Dnevnik 11.decembar 2009. by jovan radosavljevic

m y

NOVI SAD *

PETAK 11. DECEMBAR 2009. GODINE

GODINA LXVII BROJ 22569 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

IZVR[NO VE]E APV UTVRDILO PREDLOG BUYETA ZA 2010. GODINU

U pokrajinskoj kasi 56,45 milijardi MINISTAR ZA @IVOTNU SREDINU I PROSTORNO PLANIRAWE OLIVER DULI]

Vojno zemqi{te za 12.000 stanova

Foto: A. Erski

str. 3

str. 4

OTKRI]E POSLE PONI[TENE PRIVATIZACIJE „AGROBA^KE“ U BA^U

Jerkovi} prodao i tu|u vilu u Sutomoru

str. 4

PRESUDA OKRU@NOG SUDA U BEOGRADU ZA SMRT SIMPATIZERA „VO@DOVCA” 2006.

Navija~u „Rada” 30 godina za ubistvo

JELKA ^EKA DOBRO]UDNOG LAPONCA: U suret novoj godini i dobro}udnom dekici iz Laponije, ki}ewe Novog Sada je u punom jeku. Du` Zmaj Jovine ulice prostrlo se “zvezdano nebo”, a u Ulici Modene sla`e se improvizovana jelka koja treba da upotpuni ugo|aj novogodi{we no}i. Jo{ samo da nas posledweg dana decembra nebo po~asti pahuqama. B. M.

str. 12

NA IRI[KOM VENCU PREVRNULA SE HRVATSKA CISTERNA

Putem zaplovilo 25 tona zejtina

str. 13

Kratkotrajna ki{a

SPORT

str. 16 – 19

NASLOVI

Politika

Najvi{a temperatura 6 °S

2 Budimpe{ta }e podr`ati kandidaturu Beograda

Ekonomija 5 Nije samo kriza pojela 1.000 evra?

Novi Sad 9 Petarde na crno najopasnije JO[ SKUPQAMO PRIJAVE ZA „DNEVNIKOV” TURNIR

Vojvodina 11 Grip ispraznio sremske klupe

Crna 12 Okrivqeni priznao ubistvo transseksualca

Dru{tvo 13 Mamograf niko ne ume da ukqu~i

Kultura POMO] KLADIONI^ARIMA

20 Erik Klepton u junu u Beogradu

Butine stradaju kad vepar pomahnita

str. 15

POLITIKA

petak11.decembar2009.

DNEVNIK

c m y

SUSRET PREDSEDNIKA SRBIJE I MA\ARSKE BORISA TADI]A I LASLA [OQOMA SINO] U SUBOTICI

KOSOVO

Jeremi} u UN

Qudska prava

Ministar spoqnih poslova Srbije Vuk Jeremi} razgovarao je u Wujorku s generalnim sekretarom Ujediwenih nacija Ban Ki-munom povodom priprema prve sednice Saveta bezbednosti UN u narednoj godini, koja }e biti odr`ana u januaru. Teme su bile Kosovo i Metohija, uloga Unmika u 2010. i na~in na koji bi ta misija trebalo da nastavi eksterno predstavqawe privremenih institucija Pri{tine, kao {to je to ~inila i do sada. „Za tok me|unarodne debate u 2010. od velike je va`nosti prva sednica Saveta bezbednosti UN u novom sastavu. I zato se veoma pa`qivo spremamo za tu sednicu”, obrazlo`io je Jeremi}.

Na Kosovu postoji potreba za velikim promenama u oblasti qudskih prava, ocenio je kosovski ombudsman Sami Kurte{i u pisanoj izjavi povodom 10. decembra, Me|unarodnog dana qudskih prava. On smatra da za institucije Kosova „ostaje izazov“ da, umesto pasivnim prihvatawem obaveze, aktivno deluju i tako doka`u da {tite i promovi{u qudska prava. Po Kurte{ijevoj oceni, najboqa za{tita qudskih prava je kada se razlozi za wihovo kr{ewe spre~e jo{ u nastajawu. „Nama treba pomo} i saradwa svakog i svih. Samo kada svi mi i svako od nas ispuni svoju obavezu, mo`emo izvr{iti promene“, zakqu~io je Kurte{i.

PRIVODI SE KRAJU RASPRAVA PRED ME\UNARODNIM SUDOM PRAVDE

Srbija se promenila od devedesetih do 2008. U Palati mira u Hagu Rumunija je ju~e ocenila da je jednostrana deklaracija o nezavisnosti Kosova naru{ila osnovne principe

Dobrosusedska politika Premijer Mirko Cvetkovi} izjavio je da }e Srbija nastaviti da vodi politiku dobrosusedskih odnosa jer je to preduslov za integraciju u Evropsku uniju. Na pitawe novinara da li je zabrinut za srpsko-hrvatske odnose zbog nastupa Hrvatske pred MSPom, Cvetkovi} je odgovorio da Srbija mora da vodi politiku dobrosusedskih odnosa, a da se, kad je re~ o istupima pojedinih zemaqa, te situacije moraju re{avati zajedni~kim anga`ovawem. Podsetimo, ministar spoqnih poslova Vuk Jeremi} izjavio je da taj nastup Hrvatske duboko razo~arao Srbiju jer „na prili~no eksplicitan na~in otvara pitawe statusa Vojvodine“. Hrvatska delegacija je, naime, dala tuma~ewe da jednostranom deklaracijom o nezavisnosti Kosova nije prekr{eno me|unarodno pravo jer je ta pokrajina, kao konstitutivni deo SFRJ, imala pravo na samoopredeqewe. me|unarodnog prava. „Srbija je u posledwoj deceniji pro{log veka kr{ila osnovna qudska prava stanovni{tva na Kosovu, ali u trenutku progla{ewa nezavisnosti u februaru 2008. godine Beograd nije imao nikakvu kontrolu nad Kosovom i nije bilo kr{ewa prava koja bi opravdala secesiju“, rekao je rumunski zastupnik Kosmin Dinesku. On je naveo i da je raspad

SFRJ okon~an 1992. godine, da je Kosovo od tada bilo sastavni deo Srbije i da nije bilo entitet s pravom na samoopredeqewe koje bi opravdalo secesiju. S druge strane, zastupnik Velike Britanije Danijel Betlehem je izjavio da je Rezolucija 1244 pozvala na pokretawe pregovora Beograda i Pri{tine, ali da nije iskqu~ila nezavisnost kao mogu}e re{ewe kona~nog statusa Kosova. Demokratija u Srbiji nije mnogo starija nego na Kosovu, ocenio je Betlehem, i dodao da Beograd i Pri{tina imaju zajedni~ku budu}nost u Evropskoj uniji. Drugi britanski predstavnik, profesor Xems Kroford, ocenio je da me|unarodno pravo ne odobrava i ne podsti~e secesiju, ali je ni ne zabrawuje, zbog ~ega progla{ewe nezavisnosti Kosova nije u suprotnosti s me|unarodnim pravom. Kada je re~ o teritorijalnom integritetu dr`ave, Kroford je rekao da je su{tina tog principa me|unarodnog prava za{tita neke zemqe od spoqne agresije, {to zna~i da se ne odnosi na unutra{we sukobe. Holandija je, pak, ocenila da je narod Kosova imao pravo na samoopredeqewe i otcepqewe od Srbije „zato {to su vlasti u Beogradu godinama sistematski kr{ile gra|anska i qudska prava Albanaca“. „Me|unarodno pravo, stoga, dozvoqava proklamovawe nezavisnosti Kosova, jer narodi imaju pravo na samoopredeqewe kao posledwe sredstvo kada im je to pravo uskra}eno unutar dr`ava, a sve su ostale mogu}nosti iscrpqene kroz pregovore i politi~ki proces”, navela je holandska predstavnica Lisbet Lajnzad. Danas, posledweg dana rasprave pred Me|unarodnim sudom pravde, svoje argumente u prilog odbrane srpskih interesa izne}e Venecuela i Vijetnam.

REKLI SU

Ko{tunica: Samo s Kosovom u Evropsku uniju Predsednik DSS-a Vojislav Ko{tunica rekao je da je u susretima s evropskim zvani~nicima tokom Kongresa Evropske narodne partije razgovarao o tome kako da Srbija postane ~lanica EU i sa~uva svoj teritorijalni integritet. „Insistirali smo na tome da celovita Srbija treba da zauzme mesto koje joj pripada, a to mesto je u Evropskoj uniji“, rekao je Ko{tunica, uz napomenu da Srbija mora da insistira na tome da o re{ewu tog problema partnerski razgovara s EU i vode}im evropskim strankama.

Konuzin: Kosovski Srbi su diskriminisani Ruski ambasador Aleksandar Konuzin najavio je posetu Kosovu i razgovore o poloàju Srba. „Razgovara}u s predstavnicima UN, EU i OEBS-a o tome {ta nameravaju da urade da bi se poboq{ao ìvot Srba, koji su u najdiskriminisanijem poloàju na tom podru~ju. Smatram da ~iwenica da status Kosova jo{ nije odre|en nikako ne mora da zna~i da qudi treba da ìve lo{e. Qudi moraju da se vrate svojim ku}ama, da imaju struju, mogu}nost da decu {aqu u {kolu, da ìve bezbedno“, rekao je Konuzin.

Budimpe{ta }e podr`ati kandidaturu Beograda

– êstitam gra|anima Srbije {to }e od 19. decembra u zemqe EU mo}i da putuju bez viza. To je priznawe Unije Srbiji na istrajnom putu ka evropskim integracijama. I ukoliko Srbija podnese kandidaturu za ~lanstvo, Ma|arska }e je u tome podràti – izjavio je predsednik Ma|arske Laslo [oqom nakon razgovora sa {efom srpske dràve Borisom Tadi}em sino} na Pali}u. Tadi} je, pak, rekao da Srbija i Ma|arska imaju veliki potencijal u bilateralnoj saradwi, koja je, kako je naveo, u stalnom usponu. On je pri tome obe}ao da }e Srbi-

kulturnog identiteta je pretpostavka na{ih rastu}ih dobrosusedskih odnosa – rekao je predsednik Srbije, dodaju}i da je zajedni~ki stav da je nedavno usvojeni Zakon o nacionalnim savetima podigao nivo za{tite nacionalnomawinskih prava ~ak i iznad evropskih standarda i u mnogim svojim delovima moè sluìti kao primer zemqama u regionu. Boris Tadi} je, govore}i o statutu Vojvodine i Zakonu o nadle`nostima, istakao da }e ova dva akta doprineti ekonomskom razvoju ne samo Pokrajine nego i cele dràve, posebno se zahvaquju}i

Pokrajine nisu imale pravo na samoopredeqewe Na pitawe da prokomentari{e izjave zvani~nika Hrvatske pred MSP-om i najavqenu posetu hrvatskog predsednika Stjepana Mesi}a Kosovu, Tadi} je odgovorio da takvi postupci ne doprinose razvoju odnosa dveju dr`ava, nego ih kvare i {tete im. On je pri tome kao potpuno neta~nu odbacio tezu Zagreba da su i pokrajine po Ustavu iz 1974. imale pravo na samoopredeqewe do otcepqewa. ja u skoroj budu}nosti dovr{iti evropske koridore izgradwom mostova kod Be{ke, na Adi Ciganliji i kod Zemuna. – Saglasili smo se da su na{e nacionalne mawine mostovi saradwe, a za{titita nacionalnog i

Ma|arskoj {to je to pitawe sve vreme tretirala kao unutra{wopoliti~ku stvar Srbije. Odgovaraju}i na pitawe da li }e se Vojvodina, nakon usvajawa Zakona o nadle`nostima, od 1. januara zadr`ati na sedam odsto buxeta Srbije,

Predsednici [oqom i Tadi} sino} na Pali}u

koji joj po Ustavu pripadaju, Tadi} je rekao da o tome u javnosti postoje mnoge pogre{ne interpretacije. – Tih sedam odsto ne zna~i da su to jedine pare koje Vojvodina dobija iz republi~kog buxeta, jer osim wih, Pokrajina dobija i novac za obrazovawe, zdravstvo... Kada u politi~kim debatama qudi o tom pitawu govore veoma gorqivo, oni govore notorne neistine i takve teze su neodr`ive. Za nekoliko meseci u Skup{tini Srbije sledi i zakon o finansirawu, koji }e materijalizovati i u praksu pretvoriti ono {to je statutom i Zakonom o nadle`nostima potvr|eno – rekao je Tadi}. Dvojica predsednika sino} su se, ina~e, dogovorili da zajedno s

Hrvatskom rade na unapre|ewu projekta za{tite ìvotne sredine u pograni~nom pojasu izme|u Drave i Dunava. Tako|e su potpisali i pismo koje }e uputiti na adrese Srpske akademije nauka i umetnosti i Ma|arske akademije nauka i zamoliti ih da ispitaju sve okolnosti pod kojima su se tokom i nakon Drugog svetskog rata doga|ali me|usobni atrociteti, kao jedan od preduslova jo{ boqih odnosa dveju dràva. Predsednici Tadi} i [oqom nakon toga su u Subotici prisustvovali sve~anom otvarawu Artbioskopa „Lifka” i scene Pozori{ta „Deè Kostolawi”, gde je na poseban bira~ki spisak ma|arske nacionalne zajednice upisan stohiqaditi gra|anin. Z. R.

BUDU]I KOMESAR ZA PRO[IREWE I KOM[IJSKU POLITIKU [TEFAN FILE PREDSTAVIO EVROPSKIM ZVANI^NICIMA SVOJU POLITIKU

Pro{lo je vreme izjava samo za unutra{wu upotrebu Budu}i komesar za pro{irewe i kom{ijsku politiku [tefan File namerava da prilikom prvog susreta stavi do znawa srpskim liderima da je vreme davawa izjava za „unutra{wu i spoqa{wu upotrebu“ pro{lo, odnosno da vi{e nema mesta za izno{ewe jedne vrste stavova evropskim zvani~nicima i za sasvim druga~ije izjave po povratku u Beograd, preneli su „Dnevniku“ diplomatski izvori u Briselu. Takav stav je potvrdio i sam File na radnoj ve~eri u Briselu s evropskim zvani~nicima, na kojoj je izlagao svoju viziju daqe politike pro{ire-

wa EU. File je najavio da }e se veoma zalagati za napredak Srbije u procesu evropskih integracija, ali da je potreban i novi pristup Beograda prema EU, odnosno da se ne mogu davati jedne izjave u Briselu a druge u Beogradu. – Re}i }u to i predsedniku Tadi}u, jer ne}e biti dobro ako iz Srbije budu stizale izjave koje nisu u skladu s te`wama zemqe da postane ~lanica EU, niti s evropskim vrednostima, a da nam onda sti`u obja{wewa da su to bile izjave za unutra{wu upotrebu. Vreme je da se ta praksa „dvojezi~nosti“ zaustavi i da

oko Evropske unije i wenih vrednosti postoji jedan jezik i jedan pristup, za sve prilike i sagovornike – rekao je File. ê{ki karijerni diplomata, koji je u roku od nekoliko meseci pre{ao put od ambasadora preko potpredsednika vlade za evropska pitawa do nominacije za mesto komesara EU za pro{irewe i kom{ijsku politiku, ocenio je da i gr~ka inicijativa za ulazak svih zapadnobalkanskih dràva u Evropske unije 2014. godine nije realna i da samo iritira pojedine ~lanice Unije. – Imamo zemqe u EU koje su prili~no uzdràne kada se po-

vede pri~a o pro{irewu i zbog toga inicijative poput gr~ke, koja pomiwe 2014. godinu, ne poma`u, naprotiv. Ne mislim da }emo u EU proglasiti pauzu pro{irewa. Vremenski razmak koji }e nastati izme|u ulaska Hrvatske i Islanda i slede}e zemqe koja }e u}i u EU ne}e biti uzrokovan progla{enom pauzom, ve} tehni~kim razlozima koji se ti~u samog procesa evropskih integracija, koji su sada zahtevniji nego {to su bili ranije, i ~vr{}om pozicijom dr`ava ~lanica o po{tovawu politike uslovqavawa – rekao je File. @. Panteli}

ZA[TO SE UBEDQIVA VE]INA GRA\ANA SRBIJE I DAQE PROTIVI HAP[EWU RATKA MLADI]A

Krivi i dr`ava i Hag

Vi{e od 60 odsto gra|ana Srbije smatra da Ratko Mladi} ne treba da bude uhap{en i izru~en Ha{kom tribunalu, dok je wih 56 odsto uvereno u to da on nije odgovoran za zlo~ine koji mu se stavaqaju na teret, pokazalo je najnovije istraìvawe o odnosu prema Ha{kom tribunalu i doma}im su|ewima za ratne zlo~ine, koje je sprovela Misija OEBS-a u saradwi s Beogradskim centrom za qudska prava. Mada ministar inostranih poslova Vuk Jeremi} napomiwe da se Vlada Srbije ne rukovodi istraìvawima javnog mwewa nego svojim zakonima i me|unarodnim obavezama, a saradwa s Ha{kim sudom to jeste, dodaju}i da puna saradwa s Tribunalom ne}e biti dovedena u pitawe sve do wenog uspe{nog okon~awa, analiti~ari ipak procewuju da dràva nije mnogo u~inila na tome da rezultati istraìvawa budu druga~iji. Predsednica Helsin{kog odbora za qudska prava Sowa Biserko kaè da je predstavqawe Ha{kog tribunala i wegovog rada od samog po~etka negativno i da je on ve} davno dobio oznaku antisrpskog, pa je zato ovakvi rezultati uop{te ne iznena|uju. – Na{a politi~ka elita je iznegovala taj stav, a onda ga me|unarodnoj zajednici prezentuje kao stav gra|ana. Ne zna~i da oni ne bi tako i ina~e mislili, ali onda bi se znalo da na to nisu navo|eni.

Sowa Biserko

Me|utim, treba posetiti na to da su sli~no mi{qewe gra|ani imali i kada su hap{eni Milo{evi} i Karaxi} pa su ipak izostale zna~ajnije reakcije. Zato i mislim da su gra|ani Srbije svesni razloga za{to Mladi} mora biti uhap{en i izru~en, bez obzira na to {to to ne podràvaju u ispitivawima – navodi Sowa Biserko u izjavi „Dnevniku”. Ona ukazuje na to da negativan stav gra|ana moè posluìti da se i daqe odugovla~i s Mladi}evim hap{ewem, mada dràva Srbija, napomiwe na{a sagovornica, od toga ne}e mo}i pobe}i. – Mladi} je bio i ostao uslov za sticawe pozicije kandidata za Evropsku uniju. To {to su nam ukinute vize i odmrznut Trgovinski sporazum jesu dobre i lepe vesti, ali daqe se bez hap{ewa Mladi}a ne}e mo}i. Upravo zbog toga je Srbiji i savetovano da sa~eka s

Qubi{a Raji}

kandidaturom, jer o~igledno postoji jo{ neki uslovi koji u ovom trenutku nisu ostvarivi, a bez kojih kandidatura nema {anse da bude prihva}ena – navodi Sowa Biserko. Profesor dr Qubi{a Raji} ocewuje, pak, da nema jednostavnog odgovora na pitawe za{to gra|ani Srbije i nakon toliko godina izolacije i gurawa u buxak i daqe smatraju da ha{ke optu`enike ne treba izru~iti. Po wemu, krivice ima i u dr`avnim organima i politi~kom establi{mentu, koji nisu ~estito objasnili {ta se devedesetih godina pro{log veka doga|alo, ali i u mentalitetu gra|ana, koji te{ko priznaju da je neki Srbin po~inio zlodelo. – Da su vladaju}e stranke uspele da nadglasaju one koji godinama veli~aju Ratka Mladi}a kao narodnog heroja – a da su htele, to su mogle – rezultati bi bili dru-

ga~iji. Pa trebali li podse}ati na to da je lider DSS-a, tada s visokog dràvnog poloàja, govorio da mu je Tribunal u Hagu deveta rupa na svirali? Drugi je problem i u tome {to je nesporna ~iwenica da Tribunal ne sudi ba{ uvek sasvim pravedno, jer su neke presude prili~no politi~ki obojene, kao {to su osloba|awa Nasera Ori}a ili Ramu{a Haradinaja. Da su oni osu|eni za zlo~ine nad Srbima, onda bi se lak{e prihvatalo i da Srbi moraju biti osu|eni za zlo~ine nad drugim narodima – kaè prof. Raji}. Sagovornik „Dnevnika” ipak upozorava da to {to nam je sada EU iza{la u susret iako jo{ uvek nismo uhapsili Mladi}a, ne mora istovremeno da zna~i da }e to tako ostatiti i u budu}nosti. Po wemu, sve se lako moè vratiti na staro, jer se od Srbije sada vi{e nego ikad o~ekuje da preostali ha{ki optuènici narednih nekoliko meseci budu izru~eni Tribunalu. – Ako to ne u~inimo, moèmo o~ekivati neku vrstu sankcija. Dovoqno je da nam ne ratifikuju SSP ili nam na|u neki novi uslov za slede}i korak ka EU. Imaju oni mnogo na~ina da nas nateraju da uradimo ono {to smo sami ve} odavno morali. Uostalom, oni odlu~uju o nama, a ne mi o wima – upozorio je profesor Raji}. Q. Male{evi}

POLITIKA

DNEVNIK

petak11.decembar2009.

KOALICIONI PARTNERI NE VERUJU U REKONSTRUKCIJU VLADE SRBIJE

Medijska pri~a za jedan dan

Mogu}nost rekonstrukcije Vlade Srbije je „pri~a otvorena na jedan dan i od toga nema ni{ta”, smatraju u vrhu G17 plus, tako da i ne o~ekuju da do promena u kabinetu Mirka Cvetkovi}a uop{te do|e. Kako obja{wavaju u ovoj stranci, posledwu re~ kada je u pitawu rekonstrukcija Vlade ili smawewe broja ministarskih mesta ima sam premijer. A ako je tako, predsednik Vlade je ve} rekao svoje jer je, komentari{u}i mogu}nost rekonstrukcije svog kabineta, naglasio da „tim koji pobe|uje ne treba mewati“.

Zapravo, i u G17 plus, kao i u nekim drugim strankama, smatraju da se mogu}nost rekonstrukcije Vlade medijski plasirala odmah nakon {to je osvanuo Izve{taj o kontroli buxeta za 2008. godinu, koji je prvi put uradila novoformirana Dr`avna revizorska institucija. Pojedini ministri i ministarstva su bili „zate~eni“ prozivkama, ali i sam premijer je konstatovao da u izve{taju DRI-ja o buxetu nisu evidentirani prekr{aji koji podrazumevaju krivi~nu odgovornost.

Cvetkovi} zadovoqan kabinetom Premijer Srbije Mirko Cvetkovi} izjavio je da je “vrlo zadovoqan” radom ministara i da je wegov kabinet postigao zna~ajne uspehe u 2009. godini. “Moj tim je po svim osnovnim parametrima onoga {to je bilo planirano postigao uspeh, kako u evropskim integracijama, o~uvawu suvereniteta i teritorijalog integriteta zemqe, tako i u borbi protiv korupcije, a ima elemenata i za ocenu da je vodio dobru ekonomsku politku”, rekao je Cvetkovi}.

Li~imo na Evropsku uniju Kada je predsednik Srbije i DS-a Boris Tadi} pre nekoliko dana izjavio da bi za Srbiju bilo vrlo korisno da ima racionalniju vladu, s mawe ministarstava, odmah su se s wim slo`ili i koalicioni partneri u vlasti. Naravno, medijski, na jedan dan. Kako se videlo i u sli~noj pri~i o rekonstrukciji i smawewu Vlade s po~etka godine, niko od lidera nije bio spreman da se odrekne bilo kojeg ministarstva, koja su i bila jedan od najve}ih pregovara~kih zalogaja pri formirawu velike koalicione Vlade s 27 portfeqa. Eto, bar brojkom podse}amo na EU, u kojoj je 27 ~lanica.

– Veliki deo primedbi odnosi se na nastavak lo{e prakse i u tom kontekstu o~ekujem od ministara da se takva praksa prekine i da bude ispravqeno ono {to je mogu}e ispraviti – rekao je premijer, istovremeno potvrdiv{i da je povodom izve{taja revizora razgovarao s ve}inom ministara, te da je dogovoreno da se organizuje interni seminar za slu`benike u svim ministarstvima koji su zaduèni za kwigovodstvo, jer je u nalazu DRI-ja navedeno da je najvi{e nepravilnosti bilo u vo|ewu kwigovodstva buxetskih korisnika. U LSV-u, ipak, kaù da oni nemaju ni{ta protiv toga da do|e do smawivawa broja ministarstava, ukoliko bi to zna~ilo vi{e para za boqi ìvot gra|ana. – Liga u su{tini i ne u~estvuje u radu Vlade, u kojoj imamo dràvne sekretare, ali nijednog ministra. Tako da se ne moè re}i da mi ba{ ne{to odlu~ujemo ili imamo neki uticaj po pitawu wene rekonstrukcije. No, ako se proceni da je smawewe broja ministarstava i ministara racionalno, da neka nisu potrebna i da bi se wihovim ukidawem ili spajawem dobilo vi{e novca kojim bi se poboq{ao ìvot i standard qudi u Srbiji, rekonstrukcija Vlade je opravdana – konstatuje poslanica LSV-a u Skup{tini Srbije Olena Papuga. D. Milivojevi}

IZVR[NO VE]E APV UTVRDILO PREDLOG BUYETA ZA 2010. GODINU

U pokrajinskoj kasi 56,45 milijardi Izvr{no ve}e Vojvodine usvojilo je ju~e predlog pokrajinskog buxeta za 2010. godinu u visni od 56,45 milijardi dinara, u koji je ukqu~eno i neutro{enih 10,4 milijardi iz ranijih godina, a re~ je prvenstveno o prihodima od privatizacije. Po saop{tewu iz PIV-a, ukupan fiskalni deficit utvr|en je na nivou od 10,5 mi-

Nagrada „Dr Zoran \in|i}” dr Du{anu Mr|i Pokrajinska vlada odlu~ila je ju~e da docent dr Du{an Mr|a s Prirodno-matemati~kog fakulteta u Novom Sadu dobije ovogodi{wu nagradu „Dr Zoran \in|i}“ za mladog nau~nika i istra`iva~a. Nagradu „Dr Zoran \in|i}“ Izvr{no ve}e dodequje svake godine za najboqi diplomski ili magistarski rad iz sociolo{kih i filozofskih nauka, za najboqeg mladog nau~nika i ista`iva~a i za najboqeg studenta Univerziteta u Novom Sadu.

PREDSEDNIK OP[TINE APATIN @IVORAD SMIQANI] ZA „DNEVNIK”

Ovako vi{e ne ide! Slu~aj izgradwe pijace u Apatinu, na koju se, zbog komplikovane birokratske procedure, ~eka vi{e od dve i po godine, dobar je primer koliko lokalne samouprave vape za vra}awem imovine i nadle`nosti. Predsednik op{tine Apatin @ivorad Smiqani} potpisao je ugovor o javnoprivatnom partnerstvu s GP “Kova~evi}” za izgradwu pijace. Dogovor je bio da op{tina obezbedi opremqeno zemqi{te, a privatnik ~etiri miliona evra za investiciju, uz napomenu da gradu pripada 12 odsto akcija plus trajni prihodi od rada pijace. Naizgled jednostavan posao pokazao se mnogo komplikovanijim. – Vidim sada da televizije na sva zvona hvale Beograd jer je sve pijace ubacio u javno-privatno partnerstvo, a ja ve} dve i po godine ~ekam da mi Direkcija za imovinu da saglasnost za isto to – obja{wava Smiqani}. – Ube|en sam u to da nije bilo nijedne prepreke da dozvolu dobijemo odmah po upu}ivawu zahteva, ali, evo, ~ekamo ve} dve i po godine. Kako tvrdi na{ sagovornik, Direkcija, da bi dala dozvolu op{tini, mora da sa~eka saglasnost pet razli~itih institucija na nivou Republike. Trebalo je, ka`e Smiqani}, da se usaglase Ministarstvo za lokalnu samoupravu, pa Ministarstvo za pravosu|e, zatim Ministarstvo finansija. Nakon toga, bila je potrebna saglasnost Sekretarijata za

zakonodavstvo i republi~kog javnog pravobranioca. – Uspeo sam da dobijem tri saglasnosti, a ostalo mi je da ~ekam Ministarstvo finansija i Sekre-

Eh, da je kao nekad! – Op{tina je nekada bila ta koja je, na neki na~in, mogla uticati na sve poslove koji se obavqaju na wenoj teritoriji. Po~ev od na~elnika policije, predsednika suda, na~elnika op{tenarodne odbrane, sve je to op{tina postavqala, a sada ne moèmo raspolagati ni sopstvenom zemqom – kaè prvi ~ovek Apatina @ivorad Smiqani}. – Sada, ako imate odmarali{te negde u Hrvatskoj, dràva ga moè prodati a da op{tini ne da niti jedan dinar. A to, ina~e, i radi! tarijat za zakonodavstvo. Po{to vi{e nije imalo smisla ~ekati da se namisle, morao sam da zamolim predsednicu Skup{tine Srbije Slavicu \uki}-Dejanovi}, koju, sre}om, li~no poznajem, da interveni{e, da bi ovi uop{te prona{li na{ predmet i kona~no odgo-

Predsednik Skup{tine grada Zrewanina Aleksandar Marton saop{tio je na ju~era{wem zasedawu lokalnog parlamenta da }e odborni~ka grupa Pokret „Ravnopravnost” ubudu}e funkcionisati pod imenom “SDPS – Ravnopravnost”. Ova lokalna politi~ka stranka, da podsetimo, nedavno se zvani~no prikqu~ila novoformiranoj partiji ministra Rasima Qaji}a. Tako|e, Marton je obelodanio da su posebnu odborni~ku grupu u gradskom parlamentu formirali odbornici G17 plus, koji su do ju~e delovali zajedno s DSom, u okviru Koalicije “Za evrop-

Po wegovim re~ima, zakon je ranije bio boqi prema strankama koje podnose zahteve. Odgovor je morao da stigne u roku od jednog meseca, ina~e se automatski smatralo da je pozitivan. Te, Apatin do danas nije dobio odgovor na zahtev, ali Smiqani} ka`e da o~eku-

je da slu~aj ipak bude re{en “ovih dana”. – îm nam stigne odgovor, kre}emo u izgradwu. Morate shvatiti da je investitor, ~ekaju}i da se u Direkciji i ministarstvima opamete, mogao pet puta odustati od posla. To je samo jedan od primera kako izgleda ìvot kada lokalna samouprava ne moè da raspolaè svojom imovinom i svojim zemqi{tem – isti~e Smiqani}. On kaè da ni sa novim statutom AP Vojvodine op{tine zapravo nisu puno dobile, te da tek treba da do~ekaju zakon o vra}awu imovine lokalnim samoupravama. – Mi smo, pretpostavqam, jedina dràva u svetu u kojoj lokalna samouprava nema svoju imovinu. O~ekujem da se naredne godine najzad usvoji taj zakon, jer je postalo prakti~no nemogu}e funkcionisati ovako. êkamo imovinu i ve}e ingerencije, kao i izvore finansirawa, gde bi vi{e novca od poreza i{lo op{tinama – nagla{ava Smiqani}. Smawewe transfera i ostalih prihoda ove godine bitno je uticalo i na Apatin, pa je i buxet bio zna~ajno mawi. – Buxet nam je oko 120 miliona dinara mawi, zbog ~ega nismo mogli realizovati veliki broj projekata koje smo planirali. Apatin jo{ i ima dobar buxet od oko 883 miliona dinara. Kovin, koji je ve}i od Apatina, ima buxet oko 400 miliona, {to ugroàva i osnovne funkcije te lokalne samouprave – kaè Smiqani}. P. Klai}

wu statuta AP Vojvodine i upu}en Skup{tini na usvajawe. “Ovom odlukom ustanovqeni su na~in i pravila u primeni najvi{eg pravnog akta u Vojvodini u okviru pokrajinskih organa. Time se obezbe|uje nesmetano sprovo|ewe novog statuta, prvenstveno u pogledu naziva akata, ali i u pogledu rokova koji su neophodni za uskla|ivawe postoje}ih pokrajinskih propisa s odredbama novog statuta”, navodi se u saop{tewu. Ina~e, odluka o sprovo|ewu atatuta APV, po ranijoj najavi predsednika pokrajinskog parlamenta [andora Egere{ija, trebalo bi da bude usvojena na posebnoj sednici koja }e biti odr`ana odmah po okon~awu sve~ane sesije zakazane za 14. decembar, na kojoj }e najvi{i pravni akt Vojvodine biti progla{en. B. D. S.

PRED PRIMENU NOVOG STATUTA VOJVODINE

Nepoznanice o organizaciji uprave Novi vojvo|anski statut trebaci. U Slu`bi za upravqawe qudlo bi da bude progla{en narednog skim resursima, koja vodi cenponedeqka na sve~anoj sednici tralnu kadrovsku evidenciju zapoSkup{tine Vojvodine, nakon ~ega slenih u pokrajinskim organima, je za isti dan najavqeno i redovno kaù da jo{ nisu dobili uputstva poslani~ko okupqawe zbog donoo prilago|avawu novom statutu. {ewa odluke o sprovo|ewu tog – Jo{ nismo dobili direktive statuta. Me|utim, u pokrajinskim od Sekretarijata za upravu i proorganima jo{ nema odgovora na pise, ali o~ekujemo da }e to biti pitawe kako }e izgledati novo uskoro – kaè direktorka Slu`be ustrojstvo uprave, preuzimawe za upravqawe qudskim resursima radnika i, uop{te, mehanizam Tatjana Melvinger. prenosa nadle`nosti s republi~Jedno od pitawa je i, recimo, kog na pokrajinski nivo vlasti. ho}e li svi pokrajinski inspektoZa sada se, ina~e, procewuje da ri biti pod jednom kapom, ili }e }e prenos nadleoni nadle`ni za `nosti trajati za{titu ìvotne Jo{ se ~ekaju oko dve godine, s sredine biti u uputstva o tim {to }e neke okviru tog resorposlove Pokrajinog sekretarijata, prilago|avawu na sprovoditi ve} a oni za, recimo, novom najvi{em od 1. januara slede{kolstvo, u sklopravnom aktu APV }e godine. pu Sekretarijata – Od 153 povereza obrazovawe. I ne nadle`nosti, ve} od 1. januara to je, za sada, nepoznato isto kao i 2010. po~e}emo da ostvarujemo to da li }e u APV biti “sekretatri: inspekcijske poslove, te Narijata” ili “ministarstava”. “Vicionalni park „Fru{ka gora” i de}emo...”, kazao je izme|u ostalog Zavod za za{titu prirode – kazao Korhec o tom pitawu. je nedavno {ef poslani~ke grupe U Slu`bi za op{te i zajedni~ZEV u pokrajinskom parlamentu ke poslove pokrajinskih organa prof. dr Dragoslav Petrovi}. (koji u svom sastavu imaju portiIna~e, odlukom o sprovo|ewu re, kurire, obezbe|ewe, voza~e, statuta Vojvodine, koja se o~ekuje kuvare, sprovode javne nabavke, ve} za nekoliko dana, odredi}e se brinu o zgradama i opremi...) tai rok za usagla{avawe svih pokrako|e tek o~ekuju uputstva o daqoj jinskih propisa s novim najvi{im organizaciji i poslovima. aktom APV, a kako je to u inter– Jo{ ni{ta ne znamo o tome. vjuu za na{ list objasnio pokraMislim da prvo treba sa~ekati jinski sekretar za upravu i propiodluku o organima uprave – rekao se Tama{ Korhec, taj rok }e najvenam je direktor te slu`be Marko rovatnije biti tri ili {est meseRadosavqevi}. S. N.

DSS SE @ALI USTAVNOM SUDU ZBOG STATUTA VOJVODINE

VESTI G17 plus samostalno

vorili. Imam utisak da, kada neki zahtev i stigne kod wih, ti ~inovnici zaborave i gde su ga stavili, a kamoli {ta drugo – obja{wava Smiqani}.

lijardi i u celini se finasira iz para prenetih iz ranijih godina i prihoda planiranih od privatizacije u narednoj godini. O novom buxetu Skup{tina Vojvodine }e, kako saznajemo, odlu~ivati na sednici 18. decembra. Na ju~era{woj sednici PIV-a utvr|en je i predlog pokrajinske skup{tinske odluke o sprovo|e-

ski Zrewanin”. Na ~elu ove odborni~ke grupe bi}e Endre Dorogi. @. B.

Tomica podneo ostavku Predsednik Gradskog odbora G17 plus Tomica Milosavqevi} izjavio je da je podneo ostavku na tu funkciju. “Taj potez nije povezan s rezultatom izbora na Vo`dovcu, kojim nismo zadovoqni, ali stranka i te kako ima perspektivu u Beogradu”, rekao je Milosavqevi}, koji je i ministar zdravqa. Podsetimo, G17 plus nije pre{ao cenzus na vanrednim lokalnim izborima u op{tini Vo`dovac, odr`anim 6. decembra.

O~ekujemo da i Pajti} bude dosledan Portparol PO DSS-a Milenko Jovanov rekao je da ta stranka ostaje pri svom stavu da su statut i Zakon o utvr|ivawu nadle`nosti APV u “dubokoj suprotnosti” s Ustavom i da se wima “udaraju temeqi neke nove dr`ave”, zbog ~ega }e DSS Ustavnom sudu podneti zahtev za ocenu ustavnosti tih akata ~im se za to steknu zakonski uslovi, posle progla{ewa i slu`bene objave statuta. Jovanov je ju~e na konferenciji za novinare citirao predsednika Srbije i DS-a Borisa Tadi}a s nedavne sednice Glavnog odbora te stranke, kad je, govore}i o statutu Vojvodine, rekao da je tu

„bilo tendencija uru{avawa politi~kog poretka Srbije”. – Dok Boris Tadi} shvati da smo i sada u pravu, pla{imo se, bi}e kasno – kazao je Jovanov. On je citirao i predsednika PIV-a Bojana Pajti}a da }e “Izvr{no ve}e, nakon {to Skup{tina Srbije potvrdi statut, pokrenuti pred Ustavnim sudom postupak, tra`iti da se svaka protivustavna odredba u roku od sedam dana poni{ti iz statuta, pa }ete videti da kritike nisu ni blizu ta~ne...” – To je Bojan Pajti} izjavio 12. februara. Mi sad o~ekujemo da i predsednik PIV-a

kona~no poka`e doslednost i ispuni ono {to je rekao. Ina~e }emo i ovu izjavu mo}i da uporedimo s mahawem onih karata koje su, navodno, bile avionske karte Nede Arneri} iz Bodruma – kazao je Jovanov. Portparol DSS-a je pokrajinsku vlast doveo u vezu i s aferom tro{ewa novca Pokrajinskog zavoda za zdravstveno osigurawe. – Dok se svi bore protiv raka dojke, u Vojvodini se kupuju mamografi koji ne rade po godinu dana – kazao je Jovanov, pozivaju}i buxetsku inspekciju i dr`avnog revizora i u kontrolu buxeta Fonda za kapitalna ulagawa APV. S. Nikoli}

EKONOMIJA

petak11.decembar2009.

DNEVNIK

NACIONALNA ORGANIZACIJA POTRO[A^A UPOZORAVA

Vo}e isparilo iz sokova

MINISTAR OLIVER DULI]

Vojno zemqi{te za 12.000 stanova Ministar za `ivotnu sredinu i prostorno planirawe Oliver Duli} izjavio je ju~e da je u pripremi set podzakonskih akata koji bi omogu}ili eventualno pretvarawe vojnog zemqi{ta u gra|evinsko. On je rekao da se s Ministrastvom odbrane razgovara o tome da se masovno grade stanovi na mestima gde su kasarne. – Vojska ima eksluzivnu lokaciju gotovo u svim gradovima. Po

finansirawe stambene gradwe. Dr`ava }e iz ovih para da subvencioni{e to projektno finansirawe u smislu pokrivawa kamate i svih ostalih tro{kova – rekao je Duli}. On je naveo da gra|evinci mogu od banaka tra`iti novac za projektno finansirawe, ali }e morati da prodaju stanove po cenama koje }e definisati Ministarstvo.

Po~iwe u martu Duli} je naveo da }e se insistirati na tome da se pripremne radwe zavr{e do marta, kada po~iwe gra|evinska sezona, i da „prvi a{ov na budu}im gradili{tima na kojima }e se ovi stanovi graditi bude ukopan ve} u martu ili aprilu“. On je dodao da bi ti stanovi, u zavisnosti od intenziteta gradwe, mogli biti u prometu, odnosno useqivi, krajem slede}e godine ili po~etkom 2011. godine. meni, to su mo`da najboqe lokacije za budu}e gra|evinske i stambene zone u najve}im gradovima. Vojsci trebaju stanovi, dr`avi treba gra|evinsko zemqi{te i mislim da }emo u tom zajedni~kom interesu prona}i taj resurs da bi masovna stambena gradwa slede}e godine krenula velikim tokom – rekao je Duli}. Po wegovim re~ima, za masovnu stanogradwu u idu}oj godini bi}e izdvojeno dve milijarde dinara, a u ovom trenutku najve}i problem je nedostatak odgovaraju}eg gra|evinskog zemqi{ta koje je dovoqno urbanizovano i opremqeno. – Su{tina je da se dogovori s bankama da se nastavi projektno

– Oni }e imati zaradu, a kvadratni metar bi}e znatno jeftiniji – rekao je Duli}, i dodao da }e op{tine koje `ele da se na wihovoj teritoriji grade stanovi morati da prepolove cenu naknade za ure|ewe gra|evinskog zemqi{ta. – Efekat je da }e cene zna~ajno pasti i da }emo u slede}oj godini imati gradwu izme|u 10.000 i 12.000 stambenih jedinica – rekao je ministar. – Ju~e smo razgovarali s poslovnim bankama, ovih dana }emo razgovarati i s gra|evinskom operativom, tako da }emo veoma brzo prezentovati ovaj projekat koji }e biti dogovor svih aktera.

DANAS POSLEDWI DAN DA OP[TINE PREDAJU LISTU BESPRAVNO IZGRA\ENIH OBJEKATA

Curi vreme divqim graditeqima Danas je posledwi dan do kad lokalne samouprave moraju da Ministarstvu za za{titu `ivotne sredine i prostorno planirawe dostave spiskove i osnovne podatke o bespravno podignutim objektima na svojoj teritoriji. Tako }e se dobiti ta~ni podaci o broju

izgradwi omogu}ava masovnu legalizaciju, koja bi trebalo da bude, kako vole da kaù u Ministarstvu, pravedna i brza. On kroz petnaestak ~lanova koji se odnose na legalizaciju poku{ava da re{i problem divqe izgradwe, star nekoliko decenija. Svi gra|ani koji su podneli prijavu za legalizaciju po ranije vaè}em propisu iz 2003. i 2006, to sada ne moraju ponovo da rade. Me|utim, svi ostali koji su zidali bez dozvole do 11. septembra, kada je stupio na snagu novi propis, moraju do 11. marta 2010. da podnesu zahtev za legalizaciju. Sa èqom da se posao ubrza, umesto glavnog projekta investitori sada mogu dostaviti samo tehni~ki izve{taj za porodi~ne stambene objekte, dok se za sloènije gra|evine dostavqa zapisnik o ve{ta~ewu. Tehni~ki izve{taj sa~iwava diplomirani inèwer arhitekture ili gra|evine s odgovaraju}om

Za svoj gro{ Novina je i to {to je novi zakon napravio razliku izme|u onih koji su gradili za vlastite potrebe i onih koji su zidali za trì{te, {to se ogleda u visini naknade koju je potrebno platiti za legalizaciju. I{lo se naruku porodicama koje su zidale ku}e do 100 kvadratnih metara, uglavnom na rubnim delovima gradova, za ~iju legalizaciju se naknada umawuje 60 odsto, jer su vlasnici ku}a naj~e{}e sami finansirali izgradwu osnovne komunalne infrastrukture. Prilikom izdavawa gra|evinske dozvole u postupku legalizacije ne}e se traìti dokaz o pla}awu naknade za prenamenu iz poqoprivrednog u gra|evinsko zemqi{te. bespravno sagra|enih nepokretnosti u Srbiji. Pomo}nica resornog ministra Aleksandra Damjanovi}-Petrovi} kaè da se vi{e ne}e naga|ati o obimu divqe gradwe u Srbiji, koji se danas procewuje na oko milion bespravno podignutih objekata. Novi Zakon o planirawu i

li~nom licencom, a zapisnik – privredno dru{tvo, odnosno drugo pravno lice koje je upisano u odgovaraju}i registar za obavqawe te vrste delatnosti. To prakti~no zna~i mawe vremena i mawe novca za izradu tehni~kog izve{taja, odnosno zapisnika jer se ne radi glavni projekat. R. Dautovi}

Nacionalna organizacija potro{a~a (NOPS) je u saradwi sa SP laboratorijom iz Be~eja analiziralo 55 uzoraka vo}nih sokova osam proizvo|a~a s na{eg tr`i{ta, a rezultati su pokazali da tre}ina ne odgovara pravilnicima o kvalitetu. Ta~nije, 29 odsto je neispravno ili ne zadovoqava navedeni kvalitet. Najkvalitetnije sokove na tr`i{tu Srbije nude, izme|u ostalih, suboti~ki „Fre{ end Ko“, koji je u vlasni{tvu “KokaKole”, i „Zdravo organik“ iz Selen~e, dok je deset uzoraka „Nektara“ iz Ba~ke Palanke zadovoqavaju}eg kvaliteta, a svega jedan nezadovoqavaju}eg, re~eno je ju~e na konferenciji za novinare NOPS-a. Me|utim, pojedini sokovi su dosta lo{ijeg kvaliteta i s tri puta mawe vo}a od propisanog. Saradnica be~ejske SP labaratorije Marija Vuji}-Stefanovi} je navela da je u uzorcima so-

kova analiziran formolni broj i koli~ina kalijuma u soku da bi se utvrdilo da li u odre|enom proizvodu postoji dovoqna i navedena koli~ina vo}a. Ona je precizirala da nektar sokom mogu da se nazivaju samo oni proizvodi koji sadr`e do 50 odsto vo}a, a sve ispod toga nije nektar. Tri puta mawe vrednosti kalijuma po litru soka od propisanih pokazuju mawe prisustvo vo}a. – Ti sokovi nisu lo{i, ali to nisu nektar sokovi, ve} osve`avaju}a pi}a s vo}em – kazala je Marija Vuji}-Stefanovi}. U ovoj su analizi najgore je pro{la kompanija „Vino @upa“ iz Aleksandrovca, ~ijih je svih sedam uzoraka soka oceweno negativno. Tehni~ki direktor „Vino @upe“ Aleksandar Aleksi} kazao da je ta kontrola kvaliteta sokova ra|ena na osnovu tabela koje su preuzete iz EU i da su kori{}ene metodologije koje u

Srbiji ne va`e. Po wegovim re~ima, u proizvodwi sokova „Vino @upa“ nije prekr{ila Pravilnik Republike Srbije, a ukoliko u pojedinim vrstama soka postoje drasti~ne razlike i odstupawa, bi}e povu~en iz prodaje. Predstavnici „Takova“ za sada se nisu oglasili povodom procene da je od {est uzoraka

wihovog soka tri neispravno. Generalni inspektorat Ministarstva poqoprivrede }e krenuti u kontrolu svih proizvo|a~a ~iji sokovi ne odgovaraju pravilnicima ili su nepravilno deklarisani, a Nacionalna organizacija potro{a~a Srbije }e tra`iti wihovo povla~ewe s tr`i{ta.

OTKRI]E POSLE PONI[TENE PRIVATIZACIJE „AGROBA^KE“ U BA^U

Jerkovi} prodao i tu|u vilu u Sutomoru Tek {to se malo sti{ala pri~a o raskidu ugovora o privatizaciji izme|u Agencije za privatizaciju Republike Srbije i „kraqa drumova“ Mileta Jerkovi}a jer ovaj tajkun nije pla}ao dràvi ono {to je navodno kupio na veresiju, u Ba~u je ponovo biv{i vlasnik poqoprivrednog kombinata u ìì interesovawa. Obelodaweno je da je 12. novembra ove godine, nekoliko dana pre poni{tewa privatizacije, prodao vilu „Gordana“ u Ulici Miro{ica 2 u crnogorskom Sutomoru. Vila je 300 metara udaqena od mora, ima osam komfornih soba, zajedni~ki restoran ukupne povr{ine 200 kvadratnih metara i dvori{te od 600 kvadrata. Pre dve decenije ovu vilu zajedni~ki je kupilo nekoliko preduze}a i organizacija iz op{tina Ba~ i Ba~ka Palanka. Svojevremeno je po ugovoru „Agroba~ka“, ~iji je donedavni vlasnik bio Jerkovi}, kupila 24 odsto, „Labudwa~a“ iz Vajske, ~iji je vlasnik Miodrag Kosti} (“MK-komerc“), kupila je deset odsto, a [e}erana „Jugozapadna Ba~ka“ (kupio davno Kosti}) 20. „@itoprodukt“ iz Ba~ke Palanke, ~iji je vlasnik Zoran Drakuli} („Ist point“) u kupovi-

Vra}awe kvadrata Da li }e svi suvlasnici atraktivne vile u Sutomoru sudskim putem tra`iti svoj deo kvadrata, nismo mogli da saznamo, ali izvesno je da }e Skup{tina op{tina Ba~, sindikat iz Ba~a, „Agroba~ka“, odnosno zastupnik akcijskog kapitala, verovatno i Zemqoradni~ka zadruga „Selen~a“, tra`iti svoj deo. Re~ je o 33 odsto vrednosti vile. ni je u~estvovao s 20 odsto, „Jedinstvo“ iz Gajdobre s deset, Skup{tina op{tine Ba~ i Zemqoradni~ka zadruga „Selen~a“ s po tri, a Op{tinsko ve}e Saveza samostalnih sindikata Srbije u Ba~u sa sedam procenata. U to vreme je to bila dru{tvena svojina koja je, navodno, bila sva~ija i ni~ija, pa

je vila „Gordana“ u Sutomoru ukwi`ena na „Agroba~ku“, kao kupca s najve}im procentom u~e{}a u kupovini. – Jerkovi} je o~ito bio upoznat sa svim pojedinostima i procenio je da za vilu – a re~ je o objektu koji ima izuzetnu arhitektonsku vrednost – mo`e dobiti dobre pa-

re – kaè zastupnik akcijskog kapitala u „Agroba~koj“ Milan Staj~i}. – Ceo posao je ve{to odra|en, ali to ne}e tek tako mo}i da pro|e kod sudova u Crnoj Gori i Srbiji, jer postoji ugovor o tome da je vilu kupilo vi{e firmi iz ba~kopalana~ke i ba~ke op{tine. O~ito atraktivnu vilu uz obalu Jadranskog mora u Crnoj Gori kupio je izvesni Boìdar Gvozdenovi} iz Bara, ali problemi su na vidiku. – Dobili smo na uvid ugovor sklopqen izme|u Jerkovi}a i Gvozdenovi}a, a javio nam se i Milenko Jovanovi} iz Sutomora, koji u toj vili ìvi s jo{ sedam izbegli~kih porodica i lica raseqenih s Kosova – kaè predsednik Op{tinskog ve}a Saveza samostalnih sindikata Srbije u Ba~u Milenko Vulin. – Jovanovi} kaè da su izbeglice ovih dana dobile nalog za iseqewe iz vile „Gordana“ pod pretwom prinude. Gra|ani Ba~a, Ba~ke Palanke i okolnih mesta u Sutomoru u vili „Gordana“ letovali su do 1999. godine, kada su se u ovo lepo zdawe uselile izbeglice s Kosova, a od tada dole niko nije i{ao. M. Suyum

DANAS I SUTRA OD 10 DO 12 SATI

Be{~anski most bez saobra}aja Javno preduze}e „Putevi Srbije“ saop{tilo je da }e, zbog radova na autoputu Novi Sad – Beograd, danas i sutra od 10 do 12 sati biti obustavqen saobra}aj na mostu preko Dunava kod Be{ke.

Saobra}aj na tom mostu }e u navedenom periodu, kako se isti~e, biti potpuno obustavqen, u oba smera. Voza~ima se preporu~uje kori{}ewe alternativnih pravaca – petqi

Novi Sad i Kovin (ka Beogradu), petqe Be{ka (ka Novom Sadu), puta Beograd – Ruma – Novi Sad, odnosno magistralnog puta M-22.2 Beograd – Novi Sad.

9. 12. 2009.

1.130,19206

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom Inicijal a.d. , Beograd Palanka UTP a.d. , Smederevska Palanka Jugorendgen a.d. , Ni{ Iritel a.d. , Beograd Komercijalna banka a.d. , Beograd Pet akcija s najve}im padom

Promena %

Cena

89,97%

1.780

3.560

11,11%

500

16.500

8,70%

125

103.125

7,75%

431

61.633

6,01% Promena %

30.000 Cena

30.000 Promet

AIK banka a.d. , Ni{

-11,13%

1.150

23.000

Jugoelektro a.d. , Beograd

-10,53%

850

Plana Market a.d., Velika Plana Trgovina 22 a.d. , Kragujevac Ruma fabrika ko`e a.d. , Ruma Vojvo|anskih top-pet akcija Javna skladi{ta a.d. , Subotica

-9,43%

480

BELEX 15

Promet

14.400

Naziv kompanije Agrobanka a.d. , Beograd

(665,61

-0,02% )

Promena %

Cena

Promet

-2,72%

8.299

2.191.039

AIK banka a.d. , Ni{

-0,51%

2.558

478.372

Privredna banka a.d. , Beograd

-0,43%

699

418.935

Imlek a.d. , Beograd

-4,21%

1.500

247.500

Komercijalna banka a.d. , Beograd

-1,46%

12.120

242.400

Univerzal banka a.d. , Beograd

0,04%

7.003

210.100

Veterinarski zavod Subotica a.d

1,90%

590

118.000

Telefonija a.d. , Beograd

0,36%

1.662

49.866

Messer Tehnogas a.d. , Beograd

-3,60%

6.970

Metals banka a.d. , Novi Sad

0,00

7.600

0,00

Energoprojekt holding, Beograd

0,00

848

0,00

-7,56%

1.100

2.200

-5,26% Promena %

90 Cena

90.000 Promet

0,00%

1.152

520.704

Soja protein, Be~ej

0,00

1.017

0,00

2.483

0,00

Ratar a.d. , Pan~evo

0,00%

2.605

260.500

Metalac, Gorwi Milanovac

Carnex a.d. , Vrbas

-0,41%

1.200

240.000

Tigar, Pirot

0,00

725

0,00

Alfa plam, Vrawe

0,00

8.003

0,00

Pro - ing a.d. , Novi Sad

0,00%

3.000

237.000

Mlin Kanji`a a.d., Kanji`a

0,00%

375

129.750

Svi iznosi su dati u dinarima

EKONOMIJA

petak11.decembar2009.

BUYET DANAS U SKUP[TINI SRBIJE

VESTI

DNEVNIK KUDE IDE DOMA]A VALUTA

Evro od 95 do 97 dinara Viceguverner Narodne banke Srbije Bojan Markovi} izjavio je da }e kurs dinara ostati stabilan, ukazuju}i na to da su oscilacije kursa nacionalne valute od dva do tri odsto vrlo uobi~ajene u svim zemqama koje imaju fleksibilan devizni kurs kao Srbija.

Suva drenovina pred poslanicima Skup{tina Srbije danas }e po~eti razmatrawe republi~kog buxeta za 2010. godinu koji predvi|a deficit od 107 milijardi dinara (1,12 milijardu evra), na osnovu prihoda od 656 milijardi dinara (6,84 milijardi evra) i rashoda od 763 milijarde dinara (7,96 milijardi evra). Ministarka finansija Srbije Diana Dragutinovi} ranije je izjavila da je buxet razvojni

jer je obuzdana potro{wa, a obezbe|eni su podsticaji privredi i novac za velike infrastrukturne projekte. Buxet za idu}u godinu je planiran na osnovu procene da }e rast bruto dru{tvenog proizvoda biti 1,5 posto, a da }e inflacija s ovogodi{wih 7,5 posto biti smawena na {est. O~ekivawa su da }e sopstveni prihodi buxetskih korisnika u 2010. godini biti 57,1 milijardi dinara, a donacije buxetu

– 1,7 milijardu. Da bi se isplatile sve obaveze prema buxetskim korisnicima, buxet }e morati da se zadu`i za 24,3 milijarde dinara. Najve}i deo buxetskih rashoda, 34 odsto, odnosi se na dotacije organizacijama obaveznog socijalnog osigurawa, koje }e dobiti 263,3 milijarde dinara, od ~ega }e Fondu za penzijsko-invalidsko osigurawe pripasti 215 milijardi.

ZA[TO U BESPLATNIM AKCIJAMA NEMA ONOLIKO KOLIKO JE OBE]ANO

Nije samo kriza pojela hiqadu evra? Markovi} je rekao da je jedan od osnovnih razloga pada kursa dinara pro{le nedeqe – sniàvawe referentne kamatne stope centralne banke, koja je u protekla dva meseca snièna dva odsto, a drugi razlog je {to pla}awa privrede u devizama dospevaju krajem godine, tako da im je potrebna strana valuta, pa je tra`wa za devizama porasla. Odgovaraju}i na pitawe kako }e se kretati kurs dinara do kraja godine, Markovi} je rekao da }e, ukoliko se nastave pla}awe privrede inostranstvu u devizama, to dovesti do daqeg pada dinara, ali po{to se pred novogodi{we praznike o~ekuje dolazak na{ih gra|ana na privremenom radu u inostranstvu, ve}a ponuda deviza }e oja~ati dinar. – To moè oja~ati ili oslabiti kurs dinara za dva do tri odsto dnevno, ali se sigurno ne}e desiti da on naglo oslabi do 115 dinara ili oja~a do 75 dinara za evro – naglasio je viceguverner NBS-a. Odgovaraju}i na pitawe {ta o~ekuje u kretawu kursa do Nove godine i tokom 2010. godine, izvr{ni direktor Rajfajzen banke Zoran Petrovi} ocenio je da }e dinar ostati stabilan, u okvirima od 95 do 97 dinara za evro, i poru~io da se treba navi}i na fluktuacije kursa na doma}em deviznom trì{tu, {to je uobi~ajeno i u drugim razvijenim dràvama. Petrovi} je odbacio, kao neosnovane, tvrdwe da je bilo {pekulacija banaka na deviznom trì{tu da bi se podigla vrednost evra.

Najzad je, bar delimi~no, raspakovan paket obe}anih besplatnih zarada. Po~etkom naredne godine, ta~nije na Badwi dan, 4,8 miliona gra|ana Srbije, odnosno svi oni koji su ostvarili pravo na besplatne akcije, dobi}e pet deonica Naftne industrije Srbije, ukupne nominalne vrednosti 2.500 dinara i 1.700 dinara naknade iz Privatizacionog registra. To je prvi korak u realizaciji koncepta pravi~ne privatizacije, jer sledi podela akcija preostalih pet preduze}a (EPS, Telekom “Srbija”, Aerodrom “Nikola Tesla”, JAT i “Galenika”). Bez obzira na to {to je realizacija tek po~ela, {to qudima tek treba da stignu vlasni~ki papiri ostalih javnih preduze}a i {to se mo`e o~ekivati da u lonac budu uba~ene jo{ neke kompanije (Komercijalna banka, Dunav osigurawe...), ve} sada se mo`e zakqu~iti da se jedna dobra i logi~na ideja pretvorila u svoju suprotnost. Sve je o~iglednije da podela besplatnih akcija ne}e doprineti popravqawu pravi~nosti privatizacionog procesa. Po~etni plan bio je dobar. Procewivalo se da bi 15 odsto kapitala ovih {est preduze}a moglo vredeti ~etiri milijarde evra, {to bi potencijalnim korisnicima – a ra~unalo se na ~etiri miliona gra|ana – moglo doneti zna~ajnih hiqadu evra. Ve} na samom startu moglo se videti da je kalkulacija bila

tanka. Umesto ~etiri miliona, pravo na besplatne akcije polagalo je 4,8 miliona, {to je o~ekivanu “hiqadarku” smawilo na ne{to vi{e od 800 evra. Onda je

{tva, spustila na mawe od 800 miliona evra. Dodatni, verovatno i kqu~ni udarac, zadala je svetska ekonomska kriza. Kada je krajem

Nikako ne prodavati Krajwa dilema je {ta treba re}i novim akcionarima? Lakonski odgovor mogao bi biti da su sad oni vlasnici i sve je stvar wihove odluke. Me|utim, ako im je obe}ano 1.000 evra a najverovatnije mogu ra~unati na stotinak, onda i onaj koji im je obe}avao nosi na sebi deo odgovornosti. Zato bi bilo qudski savetovati ih da ne prodaju svoje akcije. Pad konjunkture ne mo`e trajati ve~ito. Tra`wa }e jednog dana podi}i vrednost tih akcija. Verovatno ne do hiqadu evra, ali sigurno iznad sada{we mizerne vrednosti. stigla privatizacija NIS-a, koja je tr`i{nu vrednost kompanije, umesto planirane dvetri milijarde, kroz ruskih 400 miliona za 51 odsto vlasni-

2007. i po~etkom 2008. godine javnost upoznata s konceptom besplatne podele, konjunktura Beogradske berze – a ona je svakako indikator vrednosti – bi-

NASTAVQEN PROTEST U „DNEVNIK HOLDINGU”

Vasin sino} posetio {trajka~e Pokrajinski sekretar za rad i zapo{qavawe Miroslav Vasin posetio je sino} troje radnika „Dnevnik Holdinga” koji su u holu zgrade {trajkovali gla|u. Vasin ih je obi{ao kako bi s wima porazgovarao i zamolio ih da prekinu {trajk do dana{weg sastanka na kome bi trebalo da se postigne dogovor. U razgovoru sa radnicima on je dodao da }e se danas u 9.30 ~asova odr`ati razgovori o radni~kim zahtevima, te je izrazio nadu da }e B. M. dogovor biti postignut.

Zemqa

Valuta

Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni Va`i za za za za za devize devize efektivu efektivu

lite, idemo svi ispred Izvr{nog ve}a Vojvodine, {trajkujte koliko treba dok ne ostvarite svoja prava, ali nemojte rizikovati zdravqe i `ivot – rekao je Mijatovi}, koji }e danas odr`ati sastanak sa zaposlenima u “Dnevnik holdingu” da bi zajedno poku{ali da prona|u izlaz iz nagomilanih problema. Porodici tragi~no preminulog radnika Slobodana Jovovi}a i zaposlenima u “Dnevnik Holdingu” ju~e je telegram sau~e{}a i podr{ke uputila i predsednica ASNS-a Ranka Savi}. Kako je sino} potvr|eno za „Dnevnik” pregovori tokom ju~era{weg dana nisu rezultirali dogovorom, pa }e protest radnika „Dnevnik Holdinga” biti nastavqen i danas. Q. M.

EMU

evro

93,4170

95,3235

97,5159

93,1311

Australija

dolar

57,9151

59,0970

60,4562

57,7378

Kanada

dolar

59,0714

61,2973

62,7071

59,8875

Danska

kruna

12,5516

12,8078

13,1024

12,5132

Norve{ka

kruna

11,0041

11,2287

11,4870

10,9704

[vedska

kruna

8,9249

9,1070

9,3165

8,9249

[vajcarska

franak

61,7429

63,0030

64,4521

61,5539

V. Britanija

funta

103,1210

105,2250

107,6450

102,8050

SAD

dolar

63,4670

64,7622

66,2517

63,2727

Kursevi iz ove liste primewuju se od 10. 12. 2009. godine

Ili ve}e plate, ili protesti

Konfederacija slobodnih sindikata obratila se poslani~kim klubovima u Skup{tini Srbiji traè}i da prilikom rasprave o buxetu za narednu godinu iznesu i podrè wihove zahteve o pove}awu zarada radnika zaposlenih u najve}im dràvnim sistema – Elektroprivredi Srbije, NIS-u, Telekomu, kao i zaposlene u sistemu socijalne za{tite. Sindikalci poru~uju da}e, ukoliko ne dobiju podr{ku poslanika da im se zarada nared-

Beogradski aerodrom }e od 15. decembra sniziti takse za bezbednost za 25 odsto, na 3,3 evra, najavio je zamenik generalnog direktora tog javnog preduze}a Velimir Radosavqevi}.On je novinarima na Aerodromu “Nikola Tesla” kazao da je od uvo|ewa takse za bezbednost pre 15 meseci u poboq{awe bezbednostim investirano vi{e od 4,5 miliona evra. Kako su naveli na aerodromu, od 15. decembra putnici }e aerodromsku i bezbednosnu taksu pla}ati ukupno 15,3 evra na Terminalu 1, i 19,8 evra na Terminalu 2 koji ima boqu infrastrukturu.

Austrijanci grade hidroelektranu Austrijska kompanija “Inagen” na prole}e po~iwe gradwu hidroelektrane snage 200 kilovata na ve{ta~kom jezeru u Vu~kovici, nedaleko od Gu~e. Projekat vredi oko 355.000 evra, a trebalo bi da bude zavr{en do jeseni. Po dogovoru, pet procenata dobijene struje pripa{}e op{tini, uz dodatnu koli~inu za {kole, zdravstvene ustanove i javnu rasvetu na podru~ju oko jezera u Vu~kovica, dok }e ostatak biti namewen tr`i{tu.

Proizvedeno 15.000 „punta” Predsednik Upravnog odbora grupe “Zastava vozila” iz Kragujevca Aleksandar Qubi} izjavio je ju~e da je u proteklih osam meseci proizvedeno 15.000 automobila marke “punto”, a da je planirano da se naredne godine ta proizvodwa duplira. – Nadamo se, a tako je i najavqeno, da }e u 2010. u Kragujevcu biti proizvedeno 30.000 “punta” i da }e iz fabrike da dolaze sve boqe vesti o novim rekordima u proizvodwi – rekao je Qubi} novinarima u Kragujevcu. On je naveo da su “premo{}eni problemi zbog po`ara” u “Zastavi” i da se o~ekuje da u narednih nekoliko nedeqa fabrika bude spremna za proizvodwu “punim kapacitetom”. Govore}i o vlasni{tvu nad fabrikom, Qubi} je rekao da }e, kada italijanska kompanija “Fijat” plati osniva~ki ulog, fabrika postati vlasni{tvo firme “Fijat automobili Srbija”.

Od de~je obu}e do aviona

Nagradu Agencije za strana ulagawa i promociju izvoza Srbije (SIEPA) “Najboqi izvoznik 2009” ju~e je kompaniji “Falk ist” iz Kwa`evca uru~io premijer Srbije Mirko Cvetkovi}. Ta kompanija koja proizvodi de~ju obu}u je, kako je rekao Cvetkovi}, ove godine uspela da 95,7 odsto svoje proizvodwe izveze,

SINDIKALCI PISALI POSLANICIMA

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE

Jeftinije takse na aerodromu

PROGLA[ENI NAJBOQI SRPSKI IZVOZNICI

Nekoliko radnika {trajkuje gla|u Radnici “Dnevnik Holdinga” nastavqaju protest a nekoliko zaposlenih zapo~elo je ju~e {trajk gla|u na ulazu u zgradu. [trajka~ki odbor ponovo je ju~e razgovarao s nadle`nima u Izvr{nom ve}u Vojvodine. Sa {trajka~ima gla|u ju~e je razgovarao predsednik sindikata Vojvodine Milorad Mijatovi}, koji je poku{ao da ih ubedi da odustanu od tog najradikalnijeg protesta, isti~u}i da su qudski ìvoti vredniji od bilo ~ega. – Sindikati Vojvodine podràvaju vas u svim zahtevima i ne}emo odustatiti dok svoja prava ne ostvarite. Me|utim, nijedan qudski ìvot vi{e ne sme biti ugroèn i zato pre nego {to nastavite {trajk gla|u treba lekar da utvrdi da li ste dovoqno zdravi da to izdrìte. Ako è-

la je znatno boqa. Osnovni berzanski indeksi strmoglavo su padali. Pokazateq vrednosti najlikvidnijih hartija Beleks15 je s prose~nog nivoa u 2007. od 2.318,37 poena, ovih dana stigao do 681,24 poena. Sli~no se dogodilo i s op{tim indeksom Belekslajn, jer je wegova prose~na vrednost skliznula s 3.830,84 na 1.316,84 poena. Jednostavno, nije bilo te tra`we i tog kapitala koji bi srpske akcije dr`ao na nekada{wem visokom nivou. Velika rupa na balonu besplatnih akcija otvara brojna neugodna pitawa. Prvo od wih je svakako ono o pravi~nosti privatizacije. Javnost jo{ uvek nije dobila odgovor na pitawe za{to su deoni~ari u pojedinim pivarama ili fabrikama mineralnih voda dobijali hiqade evra, a zaposleni u drugim preduze}ima, ~ak i onim od vitalnog zna~aja, ni{ta ili gotovo ni{ta. Ako se ostavi po strani dobro poslovawe i jo{ boqe rukovo|ewe u tim firmama, na kraju se, ipak, name}e zakqu~ak da je wihova najbitnija prednost bila u tome {to ih je politika, zbog malog dru{tvenog zna~aja, ostavqala na miru. Drugo je pitawe za{to su pojedini potezi, povrh svetske ekonomske krize, vodili smawivawu vrednosti, ne samo NIS-a ve} i drugih javnih preduze}a. Wihove poslovawe nije unapre|ivano, ve} je dodatno uru{avano. V. Harak

ne godine pove}a u iznosu inflacije, kao i da se u preduze}ima koja dobro posluje omogu}e pregovori za dodatno pove}awe zarada, u prvom tromese~ju 2010. godine pozvati sve sindikate da se ujedine u jedinstveni socijalno-ekonomski pokret i organizuju proteste. Oni se protive zamrzavawu plata jer, kako isti~u, mnoga preduze}a posluju s dobiti i nema nikakvog opravdawa da dobijaju isto kao i ona koja imaju ogromne gubitke. Q. M.

pove}a broj zaposlenih, osvoji nova izvozna tr`i{ta i obezbedi nove investicije u proizvodwu, a primer je da strana ulagawa imaju odli~nu izvoznu perspektivu. Cvetkovi} je naglasio da se odmrzavawem Prelaznog trgovinskog sporazuma s Evropskom unijom stvaraju uslovi za jo{ boqe izvozne rezultate srpskih preduze}a jer su im otvorena vrata za tr`i{te s vi{e od 100 miliona najbogatijih potro{a~a. Potpredsednik Vlade i ministar ekonomije Mla|an Dinki} je nagradu za najboqi izvozni proizvod uru~io firmi “Aero ist jurop” iz Kraqeva, ~iji je laki

avion “embera” u celosti proizveden u Srbiji. Dinki} je naveo da }e izvoz srpskih firmi u 2009. godini biti oko {est milijardi evra, {to je 20 odsto mawe nego lane. Vlada }e, po wegovim re~ima, nastojati da u 2010. obezbedi stabilne uslove poslovawa, bi}e zadràne niske stope poreza i smawena birokratija. Wegova o~ekivawa su da }e dogodine biti vi{e stranih investicija u Srbiji, kao da }e biti smawene bankarske marè, {to }e doprineti da krediti budu dostupniji privrednicima. Nagradu SIEPA za najuspe{nije izvoznike u kategoriji malih i sredwih preduze}a dobile su beogradska firma “PS tek”, za nastup na trì{tima Evropske unije i SAD i saradwu s velikim kompanijama iz oblasti informacione tehnologije, zatim firma “DMV industrijski kontrolni sistemi” iz Ni{a, koja je pove}ala izvoz 63 posto, i “Gowi” iz Pan~eva, ~iji je izvoz ve}i za 94,7 odsto. Za osvajawe novog izvoznog trì{ta u 2009. godini nagrada je pripala kompaniji “Hemofarm” iz Vr{ca, koja je uspela da na trì{tu SAD proda nove farmaceutske proizvode kompletno ura|ene u Srbiji.

VODI^ KROZ EVROPSKE INTEGRACIJE

BUDU]NOST SU OBNOVQIVI IZVORI ENERGIJE Pi{e: RADOSLAV STRIKOVI]

okrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine, u okviru svoga poslovawa, rada i nadle`nosti ima posebnu posve}enost obnovqivim izvorima energije i energetskoj efikasnosti. U tom smislu s posebnim olak{awem smo prihvatili dono{ewe dugo i{~ekivanih podzakonskih akata iz oblasti obnovqivih izvora energije. Ovi akti, kao deo Zakona o energetici, defini{u status povla{}enog proizvo|a~a elektri~ne energije iz obnovqivih izvora, kao i tarifne sisteme koje se garantuju povla{}enu cenu elektri~ne energije proizvedene iz pojedinih obnovqivih izvora (kao {to su biomasa, biogas, solarna energija, geotermalna energija, deponijski i kanalizacioni gas, energija vetra, energija malog hidropotencijala itd...), u periodu od 12 godina. No, svest na{ih qudi (kompanija), tj. svest kapitala nije okrenuta ka obnovqivim izvorima energije i energetskoj efikasnosti. Vi{e je okrenuta trì{tu nekretnina, sporta i usluga pa je i to jedan od razloga teèg pokretawa projekata iz oblasti obnovqivih izvora energije. Me|utim, ni{ta nam ne}e pomo}i Kopenhagen, ako sami ne razvijemo svest o tome. Sporo vra}awe uloènih sredstava je tako|e jedan od razloga, jer smo nau~eni da se uloèna sredstva vrate i oplode za godinu dana. Ne drìmo se one narodne: {to sporije vra}awe, to je sigurnije ulagawe. Slede}i razlog je nedovoqno znawe u smislu mogu}e informisanosti konkurisawa kod pretpristupnih fondova EU. Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine je u tom smislu odrào veliki broj tribina, sastanaka, predavawa da se podigne op{ti nivo interesovawa, kao i javna svest o potrebi ulagawa u OIE. Posebnu celinu u svemu tome ~ine lokalne samouprave. Jer, za projekte koje predlaù regionalni i lokalni akteri neophodno je poznavati i regionalne i lokalne prioritete razvoja ukoliko su oni definisani u zvani~nim strate{kim dokumentima. Na osnovu tu|ih iskustava, prvenstveno zemaqa ~lanica centralne i isto~ne Evrope, koje su postale deo EU tokom 2004 godine, moèmo zakqu~iti da je nije jednostavno iskoristiti opredeqena sredstva iz fondova Unije. A glavni problem kod povla~ewa sredstava iz pretpristupnih fondova EU (tzv. IPA fond za Srbiju i druge zemqe iz okruèwa, koje jo{ nisu stekle status kandidata), zapravo je nedostatak kvalitetnih projekata prema zadatim kriterijumima. Drugi veliki problem, pre svega za lokalne samouprave, bio je obezbe|ivawe sredstava za kofinasirawe projekata iz sopstvenih izvora, koji u ovom momentu iznose 15 odsto od projektne vrednosti. No, ovaj problem se moè re{iti, pre svega, razvojem efikasnih institucija na svim nivoima, sa odgovaraju}im kapacitetima za upravqawe sredstvima iz IPA. Neophodno je, tako|e i daqe ja~awe kapaciteta resornih ministarstava i

lokalne samouprave u ciqu unapre|ewa planirawa prioriteta, i to kroz razvijawe sveobuhvatnih i realisti~nih planova i strategija koji bi omogu}ili uspe{no uskla|ivawe programirawa buxeta i me|unarodnih fondova. Kako bi aplicirawe za projektna sredstva po prili~no komplikovanim procedurama bile uspe{na, potrebno je na lokalnom nivou u svakoj lokalnoj samoupravi sprovoditi kontinuirano obuku o pripremi i implemantaciji EU projekata. Prema tome, da bi lokalna samouprava bila efikasna na poqu kori{tewa bespovratnih sredstava EU, potrebni su sposobni i kvalitetni kadrovi. Zapravo, oblast za koju smatramo da na woj treba kontinuirano raditi je edukacija na svim nivoima. U kontekstu ovakvih aktivnosti, Sekretarijat za energetiku je upravo potpisao sporazume o poslovno-tehni~koj saradwi Sekretarijata i univerzitetskih agencija za edukaciju po svim nivoima. Pored toga intenzivirali smo saradwu sa regionalnim privrednim komorama sa teritorije AP Vojvodine. Smatramo da se samo umreàvawem i horizontalnim povezivawem kako unutar na{e regije, tako i izme|u regiona mogu posti}i zadovoqavaju}i rezultati. Znamo da je to dugoro~an i kontinuiran proces, koji se eto uklapa u na{a nastojawa prekograni~nog povezivawa, a samim tim i na{eg pribliàvawa EU. Ciq nam je, kao i kompletne politike Republike Srbije, da {to pre steknemo status zemqe kandidata za EU. Na ovakav na~in imali bismo pristup strukturnim i kohezionim fondovima Unije, koji su i do 10 puta „ja~i” za zemqe ~lanice. Ostaje nam da se se svi zajedno dobro pripremimo i oja~amo kapacitete na lokalnom nivou, pripremaju}i IPA projekte, kao instrumene pretpristupne pomo}i. Bez obzira {to je EU pripremila odre|eni nivo fondova za Srbiju, koji bi trebali da podignu nivo konkurentnosti Srbije, do wih se lako ne dolazi. Potrebni su projekti i po{tovawe odre|enih striktno propisanih procedura pri podno{ewu projektnog zahteva. Imati resurse, ne zna~i apriori imati i prednost. Prednost se dobija na~inom kori{}ewa resursa i duìnom kori{}ewa istih. Moramo graditi sebe, da u uslovima op{te konkurencije, idemo ka specijalizaciji. Jer, op{ta globalizacija ne trpi sporadi~nost i malo trì{te. Uz sve to, potreban je veliki nivo obave{tenosti, jer u tom smislu mi nemamo dva ju`na Banata, kada je u pitawu energija vetra. Svi moramo da damo svoj doprinos razvoju energetike, kao izrazito jakom infrastrukturnom sadràju, jer }emo samo tako do}i do èqenog radnog mesta. A radno mesto predstavqa najja~i sadràj socijalne i razvojne politike. (Autor je pokrajinski sekretar za energetiku i mineralne sirovine)

VESTI a Beogradskom samitu mladih usvojena je N Deklaracija sa zahtevima mladih iz regiona, koja }e biti upu}ena vladama dr`ava

zapadnog Balkana i Evropskoj uniji. Deklaracija je jednoglasno usvojena na prvom skupu mladih iz regiona, koji je odr`an od 4. do 6. decembra u hotelu “Kontinental”, uz u~e{}e mladih aktivista civilnog dru{tva iz regiona, politi~ki aktivnih mladih iz celog sveta, zvani~nika Evropske unije i dr`ava regiona, saop{tio je organizator skupa Inicijativa mladih za qudska prava. Beogradsku deklaraciju usvojilo je 300 u~esnika Samita mladih iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Hrvatske, Makedonije i sa Kosova.

ema~ki parlament stipendira}e petoro N mladih iz Srbije u okviru petomese~nog programa me|unarodne parlamentarne prakse, saop{teno je nakon razgovora predsednice Narodne skup{tine Slavice \uki}-Deja-

novi} i poslanika Bundestaga Aleksandera Ulriha. Slavica \uki}-Dejanovi} je ocenila da su iskustva stipendista dragocena i da je saradwa na ovom planu u interesu razvoja parlamentarne demokratije u Srbiji, dok je Urlih naveo da je i sam izbor stipendista va`an, kao i da to da ti mladi qudi svoju budu}nost vide u Srbiji. “@elimo da se znawe ne odliva iz Srbije, ve} da se vrati u Srbiju”, poru~io je Aleksander Urlih. On je obrazlo`io da u okviru Me|unarodne parlamentarne prakse 120 stipendista iz 28 zemaqa ima priliku da od 1. marta do 31. jula 2010. upozna parlamentarni sistem Nema~ke. Stipendiju u potpunosti finansira Bundestag, a ciq programa je upoznavawe sa politi~kim tokovima i demokratskim procesima odlu~ivawa iz neposredne blizine. Stipendisti }e raditi u kancelariji jednog poslanika Bundestaga i bi}e upisani na jedan od berlinskih univerziteta. Detaqne informacije o stipendiji mogu se videti na veb stranici: www.bundestag.de/ips.

Delegacija EU u Srbiji predstavila je ju~e u Novom Sadu novi projekat usmeren na razvoj sna`nog i trajnog dijaloga izme|u doma}ih organizacija civilnog dru{tva i zemaqa ~lanica Unije. Kako je najavqeno, vrednost podrànih projekata kreta}e se od 50.000 do 150.000 evra. Dolaze u obzir projekti svih dru{tvenih struktura koje ne pripadaju javnoj upravi: profesionalnih i strukovnih organizacija, sindikata i asocijacija poslodavaca, organizacija potro{a~a, pacijenata, studenata, poslovnih asocijacija, nevladinih organizacija, kulturnih i umetni~kih asocijacija, asocijacija medija i medijskih mreà. Javni konkurs za podno{ewe projekata raspisan je 30. novembra, a rok isti~e 1. marta 2010. godine. Konkursna dokumentacija moè da se preuzme na sajtovima: www.europa.rs i www.dijalog.org.rs P. K.

GRADSKO VE]E ODLU^ILO

Po~iwe klizawe na [trandu

Neke takse sko~ile, neke pale

Sve~ano otvarawe klizali{ta na [trandu zakazano je za ve~eras u 18 sati, a ukrasi}e ga deca koja poha|aju {kolu klizawa. Za posetioce }e tog dana klizawe od 19 do 22 sata biti besplatno. Klizali{te je veli~ine 600 metara kvadratnih, a novina ove godine u odnosu na predhodnu je {to }e biti nadkriveno i ima}e za{titnu plahtu zbog peska. Ulaznica za

Gradsko ve}e donelo je odluku o korigovawu cena komunalnih taksi. Kako “Dnevnik” nezvani~no saznaje, neke od komunalnih taksi }e biti smawene, dok }e druge poskupeti. Me|utim, ju~e se nije moglo saznati o kojim je taksama ta~no re~ i koliko iznosi poskupqewe nekih od wih. L. N.

Novosadska petak11.decembar2009.

Prvog dana dobri u {koli liko se ~inilo da su sugra|ani neobave{teni o wemu, izgleda da je velika ve}ina voza~a ipak uradila doma}i. Mo`da nam se ~ini, ali jo{ ju~e je gotovo svako ko je sedeo za volanom koristio sigurnosni pojas i pridr`avao se saobra}ajnih propisa. Kako i ne bi, kada su sada kazne za prekr{aje mnogo vi{e nego ranije i predstavqaju ozbiqan atak na nov~anik, ali zato treba zna~ajno da doprinesu pove}awu bezbednosti i reda na drumovima. Tako|e, i onima koji u toku vo`we koriste mobilni telefon sleduje o{trija kaznena po-

litika, pa je momentalno u prodavnicama mobilnih telefona sko~ila potra`wa blutut bubica. Zna~i, sugra|ani su po~eli ozbiqno da shvataju novi Zakon, jer je op{te mesto da najvi{e boli udarac po xepu. Kako smo mogli ~uti od nekih gradskih ~elnika svrha visokih kazni nije prvenstveno wihovo napla}ivawe, ve} odvra}awe od prekr{aja. Logika je na mestu, jer mawe prekr{aja uslovqava i ve}u bezbednost u~esnika u saobra}aju a po tome trebalo bi da bude i mawe nezgoda. Kako god, u narednim danima vide}emo i kako novi propisi funkcioni{u u praksi. B. Markovi}

Promocija kwige „Dlan end lopata” Promocija zbirke poezije Miodraga Rai~evi}a „Dlan end lopata“ u organizaciji Kulturnog centra bi}e odr`ana danas u

20 ~asova u Ameri~kom kutku, Ulica Petra Drap{ina 3. Govori}e Goran Stankovi}, Du{an Miti} i autor. N. V.

Iskqu~ewa struje Novi Sad od 9 do 12 Lasla Gala od 22 do 32. Od 9 do 12 VDP „[ajka{ka“ na Kamewaru. Od 9 do 12 Jo`efa Atile od Somborske do ]irila i Metodija. Od 8 do 9.30 Temerinska od 31 do 37 i Dositejeva od 2 do 12. Futog od 8.30 do 13.30 povremeno u pojedinim ulicama dela naseqa od kanala do grobqa i do Ulice Rada Kondi}a. ^orta-

novci od 8.30 do 13.30 deo vikend naseqa Borov gaj. Ka} od 8 do 10.30 Sun~ani breg. Rakovac od 8.30 do 12 Staro selo. Beo~in od 8.30 do 9.30 zona male privrede, Dunav naseqe i preduze}a „Elkond“ i „Efekt“. ^erevi} od 8.30 do 9.30 selo. Veternik od 11 do 13.30 Nova 34, Nova 1 prema {qunkari „Karin komerc“.

V REMEPLOV

ZATVORENI BAZEN NA SLANOJ BARI SKROZ PRORADIO

Od danas br~kawe za gra|ane Zatvoreni bazen u Sportskom centru „Slana bara“ na Klisi od danas je otvoren za sve gra|ane, koji }e radnim danima mo}i da ga koriste u tri termina, od 12.30 do 14, od 14.15 do 16.15 i od 16.30 do 19 sati, dok }e tokom vikenda bazen raditi jednu celopopodnevnu smenu, od 13 do 19 ~asova. Tokom decembra, ulaznice za decu }e ko{tati 130, a za odrasle 160 dinara. Termini za kupa~e }e se mewati samo kada svoje utakmice igra vaterpolo klub „Vojvodina“, koji je u posledwih mesec i po dana od kako je bazen po~eo da radi bio wegov jedini korisnik. Kako je tokom ju~era{weg obilaska rekao predsednik Skup{tine grada Novog Sada Aleksandar Jovanovi}, grad je ulo`io 408 miliona dinara u

Telefon ka`e sve o porezu Gradska poreska uprava po~ela je Novosa|anima da dostavqa re{ewa poreza na imovinu. Porez je obra~unat za 2009. godinu, a odgovore i dodatna obja{wewa gra|ani mogu da dobiju telefonom na broj 480-77-03. L. N.

Sutra svira „Kal” Koncert grupe „Kal“ bi}e odr`an u subotu u 22 ~asa, u Omladinskom centru CK13, Ulica vojvode Bojovi}a 13. Karte za koncert se mogu kupiti u pretprodaji na {anku u CK13 po ceni od 400 dinara, a na dan koncerta ulaznica }e ko{tati 500 dinara N. V.

Suboti}a karijera vodila po svetu U Sabornoj crkvi je 11. decembra 1921. odr`an pomen generalu ruske carske vojske Dejanu Suboti}u. On je kao mladi} 1867. putovao sa ocem dr Jovanom Suboti}em u Rusiju, i ostao u woj. Upisao se u vojnu akademiju, a ve} 1876. u ~inu kapetana do{ao u Srbiju da bi kao ruski dobrovoqac u~estvovao u srpsko - turskom ratu. Imao je uzlaznu karijeru. Komandovao je ruskim trupama u ratu sa Kinom, bio je komandant tvr|ave Port Artur

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

ovi Zakon o bezbednosti saN obra}aja po~eo je zvani~no da se primewuje ju~e, ali ma ko-

klizali{te ko{ta}e 150, a iznajmqivawe klizaqki 100 dinara. Smene }e trajati po sat i po. Bi}e otvorena i i {kola klizawa koja }e se odvijati u dve smene. Prvi termin je od 14. do 18, a drugi od 21. do 25. decembra. [kola }e biti podewena u dve grupe, od 8.30 do 9.15 i 9.15 do 10 sati. Instruktorka klizawa je Svetlana Tre{wi}. Q. Na.

i {ef vojne i civilne vlasti u Turkestanu. Po{to je kao ~ovek modernih shvatawa do{ao u sukob sa nekim predstavnicima oko{tale, konzervativne aristokratije, povukao se u penziju. Srpska vlada imenovala ga je tada za po~asnog konzula na Krimu. Po izbijawu gra|anskog rata u Rusiji 1917. vratio se u rodni Novi Sad. Nekim poslom otputovao je u Zagreb, i tu ga je zadesila smrt. N. C.

Aleksandar Jovanovi} i Aleksandar Kravi}

PO^ELA PRIMENA NOVOG ZAKONA O SAOBRA]AJU

Bro{ura podsetnik za voza~e Novi Zakon o bezbednosti saobra}aja po~eo je da se primewuje ju~e, a tim povodom sa gra|anima su u Zmaj Jovinoj ulici razgovarali i delili im bro{ure ~lan Gradskog ve}a za saobra}aj Sini{a Bubwevi}, na~elnik Odeqewa saobra}ajne policije PU u Novom Sadu Milovan Glo|ovi}, {ef Katedre za saobra}ajne sisteme Departmana za saobra}aj Fakulteta tehni~kih nauka Dragan Jovanovi} i Zoran Pan~i} iz DDOR Novi Sad. Sini{a Bubwevi} je istakao da ova akcija treba sugra|anima da pribli`i novi Zakon, da ih upozori na naj~e{}e prekr{aje i uka-

Filmom protiv nasiqa Forum `ena gradskog odbora Lige socijaldemokrata Vojvodine i Omladine LSV-a odr`ali su ju~e projekciju filma

„La Paloma“ u Kino sali, Na Trgu mladenaca 10. Film je prikazan povodom Dana qudskih prava. I. D.

Uru~ewe nagrade Pisarevu Nagrada 15. memorijala “Stevan Pe{i}” za 2009. godinu, danas u 18 sati u biblioteci “Laza Kosti}” u Ulici Laze Kosti}a 42 u Koviqu, sve~ano }e biti uru~ena autoru \or|u Pisarevu za roman “A

Foto: F. Baki}

izgradwu bazena, i ocenio da }e otvarawem drugog javnog bazena, na koji su Novosa|ani ~ekali punih 19 godina, nivo rekreativnih usluga koje omogu}ava Novi Sad biti zna~ajno unapre|en. ^lan Gradskog ve}a zadu`en za omladinu i sport Aleksandar Kravi} je naglasio da otvarawem bazena na Klisi vi{e ne}e biti preklapawa smena za sportiste i gra|ane, kao {to je to bio slu~aj dok je radio samo zatvoreni bazen na Spensu, ve} }e obe kategorije korisnika mo}i da koriste zatvorene bazene u popularnim popodnevnim i predve~erwim terminima. On je kazao da }e godi{we odr`avawe bazena na Klisi ko{tati oko 30 miliona dinara. I. Sabado{

ako umre pre nego se probudi?”. Na programu sve~ane dodele u~estvova}e Jovan Zivlak, Vladimir Gvozden, Frawa Petrinovi}, Petar Vi|ikant, Dragan Koji} i autor. S. T.

we pojaseva, dok }e voza~i za prekr{aje, poput kori{}ewa mobilnog telefona u vo`wi, biti opomiwani, ali samo do 1. januara. - Bro{ure koje delimo treba da informi{u gra|ane o onome {to je novo u odnosu na stari Zakon. Obja{weno im je koje su nove vrste prekr{aja i na ovaj na~in `elimo da poboq{amo informisanost u~esnika u saoFoto A. Erski bra}aju. Jedna od novi`e na ~iwenicu da je najbitnije na je da }e se od sada video zapis ni ~initi prekr{aje, jer }e se smatrati kao verodostojni doonda izbe}i i ve}e kazne. Po kument za odre|ivawe saobrawegovim re~ima ve} od danas po}ajnog prekr{aja - istakao je ~iwe o{trije ka`wavawe za Milovan Glo|ovi}. prekora~ewe brzine, nevezivaB. M.

Kwièvni susret „Milici u pohode” Kwièvni susreti „Milici u pohode“ , 33. po redu, odrà}e se danas u 12 ~asova u Zavodu za kulturu Vojvodine, Ulica Vojvode Putnika 2. Posetioci }e imati priliku da prisustvuju dodeli kwièvne nagrade „Milica Stojadinovi} Srpkiwa“ , kao i otvarawu izlo`be ko-

la`a „Milena u mom snu“. Na manifestaciji }e biti prikazan animirani film „Autoportret s belom ma~kom“, vodi}e se razgovor na temu „Fru{ka gora kao pesni~ki toponim“, a bi}e promovisana i zbirka pesama „Staklena trava“. M. Vr.

Sre|ena Aleja Mike Anti}a Radnici „Zelenila“ zavr{ili su ju~e hortikulturno ure|ewe Aleje Miroslava Anti}a koja se nalazi na Bulevaru cara Lazara, a ukloweno je i deset prestarelih i trulih topola koje su predstavqale opasnost po sugra|ane, a istovremeno je posa|eno pet kestena. Du` pomenute Aleje sada ima 54 kestena vi{e od hiqadu komada ukrasnog {ibqa i travwak koji se prostire na skoro 4.200 kvadrata. B. M.

c m y

NOVOSADSKA HRONIKA

petak11.decembar2009.

Opet protestuju otpu{teni radnici „Drap{ina” Desetak otpu{tenih radnika AD „Petar Dra{in“ u kojem je privatizacija raskinuta u maju, ju~e je opet protestovalo ispred Izvr{nog ve}a Vojvodine i pred gradskim prostorijama G 17 plus. Prteostovali su jer zastupnik dr`avnog kapitala u „Drap{inu“ Zorica Sari} nije sprovela zakqu~ak Izvr{nog ve}a Vojvodine za vansudsko poravna-

we,{to bi zna~iloi povratak tih radnika na posao.Otpu{teni su najavili ve}e proteste u kojima }e u~estvovati akcionari. Sindikat „Solidarnost“ koji predvodi ovu grupu radnika najavio je da }e biti dodat i zahtev da nadle`ni odgovore gde je kapital firme. „Solidarnost“ ka`e da je gubitak preduze}a oko 13 miliona evra. Z. D.

Foto: S. [u{wevi}

NASTAVNICA PRED [KOLSKOM UPRAVOM

Transparentom tra`i pravdu

Nastavnica hemije Smiqa Jankovi} koja je radila u nekoliko {kola u Vojvodini da bi ispunila fond ~asova ve} tri dana {trajkuje ispred [kolske uprave na Bulevaru Mihajla Pupina. Razlog ovom {trajku, izme|u ostalog, kako je za „Dnevnik“ kazala Smiqa Jankovi}, je to {to ju je na~elnik uprave Petar Vi|ikant izbacio iz zgrade i „rekao joj da je luda kada je posledwi put bila da se raspita o svom statusu i da uka`e na neregularnost rada {kol“a. - Posle 11 godina rada zbog java{luka direktora i [kolske uprave ostala sam bez 40 odsto ~asova i bez statusa tehnolo{kog vi{ka,

jer su me pre{li da potpi{em ugovor na odre|eno vreme, iako sam po zakonu trebala da dobijem na neodre|eno. Ugovor je istekao i nigde ne mogu da se zaposlim, jer je zaustavqeno primawe novih radnika, {to se vrlo selektivno primewuje - tvrdi Jankovi}. Ispred [kolske uprave i po ki{i stoji sa transparentom na kojem pi{e da je intelektualac i prosvetar, a ne kriminalac da je izbacuju i ka`e da }e {trajkovati dok se problem ne re{i. Na~elnik {kolske uprave Vi|ikant je za „Dnevnik“ izjavio da nema komentar i da mu je `ao {to Smiqa Jankovi} to radi sebi. A.V.

PO^ELA PRODAJA GODI[WIH PARKING KARATA

Popust stanarima i preduzetnicima

U „Parking servisu“ po~ela je prodaja godi{wih stanarskih karata koje ko{taju 124 dinara mese~no, a svi sugra|ani koji `ive u ulicama pod naplatom i imaju automobil mogu da podnesu zahtev za kupovinu ove povla{}ene stanarske parking karte, uz koji treba prilo`iti li~nu kartu i saobra}ajnu dozvolu. Po~ela je i prodaja zlatnih godi{wih parking karata koje omogu}avaju parkirawe na svim parkinzima bez vremen-

skog ograni~ewa. Ove karte ko{taju 3.753 dinara mese~no. Privatnici mogu da kupe takozvane „preduzetni~ke“ godi{we karte, koje im omogu}avaju parkirawe u ulicama u kojima im se nalazi firma, a cena ovih karata je 2.516 dinara mese~no. Sve navedene karte prodaju se u „Parking servisu“ u Ulici Filipa Vi{wi}a 47, radnim danima i subotom od 8 do 20 ~asova, a informacije se mogu dobiti na broj telefona 472 - 4140. B. M.

„Klub 100” daje krv U Zavodu za transfuziju krvi, Ulica Hajduk Veqkova 9a, danas u 11 sati odr`a}e se 11. memorijal Milana Kolarskog Bate. Organizator je izvorni “Klub 100” – Klub eminentnih dobrovoqnih davaoca krvi. Sve~ano }e biti objavqena imena pet sugra|anski i 15 sugra|ana koji su u proteklih godinu dana poneli epitet eminentnog dobrovoqnog davaoca u Novom Sadu. Q. Na.

c m y

DNEVNIK

IZBEGNUT TRAGI^AN EPILOG PROTESTA POVERILACA „NOVOTRANSA“ U CENTRU GRADA

Radnik pretio skokom sa zgrade Radnika AD“ Novotrans“ u ste~aju Milana Zori}a ju~e su oko podneva savladali policajac i dva portira iz novosadske kancelarije Agencije za privatizaciju, spre~iv{i ga u nameri da sko~i s vrha zgrade na Bulevaru Mihajla Pupina 10. Zori} je u{ao u zgradu kroz susedni ulaz broj 8, predstavaju}i se, prema re~ima o~evidaca, kao radnik za odràvawe klima ure|aja. Potom se popeo na krov zgrade, skinuo se go do pojasa i garderobu odgore bacio kolegama, koji su protestovali pred zgradom traè}i da Agencija za privatizaciju povu~e oglas o prodaji parcele preduze}a. Dok je Zori} sedeo na simsu iza za{titne ograde, policajac je uspeo da mu se prikrade iza le|a, a odmah su pritr~ali i portiri i stavili mu lisice na ruke. Po{to je savladan, Zori}a, koji je u „Novotransu“ radio duè od 30 godina, odvezla su kola Hitne pomo}i. Prema re~ima wegovih kolega, u pitawu je ogor~en ~ovek, koji vi{e ne moè da izdrì situaciju u preduze}u

gde je du`e od tri godine ste~aj. Poverioci AD „Novotrans“ u ste~aju ju~e su od 10 ~asova bili pred novosadskom kancelarijom Agencije za privatizacije, da bi tek posle 13 ~asova dobili obave{tewe od koordinatora za ste~ajeve Marije Veselinovi} da je oglas o prodaji par-

Foto: A. Erski

cele neuspeo, jer nije bilo zainteresovanih kupaca. Pre toga niko od dràvnih slu`benika nije im se obratio, osim {to su poveriocima preko portira poru~ili da portiru predaju zahtev ili pak da jedan wihov predstavnik do|e do wihovih kancelarija; {to nije prihva}eno, jer su èleli da vi{e wih u|e da razgovara sa dràvnim slu`benicima. Desetak minuta posle wihovog dolaska pred Agenciju za privatizaciju, iz zgrade je iza{ao rukovodilac za ste~ajeve Zvonko Biorac. Poverioci su i prekju~e po ki{i od 10 do 13 ~asova protestvovali pred Op{inskim sudom, traè}i isto, smatraju}i da je Agencija za privatizaciju nezakonito objavila oglas jer nije imala saglasnost Odbora poverilaca. Naàlost, poverioce niko od dràvnih slu`benika iz Agencije za privatizaciju nije obavestio da se na oglas nije niko javio od potencijalnih kupaca, mada su to znali jo{ u utorak 8. decembra; dan pre protestapred sudom. Z. Deli}

PIJA^NA VAGA: POSNO VREME NA TEZGAMA

[aran se pra}akne i za 290 dinara Tezu o nedostatku ideja za kreirawe posnog menija potpuno pobija bogata ponuda na novosadskim pijacama. Od sveèg vo}a i povr}a, preko ribe na sto na~ina, pa do kola~i}a bez jaja i mleka. Trgovci profit mere blagim skokom prometa a predlaù i najboqe recepte. - Umesto mlevenog mesa, tokom posta sarma se moè praviti na vi{e na~ina. Veoma je ukusan kiseli kupus puwen rendanim krompirom. Dodati za~ina po èqi doma}ice, pa kr~kati na laganoj vatri - objasnio je Pero Stani}, trgovac zimnice na Futo{koj pijaci. Kiseli kupus, glavice ili ribani, prodaje za 100 dinara po kilogramu, tur{ija je 160, a krastavci su 250 dinara. Komad kisele qute paprike je 20 dinara. Prodaju ocewuje sa “onako“. Sa wim se

stavan je pasuq koji u zavisnosti od sorte staje od 160 do 220 dinara. Za predstoje}e slave, {aran je zauzeo lidersku poziciju. Neo~i{}en ko{ta 290 od 320 dinara, a o~i{}en je 460 dinara po kilogramu. [nicle su 480, a glave 150 dinara. Sve` tolstolobik je od 205 do 230 dinara, a som i smu| ko{taju od 500 do 650 dinara. Najjeftiniji je kara{, i mo`e se kupiti za 150 dinara.

sla`e i prodava~ica {ampiwona za tezgom u istom redu. Za nov~anicu sa likom Nikole Tesle, kod we se mo`e pazariti kilogram pe~uraka. Preporu~uje dinstawe na luku pa zavijawe u lisnate kore. Pitu pe~e dvadesetak minuta na 180 stepeni, dok ne porumeni. Me|u slanim |akonijama tokom dana posta, neizo-

mandarine banane jabuke limun krompir luk karfiol {argarepa kupus

Futo{ka pijaca 90 50-70 25-40 90 35-40 40 40-70 60 15-25

Zamrznuta morska riba je primetno jeftinija, pa tako kilogram papalina ko{ta 130 dinara, haringi i sardela 155 dinara, a fileta osli}a od 240 do 350 dinara. [karpina je 440, a sku{a je duplo jeftinija. Prodavci ribe su zadovoqni potra`wom,

i ka`u da po ukusu kupaca najvi{e tragaju za sve`im {aranom. Za desertni deo trpeze u hali sa vitrinama kilogram posnih kola~a prodaje se za 800 dinara po kilogramu. Ukoliko ih doma}ice same spremaju, svi sastojci se tako|e mogu na}i na pija~nim tezgama. Cene variraju. Kilogram oraha staje od 450 do 500 dinara, le{nik je izme|u 700 i 800, dok je suva smokva 500 dinara jeftinija. Kilogram suvih Ribqa pijaca 70-100 80-90 20-50 100 25-30 40 35-40 20-50 25-40

Limanska pijaca 100-120 90-110 35-60 100-120 35 40-55 50 30-50 30-40

{qiva sa ko{ticom je 160 dinara, dok su kajsije za 30 dinara jeftinije. Kod prodava~ica proizvoda od testa u hali sa vitrinama, kilogram sve`e razvu~enih kora bez jaja ko{ta 180 dinara. Tekst i foto: S. Tanuryi}

NOVOSADSKA HRONIKA

c m y

DNEVNIK

petak11.decembar2009.

PO^ELA SEZONA „EKSPLOZIVNIH PROSLAVA”

Petarde na crno najopasnije Ba{ kao petarda pukla je vest da su dve u~enice O[ „Mihajlo Pupin“ u Veterniku povre|ene u eksploziji te pirotehni~ke naprave, koju je bacio wihov {kolski drug. Istovremeno, u gradu se polako otvara sezona prodaje petardi, vatrometa, prskalica i ostale atraktivne ali opasne novogodi{we galanterije, a policija poziva na oprez. S druge

bacio je osmak, dok su povre|ene devoj~ice dve godine mla|e. - Mi smo obavili malu istragi i prona{li izvor gde se deca snabdevaju petardama, a policija je, vode}i se na{im informacijama, obavila pretres. Ovde se ne radi samo o bezbednosti unutar {kolskog dvori{ta. Mi ne mo`emo kontrolisati ulice i pretresati |ake, dok policijska patrola

Policija: Oprezno s pirotehnikom! Policijska uprava u Novom Sadu apelovala je na gra|ane, posebno na mlade, da budu oprezni prilikom prilkom kori{}ewa petardi i ostale pirotehni~ke opreme. Oni koji se odlu~e na kupovinu eksploziva, trebalo bi da to ~ine iskqu~ivo kod ovla{}enih prodavaca jer, u suprotnom, opasnost od povre|ivawa postaje ve}a. strane, direktorica {kole u Veterniku Teodora Niki} za „Dnevnik“ je ispri~ala da je preuraweno saop{tewe po kojem su devoj~icama pukle bubne opne i da su te{ko povre|ene, jer su se one ve} vratile na nastavu. Prema wenim re~ima, spornu petardu

ovuda ne pro|e ni jednom dnevno, a trebalo bi da to ~ine na svaka dva ili tri sata - smatra Niki}. Podsetimo, policija je od osumwi~enog oduzela 1.340 komada petardi, protiv de~aka koji je nesre}no povredio drugarice podneta je krivi~na prijava za

izazivawe op{te opasnosti, a {kolu je posetio i ~lan Gradskog ve}a zadu`en za obrazovanje Milan \uki}. Iako prodaja petardi i ostale zapaqive robe nije dozvoqena bez sertifikata o bezbednosti, ove opasne igra~ke ipak se prodaju „ispod tezge“ i to po mnogo ni`im cenama od onih u prodavnicama, dok stru~waci upozoravaju da su pritom i veoma lo{eg kvaliteta. Wihova masovnija proda-

ja na novosadskim pijacama jo{ nije po~ela, ali od nekih trgovaca smo saznali da }e uskoro dobiti i ovu robu. - Poenta je da li zna{ da upotrebi{ petardu? Mi smo du`ni da to objasnimo. Onda, radi se i o nekom kvalitetu, tu su prva i druga klasa, {to je oznaka za ja~inu, na~in puwewa... Svaki roditeq, ipak, du`an je da pro~ita uputstvo na proizvodu, a na{a obaveza je i da svakom kupcu pru`imo obja{wewe - pri~a prodavac u prodavnici „[ime“, ovla{}enoj za prodaju pirotehnike. Prema wegovim re~ima, Novosa|ani uglavnom kupuju standardne verzije petardi i vatrometa, koje ne bi trebalo da su opasne prilikom upotrebe. Cene se kre}u u rasponu od 40 do 300 dinara. Mawi vatrometi i rakete ko{taju od 30 do 350 dinara, a vatrometne baterije od 100 do 5.000 dinara. Naj~e{}e povrede prilikom kori{}ewa pirotehnike su povrede prstiju, i to u oko 70 odsto slu~ajeva. D. A. - B. P. P.

PREDSEDNIK SKUP[TINE JOVANOVI] PISAO NA^ELNIKU POLICIJE KOSTRE[EVI]U

Grbovi vojvo|anskih naseqa

Spre~ite okupqawe fa{isti~kih organizacija

Predavawe “Osnovna heraldi~ka pravila i grbovi gradova i mesta u Vojvodini” odr`a}e se danas u 12 ~asova u Muzeju Vojvodine u Dunavskoj 35. To je deo izlo`be “Umetni~ke predstave grbova gradova i mesta u Vojvodini”. S. K.

Predsednik Skup{tine grada Aleksandar Jovanovi} uputio je pismo na~elniku Policijske uprave Novi Sad Miladinu Kostre{evi}u, u kojem je apelovao na prvog ~oveka novosadske policije da pripadnici Ministarstva unutra{wih poslova Republike Srbije spre~e okupqawe neonacisti~kih i fa{isti~kih organizacija, najavqeno za danas na Trgu slobode, saop{teno je iz Skup{tine grada. „Apelujem na Vas da saglasno Zakonu o zabrani manifestacija neonacisti~kih ili fa{isti~kih organizacija i udru`ewa i zabrani upotrebe neonacisti~kih ili fa{isti~kih simbola i obele`ja, kao i Zakonu o policiji, preduzmete sve policijske du`no-

sti i mere potrebne da bi se spre~ilo okupqawe ovakvih organizacija koje su u vi{e navrata u pro{losti naru{avale javni red i mir i bezbednost na{ih sugra|ana i wihove imovine i iznad svega, protivno Ustavu, izazivale, podsticale i {irile nacionalnu, versku i rasnu mr`wu i netrpeqivost“, navodi se u pismu predsednika gradskog parlamenta. Jovanovi} je u pismu istakao da su pomenutim Zakonom o zabrani manifestacija neonacisti~kih ili fa{isti~kih organizacija i udru`ewa, zabrawene manifestacije, isticawe simbola ili obele`ja ili bilo kakvo drugo delovawe pripadnika i pristalica neonacisti~kih i fa{isti~kih organizacija i udru`ewa. B. M.

Foto: S. [u{wevi}

SERTIFIKATI ISO I HACCP URU^ENI „RADOSNOM DETIWSTVU”

U vrti}ima po svetskoj meri Pred{kolskoj ustanovi „Radosno detiwstvo“ ju~e su u vrti}u „Novosa|an~e“ uru~eni sertifikati ISO i HACCP. Ovim je „Radosno detiwstvo“ postalo jedina vaspitno obrazovna ustanova u Srbiji koja je sertifikovana po ovim sistemima kvaliteta i koja se obavezala da }e te standarde sprovoditi i unapre|ivati. - Ustanova koja vodi brigu o vi{e od 14.000 dece i pri tome zapo{qava oko 2.000 qudi ima za ciq da kvalitetno i bezbedno pru`a usluge i da se prilago|ava modernizaciji. Korisnici na{ih usluga imaju pravo da o~ekuju kontrolisan proces rada, da je

hrana koja se nabavqa, priprema, transportuje i deli deci bezbedna i pogodna za upotrebu - rekao je direktor „Radosnog detiwstva“ Borislav Samarxi}. Svaki sertifikat koji se uvede govori o tome da je neki sistem ure|en, to je dokaz tome da brigu o decu prihvatamo po ure|enim merilima, rekao je pokrajinski sekretar za obrazovawe Zoltan Jege{ i napomenuo da bi tome trebalo da teì svaka {kolska ustanova i dràvna uprava. ^lan Gradskog ve}a zaduèn za obrazovawe Milan \uki} je rekao da je dobijawe sertifikata i usvajawe standarda unapre|ewe i ono ~emu treba da u~imo decu. A. V.

DOGRADWA O[ „DESANKA MAKSIMOVI]” U FUTOGU

Slede}e godine |acima komotnije Nadogradwa Osnovne {kole „Desanka Maksimovi}“ u Futogu omogu}i}e da u~enici nakon izgradwe ~etiri nove u~ionice i biblioteke nastavu poha|aju u dve smene, za razliku od dosada{we tri. U u~ionicama u prizemqu, iznad kojih se dogra|uju nove, ovih dana je proki{wavalo, ali su se ~asovi neometano odvijali, rekao je direktor {kole Slobodan Ege-

qa. Jedna nova u~ionica slu`i}e za celodnevni boravak, {to }e biti novina za {kolu. Do kraja godine nove prostorije bi}e stavqene pod krov, omalterisane i postavqena nova stolarija a na prole}e }e se raditi unutra{we ure|ewe, rekao je ~lan Gradskog ve}a zadu`en za obrazovawe Milan \uki}, koji je juA. V. Foto: S. [u{wevi} ~e obi{ao radove.

petak11.decembar2009.

VOJVODINA

DNEVNIK

c m y

U PAN^EVU OTVORENA SOS PRODAVNICA

Jeftinija roba za sve PAN^EVO: U pan~eva~kom nasequ Kote` ju~e je trgovinsko preduze}e „Jabuka”, u saradwi s Narodnom kancelarijom predsednika Republike, otvorilo SOS prodavnicu, u kojoj }e robu, znatno jeftiniju nego u regularnoj prodaji, mo}i da kupuju svi gra|ani, a ne samo socijalno najugro`eni. Objekat ima 350 kvadratnih metara prodajnog prostora, a snabdeven je sa oko 1.500 artikala. Gra|ani, uglavnom penzioneri, ~ekali su od ranih jutarwih sati da prvi u|u, jer je prvih 100 kupaca dobilo poklon pakete, u kojima je bila kafa, boca piva, ~okolada i pone{to od ku}ne hemije. Vreme{na starica Lepa Gavro ~ekala je jo{ od sedam sati, da bi u{la me|u prvima,

Po{ta tesna za sve poslove

PREGOVORI O SEN]ANSKOJ PO[TI DUGI VI[E OD DECENIJE

Preseqewe dogodine?

SONTA: Pregovori vezani za sme{taj {altera PTT u Sonti po~eli su jo{ pre vi{e od 12 godina, me|utim, i sada je neizvesno da li }e se ovaj problem uop{te re{iti. Me{tanima je to izuzetno va`no, jer u selu nema vi{e ni banke, pa jedino u po{ti mogu da pla}aju ra~une, a ukoliko se zatvore i ti {alteri, za svaku uplatnicu mora}e u Apatin. Ovako, i pored tesnog prostora, korist od ovih {altera je o~igledna. Re{avawe sme{taja {altera po{te u Sonti po~elo je jo{ 1997. godine, kada je data inicijativa da se ugovorom izme|u PTT Sombor, MZ Sonta i „Sonta prometa”, razmenom objekata trajno re{i i sme{taj po{te. Ovaj problem je trebalo da se re{i preme{tawem po{te iz stare zgrade u biv{u tekstilnu prodavnicu u vlasni{tvu „Sontaprometa” u glavnoj ulici, me|utim, iako su dve strane bile saglasne, PTT nije prihvatio da potpi{e ugovor. S obzirom na to da je „Sontapromet” bio u ste~aju, od Agencije za privatizaciju je tra`eno da se objekat namewen za po{tu izdvoji i od prodaje izmire obaveze prema Republi~koj upravi prihoda, me|utim, Agencija to

nije dozvolila. Iz ste~aja „Sontapromet” je stigao do likvidacije i tada je iniciran razgovor sa Telekomom i Po{tom, kada je pokrenuta inicijativa da se 120 kvadratnih metara izdvoji i da jednu tre}inu objekta, ~ija je vrednost procewena na 18.000 evra, kupi Telekom, a dve tre}ine Po{ta. Ina~e, Telekom je do pomenutog objekta postavio opti~ki kabel kao i ure|aje automatske telefonske centrale. - Nakon mnogih razgovora, predstavnici apatinske op{tine, na ~elu sa predsednikom op{tine dr @ivoradom Smiqani}em, ponovo su razgovarali sa predstavnicima PTT u Beogradu. Predo~eno im je izuzetno lo{e stawe son}anske po{te, kao i to da bi prodajom stare zgrade, Po{ta mogla da obezbedi vi{e od polovine potrebne sume za preseqewe u novi objekat. Kako smo informisani, Sektor za investicije je preuzeo stvar u svoje ruke i pitawe po{te uvr{teno je u plan za narednu godinu, te preostaje samo da vidimo da li }e se, nakon toliko godina pregovora, ovo pitawe kona~no i re{iti - rekao je Jovo Bokan iz Odeqewa SO za privredu. J. Prel~ec

DANAS U NOVOM SADU

BIOSKOPI Bioskop “Jadran”: “Pada}e }ufte” (17 i 18.30), “Posledwa ekskurzija” (20 i 21.30) Art bioskop “Vojvodina”, na Spensu: Euro IN film, Festival evropskog i nezavisnog filma, promocija filma “Trifun bomba{“ (20), svetska promocija filma “Maslina devojke” (21), Muzika i film, Herbi Henkok (22.30)

POZORI[TA Srpsko narodno pozori{te, Scena “Pera Dobrinovi}”: “]elava peva~ica” (19.30)

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka “Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35, 525–059: stalna postavka “Vojvodina od paleolita do sredine 20. veka”, Tematska izlo`ba “Kada u kujni vlada red...” Radno vreme od 9 do 17 svakog dana osim ponedeqka. Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka “Jovan Jovanovi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka “Legat doktora Branka Ili}a, dokumentarna izlo`ba 1883”, “Secesija u Novom Sadu” (do 15. januara) Muzejski prostor Zavoda za za{titu prirode Srbije - odeqewe u Novom Sadu, Radni~ka 20, 4896–302 (9–17): stalna postavka “50 godina prirodwa~ke muzejske delatnosti u Vojvodini” Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18)

GALERIJE Galerija Matice srpske, Trg galerija 1, 489–9000 (10–18, petak 12–20): stalna postavka “Srpsko slikarstvo 18, 19. i prve polovine 20. veka”; stalna postavka: Srpska umetnost “Teme i ideje” (1900–1941); stalna postavka “Qudi i doga|aji – slika pro{losti” Spomen-zbirka Pavla Beqanskog, Trg galerija 2, 528–185 (10–18, ~etvrtak 13–21): stalna postavka “Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka”

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: BLIZANCE: Jelena Babi} iz Kule (devoj~ice), DEVOJÎCE: Ilonka Varga i Aleksandra Stamenkovi} iz Novog Sada, Nikolina Nikola{evi} i Dragana Jovi~i} Bujak iz Ba~ke Palanke, Valentina Sko~i} iz Sremske Kamenice i Dubravka \enadija iz Futoga, DEÂKE: Sneàna Tepi}, Gordana Radi}, Olivera Ili}, Leonora Plavc, Mirjana Stojanov, Emira Ibraim, Dubravka Veqovi}, Ivana Radi} i Aleksandra Kowevi} iz Novog Sada, Sofija Ogrizovi} iz Ba~ke Palanke, Jasna Trnini} iz @abqa i Dragana [obot iz Veternika.

kako bi dobila pokon paket i kupila jeftinije neke ku}ne potrep{tine. - Mu` i ja ìvimo od 13.000 dinara wegove penzije i dobro je da sada imamo gde da kupimo jeftinije ono {to nam treba - rekla je i poùrila do odeqewa za prodaju mesa. Gavrilo Markovi} kaè da je do{ao u prodavnicu da vidi da li je ba{ sve tako jeftino kao {to reklamiraju. Uverio se, kaè, da su jeftiniji suhomesnati proizvodi povr}e i ku}na hemija. - Kupio sam {e}er, uqe i uze}u samo jo{ neki sok, jer za drugo danas nemam novca ni po ovim cenama - kazao je na{ sagovornik Pan~evci vi{e nisu dobrostoje}i gra|ani, jer radnici u propalim preduze}ima, na-

kon privatizacije, mesecima ne primaju platu, a veliki je i broj nezaposlenih. Prema podacima gradskog Ve}a sindikata u Pan~evu je izme|u 14.000 i 16.000 nezaposlenih, jer je, po raznim osnovama, bez radnog mesta u ovoj godini ostalo oko 7.500 radnika. Posao fiktivno ima, ali platu ne dobija oko 3.500 radnika. Nakon otvarawa SOS prodavnice u Pan~evu, predstavnici Narodne kancelarije predsednika Republike i „Jabuke” uru~ili su Domu za lica ometena u mentalnom razvoju „Srce” u selu Jabuka kod Pan~eva, humanitarnu pomo} u prehrambenim artiklima, vrednu oko 100.000 dinara. L. L.

^EKA SE SERTIFIKAT O POVOQNOM POSLOVNOM OKRU@EWU

Lak{e i brè do investitora SREMSKA MITROVICA: Tri sremske lokalne samouprave, Sremska Mitrovica, Ruma i Stara Pazova, stale su, kod Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj – NALED, u red u nameri da u {to kra}em periodu dobiju sertifikat o povoqnom poslovnom okruèwu, {to }e im pomo}i da brè i lak{e dolaze do novih investitora, a to zna~i i ve}e zapo{qavawe i ubrzan ekonomski razvoj. Ove tri sremske op{tine su me|u 18 op{tina i gradova Srbije sa kojima je NALED potpisao sporazum o ulasku u proces sertifikacvije. Samo ta ~iwenica potvr|uje da su ove sredine u prethodnom periodu na~inile odre|en pomak, da im malo nedostaje da bi postale jo{ interesantnije za investitore i da je NALED, u saradwi sa Ministarstvom ekonomije i regionalnog razvoja Srbije, Pokrajinskim sekretarijatom za lokalnu samoupravu i me|uop{tinsku saradwu, Agencijom SIEP-a i USAID-ovim mega programom za podr{ku ekonomskom razvoju op{tina, spreman da pomogne lokalnim sredinama, koje moraju biti okosnica privrednog razvoja, da se tako organizuju da investitorima ponude najboqe mogu}e uslove, od lokacija, preko ure|ewa infrastrukture do izrade dokumentacije za po~etak radova. - Imamo i dobru infrastrukturu, koju ve} nekoliko godina unapre|ujemo, postoje i dobra iskustva sa inverstitorima, stranim i doma}im i mi ra~unamo da }emo uz edukaciju stru~waka iz NALED-a u narednih {est meseci dobiti sertifikat o povoqnom i kvalitetnom poslovnom okruèwu, do-

kument kakav je za sada u Vojvodini dobila jedino In|ija - isti~e gradona~elnik Sremske Mitrovice Branislav Nedimovi}.- Kod nas se izrada dokumentacije, gra|evinskih dozvola i druge dokumentacije ne ~eka dugo, a ponuda je vrlo jasna. Ruma ozbiqno `uri da se uvrsti me|u op{tine u koje investitori dolaze i ostaju. Istina, industrij-

Sve podre|eno brzom privrednom razvoju

ska zona „Rumska petqa” jo{ uvek nije opremqena, ali, zamenik predsednika op{tine Dragan Karda{ ka`e da }e ve} u januaru slede}e godine imati spremnu svu plansku dokumentaciju za budu}e investitore u zoni od 227 hektara sa jedne i 80 hektara sa druge strane autoputa Beograd – [id. Spremni su da zonu infrastrukturno opremaju parcijalno, kako bi udovoqili zahtevima onih koji ovde `ele odmah da grade i rade. - Doneli smo prostorni i generalni urbanisti~ki plan, vi{e od polovine naseqa ima planove detaqne regulacije, a upravo ta do-

SLIV „NIKOLA FRANCUSKI” RADI]E SE I NAREDNE GODINE

Vodovod i kanalizacija usporenim tempom

KIKINDA: Do kraja ove i po~etkom naredne gra|evinske sezone trebalo bi da bude zavr{ena izgradwa kanalizacione mreè i rekonstrukcija dela vodovodne mreè u takozvanom slivu Nikola Francuski. U Moravskoj ulici, koja pripada ovom slivu, do sada je postavqeno 575,7 metara fekalne kanalizacije i ono {to je sada ostalo jesu geodetska snimawa, te da se saobra}ajnice i druge javne povr{ine vrate u prvobitno stawe. Prema re~ima zamenik direktora Javnog preuze}a „Direkcija za izgradwu grada” i ~lana Op{tinskog ve}a za komunalnu delatnost i investicije Branislava ôlaka, vodovodna mreà nije postavqena u Moravskoj ulici na deonici od Nemawine do Svetosavske. - U toku je postavqawe prikqu~aka, a duìna vodvodne mreè u Moravskoj je 480 metara. Ukupna vrednost dosada{wih radova je 11,3 miliona dinara. Na kanalizacionu mreù prikop~anoje 36, a na vodovodnu 35 doma}instva. Sredstva su obezbe|ena delom iz teku}eg samodoprinosa, a delom iz Fonda za kapitalna ulagawa Autonomne pokrajine Vojvodine. Izvo|a~ radova je firma „Graditeq” i pismeno im je naloèno da nastave radove, najpre u Srbobranskoj , a potom i u ulici Vojvode Mi{i}a.

kumenta, ako nisu usvojena, mogu biti ko~nica za razvoj privrede. Kompletnu dokumentaciju za investitore koji `ele da zakupe zemqi{te u radoj zoni „Rumska petqa”, ima}emo ve} u januaru, a do kraja juna slede}e godine zona }e biti i infrastrukturno opremqena - isti~e Karda{. Staropazova~ka op{tina, zahvaquju}i svom geografskom po-

- U Srbobranskoj je dosad, od 467, ura|eno 233 metara sa neparne strane. Nakon ove, ekipe prelaze u ulicu Vojvode Mi{i}a, a ako bude mogu}e, bi}e formirana dva tima da se radi istovremeno u obe ulice. Mislim da smo ove godine malo uradili. Od prethodne vlasti nasledili smo ugovor sa „Graditeqem”. U ovoj firmi ima problema, ali ugovor ne moèmo da raskinemo, jer bi to poremetilo celokupnu koncepciju i zaustavilo posao na dve godine - objasnio je ôlak. Ostalo da se kanalizacija postavi na uglovima ulica Jovana Sterije Popovi}a, Nikole Francuskog, Vojvode Mi{i}a i u Prizrenskoj (od Vojvode Mi{i}a, do Jovana Sterije Popovi}a). Ukupna vrednost radova za ovu godinu je 96 miliona dinara. Zbog ovih poslova, privremeno je zatvoren za saobra}aj deo Moravske. Tako|e, od 15. decembra, do 15. marta naredne godine za saobra}aj }e biti zatvorena Moravska, od Svetosavske, do Nikole Francuskog i raskrsnice u Nemawinoj, Srbobranskoj i Vojvode Mi{i}a sa Moravskom ulicom Kanalizaciona mreà bi}e gra|ena i u Sin|eli}evoj, Kosovskoj, Velikom bedemu u takozvanom Slivu pet. A. \.

lo`aju, ali i lokalnoj samoupravi, ve} se svrstala u red op{tina gde je sve podre|eno ekonomskom razvoju i gde se vodi ozbiqna briga o zahtevima investitora koji ovde dolaze, pa nije ni ~udo {to predsednik op{tine Goran Jovi} ra~una da ovoj sredini malo fali da dobije `eqeni sertifikat NALED-a o stvorenom kvalitetnom poslovnom ambijentu, gde su investitorima sve informacije na dohvat ruke i gde se cene wihovi i vreme i novac, jer, brzim investirawem stvaraju se ve}e {anse za zapo{qavawe i privredni razvoj. S. Bojevi}

VESTI Javni radovi upo{qavaju Rome KIKINDA: U poseti kikindskoj op{tini boravio je pokrajinski poslanik i direktor Kancelarije za inkulizuju Roma Izvr{nog ve}a Autonomne pokrajine Vojvodine Du{ko Jovanovi}. Sa predstavnicima lokalne samouprave razgovarao je o tome da se {to vi{e romske dece ukqu~i u pred{kolske ustanove i {kole. Kancelarija za inkluziju Roma, u okviru programa za o~uvawe broja radnih mesta u Vojvodini, uspela je da, preko javnih radova, radno anga`uje 269 pripadnika romske nacionalnosti. Izvr{no ve}e za tu namenu izdvojilo je 42 miliona dinara. Jedan takav projekat i daqe se realizuje na teritoriji op{tine Kikinda u Mokrinu. Romi su anga`ovani na poslovima o~uvawa objekata od uticaja podzemnih voda. Za ovaj projekat izdvojeno je oko milion dinara, a uposleno je 11 Roma. Na inicijativu Kancelarije za inkluziju Roma, u ovoj godini pokrenut je novi studijski program. Na visokoj {koli strukovnih studija u Vr{cu postoji smer za vaspita~e na romskom jeziku. Ovo je prvi ovakav smer ne samo u Srbiji, nego i u Evropi. A. \.

Kosoru{ sala{ otvara vrata POQANICE: Danas u 11 sati, u Poqanicama }e biti otvoren Kosoru{ sala{, koji se nalazi u seoskom ataru na adresi Poqanice 142. U pitawu je objekat za sme{taj turista kategorisan sa tri zvezdice u vlasni{tvu Jo`efa Martinovi}a. Porodica Martinovi}, odlu~ila je po povratku s rada u Nema~koj da se posveti seoskom turizmu, te su adaptirali pomenutni sala{, koji nosi naziv po nekada{wem vlasniku. V. J.

PALANA^KA KASA U OVOJ I IDU]OJ GODINI

Oprezno planirana milijarda

BA^KA PALANKA: Op{tinsko ve}e u Ba~koj Palanci usvojilo je predlog buxeta ove op{tine za 2010. godinu, a kona~nu re~ treba da ka`u odbornici lokalne Skup{tine ~ija je sednica predvi|ena za sredinu naredne nedeqe. Planirano je da se idu}e godine u op{tinsku kasu slije 1,11 milijardi dinara, {to ovde smatraju kao oprezno planirawe. Ove godine izvr{ena su dva minimalna rebalansa, koja su vi{e bila produkt opreza, nego potrebe. Ispalo je da su odstupawa bila minimalna i da su se kretala par miliona dinara. Do kraja godine, po nedavno usvojenom rebalansu, u op{tinski buxet treba da se slije i 1,18 milijarda dinara, pa se definitivno mo`e re}i da su planeri bili realni. Na primedbe opozicije da ovogodi{wi, pa ni buxet za 2010. godinu, nije razvojni predsednik op{tine Kosta Staki} odgovara ~iwenicama. - Ulagali smo u infrastrukturu, gradili trafo stanice, puteve, bu{ili bunare i ulagali u vodovode, kako u Ba~koj Palanci, tako i u skoro svim selima – isti~e Staki}. – Osposobili smo sportsku halu u okviru SRC „Tikvara”, odnosno zamenili parket, pokrili smo gradsku pi-

jacu, u Pivnicama se zavr{ava fiskulturna sala pri osnovnoj {koli, izgradili smo vrti}e, adaptirali mnogo prostora. Bez pomo}i Pokrajine i Republike, zna~ajnijih investicionih poduhvata ne moè da bude. Uveli smo {tedwu, a ove godine zna~ajnija sredstva uloì}emo u poqoprivredu, socijalu, a ~iwenica da uspevamo da servisiramo sve postoje}e potrebe, jasno govori da kriza nije puno uzdrmala na{u op{tinu. Ba~ka Palanka je op{tina sa oko 63.000 stanovnika i blizu 8.000 nezaposlenih. Komunalno spada me|u ure|enije vojvo|anske op{tine sa ve}im delom sa~uvanom industrijom. Ovde su svoj interes na{le velike svetske kompanije koje su preuzele vode}e domicilne i ranije uspe{ne firme poput „Sintelona”, êlarevske pivare, Fabrike pivskog slada „Maltineks”, a tu je i „Nektar” lider u regionu u preradi vo}a i povr}a, kao i niz sredwih i malih kompanija koje se uspe{no nose sa krizom. Po prose~noj plati, me|u 45 vojvo|anskih op{tina na kraju novembra, Op{tina Ba~ka Palanka nalazi se na devetom mestu, sa prose~nom bruto zaradom od 42.100 dinara. M. Suyum

VOJVODINA

DNEVNIK VANREDNI RASPUST ZA SREMSKE \AKE

Grip ispraznio klupe IRIG/IN\IJA: Vi{e od 129 u~enika Osnovne {kole „Dositej Obradovi}” u Irigu, od ukupno 415 |aka, izostalo je sa nastave, a ve}ina ih je, prema prvim informacijama, odsutno zbog zdravstvenih tegoba sli~nih gripu. Po nalogu javnog zdravqa Sremska Mitrovica, Osnovnoj {koli „Dositej Obradovi}” i Sredwoj stru~noj {koli „Borislav Mihajlovi}Mihiz” u Irigu predlo`eno je da donesu odluku o prekidu obrazovno vaspitnog rada, do kraja inkubacionog perioda, koji traje od sedam do osam dana, odnosno do 18. decembra, kako bi se smawio rizik od {irewa bolesti. Prema re~ima sekretara {kole „Dositej Obradovi}” \or|a Petakovi}a, ovo je preventivna mera koja je u

skladu sa preporukama i merama prevencije koje su date kada je progla{ena epidemija. Ni vi{e od 153 u~enika Osnovne {kole „Jovan Popovi}” u In|iji ju~e nije do{lo na nastavu, pa je [tab za suzbijawe epidemije, zbog sumwe da 144, od 417 osnovaca iz ove {kole boluje od bolesti sli~ne gripu, predlo`io da se prekine nastava i uvede prinudni raspust, koji }e trajati sedam dana, odnosno do 15. decembra. Samo dva dana ranije, zbog sumwe da u~enici boluju od bolesti sli~ne gripu prekinuta je nastava na sedam dana i u podru~noj {koli u Molovinu, kod [ida, gde svih 12 u~enika, koliko ih ima u ovoj {koli, boluje od bolesti sli~ne gripu. S. Bojevi}

petak11.decembar2009.

Novosa|anka darivala Posao za 150 radnika biblioteku u Luki}evu NEMCI GRADE PRVU FABRIKU U VR[A^KOM TEHNOLO[KOM PARKU

VR[AC: Nije pro{lo ni nekoliko meseci, kako je u Vr{cu po~eo da se gradi Tehnolo{ki park -idustrijska zona za mala i sredwa preduze}a, a tu se ve} useqava prva strana firma. To je odlu~eno ju~e, kada je u Gradskoj ku}i potpisan ugovor izme|u direktora nema~ke kompanije „Fresenius medikal care Srbija” d.o. u Beogradu Predraga Vrani}a i predsednika op{tine Vr{ac ^edomira @ivkovi}a. Tom ~inu prisustvovali su {ef tima projekta podr{ke op{tinama severoisto~ne Srbije Evropske komisije u Srbiji Vilijam Luis i predsednik koncerna „Hemofarm” Miodrag Babi}. Za 36 meseci, nakon potpisivawa ugovora, treba da po~ne da radi fabrika kapilarnih dijalizatora ove nema~ke firme. Vrednost investicije je 20 miliona evra, ka-

pacitet }e imati vi{e proizvodnih linija, u odnosu na druge fabrike u Srbiji i time }e se stvoriti uslovi za otvarawe 150 radnih mesta. Deo proizvodwe kapilarnih dijalizatora je namewen doma}em tr`i{tu, a ostalo ide na tr`i{te Evropske unije. - Zahvaquju}i budu}em pogonu u Vr{cu, obezbedi}emo transfer najsavremenijih dijalizatora FX klase najboqih na svetu. To je na{ ulog za budu}nost i zahvalnosti pacijentima i wihovim lekarima koji su danono}no uz wih – rekao je Vrani}. Predsednik op{tine @ivkovi} je zahvalio Evropskoj uniji {to je sa 2,8 miliona evra pomogla izgradwu infrastrukture u Tehnolo{kom parku i time otvorila novu eru u privrednom razvoju Vr{ca. R. Jovanovi}

LUKI]EVO: Biblioteka Osnovne {kole „Branko ]opi}” u Luki}evu nedavno je dobila nagradu „Mina Karaxi}”, kao najuspe{nija {kolska biblioteka u Srbiji. Po objavqivawu te vesti, {koli stiù ~estitke, ali i pokloni. Novosa|anka Qiqana Kolano je odlu~ila da deo svoje kolekcije od 100 kwiga ustupi biblioteci u Luki}evu. - Velikom dru{tvu od oko 11.000 naslova u {kolskoj biblioteci pridruì}e se Vuk Karaxi}, Oskar Vajld, Dostojevski, Karl Maj, Perl Bak, Branko ]opi}, Ivo Andri}, a za najmla|e tu su japanske bajke – veli Kolano. Direktor O[ „Branko ]opi}” Sretenko Mari} kaè da je svaka

FABRIKA AKUMULATORA „SOMBOR” BELE@I EKSPANZIJU

Na redu osvajawe Zapada S uru~ewa priznawa Jo`efu Palinka{u na sve~anosti u Ki{kunmaj{i

PRIZNAWE VOJVO\ANSKOM KLASTERU ZDRAVSTVENOG TURIZMA

Saradwom do kvalitetnije ponude i gostiju KAWI@A: Regionalnom klasteru zdravstvenog turizma Vojvodine sa sedi{tem u Kawiì dodeqeno je godi{we priznawe Nacionalne turisti~ke organizacije Ma|arske „Za turizam alfelda (nizije)” za uspe{nu me|unarodnu saradwu koju ostvaruje sa partnerima iz severnog susedstva. Priznawe je, na sve~anosti u ma|arskom gradu Ki{kunmaj{i, uru~io generalni direktor NTO Ma|arske dr Ivan Rona, a me|u tri nagra|ena pojedinca, kojima je pripalo priznawe za doprinos razvoju i unapre|ewu turizma, je i direktor Regionalnog klastera zdravstvenog turizma Vojvodine Joèf Palinka{. Vojvo|anski klaster zdravstvenog turizma od osnivawa formiran je na bazi iskustava koja su postignuta u radu klastera bawskog turizma za podru~je Ju`nog alfelda (Ju`ne nizije) sa sedi{tem u ~uvenom bawskom centru \ula (Ma|arska). Direktor Joèf Palinka{ isti~e da je saradwa koja se ostvaruje izme|u klastera Ju`nog alfel-

da i Vojvodine most Evropske unije prema Balkanu i predstavqa spoj turisti~ke ponude u regionu Ma|arske, Rumunije i Srbije. - Saradwa je uspostavqena u oblasti markertinga, obrazovawa, formirawa zajedni~ke baze podataka, a ciq je i objediwavawe turisti~ke ponude, za {ta su zainteresovani svi partneri iz regiona - nagla{ava Palinka{. - Me|u prioritetnim ciqevima u postupku prikqu~ewa EU je utemeqewe evropskih SPA standarda na rubnim podru~jima EU. Da bi se to postiglo u najskorije vreme predvi|eno je formirawe regionalne edukativne oblasti za razvoj zdravstvenog turizma u koji }e biti ukqu~ene obrazovne institucije, bawski centri i poslenici u oblasti turizma. Krajwi efekti }e biti da gosti koji dolaze, imaju usluge istog nivoa. To bi trebao da bude put za ulagawe stranih investitora i privla~ewe ve}eg broja inostranih gostiju - ka`e Palinka{. M. Mitrovi}

SUTRA U NOVOM KNE@EVCU

Me|unarodni festival harmonika{a NOVI KNE@EVAC: Osnovna muzi~ka {kola Novi Kneèvac bi}e sutra doma}in 9. me|unarodnog festivala farmonika{a. U osam kategorija nastupi}e ~etrdesetak talentovanih harmonika{a, a u dve kategorije takmi~i}e se kamerni sastavi. Najavqeno je u~e{}e harmonika{a iz osnovnih i sredwih muzi~kih {kola iz Zrewanina, Novog Sada, Beograda, Smedereva, Subotice, Sente, Ade, Kawiè, Zemuna, Doboja, Uba, Pan~eva, Rume, Lazarevca, Ba~ke Palanke i Novog Kneèvca. Kvalitet muzicirawa ocewiva}e ìri u kome }e biti istaknuti muzi~ki pedagozi Nada Vje{tica, Aleksandar Luki} i Gvozden Erakovi}.

Direktorka Osnovne muzi~ke {kole Novi Kneèvac i predsednica Organizacionog odbora Aleksandra Neckov i predsednica Stru~nog odbora festivala profesorka Nada ûkurov potse}aju da se Festival odràva od 2001. godine, da je jedini ovog tipa u Vojvodini. Po~etak je u 10 ~asova, kada }e se odvijati takmi~arski nastupi, a najboqe oceweni u~esnici u svim kategorijama, priredi}e u 19 ~asova zavr{ni koncert, u koncertnoj sali novokneèva~ke muzi~ke {kole. Odràvawe festivala pomogli su Pokrajinski sekretarijat za obrazovawe AP Vojvodine, Skup{tina op{tine i Mesna zajednica Novi Kneèvac, kao i mnogi donatori. M. Mr.

SOMBOR: Za razliku od velikog broja srpskih firmi, od svoje dokapitalizacije, polovinom 2006. godine, Fabrika akumulatora u Somboru, ~iji je ve}inski vlasnik {aba~ki koncern „Farmakom MB”, beleì sna`nu razvojnu i trì{nu ekspanziju. Ambiciozni planovi usmereni su pre svega na osvajawe stranih trì{ta, {to je jo{ jedna ~iwenica koja izdvaja somborski FAS od ve}ine srpskih privrednih subjekata. Menaxment u ovoj fabrici akumulatora, teè}i modernizaciji proizvodwe, uloìo je mnogo energije u nabavku nove savremene opreme kako bi FAS i{ao ukorak sa najreferentnijim svetskim proizvo|a~ima u ovoj bran{i, pa su tako u ovoj fabrici montirane

Radovan Mijailovi}

najsavremenije linije i ma{ine iz Nema~ke, koje proizvode akumulatore po najnovijoj tehnologiji. - Sada imamo 156 tipova akumulatora za sve vrste vozila,a rezultat razvoja je i proizvod najnovije

Detaq iz pogona

tehnologije, potpuno zatvoren akumulator „Vajt hors” - kaè generalni direktor Fabrike akumulatora „Sombor” Radovan Mijailovi}, isti~u}i da je najnoviji proizvod FAS, akumulator „Vajt hors”, hermeti~ki zatvoren, zna~ajno mawih dimenzija akumulatorskog ku}i{ta ( tako da nema nikakvog odràvawa), bezbedeniji je i ekolo{ki prihvatqiviji, ali ima i duì vek trajawa kao i kra}i vremenski rok puwewa. Mijailovi} dodaje da je razvoj usmeren u proizvodwu starterskih akumulatora za automobile i kamione, svih vrsta i najmodernijih tehnologija, zatim trakcionih baterija,u primeni DIN standarda kod DIN-S akumulatora, koji se po istoj zapremini odlikuju 20 do 30 odsto ve}om snagom, pri tome ne zanemaruju}i alternativne programe kao {to su proizvodwa

baterija za skutere i motocikle, ali i sa~me za lova~ku municiju i pribor za pecawe. Da ovakva orijentacija ima smisla svedo~i i podatak da od mese~no proizvedenih 250 hiqada akumulatorskih baterija preko 70 odsto na|e svoj put do inostranih trì{ta rasutih od zemaqa u okruèwu i EU do Dalekog Istoka, Sibira i Afrike, pa ne ~udi {to je ova fabrika po drugi put nosilac priznawa „Najboqe iz Srbije” za svoje robne marke. Proizvodwa za doma}e trì{te, koju „podràva” oko 400 zaposlenih u FAS, pak, zadovoqava preko 75 odsto potreba Srbije za ovakvim akumulatorskim baterijama i to sve u uslovima primene svetskih standarda za{tite ìvotne sredine, ali i zdravqa zaposlenih u potencijalno opasnom random okruèwu.

Do~ek nove godine za decu

BEÊJ: Be~ejski De~iji vrti} „Garfild” organizova}e do~ek nove godine za decu uzrasta od dve do 12 godina. Roditeqi koji èle najlu|u no} da provedu s prijateqima van svog doma, mogu i svojoj deci da priu{te organizovanu vr{wa~ku zabavu. Celove~erwa ùrka, uz nadzor iskusnih vaspita~ica, u okviru koje }e deca biti posluèna sve~anom ve~erom, grickalicama i soki}ima, sa spavawem i doru~kom, staje 2.000 dinara detetu. V. J.

Poezija Dragana Pop Dragana NOVO MILO[EVO: U Banatskom kulturnom centru u Novom Milo{avu, organizuju sutra promociju kwige pesama „Utopija entropija dagerotipija” Dragana Pop Dragana iz Kikinde, koja je nedavno iza{la iz {tampe, u izdawu Banatskog kulturnog centra Novo Milo{evo. O kwizi }e govoriti kwi`evnik iz Kikinde Nedeqko Radlovi} i kwi`evnik iz Novog Milo{eva recenzent Radovan Vlahovi}. Stihove }e kazivati glumac iz Kikinde Branisalav Ugrinov. Gost ve~eri je gitarista iz Kikinde Nemawa Batini}, a program }e voditi gimnazijalka iz Novog Milo{eva Dragana Be{lin. M. K.

Spomenik Paji Jovanovi}u

Slikari slave umetnika VR[AC: Povodom 150 godina od ro|ewa svog sugra|anina i slikarskog velikana Paje Jovanovi}a, u Galeriji Kulturnog centra Vr{ca otvorena je izlo`ba radova sa Likovne kolonije „Tragom Paje Jovanovi}a” koju su vr{a~ki kulturwaci organizovali krajem juna u selu [u{ara u Deliblatskoj Pe{~ari. Predstavqeni su radovi Aleksandra Bogdanovi}a, Milovana Dagovi}a, Roberta Hamer{tila, Nade Deni}, Toma Gota, Milana Grahovca, Milana Jak{i}a, Branke Jankovi}-Kne`evi}, Dragana Jevdi}a, [andora Ko-

va~a, Vase Mileki}a, Milovana Pani}a, Bo`idara Plazini}a, Jovana Rakixi}a, Javora Ra{ajskog, Zdravka Santra~a, Zvonimira Santra~a i Zorana Te{anovi}a. U okviru ovog jubileja u Ruskom parku, u centru Vr{ca postavqen je i spomenik Paje Jovanovi}a, rad Milanka Mandi}a iz Beograda. Po re~ima ~lana Op{tinskog ve}a zadu`enog za kulturu Javora Ra{ajskog, koji je i sam priznati slikar, narednog ponedeqka je zakazano predstavqawe Monografije Paje Jovanovi}a. R. J.

donacija dobrodo{la, jer se te{ko nalazi novac za kupovinu novih naslova. U Luki}evu se iskreno nadaju da }e nove kwige na}i ~itaoce i da }e se pove}ati broj ~lanova biblioteke, kojih je trenutno 385. Prakti~no svaki peti me{tanin sela koji zna da ~ita u~lawen je u biblioteku. @. B.

VESTI Poquqana koalicija BA^KI PETROVAC: Sednica Skup{tine op{tine Ba~ki Petrovac, koja je 20. novembra prekinuta, ni ju~e nije nastavqena. Naime, na po~etku ove sednice izglasano je nepoverewe zameniku predsednika op{tine Radomiru Zotovi}u i odmah nakon toga sednica je prekinuta. Ovo je tre}i poku{aj da se zakaè nastavak, ali kako je obrazloèno, zbog velikog broja odbornika koji su se javili da ne mogu da prisustvuju sednici, ponovo je odloèna. Zotovi} tvrdi da je samo devet odbornika najavilo da ne}e prisustvovati sednici, a da je pozadina pri~e zapravo to da je vladaju}a koalicija, koja i daqe zvani~no postoji, poquqana. On smatra da wegovom smenom, koalicija G17+ i DS vi{e ne funkcioni{e i da ima osnova za nove izbore. -I odlagawe sednice i moja smena nisu u skladu sa poslovnikom. Odbornici su bili du`ni da nakon {to su izglasali nepovererewe, izaberu novog zamenika predsednika, tako|e, sednica ne moè da se odlaè bez odluke odbornika- rekao je Zotovi}. N. K.

Tribina o narkomaniji ÛRUG: U Spomen vrti}u O[ „\ura Jak{i}” u ûrugu odràno je predavawe o prevenciji i borbi proziv narkomanije, koju je organizovala Uprava Crkvene op{tine ûrug i kolektiv osnovne {kole. Tribinu su vodili protojerej Branko ]ur~in, sa prtonamesnikom Petrom Trivunovi}em i jerejom Slobodanom Lazi}em, a u~estvovali su i {ti}enici centra za le~ewe narkomanije „Zemqa ìvih”, kao i jedan vaspita~. Re~eno je da ovaj centar radi uz blagoslov episkopa Ba~kog Irineja, a da je lider episkop jegarski Porfirije, nastojnik manastira Koviq. Otac Branko je rekao da se u centru nalazi oko stotinu {ti}enika u ~etiri grupe i to tri mu{ke i jedna ènska. [ti}enici se le~ewe takozvanom logo terapijom, {to je le~ewe smislom. Le~ewe smislom je pronalaèwe motiva da se pobedi ovo zlo. [ti}enici ovog centra su ispri~ali prisutnima svoje ìvotne pri~e i kako su u{li u svet narkomanije, te poru~ili prisutnima da nikada ni ne poku{avaju da uzmu bilo {ta sli~no, jer to vodi u propast. L. K.

CRNA HRONIKA

petak11.decembar2009.

SU\EWE BIV[EM GRADONA^ELNIKU ZREWANINA GORANU KNE@EVI]U

Svedo~ili op{tinski funkcioneri Pred Specijalnim sudom u Beogradu, u nastavku su|ewa biv{em gradona~elniku Zrewanina Goranu Kneèvi}u i grupi od dvadeset optuènih za navodne zloupotrebe u vezi s postupcima davawa u zakup gradskog gra|evinskog zemqi{ta investitorima, te pojedinim javnim tenderima izme|u 2006. i 2008. godine, ju~e je saslu{ano nekoliko svedoka, funkcionera i radnika stru~nih slu`bi tog grada. Zamenik gradona~elnika posledwu godinu i po Goran Kauri}, koji je od sredine 2007. bio ~lan Privremenog organa Zrewanina, izjavio je ju~e da ne zna ni{ta o davawu zemqi{ta u zakup investitorima po {est evra po kvadratnom metru. Odgovaraju}i na pitawa predsednice sudskog ve}a sudije Maje Kova~evi}-Tomi}, zamenik gradona~elnika je rekao da mu nije poznato ni kolika je sada{wa cena zakupa kvadratnog metra gradskog gra|evinskog zemqi{ta u Zrewaninu. Svedok Kauri} je kazao da je novac za zakup zemqi{ta upla}ivan na ra~un op{tine, namenski za to formiran. Advokat Vi}enitije Darijevi}, branilac Gorana Kneèvi}a, pitao je svedoka Kauri}a da li je ~lan neke partije i da li je u me|uvremenu u woj napredovao, na {ta je svedok odgovorio da je ~lan

stranke G17 plus, te da je od pre izvesnog vremena v. d. predsednika Pokrajinskog odbora. Na pitawe da li je u skorije vreme u posetu Zrewaninu dolazio ministar Mla|an Dinki} i da li je tom prilikom, kako je citirao advokat Darijevi}, izjavio da se „koncept industrijske zone pokazao kao uspe{an i da je dobar recept za celu Srbiju“, svedok je odgovorio: „Jeste“. Povodom tendera raspisanog za javne nabavke poqo~uvarske slu`be za op{tinu Zrewanin, svedok Kauri} je naveo da je on bio imenovan za predsednika te tenderske komisije, a da je od tri pristigle ponude kao najpovoqnija izabrana ponuda agencije za FTO „Progard“. Jedan od odbijenih ponu|a~a, agencija „Gvozden“, ulo`io je prigovor, koji je tenderska komisija odbila, ali ga je, po re~ima svedoka, prihvatila Republi~ka komisija za za{titu ponu|a~a u Beogradu, koja je dala odre|ene preporuke. Nakon toga, kako je istakao svedok, „predsednik op{tine je odustao od izbora najboqeg ponu|a~a“. Dodao je da je nakon toga posao poqo~uvarske slu`be poveren mesnim zajednicama. Svedok je naglasio da ga je u to vreme vlasnik agencije „Gvozden“ Ugqe{a Grgur prozivao po medijima te da je to „do`ivqavao kao pritisak“. J. J.

EPILOG PORODI^NOG SUKOBA U \UR\EVU

Godina i deset meseci zbog pucwa u zeta Gavrilo Balinovi} (52) iz \ur|eva osu|en je ju~e u novosadskom Okru`nom sudu na godinu i deset meseci zatvora zbog rawavawa svog zeta Branislava Subotina i nedozvoqenog dr`awa oru`ja. Za poku{aj ubistva na mah }erkinog mu`a osu|en je na godinu i po, zbog pi{toqa na pola godine, te mu je izre~ena jedinstvena zatvorska kazna u navedenom trajawu, a do pravosna`nosti presude pritvor mu je ukinut.

VLADA SRBIJE USVOJILA ZAKONSKE IZMENE O SPRE^AVAWU NASIQA U SPORTU

O{trije protiv huligana – Vlada Srbije usvojila je ju~e predloge izmena i dopuna zakona koji se ti~u spre~avawa nasiqa u sportu i huliganstva – izjavio je dr`avni sekretar Ministarstva pravde Slobodan Homen. On je na konferenciji za novinare posle sednice Vlade naglasio da je borba protiv nasiqa i huligana apsolutni prioritet Vlade Srbije, i naveo da su usvojeni predlozi izmena Zakona o spre~avawu nasiqa na sportskim terenima, Zakona o prek{ajima i Krivi~nog zakonika, koji predvi|aju poo{travawe kaznene politike i ubrzavawe sudskih postupaka. – Predvi|enim izmenama, huligane koji ubudu}e budu izazivali nasiqe i nerede na sportskim utakmicama ~ekaju i zatvorska i nov~ana kazna, koja je za pojedine prekr{aje pove}ana do deset puta – kazao je Homen, i naveo da }e ubudu}e kaznom zatvora od 30 do 60 dana i nov~anom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara biti ka-

Policija posekla zasad marihuane Radnici Policijske uprave Sremska Mitrovica otkrili su i posekli zasad od 25 stabala indijske konopqe u selu Stejanovci kod Rume, ali jo{ uvek nisu uspeli da otkriju ko ju je uzgajao. Ve{ta~ewem je utvr|eno da se su{ewem biqne mase s ovih 25 stabala mo`e se dobiti 13.106 grama marihuane. Policija je o ovom slu~aju obavestila istra`nog sudiju i zamenika okru`nog javnog tu`ioca, a potraga za uzgajiva~em se nastavqa. S. B.

`wavani huligani koji budu nosili navija~ke {alove preko lica da bi sakrili identitet. – Predlog izmena i dopuna Zakona o spre~avawu nasiqa na sportskim terenima iste kazne za prekr{aje namenio je huliganima koji budu bacali predmete na sportski teren ili u gledali{te, uni{tavali imovinu prilikom dolaska ili odlaska sa sportske priredbe,

unosili i palili navija~ke bakqe. Onoga ko neovla{}eno u|e na sportski teren, u slu`bene prostorije ili u deo gledali{ta na stadionu koji je namewen protivni~kim navija~ima, ~eka ista kazna, napomenuo je dr`avni sekretar. – Na isti na~in ka`wava}e se i lica koja na stadione poku{aju da

Optuèni tvrdi da je bio isprovociran i upla{en Na po~etku su|ewa Milanu Kneèvi}u (1978) iz êlareva, osumwi~enom za ubistvo kuma Miroslava Srdi}a 7. oktobra ove godine u kafi}u “Bingo” u tom mestu, u novosadskom Okru`nom sudu optuèni i Tuìla{tvo izneli su ju~e dve potpuno razli~ite verzije doga|aja.

Ubijeni Miroslav Srdi}

– Pi{toq sam dr`ao kod sebe iz straha. S mojim kumom Miroslavom nisam bio u dobrim odnosima posledwe dve ili tri godine, a poznavali smo se oko 15 godina. U julu smo se i potukli. On je bio abnormalne snage i brutalan. Kad sam u{ao u kafi} tog dana, nakon {to sam parkirao kola, Miroslav je sedeo s bratom i poznanikom za stolom i neko je kazao “peder”, a potom je Miroslav krenuo ka me-

ni. Kako je on ogroman ~ovek, a krenuo je prema meni, po~eo sam da vadim pi{toq, repetirao ga i drào uz grudi, uperen ka zemqi pod uglom od 45 stepeni, a metak je opalio. Ne se}am se dobro tog trenutka, vaqda iz straha, samo mi je u se}awu da sam video crno ispred sebe. Ni jednog trenutka nisam video Miroslava, nismo imali vizuelni kontakt, samo sam osetio da je krenuo ka meni kao da je hteo da me zgrabi i ponese. Nisam znao da sam ga pogodio – izjavio je ju~e optuèni Kneèvi} pred peto~lanom ve}em novosadskog Okru`nog suda kojim je predsedavao sudija Zoran Drecun. – Nakon ispaqewa metka otr~ao sam ku}i petsto metara daqe, rekao majci da sam pucao u kafi}u i pozvao policiju. Pi{toq, s mecima prepravqenim tako da imaju ve}u ubojitost, nabavio sam od druga i ne znam ko je preradio tu municiju. Bilo je ukupno tri metka, za koje, ina~e, znam da nisu dozvoqeni. Tako|e, ne mogu objasniti za{to oru`je nisam nabavio legalno. Ubijeni Srdi} je bio policajac u Subotici, dok je optuèni radio kao radnik firme za obezbe|ewe u jednoj novosadskoj banci, a prilikom sluèwa vojnog roka bio je vojni policajac krajem devedesetih na jugu Srbije. Brat optuènog je policajac. Za vreme kobnog doga|aja za stolom kafi}a

“Bingo” sedeli su, osim sada pokojnog Miroslava Srdi}a, wegov brat Milo{ kao i Jovan Medi}. – Okrivqeni je u{ao u lokal s pi{toqem u ruci brzim hodom, sad zakqu~ujem da je pi{toq ve} bio repetiran. Kad ga je ugledao, moj brat nije imao gde da beì, pa je krenuo ka wemu. Mesec dana pre ovog doga|aja saznao sam da Kneèvi} poku{ava da nabavi pi{toq. To je moj brat i prijavio policiji. Mesto krvavog obra~una Okrivqeni je, osim toga, pretio mojoj majci i ocu, a po48”pojasnio je ve{tak-balisti~ar sredno sam ~uo da su pretwe izgoDejan Beli}, a svoje nalaze i mivarane i prema meni – kazao je {qewe obrazloìli su i ve{taci pred ve}em Milo{ Srdi}, brat neuropsihijatrijske i psiholoubijenog Miroslava. {ke struke Sneàna Popov i SaSvedok Jovan Medi} je potvrwa Vukmirovi}. U trenutku ~iwedio da je da optuèni ni u jednom wa dela okrivqeni je imao smawetrenutku nije drào pi{toq u obe nu sposobnost da upravqa svojim ruke, {to bi, ako se pokaè da je postupcima, ali ne do bitnog stesvedo~ewe ta~no, moglo ukazati pena, kazuje nalaz stru~waka. na to da je oru`je bilo repetirano Glavni pretres, kada }e biti sai spremno pre kobnog doga|aja pa slu{ani preostali svedoci i kada bi se moglo zakqu~iti da ubistvo }e se ~uti dopunski nalazi ve{tanije posledica trenutnog afekta ka, odloèn je na neodra|eno vrezbog dobacivawa tog dana ve} neme (verovatno zbog neizvesnosti o ~eg drugog. tome ko }e predsedavati ve}em naFunkcionisawe pomenutog pokon zavr{ene reorganizacije sudluatomatskog oru`ja “valan stva). M. V.

U BEOGRADU PO^EO PROCES ZBOG LI[AVAWA @IVOTA MIHAQA KO^I[A IZ KIKINDE

PRESUDA OKRU@NOG SUDA U BEOGRADU ZA SMRT SIMPATIZERA „VO@DOVCA” 2006.

Okrivqeni priznao ubistvo transseksualca

Navija~u „Rada” 30 godina robije

Optuèni Ivica Mihajlovi} (30) iz Vladi~inog Hana priznao je ju~e pred Okru`nim sudom u Beogradu da je 8. januara ove godine ubio transseksualca Mihaqa Ko~i{a Miwu, od koga je uzeo deset evra i 2.000 dinara. Optuèni Mihajlovi} na po~etku su|ewa je detaqno ispri~ao kako je noèm dva puta ubo Ko~i{a. On je krivicu preuzeo na sebe, izmeniv{i iskaz iz istrage kojim je teretio drugooptuènog Novicu Radisavqevi}a (36) iz Poàrevca. – Svestan sam krivice i da ne mogu da se izvu~em bez 30-40 godina, za mene nema opravdawa. Iskreno, nisam hteo da ga ubijem, ali ga nisam ubio zato {to je transseksualac niti zato {to imam ne{to protiv takvih osoba – rekao je Mihajlovi}. Kazao je da je kod Radisavqevi}a, s kojim je izdràvao kaznu u ni{kom zatvoru, ìveo nekoliko meseci po{to je bio u bekstvu

Mihaq Ko~i{ Miwa

iz zatvora i da mu je drugooptu`eni pri~ao o tome da je koristio seksualne usluge omawe prostitutke krhke gra|e u ~ijem je nov~aniku video dosta novca. – Odlu~io sam da stupim u kontakt s o{te}enim s namerom da

unesu ili prodaju alkohol i druga opojna sredstva, ili preprodaju ulaznice. Uz kaznu za prekr{aj, ili krivi~no delo, obavezno }e biti izricana i za{titna mera zabrane prisustvovawa odre|enim sportskim priredbama – napomenuo je Homen. Izmenama Krivi~nog zakonika, za krivi~na dela po~iwena u grupi predvi|ene su kazne od dve do osam godina zatvora, a za kolovo|u od tri do 12. Kazne u prekr{ajnom postupku predvi|enim izmenama zakona bi}e mogu}e izre}i i na stadionu, napomenuo je Homen, po{to je klubovima nametnuta obaveza da obezbede prostorije za sudiju za prekr{aje i tu`ioca, kao i prostorije za huligane koji }e biti hap{eni na stadionima. – Klubovi }e tako|e morati da o svom tro{ku kupe opremu i omogu}e video-nadzor na stadionu koji }e u svakom trenutku biti dostupan policiji i Tu`ila{tvu – rekao je Homen. (Tanjug)

PO^EO GLAVNI PRETRES ZA UBISTVO POLICAJCA U ^ELAREVU

Tako je okon~an ozbiqan porodi~ni incident koji je zamalo prerastao u pravu tragediju. Nakon kra}e sva|e, 18. jula ove godine u \ur|evu, zet je i{amarao tasta, a ovaj je, revoltiran, dohvatio pi{toq i pucao u wega, nanev{i mu te{ke telesne povrede, koje sre}om nisu bile fatalne. Ipak, zet je, posle svega, rekao da se ne quti na tasta, pa nije ni `eleo da svedo~i protiv wega. D. Kn.

U SREMSKOM SELU STEJANOVCI

DNEVNIK

uzmem novac. Kada sam do{ao u wegov stan, nije mi bilo dobro jer sam video ogromnog ~oveka, ve}eg od mene i ja~eg, “sirovinu” – rekao je Mihajlovi}. Optuèni je detaqno opisao kako se potukao sa `rtvom, potom ga izbo noèm, pretraìo stan, uzeo nov~anik i dva telefona, i izlaze}i iz stana presko~io Ko~i{a, koji je jo{ bio ìv i gledao ga. Prvooptuèni je naveo da je Radisavqevi}a u istrazi teretio jer je bio kivan na wega, pa je rekao da mu je on dao ideju za ubistvo Ko~i{a i da mu je dao i no` i ~ekao ga posle ubistva. – Istina je ono {to sam danas rekao. Novica nema veze s ovim – rekao je Mihajlovi}. Sudija Rastko Popovi} odloìo je su|ewe na neodre|eno vreme zbog reforme sudstva, i rekao da }e nastavak biti najverovatnije u februaru 2010. godine. (Beta)

Navija~ Fudbalêtvorica navijaskog kluba “Rad” Bo~a “Rada” su proglajan Hrvatin osu|en je {eni krivim jer su 4. ju~e pred Okru`nim avgusta 2006. godine sudom u Beogradu na na èlezni~koj stani30 godina zatvora ci u beogradskom nazbog ubistva navijasequ Rakovica, nao~a “Vo`dovca” Bojaruàni noèvima, na Maji}a. {ipkama i kamenicaSudija Branislav ma, u{li u voz, znajuBlaì} osudio je za }i da su u wemu navikrivi~no delo u~eja~i “Vo`dovca”. Sud stvovawa u grupi koje utvrdio da je Hrvaja vr{i nasiqe navitin usmrtio Maji}a s ja~e “Rada” Aleksantri uboda noèm, a sudra Kova~evi}a na dija je u obraloèwu Stradali Bojan Maji} tri godine, Gorana presude naveo da je naPanteli}a na dve i po godine i pad na navija~e “Vo`dovca” bio Aleksandra Pavlovi}a na godinu pripremqen. Presuda je izre~ena u prisustvu dana zatvora. Hrvatin je osu|en za te{ko ubivelikog broja pripadnika sudske stvo, a sudija Blaì} je rekao da je straè, a nakon izricawa presude kazna od 30 godina zatvora primeprijateqi pokojnog Maji}a dobarena “teìni krivi~nog dela i civali su optuènima i zamerili li~nosti optuènog”. Blaì} je sudiji zbog, po wihovom mi{qepodsetio na to da je za u~estvovawu, blagih kazni na koje su osu|ewe u tu~i zapre}ena kazna do tri ni Kova~evi}, Panteli} i Pavlogodine zatvora. vi}. (Beta)

NA IRI[KOM VENCU SE PREVRNULA CISTERNA

Na putu 25 tona uqa

Saobra}aj na putu Novi Sad - Ruma na Iri{kom vencu bio je zaustavqen, a potom i preusmeravan ju~e od oko 15 ~asova pa do no}nih sati, nakon {to se cisterna s hrvatskim registarskim oznakama, koja se kretala ka Irigu, prevrnula i prosula po putu oko 25 tona jestivog uqa. Povre|enih nema. Pripadnici novosadske Vatrogasne brigade odmah su iza{li na lice mesta i poku{ali se da {to pre uklone klizavicu na kolovozu, ali je incident napravio veliki problem za bezbednost vo`we, pa je intrevencija potrajala. Voza~ cisterne je sino} oko 21 sat priveden na saslu{awe kod de`urnog istra`nog sudije novosadskog Op{tinskog suda Branke Peri{i}. M. V.

DRU[TVO

DNEVNIK

petak11.decembar2009.

DA LI ]E CVETKOVI]EVA VLADA SVE ^ASTITI BESPLATNOM VAKCINOM

Skepticima ni yaba nije drago

Zabraweno slikawe Tadi}evog radnog mesta Ispred zgrade Predsedni{tva Srbije nedavno je, navodno zbog bezbednosti, zabraweno fotografisawa, pa se fotoreporteri prethodno moraju najaviti presslu`bi, dok se gra|ani i turisti mogu slikati, ali s „ve}e udaqenosti“. Vojni analiti~ar Aleksandar Radi} smatra da je besmisleno postavqawe table o zabrani fotografisawa „nasle|e starih vremena. To ne doprinosi boqoj bezbednosti, ve} samo slu`i da se maltretiraju gra|ani i turisti“, rekao je Radi}, i dodao da ta zabrana ne bi mogla spre~iti one koji bi da naprave snimke radi organizovawa teroristi~kog napada.

Navija~i mnogo ja~i od anarhista – Proces protiv {estoro anarhista optuènih za „me|unarodni terorizam“ jer su bacili Molotovqev koktel na zgradu ambasade Gr~ke u Beogradu je diskriminatorski i politi~ki, i optu`nicu treba odbaciti – smatra dekanka Pravnog fakulteta Univerziteta “Union” Vesna Raki}-Vodineli}. Grupa za monitoring ovog procesa predstavila je pismo koje je potpisalo 20 javnih li~nosti i intelektualaca, u kojem se ocewuje i da je optuènima neopravdano odre|en „dug pritvor“ koji }e „po svemu sude}i, biti i produèn“, a „nijedan razlog za to ne postoji“. Vesni Raki}-Vodineli} je nejasno za{to Okru`no tuìla{tvo u Beogradu ovo {estoro tereti za me|unarodni terorizam, dok se napada~i na ambasadu SAD 2008. terete za ugroàvawe op{te sigurnosti qudi i imovine. Po woj, razlog je u tome {to je Anarho-sindikalisti~ka inicijativa marginalna grupa bez velikog uticaja, dok su osobe koje su u~estvovale u napadu na sedi{te ameri~kih diplomata – pripadnici uticajnih navija~kih grupa.

Neki fotoreporteri smatraju ovu meru „~istom paranojom“, profesor beogradskog Fakulteta za bezbednost Zoran Dragi{i} – da je za bezbednost nesvrsishodno jer se ti snimci mogu prona}i na Internetu, a obezbe|ivawe zgrade Predsedni{tva je moglo „imati dobre razloge jedino s obzirom na proceduru prilikom dolaska stranih dr`avnika.“ “Nije predsednik to odre|ivao, ve} Uredba o poslovima bezbednosne za{tite, koju neposredno vr{e MUP, BIA, VBA i Vojna policija, a wome je obuhva}ena i zgrada gde je kabinet predsednika“, isti~e wegova presslu`ba.

Kampawu vakcinacije protiv novog gripa u Srbiji resorni ministar Tomica Milosavqevi} najavio je najkasnije do 19. decembra, a zvani~ne odluke o tome da li }e svi gra|ani biti oslobo|eni pla}awa participacije za vakcine jo{ uvek nema. Republi~ki zavod za zdravstveno osigurawe nagla{ava da je za to neophodna saglasnost Cvetkovi}eve Vlade. Za sad je samo sigurno da }e bez participacije biti vakcinisani svi iz posebno za{ti}enih grupa: deca, trudnice, hroni~ni bolesnici, zaposleni u javnim ustanovama, pre svega zdravstveni radnici, kao i svi koji su i do sad bili oslobo|eni participacije. Me|utim, ne zna se koliko }e gra|ana odlu~iti da se vakcini{e i mo`e se desiti, kao s vakcinom

dana, ali je odziv gra|ana toliko zanemarqiv da pojedini lekari do sada nisu na~eli nijedno pakovawe dobijenih vakcina. Ono je nameweno za pet vakcinisawa, a kada se na~ne, ostatak mora da se potro{i u roku od 24

Vicepremijerka zave{tala organe Pokrajinska vicepremijerka Ana Tomanova-Makanova i direktor Klini~kog centra Vojvodine prof. dr Dragan Dra{kovi} potpisali su ju~e protokol o saradwi na promociji projekta „[ansa za novi `ivot“. Wega je pokrenuo KCV radi informisawa gra|ana o zna~aju zave{tawa organa. Sekretarijat za informisawe }e

prevesti propagandni materijal koji prati ovu kampawu na jezike nacionalnih zajednica. – Time `elimo da doprinesemo razbijawu predrasuda, kao i {irewu donorske mre`e u Vojvodini i Srbiji – rekla je Ana Tomanova-Makanova, koja je i sama potpisala donorsku karticu KCV-a.

Prof. dr Dragan Dra{kovi} kaè da kad i osniva~ KCV-a ulaè u akciju kakva je „[ansa za novi ìvot“, rezultati ne izostaju. – Prva transplantacije bubrega u KCV-u izvedena je jo{ 1986. i na prostorima biv{e SFRJ me|u prvima smo izveli i kadaveri~nu transplantaciju – istakao je dr Dra{kovi}.

APARAT ZA RANO OTKRIVAWE RAKA DOJKE STOJI U ZREWANINSKOJ BOLNICI NEOTPAKOVAN

Mamograf ne ume niko da ukqu~i Mamograf, aparat za rano otkrivawe raka dojke, koji je Pokrajinski zavod za zdravstveno osigurawe kupio za zrewaninsku Op{tu bolnicu „Dr \or|e Joanovi}“ po hitnom postupku, uop{te se ne koristi zato {to u ovoj zdravstvenoj ustanovi ne postoji ni obu~en kadar, niti odgovaraju}i prostor! Zbog toga se posledwih dana u doma}oj javnosti podigla pra{ina jer se, navodno, dr`avni novac tro{i na ure|aje koji nikome ne koriste. Mamograf je kupqen u vreme dok je direktor bolnice bio Mileta Mihajlov, sada{wi gradona~elnik Zrewanina, koji nije `eleo da objasni za{to je nabavqen aparat koji stoji neotpakovan. V. d. direktora Op{te bolnice Gordana Kozlova~ki potvrdila je medijima da je mamograf nabavqen krajem pro{le godi-

Kadrovi se tek obu~avaju

ne, napomiwu}i da se nalazi u prostoru koji mu odgovara po svim parametrima.

LOGISTI^KA PODR[KA PMF-a TURISTI^KIM ORGANIZACIJAMA NOVOG SADA I VOJVODINE

Lepotu treba umeti upakovati

Transfer nau~noistraìva~kog rada i edukacije s novosadskog Prirodno-matemati~kog fakulteta turisti~kim organizacijama grada Novog Sada i Vojvodine osnova su protokola o nau~no-tehni~koj saradwi, koji su ju~e na PMF-u potpisali dekan prof. dr Neda Mimica-Duki} i direktori TOG Novog Sada Dragana ]irakovi} i TO Vojvodine Gvozden Perkovi}. Za realizaciju ovog projekta prvenstveno je zasluàn i zaduèn Departman za geografiju, turizam i hotelijerstvo PMF-a. – To je pravi na~in povezivawa Univerziteta s krajwim korisnicima. Univerzitet u Novom Sadu ima gotovo 50.000 studenata, profesora i saradnika, i taj izuzetno kvalitetan kadar treba mnogo vi{e da se koristi – kaè dekan Neda Mimica-Duki}, i obja{wava da u svetu praksa studenata zapo~iwe mnogo ranije. – Na{ fakultet, s vi{edecenijskim iskustvom u ovoj oblasti, sigurno ima {ta da ponudi da bi se rad u turizmu podigao

Neki vi{e veruju belom luku nego „novartisu”

protiv sezonskog gripa, da se di`e buka o nedovoqno kupqenih doza, a one na kraju ostanu neiskori{}ene. Kampawa vakcinacija ne ide po planu ni u drugim zemqama: u Hrvatskoj je po~ela pre desetak

na visoki marketin{ki nivo i bio profitabilan. ]irakovi} i Perkovi} saradwu s PMF-om smatraju vrlo zna~ajnom za razvoj grada i Pokrajine. Studenti }e mo}i da u~estvuju u kreirawu turisti~kog proizvo-

jedni~ka u~e{}a od istra`iva~kih projekata i edukacije stanovni{tva do studentske prakse. – Vojvodina ima 45 op{tina, a ~ini mi se samo 29 op{tinskih turisti~kih organizacija. Ne samo da fali tih 16 nego nego i

Turisti stiskaju svaki cent – Ovuda godi{we pro|e 60.000 turista, ali ne Novim Sadom, nego Dunavom, iza|u nakratko s broda, malo pro{etaju i ne potro{e ni cent, a osnovna svrha turizma je, naravno, i zarada. Zato nameravamo da napravimo turisti~ke proizvode koji }e te qude malo zadr`ati, makar dva sata u gradu, da mu se malo dive, ali i potro{e neki evro – ka`e dr Lazi}. da, a to otvara i mogu}nost za nova radna mesta. – Prirodni i kulturni resursi su jedan od najzna~ajnijih motiva za turizam Pokrajine i Novog Sada – nagla{ava prof. dr Lazar Lazi}, direktor Departamana za geografiju, turizam i hotelijerstvo PMF-a, i dodaje da ugovor o saradwi obuhvata za-

u postoje}im, po mojim podacima, rade uglavnom oni koji nisu zavr{ili turizam. Zato tim organizacijama nudimo besplatno na{e studente da tamo budu na dvomese~noj praksi. Jer ta deca znaju dva-tri, pa i ~etiri jezika, vrlo su obrazovana, sposobna i edukovana. V. ^eki}

– Nije bio u funkciji jer je trebalo da bude priznat kao tehnolo{ka inovacija, odnosno bi-

lo je potrebno da se ova metoda uvede kao nova dijagnosti~ka usluga. ^ekala se saglasnost Komisije za tehnolo{ke inovacije i Republi~kog zavoda za zdravstveno osigurawe, re{ewe Ministarstva zdravqa, mi{qewe Republi~kog zavoda za javno zdravqe i wegove filijale u Zrewaninu – objasnila je Gordana Kozlova~ki. Jedan od uslova, po wenim re~ima, bio je da osoba koja }e raditi za mamografom bude edukovana. Zato je radiolog dr Dragica Toqaga upu}ena na dvomese~nu obuku u Institut za radiologiju i onkologiju u Sremskoj Kamenici, koju je i zavr{ila. – O~ekujemo svakog dana da stigne re{ewe RZZO-a i odmah kre}emo s ovom neophodnom dijagnosti~kom procedurom koja je odavno uvr{}ena u redovne protokole za skrining tumora dojke – istakla je Gordana Kozlova~ki. @. Balaban

U VOJVODINI ^AK 569 DEPONIJA, ALI SAMO 45 LEGALNIH

Sme}e rodilo boqe od kukuruza Na Novosadskom sajmu ju~e je po~ela dvodnevna Me|unarodna konferencija „Strate{ko planirawe u upravqawu otpadom za regione jugoisto~ne Evrope, Sredweg istoka i Mediterana“, na kojoj }e stru~waci iz Austrije, Gr~ke, Turske, SAD i Srbije predstaviti najnovije tehnologije reciklaè, skupqawa i deponovawa otpada. – Strate{ko planirawe upravqawa otpadom trenutno je najaktuelnija tema ne samo u Srbiji ve} i okruèwu, a ova konferencija }e probati da zemqama u razvoju pribliì re{ewa razvijenih zemaqa – rekao je predsedavaju}i doc. dr Goran Vuji}. Pokrajinska sekretarka za arhitekturu, urbanizam i graditeqstvo Du{anka Srema~ki naglasila je da je

upravqawe otpadom kod nas nedovoqno razvijeno i da u Pokrajini nije izgra|ena nijedna regionalna sanitarna deponija, a registrovano je 569 deponija, od kojih su ~ak 524 divqe. – Uspeli smo da usvojimo set najbitnijih zakona, pre svega o upravqawu otpadom, {to je jo{ jedan korak na putu ka EU – naglasio je dràvni sekretar u Ministarstvu ekologije prof. dr Milorad Avramov. – No, , da bi se radilo efikasnije, potreban je i niz podzakonskih akata. Dekan novosadskog FTN-a prof. dr Ilija ]osi} istakao je da ovaj fakultet obrazuje budu}e inèwere koji }e razvijati takve proizvode i procese koji ni u jednom segmentu ne zaga|uju ìvotnu sredinu. A. Brzak

sata. U protivnom, vakcina se uni{tava, {to se ve} de{ava u mnogim hrvatskim domovima zdravqa. Vakcina protiv novog gripa ima rok vaèwa godinu dana. Srbija je naru~ila tri miliona doza, koje }e sti}i u tri kontingenta, i ve} je bilo dosta ù~nih reagovawa da je to nedovoqno da se za{titi populacija. Ali i isto tako bu~nih apela da vaqa izbegavati vakcinu „koja nije dovoqno proverena“, „{tetna je“ i „izaziva te{ke bolesti“, pa je prili~an broj qudi u dilemi da li da se vakcini{e ili ne. Zato ima najava da se moè desiti da gotovo polovina naru~enih doza ostane neiskori{}ena i da tako propadne oko 12 miliona evra. Epidemiolozi veruju da }e se gra|ani odazvati vakcinaciji, jer kaù da se od novog gripa ne moè pobe}i jer }e sve sti}i narednih godinu-dve. Vakcinom se obezbe|uje trajni imunitet na H1N1, pa i ako se u narednim godinama on bude mewao, za{tita od wega je sigurna. Vakcinacija }e se obavqati tokom cele godine, sve dok bude doza, a oni koji ubudu}e budu pelcovani protiv sezonskog gripa, bi}e za{ti}eni i od novog. J. Barbuzan

VESTI Ministru prete i iz vrti}a Zaposleni u pred{kolskim ustanovama Srbije zapretili su svim vidovima sindikalne borbe ako im kona~no ne bude re{en dugogodi{wi problem neujedna~enih plata, a za po~etak zahtevaju hitan prijem svojih predstavnika kod ministra prosvete. – Po{to obdani{ta finansiraju lokalne samouprave, od op{tine do op{tine plate vaspita~a su u rasponu od 24.000 do 39.000 dinara, medicinske sestre zara|uju izme|u 18.000 i 35.000 dinara, a sprema~ice 13.000 do 20.000 dinara – ka`e predsednica Samostalnog sindikata pred{kolskog vaspitawa i obrazovawa Qiqana Kikovi}. – Na taj problem ukazujemo ve} {est godina, i prethodni ministar prosvete obe}ao nam je da }e on biti re{en 2010. uredbom o koeficijentima, koja nije doneta, niti je u buxetu za narednu godinu predvi|en novac za tu namenu. Po sindikalnoj ra~unici, ujedna~avawe plata u vrti}ima i {kolama iziskivalo bi dodatnih 153 miliona dinara, jer je ve} sad u bogatijim op{tinama ne{to vi{e od 9.000 zaposlenih u obdani{tima ima odgovaraju}e plate, dok bi korekcija obuhvatila zarade oko 14.000 onih iz siroma{nih op{tina. D. D.

Radnici bar imaju kome da se `ale – Zaposleni su ostavqeni bez na~ina da efikasno za{tite svoja radna prava, ona se u velikoj meri ne po{tuju ili se to ~ini samo formalno, pa se na to odnosi najve}i broj pritu`bi koje {aqu za{titniku gra|ana – rekao je u kancelariji pokrajinskog kolege republi~ki ombudsman Sa{a Jankovi} na otvarawa stalne postavke fotografija „Univerzalna deklaracija o qudskim pravima“. Wu ~ine ilustracije 30 ~lanova Deklaracije, a autori su 11 novosadskih stvaralaca. Vojvo|anski za{titnik gra|ana dr Dejan Jan~a je ovu deklaraciju okarakterisao kao „izuzetan me|unarodni dokument, koji je uz kasnije donete paktove o gra|anskim, politi~kim, ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima prerastao je u svojevrstan me|unarodni zakonik“. Ig. M.

SVET

petak11.decembar2009.

DNEVNIK

SAMIT O KLIMI

VISOKO PRIZNAWE VRHOVNOM KOMANDANTU ZEMQE KOJA VODI DVA RATA

Malo je 10 milijardi dolara

Obami uru~ena Nobelova nagrada za mir

KOPENHAGEN: Ameri~ki milijarder Xorx Soros izjavio je ju~e da predloènih 10 milijardi dolara godi{we nije dovoqna pomo} siroma{nim zemqama za prevazilaèwe posledica klimatskih promena.Soros koji u~estvuje na Samitu o klimatskim promenama u Kopenhagenu, predloìo je da se deo novca iz Me|unarodno monetarnog fonda (MMF)izdvoji za projekte podr{ke obnovqivim izvorima energije i prilago|avawe klimatskim promenama u sirom{nim dràvama. On je naveo da bi se tako moglo prikupiti do 100 milijardi dolara, ali je priznao da veliku prepreku predstavqa Va{ington.“Sve to zahteva politi~ku voqu. Naàlost, bi}e te{ko obezbediti je zbog ~iwenice da je za sve potrebno odobrewe Kongresa SAD“, rekao je novinarima ameri~ki biznismen. Soro{ je dodao da su mu u neformalnom razgovoru zvani~nici iz administracije predsednika Baraka Obame priznali da je te{ko o~ekivati da }e Kongres odobriti mere za za{titu klime. „Mislim da je ve} o~igledno da je u pregovorima velika podela izme|u razvijenih dràva i zemaqa u razvoju {to bi moglo da dovede do toga da konferencija propadne“, rekao je Soros. Na Samitu u Kopenhagenu u~estvuju predstavnici 192 dràve. Oni }e poku{ati da do 18. decembra, kada se samit zavr{ava, postignu makar dogovor o osnovnim principima za{tite ìvotne sredine u svetu. (Beta-AP)

OSLO: Predsedniku SAD Baraku Obami ju~e je u Oslu uru~ena Nobelova nagrada za mir za 2009. godinu. „Prihvatam ovu po~ast sa dubokom zahvalno{}u i velikom ponizno{}u“, rekao je Obama na sve~anosti i naglasio da nagrada govori o tome da qudi nisu zato~enici sudbine i da „na{a dela imaju uticaja i mogu da skrenu istoriju u pravcu pravde“. Obama je u govoru ponovio ono {to je rekao pre ceremonije: da uvi|a da su u pore|ewu sa nekim velikanima istorije, dobitnicima te nagrade, kao {to su Albert [vajcer i Martin Luter King, wegova „dostignu}a mala“.On je tako|e ponovio da ima mnogo qudi zaslu`nijih od wega da dobiju tu po~ast. Ali, rekao je, mo`da je nakontoverznija stvar oko dodele ove nagrade ba{ wemu to {to je on vrhovni komandant zemqe koja vodi dva rata. Kao odgovor na to Obama je rekao da se nekad mora ratovati protiv zla u svetu i da bi se osigurala bezbednost SAD, ali je izrazio àqewe zbog gubitka qudskih ìvota. „Moramo da po~nemo da priznajemo te{ku istinu da ne}emo iskoreniti silovite sukobe tokom na{eg ìvota. Bi}e trenu-

taka kada }e zemqe, deluju}i samostalno ili zajedno, smatrati da je upotreba sile ne samo potrebna, nego i moralno opravdana“, rekao je Obama. Ameri~ki predsednik je rekao da, iako veoma ceni miran otpor, kao {ef dràve koji se obavezao da {titi i brani, ne moè da se rukovodi samo time, niti da skr{tenih ruku prati pretwe ameri~kom narodu. „Jer nemojte se zavaravati: zlo postoji u svetu. PoBarak Obama ju~e u Oslu prima nagradu kret nenasiqa ne bi mogao da zaustavi Hitlerovu su Iran ili Severna Koreja kovojsku. Pregovori ne mogu da je se suprotstavqaju me|unarodubede vo|e Al Kaide da odloè nim zahtevima da prekinu nuoru`je. Re}i da je sila nekad klearne programe, ili zemqama neophodna nije poziv na cinikao {to su Sudan, Kongo ili zam - to je priznavawe istorije, Mjanmar koje ugroàvaju sopnesavr{enosti ~oveka i granistvene gra|ane.“Oni reìmi koce razuma“, rekao je ameri~ki ji kr{e pravila, moraju da odgopredsednik. varaju“, rekao je Obama. Me|unarodna zajednica, reUo~i dolaska ameri~kog kao je Obama, mora da uvede predsednika Baraka Obame, sankcije protiv zemaqa kao {to laureata Nobelove nagrade za

mir, u Oslu su uvedene do sada najopse`nije mere bezbednosti. Cena banketa u Stokholmu i Oslu ove godine iznosi po 17 i po miliona dolara.U norve{koj prestonici, Oslu, oki}enom pred Bo`i}, postavqene su policijske barijere, zavareni {ahtovi a u pripravnosti su i antiraketne baterije, radari, helikopteri i borbeni avioni.

Braun i Sarkozi za hitnu reformu banaka

WUJORK, LONDON: Britanski premijer Gordon Braun i francuski predsednik Nikola Sarkozi uputili su zajedni~ki poziv da se hitno reformi{e globalno finansijsko trì{te. Dvojica dràvnika su u ~lanku objavqenom u ameri~kom dnevniku „Volstrit Xurnal“ istakli da bi vanredni porez na bonuse banaka trebalo smatrati prioritetom. Gordon Braun i Nikola Sarkozi smatraju da je neprihvatqivo da poreski obveznici pokrivaju tro{kove neuspeha banaka, a da nemaju nikakve koristi od wihovog uspe{nog poslovawa.Zaloìli su se za finansijske standarde na globalnom nivou, uvo|ewem odgovaraju}e regulative. Braun i Sarkozi su predloìli i te{wu koordinaciju u oblasti ekonomske politike sa ciqem ispravqawa globalne ekonomske neravnoteè i

BAGDAD: Ameri~ki ministar odbrane Robert Gejts ju~e je stigao u posetu Iraku u okviru turneje tokom koje je posetio i Avganistan. Poseta Gejtsa dolazi u sedmici u kojoj je u bomba{kim napadima u Bagdadu poginulo 127 qudi i raweno vi{e od 500. Odgovornost za te napade ju~e je preuzela grupa Islamska grupa Iraka koja deluje u okviru Al Kaide. Iz te organizacije upozorili su da }e uskoro uslediti novi napadi. Tokom posete Bagdadu, Gejts }e razgovarati i sa ira~kim premijerom Nurijem al Malikijem i predsednikom Xalalom Talibanijem. Iz Vojske SAD saop{teno je da }e pobuwenici u Iraku verovatno nastaviti sa ve}im teroristi~kim napadima u poku{aju da destabilizuju ira~ku vlast i pripreme za parlamentarne izbore koji treba da se odr`e 7. marta. (Beta-AP)

Nikola Sarkozi i Gordon Braun

osiguravawa da nestabilni kursevi valuta ne ugroze ekonomski oporavak. Zala`u se i za ispitivawe mogu}nosti uvo|ewa taksi na

finansijske transakcije. O tome }e razgovarati tokom samita Evropske unije u Briselu. Istovremeno britanski ministar finansija Alister

Protest novinara Oko 300 hrvatskih novinara protestovalo je ju~e u Zagrebu protiv cenzure u medijima, slabqewa profesionalizma i sve ve}eg uticaja vlasni~kog kapitala na ure|iva~ku politiku. Protest „Stop cenzuri“ organizovalo je Hrvatsko novinarsko dru{tva (HND) na Dan qudskih prava, da bi upozorilo na lo{ polo`aj novinara. Ministarstvu kulture novinari su predali deklaraciju kojom tra`e promenu Zakona o medijima.

Nacionalni savet u blokadi

ZAJEDNI^KI POZIV BRITANSKOG PREMIJERA I FRANCUSKOG PREDSEDNIKA

Gejts u Iraku

UKRATKO

Darling najavio je mere za smawewe velikog buxetskog deficita od 300 milijardi dolara. Vladin plan obuhvata i stroge mere za smawewe bankarskih bonusa. Najavqeno je uvo|ewe jednokratnog poreza bankama od 50 odsto na nove isplate bonusa ve}e od 40 hiqada dolara. „Odlu~an sam u nameri da se izborim za vra}awe novca u korist poreskih obveznika. Jednokratni porez na pojedina~ne bonuse plati}e banke, a ne zaposleni u wima. Odmah }e biti uvedene i mere da se spre~i izbegavawe ove poreske obaveze“, rekao je Alister Darling. Bankari su na drugoj strani nezadovqni jer smatraju da }e oni, a ne banke biti pogo|eni. „Potpuno je nepotrebna i kratkovida, a doneta je zarad postizawa kratkoro~nih politi~kih ciqeva“, rekao je bankar Dejvid Bjuik.

Predsednik Nacionalnog saveta za evropske integracije Crne Gore Neboj{a Medojevi} ocenio je ju~e da je to telo u „apsolutnoj izolaciji“ i da nema osnovne uslove za rad. Medojevi} je to na konferenciji za novinare objasnio ~iwenicom da upravo on, kao opozicionar, predsedava tim telom, zbog ~ega, kako je naveo, on nije ni na spisku u~esnika koji se po dr`avnom protokolu pozivaju na odre|ene sastanke i doga|aje. Medojevi} koji je predsednik opozicione stranke Pokret za promene, zamerio je i na tome {to „neko iz Saveta“ nije pozvan na ceremoniju uru~ewa odgovora Crne Gore na Upitnik Evropske komisije u Briselu.

Na|eni tajni dokumenti U dvodnevnoj policijskoj akciji potrage za takozvanim artiqerijskim dnevnicima na|eno je vi{e od 10.000 stranica dokumenata i 15-tak vojnih atlasa od kojih su neki ozna~eni kao „dràvna ili vojna tajna“, saop{tila je ju~e policija.Ha{ki tribunal od 2007. traì od Hrvatske te dnevnike koji su kqu~ni za su|ewe generalima Anti Gotovini, Mladenu Marka~u i Ivanu êrmaku. Policija navodi da je pretresla 20 stanova, ku}a i automobila u kojima je na|eno oru`je, nekoliko komjutera, video i audio snimci. Dodaje se da }e potraga za dokumentacijom i arhivskom gra|om iz vojnopolicijskih akcija „Oluja“ i „Bqesak“ biti nastavqena, a da je u toku analiza oduzetih dokumenata nakon ~ega }e biti podnesene odgovaraju}e krivi~ne prijave.

Mogu} referendum Predsednik Narodne skup{tine Republike Srpske (RS) Igor Radoji~i} izjavio je ju~e da postoji mogu}nost da nametawe odluke o produètku mandata stranim sudijama i tuìocima u BiH dovede do raspisivawa referenduma o tom pitawu. Srpski ~lan Predsedni{tva BiH Neboj{a Radmanovi} izjavio je da }e u RS najverovatnije biti odràna dva referenduma., a jedan od wih o prikqu~ewu BiH u NATO.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI FIDEL KASTRO Biv{i kubanski predsednik Fidel Kastro kritikovao je ameri~kog predsednika Baraka Obamu zbog toga {to je prihvatio Nobelovu nagradu za mir, dok istovremeno intenzivira rat u Avganistanu slawem vojnog poja~awa od 30.000 vojnika u tu zemqu. “Za{to je Obama prihvatio Nobelovu nagradu za mir, iako je ve} odlu~io da vodi rat u Avganistanu do kraja?”

KARL BILT Ministar inostranih poslova [vedske Karl Bilt ocenio je ju~e da treba biti vrlo obazriv kada je re~ o uvo|ewu novih sankcija protiv Irana. Bilt je ovo izjavio uo~i samita evropske dvadesetsedmorice u Briselu. Bilt je rekao da je politika sankcija „jedan od instrumenata o kome je lako govoriti ali treba biti vrlo obazriv kada je re~ o wenom sprovo|ewu“.

NIKOLAS KEJY Pored mno{tva finansijskih problema i tu`be biv{eg menaxera, Nikolasa Kejxa tuìla ga je i biv{a devojka, majka wegovog sina. Kristina Fulton tuì Kejxa za prevaru i kr{ewe ugovora i traì 13 miliona dolara od{tete po{to je dobila nalog da se iseli iz ku}e koja joj je navodno obe}ana. Kejx je biv{oj devojci, kako tvrdi wegov advokat, davao tri miliona dolara godi{we.

EVROPOL RAZBIO MRE@U DE^JE PORNOGRAFIJE

Nastavnici i starateqi osumwi~eni za seksualno zlostavqawe dece HAG: U okviru dvogodi{we me|unarodne istrage sprovedene u 19 evropskih zemaqa razbijena je mre`a de~ije pornografije i uhap{eno 115 osoba razli~itih profesija, me|u kojima su i nastavnici i starateqi, saop{tila je ju~e Evropska policija (Evropol). Istragu pod nazivom „Operacija tajfun“ vodila je austrijska obave{tajna slu`ba koja je otkrila da se jedan provajder usluga na Internetu zloupotrebqava kao kanal za distribuciju de~ije pornografije. Identifikovano je ukupno 221 lice koje se sumwi~i da je po~inilo seksualne zlo~ine nad decom putem Interneta, i petoro dece iz razli~itih zemaqa,

uzrasta od ~etiri do 12 godina, koja su bila `rtve pornografije, navodi se u saop{tewu. Pretresi ku}a izvr{eni su u

Austriji, Belgiji, Bugarskoj, Kanadi, Danskoj, Francuskoj, Nema~koj, Ma|arskoj, Litvaniji, Luksemburgu, na Malti, u Holan-

diji, Poqskoj, Rumuniji, Slova~koj, Sloveniji, [paniji, [vajcarskoj i Velikoj Britaniji. „Seksualno zlostavqawe dece je jedan od najstra{nijih zlo~ina, tako da sam izuzetno zadovoqan {to je Evropol zajedno sa na{im partnerima uspe{no identifikovao i uhapsio prestupnike, a iznad svega sam zadovoqan zbog toga {to su ugro`ena deca spasena daqeg zlostavqawa“, izjavio je direktor Evropola Rob Vajnrajt. Evropska policija je do sada u~estvovala u 23 me|unarodne operacije, u okviru kojih je spasen veliki broj `rtava i identifikovano oko 1600 osoba koje se sumwi~e za seksualno zlostavqawe dece, isti~e se u saop{tewu Evropola. (Tanjug)

c m y

LOV

DNEVNIK

petak11.decembar2009.

NAKON RAWAVAWA LOVCA IZ RUSKOG KRSTURA PONOVO OTVORENA STARA TEMA: KADA I ZA[TO DIVQE SVIWE NAPADAJU QUDE

Butine stradaju kad vepar pomahnita Tek nakon {to su posle nedeqnog lova na ze~eve i fazane lovci iz Ruskog Krstura opu{teno seli da ru~aju, pozvao ih je kolega Emil Hudak, mole}i ih da hitno do|u kod wega jer ga je u dvori{tu napao divqi vepar! Ubrzo se ispostavilo da nije u pitawu Emilova

{ala, jer su lovci u wegovom dvori{tu odstrelili pomahnitalog mu`jaka divqe sviwe te{kog oko 130 kilograma. Prethodno, vepar, za koga se naga|a da je bio rawen ili povre|en, kqovama je zahvatio Emila i rasekao mu nogu, zbog ~ega je Krsturac ubrzo preba~en u som-

Nakon pucawa rizi~no je odmah prilaziti divqa~i

borsku bolnicu na {ivewe. ûdna igra sudbine, s obzirom da je Hudak lovac koji je tog dana u posledwi ~as odlu~io da ne krene u lov sa kolegama, te da ostane kod ku}e. Lovina mu je sama u{la u dvori{te, ali tako da je on u jednom momentu postao plen. Ovaj poslewi slu~aj da divqa sviwa napadne ~oveka, nije usamqen. Mahom se to de{ava u lovi{tu, a retko, kao u Krsturu, pomahnitala ìvotiwa napravi r{um i po selu. Jedan od mnogih lovaca koji po zlu pamti blizak susret s divqim veprom je ûruànin Du{an Doì}. - Pre dvadesetak godina, vepar umalo nije ubio mog prijateqa - prise}a se Doì}. - Lovili smo divqe sviwe, bio je sneg. Iz jedne wive na kojoj je jo{ bio neobran kukuruz istr~ao je vepar, a potom se okrenuo i ponovo vratio u wivu, pa sam ga izgubio iz vida. Moj drugar \or|e Ranisavqev je u{ao za veprom u kukuruz, misle}i da je ìvotiwa odstreqena. Me|utim, vepar ga je oborio i dva puta èstoko zaka~io po unutra{wem delu butine nanev{i mu ozbiqne rane - jedna rasekotina je bila duga 15, druga ~ak 27 centimetara. \or|e je ozbiqno krvario, bilo je jezivo... Poskidali smo i iscepali ko{uqe ne bismo li vezivawem tkanine oko noge

POTPISIVAWE SPORAZUMA DVAJU LOVA^KIH SAVEZA

IZ LOVA^KOG KODEKSA (4)

Saradwa sa Slovacima

Radovati se i tu|oj sre}i Ako je lovac lo{e sre}e ili nije imao ulova ne}e stavqati zamerke lovniku, doma}inu ili drugovima, ve} se radovati lova~koj sre}i ostalih. Ako je grupni lov, lovac ne}e protestvovati zbog mesta koje mu je odredio lovnik, ne}e se samovoqno pomerati s mesta koje mu je odre|e-

no, ili mewati pravac kojim se u~esnici lova, kre}u, zastajkivati i praviti yep ako je lov pogonom, prigonom ili u kru`nom lovu. U toku lova obavezno je pridr`avati se uputa lovnika, znakova roga, pi{taqke ili trube kojim se ozna~ava po~etak lova, zatvarawe kruga ili kraj lova.

U LOVI[TU KRAJ BANATSKOG ARAN\ELOVA

Pao srebrni kapitalac Divqe sviwe sve ~e{}e dolaze na ni{an ~lanova Lova~kog dru{tva “Fazan” iz Banatskog Aran|elova, pa se uspe{no zavr{ila pro{lonedeqna hajka za grupu “Palo{“, u kojoj je Rufin Ne{i} (27) u potesu [imun - Ko~ovat odstrelio dva vepra. Ne{i} je obe ìvotiwe, od kojih je jedna trofejna sa srebrnim kqovama, oborio sa ~etiri metka. - Krenuli smo u lov na fazane i ze~eve, ali kada je uo~en ~opor od pet divqih sviwa, odmah smo reagovali. Kolege su ih poterali kanalom. Iako sam najmla|i u gru- Lovci Banatskog Aran|elova s ulovom pi, imam dosta iskustva jer se Wemu je ovo bio tre}i izlasa lovcima druìm od osme gozak u lovi{te ove jeseni, u dosadine. Dobro sam se sna{ao i da{wem lova~kom staù odbio precizan. Srebrni kapitastrelio je preko stotinu lisilac teìo je 160 i drugi oko ca, a pro{log meseca na drugom 130 kilograma - zadovoqan je kraju atara prema Novom KneNe{i}. èvcu na ni{an su mu do{la i

bar donekle zaustavili krvarewe. Na putu do bolnice moj drugar je ve} po~eo da gubi svest zbog gubitka krvi, ali smo na vreme stigli kod lekara - se}a se Du{an. Po wegovim re~ima, agresivnost veprova karakteristika je mahom starijih jedinki koje su rawene, ili kad ose}aju da su ugroène, kada ne vide izlaz iz nevoqe. Vepar koji je napao Ranisavqeva je naravno odstreqen, a mere su mu bile impozantne: be{e teàk 178 kila, duga~ak 210 centimetara. Po Doì}evim Seka~i vepra o{tri kao ìlet procenama, bio je star oko osam - devet godina, a u {est centimeno opasan, jer wegove kqove u dowoj ~etara debelom {titu su mu prona{li qusti - “seka~i”, mogu da budu dugi i do ostatke nekoliko kqova veprova s ko30 centimetara. Kada vepar napadne ~ojima se za ìvota tukao. veka uglavnom nasr}e na butine i moè Na{ poznati lovni stru~wak, prof. mu naneti ozbiqne rane. dr Zoran Risti}, savetuje oprez kada se Tako|e, nikada ne treba pucati u najlove divqe sviwe. stariju krma~u koja predvodi ~opor, jer - Prilikom odstrela, treba sa~ekati se bez we ostale jedinke ~esto “obezda pogo|ena ìvotiwa klone i iskrvaglave” i razbeè, pa postaju lak plen ri, ako je mogu}e i pola sata nakon pupredatora. Apsolutno nikada bne treba cawa - kaè dr Risti}. - Nikada se nije pucati sa~mom na divqe sviwe, jer tako dogodilo da uznemirena ìvotiwa naobi~na ìvotiwa za tren moè postati padne ~oveka, ve} iskqu~ivo rawena. opasna rawena zver - rekao je dr RiVepar, kada je rawen zna da bude izuzetsti}. D. Kneì}

Foto: M. Mitrovi}

tri {akala, mada u posledwe dve godine bez obzira {to u lovi{tu ima fazana i ze~eva u izobiqu dra`i mu je lov na barsku pernatu divqa~, guske i patke, na novokne`eva~kom ribwaku. M. Mitrovi}

S „Dnevnikom” do „Lova~kog kalendara” Za lovce, uzgajiva~e divqa~i i qubiteqe prirode iz {tampe je upravo iza{la kwiga „Lova~ki kalendar” za 2010. godinu. Ovo izdawe donosi najsavremenija saznawa iz oblasti lovstva: sve o radovima i doma}inskom gazdovawu u lovi{tima, uzgoju i za{titi divqa~i, lovnoj balistici i kinologiji. Kwiga sadr`i i blokove iz ekologije, lova~ke kuhiwe i zanimqivosti, a bogato je ilustrovana fotografijama prirode i divqa~i. Publikacija je edukativnog karaktera. Pored posebnog osvrta na novi Zakon o udru`ewima gra|ana, donosi lovni i pravoslavni kalendra za celu 2010. godinu. Cena kwige je 300 dinara u koju su ura~unati i PTT tro{kovi. Svi zainteresovani mogu da je naru~e na telefone: 063/86675-76 i 064/138-76-75. Za prvih 10 ~italaca koji se danas jave (ta~no) od 12 ~asova na telefon 4806 - 882 obezbe|eni su besplatni primerci.

U nedequ 13. decembra u 19 ~asova u ambasadi Republike Slova~ke na Novom Beogradu bi}e potpisan sporazum o saradwi izme|u Lova~kog zaveza Slova~ke i Lova~kog saveza Srbije. Ovaj sporazum ozna~i}e intenzivniju saradwu slova~kih i srpskih lovnih

radnika, baziran na za{titi i uzgoju divqa~i, razmeni informacija, edikaciji lovaca, obrazovawu lova~kog podmlatka i sl. Ispred slova~ke delegacije, ugovor }e potpisati prerdsednik tamo{weg Saveza Tibor Lebocki, a ispred LSS dr Zoran Popovi}.

SPORT

petak11.decembar2009.

DNEVNIK

c m y

ANKETA ME\UNARODNOG SPORTSKOG DOPISNI[TVA

USKORO NARU^IVAWE ULAZNICA ZA MONDIJAL

Bolt i Serena najboqi

Uz orlove za 88 dolara

Jamaj~anski atleti~ar Usein Bolt i ameri~ka teniserka Serena Vilijams izabrani su za najboqe sportiste sveta u 2009. godini. Bolt i Vilijamsova su trijumfovali u 63. anketi Me|unarodnog sportskog dopisni{tva (ISK) sa sedi{tem u [tutgartu. Sprinter sa Jamajke je tako drugi put zaredom pobedio u toj presti`noj anketi. On je do titule najboqeg u proteklog godini do{ao zahvaquju}i trostrukoj tituli svetskog {ampiona, na 100, 200 i 4h100 metara i obarawu dva svetska rekorda, na 100 (9,58 sekundi) i 200 metara (19,19 sekundi) na Svetskom prvenstvu u Berlinu. Sa druge strane, mla|a sestra Vilijams zavr{ila je sezonu na prvom mestu VTA liste, uz dve osvojene

Serena Vilijams

Usein Bolt

gren slem titule, na Otvorenom prvenstvu Australije i Vimbldonu, kao i pobedom na zavr{nom Soni Erikson {ampionatu u Dohi. Liste deset najboqih sportista u obe konkurencije, `ene: 1. Serena Vilijams (SAD, tenis) - 66, 2. Federika Pelegrini (Italija, plivawe) - 57, 3. Brita Stefen (Nema~ka, plivawe) - 57, 4. Lindzi Von (SAD, skijawe) - 55, 5. Blanka Vla{i} (Hrvatska, atletika) - 46, 6. [eli-En Frejzer (Jamajk, atletika) - 35, 7. Elison Feliks (SAD, atletika) - 32, 8. Jevgenija Kanajeva (Rusija, ritmi~ka gimnastika) - 15, 9. Inka Grings (Nema~ka, fudbal) - 15, 10. Sawa Ri~ards (SAD, atletika) - 13. Mu{karci: 1. Usein Bolt (Jamajka, atletika) - 146, 2. Lionel Mesi (Argentina, fudbal) - 70, 3. Roxer Federer ([vajcarska, tenis) 59, 4. Xenson Baton (V. Britanija, Formula 1) - 30, 5. Valentino Rosi (Italija, motociklizam) - 27, 6. Mani Pakiao (Filipini, boks) -22, 7. Alberto Kontador ([panija, biciklizam) - 19, 8. Keneni{a Bekele (Etiopija, atletika) - 18, 9. Ole Ajnar Bjorndalen (Norve{ak, biatlon) - 9, 10. Pau Gasol ([panija, ko{arka) - 9.

Qubiteqi fudbala u na{oj zemqi mo}i }e prakti~no ve} od danas da u|u u trku za naru~ivawe ulaznica za predstoje}i Mondijal. Procedura nije nimalo jednostavna, ali uz tehni~ku pomo} Fudbalskog saveza Srbije svi zainteresovani ima}e priliku da obezbede svoja mesta na stadionima u Ju`noj Africi i budu uz orlove. Na{a ku}a fudbala moè da ra~una na kontigent od 12.400 karata za susrete nacionalnog tima u grupi, {to je 12 procenata od ukupnog broja ulaznica. Dakle, za prvi susret u Pretoriji izme|u Srbije i Gane, 13. jun 2010. godine moèmo da ra~una na 4009 karata. Za duel protiv Nema~ke 18. juna u Port Elizabetu omogu}eno nam je 4276 karata, a za posledwi megdan u Grupi D protiv Australije 23. juna u Nelspruitu - 4089 ulaznica. Cene karata za utakmice u grupi su: 176 dolara ( prva kategorija), 132 dolara (druga kategorija), 88 dolara (tre}a kategorija) i za invalide 22 dolara. Da bi simpatizeri reprezentacije Srbije podneli zahtev i dobili ulaznice, neophodno je da budu punoletni i ispuwavaju jedan od naredna dva uslova- da poseduju dràvqanstvo republike Srbije i da imaju boravak u Republici Srbiji. Moè se podneti zahtev za najvi{e ~eti-

Druga mogu}nost je sistem „PAMAS“, na bazi interneta, za u~lawene saveze-u~esnike, a glavna funkcija je da omogu}i jednoobrazan pristup svim na-

Za finale 990 dolara Poznate su i cene karata za „drugi krug“ Mondijala. Za duele osmine finala treba izdvojiti 220, 165 ili 110 dolara, za ~etvrtfinale 330, 220 ili 165 dolara. U samoj zavr{nici cene ulaznice su zaista paprene. Za ri ulaznice po utakmici, odnosno najvi{e za sedam duela. U skladu sa aktima FIFA i ugovora koji je potpisao Fudbalski savez Srbije mogu}a su tri na~ina za naru~ivawe karata. Prvi, preko FSS koji je oformio tim koji }e se iskqu~ivo baviti organizacijom naru~ivawa i posredovawem u prodaji ulaznica. Procedura je obrazlo`ena na sajtu saveza, naru~ivawe mo`e po~eti od danas pa zakqu~no sa 27. decembrom.

najboqa mesta u polufinalu treba izdvojiti 660, odnosno 440 ili „samo“ 275 dolara. [ta tek re}i za finale u kojem }e „najgora“ mesta ko{tati 440, ne{to boqa 660, a elitne pozicije na tribinama 990 dolara. vija~ima. Dakle, ovo vaì i za navija~e Srbije, a formular za aplikaciju moè se prona}i na sajtu FSS. Naru~ivawe i prodaja putem „PAMASA“ po~e}e 6. decembra a zvar{iti 13. januara naredne godine. Ukoliko bude vi{e zahteva nego raspoloìvih ulaznica FIFA }e 18. januara organizovati „nasumi~no izvla~ewe“. Tre}i na~in je prijava putem standardizovanog obrasca, koji se moè podi}i u prostorijama

FSS, a FIFA ga je ve} dostavila svim savezima ~ije selekcije nastupaju na Mondijalu. Zahtevi }e se primati do 10. januara naredne godine. Ako se karte naru~uju putem „PAMAS“ sistema pla}awe }e se vr{iti iskqu~ivo plate`nim karticama (Viza, Dajners...). Svaki klijent koji `eli da plati ulaznicu putem bankovnog transfera treba da prijavi zahtev za ulaznice preko standardizovanog obrasca. Plate`na kartica ili registrovani bankovni ra~un mora biti validna i glasiti na ime.Karte }e se preuzimati na tlu Ju`ne Afrike. Onaj ko je platio ulaznicu karticom ubaci}e je u posebni „tiket terminal“, i automatski dobiti od{tampanu kartu. Ovi terminali bi}e instalirani na velikom broju lokacija u Ju`noj Africi. Qubiteqi fudbala koji su transakciju pla}awa obavili preko bankovnog ra~una ulaznicu }e mo}i da podignu u „ tiketing centru“ grada gde se odigrava me~. Z. Rangelov

Aleks Ferguson i Zoran To{i}

To{i} ~eka {ansu u Junajtedu Fudbaler Man~ester junajteda Zoran To{i} izjavio je da o~ekuje da uskoro dobije {ansu u prvom timu kluba sa „Old traforda“. To{i} je u januaru ove godine iz Partizana pre{ao u Man~ester junajted, a za prvi tim engleskog {ampiona odigrao je dve utakmice u Premijer ligi i po jednu u FA i Liga kupu. Ne}u tako lako da se odreknem {anse u Man~ester junaj-

tedu. Razgovarao sam pre dve nedeqe sa Aleksom Fergusonom. Zadovoqan je napretkom koji sam ostvario na fizi~kom planu i sada moè da mi ukaè {ansu u Premijer ligi. To su bile wegove re~i, nadam se da }e ih sprovesti u delo. rekao je To{i}. On je istakao da ne èli da igra na pozajmici u nekom drugom klubu.

- Ne `elim da donosim nagle odluke, ~ak i ako opet ostanem van ekipe. Bilo bi pogre{no da se odreknem Man~estera. Ho}u da se borim i sa~ekam svojih pet minuta. [to se ti~e promene sredine ne bih nikoga da potcenim, ali morao bih da budem obazriv prilikom eventualnog izbora. - zakqu~io je srpski reprezentativac.

SPORT

DNEVNIK

petak11.decembar2009.

TRENING UTAKMICA

SVE^ARSKI KARAKTER SEDNICE IZVR[NOG ODBORA FS VOJVODINE U SOMBORU

Spartak Zlatibor voda - Omladinska reprezentacija Srbije 2:0 (1:0)

Tomislavu Karayi}u uru~ena Spartakova nagrada

Uspela provera

HORGO[: Igrali{te Horgo{a, gledalaca: oko 20. Sudija: Vasi}, ( Subotica). Strelci: Milankovi} u 26. (iz penala) i Bo{kovi} u 65. minutu. SPARTAK ZLATIBOR VODA: Aleksi}, Pe{terac, Pe{i}, Joveti}, Ka{}elan, Radi{i}, Maslovara, Bo{kovi}, Veselinovi}, Milankovi}, Noskovi}. Igrali su jo{: Kumozec, Bosni}, Tomi{i}, Antoni}. SRBIJA: Dmitrovi}, Krneta, Petkovi}, Simionovi}, ]irkovi}, Radovanovi}, Bra{anac, \uri~i}, Milunovi}, Truji}, ^au{i}. Igrali su jo{: Simovi}, Mrkela, [u{war, Peri}, Kova~evi}, Pilica, Puhalak, Kosti}, Nikoli}, Savkovi}, Simunovi}. Omladinska reprezentacija Srbijea do 18 godina nalazi se od ponedeqka u Subotici. U okviru priprema za jak me|unarodni turnir u Izraelu, gde }e „orli}i“ nastupiti sa selekcijama Ma|arske, Izraela i Nema~ke, odigrana je prijateqska utakmica sa kombinovanim timom Spartak Zlatibor vode. „Golubovi“ su igrali u kombinovanom sastavu, pa je trener Milinkovi} mogao da na delu proveri igra~e koji su do sada bili u drugom planu, a nastupilo je i nekoliko mladih i perspektivnih igra~a. Prvo poluvuvreme nije obilovalo {ansama, a Spartak je poveo iz penala. Kona~an rezultat me~a postavio je Darko Bo{kovi}, nakon asistencije Stefana Bosni}a u 65. minutu utakmice. N. S.

Muriwo qut na italijanske medije Trener fudbalera Intera @oze Muriwo izjavio je da italijanski mediji potpuno neopravdano kritikuju igru milanskog kluba.Inter je pobedio Rubin 2:0 i obezbedio plasman u osminu finala Lige {ampiona. - Postoji jedna stvar s kojom stvarno imam problema da je razumem. Mislio sam da je u Italiji rezultat jedino merilo po kome se vrednuje ne~iji uspeh ili neuspeh, ali vidim da za mnoge to uop{te nije kriterijum. Pro{le sezone osvojili smo titulu prvaka Italije, a ove sezone smo opet na vrhu tabele. U Ligi {ampiona smo pro{le sezone eliminisani od tada{weg branioca titule, a sada smo izborili plasman u osminu finala - rekao je Muriwo.

Kao {to je i najakoliko firmi– ukratko je izlojo{ brè vu~e poteze. Fudbalvqeno, osma sednica ìo Karaxi}evu biografiju Boski re~eno, svako voli da u timu Izvr{nog odbora rovnica, uz napomenu da je Karaima takvog igra~a. Uostalom, Fudbalskog saveza xi} suprug i otac troje dece i da svoju sposobnost je pokazao kada Vojvodine odràna u motelu ima {estoro unu~adi. je i u vreme najve}e finansijske “Kroni}” u Somboru, protekla Predsednik Sportskog savekrize izdejstvovao zna~ajna je u sve~arskom karakteru. Radza Vojvodine Darko Pareàsredstva od Ministarstva za Kunom delu po kojem je na brzinu nin uru~io je nagradu “Jovan }u fudbala FS Srbije u Vojvorazmotreno i usvojeno svih Miki} Spartak” predsedniku dini – istakao je Pareànin, {est ta~aka dnevnog reda, Karaxi}u, uz opasku da se niuru~uju}i priznawe Karaxi}u. prethodio je centralni dogajednog trenutka nije dvoumio Tomislav Karaxi} zahvalio |aj: uru~ewe nagrade “Jovan da li je nagrada stigla u prave se na priznawu, naglasiv{i da Miki} Spartak” – najzna~ajniruke: posebno emotivno doìvqava jeg sportskog priznawa u Voj- Imate vrednog i prodornog ovaj trenutak, podsetiv{i i na vodini, predsedniku FS Srbije predsednika koji brzo misli i jednu anegdotu: Tomislavu Karaxi}u. Naime, po{to se u vreme kada je ovo priznawe dodeqeno ostalim laureatima, Karaxi} nalazio s delegacijom FSS na `rebu za Svetsko prvenstvo u Ju`noj Africi, sednica u Somboru bila je idealno mesto da nagradu u kategoriji “sportski radnik” primi pred onima koji su ga i predloìli. Aktuelni predsednik FS Vojvodine Ratko Borovnica obrazloìo je predlog: - Tomislav Karaxi} bio je u ~etiri mandata predsednik FS Vojvodine, nalazio se na ~elu fudbalskih klubova Spartak iz Subotice i beogradskog Partizana, bio je potpredsednik FSJ i sada predsednik FS Srbije. Sve to kada se ima u vidu, uz ne{to kra}i boravak u OK Spartak iz Subotice, jasno je da je wegov ìvotni put pre svega bio usmeren ka sportu iako se Karaxi} dokazao i kao uspe{ni privrednik, po{to je poqoprivredni fakultet zavr{io u Novom Sadu, a ekonomski u Subotici i potom bio na ~elu ne- Darko Pareànin uru~io je Spartakovu nagradu Tomislavu Karayi}u - Svojevremeno su me predloìli u Subotici za Oktobarsku Fijaker za predsednika nagradu kao uspe{nog privrednika. Rekao sam da ima jo{ onih Motel “Kroni}” pokazao se kao pravi doma}in na ~elu s Mikoji bi mogli da je dobiju, a da za lovanom âvi}em, ~lanom IO FSV iz Podru~nog saveza Sombor mene ima vremena. Kasnije me se Radoslavom Rackovim i ~lanom IO FSV iz FK Radni~ki iz niko vi{e nikada nije setio. Sombora Draganom Kowevi}em koji je Tomislavu Karaxi}u uruOvoga puta zahvaqujem se FS ~io minijaturni fijaker, jedan od simbola somborske varo{i Vojvodine koji me je predloìo koju su fudbalski poslenici upoznali i preko kra}eg dokumenza ovako zna~ajno priznawe. Potarnog filma. red Zlatne plakete FIFA koju

IN MEMORIAM

Slobodan Jovovi} (1950–2009) Umro je Slobodan Jovovi}, jedan od najboqih igra~a malog fudbala svih vremena na ovim prostorima. “Dnevnikov“ turnir ostao je bez jo{ jedne svoje legende. Bio je rasan golgeter, izuzetno jak u duelima, a ostao je upam}en kod poklonika ove igre i po tome {to je mogao „na le|ima“ da nosi i po dvojicu trojicu protivni~kih igra~a. Posebno je voleo loptu da primi na grudi i onda iz okreta strahovitim volejem da pogodi mre`u. Krajem sedamdesetih i po~etkom osamdesetih godina pro{log veka bio je me|u najistaknutijim igra~ima na{eg turnira i neprikosnoveni qubimac publike.S ekipom Foliranti osvojio je titulu, a 1980. godine progla{en je i za najboqeg igra~a na{eg turnira. Kasnije s ekipom „Dnevnika“ osvojio je gradsku ligu Novog Sada, koje je nakada va`ilo za vrlo jako i presti`no takmi~ewe, a u~estvovao je na prvom futsal prvenstvu stare Jugoslavije u Travniku. Slobodan Jovovi} je igrao i veliki fudbal, ne tako uspe{no kao mali, ali se i tu isticao golovima, bio je prvi stre-

lac futo{kog Metalca, kasnije Indeksa, a branio je boje jo{ nekih klubova.Fudbal mu je bio velika qubav, a nekoliko dana pre prerane smrti ugovarao je me~ izme|u veterana novosadskih i beogradskih novinara i grafi~kih radnika. I ako se ta utakmica odigra bi}e siroma{inija za jednog vrhunskog fudbalskog majstora, divnog ~oveka i prijateqa, Sloba Jovovi}a. Sahrana Slobodana Jovovi}a je u subotu, 12. 12, u 14.15 sati na Novom grobqu u Novom Sadu.

Anti} do 2012. godine Tomislav Karaxi} ekskluzivno je saop{tio prisutnima na sednici da je i posledwi detaq ju~e utana~en u vezi s produèwem ugovora sa selektorom A reprezentacije Radomirom Anti}em. - Anti}u je ugovor isticao 31. decembra i da bismo izbegli naga|awa bilo kakve vrste, utana~ili smo i najsitnije detaqe i produìli saradwu s vrsnim stru~wakom zbog koga se fudbal u Srbiji opet voli. Anti} je dobio novi ugovor koji vaì do 2012. godine, tako da }e nas on predvoditi i u kvalifikacijama za EP. Sve~anu ceremoniju Anti}eve promocije obavi}emo slede}eg ~etvrtka u Beogradu – istakao je Karaxi}. ti jo{ ve}i podstrek za budu}i rad – rekao je Karaxi}. Predsednik FS Srbije istakao je kao najzna~ajnija dva dostignu}a u godini na izmaku: - Plasman A reprezentacije na Svetsko prvenstvo je izuzetan uspeh koji nam je u startu doneo veliki novac. Od toga }e se i daqe ulagati u fudbal, a jo{ ako uspemo da poveèmo dva velika takmi~ewa, to jest da se plasiramo i na Evropsko prvenstvo, bi}e to pun pogodak. Kao drugi veliki uspeh smatram po~etak izgradwe Ku}e fudbala u Staroj Pazovi, jer }e na 12 hektara ni}i velelepni objekat uz svu prate}u infrastrukturu. I da ne bude zabune, inicijalnu kapislu za izgradwu Ku}e fudbala dala je UEFA s dva miliona evra, a uslov je bio da dràva podrì dodatnim sredstvima ovakav projekat. Da smo to sada propustili, na red bismo do{li tek za tri Foto: B. Lu~i} godine – istakao je sam dobio, ovo je za mene bar predsnik Karaxi}, koji je potom podjednako zna~ajno priznawe uru~io ~asovnike s fudbalskim koje }e u mojoj ku}i imati vidno grbom Srbije Darku Pareànimesto. Istovremeno, ovu nagranu, sekretaru Sportskog saveza du doìvqavam kao uspeh svih Vojvodine Mladenu Stoj{inu i nas, mojih saradnika i prijatesekretarici FS Vojvodine Sveqa iz FS Vojvodine. Jednostavtlani Bebi Jela~i}, poèlev{i no, na{ao sam sebe u fudbalu, to svim fudbalskim radnicima je moje prirodno okruèwe, tu sre}u i zdravqe. su moji prijateqi i svakako je S. Savi} da }e mi Spartakova nagrada bi-

„DNEVNIKOV” TURNIR U MALOM FUDBALU

Nova {ansa za prijave Iako je sve bilo spremno da 47. „Dnevnikov“ turnir u malom fudbalu po~ne ovog vikenda, u saradwi sa Sportskim i poslovnim centrom „Vojvodina“ (Spens) odlu~ili smo da start takmi~ewa pomerimo za nedequ dana, {to je ipalo kao puin pogodak jer su i ju~e stizale prijave,a po najavama izgleda da }e ovogodi{wa smotra malog fudbala u Novom sadu prema{iti sva o~ekivawa.. Do ju~e u podne bilo je prijavqeno 70 ekipa. Zbog odlagawa igra}e se ~e}ee, oko Nove godine svakodnevno }e se igrati, kako bi do 11. januara odigrali finalne me~eve. I ove godine prvaku }e pripasti 400.000 dinara, a ukupni nagradni fond bi}e oko 700.000 dinara, pod uslovom da se prijavi pribli`no isti broj ekipa kao i na pro{lom turniru. Posebnu pa`wu posve}ujemo najmla|ima, jer su oni budu}nost ove revije. Zbog toga smo odlu~ili da smawimo ko-

Momenat s pro{logodi{weg turnira

tizaciju za wih, pa }e pioniri ove godine pla}ati svega 8.000 dinara (umesto 9.5000), a mla|i pioniri 6.000 (umesto 9.000).

I video-bim Gotovo sigurno da }emo ove godine sve utakmice snimati video kamerom i da }e gledoci na dva video-bim u hali mo}i da prate me~eve. Naravno, i ozvu~ewe }e biti boqe. A sve zahvaquju}i Dodig multimedija komapniji, koja }e brinuti da gledaoci imaju pun komfor u hali na Sajmi{tu.

I kod veterana situacija je sli~na kao i pro{le godine: ako se prijavi vi{e od petnaest ekipa i wih }emo nagraditi nov~ano, pobednika s 50.000 dinara. Kod veterana pravo nastupa imaju svi fudbaleri koji su napunili 35 godina, bez obzira da li su aktivni ili ne. Dakle, prijave za turnir primamo sve do srede 16. decembra u prostorijama sportske rubrike u zgradi „Dnevnika“ (Bulevar oslobo|ewa 81) na drugom spratu od 10

do 14 sati, i na `iro-ra~un [ahovskog kluba « „Dnevnik»“ 340 2511- 60. Informacije se mogu dobiti i na telefon sportske rubrike 021/ 480 - 6827. Kotizacije za seniorske ekipe su 13.000 dinara, za veterane 11.000, za kadete 10.000 ( de~aci ro|eni posle 1. januara 1993. godine), za pionire 8.000 (1995. i mla|i) i za mla|e pionire (1996. i mla|i) 6.000 dinara. G. Kova~

SPORT

petak11.decembar2009.

DNEVNIK

POMO] KLADIONI^ARIMA NA[ PREDLOG

ITALIJA – SERIJA A Subota Kaqari - Napoli Bari - Juventus Nedeqa Atalanta - Inter Katanija - Livorno Kjevo - Fiorentina Lacio - \enova Milan - Palermo Parma - Bolowa Sijena - Udineze Sampdorija - Roma 1. Inter 15 11 2 2 2. Milan 15 9 4 2 3. Juventus 15 9 3 3 4. Parma 15 7 4 4 5. Fiorent. 15 7 3 5 6. Roma 15 7 3 5 7. \enova 15 7 3 5 8. Sampdor. 15 7 3 5 9. Napoli 15 6 5 4 10. Kaqari 15 7 1 7 11. Kjevo 15 6 3 6 12. Bari 15 5 6 4 13. Palermo 15 5 5 5 14. Udineze 15 5 3 7 15. Bolowa 15 4 4 7 16. Lacio 15 2 7 6 17. Atalanta 15 3 3 9 18. Livorno 15 3 3 9 19. Katanija 15 1 6 8 20. Sijena 15 2 3 10

(18) (20.45) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (20.45) 34:13 35 23:15 31 28:16 30 20:19 25 17:13 24 25:22 24 28:26 24 20:22 24 21:21 23 22:18 22 18:16 21 16:14 21 19:20 20 18:19 18 16:22 16 9:15 13 14:24 12 6:18 12 14:24 9 15:26 9

ITALIJA – SERIJA B Danas

Padova - ]ezena Subota Ankona - Bre{a Krotone - Galipoqi Empoli - Vi}enca Frosinone - Citadela Le}e - Askoli Modena - Mantova Pja}enca - Groseto Salernitana - Albinolefe Torino - Sasuolo Ponedeqak Re|ina - Triestina 1. Le}e 17 10 3 4 2. Ankona 17 9 3 5 3. ]esena 17 7 8 2 4. Empoli 16 8 4 4 5. Modena 17 8 3 6 6. Torino 17 7 5 5 7. Sasuolo 16 6 7 3 8. Vi}enca 17 5 9 3 9. Triestina 17 6 6 5 10. Padova 17 5 7 5 11. Groseto 16 5 7 4 12. Bre{a 16 6 4 6 13. Frosinone 16 6 4 6 14. Galipoqi 17 5 7 5 15. Sitadela 17 5 6 6 16. Krotone 17 5 8 4 17. Re|ina 16 5 4 7 18. Pja}enca 17 4 5 8 19. Albinol. 16 3 6 7 20. Askoli 17 3 6 8 21. Mantova 17 2 8 7 22. Salernit. 16 1 4 11

(20.45) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (20.45) 30:20 33 27:17 30 22:9 29 26:20 28 18:17 27 23:15 26 25:16 25 18:15 24 18:18 24 21:19 22 23:23 22 20:21 22 22:25 22 15:18 22 22:21 21 15:17 21 20:23 19 14:22 17 18:27 15 20:31 15 16:22 14 13:30 7

NEMA^KA BUNDES LIGA Herta - Bajer

Danas

Subota Hofenhajm - Ajntraht Bohum - Bajern Borusija (M) - Hanover Frajburg - Keln Nirnberg - Hamburg Verder - [alke Nedeqa Majnc - [tutgart Volfsburg - Borusija (D) 1. Bajer 15 8 7 0 2. Verder 15 7 7 1 3. [alke 15 8 4 3 4. Bajern 15 7 6 2 5. Hamburg 15 6 7 2 6. Hofenhajm 15 7 3 5 7. Borus. (D) 15 6 6 3 8. Volfsburg 15 6 5 4 9. Majnc 15 6 5 4 10. Ajntraht 15 6 4 5 11. Borus. (M) 15 5 3 7 12. Hanover 15 4 5 6 13. Frajburg 15 5 2 8 14. Keln 15 3 5 7 15. Bohum 15 3 4 8 16. [tutgart 15 2 6 7 17. Nirnberg 15 3 3 9 18. Herta 15 1 2 12

(20.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (18.30) (15.30) (17.30) 30:9 31 31:12 28 23:13 28 24:12 27 24:12 27 25:13 24 19:16 24 29:27 23 20:20 23 19:21 22 17:23 18 16:19 17 19:32 17 7:15 14 14:26 13 12:21 12 12:25 12 9:32 5

FRANCUSKA Subota Le Man - Valensijen Lens - Nica Marseq - Bulow Nansi - Ren Lorijen - Okser Nedeqa Monako - Lil PS@ - Sent Etijen So{o - Grenobl Tuluz - Monpeqe Lion - Bordo 1. Bordo 15 10 1 4 2. Montpeqe 14 8 3 3 3. Valensijen 15 8 2 5 4. Lion 15 7 5 3 5. Okser 15 8 2 5 6. Lorijen 15 7 4 4 7. Marseq 14 7 4 3 8. Ren 15 6 5 4 9. PS@ 15 6 4 5 10. Lil 15 6 4 5 11. Monako 14 7 1 6 12. Tuluz 15 6 3 6 13. Nansi 15 6 2 7 14. Nica 15 6 2 7 15. So{o 14 6 1 7 16. Lens 15 5 3 7 17. Sent Etijen15 4 3 8 18. Bulow 15 3 3 9 19. Le Mans 15 2 3 10 20. Grenobl 15 1 3 11

(19) (19) (19) (19) (21) (17) (17) (17) (17) (21) 24:10 31 23:17 27 27:21 26 27:22 26 16:14 26 24:14 25 26:17 25 21:14 23 23:16 22 22:19 22 17:16 22 15:12 21 21:23 20 17:25 20 14:19 19 15:23 18 11:18 15 13:29 12 13:23 9 9:26 6

[PANIJA – PRIMERA

Tobyije u grotlu Enfilda (2.15) Liverpul - (3.00) Arsenal (3.00) Jedan od najve}ih derbija na Ostrvu igra se na Enfildu, gde }e izabranici Rafe Beniteza posle remija sa Blekburnom 0:0, do~ekati “raspucane” tobxije iz Londona. Gosti su posle poraza u Kupu od Man~ester sitija 3:0 i êlzija u prvenstvu 2:0 èqni nadigravawa i novih bodova. Pro{le sezone na Enfildu duel je zavr{en rezultatom 4:4, pa tako i ovoga puta treba o~ekivati dosta golova. Redsi èle da prekinu post dug tri kola na doma}em terenu, a tobxije su rawene, Venger je u Atini odmara prvi tim. Na{ predlog: 2 - 3

(3.50) Bari - (3.00) Juventus (1.85) Pobedom u derbiju protiv Intera 2:1, fudbaleri Juventusa najavili su boqe igre, ali su onda do`iveli krah u me~u s Bajernom. Tre}eplasirani tim iz Torina ovog vikenda o~ekuje te{ko gostovawe na stadionu Sveti Nikola u Bariju. Trener “stare dame” ]iro Ferara uzda

Momenat s utakmice Liverpul–Arsenal

se u proverene snage. Doma}in je porazom od Napolija 3:2, nastavio seriju lo{ih partija na gostovawima, dok na doma}em buwi{tu ~etiri kola ne znaju za neuspeh. Trener Ventura nada se iznena|ewu. Posledwi put ova dva tima su odmerila snge u sezoni 2007/08 kada je doma}in slavio u Bariju 1:0, a Juventus je bio boqi u Torinu 4:2. Na{ predlog: 2, 3+

(2.40) Sampdorija (3.10) Roma (2.75) Nakon pobede u gradskom derbiju protiv Lacija 1:0, fudbalere Rome o~ekuje te{ko gostovawe na Lui|i Feraris stadionu u \enovi. “Vu~ica” jse posle po~etke krize vratila u pravu formu pa su tako Toti i drugovi u posledwih pet kola zabeleìli ~etiri pobede i jedan remi. Trener Ranijeri uzda se u proverene snage a izlazak u Evropu naredne godine sada je realna opcija. Toti, De Rosi, Vu~ini} i Perota uzdanice su Rimqana koji }e u \enovi poku{ati da slome otpor ìlavog doma}ina koji nije poraèn na svom stadionu.

Niang pauzira {est nedeqa

Danas Vasterlo - Anderleht Subota @erminal - [arlroa Sent Truden - Kortrijik Muskron - Lokeren Klub Bri` - Mehelen Standard - Ruselar Nedeqa Varegem - Serkl Bri` Gent - Genk 1. Anderleht 17 13 2 2. Bri` 17 11 3 3. @erminal 17 9 4 4. Gent 17 9 3 5. Varegem 17 7 5 6. Standard 17 6 8 7. Kortrijk 17 6 6 8. Muskron 17 6 5 9. Sent Truden17 6 4 10. Vasterlo 17 6 4 11. Mehelen 17 7 0 12. Genk 17 4 6 13. Serkl Bri`17 4 5 14. [arlroa 17 3 6 15. Lokeren 17 3 3 16. Ruselar 17 2 4

(4.25) Herta - (3.10) Bajer (1.70) Katastrofalna sezona za berlinsku Hertu kao da nema kraja. “Fewera{“ je uspeo sakupi samo pet bodova u 15.kola. Trener Funkel nema puno izbora oko sastava tima, Rafel - Vi{warek bi}e tandem u napadu. U taboru “farmaceuta” vlada dobra atmosfera, a trener Hajnkes uzda se proverene snage. Prvi strelac lide Kisling i Derdiok bi}e najopasniji po gol Herte.Zzanimqivo je da Bajer nije pora`en ali nije ni slavio na gostovawima ~etiri kola. Na{ predlog: 2

(2.40) Valensija - (3.00) Real (M) (2.60) Derbi {panske Primere igra se na stadionu Mestaqa u Valen-

Trener francuskog fudbalskog prvoliga{a Le Mana Paulo Duarte otpu{ten je danas zbog serije lo{ih rezultata. Le Man je vezao osam uzastopnih utakmica bez pobede u {ampionatu, i ekipa se trenutno nalazi na pretposledwem mestu sa samo 12 bodova. Me|utim, francuski mediji navode da to nije jedini razlog zbog ~ega je Duarte dobio otkaz. Naime, on je i selektor Burkine Faso koja po~etkom naredne godine u~estvuje na Afri~kom kupu

HOLANDIJA (20.30) (20) (20) (20) (20) (20)

2 3 4 5 5 3 5 6 7 7 10 7 8 8 11 11

U redovima \enovqana nema povre|enih igra~a, pa }e trener Del Neri {ansu pru`iti Paziniju, Kasanu i Stankevi~ijusu. Pro{le sezone Roma je slavila u Rimu 2:0, dok je u \enovi “pala” podela bodova posle goleade 2:2. Na{ predlog: 3+

(18) (20.30) 33:13 41 32:20 36 27:21 31 33:20 30 28:23 26 27:18 26 19:17 24 22:22 23 20:23 22 19:24 22 22:31 21 19:21 18 24:29 17 17:30 15 16:27 12 20:39 10

Ajaks - NEC

Danas Subota

siji , gde }e “slepi mi{evi” do~ekati ekipu Reala. Tre}eplasirani tim Primere, predvo|en trenerom Emeriom nije do`iveo poraz na doma}em terenu, dok “galaktikosi” predvo|eni Ronaldom nastavqaju poteru za za Barselonom. Posledwe tri godine Valensija je slavila kao doma}in. Na{ predlog: 2 - 3

(1.90) Atletiko (M) (3.00) Viqareal (3.40) Zanimqivo }e biti u Madridu gde }e “jorganxije” posle dva uzastopna trijumfa protiv Espawola 4:0 i Ksereza 2:0 do~ekati “`utu podmornicu”. Gosti dolaze na Visente Kalderon u najja~em sastavu. Trener Pelegrini ra~una na oporavqenog Senu, Godina, Canija i Franka, koji }e uz Nilmara i Rosija biti u startnih 11. Qorente je i daqe povre|en dok se na pragu povratka nalazi roviti Bihat. Viqareal je u pro{lom kolu slavio protiv Hetafea 3:2. 0Trener Madri|ana Kike Flores najavio je boqe igre svojih pulena. Na{ predlog: 3+ I. G.

Otpu{ten trener Le Mana

Kapiten Olimpika iz Marseja Mamadu Niang odsustvova}e sa terena {est nedeqa zbog povrede desnog ~lanka, koju je zaradio utakmici Lige {ampiona protiv Reala. Reprezentativac Senegala povredio je desni ~lanak u sudaru sa golmanon Reala Ikerom Kasiqasom u 69. minutu susreta, koji je zavr{en pobedom madridskog kluba 3:1. Posle tog duela dosu|en je penal za francuski tim, ali Lu~o Gonzales nije uspeo da realizuje jedanasterac.

BELGIJA

(18) (20) (22)

0 2 1 2 4 3 3 5 7 5 6 7 6 6 5 7 7 7 7 9

(17) (17) (17) (17) (17) (19) (21) 35:9 36 31:11 31 25:13 28 24:11 27 18:15 25 26:16 24 14:12 20 17:17 20 21:20 18 14:16 16 20:18 15 13:25 14 19:24 13 8:20 13 19:24 12 14:23 12 16:27 12 14:21 10 14:19 8 4:25 7

[PANIJA – SEGUNDA

(1.70) Pari sen @ermen - (3.00) Sent Etijen (4.20) U jednom od najzanimqivijih me~eva francuskog {ampionata fudbaleri PS@ - a do~ekuju na Parku prin~eva ekipu Sent Etijena. Dueli ova dva tima prati velika neizvesnost o ~emu govore minimalne pobede Pari`ana pro{le sezone na ovom stadionu 2:1, dok su”zeleni” slavili minimalcem na svom buwi{tu (1:0). Izabranici trenera Kombuara pora`eni su u pro{lom kolu od Bordoa 1:0 i tako prenikuli niz od dve pobede. Na drugoj strani u~enici trenera Perina remizirali su protiv So{oa 0:0 i tako nastavili seriju bez pobede dugu tri kola. Najve}a opasnost po gol “svetaca” bi}e tandem Ilan Bersesio, uz standardnog Mirasala, Sakoa i Landrina. Na{ predlog: 1

Subota Saragosa - Bilbao Barselona - Espawol Valensija - Real (M) Nedeqa Vaqadolid - Malaga Hetafe - Tenerife Rasing - Kserez Almerija - Deportivo Osasuna - Majorka Atletiko (M) - Viqareal Hihon - Seviqa 1. Barselona 14 11 3 2. Real (M) 13 10 1 3. Valensija 13 8 4 4. Seviqa 13 8 3 5. Deportivo 13 8 1 6. Majorka 13 7 3 7. Sporting 13 5 5 8. Atletik 13 6 2 9. Hetafe 13 6 0 10. Osasuna 13 4 4 11. Viqareal 13 4 3 12. Tenerife 13 4 2 13. Atlet.(M) 13 3 4 14. Espawol 13 3 4 15. Vaqadolid 13 2 6 16. Almerija 13 3 3 17. Saragosa 13 3 3 18. Rasing 13 2 4 19. Malaga 13 1 5 20. Kserez 14 1 4

(20.45)

Venlo - RKC (18.45) Tvente - Breda (19.45) Herenven - Fejenord (19.45) PSV - AZ Alkmar (20.45) Nedeqa Vitese - Utreht (14.30) Viqem - Roda (14.30) Den Hag - Herekles (14.30) Sparta - Groningen (16.30) 1. Tvente 16 14 2 0 35:14 44 2. PSV 16 13 3 0 42:13 42 3. Ajaks 16 11 2 3 50:15 35 4. Fejenord 16 9 4 3 26:15 31 5. Utreht 16 8 5 3 21:14 29 6. Herakles 16 8 2 6 21:23 26 7. AZ Alkmar 16 8 1 7 29:20 25 8. Breda 16 6 4 6 23:25 22 9. Sparta 16 5 3 8 16:27 18 10. Venlo 16 3 8 5 22:25 17 11. Vitese 16 5 2 9 18:28 17 12. Herenven 16 5 2 9 17:28 17 13. Groningen 16 3 5 8 16:26 14 14. Viqem II 16 4 2 10 19:30 14 15. Den Hag 16 3 5 8 17:28 14 16. Roda 16 3 5 8 20:32 14 17. NEC 16 2 7 7 19:28 13 18. RKC 16 3 0 13 12:32 9

nacija. On je obe}ao savezu te zemqe da }e predvoditi selekciju na tom takmi~ewu, {to se nije dopalo ~elnicima Le Mana. - Duarte je obe}ao FS Burkine Faso da }e voditi nacionalni tim na Afri~kom kupu nacija. Re~ nije hteo da pogazi i razumeo je na{ potez. - objasnio je predsednik Le Mana Anri Legarda. Ekipu }e do kraja sezone predvoditi Duarteov dosada{wi pomo}nik Arno Kormije

Esijenu stradala zadwa lo`a

Fudbaler ^elzija Mikael Esijen odsustvova}e van terena ~etiri nedeqe zbog povrede zadwe lo`e. Esijen se povredio tokom me~a posledweg kola Lige {ampiona protiv kiparskog APOEL-a, koji je zavr{en bez pobednika, 2:2. On je postigao izjedna~uju}i gol za svoj tim,

ali je teren morao da napusti ve} u 27. minutu. Londonski klub saop{tio je da }e reprezentativac Gane biti spreman po~etkom naredne godine. Esijen je u klub sa stadiona “Stamford brixa” stigao 2005. godine iz Liona za 24,4 miliona funti.

Subota Kasteqon - Sosijedad Herkules - \irona Rekreativo - Kordoba Albasete - Levante Viqareal 2 - Mursija R. Vaqekano - Numansija Nedeqa Kartagena - Salamanka Real Union - Hueska Betis - Gimnastik Kadiz - Las Palamas Selta - El~e 1. Sosijedad 15 8 5 2. Herkules 15 7 6 3. Kartagena 15 7 5 4. Betis 15 6 5 5. Numansija 15 6 5 6. El~e 15 6 5 7. Salamanka 15 6 5 8. Levante 15 5 7 9. Gimnastik 15 6 4 10. Kordoba 15 5 7 11. R. Vaqek. 15 5 6 12. Rekreativo15 6 2 13. Viqareal 15 5 5 14. Las Palmas15 4 6 15. \irona 15 4 5 16. Hueska 15 4 5 17. Kadiz 15 4 5 18. Albasete 15 4 4 19. Selta 15 3 6 20. Real Union 15 4 3 21. Mursija 15 2 7 22. Kastelon 15 3 2

(16) (18) (18) (18) (18) (18)

2 2 3 4 4 4 4 3 5 3 4 7 5 5 6 6 6 7 6 8 6 10

(12) (17) (17) (17) (17) 23:15 29 19:9 27 21:12 26 24:16 23 22:19 23 24:22 23 18:17 23 20:17 22 14:13 22 16:16 22 23:17 21 15:16 20 18:21 20 13:14 18 21:22 17 13:16 17 15:23 17 23:30 16 13:19 15 13:19 15 17:21 13 18:29 11

ENGLESKA PREMIJER LIGA Subota Stouk - Vigan Birmingem - Vest Hem Bolton - Man. siti Barnli - Fulam ^elzi - Everton Hal - Blekburn Sanderlend - Portsmut Totenhem - Vilverhempton Man~ester j. - Aston Vila Nedeqa Liverpul - Arsenal 1. ^elzi 15 12 0 3 2. Man~est. j. 15 11 1 3 3. Arsenal 14 9 1 4 4. Totenhem 15 8 3 4 5. Aston Vila 15 7 5 3 6. Man. siti 14 6 7 1 7. Liverpul 15 7 3 5 8. Fulam 15 6 4 5 9. Birmingem 15 6 3 6 10. Sanderl. 15 6 2 7 11. Stouk 15 5 5 5 12. Blekburn 15 5 3 7 13. Barnli 15 5 2 8 14. Vigan 15 5 2 8 15. Everton 15 4 4 7 16. Hal 16 4 4 8 17. Vest Hem 15 3 5 7 18. Vulverh. 15 3 4 8 19. Bolton 14 3 3 8 20. Portsmut 15 3 1 11

(13.45) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (18.30) 37:10 34:13 38:18 35:21 25:14 26:18 31:20 19:16 15:16 21:21 13:17 16:28 19:33 17:34 19:27 17:34 24:30 14:28 17:29 13:23

(17) 36 34 28 27 26 25 24 22 21 20 20 18 17 17 16 16 14 13 12 10

ENGLESKA 2 - ^EMPION[IP Subota Barnsli - Wukasl Koventri - Piterboro Donlaster - Bristol Ipsvi~ - Blekpul Le~ester - [efild V. Preston - Plimut Reding - Skantorp [efild J. - Kristal Palas Svansi - Notingem Forest Votford - Derbi Kaunti 1. Wukastl 19 13 3 3 2. VBA 19 11 5 3 3. Notingem 19 8 8 3 4. Le~ester 19 8 7 4 5. Kardif 19 9 3 7 6. Votford 20 8 6 6 7. Midlzbro 19 8 5 6 8. Svonsi 19 7 8 4 9. Blekpul 19 7 7 5 10. Kvins Park 20 7 7 6 11. [efild j. 19 7 6 6 12. Bristol 19 6 9 4 13. Kristal P. 19 6 8 5 14. Preston 19 6 7 6 15. Barnsli 18 7 3 8 16. Donkaster 19 4 9 6 17. Derbi 19 6 3 10 18. Skantorp 19 6 3 10 19. Reding 19 5 5 9 20. Koventri 19 4 7 8 21. [efild V. 19 4 6 9 22. Ipsvi~ 19 2 11 6 23. Plimut 18 4 3 11 24. Piterboro 19 2 7 10

(16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) 31:10 42 41:17 38 28:18 32 22:20 31 35:22 30 30:32 30 30:21 29 17:17 29 29:22 28 33:29 28 30:30 27 22:22 27 20:21 26 24:25 25 23:29 24 25:26 21 23:21 21 22:36 21 20:28 20 21:29 19 23:31 18 19:29 17 16:29 15 23:33 13

SPORT

DNEVNIK

MU[KI ^ELENY KUP – 2. KOLO

Nesre}na Vo{a NIS Vojvodina - Kakaw 3:2 (22:25, 25:13, 25:18, 25:20, zlatni set 11:15)

Ivan Len|er

EP U PLIVAWU

êtvoro Srba u polufinalu Ivan Len|er je isplivao drugo vreme u kvalifikacijama na 100 metara delfin, dok }e âba Sila|i u polufinale na 100 metara le|no u}i sa ~etvrtim rezultatom. Radovan Siqevski i Miroslava Najdanovski tako|e su pro{li daqe. Osam od 11 predstavnika Srbije na Evropskom prvenstvu u malim bazenima sko~ilo je u bazen prvog dana takmi~ewa u Istanbulu. Plasman u polufinale obezbedili su Radovan Siqevski, Ivan Len|er, âba Sila|i i Miroslava Najdanovski, dok Boris Stojanovi}, Marica Stra`me{ter, Stefan [orak i An|elka Petrovi} nisu uspeli da se plasiraju me|u prvih 20 u svojim disciplinama. Len|er i Sila|i, uz Na|u Higl najve}i aduti srpske reprezentacije, najavili su juri{ na medaqe. Len|er je ostvario drugo vreme u kvalifikacijama na 100 metara delfin sa 50,15 sekundi, boqi je bio samo Rus Nikolaj Skvorcov (49,83). Na istoj deonici, ali pr-

Mu{ka ruska pliva~ka reprezentacija oborila je svetski rekord u disciplini {tafeta 4h50 metara me{ovitim stilom u kvalifikacijama prvenstva Evrope u malim bazenima u Istanbulu. Rusi su ovu deonicu preplivali za minut, 32 sekunde i osam stotinki. Za Rusiju su plivali Stanislav Donec, Stanislav Lahtu{kov, Evgenij Koroti{kin i Evgenij Lagunov. Prethodni svetski rekord iznosio je 1:32,91, a postavila ga je {tafeta Italije u decembru 2008. godine na EP u Rijeci.

Veterani na ledu [alata Starsa iz Zagreba, Drvenih nogica iz Beograd i Xentlmena iz Novog Sada. Utakmice se danas igraju od 14 do 21 ~as, u subotu od 9 do 20, a u nedequ, od 9 do 15 sati. Sve~ano otvarawe planirano je zadanas u 18 sati.

SPEKTAKL ZA TITULU

Borov~anin boksuje pre Kli~ka i Yonsona Vitali Kli~ko brani}e u subotu titulu {ampiona sveta u VBC verziji protiv Amerikanca Kevina Xonsona. Me~ }e se odr`ati u Post Finans Areni u Bernu u subotu, pred vi{e hiqada gledalaca koji su kupovali karte po ceni od 60 do 1100 {vajcarskih franaka. Ovo je svakako centralni bokserski doga|aj na svetu koji okupqa najboqe boksere dana{wice i zbog toga ne ~udi ~iwenica da je Tv prava za ovaj me~ otkupilo preko 100 televizija iz celog sveta. Na Otvorenom treningu za novinare i publiku, u hotelu Holidej In u Bernu, ~ule su se i posledwe prozivke iz oba tabora: - Najja~i sam na svetu i slavi}u u subotu! U boqoj sam formi nego na me~u u Los An|elesu, kada sam pobedio Areoulu. Dileme nema, {ampionski pojas }e ostati u istom vlasni{tvu rekao je Vitali Kli~ko. Wegov izaziva~ Xonson, rekao je da }e ceo svet biti {okiran u subotu kada bude nokautriao Kli~ka i to u devetoj rundi. Na-

Odbojka{i NIS Vojvodine nisu uspeli da se plasiraju u tre}e kolo êlenx kupa, po{to su poraèni od Kakwa posle zlatnog seta. Trebala je Novosa|anima maksimalna pobeda za direktan prolazak, ali su zbog gubitka prvog seta samo uspeli da obezbede igrawe zlatnog perioda igre, posle regularnog trijumfa 3:1. Verovatno èqa i razmi{qawe o maksimalnom trijumfu onemogu}ili su doma}e odbojka{e da krenu maksimalno od starta, a to su na najboqi na~in iskoristili

snim stilom, Sila|i (57,65) je ostvario ~etvrto vreme, dok je Ma|ar Danijel \urta (56,89) bio najbr`i. Siqevski je u kvalifikacijama na 50 metara slobodno ostvario 14. vreme (21,67 sekundi), dok je Stojanovi} bio 31, stigav{i na ciq posle 22,07 sekundi. Najboqi rezultat uo~i polufinala ima Francuz Amori Levo 20,80 sekundi. Najdanovski se plasirala u polufinale „kroz iglene u{i“. Ona je na 100 metara slobodno isplivala ukupno 19. vreme (54,41) i pro{la daqe samo zahvaquju}i ~iwenici da u trkama sada u~estvuje deset, umesto osam takmi~ara. Petrovi}eva je u istoj disciplini zauzela 37. poziciju u vremenu 55,12 sekundi. Ubedqivo najboqa bila je Nemica Inge Deker, koja je postavila novi rekord {ampionata - 51,85! Marica Stra`me{ter plasirala se na 31. mesto u kvalifikacijama na 100 metara le|no, a Stefan [orak je 32. na 400 metara slobodnim stilom.

Rusi oborili svetski rekord

U Subotici }e se od danas do nedeqe odr`ati tradicionalni turnir u hokeju na ledu za veterane. Uz dve ekipe Spartaka igra}e gosti veterani Jesenica, Stare Qubqane, Krpana iz Slovenije, Ajs Haversa iz Sarajeva,

NOVI SAD: Mala sala SPC Vojvodina, gledalaca 400, sudije: Bart (Belgija), Jorgos (Kipar). NIS VOJVODINA: Veselinovi}, Petrovi} 10, Mirosavqevi} 10, Vemi} 14, Ivovi} 17, Radi}, ûrovi} 15, L. ûbrilo 2, N. ûbrilo, Jovovi}, Kapur (l). KAKAW: Salihovi} 10, Kari{ik 7, Zolota 1, Hernandez 18, Kneèvi} (l), [uqagi} 8, Aganovi} 11, Lepi} 1, Kari} 2, Be{li}, ôri} 4.

kon izjava bokseri su trenirali pred novinarima i prisutnom publikom koja je svaki atraktivniji potez ispra}ala aplauzima, a nakon toga su delili autograme i fotografisali se sa obo`avaocima. Od uvodnih borbi treba izdvojiti borbu izme|u Nemca Svena Haselhuna zvanog „Mladi Kriger“ i Srbina Nenada Borov~anina, koji su tako|e odradili trening pred prisutnima. Haselhun, nekada{wi juniorski {ampion sveta, izjavio je da ne sumwa u pobedu i da se za ovaj me~ spremao puna tri meseca. Nenad Borov~anin nije `eleo da daje izjave, pa je odmah posle treninga oti{ao u hotelsku sobu. U~e{}e Nenada Borov~anina na ovom spektaklu je ne samo priznawe za wega, ve} za celokupan srpski boks, koji odavno nije imao ko da predstavqa na me|unarodnoj sceni. Od VIP gostiju, dolazak su potvrdili Mihael [umaher, Boris Beker, Bekenbauer, zatim premijer [vajcarske i jo{ mnogo eminentnih qudi iz celog sveta.

Dvojni blok Vojvodine ~eka Salihovi}a

Foto: F. Baki}

Ribnica pro{la Odbojka{i Ribnice plasirali su se u tre}e kolo ^elenx kupa po{to su, posle pobede od 3:1 u prvom me~u na Te-

nerifama, trijumfovali i u revan{ susretu u Kraqevu 3:2 (25:23, 23:25, 22:25, 31:29, 15:12).

Obe Zvezde idu daqe Odbojka{ice Crvene zvezda pro{le su u osminu finala Kupa CEV po{to su, posle beogradskih 3:0, savladale Madeiru u Portugalu 3:0 (25:10, 25:20, 25:18). Mu{karci Crvene zvezde

petak11.decembar2009.

su u u Belgiju oti{li posle pobede u prvom me~u 3:0 i slavili 3:2 (26:28, 26:24, 25:11, 29:31, 15:10) u drugom te se na{li me|u 16 najboqih ekipa u ovom takmi~ewu.

igra~i Kakwa i, uhvativ{i nespremnog doma}ina, osvojili su prvi set, samim tim obezbedili potencijalni zlatni set. Novosa|ani su ponovo bili li{eni pomo}i prvog libera [kundri}a, ali ga je mladi Kapur dostojno zamenio. Prijem doma}ih bio je odli~an, izuzev u prvom setu, dosta dobro ih je sluìo servis, napada~i Ivovi} i Vemi} bili su raspoloèni, ali su dobri i lo{i periodi zavisili iskqu~ivo od tehni~ara Luke ûbrila, koji je ~esto doìvqavao krize. Ni{ta boqi nije bio biv{i tehni~ar Vojvodine, sada organizator igre Kakwa, @eqko ôri} kojeg su doma}i ve}im delom me~a ~itali i blokirali napada~e ekipe iz Bosne. Pre svega dobrim servisima Mirosavqevi}a, Ivovi}a i Petrovi}a do{li su Novosa|ani do 3:1 u setovima, ali je putnik u tre}e kolo Kupa izaziva~a odre|en posle zlatnog seta. Neisukustvo, umor i u pojedinim trenucima nemo} Novosa|ana najvidniji su bili u zlatnom setu. Poveli su gosti 3:0 i odràvali prednost do sredine seta. Jedina sigurna napada~ka opcija za doma}ina bio je kapiten Vemi}, ali on nije bio maksimalno raspoloèn. Angaòvawem u odbrani uspeli su crveno-beli da do|u do 9:9 i obezbede kontru za vo|stvo, ali je Vemi} izblokiran. Potom je pogre{io ûrovi}, pa je jo{ jednom Vemi} poklekao pred blokom gostiju koji su tada stigli do velika tri poena prednosti i malo ko je mogao da o~ekuje da }e mladi}i u crveno-belom imati snage za jo{ jedan preokret. Na me~ lopti za Kakaw, ponovo je uhva}en Vemi} i Bosanci su oti{li u tre}e kolo êlenx kupa. M. Risti}

LIGA [AMPIONA Grupa E Liverpul - Fiorentina 1:2 (Benajun 43. - Jorgensen 63. i \iraldino 90) Olimpik (L) - Debrecen 4:0 (Gomi{ 25, Bastos 44, Pjani} 59. i Sisoko 76) 1. Fiorentina 6 4 1 1 14:6 15 2. Olimpik 6 4 1 1 12:3 13 3. Liverpul 6 2 2 2 5:6 8 4. Debrecen 6 0 0 6 4:17 0 Grupa F Dinamo (K) - Barselona 1:2 (Milevski 2. - ]avi 33. i Mesi 86) Inter - Rubin 2:0 (Eto 31. i Baloteli 64) 1. Barselona 6 3 2 1 7:3 11 2. Inter 6 2 3 1 7:6 9 3. Rubin 6 1 3 2 4:7 6 4. Dinamo 6 1 2 3 7:9 5 Grupa G [tutgart - Unirea 3:1 Marica 5. Tra{ 8. Pogrenjak 11. (Semedo 46) Seviqa - Renyers 1:0 (Kanute u 8. iz penala) 1. Seviqa 6 4 1 1 11:4 13 2. [tutgart 6 2 3 1 9:7 9 3. Unirea 6 2 3 1 8:8 8 4. Renyers 6 0 2 4 4:13 2 Grupa H Olimpijakos - Arsenal (Leonardo 47) Standard - AZ Alkmar (Bolat 90. - Lens 42) 1. Arsenal 6 4 1 2. Olimpijakos 6 3 1 3. Standard 6 2 2 4. Alkmar 6 0 3

1:0 1:1 1 10:3 2 4:5 2 7:9 3 2:5

13 8 5 3

PRVA LIGA ZA DAME

Rutinski trijumf Proleter - Vojvodina NIS 62:71 (10:23, 16:15, 12:16, 24:17) ZREWANIN: Hala „Medison“, gledalaca 150, sudije: Dimi} (Beograd), Petrovi} (Stara Pazova), Suboti} (Zemun).

Ispao Tent Odbojka{ice obrenova~kog Tenta nisu uspele da se pridruè Spartaku u tre}em kolu êlenx kupa. Posle pobede od 3:0 u prvom me~u bio im je dovoqan jedan seta za prolaz, ali su maksimalno poraène u Bratislavi (3:0, 25:23, 30:28, 25:20), a u zlatnom setu bilo je 15:11 za doma}ina.

Novi poraz Radni~kog [ampion Srbije Radni~ki iz Kragujevca pora`en je u drugom me~u D grupe Indesit Lige {ampiona od poqskog belhatova 3:0 (25:20, 25:21, 25:21).

MU[KA SUPERLIGA

Do boda u posledwim sekundama Crvenka - PKB 27:27 (14:14) CRVENKA: Dvorana Slobodan ^ile Mi{kovi}, gledalaca oko 400, sudije: Alimpi} i Crwanski (Ba~ka Palanka). Sedmerci: Crvenka 2 (2), a PKB 5 (2), iskqu~ewa: Crvenka 10, a PKB 8 minuta. CRVENKA: Mjerima~ka, Perovi}, @egarac, Radowi} 2, Me{ter 1, Slavuqica 2, Holpert 2, Nikoli}, Gruji~i} 3, Veselinovi} 11, Majki}, S. Stankovi} 3, Jolovi} 2, V. Stankovi} 1. PKB: Ivani{evi}, Pqevaq~i} 6, @ivkovi}, Kova~evi} 4, Ogwenovi}, Todorovi} 1, Pavlovi} 2, Brwas 6, Buji{i} 1, Zeqi}, Cvetkovi} 3, Stojkovi} 4, Trajkovi}, Simi}. Nije se ispunilo o~ekivawe igra~a i navija~a Crvenke, da }e biti zabele`ena tre}a pobeda u ovom prvenstvu, i da }e tako biti napravqen zna~ajan korak u bekstvu sa dna tabele. Ali, kako se sama zavr{nica susreta odvijala doma}i rukometa{i su i sre}no pro{li i moraju biti zadovoqni i bo-

dom. Naime, nakon nekoliko preokreta, kada su i doma}i i gosti imali u pojedinim trenucima prednost od dva gola, a u 37. minutu Crvenka ~ak i ~etiri (21:17), u posledwih deset minuta dolazi do izra`aja fizi~ka nemo} doma}ina. Osetili su to gosti i zaigrali veoma agresivno i u odbrani i u napadu. U 56. minutu bilo je 25:25 i oni tada posti`u zaredom dva gola (25:27) iako su imali igra~a mawe. Nisu imali dovoqno koncetracije da sa~uvaju tu prednost pa su se golovima Radowi}a i Gruji~i}a Crven~ani ipak u posledwim trenucima domogli boda. T. Jovovi}

Kolubara - Jugovi} Unimet 33:21 (16:7) LAZAREVAC: Dvorana Kolubara. Gledalaca: 500. Sudije: Mo{orinski (Novi Sad) i Panxi} (Zrewanin). Sedmerci: Kolubara 5 (5), Jugovi} Unimet 3 (0). Iskqu~ewa: Kolubara 6, Jugovi} Unimet 6 minuta.

KOLUBARA: Radi{i} 3, S. Jovanovi} 1, Pribak 3, Ra{i} 5, Nenadi} 2, Radulovi} 5, Vasi}, Vujovi}, N. Jovanovi} 1, Rak~evi} 4, Zubi} 1, Be}irovi} 3, Petrovi} 2, Radovanovi} 3. JUGOVI] UNIMET: Kukobat, Vasi}, [ipka 4, Pavlov 1, Pap 2, Vugdragovi} 3, Travar, Krsman~i} 3, Perovi}, Jo{i}, Stejin, Slijep~evi} 2, Vu~i}evi} 2, Lon~ar 4. Lazarev~ani su rutinskom igrom ukwiìli planirane bodove, a trener gostiju Jordovi} je pruìo {ansu igra~ima sa mawom minutaòm. Ukazano poverewe u potpunosti je iskoristio 17- ogodi{wi Nemawa Vu~i}evi}, koji je postigao dva lepa gola sa pozicije pivota. Radulovi}, Pribak, Rak~evi}, Ra{i} i iskusni golman Vujovi} bili su nere{ive enigme za sastav Ka}ana, u kojem se, posle duè letargije, prenuo kapiten Krsman~i}, {to predstavqa veliko ohrabrewe za ti}e Jugovi}e pred subotwi duel s Metaloplastikom. J. G.

Jefimija Karaka{evi}

PROLETER: Jovanovi} 16, Luka~ 10, ^orto, Male{, Grahovac 3, Jankovi}, Kravi} 11, Prvulovi} 11, Vujkovi} 3, Jovanov 8, Rodi}, Marinkov. VOJVODINA NIS: Jovanovska 3, ^abarkapa 7, Ostoji} 3, Je. Karaka{evi} 20, Du{ani} 5, Krwetin 15, Popovi}, Stupar 8, Terzi}, Bo{kovi}, Jo. Karaka{evi} 10. Novosa|anke su rutinski trijumfovale u Zrewaninu. M. R.

Superliga (m) Proleter - Vojvodina Kolubara - Jugovi} Crvenka - PKB C. zvezda - Dianamo Priboj - Partizan Naisus - Planinka Metaloplastika - Smederevo

1. Kolubara12 11 2. C. zvezda11 10 3. Partizan12 8 4. Vojvodina12 7 5. Metalopl.11 7 6. Radni~ki12 7 7. Naisus 12 6 8. PKB 12 5 9. Jugovi} 12 3 10. Priboj 13 3 11. Proleter13 3 12. Smederevo12 3 13. Crvenka 11 2 14. Planinka11 2 15. Dinamo 12 1

0 0 1 2 0 0 2 1 4 3 3 1 2 1 2

1 1 3 3 4 5 4 6 5 7 7 8 7 8 9

27:27 33:21 27:27 31:24 24:29 36:32 40:33

409:287 22 346:298 20 343:282 17 340:319 16 301:280 14 312:291 14 335:320 14 324:352 11 286:293 10 333:348 9 344:394 9 348:381 7 280:348 6 288:323 5 328:383 4

KULTURA

petak11.decembar2009.

DNEVNIK

KWIGA I DVD O FILMSKOM OPUSU @ELIMIRA @ILNIKA

MSUV U NOVOM SADU OD VE^ERAS PROSTOR FESTIVALA

Za ideju – protiv stawa

Vikend za „Videomedeju”

„Danas gotovo da i nema filmskog autora koji je mehanizme i tokove posleratne evropske politike, ekonomije i kulture ispitivao upornije i rigoroznije od wega...@ilnikov opus predstavqa pronicqivu kinematografsku hroniku savremene Evrope - op{irnu audio - vizuelnu analizu koja se`e kako na Istok tako i na Zapad, ali se najboqe ose}a kada pluta du` granice i dok kampuje na marginama...“ ka`e pored ostalog, u svom eseju „Kino - komuna: Film kao prvostepena dru{tveno - politi~ka intervencija“, profesor filmskih studija na Univerzitu Stanford Pavle Levi, bave}i se filmskim stvarala{tvom @elimira @ilnika, wegovom estetikom, filmskim postupkom, konotacijama, i dru-

tiku i nekropolitiku), Dominike Prejdove (Angaòvani film prema @elimiru @ilniku), Jurija Medena (Kenedi trilogija @elimira @ilnika: Solidarnost izvan zidina tvr|ave Evrope), Branke ]ur~i} (Paradigma fragilnosti radni~kog pitawa u (post-) socijalisti~koj Jugoslaviji), zakqu~no sa intervjuom Dominike Prejdove sa @ilnikom (Qudi sa margine dru{tva su pokreta~ka sila ìvota na Balkanu). Uz kwigu je izdat i DVD na kojem se nalazi zna~ajan deo li~ne arhive @elimira @ilnika sakupqene od 1966. godine do danas. To je bogata dokumentacija koja sadrì preko pet stotina dokumenata i novinskih ~lanaka (vesti, prikaza, intervjua) dakle, pres kliping kao i fotografije i inserte iz filmova.

êtiri decenije od „Ranih radova” Ove godine se navr{ilo 40 godina od nastanka @ilnikovog filma „Rani radovi“.Ovaj profesionalni jubilej , autor je „proslavio“ tiho, a svakako radno (zvani~no ga se niko nije ni setio), ne samo ovim izdawem ve} i ùstrim igrano - dokumentarnim filmom „Stara {kola kapitalizma“ (govori o tragikomediji tranzicije u Srbiji). Posle turijske premijere kod nas je jo{ samo prikazivan u okviru postavke beogradskog Oktobarskog salona. U me|uvremenu, na dugom neizvesnom putu u ovda{we bioskope, ovaj se @ilnikov film gleda na projekcijama u mnogim gradovima iz na{eg okruèwa, kao i u Evropi. {tvenim i politi~kim kontekstima u kojima je ono nastajalo. To je samo jedan od priloga u kwizi „Za ideju - protiv stawa“ (u podnaslovu: Analiza i sistematizacija umetni~kog stvarala{tva @elimira @ilnika). Pored Levijevog teksta tu su i eseji – analize: Branislava Dimitrijevi}a (Iza skepse gori plamen revolucionara!), Marine Grìni} (Filmska produkcija avangarde biv{e Jugoslavije i weni Rani radovi vi|eni kroz biopoli-

Ovo dvotomno izdawe (kwiga, dvojezi~na na srpskom i engleskom i DVD) nastalo je u produkciji Centra za Nove medije_ kuda. org i „Plejgraund produkcije“ iz Novog Sada koja je i izdava~. Koproducent projekta je Zavod za kulturu Vojvodine. Kako izdava~ navodi, objavqivawe kwige i DVD- a ima iskqu~ivo edukativni svrhu i namewena je u li~ne istra`iva~ke i nekomercijalne svrhe. Poseban kuriozitet ovog dragocenog izdawa, u kojem se kroz

moderni diskurs analizira kompleksnost i te kako `ivog/aktuelnog i zna~ajnog @ilnikovog opusa, predstavqa ponovo objavqivawe u digitalizovanom obliku tre}eg broja ROK- a, ~asopisa za kwi`evnost, umetnost i

esteti~ko ispitivawe stvarnosti iz 1969. godine ~iji je urednik bio pisac Bora ]osi}. Taj broj je posve}en filmu „Rani radovi“ i celom slu~aju koji ga je pratio. Na DVD-u se nalazi i nikada ranije objavqeni jednominutni video zapis i foto dokumentacija iz jedine pozori{ne predstave „Gastarbajter opera“ koju je @elimir @ilnik re`irao i kreirao sa poznatim novosadskim umetnikom i muzi~arem Pe|om Vrane{evi}em. Dodajmo da su ova kwiga i DVD, nezaobilazan prilog za prou~avawe i boqe, dubqe razumevawe @ilnikovog stvarala~kog opusa. U tome se pridru`uju i dopuwuju ranije objavqenim kwigama kao {to su „Rani radovi @elimira @ilnika“ (Sirius, Ni{ 1992) Branislava Miltojevi}a, „Filmski jezik @elimira @ilnika“ (SKC Beograd, 2002) Petra Jon~i}a i „Iznad crvene pra{ine“ (Institut za film, 2003) grupe autora. V. Crwanski

KWI@EVNI SUSRETI „MILICI U POHODE”

Laureat Tawa Kragujevi} U organizaciji Zavoda za kulturu Vojvodine, danas u 12 ~asova u galeriji „Most“ u Novom Sadu (Vojvode Putnika 2 ) bi}e otvoreni XXXIII kwièvni susreti „Milici u pohode“. Na ovoj sve~anosti bi}e uru~ena i nagrada koja se dodewuje za najboqu kwigu poezije objavqenu izme|u dva susreta, na srpskom jeziku, a nosi ime ~uvene kwièvnice i pesnikiwe Milice Stojadinovi} Srpkiwe.Ovogodi{wa dobitnica je pesnikiwa Tawa Kragujevi},a odluku je doneo ìri u sastavu: dr Zoran \eri}, predsednik, mr Dragana Beleslijin, Frawa Petrinovi}, Aleksandra \uri} i Vladimir Ris.

U 16 ~asova u galeriji „Most“ Zavoda za kulture Vojvodine bi}e otvarena izlo`ba kolaà „Milena u mom snu“, autorke Verice Milo{evi}, posve}ena slikarki Mileni Pavlovi} Barili, sledi prikazivawe animiranog filma „ Autoportret s belom ma~kom“, autorke Mirjane Bjelogrli}, koji tako|e ima u sredi{tu slavnu slikarku. Od 16, 30 do 18 ~asova bi}e odràn kwièvni razgovori na temu „Fru{ka gora kao pesni~ki toponim“, a zatim }e biti promovisana nagra|ena zbirka pesama „Staklena trava“ ovogodi{we laureatkiwe Tawe Kragujevi}.

„PAIDEIA” OBJAVILA JO[ JEDAN ROMAN POZNATOG NOBELOVCA

Kucijevo „Gvozdeno doba” Izdava~ka ku}a „Paideia“, predstavila je „Gvozdeno doba“, 13. roman Xona Kucija, dobitnika Nobelove nagrade za kwièvnost.Taj izdava~ je zasluàn {to su srpski ~itaoci imali priliku da se upoznaju sa ~etiri Kucijeva dela, i pre nego {to je dobio Nobelovu nagradu. „Paideia“ je na ovaj na~in objavila wegove romane za koje je, u dva navrata, dobio nagradu Buker, {to je bio prvi slu~aj kada je re~ o ovom priznawu. Wegov prvodilac za srpski Arijana Boòvi} je rekla da je Kuci upravo zavr{io novi roman, „Letwe doba“, koji ona prevodi iz rukopisa, i trebalo bi da bude objavqen na srpskom ve} tokom idu}e godine. „Gvozdeno doba“ je prvobitno objavqeno 1990, a pisano je u periodu rasnih nemira i vanrednog stawa u Ju`noafri~koj Republici i jedino je Kucijevo delo koje neposredno govori o istorijskim doga|ajima. Za ovo delo pripala mu je nagrada „Kwiga godine“, britanskog lista „Sandi ekspres“, 1990. godine, i nagrada katalonskih izdava~a „Premi Libreter“ 2003.

Bo`ovi}eva je istakla da je to delo naj~itanija Kucijeva kwiga posle „Sramote“, za koju je dobio drugog Bukera, u kojoj je na posredan na~in izneo svoj stav prema aparthejdu tako {to je junakiwu stavio u poziciju da se pita

„da li je u zlim vremenima dovoqno biti dobar ~ovek?“.Roman je pisan u formi monologa Elizabet Karen, profesorke anti~ke kwi`evnosti, koja zna {ta su Hesiod i Ovidije pevali o gvozdenom dobu, ali tek pod starost

dobija priliku da iskusi policijski teror u vlastitoj zemqi. Radio i tv o tome ne govore ni{ta, ali naseqa oko Kejptauna su u plamenu, a u nerede je ume{an i Beki, sin wene ku}ne pomo}nice.O tragi~nim doga|ajima koji slede Elizabet govori u pismu k}erki koja se odrekla svoje domovine i emigrirala u Ameriku. Wen jedini dru`benik joj je Verkejl, klo{ar koga zati~e u svojoj ba{ti istog dana kad sazna da je neizle~ivo bolesna. Verkejl je wen an|eo smrti, parodi~ni Vergilije, koji je vodi u podzemni svet, }utqivi svedok wenih poku{aja da se iskupi za }utawe i neu~estvovawe u otvorenom otporu dràvnom teroru. Boòvi}eva je roman opisala kao „delo koje je suprotno odrastawu i sazrevawu, jer glavni lik je na samom kraju ìvota i sa ste~enom mudro{}u posmatra ono {to je pro{lo, ali i ono {to se de{ava oko we.Umesto da nametne sopstveni stav, pisac prepu{ta ~itaocima da donesu zakqu~ke, primetila je Boòvi}eva, navode}i da Kuci èli da poru~i da }e samo qubav spasiti svet. (Tanjug)

Umetni~ki projekti koji kombinuju sliku i zvuk, naprednu komunikaciju i objekte u formi video radova, dokumentarnih i kratkih filmova, digitalnih animacija, medijskih instalacija, intervencija u prostoru, interaktivnih i robotizovanih objekata, `ivih audiovizuelnih nastupa, od ve~eras su pred novosadskom publikom na festivalu „Videomedeja“ koji }e do nedeqe zauzeti prostor Muzeja savremene umetnosti Vojvodine u Dunavskoj ulici. Urednici programa su odabrali 67 od 461 radova pristiglih na konkurs i oni }e predstavqati takmi~arski okvir izlo`be u MSUV, dok }e {est ostalih celina ~initi revijalni deo programa. Takmi~arski radovi bi}e izlo`eni u dve sekcije: 54 ~ine video radovi i kratki filmovi ili animacije, a ostalih 13 se vode kao medijske instalacije (video i internet, elektronske igrice, softver). Revijalni program „Videomedeje“ ~ini}e aktuelni radovi holandske, francuske i ~e{ke scene, do kojih su organizatori do{li zahvaquju}i saradwi sa „Netherlands Media Art Institute“ iz Amsterdama, festivalom „Videoformes“ iz Klermon-Ferana i Akademijom umetnosti iz Pra-

ga. Poseban segment programa bi}e posve}en doma}oj sceni i zva}e se „Made in Serbia“, a svoje mesto na „Videomedeji“ u MSUV u Novom Sadu ima}e i Vladimir Frelih i Ivan [ijak, umetnici koji }e ovih dana uz Joke Balintijn iz Holandije odlu~ivati o najboqem videu, odnosno medijskoj instalaciji.

NA NACIONALNOM TAKMI^EWU MLADIH VIOLINISTA – SOSIJETE @ENERAL SRBIJA

Prva nagrada Robertu Lakato{u Na{ sugra|anin Robert Lakato{, student Akademije umetnosti u Novom Sadu, osvojio je prvu nagradu u drugoj kategoriji na upravo zavr{enom prvom nacionalnom takmi~ewu mladih violinista - Sosijete èneral Srbija. Ovo takmi~ewe, koje su osnovali „Sosijete èneral Srbija i na{ poznati violinista Jovan Kolunxija, odràno je od 7. do 9. decembra u Beogradu, u Centru lepih umetnosti „Gvarnerijus“ gde je i zavr{eno koncertom pobednika Roberta Lakato{a, i Emilije Kortus iz Beograda (u prvoj kategoriji). Robert Lakato{ je studije violine na Akademiji umetnosti u Novom Sadu upisao sa nepunih

~etrnaest godina. Trenutno je student master studija u klasi gostuju}eg profesora Dejana Mihailovi}a. Dobitnik je velikog broja nagrada i diploma na doma}im i me|unarodnim takmi~ewima i u~esnik je mnogih televizijskih emisija. Nastupa od jedanaeste godine i do sada je odr`ao veliki broj solisti~kih koncerata u zemqi i inostranstvu. Svirao je i sa nekoliko orkestara. Pored diploma i nov~anog dela, prvonagra|eni na ovom takmi~ewu dobili su i violine Roberta Kel~a, graditeqa violina iz Be~a, poreklom iz Apatina. N. P-j.

Medijske instalacije „Videomedeje“ publika }e mo}i da vidi narednih dana u izlo`benom prostoru MSUV (Dunavska 37) od 17 ~asova do pono}i, dok }e radovi koji zahtevaju projekcije biti prikazivani od 18.30 u projekcionoj sali MSUV. Ulaz na sve programe je besplatan. I. Buri} SUTRA U M[ „ISIDOR BAJI]”

Koncertni maraton Studentski kulturni centar iz Novog Sada i muzi~ka radionica „Ad libitum“ prire|uju koncertni maraton kamerne muzike sutra u sve~anoj sali Muzi~ke {kole „Isidor Baji}“, u trajawu od 12 do 16 ~asova. Nastupi}e biv{i, sada{wi i budu}i studenti Akademije umetnosti u Novom Sadu, profesori i u~enici M[ „Isidor Baji}“ ~iji program su pripremile Ksenija Mijatovi} i Milana Stani}. Umetni~ki rukovodioci radionice „Ad libitum“ su Sowa Antuni} i Timea Kalmar. Gosti ovog maratona su: Guda~ki kvartet TAJJ, klavirski duo „ Ingmar“, klavirski trio „Modiqani“ i dirigent Aleksandar Koji}. N. P-j.

BRITANSKI GITARISTA NA SVETSKOJ TURNEJI

Erik Klepton u junu u Beogradu Britanski gitarista Erik Klepton nastupi}e sa peva~em nekada{weg benda „Blind faith“ Stivom Vinvudom 9. juna u Beogradskoj areni. U saop{tewu Arene se navodi da }e Klepton

nastupiti u Beogradu u okviru evropske turneje, na kojoj }e svirati svoje najve}e hitove iz solo karijere, kao i numere koje je snimio s bendovima „Derek and the dominos“ i „Blind faith“.

Klepton je u skoro svim rangirawima biran za jednog od najboqih gitarista svih vremena, a tako|e je i jedini muzi~ar koji je u rokenrol „Ku}u slavnih“ primqen tri puta: kao solo izvo|a~ i kao ~lan grupa „The Yarbirds“ i „Cream“. Klepton je ro|en 1945, karijeru je zapo~eo kao sedamnaestogodi{wak u sastavu „The Roosters“, a krajem 1963. se pridru`io grupi „The Yarbirds“. Sa Xekom Brusom i Xinxerom Bejkerom 1966. osnovao je grupu „Cream“, ~iji su hitovi „I Feel Free“, „Spoonful“, „Sunshine of your Love“ i „Crossroads“. Bend „Blind faight“ Klepton je osnovao 1968, a kada se ta grupa razi{la osnovao je sastav „Derek and the dominos“, koji 1970. godine objavquje album „Layla and other assorted love songs“, koji je najavio megahit „Layla“. Drugi solo album, „461 ocean boulevard“, objavio je 1974, sa kojeg se izdvojila obrada velikog hita Boba Marlija „I shot the sheriff“, a u naredne tri decenije objavio je 18 albuma sa kojih su se izdvojili brojni hitovi kao {to su „Wonderful tonight“, „Cocaine“ i „Tears in heaven“.

KWIGA

DNEVNIK

GLAS IZDAVA^A

petak11.decembar2009.

re desetak godina, deca u Srbiji nisu imala veliki izbor kwiga (ne ra~unaju}i uxbenike) koje bi zadovoqile wihovu radoznalost. To je znao i dugogodi{wi kwiàr iz Novog Sada Neboj{a Burzan, pa je odlu~io da 2001. godine osnuje izdava~ku ku}u u kojoj }e objavqivati naslove namewene mali{anima od 7 do 12 godina. Dobila je ime “Ru`no pa~e”. - U tim godinama deca otkrivaju kwièvnost i vezuju se za kwige, obja{wava Burzan. Budu}i da se ~itawem osvajaju ~itavi “kontinenti” novih saznawa, izborom kwiga iz jezika i kultura koje nisu bile dovoqno prisutne kod nas, nastojimo da mladima predstavimo {to vi{e univerzalnih vrednosti koje oblikuju ovaj {aroliki svet. Kao glavni urednik odabiram naslove koji }e komunicirati sa mladim ~itaocima, koje vole i moja deca. Veoma mi je vaàn besprekoran prevod, jezik blizak tom uzrastu. Zbog toga na{e kwige, kada mogu, prevode profesori univerziteta Zoran i Ivana Paunovi}, Novosa|ani koji su me|u najboqima u svom poslu, kaè na{ sagovornik. O va`nosti briqantnog prevoda svedo~i i pri~a o svetskom best seleru za decu “Bre-

ùqak Voter{ip” Ri~arda Adamsa, koji se na engleskom pojavio 1972. godine i ubrzo je preveden na sve velike jezike. Deceniju kasnije, ova kwiga za decu od 7 do 77 godina, koja govori o ìvotu kuni}a, opasnom i lepom kao qudski, prevedena je na srpski. Prevodilac Branko Petrovi} nagra|en je najvi{im priznawem u SFRJ. Kada je Neboj{a Burzan odlu~io da kwigu izda i “Ru`no pa~e”, Petrovi} je ponovo preveo, smatraju}i da se jezik stalno mewa i da to treba po{tovati. Jedna od najpoznatijih biblioteka “Ru`nog pa~eta” je “Caca faca”. U originalu, glavna junakiwa se zvala Xudi-Mudi, pa su neki izdava~i tvrdili da je to neprevodivo na na{ jezik. Me|utim re{ewe je prona{ao Zoran Paunovi}, a sada je serijal o Caci-Faci jedan od najtraènijih. Wegova prevodila~ka imaginacija vidi se i u ediciji “Muzi~ke kwige za decu”, u kojoj su naslovi “Za{to je Betoven prosuo paprika{“, “Za{to je Hendlova perika poskakivala”, “Mali Mocart na putu po svetu”(uz prate}i CD). Rame uz rame

sa “Cacom-Facom” su “Cica i drugari”. U kolekciji “Genijalci”objavqene su pri~e o Arhimedu, Leonardu, Galileju, Wutnu i Edisonu, a u pripremi su Ajn{tajn i Darvin. A u serijalu “^itawem se raste”objavqeni su, izme|u ostalih, naslovi “Sve zbog Vin Dikija” Kejt Di Kamilo i “Vaserman” Jorana Kawuha. Ovda{wi mali i veliki ~itaoci “Ru`nog pa~eta” mogu da nabave svetski poznatu plavo-naranxastu ediciju “Beskrajna pri~a”

Od pa~eta do labuda - Na{a izdava~ka ku}a dobila je ime po poznatoj bajci Hansa Kristijana Andersena “Ru`no pa~e”, a to je bila i prva kwiga koju smo objavili, kaè Neboj{a Burzan. U woj je izvanredan tekst Isidore Sekuli} o Andersenu, a sa starim ilustracijama sve izgleda nekako retro. Pre pet godina obeleàvana je Andersenova godi{wica, pa je tim povodom me|unarodni ìri sakupio izdawa wegovih kwiga iz celog sveta. Na{a kwiga “Ru`no pa~e-najlep{e bajke” izabrana je me|u deset najboqe koncepcijski ura|enih naslova. Imali smo ~ast da se ta naslovnica na|e i na naslovnoj strani jubilarnog kataloga. U planu mi je da objavim neke od kwiga odnosno autora koji su dobili Andersenovu nagradu, {to je sam vrh kwièvnosti za decu.

KWIGA ZAUVEK

o zapravo i nije kwiga. To je sam `ivot. Sve ono {to mi ovde stvaramo i pi{emo, {to dodirujemo i {to nas dodirne, pa i ono ~emu se da oblik kwige, samo su re~i i re~enice u toj kwizi `ivota. A ona je ve~no otvorena, nedovr{ena, uvek se iznova stvara. Pa ipak, pojedine re~i i re~enice plene na{u pa`wu vi{e od ostalih. To su one re~i koje su u stawu da nas odvoje od tla po kojem kora~amo, koje u nama ra|aju zanos, bude uspavan ose}aj ve~nosti. One nas otvaraju, ~ine da i sami postanemo nalik na otvorenu kwigu. Ima vi{e re~i i re~enica koje su mene na ovaj na~in ponele.

Posledwa re~ – bajka

Na prvom mestu – bajke. Kada bi se iz kwige ìvota pojedini delovi brisali, ovu bi re~ vaqalo posledwu izbrisati. Dokle god ona postoji, ~ovek je mlad i raduje se svetu, èli da ga osvoji, spoqa i iznutra, ima potrebu da ma{ta i sawa. Dok ova re~ postoji, u ~oveku }e ìveti èqa i nada, kao i mo} da se one najdubqe, arhetipske slike ne samo vide nego i osete. Potom, re~nik. Re~nik jezika u kojem sam bio dete i na kom pi{em, ali i re~nici jezika sa kojima sam tokom ìvota do{ao u doticaj. Svaka je re~ vir. Listawe i ~itawe re~nika jeste nadno{ewe nad te virove. Tako se moè naslutiti vrtoglava dubina jezika, ali i bezdan sopstvene svesti. Za sebe va`nu re~ otkrio sam u Svetom pismu. Re~ – svetlost. To

Vuk, Dani~i} i Kopitar

Mihaila Endea, u kojoj su uzbudqive storije “Xim Dugme i ma{inovo|a Luka”, “Momo”, “Kratke pri~e”, “Pri~e iz ~arobne {kole”. Tu je i serijal “De~aci ulice Bejker” (to su oni {to su pomagali [erloku Holmsu), kao i nekoliko kwiga o Smrdi-bratu Cace-Face. Tako|e i biblioteka “Cipelice” Moel Stretfild“Baletske cipelice”, “Plesne cipelice” i “Bele klizaqke”. U pripremi su i dva serijala sa po petnaestak kwiga, koje vole deca {irom sveta. To su “êtiri i po prijateqa” Joakima Fridriha i “Amanda iks”. - Redovni smo na sajmovima kwiga, a najsla|e je kada nam do|u deca i kaù da su prona{li gre{ku u nekoj od na{ih kwiga, {to se, naravno, de{ava, pri~a Neboj{a Burzan. Danas se mnogi bave izdavawem kwiga za decu, ali je sve vi{e kwiga koje ne bih dao da ~itaju moja deca-neki izdava~i misle da je to laka literatura, {areni{ na kome se moè lako zaraditi, a nisu u pravu. Velika nam je èqa da u bliskoj budu}nosti objavimo klasike srpske kwièvnosti za decu, kao i da otkrijemo neke mlade ovda{we autore-rukopisi nam ve} stiù. Na sajtu “Ru`nog pa~eta”mogu se pro~itati poruke ~italaca, iz kojih se zakqu~uje da je pa~e odavno postalo labud. O tome svedo~e i bibliotekari od Subotice do Vrawa, koji kaù da su naslovi “Ru`nog pa~eta” me|u naj~itanijima. Nedavno je Neboj{a Burzan svoju (relativno) malu izdava~ku ku}u pripojio velikom beogradskom izdava~u “Mono Mawana”. Ostaje samostalan u izboru autora, naslova i drugih saradnika, ali }e prodaju preuzeti boqi i ja~i u tom delu puta kwige do ~italaca. Radmila Lotina

VOJISLAV KARANOVI]: pesnik

KWI@EVNA BA[TINA

uk Stefanovi} Karaxi} objavio je u Be~u 1818. godine “Srpski rje~nik, istolkovan wema~kim i latinskim rije~ima”. On sadr`i 26.270 re~i, akcentovanih i istuma~enih nema~kim i latinskim re~ima, ~esto propra}enih etnografskim, istorijskim i geografskim obja{wewima. Na nema~ki i latinski jezik re~i je preveo Jernej Kopitar. Re~i su sakupqene iz srpskih krajeva koje je Karaxi} znao, iz Srbije, Srema i Ju`ne Ugarske. Mnogobrojne, ~isto narodne re~i iz zapadnih krajeva

TOP-LISTA

NEBOJ[A BURZAN, „RU@NO PA^E”

[aroliki svet detiwstva

gde su `iveli Srbi ovde nisu unete. Uvidev{i nepotpunosti re~nika, Vuk je nastavio sa sakupqawem jezi~ke gra|e, u ~emu mu je pomogao \uro Dani~i}. Oboga}en novim re~ima iz Crne Gore, Dalmacije, Hrvatske, kao i iz drugih krajeva, 1852. u Be~u, izi{lo je drugo izdawe “Rje~nika” sa preko 47.000 re~i. Vukov “Rje~nik” bio je jedan od najva`nijih koraka u borbi za jezik, jer je za osnovicu kwi`evnog jezika postavio ~ist narodni jezik. U Biblioteci Matice srpske postoje oba izdawa tog “Rje~nika”.

je re~ kroz koju postaje ìvot. Ona pomaè da se oseti da je stvarnost odblesak jedne druge, obuhvatnije realnosti. Re~ koja nas otvara prema drugim qudima. Dodu{e, moè se re}i i obrnuto: svaka re~ koja nas ovako otvara

jeste - sveta. Svaka uspela pesma, pri~a, kwiga, jeste mogu}a varnica – treba se radovati plamenu ukoliko se on razgori u nama. Meni dragocen pesnik Vilijam Blejk na vi{e mesta je zapisao: Sveto je sve {to ìvi. Treba biti ìv, i ne dozvoliti da ìvot u nama i oko nas zgasne. Ose}ati trenutak, to ve~no sada. îtati ovu zauvek otvorenu kwigu ìvota, ne zaboravqaju}i da smo i sami wen deo. Izdràti o{amu}enost koju stvara pitawe: ko lista stranice ove kwige, ko je taj {to }e wu celu pro~itati? I zbuwenost zbog ose}awa da je ìvot uistinu kao san. ”Mo`da ìvi i do}i }e posle ovog sna” – stih je pesnika Vladislava Petkovi}a Disa, ~ije pesme ~ine nekoliko re~i na stranici koja je ovog ~asa, dakle zauvek, preda mnom otvorena.

Najtraèniji naslovi u kwiàri „Mala velika kwiga” 1. „Voda iz kamena“, Qiqana Habjanovi}\urovi}, „Globosino“ 2. „Izgubqeni simbol“, Den Braun, „Solaris“ 3. „Quattro stagioni“, Slobodan Ti{ma, „Laguna“ 4. „Glad“, Mirjana Bobi} Mojsilovi}, „Cigoja {tampa“ 5. „Novi po~etak“, Toni Parsons, „Laguna“ 6. „Doktor Aron“, Vuk Dra{kovi}, „Srpska re~“ 7. „Jedinstvo sa svim ìvotom“, Ekart Tol, „ârobna kwiga“ 8. „Kula od karata“, Stig Lason, „ârobna kwiga“ 9. „Weno telo zna“, David Grosman, „Arhipelag“ 10. „Putnik i mese~ina“, Antal Serb, „Stubovi kulture“ PREVODI

Ispuwavawe teorijske praznine zdava~ka kwiàrnica Zorana Stojanovi}a objavila je nedavno u presti`noj biblioteci „Levijatan“ jedno od klasi~nih dela iz teorije sistema- „Dru{tveni sistem“ Talkota Prestona. Nedavno je ova kwiga od strane Udruèwa kwièvnih prevodilaca Srbije progla{ena za najboqi prevod godine u oblasti esejistike i dobila nagradu „Milo{ \uri}“. Prevodilac sa engleskog na srpski je Milan Brdar, koji tvrdi da je dru{tvena nauka od pada komunizma i marksizma u dosta nezavidnom poloàju. Po{to je marksizam imao izuzetno ra{iren uticaj u svetu, pad wegove paradigme stvorio je teorijsku prazninu koja je i danas nepopuwena, ne samo na Istoku, nego i na Zapadu. Prvi razlog za objavqivawe Parsonsovog dela „Dru{tveni sistem“ je poku{aj da se da doprinos kompenzovawu deficita dru{tvene nauke. Re~ je o tome da na ovaj na~in ~inimo pristupa~nom jednu zna~ajnu teoriju, koja zasluùje priznawe i ozbiqno upoznavawe, nagla{ava prevodilac. Pozitivan momenat predstavqa sveop{ti trend ka integraciji u EU, konsenzusu, koordinaciji i komplementarnosti dru{tvenih aktera, u vremenu u kojem su sukob, radikalizam i ostale stvari iz levi~arske

ropotarnice izgubile sjaj i popularnost. Sva je prilika da tek sada, barem mi u Evropi, po prolasku levi~arske nepogode, imamo uslove da ozbiqno i na miru pro~itamo Parsonsa i

odmerimo {ta i koliko iz wegovog dela moèmo preuzeti u svrhu obnove teorije dru{tva, smatra Brdar. Drugi razlog za objavqivawe Parsonsovog dela je u nameri da se poni{ti skandal nastao zbog toga {to Parsons nije preveden mnogo ranije. Zato nam je u ciqu pomenutog oporavka, neophodna duà terapija u koju spada prevo|ewe i ~itawe klasika vra}enih sa „|ubri{ta istorije“, veruju i u Izdava~koj kwiàrnici Zorana Stojanovi}a.

Novinske ku}e uzvra}aju udarac

et najve}ih izdava~a: “Conde Nast Publications”, “Hearst Corp.”, “Meredith Corp.”, “News Corp.” i “Time Inc” objavili su da }e se udruìti u naporima da preuzme primat nad onlajn izdawima od najve}eg konkurenta “Amazona”. Ove kompanije- koje izdaju ~asopise i novine kao {to su “Vol strit yurnal”, “Sports ilustrejtid” i “Veniti fer” izjavili su kako imaju nameru da prodaju onlajn izdawa svojih novina i ~asopisa, ali i stripova i kwiga koje izdaju. Na ovu odluku nateralo ih je pona{awe ~italaca, koji masovno otkazuju pretplatu na {tampana izdawa, pa se beleì i pad zarade od oglasa, a ove dve ~iwenice naterale su izdava~e da uùrbano rade na iznalaèwu novih na~ina za prodaju svojih proizvoda, okretawem digitalnom trì{tu. Tako su “Wujork tajm” i “Va{ington post” po~etkom nedeqe obznanili pro-

jekat koji su razvili zajedno sa “Guglom”, nazvan “Living Stories”.Ideja je da se na jednoj veb stranici objave svi ~lanci na istu temu, na primer “reforme u zdravstvu”, koje }e se automatski osveàvati novim temama. Pet izdava~a predvidelo je veb prodavnicu koja }e prodavati novine u punoj boji, s interaktivnim digitalnim sadràjem novina i ~asopisa koji }e mo}i da se ~itaju sa svih ~ita~kih aparata nove generacije koji imaju ekrane osetqive na dodir.” O~ekuje se da }e programske aplikacije koje }e prikazivati novine u digitalnoj formi biti razvijene u prvoj polovini naredne godine, a ~itawu punih verzija onlajn novina mogu se nadati najpre vlasnici ajfona. Za ~itaoce, ovo udruìvawe zna~i pre svega ujedna~avawe programskih paketa koji }e im omogu}iti da novine na koje su se pretplatili mogu da ~itaju i

O[E ] T NE

sa “pametnog telefona”, ali i sa “kindla” i “soni ridera”. Izdava~i novina i ~asopisa nekako su propustili {ansu da iskoriste internet za samopromociju i dobru zaradu, te se nadaju da }e, dràwem koraka sa velikim izdava~ima kwiga kao {to je “Amazon”, uspeti da zagrabe dobro par~e kola~a zvanog profit. Sa druge strane, kako se “Amazonu” uskoro sme{e brojne tu`be za monopol, ovo je i lepa prilika da se prekina amazonska tradicija uzimawa hara~a od izdava~a papirnih kwiga koji èle da se digitalna verzija wihovog dela na|e na kindlu, koji u nekim slu~ajevima dostiè fantasti~nih 70 odsto. Ako uspeju u nameri, novinskim izdava~ima se sme{i svetlija budu}nost. I. Vujanov

petak11.decembar2009.

OGLASI

DNEVNIK

OGLASI

petak11.decembar2009.

OGLASI

DNEVNIK

OGLASI z ^ITUQE

DNEVNIK

petak11.decembar2009.

Posledwi pozdrav dragom drugu

Bobi Jovovi}u

Posledwi prijatequ

pozdrav

Slobi Jovovi}u

Nada Mikovi} sa porodicom.

Posledwi pozdrav dragoj snajki

Eriki Jak{i}

POTRA@WA I IZDAVAWE stanova svih struktura, garsowere 100-150, jednosobni 150-200, dvosoban 200 E. Ku}e, lokali, hale. Telefoni: 021-451-472, 6621797, 6618-184, 063-598-463. 91840

GOTOVINOM kupujemo stanove, ku}e, vikendice do 10000E, placeve, hitno potrebna garsowera do 30.000E i dvosoban stan do 50.000e. Tel.: 6621-797, 063/598-463, 064/502-5379. 91838

JEDNOSOBAN, 27m2, Ul. Pap Pavla, prizemqe, novija zgrada, CG, parket, bez terase, odli~an, pogodan za advokate, salon, povoqno, bez agencija. Telefoni: 062/8291148, 065/471-9957. 92050

PRODAJEM trosoban stan 77m2, Ul. Cara Du{ana, nov, neuseqavan. Telefon: 064/933-6877. 92084

PRODAJEM ku}u u Ka}u, Sun~ani breg 107m2, cena povoqna, ku}a ukwi`ena. Telefon 064/503-8504. 92174 PRODAJEM mewam dve ku}e Koviq - \ur|evo mo`e zamena za stan. Telefoni: 064/114-3675, 0666-55-20-80 \or|e. 92093

VIAGRA ORIGINAL, 50mg100mg, cialis 20mg, garancija, uputstvo, dostava - Novi Sad i okolina non - stop. Telefon: 064/3280-738. 92318

BUKOVA DRVA prodajem, rezana i cepana po ceni od 3.300 din po metru, jasen rezan i cepan 2800, prevoz gratis. Telefoni: 063/7719-142, 021/6413-575. 91526 PRODAJEM drva hrast grab, bagrem, bukva u metarice 2700 din. iscepano- izrezano 2800. sa prevozom. Tel. 064/369-180-8. 92226 UGAQ kostolac sa prevozom i ru~nim utovarom 3.000, dunavac 3.900, tvrdo bukovo drvo 3.100, su{eni 7.800. Telefoni: 065/44426-29, 062/871-29-18, 062/871-2927. 92128 UGAQ kostolac i kocka. Prevoz i ru~ni utovar 3100, dunavac 3.900, tvrdo drvo rezano 3000. Telefoni: 065/444-36-97, 062/87-129-13, 066/51-286-45. 92126 UGAQ kostolac i kocka. Prevoz i ru~ni utovar 3000, su{eni vreoci 6.400 tvrdo drvo rezano 3000. Telefoni: 065/444-26-18, 066/51286-35. 92127 DRVA, bukva, cer, hrast, jasen, bagrem, cena 2.800 meterice, sa prevozom izrezano. Telefon 064/958-2103 i 064/910-1289. 91745 TA^NA mera, na prodaju drva bukva, hrast, grab i bagrem. Iscepano, izrezano 3.000, u metrice 2.700 sa prevozom. Telefon 064/144-25-33. 91659

Nata{i Kondi} od tvog Nikole sa porodicom.

OG-6

92528

Posledwi pozdrav

Milanu Pilovi}u

Miletu

Dosta, Stanko i Biqa sa porodicom.

od Bebe.

od porodice Momirovi}.

92537

92523

92522

Posledwi pozdrav na{oj dragoj snajki

odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. Radimo i van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 91606

Sa neizmernim bolom i ve~nom tugom posledwi pozdrav najvoqenijoj

od Olivere i Branka Kov~ina.

OG-5

Sa velikim bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da nas je u 80. godini napustila na{a voqena mama, baka i prabaka

dragom

Sa velikim bolom i qubavqu opra{tamo se od tebe, dragi tata

Katica Krsti} ro|. Popov Ispra}aj i sahrana drage nam pokojnice je danas, 11. 12. 2009. godine, u 13 sati, iz kapele na Alma{kom grobqu.

Eriki Jak{i}

Milan Pilovi} ro|. 1949.

^uva}emo te od zaborava.

Sahrana je danas, u 13.30 sati, na Gradskom grobqu. O`alo{}ene }erke: Qubica i Slavica sa porodicama.

Du{ko, Sne`ana, Maja, Sawa i Du{anka.

92555

92539

S tugom se opra{tamo od na{e drage

Nedostaja}e{ nam. Du{an, Hilda, Nemawa i Tamara.

Dragom prijatequ

Sa velikom bolom opra{tamo se od brata, zeta i ujaka

cewenom

Milana Pilovi}a

posledwi pozdrav od: prije Zore Mirosavqevi} i porodice Mirosavqevi}.

Tvoji o`alo{}eni: sestra Vesna, Dragan, Danilo i Ivana.

92520

92518

92543

pozdrav

92521

Pavlu Mikala~kom

Erike

Posledwi prijatequ

Tvoje }erke: Maja, Jasmina i Jelena.

Posledwi pozdrav

Voqenom ocu

Po{tovanom KUPUJEM regale, trosed, dvosed, foteqa, trpezarijski sto, stolice, ugaone garniture, kau~eve, kuhiwu. Telefon 6617-782, 064/336-2847.Joca. 91390

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti. Odgu{ewa

Pavlu Mikala~kom

posledwi pozdrav od saradnika i prijateqa liga{a.

Porodica Todorovi}.

Doo Baby Blue.

92515

92504

92551

Pavlu Mikala~kom posledwi pozdrav od: }erke Bojane, zeta Danila, unuke Zoje i unuka Bo{ka.

92519

^ITUQE z POMENI

petak11.decembar2009.

DNEVNIK

Posledwi pozdrav na{em radniku

Na{em dragom

Posledwi pozdrav

Slobodanu Jovovi}u

Slobi S velikom qubavqu i nezaboravom. S po{tovawem wegovi: Ema, Duki, Isi s porodicom, Ksenija s porodicom i baba Ilona.

Sahrana je u subotu, 12. 12. 2009. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. Komemoracija je u subotu, u 12 ~asova, na drugom spratu zgrade Redakcije. „DNEVNIK” HOLDING NOVI SAD.

TROGODI[WI POMEN

Jakob Ra{idi

Pavle Mikala~ki

]ale

od sestre Mirjane i bra}e Milorada i ^edomira Ivkovi}a sa porodicama.

101209/P1

Posledwi pozdrav

Dana, 9. 12. 2009. godine preminuo je na{

Slobodanu Jovovi}u

Kolege iz „Dnevnik Vojvodina presa”.

10122009

101209/P2

Posledwi pozdrav bratu

Slobodanu Jovovi}u

1957 - 2006.

ro|en 1944. Po~ivaj u miru nebeski an|ele. Zaslu`io si to!!! Krila, srce i na{a neizmerna qubav }e ti dati snage da se sretne{ jednog dana sa na{im du{ama. Du{an i Isidora.

Posledwi ispra}aj je 11. 12. 2009. godine, u 14.15 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}ena porodica: supruga Slavica, }erka @eqka sa Lanom i Du{anom, sin Nenad i }erka Bojana sa Zojom i Danilom.

Pavlu Mikala~kom Porodica Simi}.

92486

Posledwi prijatequ

pozdrav

101209/P4

101209/P3

na{em

Sa tugom se opra{tam od mog dragog kolege i prijateqa

Godine bez tebe prolaze a tuga i bol u na{im srcima ostaje. Pamti}emo tvoju plemenitu du{u, dobrotu i uvek te se se}ati. Neka te ~uvaju an|eli. Tvoja }erka Gabrijela i zet Vladimir.

92502

Posledwi pozdrav

92487

SE]AWE

Jakob Ra{idi

Slobi Jovovi}u Porodica Cverdeq.

Slobodana Jovovi}a Zauvek }u ~uvati uspomenu na tebe.

Pavlu Mikala~kom

CAFFE BAR BABY BLUE.

CAFFE-CLUB GIARDINO.

92462

92461

Ivana Bukta. 92454

Posledwi pozdrav

92483

Posledwi pozdrav

1957 - 2006.

Jakob Ra{idi

Istina je te{ka, tuga velika, re~i je malo a boli mnogo. Qubav je na{a od tvoje smrti ja~a jer u na{im srcima ti `ivi{ i `ive}e{ ve~no. Volimo te. ]erka Danijela, zet Goran, unuk Luka, unuka Marija i prija Radmila.

1957 - 2006. Vreme prolazi, zaborav nikad. Se}awe traje ve~no. Prijateqi sa pijace: Rade, Danica, Mira, Bisa, Meda, Sa{a, Zvezdan.

92485

92484

Posledwi pozdrav

Cigetu

Pavlu Mikala~kom

Mojse, Peki, Bicko, Muga, @ile, Sadam, Kiko, Stojan, ^egi, Bato, Kova~.

RESTORAN ROUGE.

RESTORAN BERMET.

RESTORAN PLAVA FRAJLA.

92403

92473

92460

92458

Pavlu-Paji Mikala~kom od kolega iz Turisti~ke organizacije Vojvodine.

2698/P

Posledwi pozdrav

Po~ivaj u miru na{ tata, deda i taste

Pavlu Mikala~kom

DE^IJA IGRAONICA BAMBINI.

RESTORAN POMODORO ROSSO.

92470

92465

Gavre Stan~evi}

Pavle Mikala~ki

1957 - 2009.

Tuguju tvoji: }erka @eqka, unuka Lana i zet Du{an.

Posledwi pozdrav od kolektiva JKP „LISJE”.

92488

5734/P

^ITUQE

DNEVNIK

Posledwi pozdrav dragom zetu

Posledwi pozdrav dragom te~i i zetu

Slobodanu Jovovi}u iznenada i tragi~no preminulom u odbrani i za{titi qudskih i radni~kih prava zaposlenih u listu „ Dnevnik“.

petak11.decembar2009.

Posledwi pozdrav koleginici

Posledwi pozdrav

Eriki Jak{i}

Slobodanu od: Raje, Suzane i Emila.

Eriki Jak{i}

od kolega i koleginica Op{ti i zajedni~ki poslovi SAOBRA]AJ DOO @ABAQ.

od kolektiva SAOBRA]AJ DOO @ABAQ.

OG/4

OG/3

Porodice Raoni} Dragane i Uro{ev Dragana. 92534

92535

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

Posledwi pozdrav prijatequ i kolegi

dragom

Posledwi pozdrav kumu

Posledwi pozdrav kom{inici

voqenoj

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{a mama i supruga

Erika Jak{i}

Bobi Jovovi}u

Slobodanu

Eriki Jak{i}

ro|. ^eke iz ^uruga

Slobodanu Jovovi}u

preminula posle kratke i te{ke bolesti.

Porodici upu}ujemo najdubqe sau~e{}e. Porodica Latkovi}. KOLEKTIV „LEMIX”. Mira \uri} sa porodicom.

92507

92514

od kom{ija: Torwanski Deli} Iwac Pjetlovi}.

Sahrana je danas, 11. 12. 2009. u 13 ~asova iz kapele na ^uru{kom grobqu.

O`alo{}eni: sinovi Bojan i Nikola, suprug Miroslav.

92505

OG/2

92530

Napustila nas je na{a

Nada Miji} 10. 12. 2009. godine u 85-toj godini Odlazi{ u raj, tamo su te tvoja plemenitost, dobrota, qubav i po{tewe opredelili, ostaviv{i svoju plemenitu du{u da ìvi u nama. Po~ivaj sa an|elima, posejala si dosta, tvoje srce ìve}e i daqe u nama. Oàlo{}eni sinovi: Jovan, @eqko, Milan i Dragan, snaje: Qubinka, An|elka, Du{anka, Ankica, nanini unuci: Aleksandar, Aleksandra, Nada, Goran, Vlada, Dragana, Uro{ i Marija i praunuci: Milo{, Nikola, Luka, Branislav, Katarina, Milica, Milica, Marko, Jelena, Marijana, Andrej, Novak i Na|a. Opro{taj od na{e majke obavi}e se 12. 12. 2009. godine u 13 ~asova na Novom Beànijskom grobqu.

OG-1

^ITUQE z POMENI

petak11.decembar2009.

Posledwi pozdrav dragoj

Posledwi pozdrav

Posledwi kumici

pozdrav

DNEVNIK

dragoj

Jaci

Pavlu Mikala~kom

Nata{i Kondi}

U mom srcu osta}e{ uvek ovako lepa...

od kumova \uri}a: Mirka, Joke, Milana, Sawe i Branka.

Kuma Caca sa porodicom. 2696/P

POMEN Dana, 12. 12. 2009. godine, u 10 ~asova u pravoslavnoj Sabornoj crkvi u Novom Sadu dava}emo pomen godi{wice od kako je umro na{ voqeni i nepre`aqeni

Vladimir Vulovi}

od kume Cace sa porodicom.

Kolektiv RES TRADE.

U subotu, 12. 12. 2009. godine navr{i}e se {est meseci otkako nije sa nama na{ voqeni

kapetan duge plovidbe O`alo{}eni: majka Qubica, supruga Svetlana, }erka Tamara, zet Qubo, sin Dra{ko, snaha Darinka, unuci Irina, Stefan i Boris. 92387

92369

92431

Tomislav Cvetkovi} 1958 - 2008.

Posledwi pozdrav

[ESTOMESE^NI POMEN

Posledwi pozdrav na{oj drugarici

U subotu, 12. 12. 2009. godine, u 11 ~asova poseti}emo grob na{e drage i voqene mame

O`alo{}eni: roditeqi, supruga, brat, snaja i sinovci.

92373

ro|. [inka

Sa{e Doroslova~ki

od razrednog stare{ine i odeqewa IV 3 Turisti~ke {kole.

Aleksandar Doroslova~ki, Mirjana Peti}, Rade Doroslova~ki i Tatjana Marka~.

Peci

Jaroslavi Bo`i}

Kolege iz Danubiusa: Baja, Zorica, Frano, Dragica, Branka, Nena, Dragica, Milena, Qiqa i Brane.

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{oj voqenoj

92430

92444

92419

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da se 12. 12. 2009. godine navr{ava godina od kada je preminuo na{ nikad zaboravqeni

SE]AWE

Posledwi pozdrav

Tu`nog srca se opra{tamo od tebe dragi na{ kume

Zorki Stojanov ro|. Prodanovi}

Jakob Ra{idi

Rajko Majki}

1957 - 2006.

Milenko Kr~mar Cige

@ivot je tren, a se}awe i bol ve~ni. Postoji qubav koju smrt ne prekida i tuga koju vreme ne le~i.

iz Ravnog Sela

]erka Elizabeta, zet Marko, unuke Anastasija i Mia.

obele`i}emo danas, 11. decembra parastosom u ^enejskoj crkvi u 10.30 ~asova.

Peci

Tvoji kumovi: Ilija i Miodrag - Mi}o [u{kav~evi} i Dragica Trivi} sa svojim porodicama.

Kolege iz Danubiusa: Milan, Jovan, Biqa, Bosa, Marina, Nada, Ivanka, \u|a, Savka i Qiqa.

92443

92482

Pomen je u 11 sati, u Subotici, na grobqu Aleksandrovo.

Posledwi pozdrav na{em dugogodi{wem radniku

Posledwi pozdrav na{oj dragoj i dobroj baki

Mila na{a, voqeni nikad ne umiru. Tvoji najmiliji.

92428

92423

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga Lela

Wegove o`alo{}ene: }erke Gordana i Bo`ana sa porodicama i supruga Jela.

92448

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{oj voqenoj majci, ta{ti i baki

Jelena Steji}

Milici Ra{eti

1914 - 2009.

Dimitriju ^enejcu

1927 - 2009. od wenih voqenih unuka: Sandre, Milana, Saje i Niklasa.

Kolektiv â&#x20AC;&#x17E;Ba~kaputâ&#x20AC;? a. d. Novi Sad.

Sahrana je 12. 12. 2009. godine, u 13.30 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. ^uva}e je od zaborava weni: Radovan Temerinac, Sne`ana, Maja, Duwa i Miodrag Temerinac.

92447

92306 92390

Posledwi pozdrav dragoj

Na{a draga majka, baka i ta{ta

Sa tugom se opra{tamo od na{e Lele

Posledwi pozdrav dragoj priji Leli

Radmili @ivanovi} obeleì}emo u subotu, 12. 12. 2009. godine, u 11 sati. Ovom prilikom èlimo da se iskreno zahvalimo rodbini, prijateqima i kom{ijama koji su nam u najteìm trenucima poku{ali ublaìti bol i tugu. Za svu qubav i dobrotu koju nam je nesebi~no pruàla u ìvotu neizmerno joj hvala. Weni: }erke Svetlana i Zorica, zetovi Stevica, Vasa i Mi{a i unuke Sa{a, Naca, Dina i Mia. 92413

Milica Ra{eta 1927 - 2009. preminula je 9. 12. 2009. godine. Sahrana je u subotu, 12. 12. 2009. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Jeleni Steji} Leli

Jeleni Steji}

@ive}e u na{im se}awima. od Ilonke i Luke Uzelac.

Radmila, Marko i Sa{a Radovanovi}.

od Bose i Tri{e Radovanovi}.

92313

92308

92307

O`alo{}eni: sin Mi{a i k}erka Slavica sa porodicom. 92445

Jelene Steji}

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Danas, 11. 12. 2009. godine navr{ava se {est meseci od kada nas je napustila moja draga i nepre`aqena sestra

petak11.decembar2009.

GODI[WI POMEN voqenom suprugu 12. 12. 2009. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu.

JEDNOGODI[WI POMEN na{em jedinom detetu

3 GODI[WI PARASTOS na{em voqenom

Du{anu Jovanovi}u

Mira Dodi}

Svetislav Krsti} Krle

Marijani Rabrenovi} Maji

ro|. Baji}

psihologu Tvoja sestra Zora.

92278

Pro{lo je pola godine od kako nisi vi{e sa nama.

Majo, qubavi na{a, vreme prolazi, a kao da je stalo. Tebe nema, a kao da si stalno, u svakom trenutku sa nama. Zauvek }e{ biti suza u na{im o~ima, rana u na{im srcima. Po~ivaj u miru Bo`ijem, an|ele na{. S tugom, ostajemo nemi. Tvoji, mama i tata.

Te{ko je `iveti sam, imati {ta re}i, a nemati kome re}i. Te{ko je biti rawen u du{i, nositi teret mnogih strahova, svuda te videti, a nigde te ne na}i. Supruga Borka.

odr`a}e se u subotu, 12. decembra 2009. godine, u 11 ~asova, u Sabornom hramu u Novom Sadu.

O`alo{}ena porodica.

92409

92406

SEDMOGODI[WI POMEN

Pomen obele`avamo 12. 12. 2009. godine, u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. 92427

Mira Dodi}

Posledwi pozdrav prijatequ i kumu

1932 - 2009.

velikom

Sava Strajini}

Posledwi pozdrav kumu

Majka je samo jedna kao i razgovori koji se vode sa wom, a kojih sada vi{e nema. Tvoj plemeniti lik ~uva}emo od zaborava. Sin Zoran, snaja Nata{a i unuci Sava i Tijana Dodi}.

iz Sremskih Karlovaca

Sava Strajini}

Zauvek }e{ biti u na{im srcima. Plemeniti qudi kratko `ive a dugo se pamte.

iz Sremskih Karlovaca

Sestra Persa sa porodicom.

92276

Rade Malinovi} sa porodicom.

POMEN Dana, 12. 12. 2009. godine, u 11 ~asova, u Nadaqu, obele`i}e se godi{wica od smrti

Cigetu

Milenku Kr~maru

92402

Miroslava Bukinca

Posledwi pozdrav dragom sinu, suprugu, ocu i dedi

Ostavio si tugu i bol u na{im srcima. Hvala za svu pa`wu i dobrotu. Duboko u na{im srcima `ivi tvoja dobrota koja se ne zaboravqa. Supruga Milena, }erka Nata{a, sin @arko sa porodicama.

Mirom Dodi} Uvek }e biti sa nama. Boba, Biba, Bojan i Marina. 92277

Pro{lo je tu`nih godinu dana od kada nije sa nama na{ suprug i otac

NA[EM DRAGOM

od kuma Dragana Sekulovi}a sa porodicom.

92401

GODI[WI POMEN

92160

92159

[EST MESECI od rastanka sa na{om dragom mamom i bakom

Dobroto moja, lepoto moja, mama pla~e sedam godina.

Milenku Kr~maru Cigetu 1952 - 2009.

Miroslav Bukinac Duboko u na{im srcima `ivi tvoja dobrota koja se ne zaboravqa. Sestra Mira, {ogor @arko sa porodicom.

92256

92257

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo u subotu, 12. 12. 2009. u 11 ~asova, davati {estomese~ni pomen na{oj dragoj supruzi i majci

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{em dragom ocu, dedi i suprugu

Wegovi neute{ni: majka Marija, supruga Natalija, sinovi Dejan i Bogdan, k}eri Marija i Milena, snaje Ana i Du{anka, zet Velibor i unu~ad Ogwen, Uro{, \or|e, Lazar i Dimitrije. 92400

POMEN

Drago Majki}

dr Branku Laki}u

11. 12. 1983 - 11. 12. 2009.

Danici Popi}

Pomen }emo obele`iti u subotu, 12. 12. 2009. godine, u 10.30 ~asova, na ^eratskom grobqu u Sremskim Karlovcima.

Suprug An|elko i sinovi Du{an i \ura sa porodicama.

O`alo{}eni: supruga Smiqa i sin Radovan.

obele`i}emo u subotu, 12. 12. 2009. godine, u 12.30 ~asova, u Sabornoj crkvi. O`alo{}ena porodica.

92109

92295

POLUGODI[WI POMEN

92426

^ETRDESETODNEVNI POMEN dragom

na{em dragom

Andrija Bara~i iz ^erevi}a

Dvadeset{est godina tata, supru`e i deda na{ kako smo u mislima zajedno. Sa puno qubavi ve~no si Ti u srcima na{im.

Milanu Glu{cu obele`i}emo u subotu, 12. 12. 2009. godine, u 11 ~asova.

Tvoji najmiliji.

Vreme prolazi, se}awe na tebe zauvek ostaje. Tvoji: bra}a Branko i Bora, sestre Stana, Jovanka i Smiqa sa porodicama.

Vole te tvoji najmiliji, ve~no o`alo{}eni: supruga Radojka i }erke Goca i Dragana sa porodicama. 92374

Milovanu Rado{u

92393

92396

TV PROGRAM

petak11.decembar2009.

06.00 08.30 09.00 09.30 10.05 10.30 11.00 11.30 12.05 13.05 13.35 14.00 14.05 15.10 15.30 17.00 17.22 17.30 18.00 19.00 19.05 19.30 20.10 20.30 21.00 22.00 22.35 23.45

Jutarwi program Most u Bruklinu Vojvodina kao drugi svet Bajko kviz Zlatno runo PCTV Dokolica Kuhiwica Tabloid Izbliza Ru~ak na lepe o~i Vesti Zdravko ôli} - Bawa Lûka Frejèr Brod svetionik, film TV Dnevnik Tajna hrane Most u Bruklinu Razglednica Plej gejms Agromozaik TV Dnevnik Skrivena kamera Frejèr 1989. - Godina velikog loma Vojvo|anski dnevnik Petkazawe Brod svetionik, film

07.00 07.25 08.40 09.50 10.10 10.40 12.00 12.30 12.40 14.15 14.35 15.00 15.30 17.00 17.30 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 19.40 20.00 21.30 22.30

Kuhiwica (ma|) Porodica Serano Petkazawe Kult plus Izbliza Porodica Serano Ose}ajte se kao kod ku}e Vesti (ma|) ^ine~ita Paideja @ivopis Bajko kviz Dobro ve~e Vojvodino (rus) Duhovka (slov) Emisija za selo (slov) TV dnevnik (slov) TV dnevnik (rus) TV dnevnik (rum) TV dnevnik (rom) TV dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Muzi~ki intermeco (ma|) De~iji program (slov) Dobro ve~e, Vojvodino (slov) Pozori{na predstava (slov) @iveti po svom, film

Yulija Maraval

Art-boks (Panonija, 14.30) 06.30 Muzi~ko svitawe 07.30 Glas Amerike - otvoreni studio 08.00 Jutarwi program 11.00 Lice s naslovnice 12.00 Multiarhiv 12.30 Sve {to mi pripada 14.00 Beli luk i papri~ica 14.30 Art-boks 15.00 Stari zanati 15.30 Vojvo|anske vesti 16.00 U ogledalu 18.30 Vole}u te do smrti 19.05 Vrele gume 20.00 Bez cenzure 20.50 Da se upoznamo 21.00 Dr Haus 22.40 Ubistva u Midsameru 00.10 Glas Amerike

06.05 08.00 09.06 09.21 09.35 10.08 10.38 11.11 12.00 12.13 12.15 12.31 13.16 14.02 14.58 15.00 15.55 17.00 17.25 17.45 18.25 19.00 19.01 19.30 20.07 20.14 21.11 22.05 23.05 00.00 00.26 01.10 03.15 04.14 04.43

Jutarwi program Jutarwi dnevnik U zdravom telu Kuvati srcem Slagalica, kviz Razglednica Na skriveno te vodim mesto Bostonski advokati Dnevnik Na{ auto na{im gledaocima Sport plus Mesto zlo~ina: Las Vegas Vreme je za bebe Sat Na{ auto na{im gledaocima TV lica... kao sav normalan svet Bela la|a Dnevnik RT Vojvodina [ta radite, bre Beogradska hronika Oko Na{ auto na{im gledaocima Slagalica, kviz Dnevnik Na{ auto na{im gledaocima Greh wene majke Visoki napon Da, mo`da, ne Mesto zlo~ina: Las Vegas Dnevnik Zovem se Erl No}ni bioskop: No} na zemqi, film Da, mo`da, ne Oko Razglednica

Olivera Kova~evi} 10.00 11.00 12.00 13.10 14.05 15.10 15.35 16.10 16.45 17.10 18.15 18.30 19.00 20.00 21.00 22.30 23.20

Hrana i vino Luna Crta Karmelita Buntovnici Katapultura Sprint Najoqi lek Objektiv (slov) Luna - sirena sa Kariba Objektiv (ma|) Hrana i vino Objektiv Lenija Buntovnici Karmelita Luna-sirena sa Kariba

Da, mo`da, ne Primena novog Zakona o bezbednosti u saobra}aju kojim se poo{travaju kazne za prekr{aje i uvode kazneni poeni za voza~e, donosi nadu da }e do}i do smawewa saobra}ajnih nesre}a, ali i nervozu voza~ima... Gosti: Zoran Pa{ali}, Damir Okanovi}, Lidija Piro{ki, Zoran [ami, gen. Stojadin Jovanovi} Autor: Olivera Kova~evi} (RTS 1, 22.05)

06.00 07.00 10.00 10.35 11.15 11.30 12.00 12.05 12.25 13.00 13.05 15.00 16.00 16.35 17.05 Ser|i Lopez

Panov lavirint Ofelijina majka, Karmen, nedavno se ponovo udala za sadisti~ki nastrojenog kapetana Vidala i trudna je. Zato je stidqiva Ofelija primorana da sama na|e na~in da se zabavi... Uloge: Ariadna Gil, Ser|i Lopez, Ivana Bakero, Dag Yons, Maribel Verdu Re`ija: Giqermo del Toro (RTS 2, 22.19) 07.00 07.30 07.34 08.02 08.27 08.33 08.37 08.46 09.04 09.08 09.36 09.40 09.52 10.00 10.03 10.30 11.00 11.25 11.55 12.30 13.02 14.00 16.00 16.48 17.58 19.57 20.27 21.00 21.48 22.19 00.30 01.02 02.47 03.43

Kuvati srcem Adi u svemiru Garfild i prijateqi Tri medveda [umska {kola Adi u svemiru Sva|alice Sazve`|a i legende Adi u svemiru Pri~e iz divqine Adi u svemiru Ku}a matematike Adi u svemiru Sednica Skup{tine Srbije (Program zavisi od trajawa prenosa) Kontekst Metropolis @ivot i standardi Put humanizma Koncert hora i SO RTS Ku}a u bespu}u: Pismo Trezor s Biti il’ ne biti, film Ovo je Srbija Jugoslavija u ratu 1941-1945. Ko{arka - PS: Novi Sad - Napredak, prenos Ku}a u bespu}u: Momci i devojke Lov i ribolov Bostonski advokati Pogled u svet Panov lavirint, film Poziv na ples Biti il’ ne biti, film Trezor Ko{arka - PS: Novi Sad - Napredak (r)

@iveti po svom Simon je zavr{io poslovnu {kolu i uprkos svom poreklu, `eni se sa }erkom alkoholi~ara. Razgovor za posao nije dobro pro{ao pa on moli o~evog prijateqa da ga zaposli u gra|evinskoj firmi, ~emu se svi protive... Uloge: Yulija Maraval, Fransoa Komar, Kristin Siti Re`ija: Sebastijen Gral (RTV 2, 22.30)

11.00 NHL: Filadelfija – Otava 13.00 Liga {ampiona: Dinamo Kijev – Barselona 15.00 Evroliga: Lotomatika – CSKA 16.45 NBA U`ivo 17.00 Pregled Evroliga 18.00 NBA akcija 18.30 Francuska liga – Najava 19.00 Liga {ampiona: Volfsburg – Man~ester junajted 20.45 Holandska Liga: Ajaks – NEC 22.45 NBA U`ivo 23.00 Evroliga: Partizan – Efes

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00) 08.00 Zemqa nade, 09.00 Kuhiwica, 09.40 De~iji program, 10.00 Izlog strast, 10.30 Svet na dlanu, 11.00 Reprize ve~erwih emisija, 13.00 Tuti Fruti kviz, 15.00 Info K9, 16.00 Zemqa nade, 17.00 Info K9, 18.00 Fajn storis, 18.30Kuhiwica, 19.00 Info K9, 20.15 OSAA, 21.15 Otvoreni ekran, 23.15 Tuti Fruti kviz, 00.30 Izlog strasti, 01.00 Film, 02.00 No}ni program. 12.00 Hronika op{tine S. Pazova, 13.00 Yuboks, 14.30 Denis napast, 15.00 Luna, 15.45 Kuhiwica, 16.15 Dokumentarni program, 17.00 Novosti 1, 17.15 Hronika op{tine Sremska Mitrovica, 18.10 Buntovnici, 19.00 Novosti 2, 19.30 Denis napast, 20.00 Luna, 20.45 Kazivawa, 21.15 Zoo Hobi, 22.00 Novosti 3, 22.30 Sport STV-a, 22.35 Buntovnici, 23.15 Yuboks.

07.00 07.20 07.45 09.05 10.10 11.00 11.30 12.00 13.15 15.15 15.30 16.45 18.00 18.35 19.00 20.00 21.18 22.00 23.10 00.00 00.05 00.50 00.51 01.20 03.30

Divqa stvorewa Ludi kamen Ukradena sre}a Slatka tajna Va`ne stvari Foks vesti Survajver Vajpaut Film: Lanac komande Foks vesti ^ari Survajver Foks vesti Kviz: Ludi kamen Vajpaut Crni Gruja Foks dosije Survajver specijal Na terapiji Foks vesti ^ari No}ni program-Foks non-stop Survajver - Bez cenzure Film: Dug je put qubavi Ukradena sre}a

DNEVNIK

06.00 06.30 07.00 08.00 08.45 09.30 10.00 11.00 13.00 14.00 14.30 15.00 16.00 16.30 16.45 17.00 17.55 18.30 19.20 20.00 21.00 23.00 23.30 23.45 00.15 00.45 01.15 02.30

Glas Amerike SMS Slatka moja Kina u crvenom Slavni Top {op Za dobar dan Aukcijska prodaja preduze}a Slatka moja Vesti Top {op Zlo~ini iz pro{losti Poslovni dan Vesti Milica na kvadrat Na tragu prirode Vesti Slatka moja Svi vole Rejmonda Zlo~ini iz pro{losti Upori{te Slavni Milica na kvadrat Svi vole Rejmonda Glas Amerike SMS Upori{te Milica na kvadrat

08.15 [kole, 09.00 Auto {op, 09.10 Turisti~ke, 09.25 Tandem, 09.30 Fokus, 10.00 Mozaik, 12.00 Kuhiwica, 12.45 Ku}ni video, 12.55 [tedimo za vas, 13.00 Fokus, 13.38 Udahnite Zlatibor, 14.00 Mozaik, 16.00 Fokus, 16.30 Slike u oku, 18.00 Mozaik, 20.00 Fokus, 21.05 Turisti~ke, 21.30 Info klub, 22.25 Pop top ten, 23.15 Fokus, 23.45 Turisti~ke, 00.26 Auto {op, 00.30 Haj-faj, 01.15 Fokus. 08.00 Puls +, 08.30 Crtani, 09.00 Slavni parovi, 10.00 Dobro ti ve~e, 11.00 Veze, 11.40 Leksikon zdravqa, 12.00 Opra {ou, 13.30 Atlas, 14.30 Estrada, 15.00 Mis Svetlana, 16.00 Auto fle{, 17.00 Srbija i svet, 18.00 Slavni parovi, 19.00 Objektiv, 19.30 U me|uvremenu, 20.00 Nemi svedok, 21.00 Krokan klub, 22.00 Objektiv, 22.30 Film, 00.00 Objektiv, 01.00 Tok {ou.

18.00 18.30 19.15 20.00 21.00 22.00 22.30 23.00 23.35 01.00

06.00 07.00 08.00 09.00 10.00 11.45 13.00 14.00 15.35 15.45 16.45 17.00 17.45 18.20 18.30 18.45 19.30 20.00 21.00 21.15 23.00 00.00 01.00 02.45

Radijsko dizawe TV dizawe, jutarwi program Vesti B92 Veliki brat, uìvo Top{op Stawe nacije Vesti za osobe o{te}enog sluha Top{op Veliki brat, uìvo Vesti B92 Film: Miris smrti Veliki brat, uìvo Vesti B92 Stawe nacije Insajder: (Ne)mo} ràve 2. deo Veliki brat, uìvo Vesti B92 Sun|er Bob kockalone Dolina sunca Veliki brat Potraga Patrola Vesti B92 Veliki brat, uìvo Film: Gulisi 3: Demoni idu na koley

Dobar kom{ija Nacionalni dnevnik Iznad zakona Magi~na privla~nost Farma (uìvo) Nevina Farma Petkom u dva ârolija Farma (uìvo) Nacionalni dnevnik Qubav je ve~na Magi~na privla~nost U sosu Grand licitacija Farma (uìvo) Nacionalni dnevnik Farma Loto Grand {ou Farma (uìvo) Tudors Film: Jedan protiv svih Film: Nadnica za strah

Pokojo (Hepi, 08.22) 06.37 07.00 07.07 07.29 07.50 08.00 08.22 08.36 09.18 09.40 09.48 10.00 10.15 10.37 11.00 11.24 11.43 12.00 13.00 13.23 13.45 14.10 14.32 15.15 16.00 17.40

Nodi novi Engleski sa Nodijem Mala princeza Meda Rupert Papirmanija Nodi Pokojo Meda Rupert Skipijeve avanture Muzika bez struje Papirmanija Presovawe [amang king Dinosaur king Eon kid Presovawe Papirmanija Kvizi} Dinosaur king Eon kid Papirmanija ^eli~ni alhemi~ar Skloni{te Darija, qubavi moja Amor Latino Zakleti na }utawe

18.35 18.55 19.20 19.30 20.15 20.55 21.15 22.10 23.05 23.55 00.10 00.20 01.05 01.55 02.00 02.45 03.40 04.15

Brzotrz, kviz Telemaster Rekord Sponzoru{e Budi faca Telemaster Biseri Istra`iva~ka jedinica Gavran Telemaster Slike iz regiona Luda ku}a Zakleti na }utawe Arena u ~etiri oka Sponzoru{e Luda ku}a Dok. program Istra`iva~ka jedinica

Yenifer O’Nil

Jedan protiv svih On je jedini koji moè da zaustavi ubijawe. Tim agenata u civilu vodi jednu istragu kada stvari po~iwu misteriozno da se zapetqavaju... Uloge: âk Noris, Yenifer O’Nil, Klu Gulager, Pepe Serna Reìja: Pol Aron (Pink, 01.00)

08.00 Obrazovni program, 09.00 Pregled {tampe, 09.30 Prolog, 10.00 Pregled {tampe, 10.25 Dok. film, 12.00 Akcenti, 12.15 Film, 14.00 Akcenti, 14.15 Zabavni program, 16.00 Akcenti, 16.30 Pismo glava, 18.00 Akcenti, 18.15 Serijski film, 20.00 Obrazovni program, 21.00 Zdravqe, 22.30 Akcenti dana, 23.00 Prsluk agein. 08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Put vina, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Vezer, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem.

DNEVNIK

petak11.decembar2009.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

@IVOT JA^I OD SAMOUBISTVA

Tomas E. Elis i Kori F. Wuman

Elizabet [u

Povratak u budu}nost 2

07.00 Dobro jutro, Hrvatska 09.05 Dolina sunca 10.10 Od Sibira do Japana: Pod ~arima ostrva, dok. film 11.15 Opra {ou 12.00 Dnevnik 12.30 Oprezno s an|elom 13.20 Meklodove }erke 14.25 TV kalendar 14.40 Glas domovine 15.05 Drugo mi{qewe 15.35 Nau~na petica 16.20 Hrvatska u`ivo 17.45 Iza ekrana 18.15 Kod Ane 18.35 Dolina sunca 19.30 Dnevnik 20.05 Snow Queen Trophy viwete 20.06 Predsedni~ki izbori 2009. 20.20 ^etvoro za Teksas, film 22.20 Lica nacije 23.30 Predsedni~ki izbori 2009. 23.50 Posebni dodaci 00.45 Kraq gubitnika, film

Marti Mekfli i Emet Braun putuju kroz vreme iz 1985. u 2015. godinu kako bi spre~ili Martijevu decu da ne uni{te sopstvene `ivote. Kako je Yenifer videla De Loren, poveli su i wu, a Dok je uspavquje jer postavqa previ{e pitawa o budu}nosti … Uloge: Majkl Yej Foks, Kristofer Lojd, Lea Tompson, Elizabet [u Re`ija: Robert Zemekis (Nova TV, 22.30) Marija Belo

08.05 08.20 09.20 10.55 11.55 12.45 13.30 14.30 15.30 17.00 17.25 18.25 19.15 20.00 22.30 00.30 02.15 03.15 05.00

08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 16.30 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.30 00.00 00.30 01.00

Bumba, crtani Ezo TV Nova lova Lude 70-e Na{i najboqi dani In Magazin Na{a mala klinika Provereno, informativni Prekr{ena pravila, film Vesti Na{a mala klinika IN Dnevnik Supertalent-u`ivo, {ou Povratak u budu}nost 2, film Pravi neprijateq, film Vidoviti Milan Seme smrti, film Podmetnuti zlo~in, film

Zbogom Mocarte Pqa~ka{i olupina Hitlerov ~ovek za sve Smrtonosni oblak Drevni plasti~ni hirurzi Tajni ratovi Posledwi dvoboj Kafa: Od zrna do {oqe Zaboravqeni bogovi Misterije mumija [ta je donela industrijska revolucija Qubavni problemi U potrazi za Betovenom Velika pobuna Inka @ao Ling: Tajne carske grobnice Kolonijalni svet Prislijevi o Elvisu Crkva i dr`ava u moderno vreme Zaboravqeni bogovi Misterije mumija [ta je donela industrijska revolucija

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 13.30 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

Malo Korigan Moja zlatna ribica je zlica Gladijatorska akademija Malo Korigan Moja zlatna ribica je zlica Gladijatorska akademija Pre rata Ve~era kod Freda Sudija Prist Man in the attic BMY Bandits Hangman’scurse Zlatna kapija

06.00 07.45 08.10 10.00

Ameri~ka razbibriga Filmovi i zvezde [ta god Lola po`eli 37. godi{wa nagrada za `ivotno delo - Majkl Daglas Gubitnik Ana i kraq Danijela Stil: Bezbedna luka Vavilon Jesmo li zavr{ili? Bioskop, bioskop, bioskop @enski agenti Prava krv Nestala Ledeni vetar Posledwa ve~era

11.20 12.40 15.05 16.55 18.05 19.35 20.05 22.00 22.55 00.50 02.20

06.00 07.00 08.00 10.00 12.00 13.00 14.00 16.00 18.00 19.00 20.00 21.00 01.00 03.00 05.00

Dodir an|ela Meklodove }erke Fojlov rat Kajawa Meklodove }erke Sudija Ejmi Fojlov rat Dobra ve{tica Pomorska patrola Sudija Ejmi Advokatova kazna Zakon i red Advokatova kazna Igre misli Dodir an|ela

07.05 07.35 08.05 08.35 09.25 11.30 12.00 12.10 13.25 14.20 16.00 16.30 17.00 17.30 18.00 18.55 19.05 20.00

Princ iz Belera Pod istim krovom Dadiqa Malkolm u sredini Astro {ou Rat u ku}i Ekskluziv Ve~era za 5 Tajna ~okolade Heroji iz strasti Princ iz Belera Pod istim krovom Dadiqa Malkolm u sredini Punom parom Ekskluziv Ve~era za 5 Ve{ta~ka inteligencija, film 22.35 Oko {pijuna, film 00.45 U zmajevom gnezdu, film

Kraq gubitnika

Oko {pijuna

Zbuweni Berni Luc je dobrodu{an momak koji smatra da je najnesre}nija osoba u Las Vegasu. [tavi{e, izgleda da je wegova nesre}a zarazna jer svaki kockar sretne ruke kojem se Berni pribli`i odjednom po~iwe da gubi. To je i razlog zbog kog je [eli Kaplou, bezobzirni mafija{ i vlasnik kazina, Bernija zaposlio kao „kulera”… Uloge: Vilijam H. Mejsi, Marija Belo, Alek Boldvin, [on Hatosi Re`ija: Vejn Kramer (HRT 1, 00.45)

Agent britanske tajne slu`be, sa nadimkom Oko, dobija novi zadatak – pra}ewe sina uglednog politi~ara, koji u posledwe vreme tro{i ogromne sume novca na nepoznatu osobu. Oko saznaje da je misteriozna osoba `ena pod imenom Yoana, prema kojoj oseti neoba{wivu povezanost. Sve se promeni kada Yoana brutalno ubije politi~arevog sina, a Oko to vidi… Uloge: Ian Mekgregor, E{li Yad, Patrik Bergin Re`ija: Stiven Eliot (RTL, 22.35)

08.13 08.25 08.35 08.50 09.15 09.50 11.10 13.30 13.55 14.55 15.10 15.28 15.40 15.55 18.20 18.47 19.08 19.30 20.05 22.20 23.55

07.00 10.00 11.00 13.00 15.00 16.00

Pri~a o Trejsi Beker Platno, boje, kist Puni krug Heidi Vip Muzi~ki klub Val Dizer: Svetski ski kup, superkombinacija - SuperG, prenos Prenos sednice Hrvatskog sabora Zovem se Earl Val Dizer: Svetski ski kup, superkombinacija veleslalom, prenos Kod Ane TV vrti} Pri~a o Trejsi Beker Izazovi: Porodica karatista, dok. film Istanbul: Plivawe, EP (25 m), prenos @upanijska panorama Uvek je sun~ano u Filadelfiji Razred Vip Muzi~ki klub Novi Muzeja savremene umetnosti, prenos Ubistva u Midsameru Ana Oksa i Ivo Gamulin \ani, snimak koncerta

22.00 00.00 01.20

Manipulator Moja slatka debequca Dr Finli Stjuardese Moja slatka debequca Gospodari horora - @ena jelen Dr Finli Piknik u Topoli Gospodari horora - Povratak ku}i Invazija varvara Iza zakqu~anih vrata Hladna soba

07.00 09.00 11.00 13.00 14.20 16.10 18.00 20.00 22.00 01.00

Veliki Lebovski Loganov beg Tri dana Kondora Drugi vid Mini i Moskovic Producenti Hana i wene sestre Elizabeta Upoznajte Yo Bleka Privatni trenuci

17.00 19.00 21.00

Ian Mekgregor

09.35 10.30 11.25 12.20 13.15 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

08.35 09.30 10.00 11.15 12.45 14.15 15.45 16.15 17.30 18.00 19.00 19.15 20.00 23.00 23.15 23.30 00.30

Kako to radi? Pametwakovi} Majami ink Automobili Peta brzina Vremenska kriva U deli}u sekunde Kako pre`iveti u opasnim situacijama Majami ink Pametwakovi} Razotkrivawe mitova Kako to radi? Prqavi poslovi Razotkrivawe mitova Vremenska kriva Uni{tavawe! Automobili Ameri~ki hotrod automobili

Plivawe Sankawe Alpsko skijawe Biatlon Bilijar Biatlon Alpsko skijawe Bilijar Ski skokovi Ski skokovi Fudbal Plivawe Bilijar Fudbal Ekstremni sportovi Kuglawe Kuglawe

Koliko dugo traje smrt D

obronamerni ~lanovi porodice ili tera{to je zapravo mogao biti privremen problem. peuti ~esto prekliwu suicidnu osobu ili Problemi u ìvotu s kojima se suo~ava suicidna zahtevaju da ne izvr{i samoubistvo, povreosoba mogu delovati kao neprekidni i beskrajni. meno ~ak pribegavaju}i izazivawu krivice ili Zaista, osobi koja pati svaki minut moè delovataktikama pritiska. Efekat je ~esto takav da sati kao sat, a dan kao da nema kraja. No, ako odlu~i mo pove}a re{enost suicidne osobe da porazi one da okon~a ìvot, propu{ta da sazna odgovore na koji poku{avaju da je kontroli{u. Emocionalno izuzetno zna~ajna pitawa: le~ewe se znatno razlikuje od fizi~kog. Za bron“[ta li bi se dogodilo u ostatku mog ìvota da hitis ili zuboboqu, odemo kod lekara ili zubara sam nastavio da ìvim?” i pustimo ga da nam radi {ta treba – prepi{e lekove ili stavi plombu. Psiholo{ki problem, pak, zahteva sna`no verovawe da je promena potrebna i da }e biti korisna. Zato se nekad kaè (iako to ba{ i nije istina) da alkoholi~ar mora da „do|e do dna“ pre nego {to mu terapeut moè pomo}i. Mnogi pacijenti se iznenade, ~ak {okiraju, {to smo spremni da s wima razgovaramo i o razlozima u prilog tome da se ubije. Razumqivo, jer im qudi kojima su oni va`ni uglavnom nisu dali ni{ta drugo osim razloga da ne izvr{e samoubistvo. Uporedite ovo s neodlu~nom nevestom koja ne misli o relativnim prednostima ven~avawa u odnosu na to da ostane sama. Ona }e se mo`da i udati, ali potajno nastaviti da se pita da li bi mo`da bila sre}nija da nije. A ozbiqno razmatrawe prednosti koje bi „Argumenti” za smrt od svoje ruke imala kad bi ostala sama dozvoqava joj da te prednosti proceni u realnom svetlu. Kad to “Koliko stvari i qudi }u propustiti ako rano uradi, otkrije da mnoge prednosti imaju i „zamku“. prekinem ìvot?” Recimo, prednost da ostanete neudati je {to mo“Kako }e moje samoubistvo uticati na one koje ète izlaziti s razli~itim qudima. Zamka? Piostavqam za sobom?” ta}ete se s kim da iza|ete svakog vikenda, trpeti “[ta }e se ta~no dogoditi sa mnom nakon {to lo{e sastanke naslepo, boriti se s pitawima roumrem?” |aka kad }ete se „skrasiti“ ili brinuti da se ne “[ta ako gre{im u pretpostavci da nikad ne}e zarazite sidom. Odjednom, sva ta sloboda po~iwe biti boqe? [ta ako se ubijem zbog pretpostavke da izgleda malo druga~ije. za koju se ispostavi da je bila pogre{na?” Sli~no tome, suicidni qudi nekad izaberu da “Ako se ubijem, kakvo nasle|e ostavqam? Da li ostanu ìvi „za sada“, ali i daqe imaju potajnu }e me pamtiti samo kao osobu koja je ostavila bliideju da bi, na duè staze, samoubistvo mo`da mo`we? Je li to trag koji èlim da ostavim u sveglo biti savr{ena alternativa. To se ~esto de{atu?” va jer nisu do kraja razmotrili razloge “za” i Koliko je qudi koji su se ubili zapravo razmo“protiv”. Dakle, ako ne sagledate pluseve samoutrilo ovakva pitawa? Kad smo od nekih suicidnih bistva, nikad ne}ete mo}i da vidite nedostatke te pacijenata traìli da razmisle o ovim pitawima, „prednosti“. ~uli smo odgovore poput Mo`da }ete otkriti da „Vi{e mi nije va`no“, ^lanovi porodice ~esto prekliwu je va{a suicidnost takva „Odgovori nisu bitni“, da ste „suicidni“, ali ne„Ne èlim da razmisuicidnu osobu da se ne ubije, mate zaista èqu da {qam o tome“ ili „Ne~ak pribegavaju izazivawu krivice umrete. Ako je tako, momam energije ni strpqeili taktikama pritiska, `da ose}ate da ste pod wa za ovo“. ali time uglavnom samo pove}aju pritiskom drugih prestaTi odgovore se mogu li s povremenim napadiovako razloìti: re{enost suicidnog da porazi ma suicidnih misli i saAko vam nije va`no, one koji ho}e da ga kontroli{u mopovre|uju}eg pona{a{ta moète izgubiti wa, ali niste motivisani ako ozbiqno razmislite da se promenite. Tako je s mnogim pacijentima koo ovim pitawima pre nego {to preduzmete neke ji nekad ulaze u odmeravawe mo}i s terapeutima. drasti~ne korake? Zauzvrat, terapeuti, po{to im je stalo do paciAko vama odgovori nisu va`ni, da li biste ipak jenata i veoma èle da ovi odustanu od ponavqamogli da razmislite o tome da mogu biti veoma vanih – i ~esto zastra{uju}ih – epizoda suicidnih `ni za nekoga drugog u va{em ìvotu? pretwi i poku{aja samoubistva, nekada igraju na Ako ne èlite da razmi{qate o tome, zna~i da kartu odmeravawa mo}i. Isto vaì i za pacijente niste potpuno sigurni u odluku da umrete od svokoji imaju problema s besom. Ako ne stupe u konje ruke. Da li se pla{ite odgovora do kojih biste takt s prednostima svog besnog pona{awa (~esto mogli do}i i, ako je tako, da li birate da izbegnebude po wihovom jer pla{e druge qude), ne}e ni s te ono ~ega se pla{ite? Ako se pla{ite bilo ~enedostacima, koji bi ih motivisali da se promega, niste iskreno sigurni u svoj izbor. ne – qudi koji ih se pla{e retko ih vole. Ako verujete da nemate energije i strpqewa da Sam uàs i nerazumevawe nas ponekad spre~avase bavite takvim pitawima, razmislite o tome koju da potpuno shvatimo koliko dugo traje smrt. liko }ete malo energije imati kad budete mrtvi i Posledi~no, osobi koja je u krajwem fizi~kom koliko }e vam strpqewa trebati da pro|e ve~nost ili psihi~kom bolu i, sasvim razumqivo, èli da ako pogre{no izaberete da umrete u tom trenutku. olak{a svoju patwu, samoubistvo moè delovati U pore|ewu s tim, nalaèwe potrebne energije i prili~no dobro. Naàlost, takav stav dovodi je u strpqewa da se udubite u ova pitawa je ma~ji kaopasnost da posegne za kona~nim re{ewem ne~ega {aq. Kwigu Tomasa E. Elisa i Kori F. Wuman „IZABERI @IVOT” (Kognitivna terapija suicidnosti) moète po ceni od 850 dinara, u koju je ura~unata i po{tarina, naru~iti od izdava~a “Psihopolisa” u Novom Sadu, preko telefona 021/ 473–6664 (9–14 ~asova), ili sajta www.psihopolis.edu.rs.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859) Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (nedeqni broj 480-6888), Mi{ko Lazovi} (dru{tvo i feqton 480-6889), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6846, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Boris Todorovi} (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

MONITOR

petak11.decembar2009.

DNEVNIK

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

V REMENSKA

Danas bi trebalo da se opustite i odmarate, u`ivate na ramenu drage osobe, koja tako lepo ume da slu{a! Odustanite od novih ozbiqnih poduhvata i odlo`ite ih za ponedeqak! Vikend po~iwe sada!

[KORPION 24.10- 23.11.

Petak je Venerin dan, va{ dan, pa biste da u`ivate u wemu s voqenom osobom. Pod stresnim ste okolnostima, ali opu{teni na svoj na~in. Dopustite sebi malo avanturizma i avangarde. Akcija u ku}i!

BLIZANCI 21.5- 21.6.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

VAGA 23.9- 23.10.

Popravilo vam se raspolo`ewe otkako se vi{e dru`ite i kontaktirate s prijateqima i dragim osobama. Divan dan za provod i }akulawe u nekom kafi}u. Planirate putovawe? Samo napred!

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

11. decembar 2009.

STRELAC 24.11- 21.12.

Imate povoqan upliv Meseca iz vazdu{nog znaka Vage, {to nagla{ava qubavnu komunikaciju i dru{tvene kontakte. Va`no je da se me|usobno razumete, a sve ostalo se mo`e uklopiti!

JARAC 22.12-20.1.

Pomo} prijateqa je od srca, mada s neizvesnim ishodom. Spremni ste na kompromise i pronala`ewe zajedni~kih interesa, ali nemojte preterivati. Neka se i drugi potrude u dovoqnoj meri.

RIBE 20.2-20.3.

Kad ve} tro{ite mnogo para, onda bar u`ivajte u tome! Dopustite sebi luksuz, u bilo kojem vidu, jer skromnost ve} odavno vi{e nije vrlina. Uostalom, na svojim le|ima nosite teret odgovornosti.

Poslu{ajte savet prijateqa, putujte zajedno i sara|ujte, jer vam je tako zapisano u zvezdama! U~inite ono {to moète, a to je mnogo aktivnosti i angaòvanosti kroz dru{tveni ìvot. Prijatan period! ]utite i radite po svome, uporno i neminovno. Samim tim ni uspeh ne}e izostati. Jednostavno, tuda kuda pro|ete, vi{e korov ne raste! Dugoro~ni planovi su realni, a vreme radi za vas. Koncentracija.

VODOLIJA 21.1-19.2.

Ostra{}eni ste u kontaktima. Pogotovo s jednom `enskom osobom. Budite pa`qivi u komunikaciji i saobra}aju, bez preterivawa. Kreativnost dolazi do punog izra`aja. Lepe vesti i jo{ lep{i susreti.

Moète ure|ivati svoj ìvotni prostor, s mnogo ma{te i funkcionalnosti. Moète primati goste i organizovati proslave, s povodom ili bez wega. Pove}awe prihoda i stabilizacija na poslu. Qubav?

Imate dobre i obe}avaju}e kontakte s inostranstvom, pa mo`ete poleteti poput ptice, vinuti se u nebesa svojih `eqa, koje }ete sami sebi, nekom ~arolijom, ostvariti. Partner je uporan i dosledan. Kasnite li s pripremama za novogodi{we praznike? Obi|ite sve turisti~ke agencije i odlu~ite se ve} jednom! Vreme brzo prolazi, a vi kaskate za wim. Povedite ra~una o svom zdravqu. Vi{e se odmarajte!

TRI^-TRA^

PROGNOZA

Kafanska tu~a Peva~ica Lili Alen je s porodicom do{la na ve~eru u jedan londonski pab kako bi proslavila sestrin ro|endan, ali su je tamo verbalno i fizi~ki napali nepoznati mu{karci. Lili je sa sestrama i majkom do{la u pab i uputila se u separe koji je rezvirsala, a u kojem su sedeli nepoznati qudi. Peva~ica ih je navodno zamolila da napuste separe, na {ta je dru{tvo burno reagovalo. Gosti su postali vrlo glasni i neprijatni, a kada su videli Lili dvojica mu{karaca su ustala i po~ela da guraju peva~icu. Postali su vrlo agresivni i grubi, a tada je neko od gostiju pozvao policiju. Policija je uhapsila mu{karce pod optu`bom da su verbalno i fizi~ki napali uva`ene goste kluba.

VIC DANA

Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zrewanin

S. Mitrovica

Ruma

Pan~evo

Vr{ac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica

Ni{

KI { A

Evropa Madrid

NOVI SAD: Obla~no uz mogu}u kratkotrajnu slabu ki{u, ali Rim ve}i deo dana ipak suvo. Vetar slab severni ili promenqiv. Pritisak iznad normale. Temperatura od 3 do 6 stepeni Celzijusa. London VOJVODINA: Po Vojvodini obla~no, ponegde sa kratkotrajCirih nom slabom ki{om, ali u ve}ini mesta suvo. Vetar slab severni i severoisto~ni. Pritisak iznad normale. Minimalna temperatuBerlin ra 1, a maksimalna 6 stepeni. Be~ SRBIJA: U Srbiji obla~no, ponegde sa kratkotrajnom ki{om, Var{ava a na planinama sneg. Ipak, u ve}ini predela suvo vreme. Vetar slab severni i severoisto~ni. Pritisak iznad normale. MinimalKijev na temperatura 0, a maksimalna 6 stepeni. Moskva Prognoza za Srbiju u narednim danima: Za vikend hladnije i obla~no uz slabe sne`ne padavine i u ni`im predelima. Do}i }e Oslo do formirawa maweg sne`nog pokriva~a u zapadnim, centralnim St. Peterburg i ju`nim predelima u nedequ. Idu}e sedmice hladno sa snegom.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: O~ekivano pogor{awe biometeorolo{kih prilika oseti}e ve}ina hroni~nih bolesnika. Od meteoropatskih reakcija }e najizra`eniji biti bolovi u kostima i zglobovima, glavoboqa i nervoza. Oprezno u saobra}aju.

15 15 9 4 3 5 3

Do{ao Haso ku}i pijan ko letva. Odjednom se za~u jak tresak, a Fata povi~e: - Haso, jesi li to ti? [ta se desilo? - Pao kaput. - Tako jako? - Pa, ja sam bio u wemu.

petak

-1

Pariz

8 3

Budimpe{ta

Stokholm

veoma dobro

5 3

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

Bezdan

79 (0)

Slankamen

212 (-8)

Apatin

144 (-1)

Zemun

268 (-18)

Bogojevo

130 (-2)

Pan~evo

284 (-12)

Smederevo

450 (-14)

Ba~. Palanka 140 (-3) Novi Sad

150 (-5)

Tendencija stagnacije

Ja{a Tomi}

TISA

SAVA 200 (-7)

S. Mitrovica

247 (7)

Tendencija porasta

Senta

257 (-4)

Beograd

220 (-12)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

323 (0)

Tendencija porasta i stagnacije

Titel

215 (-3)

NERA

-2 (-2)

Tendencija stagnacije

dobro

utorak

pun mesec

sreda

posledwa ~etvrtina podno{qivo

~etvrtak

mlad mesec lo{e

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati. 6 2 9 1 8 4 7 5 3

N. Kne`evac

Hetin

84 (10)

ponedeqak

prva ~etvrtina

po podne

pre podne

2 9

nedeqa

SUDOKU

Minhen

subota

najboqe

-6

07~ 16â&#x20AC;&#x2122;

-1

Atina

www.ribolovacki-magazin.co.rs

KRATKOTRAJNA

Vojvodina

RIBOLOVA^KA PROGNOZA

Tendencija opadawa i stagnacije

Kusi}

1 8 5 7 6 3 4 2 9

7 4 3 5 2 9 1 8 6 9 6 2 8 5 1 3 4 7

7 7

5 1 8 4 3 7 6 9 2

3 7 4 2 9 6 8 1 5 8 3 6 9 1 5 2 7 4

50 (0)

5 2

4 1

7 3

2 5 7 3 4 8 9 6 1 4 9 1 6 7 2 5 3 8 Re{ewe iz pro{log broja