Dnevnik 11.decembar 2010.

c m y

NOVI SAD *

SUBOTA 11. DECEMBAR 2010. GODINE

GODINA LXVIII BROJ 22927 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

ODLAZAK SA[E JANKOVI]A U OSLO TEMA DANA U SRBIJI

Cvetkovi}: Bi}e smewen svako ko odstupi od spoqne politike Vlade

str. 2

INTERVJU

NASLOVI

Politika

VELIMIR – BATA @IVOJINOVI], JEDAN OD OSNIVA^A SPS-a

3 Skinuti portreti Mi}i}ke i Nikoli}a

Pa {ta ako li~imo na DS

Ekonomija 5 Novosa|ani bi da grade na Jadranu

Poqoprivreda 6 Sva p{enica u raqama velikih igra~a

Novi Sad 8 Bezbednost, slovo na papiru 9 Svi direktori „Stana” dali ostavku

Vojvodina 11 Dobar put stvara preduslov za razvoj

Crna

str. 3 ZA[TO I DAQE NEMA REGISTRA INVESTITORA

Prevaranti jo{ prodaju stanove str. 4

PREMIJERA NU[I]EVOG „UJE@A” SINO] U SNP: Predstava „Uje`” Branislava Nu{i}a, u re`iji Radoslava Milenkovi}a, sino} je premijerno izvedena u Srpskom narodnom pozori{tu. Ova mawe poznata Nu{i}eva komedija prati aktivnosti Udru`ewa jugoslovenskih emancipovanih `ena u predratnom Beogradu i, po re~ima rediteqa ove predstave, ukazuje na to koliko javni rad, odnosno wegova simulacija, ima za posledicu uni{tavawe porodice. „U ovom komadu, svi koji se bave time, upadaju u zamku sujete, ta{tine i gluposti, dok im se `ivot ru{i. Pri tom, nemaju koristi od tog rada, ni karijeru, niti pare, ve} samo glupu sujetu.“ U ulozi bra~nog para Lazi} su Dragomir Pe{i} i Gordana Jo{i}-Gajin, a uz wih brojni gluma~ki ansambl SNP-a.

N. Pej~i}

NA PUMPI „EKO” NA NOVOM NASEQU

13 Kristijanu Golubovi}u sedam i po godina

Dru{tvo 15 Pri~a o malim i velikim slovima

Balkan 22 Ivo Sanader uhap{en u Austriji

APELACIONI SUD PRESUDIO U KORIST PRETU^ENIH GLUMACA

Za batine 650.000 dinara

str. 13

NA GRADILI[TU U BLIZINI KASARNE „JUGOVI]EVO” U NOVOM SADU

Eksplozija pri puwewu auto-gasa SPORT

str. 13

Prona|ene avio-bombe iz Drugog svetskog rata

str. 12

str. 16 – 20

PO^IWE FINALE KUPA SRBIJE U VATERPOLU

Mraz i sneg

Najvi{a temperatura 2 °S RUKOMETA[ICE SRBIJE NE GUBE NADU

@IVOJINOVI] NASTAVQA ZAPO^ETI POSAO

2

subota11.decembar2010.

„VIKILIKS”: SJEDIWENE DR@AVE O TOME ZA[TO MLADI] NIJE UHAP[EN

Ko{tunica odbio sve ameri~ke preporuke Vlada Srbije tokom 2006. nije u~inila gotovo ni{ta na unapre|ewu potrage za ha{kim beguncem Ratkom Mladi}em, prvenstveno zbog otpora tada{weg premijera Vojislava Ko{tunice, objavquje sajt "Vikiliks". U depe{i poslatoj iz ambasade SAD u Beogradu pi{e da je ameri~ka vlada u julu 2006. poslala Vladi Srbije 11 preporuka radi poboq{awa potrage za Mladi}em. "Prvenstveno zbog otpora li~no premijera Ko{tunice, Vlada Srbije nije sprovela ni jednu jedinu na{u

To nije ura|eno niti je trenutno u planu, pi{e u depe{i.

Ameri~ka vlada je predlagala i da Ko{tunica li~no pozove Srpsku pravoslavnu crkvu da podr`i hap{ewe i izru~ewe Mladi}a, {to se tako|e nije dogodilo.

Napori tada{weg ministra pravde Zorana Stojkovi}a po pitawu Tribunala su, kako pi{e u depe{i, bili kontraproduktivni. On se protivio tome da Tu`ila{tvo za ratne zlo~ine bude nadle`no za jatake i pomaga~e ha{kih begunaca.

Izru~ewe i hap{ewe Me|u preporukama ameri~ke vlade bilo je i da Ko{tunica javno pozove na Mladi}evo hap{ewe i nalo`i svim Vladinim zvani~nicima da u~ine sve u tom ciqu, a da }e oni koji opstrui{u rad biti odmah smeweni s polo`aja. Ko{tunica je, me|utim, dva puta u pisanim saop{tewima, od kojih je jedno pro~itao, rekao da Mladi} treba da bude izru~en Hagu, ne pomiwu}i nijednom re~ "hap{ewe", pi{e u depe{i. preporuku. U stvari, Ko{tunica je bukvalno odbacio na{e preporuke, rekav{i nedavno pomo}niku dr`avnog sekretara Danijelu Fridu da Srbiji 'nisu potrebna dva akciona plana'", pi{e u depe{i iz oktobra 2006.

Navodi se i da je koordinator Akcionog plana Rasim Qaji} rekao ameri~kim diplomatama da vi{e ne treba da o~ekuju nikakve javne aktivnosti po tom pitawu, ali da }e tajne operativne aktivnosti biti nastavqene. Glavna ha{ka tu`iteqica Karla del Ponte je, dodaje se u depe{i, kritikovala neefikasnost srpske vlade u primeni Akcionog plana i rekla je ameri~kim zvani~nicima da "premijer nije pokazao nikakvu politi~ku voqu" da preduzme korake neophodne za hap{ewe Mladi}a. Me|utim, premijer je, dodaje se u depe{i, rekao da Srbija ~ini "apsolutno sve" u saradwi s Tribunalom i kritikovao "iracionalan" stav EU u uslovqavawu Srbije Hagom.

Predlo`eno je i da Ko{tunica i ministar policije Dragan Jo~i} javno izdaju instrukcije svim bezbednosnim jedinicima u Srbiji da se u potpunosti posvete hap{ewu Mladi}a.

Ameri~ki predlog je bio i da osumwi~eni za podr{ku Mladi}u ili za posedovawe informacija o mre`i podr{ke Mladi}u budu odmah privedeni na ispitivawe i, ako je potrebno, pritvoreni. To se odnosilo na visoke zvani~nike, poput biv{eg {efa vojne obave{tajne slu`be Acu Tomi}a, biv{eg na~elnika general{taba vojske Branka Krgu i Mladi}evog sina Darka, ali, kako se dodaje u depe{i, ni to nije ura|eno.

"Qaji} nam je pre osam nedeqa rekao da je to planirano, ali se nikada nije dogodilo.

Tomi} se smatra bliskim Ko{tunici, ukqu~uju}i i period kada je bio ukqu~en u za{titu Mladi}a u Srbiji", pi{e u depe{i. Po depe{i, Ko{tuni~ina vlada nije iza{la u susret predlogu SAD da se srpska javnost upozna s ratnim zlo~inima za koje je optu`en Mladi}.

Qaji} je, po depe{i, nameravao da lokalnoj {tampi dostavi informacije o "Mladi}evim zlo~inima i wegovim ogromnim finansijskim zaradama iz rata u Bosni", kako bi se u narodu skinuo mit s Mladi}evog imena, ali do toga, tako|e, nikada nije do{lo.

VESTI Nikoli}: Neka Srbi sami odlu~e Predsedsednik Srpske napredne stranke Tomislav Nikoli} izjavio je ju~e da Srbi na Kosovu i Metohiji moraju samostalno da odlu~e o tome da li }e u nedequ iza}i na izbore koje su raspisale vlasti u Pri{tini. "Sve je u wihovim rukama, wihova sudbina, wihov posao, wihova ku}a, wihova deca, wihovi `ivoti, pa tako i izlazak na izbore.

Ja bih li~no voleo da na izbore ne iza|u, ali ja sam jutros ustao i nisam brinuo za bezbednost ni unuka, ni sinova, a znam da oni jesu", izjavio je Nikoli} agenciji Tanjug.

Po wegovim re~ima, Srbi na Kosovu i Metohiji treba da postupaju na na~in na koji }e sebi u {to ve}oj meri olak{ati `ivot jer dr`avi Srbiji su uslugu u~inili samim tim {to su ostali na svojim ogwi{tima. "Treba prepustiti tim ozbiqnim qudima da sami odlu~e. Sami dole `ive. Ako ostane na wima da oni odbrane Srbiju, onda od Srbije nema ni{ta. Srbiju mora da obrani Vlada Srbije u Beogradu, to je wen posao, to je wen zadatak.

Ivanovi}: Da slu{aju Vladu Dr`avni sekretar u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanovi} izjavio je ju~e da }e egzistencija Srba u pokrajini zadugo zavisiti od Beograda, i da zato moraju da

sa mnogo vi{e pa`we uzimaju u obzir ono {to im predla`e ili sugeri{e Vlada Srbije."Za boqu poziciju, ~ak i u kosovskim institucijama, mo`e se izboriti iskqu~ivo Vlada Srbije kroz predstoje}e pregovore, jer do ovoga trenutka Srbi nisu dobili nijedan sna`an instrument kojim bi za{titili svoja vitalna prava i za{titili se od obi~nog preglasavawa po svim pitawima, ~ak i po onim pitawima koja su su{tinski va`na za wihov `ivot", izjavio je Ivanovi} agenciji Tanjug , povodom izbora koje je za nedequ raspisala privremena administracija u Pri{tini.

SRS: Iskqu~ewe zbog jezika Izvr{ni odbor Srpske radikalne stranke iskqu~io je iz ~lanstva Milorada Gvozdenovi}a zato {to je kao odbornik SRS na sednici Skup{tine op{tine Mali I|o{ glasao za uvo|ewe "izmi{qenog crnogorskog jezika" u slu`benu upotrebu na podru~ju te op{tine.U saop{tewu SRS isti~e da je na taj na~in Milorad Gvozdenovi} delovao suprotno ideologiji, programu i politici te stranke koja je ukorewena na za{titi srpskih nacionalnih interesa i vrednosti."Stvarawem ve{ta~ke crnogorske nacije i izmi{qawem crnogorskog jezika razbijaju se temeqi srpskog nacionalnog bi}a i deli se srpski narod koji govori jednim jedinstvenim srpskim jezikom u svim srpskim zemqama", dodaje se u saop{tewu SRS.

POLITIKA

DNEVNIK

ODLAZAK SA[E JANKOVI]A U OSLO TEMA DANA U SRBIJI

Cvetkovi}: Bi}e smewen svako ko odstupi od spoqne politike Vlade Predsednik Srbije Boris Tadi} podr`ao je prisustvo ombudsmana Sa{e Jankovi}a ju~era{woj ceremoniji dodele Nobelove nagrade za mir u Oslu, re~eno je FoNetu u kabinetu predsednika Srbije.

Povodom prvobitne odluke ministra spoqnih poslova Srbije Vuka Jeremi}a da predstavnik Srbije ne prisustvuje dodeli Nobelove nagrade kineskom disidentu Liju Sjaobou, Tadi} je u ~etvrtak najavio da }e se on o ovom pitawu oglasiti tek kada institucije zavr{e svoj deo posla.

Premijer Srbije Mirko Cvetkovi} rekao je ju~e da }e biti smewen svako ko odstupi od spoqne politike koju je formirala Vlada. On je kazao da ministar spoqnih poslova Vuk Jeremi} stoji iza odluke da se ne putuje u Oslo. Kada je

formirana Vlada, definisana je spoqna politika koja se sastoji u tome da su na{ glavni ciq evropske integracije i osim toga dobri odnosi s velikim dr`avama, kao {to su SAD, Rusija, Kina i druge.

Imaju}i sve to u vidu, bi}e smewen svako ko se oglu{i o tako definisanu politiku – rekao je Cvetkovi} nakon dodele nagrade za “Marketin{ki doga|aj godine 2010", koju je organizovao ~asopis "Taboo".

Cvetkovi} je rekao da odluku o tome da niko ne prisustvuje dodeli Nobelove nagrade za mir u Oslu nije donela Vlada ve} je to bila instrukcija i odluka ministra spoqnih poslova.

– Ta odluka nije promewena, ali je doneta druga, moja odluka, da podr`im odlazak ombudsmana Sa{e Jankovi}a na dodelu Nobelove nagrade za mir.

Odluka ministra Jeremi}a se odnosi na zaposlene u Ministarstvu spoqnih poslova, a ombudsman je nezavisan organ dr`ave – rekao je Cvetkovi}.

Na pitawe da li je to bila takti~ka odluka, Cvetkovi} je odgovorio da nije, ve} da je kontaktirao sa Jankovi}em, koji je `eleo da prisustvuje toj ceremoniji, ali nije imao mogu}nosti da to organizuje, pa je tra`io podr{ku premijera. Ja sam mu je sa zadovoqstvom pru`io, rekao je Cvetkovi}.

Odlazak za{titnika gra|ana u Oslo predstavqa kompromis, rekao ministar Svetozar ^ipli} i dodao da nije bilo

pritisaka na Vladu Srbije.

"Morali smo da na|emo kompromisno re{ewe, odnosno da u Oslu ne bude zvani~nih diplomatskih predstavnika Srbije zbog odnosa sa Kinom, ali i da se odgovori na interes na putu Srbije ka Evropskoj uniji", rekao je ^ipli} u Dnevniku RTS-a.^ipli} je rekao da je najboqi predstavnik upravo za{titnik gra|ana Sa{a Jankovi}.

Jankovi} je rekao da je odlu~io da otputuje u Oslo, kada je shvatio da ministar spoqnih poslova Vuk Jeremi} nije prihvatio da preispita odluku o neprisustvu predstavnika Srbije toj ceremoniji.

"Odlu~io sam da prisustvujem ceremoniji koju organizuje norve{ka Nobelova fondacija, jer je {irokoprihva}eno da qudska prava nadilaze sva-

Vu~i}: Neozbiqno i nekorektno pona{awe dr`ave Povodom de{avawa vezanih za odlazak predstavnika Srbije na dodelu Nobelove nagrade za mir, zamenik predsednika SNS Aleksandar Vu~i} je rekao da se dr`ava pona{ala "neozbiqno i nekorektno". Trebalo je da donese jednu odluku i da pri takvoj odluci ostane, rekao je on.

SDU: Diplomatska sramota SDU je ocenila da je odluka Vuka Jeremi}a da, pod pritiskom Kine, zabrani ambasadoru Srbije u Norve{koj prisustvo na ceremoniji dodele Nobelove nagrade za mir, "najve}a diplomatska sramota Srbije u posledwih deset godina i da zna~ajno podriva suverenitet i interese na{e dr`ave". Zbog te odluke SDU tra`i od Skup{tine Srbije da po hitnom postupku razmotri dosada{wi rad ministra spoqnih poslova, kao i wegovu smenu zbog {tete nanete ovom odlukom, navodi se u saop{tewu.

Imunitet obezbe|uje nezavisnost Sa{a Jankovi} je prvi srpski ombudsman, ~elnik institucije za{titnika gra|ana, proistekle iz Ustava i posebnog zakona.

Bira ga i kontroli{e iskqu~ivo Skup{tina Srbije, a on je nezavisan i samostalan dr`avni organ, zadu`en za to da {titi i unapre|uje po{tovawe sloboda i prava. Nezavisnost i samostalnost u radu garantuje mu poseban imunitet.

Uloga mu je da stalno uti~e na razvijawe i po{tovawe qudskih sloboda. ku politiku, a posebno jer je ovogodi{wi laureat obi~an gra|anin, a ne dr`avnik ili politi~ar", rekao je Jankovi}.

"Qudska prava su ne{to {to, pored vladavine prava, pored funkcionisawa demokratskih institucija, na legitiman na~in ne mo`e biti predmet nikakvog kompromisa, pogotovu u odnosu na politiku", istakao je Jankovi}.

"Za{titnik gra|ana koji se ne bavi politikom na bilo koji na~in i kome je ~ak zakonom zabraweno da daje politi~ke izjave, odlazi na mesto na kome se odaje priznawe nekom za qudska prava, a tome ne daje nikakva politi~ka konotacija", rekao je Jankovi}.

Jankovi} je podsetio da stalno insistira na nezavisnosti Za{titnika gra|ana, od prvog dana izbora na tu du`nost, i da mo`e samo da `ali zbog neta~nih interpretacija o tome kako je, i na ~iju odluku, do{lo do wegovog puta u Oslo.

"Za{titnik gra|ana je, prema Ustavu Srbije, jedan od najvi{ih dr`avnih organa, samostalan i nezavisan od izvr{ne vlasti i drugih vlasti, a Zakon o Za{titniku gra|ana propisuje da niko nema pravo da uti~e na wegov rad i postupawe", naveo je Jankovi}.

LDP PRO[IRUJE ZAHTEVE ZA SMENU MINISTARA

Jeremi} i ^ipli} u paketu Predsednik Liberalno-demokratske partije ^edomir Jovanovi} zatra`io je ju~e smenu ministra za qudska i mawinska prava Svetozara ^ipli}a zbog situacije u Sanxaku, nastale nakon neuspelih izbora za Nacionalni savet Bo{waka. Time se ^ipli} „pridru`io“ svom strana~kom kolegi, {efu diplomatije Vuku Jeremi}u, ~ija smena je zatra`ena jo{ pre tri meseca, a aktuelizovana je ponovo ovih dana zbog prvobitne odluke da niko od srpskih zvani~nika ne ode u Oslo na dodelu Nobelove nagrade za mir, kao izraz solidanosti s Kinom.

Iako LDP pozitivno ocewuje preina~ewe odluke i odlazak za{titnika gra|ana Sa{e Jan-

kovi}a u Oslo, Jovanovi} ipak smatra da je „skandalozno {to on odlazi kao izaslanik premijera Srbije Mirka Cvetkovi}a, iako je ombudsman nezavisna intitucija u ovoj zemqi“.

– Jo{ gore od toga je {to Jankovi} odlazi kao predstavnik ~oveka koji je u istom danu rekao da smo mi odlu~ili da bojkotujemo ovaj skup zato {to je to na{a takti~ka odluka, kojom ~uvamo svoje odnose s Kinom, u ambiciji da ostvarimo svoje strate{ko opredeqewe i u|emo u EU – rekao je Jovanovi} na konferenciji za {tampu u parlamentu. – Mora se staviti ta~ka na haos u na{oj spoqnoj politici. Ministar Jeremi} nije sam vodio svoju politiku i tra-

`imo odgovornost ne samo wegovu, koja nije sporna, ve} i drugih za situaciju u kojoj smo se na{li, jer su isto kao i on govorili i premijer Mirko Cvetkovi} i potpredsednik Bo`idar \eli}, koji u Skup{tini rekao da je Vlada odluku donela jedinstveno. ^ak i da je tako, \eli} je morao biti protiv toga jer se bori za evropske integracije, a ne jo{, osim {to je }utao, rekao nam je i neistinu – nije bio na sednici Vlade na kojoj se o tome raspravqalo. Za{to bismo mu verovali bilo {ta drugo, to je politi~ki cirkus!

Govore}i o odgovornosti ministra ^ipli}a, Jovanovi} je poru~io da se LDP „odlu~no suprotstavqa wegovoj amibiciji

da nastavi po starom i zbog toga kao preduslov re{avawe politi~ke krize u Sanxaku isti~e wegovu smenu, promenu propisa na kojima su organizovani izbori za NSB, pre svega skandalozno pravo dato da qudi sami popisuju bira~e, {to je dovelo do krupnih zloupotreba, kao i definisawe jasnog poslovnika na osnovu kojeg }e potom formirani NSB mo}i da radi“.

– Ako ^ipli} ostane u ministarskoj foteqi, mislim da }e on biti jedini u~esnik izbora u Sanxaku – procenio je Jovanovi}, upozoravaju}i na mogu}i bojkot ponovqenih izbora koje ^ipli} najavquje.

S. Stankovi}

INTERVJU VELIMIR – BATA @IVOJINOVI], JEDAN OD OSNIVA^A SPS-a

Pa {ta ako li~imo na DS – Na Kongresu }e biti objavqena sva~ija funkcija, pa i moja.

Zna}e se u subotu na kojoj sam funkciji u SPS-u – izjavio je u razgovoru za „Dnevnik“ jedan od osniva~a i svojevremeno kandidat SPS-a za predsednika Srbije glumac Velimir – Bata @ivojinovi}. z Koliko se SPS promenio od trenutka kada ste ga osnivali i danas kada se odr`ava 8. kongres?

– Stranka se nije mewala, weni principi i stavovi su isti. Ja sam se promenio, bio sam mla|i, ali svi ostali napreduju... sem mene. z Jeste li zadovoqni kadrovskim re{ewima koja su predlo`ena za novo rukovodstvo SPS-a?

– ^u}u sutra. Nisam ja stvarao listu kadrova. Jesam jedan od osniva~a stranke, ali ovaj kongres nisam organizovao. Po{to znam osnovne stvari koje }e se po{tovati, ~u}u i neke novosti, a i normalno je da se neke stvari mewaju. z Sve vi{e se na politi~koj sceni govori o tome da SPS sve vi{e li~i na DS.

– Pa za{to ne bi?! Uvek sam tvrdio da je ovaj naziv dobar, ali sam se pri osnivawu borio da se zove Socijaldemokratska stranka, ali tu ideju su nam uzeli drugi. Ali, mi imamo svoje ideje i svoje principe i postojimo, opstajemo i napredujemo svaki dan. z Kongres bi trebalo da oceni dosada{wi rad ministara i funkcionera SPS-a.

Koja je va{a ocena, da li ste zadovoqni radom ministara socijalista?

– Ja sam najmawe va`an u tom pitawu da li sam zadovoqan. ^im se dru`imo i daqe, sigurno da jesam, a kako su oni radili, neka ih procene oni s kojima su radili u Vladi.

To oni najboqe znaju izme|u sebe. z Po{to ste jedan od osniva~a, da li su oni stari kadrovi zanemareni u SPS-u?

– Koliko ja znam, nisu, jedino ako ih nisu godine umorile, ali nikada dosta ni vlasti, ni SPS-a koji je navikao na vlast.

D. Milivojevi}

Danas Osmi kongres SPS-a Osmi kongres Socijalisti~ke partije Srbije bi}e odr`an danas u beogradskom Centru „Sava“ i tada }e biti izabrano novo rukovodstvo partije i usvojena nova partijska dokumenta, ali i potvr|eno da je Ivica Da~i}, neprikosnoveni novi-stari lider SPS-a. Vode}i socijaliste pokazao se kao ~ovek koji zna da igra, i od 2000. godine autsajderski SPS povratio u bitnog igra~a na sceni Srbije, ali i me|unarodnoj.

Izmeweni Statut i Program SPS trebalo bi da udare temeq „novih socijalista“, koji su izme|u dva kongresa, s Da~i}em na ~elu, prvo bili „reanimirani“ na politi~koj sceni Srbije, postav{i „stranke iz rezerve“ koja podr`ava mawinsku Vladu Vojislava Ko{tunice od marta 2004. godine.

S izborima 2008. godine i pobe-

dom DS-a Borisa Tadi}a na izborima, SPS se ponovo na{ao u vlasti i postao „strate{ki partner demokrata“, ~ime su devedesete godine izme|u tada najve}ih rivala bile zakopane kroz potpisivawe Deklaracije o politi~kom pomirewu.

Danas }e biti jasno i koliko }e novih-starih kadrova biti na {ahovskom poqu uz lidera. Neki izvori tvrde da su se oko kadrovskih re{ewa lomila kopqa u petak, na sednici Predsedni{tva SPS-a.

Mo`da je to i ta~no, ali je ~iwenica da potpredsednica SPS-a i predsednica Skup{tine Srbije Slavica \uki}-Dejanovi} ju~e, uo~i izbornog skupa, nije `elela da daje nikakve izjave. Ve} uobi~ajen manir kada su {kakqive teme u pitawu uo~ili smo i kod ostalih najvi{ih funkcionera SPS-a,

koji nisu odgovarali na ju~era{we telefonske pozive. Strana~ka disciplina liderske stranke o~ito da }e i daqe biti karakteristika, uobi~ajena za Srbiju, i samog SPS. Sedmi kongres SPS-a odr`an je 3. decembar 2006. i wime je otvorena „da~i}evska era“. SPS je dobio novog lidera, Ivicu Da~i}a, koji je za predsednika partije izabran u drugom krugu, pobediv{i svog rivala Milorada Vu~eli}a.To je bio prvi kongres SPS-a posle smrti Slobodana Milo{evi}a.

Za zamenika predsednika izabran je @arko Obradovi}, a za potpredsednike Slavica \uki}Dejanovi}, Du{an Bajatovi} i Milutin Mrkowi}, dok je za predsednika Izvr{nog odbora izabran Branko Ru`i}.

D. M.

URS osniva politi~ke savete G17 plus }e u svakom mestu u Vojvodini gde postoje wihovi partneri iz saveza Ujediweni regioni Srbije – Narodna i Vojvo|anska partija, Buweva~ka stranka Vojvodine i “Belocrkvanska slobodna inicijativa”, kao i druge mawe grupe gra|ana, formirati koordinaciona tela – politi~ke savete URS-a.

Ta inicijativa je, izme|u ostalog, bila je tema sednice Pokrajinskog odbora G17 plus koja je sino} odr`ana u Vrdniku.

- Da bismo poboq{ali komunikaciju sa partnerima, formira}emo to zajedni~ko konsultativno, odnosno koordinaciono telo. Zva}emo ih politi~ki saveti URS-a da bismo mogli da koordiniramo aktivnosti i da se dogovaramo oko sleda stvari. Jer, sada je ve} jasna politika URS-a i postoji Nacrt platforme o regionalizaciji i decentralizaciji oko koga smo se usa-

glasili – izjavio je za na{ list sino}, uo~i sastanka vojvo|anskog rukovodstva G17 plus, predsednik Tomislav Stanti}.

On je rekao da }e politi~ki savet URS-a biti osnovan i za Vojvodinu.

Po wegovim re~ima, saveti URS-a u lokalnim sredinama }e biti tela u ~ijem sastavu }e biti nekoliko qudi, po dvoje-troje iz svake ~lanice URS-a, o ~emu }e odlu~ivati lokalni odbori, u {ta on, kako ka`e, ne `eli da se me{a. U Zrewaninu i Senti su takva tela ve} osnovana, a sada }e ta preporuka i}i i ka drugim op{tinama i gradovima. Dodao je da nije iskqu~eno ni da }e politi~ki saveti URS-a biti osnovani na okru`nom nivou. Ideja je, ka`e funkcioner G17 plus Stanti}, da se boqe sara|uje sa partnerima.

S. N.

Skinuti portreti Mi}i}ke i Nikoli}a Portreti nekada{wih predsednika Skup{tine Srbije, Nata{e Mi}i} i Tomislava Nikoli}a, ukloweni su ju~e iz hola Doma Narodne skup{tine, gde su bili zajedno sa portretima svih predsednika parlamenta. Te dve slike su me|u 26 portreta predsednika Skup{tine koje je naslikao akademski slikar iz Sombora Dragan Stojkov, a koji su izazvali negodovawe pojedinih poslanika i javnosti.

Nekada{wi predsednik Skup{tine, koji je na toj funkciji bio svega nekoliko dana, Tomislav Nikoli} kazao je ju~e da nije tra`io da wegov portret bude skinut i da je u medijima jedino govorio da izlo`ena slika ne li-

~i na wega. On je kazao da ga niko nije obavestio ni kada su postavqali wegovu sliku, ni sada kada su je skinuli.

Slike Dragana Stojkova ko{tale su oko ~etiri miliona dinara, odnosno svaki portret je ko{tao oko 150.000 dinara. Osim

toga {to se gotovo nikome nisu svideli, portreti su bili naru~eni mimo procedure, bez odobrewa Odbora za kulturu i informisawe i Administrativnog odbora.

Ideja da se naslikaju predsednici Skup{tina bila je ideja {efa protokola Vojislava Gli{i}a koji je zbog negativnih reakcija polovinom novembra ponudio ostavku.

Izlo`bu portreta predsednika Narodne skup{tine od 1920. godine do danas otvorila je 12. oktobra predsednica Skup{tine Srbije Slavica \uki}-Dejanovi}, a kasnije su portreti postavqeni u holu kod glavnog ulaza u zgradu parlamenta.

c m y

POLITIKA

DNEVNIK

subota11.decembar2010.

3

4

EKONOMIJA

subota11.decembar2010.

DNEVNIK

POREZNICI SE DOVIJAJU DA BI POVE]ALI PRIHODE U DR@AVNOJ KASI

Sve ve}e mu}ke s fiskalnim ra~unima U krizna vremena privreda i gra|ani se okre}u sivoj zoni a naplata poreza se umawuje.

Ni ova krizna 2010. nije po tome izuzetak. Podaci Regionalnog centra Novi Sad Poreske uprave Srbije, koji pokriva celu Pokrajinu, govore da je do novembra ove godine naplata tri posto vi{a u odnosu na isti period lane. To je mawe nego {to je planirano, a o uzrocima direktor Regionalnog centra Zoran Radoman ka`e: – Da su prihodi relano mawi, videlo se po rebalansu buxeta i stopi inflacije, koja je ve} pre{la devet odsto – obja{wava Radoman. – Za to mo`emo kriviti krizu koja je donela pad kupovne mo}i gra|ana, a to je uslovilo da se smawe prihodi od naplate poreza na dodatu vrednost kao i oni od akciza. Vi{e se radilo u sivoj zoni – zvani~ne procene sada

govore da je to 15 odsto. Kako se godina bli`ila kraju, ta brojka je rasla, a danas se, po na{im procenama, kod nas u sivoj ekonomiji odvija u pojedinim oblastima i 30 pa i 40 odsto prometa. Fiskalni ra~uni se sve re|e izdaju. To je posebno prisutno u oblasti

usluga, za sitne ku}ne popravke ih uop{te nema, u kineskim prodavnicama i tr`nim centrima tako|e su retkost. O uli~noj prodaji da i ne govorim. Ova pojava uti~e lo{e i na prometnike koji ve} godinama posluju u skladu sa zakonom i po{tuju sve propise ve-

[ari}i ne pla}aju porez Godinu na izmaku pamti}emo i po aferi vezanoj za bra}u [ari} i oduzimawe imovne. Regionalni centar PU tu nije u~estvovao, ali i nakon plenidbe i svega {to se dogodilo, [ari}i su ostali poreski obveznici s podru~ja Pokrajine. O tome kako se sada ispuwavaju obaveze vezane za wihova preduze}a i imovinu Radoman ka`e: – Poreska dugovawa su tu prili~na. Ali obaveze vezane za wihova preduze}a miruju. Iz imovine koja je dostupna mogli bismo se prodajom lako namiriti, ali u tom slu~aju bi se preduze}a koja su oni kupili na{la pred ste~ajem i izgubila bi se brojna radna mesta. Smatralo se da je boqe da se odr`i poslovna aktivnost i sa~uvaju radna mesta.

Tek kada se donesu kona~ne odluke i pravosna`ne presude, sledi namirivawe obaveza.

zane za izdavawe fiskalnih ra~una. Oni se `ale na to da su izlo`eni nelojalnoj konkurenciji.

Kontrole poreznika govore da oko tre}ina obveznika izbegava da otkuca fiskalni ra~un. Da bi smawili izbegavawe pla}awa poreza, pred vikend su krenuli u akciju. Pod

U NOVEMBRU U SRBIJI BEZ POSLA 722.142 OSOBE

ZA[TO JO[ NEMA REGISTRA INVESTITORA

Nezaposlenost opet pomalo raste

Prevaranti i daqe prodaju stanove Uprkos obe}awima Ministarstva za `ivotnu sredinu i prostorno planirawe da }e registar investitora staviti ta~ku na pqa~ku gra|ana, kojima oni nesavesni po nekoliko puta prodaju jedan te isti stan, lovci u mutnom i daqe varaju gra|ane.

Tako su nedavno u Novom Sadu ponovo prodati stanovi, iako je stavqena zabrana prodaje. A profiteri to rade zato {to im se mo`e jer dr`ava ne preduzima ni{ta da sprovede donetu odluku i uvo|ewem registra investitora stavi pod kontrolu i izgradwu i prodaju.

Sve op{tine u Srbiji imale su rok do 14. oktobra da uvedu registar investitora u koji }e se unositi podaci o investito-

Po azbu~nom redu Predvi|eno je da se registar vodi po azbu~nom redu kao jedinstvena evidencija svih investitora, posebno se vodi za fizi~ka, a posebno za pravna lica. Evidencija mora da sadr`i ime i prezime, adresu, JMBG, sedi{te, PIB i ime i prezime ovla{}enog lica ukoliko je investitor pravno lice. Treba da ima broj i datum izdavawa gra|evinske dozvole s osnovnim podacima o objektu koji }e se graditi, podatke o pravosna`nosti gra|evinske dozvole, prijavi radova, datumu po~etka i zavr{etka gra|ewa.

Registar }e imati i podatke o izvr{enom inspekcijskom nadzoru (urbanisti~kom, gra|evinskom, Inspekcije rada, ekolo{kom, komunalnom i drugom) u toku gra|ewa objekta s navo|ewem donetih akata, podatke o ranije izgra|enim objektima investitora na teritoriji lokalne samouprave na kojoj }e se graditi ili se gradi objekat sa svim raspolo`ivim podacima. rima kojima je izdata gra|evinska dozvola posle 11. septembra 2009, kada je stupio na snagu novi Zakon o planirawu i izgrad-

wi. Me|utim, na{a ju~era{wa anketa pokazala je da ve}ina lokalnih samouprava nije ni obave{tena o toj obavezi. Tako ne-

Od ju~e u [idu ponovo radi benzinska pumpa Naftne industrije Srbije, u ~iju je rekonstrukciju i modernizaciju ulo`eno oko 50 miliona dinara. Na ovoj pumpi je pro{iren asortiman goriva i podignut kvalitet usluge. Osim uobi~ajenog asortimana, na benzinskoj stanici NIS-a u [idu sada se nudi i te~ni naftni gas, a narednih mesec dana gorivo }e se prodavati dva dinara jeftinije.

D. Ml.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa EMU

Valuta evro

Va`i za 1

Kupovni za devize 105,0150

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu 107,1580

109,6230

104,6940

Australija

dolar

1

77,9853

79,5768

81,4071

77,7465

Kanada

dolar

1

78,3577

79,9568

81,7958

78,1178

Danska

kruna

1

14,0810

14,3684

14,6989

14,0379

Norve{ka

kruna

1

13,1493

13,4177

13,7263

13,1091

[vedska

kruna

1

11,4985

11,7332

12,0031

11,4633

[vajcarska

franak

1

80,5700

82,2143

84,1052

80,3234

V. Britanija SAD

funta dolar

1 1

124,9580 79,1371

127,5080 80,7521

130,4410 82,6094

124,5760 78,8948

Kursevi iz ove liste primewuju se od 10. 12. 2010. godine

vu izradu. U resornom ministarstvu su obe}ali da }e kontrolisati op{tine i pripretili kaznama. Registar investitora predstavqa javnu evidenciju o svim raspolo`ivim podacima o fizi~kom ili pravnom licu kao investitoru i trebalo bi da bude dostupan u sedi{tu lokalne samouprave i u elektronskom obliku putem interneta.

U lokalnim samoupravama koje jo{ nisu zapo~ele izradu registra najpre moraju da odrede osobu koja }e se baviti tim poslom, i to u skladu s postoje}om sistematizacijom. U registru }e morati da se navedu podaci o sudskim i drugim sporovima i postupcima pred sudskim i drugim organima, o vo|ewu krivi~nog postupka protiv investitora i svi drugi podaci i ~iwenice koji se odnose na wega. Pravilnik predvi|a da je investitor du`an da dostavi registru primerak overenog ugovora, ukoliko proda objekat ili deo objekta u izgradwi, a osoba ovla{}ena za vo|ewe registra pribavqa}e od nadle`nog suda kopiju svakog overenog ugovora.

R. Dautovi}

ki ka`u da su pone{to na~uli iz medija, drugi poku{avaju da ne{to urade po tom pitawu, a retki su oni gde je registar uveden.

U Subotici, ka`u, jo{ nema registra, u Sremskoj Mitrovici je u postupku uvo|ewa i, kako ka`e na~elnik Gradske uprave za urbanizam i stambeno-komunalne poslove Zoran Bere`ni, bi}e kompletiran posle Nove godine, kada se srede svi podaci o investitorima. U op{tinskoj upravi u Kikindi registar funkcioni{e ve} dvadesetak dana i svim zainteresovanim je dostupan na op{tinskom sajtu.

Op{tine koje jo{ nisu po~ele da rade na pisawu registra investitora moraju u Ministarstvu za prostorno planirawe i `ivotnu sredinu da se informi{u o ovoj obavezi i po~nu wego-

Otvorena rekonstruisana NIS-ova pumpa

lupom poreznika na}i }e se prvo veliki gradovi, a potom slede i mawa mesta. Poja~ana kontrola traja}e do kraja godine a nastavi}e se i naredne.

A sem obilazaka obveznika i naplata kazni, tu su i druge metode.

– Represivne mere i nov~ane kazne deo su arsenala kaznene

politike koju sprovodimo u skladu sa zakonom. Ali to nije jedino – obja{wava Radoman. – Tu su i mere koje nisu takvog karaktera. Nea`urnim obveznicima telefoniramo i podse}amo ih na to da imaju neizmirenu obavezu. Skrenemo im pa`wu da je zatezna kamata 15 posto i da }e, ukoliko idemo na prinudnu naplatu, to biti jo{ pet odsto od sume duga. Ova mera se pokazala kao prili~no delotvorna. Deset odsto onih koje smo ovako podsetili na obaveze je platilo porez, tako da }emo telefonirati permanentno.

Uvo|ewe centralnog registra obveznika i mogu}nosti elektronskog pla}awa poreza jo{ vi{e bi pomogli i poreznicima i obveznicima da se obaveze a`urnije izmiruju.

Posebno u razvijenim podru~jima kao {to je Vojvodina.

D. Vujo{evi}

9. 12. 2010.

1.279,72217

Po evidenciji Nacionalne slu`be za zapo{qavawe, u novembru su u Srbiji bila 722.142 nezaposlena, {to je, u odnosu na prethodni mesec, pove}awe za 4.639 osoba, ili 0,65 posto, a u odnosu na isti mesec pro{le godine – smawewe za 1.208 osoba.

Najve}e u~e{}e u registrovanoj nezaposlenosti, posmatrano po godinama starosti, imaju osobe stare od 25 do 29 godina (13,22 odsto), zatim od 30 do 34 godine (12,44), od 35 do 39 godina (11,98), od 45 do 49 godina (11,85), od 50 do 54 godina (11,81) i oni izme|u 40 i 44 godina (11,63 odsto).

Struktura lica po stru~noj spremi nije se zna~ajno

U odnosu na prethodni mesec, pove}awe od 4.639 osoba, ili 0,65 posto, a u odnosu na isti mesec pro{le godine smawewe za 1.208 osoba promenila u odnosu na prethodni mesec – nezaposlenih s prvim stepenom stru~ne spreme ima 205.585 (28,47 odsto), s drugim 35.063 (4,86), tre}im 189.955 (26,30), ~etvrtim 203.583 (28,19), petim 7.691 (1,06 odsto), sa {estim 36.049 (4,92), sedmim 44.179 (6,11 odsto), i sa sedmim stepenom 37.

Najve}a nezaposlenost zabele`ena je u Beogradu, gde je nezaposleno 94.314 osoba, u Ni{u – 34.395, Novom Sadu – 28.776,

Kragujevcu – 21.615 i Leskovcu – 20.742 nezaposlenih.

Gradovi u kojima je zabele`ena najmawi broj nezaposlenih su Po`arevac (3.836), U`ice (5.434), Sremska Mitrovica (6.524), Smederevo (6.988) i Sombor (7.065).

Najve}i broj nezaposlenih zabele`en je u op{tinama Novi Beograd (11.805 osoba), Ni{–Medijana (11.023), ^ukarica (10.970), Ni{–Palilula (10.044) i Beograd–Palilula (9.166) lica.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

Centar, Beograd

20,00

960

4.800

Impregnacija, Beograd

20,00

480

7.680

Amb grafika, Novi Sad

20,00

228

18.924

Institut za strane jezike, BG

9,09

12.000

480.000

Trio, Subotica Pet akcija s najve}im padom

8,70 Promena %

2.500 Cena

125.000 Promet

3.501

53.984.965

26.000

11.622.000

Energoprojekt holding, Beograd

0,00

929

1.326.521

Agrobanka, Beograd

-0,38

7.271

6.674.489

Imlek, Beograd

-0,20

1.993

3.970.206

Univerzal banka, Beograd

0,00

4.338

0,00

Soja protein, Be~ej

0,95

850

2.707.686

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

2.061

0,00

Privredna banka, Beograd

0,00

606

0,00

Tigar, Pirot

-0,15

660

662.795

Meser Tehnogas, Beograd

0,00

5.498

0,00

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

-0,78

3.175

225.406

283.000

Alfa plam, Vrawe

0,00

8.001

0,00

Veterinarski zavod, Subotica

-1,67

590

47.200

Luka Beograd, Beograd

-12,02

1.135

1.135

-5,51

1.405

182.650

-4,76

10.000

110.000

-4,29 Promena %

670 Cena

2.680 Promet

NIS, Novi Sad

0,41

488

25.678.274

Soja protein, Be~ej

0,95

850

2.707.686

3,52

1.000

Promet

1,20

33.056.176

Petrovec, Ba~ki Petrovac

Cena

0,43

466

Imlek PB, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija

Promena %

Komercijalna banka, Beograd

-12,08

Komercijalna banka PB, Beograd

Naziv kompanije AIK banka, Ni{

Ratko Mitrovi}, Beograd

Karneks, Vrbas

BELEX 15 (662,47 0,27)

Promet

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

-0,78

3.175

225.406

Karneks, Vrbas

-5,51

1.405

182.650

Svi iznosi su dati u dinarima

MINISTARKA DIANA DRAGUTINOVI]

Telekomom vra}amo dugove Ministarka finansija Srbije Diana Dragutinovi} izjavila je da }e deo novca od prodaje Telekoma “Srbija” biti potro{en za finansirawe dr`avnog duga.

Obja{wavaju}i iz kojih izvora }e 2011. biti finansirana otplata dr`avnog duga, Diana Dragutinovi} je rekla da }e za te potrebe biti iskori{}en i deo novca od prodaje Telekoma “Srbija”, deo kredita Svetske banke, koja }e ukupno Srbiji idu}e godine, kako se o~ekuje, nameniti 800 miliona do mili-

jardu dolara, i novac od prodaje dr`avnih zapisa.

Ministarka je rekla da ciqani deficit dr`ave u buxetu za 2011. ne sme biti ve}i od 140 milijardi dinara, ili 4,1 odsto BDP-a, te da }e ovogodi{wi deficit biti mawi oko 15 milijardi dinara.

– Izrada buxeta za 2011. je u zavr{noj fazi i on mora da bude i bi}e u skladu s fiskalnim pravilima definisanim Zakonom o buxetu – rekla je ona na promociji 22. broja Kvartalnog monitora.

Diana Dragutinovi} je istakla da su najzna~ajnije karakteristike buxeta za 2011. rast plata i penzija od dva posto jer se ne sme ugroziti fiskalno pravilo deficita.

– Ne sme biti ugro`ena dogovorena putawa smawewa izdataka na plate i penzije, koja iznosi izme|u osam i deset odsto BDP-a do 2015. – rekla je ministarka.

5

Umesto na tajkune, nameti na sirotiwu Sve je lepo ministarka finansija Diana Dragutinovi} smislila.

Ta~no je i da porez od 0,4 odsto na imovinu nije mnogo, ta~no je da }e biti i popusta, ali je zaboravila jednu sitnicu. Namet od 0,4 odsto na stan je nekome polovina mese~ne plate, ili mo`da cela, pa se mo`e dogoditi da druga strana ovog ra~una ka`e da je porez na stan u stvari pet ili deset odsto ne~ije godi{we plate, a to je onda sasvim druga pri~a i ra~unica. Zbog toga bi ipak bilo mnogo boqe da se ministarka vrati tamo odakle je pri~a o porezima i po~ela, a to je na tajkune.

Mada se sve do pre nekoliko dana pri~alo o tome da Ministarstvo finansija, a na zahtev predsednika dr`ave Borisa Tadi}a koji je objavio “rat” bogata{ima, pripremaju izmene zakona o porezu na imovinu i dobit preduze}a da bi se pove}ali nameti za bogate, sada je jasno da }e promena biti, ali da }e pogoditi obi~ne gra|ane Srbije jer }e se u novom zakonu o porezu na imovinu zna~ajno promeniti obra~un za nekretnine.

Naime, Ministarstvo finansija je pripremilo kona~nu verziju novog zakona o imovini, a kojim se obezbe|uje zna~ajna progresivnost u oporezivawu nekretnina u vlasni{tvu gra|ana. Uz najavqenu jedinstvenu poresku stopu od 0,4 odsto, bitno }e se umawiti postoje}a poreska osloba|awa. Drugim re~ima, umawewe po osnovu amortizacije ubudu}e }e iznositi 0,8 odsto godi{we, ili maksimalno 40 odsto, a takozvani poreski kredit, odnosno umawewe po osnovu broja ~lanova doma}instva, iznosi}e 10.000 dinara za iznos poreza ve}i od 20.000 dinara, dok }e za porez mawi od 20.000 umawewe po osnovu poreskog kredita iznositi 50 odsto. To, pak, zna~i da }e u slu~aju novog sta-

na vrednog, recimo, 50.000 evra, poreska obaveza iznositi 21.500 dinara, {to se umawuje za 10.000 dinara zbog broja ~lanova doma}insta pa }e na kraju porez koji se pla}a dr`aviti biti 11.500 dinara. Stan iste vrednosti star 20 godina uz

ne onemogu}uje investirawe u tu zemqu. Nisu retki srpski biznismeni koji su javno izjavqivali da su spre~eni da ula`u kod zapadnih kom{ija ali da im je mawe ili vi{e otvoreno stavqeno do znawa da nisu po`eqni.

Pomilovani bogata{i

umawewe po osnovu amortizacije ko{ta}e gra|ane 8.400 dinara. Ili, za stan ~ija je vrednost 75.000 evra porez }e biti oko 125 evra.

Sve ono {to se do sada najavqivalo iz Ministarstva finansija ne li~i na pompeznu najavu pove}anog

ulo`ile blizu pola milijarde evra, a srpske u Hrvatsku tek dvadesetak miliona.

Ni zagreba~ka {tampa se ne libi da pi{e o tome kako su pojedini tenderi za privatizaciju hrvatskih firmi bili poni{tavani ako bi jedinu ponudu, uz to vaqanu, davali kupci iz Srbije. Ipak, veliki broj srpskih privrednika koji je posledwom priliko stigao u Zagreb pokazuje da bi se i te stvari mogle promeniti.

Dobra saradwa dve zemqe na politi~kom nivou i poziv hrvatskog predsednika Ive Josipovi}a srpskim privrednicima da ula`u jer barijera vi{e ne}e biti, mogli bi da smawe opstrukcije.

Predsednik Privredne komore Srbije Milo{ Bugarin ka`e da je Josipovi}eva poruka preduslov da se uspostavi privredni rciprocitet izme|u dve zemqe.

- Privrednici nisu tra`ili ni{ta drugo nego da se uklone ad-

Kosti}: Kriza otvorila vrata Vlasnik “MK komerca” Miodrag Kosti} je pre mesec dana potvrdio da je zapo~eo pregovore o kupovini hrvatskih firmi i objasnio da mu je prostor za ulagawe na tr`i{te Hrvatske otvorila ekonomska kriza.

- Zbog slabqewa konkurencije i nemogu}nosti mnogih kompanija da se nose s teretom finansijske krize, pojavio se dodatni prostor da “MK grupa” jo{ vi{e oja~a svoju tr`i{nu poziciju.

Predstoje}a 2011. godina bi}e godina kada }e do}i do velikih preuzimawa onih kompanija koje ne}e mo}i da plate svoje obaveze i koje }e poslovne banke, poverioci ili sudovi prodavati izjavio je ranije Kosti}.

Ni privredna statistika takve navode ne demantuje u potpunosti: iz Srbije je lane u Hrvatsku izvezeno roba i usluga u vrednosti od 281 miliona dolara, dok je u obrnutom smeru oti{lo 562 miliona dolara. Kada je re~ o investicijama disbalans je jo{ drasti~niji hrvatske kompanije u Srbiju su

oporezivawa vlasnika vrednijih nekretnina. Opredeqewem za ukidawe progresije a umawewe olak{ica napravqen je miks koji bogate ne}e mnogo dota}i ali zato ho}e siroma{ne gra|ane Srbije, od kojih danas mnogi nemaju posao, ali

Novina u zakonu je i ta da Ministarstvo finansija odustaje od ranijeg plana da ubudu}e porez od 0,4 odsto na vrednost nekretnina va`i i za pravna lica. Problem je, naime, u tome {to bi u slu~aju ba{ svih firmi morala da se obra~unava realna tr`i{na vrednost nekretnina, a to bi mnoge kompanije koje su zbog krize nelikvidne dodatno finansijski opteretilo.

Ovo posebno zato {to lo{e stoje}e firme, pa i ve}ina javnih preduze}a, imaju nekretnine na atraktivnim lokacijama po Srbiji. Na taj na~in }e dr`ava za{tititi pravna lica i pokazati “razumevawe” za probleme u kojima su zbog ekonomske krize, ali toga nema prema gra|anima, koji }e morati pla}ati ve}i porez na imovinu bez obzira na to {to su i sami nelikvidni i bez posla. S druge strane, javna je tajna da ve}ina bogatih svoje nekretnine vodi na firme jer je osnovica za obra~un poreza u ovom slu~aju mawa.

Novosa|ani bi da grade na Jadranu

Nedi} pred odlazak na politi~ko-privredni forum u Zagrebu hrvatskim medijima je izjavio da ima nameru da ula`e u hrvatski turizam.

- Nisam se jo{ odlu~io ni za jednu konkretnu lokaciju, ali sam zainteresovan da ulo`im u kupovinu i obnovu nekog hotela. Budu}i da je kriza i te{ko je do}i do puno novca, spreman sam i na zajedni~ko ulagawe s nekim hrvatskim ulaga~em. Zato mi je i interesantan forum u Zagrebu kako bi se upoznao s qudima, ispitao tr`i{te, saznao kakva su zakonska pravila za poslovawe i ulagawa rekao je Nedi} . Nedi} nije jedini koji je Tadi}evu posetu iskoristio kako bi “opipao puls” tamo{we poslovne javnosti o izgledima za ulagawa u Hrvatsku. Ve} godinama se govori kako je Hrvatska “zabrawena” zemqa za srpske biznismene i da im se na razne na~i-

subota11.decembar2010.

NI[TA OD NAJAVQENIH POREZA NA BOGATSTVO

DA LI PADAJU PRIVREDNE BARIJERE IZME\U SRBIJE I HRVATSKE

Novosadska gra|evinska kompanija “Zoned gra|evinar” jedna je od vi{e od 100 srpskih firmi ~iji su predstavnici oti{li u Hrvatsku prilikom posledwe posete predsednika Boris Tadi}a Zagrebu. Vlasnik “Zoneda” Zoran

c m y

EKONOMIJA

DNEVNIK

ministrativne prepreke koje su imale politi~ku konotaciju, a oni }e sami vo|eni profitom napraviti posao. Na{i privrednici mogu da u|u na hrvatsko tr`i{te oblastima trgovine, ra~unarske industrije, energetike, ma{inogradwe i drugih sektora navodi Bugarin.

V. ^v.

ipak imaju stanove koje su nekada ili dobili od firmi u kojima su radili ili ih kupili u nekim sre}nijim vremenima. Jer da se ostalo pri nedavnim najavama, bogati bi novim porezima na imovinu i te kako osetili {ta zna~i kada im dr-

`ava zavu~e ruku u xep. Ovako, vlasnici vila ~ija je tr`i{na vrednost i po milion evra, po novim propisima, koji treba da uskoro budu usvojeni, pla}a}e svega 800 evra vi{e nego ranije, a to, mora se priznati, za nekog ko svakodnevno obr}e velike koli~ine novca nije godi{wi izdatak koji ne mo`e s lako}om podneti.

S druge strane, pove}awe poreza na imovinu gra|anima koji imaju male plate, pa ~ak i onima s prose~nim, i za nekoliko stotina dinara predstavqa velik izdatak i te{ko da se s wim mogu pomiriti tako lako kao {to bi mogli bogati da ih dr`ava vi{e “rebne”. Tako|e, ukoliko poslanici Skup{tine Srbije prihvate predlog koji priprema Ministarstvo finansija i sve pro|e kako je najavqeno, odnosno jedinstvena poreska stopa od 0,4 odsto i amortizacija od 0,8 odsto, i sve to se jednako primeni na sve gra|ane Srbije, zna~i}e to i kraj pri~e o pove}anom oporezivawu bogatih.

S obzirom na to da su mnogi u Srbiji ve} prilikom najave da }e se uvesti novi nameti za bogate isticali da ta pri~a pada u vodu, ministarka finansija Diana Dragutinovi} je pre nekoliko dana izjavila da dr`ava tra`i na~in da oporezuje of-{or kompanije, ali da }e to uslediti tek u drugoj polovini naredne godine, isti~u}i da je pre toga potrebno kompletirati zakonski okvir, ali i unaprediti kapacitete poreske administracije.

– @elela sam da se izmene Uakona o porezu na imovinu odnose na pravna lica, ali to nije bilo mogu}e zbog kapaciteta Poreske uprave i zbog toga {to bismo pravnim licima morali da nametnemo novi tro{ak – objasnila je ministarka Dragutinovi}.

Q. Male{evi}

SKANDALOZNA SEDNICA SOMBORSKE PRIVREDNE KOMORE

Ostavka i raspu{tawe Ono o ~emu se samo posledwih meseci u pola glasa {u{kalo, na ju~era{woj sednici Skup{tine somborske Regionalne privredne komore se i obistinilo. Ve}inskom odlukom delegata Skup{tine RPK koja pokriva Grad Sombor i op{tine Apatin,Kulu i Oxake usvojena je ostavke aktuelnog predsednika dr Bo`idara Roce, a zbog svojevrsne iskazane nebudnosti u kontroli rada slu`bi RPK raspu{ten je i Upravni odbor ove regionalne privredne komore.

Prema onome {to se moglo razabrati u smu{enim diskusijama gotovo svih delagata Skup{tine, osnovni problem je nastao na relaciji doju~era{weg predsednika i sekretara RPK Milorada Paska{a, o ~ijoj smeni se tako|e razgovaralo na sednici, ali su za wu glasala svega dva ~lana Skup{tine. Na ovoj sednici podne{enu ostavku predsednika Skup{tine Dragana Stevanovi}a su delegati odbili, pa se za nekoliko dana o~ekuje nova skup{tinska sesija koja bi trebala da iznedri novi UO i predsednika UO RPK u Somboru.

6

POQOPRIVREDA

subota11.decembar2010.

DNEVNIK

MAWE SE TRGOVALO PAORSKOM ROBOM NA BERZI

Kukuruz 17,5 dinara, hlebno `ito 25 KRAJ AGONIJE U „GRANI^ARU” I „ALEKSI [ANTI]U”

Radnici uklonili barikade Nakon tronedeqnih blokada magistralnih puteva SomborSubotica i Sombor-dr`avna granica, radnici poqoprivrednih preduze}a „Grani~ar“ Gakovo i „Aleksa [anti}“ iz istoimenog sela somborskog atara, uklonili su svoju mehanizaciju sa puteva. Prema onome {to se moglo nezvani~no

~uti, radnici su se na uklawawe blokada odlu~ili nakon nepotvr|ene vesti da im je Vlada Srbije iza{la u susret i donela zakqu~ak po kojem }e dr`avne oranice koje su i do sada obra|ivala ova preduze}a, biti izuzeta iz licitacije za proizvodnu sezonu koja je ve} u toku.

M. M-}

Institut za ratarstvo osvaja svet Novosadski institut za ratarstvo i povrtarstvo i daqe }e ja~ati pozicije na ovda{wem tr`i{tu semena i biti posve}en doma}oj poqoprivrednoj proizvodwi, ali }e u narednom periodu nastojati da pove}a svoje prisustvo u svetu i tamo ostvari {to boqe rezltate – re~eno je ju~e na konfereciji za novinare koju je ova nau~na institucija i na{a najve}a semenska kompanija uprili~ila da bi predstavila planove u mandatu novog rukovodstva.

– Srbija je, u okvirima u kojim jeste, mala za na{e apetite, znawa i potencijal koji imamo. Vrednovawe na{ih mogu}nosti i znawa mo`e se realizovati jedino na svetskom tr`i{tu, ali pri tome ni doma}e nikako ne}e biti zapostavqeno – kazao je novi direktor Instituta prof. dr Borislav Kobiqski, napomiwu}i da je to zajedni~ka ocena menaxmenta i qudi koji su najvi{e zaslu`ni za status i ugled koji ova nau~na ku}a ima, kako kod nas, tako i u svetu.

Wen prvi ~ovek podsetio je na to da Institut plasira svoje znawe u vi{e od 40 zemaqa sveta, kao

i da „NS seme“ zauzima vi{e povr{ina u inostranstvu nego u Srbiji. Govore}i o veoma ambicioznim planovima za naredni period, Kobiqski je kazao da bi uskoro trebalo da se re{i pitawe Doradnog centra, koji }e biti ili u vlasni{tvu Instituta, ili }e ta nau~na ku}a i semenska kompanija imati punu kontrolu nad tim centrom.

– Tako|e, nastoja}emo da ostvarimo ja~u vezu nauke i privrede, a pa`wa }e biti posve}ena ja~awu saradwe Instituta s velikim agrosistemima i kompanijama, kako u zemqi, tako i u inostranstvu. To ne zna~i privatizaciju Instituta ve} iskqu~ivo partnersku saradwu – naglasiio je Kobiqski, dodaju}i da je jedan od prioriteta ove ku}e daqe ja~awe kadrovskih kapaciteta o kojima se izuzetno vodi ra~una.

Institut ima ukupno 650 zaposlenih, a u prethodnom periodu zaposlio je mlade, kvalitetne stru~ne kadrove iz cele zemqe, kojima je omogu}io obrazovawe u najja~im svetskim centrima nauke i u tom }e pravcu nastaviti.

S. G.

Na Produktnoj berzi u Novom Sadu rasle su cene robe kojom se trgovalo. Na tr`i{tu kukuruza ostvaren je najve}i obim prometa, a ova kultura je svakim danom bila skupqa. Prometovano je 750 tona, a cena se kretala od 16,70 dinara kilogram po~etkom nedeqe pa do 17,50 na samom kraju. Ponderisana ovonedeqna cena iznosi 17,05 din/kg, {to je u odnosu na prethodnu nedequ rast od 3,71 posto.

Cena p{enice je i ove nedeqe dobila novu, najvi{u cenu od po~etka `etve, 25,15 dinara kilogram. Prometovano je 400 tona, a cena se kretala od 24,50 do 25,15 dinara, uz ponder cenu od 24,91 din/kg, {to je daqi rast od 2,62 posto u odnosu na prethodnu nedequ. Poput pret-

hodne, i protekle nedeqe je prometovano i starom p{enicom, po 25 din/kg, a u koli~ini od 50 tona.

Trgovalo se i zrnom soje, ~iji je promet iznosio 75 tona, uz zakqu~ene cene od 34,70 din/kg i 34,30 din/kg, {to je najvi{e od po~etka `etve ove kulture. U odnosu na posledwu prometovanu cenu ove robe, koja datira s kraja novembra, rast iznosi tri posto.

Ova nedeqa na Produktnoj berzi, ina~e, donosi pad prometa. Na osnovu trinaest zakqu~enih ugovora koli~inski promet iznosi 1.275 tona, {to je pad od 24,9 odsto, a vrednosni 28,7 miliona dinara, {to je tako|e pad u odnosu na prethodnu nedequ od 23,2 odsto.

UVELIKO SE PRI^A O NOVOJ ZABRANI IZVOZA @ITA

Sva p{enica u raqama velikih igra~a Ministar trgovine Slobodan Milosavqevi} podr`ao je predlog ministra poqoprivrede Sa{e Dragina o preduzimawu mera koje bi dovele do destimulisawa izvoza p{enice.

– Saglasan sam s tima da se preduzmu neke mere da bi doma}i bilansi bili sigurni. Recimo, mogu se uvesti izvozne carine ili takse od nekoliko dinara po kilogramu. Ina~e, nisam se nikada pokajao zbog predloga da se 2008. zabrani izvoz p{enice i kukuruza.

Zato se sla`em s tima da se preduzmu neke mere da bi bilo vi{e p{enice na na{em tr`i{tu – rekao je ju~e Milosavqevi} na konferenciji za novinare u Produktnoj berzi u Novom Sadu.

On je ocenio da su „veliki igra~i“ na srpskom tr`i{tu izmanipulisali poqoprivrednike i otkupili ceo rod p{enice po niskoj ceni.

– Kupovali su ovu `itaricu kada je bila 12 dinara, a danas je do{la do 25. Sasvim je jasno ko tu pravi profit – kazao je on.

Milosavqevi} je napomenuo da }emo ove godine imati rekordan izvoz u agraru od oko dve milijarde dolara, a suficit }e iznositi oko milijardu. To je veoma dobro, ali bi bilo i vi{e da ne izvozimo sirovine i poluproizvode ve} gotove proizvode, za {ta imamo velike industrijske potencijale, ocenio je on.

Ministar je, nakon ju~era{weg razgovara s direktorom

Foto: S. [u{wevi}

Preko granice oti{lo 35.000 muznih krava Slobodan Milosavqevi} je kazao da je uvoz mleka neophodan jer tr`i{tu Srbije mese~no nedostaje izme|u 10 i 15 miliona litara.

– Analiza u novembru je pokazala da prilikom proizvodwe i otkupa sirovog mleka imamo izme|u 10 i 15 miliona litara mleka mawe od potreba tr`i{ta. To govori da su u Srbiji sto~arstvo i proizvodwa mleka ve} du`e destimulisani – rekao je on, oceniv{i da pove}awe premija za mleko nije dovoqno, s obzirom na to da su u okru`ewu one znatno vi{e, o ~emu govori i podatak da je ove godine iz Srbije izvezeno 30.000-35.000 grla muznih krava, najvi{e u dr`ave u okru`ewu, to jest BiH. Milosavqevi} je kazao da wegovo ministarstvo po{tuje dogovor s Unijom pekara Srbije o mese~noj pozajmici 100.000 tona p{enice iz Republi~kih robnih rezervi pod uslovom da cena hleba ostane na nivou od 1. avgusta.

Produktne berze @arkom Galetinom, naglasio da }e naredne godine biti usvojen zakon o robnim berzama, koji }e stvo-

DR@AVA ODUGOVLA^I S PREUZIMAWEM „@ITOPRODUKTA”

Gazda Bo`i} trajno ostaje bez fabrike?

Ve}inski vlasnik pekarske industrije “@itoprodukt” \or|e Bo`i}, kome je re{ewem Vi{eg suda u Beogradu privremeno zabraweno da raspola`e akcijama ovog preduze}a zbog sumwe da je kao jedan od biv{ih ~elnika PIK-a “Zemun” imovinu stekao kriminalom, koristi inertnost dr`ave da bi i daqe upravqao zrewaninskom fabrikom. Upravni odbor firme, da podsetimo, nedavno je Bo`i}a imenovao za direktora, iako je dr`ava, u ime Akcijskog fonda, za prvog ~oveka, odnosno za kontrolora kapitala, postavila Simu Grujeskua. Me|utim, Grujesku se jo{ nije pojavio u fabrici, dok Bo`i} raspola`e ovla{}ewima i slu`benim pe~atom “@itoprodukta”.

– Ovih dana o~ekujem nalog Direkcije za upravqawe oduzetom imovinom pri Ministarstvu pravde da mi izda nalog za ulazak u fabriku – kratko je izjavio za “Dnevnik” Grujesku, i napomenuo da posle primopredaje du`nosti sledi zakazivawe vanredne Skup{tine preduze}a, pa izbor novog upravnog odbora i direktora.

[trajk radnika I dok dr`ava odla`e preuzimawe fabrike, dotle radnici “@itoprodukta” ve} drugi dan organizuju jednostani {trajk upozorewa. Kako saznajemo, uprkos tome {to fabrika radi a hleb se isporu~uje ovda{wim trgovinama, zaposlenima {est meseci nisu ispla}ene zarade, {to ih je navelo da stupe u {trajk.

Pravni zastupnik malih akcionara “@itoprodukta”, zrewaninski advokat Janko [erfeze, rekao je za na{ list da je

pitawe dana kada }e Bo`i}u imovina u ovoj `itomlinskoj industriji biti trajno oduzeta.

Na pitawe kako je do{lo do to-

ga da u firmi prakti~no bude dvovla{}e i da dr`ava postavi jednog ~elnika, a Upravni odbor drugog, [erfeze je odgovorio da je u Srbiji sve mogu}e.

– Paralelno po zakonu rade i jedni i drugi. Svako se mo`e pozvati na zakonsku proceduru.

Ali, ovim odugovla~ewem preuzimawa kontrole nad fabrikom gube samo dr`ava i akcionari.

Dr`ava je do sada uglavnom oduzimala preduze}a u kojima nije bilo proizvodwe. “@itoprodukt” posluje i prakti~no bi sada trebalo da nastavi taj ciklus – istakao je advokat.

On je podsetio na to da je Bo`i} trenutno vlasnik 72,8 odsto akcija, dok je ostatak u rukama malih akcionara koji su, ina~e, protiv wega poveli tri postupka pred ovda{wim sudom. Oni se me|usobno spore oko cene akcija i dok ih gazda otkupquje po 250 dinara, akcionari tvrde da je wihova nominalna vrednost 1.000 dinara. Jer, po zvani~nim podacima sa sajta Agencije za privredne registre, ukupna vrednost “@itoprodukta” procewena je na 14 miliona evra, iz ~ega jasno proizlazi wihova ra~unica o ceni jedne akcije. @. Balaban

riti jo{ boqi ambijent za trgovinu u Srbiji.

– Po~etkom 2011. radna grupa po~e}e pisawe zakona, a wegov

nacrt trebalo bi da bude gotov u aprilu, kada }emo otvoriti javnu raspravu. Ina~e, ideja je da Srbija ima tri robne berze – kazao je ministar, dodav{i da bi, osim berze za ratarske kulture – nalazila bi se u Novom Sadu, u sada{wem sedi{tu Produktne berze, postojale i berza elektri~nih energenata – bila bi u Beogradu, kao i berza jagodi~astog vo}a, najverovatnije u U`icu.

Direktor Produktne berze @arko Galetin istakao je da je za budu}i rad robnih berzi najproduktivnije doneti zakon o robnim berzama, {to je pokazala i studija Ekonomskog fakulteta u Beogradu – Zakon bi nam dao mogu}nost otvarawa novih tr`i{ta i efikasnijeg trgovawa. Na{ ciq je da budemo referentna regionalna berza, a na{a pozicija i poluvekovni rad potpuno nam daju za pravo da tako i bude – rekao je Galetin. – O~ito, dr`ava prepoznaje kapacitet i zna~aj Produktne berze, {to je veoma bitno. Jedinstvena je ocena da je zakon o robnim berzama potrebno doneti {to pre, a to je, izme|u ostalog, i preduslov za otvarawe terminskog tr`i{ta, koje je zna~ajno utoliko {to }e verifikovati takozvano spot-trgovawe kakvo sada imamo na berzi, privu}i strane ulaga~e i, {to je najva`nije, omogu}iti poqoprivredniku da za{titi svoju proizvodwu.

S. Glu{~evi}

Austrijska pomo} na{oj organskoj proizvodwi Austrijska agencija za razvoj ADA i Centar za razvoj Jablani~kog i P~iwskog okruga iz Leskovca potpisali su ugovor o realizaciji investicionog projekta za podr{ku proizvodwi organske hrane u ju`noj Srbiji, vrednog 775.000 evra.

Ugovor su potpisali direktor kancelarije ADAe u Beogradu Klaus Kaper i direktorka Centra za razvoj Jablani~kog i P~iwskog okruga Biqana Stankovi} u prisustvu ambasadora Austrije u Srbiji Klemensa Koje.

Svrha projekta je razvijawe profesionalnih kapaciteta regionalne razvojne agencije za podr{ku proizvo|a~ima organske hrane, poboq{awe ekonomske situacije u regionu kroz stimulaciju i kori{}ewe komparativnih razvojnih prednosti i potencijala u ju`noj Srbiji i olak{avawe procesa potrebnih za kreirawe poslov-

ne mre`e proizvo|a~a. Projekat }e trajati dve godine i bi}e realizovan u saradwi s Ministarstvom poqoprivrede.

Dr`avna sekretarka ovog ministarstva Mirjana Milo{evi} kazala je da je to ministarstvo odredilo Leskovac

kao jedan od ~etiri nacionalna centra za organsku proizvodwu, koji }e biti prevashodno zadu`en za sakupqa~ku aktivnost, {to ne iskqu~uje bavqewe i ostalim vidovima te proizvodwe.

S. G.

NEVOQE STANARA U KRILOVOJ

„KONCERT GODINE” POSLE OSAM GODINA PAUZE

Mrak caruje ulicom Stanari Krilove ulice od broja 1 do 9 nemaju uli~nu rasvetu ve} dve godine. Jedan od stanara Milan Bili} tvrdi da je zvao i „Elektrovojvodinu” i Zavod za izgradwu grada, ali da niko od wihovih predstavnika nije iza{ao na teren da to proveri.

- U ovom mra~nom delu ~esto se de{avaju saobra}ajne nesre}e i kra|e, a da ne pri~amo o narkomanima i tome

da decu moramo da do~ekujemo kada se vra}aju iz {kole - ka`e Bili}.

U Zavodu za izgradwu grada ka`u da osvetqewe ove ulice nije u funkciji zbog o{te}ewa na kablovskoj mre`i.

- Elektrodistribucija je prilikom demonta`e nadzemne mre`e pokidala kablove, zbog ~ega je do{lo do prekida u napajawu elektri~nom energijom u delu Krilove ulice. Stru~ne slu-

`be Zavoda konstatovale su da je re{ewe da se postave dva nova stuba javne rasvete i da se pove`e postoje}a mre`a - ka`e portparol ZIG-a Anica Dugali}.

Ona tvrdi da se ovih dana u saradwi sa stru~wacima iz „Elektrovojvodine” radi na re{avawu osvetqewa ove ulice i da }e kvar u najskorije vreme biti otklowen.

N. R.

Novosadska subota11.decembar2010.

Procenat i piramida koga zadovoqiti i stvoriti taj `eqeni ose}aj sigurnosti. S druge strane poslodavci }e re}i da su qudi razma`eni i ne `ele da se trude i bore za svoju platu, a dana{we vreme to podrazumeva.

Kao deficitarna zanimawa opet su se pokazali lekari i in`iweri ma{instva a sigurna plata mogla se na}i jo{ i u Vojsci Srbije. Liberalni kapitalizam i na ovom sajmu uposli}e odre|eni broj qudi a oni }e svoju situiranost poku{ati da namaknu od procenta.

A. Latas

DANAS U VETERNIKU

Besplatna provera zdravqa Akcija „Otvorena vrata Doma zdravqa“ bi}e odr`ana danas od 9 do 13 ~asova u Veterniku, u Osnovnoj {koli „Mihajlo Pupin“, Kraqa Aleksandra 38.

Stanovnici ovog naseqa ima}e priliku da besplatno provere nivo {e}era, holesterola i triglicerida u krvi, da izmere krv-

ni pritisak, urade EKG monitoring, pregledaju mlade`e, provere gustinu kostiju i posavetuju se sa zdravstevnim radnicima.

Besplatna provera zdravstvenog stawa u Veterniku je 49. akcija po redu, a do sada je svoje zdravqe ukupno proverilo 15.339 gra|ana.

I. D. @ELEZNI^AR SUTRA ORGANIZUJE

Pe{a~ewe od [akotinaca Planinarsko smu~arsko dru{tvo „@elezni~ar“ sutra organizuje pe{a~ewe od [akotinaca preko Crvenog ~ota, Brankovca, Zmajevca do Popovice. Polazak je u 7.10 ~asova sa Autobuske stanice, linijom 79.

A. L.

V REMEPLOV

Pruga radila dan-no} Zvani~no vicinalna, ta~nije sporedna `elezni~ka pruga Petrovaradin - Beo~in, duga 17 kilometara, pu{tena je u saobra}aj 11. decembra 1908. godine.

Iako je bila, kao i sve pruge ovog ranga gra|ena od slabijeg materijala, i bila tehni~ki oskudno opremqena, ona je u privrednom pogledu bila veoma zna~ajna. Wome je danono}no transportovan cement iz beo~inske fabrike na sve strane. A izme|u dva svetska rata krenuli su i redovno nedeqom i praznicima, takozvani, {etni vozovi, koji su na hiqade Novosa|ana prevozili do fru{kogorskih izleti{ta i, razumqivo, do okolnih sela.

„Koncert godine“ nakon osam godina pauze odr`ava se danas u Velikoj sali Spensa sa po~etkom u 17.45 ~asova. Uz tri najpoznatija novosadska benda „Pekin{ku Patku“, „Ateist rep“ i „Ritam nereda“, redom }e nastupiti i bendovi „Josip a Lisac“, „Overdrajv“, „Svi na pod“, „S.A.R.S.“, „Lolobri|ida“, „Dubioza kolektiv“ i „Bjesovi“.

Koncert otvara video projekcija nastupa „Ekatarine Velike“ sa prvog „Koncerta godine“. Iz organizacije potvr|uju da su u dogovoru sa Spensom obezbedili i prostor za pu{a~e te napomiwu da posetioci ne}e mo}i da izlaze iz sale i da se posle toga vra}aju nazad. Ulaznice na dan koncerta ko{taju 1250 dinara i mogu se kupiti na blagajni SPC „Vojvodina“. A. L.

c m y

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Organizacija proteklog Sajma zapo{qavawa podsetila je jo{ jednom Novosa|ane na nepostojawe industrije i proizvodnih zanimawa u gradu i wegovoj okolini. Ve}inom mladi qudi tragali su ispred {tandova tridesetak poslodavaca, koji su im nudili oko 300 radnih mesta.

U nesrazmeru `eqe i stvarnosti uverio se skoro svako ko se upustio u predavawe svojih radnih biografija. Mahom ponude osiguravaju}ih dru{tava za poslove agenata sa procentualnom zaradom i piramidalne prodaje kwiga i posu|a retko }e

Danas najve}a rok `urka

OKUPIO SE „IZVORNI KLUB 100”

[ampioni u davawu krvi Novosa|ani su jo{ jednom potvrdili da su plemeniti i vode}i u dobrovoqnom davawu krvi. U Zavodu za transfuziju ju~e su se okupili oni koji mogu s ponosom da nose epitet eminentnih dobrovoqnih davalaca, ~lanovi Udru`ewa „Izvorni klub 100“. Prire|en je Memorijal u znak se}awa na preminulog inicijatora klupskog samoorganizovawa dobrovoqnih davalaca krvi Milana Kolarskog – Batu.

- Akcija, dvanaesta po redu, posve}ena je svim preminulim ~lanovima u znak se}awa na wihovu humanost, koju osve`avamo i negujemo s wihovim porodicama - rekao je predsednik kluba Miodrag \uki}.

Za“Izvorni klub 100“ uslov za ~lanstvo je 100 puta dobrovoqno poklowena krv u slu~aju mu{karaca i 50 puta za `ene. Novi Sad mo`e da se pohvali s 208 eminentnih dobrovoqnih davalaca krvi, a broj pritom stalno raste. Ove godine Klubu se pridru`ilo ~etrnaest novih ~lanova.

- Zavod za transfuziju krvi ose}a veliko zadovoqstvo {to ima tako verne i predane dobrovoqne davaoce krvi – naglasila je dr Nata{a Milosavqevi}–Kne`evi}.

Jedan od wih je pedesettrogodi{wi \urika Pasta{, koji redovno daje krv 34 godine.

- Prvi put sam dao krv davne 1976. godine dok sam bio u mornarici, kada je povre|enom kole-

Foto: R. Hayi}

gi zatrebala pomo} i to me motivisalo da nastavim s ovim humanim ~inom, koji me ni{ta ne ko{ta, a drugima mo`e da spase `ivot – ispri~ao je \urika.

Pedesettrogodi{wa Julkica Mijatovi} Beba se nada da }e je poslu`iti zdravqe, kako bi nastavila s tridesetogodi{wom tradicijom davala{tva.

- ^ula sam od kolega i odlu~ila sam da i ja dam svoj doprinos specifi~nom grupom krvi kao {to je moja, a samim tim i tra`enijom – re-

kla je Julkica. - Mladi se verovatno boje tih bockawa, ali ja }u svog unuka ~im postane punoletan da usmerim ka ovom vidu humanosti.

Za humanost nikada nije kasno, {to je potvrdila i {estdesettrogodi{wa Rozalija Atanackov, koja je prvi put dala krv sa 32 godine, a od tada jo{ 78. puta. Na ju~era{wem memorijalu i prijemu eminentnih dobrovoqnih davalaca krvi, u~estvovali su |aci Osnovne {kole „Petefi [andor“ i recitacijama uprili~ili manifestaciju.

I. Dragi}

„Golicavi car” pred mali{anima

NA PRAGU MASOVNO VEN^AWE U HOTELU „PARK”

Sutra 50 parova na ludom kamenu Pod okriqem manifestacije „Trijumfalno ven~awe“, koju organizuje „Interfest“, sutra }e se u 16 ~asova u Hotelu „Park“ ven~ati 50 parova. Nakon {to izgovore „da“, mladenci }e nazdraviti „Trijumfom“, prvim {ampawecem iz Srbije.

Mlade }e nositi ven~anice koje su dobile besplatno, kao i bidermajere a za atmosferu }e se pobrinuti peva~ Boris Re`ak. U ulozi voditeqa bi}e Marija Kilibarda i Ksenija Balaban.

A. V. PROMOCIJA KWIGE

„Sedam jevrejskih pri~a” Predstavqawe kwige „Sedam jevrejskih pri~a“ autora Ugqe{e Raj~evi}a odr`a}e se u ponedeqak u 18 ~asova u Klubu Jevrejske op{tine. Na promociji }e pored autora govoriti kwi`evnici @arko Dimi} i Rale Damjanovi}, a doma}ica ve~eri je Gordana Todori}.

Klub Jevrejske op{tine nalazi se u Jevrejskoj ulici 11, na prvom spratu.

J. Z.

Predstava za decu „Golicavi car“ bi}e izvedena danas u 17 sati u pozori{tu „Vesela korwa~a“, Ulica Nikole Pa{i}a 34. U re`iji Bogdana Jankovi}a igraju Strahiwa Bojovi} i Ru`ica Radman. Predstava je namewena deci uzrasta od tri do 12 godina, a ulaznica je 200 dinara.

N. R.

Bez vode na Bulevaru vojvode Stepe

Foto: B. Lu~i}

Zbog radova na vodovodnoj mre`i bez vode }e danas biti stanovnici Bulevara vojvode Stepe 30a, 30b, 32a i 32 b. Vode ne}e biti od 10 do 15 ~asova.

J. Z.

U KIC „MLADOST” U FUTOGU

Koncert za pomo} bolesnoj devoj~ici Humanitarni koncert „Dajmo {ansu `ivotu“, za petogodi{wu Dejanu Milo{ev iz Zrewanina po~iwe ve~eras u 19 ~asova u KIC „Mladost“ u Futogu. Na konceru }e nastupiti Ansambl narodnih pesama i igara KIC „Mladost“, Plesni studio „Miroslav Batak Mi}ko“, a gostova}e KUD „Go-

{a“ iz Smederevske Palanke. Ulaznica }e ko{tati 150 dinara, a prikupqeni novac bi}e namewen Dajaninom le~ewu koja je ro|ena s retkim i te{kim o{te}ewem mozga.

Qudi dobre voqe prilog mogu uplatiti i na `iro ra~un Folks banke 285 2255040000224 - 22.

B. M.

8

NOVOSADSKA HRONIKA

subota11.decembar2010.

U MASTER CENTRU NOVOSADSKOG SAJMA

Izlo`ba sitnih `ivotiwa U hali “Master” Novosadskog sajma ju~e je otvorena izlo`ba sitnih `ivotiwa na kojoj je predstavqeno nekoliko hiqada eksponata iz zemqe i inostranstva.

Ulaz je za `ene, decu i uniformisana lica slobodan, dok ostali ulaznicu pla}aju 250 dinara.

ne, me|u kojima patuqaste, patuqizirane, sredwe i te{ke rase.

Na izlo`bi ne}e biti egzoti~nih `ivotiwa, jer je ova izlo`ba znatno mawa od pro{logodi{we, {to organizatori opravdavaju te{kim uslovima, nedostatkom podmlatka, ali i time {to

DNEVNIK

U POSETI SIGURNOJ DE^JOJ KU]I

Stop nasiqu nad decom Predsednik Skup{tine grada Aleksandar Jovanovi} posetio je ju~e Sigurnu de~ju ku}u u okviru obele`avawa 10. decembra-Me|unarodnog dana qudskih prava. Ovaj dan je, ujedno, i ro|endan ove ustanove koja je pre sedam godina osnovana pri Centru za socijalni rad.

- Grad se trudi da u najve}oj mogu}oj meri uti~e na unapre|ewe ne samo po{tovawa qudskih prava, nego i mehanizama spre~avawa nasiqa svake vrste, od porodi~nog do nasiqa na ulicama - rekao je Jovanovi}.

Po wegovim re~ima, iz buxeta grada ove godine je izdvojeno

22 miliona dinara za Sigurnu de~ju ku}u, dok je u Sigurnu `ensku ku}u ulo`eno osam miliona dinara.

Direktor Centra za socijalni rad Gojko Vujinovi} dodao je da je ove godine kroz Sigurnu de~ju ku}u pro{lo oko dve stotine mali{ana, a da se Centar trudi da svojim radom i zalagawem zaposlenih na {to boqi na~in umawi posledice trauma kroz koje ova deca prolaze, kao i da ih pripremi za samostalan `ivot. Sigurna de~ja ku}a mo`e da primi dvadesetoro dece i deset beba.

J. Zdjelarevi}

Foto: N. Stojanovi}

RODITEQI DECE O[ „JOVAN POPOVI]” ZABRINUTI Foto: B. Lu~i}

Na izlo`bi je predstavqeno desetak vrsta kuni}a, me|u kojima su najpoznatiji nema~ki orija{ki {arac, francuski ovnoliki kuni} i velika ~in~ila. Mo`e se videti i oko 25 rasa golubova, kako takmi~ara, tako i ukrasnih golubova. Ima i oko 40 rasa `ivi-

najavqeni izlaga~i nisu uspeli da prisustvuju izlo`bi. Jo{ jedan razlog jeste i Zakon o zabrani dr`awa `ivotiwa u gradovima, koji je stupio na snagu pro{le godine i koji je znatno uticao na kvantitet izlo`be.

K. J.

U MZ „@ITNI TRG”

Besplatni pregledi U Mesnoj zajednici „@itni trg“, Ulica Gajeva 30, svake subote od 15 do 19 ~asova, bi}e organizovano besplatno merewe pritiska i {e}era u krvi. Ujedno, `iteqi ovog dela grada mogu dobiti savete o ishrani, prevenciji oboqewa, terapiji i re`imu `ivota kod razli~itih oboqewa.

U ovoj mesnoj zajednici brinu o socijalno ugro`enim kategorijama stanovni{tva prikupqawem ode}e, obu}e, hrane, kozmetike ... Sa u~enicima vi{ih razreda osnovne {kole „Ivo Lola Ribar“ razgovara}e se o bolestima zavisnosti, ranom otkrivawu i le~ewu seksualno-prenosivih bolesti, metodama kontracepcije i ranom otkrivawu trudno}e.

D. M.

BOGAT DECEMBARSKI FINI[ U SPC „VOJVODINA”

Maskenbal na ledu sti`e na Spens Decembarski novogodi{wi programi na Spensu i ove }e godine obradovati one najmla|e, a kako se ~ini oni se najvi{e interesuju za de{avawa u „Ledenoj dvorani“. Novi Sad je ove godine spao na samo jedno klizali{te i to upravo ovo na Spensu, te mali{ani `eqno i{~ekuju ve} tradicionalni ledeni spektakl „Novi Sad na ledu“, koji ove godine pada18. decembra, a po~iwe ve} od 9 ujutru takmi~ewem u klizawu. Nakon toga, od 18 sati, sledi ve} dobro poznati maskenbal na ledu. Organizatorka doga|aja Svetlana Tre{wi} podsetila je sve zainteresovane da je jedina ulaznica koju mali{ani treba da imaju dobra maska.

- Svako ko je maskiran mo}i }e besplatno da u|e, a potrebno je i to da mali{ani umeju sami da kli`u. Slu`i}e se osve`ewe, a bi}e i vrednih nagrada za prisutne, koje }e sve svreme maskembala zabavqati i na{i animatori - dodala je Tre{wi}.

One malo starije o~ekuje i Ledena `urka 26. decembra od 20 do 22 sata, a postoji i poseban kurs klizawa za sve one koji `ele da

treniraju preko raspusta. Blagajne za upis ve} su otvorene.

Uo~i Nove godine, od 27. do 30. decembra, u Art biskopu }e se od 11 sati prikazivati i filmovi i crta}i za decu, a ulaz je tako|e besplatan. Tih dana }e, od 17 do 20 sati, preko 1.000 mali{ana iz novosadskih vrti}a, {kola plesa i kulturno-umetni~kih dru{tava mo}i da poka`u i svoja ume}a na bini ispred Gradske kafane.

Uprava, u saradwi sa udru`ewem gra|ana za o~uvawe Spensa, mislila je i na starije, te je pokrenuta i akcija za o`ivqavawe tr`nog dela ovog centra, koji posledwih godina slabije radi. Kako bi se potro{a~i vratili u butike, ~lanovi Kluba manekena Novog Sada pro{eta}e modele zakupaca, a svi posetioci }e dobiti i potro{a~ke kartice kako bi lak{e mogli da pazare po Spensu.

S druge strane, za gotovinu }e novosa|ani i novosa|anke ve} od ponedeqka kupovati poklone za svoje najmilije na Spensovom novogodi{wem festivalu, a bira}e izme|u 1.000 izlaga~a kwiga, vina, cve}a, meda i proizvoda starih zanata.

D. B.

O DODELI NAGRADE „MIROSLAV ANTI]”

Odlu~uje odbor, umesto Skup{tine grada Organizacioni odbor manifestacije “Anti}evi dani” doneo je na ju~era{woj sednici odluku o promeni dosada{we odluke, po kojoj se Skup{tina grada izja{wava o dobitniku godi{we nagrade “Miroslav Anti}”. Od sada }e o dobitniku odlu~ivati sam Odbor, koji }e formirati stru~ni `iri za dodelu nagrade, a nov~ani iznos koji }e se dodeliti pobedniku utvrdi}e se u odnosu na visinu ostalih nagrada koje dodequje Skup{tina.

- Ciq ove promene je da se ne odlu~uje u Skup{tini grada o dodeli kwi`evne nagrade kako odluka ne bi imala politi~ku konotaciju. “Anti}evi dani” i nagra|ivawe na{ih pesnika se ne ti~e politike, ve} kwi`evnog i umetni~-

kog stvarala{tva – rekao je predsednik Skup{tine grada Aleksandar Jovanovi}, koji je i zamenik predsednika Odbora.

Jovanovi} se pre po~etka sednice osvrnuo na tu`no saznawe o smrti kwi`evnika Bo{ka Ivkova koji je kao izuzetan ~lan svojim konstruktivnim predlozima dao zna~ajan doprinos radu Odbora.

“Anti}evi dani” }e se, po ~etvrti put, odr`ati 14. marta naredne godine, na dan ro|ewa Miroslava Mike Anti}a. Tokom manifestacije qubiteqi dela Mike Anti}a ima}e priliku da se jo{ jednom sretnu sa poezijom jednog od na{ih najpriznatijih pesnika kao i sa drugim umetni~kim `anrovima iz {rokog Anti}evog stvarala~kog opusa.

J. Z.

Bezbednost, slovo na papiru Savet roditeqa O[ “Jovan Popovi}”, koji je preksino} odra`an na inicijativu roditeqa zabrinutih za bezbednost dece, nije doneo nikakve zakqu~ke, te su sastanak, kako ka`u neki od roditeqa, napustili. Kako je za “Dnevnik” ispri~ala majka de~aka kojeg je pro{log meseca drugi u~enik davio plasti~nom kesom Aleksandra Bast-Rodi}, iako su o~ekivali da }e na sastanku biti produktivnog razgovora o tome kako pove}ati bezbednost u {koli i {ta {kola mo`e da uradi na tu temu, pokazalo se da uprava {kole nema voqe da otvoreno pri~a o vr{wa~kom nasiqu i wegovom spre~avawu.

- Roditeqi su tra`ili sastanak, ali se ve} na po~etku pokazalo da {kola ne mari za incidente, jer je pri~a o bezbednosti stavqena na kraj dnevnog reda, pod razno. Tek na insistirawe roditeqa su je uvrstili kao drugu ta~ku. Obezbe|ewe je tada ispri~alo na koji na~in rade svoj posao, te da nikada nisu na{li kod dece no`eve niti i{ta sli~no. A psiholog je pri~ao o tome da kada se ne{to desi u {koli, oni mogu samo da pozovu decu na razgovor, i osim davawa ukora, da pozovu Centar za socijalni rad, ukoliko procene da je pri~a ozbiqna – ispri~ala je na{a sagovornica.

Dvori{te O[ „Jovan Popovi}”

Majka de~aka kojeg je pro{log meseca drugi u~enik davio plasti~nom kesom Aleksandra Bast-Rodi} ka`e da uprava {kole nema voqe da otvoreno pri~a o vr{wa~kom nasiqu Navo|ewe psihologa da imaju mogu}nost da pozovu Centar, majci napadnitog |aka, govori, kako je rekla, da {kola ima mehanizam, ali da ga ne koristi.

Naime, kada je weno dete vr{wak pro{log meseca s le|a napao i davio ga plasti~nom kesom, i kada je nakon toga bila u {koli, nije nai{la na razumevawe.

^ITAOCI PI[U SMS

- Direktorka nije mogla da primi mene i moje dete, iako je nekoliko puta pro{la kraj nas, a prvo pitawe psihologa upu}eno detetu koje na vratu ima podlive, bilo je “Za{to su ba{ tebe davili?”. Bila sam zgro`ena, pogotovo kada su nam rekli da nemaju mehanizme po kojima bi ne{to preduzeli, iako smatram da je ovaj incident bio poku{aj ubistva, po-

{to mu nije prethodio sukob dece, niti bilo kakav afekat. I onda se setim one izreke da se “zlo desi potrebno je da dobri qudi ne urade ni{ta” – rekla je Rodi}.

U O[ „Jovan Popovi}”, na`alost, nije bilo mogu}e dobiti komentar ili bilo kakvu informaciju o ovom incidentu.

Roditeqi napadnutog de~aka prijavili su slu~aj policiji, odseku za maloletni~ku delikvenciju, te se ~eka wihov izve{taj javnom tu`iocu. Tako|e, udru`eni roditeqi poslali su dopis u Upravu za obrazovawe, kao i ~lanu Gradskog ve}a Milanu \uki}u.

- ^im sam ~uo za incident, raspitao sam se kod nadle`nih o ~iwenicama, onoliko koliko zakon dopu{ta, zbog istrage. Dobio sam dopis roditeqa, tako da }u rado sa wima popri~ati, dok budemo sa~ekali zavr{etak istrage policije i inspekcije - ka`e \uki}.

Na pitawe za{to ova, ali i druge {kole poku{avaju da zata{kaju svaki incident i postoji li na~in da se to spre~i, \uki} je podsetio na kampawu “Duplog kqu~a” koju je pokrenuo pre godinu dana. Tada, a i sada, apeluje na sve koji znaju da se neki incident desio u {koli, da ga, osim {koli, prijave i Gradu, kako bi se izbeglo zata{kavawe.

A. Vidanovi}

065/47-66-452

[alterska nemogu}a misija Prijaviti radnike u Fondu za PIO na {alterima 3 i 4 postaje gore nego {to je bilo pro{le godine izvaditi paso{e i li~ne karte!

064/1701... *** [ta DS `eli da napravi od ko{arke u NS? Sve dr`e, a klubovi prosek prose~ni i `ene i NS i Vojvodina.

064/2202... *** Sramno je i nedopustivo da u Srbiji neka mesta proglase zvani~no neki drugi jezik i pismo osim srpskog. Sasvim je nebitno kojim se jezikom slu`e i pi{u, to je wihova interna stvar, ali ovo je Srbija i u woj je srpski jezik i }irilica zvanicno slu`beni jezik i pismo, a svako drugo nezvani~no...Neka poku{aju bilo gde na Zapadu da dirnu u tu tematiku, dobili bi samo „kartu u jednom pravcu“.

062/8488... *** [trajka~i „STANA“ po svojim zahtevima, daleko su iza{li iz okvira realnog. Sa tolikim velikim brojem neproduktivnih radnika oni ne mogu sa cenom nikom da konkuri{u na tr`i{tu. Zato prvo treba da ra{~iste situaciju u svojim redovima i dovedu broj qudi u optimalne granice i pritisnu gradsku Upravu da re{e problem, jer je ona i tvorac sada{we situacije prekomernim partiskim zapo{qavawem i da ra{~isti zaostale proma{aje predhodnog rukovode}eg partijskog kadra.

063/524... *** [ta ve} ho}e Titov sin?! Malo nam je bilo babe? Neka ide da peca i ~uva unu~ad, a ne da pravi „brend“.

063/1514... *** Za{to DS-ovci ovih dana idu u kampawu od vrata do vrata? Kakav imaju plan? 063/560... *** U Devis kupu je pored ostalih istorijskih imperativa propu{tena istorijska prilika da

budu o{i{ani oni ko ji su u stvarnom `ivotu davno trebali biti o{i{ani.

064/3078... *** Osiroma{eni gra|anine, ima{ siguran pristanak za profesionalnu vojsku. Siroma{ni gra|ani va{a deca }e silom prilika biti primorana da stupe u istu.

063/7665...

*** Srbobranska op{tina demantuje stav Evropskog Parlamenta iz Brisela da se u Srbiji „nije vaqano pristupilo povra}aju oduzete imovine, ni kroz zakone, ni kroz poteze dr`avne uprave“. Op{tina svojim gra|anima vra}a takvu imovinu, samo treba podneti zahtev.

061/1136...

*** Molim Bo`i} Batu ili Deda Mraza da nam po{aqe malo kamen~i}a da zatrpa silne rupe da idemo suvi i bez blatwave obu}e kad u|emo npr.u ambulantu svi nas gledaju. Pozdrav iz Sime Matavuqa.

064/1788... *** Drasti~no raste kupovna nemo} stanovni{tva, a i plate`na nemo} prema komunalnim preduze}ima! Kuda ovo vodi???

063/8272... *** Radiatori hladni! A {ta mi to pla}amo, hladan vazduh? Vratite nam na{e neutro{ene novce! Molimo vas, po{tovani da nas vi{e ne „obmawujete“ (vazduh u cevima muq u radiatoru itd., pustajte grejawe!

063/1591... *** Dobar dan! SMS poruke koje ~itamo u Va{em listu su za 10 (deset)! Alkoholizam nije bolest siroma{nih i bogatih ve} bolest ~oveka. U na{em gradu, 98,8% po tom pitawu se ni{ta ne preduzima. Sramota i dokle! Hvala unapred ako moju poruku od{tampate.

066/9405... *** Povodom najavqenih poreskih promena. U „Ginisovoj kwizi rekorda“ sam ~itao da je u Norve{koj 1974. godine oko 2.000 gra|ana platilo porez u visini od preko 100% svog oporezivog dohotka, a da je rekorder brodovlasnik Hilmer Reksten, sa 491%. Stope poreza znatno preko 100% su egzistirale i u poreskom sistemu Velike Britanije 1967/68. Zna~i da je tako ne{to mogu}e i u demokratskim dru{tvima, uprkos svim „stru~nim“ tuma~ewima koja se mogu ~uti kod nas.

063/7887... *** Za armiju nepismenih novinara: Ulica se zove ARAW Jano{a bez slova i.

064/3659...

NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

Svi direktori dali ostavku prvog dana {trajka, od 30. novembra, Lopi~i} nije dolazio u preduze}e, a Mandi} ka`e da zaposleni veruju u wegove re~i date na zboru, da }e se povu}i.

Ostavke pomo}nika generalnog direktora u ostavci Peri~ina bile su jedan od zahteva {trajka~a. Ko firmu vodi u odsustvu Peri~ina, koji je i na bolovawu, nije se znalo ni ju~e.

Peri~in bi trebao da vodi preduze}e dok Skup{tina ne imenuje novog direktora, ali po firmi kolaju pri~e da se ne}e vi{e vra}ati.

Peri~in je bio kadar Lige socijaldemokrata Vojvodine, koja je u raspodeli gradskih preudze-

}a dobila da gazduje "Stanom".

Dakle, Liga bi, opet, trebala da predlo`i kandidata. Mo`da }e to biti na zasedawu Skup{tine, koja je planirana za kraj decembra. Ali ne ~udi ako se to ne dogodi, jer za dve sedmice {trajka Upravni odbor nije uop{te zasedao, a tek druge sedmice protesta u pregovore se ukqu~io predstavnik grada. I opozicija u gradu je bila ravnodu{na na de{avawa u "Stanu", mada je i jednima i drugima poznato da "Stan" odr`ava preko 90 odsto stambenih zgrada u Novom Sadu.

Uz ostavke, zaposleni su tra`ili i punu isplatu zarade po kolektivnom ugovoru, a ne mi-

9

GRADONA^ELNIK PAVLI^I] ZASADIO PRVO DRVO

OD PONEDEQKA U JKP „STAN” IPAK RADNO

Zaposleni u JKP "Stan" ju~e su {trajkovali, ali }e od ponedeqka raditi uobi~ajeno, kazao je predsednik [trajka~kog odbora Zdravko Mandi} i istovremeno upozorio da {trajk ne}e biti formalno prekinut niti potpisan sporazum o tome.

Radnici }e se vratiti na posao po{to su ju~e svih {est pomo}nika direktora u ostavci Milenka Peri~ina, podneli ostavke. Izuzetak je pomo}nik direktora za pravne i ekonomske poslove Du{an Lopi~i}, koji to nije u~inio i formalno, kao ostali, ali radnici, ka`e vo|a {trajka Mandi}, ra~unaj i na wegovu ostavku. Posle

subota11.decembar2010.

nimalac koji dobijaju skoro godinu dana. Za razliku od wih, nagla{ava Mandi}, rukovodstvo je dobijalo pune zarade uve}ane za stimulaciju od 30 odsto.

Bilo je dogovoreno da se plate pove}aju za 38 odsto, odnosno da umesto 10.035 dinara cena rada iznosi u novmebru 14.300 dinara.

U prvom polugodi{wu "Stan" je poslovao s dobitkom od oko 75 miliona dinara, ali }e na kraju godine ta suma biti znatno ni`a, pet do deset miliona, zbog valutne klauzule, negativne kursna razlika i obra~una amortizacije.

Z. Deli}

Bi}e zelen Bulevar Evrope

Gradona~elnik Igor Pavli~i} prisustvovao je ju~e po~etku ozelewavawa Bulevara Evrope, a sadwom drve}a i {ibqa znatno }e se umawiti efekti gu-

ba i hrasta i mnogo ukrasnog {ibqa. U narednoj godini planiram da ovde postavimo i sistem za navodwavawe - rekao je Pavli~i}.

stog saobra}aja u ovom delu grada. Za ovaj posao je obezbe|eno oko 19 miliona dinara, a zasadi}e se 600 sadnica stabala i 7.200 komada ukrasnog {ibqa.

- Obe}ali smo da }emo u ovoj godini saditi {to vi{e, pa }e tako du` dva kilometra Bulevara Evrope ni}i 600 sadnica gra-

Dodao je da se do kraja godine planira izgradwa jo{ jednog de~jeg igrali{ta, najverovatnije u blizini Ulice Veselina Masle{e, kao i sadwa drve}a na drugom delu Keja, na potesu od monta`nog mosta do kanala DTD. B. M.

KOMUNALNE TAKSE NE]E DOGODINE POSKUPETI

Grad ugodio preduzetnicima Nacrt o komunalnim taksama obradova}e zanatlije koji }e, ukoliko se Odluka o komunalim taksama usvoji u Skup{tini grada, imati iste tro{kove u 2011. godini za isticawe naziva firme, kao i ove godine. Dakle, za poslovawe u prvoj zoni isticawe firme ko{ta}e ih 15.000 dinara, a 8.500 dinara plati}e oni koji imaju sedi{te firme u petoj zoni. Taj izdatak se pla}a godi{we. U toku je javna rasprava o nacrtu Odluke o komunalnim taksama, pa do 23. decembra udru`ewa i stru~na javnost mogu da iznesu predloge, sugestije i mi{qewa.

Predsedavaju}i Socijalno ekonomskog saveta Novog Sada Slavko Novakovi} ka`e da su zadovoqni, da su od predstavnika grada sada bili konsultovani. Lane je, pak, bilo dosta polemike zbog vi{estrukog pove}awa cena u ~ijem odre|ivawu nisu u~estvovala esnafska udru`ewa.

Ono {to ohrabruje ka`e Novakovi}, jeste {to je u predlogu Nacrta odluke previ|eno da preduzetnici koji se bave ret-

SOKOLSKI DOM U KARLOVCIMA

Kultura dobija binu Adaptacija dvorane Sokolskog doma u Sremskim Karlovcima za potrebe programa tamo{weg Omladinskog kulturno - umetni~kog dru{tva "Brankovo kolo", zapo~eta polovinom sedmice, ne}e bitno uticati na odvijawe sportskih i rekreativnih aktivnosti.

Kako saznajemo od upravnika Sokolskog doma Du{ka Milosavqevi}a, u sali se montira bina na mestu gde su nekada bile tribine.

Posao je poveren karlova~koj firmi “Stankovi} enterijeri” i treba da bude zavr{en do 22. decembra. Finansijer je karlova~ka op{tina, a izrada bine i pomerawe odbojka{kog igrali{ta ko{ta}e 408.000 dinara.

Bina }e biti na raspolagawu svima koji organizuju kulturne programe, za ~ije izvo|ewe je neophodna scena. Wena monta`a ne iskqu~uje mogu}nost da salu koriste sportisti i rekreativci kao {to je to bio slu~aj do sada. Odbojka{ki teren }e biti pomeren ka ulaznim vratima, a ko{evi preme{teni na bo~ne zidove.

Zgrada Sokolskog doma ove jeseni predata je na upotrebu i upravu OKUD-u "Brankovo kolo". Z. Ml.

„Otisci prirode” Izlo`ba grafike “Otisci prirode” autorke Jelene Sredanovi} bi}e otvorena u sredu 15. decembra u 19 sati u Malom likovnom salonu, Kulturni centar Novog Sada. Postavka }e biti izlo`ena do 11. januara naredne godine.

N. R.

kim zanatima, taksu za isticawe plate 1.500 dinara, {to je umawewe za 90 odsto od najvi{e takse. U predlogu odluke navedeno je ta~no po {iframa delatnosti koje su to zanatlije kojima pripada to umawene. To su izme|u ostalih kroja~i, obu}ari, sajxije...

U Nacrtu odluke nema vi{e takse za muzi~ke ure|aje u kafi}ima, {to je lane bilo uneto. Ta godi{wa taksa od 5.000 dinara posebno je bila uzmemirila kafexije.

Nisu mewane ni cene za zauze}e javne povr{ine za letwe i zimske ba{te, za postavawe rashladnih ure|aja, za kioske i barake, za perde... Ove takse ostale su na lawskom nivou, a ~lan Gradskog ve}a za komunalije Gordana Pu{i} ka`e da su `eleli da maksimalno ugode ugostiteqima imaju}i na umu slabu plate`nu mo} gra|ana. Tako, veli, nisu `eleli da povise ove takse

ni za projektovanu inflaciju, {to se redovno uzima u obzir pri poskupqewima. Podse}amo da ugositeqi koji posluju u eks-

tra zoni, dakle u naju`em centru grada, pla}aju dnevno 32 dinara za ba{te tokom cele godine, leti i zimi.

Novina u Nacrtu odluke je da su u ~etiri zone podeqena podru~ja za isticawe reklamnih panoa.

Osim po zonama, ove takse su razvrstane i u zavisnosti od veli~ine reklame.

Posledwa, ~etvrta zona odnosi se na prigradska mesta i ta taksa ko{ta pet dinara dnevno, za povr{inu do 12 kvadratnih metara. Za prvu zonu do 12 kvadrata taksa je 20 dinara, za drugu 15 dinara i za tre}u deset dinara.

Ubudu}e }e se napla}ivati i takse za postavqawe bilborda. Dnevna taksa je 220 dinara za prvu zonu, a najjeftinija za ~etvrtu zonu, 110 dinara na dan. Pla}a}e se i mesto za postavawe plakata, 3.000 dinara godi{we i to je nova taksa. Ranije nije postojala.

Z. Deli}

HUMANITARNA AKCIJA ROMA STIPENDISTA

Predstava za kraqeva~ko porodili{te Povodom humanitarne akcije "Novosa|ani, osmehom sa pozornice do kraqeva~ke bebice" u organizaciji Komiteta za me|unarodnu saradwu studenata medicine Srbije, Romi stipendisti iz oblasti zdravstva odigra}e predstavu "U kafani kod Pere Tunkarice". Komedija }e biti izvedena sutra u 20.30 ~asova, u "Studiju M" Radio Novog Sada.

- Namera ove humanitarne akcije jeste da se od prihoda od prodaje ulaznica pre svega pomogne kraqeva~kom porodili{tu, a zatim da

se promovi{u romski lideri, kao i da romski osnovci i sredwo{kolci iz Novog Sada shvate zna~aj i va`nost daqeg obrazovawa i usavr{avawa - rekao je Denis Petrovi}, koordinator akcije.

Ulaznice mogu da se rezervi{u na telefon 063 / 702 - 3724 ili slawem i - mejla na adresu denis.petrovic88@gmail.com. Za studente je predvi|en poseban popust i karte }e ko{tati od 150 do 200 dinara.

T. L.

Foto: S. [u{wevi}

U SUSRET FEBRUARSKOJ NAGRADI

Predlozi za laureata do kraja godine Komisija za obele`avawe praznika, dodelu priznawa i me|ugradsku saradwu Skup{tine grada poziva Novosa|ane da podnesu svoje predloge za dodelu Februarske nagrade. Ona se dodequje pojedincu za objediwene napore koji su u duhu slobodarskih tradicija grada, negovawe me|uqudske tolerancije, za aktivnosti i dela koja

afirmi{u tradiciju, slavu i renome Novog Sada...Ovo priznawe Skup{tina grada dodequje povodom Dana grada, 1. februara, dana kada je Novi Sad progla{en slobodnim kraqevskim gradom. Predloge treba dostaviti komisiji najkasnije do 31. decembra u Skup{tinu grada u Ulici @arka Zrewanina 2.

B. M.

Besplatna {kola za p~elare [kola za p~elare po~etnike je po~ela sa radom, a nastava se odvija u prostorijama Dru{tva p~elara u Gagarinovoj ulici 6, svake srede u 19 ~asova. [kola je besplatna, a gra|ani dodatne informacije mogu da dobiju na telefon 062 / 889 - 40 - 67 ili putem sajta www.pcelarins.org.rs.

Predavawe "Apiterapija" odr`a}e se u ponedeqak u 18 ~asova na Poqoprivrednom fakultetu u Novom Sadu. Predavawe se odr`ava u okviru zimskih predavawa koje tradicionalno svake godine organizuje dru{tvo p~elara "Jovan @ivanovi}" iz Novog Sada. Ulaz je besplatan.

T. L.

ANTISTRES SEMINAR U MZ „OMLADINSKI POKRET”

Tehnika disawa ~uva zdravqe

Javno predavawe o tehnikama disawa koje pospe{uju raspolo`ewe i osloba|aju od stresa, bi}e odr`ano u utorak, 14. decembra, u 18 ~asova, u Mesnoj zajednici “Omladinski pokret”. Antistres instruktorka Tijana Radi}, ~lanica me|unarodne organizacije “Art Of living”, koja je pro{la edukaciju u evropskom

centru na [varcvaldu, predstavi}e sugra|anima osnove tehnike disawa i prene}e li~na iskustva i iskustva qudi koje je upoznala {irom Evrope tokom svoje edukacije.

- Savremeni na~in `ivota i ubrzani ritam doveo je do promena raspolo`ewa, a negativno uti~e i na zdravqe, tako da je neophodno da se uz

PROMOCIJA KWIGE U GRADSKOJ BIBLIOTECI

O delu Milice Stojadinovi} Srpkiwe

Promocija kwige “@ivot i kwi`evno delo Milice Stojadinovi} Srpkiwe” autorke Radmile Giki} Petrovi} bi}e odr`ana u utorak 14. decembra u 19 ~asova u ~itaonici Gradske biblioteke, Dunavska 1. O kwizi }e govoriti autorka, profesorice dr Marija Kleut i dr Svetlana Tomin i dramska umetnica Maja Brukner.

A. J.

pomo} pravilnog disawa vratimo u stawe opu{tenosti, koje nam daje energiju za mnogobrojne obaveze – istakla je Tijana zna~aj ovog programa.

Prvi javni ~as je besplatan, a ko se opredeli za poha|awe interaktivnog seminara koji traje {est dana, mora}e da izdvoji 6.000 dinara.

I. D.

Koncert Baletske {kole Koncert u~enica Odseka za savremenu igru Baletske {kole odr`a}e se danas u 19 ~asova na velikoj sceni Pozori{ta mladih, Ulica Igwata Pavlasa 4. Ulaznica staje 200 dinara.

T. L.

Foto: A. Erski

Napadnut DSS-ov aktivista Tokom deqewa letaka na akciji omladine Demokratske stranke Srbije napadnut je jedan od wihovih aktivista. Na wega je nasrnuo nepoznat mladi} kada mu je ovaj dao letak i uz psovawe mu naredio da ga ne slika. Momak je odogovorio da fotografi{e doga|aj nakon ~ega je

izbila tu~a, u koju se ume{ao jo{ jedan od aktivista.

Jednom od dvojice napadnutih ukazana je medicinska pomo} u Urgentnom centru, a akcija ”Pitamo rektora” organizovana zbog studentskih pitawa izgleda nije poslu`ila svojoj prvobitnoj svrsi.

D. B.

subota11.decembar2010.

DANAS U NOVOM SADU BIOSKOPI Jadran: „Alisa u zemqi ~uda“ (11 i 18), „[i{awe“ (19.45 i 21.30) Art bioskop „Vojvodina“, na Spensu: Festival evropskog i nezavisnog filma, Devoj~ica koja se igrala vatrom“ (18.30), „Hotelska soba 666“ (20), „Lovac“ (21), „Prestupna godina“ (23)

POZORI[TA Srpsko narodno pozori{te, Scena „Pera Dobrinovi}: „Uje`“ (19.30) Pozori{te mladih, mala sala: „Ru`no pa~e“ (11), „Begunci“ (20)

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti“; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (9–17, radnim danima i vikendom): stalna postavka „Vojvodina od paleolita do sredina dvadesetog veka“, „Vojvodina izme|u dva rata“, „Antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941–1945“ Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini“ Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj“, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a“ Izlo`ba Zorana Tairovi}a „Moment of muvment“ (do 1. februara)

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: DEVOJ^ICE: Biqana \eki} i [erbana Bajrami iz Novog Sada i Silvija Bujdo{o iz Temerina, DE^AKE: Stana Spaji}, Miroslava Stefanovi} - Svi}, Rifadije Suqa i Branka Savanovi} – Beli} iz Novog Sada, Desanka Velemir i Leona Ili} iz Ba~ke Palanke, Ana Paqik iz Kisa~a, Iboja Monar iz Temerina i Katarina Steiskal iz Mokrina.

SAHRANE Na Gradskom grobqu danas }e biti sahraweni Ru`ica Svetozara Markovi}-urna (1938) u 9.45 ~asova, Ro`a Balinta Vikor (1923) u 10.30, Mileva Stanka Dumeda{ (1930) u 11.15, Predrag Radoslava Pavlovi} (1948) u 12 ~asova, Svetozar Petka Lu`anin (1949) u 12.45, Stanko Milo{a Balaban (1927) u 13.30, Quba Stevana Petrovi} (1917) u 14.15 i Svetozar Ranka Stojanovi} (1924) u 15 ~asova.

Na Katoli~kom grobqu u 13 ~asova }e biti sahrawen Josip Petra Molnar (1927), a na Pravoslavnom grobqu u Sremskoj Kamenici u 13 ~asova }e biti sahrawena Miqa Bo{ka Mileti} (1941).

Na Novom grobqu u Petrovaradinu u 13 ~asova biti sahrawen Andrija Vi{eslava Mezei (1925) a u 15 ~asova Vladimir Save Risti} (1925).

Na Mesnom grobqu u Veterniku u 13 ~asova }e biti sahrawena Qubica Mila Bijeli} (1932).

NOVOSADSKA HRONIKA

c m y

10

DNEVNIK

VODI^

TELEFONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-021 Me|umesna autobuska stanica ATP Vojvodina 4889-777, 4889-716 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Prijateqi dece 522-987 i 452-543 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040

POLIKLINIKA „PEKI]”, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danomod 8 do 20, subotom od 8 do 14

STOMATOLO[KA ORDINACIJA „KALEM”, Bulevar Slobodana Jovanovi}a 3A, tel:402-760 BILJA&OLJA, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara.

Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

„KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

VOJVODINA

DNEVNIK

subota11.decembar2010.

BOJAN PAJTI] JU^E U RAVNOM SELU

Dobar put stvara preduslov za razvoj Dva stambena kontejnera za Kraqevo SOMBOR: Po{to su kao prvu pomo} Kraqevu, koje je razoreno u zemqotresu 3. novembra, somborski gradski oci izdvojili iz buxeta 100.000 dinara, ali i poslali tro~lanu ekspertsku grupu koja radi na proceni {teta, solidarnost `iteqa prestonice Zapadne Ba~ke nije zakazala ni u danima nakon ove prirodne katasrofe. Put Kraqeva su oti{la i dva kontejnera za stanovawe, koje je ustupilo gra|evinsko preduze}e „Somborelektro”. „Somborelektro” d.o.o.

je prethodnih dana uplatila 172.000 dinara pomo}i Kraqev~anima, slede}i tako primer somborskog JKP „^isto}a”, koje je razorenom gradu pomogla sa najpotrebnijim gra|evinskim materijalom u vrednosti od 200.000 dinara. Kontejnere „Somborelektra” je prethodno opremilo tako|e privatno somborsko preduze}e „Merkur”, dok je prevoz u vidu donacije obezbedilo ovda{we autotransportno preduze}e „Severtrans”.

M. M}

MLADOJ KIKIN\ANKI HITNO POTREBNA OPERACIJA

@ivot spasava 20.000 evra

KIKINDA: Dvadesetogodi{woj Dijani Siv~ev iz Kikinde hitno je potrebna operacija u Rimu, koja ko{ta 20 hiqada evra.

Ovoj devojci lekari su ustanovili dijagnozu deviza pankreasa, a Dija-

Dijana Siv~ev

na je ro|ena sa deformacijom pankreasa. Nepovoqnu dijagnozu lekari su ustanovili pre dve godine, a da je stawe ove mlade Kikin|anke kriti~no, govori i podatak da }e operacija uspeti samo ukoliko 20. decembra ode na hirur{ku inter-

venciju. Ovakvu zahtevnu, endoskopsku intervenciju mogu}e je obaviti jedino na klinici u Rimu, jer se ni u jednoj zdravstvenoj instituciji u na{oj zemqi ne rade ovakve operacije.

- Mi nemamo 20. 000 evra, koliko ko{ta operacija – istakla je Dijanina majka Radmila Siv~ev. – Problem je {to smo mi 12. novembra saznali da se ovakve operacije ne rade u na{oj zemqi i ukoliko ne sakupimo novac i Dijana ne ode u Italiju, ostaje joj jo{ godinu dana `ivota. Apelujem na sve dobre qude da nam pomognu, jer drugog izlaza nemamo.

Ra~un za pomo} Dijani Siv~ev otvoren je u banci Inteza, a broj je 160-5600100792368-38. Majka Radmila je nezaposlena, ali veruje da postoje qudi koji `ele i mogu da pomognu.

Dijana ka`e da je jo{ kao mala trpela jake bolove, ali da im sve donedavno nije otkriven uzrok.

Napade dobija ~etiri do pet puta godi{we i tada vreme provodi u krevetu, uz infuziju. Na finansijsku pomo} dr`ave porodica Siv~ev ne mo`e da ra~una jer se pankreas ne nalazi na prioritetnoj listi organa.

A. \.

VRBAS: Predsednik Vlade AP Vojvodine Bojan Pajti} ju~e je u Ravnom Selu sve~ano otvorio rekonstruisani put izme|u Ravnog Sela i Kulpina. Put izme|u ova dva mesta, u du`ini od 5,5 kilometara, pro{iren je za oko dva metra i sada je {irok {est,a za wegovo pro{irewe i asfaltirawe,Fond za kapitalna ulagawa AP Vojvodine izdvojio je 80 miliona dinara. Pored Bojana Pajti}a, sve~anom otvarawu puta, koji je nakon ove rekonstrukcije stekaouslov da se proglasi regionalnim, prisustvovali su predsednici op{tina Vrbas i Ba~ki Petrovac dr @eqko Vidovi} i Vladimir Turan, kao i direktor FKU Mom~ilo Milovi}.

Prema re~ima Bojana Pajti}a, u prethodne ~etiri godine u Vojvodini je rekonstrisano i izgra|eno oko 2.000 kilometara puteva.

-Putevi su najva`nija infrastruktura, posebno kada govorimo o privla~ewu investicija i razvoju. Ovaj put je od izuzetnog zna~aja za op{tine Vrbas i Ba~ki Petrovac, stvara predu-

11

Saradwa na IPA projektima SUBOTICA: U ma|arskom gradu Pe~uj potpisan je Protokol o saradwi u realizaciji prekograni~nih IPA projekata, izme|u Gerontolo{kog centra u Subotici i socijalnih ustanova iz Ma|arske i Rumunije. Potpisivawu je u Ma|arskoj prisustvovao i gradona~elnik Subotice Sa{a Vu~ini}, koji je tom prilikom istakao da je Gerontolo{ki centar iz Subotice primer kako treba razvijati partnerske odnose u oblasti socijalne za{tite.

A. A.

Novac za trg i saobra}ajnice APATIN: Ministarstvo za infrastrukturu Republike Srbije dodelilo je lokalnoj samoupravi Apatin za izgradwu Trga Nikola Tesla 21,5 i za saobra}ajnice 6,8 miliona dinara.

Novac je Skup{tina op{tine Apatin dobila na konkursu za javne nabavke. Ugovor je predsedniku op{tine dr @ivoradu Smiqani}u, uru~io ministar za infrastrukturu Milutin Mrkowi}.

J. P. slove za razvoj, ali i unapre|uje bezbednost saobra}aja, jer je do sada bio skoro neupotrebqiv - rekao Pajti}.

Predsednik op{tine Vrbas dr @eqko Vidovi} je naglasio da je rekonstrukcija ovog puta jedan od va`nijih projekata koji su sprovedeni u ovoj godini u op{tini Vrbas.

-Projekti koji se trenutno sprovode u op{tini Vrbas, vredni su 2,5 milijarde dinara i u najve}oj meri se finansiraju sredstvima Fonda za kapital-

na ulagawa i Nacionalnog investicionog plana. Na{ buxet je mali, nasledili smo sedam miliona evra duga i da nema FKU i republi~kih ministarstava, ne bismo rekonstrisali dva mosta u Vrbasu, gradili sportske hale u osnovnim {kolama, ure|ivali industrijske zone, gradili kanalizaciju. Vrbasu je dodeqen najve}i grant od ~ak 15 miliona evra za izgradwu centralnog postrojewa za preradu otpadnih voda - rekao je Vidovi}.

N. Perkovi}

Gostuju Mokrin~ani KAWI@A: Tradicionalni godi{wi koncert Srpskog amaterskog kulturno-umenti~kog dru{tva „Sveti Sava” iz Kawi`e odr`a}e se danas u Domu umetnosti. Folklorni ansambli i sekcije kawi{kih akametra prikaza}e svoj rad, a u goste im dolaze ~lanovi KUD „Mokrin” iz Mokrina. Koncert po~iwe u 19 ~asova, a ulaznica staje 150 dinara.

M. Mr.

GODI[WA [KOLSKA PRIREDBA U^ENIKA O[ „SEVER \URKI]”

Prihod namewen {timovawu instrumenata

BE^EJ: Zavr{na godi{wa priredba be~ejske O[ „Sever \urki}” pobudila je veliko interesovawe me|u sugra|anima, koji su do posledweg mesta ispunili salu Gradskog pozori{ta.

- Ciq na{eg dana{weg okupqawa je da uka`emo da deca, pored nastavne aktivosti, kroz vannastavnu anga`ovanost razvijaju talenat koji poseduju. Sav prihod s ove priredbe namenili smo {timovawe muzi~kih instrumenata u na{oj {koli, bez kojih je nezamislivo pripremiti bilo kakav program ovakvog sadr`aja - rekla je direktorka O[ „Sever \urki}” Brankica Tapavica.

Posetioci su pre priredbe imali priliku da se na izlo`bi upoznaju sa svim zna~ajnim uspesima u~enika ove {kole i wihovim likovnim ume}em. Gosti su im bili iz Pred{kolske ustanove „Labud Pejovi}”, a svoje mesto u programu na{li su i u~enici koji paralelno poha|aju Muzi~ku {kolu „Peter Kowovi}”.

V. Jankov

[kolski hor dao pun doprinos priredbi

U SUSRET TURISTI^KO-GASTONOMSKOJ PRIREDBI „ROGAQ”

„Fijakerijada” – revija kowa, hrane i muzike RAVNO SELO: Ravnoselska „Fijakerijada” je tradicionalna kulturna i sportska manifestacija, koja ve} godinama uspe{no promovi{e kowi~ki sport, tambura{ku muziku, Ravno selo i Vojvodinu.

Svake godine usred leta, krajem jula i po~etkom avgusta, „Fijakerijada” okupqa sve vi{e u~esnika, kojih je ove godine bilo oko ~etrdesetak. Nije izostalo ni interesovawe posetilaca. Wih je prema re~ima organizatora bilo vi{e nego svih prethodnih godina.

Prvog dana „Fijakerijade”, u okviru promenade „Ulica

^itaoci biraju najboqu vojvo|ansku manifestaciju Poslovno-turisti~ka manifestacija „Rogaq” i susret poqoprivrednika pod nazivom „Dobar dan doma}ine”, u organizaciji NVO „Agroprofit” i list „Gazdinstvo” iz Novog Sada, okupi}e vojvo|anske turisti~ke i gastronomske priredbe. Zajedni~ka promocija bi}e u subotu, 18. decembra, u SPC „Vojvodina” u Novom Sadu. „Dnevnik” je medijski sponzor priredbe i u narednih nekoliko dana, predstavqa}e manifestacije koje su najavile dolazak. ^itaoci }e imati priliku da izaberu najboqu, a „Dnevnik” nudi kupone za glasawe. Organizatori obe}avaju nagrade za ~itaoce koji u~estvuju u glasawu. U okviru „Rogqa“ desetak vinarija koje ~ine „Du}an vina”, ponudi}e oko 40 vrsta vina, za predstoje}e verske i novogodi{we praznike, po sni`enim cenama. Pokroviteq manifestacije je Vlada Vojvodine Sekretarijat za poqoprivredu, {umarstvo i vodoprivredu.

Dan otvorenih vrata u mom selu NVO „Agroprofit” organizova}e u okviru „Rogqa”, razgovor doma}ina seoskih priredbi sa predstavnicima turisti~kih organizacija i agencija, na temu privla~ewa ve}eg broja posetilaca na seoske manifestacije. Pored ove, bi}e razmatrane i jo{ dve teme: „Kako organizovati turisti~ku ponudu – dan otvorenih vrata u mom selu” i „[ta su to putevi vina i kome su nameweni”.U~estvova}e turisti~ki poslenici, novinari i gosti iz Hrvatske, a pozvane i sve turisti~ke organizacije iz Vojvodine. Razgovor je zakazan 18. decembra, u 12.30 ~asova, u amfiteatru SPENS-a. koja odi{e tradicijom”, predstavqa se zaprega doma}ina manifestacije, doma}e vino i kulen, a ove godine manifestacija je sve~ano otvorena izlo`bom „Retrospektiva prethodnih fijakerijada”. Na-

rednog dana, doma}ini predstavqaju izlo`bu vina i kulena, posle ~ega kuvari ukrste varja~e u kuvawu kotli}a, a posetioci uzivaju u nastupima folklornih ansambala i na kraju tambura{a.

Centralni dan „Fijakerijade” je nedeqa, kada ta~no u podne zapo~iwe sve~ani defile ulicama Ravnog Sela, a ne{to kasnije na terenu Kowi~kog kluba „Mustang” i revija fijakera i zaprega po kategorijama. Nakon toga sledi i dodela priznawa i zavr{na ve~era za u~esnike.

Do naredne manifestacije doma}ini vredno rade da „Ravnosel-

ska fijakerijada” postane prepoznatqiv brend i nadaju se da }e uskoro upravo ovaj dogadjaj biti jedan od najve}ih u Op{tini Vrbas.

Podr{ku manifestaciji pru`ili su Vlada AP Vojvodine, Ministarstvo poqoprivrede Vlade Republike Srbije i op{tina Vrbas, kao jo{ i mnogi donatori i sponzori.

L. Nikovi}

CRNA HRONIKA

subota11.decembar2010.

DNEVNIK

c m y

12

NA NOVOSADSKOM GRADILI[TU U BLIZINI KASARNE VOJSKE SRBIJE „JUGOVI]EVO”

Prona|ene avio bombe iz Drugog svetskog rata Na tri neeksplodirane avionske bombe nai{ao je ju~e posle podne bager prilikim iskopa zemqi{ta iza novog bloka zgrada zvanog Sun~ana strana, u produ`etku Bulevara Slobodana Jovanovi}a prema vojnom komleksu "Jugovi}evo", koji je udaqen oko 200 metara. Projektili, koji su o~igledno bacani u istoj seriji jer su u nizu, po svemu sude}i su zaostali iz Drugog svetskog rata i lako je mogu}e da ih na ovoj lokaciji ima jo{. Duga~ki su oko

500 milimetara, a pre~nika su 200. Dve bombe su u kanalu koji je napravila ka{ika gra|evinske ma{ine, a jedna je u gomili iskopane zemqe, dok su osim wih, nekoliko metara daqe, prona|eni otpali, potpuno deformisani, stabilizatori.

Po re~ima {efa Odseka krim-tehnike i protivdiverzione za{tite u novosadskoj Policijskoj upravi Tomislava Matovi}a, koji je sino} zavr{io tehni~ko izvi|awe radi utvr|ivawa modela, tipa,

Jugovi}evo na meti bombardera Nema~ki bombarderi su u aprilu 1941. godine, na samom po~etku rata, bombardovali Jugovi}evo. Po okupaciji Ba~ke, Nemci su ovde izgradili 800 metara duge betonske piste i ovaj aerodrom koristili za letove aviona prema Isto~nom frontu.

Crvena armija i NOV su tu od oktobra 1944. dr`ali avione, koji su dejstvovali na Sremskom frontu i kasnije, u zavr{nim operacijama za osloba|awe Jugoslavije.

Tokom NATO-ovog bombardovawa Novog Sada 1999. godine vojni kompleks "Jugovi}evo"pretrpeo je velika razarawa.

Aerodrom Jugovi}evo je za potrebe austrougarskog vazduhoplovstva sagra|en 1913. godine, a 1927. je dobio ime po vazduhoplovnom oficiru Jovanu Jugovi}u.

NESRE]A NA PUTU BA^KA TOPOLA – MALI I\O[

Smrt u sudaru

Damir K. (30) iz Srbobrana je poginuo, dok je Zoran S. (40) iz ^oke zadobio te{ke telesne povrede opasne po `ivot u saobra}ajnoj nesre}i na magistalnom putu izme|u Ba~ka Topole i Malog I|o{a, saop{tila je ju~e Policijska uprava u Subotici.

Putni~ko vozilo "sitroen", kojim je upravqao Damir K. se, iz sada nepoznatih razloga, preksino} sudarilo s vozilom "folksvagen" koje se kretalo u suprotnom smeru. Od zadobijenih povreda Damir K. je preminuo na licu mesta, a Zoran S. je zadobio te{ke telesne povrede opasne po `ivot.

(Tanjug)

SU\EWE NOVINARU JASMINKU STEPI]U ZBOG DE^JE PORNOGRAFIJE

Proces iza zatvorenih vrata Su|ewe nekada{wem uredniku Radio Beograda Jasminku Stepi}u (60) zbog de~je pornografije po~elo je ju~e pred Vi{im sudom u Beogradu, ali bez prisustva javnosti.

Sudsko ve}e sudije Slavice Nikoli} iskqu~ilo je javnost sa su|ewa na predlog Stepi}eve odbrane, zbog za{tite interesa ma-

Jasminko Stepi}

loletne osobe o{te}ene u tom pocesu.

Stepi} je uhap{en u maju, kada su u wegovom mobilnom telefonu na|ene fotografije sedmogodi{we devoj~ice koje mu je prosledio wen deda, taksista Stevan Josimovi}a iz Novog Sada. Josimovi} je u Vi{em sudu u Novom Sadu osu|en na osam godina zatvora, a u ovom procesu }e biti saslu{an kao svedok. On nije priveden na ju-

~era{we su|ewe po{to mu nije uredno uru~en poziv, dok je Stepi} u sud doveden s lisicama na rukama iz Okru`nog zatvora u Beogradu.

U optu`nici Vi{eg tu`ila{tva u Beogradu navodi se da je Stepi} u aprilu ove godine, u ura~unqivom stawu, podstrekao Josimovi}a da iskoristi sedmogodi{wu unuku da bi napravio fotografiju pornografskog sadr`aja. Josimovi} je fotografisao golu unuku, a zatim je fotografiju prosledio na mobilni telefon optu`enog Stepi}a, koji ju je sa~uvao u memoriji.

Na dan hap{ewa 17. maja 2010. policija je, po navodima optu`nice, kod Stepi}a prona{la tri mobilna telefona u kojima je na|ena fotografija koju je napravio novosadski taksista, ali i vi{e od trideset slika maloletni~ke pornografije. U jednom telefonu na|ena su i dva video-zapisa koja su nastala iskori{}avawem maloletnih osoba za pornografiju, zbog ~ega je Stepi} optu`en za prikazivawe, nabavqawe i posedovawe pornografskog materijala i iskori{}avawe maloletnih lica za pornografiju.

Policija je ranije saop{tila da je Stepi} putem SMS-poruka stupao u kontakt s maloletnim licima s namerom da ih podvede radi vr{ewa obqube.

(Tanjug)

UHAP[EN NENAD S. IZ SREMSKE MITROVICE

Pao i ~etvrti sumwivi za iznudu

Pripadnici Uprave kriminalisti~ke policije MUP-a Srbije, Slu`be za borbu protiv organizovanog kriminala, li{ili su slobode Nenada S. (37) iz Sremske Mitrovice, saop{tilo je ju~e Ministarstvo unutra{wih poslova Srbije.

Nenad S. je uhap{en zbog postojawa osnovane sumwe da je s Milo{em V., Rajicom K. i Zoranom N. izvr{io krivi~no delo iznude tako {to su poku{ali da od o{te}enog iznude sumu od 350.000 evra.

(Tanjug)

Projektili na|eni prilikom iskopavawa

stawa i ostalih karakteristika ovih naprava, wihovo odno{ewe bi}e nastavqeno danas pre podne. On je rekao da nema opasnosti od ekplozije, jer projektili se ne mogu aktivirati ako ih niko ne dira, pa je policija ogradila kriti~ni prostor i ostala da de`ura na licu mesta dok se oni ne uklone. Re~ je o starim bombama ~iji je deo puwen karbitom.

Trakama obezbe|eno nalazi{te granata

– Nije bilo preporu~qivo dirati projektile u sumrak.

Nije se dobro videlo da li su mo`da zaka~eni za ne{to poput cevi ili sli~nih predmeta – kazao je "Dnevnik" Matovi}.

U okolini ove lokacije iza supermarketa "Tu{" su brojne, skoro zavr{ene, ali ve}inom neuseqene zgrade, ~iju gradwu je investirala Gra|e-

vinska direkcija Srbije. Re~ je o zgradama, ~ija je gradwa po~ela jo{ pre deset godina a stanovi u wima bili su prvobitno nameweni vojnim i policijskim besku}nicima.

Podsetimo, pripadnici protivdiverzionog tima u proseku gotovo svakodnevno imaju susret s demontirawem ekplozivnih naprava. Tako je javnost nedavno bila obave{tena o de-

Foto: F. Baki}

montirawu ka{ikare slu~ajno prona|ene na prozoru ku}e na Podbari kod Doma zdravqa 25. novembra, kojoj je falio samo milimetar da eksplodira, kao i sli~nom anga`ovawu {efa ove ekipe Tomislava Matovi}a desetak dana kasnije, 7. decembra, kada je na Telepu u Suboti~koj ulici vlasnik ku}e u prostoriji prona{ao ru~nu bombu.

M. Vuja~i}

PRVI OSNOVNI SUD U BEOGRADU IZREKAO PRESUDU OPTU@ENIM JATACIMA

Desetorka oslobo|ena optu`bi za skrivawe Mladi}a Prvi osnovni sud u Beogradu izrekao je ju~e osloba|aju}u presudu grupi okrivqenih koje optu`ba za period od 2002. do 2006. godine tereti za pomagawe u skrivawu odbeglom ha{kom optu`eniku, ratnom komandantu Vojske Repblike Srpske generalu Ratku Mladi}u, odnosno za krivi~no delo pomo}i u~iniocu posle izvr{enog krivi~nog dela. Optu`be su oslobo|eni svih desetoro optu`enih: Stanko Risti} i wegov sin Predrag Risti}, Sa{a Badwar, Blagoje Govedarica, Ratko Vu~eti}, Marko Lugowa, Borislav Ivanovi}, te Qiqana Vaskovi}, wen sin Bojan Vaskovi} i

Ratko Vu~eti}, Marko Lugowa i Stanko Risti} u sudu

Qaji}: Mogu} lo{ odjek u javnosti Ministar rada i socijalne politike Rasim Qaji} izjavio je da bi ju~era{wa osloba|aju}a presuda za desetoro optu`enih za skrivawe Ratka Mladi}a mogla imati lo{ odjek u javnosti jer je glavni tu`ilac Ha{kog tribunala Ser` Bramerc nedavno ukazao na neophodnost obra~unavawa s wegovim jatacima.

Qaji}, koji je i predsednik Nacionalnog saveta za saradwu s Ha{kim tribunalom, rekao je novinarima u Palati "Srbija" da je to isto Bramerc naglasio i u Izve{taju o saradwi Srbije s Ha{kim tribunalom koji je nedavno podneo Savetu bezbednosti UN. – Mogu}e je da }e ova presuda uticati na to da neko zakqu~i da Srbija ne sara|uje s Hagom, ali to su odluke sudova i mi se u to ne mo`emo i ne `elimo me{ati – rekao je on. }erka Tatjana Vaskovi}-Jawu{evi}.

U presudi sudskog ve}a, kojim predsedava sudija Dejan Gari}, koja je ju~e objavqena, jedini osu|uju}i deo odnosi se na optu`bu protiv Blagoja Govedarice za nedozvoqeno dr`awe pi{toqa, koji je zbog tog krivi~nog dela osu|en na {est meseci zatvora, uslovno na dve godine.

Izri~u}i presudu, sudija Gari} je naveo da se sudsko ve}e prilikom odlu~ivawa rukovodilo iskqu~ivo zakonom i dokazima koji su izvedeni na glavnom pretresu. Sudija je u obrazlo`ewu presude naglasio da su optu`be za pojedina krivi~na dela odbijene jer je 2008. ili 2009. godine nastupila zastarelost, dok za ostala krivi~na dela nije dokazana krivica optu`enih.

– Nesporno je da je Stanko Risti} iznajmiqivao stan u

Ulici Jurija Gagarina i pla}ao ra~une za wega, ali nema dokaza da je Ratko Mladi} boravio u tom stanu – naveo je sudija Gari}.

Prvobitno je objavqivawe presude optu`enima bilo zakazao za 4. novembar, ali je odlo`eno jer je Prvo osnovno tu`ila{tvo u Beogradu zatra`ilo izuze}e predsednika sude}eg ve}a Gari}a i jednog sudije porotnika. U me|uvremenu je sud taj zahtev odbacio pa je po~etkom ove nedeqe najavqen novi – ju~era{wi termin. Tokom mesec dana ~ekawa na zakazivawe novog datuma za objavqivawe presude, optu`eni su svakodnevno dola-

Tu`ila{tvo najavquje `albu – Prvo osnovno tu`ila{tvo }e sigurno ulo`iti `albu na presudu izre~enu optu`enima za skrivawe ha{kog begunca Ratka Mladi}a, u zakonskom roku, po dobijawu pismenog otpravka presude – izjavio je ju~e Tanjugu portparol Republi~kog javnog tu`ila{tva Tomo Zori}. – Neuobi~ajeno je da sudsko ve}e donese odluku o odbijawu optu`be iz razloga zastarelosti krivi~nog gowewa, a posebno ukoliko smatra da su za odre|ene radwe optu`enih zastare nastupile jo{ 2008. odnosno 2009. godine, s obzirom na to da je pod novim predsednikom sudskog ve}a krivi~ni postupak vo|en punu godinu. Bez obzira na odluku sudskog ve}a, Tu`ila{tvo }e se `aliti, kako na osloba|aju}i deo presude, tako i na odbijaju}i jer smatra da u konkretnom slu~aju nije nastupila zastarelost.

Zori} je naglasio da }e Tu`ila{tvo predlo`iti Visokom savetu sudstva da ispita da li je u ovom slu~aju bilo eventualnog kr{ewa zakona, procedure krivi~nog postupka ili povrede sudskog poslovnika.

zili u beogradsku palatu pravde.

Postupak protiv optu`enih za pomagawe generalu Mladi}u u skrivawu po~eo je pre vi{e od ~etiri godine, tada ukupno protiv jedanaestoro osumwi~enih, koji su svi bili uhap{eni. Ve}ina optu`enih je tokom istrage i posle podizawa optu`enice provela u pritvoru po osam meseci, posle ~ega su pu{teni da se brane sa slobode.

Na po~etku postupka, pre ~etiri godine, prvooptu`eni je bio Jovo \ogo, nekada{wi oficir u Vojsci Republike Srpske, ali je on preminuo tokom su|ewa.

Advokat Svetozar Vuja~i}, branilac optu`enog Borislava Ivanovi}a, i advokat Neboj{a Milosavqevi}, branilac Blagoja Govedarice, najavili su da }e tra`iti od{tetu za to {to su wihovi brawenici proveli po osam meseci u pritvoru.

– Nadao sam se osloba|aju}oj presudi jer smatram da nisu izvedeni dokazi za optu`be za pomagawe u skrivawu Mladi}u – izjavio je za “Dnevik” advokat Milosavqevi}.

Prvo osnovno tu`ila{tvo u Beogradu u zavr{noj re~i je predlo`ilo da sud sve optu`ene oglasi krivim i osudi po zakonu, ocewuju}i da su izvedeni dokazi za optu`be koje ih na razli~ite na~ine terete za u~e{}e u skrivawu Mladi}a od 2002. do 2006. godine, iako su, po tezi optu`be, znali da je general pred Tribunalom u Hagu optu`en za najte`a krivi~na dela ratnih zlo~ina.

Advokati odbrane su u zavr{nim re~ima predlo`ili osloba|aju}u presudu, uz ocenu da smatraju da protiv wihovih brawenika nisu izvedeni dokazi koji bi potvrdili da su u~estvovali u skrivawu Mladi}a, te da nisu mogli ni po~initi delo za koje ih optu`ba tereti – pomagawe u~iniocu posle izvr{enog krivi~nog dela, po{to general Mladi} nije pravosna`no osu|en ni za jedno krivi~no delo, ni pred Ha{kim tribunalom, niti pred bilo kojim drugim sudom.

J. J.

CRNA HRONIKA

DNEVNIK

subota11.decembar2010.

13

APELACIONI SUD PRESUDIO U SLU^AJU PREBIJAWA UMETNIKA U POZORI[TU MLADIH PRE GOTOVO ^ETIRI GODINE

Biv{i direktor i grad pla}aju od{tetu glumcima Biv{i direktor Pozori{ta mladih Tomislav Kne`evi}, te sam teatar, odnosno grad Novi Sad kao osniva~, mora}e trojici glumaca, prebijenih pre gotovo ~etiri godine u tom pozori{tu, da plate ukupno 650.000 dinara na ime naknade {tete, pravosna`na je odluka koju je potvrdio Apelacioni sud u Novom Sadu.

Kako je za “Dnevnik” objasnio advokat glumaca Bogdan Vla, ovu odluku je pre godinu dana doneo Op{tinski sud, a sada ju je potvrdio Apelacioni.

– Sud je usvojio tu`beni zahtev glumaca Zorana Andrejina, Dragana Zori}a i Emila Kurcinaka, i to predstavqa drugostepenu presudu u gra|anskoj parnici protiv Kne`evi}a i time je nepobitno utvr|ena wegova odgo-

Tomislav Kne`evi}

Pretu~eni glumci

vornost, kao i odgovornost Pozori{ta za nezakonit rad svog direktora – rekao je Vla. – U roku od 15 dana Pozori{te i Kne`evi} mora}e da se dogovore o tome ko }e platiti od{tetu od oko 650.000 dinara, {to je suma na koju je s kamatama narasla prvobitna od{teta od 480.000 dinara.

Ipak, ovo nije kraj sudskoj pri~i o incidentu u Pozori{tu mladih, kada su tokom no}i 2007. godine u zgradi teatra pretu~eni glumci koji su mesecima bili u {trajku, a zatim izba~eni na ulicu, dok je direktor “preuzeo” zgradu i u wu nije pustio ~ak ni policiju na uvi|aj. Jo{ uvek nije zavr{en krivi~ni postupak protiv Kne`evi}a za kr{ewe prava na {trajk i ometawe slu`benog lica u obavqawu du`nosti. Biv-

{i direktor Pozori{ta mladih prvobitno je zbog toga osu|en na devet meseci zatvora, ali je Apelacioni sud ukinuo tu presudu i nalo`io ponavqawe su|ewa.

– U prvom stepenu, pred Osnovnim sudom, ono bi moglo biti zavr{eno u ponedeqak – ka`e Vla. – I na tu presudu imamo pravo `albe i Tomislav Kne`evi} i mi – isti~e Vla i, ne `ele}i da prejudicira, upozorava na to da se vrlo lako mo`e dogoditi da taj predmet zastari. Naime, ukoliko se ovaj postupak ne zavr{i uskoro, u februaru slu~aj zastareva.

Tako|e, jo{ uvek nisu identifikovani batina{i koji su to ve~e upali u zgradu i pretukli glumce.

A. V.

ZBOG PREPRODAJE HEROINA I NEDOZVOQENOG DR@AWA PI[TOQA

Aleksandru Golubovi}u sedam i po godina zatvora Vi{i sud u Beogradu osudio je ju~e Aleksandra Golubovi}a Kristijana na sedam godina i {est meseci zatvora, zbog preprodaje heroina i nedozvoqenog dr`awa pi{toqa, i produ`ilo mu pritvor do upu}ivawa na izdr`avwe kazne.

Istom presudom, sudsko ve}e sudije Janeta Par|ovskog oslobodilo je Golubovi}evu majku Milanku optu`bi za trgovinu drogom i nedozvoqeno dr`awe oru`ja.

Optu`be za trgovinu drogom oslobo|en je i Uro{ Vukovi}, kome je ju~e i ukinut pritvor.

Kristijan Golubovi}

Tu`ila{tvo zadovoqno presudom Uni{ten zadwi deo „punta”

DETONACIJA NA BENZINSKOJ PUMPI „EKO” NA NOVOM NASEQU

Eksplozija pri puwewu auto-gasom U ekploziji prilikom to~ewa plina na benzinskoj pumpi "Eko" na novosadskom Bulevaru vojvode Stepe ju~e oko 17 sati o{te}ena su tri automobila, ali povre|enih nema. Vatra je veoma brzo lokalizovana i uga{ena. Na lice mesta do{li su ubrzo i pripadnici novosadske Vatrogasne brigade, saznajemo nezvani~no.

Po re~ima o~evidaca, voza~ "punta" novosadskih registarskih oznaka je stajao pored svog automobila kad je iznenada do{lo do ekplozije. Plamen je buknuo do visoke nadstre{nice, a tom prilikom ispale su i neke svetiqke s we. Na "puntu" je izgoreo zadwi deo, unutra{wost je o{te}ena i popucala su bo~na i zadwa stakla, Voza~ "Be- Em-Vea" koji je bio metar iza, muwevito je pomerio vozilo desetak metara unazad, na sigurno. Ipak, o{te}ena mu je hauba i otpao predwi branik. I vozilo "Novus" taksija je pretrpelo o{te}ewa jer je u trenutku detonacija bilo s druge strane aparata za to~ewe gasa.

– Nije mi jasno kako tom ~oveku nije ni{ta bilo, meni je {ajbna pukla, u{ao mi je plin ispod we, a on je bio bli`i eksploziji – obja{wava voza~ "Be-Em-Vea". Vatrogasci su ovom ~oveku predlo`ili da startuje svoj automobil dok su oni jo{ tu, za svaki slu~aj.

Okupqeni qudi su komentarisali kako se eksplozija jako ~ula u okolini, kao da je grunula bomba.

Ina~e, ovo se de{avalo u vreme dok je pripadnik protivdiverzione jedinice izvi|ao situaciju na mestu gde su prona|eni avionski projektili u blizini, s druge strane ovog bulevara.

Voza~ "punta", zate~en situacijom, stigao je samo da nam ka`e da mu nije jasno {ta se desilo i potvrdio da je punio gas, i dodao: – Morao sam da platim gas, a auto mi uni{ten. Na broja~u o{te}enog aparata se vidi da je iscurilo 31,5 litar, a u bocu mi staje 30.

Gas je curio i pomagao vatri – prokomentarisao je oja|eni voza~ "punta".

M. V.

NA PARA]INSKOM AERODROMU KO[AVA OBORILA „CESNU"

Pilot i u~enik u bolnici Pilot-instruktor Aero-kluba "Na{a krila" iz Para}ina Miodrag Jovanovi} iz tog grada i u~enik Ivan Ne{i} iz ]uprije, koji su bili u avionu "cesna 150" koji je prekju~e popodne pao na para}inskom aerododromu, sme{teni su, s lak{im povredama, u bolnicu u ]upriji i wihovo stawe je stabilno, re~eno je Tanjugu u bolnici.

– Jovanovi} je iskusan pilot s oko 30 godina sta`a – izjavio je Tanjugu pilot "Na{ih krila", Jovanovi}ev kolega Tomislav [aleti}, i dodao da je u vreme pada aviona, prilikom sletawa, oko 14.20 sati, na aerodromu u Para}inu i ovom delu Pomoravqa duvala sna`na ko{ava, kakva se ne pamti. – Avion je potpuno uni{ten.

Iz Direkcije civilnog vazduhoplovstva saop{teno je da }e biti osnovana komisija koja }e utvrditi uzroke udesa.

– Tu`ila{tvo je zadovoqno presudom koju je Vi{i sud u Beogradu ju~e izrekao Aleksandru Golubovi}u i wegovim saradnicima zbog nedozvoqene trgovine drogom – izjavio je portparol Republi~kog javno tu`ila{tva Tomo Zori} Tanjugu. – Ova odluka suda predstavqa odraz reforme srpskog pravosu|a.

Sud je optu`ene osudio po{tuju}i pravilo da se za ovo krivi~no delo ne mogu izricati kazne ispod zakonskog minimuma, koje je uvedeno pro{logodi{wom izmanama zakona. Za tvrgovinu trogom zapre}ena je kazna od tri pet do 15 godine zatvora, odnosno za bla`i oblik od dve do 12 godina.

U VI[EM SUDU U BEOGRADU

Zbog „Parade” 83 optu`nice Ta~no dva meseca posle nereda u Beogradu tokom odr`avawa "Parade ponosa", istraga je u velikom broju slu~ajeva zavr{ena. Portparolka Vi{eg suda u Beogradu Du{ica Risti} ka`e da su optu`nice podignute, te da sledi daqa pravna procedura. Ina~e, istraga je vo|ena protiv 124 osobe.

– Protiv 83 okrivqena zavr{ena je istraga pred ovim sudom i podignuta optu`nica za krivi~no delo nasilni~kog pona{awa na javnom skupu – rekla je Du{ica Risti} za B-92. –

Okrivqeni protiv kojih je podignuta optu`nica i wihovi branioci imaju pravo prigovora protiv navedene optu`nice i o tom prigovoru odlu~uje krivi~no vanraspravno ve}e ovog suda. Glavni pretres }e biti zakazan ~im se za to ispune zakonski uslovi, odnosno kada optu`nica stupi na pravnu snagu.

Vi{i sud u Beogradu je produ`io za jo{ mesec dana pritvor vo|i klerofa{isti~ke organizacije "Obraz" Mladenu Obradovi}u, rekla je ona.

INCIDENT U BEZDANU

Na policajca no`em i {tanglom Somborska policija je, uz krivi~nu prijavu, sprovela istra`nom sudiji Vi{eg suda Bojana \. (29) iz Bezdana zbog osnova sumwe da je izvr{io ubistvo u poku{aju i napad na slu`beno lice u vr{ewu slu`bene du`nosti.

Bojan \. se tereti da je u utorak, nakon tu~e s B. D. (35) iz Bezdana u wegovoj ku}i, oti{ao po metalnu {ipku i no`, {aqu}i za to vreme prete}e poruke telefonom. Po{to se razgoro-

pa|eni mladi} vratio do ku}e B. D., policajac A. K., koji je u me|uvremenu do{ao po prijavi, oduzeo je {ipku Bojanu \. ali je ovaj na obojicu nasrnuo no`em.

Hrabrom intervencijom policajca, koji je tom prilikom zadobio lak{e povrede, Bojan \. je savladan da bi mu iste ve~eri bilo odre|eno zadr`avawe.

Nakon privo|ewa, Bojanu \. je istra`ni sudija odredio pritvor do mesec dana.

M. M}

Zbog trgovine heroinom na podru~ju Novog Pazara i Beograda, Safet Ibrovi} je osu|en na osam godina zatvora, Mirsad Fujaqki} i Ferat Skenderovski na po pet godina, a Marko Poqak je osu|en na {est meseci zatvora zbog nedozvoqenog dr`awa oru`ja.

Su|ija Par|ovski je rekao da se Golubovi} i ostali osloba|aju optu`be da su izvr{ili krivi~no delo udru`ivawa radi vr{ewa krivi~nih dela. Po wego-

vim re~ima, pravo na `albu imaju Tu`ila{tvo i osu|eni i wihovi branioci u roku od 15 dana od prijema pisanog otpravka presude.

Golubovi} je optu`en da je organizovao grupu koja je trgovala heroinom od po~etka avgusta 2009. godine do 16. januara, kada je policija prilikom hap{ewa zaplenila 125 grama heroina. On je, pre ne{to vi{e od godinu i po, pu{ten iz zatvora u Po`arevcu, gde je izdr`ao kaznu od ~etiri godine zatvora zbog iznude 3.000 evra i kilograma zlatnog nakita od jednog bra~nog para. Od mladih dana poznat je u kriminalnim krugovima, hap{en je vi{e puta, izme|u ostalog u akciji "Sabqa", a su|eno mu je i kao vo|i kriminalne grupe koja je iznudila 15.000 evra od Petra Ze~evi}a, vlasnika agencije iz Sremske Mitrovice. Poznat je i po bekstvu iz gr~kog zatvora "Malandrino", u kojem je slu`io kaznu od 14 i po godina zbog oru`ane pqa~ke.

(Tanjug)

VOZA^ VIP TAKSIJA TERETI SE ZA SERIJU PREKR[AJA

Kamera otkrila prestupe Zahvaquju}i sistemu videonadzora, novosadska policija podnela je prijavu za nasilni~ku vo`wu i krivi~nu prijavu za nano{ewe lakih telesnih povreda u saobra}ajnoj nezgodi, protiv ~etrdesetdvogodi{weg Neboj{e N. iz Novog Sada, voza~a u VIP taksiju. Niz prekr{aja, koje je ovaj voza~ po~inio na raskrsnici Bulevara Evrope i Haxi Ruvimove ulice, zabele`ila je sigurnosna kamera, pro{le nedeqe ujutro.

Wemu se pripisuje da je prvo, protivno saobra}ajnim pravilima, skrenuo levo, ali shvativ{i da postoji fizi~ka barijera koja spre~ava ulazak vozila u zonu gra|evinskih radova, presekav{i put vozilima koja su mu i{la u susret suprotnom trakom, popeo se na trotoar i biciklisti~ku stazu.

Zatim mu se stavqa na teret da je na raskrsnici s Ulicom Veselina Masle{e udario u "jugo", koji je hteo da se ukqu~i u Haxi Ruvimovu ulicu. Za volanom "juga"

bio je N. K. (1950). godine, koji je tom prilikom zadobio lake telesne povrede.

Osumwi~eni se dodatno tereti da je, umesto da zaustavi vozilo i pogleda kakvu je {tetu napravio, ubrzo napustio lice mesta i ponovo se ukqu~io u Haxi Ruvimovu ulicu, pa pro{ao kroz crveno svetlo i zatim skrenuo levo na Bulevar Evrope, dok je N. K., voza~ "juga"poku{avao da ga zaustavi.

Za seriju saobra}ajnih prekra{aja, koji se stavqaju na teret Neboj{i N., ili takozvanu nasilni~ku vo`wu, propisano je 17 kaznenih poena i zatvorska kazna u trajawu od 45 do 60 dana, kao i obavezno oduzimawe voza~ke dozvole najmawe deset meseci.

Uz to, wemu sleduje i krivi~na prijava zbog izazivawa saobra}ajne nezgode u kojoj je druga osoba zadobila lake telesne povrede, a za to je, po Krivi~nom zakoniku, propisana kazna zatvora do tri godine, objavila je ju~e Novosadska TV.

KULTURA

subota11.decembar2010.

c m y

14

DNEVNIK

PRIZNAWE ZA @IVOTNO DELO UDRU@EWA DRAMSKIH UMETNIKA SRBIJE

Seki Sabli} nagrada „Dobri~in prsten” Ovogodi{wa dobitnica gluma~ke nagrade „Dobri~in prsten“ za `ivotno delo Jelisaveta - Seka Sabli} izjavila je Tanjugu da nije o~ekivala to veliko priznawe koje dodequje Udru`ewe dramskih umetnika Srbije, ali da je ono do{lo u pravo vreme. „Nisam ~ekala nagradu i zato mislim da je primam mirno i da je primam na vreme, na nekoj granici svojih godina kada mogu da je primim sre}na i sa punom sve{}u o tome“, rekla je Sabli}eva.“Sre}na sam zato {to sam jo{ u poslu, zato {to se radujem svojim ulogama koje igram i koje }u igrati, o kojima upravo pregovaram. Mislim da imam jo{ uvek i

veliku {ansu da i pred sobom i pred drugima opravdam to zaista veliko, veliko gluma~ko priznawe“.

Ona je dodala da joj radost pomalo remeti svest o predstoje}em poslu. „Stalno razmi{qam o svim obavezama koje me sada ~ekaju, o sve~anom primawu nagrade, o intervjuima i prilikama kada treba da govori{ i da bude{ iskren, a da ne bude{ glup“, kazala je Sabli}eva.

Deo nagrade je i objavqivawe monografije o laureatu.Uz napomenu da je od one vrste glumaca koji ne skupqaju nikakvu dokumentaciju i da su to nekada uredno radili teatri kao mati~ne ku}e, Sabli}eva je podsetila da je o woj svojevremeno obja-

vqena jedna mala monografija kada je dobila nagradu „Qubinka Bobi}“. „Tu ima divnih tekstova, mislim da }e dobro poslu`iti, ali ipak }e biti dosta posla. Nema tu ba{ nekih {tabova qudi koji }e za tebe to da urade“, dodala je Sabli}eva.

Na pitawe gde posle vi{edecenijske karijere nalazi energiju, odgovorila je - „u `ivotu, kako je to rekao Branko Ple{a“.“Uvek zahvalim sebi i Bogu {to sam u snazi i {to postoji ta energija u meni, {to se i qutim i radujem, {to volim svoj poziv, {to se mnogo, mnogo radujem svom poslu“, naglasila je Sabli}eva, dodaju}i da je svesna da }e je i to jednog dana napustiti.

„Nisam ja ni{ta posebno, prosto sam jedna tipska glumica koja se toliko godina bavi poslom sa velikom qubavqu i, hajde da ka`em tu relativnu re~, uspehom. Ostavqa te strast za ovim i onim, za putovawima i qubavnicima, to je prirodno, to je biologija, ali mislim da je strast za glumu ona koja te posledwa ostavqa.

Zahvalna sam `ivotu {to sam u toj i takvoj pri~i“, istakla je Sabli}eva 20. dobitnica tog visokog priznawa.

Odluku o nagradi doneo je `iri ~iji je predsednik bio Vojislav Brajovi}.Naknadno }e biti objavqen datum sve~anog uru~ewa zlatne kopije prstena Dobrice Milutinovi}a, barda srpskog glumi{ta iz pro{log veka.

POZORI[NE PREMIJERE

VE^ERAS PREMIJERA PREDSTAVE „BEGUNCI” U POZORI[TU MLADIH

Krote}i krivine

[ta je herojstvo, a {ta kukavi~luk

Vladimir \ur|evi}, Zbogom `ohari, re`ija Sla|ana Kilibarda, Narodno pozori{te „To{a Jovanovi}“, Zrewanin Bila jednom jedna zemqa...

Ovo bi komotno mogao da bude podnaslov sad ve} nekoliko doma}ih predstava iz teku}e sezone koje tematizuju prostor-vreme SFR Jugoslavije. Postavka u zrewaninskom pozori{tu odgo-

dilera!“, kao i za druge „viceve o Bosancima“. Svi likovi – Pi{owa, @uga, Amila, ipak su u jednoj drugoj pesmi koja nije vic - „Pro{lo je dvanaest sati, mala, ~arolije su nestale...“ – u labudovoj pesmi wihovog `ivota

Iz predstave „Zbogom, `ohari“

varala bi potrebi za nostalgi~nom rekonstrukcijom, u potrazi za porukom ovome sada i ovde.

Tekst mladog dramskog autora Vladimira \ur|evi}a domi{qato je zasnovan na „Baladi o Pi{owi i @ugi“ Zabrawenog pu{ewa i u mnogo ~emu slu`i kao {lagvort za stihove ovog popularnog sarajevskog benda, kao {to je onaj „Slavko, imamo

koja se pevala devedesetih. Neki (kao Guzowin sin) uvek mogu gore, ali Pi{owa i @uga nikad ni na more.

U predstavi „Zbogom, `ohari“, Pi{owa i @uga su vragolani poput Bivisa i Batheda. Oni nisu svesni primitivizma, nacionalizma, i drugih –izama, ali zato {to su svesni da im sve to plete klupko sudbine kakvu

ne `ele. Rediteqka Sla|ana Kilibarda primarno isti~e ovu idealisti~ku motivaciju glavnih junaka, wihovu nemogu}nost da odrastu kao qudi, me|u qudima, te radwu sme{ta u prostor de~jeg igrali{ta. Zle ~ike izgledaju zlo, a dobri dobro. Tragi~ni kraj ubla`en je slikom raja. Uostalom, kao i u drami-baladi. Prijateqstvo, qubav, sloboda – sve je tu, sve klasi~no, romanti~no i melodramati~no. „Ome{k{iva~“ su i koreografske me|uscene u kojima se reprodukuju uglavnom poznate numere sarajevske poprok scene.

Dakle, po ve}ini karakteristika \ur|evi}evog komada, a zatim i predstave u NP „To{a Jovanovi}“, re~ je o repertoarski uspelom ostvarewu koje bi trebalo dobro da korespondira sa {irim krugom (duhom) mla|e publike, koja jo{ uvek poslu{a i ne{to roka, bio on i iz eksJu, pa li~ilo sve to na neku priredbu iz pro{losti. Kao da jedino tako i mo`e da se funkcioni{e (na op{tem planu). Ipak je edukativno, iako suvi{e benigno opomiwu}e.

Predstava „Zbogom, `ohari“ ima dodatni kvalitet u gluma~koj igri (odli~no savladan autenti~an govor), koju s puno energije, {arma i uverqivosti predvodi Ivan \or|evi} u ulozi Pi{owe.

Igor Buri}

Predstava „Begunci“ Gao Sing|ijana, u re`iji Bogdana Jankovi}a, premijerno }e biti izvedena ve~eras u 20 ~asova na maloj sceni Pozori{ta mladih.

U ovoj drami, koja se doga|a u no}i kada je na trgu Tjenanmen poku{ano da se tenkovima ugu{e studentske demonstracije, igraju: Ervin Haximurtezi}, Vi{wa Obradovi} i Nenad Pe}inar.

Gao Sing|ijan, dobitnik Nobelove nagrade za kwi`evnost 2000, kao politi~ki izbeglica `ivi u Parizu ve} dvadesetak godina. Po~etkom osamdesetih godina mu je u Kini zabrawen pozori{ni komad „Autobuska stanica“, a suo~en sa sve brojnijim kritikama, napu{ta svoju zemqu 1987. Nakon masakra na trgu Tjenanmen, 1989. pi{e ovaj komad, zbog kojeg mu u Kini zabrawuju sva dela.

Ovo je prvo izvo|ewe „Begunaca“ u Srbiji, napomenuo je na ju~era{woj konferenciji za novinare upravnik Pozori{ta mladih Zoran \eri}, uz primedbu da dosad nisu na repertoaru imali ovako anga`ovanu predstavu, koja ima sna`nu politi~ku poruku, ali i onu drugu, qudsku. Jer, pored toga {to je vezan za doga|aje na Tjenanmenu, komad je, po re~ima \eri}a, vi{e intimna drama koja se doga|a izme|u troje qudi.

- „Begunci“ su pri~a o qudima koji su se zadesili u situaciji u

pravo qubavni trougao u kojem se devojka nalazi izme|u dve vatre, time jo{ vi{e ste{wena u sku~enom prostoru magacina.

Lik tre}eg u qubavnom trouglu, osobe ne{to starije od mladi}a i devojke, tuma~i Nenad Pe}inar. Kod tog lika se najvi{e ispoqavaju i kukavi~luk i herojstvo, kako napomiwe Pe}inar, dodaju}i da je kod tog lika pri-

Scena iz predsatave „Begunci”

Foto: B. Lu~i}

O liku mladi}a koji spa{ava devojku s trga i odvodi je u obli`wi magacin, izme|u kojih se razvija qubav, Ervin Haximurtezi}, koji ga igra, dodaje da je on revolucionar koji jo{ ima ideale, i misli da treba da se re{ava borbom i oru`jem koje on, ina~e, nema. Situaciju komplikuje i to {to se razvija za-

sutna najve}a borba sa `ivotom, zato {to je kukavica. Po mi{qewu Pe}inara, ovaj lik je zapravo personifikacija samog pisca, koji mu omogu}ava da izrazi svoje stavove.

Scenograf ove predstave je Luka Kuli}, a kompozitor je Marjan Babi}.

N. Pej~i}

NEGOVAWE I POPULARIZACIJA POZORI[NE UMETNOSTI I ISTORIJE

SLEDE]I „SINEMA SITI” U JUNU U NOVOM SADU

Saradwa muzeja Beograda i Novog Sada

Grad bioskop Novo izdawe Festivala filma i medija „Sinema siti“, uz mnogobrojne filmske premijere, poznate goste iz sveta filma i inovativne prate}e programe, bi}e odr`ano od 18. do 25. juna idu}e godine, saop{tili su organizatori te manifestacije.

U tih osam festivalskih dana Novi Sad }e ponovo biti grad bioskop i zna~ajan festivalski centar na{e zemqe s bogatim filmskim, muzi~kim i akademskim programima.

Prethodno izdawe „Sinema sitija“, odr`ano od 5. do 12. juna ove godine, obele`eno je gostovawem ~uvene ameri~ke glumice i peva~ice Xulijet Luis, koja je otvorila filmski program i nastupila na muzi~kom otvarawu festivala na Petrovaradinskoj tvr|avi.

Na festivalu, ~ije je programe na pet lokacija u gradu videlo oko 80.000 posetilaca, bilo je prikazano vi{e od 120 filmova, me|u kojima oko 30 premijera, u tri takmi~arske i jedanaest revijalnih selekcija.

kojoj im je `ivot ugro`en. Sve se ogoquje i postaje istinska borba za `ivot, ali i za qubav navodi rediteq Bogdan Jankovi}. - Ova predstava postavqa pitawe da li je herojstvo poginuti, a kukavi~luk sa~uvati svoj `ivot? Tra`ili smo odgovor na to pitawe i mislim da smo ga na{li, kao {to }e ga i sama publika na}i.

IZLO@BA POSVE]ENA VELIKANU SRPSKE LIRIKE

Laza Kosti} u Somboru Povodom veka od smrti Laze Kosti}a izlo`bu „Laza Kosti} u Somboru”, posve}enu divu srpske lirike koji je stvarala~ki najplodnije godine proveo u ovom gradu, preksino} je u Gradskom muzeju u Somboru otvorio pokrajinski sekretar za kulturu Milorad \uri}.

Izlo`ba, koju su priredili Muzej i Gradska biblioteka “Karlo Bijelicki” obuhvata period `ivota znamenitog srpskog kwi`evnika proveden u Somboru od 1895. do 1910. godine, odnosno do smr-

ti. Posetioci kroz postavku mogu da upoznaju li~ni `ivot i delo Laze Kosti}a, a izlo`eni su orginalni rukopisi, pisma, prva izdawa kwiga, crtice iz `ivota sa suprugom Julijanom Palana~ki, a mogu se videti i wegova smrtovnica, kao i primerci novina koje decenijama unazad pi{u o obele`avawu jubileja ro|ewa i smrti Laze Kosti}a.

Autori izlo`be su kustos Gradskog muzeja Milka Quboja i bibliotekar Radivoj Stokanov.

Upravnik Narodnog pozori{ta u Beogradu Bo`idar \urovi} i direktor Pozori{nog muzeja Vojvodine Zoran Maksimovi} potpisali su Protokol o saradwi te dve institucije kulture, na sve~anosti u Muzeju Narodnog pozori{ta.Saradwa }e obuhvatiti zajedni~ku organizaciju i realizaciju doma}ih i inostranih umetni~kih, nau~nih, izdava~kih, manifestacionih i drugih projekata i programa, a glavni ciq je da se neguju i popularizuju pozori{na umetnost i pozori{na istorija.

Maksimovi} je, izra`avaju}i zadovoqstvo zbog institucionalizovawa saradwe sa nacionalnim teatrom, podsetio da ona traje ve} godinama. „Svako vreme je te{ko po sebi i za sebe. Na nama je da ulo`imo napor i da pozori{nu umetnost populari{emo i prezentujemo na najboqi na~in gde god je to mogu}e, da stignemo i do malih sredina i sela, a ne samo do pozori{nih centara“, kazao je Maksimovi}. \urovi} je najavio da je za 2011. godinu u planu zajedni~ka izlo`ba, koja bi putovala po festivalima, tako da bi je pored Beograda i Novog Sada, videla i publika {irom Srbije.

Ovom prilikom predstavqena je izdava~ka delatnost Pozori{nog muzeja Vojvodine, koji objavi desetak vrednih kwiga i teatrolo{kih studija godi{we.

Maksimovi} je posebno istakao studiju „Po~eci srpskog profesionalnog nacionalnog pozori{ta“ dr Petra Marjanovi}a, dobitnika nagrade za `ivotno delo u oblasti teatrologije koju dodequje Pozori{ni muzej Vojvodine.Me|u novim izdawima su i „Rane komedije Jovana Sterije Popovi}a“ Neboj{e Rom~evi}a, „Pozori{na lutkarnica“ [andora Hartiga, „Tragom srpske drame i pozori{ta“ \or|a \ur|evi}a, „Moja profesija“ Sergeja Obrascova, „Odlike dramske bajke“ Milivoja Mla|enovi}a, „Mira Bawac, wom samom“ Vesne Kr~mar, „Tragom sa`ivota“ Katalin Kai~, „Slike minulog vremena“ Radomira Putnika... Dogovoreno je da se sva izdawa Pozori{nog muzeja Vojvodine ubudu}e mogu nabaviti i u kwi`ari Muzeja Narodnog pozori{ta.

Na promociji su govorili i urednik Izdava~ke delatnosti Narodnog pozori{ta @eqko Huba~, kao i kustoskiwe Zorica Jankovi} (Beograd) i Ivana Ko~i (Novi Sad).

(Tanjug)

DRU[TVO

DNEVNIK

subota11.decembar2010.

PRVA PRESUDA PO ZAKONU O ZABRANI DISKRIMINACIJE

NA DAN QUDSKIH PRAVA O MOBINGU U AKADEMSKOM OKRU@EWU

Pri~a o malim i velikim slovima Pri~a o tabli na Domu kulture u E~ki dobila je i sudski epilog.

Osnovni sud u Zrewaninu, reaguju}i po tu`bi zamenika za{titnika gra|ana Trajana Pankari}ana, doneo je prvostepenu presudu po kojoj je mesna zajednica E~ka diskriminatorski postupila prema pripadnicima ma|arske, rumunske i slova~ke nacionalne mawine, ~iji su jezici i pisma u slu`benoj upotrebi na teritoriji najve}eg banatskog grada. Pankari}an je zamerio {to je naziv Doma kulture E~ka na ma|arskom, rumunskom i slova~kom ispisan mawim slovima i u razli~itom obliku od teksta na srpskom jeziku! Predlo`io je sudu da naredi mesnoj zajednici da s pomenute zgrade ukloni sporni natpis du`ine 5,50 metara i visine 37 cen-

timetara, koji je ispisan samo na srpskom, te da zadr`i mawu tablu s tim nazivom na srpskom i jezicima nacionalnih mawina.

– Koliko mi je poznato, ovo je prva presuda u Srbiji doneta na osnovu Zakona o zabrani diskriminacije, koji je stupio na snagu 7. aprila pro{le godine. Mesna zajednica E~ka obavezana je na to da sa zgrade Doma kulture ukloni natpis koji je ispisan samo na srpskom, te da zadr`i postoje}u tablu s tim nazivom ispisanim na srpskom i jezicima nacionalnih mawina, i sve to u roku od 15 dana pod pretwom prinudnim izvr{ewem – proko-

mentarisao je Pankari}an prvostepenu sudsku presudu.

15

Ni oni nisu imuni

Iz MZ E~ka, me|utim, odgovaraju da }e se `aliti Apelacionom sudu u Novom Sadu. Predsednik Saveta MZ Srbislav Rajkov veli da sloga me{tana vi{enacionalne E~ke nikada do sada nije bila dovedena u pitawe, zbog ~ega se mesno rukovodstvo ne miri s prozivkama u javnosti da se ogre{ilo o propise.

– U E~ki nikada do sada nije pokazan nijedan znak nekog nacionalizma ili diskriminacije od bilo kog me{tana, a posebno ne od seoskog rukovodstva. @ali}emo se Apelacionom sudu jer ho}emo da doka`emo da smo sve uradili po zakonu, vode}i ra~una o tome da ni na jedan na~in ne dovedemo u pitawe slogu `iteqa E~ke – odgovorio je Rajkov. @. Balaban

Po svom informativnom i edukativnom u~inku, a posebno po raznovrsnoj problematici i konkretnim pitawima i dilemama o zlostavqawu na radu, diskriminaciji ili uznemiravawu, ju~era{wa tribina „Mobing u akademskom okru`ewu“, koju su organizovali Pokrajinski ombudsman i Univerzitet u Novom Sadu izuzetno je uspela, mada je svojim kvalitetom zaslu`ila prisustvo daleko ve}eg broja predstavnika ove univerzitetske zajednice, posebno studenata, jer kao najmnogobrojnija (46.000) i najmla|a ovda{wa populacija, verovatno bi imali mnogo toga da pitaju, nau~e, ali i uka`u

dobro {to je UNS doneo Eti~ki kodeks, o kojem je podrobno govorio prorektor prof. dr Milan Simi}, posebno insistiraju}i na zna~aju prevencije i suzbijawa diskriminacije. Jedan od autora Zakona o zabrani zlostavqawa na radu, prof. dr Senad Ja{arevi}, nije toliko govorio o ovom „antimobing zakonu“ ve} o mobingu, ukazuju}i da se ta pojava „nedovoqno razume“, odnosno da smo skloni da ga prepoznamo i u pojavama koje nemaju te`inu mobinga, kao {to je, recimo konflikt.

On je naglasio i da je mobing mnogo opasniji od kiwewa jer kod ove pojave postoji namera zlostavqawa.

^AK 80 ODSTO POPULACIJE S HRONI^NIM NEUROPATSKIM BOLOM NE DOBIJA ODGOVARAJU]I TRETMAN

Ne le~ewe, nego – izle~ewe Neuropatski bol naj~e{}e ima hroni~an tok i to je bolest, a ako se neodgovaraju}e le~i, predstavqa ozbiqan fizi~ki i psiho-socijalni problem. I pored toga, taj bol je ~esto potcewen i jo{ uvek se ne le~i na odgovaraju}i na~in pa je kvalitet `ivota obolelih naru{en. Malo je podataka o prevalenciji neuropatskog bola u op{toj populaciji, ali se procewuje da je ona izme|u 3,3 i 8,2 odsto.

– Hroni~ni neuropatski bol se razlikuje od ostalih tipova hroni~nih bolova, ima posebne karakteristike koje zahtevaju edukovan pristup u dijagnozi i le~ewe – ka`e predsednica Udru`ewa za istra`ivawe i tretman bola Srbije prof. dr Miroslava Pjevi}. – I pored pove}anog znawa i razumevawa patofiziolo{kih mehanizama, farmakolo{kog na-

pretka i jasnih preporuka za wela ulazi u sferu tih prava – isgovu dijagnozu i tretman, vi{e od takla je predsednica Hrvatskog 80 odsto populacije s hroni~nim dru{tva za le~ewe bola prim. dr neuropatskim bolom ne dobija odMira Funler. – Montrealska degovaraju}i tretman, {to potvr|uklaracija, doneta pre nekoliko ju i istra`ivawa sprovedena me|u godina, precizira da nepomagalekarima. we pacijentima s neuropatskim U „Master cenbolom predstatru“ Novosadskog vqa kr{ewe teNeuropatski bol je sajma ju~e je odrmeqnih qudskih `an simpozijum na dugo bio zanemarivan prava. Danas nema temu „Mehanizmi, i prepu{tan le~ewu nikakvog smisla dijagnoza i tretda je ~ovek trpi, psihijatara man neuropatskog ve} se stru~no, bola“. Skup je znautemeqeno na me~ajan za Srbiju i za region jer je dicinskim dokazima, takvim paokupio eksperte koji su kroz plecijentima mora pomo}i. narna predavawa i radionice raNeuropatski bol je dugo bio svetlili najnovija saznawa koja se zanemarivan i prepu{tan le~ewu odnose na ovu problematiku i psihijatara. Iskustvo u prepoomogu}ili da se razre{e dileme u znavawu i le~ewu takvog bola podijagnozi i tretmanu. stoji tek desetak godina pa je raz– Simopozijum se odr`ava na mena iskustava i prezentovawe Dan qudskih prava, a le~ewe bonajnovijih saznawa u dijagnosti-

ci i terapiji od ogromnog zna~aja za medicinsku praksu.

– Savremeni stav neurologa je da se bolu pristupi ne samo sa stanovi{ta le~ewa ve} i izle~ewa, {to mewa karakter lekarskog pristupa tom problemu – ka`e neurolog prof. dr Slobodan Apostolski iz privatne ordinacije u Beogradu. – Nije slu~aj {to iz dana u dan imamo sve ve}i broj bolesnika u neurolo{kim ambulantama koje se bave bolom. Danas imamo daleko vi{e preparata kojima mo`emo pomo}i bolesnicima, ali, na`alost, jo{ uvek ima niz nere{ivih problema u ovoj oblasti. Zato su ovakvi stru~ni sastanci od velikog zna~aja za struku i nadam se da }e pobuditi interesovawe lekara za tretman neuropatskog bola kako bi on postao pro{lost.

J. Barbuzan

@ENE NA SELU: U Klubu poslanika Skup{tine Vojvodine ju~e je sve~ano otvorena izlo`ba fotografija „@ene na selu“, ~iji su autori profesori i studenti Akademije umetnosti u Novom Sadu. Na sve~anom otvarawu prisutnima su se obratili pokrajinski sekretar za rad, zapo{qavawe i ravnopravnost polova Miroslav Vasin, direktorka Zavoda za ravnopravnost polova Vesna [ija~ki i predsednica nevladine organizacije „Vojvo|anka – Regionalna `enska inicijativa“ Marija Gajicki. U 2009. godini ova nevladina organizacija je u saradwi sa Sekretarijatom za rad, zapo{qavawe i ravnopravnost polova, Zavodom za ravnopravnost polova i Akademijom umetnosti u Novom Sadu, realizovala izlo`bu fotografija pod nazivom „@ene na selu“, povodom 15. oktobra – Me|unarodnog dana seoskih `ena. Izlo`ba fotografija se organizuje u okviru programa koji ima za ciq da `enska seoska udru`ewa aktivnije ukqu~i u programe koje sprovodi Pokrajinska vlada na promociji evropskih integracija kod nas i na{e zemqe u evropskim institucijama.

Foto: N. Stojanovi}

na neke pojave iz te tematiStudentski ombudsman Dake. Ovom tribinom, kako je niel Jovanovi} podsetio je da istakla pokrajinska ombudsu studentske organizacije smanka Aniko Mu{kiwaNovosadskog univerziteta Hajnrih, obele`en je i Me|uprve u regiji iznedrile ovog narodni dan qudskih prava. za{titnika prava studenata, Podsetiv{i da ombudsman ali da bi on trebao da se na|e nema nadle`nosti u oblasti i u Statutu UNS-a. Jovanovi} zlostavqawa na radu, ali da je rekao da mu se pre svega mo`e ukazati obra}aju smena na~ine borliji studenti, Mobing je mnogo be protiv zloa `ale se na opasniji od kiwewa, razne stvari: stavqawa, ona je pozvala sve netranspajer kod ove pojave da u svim prirentne kritepostoji namera likama i na rijume pri dozlostavqawa svim mestima deli stipendipromovi{u ja, neki se tek instituciju ombudsmana kao konsultuju kada zbog „nestaza{titnika qudskih sloboda {luka“ idu pred disciplini prava gra|ana i gra|anki u sku komisiju, ali ima i situacijama kada ih kr{e orozbiqnih pritu`bi na kritegani uprave. rijume u ocewivawu, profeZamenica pokrajinske omsorsko uslovqavawe studenabudsmanke Danica Todorov ta da kupe wihov uxbenik... istakla je da su ovom organu Na neke negativne pojave s stizale i razli~ite predstavkojima bi Univerzitet treke s fakulteta Novosadskog balo da se uhvati u ko{tac univerziteta, a tamo gde proukazali su uglavnom ba{ blem nije bio u wihovoj nadprofesori i saradnici: rele`nosti, kao {to su, recicimo, kad profesor i po 12 mo, pritu`be asistenata da puta ru{i istog studenih profesori omalova`avaju, ta/studentkiwu, neprimereombudsman je medijacijom ne opaske za ne~iji fizi~ki uspe{no uticao na „pove}awe izgled, diskrimini{u}i odpozornosti“. Ona je istakla nos profesora prema asida kao i svaka druga sredina stentima, kao „akademski nenijedan univerzitet nije zrelima“ ili „drugoj kategoimun na pojavu razli~itih vrriji qudi“, seksualno uznesta diskriminacije. Zato je miravawe ...

V. ^eki}

VESTI Podr{ka projektima informisawa u dijaspori Potpredsednica Vlade Vojvodine i pokrajinska sekretarka za informacije Ana Tomanova-Makanova i predstavnici Srba iz Rumunije, Ma|arske i Hrvatske potpisali su ju~e u Vladi Vojvodine ugovore o sufinansirawu projekata u oblasti javnog informisawa na srpskom jeziku u tim zemqama.

Pokrajinski sekretarijat za informacije je blizu dva miliona dinara odobrio na osnovu konkursa, na koji su pristigli veoma kvalitetni projekti koji se, po re~ima Ane Tomanove-Makanove, odnose na proizvodwu radijskog i TV-programa, ali i na pisane medije.

– Na ovaj na~in poma`emo da se i Srbi u susednim dr`avama informi{u na srpskom jeziku jer je informisawe na materwem jeziku jedno od osnovnih qudskih prava – rekla je ona.

Ciq ove podr{ke je poboq{awe i pro{irewe programskih sadr`aja

javnih glasila u dijaspori koji realizuju program na srpskom jeziku, podr{ka ostvarivawu prava srpskog naroda u dijaspori na informisawe na sopstvenom jeziku, te razvoja obrazovawa, negovawa sopstvenog jezika, kulture i o~uvawe jezika i identiteta.

Novac za op{tine Ministar za rad i socijalnu politiku Srbije Rasim Qaji} potpisao je s predsednicima i predstavnicima 70 op{tina Srbije ugovore o dodeli 367 miliona dinara za programe razvoja socijalnih usluga i pomo}i ugro`enim kategorijama stanovni{tva. Qaji} je naglasio da je za ove svrhe, odobreno rebalansom buxeta, bilo planirano 400 miliona dinara za 82 op{tine tre}e i ~etvrte kategorije.

– Za~u|en sam {to 12 op{tina nije iskazalo ni najmawe zainteresovanosti da konkuri{e, a znalo se da bi svaka dobila odre|ene pare – rekao je Qaji}. – Ostatak novca bi}e vra}en u buxet i iskori{}en za pomo} poplavqenim podru~jima i Kraqevu.

Ministar je istakao da }e kroz ove projekte posao dobiti oko 850 qudi i da }e Ministarstvo na tri meseca slati timove u op{tine da bi kontrolisali tro{ewe novca. Po wegovim re~ima, dodatnih 100 miliona dinara bi}e dato op{tinama kao jednokratna finansijska pomo} za najugro`enije, u januaru }e biti podeqeno oko 50.000 prehrambenih i higijenskih paketa, a za Crveni krst bi}e obezbe|ene pare za narodne kuhiwe tokom 2011. godine.

re~ima, novac namewen po~etku rada deponije, koja }e zadovoqiti potrebe 370.000 stanovnika devet op{tina, pomo}i }e i da se zaposli 100 qudi, kako na nivou lokalne samouprave, tako i u Ministarstvu.

Za osnivawe Agencije za hemijske materije, koja je ekivalent agencije koja postoji u [vedskoj, bi}e izdvojeno 800.000 evra, a ostatak novca namewen je Ministarstvu da se zaposleni obu~e za rad na za{titi `ivotne sredine.

[vedska finansira ekolo{ke projekte

Vojvodina poma`e Kraqevu

Vlada [vedske dala je 2,5 milona evra za tri projekta za{tite `ivotne sredine u Srbiji, a ugovor su potpisali ambasador Krister Asp i dr`avni sekretar Ministarstva `ivotne sredine i prostornog planirawa Bojan \uri}. \uri} je rekao da }e deo novca, 1,5 milion evra, biti izdvojen za zavr{etak regionalne deponije Duboko u U`icu, za osnivawe agencije za hemikalije i obuku zaposlenih u Ministarstvu. Po wegovim

^etvoro~lana in`ewerska delegacija Fonda za kapitalna ulagawa APV otputovala je ju~e u radnu posetu Kraqevu, odazvav{i se na javni poziv gradona~elnika ovog grada.

Vojvo|anski in`eweri su dobili zadatak da pru`e stru~nu pomo} u proceni o{te}enih objekata, stradalih u katastrofalnom zemqotresu koji je nedavno pogodio Kraqevo i ovo je, uz ve} poslatu materijalnu pomo} Vlade Vojvodine, jo{ jedan

vid solidarne asistencije `iteqima Kraqeva u trenucima kada im je najte`e.

A. G.

Promovisani „Vitezi poziva” Dobitnici ovogodi{we nagrade „Vitez poziva“ su univerzitetski profesori Nenad Dimitrijevi} (pravnik), Qubi{a Raji} (filog) i Srbijanka Turajli} (elektrotehnika), prosvetni radnik Aleksandar Milo{evi}, slova~ki diplomata Miroslav Moj`ita i etnolog Ivan ^olovi}. Osim zvawa „Viteza poziva“, oni su ju~e odlikovani medaqom s aleksandrijskim svetionikom, koji osvetqava put pokolewima, nagradom koju ve} tradicionalno dodequje NVO Liga eksperata – LEKS. Kako se navodi u ju~era{wem saop{tewu LEKS-a, nagrada „Vitez poziva“ se dodequje za zna~ajan stvarala~ki opus, saglasnost profesionalnog znawa i savesti, moralni integritet i autonomno i ~asno delovawe i pona{awe.

A. G.

subota11.decembar2010.

SPORT

c m y

16

MI[EL PLATINI NAJAVQUJE PRESEDAN

EVROPSKO PRVENSTVO ZA RUKOMETA[ICE SRPKIWE I RUMUNKE DELE MEGDAN

Plus ~etiri za drugi krug Dva poraza na startu Evropskog prvenstva doveo je rukometa{ice Srbije u nezavidnu situaciju. Plasman u drugu fazu takmi~ewa na {ampionatu u Danskoj i Norve{koj izabranice Du{ka Mili}a mogu da izbore samo ukoliko ve~eras (18.45 ~asova) savladaju Rumuniju sa najmawe tri gola razlike u posledwem kolu grupe A. To im je omogu}ila Danska koja je savladala Rumuniju 25:22, pa }e tako Srbiji za prolaz u glavnu fazu takmi~ewa biti dovoqna pobeda nad kom{inicama iz Rumunije. Koliko

Grupa A Srbija - [panija Rumunija - Danska 1. Danska 2. Rumunija 3. [panija 4. Srbija

2 2 2 2

2 1 1 0

0 0 0 0

Danas: Rumunija - Srbija [panija - Danska

0 1 1 2

23:26 22:25

50:42 52:51 52:53 49:56

4 2 2 0

Grupa B 1. Crna Gora 2. Hrvatska 3. Rusija 4. Island

2 2 2 2

2 1 1 0

0 0 0 0

0 1 1 2

23:26 30:24

50:45 59:55 52:48 48:61

4 2 2 0

Danas: Rusija - Island (18.15) Crna Gora - Hrvatska (20.15) ubedqiva, zna}e se tek posle zavr{etka me~a izme|u Danske i [panije (ve~eras u 20.45). Ukoliko Danska savlada [paniju, neophodno je da izabranice Du{ka Mili}a ostvare pobedu nad Rumunkama od ~etiri i vi{e golova razlike, dok bi u slu~aju pobede [panije, svaka pobeda nad Rumunijom, bila dovoqna za plasman u drugi krug.

Posle poraza od Danske, Srpkiwe su u 2. kolu pora`ene i od [panije, vice{ampiona Evrope. Poraz je bio vrlo bolan, pre svega zbog lo{e igre i propu{tenih {ansi.

- Sa toliko proma{aja ne mo`e da se pobedi ni mnogo slabija reprezentacija, a kamoli [panija, vice{ampion Evrope. Kad je [panija

Derbi me~ 13. kola Prve lige igra se danas na parketu kikindske hale “Jezero” izme|u drugoplasirane ekipe Obili}a iz Beograda i tre}eplasirane mokrinske Crvene zvezde. Za oba protivnika ovo je zna~ajna utakmica po{to }e odlu~iti o pitawu drugog mesta. Mokrin~ani su u prethodnom me~u doneli bod iz Zaje~ara, pa im je to dalo nadu da iz preostala tri kola, kada su dva puta doma}ini, mogu osvojiti drugo mesto. Ozbiqnu pripremnu utakmicu tim Crvene zvezde imao je u sredu protiv Politehnike iz Rumunije, koju su doma}ini izgubili 31:39. Pred ovaj me~ trener Mokrin~ana Nenad Jakovqevi} ka`e: - Za nas su preostala tri me~a u ovoj ligi veoma zna~ajna jer `elimo da vidimo da li imamo snage da jesen okon~amo na drugoj poziciji.

Obili} je dobra ekipa, sa mnogo kvalitetnih igra~a, ali to ne zna~i da je i favorit. Igra~i su spremni za ovaj me~, kao i za preostala dva, kada smo ve} slede}e nedeqe doma}ini kru{eva~kom Napretku, a potom gostujemo zrewaninskom Proleteru. Pozivam navija~e da ispune tribine, a mi }emo se odu`iti pobedom.

Me~ se igra danas na parketu hale “Jezero” u 18 sati.

M. S.

Predsednik Evropske fudbalske unije (UEFA) Mi{el Platini izjavio je da se ne protivi ideji da se Svetsko prvenstvo 2022. u Kataru odr`i u zimskom periodu umesto tokom leta.

- Sla`em se da bismo na taj na~in izbegli igrawe na ekstremno visokim temperaturama.

Tako ne{to bilo bi mogu}e uraditi - rekao je Platini.

On je istakao da bi pomerawe termina SP sa juna na januar dovelo do izmene u kalendarima u nacionalnim {ampionatima.

Platini je dodao da bi u tom slu~aju nacionalna prvenstva morala da budu igrana tokom letwih meseci, a moralo bi da do|e i do promene u kalendaru evropskih kup takmi~ewa.

Prvi ~ovek je na kraju istakao da je zadovoqan izborom Katara za doma}ina SP 2022.

Platini je podsetio da je i SP

Mi{el Platini

1994. u SAD bilo odr`ano po ekstremno visokim temperaturama.

Pojedini biv{i fudbaleri, me|u wima i Nemac Frank Bekenbauer, zatra`ili su da Mundijal bude odr`an u januaru ili februaru, jer je tada prose~na temperatura u Kataru oko 25 stepena Celzijusa. Temperatura u junu dosti`e ~ak i 50 stepeni Celzijusa, a mogla bi da ugrozi zdravqe igra~a i gledalaca.

Danska slavi FC Kopenhagen

Biqana Bala} u akciji

zatvorila sredinu te{ko da smo mogli da igramo. Ne mogu da verujem da smo proma{ili {est zicera na po~etku me~a! Kako mo`e{ da pobedi{ sa toliko proma{aja. Moj kolega je imao {ansu da igra sa vi{e igra~a u rotaciji. [to se nas ti~e, nisam mogao da mewam glavne igra~e, koji su izneli ~itav me~ - rekao je selektor Du{ko Mili}. [panija je vodila tokom celog me~a sa 3-4 razlike, a Srbija je propustila nekoliko {ansi da se potpuno vrati u me~ po{to je do{la je na gol zaostatka.

- Kad smo do{li na gol zaostatka, opet nismo bili precizni. Napravili smo dve gre{ke. Da ~ovek poludi! I jo{ od Gonzales napravismo golmana. Protiv Rumunki nije pipnula pet lopti. I daqe sve zavisi od nas. Dok {ansa postoji imamo pravo da se nadamo.

Za Srbiju nije sve izgubqeno.

Treba da pobedi Rumuniju ve~eras sa vi{e od tri gola razlike. Nije nemogu}e, ali sa ovakvom igrom to je „nau~na fantastika“.

MOKRIN SPREMAN ZA DERBI

Orni za Obili}

SP u Kataru mo`e i u januaru

POSLE PLASMANA U OSMINU FINALA L[

(18.45) (20.45)

Island - Crna Gora Rusija - Hrvatska

DNEVNIK

- I daqe sve zavisi od nas. Dok {ansa postoji imamo pravo da se nadamo - uverava Mili}.

Rumunke po ko zna koji put imaju breme jednog od glavnih favorita koje godinama ne uspevaju da opravdaju i na kraju uvek zavr{e negde izme|u ~etvrtog i osmog mesta. A [panija je jedan od „krivaca“ za{to je to tako, jer ih je upravo Duenasova ekipa izbacila iz borbe za medaqe i u Makedoniji i u Kini. Kom{inice po imenima opet imaju najja~i sastav na prvenstvu, sla`u se ~ak i stru~waci koji se ina~e ne sla`u ni oko ~ega.

Samo, i opet, imena ne}e igrati.

Igra}e pobedni~ki menatlitet koji im do sada nije bio ja~a strana.

Jedna od najiskusnijih u redovima na{e reprezentacije Biqana Bala}, koja se ponovo posle pauze odazvala na molbu selektora da pomogne (povreda Dragane Cviji}) ka`e da joj je mnogo te{ko i da niko ne zna kakav bol ose}aju devojke zbog drugog poraza na EP.

- Posle drugog poraza, suludo je da se vadimo i tra`imo neki alibi.

Same smo krive, samo smo skrojile ovo i niko drugi. Nismo dorasle ovome i to je to. @ao mi je, jer [panija nije kvalitetna ekipa, a opet nas je lako pobedila. Ono {to smo do sada prikazale ispada da nemamo igra~a lidera, koji }e da smiri igru. Nemamo ni dobre {utere, krila su nesigurna u sebe, mi stariji tako|e gre{imo, pa ni najboqi trener ne poma`e kod 20 tehni~kih gre{aka - samokriti~na je Biqana Bala}, a na pitawe {ta misli o ve~era{wem rivalu rekla je: - Radi se o sjajnoj ekipi, ~iju okosnicu ~ine igra~ice Ol~ima, koje su pro{le godine igrale finale Lige {ampiona. Godinama igraju zajedno, uigrane su, dobro se poznaju i wihova dr`ava mnogo ula`e u ovaj sport. Bile su iznena|ewe na Svetskom prvenstvu u Rusiji, osvojile su srebrnu medaqu i mislim da ovaj put ho}e da odu korak daqe - istakla je Bala}eva.

J. G.

CRVENKA DO^EKUJE PLANINKU

Spremni i kompletni Kona~no je tokom proteklih dana trener Crvenke Radosav Kova~evi} do~ekao da na nekoliko treninga za redom ima na raspolagawu sve igra~e na koje ra~una. To se posebno odnosi na \urovi}a, Miri}a i Radowi}a, koji su izostajali zbog obaveza na fakultetu, kao i na reprezentativca Jo`efa Holperta ~iji se izostanak zbog povrede i najvi{e ose}ao.

Ovo je svakako ohrabruju}e za ve~era{wi susret protiv Planinke, od ~ijeg ishoda bi uveliko mogao da zavisi opstanak Crvenke u Superligi.

- Nemamo izbora, jer smo ve} u ozbiqnom zaostatku u odnosu na plan koji smo imali. Sve izuzev pobede zna~ilo bi {irom otvorena vrata ka ni`em rangu, ali ja sam uveren da smo spremni u svakom po-

gledu za uspeh i da }emo sa punom ozbiq{no{}u i odgovorno{}u u}i u ovaj susret protiv gostiju iz Kur{umlije ~ija vrednost nije sporna - optimista je trener Kova~evi}.

Holpert }e, nakon nekoliko nedeqa pauze, biti u sastavu mada jo{ nije potpuno spreman da zaigra punom snagom, ali i samo wegovo prisustvo u timu zna~i za saigra~e dodatni motiv.

- Za`eleo sam se igre i nastoja}u da pru`im {to ve}i doprinos, jer je ovo jedna od odlu~uju}ih utakmica za na{ daqi status i verujem da }emo je re{iti u svoju korist - obe}ava mladi reprezentativac.

Dana{wi me~ u Crvenki po~iwe u 18 sati.

T. Jovovi}

Kikin|anke bez trenera

Pehari najboqima

Doskora{wi trener prve ekipe nekada{weg superliga{a, a od ove jeseni ~lana Prve lige `enskog kluba Kikinde, prof. Viktor Felbab, kako nezvani~no saznajemo, povukao se sa ove funkcije zbog poslovnih obaveza. Kikin|anke su jesewi deo prvenstva okon~ale sa svega dva boda uz deset poraza i tako su prikovane na dnu tabele. Na prole}e im sledi gr~evita borba za opstanak, a na Upravi kluba je da prona|e novog trenera.

M. S.

U organizaciji [ahovskog kluba „[ahmatni kru`ok“, a u saradwi sa [ahovskim savezom Vojvodine, odr`a}e se de~ji turnir „[ah u {kole“. Turnir se igra u Novom Sadu, u prostorijama Osnovne {kole „@arko Zrewanin“, Bulevar despota Stefana br. 8, sutra u 10 sati. Pravo u~e{}a imaju svi u~enici osnovnih {kola Vojvodine.

Igra se po {vajcarskom sistemu u {est kola. Tempo igre je 15 minuta po igra~u po pravilima za ubrzani {ah. U~esnici }e biti raspore|eni po uzrastu u 4 grupe de~aci i 4 grupe devoj~ice. U~esnici su obavezni da ponesu pregledne {ahovske garniture i {ahovske satove. Sve informacije u vezi sa turnirom mogu se dobiti od Danka Bokana na telefon na broj 064 150 5735.

Na ceremoniji sve~anog otvarawa bi}e uru~eni pehari {ahovskim klubovima koji su tokom takmi~arske 2010. godine osvojili prvo mesto u vojvo|anskim ligama.

B. D.

DE^JI TURNIR „[AH U [KOLE“

Fudbalski klub FC Kopenhagen postao je prvi klub iz Danske koji je izborio plasman u osminu finala Lige {ampiona.

Osnovan tek 1992. godine (fuzija kluba KB i B1903), ovaj klub je za vrlo kratko vreme postao jedan od najja~ih u svojoj dr`avi. Ekipa je u konkurenciji Barselone, Rubina i Panatinaikosa osvojila drugo mesto u grupi sa 10 osvojenih bodova, a istorijski uspeh osigurala je u utorak trijumfom nad Grcima kod ku}e od 3:1. Klub koji nema izrazitith zvezda, predvodi veteran Jasper Gronkjer na terenu i Stale Solbaken sa klupe.

- Nadali smo se da mo`emo da tre}eg mesta u grupi kako bi

ostali u Evropi, a ispostavilo se da smo ispisali stranice danskog fudbala - rekao je sekretar kluba ~arls Meskeline.

FC Kopenhagen tako je, posle norve{kog Rozenborga, postao drugi klub iz Skandinavije koje stigao do ove faze Lige {ampiona.

- Imamo veliki buxet i ciq nam je bar da budemo najboqa ekipa u Skandivaniji. Novac koji }emo dobiti od plasmana u osminu finala samo }e u~vrstiti na{e pozicije - ka`e portparol kluba Danijel Romedal, ~iji klub se ve} posle 19 kola u danskoj ligi nalazi blizu titule, po{to ima ~ak 19 poena vi{e od drugoplasiranog Odenzea.

BARSA DO^EKALA NOVAC OD REKLAMA

Zarada 165 miliona evra Rukovodstvo fudbalskog kluba Barselona odlu~ilo je da zbog izvesnih dugova prekr{i svoj dosada{wi kodeks i potpi{e sponzorski ugovor sa kompanijom „Katar fondacija“ ~iji }e se logo na}i na dresovima katalonskog kluba.

Barselona je do sada na dresovima imala samo logo „Unicef“ (bez naknade) i bila je, uz Atletik Bilbao, jedinstvena u svetu kao jedina koja nema reklamu neke kompanije na svojim dresovima. Me|utim, u klubu su se pojavili neplanirani izdaci, pa je rukovodstvo kluba bilo prosto primorano da se utopi sa novim trendovima i podlegne se mo}i advertajzinga.

Tako }e na dresovima aktuelnog {ampiona {panije, od dru-

gog dela ove, do sezone 2015/16 stajati logo „Katar fondacije“.

Ova kompanija je za ugovor izdvojila rekordnih 165 miliona evra, {to }e svakako Kataloncima biti dovoqno da zakrpe finansijske rupe nastale u prethodnom periodu.

- Sa ovim ugovorom, Barselona je postala lider u svetu fudbalskih brendova, daleko ispred rivala - rekao je potpredsednik Barselone Havijer Faus i dodao da }e logo „Unicef“ i daqe biti na dresovima, ali u drugom planu. Na ~elu „Katar fondacija“, osnovane 1995. godine, nalazi se katarski Emir, {eik Hamad Bin Kalifa Al Tani. Wihovi projekti se odnose na obrazovawe, nau~na istra`ivawa i dru{tveni razvoj.

„EKIP” IZABRAO

Lev trener godine Francuski sportski dnevnik „Ekip“ izabrao je selektora nema~ke fudbalske reprezentacije Joakima Leva za najboqeg trenera godine, dok je drugo mesto pripalo {efu stru~nog {taba francuske rukometne selekcije Klodu Onestiju.

- Sre}an sam zbog ove nagrade i primam je u ime celog tima, stru~nog {taba i navija~a - rekao je Lev na dodeli priznawa u Frankfurtu.

U `iriju „Ekipa“ bili su nekada{wi olimpijski {ampioni u atletici i skijawu Mari @oze Perek i @an Klod Kili, kao i biv{i fudbalski reprezentativac Francuske Biksant Lizarazu. Na tre}em mestu je {ef stru~nog {taba Real Madrida Portugalac @oze Muriwo.

c m y

DNEVNIK

MAMI] I [TIMAC O PROSINE^KOM

Veliko ime za veliki klub Jedan od najmo}nijih fudbalskih funkcionera u Hrvatskoj, finansijer Dinama iz Zagreba, Zdravko Mami}, ~estitao je zemqaku Robertu Prosine~kom imenovawe za {efa struke u Crvenoj zvezdi. Mami} pozdravqa vest o srpsko-hrvatskom dilu, ali je ostao skeptik kada je u pitawu Robijevo iskustvo.

S druge strane, kandidat za novog predsenika FS Hrvatske i biv{i Robijev saigra~ iz reprezentacije, Igor [timac, tvrdi da nije znao za najnovija de{avawa.

- Iskreno da ka`em - nisam ba{ upu}en u to...zar Robi pre par dana nije demantovao da odlazi u Beograd? Ne mogu da komentari{em kad nisam upu}en. U svakom slu~aju verujem da Prosi-

Ivan Ayi}, Robert Prosine~ki i Vladan Luki}

- Zvezda je veliki klub, a Robert Prosine~ki je veliko ime. Crveno-beli i Prosine~ki zaslu`uju jedno drugo. Postoji samo jedan mali upitnik, a on se odnosi na trenersko iskustvo Prosine~kog. Robiju i Zvezdi stvarno `elim svu sre}u - rekao je Mami}za „Ve~erwi list“.

ne~ki u hrvatskom fudbalu nije dobio respekt kakav zaslu`uje, pa je stalno ne{to bio sporan, kako zbog statusa, plate, {kole...

Kad se nadove`e na tu pri~u kako je kao igra~ prolazio u Hrvatskoj, razumem ga da ima svoje vi|ewe stvari, koje se nekome mo`da ne svi|a ili ga ne razume - nedore~en je ostao [timac.

RANKO STOJI] NE MEWA FILOZOFIJU

Rad prodaje najboqe igra~e

Finansijer fudbalskog kluba Rad Ranko Stoji} izjavio je da postoje velke {anse da najboqi igra~i u jesewem delu Superlige Srbije napuste Bawicu na zimu. Rad je najprijatnije iznena|ewe prvog dela sezone.Zabele`io je osam pobeda, uz ~etiri remija i tri poraza uz gol razliku 21:9.

- Jesen smo zavr{ili na 4. mestu. Dokazali smo da posle Partizana imamo najboqi tim lige. Postoje interesovawe za na{e starosedeoce, Kokovi}a, Ran|elovi}a, Todorovskog i ~otru. imamo obavezu prema wima i velike su {anse da odu preko granice - rekao je Ranko Stoji}.

Ipak, najtra`eniji fudbaler je Milo{ ^ava Dimitrijevi}, za kojeg je interesovawe pokazala i novosadska Vojvodina.

- I prema wemu imamo obavezu. Za 11 meseci u Radu, skrenuo je pa`wu na sebe, qudskim i igra~kim kvalitetima. Ugovor mu isti~e na leto, ali ne verujem da }emo ~ekati toliko. Ipak, sve je jo{ u domenu naga|awa. Imamo zamene u igra~kom pogonu - dodaje prvi ~ovek sa Bawice.

SPORT

subota11.decembar2010.

17

VUK MITO[EVI] O PRVOM OKUPQAWU MLADE REPREZENTACIJE

Nov izazov u starom dru{tvu Iza Vuka Mito{evi}a je sasvim zadovoqavaju}a jesen u dresu FK Vojvodina. Kako i sam ka`e, “uvek mo`e boqe”, ali pro{le godine u ovo doba kao pozajmqeni igra~ u tre}eliga{u Pali}u nije bio “ni na nebu ni na zemqi”.

- Nadao sam se povratku u Vojvodinu i eventualnoj {ansi da se prikqu~im prvotimcima u poku{aju da se tokom zimskih priprema izborim za takmi~arsku ekipu. To iskustvo sam pro{ao, na prole}e i zaigrao za prvi tim, ali ova jesen je bila ne{to sasvim druga~ije za mene i moje vr{wake – ka`e Mito{evi}, koji se ju~e vratio s okupqawa mlade reprezentacije pod vo|stvom novog selektora Aleksandra Jankovi}a.

Zajedno sa Goranom Smiqani}em, Aleksandrom Kataijem i Slobodanom Medojevi}em predstavqao je crveno-bele iz Novog Sada u dresu sa dr`avnim grbom.

- Na `alost, Aleksandar Katai morao je ve} prvog dana da napusti pripreme zbog povrede palca {ake. Operisan je i predstoji mu ~etvoronedeqna pauza.

Ako je ve} to moralo da mu se desi, onda je povoqna okolnost to {to je usledila prvenstvena pauza, pa }e, verujem, spreman da do|e na zimske pripreme – veli Mito{evi}.

Medojevi} je na trodnevnom okupqawu presko~io posledwi trening zbog lak{e povrede, dok su Smiqani} i Mito{evi} igrali na dva gola podeqeni u `utu i plavu ekipu.

- @uti, za koje sam igrao, pobedili su 6:0, ali ne ka`em iz

Vuk Mito{evi} (13) u duelu s In|ijom

kurtoazije da je i pora`eni tim igrao dobro. Jedino ih gol nije hteo. Nije to sada ni va`no.

Mnogo je bitnije da smo se upoznali sa zahtevima novog selektora, jer se ve}ina igra~a na{eg

Te{ko bez malog fudbala Kao pravi profesionalac Vuk Mito{evi} prihvatio je stav trenera Milinkovi}a o zabrani igrawa malog fudbala.

- Nije mi bilo svejedno kada sam ~uo za trenerovu odluku, jer se zna da Sale Katai i ja obo`avamo mali fudbal i da smo redovni u~esnici i “Dnevnikovog” i jo{ nekih turnira. Planirali smo i da zakupimo neke termine u sali, ali je to sve sada palo u vodu. Povinova}emo se trenerovoj odluci, jer smo se ipak opredelili da profesionalno igramo veliki fudbal – ka`e Mito{evi}.

Foto: S. [u{wevi}

godi{ta poznaje sa prethodnih okupqawa iz vremena kada smo branili boje omladinske i kadetske selekcije. Nas obaveze ~ekaju tek u septembru, a samo dobrim igrama u klubu mo`emo da se nametnemo selektoru Jankovi}u i zadr`imo privilegovani status reprezentativca.

Jesen u crveno-belom dresu Vojvodine Mioto{evi} ocewuje kao korak napred u svojoj karijeri.

- Imao sam vi{e samopouzdawa nego u prole}noj sezoni prethodnog prvenstva. Iza mene su jedne zimske i jedne letwe pripreme, po osam nastupa u dve polusezone, a debi u me~u s Mladim radnikom kada sam asisti-

rao za prvi pogodak, uvek }u pamtiti – ka`e Mito{evi}.

Upravo kada je sredinom jeseni krenula pri~a o nedere~enom Mito{evi}{evom talentu, {ef stru~nog {taba Vojvodine Zoran Milinkovi} ukazao mu je puno poverewe.

- Trudio sam se da svaku ukazanu {ansu iskoristim na najboqi na~in. Ne lebdim u oblacima, znam koliko je potrebno odricawa da bi se zaslu`io dres Vojvodine i sve ~inim da opravdam svaki ukazani minut na terenu – ka`e Mito{evi}, kojem predstoje dani odmora, a onda i nove zimske pripreme i dokazivawe u borbi za status standardnog prvotimca.

S. Savi}

PRED TRADICIONALNI 48. „DNEVNIKOV” TURNIR U MALOM FUDBALU

@estoka konkurencija kod seniora Kako se pribli`ava start 48. tradicionalnog „Dnevnikovog” turnira u malom fudbalu interovawe je sve ve}e, i nije slu~ajno, turnir je prelaskom u Spens dobio sasvim drugu dimenziju. Stoga se o~ekuje ve}i broj ekipa nego ra-

^ini se da }e ove godine posebno biti zanimqivo u seniorskoj konkurenciji, a tokom ju~era{weg dana redakciju „Dnevnika” posetili su predstavnici ekipa Euro Srema, Das Bada i Intesa Banke koji su predali svoje prijave i ras-

igra~ima Das Bada. Vo|a wihove ekipe Sr|an Vasiqevi} prethodnih godina osetio je tenziju i ~ari turnira nastupaju}i u mla|im kategorijama, a sada je do{lo vreme da sa svojim drugovima oproba snage u seniorskoj konkurenciji:

Dinamo iz Budisave nastupi}e u dve konkurencije na na{em turniru

nijih godina, nadamo se da }e ih biti sigurno vi{e od stotinu.

Najuporniji su oni najmla|i, koji bi ve} sada `eleli da znaju kada }e igrati, a prijavquju se i oni stariji.

pitivali se o propozicijama i terminima turnira, i izrazili svoje nestrpqewe do po~etka 48.

Dnevnikovog turnira u malom fudbalu. Neke od pomenutih ekipa i ranije su u~estvovale, a re~ je o

- Pou~eni lepim iskustvima sa ranijih turnira, odlu~ili smo da posle nekoliko godina pauze ponovo u~estvujemo na Dnevnikovom turniru. Ovoga puta bi}e to u konkurenciji seniora. Nestrpqivi

smo da vidimo kako }e pro}i `reb i nadam se da }e nas sre}a poslu`iti. Na turnir dolazimo sa `eqom da se nadigravamo sa majstorima malog fudbala i da vidimo koliko mo`emo. Nadam se da }emo uspeti da pariramo rivalima i ostvarimo zapa`en rezultat - rekao je predstavnik ekipe Das Bad, Sr|an Vasiqevi}.

Kao i ranijih godina, uplate za turnir primaju se svakog radnog dana u sportskoj rubrici Dnevnika (Bulevar oslobo|ewa 81, prvi sprat, soba 14) i na `iro ra~un broj 340–2511-60, [ahovskog kluba “Dnevnik”, a kotizacija je slede}a – seniori 14.000 dinara, veterani 12.000, stariji veterani 11.500, kadeti 10.000, pioniri 9.000 i mla|i pioniri 7.000 dinara. Informacije se mogu dobiti na broj: 021/480-6827.

Turnir bi prema dogovoru sa Spensom trebalo da po~ne 18. decembra, a pred Novu godinu i posle Nove godine igralo bi se svakodnevno. Finalni me~evi bi trebalo da se odigraju 9. januara.

Kod mla|ih kategorija za kadete mogu da nastupe igra~i koji su ro|eni 1994. i mla|i, za pionire 1996. i mla|i, a za mla|e pionire de~aci ro|eni posle prvog januara 1997. godine. Kod veterana igra}e se u dve starosne kategorije, u onoj prvoj mogu nastupiti fudbaleri koji na dan utakmice napune 35 godina, dok }e u starijoj grupi nastupati igra~i koji su na dan utakmice napunili 45 godina.

I. G.

Seniorski pogon Rakov~ana

Borac ponos Rakovca

Tim Borca iz Rakovca na kraju jeseweg dela Novosadske fudbalske lige zauzeo je 10. mesto sa osvojenih 16 bodova i da nije bilo nekih neplaniranih poraza, pogotovo kod ku}e, bio bi u samom vrhu. Klub ima uzlaznu liniju kada je u pitawu organizacija za boqe sutra. Tako|e je stasao i mladi tim koji je formirao trener Mi{a Naodovi} i predsednik Miladin @arkov.

U toku prvenstva za Borac je nastupilo 20 igra~a, gde treba izdvojiti najiskusnije koji su pru`ili maksimum. A to su Trbojevi}, Kraji{nik, Peri}, Bjeli}, Popovi}, Dvor`ak, Vojinovi}, kao i golgeter tima Miqkovi}.

Predsednik kluba Borca Miladin Zarkov je istakao: - Zadovoqni smo, mada smo mogli i vi{e u toku prvenstva, imali smo kadrovskih problema, jer nam je trener bio odsutan skoro mesec dana zbog bolesti. Tako|e su i neki igra~i podbacili od kojih se o~ekivalo vi{e. Preko zime }emo se poja~ati igra~ki, o~ekujemo da nam se vrate na{i igra~i iz drugih klubova. Nadamo se da }emo nai}i i na vi{e razumevawa ~elnih qudi op{tine Beo~in, kao i MZ Rakovac, jer slu`imo za primer celom selu ali i okolnim mestima – ka`e predsednik @arkov..

B. Star~evi}

18

SPORT

subota11.decembar2010.

UDRU@EWE TRENERA SRBIJE PODR@AVA PAVLA ZLATI]A

Vra}ena nagrada odgovor na nepravdu Istaknuti streqa~ki stru~wak, jedan od osniva~a u`i~ke dru`ine „Aleksa Dejovi}“, koji je srpskom streqa{tvu darovao dva reprezentativca, sinove Aleksandra i Andriju, Pavle Zlati}, odlu~io je da vrati najvi{e sportsko priznawe u Srbiji „Majsku nagradu“ koju je dobio ove godine.

Na ovaj potez bez presedana u srpskom sportu odlu~io se jer je zbog tuma~ewa prve Uredbe o nacionalnim priznawima ostao bez „nacionalne penzije“, a sada i bez nagrade koje dobijaju treneri za medaqe takmi~ara. Tim povodom oglasilo se pismom i Udru`ewe streqa~kih trenera Srbije ~iji je predsednik dugogodi{wi trener i sportski direktor Streqa~kog kluba Crvena zvezda Vladimir Jevti}.

- Na{ kolega Pavle Zlati} iz U`ica, trener evropskog {ampiona i svetskog vice{ampiona Andrije Zlati}a je re{io da vrati „Majsku nagradu“. Izneo je i niz zamerki na postupke Ministarstva omladine i sporta i republi~ke Vlade koja je u posledwih nekoliko godina donosila Uredbe o dodeli Nacionalnih priznawa i nagrada u sportu. Ovim pismom Udru`ewe streqa~kih trenera pridru`uje se i podr`ava Pavla Zlati}a jer znamo da ga je velika muka naterala na ovaj ~in. Da li je trebalo da se i daqe miri sa ~iwenicom da nagrade za medaqe koje osvaja wegov strelac treba da pripadnu trenerima koji nemaju nikakvu zaslugu za wegove rezultate, a oni koji izgaraju svakodnevno u klubovima, bore}i se i sa nema{tinom, nedostatkom streli{ta, municije i opreme, ostanu na margini, zaboravqeni i poni`eni od svih?

U Streqa~kom savezu Srbije znaju da olimpijac Andrija Zlati}, ne dobija nikakvu stru~nu pomo} od selektora i saveznih trenera, po{to ne ide na pripreme reprezentacije, jer nije zadovoqan radom i atmosferom.

Ako neko smatra da wemu ne po-

Andrija i Pavle Zlati}

ma`e ni wegov li~ni trener u klubu, treba da se zapita kako to Andrija uspeva da redovno osvaja evropske i svetske medaqe?

U nedavnom intervjuu ministarka za sport, izme|u ostalog, vezano za dodelu nov~anih nagrada, navodi da su zasluge sportista ~iste kao suza, {to i mi tvrdimo, a da su za raspodelu nagrada trenerima odgovorni granski savezi i da se ministarstvo time ne bavi. Sa druge strane na{ streqa~ki savez, wegov predsednik i generalni sekretar tvrde da oni tako|e smatraju da nagrade treba dati li~nim trenerima strelaca u klubovima, ali da su im ruke vezane Uredbom Vlade u kojoj pi{e drugoja~ije. Na{e Udru`ewe ima informaciju da najve}i broj granskih saveza misli kao na{a organizacija i da takav stav imaju jo{ od prve Uredbe.

^udi nas da qudi iz Ministarstva omladine i sporta Srbije nisu ni{ta u~inili da se problem druga~ije re{i jer su Uredbe, u me|uvremenu, mewane i to na {tetu trenera. @elimo da skrenemo pa`wu da nije dobro da se li~ni treneri zastra{uju pretwama da }e se ukinuti nagrade stru~wacima, jer treba znati da su, pored sportista, oni najvi{e `rtvuju i u, svakom pogledu, najvi{e daju svom sportu, kao i da su velikom broju slu~ajeva najzaslu`niji za osvojene medaqe. Pogre{no je, da se zbog malog broja ne~asnih pojedinaca i granskih saveza, svi zaslu`ni treneri iz klubova svrstavaju u isti ko{.

Udru`ewe streqa~kih trenera Srbije }e i daqe, koriste}i sve mogu}nosti kroz institucije sistema, nastojati da se kona~no na pravi na~i vrednuje

rad, odricawe i po`rtvovawe li~nih trenera strelaca u klubovima. Sramota je za celokupni srpski sport da jedan veliki stru~wak, nekada{wi reprezentativac kao {to je Pavle Zlati}, i ne samo on, mora da vra}a najve}e sportsko priznawe u Srbiji „Majsku nagradu“ da bi skrenuo pa`wu na ogromnu nepravdu i izborio se za ono {to mu po svim stru~nim, eti~kim i moralnim kriterijumima pripada. Mi iz Udru`ewa streqa~kih trenera imamo posebnu obavezu da se i u streqa~koj organizaciji izborimo za uvo|ewe Pravilnika o stru~nom radu po kome ne}e vi{e mo}i da vlada apsolutizam pojedinaca ili {a~ica svepitaju}ih’. U protivnom, ne}e nam pomo}i nikakve promene spoqa – ka`e se u saop{tewu streqa~kih trenera Srbije.

DNEVNIK PRIZNAWE VUKU VU^KOVI]U

Srpski trener u Timu sveta Trener Kraqevo Rojal Kraunsa i juniorske reprezentacije Srbije u ameri~kom fudbalu Vuk Vu~kovi}, pozvan je da bude ~lan selecije Tima sveta, koja }e se se 2. februara 2011. godine suprotstaviti selekciji SAD. Vu~kovi}u je specijalna pozivnica za me~ koji }e se odigrati u Ostinu, dr`avi Teksas, stigla od Xeka Rida, koordinatora Tima sveta svetske federacije.

- Presre}an sam, jer mi je ukazana ogromna ~ast. Kao prvi srpski u~esnik ovakvog duela, potrudi}u se da Srbiju i ameri~ki fudbal predstavim na {to je mogu}e boqi na~in. Ima}u {ansu da ne{to nau~im od najboqih svetskih stru~waka, a potrudi}u se da ostavim {to je mogu}e boqi utisak – rekao je Vu~kovi}.

U timu sveta bi}e ukupno 11 trenera iz osam zemaqa sa ~etiri kontinenta. Glavni trener bi}e Kana|anin Greg Mar{al, dok je ofanzivni koordinator Pol Manera (Australija), a defanzivni Voren Kranej (Kanada). Vuk }e biti asistent ofanzivnog koordinatora na pozicijama kvoterbekova i vajdrisivera.

- To sam saznao iz razgovora sa koordinatorom celog programa. Shvatio sam zadatak vrlo ozbiqno, pa se uveliko pripre-

samo pet godina koliko igramo u opremi, stigli smo neke sa tri decenije tradicije. Stvorili smo bazu od dvadesetak klubova, u~estvovali na evropskom prvenstvu C kategorije, a najve}i o|ek imao je trijumf juniorske reprezentacije na kvalifikacionom turniru za plasman na Evropskom prvenstvu.

Vuk Vu~kovi} je kao aktivni ~lan Asocijacije trenera Amerike pozvan i da u~estvuje na trenerskoj konvenciji u Dalasu, koja }e se trajati u periodu od 9. do 12 januara. Bi}e u prilici da slu{a predavawa preko 100 predava~a, od kojih je najzvu~nije ime osvaja~ dva Superboula Toni Danxi, proslavqeni trener Indianapolis Koltsa, Tampa Bej Bakanirsa, Pitsburg Stilersa, Minesota Vajkingsa i Kanzas Siti ^ifsa.

Dvadeset~etvorogodi{wi Vu~kovi} je po~eo karijeru kao vajdrisiver u kraqeva~kim Krunama. Ve} 2006. godine pre{ao je u kragujeva~ke Divqe veprove, sa kojima je osvojio SELAF titulu. Posle samo dve godine bavqewa ovim sportom, uspeo je da ode na kolex Mesa u Arizoni, gde je iznenadio trenere i pru`ao zapa`ene partije ve} svojoj u ruki sezoni. Posle povrede, okrenuo se trenerskom poslu, vratio u Kraqevo i preuzeo ambiciozan juniorski program Kruna.

ME\UNARODNA PRIJATEQSKA UTAKMICA

Rumuni pregazili jezero Crvena zvezda (Mokrin) - Politehnika (Temi{var) 31:39 (16:16) KIKINDA: Hala SC Jezero, gledalaca 100, sudije: Popov i Risti} (Novi Sad). Sedmerci: Crvena zvezda 4 (4), Politehnika 5 (3), iskqu~ewa: Crvena zvezda 6, a Polithenika 4 minuta.

CRVENA ZVEZDA: Tepavac, Mi{kov, Lazi} 2, Terek 2, Dukatarov 2, Veki} 2, Stani} 12 (4), Mitreski, Kewalo 1, Veli~kov 3, Stepanov 4, Babi} 3.

POLITEHNIKA: Va{, Na| 4 (1), Unguratanu, Igmat 7, Sempeter, Luka 1, Arseni,

Vajdastagan, A. Kristijanu 3, Spahi} 7 (2), ^orluka 7, Mraki} 9, T. Kristijanu 1, Valenekanu.

Rumunski prvoliga{ Politehnika iz Temi{vara savladao je u Me|unarodnoj prijateqskoj rukometnoj utakmici na parketu kikindskog Jezera ekipu mokrinske Crvene zvezde rezultatom 39:31.

Bio je ovo peti susret ova dva prijateqska kluba iz Rumunije i Srbije. Za ekipu Politehnika nastupali su i nekada{wi Kikin|ani Gorjan Spahi} (~lan Mokrin~ana)

MU[KA SUPERLIGA

ULEB EVROLIGA A grupa Makabi - Partizan MTS 76:62 Prokom - @algiris 69:72 Kaha Laboral - Himki 89:81 1. Makabi 2. @algiris 3. Partizan 4. K. Laboral 5. Himki 6. Prokom

8 8 8 8 8 8

7 5 4 3 3 2

1 3 4 5 5 3

636:552 584:577 526:571 637:624 595:584 558:618

15 13 12 11 11 10

C grupa Cibona - Montepaski 66:82 Lijetuvos R. - [ole 92:80 Fenerbah~e - Barselona 69:75

1. Montepaski 2. Fenerbah~e 3. Barselona 4. [ole 5. L. Ritas 6. Cibona

8 8 8 8 8 8

7 6 6 3 2 0

1 2 2 5 6 8

621:523 637:568 614:626 563:616 597:620 535:683

15 14 14 11 10 8

U slede}em kolu (15. i 16. decembar) sastaju se: Partizan MTS -Prokom, @algiris - Kaha Laboral, Makabi - Himki.

U slede}em kolu (15. i 16. dece,bar) sastaju se: [ole - Cibona, Lijetuvos Ritas - Barselona, Montepaski - Fenerbah~e.

B grupa [arlroa - Brose Unikaha - Olimpijakos Real - Lotomatika

D grupa CSKA - Valensija 73:63 Armani y. - Efes Pilsen 84:70 PAO - Olimpija 95:88

1. Olimpijakos 2. Real 3. Unikaha 4. Lotomatika 5. [arlroa 6. Brose Basket

8 8 8 8 8 8

5 5 5 4 3 2

3 3 3 4 5 7

75:61 76:74 72:50

636:581 565:535 604:606 570:586 579:592 560:594

13 13 13 12 11 10

U slede}em kolu (13. i 15. decembar) sastaju se: [arlroa Olimpijakos, Lotomatika - Unikaha, Brose Baskets - Real.

1. Panatinaikos 2. Olimpija 3. Armani 4. Efes P. 5. Valensija 6. CSKA

i Dragan Mraki} (nekada{wi rukometa{ Superliga{a “Toze Markovi}”), a igrao je i jo{ jedan Srbin Vlada ^orluka. Ova tri internacionalca bila su ujedno i me|u najboqim u ekipi gostiju.

Prelomni trenutak bio je u 38. minutu kada su gosti pre{li u vo|stvo od vi{e golova i na kraju trijumfovali. U ekipi Mokrin~ana istakao se iskusni Stani} sa 12 golova, a pohvalu zaslu`uje i mladi golman Mi{kov koji je odbranio dva sedmerca.

M. S.

8 8 8 8 8 8

6 5 4 4 3 2

2 3 4 4 5 6

631:562 549:558 619:602 608:612 536:558 533:591

14 13 12 12 11 10

U slede}em kolu (15. i 16. decembar) sastaju se: Efes Pilsen - Panatinaikos, Olimpija - CSKA, Armani Xins - Valensija.

Vuk Vu~kovi} na treningu

mam. Siguran sam da }u biti na nivou o~ekivawa – isti~e Vu~kovi}.

Srbija je dobila predstavnika u Timu sveta, iako koreni igrawa ovog sporta u opremi datiraju tek iz 2005. godine. Da je postala respektabilan faktor u ameri~kom fudbalu, najboqi je primer {to su svetski stru~waci u moru trenera primetili nekog iz Srbije.

- Svi nas smatraju zemqom sa vrlo dinami~nim razvojem. Za

Gosti protutwali Kikindom

MU[KA SUPERLIGA Partizan – Radni~ki Kolubara – Jugovi} 1. Kolubara 13 11 2. C. zvezda 12 10 3. Partizan 11 10 4. Metalopl. 11 9 5. PKB 12 7 6. Radni~ki 13 7 7. Planinka 13 6 8. Po`arevac 13 5 9. Jugovi} 12 5 10. Vojvodina 13 4 11. Priboj 13 4 12. Smederevo13 3 13. Dinamo 13 4 14. Vrawe 13 3 15. Crvenka 13 3 16. Naisus 12 2

Kikinda - Banat 0:3 KIKINDA: Sala O[ „6. oktobar“, sudija: Balaban (Kikinda). Rezultati: To{evski - Majstorovi} 1:3 (-2, -4, 5, 2), Popov - Bor~i} 1:3 (-4, -3, 2, -5), Bu{ - Petkov 1:3 (5, -4, -7, 2).

Za ne{to vi{e od sat vremena igre zrewaninski Banat savladao je u posledwem 9. kolu jeseweg dela mu{ke Superlige ekipu doma}e Kikinde - 3:0.

Najzanimqivije je bilo u tre}em me~u, gde je doma}i igra~ Bu{ poveo protiv Marka Petkova 1:0, a potom je zaredom izgubio dva seta od ovog reprezentativca, ina~e, ro|enog Kikin|anina koji je opravdao ulogu favorita i potvrdio supriornost Banata.

M. S.

- U~io sam od Majka Xejkobsa, biv{eg ofanzivnog koordinatora Ohajo stejta i osvaja~u NCAA titule, kome sam na Mesi bio pomo}nik. Bilo je to posledwih pola godine, po{to sam zbog povrede zavr{io igra~ku karijeru u SAD. Rad sa wim, kao i predstoje}e aktivnosti oko tima sveta, smatram velikim iskustvom koje }u poku{ati da maksimalno da iskoristim i steknem nova znawa – rekao je Vu~kovi}.

Marko Petkov

1 1 1 1 0 1 1 1 1 4 1 5 2 5 1 7 0 7 2 7 0 9 2 8 0 9 1 9 0 10 1 9

37:33 30:29 381:334 23 383:321 21 354:282 20 314:278 19 336:313 15 359:349 15 346:353 14 335:338 11 297:301 10 336:355 10 348:373 8 312:342 8 357:396 8 315:355 7 322:376 6 289:318 5

^etrnaesto kolo (11/12. decembar): Naisus – PKB, Vrawe – Po`arevac, Priboj – Partizan, Dinamo – Smederevo, Jugovi} – Vojvodina, Crvenka – Planinka, Kolubara – Metaloplastika, Crvena zvezda – Radni~ki. Zaostale utakmice - 15. decembar (12. kolo): Naisus – Partizan, Jugovi} – Metaloplastika, Crvena zvezda – PKB, 18. decembar: Partizan – Metaloplastika.

SPORT

c m y

DNEVNIK

PREDSEDNIK TS SRBIJE SPREMAN ZA NOVI MANDAT

subota11.decembar2010.

19

SKUP[TINA NAGOVESTILA BOQE DANE STK VOJVODINA

@ivojinovi} `eli Kep~ija pru`io da nastavi zapo~eto ruku pomirewa

Predsednik Teniskog saveza Srbije Slobodan @ivojinovi} izjavio je da je prirodno da se kandiduje za jo{ jedan mandat na ovoj funkciji i da jo{ je zna ko mu, niti da li }e imati protivkandidata na izborima. @ivojinovi} je to rekao posle natpisa u medijima da bi Sr|an \okovi} mogao da

se kandiduje za predsednika TS Srbije.

- U godini koja je iza nas postignut je najve}i uspeh u istoriji srpskog tenisa, a ja sam imao tu privilegiju da kao predsednik budem deo zlatne istorije srpskog sporta. Pored rezultatskih uspeha, TS je ima i niz drugih aktivnosti koje je trebalo prebroditi u trenucima

Slobodan @ivojinoi}: Ma, ko ih {i{a

ozbiqne finansijske krize. Poznato je da se Savez finansira iz buxeta i da je vrlo malo mogu}nosti da se svi programi finansijski pokriju. Me|utim, uspeli smo da izguramo {to nam je bilo u planu za ovu godinu, a svakako je dobijawe svih dozvola i saglasnosti za izgradwu Nacionalnog teniskog centra na Novom Beogradu, ne{to {to je od istorijske va`nosti za budu}e generacije tenisera svih uzrasta. Posle svega postignutog prirodno je da }u se kandidovati za jo{ jedan mandat od ~etiri godine kako bih zavr{io zapo~eto, pre svega u radu sa mla|im kategorijama, ali i sre|ivawu svih odnosa na relaciji savez - igra~, na intezivirawu ~vr{}ih odnosa savez-klub, ali i na edukaciji trenerskog kadra, koji je svakako deficitaran i koji se itekako osetio kada smo dostigli svetske visine rekao je @ivojinovi}.

Popularni Boba ka`e da je ve} pripremio plan za naredni period koji }e predstaviti Skup{tini TS Srbije.

- Za Skup{tinu imam pripremqan plan i program svih aktivnosti u naredne ~etiri godine, realan, bez obe}awa koja se realno ne mogu ispuniti i prezentova}u ga svim klubovima u Srbiji - dodao je @ivojinovi}.

Predsednik je rekao da se ne boji potencijalnih protiv kandidata.

- Ne razmi{qam o protivkandidatima, ni ko su i da li ih uop{te ima. Znam {ta sam do sada uradio, znam {ta jo{ mogu da uradim i to je sasvim dovoqno da se opet kandidujem za mesto predsednika TS Srbije - zakqu~io je @ivojinovi}.

SR\AN \OKOVI] DEMANTOVAO KANDIDATURU

Ni ideja, ni ambicija Povodom objava pojedinih medija o navodnoj kandidaturi za predsednika Teniskog saveza Srbije, gospodin Sr|an \okovi} dao je zvani~nu izjavu: - Ne postoji ideja, niti ambicije da se kandidujem za mesto predsednika, niti za bilo koju drugu funkciju u Teniskom savezu Srbije. Kako bi se izvr{ila reforma Saveza, poboq{ao kvalitet rada i stvorila mogu}nost za razvoj tenisa u Srbiji, pristao sam, na molbu qudi koji }e biti ~lanovi novog Upravnog odbora, da se ukqu~im u predstavqawe ideje o restruktuirawu i pomognem u dovo|ewu qudi koji bi na najboqi mogu}i na~in vodiPODVU^ENA CRTA

Kobaja{i najboqi debitant Japanski automobilista Kamui Kobaja{i progla{en je najboqim debitantom u auto moto sportu ove sezone. Kobaja{i je u 2010. godini debitovao u Formuli 1 u timu BMV Zauber, a trijumfovao je ispred kolega Vitalija Petrova iz Renoa i Nika Hilkenberga iz Vilijamsa.

U konkurenciji su bili i voza~i iz GP2 serije, Xuls Bjanki i Sem Bird, kao i nekada{wi {ampion Formule 1 Kimi Raikonen, koji je ove sezone debitovao u Svetskom reli {ampionatu VRC. Kobaja{i je u nedavno zavr{enoj sezoni Formule 1 osvojio 32 boda u generalnom plasmanu, zauzev{i 12. mesto u konkurenciji voza~a. Najboqi plasman ostvario je na trci za Veliku nagradu Velike Britanije u Silverstounu gde je bio {esti.

- Ponosan sam na ovu nagradu budu}i da su je prethodnih godina osvajali Sebastijan Fete, Luis Hamilton i Xenson Baton. Svi oni su kasnije postali svetski {ampioni, pa se nadam da mogu i ja wihovim stopama rekao je 24-ogodi{wi Japanac.

li Teniski savez Srbije. Osim ambicije da doprinesu boqitku srpskog tenisa savetima i podr{kom, niko od ~lanova porodice \okovi} ne pretenduje ni na jednu funkciju u Teniskom savezu Srbije. Upoznao bih javnost i sa ~iwenicom da u realizaciji ove ideje imamo pismenu podr{ku selektora i svih reprezentativaca. Tako|e, naglasio bih da sada{we rukovodstvo Teniskog saveza Srbije, na ~elu sa Slobodanom @ivojinovi}em, nema nikakve veze sa uspesima Dejvis kup tima Srbije i osvajawem Dejvis kupa. Srbija je prvak sveta u tenisu iskqu~ivo zahvaquju}i igra~ima i wihovim porodicama – istakao je Sr|an \okovi}.

Samprasu novi pehari Predsednik ITF Fran~esko Ri~i Biti ka`e da je organizacija spremna da napravi kopije dva trofeja Dejvis kupa koje su lopovi ukrali Amerikancu Pitu Samprasu.

- @ao nam je {to je Sampras bio `rtva kra|e. Znamo koliko svakom teniseru zna~i osvajawe Dejvis kupa. Ako on ne uspe da povrati pehare, mi }emo mu ponuditi da napravi kopije jer je Sampras to zaslu`io

igrama u Dejvis kupu - kazao je Ri~i Biti.

Sampras je pre nekoliko dana potvrdio da su lopovi iz skladi{ta u Los An|elesu odneli ve}inu wegovih trofeja iz igra~ke karijere. Amerikanac je osvojio 64 trofeja, od kojih 14 na gren slem turnirima. Sampras je prvi trofej u Dejvis kupu osvojio 1992. godine kada je u finalu igrao samo u dublu, a tri godine kasnije nastupio je u singlu i dublu.

Suspenzija i za Domingezovu [panska atletska federacija suspendovala je potpredsednicu Martu Domingez, jer je osumwi~ena da je ume{ana u doping aferu.

Predsednik Hoze Marija Odriozola saop{tio je odluku saveza i objasnio da je nanela {tetu {panskoj atletici.

Ona je navodno bila me|u 14 osoba koje je uhapsila {panska civilna garda, za vreme operacije „Galgo“. Sportski direktori, farmaceuti, treneri, predstavnici klubova i sportisti uhap{eni su {irom [panije zbog zlo~ina protiv javnog zdravqa.

Ako je suditi prema onome {to se ~ulo i videlo na Skup{tini Stonoteniskog kluba Vojvodina odr`anoj u ~etvrtak uve~e u Novom Sadu, za crveno-bele, ipak, ima nade.

Takore}i do ju~e je izgledalo da nema spasa za klub koji duguje oko 40 hiqada evra, uglavnom prema igra~ima unazad nekoliko godina. Upravo je zbog toga i do{lo do tu`be jednog od wih, Dejana Kep~ije, ~iji je dug s kamatama dosegao do nekih 900.000 dinara, pa je u me|uvremenu bio blokiran klupski ra~un. Sve to dovelo je do bezizlazne situacije da odobrena sredstva od grada iz buxetske raspodele ne stignu u STK Vojvodinu, {to se osetilo i na rezultatima obe ekipe, na atmosferi u klubu, na praznoj sali i na kraju, na ostavci kompletnog rukovodstva na ~elu s predsednikom UO Brankom Orli}em.

Upravo je na toj novemabrskoj sednici dat mandat prelaznom telu da pripremi i sazove novu Skup{tinu na kojoj su se dogodile brojne promene i nagove{teni boqi dani. Od ~etvrtka je novi predsednik STK Vojvodina Sini{a Stoj{in, koji je jednoglasno izabran od 27 prisutnih ~lanova. istovremeno je izabran je i novi Upravni odbor u sastavu: Du{an Starevi}, Evald Gruber, Dejan Kep~ija, Miodrag Vla{i}, Du{an Ili}, Dalibor Ze~evi} i Blanka Barna kao predstavnik igra~a. Dogovoreno je da Upravni odbor na svojoj prvoj sednici izabere i predsednika, a prema raspolo`ewu koje je vladalo na Skup{tini izvesno je da }e odgovrna funkcija pripasti Du{anu Starevi}u.

Dejan Kep~ija

dogovorimo sastanak s Aleksandrom Kravi}em, ~lanom gradskog ve}a zadu`enog za sport, koji treba da se odr`i po~etkom slede}e sedmice.

Dobra okolnost po STK Vojvodinu je to {to su ve} bila odobrena sredstva za 2010. godinu iz gradskog buxeta, ali zbog blokade ra~una nisu mogla

Prednost talentima Interesantno pitawe postavio je nekada{wi prvotimac STK Vojvodina, a sada ~lan Skup{tine, Gabor Sabo.

- Vidimo da se godinama u klubu vrti nekoliko trenera koji rade s najmla|ima, a novih igra~a nema nigde. Ta~nije, praksa je pokazala da su napredovali samo oni koji su dodatno pla}ali rad s trenerima, pa se postavqa pitawe da li je stoni tenis postao sport bogatih, oni koji mogu da finansiraju svoju decu. Tako ne bi smelo da bude, ve} da se podjednaka pa`wa poklawa svima, a da prohodnost imaju najtalentovaniji, bez obzira na plate`nu mo} – istakao je Sabo.

- Dejan Kep~ija nije pokazao dobru voqu i pristao na dogovor, do svega ovoga verovatno ne bi ni do{lo – rekao je Stoj{in, a Starevi} dodao: - U dogovoru s wim i wegovim advokatom Draganom Lisicom izdejstvovali smo da se odlo`i izvr{ewe blokade klupskog ra~una, {to nam je omogu}ilo da sa sa Sowom Kon~ar iz Gradske uprave za sport Novog Sada

Lebronova ku}a devet miliona Jedna od najve}ih zvezda NBA lige i ~lan Majami Hitsa Lebron Xejms, kupio je ku}u u Majamiju vrednu devet miliona dolara ~ime je pokazao da `eli naredni period u `ivotu da provede na Floridi.

Lebron je vilu kupio u okrugu Biskejn Bej, predgra|u Majamija, koje se nalazi nedaleko od dvorane, domu Majami Hitsa.

Imawe ima ukupno 12.178 kvadratnih metara, a vila u svom sklopu ima {est spava}ih soba, i osam kupatila. U vili se nalazi i vinski podrum, biblioteka, mini bioskopska sala i ~ak tri gara`e. Na posedu se nalazi jo{ jedna mawa ku}a, koja se vodi ka gostinska. Naravno, ovakvo zdawe nije moglo da pro|e bez bazena u dvori{tu, bara i pristani{ta kojem mogu da pri|u dve jahte od preko 50 metara du`ine.

da budu preba~ena. Ovim ~inom istovremeno }e STK Vojvodina mo}i da konkuri{e za sredstva iz buxeta grada namewenog za sport za 2011. godinu.

Prema najavama onih koji su preuzeli “vru} krompir” ciq STK Vojvodina bi}e oslonac na mlade snage iz sopstvenih redova, poboq{awe {kole stonog tenisa, vra}awe dobre atmosfere u salu “Spensa”, re-

dovno prisustvo nekog iz rukovodstva na treninzima i me~evima, uz postepeno sanirawe dugova koliko to prilike i nov~ana sredstva budu dozvoqavali.

Dejan Kep~ija je ovako obrazlo`io odluku da se vrati u klub svoje mladosti.

- Nisam `eleo da moje ime bude vezano za eventualno ga{ewe STK Vojvodina. Uvek sam bio za dogovor, a povratak i pristanak na ovakav rasplet uslovio sam time da niko iz prethodnog rukovodstva ne bude u novom sazivu klupske uprave. ^iwenica je da dug prema meni postoji od ranije, ali je ~iwenica i to da je ve}inu dugova napravila uprava koja je nedavno podnela ostavke. @elim da u STK Vojvodina ponovo vlada generacijsko stasavawe ekipe, da se u klubu okupqaju oni koji ga zaista vole, a dugove }emo poku{ati vremenom da smawimo. Zato pozivamo i ostale igra~e kojima klub duguje da do|u i da poku{amo da se dogovorimo. Spisak nije kratak. Tu su obaveze prema @oltu Peteu, Andrei Todorovi}, Uro{u Gordi}u, Zoranu Savi}u, igra~ima koji sada brane klupske boje...– rekao je Kep~ija.

S. Savi}

MU[KA SUPERLIGA

Gosti o~ekivano Vojvodina – Spartak 0:3 NOVI SAD: Stonoteniska sala SPC “Vojvodina”, gledalaca 30. Sudija: Mi{~evi} (Novi Sad).

Rezultati: Starevi} – Z. Pete 0.3 (-4, -6, -4), ^abrilo – Gavrilovi} 0:3 (bez borbe), Grbi} – Koso 0:3 (-7, -6, -7).

Prema o~ekivawu Suboti~ani su pobedili u Novom Sadu. Zanimqivo je to da je u drugoj partiji povre|eni i nedovoqno zal~e~eni Milija ^abrilo poku{ao da odigra s Brankom Gavrilovi}em, ali je odustao i zbog bolova preao me~ bez borbe.

S. S.

20

SPORT

subota11.decembar2010.

VR[^ANI GOSTI IGOKEE

FINALE KUPA SRBIJE U BEOGRADU

Vojvodina favorit u duelu sa @AK-om Finale Kupa Sribije za vaterpoliste odigra}e se ovog vikenda u Beogradu. U polufinalnim duelima danas }e se sastati Crvena zvezda i Partizan Rajfajzen, odnosno Vojvodina i @AK. Favoriti za finalni susret koji }e se igrati sutra su Partizan i Vojvodina. Titulu pobednika Kupa Srbije brani Partizan, a crno - beli su i ove godine prvi favoriti za trofej.

- Svako polufinale u bilo kom sportu ima svoju te`inu.

Ove ~etiri ekipe koje su se na{le u zavr{nici pokazale su kvalitet i nije slu~ajno {to su se na{le tu gde jesu. Nas o~ekuje ozbiqana utakmica u polufinlu. Tako moramo da pri|emo susretu sa @AK-om i tako da odigramo ukoliko `elimo da zabele`imo pobedu.

Kikin|ani imaju korektan sastav, popuweni su na svim pozicijama i dobro rade u posledwe vreme. Ali, mi smo kvalitetnija ekipa u ovom trenutku, a ono {to je va`no za moje momke je da tu ulogu favorita i opravdaju u bazenu. Mnogo je lak{e igrati sa ja~iom ekipom, gde nema{ {ta da izgubi{, a kada je situacija obrnuta mora{ da kvalitet i opravda{ u bazenu. I pro{le godine

Milo{ Marinkovi}

Golamn Milo{ Marinkovi} se slo`io sa trenerom.

- Moramo u duel sa @AK - om da u|emo psihi~ki spremni.

Pobeda ne bi smela da do|e u pitawe. Sve zavisi od nas, na-

Program Kupa Srbije Danas Polufinale: Crvena zvezda - Partizan (15 TV Arena sport 1), Vojvodina - @AK (16.30)

Sutra Finale (17 TV Arena sport 1) smo mi bili favoriti u polufinalu protiv Ni{a, pa smo tek posle produ`etaka uspeli da izborimo finale. Ulog je veliki, igramo za tre}e uzastopno finale Kupa Srbije rekao je {ef stru~nog {taba Vojvodine Dejan Stanojevi}.

porno smo trenirali, dosta je utakmica iza nas i samo anga`ovawem mo`emo do uspeha rekao je Marinkovi}.

Miroslav Ran|i} je ina~e potekao u kikindskom @AK-u.

- Mi smo veliki posao napravili pobediv{i dva puta Crve-

Foto: F. Baki}

nu zvezdu i tako dobili lak{eg rivala u polufinalu. U @AKu rade dobro, doveli su nekoliko igra~a i trenera i napravili pristojnu ekipu. Ali, mi smo favoriti u ovom duelu i sve osim na{e pobede bila bi senzacija. Moramo od starta da u|emo maksimalno anga`ovano i nametnemo svoj stil igre.

Trenutno nam je to najva`niji susret, a o finalu otom potom rekao je Ran|i}.

Novosa|ani se ne optere}uju finalnim susetom, sveni su da je Partizan apsolutni favorit zavr{nice Kupa Srbije, a ve} u nedequ Vojvodinu o~ekuje me~ tre}eg kola Evrolige, kada do~ekuju Spartak Volgograd. Kapiten Boris Vapenski je bolestan i nije trenirao, i pitawe je da li }e igrati u polufinalu.

G. Malenovi}

NOVOSA\ANKE GOSTUJU U ZENICI

Crveno-bele tope ~elik Ko{arka{pice Vojvodine NIS posle slabog izdawa i poraza u duelu sa zagreba~kom Lupom u Spensu, o~ekuju dva po svemu sude}i neizvesna gostovawa do kraja godine.

Prva stanica crveno-bele ekspedicije je gostovawe u Zenici i duel protiv ekipe ^elika u okviru 11. kola Jadranske lige. Doma}e ko{arka{ice se kao i crveno-bele sa tri pobede i sedam poraza nalaze u dowem delu tabele i imaju za ciq plasman u zlatnu sredinu karavana, a kako bi bile na ko-

rak do ostvarewa zacrtanog ciqa, pobeda u dana{wem susretu im je imperativ. Zeni~anke su u pro{lom kolu pora`ene u Beogradu od „Radivoj Kora}a”, pa }e kao i izabranice trenera Mirkovi}a, na doma}em buwi{tu, na kom su ostvarili dve od tri pobede, tra`iti iskupqewe za neuspeh u srpskoj prestonici.

Zanimqivo je da boje ^elika brane i dve Novosa|anke, Nata{a An|eli} i Vladinka Erak, a najve}a opasnost crveno-belima preti pod ko{em od trija Pila

DNEVNIK

-Iri{ki}-An|eli}. O {ansama svojih izabranica sa predstavnikom Bosne i Hercegovine u regionalnoj ligi trener Mirkovi} ka`e: - U Zenici nas ~eka velika borba i te`ak me~. Pobeda nad ^elikom donosi nam miran nastavak prvenstva, pa }emo stoga u~initi sve da do|emo do povoqnog rezultata - kazao je Mirkovi}.

Utakmica 11. kola IVBL lige ^elik - Vojvodina NIS igra se u Gradskoj areni u Zenici sa po~etkom u 17 ~asova.

I. Grubor

Povrede remete planove Ve~era{we gostovawe ko{ark{a Hemofarm [tada debitantu u NLB ligi, Igokei, za izabranike @eqka Lukaji}a predstavqa novi izazov. Godinama unazad Vr{~ani su u ovom delu nekada{we Jugoslavije stekli veliki ugled i renome i to }e biti dodatna obaveza za izabranike @eqka Lukaji}a da se predstave u najboqem svetlu i poku{aju da prekinu seriju neguodnih poraza.

O ve~era{wem protivniku {ef stru~nog {taba Hemofarm [tada, @eqko Lukaji} ima izuzetno visoko mi{qewe: - Kada pogledate sastav Igokee bez iakkvog preterivawa, mo`e se zakqu~iti da se radi o jednoj od ja~ih ekipa u ligi ocena je Lukaji}a. - Od po~etka sezone promenili su dosta igra~a, a upravo su doveli novog igra~a na poziciji ~etiri koji ima NBA iskustvo. To sasvim dovoqno govori o nihovim ambicijama. Igra~i poput Vitkovca, Dozeta, ^ejsa, Rako~evi}a ili Joksomovi}a su veoma dobri igra~i, a pre svega imaju veliko iskustvo kako u ovom takmi~ewu tako i na me|unarodnoj sceni.

Trentuni plasman Igokee na dvanesto mesto u NLB ligi svakako da ne predstavqa realnu snagu ove ekipe, uostalom, izme|u ve~era{weg rivala Hemofarm [tada i prvoplasirane ekipe, razlika je samo u dve po-

@eqko Lukaji}

bede. U ostalo od ~etri odigrane utakmice kao doma}ini, ko{arka{i Igokee izgubili su samo jednu, i to od Zagreba u drugom kolu.

- Bi}e te{ko igrati protiv Igokee na wihovom terenu, pred doma}om publikom, u novoj dvorani - nastavqa Lukaji}. - Ovo }e biti jo{ jedan izazov za nas, jer prvi put igramo NLB ligu u tom gradu. ^iwenica da imaju samo jedan poraz na doma}em terenu upozorava da moramo maskimalno da se anga`ujemo i da ne smemo da dozvolimo neke pra-

zne minute u igri.

Pritisak na ve~era{woj utakmici }e biti obostran, jer }e ko{arka{i Igokee pokua{}e da nastave sa serijom dobrih igara pred doma}om publikom, a na{a je `eqa da prekinemo ovu seriju poraza.

Tra`i}emo svaku {ansu da pobedimo.

Zdravstveni problemi nikako da zaobi|u Bana}ane.

Ni ve~eras Lukaji} ne~e mo}i da ra~una na sve igra~e.

- I daqe smo u problemu sa povredama, tako da }emo i u Aleksandrovcu bi}emo ponovo u okrwenom sastavu. Povre|enom Krstovi}u se prikqu~io i Milivoje Bo`ovi}, koji je povredio butni mi{i}. Te povrede su uticale i na tok priprema jer nama je neophodno da imamo dobar i redovan trenig kako bismo vratili staru igru i formu. Na `alost, ne pamtim kada smo bili kompletni na trenizima, ali {ta je tuje, potrudi}emo se da u hodu korigujemo na{u igru. Imam veliko povrewe u igra~e koji }e ve~eras istra~ti na parket – ka`e Lukaji}.

J. Turkoane

VOJVODINA SRBIJAGAS VE^ERAS DO^EKUJE TAMI[

Prekinuti seriju poraza Iza ko{arka{a Vojvodine Srbijagas nalazi se serija od tri uzastopna prvenstvena poraza u Prvoj A ligi Srbije.

Crveno-beli su neuspe{an niz zapo~eli protiv Crnokose u Kosijeri}u, nastavili u gradskom derbiju s Novim Sadom i, nadaju se, zakqu~ili u me~u sa Slobodom u U`icu. A da bi podvukli liniju ispod pora`avaju}ih rezultata, Novosa|ani ve~eras prosto moraju da pobede ekipu Tami{a. To wihovo morawe uslovqeno je blizinom opasne zone, jer Vojvodina Srbijagas sada ima samo pobedu vi{e od ekipa koje dele pretposledwe mesto na tabeli.

- Moramo da savladamo Dejan rivala iz Pan~eva - rekao je Radenko Varagi}, trener novosadske ekipe. - Posle tri uzastopna prvenstvena poraza, nemamo puno izbora, ali smo svesni da nas ~eka jak rival i ni malo lak posao. Pan~evci ve}

Kova~evi}

godinama igraju u gotovo istom sastavu, iskusna su i kvalitetna ekipa, koja igru bazira na ~etvorici niskih igra~a u postavi na terenu. Dobra je stvar {to }e se u na{ tim vratiti Dejan

Kova~evi} koji zbog povrede kuka nije igrao u U`icu i {to }emo biti kompletni, ako izuzmemo ve} du`e vreme povre|enog i odsutnog Ivana Bo{waka.

Neveselo prvenstvo koje je u toku, neveselo za Vojvodinu Srbijagas, ve} je na saldo nekada jako i stabilnog NLB liga{a upisalo sedam poraza u samo 11 prvenstvenih rundi. To sigurno nije rezultat koji ikoga mo`e da zadovoqi, po~ev od samih igra~a i trenera, do navija~a ~ije je odsustvo s tribina i te kako uo~qivo.

- ^eka nas veoma te{ka utakmica - priznao je i prvotimac Novosa|ana Du{an Kne`evi}. U woj nemamo puno izbora, jer moramo da pobedimo ekipu Tami{a kako nam se ne bi dogodilo da u|emo u opasnu zonu. Mislim da imamo kvalitet za prekid serije poraza i verujem da }emo ispuniti ciq u ve~era{woj utakmici.

Duel Vojvodina Srbijagas Tami{ igra se u maloj sali SPC „Vojvodina“, uz besplatan ulaz na tribine. Po~etak utakmice je u 19 ~asova.

A. P.

DANAS NA SPORTSKIM TERENIMA

Ko{arka NLB liga (m) - ZAGREB: Zagreb - Budu}nost (17), NIMBURK: Nimburk - Olimpija (18.30), BEOGRAD: Crvena zvezda - Cedevita (17), ALEKSANDROVAC: Igokea - Hemofarm (20.15), NOVO MESTO: Krka - Cibona (16.30).

IVBL liga (m) - BEOGRAD: Partizan - Medve{~ak (17.30), GOSPI]: Gospi} - Ceqe (18), MARIBOR: Maribor - Vo`dovac (20.30), ZENICA: ^elik Vojvodina (17).

Prva liga (m) - NOVI SAD: Vojvodina Srbijagas Tami{ (19), BEOGRAD: OKK Beograd - Metalac (19), KRU[EVAC: Napredak - Superfund (20), ZREWANIN: Proleter Naftagas - Sloboda (19), ^A^AK: Borac - Crnokosa (19), KRAQEVO: Sloga Mega Vizura (19.30).

Prva liga (`)- SUBOTICA: Spartak - Hemofarm

(19.30), NI[: Student - Loznica (16.30).

Prva B liga (m) -SUBOTICA: Spartak - Sin|eli} (17.30), NI[: Ni{ - Jagodina (19), BEOGRAD: Radni~ki Basket - Smederevo Vizura (19), IN\IJA: @elezni~ar Radni~ki (18.30), BEOGRAD: BKK Beograd - Radni~ki KG (13), NOVI SAD: Vojvodina Viva Basket (16.30), ^A^AK: Mladost - KG Student (17).

Prva B liga (`) - U@ICE: Plej Of - [abac (16), STARA PAZOVA: Stara Pazova Trep~a (18), KULA: Sivac - Jagodina (13.15), BOR: Bor - Vrbas Medela (15), KRAGUJEVAC: Basket Stars - Kolubara Mladost (14), BEOGRAD: Radivoj Kora} - Moravac (16).

Prva srpska liga, sever (m) - OCAXI: Oxaci - Nova Pazova (19), TEMERIN: Mladost Teletehnika - Jedinstvo (16.30).

Zajedni~ka liga Vojvodine (`) - ^ELAREVO: ^elarevo -

Proleter (18), KIKINDA: Gimnazija - Srbobran Reahem (16).

Druga srpska liga, sever (m) - KULA: Hajduk - Apatin (19), CRVENKA: Crvenka Ruma (20.30), @ITI[TE: Sveti \or|e - Top (20), TURIJA: Akademik - Srem (17), KIKINDA: Kikinda - Partizan (20).

(17.30), KIKINDA: Crvena zvezda - Obili} (18).

Druga mu{ka liga, sever @ABAQ: Hajduk - Banatski Karlovac (19), JABUKA: Jabuka - Metalac AV (19).

Druga `enska liga, sever KA^AREVO: Jedinstvo - Temerin (19), BANATSKO NOVO SELO: Spartak - Ravangrad (16).

Rukomet

Odbojka

Superliga za mu{karce NI[: Naisus - PKB (19), VRAWE: Vrawe - Po`arevac (19), PRIBOJ: Priboj - Partizan (18), PAN^EVO: Dinamo - Smederevo DU Integral (20.30), CRVENKA: Crvenka Planinka Prolom voda (18).

Prva mu{ka liga - TEMERIN: Mladost TSK - Vrbas Karneks (), ZUBIN POTOK: Mokra Gora - Vojput (19), KOSTOLAC: Rudar - Nova Pazova (19), NOVI PAZAR: Novi Pazar - Bask Soko (18), KRU[EVAC: Napredak - Zaje~ar

Mu{ka superliga - BEOGRAD: Partizan - Radni~ki (K) (20), QIG: Spartak - Jeidnstvo (SP) (19), SMEDEREVO: Smederevo - Ribnica (19). @enska superliga - PAN^EVO: Dinamo Azotara TENT (18), U@ICE: Jedinstvo - Klek (19), BEOGRAD: Radni~ki - Vizura (20).

Prva mu{ka liga - VRAWE: Mladost - Borac (18), KOSJERI]: Crnokosa - Ni{ (19), BEOGRAD: Obili} - Jagodina (19).

Prva `enska liga - STARA PAZOVA: Jedinstvo - Vojvodina (19), KRAGUJEVAC: Radni~ki - Varadin BMG gradwa (19), BEOGRAD: Vizura Super nova - Sme~ 5 (16.30).

Druga mu{ka liga - sever FUTOG: FOK - Apatin (20), RFU - NIS Vojvodina 2 (14), NOVI SAD: Petrovaradin Sloven (17), NOVA PAZOVA: Mladost Ekspans - Dunav volej (20).

Druga `enska liga - sever IN\IJA: Mladost - Ki 0230 (16).

Prva vojvo|anska `enska liga - centar - NOVI SAD: NS tim - VST (12), NS volej tim Vojvodina 2 (13.15), [ID: Maks - Futogvest (18), SREMSKA MITROVICA: Sloga - Varadin BMG gradwa 2 (14).

Prva vojvo|anska `enska liga - sever - VRBAS: Ba~ki zmaj - CVS (17), Vrbas - Apatin (19), BA^KA PALANKA: Blok aut - Mladost (15), BE^EJ: Be~ej Volejstars (19).

Prva vojvo|anska `enska liga - jug - VR[AC: Vr{ac - Se~aw (16), ZREWANIN: Proleter - Banat (19.30).

Stoni tenis Mu{ka superliga – BEOGRAD: IMT – Stenes (18), VR[AC: Vr{ac – Partizan (18). @enska superliga – KIKINDA: Flip – Ba~ka Topola (11), VR[AC: Vr{ac – Obili} (14), SENTA: Senta - ^oka (17).

Kuglawe Prva liga, grupa Vojvodina (`) - ZREWANIN: Banat - Vojvodina (16), NOVI SAD: Alimenta - Radni~ki (14), RUMA: Srem - Petrovaradin (16).

Prva vojvo|anska liga (m) NOVI SAD: Ada Kompjuters Kordun (16), SUBOTICA: Rotografika - 13. maj (16).

Druga vojvo|anska liga (m) BA^KO GRADI[TE: Vojvodina - Radni~ki LK (16), BAWA JUNAKOVI]: Junakovi} Prigrevica - Dunav (16).

c m y

DNEVNIK

SVET

AMERIKANAC POREKLOM IZ SRBIJE POSEDOVAO FABRIKU EKSPLOZIVA

subota11.decembar2010.

21

NEZAPAM]ENA TRAGEDIJA U ^ILEANSKOM ZATVORU

Stradalo vi{e od Gorela ku}a Yorya – \ure Jakubeca 80 zatvorenika u po`aru SAN DIJEGO: Ameri~ke vlasti zapalile su ku}u Xorxa\ure Jakubeca, u predgra|u San Dijega, koja je bila puna eksplozivnih materijala, navode}i da nije bilo mogu}nosti da se bezbedno ukloni. Vlasti su saop{tile da je sve pro{lo po planu i da, na mestu gde se nalazila fabrika eksploziva, nije ostalo toksi~nih materija.

Vi{e domova u predgra|u Eskondido jo{ preksino} je evakuisano, a vatrogasci su podigli skoro pet metara visok za{titni zid od nezapaqivih materijala da se vatra ne bi pro{irila.

Vatra je izazvana kontrolisanom eksplozijom. Kako su ranije javili ameri~ki mediji, vlasnik ku}e je nezaposleni konsultant za softver, naturalizovani Amerikanac poreklom iz Srbije \ura Jakubec. U Tu`ila{tvu su rekli da to {to je otkriveno u wegovom domu, po~etkom novembra, predstavqa najve}u koli~inu eksploziva ku}ne izrade na|enu na jednoj lokaciji u istoriji SAD. Policija ga sumwi~i da je letos izveo dve pqa~ke banki. Pred sudom je izjavio da nije kriv za ilegalnu proizvodwu i posedovawe eksploziva, niti za pqa~-

ke banki. Jakubec je zadr`an u pritvoru, po{to je mu za pu{tawe na slobodu do po~etka su|ewa odre|ena kaucija od ~ak 5,1 milion dolara. Do otkri}a je do{lo kada je povre|en ba{tovan, koji je stao na eksploziv u prahu u zadwem dvori{tu.

Islednici ka`u da su na{li 13 nedovr{enih bombi i najmawe ~etiri kilograma opasnih materijala u ku}i i oko we.

Isti tip hemijskih supstanci kori{}en je u samoubila~kim napadima terorista na putni~ke avione i pobuwenika u Iraku i Avganistanu, tvrde u policiji.

SANTJAGO: U podmetnutom po`aru koji i daqe bukti u ~ileanskom zatvoru u Santjagu, izgoreo je najmawe 83 zatvorenik. Veliki broj zatvorenika, ~uvara i vatrogasaca je povre|en, a 14 qudi je `ivotno ugro`eno. Po`ar je, navodno, pod kontrolom. Vatra je izbila oko 17 ~asova po lokalnom vremenu, tokom obra~una grupe zatvorenika, a vatrogasne i spasila~ke ekipe nisu mogle da ugase vatru sve do ranih jutarwih ~asova.

Sukob me|u zatvorenicima izbio je na galeriji zatvora San Migel, u kojem boravi 1.900 osu|enika, {to je nekoliko puta

NA SVE^ANOJ DODELI NOBELOVE NAGRADE ZA MIR

Neredi u Londonu LONDON: Dowi dom britanskog parlamenta odobrio je plan o pove}awu godi{wih {kolarina na univerzitetima, uprkos protivqewu pojedinih ~lanova vladaju}e koalicije i protestima studenata.

Plan je usvojen ve}inom od 21 glasa, iako ga nije podr`alo nekoliko ~lanova vladaju}e koalicije konzervativaca i liberaldemokrata, javio je Rojters.Ranije ju~e , vi{e stotina studenata sukobilo se sa policijom ispred zgrade parlamenta u centru Londona, pri ~emu su dva policajca povre|ena, a tri osobe uhap{ene.

Britanski studenti i sredwo{kolci odr`ali su, u posledwih nekoliko nedeqa, vi{e protesta zbog pove}awa {kolarina koje mogu iznositi do 9.000 funti, {to je tri puta vi{e nego do sada, a tokom tih protesta privedeno je vi{e stotina demonstranata.

Pove}awe {kolarina u visokom obrazovawu deo je napora britanske vlade da smawi deficit i javne tro{kove, i to 19 odsto, u slede}e ~etiri godine. Studenti krive vladaju}e konzervativce, koji su, tvrde, u predizbornoj kampawi bili protiv pove}awa {kolarina.

Auto koji je prevozio princa ^arlsa i princezu Kamilu napali su studenti, sre}om, sve je pro{lo bez posledica.

Prazna stolica dobitnika OSLO: Sve~ana dodela Nobelove nagrade za mir otpo~ela je, a mesto na kome bi trebalo da sedi ovogodi{wi dobitnik Nobelove nagrade za mir, kineski disident Liu Sjaobo, koji izdr`ava jedanestogodi{wu kaznu zatvora, ostalo prazno sa velikim portretom dobitnika na wegovom mestu. Sve~anom uru~ewu ne prisustvuje ni wegova supruga ni ~la- Nobelovac ostao zato~en u kineskom zatvoru novi porodice. Supruga ovogodima "najja~i argument da upravo on {weg dobitnika Nobela za mir, kozaslu`uje nagradu". Ceremoniji ja se nalazi u ku}nom pritvoru i prisustvuje i oko stotinu kinespre~ena je da napusti zemqu, izjaskih disidenata u egzilu, kao i nevila je da wen suprug posve}uje nakoliko aktivista za qudska prava gradu svima koji su pali u borbi za iz Hong Konga. demokratiju 1989. godine na trgu Nagrada nije uru~ena prvi put Tijananmen. posle 1936. godine kada su naciKineske vlasti su, uo~i uru~ivasti~ke vlasti Nema~ke spre~ile wa nagrade, privele dvadesetak Karla van Osijeckog da primi pripristalica ovogodi{weg Nobelovznawe. Podr{ku Liu Sjaobu pruca, a prijavqeno je jo{ 120 slu~aje`ila je i nekada{wa burmanska va stavqawa u ku}ni pritvor, ogradobitnica iste nagrade Aung San ni~ewa putovawa i prisilne proSu ]i koja je rekla da pru`a "rumene lokacije, prenosi Bi-Bi-Si. ku simpatije" i naglasila da joj je Sekretar Nobelovog komiteta veoma `ao {to mu nije dozvoqeno Geir Lundestad izjavio je da }e da prisustvuje.

Sjaobo biti predstavqen praznom Usled o{tre kampawe Kine stolicom, {to je po wegovim re~iprotiv ovogodi{we dodele nagra-

de za mir, na ceremoniji nisu bili prisutni predstavnici dvadesetak zemaqa.

Liu je osu|en pro{le godine zbog objavqivawa takozvane "Poveqe 8" o qudskim pravima kojom se tra`i radikalna dru{tvena reforma.

Ovogodi{we, Nobelove nagrade dobili su: za kwi`evnost Mario Vargas Qosa, za hemiju Ri~ard Hek, Ei~i Negi{i i Akriza Suzuki, za fiziku Andre Gejm i Konstantin Novoselov, za medicinu Robert Edvards dok }e memorijalnu nagradu za ekonomiju dobiti Elinor Ostrom i Oliver Vilijamson.

Nagrada za mir se, prema `eqi Alfreda Nobela koju je izrazio u testamentu, uru~uje u Oslu, dok se ostale dodequju u Stokholmu. Dobitniku nagrade, pored diplome i zlatne medaqe pripada i nov~ana nagrada od milion i po dolara.

Ameri~ki predsednik Barak Obama rekao je da je sa `aqewem primio vest da kineski disident i wegova `ena ne}e prisustvovati sve~anoj ceremoniji dodele Nobelovih nagrada.

zatvorenika. Lokalni mediji navode da se ve}ina zatvorenika ugu{ila u dimu, jer nije na vreme evakusana i preme{tena u bezbedniji deo zatvora.

Pred zgradom zatvora okupila se rodbina zatvorenika, koja jo{ uvek ne zna za Po`ar najverovatnije podmetnut sudbinu svojih najvi{e od predvi|enog kapacitebli`ih, jer ve}ina `rtava nije ta. Spasila~ke ekipe koje su saidentifikovana. tima poku{avale da dopru do Tragegija u zatvoru San Mimesta izbijawa po`ara otkrile gel najve}a je u istoriji ~ileansu nekoliko ugqenisanih tela skih zatvora.

MA\ARSKA I LITVANIJA

Orban: Najte`e za EU u posledwih 20 godina VIQWUS: Idu}a, 2011. godina bi}e najte`a za Evropsku uniju u posledwih dvadeset godina, ocenio je ju~e ma|arski premijer Viktor Orban ~ija zemqa preuzima predsedavawe EU u januaru.

"Evropska unija je u te{ko}ama. Nema razloga da se otvoreno ne ka`u stvari", rekao je Orban na zajedni~koj konferenciji za {tampu u Viqwusu sa svojim litvanskim kolegom Andriusom Kubiliusom. Ekonomska kriza, razne nesigurnosti, amandmani lisbonskog Ugovora izme|u ostalog ~ine da }e 2011. biti najte`a u posledwih dvadeset godina, rekao je Orban. Litvanija i Ma|arska su u{le u EU 2004. godine zajedno sa jo{ {est centralnoevropskih i isto~noevropskih zemaqa. Obe zemqle prolaze kroz duboku ekonomsku krizu iz koje tek po~iwu da izlaze. Ma|arska 1. januara preuzima {estomese~no predsedavawe EU od Belgije. Poqska od Belgije preuzima predsedavawe 1. jula. "To je nova {ansa za Centralnu Evropu", rekao je ma|arski premijer.

^E[KA

Mawe plate PRAG: ^e{ki poslanici su ju~e sebi smawili plate za 5 odsto do 2014. godine. Plate }e biti mawe i za predsednika vlade, ministre i ~lanove oba doma parlamenta. Ta mera je izglasana u okviru plana {tedwe koje je

predlo`ila vlada ^e{ke. Politi~ari su, rezultatom 147:1, glasali za smawewe koje im istovremeno ukida pravo na besplatni javni prevoz. Sudije i dr`avni tu`ioci }e tom merom biti obuhva}eni idu}e godine.

IZRAEL

Borba za qudska prava TEL AVIV: Hiqade izraelskih Jevreja i Palestinaca i stranci koji su podneli zahtev za azil u Izraelu, okupilo su se danas na skupu u Tel Avivu povodom obele`avawa Me|unarodnog dana

qudskih prava. U~esnici skupa, kojih je prema organizatorima bilo oko 10.000, zatra`ili su "dostojanstven i slobodan `ivot" i usprotivili se rastu ekstremizma.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI TOMAS HAMARBERG Savet Evrope zatra`io od Nema~ke da suspenduje proterivawa Roma, koji vi{e nemaju pravnu osnovu za boravak u Nema~koj, na Kosovo. Komesar za qudska prava SE, Tomas Hamarberg uputio pismo nema~kom ministru unutra{wih poslova Tomasu de Mezijeru gde ukazuje da "infrastruktura na Kosovu i raspolo`ivi resursi nisu dovoqni za integraciju povratnika".

VLADIMIR VOROWIN Ustavni sud Moldavije doneo je ju~e odluku da se ponovo prebroje glasovi posle parlamentarnih izbora, odr`anih 28. novembra. Zahtev je tom sudu podnela opoziciona KP biv{eg predsednika Moldavije Vladimira Vorowina, smatraju}i da je prilikom prebrojavawa ostala bez pribli`no 10 odsto glasova bira~a. Vorowin je protiv raspisivawa novih vanrednih izbora.

VLADIMIR PUTIN [tene koje je ruski premijer Vladimir Putin dobio na poklon prilikom nedavne posete Bugarskoj nazvano je Bafi na predlog petogodi{weg de~aka iz Moskve, pobednika konkursa za izbor imena malom psu, prenosi agencija Rojters. "Mnogo mi se dopao tvoj predlog", kazao je preksino} Putin malom Dimi Sokolovu koji je imejlom poslao svoj predlog ruskom premijeru.

Tinejyer priznao napade na veb-sajtove „Master karda” i „Vize” ROTERDAM: Holandska policija uhapsila je 16-godi{weg mladi}a koji je priznao da je u~estvovao u hakerskim napadima na veb-sajtove "Master karda" i "Vize", kompanija koje su uskratile podr{ku i zamrzle ra~une sajtu "Vikiliks". De~ak, za koga se veruje da pripada grupi hakera, ju~e je trebalo da se pojavi pred sudom u Roterdamu.

Uhap{eni mladi}, ~ije ime policija nije objavila, ali je potvrdila da se radi o holandskom dr`avqaninu, nalazi se u pritvoru, pi{e "Volstrit xurnal".Policija je, tokom pretresa ku}e, zaplenila kompjutere i druge ure|aje.

Holandska policija veruje da je mladi} ~lan ve}e grupe, koja je vr{ila napade na veb-sajtove, tako {to kompjuterima "preplavi" server, pa on nije u stawu da

prika`e veb-stranicu. Policija nastavqa da istra`uje da li su u napade ume{ani i drugi ho-

landski dr`avqani, navodi ameri~ki list. Kompanije "Masterkard" i "Viza", koje su nedavno

prekinule saradwu sa "Vikiliksom", nalaze se na spisku organizacija i pojedinaca ~iji su se veb-sajtovi proteklih dana na{li na meti napada.

Veruje se da hakeri sajber napadima sprovode odmazdu protiv onih koji su se na bilo koji na~in, po wihovom mi{qewu, ogre{ili o "Vikiliks". Napadi su naro~ito intenzivirani posle predaje osniva~a "Vikiliksa" Xulijena Asan`a londonskoj policiji. Veb-sajt "Vikiliks" nalazi se pod pritiskom od kada je, 28. novembra, po~eo da objavquje poverqivu diplomatsku prepisku izme|u Stejt departmenta i ameri~kih ambasada i konzulata, u saradwi sa listovima "Gardijan", "Wujork tajms", "El Pais", "Mond" i "[pigel".

22

BALKAN

subota11.decembar2010.

ZBOG ODGOVORNOSTI ZA RATNE ZLO^INE

Uhap{en Tomislav Mer~ep ZAGREB: Nekada{wi ratni pomo}nik ministra unutra{wih poslova Hrvatske Tomislav Mer~ep ju~e ujutro je priveden,

zlo~ina koje su po~inili pripadnici jedinice kojom je komandovao tokom rata u Hrvatskoj. Mar~epu se na teret sta-

MUP-a pod wegovim komandom.

Na odeqewu sudske medicine zagreba~kog KBC-a [alata, zavr{ena je identifikacija DNK posledwih tela ekshumiranih na podru~ju Pakra~ke poqane, ali i iz drugih delova Hrvatske na kojima je dejstvovala jedinica pod Mer~epovom komandom.

Re~ je o ~etrdesetak tela, od kojih je osam nakon likvidacije 1991. bilo spaqeno, navodi "Jutarwi list".

Pripadnici jedince, poznati kao mer~epovci, u~estvovali su i u likvidaciji ~lanova zagreba~ke porodice Zec, u decembru 1991. godine. Oni su tokom no}i upali u ku}u Milana Zeca i odveli ga, zajedno sa suprugom i }erkom, na Sqeme, nedaleko od Zagreba, gde su ih ubili. na zahtev @upanijskog dr`avnog vqa protivzakonito odvo|ewe Zbog proceduralne gre{ke, tu`ila{tva u Zagrebu, javila je srpskih civila na Zagreba~ki "Mer~epovci" su oslobo|eni Hrvatska radio-televizija. velesajm, gde se, u paviqonu 22, krivi~ne odgovornosti za ubiMer~ep je bio na instvo porodice Zec, a formativnom razgoza zlo~ine na PaZbog proceduralne gre{ke, mer~epovci voru u zagreba~koj kra~koj poqani oppoliciji, a obavwen tu`eni su i osu|eni su oslobo|eni krivi~ne odgovornosti za je i pretres wegovog samo za ubistvo svog ubistvo porodice Zec, a za zlo~ine na stana u Novom Zagresaborca Aleksandra Pakra~koj poqani optu`eni su i osu|eni bu. Tu`ila{tvo je Sa{e Anti}a. Tomisamo za ubistvo svog saborca pripremilo zahtev slav Mer~ep nije za pokretawem isbio pozvan kao sveAleksandra – Sa{e Anti}a trage protiv Mer~edok ni u jednom od pa zbog komandne i tih slu~ajeva. neposredne odgovornosti za rat1991. godine nalazio logor, zaIstragu nad Mer~epom i prine zlo~ine protiv civilnog statim odvo|ewe civila sa {ireg padnicima wegove jedinice Hanovni{tva po~iwene 1991. godipodru~ja Pokra~ke poqane, wi{ki tribunal je prepustio hrne, javio je "Jutarwi list". hovo mu~ewe i likvidacije na vatskom pravosu|u, kome je Ime Tomislava Mer~epa poPakra~koj poqani koje su po~iustupio i odgovaraju}u dokuvezivano je se za vi{e ratnih nile jedinice rezervnog sastava mentaciju

CRNA GORA

Sprema se prevod „Gorskog vijenca” PODGORICA: ^uveno Wego{evo delo "Gorski vijenac“ uskoro }e se pojaviti na crnogorskom jeziku, koji je ustanovqen novim Ustavom Crne Gore.

Prire|iva~ novog izdawa tog slavnog dela je novinar, publicista i analiti~ar Bo`idar Mili~i}, po struci profesor srpsko-hrvatskog jezika i jugoslovenske kwi`evnosti. Propratni tekst uz "prevedeni“ Wego{ev ep napisao je akademik Novak Kilibarda.

Mili~i} je rekao da je u "Gorski vijenac“ uneo ortografska pravila crnogorskog jezika. On je intervenisao na stotinak mesta u Wego{evom delu, tako {to je, u odre|ene re~i uneo dva nova slova crnogorskog jezika, koja se pi{u kao akcentovana "s“ i "z“.

Po{to u uvodu "Gorskog vijenca“, u Posveti prahu oca Srbije, na jednom mestu stoji ekavska re~ "ovde“ („...ovde mu je pogotovu materijal k slavnom |elu...“), Mili~i} je, umesto toga, stavio "ov|e“, jer smatra da je Wego{ tako govorio. Izmena je napravqena i u stihu u ko-

Petar Petrovi} Wego{

jem se pomiwu "Turci izjelice“, a umjesto fonema "z“ i "j“ je novo crnogorsko slovo koje se pi{e kao "z“, sa apostrofom gore. Kilibarda u propratnom tekstu obja{wava da je Wego{ svoje rukopise davao saradnicima koji su ih prepisivali, a me|u wima i Miloradu Medakovi}u. U tom prepisivawu, kako je Kilibarda objasnio, do{lo je do zamene "ov|e“ sa "ovde“ jer je, ka`e, Wego{ev rukopis bio vrlo ne~itak. On je uz novo izdawe "Gorskog vijenca“ napisao da je, radi

po{tovawa pravila crnogorskog jezika, potrebno primeniti ista u najuzvi{enijem kwi`evnom delu tog jezika.

Mili~i} je za korigovawe "Gorskog vijenca“ koristio izdawe beogradske "Prosvete“ i cetiwskog "Oboda“, s polovine 20. veka, za koje su predgovor napisali lingvisti Radosav Bo{kovi} i Vido Latkovi}, obojica iz Crne Gore. Prvo izdawe Wego{evog dela {tampano je 1847. godine u jermenskom manastiru u Be~u.

RUMUNIJA

^au{eskuovi ponovo sahraweni BUKURE[T: Biv{i rumunski diktator Nikolae ^au{esku i wegova supruga Elena ponovo su sahraweni, skoro pet meseci posle ekshumacije wihovih tela ra-

di potvr|ivawa identiteta.

Bra~ni par ^au{esku sahrawen je zajedno, u sredu uve~e, na grobqu Gen~a u Bukure{tu, preneli su rumunski mediji. ^au{eskuov sin je agenciji AP ju~e izjavio da su wegovi roditeqi ponovo sahraweni po~etkom sedmice, jedno pored drugog, i da je to ura|eno u tajnosti, da bi se izbegao "medijski cirkus".

DNK testovi potvrdili su da je telo ^au{eskua ekshumirano u julu, izjavio je u {ef rumunskog Instituta za

sudsku medicinu Dan Dermengiu.

Nikolae ^au{esku bio je predsednik komunisti~ke Rumunije 24 godine. Sa vlasti je zba~en 1989. godine, posle masovnih demonstracija u Bukure{tu. Eleni i wemu sudio je vojni sud, na Bo`i} iste godine, posle ~ega su zajedno pogubqeni u Bukure{tu.

Pogubqewe je izvr{eno u vojnoj bazi u blizini grada Trgovi{ta, a tela su na brzinu sahrawena, pa se zbog toga sumwalo da se zaista nalaze u grobnicama u Bukure{tu, podsetio je Bi-Bi-Si. Elana i Nikolae su prvobitno bili sahraweni u grobnicama udaqenim 20 metara jedna od druge.

DNEVNIK BIV[I PREMIJER HRVATSKE IPAK DOLIJAO

Sanader na poternici, pa u zatvoru ZAGREB: Biv{i premijer Hrvatske Ivo Sanader uhap{en je ju~e posle podne u Austriji, javili su hrvatski mediji. Prema nezvani~nim informacijama, Sanader je uhap{en u austrijskog pokrajni Salzburg.

Mediji izve{tavaju da Sanader nema austrijsko dr`avqanstvo, za {ta je stigla i potvrda iz ambasade, pa bi izru~ewe trebalo da bude izvesno.

"Ne postoji nikakvo upori{te na osnovu koga bi Sanader posedovao austrijsko dr`avqanstvo", poru~ili su iz ambasade elektronskim medijima.

Austrija je bila jedna od Sanaderovih mogu}ih destinacija, jer je u toj zemqi pre rata studirao i

vla~ewa novca iz dr`avnih firmi i ministarstava preko marketin{ke agencije Fimi-medija, ali i za nezakonito poslovawa Hrvatske elektroprivrede s privatnom firmom Dioki.

Na Internet stranici hrvatskog MUP-a objavqena je poternica za odbeglim biv{im premijerom Ivom Sanaderom. Na poternici se navodi da je po~inio krivi~no delo zlo~ina~kog udru`vawa i zloupotrebe polo`aja i vlasti. Gotovo istovremeno sa objavqivawem poternicem, operativci Ureda za suzbijawe organizovanig kriminala (USKOK) u{li su u ku}u biv{eg premijera u Zagrebu i obavqaju pretres. Na vratima ih je do~e-

Slovenijom jer zahtev za wegovo hap{ewe jo{ uvek nije bio na snazi.

Spekulisalo se da je iz Qubqane odleteo za London, a potom u Sjediwene Ameri~ke Dr`ave, mada se pomiwe i to da se nalazi u Austriji jer, navodno ima austrijsko dr`avqanstvo.

Iako se u javnosti pokrenula o{tra polemika na relaciji predsednik - premijerka, o tome ko je odgovoran {to je Sanader za dlaku umakao poternici, policija je saop{tila da prilikom prelaska dr`avne granice, nije imala nikakav pravni osnov da biv{eg premijera spre~i da iza|e iz zemqe, jer ga je u tom trenutku jo{ uvek {titio imunitet.

radio, a tamo je osnovao i organizaciju HDZ-a.

U Austriji je Sanader pre nekog vremena otvorio i konsultantsku firmu. Sanader je uhap{en na osnovu Interpolove poternice. Posle sprovo|ewa u najbli`i sud, trebalo bi da p Hrvatska policija raspisala je ju~e poternicu za Sanaderom koji se tereti za udru`ivawe za po~iwewe krivi~nog dela i zloupotrebe polo`aja i ovla{}ewa najverovatnije u slu~ajevima iz-

kala Mirjana Sanader, supruga biv{eg premijera. Istra`ni sudija @upanijskog suda u Zagrebu odredio je preksino} jednomese~ni pritvor Sanaderu. Sanader se kasno javio svom advokatu Mati Mati}u SMS porukom i poru~io da je na slu`benom putu i da se vra}a u Zagreb za tri do ~etiri dana.

Prethodno je Sabor, na zahtev Tu`ila{tva ukinuo poslani~ki imunitet biv{em premijeru, ali on ipak uspeo da pre|e granicu sa

Predsednik Ivo Josipovi}, ju~e je zatra`io ostavku ministra unutra{wih poslova.

Saborski poslanik iz Hrvatske demokratske zajednice Jerko Ro{in izjavio je da se ~uo s Ivom Sanaderom koji mu je rekao da se do kraja dana vra}a u Hrvatsku.

"Vra}a se u Hrvatsku jer `eli dokazati da nije pobegao i da ne be`i od zakona", dodao je Ro{in.

Saborski poslanik je naveo da je Sanader u razgovoru zvu~ao razo~arano, ali stalo`eno".

BUGARSKA

„Balkanliks” inspirisan „Vikiliksom” SOFIJA: Bugarska je dobila pandan sajtu "Vikiliks"koji se zove "Balkanliks", na kojem su objavqeni stenogrami sa zatvorenih sednica parlamentarnih komisija, energetski sporazumi i izve{taji bugarske dr`avne bezbednosti i Agencije za borbu protiv organizovanog kriminala.

Posetioci sajta se obave{tavaju kako da najbezbednije dostave informaciju, a anonimni autori na sajtu garantuju da }e vest, po{to bude proverena, biti objavqena. Ovde se mogu pro~itati i memorandumi o izgradwi druge bugarske nuklearke "Belene", saznawa biv{eg direktora agencije za borbu sa organizovanim kriminalom Vawe Taneva o razgovoru izme|u tada{weg ministra unutra{wih poslova Rumena Petkova i `estokih momaka, bra}om Ge-

levi, prenosi Tanjug . Na sajtu je objavqen i ugovor izme|u bugarskog "Bulgargasa" i ruskog "Gasproma", kao i izve{taj dr`avne bezbednosti koji je pre vi{e od

godinu dana, biv{i agent dr`avne bezbednosti Aleksej Perov, podneo bugarskom premijeru Bojku Borisovu, javila je sofijska televizija BTV.

Bugari prodaju bebe Grcima SOFIJA: Statisti~ki podaci Nacionalne komisije za borbu protiv trgovine qudima u Bugarskoj pokazali da Bugari prodaju bebe Grcima. U Bugarskoj su dva nova regiona ozna~ena kao tr`i{te za trgovinu qudima, odnosno bebama. "Trgovina sa novoro|enima je razvijena u oblastima plevenskih sela, kao i u varnenskom selu Kamenar, a kupci su uglavnom iz Gr~ke", upozorila je sekretar komisije Antoaneta

Vasileva. Po wenim re~ima, praksa je da `ena, koja je odlu~ila da proda svoju bebu u Gr~ku odlazi jo{ tokom trudno}e. "U Gr~koj se novoro|ena devoj~ica prodaje za oko 14.000 evra, a mu{ka deca izme|u 16.000 i 18.000 evra", objasnila je Vasileva za sofijski dnevnik "Novinar".

Prema wenim re~ima, u ve}ini slu~ajeva `ene ne dobijaju obe}ani iznos, ve} samo zanemarqivu svotu.

„[eva” otkriva kriminalce SOFIJA: Bugarski policajci ubudu}e }e mo}i da posmatraju kriminalce i iz vazduha, a uloga supermodernih obave{tajnih sredstava poverena je bespilotnim letilicama opremqenim modernim kamerama i drugom aparaturom. Bespilotni aparat "{eva" duga~ak je 1,5 metara i te`ak tri kilograma, ak-

tivira se iz ruke, a mo`e da preleti 20 kilometara. Kompletna informacija sa kamere dostavqa se u realno vreme zemaqskoj stanici dawu i no}u u vidqivom i infracrvenom spektru, kojom rukovodi samo jedan ~ovek, pi{e sofijski dnevnik 24 ~asa.

Konstruktori bespilotnih letilica su bugarski in`ewe-

ri iz sofijske kompanije "Armstehno". Bugarski MUP je pre dve godine testirao letilice i zakqu~io ugovor o isporuci.

Dnevnik podse}a da je upravo "{eva" obezbedila prvu videoinformaciju o ekplozivima u vojnim skladi{tima u ^elope~u, pre dve godine.

PORODICA

c m y

DNEVNIK

subota11.decembar2010.

23

PORODI^NI ODNOSI: MAJKA I ]ERKA

Prijateqice ili neprijateqice Kad se telo ~udno pona{a

ostoje majke i k}erke ~iji je odnos nalik na odnos dve prijateqice.

Ima ih, pak, koje to nisu, a ima ih i koje su najboqe, ali i najve}e me|usobne kriti~arke.

Postoji trenutak u `ivotu, koji se kod `ena neretko javqa u odraslom dobu, da se uhvate u razmi{qawu kako sve vi{e li~e na sopstvenu mamu. U tome, naravno, nema ni{ta lo{e, ali nekako je te{ko priznati da po~iwemo da razmi{qamo i da se pona{amo onako kao {to smo nekad zamerali majci. S vremenom shvatimo da su neke wene odluke, ma kako nam se u ono doba ~inile pogre{nim, zapravo bile jedine mogu}e.

P

onekad na{ organizam radi ~udne stvari – titra nam oko, zglobovi neobi~no pucketaju, a srce preska~e – {ta se krije iza ovih „nenormalnih“ fenomena? Zapravo se ose}ate zdravo i u dobroj ste formi. Ipak, povremeno va{e telo ~ini bizarne stvari, a vi nemate pojma {ta sa tim signalima `eli da vam poru~i.

stoji konkretan razlog. Lekari nagla{avaju da to nije zabriwavaju}e jer je qudski organizam komplikovano sastavqen i trqawe i pucketawe su sasvim normalne pojave. Lekara treba da posetite ako neobi~ni zvuci po~iwu da se pojavquju posle nesre}e i pra}eni su bolovima.

Pojava mlade`a

Detiwstvo

Crne ta~kice u oku

Razlog zbog kog se iznenadno pojavquju mlade`i nije otkriven, no ne mora biti alarm za rak ko`e. Ipak, doktori nagla{avaju da se ve}im brojem mlade`a pove}ava rizik obolevawa od raka ko`e.

Budite oprezni ako u va{oj porodici postoji istorija te bolesti.

Lekaru se obratite ako se izgled va{eg mlade`a iznenadno promeni, a to se odnosi podjednako i na oblik i na wegovu boju.

Za ve}inu devojaka majka je u detiwstvu predstavqala sve – odraslu `enu kakve jedva ~ekamo da postanemo. Isprobavamo wenu ode}u i {minku dok je nema, krademo joj cipele na {tiklu, stavqamo min|u{e i gledamo se u ogledalo ne bi li ugledale nekoga poput mame. Ta bajna pri~a staje kod puberteta, kada nam donedavni uzor postaje ~ista gwava`a. Iako ovo razdobqe mo`e da bude poprili~no naporno za obe, uglavnom se situacija smiri negde oko 20-te. Tada smo opet “stare prijateqice”.

Istra`ivawe nau~nika Univerziteta u Pensilvaniji pokazalo je da se uprkos brojnim konfliktima, veza izme|u majke i k}erke s godinama naj~e{}e intenzivira, ja~a i dobija obele`ja obostrane podr{ke. Karen Fingermen, psiholog koja je 2001. izdala kwigu Ostarele majke i wihove odrasle k}erke: Studija prome{anih emocija tvrdi da je velika vrednost u toj povezanosti jer je majkama i k}erkama ina~e jako stalo do one druge. Sa druge strane, Li [arki, tako|e

P

Ako imate ose}aj da vam ispred o~iju lete nepostoje}i insekti, patite od „lete}ih mu{ica”, kako ovaj fenomen nazivaju doktori. To se pogotovo doga|a ako gledate u beli zid ili u nebo. Kako promenimo smer gledawa dolazi do pojave takozvanih crnih ta~kica. Skoro svaki ~ovek je bar jednom to iskusio. Va`no je da znate da on nema uticaja na o{trinu vida. Posetite doktora ako iznenadno vidite vi{e ta~kica nego ina~e, pogotovo ako vam se to dogodi kada gledate u tamnu povr{inu.

Zglobovi ~udno pucketaju Do ove pojave dolazi zbog pritiska koji se pojavquje, na primer, tokom pewawa uz stepenice. ^esto ~ujemo svoje koleno, ramena, a mnogi od nas obo`avaju da namerno pucketaju prstima. Dok u nekim slu~ajevima mo`emo da okrivimo i vazduh koji se na|e u zglobovima, ~esto za pucketawe ne po-

Povremeni nepravilni ritam otkucaja srca Dnevno na{e srce kuca oko 100.000 puta i dogodi se povremeno da ispadne iz ritma.

Zastane ili zakuca dodatno.

Kardiolozi nagla{avaju da svako srce povremeno presko~i. ^esto to ne primetimo tokom u`urbanog dana, ali kada smo mirni i gledamo TV, uhvati nas panika nad ~udnim radom srca.

Na ispadawe iz ritma mo`e da uti~e i mawak sna, konzumacija odre|enih lekova, nikotin i alkohol. Na pregled bi trebalo oti}i ako se pojavquje ~e{}e i traje du`e.

psiholog, koja na Univerzitetu Mejin vodi program popularnih kurseva odnosa izme|u majki i k}erki ka`e da, iako se s odrastawem vi{e usmeravaju na mu{karce, izvorni odnos qubavi kod `ena zapravo je onaj s majkom. To dovoqno potvr|uje i primer brojnih majki koje tvrde da, iako jednako vole i sina i k}erku, nikad ne mogu biti to-

ne trebaju prijateqicu nego majku. Isto va`i i za mame. Majku mo`e da pogdi kada je k}erka ismejava zbog sporosti kojom prihvata nove tehnologije. Majke koje vide k}eri kao prijateqice o~ekuju od wih da misle kao da su ista generacija. A nisu. Ako niste najboqe prijateqice, a `elite da poboq{ate odnos, po~nite s po{tovawem svojih uloga. Va-

uradila...”, pokazuje da slu{ate, ~ak i ako ne pratite savet.

Promewiva priroda Va{e uloge se mewaju bilo zbog godina, zdravqa, finansija ili drugih razloga, pa se k}erke boqe mogu brinuti o majci. Kako majke stare, odnosi se popravqaju.

K}erke se ose}aju potrebnim, a majke voqenima. Obe strane prihvataju stvari onakvima kakve jesu. No ovo prepu{tawe “palice” autoriteta zna biti vrlo te{ko.

Postoji napetost kako se k}erke suo~avaju sa zahtevima i nesigurno{}u, a majke mogu osetiti da ne dobijaju {ta trebaju. Psiholozi preporu~uju k}erkama da majkama omogu}e da se ose}aju va`nijima iako postaju mawe dominantne.

Razgovor o zajedni~kim tradicijama i vrednostima ohrabruje k}erke, a majkama daje ose}aj va`nosti.

Umre`ene du{e

liko bliske sa sinom, koliko to mogu s k}erkom.

Naravno da ne mogu sve majke i k}erke biti najboqe drugarice.

Naj~e{}e je slu~aj opisan ranije – da se u toj tinejxerskoj fazi sva|aju, a kasnije razumiju. Bitno je samo da nastupi ta faza razumevawa. Stru~waci su podelili odnose majke i k}erki u ~etiri naj~e{}a tipa.

Najboqe prijateqice Niko vam nije bli`i i svi vam zavide. Kqu~ ovakvog odnosa je u zdravoj komunikaciji, ali i samopouzdawu majke i k}erke. K}erke ponekad trebaju roditeqa, a ne partnerku u zlo~inu. Studije su pokazale - kada se k}erke suo~avaju s velikim promenama u `ivotu, recimo i same postaju majke,

`no je da priznate da postoji generacijski jaz i pona{ajte se kako godine nala`u.

Sukob li~nosti Ona je tvrdoglava, uvek ima svoje mi{qewe i kontrira. Delite iste gene, ali tu sli~nost zavr{ava. Iako se ~ini kao lo{ odnos, psiholozi ka`u da je upravo ovakav odnos dobar. Za odraslu `enu zbuwuju}e je da se sva|a s majkom oko du`ine kose, mu{karaca ili wenog zdravstvenog osigurawa. Majke se ose}aju ignorisanima i po~nu da gwave. K}eri zauzimaju obrambeni stav. Kako to popraviti? Re~ je o tome da majke podcewuju vlastitu mo}, a pre-cewuju mo} k}erke i obratno.

K}erke mogu pomo}i tako da mami daju na va`nosti. “Ti bi to

Ni o ~emu ne odlu~ujete bez odobravawa mame ili k}erke. U ovakvom odnosu majka i k}er gledaju jedna drugu kao merilo kojim mere same sebe i istra`uju gde se preklapaju i razlikuju. Kada stvari funkcioni{u, to je savr{enstvo - postoji osoba na koju uvek mo`ete da ra~unate. Ali ovakav odnos zna biti lo{. Uz pritisak da se bude jednak te{ko je stvoriti granice. Kada se mi{qewa razlikuju, stres zbog poku{aja da se dobije pozitivno mi{qewe drugih mo`e nas jako opteretiti. K}erka, ka`u psiholozi, mora da shvati da majka vi{e nije odgovorna za wu. Majka mora da zna da postignu}a wene mezimice nisu i wezina postignu}a, ali ni k}erkini neuspesi nisu samo wezini. Ovakve probleme mo`ete izbe}i ako odredite granice. K}erke moraju da znaju da naglasite da duboko cene maj~ino mi{qewe, ali i da }e o nekim stvarima odlu~ivati same.

Supervo}e zvano kivi ivi se tokom jeseni i po~etkom zime vra}a u punom sjaju. U strahu od prehlada i gripa sve ~e{}e konzumiramo ovu zelenu vo}ku koja je na`alost tokom ostatka godine zanemarena.

Ipak kivi bi trebao da se na|e na va{em meniju jer osim podizanja imuniteta, on ima i druga mo}na svojstva.

Ovo vo}e vodi poreklo iz ju`ne Kine gde je oslovqavan „nacionalnim vo}em“, a zatim se po~etkom 20 . veka pro{irio na Novi Zeland. Kivi je odli~na me{avina malog broja kalorija, ali maksimalno pozitivnog delovawa na organizam.

Deluje preventivno na astmu i druge respiratorne bolesti, a mogu da ga jedu svi u svakom starosnom dobu osim niste alergi~ni na neki od sastojaka.

Jedna studija sprovedena u Italiji na ~ak 18.000 dece u dobi od {est do sedam godina pokazala je da kivi deluje pozitivno na disajne organe. Rezultati su pokazali da deca koja jednu pet do sedam kivija nedeqno smawuju na taj na~in za 44 posto problema s disawem. Pozitivno deluje i na nosne infekcije kao i hroni~ne bolesti disajnih pute-

K

va, a posebno je dobar za decu koja pate od astme.

Bori se protiv kardiovaskularnih bolesti Konzumacija jednog kivija svaki dan ujutro ima jednaki efekt na zdravqe srca kao i aspirin, a uz to nema nikakvih

dnevno smawuje degeneracije oka, a posebno smawuju rizik od stvarawa starosne makularne degeneracije, {to je ujedno i jedan od glavnih uzro~nika gubitka vida starije populacije.

Dobar za ko`u Kivi je bogat vitaminom E, antioksidant koji poma`e u borbi protiv raznih o{te}ewa ko`e i deluje delotvorno na izgled i zdravqe ko`e.

URE\EWE DOMA U RETRO STILU

U borbi protiv raka

nuspojava i potpuno je prirodan. Kako je bogat vitaminom C, redukuje rizik oboqewa od sr~anog i mo`danog udara.

[titi o~i Kivi je odli~an izvor luteina, prirodnih sastojaka koji se nalaze i u qudskom oku. A upravo ovaj sastojak je veoma va`an za zdravqe o~iju. Jedno istra`ivawe je pokazalo kako konzumacija tri kivija

Ovaj antioksidant pokazao je mo}na svojstva u prevenciji brojnih vrsta raka. Brojne studije su pokazala kako dijetalna vlakna uklawaju toksine koji se nakupqaju u debelom crevu {to je itekako korisno u prevenciji raka debelog creva.

Pozitivno deluje i u prevenciji raka ko`e i jetre.

Svako od nas zna da kivi ja~a imuni sistem jer je bogat vitaminom C. Ipak budite oprezni, ovo mo}no vo}e u preteranim koli~inama mo`e da izazove alergijske reakcije. Stru~waci upozoravaju da osobe koje imaju alergiju na lateks, ananas i papaju trebaju tako|e da izbegavaju kivi. Ali i pored toga ne mo`ete pogre{iti sa jednim kivijem dnevno.

Krenite u pro{lost eselo, geometrijski raznoliko, {areno s naglaskom na estetiku, zaboravqaju}i na kvalitet. Retro stil ure|ewa enterijera nekad je bio jeftini i otka~eni put prema modernom, a iako ga je minimalizam izgurao s vode|e pozicije, uvek je prisutan i po`eqan.

Retro stil nastao je pedesetih godina i samouvereno vladao do sedamdesetih, a izrastao je iz Art Deko pokreta dvadesetih i tridesetih godina. U doba nastanka bio je oli~ewe modernog, a tako je ostalo i do dana{wih dana jer i u modernom enterijeru, retro izgleda savr{eno.

S nekoliko komada retro name{taja mo`ete dobiti zani-

V

mqiv, nesvakida{wi pa i luksuzno ure|en prostor.

Uz retro se ve`u vesele i jarke boje, geometrijski ob-

lici i motivi, a iako u originalnom stawu prevladavaju sinteti~ki materijali, danas se koristi me{avina materijala.

Upravo zbog sintetike, retro name{taj je bio jeftin, dok danas, zbog dizajna i prirodnijih materijala mo`e dosti}i i vrtoglave cene.

Prisutan je kao inspiracija brojnih dizajnera, a uklapa se u sve prostorije - sobe, kuhiwe, kupatila i hodnike.

24

MRE@A

subota11.decembar2010.

DNEVNIK

Sti`e „neksus S” pod Androidom ugl planira da pred predstoje}e praznike na tr`i{te plasira drugi „pametan“ telefon pod svojim operativnim sistemom „Android“ „neksus S“, preneli su danas francuski elektronski mediji.

Prodaja tog telefona }e po~eti 16. decembra u SAD, a 20. decembra u Evropi, po~ev{i od Velike Britanije.

Telefon }e se, kako je najavqeno, prodavati u Americi po ceni od 199 dolara, uz dvogodi{wi ugovor kod mobilnog operatera „Timobajla“. Bez subvencije kod tog operatera, prodajna cena }e biti trostruko ve}a, 529 dolara.

G

SBB servis za gledawe filmskih hitova ablovski operater, kmpanija SBB (Srpske kablovske mre`e) uvela je od danas za svoje korisnike pristup novom servisu video-na-zahtev, na osnovu kog }e korisnici usluga tog provajdera u svakom trenutku mo}i da gledaju doma}e i strane filmske hitove i televizijske programe, saop{tio je danas SBB. Usluga vode}eg provajdera digitalne i analogne televizije i {irokopojasnog interneta u Srbiji, na tr`i{tu }e se na}i pod brendom „SBB Video zona“. Kroz paket „Hit zona“, korisnici }e mo}i da gledaju filmske hitove, me-

K

|u kojima su i naslovi poput „Zatvorenog ostrva“, „Ajron mena 2“, „U vazduhu“... „SBB Video zona“ }e korisnicima biti dostupna putem D3 - digitalne televizije, koja je od sada, osim korisnicima u Beogradu i Vojvodini, dostupna i u centralnoj i ju`noj Srbiji.

Korisnici }e biti u mogu}nosti da na svojim TV prijemnicima upravqaju iznajmqenim programom i gledaju filmove, koncerte, dokumentarce ili crtane filmove u svakom trenutku i po sopstvenom izboru. Sadr`ajima u „SBB Video zoni“ pristupa se preko digitalnih risivera, jednim priti-

skom na daqinskom upravqa~u, a meni je podeqen u sekcije „Hit zona“, „Klub zona“ i „H zona“. „Hit zona“ ukqu~uje filmske hitove i klasike, doma}e filmove i filmove u HD kvalitetu. Korisnici }e pla}ati za sadr`aje koje izaberu, a cene su istaknute pored svakog naslova na meniju digitalnog risivera.

Kroz mese~nu pretplatu za „Klub zonu“, korisnici }e imati neograni~eni pristup televizijskim programima koji se nalaze u ponudi, dok „H zona“ podrazumeva da svi pretplatnici D3 digitalne televizije SBB-a koji koriste

„Cisco“ digitalne prijemnike, imaju pristup besplatnom sadr`aju, satima programa koji se nalaze u sekciji „H zona“. Osim toga, korisnici SBB Video zone ovim sadr`ajem mogu i upravqati - pauzirawem, premotavawem ili ubrzavawem. Kao glavni pokroviteq manifestacije No} reklamo`dera, SBB Video zona u okviru „H zone“ stavi}e na raspolagawe i 60 minuta reklama, u specijalnom izdawu pripremqenom povodom 25 godina „Sinematik“ @an-Mari Buriskoa, vlasnika najve}e globalne fondacije reklamnih spotova, istaknuto je u saop{tewu.

Deseta „Sisko ekspo” konferencija ubilarna, deseta konferencija „Sisko ekspo“ na kojoj }e biti predstavqeni najnoviji trendovi u oblasti informacionih tehnologija i mre`a, po~ela je u hotelu „Hajat“ u Beogradu. Glavne teme konferencije bi}e kolaboracija i virtuelizacija, socijalno umre`avawe, komunikacija putem video linka i u{teda energije na internetu, a tokom dva dana trajawa, u~esnici }e imati priliku da vide oko 40 prezentacija doma}iih i stranih stru~waka iz oblasti informacionih tehnologija. „Na ovoj konferenciji fokusira}emo se na kolaboraciju i vizuelizaciju kao kqu~ne faktore uspe{nosti poslovawa, jer su te dve oblasti postale veoma bitni faktori za svaku kompaniju“, rekao je direktor kompanije „Sisko Srbija“ Goran Obradovi}. On je dodao da je u toku proteklih deset godina ta konferencija prerasla u najve}e mesto sastanka stru~waka iz IT oblasti u Srbiji, na kome se promovi{u savremeni svetski tokovi, koji tako|e mogu da se prilagode lokalnom tr`i{tu.

Na konferenciji je promovisana tehnologija „Energy wise“, uz koju mo`e da se smawi potro{wa energije ure|aja koji funkcioni{u na principu internet protokola, a predstavqen je i „TelePresence“ - najnoviji trend u komunikaciji putem video linka, koji }e omogu}iti kompanijama da ostvare boqu razmenu informacija. „Sisko“ konferencija okupila je oko 700 predstavnika doma}ih i stranih kompanija, vladine administracije i tekomunikacionih kompanija.

J

Piratska partija Srbije podr`ava Vikiliks iratska partija Srbije saop{tila je da podr`ava rad Vikiliksa i da osu|uje izjave srpskih zvani~nika u kojima se „podr`ava hap{ewe i izru~ivawe Xulijana Asan`a“, osniva~a te organizacije. „Sramna je ~iwenica da Srbija nije podr`ala ovakav globalni trijumf slobode informisawe i raskrinkavawa politike sile koja nas je direktno razarala u bliskoj pro{losti“, navodi se u saop{tewu. Asan` (39), ~ovek koji je razbesneo Va{ington objavqivawem ogromnog broja diplomatskih depe{a Stejt departmenta, u [vedskoj je osumwi~en da je u avgustu ove godine silovao dve

P

`ene. Interpol je za wim objavio me|unarodnu poternicu, a Asan` odbacuje optu`be kao politi~ki motivisane. Piratska partija Srbije je saop{tila da je direktno ukqu~ena u pomagawe Vikiliksu, ~iji je sajt meta brojnih hakerskih napada. U me|uvremenu je izgubio hosting kod ameri~kog provajdera Amazon, kao i podr{ku za odr`avawe domenskog imena wikileaks.org. „Hostujemo a`uran duplikat svih dokumenata sa aktuelnog sajta zajedno sa ve}inom ~lanica Internacionale piratskih partija (Pirate Parties International)“, navela je Piratska partija Srbije, osno-

vana avgusta ove godine u Beogradu. Kako se dodaje, podr{ka pirata Vikiliksu je deo spontane globalne akcije koja je do ovog trenutka osigurala aktivne i identi~ne duplikate izvornog Vikiliksovog sajta na vi{e od 500 lokacija {irom sveta, a svaki od ovih duplikata se redovno a`urira. Paskal Glor, potpredsednik [vajcarske piratske partije, koja je pru`ila gostoprimstvo Vikiliksu na svojoj veb adresi, saop{tio je da nova, digitalna generacija, ro|ena sa internetom, za razliku od politi~ara, razume slobodu komunikacije i ne pristaje na bilo kakva ograni~ewa.

Gugl otvorio internet kwi`aru opularni internet pretra`iva~ „Gugl“ otvorio je, posle nekoliko meseci ~ekawa, svoju sopstvenu onlajn kwi`aru „Gugl ibuks“. Nova usluga internet giganta bi trebalo da bude konkurencija lideru u toj oblasti, kompaniji „Amazon“, kao {to je to ve} „Epl“ sa svojom prodavnicom „ajtjuns“. „Gugl“ od danas u celom svetu besplatno nudi oko tri miliona uglavnom starijih naslova. Pored toga, po~eo je, za sada samo u SAD, da prodaje nekoliko stotina novih naslova. „@elimo da i udaqene zemqe imaju {to br`i pristup ’Gugl ibuksu’“, naveli su u koncernu. „Pravili smo ’Gugl ibuks’ tako da bude otvoren“, rekao je odgovorni menaxer „Gugla“ Abraham Marej. To zna~i da su kwige na raspolagawu u formatu koji kompjuter mo`e da otvori isto kao razni ~ita~i kartica za elektronske kwige.

Lider na tr`i{tu elektronskih kwiga je „Amazon“ sa svojim specijalnim ~ita~em elektronskih kwiga „kindl“. U posledwe

P

E

mre`a „Fejsbuk“ po~ela je uvo|ewe novog izgleda profiD ru{tvena la svojih korisnika, objavio je francuski dnevnik „Mond“. Glavna novina te nove verzije profila je stavqawe na ~elo stranice informacije o mestu i datumu ro|ewa, kao i profesiji, vlasnika profila.

Na taj na~in }e biti zameweni prostori za navigaciju po veb sajtu, koji su dosad omogu}avali pristup fotografijama, zidu ili video sadr`aju korisnika.

Da bi se sadr`aj profila u~inio vizuelnijim, uvedeno je i isticawe na wemu najnovijih fotografija korisnika, pored kojih se nalazi i wegovo ime. Segment „predmeti interesovawa“, koji se tako|e nalaze na profilu, propra}en je sada fotografijama.

Izmene su unete i u upravqawe prijateqstvima na „Fejsbuku“. Sada korisnik sa leve strane profila mo`e da izbaci u prvi plan posebnu listu prijateqa, klikom na celu listu kontakata.

nalne brojeve ili tzv. negeografske brojeve, poput onih mkoji po~iwu na 0800. To, kako ocewuju u EK, stvara dodatne tro{kove i preduze}ima, i wihovim klijentima i ometa razvoj unutarweg tr`i{ta Unije.

Komisija je stoga otvorila javnu raspravu, koja }e trajati do kraja februara i koja bi trebalo da olak{a izradu predloga kako bi se to pitawe uredilo na nivou Unije. Evropska komisija smatra da problem mo`e biti re{en na dva na~ina - uvo|ewem kratkog broja na evropskom nivou, koji bi bio namewen samo preduze}ima ili uvo|ewem evropskog „predbroja“ 3883, posle koga bi sledio broj kompanije, koji bi bio isti u svim dr`avama EU.

NOVOSTI IZ VIP-a

Dvostruko vi{e besplatnih minuta razni~no raspolo`ewe je ve} stiglo u 43 Vip centra {irom Srbije – besplatni minuti prema svim nacionalnim mre`ama su udvostru~eni u svim postpejd tarifama. Novi korisnici tako|e u svim tarifama mogu da izaberu bilo koji mobilni ure|aj iz VIP-ove prazni~ne ponude po specijalnoj naknadi za aktivaciju od samo jedan dinar, navodi se u saop{tewu VIP-a.

Svaki korisnik koji potpi{e standardni postpejd ugovor na 24 meseca tokom decembra 2010. i januara 2011. godine, dobija dvostru-

P

ko vi{e besplatnih minuta prema svim mre`ama u Srbiji, koji va`e do kraja 2011. godine.

Jo{ jedna velika pogodnost za korisnike je {to do kraja januara 2011. po specijalnoj naknadi za aktivaciju od samo jedan dinar mogu da nabave i mnoge najatraktivnije smart telefone poput HTC Desire Z i Samsung I5500 na Android platformi.

Na primer, korisnik koji odabere tarifu Postpejd 325, uz mese~nu pretplatu od 990 dinara (plus porezi) umesto 325 minuta sada dobija ~ak 650 besplatnih mi-

vreme konkuri{e mu i „Epl“ sa svojim tabletom „ajped“. „Gugl ibuks“ predstavqa pro{irewe usluga „Gugl buksa“. Koncern od 2004. godine digitalizuje svetske biblioteke i daje kwige, na koje se vi{e ne odnose autorska prava, na raspolagawe besplatno na internetu. Osim toga dozvoqava ~itaocima uvid u odlomke iz novih kwiga. Amerikanci, zna~i, od danas mogu od „Gugla“ i da kupe elektronske kwige, prenele su agencije.

Fejsbuk donosi novi izgled profila

EK uvodi jedinstven telefonski broj za preduze}a vropska komisija je danas pokrenula javnu raspravu o uvo|ewu jedinstvenog telefonskog broja za evropske kompanije, {to bi trebalo da im umnogome olak{a prekograni~no poslovawe. Preduze}a sada imaju razli~ite telefonske brojeve u svakoj zemqi ~lanici, {to im, kako se navodi u obrazlo`ewu komisije, ote`ava razvoj usluga na evropskom nivou, prenele su agencije. „Pozivam sve zainteresovane strane da nam pomognu kako bismo osmislili pristup koji }e odgovoriti na potrebe kompanija i klijentima osigurati lak{i pristup“, rekla je evropska komesarka za digitalnu agendu Neli Krus.

U EU sada ne postoji jedinstven broj za evropska preduze}a, {to im ote`ava poslovawe, odnosno dostupnost preko granice dr`ave u kojoj posluju. Preduze}a koriste nacio-

Proizvo|a~ tog motilnog telefona je „Samsung“. Telefon }e funkcionisati pod verzijom „Xinxerbred“ sistema „Android“, koji je postao jedan od tr`i{nih lidera, pored „Eplovog“ sistema „Aj OS“ za wegov mobilni telefon „aj fon“.

Radi se o verziji koja sadr`i funkciju za bezkontaktnu komunikaciju NFC (Near Field Communication).

Prethodna verzija „neksusa“ „neksus jedan“, u ~ijoj je proizvodwi u~estvovala tajvanska kompanija HTC, obustavqena je letos, nakon {to je za tri meseca prodato 100.000 komada tog telefona.

nuta za razgovore prema svim nacionalnim mobilnim i fiksnim mre`ama. U okviru tarife su i standardno besplatnih 325 SMS ili MMS poruka i 325MB za prenos podataka. Novina je {to u ovoj tarifi od danas korisnik za jedan dinar aktivacijske nadoknade dobija mogu}nost da izabere jedan od popularnih telefona VIP Droid ili Samsung Cardinal C3530.

Specijalna prazni~na ponuda va`i do kraja januara u svim VIP centrima u Srbiji. Vi{e informacija na www.vipmobile.rs ili 060/1234.

Stigao Krom 8 ajnovija verzija popularnog pretra`iva~a kompanije “Gugl” pojavila se krajem pro{le nedeqe, svega mesec i po posle objavqivawa verzije 7. [ta to novi Krom 8 ima {to wegovi prethodnici nemaju?

Kao prvo, podr`ava}e onlajn prodavnicu Chrome Web Store koja }e se uskoro otvoriti, ali korisnicima }e se verovatno vi{e dopasti druga funkcionalnost – novi ~ita~ PDF dokumenata koji im omogu}ava da ih pregledaju ne napu{taju}i Krom.

Ovo je bila dobra godina za Krom, koji je u novembru dostigao udeo od 9,3% u kori{}ewu veba, sude}i prema podacima istra`iva~ke kompanije Net Aplikej{ns.

U oktobru je wegov udeo iznosio 8,5%. Najvi{e je dobio na ra~un Majkrosoftovog Internet eksplorera, koji je sa oktobarskih 59,2% u novembru opao na 58,3%.

Fajerfoks koji je bele`io stalan rast, trenutno stagnira.

Gugl je ovog puta objavio Krom bez ikakvih fanfara, za razliku od pre|a{wih verzija koje su najavqivane sa dosta pompe.

U kratkom saop{tewu objavqenom pro{log ~etvrtka na lokaciji Gugl Chrome Releases, navedeno je da razvojni tim sa zadovoqstvom najavquje osmo izdawe koje sadr`i skoro 800 ispravki i nekoliko bezbednosnih intervencija.

Mikro

N

OGLASI z ^ITUQE

DNEVNIK

KUPUJEM zlatnike, dukate, napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zaltni novac, medaqe, ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu. Telefoni: 063/8-318-180, 021/451-409.

3792 ZALAGAONICA! Najpovoqniji otkup: zlata, dukata, srebra, dijamanata, brilijanata, platine ru~nih i kaminskih satova, antikviteta. Nov~ane pozajmice. Telefoni: 063/351531, 021/661-09-16.

16351 ^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, prodajem ugaq. Telefoni: 6618846, 063/8485495.

17000 PRODAJEM bukvu, bagrem, jasen, rezano, cepano drvo 4000din/m, ~istimo podrume, tavane, odnosimo {ut sa ili bez radnika. Telefon: 063/77-19-142, 021/6-413-575.

17289 DRVO bukovo mo`e rezano i cepano, prevoz gratis 3600din. Su{eni za centralno grejawe 9000 dinara. Telefoni: 066/950-52-46, 063/835-98-16, 063/835-98-14.

17308

subota11.decembar2010.

25

3

POMEN ^etrdeset dana je od smrti na{eg oca, svekra, dede i pradede

POMEN

Pavli~i} Blaga

Milovan

1903 - 1985.

1900 - 1998.

Marija

dr Qubi{a

profesor 1937 - 2006.

spec. orl.

1931 - 1992.

u~iteqica

u~iteq

Milo{a Pili}a Uvek voqen, nikad zaboravqen.

Sin Milan sa porodicom.

17407

Oprostili smo se od kolege Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga

S qubavqu i po{tovawem ~uvamo uspomenu na vas.

Va{i: Biqana, Vidoje, Milica, Milo{ Igor, Nata{a, Sofija, Boris i Jovan.

17409

Mirjana Kico{evi} SOKOBAWA - sobe, apartmani. Zimski odmor - Nova godina. U`i centar.

Povoqno.www.sokotours.com Telefoni: 063/81-54-200, 018/880-100.

17048

IZDAJEMO stan na Trgu Ferenca Fehera 4, 130m2, prizemqe. Mo`e biti poslovni ili stambeni prostor.

Telefoni: 021/420-580, 064/1148-414.

16943 LIMAN 4, jednosoban, terasa, name{ten, CG, topla voda, kablovska, klima, telefon, povoqno. Telefon 021/469-125.

17021 IZDAJEM prazan stan na Novoj Detelinari od 26m2, predsobqe, kupatilo, soba, kuhiwa, terasa, odmah useqiv, cena povoqna. Telefon 064/93-00-589.

17110 IZDAJEM komforan jednosoban stan, 45m2, kod Limanske pijace. Telefon 521-256.

17116 IZDAJEM stan dvoiposoban, Nova Detelinara do juna 2011, name{ten 170E. Telefon: 060/0261-160. 17122 DVE studentkiwe tra`e tre}u u trosobnom stanu kod bolnice bez gazde, cg, telefon, 80 evra. Telefoni: 064238-9966, 522-139.

17218 IZDAJEM novu kompletno name{tenu garsoweru, Nova Detelinara, 26m2 blizina Sajma, ve{ ma{ina, lift, terasa. Cena 150 evra. Telefon 021/544-540, 063/517-290. 17226 IZDAJEM nov jednoiposoban kompleno name{ten stan 39m2, Pu{kinova 13. nov name{taj, ve{ ma{ina, terasa, Cena 250E. Telefon 021/544540 063/517-290.

17233 IZDAJEM nov jednoiposoban kompletno name{ten stan, 41m2, ]irpanova ulica, nov name{taj . cena 200 evra.Telefon 021/544-540, 063/517-290.

17236 POVOQNO, izdajemo stanove, stanodavcima besplatno, garsowere, jednosobni 110-160, jednoiposobni, dvosobni 160-230, trosobni 250-300E. Telefoni: 021/544-540, 063/517-290, www.aleks-nekretnine.com 17238 IZDAJEM jednosoban, name{ten, odmah useqiv komforan stan na Satelitu (CG, TV, kablovsa, sva bela tehnika, name{taj). Telefon 064/1227-684.

17245 KLISA; 70m2 izdajem trosobno prazno prizemqe ku}e u Ul. Kraqa Uro{a I, 26 za 150E + depozit. Telefon: 061/67-99-593.

17284

VEOMA POVOQNO! Prodajem dva useqiva dupleksa: 73m2 i 84m2 u Prezidentovoj zgradi na uglu Futo{kog puta br. 1 i Bulevara Evrope sa terasama i predivnim pogledom. Informacije 063/47-57-65.

17326

VEOMA POVOQNO prodajem useqivu garsoweru u Danila Ki{a br.

36, 20m2, centralno grejawe, kablovska. Telefon 063/47-57-65.

17325 INTERESANTAN jednosoban, Kisa~ka ulica, V bez lifta, 28.000 krovni prozori, jednosoban, prizemqe, centar 19.000 gotovinom. Telefon 063/598-463, 021/6621-797, bez posrednika.

16971

PRODAJEM stan dvosoban, Bulevar Evrope, 4 sprat, ukwi`en, bez posrednika. Telefon: 060/0261-160.

17124

BEZ POSREDNIKA, trosoban nov, odmah useqiv, 1. sprat, lift, CG, terasa, parking, sobe nisu prolazne, 55.000 gotovinom. Telefon 061/6019-393, 063/598-463.

16967 PRODAJEM ukwi`en stan 69m2 u Radni~koj 51, na devetom spratu, dve terase sa pogledom na Petrovaradin, Fru{ku goru. Informacije 063/47-57-65.

17327

KLISA, nova okretnica, dva placa po 15.000E, plac Petrovaradin 10.000, ku}a Rumenka, dva stana+ lokal 65.000. Telefon 062/961-5885, 021/6618-184.

16969 10 JUTARA ZEMQE u komadu 800 metara od asfalta i fabrike vode, ispitana za vo}e u Jasku kod Vrdnika. Telefon 064/401-41-80.

16960

IZDAJEM lokal 30m2 u pe{a~koj zoni, Svetozara Mileti}a 6, cg, telefon, sanitarni ~vor. Cena povoqna 140 evra. Telefoni: 021/544-540, 063/517-290.

17229

1944 - 2010.

Sahrana je 11. 12. 2010. godine, u 14 ~asova, na grobqu, u ^erevi}u.

dr Ivana Adamova

Stojan, Slavko, Mara i Nadica.

17416

17408

21. 6. 2010 - 21. 12. 2010.

GODI[WI POMEN na{oj dragoj

^oveka pamte po dobrim delima - mi te tako pamtimo Ivanu{ka.

O`alo{}ena porodica: suprug Milan, }erke Katica i Jovanka sa porodicama.

[ESTOMESE^NI POMEN

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{

S tugom se opra{tamo od na{eg velikog prijateqa i po{tovanog kolege

Margiti Kova~evi} Mari Molnar Jo`ef Sahrana je danas, 11. 12. 2010. godine, u 13 sati, na Katoli~kom grobqu u Novom Sadu.

Jovan Topi} @iveo si tiho i mirno, a tako rano i iznenada zaspao ve~nim snom.

Za sobom si ostavio veliku prazninu i tugu ali uspomena na tvoj lik u nama }e zauvek da `ivi.

Sestra Radmila, zet Slavko, Tawa i Zoran.

mr Predraga Pavlovi}a dipl. gra|evinskog in`.

Radomir, Na|a, Mirjana i Boris Foli}.

17399

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{oj voqenoj supruzi i mami

O`alo{}ena porodica.

K}erka Zorica sa decom i sin Du{ko i snaja Slavica sa decom.

17412

17404

Posledwi pozdrav ocu na{eg druga

Danas, 11. 12. 2010. godine, u 11 ~asova, okupi}emo se ispred ve~ne ku}e na{e drage majke, bake i svekrve, da obele`imo godinu od kako je svoj mio lik prepustila na{em neute{nom se}awu.

POMEN

17414

Iznenada i prerano preminuo je moj dragi suprug

PRODAJEM gara`u od 17m2 u suterenu stambene zgrade u Novom Sadu, Gogoqeva 14. Telefon 063/520-245.

17171

KUPUJEMO automobile novije i starije, ispravne i havarisane. Dolazak, procena i isplata odmah. Telefoni: 021/824-885, 064/150-12-00.

16914

Du{an Gostoji} Dule

Mihaqki Dabi} DIHTOVAWE drvenih vrata, prozora fleksibilnim aluminiumskim lajsnama, velika za{tita od vetra i buke. Samo 150 din/m. Telefon 021/500-612, 063/8426-848, 063/8424716.

16701 VODOINSTALATER serviser bu{i sudopere, montira sanitariju, mewa ventile, vr{i odgu{ewa, otklawa curewa, montira ma{ine za prawe sudova. Telefoni: 63-68-462, 064/11-86-330.

16927 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti:odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

17058

PRIRODNI PREPARAT protiv {uqeva - hemoroida ispitan u nadle`noj ustanovi i li~no proveren. Le~ewe sedam dana, deda Rado{. Telefon: 037/490-797, 064/240-55-49.

17342

OZBIQAN ~ovek bi ~uvao stariju osobu dawu ili no}u samo za platu.

Javiti se 0646368933.

16931

BUKVA cepano, rezano, prevoz 3700, kostolac 3650 i su{eni 900. Telefoni: 066/950-51-67, 062/867-06-30. 17309

obele`i}emo danas, 11. 12. 2010. godine, u 10 ~asova, na Gradskom grobqu. @ivimo bez tebe sa velikom tugom i boli. ^uvamo te zauvek u na{im srcima.

S qubavqu koja ne prolazi, suprug Borko i sin Stevan.

Predragu Pavlovi}u Dejini prijateqi.

17406

17402

Posledwi pozdrav dragoj snahi, strini i jetrvi

Navr{ava se godina dana od rastanka sa voqenim bratom.

Sa tugom i bolom }emo ga se ve~no se}ati.

Bo`a Blagojevi}

Sestre Milica i Slobodanka i brat Slobodan sa porodicama.

O`alo{}ena supruga Qubica.

17405

17411

Posledwi pozdrav

Kolektiv DIP-a Novi Sad s tugom se opra{ta od na{eg prerano preminulog kolege

Qubinki Hvala ti za svu qubav i pa`wu koju si nam poklawala.

Vje~no }e{ ostati u na{im srcima.

Tvoji: Zaro, ^edo, Dragica, Mika, Sa{a, Dado, Sandra, Milorad i Ivana \ikanovi}.

17401

profesoru Pavlovi}u

Bo`e Blagojevi}a Porodica ^enejac.

17400

Wegove koleginice i kolege.

17410

26

^ITUQE z POMENI

subota11.decembar2010.

Posledwi pozdrav sestri

Sa tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga

Quba Petrovi}

Miqi Mileti} od: brata Veselka, snaje [tefice i porodice Bi}anin.

DNEVNIK

Posledwi pozdrav

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{oj dragoj i voqenoj

Vladi Simi}u

ro|. Doki} 1917 - 2010.

Sahrana je danas, 11. 12. 2010. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}eni: sin Stanko, snaha Zora sa porodicom.

od drugova iz „merne grupe�.

Milosavi Ili}

Milenko Milanovi} Mi{o

Vreme prolazi, a tuga, praznina i bol ostaju u srcima onih koji te vole.

1934 - 2010.

Tvoji najmiliji: suprug Boro, k}erke Qiqana i Biqana, zetovi i unu~ad.

17392 17366

17397

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a supruga, majka i baka

Posledwi pozdrav dragoj zaovi, tetki i babi

Posledwi pozdrav dragoj sestri i zaovi

Dana, 19. 12. 2010. godine se navr{ava 6 meseci od kad me|u nama nije

Dragi tata

17385

SE]AWE

na drage roditeqe

Hvala ti za sve {to si nam dao i ~emu si nas nau~io. Hvala ti, {to si se smawio do na{e visine dok smo se igrali i {to si visoko izrastao kad su nam bili potrebni zaklon i za{tita.

Hvala ti {to si u na{a bi}a usadio vrednosti pristojnosti i po{tovawa i {to si nam od ranog detiwstva, pokazivao i jedno i drugo. Hvala ti, za sve ti hvala...

Tvoje: Vera i An|elka.

17387

Vasilija Zeqkovi} 1941 - 2010.

Sahrana je danas, 11. 12. 2010. godine, u 14.30 ~asova, na grobqu, u Rumenki.

O`alo{}ena porodica.

Vasiliji Zeqkovi} Zeki S velikim po{tovawem, snaja Darinka i bratanac Mi}o Zeqkovi} s porodicom.

od brata Vlade i snaje Rose Zeqkovi}.

17363

17365

17377

Pro{lo je ~etrdeset dana otkad se tuga uselila u na{e `ivote jer nas je zauvek napustio na{

Vasiliji Zeqkovi} Zeki Aleksandar [aca Jankovi}

Stana Ka~ar na{a voqena supruga, sestra, snajka, majka, baka i prabaka.

Volimo je i ne zaboravqamo.

1929 - 1990.

Zaspala je ve~nim snom na{a draga

Milenko Milanovi} Mi{o

Weni najmiliji: suprug Gojko, sestra Rosa Li~ina, sinovi i mnogobrojna rodbina.

1934 - 2010.

Milica Jankovi} ro|. \akov

Vasilija Zeqkovi}

Vasilija Zeqkovi}

1941 - 2010.

1941 - 2010.

Ve~no }e{ `iveti u na{im srcima.

Vreme prolazi, ostaje qubav, se}awe i tuga.

Sin Rajko, snaja Teodora, unuk Milan i unuka Milena.

Sin Boro, snaja Milica, unuci Zoran i Luka.

17378

Posledwi prijatequ

pozdrav

17369

Vasilija Zeqkovi} Zeka

Posledwe zbogom dragom ocu

Dragi tata, hvala ti {to si majci, sestri i meni bio vodi~ kroz te{ka vremena i {to si stajao uz nas kad nam je bilo potrebno ohrabrewe.

Sa puno qubavi i sete uspomenu na Vas ~uvaju: va{a Sa{a i Dragoslav.

Pomen }emo odr`ati danas, 11. decembra, 2010. godine, na grobqu, u Ba~kom Magli}u.

Posledwi pozdrav dragoj tetki od bratanca Momira Zeqkovi}a sa porodicom.

Parastos }emo odr`ati danas, 11. 12. 2010. godine, u 11.30 sati, u Sabornoj crkvi.

Tuguju za tobom: supruga Koviqka, }erke Vera i An|elka, unuci Ana - Marija, Ivan, Iva i zet @elimir.

17374

17364

17375

17386

dragom

Posledwi pozdrav Zoricinom tati

Ako je tvoj `ivot morao stati, na{a qubav i se}awe na tebe ve~no }e trajati.

Danas se navr{ava 40 dana od smrti sestre

Svetozaru Stojanovi}u Vasilija Zeqkovi} 1941 - 2010.

Tu`na srca se opra{tamo od tebe.

mr Predragu Pavlovi}u

Milovanu Gajinovu

Sin Radovan, snaja Qiqa, unuke Milka i Jelena.

Porodica Bori~i}.

od wenih kolega i koleginica sa posla.

17381

17393

17389

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo danas, 11. 12. 2010. godine, u 10 ~asova, na ^enejskom grobqu odr`ati godi{wi pomen na{em dragom suprugu, ocu i dedi

K}erka Nevena sa porodicom.

17391

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 87. godini preminuo na{ dragi

iz Futoga

Kumovi Matijevi}.

Draga i voqena sestro, nikad te ne}e zaboraviti tvoj brat Stevo.

17367

17372

TU@NO SE]AWE

2009 - 2010.

dr Petar Doki}

Svetozar Stojanovi} Vitomiru Savi}u

Melanija Kur}ubi}

Jelke Ivani} - Jovi~i}

Sahrana je danas, 11. 12. 2010. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

1934 - 2009. profesor Poqoprivrednog fakulteta u Novom Sadu

Tvoja porodica.

O`alo{}eni: supruga Brana, sin Nenad sa suprugom, k}erka Nevena sa porodicom.

Godi{wi pomen na{em mu`u, ocu, dedi obele`i}emo posetom tvojoj ve~noj ku}i, danas, 11. 12. 2010.

Tvoj lik i dobrotu ~uva}emo u na{im srcima.

Porodica Doki}.

17278

17390

17373

Bol i tuga se ne mere re~ima ni vremenom koje prolazi ve} prazninom koja je ostala tvojim odlaskom.

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Posledwi pozdrav prijatequ i kolegi

dragom

POMEN

Posledwi pozdrav prijatequ

\or|e Solari} Svetozaru Lu`aninu Cveku od Zorana Luki}a sa porodicom.

POMEN

Bratu od pozdrav

Stanku Balabanu

^etiri godine tuge za umrlim bratom.

Tuguju za tobom i ~uvaju od zaborava tvoje sestre Marica i Milica sa porodicama.

17358

od prijateqa Gojka i prije Vi{we Tegeltija.

17290

17354

Posledwi pozdrav prijatequ

SE]AWE

Pro{lo je deset godina od kada nisi sa nama. Ponosni smo {to smo te imali.

Tvoji najmiliji.

Pomen }e se odr`ati u subotu, 11. 12. 2010. godine, u 10 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Posledwi bratu

pozdrav

posledwi

10. 12. 2002 - 10. 12. 2010.

27

SE]AWE

Mirjana Bala} 26. 12. 2009 - 26. 12. 2010.

Predragu Pavlovi}u od: Mi{ka, Qubice, Jelene i Milice Premovi}.

S qubavqu i po{tovawem se}aju te se kolege i koleginice iz RAZVOJNE BANKE VOJVODINE a.d. Novi Sad.

17287

59200/P

voqenom

SE]AWE

Milica Stojanovi} Svetozara Lu`anina Cveka

tetke

Blagoja Bari{i}

iz @abqa

17360

Sa tugom se opra{tamo od na{eg kolege i {efa

subota11.decembar2010.

Mirjana Bala} Stanku Balabanu

Stanku Balabanu

26. 12. 2009 - 26. 12. 2010.

Sa ponosom ~uvamo uspomenu na tebe.

Kolektiv Lux-in`enjeringa.

od Stane Zec i porodice Trivanovi}.

od wegove bra}e: \ura i Milana sa porodicama i sestre Dragice Mudrini} sa porodicom.

17359

17353

17351

Sindikalna organizacija RAZVOJNE BANKE VOJVODINE a.d. Novi Sad. 59201/P

Posledwi pozdrav

Lazar Stojanovi}

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ voqeni

Posledwi pozdrav dugogodi{wem radniku, biv{em kolegi i dragom prijatequ

14. 12. 1987 - 14. 12. 2010.

Sa po{tovawem i qubavqu, k}i Dragica i unuka Tatjana Popov.

17348

Svetozaru Lu`aninu

JEDNOGODI[WI POMEN

Stanko Balaban Sahrana je danas, 11. 12. 2010. godine, u 13.30 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

na{em dragom te~i od Neboj{inih kolega sa posla.

O`alo{}eni: supruga Mara, k}erke Mirjana i Tatjana, unu~ad Nina, Sr|an i Tamara i zetovi Goran Zec i Ranko Tegeltija.

od kolektiva „Hidrozavod DTD� AD Novi Sad.

17350

778/P

17349

JEDNOGODI[WI POMEN

Predragu Pavlovi}u

SE]AWE 1983 - 2010.

Posledwi pozdrav Dejanovom ocu

Neboj{i Nikoli}u

Neboj{i Nikoli}u Voqenom i nepre`aqenom zetu od ta{te Boje i tasta Mirka Jovi~i}a.

S qubavqu, uspomenu na tebe ~uvaju: Boca, Mire, Sara, Jadranka i Bata.

17356

Sau~estvujemo u bolu porodice Pavlovi} za prerano izgubqenim ocem i suprugom.

iz ^erevi}a Postoje lepi tragovi koji se ne bri{u i se}awa koja ne blede.

Tvoji najmiliji.

Koleginice i kolege Fonda za kapitalna ulagawa APV.

17357

777/P

Sa tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je dana 8. 12. 2010. godine u 79. godini preminula na{a majka i baka

Posledwi pozdrav na{em cewenom i po{tovanom kolegi

Zorka Francuski

mr Predragu Pavlovi}u

ro|. Badrqica

dipl. in`. gra|.

17352

JEDNOGODI[WI POMEN na{em voqenom i dragom

Predragu Pavlovi}u

Andrija Bara~i

Neboj{i Nikoli}u Zauvek u na{im srcima s velikom qubavqu ~uvamo te od zaborava.

Ve~ni plamen Tvoje dobrote, plemenitosti i qubavi koju si nam podario obasjava nas u tami na{eg bola i tuge.

Tvoje }erke mezimice Dejana i Nikolina i supruga Radmila Nikoli}.

Sahrana je obavqena 10. 12. 2010. godine u prisustvu naju`e porodice.

Weni: sinovi ^edomir i Zoran, unuci Stefan, Kosta, Igor, snaje Dragana i Patricija.

17355

17361

Studenti i zaposleni na Departmanu za arhitekturu, Fakulteta tehni~kih nauka u Novom Sadu.

779/P

28

^ITUQE z POMENI

subota11.decembar2010.

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

Svetozaru Lu`aninu

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav prijatequ i kolegi.

Svetozaru Lu`aninu

a porodici iskreno sau~e{}e od prijateqa: Negice i Pavla Trifunovi}.

Dragoj supruzi, majci, baki, sestri i snaji

Jovica Vuji}

An|eliji Dragi~evi}

Dragi brate, tvoj osmeh i daqe greje na{a se}awa.

iz Koviqa

^uva}emo uspomenu na tebe i trenutke koje smo podelili sa tobom.

Sestra Nada sa porodicom.

17285

Hvala vam za svu dobrotu.

U na{im si mislima u srcu.

Za tobom tuguju: mama Nevena i sestra Milica.

17334

JEDNOGODI[WI POMEN

Danas, 11. decembra dajemo godi{wi pomen na{em dragom suprugu, ocu i najboqem dedi

Stojan Kova~evi}

obele`i}emo danas, 11. 12. 2010. godine, u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Kolega Pavkov.

Stevan Subi} Stevica Ne, nisi oti{ao, Ti si tatika i dedika, uvek, zauvek, ve~no s nama. ^ujemo Tvoje lepe re~i, mudre savete. Ponosimo se Tvojim imenom i prezimenom, ~istom du{om.

Svima si se radovao i davao svoje veliko srce.

Mr Predrag Pavlovi}

17318

[ESTOMESE^NI POMEN

Miroslavu Bugarskom

Porodica Ru`i~i}.

17317

I posle ~etiri godine bol je sve ve}a, a praznina sve vi{e boli.

drugu,

DNEVNIK

Hvala ti za svu sre}u i qubav koju si nam darivao.

Zet Rale, }erka Mira, unuke Zoka i Vawa.

Supruga Desanka, }erke Stojanka i Mirjana sa porodicama.

16919

16921

17330

Dana, 11. 12. 2010. godine navr{ava se ~etrdeset dana od kako smo ostali bez voqenog supruga i predobrog oca i tasta

Dragi

Posledwi pozdrav kom{iji

Stojanu Kova~evi}u

Neboj{a

dajemo {estomese~ni pomen danas, 11. 12. 2010. godine, u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Hvala joj za sve {to nam je pru`ila.

S qubavqu: porodica, bra}a sa porodicama i dever sa porodicom.

Svetozaru Lu`aninu

17262

17329

Stanari zgrade Narodnog fronta 85 - 93, Novi Sad.

samo smo mi znali {ta smo imali i samo ja znam {ta sam izgubila.

Farka{ Karoqa Uvek voqen i nikada zaboravqen.

Nedostaje{ mi i zauvek }e{ mi nedostajati.

Supruga Er`ika, }erka Jelisaveta i zet Du{an.

Tvoja Ceca.

17339

17018

POMEN

Dana, 9. 12. 2010. godine umro je na{

GODI[WI POMEN Pro{la je godina od kada nije sa nama

Vili Te Tvoje ponosno potomstvo.

17254

Vladimir Risti}

TU@NO SE]AWE

Neboj{i Nikoli}u Ne{o, ve~ito si voqen, nikad zaboravqen od porodice Mladenovi}.

1925 - 2010.

Marija - Maca Radulovi} Godi{wi pomen odr`a}emo u subotu, 11. decembra, na Gradskom grobqu, u 11 sati.

Tvoja Oqa.

17338

POMEN

Slavka Kanazir

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 84. godini preminuo na{ dragi suprug, otac, deda i pradeda

[ESTOMESE^NI POMEN

1933 - 1979.

Neboj{a Nikoli} Godina je dana od kako je na{a ekipa pretrpela najve}i poraz i izgubili smo tebe.

1957 - 2004.

O`alo{}ena supruga Miroslava, }erka Buba, zet Miroslav, unuka Sne`ana sa suprugom Milanom i praunu~ad Milana i Matej.

17323

17283

@ivko Kanazir

Sahrana je danas, 11. 12. 2010. godine, u 15 ~asova, na grobqu Tranxament Petrovaradin.

Zauvek ste u na{im srcima.

Va{i najmiliji.

Tvoji drugovi, kolege, kugla{i: Sr|a, Milo{, Alarga, Ciga, Trivo, Radovan, Steva i Dule.

16933

17310

Jovan Topi}

Milovan Gajinov

1962 - 2010.

Pro{lo je tu`nih {est meseci od kako nisi sa nama.

Nikad te ne}emo zaboraviti.

Tvoji najmiliji: otac Stevan, majka Boja, supruga Natalija, brat Milorad, snaha Marija i bratanica Bojana.

1941 - 2010.

Sahrana je danas, 11. 12. 2010. godine, u 13 ~asova, na kameni~kom grobqu.

Sahrana je danas, 11. 12. 2010. godine, u 13 ~asova, na pravoslavnom grobqu u Turiji.

O`alo{}eni: supruga Pava, }erka Zorica, unuk Sr|an, unuka Sawa sa porodicama.

17328

17340

Sa tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi suprug, otac, brat, deda i svekar

Dana, 9. decembra u 87. godini preminula je tetka

Miqa Mileti}

iz Turije

Vikor Ro`a

Avram P. Kobilarov

iz Novog Sada

1941 - 2010.

Sahrana je danas, 11. 12. 2010. godine, u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu.

O`alo{}eni: }erka Marica, unuci Goran i Zoran i zet Vlada.

Uz zahvalnost i po{tovawe, porodica Bo{wa~i}.

17319

17337

Sahrana je u ponedeqak, 13. 12. 2010. godine, u 14 ~asova, iz kapele na Zmajeva~kom grobqu.

O`alo{}eni:supruga Mihaqina, sin Stevan, }erka Darinka, bra}a Stevan, Branko, Vasa, sestra Milica, unu~ad Tamara, Petar i snaja Sofija.

17341

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

TROGODI[WI POMEN

GODI[WI POMEN

mom dragom suprugu

POMEN Danas se navr{ava godina od smrti mog voqenog brata

S qubavqu koju smrt ne prekida i tugom koju vreme ne le~i postoja}e{ i traja}e{ zauvek u mom srcu i mislima.

Tvoja supruga Seka.

Te{ko je prona}i re~i, opisati koliko mi nedostaje{. @ivi{ u mojim mislima, pri~i, suzi, utehe nema, zaborav ne postoji.

Ve~no hvala za qubav, podr{ku, pa`wu i dobrotu koju si mi davao.

Supruga Milica.

Greksa Pavelu 10. 12. 2005 - 10. 12. 2010.

Sa ponosom te pomiwemo, sa po{tovawem i qubavqu ~uvamo od zaborava.

Jovice Vuji}a Ostavio si trag koji se ne bri{e, beskrajnu dobrotu koja se ne zaboravqa. ^uva}emo te u na{im srcima i mislima.

Pamti}emo te po osmehu koji si uvek imao za sve nas.

Brat Mom~ilo sa porodicom.

JEDNOGODI[WI POMEN na{em dragom Radi.

Radivoj Tubi}

Milan Gaxi}

2. 2. 1935 - 19. 12. 2009.

1970 - 2008.

POMEN

Jovica Vuji}

Jovica Vuji}

Dok `ivimo osta}e{ u na{im mislima, u na{oj svakodnevici sa setom ali i sa velikim ponosom, {to smo imali takvog brata i ujku.

Hvala ti za svu qubav i dobrotu koju si nam nesebi~no pru`ao. ^uvamo te u srcu od zaborava.

Dragoslav Rimski Draga

Milica, Dejan i Nata{a.

17126

17152

17155

si

mislima

Tuga ve~na ostaje u srcu tvojih: roditeqa, supruge, dece i tvoje sestre sa porodicom.

17221

GODI[WI POMEN

Slobodan Bursa} Felbapov Katalin

2002 - 2010.

U na{im se}awima.

Pro{le su tu`ne dve godine od kako si nas napustio.

17107

POMEN Dana 11. decembra 2010. godine navr{ava se deset godina od kako nas je napustila na{a draga sestra i tetka

ro|. [omo|i 1914 - 2000.

i

Tvoji najmiliji.

Osta}e{ nam u ve~noj uspomeni.

O`alo{}eni: sestra @u`a i sestri} \uri.

17197

17104

11. 12. 1990 - 11. 12. 2010.

Vreme brzo prolazi, ali lepe uspomene i se}awa na vreme provedeno sa tobom ostaju ve~no.

Tvoja }erka Tamara i unuci Strahiwa, Nikola i Jovan.

17216

Pro{lo je tu`nih {est meseci od kada nije sa nama na{a draga

GODINA DANA

SE]AWE

JEDNOGODI[WI POMEN

S qubavqu i po{tovawem ~uva}emo uspomenu na tvoju dobrotu i plemenitost.

Bra}a Milan, Nova, Milo{, Stanko i Milorad, sestre Jelica, Leposava i Milena, sestri} Zoran i snaja Vera sa porodicama.

17194

GODI[WI POMEN

Sestra Dojica, snaja Milka, sestri~ine Goga i Sne`a sa porodicama.

POMEN

iz Despotova

GODI[WI POMEN

Sestra Goga, zet Rade, Darko i Dragana sa porodicama.

29

Oti{ao si tiho, ne~ujno i bez pozdrava, ostale su uspomene na lepe re~i, osmeh, a tuga za Tobom zauvek.

Mnogo nam nedostaje{ i po~ivaj u miru Bo`ijem.

Ve~no }emo te se se}ati i ~uvati od zaborava.

Porodica.

17151

17150

17013

POMEN na{em dragom suprugu, ocu i svekru

[est godina nije sa nama

Ivan Popovicki

Jovica Vuji} Petru Panteli}u

subota11.decembar2010.

bez na{e sestre

na{em dragom

Zorica Moldvai Kao najlep{i deo dana, bila si na{a prva svetlost, na{ izvor i put. Onog najkra}eg dana u godini, ta svetlost je prividno zgasnula, ali put kojim si nas Ti vodila, i daqe svetli tvojom qubavqu.

Tvoje prisustvo ose}amo na svakom koraku.

Idemo daqe. I volimo te zauvek.

Neboj{i Nikoli}u

Veqko Krsti}

obele`i}emo danas, 11. 12. 2010. godine, u 10 ~asova, na Gradskom grobqu.

S qubavqu i po{tovawem ~uvamo uspomenu na tebe.

Mnogo nam nedostaje{, ve~no }e{ `iveti u na{im srcima.

Porodica Nikoli}.

Supruga Darinka, k}i Sne`ana sa porodicom, sestre Saveta i Vida sa porodicom.

17145

ro|. Buli} Uvek }e je se sa tugom u srcu se}ati sestre: Vera i Zora sa porodicama.

17103

17201

IN MEMORIAM

JEDNOGODI[WI POMEN na{oj dragoj

Mira Vasi}

Soke Buzorski

Danas, 11. 12. 2010. godine navr{ava se pet tu`nih godina od smrti moje plemenite majke

JEDNOGODI[WI POMEN

Nikada te ne}emo zaboraviti.

Suprug Mladen sa decom i unucima.

17242

JEDNOGODI[WI POMEN

Tvoji: Sandra, Damir, Ervin, brat Zoran i Tawa.

17207

GODI[WI POMEN na{oj dragoj

Melanija Kur}ubi} Miki

Stojanki Bucalo odr`a}emo u nedequ, 12. 12. 2010. godine, u 11 sati, na Gradskom grobqu.

U na{im srcima }e ve~no `iveti svaki wen osmeh, radost i qubav kojima nas je darivala.

Sin Zlatko i snaha Ilinka.

17148

Sofije Nedvidek S qubavqu, sin Dalibor.

Godinu nisi sa nama, kao da je pro{la ~itava ve~nost, an|ele na{.

Tvoji: kuma Biqana, Moma i Goca, Jasna, Cane i Goca, Belka i Stevosije.

17128

17259

obele`i}emo danas, 11. 12. 2010. godine, u 10 ~asova, na Pravoslavnom grobqu, u Rumenki.

Pro{la je godina... Ti si i daqe u srcima i mislima onih koji te ~uvaju od zaborava.

Supruga Radmila, }erka Sla|ana, zet Goran i unuci Milo{, Milica i Jelena.

16920

JEDNOGODI[WI POMEN

JEDNOGODI[WI POMEN na{oj voqenoj

POMEN

Samuilo Hrn~jar Mimika

Qubinki Popov

Danas, 11. 12. 2010. godine, u 11 ~asova, na Pravoslavnom grobqu, u Ka}u dava}emo godi{wi pomen.

Uvek si bila i osta}e{ sa nama.

Tvoji: }erka Biqana, suprug Radmijo, unuk Slobodan i zet \or|e.

17119

Cveta Stanisavqevi}

Melaniji Kur}ubi}

Navr{ava se godina od kada nas napusti na{a draga i voqena majka, baka i prabaka.

Danas, 11. 12. 2010. godine poseti}emo wenu ve~nu ku}u u Stepanovi}evu.

O`alo{}eni: sin Stevan, sin Dragan sa porodicom i }erka Nada sa porodicom.

17205

ro|. Skuban odr`a}emo u subotu, 11. 12. 2010. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Samuilo Hrn~jar Mimika Nikada te ne}emo zaboraviti.

Ve~no }e{ `iveti u na{im srcima. Neka te an|eli ~uvaju.

Majka Mila, brat Zoran, }erka Ivana, sin Dejan i suprug Petar.

Tvoji prijateqi Quba i Rada Markovi}.

17260

16922

06.30 07.20 07.30 07.45 08.00 08.05 08.20 08.45 09.05 10.00 10.30 11.00 12.00

TV PROGRAM

subota11.decembar2010.

Kuhiwica Kapqica sunca Sibirske razglednice Jutarwa gimnastika Vesti Godi{wi koncert Baletske {kole u Novom Sadu 2. deo Zvrk Hajde sa mnom u obdani{te Trolovi Pitam se, pitam Putevi nade Bez uputa Vesti

07.30 08.10 09.00 10.30 11.00 11.30 13.00 14.25 14.50 15.00 15.30 16.00 16.30 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 21.45 22.00 22.30 00.00

Glas Amerike Beli luk i papri~ica Moje dete Travel Ulovi trofej Svet poqoprivrede Bez cenzure Hedonist Bila jednom jedna nedeqa Tojotin svet prirode Vojvo|anske vesti Zdravqe je lek Razgoli}eni Vojvo|anske vesti An|elo, an|eo ~uvar Razgovori o zdravqu Vojvo|anske vesti Halo predsedni~e Sajam infonet Vojvo|anske vesti Filmski program Glas Amerike

„Pekin{ka patka”

Gruvawe Na dan kada se u Novom Sadu odr`ava obnovqeni Koncert godine, u “Gruvawe” sti`u ~lanovi “Pekin{ke patke” koji }e nam ispri~ati kako proti~u posledwe pripreme pred veliki koncert na Spensu...

Voditeqi: Du{an Majki}, Tamara Ciceri i David Stojanovi} (RTV 1, 14.00) 12.10 12.35 13.00 13.30 14.00 15.00 15.20 16.30 17.00 17.22 17.30 19.00 19.30 20.10 20.30 21.00 22.00 22.30 23.00 00.00

Slobodna tema Wu{kawe Agro mozaik Eko - Carska bawa Gruvawe Vesti 5kazawe Ples no stres TV Dnevnik Tajna hrane: Pasuq Intimne stvari, film Dok. program TV Dnevnik Ra~unica Zabavni program Nevidqivi protivnik Vojvo|anski dnevnik Crno-beli svet, pol. mozaik Preokret Ko{arka NLB Liga: Hemofarm - Igokea, snimak utakmice 01.25 Novosadski odlg gold yez festival

06.30 08.00 09.00 10.00 11.10 12.30 12.40 13.30 14.25 16.30 17.00 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 21.30 22.00 22.30 00.10

Iz na{eg sokaka TV Ba{tina Kuhiwica (ma|) Dobro ve~e, Vojvodino (slov) Lekar umiru}eg vremena (slov) Vesti (ma|) Imam jednu `equ Faca Izlog strasti Bajko kviz Kad ku}a nije tesna TV Dnevnik (hrv) TV Dnevnik (slov) TV Dnevnik (rus) TV Dnevnik (rum) TV Dnevnik (rom) TV Dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Kuhiwica (ma|) Dobro ve~e, Vojvodino (ma|) Kulturni magazin (ma|) (Jelen-let) Ma|arska galerija istorijskih likova Ma|arska narodna muzika Prqava igra, film TV Prodaja

09.00 11.30 12.00 13.00 14.00 14.29 14.30 15.00 16.45 17.15 17.45 18.15 18.30 19.00 19.29 19.30 20.00 21.00 22.30 23.15 23.40

Put za Ejvonli Azbuka roditeqstva Lenija Evo nas kod vas Drum Kursna lista Vitra` Moskovska saga Neon siti Sedam NS dana ICT plus Neon siti Korak po korak Objektiv Kursna lista Kvadrat varo{i Skarletna vidov~ica Moskovska saga Razotkriveni Sedam NS dana Razglednice

07.14 08.02 08.27 08.51 09.16 09.32 09.41 10.28 11.00 11.30 12.10 12.30 13.00 13.30 14.02 14.31 Kornelije Kova~

TV lica... kao sav normalan svet Kakav je to poseban jezik koji Kornelije Kova~ ima sa unukom? Kako izgleda podr{ka wegovih }erki? Ako je ta~na Aristotelova izreka ,,Kakva je dr`ava, takva je i muzika” kakva nam je onda dr`ava, a kakva muzika?

Autor i voditeq: Tatjana Peternek Aleksi} (RTS 1, 14.53) 08.00 08.15 09.06 11.05 11.55 13.00 13.15 13.28 14.00 14.45 14.53 15.47 16.43 18.30 19.01 19.30 20.05 21.03 22.55 01.32 02.30 03.03 03.48 04.39 05.09 05.48

05.25 06.00 07.45 08.45 09.45

Sedam NS dana (Novosadska TV, 23.15)

10.00 Pregled Evrolige 11.00 Premijer liga klasik: Liverpul–^elsi 11.30 Svetski Sport magazin 12.00 Premijer liga, magazin 12.30 Najava Premijer lige 13.00 NBA u`ivo 13.15 Real NBA 13.45 [kotska liga: Invernes CT – Renyers 16.00 Multi prenos Premijer lige 18.30 Premijer liga: Wukasl–Liverpul 20.45 Holandska liga: De Grafskap – PSV 22.30 NBA: ^ikago – LA Lejkers

08.00 De~iji program, 10.00 Ku}ica u cve}u, 11.00 Film, 13.00 Film, 14.30 De~iji program, 15.00 Film, 16.30 Biber, 17.00 De~iji program, 18.00 U na{em ataru, 18.30 Biber, 19.00 Kontranapad, 20.00 ABS {ou, 21.00 Film, 22.30 Biber, 23.15 Film, 00.15 Biber,, 00.30 No}ni program 07.00 Uz kafu, 07.15 Pod sjajem zvezda, 09.00 Zdravo, 10.00 Srbija i svet, 11.00 @iveti svoj `ivot, 11.45 Vremeplov, 12.00 Drecun, 13.00 Vidimo se u Soko bawi, 13.30 U me|uvremenu, 14.00 Top 10, 15.15 Digitalni svet, 16.00 Smeh terapija, 16.55 Vremeplov, 17.00 Subotom popodne, 20.00 Film, 22.00 Retrospektiva nedeqe, 23.00 Biqana za vas, 00.00 Top 10

10.45 13.00 14.00 15.30 18.00 18.15 19.00 21.15 22.45 02.00 03.00 04.00

Jutarwi dnevnik Jutarwi program @ikina {arenica Dizni na RTS Zdravo, Evropo, kviz Dnevnik Sport plus Zelena trava Vi i Mira Adawa Polak Vesti TV lica... kao sav normalan svet Selo gori a baba se ~e{qa Tri mu{karca i mlada dama, film Kvadratura kruga Slagalica, kviz Dnevnik Selo gori a baba se ~e{qa Prisiqen da ubija, film Petpara~ke pri~e, film Selo gori a baba se ~e{qa Zelena trava Vi i Mira Adawa Polak TV lica... kao sav normalan svet Kvadratura kruga Leti, leti pesmo moja mila Verski kalendar

e-TV Do|i na ve~eru-Omnibus Doma}in Kviz: @elite li da postanete milioner ?

Survajver - povratak u civilizaciju Survajver Paklena kuhiwa Vajput Hiqadu i jedna no}-Omnibus Vesti Hiqadu i jedna no}-Omnibus 1002 no} Ja volim Srbiju Veliko bekstvo Top spid Ameri~ko rvawe-Bez milosti Survajver-bez cenzure

15.00 15.29 15.58 16.45 16.56 17.50 18.22 18.38 20.15

DNEVNIK

c m y

30

TV lica... kao sav normalan svet Delta stejst Mobil fest Artur Ro|endanski poklon, EBU drama Verski kalendar Verski mozaik Srbije Klinika Vet Profil i profit Kwiga utisaka Vreme odluke Svet zdravqa 7 RTS dana Gra|anin Leti, leti pesmo moja mila Deset vekova srpske kwi`evnosti ^arobna no} Mera za muziku Istinite pri~e: Yems Bond Verski kalendar Koncert Sr|ana Marjanovi}a Vrele gume Total tenis Rukomet (`) - EP: Srbija–Rumunija, prenos Hokej - SLO liga: HK Partizan - HK MK Bled, snimak

07.00 08.15 08.40 09.05 10.45 11.45 13.30 15.30 16.00 16.35 18.25 18.30 19.05 20.00 21.00 23.15 23.50 01.40 03.20

Znawe na poklon Trnav~evi}i u divqini Vodi~ za roditeqe De~ji film: Duh s Interneta Idealan profil Film: Detektivska pri~a POPodne Bu|elar Vesti B92 Film: Direktna akcija Dvougao Vesti B92 Na{a mala klinika Top gir Film: Str{qen Vesti B92 Film: Proro~anstvo Film: Detektivska pri~a Ukqu~ewe u B92 Info

06.30 07.00 10.00 11.00 12.45 13.00 14.00 15.00 16.00 18.00 19.30 20.00

Farma Dobro jutro Farma Vikendvizija Siti @ivot u trendu Gold muzi~ki magazin» Javna tajna Farma Magazin in Nacionalni dnevnik Farma - pregled dana i izbor duelista Zvezde granda Farma Film: Unutra{wa kontrola Siti Film: Zvu~ni udar

21.15 23.15 01.00 02.45 03.00

RUKOMET (@) – EP

(RTS 2, 18.38) 21.50 Svet sporta 22.15 Direktno u fudbal: FK Partizan - Beograd 22.50 Svet ribolova 23.17 Tragovima ~ove~anstva 00.07 BELEF 00.42 Vrele gume 01.11 Rukomet (`) - EP: Srbija–Rumunija (r) 02.30 Hokej - SLO liga: HK Partizan - HK MK Bled (r) 04.00 Direktno u fudbal: FK Partizan - Beograd

Crtani film Info Otvoreni studio Crtana serija Otvoreni studio Vesti Otvoreni studio Otvoreni studio Info Crtani serija Vesti Film za decu: Poli Ulovi trofej Vesti Milica na kvadrat Top {op Info ^ak Vesti Simpsonovi Dok. serija: Univerzum Otvoreni studio Info Mini serija Milica na kvadrat Vesti Simpsonovi Info Porodica Serano Film: Patriotske igre Vesti Kalifornikacija Vesti Milica na kvadrat Film: Abis

08.15 Bawe Srbije, 09.00 Auto {op, 09.10 Turisti~ke, 09.30 Fokus, 10.00 Mozaik, 12.15 Modni impuls, 12.50 Pop top ten, 14.00 Mozaik, 16.00 [irom otvorenih o~iju, 16.35 Fokus, 17.00 Turisti~ka, 18.00 Mozaik, 20.00 Fokus, 20.30 Vesti, 20.50 Fam, 21.15 Film, 22.40 Bawe Srbije, 23.10 Fokus, 23.35 Turisti~ke, 23.55 Auto {op, 00.20 Haj-faj 70, 01.00 Fokus, 01.25 Bawe Srbije 12.00 Kuhiwica, 13.00 Vi{e od igre, 14.00 ZOO Hobi, 14.30 Film, 16.30 Paor, 17.30 Yuboks, 18.30 Nemi svedok, 19.30 Dok. program, 20.00 Film, 22.00 Put vina, 22.30 Dok. program, 23.00 Nemi svedok, 00.00 Yuboks

Samit Uo~i po~etka samita grupe G8 jedna majka vodi o~ajnu borbu da smrt wenog sina ne pro|e neka`weno. Korumpirana farmaceutska kompanija je krivac za wen gubitak...

Uloge: Brus Grinvud, Yejms Pjurfoj, Rej~el Lefevr Re`ija: Nik Kopus (Hepi, 19.00) 06.00 09.00 09.25 09.35 09.45 10.00 10.50 11.00 12.00 12.20 12.40 13.00 13.25 13.40 13.55 14.30 15.00 15.45 16.00 17.55 18.30 19.00 21.30 22.00 23.00 23.30 00.00 02.00 03.00 04.00

Srbija–Rumunija

06.30 07.00 07.05 07.15 07.20 07.30 07.45 08.30 09.00 09.05 10.00 10.10 11.30 12.00 12.15 12.45 13.00 13.02 14.00 14.30 15.00 15.50 16.00 16.02 17.30 18.00 18.30 19.00 19.02 20.30 22.30 22.35 23.30 23.45 00.00

Rej~el Lefevr

Jutarwi program Nodi Pokojo Zdravo, Kiti Tele{op Frenklinov povratak u {kolu Nodi specijal Vinks Kilari Bakugan Konan Sirene Presovawe Tele{op U realnom `ivotu Iz iks u iks Beverli Hils, 90210 Tele{op ]irilica Telemaster VIP taksi Film: Samit, 1. deo Beverli Hils, 90210 Iznajmi zvezdu Iz iks u iks Crni Gruja Film Dokumentarac Zabavni program...

Beverli Hils, 90210

Aco Pejovi}

Magazin in Ove subote tema je kako osvojiti mu{karca sa samo tri re~i, sa prilogom o sociolo{kom eksperimentu, kako bi se pokazalo koji ta~no kompliment osvaja svakog mu{karca. Gosti: Ogwen Amiyi}, Aco Pejovi} i Sa{a Panti} Urednica i voditeqka: Sawa Marinkovi} (Pink, 18.00)

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00) 08.00 Prsluk agein, 10.30 Iks art, 11.00 Inyoj, 12.00 Akcenti, 12.10 Dok. program, 14.00 Akcenti, 14.10 Pun gas, 15.00 Prezent, 16.00 Akcenti, 16.30 Kviz, 18.00 Akcenti, 18.15 Pismo glava, 20.00 Film info, 20.30 Veze, 21.00 Tokovi mo}i, 21 30 Izazovi istine, 22.30 Sajam Info net, 23.00 Kviz, 00.15 Komercijalni program program 08.00 Hrana i vino, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Put vina, 13.00 Kviz, 14.30 Maks Kju , 15.00 Film, 17.00 Agrosfera, 18.00 Veze, 18.45 Nodi, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Panorama op{tine @iti{te, 20.30 Film, 2. deo, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Slu`ba 21, 23.00 Film

DNEVNIK

subota11.decembar2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

6

31

DNEVNIK ALBANSKE GOLGOTE SRPSKOG DOBROVOQCA IZ SREMA

Milenko Simonovi}

Lindzi Lohan

Porodi~na pravila Kada se Lili shavti da vi{e ne mo`e da se izbori s tineyerkom buntovnicom odlu~i da je odvede na mesto za koje se zaklela da se nikada vi{e ne}e vratiti, ku}u svoje majke...

Uloge: Yejn Fonda, Lindzi Lohan, Felisito Hufman, Dermot Mulroni, Keri Elves Re`ija: Geri Mar{al (Nova TV, 15.15) 07.45 08.15 08.30 08.40 09.05 09.20 09.50 10.05 10.35 11.35 12.35 13.35 15.15 17.45 19.15 20.05 21.40 23.20 01.00 02.35

Bra~ne vode Pepa Timi Tim Vinks ^ugington Ben 10 Dog storis memori kviz Televizijska posla Frikovi U sedmom nebu Privatna praksa Spaj kids 3 D: Zavr{na igra, film Porodi~na pravila, film Lud, zbuwen, normalan Dnevnik Danas umire{, film Strelac Loganov rat: U ime ~asti, film Specijalni specijalci, film Ezo TV

08.00 Hendl, `ivot pop ikone 09.00 Najgori poslovi u istoriji 10.00 Pontije Pilat: ^ovek koji je ubio Hrista 11.00 Heroji, kult i kuhiwa 12.00 Smrt ledenog ~oveka 13.00 Vikingovo putovawe 14.00 Leto qubavi 15.00 1989-1990. Posledwa godina Isto~ne Nema~ke 16.00 U potrazi za [erlokom Holmsom 17.00 Rimsko carstvo 18.00 Putovawa i otkri}a 19.00 Heroji, kult i kuhiwa 20.00 Stounheny 21.00 Posledwi bastion samuraja 22.00 Genije fotografije 23.00 1989-1990. Posledwa godina Isto~ne Nema~ke 00.00 U potrazi za [erlokom Holmsom 01.00 Rimsko carstvo

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

06.00 07.25 09.05 10.30 12.20 13.45 15.20 16.50 18.25 20.05 21.35 23.30 00.20 01.15

Sre}an ro|endan Banikinse Fantasti~na ~etvorka Piknik pli{anih meda Fantasti~na ~etvorka Bo`i} pli{anih meda Fantasti~na ~etvorka Putopisna emisija: Putuju}e pri~e Neumorni Neplanirano ven~awe Beograd 011 Tajfun Gaci Damer Erotski film

Operacija Morsko prase Hana Montana Doktor Dulitl 4 Zvezdane staze: Prvi kontakt Gospodin mama Svi smo dobro Starateqstvo Trka do ve{ti~je planine Princeza iz centra grada Dodela nagrada evropske akademije za film 2010 Nadimak Spartak: Krv i pesak Spartak: Krv i pesak Usluge 96 sati

08.10 Kinoteka - ciklus klasi~nog vesterna: Slomqena strela, film 10.10 Ku}ni qubimci 10.45 Normalan `ivot 11.25 Opera boks 12.00 Dnevnik 12.16 TV kalendar 12.30 Veterani mira 13.20 Prizma 14.05 Duhovni izazovi 14.35 Skica za portret 14.50 Eko zona 15.20 @ivot, dok. serija 16.15 Evromagazin 17.00 Reporteri 18.07 U istom loncu 18.45 Potro{a~ki kod 19.30 Dnevnik 19.56 Sport 20.15 Ples sa zvezdama, 1. deo 21.25 Ples sa zvezdama, 2. deo 21.45 Momci s Medisona 23.00 Bra}a Wutn, film 01.10 Filmski maraton: Varalice, film 02.45 Filmski maraton: Ko je ubio Yoj Morgan, film 04.20 Skice za portret

00.00 Zakon i red: Zlo~ina~ke namere 01.00 Dijagnoza: Ubistvo 02.00 Bra}a i sestre 04.00 Film: Ubistva u Midsameru 06.20 Dijagnoza: Ubistvo 08.20 Ne{ Briyis 11.20 Doma}ice iz okruga Orany 13.20 Film: Bo`i}ni an|eo 15.10 Film: Kod ku}e za praznike 17.00 Bra}a i sestre 19.00 Misterija Hejvena 21.00 Film: Ostani pribran 22.50 Film: Iz drugog ugla

08.15 08.50 09.15 09.45 10.20 11.00 11.30 12.30 14.10 15.55 17.55 18.30 19.05 19.45 20.00 21.50 23.25 01.30 02.30

Jahu i prijateqi Bakugan Crvene kapice U~ilica, kviz za decu Ekskluziv tabloid Sinovi i k}eri Malkolm u sredini Roki i Bulvinkl, film Pustolovina u autobusu, film Srce i du{e, film Zvezde ekstra: 10 najzanimqivijih holivudskih pri~a, RTL Danas Bibin svet @uta minuta Zebra trka~ica, film Taksi 3, film Blejd, film Astro {ou Ameri~ki grafiti, film

Taksi 3

Izabela Roselini

Varalice Dvojica nezaposlenih glumaca Moris i Artur svoje gluma~ke ve{tine uve`bavaju na javnim mestima, ~ime usput dolaze i do hrane. Jednom prilikom umesto hrane dobijaju karte za predstavu...

Uloge: Oliver Plat, Stenli Tuci, Stive Bu{emi, Alfred Molina, Lili Tejlor, Izabela Roselini, Bili Konel Re`ija: Stenli Tuci (HRT 1, 01.10)

08.15 Plesne note 08.45 Vreme je za Diznija: Moji prijateqi Tigar i Pooh 09.35 Pustolovine Sare Yejn 10.05 Val d’Izer: Svetski skija{ki kup (M) veleslalom, prenos 1. vo`we 11.15 Ni da ni ne 12.10 Tin Ujevi} 13.05 Val d’Izer: Svetski skija{ki kup (M) veleslalom, prenos 2. vo`we 14.15 Briqantin 14.55 Filmska matineja: Malo zao, malo dobar, film 16.25 Vaterpolo, Kup Hrvatske - polufinale: Mladost - Jug, prenos 17.55 Rukomet, LP: Nekse - CO Zagreb, prenos 19.30 Gara`a 20.10 Rukomet, EP (@): Hrvatska - Crna Gora, prenos 21.50 HNL specijal 22.55 Skladi{te 00.25 Vreme je za yez

07.00 10.40 13.10 15.20 17.10 19.00 21.00 23.00 01.00 03.00

Afera u Kejptaunu Otkupnina Padobranci Pancirna municija De~ak i wegov pas Unutra{wa vatra Klupsko dru{tvo Baterije nisu prilo`ene Kisinyer i Nikson Opsesija

06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

U no}i Cimeri Mala prodavnica u`asa Pla~qivko I to je rokenrol Skejteri Kriva ogledala Ulice Malibua Milagro Bez proma{aja Iskonska `eqa

Grupa kriminalaca koja se naziva Bandom Deda Mraza napravi haos u gradu, a policija je nemo}na. Kapetan Gilbert je zaokupqen kineskom novinarkom koja pi{e ~lanak o wegovom timu na zadatku...

Uloge: Sami Nakeri, Frederik Defental, Bernard Farsi, Ling Bej, Marion Kotilar Re`ija: @erard Kravzik (RTL, 21.50)

Marion Kotilar

10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35

21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Mo}ni brodovi Na temequ iskustva Ekstremne eksplozije Grad motora Automobil budu}nosti Takmi~ewe u izradi automobila Trgovci automobilima Kako se to pravi Kako to rade?

Na temequ iskustva Mo}ni brodovi Ekstremne eksplozije Takmi~ewe u izradi automobila Trgovci automobilima Grad motora Pre`ivqavawe udvoje Opasan lov Kako pre`iveti katastrofu Borba sa silama prirode

08.35 09.15 10.15 10.45 11.30 12.45 13.30 14.00 15.30 16.00 17.40 17.45 19.00 20.00 23.00 00.30 01.00

Skija{ki skokovi Biatlon Alpsko skijawe Biatlon Alpsko skijawe Kros-kantri skijawe Alpsko skijawe Biatlon Kros-kantri skijawe Skija{ki skokovi Zimski sportovi Karling Bilijar Bilijar Karling Sankawe Sankawe

15.30 16.25 16.55 17.20 18.15 19.10 20.05

Srbuje se naveliko, kao nekad u Vojvodini Rako{ hanu od jela ni traga, ali na{i bidakle sve gradivo za istoriju srpskog naroda, movoli legli na seno i `va}u natenane, hvaglo se ba{ i to ostaviti. Da se mesto privatnih le}i boga {to je rat jer kod ku}e nemaju takofera nakrcali automobili i komora `itom, ko bogat jelovnik. U kavani zidova ~a|avih, a svet, odelom i bra{nom i du`om puta podigle pokretnajvi{e `ene, razvezle o ratu. Odaxija piri u vane pekare, pro{la bi vojska pevaju}i. A svetim tru i, kad vide {ajka~u, zavrgnu sa mnom razgovor u mo{tima i prvosve{tenstvu bilo je pre mesta mepola glasa. „^uje li se {to novo?“ Gosti naru~uju, |u onima {to su ostali, nego u zbegu, jer ne treba a on samo vi~e: „Samo da prevri“. Obra}a se opet zdravima lekara, nego bolesnima. One {to su izmeni: „[ta misle, boga ti, na{i saveznici? Ne}e nas vaqda sad izneveriti! Bio sam kafexija u Skopqu, pa se iznajmih ovde u prolazu da zaradim {togod. Vaqda }emo skoro i natrag, a?“ Kad sipa on preliva; raspiwe ga neizvesnost, te i ne misli na posao. „O}e{ jo{ jednu? Dobra je, samo nemam {e}era. Da li da kre}em i ja odavde?“ Dok se vratio, popih vino nadvojenatroje i po|em. Wemu ~isto `ao. „Kud `uri{?“ [ta da mu odgovorim? „Ako ti je mogu}e, mo`da je boqe da krene{ i ti skoro“. On samo okrenu glavu. Razumeo je sve.

3. novembar Posle ru~ka prispeli smo u Pe}. Stara~ki izgled varo{i u~inio je na mene prijatan utisak dobro}udne Srpkiwe u turskom odelu s gostoqubivim osmehom. Do vojnika sti`u samo lo{e vesti Pod isto~wa~kom korom osetilo se odmah ono disali od gladi pod tu|im plotovima uz put, nije starosrpsko bilo, koje su Turci mogli usporiti, ni onako niko opevao. ali ni sve muke sasvim zaustaviti. Uvek pod nad6. novembar zorom, preudesili su ovde qudi svoje pona{awe, U svakoj `alosti ima i pone~eg sme{nog. Kad se znaci i pogledi zamenili su re~i, glasan razgovor ~ovek obazre po ulicama i kavanama, nailazi na pritajio se u izraziti {apat. qude koji se smeju glasno, be~e i prkosno gledaju, U|osmo u ku}u gazda Riste T., imu}nog doma}ipokazuju}i neko izve{ta~eno raspolo`ewe – crna. Mekota izgovora i opho|ewa podse}a na neke nogorski „emigranti“. Stvarnost ih je uterala u krajeve nekada{we Vojvodine. Sve pitomo i, tola` jer za politi~kog mu~enika nema goreg poniplo. U velikoj sobi slike vi|enih Srba i vezovi s re~enicama srpKako su sme{ni na{i Prusi, kad zabacuju pro{lost skih pesnika. Tu se jo{ srbuje kao srpskog naroda, smeju se obi~ajima i bore nekad u Sremu, Ba~koj ili Banatu.

Kad sam se odmorio, povede me doza nacionalisti~ku centralizaciju, a zaba{uruju ma}in u varo{. Bacio xube na lepod tom firmom svim skorojevi}ima uro|enu, |a, kora~a polako i vodi me kao bolesnu gramzivost za vla{}u moj otac kad sam nekad kao mom~e dolazio na ferije ku}i. Gazda Rista je stari politi~ki kurjak, ima fotografije `ewa nego kad policija prolazi pored wega kao sviju ruskih i srpskih konzula i prenosio je za pored turskog grobqa, iako je u ratno vreme tiraturskog vakta mnogu depe{u u glavi i {tapu. niji otvoreno naj{ire poqe rada.

4. novembar 7. novembar Pred Oblasnom upravom nagrnuo svet, ~lanovi Sutra je tetkina slava, Arhan|el Mihail! Pred odbora za do~ek stranaca prihvataju izbeglice, vratima ku}e ve} nekoliko pari izuvenih cipela, razvode ih po stanovima i tek {to su se jedni rasznak da su se zvanice skupile. Bio sam u nedoumici turili, pridolaze drugi. Doma}i se opet razlete, da li da i ja skinem gama{ne i cipele, ali se ipak i za tren oka isprazni se pijaca. Sve ide glatko, predomislim i u|em. Soba, oblo`ena drvetom, doza obi~ne srpske navike velika retkost u ovakvim {la na prvi pogled nekako mrka, ali je kandilo pred vremenima, kad ni doma}ini ne znaju gde im je glaikonama plamsalo tako pobo`no i blago kao pitom va i {ta i wih same za koji dan ~eka! Posle dugo pogled iz ozbiqna lica. ^estitam tetki, odnosno vremena osetilo se da ima jo{ vlasti na svetu! wenom sinu, {iparcu, i spustim se na jastuke. Se5. novembar dim, ali se neprestano migoqim, ne znam kuda }u s Sedim posle ru~ka u kavani, a kraj prozora minogama. U to u|e i gazda Rista. Posle ve~ere pre|onu{e pod jakom vojni~kom pratwom rasto~ena kosmo u drugu sobu na kavu. Sve se re|a po nekom odola i u wima dug drven sanduk. Besposli~ari nagama}enom propisu, polako i s nasladom. Vidim onaj |aju {ta mo`e biti unutri. Jedni misle da je drpatrijarhalni, na predawu osnovan doma}i `ivot, `avna kasa; drugi, da su crkvene utvari, tre}i, sa u tan~ine razra|enim pojedinostima. Kroz vekostarine iz beogradskih muzeja. Ne znaju da su se ve iskustvom popuwavani, zaokru`ili se ti obi~aji odmah na po~etku rata igrala deca na Velikoj Piu svrhovitu celinu da ~oveku uglade donekle o{trijaci sa zlatnicima posledwih Nemawi}a. U to u|e ne u borbi za opstanak. Bo`e, kako su sme{ni na{i jedan od sveznaju}ih i objavi da su to mo{ti StePrusi, koji zabacuju pro{lost, ne priznaju potrebu vana Prvoven~anog iz Studenice. I mrtvi krenukontinuiteta u istoriji jednog naroda i smeju se li na put. ^udna je sudbina srpskih vladara! Malo obi~ajima, a bore se za nacionalisti~ku centraliih je na{lo trajna pokoja u svojoj otaxbini. zaciju, zaba{uruju}i pod tom firmom svim skorojeKad su ve} propale biblioteke, arhive, muzeji, vi}ima uro|enu, bolesnu gramzivost za vla{}u.

U

Kwiga Milenka Simonovi}a „Tragedija srpskog naroda / Dnevnik jednog dobrovoqca”, u izdawu “Dnevnika – Novine i ~asopisi”, ko{ta 330 dinara i mo`e se naru~iti putem telefona 021/ 525–494 ili kupiti u zgradi “Dnevnika”, Bulevar oslobo|ewa 81.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

MONITOR

subota11.decembar2010.

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Mo`ete se anga`ovati u karijeri, iako je vikend. Toliko toga ~eka da bude istra`eno, realizovano i ura|eno da je svaka aktivnost u tom pravcu dobrodo{la. Kreativno pristupate poslu i qubavi.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

11. decembar 2010.

Veoma ste dru{tveno anga`ovani, i to vam prija. U koliko se odlu~ite i krenete na put, na neku bli`u ili daqu destinaciju, mo`ete biti sigurni u to da vam je dobar provod zagarantovan. Strasti.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

DNEVNIK

c m y

32

Ka`u da ima dva blizanca, ali ponekad se stope u jednu du{u, kao {to se to de{ava ovih dana. Zbog iskqu~ivog uticaja Plutona, koji daje sve ili ni{ta, u situaciji ste da pomirite suprotnosti.

Mesec i danas plovi kroz vazdu{ni znak Vodolije, koji upu}uje na intelekt, pa stvari prihvatate i re{avate na nekom mentalnom nivou. Imate sagovornike i okupqate istomi{qenike. Dru{tvo.

Partner se pona{a pomalo nepredvidivo, {to ima i svojih dra`i. Daqina i romantika ~ine svoje.

Zajedni~ka ma{ta i me|usobno zavo|ewe uti~u na to da ovaj vikend bude bo`anstveno lep! Putujte.

Pravo je vreme da se bavite svojom decom, da se zbli`ite na kvalitetan na~in i vaspitavate ih li~nim promerom. I u qubavi je bliskost od presudnog zna~aja. Nemojte izbegavati teme koje optere}uju.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs

VAGA 23.9- 23.10.

Ozbiqno shvatate posao i odgovornost koju nosite na svojim ple}ima. Radni i vredni, ~ak i subotom, podr`avate i {titite sve u svom okru`ewu. Partner se s poverewem oslawa na vas.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Radujete se svim novim izazovima koje vam `ivot donosi. Putovawima, pre svega. Iskoristite {anse koje vam se pru`aju jer se ne}e ponoviti. Sve je sada i odmah. Kasnije je ve} ne{to drugo.

Ima onih koji vam prijaju, i onih koji vam ne prijaju. Kada ste koncentrisani na svoje interesovawe, ne}ete primiti negativne i nepotrebne uticaje. Budite pa`qivi u saobra}aju. Tro{kovi.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Danas biste mogli biti nervozni i nezadovoqni promenqivim okolnostima i susretima s osobama koje vam kvare planove. Ukoliko to prihvatite kao ~istu prolaznost, kako do|e, tako }e i pro}i.

Nemirni ste pa je {etwa i fizi~ka aktivnost pravo re{ewe za to.

Va{ istra`iva~ki duh dolazi do punog izra`aja. No, nemojte podlegati tu|im uticajima i zahtevima. Obi|ite radwe i kupujte.

Stresan i dinami~an dan za vas, ispuwen iznena|ewima, {to prijatnim, {to neprijatnim. Ukoliko u svemu tra`ite svoju meru i radite po svojim standardima, dobi}ete najvi{e i najboqe {to mo`ete.

TRI^-TRA^

Opra zaplakala V REMENSKA

Najbogatija i najuticajnija `ena na svetu voditeqka Opra Vinfri dala je intervju slavnoj Barbari Valters, pred kojom se rasplakala zbog tra~eva da je prikrivena lezbejka.

Naime, Barbara je Opru upitala o odnosu s bliskom prijateqicom Gejl King, jer se godinama naga|a da Opra s wom tajno qubuje.

- Ona je majka koju nikad nisam imala. Ona je sestra koju bismo svi po`eleli. Ona je prijateqica kakvu svi zaslu`uju. Ne znam boqu osobu. Na pla~ me tera to {to mislim da joj to nikada nisam rekla. Nisam lezbejka. Iritira me {to neko misli da la`em. To nije na~in na koji `ivim - rekla je Opra bore}i se sa suzama.

Gejl i Opra su se upoznale osamdesetih na lokalnoj televiziji u Baltimoru i od tada su profesionalno i privatno nerazdvojne. Upravo se zbog toga ve} godinama {u{ka da su lezbejke, uprkos ~iwenici da je Opra vi{e od 20 godina u vezi s biznismenom Grejemom Stedmanom, s kojim i `ivi.

PROGNOZA

VIC DANA

MRAZ

Vojvodina Novi Sad

1

Subotica

0

Sombor

0

Kikinda

0

Vrbas

1

B. Palanka

1

Zrewanin

0

S. Mitrovica

2

Ruma

1

Pan~evo

1

Vr{ac

0

Srbija Beograd

1

Kragujevac

1

K. Mitrovica

1

Ni{

2

Evropa

I SNEG

NOVI SAD: Ujutru mraz. Tokom dana hladno uz naobla~ewe koje donosi slab sneg. Vetar slab do umeren zapadni i jugozapadni. Pritisak malo iznad normale. Temperatura od -5 ujutru do 1 stepen po podne.

VOJVODINA: Ujutru mraz. Tokom dana hladno, pre podne sun~ani periodi uz naobla~we koje sti`e sa severozapada. Po podne i uve~e slab sneg. Vetar slab do umeren zapadni i jugozapadni. Pritisak malo iznad normale. Jutarwa temperatura -8, a maksimalna 2 stepena.

SRBIJA: Ujutru mraz. Tokom dana hladno, pre podne sun~ani periodi uz postepeno naobla~ewe sa severozapada. Po podne i uve~e slab sneg. Vetar slab do umeren zapadni i jugozapadni. Pritisak malo iznad normale. Minimalna temperatura -8, a maksimalna 4 stepena u Loznici i Vaqevu.

Prognoza za Srbiju u narednim danima: U nedequ samo ponegde ujutru sneg, tokom dana suvo uz par stepeni ve}u temperaturu nego u subotu. Od ponedeqka sve hladnije vreme i obla~no. Povremeno }e padati sneg. Od utorka temperature ispod nule tokom celog dan

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Vremenski uslovi mogu izazvati tegobe kod ve}ine hroni~no obolelih osoba. Naro~ito se preporu~uje cerebro i kardio-vaskularnim bolesnicima da po{tuju savete lekara.

Mogu}a je glavoboqa.

Madrid

14

Rim

12

London

6

Cirih

5

Berlin

3

Be~

7

Var{ava

0

Kijev

0

Moskva

-4

Oslo

-3

St. Peterburg -7 Atina

7

Pariz

5

Minhen

5

Budimpe{ta

3

Stokholm

-1

[etali Fata i Muja ulicom i nai{li na pingvina. Nisu znali {ta da rade s wim pa su upitali policajca za savet.

- Odvedite ga vi u zoolo{ki vrt - re~e policajac.

Idu}i dan isti policajac {eta ulicom kad ugleda Muju i Fatu s pingvinom i pita ih za{to ga nisu odveli u zoolo{ki vrt.

- Odveli smo ga mi i super smo se zabavili, a danas ga vodimo u bioskop i na ve~eru - re~e Muja.

SUDOKU

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

Bezdan

185 (2)

Slankamen

466 (-4)

Ja{a Tomi}

Apatin

266 (5)

Zemun

539 (-10)

Bogojevo

- (-)

Pan~evo

530 (-10)

Ba~. Palanka

280 (0)

Smederevo

610 (-14)

352 (-3)

Tendencija stagnacije i porasta

Novi Sad

SAVA

N. Kne`evac

522 (6)

Tendencija stagnacije

Senta

516 (5)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

426 (0)

Tendencija opadawa

Titel

488 (0)

NERA

Hetin

158 (20)

TISA

86 (0)

Tendencija stagnacije

Tendencija porasta

S. Mitrovica 668 (-23) Beograd

Kusi}

497 (-7)

102 (10)

Re{ewe iz pro{log broja