, taj je ne gde na tam noj stra ni lu ne, {ta god on o se bi vo leo da mi sli. U evrop skom „mi“ on ne su de lu je, osim na onom kraj we ap strakt nom i ux be ni~ kom ni vou od ko jeg ne ma kon kret ne vaj de.

On je, da kle, nu `no evrop ski Dru gi, evrop sko „oni“, on je ne ko ko ga se ima pi ta ti ko li ko du go na me ra va da osta ne u Evro pi, kad ju je ve} bla go i zvo leo po se ti ti, do le tev {i iz tog svog mu sa vog kon ti nen tal nog pred gra |a, iz svog lim ba za ko ji se ne zna ta~ no {ta je, ali se eto zna de {ta ni je: ni je „Evro pa“ one vr ste ko ja se ti ~e jed ne qu ba zne i (pre)ozbiq ne {vaj car ske po li caj ke. A ka ko je uop {te do {lo do to ga da ni je, to na kon cu i ni je ni ti mo ra da bu de bri ga jed ne rev no sne dr `av ne slu `be ni ce. Ne go je bri ga, ili bi mo ra la da bu de, onog po ma lo smo re nog put ni ka ko ji do le }e „u Evro pu“ u je dan mo kri je se wi su mrak dok pro mi ~u krup ne pa hu qe sne ga, a u aero drom skom „pu {a~ kom sa lo nu“ kraj ko jeg pro la zi di me se tri-~e ti ri sli~ na ovi ma ka kav je i on. A ko ji su „Evro pi“ kan da isto do {li u po se tu, pa sa da `ud no po vla ~e po sled wi dim pre ne go {to pro pe ru usta `va kom.

E sad, kao {to sam ja onu se ku mo gao, bez pa met ne svr he i ni za {ta, pro pi ta ti iz ge o gra fi je, ta ko je i ta ze mqa iz ko je do la zim mo gla ono mad, ka da se pi sa la no va po vest ma le {nog kon ti nen ta kao po lu o to ka go le me Azi je, iza bra ti ne ki sa svim dru gi put, i da nas bi bi la „Evro pa“ kao {to je to ne ka Slo ve ni ja, ili Poq ska, ili Li tva ni ja ~ak. Pa bi on da na aero dro mu be o grad skom ne ka uni for mi sa na plav ka sta da mi ca s ko som ve za nom u kow sko rep ~e pri u pi ta la ta ko u su mrak ne ko ga put ni ka s da le kih stra na: „A ko li ko na me ra va te da osta ne te u Evro pi?“ Ova ko, me |u tim, ni {ta. Svet se, pa ta ko i Evro pa, i da qe po sto ja no de li na one ko ji pi ta ju i one ko ji od go va ra ju. n Teofil Pan~i}

SLO BO DAN PE TRO VI], ZA ME NIK KO SOV SKOG PRE MI JE RA

Ne sta li ma se ne bro je krv na zrn ca nedeqi kada su srpski i kosovski premijeri nastavili dijalog, objavqeno je istra`ivawe B92 i Stratexik marketinga prema kojem bi dve tre}ine gra|ana Srbije na eventualnom referendumu radije izabralo Kosovo nego ulazak u Evropsku uniju. Prakti~no u isto vreme ulice Pri{tine su oblepqene plakatima kojima se dijalog sa Beogradom progla{ava izdajom. Po re~ima zamenika kosovskog premijera i lidera Samostalne liberalne stranke Slobodana Petrovi}a, javno mnewe ni do sada nije olak{avalo posao u~esnicima dijaloga, naprotiv, te ve} i zbog toga, ka`e, treba pohvaliti politi~ku hrabrost Ivice Da~i}a i Ha{ima Ta~ija.

– Nadam se i da je to naznaka da }e se na ovim prostorima kona~no prestati s vo|ewem strana~kih nacionalnih politika, ~iji je primarni interes bio rejting u bira~kom telu, i po~eti sa povla~ewem odgovornih dr`avni~kih poteza. Nije popularno sedeti naspram Ta~ija, odnosno Da~i}a, ali je jako va`no i odgovorno, jer }e posledice dogovora ili eventualnog wegovog izostanka, ose}ati i naredne generacije – ka`e Petrovi}.

On istovremeno isti~e da je istovremeno od presudnog zna~aja da dr`ava Srbija iz temeqa promeni politiku prema Kosovu i da brigu o teritoriji potisne u drugi plan zarad briga o qudima koji na KiMe `ive.

– Praznim pri~ama i demagogijom ni{ta se ne posti`e. Bez podr{ka me|unarodne zajednice, pogotovo EU i SAD, ni mnogo ja~e dr`ave od Srbije ne mogu da za{tite svoje interese. Srbija mora da

U

oja~a svoj i ekonomski i politi~ki kredibilitet, jer samo }e u tom slu~aju biti u mogu}nosti da pomogne kosovskim Srbima. Ona svojim stavom i potezima mora da bude prepoznata kao izvor re{ewa a ne problema i sukoba. U suprotnom, ako se i bude insistiralo na populizmu zarad jeftinih politi~kih poena za unutra{wu upotrebu, rezultat }e biti samo proizvodwa jo{ ve}e {tete... l Ve ru je te li da bi na ja vqe nom plat for mom no vi srp ski dr `av ni vrh mo gao da na pra vi taj za o kret u ko sov skoj po li ti ci?

je, zapravo previ{e vremena ve} izgubqeno... l Za o~e ki va ti je da pi ta wa se ve ra Ko so va bu de ki~ ma srp ske plat for me.

Ima li i Vla da, u ko joj ste za me nik pre mi je ra, ne ki no vi pred log na tu te mu?

– Najpre, re{ewe tog pitawa nije ni lako ni jednostavno. Ono {to je nesporno, to je da se interes gra|ana severa Kosova pre svega ogleda u `ivotu mnogo boqem no {to ga imaju danas. S druge strane, proteklih nekoliko godina se itekako zloupotrebqavala wihova muka i bili su predmet brojnih manipulacija, dok su istovre-

Po ve re we bit ni je od po li ci je l U Bri se lu je na ja vqe na mo gu} nost da bu de oform qe na po seb na ko sov ska po li cij ska je di ni ca, sa sta vqe na ve }i nom od Sr ba, ko ja bi bri nu la o za {ti ti srp ske ba {ti ne?

– Takva jedinica mo`e biti formirana za dan, ali ve} i samo razmi{qawe o potrebi da ona bude ustrojena razlog je vi{e zbog ~ega akcenat treba staviti na ja~awe institucija na Kosovu, kao i me|usobnog poverewa. Jer, ne bi smelo da bude va`no da li }e policajac biti Srbin ili Albanac, ve} da li }e brinuti o doslednom po{tovawu zakona. A najboqe bi, dakako, bilo kada srpske crkve, manastire i druga kulturna dobra uop{te ne bi ni morali da ~uvaju policajci ili vojnici Kfora.

– Na`alost, iako su gotovo svi koji su dolazi na vlast u protekloj deceniji prepoznavali potrebu da se, kada je re~ o politici prema Kosovu, ne{to promeni, vrlo su se brzo na tome i zaustavqali. Pla{im se da tako ne bude i u ovom slu~aju.

Ipak, `elim da verujem da }e biti hrabrosti da se preuzme odgovornost za budu}nost gra|ana, a ne samo svoje stranke ili vlade. I da }e se sa „pozitivnih signala” pre}i i na konkretna dela, jer puno

meno profesionalni busa~i u patriotske grudi punili xepove evrima.

U svakom slu~aju, jedini dokument koji u ovom trenutku nudi neki put i ima podr{ku najve}eg dela me|unarodne zajednice je Ahtisarijev plan. Pri tome mi ni na kraj pameti ne pada da tvrdim kako je taj dokument idealan, naprotiv, ali on ipak daje puno prostora za za{titu srpske zajednice. Vi{e ~ak i od „plana u ~etiri ta~ke” biv{eg predsednika Tadi}a. Naj-

gore bi bilo da sever ostane „zamrznuti konflikt”, jer gra|anima se ne poma`e tako {to }e i posle 13 godina nastaviti da `ive u potpunoj institucionalnoj konfuziji i bez ikakve za{tite pravne dr`ave, {to pogoduje samo kriminalnim krugovima. l Po li ti~ ki pred stav ni ci Sr ba sa se ve ra otvo re no su pro tiv sva kog do go vo ra s Pri {ti nom?

– Naravno, jer wima pa{e ovakva situacija u kojoj nikome ni za {ta ne odgovaraju. Otuda je svaki vid uvo|ewa reda wima sporan. Ali mislim da dr`ava Srbija nema interes da to tako ostane. Va`no je da Beograd prepozna realan na~in na koji problem mo`e da se re{i, a to je kroz investicije, kroz poboq{awe kvaliteta `ivota na{ih gra|ana tamo... I da prihvati da ideja o podeli nije dobra jer bi se insistirawe na woj veoma lo{e odrazilo na polo`aj Srba koji `ive ju`no od Ibra, a moglo bi da proizvede i domino efekat u regionu. l Da li je re al na grad wa auto pu ta Ni{-Pri {ti na, o ~e mu je bi lo re ~i to kom su sre ta Da ~i }a i Ta ~i ja?

– Nesporno je da bi taj autoput bio od izuzetnog zna~aja, ali te{ko je u ovom trenutku proceniti da li je realizacija tog projekta realna ili predstavqa briselsku {argarepu na jako, jako, duga~kom {tapu. Ipak, `elim da verujem da ne samo taj autoput, nego i mnogi drugi kapitalni poduhvati, mogu biti realizovani u saradwi Beograda i Pri{tine, uz podr{ku Evropske unije. Uostalom, dijalog se vaqda i vodi ne forme radi, nego zarad boqeg `ivota svih nas.

l Ali ka ko ima ti po ve re wa u iskre nost tog di ja lo ga ka da, re ci mo, Ta ~i i da qe go vo ri o to me ka ko pri o ri tet mo ra bi ti sud bi na 1.800 ne sta lih ko sov skih Al ba na ca, dok Be o grad pomiwe sa mo ne sta le Sr be?

– Na`alost, to su ti drasti~ni primeri na kojima se i daqe poku{avaju dobiti neki jeftini politi~ki poeni. Jer, uvek su najosetqivije teme bile i najpodlo`nije svakoj vrsti manipulacije. Sudbina svih nestalih mora se razre{iti bez obzira na to ko ima kakvo ime i prezime, iz kojeg je naroda, koje zajednice... Ba{ kao {to se mora dati i kvalitetan odgovor {ta }e biti sa raseqenima, kojih ubedqivo najvi{e ima me|u Srbima, ali ih ima, {to se tako|e svesno previ|a, i me|u Albancima sa severa. Ali da bi se svi ti, kao i mnogi drugi veoma kompleksni problemi, po~eli re{avati na jedini ispravan, qudski na~in, bez prebrojavawa krvnih zrnaca, preduslov je ova komunikacija na najvi{em nivou. Naravno, bilo bi neozbiqno o~ekivati da sve do|e na svoje nakon jednog susreta ili u roku od mesec dana, ali je va`no da se u dijalog krene punim kapacitetom i da on ima {to ve}u podr{ku, po~ev od politike, preko civilnog dr{tva do medija, jer za uspeh nisu dovoqna samo dva ~oveka, pa ni dve vlade... n Miroslav Staji}

4

dnevnik

nedeqa11.novembar2012.

PROIZVODWA AFERA I WIHOVA MEDIJSKA (ZLO)UPOTREBA

Do bar spin uvek ima pu bli ku N

a sva pi ta wa ko ja se ti ~u de ta qa i ~i we ni ca o sa mim do ga |a ji ma ko ji po kre }u afe re da je se o~e ki van od go vor – bi }e de taq no is pi tan sva ki slu ~aj. Ne vo qa je u to me {to u no vi joj srp skoj isto ri ji ima mo tek spo ra di~ ne do kra ja is pi ta ne slu ~a je ve. Ve }i na va `nih pi ta wa po pra vi lu osta ju bez od go vo ra, a dra ma ti~ ne pri ~e obi~ no ’uga snu’ ta mo gde su i pot pa qe ne, na na slov nim stra ni ca ma ta blo i da, i to ta ko {to bu du ’za tr pa ne’ ne kim no vim sen za ci o nal nim ot kri }i ma...“ Ka ko da ni pro la ze, pe si mi zam u ovoj ko lum ni ko le ge Dra ga na Ja wi }a u po gle du ma kar naj sve `i je do ma }e afe re – o sum wi da se pri slu {ku ju Alek san dar Vu ~i} i To mi slav Ni ko li} – sve je ute me qe ni ji. De se tak da na na kon {to je jav nost sa zna la da „ve li ki brat” pra ti dvo ji cu naj vi {ih dr `av nih funk ci o ne ra, i da qe je pu no to ga ne ja sno. Ne de qa za na ma pro te kla je u sva ko dnev nim obe }a wi ma o re zul ta ti ma te meq ne is tra ge, a iz me |u to ga emi to va ne su kon tra dik tor ne in for ma ci je o ce lom slu ~a ju. A ka da za ko lo plet iz ja va, sa op {te wa, op tu `bi pa ~ak i lir skih na dah nu }a me di ji ni su bi li do voq ni, po se glo se i za Fej sbu kom.

I {ta je na kraju jav nost za pra vo mo gla da za kqu ~i na osno vu iz ve {ta va wa me di ja? U pr vom re du, da i da qe po sto je „ne ke gru pe“ ko je ve ru ju da su mo} ni je od dr `a ve, jer im se, na vod no, ne svi |a ju po te zi no vih vla sti. U da qem to ku te gru pe su go to vo i{ ~e zle iz fo ku sa, a na met nuo je pi ta we kon tro le nad kom plet nom struk tu rom dr `av nog apa ra ta, te sum we u lo jal nost i po dob nost de la tog apa ra ta. Da kle, vr ha po li ci je.

Da bi (je di na) kon kret na po sle di ca ~i ta ve afe re mo gla da bu de sme na u vr hu po li ci je, ne is kqu ~u je kao mo gu} nost ni no vi nar Dra gan Ja wi}, ko ji pod se }a na to da po da ci o pri slu {ki va wu i sli~ nim stva ri ma u jav nost obi~ no do spe va ju ka da se ne ka gru pa na vla sti od lu ~i da sme ni ne ke va `ne a ne do voq no lo jal ne funk ci o ne re i ope ra tiv ce u slu `ba ma ko je ima ju mo gu} nost da pra te i pri slu {ku ju qu de.

– U kon kret nom slu ~a ju, da kle u afe ri s pri slu {ki va wem To mi sla va Ni ko li }a i Alek san dra Vu ~i }a, sa svim je mo gu }e da je „ne ko ne kog slu {ao“, ali mi o to me ne ma mo kon kret ne po dat ke, ne go sa mo na vo de da su ugro `e ni od stra ne gru pa ko ji ma ne ide u pri log bor ba pro tiv ko rup ci je. Ti me je po stig nut ne ki po li ti~ ki ciq, ali je isti na osta la za ma gqe na – ka `e Ja wi} u raz go vo ru za „Dnev nik“.

Pro iz vod wa afe ra u Sr bi ji i wi ho va di stri bu ci ja pu tem me di ja, is ku stvo nam go vo ri, ne ret ko je upra vqa na `e qom da se pa `wa s ne zgod nih pi ta wa za vlast skre ne ka ma we bit nim te ma ma. Za ostva ri va we ta kvog ci qa me di ji su ve o ma po god no sred stvo, isto ko li ko i ka da je po sre di ostva re we ne ko dru gog, re ci mo par ti ku lar nog ci qa.

– ^im se u ta blo i di ma i dru gim me di ji ma po~ nu po ja vqi va ti in for ma ci je o mal ver za ci ja ma od re |e nog po li ti ~a ra ili pri vred ni ka, od no sno taj ku na, od mah zna te da iza to ga sto ji pod sti caj ne kog dru gog po li ti ~a ra ili taj ku na ko ji `e le da pre ko me di ja upu te po ru ku da ni su za do voq ni ne kim po te zom ili ak tiv no {}u oso be ko ja je tre nut no na ta pe tu – oce wu je sa go vor ni ca „Dnev ni ka”.

U me |u sob nom ob ra ~u nu mo} nih dru {tve nih gru pa me di ji, kon kret no – ta blo di, ume ju da bu du sve sni sa u ~e sni ci, sma tra Jo van ka Ma ti}.

Po woj, no vi nar ta blo i da se ne ose }a od go vor nim {to }e po slu `i ti kao sred stvo u tom ob ra ~u nu i ti me {to ma ni pu li {e jav no {}u, po {to ta kva na me ra ve} po sto ji, pa ako to ne ura di on, ura di }e kon ku ren ci ja i ukra {}e mu ~i ta o ce i pro fit. Ov de se, da kle, ja sno po kla pa ju in te re si iz vo ra afe re i iz ra zi to ko mer ci jal nih me di ja – sa mo in te re se jav no sti ne ma ko da {ti ti.

Jer, dru {tve no od go vor no no vi nar stvo pod ra zu me va da upra vo no vi na ri {ti te in te re se jav no sti.

Glav ni ured nik ta blo i da ALO! De jan Vu ke li}, me |u tim, ta kvu sli ku o ta blo i di ma sma tra ge ne ra li za ci jom, us to ne gi ra ju }i da po sto ji bi lo ka kva »ko a li ci ja« iz me |u ta blo i da i po li ti ~a ra s ci qem lan si ra wa afe ra i spi no va.

– Ni ka da ni sam i ne }u ob ja vi ti ne pro ve ren tra~ ~i ja je je di na ulo ga da skre ne pa `wu jav no sti s bit ne na ma we bit nu te mu, po re cep tu Ho me ra Simp so na: »lo ok the re pa tu taw – is ti ~e Vu ke li} u raz go vo ru za na{ list. – Ali }u uvek ob ja vi ti do bru pri ~u za ko ju po sto je va -

Bez pla te u ku }i Naj u pe ~a ti qi vi ji na la zi ovo go di ~i te sta vo ve gra |a na... uz pri me nu {weg is tra `i va wa, ko jim su „sni istog is tra `i va~ kog in stru ment kao mqe ne” stra te gi je pre `i vqa va wa u i u ra ni jim ta la si ma „sni ma wa”, pa to Sr bi ji po kla pa ju se {i ro ko ra {i re - da je do bre upo red ne po dat ke u ko ji ma nim ose }a wi ma: u pe ri o du po ~ev od se ogle da ju pro me ne u Sr bi ji jo{ od 2000. go di ne, ka da su kod nas za po ~e - 80-tih go di na pro {log ve ka i pe ri o da te in ten ziv ni je re for me i ka da je po znog so ci ja li zma. od blo ki ra na tran zi ci ja ko ja je bi la – U mom do me nu su pro me ne u eko za blo ki ra na to kom 90-tih go di na, pa nom skim stra te gi ja ma do ma }in sta va i sve do po sled wih ne ko li ko go di na, wi ho vom ma te ri jal nom po lo `a ju. Po do {lo je do zna ~aj nog po gor {a wa ma - da ci ka `u da se, za raz li ku od 2007. pa te ri jal nog po lo `a ja sta nov ni {tva. i pre to ga – 2003, eko nom ske stra te gi To po go to vo va `i za vre me po iz bi ja - je do ma }in sta va po vla ~e i po sta ju sve wu eko nom ske kri ze, na kon ~e ga su svi pa siv ni je. To zna ~i da sve ma we qu di po ka za te qi kre nu li niz br do. u ukup nom sko ru ra di u bi lo ko joj Za po ~e ta tran zi ci ja od 2000. do for mi: bi lo u ob li ku for mal ne za po 2007. go di ne, ka da se od vi ja la pri va - sle no sti, bi lo ne for mal nih eko nom ti za ci ja i ka da je rast sti mu li san skih ak tiv no sti u „si voj zo ni” ko je su kroz po ve }a nu po tro {wu – sa da je is - bi le ras pro stra we ne 90-tih go di na. cr pqe na i do {li smo u fa zu da smo Zna ~aj no je, ume sto to ga, po ras tao se po no vo za gla vi li u da qoj dru {tve - udeo do ma }in sta va ko ja se osla wa ju noj tran sfor ma ci ji. Ova ko za gla vqe ni ne mo `e mo da ge ne ri {e mo raz voj ko ji bi po kre nuo stva ra we re sur sa, an ga `o vao sta nov ni {tvo u ra znim eko nom skim ak tiv no sti ma i vo dio we go vom bo qem po lo `a ju. Na pro tiv, do {li smo u fa zu da to sve po sta je zna ~aj no oskud ni je...

Ova ko za na{ list su mi ra re zul ta te is tra `i va wa In sti tu ta za so ci o lo {ka is tra `i va wa Fi lo zof skog fa kul te ta u Be o gra du do cent dr Ma ri ja Ba bo vi}, ~i ja je u`a spe ci jal nost eko nom ska so ci o lo gi ja. Is tra `i va we je ob u hvat no po ku {a lo da sni mi sta we u dru {tvu i pro u ~i pro me nu kla sne struk tu re, eko nom ske sra te gi je do ma }in sta va, raz li - Marija Babovi}

Aplauzi demagogiji, a o~i uprte u javni sektor – Ka ko je do {lo do tog sku pqa wa sfe re ra da, udeo za po sle no sti u jav nom sek to ru je opet sko ~io. To zna ~i da bi sa da me re {ted we ili kre sa we jav nog sek to ra sa mo do dat no po gor {a li sta we. Tek, uko li ko i do |e do ne ke re ge ne ra ci je, to je mo gu }e je di no uz ozbiq ni je in ve sti ra we u pri vat nom sek to ru... – ob ja {wa va Ma ri ja Ba bo vi}. – Me |u tim, po sta vo vi ma gra |a na, ~i me se ni sam ba vi la ja ne go mo je ko le ge, mo `e mo da vi di mo i da sa mi gra |a ni stva ra ju se bi pro blem ti me {to po dr `a va ju op ci je ko je ni su ba{ sklo ne pro me na ma ne go po pu li sti~ koj re to ri ci i is toj ta kvoj po li ti ci.

ili na ne ke oskud ne fi nan sij ske iz vo re, re ci mo ako po sto ji pen zi o ner u ku }i, ili na ne ka so ci jal na pri ma wa, ili pro sto po ku {a va ju da taj ne do sta tak tr `i {nog ra da i za ra de kom pen zu je ak tiv no sti ma unu tar do ma }in stva, po put ga je wa po vr }a u oku} ni ci – na vo di Ma ri ja Ba bo vi}.

Na {a sa go vor ni ca isto vre me no ospo ra va i mit da Sr bi ja pre `i vqa va uz po mo} di ja spo re. Iako po sta ti sti ka ma Svet ske ban ke va `i mo za ze ma qu na ko ju do zna ke iz ino stran stva ima ju ja ko ve li ki uti caj, tj. one ~i ne ve li ki deo na {eg dru {tve nog bru to pro iz vo da, pre ma ovom po sled wem is tra `i va wu ba{ i ni je ta ko. Ako gle da mo ko ji pro ce nat do ma }in stva se zna ~aj no osla wa na tu vr stu po mo }i, u pi ta wu je udeo is pod de se tak pro ce na ta. A i to se, po pra vi lu, ja vqa u kom bi na ci ji s ne kim dru gim pri ho di ma.

– Glav ni oslo nac eko nom ske eg zi sten ci je kod nas je ste za po sle nost u jav nom sek to ru. Ono {to se sa `e lo, sku pi lo u ovom pe ri o du od 2007. do 2012. je ste pri vat ni sek tor. Za po sle nost u pri vat nom sek to ru, pa ~ak i u pri vat nom ne for mal nom sek to ru, sve vi {e opa da. A ako se ~ak i ak tiv nost ne for mal ne eko no mi je sku pqa, on da vi u ukup nom sko ru ima te ma wu pro iz vod wu vred no sti u ovom dru {tvu, pa se do ma }in stva osla wa ju na ne ko pre ta ka we re sur sa ume sto na stva ra we no vih. To je ja ko za bri wa va ju }e – upo zo ra va dr Ba bo vi}.

Ona pri to me uka zu je i na ~i we ni cu da je, i pre ma zva ni~ nim po da ci ma o rad noj sna zi Re pu bli~ kog za vo da za sta ti sti ku, trend na tr `i {u ra da ja ko ne po vo qan. U pro te kloj de ce ni ji za po sle nost se ne {to ma lo po pra vi la 2007. i 2008. go di ne – ali to je bi la krat ko traj na fa za u ko joj se tek ose ti lo da se ne {to po boq {a va i da po la ko ra stu sto pe za po sle no sti. Me |u -

KAKO JE MOGU]A NAPLATA NEIZVEDENIH GRA\EVINSKIH RADOVA?

Vu~i}: Pratili na{e kontakte i kretawe U pe ri o du od 1. apri la do 8. no vem bra ove go di ne, To mi slav Ni ko li} se spo mi we u 103 B5 iz ve {ta ja o elek tron skom nad zo ru te le ko mu ni ka ci ja i in for ma ci o nih si ste ma, iz ja vio je ju ~e pr vi pot pred sed nik Vla de Sr bi je Alek san dar Vu ~i}, do dav {i da se on sam spo mi we u 84 ta kva iz ve {ta ja. U tom pe ri o du po sto je i ~e ti ri ura |e na li stin ga Ni ko li }a i ~e ti ri li stin ga Vu ~i }a, po je dan od ka ko su oni po sta li pred sed nik Sr bi je, od no sno pot pred sed nik Vla de. „O~i to je to bi la ma ska da bi se do {lo do na {ih kon ta ka ta i kre ta wa. Ne bih go vo rio o to me ko je tra `io li stin ge dok se ne za vr {e pred is tra `ne rad we. On da }e mo s tim iza }i u jav nost”, re kao je Vu ~i}. Po we mu, ja sno je da pro ku pqa we po da ta ka na po li ti~ kom i me dij skom tr `i {tu ne ko me mo `e da do ne se do bro bit, te da je, u pe ri o du od 2002. do 2012, ukup no pri me we no 77.235 me ra pot pu ne kon tro le te le fon skih i in ter net ko mu ni ka ci ja. „Naj ve }i pro blem u sve mu to me je ne do sta tak re gu la ti ve, pa su i MUP i BIA mo gli da do no se od lu ke o pro {i re wu me ra, {to se ne ret ko pri me wi va lo i pri me wu je na po li ti ~a re”, re kao je Vu ~i}.

On pri tom uka zu je na to da se afe re, iako uvek u osno vi ima ju ne ku ta~ nu in for ma ci ju, u me di ji ma po pra vi lu „za vr te“ ta ko da se, u skla du sa `e qa ma i in te re si ma onih ko ji spi nu ju, pre tvo re u ne {to sa svim dru go. Jer afe re ko je se okon ~a ju ta ko {to se na pro sto uga se, bez ja snog is ho da, po pra vi lu su spi no vi, na po mi we Ja wi}, ina ~e pot pred sed nik NUNS-a.

A ka da su u pi ta wu mo ti vi za pro duk ci ju afe ra, za dr Jo va nu Ma ti} iz In sti tu ta dru {tve nih na u ka ne ma di le me: mno ge „uspe {ne” afe re po kre }u se iz uskih in te re sa pre sve ga po li ti~ kih i po slov nih gru pa, s ci qem dis kre di ta ci je pro tiv ni ka ili ostva re wa ci qe va ko ji ni su vi dqi vi. Ta kav vid ob ra ~u na usta no vqen je, pod se }a, u to ku ide o lo {kih i po li ti~ kih su ko ba DS-a i D[-a na kon 2000. go di ne, a tu ma tri cu i da nas ko ri ste raz ne po li ti~ ke gru pe – jer se po ka za la kao uspe {na.

– Ka da se afe ra za sni va na mno go in for ma ci ja ko je je te {ko no vi nar ski pri ku pi ti u krat kom vre me nu, tre ba se uvek upi ta ti oda kle no vi na ri ma ti po da ci. Da li su im, go to vi i sprem ni za upo tre bu, do sta vqe ni iz ne kog cen tra mo }i, i ko ima mo} da pri ku pi sve te in for ma ci je. Ci qe vi mo gu bi ti ra zni: upo zo ra va we pro tiv ni ka, za stra {i va we, dis kre di to va we od re |e ne po li ti ke, pre me {ta we po dr {ke jav no sti s jed nog su bjek ta na dru gi, raz vod wa va we kri ti ke... Ne ka da je do vo qan re zul tat afe re sa mo usa |i va we sum we u jav no sti u na me re i ci qe ve pro tiv ni ka – na vo di dr Jo van ka Ma ti}.

I S T R A @ I V A W A : BORBA ZA @IVOT SVE O[TRIJA

lid ni do ka zi i ar gu men ta ci ja, pa ne ka je ona sto pu ta ne ~i ji spin i ne ka je hi qa du pu ta usme re na pro tiv ne kog dru gog.

U sva kom slu ~a ju, uti sak je da ovo li ka pro duk ci ja afe ra i spi no va uspe {no op sta je i zbog ~i we ni ce da za ta kvom »ro bom« i da qe po sto ji ve li ka po tra `wa na tr `i {tu. Me di ji ko ji ob ja vqu ju ta kve pri ~e sa mo za do vo qa va ju ape ti te jav no sti, na po mi we Vu ke li}, isto vre me no od ba cu ju }i pri med be da bi svi me di ji tre ba lo da ima ju edu ka tiv nu funk ci ju. A upra vo na to me, opet, u svo jim jav nim is tu pi ma in si sti ra Jo van ka Ma ti}.

– Pu bli ku je po treb no me dij ski opi sme ni ti, ka ko bi mo gla kri ti~ ki da pri ma i oce wu je do stup ne sa dr `a je – is ti ~e dr Ma ti}. – Bit no je da pu bli ka zna ko je iz vor in for ma ci ja ko je joj se pred sta vqa ju, ko ji je we gov in te res u pred me tu o ko me go vo ri, ko ji su su prot sta vqe ni ar gu men ti, oda kle do la ze dru ga mi {qe wa, ka ko je do sve ga to ga no vi nar do {ao... Mno ge od ovih stva ri pu bli ka ne zna, ali i ni ko je ni je na u ~io da su one va `ne, tj. da ih tre ba uzi ma ti u ob zir ka da se oce wu je kre di bi li tet in for ma ci ja.

Uz oce nu da se jav nost u Sr bi ji po pri jem ~qi vo sti spi no va ne raz li ku je od dru gih ze ma qa, De jan Vu ke li} pri zna je da je kao ~i ta lac i sam pri jem ~iv za ta kve sa dr `a je, ali ih ne od ba cu je sa mo za to {to ne ko tvr di da je to spin.

Na sva kom ~i ta o cu je, ka `e, da pro ce ni da li je to spin ra di spi na ili ar gu men to va na pri ~a o ko rup ci ji i kri mi na lu. n Denis Kolunyija

La `i ra ni dnev ni ci za dra we in ve sti to ra U

gra |e vi nar stvu, kao u ma lo ko joj obla sti, vu ku se du gi re po vi ne spo ra zu ma oko ce ne iz ve de nih ra do va ko ja je naj ~e {}e mno go ve }a od ugo vo re ne, {to stva ra pro stor za sum wu u we nu objek tiv nost. Me |u tim, jo{ ve }u ne ve ri cu iza zi va mo gu} nost fak tu ri sa wa, ali i pla }a wa ra do va ko ji uop {te ni su iz ve de ni.

U pri log pr vom ne spo ra zu mu u jav no sti se naj vi {e raz gla ba lo o ce ni iz grad we no vog be{ ~an skog mo sta, ko ja je po ra ~u ni ci in ve sti to ra pri bli `no udvo stru ~e na, a po ra ni jem zah te vu iz vo |a ~a ~ak utro stru ~e na. Is po sta vqa we ra ~u na za ne iz ve de ne ra do ve, pak, sva ko dnev no u svim me di ji ma osli ka va slu ~aj zre wa nin skog pred u- ze }a “Voj vo di na put” i “Bo ro vi ca tran sport”, ko ji su tre ba li da sa ni ra ju sa o bra }aj ni ce i uli ce u op {ti ni @i ti {te.

Ka ko je ta ko ne {to mo gu }e i ko je ta kqu~ na ka ri ka u lan cu iz me |u in ve sti to ra i iz vo |a ~a ra do va ko ji omo gu }a va na pla tu ne po sto je }ih po slo va?

Se kre tar Od bo ra za gra |e vi nar stvo u Pri vred noj ko mo ri Sr bi je Go ran Ro di} ka `e za na{ list da ka da in ve sti tor na ru ~i ra do ve, mo ra da an ga `u je i nad zor. Nad zor ni or gan je, da kle, taj ko ji kon tro li {e ste pen iz ve de nih ra do va, wi hov kva li tet i da li su ura |e ni po pro jek tu. Pri to me se, na rav no, pod ra zu me va da se oni ra do vi ko je ni je pot pi sa lo li ce za du `e no za nad zor, ne mo gu ni na pla ti ti. Do ti~ ni kon tro lor kon sta tu je ko li ~i nu iz ve de nih ra do va, ugo vo re ne ce ne...

Osim to ga, sva ki iz vo |a~ mo ra da vo di ta ko zva ni gra |e vin ski dnev nik iz ko ga se vi di {ta je ra |e no sva ki dan. Sve {to je ura |e no, pot pi su je se, a ako ima ne kih pri med bi, one se ta ko |e evi den ti ra ju. To su je di na do ku men ta ko ja su va lid na pred su dom.

– E sad, ako su pla }e ni ra do vi ko ji ni su ura |e ni, to zna ~i da je onaj ko je vo dio dnev nik ra do va upi sao u we ga la `ne po dat ke, a nad zor ni or gan on da to ove rio, zbog ~e ga i je dan i dru gi mo ra ju da od go va ra ju, jer je re~ o kla si~ -

noj zlo u po tre bi – ka te go ri ~an je Ro di}. – Na `a lost, slu ~aj zre wa nin skog “Voj vo di na pu ta” ni je je di ni gde se ta ko ne {to de {a va lo. Broj ni su pri me ri od ra ni je ka da su se, re ci mo, pri zna va le ve }e ko li ~i ne iz ve de nih ra do va ili vi {e ugra |e nog gra |e vin skog ma te ri ja la od onog {to je stvar no utro {e no. Me |u tim, upra vo za to i po sto je in sti tu ti ko ji sve to kon tro li {u, po seb no ka da se ra di ta ko zva na okon ~a na si tu a ci ja, od no sno ka da se sa bi ra ju svi ra do vi i po re de s onim {ta je ugo vo re no.

U sva kom slu ~a ju, na vo di na{ sa go vor nik, `r tva je uglav nom in ve sti tor, jer on pla }a ono {to je ne ko pot pi sao i to ove rio nad zor, ko ga je upra vo on an ga `o vao da u we go vo ime

se po sle „pe gla ju” kroz na knad ne ra do ve, ka ko bi se do {lo do re al nih iz no sa. Mo gu }e je, ta ko |e, i da di rek tor iz vo |a~ ke fir me pri ti ska nad zor da pot pi {e ne ke si tu a ci je ko je ni su re a- li zo va ne ka ko bi fir ma do {la do nov ca i rad ni ci ma se is pla ti le za ra de, a pri ti sak mo `e do }i i od po li ti ~a ra, ko ji „dr `e” fir mu i tra `e „pod sti caj” u fi nan si ra wu iz bor ne kam pa we.

Ro di} ka `e da u kraj wem slu ~a ju pri ti sku na nad zor mo gu da ku mu ju i iz vo |a~ i in ve sti tor, ali on ne sme da pod leg ne jer je kraj wi ri zik we gov.

S dru ge stra ne, broj ne iz vo |a~ ke fir me upo zo ra va ju da su na pro sto is cr pqe ne du go go di {wim ne pla }a wem od stra ne ra znih in ve sti to ra, ka ko lo kal nih sa mo u pra va, ta ko i dr `a ve,

Ko kontroli{e kontrolore Go ran Ro di} ka `e da ako se ne ki po sao ugo va ra na ba zi glav nog pro jek ta, on da fi nal na ce na ne mo `e da od stu pi vi {e od tri po sto, a ako se ra di na ba zi idej nog pro jek ta, on da raz li ka ne bi sme la da bu de ve }a od 10 pro ce na ta. Me |u tim, ko li ko god da se pro bi je ugo vo re na ce na, to mo ra da se pot kre pi va lid nom do ku men ta ci jom ko ju opet pot pi su je – nad zor ni or gan. U lan cu iz me |u iz vo |e wa i pla }a wa ra do va we gov pot pis je pre su dan. Isti na, in ve sti tor mo `e iz vo |a ~u ra do va da pla ti i vi {e od ugo vo re ne ce ne, ali sa mo na ba zi anek sa ugo vo ra ko ji mo `e bi ti uta na ~en u slu ~a ju da je do {lo do bit nog od stu pa wa u ko li ~i ni ra do va: ako se to kom ra da na te re nu de se ne pred vi dqi ve si tu a ci je, kao {to su od ro ni, kli zi {ta i sli~ no. i za we gov ra ~un kon tro li {e ste pen iz ve de nih ra do va. Pri to me je pra vi lo da in ve sti tor ne sme da is pla ti ni je dan po sao bez pot pi sa nad zo ra. A ako to ipak ura di na bi lo ~i ji pri ti sak, ta da sam sno si ri zik. Uko li ko, pak, in ve sti tor pri me ti da ne {to ni je u re du – po put, re ci mo, ve li ke raz li ke u ce ni – on da an ga `u je ve {ta ke ko ji de taq no is pi ta ju sva ki de li} u po slu, ko li ~i nu ma te ri ja la, uslo ve ra da...

Do pre va re „na gra di li {tu” mo `e do }i i u slu ~a je vi ma ka da se ugo va ra ju ta ko zva ne dam ping ce ne, pa una pred po ten ci jal ni iz vo |a~ i in ve sti tor – a to je naj ~e {}e dr `a va – do go vo re na stup na ten de ru s ni skim ce na ma, ko je

na vo de }i da im se ukup no du gu je oko mi li jar du evra! Gra |e vin ci se ja da ju da zbog to ga funk ci o ni {u ve o ma te {ko, tim pre {to su ih ban ke pri ti sle ogrom nim ka ma ta ma i na pla ti le znat no ve }i tro {kov ni te ret za to {to ni su re dov no iz mi ri va li oba ve ze. U ta kvim uslo vi ma fi nan sij ske is cr pqe no sti, pri zna ju ne ki, ne ret ko i ra di vla sti tog op stan ka pri be ga va ju na pla ti ono ga {to jo{ ni su iz ve li.

Me |u tim, ma ko li ko da se ka sni s na pla tom iz ve de nih ra do va, ne mo `e ne ko dru gi da za to pla }a ceh iz mi ri va wem ra ~u na za po sao ko ji ni je ura |en.

Jer to je ipak mu qa `a, ka ko god i ~i me god da se prav da la. n Ranka Dautovi}

dnevnik

nedeqa11.novembar2012.

– DO MA ]IN STVA SVE PA SIV NI JA

tre }i na Sr bi je

tim, na kon to ga ima mo no vo po gor {a va we, da bi pr vi po da ci iz an ke ta o rad noj sna zi iz apri la 2012. bi li dra sti~ no lo {i ji i od onih iz 2003, da kle s po ~et ka pe ri o da re for mi. Sto pa ne za po sle no sti u Sr bi ji je da nas 26 po sto i ni kad ni je bi la ve }a – ni na po ~et ku 2000.

Po seb no za bri wa va i po da tak, na vo di sa go vor ni ca „Dnev ni ka” {to je ove go di ne za be le `e no da u do ma }in stvi ma iz uzor ka u ko me bi ma kar je dan ~lan u „rad nom uz ra stu” (ka ko to ka `u so ci o lo zi) tre ba lo da ima po sao, ~ak u 30 po sto wih, ili sko ro tre }i ni, ni je bi lo za po sle nih – ni for mal no ni ne for mal no. Na po ~et ku re for mi pre de set go di na ta kvih do ma }in sta va je bi lo 25 od sto, da bi se 2007. spu stio na 17%. Me |u tim, od 2007. do 2012. do {li smo do to ga da je sko ro udvo stru ~en udeo do ma }in sta va u ko ji ma ni ko ne ra di!

To je kru pan po da tak i ja ko iz ra `en trend – re~ je o 13 pro cent nih po e na raz li ke iza ko jih se kri je de se ti ne hi qa da qu di... Da zlo bu de ve }e, od ovih 30% do ma -

}in stva u ko ji ma ne ma za po sle nih, ni for mal no ni „na cr no”, po da ci po ka zu ju da ma we od po lo vi ne ne ka ko po ku {a va da pre `i vi ra de }i bar u ba {ti – uz ga ja ju vo }e i po vr }e. Na `a lost, po ka za lo se da u ~ak 14% do ma }in sta va u Sr bi ji ne ma ap so lut no ni ka kve eko nom ske ak tiv no sti!! Da kle, ~ak ni za se be ni {ta ne ra de: 2007. bi lo je tih sa svim pa siv nih do ma }in sta va sve ga 6%, a 2003. ne kih 8 pro ce na ta.

– Ima mo sve lo {i ju i lo {i ju sli ku, ko ja uz ne mi ra va ju }e uka zu je na sku pqa we sfe re ra da u Sr bi ji.

Dru gim re ~i ma, mno go se ma we ra di, a sa mim tim se mno go ma we stva ra ju eko nom ske vred no sti. U ta kvim okol no sti ma na sce ni je bu kval no pre ta ka we po sto je }ih re sur sa s jed ne na dru gu stra nu. To je ja ko lo {e, jer vo di u sve iz ra `e ni je so ci jal ne kon fli ke: re sur si su sve oskud ni ji a tak mi ~e we oko wih sve ve }e. Pri to me, po pu li sti~ ke po li ti ke ko je se ov de vo de ni ka ko ne idu na ru ku iz la sku iz ta kve si tu a ci je; na pro tiv, one mo gu sa mo jo{ da qe da raz vi ja ju kon flik te, tim pre {to u wi ma ne vi -

dim ni ka kvu ide ju ka ko po sti }i neo p ho dan raz voj – ka `e dr Ba bo vi}.

Is tra `i va we je, ta ko |e, po ka za lo da je je di no ma li pro ce nat vi {e kla se u Sr bi ji, ko ju ~i ne krup ni pred u zet ni ci - ka pi ta li sti, po li ti ~a ri i me na xe ri vi so kog ran ga, u pe ri o du od 2003. do 2012. u sta bil nom ma te ri jal nom po lo `a ju. Svi osta li: stru~ wa ci, slu `be ni ci, teh ni ~a ri, kva li fi ko va ni i po lu kva li fi ko va ni rad ni ci... pro pa da ju, i wi hov ma te ri jal ni po lo `aj se zna ~aj no u kvan ti ta tiv nom smi slu po gor {a va. U re la tiv nom smi slu ne {to ma lo spo ri je pro pa da ju sa mo po qo pri vred ni ci, oni ko ji ima ju re sur se s ko ji ma mo gu ne {to da pro iz ve du.

Ova kvo sta we u Sr bi ji mo `e se upo re di ti s ne kim ze mqa ma Za pad nog Bal ka na, ali se dr Ma ri ja Ba bo vi} ne usu |u je da iz vla ~i za kqu~ ke u tom prav cu, jer bi za to ipak bi li po treb ni sve `i po da ci iz dr `a va re gi o na. No, ipak se mo `e re }i da su u ovom de lu Evro pe ma hom tren do vi svu gde isti, ra stu sto pe ne za po sle no sti, pa da pro iz vod wa eko nom skih vred no sti...

Isti na, pro blem ra sta mu ~i i ce lu za pad nu ci vi li za ci ju, ali ov de je to po sta lo dra sti~ no, pre sve ga za to {to smo ka da je bi lo vre me, zna ~i 90-tih, pro pu sti li {an su da eko no mi ju po sta vi mo na zdra ve te me qe. I sa da smo do {li do to ga da nam na {a oja |e na pri vre da te {ko obez be |u je i pu ko pre `i vqa va we...

Uosta lom, ko li ko qu di u ovoj ze mqi tu stvar nost ne ose }a na svo joj ko `i? n Re qa Kne `e vi}

5

OTVO RE NO PI SMO DI REK TO RA IN STI TU TA ZA RA TAR STVO I POVRTARSTVO PROF. Dr BO RI SLA VA KO BIQ SKOG

Sar ka zmu ne ma me sta ka da se is tra `u je GMO D

nev ni list „Dnev nik” je na ~in da se na vo de in for ma ci mo di fi ko va nog ku ku ru za je sred stvo in for mi sa wa je do bi je ne od teh ni~ kog se kre ogro man. Ko `e li, ne ka upo re ko je je za na u~ ne rad ni ta ra ili ko le ge iz mar ke tin ga. di ce ne se me na do ma }ih se lek ke i sve za po sle ne u In sti tu tu Sar ka sti ~an sa dr `aj je po mom ci ja ku ku ru za ko je su po agro za ra tar stvo i po vr tar stvo iz - du bo kom ube |e wu na pi san sa lo nom skim po ka za te qi ma do stoj vor dnev nih in for ma ci ja, a ko - {om na me rom na no {e wa {te te ne po {to va wa ne sa mo u Sr bi ji je su uvek bi le do bro pot kre ugle du In sti tu ta za ra tar stvo ne go i u pre ko 30 ze ma qa sve ta u pqe ne ~i we ni ca ma i na pi sa ne i po vr tar stvo iz No vog Sa da. ko je iz vo zi mo NS se me. Za pi od stra ne Va {ih vr snih no vi In sti tut je naj o zbiq ni ja na taj te se za {to je ce na GM se me na ra. Iz tog raz lo ga je In sti - u~ na usta no va ove ze mqe u obla na ku ku ru za i po sled wih 10 go tut pret pla }en na ovaj dnev ni sti na u~ nih is tra `i va wa u di na udvo stru ~e na i pro baj te da list i zna ~a jan broj dnev nih in - obla sti po qo pri vre de i se me ura di te kal ku la ci ju: ko ja bi ce for ma ci je cr pi iz we ga. Na `a - nar stva ko ja pro iz vo di se me na se men skog ku ku ru za bi la u lost, „Dnev nik“ se pri Re pu bli ci Sr bi ji, bi lo dru `io tren du ne i sti da se ra di o kon ven ci o „Uko l i k o je In s ti t ut do { ao do ni tih, neo bjek tiv nih i nal nom ili GM hi bri in for ma ci ja o even tu al nom sen z a c i o n a l i s ti~ k ih du, da ne ma mo do ma }e se pri su stvu GM ku ku ru za na wi va ma u lek ci je. ~la na ka u me dij skom pro sto ru Sr bi je. Kon - Voj vo di ni pu tem re a li za ci je pro jek ta Uko li ko je In sti tut kret no go vo rim o ~lan do {ao do in for ma ci ja fi nan si ra nog od stra ne ku ob ja vqe nom u va {em o even tu al nom pri su li stu 4. no vem bra 2012. Se kre ta ri ja ta za na u ku i teh no lo {ki stvu GM ku ku ru za na pod na slo vom „Ge net - raz voj APV, ni je u ovom mo men tu, dok wi va ma u Voj vo di ni pu ski iz me we ni ku ku ruz tem re a li za ci je pro jek se re zul ta ti ne po tvr de, u oba ve zi uda rio na Voj vo di nu”. ta fi nan si ra nog od da bi lo ko ga iz ve {ta va o to me” U naj ~i ta ni jem ne deq stra ne Se kre ta ri ja ta nom iz da wu i to na pr za na u ku i teh no lo {ki voj stra ni ob ja vqen je tekst ko - kon ven ci o nal nim pu tem, ne ko raz voj AP Voj vo di ne, ni je u ji sa dr `a jem i sti lom ni je do - ri ste }i bi o teh no lo {ke me to de ovom mo men tu, dok se re zul ta ti sto jan Va {eg li sta. stva ra wa ge ne ti~ ki mo di fi ko ne po tvr de, u oba ve zi da bi lo Sva ki ozbi qan no vi nar, po - va nih sor ti. Na po ri In sti tu ta ko ga iz ve {ta va o to me. Ipak, sve }en svo me po slu, mo `e uko - da se iz bo ri sa even tu al nim In sti tut je o pre li mi nar nim li ko `e li da do |e do iz vo ra pri su stvom GM ku ku ru za su re zul ta ti ma pro jek ta oba ve pra vih i va lid nih in for ma ci ja oprav da ni sa sta no vi {ta za stio Vla du Voj vo di ne, ko ja je po zi va wem na Za kon o slo bod - {ti te svo je (tj. srp ske) se men pre ko svog Se kre ta ri ja ta za na nom pri stu pu in for ma ci ja ma ske pro iz vod we, ali i mer kan u ku iz dvo ji la sred stva da se iz od jav nog zna ~a ja. U ovom kon - til ne pro iz vod we ku ku ru za bez vr {i mo ni to ring po qa pod ku kret nom slu ~a ju to ni je bi lo ge ne ti~ kih mo di fi ka ci ja. Za ku ru zom u Voj vo di ni, {to je ~ak ni neo p hod no. Uko li ko di - tu pro iz vod wu, ko ja na {e pa o re kraj we re spek ta bil no i za sva rek tor In sti tu ta ne mo `e da snab de va se me nom jef ti ni jim ku po hva lu. Po za vr {et ku pro na |e vre me na u to ku dva ili tri od okol nih ze ma qa, gde su sli~ jek ta, svi po da ci bi }e pre da ti da na da no vi na ru pru `i od re |e - ne usta no ve uni {te ne od stra ne Se kre ta ri ja tu, a za tim jav no nu in for ma ci ju, na ro ~i to ne mul ti na ci o nal nih kom pa ni ja, do stup ni svi ma, pa i no vi na ri pu tem te le fo na, ni je is pra van pro blem pri su stva ge ne ti~ ki ma „Dnev ni ka”.

6

dnevnik

nedeqa11.novembar2012.

KCV duguje dobaVqa^ima leKoVa i sanitetsKog materijala oKo 680 miliona dinara

TE M A „DNEV N I K A”:

Cane ponovo na Sve vi{e posla za sve mawe para P od no su na dru ge sek to re, zdrav stvo se po ka za lo kao naj ve }i du `nik: du go va wa su do sti gla 26 mi li jar di di na ra, od ~e ga far ma ce ut skoj in du stri ji bol ni ce du gu ju 13 mi li jar di, a isto to li ko toj in du stri ji du gu je i Re pu bli~ ki fond za zdrav stve no osi gu ra we. Go to vo da ne ma zdrav stve ne usta no ve ko ja pre ma do ba vqa ~i ma le ko va i sa ni tet skog ma te ri ja la ne ma ne iz mi re nih du go va wa, i to onih ko ji se vu ku iz go di ne u go di nu.

Kao po pra vi lu, naj ve }i du `ni ci su ve li ke zdrav stve ne usta no ve kao {to su kli ni~ ki cen tri, a me |u wi ma je i Kli ni~ ki cen tar Voj vo di ne.

– Ve} ne ko li ko go di na ra stu na {a du go va wa pre ma do ba vqa ~i ma le ko va i sa ni tet skog ma te ri ja la i ukup ni dug sa da iz no si oko 680 mi li o na di na ra – ka `e za na{ list di rek tor Kli ni~ kog cen tra Voj vo di ne prof.

U

ve, ali zbog te {ke eko nom ske si tu a ci je, ko ja tra je ve} tri-~e ti ri go di ne, s ve li kim si ste mi ma ko ji snab de va ju bol ni ce le ko vi ma i sa ni tet skim ma te ri ja lom ima mo stal ne raz go vo re i pre go vo re ka ko da re {i mo taj pro blem. Me nax ment KCV-a se tru di da kroz re pro gram od re |e nih du go va wa obez be di da qe efi ka sno po slo va we i mi slim da, {to se to ga ti ~e, ne ma mo ve li kih po tre sa i da pa ci jen ti ni su ose ti li ni ka kav pre me }aj u snab de va wu. De {a va se da ne kih le ko va ne ma mo, ali to ni je ve za no za po slo va we KCVa ve} za po re me }aj na svet skom ili evrop skom tr `i {tu. Ra di se o ge ne ral nom pro ble mu ko ji se re {a va za me na ma ko je uvo di mo na krat ki vre men ski pe riod.

Po re ~i ma na {eg sa go vor ni ka, i po red stal nog ra sta bro ja uslu ga u od no su na one ugo vo re ne s Fon dom, ve} pet go di na KCV do bi ja pot pu no isti iz nos

Najvi{e se prelama preko le|a zaposlenih koji rade vi{e, a u najve}em broju slu~ajeva to pove}ano anga`ovawe ne mo`emo da im platimo (prof. dr Dragan Dra{kovi}) dr Dra gan Dra {ko vi}. – Raz log je jed no sta van: uvek ve }i broj iz vr {e nih uslu ga od pla ni ra nih i ugo vo re nih s Re pu bli~ kom fon dom za zdrav stve no osi gu ra we.

Dr `a va, s dru ge stra ne, na po mi we prof. Dra {ko vi}, ni kad ni je ima la do voq no nov ca da po kri je du go va wa zdrav stve nih usta no va do ba vqa ~i ma, i sa mim tim du go vi su ra sli: – Ti du go vi u Kli ni~ kom cen tru Voj vo di ne ni su ta ko ve li ki da bi imo bi li sa li rad usta no -

sva ke go di ne, ko ji ni je ko ri go van ni za pro ce nat in fla ci je.

To prak ti~ no zna ~i da iz go di ne u go di nu usta no va do bi ja sve ma we nov ca za vi {e uslu ga.

– Na osno vu iz vr {e wa tro me se~ nog, {e sto me se~ nog, de ve to me se~ nog i go di {weg pla na upu }u je mo Fon du zah te ve za aneks ugo vo ra, ali upr kos to me do bi ja mo sa mo ono li ko nov ca ko li ko smo do bi ja li i pret hod ne go di ne. Isto vre me no, broj uslu ga ra ste pre ko pre ba ~a ja pla na za 5 do 7 od sto, i to na naj sku pqim

di sci pli na ma: hi rur gi ji, in ter vent noj ra di o lo gi ji i in ten ziv noj te ra pi ji. Ovo se naj vi {e pre la ma pre ko le |a za po sle nih ko ji ra de vi {e, a u naj ve }em bro ju slu ~a je va to po ve }a no an ga `o va we ne mo `e mo da im pla ti mo. Ali ne ma mo du go va wa za pla te, hra nu, ener gen te... a uslu ge JKP se pla }a ju re dov no sva kog me se ca, ona ko ka ko stig nu ra ~u ni.

Dru ga vr sta du go va wa, ka ko ka `e dr Dra {ko vi}, od no si se na odr `a va we me di cin ske opre me i we nog ser vi si ra wa, oblast ko ja ni je za ko nom re gu li sa na.

Kli ni~ ki cen tar Voj vo di ne po se du je mno go me di cin ske opre me ko ja je u ve li kom de lu vi so ko so fi sti ci ra na. Ima i pot pu no no ve opre me, ali ve li ki deo in stru men ta ri ja je star ne ko li ko go di na.

– Za do bar deo me di cin ske opre me na hi rur gi ji, gi ne ko lo gi ji i aku {er stvu, ur gent nom cen tru... is te kli su ga rant ni uslo vi i sa da ima mo pro blem da je ser vi si ra mo jer za to ne po sto je na men ska sred stva u do voq nom iz no su. Sa Po kra jin skim se kre ta ri ja tom za zdrav stvo ure |u je mo ovaj deo, ali nam je tre nut no ovo ve li ki pro blem, jer ra di se o de se ti ni mi li o na di na ra na go di {wem ni vou.

Kli ni~ ki cen tar Voj vo di ne se, pod se ti mo, fi nan si ra tro ja ko: osni va~ je APV i in ve sti ci je u gra |e vin ske ra do ve i opre mu su iz fon do va Po kra ji ne. Za dnev nu po tro {wu i do hot ke Kli ni~ ki cen tar Voj vo di ne, kao i dru ge jav ne zrav stve ne usta no ve, je in di rekt no bu xet ski ko ri snik i fi nan si ra se pre ko RF ZO. Tre }i vid fi nan si ra wa od no si se na sve dru ge iz vo re u ko je, iz me |u osta log, spa da ju do na ci je, do pun ski rad i fi nan si ra we iz dru gih dr `av nih usta no va i fon do va.

– [to se ti ~e in ve sti ci ja, to kom ove go di ne smo ula ga li u odr ` a v a w e i re k on s truk c i j u po sto je }ih pro sto ra – na vo di sa go vor nik „Dnev ni ka”. – Iz sop stve nih sred sta va in ve stra li smo u re kon struk ci ju Kli ni ke za der ma to lo gi ju i ve ne ro lo gi ju ka ko bi se obez be di li bo qi uslo vi ra da i le ~e wa pa ci j e n a t a. Taj obje k at ni j e ozbiq no re kon stru i san prak ti~ no vi {e od 70 go di na. Iz sop stve nih sred sta va smo re kon stru i sa li i Kli ni ku za or to ped sku hi rur gi ju gde je ura |en no vi krov. U pla nu, ko ji je po dr `ao i na{ osni va~, bi }e ob no vqe ne zgra de biv {e pa to lo gi je, sa da ob duk ci o nog trak ta In sti tu ta za sud sku me di ci nu, te iz gra |en no vi ob duk ci o ni trakt cen tra za pa to lo gi ju i u sklo pu to ga iz vr {e no pre struk tu i ra we te dva cen tra. n Jasna Barbuzan

IN MEMORIAM

Jovica \uki} Po sle te {ke i pod mu kle bo le sti, iz ne na da i ti ho na pu stio nas je mr Jo vi ca \u ki}, ~o vek ko ji je ple nio svo jom ener gi jom, po {te wem i do sled no {}u. Oba vqao je du `nost po kra jin skog se kre ta ra za fi nan si je u Iz vr {nom ve }u i Vla di AP Voj vo di ne u dva man da ta, od de cem bra 2004. do ju la 2012. go di ne, da bi u ok to bru ove go di ne bio po sta vqen na du `nost sa vet ni ka pred sed ni ka Po kra jin ske vla de.

Jo vi ca \u ki} ro |en je 13. sep tem bra 1961. go di ne u No vom Sa du. Di plo mi rao je na Eko nom skom fa kul te tu u Su bo ti ci, a zva we ma gi stra prav no-eko nom skih na u ka ste kao je na Prav nom fa kul te tu u Be o gra du.

Do po sled weg da na svo ga `i vo ta se ni je pre da vao i ra dio je na dok tor skoj di ser ta ci ji iz obla sti jav nih fi nan si ja. U okvi ru

po sle di plom skih stu di ja za ka dro ve po re ske upra ve ste kao je jo{ i zva we spe ci ja li ste za po re ski si stem i ovla {}e nog ra ~u no vo |e.

Na kon za vr {et ka stu di ja, za po slio se u Slu `bi dru {tve nog kwi go vod stva na in spek cij skim po slo vi ma, a 1992. go di ne pre la zi u Re pu bli~ ku upra vu jav nih pri ho da - fi nan sij sku po li ci ju, gde je oba vqao vi {e du `no sti, od in spek to ra, pre ko ru ko vo di o- ca gru pe, {e fa od se ka do na ~el ni ka ode qe wa. Od ju na 2003. go di ne bio je za me nik di rek to ra Po re ske upra ve - Re gi o nal nog cen tra No vi Sad. Pre da vao je na Fa kul te tu za me nax ment i na agro e ko nom skom sme ru Po qo pri vred nog fa kul te ta u No vom Sa du oblast fi nan si ja i po slov nog pra va. Bio je ~lan De mo krat ske stran ke od we nog osni va wa.

Iz nad sve ga vo leo je po ro di cu, su pru gu i tro je de ce.

Sa hra na je su tra u 13.30 na Grad skom gro bqu u No vom Sa du.

o srp skim me |u na rod nim „cr ve nim“ po ter ni ca ma go di {we u sve tu bu de uhap {e no pe de se tak oso ba osum wi ~e nih za raz li ~i ta kri vi~ na de la, ali ono {to naj vi {e in tri gi ra jav nost je, u stva ri, sud bi na ma log bro ja po ter ni ca ko je se ve} ne ko vre me ne mo gu na }i na por ta lu In ter po la. Tu “po ja vu”, jav nost je uo~i la pre ne ko li ko me se ci na kon {to su advo ka ti bi zni sme na Stan ka Su bo ti }a Ca ne ta, op tu `e nog za zlo u po tre bu slu `be nog po lo `a ja 1996. go di ne u we go voj fir mi „Mia”, a u ve zi s pro me tom ci ga re ta – obe lo da ni li da je „me |u na rod nu po ter ni cu, ko ju je za wim 2007. ras pi sa la Sr bi ja, u ju nu ove go di ne ski nuo In ter pol u Fran cu skoj”.

Od ta da je, po wi ho vim re ~i ma, po sto ja la sa mo unu tra {wa po ter ni ca u Sr bi ji, „bu du }i da je na {i na ci o nal ni or ga ni i da qe dr `e”. Me |u tim, od pre tri da -

U krugovima odbrane biznismena Bogoquba Kari}a, optu`enog u aferi „Mobtel“, ~ije se ime ne mo`e na}i na sajtu Interpola, nisu `eleli da naga|aju {ta bi to moglo da zna~i na po ter ni ca za Su bo ti }em se po no vo na {a la na in ter net stra ni ci In ter po la. Ka ko za „Dnev nik” na vo di we gov ge ne ral ni prav ni za stup nik Ra do slav Ta di}, to se de si lo „sti ca jem okol no sti” i ve} je, ka ko nam je ob ja snio, „po kre nut po stu pak da bu de ski nu ta, {to se o~e ku je usko ro”.

– Re~ je o is toj po ter ni ci, ko ja je ve} bi la na stra ni ci In ter po la do pre ne ko li ko me se ci, a u ve zi s kri vi~ nom pro ce som u Sr bi ji po kre nu tim 2007. go di ne, ko ji je pr vo ste pe no okon ~an i sa da je u to ku po stu pak po `al ba ma. Ta po ter ni ca je bi la ski nu ta od

stra ne In ter po la, po sle po stup ka za we no po vla ~e we ko ji je Su bo ti }ev me |u na rod ni prav ni tim, uz do sta vqe ne do ka ze, po kre nuo u Fran cu skoj. Me |u tim, po {to je si stem ra da u na {oj po li ci ji ta kav, da se sve po ter ni ce ko je ni su uki nu te ob na vqa ju sva kih {est me se ci, po ter ni ca za Su bo ti }em je po tom auto ma ti zmu po no vo do sta vqe na stra ni ci In ter po la. Advo ka ti ko ji za stu pa ju Su bo ti }a u ino stran stvu ve} su po kre nu li po stu pak kod me |u na rod nih in sti tu ci ja ko je su u si ste mu In ter po la, da se ta po ter ni ca ski ne sa stra ni ce In ter po la iz istih raz lo ga zbog ko jih je bi la ski nu ta i pre ne ko li ko me se ci – ob ja {wa va Ta di}.

Po we go voj pro ce ni, po stu pak ne bi tre ba lo da tra je du go i o~e ku je se da bu de okon ~an do kra ja me se ca.

– Na i me, ima ju }i u vi du da se ra di o istom kri vi~ nom po stup ku ko ji je bio i sa da je osnov za po ter ni cu, a da se po ka za lo da stvar ni raz lo zi ne sto je, po stu pak we nog ski da wa s In ter po lo ve stra ni ce bi }e vr lo kra tak. Da kle, ni je re~ o ne kom no vom kri vi~ nom de lu, ni ti no voj po ter ni ci za ne ki no vi po stu pak, ka ko je to even tu al no na pr vi po gled mo glo da iz gle da. Na stra ni ci In ter po la sto ji da je Su bo ti} op tu `en za ne ka kvu pre va ru, ali je re~ o to me da In ter pol uop {te ne po zna je u svom si ste mu kri vi~ no de lo ’zlo u po tre ba slu `be nog po lo `a ja’, ni ti ima ta kav po jam u ko ji bi mo glo da bu de svr sta no li ce pro tiv ko jeg se vo di po stu pak za ta kvo de lo. Za to je sta vqe na ne ka {i ra for mu la ci ja – pre ci zi rao nam je Ta di} Po we go vim sa zna wi ma, pre ne ko li ko me se ci su ski nu te i po ter ni ce za Ni ko lom Mi lo {e vi }em i Iva nom Kr~ ma ri ~i}, ta ko |e op tu `e nim sa Su bo ti }em u istom slu ~a ju „du van ske afe re“.

– Ina ~e, u slu ~a ju Stan ka Su bo ti }a se ne ra di o po ter ni ci, ve} o “oter ni ci”. Bu du }i da mu je jo{ u is tra zi 2007. od re |en pri tvor, Su bo ti} je nu dio jem stvo od ~ak pet mi li o na evra da bi mo gao da do |e iz [vaj car ske u Sr bi ju i iz neo od bra nu, ali to ni je pri hva }e no. Ov de su po ku {a li da ga fak ti~ ki ote ra ju iz Sr bi je, sma tra ju }i da }e na taj na ~in, u we go vom od su stvu, lak {e spro ve sti po stu pak, od no sno lak {e spro ve sti ono {to je i bio pri mar ni ciq: da mu se ot me imo vi na ko ju u Sr bi ji ima – na vo di Ta di}.

Advo kat Vla di mir Be qan ski, ~lan ti ma Su bo ti }e ve od bra ne to kom pr vo ste pe nog po stup ka, ob ja {wa va da je u ovom slu ~a ju „In ter pol za u zeo stav da je re~ o kri vi~ nom de lu ko je ne is pu wa va uslo ve po wi ho vim stan dar di ma, od no sno da je re~ o su vi {e pro iz voq nom i {i ro ko tu ma ~e nom kri vi~ nom de lu zlo u po tre be slu `be nog po lo `a ja i da po stu pak ko ji se vo di o~i gled no ni je obez be dio do ka ze da je iz vr {e no ni to, a ni ne ko dru go kri vi~ no de lo“.

– Pre ma to me, to je bio raz log, uz pret hod ni zah tev pri sti gao iz Evrop skog par la men ta i Evrop ske ko mi si je, da se u Sr bi ji pot pu no uki ne kri vi~ no de lo zlo u po tre be slu `be nog po lo `a ja za pri vat ni sek tor, od no sno za vla sni ke i di rek to re pri vat nih fir mi.

Sve to za jed no do ve lo je do uki da wa i po vla ~e wa op tu `ni ce ko ju je In ter pol pret hod no ras pi sao – iz ja vio je Be qan ski za „Dnev nik”.

Advo kat To ma Fi la ka `e da je u slu ~a ju po put po me nu tog, osnov no to {to kri vi~ no de lo zlo u po tre be slu `be nog po lo `a ja u pri vat noj fir mi, zbog ko jeg je ras pi sa na po ter ni ca, ne po sto ji u evrop skim ze mqa ma, a va `an je i ste pen sum we. Po kri vi ~a ru

ZEMAQSKI DANI TEKU

N

Va`no je biti veran, odan...

aravno da su sve one teorije, pa ~ak i detiwasto romanti~ne hipoteze o karakteru pojedinih naroda, etni~kih grupa i geografskih zajednica u osnovi nacionalisti~ke, {ovinisti~ke, pa ako ho}ete i sasvim nenau~ne – rasisti~ke. Onu o komunizmu kao najlep{em snu ~ove~anstva oborio je i na{ pokojni Mihiz, prgavi Sremac iz Iriga i sve{teni~ki sin, koji je u svojim `u~qivim diskusijama vazda, sve do pada Berlinskog zida, potezao dva primera sa dva kraja sveta: postojale su dve Nema~ke, Isto~na u kojoj se jelo i odevalo na ta~kice i Zapadna, najbogatija u Evropi. A na Dalekom istoku i danas su dve Koreje: Severna u kojoj se umire od gladi, ako se ne umre od straha, i Ju`na, koja je, uz Japan, najbogatija na najve}em kontinentu.

Bio je to kona~ni poraz etnogeneze, jer se u oba slu~aja radilo o jednom narodu podeqenom u dve dr`ave sa razli~itim sistemom vlasti: truli kapitalizam i, s druge strane, komunizam kao najlep{i san ~ove~anstva. A onda su se bar Nemci i rasanili. Jer ako pogledate da su na morima i obalama Mediterana me|u mo`da i milion prostitutki wih je 90 odsto iz Isto~ne Evrope i ako iz tog izvu~ete zakqu~ak da su lakomislene Pari`anke i

strasne Rimqanke genetski moralnije od tamo nekih vragolastih Ruskiwa, Ukrajinki, ^ehiwa, Poqakiwa, Moldavki i Ma|arica, onda vam je rasu|ivawe na nivou ki{ne gliste. A da i ne govorim da je - zbog sli~nih teorija - u Nirnbergu onomad pove{ano pedesetak nema~kih generala.

Jer se one zapravo prostitui{u zato {to im je taj „najlep{i san ~ove~anstva“ upropastio `ivote. Prvo wihovim roditeqima, pa onda i wima.

Roditeqi nikad nisu ni `iveli, nego samo pre`ivqavali.

Zatvoreni, uska}eni, `eqni svega, pa ~ak i kile mesa za najve}i praznik, ale jedne alave!

Wih je u taj zanat odveo ne nacionalni, nego komunisti~ki karakter. A za{to je to u komunizmu bilo tako?

Prvo se moramo slo`iti o nejednakosti me|u qudima: ona je prirodna, a sve drugo su staklene ideologije za pqa~ku narodnog bogatstva i jedewe leba bez motike. Pa i sami ti usre}iteqi ~ove~anstva, naro~ito oni, nisu o sebi mislili da su jednaki sa drugim qudima. Jedan od najvi|enijih i najbogatijih Srba pretpro{log, 19. veka, g. Mita Raki}, otac na{eg velikog pesnika i ambasadora Milana Raki}a, ~ekao je dva dana na prijem kod druga Marksa u wegovom dvorcu u Triru, ~ekao u predsobqu kroz koje se na

prstima {uwalo desetak livrejisanih slu{kiwa i pa`eva.

Da, dragi moji, stari lezilebovi} i gotovan Karl Marks bio je ne samo intelektualno, nego i materijalno prili~no nejednak u tada{woj Nema~koj, kao i na kraju svog `ivota u Londonu, gde ga je jo{ bogatiji Engels ranio i pojio. A on dovr{avao planove o rekonstrukciji sveta, gde }e svako biti lekar, pekar ili apotekar i tako na smenu, dok se u svemu, kao ribqa mla|, ne izjedna~e.

Sve to je posle dalo `eqene rezultate, napravqeno je {est-sedam komunisti~kih dr`ava u kojima je ostao onaj deo naroda koji nije umeo da pobegne iz wih.

Qudi su gladovali, lagali se i obmawivali, presipali iz {upqeg u prazno (uvek me}em primer „bespovratnih kredita“) a na vlasti se smewivali lezilebovi}i ~ija je jedina kvalifikacija bila poslu{nost i odanost. Poslu{ni qudi su projektovali ku}e, odani ih zidali, verni su nas le~ili, pa i operisali, nepotkupqivi su nas u kombinatima hranili, berberi i abad`ije nam vodili ministarstva nauke, ekonomije, industrije... ambasadori su bili toliko odani idejama Lewina i Marksa da su i u London, Pariz i Va{ington odlazili sa polovi~nim znawem – ruskog jezika. Ba{ kao i

dnevnik

nedeqa11.novembar2012.

TrA@e Se!... A mo@dA i ne

sajtu Interpola

ProF. dr TiBor SABo ZA „dneVniK” o U^e[]U SrBiJe U iSTrA@iVA^Kim i rAZVoJnim ProJeKTimA eVroPSKe UniJe

„Ne odustajemo od FP 7, ve} neko ne radi svoj posao” kademsku javnost u Srbiji prili~no su uznemirili signali da bi na{a zemqa, navodno zbog besparice, mogla da odustane od u~e{}a u FP 7, Sedmom okvirnom programu za istra`ivawe i tehnolo{ki razvoj, najve}em istra`iva~kom i razvojnom programu Evropske unije i osnovnom izvoru finansirawa istra`ivawa u periodu 2007-2013. godine. Na pitawe da li je to istina, prof. dr Tibor Sabo, pomo}nik ministra prosvete, nauke i tehnolo{kog razvoja za osnovna istra`ivawa i razvoj nau~noistra`iva~kog kadra, izjavio je za „Dnevnik” da su u okviru Ministarstva prosvete, nauke i tehnolo{kog razvoja razli~iti pomo}nici ministra zadu`eni za odre|ene oblasti i poslove.

– Po mojoj proceni, mi smo ve} dve godine taoci problema koji se javqaju u tom sektoru. Naime, za FP 7 projekte postoji neki doprinos koji dr`ava godi{we pla}a. Srbija je bila du`na da ove godine u dve rate uplati 720 miliona dinara. Druga rata se pla}a u julu i tek kad uplatite drugu ratu dobijete nazad 500 miliona dinara, nekih 65 odsto. Iz meni nejasnih razloga u toku jula, avgusta, septembra i oktobra to nije ura|eno.

Ne mogu da ka`em da para nije bilo, odnosno Srbija je uplatila veoma brzo, ve} negde krajem jula, odnosno po~etkom avgusta, 80-90 odsto tog novca. I ne mogu da shvatim da nije bilo jo{ preostalih 50 miliona dinara, ako ste ve} uplatili daleko vi{e. Prosto je nemogu}e da ne uplatite 50 miliona da bi vam neko posle vratio 500 miliona! Ja ne ulazim u to ko je tu kriv. Neko jeste. Nije moje da sad prozivam ovog ili onog, ali tu ne{to nije u redu. Svako treba da odgovara za svoju delatnost, a, na`alost, Srbiji se to ba{ ne de{ava ~esto - ka`e nam dr Sabo i nagla{ava da bismo bili daleko uspe{nija nacija kada bi svako radio svoj posao kako treba. A ako ga ne radi, treba da bude smewen.

On obja{wava da zbog ovog malog duga za doprinos, sada nema para da se isplate razne monografije i druge obaveze, jer se ~eka da stigne pomenutih 500 miliona dinara, “a {to }e sti}i ko zna kada. Odnosno tek onda kad uplatimo tu ratu sasvim i kad podnesemo zahtev”.

– A tek ovih dana podnosimo zahtev! I tih 500 miliona dinara sti}i }e mo`da u decembru, januaru, februaru... Neshvatqiv propust!

A

Advokati Stanka Suboti}a odmah su podneli zahtev da se wegovo ime promptno skine sa sajta

dr Slobodanu Stojanovi}u, uz sve to, „mnogo zavisi od konkretnih slu~ajeva i konkretne dr`ave, kao i od nekog kredibilita same dr`ave“.

– Mislim da je kredibilitet na{e dr`ave u pogledu prava i pravnih odnosa jedan od najni`ih, i onda, verovatno, i to ima uticaja. Da je iza poternice stajala Francuska ili Nema~ka, mislim da bi se daleko te`e Interpol odlu~io za takav korak. Ne zato {to su Francuzi i Nem-

mira i marko Na Interpolovom sajtu, pod rubrikom „Tra`e se”, od poznatih lica prepoznajemo udovicu i sina nekada{weg predsednika dr`ave, sada pokojnog Slobodana Milo{evi}a – Mirjanu Markovi} i Marka Milo{evi}a, procesuiranim pod sumwom za ume{anost u {verc cigareta krajem devedesetih godina pro{log veka. Miri Markovi} se u odsustvu sudi i po optu`bi za zloupotrebu slu`benog polo`aja jer je uticala da dadiqi wenog unuka bude dodeqena garsowera. ci jaki, nego zato {to je ugled na{eg pravosu|a na zaista niskom nivou. Naprosto, izuzetno je va`no je da li je obezbe|eno pravi~no su|ewe, da li je optu`nica vaqano pravno sro~ena, da li iz we izbijaju samo argumenti ili i nasluti nekih politi~kih momenata... – navodi Stojanovi}.

Ina~e, osim imena Stanka Suboti}a, Ivane Kr~mari~i} i Nikole Milo{evi}a, prilikom pretrage Interpolove elektronske rubrike „tra`eni“ ne pojavquje se, ili je mo`da „nevidqivo“, jo{ nekoliko imena za kojima su srpski organi pre nekoliko godina raspisali crvene

da nas, 70 go di na ka sni je. I to je ono {to se mo ra pla ti ti zbog jed na ko sti i „urav ni lov ke“ (fi lo zo fi je jed na kih sto ma ka). Ugra di se, na ~e lo is te to vi ra mi sao: ra dio ne ra dio, svi ra ti ra dio – i dr `a va sta ne, sve se za u sta vi i po la ko pro pa da. A oni {to su 70 go di na ve `ba li jed na kost (sa svo jim li~ nim iz u ze }em) ne ma ju re {e we. Pa i ot kud im – kad su po lu pi sme ni. Ali da su se {ko lo va li, ka ko bi on da bi li jed na ki sa na ro dom? On da bi se od tog ne sre} nog i be slo ve snog pu ka otu |i li, kao ka kvi tru li ka pi ta li sti.

Ta ne sre} no in sta li ra na jed na kost (a ne jed na ko prav nost) nas je pr vo vra ti la u pr vo bit nu za jed ni cu, a na kra ju nam do zvo li la da sva ko zna sve da ra di, a po go to vo da vla da, sa mo da je ve ran, odan. Pa i ove no ve vla sti oslo ni le su se na na {u odav no na ta lo `e nu ma glu u gla vi, ko joj ja ko po go du ju ove pre ja ke re ~i naj ve }ih srp skih de ma go ga. Sad ko mot no mo `e mo da pri hva ti mo ~ak i Da ~i }ev po kli~ da ne ma po vrat ka u de ve de se te – u ko ji ma (nam), ka ko nam po sle ka `e, iona ko ni {ta ni je fa li lo, ali on ipak obe }a va da ne }e bi ti po vrat ka na to!? Pa po sle pro gu ta mo i kad pot pred sed nik Vla de ka `e da je za pre pa {}en iz ja va ma

poternice. U krugovima odbrane biznismena Bogoquba Kari}a i Sretena Kari}a optu`enih u aferi „Mobtel“, ~ija se imena, tako|e, ne mogu na}i na sajtu Interpola, nisu `eleli da naga|aju {ta bi to moglo da zna~i.

Podsetimo, protiv bra}e Bogoquba i Sretena Kari}a, Vi{i sud u Beogradu je izdao 2006. godine naredbu za raspisivawe poternice i odre|ivawe pritvora, u procesu povodom optu`bi za zloupotrebu slu`benog polo`aja u kompaniji Mobtel, te da su je o{tetili za vi{e miliona evra. Optu`nica Vi{eg tu`ila{tva podignuta je u septembru 2010. godine, a zasad nije stupila na pravnu snagu jer je u toku razmatrawe prigovora odbrane.

U izjavama za javnost Bogoqub Kari} je tvrdio da nije kriv i da su optu`be neistinite.

– Svoju nevinost sam dokazao pred najvi{im institucijama Ruske Federacije i EU. Dokaza}u je i u Srbiji kad mi vlast to bude omogu}ila –izjavio je Kari} pre nekoliko meseci.

Pretragom Interpolove elektronske stranice ne pokazuju se ni poternice za Slobodanom Radulovi}em, nekada{wim direktorom Ce marketa, kao ni za Miqkom @ivojinovi}em, sinom poznatog glumca Velimira Bate @ivojinovi}a, biv{im ste~ajnim upravnikom GP Rad. U procesu pokrenutom 2006. za tzv. ste~ajnu aferu Radulovi}a sumwi~e da je kao direktor „Ce marketa“ zloupotrebom slu`benog polo`aja pri~inio {tetu tom trgovinskom lancu, a Miqka @ivojinovi}a da je kao ste~ajni upravnik o{tetio GP „Rad“. Nakon {to je Tu`ila{tvo podiglo nove optu`nice i sud je pro{irio poternice. U me|uvremenu su se obojica okrivqenih nekoliko puta pismima obra}ali sudu i javnosti tvrde}i da „nisu krivi“ i da su „`rtve centara mo}i“, te da su iz Srbije oti{li „jer im je `ivot bio u opasnosti”. n E. N. L.

ne kih ~la no va te iste Vla de, za ko ju je jo{ ju ~e re kao da su svi za pa we ni {ta je sve Vla da sti gla da ura di za 100 da na.

A tu tek na ro ~i to iz ga ra ju no ve lo kal ne sa mo u pra ve, ko je se i kra jem no vem bra jo{ pre kom po nu ju i for mi ra ju, a iz bo ri bi li – u me se cu ma ju, kad li pe cve ta ju. Sad se me wa vlast u [ap cu, a on da }e i u Be o- gra du, ta ko da }e do kra ja is pa sti da su dru ga ri/bu ra ze ri ce lu go di nu po tro {i li ras po re |u ju }i se po fo te qa ma, a gra |a ni nek sa mo spre me nov ce da im pla }a ju ra ~u ne, ne ko }e im ve} bi ti di rek tor grad skog sa o bra }a ja, to pla ne, vo do vo da, grad skog ze le ni la ili par king ser vi sa, ni je va `no ko }e gde, oni se iona ko raz u me ju u mno ge stva ri i ni u {ta dru go, tu je je di no va `no da bu du ver ni, oda ni.

Vlast se za sad od li~ no po de li la i u na {em ma lom gra du – ne na za ko no dav nu, iz vr {nu i sud sku, ne go su onim „kur sa d`i ja ma“ (po ~e li su od nig de kao dve ra {i, a sad su odan de iz ba ~e ni, pa vi {e ni su ~ak ni to) pri pa li kul tu ra i obra zo va we u Srp skoj Ati ni, a mo glo je i zdrav stvo, re ci mo hi rur gi ja ili kar di o lo gi ja. [to bi

za i sta bi lo opa sno. Kul tu ru i ako upro pa ste, to je ni {ta u od no su na ono {ta bi sve mo gli pri am pu ta ci ja ma vi tal nih or ga na u ope ra ci o nim sa la ma. Ta ko da ovo i ova kvo pre kom po no va we je ste tra gi~ no i uvre dqi vo za sve gra |a ne glav nog gra da Voj vo di ne, ali naj ma we {ko di.

Ka `u da kul tu ri ne mo `e{ na {ko di ti ~ak i da ho }e{ – jer ne ma ta ko lo {e kwi ge i ta ko po gre {no ~i ta ne ko li ku i ka kvu ko rist do no si ~i ta we uop {te, ako ne ra ~u na mo da lo {e kwi ge mo gu da nam uzmu naj bo qe go di ne. Pa ~ak ni to ni je ne ka ve li ka opa snost jer je umet nost ve~ na, a `i vot kra taj (ars longa, vita brevis), pa ako je kwi ga za i sta pra va – sa ~e ka }e nas, po tra `i ti i na }i. n \or|e randeq

7

gradskog univerziteta na [angajsku listu, na{ ciq je da se na toj ranglisti za ~etiri godine na|e i Univerzitet u Novom Sadu”. A prof. dr Tibor Sabo je pravi sagovornik i savetodavac za ovu temu, jer ima ogromno iskustvo u ovoj oblasti po{to je s timom svojih saradnika vrlo strpqivo, mudro i znala~ki pomagao da bi se {to boqe i preciznije uradile pripreme, prikupili i obradili svi potrebni podaci da se BU prijavi za [angajsku listu.

U razgovoru za “Dnevnik”, profesor Sabo prise}a se kako je “javnost pomalo bila ‘nepravedna’ prema univerzitima” jer je, ka`e, stalno potencirano kada }emo u}i na [angajsku listu i za{to ve} nismo?

– Moram da ka`em, za one koji to ne znaju, da je pre samo dve godine svega 41 dr`ava imala nekog svog predstavnika na toj listi. Da li smo mi u ne~emu 41. u svetu? – prime}uje dr Sabo, i dodaje da se on zbog toga nije mnogo uzbu|ivao jer je raspolagao ohrabruju}im podacima. – Kada sam 2008. po~eo da radim u Ministarstvu nauke i tehnolo{kog razvoja kao pomo}nik ministra,

na SCI listi, te broj tih radova kada se podeli s brojem nastavnika koji rade na Univerzitetu.

Beograd, na primer, nije vukao nikakve poene po osnovu tri prva parametra, ima objavqenih radova u „Na tu re-u„ i „Sci en ce-u„, ali ne i fantasti~ne domete, a najve}i uspeh je zapravo postigao po osnovu broja radova na SCI listi.

– Postoji nekoliko miliona nau~nih ~asopisa i od tolikog broja svega 10.000 je tzv. prva svetska liga i samo se oni priznaju – obja{wava profesor Sabo. – To je ba{ kao {to ni nekakva seoska liga nije Bundes liga ili Liga Evrope; zna se ta~no {ta je {ta i koliko je kvalitetno.

Jo{ 2003. na sajt Ministarstva za nauku stavqeno je da }e se upravo to ceniti i tada su nau~nici, istra`iva~i po~eli da prijavquju svoje radove.

– Beograd, na`alost, nije u{ao na [angajsku listu jo{ pre tri godine jer je postojao neverovatan efekat tzv. afilijacije. Naime, kada smo “provalili” na koji se na~in boduju univerziteti, 15 dana nismo shvatili kako je mogu}e da BU nije tu kada

Prof. dr Tibor Sabo

analizirao sam situaciju u Srbiji i shvatio da je napredovala izuzetno mnogo, verovatno zahvaquju}i merama iz 2003-2005, preduzetim u vreme kad su ministri nauke bili prof. dr Dragan Domazet, pa prof. dr Aleksandar Popovi}.

U okviru sektora kojim je rukovodio spoznao je da je na{a zemqa napravila veliki pomak, {to se dve godine kasnije, 2010, i pokazalo jer je „Sci en ce Watch” objavio da je Srbija u nauci postala „zvezda u usponu”.

– To se mo`e tuma~iti na vi{e na~ina, ali ne sme da se naglasi da

smo znali da smo boqi od bar dva univerziteta na listi!? Onda je moja saradnica Jasmina Grubin otkrila da se za BU ne vezuje ~ak tre}ina radova, a to je veliki propust, pre svega Rektorata, jer postoje prorektori za nastavu i za nauku koji su morali da vode ra~una o tome da li je pored imena autora rada naveden i naziv Univerziteta u Beogradu. S tim fenomenom BU se borio tri godine i sad je situacija daleko boqa, ali ~ujem da je to problem i na Univerzitetu u Novom Sadu.

Na{ sagovornik ka`e da je s rektorom Veskovi}em jo{ proletos razgovarao o nameri UNS-a da kreZna~aj ulaska u elitno dru{tvo ne ’put [angaja’. Tada se jo{ nije ni znalo da }e BU u}i me|u 500 “naj”. U Me|u prvih 20 na [angajskoj listi ~ak je 17 ameri~kih univerziteta, zame|uvremenu, na{ najstariji unitim dva iz Velike Britanije, dok je na 20. mestu Tokijski. Ali da ve} samo verzitet se na{ao u tom elitnom prisustvo u ovom elitnom dru{tvu izuzetno mnogo zna~i za ugled, pozicidru{tvu, i plasirao se izme|u 401. i ju, vidqivost i prepoznatqivost univerziteta i wegovih diploma u svetu, 500. mesta. Naime, treba znati se na Univerzitetu u Beogradu ve}, ka`u, ose}aju, jer ih sve vi{e kontaktiuniverziteti u tom delu liste ni`u raju stranci koji bi ovde `eleli da studiraju na svim nivoima studija. A prema prvom slovu svog imena po ento, pored akademske, otvara i veoma zna~ajnu ekonomsku dimenziju. gleskoj abecedi.

– U svetu ima 20.000 univerziteta smo postali neka svetska velesila u i u}i me|u 500, zna~i me|u prvih Dakle, mi ne odustajemo od FP 7, nauci, jer to, jednostavno, nije mogutri odsto, zaista je sjajan uspeh. ali imamo problem {to neko nije }e s obzirom da imamo 7,5 miliona Prema mojim procenama, a izra~uodradio svoj deo posla – istinski stanovnika i da ula`emo za nauku nao sam to na osnovu mnogih drugih razo~arano ka`e Tibor Sabo. mo`da i sto puta mawe po glavi stalista koje rangiraju univerzitete, Ina~e, sa profesorom smo razgonovnika nego drugi. Opet, kada poUNS je trenutno negde na 700. mestu varali tokom wegove „radne posete” gledamo {ta smo uradili minulih na svetu, plus-minus 100 mesta. DaSenatu Univerziteta u Novom Sadu, godina i da je Univerzitet u Beokle, relativno blizu [angajskoj liuprili~ene povodom projekta “Put gradu u{ao na [angajsku listu, issti, ali i relativno daleko. ka [angajskoj listi”, koji sublimipada da to jeste pravi podvig. ra ambicije jedinog dr`avnog uniU naredne dve godine plasmani za Obja{wavaju}i koliko je trajalo listu bi}e na osnovu vrednosti iz verziteta u Vojvodini. Podsetimo, “pute{estvije” BU do [angajske li- 2011. i 2012, a taj period je ve} proubrzo po ulasku Univerziteta u Beste, dr Sabo ujedno ukazuje na {ta {ao. Zna~i da UNS ne mo`e tamo suogradu na presti`nu [angajsku lisve mora ra~unati i UNS, kako, tra u}i, ali mo`e, napomiwe dr Sastu 500 najboqih svetskih univerzieventualno, ne bi ponavqao gre{ke bo, u neko razumno vreme. teta u 2012, rektor Univerziteta u prethodnika, te na {ta posebno treNovom Sadu prof. dr Miroslav Ve– Da li je to kroz tri, ~etiri ili skovi} rekao je da se mo`e o~ekivaba da obrati pa`wu kada krene da se pet godina, ja to ne mogu da ka`em. ti da }e sad pa`wa javnosti (u smipriprema za taj put. Po wegovim re- Ali ve} sada }e se preduzeti koraci slu “{angajskih ambicija”) bipotrebni da bi se i{lo tim ti usmerena prema UNS-u. To i putem. Imamo sjajan pogled u „Pre ma mo jim pro ce na ma, jeste logi~no, jer je UNS drugi budu}nost: dogovorili smo se a iz ra ~u nao sam to na osno vu univerzitet u Srbiji po “sta{ta }e ko da radi, rektor Vemno gih dru gih li sta ko je ran gi ra ju skovi} i ja }emo imati i po`u”, veli~ini, broju nastavnika istra`iva~a i studenata, uni ver zi te te, UNS je tre nut no ne gde sebne sastanke, prorektori za na 700. me stu na sve tu” ali i po sve ve}em broju me|unastavu i za nauku }e uraditi narodnih projekata i inovacitako|e neophodan deo posla, ja, te ~iwenici da se vrlo visoko ~ima, univerziteti koji se prijave mo`da i neki instituti mogu biti kotira u regionu, ima zdrave ambiza plasman na [angajskoj listi bo- deo UNS-a, onako kako je to i u Beocije i rezultate stalnog razvoja i duju se po vi{e kriterijuma, ali je gradu ura|eno... Na sre}u se ne mopoboq{avawa kvaliteta. {est kqu~nih parametara: broj do- `emo osloniti, ve} moramo boqe da Uostalom, da nije neosnovano bitnika Nobelove nagrade me|u radimo sve {to je mogu}e. [teta je {to UNS `eli da pripremi stratebiv{im studentima kao i nastavni- da ako ste 700, ne budete 500. na svegiju za konkurisawe za presti`nu cima, broj najcitiranijih nau~nika tu. Ipak, mora se znati i to da samo [angajsku listu potvr|uje i izjava na svetu, radovi objavqeni u dva naj- 38 dr`ava sveta ima vi{e od jednog resornog ministra prof. dr @arka boqa svetska nau~na ~asopisa „Na tu - univerziteta na [angajskoj listi.

Obradovi}a: “Posle ulaska Beore” i „Sci en ce”, broj nau~nih radova n Vesna ^eki}

8

dnevnik

nedeqa11.novembar2012.

a{to svim narodima na Balkanu, a napose Slovenima pa i Srbima, ide tako kako ide, postoji niz razloga, od kojih svaki ima i pobornike i protivnike, ali obrni-okreni, sve se svede na zaslugu ili krivicu elita svakog od ovih naroda. Po jednoj od takvih „{kola mnenija“, nacioni su po prirodi inertni i tradicionalisti~ki zaostali, pa im elita muku mu~i ne bi li ih pokrenula putem progresa i svetle budu}nosti, dok na suprotnom polu stoji tvrdwa da je eliti gotovo svakog naroda najpre~a briga vazda bila iskqu~i vo su je ta i li~ na ko rist, zbog ~ega se nemali broj puta nisu libili potpunog konver-

Z

VERSKO I NACIONALNO KONVERTITSTVO KAO BALKANSKA „NASU[NA POTREBA“

Si ro ti wa va zda bi la ~e sti ti ja od eli ta titstva, odri~u}i se pri tome nacionalne, verske i svake druge pripadnosti narodu ~ija su navodna elita. Mada bi, po definiciji, elite trebalo da odlikuje neko „vi{we“ po{tewe, samopo`rtvovanost, dostojan-

Santova~ki pravoslavni hram koji su podigli [okci-pravoslavci

stvenost i karakter, bezbroj je primera kada prost puk spontano pokazuje daleko vi{e takvih karakteristika od svojih „vo`dova“, daju}i obilne argumente za tvrdwu da se u slu~aju balkanskih elita zapravo radi o sloju zbog koga i nastaju filmske replike tipa „neki }ete da poginete, a neki }emo da se vratimo“ Elem, slu~aj {oka~kog stanovni{tva malenog sela Santovo (danas Hercegsanto u Ma|arskoj) jedan je od najeklatant ni jih ova kvih pri me ra.

Konstantno suo~eni sa poku{ajima ma|arizacije, {to je bila i zvani~na dr`avna politika KaundKa monarhije, naro~ito od Nagodbe, [okcima u ovom selu je kona~no „prekipelo“ na prelasku iz 19. u 20. vek, kada im je umesto do tada uobi~ajenog „ilirskog“ jezika u bogoslu`ewe u seoskoj crkvi uveden – ma|arski. Santova~ka paorija se pobunila zbog toga i potra`ila pomo} kod nadle`ne nadbiskupije u Kalo~i, koja je ostala gluva na wihove zahteve za povratkom narodnog jezika u bogoslu`ewe, ba{ kao {to su neumoqivi bili i kardinali i }esarske vlasti u Be~u u koji su Santov~ani slali, tako|e, deputaciju.

Kada su shvatili da im niotkuda ne}e prite}i pomo} u o~uvawu jezika u „ro|enoj“, Rimokatoli~koj crkvi, Santov~ani su se odlu~ili na potez bez presedana u tada{woj Austrougarskoj. Naime, preko somborskog pravoslavnog prote Qubomi ra Ku pu sa re vi }a, sa 1.200

Krila tri armije ko je Dimitrije Stojakovi}, sli~no kao austrougarski feldmar{al Svetozar Borojevi}, plemeniti od Bojne, primer zagri`enog konvertita, {ta tek re}i za Milana-Emila Uzelca, Srbina rodom iz Vrhovina u Lici, ro|enog 1876. u ma|arskom gradu Komaromu, gde mu je otac slu`bovao kao austrougraski oficir. Uzelac se tako|e {kolovao na presti`nim KaundKa vojnim akademijama, da bi kraj Prvog Svetskog rata do~ekao kao komandant Austrougarskog carskog i kraqevskog ratnog vazduhoplovstva u ~inu general-majora. Penzionisan, „mirovao“ je do 1920, kada je u avgustu mesecu reaktiviran u generalski ~in i postavqen na mesto komandanta vojne avijacije Kraqevine SHS, polo`aj na kome je ostao sve do aprilskog sloma 1941. godine. Odlazi u Zagreb, da bi svega nekoliko dana kasnije, u ~inu po~asnog generala, prihvatio poziv poglavnika novouspostavqene NDH Ante Paveli}a i „bacio se“ na formirawe „ratnog zrakoplovstva Hrvatskog domobranstva“, kojem je zvani~ni komandant bio sve vreme postojawa ove nakazne dr`ave pukovnik Vlado Kren. Penzionisan u novembru 1941. godine, pristao je da kao Srbin bude „ikebana“ usta{kom re`imu, pa je tako u avgustu slede}e godine, dok je usta{ki re`im gazio kroz reke krvi srpske neja~i, u sred Zagreba u prisustvu specijalnog izaslanika Hermana Geringa, vazduhoplovnog asa iz Prvog svetskog rata i tada{weg mar{ala Luftvafe, pompezno obele`ena „75 obqetnica `ivota i 30. obqetnica pilotskog zvawa za~asnog generala NDH

A

vlastoru~nih potpisa, [okci – gotovo svi `iteqi Santova, podneli su zahtev vladiki ba~kom Germanu Opa~i}u i patrijarhu srpskom Georgiju Brankovi}u da „prevere“ odnosno budu primqeni pod okriqe Srpske

HUMORESKA ILI POGLED U OGLEDALO

pravoslavne crkve. Do toga je, i pored burne reakcije i protivqewa rimokatoli~kog klera, ma|arskih prvaka i „skandalizovanih“ pe{tanskih novina, do{lo sve~anim ~inom 12. marta 1899, o ~emu svedo~e

brojni dokumenti, ali i zanimqiv roman „Raskr{}a“ Dragomi ra Duj mo va, bu dim pe {tan skog kwi`evnika srpskih korena i dela.

Godine koje su usledile, razno-razni pritisci, pa na kraju

Ro va{

O~i na le|ima

E

moj gari{a, da sam znao Po~elo to polako da ste`e {ta me ~eka, dva puta obru~ oko mene, slu`e se svim bih razmislio o mom dai sva~im. Pre neki dan vidim qem politi~kom anga`manu. desnokrilni kom{ija uzeo [ta bi mi falilo da se, kao {tap u ruke, kao ne ~uje dobro sav ostali po{ten svet, po~pa nosi i slu{ni aparat. Sve ma olak{avao pos’o, za svaki nem baviti bizmisom i batado ju~e mu sa osamdespet ni anslu~aj izvadim i bateriju iz lim ovu moju strast za vaskodrak nije smetao, a ba{ sad, telefona, vidim da tako saveliki narodni boqitak, i da rekad je ‘vaka sitvacija u dr`atuju bezbedonosni stru~waci ~em, op{ti benefit. Ovako vi, mora da nosi slu{ni apakad ima{ suspektnu sumwu na sam se kao stari borac za derat i da se na {tap oslawa!? prislu{kivawe. Zna~i, prate mokratiju na{ao na udaru neKobajagi ga {logiralo, a ovamo me! Neka, nemam ja {ta da krikih centara mo}i, koji `ele da na papcima i ~varcima ceo mejem. Po{ten sam k’o i svako slome ki~mu nama koji smo se sec pregura. Kad god pro|em moj. Mi Adetovi}i smo, od kad godinama borili protiv bivkroz parki}, eno ga sedi, igra je sveta i veka, u zatvor i{li {eg re`ima. Posebno su na zub {ah sa svojim penzionerima, a samo zbog politi~kih okolnouzeli nas koji smo se sve ovo ovamo me ispod oko gleda i sasti u kojima i tu|a koko{ka u vreme protiv wih borili u samo prati kud se kre}em. Ona tvom loncu mo`e da predstamom srcu re`ima. Da re~em, moja naivna Danica skoro svavqa izgovor za obra~un spro}u iznutra. ki drugi dan mu pozajmquje soneistomi{qenika.

O tome da smetam tim nekim li i {e}era, navodno mu mala Al’ opet nije mi bilo svejedcentrima mo}i, o kojima }u vipemzija, pa sam morao da joj zano kad nas je u povratku ku}i je{e u danima koji su pred nama, branim da ga uvodi u ku}u na dan taksista „isek’o“ u koloni a definitivno do jedne od slekafu i slatko. Jer, dok se ona pred Gazelom, {to mi se do sade}ih Novih godina, da nije de{avalo. nema nikakve sumqe.

Zna{ koliko su ovi Mi Adetovi}i smo, od kad je sveta Poku{aj kontrole je prestoni~ki taksisti i ve ka, u za tvor i{li sa mo zbog dostigao stra{ne pristojan svet, pa ti politi~kih okolnosti u kojima i tu|a razmere, jer kako meni objasni za{to je druga~ije protuma~iba{ tog dana jedan od koko{ka u tvom loncu mo`e da ti ~iwenicu da ne wih odlu~io da kr{i predstavqa izgovor za obra~un mogu da iznesem kansaobra}ajna pravila spro }u ne is to mi {qe ni ka tu za sme}e, a da se i tako ugrozi ni~iju neka tobo`wa sirodrugu nego ba{ moju tiwa ne okupi oko we i po~ne da okrene da pristavi yezvu, mabezbednost? Nismo pre{li mi pretura po ostacima tog, da tristo metara, kad eto ti kola tori hoh{tapler mo`e celu kure~em, organskog |ubreta. Mihitne pomo}i pod rotacijom, }u da mi ozvu~i. Pa taj bi mi sle da ja nisam ~it’o Lekarea pa se i oni „ubacuju“ u kolonu. bre mikrofon u bazen montini gled’o one silne {pijunske Koliko je to dobro organizovarao, ben~pres klupu ozvu~io, filmove, pa poku{avaju da me dok ova moja }urka kiflice iz no shvatio sam tek kod „Zmaja“, zavaraju svojim, za tu priliku, rerne izvadi! gde su inscenirali kao neku saupodobqenim izgledom. Nagrnu ^ime se sve ti centri mo}i obra}ajku, pa kobajagi pru`aju na kantu ispijenih lica, neone}e poslu`iti, prosto da ne pomo}, nema sumwe nekom od brijani, u rite obu~eni, nemaju poveruje{. Evo, pre neki dan starijih operativaca (mo`‘ stida ve} i neku sitnu decu sa sam morao do na{eg ministra, biti da je i u penziji pa ga disobom vuku ne bil’ se boqe mai u sred-sredce Beograda, taglo samo zbog mene) koji se izskirali, kobajagi se odu{evqamo kod Terazija, ni~im izale`ava nasred autoputa. Kao, vaju „stroganofom“ od prekju~e zvan, mobilni mi otkaza poslukrenuo ~i~a da pretr~ava yadu, i dopola popijenim „moetom“... {nost. Prvo po~eo ~udno da krpa ga udario {leper. Ma nemoj Kao da ja ne znam ko je wih po~i, pa mu onda skroz nestao !? Pa nisam ja od ju~e. Mene, slao da prikupqaju obave{tajsignal. Kratko je to trajalo, bre, dok je Udba pratila, vi ne podatke o mojoj personi. Pa dok nismo iza{li iz tunela, ste pi{ali u ga}e i jeli pa~ija kome treba polovna „diorova“ ali nisam ja od ju~e, znam da su govna, pa ste sad na{li da me ko`na jakna kad se zna da }e mi se ubacili u komunikacije. levatite!? ova zima biti blaga!?

Sad... da ipak ne bih du{manin Alek sa pl Ade to vi}

Milan-Emil Uzelac

Emila Uzelca“. Prvi avijati~ar tri propale dr`ave, prezren od svih, umro je, ipak, mirno u snu, paradoksalno na pravoslavni Bo`i} 1954. u Zagrebu, i to kao slobodan ~ovek.

To {to se na slikama ne vidi znamo samo mi, svoji smo.

Taj rova{ na dostojanstvu te{ko zaraste ova{ mo` biti nameran a mo` da bude i slu~ajno.

Rova{ilo se kadgod ode kod nas mlogo vi{e neg {to toga danas ima, al je bilo mawe rova{eni’ qudi a vi{e rova{a je bilo med `ivinom il med onim s ~etir noge.

Rova{ je kadgod bio mlogo va`an i za onog ko rova{i i za te {to su bili rova{eni. Rova{ili su qudi ono {to je wino, da se zna ~ije je {ta. Rova{ je trajo najdu`e a belega najkra}e. Bele`ilo se samo kad je trebalo da traje par dana il par sati a rova{ilo se da traje. I rova{ i belega su imali mlogo zna~ewa, makar {to su na oko bili ne~itki za one {to s grada do|edu na ferije me|u rova{ene i pobele`ene.

Za belegu nikad nije bilo kasno, belega se udarala i kad je svin~e il marvin~e ve} veliko, debelo i kad mo`e il u salamuru il na va{ar. Nije kadgod bilo ko {to sad ima ti kreda, farbi i koje{ta pa mo{ udariti beleg ~askom. Kadgod je bilo druk~ije i toplije. Lo`ilo se i u pe} i u {poret, lako je ondak bilo da se uzme gara i da se nagaravi kakva belega.

Me}ali su belegu tamo di se

R

lako vidi. Nije to bilo sitno pismo u kojem sve pi{e, jok. Ne bi ni mogli tako po wima da pi{u, ti {to su za bele`ewe retko da su mirno stojali u mestu. Trebalo je tu i ve{tine i brzine i patenata kako lako i jednako da se udari belega.

Neko je samo garavio a neki su ~uvali i malko farbe, {to ostane od kre~ewa. Zabele`ene guske sve imadu ofarbane glave, ko da su i{le digod na ondulaciju a sviwi budi potkre~eni ko i cigqe u konku.

Take je bilo najlak{e poznati ako se digod pome{aju. One s garavom belegom je ve} trebalo {acovati di i kako im belega stoji. Svaka je bila ko potpis i pe~at zajedno, da se garantuje vlasni{tvo. Tako se i po{tovalo, sem kad nije. Bilo je i ondak lopovluka al je bilo i robije, pa ko je teo da proba mogo je i jedno i drugo. Retko je bilo da ta dva nisu i{la zajedno i da lopovi nisu posle bili u prdekani.

Rova{ je moro da se mete ranije. S wim se i raslo i `ivilo. Bilo je svakojaki rova{a, dok je po avliji, po jendecima il digod po barama na kraj sela bilo sve belo i pirgavo od perja i pro{arano od papaka il kopita. Kadgod je i oko nas bilo bogatije neg {to je sad bogato nuz nas same. @ivinu su uglavnom rova{ili po nogama. Povata redu{a pili}e pa im otfikari po jedan nokat, da se zna za koga rastu i ~iju su. @ivina posle naraste i rakoqi se po avliji, al nokat ne raste i rova{ ostane za navek. Svaka ku}a je imala svoj rova{ i taj se kom{ijski sporazum po{tovo. Patke i guske su rova{ili izme|u prstiju, malko im recnu ta wina vesla i ondak plovna ko`ica bude ron|ava. I tu je bilo sporazuma kakvu koja ku}a ima kombinaciju.

To kako se rova{i prenosilo se s kolena na koleno, bila je to ko neka za{tina marka za sva~iju ku}u. Uku}ani su znali jo{ od pre a kad dovedu snajku, oma je brzo nau~e i kakav je win rova{, da se ne zabuni il da je kogod iz kom{iluka ne zafrkne.

Rova{ se kod nas i u supi vidio. Ne kuvamo mi supu s noktima, redu{e poseku nokte s `ivinskih nogu pa se taj rova{ ni ne vidi. Vidi se onaj kad do|e red na petla. Velike petlove su kadgod rova{ili po kresti il min|u{ama. Ize{ supu od petla ako kreste nema, tu oma nisu ~ista posla, oma ko da neko krije rova{.

Umela je `ivina da prileti preko kod kom{ije, ondak il kom{inica il pulin oma osete i vide da to nije wina i jave okolo da ima jedna koko{ka koja nema win rova{. Javqalo se il li~no, il se poru~ivalo po onoj kom{inci s kojom su divanili da javi onoj s kojom se ne divane da je kanda wina koko{ka priletila preko. Ako opet po toj s kojom obadve divane stigne potvrda da jeste, da je to rova{ od ovih, ondak ona {to s ovom ne divani, samo uvati koko{ku i zavitla je preko.

Koko{ka ko koko{ka, nadigne dreku i galamu kad po~ne ve} tako matora da u~i da leti visoko i kad se dvared zabatrga u svojoj avliji, svi znadu da se vratila ku}i i da je sve na svom mestu. ]utawe se nastavqa, lova{ traje al se i u ti{ini zna ~ije je {ta.

Sviwi su se kod nas uglavnom sami rova{ili. Umeli su da nekom prasetu odgrizu par~e repa il da se rova{e nazimice po uvetu, kad se potuku. Ondak vi{e nema brige i ne treba ni farbe ni belege, to se i s tavana vidi ~ije je.

Bilo je i rova{enih qudi.

Qudski rova{ je malko druk-

dnevnik

nedeqa11.novembar2012.

9

UPOTREBA @IVOTA

Ma ri ja Bi ja der i wen su prug Vla di ka

l Ni ko ne zna {ta je mi ni star hteo da ka `e.

Is tra ga je u to ku. l Ra do vi na pu tu de mo kra ti za ci je!

Pre |i te na dru gu stra nu!

l Pre upo tre be pro mu} ka ti ili pre mu} ka upo tre bi ti?

NAOPA^KE

Sna{li se na{i i tamo, nije da nisu. Oma ih do~ekali, dali im poso, debelu platu, vole ih {to su vredni, pametni, ~uvarni i po{teni i {to imaju voqu za sve. Imaju sad i svoje ku}e, limuzine, imaju mir, ne znaju tamo ni ko je ~iji ni ko je iz koje partije. Kad nam po{qu slike, da vidimo kako im je tamo lepo, bude tu svakojaki.

Bude i u ku}i, bude pored bazena, bude onih s mora. E te su nam najva`nije. Lepo se vidi da nisu rova{eni, da se ne vidi vi{e ~iji su i da kanda na{i vi{e nisu. Mo`da }e nam do}i dogodine, ako uspu da na|u malko vremena od silnih putovawa i letovawa. Kanda da ba{ i nisu radi da nam se brzo vrate, makar i samo u goste. To {to se na slikama ne vidi znamo samo mi, svoji smo.

Taj rova{ na dostojanstvu te{ko zaraste. Nevoqa je {to }e im oni tamo i to izgladiti, pa ih vi{e ni po tom rova{u ne}emo poznati da su kadgod bili na{i i ko mi. n Bo ra Oti}

l Kad do bi je te {to ste za slu `i li, do bi }e te i na log.

Ize{ supu od petla ako kreste nema

~iji od ovi doma}inski rova{a. Rova{enog ~oveka ne mo{ oma poznati ~iji je, al mo{ po rova{u znati kakav je. Ako ima puno rova{a i ako te gleda smrknuto, begaj od tog, kod taki se brica sama otvara u xepu.

Ima qudi koji od ro|ewa imadu belegu, obele`ila i’ neka bo`ija ruka il ve} neko od wegovi’ {to te belege me}e na qude. Nekima se vide, nekima ne. Neke belege pokrije kosa a neke su pod ko{uqom il digod u ~ak{irama. Bude da belega nikad ni{ta ni ne zna~i, il taj {to je ima ne traje tolko da se zna kakva je to belega i {to je nosio. Da je osto jo{ malko, mo`da bi se i znalo, ovako, belegu vi{e niko ni ne spomiwe, sem kad kogod posle, kad skinu crninu, sawa tog {to je o~o pa sete i belege.

Po~eli smo da se razilazimo kojekuda i da nam je svugdi boqe neg ode kod nas. Popu{tali smo silan na{ svet da ode preko, da mu po kom{iluku bude boqe neg u na{oj avliji.

P

Ilija Markovi}

Dve godine po postavqewu na ovo mesto, 1927, Dimitrije Stojakovi} mewa ime u Dime Stojai, a dolaskom Hitlera na vlast „avanzuje“ na mesto ambasadora Ma|arske u „ve~itom Nema~kom Rajhu“. Kao „provereni Firerov prijateq“ i germanofil, na ovoj poziciji ostaje sve do 24. marta 1944, kada ga Horti na zahtev Nemaca, svega pet dana nakon nacisti~ke okupacije Ma|arske postavqa za premijera i ministra inostranih poslova. Na ovom polo`aju Dime Stoaji se „proslavio“ uvo|ewem u premijerski kabinet velikog broja ministara iz redova Sala{ijevih „strelastih krstova“, ali i priqe`nim radom na „kona~nom re{ewu jevrejskog pitawa“ u zemqi u kojoj je, dodu{e, i do tada antisemitizam bio slu`bena politika, ali i zemqi koja je sve do dolaska Stojaija na vlast odbijala da svoje Jevreje hvata i upu}uje u nacisti~ke logore smrti.

Ovaj „vrhunac karijere“ Dime Stojaija, Srbina iz Vr{ca ro|enog kao Dimitrije Stojakovi}, potrajao je sve do avgusta 1944. godine, da bi nakon {to ga je pobedni~ka vojska SAD 1945. uhvatila i isporu~ila Ma|arskoj – sasvim pravedno bio i odmeren i presu|en. U zoru 22. avgusta 1946. godine, zbog masovnih ratnih zlo~ina i u~e{}a u genocidu, Dimitrije Stojakovi} je, nakon prijema posledweg sakramenta od rimokatoli~kog sve{tenika, izveden pred streqa~ki stroj. n Mi li} Mi qe no vi}

l Ivi ca zna u ko me je vic.

U To me je {tos.

Zlo pod suncem: Dimitrije Stojakovi}

i ishod Prvog svetskog rata, kada je Santovo postalo selo na samoj granici Ma|arske sa Kraqevstvom SHS (sada Srbijom), uslovili su povratak pojedinih {oka~kih porodica u rimokatoli~ku veru ili preseqewe u novonastalu dr`avnu tvorevinu Ju`nih Slovena, ali tada vrlo riskantan i jedinstven potez gotovo celokupnog stanovni{tva Santova u poku{aju o~uvawa vlastitog jezika, stoji u velikoj opreci s pona{awem dobrog dela elita.

Primera za to je tu{ta i tma, ali kao jedan od najeklatantnijih se mo`e navesti i onaj Dimitrija Stojakovi}a, Srbina iz Vr{ca, koji je „dobacio“ 1944. godine do mesta premijera i ministra spoqnih poslova Hortijeve Ma|arske. Dimitrije, ro|en 1883. pod Vr{a~kom kulom, napravio je karijeru kao verni vojnik Austrougarske, pa kraj Prvog svetskog rata do~ekuje u ~inu pukovnika. Kako tada{wi na~elnik Generl{taba novonastale SHS, vojvoda Mi{i} ne gleda blagonaklono na `equ kraqa Aleksandra da u novu jugoslovensku vojsku prima i one koji su ga do ju~e gledali preko ni{ana, a nemaju}i strpqewa da sa~eka uklawawe pobednika sa Cera i Kolubare sa mesta prvog vojnika, Stojakovi} odlazi u Budimpe{tu, u kojoj slede}e, 1919 godine poma`e admiralu Hortiju u gu{ewu ma|arske sovjetske revolucije Bele Kuna, {to kasnije biva nagra|eno mestom vojnog ata{ea u Berlinu.

Rumi. I, da vam ka`em – a vi proverite po Rumi – Vladiku je narod voored mene za stolom je osamdeset ~etvorogodi{wa `ena – `eleo, strahovito ga je voleo! A za{to su ga toliko voleli, ne bi vam znana, dakle, nikako starica, a jo{ mawe baba! – blistave fizi~la re}i... I kad sam se udala za wega, odma sam vidila da nisam pogreke i mentalne krepkosti i dobre ~ulne percepcije (~uje i naj{ila. Dr`ali smo kafanu Najlon, ~uvena kafana, nekada na glasu – goni`e frekvencije, {trika bez nao~ara), glasne i jasne i, ~esto, {aqispoda rumska je tu dolazila – a moja mama Rozina je kuvala i jelo se dove re~enice s mestimi~nim izlivima smeha propra}enog {akom na nosilo u kafanu... Ja sam se posle zaposlila u ko`ari, kratko vreme, ustima, `ena solidno o~uvane memorije, koja mi omogu}ava sveobuhvao~uh \ura mi nije dao da radim...” tan i dinami~an, efektan i relaksiran razgovor uz miri{qavo kafe“\ura Mizdrak nije va{ biolo{ki otac?” no okrepqewe. Razgovaramo pred aditorijumom koji za stolom ~ine – “Ne, nije, ja svog oca i ne poznajem... Mama se od wega rastala, a ja se sticajem reporterskih okolnosti – wena najstarija }erka Branka Banisam ni rodila. Nije tela da `ivi sa wim! Pri~ala je da je bio alkoweglav, dvostruka udovica, protagonista moje pro{lonedeqene filmholi~ar. Znam da se zvao Josip i da je bio {uster, prezime ne znam... ske reporta`e, i Brankina }erka iz drugog braka Sandra, povratnica @ivio je u Osijeku, to znam, tamo se posle i o`enio... Ne interesuje iz Crne Gore. Tri `enske generacije iz vi le Vla di ka, pod ~ijim plame! I kad je moja mama Rozina u{la u neven~ani brak sa \urom Mizdrafonom su jo{, slu`beno odsutni, Brankin sin iz prvog braka Dragan kom, nosa~em na `elezni~koj stanici u Rumi, ja sam napunila godinu Milanovi} [i{a i Brankin zet, {to }e re}i Sandrin mu`, ukqu~ujudana. O~uh me je priznao. Bio je uncut...” }i u ovaj porodi~ni orkestar i dva pseta Milicu i Pekicu, ma~ora \o“Uncut?” leta i jo{ dve ma~ke. Nedostaje samo Alojz Bijader Vladika, Marijin “Da, bio je uncut... da sada ne pri~am... Ali me je priznao! Rodila sam pokojni mu`! A o wemu je re~. se i do{la mami na muku! Mama je bila slu{kiwa, radila je po tu|im Ko je Vladika? U najkra}em, Alojz Bijader je uo~i Drugog svetskog ku}ama, a svoje ku}e nismo imali... Mama, o~uh i ja potucali smo se po ubijawa “pobegao” iz rodnog Livna u Srem, koji je u to doba me|u naivtu|im sobama oko `elezni~ke stanice. I Vladika i ja, dve godine ponim Bosancima i Dalmatincima slovio za Obe}anu zemqu, i prvu stra{to smo se ven~ali, do{li smo kao podnicu svoje sremske konobarske biograstanari u ovu ku}u...” fije ispisao je mastiqavom olovkom na Ku}a je , u stvari, vila me|uratne rumparagon-bloku u restauraciji svojih kuske gospo{tine, nekada urowena u rastimova na rumskoj `elezni~koj stanici, kowu zimzelenog parka s figuralno ju je svojom metlom povremeno dovodila u o{trickanim {im{irom i cvetwacima, red rumska slu{kiwa ~asnog ~e{kog naa sada je to stara, pa ipak dobro dr`e}a rodnog imena Rozina, ro|. Ori{ek, nedama – najstarija i naj ot me ni ja ku}a u ven~ana supruga ~etrnaest godina mla|eg @elezni~koj ulici – kojoj zelenkaste stani~nog nosa~a \ure Mizdraka, i mama zidove upravo podmla|uju kozmetikom.

Marije Bijader, ro|. Ori{ek.

To je hacijenda velikih gabarita, s kroZamislimo sada za potrebe ove rubrivom pod crepom kao poklopcem kov~ega i ke pomalo halucinogenu, premda u kafansa sedam krovnih prozora – mansardi, duskoj i boemskoj stvarnosti i domicilnoj guqaste forme kao nekakav brod u dubiistoriji i mitomaniji ne i nemogu}u sini prostranog i svetlog dvori{ta. Ro|etuaciju u kojoj neki hipoteti~ki brat na u pauzi ime|u Dva svetska ubijawa, kurumske kafanske lo`e zare|a od npr. `e}a je obele`ena u vizuri i linijama zalezni~ke stani~ne restauracije, preko padnim stilskim akcentima svojstvenim kultne kafane “Najlon”, pa preko kafatakvim arhitektonskim organizmima kone vatrogasnog dru{tva i birtije je su poslovni i uop{te lovarni qudi “Sport”, do restauracije hotela “Srem” (advokati, trgovci, lekari) podizali seili hotela “Jedinstvo”, i na tom krivudabi u mirnim i skrajnutim, pa i elitivom i skliskom putu, od {anka do {anka, sti~kim perivojima oko centra grada. izme|u jave i sna, suo~imo se sa istinom Predwi deo ku}e, weno lice ili – zabat, – izuzetnom ~ak i sremskoj kafanskoj feokrenut ulici i kapiji, sastoji se od nomenologiji – da je u svakom od ovih prozora mansarde, ~elo krova, i pod wim zglobnih i presti`nih kafanskih preduje polukru`na zastakqena veranda s vraze}a u svoje vreme, glavnih takore}i limtima na boku, oslepqena zelenim platfnih ~vorova stare kafanske Rume, pa sanom preko cele povr{ine staklenih tamim tim i kontinenta Srema, slu`io i bli u`qebqenih u oquskanim i rasu{eostavio pe~at svoje konobarske harizme, nim ramovima s ispucalim gitom oko svog (vladi~anskog) duha i ve{tine, bestakla kao sa zanokticama, polukru`ne smrtni rumski posleratni patricij kakrstatste forme i debqeg, rusti~no izfane, bard dr`avnog ugostiteqstva, vedenog profila, s niskom zidanom Alojz Bijader Vladika! Be{e on sve{teosnovom, prizemnim delom oblo`enim nik {anka, bo`ijom voqom predodre|en Marija Bijader: „Vladiku je narod strahovito voleo...” imitacijom popularnog fasadnog kamena za kafanu, obdaren ili, boqe re}i, obeFo to: @. Mar ko vi} reqefne teksture, operva`enog asimele`en u svom konobarskom esnafu onim tri~nim fugnama i s polukru`nom zelenom policom za saksijsko cvetajanstvenim svojstvima s elementima neke uvrnute genijalnosti, koja }e du` celog prozorskog fronta. ga je izdvojila iz rumskog ugostiteqskog estabili{menta. Ako bi smo Marija Bijader, zavisnica od cve}a i glavni scenograf vi le Bi ja kafanu – kafanu u smislu fenomena i jednog od nose}ih stubova svakoder, autor i koautor ba{tenskih i saksijskih kola`a (“Slikajete me dnevice – determinisali, za{to da ne, kao neku vrstu (paralelne, urpored mog cve}a!”), `ivih eksponata kojih je svuda oko ku}e, ispod gobane) crkve sa {ankom kao oltarom i osobqem kao sve{tenstvom, onspodstvene jelke uz ~ije stablo se uvija br{qan, i pored staze u prvom da bi u toj crkvi i u toj religiji, nema sumwe, Alojzu Bijaderu pripaplanu dvori{ta s egzoti~nom kolekcijom ukrasnog rastiwa, o`ivela dalo mesto Patrijarha ili Vladike. je stakleni front verande saksijom u kojoj bukti, kao koraq, `bunasto Kada sam se na zalasku oktobra meseca raspitivao na jednoj kapiji u jesewe stvorewe u stadijumu vatreno crvenog cvetawa. Betonska krov@elezni~koj ulici u Rumi za stari drvored kestena du` trotoara, drna plo~a verande obrasla je tamnozelenim vre`ama br{qana, ~iji se vored za koji sam, uzgred budi re~eno, sentimentalno vezan jo{ iz rumelipti~ni slap sliva niz staklenu vertikalu. I u stvari, odsustvo maskih gimnazijskih vremena, i kada me je `ana na kapiji – pravdaju}i se logra|anske perfekcije i geometrijske izve{ta~enosti u scenografida nije ro|ena u ovoj ulici i rekav{i da o aleji kestenova ispred svoji dvori{ta i ku}e, cvetni i `bunasti aran`mani sabqastih i bi~ajih prozora ne zna ni{ta pobli`e, ali zato zna ko bi o tome mogao vistih listova “ra{trkani” na travi ili betonu, dva psetanceta i ma~ke {e da mi ka`e – uvela u rascvetalo dvori{te prve ku}e do wene kod koji tr~kaju ili se izle`avaju na suncu (okrugli ba{tenski sto pre“tetka Marice”, ko bi tada rekao da }u posle razgovora sa Brankom Bakriven `utom mu{emom s pogledom na kapiju), i sve to, i ovako odoka weglav, rumskom udovicom s filmskom biografijom, danas, evo, razgo– taman da nismo progovorili ni re~ – prolazi kod mene kao prijatno varati i sa wenom mamom Marijom Bijader. i svetlo mesto ure|eno s puno dirqivog truda i spontanog {arma.

“Moja mama Rozina, slu{kiwa, dolazila je u stani~nu restauraciju Marija Bijader: “Znate ~ija je ovo ku}a bila... Vidite, ovu je ku}u da radi, pa sam i ja povremeno sa wom dolazila... I tu sam zapala za oko dvadeset ~etvrte godine sazidao gospodin Oto Petrovi} iz Zagreba! I konobaru kojeg su zvali Vladika! Ja sam se wemu svid’la...” ovde su `ivili on i wegova supruga, pa su se odselili u Zagreb – tamo “Za{to Vladika?” su i umrli – i onda je Oto, posle rata, ku}u izdavao podstanarima. A “Za{to? Ne bi vam to znala re}i... Svi su ga zvali Vladika, cela Rupo{to je `elezni~ka stanica blizu, a mi smo tu nedaleko dr`ali kama i okolina znala ga je po tom nadimku, i ako se me|u starijim Rumqafanu, tako smo Vladika i ja ~etrdeset devete do{li kao podstanari u nima budete raspitivali za Alojza Bijadera, te{ko da }e neko znati o ovu ku}u. @ivili smo na spratu, a dole je stanovala jo{ jedna porodikome se radi... Samo pitajte za Vladiku! Vla-di-ka! I ja sam ga zvala ca. I ja sam tu rodila tri }erke! I jedan dan dolazi gospodin Oto iz ~i ka Vla di ka, bio je ~etrnaest godina stariji od mene. I kad sam sa maZagreba i ka`e mom mu`u: ’Vladika, znam da vas sa troje dece niko nemom dolazila na stanicu... balavica sam bila... I kad se pojavim u re}e primiti na stan... Do{o sam da vam ponudim ku}u da je kupite, ako stauraciji, se}am se, a konobar ~ika Vladika me nekako ~udno gleda! vam odgovara, na tri godine otplate, pa otpla}ujte, koliko mo`ete i Svid’la sam mu se... I mislim se, jeste stariji, ali bar je zreo ~ovek, kad ho}ete, mese~no, godi{we, od voqe vam... Ako u|ete u ~etvrtu godinije balavac, ne}e me izraditi, prevariti... I danas sutra, dr`’ vamo nu otplate, suma koja ostane ide sa kamatom.’ I ostalo nam je dvesto pedr`’ tamo, udam se ~etrdeset sedme za ~ika Vladiku.” deset hiqada... Eto, tako smo ~ika Vladika i ja postali vlasnici ove “Sa koliko godina?” ku}e!”

“Sedamnaest! I rodila tri }erke, Branku, Ivanu i Jadranku, i sve “Korektan potez tog Petrovi}a. – Ko je gospodin?” su, fala dragom Bogu, zdrave...”

“Veliki xentlmen bio... Veeeeeliki! I wegova gospo|a... o, bo`e, “Nije {kodilo to {to je stariji?” kako se zvala.... Filmska glumica!”

“Ta, di }e {koditi... Ha-ha-ha... ^ika Vladika je meni bio jako dobar!

A bio je dobar i drugima, pomago je qudima... Bio je velika li~nost u n @eq ko Mar ko vi}

10

dnevnik

nedeqa11.novembar2012.

Ka Ko je u Ko lo ra du sru [e na sta ra ame ri Ka

Ne da ju tra vu ni za `i vu gla vu n Pi{e: ^et Hardin e pu bli kan ci iz Ko lo ra da pla ni ra li su po bed ni~ ku za ba vu, ali ono {to su do `i ve li u uto rak uve ~e vi {e je li ~i lo na da }u.

Ni je po sto ja la ta ko li ~i na kan tri mu zi ke ili pe sme po put “Bo `e, bla go slo vi Ame ri ku” ko ja bi im mo gla te ve ~e ri po di }i ras po lo `e we.

Pred sed nik Ba rak Oba ma slu `i }e dru gi man dat, vla da sa ve zne dr `a ve Ko lo ra da sa da je ~vr sto u ru ka ma de mo kra ta, a Amand man 64, ko ji le ga li zu je ma ri hu a nu, pro {ao je na re fe ren du mu.

Ko lo ra do Springs je ad mi ni stra tiv no sre di {te okru ga El Pa so, naj kon zer va tiv ni jeg u toj sa ve znoj dr `a vi i jed nog od naj kon zer va tiv ni jih u Sje di we nim Dr `a va ma.

U we mu je pet voj nih ba za, ukqu ~u ju }i i NO RAD. U taj okrug su mi gri ra li eks trem ni je van |e li sti iz ce le na ci je, kao mu sli ma ni u Me ku. U tom okru gu Karl Ro uv go vo ri na do na tor skim sku po vi ma re pu bli ka na ca. Ta mo, pak, Re pu bli kan sku stran ku pred vo di ne }ak Po la Bre me ra, ne ka da {weg uprav ni ka ko a li ci o nih pre la znih vla sti u Ira ku.

Ipak, to ni je Ko lo ra do ka kav je bio pre 20 go di na. To ni je ~ak ni

R

Ko lo ra do od pre {est go di na ka da su gla sa ~i na re fe ren du mu iz gla sa li in sti tu ci ju gej bra ko va. I nig de ta ~i we ni ca ni je pri mqe na s vi {e `a lo sti ne go ov de, u ve li koj bal skoj sa li ho te la u pred gra |u Ko lo ra do Spring sa, gde se “ve li ka be la~ ka na da” Re pu bli kan ske stran ke oku pi la i pa ti la u iz bor noj ve ~e ri.

Na stra nu Oba mi na po be da, ni {ta ni je mo glo ta ko {o ki ra ti i ogor ~i ti ovu go mi lu ugled nih re pu bli ka na ca – i onih ko ji su se bo ri li pro tiv gej bra ko va – kao iz gla sa va we le ga li za ci je ma ri hu a ne.

Je din stve no u ogra ni ~e noj sta roj Ame ri ci, Ustav Ko lo ra da sa da do pu {ta sva kom gra |a ni nu da uz ga ja svo ju “tra vu”, i u svom po se du u sva kom tre nut ku ima jed nu un cu ili 28,34 gra ma. Usko ro }e se po ja vi ti ko fi {o po vi, a po re zi od wih ve} su na me we ni jav nom obra zo va wu.

Bi }e mo, ka ko su nas me di ji opi sa li, “ame ri~ ki Am ster dam” (ali bez pro sti tut ki).

Iako je ovo po be da li be ra li zma, to je i po be da in ten ziv ne, te ~e sto po gre {no shva }e ne ide o lo gi je Di vqeg za pa da, ko ja po sto ji u ovoj dr -

AmErI^kI AmSTErdAm l Ustav Kolorada sada dopu{ta da svako uzgaja marihuanu i u posedu ima 28,34 grama, a uskoro }e se pojaviti i tzv. kofi {opovi l u 12 saveznih dr`ava SAD-a posedovawe marihuane ka`wava se isto kao i mawi prekr{aj u saobra}aju l 17 dr`ava legalizovalo je kori{}ewe marihuane u medicinske svrhe l 18.000 dolara ko{ta licenca za komercijalno uzgajawe marihuane u Koloradu l prema na referendumu usvojenom amandmanu, svaki stanovnik Kolorada sme da posadi 6 stabqika marihuane bez straha od kazne l lane je u SAD bilo 750.000 hap{ewa povezanih s marihuanom.

`a vi. Le ga li za ci ja ma ri hu a ne do {la je iz onog istog anar hi sti~ kog za ma ha ko ji je po mo gao da 2000. go di ne dr `a va do pu sti upo tre bu ma ri hu a ne za me di cin ske svr he.

Pri to me, pred sed nik Oba ma ni je iz vu kao ko rist od gla sa wa o ma ri hu a ni ni ti mu je ono po mo gao, ka ko }e vam re }i sva ko ko se ba vi pro da jom ma ri hu a ne u te ra pij ske svr he u Ko lo ra du. Re~ je o pred sed ni ku ko ji je upo tre bio Mi ni star stvo pra vo su |a da za tvo ri vi {e or di na ci ja za le ~e we ma ri hu a nom ne go {to je to u~i nio Bu{ u svo jih osam go di na u Be loj ku }i. Sa mo }e vre me po ka za ti ka ko }e Oba ma u dru gom man da tu re a go va ti na ovo no vo is ti ca we pra va sa ve znih dr `a va.

Ina ~e, stru~ wa ci su me se ci ma pre iz bo ra kr {i li ru ke od o~a ja nad po li ti~ kom di na mi kom Ko lo ra da. Ho }e li ov da {we de mo kra te us pe ti da po kre ne pred sed nik ko ji je iz gu bio pu no od svog gla mu ra i op te re }en je s ~e ti ri go di ne po gre {a ka i kri vih pro ce na? Ho }e li se re pu bli kan ci uje di ni ti oko Rom ni ja, ko ji je ov de iz gu bio unu tar stra na~ ke iz bo re od svog su par ni ka Ri ka San to ru ma?

Upr vom slu ~aj, ra ni iz ve {ta ji go vo ri li su o ja kom oda zi vu bi ra ~a, {to je i{lo Oba mi u pri log. U dru gom, re pu bli kan ci su se uje di ni li, ali do od re |e ne me re. Jer, wi hov slo gan “bi lo ko, sa mo ne Oba ma” i ni je bio ba{ ne ka pot po ra. Ipak, po sled wa na da za re pu bli kan ce bi la je bit ka oko re for me zdrav stve ne za {ti te iz 2009, ko jom je sa da osi gu ra na bri ga o zdra vqu mi li o na, ali i oba ve zno pla }a we osi gu ra wa za kon tra cep ci ju.

Ka to li~ ki bi sku pi i evan ge li sti~ ki pa sto ri iz ce le ze mqe ape lo va li su na svo je kon gre ga ci je da bu du sve sne bez bo `nih na ~i na na ko ji }e “Oba ma ker” bi ti ko ri {}en – da, do stup na kon tra cep ci ja je greh – a mno gi su ~ak kr {i li fe -

Ameri~ki izbori u brojkama

de ral ne za ko ne po li ti zu ju }i sa svo jih pro po ve da o ni ca. “Oba ma ker” je bio i rat ni pol kli~ ne ka da mo} nog po kre ta “^a jan ka”. No, ~ak i na tom fron tu re pu bli kan ci su iz gu bi li za mah.

U sva kom slu ~a ju, ka da je Ko lo ra do po dr `ao Oba mu s po be dom od ~e ti ri po sto i ti me za pe ~a tio pred sed ni ko vu po be du, po sta lo je ja sno da ono vi {e me se~ no kr ba we ana li ti ~a ra i ni je bi lo po treb no.

Ko lo ra do vi {e ni je dr `a va ka kva je ne ka da bio, i to }e re pu bli kan ci mo ra ti da pri hva te. (autor je novinar Kolorado Springs Indipendenta)

par ti je Mar tin Hen rik sen. Po we go vim re ~i ma, o~e ku je se da }e do kra ja go di ne Dan ska pri mi ti oko 6.000 zah te va za azil.

pre go vo ra mo gao bi da bu de znak bu du }ih pro ble ma ko ji se ti ~u du go ro~ nih bu xet skih te ma u EU. Ka men spo ti ca wa je de fi cit od 8,9 mi li jar di evra i zahtev EK da ze ma qa ~la ni ca po kri ju tu su mu.

Me |u tim, ne ko li ko dr `a va, ko je u svo jim ze mqa ma spro vo de me re {ted we, do ve lo jeu pi ta we taj iz nos. Glav ni pre go va ra~ Evrop skog par la men ta Alen La ma sur na veo je da EK mo ra do uto rka da pod ne se no vi buxetski pred log .

VESTI Dan ska de sni ca: Za u sta vi te Ro me iz Sr bi je Dan ska na rod na par ti ja za tra `i la je od vla de da pri vre me no ob u sta vi da va we azi la stran ci ma zbog po ve }a nog pri li va zah te va za azil, po go to vo onih ko je pod no se Ro mi iz Sr bi je. „Na{ azi lant ski si stem je pod to li kim pri ti skom da je Dan skoj neo p hod na pa u za”, iz ja vio je port pa rol te de sni ~ar ske

Bu yet EU za ko ~en zbog de fi ci ta Pre go vo ri o bu xe tu Evrop ske uni je za 2013. pro pa li su zbog spo ra iz me |u ze ma qa ~la ni ca i Evrop ske ko mi si je o de fi ci tu u ovo go di {wem bu xe tu. Ne u speh

dnevnik

nedeqa11.novembar2012.

11

a~ no se mo glo ~u ti ka ko zva JE LI CA MI NI], ZA ME NI CA GE NE RAL NOG SE KRE TA RA SA VE TA ZA RE GI O NAL NU SA RAD WU INTERVJU ni~ ni ci ma EU u sre du uju tru, na kon {to su sti gle pr ve zva ni~ ne po tvr de da je Ba rak Oba ma iz bo rio dru gi pred sed ni~ ki man dat, pa da ka men sa sr ca na bri sel ski be ton. Iako su to kom pred sed ni~ ke kam pa we u SAD „mu dro }u ta li”, ne `e le }i da se jav no opre de qu ju, ni je taj na da su pred stav ni ci Uje di we ne Evro pe pri `eq ki va li po be du do sa da {weg sta na ra Be le ku }e. Ka ko ob ja {wa va ju po zna va o ci pri li ka u Bri se li to da }e SAD u vre me nu ko je ho ve po li ti ke ni su iz me ni li. uskla |i va we neo p hod no ~ak i da lu, raz log za to je, s jed ne stra ne, do la zi po no vo zna ~aj no po ja ~a - Ipak, te {ko je o~e ki va ti da }e ne ma mo kao dr `a va zva ni ~an stav ~i we ni ca da su za pro te kle ~e ti ri ti svo je po li ti~ ko pri su stvo SAD zna ~aj no po ve }a ti svo je pri da ho }e mo u Evrop sku uni ju. A EU, go di ne ipak upo zna li Oba mu, a s su stvo na ovom pro sto ru – ame ri~ ov de? pak, po ru ~u je: gu raj te se, tra `i te, dru ge, strep wa da bi we gov pro tiv – Na{ re gion je te {ko po go |en ki pri o ri te ti su ne gde dru gde. na me }i te se, imaj te ini ci ja ti vu, kan di dat Mit Rom ni mo gao da tvr glo bal nom, a pre sve ga kri zom u ko mu ni ci raj te bo qe, pre zen tuj te l Ako je u pro te klih ne ko li ko de sta vo ve ko je je za stu pao u kam pa Evrop skoj uni ji sa ko jom je vi tal go di na bi lo vi dqi vo kre ta we va {e uspe he... ako ho }e te da osta wi – po put onog o „Ru si ji kao naj no po ve zan fi nan sij ski, tr go vin uz la znom li ni jom ko mu ni ka ci je ne te vi dqi vi na ho ri zon tu. Dru ve }em ne pri ja te qu SAD” – pre to ski, teh no lo {ki... To je uti ca lo na u tro u glu Be o grad-Za greb-Sa ra gim re ~i ma – ne ma ni ka kvog ~i u de lo. A Evro pi ni ka ko ne tre po gor {a we unu tra {we po li ti~ ke je vo, to je pre ki nu to s do la skom oprav da wa za le tar gi ju. I da se ne ba no vi hlad ni rat. si tu a ci je u mno gim dr `a va ma sa To mi sla va Ni ko li }a na ~e lo za no se ne ver ne To me: EU si gur no Po re ~i ma Je li ce Mi ni}, za me ovog pro sto ra, do vo de }i u pi ta we Sr bi je. Ka ko se u Sa ve tu gle da ne }e pro pa sti dok mi ne do |e mo ni ka ge ne ral nog se kre ta ra Sa ve ta da qu di na mi ku pro ce sa evrop ske na tu o~i gled nu re gre si ju od no na red za pri stu pa we. Pa ni na kon za re gi o nal nu sa rad wu, po be da Ba in te gra ci je i re {a va we otvo re nih sa u re gi o nu? to ga... ra ka Oba me iza zva la je po zi tiv ne pi ta wa sa su se di ma. Pri to me je, da – Re gre si je ima u ne kim, pr ven l Ali pre ti li opa snost da re ak ci je di qem Sta rog kon ti nen zlo bu de ve }e, igra we na pro tiv stve no bi la te ral nim od no si ma, se gra ni ca EU za du `e za u sta vi ta upra vo u kon tek stu ali se isto vre me no od i “na Du na vu kod Vu ko va ra”, ako we go vih na ja va o da gra va da qi us pon mul se ima ju u vi du ospo ra va wa ko ja Da se ne zanose neverne Tome: EU sigurno qem raz vi ja wu do ti la te ral ne sa rad we, sti `u ~ak i na ra ~un ula ska Hr brih od no sa sa naj ko ja je za du go ro~ nu sta vat ske u Uni ju. Da li je mo gu }e ne}e propasti dok mi ne do|emo na red mo} ni jim ak te ri ma u bil n ost re g i o n

a kqu~ pre va zi }i „za mor od pro {i re za pristupawe. Pa ni nakon toga... me |u na rod noj za jed na i ko ja uve li ko “pe wa”, te skep su pre ma ~lan stvu ni ci, kao i obe }a wa o Ali, za {to bi in te res Sr bi je bio ~la ni ce. Da kle, neo p hod na je usa gla” sva ko za o {tra va ze ma qa Za pad nog Bal ka na ko ja pre stan ku voj nog an ga `o va wa SAD re~ ne in te re se spoq nih “men to ra” gla {e nost ~la ni ca, ka ko bi bi lo we na po qu bi la te ra le. Zvu ~i pre - da se Ko so vo izo lu je, do ve de u bez po sto ji u de lu EU? u kri znim `a ri {ti ma. pre ti lo da po sta ne ne po `eq na mo gu }e da sve bu du ukqu ~e ne u rad ten ci o zno, ali ni je ne i sti ni to – na de `nu si tu a ci ju i po sta ne hro – Skep sa je u iz ve snoj me ri i – Uz to, we go vim pro gra mom ob prak sa ko ja bi ne po voq no de lo va la Sa ve ta. To su ne ki od osnov nih ta ko funk ci o ni {e i EU. Po sto je ni~ ni iz vor de sta bi li za ci je re gi oprav da na – jer gle daj te sa mo pro u hvat ni je so ci jal ne, a pre sve ga na da qu sta bi li za ci ju re gi o na i o na? Da li bi gra |a ni Sr bi je ima prin ci pa ra da ove mul ti la te ral obla sti u ko ji ma je iden ti fi ko van ble me ko je ima ju Ru mu ni ja i Bu gar zdrav stve ne za {ti te za ame ri~ ke we gov opo ra vak. ne, re gi o nal ne or ga ni za ci je. za jed ni~ ki in te res, gde su obez be - li od to ga ko ri sti? Ili Sr bi na ska. Ali, s dru ge stra ne, uspe he gra |a ne, hva ta se i pra vac evrop Ta ko |e, ne sme se smet nu ti s uma |e na ne ka sred stva i gde se mul ti - Ko so vu? Uz to, mi ko ji `i vi mo da cen tral no e vrop skih i bal ti~ kih l [ta bi Sr bi ji, osim na psi skog tr `i {nog i so ci jal nog mo de da za o kru `i va we NA TO jo{ ni je nas – ni smo ve~ ni. Tre ba da ti {an la te ral na sa rad wa uve li ko od vi ja: ho lo {kom pla nu, mo gla do ne ti ze ma qa ni ko ne ospo ra va. Sre }om, la, od no sno so ci jal ne tr `i {ne za vr {e no, kao i da }e da qe pro {i su no vim ge ne ra ci ja ma da na |u svoj tr go vi na, tran sport, ener gi ja, za even tu al na od lu ka Evrop skog Hr vat ska je po ve }i ni in di ka to ra pri vre de, za hva qu ju }i ko me sa 10 re we EU, na kon Hr vat ske i Islan mo dus vi ven di ta ko {to }e mo im {ti ta `i vot ne sre di ne, is tra `i sa ve ta o uslov nom da tu mu za po bli `a ovoj dru goj gru pi. po sto svet skog sta nov ni {tva i 30 da, sa svim iz ve sno ima ti od re |e ni va we i raz voj, jav no zdra vqe, ru - olak {a ti da nas da su tra na to me ~e tak pre go vo ra sa EU? O~e ku je Ina ~e, mno gi ak tu el ni ot po ri pro ce na ta svet skog pro iz vo da, za stoj, ka ko zbog unu tra {we kon so ral ni raz voj, pra vo su |e i unu tra - ra de sa {to ma we op te re }e wa. te li da bi ta kav ko rak EU mo su uslo vqe ni in ter nim po li ti~ Evro pa obez be |u je ~ak 60 od sto li da ci je Uni je, ta ko i zbog vre me {wi po slo vi... I tu, naj ve ro vat ni gao za u sta vi ti ta las evro skep kim i eko nom skim pri li ka ma u l Ho }e li se sa da ne {to pro ukup nih svet skih iz dva ja wa za so na ko je je ze mqa ma kan di da ti ma me ni ti u sta tu su Ko so va u sa je, ne }e bi ti ozbiq nih po sle di ca i ti ci zma, ko ji je za pqu snuo Sr ~la ni ca ma Evrop ske uni je. Ali, ci jal nu za {ti tu. Is ku stva ze ma qa neo p hod no za spro vo |e we svo bu mom Sa ve tu za re gi on al nu sa po red tih o~i gled no po gor {a nih bi ju?

EU ne }e ri zi ko va ti svoj kre di bi se ver ne Evro pe i po seb no Ne ma~ hvat nih re for mi. To me tre ba do rad wu? po li ti~ kih od no sa u tzv. dej ton – Pro ces je sva ka ko dvo stran. li tet. Hr vat ska }e u}i u Uni ju, ke, sa ova kvim mo de lom u naj i zra da ti i da Ru si ja, Ki na i Tur ska ta – Ko so vo je svo je vre me no, po - Stra te gi ja pro {i re wa za sni va se skom tro u glu. ba{ kao i mi osta li, sa za ka {we `e ni joj for mi, po ka za la su da je on ko |e ima ju pri met no pri su stvo u na prin ci pi ma kon so li da ci je, wem ma wim ili ve }im. Cr na Go ra l Na dru goj stra ni, srp ski i sred stvom Un mi ka, po sta lo ~lan naj bo qe odo le vao glo bal noj eko re gi o nu, {to mo `e vi {e zna~ no ko sov ski pre mi je ri, Ivi ca Da Sa ve ta za re gi o nal nu sa rad wu. U uslo vqa va wa i ko mu ni ka ci je, uz stal no do bi ja po hva le. Ima i Sr nom skoj kri zi. A kroz ove pred sed uti ca ti na bi la te ral ne i mul ti la ~i} i Ha {im Ta ~i, za ma we od te ku }im do ku men ti ma se po ja vqu je neo p hod ni ka pa ci tet sa me EU da bi ja svo jih uspe ha, Al ba ni ja je sta ni~ ke iz bo re u SAD sti gla je i po te ral ne od no se na Za pad nom Bal me sec da na sa sta li su se dva sa zve zdi com i fu sno tom, a na sku - in te gri {e no ve ~la ni ce. S dru ge bi li zo va la unu tra {we po li ti~ ke tvr da da stvar na bri ga o gra |a ni ma ka nu. pu ta. Otva ra li to, po Va ma, za po vi ma ko je Sa vet or ga ni zu je, we - stra ne, sva ka ze mqa ko ja ima aspi od no se, Ma ke do ni ja ima “pri kri mo `e da se is pla ti ne sa mo eko U tim je okol no sti ma pri li~ no i sta per spek ti vu za ras pli ta go vi pred stav ni ci se de iza ta bli - ra ci je da po sta ne ~la ni ca EU mo ve ne” pre go vo re o pri stu pa wu, tzv. nom ski, ne go i po li ti~ ki – na vo di spek ta ku lar nom za jed ni~ kom tur we bal kan skog „Gor di je vog ~vo ce na ko joj pi {e Ko so vo sa zve zdi - ra da po ka `e ka pa ci tet da spro ve HLAD. Mi smo svi iz lo `e ni uti dr Je li ca Mi ni}. ne jom dr `av ne se kre tar ke Hi la ri ra”? com. Na kon po ~et nih ne spo ra zu ma, de neo p hod ne re for me ka ko bi ca ji ma iz okru `e wa i na we ga uti – U sve tu po sto je sta tu sna pi ta to je da nas op {te pri hva }e no sta mo gla da uskla di svoj po li ti~ ki, ~e mo. Svi vo li mo one ko ji emi tu ju l A {ta re gi o nu mo `e do ne ti Klin ton i Vi so ke pred stav ni ce po be da Ba ra ka Oba me, po seb no EU za spoq nu po li ti ku Ke trin wa ko ja ni su re {e na vi {e od po la we. Opet, u na {im osni va~ kim do in sti tu ci o nal ni, prav ni, ad mi po zi tiv nu ener gi ju, ve ru ju u se be i u sve tlu ~i we ni ce da je, pri - E{ton, ze mqa ma re gi o na ipak upu ve ka, a `i vot ide da qe, tr gu je se, ku men ti ma i da qe fi gu ri ra “Un ni stra tiv ni i eko nom ski si stem se be po {tu ju. Ta kvi su uvek po li~ no neo bi~ no, Hi la ri Klin - }e na ja sna po ru ka: da SAD i EU ko sa ra |u je, po sto ji, na pre du je... To mik u ime Ko so va”. Ali u Sa ve tu za sa pro pi si ma, pra vi li ma, stan `eq no dru {tvo. Pa bu di mo on da i ton po se ti la ove pro sto re u sa - or di ni ra ju svo je de lo va we na Za va `i i za sa mu EU – pi ta we Ki pra. re gi o nal nu sa rad wu se ne mo gu na dar di ma, po li ti ka ma i od go va ra mi ta kvi, pre sve ga zbog se be sa mih. mom fi ni {u kam pa we? Zna ~i pad nom Bal ka nu i da se osno vi wi Na rav no, sve uti ~e na sve dru go. me ta ti re {e wa na {te tu bi lo ko je ju }om prak som u EU. Na ma je ovo n Miroslav Staji}

T

Ame ri~ ki su in te re si ipak ne gde dru gde

U TO KU ZA SE DA WE NAJ BO GA TI JEG KON GRE SA NA SVE TU

STA RA DE VI ZNA [TED WA JO[ UVEK SPA JA BIV [U SFRJ

Mi {ko vi }i u par la men tu Od Sa ra je va do Stra zbu ra i na }e od sre di ne sed mi ce, ka da se spu sti za ve sa na 18. kon gres Ko mu ni sti~ ke par ti je, do bi ti no vu gar ni tu ru par tij sko-dr `av nog vo| stva, ko ja }e bi ti na ~e lu naj mno go qud ni je ze mqe sve ta na red nih de set go di na. Da ne bu de za bu ne, ov de ne ma ne iz ve sno sti ko ja je pra ti la, re ci mo, ne dav ne iz bo re u SAD: odav no se ve}, na i me, zna da }e no vi ge ne ral ni se kre tar KP po sta ti Si \in ping (59), te da }e on u mar tu 2013, to kom go di {weg za se da wa Na rod ne skup {ti ne, for mal no pre u ze ti i ulo gu {e fa dr `a ve od svog pret hod ni ka i na par tij skoj funk ci ji Hua \in ta oa. Ta ko |e se zna i da }e za no vog pre mi je ra bi ti ime no van dok tor eko no mi je Li Ke }i ang (57).

Ina ~e, od 2.270 de le ga ta, ko li ko ih je u Pe king do {lo ka ko bi pred sta vqa lo 82 mi li o na ~la no va par ti je, do bar deo ne ma ni ka kve stvar ne mo }i, ali je, s dru ge stra ne, u~e {}e u ra du Kon gre sa uze lo i niz ite ka ko uti caj nih fi gu ra ta mo {we eko nom ske are ne, od ko jih se ne ki na la ze i u vr hu li ste naj bo ga ti jih Ki ne za. Re ci mo, vla snik fa bri ka za pro iz vod wu gra |e vin skih ma {i na Li ang Ven gen, ko ji slo vi za naj i- mu} ni jeg sta nov ni ka Ki ne s imet kom od 11 mi li jar di do la ra, ~ak je vi |en za ~la na Cen tral nog ko mi te ta, dok je we gov naj bli `i pra ti lac, 10 mi li jar di do la ra te `ak kraq so ko va Zong ]ing hou, ve o ma po {to van i uva `a van ~lan Kon gre sa.

Za pra vo, pre ma pi sa wu li sta „Ha run”, ki ne ske ver zi je ~u ve nog „Forb sa”, Kon gres KPK pred sta vqa naj lo var ni ji skup de pu ta ta na sve tu.

Se dam de set naj i mu} ni jih de le ga ta za jed no je te {ko ~ak 89,9 mi li jar di do la ra, dok, po re |e wa ra di, 660 naj vi {ih ame ri~ kih zva ni~ ni ka – po ~ev od pred sed ni ka SAD Ba ra ka Oba me pa do su di ja Vr hov nog su da – na ra ~u nu ima „bed nih” 7,5 mi li jar di ze le nih nov ~a ni ca. Ipak, mo ra se ja sno re }i i to da se, ba{ kao ni wi ho ve ame ri~ ke ko le ge, ni ovi Ki ne zi ni su obo ga ti li za hva qu ju }i se de wu u par la men tu, ne go su ve} pu nih nov ~a ni ka u we ga u{li.

A tu je, na rav no, bo gat stvo sa mo kva sa lo. „Po li ti~ ko ak ti vi ra we” naj bo ga ti jih pred stav ni ka ki ne skog dru {tva po ~e lo je, ina ~e, u pr vim go di na ma ovog mi le ni ju ma, i to na ini ci ja ti vu ta da {weg pred sed ni ka \i an ga Ce mi na. Uosta lom, to je bio i lo gi ~an ko -

K

rak u si tu a ci ji ka da je na te me qu eko nom skog ra sta od pro se~ no 10 pro ce na ta go di {we, ra stao i broj do lar skih mi li jar de ra. Ce min je sto ga pro ce nio da je bo qe da ih ima „na oku”, od no sno da bu du deo esta bli {men ta, ne go da svoj no vac ko ri ste ka ko bi pot ku pqi va li po li ti ~a re – i da nas ~ak 173 li~ no sti sa „Ha ru no ve” li ste ima i va `ne po li ti~ ke po zi ci je. Ipak, bi }e da to ni je pu no po mo glo, jer je do sa da {wi li der Hu \i na tao na otva ra wu Kon gre sa otvo re no pri znao da je ko rup ci ja to li ko sve pri sut na da la ko mo `e da pot pu no sru {i ki ne sko dru {tvo.

U Ki ni je do ho dak po gla vi sta nov ni ka 2010. go di ne bio 2.425 do la ra, dok je, na pri mer, u SAD bio na ni vou 37.527 do la ra. Ipak, ne sme se smet nu ti s uma da je, pre ma po da ci ma UN i Svet ske ban ke, od 2000. BDP udvo stru ~en a ~ak 300 mi li o na Ki ne za pre sko ~i lo gra ni cu si ro ma {tva. Me |u tim, ite ka ko bo de o~i po da tak i da u da na {woj Ki ni ma we od 10 pro ce na ta sta nov ni {tva kon tro li {e 60 po sto na ci o nal nog bo gat stva, {to stva ra so ci jal ni jaz go ri ne go u ka pi ta li zmu i tek ne {to ma wi no u fe u da li zmu! I upra vo su taj dra ma ti ~an so ci jal ni jaz ko ji qu qa te me qe dru {tva, te po me nu ta go le ma ko rup ci ja, uz ve} uz ne mi ra va ju }e uspo ra va we pri vred nog ra sta, kqu~ ni iza zo vi s ko ji ma }e se su o ~i ti no vo ki ne sko vo| stvo. n E. N. L.

le `e mi li o ni evri}a

u go no stal gi ~a ra ima {i rom biv {e nam do na to, ve} sa mo po mi wa we sli~ nog ime na i pre su mo vi ne; jo{ slu {a ju hi to ve s kra ja 20. ve ka i da stra zbur skog su da }e bu du }e kup ce na te ra ti na or ga ni zu ju Bal kan `ur ke. Ipak, naj vi {e raz oprez. Od sta re In vest ban ke osta la je, pak, jo{ lo ga za no stal gi ju ima ju sta re de vi zne {te di {e po ne ka re kla ma na odav no neo kre ~e nom zi du i ko je su no vac ~u va le u ban ka ma ko je su po slo va le po re ski dug ko ji se po peo na 21 mi li jar du di na ra. na te ri to ri ji SFRJ - po seb no ako su iza bra li Po re zni ci sa da o~e ku ju da se na mi re iz ste ~aj ne ban ku ko ja ni je ima la se di {te u wi ho voj re pu bli ma se, a tu bi tre ba lo da se ja ve i sta re {te di {e. ci. Jer, s ras pa dom ze mqe osta li su bez ulo ga, a Kao {to je po zna to, u Sr bi ji po sto ji Agen ci ja pro blem sta re de vi zne {ted we za wih ni je re {en. za osi gu ra we de po zi ta i sva kom {te di {i je ga U toj pri ~i ve o ma lo {e su pro {li `i te qi Bo ran to va no po ra ~u nu u jed noj ban ci 50.000 evra. sne i Her ce go vi ne. Wi hov spor s In vest ban kom Ali za sta re bo san ske {te di {e ovo ne va `i. U i sta rom Qu bqan skom ban kom sti gao je do su da u sa moj Agen ci ji ka `u da je Za ko nom o osi gu ra wu Stra zbu du, i ova evrop ska pra vo sud na in sti tu ci de po zi ta pred vi |e no da oni osi gu ra va ju de po zi te ja na kra ju je, sre di nom pro te kle sed mi ce, da la po lo `e ne kod ba na ka u Sr bi ji. Bo san ski tu ne sta rim {te di {a ma za pra vo. To, me |u tim, ni ka ko spa da ju, pa se od lu ka su da u Stra zbu ru na wih i ne ne zna ~i da }e im ve} su tra no vac le }i na ra ~un. od no si. Sa mim tim ni no vac za stra ne {te di {e Jer, i Sr bi ja i Slo ve ni ja su na ja vi li da }e se `a ne mo `e se obez be di ti na te ret Fon da za osi gu li ti, uz po ru ku biv {im de po nen ti ma po me nu tih ra we de po zi ta. Za kon ko ji ovu ma te ri ju re gu li ba na ka da da pre pra vo sna `ne pre {e stu pio je na sna gu jo{ 27. ju su de ne tre ba ni ~e mu da se na da ju. la 2005, pa u Agen ci ji tvde da Ina ~e, Slo ve ni ja bi tre ba lo ni su nad le `na za te sta re {te Ho}e li presuda da is pla ti de po nen ti ma iz biv {e di {e ~ak i da po me nu ta pre su da va`iti za sve brat ske re pu bli ke 635 mi li o na po sta ne pra vo sna `na. evra, a Sr bi ja po du go va wu dav no {tedi{e biv{e SFRJ O~i gled no je da za sta re uga {e ne In vest ban ke 204,4 mi li {te di {e ras plet jo{ ni je na zna}e se tek ako ona o na. Obe su me su s sa pri pa da ju postane pravosna`na vi di ku, ali je za to tu no vi za }im ka ma ta ma. plet. Na i me, Ami la Omer sof U Mi ni star stvu fi na si ja i ti}, pred sed ni ca Udru `e wa za pri vre de, na rav no, pom no pra te {ta se do ga |a. za {ti tu de vi znih {te di {a, ka `e da se pre su da Mi ni star Mla |an Din ki} ka `e da }e pre su du iz Stra zbu ra od no si na sve {te di {e ne sa mo u pro u ~i ti, vi de ti ko je su im pli ka ci je, a tek na kon BiH ne go i Hr vat skoj i Ma ke do ni ji. Iz naj ju to ga bi }e ja sno ko je }e sle de }e ko ra ke pred u ze ti. `ni je biv {e re pu bli ke se ni su do sa da ogla {a Isto ve tan stav ima ju i u Mi ni star stvu prav de. va li, dok Za greb po ku {a va ve} vi {e od de ce ni [to se ti ~e slo ve na~ ke stra ne, stvar je za wih ju bez u spe {no po ku {a va da se po vo dom te te me kri stal no ja sna. Pre mi jer Jan {a je po ru ~io da do go vo ri sa Qu bqa nom. U sva kom slu ~a ju, ho }e iova ko ne ma ju pa ra i da im ne pa da na pa met da is li za sve ove slu ~a je ve pre su da iz Stra zbu ra pla te {te di {e, dok je pred stav nik Vla de u Qu ozna ~i ti pre o kret zna }e se ako ona po sta ne bqa ni za pi ta wa suk ce si je Ru di Ga bro vec bio ne pra vo sna `na. {to ume re ni ji, na ja vqu ju }i da }e se oni si gur no Za sa da ima mo sa mo tu `nu pri ~u ko ju mo gu da `a li ti na pre su du. Po we go vim re ~i ma, sav no vac pri ~a ju sta re {te di {e iz biv {e nam do mo vi ne. ko ji se ta mo na la zio bio je pla si ran u kre di te Re ci mo, Sum bi la Smaj lo vi} iz Te o ~a ka kod Tu pred u ze }i ma i BiH. Zbog ra ta u ne ka da {woj re zle je in va lid od de tiw stva. Da bi joj po mo gli, pu bli ci, pred u ze }a te zaj mo ve ni su vra ti la, pa ro di te qi su joj od de tiw stva ula ga li no vac na zbog to ga ce lom pri ~om, ka `e, tre ba da se po za ba kwi `i cu. Ali, osta la je bez te u{te |e vi ne i sa ve ta mo {wi nad le `ni or ga ni. da ~e ka da joj se no vac vra ti. Ina ~e, rok za is pla Po zna to je da je sta ra Qu bqan ska ban ka ne tu je, shod no sta vu Stra zbu ra, {est me se ci na kon sta la, a na kon we je for mi ra na No va. Wu, pak, {to pre su da po sta ne pra vo sna `na. slo ve~ ka dr `a va na me ra va da pro da, i bez ob zi ra n Du{anka Vujo{evi}

J

12

dnevnik

nedeqa11.novembar2012.

PI SMO „DNEV NI KU” IZ PA RI ZA

Kre ma ci ja kao ve snik `i vo ta n Pi{e: Du{an Simin

D

a bismo lak{e podneli temu po|imo izokola. Sticajem novinarskih okolnosti, na vest o smrti meksi~kog slavnog umetnika Haima Tinta, uputili smo se u grad wegovog boravka i rada, San Miguel de Aqende. Ro|en je u Bijeqini 1907. godine, rastao u Tuzli, studirao slikarstvo u Zagrebu, potom se zaputio u Holivud odakle, fasciniran revolucionarnim freskoslikarstvom Siqeirosa, Ikstijana, Rivere i ostalih, ubrzo prelazi u Meksiko, gde umire 1987. Namera nam je bila da u wegovom bliskom okru`ewu saznamo vi{e o wemu samom, ali i o odnosu religije i erotizma u slikarstvu Latinske Amerike.

Sam grad nas je iznenadio svojim baroknim stilom {panske tradicije, moderno prilago|enim trotorarima za invalide i prevla|uju}im brojem ameri~kih dr`avqana. Zapravo, ~itav je preplavqen penzionerima severnog suseda koji za skromne penzije u svojoj domovini ovde `ive « bogovski, negovani i pa`eni. Stoga nije slu~ajno da se ne mali broj umetnika zapu}uje u San Miguel da u wemu oku{a sre}u.

Starosna dob kupovno mo}nih Amerikanaca diktira ukus i zapazili smo da za neki izraziti modernizam nema tu velikog interesa.

Kad ne lezi vra`e, Spenser Tunik, poznat u svetu po svojim fotografijama masovno ogoqavanog sveta, povodom Dana mrtvih, upravo u San Miguelu stvara svoje « duhove», `ive manekene prekrivene prozirnim belim velovima. Tako su Smrt i Eros ovaplo}eni za hri{}anski praznik do kojeg Maksikanci veoma dr`e.

Ovo nam otkriva da u San Miguelu danas vi{e ukus ne diktiraju konzervativni starci i da je specifi~nost latinsko-ameri~kog hri{}anstva prodrla i na tr`i{te.

Jer, traba znati, slikarstvo inspirisano katolicizmom tamo nije pla~evno sakralno kao u na{em, evropskom vi|ewu umetnosti. S lako}om }emo nai}i, na primer, na slike Bogorodice koja ple{e, vesela i u punom zanosu. U tamo{wem hri{}anstvu `ivot je pun inspiracije Erosom, smrt nema uvek tu`no lice. ^ak su u Meksiko Sitiju na sam Dan mrtvih ove godine organizovane manifestacije za senzibilizaciju stanovni{tva protiv gojaznosti, za kontracepciju, za socijalnu nadoknadu za abortus. Organizatori su uredno ujutru oti{li na grobqa da posete grobove i{~ezlih dragih osoba, e da bi dan posvetili smislu punokrvnog i zdravog `ivota, kao da je samo on ve~an, a ne zagrobqe.

Pore|ewe s obi~ajima sahrana i odr`awa grobqanskih rituala u Evropi tako se nametnulo spontano za temu koju dodirujemo. Jer, ako pitate prose~nog Francuza od 40-ak godina kako zami{qa svoju sahranu, odgovorio bi vam de bi se rado li{io posmrtnog govora, da je dovoqno da ga stave izme|u ~etiri daske i spale, a pepeo raspr{e. Nema, dakle, grobqanske slu`be, nema ceremonije, nema groba.

Za ovogodi{we Sve svete prodaja cve}a u celoj Zapadnoj Evropi znatno je opala, ka`u cve}arske statistike. Svet sve mawe dr`i do grobqanskih obi~aja. Kremacija do`ivqava spektakularnu ekspanziju. Jo{ 80-ih godina marginalna, sa mawe od 1% kremiranih, danas, za razdobqe samo jedne generacije, postala je prava masovna pojava. U Francuskoj ve} dose`e 32% od svih pogrebnih usluga.

Da nije samo o Francuskoj posebnosti re~ pokazuju [vajcarska, Velika Britanija ili Danska, koji prelaze 70% ovakvih usluga. Procenat kremacije u velikim gradovima kao {to su London (90%) ili Kopenhagen (95%), navode na zakqu~ak da je u wima upravo ukop izuzetak.

Proces je revolucionaran i pokazuje da se u dru{tvu odnos prema smrti i sahrani, kao wenom ovrhovqewu, radikalno mewa. Slika umiru}eg okru`enog najmilijima u trenutku smrti, zatim cela zajednica dolazi u crkvu da se za du{u pomoli i potom odlazi na grobqe da se oprosti… podse}a na hri{}ansku matricu koja sve vi{e gubi smisao.

Na radi se samo o porastu ateizma, ve} o kulturalnim promenama koje `ivot, sa svojim novim tehnologijama, pogotovo u urbanim sredinama, name}e. Kod ku}e se umire samo kad se mora, kada se nema sredstava, ina~e se odlazi u bolnicu ili ve} neku specijalizovanu ustanovu. I porodice su, na~inom `ivota, me|usobno raspr{ene. Po du{ama najbli`i, sve ~e{}e, seobama su udaqeni jednih od drugih. Posete grobqima na kojima su svi najmiliji imali svoje mesto i predstavqali istoriju porodice kao inkarnacija muzealne genealogije, sve su mawe u~estale i sve mawe imaju smisao vezivawa za pro{lost.

Zvu~i jereti~ki, ali mrtvi postaju balast. @ive grize savest zato {to ne mogu vi{e da se posvete mnogovekim obi~ajima sahrawivawa i poseta grobqima, ali na~in `ivota ne mogu da promene. Danas je pravi luksuz da svi najbli`i jedne porodice `ive i rade toliko blizu da zadovoqe tradicionalne navike vezane za rituale namewene umirawu i mrtvima.

O~ito je vreme da se preispitaju obi~aji i prilagode sada{wim prilikama koje name}e `ivot, kako smrt ne bi krunisala `ivote kao zavr{etak neke banalnosti. Pa da nam svima Bogorodica zaigra. (autor je {ef deska na francuskom Kanalu 5)

PUT OKO SVETA

ZLAT NO OT KRI ]E: Ru ski ro ni o ci pro na {li su pra vi „El do ra do” na dnu Ohot skog mo ra. Za pra vo, ra di se bro du ko ji je po to nu pro {log me se ca sa 700 to na ru de zla ta. Je da na est ~la no va po sa de i da qe se vo de kao ne sta li. Kao kri vac za po to nu }e ozna ~en je vla snik bro da ko ji je is plo vio iz lu ke upr kos lo {em vre me nu.

KOC KAR KA: Jed na ka lu |e ri ca iz Le vi sto na u bli zi ni Ba fa la op tu `e na je da je u dve se o ske pa ro hi je, u ko ji ma je ra di la, ukra la 128.000 do la ra ka ko bi po kri la koc kar ske du go ve. Op tu `e na Me ri En Rap je, ina ~e, u fe bru a ru pro {le go di ne pri hva ti la da se le ~i od za vi sno sti od koc ke. O~i to, ne u spe {no.

JA SAM...Zbog vo `we po tro to a ru ka ko bi za o bi {la {kol ski auto bus ko ji je sta jao na sta ni ci, sud u Kli vlen du, u ame ri~ koj dr `a vi Oha jo, osu dio je jed nu `e nu na ve o ma in te re sant nu ka znu. [i na Har din (32) mo ra }e da sto ji na ras kr sni ci dva da na za re dom po sat vre me na, sa ta blom na ko joj pi {e „Sa mo idi ot vo zi po tro to a ru da bi ob i {ao {kol ski auto bus”.

SVE TI TVI TE RA[: Ve li kom bro ju po zna tih li~ no sti ko je su otvo ri le svoj na log na dru {tve noj mre `i Tvi ter do kra ja go di ne naj ve ro vat ni je }e se pri dru `i ti i pa pa Be ne dikt [e sna e sti.

Pa pa je pro {le go di ne po slao svo ju pr vu po ru ku pre ko Tvi te ra, ali sa na lo ga Va ti ka na, dok }e no vi na log bi ti li~ no we gov, ali }e tvi to ve po pa pi nom na lo gu uku ca va ti ne ko dru gi.

a`e da je Novosadsko pozori{te jedno od najboqih u Srbiji i tu tvrdwu potkrepuqje nagradama i gostovawima, a nakon tri nominacije, kona~no joj se u rukama na{ao “Patakijev prsten”. “I kolege su rekle kao i vi – kona~no, nakon tre}e nominacije. Bila sam ube|ena da ni ovoga puta ne}u dobiti nagradu. Nemam sre}e s wima, a koleginica koja je tom prilikom sedela pored mene je to primetila, po mom pona{awu”, pri~a nam Livija Banka, glumica popularnog “Sinhaza”.

Na pitawe da li “Patakijev prsten” donosi ve}u odgovornost ili, pak, olak{awe, Banka odgovara: “Sigurno je tu odgovornost. Posle svega, neki su rekli ’nismo videli tu predstavu, a sada }emo da je pogledamo, zbog nagrade’. Vidite da to ipak ne{to zna~i, publika je radoznala. Dakle, jeste odgovornost ali sam dobila i malo samopou-

K

INTERVJU NEDEQE

Po li ti ~a ri – Jesu. Kada smo bili mladi, ni u snu nismo zami{qali da mo`emo uraditi tako ne{to. Ne ka`em da smo bili an|eli, ali kao da su nama i porodica i {kola posvetili vi{e pa`we.

Sada, {ta vidimo? Sede na internetu, tra`e najnoviji telefon... l [ta se do go di lo?

– Imamo mawe vremena i voqe. Ovo nas iscrpquje, pla{imo se da }emo izgubiti posao, da ne}emo kupiti ono {to moramo, to oduzima puno energije, pa nememo voqu i snagu da sednemo i popri~amo s decom.

Ili se vidimo, ili se ne vidimo.

Do voq no i do bro Prethodni gost “Intervjua nedeqe” peva~ica Bisera Veletanli} pitala je “na nevi|eno” Liviju Banku kako se ose}a?

- Pa, dobro. Dobro se ose}am na poslu, dobila sam nagradu, trudim se da budem optimista i da sa zdravqem stojim dobro. Meni puno zna~e sitne stvari. Za sada – dovoqno. zdawa, potvrdu da dobro radim.

Eto, i te`e mi je, i lak{e”, kazuje glumica, a mi je podse}amo da u aleji nenagra|enih velikana nije usamqena.

– Da, sigurno je potreban kvalitet, a puno i sre}a zna~i, razne okolnosti. Kada ste imali dobru ulogu u sezoni? Ko nominuje? Da li je `anr popularan? Ove godine je nas sedmoro bilo nominovano, a ina~e je pet, tako da zavisi od puno stvari, ali i sre}a je tu. Ipak, kultura je negde na kraju kada gledamo `ivot. Treba imati posao, pare, nahraniti porodicu, kupiti obu}u, tek onda dolazi kultura, pozori{te... Eh, kada bih do`ivela da vlast ka`e ’podi}i }emo obrazovawe i kulturu na vi{i nivo’. Sve je va`nije od toga i zdravstva. l Da li su ne dav ni ma lo let ni~ ki zlo ~i ni na pla ta du ga iz 90-ih?

l Se tih se pred sta ve “La ku no} ma ma” – ko li ko su ro di te qi od go vor ni?

– Sigurno jesu, ako neko i mo`e ne{to da uradi, to je roditeq. Mi mo`emo, {to ka`e predstava, ne samo da razgovaramo, nego i da saslu{amo {ta ka`u dete ili drug. Ako pitam ’kako si’, zna~i da me to interesuje, a ne zato {to treba to da pitam. Vi{e pa`we treba, da nikad ne bude kasno. Uzalud poku{ava majka da uradi sve, ako je kasno. l Omla din ski bunt ne po sto ji, sa mo na si qe?

– Za to su odgovorni i roditeqi, i {kola, i mediji – svi zajedno. l Da li ste op ti mi sta?

–Uvek. Prirodno sam takva, tako ro|ena. l ^ak i po sle pred sta ve “Po mo ranyina ko ra”?

– I tada. Sva{ta sam imala u `ivotu, pa opet, ta predstava mo`e da bude dobar motiv. Bilo je slu~ajeva kada su posle predstave do{li roditeqi iz publike i rekli ’mo`da }u od sutra druga~ije razgovarati s ta{tom, svekrvom, detetom...’ Svako je na{ao ono {to ga dodiruje. l Ka ko to da iz ve de mo ka da me di ji pru `a ju po gre {ne pri me re?

– @ivot je jako kratak. Dragoceno vreme ne smemo tro{iti na takve stvari, moramo na}i lep{e strane `ivota, da nam to daje energiju, a ne suprotno. l I to ka `e te si leyiji, a on od go vo ri da ne ma po sao, no vac, na du...?

– A ja bih ga zamolila da mi ka`e {ta ima. Da napi{emo dve rubrike, {ta ima i {ta nema, pa da uporedimo. Ili da odemo daqe, da vidimo u Africi, kako je wima. l Mo `e li ov de iko da na dr qa, na ja vqu ju hap {e wa...?

– Na{i politi~ari su jako dobri glumci (smeh). A mo`da zato jer su boqe pla}eni. Ne verujem u politiku, uvek ka`em da umetnost mora biti apoliti~na.

Za mene je politika licemerna. l Da li se pu bli ka pro me ni la u po sled we dve de ce ni je?

– Jeste. Mlada generacija koja `ivi brzo nema strpqewa za duge, ’langzam predstave’. Voli dinamiku! Sre}om, radimo raznorodne predstave, od mjuzikla do plesa, imamo gospel hor, de~je predstave i mlada generacija po~ela je da dolazi. I to je na{ ciq: privu}i mladu ali i srpsku publiku, jer su predstave titlovane, kako bi stekli naviku odlaska u pozori{te. l Ka ko ob ja {wa va te za ne ma ri va we kul tu re?

– Mo`da nisu ni svesni koliko je to potrebno. Ili ka`u da kultura mo`e sama. Misle da }emo raditi ionako, kao korov.

ZE MAQ SKI RA TO VI

Ne ka si la est da je kompanija „Dizni“ otkupila kompaniju „Lukasfilm“ i tako postala vlasnik i fran{ize/brenda „Zvezdani ratovi“ – ili „Ratovi zvezda”, kako se kod nas godinama govorilo – odjeknula je medijima {irom sveta (a verovatno i dalekih galaksija, sada a i nekad davno).

Naravno, u svetu velikog kapitala interesantna je svaka kupovina u kojoj ve}a zverka guta mawu, ali je to, mawe-vi{e, prirodno stawe stvari u liberalnom kapitalizmu.

Ipak, zanimqiva je koincidencija da obe kompanije nose imena velikana filma, crtanog i igranog, obe su osnovane kada su wihovi vlasnici bili u uzletu svojih stvarala~kih mo}i, i obe su nad`ivele svoje osniva~e: Diznija fizi~ki a Lukasa poslovno (jer su potezi koje je vukao posledwih godina odnosno filmovi koje je snimao bili mawe isplativi nego oni na vrhuncu wegove karijere). ^iwenice govore i da su se i Dizni i Lukas proslavili filmovima namewenim deci, pa je i to argument za utapawe jedne kompanije u drugu.

Kada se, davne 1977. u bioskopima {irom SAD po~eo prikazivati film „Nova nada“, zami{qen kao ~etvrta epizoda devetodelnog serijala „Zvezdani ratovi“, sam je Xorx Lukas, tvorac pri~e i re`iser, tvrdio da je u pitawu film za decu i omladinu. I sam sadr`aj filma potvr|ivao je wegov iskaz: u pitawu je lako baratawe op{tepoznatim stereotipima kostimiranim u svemirsku avanturu i puca~inu. Ni{ta u toj pri~i nije bilo ni novo, ni makar odmaknuto od poznatih {ema borbe Dobra i Zla, ali bilo kakvo mudrija{ewe zbuwivalo bi decu i omladinu, zar ne? Otuda je autor insistirao na pitkoj pri~i s mnogo specijalnih efekata koja }e zaseniti i legendarnu „2001 Odiseju u svemiru“ iz 1968.

V

Jedan od argumenata za kvalitet „Zvezdanih ratova“ upravo je bio i neverovatan broj specijalnih efekata u odnosu na „Odiseju“ koja je smatrana za najboqi nau~nofantasti~ni film do tada (i ikad) snimqen. Quti kriti~ari tvrdili su da se nau~na fantastika na filmu ne iscrpquje u broju i uspe{nosti efekata, ali niko nije previ{e mario za takve primedbe. Lukas bi lakonski odgovorio da je wegov film namewen deci. I zaista, mala|ana publika je hrlila u bioskope i od „Zvezdanih ratova“ stvorila dugotrajni blokbaster; odu{evqewe je bilo toliko da su mnoga

film gledala vi{e puta a zabele`eno je i nekoliko slu~ajeva u kojima je izvesni klinci film odgledali 70, 80 ili ~ak preko 100 puta! Podsetimo, tada nije bilo ni video traka niti DVD diskova.

Posle ovakvog uspeha `eqno su ~ekani nastavci koji su do{li sa otklonom od tri godine: „Imperija uzvra}a udarac“ 1980. i „Povratak Xedaja“ 1983. i svi su bili na vrhovima listi najgledanijih filmova. Nakon wih je usledila pauza od ~ak 16 godina, tokom kojih je Lukas snimao „ozbiqne“ filmove, a armije fanova `eqno ~ekale obe}ane prve tri epizode. Senza-

dnevnik

nedeqa11.novembar2012.

13

LIVIJA BANKA, GLUMICA

su dobri glumci

l Iskori{}avaju va{u potrebu za glumom?

– Na ma je la ko za teg nu ti ka i{, mi uvek mo `e mo vi {e. Po zo ri {te i kul tu ra }e `i ve ti i po sle wih, i bez po li ti ke. l Vre|a li vas to?

– Ka ko da ne. Na ro du su po treb ni i hleb i “cir kus”. Hleb za te lo, dok po zo ri {te, kwi ga... l Ali ovo je bukvalno cirkus?

– Da, cir kus. Vaq da }e i to da se me wa. l Sagovornici nam ~esto pomiwu povratak ili ostanak u devedesetim?

– I ja mi slim da ni smo iza {li.

Kre nu li smo ma lo, kao da }e mo iza }i, ali opet je sli~ no kao i ta da. Ne znam za {to ne ide mo na pred, jer ne ve ru jem da to ne `e li mo. Za {to ne bi smo? l Zbog vlasti, korupcije, kra|e...

– To ga je uvek bi lo i to ga ima svu gde.

Mo `da pra ve cir kus da ne bi smo pri me ti li ono {to je is pod, ono va `ni je.

l Smena Lasla Bla{kovi}a u Kulturnom centru?

– Sme {na je. Uvek ka da ne ko do la zi na vlast do vo di svo je qu de, da bi re kli ’vi di te ka ko smo do bri’. Sta vi la bih stru~ wa ke svu gde, osta vi la one ko ji do bro ra de, ali ov de je raz log sme ne sme {an. l Novi kadrovi vladaju}e ve}ine su ~esto nekvalifikovani?

– E, ima }e mo za ~e ti ri go di ne iz bo re, pa }e mo vi de ti da li su do bro ra di li. l Ocenite smenu gradske vlasti?

– Mi smo ma lo po zo ri {te, uvek se pla {i mo, ’jao, sa mo da nas ne di ra ju, sa mo da nas za bo ra ve i osta ve na mi ru’. l Dotle je do{lo?

– Je ste. Sa mo da do bi je mo ono {to su obe }a li. ^im ne ko do |e na vlast, od mah ka `e da su pra zne ka se, ko me }e pr vo da us kra te? Na rav no kul tu ri, obra zo va wu i zdrav stvu. Na ma je va `no sa mo da op sta ne mo. l Optimizam s tre}inom nepismenih?

– Pri ~a li smo, ni su sve sni va `no sti obra zo va wa. To je bit ni je od hap {e wa i ko rup ci je, ma da oko to ga mo `e da se pra vi ve }a bu ka ne go oko ne pi sme nih, a ti me bi tre ba lo da se ba vi mo. l [ta bi rekli mladoj osobi koja `eli da napusti zemqu?

– Na `a lost, i ja bih joj sa da re kla ’idi’. A ni sam da ide mo ne gde, ni 90–ih ni smo oti {li i pre `i ve li smo. Ipak, ako vam odu zmu 20 go di na, on da ne }e te da i va {e de te bu de u toj si tu a ci ji, da joj ode mla dost ni za {ta. l Kako se inteligencija pokazala?

– Mo `da su po sta li pe si mi sti. l Propast 5. oktobra?

– Da. Mi sli li smo da smo ne {to ura di li, a na istom smo. Ne ba vim se po li ti kom, ne vo lim ni da je gle dam, bu de mi mu ka, ba{ za to jer sam bes po mo} na. l I vi se zatvarate?

– U na{ ma li `i vot, da bu de lep.

Du go vas ner vi ra {to se bes po mo} ni, on da ste raz o ~a ra ni i na kra ju... Uvek se na dam da }e se de si ti ne {to, da }e bi ti bo qe. Ho }u da ve ru jem u ~o ve ka, jer is pa da da je ceo svet lep, a sa mo je ~o vek bo` ja gre {ka. l Kulturna politika Grada, Pokrajine, dr`ave?

– Ima mo ma wu pla tu u pro vin ci ji (smeh). l Novi Sad je Srpska Atina?

– Bi la ne ka da. Sa da je ve li ki grad, bez du {e. A, jo{ se dr `i. Vo lim ovaj grad, stran ci ka `u da je su per, ali ni je kao ne kad. Ne bih do pu sti la da se ru {e le pe, sta re ku }e. Ne ka da le pa, smi re na i bo ga ta Ati na sa da je pre na tr pa na i bu~ na. l Prvi put je vojvo|anska plata pala ispod srpskog proseka?

– Mo `da jer naj vi {e ra di mo (smeh), po zna ti smo kao vred ni qu di, ima mo ja ku po qo pri vre du, a pa o ri su naj si ro ma {ni ji. Ra de, ra de... a za {to ? n Igor Mihaqevi}

ZA ZVEZDANE FRAN[IZE

bude s „Diznijem” ci o nal ne ve sti o pri pre ma ma za sni ma we tih de lo va ma lo-ma lo bi osva nu le u me di ji ma, ali su se uvek po ka za le kao no vi nar ske pat ke. Ipak, za hva qu ju }i vi deo teh no lo gi ji a po tom i onoj kom pju ter skoj igri ci „Zve zda ni ra to vi“ su kru `i li sve tom i osva ja li no ve ge ne ra ci je gle da la ca u ori gi nal nom ob li ku (kao po kret ne sli ke), a pra ti li su ih stri po vi i se ri ja li ro ma na ko ji su {i ri li taj uni ver zum i u bu du} nost i u pro {lost (u od no su na fil mo ve).

Kom pju ter ske igri ce su ce lom bren du do da le no vu, vir tu el nu di men zi ju ko ja je na do gra di la i nad ma {i la film ske spe ci jal ne efek te. Klin ci ko ji su fil mo ve gle da li u bi o sko pi ma u me |u vre me nu su od ra sli i po sta li ko lek ci o na ri tzv. me mo ra bi li ja, po se ti o ci kon ven ci ja i za gri `e ni fa no vi-qu bi te qi ko ji su na taj na ~in odr `a va li svo je se }a we na de tiw stvo. Oni su bi li i naj va tre ni ji gle da o ci ali i kri ti ~a ri se ri ja la fil mo va ko ji su za kr pi li ne do sta ju }e pr ve tri epi zo de: „Fan tom ska pret wa“ 1999, „Na pad klo no va“ 2002, „Osve ta Si ta“ 2005.

Lu kas je op tu `i van da je, ~ak, iz ne ve rio sop stve nu ide ju, da je pre va rio obo `a va o ce i „iz dao stvar“. Bi lo je pri tu `bi i na di gi tal no re ma ste ri zo va ne sta re fil mo ve, u sti lu da su pre vi {e u{min ka ni i da po di la ze no vim ge ne ra ci ja ma. Lu kas je, sa svo je stra ne, mu ku mu ~io sa nu `no {}u da se na met ne mla di ma ko ji po zna ju svet kom pju ter skih igri ca i na vik nu ti su na br ze ak ci je i {a re ne sli ke. Za to su we go vi efek ti mo ra li da bu du ve }i i ube dqi vi ji od igri ca, {to je jo{ vi {e ogo li lo i ona ko ta nu {ne za ple te. I pr ve tri epi zo de „Zve zda nih ra to va“ bi le su blok ba ste ri, ali je odu {e vqe we wi ma tra ja lo kra }e ne go s po ~et nom tri lo gi jom.

Ni cr ta ni „Ra to vi klo no va“ 2008. ni su bi li ap so lut ni uspeh, ali su do da li jo{ jed nu koc ki cu u sla ga li ci po slo vi~ no uspe {ne fran {i ze ko ja stal no pum pa pro fit. Ce lu stvar su uz dr ma le Lu ka so ve iz ja ve da vi {e ne }e sni ma ti no ve „Zve zda ne ra to ve“, iako je ostao du `an jo{ bar tri fil ma. Tek, po sle za ti{ ja ko je su re dov no po pu wa va le no ve strip sve ske i ro ma ni, kao i igri ce, pu kla je

sen za ci ja o ku po pro da ji „Zve zda nih ra to va“ ko ju pra te i na ja ve da }e sed ma epi zo da sti }i u bi o sko pe 2015. a da se ve} pla ni ra ju i na stav ci.

Lu kas je mu dro za dr `ao me sto vo de }eg kon sul tan ta pro jek ta, a na vod no je or ga ni zo vao i rad nu ve ~e ru s ori gi nal nim glum ci ma (prin ce zom Le jom i Lu kom Skaj vo ke rom; Han So la ni ko ni je ni vi deo ni po mi wao, ali...), pret po sta vqa se ra di do bi ja wa wi ho vog pri stan ka za po ja vqi va we u sed mom na stav ku. Na in ter net fo ru mi ma ras plam sa le su se di sku si je o sme ru tog fil ma: osnov na di le ma je ko ju }e li ni ju film pra ti ti i uzi ma ti u ob zir stri pov -

ri jal (pre i po sle Dru gog svet skog ra ta ra |e ni su se ri ja li o Fla {u Gor do nu ili ^o ve ku od Bron ze, Do ku Se vi xu), {to se po ka za lo kao do bar po tez jer je ma mi lo mla du pu bli ku da gle da na stav ke. Za ta kve se ri ja le va `i lo je da su la ka za ba va ko ja do no si le pe pa re. Ne ki dru gi na u~ no fan ta sti~ ni fil mo vi ta ko |e su do no si li za ra du, po put „Ra ta sve to va“ (1953) ili, ko na~ no, „2001. Odi se ja u sve mi ru“, ali su osta li jed no krat ni. Naj bli `i uspe {nom se ri ja lu bi li su fil mo vi ko ji su se na sta vi li na „Pla ne tu maj mu na“ (1968), ali oni ni su bi li za mi {qe ni kao ce li na, pa je sva ki sle de }i mo rao da im -

Te{ko je na}i dobru kravu muzaru Ne spor no je da se ri jal „Zve zda ni ra to vi” (u film skom i osta lim pra te }im ob li ci ma) tra je vi {e od tri de ce ni je i da je jo{ uvek ko li ko-to li ko `iv, {to u bi zni su za ba ve ni je ma li uspeh. O~i to je da su bo so vi „Di zni ja“ za kqu ~i li da u we mu jo{ le `i ne ka za ra da pa su za to re {i li da ga pa za re. Do bru fran {i zu ni je la ko na }i, po seb no kad pod ra zu me va {i rok spek tar pro iz vo da, od fil ma do tor bi, ma ji ca, po ste ra i igra ~a ka. Se ri jal je, s dru ge stra ne, imao i ve li ki uti caj na po pu lar nu kul tu ru i je dan je od re pe ra za raz u me va we 1970-tih i 1980-tih. Ne moj mo smet nu ti s uma ne ma li broj qu di ko ji su se na ra znim po pi si ma sta nov ni {tva iz ja {wa va li kao Xe da ji. A le gen dar na uz re ~i ca „ne ka si la bu de sa to bom“ i da qe se mo `e ~u ti u obi~ nim raz go vo ri ma. ske i ro ma nesk ne ver zi je do ga |a ja po sle „Po vrat ka Xe da ja“. Ve ro vat no je da }e se sta ri glum ci po ja vi ti ka ko bi na pra vi li spo nu s pr vim fil mo vi ma, a on da }e ih na sle di ti wi ho vi po tom ci (jer je re~ o vi {e ge ne ra cij skom ak ci o nom se ri ja lu). Po {to je po ro di~ no/bra~ ni seg ment pri ~e po pri li~ no za pe tqan, ko zna {ta }e se ot kri ti u „sed mi ci“ (ko je ko me brat ili se stra ili tet ka, stri na, ujak itd). „Zve zda ni ra to vi“ su naj i spla ti vi ji film ski pro iz vod ko ji se kri je iza ozna ke „na u~ na fan ta sti ka“, iako je dva da ima ve ze sa wim (broj ne su astro nom skofi zi~ ke gre {ke uo~e ne u fil mo vi ma ko je iole ozbiq ni autor ne bi se bi do zvo lio). Fil mo vi su ra |e ni u sku poj pro duk ci ji, s ve li kim bu xe tom (efek ti su bi li sku pqi od glu ma ca) pa su i za ra di li ogrom ne pro fi te. Vi zu el na atrak tiv nost bi la je wi hov kqu~ ni adut. Xorx Lu kas je mu dro is ko ri stio is ku stva svo jih pret hod ni ka ve zu ju }i fil mo ve u se -

pro vi zu je za plet na te me qu pret hod nog – {to ni je ube di lo gle da o ce.

Lu kas je, pak, bio mu dri ji jer je na ja vio se ri jal i ve ro vat no ne gde ima si nop sis (ka kav god da je) za sve epi zo de, pa je osnov no pi ta we we go vog re a li zo va wa. Pu bli ka voq na da gle da se ri je, tra `i da se obe }a we is pu ni bez ob zi ra {to sa ma pri ~a ni je ni ma lo ori gi nal na i uz bu dqi va. We ni ne do sta ci ne }e spre ~i ti gle da o ce da po sle 3-4 go di ne odu da od gle da ju no vi na sta vak i pod se te se na sta re fa vo ri te. U me |u vre me nu ma {i ne ri ja za ba ve vred no vr bu je no ve qu bi te qe slo ga ni ma u sti lu „naj bo qi se ri jal svih vre me na“, a do bar deo po sla }e oba vi ti i sta ri fa no vi ko ji svo je odu {e vqe we pre no se na ro |e nu de cu. I ta ko se krug za tva ra ne pre sta no do no se }i la ku za ba vu ma sa ma i lep pro fit ga zda ma. Svi su da kle za do vo qi i sre} ni, ba{ kao {to je to bi lo i bi }e u ne koj da le koj ga lak si ji ko zna gde... n Ilija Baki}

SUSRETI: DEJAN VU^ETI] - VU^A, FRONTMEN GRUPE DARKVUD DAB

R&R jednako je „uradi sam” D

Se lek ci ja je ra ni je bi la ja sni ja. I jo{ ne ar kvu di su na po ~et ku tur ne je „Vi {to: ka da smo mi po ~i wa li, ima li smo za i- di mo se“ raz i gra li pro {le ne de qe sta to pre ja ko R&R na sle |e. Ceo taj no vi ta No vo sa |a ne u Stu di ju M. Po zo ri las, ne sa mo u mu zi ci ne go i u stri pu, u fil {nom ugo |a ju u kom bi na ci ji kla si~ nog dar mu... bio je raz vi jen i pre po znat na svet skoj kvud zvu ka i xez ele me na ta do pri ne la je i sce ni kao ne {to za i sta po seb no. To je pre ki Bi se ra Ve le tan li}, gla som, sta som i is ku nu to de ve de se tih i sad je si tu a ci ja sve de na stvom, ko ja je za jed no s mom ci ma kre nu la na na en tu zi ja zam ko ji klin ci mo gu da ima ju – tur ne ju. Za we nu pu bli ku kon cert je pred sta ili ne ma ju. vqao pra vo iz ne na |e we, ali iako im je svir ka na mo men te da lo va la neo bi~ no, ve }i na l Da li bendovi u Srbiji imaju zadoBi se ri nih is pi sni ka do kra ja je ipak za dr - voqavaju}e prostore za svirku? ma la gla va ma. Fa no vi ben da, po obi ~a ju, raz – Mi ima mo tu sre }u {to smo na vi kli qu gi ba li su se ve} po sle tre }e pe sme, ko li ko su de da od nas mo gu da o~e ku ju sva {ta, pa ta ko i im to pro stor i sto li ce do zvo qa va le. Stu - na ova kve stva ri – da svir mo u tzv. se de }im dio M do pri neo je da mu zi ka bu de na pr vom pro sto ri ma, ka kav je Stu dio M. Ce la ova me stu, a ni No vi Sad ni je slu ~aj no iza bran tur ne ja bi }e ta kva, ve }i na ovih kon ce ra ta za po ~et nu ta~ ku tur ne je. bi }e u po zo ri {nim ili bi o skop skim sa la ma – No vi Sad je pr vi grad u ko jem smo svi ra - ko je su u do brom sta wu, ali se ne ko ri ste jer li van Be o gra da ka da smo ra nih de ve de se tih ti bi o sko pi vi {e ne ra de. Ima mo do voq no po ~i wa li ka ri je ru. No vo sad ska pu bli ka nam mu zi ke iza se be da mo `e mo da pro be re mo ne je ve o ma bit na, a i ne ka ko smo na vi kli da sve ku mek {u svir ku, pa da svi ra mo za qu de ko ji no vi te te te sti ra mo ba{ ov de. Sen zi bi li tet se de. Ne zgod no je za kla si~ ne R&R ben do ve, ov da {wih qu di sli ~an je be o grad skom, a ko ji ni su do voq no po pu lar ni da mo gu na pu opet ni si kod ku }e, gde upi ru pr stom u te be ni ti pro stor za hi qa du qu di ka kvih ima po i{ ~e ku ju }i da po gre {i{. Iz tih raz lo ga vo - svim gra do vi ma. Naj ma we ima klu bo va za 200 li mo da svi ra mo u No vom Sa du – pri zna je – 300 qu di. Be o grad od ne dav no ima ne ko li ko nam De jan Vu ~e ti} – Vu ~a, front men gru pe me sta, ali sve se opet svo di na 20 ben do va sa Dar kvud dab. sce ne. l Da li je i Studio M odabran iz nel Duga je turneja, 13 koncerata u 12 kog posebnog razloga? gradova?

– To je dru ga stvar zbog ko je smo tur ne ju – Za sad je to li ka. Ima jo{ ne ko li ko gra po ~e li ba{ u No vom Sa du. Stu dio M je naj do va ko ji su do go vo re ni, ali ni su po tvr |e ni bo qa sa la u ze mqi, a pro stor do voq no ve lik da tu mi. Ima mo ve} ne ke po zi ve i kon tak te za da mo `e mo odr `a ti dva kon cer ta. Zna ~i lo ovaj pro gram s Bi se rom na pro sto ri ma biv nam je da svi ra mo dva da na ka ko bi smo is pro ba li sve de ta qe pro gra ma. Pret pre mi je ra je bi la u Cen tru »Sa va«, i ve o ma smo za do voq ni ka ko je sve pro te klo. l Nakon {to je duet sa Biserom nai{ao na dobre reakcije publike, turneja s wom bila je logi~an nastavak saradwe?

– Ap so lut no. Ra de }i na pe sma ma s Bi se rom, do `i ve li smo za i sta ve li ko pro fe si o nal no i umet ni~ ko is ku stvo. Kao ne ko s ta kvim ta len tom, zna wem i bez pred - Dejan Vu~eti} i Bisera Veletanli} ra su da, pri sta la je da sa ra |u je sa na ma ko ji {e Ju go sla vi je, ko ji nas sva ka ko o~e ku ju. smo joj pri {li iz ne ke sa svim dru ge mu zi ke.

Otkad smo ob ja vi li al bum »“Vi di mo se“«, ni Di vim joj se na hra bro sti. I fe no me na lo se smo svi ra li ni u Slo ve ni ji ni u Hr vat skoj. za ba vqa to kom na stu pa. l Jedno vreme bile su aktuelne kolektivne turneje, festivale da i ne pol Vasil Hayimanov je u bendu gotovo ~etiri godine; {ta je wegovo muzi~ko ismiwemo. Da li je te{ko napraviti solikustvo unelo u rad grupe Darkvud dab? sti~ki koncert?

– Va sil je tip ~o ve ka i umet ni ka ko ji se – To je ve} du go ta ko. Iz u zet no je te {ko la ko ukla pa sa dru gim mu zi ~a ri ma. A na ma je or ga ni zo va ti kon cert. Da bi ti u ne kom gra ta~ no to i od go va ra lo. Tre ba le su nam kla - du u ko jem ne `i vi{ or ga ni zo vao svir ku, mo vi ja tu re, ali ne ko ko za i sta ume da svi ra ra{ da na |e{ ne kog ko }e se ba vi ti pla ka ti kla vi ja tu re i ko raz u me {ta mi tra `i mo u ra wem, re kla mi ra wem, ko }e na }i od go va ra mu zi ci, a Va sil ima do voq no zna wa i {i ro - ju }i pro stor i na kra ju mo ra{ da do |e{ u kih in te re so va wa da mo `e da se uklo pi. S grad da vi di{ gde }e{ svi ra ti. U na {em slu dru ge stra ne, kao i sva ki mu zi ~ar, on no si ~a ju to ra di bub war Lav, shva tio je da mo `e so bom i svo ju mu zi ku i nor mal no je da }e to to da ra di, da ima vo qu, pa je i{ao od gra da stil ski uti ca ti, u onoj zdra voj me ri. Uosta - do gra da i gle dao gde mo `e da se od ra di kon lom, po zva li su nas da otvo ri mo Be o grad ski cert. Sve se to svo di na „ura di sam“, ali to je xez fe sti val. Da ni je sa rad we sa Bi se rom i R&R. da ne ma Va si la u ben du, ne ve ru jem da bi se to l Publiku i fanove darkvud zvuka naba{ de si lo. Hva la im na toj ~a sti, jer za i sta vikli ste na iznena|ewa koja naj~e{}e u je ste ~ast da je dan bend ko ji je po ~eo u vo da - sebi nose dozu eksperimenta? ma al ter na ti ve kao no iz, dab, pank, stig ne do – Sve sni smo bre me na da qu di od nas o~e na stu pa na xez fe sti va lu. ku ju kon stant no ne {to no vo. Mi slim da ima ju pra vo jer je to i na{ osnov ni raz log ba l Kako poredite vreme u kojem ste se vqe wa mu zi kom. Na po sled wem al bu mu pri vi probijali na scenu s ovim danali~ no smo se do ta kli tro pi ka ne i bra zil ske {wim? mu zi ke. Do sta qu di to je i pri me ti lo, a mi – Sad ima ne kih pred no sti. U star tu qu di smo to shva ti li kao jed nu vr sta oma `a Su bi, la ko mo gu da sni me al bum o svom tro {ku na No vo sa |a ni nu ko jeg ja ko po {tu je mo, po red ku} nom ra ~u na ru i da to zvu ~i do bro. Ka da Slo bo da na Ti {me, „»Obo je nog pro gra ma“«, smo mi po ~i wa li, pro ces je bio mno go ne „»Bo ja“« ... zgod ni ji i kom pli ko va ni ji. Dok ti ne ko ni je pla tio ter min u stu di ju Ra dio No vog Sa da, l Slede}e godine slavite srebrni juni si mo gao da sni mi{ al bum, ta ko da su se bilej, {ta pripremate za godi{wicu? qu di do vi ja li na raz li ~i te na ~i ne. Da na – Ne znam ta~ no {ta }e mo pri re mi ti, ali {wi klin ci svoj rad slu {a o ci ma mo gu da u mi sli ma ima mo pr vi al bum ko ji je sni mqen pre zen tu ju ne ve ro vat nom br zi nom. Da nas se sa mo na ka se ti, a u ko ji se qu di ku nu. Ima mo pri jem ~i vost i pro la znost mu zi ke me ri u mi - i sni mqen kon cert iz Do ma omla di ne, ovaj nu ti ma i da ni ma, a ne kao ne kad, ka da si mo - no vi al bum. Smi sli }e mo ne {to. rao ~e ka{ da pro |e {est me se ci pre ne go l Za kraj, osvrt na karijeru u dve re~e{to stig ne do pu bli ke, ne kad i go di nu da na. nice?

S dru ge stra ne, ne ka da je po sto ja la kul – To je jed na mla dost, je dan `i vot. Na dam tur na sce na. Na `a lost, zad wih 20 go di na se da }e mo na sta vi ti jo{ 25 go di na. estra da vla da na {om sce nom, i to svi zna mo. n Miroslav Farka{

14

SPORT

nedeqa11.novembar2012.

dnevnik

SUPERLIGA[KI DERBI NA BAWICI: PARTIZAN - VOJVODINA (TV, 18)

ABA LIGA: PARTIZAN DO^EKUJE CRVENU ZVEZDU

Me~ za je se wu ti tu lu

Der bi je uvek po seb na utak mi ca

Na kon dvo ne deq ne pa u ze na sta vqe na su tak mi ~e wa u Su per li gi Sr bi je. A u der bi ju ko la sna ge }e od me ri ti dve pr vo pla si ra ne eki pe, ru ko me ta {i Par ti za na i Voj vo di ne.

Tre ner Voj vo di ne \or |e ]ir ko vi} pa u zu u pr ven stvu je is ko ri stio da sa svo jim sa rad ni ci ma ana li zi ra i eli mi ni {e sla bo sti ti ma.

- Par ti zan je je di na eki pa ko ju od ka da sam na me stu tre ne ra ni smo us pe li da po be di mo. Kao igra~ re dov no smo do bi ja li u Be o gra du, pa se na dam da }e mo to us pe ti da pro me ni mo. Cr no - be li su stra ho vi to na pre do va li kroz Li gu {am pi o na, ima ju za i sta kva li te tan tim. Iz o sta nak Ne na da Mak si }a si gu ran sam da ne }e uti ca ti na igru Par ti za na. Be o gra |a ni ima ju se dam, osam kva li tet nih be ko va i

De taq sa pret hod nog du e la Voj vo di na - Par ti zan

- Pro te kle dve ne de qe ra di li smo od li~ no. Na ras po la ga wu sam imao sve igra ~e osim ka pi te na Po po va ko ji je do bio do zvo lu upra ve da igra na pr ven stvu Azi je za li ban ski Al Sad. - re kao je ]ir ko vi}.

Ru ko me ta {i Voj vo di ne pro tiv se be ne ma ju sa mo li de ra pr ven stva i u~e sni ka Li ge {am pi o na, ve} i tra di ci ju, po sled wih go di na ni ka ko ni su uspe va li da ~po be de ve li kog ri va la.

mno go re {e wa - ana li zi rao je ri va la tre ner cr ve no - be lih.

Pi ta li smo {e fa stru~ nog {ta ba No vo sa |a na, {ta we go vi igra ~i mo ra ju da ura de ka ko bi bi li u si tu a ci ji da sla ve na vru }em par ke tu Ba wi ce: - Naj bit ni je da na ras po la ga wu ima mo sve igra ~e. Svi su zdra vi i sprem ni da da ju svoj mak si mum.

Ste van Po pov tek da nas sti `e iz Azi je i ma la je ve ro vat no }a da }e

igra ti. Po seb nu pa `wu obra ti }e mo na wi ho va br za kri la i la ke go lo ve ko je po sti `u u se ri ja ma. Po treb no je da broj teh ni~ kih gre {a ka sve de mo na mi ni mum i da ima mo str pqe wa. Uz tra di ci o nal no agre siv nu od bra nu mo ra mo da po pra vi mo igru u fa zi na pa da. Ako do |e mo do 26 - 27 go lo va mi slim da }e mo bi ti u do broj po zi ci ji. U jav no sti se stvo ri la sli ka da je Par ti zan apo -

Fo to: F. Ba ki}

slut ni fa vo rit i da je ovo utak mi ca ko ja od lu ~u je pi ta we je se weg pr va ka. Li~ no ne mi slim ta ko. Ima jo{ mno go da se igra, sva ka utak mi ca je bit na i spe ci fi~ na na svoj na ~in, a iz ne na |e wa su uvek mo gu }a.

Utak mi ca iz me |u Par ti za na i Voj vo di ne igra se da nas u Be o gra du u s po ~et kom u 18 ~a so va uz di rek tan te le vi zij ski pre nos na RTS 2.

I. Grubor

Ve ~i ti ko {ar ka {ki der bi, 215. po re du od i gra }e se ve ~e ras od 21 ~as u dvo ra ni Pi o nir.

Par ti zan u utak mi ci 8. ko la ABA li ge do ~e ku je Cr ve nu zve zdu i bi }e ovo pr vi ovo se zon ski okr {aj ve ~i tih ri va la. U ovaj duel pro tiv ni ci ula ze sa raz li ~i tih po zi ci ja, do ma }in Par ti zan, psi ho lo {ki is pra `wen na kon ne sre} nog po ra za od Bam ber ga, a Cr ve na zve zda s ogrom nim sa mo po u zda wem po sle ube dqi vog tri jum fa nad Or le a nom. Ipak, ove ~i we ni ce za ne ma ru je tre ner cr ve ni-be lih, Vla da Vu ko i ~i}, ko ji ka `e da }e we gov tim po ku {a ti mir ne gla ve da od i gra me~ sa Par ti za nom.

- Der bi je po seb na utak mi ca, bez ob zi ra o kom tak mi ~e wu je re~ i na ~i jem se te re nu igra. Ipak, ko li ko god da je ta ~i we ni ca pri sut na u gla va ma igra ~a, po ku {a }e mo da me~ sve de mo na naj jed no stav ni ju di men zi ju - kao jed nu od pre o sta le 24 - na gla sio je Vu ko i ~i} do da ju }i da se put za po be du tre ba tra `i ti u smi re no sti i kon cen tra ci ji.

O ri va lu na Ma lom Ka le meg da nu ima ju sa mo re ~i hva le.

- Na svim po zi ci ja ma su po pu we ni sa po dva igra ~a. U ve li koj me ri su iz me ni li sa stav eki pe u od no su na pro {lu go di nu. Ali, na pra vi li su za ni mqi vu kom bi na ci ju sa sta ro se de o ci ma, igra ~i ma ko ji ima ju kon ti nu i tet igra wa u Par ti za nu i mla do sti sa dru ge stra ne ,ko ja cr no-be li ma do no si ogrom nu ener gi ju - sve stan je stra teg Cr ve ne zve zde da je naj ve }e po ja ~a we za tim iz Hum ske po vra tak tre ne ra Du {ka Vu jo {e vi }a.

Ni je se der bi mo gao igra ti u go rem tre nut ku po Par ti zan, sve stan je to ga tre ner cr no-be lih Du {ko Vu jo {e vi} uo~i od me ra va wa sna ga sa Cr ve nom zve zdom.

- Utak mi ca sa Zve zdom nam ne do la zi u do brom mo men tu... Te {ko je po di }i eki pu i fi zi~ ki i psi hi~ ki... Igra ~i su po tro {e ni, ali }e mo na }i sna gu da usta ne mo i is pra vi mo se - re kao je Vu jo {e vi} po tvr |u ju }i da je cr no-be li ma vr lo te {ko pao po raz od Bam ber ga u Evro li gi.

Sve sni su u ti mu iz Hum ske da tre ba na ~i ni ti ve li ki na por i za bo ra vi ti evro li ga {ki duel, po ti snu ti svest o to me da je po be da bi la na do hvat ru ke, i na }i no vu sna gu za na sta vak se ri je do brih re zul ta ta u re gi o nal nom tak mi ~e wu.

- Zve zda ima od li ~an tim, ozbiq na sred stva su ulo `e na i ni je se kri lo da }e ove se zo ne na pa da ti tro fe je u svim tak mi ~e wi ma. Kon so li do va li su se po sle ne {to lo {i jeg po ~et ka se zo ne i na ovu utak mi cu gle da ju kao na ve li ku pri li ku. O~e ku jem ne iz ve snu utak mi cu.

Igra }e jed na is ku sna eki pa sa igra ~i ma ko ji su u ze ni tu i je dan per spek ti van tim ko ji sva kim da nom tre ba da bu de bo qi...

Po ka za }e mo da smo u sta wu da de mon stri ra mo sna gu i ka rak ter - uve ra va stra teg li de ra Ja dran ske li ge.

SPORT

dnevnik

nedeqa11.novembar2012.

15

JELEN SUPERLIGA SRBIJE 12. KO LO NO VI SAD: Voj vo di na - No vi Pa zar KU LA: Haj duk - BSK Bor ~a JA GO DI NA: Ja go di na - Sme de re vo U@I CE: Slo bo da Po int - Rad ni~ ki (N) IVA WI CA: Ja vor - Rad Da nas

1:0 (1:0) 1:1 (1:0) 0:1 (0:1) 0:0 (0:1) 1:0 (1:0)

BE O GRAD: OFK Be o grad - Cr ve na zve zda NO VI SAD: Do wi Srem - Spar tak ZV BE O GRAD: Par ti zan - Rad ni~ ki 1923

(13) (13.30) (16)

1. Par ti zan

11

10

0

1

35:7

30

2. Cr ve na zve zda

11

8

1

2

26:15

25

3. Ja go di na

12

7

2

3

12:7

23 21

4. Voj vo di na

12

5

6

1

9:7

5. Rad

12

5

3

4

14:10

18

6. Spar tak ZV

11

5

2

4

16:12

17

7. Slo bo da Po int

12

4

5

3

15:18

17

8. Ja vor

12

5

1

6

16:11

16

9. No vi Pa zar

12

3

5

4

15:14

14

10. Do wi Srem

11

4

2

5

10:13

14

11. Rad ni~ ki (N)

12

3

4

5

13:23

13

12. Rad ni~ ki 1923

11

2

5

4

11:16

11

13. BSK

12

3

2

7

12:29

11

14. OFK Be o grad

11

2

3

6

13:16

9

15. Sme de re vo

12

1

5

6

6:17

8

16. Haj duk

12

1

4

7

9:17

7

U sle de }em ko lu (17/18.no vem bra) sa sta ju se- NI[: Rad ni~ ki - Voj vo di na, SU BO TI CA: Spar tak ZV - Ja go di na, NI[: Rad ni~ ki - Voj vo di na, BE O GRAD: Cr ve na zve zda - Par ti zan, Rad - Haj duk, SME DE RE VO: Sme de re vo - OFK Be o grad, NO VI PA ZAR: No vi Pa zar - Ja vor, KRA GU JE VAC: Rad ni~ ki 1923 - Slo bo da Po int, BOR ^A: BSK - Do wi Srem.

ZVE ZDA GOST RO MAN TI ^A RA NA KA RA BUR MI

Po be da za vi da we ra na

Poraz od Jagodine podigao je poraza od Jagodine, koji nas je sve tenziju na Marakani, zakomplikozaboleo. Sa optimizmom do~ekujevao dodatno i onako nezavidnu simo utakmicu na Karaburmi, protuaciju u kojoj se klub nalazi. tiv rivala kojeg po{tujemo i koji - Stvorila se negativna atmoszavre|uje na osnovu sastava i igafera. Minulih dana bili smo na ra boqi plasman na tabeli. Imaudaru medija i nismo tra`ili da mo strahovit motiv da osvojimo nas bilo ko mazi. Ne tra`imo ni va`ne bodove protiv ekipe sa koda nas niko te{i i tap{e po ramejom }emo se sresti uskoro i u Kunu. Dosta stvari ~uvamo za sebe, ne pu. Neki put ne mo`emo da pobeiznosimo ih u javnost, ve} radimo. dimo, ali to ne zna~i da nismo Imamo mlad tim, a kada nas zaboli, sami li`emo svoje rane – veli trener Beogra|ana Aleksandar Jankovi}.

Turbulentan period za~iwen je besparicom, pa su ju~e ~lanovi rukovodstva poku{ali da objasne fudbalerima aktuelni trenutak, zatra`e jo{ maOg wen Mu drin ski lo strpqewa i obe}aju da }e deo dugova biti izu~inili sve, iako nam se prebacumiren do ve~itog derbija koji je je sva{ta - i da nismo motivisani, na program naredne nedeqe. da smo prepotentni, i da ekipa ne- De{avawa oko i unutar kluba }e, da nema dobrog odnosa. To, jednas ne remete previ{e, jer mi jednostavno, nije ta~no. Nema smaka nostavno ne mo`emo na wih da sveta nakon jednog ili dva kiksa, uti~emo. Bavimo se terenom i ne jer ni{ta jo{ nije izgubqeno u interesuju nas ostale stvari – potakmi~arskom pogledu- smatra ru~io je Jankovi}.

Jankovi}.

Crveno- bele o~ekuje danas na Protiv “romanti~ara” u sastaStaroj Karaburmi (13) novo iskuvu ne}e biti povre|enog Panti}a, {ewe, mali gradski derbi. a pod upitnikom su roviti Jovano- Radom, i odnosom prema trevi} i Mudrinski. ningu konsolidovali smo se posle Z. Ran ge lov

Po no vo mi ni ma lac No vo sa |a na Voj vo di na - No vi Pa zar 1:0 (1:0) NO VI SAD: Stadion „Kara|or|e”, gledalaca: 1.000, sudija: Jeremi} (Beograd). Strelac: Katai u 4. minutu. @uti kartoni: Pavlovi} (Vojvodina), Vusqanin i Luki} (Novi Pazar).

VOJ VO DI NA: Supi} 7, Vuli}evi} 6 (Bojovi}), Trajkovi} 7, Joki} 7, Pavlovi} 7, A|uru 6, Radoja 7, Kosovi} 6 (Moreira 6), Stevanovi} 7, Katai 7 (Meleg 6), Abubakar 7.

NO VI PA ZAR: \ogatovi} 6, Rni} 6, Mujdragi} 6, Vusqanin 7, Bogunovi} 7 (Kecap), Ristovi} 6 (Ra{~i}), Alivodi} 7, Bihorac 7, Haxibuli} 6, @arkovi} 6 (Jakovqevi}), Luki} 6.

Krenulo je, {to se fudbalera Vojvodine ti~e, kako se samo po`eleti moglo. Ve} u 3. minutu Abubakar Oumaru je izbegao ofsajd, vratio loptu do Kosovi}a, ali je {ut novosadskog omladinca iz izgledne pozicije bio izblokiran. Prakti~no ve} u slede}em napadu Novosa|ani su poveli, ali, ispostavi}e se, i re{ili pitawe pobednika.

A|uru je odli~no uposlio Aleksandra Kataija koji se lepo oslobodio Mujdragi}a, onda, s nekih 13-14 metara precizno naciqao mre`u i savladao \ogatovi}a. Malobrojni gledaoci ponadali su se da }e napokon crveno-beli prikazati `eqenu i dugo o~ekivanu igru i posti}i vi{e od jednog gola, ali...

Do kraja poluvremena igralo se uglavnom izme|u dva {esnaesterca, pravih prilika nije bilo ni na

Ka ta ji je po sti gao je di ni po go dak na utak mi ci u No vom Sa du

jednoj strani, a gosti su prvi i jedini {ut u prvih 45 minuta ka golu Vojvodine uputili u 27. minutu, ali je golman Nemawa Supi} bio na visini zadatka.

U nastavku su doma}ini prvi put zapretili u 54. minutu, kada je levi bek Pavlovi} centrirao pred gol, a od centar{uta je ispao {ut koji je umalo prevario golmana Novog Pazara. Na wegovu sre}u, lopta je oti{la tik pored leve stative. U 60. minutu lepo je prodro Katai, razmenio dupli pas s Abubakarom, a onda {utirao - samo za uzdahe navija~a, jer je lopta oti{la preko gola. Bio je to pe-

riod utakmice kada je Vojvodina bila boqa, pa je u 65. minutu, posle dobrog prodora Abubakara, Moreira imao lepu {ansu, ali je lo{e {utirao i \ogatovi} je lako ukrotio wegov poku{aj.

Najboqu priliku da duplira vo|stvo novosadski superliga{ imao je u 66. minutu, kada je, posle odli~nog pasa Moreire, Stevanovi} {utirao s 12-13 metara i pogodio pre~ku. U 72. minutu slobodan udarac s nekih 30 metara izveo je Dejan Meleg, ali je wegov {ut zavr{io pored gola.

Novi Pazar je po~eo tada sve vi{e da preti, a najboqu {ansu da

Ku qa ne na pu sti la sre }a Haj duk – BSK 1:1 (1:0) KU LA: Sportsko-poslovni centar Hajduk, gledalaca: 1.000 Sudija: Bogdanovi} ( Kraqevo). Strelci: Adamovi} u 33. za Hajduk, a Sotirovi} u 65. minutu za BSK. @uti kartoni: M. Veselinovi} ( Hajduk), a Plani}, Milojevi}, Gegi}, Bulatovi} i Jovanovi} ( BSK) .

HAJ DUK: Bra} 7, Milutinovi} 6 ( Ki{ -), Bulatovi} 7, Lali} 6, M. Veselinovi} 7, Obrovac 6 ( Stojkovi} -), ]ulum 7, Sekuli} 7, Cvetkovi} 6, L. Veselinovi} 7, Adamovi} 7.

BSK: Gruju~i} 7, Plani} 6, Stamenkovi} 6, Milojevi} 6, ^e le bi} 6 ( So ti ro vi} 7 ) Stan~eski 6 ( Bulatovi} 6), Gegi} 6, Petrovi} 6, Milutinovi} 6, \uki} 7, @ivkovi} 6 ( Jovanovi} -) Ne}e, pa ne}e. U Kuli je ispri~ana stara pri~a. Hajduk je u prvom poluvremenu bio silan, mo}an, stvarao prilike, poveo, a onda u drugom delu prepustio incijativu gostima.

U prvih 45 minuta apsolutna dominacija doma}ih, i ve} u 5. minutu Obrovac sa oko 20 metara pogodio mesto gde se spa-

jaju pre~ka i stativa. U 13. minutu Lazar Veselinovi} je sjajno pro{ao po boku, uposlio Sekuli}a, koji iskosa sa 6-7 metara {utirao u blok gostiju.

U 19. minutu slobodan udarac za Hajduk, Mladen Veselinovi} je centrirao, a visoki ]ulum je sa 7 metara {utirao glavom, no golman Gruji~i} sjajno reagovao. I onda, 33. minutu, Cvetkovi} je odli~no centrirao, a u kaznenom prostoru gostiju omaleni Adamovi} je glavom zahvatio loptu i pogodio desnu malu mre`icu gola gostiju.

U 37. minutu Sekuli} je idealno odigrao povratnu loptu Adamovi}u koji je sa petnaestak metara {utirao kraj gola.

U samom fini{u prvog dela spor na si tu a ci ja. Do lop te upu}ene ka kaznenom prostoru gostiju pre Milojevi}a stigao je kapiten Hajduka Lazar Veselinovi} i u situaciji za pogodak, na ivi ci {e sna e ster ca Milojevi} ga je sru{io. Sudija Bogdanovi} se zadovoqio samo `utim kartonom, a imaju}i u vidu da je Milojevi} bio po-

sledwi odbrambeni igra~ gostiju, morao je da dobije crveni karton. }u.

U drugom delu strateg Bor~e Milojevi} je izvr{io dve zamene koje su se pokazale kao pun pogodak. Naime, gosti su preuzeli inicijativu i u 54. minutu nakon kornera Plani} je udarcem glavom pogodio stativu. U 65. minutu nakon centar{uta Sotirovi}a \uki} je sa 7-8 metra zahvatio loptu glavom, a Bra} je ispod same pre~ke izbio loptu u korner.

Nakon kornera, u gu`vi u kaznenom prostoru doma}ih najboqe se sna{ao Sotirovi} i glavom prosledio loptu u mre`u Bra}a .

Usledili su potom silni napadi Hajduka, ali lopta nije htela u gol. Kako objasniti 75. minut kada je nakon udarca Ki{a sa petnaestak metara jedan igra~ gostiju sa gol linije glavom odbio loptu, zahvata je Sekuli} sa desetak metara i poga|a pre~ku. U samom fini{u susreta igrala se „viktorija“ pred golom gostiju. \. Bo ja ni}

PAR TI ZAN DO ^E KU JE KRA GU JEV ^A NE

SU BO TI ^A NI OP TI MI A STI PRED ME^ S DO WIM SRE MOM

Za na sta vak ni za Pred gostovawe u Novom Sadu, ekipi Doweg Srema, u taboru Spartak Zlatibor vode je dobra atmosfera. Iza golubova je niz dobrih rezultata, osvojeno je sedamanest poena, a prilika u nedequ je da se osvoji jo{ neki.

– Nije tajna niti fraza da imamo pred sobom te{ku utakmicu. Dowi Srem je svakako jedna dobra ekipa, pokazali su to tokom ove jeseni, odigrali su dobre utakmice protiv Vovodine i Crvene zvezde, a Partizan su ~ak i dobili. Krasi ih odbrana, te{ko primaju golove i u svakom momentu znaju {ta ho}e i kako da igraju – govori Petar Kur}ubi}, trener Spartaka. – Na na{oj strani je jedna sjajna serija, igramo dobro, bele`imo dobre rezultate, a atmosfera je takva da se svi nadamo jo{ jednom uspehu. Nemamo problema sa povredama, niti sa kartonima, a zbog bolesti }e jedino izostati \or|evi}. Igra koja nam je do sada donela mnogo toga dobrog ne}e biti promewena, idemo sa namerom da igramo napada~i, da posti`emo golove i, nadam se, da pobedimo – dodaje Kur}ubi}.

N. S.

U pr ven stvu ista pri ~a Izgubili su fudbaleri Partizana pre tri dana od Intera, priliku za popravni imaju u prvenstvu protiv Radni~kog 1923.

Do sada crno – beli su uspe{no re{avali takva isku{ewa, vide}emo {ta }e danas biti.

Milo{ Joji}, Partizanov talenat ka`e da ekipa nije izgubila fokus i da }e protiv Kragujev~ana odi grati naj bo qe {to mo`e.

- Navikli smo se na ritam sreda – subota pa ne verujem da }e sada biti problema. Dobijali smo sve utakmice posle onih u Ligi Evrope i ne vidim za{to to ne bilo i sada. Mentalno smo stabilni iako nam nije bi-

lo lako posle poraza od Intera – rekao je Joji}.

U Partizanu posle Milaneza misle samo pozitivno.

- Nije zgodno {to smo izgubili utakmicu, ali ono {to smo pokazali u oba me~a protiv Intera daje nam nade za budu}nost.

Te{i me veliki broj prilika koje smo stvorili, pa mislim da }emo motivisani biti i protiv Radni~kog. Verujem da mo`emo pobediti Kragujev~ane.

Joji}a motivi{e i posledwa pobeda u prvenstvu protiv Radni~kog iz Ni{a (4:0).

- U prvenstvu igramo sve boqe {to potvr|uje i ta ubedqiva pobeda protiv Ni{lija. Dr`i-

mo konce igre u na{im rukama, na vreme po sti `emo go lo ve {to na kraju vodi i do trijumfa. Ne sumwam da }e tako biti i sada.

Joji} ceni dana{weg protivnika.

- Bili su hit pro{le sezone a s obzirom na to da nisu puno izmenili tim o~ekujem da }e i ove potvrdi isto. Dobili su veliko poja~awe i u treneru Dejanu \ur|evi}u. Ne sumwam da }e igrati ~vrsto i disciplinovano, ali nadam se da smo posle svega kadri da razbijemo wihovu koncepciju – zakqu~io je vezista crno – belih.

I. La za re vi}

Fo to: F. Ba ki}

stigne do izjedna~ewa imao je u 87. minutu, kada je po levoj strani pobegao Alivodi}, centarirao u {esnaesterac Novosa|ana, a na drugoj stativi loptu je volejom ka golu uputio Milo{ Bogunovi}. Me|utim, sjajno je intervenisao Supi}, ba{ kao i tri minuta kasnije, kada je Ra{~i} bio u {ansi, ali je visoki golman Vojvodine bio na mestu.

Utakmica je odigrana u fer i sportskoj atmosferi, a navija~i Vojvodine na woj su sproveli akciju „Jedna ulaznica za jedan obrok deci na Kosmetu” A. Pre do je vi}

Ja go di na - Sme de re vo 0:1 (0:1) JA GO DI NA : Igrali{te Jagodine, gledalaca 1.000, sudija Santra} (Pavli{), strelac D. @ivkovi} u 44. minutu. @uti kartoni: Tomi} (Jagodina), @ivkovi}, Ogwanovi}, Bogi}, Preki} (Smederevo) JA GO DI NA: Bonxuli}, Valenti}, Elmonir, Tomi}, @ivanovi}, Gogi}, Cvetkovi}, Lepovi} (Kosti}), Stojkov (Teruel), \uri} (\eni}), Stojanovi}.

SME DE RE VO: M. @ivkovi}, Ogwanovi}, Opan~ina, Miovi}, Radovanovi}, Bogi}, Osman, Momi} (Stojanovi}), D. @ivkovi}, Stojakovi} (Miqkovi}), Veqovi}.

Slo bo da Po int Rad ni~ ki (N) 0:0 U@I CE: Stadion Slobode, gledalaca 1.200, sudija An|elkovski (Beograd). @uti kartoni: Pejovi}, Mari}, Kne`evi} (Sloboda Point), Luki}, Stojanovi}, Pavli~i} (Radni~ki).

SLO BO DA PO INT: Rankovi}, Vasili}, Kne`evi}, Mari}, Ran|elovi}, Beqi}, Pejovi}, Gojkovi}, Tijago, Kova~evi} (Staji}), Lovri}.

RAD NI^ KI: Peri}, \or|evi}, Vukomanovi}, @ivkovi}, Ran|elovi}, Luki}, Petrovi} (Kolarevi}), Pej~i} (Pavli~i}), Stamenkovi}, Stojanovi} (A. Jovanovi}), M. Jovanovi}.

Ja vor - Rad 1:0 (1:0) IVA WI CA: Stadion Javora, gledalaca 800, sudija Gruji} (Beograd), strelac: Eliomar u 33. minutu. @uti kartoni: \or|evi}, Ifeawi (Javor).

JA VOR: Nikoli}, \or|evi} (Milinkovi}), Mom~ilovi}, Novakovi}, Milovi}, Vidi}, Ostoji}, Eliomar, Radivojevi} (Vla{i}), Joksimovi} (Josovi}), Ifeawi.

RAD: Kqaji}, Anti}, ]irkovi}, Jovanovi}, \ur|evi} (Perovi}), ^alu{i}, Pr{ov (Mrkela), Roga~ (Luka), Mitrovi}, Koji}, Milo{evi}.

16

SPORT

nedeqa11.novembar2012.

PR VA A LI GA

MA STERS KUP U LON DO NU

Del Po tro po be dio Fe de re ra Argentinac Huan Martin Del Potro pobedio Roxera Federera 2:1 u setovima (7:6, 4:6, 6:3) i posledwi obezbedio plasman u polufinale Mastersa. Huan Martin Del Potro uradio je {ta je bilo do wega, pobedio Roxera Federa i obezbedio plasman me|u najboqa ~etiri tenisera zavr{nog Mastersa. [vajcarac je uspeo da osvoji drugi set, ali ne i da spre~i zahuktalog Del Potra da sjajnom igrom na po~etku tre}eg seta stvori prednost 5:3, koja mu je i omogu}ila miran kraj duela i ~etvrti trijumf nad „brojem dva” u 17 me|usobnih okr{aja.

- Sre}an sam {to sam jo{ jednom pobedio Roxera. Znam da je favorit ovde, ali publika po{tuje i mene. Bi}e te`ak me~ u polufinalu- rekao je Del Potro posle me~a.

Si gur ni No vo sa |a ni Voj vo di na - Sin gi du num 11:7 (2:1, 3:0, 3:3, 3:3)

Huan Mar tin Del Po tro

EN GLE SKA PRE MI JER LI GA

Na Emi ra ti ma za in farkt Novo kolo Premijer lige donelo je nova uzbu|ewa! Pogotovo na Emiratima, gde je Arsenal do~ekao omiqenu mu{teriju iz drugog dela Londona - Fulam, ali umalo da gosti iznenade i ostvare prvu pobedu u gostima nad tobxijama.

dnevnik

brzo se oporavila i ponovo je @iru, ponovo glavom, pogodio za novo izjedna~ewe 3:3.

Bilo je jo{ prilika na obe strane, pogotovo za Arsenal, a u posledwim trenucima me~a, najboqa koju su „tobxije” mogle da sawaju - penal. Arteta je pri{ao lopti, ali Australijanac Mark

ligi posle 13 meseci! Tada je, kao igra~ Liverpula, pogodio protiv Vest Bromvi~a (bio je oktobar 2011. godine).

Kvins Park Renxers i Reding i daqe su jedine ekipe bez pobede u Premijer ligi. Navija~i Kvins Parka od silne muke su po~eli da zbijaju {ale na sopstveni ra~un.

NO VI SAD: Bazen Slana bara, gledalaca: 50. Sudije: Rakovi} i Ivanka Rakovi} Krstono{i} (oboje iz Beograda).

Igra~ vi{e: Vojvodina 5 (3), Singidunum 5 (3). Peterci: Vojvodina 1 (1), Singidunum 2 (1).

VOJ VO DI NA: Peti}, Bosan~i}, Maksimovi} 1, Roganovi}, Mili~i} 3, Vasi} 2, Geratovi} 2, Ovuka, Wegovan, Ubovi} 1, Matkovi} 1, Crvenko 1.

SIN GI DU NUM: Arizanovi}, Petrovi} 1, ^abrilo, Gidovi}, \or|evi}, Justin, Bijeli} 2, Avramovi}, \uji}, Alijagi}, Simi} 4, Stijepanovi}, Dra{kovi}.

Opravdali su ulogu favorita vaterpolisti Vojvodine i zabele`ili sigurna tri boda u duelu sa ekipom Singidunuma. Nastupili su Novosa|ani u ovoj utakmici bez povre|enog Sr|ana Vuksanovi}a, bolesnog Ivana

Gvozdanovi}a, kao i prvog golmana Milo{a Marinkovi}a, pa je {ansu dobio drugi ~uvar mre`e Luka Peti}.

Dobro su igrali doma}i u prve dve ~etvrtine, kako u odbrani, tako i u napdu, pa su na veliki odmor oti{li sa ube- Mi lo{ Mi li ~i} dqivih 5:1. U nastavku su se malo opustili {to su gosti donekle uspeli da iskoriste, ali je Vojvodina individualnim kvalitetom ipak pokazala da je boqi tim.

Ovom pobedom Novosa|ani su bar donekle uspeli da zaborave

Ru tin ska po be da Ki kin |a na @AK - Be o grad 12:8 (3:3, 3:2, 5:1, 1:2) KI KIN DA: Bazen SC „Jezero”, gledalaa 150, sudije: Stefanovi} i ]iri} (oba Beograd). Igra~ vi{e: @AK 6 (2), Beograd 13 (2), Peterci: @AK 3 (3), Beograd -. @AK: Kozarski (9 odbrana), Trkuqa, ]iri}, Buduri}, Pe{teri} 4 (3), Nosovi} 3, Duda{, Khard 2, Milijanovi}, Filipovi} 2, Jak-

{i}, Mar~eta 1, Xapa (2 odbrane).

BE O GRAD: Popovi} (10 odbrana), ]irkovi}, \ureti} 2, Cehovi} 2, Xambeli} 1, Pavlovi}, Cavrevski, Stefanovi}, Ter`eva, Kova~evi} 2, Parezanovi} 1, Vang, Cvetkovi}.

Prema o~ekivawu doma}i vaterpolisti zaslu`eno su savladali fewera{a, ekipu Beograda. U prvoj ~etvrtini vodila se izjedna-

SU PER LI GA ZA MU [KAR CE

Cr ven ~a ni sta li u fi ni {u Cr ven ka - Cr ve na zve zda 26:28 (13:12)

Ber ba tov po sti `e gol za Fu lam

Arsenal je vodio 2:0 posle 20-ak minuta, golovima novog napada~kog tandema Olivije @iru - Lukas Podolski. Ali, u fini{u prvog poluvremena Dimitar Berbatov i Aleks Ka~anikli} poravnavaju 2:2. Tu nije bio kraj uzbu|ewima.

Najboqe je tek usledilo. Bugarin, koji je u Man~ester junajtedu progla{en za vi{ak, odli~no se uklopio u ekipu Fulama. U 67. minutu je iz penala doneo potpuni preokret. Vengerova ekipe, me|utim,

[varcer je izvanredno odbranio!

Odmah potom kraj. Arsenal je proma{io pet od posledwih 10 penala u Premijer ligi.

Everton i daqe ne zna za poraz u Premijer ligi. Sanderlend je vodio protiv „karamela” u Liverpulu, ali se belgijsko-hrvatski tandem Felaini-Jelavi} pobrinuo za preokret.

Stouk je pobedio Kvins Park Renxers golom ^arlija Adama, {to je wegov prvi gol u Premijer

Reztultati: Arsenal - Fulam 3:3 (2:2) /@iru 11’, 69’, Podolski 23’ - Berbatov 29’,67’p, Ka~anikli} 40’/, Everton - Sanderlend 2:1 (0:1) /Felaini 77’, Jelavi} 78’ - Xonson 45’/, Reding - Nori~ 0:0, Sautempton - Svonsi 1:1 (0:0) /[najderlin 64’ - Dajer 70’/, Stouk - Kvins Park Renxers 1:0 (0:0) /Adam 52’/, Vigan - Vest Bromvi~ 1:2 /Kone 45’ - Morison 31’, Koldvel 43’ag/, Aston Vila Man~aster Junajted 2:3.

DA NA [WI NA SPORT SKIM TERENIMA

Fud bal Srp ska li ga Voj vo di na PAN^EVO: Dinamo - Cement, SENTA: Senta - Radni~ki (S), SREMSKA MITROVICA: Radni~ki - Mladost, PADINA: Dolina - Tekstilac, STARI BANOVCI: Dunav - Jedinstvo (SP), BA^KA TOPOLA: Ba~ka Topola - ^SK Pivara, TEMERIN: Sloga - Srem, PALI]: Pali} - Radni~ki ([).

Utakmice po~iwu u 13 ~asova.

Voj vo |an ska li ga Is tok - LAZAREVO: Zadrugar - Radni~ki (K).

Utakmica po~iwe u 13 ~asova.

Voj vo |an ska li ga Za pad - NOVI SAD: Indeks - Prvi maj (10 ~asova), BE[KA: Hajduk - Polet (S), TURIJA: Mladost - Crvena zvezda, BA^KI PETROVAC: Mladost - Ba~ka (BP), NOVI BANOVCI: Omladinac - Jugovi}, MLADENOVAC: Budu}nost - Srbobran.

Utakmice po~iwu u 13 ~asova.

Pod ru~ na li ga No vog Sa da BA^KO DOBRO POQE: Sutjeska - Jedinstvo, TEMERIN: TSK - Omladinac, [AJKA[: Borac Veternik, BA^KA PALANKA:

Stari grad - Tvr|ava, GAJDOBRA: Hercegovac - Obili}, PETROVARADIN: Petrovaradin Vojvodina.

Utakmice po~iwu u 14 ~asova.

Grad ska li ga No vog Sa da - LEDINCI: Vinogradar - Susek, BEGE^: Ba~ka - OFK Futog, BUDISAVA: Dinamo - Sirig, KISA^: Tatra - Proleter, SREMSKA KAMENICA: Fru{kogorac - ^enej.

Utakmice po~iwu u 13 sati.

Ko {ar ka ABA li ga - QUBQANA: Olimpija - Solnok (18), [IROKI BRIJEG: [iroki - Budu}nost (19), SKOPQE: MZT Skopqe - Cedevita (20.30), BEOGRAD: Partizan MTS - Crvena zvezda Diva (21).

Dru ga mu {ka li ga Sr bi je IN\IJA: @elezni~ar - Spartak (17.30), ^A^AK: Borac Proleter Naftagas (18), OBRENOVAC: Radni~ki - Mladost (Z) (18).

Pr va mu {ka li ga - se ver - NOVI SAD: Vojvodina - Oxaci (20).

Dru ga mu {ka li ga - se ver/jug ZREWANIN: Petrovgrad - Di-

namo (14.30), LA]ARAK: LSK Radni~ki (16).

He ba JLS - VR[AC: Vr{ac Polet (14), BEOGRAD: @itko basket - Vojvodina Srbijagas (18), U@ICE: Sloboda - Crvena zvezda Diva (13).

ABS Elek tro KLS - LESKOVAC: Aktavis Akademi - Borac Mocart sport (16).

M@RK li ga - VR[AC: Vr{ac - Atlete (18).

Pr va `en ska li ga Sr bi je - BEO^IN: Beo~in - Crvena zvezda (20), [ABAC: [abac - Stara Pazova (18).

Dru ga `en ska li ga - se ver BA^KA TOPOLA: Topol~anka - Basket star (19).

Ru ko met Superliga za mu{karce - BEOGRAD: Partizan - Vojvodina (18, TV RTS 2).

Prva `enska liga, sever - JABUKA: Jabuka 95 - Mladost (19).

Druga `enska liga, sever - RUMA: Sloven - Mileti} (17.30), BAJMOK: Topola - Spartak (18.30), VRBAS: Vrbas - Laki (19).

Fo to: F. Ba ki}

na neo~ekivani poraz u Kikindi od ekipe @AK-a. U redovima Vojvodine najefikasniji bio je Milo{ Mili~i} sa tri gola, dok se kod Singidunuma istakao Luka Simi} sa ~etiri pogotka.

G. Ma le no vi}

CR VEN KA: Dvorana Slobodan ^ile Mi{kovi}, gledalaca oko 1.200, sudije: Mo{orinski i Panxi} (Novi Sad). Sedmerci: Crvenka 2 (1), Crvena zvezda 3 (1), iskqu~ewa: Crvenka 12, a Crvena zvezda 4 minuta. Diskvalifikacija: Gruji~i} (Crvenka) u 58. minutu.

CR VEN KA: N. Ra~i} (1 odbrana), Ivi}, @egarac 5, Radowi} 2, Tunguz, Slavuqica 3, V. Ra~i} 3, Perovi} 4, Nikoli}, Miri}, Mjerima~ka, \urovi}, Egi}, Gruji~i} 3, Vitas (16 odbrana i 2 sedmerca), Gugleta 6.

CR VE NA ZVE ZDA: Ivani{evi} (11 odbrana), @ivkovi} 6, Milo{evi} 4, [qivan~anin 4, Petrovi}, [oti} 1, Supara (4 odbrane), Lekovi} 2, ]iri} 8, Doki}, Davidovi}, An|eli} 2, Brajovi} 1.

Krupnim koracima su rukometa{i Crvenke krenuli ka ciqu, novoj pobedi, ali su u zavr{nici posustali i prepustiti su pobedu protivniku. Tokom celog prvog poluvremena Crven~ani su bili u sigurnom vo|stvu, u dva navrata i sa po pet golova pred-

nosti (9:4) u 18. minutu i (10:5) u 20. minutu, i tada je izgledalo da su na putu sigurnog uspeha. Ali tada Beogra|ani uspeli donekle da srede svoje redove i smawe razliku da bi prednost doma}ina nakon prvog dela bila samo jedan gol.

Golovima Radowi}a i @egarca na samom po~etku drugog poluvremenu (15:12) Crvenka je bila ponovo na putu uspeha, ali se sve vi{e ose}alo da ponestaje dovoqno koncentracije, nasuprot igra~ima Crvene zvezde koji su strpqivo ~ekali {ansu.

U 39. minutu uspeli su da izjedna~e (17:17), a u 44. minutu golom @ivkovi}a i prvi put povedu (20:21). Od tada se po~elo nazirati neprijatno iznena|ewe za Crvenku, a u 55. minutu je poraz bio na samom vidiku (22:26). Tada uzbu|ewe dosti`e vrhunac, jer sa tri uzastopna gola (Ra~i}, Gugleta i Perovi}) Crven~ani nagove{tavaju preokret (58. minut 25:26). Me|utim, tada dolazi do diskvalifikacije Gruji~i}a pa su to gosti znala~ki iskoristili.

T. Jovo vi}

PR VA @EN SKA LI GA SR BI JE - SE VER

Sil ne Ki kin |an ke Ki kin da - Spar tak (D) 34:16 (18:8) KI KIN DA: Hala SC „Jezero”, gledalaca 200, sudije: Mandi}, Kova~i} (Novi Sad). Sedmerci: Kikinda 5 (5), Spartak 5 (5), iskqu~ewa: Kikinda 10, Spartak 16 minuta.

KI KIN DA: Aleksi} (10 odbrana), Sole{a 2, Belo{, @ivkov 3, Mitrovi} 6 (2), Mihajlov, M. Agbaba 10 (3), Golu{in 3, J. Agbaba 3, Vu~eti} (4 odbrana), Risti} 5, Ardala 1, \ura{inovi} (2 odbrane), Vukajlovi}, Komqeni} 1.

SPAR TAK: Dioseg (3 odbrane), ^ubri} (4 odbrana), [arac 1, Ema Vida~, Gor~i} 3, Veqanovski 2 (2), Erika Vida~, ^aki 1, Jovanovi} 1, Na|, Mini} 2, Caki} 5 (3), Carevi}, Sekere{ 1, Kereke{, Kosti}.

Derbi me~ 8. kola Prve `enske lige Srbije - sever odr`an na parketu kikindske hale Jezero izme-

|u doma}e ekipe Kikinde i gostuju}eg Spartaka iz Debeqa~e zavr{en je visokom pobedom Kikin|anki. Lak{e nego {to se o~ekivalo tim Dejana Peranovi}a osvojio je dva ve} unapred ukwi`ena boda. Kikin|anke su bile ~vrste u odbrani a jo{ boqe u napadu pa je samo do kraja me~a bilo neizvesnosti sa koliko razlike }e ku}i ispratiti svog protivnika, {to se ti~e plasmana u vi{i stepen takmi~ewa. Koliko je tim sa severa Banata bio nadmo}niji pokazuje i ~iwenica da su doma}e igra~ice u prvom poluvremenu za 10 minuta postigle ~ak {est, a ostuju}a ekipa ni jedan pogodak. U drugom poluvremenu Kikin|anke su u razdobqu od 11 minuta sedam puta savladale gostuju}e golmane a nisu primile pogodak.

M. Se ku li}

~ena borba, u drugoj Kikin|ani su napravili osetnu razliku, ali su Beogra|ani sa dva gola umalo izjedna~ili. U tre}oj ~etvrtini doma}i su dominirali i stekli nenadoknadqivu prednost.

U pobedni~koj ekipi istakli su se Pe{teri}, Nosovi} i po obi~aju golman i kapiten Mirko Kozarski sa sjajnim odbranama.

M. Se ku li}

NBA LI GA

Nik si ru {e re dom U no}i izme|u petka i subote odigrano je 13 me~eva u NBA ligi, a pobede su zabele`ili Wujork, Majami, San Antonio, Oklahoma i Lejkersi. Niksi su ostali jedina nepora`ena ekipa u ligi po{to su na svom terenu savladali Dalas sa 104:94. [ampioni su bili sigurni na gostovawu u Atlanti (95:89), Oklahoma je pobedila Detroit (105:94), Lejkersi su bili ubedqivi protiv Golden Stejta (101:77), a San Antonio je slavio u prestonici Kalifornije protiv Kingsa sa 97:86. Pobede su jo{ ostvarili Bruklin, Milvoki, Filadelfija, Wu Orleans, Memfis, Minesota, Finiks i Denver.

Niksi iznena|uju sve na startu nove sezone i nakon trijumfa nad Dalasom imaju skor 4-0 {to im se nije dogodilo jo{ odsezone 1993-94 kada su po~eli sa 7-0 i na kraju stgli do finala. Karmelo Entoni imao jre 31 poen (10-22) i 7 skokova, a ponovo je veoma dobar bio Xej Ar Smit sa 22 poena i 4 kra|e.

Ekipa iz Teksasa ponovo je igrala bez povre|enog Novickog, a najboqi je bio Mejo sa 23 poena.

Rezultati: Orlando - Bruklin 68:107, Va{ington - Milvoki 91:101, Atlanta - Majami 89:95, Boston - Filadelfija 100:106, Wujork - Dalas 104:94, Oklahoma - Detroit 105:94, Wu Orleans - [arlot 107:99, Mamfis - Hjuston 93:85, Minesota - Indijana 96:94, Finiks - Klivlend 107:105, Sakramento San Antonio 86:97, LA Lejkers Golden Stejt 101:77, Denver - Juta 104:84.

SVET SKI KUP U LE VI JU

Tri jumf Ma ri je Hefl Ri{ Nema~ka skija{ica Marija Hefl Ri{ pobednica je prvog slaloma sezone u okviru Svetskog kupa koji je vo`en u Leviju.

Hefl Ri{ je zabele`ila ukupno vreme od 1:55,58 minuta, dok je drugo mesto zauzela vode}a posle prve vo`we Finkiwa Tawa Putiainen, 1:56,13 minuta.Tre}a je bila Amerikanka Mikaela [ifrin u vremenu 1:56,32.

Ovo je bila 24. pobeda dvostruke olimpjske {ampionke, u slalomu i kombinaciji na Igrama u Vankuveru 2010, u Svetskom kupu.

SPORT

dnevnik

nedeqa11.novembar2012.

17

PR VA LI GA SR BI JA

Kru {e vqa ni pre ga zi li Be gej

Uma lo od go to vog ve re si ja

Ba nat - Na pre dak 0:4 (0:3) ZRE WA NIN: Stadion u Kara|or|evom parku, gledalaca 200, sudija M. Popovi} (Beograd), strelci: Mirosavqevi} u 7.

Gavri} u 16. Truji} u 22. i Baji} u 86. minutu. @uti karton: Vukovi} (Banat), Paunovi} (Napredak).

BA NAT: Baji} 6, Tasi} 6, Ceni} 5, Vukovi} 6, O`egovi} 6, Milojevi} 7, Jawanin 6 (Radoavqev -), Mihajlovi} 7, Stankovi} 6 6Mileti} 7), Stojkovi} 6, Antanasijevi} 6 ([arenac -).

NA PRE DAK: Krznari} 7, Duwi} 7, Udovi~i} 7, Kokovi} 7, P. Milo{evi} 7, Paunovi} 7, N. Milo{evi}, Cavri} 7 (Baji} 7), Boji} 8, Mirosavqevi} 8, Truji} 7 (Kosti} 7).

Fudbaleri iz grada na Begeju jo{ jednom su do`iveli te`ak poraz na svom terenu, a ekipa Napretka strpqivom igrom stigla do va`nih bodova. Ve} u 7. minutu sjajnim lob udarcem Zrewaninac na privremenom radu u Kru{evcu Mirosavqevi} postigao je pogodak. Pet minuta kasnije stoprocentnu {ansu za doma}ina propustio je Jawanin ~iju loptu je golman izbacio u korner. Posle propu{tene prilike ekipe iz grada na

Vo `do vac – No vi Sad 3:0 (1:0) BE O GRAD: Stadion BASK arena, gledalaca 300, sudija: Cicvari} (U`ice), strelci: \oki} u 18. i 93. i Milovac u 52. minutu (iz penala). @uti kartoni: Maru{i}, Haski} (Vo`dovac), Babi}, Miji}, Vidovi} (Novi Sad).

VO @DO VAC: Popovi} 7, Maru{i} 7, [arac 7, Sin|i} 7, Stojkovi} 7, Ostoji} 7, Simi} 7 (od 77.

Bastaji} -), Palo~evi} 7 (od 65.

Novkovi} 7), \oki} 8, Milovac 7 (od 56. \uri~i} 7), Haski} 7.

NO VI SAD: Risti} 6, Miji} 6, ^obanov 6, Babi} 6, Bo`i~i} 6, Stan~eti} 6, Mi{an 6 (od 53. Baji} 6), Ili} 6, Maksimovi} 6 (od 46. Nedeqkovi} 6), Vidovi} 6 (od 75. Radoja -), Bogunovi} 6.

Sa dva pogotka Du{an \oki} je re{io sve enigme u BASK areni.

Doma}i su bili boqi, poveli su nakon prodora po desnom boku, Simi}eva povratna lopta prona{la je put do \oki}a, koji je sa osam metara, obezbedio ranu prednost favorita.

Do odlaska na odmor, zaliha je mogla biti i duplirana, ali je odli~an slobodwak mladog Palo~evi}a, jo{ boqom intervencijom zaustavio golman Risti}.

U nastavku, sli~na postavka i pri~a. Maru{i}ev centar{ut, pa Simi}ev poku{aj glavom, novosadski ~uvar uspeo je da zaustavi, da bi se, u 52. minutu. Du{an Miji} je u svom petercu zaustavio imewaka \oki}a, arbitar Bojan Cicvari} pokazao je na belu ta~ku, a Zoran Milovac, pro{logodi{wi kapiten Novog Sada i prvi strelac Vo`dov~ana bio je precizan.

U nadoknadi vremena, {lag na doma}oj torti - Novkovi} je iz kornera centrirao o{tro, a raspolo`eni \oki} je glavom zakucao bodove.

S. @.

Begeju, Kru{evqani dolaze do novog gola. Odli~no je po levoj strani pro{ao Truji}, a Gavri} sa par metara loptu sproveo u praznu mre`u.

Koliko su dobro igrali na ovom susretu igra~i Napretka su dokazali u 22. minutu kada je majstralni Mirosavqevi} proigrao Truji}a izme|u dva {topera Banata kojem nije bilo te{ko da zatrese mre`u Baji}a. Doma}i tim je imao kolosalnu priliku u 23. minuta kada je posle udarca O`egovi}a pogo|ena samo stativa a isti igra~ je u 29. minutu na centar{ut Stojkovi}a loptu glavom poslao preko gola.

U nastavku me~a mnogo slabije izdawe obe ekipe, pa prvu priliku bele`imo u 70. minutu kada je sa desne strane Mileti} ubacio loptu u kazneni prostor, petom {utirao Radosavqev a Krznari} odbranio ovaj wegov poku{aj. Posledwu priliku za Zrewanince propustio je agilni Milojevi} koji je glavom na centar{ut O`egovi}a poslao loptu pored gola. Ta~ku na utakmicu i sigurnu pobedu Kru{evqana stavio je Baji} posle dobrog proigravawa Boji}a.

N. Jo wev

Pro le ter - ^u ka ri~ ki 3:2 (3:0) Rad ni~ ki (NP) - Me ta lac 0:1 Pro le ter - ^u ka ri~ ki 3:2 In |i ja - Be `a ni ja 1:0 Ba nat - Na pre dak 0:4 Vo `do vac - No vi Sad 3:0 Ko lu ba ra - Je din stvo 1:1 Bo rac - Ti mok 2:0 Mla dost (L) - Mla de no vac 1:0 Te le op tik - Slo ga 2:1

1. Na pre dak 2. Vo `do vac 3. Bo rac 4. ^u ka ri~ ki 5. Pro le ter 6. Je din stvo 7. In |i ja 8. Te le op tik 9. Mla dost 10. Me ta lac 11. Rad ni~ ki 12. Ti mok 13. Mla de no vac 14. Ba nat 15. Be `a ni ja 16. Slo ga 17. Ko lu ba ra 18. No vi Sad

14 11 14 8 14 7 14 6 14 6 14 5 14 5 14 5 14 5 14 4 14 4 14 4 14 3 14 3 14 3 14 2 14 2 14 3

2 5 5 5 5 7 6 5 4 4 4 4 4 4 3 6 5 2

1 1 2 3 3 2 3 4 5 6 6 6 7 6 8 6 7 9

36:1035 22:4 29 21:9 26 16:1223 17:16 23 17:14 22 13:11 21 13:16 20 16:20 19 15:14 16 11:15 16 11:21 16 9:14 13 7:21 13 16:17 12 10:20 12 11:14 11 11:24 11

U sle de }em ko lu (17. no vem bra) sa sta ju se: No vi Sad - In |i ja, Mla de no vac - Te le o tik, Be `a ni ja - Mla dost (L), Ti mok - Vo `do vac, Je din stvo Pu te vi - Bo rac, Na pre dak - Ko lu ba ra, ^u ka ri~ ki - Ba nat, Me ta lac - Pro le ter, Slo ga - Rad ni~ ki (NP).

In |ij ci po le te li In |i ja - Be `a ni ja 1:0 (1:0) IN \I JA: Stadion kod @elezni~ke stanice, gledalaca 500, sudija: G. Marinkovi} (Soko Bawa), strelac Dimitrov u 10. minutu (iz penala). @uti kartoni: Livaja, Dukanac, Zeli}, Krsti}, Dimitrov (In|ija), Vuleti}, Jefteni}, Bre`an~i}, Jak{i} (Be`anija).

IN \I JA: Milinovi} 7, Livaja 7 (Ivkovi} 7), Tomanovi} 8, Savi} 7, Dukanac 8, Zeli} - (Adamovi} 7), Stankovi} 8, Krsti} 7, Dimitrov 8, Petrovi} 7 (Kordolup 7), Dubaji} 8.

BE @A NI JA: Vuleti} 7, Jefteni} 6, Bre`an~i} 8, Petrovi} 6, Mili} 7, Grubeli} - (Jak{i} 8), Bo`ovi} 6 (Vujovi} 6), Nedeqkovi} 7, Nikoli} 6 (Anteq 7), Sekuli} 7, Stojanovi} 7.

Zeleno-beli su ostvarili ciq, osvojili su tri boda, iako su nastupili sa ~ak pet rezervnih fudbalera. Arbitar Marinkovi} je bio u centru pa`we. Odluke je uglavnom donosio sa velike uda-

qenosti, najverovatnije zbog vi{ka kilograma, a naj~e{}e je loptu davao gostima. Najdrasti~nije je o{tetio doma}ine u 39. minutu kada nije dosudio i drugi kazneni udarac iako je Bre`an~i} sru{io Dimitrova u kaznenom prostoru.I tada je sve to video sa nekih tridesetak metara, dotr~ao je i na zaprepa{}ewe svih `uti karton dao Dimitrovu.

Be`anija je ina~e imala vi{e od igre, me|utim svi wihovi napadi su zavr{avani ispred kaznenog prostora doma}e ekipe. Poku{avali su gosti da udarcima sa distance ugroze Milinovi}a, ali su uglavnom lopte odlazile pokraj ili preko gola. Milinovi} je tek nekoliko puta intervenisao. Me|utim, nikako to ne zna~i da je Milinovi} bio bez posla. Naime, naj~e{}e je posle prekida morao da ulazi u bukete igra~a i hvata ili boksuje lopte.

D. Vi }en ti}

Rad ni~ ki (NP) - Me ta lac 0:1 (0:1) NO VA PA ZO VA: Gradski stadion, gledalaca 700, sudija Manojlovi} (Kwa`evac), strelac ]irkovi} u 35. minutu. @uti kartoni: Pejovi}, Bonxi} (Radni~ki), ]irkovi}, Vujovi} (Metalac).

RAD NI^ KI: Uro{evi} 7, Pejovi} 8, Bonxi} 6, Sara~evi} 6, Puni{i} 7, Ko{uti} 6 (Zagorac -), Isailovi} 6 (Romi} 7), Pavlovi} 6, A{}eri} 6, Raji} 6, Bulatovi} 6 (Jovi} -).

ME TA LAC: Pejovi} 7, Rodi} 6, Kontor 7, Lukovi} 7, Gojak 6, Dopux 7, ]irkovi} 8, Vujovi} 6 (Ivanovi} -), Kuqanin 7 (@ivadinovi} 6), Jana}kovi} 7 (@ivkovi} -), Runi~i} 6.

Bila je dovoqna jedna mala nesmotrenost odbrane Radni~kog pa da Novopazov~ani ostanu bez bodova. ]irkovi} je dobio duboku loptu, protr~ao je izme|u odbrambenih igra~a Radni~kog i sa 20 metara sna`nim udarcem savladao Uro{evi}a. Tokom prvog i drugog poluvremena Radni~ki je imao vi{e izglednih prilika, ali su napada~i ponovo su zatajali u odlu~uju}im trenucima.

Posledwu {ansu za izjedna~ewe imao je Pavlovi} u 93. minutu.

J. Vu ko vi}

NE MA^ KA BUN DES LI GA

Ba jern ~vr sto ga zi Imao je Ajntraht priliku da pobedom u Minhenu potpuno u Bundesligi vrati neizvesnost u borbi za titulu. Me|utim, posle 11. kola {ampionata Nema~ke, situacija na vrhu deluje jo{ jasnije. Bajern je ubedqivo prvi sa 30 bodova, [alke mu je u ovom trenutku jedini ozbiqan pratilac sa 23 poena, dok je Ajntraht ostao na koti 20, a na kraju ove runde mo`e da padne i na ~etvrto mesto.

Sa po jednim golom u svakom poluvremenu Bavarci su re{ili derbi. Ajntraht je pao u 44. minutu, kada je Frank Riberi uspeo da savlada Kevina Trapa. Gosti su pogodak primili u najgorem mogu}em trenutku, jer je Arminu Vehu ostalo vrlo malo vremena za razmi{qawe

o promeni taktike. Nisu usepli igra~i Ajntrahta da se vrate u me~, a wihovu sudbinu na Alianc areni zape~atio je David Alaba golom iz penala u 77. minutu. Ina~e, tradicija je potpuno pre utakmice bila na strani Bajerna. Najboqi tim Nema~ke je samo tri puta pora`en na svom terenu od Ajntrahta, a posledwi put pre vi{e od 12 godina. [ampion se polako budi. Dodu{e, Borusija nije imala ni te`ak posao u Aguzburgu, koji je na 11 utakmica uspeo da upi{e samo {est bodova. [alke je opet nadmudrio Verder u Gelzenkirhenu. Ovaj put nije bio ubedqiv kao u prethodna dva slu~aja (5:0 i 4:0), ali im je i trijumf od 2:1 bio dovoqan za tri

boda i napredak na tabeli. Na pravi na~in su momci Huba Stevensa prevazi{li bolan poraz od Hofenhajma, koji ih je pro{le nedeqe vratio korak unazad u borbi za „salataru”. Sa druge strane, Verder je prekinuo niz od tri utakmice bez poraza. Tim Tomasa [afa je samo jednom u posledwih deset godina slavio na Veltins areni.

Rezultati: Augzburg - Borusija Dortmund 1:3 (0:1) /Milders 81 Rojs 9, Levandovski 51, 70/, Bajern – Ajntraht 2:0 (1:0) /Riberi 44, Alaba 77p/, Fortuna – Hofenhajm 1:1 (1:1) /Kruse 4 - Hoselu 39/, Frajburg – Hamburger 0:0, [alke – Verder 2:1 (0:1) /Noj{tadter 60, Draksler 69 Hunt 16/.

NO VI SAD: Stadion Slana bara, gledalaca 500, sudija Mili}evi} (Ivawica), strelci: Obradovi} u 31. Dar. Drini} u 37. i Ivani} u 45. za Proleter, a Mati} u 82. i Srni} u 91. minutu za ^ukari~ki. @uti kartoni: Vukasovi}, Kav~i}, Drni}, Ivani} (Proleter), Stamenkovi} (^ukari~ki).

PRO LE TER: Dam. Drini} 8, Tanasin 7, Asani 8, Vukasovi} 8, Krasi} 8, @igi} 7, Kav~i} 8, Obradovi} 8, Dar. Drini} 8 (\ori}), Ivani} 8 ([vowa 7), Zec 8. ^U KA RI^ KI: Risti} 7, Popovi} 6, \uri} 6, Stamenkovi} 6, Mihajlovi} 6 (Misini 7), Mati} 7, Trnini} 7, Krsti} 6, Srni} 6, Vu~ini} 7 (Dmitrovi} -), Laki} 6 (Jankovi} 7).

Umalo da Novosa|ani od gotovog naprave veresiju. Imali su posle furioznih prvih 45. minuta ubedqivu prednost, ali su ponovo kao u prethodnim duelima neshvatqivo pali, pa su na kraju uz puno sre}e ostvarili vrednu pobedu. [to ekipa iz Beograda nije u nadoknadi vremena postigla i tre}i gol i odnela bod zasluge ima golman Damir Drini} koji je ~udesnom intervenciju spre~io {ut Misinija sa nekoliko metara.

Mada oslabqeni neigrawem nekoliko standardnih igra~a doma}i su u prvom poluvremenu odigra-

li za uxbenike. U 5. minutu golman Risti} uspe{no je zaustavio {ut Kav~i}a, a nekoliko minuta kasnije i Drini}a. Stigli su doma}i do zaslu`enog vo|stva. Asani je odli~no pro{ao po levoj strani, prona{ao Mirka Ivani}a koji je u duelu sa protivni~kom odbranom bio fauliran, sudija Mili}evi} pustio je prednost, jer je lopta do{la do Nemawe Obradovi}a koji je bio sa desetak metara neumoqiv. Povratak Zeca u tim sa Slane bare bio je odli~an, zasluge za novi gol pripadaju wemu, odigrao je dupli pas sa Drini-

Voj vo |an ska li ga Is tok Bile}anin - Radni~ki (B) 3:1, Proleter - Kikinda 0:1, Sloboda - Budu}nost (SC) 0:1, Jedinstvo - AFK 2:0, Jedinstvo - Kozara 3:2, Ba~ka 1901 - Vr{ac 2:1, Kolonija - Borac (S) 0:2.

Voj vo |an ska li ga Za pad Stani{i} - Crvenka 1:1, Borac - Sloga (E) 0:0.

}em koji pogodio suprotni ugao Risti}a. Kada se o~ekivalo da se na odmor ode sa dva gola prednosti, najboqi akter me~a Mirko Ivani} primio je loptu od Vukasovi}a i preciznim udarcem uz pomo} stative je smestio u mre`u.

U nastavku su doma}i propustili priliku da do|u do jo{ jednog gola, me|utim Tanasin je iz povoqne prilike {utirao u golmana Risti}a. Prvi {ut na udarac u nastavku prema golu doma}ih uputio je Igor Mati}, a Drini} je bio na pravom mestu. [ta se doga|alo u fini{u utakmice u glavama igra~a Proletera, ne znamo, ali je bilo o~igledno kao i u prethodnim duelima usledio pad koncentracije. Najpre je u 82. minutu Igor Mati} majstorski izveo slobodan udarac i lopta se na{la iza le|a Drini}a, a u sudijskoj nadoknadi Srni} je bio precizan. Bio je to po~etak drame ali zahvaquju}i golmanu Damiru Drini}u sa sre}nim epilogom.

M. Po po vi}

Novosadska nedeqa11.novembar2012.

Telefoni: 021 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

OTVO REN DNEV NI BO RA VAK ZA PSE

Danas U GRaDU BIOSKOPI Are na: „Ma da ga skar 3: Naj tra `e ni ji u Ero pi” (sin hro ni zo va no11.45, 13.45), „Le de no do ba 4: Po me ra we kon ti ne na ta” (12.10), „Ne do dir qi vi” (16.05), „Hra bra Me ri da” (12.20, 13.30), „Me da” (18.20), „96 sa ti: Is tan bul” (20.25), „Ho tel Tran sil va ni ja” (14.05, 16), „Led” (20), „Di vqa ci” (22.30), „Aste riks i Obe liks u Bri ta ni ji” (12, 14,16.15), „Pa ra nor mal na ak tiv nost 4” (20.20, 22.10), „Pa zi ko ga bi ra{„ (17.45), „Ar ti qe ro” (18, 20.15) „Skaj fol” (14.15, 17,19.30, 20, 22.20, 22.45), „Raz bi ja~ Ralf” (11.30, 15, 12.15, 14.10, 16.10, 18.15), „Hip no ti zer” (22.25), „Ar go” (22.15), „Val ter” (18.30).

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr |a va 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stal na po stav ka „Pe tro va ra din ska tvr |a va u pro {lo sti”; po stav ka Ode qe wa za kul tur nu isto ri ju Mu zej Voj vo di ne, Du nav ska 35–37 (uto rak - pe tak od 9 do 14 sa ti i od 18 do 22 ~a sa, su bo ta - ne de qa od 10 do 18 ~a so va): stal na po stav ka „Sa ~u va ni tra go vi ma te ri jal ne i du hov ne kul tu re Voj vo di ne od pa le ol i ta do sre di ne 20. ve ka”, „Voj vo di na iz me |u dva svet ska ra ta - an ti fa {i sti~ ka bor ba u Voj vo di ni 1941 1945” Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Rad ni~ ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stal na po stav ka „Vi {e od po la ve ka za {ti te pri ro de u Voj vo di ni”

Vr ti} za ku} ne qu bim ce Za u ze ti vla sni ci svo je ku} ne qu bim ce od ju ~e mo gu da osta ve u dnev nom bo rav ku za pse, ko ji je otvo ren u Uli ci Ge ri Ka ro qa 16. Pr vi ova kav vr ti} za pse u na {oj ze mqi ima pri la go |e no dvo ri {te za igru, dnev nu so bu, spa va o ni cu, igra o ni cu ili so bu za re kre a ci ju, ali i am bu lan tu.

- Ide ju sam do bi la ra de }i prak su u ino stran stvu, gde su ova kvi vr ti }i no r mal na stvar ka `e vla sni ca ovog pan si o na Ana Oreg. – Na {i su gra |a ni qu bi ce mo gu kod nas da osta ve na sat ili dva, na ceo dan, pa i da pre no }e, ali mo gu i da ih pre pu ste stu~ wa ci ma na dre su ru, osta ve ih na fi zi kal noj ili elek tro te ra pi ji.

Na otva ra wu, oku pqe ni su mo gli da se upo zna ju sa na ~i nom ra da i sme {ta jem za qu bim ce, a po de qe ni su hra na i ku po ni za {i -

De `ur ne dve apo te ke Zbog dr `av nog pra zni ka, da nas i su tra de `u ra }e apo te ka „Saj mi {te” u Ru me na~ koj uli ci 106 (broj te le fo na: 021/4770-464 i 063/643088) i „Bu le var”, Bu le var Mi haj la Pu pi na 7 (broj te le fo na: 021/4720-756 i 063/643-072), u ko joj je or ga ni zo va no i no} no de `ur stvo. Rad no vre me de `ur nih apo te ka za pra zni ke je za „Saj mi {te” od 7 do 20 sa ti , a „Bu le var” ra di u tri sme ne, 24 ~a sa.

„STI LOS ART” I „DNEV NIK” DA RU JU

„Te me qi Ozi ri so ve pa la te” Iz da va~ ka ku }a „Sti los Art” u sa rad wi sa „Dnev ni kom” da ri va }e da nas dvo je ~i ta la ca sa po jed nim pri mer kom kwi ge „Te me qi Ozi ri so ve pa la te” Lin de S. Ro bin son. Kwi ge }e do bi ti dvo je naj br `ih ~i ta la ca, ko ji se ja ve od 16 do 16.05 sa ti na broj te le fo na 528-765.

Kwi ge ~i ta o ci od utor ka mo gu da pre u zmu u pro dav ni ci „Sti lo sa” u Je vrej skoj uli ci 28. Rad no vre me pro dav ni ce je rad nim da nom od 7.30 do 20 ~a so va, a su bo tom od 8 do 19 ~a so va.

Po ro di~ na pro sla va na ru {e na je smr }u le pe i opa sne ro |a ke.

Naj go ra mo gu} nost je ste da je zlo ~in po ve zan sa naj no vi jom mi si jom

hronika

lor da Mi re na, pre no {e wem po smrt nih osta ta ka fa ra o no vih pre da ka na taj nu lo ka ci ju, u drev ni hram bo ga Ozi ri sa. Naj sta ri ji svet ski de tek tiv, po no vo stu pa u ak ci ju.

Mi si ja mo ra us pe ti po sva ku ce nu. Ne za u sta vqi vo raz ot kri va ju }i naj du bqe taj ne le gla ko bri ko je ~i ne we go vi naj bli `i ro |a ci i po zna ni ci, Lord Mi ren na i la zi na trag ko ji }e ga od ve sti do isti ne. Dok spret no `on gli ra iz me |u po li ti~ ke in tri ge drev nog Egip ta i mi ste ri je ko ja vas dr `i pri ko va ni ma za sto li cu, Ro bin so no va jo{ jed nom do ka zu je svo je maj stor stvo u `an ru isto rij skog de tek tiv skog ro ma na.

A. L.

{a we pa sa, kao ma li znak pa `we.

Vr ti} za pse mo `e da pri mi mak si mum 20 pa sa, a po sto ji i za tvo re na li va da na ko joj psi mo gu da se is tr ~a va ju bez stra ha. Ku }a ima sa mo tri ka ve za, is kqu ~i vo za pla {qi ve ili agre siv ne pse, ko ji se te {ko pri la go |a va ju osta lim. Sa psi ma }e, iz me |u osta log, na so ci ja li za ci ji, raz bi ja wu stra ho va i psi ho lo gi ji ra di ti Iza be la Be go vi} sa sa rad ni ci ma.

U za vi sno sti da li vla snik `e li da se we gov qu bi mac od mo ri, dre si ra ili pro |e ne ku od te ra pi ja, bo ra vak u ovom pan si o nu ko {ta od 200 do 2.000 di na ra.

Po sto ji i me se~ na ~la na ri na od 4.000 di na ra, u okvi ru ko je pas mo `e i po pet sa ti dnev no da pro vo di u pan si o nu.

A. L. Fo to: F. Ba ki}

BO GA TA PO NU DA U GA LE RI JI „BE RI]”

Sa to vi i na kit za sva ~i ji ukus i yep Ro |en da ni, go di {wi ce, pro sla ve ma tu re, di plo ma i zna ~aj nih da tu ma No vo sa |a ne ve o ma ~e sto sta vqa ju u ne do u mi cu ko ji pri go dan po klon oda bra ti za dra gu oso bu. U mo ru po nu de na no vo sad skom tr `i {tu, tra di ci jom od jed ne de ce ni je iz dvo ji la se Ga le ri ja sa to va “Be ri}”, ko ja svo jim bo ga tim asor ti ma nom sa to va i na ki ta, pro fe si o na li zmom i qu ba zno {}u tr go va ca, ne osta vqa rav no du {nim mla |e, ali ni

go ve~ ne mu {ke sa to ve, sa vre me nog sport skog iz gle da, {to na {i qu di ve o ma ce ne. Kra jem no vem bra sti `e nam na kit “Ma jo ri ke”, ko ji je iz ra |en od sin te ti~ kih, pri rod no ga je nih bi se ra i ko me se da me ve o ma ra du ju - ka `e Be ri}.

Za pred sto je }e no vo go di {we i bo `i} ne pra zni ke Ga le ri ja “Be ri}” pri pre ma ak ci ju “Vre me da ri va wa”, ko ja }e tra ja ti od 15. de cem bra do 15. ja nu a ra, ka da }e po -

sta ri je su gra |a ne, ~i ji su uku si odav no for mi ra ni.

Pre ma re ~i ma di rek to ra Ga le ri je sa to va “Be ri}” Dra ga na Be ri }a no vi ne, ko je su pri sut ne na svet skom tr `i {tu ne za o bi la ze ni te ga le ri je, a po nu da je uvek dru ga ~i ja, mo der na i pri stu pa~ na svim slo je vi ma ku pa ca.

- Po {to se svr sta va mo u li de re na na {em tr `i {tu od nas se o~e ku je da bu de mo no si o ci no vih mo de la, {to mi ve o ma uspe {no ra di mo. Za na {e kup ce pri pre mi li smo no vi brend “Vo stok ju rop”, iz u zet ne, kva li tet ne i du -

je di ni mo de li na ki ta i sa to va mo }i da se ku pe po ce ni ni `oj od pet do 50 od sto.

Kroz tu ga le ri ju pro {le su sve ge ne ra ci je, od de ce do sta ri jih su gra |a na. Iz bo ga tog aso pr ti ma na sva ko je pro na {ao ne {to za se be ili dra gu oso bu, a ka ko Be ri} tvr di, naj ver ni ji kup ci su `e ne.

- Da me bi ra ju okom este te, dok mu {kar ci tra `e sat ko ji za do vo qa va od re |e ne kri te ri ju me. Ga le ri ja je pot pu no okre nu ta po tre ba ma su gra |a na, tru di mo se da po nu di mo naj bo qe, {to se po ka -

V rEMEPlOV

Ma gi strat po stu pio po za ko nu Ne ka da {wi pred sed nik Fu to ga, ge ne ral Od vaj ler, pri svo jio je ~i ta vih 1.200 ju ta ra ze mqe iz no vo sad skog ata ra. Ipak, 1760. go di ne Ma gi strat No vog Sa da je ot ku pio ovu ze mqu, a no vac za ku po vi nu su po zaj mi la ~e tvo ri ca se na to ra, s pra vom da ka sni je, ot ku pe tu ze mqu za se be. Po sle de se tak go di na, ka da se ze mqa pro da va la na li ci -

ta ci ji, ovih se na to ra, od no sno wi ho vih na sled ni ka nig de ni je bi lo.

Po ja vi li su se ka sni je i po kre nu li spor. Re {a va ju }i ga, dvor ski agent ca ri ca Ma ri je Te re zi je je 11. no vem bra 1774. oba ve stio nad le `ne vla sti da je Ma gi strat No vog Sa da uvek po stu pao po za ko nu i da sa da mo `e slo bod no da pro da ju ze mqu ko me ho }e.

N. C.

saHRanE Na Do wem sta rom gro bqu u Fu to gu da nas }e bi ti sa hra we na An |a Ob ra da [i bar (1942) u 13.

Na gro bqu u Ve ter ni ku bi }e sa hra we na Vu ko sa va La za ra Vu ko ma no vi} (1939) u 13.

PO VO DOM DA NA LI STA 15. NO VEM BRA

Dru `e we iz da va~ kog sek to ra „Dnev ni ka” Po vo dom Da na „Dnev ni ka” pen zi o ne ri Iz da va~ kog sek to ra orga ni zu ju su sret s ko le ga ma, sa rad ni ci ma i ~i ta o ci ma „Ro to bi bi lo te ke”. Su sret je za ka zan za ~e tvr tak 15. no vem bra u 18 ~a so va u no -

vo sad skom re sto ra nu „So wa”, na fud bal skom igra li {tu „Ka be la” kod [tran da. De taq ni je in for ma ci je mo gu se do bi ti na te le fo ne 063/545-260, 063/521-221 i 066/468-800.

I. D.

Pro mo ci ja kwi ge Jo va na Zi vla ka Pro mo ci ja kwi ge pe sa ma Jo va na Zi vla ka “Oni su u{li u dom na{” bi }e odr `a na u uto rak u 19 ~a so va u ^i ta o ni ci Grad ske bi bli o te ke, Du nav ska 1. U~e stvo va }e Ni ko la Straj ni}, Zo ran \e ri}, Mi ro slav [tat ki}, Alek san dar La ko vi} i autor.

A. Va.

za lo kao pra vi put do sr ca No vo sa |a na - ob ja {wa va Be ri}.

Za naj mla |e kup ce ova Ga le ri ja je obez be di la ~e ti ri ko lek ci je de~ jih sa to va, od ko jih su de voj ~i ca ma omi qe ni “He lou ki ti”.

De ~a ci tu mo gu pro na }i sa to ve ko ji se pe ru na 40 ste pe ni i ko ji su prak ti~ ni za ma le spor ti ste.

Po re ~i ma Be ri }a, mla de da me naj ~e {}e bi ra ju mo de le Do ne Ka ran ili Ro ber ta Ka va li ja, dok mu {ka po pu la ci ja u ovim ga le ri ja ma mo `e na }i pri zna te svet ske

Tri bi na u Ste pa no vi }e vu U Me snoj za jed ni ci u Ste pa no vi }e vu prek si no} se na tri bi ni „Svi za Ste pa no vi }e vo” raz go va ra lo o ko mu nal nim te ma ma, pa ta ko i o to me da naj ve }i broj pri grad skih na se qa ne m a fe k al n u ka n a l i z a c i j u, sa op {tio je GO SPO. @i t e q i m a Ste p a n o v i } e v a obra ti li su se pred stav ni ci ko a li ci je„Svi za Ste pa no vi }e vo”, ko ju ~i ne SPO i Na rod ni po kret „Di na ra - Dri naDu nav.„ Z. D.

bren do ve “Fe sti na”, “Na u ti ka” i “Sek tor”.

Ce ne sa to va pri stu pa~ ne su sva ~i jem xe pu i mo gu se na }i mo de li, ko ji ko {ta ju 3.000 di na ra.

Sred wa ce na sa ta je, ka ko Be ri} tvr di, u vi si ni jed ne pro se~ ne pla te, pa se mo gu na }i sa to vi ko ji ko {ta ju od 15.000 do 40.000 di na ra. Ga le ri ja nu di i mo gu} nost ku po vi ne pre ko in ter ne ta, a svi mo de li mo gu se vi de ti na saj tu www.satoviberic.rs.

N. R.

dnevnik

OGLASi

UDO VI CA (67 godina), penzioner, sa svojom ku}om u Milo{evu tra`i braka radi i dru`ewa druga. Vesele sam prirode, emotivna, volim ba{tu, cve}e i kuhiwu. [ifra „Qubav za qubav”.

64001

^A SO VI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399-305.

63809 DA JEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema zaodgovarawe, kontrolni, pismeni, maturu. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon 021/6399-305.

63810 ^A SO VI engleskog jezika. Osnovci, sredwo{kolci i priprema za FCE, CAE i CPE ispite. Dolazim ku}i. Telefon: 062/1142179.

63839 ^A SO VI matematike za sredwo{kolce i osnovce, vi{egodi{we iskustvo profesor - dolazim. Telefon 021/6-311-482, 064/322-19-49.

63905

PRE VO DI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik.

Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399-305. 63811 MA SA @E - otklawa bolove u ki~mi, i{ijas, glavoboqu, blokade u mi{i}a. Telefon 064/460-99-43.

63915

IZ DA JEM jednosoban stan sa centralnim grejawem i telefonom, lepo name{ten, od 1. decembra u Mi~urinovoj, Telefon 060/547-4478.

64058 IZ DA JE se name{ten komforan stan na Novom nasequ, klima, internet, kablovska.

Telefon 6363964.

64066 IZ DA VA WE i zakup stanova Novi Sad, name{teni ili prazni - jednosobni, dvosobni, trosobni - ku}e, lokali. Mileti}eva 51! Nazovite, do|ite... Tel. 062/518-544, 021/526387, 062/518-545.

672086 IZ DA VA WE - u ponudi vi{e garsowera, jednosobnih i dvosobnih stanova, name{tenih i praznih na dobrim lokacijama u Novom Sadu.

Pozovite na telefon 065/20-19-004 ili nas potra`ite na www.solis-nekretnine.com.

672017 IZ DA JEM Radni~ka, novija zgrada, 32m2 name{ten i Grbavica dvosoban name{ten 50m2. Telefon 063/811-7331.

673290 IZ DA JEM name{tenu garsoweru u~enicima, studentkiwama ili zaposlenoj devojci na du`e vreme. Telefon 064/495-23-19 63577 IZ DA JE se jednosoban komforan stan na 1. spratu name{ten, mo`e sa dva le`aja, ve{ ma{ina, centralno grejawe, satelit. Telefon 504-629.

63803 IZ DA JEM jednosoban, nename{ten stan 40m2 u [ekspirovoj ulici kod Limanske pijace. Studenti ne dolaze u obzir. Telefon 063/534276.

63904 IZ DA JE se name{tena soba, centralno grejawe, kupatilo, upotreba kuhiwe, terasa, poseban ulaz. Telefon 021/504-629.

63802 IZ DA JEM name{tenu garsoweru, 1. sprat, ugao Cara Du{ana i Bulevara cara Lazara. Telefon 064/1463-126.

63542 IZ DA JEM trosoban luks name{ten stan 85m2, tv, DV, ve{ ma{ina, ma{ina za posu|e, klima, kablovska, internet, telefon. Iskqu~ivo za poslovne qude, Liman II, ul. Resavska, cena po dogovoru.

Telefon 063/8237164.

63652 BRA^NOM PA RU izdajem dvosoban potpuno name{ten stan u Ul. Cara Du{ana. Cena po dogovoru.

Useqiv od 1. decembra. Telefon 064/35-18-956.

63735 IZ DA JEM sobu za dve studentkiwe sa upotrebom kuhiwe, kupatila, centralno grejawe, kablovska, internet. Telefon 021/633-3322. 63926 IZ DA JEM name{ten jednosoban stan 35m2 na Novom naseqe. Telefon: 063/779-3185.

63928 IZ DA JEM komfornu name{tenu garsoweru bez ve{ ma{ine, na Staroj Detelinari, 100 evra. Telefon 6361-265, 063/8760-222.

63931

nedeqa11.novembar2012.

IZ DA JEM dvosoban komforan name{ten stan, nalazi se blizu socijalnog i SUP-a. Telefoni: 021/78063974 632, 064/2406818 IZ DA JEM poluname{ten stan 38m2 u centru, Gr~ko{kolska ulica, telefon, CG, pogodan za kancelariju. Telefon 064/11-820-11.64005 IZ DA JEM dvosoban name{ten funkcionalan stan, kutak mira i ti{ine. Telefon 6300-665.

64025 IZ DA JEM mla|im osobama, dvosoban name{ten stan na spratu. Tv i DVD, bez depozita. Jablani~ka 7.

Telefon 504-451.

64045 STU DENT KI WA tra`i jednu ili dve studentkiwe u trosoban konforan stan kod bolnice, bez gazde, CG, telefon, TV, 70E po osobi. Telefoni 021/522-139, 065/6379-679.

64053

^E TVO RO ^LA NA porodica iz Zrewanina tra`i u zakup luks dvosoban-trosoban stan u Novom Sadu.

Na du`i period. Pla}amo unapred!

Tel. 021/526-387, 062/518-545. 672088 MLA DOM BRA^ NOM PA RU iz Sombora potreban u zakup nov jednosoban stan u Novom Sadu. Pla}amo unapred... Tel. 021/6622-746, 062/518-544.

672083 IZ DA JEM jednosoban prazan stan na Detelinari. Telefon 021/895362.

64024

KU PU JE MO stanove svih struktura. Tel. 636-6952, www.bomil.rs.

672090 KU PU JE MO garsoweru, lokal, vikendicu ili vi{e gara`a - do 25.000 evra u Novom Sadu, dajemo audi A-4 S-line + doplatu. Samo ozbiqne ponude!!! Tel. 021/6622746, 063/518-546.

672084 KU PU JE MO stan 35 - 50m u Novom Sadu, u zgradi sa centralnim grejawem, do IV sprata brzo useqewe.

Ke{ isplata odmah!!! Samo ozbiqni prodavci. Tel. 021/526-387, 062/518-545.

672085 KU PU JE MO ~etvorosoban i ve}i stan 100 - 150m u centru Novog Sada, po`eqno oko Ribqe pijace i Kosovske ulice. Brza ke{ isplata!!! Tel. 021/526-387, 062/518-544.

672087 KU PU JEM stan u Novom Sadu, nebitna lokacija, sa urednom dokumentacijom. Telefoni: 528-137, 063/538-166.

673291

PRO DA JEM mawi dupleks, 27m2 u ]irpanovoj ulici, moderno name{ten. Idealno za mlade. Cena 25.000 evra. Telefoni: 060/37-38370, 548-398.

63975

GR BA VI CA garsowera 25m2, III, ukwi`en, 24.000E, Detelinara nova 28m2, tre}i sprat, 29.000E, Liman 29m2 prizemqe + 20m2 terase, 29.000. Telefon 063/587-602. 64060 OD MAH USE QIV, nov ukwi`en stan u najstro`em centru 23m2 Vase Pelagi}a. Centralno grejawe.

Cena: 24.000. Tel. 063/504-799.

673266 POT PU NO nova, odmah useqiva garsowera u najstro`em centru 26,4m2 [umadijska 27.500E, II sprat, terasa, odvojiva kuhiwa.

Uredni papiri.. Tel. 063/108-8017.

673267 OD MAH USE QI VA garsowera sa terasom, 25m2, Omladinskog pokreta. Odli~no stawe. Cena: 22.000..

Tel. 063/7776-233.

673268 BU LE VAR OSLO BO \E WA, novija ukwi`ena garsowera, I sprat, terasa, odvojena kuhiwa, 23m227.900E. Odli~an!

Telefoni: 063/444-743, 021/526-622.

673259 BU LE VAR OSLO BO \E WA 29m2, ukwi`ena garsowera, prazna, odmah useqiva, renovirana 29.500.

Tel. 444-107, 633-7853. Slike na www.trefnekretnine.co.rs 673316 SO CI JAL NO!!! Odli~na garsowera od 29m2 ni`e spratnosti, ekstra zgrada, ekstra stawe sa terasom i ostavom!!! Tel. 065/25-00-213.

673306 DA NI LA KI [A!!! Odli~na ukwi`ena garsowera od 27m2, ni`e spratnosti sa terasom. Hitno!!!

Tel. 063/500-213.

673307 GR BA VI CA!!! Nova garsowera odmah useqiva u odli~noj zgradi blizu Bulevara od 29m2!!! Hitno!!!

Tel. 065/25-00-213.

673308 GAR SO WE RA, Liman III - Park city, 28m2, luks, II sprat. Tel. 021/450-417; 064/996-97-55, www.kvart-nekretnine.com.

673328 GAR SO WE RA, strogi centar - Wego{eva, 30m2, visoko prizemqe, ukwi`eno, 29.000 evra, garsowera, centar - Temerinska, 20m2 - 17.000 evra.

Tel. 021/450-417; 063/128-97-97, www.kvart-nekretnine.com.

673329

19

GR BA VI CA, novija ukwi`ena garsowera od 27m2. Tel. 6366-952, 672091 www.bomil.rs.

LI MAN 2, odli~an, ukwi`en, stan od 26m2 sa odvojenom kuhiwom. Tel. 63-68-429, www.bomil.rs.

672092 CEN TAR, kod Izvr{nog ve}a, ukwi`ena garsowera od 24m2 po ceni od 26.800. Tel. 636-6952, www.bo672093 mil.rs.

UKWI @E NA garsowera, 17m2, sa galerijom od 5m2, mo`e na kredit, Nova Detelinara kod ABC-a, CG, lift, cena - 16.500 evra. Tel. 064/823-6601, 021/424-963.

672059 USE QI VA garsowera, 27m2 - totalno odvojena kuhiwa, 2. sprat, lift, terasa, CG, zgrada stara 4 god. Cena - 28.500 evra. Tel. 064/823-6601, 021/6614-200.

672063 UKWI @E NA garsowera u centru kod pozori{ta, 1. sprat, komplet name{tena, CG, odmah useqiva, cena 29.900 evra. Tel. 064/823-6610, 021/6614-200.

672064 NO VI JI, komplet name{ten 0.5 stan, sa odvojenom kuhiwom, useqiv i ukwi`en, na Detelinari, 19m2, tre}i sprat, terasa, cena: 21.000 evra i nije fiksno. [ifra: 24009. Tel. 063/182-76-27, www.solis-nekretnine.com.

672028 PRO DA JEM ukwi`enu garsoweru na Grbavici kod Medicinske {kole 26m2 na 3. spratu, odmah useqiva. Cena: 26.300 evra. [ifra: 24164. Tel. 064/112-62-39; 021/451570, www.solis-nekretnine.com. 672029 UKWI @E NA garsowera, 26m2, drugi sprat, novija zgrada, stan odmah useqiv, Ulica Janka Veselinovi}a, u blizini Sajma, hitna prodaja, samo: 27.000 evra. [ifra: 24331.

Tel. 021/520-231; 064/134-04-59, www.solis-nekretnine.com.

672030 GAR SO WE RA 24m2, Tolstojeva ulica, drugi sprat, lift, terasa, ukwi`ena garsowera, u odli~noj zgradi... [ifra: 24305. Tel. 021/520231; 065/20-19-011, www.solis-nekretnine.com.

672031 OD LI^ NA ukwi`ena garsowera u Ulici Danila Ki{a u blizini Bulevara. 27m2, I sprat, lift, terasa, novija. 31.500E sa name{tajem..

Tel. 063/777-6233.

673270 UKWI @E NA garsowera na Novoj Detelinari, terasa, visoko prizemqe, 24m2, cena: 25.750 evra. Tel. 021/427-088; 064/823-6600, www.totalnekretnine.rs.

672120 GAR SO WE RA u centru u novoj zgradi, ukwi`ena, 23m2, u odli~nom stawu, cena 24.750, {ifra 1004265, www.nekretnine-mojdom.com. Tel. 523-193, 065/850-6616.

673216 BU LE VAR EVRO PE 23m2, prvi sprat, 23.750 - Useqiva za 30 dana.

Moj dom. Tel. 451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com. 673217 GAR SO WE RA na Limanu III kod Merkatora 21m2 na prvom spratu, {ifra 1004319, www.nekretninemojdom.com. Tel. 451-318, 523-193.

673218 U MAR KA MI QA NO VA kod Keja u novijoj ukwi`enoj zgradi 33m2, lift, cena 34.000, {ifra 1004410, www.nekretnine-mojdom.com. Tel. 451-318, 523-193.

673219 NOV - odmah useqiv ukwi`en stan kod Sajma, 35m2, ~etvrti sprat - nije posledwi, terasa, lift, cena: 39.650 evra. Tel. 021/427-088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs.

672122 KOM FO RAN, renoviran jednosoban stan 33m2, Miloja ^ipli}a. II sprat, ukwi`en. Cena: 24.000. Tel. 063/504-799.

673271 KLA SI ^AN jednosoban stan kod @elezni~ke stanice, 3. sprat, ukwi`en i odmah useqiv, 30m2, cena: 28.500 evra. [ifra: 23937. Tel. 064/2003-103, www.solis-nekretnine.com.

672032 NO VO NA SE QE, klasi~an jednosoban stan, 36m2 na devetom spratu i nije posledwi, ukwi`en i mogu}e ga je kupiti i na kredit, odmah useqiv!

Cena: 28.500 evra. [ifra: 24130.

Tel. 021/427-277; 065/20-19-011, www.solis-nekretnine.com.

672033 HIT NO prodajem 1.0 stan 36m2 na Nasequ, ukwi`en bez tereta, odmah useqiv, cena: 27.000 evra. [ifra: 24130. Tel. 064/134-0459; 021/520231, www.solis-nekretnine.com. 672034 LI MAN III - 33m2 - jednosoban - klasi~an raspored, ukwi`en - useqiv, terasa, lift, CG, cena - 32.000 evra. Tel. 064/823-6604, 021/542-779.

672056 UKWI @EN - useqiv, terasa, lift, CG, 30m2 - gradila Budu}nost, odli~an raspored, odvojena kuhiwa sa prozorom, cena - 27.850 evra. Tel. 064/823-6601, 021/542-779.

672058 NA ROD NOG FRON TA, ukwi`en 1,0 stan bez ulagawa 32m2, cena 31.000. Tel. 636-6952, www.bomil.rs.

672095 SA JAM, odli~an ukwi`en noviji stan u zgradi „Budu}nosti”, 34m2, cena 35.000. Tel. 636-6952, www.bomil.rs.

672096

20

nedeqa11.novembar2012.

JED NO SO BAN, Liman I, 39m2, ekskluzivna prodaja, ukwi`en, odmah useqiv, povoqno. Tel. 021/450417; 063/128-97-97, www.kvart-nekret673335 nine.com.

MO KRAW ^E VA, 1.0, 44m2, II sprat, lift, terasa 40.000, cena nije fiksna. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Tel. 444-107, 633-7853.

673317 STE VA NA MO KRAW CA 27m2, jednosoban, kuhiwa ima svoj prozor, zgrada od fasadne cigle, lift, terasa 32.000. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Tel. 444-107, 633-7853.

673318 MI LEN KA GR ^I ]A 32m2, jednosoban, ukwi`en, prazan, odmah useqiv, 28.000. Tel. 444-107, 633-7853.

673319 SOM BOR SKI BU LE VAR, 30m222.000E, odli~an, novo! Telefoni: 673257 063/444-743, 021/526-622.

OD LI ^AN noviji stan 31m2 u najstro`em centru kod Ribqe pijace, [umadijska ulica. Uz stan terasa 18m2. Cena: 29.900. Tel. 063/10-88017.

673269 LI MAN u neposrednoj blizini {kole, vrti}a i pijace 1.0 stan 43m2, odli~nog rasporeda, korektno stawe, lift, terasa, 41.200. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 673292 PRO DA JEM garsoweru 18m2. No12500E. Telefon vogradwa, 63781 060/7411-971.

GAR SO WE RA blizina Sajma - Haxi Ruvimova, ukwi`ena, useqiva, lift, odvojena kuhiwa 28m2 30000E. Telefoni: 060/5544-254, 064/189-3887, 021/454-167.

63966 GAR SO WE RA, Liman IV, ukwi`ena, lift, odvojena kuhiwa, 30m2 28.000E. Telefoni: 064/1893-887, 021/454-167.

63967 PRO DA JEM garsoweru na Salajci, drugi sprat useqiva za 17.000.

Telefon 6447-622, 063/540-165.64015 FRU [KO GOR SKA ULI CA, 44m2, ~etvrti sprat, bez lifta, useqiv, renoviran, u katastru, ke{- kredit, 37 hiqada. Telefon 063/239-411.

63799 PRO DAJ E MO jednosoban stan 29m2 ukwi`en, odmah useqiv. Cena 21.600. Telefon 063/540-165. 64016

JED NO I PO SO BAN 29M2, ukwi`en i garsowera 22m2, 22700E, ukwi`ena. Telefon: 060/418-32-23.

64100 JED NO I PO SO BAN 43, 35m2, drugi sprat, Cara Du{ana, ukwi`en, lift, terasa. Telefon: 060/418-3223.

64101 DVO SO BAN, dvoiposoban, Bul. Kraqa Petra 64m2, prvi sprat, terasa - ukwi`en, sa Stvarima, mo`e kredit. Telefon: 060/418-32-23, 064/11-43-730.

64098 DA NI LA KI [A odmah useqiv 1.5 stan 37m2 odli~nog rasporeda, ukwi`en za 38.200. Telefoni: 528137, 063/538-166.

673293 SA MO na ovom broju!!! Nov, ukwi`en jednoiposoban stan 35m2, odmah useqiv, terasa, blizina @elezni~ke stanice i Sajma. Telefon 063/538-166.

673294 GR BA VI CA, kod Limanske pijace, odli~an 1.5 stan od 36m2, bez ulagawa, cena 39.200. Tel. 636-8429, www.bomil.rs.

672097 BU LE VAR, okolina Novosadskog sajma, odli~an noviji ukwi`en 1,5 stan sa odvojenom kuhiwom, cena 41.200. Tel. 636-6952, www.bomil.rs.

672098 NO VA DE TE LI NA RA, ukwi`en noviji jednoiposoban stan na I spratu, cena 39.100. Tel. 636-6952, www.bomil.rs.

672099 LI MAN - 47m2 - jednoiposoban stan - ukwi`en - useqiv, 2. sprat, terasa, CG, lift, cena - 48.400 evra. Tel. 064/823-6610, 021/424-963.

672062 BRA NI MI RA ]O SI ]A, 37m2 jednoiposoban stan, ukwi`en, terasa, odli~an raspored - neprolazne sobe, perfektno stawe, cena 40.000 evra. Tel. 064/823-6610, 542779.

672067 JED NO I PO SO BAN, 41m2 - ukwi`en - odmah useqiv, terasa, CG, Nova Detelinara, cena 37.100 evra.

Tel. 064/823-6610, 661-4200.

672071 JED NO I PO SO BAN, 47m2 - ukwi`en - useqiv, 3. sprat, terasa, lift, CG, bez ulagawa cena - 33.000 evra. Tel. 064/823-6604, 542-779.

672072 OD LI ^AN, nov - jednoiposoban stan, 35m2 - @. stanica, ukwi`en odmah useqiv, terasa, CG, lift, cena - 37.850 evra. Tel. 064/823-6610, 542-779.

672073 KOD LI MAN SKE PI JA CE, 38m2 - jednoiposoban - komplet renoviran - PVC stolarija, ukwi`en useqiv, lift, terasa, CG, bez ulagawa, cena - 43.300 evra. Tel. 064/823-6604, 021/542-779.

672074

BE TA NI JA, nov jednoiposoban stan, 40m2, 2. sprat, terasa, lift, CG, odmah useqiv, odli~an raspored - kuhiwa odvojena sa prozorom, cena - 46.400 evra. Tel. 064/823672075 6601, 021/424-963.

GR BA VI CA, jednoiposoban, 2. sprat, povr{ine 42m2, Ul. Danila Ki{a, do Bulevara, delom sa name{tajem, mo`e kredit, ukwi`en, cena: 47.000 evra. [ifra: 24019. Tel. 064/112-62-39; 021/520-231, www.solis-nekretnine.com.

672035 OD MAH USE QIV jednoiposoban stan do Sajma, 41m2, Kopernikova ulica, cena: 37.500 evra, uredni papiri, ukwi`en objekat. [ifra: 20851. Tel. 064/112-62-39; 021/427277, www.solis-nekretnine.com. 672036 LI MAN I, kod fakulteta, ukwi`en, odmah useqiv 1.5 stan od 44m2.

Cena: 38.200E. Povoqno! Tel. 063/10-10-664 .

673272 OD MAH USE QIV, kompletno renoviran 1.5 stan 41m2, Gunduli}eva „Ekolo{ka� zgrada. Odvojena kuhiwa, terasa, ukwi`en! Tel. 063/1088017.

673273 JED NO I PO SO BAN ukwi`en stan od 39m2 u Ulici Pariske komune. I sprat, lift, terasa. Cena po dogovoru. Tel. 060/621-1685. 673274 BU LE VAR EVRO PE, nov useqiv jednoiposoban stan od 36,5m2. I sprat, lift, uredni papiri. Cena 36.000E. Tel. 063/706-1341.

673275 GR BA VI CA, jednoiposoban stan, novija ukwi`ena zgrada iz 2000. godine, drugi sprat, terasa, lift, odvojena kuhiwa sa svojim prozorom, 42m2, cena: 47.350 evra. Tel. 021/427-088; 064/823-6600, www.totalnekretnine.rs.

672124 PO VOQ NO - cena sa PDV-om, jednoiposoban stan u novoj kvalitetnoj zgradi na Somborskom bulevaru, 36, m2, tre}i sprat, terasa, lift, cena sa PDV-om: 36.850 evra.

Tel. 021/427-088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs.

672121 PO VOQ NO - cena sa PDV-om, ukwi`en jednoiposoban stan u blizini Bulevara oslobo|ewa, 32m2 korisne povr{ine, {esti sprat sa liftom, cena sa PDV-om: 30.000 evra. Tel. 021/427-088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs.

672119 NA LI MA NU 41m2 na prvom spratu, ukwi`en, lift, terasa, odvojena trpezarija, {ifra 1004467, www.nekretnine-mojdom.com. Tel. 451-318, 523-193.

673220 NA SOM BOR SKOM BU LE VA RU nov neuseqavan jednoiposoban stan, lift, terasa, 35m2 na III spratu, cena 36.500, {ifra 1004294. Tel. 451-318, 065/850-6616.

673223 U NO VOJ ZGRA DI pred useqewem jednoiposoban stan, 36,5m2 na prvom spratu. Tel. 451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com. 673224 MO DE RAN mladala~ki jednoiposoban dupleks stan u pe{a~koj zoni, veoma interesantan kao investicija za rentirawe, stan je ukwi`en, poluname{ten i odmah useqiv. [ifra: 24106. Tel. 065/20-19010; 021/451-570, www.solis-nekretnine.com.

672037 NA [ON SI JU, prodajem dvosoban stan 54m2, lift, terasa, ukwi`en, cena 49.000. Tel. 451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com, {ifra 1002213.

673225 NA LI MA NU III dvosoban kompletno renoviran stan, 62m2, na V spratu, lift, terasa, ukwi`en.

Ekstra povoqno, 55.000, {ifra 1004357. Tel. 451-318, 523-193.

673226 U CEN TRU kod Foruma i Keja 50m2 na drugom spratu, cena 51.500, {ifra 1004351. Tel. 451-318, 523193, www.nekretnine-mojdom.com.

673227 PRO DA JEM u centru, dvosoban stan 40m2, na I spratu. Terasa od 10,5m2 - Useqiv odmah. Noviji.

Vredi videti, cena 47.000. Tel. 021/451-318, 060/07-305-77, {ifra 1000986, www.nekretnine-mojdom.com.

673221 BU LE VAR OSLO BO \E WA, 49m2, ~etvrti sprat za renovirawe 44.300, www.nekretnine-mojdom.com.

Tel. 523-193, 065/850-6616, {ifra 1002498.

673222 DVO SO BAN, 63m, Novo naseqe Ka}e Dejanovi}, IV sprat, o~uvan, useqiv, ukwi`en. Veoma povoqno samo 750 evra/m2. Hitno. Tel. 021/526-387, 063/518-546.

672089

OGLASi

UKWI @EN komforan dvosoban dobro odr`avan stan u blizini @elezni~ke stanice - miran kraj, drugi sprat, terasa, 49m2, cena: 42.200 evra. Tel. 021/427-088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs.

672123 KOM FO RAN dvosoban stan 62m2 na Limanu II kod mosta. Ukwi`en, lift, terasa. Cena: 53.000. Tel. 063/7776-233.

673276 KOM PLET NO RE NO VI RAN klasi~an dvosoban stan 52m2, Milana Glumca. II sprat, terasa, ukwi`en.

Cena: 39.200. Tel. 063/7776-233.

673277 MA WI DVO I PO SO BAN stan u odli~noj zgradi 50m2, Ka}e Dejanovi}. II sprat, terasa, ukwi`en! Cena: 44.500. Hitno! Odli~na prili673278 ka! Tel. 063/108-8017.

KOD @EL. STA NI CE, ukwi`en, 47m2, III sprat, +terasa 4m2, renoviran. 45.500E. Telefoni: 064/21560-90, 021/522-177.

673255 KOD @EL. STA NI CE, ukwi`en dvosoban kompletno renoviran stan, 49m2-42.500E. Odli~an, odmah useqiv! Telefoni: 064/215-60-90, 021/526-622.

673256 SVE TI SLA VA KA SA PI NO VI ]A, nov 44m2, I sprat, povrat PDV. Odli~an, kvalitetna gradwa. Telefoni: 021/526-622, 063/780-99-09.

673252 DU [A NA VA SI QE VA, 64m2, Kej - Ribqa pijaca, kompletno renoviran, prvoklasno opremqen dvosoban stan, II sprat sa liftom, PVC stolarija, zgrada od fasadne cigle, pogled na Dunav, ukwi`en, 69.900.

Tel. 063/517-846, www.lider-nekretnine.co.rs, {ifra: 1013294.

673241 KLA SI ^AN dvosoban 63m2, Stevana Mokrawca, kod Sajma, I sprat, mirna ulica, stan dvostrano na dvori{te, u odli~nom stawu, odvojena kuhiwa, odvojena trpezarija, velika spava}a soba, ukwi`en, 51.500. Tel. 063/517-846, www.lidernekretnine.co.rs, {ifra: 1021101.

673242 NO VI JI dvosoban 51m2, strogi centar, Nikolajevska, 51m2 na V spratu, potkrovqe, predsobqe, kuhiwa, trpezarija, kupatilo, dnevna soba, spava}a soba, pogled na centar i tvr|avu, centralno grejawe, ukwi`en, useqiv, 36.500. Tel. 063/517-846, www.lider-nekretnine.co.rs, {ifra: 1013274.

673243

RE NO VI RAN dvosoban 50m2, Bra}e Jovandi}, izme|u Gradskog SUPa i Socijalnog, I sprat, lift, odvojen wc, dve terase, odvojena kuhiwa, ukwi`en, useqiv, bez ulagawa, 46.500. Tel. 063/517-846, www.lidernekretnine.co.rs, {ifra: 1021112.

673244 DVO SO BAN stan na Novom nasequ na prodaju, cena: 38.500 evra. [ifra: 10077. Tel. 063/77-26-845, www.solis-nekretnine.com.

672038 BU LE VAR OSLO BO \E WA, Erker gradwa, dvosoban stan, 50m2, terasa, lift, kvalitetna gradwa, cena samo: 57.500 evra. [ifra: 20353.

Tel. 064/2003-103, www.solis-nekretnine.com.

672039 PRO DA JEM odli~an dvosoban stan bez ulagawa u blizini Keja, u ulici sa puno zelenila i parking mesta 64m2 za 70.000 evra. [ifra: 24094. Tel. 065/20-19-010; 021/451570, www.solis-nekretnine.com. 672040 HIT NA PRO DA JA, klasi~an dvosoban stan na Detelinari, 54m2 sa terasom, na drugom spratu, stan ukwi`en i brzo useqiv, cena samo: 34.500 evra. [ifra: 23812. Tel. 021/520-231; 063/132-14-70, www.solis-nekretnine.com.

672041

NO VA DE TE LI NA RA, 51m1, dvosoban stan na III spratu, kvalitetna gradwa, ukwi`eno... pozovite... [ifra: 21347. Tel. 021/427-277; www.solis-nekretni063/520-296, 672042 ne.com.

LUKS - Vase Pelagi}a, 51m2 - ukwi`en - useqiv, 3. sprat, terasa, lift, CG, nova zgrada, cena - 58.000 evra. Tel. 063/1650-245.

672055 UKWI @EN - useqiv, 58m2 - 2. sprat, lift, CG, terasa, odli~an raspored - dvostrano orijentisan, gradila Budu}nost, cena - 52.500 evra. Tel. 064/823-6604, 021/542-779.

672050 USE QIV klasi~an dvosoban stan, 52m2, terasa, ostava, 3. sprat, kuhiwa - prozor, ukwi`en, gara`a, bez posrednika. Tel. 421-437 ili 672078 063/534-505.

HIT NO!!!!!! 48m2 - ukwi`en - useqiv dvosoban stan, 2. sprat, terasa, CG, cena - 30.900 evra. Tel. 064/8236604, 424-963.

672068 GR BA VI CA, dvosoban, 58m2 - ukwi`en, novija zgrada, lift, terasa, CG, cena - 48.400 evra. Tel. 064/8236604, 542-779.

672070 HIT NO!!! Renoviran, 49m2 - ukwi`en - useqiv dvosoban stan, 2. sprat, terasa, CG, klasi~an raspored, cena - 42.200 evra. Tel. 064/823-6601, 021/542-779.

672060 LI MAN, 2.0 stan kod parka od 50m2 u prizemqu prodaje se po ceni 41.200. Tel. 636-8429, www.bomil.rs.

672100 DE TE LI NA RA, klasi~an 2.0 stan na II spratu, ukwi`en na 54m2, cena 37.900. Tel. 636-6952, www.bomil.rs.

672101 BU LE VAR, okolina @elezni~ke stanice, klasi~an dvosoban stan od 51m2, cena 44.300. Tel. 636-8429, www.bomil.rs.

672102 CEN TAR, okolina Ribqe pijace i Dunavskog parka, zgrada na prelepom mestu, stan od 42m2 na III spratu sa liftom, cena 43.500. Tel. 6368429, www.bomil.rs.

672103 LI MAN TRI odmah useqiv dvosoban stan 50m2, ukwi`en, za 46.500.

Telefoni: 528-137, 063/538-166.

673295 @E LE ZNI^ KA ulica dvosoban stan 42m2 na drugom spratu, odli~an raspored, novija zgrada 48.300. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 673296 VOJ VO DE MI [I ]A hitno, odli~nog rasporeda, dvosoban stan 50m2 na drugom spratu, 51.500. Telefoni: 528-137, 063/811-7331. 673297 NO VA DE TE LI NA RA odli~an dvosoban stan 62m2, na tre}em spratu, zidala Budu}nost. Telefon 063/811-7331.

673298 SOM BOR SKI BU LE VAR, 55m2, nov dvosoban stan, 40.000E, I sprat.

Telefoni: 063/444-743, 021/522-177.

673258 DE TE LI NA RA 56m2, prvi sprat, sre|en, 2.0, ukwi`en, kvalitetna zgrada, svetao 45.400. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Tel. 444107, 633-7853.

673320 NO VA DE TE LI NA RA 43m2, dvosoban, ukwi`en, I sprat, terasa, nov 44.300. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Tel. 444-107, 633-7853.

673321 DE TE LI NA RA!!! Klasi~an dvosoban stan od 52m2 na tre}em spratu u izuzetno dobrom stawu za 39.500 evra. Pozovite!!! Tel. 065/25-00213.

673309 LI MAN SKA PI JA CA!!! U neposrednoj blizini okrenut na dvori{te dvosoban stan izuzetno pogodan za preure|ivawe u dvoiposoban, povoqno. Tel. 063/500-213.

673310 DVO SO BAN, Liman III, 62m2, ukwi`en, odmah useqiv, bez ve}ih ulagawa, odli~na zgrada i pozicija,povoqno 53.500 evra. Tel. 021/450-417; 063/128-97-97, www.kvart-nekretnine.com.

673333 NO VI SAD, dvosoban stan 47m2 i JIS 33m2 u idealnom delu ukwi`ene ku}e, sa posebnim brojilom, gara`om i 150m2 dvori{ta. Hitna prodaja - samo 30.000 evra.Telefon 063/11-24-911.

673262 GR BA VI CA, odli~an dvosoban stan, 45m2, moderno ikvalitetno opremqen, ukwi`en, dobrog rasporeda. Tel. 6615-117.

673286 CEN TAR kod Jovine gimnazije, ukwi`en, dvosoban stan, 57m2, klasi~an raspored, bez ulagawa, mawa zgrada, ni`a spratnost. Tel. 6615117.

673288 KLA SI ^AN dvosoban stan, 50m2, kod @. stanice, ukwi`en, cena 39.200. Tel. 6615-117.

673289 HIT NO prodajemo nov useqiv jednoiposoban stan na Somborskom bulevaru za 36.000. Telefon 6447622. 063/540-165.

64013 PRO DA JEM jednoiposoban stan na Salajci za 24.000 prvi sprat. Telefon 6447-622.

64022 PRO DA JEM jednoiposoban ukwi`en stan kod Sajma za 45.000. Telefon 6447-622.

64023

dnevnik

PRO DA JEM i izdajem name{ten dvosoban stan u ^ika Stevinoj, prizemni, centralno grejawe. Budu}nost gradila. Telefon 063/12786-25.

63253 VLA SNIK bez posrednika, 51m2 na Bulevaru oslobo|ewa, na V spratu, ukwi`en, useqiv, ima lift. Mo`e na kredit. Telefon 064/128-47-49.

63858 DVO SO BAN, Liman II, 61m2, 53.500E i dvosoban Liman III, 62m2, 55.000E, ukwi`eni, odmah useqivi, hitno. Telefoni: 064/189-3887, 060/5544-254, 021/454-167.

63968 PRO DA JE MO dvosoban stan 57m2 na Limanu, ukwi`en. Cena 48.000.

Telefon 6447-622, 063/540-165.64017 PRO DA JE MO nov dvosoban stan u centru za 60.000 . ukwi`en. Telefon 6447-622, 063/540-165.

64020

CEN TAR, originalno dvoiposoban stan, 50m2, ukwi`en, nov, mirno mesto, odli~an. Tel. 6615-117.

673287

LI MAN 1, u blizini [tranda, mawi dvoiposoban stan od 63m2, renoviran, ukwi`en i useqiv po dogovoru, cena: 64.000 evra. [ifra: 24132. Tel. 021/451-570; 063/433-738, www.solis-nekretnine.com.

672043 NOV dvoiposoban 58m2, Temerinska ulica, III sprat sa liftom, odvojena kuhiwa, kupatilo, wc, dve spava}e sobe, terasa, ukwi`en, useqiv po isplati, gleda na dvori{te, 52.000. Tel. 063/517-846, www.lidernekretnine.co.rs, {ifra: 1021106.

673245 KA TO LI^ KA POR TA, dvoiposoban stan 61m2, IV sprat, dva ulaza, velika dnevna soba, dve spava}e sobe, odvojena kuhiwa, sa terase pogled na centar i tvr|avu, dvori{na strana, pripadaju}i podrum 20m2, 49.000. Tel. 063/517-846, www.lidernekretnine.co.rs, {ifra: 1013295.

673246 LI MAN I, 63m2 Fru{kogorska ulica, dvoiposoban, III sprat, terasa. Ukwi`en! 61.800. Tel. 063/7776233.

673279

BU LE VAR OSLO BO \E WA!!!

Mirniji deo bli`e stanici odli~an stan od 75m2 na tre}em spratu sa liftom, hitno i povoqno!!! Tel. 063/500-213.

673311 LI MAN I 63m2, dvoiposoban, ukwi`en, terasa, dvostran 61.800, cena nije fiksna. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Tel. 444107, 633-7853 673322 LI MAN II 75m2, dvoiposoban, kompletno renoviran, lift, terasa 75.200 cena nije fiksna. Tel. 444107, 633-7853.

673323 NO VO NA SE QE kod Crkve odli~an 2.5 stan, bez ulagawa 75m2 na drugom spratu, ukwi`en, dvostrano orijentisan, zidala Budu}nost. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 673299 LI MAN lep stan, odli~nog rasporeda 68m2, na tre}em spratu sa liftom, bez ulagawa za 65.000. Telefoni: 528-137, 063/538-166.

673300 NO VO NA SE QE u neposrednoj blizini {kole i vrti}a stan 72m2 u zgradi sa liftom, ukwi`en za 62.000. Telefoni: 528-137, 063/538166.

673301 LI MAN JE DAN u blizini Spensa, fakulteta i Dunava dvoiposoban stan 63m2, klasi~an raspored, ukwi`en, dobra cena. Telefoni: 528-137, 063/538-166.

673302 NO VA DE TE LI NA RA, nov, useqiv, odli~an 2,5 u ekstra zgradi, kvalitetan investitor, cena 63.000.

Tel. 6366-952, www.bomil.rs. 672104 CEN TAR, u Maksima Gorkog, odli~an 2,5 stan na II spratu, lepo sre|en, cena 76.200. Tel. 636-6952, www.bomil.rs.

672107 RAD NI^ KA ULI CA, 67m2 funkcionerska zgrada, odli~an raspored, visoki parter - idealno za poslovni prostor - uli~na orijentacija, standardna ulagawa, ukwi`en - prazan, cena - 69.000 evra.

Tel. 064/823-6601, 021/542-779.

672061 LI MAN II, 64m2 - dvoiposoban ukwi`en - useqiv, terasa, lift, CG, renovirano kupatilo, cena 65.900 evra. Tel. 064/823-6601, 021/542-779.

672065 DVO I PO SO BAN stan, 52m2, 3. sprat, kuhiwa - prozor, brzo useqiv, ukwi`en, bez posrednika, gara`a. Kontakt tel. 421-437 ili 063/534-505.

672079 GR BA VI CA, 71m2 - dvoiposoban, ukwi`en - useqiv, 2. sprat, terasa, CG, lift, zgrada od fasadne cigle, hitno!!! Cena - 63.800 evra - nije fiksno. Tel. 064/823-6604, 021/6614200.

672051

KEJ, ukwi`en, odr`avan 2,5 stan od 70m2, cena 63.900 sa gara`om od 12m2. Tel. 636-8429, www.bomil.rs.

672109 BU LE VAR EVRO PE, Zoned, 62m2, drugi sprat, odmah useqiv, ukwi`en, kqu~ u agenciji, {ifra 1004539, www.nekretnine-mojdom.com. Tel. 523-193, 063/1010-661.

673234 NA GR BA VI CI kod Limanske pijace odli~an dvoiposoban stan 71m2, lift, terasa, ukwi`en i odmah useqiv. Hitno, 63.800, {ifra 1004100, www.nekretnine-moj dom.com. Tel. 451-318, 523-193.

673228 NA BU LE VA RU OSLO BO \E WA 2.5 u vojnoj odli~noj zgradi 78m2 na 4. spratu. lift, terasa. ukwi`en. cena 71.000. Tel. 063/101-0661, 451318, www.nekretnine-mojdom.com.

673229 KOD IZ VR [NOG VE ]A u Milete Jak{i}a odli~an trosoban stan, 83m2 na drugom spratu, vredi videti. Ukwi`en. Cena 92.700. Tel. 021/451-318, 523-193, {ifra 1004101, www.nekretnine-mojdom.com.

673230 U JE VREJ SKOJ ulici kod Sinagoge dva nova trosobna stana od 66m2 na prvom i drugom spratu sa liftom, useqivo oko Nove godine, {ifra 1004376. Tel. 451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com. 673231 NA BUL. EVRO PE, 82m2, idealan trosoban stan gleda na dve strane, veliki dnevni boravak, cena 950 evra/m2. Tel. 451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com. 673232 PRO DA JEM na Limanu II, odli~an stan 90m2, u Vladislava Kacanskog.

Stan je ukwi`en, useqiv. Vredi. Cena 103.000 evra. [ifra-1002240, www.nekretnine-mojdom.com. 673233 TRO SO BAN stan 82m2 gradio Aleksandar u odli~nom stawu, lift, terasa, ukwi`en, {ifra 1004452, www.nekretnine-mojdom.com. Tel. 060/0753-782, 523-193.

673235 NA NO VOM NA SE QU, zgrada iz 2004. godine lep miran kraj, 99m2, 3.0, prazan, ukwi`en, useqiv, hitno, 72.000. Tel. 523-193, 063/101-0661, www.nekretnine-mojdom.com. 673236 LI MAN, odli~an 3,0 stan od 80m2 mogu}e je preurediti ga u 3,5, ukwi`en, cena 70.000. Tel. 636-6952, www.bomil.rs.

672110 CEN TAR, u novijoj zgradi, trosoban stan odli~nog rasporeda, dvostran, odli~an polo`aj, ukwi`en i odmah useqiv, cena 80.400. Tel. 6366952.

672111

OGLASi

dnevnik

KOD LI MAN SKE pijace, [ekspirova ulica zgrada od fasadne cigle, odli~an stan od 89m2, sre|en, cena 79.500. Tel.063/828-83-77, 672112 www.bo mil.rs.

BRA NI MI RA ]O SI ]A, 69m2, noviji 3.0, III sprat, terasa, odli~an raspored, kuhiwa odvojena. Ukwi`en. Cena sa name{tajem 673280 61.000E. Tel. 063/108-8017.

PRO DA JEM nov, odmah useqiv 3.0 stan 86m2 u Qermontovoj ulici na Grbavici. Ukwi`en, ima terasu.

Hitno! Cena: 51.500. Tel. 060/6211673281 685.

UKWI @EN trosoban stan u Ulici Maksima Gorkog kod Suda, 70m2, lift, terasa. Povoqna cena, 59.000E. Tel. 060/621-1685.

673282 HIT NA PRO DA JA trosobnog renoviranog stana od 75m2 na Bulevaru oslobo|ewa. III sprat, lift, terasa, ukwi`en. 66000E. Tel. 063/777-6233.

673283 MAK SI MA GOR KOG, u blizini Spensa, kompletno renoviran klasi~an trosoban, 78m2, odvojena kuhiwa, lepa terasa, V sprat sa liftom, nije posledwi, ukwi`en, 96.000. Tel. 063/517-846, www.li derne kret ni ne.co.rs, {ifra: 1021111.

673247

NO VI JI trosoban 82m2, „Aleksandar gradwa” na Grbavici, Kolo srpskih sestara, IV sprat sa liftom, ekskluzivan dupleks stan, odvojena kuhiwa sa trpezarijom, odvojen wc, velika terasa, ukwi`en, 75.000. Tel. 063/517-846, www.li der-ne kret ni ne.co.rs, {ifra: 1021110.

673248 NO VO NA SE QE, K. Dejanovi}, ukwi`en trosoban, 87m2, V sprat, lift, terasa, luks, komplet renoviran. Telefoni: 021/526-622, 063/780-99-09.

673254 KLA SI ^AN, ukwi`en trosoban stan u blizini SUP-a, u kvartu punom zelenila i dosta parking mesta, tre}i sprat sa liftom i terasom, 77m2, cena: 68.000 evra. [ifra: 22774. Tel. 021/451-570; 065/2019-013, www.so lis-ne kret ni ne.com.

672044 HIT NA PRO DA JA, Liman 1, klasi~an trosoban stan, odli~an raspored 77m2, osmi sprat i nije posledwi, ukwi`en, vredi videti!

Cena: 67.000 evra. [ifra: 12833.

Tel. 065/20-19-013; 021/520-231, www.so lis-ne kret ni ne.com.

672045 @. STA NI CA, 75m2 - trosoban, 1. sprat, terasa, CG, ukwi`en - useqiv, odli~an raspored, renovirano kupatilo, cena - 56.650 evra. Tel. 064/823-6601, 021/6614-200, slike na www.ave nia-ne kret ni ne.com. 672057 GR BA VI CA, u novijoj „Aleksandrovoj” zgradi prodajem odli~an ukwi`en 3,0 stan cena 72.100. Hitno! Tel. 636-6952, www.bo mil.rs.

672108 NO VO NA SE QE, ukwi`en 3,0 stan od 73m2 na V spratu sa liftom, cena 61.800. Tel. 636-8429, www.bo mil.rs.

672105 KOD IZ VR [NOG VE ]A trosoban salonac 95m2 na prvom spratu, mirna ulica, povoqno!!! Telefoni: 528-137, 063/538-166.

673303 DU NAV SKI PARK!!! Salonski odli~an stan 3.0, ni`e spratnosti u jako lepoj ulici!!! Tel. 063/500213.

673312 TRO SO BAN, Liman II, 75m2, ukwi`en, potpuno renoviran, odli~an raspored, 70.000 evra, stan za svaku preporuku.

Tel. 021/450-417; 063/128-97-97, www.kvart-ne kret ni ne.com.

673332 NO VI SAD, dva komforna trosobna stana 73m2 i 63m2 u idealnom delu ukwi`ene ku}e, sa posebnim brojilom, dve gara`e i 350m2 dvori{ta. Hitna prodaja - samo 50.000 evra. Telefon 063/11-24-911. 673263 DVO I PO SO BAN visoki parter, velika terasa, pogodno za decu, komforan. Povoqno, mo`e i zamena za garsoweru. Telefon 060/14656-51.

62888 SA JAM, dvoiposoban, 63m2, ukwi`en kao dvosoban, odli~nog rasporeda, sun~an, lift, terasa, kulturan kom{iluk, I sprat. Agencije iskqu~ene. Telefon 063/121-7460, stan kod saj ma@g mail.com 63681 PRO DA JE MO dvoiposoban 75m2 stan, okolina Bulevara oslobo|ewa, povoqno, stara gradwa, nije agencija. Telefon: 060/713-70-70.

63859

PO VOQ NO prodajem dvoiposoban stan na Limanu I. Tre}i sprat, nije posledwi. Telefon 064/612-2580.

63948 GR BA VI CA, dvoiposoban, drugi sprat, ukwi`en, odmah useqiv, lift, blizina pijace, kvalitetna, cena 63.000E. Telefoni: 060/5544254, 064/189-3887, 021/454-167.

63971 PO VOQ NO: dvoiposoban stan Bul. oslobo|ewa V sprat 67m2 vlasnik 930Em2 . Telefon 060/6334791, 060/733-0401 64009 PRO DA JE MO dvoiposoban, nov name{ten stan na Telepu- Liman 5, 63m2 za 43.500. Telefon 6447-622, 063/540-165 64014 PRO DA JEM povoqno trosoban stan od 78m2 na Grbavici, stara gradwa. Telefon 063/88-181-43.

63922 PRO DA JEM bez posrednika trosoban stan na Limanu II, sa dvori{ne strane, ulica Bo{ka Buhe, povr{ine 69m2, cena 70.000E. Telefon 064/357-25-10.

63942 LI MAN III, trosoban, 2, sprat, 73m2, odr`avan i modifikovan.

Bez posrednika. Povoqno, vlasnik.

Telefon 061/269-20-66.

63989 PRO DA JEM trosoban stan u blizini Spensa i [tranda, ukwi`en.

Hitno. Telefon 6447-622, 063/540165.

64018 U SE GE DI NU, blizu Te sca, povoqno prodajem lep trosoban stan, 72m2, sre|ena okolina, 32.000E. Mogu}nost pla}awa na rate. Telefon 021/6612-600, 063/535-944.

63952

TRO I PO SO BAN, Liman IV, 93m2, odli~an ukwi`en stan, bez ulagawa, izuzetno lociran, veoma kvalitetna zgrada. Tel. 021/450-417; 063/128-97-97, www.kvart-ne kret ni ne.com.

673327 [EK SPI RO VA ul, 88m2 - troiposoban - renoviran, 1. sprat, lift, terasa, ukwi`en - useqiv odmah, odli~an raspored, cena - dogovor.

Tel. 064/823-6601, 021/542-779.

672054 OD LI ^AN noviji troiposoban stan 80m2 na Novoj Detelinari, odli~an, bez ulagawa, brzo useqiv.

Cena: 77.000 evra. [ifra: 23835.

Tel. 021/520-231; 065/20-19-010, www.so lis-ne kret ni ne.com.

672046 SA LON SKI troiposoban 96m2, centar, Stra`ilovska ulica kod Isidorine gimnazije, III sprat bez lifta, ukwi`en, mo`e zamena za garsoweru, hitno! 69.000. Tel. 063/517-846, www.li der-ne kret ni ne.co.rs, {ifra: 1013277.

673249 EKS KLU ZI VAN troiposoban 86m2, Seqa~kih buna, Novo naseqe, III sprat, kompletno renoviran, prvoklasno opremqen stan, tri spava}e sobe, velika terasa, mirna ulica, ostaje ugra|en name{taj, ukwi`en, 79.000. Tel. 063/517-846, www.li der-ne kret ni ne.co.rs, {ifra: 1021108.

673250 U VOJ NOJ ZGRA DI na Bul. oslobo|ewa prodajem odli~an troiposoban stan 94m2 na IV spratu. Dva lifta, dve terase, ukwi`en. Cena: 87.000. Tel. 063/7776-233.

673284 LI MAN, odli~an, ukwi`en 3,5 stan od 95m2 bez ve}ih ulagawa, cena dogovor... Tel. 636-8429, www.bo mil.rs.

672114 NA BU LE VA RU OSLO BO \E WA, 94m2, u vojnoj zgradi, troiposoban stan, ukwi`en, prazan, na ~etvrtom spratu, 87.500, {ifra 1004352, www.ne kret ni ne-moj dom.com. Tel. 451-318, 063/101-0661.

673237 NA GR BA VI CI ~etvorosoban stan, 105m2, nov, ukwi`en, u odli~nom stawu, {ifra 1004317, www.ne kret ni ne-moj dom.com. Tel. 060/0753782.

673238 NA LI MA NU II kod Spensa, komforan, ~etvorosoban stan, 106m2, lift, terasa, ukwi`en i odli~no odr`avan, {ifra 1003350, www.ne kret ni ne-moj dom.com. Tel. 060/0753782.

673239 KOD SKUP [TI NE salonski stan, 137m2, na drugom spratu, zgrada je sa liftom, ukwi`en, odli~na cena 123.000, {ifra 1003338. Tel. 523-193, 065/850-6616, www.ne kret ni ne-moj dom.com.

673240 GR BA VI CA, nov, odmah useqiv luks, ukwi`en 5.0 stan od 110m2, cena 97.900. Tel. 636-8429, www.bo mil.rs.

672115

GR BA VI CA, prodajem nov, odmah useqiv luks, ukwi`en 6.0 stan (nije dupleks) od 136m2 na IV spratu, mo`e i zamena za stan vi{e spratnosti od 80-90m2. Tel. 063/828-8377, www.bo mil.rs.

672116 BU LE VAR EVRO PE, ekstra luks 4,0 stan, kompletno name{tena kuhiwa ostaje, bez kosina, cena 79.350. Tel. 636-8429, www.bo mil.rs.

672113 KOD DU NAV SKOG PAR KA ~etvorosoban stan 115m2. II sprat, renoviran, lift. Odmah useqiv, ukwi`en. Izvanredna prilika! Povoqno! Tel. 060/6211-685.

673285 U NE PO SRED NOJ blizini Spensa prodaje se komplet renoviran ~etvorosoban stan 115m2 u zgradi sa malo stanova. [ifra: 13867.

Tel. 063/520-296; 021/427-277, www.so lis-ne kret ni ne.com.

672047 NAJ PO VOQ NI JA KU PO VI NA potpuno nov neuseqavan dupleks na Somborskom bulevaru, na 4. spratu, povr{ine 97m2 za 67.000, lepa velika terasa, 2 kupatila, lepe sobe, povrat PDV-a. [ifra: 21778. Tel. 064/134-0459, 021/451-570, www.so lisne kret ni ne.com.

672049 USE QIV ~etvorosoban stan, 147m2, veliki dnevni boravak, wc, kupatilo, tri terase, gara`a, ukwi`en. Kontakt tel. 421-437 ili 063/534-505.

672080 ^E TVO RO SO BAN, Liman II, 110m2, fantasti~an porodi~an stan, novija zgrada, ukwi`en. Tel. 021/450-417; 063/128-97-97, www.kvart-ne kret ni ne.com.

673326 DU NAV SKI PARK!!! ^etvorosoban stan odli~nog rasporeda sa lepom terasom u odli~noj zgradi. Pozovite!!! Tel. 063/500-213.

673313 NO VO NA SE QE!!! Kod {kole i vrti}a petosoban stan ni`e spratnosti!!! Pozovite!!! Tel. 065/25-00213.

673314 LUKS STAN!!! U neposrednoj blizini Spensa i fakulteta ~etvorosoban ukwi`en stan 100m2 u novijoj zgradi. Telefoni: 528-137, 063/538166.

673304 CEN TAR, Petra Drap{ina, petosoban dupleks, 122m2, ukrasne kosine, ukwi`en, tri sanitarna ~vora 100.500. Tel. 444-107, 633-7853.

673324 GR BA VI CA - 95m2 za samo 69.500 evra! Ukwi`en 4.0 dupleks u novijoj zgradi, u Ulici Alekse [anti}a, 3 spava}e sobe + dnevni boravak, terasa, lift, parking mesto, ostava. Slike stana pogledajte na, www.so lis-ne kret ni ne.com, {ifra: 20210. Tel. 063/527-459; 021/520-231.

672048 UKWI @EN troiposoban dupleks na Grbavici, kvalitetna novija zgrada iz 2006. godine, peti sprat, terasa, lift, 95m2, natkriveno parking mesto u dvori{tu zgrade, cena: 67.980 evra. Tel. 021/427-088; 064/823-6600, www.to tal-ne kret ni ne.rs.

672125 BEZ PO SRED NI KA noviji stan na Novom nasequ 98m2 - 72.000, u cenu mo`e i auto. Telefon: 063/1230769.

63837 HIT NO prodajemo ukwi`en ~etvorosoban stan 83m2 za 60.000. Telefon 6447-622, 063/540-165.

64019 PRO DA JEM nov troiposoban stan dupleks 86m2, useqiv odmah ugao Laze Kosti}a i Petra Drap{ina.

Agencije iskqu~ene. Telefon 063/50-90-30.

62768 PRO DA JEM troiposoban stan 83m2, dupleks, useqiv, Nova Detelinara, mo`e zamena za mawi uz doplatu, cena 790E. Telefon: 060/0846036.

63830

^AR DAK ku}a 90m2, svi prikqu~ci, plac 600m, 55.000E, Rakovac ku}a monta`na 90m2, svi prikqu~ci, gara`a, plac 800m2 41.500E. Telefon 063/587-602.

64059 PRO DA JEM placeve u Starim Ledincima, ukwi`ene, dozvoqena gradwa, asfaltni put, centar sela, autobus, struja, voda, telefon, gas.

Telefoni: 063/507-097, 021/29-77565.

64073 KU ]I CA na Telepu, sa zajedni~kim dvori{tem i zasebnim ulazom, dvosobna od 65m2, sa nusprostorijama i podrumom, ukwi`ena 1/1, pa mo`e i kredit, cena samo: 36.000 evra. [ifra: 24180. Tel. 065/20-19013; 021/520-231, www.so lis-ne kret ni ne.com.

672024 KU ]A, 110m2 - komplet sre|ena, plac 500m2 - izlazi na dve ulice, zidano ciglom - useqiva - trosobna + jednosoban stan, cena 63.800 evra.

Tel. 021/6614-200, 064/823-6601, 021/424-963.

672052

KU ]A, 75m2, Vidovdansko naseqe, useqiva, plac 360m2, uredna dokumentacija, voda, struja, gas, cena 40.200 evra. Tel. 064/823-6604, 6614200.

672069 SE VER NI TE LEP, okolina Vr{a~ke ulice, prodaje se dvojna ku}a + garsowera u funkciji kancelarije, sve ukwi`eno 236m2, cena 103.000 evra, mogu}a zamena za stan.

Tel. 063/828-83-77.

672117 TE LEP, Bolmanska 26, ukwi`ena trosobna ku}a 100m2/plac 1300.

Fiksna cena 85.000E. Telefoni: 021/526-622, 063/780-99-09.

673251 TE LEP!!! De luks ku}a sa bazenom na lepom placu!!! Pozovite!!! Tel. 063/500-213.

673305 S. KA ME NI CA, kod {kole milicije, spratna ku}a sa dva odvojena stana, nusprostorije, minimalna ulagawa, ukwi`ena 85.000 nije fiksno. Slike na www.tref ne kret ni ne.co.rs. Tel. 444-107, 633-7853.

673315 KU ]A, Sremska Kamenica, centar, ukwi`ena, povoqno. Tel. 021/450417; 063/128-97-97, www.kvart-ne kret ni ne.com.

673334 KU ]A u Sremskoj Kamenici, kvalitetna ukwi`ena, 167m2 stambenog prostora, plus 82 m2 suteren gara`a i radionica, plus 82m2 nezavr{eno potkrovqe, plac 390m2, cena: 93.000 evra. Tel. 021/427-088; 064/823-6600, www.to tal-ne kret ni ne.rs.

672126 SREM SKA KA ME NI CA, {iri centar, dobra prizemna trosobna ku}a, stambene povr{ine 110m2, ravan plac od 779m2, ku}a ima pogled na grad i Dunav, ukwi`ena, mirna ulica, eta`no grejawe, suteren, gara`a, pe~ewara! Cena: 75.000 evra. [ifra: 119. Tel. 064/134-0459; 065/20-19-006, www.so lis-ne kret ni ne.com.

672023

nedeqa11.novembar2012.

VE TER NIK, odli~na ukwi`ena spratna ku}a, 260m2/510m2. Prelepa! Cena 110.000E. Telefoni: 021/522-177, 064/215-60-90.

673253 KA], nova, super moderna ku}a, 136m2 stambenog prostora na prelepom placu od 2200m2. Povoqna cena! Tel. 063/777-6233.

673265 Bocke Brestovi, KU ]A, 200/600m2, nova, pogled na grad, asfalt, struja, voda, predato na ukwi`bu, 60.000 evra. Tel. 021/450417; 063/128-97-97, www.kvart-ne kret ni ne.com.

673331 OD LI^ NA ku}a - ^ardak, 180m2 stambeno - 6-sobna, plac 1000m2, kvadratnog oblika, ukwi`ena - odmah useqiva, gradwa sendvi~ zid, cena - 125.000 evra - nije fiksno.

Tel. 064/823-6601, 021/542-779.

672066 KU PU JEM obradivo zemqi{te po realnim cenama do 50ha u Ba~koj isplata odmah. Telefon 063/11-24911.

673260 PRO DA JEM plac za gradwu benzinske pumpe 2.400m2 na magistralnom putu M7, sa frontom od 60m, cena 145.000 evra. Tel. 064/2003-103, www.so lis-ne kret ni ne.com.

672019 PRO DA JEM gra|evinski plac 500m2 u Petrovaradinu u Sadovima, naspram @. stanice, ukwi`en, 50m od T. Podrugovi}a! Cena: 11.500 evra. Tel. 064/134-0459, 065/2019006, www.so lis-ne kret ni ne.com.

672020 LO KA CI JA na Novoj Detelinari, dozvoqena gradwa stambene zgrade P+3+PK u dupleksima... Cena: 200.000 evra, mogu i kvadrati. Za vi{e informacija 064/2003-103.

672026 PRO DA JEM 15 ha obradivog zemqi{ta u N. Kne`evcu. Hitno i povoqno. Telefon 063/11-24-911.

673261 PLA CE VI, GRA \E VIN SKI Bocke 985m2 i Popovica - Mo{ina vila 1000m2, ukwi`eno, povoqno, odli~no locirani. Tel. 021/450-417; 063/128-97-97, www.kvart-ne kret ni ne.com.

673325 RA KO VAC, odli~an plac 768m2 sa predivnim pogledom na Novi Sad i Dunav. Asfalt, struja, telefon i gas! Povoqno! Tel. 063/10-880-17.

673264 PRO DA JEM ku}u na Vidovdanskom nasequ, 204m2, ukwi`ena. Telefoni: 060/4419-375, 062/107-29-96.

63823 ATRAK TIV NA LO KA CI JA za privatni biznis u blizini Novosadskog puta, nova ku}a sa poslovnim prostorom, 400m2. Telefon 064/460-9943..

63914 PRO DA JEM u Novom Sadu, na Telepu, pola ku}e (potkrovqe) poseban ulaz, gara`a. Telefon 021/842894.

63955 MA WA KU ]A, Alekse Nenadovi}a 23, legalizovana, pac 700m2, pomo}ni objekti, velika ba{ta, cena 25.000E. Telefon 021/6500-051, 062/876-05-36.

63977 PRO DA JE MO ku}u od 150 m2 na Salajci za 120.000 eta`no grejawe.

Telefon 6447-622, 063/540-165.64021 PRO DA JEM spratnu ku}u, novija gradwa u Starim Ledincima, Vuka Karaxi}a 80. Telefon 063/166-1425.

63857 PE TRO VA RA DIN - prodajem ku}u, mo`e za dve porodice, bez ulagawa, lepa ulica, povoqno. Telefon: 063/585-076.

63932 PE TRO VA RA DIN - GRA DI] ku}a 200m2 = 5 zasebnih stanova, sama na placu, jedan vlasnik, ukwi`en.

Samo 145.000E. Telefon 063/152052-1.

63933 PE TRO VA RA DIN - hitno prodajem ku}u za ru{ewe na dobroj lokaciji, povoqna cena.

Telefon:063/585-076.

63934 SR. KA ME NI CA ku}a 100m2 plac 650 m2 useqiva, parketi, centralno grejawe lep pogled na Dunav 33.000E i plac na Popovici 7.500E. Telefon 064/146-5474.

63984 PRO DA JEM ku}u 180m2, Ba~ki Petrovac, 7 ari, dvori{na, velika hala za izradu metli. Oranica iza ku}e, 43a. Telefon 021/781-242.

63448 KU ]A, Bocke 200m2, plac 600m2, bazen, pogled na grad, cena 65.000E. Telefoni: 064/1893-887, 021/454167.

63969 KU ]A konforna trosobna u Karlovcima, ukwi`ena, useqiva 25.000 E i zemqa 2.5 jutra oranice blizu mesta. Povoqno. Telefon 064/0438702, 061/268-6155 63997 KU PU JEM 2-3h u okolini N. Sada, prirodno okru`ewe, za stara~ki dom i 20-30h, prednost izme|u Banstola i In|ije. Telefon 060/6-777982.

64029 U FU TO GU, prodajem plac kod nove o{. Telefon 063/502-042.

64049

21

PLA CE VI gra|evinski h 4, ukupno 3.000m2, cena 30E/m2, naseqe Velki Rit. Telefon 021/6500-051, 062/876-05-36.

63976 KO VIQ prodajem 1 jutro zemqe u selu ba{ta potez „vinogradi” u Koviqu. Pogodno za vo}e ili plastenike. Telefon 6210524.

64002 PE TRO VA RA DIN - prodajem plac 450m2, 785m2, 800m2, 1200m2, 2100m2... dozvoqena gradwa, urbani deo, cena 15E/m2 - 30E/m2. Telefon: 063/152-0521.

63935 PO PO VI CA super povoqan ravan plac 971m2 uz asfalt, 19h48h27m, samo 7000E, ke{ ili zamena za auto oko 3000 E.+ doplata. 060/6777-982.

64028 VI KEN DI CA - Bege~ka Jama, preko nasipa, cena 10.000E. Telefon 021/6500-051, 062/876-05-36.

63978 PA RA GO VO, plac 1085m2, 10E, dozvoqena gradwa, ulica Bokvica, povoqno, na rate. Aca. Telefoni: 063/ 532-362, 021/6624-269.

63824

LO KAL, Nova Detelinara, 2 nivoa 60m2, ukwi`en, bez ulagawa, odli~na pozicija, hitna prodaja. samo 38.000 evra, preporu~ujemo. Tel. 021/450-417; 064/996-97-55, www.kvart-ne kret ni ne.com.

673330 PRO DA JEM razra|en i opremqen lokal na Grbavici, 40m2 uli~ni sa ba{tom, cena: 80.000 evra. [ifra: 80027. Tel. 063/520-296, www.so lisne kret ni ne.com.

672021 PRO DA JEM hitno, tri lokala sa zakupcima, uli~ni, u jednom nivou, ukwi`eni. N. Detelinara 55m268.000, Podbara 48m2-39.000 evra i Socijalno 29m2-30.000 evra. Tel. 064/134-0459; 065/2019-006, www.so lis-ne kret ni ne.com.

672018 NA BU LE VA RU EVRO PE, prodajem odli~an lokal - ugao sa Ul. Koste Racina, 150m2, gradio Moj Dom. Tel. 021/451-318, 523-193, www.ne kret ni ne-moj dom.com.

673215 IZ DA JEM lokal 80m2, Ul. @elezni~ka - nema izlog. Telefon 063/505 - 198.

63728 IZ DA JEM lokal 60m2 u Futogu na glvnom putu. Obezbe|en parking vrlo atraktivno mesto. Telefon 063/821-1829 63822 IZ DA JE SE lokal 90m2 na Bulevaru oslobo|ewa 51 u Novom Sadu.

Telefon 061/285-0517.

63941 IZ DA JEM lokal - bife, Bulevar Ja{e Tomi}a i Kisa~ke ulice. Telefon 064/421-0587.

63949 IZ DA JEM razra|enu kwi`aru 80m2 sa kompletnom opremom i robom. Mogu}nost pla}awe na rate Telefon 062/876-05-36 63979 PRO DA JEM lokal, Bulevar kneza Milo{a 21, 18m2, telefon, sanitarni ~vor. Pogodan za kancelariju ili tihu delatnost, 9.100 evra.

Telefon 063/587-698.

63753 NO VI SAD - Betanija, prodajem mewam opremqen kafe restoran sa magacinom 50m2+15m2. Povoqno.

Telefon 063/88-181-43.

63921

ZA IZ DA VA WE! Ekskluzivan poslovni prostor, na atraktivnoj lokaciji, ceo sprat, Bul. oslobo|ewa, povr{ine 600m2, poslovna zgrada, useqiv. Tel. 421-437 ili 063/534505.

672081 PO SLOV NO - kancelarijski prostor, blizina Sajma, I. Bir~anina, dvori{no orjentisan, opremqen, 120m2 50.000E. Telefoni: 060/5544-254, 064/189-3887, 021/454167.

63970

IZ DA JEM gara`u na Novom nasequ, Todora Toze Jovanovi}a. Telefon 063/633-556.

63918

KU PU JEM sve vrste automobila mo`e i havarisana. Dolazim odmah po pozivu. Pla}am maksimalno na licu mesta. Telefoni: 064/3377695, 062/ 8231298, 824611.

63562 PRO DA JEM Zastavu 128 crvene boje 2005. god. 11 mesec vlasnik, ugra|en plin u ful stawu. Telefon 063/587-698.

63844 PRO DA JEM „zastavu 101 skala 55” 2006. godi{te, benzin - plin (fabri~ki), vu~na kuka, registrovani.

Kontakt: 064/338-58-64.

63991

22

OGLASi l ^iTUQe

nedeqa11.novembar2012.

KU PU JEM sav po lo van o~u van na me {taj, re ga le, uga o ne gar ni tu re, osta le gar ni tu re, sto, sto li ce, ko mo de.... Te le fo ni: 021/6612-531, 063/7852-743, 063/7852-728.

63937

BA GAT, dru ge {i va }e ma {i ne po pra vqam, br zo, kva li tet no, jef ti no, vr {im pro da ju {i va }ih ma {i na, in du strij skih pe gla, Cvi ja no vi}, Ul. Je vrej ska br. 23. Te le fon: 021/421-452, 064/131-2135.

62935 MO LER I FAR BAR ra di mo le raj, dr ve na ri ju i le pqe we ta pe ta. Te le fon 6435-095.

63142 HI DRO I ZO LA CI JA rav nih kro vo va, te ra sa, po dru ma, {ah ti i ba ze na. Skup {ti na ma sta na ra mo gu} nost od lo `e nog pla }a wa. Te le fon 021/454-157, 063/540-596.

63506

OTAC I SIN - vr {i mo mo ler skofar bar ske ra do ve kva li tet no i po voq no. Te le fo ni: 021/791-615, 064/076-5195, 060/076-5195.

63724 VO DO IN STA LA TER pru `a sve uslu ge u de lat no sti: od gu {e wa od mah, vr {i mo emaj li ra we ka da, lajs ne oko ka de. I van gra da. Te le fo ni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

63911 MAJ STOR za po prav ke kro va ako cu ri i vla `i ~i stim olu ke, zi dam dim wa ke, pre gle daj te va{ krov pre zi me. Te le fon 6434-313, 064/1571404.

63998 KRO JA^, {i ve we pan ta lo na i suk wi. Po prav ke ra znih vr sta. Naj po voq ni je u gra du. Te me rin ska 8, dvo ri {te. Te le fon 6612-570 od 9-12 i od 15-19.

64000 MO LER SKO - FAR BAR SKE USLU GE. Ra dim i ma we po slo ve.

Te le fon 063/173-2692, maj stor Mi ki.

64036

PRO DA JEM no vi je ko lor te le vi zo re svih ve li ~i na (E37, E55, E72), 100 pro gra ma, TXT. Do sta vqam na adre su. Non-stop, Mla den. Te le fo ni: 021/421-516, 064/157-25-14.

63835 KU PU JEM is prav ne i ne is prav ne ko lor te le vi zo re, LCD, pla zma, no vi je lap-top ra ~u na re, mak si mal na is pla ta. Do la zim! Non-stop, Mla den! Te le fo ni: 021/421-516, 064/157-25-14.

63836

IPAK po r az g o v a r aj t e i sa na m a!

Da } e m o Vam uput s tva te l e f o nom, ka k o da se la k o i jed n o s tav no za p o s li t e u Austra l i j i ili Ne m a~ k oj, bez po s red n i k a i bez ika k vih do d at n ih tro { ko v a.

Pla t i } e t e sa m o po z iv: 48din/min sa PDV. Rad n o vre m e: sva k og rad nog da n a i vi k en d om, od 10 - 22.

Te l e f on 0900100100 64070 AGEN CI JI „BO MIL” po tre ban agent pro da je sa is ku stvom, fik sna pla ta + %! Tel. 636-6952, www.bo mil.rs.

672118 PO TREB NE ozbiq ne, vred ne, ko mu ni ka tiv ne oso be do 30 go di na sta ro sti za po zi ci ju ofi ce sa les ma na ger.

Vi so ko ili vi {e obra zo va we. Pri ja ve na 063/516-154 ili ma japns@sbb.rs Za ra da za ga ran to va na.

63747 PO TRE BAN fi zi~ ki rad nik, mo `e i mla |i pen zi o ner, po `eq na „B” ka te go ri ja. Te le fon 060/7411971.

63780 KU]NA NE G A bo l e s nih, sta r ih u va { em do m u. Nu d i m o: me d i c in ske se s tre, ge r on t o n e g o v a t e q i ce, ge r on t o d o m a } i c e, fi z i o t e ra p e u t a, za ko r i s ni k e u ze m qi i ino s tran s tvu.Te l e f on 021/400148.

63909 ^U VA LA BIH sta ri ju oso bu uz na dok na du ili za stan. Te le fon 062/19-45-568.

63808

SKI DAM re gi star ske na lep ni ce sa ve tro bran skog sta kla. Do la zim po po zi vu. Te le fon: 060/1777-980.

63833 EVRO PA, No vi Sad: po treb ne be bi si ter ke, me di cin ske pe di ja trij ske se stre, ge ron to ne go va te qi ce, ge ron to do ma }i ce, do ma }i ce ku }e, fi zi o te ra pe u ti, ku va ri, kon bo a ri ce, spre ma ~i ce, vas pi ta ~i ce. Te le fon 021/400-148.

63908

BU KVA ce pa no, re za no, pre voz 3800, ko sto lac 4300 i su {e ni 9000, ba grem 3600. Te le fo ni: 061/62-63212.

64061 BU KVA ce pa no, re za no, pre voz 3800, ko sto lac 4300 i su {e ni 9000, ba grem 3600. Te le fo ni: 064/40-21425.

64062 KU PU JEM zlat ni ke, du ka te, na po le o ne, lo mqe no zla to, sta ri sre br ni i zalt ni no vac, me da qe, or de ne, sa bqe, bo de `e, sa to ve, sre br ni nu.

Te le fo ni: 063/8-318-180, 021/451409.

58595 PRO DA JEM dr va ba grem, hrast i ja sen ce na 3500 din. 1 me tar. Te le fon 061/617-22-19, 063/77-19-142 pre voz gra tis 63776 ^I STIM po dru me, od no sim {ut, ku pu jem sta ro gvo `|e, ve{ ma {i ne, {po re te, auto mo bi le sta re za ot pad. Te le fo ni: 064/953-3943, 021/6618-846, 063/84-85-495.

64010 PRO IZ VOD WA I PRO DA JA svih vr sta vo} nih sad ni ca ukra snih ~e ti na ra i li {~a ra. Te le fon 021/6614-380, 021/6-619-236, 063/8351-900, 063/8946-619.

64012 PRO DA JEM, ili me wam, sma rag dne i stu ba ste tu je 1-1, 15m. Te le fon 062/304-531.

64026 BES P LAT N A DO S TA V A za 4L i vi { e, do m a } eg er d e v i~ k og vi na eks t ra kva l i t e t a, po v oq n e ce n e, po z o v i t e i de g u s ti r aj t e u zdra v qe. Te l e f on 060/6777-982.

64027

Po sled wi po zdrav uva `e nom ~la nu

U vre me nu za obo je te {kom po kla wao si mi naj lep {i deo se be.

Bez za bo ra va Tvo ja {kol ska.

^ E T V O R O G O D I [ W I P O M E N jed nom je di nom, naj mi li jem, vo qe nom bra tu

Po sled wi po zdrav po {to va noj ku mi

OG-2

Na vr {i lo se pet go di na od ka ko si nas na pu stio. Za u vek }e{ `i ve ti u na {im se }a wi ma.

13. 11. 2011 - 13. 11. 2012.

Qi qi Ro di}

Ma da vre me pro la zi, ali bol i tu ga u mom sr cu, zbog sa mo }e, ne je wa va.

Po ro di ca Pa nin.

Po ~i vaj u mi ru moj vo qe ni.

Tvo ja Mar gi ta.

63855

OG-1

64071

P O M E N

S E ] A W E na vo qe nog

Ra di vo ja Pe ro vi }a

Zo ra nu Ota {e vi }u Mo je sr ce to li ko pa ti, `e le lo bi da mi se vra ti{, ne ~u je{ me, a zo vem te stal no, ustaj bra te!

Ne ka vre me sta ne, da de li mo kao ne kad na {e sre} ne ne za bo ra vqe ne da ne.

Do gro ba u tu zi za to bom, tvo ja ne sre} na se stra Sne `a na.

T U @ N O S E ] A W E Da nas, 11. no vem bra na vr {i lo se je da na est go di na od smr ti mo je dra ge maj ke

S tu gom u sr cu ja vqa mo da je pre mi nu la na {a

Ve ra Stru har

Qu bi ce Je zdi mi ro vi}

ro|. Wa ra di 1940 - 2012.

iz ^e re vi }a

Te stin Alek san dar 2007 - 2012.

Su pru ga Ma ri ja i tvo ja po ro di ca.

Dra ga ma ma, vre me pro la zi, tu ga za to bom, Jo vom i Ma rom, je ve~ na.

Ne ; ka vam je ve~ na sla va.

Tvo je }er ke Zo ri ca Ka lo per Je zdi mi ro vi}, Ka ta Dra goj lov, sna ha Raj ka sa de com i unu kom.

Pro {le su dve du ge i tu `ne go di ne od ka ko ni je sa na ma na {a vo qe na ma ma, ba ka i ta {ta

Ve~ no }e mo `a li ti za to bom.

O`a lo {}e na }er ka Sla vi ca, zet Dra gan, unu ci Ra di voj, Sa va i Jo van.

Sa hra na je da nas, 11. no vem bra, u 11 ~a so va, na Ka to li~ kom gro bqu u Ba~ kom Gra di {tu.

O`a lo {}e ni: su prug Jo sip, k}er ka Oli ve ra, sin Zol tan i unu ka Ivo na.

64091

64047

64095

1961 - 2012. iz Ko vi qa

od we ne Boj ke sa de com.

Sa hra na je 12. 11. 2012. go di ne, u 11 ~a so va, u Pe tro va ra di nu na gro bqu Tran xa ment - no vo.

O`a lo {}e na po ro di ca: su prug Slav ko, }er ke Ti na i Ne da, maj ka Bran ka, zet Flo rian i unu ka La u ra.

Za u vek }e bi ti sa na ma.

11112012-P3

Mi li ca Za gor ~i}

Vi di

Qi qe Ro di}

Grad ski od bor De mo krat ske stran ke No vi Sad.

64115

Po sled wi po zdrav mo joj tet ka

Ra sta je mo se sa tu gom u sr cu od na {e

Jo vi ci \u ki }u

1992-1996

Mi haj lo De la ri Mi {ew ka

dnevnik

S E ] A W E

P O M E N

13. 11. 2002 - 13. 11. 2012.

13. 11. 1986 - 13. 11. 2012.

Jo vo Alek si}

P O M E N U uto rak, 13. no vem bra 2012. god, na vr {a va se pu nih dva na est go di na od ka da nas je na pu sti la na {a dra ga i vo qe na maj ka, su pru ga i ba ka

Slav ko Bje li ca

dipl. prav nik Ne pro |e dan da ga se ne se ti mo, ne pro |e pra znik da ga ne spo me ne mo, ne pro |e tre nu tak da ne ose ti mo ko li ko nam ne do sta je...

Go di ne pro la ze, uvek si u na {im sr ci ma i na {im misli ma.

Su pru ga Mi le na, k}i Bran ki ca i sin Zo ran sa po ro di ca ma.

Vla di sla va, Na |a i Sa {a sa po ro di com.

64096

64102

63748

Pro {lo je pet go di na od ka ko vi {e ni je sa na ma

Po vo dom 11. no vem bra, po ~et ka ba tin ske bit ke, o`i ve uspo me ne na bi }a ko jih vi {e ne ma, kao i uspo me ne na ko man dan ta VII Voj vo |an ske bri ga de, na rod nog he ro ja

D E S E T O G O D I [ W I P O M E N Vre me pro la zi, a bol osta je, bol ko ji se ne le ~i su za ma, bol ko ji tra je, bol za na {im dra gim

Du {an ka To {i} Tvo ji naj mi li ji: si no vi @eq ko i Mi lo{ sa po ro di ca ma i su prug Ni ko.

63939

63993

P O M E N

11. 11. 2002 - 11. 11. 2012.

Mi la na Je {i }a Ibre Bru no Ca sa vec chia

ko ji nas je li~ nim pri me rom, he roj stvom i ~o ve~ no {}u pod sti cao na pod vi ge i po be de.

Su pru ga Ka ti ca sa de com.

Sa qu ba vqu, bor ci i po tom ci VII Voj vo |an ske bri ga de iz Be ~e ja.

11112012

Slo bo dan Pe ri} Ne deq kom Lon ~a rom Ne mo} ne da pro me ni mo stvar nost ve~ no tu gu je mo za to bom.

Ne po sto je go di ne ko je mo gu da ubla `e bol i tu gu.

Za u vek }e{ bi ti deo nas.

Tvo ji: Ni ko la, Rad mi la, Slo bo dan ka i Ru `a.

Tvo je: Sla vi ca, Sa wa i Ta wa.

63860

63972

64072

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Po sled wi po zdrav

nedeqa11.novembar2012.

Za te ~e ni i sa ve li kom tu gom opra {ta mo se od pri ja te qa i ko le ge

23

3 Umr la je na {a dra ga maj ka, ba ka i ta {ta

Jo vi ci \u ki }u

Jo vi ce

Jo vi ce \u ki }a

te {ko je shva ti ti da vi {e ni si tu. Po ~i vaj u mi ru. od Qi qi nih ko le gi ni ca iz „Vo de Voj vo di ne�.

Ka bi net pred sed ni ka Vla de APV.

64108

11112012-P2

Bo jan Paj ti}.

11112012-P1

P O M E N Ne mo `e mo se po mi ri ti sa tu `nom isti nom da nas je iz ne na da na pu stio na{ dra gi u sve mu uzor ni

Po sled wi po zdrav

Dra gi ca Tom ~ov Sa hra na dra ge nam po koj ni ce je u po ne de qak, 12. 11. 2012. u 12 ~a so va, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du.

Ra di voj Pe ro vi} S po {to va wem ~u va mo se }a we na tvo ju ple me ni tost i do bro tu.

Jo vi ca V. \u ki} mr eko no mi je

Po ro di ca Po pov.

O`a lo {}e ni: stric Mi lo rad, stri na Ja gli ka, brat Bra ni mir i se stra Je le na Mu {ic ki sa po ro di ca ma.

63929

64127

P O M E N

Jo vi ci \u ki }u

Pro {lo je 30 go di na, od ka ko ni je sa na ma, na{ vo qe ni su prug i otac

Ve li kom ~o ve ku i dra gom pri ja te qu od Je le ne i Da ni je la To ma {e vi}.

64110

O`a lo {}e na po ro di ca Mi tre ski.

Po sled wi po zdrav pri ja te qu

Po sled wi po zdrav pri ja te qu i kom {i ji

dra gom

64092

Bo ri voj Pu ra} Na vr {i le su se 3 go di ne, od ka ko ni je sa na ma, na{ vo qe ni sin i brat

Ra do slav Ta din

Jo vi ci \u ki }u

Jo vi ci \u ki }u

Po sled wi po zdrav Ti ja ni nom ta ti

Ni {te vi {e ne }e bi ti isto bez te be.

28. 11. 1926 - 6. 11. 2012.

od \or |a Kon stan ti ni di sa.

Po ro di ca Ki li bar da.

Dra gi de ko, spa vaj mir no, sve si nam pru `io.

Bio si na{ oslo nac i po dr {ka.

Tvo ja qu bav i se }a we na te be ~u va }e nas u na {im `i vo ti ma.

64105

64107

Po sled wi po zdrav na {em naj bo qem pri ja te qu

Tri va Pu ra} Vo le te tvo je unu ke Na |a, Ja na i Len ka i unuk Bog dan.

Po ~i vaj u mi ru, ~u va}emo te od za bo ra va.

Dra gi ca Tom ~ov

^u va }e mo se }a we na sve tre nut ke pro ve de ne sa Va ma. @i ve }e te uvek u na {im sr ci ma. Vre me pro la zi, tu ga osta je.

Su pru ga i ma ma Ma ra, }er ka i se stra Bu ba sa po ro di com iz Na da qa.

S tu gom i po {to va wem od: pri je Mil ke Mi tre ski, po ro di ce Ki li bar da, \u ki} i \ur |e vi}.

Ti ja ni ni dru ga ri iz IV9 sa raz red nim sta re {i nom.

64097

64099

63943

64084

Jo vi ci \u ki }u

Po sled wi po zdrav

Jo vi ci \u ki }u Za u vek }e mo pam ti ti tvo ju bri `nost i do bro tu.

Bo {ko i Ja sna Ba ro{ sa po ro di com.

64104

Po sled wi po zdrav

Jo vi ca \u ki} 1961-2012.

mr Jo vi ci \u ki }u

Iz gu bi li smo iz u zet nog ~o ve ka i dra gog pri ja te qa.

Jo vi ci \u ki }u Ce ca i Dra go slav.

od za po sle nih u Fon du za ka pi tal na ula ga wa AP Voj vo di ne.

Tvo ja hra brost i sna ga }e nam uvek bi ti pri mer.

Vi o le ta i Sa {a Ra ci} sa de com i Da niel Bor ba{.

64109

64094

437-P

24

^iTUQe l POMeni

nedeqa11.novembar2012.

POMEN

Sa dubokim bolom i tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da nas je zauvek napustio na{ voqeni sin

dnevnik

S nevericom i neizmernim bolom u srcu obave{tavamo rodbinu, kom{ije i prijateqe da je na{ dragi otac i suprug

Mnogo je godina otkako nisu sa nama

Pa vle - Pa ja \ur |ev 11. 11. 1993 - 11. 11. 2012.

Jo vi ca \u ki}

Mi li ca - Ve se lin ka \ur |ev 11. 11. 1999 - 11. 11. 2012.

1961 - 2012.

Sahrana je u ponedeqak, 12. 11. 2012. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Nedostajete nam. Se}awa na vas su nezaboravna.

O`alo{}eni neute{ni roditeqi majka Ru `i ca i otac Vi dak.

Jo vi ca \u ki}

Sin Ob rad sa po ro di com.

ro|. 13. 9. 1961.

64103

64126

Po sledwi sekretaru

po zdrav

na{em

preminuo u 52. godini.

Sahrana }e se obaviti 12. 11. 2012. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Wegovi najmiliji: sin Ste fan, }erke Te o do ra i Ti ja na i supruga Qi qa.

64117

Posledwi pozdrav dragom,

Posledwi pozdrav dragom i voqenom bratu

Na{ dragi zet i te~a

Jo vi ci \u ki }u

od Sektora za fiskalne i makroekonomske analize i ekonomski razvoj: Zden ke, Dra ga ne, Sla vi ce, Dra gi ce, Ma je, Pe tra ne, Ve ri ce, Dra ga na, Mi o dra ga, Ti bo ra i Igo ra.

64133

Posledwi dragom

pozdrav

na{em

Jo vi ca \u ki} ~i ka Jo vi ci

ro|. 13. 9. 1961. @iveo si samo za nas, tvoju porodicu, tvoje sve.

Borio si se za `ivot, jer si voleo da `ivi{.

Jer je `ivot hram koji nam je Bog samo pozajmio, se}a{ se?

Borio si se koliko si mogao, dao si sve od sebe, ali si se umorio.

Bog te je pozvao, jer mu treba{, jer si najvi{e verovao u wega.

Da mu pomogne{, da nas ~uva{.

Nas, koji te volimo beskrajno, tvoju suprugu, tvoju decu.

I mi }emo se boriti, jer si nas ti nau~io.

U nama ostaje{, u srcima, u mislima, u du{i.

Nemoj da brine{, lepo spavaj, odmori...

Stefanovi dru ga ri.

od: sestre Oli ve re, zeta Slo bo da na, Mi la na i Iva ne Pe ri}.

64124

64106

Posledwi pozdrav Stefanovom tati

Jo vi ca \u ki} Jo vi ci \u ki }u Zauvek tvoji: Qi qa, Te o do ra, Ti ja na i Ste fan. od ko le ga iz Sek to ra za bu xet sku in spek ci ju.

Jo vi ci \u ki }u

S tugom i po{tovawem opra{tamo se od dragog prijateqa.

Po dobru i ~estitosti }emo te pamtiti i zauvek te se se}ati.

Ran ko Dan gu bi} sa po ro di com.

64119

64114

S po{tovawem i tugom opra{tamo se od dobrog i ~estitog ~oveka

64121

Mar ko Ra do sa vqe vi} sa po ro di com.

64134

preminuo je u 52. godini.

Ostajemo u neverici i tu`ni.

Nedostaje}e nam.

O`alo{}eni: Smi qa, Mi ra, Mi {a, Lu na, Je le na i Sa {ka.

64120

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

Jo vi ci \u ki }u Tvoja dobrota i plemenitost osta}e zauvek u na{im srcima.

od Stefanovih dru ga ra „or lo va�.

Da ni lo i Ma ri na Ko pri vi ca.

OG-3

64125

Srce ~oveku smi{qa put, ali Bog upravqa koracima wegovim. Imao si veliko srce i jo{ mnogo planiranih puteva kojima }e sa ponosom nastaviti da kora~aju tvoja deca.

Iskreno sau~estvujemo u bolu porodice povodom prerane smrti dragog prijateqa

Jo vi ca \u ki}

Jo vi ce \u ki }a

Jo vi ce \u ki }a Ve~no }emo ~uvati se}awe na na{e prijateqstvo.

Jo vi ca \u ki}

Jo vi ci \u ki }u

Bila je velika ~ast i sre}a imati te za prijateqa. Tvoj odlazak odneo je i deo nas koji smo te voleli.

Tvoji kumovi Bla `i }i.

Porodica Ve li~ kov.

64113

64118

^iTUQe l POMeni

dnevnik

nedeqa11.novembar2012.

25

Sa ve li kom tu gom opra {ta mo se od vi {e go di {weg ~la na Vla de AP Voj vo di ne, Po kra jin skog se kre ta ra za fi nan si je i sa vet ni ka pred sed ni ka Vla de AP Voj vo di ne

mr Jo vi ce \u ki }a 1961 - 2012.

We go vim od la skom iz gu bi li smo vr snog stru~ wa ka, po u zda nog sa rad ni ka i dra gog pri ja te qa.

Vla da Auto nom ne Po kra ji ne Voj vo di ne No vi Sad. 438-P

Po sled wi po zdrav po {to va nom

Po sled wi po zdrav

Jo vi ci \u ki }u

Jo vi ci \u ki }u 1961 - 2012.

Bio si ve li ki ~o vek, ve li ki zna lac i ve li ki pri ja teq.

De mo krat ska stran ka Po kra jin ski od bor za Voj vo di nu.

S qu ba vqu i po {to va wem, Bo ris i He le na La bu do vi}.

1111012-P

439-P

26

07.00 08.00 08.05 08.30 09.00 09.25 09.50 10.30 11.00 12.00 12.10 12.35 13.00 14.00 15.00 15.05 15.30 16.00 16.50 17.00 17.25 17.55 18.50 19.30 20.05 21.00 22.00 22.35 22.50 00.15 01.15 02.05

tv program

nedeqa11.novembar2012.

Верски недељник Вести Прсте да полижеш Све о животињама Академац Увек медаља Зелено, волим те, зелено Кад зазвони Бразде Вести Еко Центар света Додати живот годинама Таблоид Вести за особе са оштећеним слухом Здраво живо Чари риболова Гламур Двоугао ТВ Дневник Све(т) око нас Поаро: Смрт у облацима Државни посао ТВ Дневник Дивља острва Смрт на рајском острву Војвођански дневник Спортска хроника Филмска премијера: Џин, филм Грување Поаро: Смрт у облацима Циклус франц: ТВ новела: Бубурош, филм

09.00 09.30 11.00 13.00 16.00 16.40 17.30

Портрет привредника Меридијанима Више од откоса Ћаскање Здравље и Ви И-вести Војвођанске вести

Хроника општине Врбас (Панонија, 19.00) 18.00 18.30 19.00 20.00 20.30 22.00 00.00

Вреле гуме Улови трофеј Хроника општине Врбас Војвођанске вести Лице с насловнице Војвођанске вести Глас Америке

06.05 08.00 09.06 11.04 12.36 13.15 13.21 14.09 14.49 15.15 16.03 17.02 17.30 18.26 19.00 19.30 20.05 21.03 23.01 00.00 00.17 01.52 02.46 03.29 04.03 04.49 05.47

Јутарњи програм Јутарњи дневник Жикина шареница Дизни на РТС 7 РТС дана Време, стање на путевима Балканском улицом Време је за бебе Гастрономад Сат Јагодићи Задња кућа, Србија Шљивик Сасвим природно Слагалица Дневник Јагодићи Туђе је слађе, филм Титаник-крв и челик Дневник Егзит Шљивик Балканском улицом Сасвим природно Сат Јагодићи Верски календар

Таблоид

Гости емисије „Таблоид” су Михајло Ковач - новинар, Корнелије Ковач - композитор и хит мејкер, Габор Ленђел - композитор, Жика Јелић - YU група, Сања Бунфорд. Уредник и водитељ емисије: Александар Филиповић. (РТВ 1, 14.00)

06.30 07.30 08.00 08.30 08.45 09.45 10.10 10.35 11.00 11.30 12.00 13.00 13.30 14.00 14.30 15.00 16.00 16.30 17.00 17.30 18.00 18.30 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 22.30 23.00

Кухињица-мађ. Српски екран МТВ-а Агро мозаик Спортска Војводина Циклус француских ТВ новела: Бубурош, филм Мозаик-Токсикологија Коњић грбоњић, позоришна представа за децу Траговима давне прошлости: Благо из Страже (слов) Духовка (слов) Емисија (слов) ТВ Магазин (рум) Бразда (мађ) Мађарска народна музика Под истим кровом Док.филм (рус) језику са титл. на српском Недељни магазин (ром) Изравно (хрв) Свјетионик (хрв) Украјинска панорама Спектар (буњ) Македонско сонце Емисија (мађ) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Бразда (мађ) ТВ Магазин (рус) Телеклуб (рум) ТВ Спорт (мађ) Акваријум, филм

РУКОМЕТ: ПС

Партизан - Војводина (РТС 2, 17.56) 08.00 09.00 09.23 09.27 09.43 09.58 10.31 11.00 12.00 12.30 13.03 13.30 14.01 14.33 15.13 16.05 17.01 17.29 17.56 19.29 20.33 21.20 22.31 23.14 23.42 00.09 00.41 02.20 02.45

07.00 Цртани филм 07.30 Сибир 08.00 Специјална емисија поводом 9. новембра 08.20 Сремски Карловци, од суботе до суботе 08.50 Како се каже 09.00 Серијски програм 12.00 Бели мантил 12.15 Конак 12.25 Неон сити 12.30 Азбука родитељства 13.00 Вести 13.05 7 НС дана 13.30 Лична грешка 14.00 Вести 14.05 Филм: Пут у прашњаву смрт 1. део 15.35 Специјална емисија поводом 9. новембра 16.00 Вести 16.05 Личности и догађаји 17.00 Вести 17.05 Вреле гуме 17.35 Храна и вино 18.20 Неон сити 18.30 Сећања 19.00 Објектив 19.30 Специјална емисија поводом 9. новембра 20.00 Ево нас код вас 21.00 Серија 22.00 Објектив 22.30 7 НС дана 23.00 Филм: Пут у прашњаву смрт 2. део

09.30 Премијер лига: Арсенал – Фулам 11.00 Мото ГП Валенсија – Трка Мото 3 15.00 Украјинска лига: Металург Д – Шахтјор 17.00 Премијер лига: Челси – Ливерпул 19.00 АТП Мастерс куп Лондон 1/2 полуфинале дублови 20.45 АТП Мастерс куп Лондон 1/2 полуфинале сингле 22.30 НБА: Чикаго – Минесота 00.15 АТП Мастерс куп Лондон 1/2 полуфинале сингле

06.00 Освета, 07.00 Ауто спринт, 07.40 Смех терапија, 08.00 Мини концерт, 09.00 Мини концерт, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Ретроспектива недеље, 12.00 Пипи шоу, 14.00 Зрно по зрно, 15.00 Фолк шоу, 17.00 Ток шоу, 19.00 Политикон, 20.00 Без цензуре, 21.30 Филмски програм, 23.00 У међувремену, 04.00 Филмски програм 07.00 Фарма, 08.00 Дечији програм, 09.00 Недељни магазин, 10.00 Кухињица, 11.00 Култура тела, 11.30 У нашем атару, 12.30 Травел клуб, 13.30 Куда иде Војводина, 14.00 Филм, 15.00 Бибер плус, 15.30 Спорт, 17.00 Недељни магазин, 18.00 Бибер плус, 18.30 Инвестиције, 19.00 Филм, 20.30 АБС шоу, 21.00 Бибер плус, 21.30 Филм, 23.00 Недељни магазин, 23.30 Бибер плус, 00.00 Филм, 02.00 Ноћни програм

07.00 11.00 12.30 13.00 15.00 16.00

Катарина Богићевић

Фолк Серија прати успон младе музичке наде, од сеоске девојчице до прелепе певачице, звезде сплавова коју ће живот водити трновитим стазама успеха. На том путу суочиће се са изазовима великог града, сплеткама, људима који желе да зараде на њеном таленту. Улоге: Катарина Богићевић, Борис Исаковић, Наташа Нинковић, Никола Којо, Наташа Тапушковић, Јасна Ђуричић, Драган Бјелогрлић Режија: Душан Милић (Прва, 20.15)

dnevnik

18.00 19.30 20.00 21.00 22.45 23.45 01.45 03.45 05.30

Дозволите... Попај Бернард Поштар Пат Семи је нестао, ЕБУдок. прог. за децу Вита студентис 2 Мој љубимац Бразде Потрошачки саветник Е-ТВ Траг у простору Културако аресипе Српски источници Магазин Србије не вези Београд вечити град Твоје песме, моји снови Природа, спорт, привреда Магазин Лиге шампиона Рукомет: ПС, Партизан-Војводина, пренос Музички програм Научни програм Наша Енглескиња, филм Јелен топ десет Антисемитизам Вита студентис 2 Викенд евронет Рукомет: ПС, Партизан-Војводина (р) Београд-Вечити град Концерт Чеде Марковића

Добро јутро Моја велика свадба Топ спид Филм: Шећерна водица Ја то тако Недељно поподне са Леом Киш Добро вече Србијо Национални дневник Смешно ћоше код Ђоше Тренутак истине Вип рум Филм: Анђео са два лика Филм: Осам милиона смрти Филм: Шећерна водица Филм: Осам милиона смрти

07.25 Цртани филм 07.50 Добра земља 09.50 Пулс нације 10.30 Топшоп 11.00 Вести Б92 11.35 Пријатељи 14.00 Филм: Улични полицајац 15.00 АТП Ворлд тоур финал Лондон, пренос 1. полуфинала 17.00 Сити и витки 18.00 Свет на длану 18.30 Вести 19.05 Филм: Полицајац са Беверли Хилса 3 21.00 АТП Ворлд тоур финал Лондон, пренос 2. полуфинала 23.00 Вести Б92 23.35 Спортски преглед 23.55 Филм: У орловском гнезду

08.00 10.00 11.00 12.30 13.00 14.00 14.30 15.00 16.00 17.00 18.30 19.00 20.00 21.00 22.00 00.00 01.30 03.30

Цртани филм Амиџи шоу Туркан Сити њуз Невина Породични обрачун Агенција за СИС Др Оз Маријана и Скарлет Филм: Недељни ручак Сити њуз Смешно ћоше код Ђоше Собарица са Менхетна Туркан Филм: Шрек Силиконске лепотице Филм: Недељни ручак Филм: Шрек

Бранка Катић

Црна мачка, бели мачор Радња филма смештена је на обалу Дунава где живи Ром Матко - ситан шверцер. Једног дана он долази на идеју да прошверцује воз који превози бензин на релацији Београд - Турска и тако добро заради. Али, за овај подухват му је потребан финансијер па Матко одлази са својим сином Заретом код Грге Питића, ромског „Кума”... Улоге: Бајрам Северџан, Срђан Тодоровић, Бранка Катић Режија: Емир Кустурица (Хепи, 19.30) 05.30 07.30 09.00 09.10 09.20 09.45 10.00

Шрек Јунака као што је Шрек још нико никада није видео. Он је зелено чудовиште које покушава да спаси лепу принцезу фиону уз помоћ симпатичног, али брбљивог магарца. Уколико спасе принцезу поново ће постати господар своје мочваре... Гласови: Мајк Мајерс, Еди Марфи, Камерон Дијаз Режија: Ендрју Адамсон (Пинк 2, 22.00)

11.20 11.40 12.05 12.30 12.50 13.15 13.40 13.55 14.00 15.30 15.45 15.55 17.25 18.25 18.55 19.30 21.30 22.30 23.30 00.00 01.50 02.55

Јутарњи програм Знање на поклон Торк Метеор и моћни камион Тајни свет меде Бенџамина Телешоп Барби и дијамантски замак, анимирани филм Моћни ренџери, серија Нинџа корњаче, серија Легенда о Неши Бакуган 3 Фантастично путовање Изненеђење! То је невероватно јестиво Телешоп Вести Викенд поподне - Брвнара Телешоп Вести Једна жеља једна песма Позајми ми ауто Подвиг Телемастер Црна мачка, бели мачор, филм Кабаре Скандалозно Гламур Луда кућа Кабаре Завет, филм

Бред Пит 05.00 06.00 08.00 09.00 10.00 12.00 14.00 15.00 17.00 19.00 19.15 20.15 21.15 23.15 01.15 02.15

Домаћин Серија Жене Галилео Филм: Отимачи изгубљеног ковчега Сулејман Величанствени Став Србије Вече са Иваном Ивановићем Први глас Србије Вести Будва на пјену од мора Фолк Први глас Србије Филм: Бљесак смрти Досије Став Србије

Анђео са два лика Младост и старост, страст и смиреност, милитаризам и пацифизам жестоко се сукобљавају у филму о хладнокрвном ИРА-ином убици који проналази скровиште у дому поштеног њујоршког плицајца и постаје његов пријатељ. Улоге: Бред Пит, Харисон Форд, Наташа Мекллоун, Трит Вилијемс и Рубен Блејдс Режија: Алан Пакула (Пинк, 23.45)

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00)

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Фокус, 09.45 Музика, 12.00 Максимално опуштено, 12.55 Хит недеље, 13.00 Фокус, 13.45 Топ шоп, 16.00 Здравље и Ви, 17.00 Фокус, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.40 ФАМ, 21.10 Булевар, 22.00 Холивуд, 22.25 Бање Србије, 23.05 Фокус, 23.45 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Фокус, 01.10 Ски Јахорина, 01.40 Веб џанк

07.00 Дечија серија, 08.00 555 личности, 09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти, 16.30 Док. филм, 18.00 Акценти, 18.15 Извори здравља, 19.00 Путопис, 20.30 Само вас гледамо, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм

10.00 Ловци на змајеве, 12.00 Цицина тезга, 13.30 Паор, 14.30 Зоо хоби, 15.00 Доктор Ху, 16.00 Без тамбуре нема песме, 17.00 Документарни програм, 17.45 Филм, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 21.00 Е-ТВР, 21.30 Документарни програм, 22.00 Филм, 00.00 Шоу програм: Парови

08.00 Храна и вино, 09.00 Филм, 10.30 Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште, 13.00 Продукција мреже, 14.00 Агросфера, 15.05 Филм, 17.00 До краја света, 18.00 Иза сцене, 18.30 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Одговор, 21.05 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

nedeqa11.novembar2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

2

27

РАЗ ГО ВО РИ С МИ ЛО ШЕ ВИ ЋЕМ

Пи ше: Ај вор Ро бертс 07.40 08.35 09.00 09.55 10.50 11.45 15.25 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40 01.40

Најгора мама на свету Венчаница из снова Грађевинске интервенције Луди за кућом - Америка Саградити, купити или рестаурисати Краљ посластичара као кувар Преуређење куће Шминкање са Клио Уштедети купујући Невесте са Беверли Хилса Најгора мама на свету Породилиште 24 сата у Ургентном центру Карсонов свет Моја супруга је свингер Мајами инк Породилиште 24 сата у Ургентном центру

08.00 Како је уметност створила свет 11.00 Уметност Русије 12.00 Русија кроз векове 13.00 Египат 14.00 Сага о викинзима 15.00 Наполеон 16.00 Германска племена 17.00 Древни светови 18.00 Героуов закон 20.00 Војиничев код – најтајанственији рукопис на свету 21.00 778 – Песма о Роланду 22.00 Пољска битка за Британију 23.00 Путовања и открића 00.00 Непревазиђене 01.00 Снимање рата

08.00 Вилењаци 09.30 Мала сирена 10.30 Нојева барка 12.00 Снивај злато моје 13.15 Мортадело и Филемон 16.00 Вуковар једна прича 18.00 Случај Бадер Мајнхоф 20.00 Збогом Бафана 22.00 Push 00.00 Еротски филм 01.00 Еротски филм

Ву ко вар јед на при ча При ча о љу ба ви, пат њи, о суд би на ма љу ди ко ји су пре жи ве ли „Хи ро ши м у” да на шњег вре ме на, дво је мла дих, Хр ва ти це и Ср би на, ко ји се, под ути ца јем по ли тич ког мар ке тин га, а ка сни је и ра та, уда ља ва ју и ра зи ла зе пре жи вев ши па као. Филм је сни мљен у ра зо ре ном гра ду Ву ко ва ру из ме ђу ав гу ста и но вем бра 1993., док је рат још увек бе снео... Уло ге: Бо рис Иса ко вић, Мир ја на Јо ко вић, Не бој ша Гло го вац, Пре драг Еј дус, Све тла на Бој ко вић, Ми хај ло Јан ке тић, Ми ра Ба њац, Све то зар Цвет ко вић Ре жи ја: Бо ро Дра шко вић (Си не ма ни ја, 16.00)

Мир ја на Јо ко вић

06.00 07.30 08.35 10.25 12.10 14.05 15.40 17.30 18.00 20.05 21.55 22.55 00.25 02.00 03.50 05.25

Пивијева велика авантура Свет по Јону Б. Топао дом Мапетовци Моја назови жена Породица Тиш Прави кантри 2: Поклон Холивуд на снимању Први осветник: Капетан Америка Колумбијана Права крв Пирана 3Д Шмокљани на мору Колумбијана Заједно је гужва Холивуд на снимању

07.16 07.58 10.01 10.57 12.00 12.28 13.24 14.00 15.05 15.40 16.36 17.14 17.47 19.10 19.30 20.15 21.12 21.50 22.21 23.10 23.47 00.50 01.45 03.16

Одмори се, заслужио си Златна кинотека Ни да ни не Истраге госпођице Фишер Дневник Плодови земље Сплит: Море Недељом у два Мир и добро Поглед из висине, док. серија ТВ календар Баштованка Волим Хрватску Тема дана Дневник Све у 7!, квиз Стипе у гостима Недељом ујутру, суботом увеч е Дамин гамбит Дневник 3 Недељом у два Истраге госпођице Фишер Филм: Ти припадаш мени Призма

08.00 10.00 14.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00

Филм: Ледени снови Видовњак Монк Пандури новајлије Хаваји 5-0 Плаве крви Краљевски болесници Пандури новајлије Филм: Лекција за госпођу Тингл

07.25 Jу-Ги-Ох!

08.55 Бен 10: Ултимејт ејлијен 09.35 Галилео 10.45 Језикова јуха 12.00 Смртоносних 60, док. серија 13.10 Погоди ко долази на вечеру, филм 15.00 Сумрак сага: Млади месец, филм 17.25 Љубав је на селу, док. сапуница 18.30 РТЛ Данас 19.10 Галилео 19.58 РТЛ Време, 20.00 Сулејман Величанствени 22.10 ЦСИ Мајами 00.50 Кључ тајни, филм 02.30 Астро шоу

Кључ тај ни

Ор лан до Блум

Кра љев ство не бе ско Сред њо вје к ов на Фран цу ска 1184. го ди не. Мла ди ко вач Ба ли јан на кон тра гич не смр ти де те та и са мо у би ства су пру ге до зна да је ње гов пра ви отац ути цај ни кр ста шки пле мић Год фри од Ибе ли на. При си љен да због уби ства све ште ни ка бе жи, Ба ли ан се при дру жи оцу те с њим кре не на ду го пу то ва ње пре ма Ме си ни... Уло ге: Ор лан до Блум, Ева Грин, Џе ре ми Ај ронс, Ли јам Ни сон, Брен дан Гли сон, Едвард Нор тон Ре жи ја: Ри дли Скот (ХРТ 2, 20.00) 07.20 Аниманијаци 07.41 Моника Лесковар и Итамар Голан, снимак концерта 09.09 Док. филм 09.55 Леви: Светски скијашки куп (М) - слалом, пренос 1. вожње 10.40 Библија 10.50 Портрет цркве и места 11.00 Нијемци: Миса, пренос 12.01 Снимак концерта 12.55 Леви: Светски скијашки куп (М) - слалом, пренос 2. вожње 13.45 Емисија под покровитељством 14.23 Мери Хигинс Кларк: Ти припадаш мени,филм 16.00 Олимп - спортска емисија 17.25 Рукомет, ЛП (Ж): Подравка Ђор, пренос 19.01 Магазин Лиге првака 19.27 Куварски дует, док. серија 20.00 Циклус филмског спектакла: Краљевство небеско,филм 22.25 Циклус фестивалских победника: Човек који вришти, филм 00.05 Руњићеве вечери 2012., снимак концерта из ХНК Сплит 01.33 Ноћни музички програм

06.00 Долина светлости 07.30 Момци с Мадисона 09.00 Диван човек 10.30 Тајне на планини 12.00 Срце грома 14.00 Протуве са трибина 15.30 Божићна песма за једну диву 17.00 Момци с Мадисона 19.00 Биографија - Хју Џекмен 20.00 Повратак мумије 22.00 Истеривачи духова 2 00.00 Протуве са трибина

08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.20

Дневник Бриџет Џонс Разгледнице из пакла Светлост дана Корак испред Грејс више нема Осуђеници Људска природа Деца Еротски филм Еротски филм

Ме ди цин ска се стра Ка ро лин Елис да је от каз у бол ни ци ка ко би по ста ла кућ на не го ва те љи ца у мо чвар ном гра ди ћу у Лу зи ја ни. По ро дич ни адво кат Лук Мар шал по ну ди јој при ма мљи ву сво ту нов ца ка ко би се бри ну ла о па ра ли зо ва ном Бе ну Де ве ру... Уло ге: Кејт Хад сон, Ђи на Ро у ландс, Џон Хрт, Пи тер Сар сгард Ре жи ја: Иан Со фтли (РТЛ, 00.50)

Кејт Хад сон

07.15 08.10 09.05 09.55 10.50 11.40 12.35 13.30 14.25 15.20 16.15 17.10 18.05 19.00 20.00 21.00 22.00

Град мотора Разоткривање митова У делићу секунде Врхунско градитељство Америчке дрвосече Прљави послови Краљеви аукција Трагом аукција Благо на отпаду Лет изнад Аљаске Најбољих пет на свету Преживљавање Преживљавање удвоје Како се прави? Упозорени сте! Желели сте да знате Изуми и открића који су променили свет 23.00 Страствени риболовци 00.00 Чудо да сам жив

08.30 09.30 11.00 12.30 13.45 18.30 20.00 21.00 22.40 23.00 23.15 00.00 00.45 01.15

Уметничко клизање Алпско скијање Уметничко клизање Алпско скијање Футсал Уметничко клизање Бокс Бокс Коњички спорт Мотоспортови Футсал Уметничко клизање Алпско скијање Мотоспортови

Hrvati prvo dobili propagandni rat rioritet Evropske zajednice u prvoj fazi Na sastanku u Londonu 1992. koji je sazvao bribio je da se SFRJ odr`i. Ali, kao i u mno- tanski premijer Xon Mejxor, postignut je dogogim drugim slu~ajevima, dr`ava se stvara vor da se osnuje stalna Me|unarodna konferenratom. Zbog sukoba slovena~kih teritorijalaca i cija o biv{oj Jugoslaviji (ICFY). KopredsedavaJNA nije dolazilo u obzir da Qubqana prekr{i ju}i su bili lord Oven i Sajrus Vens, generalni izborna obe}awa. Nije se moglo nazad. I u Hrvat- sekretar UN. Same strane su, u martu 1992. u Liskoj je izbio pravi rat, jer su Hrvati, pla{e}i se sabonu, pre nego {to je izbio rat u Bosni, iznele da }e ostati u Jugoslaviji, formirali svoje teri- predlog za trokantonsku podelu Bosne. Ali, torijalne snage. Potpuno suprotno stavu koji je Izetbegovi} je povukao svoj pristanak, neki kaimao prema Sloveniji, Milo{evi} je jasno dao do `u pod pritiskom ameri~kog ambasadora u Jugoznawa da je spreman da dozvoli Hrvatskoj da ode slaviji Vorena Cimermana. Vens i Oven su, u jasamo ako je spremna da se odrekne Srba i wihovih nuaru 1993, zamenili tzv. Kutiqerov plan sopteritorija. stvenim. Wime je Bosna podeqena na deset kantoU ogor~enom ratu Srbi su kontrolisali oko na, s ciqem da se o~uva kao multinacionalna i tre}ine teritorije Hrvatske. No, Hrvati su ube- multietni~ka. Iako su imali podr{ku predseddqivo dobili propagandni rat, budu}i da su se na nika Milo{evi}a, a u po~etku i Karaxi}a, taj TV ekranima neprekidno vrtele slike granatirawa Vukovara i Dubrovnika i skretale pa`wu zapadnog javnog mwewa na realnost velikog rata na evropskom tlu prvi put posle Drugog svetskog rata. Te slike pomogle su Nema~koj da natera EU na prevremeno nezavisnosti Hrvatske i Slovenije, koje vi{e nisu imale motiv da pregovaraju konstruktivno.

Jedan od najja~ih protivnika preranog priznavawa tih nezavisnosti bio je predsednik Predsedni{tva BiH Alija Izetbegovi}, koji je jasno video sumrak budu}e Jugoslavije. Pred wim je bio surov izBombardovawe Mostara „dirigovano” iz Zagreba bor: da objavi povla~ewe Bosne iz Jugoslavije i tako neminovno izazove bo- plan, paqanska Skup{tina bosanskih Srba je odsanske Srbe na borbu da ostanu u woj, ili prista- bacila, uglavnom kao rezultat intervencije gene na krwu Jugoslaviju pod dominacijom Srba. Po- nerala Mladi}a i potpredsednice bosanskih Srsle referenduma koji su bosanski Srbi bojkoto- ba Biqane Plav{i}. vali, jer su prethodno ve} glasali za ostanak u JuNaslednik Ovena i Vensa, biv{i norve{ki migoslaviji, Izetbegovi} je proglasio nezavisnost nistar Torvald Stoltenberg sa~inio je novi miBosne, koju su vrlo brzo priznale SAD i EU. rovni plan u avgustu 1993, poznat kao „NepobediDobro naoru`ana vojska bosanskih Srba (nasta- vi“, jer je ra|en na istoimenom britanskom brodu. la uglavnom od pripadnika JNA koji su slu`ili u I taj plan je delio Bosnu na osnovu 51 (muslimani Bosni) brzo je pregazila veliki deo zemqe, dr`e- i Hrvati) prema 49 (Srbi) odsto, daju}i mogu}}i pod kontrolom oko 70 nost bosanskim Srbima da odsto teritorije Bosne. se opredele za novu dr`avu Zbog razuzdanog pona{awa ~lanovi posle perioda od pet godiSkoro tri godine linije fronta su ostale uglav- porodice Nikolaje ^au{eskua bili na. Tome su se opet protipredmet ismevawa diplomata. nom nepromewene, iako vili muslimani – naro~ito su ve}i gradovi bili meIzetbegovi}.

Wegov sin se prema go{}ama ta `estokog granatiraPrvi moj zvani~ni suna dr`avnim banketima pona{ao wa, uglavnom od Srba, sret s Jugoslavijom desio se kao Tom Yons u poznim danima ali su Mostar granatisedamdesetih godina, kad prema slu`avkama rali Hrvati. Me|unasam imenovan za mla|eg rodna zajednica je reago~lana grupe za Balkan. Moj vala uvo|ewem drakonskih sankcija Srbiji i Cr- zadatak je bio da se bavim Rumunijom, Bugarskom i noj Gori, i progla{ewem zone zabrawenog leta Albanijom, ali to je bilo mirno vreme i moji poiznad Bosne. slovi nisu uvek zahtevali puno anga`ovawe. RumuZatim je usledio nesre}an period transatlant- nija je bila crna ovca Var{avskog pakta, ali razskih tenzija, jer je nova Klintonova administraci- uzdano pona{awe ~lanova ^au{eskuove porodice ja podr`ala odluku predsednika Bu{a starijeg da na svakom putovawu u inostranstvo ~inilo ih je se ne {aqu kopnene trupe da bi zaustavile rat. predmetom ismevawa me|u diplomatama. Wegov (Bu{ov dr`avni sekretar Xejms Bejker objavio je sin se prema go{}ama na dr`avnim banketima poda SAD „nemaju nijednog ~oveka u ovoj borbi“ i pa- na{ao kao Tom Xons u poznijim danima prema slurafrazirao Vudroa Vilsona, koji je rekao: „Ako `avkama. Pro~itav{i {ta su drugi {efovi dr`a`elite da ugasite po`ar u Juti, ne}ete slati u va morali da otrpe, na{ stalni podsekretar napiOklahomu po vatrogasna kola. Ako `elite da uga- sao je: „Toj porodici ne sme se dozvoliti pristup site po`ar na Balkanu ne}ete slati po vojsku u Wenom veli~anstvu.“ SAD.“ No, Klinton je zagovarao politiku podizaDok sam slu`io u Balkanskom desku, Jugoslawa embarga na uvoz oru`ja i bombardovawa Srba da vija je 1974. dobila svoj najkatastrofalniji bi se povukli sa osvojenih teritorija. Evropqani ustav, koji je nametnuo Tito. Iako smo ulo`ili su nastojali da prona|u diplomatska re{ewa, ba- mnogo napora da analiziramo taj ustav, niko od vili su se humanitarnom krizom i poku{avali da nas nije procenio koliko }e on na kraju ispasti spre~e prelivawe sukoba u ostatak regiona. razoran.

P

Kwigu Ajvora Robertsa „RAZGOVORI S MILO[EVI]EM” mo`ete kupiti u kwi`ari „Slu`benog glasnika” (Jevrejska 13, Novi Sad) za 864 dinara ili naru~iti preko telefona 021/ 6622–609 i mejla knjizara4@slglasnik.com

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bu le var oslobo|ewa 81. Te le faks re dak ci je 021/423-761.

Elek tron ska po {ta re dak ci ja@dnev nik.rs, In ter net: www.dnevnik.rs.

Glavni i od go vor ni ured nik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni di rek tor Du {an Vla o vi} (480-6802).

Ure |u je re dak cij ski ko le gi jum: Nada Vujovi} (za me nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (no vo sad ska hro ni ka, 528-765, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kul tu ra 480-6881), Sve tla na Mar ko vi} (voj vo |an ska hro ni ka 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or |e Pi sa rev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (fo to 480-6884), Bran ko Vu ~i ni} (teh ni~ ka pri pre ma 480-6897, 525-862), Nedeqka Klin cov (teh ni~ ki ured ni ci 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu `ba pro da je 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Ma li ogla si 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Ru ko pi si i fo to gra fi je se ne vra }a ju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tam pa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

28

monitor

nedeqa11.novembar2012.

dnevnik

11. novembar 2012.

OVAN 21.3-19.4.

Не ће те има ти иде ју о то ме ка ко да се бо ри те ако не зна те ко су вам не при ја те љи. Обра ти те по себ ну па жњу на љу де ко ји по ку ша ва ју да вас обес хра бре. Њи хо ва енер ги ја мо гла би би ти ве ом а суп тил на.

BIK 20.4-20.5.

Сна жна си ла тран сфор ма ци је мо же вас по ву ћи у ви ше пра ва ца од јед ном. Ду го роч ни трен до ви до сти ћи ће свој вр ху нац. Од ре ђе не ства ри ко је ни сте ре ши ли у по след ње вре ме са да би се мо гле вра ти ти да вас про га ња ју.

BLI ZAN CI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DE VI CA 23.8- 22.9.

Мо жда ће те ин ди рек то би ти упле те ни у од ре ђе ну бор бу. Же сто ка рас пра ва ко ја је по ве за на с ло шом ко му ни ка ци јом и екс трем ним емо ци ја ма мо же на у ди ти ва шој пси хи, осим ако не ус по ста ви те до бру од бра ну.

Ис ко ри сти те да на шњи елек три ци тет да по но во рас плам са те сво ју страст. Суп тил на тен зи ја се ства ра већ не ко вре ме. Са да је до сти гла пре лом ну тач ку. Не устру ча вај те се да се пре пу сти те аван ту ри.

Не до зво ли те да ар гу мен ти дру гих љу ди ста ну на ваш пут исти не. Не сум њај те у се бе. Пре ста ни те да бри не те. Не мој те би ти не за до вољ ни ако се не укла па те у де ша ва ња ко ја вас окру жу ју.

Мо гу ће је да ће те да нас ра ди ти на пор но да би сте из ба лан си ра ли моћ не си ле. Мо жда ће те би ти ра за пе ти из ме ђу по жу де за аван ту ром и по тре бе за ко му ни ка ци јом. Сло бод но ра ди те и го во ри те оно што же ли те.

VA GA 23.9- 23.10.

[KOR PI ON 24.10- 23.11.

STRE LAC 24.11- 21.12.

JA RAC 22.12-20.1.

Мо жда да нас осе ћа те при ти сак да на пра ви те ва жан, од лу чу ју ћи ко рак. Екс пан зив не оп ци је до ла зе у фо кус. Мо гу ће је да ће те се су сре сти с про ти вље њем по во дом оно га у шта ве ру је те.

По тру ди те се да не при сту па те све му уз не га ти ван став. На тај на чин ве ро ват но ће те би ти од се че ни од ве ли ких мо гућ но сти. Ово је пра во вре ме да бу де те екс пан зив ни. Ра ши ри те сво ја кри ла и сло бод но уз ле ти те.

Ду го роч ни трен до ви од ви ја ће се да нас у ва шу ко рист. На ла зи те се на кључ ној по зи ци ји ко ја би вас мо гла од ве сти до не чег ве ли ког. Про ши ри те сво је сно ве. Сво јим при ме ром по ка жи те пра ви пут дру ги ма.

VO DO LI JA 21.1-19.2.

RI BE 20.2-20.3.

Екс трем на страст ко ја вас окру жу је мо же се су ко би ти с про ти вље њем ка да се по ја ви ви ше ин фор ма ци ја. Ко му ни ка ци ја би мо гла учи ни ти си ту а ци ју дру га чи јом не го што сте је за ми шља ли у сво јој гла ви.

По сто ји не ве ро ва тан сплет окол но сти ко ји вас по зи ва да из др жи те. Мо жда има те мно го раз ли чи тих про је ка та, а ни сте си гур ни у ко ји тре ба да усме ри те сво ју енер ги ју. Бу ди те флек си бил ни и при ла го дљи ви.

По сто ји ве ли ка на пе тост у ва зду ху да нас. То је сна жна си ла ко ју мо же те ис ко ри сти ти ако јој се бу де те пре пу сти ли. Ко му ни ка ци ја би мо гла по мо ћи у про ши ре њу кључ них аспе ка та ва шег жи во та.

TRI^-TRA^

Ве ли ко ср це Џе си ке Ал бе V REMENSKA

PROGNOZA

ВетроВито

Vojvodina Novi Sad

17

Subotica

16

Sombor

17

Kikinda

17

Vrbas

18

B. Palanka

17

Zreњanin

17

S. Mitrovica 19 Ruma

19

Panчevo

18

Vrшac

16

Srbija Beograd

18

Kragujevac

16

K. Mitrovica 15 Niш

У част Џе си ке Ал бе одржана је забава фондације „Бејби2Бејби”, која даје новчану помоћ и разне потрепштине сирома шним по роди ца ма ко је имају децу узраста до четири године. Алба је члан одбора те фондације и један од њених најактивнијих чланова, па је у њену част приређена забава, којој су присуствовали Реј чел Зои, Ни кол Ри чи, Де вон Аоки и други. Лепа глумица, мама девојчица Онор и Хеј вен, помаже и фондацијама за помоћ незбринутој или боле сној деци и амбасадор је једног фонда за образовање деце у Африци.

16

VIC DANA

Evropa

NOVI SAD: Duva}e jak jugoisto~ni vetar uz suvo i relativno toplo vreme. Pre podne sun~ani intervali, a popodne promenqiva obla~nost.

Udari vetra bi}e oko 60 km/h. Pritisak iznad normale. Minimalna temperatura oko 7, a maksimalna do 17 stepeni.

VOJVODINA: Duva}e poja~an jugoisto~ni vetar tj. topla varijanta ko{ave. Bi}e suvo uz porast temperature. Pre podne sun~ani intervali, a popodne promenqiva obla~nost. Udari vetra u ju`nom Banatu bi}e i do 100 km/h. Pritisak iznad normale. Minimalne temperature od 4 po Sremu i na zapadu Ba~ke do 9 stepeni na jugu Banata, a maksimalne od 16 do 19.

SRBIJA: Duva}e poja~an jugoisto~ni vetar u pomoravqu i podunavqu tj. topla varijanta ko{ave. Bi}e suvo uz porast temperature. Pre podne sun~ani intervali, a popodne promenqiva obla~nost. Udari vetra u ju`nom Banatu bi}e i do 100 km/h. Pritisak iznad normale. Minimalne temperature od -2 na jugu do 9 stepeni na jugu Banata, a maksimalne od 10 u Negotinu do 21 stepen u Loznici.

Prognoza za Srbiju u narednim danima: U ponedeqak postepeno slabqewe vetra i toplo vreme. Idu}e sedmice relativno toplo za ovo doba godine i ve}inom suvo.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: O~ekuje se relativno povoqna biometeorolo{ka situacija. Izvestan oprez se savetuje astmati~arima u predelima sa maglom, kao i osobama sa labilnim nervnim sistemom u ko{avskom podru~ju Srbije. Glavoboqa, pospanost i neraspolo`ewe su mogu}e meteoropatske reakcije.

Madrid

12

Rim

20

London

10

Cirih

8

Berlin

11

Beч

10

Varшava

10

Kijev

7

Moskva

1

Oslo

7

St. Peterburg 2 Atina

21

Pariz

10

Minhen

9

Budimpeшta

11

Stokholm

8

Ја вља се Цр но го рац на фик сни те ле фон. При ја тељ га пи та: - Је л‘ то стан Ђе ти ћа?

- Ни је стан но ку ћа на три спра та.

- До бро, је л‘ то ку ћа Ђе ти ћа?

- Не, не го си ми је ти ку пио!

SUDOKU

Upi шi te je dan broj od 1 do 9 u pra zna po љa.

Sva ki ho ri zon tal ni i ver ti kal ni red i blok od po 9 pra znih po љa (3h3) mo ra da sa dr жi sve bro je ve od 1 do 9, ko ji se ne sme ju po na vљa ti.

VODOSTAњE TAMI[

Bezdan

233 (53)

Slankamen

288 (26)

Jaшa Tomiћ

Apatin

322 (60)

Zemun

334 (14)

Bogojevo

302 (53)

Panчevo

333 (11)

Smederevo

476 (6)

Baч. Palanka 272 (41) Novi Sad

252 (34)

Tendencija porasta

SAVA

N. Kneжevac

198 (4)

S. Mitrovica

364 (0)

Tendencija stagnacije

Senta

256 (4)

Beograd

282 (15)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

305 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

282 (27)

NERA

Hetin

66 (4)

TISA

-56 (0)

Tendencija stagnacije

Tendencija porasta i stagnacije

Kusiћ

36 (0)

Reшeњe:

DUNAV