Dnevnik 11.decembar 2011. by jovan radosavljevic

NOVI SAD *

c m y

NEDEQA 11. DECEMBAR 2011. GODINE

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

GODINA LXIX BROJ 23285 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

IZVESTILAC EVROPSKOG PARLAMENTA ZA NA[U ZEMQU JELKO KACIN KA@E ZA „DNEVNIK” DA BEOGRAD SADA MORA DA POGLEDA ISTINI U O^I

Sr bi ja ni je ka `we na, ali... – Ne znam ni za kakve nove uslove koji su postavqeni Srbiji – ka`e za „Dnevnik” izvestilac Evropskog parlamenta za na{u zemqu Jelko Kacin nakon odluke lidera EU da za tri meseca prolongira odluku o davawu Srbiji statusa kandidata. –. Naprosto, vi{e puta je jasno re~eno da se radi o ispuwavawu tzv. kopenha{kih kriterijuma, a u tom okviru i potrebi za regionalnom saradwom, ukqu~uju}i i normalizaciju odnosa sa Kosovom. Ako je Srbija u nekom momentu odlu~ila da prekine dijalog sa Pri{tinom i trebala su joj meseci da se vrati u taj proces, nerealno je bilo o~ekivati da za nekoliko sedmica povrati

puni kredibilitet. Ba{ zato je Srbija i dobila mogu}nost da u nekoliko narednih meseci taj kredibilitet oja~a. Po wegovim re~ima, Srbija oduvek pravi jednu te istu gre{ku. Krene u politi~ke promene i poruke u posledwi ~as, kada voda ve} te~e u grlo. U minut do dvanaest napravi minimalan pomak i istovremeno dramatizuje kakve }e sve to katastrofi~ne posledice imati u regionu ako se na wena o~ekivawa ne odgovori. Ali tu, ka`e, postoji jedna sistemska gre{ka: sat u Srbiji nekako nije pode{en na centralnoevropsko vreme, {to zna~i da kad god ona krene u zadwi minut – zakasni ceo sat str. 2

SU S RE T I: SR \A PO PO VI], OT PO RA[ NA LI STI 100 GLO BAL NIH MI SLI LA CA

NASLOVI

Haj de da igra mo te nis a ne fud bal MIRKO ^ANADANOVI]

Na niskim smo granama

str. 4 MO GU LI SRP SKA PRED U ZE ]A UOP [TE NE KA KO DO ]I DO JEF TI NI JEG NOV CA?

Teofil Pan~i} Tarifa za heroje

Pa re iz re zer vi ne }e u pri vre du

Predrag Novikov

Iz mogu}eg izvu}i najvi{e {to se mo`e Foto: R. Hayi}

str. 4

Obla~no Najvi{a temperatura 10°S

SLOBODAN PETROVI]

Nemaju qudi ni za mleko

str. 5

\or|e Randeq Svet je mali

Bora Oti} Navek frtaqi

ANTE TOMI]

O~aj malih sredina

str. 12

Presti`ni politi~ki magazin „Forin polisi” uvrstio ga je u sam vrh liste 100 globalnih mislilaca ~ije ideje uti~u na svetsku javnu i dru{tvenu scenu. – Nekako sebe ne vidim kao mislioca nalik Rodenovom – priznaje Sr|a Popovi}, koji ideju nenasilnog otpora predaje na desetak velikih svetskih fakulteta i koleya. „Arapsko prole}e”, „Okupacija Vol strita”, pre toga Gruzija, Ukrajina... Svet se mewa po obrascu nenasilne borbe koji nisu izmislili Srbi, ali su u dobroj meri doprineli wegovom razvoju. str. 7

RI TAM GO DI NE: Razigranim taktovima novosadskog benda „Zbogom Brus Li” otpo~eo je sino} Koncert godine na glavnoj bini velike sale Spensa. Dok se hala polako popuwavala a na centralnom stejyu u{timavala ekipa iz „Ya ili bu”, pa`wa publike preselila se na binu „Bez prekida”, gde su svirali momci iz „PotresA”. U tako uhodanom ritmu nekoliko hiqada fanova do~ekalo je Milana Mumina i „Lav hanterse”, nakon kojih su jo{ svirali „Deca lo{ih muzi~ara”, „Eyse burn”, „Ritam nereda”, „Goblini”, „Partibrejkersi” i „San{ajn”, a me|uvremenu su nastupili i „Branimir i neprijateqi”, „Con cre te sun”, „Hajp”, „Kolaps”, „Lude krave”, „Dred dup”... A. L.

dnevnik

nedeqa11.decembar2011.

Zaustavqen Euleks

CITATI

Sr bi su ju ~e na ba ri ka di u Zup ~u, na ma gi stral nom pu tu Ko sov ska Mi tro vi ca - Ri ba ri }i, za u sta vi li ko lo nu u ko joj su, po red Kfo ra, bi li i pri pad ni ci Eulek sa. Oni su pre pre ~i li obe sa o bra }aj ne tra ke u tre nut ku ka da su vi de li da se u ko lo ni Kfo ra na la ze i vo zi la Eulek sa. Za ~u le su si re ne za uz bu nu u Zu bi nom Po to ku, na kon ~e ga se oku pio ve }i broj gra |a na na ba ri ka di, na ko joj da no no} no de `u ra ju qu di. Po {to se ko lo na od de se tak vo zi la vra ti la u prav cu ju `nog de la Ko sov ske Mi tro vi ce, Sr bi su po no vo otvo ri li jed nu sa o bra }aj nu tra ku u Zup ~u, ko jom neo me ta no mo gu pro }i, ka ko na gla {a va ju, svi osim Eulek sa.

Blokada op{tine Vitina

„

Mi se za la `e mo da de cu po gi nu lih ve te ra na i svu de cu ~e ka ju rad na me sta, {ko lo va we, po sao... a ne mo bi li za ci ja . Sa{a Dujovi}, pred sed nik Po kre ta ve te ra na

”

Ne ko li ko de se ti na Sr ba ve} da ni ma blo ki ra ulaz u zgra du op {ti ne Vi ti na i pred {kol ske usta no ve „\ur |e vak” u ko sov skom se lu Vr bo vac u ko jem `i ve Sr bi, zah te va ju }i po ni {ta va we kon kur sa za pri jem rad ni ka u ob da ni {te, kao i ostav ku pred sed ni ka op {ti ne Sre} ka Spa si }a ko ga op tu `u ju za ne po ti zam i dru ge ne pra vil no sti u ra du. Spa si} je ne gi rao ove na vo de. U~e sni ci pro te sta su ka za li da je ne po sre dan po vod za blo ka du bi lo ne za do voq stvo de la me{ ta na na ~i nom iz bo ra rad ni ka u ob da ni {te „\ur |e vak”.

Slobodan Jovanovi} u Aleji zaslu`nih Ale ji za slu `nih gra |a na na No vom gro bqu u Be o gra du ju ~e su sa hra we ni posmtni osta ci jed nog od naj ve }ih srp skih prav ni ka i isto ri ~a ra Slo bo da na Jo va no vi }a. Po smrt ni osta ci Jo va no vi }a, eks hu mi ra ni 1. de cem bra u En gle skoj, sa hra we ni su pod okri qem Srp ske aka de mi je na u ke i umet no sti, Uni ver zi te ta i Prav nog fa kul te ta u Be o gra du, gde je bio pro fe sor i de kan. Osim ve li kog bro ja gra |a na, sa hra ni su pri su stvo va li pred sed nik Sr bi je Bo ris Ta di}, mi ni star Pre drag Mar ko vi}, pred sed nik De mo krat ske stran ke Sr bi je Vo ji slav Ko {tu ni ca, aka de mik Ma ti ja Be} ko vi}. Na Prav nom fa kul te tu odr `a na je ko me mo ra tiv na sed ni ca, na ko joj su o jed nom od naj ve }ih in te lek tu a la ca mo der ne Sr bi je go vo ri li rek tor Be o grad skog uni ver zi te ta Bran ko Ko va ~e vi}, de -

kan Prav nog fa kul te ta Mir ko Va si qe vi} i Pred sed nik SA NU-a Ni ko la Haj din. Pla to is pred zgra de Prav nog fa kul te ta u Be o gra du od da nas se zo ve Pla to Slo bo da na Jo va no vi }a. Jo va no vi} je bio i pred sed nik Srp ske kra qev ske aka de mi je na u ka i pred sed nik Vla de Kra qe vi ne Ju go sla vi je u eg zi lu, a pre mi nuo je u Lon do nu 1958. go di ne, gde je i sa hra wen na gro bqu Ken sal Grin.

DR@AVNI VRH SA PREDSTAVNICIMA PRIVREDE I BANAKA

Tadi}: Ozbiqna situacija

a kon od lu ka Sa ve ta Evrop ske JELKO KACIN, IZVESTILAC INTERVJU uni je da od lo ì do de qi va we sta tu sa kan di da ta Sr bi ji, iz ve sti lac Evrop skog par la men ta za na {u ze mqu Jel ko Ka cin kon sta to vao je da nor ma li zo va we od no sa sa Ko so vom pred sta vqa nu àn pred u slov br èm na pre do va wu Be o- gra da ka EU. – Bez po stig nu te pu ne re gi o nal ne sta bil no sti i sa rad we, ni jed na dr à va Za pad nog Bal ka na ne ma pri stup ~lan stvu u sa ve ta po ja vi le no ve. Na à lost, Sr bi ja be. Svi po me nu ti je su ko na~ no u Ha gu, ali Uni ji. Tu Sr bi ja ni je iz u ze tak. Ina ~e, od u vek pra vi jed nu te istu gre {ku. Kre ne Sr bi ja, ka ko iz gle da, jo{ ni je po kre nu la sta tus kan di da ta je ste va àn ko rak na u po li ti~ ke pro me ne i po ru ke u po sled wi is tra gu pro tiv ja ta ka ko ji su iste te skri pred, ali on do bi ja pun smi sao sa mo uko li ~as, ka da vo da ve} te ~e u gr lo. U mi nut do va li go di na ma i ta ko ka `wa va li Sr bi ju. ko je br zo pra }en otva ra wem pre go vo ra o dva na est na pra vi mi ni ma lan po mak i I dru go, go spo din \e li} je taj ko ji bi pr ~lan stvu u EU. Zbog to ga sa da {wa i sve isto vre me no dra ma ti zu je ka kve }e sve to vi mo rao po zi tiv no i ra zu mqi vo tu ma ~i bu du }e vla de u Be o gra du mo ra ju in ten ziv ka ta stro fi~ ne po sle di ce ima ti u re gi o- ti na ~in gle da wa Evrop ske uni je na Sr bi no da spro vo de i unu tra {we re for me da nu ako se na we na o~e ki va wa ne od go vo ri. ju, ali iz gle da da u to me ni je us peo. Da li bi osi gu ra le otva ra we pre go vo ra u bli Ali tu po sto ji jed na si stem ska gre {ka: sam ne raz u me ili ne è li da raz u me, ne skoj bu du} no sti. Kqu~ na je bor ba pro tiv sat u Sr bi ji ne ka ko ni je po de {en na cen znam. We go ve te {ke re ~i na ra ~un Ne ma~ si stem ske ko rup ci je i or ga ni zo va nog kri tral no-evrop sko vre me, {to zna ~i da kad ke pro {le sed mi ce ni su uro di le plo dom. mi na la, kao i us po sta vqa we vla da vi ne god ona kre ne u zad wi mi nut – za ka sni ceo Na pro tiv, jo{ jed nom su ne pri jat no iz ne pra va. Evrop ska bu du} nost Sr bi je je re al sat. na di le ne ma~ ke po li ti ~a re i ta mo {wu na. Be o grad je mo ra is ko ri sti ti u in te re jav nost ko ja u na ~e lu po dr à va Sr bi ju. l Ipak, deo srpske javnosti ve} je su Sr bi je i ce log Za pad nog Bal ka na – uka O~i gled no je po sle sve ga od lu ~io da se is protuma~io da se radi o jasnoj poruci zu je slo ve na~ ki evro par la men ta rac iz po kr ca sa bro da. da nas Evropska unija, „koja ni sama ne li ti~ ke gru pa ci je AL DE/LDS. Ja ne znam ni za ka kve no ve uslo ve ko ji zna {ta }e sa sobom i samo {to se nisu po sta vqe ni Sr bi ji. Na pro sto, vi {e pu je raspala”, zapravo ne}e? l S obzirom na va{a zalagawa da ta je ja sno re ~e no da se ra di o is pu wa va wu Srbija dobije status kandidata, doì– To na naj bo qi na ~in ilu stru je dez in tzv. ko pen ha {kih kri te ri ju ma, a u tom vqavate li odluku Evropskog saveta i for mi sa nost srp ske jav no sti i ka ko to de okvi ru i po tre bi za re gi o nal nom sa rad kao li~ni poraz? lo vi po li ti~ ke eli te upo tre bqa va ju, mo wom, ukqu ~u ju }i i nor ma li za ci ju od no sa – Ne, ni ka ko ali me za bri wa va ka ko }e gli bi smo re }i i zlo u po tre bqa va ju. sa Ko so vom. Ako je Sr bi ja u ne kom mo men tu po ru ku Sa ve ta raz u me ti po li ti~ ka Evrop ska uni ja ta~ no zna {ta è li sa so tu od lu ~i la da pre ki ne di ja log sa Pri eli ta u Sr bi ji i pre ko we va {a jav nost. bom i to je po ka za la u pe tak. I to ne sa mo {ti nom i tre ba li su joj me se ci da se vra Na i me, mi slim da u Sr bi ji ni su sve sni to od lu ka ma ko je tre ba da do ve du do sta bi li ti u taj pro ces, ne re al no je bi lo o~e ki va ga ko li ko je sa ma Evrop ska uni ja pro me ni za ci je evro zo ne, ne go i ja snim po ru ka ma da ti da za ne ko li ko sed mi ca po vra ti pu ni la na ~in me |u sob nog ko mu ni ci ra wa. Kao je EU ciq i sred stvo za sta bil nost i pro kre di bi li tet. Ba{ za to je Sr bi ja i do bi naj bo qi pri mer mo gu se uze ti od lu ke ko je spe ri tet Sta rog kon ti nen ta. Sr bi ja na la mo gu} nost da u ne ko li tre ba da do ve du do sta bi li za ci je ko na red nih me se ci taj {i re EU i evro zo ne, a kod ko jih je kre di bi li tet oja ~a. kqu~ ni lajt mo tiv da se re ~i mo ra ju Na à lost, Sr bi ja od u vek pra vi jed nu te za me ni ti de li ma, jer sa mo na taj na l Da li je odlukom istu gre {ku. Kre ne u po sled wi ~as, u mi nut do Evropskog saveta ozna~in mo è bi ti pre va zi |e na du dva na est, na pra vi mi ni ma lan po mak i `ni~ ka kri za i vra }en kre di bi li ~en i kraj politike “I tet EU. Isti taj na ~in ko mu ni ka ci Kosovo i EU”? isto vre me no alar mi ra ka kve }e sve to je pri me wen je i na Sr bi ju: da kle, – Na to se od go vor mo ra ka ta stro fi~ ne po sle di ce ima ti u re gi o nu EU je od lu~ na da Sr bi ji da sta tus da ti u sa moj Sr bi ji. Ono ako se na we n a o~e k i v a w a ne od g o v o r i. Ali tu kan di da ta, ali se Sr bi ja pret hod no {to je si gur no, osnov ni po sto ji jed na si stem ska gre {ka: sat u Sr bi ji mo ra do ka za ti, ne na re ~i ma, ne go na prin cip EU je slo bo dan ni je po de {en na evrop sko vre me, {to zna ~i de li ma. I za to joj na ras po la ga wu pro tok qu di, ro be, uslu sto je sle de }a do dat na tri me se ca, da kad god ona kre ne u zad wi mi nut – za ka sni ga, ka pi ta la i ide ja. I ta od no sno u tom pe ri o du mo ra da ono po ru ka je bi la upu }e na {to je po sti gla u di ja lo gu sa Pri svi ma ko ji su kre ta li ka {ti nom im ple men ti ra na te re nu. pro sto mo ra po gle da ti isti ni u o~i i raz - Uni ji: i Ma |ar skoj i Ru mu ni ji, i Slo va~ u me ti da je do bro do {la u evrop sku za jed - koj, i Slo ve ni ji i Hr vat skoj... A taj se l Predsednik Tadi} je otvoreno rekao da Srbija moè Evropi da pogleni cu na ro da, dr à va i eko no mi ja ka da se prin cip na gra ni ci sa Ko so vom ne po {tu da u o~i, ali da wegove evropske koledo ka è na de lu. Ovih da na je je di ni gu bit - je. I pre va qi va we od go vor no sti na EU i ge nisu ispunile ono {to su obe}ale. nik i po ra è ni bri tan ski pre mi jer Dej - op tu ì va we da se od Sr bi je tra ì ne {to Moè li Evropa da pogleda Srbiju u vid Ka me ron jer mi sli da Ve li ka Bri ta - vi {e no {to se tra ì lo od dru gih za pra o~i? ni ja ni je deo Evro pe. Ali Evro pa se uje di - vo je sa mo ne po treb no, pa ~ak i de ti wa sto – Raz u mem go spo di na Ta di }a, ko ji pred ni la bez Ve li ke Bri ta ni je. I ni za wu vi - be à we od isti ne. se da va gra |a ni ma Sr bi je i na ovaj se na ~in {e ne ma iz u ze ta ka, iako su sve do sa da ta l Ipak, traì li se od Srbije da do wi ma obra }a. Ali ipak tre ba uze ti na februara de fakto prizna kosovsku ko uce wi va li EU. zna we da ni je EU ta ko ja se è li pri dru nezavisnost? l Uhap{eni su Karayi}, Mladi} i ì ti Sr bi ji, ve} Sr bi ja è li da do bi je Haxi}, a Srbija je ipak ka`wena jer su – Ja sam kao li be ral, ba{ kao i mo ja li sta tus kan di da ta za ula zak u EU. Uosta neke zemqe, kako to tvrdi Boìdar be ral na po li ti~ ka fa mi li ja u Evrop skoj lom, pred sed nik Ta di} je po zvao da se \eli}, „uslove za ulazak u EU nametnuuni ji i po li ti~ ka gru pa AL DE u Evrop uklo ne ba ri ka de na se ve ru Ko so va, ali le kao uslove za status kandidata”? skom par la men tu, u pot pu no sti po sve }en oda zi va ni je bi lo, na pro tiv, ~ak su se u – Naj pre, Sr bi ja ni je ka `we na. Obr nu - {i re wu EU. O to me su dva da na, u po ne de po sled wim sa ti ma pred od lu ku Evrop skog to, Sr bi ja je go di na ma ka `wa va la sa mu se - qak i uto rak, pred stav ni ci AL DE ras -

Srbija nije

REAGOVAWA

Kockawe oti{lo predaleko

Pred sed nik Sr bi je Bo ris Ta di} iz ja Sa stan ku su pri su stvo va li i gu ver vio je da }e Sr bi ja re a go va ti na vre me ner Na rod ne ban ke Sr bi je De jan [o ka ko bi pred u pre di la efek te no vog ta - {ki} i mi ni stri Ne boj {a ]i ri} Du la sa eko nom ske kri ze ~i ji se udar o~e - {an Pe tro vi}. Od pri vred ni ka su bi ku je sle de }e go di ne. „Po tro {i }e mo ve - li vla snik Del ta hol din ga Mi ro slav li ku ener gi ju ka ko bi smo mi ni mi zo va li Mi {ko vi}, vla snik MK gru pe Mi o efek te kri ze, otvo ri li no va rad na me - drag Ko sti}, ~el nik Po kre ta za pre o sta i sa ~u va li ona ko ja ve} po sto je”, re kao je Ta di} po sle sa stan Mere za kreditirawe preduze}a ka iz vr {ne vla sti sa pred stav ni ci ma pri Pre mi jer Sr bi je Mir ko Cvet ko vi} iz ja vio je da su se vre de i ba na ka. Ta di} na ju ~e ra {wem sa stan ku pred stav ni ci dr à ve, ba na ka i je is ta kao da ve ru je da pri vre de do go vo ri li o me ra ma ko je }e olak {a ti kre di }e Sr bi ja i do go di ne ti ra we pred u ze }a i obez be di ti bo qu li kvid nost ban ostva ri ti po zi ti van kar skog si ste ma. Cvet ko vi} je po sle sku pa u Pa la ti Sr pri vred ni rast. „Ovaj bi je ka zao no vi na ri ma da }e se ta kvi sa stan ci odr à va sa sta nak se do ga |a u ti je dan put me se~ no. Pre mi jer je do dao da }e u te sa stan tre nut ku ka da 2012. ke bi ti ukqu ~e ni i pred stav ni ci sin di ka ta, i da }e se mo è mo o~e ki va ti raz go va ra ti o to me ka ko da Sr bi ja {to lak {e pro |e eko nom ski udar i on je kroz kri zu. ve} za po ~eo, ali va Gu ver ner na rod ne ban ke Sr bi je De jan [o {ki} iz ja `no je da se Sr bi ja no vio je si no}, po sle sa stan ka sa pri vred ni ci ma, da }e Iz si sa kri zom. Ostva ri vr {ni od bor NBS u po ne de qak raz ma tra ti od re |e nu ko }e mo po zi ti van pri rek ci ju bi lan sne ak ti ve ba na ka, ko ja }e omo gu }i ti jed vred ni rast i ove a ve no stav ni je fi nan si ra we pred u ze }a sred we ka te go ri je. ru jem i sle de }e go di ne”, re kao je Ta di}. „Po sto ji iz ve sna mo gu} nost da ne ka kret i vla snik pred u ze }a Far man Bra pred u ze }a ko ja ne mo gu da op sta nu u ze - ni slav Gru ji}, kao i pred sed nik Srp mqa ma sa vi so kom ce nom ra da do |u u ske aso ci ja ci je me na xe ra Bo jan Ra dun. Sr bi ju, i to se ve} de {a va”, re kao je Ta - Po red ~el ni ka se dam ba na ka bi li su i di}, ali i is ta kao da, bez ob zi ra ne sve pred stav ni ci jav nih pred u ze }a, di rek me re ko je }e bi ti pred u ze te, ne tre ba to ri Elek tro pri vre de Sr bi je Dra go gra |a ni ma da va ti obe }a wa, bu du }i da mir Mar k o v i}, Te l e k o m a Sr b i j e ni ko vi {e ne ma po u zda ne pa ra me tre na Bran ko Ra duj ko i Sr bi ja ga sa Du {an ko ji ma bi ta obe }a wa mo gao da te me qi. Ba ja to vi}.

Sr bi ja sa ma se be blo ki ra, pi {e ne ma~ ki list Zi doj ~e caj tung, po vo dom od la ga wa kan di da tu re Sr bi je za pri stup Evrop skoj uni ji, oce wu ju }i da je „koc ka we oko kon tro le se ve ra Ko so va sa ve }in skim srp skim sta nov ni {tvom, oti {lo pre da le ko”. Ta di} je, pi {e list, stvo rio „at mos fe ru u ko joj su po li ti ~a ri vi so kog ran ga iz we go ve vla de po no vo br bqa li o oru à nom su ko bu za Ko so vo po qe…”. U tek stu se pod se }a da su kra jem no vem bra srp ski eks tre mi sti iz va tre nog oru` ja pu ca li na ne ma~ ke i austrij ske voj ni ke u sa sta vu Kfo ra. „Be o grad ih je du go po dr à vao, a sa da go to vo da ni je u sta wu da ih kon tro li {e”, sma tra list. Pre ma na vo di ma li sta, Sr bi ja je tek u po sled wem mo men tu, na raz go vo ri ma sa vla dom Ko so va u Bri se lu, po ka za la sprem nost na kom pro mis i za to joj Evrop ska uni ja, u pe tak, „ni je sa svim za tvo ri la vra ta”. Mi ni star od bra ne Sr bi je i pot pred sed nik De mo krat ske stran ke Dra gan [u ta no vac iz ja vio je da je po sle od lu ke Sa ve ta EU da se o sta tu su kan di da ta u EU raz go va ra po no vo za par me se ci, Sr bi ja bli è Evro pi ne go {to je ika da bi la. „î we ni ca da se od lu ~u je o sta tu su Sr bi je za ~lan stvo u EU po ka za teq je da je Sr bi ja na do brom pu tu”, iz ja vio je [u ta no vac agen ci ji Be ta. [ef kan ce la ri je Vla de Sr bi je za od no se s me di ji ma Mi li vo je Mi haj lo vi} iz ja vio je na Ra di o te le vi zi ji Pink da od lu ka da se od lo ì do bi ja we sta tu sa kan di da ta Sr bi je za ~lan stvo u EU ne mo è da de sta bi li zu je vla du i iza zo ve ras pi si va we iz bo ra. Mi ni star za in fra struk tu ru i ener ge ti ku Mi lu tin Mr ko wi} oce nio je da od lu ka li de ra EU da u fe bru a ru 2012. do ne su od lu ku o sta tu su kan di da ta za Sr bi ju, {to }e bi ti po tvr |e no na Sa ve tu EU u mar tu, ne }e uspo ri ti re a li za ci ju za po ~e tih pro je ka ta u Sr bi ji ko ji se fi nan si ra ju kre di ti ma Evrop ske in ve sti ci o ne ban ke. Pot pred sed ni ca No ve Sr bi je Du brav ka Fi li pov ski iz ja vi la je da Sr bi ja ni po ko ju ce nu ne tre ba da od u sta ne od Re zo lu ci je 1244, jer taj do ku ment Sa ve ta bez bed no sti UN, ka ko ka è, ga ran tu je te ri to ri jal nu ce lo vi tost Sr bi je. Fi li pov ski je Re zo lu ci ju 1244 upo re di la sa Dej ton skim spo ra zu mom za BiH, pod se tiv {i da, kad god Sr bi u Re pu bli ci Srp skoj ka ù da }e ras pi sa ti re fe ren dum o ot ce pqe wu, pre o sta la dva en ti te ta se po zo vu na Dej ton ski spo ra zum, ko ji ga ran tu je ce lo vi tost BiH. „Ta ko i Re zo lu ci ja 1244 ga ran tu je ce lo vi tost Sr bi je”, re kla je pot pred sed ni ca NS.

VUK DRA[KOVI] UVEREN DA NOVA I DATUM ZA PO^ETAK PREGOVORA

@uti karton crvene A

ko dr àv na po li ti ka bu de pro me we na, Sr bi ja }e u mar tu do bi ti ne sa mo sta tus kan di da ta, ne go naj ve ro vat ni je i da tum za po ~e tak pre go vo ra za ~lan stvo u Evrop skoj uni ji – oce nio je pred sed nik Srp skog po kre ta ob no ve Vuk Dra {ko vi} ju ~e u No vom Sa du, gde je odr à na sed ni ca Glav nog obo ra SPO-a. Glav ni od bor se sa stao dan na kon {to je Evrop ski sa vet 9. de cem bra sa op {tio da je od lu ka o kan di da tu ri Sr bi je za ~lan stvo u EU od lo è na za mart, {to po Dra {ko vi }u zna ~i da je dr à va „po lo ì la sve glav ne pred me te za sti ca we te kan di da tu re, ali da je pa la iz vla da wa“. – Sr bi ja je do bi la ù ti ka ron iz Evro pe za cr ve ne li ni je i gu bit ni~ ke stra te gi je dr àv ne po li ti ke, ~i ju pro me nu odav no tra ì SPO – re kao je Dra {ko vi} i do dao da je to po li ti ka „dr ve nog gvo `|a“ ko ja ne mo è re zul ti ra ti ni ~im dru gim sem po ra zom i }or so ka kom, te upo zo rio da u Sr bi ji po sto ji i „dru gi Pre o kret“ ko ji do bi ja raz me re pli me, a da je

to po vra tak u ’90-e i okre ta we ka Ki ni i Ru si ji. Po we go vim re ~i ma, po li ti ka „dr ve nog gvo `|a“ po ~i va na prin ci pi ma da je pre 12 go di na iz gu bqen su ve re ni tet nad KiM ali da, ka ko je ka zao, mo ra mo da ga ~u va mo, kao i da „zna mo {ta je isti na ali da ima mo oba ve zu da po {tu je mo pre am bu lu Usta va”. Dra {ko vi} je re kao da i stu den ti pr ve go di ne pra va zna ju da nor ma ko ja se ne mo è ostva ri ti ne oba ve zu je, do da ju }i da bi npr. neo ba ve zu ju }a nor ma bi la ka da bi u Usta vu pi sa lo da „Sr bi ima ju kri la“ ili da „ska ~u de set me ta ra uvis“. – Mar tov ski po prav ni is pit Sr bi ja }e po lo ì ti ako do tad us po sta vi evrop sku re gi o nal nu sa rad wu sa svi ma, a pre sve ga sa Ko so vom, bez pri zna va wa ne za vi sno sti, {to ni kad ni je ni tra ì la EU, a ne }e ni kad ni tra ì ti – re kao je Dra {ko vi}. No va dr àv na po li ti ka, sma tra on, tre ba da bu de za sno va na na prin ci pi ma od lu~ nog opre de qe wa ka evro in te gra ci ja ma, na po me nu toj re gi o nal noj sa rad wi i na

SPO smenio Sre}kovi}a Na sed ni ci Glav nog od bo ra ju ~e je sa funk ci je pot pred sed ni ka stran ke sme wen Sr |an Sre} ko vi}, je di ni mi ni star u Vla di Sr bi je iz re do va SPO-a. U obra zlo `e wu je na ve de no da je od lu ka do ne ta „zbog kon ti nu i ra nog kr {e wa od lu ka or ga na stran ke i ne po {to va wa Pro gra ma SPO”. „Ova od lu ka ni na ko ji na ~in ne }e uti ca ti na od nos SPO pre ma Vla di Sr bi je”, iz ja vio je po tr pa rol SPO Ne ma wa Sta ro vi}.

nedeqa11.decembar2011.

c m y

dnevnik

EVROPSKOG PARLAMENTA ZA NA[U ZEMQU

KARMA KOMA

Ta ri fa za he ro je

ka`wena pra vqa li i sa li be ral nim li de ri ma svih ze ma qa Za pad nog Bal ka na u Be o gra du. I mi to pri zna we ne tra ì mo. To je iza zov za Sr bi ju. Ne znam, ta ko |e, ni jed nog li de ra EU ko ji bi ne {to ta ko u ovom mo men tu tra ìo od Sr bi je. âk ni ne ma~ ka kan ce lar ka An ge la Mer kel, ko ja se to li ko apo stro fi ra u srp skim me di ji ma, ni ka da ni je ta ko ne {to zah te va la. Ina ~e, ja mi slim da bi Sr bi ja, ume sto pri zna wa ko sov ske ne za vi sno sti, pre mo ra la pri zna ti da su Sr bi na Ko so vu deo re {e wa: da su oni na ju gu iza {li na ta mo {we iz bo re, da ima ju 14 po sla ni ka u Skup {ti ni Ko so va i da ima ju tri mi ni stra u vla di Ha {i ma Ta ~i ja, ali i da na se ve ru i da qe sto je ba ri ka de, te da se ta mo jo{ uvek na pa da ju me |u na rod ne sna ge unu tar ko jih su i voj ni ci iz dr à va ~la ni ca EU. Mi tra ì mo da i qu di sa Ko so va ima ju bo qu bu du} nost i me sto u EU. l Da li je stav Nema~ke o srpskoj kandidaturi zao{tren i zbog toga {to su na severu Kosova nedavno raweni weni vojnici u sastavu Kfora? – To pi ta we mo ra te po sta vi ti go spo di nu Ta di }u, ko ji je li~ no ili po sred stvom svo jih sa rad ni ka bio u kon tak tu sa pred stav ni ci ma te dr à ve. Pro blem ote à va i jed no stra no, ne pro fe si o nal no iz ve {ta va we mno gih srp skih me di ja o do ga |a ji ma na gra ni ci u ci qu ma ni pu la ci je jav nim mne wem. Jav nost u Sr bi ji za slu ù je isti nu. Za to je ta ko va `no da se Sr bi ja {to pre una pre di do do bi ja wa da tu ma za pre go vo re i otvo ri kom plek sna po gla vqa 23 i 24, ko ja ukqu ~u ju i slo bo du me di ja, qud ske slo bo de, prav nu dr à vu, re for me pra vo su |a, te bor bu pro tiv or ga ni zi ra nog kri mi na la i ko rup ci je. l Ima li Srbija izbora? [ta ako kaè: preko crvene linije koju ozna~ava Rezolucija 1244 ne idemo ni po koju cenu? – Po gle daj te pri me re Hr vat ske i Ma ke do ni je. Za {est go di na pr va je na pu tu u EU po sti gla sve, a dru ga ni je ni kre nu la. Ali je ove sed mi ce Ma ke do ni ja ko na~ no pr vi put bez eufo ri je, na pa da wa i op tu ì va wa Gr~ ke, re a go va la na pre su du o spo ru oko ime na pred Me |u na rod nim su dom prav de u Ha gu. Shva tli su da sa mo ra ci o na lan, ume ren i kon struk ti van, ka evrop skoj bu du} no sti usme ren od go vor, mo è

omo gu }i ti isto rij ski do go vor, de blo ka du Ma ke do ni je i do bi ja we da tu ma. Da kle, po slu ì }u se re ~i ma Bo ì da ra \e li }a: „Mo ra mo na sta vi ti ka EU i za {ti ti na {e gra |a ne na Ko so vu”. Dru gim re ~i ma, Sr bi ja u ovom mo men tu gra ni ~i sa tri ~la ni ce EU – Ma |ar skom, Ru mu ni jom i Bu gar skom; iz biv {e SFRJ Slo ve ni ja je odav no u EU, Hr vat ska je u pe tak pot pi sa la pri stup ni ugo vor, dok Cr na Go ra i Ma ke do ni ja ima ju sta tus ze ma qa kan di da ta. To je od lu ka ta mo {wih po li ti ~a ra iza ko je sto ji ogrom na po dr {ka jav no sti. Sr bi ja mo è sle di ti wi hov put, ali mo è se od lu ~i ti i za ne ki dru gi, auto no man ili ~ak auti sti ~an. Ipak, uve ren sam u to da ogrom na ve }i na gra |a na Sr bi je ì vi re a lan ì vot i è li eko nom ski opo ra vak, no va rad na me sta, mir, sta bil nost, do bro su sed stvo i iz gled ni ju bu du} nost za sle de }e ge ne ra ci je. l Ali u Srbiji iz godine u godinu raste evroskepticizam, jer gra|ani tuma~e zahteve iz Brisela kao ucene. Ako deo krivice za takvu percepciju nesporno snosi vlast u Beogradu, nije li i do EU {to }e, nakon odluke od petka, verovatno jo{ neki procenat Srba po~eti da veruje kako }e u slede}em evropskom koraku do}i novo zavrtawe ruke, recimo iz Ma|arske? – Po na vqam, ni ka kvih no vih uslo va ni ti ima ni ti }e ih bi ti. Ali strah na ko ji upo zo ra va te mo `da go vo ri i o to me da je Sr bi ja sve sna da u bu du} no sti mo ra jo{ vi {e ulo ì ti u raz vi ja we do bro su sed skih od no sa i iz grad wu me |u sob nog po ve re wa. Ula zak u Evrop sku uni ju za sva ku ze mqu zna ~i ne {to no vo, isto rij sku pre kret ni cu na lik stu pa wu u brak. A ì vot u bra ku zah te va me |u sob no po ve re we, me |u sob nu sa rad wu, so li dar nost i me |u sob no raz u- me va we. I ba{ za to ula zak u po ro di cu ka kva je EU do no si ga ran ci je da se sva ka po li ti~ ka eli ta u ovoj ili onoj dr à vi, ma ko joj op ci ji pri pa da la, mo ra

DR@AVNA POLITIKA U MARTU DAJE ZA ^LANSTVO U EVROPSKOJ UNIJI

po na {a ti od go vor no i ~u va ti za jed ni~ ke in te re se. A ti in te re si su mir, sta bil nost, eko nom ski raz voj i so ci jal na bez bed nost. Udru è ni smo ja ~i, udru è ni smo bez bed ni ji, i du bo ko sam uve ren u to da Sr bi ja unu tar EU ima znat no ve }e i bo qe mo gu} no sti da na dok na di sve ono {to je iz gu bi la u po sled wih 25 go di na svo jim ne po treb nim i isto rij ski po gre {nim od lu ka ma ko je su do ve le do ras pa da SFRJ. Unu tar EU ona mo è ob no vi ti svoj imix, svo ju eko no mi ju, dru {tvo... i 21. vek mo è is ko ri sti ti za ubr za ni raz voj. Mi slim da je to u in te re su ogrom ne ve }i ne gra |a na. No, od lu ka o to me {ta i ka ko da qe ipak je sa mo na Sr bi ji. n Miroslav Staji}

Iz mogu}eg izvu}i najvi{e {to se moè i de ri Evrop ske uni je od lu ~i li su u pe tak da pro lon gi ra ju da va we Sr bi ji sta tu sa kan di da ta za ~lan stvo u EU. Oni su od Sa ve ta mi ni sta ra EU za tra ì li da u fe bru a ru sle de }e go di ne jo{ jed nom pro ce ni da li su se ste kli uslo vi da Sr bi ja do bi je sta tus kan di da ta, na te me qu ~e ga bi Evrop ski sa vet po ~et kom mar ta dao svoj ko na~ ni sud. – Vre me ko {ta. I ma da se ne ki ma ~i ni da je sa svim sve jed no da li }e mo do bi ti ze le no sve tlo za tri me se ca ili go di nu da na, bi lo bi iz u zet no va `no da Evrop ski sa vet za i sta odo bri na {u kan di da tu ru u mar tu, jer bi nam to omo gu }i lo da na vre me u|e mo u pro gram ski ci klus jo{ ne ko li ko evrop skih fon do va i u wi ma re zer vi {e mo sred stva za 2013. go di nu. Isto vre me no, Sr bi ja bi kao ze mqa-kan di dat bi la pla ni ra na i u bu xe tu EU za pe riod od 2014. do 2021, {to zna ~i mno go vi {e evrop skog nov ca, a ti me bi nam i raz voj ne {an se bi le da le ko ve }e – ka è za „Dnev nik” Pre drag No vi kov, di rek tor Fon da „Evrop ski po slo vi” APV i {ef voj vo |an ske kan ce la ri je u Bri se lu. l Kako }e na rad predstavni{tva Vojvodine u Briselu uticati odlagawe potvrde kandidature Srbije? – Voj vo di na je u upra vo u pe tak u Bri se lu pred sta vi la no vi us pe {an evrop ski pro je kat „Su sre ti na gra ni ca ma”, vre dan oko 270.000 evra, ko ji re a li zu je Et no fest sa Pa li }a. Taj pro je kat nas po ve zu je sa in sti tu ci ja ma iz Bel gi je i Fran cu ske, gde }e bi ti pred sta vqe ni tu ri sti~ ki po ten ci jal i kul tur no na sle |e APV. A u pi ta wu je tek je dan od pre ko 170 evrop skih pro je ka ta ko ji su ili odo bre ni ili se ve} im ple men ti ra ju u na {oj po kra ji ni. I to je put, to je voj vo |an ska po ru ka: tre ba iz vu }i mak si mum iz mo gu }eg. Dru gim re ~i ma, od la ga we po tvr de kan di da tu re Sr bi je ne }e uti ca ti na na {e stre mqe we da i u na red nom pe ri o du ko ri sti mo sve mo gu }e fon do ve EU ko ji su nam na ras po la ga -

KiM“. On sma tra da }e Sr bi ja „cr nu stvar nost“ mo }i da za u sta vi sa mo kao ~la ni ca EU, uz sa rad wu sa wom i po dr {ku we nih fon do va. Obra }a ju }i se ~la no vi ma Glav nog od bo ra, Dra {ko vi} je ka zao da mo ra ju osta ti „ver ni svom snu“ – Sr bi ji u Evro pi i Sr bi ji na Za pa du, kao i da su za to wi ho vi part ne ri sa mo one stran ke ko je su za od lu~ ni je kre ta we ka EU i ukla wa we „do ma }ih pre pre ka“ na tom pu tu. On je oce nio i da }e na red ni iz bo ri ve ro vat no bi ti u re dov nom ter mi nu, ali je ~lan stvu pred lo `io da u slu ~a ju „van red nih okol no sti i vre men skog te sna ca“, Glav ni od bor ovla sti Pred sed ni {tvo stran ke da od lu ~u je o iz bo ri ma i po dr {ci ko a li ci ji ZES ~i ji je SPO ~lan. n Sne`ana Nikoli}

er verz na qu bav ma lo gra |a ni na pre ma ji ma su od ne kud he ro ji ma obi~ no ima dve fa ze: u pr voj svi pi sa li, ne go he ro ja stva ra, u dru goj ga uni {ta va. „mno go ma we nov Ne ret ko, i jed na i dru ga fa za pod jed na ko su ca“, za pra vo „sve uda qe ne od stvar no sti, od svog na vod nog po ga par hi qa da evra“. Pa vo da. Ka da he ro ja „pra vi“, ne sme ta mu ni ako za to tvr de i da je obe }a ni po li cij ski an ga to ~i ni od vr lo sum wi vog qud skog ma te ri ja `man za Ma ri nu od go to vog po stao ve re si ja, la, ili na pro sto od onog ko ji za ta kav sta tus da je ozbiq no do ve den u pi ta we. Ne ob ja {wa ni je ni naj ma we za in te re so van. Ka da ga, pak, va se ta~ no za {to bi to bi lo ta ko, kao da se stro po {ta va u bla to, ne po tre sa se ni ako to pod ra zu me va. Me |u tim, {ta je to ta~ no }e u toj pr qav {ti ni za vr {i ti ne ko po sve {to se „pod ra zu me va“? ~ist i ne du àn. Naj pre, Ma ri na M, ko li ko je jav no po zna to, Ako ne zna te o ~e mu se ov de ra di, pi taj te ni ka da i ni ko me ni je tvr di la da je u tom Ma ri nu M, ko no ba ri cu iz Kru {ev ca: sva je {laj pi ku bi lo ba{ Dve sta Hi qa da Ne ~e ga. pri li ka da ona ve} zna, ili da upra vo sa zna Na pro tiv, re kla je (i ta da i sa da) da ne ma je, ba{ sve o to me. A to „sve“ – to je mno go poj ma ko li ko unu tra ima pa ra, jer da ni je vi {e ne go {to je za slu ì la da sa zna. Jer je, bro ja la. Elem, {to se we ti ~e, to mo è bi ti ka ko sto je stva ri, bez sop stve ne vo qe pr vo dve sta hi qa da to ga ne ~e ga, a mo gu bi ti i dve ur bi et or bi raz gla {e na i pro gla {e na za hi qa de. We no je bi lo da po {te no vra ti tu |e He ro i nu Vr li ne, da bi sa da na isti na ~in bi pa re, i to je sve. Ko je on da uop {te pu stio la raz vla ~e na po pri ~u o tih bla tu. „dve sta hi qa Per verz na qu bav ma lo gra |a ni na pre ma da“, osta je i da Pre ko ju ne de qu, Ma ri na M. pro na he ro ji ma obi~ no ima dve fa ze: u pr voj qe ne ja sno. Ako {la je u to a le tu se po tvr di da he ro ja stva ra, u dru goj ga uni {ta va ka fi }a u ko jem ra to ni je Ma ri na, di nov ~a nik sa iz osta je ne ja sno i ve snom ko li ~i nom vr lo kon ver ti bil nih nov {ta je wen greh? To jest, da li je ne ~i je po ~a ni ca (evri, ali i ne {to di na ra) i slu ~aj {te we uto li ko ve }e uko li ko je vi {e pa ra u ured no pri ja vi la Ta mo Gde Tre ba. Vla snik bu |e la ru ko ji je ured no vra tio vla sni ku, te nov ca, ra se ja ni ga star baj ter, sre} no je pro sa mim tim i uto li ko ma we uko li ko ured no na |en za hva qu ju }i do brom spo ju na pred ne vra }e nih pa ra ne ma ni iz bli za ono li ko ko li teh no lo gi je i ope ra tiv nog ra da na te re nu, te ko se go vo ri lo? iz no va spo jen sa svo jom mi lom u{te |e vi nom, Ko li ko je ta~ no pa ra tih „ne ko li ko hi qa Ma ri ni je po dao sim bo li~ nih hi qa du di na ra da“? Haj de da, ri me ra di, za mi sli mo da su u kao na gra du, i svi su po sle ì ve li du go i pi ta wu dve hi qa de evra. Po {to je to ta~ no sre} no. E, on da su se pri ~e do ~e pa le no vi ne, sto pu ta ma we nov ca od dve sta hi qa da evra, Ma ri na je po sta la sve na ci o nal na He ro i na da li je oso ba ko ja vra ti dve hi qa de evra sto Me se ca, po {te no i ~e sti to srp sko ~e qa de pu ta ma we po {te na od oso be ko ja bi vra ti la ko je je odo le lo „pri rod nom“ po ri vu da zdi pi ne kih za mi {qe nih dve sta hi qa da evra? I da dve sto ti ne hi qa da evri }a, jer joj je dra à li bi, na sta vqa ju }i da qe tom lo gi kom, ne ko mir na sa vest od ta mo ne kih pro kle tih pa ra, ga ko bi vra tio dva mi li o na evra tre ba lo pa jo{ tu |ih i ne za ra |e nih. Stvar je, da kle, auto mat ski po sta vi ti za, {ta znam, pred sed od jek nu la ono li ko, a ka ko se pri bli à va ju ni ka dr à ve, a ne ko ga ko bi vra tio dva de set iz bo ri, za sve su se za in te re so va li i le mi li o na evra za ge ne ral nog se kre ta ra UN? {in... par don, po li ti ~a ri, a naj spret ni ji je Daj bo è da se na kra ju sve ovo za vr {i bez bio i naj e fekt ni je je po en ti rao iz ve sni Ivi ne ke do dat ne bla ma è, ali jed no je iz ve sno: ca D, pred sed nik sta no vi te po li ti~ ke Ma ri na M. je na naj te ì na ~in, me to dom sop stran ke sa od vi {e za ni mqi vom pro {lo {}u, stve ne ko è, ose ti la dve stra ne na stra ne i te ak tu el ni mi ni star unu tra {wih de la u pre tvor ne ma lo gra |an ske qu ba vi za uz o re, Vla di Re pu bli ke Sr bi je. Ma ri ni je, na i me, he ro je i Mo ral ne Ver ti ka le. Iz gle da da }e sme sta obe }ao po sao u MUP-u jer, bo è moj, na kra ju mo ra ti jo{ i ne ko me da se iz vi wa va ta kvi kao ona, ~i sti i ne po ro~ ni, na su {no su {to je vra ti la sa mo ono li ko pa ra ko li ko je po treb ni ba{ po li ci ji, ose tqi voj dr àv noj bi lo u toj li sni ci, a ne mno go vi {e, ono li ko slu `bi ko joj je po sao da ra di s naj kvar ni jim ko li ko bi bi lo do voq no da za do vo qi jed nu qud skim ma te ri ja lom, a da sa ma ta kvom kva ima gi nar nu, sim bo li~ ku ma lo gra |an sku ta re wu he roj ski odo li. ri fu. A da je le po uze la te pa re i str pa la ih Dov de je, da kle, sve u re du, i he pi end je go u yep, ni ko sa da ne bi wo me is pi rao usta. to va stvar. Sa da se, me |u tim (v. Blic od Ako je to na ra vo u ~e ni je ove pri ~e, on da ono o 10. 12. 2011), stvar na je da red me wa u po ma lo Ma ri ni M, ko no ba ri ci iz Kru {ev ca, ne go vo neo bi~ nom prav cu. Po u zda ni iz vo ri li sta ri ba{ ni {ta, ali go vo ri sve o oni ma ko ji tvr de da u in kri mi ni sa nom nov ~a ni ku uop go vo re o woj. {te ni je bi lo dve sto ti ne hi qa da evra o ko n Teofil Pan~i}

P O G L E D I Z B R I S E L A : PREDRAG NOVIKOV, DIREKTOR KANCELARIJE APV U GLAVNOM GRADU EU

za pogre{ne linije

na ~e lu da se Sr bi ja uz po mo} EU iz bo ri za evrop ski ni vo za {ti te i ga ran ci ju pra va Sr ba na Ko so vu, kao i za o~u va we srp ske ba {ti ne na KiM. On je po no vio svoj ra ni ji stav o pri me ni ne sta tu snog de la Ah ti sa ri je vog pla na za KiM, oce niv {i da bi to do pri ne lo po boq {a wu od no sa na se ve ru Ko so va, ali i da Sr bi ju `no od Ibra, ka ko je re kao, ne bu du za ne ma re ni. Dra {ko vi} sma tra da je to po li ti ka ko ja vo di ka po be di i je di ni na ~in da dr `a va mak si mal no mo gu }e za {ti ti svo je in te re se na KiM. Sr bi ja, po we go vim re ~i ma, mo ra da pro me ni „cr nu stvar nost i od u mi ra we na ci je“, jer je u woj za de vet go di na 400.000 qu di ma we, i do dao ka ko to „ni kog ne za bri wa va, a za sud bin skim se pro gla {a va ju dva pre la za pre ma

wu. A pred stav ni {tvo APV u Bri se lu za po ~e lo je i no vi ci klus pri prem nih pro je ka ta, ko ji }e se re a li zo va ti po do bi ja wu sta tu sa kan di da ta, i to iz obla sti ru ral nog raz vo ja, kao i raz vo ja in fra struk tu re, od no sno lo kal ne mre `e pu te va ko ji nas po ve zu ju sa su se di ma.

l Kako na najboqi na~in iskoristiti predstoje}a tri meseca? – Naj va `ni je je da sva ko na svom ni vou u~i ni sve ka ko bi ce la dr `a va kre nu la da qe na evrop skom pu tu. Ve o ma je, da kle, va `no da Vla da Sr bi je na sta vi raz go vo re o re {a va wu spor nih pi ta wa u ju `noj po kra ji ni, a da se re gi o nal ni ni vo po sve ti re gi o nal nim te ma ma ko je nas pri bli `a va ju Uni ji, a to pr ven stve no zna -

~i da kroz re a li za ci ju po sto je }ih i pri pre mu no vih in fra struk tur nih i eko nom skih pro je ka ta na sta vi mo s raz voj nim ak tiv no sti ma. Ta ko se, re ci mo, u bu xe tu APV ko ji je u iz ra di, pred vi |a ju no va ula ga wa i po dr {ka kom pa ni ja ma okre nu tim iz vo zu, dok pred stav ni {tvo APV na sta vqa s ja ~a wem ve za sa evrop skim re gi ja ma i pri vla ~e wem stra nih in ve sti ci ja. Uve ren sam i da }e mo u 2012. pre va zi }i broj od 200 odo bre nih evrop skih pro je ka ta na go di {wem ni vou. l Preti li ipak opasnost da to {to nismo dobili status kandidata dovede do demoralizacije i odustajawa od nekih evropskih projekata? – Ne, prak sa je to de man to va la. Uosta lom, ako je za ute hu, u ovom mo men tu od la ga we ne ma po nas ni ka kvih fi nan sij skih po sle di ca. Na i me, kon kur si za pro jek te iz pro gra ma pre ko gra ni~ ne sa rad we sa Hr vat skom i BiH za tvo re ni su pre ne ko li ko da na; pr vi je iz no sio 5,5 mi li o na evra a dru gi 4,5 mi li o na, i po pr vim na ja va ma Voj vo |a ni su apli ci ra li sa vi {e od 150 pro je ka ta. Na red ni nas kon kurs o~e ku je u fe bru a ru, a re~ je o na stav ku pro gra ma pre ko gra ni~ ne sa rad we sa Ma |ar skom i za we ga su ta ko |e ve} opre de qe na sred stva. Su {tin ski, mi }e mo u 2012. na ras po la ga wu ima ti isto nov ca. Ali ja ko je va `no da se u ze mqi odr ì op ti mi zam, da ne gle da mo na od la ga we sa gne vom, ve} da jo{ vi {e po ra di mo na unu tra {wim re for ma ma, jer je to pre vas hod no u na {em in te re su. Re al na po li ti ka mo è da se za sni va sa mo na re al noj a ne ima gi nar noj stvar no sti. I za to, po na vqam, od ono ga {to je mo gu }e, Voj vo di na è li da is ko ri sti – sve! n Miroslav Staji}

dnevnik

nedeqa11.decembar2011.

INTERVJU

MIR KO ^A NA DA NO vI]

Zbog neodlu~nosti smo na niskim granama N

ikada nisam rekao da bi bile izbegnute sve nevoqe kroz koje je, posledwih decenija pro{log veka, pro{la Jugoslavija, i Srbija s wom, da su svojevremeno bile uvaène politi~ke ideje koje su zastupali srpski liberali (tako nazvani, a ne samozvani), predvo|eni Markom Nikezi}em. Ali, siguran sam da se, u tom slu~aju, Jugoslavija ne bi raspadala onako kako se raspala, i Srbija ne bi pala na nisku granu na kakvu je pala, i sa koje se jedva podiè. Da li bismo, insistirawem na sposobnosti i spremnosti Saveza komunista da se mewa, stigli do socijaldemokratske koncepcije – moè se samo naga|ati, ali danas bi na{e dru{tvo i na{a dràva, pa i Vojvodina kao wen deo, sigurno bili mnogo bliì Evropi i razvijenom svetu uop{te. Ne u blokovskom smislu, ve} po ekonomskim i kulturnim standardima, uzajamnoj otvorenosti, saradwi i uvaàvawu. Ovo su re~i Mirka ânadanovi}a (1936), koji u razgovoru za „Dnevnik“ prime}uje da ono {to je mu~ilo wegovu generaciju doti~e i nas danas – a to je usud da se u Srbiji ve} gotovo dva veka politi~ka kopqa lome izme|u verovawa i znawa, konzervatizma i modernosti, izolacionizma i promi{qenog ukqu~ivawa u svetska kretawa, kao ve~ito nepomirqivih strana nevesele stvarnosti. Biv{i predsednik Pokrajinskog komiteta Saveza komunista, ~lan partijskog rukovodstva Srbije i najmla|i ~lan Predsedni{tva SKJ, prognan je sa politi~ke scene 1972, u okviru ~istke koju je Tito sproveo protiv tzv. srpskih liberala. Iskqu~en je iz partije, i u penziju dospeo kao lektor u „Dnevniku“. Ove nedeqe, u Kulturnom centru Novog Sada, predstavqena je wegova kwiga „«Odgovori – politi~ke sukobice“», u kojoj, polemi{u}i s kriti~arima liberala, govori o onome {to je, po wegovom mi{qewu, i na osnovu ~iwenica koje navodi, bilo u osnovi politi~kih sporova u Vojvodini, ali i Srbiji i Jugoslaviji, krajem {ezdesetih i po~etkom sedamdesetih godina. l U ko joj me ri su on da {wi pro ble mi sli~ ni da na {wim? Mo è li se po vu }i ika kva isto rij ska pa ra le la ako zna mo da ne ma dve ju istih si tu a ci ja pod ka pom ne be skom, po go to vo {to je re~ o dru ga ~i jim ure |e wi ma i re ì mi ma? – Za niz bitnih problema nisu, na àlost, na|ena re{ewa. U me|uvremenu smo jo{ i unaza|eni – i ekonomski i nacionalno i dràvno. Tito je èleo da Jugoslavija opstane i posle wega, kao wegovo delo. Me|utim, ni na~in na koji je zemqa bila ure|ena ni dru{tvene snage koje je Tito odabrao da je sa~uvaju nisu izdràli probu vremena. Neophodna demokratizacija dru{tva je suzbijana obnovom ratnih i poratnih politi~kih metoda i shvatawa revolucionarnosti, raspirivawem klasne borbe, sumwi~ewem intelektualca, ukidawem individualnosti i konkurencije. O~aravani smo pro{lo{}u, tradicijom borbe, umesto kultom znawa i rada. Jugoslavija je svojevremeno imala vrlo povoqan status i u Evropskoj zajednici i u Savetu za ekonomsku saradwu, i povlastice u Americi. Krajem 1971. godine bila je du`na 1,2 milijarde dolara, ali deset godina kasnije ve} oko 20 milijardi. To je bila posledica razbijawa velikih ekonomskih sistema „ourizacijom“, pa sumwi~ewa stru~waka za tehnokratizam, straha od zapadwa{tva... Danas je zbir dugovawa dràva koje su nastale raspadom Jugoslavije jo{ mnogo ve}i, i svuda ima vi{e korupcije, nezaposlenosti, velikih socijalnih razlika, pa napetosti u odnosima sa susedima. Nekada je, umesto na stru~nosti i vredno}i, insistirano na moralno–politi~koj (samoupravno–socijalisti~koj) podobnosti, a danas je svuda vidqiv partijski protekcionizam – demokratija se svodi na strana~ku borbu i populizam. To sputava modernizacijske procese. Stariji se nostalgi~no okre}u pro{losti, mladi strahuju od budu}nosti. l Sve se lo mi oko pro me na, i da nas kao i pre ne ko li ko de ce ni ja, u vre me re la tiv no uspe {nog raz vo ja ze mqe. Ka ko iz i }i iz to ga?

Is ku {a va ju nam i u{i i ìv ce l Za {to nam se iz no va do ga |a pad po li ti~ ke kul tu re, za {to par tij nost iz bi ja is pred zna wa? – To je povezano sa na{im kolektivnim kulturnim nivoom i s na{om politi~kom tradicijom. U svim etapama na{e novije istorije politika je najbrè uzvisivala ili srozavala qude. I ume{ana je, danas, u sve vidove ìvota. U socijalizmu je vladalo na~elo: “Za ~lanove partije biti u partiji ili iskqu~en iz we je pitawe ìvota i smrti“ (Staqin). Danas se, kaù, posao dobija od partija, a na biro za zapo{qavawe se ide samo po radnu kwiìcu. Politi~ki govor uveliko prikriva istinu. Neistomi{qenici se satanizuju. Parlamentarne rasprave i televizijske politi~ke debate ~esto su toliko brutalne da bi trebalo, onim znakom u uglu, upozoriti da to nije za mlade` i qude slabog zdravqa. Isku{avaju nam i u{i i ìvce! – Za ono {to je jo{ ju~e trebalo uraditi, a danas se nikako ne bi smelo propustiti, najva`nije je, mislim, da u traèwu na~ina da se prikqu~imo razvijenom i demokratskom delu sveta, izbegavamo sukobe s realno{}u, sopstvenom i svetskom. I da se ne kolebamo i ne oklevamo na putu koji vodi u zajednicu razvijenih zemaqa Evrope. Glavna briga bi trebalo da nam bude budu}nost, a ne antagonizirawe sada{wosti s pro{lo{}u. Na àlost, u na{oj tzv. politi~koj eliti danas ima vi{e demagoga nego iskrenih i sposobnih reformatora. Zato ja citiram Marka Nikezi}a: “Jo{ dugo }e biti prisutna zaostalost, i uporno }e se za wu boriti mnogi, koji èle da je o~uvaju, jer od we ìve. Ali, na{a upornost ubudu}e ne}e nikad biti mawa od wihove, jer iza na{e upornosti stoji uverewe da ~inimo ono {to zahtevaju potrebe ~itavog naroda.“ Mi smo, dakle, to hteli. Na{i kriti~ari su krivotvorili tu na{u nameru, pa su preuveli~avali i na{u hrabrost govore}i da smo mi dovodili u pitawe socijalizam, nesvrstanu politiku, ulogu Tita... Mi nismo bili ni liberali ni tehnokrati, ponajmawe anarholiberali u doktrinarnom smislu. Nije postojala ni liberalisti~ko–tehnokratska frakcija, nego je u pitawu bilo nastojawe dela vode}ih dru{tvenih snaga Srbije, kojem smo pripadali i mi iz politi~kog vrha Vojvodine,

da se u datim dru{tveno-istorijskim okolnostima u~ine neophodni modernizacijski pomaci, koji bi, vremenom, u~inili na{e dru{tvo bogatijim i naprednijim, i otvorenim za nove promene. Konzervativcima je i{la naruku nasle|ena zaostalost, ali i otpornost samog socijalisti~kog sistema na promene, te ~iwenica da svetske sile nisu tada bile zainteresovane za ve}e promene u Jugoslaviji. Tito je Zapadu bio garant da Jugoslavija ne}e oti}i u Isto~ni blok, a Sovjetima da se ne}e odre}i socijalizma. l Ni je li i sve to {to ste re kli deo kon ti nu i te ta ko ji se mo `e re kon stru i sa ti du bo ko u pro {lost, za nas ne re {i va dog ma o ne spo ji vo sti re al nog i mo gu }eg? – Uvek je u pitawu sposobnost i spremnost dru{tvenog vo|stva da blagovremeno prepozna potrebu za promenama i da odabere na~in da se promene najlak{e postignu. U Srbiji su prihva}eni mnogi evropski zakoni, ali je spora i neodlu~na wihova primena. A bez toga nema evropeizacije, tj. vi{ih standarda u gra|anskim pravima, funkcionisawu dr`ave, etici rada, po{tovawu individualnosti, pravima

MO GU LI SRP SKA PRED U ZE ]A UOP [TE

Pare iz rezervi Z

bog svega {to se posledwih dana de{ava u evrozoni Srbija }e imati uglavnom {tete, ali i malo koristi, ocena je ekonomiste Gorana Nikoli}a, saradnika Instituta za evropske studije. – O~ekujem da }e Evropska centralna banka sniziti euribor, tako da }e to zadu`enim privrednicima, ali i gra|anima koji otpla}uju indeksirane kredite, pomo}i da lak{e servisiraju obaveze. Isto tako mislim da }e centralna evropska monetarna institucija upumpavati vi{e novca u sistem da bi o`ivela privredu. Deo tih sredstava bi preko banaka k}erki, koje posluju kod nas, mogao da se prelije u Srbiju i donese vi{e povoqnih zajmova nego {to im se u ovom trenutku realno nadamo – obja{wava sagovornik „Dnevnika”. Ono {to je, po wegovim re~ima, sasvim izvesno, to je da privrednici ne treba da o~ekuju novac iz rezervi Narodne banke. – Ko je ovih dana pratio politiku koju }e Me|unarodni monetrani fond preporu~iti Srbiji u narednoj godini, jasno je mogao da razume da rezerve ne}e biti adresirane privredi u vidu jeftinijeg kredita. Privrednicima stoga ostaje da sredstva pod povoqnijim uslovima o~ekuju od budu}e srpske razvojne banke. A koliko se sada zna, ona }e ponuditi privredi 400 miliona evra

pod povoqnijim uslovima. I taj novac bi trebalo da zaustavi stagnaciju u oblasti kreditirawa privrede, jer nema te privrede koja moè da funkcioni{e bez zajmova – kaè Nikoli}. A {ta privrednici mogu da o~ekuju od komercijalnih banaka? O tome predsednik Izvr{nog odbora Vojvo|anske banke Marinos Vatis kaè: – O~ekujem u 2012. rast plasmana od 15 odsto. Ove godine ciq nam je bio pobo{awe kvaliteta kreditnog portfolija pa rast nije bio veliki. Ali va`no je da je na{a trenutna likvidnost i vi{e nego dovoqna za taj planirani rast kredita. Vatis istovremeno obja{wava i da Vojvo|anska banka ne}e novac plasiran u dràvne hartije prebacivati na plasmane privredi. – Svaka finansijska institucija projektuje svoje

Evro pa se iz vla ~i iz du bi o ze? Na proteklom samitu lidera EU u Briselu postignut je dogovor o stroòj fiskalnoj disciplini koji su za sada prihvatile 23 zemqe ~lanice, ali se o~ekuje da }e na kraju izvan tog kluba ostati samo Velika Britanija. Ta nova pravila predvi|aju da strukturni buxetski deficit ne moè iznositi vi{e od 0,5 posto BDPa, kao i sankcije za zemqe ~iji deficit prema{i 3 posto. Uz to, MMF-u }e biti obezbe|eno jo{ 200 milijardi evra za pomo} ugroènim zemqama evrozone, a potvr|eno je i da }e evropski stabilizacijski fond po~eti s radom u junu 2012. godine. Kao reakcija na ove odluke berze su zabeleìle neznatan rast, ali se kao pravi test o~ekuje pona{awe Evropske centralne banke, koja bi sada mogla nastupiti agresivnije na trì{tu i smawiti cenu zaduìvawa za problemati~ne zemqe, poput Italije i [panije.

INTERVJU

SLO bO DAN PE TRO vI],

Gra|ani vi{e mawinskih grupa, za{titi prirode... Primarni treba da budu problemi svakodnevnog ìvota, a ne politi~ke proklamacije i akta. Na svim stranama i na svim nivoima trebalo bi da se radi i vi{e i brè, kad se jednom za ne{to opredelimo. Zoran \in|i} je bio politi~ar jasnih i uverqivih proklamacija i smelih po~etnih koraka. Ali, i on se suo~io sa otporom snaga pro{losti. Mase je, oduvek, lak{e fanatizovati nego prosvetiti. Uz to, \in|i}ev entuzijazam i radni ritam nisu sledili ni oni oko wega. Jedni zato {to nisu mogli, drugi zato {to nisu hteli. l U ~e mu vi di te naj ve }u gre {ku no ve eli te na vla sti? – Na po~etku privatizacije moralo se voditi ra~una o tome da kod nas nema qudi koji mogu da kupe ve}a dru{tvena i dràvna dobra. Privatizacijom navrat-nanos dobili su ve}u {ansu ve{ti u „nalaèwu novca“ nego stru~ni i ogovorni qudi. I najboqe pla}eni dràvni slu`benici ili privatnici jedva da su imali para da kupe nekoliko jutara zemqe, ili neku radionicu, nikako fabriku. Obogatili su se, za kratko vreme, oni koji su mogli pre~icom da dobiju povoqne kredite od dràvnih banaka, pod partijskom kontrolom, i oni kojima je rat bio brat. Tako smo uzdigli novu klasu – tajkune. Nije bilo realno ni o~ekivawe da }e kod nas, tada, iz sveta navaliti provereni, pouzdani investitori. U nestabilnu dràvu, tek izi{lu iz rata, sa zakonodavstvom neprilago|enim trì{tu i privatnom vlasni{tvu, koja se jo{ koleba oko prirode daqeg razvoja i savezni{tva sa svetskim silama, najpre je mogao sti}i novac koji nije smeo da u|e u ure|ene zemqe i ekonomije. Nije bilo prave brige ni odgovornosti za nacionalno bogatstvo. Nije ni zakonski traèno da se se utvrdi otkud kome novac, ni ko je novi vlasnik. Novi Sad je, ako sam dobro zapamtio, imao 25.000 industrijskih radnika pre privatizacija, a sada ih ima samo 5.000. Odgovornost pred narodom bi traìla da se kaè s kojom vredno{}u dru{tvene imovine smo u{li u tranziciju, po{to je ta imovina prodata, u {ta je uloèn dobijeni novac, u kakvom je stawu ono {to jo{ nije prodato... Stigli smo do stotina hiqada nezaposlenih, broj penzionera ve}i je od broja onih ~iji se razultat rada moè prodati na trì{tu. l Gde je re {e we? – Nije blizu. Onomad re~e predsednik Republike da s te{ko}ama treba ra~unati jo{ dve godine. A mnogi gra|ani ve} „voze na rezervi“. Mi ne moèmo da izbegnemo globalne ekonomske probleme, ali utoliko je va`nije kako se odnosimo prema onome {to zavisi od nas. Ve} ima znakova da }emo narednih pola godine potro{iti na me|usobno optuìvawe dosada{we vlasti i opozicije, i ko zna koliko jo{ na sastavqawe nove vlade, posle izbora. A ako su te{ko}e ba{ neizbe`ne, onda je va`no da se vidi da ih podnose i oni koji ìve od narodnog poverewa, i oni kojima se posre}ilo dok su drugi propadali. Ja mislim da se moja politi~ka generacija u dobroj meri pona{ala u skladu s onim {to je propovedala. Ne kaèm da nismo gre{ili, ali nismo drugima hvalili vodu, a mi pili vino. Osnovno je da se javni posao obavqa po{teno. I da ga obavqaju oni koji ne{to i znaju, a ne samo ho}e, zato {to politika donosi privilegije. n Reqa Kneèvi}

rivrednici u Srbiji te{ko mogu planirati {ta }e biti naredne godine i kakve }e poteze povla~iti jer se nalazimo u fazi i{~ekivawa i velike neizvesnosti. A neizvesnost ubija inicijativu, zaustavqa bilo kakve poteze i sputava privredu. To je najgore u ovom trenutku, ocewuje u razgovoru za „Dnevnik” Slobodan Petrovi}, generalni direktor „Denjub fuds grupe” koja je u sastavu Investicionog fonda „Salford”, dodaju}i da je i razlog {to se u ovom trenutku ne mo`e ta~no re}i ho}e li „Imlek”, Suboti~ka mlekara, „Kwaz” i „Bambi” zaista biti prodati kao {to je to najavqivano.

Po sku pqe we sa mo ako bu de mo ra lo l Sa mi ste re kli da po tro {wa mle ka u Sr bi ji pa da. Ho }e te li i po red te {ke si tu a ci je bi ti pri nu |e ni da po ve }a te ce nu mle ka? – Ne bismo `eleli da pove}amo cenu, i ako ne budemo na to primorani ne}emo to ni uraditi. Sada je jako te{ko predvideti {ta }e se desiti naredne godine. Kada sam najavqivao pove}awe od drugog kvartala naredne godine, govorio sam o potencijalnom skoku hrane u Evropi. Da li }e do toga do}i ili ne – vide}emo. Za sada cene sirovog mleka u Evropi stalno pomalo rastu. Ne puno i ne dramati~no, ali iz kvartala u kvartal rastu i ne zaustavqaju se. [ta }e biti dogodine vide}emo. Ali ako je suditi po ovome kakva je sada situacija, ipak }emo morati da ne{to preduzmemo i korigujemo cene u drugom kvartalu. Na pitawe da li Srbiji, kako to ocewuju pojedini privrednici, zaista preti finansijski slom ako ne oja~a privredu i ne smawi nerealnu javnu potro{wu, Petrovi} odgovara da ne veruje da }e do toga do}i. – Ali }emo morati povu}i odre|ene poteze i izmeniti neke stvari da do finansijskog sloma ne do|e. Uostalom, on bi se mogao dogoditi svakoj dr`avi koja ne preduzima odre|ene korake i mere koje predupre|uju da do sloma ne do|e – smatra Petrovi}. l Ko je su to me re ko je Sr bi ja mo ra u~i ni ti da bi iz be gla jo{ ve }u kri zu od one u ko joj ve} je ste?

– Trebalo bi mnogo toga uraditi, kako na strani obezbe|ewa pove}awa prihoda dràve, tako i na strani mera {tedwe. Obavezno je gledati obe strane. S jedne strane mora se podsticati potro{wa, ali, s druge, dràva mora da {tedi i da gleda da ne tro{i tamo gde ne treba. Danas imamo mawe zaposlenih nego {to ima onih koje oni izdràvaju, i to na duì rok nije odrìvo. Mi smo ve} polako do{li do limita zaduèwa koji smo kao zakon postavili pred sebe i na tu stranu vi{e ne moèmo da idemo. Moraju se neke stvari izmeniti kako s aspekta {tedwe – a to zna~i smawewe broja zaposlenih pre svega u administraciji i javnim preduze}ima koja su neefikasna – ali i na prihodovnoj strani. A prvo {to se moè uraditi i {to ne zahteva nikakvu promenu politike jeste da se siva ekonomija prevede u belu. To je ogroman potencijal koji se s krizom sve vi{e pove}ava. Ta~nije, zloupotreba se pove}ava i sve je vi{e onih koji rade u sivoj zoni. Kriza polako gura qude na taj put i dràva mora na}i na~in da se to promeni. Time bi se porez rasporedio na vi{e subjekata i napravili ravnopravniji uslovi privre|ivawa, jer nije u redu da na{a mlekara pla}a sve poreze i doprinose, kako na plate tako i PDV, i da nemamo nikakvih transakcija na koje ne pla}amo poreze – a nalazimo se na trì{tu i potro{a~i nas porede s onima koji rade i u sivoj zoni. l Da li ve ru je te da po sto ji sprem nost da se to hit no ura di s ob zi rom da nam pred sto je iz bo ri i da po pra vi lu u tom pe ri o du „Sr bi ja pro sto sta ne”? – Nije to specifikum samo Srbije, jer svaka dràva u predizborno vreme prakti~no stane. To nije nelogi~no, samo se kod nas isti~e potreba da se to {to pre da se desi i {to kra}e traje kako bi se krenulo u posao koji predstoji. Nova vlada mora odmah krenuti da odlu~no radi i ne sme propustiti {ansu da u prvoj godini povu~e te{ke rezove. Jer, kao {to je to najavio i predsednik Tadi}, ~eka nas mnogo teà godina od ove. l Pred sed nik Ta di} je pre ne ko li ko da na re kao da }e i 2013. go di na bi ti te {ka go di na. [ta to za pra vo zna ~i? – Ocena je ta~na, jer imamo sopstvene ekonomske probleme a tu su i svetski problemi u najblièm okruèwu, odnosno Evropi. Zajedno ta dva problema ne daju mesta optimizmu. Po prirodi jesam optimista, ali mora se nekad biti i realan i priznati da nam tek dolazi teàk period i

c m y

dnevnik

nedeqa11.decembar2011.

NE KA KO DO ]I DO JEF TI NI JEG NOV CA?

ne}e u privredu privla~ne alternative zajmovima komercijalnih banka. – U toku ovogodi{we Nedeqe {tedwe videli smo jasno `equ NBS da se snize kamate na depozoite, {to je preduslov za jeftinije kreditirawe privrede. To je dobar po~etak na putu ka jeftinijim sredstvima. U svakom slu~aju, jako je dobro {to je, usred svetske krize, lokalni bankar-

namewenih zajmova i odobren, ali se deo wih odnosi na zajmove koji jo{ nisu realizovani. I zato je va`no da se projekti koji su zapo~eti i zavr{e do kraja – navodi ûpi}. Po wegovim re~ima, banke ne prebacuju novac iz dràvnih hartija privredi, jer je dràva najsigurniji du`nik. Zato banke najve}i deo sredstava i drè u

Za du ì va we u 2012. za vi si }e od ras po lo ì vih sred sta va ba na ka, ali i od po ten ci ja la pri vre de da se do dat no za du ù je. I ka da Sr bi ja stek ne sta tus kan di da ta, ka ma te ne }e bi ti auto mat ski ni è

bilanse prema riziku prihoda, a ulagawe u jedan ili drugi sektor kombinuje se tako da bi se postigla povoqna struktura ulagawa. Najve}i problem, koji spre~ava da srpska privreda dobije vi{e novca, zapravo je sposobnost kompanija da svoje obaveze redovno servisiraju – navodi Vatis. O tome da li bi novac iz rezervi NBS trebalo plasirati privredi, na{ sagovornik ka`e da na{e tr`i{te jo{ uvek nije doseglo taj nivo prefiwenosti na kome bi mogle da se ponude

ski sektor ostao snaàn zbog jake kapitalizacije i {to je dobro regulisan. U ovim te{kim vremenima, to je snaàn pokazateq finansijske bezbednosti u Srbiji. Predsednik Izvr{nog odbora Hipo Alpe Adrija banke Vladimir ûpi} napomiwe da ni u mati~nim zemqama ve}ine banaka koje rade u Srbiji nije uobi~ajeno da se smawuje nivo rezervi da bi se novac plasirao privredi. – S obzirom na to da je u Srbiji na ovaj na~in imobilisano 3,6 milijardi evra, program pozajmica privredi i mogao bi da se osmisli, ali tako da ne ugrozi stabilnost bankarskog sistema. S druge strane, i u 2012. }e Srbija mo}i da koristi povoqne zajmove preko EBRD ili Evropske investicione banke. Podseti}u da je za ovu godinu ve}i deo nama

trezorskim zapisima i repo hartijama NBS. Deo tako plasiranog novca odnosi se na likvidnist banaka, tako da i nije mogu}e preusmeravawe u privredu ili druge domene. – Zaduìvawe u 2012. zavisi}e od raspoloìvih sredstava banaka, ali i od potencijala privrede da se dodatno zaduùje. Pri tome treba re}i da i kada Srbija stekne status kandidata, kamate ne}e biti automatski niè. One }e i daqe zavisiti od rizika poslovawa, objektivnih realnih tro{kova, uslova koje nudi konkurencija... Ipak, trenutno postoje svi preduslovi za relaksirawe monetarne politike i NBS bi trebalo da ostane na tom kursu ~ak i intenzivnije nego {to je to bio slu~aj ove godine. n Du{anka Vujo{evi}

GE NE RAL NI DI REK TOR „DE NJUB FUDS GRU PE”

nemaju ni za mleko da je i to razlog da se odre|ene mere {to pre povuku, da nam ovo te{ko ne bi bilo jo{ te`e i dovelo nas do potpunog kraha. l Ko li ko je u tim te {kim vre me ni ma ko ja su pred na ma va `no da Sr bi ja do bi je kan di da tu ru za pri jem u EU i da li in ve sto ri na osno vu to ga od lu ~u ju ho }e li do }i ov de ili ne? – Kandidatura je mnogo va`nija politi~arima nego privredi. Mi smo zbog politi~ara i potpisali Sporazum o pridu-

dogovor sa EU i to tako da ostane ono {to su nam dali posle 2000. godine, da mi neke za{titne mere za privredu vratimo kako ne bismo daqe smawivali sopstvenu proizvodwu. Situaciju pogor{ava i nerealni kurs dinara, a na sve to uvozimo ~ak i ono {to ne bismo trebali. l Da li je to raz log {to se sve vi {e fir mi ga si u Sr bi ji? – Ima vi{e razloga, ali jedan od wih svako jeste i taj {to doma}e firme nisu u stawu da se

ìvawu prerano jer su se pokazala potpuno nerealna o~ekivawa da }emo u ovom periodu uspeti da se pribliìmo i ~ak u|emo u EU. Taj Sporazum predvi|en je da bi se zemqa prilagodila i pribliìla Uniji pred sam ulazak u wu. Mi smo sada uradili tako a zemqa jo{ uvek nije spremna niti }e u}i brzo u EU. Mi smo skinuli za{titne mere na{oj privredi koja se nalazi u te{kom stawu i kao takva ne moè da se bori sa zapadnom. Nemamo nikakve za{titne mere kao {to su carine, prelemani... To je od naredne godine na bezna~ajno niskom nivou i dodatno }e oteàti poloàj na{oj privredi. Trebalo bi po svaku cenu ponovo ispregovarati taj

izbore sa uvoznim robama. Nemamo za{titu i imamo kurs kakav imamo. Dovoqno je pogledati inflaciju od 2000. i kurs od iste godine i videti da je dinar oslabio daleko mawe od procenta inflacije. To je izuzetan pritisak i donosi sve te`e uslove u poslovawu na{ih preduze}a u odnosu na druge ekonomije. Ispada da je srpska privreda od 2000. godine do danas rasla i razvijala se daleko br`e od evropske a to, naravno, ni izbliza nije tako. Upravo je obrnuto. l Ne dav no je Dra gan \i las iz ja vo da je dan broj vla sni ka kom pa ni ja u Sr bi ji eko nom sku kri zu is ko ri stio da wen te ret pre ba ci na za po sle ne

kao i da se de le ot ka zi ~ak i ka da to ni je po treb no? – Ne iskqu~ujem da ima i takvih slu~ajeva o kojima govori \ilas, ali ne treba generalizovati sve poslodavce. Toga ima, ali u mawoj meri. Vi{e je u pitawu da se radnici otpu{taju zbog te{ke ekonomske situacije. Ako kompanija ne moè da proda na doma}em trì{tu, onda je prinu|ena da smawuje proizvodwu. Kupovna mo} je pala. Dovoqno je pogledati hleb i mleko: pa nama je potro{wa ova dva osnovna artikla pala. Kako onda da se zadrì postoje}i broj radnika, da se podiù plate kada koli~ine koje se prodaju stalno padaju? Otpu{tawe }e se i nastaviti ako se privredna situacija ne promeni – to je logi~na posledica. Zbog toga su brze mere neophodne jer se druga~ije taj trend ne moè zaustaviti. l Za na red nu go di nu na ja vi li ste da in ve sti ci o ni fond „Sal ford” pla ni ra da pro da „Imlek”, Su bo ti~ ku mle ka ru, „Kwaz” i Bam bi” i da }e na taj na ~in iz po slo va u Sr bi ji iz la zi ti po je di na~ no u za vi sno sti od in te re so va wa in ve sti to ra. Ho }e li eko nom ska kri za, ko ja je sve iz ra è ni ja u mno gim evrop skim ze mqa ma uti ca ti na pro daj nu ce nu i mo è li se do go di ti da se ovi pla no vi zbog no vo na sta le si tu a ci je od lo è? – Sve opcije su u igri i ne moèmo predvideti {ta }e se zbog te{ke ekonomske situacije u celoj Evropi de{avati. Na nas mnogo vi{e uti~e evropska i svetska kriza nego ova u Srbiji, jer mi iz tog dela sveta o~ekujemo potencijalne kupce za na{e kompanije. Kod wih nije stabilno, vlada velika neizvesnost i ne zna se {ta }e se de{avati. Normalno je da u takvoj atmosferi i situaciji potencijalni kupci tri puta dobro razmisle pre nego {to povuku bilo kakav potez. n Qubinka Male{evi}

Ba~ ki Vi no gra di

Fo to: M. Mi tro vi}

PRE KO GRA NI^ NA SA RAD WA BA^ KIH VI NO GRA DA I A[OT HA LO MA

Iz carstva jabuka u EU Ulicom mu{katli U

srcu Suboti~ko-horgo{ke pe{~are, atare vodwa jabuka, a ima i onih koji su se ozbiqno posvetina{ih Ba~kih Vinograda i A{othaloma u li povrtarstvu. Ma|arskoj deli granica, a san ìteqa ovih Od kada je aktuelno otvarawe prelaza, u Ulici bratskih pograni~nh mesta je da se u najskorije vreme mu{katli petnaestak starijih ku}a i sala{a sa otvori drumski prelaz za putni~ki saobra}aj, kako oku}nicama dobilo je nove vlasnike. Mladi qudi do kom{ija i rodbine ne bi morali naokolo preko ostaju u Ba~kim Vinogradima, ~ak se i iz okoline Horgo{a i Kelebije. Do zavr{etka Prvog svetskog doseqavaju, jer vide perspektivu pre svega u proizrata granice nije bilo, jer su oba mesta bila u istoj vodwi jabuka i povr}a pod plastenicima. Melinda dràvi, a ìteqe dva naseqa i okolnih sala{a je i Imre Fodor sa dvoje dece sku}ili su se u Ulici kroz pe{~anu pustaru povezivao Hatele{ ut, {irine mu{katli, a pored brige o pet hektara pod jabuka12 metara, odnosno oko {est hvati. Put je opstao, ali ma, bave se proizvodwom povr}a i mu{katli. prepre~en grani~nom rampom, koja se posledwih go– Sada nije sezona mu{katli, jer sadwa pod pladina zgodnim prazni~nim prilikama podizala. stenicima po~iwe u januaru i za prodaju prispevaU Ba~kim Vinogradima od pre koju godinu Hataeju u maju, a mu{terija imamo od Subotice do Kile{ ut zove se Ulica mu{katli, asfaltirana je pre kinde – kaè Melinda Fodor. – Pored mu{katli tri meseca sredstvima Evropske unije u okviru IPA uzgajamo jo{ petonije, begonije, salvije i drugo programa prekograni~ne saradwe „Dobri susedi zajednogodi{we saksijsko cve}e. Lepo cve}e svi vojedno stvaraju budu}nost”. Put je asfaltiran i s drule, mu{katle su traène jer cvetaju od prole}a do ge strane granice do A{othaloma. Kolovoz je na kratko prekinut jedino na samoj me|i, gde je jo{ preostalo da se izgradi infrastruktura samog prelaza. A da }e od tog prelaza ne{to biti potvr|eno je i na nedavnom susretu predsednika Vlade Vojvodine Bojana Pajti}a i ambasadora Ma|arske u Srbiji Oskara Nikovica, a u ~etvrtak posle podne na ma|arskoj strani uo~ili smo nekoliko qudi da ne{to rade. U rukovodstvu Mesne zajednice Ba~kih Vinograda uzdaju se i u obe}awa potpredsednika vojvo|anske vlade i lidera Saveza vojvo|anskih Ma|ara I{tvana Pastora, koji je u vi{e naAs falt ni put iz me |u brat skih me sta ~e ka gra ni~ ni pre laz vrata navra}ao. U ataru Ba~kih Vinograda, na severu ome|enom drjeseni i zato {to ih ima raznih boja od belih pa àvnom granicom, na istoku su kom{ije Horgo{ani, do bordo. Proizvodwom mu{katli u na{oj ulici ju`no se prostire do starog me|unarodnog puta E-75 jo{ se bavi i porodica Jano{a Pu{i}a. i Buki mosta na re~ici Kere{, zapadno je Luda{ko Ba~ki Vinogradi su ipak pravo carstvo jabujezero i Hajdukovo, po posledwem popisu ima 1.950 ka. Za ve}inu od 760 doma}instava jabuke su neìteqa (90 mawe nego 2002. godine) od kojih su 95 odzaobilazne; do pre dva-tri decenije bilo je i visto Ma|ari. Sve atraktivnija proizvodwa jabuka, {e vinograda, ali su zasadi tada iskr~eni. Najblizina Subotice koja je na 16 kilometara i i{~ekipreduzimqivijih 27 vo}ara, kojima su jabuke vawe da se Ulicom mu{katli Ba~ki Vinogradi preglavna preokupacija na potesu od Pali}a do ko A{othaloma direktno poveù sa Evropom, dopriHorgo{a, okupqeno je u Zemqoradni~ku zadrugu neli su da osipawe broja ìteqa mawe izraèno ne„Prima”, koja je uz podr{ku Ministarstva pogo u drugim selima. qoprivrede pre {est godina izgradila prvu – U nastojawima da se otvori prelaz, ono {to je do „ULO” hladwa~u kapaciteta 1.500 tona, u kojoj nas u Ba~kim Vinogradima i A{othalomu, mi smo sve se jabuka mogu dugo ~uvati i ~ekati povoqnija uradili. Preostalo treba da urade dve dràve, pa su ce na. Vo }ar i pred sed nik Uprav nog od bo ra nam o~i uprte u Beograd i Budimpe{tu, tako|e i u „Prime” [imon Ostrogonac iz Ba~kih VinoPajti}a i Pastora koji nam je nekoliko puta dolazio, grada napomiwe da su proizvo|a~i jabuka ovim pa ~ekamo da se obe}awa ispune – pri~a nam predsedudruìvawem i ulagawem mnogo dobili, jer konnik MZ Ba~ki Vinogradi Jano{ Pek. – Po{to je Mazumne jabuke uskladi{tene u modernoj hladwa~i |arska u {angenskoj zoni, moraju da se ravnaju i po dok ~ekaju kupce i boqu cenu ne gube na kvaliBriselu, ali sa obe strane granice izgra|eni su putetetu, za razliku od priru~nih skladi{ta i mavi, pa se nadamo da }emo dobiti prelaz. Bili smo 30. wih hladwa~a u kojima se jabuke mogu sa~uvati novembra u Morahalomu gde nam je prikazan elaborat svega nekoliko meseci. kako }e prelaz izgledati. Ostalo je jo{ da se uradi – Nekada su qudi najve}i deo roda prodavali fini{ posla, da se prelaz napravi, i verujemo da }e nakupcima, a ovako smo dobili moderan prodajni se to desiti u idu}oj godini. centar pa jabuke na{ih proizvo|a~a najvi{e idu Ne slu~ajno, dana{wi Ba~kim Vinogradima uz du- na trì{te Bosne i Hercegovine i Rusije – navogo kori{}eni dvojezi~ni prevod na ma|arskom Ba~- di Ostrogonac. – Ove sezone cena se kre}e od 25 do sele{, vra}en je i naziv Kiraqhalom (Kraqev breg). 40 eurocenti, {to zavisi od sorte i kvaliteta. Na pruzi Segedin-Subotica, izgra|enoj 1869. godine, Preuzimawem i sortirawem jabuka u tr`nom cenu ovda{woj pustari nalazila se straàrska ku}a broj tru „Prime”, suzili smo prostor nakupcima, pa 113. Istorijski doga|aj zbio se u oktobru 1883. kada je proizvo|a~i ostvaurju ujedna~ene i boqe cene i u A{othalom zbog otvarawa {kole do{ao Franc Jo- imaju sigurnost za plasman. Nisu vi{e takva vrezef ili Frawa Josif Prvi (1830-1916), u vreme mena da vredi odlaziti na pijacu, jer su tro{kovi Austrougarske monarhije austrijski car i ugarski prevoza veliki, pa je prodaja jabuka na veliko najkraq. Kraqevski voz zaustavio se kod bokternice povoqnija varijanta ne samo za ~lanove zadruge broj 113. a kraq i wegova svita su ko~ijama, ve} pome- nego i za ostale proizvo|a~e. Bilo bi potrebe da nutim Hatele{ putem, nastavilo do A{othaloma, gde se ulaè u pro{irewe hladwa~e, ali i da se ovde se u wegovu ~ast pastiri ov~iji paprika{ kuvali u 40 izgrade prera|iva~ki kapaciteti, jer ove jeseni bogra~a. Pro{lo je {est i po godina od posete kra- sa na{eg terena je u Ma|arsku isporu~eno vi{e qa, da bi 1890. bila otvorena èlezni~ka stanica 1.500 vagona industrijske jabuke. Prinu|eni smo Kiraqhalom! Kada je mnoga evropska vinogorja opu- da industrijsku jabuku izvozimo jer kod nas nema sto{ila filoksera, na pe{~ari su podignuti zasadi prera|iva~ka, a za podizawe pogona potrebno je vinove loze, a uz vinogradarstvo, koje je pre koju dece- ulagawe od najmawe milion evra. niju posustalo, u posledwe vreme zamah je uzela proizn Milorad Mitrovi}

dnevnik

nedeqa11.decembar2011.

o }e li dr à va pri be }i nor mi ra wu in ter ne ta uo~i na red nih iz bo ra, pi ta we je ko je je u Sr bi ji ak tu e- li zo va no po naj vi {e zbog ras pro stra we nog uve re wa stru~ wa ka da }e in ter net, a pre sve ga dru {tve ni me di ji, bi ti jed no od zna ~aj ni(ji)h boj nih po qa u kam pa wi ko ja je ne zva ni~ no ve} po ~e la. Pod ne po sred nim uti ca jem upra vo za vr {e nih par la men tar nih iz bo ra u Hr vat skoj, neo du mi ce o nor mi ra wu su, za sa da, sve de ne na pi ta we re gu li sa wa pre i zbor ne ti {i ne na in ter ne tu. Na i me, uo~i iz bo ra u Hr vat skoj, 4. de cem bra, Dr àv no iz bor no po vje ren stvo – hr vat ski pan dan na {em RIK-u – ob ja vi lo je upo zo re we u~e sni ci ma iz bor nog pro ce sa o to me da je neo p hod no da se i na in ter ne tu, a pre sve ga na dru {tve nim me di ji ma (Fej sbuk, Tvi ter, Ju tjub, Fli ker, Vi meo...), pri dr à va ju iz bor ne ti {i ne. U Hr vat skoj pred iz bor na ti {i na po ~i we 24 ~a sa pre iz bor nog da na i tra je sve do za tva ra wa bi ra li {ta. – Kva ka je u to me {to po sto ji za bra na stra na~ ke pro pa gan de, ali ne po sto je sank ci je. To, dru gim re ~i ma, zna ~i da vas, i ako kr {i te pred iz bor nu ti {i nu, za to ni ko ne mo è ka zni ti – ka è Kru no slav Vi di}, sa vet nik za ko mu ni ka ci je iz Hr vat ske, ko ji u raz go vo ru za „Dnev nik“ po naj pre do vo di u pi ta we svrs his hod nost in sti tu ta pred iz bor ne ti {i ne. – Du bo ko sam uve ren da pred iz bor na ti {i na ni ka da ni je ima la pre te ra nu svr hu, ~ak ni na te o rij skom ni vou – ka è Vi di}. – Sum wam, na i me, da se bi lo ka da do go di lo da bi bi ra ~i, na kon {to su ih po li ti ~a ri i stran ke da ni ma, ne de qa ma ili me se ci ma bom bar do va li po ru ka ma, ogla si ma i osta lim ala ti ma po li ti~ kog adver taj zin ga, u ti {i ni te pred iz bor ne ti {i ne, se li, pre li sta li iz bor ne pam fle te i od lu ~i li ko me }e po ve ri ti svoj glas. Iako te o ri ja ka è da kam pa we uti ~u na 3 do 5 od sto bi ra ~a, prak sa po ka zu je da je po sto tak pu no ve }i. Evo, i po -

IN TER NE TU SE SPRE MA NOR MI RA WE:

Cr kva i no vac Pi{e: @ivica Tuci} i { e pu t a go d i { we nim kra je vi me d i j i se ba v e „ce - ma ima iz u zet nov n i k om cr k ve n ih no ma l e pri uslu ga”, uvek ka da ne ki dra - ho d e. So l i sti ~an slu ~aj iz ne na di jav - dar n o s ti iz nost. Ta ko su ovih da na ver - me | u bo g a t ih ni ci ne ko li ko se la na ju gu i si ro ma {nih epar hi ja ne ma, Sr bi je za tra ì li da sve {te - ne po sto ji fond na ni vou ce nik re du ku je svoj ce nov nik le cr kve za te po tre be. za sve }e we vo di ce. Ne mo è, Ver ni ke in te re su je, za {to ka ù, to li ko da tra ì u ovo ne, „ta ri fa” na pla }i va wa, kri zno vre me. Epar hi ja se ali i ko ji auto sve {te nik jo{ ni je ogla si la. Sli~ nih vo zi, {ta po se du je, ka kve su pro ble ma ima si gur no i u mu na vi ke, a i na po pa di ju se dru gim epar hi ja ma o ko ji ma obra }a pa `wa. Od to ga za vi se tek po ne kad sa zna. Ima i si ugled cr kve u mi kro sre di dra sti~ nih slu ~a ja va. Ta ko, ni, ne ret ko i ni vo po bo `no u jed nom ba nat skom se lu sve - sti. U ma wim me sti ma se i {te nik je za tra ìo po sled - ne ka da „pa zi lo” na to ka kav wi od se ~ak pen zi je po koj ni - je sve {te nik, le kar, u~i teq, ce da bi ot pri li ke to li ko oni su mo ra li da bri nu o na pla tio ope lo, {to je iz ne - svom ugle d u, ali i ugle d u lo 12.000 di na ra. Pri tom je, svo jih in sti tu ci ja. ka ù se qa ni, do {ao u luk su Na bo go slu è wa u gra do znom autu. Ne kim sve {te ni - vi ma od la zi od 1 do 2 po sto ci ma je pr ven stven po sao ver ni ka, po se li ma ni to li sto ~ ar s tvo sa ko. I to je sli sto t i n a m a go ka ra da i ugle ve da, ili ob ra U jednom banatskom da sve {te ni ka, da ve li kih po {to nad le `ne selu sve{tenik je se da, a „po pov epi s ko p e ret zatraìo posledwi ko za in te re su ski” go to vo uz odse~ak penzije gred no. Na rav je. Ma t e r i j a no da ta kvi i li z am ko j i je pokojnice da bi ne mo gu ima ti za h va t io sve otprilike toliko ugled u se l u slo j e v e dru naplatio opelo kao pa sti ri i {tva ni je mi ver ski pro sve mo i {ao ni cr ti te qi, mno gi kvu, ~ak ju je ih gle da ju kao za na tli je. Tu du bo ko po go dio. Ver ni ci si pa r o h ij s ki do m o v i i ne gur no raz u me ju da i sve {te funk c i o n i { u, ne m a ni k a - nik „mo ra da ì vi”, da mo ra kvih pro gra ma ko ji bi im da ima pri ho de, ali è l e pri li ~i li. raz u m e v a w e wi h o v og eko Ope lo rod bi nu po koj ni ka nom skog sta wa. u Be o gra du ne bi sta ja lo vi Bi lo je po ku {a ja da se uve {e od 6 do 8 hi qa da di na ra, de ne ki red. Po koj ni pa tri ko li ko i ven ~a we, a kr {te - jarh Pa vle pre po ru ~i vao je we oko 25 evra. Za vo di cu je ori j en t a c i o n o, ne za ce l u tu „ko li ko ko da”, kat kad 200 cr kvu ve} za svo ju ar hi e pi di na ra, ne kad i pet sto, ali sko pi ju, ko li ko se {ta mo è ne i 2.000 kao oko Le skov ca, na pla ti ti. To je ipak bi la gde je sta nov ni {tvo da le ko sa mo pre po ru ka, ali ve o ma si ro ma {ni je. Ko li ko se mo - va `na. Sta we je raz li ~i to ra pla ti ti za kr {te we, ven - po epar hi ja ma, kao i sprem ~a we, ope lo, vo di cu, re za we nost epi sko pa da ovo pi ta we ko la ~a, obi~ no za vi si od sa - sma tra va `nim za ugled cr mog sve {te ni ka, pa u dva su - kve. Sve {te ni ci iz Be o gra sed na me sta ta ri fa mo è bi - da, ali i dru gde, po mi wu da ti ve om a raz li ~i ta. Ver ni - su im pri ho di po sled wih go ci ta da tre ba da se obra te di nu-dve znat no opa li, ~ak i pi sme no epi sko pu i uka ù na za tre }i nu. Pad pri ho da po pro blem. ga |a i hra mo ve, gde oni po ti Na me ra dr à ve da sve {te - ~u od pro da je sve }a, iko na, ni ci ma pla }a po lo vi nu pen - pri lo ga. zi o nog osi gu ra wa, na i {la je U ne kim pra vo slav nim cr mo `da i zbog sve ga ovog na kva ma sve {te ni ci ne sme ju po de qe ne re ak ci je. Ne ki mi - da na pla te svo je rad we, po sle da je to na ne ki na ~in {to pri ma ju stal nu pla tu od deo re sti tu ci je, dru gi da oni dr à ve ili cr kve. Ov de to ima j u ve} to l i k o ve l i k e ni su è le li, iako je i to po pri ho de da ne ne pri li~ no da nu |e no. Go vo ri li su da ih im ce lo dru {tvo po ma è. U „na rod iz dr à va”. U tom slu Sr bi ji ima ne {to ma we od ~a ju iz be gli bi se slu ~a je vi 2.000 sve {te ni ka, a Mi ni - po hle pe i neo d go vor no sti, star stvo ve ra je jo{ ra ni je ko ji po sta ju sve ~e {}i. usta no vi lo da ih oko 400 u (autor je osniva~ Verske naj ne ra zve ni jim i po gra ni~ informativne agencije)

Do zvo qe no {e ro va we sled wi iz bo ri u Hr vat skoj po ka za li su da je kam pa wa uti ca la na oko 25 pro ce na ta bi ra ~a. Ni je se jed nom do go di lo da upra vo do bro od ra |e na kam pa wa pre su di iz bo re.

nad le `no sti, ser vi ra wa in for ma ci ja na lo ka ci ja ma ko je ni su u do me tu do ma }eg za ko no dav stva, ogra ni ~e wa i pre pre ka ko je sto je na pu tu ot kri va wa auto ra ili vla sni ka sa dr -

Vi di} is ti ~e da ap surd nost pred iz bor ne ti {i ne na ro ~i to do la zi do iz ra `a ja u eri in ter ne ta, jer je we ga te {ko, upr kos stal nim po ku {a ji ma, u}ut ka ti. Otu da su, po we mu, be smi sle ni i po ku {a ji da se in ter net nor mi ra, ma kar sa mo u svr hu iz bor nog pro ce sa, jer je na tom pu tu i ova ko pre vi {e pre pre ka: pi ta we za kon ske

`a ja itd. Iako kr {e we pred iz bor ne ti {i ne u Hr vat skoj ne po vla ~i za so bom sank ci je, Vi di} pri me }u je da su se kan di da ti i po li ti~ ke stran ke, a bi }e da je to zbog stra ha da ne bu du ozna ~e ni u jav no sti za kr {e we ti {i ne, su zdr `a va li bi lo ka kve ko mu ni ka ci je na dru {tve nim me di ji ma.

– âk ni su jav no ni po è le li do bro ju tro eki pi na Fej sbu ku ili Tvi te ru, iako su ra di li sva kog da na. Da ne spo mi wem mo gu }e po zi ve za iz la zak na iz bo re. Bez bi lo ka kvog po li ti~ kog pre fik sa ili su fik sa, da gra |a ni, jed no stav no, bu du bi ra ~i i od lu ~e ko }e ih vo di ti te ka ko }e ì ve ti u man dat nom raz do bqu. Ako se to li ko vo di ra ~u na o bi ra ~i ma, za {to se on da ne po ski da ju u svi pla ka ti i bil bor di, ka ko i oni ne bi uti ca li na bi ra ~e dok ovi idu su bo tim na pi ja cu? Jer, ko ja je raz li ka iz me |u pla ka ta ko jeg vi di te kad ide te na pr vu ju tar wu ka fu to kom pred iz bor ne ti {i ne i ba ne ra ko ji }e vas do ~e ka ti na omi qe nom vebpor ta lu? Ako po li ti ~ar mo è da po è li do bro ju tro svo jim kom {i ja ma i li~ no da ih po zo ve da iza |u na iz bo re, za {to to ne bi mo gao da u~i ni i pre ko Fej sbu ka ili Tvi te ra – na vo di Vi di}. Na {a Re pu bli~ ka iz bor na ko mi si ja jo{ ne ma ni je dan akt ko ji re gu li {e pred iz bor nu ti {i nu na in ter ne tu, ali wen pred sed nik, Pre drag Gr gi}, je uve ren da }e ta kav pro pis bi ti do net na kon ras pi si va wa pred sto je }ih par la men tar nih iz bo ra. Ka da je re~ o mo gu }em mo de lu, Gr gi}, uz ogra du da iz no si li~ ni stav, ne kri je da mu se od lu ka hr vat skog DIP-a ~i ni „ve o ma in te re sant nom“. U iz ja vi „Dnev ni ku“ Gr gi} pod se }a na to da je pred iz bor na ti {i na re gu li sa na ~la nom 5 Za ko na o iz bo ru na rod nih po sla ni ka, gde pi {e „iz bor na pro pa gan da pre ko sred sta va jav nog oba ve {ta va wa i jav nih sku po va i ob ja -

ZEMAQSKI DANI TEKU

vet je mali, stara je izreka ili samo bezna~ajni, polunemu{ti uzdah kojeg se setimo kadgod na Zvezdinoj Marakani, a danas ve} i na beogradskom Sajmu kwiga; sretnemo nekog Novosa|anina ili jo{ boqe Ka}anina, s kojim smo rasli i odrastali. Svet je beskrajan, re}i }e moj imewak Horhe, tj. H. L. Borhes, i svaka geografska karta polako dobija tvoj lik, a ja najvi{e volim zakqu~ak da }e „svet svugde biti kompletan onome ko je i sam kompletan“. I znam da sred qudske vreve na ulicama najve}eg grada ove dràve posle prestonice jo{ od uvo|ewa televizije, prvo na jednom, pa na dva programa, a posle i kablovske sa 60-tak kanala, a na kraju i beskrajnog, sna`nog i vodopadnog interneta, nisam sreo ~oveka koji se poàlio da mu je dosadno. Da, dosada je nestala iz na{ih ìvota jo{ davnih sedamdesetih pro{log veka, jednako kad i svi oni mirisi olajisanih patosa u seoskim domovima kulture ili doma}inskih {tala, guvna, pokislih oranica, vo}waka i vinograda, bagrema i ruà, nestala je kad smo posedali u „trista}e“, „{kode“ i „fi}e“ i dojezdili u (vele)gradove sa semaforima i kockastim soliterima. Dosada je prestala kad su nam o~evi kupili i na ruke zaka~ili satove i krenuli da nas u~e na ku}ni, {kolski, vozni i svaki drugi red i raspored. Odonda se nikad vi{e nije postavqalo pitawe kako „ubiti“ vreme, kao nekad davno kod „Haklberija Fina“ ili u [tajnbekovoj „Tortiqi flat“ nego kako ga na}i, oteti ili ukrasti. Na drugom kraju onog ne tako davnog ~ehovqevskog umirawa od dosade danas je ~udo ra~unara, Interneta i Gugla, kad se vi{e ne postavqa pitawe kako do}i do ne~ega {to traìmo, nego kako u malenu ~a{u uhvatiti sve te Viktorijine vodopade va`nih informacija i koje{tarija. Pa makar tu ~a{u ubrzo zamenili i lon~etom, lavorom, pa na kraju i koritom ili malim de~jim bazenom na{ih limitiranih ludih glava. A ~ime god da zahvatamo te {iroke i mo}ne slapove informacija i pameti uvek se vratimo na isto – jedino usko grlo je u na{oj pameti. Tu beskrajnu pokretnu traku svih ~uda sveta ~inili su nekada repertoari dva na{a teatra, {est novosadskih bioskopa i sve utakmice mojih, ka}kih rukometa{a i dvadesetak klubova u Sportskom dru{tvu Vojvodina. ûpali su kose sportski novinari odlu~uju}i se izme|u {ampionske generacije Marije Veger u ènskoj ko{arci, evropskih prvaka odbojka{a, evropskih prvakiwa rukometa{ica @eqezni~ara sa sestrama Drvewak, stono-

Svet je mali teniserki i stonotenisera, fudbalera koji su tukli Hajduka u Splitu, Zvezdu u Beogradu, Dinama na Maksimiru, samo nikad Veleà u Mostaru ili Slobodu u Tuzli. U ìvotu kratkom kao san svi ti doga|aji su se poklapali i uvek je, po nekom Marfijevom pravilu, bivalo lep{e tamo gde to ve~e nisi bio, nego tamo gde si bio. I ceo Ka} me jedared ismevao {to sam se hvalio da sam li~no razgovarao sa Tozom Veselinovi}em. Lako su se i odjedared sloìli da je to apsolutno nemogu}e, Toza im je bio u rangu Sv. Ilije Gromovnika koji sa neba, bez neke preke potrebe, i ne silazi... a ja, eto, stvarno razgovarao. Mada sam ih razumeo {to mi ne veruju – ni ja sam prosto nisam samom sebi verovao u to. Zato sam posle pre}utao da poznajem i golmana Panteli}a, i stonoteniserku Gordanu Perku~in, pa i samog Branislava Lon~ara, svetskog prvaka u streqa{tvu. A i kum sam mu mogao biti, jer mu je moj drug, najve}i novosadski kwiàr Milenko Ranin („Qubiteqi kwige“) i }erku oènio i unu~ad podario. I sve mi se u ìvotu, nehotice, otvorilo. Nehotice – to bi reklo „ne mojom krivicom“. U mladosti sportski novinar, u starosti – urednik Kulturne redakcije. Samo jedno „ali“ mi i sad, kao i onda, sre}u kvari, a to je nemogu}nost da se stigne na sve {to mi ovaj lepi grad pruà. E, jo{ samo kad bi bilo {to biti ne moè: a to je da godina traje 700 ili 1.100 dana, pa da se sve postigne i obuhvati sva lepota sveta. Uz katoli~ki Boì} i Svetog Nikolu ovog decembra }e u na{em malom (eh, malom!) gradu biti otprilike 60 pozori{nih predstava i stotinak kwièvnih ve~eri – svakog radnog dana po tri- ~etiri. I onaj ko „uhvati“ samo 10 odsto od te ponude, dobro je pazario. Teku}a sedmica po~ela je pre deset dana, u petak, kad je na Tribini u Katoli~koj porti novu kwigu predstavqao na{ Teofil (vi{e mu ni prezime ne treba, ko Dositeju, Branku il’ Isidori), dràvni {ampion ovog mog prokletog zanata novinarskog. U ponedeqak u Advokatskoj komori profesorka dr Vesna Raki} Vodineli} i Ivan ôlovi} („Biblioteka 20. vek“) besede o novoj kwizi najobrazovanijeg pravnika i advokata u ovoj dràvi, a na{eg Novosa|anina - dr Slobodana Beqanskog. Kwiga se zove „Druga obala“ (kao kod Nabokova), a pri~a nam o trenutno mo`da i najva`nijem: o zlu kulture i kulturi iskupqewa.

Od slede}eg dana, utorka, jo{ lièm ìve rane. U novosadskom ogranku SANU besedio je {ef katedre za anglistiku i potpredsednik Srpskog PEN centra dr Zoran Paunovi}, prevodilac Uliksa. A beseda – o Crwanskom u Londonu, i o Londonu uop{te, i o Crwanskom uop{te. Istovremeno nam je sto koraka daqe, u sve~anoj sali Matice srpske, svirala Isidora @ebeqan, Perleànka, najmla|i akademik u istoriji SANU, koncertirala zajedno sa svojim suprugom Borislavom î~ova~kim i sa Julijom Hartig, }erkom Julije Bisak, ène najlep{eg glasa i stasa na dnu Panonskog mora, jo{ od wegovog su{ewa. A opet istovremeno, sad ve} 200 koraka daqe, u novosadskom Kulturnom centru, u Porti, opet, svoju dugo ~ekanu kwigu „na svijet je izneo“ Mirko ânadanovi}, najva`niji vojvo|anski politi~ar do onog ru`nog „sloma srpskih liberala“. E samo da je mog’o Lala da se pita, on bi nama zamenio Tita. Onda su nam stigli glumci (sire!) iz zagreba~kog pozori{ta „Kerempuh“ sa ~etiri tragikomi~ne predstave u kojima smo se smejali sebi u wima i wima u nama i jako ih dobro razumeli – jer se radi o jednom ili, ako ba{ ho}ete, a oni ho}e, dva naroda razli~itih vera a iste naravi. Dani hrvatske kulture zavr{avaju se ve~eras hit predstavom „]udo u Poskokovoj Dragi“ po romanu winog danas najpopularnijeg kwièvnika i novinara Ante Tomi}a. U goste smo zato zvali i tog Anti{u, nije mogao da nas udene u svoj raspored, ali smo ga zato nagovorili da pi{e za na{ „Dnevnik“ – ekskluzivno – iz dalmacije, tog na{eg novog inostranstva. I ve} danas prvu kolumnu tog splitskog Vlaja, a pravog i jedinog naslednika onog dalmatinskog Rablea Miqenka Smoje imate na 12. „Dnevnikovoj” strani. Pa mene ne morate ni ~itati. Li~no sam sebi obezbedio zamenika. I {ta sad kaète? Kan i Venecija, i Berlin i San Sebastijan su za sve ovo samo mali sezonski praznik, kao malo ja~a moba, berba, ili kampawa za neki malo ve}i posao. Svako ~udo za tri dana. A u mom gradu je svet kompletan – onome ko je i sam kompletan. Budimo, dakle, kompletni i u Novom Sadu. n \or|e Randeq

nedeqa11.decembar2011.

c m y

dnevnik (PRED)IZ BOR NA KAM PA WA NA MRE @I

SU S RE T I: SR \A PO PO VI], OT PO RA[ NA LI STI 100 GLO BAL NIH MI SLI LA CA

sa mo ti {i ne vqi va we re zul ta ta iz bo ra za bra we ni su 48 ~a so va pre da na odr `a va wa iz bo ra i na dan odr `a va wa iz bo ra do za tva ra wa bi ra~ kih me sta.“ In ter net, me |u tim, na po mi we pred sed nik RIKa, do sa da ni je bio ubra jan u sred stva jav nog oba ve {ta va wa. –Li~ no sma tram, po {to RIK o to me jo{ ni je za u zeo stav, da bi

U Hr vat skoj, ina ~e, odav no po sto je zah te vi za uki da wem pred iz bor ne ti {i ne i u to me je, ~i ni se, pred wa ~io Ivi ca Cr ni}, ne ka da {wi pred sed nik Vr hov nog su da Hr vat ske, a po toj funk ci ji i vi so ko ra ni gra ni zva ni~ nik ta mo {weg DIP-a. Cr ni} je, na i me, jo{ 2005. na kon pred sed ni~ kih iz bo ra, oce nio pot pu no ap surd nim in sti tut pred iz bor ne ti {i ne, ce ne }i ga ta kvim pre sve ga zbog iz o stan ka bi lo ka kve sank ci je za one ko ji ti {i nu pre kr {e. Na kon pro {lih par la men tar nih iz bo ra u Hr vat skoj 2007. go di ne, Cr ni} je kao pot pred sed nik DIP-a za tra `io od Sa bo ra da uki ne pred iz bor nu ti {i nu ili da ma kar za ko nom bu de pro pi sa no ka ko }e se sank ci o ni sa ti „one ko ji ne po {tu ju za kon ili ga gru bo kr {e“. U kri ti ka ma upo zo re wa o neo p hod no sti po {to va wa pred iz bor ne ti {i ne i na in ter ne tu, hr vat ski me di ji su s pra vom uka zi va li na to da u toj od lu ci nig de ne pi {e ka ko DIP mi sli da kon tro li {e sto ti ne i sto ti ne Fej sbuk pro fi la kan di da ta na iz bo ri ma (ukup no ih je bi lo 4.359!), te vi de o kli po ve ko je po sta vqa ju ili su pak ne ko me po sla li mejl sa svo jom iz ja vom. nor me ko je re gu li {u iz bor ni pro ces tre ba lo pri la go di ti stvar no sti i da bi in ter net tre ba lo tre ti ra ti kao sred stvo jav nog oba ve {ta va wa. U tom smi slu, uve ren sam da }e Re pu bli~ ka iz bor na ko mi si ja bla go vre me no re gu li sa ti pi ta we pred iz bor ne ti {i ne i na in ter ne tu – na vo di Gr gi}. Mi lo{ \a ji}, pred sed nik UO Dru {tva Sr bi je za od no se s jav no {}u, iako ta ko |e sma tra

Haj de da igra mo te nis a ne fud bal a mo u to ku ove go di ne pre {ao je 108.420 mi qa. Od Ber li na i Ko pen ha ge na do Tu ni sa i Ci ri ha, ali je ipak naj vi {e vre me na pro veo u Wu jor ku, Va {ing to nu, Bo sto nu, Ma ja mi ju... U avi o nu je do bio i vest da ga je pre sti `ni po li ti~ ki ma ga zin „Fo rin po li si” uvr stio u sam vrh li ste 100 glo bal nih mi sli la ca ~i je ide je, te jav no i pro fe si o nal no de lo va we, uti ~u na svet sku jav nu i dru {tve nu sce nu, ra me uz egi pat skog re vo lu ci o na ra Ali ja Al Asva ni ja i osni va ~a „Al bert Ajn {tajn in sti tu ta” Ge na [ar pa.

nu `nim da se re gu li {e pi ta we pred iz bor ne ti {i ne na in ter ne tu, ne dr `i mu drim da RIK pot pu no pre u zme mo del hr vat skog DIP-a. \a ji}, ko ji je uz Kru no sla va Vi di }a i Mar ka Ra ka ra ko a u tor pri ru~ ni -

A gde to pi {e?

ka „Po li ti~ ka ko mu ni ka ci ja na in ter ne tu“, u raz go vo ru za „Dnev nik“ po ja {wa va da bi pred iz bor na ti {i na na in ter ne tu tre ba lo da se od no si na veb por ta le, ali ne i dru {tve ne me di je. – Hr vat ski DIP je za pret hod ne par la men tar ne iz bo re do ne lo vr lo stro ga pra vi la, za bra niv {i ~ak po li ti ~a ri ma da ko mu ni ci ra ju i pre ko dru {tve nih mre `a. O~e ku jem da na{ RIK

ne }e pri be }i ta ko ri gid nim me ra ma. Sma tram da bi tu ma ~e we Za ko na tre ba lo da bu de ta kvo da se i veb por ta li na In ter ne tu sma tra ju de lom me dij skog si ste ma Sr bi ji i da za wih va è ista pra vi la kao i za elek tron ske i {tam pa ne me di je – na vo di \a ji}. S dru ge stra ne, na po mi we, ure |i va ti dru {tve ne mre è je uza lu dan po sao, ta ko da taj pro stor tre ba osta vi ti qu di ma da ga nor mal no ko ri ste to kom ti {i ne, da kle kao i sva kog dru gog da na. Na{ sa go vor nik, me |u tim, ne de li Vi di }e vo mi {qe we da je ap surd no po sto ja we pred iz bor ne ti {i ne, ve} se za la è za skra }e we we nog tra ja wa. – Bi lo bi do bro da se pred iz bor na ti {i na sa sa da {wih 48 sma wi na 24 ~a sa, jer ne ma raz lo ga da tra je to li ko du go – oce wu je \a ji}. – Ono {to svi tre ba da raz u me ju je ste da po li ti~ ke stran ke i kan di da ti ne }e se de ti skr {te nih ru ku kod ku }e i ~e ka ti da se iz bo ri za vr {e. Oni ima ju le gi tim no pra vo da ko mu ni ci ra ju sa bi ra ~i ma sve dok se ne za tvo re bi ra~ ka me sta, i sto ga ne bi tre ba lo sva ku ak tiv nost stra na ka u pe ri o du pred iz bor we ti {i ne ka rak te ri sa ti kao kr {e we iste. n Denis Kolunyija

– Ne ka ko se be ne vi dim kao mi sli o ca na lik Ro de no vom – uz osmeh pri zna je Sr |a Po po vi}, ko ji ide ju ne na sil nog ot po ra pre da je na de se tak ve li kih svet skih fa kul te ta i ko le xa i za ~i ji se, re ci mo, kurs na Uni ver zi te tu Ko lo ra do pri ja vi lo tri pu ta vi {e stu de na ta no {to ima me sta. „Arap sko pro le }e”, „Oku pa ci ja Vol stri ta”, pre to ga Gru zi ja, Ukra ji na... Svet se me wa po obra scu ne na sil ne bor be ko ji ni su iz mi sli li Sr bi, ali su u do broj me ri do pri ne li we go vom raz vo ju. – Ne ra di se tu sa mo o me ni; re~ je o ~i ta voj ge ne ra ci ji, od \i la sa i stu dent skog pro te sta 1992, pre ko ê de i ê de iz {et wi 1996/7, nas ko ji smo bi li u Ot po ru 1998-2000, pa do kli na ca ko ji su ze za li onu Ko {tu ni ~i nu mi ni star ku pro sve te ko ja je hte la da uki ne Dar vi na u {ko la ma... O~i gled no nam mno go bo qe ide ne na sil na ak ci ja od one dru ge i qu di u sve tu ho }e to od nas da na u ~e. A ko ren sve ga je, na vo di, bio u ~i we ni ci da se sva ka ge ne ra ci ja ~e {e ta mo gde je svr bi. – Mi smo bi li ge ne ra ci ja do voq no ma to ra da upam ti Ti to va zlat na vre me na i naj fal si fi ko va ni ji pa so{ na sve tu s ko jim si mo gao i u Mo skvu i u Va {ing ton, a ko ja je u ne kim naj lep {im go di na ma po li ve na hlad nom vo dom i re ~e no joj je: e, vi di{, brat stvo i je din stvo vi {e ne va ì, ne go ima sad da pu ca{ u onog ta mo za to {to je Hr vat, Al ba nac, Sr bin... I ta se ge ne ra ci ja po ce pa la, pa tre }i nu tih de vo ja ka i mla di }a sa da sre }e{ po Oks for du, Har var du, Si li kon skoj do li ni... gde su ih obe ru~ ke do ~e ka li za to {to su pa met ni i vred ni a od {ko lo vao ih je ne ko dru gi; dru ga tre }i na je fest na dr qa la u tim ra to vi ma i o wi ma je Dra go je vi} sni mio „Le pa se la le po go re”; a tre }i deo smo bi li mi, ko ji smo Slo bi ma lo iz nu `de, ma lo iz ina ta, po ku {a va li da po ru ~i mo: „[ta ti, bre, to ra di{, je si l’ nor ma lan”. Na à lost, do da je, ka da god je stu den ta ri ja tih go di na ne {to pa met no na pra vi la, „oni sta ri ji” su to uspe va li da use ru. – Re ci mo, srp ska pe to ok to bar ska pli {a na re vo lu ci ja i dan da nas in spi ri {e ne ke qu de u Bur mi, Zim bab veu, Ve ne cu e li, Be lo ru si ji... Ali mi sa mi ni smo us pe li da na po qu ka pi ta li zu je mo tu ve li ku dru {tve nu pro me nu, iako je de mo krat ski po kret je dan deo po sla za vr {io sjaj no. Pro pu sti li smo, na i me, mo men tum da po sle Mi lo {e vi }a pot pu no raz bi je mo ste re o tip o to me da svi Sr bi no se {u ba re, da su na ~i~ ka ni red ni ci ma i ma {u za sta va ma s mr tva~ kom gla vom. I to za to {to smo od po ~et ka ima li dve spoq ne po li ti ke: pro za pad nu \in |i }e vu, ko ja je po me ni je di na sre }a za ovu ze mqu, ali ~o ve ka sam znao li~ no, di vio sam mu se i mo `da sam su bjek ti van; i dru gu, Ko {tu ni ~i nu „ho }e mo/ne }e mo”, „i ovo bi smo i ono bi smo”. Me |u tim, \in |i }ev rej ting je ta da bio 12-13, a Ko {tu ni ~in 60 po sto. Ovaj po to wi go vo rio je ono {to se na ro du svi |a lo – da mi mo è mo mi mo sve ta, da smo va àn igra~ i da sa mo tre ba da ~e ka mo – a onaj ko je hteo i po ~eo da re {a va pro ble me srp skog dru {tva naj pre je si ste mat ski opaw ka van i me dij ski uni {ta van, a na kra ju je i mu~ ki ubi jen. Od tog tre nut ka mi sa mo ka {qe mo. Tu `no je to, Po po vi} }e raz o ~a ra no, {to su Sr bi ju uvek vu kli qu di ko je, na à lost, dru gi ni su raz u me li. – Zo ran \in |i} je imao te o ri ju da na rod ko ji ne ve ru je u uspeh, ne mo è da bu de us pe {an. Ali ka da god mi ura di mo ne {to ve li ko i le po, po~ ne mo to da bla ti mo. Pi ta we je, me |u tim, da li uop {te mo è bi ti dru ga ~i je u dru {tvu u ko jem svi zna ju ka da je bi la ko sov ska

bit ka, a sko ro ni ko ka da je Sr bi ja oslo bo |e na od Tu ra ka. Kao da ima mo u~i tan kod po ra za, pa nam ta ko iz gle da i dr àv na po li ti ka: svi se mi ni stri na cr ta ju da obe le è go di {wi cu NA TO bom bar do va wa, dok vi {e ne sla vi mo po be du nad fa {i zmom „zbog Ti ta i ko mu ni sta”, a o 5. ok to bru da i ne go vo rim. Mi kroz isto ri ju sva ki uspeh ka `wa va mo. Da po~ ne mo od ]i ri la i Me to di ja, ko ji su do {li da nas opi sme ne, a Sr bi su ih pot ka za li i za vr {i li su u ca ri grad skim tam ni ca ma; Do si te ja Ob ra do vi }a smo pro te ra li kao {pi ju na jer se mno go le po obla ~io, a Vuk Ka ra xi}, ~o vek ko ji je stvo rio naj sa vr {e ni je pi smo, naj ve }i deo svo je sta ro sti pro veo je u ku} nom pri tvo ru... Ako se mi ta ko od no si mo pre ma svo jim uspe {nim po je din ci ma, ako kroz svo ju isto ri ju sla vi mo sa mo po ra ze, pa {ta on da da, upo zo ra va Po po vi}, o~e ku je mo od ne kih no vih kli na ca. – Ne spor no je da deo ge ne ra ci je ko ja da nas ima iz me |u 15 i 25 go di na u osno vi ima dru ga ~i ji si stem vred no sti no {to smo ga mi ima li de ve de se tih, ali ni su oni za to kri vi. Sve je to po sle di ca ~i we ni ce da je ve li ki broj tih mla dih qu di od ra stao u po ro di ca ma u ko ji ma se je dva pre ì vqa va lo, gde se de com ni su ba vi li ozbiq no ni ro di te qi ni {ko la, ve} ih je vas pi ta va la te le vi zi ja, ko ja je kao uz o re pro mo vi sa la è sto ke mom ke sa as fal ta, „do bre pa tri o te” sta sa le na ra ti {ti ma – ma da su ta mo uglav nom pqa~ ka li fri ì de re i te le vi zo re dok su ne ki dru gi gi nu li – kao i si li kon ske pe vaq ke. Re zul tat je Ivan Bog da nov kao fe no me nal na pa ra dig ma. Ka da sma tra{ da je pa tri o ti zam to {to po ka zu je{ za sta vu na ko joj pi {e „Ko so vo je Sr bi ja” dok isto vre me no od va qu je{ {a mar ~i nu ce lom srp skom dru {tvu jer se vas ko li ki svet zgra à va nad tvo jim di vqa wem. A us put si jo{ svoj na ci o nal ni tim prak ti~ no iz ba cio sa Evrop skog pr ven stva u fud ba lu. Ne vo qa je, na po mi we, {to si stem vred no sti ko ji emi tu je i sa ma dr à va ko ke ti ra s tim i ta kvim na ~i nom raz mi {qa wa. – Na ma ni ko ne tre ba da bi smo ku ka li i uvek pro na |e mo ne kog tre }eg da ga kri vi mo. Sa da su nam iz go vor tran zi ci ja i svet ska kri za, pre to ga je bio Slo ba, a za de set go di na }e ve ro vat no bi ti kli mat ske pro me ne. Za to {to mi kao dru {tvo i da qe ne zna mo gde smo. I na rav no da se i to sve re flek tu je na ovu ge ne ra ci ju. Ali ne pri kqu ~u ju se mla di }i i de voj ke ra znim ul tra na ci o na li sti~ kim gru pa ma sa mo iz bez na |a, ne go i za to {to su one da nas wi ma i in te re sant ne. Da po sto ji al ter na ti va, ve ro vat no bi im mr `wa bi la ma we pri vla~ na. Stu dent ski po kre ti iz 90-tih go di na su bi li ta su per al ter na ti va a us put su bi li i vr lo sek si. Pa ko se ne se }a onog ~u ve nog „ê do, oè ni me”. Ali to su bi la dru ga vre me na i ve li ko je pi ta we da li je ono {to je osta lo od na {e ge ne ra ci je, a to ni je ba{ mno go – jer

Kao da imamo u~itan kod poraza, pa nam tako izgleda i dràvna politika ne ki su se ra su li po be lom sve tu a ne ki su u me |u vre me nu od le pi li – da nas ka dro da se no si s tim pro ble mom „dru ga ~i je po nu de”. Sre }om, ka è, da le ko od to ga da je ce la ta no va ge ne ra ci ja pri hva ti la po gre {an si stem vred no sti ko ji im je obli gat no ser vi ran. – Pu no je ne kih sjaj nih kli na ca, od No va ka \o ko vi }a pa na da qe. Je di no {to je tim sjaj nim klin ci ma u ova kvom okru è wu jo{ te è da bu du sjaj ni. Jer ov de va ì pra vi lo da ako si naj bo qi |ak u raz re du, te bi onaj iza le pi `va ku u ko su, dok je naj ve }i car onaj ko me je ta ta taj kun ili je na po lo à ju pa sve ima i sve mu je do zvo qe no. I on da je lo gi~ no {to ve }i na pre ho }e da bu du ca re vi ne go ’bu da le’ sa `va kom u ko si. Na à lost, u Sr bi ji ni ko ne è li da ope ri {e taj tru li zub, ve} svi mi sle da }e bol pro }i ako se po pi ju dve-tri {a re ne pi lu le za li lu le. Za pra vo, mi kao dru {tvo ne ka pi ra mo ne ko li ko ve o ma bit nih stva ri. Naj pre, da smo ma la ze mqa – jer ve li ~i na se ne me ri ti me {ta qu di ko ji u jed noj ze mqi ì ve o woj mi sle, ne go ko li ko je ona re al no va `na i uti caj na. Kao i da je ve o ma va `no ka ko te dru gi vi de, te da tvoj ulog ma we vre di ka da je ne ko ve} za vr {io po sao. I sto ga, do da je, tre ba da u~i mo od pa met nih na ro da, bez ob zi ra na to da li su na is to ku ili za pa du. – Kre a ti van smo i in te li gen tan na rod, pa haj de da ra di mo stva ri ko je zna mo. Ne ma to ga ba{ pu no, ali daj da to {to ra di mo - ra di mo fe no me nal no. Re ci mo, ima mo dva svet ski po zna ta fe sti va la: Eg zit i Gu ~u. Pa haj de da raz vi ja mo tu ri zam... Ima mo klo pu na ko ju se na vu ~e sva ki stra nac. Pa haj de da vi di mo ka ko da u Be ~u mo è da se ku pi kaj mak, a u Pe kin gu aj var. Ili u Va {ing to nu kaj si je va ~a. Dru gim re ~i ma, haj de da igra mo te nis a ne fud bal. I da se vi {e ne za mla }u je mo iz mi {qa wem ne kog tre }eg pu ta, jer kad god smo to u isto ri ji ra di li, ni smo se ba{ sjaj no pro vo di li. Ne po sto ji svet zbog nas. Sva ki put ka da po~ ne mo ta ko da mr so mu di mo, gu bi mo vre me dok dru gi pu tu ju. Pa na ma su tra da ami nu ju ula zak u EU, ima li bi smo u evrop skim fon do vi ma na ras po la ga wu pet pu ta ma we pa ra ne go {to su ih ima li Po qa ci, za to {to su oni sve {to je tre ba lo ura di li na vre me. Ali mi, ume sto da smo ka Evrop skoj uni ji kre nu li kra jem osam de se tih, ra di je po ~e smo da pre bro ja va mo kr sta ~e i gde su ko me ko je ko sti. A on da smo „ma lo” i ra to va li dok su se dru gi raz vi ja li. Ve li ki svet se per ma nent no me wa i mo è mo da iza be re mo da se i mi per ma nent no me wa mo ili, pak, da se di mo i ~e ka mo {ta }e da se de si. Ali mo ra mo bi ti sve sni da nam vre me cu ri kroz pr ste i da la ko mo è mo do ~e ka ti sa mo da vqe we u ta lo gu isto ri je. n Miroslav Staji}

dnevnik

nedeqa11.decembar2011.

SU S RE T I: NIKOL INGRAM, MUZI^KA DIREKTORKA AMERIKEN GOSPEL HORA

Mi ì vi mo ono o ~e mu pe va mo ra jem ok to bra di qem Sje di we nih Dr à va obe le è na je sto ta go di {wi ca ro |e wa Ma ha li je Xek son, kra qi ce go spe la, pe va ~i ce ko ja je di qem sve ta pro sla vi la cr na~ ku du hov nu mu zi ku. Na tra gu tog ve li kog ju bi le ja u voj vo |an skoj pre sto ni ci u sre du, 14. de cem bra, u or ga ni za ci ji Mu zi~ ke omla di ne No vog Sa da go stu je Ame ri ken go spel hor, je dan od vo de }ih an sam ba la u SAD na ~i jem se re per to a ru na la ze i kom po zi ci je ko je je iz vo di la ne nad ma {na Ma ha li ja. Hor je osno vao sve {te nik Le ni Sve rin xen 2003. go di ne u Tam pi na Flo ri di, u sa rad wi sa pe va ~i com Ni kol In gram, a na stu pa li su sa mno gim ve li kim ime ni ma: Te ars for Fe ars, The Temp ta ti ons, Sim ple Minds, Ro bin Gib, Kim Vajld... Evrop ska tur ne ja ho ra, u okvi ru ko je je i kon cert u no vo sad skoj Si na go gi, na zva na je po pe smi Maj kla Xek so na „Heal the world“. – Na {a mu zi ka no si po ru ku qu ba vi i na de, ona po ma è qu di ma ko ji su mo `da ima li lo{ dan, ili im u ì vo tu lo {e ide. A mi ima mo pri li ku da im tu du hov nu po dr {ku pru ì mo i van pro sto ra cr kve. Ve ra je ta ko unu tar sva ko ga od nas, i ne mo ra bi ti za tvo re na u ne ka ~e ti ri zi da, ili u ne koj po je di na~ noj ze mqi. Go spe lom se ona mo è pre no si ti sve tom – go vo ri za „Dnev nik” Ni kol In gram. Go spel su, do da je, le pe ve sti, a svi vo le da ~u ju do bre ve sti. – A da bi smo mo gli da {i ri mo le pe ve sti o qu ba vi, sre }i, ve se qu, mi ru.. mi pe va mo. Re ci mo, pe sma „Oh, Happy Day„, ko ja je prak ti~ no him na go spel mu zi ke, po zna ta je svi ma i qu di ima ju po tre bu da je pe va ju… Ona po tvr |u je da mo è mo bi ti ra do sni, ve se li i po zi tiv ni, ima ti na du – a to je uni ver zal na po ru ka ko ju mi pre no si mo gde god na stu pa mo.

[ O R O M

 Poznaje li publika u Evropi dovoqno gospel muziku? – Re kla bih da je pre ko mor ska pu bli ka vr lo otvo re na ne sa mo za na {u mu zi ku, ve} i za po ru ku ko ja ona no si. Pu bli ka u Evro pi do zvo qa va da ih po ne su emo ci je, da dig nu ru ke u va zduh, da im se li ca oza re, uz bu |e ni su... Ina ~e, ja ve ru jem u to da je mu zi ka uni ver zal na. I ta~ ka! Ne znam oso bu ko joj ni je po treb na po dr -

{ka ili emo tiv no uz di za we u sva ko dnev nom `i vo tu. A po ru ka go spel mu zi ke je upra vo ta po dr {ka, pa je za to us pe la da pre |e u are nu sve tov ne mu zi ke. Ta ko |e, go spel je je dan od iz vor nih mu zi~ kih for mi od ko je mno gi sa vre me ni `an ro vi vu ku ko re ne. Sto ga uspeh i ra {i re nost go spe la i van okvi ra afro a me ri~ ke za jed ni ce, pa ta ko i u Evro pi, ni ko ga ne tre ba da ~u di.

 Gubi li gospel na snazi kada se na|e na CD-u, ili tako snimqen dobija novu dimenziju? – Mi pe va mo do sta tra di ci o nal nih pe sa ma ko ji zo ve mo „go spel sta re {ko le”. To je ono s ~i me smo od ra sli, pa se na taj na ~in sva ki put s ra do {}u pod se }a mo i de tiw stva. Kroz to se pro mo vi {e qu bav, za hval nost, raz u me va we – kao traj ne vred no sti. Ali na re per to -

a ru su i sa vre me ne pe sme – ura |e ne u go spel ma ni ru. Na{ CD „An ge lic Vo i ces of Pra i se“ ima se dam stu dij skih i tri nu me re „u`i vo“ – da ju }i pra vu sli ku o na {im kon cer ti ma. Ipak, emo ci ja kon cer ta je istin ska i ne za men qi va ka ko za nas, ta ko i za pu bli ku. Na rav no, mno go za vi si i od to ga gde pe va mo. Na pri mer, ka da smo na stu pa li na Su per bo lu pra te }i kan tri pe va ~i cu Fejt

B O R O M

Na vek fr ta qi

Kad god, kad je svet jeo i vo lo ovaj na{ bo stan a ne taj iz du }a na, {to mu da ju {est ne de qa, ko po koj nom tet ku, vo di lo se ra ~u na kol ko tre ba da bu de zre lo. Te tak nam je bio ru me ni ji od ovih ku pov nih lu be ni ca, be ru ih ze le ne i je dva do ma {e da u du }a nu uzru na tri fr ta qa an da da smo ga za bo ra vi li, ko i {uv. Odav no se ne me ri na fr ta qe i {u ve. Sva ki od nas kad steg ne pe sni cu i is pru ì pa lac go re, ko da sto pi ra li mu zi ne, ima u ru ci po lak {u va. Kad god se me ri lo na {uv i po lak {u va, de ci ma le su nam po je le du {u i ras po ga ni le nas. Fr ta qi su bi li ve li ki i ma li, al su na vek bi li fr ta qi. Na fr ta qe se me ri lo sve i sva {ta. Ne ko je me rio du ì nu, ne ko po vr {i nu, ne ko za pre mi nu, ne ko vre me, ne ko va ro {i, ne ko du bi nu, ne ko ~ak {i re, suk we, ne ko zre lost, ne ko ki se li nu, ne ko {tru dle... Kad god, ka da je pu to va we u tre }e se lo bio do ì vqaj i avan tu ra, svi ma je lak nu lo kad ka ù da smo pro {li tri fr ta qa pu ta. Jo{ fr taq pa }e nam iza }i u su sret ra {i re nih ru ku i s osme hom, ona ko: “Ju, ju, ju, ko nam ide, evo na ma go sti ju“. Ko bo ja gi, ona ko tri fr ta qa se ~u de ot kud sad mi, ma kar {to su pre nas sti gle dve do pi sni ce u ko ji ma pof to ra va mo da }e mo ba{ da nas do }i u go ste. Se kun da re na sa tu je izu mo ne ki ne zgla van, kad ni je imo pa met ni ja po sla neg da u sat uba cu je jo{ ko ji zup ~a nik. Od tog do ba su fr ta qi po ~e li da se su {e ko cr vqi ve {qi ve kad po~ nu da pla ~u one su ze od smo le. Da nas ko da ih vi {e ni ko ni ne spo mi we. Sve ne ke no ve me re, ko da je va `no dal je fr taq ta mo

Hil, mo ra li smo da se pri la go di mo uslo vi ma na sta di o nu. Tu smo iz vo di li nu me ru „Ame ri ca the Be a u ti ful„. Dru ga ~i ji re per to ar je u klu bo vi ma kao {to je „Ku }a blu za”, on da je opet raz li ~it u cr kva ma, u kon cert nim dvo ra na ma...  Moè li gospel danas da zadrì svoju izvornost, ili na tome ne treba ni insistirati? – Ako pri ~a te sa mno gim rok i ri tam i bluz zve zda ma – vi de }e te da su i oni po ~e li da pe va ju u cr kva ma… Sto ga oni u kr vi ve} no se duh go spe la, qu ba vi ko ja se pro jek tu je u wi ho voj (sve tov noj) mu zi ci. Mno gi od wih za vr {a va ju svo je kon cer te pe sma ma kao {to je „Ama zing Gra ce„ ili ne kom dru gom go spel nu me rom –jer zna ju da su pre ko te spi ri tu al no sti pro na {li svo ju zve zdu.  Moris Ravel je govorio da „velika muzika uvek ide od srca”. Da li je upravo to {to gospel dolazi iz srca put za komunikaciju sa publikom koja nekad ne razume jezik, a nekada su joj strane duhovne poruke koje im prenosite? – Jed na od vr li na ovog ho ra je da su ~la no vi skrom ni, ver ni, bo go bo ja `qi vi. Uosta lom, je dan od osnov nih uslo va za ~lan stvo u ho ru je da oso ba bu de le po vas pi ta na. Zbog to ga ne ma mo pro ble ma to kom tur ne ja. Ni je sa mo po treb no da umet nik pe va o qu ba vi i raz u me va wu, ve} da istin ski ì vi ono o ~e mu pe va. To mo è te da do ì vi te po sle na {ih kon ce ra ta ka da umet ni ci iza |u da se sli ka ju sa pu bli kom, pri ~a ju, de le auto gra me, gr le de cu... Ta ko mo è te jo{ jed nom da ose ti te ono {to ste ose ti li za vre me kon cer ta. Mi ì vi mo ono o ~e mu pe va mo. n Miroslav Staji}

ko tre ba da bu de zre lo. Te tak nam je bio ru me ni ji od ovih ku pov nih lu be ni ca, be ru ih ze le ne i je dva do ma {e da u du }a nu uzru na tri fr ta qa. il ova mo, mo{ mi sli ti. Ni tro fr taq Onaj fr taq {to im je fa lio do pu nog S di wa ma je kad god bi lo i kod nas ki vi {e ne ma, po sled wa ko ju pam te na kru ga su po ska ki va li. Na o pa ko da je ko druk ~i je, mo ra la se di wa uz bra ti s le {i na ro di i na rod no sti je tet ka Mi ca me bi lo te {ko, uì va li i tr gov ci i de sa kad je na tri fr ta qa zre la i to oma Tro fr taq ka. Vi {e ne ma ni jed ne sem ra ni, bio je to si gu ran znak da de ca do za ju tra. Ako osta ne do uve ~e na sun cu we. Na |e se jo{ ko ja po lov wa ~a, al tro bro i zdra vo ra stu. U to do ba sa mo is ko ka se ko ko ki ca, ne mo{ je ni po di fr taq ka – jok. Ko da su iz u mre le, {to ~var ci ni su ima li svo ju {ta nic lu od }i sa ze mqe da se ne ras pad ne kad je bi ka zli oni iz ga ra vog {o ra. Kad su se fr ta qa. Sva ki ka sap je umo da opra vi skroz zre la. Ta ke le pe i zre le je li su 1962. po ja vi le pr ve suk we od sa mo fr ta {ta nic lu za fr taq ki le ~va ra ka iz dva sa mo bo stan xi je, ni je to bi lo za obi ~an qa, tri fr ta qa su bi la sa kri ve na. Me po te za, da je smo ta i za vr ne vr ~ak, da se svet i go spo je {to pa za re na pi ja ca ma. ri Kvant je iz u me la mi ni suk wu, kr sti ne raz mo ta va. Ta je bi la dva red i ve }a i Za wih su i{le one od tri fr ta qa. Te la je po svo joj li mu zi ni, mi ni ju. Svi ma ma sni ja od one za fr taq ma ka. go spo je ni ne umu da me re na fr ta qe, je di va ni la da je to oslo ba |a ju }e za no Kad de ~ur li ja na ra stu i kad im law med pr ste, na {o qe i ka {i ke, kad pro ve uda va ~e i da u woj mo gu da tr ~e za av ske ~ak {i re bu du tri fr ta qa, mo gli su ba ju da ume se {to god. Wi ma tre ba kan to bu zom. Po sle su mu {ki tar i ler na na ko ji ma sve pro pu {ta li po tri av to pi {e. La ko je pra vim re bu za da na pa re o~i. La ko du {a ma da ler nu ugre ju na je wi ma kad u Lon do nu tri fr ta qa, kad ne ~i ta ju ima du te av to bu ze na iz no vi na ka ko se to ra di. sprat, s pu no ste pe ni ca. Na u ~i le od ba ba i od ma Lon don ska po sla. Kod nas te ra {ta je fr taq i ka ko da na ske suk we po kri va ju se pra vi, da se ne sra mo te sa mo fr taq, ako i to je kad se uda ju i odu u tu |u ku dva do ma {e pa ni jed na ne }u. Ra di lo se kad god od ju tr ~i za av to bu som a ni za tra do su tra, ni je se gle da wom se ba{ ne okre }u lo na sat. Kad o~i bu du na zdra vo. Smo po di ko ji, tri fr ta qa, bi lo je do sta. {to vo le ta ku pa ra du. On dak se i{lo na spa va Kad god se ni je pre te ri we, br zo }e ju tro. va lo po bir cu zi ma, za mo Ne de qom je na {tru dle su o`de ra ni ce spa va le za mi ri sa lo. Pr vo za mi ri {i asta lom i di god na klu pi ki se lo te sto, oma za ju tra, do ku }e. Osta li su ume li da stig ne da na ra ste. Kad da sta nu na tri fr ta qa, bu de ona ko na tri fr ta qa, ka ù da je on dak naj lep {e da ne po beg ne iz tep si je, bi lo. Da nas je sve vi {e me tu ga re du {e u pe}. Obi Ni trofrtaqki vi{e nema, posledwa koju pamte na{i narodi sve ta {to po ~i wu od tri i narodnosti je tetka Mica Trofrtaqka la ze ih i ogle da ju na sva fr ta qa, oma za ju tra, tol ki’ fr taq sa ta, da bu de ko je od si no} osta lo pa sa mo do li ju fr s }o {ka da do ne su i tri fr ta qa kan te jed na ko pe ~e no i ru me no. Kad ih iz va de taq. Sa mle lo ih ovo vre me. le pe fri {ke ar teq ske vo de, za bo kal. umi ju ih s fr taq ~a {e vo de, da bu du jo{ Pre tri fr ta qa ve ka mak se mleo po To su de ca ume la ~a skom. E, al su svi lep {e. Po sle ih za spu sa sit nim {e }e du }a ni ma, sa mo su ga zda~ ke ku }e ima le oma te li da bu du ko ve li ki, na pu ne kan - rom, ona ko tri fr ta qa da po kri ju, da ma {i nu ko ja je bi la ka dra da sa me qe tu do go re pa kad na ga re ku }i, od bu na ra bu de {e }e ra i na vr’ no sa i na fr taq mak. U du }a nu, na pul tu, di god s kra ja, do ku }e osta ne trag od onog is pro si pa - br ko va. sta ja la je ta ska la me ri ja, san sva kog de nog fr ta qa ko ji je i ona ko bio vi {ak, Kad je ode kod nas bi lo ze mqe za sva ra na i me ra kol ko je na ra sto od la ne. ma ter je za po ve di la da do ne su sa mo tri kog ko je teo i mo go da ra di, me ri la se Sa mo oni ve li ki su mo gli da s ola ji sa fr ta qa kan te. ze mqa na ju tra i na fr ta qe. Ra |a lo je nog pa to sa do va te dr {ku i okre }u to Ki kin |a ni svo ju va ro{ jo{ i pre ma we ne go da nas ali smo bi li bo ga ti ji ~ak na ma {i ni, da sa me qu fr taq ma ka. Pro ke Na tu ra lo va me ri du na fr ta qe. i sre} ni ji. Da nas me re na sto ti ne hek Si pa li su ga od go re u ple ka no san du ~e Ta ko se i spo ra zu me va du s go sti ma i u ta ra, ne ma ju ni fr taq od onog osme ha a pod ma {i nu su pod me }a li {ta nic lu tr go vi ni po va {a ri ma, kad ob ja {wa va - ko {to se kad god ~e qad ra do va la è od ma log fr ta qa. Ne ma te {ta nic le du di ko se di, u ko jem je fr ta qu. Be sne tvi, ka ù da su i sto ti ne ma lo, ta ko je ko ja od du }a na do ku }e ni je bi la ma sna va ro {i ima du kvar to ve a Ke ken da od vre me do {lo. A {ta }e mo s oni ma {to od mle ve nog ma ka, al to zem bi qi ma ni na vek ima fr ta qe. Za to su je i zva li jo{ uvek me re ze mqu na fr ta qe? Sa mo je sme ta lo, ni su bi li svi le ni ko ove Ve li ka Ke ken da. Oko Ki kin de ba{ i }u te, ra de i ne ma re. Na vi kli su na fr {u {ka ve ke se {to da nas le te oko nas. ni je ne ka ze mqa za bo stan, vi {e vo le du ta qe. I oni su ve} pre {li tri fr ta qa, Ka ko su de ca ra sla ta ko su mo gla da do kad im Ba ~va ni do ne si va ju lu be ni ca i fr taq ta mo il ova mo, sve jed no im je. ma {e pr vo fr taq kru ga, on dak mal ko di wa, sla |e su Ba~ ke. Kad god, kad je Ovi {to o wi ma ne ma re ve} se de na fr vi {e, do go di ne jo{ mal ko, pa kad uz svet jeo i vo lo ovaj na{ bo stan a ne taj taq gu zi ce, fr taq ta mo il ova mo, ni je mog nu da okre nu tri fr ta qa kru ga, mo iz du }a na, {to mu da ju {est ne de qa, ko im sve jed no. gli su i sa mi u du }an, da sa me qu mak. po koj nom tet ku, vo di lo se ra ~u na kol n Bora Oti}

„DNEVNIK“ SA U^ESNICIMA GENER FESTI

U Su bo ti mu zi~ ka ak i naj o da ni ji fa no vi „Omla di ne”, a wih ni je ma lo, ne mo gu se slo ì ti oko go di ne po sled weg odr à va wa ovog fe sti va la u Su bo ti ci (da od mah raz re {i mo di le mu: bi lo je to 1990). Ipak, u jed nom su sa gla sni: „Omla di na” je ne sta la za jed no s Ju go sla vi jom - onom sta rom. I pra vom. Ali ti isti fa no vi, „kao ju ~e”, se }a ju se ì vo pi snog na stu pa „Atom skog sklo ni {ta“, mo ral no-po li ti~ ki sve snog \o le ta, ve} po ma lo za bo ra vqe nog „La~ nog Fran ca“ ili „one gru pe iz Va ra `di na“ ko ja je ~ak i naj mr god ni jim ~la no vi ma ì ri ja na te ra la kez sti ho vi ma „Ako 1. maj u su bo tu pa da“. Ne ki od go re ne spo me nu tih u~e sni ka po ja vi li su se u pe tak u su bo ti~ koj Ha li spor to va na ge ne ral noj pro bi koncerta, upri li ~e nog po vo dom obe le à va wa 50 go di na „Omla di ne“. S ob zi rom na ve li ko za ni ma we, mno gi od onih ko ji su osta li bez ula zni ca pro pu sti li su pri li ku da se ne ka ko u{le pa ju i uì vo po slu {a ju „Odi se ju“, „Jed ne no }i u de cem bru“, „Do la zi zi ma, du ga i hlad na“ i mno ge dru ge ko je su (bi le) deo ofi ci jel nog re per to a ra. Iz van i iza bi ne svu da po zna ta li ca: Ma ja Oxa kli jev ska, Go ri ca Po po vi}, Bi qa na Kr sti}, Leo Mar tin, Ke mal Mon te no, Ibri ca Ju si}, Za fir Ha xi ma nov, To ma` Bre ceq... Ovaj po sled wi, i da qe ot ka ~en i ras po lo èn, uz smeh i uz akor de gi ta re, sprem no iz vla ~i uspo me ne iz 1971, ka da je kao dva de set dvo go di {wak na stu pio na „Omla di ni“, ili da li je go di nu ka sni je pe sma „Mr tav in bel“ na sta la po mo ti vi ma fil ma @i vo ji na Pa vlo vi }a „Ka da bu dem mr tav i beo“. – Ide ja je ste do {la od to ga, ali tekst, za ko ji sam 1972. do bio na gra du, na stao je pre mu zi ke. Ka ko? Pa, jed no stav no: ka da si mr tav, on da si uglav nom beo. Osim ako ni si i{a ran {rap ne li ma. Za ni mqi vo, sa da ne znam po no vi ti ~ak ni re fren iz te pe sme. Pa, ni sam je svi rao 36 go di na! Iako je, kao gi ta ri sta uz Maj du Se pe, pr vi put na stu pio u Opa ti ji, To ma` ka è da je u Su bo ti ci po ~eo pe }i „ju go slo ven ski mu zi~ ki za nat“. Upra vo s ovim „ju go slo ven ski“ Bre ceq ve zu je i „srp sko hr vat ski“, ko jim se slu ì te~ ni je u od no su na bar tre }i nu ov da {weg sta nov ni {tva. Srp sko hr vat ski je, ka è, kao vo `wa bi ci kla ili pli va we – ako jed nom na u ~i{, ne za bo ra vqa{. – Srp sko hr vat ski sam na u ~io jo{ ’ka di te’ ka da sam kao tro go di {wak sa ro di te qi ma i{ao na le to va we u Opa ti ju, pa u Sel ce kraj Cri kve ni ce... Ka da je do {la {ko la, i oba ve zni srp sko hr vat ski, ja sam ga od jed nom ‘pro go vo rio’, a na kon to ga sam na u ~io i }i ri li cu, ko ju i da nas ~i tam i pi {em. Mi slim da je to fe no me nal no i da je naj ve }a gre {ka

Sr|an Marjanovi}

{to se to ko ski, ne ma~ ki je OK da se n Hr va ti, Sr b re klo za jed ni Za fir Ha x zak na ge ne ra ti men te i le – Za i sta j ve} odav no n sam imao pr Ali, Su bo ti po sta la sa st {e na vra ta: dve go di ne ’p naj sta ri ji re na Za bat ki en S ob zi rom vog na stu pa n è da se sko r slo va, po seb n osvo ji la ne k i on po na vq ti ca bi la od ri, jer je ve} bu, a za tim i gra da ko je je po no som is ti ji ga ve è za – Se }am s ret kih ko ji j imao ’{u {ka sam taj svoj ’ {e tao kao d ’fe ra ri jem’. ge dra ge qu d Ve le tan li}. èm da je Su ko je je ’ni kl da nas, re al n mom ne bu. Ni na pro Ju si} se ni je Bond, Xems Xem so, sto i to ne de ci be l i do sad ne ne ~as uz ne mi ra go di {wi Xe svo joj gla vi, pra vi. – Ne sje }a nom ta kvom p je to ve ~e ras sam su sreo st 20, pa ~ak i pra va pri ja t Ju si} do da ma kar i na ov na, a, za raz l ka da je re~ o

dnevnik

nedeqa11.decembar2011.

U P O T R E B A

@ I V O T A

Jutarwi susreti na Plavoj {trafti

arski grad! Nemam dovoqan uvid ko je sve, kada i kako pisao o Marita, obavijena aurom drevnosti i ~udotvorstva, sna`nim energetskim loj crkvi i, ako se sada, mo`da ne ba{ na svoju sramotu – ali na izomota~em (za sada nepoznatog sadràja) i maglom nepoznanice, misti~novesnu {tetu po ovu pri~u, svakako – ako se, dakle, oslonim samo na sti, “o~u|enog” i, uop{te, neobi~nog i, {tavi{e, ekskluzivnog izgleda za onu {a~icu prigodnih “turisti~kih” podataka o Maloj crkvi, napabir~ehri{}anske prilike kontinenta Srema, krunisana je u kasnijim momentinih na mitrova~koj interent pijaci (na kojoj se najboqe kotiraju artikli ma vitkim belim torwem u ravni predweg zida (zabata) s ~etiri lu~no zai artefakti iz Sirmijuma), to je mo`da, ipak, dovoqno kao vezivno tkivo svo|ena prozora zamanadaqenih {alukatri i sivooplavim, u{iqenim i za jedan ovakav novinski zapis; ali kad strastveni sremski putnik – poput ra{~lawenim “ruskim” zvonikom elegantno izvedene forme, s jabukom i ovog “Dnevnikovog” pra{inara – dobije, makar i preko interneta, bar, lozasto obraslim bakarnim krstom koji blagosiqa reku, la|are i pecaroosnovna saznawa o najstarijoj ìvoj gra|evini u Carskom gradu, wenoj “ta{e, i mutnu decembarsku pu~inu provincijala Ma~ve. Niko ne zna: ni ko ju janstvenosti” i pri~i koja je prati kao nekakav “nedoku~ivi zov”, normalje, ni kada, ni za{to, ba{, na ovom mestu, pored Save, izgradio? no je da se upita – pa da se, onda, i upitam – {ta sam, kojeg o~ina, radio svih Zid Male crkve, ~istih belo okre~enih povr{ina, oslobo|en u potpunoovih godina po kontinentu Sremu, kad sam, evo, tek pre neki dan prvi put sti stilskih obele`ja i nakita, s predwe strane nalik je na prosti zabat pre{ao prag Male crkve na Savi. stare (austrijske, nema~ke) ku}e, s tupim, zase~nim vrhom zabatskog trouPlava {trafta! U Carskom gradu, varo{i trouglastih trgova, neko se gla op{ivenim limenim lajsnama, s dva ventilaciona tavanska izreza u pre nekoliko godina – neko u ~iju dobru nameru ne bi trebalo sumwati – sredi{tu zabata, kao s dva crna oka, i s lampom kao s cuclom – da, kao s cucpozvao na ideju i iskustvo nekih turisti~ki osve{}enih evropskih varo{i, ~iji su turisti~ki trgovci, stratezi i mislioci, zarad lak{eg snalaèwa stranaca, turisti~kih ~opora i eskurzija i, uop{te, doma}ih i stranih qubiteqa opipqive pro{losti, posejali po ulicama table sa legendama (obja{wewa o ~emu je re~), poput grada Nevera u Francuskoj, ~iji su, opet, stratezi oti{li i daqe, pa su razvukli { » « traftu po trotoarima kroz grad i ovom plavom grafi~kom intervencijom na asfaltnoj kori povezali i premreìli zglobne ta~ke na turisti~koj ponudi svoje stare varo{i, omogu}iv{i strancima da samo pe{ice prate}i liniju lako i brzo obi|u spomenike, crkve, lokalitete, ili, ve}, {ta im je ponu|eno na tacni lokalnih svetskih ~uda. Plava linija znamenitosti iscrtana pre nekoliko godina na {etali{tu Gradskog keja na Savi, linija koju, kao, sledimo, pa nas ona, kao, vodi – idu}i prema @itnom trgu i Maloj crkvi – otkako smo iza{li iz restorana “» « Probus”, sazidanog na nebrawenom tepihu zatravqene pesku{e pored vode, nije ba{ previ{e uverqiva, {tavi{e, skoro da je, ve}, na nekim delovima sasvim izbledela. Pa, ipak, plava {trafta odra|uje svoju svrhu. Slu~ajni susret na savskom {etali{tu Fo to: S. [u {we vi} I tako do|osmo pred “starodrevnu” Malu crkvu. Sve je sivo i u uzmaglici. Duboko dole, na reci, grupa pelom – oka~enom iznad re{etkama osiguranih glavnih vrata na priprati (s caro{a u jutarwoj kontemplaciji. Mo}na “~udotvorna” betonska ~esma u jo{ dvoje vrata sa strane, tako|e u re{etkama), ra{~lawen po sredini gruparku pored Male crkve: vru}a pija}a voda, oboga}ena selenom, {ikqa iz bqom “{taflom” (zlo)upotrebqenom da se du` wene horizontale razvu~e, ~equsti mesingane glave zveri. Straù na ~esmi ~uvaju dva ranohri{}anreklo bi se, suvi{ni oluk. Zid s bo~nih strana, pak, “poduprt”, u~vr{}en ska sirmijumska mu~enika (martrita) predstavqena u mozaiku. Nije se ~ezako{enim stubovima kao rebrima (po ~etiri sa svake strane), prorezan je stito ni razdanilo, Mala crkva je jo{ zakqu~ana, a iz okolnih ku}a doladubokim, kockastim prozor~i}ima u re{etkama, od kojih su ~etiri mala ze sa balonima po vodu... Piju vru}u vodu? prozora, urezana u polukru`ni stra`wi portal broda, ocrtana vertikalVojislav Tapi} (pr vi kom {i ja Ma le cr kve): “A, ne-ne! Dok je vru}a, osenim profilacijama u malterskoj oblozi. }a se na sumpor, evo, probajte... Smrdi, a? E, da, ali kad se ohladi za sat-dva, Telo Male crkve, wen dowi bo~ni nivo, ipak nije sasvim golo, {tavineprijatni miris potpuno izvetri, i voda je izvanredna za pi}e! Ja samo wu {e, sna`nije, od bilo kakve stilske nadogradwe, crkvenog nakita, biùpijem. Nije te{ka u stomaku.” terije i kozmetike, deluju na posmatra~a onih nekoliko nadgrobnih kaVisoka obala Save u jutarwoj skrami suvog decembra, preko puta Male menih plo~a s kraja XVIII veka uraslih u bokove broda i u~vr{}enih gvocrkve, odbrana Carskog grada od vodene po{asti ura|ena na nekoliko pozdenim klanfama (koje flisuju sukrvi~astu r|u), s urezanim crkvenosloplo~anih nivoa (zaraslih u {ibqe, travu, opogawenih sme}em), i na ivici venskim generalijama toga i toga srpskog “raba boìjeg”; tekst li{en pasivoplave, prividno nepokretne vode, duboko dole, nekoliko pecaro{a tetike, proceduralan i precizan, urezan kao ìletom u kameno meso praokamewenih u jutarwoj molitvi, }ute i zure u ogledalo, jedan na usidrenom vilnim, elegantnim, velikim slovima u redovima pod konac. I, da sada, ~amcu, ìvi spomenik me|u {tapovima na sredini reke – sam sebi dovoranom zorom, ba{, ne ulazim detaqe, istorijske i religiozne opservaciqan, takore}i plutaju}i kontinent! – i gore, na {etali{tu, s Malom crje, sve{}u svoju kratku jutarwu posetu Maloj crkvi na misao koja mi po kvom i @itnim trgom iza le|a, nas nekoliko promrzlih kobicera i, u dafrojdovskom “automatizmu”, evo, ovog momenta, ule}e u reportaù: Ako qini, usamqeni {eta~ u izmaglici kao u zakovitlanoj pari, pribliàva je cve}e najo~igledniji dokaz da Bog postoji, kako tvrdi onaj ma|arski nam se betonskom stazom... E-hej, ne{to mi je poznat taj ~ovek! Da li je mislilac, onda je Mala crkva u Sremskoj Mitrovici najo~igledniji doSlavko? Da, to je Slavko, moj ujak, ro|eni brat moje mame! Pa, {ta radi? kaz da je mogu}e da ~ovek u wu u|e kao bezbo`nik, a da iz we iza|e kao ve[eta. Svakog dana {eta pored Save. Mu~i ga angina pektoris. Pa, o»}emo ruju}i ~ovek. li kod wega ku}i na kafu? Drugi put, uja~e, danas smo u poslu... I pozdravi Sve}e na struju, staklene kru{ke u~vr{}ene na metalnim gran~icama ujnu! Be{e to ~ovek koji mi je jo{ kao detetu kupio prvi fotoaparat (Smekitwastih obru~a dva lustera boje ùtog zlata, obe{ena lancima o plana 8), odveo me jedan dan u “Sremske novine”, mene, malog fru{kogorskog fon kao dve kraqevske krune, izlivaju svoju ùtocrvenkastu elektri~nu provincijalca – bio sam tada u~enik osnovne {kole u Vrdniku – predstasu{tinu u transcedentalno ozra~enu, duboku, polutamnu {koqku Male vio me svom prijatequ i uredniku u tom listu Branku ân~aru (1938–1992) crkve, me|u debele, belo okre~ene zidove (pritegnute ~eli~nim sajlama), i onda mu saop{tio: “Ovaj mali ho}e da bude novinar!” Trideset pet godina~i~kane portretima pravoslavnih svetaca i pravednika, i isteruju odna kasnije, post scriptum, posmatram ga dok nestaje u sumaglici betonskom sjaje, titraje i senke iz drvorezbarske (barokne, rokoko) fantazije tristazom savskog {etali{ta. Odlazi plavom linijom. Plavom linijom znastogodi{weg ikonostasa, s Kra~unovim b « aroknim ilustracijama Neba, menitosti. ikonama obraslim drvenim, pozla}enim li{}em, lozom, grozdovima. JeTa~no je osam ~asova. Mlada Dijana Kuli} otkqu~ava crkvu, pu{ta elekdva da je iscurilo pola ~asa otkako je mala Kuli}ka, kao {to to ~ini svatri~nu krv u lustere i staje iza tezge sa sve}ama, krsti}ima, kwigama. Otac kog jutra, otkqu~ala crkvu (crkva “radi” dvokratno), a u hladnom hramu Andrija Avakumovi}, protonamesnik, dolazi kasnije u crkvu. Kupujem brona crvenom tepihu pred ikonostasom, stoje dve ène, stoje kao okamewe{uricu “Mala crkva” i to je sva literatura koju imaju o najstarijoj ìvoj ne u kontemplativnom transu, spu{tenih glava i sklopqenih o~iju. Kagra|evini u Sremskoj Mitrovici. kva je wihova pri~a? Ulazi suvowavi mladi} u c « rnoj “vijetnamki”, s crMala, plava crkva sv. Stefana (arhan|el, prvomu~enik) na visokoj obavenim {alom oko vrata, ~ovek ko{~atog, smrtno ozbiqnog lica s duboli Save, }irili~ni jednobrodni hram kome Mitrov~ani tako i tepaju – Makim, pti~ijim o~ima i tamnim podo~wacima, o~ito redovni posetilac la crkva, srpsko nebesko predstavni{tvo Carskog grada, licem “nepravilhrama, krsti se brzim i rutinskim pokretima, prilazi postoqu i qubi ne orijentacije” okrenuta prema onostranom, sredwovekovnom Sremu (proikonu sv. Stefana. I staje, ukopava se, izme|u dve ène. Ponekad pomivincijal Ma~va), srezana kao u bloku kre~waka me|u brezama ùtog li{}a, slim: blago wima. jelkama i kandelabrima, uskla|ene siluete i stabilno raspore|enih gaban @eqko Markovi}

l Ко израчуна квадратуру европског круга, алал му кандидатура.

l Кад би и премијер поднео оставку из моралних разлога, био би неоригиналан.

NAOPA^KE

am se kada sam bio u jed- Zafir Hayimanov pozitivnom okruèwu kao {to lizma koji vlada u muzici ne mogu da se ~us. Vjerojatno je tomu razlog {to ju u javnosti. Ti qudi vi{e ne}e morati da tare prijateqe koje nisam vidio do|u samo u Beograd da bi se za wih ~ulo. 30 godina. To je samo dokaz da Ne! Do}i }e u Suboticu i za wih }e ~uti i teqstva nikada ne prestaju. cela Srbija i ceo region. aje da mu je veoma drago {to je, Bata Kova~ kaè i da Subotica ponovo vaj na~in, „Omladina“ obnovqeima {ansu i zbog toga {to takvo mesto ne liku od mnogih, nije skeptik ni postoji ni u Srbiji ni u ostalim zemqama mogu}nosti wenog oìvqavawa. biv{e Jugoslavije. – Naravno, re~ je o qudima koji iz svojih sredina donose ne{to novo i originalno. Nama ne trebaju plagijati, melodije koje smo ve} ~uli ili razno-razni {ou programi. To su festivali imitatora, mi èlimo festival novih stvaralaca i izvo|a~a, pa dolazili oni iz Ni{a ili Temerina, svejedno. Mi verujemo u to i bori}emo se da tako i bude. Na kraju, Kova~ isti~e da je svestan da ova ideja ne}e kod svakoga nai}i na dobar prijem niti da }e po~etak wene realizacije lak. Ali, kao kontru, postavqa protivpitawe. – Pa zar je 1961. bilo lako? Do 1964. tu je nastupilo mnogo izvo|a~a iz Vojvodine, jer je festival bio lokalnog karaktera. Tek posle se ne{to malo ukqu~io i Novi Sad, a nakon toga stigli su i Bojan Adami~ iz Qubqane i Aleksandar Kora} iz Beograda i glavni urednik muzi~kog programa Radio Begrada @ika Dimitrijevi} i mnoga druga velika imena. Jer, videli su da se u Subotici doga|a ono ~emu upravo pri~am... Fo to: Bo ja na Ju ri} n Zlatko Romi}

l И Косово и Европа и Ангела Меркел.

obi u Subotici Ibrica e pojavio bez svog kera. Bond, ili po bosanski i~ki je podneo ne samo la s obli`we bine nego epoznance koji mu svaki avaju gazdu. Ako to dvoemso mo`da i misli u , Ibrica je tu da ga is-

l Србија је у ауту. Вози, Мишко!

– Mislim da ima puno mladih i nadarenih, koji u ovoj eri komercijalizacije, Velikog brata, i svakojakih „talenata“, nemaju priliku pokazati {to znaju. Stoga mislim da Subotica ponovno moè biti odsko~na daska za afirmaciju mnogih budu}ih uspje{nih autora. Ideju o obnovi „Omladine“, makar za jedno ve~e, Kornelije Kova~ upore|uje sa svojim ocem Josipom i wegovim prijateqem Aleksandrom Jan~ikinom koji su, kaè, o budu}em festivalu razgovarali u vozu. – Len|el (Gabor) i ja nismo razgovarali u vozu, ali ideja je ista. Iako naziv ’Omladina’ malo podse}a na socrealizam, na{a je èqa da forsiramo mlade i nadarene qude koji iza sebe nemaju tri spota i ~etiri CD-a. Re~ je o qudima koji zbog centra-

l Где влада закон здравог разума, влада нема шта да тражи.

ici za~eta autonomija

Ilija Markovi}

RALNE PROBE SINO] ODR@ANE RETROSPEKTIVE IVALA „OMLADINA“

od nas svuda gubi. U~i se englei, {panski... {to je OK. Ali nine u~i jezik suseda, kakvi su nam bi, Bo{waci... Pa nama je i poi~ko. ximanov priznaje da mu je dolaalnu probu „probudio neke senepa se}awa“. je pro{lo mnogo vremena, i ja nisam onaj {to sam bio ’64. kada rvi pravi susret sa Suboticom. ica je ve} odavno na svoj na~in tavni deo mog `ivota, i to u viovde sam slu`io vojsku, a pre proizveden’ sam u viteza vina u ed vitezova vina u Srbiji ’Arensis’. m da je pro{lo 47 godina od prna „Omladini“, Haximanov karo ni ne se}a wenog nano zbog toga „{to i nije ko mesto“. I pored toga, qa da mu je upravo Subodsko~na daska u karije} 1965. nastupio u Zagreu Opatiji s velikim nae tamo osvojio. Zafir s i~e jo{ jedan detaq koa Suboticu: se da sam bio jedan od je po~etkom {ezdesetih avac’. To je bio hit i ja ’{u{kavac’ u Subotici da na koncert dolazim . Tu sam upoznao i mnode, me|u wima i Biseru . Zbog svega ovoga kaubotica zrnce peska iz la palata’, ali koja se no, nalazi na nekom sed-

va de set go di na od ras pa da SFRJ po vod je da se pod vu ~e cr ta i jo{ jed nom ana li zi ra ko je ko li ko do bio, a ko li ko iz gu bio po sle kr va vog raz la za. Iz ve sno je da su ni voi pri vred nog raz vo ja, pri me we ni mo de li sva ke po je di na~ ne re pu bli ke i du `i na tra ja wa pro ce sa tran zi ci je uslo vi li raz li ~it ni vo pri vred ne ak tiv no sti i ste pen raz vi je no sti biv {ih re pu bli ka SFRJ. Sa eko nom ske ta~ ke gle di {ta ali i kroz po li ti~ ka zbi va wa evi dent no je da je dve de ce ni je po sle Slo ve ni ja, kao ~la ni ca Evrop ske uni je i NA TO-a, naj vi {e na pre do va la. Hte li to da pri zna mo ili ne, na dru gom me stu je Hr vat ska, dok osta le dr `a ve na sta le na tlu ne ka da {we ve li ke Ju go sla vi je znat no za o sta ju za wi ma. Mno gi ana li ti ~a ri sma tra ju da je raz laz po ~eo jo{ se dam de se tih ka da je do {lo do po de le od go vor no sti me |u re pu bli ka ma u po gle du pri -

ju go slo ven skoj fe de ra ci ji od we bi le mno go ma we raz vi je ne. Eko nom ska izo la ci ja, ra to vi i bom bar do va we... uti ca li su da pro ces tran zi ci je u Sr bi ji po~ ne sa 10 go di na za ka {we wa u od no su na, re ci mo, Slo ve ni ju. Na kon po li ti~ kih pro me na 2000. ve ro va lo se u br zi opo ra vak pri vre de i uspe {nost re for mi, ali ume sto eko nom skog ra sta do go di la se ne u spe {na pri va ti za ci ja, da qi rast spoq nog du ga, ne po voq na struk tu ra uvo za i iz vo za i po ve }a we spoq no tr go vin skog de fi ci ta, iz ra zi to ne po voq na kre ta wa re al nih za ra da i re al nih sto pa ne za po sle no sti i dra sti ~an pad in du strij ske pro iz vod we. Efek ti svet ske fi nan sij ske kri ze do dat no su pro du bi li ne po voq na kre ta wa u srp skoj pri vre di, pa otu da ni per spek ti ve ni su ni ma lo op ti mi sti~ ne. Ka da je re~ o evrop skim in te gra ci ja ma, iz u zev Slo ve ni je, ni jed na biv {a ju go slo ven ska re pu -

DobroDo[li u DeveDesete

vred nog raz vo ja, na ~i na za du ì va wa i vra }a wa kre di ta {to je ne po vrat no osla bi lo pri vre du SFRJ i osi ro ma {i lo sa ve znu ka su. Ne dav na smrt An te Mar ko vi }a, po sled weg pre mi je ra ve li ke Ju go sla vi je, pod se ti la je na we go ve po ku {a je da spro v o | e w em ozbiq n ih eko n om s kih re f or m i svo jin skom tran sfor ma ci jom i pri va ti za ci jom dru {tve nog ka pi ta la spre ~i pad pri vred ne ak tiv no sti, sma wi du `ni~ ku kri zu i one mo gu }i de sta bi li za ci ju ze mqe. Na à lost, Mar ko vi }e ve re for me de ve de se tih ni su na i {le na po treb nu po dr {ku pa je uz na gli pad ì vot nog stan dar da i oja ~a ni na ci o na li zam, iz gu bqe na i sva ka na da da }e oja ~a ti, sa da ve} biv {a, dr à va. Dve de ce ni je na kon ras pa da SFRJ pri vre de svih biv {ih ~la ni ca ju go slo ven ske fe de ra ci je su o ~a va ju se sa pri li~ no ne po voq nim ten den ci ja ma. Naj ve }i pro ble mi wi ho vih pri vre da ve} go di na ma una zad je ostva re ni BDP, vi so ka ne za po sle nost i spoq no tr go vin ski de fi cit, ne do vo qan pri liv stra nih in ve sti ci ja i ra stu }a za du è nost. Ne dav no je obe lo da wen po da tak da je ras pa dom SFRJ, Sr bi ja iz gu bi la ~ak 400 mi li jar di evra. Taj gu bi tak je ve }i od gu bit ka svih biv {ih re pu bli ka za jed no - Slo ve ni je (8,4 mi li jar de), Ma ke do ni je (20,8), Hr vat ske (10,4) i BiH (150,1). Iz ana li ze eko nom skih po ka za te qa mo è se za kqu ~i ti i da je sta we u pri vre di Sr bi je u pro se ku na pri bli `no istom ni vou kao u BiH, kao i u Ma ke do ni ji i Cr noj Go ri, ko je su u ne ka da {noj

bli ka jo{ uvek ni je okon ~a la taj pro ces. Slo ve ni ja je u Uni ji od 2004, dok Bo sna i Her ce go vi na ima sa mo Spo ra zum o sta bi li za ci ji i pri dru ì va wu i ve li ko je pi ta we ka da i da li uop {te mo è ko ji ko rak da qe. Isti na, za raz li ku od dru gih biv {ih re pu bli ke na pro sto ru eks-Ju go sla vi je, BiH je bi la su o ~e na ne sa mo sa po te {ko }a ma ko je pra te tran zi ci ju sa plan ske na tr ì {nu eko no mi ju, ve} i sa po sle di ca ma rat nih ra za ra wa, a opo ra vak je uslo `wen i po sle rat nim ad mi ni stra tiv nim ure |e wem dr à ve. Sa sta vqe na je od dva en ti te ta ko ja u prak si pred sta vqa ju i dva odvo je na eko nom ska si ste ma. Na kon za vr {et ka ra ta BiH je bi la sa svim uni {te na, a di rekt ne {te te ra ta, po pro ce na ma Svet ske ban ke iz no si le su iz me |u 15 i 20 mi li jar di do la ra. Od osta lih eks-re pu bli ka naj da qe je oti {la Hr vat ska, ko ja je ne za vi snost ste kla 1992, a u pe tak je pot pi sa la Ugo vor o pri stu pa wu EU i pu no prav na }e ~la ni ca po sta ti 1. ju la 2013. Cr na Go ra }e mo ra ti do sta to ga da ura di do ju na 2012, po go to vo da po ka è ube dqi vi je re zul ta te u bor bi pro tiv or ga ni zo va nog kri mi na la i ko rup ci je, ako è li da za po~ ne pre go vo re o pri stu pa wu; Ma ke do ni ja je jo{ uvek na sta tu su kan di da ta zbog spo ra sa Gr~ kom oko ime na dr à ve, a Sr bi ja je, po sle dra ma ti~ nog i{ ~e ki va wa ve sti iz Bri se la, u pe tak do bi la tek na ja vu da bi joj sle de }eg mar ta mo gla bi ti po tvr |e na kan di da tu ra za ~lan stvo u evrop skoj po ro di ci. n Vesna Savi}

Projekat se realizuje u saradwi sa Pokrajinskim sekretarijatom za informacije

c m y

VODI^ KROZ EVROPSKE INTEGRACIJE Agen ci ja za od re |i va we kre dit nog rej tin ga „Mu dis” sma wi la je rej tin ge vo de }ih fran cu skih ba na ka zbog ras plam sa va wa du `ni~ ke kri ze u zo ni evra. Rej tin zi su spu {te ni ban ka ma BNP Pa ri ba, So si je te è ne ral i Kre di agri kol. Kao raz log za sma we we rej tin ga Mu dis je na veo po gor {a we li kvid no sti i uslo va fi nan si ra wa, kao i ne sta bil no okru è we u ko jem po slu ju evrop ske ban ke. Ina ~e, ka ko je sa op {ti la Evrop ska ban kar ska agen ci ja ko ja ima nad zor nu ulo gu, evrop ske ban ke }e mo ra ti da pri ku pe 114,7 mi li jar di evra do dat nog ka pi ta la ka ko bi do voq no oja ~a le da iz dr è du `ni~ ku kri zu u zo ni evra i po vra te po ve re we in ve sti to ra

i ni star pro sve te pro fe sor dr @ar ko Ob ra do vi} i {ef De le ga ci je Evrop ske uni je u Re pu bli ci Sr bi ji Ven san De èr pred s ta v i l i su tre } e iz d a w e pu b li k a c i j e „Evrop s ki dnev n ik: mu d ar iz b or“. Evrop s ki dnev nik je pu bli ka ci ja-ro kov nik na me we na u~e ni ci ma dru gog raz re da sred wih {ko la u ko joj mo gu pro na }i osnov ne in for ma ci je o to me {ta se de {a va u ze mqa ma EU i wi ho vom lo kal nom okru è wu, a ko ji ih mo è upu ti ti i na iz vo re do pun skih po da ta ka pre ma sop stve nim in te re so va wi ma. Ovu pu bli ka ci ju sred wo {kol ci u 27 ze ma qa ~la ni ca Evrop ske uni je ko ri ste kao na stav no sred stvo ve} go di na ma i pla ni ra no je da se sle de -

va we dis kri mi na ci je. Ne ka od glav nih po gla vqa u srp skom iz da wu od no se se na pu to va we, obra zo va we, vo lon ti ra we, rad i pred u zet ni {tvo, za {ti tu po tro {a ~a, upo tre bu In ter ne ta, o~u va we `i vot ne sre di ne u na {oj ze mqi i EU. Ovo go di {wa no vi na u iz da wu pu bli ka ci je je na grad no pu to va we u Bri sel za pet na stav ni ka ko ji naj bo qe na pi {u esej na te mu „Evrop ski dnev nik u mo joj {ko li”. Svo je ra do ve na stav ni ci tre ba da po {a qu na adre su De le ga ci je Evrop ske uni je do 1. ma ja sle de }e go di ne. – Bit no je od go vo ri ti na pi ta wa ko smo mi i ku da ide mo, a u~e ni ci u ovom pri ru~ ni ku mo gu na }i bar deo od go vo ra na ta pi ta wa, kao i na pi ta wa o de mo kra ti ji, dr `av nom ure |e wu, eko lo gi -

}e go di ne {tam pa u ti ra `u od pre ko ~e ti ri mi li o na pri me ra ka i to na 23 je zi ka. U na {oj ze mqi „Evrop ski dnev nik” je po ~eo da se ko ri sti u sred wim {ko la ma pre dve go di ne i Sr bi ja je je di na ze mqa van EU u ko joj u~e ni ci i na stav ni ci do bi ja ju ovu pu bli ka ci ju U okvi ru Pro jek ta „Evrop ski dnev nik: mu dar iz bor“, ko ji re a li zu je i fi nan si ra De le ga ci ja EU u sa rad wi s Mi ni star stvom pro sve te i na u ke i Kan ce la ri jom za evrop ske in te gra ci je, ove }e go di ne u~e ni ci ma u 500 {ko la bi ti di stri bu is a no 84.000 pri me ra ka ove pu bli ka ci je, dok }e 3.360 na stav ni ka do bi ti pri me rak Pri ru~ ni ka za na stav ni ke. Glav na po gla vqa u Evrop skom dnev ni ku su „Sr bi ja i EU”, „Evro pa i ja”,”Mo ja pra va, mo ji iz bo ri” ko je se ba vi za {ti tom po tro {a ~a, „Mo ja `i vot na sre di na”, „Mo je zdra vqe, mo ja bez bed nost” i „Ja i mo je dru {tvo”, po gla vqe ko je se ba vi va `nim dru {tve nim pi ta wi ma kao {to su qud ska i gra |an ska pra va, pra vo gla sa i spre ~a -

ji – re kao je Ven san De `er. – Na we nim stra ni ca ma |a ci }e pro na }i od go vo re na mno ga pi ta wa i iz vo re do pun skih po da ta ka o ~la ni ca ma EU, naj va `ni jim ko ra ci ma za pri stu pa we uni ji, me stu Sr bi je na tom pu tu i we nim in te re si ma. @e li mo da de ca zna ju ku da se kre }e mo i `e li mo da pri ru~ nik ko ri ste i u~e ni ci i na stav ni ci. Mi ni star pro sve te Sr bi je @ar ko Ob ra do vi} pri ru~ nik je oce nio kao ja ko kva li tet no in ter ak tiv no {ti vo ko je ob ra |u je obi qe te ma na na ~in pri jem ~iv mla di ma i ko je se sva ke go di ne una pre |u je na osno vu is ku stva i su ge sti ja u~e ni ka i na stav ni ka. – Vo leo bih da Sr bi ja do bi je sta tus kan di da ta za EU da bi mo gla da ko ri sti evrop ske fon do ve za obra zo va we i na u ku, ali bih vo leo i da na {i u~e n i c i iz ovog pri r u~ n i k a sa z na j u ko j e su evrop ske vred no sti i da ih pri hva te kao svo je. I to je je dan od raz lo ga {to ra do pri hva ta mo pro jek te ovog ti pa – re kao je mi ni star pro sve te. n Danica Deve~erski

KaKo Do muDrog izbora

dnevnik

nedeqa11.decembar2011.

MRA^NA STRANA VRLOG NOVOG SVETA NE MA^ KA TAJ NA PO LI CI JA POD LU POM ISTO RI ^A RA

Na ci sti kao po sle rat ni agen ti a ci sti~ ka pro {lost pro ga wa Ne ma~ ku: pod lu pom ne ma~ kih isto ri ~a ra, ta~ ni je ko mi si je iz Mar bur ga ko ja je u fe bru a ru do bi la za da tak da is tra ì na sta nak ne ma~ ke taj ne slu `be (BND) pre 55 go di na, ubr zo se po ka za lo da se u we nom po sle rat nom osni va wu ocr ta va ju i ja sni obri si na ci sti~ kih tra go va i da su, zbog to ga, va `ni do ku men ti iz ar hi ve Bun de sna hrih ten dinst-a „is pa ri li“. Da bi se ta ~i we ni ca o spre zi no ve vla sti i sta rih ka dro va za ta {ka la, ~ak je i 2007. go di ne (?) uni {te no ne kih 250 do si jea o sa rad ni ci ma slu `be, ko ji su to kom na ci sti~ kog do ba bi li na va `nim po lo à ji ma u dr àv no-te ro ri sti~ koj or ga ni za ci ji Adol fa Hi tle ra. Pred stav nik ko mi si je, dre zden ski pro fe sor Kla us Dit mar Hen ke je re kao ne ma~ kim me di ji ma da se ipak ne ra di o to me da je BND ci qa no uni {ta va la sve pa pi re pod na ci sti~ kom hi po te kom, ali da je ipak bi lo de lo va slu `be ko ji su jo{ pre ~e ti ri go di ne uni {ta va li do ku men te o ko le ga ma ko ji su pod okri qe BND-a sti gli iz SS-a i Ge sta poa. Pred stav nik BND-a je po tvr dio da je ne kih 10 po sto aka ta uni {te no, i da im „oni vi {e ni su bi li za ni mqi vi za da qe ar hi vi ra we“, a gu bi tak in for ma ci ja o spor nim oso ba ma po ku {ao je da mi ni ma li zu je. Iz isto ri o graf skog ugla, me -

|u tim, gu bi tak je zna ~a jan i od slu - Pr vi {ef slu `be je, me |u tim, bio `be je za tra `e no ob ja {we we. To - osve do ~e ni na ci sta Raj nhard Ge mas Oper man, {ef frak ci je SPD- len, Hi tle rov ge ne ral ko ji ni je a i pred se da va ju }i kon trol nog or - bio to li ko po znat jav no sti bu du }i ga na u Bun de sta gu re kao je da ne ma da je bio {pi jun na is to~ nom raz u me va wa za uni {ta va we do ku - fron tu za vre me ra ta i spe ci ja li me na ta u BND-u, i da je to lo{ pri - sta za pi ta we Cr ve ne ar mi je. Ge mer ci qa nog za ta {ka va wa isto ri - len je ka sni je po stao je dan od le gen dar nih oba ve {ta ja ca to kom je – ne do pu stiv upra vo u Ne ma~ koj. Sa ma BND je po ~et kom go di ne hlad nog ra ta. Vo dio je slu `bu do for mi ra la ko mi si ju isto ri ~a ra sa 1968. go di ne, umro je 1979, a we go ve za dat kom da se pr vi put is pi ta we - in for ma ci je o Ru si ji su ve ro vat no na na ci sti~ ka pro {lost, ne za vi sno od po li ti~ Sama BND je po~etkom godine kih ili smer ni ca formirala komisiju sa zadatkom unu tar slu `be. [ef BND-a, so da se prvi put ispita ci j al d e m o k ra t a wena nacisti~ka pro{lost, Ernst Ur lau, ko ji nezavisno od politi~kih smernica je za taj pro je kat do bio po dr {ku i od kan ce lar ke An ge le Mer kel, zah te vao je tu is - uti ca le na raz voj hlad nog ra ta i tra gu jo{ pre pet go di na, a ka da je od no se Sa ve zne Re pu bli ke s Ame pot pi si vao ugo vor o for mi ra wu ri kan ci ma. Po sle Dru gog svet skog ra ta ne ko mi si je u fe bru a ru re kao je da se ra di o v« a `nom do pri no su raz u me - ki na ci sti su po be gli iz ze mqe, va wa ulo ge BND u isto ri ji na stan - ne ki osu |e ni – za vr {i li su u za ka Sa ve zne Re pu bli ke». Na u~ ni ci tvo ru ili su po gu bqe ni, ali su su do bi li za da tak da to kom sle de }e mno gi pro na {li uto ~i {te u taj noj ~e ti ri go di ne ob ra de pe riod iz me - slu `bi pr ve po sle rat ne de mo krat ske ne ma~ ke vla de, za hva qu ju }i |u 1945. i 1968. Po seb no }e bi ti osve tqe na ulo - upra vo Ge le nu. Ta ko je iz do si jea ga Kon ra da Ade na u e ra ko ji je 1956. ne sta lo go to vo 600 stra ni ca o osno vao BND, po {to je na pr vim Aki su Bru ne ru, za po ved ni ku SS-a po sle rat nim de mo krat skim iz bo - i bli skom sa rad ni ku Adol fa Ajh ri ma po be dio i sa sta vio vla du. ma na, ar hi tek te ho lo ka u sta. Nit

skri ve nog na ci zma u slu `bi mo è se pra ti ti sve do da nas: je dan oba ve {ta jac BND-a, ot kri lo se to pre ne ko li ko ne de qa, bio je po ve zan i s troj kom eks trem nih de sni ~a ra ko ja je ubi la 10 imi gra na ta od 2001. do 2007. go di ne. Isto ri ~a ri, iako im je iz BNDa sa op {ta va no da do ku men ti ko ji ne do sta ju „ni su od isto rij skog zna ~a ja“, bi li su upor ni pa se ubr zo grad skom lo go ru Ja jin ci po sle do Vil helm Bajs ner („Ber tram“) je is po sta vi lo da je ta kva tvrd wa ne - pre ma wa iz Ne ma~ ke su ra di li da ta ko |e bio sta ri na ci sta, va àn za ta~ na i da se ra di o oso ba - no no} no. U wi ma je ubi ja no i po bez bed nost Tre }eg raj ha u cen tra ma ko je su ra di le u SS-u 600 qu di dnev no, sve dok Ne di} ni li SS-a, a po sle ra ta je bio an ga ili Ge sta pou ko je sve do je iz ve stio da je B « e o grad grad bez ò van od stra ne BND-a na {pi ju da na da na {weg pot pa da ju Je vre ja». Ra uf je do pao ame ri~ kog ni ra wu svo jih biv {ih ko le ga. Kla pod udar za ko na. Oni su za tvo ra u Mi la nu apri la 1945, oda us Bar bi, „ko qa~ iz Li o na“, ra dio mo ra li zbog svo jih zlo ~i - kle je u de cem bru 1946. us peo da po je ho no rar no 60-tih za BND u Bo na da od go va ra ju, bu du }i beg ne u î le. Bio je od 1958. do li vi ji pod la `nim ime nom Kla us da su i 2007. ka da su uni - 1962. oba ve {ta jac BND-a u Ju `noj Alt man. Franc Ra de ma her, pak, ra {ta va ni pa pi ri o wi ma Ame ri ci, za {ta je do bio vi {e od dio je za BND u Si ri ji 60-tih, gde ima li kva li tet do ka za o 70.000 ma ra ka (oko 2.000 me se~ no). ga je ot kri la CIA. Ra de ma her je wi ho voj zlo ~i na~ koj ak - Ka da je ot kri ven, BND ga je na vre bio po znat po svom put nom na lo gu tiv no sti – a rat ni zlo ~i ni ne za - me upo zo ri la ka ko bi mo gao da jer mu je u pa so {u bi lo upi sa no kao sta re va ju. Ta ko |e je i u Sa ve znoj uni {ti do ka ze o sa rad wi. Do si je o svr ha pu to va wa „is tre bqe we Je slu `bi za za {ti tu usta va ko ja je Ra u fu ko ji je do bio taj no ime En vre ja u Be o gra du“. On je uì vao za for mi ra na 1950. kao deo BND-a, ri ke Go mez, pre ma in for ma ci ja ma {ti tu si rij skog re ì ma do kra ja. bi lo po je di nih sa rad ni ka, pre ma Bil da imao je oko 900 stra na, ali U ne za vi snost ko mi si je ni ko ne is tra ì va ~i ma oko 2 po sto, ko ji je u me |u vre me nu i{ ~e zao. U Ne sum wa, kao i da ne }e ima ti ob zi ra su u Hi tle ro vom re ì mu funk ci o ma~ koj je bi la iz da ta i po ter ni ca pre ma gla ve {i na ma BND-a i we ni sa li kao va `ni {ra fo vi. za wim, a ka da je 1962. na zah tev Bo nim biv {im sa rad ni ci ma ko ji su U tom „na ci - brat stvu“ bio je i na uhap {en u î leu, BND je ipak se tru di li da mra~ nu stra nu slu Val ter Ra uf, na ci sti~ ki ubi ca us pe la da is po slu je we go vo oslo `be oba vi ju taj no {}u i pre }u te sa od go vo ran za ma sov na ubi stva Je ba |a we: u apri lu 1963. Ra u fo va po jed no po gla vqe we ne isto ri je. vre ja, kao tvo rac ga snih ko mo ra u ro di ca je, pre ma Bil du, do bi la od Sto ga se s ne str pqe wem o~e ku je ka mi o ni ma u ko ji ma su ubi ja ne `r BND-a ~ak 3200 ma ra ka za tro {ko ob ja vqi va we no vih skan da lo znih tve re ì ma. Ti ka mi o ni bi li su ve od bra ne, a on je 1978. go di ne pri ~a. po zna ti kao „du {e gup ke“, a u be o umro u î leu kao slo bo dan ~o vek. n Reqa Kneèvi}

KA KO JE OTI [LA VE LI KA PE VA ^I CA

Ej mi je ipak è le la da ì vi aj i {~e ki va ni ji al bum je se ni, „Li o ness: Hid den Tre a su res„ Ej mi Vaj nha us, od 5. de cem bra, ka da je sti gao u mu zi~ ke pro dav ni ce di qem Bri ta ni je, pro dat je u vi {e od 100.000 pri me ra ka, i sa svim }e je si gur no uvr sti ti u sam vrh top-li ste po koj ni ka po pu lar ne mu zi ke ko ji iz vr sno za ra |u ju i po sle svo je smr ti. Isto vre me no, uz po mo} po ro di ce, pri ja te qa i su gra |a na, we ne po sled we da ne re kon stru i sa li su i ana li zi ra li no vi na ri „San dej taj msa”. Iako mno gi tvr de da je po ~e tak we nog kra ja bio kon cert u Be o gra du 18. ju na, ka da je bi lo te {ko i gle da ti ka ko, uz zvi `du ke pu bli ke, mr mqa i spo ti ~e se po po zor ni ci, qu di bli ski pe va ~i ci ka ù da je sra mo ta i lo {e ras po lo è we zbog to ga ni su du go dr à li. Ej mi je od lu ~i la da me wa stva ri. Bi la je sre} na, uz bu |e na, pu na vo qe za dru è wem. âk je gle da la svo je snim ke na Ju tju bu, iz vre me na pre dro ge i te {kog al ko ho li zma i bi la za do voq na so bom. – Re kla mi je: „Zna{, ta ta, pri li~ no sam do bra!”. Od go vo rio sam: „Da, stvar no si do bra, ja ko si do bra” – is pri ~ao je wen otac Mi~ Vaj nha us. Ej mi se, tvr de, ~ak ra do va la svom 28. ro |en da nu ko ji je tre ba lo da pro ve de na Bar ba do su u dru {tvu re pe ra Na sa. Ni kad pre, do da ju, ni je se ra do va la ro |en da nu. Ipak, ka da je umr la, naj ~e {}i ko men tar ko ji se mo gao pro ~i ta ti na in ter net fo ru mi ma bio je : „Tu `no, ali ne i iz ne na |u ju }e”. No, ve }i na qu di s ko ji ma je bi la bli ska da nas tvr di da Ej mi ni je è le la da se opi ja do smr ti. – Kra jem ma ja ili po ~et kom ju na re kla mi je da je za vr {i la s pi }em. Re kla je i da je sve sna da to ni je la ko, da }e bi ti kao i s dro gom i po tra ja ti ne ko vre me – pri se }a se Mi~. Ap sti ni ra la je dve ne de qe, do sre de, 20. ju la ka da je oti {la na kon cert na ko jem je pred sta vqa la svo je kum ~e, mla du pe va ~i cu Da jon Brom fild. Ta da je po no vo po ~e la da pi je. Dan ka sni je sve je iz gle da lo do bro. Pro na {la je ku ti ju sta rih fo to gra fi ja i na go vo ri la

RE GA NOV ATEN TA TOR PO SLE TRI DE CE NI JE TRA @I DA GA PU STE NA SLO BO DU

Hin kli (ni)je opa san A

ten ta tor na biv {eg ame ri~ kog pred sed ni ka Ro nal da Re ga na za tra ìo je ovih da na da ga pu ste na slo bo du. Xon Hin kli ima 56 go di na i ve }i deo ì vo ta pro veo je za tvo ren u psi hi ja trij skoj bol ni ci. Za na pad na Re ga na u mar tu 1981. zbog ne u ra ~un qi vo sti je osu |en na bol ni cu, ume sto na za tvor. Sa da we go vi advo ka ti è le da uve re sud i jav nost da vi {e ne pred sta vqa opa snost ni za se be, ni za oko li nu, pa tra è da mu se pro du ì vre me ko je pro vo di na slo bo di ka ko bi ko na~ no bio pot pu no slo bo dan. Sud }e od lu ku ob ja vi ti za ne ko li ko ne de qa. Na ras pra vi pred fe de ral nim su dom u Va {ing to nu pro te kle ne de qe, Hin kli jev advo kat Be ri Le vin pre neo je su di ja ma ka ko je Hin kli do sad mno go vre me na pro veo na slo bo di i do ka zao da za slu ù je da bu de pu {ten. Od 2009. Hin kli ju je omo gu }e no da 12 da na me se~ no pro ve de na nad gle da noj slo bo di ka ko bi po se }i vao svo ju 85-go di {wu maj ku ko ja ì vi u Vi li jam sbur gu u Vir xi ni ji. „Sve to vre me po na {ao se uzor no, bez i jed nog na sil nog ~i na”, is ta kao je advo kat Le vin i za tra ìo da mu se vre me na slo bo di sa 12 da na po ve }a na 17, a za tim na 24, {to bi bi la po sled wa fa za pre pot pu nog oslo ba |a wa. – Slo bo da je kqu~ ni deo te ra pij skog pro ce sa – po ru ~io je advo kat na sud skoj ras pra vi, ali se we go vom zah te vu su prot sta vi lo se tu ì la {tvo ko je sma tra da je Hin -

kli i da qe opa san, pa bi bi lo isu vi {e ri zi~ no pu sti ti ga na slo bo du bez ika kvog nad zo ra. Pod se ti mo, Hin kli je imao 23 go di ne kad je pu cao u Re ga na. Osim ame ri~ kog pred sed ni ka, ko ji je ra wen u grud ni ko{, u toj puc wa vi 30. mar ta 1981. u Va {ing to nu ra we no je jo{ tro je qu di. Hin kli je ~e kao da Re gan za vr {i go vor ko ji je dr `ao u Ho te lu Va {ing ton i za tim je pu cao i ra nio pred sed ni ka, pred stav ni ka za me di je Xej msa Bre di ja, agen ta Taj ne slu `be Ti mo ti ja Mek Kar ti ja i po li caj ca To ma sa De la han ti ja. Me tak ko ji je po go dio pred sed ni ka SAD za vr {io je u Re ga no vim re bri ma. Iako se ni je ra di lo o te `em ra wa va wu, re pu bli kan ski pred sed nik mo rao je ne ko li ko da na da pro ve de u bol ni ci. Na kon aten ta ta na pred sed ni ka Xon Hin kli je ob ja snio da je to u~i nio ka ko bi za di vio glu mi cu Xo di Fo ster. U svo joj ho tel skoj so bi u Va {ing to nu osta vio je pi smo adre si ra no na wu. U is tra zi su pro na |e ne i broj ne fo to gra fi je na ko ji ma je Hin kli po zi rao s raz li ~i tim ko ma di ma oru` ja. Iz me |u osta lih, po zi rao je i s re vol ve rom upe re nim u vla sti tu gla vu. Na su |e wu je utvr |e no da Hin kli ni je kriv jer je ne u ra ~un qiv, pa je zbog bo le sti, ume sto u za tvor, pre ba ~en u psi hi ja trij sku kli ni ku St. Eli za bet u Va {ing to nu. Sa da su psi hi ja tri te kli ni ke pre po ru ~i li da mu se po ve }a vre -

me ko je pro vo di na slo bo di. „Ri zik da }e po no vi ti na pad i ugro zi ti se be i dru ge je ma li”, re kao je {ef Psi hi ja tri je na kli ni ci dr Tej lor Xons, ob ja {wa va ju }i da je Hin kli ju dav no di jag no sti ko va no da pa ti od de pre si je i ne spe ci fi~ nog psi ho ti~ nog po re me }a ja, ali da je we go vo sta we ve} du go sta bil no. No, za me ni ca ame ri~ kog dr àv nog tu ì la {tva Sa ra êj son pred su dom je is pri ~a la ka ko je Hin kli ju vi {e pu ta bio odo bren iz la zak u bi o skop, da bi ga agen ti Taj ne slu `be uhva ti li ka ko je ume sto u bi o skop oti {ao u kwi à ru i ta mo tra ìo kwi ge o Ro nal du Re ga nu i aten ta to ri ma na pred sed ni ka. „We gov ì vot je isto ri ja ob ma na i la ì”, us tvr di li su tu ì o ci, uve ra va ju }i sud da mu se i da qe ne mo è ve ro va ti. Ina ~e, bri tan ski „Dej li mejl” pi {e da je aten ta to rov qu bav ni ì vot, za pra vo, naj va `ni ji ar gu ment u ras pra vi da li ga tre ba pu sti ti na slo bo du. Hin kli se, na i- me, to kom pro te klih 30 go di na re {io svo je op se si je s Xo di Fo ster, pa je tre nut no u ve zi s naj ma we tri è ne. Me |u wi ma je i 45-go di {wa Sin ti ja Brus, s ko jom se spe tqao pre vi {e od go di nu da na, ali je ve za pu kla ka da je od lu ~io da vre me ko je pro vo di na slo bo di vi {e po sve }u je sta roj maj ci, ne go no voj qu ba vi. Ipak, Sin ti ja je sprem na da se uda za we ga ako bu de oslo bo |en. n E. N. L.

oca da osta vi to {to je ra dio i svra ti do we. – Sa mo jed na sli ka je bi la we na, na ve }i ni dru gih bio je wen brat. Po na vqa la je ka ko je bio slat ka be ba. Uvek je vi {e mi sli la na dru ge ne go na se be. Zna la je sve o svi ma oko se be – is pri ~ao je Ej min otac no vi na ri ma.

wen te lo hra ni teq ~uo je ka ko se sme je, ~uo je mu zi ku i zvuk te le vi zo ra. Uju tru su je na {li mr tvu. Pe va ~i ca ne ve ro vat nog gla sa ima la je 416 mi li gra ma al ko ho la u sva kom de ci li tru kr vi. Ni vo od 350 mg je do vo qan da ubi je pro se~ nu oso bu. U we noj so bi bi le su tri pra zne bo ce vot ke. Za {to? O~aj,

U taj pe tak, 22. ju la, po sled weg da na `i vo ta, Ej mi je pri ja te qu Kri sti ja nu Ma ru po sla la po ru ku: „Bi }u ov de. A ti, je si li OK?” Mar je spa vao i ni je joj od go vo rio. Ka sni je tog da na po se ti la ju je maj ka, Xe nis. Ej mi je, pre ne la je ocu, bi la bla go pri pi ta. U 19 sa ti u re dov nu po se tu do {la je we na le kar ka Kri sti na Ro met. I ona }e upo tre bi ti istu re~ - pri pi ta. – Bi la je smi re na, sta lo `e na – re kla je dr Ro met. – Bi la je pri pi ta, ali je nor mal no raz go va ra la, ni je fr qa la ili gu bi la nit u raz go vo ru. Wen de~ ko Rex Trej vis tre ba lo je da svra ti, no ka da je na zvao Ej mi, ona se ni je ja vqa la i pret po sta vqao je da spa va, pa ni je hteo da je uz ne mi ra va. Mo `da ta da i je ste spa va la. Ipak, u ne ko do ba no }i,

skri ve ni psi ho lo {ki po re me }aj, ose }aj ne mo }i? Iako je we no po na {a we po ne kad bi lo iz van svih nor mi, iako je sa ma iz ja vi la da pa ti od ma ni~ ne de pre si je, Ej mi ni ka da ni je di jag no sti fi ko van psi hi ja trij ski po re me }aj. Ni ka da ni je pri sta la da ide ni na ka kvu te ra pi ju kod psi hi ja tra. We na le kar ka ka `e ka ko je pe va ~i ca „ima la svo je sta vo ve i sve je `e le la da re {i na svoj na ~in„. – Ne ma smi sla vi ka ti na wu – ob ja {wa va Mi~ Vaj nha us, ko ji o k}er ci jo{ uvek go vo ri u sa da {wem vre me nu. – Ni kad ni je pre sta la da se tru di. Mr ze la je ka kva je kad je pi ja na, kad je bo le sna, i umr la je po ku {a va ju }i. Ni je od u sta la. Umr la je po ku {a va ju }i da bu de bo qa. n E. N. L.

nedeqa11.decembar2011.

VESTI Florans Artman primila nagradu

Hr vat ski hel sin {ki od bor za qud ska pra va (HHO) uru ~io je na gra du za ì vot no de lo ne ka da {woj port pa rol ki Ha {kog tu ì la {tva Flo rans Art man ko ja je osu |e na na se dam da na za tvo ra zbog ne po {to va wa su da u Ha gu. Iako je za wom ras pi sa na po ter ni ca In ter po la, ona je do {la u Hr vat sku na do de lu na gra de. Iz hr vat ske po li ci je su po ru ~i li da u toj ze mqi ne po sto ji ni ka kav na log za we no hap {e we. Flo rans Art man je na sve ~a no sti u Za gre bu re kla da joj je dra go {to je do bi la na gra du i {to je mo gla da do |e na we nu do de lu. Biv {a port pa rol ka Ha {kog tu ì la {tva osu |e na je zbog ne po {to va wa su da na ka znu od 7.000 evra, jer je ob ja vi la dve po ver qi ve sud ske od lu ke iz pro ce sa pro tiv Slo bo da na Mi lo {e vi }a. Po {to taj iz nos ni je pla ti la sud je iz dao na log za we no hap {e we ra di iz dr à va wa sed mo dnev ne za tvor ske ka zne.

Avganistan: Poginulo pet civila

O IZBORIMA U HRVATSKOJ I JO[ PONE^EMU

Fernandes preuzela mandat Pet ci vi la po gi nu lo je u tri odvo je ne eks plo zi je na ju gu i se ve ru Av ga ni sta na, sa op {ti le su ta mo {we vla sti. Pred stav nik za {tam pu vla sti ju `ne pro vin ci je Zal mai Aju bi re kao je da se pr va eks plo zi ja do go di la u okru gu Ha krez, ka da je bom ba po red pu ta ak ti vi ra na u tre nut ku ka da je po red we pro la zio tak si. Tom pri li kom su ubi je na tri ci vi la. U su sed nom okru gu Maj vand, je dan mu {ka rac po gi nuo je na mo to ru u eks plo zi ji mi ne po sta vqe ne na pu tu. Na se ve ru, je dan zva ni~ nik mi ni star stva sa o bra }a ja ubi jen je u eks plo zi ji u pro vin ci ji Kun duz, ka da je bom ba da qin ski ak ti vi ra na pri li kom pro la ska we go vog auto mo bi la. U eks plo zi ji je po vre |e no 16 oso ba.

O~aj malih sredina

Uru~ena Nobelova nagrada za mir

No be lo va na gra da za mir uru ~e na je ju ~e u Oslu pred sed ni ci Li be ri je Elen Xon son Sir lif, we noj su na rod ni ci Lej mi Gba vi i Je men ki Ta va kul Kar man, ja vi le su svet ske agen ci je. „Vi pred sta vqa te naj ve }u po kre ta~ ku sna gu u pro me na ma u da na {wem sve tu: bor bi za qud ska pra va i bor bi è na za jed na kost i mir”, re kao je pred sed nik No be lo vog ko mi te ta Tor bjern Ja gland. To je pr vi put u isto ri ji da su tri è ne do bi le No be lo vu na gra du za mir. Elen Xon son Sir lif pr va je de mo krat ski iza bra na è na pred se dik na afri~ kom kon ti nen tu. Od ina u gu ra ci je 2006, do pri ne la je odr à wu mi ra u Li be ri ji, una pre |e wu eko nom skog i dru {tve nog raz vo ja i ja ~a wu po zi ci je è na, na veo je No be lov ko mi tet u obra zlo è wu. Lej ma Gba vi, ta ko |e Li be rij ka, mo bi li zo va la je i or ga ni zo va la è ne bez ob zi ra na ver ske i et ni~ ke po de le da se okon ~a du gi rat u Li be ri ji i osi gu ra u~e {}e è na na iz bo ri ma, a ra di i na ja ~a wu uti ca ja è na u Za pad noj Afri ci. Ta va kul Kar man je pre i po sle „arap skog pro le}a” ima la vo de }u ulo gu u bor bi za qud ska pra va, de mo kra ti ju i mir u Je me nu.

Ar gen tin ska pred sed ni ca Kri sti na Fer nan des po lo ì la je za kle tvu i ti me za po ~e la svoj dru gi pred sed ni~ ki man dat, ~i me je po sta la pr va è na u La tin skoj Ame ri ci ko ja je dva pu ta bi ra na na tu funk ci ju. Fer nan de so va (58) se, sa su za ma u o~i ma, za kle la da }e svo ju du `nost oba vqa ti u skla du sa usta vom, vo qom bi ra ~a i u spo men na svog pre mi nu log mu à, biv {eg pred sed ni ka Ne sto ra Kirh ne ra.

dnevnik

c m y

Pi{e: Ante Tomi}

e li ka in for ma ti~ ka do stig nu }a, kraj svih ne pro ci je wi vih bla go da ti ko je su nam do ni je la, po ne kad zna ju bi ti i ne u god na. Pri mje ra je bez broj, ali me ni je vje ro jat no naj u à sni ji in ter net ski sajt Dr àv nog iz bor nog po vje ren stva Re pu bli ke Hr vat ske, ko ji u no }i iz bo ra sva kih pet na est mi nu ta aù ri ra po dat ke sa svih bi ra li {ta u ze mqi, zbra ja sva ki glas u sva koj, pa i naj ma woj za bi ti. Jer, ne gdje oko po no }i mo ja se è na uvi jek, bez iz nim no, na svim iz bo ri ma, do sje ti jed ne otr ov ne {a le da mi po kva ri ve ~er. „Aha!” pqe sne ona ve se lo ru ~i ca ma. „A sad da vi di mo ka ko su gla sa li rad ni qu di i gra |a ni u Do wem Pro lo {cu.” Do wi Pro lo àc kod Imot skog je, da se po hva lim, mo je rod no se lo, a ta mo ne ma ni te o ret ske {an se da ne tko ra zu man po bje di na iz bo ri ma. „Ne moj, du {o, mo lim te”, za va pim ja, ali to, na rav no, ne ma ni ka kve ko ri sti u tre nu ci ma kad se mo ja go spo |a na ka ni la na sla |i va ti tu |om mu kom. Otva ra ona re zul ta te i gle da ih ne ko li ko tre nu ta ka, du qe ne go je za i sta po treb no, sa mo da pro du ì mo ju ago ni ju. „O, moj To mi }u!” re ~e na po kon glu me }i zgra nu tost. „Ne za ni ma me”, pre ki nem je ne r vo zno. „Ne moj mi ni {ta ~i ta ti.” „O, moj To mi }u!” po no vi ona sa da à lo snim gla som. „Do sta, re kao sam. Ne za ni ma ju me iz bor ni re zul ta ti u Do wem Pro lo {cu.” „O, moj To mi }u”, uz dah ne ona i tre }i put i do da: „iz ko je si nam ti vu ko je bi ne do {ao.” Ni je bi lo iz bo ra u po sqed wih ne ko li ko go di na, otkad se DIP in for ma ti~ ki opi sme nio, da ja od ro |e ne è ne Spli }an ke ni sam fa so vao po r ci ju podsmje hi va wa svo jim ni skim se qa~ kim pod ri je tlom. Do wi

Pro lo àc u tom je smi slu vr lo, vr lo za hval no mje sto. Ne ma de sni ~ar skog sla bo um ni ka i kla u na ko ji u mom za vi ~a ju ne }e osvo ji ti ma we od {e zde set pet po sto gla so va. Ga ran ti ram ì vo tom, u mo me dra gom Do wem Pro lo {cu bi i Hajn rih Hi mler po bi je dio na iz bo ri ma. Bi jed na mi je utje ha tek da su Lo vre} i Vi wa ni, bra te mi li, jo{ i go ri. Po sqed wi iz bo ri oti {li su vje ro jat no naj da qe u ovo me smi slu. Ni ka da se do sad za i sta ni je stra {ni je raz go li ti la ~i we ni ca ka ko je se qa~ ko i po li ti~ ki za pu {te no bi ra~ ko ti je lo Hr vat ske de mo krat ske za jed ni ce. Hr vat sko je bi ra~ ko ti je lo da nas bu kval no ras po lu }e no na grad sko sta nov ni {tvo, ko je se u ozbiq noj ve }i ni od lu ~i va lo za Ku ku ri ku ko a li ci ju, i se qa {tvo ko je je kraj svo jih ~a |a vih pe tro lej ki za o kru ì va lo ha de ze ov ce. Ne o~e ku jem da bi ove po to we to mo glo po sra mi ti, ka ko je ve} ha de ze ov ci ma te {ko po bu di ti sram i u mno gim va `ni jim pi ta wi ma, ali stvar no je po ra à va ju }e da oni, mi mo Go spi }a, ni su osvo ji li ba{ ni jed no ù pa nij sko sre di {te, ni Za dar, ni Split, ni Osi jek, ni {ta. Da pa ~e, iz ma kli su im i mno go ma wi gra do vi, tek ne ko li ko iz ni ma ka po put Kni na i Imot skog su uspje li za dr à ti. Je di no na {to oni u ovo me tre nut ku mo gu do i sta ra ~u na ti je o~aj sta nov ni ka ne kih ma lih, osi ro ma {e nih, za pu {te nih, mr tvih vu ko je bi na.

Rat, tajne i video trake O

po je di nim aspek ti ma, uglav nom onim ko ji je tre ba lo da osta nu sa kri ve ni, ra ta ko ji je SAD vo dio u Ira ku, naj pre pro tiv sna ga Sa da ma Hu se i na a po tom i pro tiv lo kal nih po bu we ni ka, jav nost je sa zna la u pro te kle dve go di ne za hva qu ju }i Vi ki lik su i we go vom osni va ~u Xu li ja nu Asan ù. Ta kav po tez, da ka ko, ni je ostao bez po sle di ca: voj nik Bred Me ning ko ji je Asan ù do sta vio na to ne do ku me na ta, a po naj vi {e o ra tu u Ira ku, na la zi se ve} bli zu 570 da na u pri tvo ru. S dru ge stra ne, sa mom Asan ù pre ti iz ru ~e we [ved skoj (tre nut no je u Ve li koj Bri ta ni ji) gde ga o~e ku je su o ~a va we s op tu `ba ma za si lo va we dve è ne. Osni va~ Vi ki lik sa, me |u tim, du bo ko ve ru je da je u pi ta wu po li ti~ ki mo ti vi san pro ces, ~i ji je kraj wi ciq, za pra vo, we go vo iz ru ~e we SAD-u i su |e we za ugro à va we ame ri~ ke na ci o nal ne bez bed no sti. Bred Me ning }e se 16. de cem bra pr vi put po ja vi ti pred su di jom da bi od go vo rio na op tu `be ko je mu voj ne vla sti sta vqa ju na te ret. U op tu `ni ci sto ji da je obe lo da nio 380.000 do ku me na ta iz ba ze po da ta ka o ra tu u Ira ku, 90.000 do ku me na ta iz ba ze po da ta ka o ra tu u Av ga ni sta nu, 250.000 do ku me na ta iz di plo mat ske ba ze po da ta ka ame ri~ kog Stejt di part me na, 75 taj nih de pe {a ame ri~ kog Stejt di part men ta. Vi ki liks je do sa da ob ja vio deo do ku me na ta pod na zi vom Ira~ ki rat ni pro to ko li (the Iraq War Logs) i Av ga ni stan ski rat ni dnev nik (the Afghan War Diary), i ne ke od taj nih de pe {a Stejt di part men ta sla tih to kom pret hod nih pet de ce ni ja. Me |u pro cu re lim do ku men ti ma je i {o kant ni vi deo-za pis iz 2007. na ko me se vi di he li kop ter ski na pad u Ira ku u ko me su ubi je na dva sa rad ni ka agen ci je Roj ters. Osim {to ve} vi {e od go di nu i po da na ~e ka su |e we, svet sku jav nost Me nin go vi advo ka ti su upo zo ra va li i na ne hu man tret man wi ho vog kli jen ta u pri tvor skoj je di ni ci ba ze mor na ri~ ke pe {a di je u Kvan ti ku. Me nin gov advo kat Dej vid Kumbs je u mar tu ove go di ne iz ja vio da je we gov kli jent pri mo ran da 23 ~a sa dnev no bo ra vi u }e li ji, te da je oba ve zan da spa va bez ode }e. Tek na kon sil nih kri ti ka ad mi ni stra ci ja pred sed ni ka Oba me od lu ~i la je da Me nin ga pre ba ci u ba zu u Kan za su. n E. N. L.

Tu po li ti~ ku po ja vu va ma u Sr bi ji, vje ru jem, ne tre ba po seb no opi si va ti, uvje ri li ste se i sa mi ka ko to iz gle da. Se qa ci su pre pre de ni sa mo u na rod nim pri po vjet ka ma, u stvar no sti je se qa ke naj lak {e za je ba ti. Ta mo gdje pre sta ne uli~ na ra svje ta, u gli ba vim so ka ci ma, kraj tru lih ta ra ba, me |u neo bri ja nim se qa ci ma u ras pa ra nim xem pe ri ma, mr `wa i kse no fo bi ja ra ste bez da je gno ji{ i za li je va{. Taj ko rov gust i bu jan se di è iz ze mqe po tak nut bi je dom i ne pi sme no {}u. Ti su bez nad ni, ne za po sle ni qu di u pro vin ci ja ma pri rod ni pli jen de sni ~ar skih idi o ta, wih }e pr ve uvje ri ti u bu da la {ti ne o vje ri i do mo vi ni, na go vo ri ti da mr ze dru ge i dru ga ~i je, ba ca ju ka me we na pe de re, de mon stri ra ju zbog hap {e wa rat nih zlo ~i na ca ili ~ak da iz gu be lu du gla vu zbog Ko so va. Od ra stao sam na se lu me |u ta kvim svi je tom i znam ga u du {u, pre po znat }u ga gdje god do |em, u Hr vat skoj, kao i u Sr bi ji, i maj ke mi, iskre no mi je ào ne sret ni ka. Sr ce me bo li ka ko su glu pi. I go to vo da ne mo gu opi sa ti ga |e we ko je osje }am za one {to ih is ko ri {ta va ju. O~aj i si ro ma {tvo, isti na, mo gu bi ti vr lo mo} no po li ti~ ko oru` je, oso bi to ako se na |u u ru ka ma vje {tog ma ni pu la to ra, ali ja ni po {to ne bih gra dio svo ju bu du} nost na to me. (autor je poznati hrvatski kwièvnik)

e dav ni slo ve na~ ki i hr vat ski par la men tar ni iza zva li su ve }u me dij sku hi ste ri ju u Sr bi ji ne go ono mad iz bor Ro da Bla go je vi }a za gu ver ne ra ame ri~ ke dr `a ve Ili no is ko ji je „na {e go re list„, a ~i je po re klo ipak ni je bi lo ta ko zna ~aj no pre ne ko li ko da na ka da je osu |en na 14 go di na za tvo ra – zbog ko rup ci je. Ov da {we me di je pro te kle ne de qe fa si ni ra lo je {ta dru go ne go srp sko po re klo do bit ni ka slo ve na~ kih iz bo ra Zo ra na Jan ko vi }a, a u ne {to ma woj me ri i na go ve {ta ji da }e u ne ko li ko mi ni star skih fo te qa u no voj hr vat skoj vla di za se sti i Sr bi iz Ku ku ri ku ko a li ci je. Us hi }e we po seb no slo ve na~ kim iz bor nim re zul ta ti ma za pra vo je po ka za teq u ko joj me ri smo ro bo vi vla sti tih ste re o ti pa, a po ko ji ma u de `e li ne ma me sta ni kom van ta mo {weg na ci o nal nog kor pu sa. Po li ti~ ki ana li ti ~ar De jan Vuk Stan ko vi} sma tra da ste re o ti pi u Sr bi ji ~e sto pred sta vqa ju bra nu na raz li ~i tim ni vo i ma po li ti~ kog de lo va wa.

Slovenija je ~lanica EU i nema problema s nacionalnim identitetom

– Kod nas je ta ko, upr kos ste re o ti pi ma u ko je ve }i na ve ru je, te {ko za mi sli ti da ne ko iz re da ma win skih za jed ni ca ostva ri {i ru na ci o nal nu po pu lar nost ko ja bi even tu la no vo di la do sti ca wa naj vi {ih dr àv nih funk ci ja – ka è Stan ko vi} za „Dnev nik”. On ka è da je za pra vo mno go fa sci nat ni ji brz po li ti~ ki uspeh po li ti~ ke op ci je ko ju pred vo di Zo ran Jan ko vi} u Slo ve ni ji od ~i we ni ce da on ima srp sko po re klo. – To {to je ov de u pr vom pla nu bi lo Jan ko vi }e vo srp sko po re klo po sle di ca je i ste re o ti pa i deo na {eg me dij skog fol klo ra – oce wu je na{ sa go vor nik. On na po mi we da su iz bor ni re zul ta ti u Slo ve ni ji pa i u Hr vat skoj zna ~aj ni i po to me {to su uka za li da u tim ze mqa ma do la zi do evo lu ci je po li ti~ ke sve sti. Re~ je o dru {tvi ma ko ja ima ju za o kru èn dr àv ni pro je kat i ja snu evrop sku ori jen ta ci ju, „dok Sr bi ja ni je

dnevnik

nedeqa11.decembar2011.

PO BED NI CI SLO VE NA^ KIH I HR VAT SKIH IZ BO RA PO RE KLOM FA SCI NI RA LI OV DA [WE ME DI JE

Sr bi ja ta lac ste re o ti pa

Zoran Jankovi}: Slovenci su glasali za najboqeg a ne nacionalnost

re {i la ni pro ble me oko svo je dr `av no sti ni oko unu tra {weg ustroj stva, a ima i otvo re no pi ta we gra ni ca„. – Za to je ov de mo gu} nost po li ti~ ke mo bi li za ci je po na ci o na li sti~ kom kqu ~u vr lo iz ve sna, a po seb no ka ko se po ve }a va raz o ~a re we u evrop sku po li ti ku. Slo ve ni ja je ~la ni ca EU i ne ma pro blem ni sa na ci o nal nim iden ti te tom, ali i u ve li koj me ri ni sa eko nom skim stan dar di ma. Hr vat ska je, pak, pred ula skom u EU, ta ko da je i ona do sti gla od re |en ste pen u pri me ni evrop skih stan dar da kad je re~ o us po sta vqa wu zdra ve po -

li ti~ ke kli me. Ta ko da je po raz HDZ-a u ne ku ru ku i po raz te o{tre na ci o na li sti~ ke re to ri ke – sma tra De jan Vuk Stan ko vi}. Stan ko vi} uka zu je i da na ci o- nal ne ma wi ne u Sr bi ji ima ju pred stav ni ke na po li ti~ koj sce ni i dr `av noj upra vi, ali, ka ko je na veo, ni je mo gu }e u tom po gle du po vla ~i ti pa ra le le sa Slo ve ni jom, jer u slu ~a ju ta mo {wih iz bo ra ni ka kvu ulo gu ni je igra lo to {to je Zo ran Jan ko vi} ima srp sko po re klo, ve} to {to se on po na {a kao gra |a nin Slo ve ni je i s tim ne ma ni ka kav pro blem.

No vi n ar Jan Bri z a sma tra da je fa sci na ci ja me di ja u Sr bi ji Jan ko vi }e vim srp kim po re klom u skla du sa ste re o ti pi ma ko ji ov de va `e ne sa mo o Slo ven ci ma, ne go i o mno gi ma dru gi ma. Bri za je u iz ja vi za „Dnev nik” pod se tio da je pro {le go di ne na lo kal nim iz bo ri ma u Pi ra nu u Slo ve ni ji za gra do n a ~ el n i k a izba ran cr nac, le kar iz Ga ne ko ji je po sle stu di ja ostao ta mo da `i vi, i to ube dqi vom ve }i nom. – Slo ven ci su u stva ri gla sa li za onog za ko jeg su ve ro va li da }e im obez b e d i t i bo q e uslo ve, i u tom slu ~a ju i na ovim po sled wim iz bo ri ma. A to {to su na {i me di ji iz ne na |e ni i fa sci ni ra ni po be dom Sr bi na na slo ve na~ kim iz bo ri ma go vo ri o to me da mi ima mo pro blem i da smo mi op te re }e ni ste ro ti pi ma, dok su gra |a ni Slo ve ni je po sta li de mo krat ski zre l i – oce w u j e Bri za. Po we go vim re ~i ma, bi ra ~i u ze mqa ma raz vi je ne de mo kra ti je gla sa ju za sa me se be, a u pro gra mi ma po li ti~ kih stra na ka tra ga ju za vla sti tim in te re som. On kon sta tu je da je Sr bi ja ipak jo{ uvek ja ko da le ko od tog ste pe na po li ti~ ke zre lo sti i po li ti~ ke kul tu re. – Da se kod nas do {lo do tog ni voa, on da sva ka ko ne bi bi lo opre de qu ju }e to da li je kan di dat za ~el nu funk ci ju Sr bin. Me |u tim, da nas je ne za mi sli vo da to bu de ne ko dru gi. Na {i bi ra ~i opre de qu ju se uglav nom po to me da li ne ko pri pa da wi ho v om na c i o n al n om kor p u s u, ali za pra vo ne pre po zna ju svoj in te res u to me – uka zu je Bri za. n Branka Dragovi} Savi}

PUT OKO SVETA

SVE ZA @I VO TI WE: Vi {e od 100 bo ra ca za pra va ì vo ti wa iz ra znih de lo va [pa ni je su go li i pre ma za ni cr ve nom bo jom pro te sto va li u cen tru Ma dri da zbog ubi ja wa ì vo ti wa za rad uzi ma wa wi ho vog kr zna. Oni su osta li u tom po lo à ju oko po la sa ta upr kos hlad nom vre me nu i tem pe ra tu ri od oko 7 ste pe ni Cel zi ju sa. Na kon pro te sta, de mon stran ti ma je po slu è na to pla su pa da se ugre ju.

NE SPRET NA OSVE TA: Ki ne zu ime no va nom sa mo kao „Go spo din Si” ni je us peo plan da opqa~ ka skla di {te svog biv {eg po slo dav ca, jer je pot ce nio {i ri nu svog stru ka i pri po ku {a ju be ga kroz ven ti la ci o ni otvor ostao je da za gla vqen vi si sa pla fo na. U ak ci ju spa sa va wa ukqu ~io je i svo ju de voj ku, ali je i ona, avaj, bi la ne mo} na. Sua su na {li ka ko sa ta va ni ce vi si bez pan ta lo na dok je u bli zi ni bi la i we go va is cr pqe na de voj ka.

NAJ SKU PQI SU DAR: Lan ~a ni su dar na auto pu tu u Ja pa nu jed na je od naj sku pqih auto mo bil skih ne sre }a u isto ri ji, po {to je u we mu uni {te no osam „fe ra ri ja”, je dan „lam bor yi ni” i dva „mer ce de sa”. Te `e po vre |e nih, sre }om, ni je bi lo, ali }e osi gu ra va ju }e kom pa ni je po {te no mo ra ti da se is ke {i ra ju.

ZA TVOR ZA LAJK:Taj land ski mi ni star in for mi sa wa upo zo rio je svo je su na rod ni ke da je na so ci jal nim mre à ma pro na |e no vi {e od 10.000 stra ni ca ma te ri ja la ko ji sa dr è uvre dqi ve po ru ke kra qev skoj po ro di ci. Te oso be mo gu da bu du op tu è ne za kr {e we za ko na, a pred vi |e na za tvor ska ka zna je do 15 go di na za tvo ra. Taj lan |a ni ma se sa ve tu je da ako na i |u na ta kve sa dr à je ume sto „lajk” pri ti snu „an lajk” i uklo ne sve ko men ta re o kra qev skoj po ro di ci.

PO STI ZBOR NA PRE VI RA WA U RU SI JI

Do lar ski ba lo ni pro tiv Pu ti na e de qu da na po sle ob ja vqi va wa re zul ta ta za no vu ru sku Du mu, Mo skva i dru gi ve li ki gra do vi uz ne mi re ni su pri ~a ma da su iz bo ri bi li na me {te ni. Naj pre su sve tri par ti je ko je su se pla si ra le iza Je din stve ne Ru si je ~i ji je no si lac li ste bio sa da {wi pred sed nik Dmi trij Me dve dev, ulo ì le broj ne pri go vo re o ne re gu lar no sti. Naj ~e {}e se po mi we pri ti sak lo kal nih vla sti na po je di ne struk tu re gla sa ~a kao {to su pen zi o ne ri, pro svet ni rad ni ci i dru gi da ma sov no iza |u na bi ra li {ta i gla sa ju za vla da ju }u stran ku. Od mah po sle ob ja vqi va wa de li mi~ nih re zul ta ta, na tr go vi ma Mo ske oku pi li su se pri pad ni ci ra znih ne vla di nih or ga ni za ci ja ko ji su se dr znu li ne sa mo da kri ti ku ju re gu lar nost iz bo ra, ve} i da tra è „re vo lu ci ju“. Bi la su to pr va upo zo re wa da me |u Ru si ma ima i ta kvih ko ji, iz svo je gla ve ili pod sti ca ni spo qa, raz mi {qa ju o ne ka kvom ru skom pro le }u. Par da na po sle iz bo ra i iz sve ta su pre ma Mo skvi lan si ra ni prob ni ba lo ni kri ti ke iz vi {e cen ta ra Za pa da. Re~ je o prob nim ba lo ni ma u vi du do lar skih do ta ci ja. Mi ni star ski sa sta nak OEBS-a u Viq nu su u Li tva ni ji, gde je pri su stvo va la i ame ri~ ka dr àv na se kre tar ka Hi la ri Klin ton, bio je ide al na pri li ka da se ru ski iz bo ri o{tro kri ti ku ju. Na pa di na Pu ti na i Je din stve nu Ru si ju tre ba lo bi da oso ko le ru ske „bra ni o ce qud skih pra va“. Hi la ri Klin ton je iz ja vi la da je „ozbiq no za bri nu ta“ za to {to je ru skim bi ra ~i ma „us kra }e no“ pra vo na slo bod no iz ra à va we vo qe. Or ke stri ra nu kri ti ku Kre mqa za po ~e la su, kao i ra ni je pro tiv Ju go sla vi je, Si ri je ili Li bi je, mno ga uti caj na svet ska gla si la.“ Ru si su umor ni od Pu ti na“ pi sa la je za pad na {tam pa, kon sta tu ju }i da bi ga Ru si ra do me wa li, ali jo{ mu ne ma pro tiv kan di da ta! Port pa rol Stejt de part men ta Mark To ner je i{ao ko rak da qe. On je otvo re no po nu dio ru skim ne vla di nim or ga ni za ci ja ma fi nan sij sku po mo} da pru à ju ot por vla sti ma u Mo skvi. Iz ja vio je da je u ame ri~ kom bu xe tu za idu }u go di nu iz dvo je no de vet mi li o na do la ra za Ne vla di ne or ga ni za ci je u Ru si ji. Stra ni iz ve {ta ~i iz Mo skve u svo jim ja vqa wi ma o uli~ nim pro te sti ma ve li ~a ju zna ~aj sku po va od ne ko li ko hi qa da qu di. Za iole oba ve {te nog ~i ta o ca to su sme {ni po da ci. U me ga lo po li su ka kav je Mo skva u sva ko do ba da na i no }i za par ru ba qa mo è{ oku pi ti de set do dva de set hi qa da qu di ko ji bu kval no ì ve po grad skim ha u sto ri ma. Pre mi jer Pu tin i kan di dat za no vog pred sed ni ka na mar tov skim iz bo ri ma je te kri ti ke oka rak te ri sao kao pod sti ca we ne za do voq stva u Ru si ji i di rekt no me {a we u unu tra {we stva ri Ru ske Fe de ra ci je. To isto je u~i nio i ru ski {ef di plo ma ti je Ser gej La vrov, opo me nuv {i stra ne fi nan si je re da sma we do ì vqaj i da gle da ju svo ja po sla. Me |u tim, u po li ti ci je uvek ta ko: ko ri sti se sva ka pri li ka za me wa we od no sa sna ga. Odav no je ja sno da od obe }a nog re se to va wa ru sko-ame ri~ kih od no sa ne ma ni {ta. Ru ski tan dem Me dve dev - Pu tin iz ra à va otvo re no ne sla ga we s po je di nim ak tiv no sti ma ame ri~ ke ad mi ni stra ci je – od me {a wa u unu tra {we stva ri Si ri je i dru gih ar pa skih dr à va do iz grad we an ti ra ket nog {ti ta na tlu Evro pe ko ji pre ma oce na ma

Ru si je ne ma mno go ve ze sa NN ra ke ta ma, ve} mu je ciq stva ra wa kor do na oko Ru ske Fe de ra ci je. Upra vo u vre me iz bo ra Ru si ja je od lu ~i la da raz me sti svo je ra ket ne si ste me u ta~ ku naj bli ù EU, u Ka qi nin grad. Ka da Hi la ri Klin ton tvr di da je za bri nu ta, usred sre |e na je na zbi va wa u Ru si ji, ali ne zbog pra va ta mo ne kih ra bot ni ka ko ji su pa dom ko mu ni zma iz gu bi li so ci jal na pri ma wa pa im gu bi tak slo bo de iz ra à va wa vo qe na iz bo ri ma i ne pa da mno go te {ko. Ame ri~ ka se kre tar ka mo è bi ti set na za vre me ni ma ka da su wen su prug i ru ski pred sed nik Bo ris Jeq cin do bro ras po lo è ni za jed -

ji je po ko pao SSSR. Ipak, to mo è stvo ri ti od re |e nu at mos fe ru za mar tov ske pred sed ni~ ke iz bo re. Pu ti no va Je din stve na Ru si ja je na ovim iz bo ri ma iz gu bi la ve }i nu u no vom sa sta vu Du me. To joj ni je pro blem jer mo è da ra ~u na na po dr {ku tre }e pla si ra ne stran ke Pra ved na Ru si ja, a u ne kim okol no sti ma i na na ci o na li stu @i ri nov skog. Ipak, osva ja we ma we gla so va ne go na pret hod nim iz bo ri ma mo è da se tu ma ~i kao sla bost vla sti. Otud i gla si ne o „ru skom pro le }u“, pa ~ak i otvo re ni zah te vi za „Ru si jom bez Pu ti na“. Ne tre ba ima ti ilu zi ju da vlast u Ru si ji kon tro li {e sve. U re do vi ma mla dih ima i onih ko ji su

De mon stran ti: No vi iz bo ri i ostav ka Vi {e de se ti na hi qa da qu di ko ji su u cen tru Mo skve pro te sto va li zbog la ì ra wa re zul ta ta par la men tar nih iz bo ra 4. de cem bra, za tra ì lo je po ni {ta va we re zul ta ta, no ve iz bo re i ostav ku pred sed ni ka Cen tral ne iz bor ne ko mi si je Alek san dra û ro va. U re zo lu ci ji, ko ja je pri hva }e na na kra ju pro te sta, za tra è na je is tra ga kr {e wa iz bor nih pra vi la, kao i pro me na iz bor nih za ko na. Za tra è no je i oslo ba |a we svih „po li ti~ kih za tvo re ni ka”, opo zi ci o na ra Iqe Ja {i na i An dre ja Na vaq nog”, kao i vi {e de se ti na qu di ko ji su uhap {e ni na pro te sti ma u Mo skvi u po ne de qak i uto rak. Na tom pro te stu, ko ji je naj ve }i u po sled wih de set go di na u Ru si ji, pre ma po da ci ma po li ci je, bi lo je pri sut no vi {e od 20.000 qu di, dok or ga ni za to ri go vo re o oko 80.000 qu di. Go vor ni ci, pred stav ni ci po kre ta So li dar nost, Ja blo ko i dru gih ma wih po kre ta, ali i par la men tar ne Pra ved ne Ru si je po ru ~i li su da tra è slo bod ne iz bo re, slo bo du me di ja, de mo kra ti ju, li be ra li za ci ju po li ti~ kog si ste ma. Oce nu no vi na ra De o ni da Par fjo no va da }e dr àv ne te le vi zi je iz ve sti ti da su se de mon stran ti oku pi li po na lo gu ame ri~ ke dr àv ne se kre tar ke Hi la ri Klin ton, alu di ra ju }i na iz ja vu pre mi je ra Vla di mi ra Pu ti na, pri sut ni su od go vo ri li zvi `du ci ma i po vi ci ma „uaa”. “Ako su mi sli li da mo gu da nas la ù i kra du gla so ve, i da }e mo }u ta ti, grd no se va ra ju. Ja ni sam ~lan ni jed ne par ti je, kao ni mo jih pet dru go va, ko ji su ov de sa mnom”, re kla je za Be tu jed na od u~e sni ca Ok sa na Pa vlo va, eko no mi sta. no pred ka me ra ma svi ra li i igra li. Ne {to se od ta da u toj Ru si ji pro me ni lo, na bo qe ili na lo {i je, to }e po ka za ti vre me. O~i gled no je, me |u tim, da se Ru si ja po mo }u iz vo za ga sa i naf te opo ra vqa i eko nom ski i po li ti~ ki. Tra ì da se we na re~ po {tu je, ako ne kao ka da je bi la su per si la, on da bar kao ze mqa bo ga ta pri rod nim re sur si ma. Ame ri~ ki ra to vi za de mo kra ti ju i li be ra li zam na pro sto ri ma ko ji su du bo ko pri vr è ni re li gi o znim ili dru gim ci vi li za cij skim vred no sti ma uz bur ka li su do bar deo pla ne te. Ono o ~e mu se da nas mno go ne pi {e je ~i we ni ca da se svet sva ko dnev no na o ru à va. Ve li ke ze mqe da na {wi ce te sti ra ju no vo oru` je ili mo der ni zu ju po sto je }i ar se nal. U to su ume {a ni i tr gov ci po ve za ni sa mo} nim voj nim in du stri ja ma. To je ste li be ra li zam, ali ne i de mo kra ti ja. Ha la bu ka oko iz bor nih re zul ta ta za ru sku Du mu ne }e iz dej stvo va ti no ve iz bo re ka ko je to tra ìo Mi hail Gor ba ~ov, pred sed nik ko -

pro tiv Pu ti na, ali i or ga ni za ci ja kao {to su „Na {i“ ko ji su za Je din stve nu Ru si ju. Pro sto je ne ve ro vat no da deo omla di ne ze mqe ko ja je da la to li ko `r ta va u Dru gom svet skom ra tu, pri hva ta neo na ci zam. U slu ~a ju gu bqe wa kon tro le nad uli~ nim mi tin zi ma ovih gru pa mo è la ko do }i do ne è qe nih eska la ci ja. Kao i u svim ze mqa ma tran zi ci je i ru ska omla di na ni je sre} na re al nim od no si ma u dru {tvu, ta~ ni je onim ~i me je za me we na cen tra li zo va na so ci jal na po li ti ka. Sve je ma we bes plat nih {ko la, le ka ra, stu dent skih kre di ta, de~ jih do da ta ka i du gih vi do va so ci jal ne po mo }i. U toj sfe ri dru {tva ima mno go pro sto ra za an ga ò va we sva ko ja kih ne vla di nih udru è wa i or ga ni za ci ja. Ka da su one za i sta ne vla di ne, mo gu bi ti od ve li ke po mo }i svim struk tu ra ma dru {tva ko je se ose }a ju kao gu bit ni ci tran zi ci je. Uko li ko se fi nan si ra ju iz ino stran stva i spro vo de pro gra me fi nan si je ra – ta da su iz vor no vih ten zi ja i pro ble ma. n Petar Tomi}

nedeqa11.decembar2011.

edavna izjava direktora FAS-a Antonia ]ezara Ferare kako ta kompanija u Kragujevcu priprema proizvodwu novog modela „El zero“, koji }e se izvoziti na trì{te SAD, sigurno je vratila osmeh na lice svima onima sa dobrom memorijom, koji su se prisetili 80-ih godina pro{log veka i sli~nih najava kragujeva~kog buma na ameri~kom trì{tu s ~uvenim „jugom“. Ipak, za one ~itaoce ~ija je se}awa ve} prekrila pra{ina zaborava, kao i za one koji nisu imali tu ~ast da u to vreme jo{ uvek budu ro|eni, nije na odmet prisetiti se ~itavog ambicioznog poduhvata pod nazivom „Jugo osvaja svet“, a koji je potrajao... {est meseci. Jo{ i pre no {to je “jugo” u avgustu 1985. godine do{ao na ameri~ko trì{te, zavladala je pomama u doma}im, pa i evropskim okvirima. Mali, ekonomi~an, jeftin i dobro reklamiran, postao je najprodavaniji novi evropski auto u istoriji sa 1.050 komada u jednom danu. Tim pre {to su delovi za wega mogli da se jeftino nabave u svakoj boqe opremqenoj trafici. Ali avantura “juga” preko bare ipak je bila ne{to drugo: potekla je od ma{tovitog i energi~nog auto-trgovca Malkolma Briklina (u to vreme imao je 36 godina), specifi~ne li~nosti ameri~kog biznisa, ~oveka koji sam i nije zaradio mnogo novca, ali je znao da okupi bogate investitore i svojom karakteristi~nom ve{tinom zaintrigra javnost. Briklin je tako smislio da na trì{te, na kojem su do tada ve} bili propali “Fiat”, “Reno” i “MG” – dovede “Zastavu”. Uverio je Amerikance da “Zastava” zaista {aqe ne{to impresivno. Kqu~an razlog {to je „jugo” i pre pojave postao tako popularan bila je wegova cena od, za ameri~ke uslove, sme{nih 3.990 dolara, najnià za jedan automobil ikada. Briklin je bio toliko dobar u promociji novog auta, pri~ao je u medijima kad god mu se za to ukazala prilika i toli-

T R E N D R A P O R T : mej kap tRen do vi Za je sen i Zi mu

Sne `na ili dis ko kra qi ca e znam kako vi, ali ja sam tokom prethodne nedeqe pomno i sa osobitim zadovoqstvom pratila izbore kod na{ih suseda. S jedne strane me je zanimalo ko }e da kuka, to jest da izgubi, a sa druge - ko da }e da rikne od posla kad mu gra|ani svojim glasovima uka`u poverewe da zemqu vodi tokom ~etiri naredne godine. I otuda ono „pomno” pra}ewe okr{aja HDZ-a i Kukuriku koalicije, a {to se ti~e pri~e o „osobitom zadovoqstvu”, ono je prvenstveno vezano za profesionalizam tamo{wih kako {tampanih, tako i elektronskih medija. Na{i su susedi i ovog puta tako sve dobro uradili da je tema kojom su se bavili bila zanimqiva kako onima koje politika zanima, tako i onima koji su u taj svet sasvim slu~ajno, igraju}i se daqinskim upravqa~em, zalutali. Ukratko – novi doma}i zadatak za ovda{we im kolege. A osim profesionalizma, jo{ je jedna stvar uo~qiva kod hrvatskih novinara: svi su (za razliku od pojedinih doma}ih novinarki kojima se u zanosu vo|ewa emisije odlepquju ve{ta~ke trepavice) dobro stilizovani i doterani, ba{ kako treba s obzirom

(koje ne {tede ni vremena, a ni para kako bi izgledale maksimalno doterano i u skladu sa imixom koji èle da ostave u javnosti), poput Severine i Nine Badri} „kod wih” i, recimo, Aleksandre Radovi} „kod nas”, ali i raznorazne Ave, Nives, Sla|e i Simone, koje kod ve}ine (u zavisnosti od raspoloèwa, naravno) naizmeni~no izazivaju salve smeha i napade neverice izazvane koli~inom neukusa, a bogami i {minke koje jedno lice moè da iznese. A kako se slika regionalnog xet seta nepogre{ivo i brzinom svetlosti na|e i na ulicama (opet kako „wihovim”, tako i ovim „na{im”), pri ~emu je verovatno najve}i ko{mar kada vam u po bela dana u susret ide devojka lepa kao za ekrane, „opravqena” za ludi no}ni provod i toliko „nacrtana” da bi je te{ko i ro|ena majka mogla prepoznati, red je da posegnemo za „istraìva~kim” novinarstvom i pozabavimo se mejkap trendovima za ovu sezonu. Za po~etak da podsetim da su mejkap pravila u biti vrlo jednostavna, a osnovno se (ba{ kao i kod odevawa) ti~e dnevnih i no}nih kombinacija, koje ni u kom slu~aju ne bi smele da budu iste. Pored svevremenskih, uvek postoje i neka „sezonska” pravila, a prvo me|u wima ove jeseni i zime glasi: sve` i jednostavan izgled, postignut pomo}u bele senke na kapcima i svetlog sjaja ili ruà za usne (moè se videti u nekim spotovima Lejdi Gage), odnosno, mejkap baziran na svetlim ajlajnerima, koji je u svetu slavnih prva promovisala Bijonse – dva su apsolutna hit {minkeraja. Ukoliko se odlu~ite za „Bijonse” izgled, evo {ta vam je ~initi. Za po~etak, senka mora da bude bela (matirana ili sedefastog sjaja) i svakako u kombinaciji sa belom olovkom, kojom }ete prvo izvu}i liniju du` gorweg kapka. Po èqi, sve bo je je se ni o~i moète da naglasite crnim ajlajnerom ili Ove jeseni braon je definitivno boja u trendu, pa ne treba da krejonom i za kraj jo{ ~udi da je i mnogo stajlinga upravo u toj toploj nijansi. Re~ je samo stavite na usne sveo braon verziji „nadimqenih” o~iju, kod kojih bi podloga tretliji ru`. Naravno, svebalo da bude tamno sme|a, sredina kapka crvenkasto sme|a, a u mu ovome bi trebalo da unutra{wa strana oka zlatkasto sme|a. Pritom je va`no da prethodi nano{ewe dva prelazi budu gotovo neprimetni, a {minkawe o~iju zavr{ite sloja maskare na trepabogatim nano{ewem maskare na trepavice. Uz ovako, ne{to navice, kao i adekvatne gla{enije o~i, poèqno je da usne ostanu {to prirodnije, najpodloge na lice i ne zaboqe sa tek malo laganog sjaja, a diskretno bi trebalo da bude boravite da u kona~nici i rumenilo. treba da izgledate kao Osim sme|ih tonova, ove sezone je u igri i crvena (tamno da nemate puder. Sve bordo) senka za o~i, koja se posebno preporu~uje osobama sa drugo zna~i da ste se losvetlijim tenom. Zanimqivo je da se ovakva senka (koju }ete {e na{minkali. najboqe malo ublaìti sivim nijansama) najboqe kombinuje sa Za poklonice Lejdi sli~nom nijansom ruà na usnama, dok bi rumenilo trebalo da Gaga stajlinga, inforbude jo{ malo tamnije. macija da je pred wima puno vi{e posla. Jer, nana vrstu posla kojom se bave. Nema tu nekaka- no{ewe ajlajnera (pogotovo ako ste po~etvih „slobodnih interpretacija”, odnosno, nici u tome) nije nimalo jednostavno. U tom smatrawa o tome kako bi trebalo da se izgle- bi slu~aju bilo zgodno da prvo malo ve`bate da pred kamerama. Naprotiv, gotovo je nemo- pred ogledalom, pa tek onda na{minkani gu}e videti kod nas i daqe uobi~ajan prizor iza|ete na ulicu. Me|u ove sezone posebno – preduga~ke kose, neodgovaraju}e frizure, atraktivnim svetlijim nijansama ajlajnera, jeftina odela i kostimi i potpuno pogre- posebno mesto imaju oni u jarkim bojama {an mejkap, koji naj~e{}e (na moju veliku (pink, qubi~asti, zeleni, naranxasti), a apàlost) podrazumeva „uklapawe” majice i solutni hit je ùti. Va`no je da ne zaboravisenke za o~i. U prevodu: u svakom je trenutku te da je, pre nego {to nanesete ajlajner u bovi{e nego o~igledno da o wihovom izgledu ji, neophodno prvo izvu}i liniju crni ajlajbrigu vodi odabrani stilista i da prezen- nerom kako bi se dobio „ma~kasti” izgled, a terka/novinarka nema {ta da se pita na temu od velike pomo}i je i korektor, kojim }ete stajlinga koji }e nositi pred kamerama. sakriti nepravilnosti na gorwim i dowim Kada je o selebritijima re~, tu je situaci- kapcima. [e}er na kraju je svetliji ru` i za ja ve} puno sli~nija. I sa jedne i sa druge one smelije – ve{ta~ke trepavice. strane postoje besprekorno sre|ene dame nJa sna Bu di mi ro vi}

dnevnik

c m y

„Za sta vi na“ ne mo gu]a

Ame ri, eve ko ih zaintrigirao, da su vesti o dolasku „juga” bile nekoliko puta vode}e na vestima glavnih dr`avnih televizija. I dogodilo se nezamislivo: zbog do tada nevi|ene propagande Ameri su stajali u redovima da kupe auto koji nisu ni videli. No, oni koji su boqe poznavali Briklina znali su da je “jugo” tempirana bomba na koju se samo ~eka da eksplodira...

I nije se dugo ~ekalo na “bum”. Samo pola godine kasnije “jugo” je postao simbol najlo{ijeg vozila koje je ikada pro{lo autoputevima SAD, {to je, kao svojevrsna kulturna ikona i negativno pore|ewe, ostao i do danas. Amerikanci su kona~no videli “juga”, vozili ga i shvatili da je za wihove standarde – neopevano lo{. Danas se na JuTjubu mo`e videti snimak iz tog vremena

Woj du gu je mo svet sku sla vu [am paW ca

Udo vi ca je ima la nos za bi znis o Francuske revolucije ène su ulazile u istoriju uglavnom kao vladarke i/ili qubavnice, retko po ne~em drugom. Stoga toj revoluciji dugujemo, izme|u ostalog, i izlazak èna, gra|anki, na javnu scenu. Pro}i }e vek i po dok ne dobiju i pravo glasa na izborima, ali pravo na javnost izborile su u radikalnom prevratu jedne ~itave civilizacije s kraja 18. i po~etka 19. veka. Revolucija je iznedrila na stotine hiqada hrabrih èna koje }e ugled sticati na barikadama ili u~e{}em na javnim skupovima. Do tog istorijskog prevrata obi~na èna je postojala u istoriji, ali nije bila i wen stvaralac. Koliko je ve} bila obrazovana, iako „nevidqiva„», pokazuju ènski ~asopisi i {tampa iz tih godina, kao {to su „Nacionalni boì} za dame„, „Doga|aji dana„ ili „List ve~eri„… U francuskim previrawima zanimqiva je sudbina udovice Kliko-Ponsardan, kako su je nazivali „velike dame {ampawca„. Iako nije delila ideje revolucije s wenim zahuktalim sunarodnicima, iskoristila je novoste~ene tekovine da izvede svoju « li~nu revoluciju», u oblasti koja joj nije bila su|ena: u proizvodwi i {irewu {ampawca. Porodica Kliko osnovala je svoju trgovinu vinima tik pred Revoluciju, 1772. godine. Barb Nikol Ponsardan ro|ena 1777. u Remsu, a 1798. udaje se za naslednika trgovine Fransoa Mari Klikoa u jednom podrumu – ne zaboravimo da je Revolucija tutwala posvuda. Poslovi suprugu ba{ nisu cvetali, ali to wu nije doticalo, bavila se iskqu~ivo obrazovawem }erke. Nesre}a }e hteti da joj muà odnese tifus 1805, za koji je pomo}ni lek bivalo i {ampawsko vino. U ovom slu~aju o~igledno uzalud. Ostav{i udovica donosi prelomnu odluku da preuzme « porodi~ne poslove ». Za neko-

liko meseci pronalazi dodatni novac i saradnike, me|u kojima po jednog savr{enog prodavca i pregovara~a. Podiù}i porodi~nu firmu na nivo velike investicije, kre}e u pohod na evropsko trì{te i naro~ito – Rusiju. Udovica Kliko otuda nije bila samo jedna hrabra poslovna èna nego i pionir u {ampawskim poslovima. U tom trenutku Napoleonovi ratovi besne, Evropa je u plamenu i krvi, aristokratija siroma{i, Englezi kontroli{u mora i uspostavqaju blokadu. Udovica pronalazi avanturiste sprem-

ne za ilegalni transport. Wen slavan kockarski potez je svakako kada jedan holandski brod iz Avra uspeva da isplovi sa 10.550 boca {ampawca prema Petrogradu u Rusiji. Posle samo jednog pristajawa u Kenigsbergu, shvatila je da `edna klijentela prevazilazi sva wena o~ekivawa. Dobiv{i ovu vest, ve} drugi brod je na putu sa 12.780 boca, jer je u Rusiji upravo podignuta zabrana za uvoz stranih vina. O~aran wenom vrstom penu{ca, car }e ga proglasiti zvani~nim dvorskim pi}em. Zvali su ga klikofosk», pisao je Pu{kin, koji ga je poredio s Hipokrenskom fontanom gde pesnici crpu svoju ispiraciju».

Ova }e reklama ubrzati razvoj samog {ampawca na ~ijem istraìvawu ukusa je bdila decenijama. Tokom vrewa bivala bi svake no}i u podrumima. Woj se duguje ne malo unapre|ewa tehnologije, kao {to je postepeno okretawe svake boce tokom uspravqawa. Okruìla se sposobnim qudima a poslovnog naslednika prona{la je u Nema~koj i pofrancuzila ga. Posledwe decenije svog ìvota prove{}e kao gradona~elnica Remsa (od 1852. do 1866.), narodni delegat u Parlamentu, bi}e i predsednica Privredne komore, generalni savetnik za Marnu… Ugasi}e se u svojoj ku}i u Remsu, 20. juna 1866. godine. Svako ko je bio u dodiru s {ampawskom bran{om proizvo|a~a mogao je da zapazi da su tvrdi i istrajni igra~i. Wihovu re~ te{ko je zanemariti i na najvi{em nivou dràve. Wih oko 13.000 i da nas od lu ~u ju ko li ko }e se fla {a go di {we proizvesti – i ni jedna vi{e. Gro`|e koje pretek ne (bu du }i da ni je ba{ najukusnije za jelo) biva uni{teno. Svaki }e vam od wih ispri~ati o zaslugama udovice Kliko, o po{tewu u proizvodwi, prodaji olak{anoj wenom svetskom slavom... A da se wena zvezda ne gasi, dovoqno je da potraìte fla{u «Ve u ve Clic qu ot-Pon sar din». Svaka je ve} unapred prodata i samo simboli~an broj dospeva do ruku « nepoznatog kupca». Zavidnici i ènomrsci su jo{ za wenog ìvota govorili da posluje kao mu{ko», dok su ènoqupci i po{tovaoci odgovarali da ona nije bila ènsko bile bi poznate samo po giqotini». Uspeh ove mo}ne i zna~ajne ène jo{ je jedan od primera da politi~ka pripadnost idejama i ideologijama, kao {to su revolucija ili feminizam, nije presudna za korist ni revoluciji, ni feminizmu. n Du {an Si min

dnevnik

nedeqa11.decembar2011.

mISIjA, DRUGI DEO

UZ 95. RO\ENDAN KIRKA DAGLASA

Ne skrom ni he roj @

nas opet! ka ko je re por ter jed ne lo kal ne TV sta ni ce od lu ~io da is pro ba “ju gi }a”. Ku pi li su ga i ka da je re por ter seo u auto, naj pre ni je mo gao da fik si ra se di {te. [e ta lo je na pred-na zad, a te pih se po mi cao jer ni je bio pri le pqen za pod. Po sled wi ek ser u po smrt ni san duk “ju ga” za ku can je u de cem bru iste go di ne, ka da je emi nent ni ~a so pis “Con su mer’s Re -

port” te sti rao ko la i do {ao do sud bo no snog za kqu~ ka: na we mu je sko ro sve lo {e. Ka kvu ta kvu po zi tiv nu oce nu do bi li su sa mo upra vqa~ i ko~ ni ce. Po ru ka ~a so pi sa je bi la ne dvo smi sle na: bo qe ku pi te do bar po lo van auto ne go no vog “ju ga”. Iako se ta mo ne pro da je ve} dve de ce ni je, ka da je ne {to lo {e i jef ti no, naj ni è kla se, jo{ uvek se u Ame ri ci po sprd no ka è da je – “ju go”. Svoj do pri nos u kre i ra wu ova kve sli ke da li su i broj ni re ì se ri ko ji su „ju gi }i ma” na me wi va li bit ne ulo ge u svo jim fil mo vi ma, na taj na ~in stvo riv {i od wih ve }e zve zde i od sa mih glu ma ca. Ve ro vat no naj po zna ti ji pri mer je film “Ko je ubio Mo nu”, cr na ko me di ja sa Niv Kem bel, Xej mi Li Ker tis, De ni jem de Vi tom, Be ti Mi dler... i “ju gom”. Rad wa

sa, ko ji ga vo zi u tre }em na stav ku film skog blok ba ste ra “Umri mu {ki”. Ma da, di ja log Vi li sa i Se mju e la L. Xek so na na pred wim se di {ti ma „ju gi }a” i ni je ne ka re kla ma za auto: “Ka kav to mo tor ovo gov no ima?”, pi ta Vi lis svog part ne ra. “Ju go?”, od go va ra mu Sa mjuel L. Xek son: “Ni je brz, ali je eko no mi ~an!”.

„Fi}a” nacionale Mo del “za sta va 101”, ili ti po pu lar ni “sto ja din”, ni je se pro bio na tr `i {te ame ri~ ke film ske pro duk ci je, ali je za to bio sa stav ni deo go to vo sva kog fil ma biv {e Ju go sla vi je, po seb no onih ko ji su pri ka zi va li ta da {wu mi li ci ju, jer je to bi lo wi ho vo slu `be no vo zi lo. Ipak, “fi }a” je ostva rio ube dqi vo naj ve }i uti caj na po pu lar nu kul tu ru (tre ba li se uop {te pod se }a ti “Na ci o nal ne kla se” Go ra na Mar ko vi }a), mo `da za to {to je i bio naj vo qe ni ji auto sta re Ju ge. fil ma do ga |a se u gra di }u Ver plan ku u ko me su te sti ra ni no vi mo de li tog auto mo bi la pa ga ima ju svi sta nov ni ci. Ka da lo kal na ne ga tiv ka Mo na po gi ne u svom „ju gi }u”, auto po sta je je dan od osum wi ~e nih za we nu smrt. Naj slav ni ju film sku jur wa vu “ju go” je do `i veo uz Bru sa Vi li -

Kra gu je va~ ki ma li {an se po ja vqi vao i u “101 dal ma tin cu”, “Slu `av ki na Men het nu”, “In spek to ru Ge xe tu”, se ri ji “Slu ~aj ni part ne ri”, tri le ru “Vra na”, a pre mi je ru je imao u ~u ve noj kri mi-se ri ji “Dreg net” kao vo zi lo glav nog in spek to ra, dok je ove ko ve ~en i u jed nom mu zi~ -

kom spo tu gru pe “Me ta li ka”, u ko me je “ju go”, pod ra zu me va se, po kva ren. Na{ “le po tan” mo è se jo{ vi de ti i u ne kim po pu lar nim TV se ri ja ma, po put “Zo vem se Erl”, a me |u po sled wim ulo ga ma mu je ona u cr ta }u “Auto mo bi li 2”, kao i u fil mu “Ni ko va i No ri na ve~ na li sta”. U tom fi mu Majkl Se ra glu mi ti nej xe ra ko ji è li svoj auto da bi mo gao da im pre si o ni ra de voj ke, no je di ni mu je pro blem {to je sa svo jim bu xe tom mo gao da pri u {ti sa mo – “ju ga”. U film skoj i TV pro duk ci ji biv {e dr à ve “ju go” je ~e sto pri ka zi van, a po sled wa ko ja je è le la da mu oda po ~ast i za be le ` i isto r i j u tog vo z i l a je mla da re ì ser ka Mi na \u ki}, ko ja je za di plom ski rad sni mi la “Ju go, krat ka bi o gra fi ja”. Po lu ~a sov ni igra no-do ku men tar ni film kroz raz li ~i te sud bi ne qu di po ku {a va da ra sve tli fe no men tog auto mo bi la. Va qa na kra ju pod se ti ti i da i da je na kon 794.428 od {tan co va nih “ju gi }a”, pro iz vod wa ovog le gen dar nog “Za sta vi nog” mo de la pre sta la u no vem bru 2008. go di ne.

U po tra zi za no vom Ze mqom zan c em. Re z ul ta ti te l e s ko p a Ke pler naj bo qe po ka zu ju va `nost mi si ja ~i ji je ciq tra to dom tran zi ta è we od go vo ra na broj na pi ta (ka da pla ne ta wa o na {em me stu u sve mi ru – pre |e is pred re ~i su dr Da gla sa Ha xin sa iz zve zde, te ta ko NA SA. Astro fi zi ~a ri su ta uma wi wen sjaj). ko |e sa gla sni i da je ot kri }e Od ka da su 1995. Mi {el Ma jo Ke ple ra-22b po ka za lo da je me i Di di je Ke lo sa Uni ver zi te ta to da tran zi ta mno go mo} ni ja u @e ne vi ot kri li pr vu pla ne tu ka da se pri me wu je iz sve mi ra van Sun ~e vog si ste ma, po tvr |e ne go sa Ze mqe. no je po sto ja we 708 van so lar Ma ti~ na zve zda pla ne te Ke nih pla ne ta. No, re~ je uglav pler-22b na la zi se u sa zve `|u nom o ga so vi tim La bu da i sli~ na di vo vi ma, na lik je Sun cu, s tim Ju pi te ru, na ko ji Pre~nik novootkri- {to je ne {to ma ma se ì vot ni je wa i ne {to hlad vene planete je mo g ao raz v i t i. ni ja od we ga, a od 2,4 puta ve}i Po s led w ih se, Ze mqe je uda qe na od Zemqinog me |u tim, go di na 600 sve tlo snih po tra g a za „no go di na. Pla ne ta vom Ze mqom” in kru ì oko ove ten zi vi ra la za hva qu ju }i “Ke zve zde na ra sto ja wu od 0,85 ple ru”, kao i sve mir skom te le astro nom skih jedinica (sred we sko pu Co RoT, ko ji je u de cem bru ra sto ja we Ze mqe od Sun ca i iz 2006. lan si ra la Evrop ska sve no si za o kru è no 150 mi li o na mir ska agen ci ja. ki lo me ta ra) i to u tzv. na sta wi – Ot kri }e Ke ple ra-22b naj voj zo ni – u pi ta wu je ra sto ja we ve }a je pre kret ni ca na na {em od zve zde na ko jem ni je ni pre vi pu tu po tra ge za Ze mqi nim bli - {e to plo, ni pre vi {e hlad no

n Pi{e: Aleksandar Zorki} o sta je mo ve} po ma lo rav no du {ni pre ma ve sti ma o ot kri }u no vih van so lar nih pla ne ta, jer se wi hov broj ne pre sta no uve }a va. Iz u ze tak su je di no pla ne te ko je pod se }a ju na Ze mqu, po {to nas to na vo di na po mi sao o po sto ja wu van ze maq skog `i vo ta. I upra vo je ta kva jed na ne dav no ot kri ve na, a in for ma ci ju o to me ob ja vi la je po ~et kom sed mi ce Ame ri~ ka sve mir ska agen ci ja NA SA. Ot kri }e za hva qu je mo sjaj nom sve mir skom te le sko pu “Ke pler”, naj mo} ni jem lov cu na van so lar ne pla ne te do sa da, lan si ra nom u mar tu 2009. Pre ma ve} usta qe nom pra vi lu, pla ne ta je do bi la ime Ke pler-22 b. („Ke pler-22“ je zve zda, a „b“ je ozna ka za pr vu pro na |e nu pla ne tu u tom si ste mu). Pr vi put je ovaj obje kat uo~en jo{ 2009, ali je tek sa da sti gla po tvr da da se za i sta ra di o pla ne ti. Ina ~e, Ke pler-22 b je ot kri ven tzv. me -

ta ko da vo da na po vr {i ni pla ne ta u toj zo ni mo `e da bu de u te~ nom sta wu! Ni je zgo reg po me nu ti i da Ke pler-22 b ima naj ma wi ra di jus od svih po zna tih van so lar nih pla ne ta ko je se kre }u u na sta wi voj zo ni, jer svo ju zve zdu obi |e za 289,9 da na. Pre~ nik pla ne te je 2,4 pu ta ve }i od Ze mqi nog, a na u~ ni ci ma jo{ ni je po zna to da li je pla ne ta ter stri~ ka, tj. ste no vi ta. Uko li ko je ste i ako ima gu sti nu po put na {e, on da bi we na ma sa bi la jed na ka 13,8 ma sa Ze mqe. Iz kom bi na ci je ra sto ja wa pla ne te od zve zde i we nog sja ja (oko 25% ma wi od sja ja Sun ca) astro no mi su pro ce ni li i sred wu po vr {in sku tem pe ra tu ru pla ne te. Na i me, uko li ko pla ne ta ne ma at mos fe ru, on da bi na we noj po vr {i ni ter mo me tar po ka zi vao u pro se ku oko 11 ste pe ni, a u slu ~a ju da ima at mos fe ru, on da je tem pe ra tu ra oko 22 ste pe na i u tom slu ~a ju na we noj po vr {i ni ve ro vat no po sto ji i vo da u te~ nom sta wu. Pod se ti mo, sred wa tem pe ra tu ra Ze mqe je 14 ste pe ni.

i vot mi je kao sce na rio za film B pro duk ci je. To je ta ko neo ri gi nal no, i da mi je ne ko po nu dio da ono {to sam do ì veo pre to ~i u film, sa svim si gur no bih ga glat ko od bio – ka è Kirk Da glas ko ji je u pe tak na pu nio 95 go di na. I ova iz ja va, ko ja sto ji na pr voj stra ni ci we go vog ofi ci jal nog saj ta, ocr ta va ka rak ter le gen dar nog glum ca i jed nog od naj ce we ni jih li~ no sti ame ri~ kog fil ma. Po ma lo iro ni ~a na, ona sve do ~i i o glum ~e voj, s raz lo gom, ne skrom no sti. Na kra ju, wu po tvr |u je i ne ko li ko bi o graf skih i auto bi o graf skih Da gla so vih kwi ga, ko je su se pred ~i ta o ci ma na {le to kom dru ge po lo vi ne we go vog ì vo ta. Na woj, ne skrom no sti, pra ti qi ve li kih ta le na ta, po seb no onih ko ji po se du ju i ne is crp nu ener gi ju da ga is ka ù i odr è, Da glas je in si sti rao to kom svo je du ge mar kant -

ne ke ri je re, iz ja vqu ju }i „da nik da ni je ni imao na me ru da bu de ta mo ne ki skrom ni glu mac“. Sa vim si gur no, svo jom po ja vom, naj vi {e li kom, Kirk Da glas to ni ka ko ni je mo gao, ni da je hteo. We go vo ka rak te ri sti~ no li ce iz ra è ne bra de, sa o~i ma ~e li~ nog, pre iza zov nog ne go ne pri ja teq skog po gle da, kao i ne po ko le bqi vi stav en re gi~ nog ~o ve ka, am ble ma ti~ ni su za vr hun sku glu ma~ ku zve zdu, ka kva je po stao I{ur Da ni je lo vi~ Dem ski, ali jas Kirk Da glas. Ro |en je 9. de cem bra 1916. u Am ster da mu, u dr à vi Wu jork, u pro di ci ru skih Je vra ja, imi gra na ta ko ji su u SAD sti gli iz Ukra ji ne u po tra zi za bo qim ì vo tom. We gov otac He re {el (ame ri ka ni zo va no Ha ri) je bio pro da vac sta re ode }e i tka ni na, za ni ma wa ko je je Kirk u~i nio be smrt nim na slo vi vi {i po we mu, svo ju, do sa da, naj pro da va ni ju auto bi o gra fi ju „Rag men`s Son“ (Kr pa rev sin) iz da tu 1988. go di ne. Qu bav i po {to va we pre ma svo jim ro di te qi ma i si ro ma {noj po ro di ci iz ko je je po te kao is ka zao je i ta ko {to je svo ju pro du cent sku ku }u na zvao po maj ci Bri ni. „Po te kao sma iz ve li kog si ro ma {tva. Oda tle ni je bi lo pu ta sem u vis. ê sto sma go vo rio mo jim si no vi ma da ni su ima lu pred nost ko ju sam ja imao – da se ro de u ta kvom si ro ma {tvu”. Ma li I{ur je imao {est se sta ra i da bi po ro di ca pre ì ve la vr lo ra no je po ~eo da ra di naj ra zno vr sni je po slo ve. Glu mom je po ~o da se ba vi jo{ u sred woj {ko li, gde se

Vrlina nije fotogeni~na. [ta je to biti fini momak? Ni{ta. is ti cao i u~e wem i us pe sim u spor tu. I{ao je na Uni ver zit Sve tog Lo ren ca i bio is tak nu ti ~lan we go vog rva~ kog ti ma. Za tim je, za hva qu ju }i spe ci jal noj sti pen di ji, po ha |ao Ame ri~ ku aka de mi ju dram skih umet no sti u Wuj ro ku, da bi to kom Dru gog svet skog ra ta bio u mor na ri ci do 1944. go di ne. Po po vrat ku ku }i po ~i we da glu mi na wu jor {kim sce na ma i na ra di ju. Da po~ ne na do bi ja ozbiq ni je an ga `ma ne po mo gla mu je Lo ren Be kol, ko le gi ni ca iz dram ske {ko le. Ona je kod pro du cen ta ini sti ra la da Kir ka uzme za film „The Stran ge Lo ve of Mart ha Ivers“ (1946) u ko jem je zve zda bi la Bar ba ra Sten vik. Po ve re nu ulo gu je Kirk od i grao sa ve li kim uspe hom i to je bio po ~e tak we go ve ho li vud ske ka ri je re. Usle de la je dra ma I Walk Alo ne (1948), a on da i film Cham pion (1949) ko ji mu je do neo pr vu no mi na ci ju za Oska ra. Za na gra du Ame ri~ ke film ske aka de mi je bio je jo{ dva pu ta no mi nov na za ulo ge u fil mo vi ma re di te qa Vin sen ta Mi ne li ja: The Bad and the Be a u ti ful (1952) i Lust for Li fe (1956) u ko jem je igrao we mu po seb no drag lik Vin sen ta Van Go ga. O~e ki vao je Oska ra, ali ga je mi mi {ao, i to je Da gla sa, ni je krio, po go di lo. Ipak, sto èr ne ulo ge u svo joj ka ri je ri ostva rio je u fil mo vi ma Sten li ja Kju bri ka, an ti rat noj ep skoj dar mi „Pu te vi sla ve“ (1957) i u ve li ~an stve nom „Spar ta ku“ (1960). To kom ni za go di na Da glas je igrao u se dam fil mo va sa Ber tom Lank ste rom, me |u ko ji ma je i le gen dar ni „Ob ra ~un kod O.K. ko ra la“. Za jed no na ekra nu, ostva ri va li su je din stve nu he mi ju i pu bli ka je to ume la da pre po zna. Za wi ho vo du go go di {we „pri ja teq stvo” (dok je Kirk u jav no sti na we mu ini si sti rao, Bert je u stvar no sti bio pre ma ko le gi pri li~ no od bo jan) ka rak te ri sti~ na je Da gla so va du ho vi ta opa ska: „Ka da sam ko na~ no ot ka ~io Ber ta, sre }e mi se osmeh nu la. Sa da u mo jim fil mo vi ma ko na~ no imam zgod ne cu re“. Da glas je naj ~e }e {e igrao glav ne li ko ve spo sob ne da ma ni pu li {u dru gi ma, gnev ne i su ro ve, ko ji su na gra ni ci ne sim pa ti~ no sti ali su uvek uver qi vi i sna `ni. Ali o Da gla su ne go vo re sa mo we go ve ulo ge, ne go i iz ja ve, me |u ko ji ma je ~u ve na ona da je ka ri je ru na pra vio igra ju }i „kur vi ne si no ve“. „Vr li na ni je fo to ge ni ~a. [ta je to bi ti fi ni mo mak. Ni {ta. Ve li ka nu la s osme hom za sva ko ga“. Dva bra ka, ~e tiri si na, 91 sni mqe ni film. Ve li ki glu mac je 1990-ih pre ì veo pad he li kop te ra i mo `da ni udar, a 2004. se i zva ni~ no pen zi o ni sao ulo gom u fil mu „Il lu sion“. Na kra ju, evo {ta jo{, po vo dom 95. ro |en da na, ka è ova sad ve} ja ko sta ra i mu dra gla va: „ Qu di uvek pri ~a ju o ’sta rim’ vre me ni ma. Ka ù da su sta ri fil mo vi bi li bo qi, da su sta ri glum ci bi li ta ko ve li ki. Ali ja ne mi slim ta ko. Sve {to mo gu da ka èm o sta rim vre me ni ma je ste sa mo to – da su pro {la“. nVladimir Crwanski

SPORT

nedeqa11.decembar2011.

dnevnik

c m y

JELEN SUPER LIGA SRBIJE

Vo {a uga si la Zve zdu Crvena zvezda - Vojvodina 0:2 (0:0) BE O GRAD: Stadion Crvene zvezde, gledalaca: igrano bez prisustva publike, sudija Jovaneti} (Uìce), strelci: Stevanovi} u 66. i Qubinkovi} u 87. minutu. @uti kartoni: Mezenga, Li Adi, Ve{ovi}, Kova~evi} (Crvena zvezda), Vuli~evi}, Brankovi}, Medojevi} (Vojvodina). CR V E N A ZVE Z DA: Bajkovi} 5, Mijajilovi} 6, Dimitrijevi} 5 (Mezenga -), Lazovi} 6, Evandro 6, Li Adi 6, Miki} 6 (Ve {o vi} 5), Bor ha 6, Kova~evi} 5, Petkovi} 6, Kalu|erovi} 5. VOJ VO DI NA: Supi} 7, Vuli~evi} 7, Brankovi} 7, Medojevi} 7, Mojsov 7, Trajkovi} 7, [kuleti} 7 (Stevanovi} 8), Qubinkovi} 7, Mereba{vili 8 (Mito{evi} -), Abubakar 7, Bojovi} 7 (Ili} 7). Vojvodina je poput brzog voza protutwala traGu`va pred golom Crvene zvezde vom sablasno prazne Marakane. îni se da Novosa|ani vi}a za fudbalski ~as koji su nikada ubedqivije i lak{e niodr àli na na{em naj ve}em su stigli do trijumfa u derbistadionu. Sa tri osvojena boda ju, matirav{i ve} posrnule cr- overena je i tre}a pozicija na veno-bele (0:2). Sve pohvale ta be lii pred zim sku pa u zu. izabranicima Dejana Vuki~e- Zvezda na odmor odlazi rawena

DEJAN VUKI]EVI]

Od i gra li smo ka ko smo è le li Po zavr{etku utakmice na Marakani trener Novosa|ana Dejan Vuki~evi} bio je smiren ali i o~igledno zadovoqan. On je rekao: - Posle svega {to je vi|eno tokom 90. minuta na{a pobeda potpuno je zasluèna. Kada igrate sa Crvenom zvezdom u Beogradu ne moète da pretite, ali je bitno to {to smo mi na Marakanu do{li sa èqom i verom da moèmo da osvojimo sva tri boda. Osim prvih 10 minuta utakmice, odigrali su ta~no onako kako smo èleli, a od na{e prve prilike u 10. minutu osetili smo da moèmo da dobijemo rivala. Koristili smo svaku priliku za kontre i polukontre, bili agresivni i brzi i igrali veoma jednostavno. Ovo su za nas tri velika i va`na boda, jer nepobe|uje Zvezda svaki dan na Marakani. Za{to su Beogra|ani igrali slabije ne znam, mo`da je nedostatak podr{ke sa tribina uticalo na slabu igru doma}ina.

ROBERT PROSINE^KI

Igra ~i me ni su sme li po gle da ti

uz mnogo problema i minus deset u odnosu na ve~itog rivala Partizana. Prvo poluvreme u potpunosti je pripalo gostima. Imala je Vojvodina terensku domi-

naci ju, ve {to kon tro li sa la sredinu terena, bila daleko konkretnija u zavr{nici. Bilo je i ne ko li ko iz gled nih prilika za gol. Na drugoj strani Zvezda je delovala sporo,

Trener Crvene zvezde Robert Prosine~ki nije krio razo~arewe zbog poraza: - Trijumf Vojvodine je potpuno zasluèn, a ja ne umem da objasnim za{to je Zvezda igrala bez èqe, voqe i agresije. Ose}am se jako lo{e. Moè jedan tim da izgubi ali ne da igra bez ikakve voqe. U svla~ionici niko nikog nije mogao da pogleda u o~i i da kaè kako je dao sve od sebe u ovoj utakmici. To {to na tribinama nije bilo na{ih navija~a nikako ne moè biti razlog za slabu igru. Ni{ta nismo uradili od onog {to smo spremali i zaista ne znam {ta je razlog tome. Izne}u svoja razmi{qawa kada se sve ovo zavr{i, a o~igledno da nam nedostaje i kvalitet. A. Predojevi}

Na po~etku me~a sudija Jovaneti} nije priznao pogodak Vojvodine

Zve zda opo zva la [ur ba to vi }a, na re du Ba ba ro gi} Crveno-beli nezadovoqni radom [urbatovi}a kao generalnog sekretara FSB traìli wegov opoziv. Isto se sprema i za Branimira Babarogi}a - predsednika Zajednice superliga{a.Crvena zvezda nije zadovoqna radom svojih qudi u Fudbalskom savezu Beograda i Zajednici klubova Superlige. Predsednik kluba iz Qutice Bogdana, Vladan Luki}, uputio je 8. decembra pismo Fudbalskom savezu Beograda u kojem je istakao da crveno-beli traè opoziv Jovana [urbatovi}a sa mesta generalnog sekretara ove organizacije. Zvezda }e isto to traìti i za Branimira Babarogi}a, koji se trenutno nalazi na mestu predsednika Zajednice superliga{a. U trofejnom klubu konkretno nisu zadovoqni radom pomenute dvojice. Crvena zvezda }e, na {ta ima pravo, predloìti nove qude na iste pozicije u ovim organima, odnosno postaviti qude koji su mnogo vi{e bili angaòvani u klubu u prethodnom periodu.

~ak boja`qivo. Retko su Beogra|ani prelazili na polovinu rivala. Prvo uzbu|ewe bilo je u 11. minutu kada je posle {uta Bojovi}a odbijenu loptu u mre`u smestio Medojevi}, ali je pogodak, ~ini se opravdano poni{ten, zbog prekr{aja nad zvezdinim ~uvarom mre`e. Gruzijac Mereba{vili demonstrirao svoje majstorstvo, izuzetnu tehniku, sa lako}om je izlazio na kraj sa Zvezdinim defanziv-

cima. U 18. minutu zapretio je i Bojovi} sa distance, ali je Bajkovi} bio na pravom mestu. Svoj {ut sa preko 20 metara u 26. minutu oprobao je i Mereba{vili, ali se opet dobrom intervencijom istakao Bajkovi}. Zaista je nemo}no izgledao Zvezdin sastav, ali ipak, u 41. minutu doma}in je imao sjajnu priliku za vo|stvo. Borha je poslao upotrebqiv centar{ut sa leve strane a sa nekoliko metara udaqenosti dobro je {utirao

glavom Evandro ali na mestu bio i Supi}. U nastavku ~inilo se da }e Zvezda biti daleko agresivnija i ofanzivnija. U 55. minutu posle dopadqive solo akcije usledio je rezantan udarac Dimitrijevi}a uz novu uspe{nu intervenciju Supi}a. Utisak je da su Novosa|ani u drugom delu donekle promenili taktiku, prepustili su posed lopte doma}inu, a svoje {anse vrebali iz kontra napada. Trener Vojvodine Dejan Vuki~evi} povukao je pravi potez kada je u vatru umesto [kuleti}a poslao Miroslava Stevanovi}a i ispostavilo se ~oveka odluke. Sevnula je kontra Novosa|ana u 66. minutu, Abubakar je muwevito reagovao, prevario ~ak i golmana Bajkovi}a, loptu ubacio ka sredini kaznenog prostora gde je Mereba{vili doturio do Stevanovi}a koji je laserski precizno ciqao i pogodio sam levi ugao Bajkovi}evog gola. Ve} tada je Vojvodina {irom otvorila vrata trijumfa. Videlo se da u redovima Zvezde nema ni snage ni voqe za ozbiqnije atake i eventualni rezultatski preokret. Strpqivo su Medojevi} i drugovi gradili igru, ~uvalu loptu i ste~eni kapital. A u samom fini{u u 87. minutu Zvzda je nokautirana. Opet je u centru pa`we bio nadahnuti Stevanovi} koji je oduzeo loptu zvezdinim defanzivcima i kao na tacni prosledio je Marku Qubinkovi}u kome nije bilo te{ko da pogodi nebrawenu Zvezdinu mre`u. U kamernom dekoru na Marakani nije vi|ena bog zna kako kvalitetna fudbalska predstava, jer za tako ne{to potrebna su i dva podjednako dobra rivala. Ovoga puta Zvezda to nije bila, a Vojvodina je znala~ki iskoristila sve slabosti crveno-belih. Z. Rangelov

SPORT

c m y

dnevnik

nedeqa11.decembar2011.

JE LEN SU PER LI GA - 15.KOLO BE O GRAD: Cr ve na zve da - Voj vo di na SME DE RE VO: Sme de re vo - Haj duk Â ÂK: Bo rac - Spar tak Zla ti bor vo da BOR Â: BSK - Ja vor LU Â NI: Me ta lac - Par ti zan NO VI PA ZAR: No vi Pa zar - Ja go di na U@I CE: Slo bo da Po int - OFK Be o grad Da nas KRA GU JE VAC: Rad ni~ ki 1923 - Rad 1. Par ti zan 15 14 0 2. Cr ve na zve zda 15 10 2 3. Voj vo di na 15 8 6 4. Rad ni~ ki 1923 14 6 7 5. Slo bo da 15 7 4 6. Spar tak ZV 15 6 7 7 OFK Be o grad 15 7 1 8. Ja go di na 15 5 5 9. Haj duk 15 5 3 10. Sme de re vo 15 5 2 11. Ja vor 15 4 3 12. Rad 14 3 5 13. BSK Bor ~a 15 3 5 14. No vi Pa zar 15 2 5 15. Bo rac 15 1 5 16. Me ta lac 15 1 4

0:2 (0:0) 3:0 (0:0) 0:1 (0:0) 1:1 (0:0) 0:3 (0:2) 0:0 1:2 (0:2)

1 3 1 1 4 2 7 5 7 8 8 6 7 8 9 10

(13.00) 36:5 42 27:12 32 30:9 30 20:12 25 21:19 25 14:12 25 19:20 22 14:13 20 13:21 18 12:17 17 9:17 15 15:12 14 9:20 14 9:24 11 6:21 8 8:28 7

Na star tu pro le} nog de la se zo ne u 16.ko lu (3/4.mar ta) sa sta ju se- KU LA: Haj duk - OFK Be o grad, KRA GU JE VAC: Rad ni~ ki 1923 - Voj vo di na, U@I CE: Slbo da Po int - Ja go di na, NO VI PA ZAR: No vi Pa zar - Par ti zan, LU Â NI: Me ta lac - Rad, BE O GRAD: Cr ve na zve zda - Spar tak ZV, Â ÂK: Bo rac - Ja vor, BE O GRAD: BSK Bor ~a - Sme de re vo.

Go lu bo vi sil ni u â~ ku Bo rac - Spar tak Zla ti bor vo da 0:1 (0:0) Â ÂK: Sta dion Grad ski, gle da la ca oko 700, su di ja M. Vu ka di no vi} (Be o grad), stre lac: No sko vi} u 87. mi nu tu. @u ti kar ton: Pu {ka ri} (Spar tak Zla ti bor vo da). BO RAC: Mi lo je vi} 6, Mi li ~i} 5, Mla de no vi} 6, Ig wa to vi} 6, Al ve{ 5, Spi rov ski 5 (@i va no vi} -), Kra si} 5, Kne è vi} 5 (Je {i} -), \or |e vi} 6, Ra di vo je vi} 6, Da mja no vi} 6 (Ni ko di je vi} -). SPAR TAK ZLA TI BOR VO DA: Alek si} -, Si mo vi} 7, Bra ti}

me stu. Do du {e, Bo rac je imao ne {to vi {e od igre. Sve se pro me ni lo u na stav ku su sre ta. Spar tak se za i grao mno go bo qe, imao je ini ci ja ti vu i ne ko li ko ozbiq nih pri li ka, igra lo se prak ti~ no na je dan gol - na gol Bor ca. No sko vi} je imao {an su, po go dio je sta ti vu u mo men tu ka da su svi igra ~i Bor ca ne mo po sma tra li {ta se do ga |a. Ni je po su stao Spar tak, na pro tiv, raz i grao se pa je na sce ni po no vo bio No sko vi}, {u ti rao je sa ne kih 16 me ta ra,ali je Mi lo je vi} us -

Va qak zi mu je na plus de set Me ta lac - Par ti zan 0:3 (0:2) LU ^A NI: Sta dion Mla do sti, gle da la ca: 1.500, su di ja: Pa u no vi} (Kla do vo). Strel ci: Edu ar do u 10, Ba bo vi} u 42. i Vu ki} u 52. mi nu tu. ME TA LAC: Kqa ji} 6, An ti} 5, M. @iv ko vi} 5 , Mi tro vi} 5, Kr wi nac 6, Go jak 5, B. @iv ko vi} 6 (\o ri} 5), ]ir ko vi} 5 (Mi tru {i} 5), Svo ji} 6, Si mo vi} 6, Isi do ro vi} 5. PAR TI ZAN: Stoj ko vi} 7, Miq ko vi} 7, Rni} 6, Iva nov 6, La zev ski 7, Ka ma ra 6 (Vol kov 6), Ba bo vi} 7, Vu ki} 7, Ili} 6 (To mi} 6), L. Mar ko vi} 6 (Smi qa ni} 6), Edu ar do 7. Fud ba le ri Par ti za na u po sled wem ko lu je se weg de la Je len su per li ge po be di li su u Lu ~a ni ma Me ta lac i tri jum fal no za vr {i li po lu se zo nu s 10 bo do va pred no sti is pred is pred Cr ve ne zve zde. Po be da je tre ba la i jed ni ma i dru gi ma i u tom sti lu je i po ~eo me~. Me ta lac se ni je po vu kao pred svoj {e sna e ste rac ve} je po ku {ao da na pad ne {am pi o na,

a cr no - be li su pri hva ti li ba ~e nu ru ka vi cu. Do ma }in je bio agi lan i ve} u 10. mi nu tu pri pre tio. [u ti rao je Bo jan @iv ko vi} sa dva de se tak me ta ra, ali iz nad go la. Od mah po tom cr no -

ti zan to do dat no mo ti vi sa lo i ve} u 14. mi nu tu Vu ki} je imao pri li ku da ve} ta da re {i po bed ni ka. Miq ko vi} ga je sjaj no upo slio, u vi si ni pe nal ti ka, usle dio je uda rac, ali pre ko go la.

be li su iz ve li do bru ak ci ja i po ve li. Lop ta je sti gla do po vrat ni ka u pr vi tim Edu ar da, usle dio je lob sa 18 me ta ra i pre lep gol. Sva ka ko da je Par -

Do ma }in se ni je pre da vao. Svo ji} je spo jio Si mo vi }a sa lop tom , ali je Stoj ko vi} pa dom u no ge spre ~io po go dak. Od ta da se igra lo otvo re no, ali bez pra -

Sta no je vi}: Mno go to ga za po nos Par ti zan je 13. uza stop nom pr ven stve nom po be dom za kqu ~io je se wi deo se zo ne. „Pao” je i Metalac u Lu~anima - 3:0 i crno-beli }e zimsku pauzu provesti na vrhu tabele sa deset bodova prednosti u odnosu na Zvezdu. - ^estitam igra~ima na dobroj igri. Sve vreme smo kontorlisali utakmicu. - po~eo je analizu trener Partizana Aleksandar Stanojevi}.- Na po~etku smo imali problema, nismo mogli da stvorimo {ansu, a Metalac jeste jednu - stroprocentnu. Ipak, dva majstorstva doneli su nam prednost posle koje smo utakmicu rutinski priveli kraju. Zamoqen je Stanojevi}u od novinara da se priseti trenutaka sa po~etka sezone kada mu se drmala klupa. - Klub mi je tada ukazao poverewe i verujem da sam mu vratio najboqi mogu}i na~in. Upitan {ta je moglo boqe ove jeseni, odgovorio je:

- Mogli smo boqe u Evropi... Me|utim, zadovoqan sam, jer odavno nije bilo deset bodova prednosti, afirmisali smo dvojicu mladih igra~a, Markovi}a i [}epovi}a. Uradili smo stvari kojima moèmo da se ponosimo. Stanojevi} je na kraju razloìo svoj komentar: - Partizan ima najboqe uslove za rad i najboqi igra~ki kadar i normalno je {to je prvi, a mi poku{avamo da na~inimo i vi{e od toga, a to je afirmacija mladih igra~a. Trener Metalca Jovica [koro ~estitao je svojim igra~ima na otporu pruènom {ampionu, a crno-belima poèleo da osvoje titulu, jer je, prema wegovim re~ima, zasluùju. - Partizan je kroz celo prvenstvo superioran. Odigrao je maestralnu utakmicu, parirali smo koliko smo mogli, u jednom momentu i kontrolisali sredinu terena, ali protiv ovakvog Partizana je te{ko igrati. - istakao je [koro.

Ras po lo `e ni Po po vi} Slo bo da Po int - OFK Be o grad 1:2 (0:2)

Alek san dar No sko vi}

7, Tor bi ca 7, De spo to vi} 6 (Mi li vo jev -), No sko vi} 7 (Ba re ra -), [a rac 7, No va ko vi} 6, Pu {ka ri} 6, Mi ri} 7, Ota {e vi} 7. U pr vom po lu vre me nu Bo rac je bio za ni jan su bo qi part ner, stva rao pri li ke ali su tri uza stop na udar ca u ko me su u~e stvo va li Spi rov ski, Ra do vi je vi} i Kne `e vi} za vr {i la po red go la. Mo gao je Spar tak jo{ u pr vom de lu po sle gre {ke Al ve {a da do |e do po got ka, Mi lo je vi} je bio na me stu. U pr vom de lu Alek si} ni je imao po sla, po {to je od bra na Su bo ti ~a na iz van red no funk ci o ni sa la, bi la uvek na

peo da od bra ni we gov {ut. To pov ski uda rac u 75. mi nu tu upu tio je sa ne kih de stak me ta ra i Mi li vo jev, bi la je to pra va bom ba ali je ~u var mre è â ~a na bio na me stu i use po da spre ~i po go dak. Ka da se ~i ni lo da }e od bra na â ~a na ipak iz dr à ti na pra vi li su gru bu gre {ku, za sta li su a Mi ri} i Tor bi ca od i gra li su du pli pas, po tom je ka pi ten Spar ta ka upo slio No sko vi }a, a ovaj je s pe ter ca po go dio pra vo me sto. Spar tak je osta vio bo qi uti sak i za slu è no po be dio. A.Ste fa no vi}

Gol ma ni naj bo qi BSK - Ja vor 1:1 (0:0) BOR Â: Sta dion Bor ~e, gle da la ca 600, su di ja Vu jo vi} (No vi Sad), strel ci: Bu la to vi} u 74. za BSK, a Ve qo vi} u 54. mi nu tu za Ja vor. @u ti kar to ni: Mi lo va no vi}, Sta ni sa vqe vi}, Mi {i}, Mom ~i lo vi} (Ja vor). Cr ve ni kar to ni: Vi di} (74. mi nu tu) za Ja vor. BSK: Ko va ~e vi}, Pe tro vi}, Ra du no vi}, \u ki}, Mi lo {e vi}, Ka qe vi}, ê sa re vi} (Vig we vi}), Stan ko vi} (ê le bi}), Kr sti} (Bu la to vi}), Stoj ~i}, Bu a~. JA VOR: Glin ti}, Mi lin ko vi} (Osto ji}), Mi lo va no vi}, Vla {i}, Mom ~i lo vi}, Vu ko vi},

Sta ni sa vqe vi}, Vi di}, Ja ki mov ski (Mi {i}), Ve qo vi} (Jo so vi}), Odi ta. BSK i Ja vor su ni za li {an se, ali su sjaj ni bi li gol ma ni Bu la to vi} i Glin ti}. Ipak, go sti su po ve li po sle pr ve lo {e in ter ven ci je Bu la to vi }a, po klon je pri hva tio Ra de Ve qo vi}, na cen tar {ut Mom ~i lo vi }a (53. mi nut). Bor ~an ci su iz jed na ~i li u 79. mi nu tu pre ko „re zer vi ste” Bu la to vi }a, a u fi ni {u su se po na da li i ce lom ple nu, jer su od 74. mi nu ta igra li sa igra ~em vi {e - is kqu ~en je Vi di}. Ipak, ri va li su osvo ji li po bod.

U@I CE: Sta dion Slo bo de, gle da la ca 2000, su di ja San tra~ (Pa vli{), strel ci: Pr te wak u 73. za Slo bo du Po int, a Po po vi} u 7. i 25. mi nu tu za OFK Be o g rad. @u t i kar t o n i: Bo sman (Slo bo da Po int), Sin |i}, Mi li}, Ta ka~ (OFK Be o grad). Cr v e n i kar t on: Mar k o v i} (OFK Be o grad) SLO BO DA PO INT: Bo `o vi}, Va si li}, Mak si mo vi}, Ma ri}, Go lo ~e vi} (Bo sman), Ste van ~e vi} (Ta nu {ev), Pi li po vi}, Ti ja go, Pr te wak, Ko va ~e vi} (Pe jo vi}), ]u li brk. OFK BE O G RAD: Lu k a~, Pet k o vi}, Ro di}, Ga {i}, Mar ko vi}, Sin | i} (Mi l i}), Ni k o li}, Mi j i}, Osma n a g i} (Ba t i jo j a), Si m i}, Po p o v i} (Ta ka~).

[pic Slo bo de Po int bio je otu p qen ne i g ra w em Fi l i p a Ka sa li ce, ali su za to „ro man ti ~ a r i” ima l i gol g e t er s ki ras po lo è nog Po po vi }a. On je naj za slu `ni ji {to je OFK Be o grad iz vo je vao tre }u po be du za re dom. Mre ù Dar ka Bo ò vi }a za tre sao je u sed mom mi nu tu po sle gre {ke do ma }eg gol ma na, a on da i u 25. ka da je sa se dam me ta ra za ku cao lop tu pod pre~ ku po sle cen tar {u ta Pet ko vi }a. Sve {to su Uì ~a ni u na stav ku us pe li je da ubla è po raz. Ne boj {a Pr te wak je od bi je nu lop tu sa 13-14 me ta ra sme stio u gol u 73. mi nu tu. Iako su go sti osta li bez is kqu ~e nog Ne ma we Mi li }a us pe li su da do kra ja sa ~u va ju pred nost.

Ge ce naj bo qi mla di igra~ sve ta Ne ma~ ki fud ba ler i ~lan Bo ru si je iz Dort mun da Ma rio Ge ce (19) pro gla {en je naj bo qim igra ~em pla ne te uz ra sta do 21 go di ne, sa op {ti li su {pan ski me di ji. Ge ce je ti tu lu od neo is pred igra ~a Bar se lo ne Ti ja ga Al kan ta re, dok je na tre }em me stu ~lan fran cu skog Li la i bel gij ski re pre zen ta ti vac Eden Azar. Ma rio Ge ce je pro {le se zo ne bio pot pu no ot kro ve we

Dort mun da, i sva ka ko spa da me |u naj za slu `ni je za osva ja we Bun de sli ge. Sjaj ne igre pre po ru ~i le su ga i se lek to ru Ne ma~ ke Jo a hi mu Le vu, a za we ga se ve} sa da in te re su ju ve li ki evrop ski klu bo vi. Naj bo qi ne ma~ ki fud ba ler svih vre me na Franc Be ken ba u er ne dav no je iz ja vio da je „Ge ce ne ma~ ki Me si”, i da je si gur no naj ta len to va ni jih svet ski igra~ u ovom tre nut ku.

Mu~ ni na u svla ~i o ni ci Osmo ri ca igra ~a cr no-be li ose ti la mu~ ni nu ne po sred no pred po ~e tak me ~a u Lu ~a ni ma, a pe to ri ca su po vra }a la. Ve li ka mu ka za de si la je cr no-be le pred po ~e tak utak mi ce 15. ko la Su per li ge pro tiv Me tal ca u Lu ~a ni ma. âk osmo ri ca igra ~a po à li la su se na mu~ ni nu, od ko jih su pe to ri ca po vra }a la, i to Mar ko [}e po vi}, Alek san dar La zev ski, La zar Mar ko vi}, Ste fan Ba bo vi} i Vla di mir Jo van ~i}. Sve se de {a va lo u svla ~i o ni ci sta di o na u Lu ~a ni ma i to kom za gre va wa. Zbog to ga je tre ner Alek san dar Sta no je vi} mo rao da „me wa” pro to kol, ve }i na igra ~a je ste gla zu be i po ~e la utak mi cu, ali [}e po vi} ni je mo gao da igra, pa je we go vo me sto u pr vom ti mu za u zeo Edu ar do. Raz log zdrav stve nih pro ble ma za sa da ni je po znat. Eks pe di ci ja Par ti za na pre no }i la je u â~ ku, do ru~ ko va la, a on da se za pu ti la u Lu ~a ne. vih pri li ka. U 42. mi nu tu Par ti zan je po sti gao i dru gi gol.Iz slo bod nog udar ca, sa 25 me ta ra Ba bo vi} je po go di oo le vi gor wi ugao. Me ta lac je u na stav ku u{ao am bi ci o zno. U 50. mi nu tu Svo ji} je {u ti rao mla ko u Stoj ko vi }a. Ne {to po tom osdlu ~en je po bed nik. Vu ki} je po sle cen tar {u ta La zev skog, sa le ve stra ne sa vla dao Kqa ji }a. Igra se i da we otvo re no - U 57. mi n u tu {an s u za do ma } e imao je Kr wi nac, ali je Stoj ko vi} bio na me stu. Ma lo po tom, Edu ar do je bio u pri li ci, ali je ne pre ci zan. Agil ni Bra zi lac po ku {ao je u 61. mi nu tu, ali {u ti rao je po red go la. Po tom je bio To mi} u {an si, na kon ak ci je u ko joj su u~e stvo va li jo{ i Vu ki} i Edu ar do, ali je Kqa ji} bio na me stu. U 83. mi nu tu Smi qa ni} je uhva tio vo lej, a ~u var mre è Me tal ca opet od bra nio. I. La za re vi}

Ube dqi vi oklop ni ci Sme de re vo - Haj duk 3:0 (0:0) SME DE RE VO: Sta dion Sme de re va, gle da la ca 400, su di ja D. Fi li po vi} (Be o grad), strel ci: ]e ran u 53. i 68. i Ose ji u 73. mi nu tu (auto gol). @u ti kar ton: Ra gi po vi} (Haj duk). SME DE RE VO: Ran ko vi} 7, I. Mi lo sa vqe vi} 7, Mi jo vi} 7, Br ko vi} 7, Bo je vi} 7, Bra {a nac 8, To do rov 7, Ko va ~e vi} 7 (Sta ni} -), M. Mi lo sa vqe vi} - (Ada mo vi} 7), Sto ja no vi} 8, ]e ran 8 (Bo ja to vi} -). HAJ DUK: Bra} 7, Pa u qe vi} 6, Fej sa 6, La li} 6, Ose ji 6, Nov ko vi} 6 (Bu ba lo 6), Ra gi po vi} 7, Mak si mo vi} 6, ^o vin 7, Pa u no vi} 6, Ha xi bu li} 6. Vi {e ne go za slu `e nu po be du Sme de rev ci su iz vo je va li bo qom igrom to kom ~i ta vog su sre ta, ali i efekt nim go lo vi ma Dra ga na ]e ra na. Iako su u pr vom po lu vre me nu ima li si ja set pri li ka, a Ko va ~e vi} u 21. mi nu tu po go dio i pre~ ku na od mor se oti {lo bez po go da ka. U na stav ku su sre ta Sme de rev ci su za i gra li jo{ ofan ziv ni je, a plod ta kve igre je uda rac ]e ra na sa 15 me ta ra u 53. mi nu tu ka da je po go dio

de sni ugao do ta da ve o ma do brog Bra }a. Pet na e stak mi nu ta ka sni je na asi sten ci ju Ada mo vi }a sa pre ko 20 me ta ra ]e ran je si lo vi to upu tio lop tu iz nad is tr ~a log Bra }a i ona se za ko pr ca la u mre ì. Mo gao je dvo stru ki stre lac u 71. mi nu tu da jo{ jed nom sa vla da gol ma na Haj du ka, ali je we gov uda rac sa pet me ta ra Bra} no gom od bra nio. Za slu ge za tre }i po go dak pri pa da ju upor nom Ada mo vi }u ko ji se kao ta ne pro bio u ka zne ni pro stor go sti ju, do {ao do sa me gol li ni je a on da upu tio po vrat nu lop tu na ko ju je ne spret no na tr ~ao Ose ji i po go dio sop stve nu mre ù. U po sled wem mi nu tu su sre ta ko lo sal nu pri li ku ni je is ko ri stio Bo ja to vi}. Na po vrat nu lop tu Iva na Mi lo sa vqe vi }a ume sto da pla si ra sa ne kih osam me ta ra on je po go dio pre~ ku pra znog go la Ku qa na ko ji su sa mo u tri na vra ta sa dis tan ce pre ko ô vi na, No va ko vi }a i Mak si mo vi }a po ku {a li da sa vla da ju ne za po sle nog Ran ko vi}. T. Gli {i}

Pra zne mre `e u Pa za ru No vi Pa zar - Ja go di na 0:0 NO VI PA ZAR: Sta dion pod Jo {a ni com, gle da la ca 4000, su di ja Ma `i} (Vr bas). @u ti kar to ni: Ha xi bu li}, Mar ko vi} (No vi Pa zar). NO VI PA ZAR: \o ga to vi}, Lo ti nac, Ba bi}, Vu {qa nin, Sto ja no vi}, Bo gu no vi} (Ke cap), Ade mo vi} (\a lac), Ha xi bu li} (Mu go {a), Ari fo vi}, Mar ko vi}, Osto ji}. JA GO DI NA: [i mi}, Na sti}, Pro ji}, Vu jo vi} (Mi len ko vi}), Ili}, To mi}, Stoj kov, Ko sti}, Sto ja no vi} (Ni ko di je vi}), Ar se ni je vi}, Mu drin ski (Stoj ko vi}). U No vom Pa za ru je vi {e od 4.000 na vi ja ~a o~e ki va lo po be du nad Ja go di nom, ali je ni je do ~e ka lo. Naj bo qu {an su za do ma }i na pro pu stio je Ir fan Vu sqa nin ka da je tu kao le vom no gom, iako je de {wak - pre ko go la.

sport

subota11.decembar2011.

PRED TRA DI CI O NAL NI 49. DNEV NI KOV TUR NIR U MA LOM FUD BA LU

Prijave do petka Pri bli à va se start 49. tra di ci o nal nog Dnev ni ko vog tur ni ra u ma lom fud ba lu . Do pr vih utak mi ca pre o sta lo je jo{ ta~ no de set da na (tur nir po ~i we 21. de cem bra). Ni ka kvih od la ga wa ne }e bi ti, jer zbog za u ze to sti Spen sa mo ra mo se dr à ti do go vo re nih ter mi na. Je di no ako se pri ja vi ne {to ve }i broj eki pa od pla ni ra nih on da }e tur nir tra ja ti dan du è. Ali zbog Evrop skog pr ven stva u ru ko me tu mo ra mo bi ti br zi i efi ka sni. Igra }e se sva ko dnev no od 25. de cem bra. Jo{ ni smo ko na~ no od lu ~i li ka da }e mo oba vi ti `reb, naj ve ro va tr ni je je da }e to bi ti 16. de cem bra (pe tak) u Ka feu In dek so va tri bi na na \a~ kom igra li {tu. Da kle, pri ja ve za tur nir pri ma }e mo jo{ do po ~et ka `re ba. A pri ja ve sti ù, sva ko dnev no nam se ja vqa ju eki pe,a u kon ku ren ci ji mla |ih pi o ni ra na ja vi la nam se eki pa iz Slo ve ni je. Da kle, za na{ tur nir se jo{ uvek da le ko ~u je. Do sa da se pri ja vi lo de se tak eki pa, uglav nom mla |e ka te go ri je, oni sta ri ji po obi ~a ju ~e ka ju po sled wi ~as. Ve} ne ko li ko go di na na grad ni fond na na {em tur nir naj ve }i je u

Mo me nat s pro {lo go di {weg tur ni ra

Sr bi ji, ta ko }e bi ti i ove go di ne. Naj bo qi tim do bi }e 400.000 di na ra, pod uslo vom da se pri ja vi oko sto ti nak eki pa. Nov ~a nu na gra du do bi }e i naj bo qi u kon ku ren ci ji ve te ra na. Naj mla |i }e do bi ti rob ne na gra de, a na gra di }e mo i

EN GLE SKA PRE MI JER LI GA

Junajted proradio Po dva go la Na ni ja i Ru ni ja za po be du |a vo la nad Vul vsi ma. Van Per si na Emi ra ti ma sru {io Ever ton, Li ver pul ta ko |e sla vio sa 1:0. Vejn Ru ni za tre sao je mre `u po sle de vet pr ven stve nih utak mi ca, Na ni po sle osam, a Man ~e ster ju naj ted pre ki nuo se ri ju od se dam me ~e va na ko ji ma je po sti gao sa mo po je dan gol! Ceh za is pa da we iz Li ge {am pi o na pla ti li su Ne nad Mi li ja{ (u{ao u 31. mi nu tu) i Vul vsi 4:1.Iako bez ve li kog bro ja po vre -

Ra dost Ru ni ja i Na ni ja

|e nih igra ~a, Ju naj ted je ko na~ no za i grao ona ko ka ko mo `e, a po red dvo stru kih stre la ca is ta kao se kril ni igra~ An to nio Va len si ja, ko ji je sa dve asi sten ci je oprav dao po ve re we Alek sa Fer gu so na.Cr ve ni |a vo li pri {li su na dva bo da vo de }em Man ~e ster si ti ju, ko ji u po ne de qak go stu je na Stam ford Bri xu, a na red nog vi ken da do ~e ku je Ar se nal.Ar se nal je na 125. ro |en dan klu ba `e leo na vi ja ~i ma da po da ri po be du nad Ever to nom, ali se mu ~io do sre di ne dru gog po lu vre me na, ka da je pre su di la svet ska kla sa Ro bi na van Per si ja.Ho land ski na pa da~ le vi com je uhva tio vo lej i sme stio cen tar {ut Son ga u do wi le vi ugao, po {to je lop ta uda ri la sta ti vu.Van Per si ju je to 15. gol u Pre mi jer li gi ove se zo ne, a 33. u ka len dar skoj go di ni.Ne -

do sta ju mu sa mo tri da iz jed na ~i re kord Ala na [i re ra, a s ob zi rom na to da su tob xi ja ma osta le jo{ ~e ti ri utak mi ce do kra ja 2011, Van Per si je ve {an se da po sta ne re kor der su vi {e ne go re al ne.Ar se nal u de cem bru go stu je Man ~e ster si ti ju i Aston Vi li, a do ~e ku je Vul vse i Kvins Park Ren xers.Li ver pul je upra vo pro tiv KPR-a pro pu stio {an su da do bra no po pra vi gol-raz li ku.Ume sto po la tu ce ta go lo va, mo rao je da se za do vo qi mi ni mal cem Lu i sa Su a re za, gla vom na cen tar {ut ^ar li ja Ada ma po ~et kom dru gog po lu vre me na.Na go lu go sti ju bli stao je Ra dek ^er ni, a ne ko li ko pu ta mu je i sre }a bi la sa ve znik.Eki pa Wu ka sla u pret hod nih 14 ko la je pri mi la sa mo 15 go lo va, da bi bez po vre |e nih {to pe ra Ko lo }i ni ja i Sti ve na Tej lo ra we go va od bra na ka pi tu li ra la ~ak ~e ti ri pu ta na go sto va wu No ri ~u.Ma la ute ha cr no-be li ma su dva go la, ukup no 11 u se zo ni, ko je je po sti gao Dem ba Ba.Aston Vi la je po be dom na Ri bok sta di o nu pri ko va la Bol ton za dno ta be le, Svon si do bio Fu lam 2:0 po {to Klint Demp si u fi ni {u ni je is ko ri stio pe nal za 1:1, dok je Vi gan u go sti ma Vest Brom vi ~u osvo jio va `ne bo do ve u bor bi za op sta nak. Re zul ta ti 15.ko la: Ar se nal Ever ton 1:0 (0:0) (Van Per si 70), Bol ton - Aston Vi la 1:2 (0:2) (Kla sni} 55 - Ol braj ton 33, Pe trov 39), Li ver pul - Kvins Park Ren xers 1:0 (0:0) (Su a rez 47), Man ~e ster ju naj ted - Vulvs 4:1 (2:0) (Na ni 17, 56, Ru ni 27, 62 - Fle ~er 47), No ri~ - Wu kasl 4:2 (1:1)(Hu la han 39, Holt 59, 82, Mo ri son 63 Ba 45+1, 71), Svon si - Fu lam 2:0 (0:0)(Sin kler 56, Gre jem 90+1), Vest Brom vi~ - Vi gan 1:2 (1:1)(Rid 33 - Mo zes 37, Go mez 57p).

Del Neri preuzima Dinamo? Is ku sni ita li jan ski stru~ wak Lu i |i del Ne ri mo gao bi da pre u zme fud ba le re za gre ba~ kog Di na ma. ^el ni ci {am pi o na Hr vat ske uru ~i li su ot kaz do sa da {wem tre ne ru Kru no sla vu Jur ~i }u na kon sra mot nog po ra za od Li o na (1:7) u po sled wem ko lu Li ge {am pi o na, a jav nost je ve} po ~e la sa li ci ti ra wem ime na no vog tre ne ra. Del Ne ri je to kom ka ri je re pred vo dio Kje vo iz Ve ro ne, Samp do ri ju, Ata lan tu, Ju ven tus, a pre ma re ~i ma me na xe ra Mar ka Na le ti li }a, ni sam tre ner ne bi imao ni {ta pro tiv do la ska u Za greb. - Si gu ran sam da bi moj ve li ki pri ja teq Del Ne ri si gur no pre u zeo Di na mo u slu ~a ju po nu de. Hr vat ski {am pion je po zna to ime u Evro pi, i sa mim tim pred sta vqa ve li ki iza zov za tre ne re. - re kao je Na le ti li} hr vat skim me di ji ma. Ina ~e, ovaj agent po sre do vao je pret pro {le se zo ne u do la sku Edu ar da Re je u split ski Haj duk.

Fo to: F. Ba ki}

naj bo qe po je din ce u svim ka te go ri ja ma. U ovom tre nut ku za po ten ci jal ne u~e sni ke naj va `ni je je to da }e se igra ti po istim pra vi li ma kao i ra ni jih go di na - pet igra ~a u po qu i gol man, a jed nu eki pu sa ~i wa -

va ju de set fud ba le ra. Eki pe za sva ku utak mi cu mo gu pri ja vi ti no vih de set igra ~a, s tim {to je dan fud ba ler ne mo `e da igra za dve eki pe. Igra }e se u pet ka te go ri ja: se ni o ri, ve te ra ni, ka de ti, pi o ni o ri i mla |i pi o ni ri. Pri ja ve za tur nir pri ma mo sva kog rad nog da na u sport skoj ru bri ci Dnev ni ka (Bu le var oslo bo |e wa 81, pr vi sprat, so ba 14) od 10 do 14 sa ti i na `i ro ra ~un broj 340 – 2511 -60 [a hov skog klu ba “Dnev nik”, a ko ti za ci ja je sle de }a – se ni o ri: 15.000 di na ra, ve te ra ni 11.000, ka de ti: 10.000, pi o ni ri: 9.000 i mla |i pi o ni ri: 8.000 di na ra. In for ma ci je se mo gu do bi ti i na te le fon ski broj: 021/480 - 6827. Za ka de te mo gu na stu pa ti igra ~i ro |e ni 1995. i mla |i, za pi o ni re 1997. i mla |i, a za mla |e pi o ni re ro |e ni po sle pr vog ja nu a ra 1999. go di ne. Kod ve te ra na osta je po sta rom - na tur ni ru mo gu na stu pi ti igra ~i ko ji na dan utak mi ce ima ju 35 go di na.Pro {le go di ne smo po ku {a li da po de li mo ve te ra ne, ali sta ri ji se ni su pri ja vi li. I sa da smo voq ni da po ku {a mo sa sta ri jom ka te go ri jom (iz nad 45 go di na), ako se pri ja vi vi {e od pet eki pa uvr sti }e mo ih u tak mi ~e we. G. K.

dnevnik VOJ VO DI NA NS SE ME GOST [AM PI O NA

Novosa|ani `ele pobedu Ras po red igra wa utak mi ca od boj ka {a Voj vo di ne NS se me je zgu snut, a po {to }e na stu pi ti na tri fron ta, ne ma ju pu no vre me na za od mor. Pre ne ko li ko da na pla si ra li su se u ~e tvrt fi na le Ku pa Sr bi je, za dva da na pu tu ju u Austri ju u Am {te ten na pr vi meg dan u ^e lenx ku pu. Da nas ih o~e ku je go sto va -

da - re kao je tre ner No vo sa |a na Ni ko la Sa la ti}. Iako Voj vo di nu ve} u uto rak o~e ku je put u Austri ju i is ko rak na evro-sce nu igra ~i za sa da raz mi {qa ju sa mo o der bi ju sa Par ti za nom, jer idu ko rak po ko rak, od utak mi ce do utak mi ce. - Naj bit ni je je da pe ri o de pa do va sve de mo na mi ni mum, jer }e Par ti zan si gur no ume ti mno go

NE MA^ KA BUN DES LI GA

Menhengladbah posustaje Bo ru si ja po ra `e na u Aug sbur gu, Keln i Ver der ube dqi vi, Ho fen hajm si lan u Nir nber gu, Majnc i Ham burg po de li li plen u 16. ko lu Bun de sli ge.Ba jern i [al ke osta ju na pr vom me stu po sle ne pot pu nog 16. ko la Bun de sli ge, ko je }e bi ti kom ple ti ra na u ne de qu ka da na te ren iz me |u osta lih iz la ze Ba var ci i mi li o ne ri iz Dort mun da.Bo ru si ja iz Men hen glad ba ha do `i ve la je ne u speh u Aug sbur gu - 0:1. Tim Lu si je na Fa vrea ni je us peo da na sta vi se ri ju utak mi ca bez po ra za, ko ja je tra ja la pet ko la (~e ti ri po be de), a ta ko |e ni da se vra ti na vrh ta be le. Ko ban po Bo ru si ju bio je Jan In gver Kal sen Ba ker u 51. mi nu tu.Aug sburg je upi sao tek tre }u po be du, ali do voq no ve li ku da po sle we fe wer pre pu sti Fraj bur gu, ko ji je is pra {en na go sto va wu u Kel nu. Jar ~e vi su sla vi li sa ube dqi vih 4:0. Po dva go la za Keln po sti gli su Kri sti jan Kle mens i Lu kas Po dol ski.Po sle po ra za na Ali anc Are ni u pro {lom ko lu Ver der se na po bed ni~ ki put vra tio od li~ nim iz da wem pro tiv Volf sbur ga - 4:1. Eki pa ko ju sa klu pe go di na ma vo di To mas [af do bo do va je sti gla si gur nom

igrom. Strel ci su bi li So kra tis Pa pa sta do pu los (pr vi gol u se zo ni), Kla u dio Pi za ro na asi sten ci ju Sr bi na Alek san dra Ig wov skog, Mar kus Ro zen berg i Mar ko Ar na u to vi}.Po ~a sni po go dak za vu ko ve po sti gao je Mar sel [e fer pred kraj me ~a.Ig wov ski je od i grao ce lu utak mi cu.Ame ri ka nac Fa bi jan Xon son je na me {tao, a Ve dad Ibi {e vi} po ga |ao za Ho fen hajm u Nir nber gu - 2:0. Dva go la re pre zen ta tiv ca Bo sne i Her ce go vi ne bi la su do voq na da se po be di Nir nberg, ko ji je u 43. mi nu tu ostao bez is kqu ~e nog Ti mo ti ja ^en dle ra. Utak mi cu bez go lo va od i gra li su Majnc i HSV. Goj ko Ka ~ar igrao je za Ham bur ger od 68. mi nu ta. Re zul ta ti 16.ko la: Keln Fraj burg 4:0 (1:0)(Kle mens 20, 66, Po dol ski 61, 73), Aug sburg - Bo ru si ja Men hen glad bah 1:0 (0:0)(Kal sen Bra ker 51), Majnc Ham bur ger 0:0, Nir nberg - Ho fen hajm 0:2 (0:1) (Ibi {e vi} 39, 56), Ver der - Volf sburg 4:1 (2:0)(Pa pa sta do pu los 18, Pi za ro 45, Ro zen berg 55, Ar na u to vi} 71 [a fer 86), Her ta - [al ke 1:2 (1:2) (Ra mos 25 - Hun te lar 20, Pu ki 44).

ZBOG NA ME [TA WA UTAK MI CA U HR VAT SKOJ

[ari} i \edovi} u pritvoru Is tra `ni su di ja @u pa nij skog su da u Za gre bu od re dio je 30 da na pri tvo ra dvo ji ci vi so kih zva ni~ ni ka Hr vat skog fud bal skog sa ve za zbog na me {ta wa utak mi ca. Pot pred sed ni ku HNS @eq ku [i ri }u i pred sed ni ku Su dij ske ko mi si je Stje pa nu \e do vi }u pri tvor je od re |en zbog opa sno sti od uti ca ja na sve do ke i po na vqa wa po ~i we nih de la. Advo kat osum wi ~e nih krat ko je re kao no vi na ri ma da je ceo slu ~aj „pod va la“. [iri} i \edovi} uhap{eni su u ~etvrtak uve~e, a prema nezvani~nim informacijam hrvatskih medija, glavnu ulogu u hap{ewu odigrao je predsednik Hajduka iz Splita Hrvoje Male{. Kancelarija za borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala (USKOK) tereti [iri}a i \edovi}a za primawe mita i protivpravno posredovawe. USKOK je u subotu saop{tio da su oni od avgusta do po~etka decembra, u Krapinskim Toplicama, Splitu i Zagrebu, po{to je odgovorna osoba jednog fudbalskog kluba za taj klub

traìla po{teno su|ewe u sezoni 2011/12, od te osobe traìli da na ime starih dugovawa preda iznos od 95.000 evra. Po{to je ta osoba, ~ije ime USKOK nije objavio, odbila da da traèni novac, uz obrazloèwe da ga ne moè isplatiti jer u klubu nema ’crnih fondova’, [iri} je traìo da mu do Boì}a 2011. preda iznos od 20.000 do 30.000 evra, a on }e klubu zauzvrat u nastavku fudbalskog prvenstva osigurati po{teno su|ewe. Okrivqeni su, kako je naveo USKOK, 8. decembra od odgovorne osobe kluba preuzeli iznos od 30.000 evra. Hrvatski mediji pi{u da je re~ o pravoj filmskoj akciji, a primopredaja novca obavqena je u hotelu „Antunovi}“ u Zagrebu, gde je predsednik Hajduka do{ao ozvu~en. Odmah po predaji novca, [iri}a i \edovi}a je iznenadio USKOK i uhapsio ih. Obojica osumwi~enih su prestali aktivno da sude na fudbalskim terenima i postali su fudbalski funkcioneri.

Blok No vo sa |a na na is pi tu: Mi ro sa vqe vi} i Ve se li novi}

we ak tu el nom {am pi o nu Par ti za nu u do ma }em pr ven stvu. Tre ba lo je ma lo vre me na cr ve no-be li ma da se na vik nu na od su stvo start nog ko rek to ra Mr da ka, ali se Alek san dar Ve se li no vi} sve bo qe sna la zi na toj po zi ci ji, pa Vo {a u Be o gra du è li da do |e do sed me pr ven stve ne po be de (dru ge ovo se zon ske nad cr no-be li ma). - Par ti zan po kva li te tu pri pa da gor wem de lu ta be le, ba{ kao i mi. Sla vi li smo u pr vom su sre tu, a mi slim da ima mo kva li tet za no vu po be du. Po la ko se na vi ka va mo na no vi si stem igre bez Mr da ka. Osim we ga, u Sme de re vu ni smo mo gli da ra ~u na mo ni na li be ra Ka pu ra, ko ji se u{i nuo, ali bi }e spre man za da na {wi der bi. U [u mi ca ma smo ume li da pru à mo za i sta do bre par ti je, mno go pu ta smo po be |i va li, pa ve ru jem da mo è mo i sa -

bo qe da is ko ri sti na {e gre {ke, ne go Sme de re vo, ili Je din stvo. Mi slim da ima mo kva li tet za tri bo da, sa mo tre ba da ceo me~ od i gra mo na kon stant nom ni vou - re kao je Da ni lo Mi ro sa vqe vi}. - Osci la ci je u igri se ja vqa ju i ako `e li mo da po be di mo u der bi ju, mo ra mo da iz beg ne mo ula ske u se ri je gre {a ka. Ve se li no vi} se sve bo qe sna la zi na po zi ci ji ko rek to ra, {to po ka zu je we gov u~i nak u Sme de re vu u Ku pu. Ta~ no je da mno go za vi si i od pro tiv ni ka, ali tre ba da se po tru di mo da od i gra mo mak si mal no an ga `o va no od pr vog do po sled weg po e na, da se bo ri mo za sva ku lop tu i da is po {tu je mo do go vo re - po ru ~io je Mar ko Ivo vi}. Utak mi ca Par ti zan - Voj vo di na NS se me igra se da nas od 15 ~a so va. M. Ri sti}

Vest Hem èli Awelku Sem Alar dajs, me na xer Vest He ma, è li da na red nog le ta an ga ù je Ni ko la sa Awel ku. Wih dvo ji ca su ve} sa ra |i va li u Bol to nu. Ni ko las Awel ka ni je u pr vom pla nu u êl si ju kod An dre Vi qa {a Bo a {a. Alar dajs sma tra da we gov klub mo ra da se iz bo ri za pla sman na zad u Pre mi jer li gu ka ko bi imao {an su da do ve de fran cu skog na pa da ~a.

DANAS NA SPORTSKIM TERENIMA Od boj ka

Ru ko met

Vi ner {te di {e èn ska su per li ga - BE O GRAD: Cr ve na zve zda - Rad ni~ ki (B) (20.30). Vi ner {te di {e mu {ka su per li ga - BE O GRAD: Par ti zan Voj vo id na NS se me (15), Cr ve na zve zda - Rad ni~ ki (K) (18). Pr va èn ska li ga - NO VI SAD: No vi Sad - Rad ni~ ki (K) (15). Pr va mu {ka li ga - NO VI SAD: Du nav vo lej - Ste ri ja (17.30). Dru ga èn ska li ga - se ver SREM SKA MI TRO VI CA: Pr vi tem po - Srem (17), VR BAS: Ba~ ki zmaj - @i ti {te (16.30), KI KIN DA: Ki kin da - Fu tog (14.30). Pr va voj vo |an ska èn ska li ga - Ba nat - ZRE WA NIN: MD Zre wa nin 2 - Ko ral (17). Pr va voj vo |an ska mu {ka li ga - cen tar - NO VI SAD: Bo ta fo go - Voj vo di na NS se me 3 (11.30), KUL PIN: Kul pin - Slo ven 2 (17).

Su per li ga za mu {kar ce KRA GU JE VAC: Rad ni~ ki - Na pre dak (18). Pr va mu {ka li ga - SPAR TAK: Voj put - @e le zni ~ar (19), ZE MUN: No vi Be o grad - No va Pa zo va (19.30). Dru ga mu {ka li ga, se ver - RI \I CA: Dal ma ti nac - Po ti sje Ple teks (18), KA]: Ti tel XD Rad ni~ ki (NS) (18), [ID: Rad ni~ ki - Som bo re lek tro (16), RU MA: Ru ma - Apa tin (18). Dru ga `en ska li ga, se ver BA NAT SKO NO VO SE LO: Spar tak (D) - Srem (15), SU BO TI CA: Spar tak - Le hel (17), PAN ^E VO: PAn ~e vo - Apa tin (19.30), KI KIN DA: Ki kin da Mla dost (17). Vaterpolo Prva B liga - BEOGRAD: Partizan Rajfajzen 2 - TENT (19.30), OBRENOVAC: Zemun - [abac (21).

c m y

SPORT

dnevnik

nedeqa11.decembar2011.

IZ BOR SPORT SKE AKA DE MI JE LA U RE US

\o ko vi} fa vo rit

BI RO LEN NA SA STAN KU U []E ]I NU OD LU ^IO

Be o grad do ma }in EP Be o grad je do bio do ma }in stvo Evrop skog pr ven stva u va ter po lu 2016. go di na. To je od lu ka Bi roa LEN sa sa stan ka u [}e }i nu, gde se tre nut no odr à va Evrop sko pr ven stvo u plu va wu u ma lim ba ze ni ma. O~e ki va lo se da }e od lu ka bi ti do ne ta po sle pod ne, me |u tim ~el ni ci LEN su od mah po sle svih kan di da tu ra i krat kog za se da wa od lu ~i li da Be o ga du po sle de set go di na po no vo po ve re do ma }in stvo. ^la no vi de le ga ci je Va ter po lo sa ve za Sr bi je u [}e }i nu, ko ji su bra ni li kan di da tu ru, bi li su ge ne ral ni se kre tar Mar ko Ste fa no vi} i di rek tor mar ke tin ga, Ma ja Pav kov. - Pre sve ga è lim da ~e sti tam svi ma ko ji su na por no ra di li u spre ma wu kan di da tu re. Kon ku ren ci ja je bi la è sto ka, u igri su po ra znim osno va ma i za or ga ni za ci ju tak mi ~e wa bi li Ber lin, Qu bqa na, Is tan bul, Stkholm i jo{ ne ki gra do vi – iz ja vio je Mar ko Ste fa no vi}. Be o grad je do bio pri zna wa za pri pre mu kan di da tu re, a na sa moj sed ni ci je bio po sta vqen ve }i broj pi ta wa. - Ve ro va li smo da mo è mo da pro |e mo ali ni smo o~e ki va li da }e bi ti to li ko pi ta wa. Na sve smo ima li od go vor i ~el ni ci LEN su bi li za do voq ni. Sa da nam pred sto ji po sao kod ku }e. Do {am pi o na ta ima jo{ ~e ti ri go di ne jer je ter min ja nu ar 2016 i mo ra mo da na pra vi mo ope ra tiv ni plan - do dao je Ste fa no vi}. Evrop sko pr ven stvo u Va ter po lu u mu {koj i èn skoj kon ku -

ren ci ji bi }e odr à no u ja nu a ru 2016. Pred sed nik VSS Ve li bor So vro vi} oce nio je vest iz [}e }i na kao iz van red nom: - Be o grad je ve} bio grad do ma }in EP u va ter po lu 2006. go di ne i po ka zao se kao od li ~an or ga ni za tor. Si gur no je da su i ve li ki us pe si na {eg va ter po la do pri ne li do bi ja wu or ga ni za ci je, kao i od li~ na pri pre ma Va ter po lo sa ve za Sr bi je. Ve ru jem da }e mo na naj bo qi na ~in is ko ri sti ti vre me do 2016, da }e mo do kra ja ure di ti ba ze ne i na pra vi na ~in se pri pre mi ti, jer za to ima mo do voq no is ku stva. Du go smo, sko ro u taj no sti ra di li na or ga ni za ci ji. @e le li smo da na ovaj na ~in obe le ì mo de set go di na od pr vog u~e {}a sa mo stal ne Sr bi je na EP u Be o gra du. Pri li ka je da se po no vo pro mo vi {e va ter po lo. Ne tre ba da se za bo ra vi da je re~ o iz bor nom tak mi ~e wu za u~e {}e na Olim pij skim igra ma u Rio de @a ne i ru. Ka ko je u pi ta wu ja nu ar So vro vi} kao me sta odr à va wa na vo di ve li ke dvo ra ne: - Vi de }e mo, Pi o nir, Are na... Pred sto je nam raz go vo ri oko mon ta `nih ba ze na, dis ple je va. Po ku {a }e mo da na pu ni mo tri bi ne. Bi }e mo `da i 16 mu {kih re pre zen ta ci ja plus èn sko {am pi o nat. Sme {taj ni ka pa ci te ti ni su pro blem. Ve ru jem da }e i eko nom ska si tu a ci ja bu de bo qa i da }e mo or ga ni zo va ti tak mi ~e we na na ~in na ko ji smo to ~i ni li vi {e pu ta do sa da.

Ne ma pre pre ka za Ba hrein Pr vi ~o vek For mu le 1 Ber ni Eklston re kao je da se na da da }e tr ka za Ve li ku na gra du Ba hre i na bi ti odr `a na sle de }e go di ne, ali ne od ba cu je mo gu} nost ot ka zi va wa. Ovo go di {wi {am pi o nat tre ba lo je da po~ ne ba{ u Ba hre i nu, ali je tr ka pr vo od lo `e na, a po tom i ot ka za na zbog po li ti~ ke si tu a ci je u toj ze mqi. Iako je si tu a ci ja u Ba hre i nu i da qe pro ble ma ti~ na, tr ka na sta zi „Sa kir“ se na {la u ka len da ru za na red nu se zo nu i za ka za na je za 22. april. Eklston je kao pri mer da For mu la 1 pri hva ta po li ti~ ku re al nost u ze mqa ma ko je su do ma }i ni

tr ka is ta kao Ju `nu Afri ku osam de se tih go di na. - Si tu a ci ja uop {te ni je la ka. Ali, gde god da ode te, onog tre nut ka ka da iza |e te iz avi o na i u|e te u tu ze mqu, mo ra te da po {tu je te ka kav je `i vot qu di ta mo, wi ho vu re li gi ju, za ko ne i sve osta lo. Ni je fer po ku {a ti da me wa te ne {to, ako zna te da ne {to ni je ka ko tre ba, dr `i te se po da qe. Na dam se da ka da ode mo u Ba hrein ne }e bi ti pro ble ma. Vi de }e mo ka ko }e bi ti. - is ta kao je Eklston. Na red ni {am pi o nat For mu le 1 star tu je tr kom za Ve li ku na gra du Austra li je u Mel bur nu 18. sep tem bra.

Naj bo qi te ni ser sve ta Sr bin No vak \o ko vi} me |u glav nim kan di da ti ma je za osva ja we pri zna wa „svet ski spor ti sta go di ne” u iz bo ru sport ske aka de mi je La u re us. \o ko vi} je kan di da tu ru za slu ìo po sle fan ta sti~ nih re zul ta ta ove se zo ne, u ko joj je ostva rio skor od 70 po be da i sa mo {est po ra za. Svet ski re ket broj je dan u 2011. go di ni je osvo jio 10 ATP ti tu la, od ~e ga tri na Gren slem tur ni ri ma. Po red \o ko vi }a, kan di da ti za na gra du La u re us su: Se ba sti jan Fe tel (For mu la 1), Li o nel Me si (fud bal), Ju sein Bolt (atle ti ka), Dirk No vic ki (ko {ar ka), Ra jan Loh te (pli va we), Kej si Sto ner (Mo to GP), Ala ster Kuk (kri ket), Ka del Evans (bi ci kli zam), Mark Ka ven di{ (bi ci kli zam), Lin Dan (bad min ton), Ivi ca Ko ste li} (ski ja we), Pe ter Nort hug (ski ja {ko tr ~a we), Te di Ri ner (xu do), De rik Ro uz (ko {ar ka) i Luk Do nald (golf). U kon ku ren ci ji da ma na la ze se: Ja ni êng (golf), Vi vi jan ê ri ot (atle ti ka), Kar me li ta Xe ter (atle ti ka), Ve ro ni ka Kembl Braun (atle ti ka), Pe tra Kvi to va (te nis), Kri si Ve ling ton (tri a- tlon), Ma ri ja Hefl-Raj{ (ski ja -

No vak \o ko vi}

we), Ho ma re Sa va (fud bal), Me rit Bjer gen (ski ja {ko tr ~a we), Va le ri Adams (atle ti ka), Re be ka

Na dal i Fe de rer pr o tiv No va ka Tr o ji ca naj bo qih te ni se ra sve ta u~e stvo va }e na eg zi bi ci o nom tur ni ru po sled wih da na 2011. go di ne. Eg zi bi ci o- ni tur nir Mu ba da la u Abu Da bi ju (tvr da pod lo ga) odr `a }e se ~et vri put i tra ja }e tri da na, od 29. do 31. de cem bra ove go di ne. U~e stvo va }e {e sto ri ca te ni se ra me |u ko ji ma i tr o ji ca naj bo qih, No vak \o ko vi}, Ra fael Na dal i Ro xer Fe de rer.

Ta ko |e, u Abu Da bi ju }e uo~i No ve go di ne igra ti i pe ti re ket sve ta, [pa nac Da vid Fe rer, kao i fran cu ski tan dem @o Vil fred Con ga (6) Hael Mon fis (16). Igra }e se na is pa da we, a me~ za tre }e me sto i fi na le za ka za ni su za po sled wi dan 2011. Po bed nik }e za ra di ti 250 hi qa da do la ra. En di Ma rej je bio naj bo qi na pre mi jer nom iz da wu tur ni ra, a on da je dva pu ta po be dio Na dal.

Adling ton (pli va we), He len Xen kins (tri a tlon) i Ena Mirs (bi ci kli zam). Za naj bo qi tim kon ku ri {u Bar se lo na (fud bal), No vi Ze lend - Ol Bleks (rag bi), kri ket re pre zen ta ci ja En gle ske, `en ska fud bal ska re pre zen ta ci ja Ja pa na, Da las Ma ve riks (ko {ar ka), Red Bul (For mu la 1), sto no te ni ska re pre zen ta ci ja Ki ne, Bo ston Bru ins (ho kej), mu {ka ru ko met na re pre zen ta ci ja Fran cu ske, re pre zen ta ci ja Ki ne u sko vi ma u vo du, Sent Lu is Kar di nals (bej zbol) i Grin Bej Pe kers (ame ri~ ki fud bal). Me |u kan di da ti ma ko ji su ostva ri li naj bo qi na pre dak u ka ri je ri ove go di ne na la ze se: Oskar Pi sto ri jus (atle ti ka), Ro ri Me klo ri (golf), Na Li (te nis), Mo Fa rah (atle ti ka), Mi si Fren klin (pli va we), Pe tra Kvi to va (te -

Ana se ra du je Olim pi ja di Srp ska te ni ser ka Ana Iva no vi} is ta kla je da je dva ~e ka po ~e tak no ve se zo ne, a da se po seb no ra du je Olim pij skim igra ma u Lon do nu.Iva no vi }e va je jo{ ra ni je na gla si la da joj je u 2012. go di ni ciq po vra tak me |u de set naj bo qih na sve tu, ali da po se ban ak ce nat da je i Gren sle mo vi ma. - Kao i uvek, ra du jem se Gren sle mo vi ma vi {e ne go osta lim tur ni ri ma. Oko wih pra vim ras po red za se zo nu. Ali, 2012. je i olim pij ska go di na, i ce lo to is ku stvo }e bi ti po seb no za me ne jer }e mi to bi ti pr ve Igre. Za i sta se ra du jem Lon do nu. - re kla je Iva no vi }e va. Iva no vi }e va je jo{ pre ne ko li ko ne de qa po ~e la sa pri pre ma ma za na red nu se zo nu, ali jo{ uvek ni je u pu nom za ma hu.

- Po ~e la sam sa fit nes tre nin zi ma, imam ih po dva dnev no. U po ~et ku smo ra di li na

po ve }a wu mi {i} ne ma se, ali sa da ve} ra di mo na sna zi. - is ta kla je Iva no vi }e va.

nis), Jo han Blejk (atle ti ka), Ki ra ni Xejms (atle ti ka), Sa man ta Sto sur (te nis), Sun Jang (pli va we), ^arl [var cel (golf) i Ki gen Bre dli (golf). Za na gra du „naj po vra tak” kon ku ri {u: Erik Abi dal (fud bal), Da ren Klark (golf), Liu Ksi jang (atle ti ka), Ser hio Gar si ja (golf), Kru sa ders (fud bal) i Kvin slend Reds (rag bi). Pri zna wa za naj bo qeg spor ti stu i spor tist ki wu u 2011. go di ni osvo ji li su {pan ski te ni ser Ra fael Na dal i ame ri~ ka ski ja {i ca Lind zi Von. Sve ~a na ce re mo ni ja do de le La u re us na gra da bi }e odr `a na 6. fe bru a ra 2012. u Lon do nu, gra du do ma }i nu pred sto je }ih Olim pij skih iga ra, na kon sto je pret hod ne dve go di ne or ga ni zo va na u Abu Da bi ju.

Je le na: Tre ni ram vi {e ne go ika da Naj bo qa srp ska te ni ser ka Je le na Jan ko vi} is ta kla je da se na por no spre ma za sve iza zo ve ko ji je o~e ku ju na red ne se zo ne. Jan ko vi }e va je 2011. go di nu za vr {i la na 14. me stu na VTA li sti, po {to je to kom ce le se zo ne ima la pro men qi vu igru i ni je osvo ji la ni je dan tur nir. - Tre ni ram vi {e ne go ika da, po se dam sa ti dnev no. Po ~i wem sa tre nin zi ma u osam uju tru i ne sta jem do 16 ~a so va i ta ko sva kog da na sem ne de qe, ka da mi je slo bo dan dan. Tre nin zi pod ra zu me va ju pet sa ti igra wa te ni sa i dva sa ta fit ne sa. Po la ko sti èm do è qe ne for me. - re kla je Jan ko vi }e va. Jan ko vi }e va je is ta kla da joj je pri ja la pa u za po sle na por ne se zo ne. - Uì va la sam u pa u zi jer mno go pu tu jem, pa mi je bi lo za bav no {to sam ko na~ no mo gla da pro ve dem ma lo vre me na sa pri ja te qi ma i po ro di com. Ima la sam lep od mor, bi la sam u Ita li ji i iz i gra va la sam tu ri stu. - is ta kla je srp ska te ni ser ka.

Klaj sters ne raz mi {qa o Fed ku pu Bel gij ska te ni ser ka Kim Klaj ster re kla je da jo{ uvek ne zna da li }e igra ti pro tiv Sr bi je u pr voj run di Svet ske gru pe FED ku pa za 2012. go di nu.Taj duel na pro gra mu je 4. i 5. fe bru a ra u „Spi ri do mu“ u gra du [ar lroa, i to od mah po sle Austra li jan Ope na, pr vog Gren sle ma se zo ne. - Raz go va ra la sam sa se lek to rom, ali ni {ta jo{ uvek ni sam od lu ~i la jer ni sam ni mno go raz mi {qa la o me ~u sa Sr bi jom. Go di na }e bi ti zah tev na, od mah po sle Vimbldo na do la ze Olim pij ske igre. Vi de }u ka ko }u se ose }a ti po sle Austra li jan ope na. Ako bu de slu ~aj kao ove go di ne, mo `da }e mi igra we FED ku pa bi ti pred ve ~e, ali ako ne bu dem ostva ri la do bar re zul tat, to bi mo gao da mi bu de pra vi iza zov. rekla je Klaj ster so va. Klaj ster so va je, ta ko |e, na po me nu la da }e sle de }e se zo ne vi {e ra ~u na po ve sti oko pra vqe wa ras po re da.

OB NA @E NA CI BUL KO VA: Slova~ka teniserka Dominika Cibulkova odlu~ila je da malo zaradi i sa strane, pa je pristala da se slika poluobnaèna za 100.000 evra. Omalena Slovakiwa je sli~no nedavno, slikaju}i se na isti na~in i na promociji Danlopa. Omalena Cibulkova je izjavila da je bila nervozna, ali da je posle foto sesije bila zadovoqna. Dominika vaì za jednu od privla~nijih èna u svetu tenisa, naro~ito je omiqena me|u kolegama. Trenutno je uvezi sa Gaelom Monfisom, pre toga se zabavqala sa Jirgenom Melcerom.

sport

nedeqa11.decembar2011.

dnevnik

ABA LI GA

Ne {o vi} pro ma {io po be du He mo farm [ta da - Bu du} nost 77:78 (20:23, 18:22, 16:20, 23:13) VR [AC: Sport ska dvo r a n a „Mi l e n i jum”, gle da la ca 1700, su di je: Do `ai, Ra do vi}, Hor dov (Hr vat ska). HE M O F ARM [TA D A: Dan gu bi} 2, (2-2), Lam bi} 8, (3-2), Ma ra{ 17 (4-2), Kr sti}, Mi tro vi}, Ota {e vi}, Ga gi}, [u ta lo 13, Sa vo vi} 15 (4-4), Pan ti} 9 (4-3), Je re mi}, Ne {o vi} 13 (5-5). BU D U] N OST: Mi h aj l o vi}, M. Po po vi} 7 (2-2), M. Mi lo {e vi} 5 (2-2), Ti ca 9, \u ka no vi}, Kr sto vi} 15 (5-4), Vit ko vac 8 (2-2), Du bqe vi} 8, A. Po po vi} 6 (2-1), Iva no vi} 5 (2-2), An der son 15 (4-2), N. Mi lo {e vi}. Alek sej Ne {o vi} plej He mo farm [ta da imao je pri li ku da u po sled wim se kun da ma su sre ta {u ti ra za po be du. Na `a lost, we gov po ku {aj ni je uro di lo plo dom i ko {ar ka {i Bu du} no sti od ne li su bo do ve iz vr {a~ kog Mi le ni ju ma. Sva ka ko da tre ba na gla si ti da je ovaj pr vi po raz Vr {~a na pred do ma }om pu bli kom ove se zo ne u ali upr kos ne u spe hu qu bi te qi ko {ar ke su svo je qu bim ce

Aleksej Ne{ovi}

is p la r i l i apla u z i m a. Go s ti iz Pod g o r i c e otvo r i l i su utak mi ce na wi ma pre po znat wiv na ~in, agre siv nom igrom na spoq nim po zi ci ja ma. Ta kva igra to kom naj ve }eg de la su sre ta do ne la je re zul tat sku

ini ci ja ti vu, a pred po ~e tak po sled we ~e tvr ti ne su ima li 11 po e na pred no sti. Vr {~a ni im ni su us pe li da pa ri ra ju u {u tu za tri po e na. Ma ra{ i Sa vo vi} su bi li do mi nan ta ni u sko ko vi ma, pa je

Zve zda ne mo} na u Za gre bu Ci bo na - Cr ve na zve zda 87:73 (22:17, 30:16, 19:20, 16:20) ZA GREB: Dom Dra è na Pe tro vi }a, gle da la ca: 1500, su di je: Bol ta u zer, Ja vor i Pe tek (svi Slo ve ni ja). CI BO NA: êjs 13, Su ton 4, Zub ~i} 14, Bar bo ur 11, Ru de` 13, Mar ~in ko vi}, La li} 4, Ro zi} 9, Har per, @i ì} 8, Kus 6, Ko va ~e vi} 5. CR VE NA ZVE ZDA: Cvet ko vi} 6, Mar ko vi}, Ili} 6, La zi} 9, Ne do vi} 3, Le {i} 7, Su bo ti} 11, Ni ko li} 8, Va si} 8, Mi lu ti no vi} 5, B.Po po vi} 8, P. Po po vi} 2. Ko {ar ka {i Cr ve ne zve zde Be o grad iz gu bi li su od Ci bo ne 87:73 (22:17, 30:16, 19:20, 16:20) u Za gre bu, u pre mi jer nom me ~u 11. ko la re gi o nal ne ABA li ge. Za grep ~a ni su me~ re {i li fe no me nal nom igrom kra jem pr vog po lu vre me na ka da su pred vo |e ni Bra ja nom êj som (13 po e na) ste kli 19 po e na pred no sti. Naj e fi ka sni ji u Zve zdi bio je Bo jan Su bo ti} sa

11 po e na, dok je Bran ko La zi} do dao 9, a Bo jan Po po vi} 8. Ci bo nu su pred vo di li To mi slav Zub ~i} sa 14 po e na, a ^ejs i Da mjan Ru de` su do da li po 13 po e na. Cr ve no-be li su u do sa da {wem de lu se zo ne ostva ri li sa mo dve po be de, dok je za gre ba~ ki ve li kan sla vio sed mi put u ABA li gi. Ovo je Zve zdi bio pe ti uza stop ni po raz. Ko {ar ka {i Zve zde na star tu me ~a ni su ima li re {e wa za kri lo Ci bo ne To mi sla va Zub ~i }a ko ji je po sti gao pr vih se dam po e na, a ~e tvr ti nu za vr {io sa ukup no 10 uz sa mo je dan pro ma {aj iz igre (2/2 dva, 2/3 tri). Se ri ju do ma }i na pre ki nuo je La zi}, po tom je Ci bo na po ve }a la pred nost, ali se raz i grao An dri ja Mi lu ti no vi} i po sle we go va ~e ti ri po e na i dve asi sten ci je Zve zda je sma wi la na 19:15. Ci bo na je ~e tvr ti nu ipak do bi la sa pet po e na pred no sti (22:17). Zve zda je odr `a va la za -

o sta tak od pet po e na do po lo vi ne dru ge ~e tvr ti ne ka da je Hr vo je Ko va ~e vi} se ri jom ko {e va sa slo bod nih ba ca wa do neo Ci bo ni naj ve }u pred nost u tom de lu me ~a (29:21). Na kon po e na Ru de à i se ri je Bren do na êj sa pred nost je sa mo na ra sla na +14 (41:27). Ame ri ka nac je na sta vio da “za tr pa va“ Zve zdin ko{ pa su cr ve no-be li po no vo u pr vom po lu vre me nu pri mi li vi {e od 50 po e na, za ~ak 19 po e n a pred n o s ti za „vu k o v e” (52:33). Po sle Zub ~i }a i êj sa u eki pi Ci bo ne u tre }em pe ri o d u se raz i g rao Bar b ur, pa iako je Zve zda us pe la na tre nu tak da sma wi za o sta tak na 15 po e na (66:41). Za grep ~a ni su odr à li pred nost sa po lu vre me na, te su uo~i po sled wih de set mi n u t a ima l i si g ur n ih 71:53. Do kra ja me ~a cr ve no-be li su sa mo us pe li da iz beg nu no vu “stot ku” i ubla è po raz na 14 po e na raz li ke (87:73).

PRE LA ZNI ROK U NBA

Ve te ra ni u pr vom pla nu Pr vog da na “tran sfer ro ka“ u NBA li gi bi lo je ne ko li ko za ni mqi vih ’po slo va’, a u pr vom pla nu su Ti Mek, Kar ter, Hil, Ari nas, Ba tler, Rad ma no vi},

k oji su dovel i i Vladimir a R admano vi} a. A ri zon u je napu stio i m la |i od b ra} e Pjetru s, Mi ka e l, te kao slobo da n agent p ostao ~ lan T or on to Rept or sa. F il ad elfij a 76ersi su za dr `ali so bod nog a -

Karon Batler

Kar ter. Ne kad naj a trak tiv ni ji igra~ li ge Vins Kar ter ot pu {ten je od Fi niks San sa ko ji su pro du `i li ugo vor sa dru gim ve te ra nom Gren tom Hi lom. Dru ga biv {a zve zda Trej si Mek grej di pot pi sao je na go di nu da na sa Atlan ta Ho uk si ma,

genta Ta de usa Ja nga, a potp is ali ruki ja Niko lu Vu~evi }a. Vel iko po ja ~awe dobili su Los A n| eles Klipersi ko ji su doveli k rilo Da las M e ve riksa Karona Bat lera. Orlando Mexik otpu st io je G il berta Arinasa , pa se ko nce ntrisao da

sa~ uva Dva jt a Hau arda koji je na m et i Netsa . Ti m iz Wu Xer sija u` urbano radi n a d ovo|e wu brazilskog c entra N ene a Ilarija k ojem }e na vodno po nuditi ~et vorogodi {w i ugo vo r vredan o ko 65 mil iona do lara. Los An|eles Lejkersi , Wu Or leans Hornets i i H juston Roketsi }e ponovo poku{ati da naprave “posao“ kojim bi Kris Pol stigao u Kaliforniju, {to je prvobitno stopirao komesar lige Dejvid Stern. Kako se i o~ekivalo nakon wegovog povratka u SAD, plejmejker Ti Xej Ford zavr{io je u San Antonio Spursima. Veliko poja~awe Zagreba tokom „lokauta” koje se u hrvatskoj presnotici zadr`alo nepunih 10-ak dana, dogovorilo je veteranski minimalac u San Antonio Spursima. Za 1,266 miliona dolara, od kojih je jedan deo ve} „pojeo” „lokaut”, Ti Xej Ford trebalo bi da bude prva zamena Tonija Parkera. - Ovo je sjajna prilika za mene. Razumem svoju dana{wu ulogu u NBA ligi. Prihvatio sam je i samo `elim da pomognem timu, da budem pozitivan faktor s klupe. Zdrav sam. U sjajnoj sam formi jer sam dobro radio u Evropi. Spreman sam za NBA kamp. - poru~io je 28-godi{wi plejmejker.

He mo farm, ipak, us peo da u po sled wim mi nu ta ma utak mi ce uhva ti re zul tat ski pri kqu ~ak i ~ak do |e u si tu a ci ju da po be di. Kqu~ ni mo men tat na utak mi ci je bi la troj ka Mar ka Po po vi }a ka da je ovaj igra~ pri sa m om is t e k u vre m e n a za na pad us peo iz sko ro ne mo gu }e po zi ci je po go di ko{. @eq ko Lu ka ji}, tre ner He m o f arm [ta d a na kon pr vog po ra za svo je eki pe je re kao: - Da smo ko jim slu ~a jem do bi li utak mi cu i onu utak mi cu sa Ci bo nom mi bi se sa da na {li me |u klu bo vi ma ko ji bi se bo ri li za vrh, {to bio po me ni bi lo ve li ko iz ne na |e we . Ne ke stva re mo ra mo da shva ti mo, a to je pre sve ga da su to mla di igra ~i i da ne ma ju do voq no is ku stva, igra ~i ko ji ne zna ju da pra ve ade kvat nu se lek ci ju u kqu~ nim tre nu ci ma na utak mi ci. Zbog to ga smo iz gu bi li vme~. J. Tur ko a ne

Par ti zan do ~e ku je Olim pi ju Ko {ar ka {i Par ti za na da nas igra ju der bi 11. ko la re gi o nal ne ABA li ge, a u „Pi o nir” sti `e osla bqe na eki pa Union Olim pi je. Ovo }e bi ti 110. su sret dve eki pe u isto ri ji. „Cr no-be li” su 62 pu ta bi li bo qi, dok su Slo ven ci od ne li 46 po be da, a jed nom je bi lo i ne re {e no. [to se Ja dran ske li ge ti ~e, Par ti zan je mno go uspe {ni ji, od ukup no 16 du e la, „cr no-be li” su 14 pu ta sla vi li. Par ti zan i tim iz Qu bqa ne u do sa da {wem to ku re gi o nal nog tak mi ~e wa ima ju po se dam po be da i tri po ra za, ali tim iz Hum ske zbog bo qe ko{ raz li ke za u zi ma tre }u po zi ci ju, dok je Olim pi ja na ~e tvr tom me stu na ta be li. - Ne tre ba gle da ti na sle de }u utak mi cu kroz pro ble me ko je je Olip mpi ja ima la u pro te klom pe ri o du. Jeste da su ostali bez kqu~nih igra~a, me|utim oni su ve} na prvoj evroliga{koj utakmici pru`ili dostojan otpor Prokomu. Sigurno je da imaju svoje probleme me|utim ja ra~unam i siguran sam da }e to donekle poku{ati da nadomeste, odnosno da te probleme re{e, poja~anim intenzitetom. rekao je trener Partizana Vladimir Jovanovi}. Srpski {ampion je tokom nedeqe propustio {ansu da obezbedi plasman u Top 16 fazu Evrolige.

Rad ma no vi} u Atlan ti Srp s ki kril n i ko {ar k a{ pre {ao u Atlan tu kao slo bo dan igra~. U {e stom klu bu za po ~e }e 11. NBA se zo nu. Vla di mir Rad ma no vi} (31, 208) pot pi sao je ugo vor sa Atlan tom. U ta bor po lu fi na li ste Is to~ ne kon fe ren ci je iz pro {le se zo ne do {ao je kao slo bod ni agent, jer mu je is te kao ugo vor sa Gol den Stej tom. Rad ma no vi} je tre }i no vaj li ja u Atlan ti, ko ja se pret hod no po ja ~a la Xe ri jem Stek ha u som i Trej si jem Mek grej di jem. Srp ski ko {ar ka{ }e kra jem go di ne za po ~e ti 11. NBA se zo nu. Igrao je za Si jetl, oba klu ba iz Los An |e le sa, [ar lot i Gol den Stejt, za ko ji je u pro {loj se zo ni be le `io pro se~ no 5,1 poen po me ~u i 2,9 sko ko va. Od i grao je 74 utak mi ce, od ko jih {est kao star ter. Po pro cen tu {u ta za tri po e na bio je 23. u li gi. Rad ma no vi} je ka ri je ru po ~eo u Cr ve noj zve zdi, a na stu pao je i za FMP @e le znik. Sa re pre zen ta ci jom je 2002. osvo jio zla to na Svet skom pr ven stvu u In di ja na po li su.

Velimir Stjepanovi}

EVROP SKO PR VEN STVO U MA LIM BA ZE NI MA U POQ SKOJ

Stje pa no vi} i Si la |i pe ti Srp ski pli va ~i Ve li mir Stje pa no vi} i â ba Si la |i osvo ji li su pe ta me sta tre }eg da na Evrop skog pr ven stva u ma lim ba ze ni ma, ko je se odr à va u poq s kom gra d u [}e } i n u. Stje pa no vi} je pr vo fe no me nal nim pli va wem u di sci pli ni 200 me ta ra del fin sti lom s vre me nom od 1:53,85 iz bo rio pr vo se ni or sko fi na le u in di vi d u a l n im di s ci p li n a m a i obo rio dr àv ni re kord. On je po de lio {e sto me sto u iz u zet no za ni mqi vim kva li fi ka ci ja ma sa Slo ven cem @bo ga rom Ro ber tom, a on da je u fi na lu bio jo{ bo qi. Na i me, osvo jio je pe to me sto i po pra vio naj bo qi srp ski re zul tat u ovoj di sci pli ni na 1:52,09. Zla to je pri pa lo Ma |a ru La slu ê hu (1:50,87), sre bro Ru su Ni ko la ju Skvor co vu (1:51,21), a bron za Bri tan cu Xou Re bu ku (1:51,62). â ba Si la |i je za tim na 50 pr sno osvo jio jo{ jed no pe to

me sto sa 26,72. ^lan zre wa nin skog Pro le te ra pr vo je od li~ nim pli va wem iz bo rio sa de ve tim vre me nom (27,21) po lu fi na le, a on da u po lu fi na lu {e stim vre me nom (26,81) iz bo rio fi na le. Zla to je pri pa lo Ita li j a n u Fa b i j u Sko c o l i j u (26,39), sre bro Nor ve `a ni nu Alek san de ru He tlan du (26,54), a bron za Slo ven cu Da mi ru Du go qi }u (26,60). Ste fan [o rak je na 1500 me ta ra slo bod no za u zeo 21. me sto od 25 pli va ~a s vre me nom od 15:08,73. Po be dio je Po qak Ma te us Sa vri mo vi~ (14:29,81). Pe tar Pe tro vi} je na 100 le| no za u zeo 33. me sto sa vre me nom od 54,12 se kun di. Da nas, po sled weg da na Evro p skog pr ven stva u [}e }i nu od na { ih pli v a ~ a }e na s tu p i tiMi ro sla va Naj da nov ski na 50 slo bod no, te Ra do van Si qev ski, Ste fan [o rak i Ve limir Stej pa no vi} na 200 slo bod no. G. M.

DA NAS EVROP SKO PR VEN STVO U KRO SU

Oli ve ra sprem na Evrop sko pr ven stvo u kro su odr à }e se da nas u slo ve na~ kom gra du Ve le wu. Na{ tim ~i ni 18 atel ti ~a ra ko ji }e na stu pi ti u svim ka te go ri ja ma, ju ni o ri: Du {an Ma ke vi} (A[K [a bac), Bo jan Sto li} (KO lu ba ra, La za re vac), Mi lo{ Mi tro vi} (Ub), Bog dan Pan te li} (Mla dost, Uì ce), Ne ma wa Ko ji} (Slo bo da, â ~ak), Ne nad Ra da no vi} (No vi Pa zar), ju ni or ke: Dra ga na Jan ko vi} (Ba nat, Zre wa nin), Vi o le ta Mar ko vi} (No vi Be o grad), Te o do ra Si mo vi} (No vi Pa zar), Ame la Ter zi} (No vi Pa zar), mla |i se ni o ri: Mu a mer Ha sa no vi} (No vi Pa zar), Ja smin Qa ji} (No vi Pa zar), se ni o ri: Kri sti jan Sto {i} (Ko me ta, Be o grad), Dar ko @i va no vi} (Rad ni~ ki, Kra gu je vac), Ve li mir Bo jo vi} (Le po sa vi}), Go ran Mi li ~i} (Le po sa vi}), se ni or ke: Ana Su bo ti} (Ja vor, Iva wi ca) i Oli ve ra Jev ti} (Mla dost, Uì ce). Po red sa ve znog se lek to ra Dra gi {e Ku zma no vi }a u Ve le wu su i tre ne ri: Bo ri sav Pi si}, Sla vo qub Ku zma no vi}, Ri fat Zil ki}, Ra to mir Mak si mo vi},

Slo bo dan Nid zo vi}, Du {an Ore sti je vi}, Vla sta Ste va no vi} i Mi li sav Sta noj ~i}. Naj vi {e se, na rav no, o~e ku je od Oli ve re Jev ti} ko ja ima pet me da qa sa ovog tak mi ~e wa i Ame le Ter zi} ju ni or ske vi ce {am pi on ke iz Por tu ga li je pro sle go di ne. Sta za na ko joj }e na stu pi ti atle ti ~a ri na la zi se u okvi ru Sport skog cen tra u bli zi ni atle ti skog sta di o na, iz u zet no je pri pre mqe na, kva li tet na i tvr da za raz li ku od one gde je 1999. ta ko |e odr à no Evrop sko pr ven stvo. Ju ~e su na {i atle ti ~a ri is pro ba li sta zu, a tre nin gom su bi li za do voq ni i tak mi ~a ri i tre ne ri. - Ovo je i po ~e tak pro jek ta EP u kro su 2013. u Be o gra du, ka da po red atle ti ~a ra ko ji ve} ima ju uspeh na ovom tak mi ~e wu, po zi tiv ne at mo sve re u eki pi uz na po ran rad, mo è mo da pla ni ra mo ve li ke re zul ta te u Be o gra du za dve go di ne - iz ja vio je sa ve zni se lek tor Dra gi {a Ku zma no vi}. Da nas pr va na stu pa èn ska ju ni or ska eki pa u 10:45 ~a so va, atle ti ~a ri su sprem ni, zdra vi i i{ ~e ku ju po ~e tak tak mi ~e wa.

[li ren ca u er sla vio u Ha ra ho vu Pre k i n u t a se r i j a An d re a s a Ko f le r a od tri uza stop ne po be de u tak mi ~e wi ma

za Svet s ki kup. Austrij s ki ski ska ka~ Gre gor [li ren ca u er tri jum fo vao je sko ko vi ma od 140,5 (naj du `i skok da na) i 128 me ta ra, ko ji su mu do ne li

246,8 bo d o v a. Dru g o me s to zauzeo je Ja pa nac Da i ki Ito, sa sa mo bo dom ma we, dok je tre } i bio Nor v e ` a n in An dre as Bar dal. U Ha ra ho vu je ta ko pre ki nut po bed ni~ k i niz Aus tri jan ca An dre a sa Ke fle ra, ko ji je za d r ` ao vo| stvo u ge ne ral n om pla s ma nu, iako je u pe tak za u z eo tek 18. po zi ci ju. Ko fler ima ukup no 313 bo do va, a pra ti ga [li ren ca u er sa 270. Pro {lo se zon ski {am pion To mas Mor gen {tern na la zi se na pe tom me stu sa 151 bo dom.

Novosadska nedeqa11.decembar2011.

hronika

c m y

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

Fo to: R. Ha yi}

DAnAS U grADU poZorI[TA Srp sko na rod no po zo ri {te scena „Jovan \or|evi}”: Dani Kerempuha u Novom Sadu - „^udo u Poskokovoj Dragi„ (19.30). po zo ri {te mla dih mala sala „Kos i lisica„ (11).

BIoSKopI Are na: „Misija spasiti Bo`i}” (11.10, 13.10, 14.15, 15.10), „Pono} u Parizu” (20.30), „Besmrtnici” (16), „Kung fu panda 2 3D” (14), „Automobili 2” (13.15), „Vinks: ~arobna avantura” (12.10), „Parada” (15.15, 17, 19.30, 20.15, 22, 22.30), „Avanture Tintina: tajna jednoroga” (13), „Sumrak saga: praskozorje” (15.20, 17.40, 20.10), „Ma~ak u ~izmama” (12.30, 13.20, 15.05, 16.10, 16.50, 18.30), „Elita ubica” (22.20), „Formula uspeha” (21.50), „Nova godina u Wujorku” (17.30, 20, 22.25), „Konan Varvarin 3D” (18, 22.35), „^udesno putovawe jedne korwa~e 3D” (10.50), „Prakti~ni vodi~ kroz Beograd sa pevawem i plakawem” (18.10), „Ku}a snova” (20.05)..

mUZeJI mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 19 sati, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” mu zej ski pro stor po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini”

De `u ra apo te ka „Bu le var” Apo te ka „Bu le var” de `u ra da nas, to kom da na i no }i. Ova apo te ka na la zi se na Bu le va ru Mi haj la Pu pi na 7. J. Z.

V remeploV

Od lo `a ~a do glum ca ^lan dra me Srp skog na rod nog po zo ri {ta Ni ko la Mi ri} pro sla vio je 11. de cem bra 1953. tri de ce ni je umet ni~ kog ra da igra ju }i u Nu {i }e voj ko me di ji „Dr”. Rad ni~ ko de te iz Le skov ca, ra dio je kao lo `a~, da bi 1918. u Be o gra du po stao }e vab xi ja, ~ak i po sla sti ~ar. Le po je pe vao {to ga je od ve lo u jed nu

pu tu ju }u po zo ri {nu dru `i nu. Tu je ot kri ven i we gov iz ve stan glu ma~ ki ta la nat, pa je ~ak po stao i ~lan po zo ri {ta u Ba wa Lu ci i na Ce ti wu, a po sle Dru gog svet skog ra ta sti gao je u No vi Sad. Ov de ga je pu bli ka vo le la, a stru~ na kri ti ka uva `a va la. N. C.

SALAJ^ANI ORGANIZOVALI PRVU ZABIJA^KU

Dru è we uz ~var ke, ku va no vi no i tam bu ra {e Sa laj ~a ni se ve} ne ko li ko go di na tru de da oì ve po ma lo za vo ra vqe ne ili za ne ma re ne obi ~a je, pa su se ju ~e oku pi li na pr vi put or ga ni zo va noj „Sa la ja~ koj za bi ja~ ki”. Oni ko ji ma je ne po znat ter min za bi ja~ ka, va qa ob ja sni ti da se ra di o svi wo ko qu, ne za o bi la znom do ga |a ju ko ji na ja vqu je zi mu. A ka ko bi tr pe za bi la po vo qi i me ri voj vo |an skog do ma }i na, do bro je ima ti pun fri ì der i za mr zi va~ za hlad ne da ne ko ji pred sto je. Sa dru ge stra ne, jo{ je ve }e uì va we oti }i do pu {ni ce i pro ve ri ti da li ve tar du va u do brom prav cu ka ko bi se

VESTI „Ka me ra ta aka de mi ka” u Si na go gi Gu da~ ki or ke star „Ka me ra ta aka de mi ka” na stu pa ve ~e ras u 20 ~a so va u Si na go gi, Je vrej ska 11. Kon cert je po sve }en Ru dol fu Bru ~i ju. So li sti su Ju li ja Har tig i Kri sti jan Bo ro{, a di ri gent je @eq ka Mi la no vi}. Bi }e iz ve de na de la A. [en ber ga, R. Bru ~i ja i B. Bar to ka. Re a li za ci ju kon cer ta po dr `ao je Po kra jin ski se kre ta ri jat za kul tu ru i jav no in for mi sa we. J. S. B.

[pan ska mu zi ka u Jo vi noj gim na zi ji Fo to: R. Ha yi}

Svi le ne bom bo ne ma me sla do ku sce No vo g o di {wa at mos f e r a za huk ta va se u cen tru gra da, a pod {a to rom na Tr gu slo bo de ju ~e su se mo gle pa za ri ti raz ne |a ko ni je, je sti ve i ne je sti ve. Ukra sne ti kve, uni kat ne ru ko tvo ri ne, vi no i za bo ra vqe ne po sla sti ce - li za li ce, al ve, svi le ne, `e le i gu me ne

bom bo ne… Pri vla ~i le su ka ko naj mla |e, ta ko i sta ri je sla do ku sce. Ma da ovo vre me ne pri li ~i de cem bru, su gra |a ni se la ga no pri pre ma ju za obe le `a va we No ve go di ne, a ula ze }i u {a tor pun |a ko ni ja, sva ka ko ve} ose }a j u pra z ni~ nu gro zni cu. J. Z.

Kon cert gru pe „Je uNS” Mu zi~ ko-dram ska ra di o ni ca “[ko la mju zi kla”, ko ja se or ga ni zu je u okvi ru pra zni~ nog pro gra ma „No vi Sad sr cem”, na sta vqa se i da nas od 11 do 13 sa ti u Kul tur nom cen tru, Ka to li~ ka por ta 5. Na bi ni na Tr gu slo bo de od 18 do 19 sa ti Kre a tiv ni stu dio „^a ro li ja” iz ve {}e de~ ju pred sta vu „Sre }o no sci u no vo go di {woj avan tu ri”, a pro gram }e se na sta vi ti u Zmaj Jo vi noj i Du nav skoj uli ci, gde }e od 19 do 21 sat na stu pa i KUD „Sve to zar Mar ko vi}”. Kon cert gru pe „Je uNS” na bi ni na Tr gu slo bo de za ka zan je za 20 sa ti. N. R.

Ve ~e {pan ske mu zi ke odr `a va se da nas u Gim na zi ji „Jo van Jo va no vi} Zmaj„, Uli ca zlat ne gre de 4. U~e stvu ju so pran Mar ta Ba la`, vi o li ni sta Flo ri jan Ba la` i pi ja nist ki wa Ni na Aran |e lo vi}. Spe ci jal ni go sti su Sa lon or ke star „La Bo em”. Pro gram po ~i we u 17 sa ti. J. Z.

No vo go di {wa iskra u Teh ni~ koj {ko li Tra di ci o nal na ma ni fe sta ci ja „No vo go di {wa iskra”, po sve }e na mo di, odr `a va se da nas, u 18.30 ~a so va u sve ~a noj sa li Teh ni~ ke {ko le „Mi le va Ma ri} Ajn {tajn”, Ga ga ri no va 1. Or ga ni za tor je Klub ma ne ke na No vog Sa da. G. ^.

me so, ko ba si ce, {var gle i ini dru gi pro iz vo di ovog ti pa, va qa no na di mi li. Zbog sve ga ovo ga, svi wo koq za u zi ma po seb no me sto u ni zu pra zni ka i zim skih de {a va wa. - Za bi ja~ ka je sta ri voj vo |an ski na ziv za svi wo koq. Ma ni fe sta ci ju smo na mer no na zva li ta ko, jer je mno go qu di na ovaj ter min ve} za bo ra vi lo. „Sa la ja~ ku za bi ja~ ku” smo pri re di li ka ko bi se pri bli `i li ko re ni ma i sta re obi ~a je odr `a li i u mo der nim vre me ni ma. Za to ve} ne ko li ko go di na or ga ni zu je mo sa la ja~ ki do ru ~ak na ko me se oku pe Sa laj -

~a ni. To bu de po vod da se sret nu oni ko ji su oti {li odav de i oni ko ji i da qe ì ve na te ri to ri ji na {e me sne za jed ni ce - ob ja {wa va pred sed nik MZ „Sa laj ka„ Mi lo{ Asur xi}. Uz ne pri ko sno ve ni spe ci ja li tet „’le ba, ma sti i ale ve pa pri ke„, oku pqa li su se Sa laj ~a ni to kom pre po dne va u re sto ra nu „Sla vi ja„. U 11 sa ti ~var ci su se ve} uve li ko kr~ ka li, a sta ri ji maj sto ri svi wo ko qa pa li li su pra se za pa qe nim se nom. Ka ko je ob ja {we no, ko ù ra ko ja se is pe ~e na ovaj na ~in mo è se je sti, a i u pi ta wu je sta ri na ~in pa qe wa,

na spram upo tre be bre ne ra, ko ji je ka rak te ri sti ~an za mo der no do ba. Na me ni ju su se na {li sve `i ~var ci, pa pri ka{, pe ~e na xi ge ri ca, a sve to za li lo se ku va nim vi nom. Tem pe ra tu ra od 14 ste pe ni cel zi ju sa, ko li ko je bi lo ju ~e to kom da na, ni je uobi ~a je na za svi wo koq, no to ni je pred sta vqa lo pro blem Sa laj ~a ni ma. Na pra vi li su oni pra vu zim sku at mos fe ru, po ~a sti li se i}em i pi }em i za pe va li po ko ju, jer su ce lo kup nu ma ni fe sta ci ju is pra ti li i tam bu ra {i. J. Zdjelarevi}

AKCIJA U EKONOMSKOJ [KOLI „SVETOZAR MILETI]“

Vred ni u~e ni ci kre ~i li u~i o ni ce Sred wa eko nom ska {ko la „Sve to zar Mi le ti}“ ju ~e je „si nu la“, s ob zi rom na to da su u~e ni ci od lu ~i li da or ga ni zu ju ak ci ju kre ~e wa zi do va u~i o ni ca. Ka ko je ob ja snio pred sed nik u~e ni~ kog par la men ta Lu ka Stan ko vi}, sred wo {kol ci su ve} ure |i va li {ko lu, od no sno ras kr ~i li i re kon stru i sa li dvo ri {te, te su do {li na ide ju da bi mo gli da u~i ne ne {to do dat no za pro stor u ko me pro vo de naj vi {e vre me na. - Sva ko ode qe we ko je se od lu ~i lo da u~e stvu je, pri ku pi lo je no vac ka ko bi se obez be di la far ba i po tre ban ma te ri jal. Ve} ne ko vre me na {a {ko la, ko ja pred sta vqa jed nu od naj ve }ih po bro ju uj ~e ni ka u Voj vo di ni, iz gle da kao ru glo, {to je ne do pu sti vo, s ob zi rom na we nu isto ri ju i sta tus - ka zao je Stan ko vi} na vo de }i da }e svi u~e ni ci, ko ji su u ak ci ji u~e stvo va li, do bi ti od {ko le po je dan slo bo dan dan po iz bo ru. Pre ma re ~i ma pro fe so ri ce bi o lo gi je Ja smi ne Jan ~i}, sred wo {kol ci su jo{ pre ne ko li ko me se ci na pra vi li fo to-iz lo `bu gde su pri ka za li ka ko je dvo ri {te {ko le iz gle da lo pre i na kon ure |e wa, i ko jom su hte li da skre nu pa `wu na tre nut ni iz gled usta no ve ko ji je na ru {en zbog ske la. U~e ni ci pri pre ma ju

i do dat ne ak ci je, hu ma ni tar nog ka rak te ra, ko ji ma }e pri ku pqa ti no vac za svo je ko le ge ko ji `i ve u lo {im ma te ri jal nim uslo -

vi ma, a, ta ko |e, sku pqa }e se igra~ ke, ode }a, pri bor za hi gi je nu i dru ge stva ri za de cu „Svra ti {ta“. A .J.

nOvOSAdSkA HROnikA

nedeqa11.decembar2011.

PETKOM I SUBOTOM OTVORENO NOVO MODNO TR@I[TE

Na Naj lo nu naj tra è ni ja mar ki ra na ro ba Dav no je pro {lo vre me ka da su su gra |a ni mo gli da od la ze u bu ti ke i pa za re no vu mar ki ra nu gar de ro bu, a da se ne oba zi ru na ce nu, ko ju }e za wu pla ti ti. Pri ti snu ti bes pa ri com no vo mod no tr ì {te No vo sa |a ni su pro na {li na Naj lon pi ja ci, gde se pet kom i su bo tom za si tan no vac mo è pa za ri ti gar de ro ba do ne ta iz Ne ma~ ke. Tr gov ci, ko ji go di na ma na ovaj na ~in za ra |u ju za ì vot, od ra nog ju tra kre }u sa po slom, jer tre ba iz lo ì ti ve li ku ko li ~i nu gar de ro be. Pre ma wi ho vim re ~i ma po sao u ve }em obi mu kre }e u po po dnev nim ~a so vi ma, ali ima i ku pa ca ko ji ura ne, ka ko bi ima li ve }i iz bor i pr vi oda bra li ko ma de ko ji im se do pa da ju. -Ku pa ca ima ~im stig ne mo i po~ ne mo da se ras pa ku je mo. Ba{ u tim ra nim ju tar wim ~a so vi ma do la zi nam i grad ska eli ta, pa na br zi nu pro be ru {ta im se svi |a.

Po {to ih je iz gle da sra mo ta da u ke sa ma no se ode }u sa pi ja ce, ja im on da do sta vqam na adre se. Mno gi bu ti ci se, ta ko |e, kod nas snab de va ju - ka `e jed na od tr gov ki wa na pi ja ci.

Pre ma re ~i ma pro da va ~i ce Mir ja ne Ra du, ko ja sva kog vi ken da do la zi iz Ki kin de, ve }i na tr go va ca ov de pro ve de i no}, a za spa va we im po slu `i kom bi u ko jem do no se ro bu.

- Na pla te nam ulaz 600 di na ra i pi ja ~a ri nu 1.000, te nam se ne is pla ti da iz la zi mo sa pi ja ce i po no vo ula zi mo, ne go pre spa va mo ov de. Ta ko ra di mo ve} go di na ma. U na {em gra du ne ma po sla, pa je za to ce la po ro di ca na pi ja ci- ka `e Ra du i do da je da po sla ima ju sa mo za to {to qu di ne ma ju pa ra da se luk su zno obla ~e, pa su re {e we na {li u ovoj gar de ro bi. No va i po lov na ode }a iz lo `e na je za jed no, a raz li ke u ce ni ne ma. Za 100 di na ra mo gu se na }i xem pe ri, ma ji ce, ko {u qe i pan ta lo ne, a zim ske jak ne su ne {to sku pqe i ko {ta ju od 200 do 800 di na ra. Po je di ni tr gov ci pro da ju i po dva xem pe ra za 100 di na ra. Osim osnov ne gar de ro be, na te zga ma se mo gu na }i i do bro o~u va ne bun de za 1.000 di na ra, ko je uvek na |u kup ca. N. Radman Fo to: S. [u{wevi}

@ELEZNICE SRBIJE TREBALO BI DA PRESELE SVE ZAOSTALE OBJEKTE I SERVISE

Kul tu ra se „use qa va” u sta ru Ran ìr nu sta ni cu? vo sad skog è le zni~ kog ~vo ra. U okvi ru iz ra de idej nog pro jek ta vo di lo se ra ~u na o objek ti ma sta re Ran ìr ne sta ni ce, teh n o l o { kim zah t e v i m a, po sto je }oj i bu du }oj ko mu nal noj in f ra s truk t u r i. Sa dru g e stra n e, naj n o v i j im urab n i sti~ ki pla nom ko ji je ne dav no

@e le zni ce Sr bi je tre ba lo bi da, u na red ne dve do tri go di n e, pre s e l e sve za o s ta l e objek te i ser vi se sa sta re na no vu Ran ìr nu sta ni cu. Ka da @e le zni ca ne bu de ima la vi {e ni ka kve ve ze sa objek ti ma na sta roj Ran ìr noj sta ni ci na Bu le va ru Evro pe, wi ma }e se ba vi ti Grad i Za vod za za {ti tu spo me ni ka kul tu re, a po tom }e im se od re di ti i na me na. - Na no vu Ran ìr nu sta ni cu tre ba da se pre me sti od re |e ni broj obje ka ta, ka ko sto ji u è le zni~ koj ter mi no lo gi ji - gru pe za na mi re we. To su objek ti za po prav ku lo ko mo ti va i va go na, od no sno ser vi si ko ji su jo{ u funk ci ji na sta roj Ran ìr noj sta ni ci. Tu se na la ze vo do to raw i lo ì o ni ca, ko ji su ve} pod za {ti tom Za vo da za

za {ti tu spo me ni ka kul tu re ob ja {wa va po mo} ni ca di rek to ra za gra |e vin sko ze mqi {te u Za vo du za iz grad wu gra da Ta tja na Ga {o vi}. Ka ko ka `e, 2008. go di ne po no vo su utvr |e ne oba ve ze Pro to ko la ko ji su ra ni je pot pi sa li pred stav ni ci ZIG - a i @e le zni ca Sr bi je. U tom do ku men tu se, iz me |u osta log, pred vi |a pre se qe we sta re te ret ne sta ni ce i lo `i o ni ce sa pro sto ra po red Bu le va ra Evro pe na no vu traj nu lo ka ci ju i pre da ja tog ze mqi {ta Gra du, ~i ja po vr {i na je pre ko 30 hek ta ra. - Kra jem 2009. go di ne pot pi san je ugo vor iz me |u ZIG-a i Sa o bra }aj nog in sti tu ta CIP iz Be o gra da o iz ra di idej nog pro jek ta i stu di je oprav da no sti dru ge eta pe iz grad we No -

usvo j i l a Skup { ti n a gra d a, pro pi sa no je da }e sta ra Ran ìr na sta ni ca i objek ti ko ji se na la ze uz wu, bi ti na me we ni kul tur nim sa dr à ji ma - do da je Ga {o vi}. Ina ~e, sta ra Ran ìr na sta ni ca ~e sto se po mi we u kon tek stu me sta oku pqa wa i kul tur nog cen tra. Lo ì o ni ca sa okret ni com i si stem ka na la, od n o s no {i n a, iz g ra | e n a je 1911. go di ne i ~u va se kao spo me ni~ ki kom pleks, a kao mo gu -

IZLO@BA U ZAVODU ZA ZA[TITU PRIRODE

Je se wi dan u De li blat skoj pe {~a ri U Po kra jin skom za vo du za za {ti tu pri ro de u pe tak je otvo re na iz lo `ba fo to gra fi ja „Je se wi dan u SRP De li blat ska pe {~a ra“ auto ra Mi lo {a ]ir ko vi }a. Iz lo `ba je deo pro jek ta Eko lo {ki se mi nar za no vi na re”Za {ti }e na pri rod na do bra Voj vo di ne” ko ju Udru `e we no vi na ra „Eko vest“ re a li zu je kao svo je vr snu edu ka ci ju no vi na ra na te re nu. ^la no vi „Eko ve sti“ do sa da su ob i {li re zer va te Gor we po du na vqe, Obed sku ba ru, Za sa vi cu, pri rod na do bra na se ve ru Voj vo di ne u sa sta vu JP „Pa li}-Lu da{„,SRP „Sla no ko po vo“, Park pri ro de „Sta ra Ti sa“ i De li blat sku pe {~a ru. - Spe ci jal ni re zer va pri ro de „De li blat ska pe {~a ra“ je je din stve no pri rod no do bro, naj ve }a kon ti nen tal na pe {~a ra i jed no od naj va `ni jih cen ta ra bi o di ver zi te ta u Evro pi, sto ga ne ~u di {to

fo to gra fi je ple ne spe ci fi~ no sti ma tog pri rod nog do bra – re kao je otva ra ju }i iz lo `bu Oli ver Foj kar iz Po kra jin skog za vo da za

za {ti tu pri ro de. - Fo to gra fi je Mi lo {a ]ir ko vi }a kra si spe ci fi~ na kom po zi ci ja, je se wi ko lo rit pe {~a re ko ja se spre ma da usni zim ski san. Obi la zak SRP “De li blat ska pe {~a ra“ i iz lo `ba fo to gra fi ja Udru è we „Eko vest“ re a li zo va lo je uz fi nan sij sku po dr {ku Po kra jin skog se kre ta ri ja ta za ur ba ni zam, gra di teq stvo i za {ti tu ì vot ne sre di ne i Re pu bli~ kog Fon da za za {ti tu ì vot ne sre di ne, a pro jekt su po mo gli i JP”Voj vo di na {u me” i Po kra jin ski za vod za za {ti tu pri ro de. Iz lo `bu fo to gra fi ja o De li blat skoj pe {~a ri otvo re na je do 19.de cem bra u Po kra jin skom za vo du za za {ti tu pri ro de, Rad ni~ ka 20a. A. L.

}i bu du }i sa dr `a ji na vo de se mu z e j i, mul t i m e d i j al n i cen tar, cen tar umet no sti sa ate qe i ma i ra di o ni ca ma, iz lo `be nim i scen skim pro sto rom. I u Za vo du za za {ti tu spo me ni ka kul tu re na gla {a va ju da je ovaj obje kat od iz u zet ne vred no sti kao spo me nik kul tu re. Don -

ka Stan ~i} iz Za vo da sla è sa tim da na me na bu de u svr he kul tu re. - Ovaj kom pleks je fan ta sti ~an i u po stup ku je sta vqa wa pod za {ti tu Za vo da. Tu su Ran ìr na sta ni ca, vo do to raw i uprav na zgra da. Pro ce du ra je du ga~ ka, ali do sa da smo se iz bo ri li da ovi objek ti ne bu du sru {e ni dok se gra dio Bu le var Evro pe - ka è Don ka Stan ~i}. J. Zdjelarevi} Fo to: S. [u{wevi}

SLOBODAN TRKUQA NASTUPA NA SPENSU

Kon cer ti za be be i de cu Kon cer ti za ma le No vo sa |a ne, ko je or ga ni zu je mul ti in stru men ta li sta Slo bo dan Tr ku qa, bi }e odr à ni u su bo tu, 17. i 24. de cem bra. U 15 sa ti svi ra }e za be be do tri go di ne, a od 19 sa ti za de cu od ~e ti ri do 12 go di ne u „û do sa li za xu do” na Spen su. Kroz jed no sat ni pro gram Tr ku qa }e, svi ra ju }i na jer men skom du du ku, kla ri ne tu, tam bu ri, ka va lu, fru li, kla vi ru, gi ta ri, ku} nim re kvi zi ti ma i de~ jim igra~ ka ma, ma li {a ne po ve sti na ne za bo rav no mu zi~ ko pu to va we. Ula zni ce, ko je ko {ta ju 600 di na ra, mo gu se ku pi ti na bla gaj ni Spen sa, “Gig stiks” rad wi ko ji se na la zi u Uli ci kra qa Alek san dra 12 i kwi à ri “Vul kan” u Mer ka to ru. N. R.

dnevnik U NOVOSADSKOJ GIMNAZIJI „LAZA KOSTI]”

[ko lar ci glu mi li na en gle skom Dram ski fe sti val na en gle skom je zi ku „Len gvix dra ma lab” po ~eo je ju ~e, a to kom dvo dnev nog pro gra ma u Gim na zi ji „La za Ko sti}„ odr à va se niz sa dr à ja kroz ko je }e no vo sad ski osnov ci opro ba ti dram sko ume }e na en gle skom je zi ku. Na sve ~a nom otva ra wu u po zo ri {noj sa li gim na zi je pri sut ni ma su se obra ti li di rek tor Bri tan skog sa ve ta To ni O Bra jan, di rek tor Grad ske bi bli o te ke Mi lo{ Pan kov i pred sed nik Skup {ti ne gra da Alek san dar Jo va no vi}. - Ovaj fe sti val je pri li ka za sve u~e ni ke, kao i po {to va o ce en gle skog je zi ka, kul tu re i bo ga tog dram skog i kwi èv nog stva ra la {tva na ovom je zi ku, da is ka ù i pri ka ù svo je zna we, ve {ti nu i qu bav ko ju ga je pre ma ovom ob li ku stva ra la {tva - re kao je Jo va no vi}. Dram ski fe sti val po de qen je u dva de la, tak mi ~ar ski i re vi jal ni. U tak mi ~ark som de lu u~e stvu -

ju mno ge no vo sad ske osnov ne i {ko le stra nih je zi ka, a me |u tak mi ~a ri ma su de ca od {est do ~e tr na est go di na. Ma li No vo sa |a ni ima ju pri li ku da se dru `e i bu du do ma }i ni vr {wa ci ma iz O[ „Sve ti Sa va” iz Pi ro ta, [ko le en gle skog je zi ka „Blu mun” iz Ku le, Cen tra za stra ne je zi ke i obu ku na ra ~u na ri ma „Spel” i O[ „Sve ti Sa va” iz Ni {a, [ko le „Bi zi bi” iz Fu to ga i „L. A. Len gvix skul” iz La za rev ca. Po bed ni ci }e do bi ti vred ne na gra de - kwi ge i DVD- e ko ji }e im po mo }i u u~e wu en gle skog je zi ka. Kao na gra de pred vi |e ne su i ~lan ske kar te za Fond bri tan ske kwi ge u Bi bli o te ci gra da, a naj ta len to va ni ji }e za svo je zna we do bi ti mo gu} nost bes plat nog po la ga wa is pi ta Kem brix uni ver zi te ta, shod no svom uz ra stu. Fe sti val je or ga ni zo va la Grad ska bi bli o te ka u sa rad wi sa Bri tan skim sa ve tom iz Be o gra da. Ulaz je bes pla tan. J. Zdjelarevi}

U KARLOVCIMA KADA SE ZAVR[I OBNOVA

Na Bo go slo vi ji opet pa tri jar {ij ski grb Ob no va fa sa de zgra de Kar lo va~ ke bo go slo vi je te ~e pre ma pla nu i pre ma pred vi |a wi ma ar hi tek te iz Po kra jin skog za vo da za za {ti tu spo me ni ka kul tu re ko ji nad zi re ra do ve Sa ve Stra è me {te ro va, na pro le }e bi tre ba lo da bu de kom plet no za vr {e na. Dok ~i ta va ar mi ja rad ni ka fir me „Zr ma wa” do te ru je pre o sta le dve fa sa de ovog objek ta, u po dru mu va jar Ivan Mar ko vi} iz Ja go di ne, pra vi mo del pa tri jar {ij skog gr ba i ukra se, ko ji }e po za vr {et ku tog ve li kog po sla, bi ti po sta vqe ni na vrh zgra de. Ka ko sa zna je mo od rek to ra Bo go slo vi je pro to je re ja - sta vro fo ra Jo va na Pet ko vi }a, pri li kom ra do va ot kri ve no je me sto na kom je sta jao pa tri jar {ij ski grb , za ko ji se ve ru je da je u vre me ko mu ni zma ski nut. - Grb i pra te }e ele men te ni je bi lo mo gu }e na kla si ~an na ~in re sta u ri ra ti, ne go sam mo rao da ih re kon stru i {em na osno vu cr te à - ka è Mar ko vi}. - Pret po sta vqa se da je za vre me ko mu ni zma grb ski nut, i u tom me da qo nu gde je sta jao, bi la je iz va ja na pra zna ka lo ta. Ski nu li smo je i na we no me sto }e bi ti vra }en grb. Mo de li }e naj da qe za ne de qu da na bi ti go -

to vi. Po sle to ga sle di ski da we ka lu pa i po nov no od li va we mo de la, ali uz pri me nu dru ga ~i jeg me to da. Ovo je ra |e no iz slo je va i ni je do bro sta vi ti ga na fa sa du, jer bi se vre me nom od le pqi vao i pu cao. Za to }e mo iste ova kve iz li ti, ali iz jed ne ru ke. Po sled wi ko rak je kon zer va ci ja, ko ja }e bi ti naj ve ro vat ni je na pro le }e, za hva qu ju }i ko joj }e grb i ukra si bi ti du go traj ni ji. Po re ~i ma Stra `me {te ro va, pri pre mqe ne su i skulp tu re de vo ja ka ko je su ne ka da, ta ko |e sta ja le na vr hu ove zgra de. I one }e bi ti po sta vqe ne na kra ju ob no ve, od ko je se o~e ku je da vra ti {to je mo gu }e vi {e iz vor ni iz gled tog zda wa, ko je je po dig nu to po ~et kom 20. ve ka, u vre me pa tri jar ha Bran ko vi }a, a po pro jek tu ~u ve nog ar hi tek te Vla di mi ra Ni ko li }a. Z. Ml.

U KULTURNOM CENTRU „KARLOVA^KA UMETNI^KA RADIONICA”

Pri jem ra do va za no vo go di {wi sa lon Kul tur ni cen tar „Kar lo va~ ka umet ni~ ka ra di o ni ca” ras pi sao je kon kurs za „Srem sko kar lo va~ ki no vo go di {wi li kov ni sa lon 2012”. Rok za pri ja vu ra do va je 30. de cem bar, a iz lo `ba }e bi ti otvo re na 19. ja nu a ra 2012. go di ne. Pra vo da u~e stvu ju ima ju svi li kov ni umet ni ci ko ji `i ve u Srem skim Kar lov ci ma. Oni tre ba da do sta ve

naj vi {e dva ra da, ko ji mo gu bi ti dvo di men zi o nal ni ili tro di men zi o nal ni, bez ob zi ra na teh ni ku i di sci pli nu. Ra do ve tre ba do sta vi ti na adre su: Kul tur ni cen tar „Kar lo va~ ka umet ni~ ka ra di o ni ca”, Trg Bran ka Ra di ~e vi }a 7. Za do dat ne in for ma ci je tre ba po zva ti broj te le fo na 063/586-507. Z. Ml.

SAHRANE Na Cen tral nom gro bqu u Fu to gu da nas }e bi ti sa hra wen Ra do van Vo je Da vi do vi} (1971) u 13 ~a so va.

„Tal ko” u „Fa bri ci” Kon cert ita li jan skog ben da „Tal ko” odr `a }e se ve ~e ras u 20 ~a so va u klu bu „Fa bri ka”Stu dent skog kul tur nog cen tra No vog Sa da, Bu le var De spo ta Ste fa na 3. Ovo je dru gi na stup tog ben da u No vom Sa du, na kon pro {lo go di {weg na fe sti va lu „Ri tam Evro pe”. Ula zni ce ko {ta ju 300 di na ra. G. ^.

oglasi

dnevnik

Ô VEK 65 godina, prijatnog izgleda traì simpati~nu ènu {ezdesetih godina braka radi. Telefon 503-344. 42908 @E NA 50 godina èli upoznati ~oveka situiranog, godine nisu bitne, Novi Sad i okolina. Telefon: 061/62-19-501. 43117 PEN ZI O NER KA, 62 godine lepog izgleda upoznala bi penzionera situiranog do 70 godina, Novi Sad i blià okolina. Telefon 061/6219-501. 43118 GO SPO \A 55 godina kulturna, dru{tvena, simpat~na upoznala bih kulturnog, iskrenog gospodina do 66 godina po mogu}stvu inostranog penzionera. Telefon 061/62-19-501. 43119 GO SPO \A situirana 55 godina sa firmom u Novom Sadu èli upoznati slobodnog gospodina do 65 godina koji je spreman na prijateqstvo, ne`nost i zajedni~ki posao. Telefon 061/6219-501. 43120 SI TU I RA NA zaposlena gospo|a, 54 godine, èlela bi da upozna, moè i penzionera, do 66 godina slobodnog, situiranog. Telefon 061/6219-501. 43121

KO PA O NIK - izdajem apartman preko puta â&#x20AC;&#x17E;Ma{incaâ&#x20AC;? . Telefon 063/301-975, 063/370-787. 41676

DA JEM ~asove iz matematike. Dolazim ku}i. Telefon 063/490136. 42830 ^A SO VI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399-305. 42876 DA JEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon 021/6399-305. 42877 ^A SO VI matematike za sredwo{kolce i osnovce, vi{egodi{we iskustvo profesor - dolazim. Telefon 021/6-311-482, 064/322-19-49. 43142

PRE VO DI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399-305. 42878

ME WAM plac na Glavici 3.600 za stan u Novom Sadu ili prodajem. Telefon 062/132-8-193. 42960 STAN u Herceg Novom 182 m2 mewam za stan u Novom Sadu ili prodajem. Telkefon 062/132-8193. 42961

IZ DA JEM dvoiposoban stan u Gagarinovoj ulici u Novom Sadu. Stan je delimi~no name{ten. Cena 150E. Telefon 021/455-420. 42675 IZ DA JEM jednosoban stan 30m2, na Limanu. Telefon: 021/540-771, posle 14 ~asova.. 43073 PRIMAM podstanare u ku}u, cg, tf u centru. Telefon: 063/7120-200. 43074 IZ DA JEM dvoiposoban stan na Novom nasequ za 110evra. Telefon 063/568-704. 43116 IZ DA JEM prazan komforan dvosoban stan 67m2 trepezarija, Ra{e Radujkova, Novo Naseqe kod crkve, novija zgrada, drugi sprat. Telefoni: 021/523-753, 062/1577494. 42925 IZ DA JEM jednosoban name{ten stan u Sremskoj Kamenici. Telefon 064/5659191. 42821 IZ DA JEM name{ten stan dvosoban na Bulevaru oslobo|ewa. Telefon 063/601-661. 42842 STA NO DAV CI zainteresovani za izdavawe kvalitetnih stanova na dnevnoj/nedeqnoj bazi, javite se. Obezbe|ujemo klijente i kompletnu organizaciju izdavawa Va{eg stana. Va{a zarada dvostruko ve}a. Telefon: 065/2562540. 42856 U ]IR PA NO VOJ izdajem odli~an jednosoban stan, 2. sprat, cg. Telefon 063/7734-668. 42888 IZ DA JEM dvosoban name{ten stan 47m2 u Gagarinovoj ulici. Telefon 021/371-769. 42904 IZ DA JEM garsoweru, 24m2, polunename{tena, kuhiwa, klima, ve{ ma{ina, 13000 Kaplara 12, ju`na strana, VI sprat, odmah useqiv. Telefon 063/80-744-11. 42941 IZ DA JEM jednosoban stan, 33m2, renoviran, name{ten, S. Stanojevi}a 4, visoki parter, za stanovawe ili kancelariju, odmah useqiv. Telefon 063/80-74411. 42942 IZ DA JEM name{ten dvosoban stan od Nove godine, prete`no za studente ili mlade, zaposlene, @elezni~ka ulica. Telefoni: 021/6614-985, 063/7786-867. 42962 IZ DA JEM stan 72m2 name{ten, 3 le`aja, poseban ulaz, Telep. Telefon 021/505-357. 42967 IZ DA JEM garsoweru u Ulici Mi{e Dimitrijevi}a, 1. sprat. Telefoni: 062/20-20-49, 063/7511-735. 43014

IZ DA JEM mawi name{ten, komforan, dvori{ni stan u centru (kablovska, kompletna bela tehnika, centralno grejawe). Telefoni: 021/456-765, 069/4456765 i 064/138-13-13. 43035 OD 25. DE CEM BRA izdajem stan dvosoban, Milenka Gr~i}a, 2. sprat, komplet renoviran, name{ten samo sa kuhiwom, na du`e vreme. Telefon 062/543-816. 43155 NA TE LE PU preko puta crkve izdajem nov prazan jednoiposoban stan na du`e vreme. Telefon 062/543-816. 43156 IZ DA JEM jednosoban name{ten stan za dva studenta ili samca. Poseban ulaz. Telep. Telefon 466-201, 063/8833-239. 43167 IZ DA VA WE NE KRET NI NA, profesionalno posredovawe u izdavawu kvalitetnih nekretnina svih struktura uz obezbe|ewe pla}awa zakupnine i tro{kova. www.sta no vi.rs.Telefoni: 021/522-533, 021/523-380, 063/522202. 43174 IZ DA JEM prvoklasan trosoban 90m2, centar, @elezni~ka, ugao sa M. Gorkog, IV sprat sa liftom, name{ten, 250 evra. Tel. 063/517-846. 552150 IZ DA JEM renoviran, jednoiposoban 30m2 plus velika terasa, pe{a~ka zona, Modene, peti sprat sa liftom, sa pogledom na trg, kompletno name{ten 160 evra. Tel. 063/517-846. 552151 IZ DA JEM u Janka ^melika nov dvosoban 45m2 stan sa novim name{tajem, odmah slobodan. Telefon 063/811-7331. 552098

CEN TAR grada, super luksuzan, 70m2, izdavawe na du`e. Tel.: 063/780-99-09, 526-622. 552029

HIT NO potrebna u zakup name{tena luksuzna - reprezentativno opremqena ku}a u Novom Sadu od 800-2000e. Tel. 063/519-533. 43178 PO TREB NI U ZA KUP: reprezentativno name{teni stanovi od 50 - 120m2 i zasebne ku}e u Novom Sadu. 063/519-533, no vi sad@ sta no vi.rs 43180

GO TO VI NOM kupujem lep jednoiposoban stan, ukwi`en ili pred ukwi`bom iskqu~ivo od vlasnika za 36.000. Posrednici stop. Tel.: 021/6618-184, 063/598463. 43107

nedeqa11.decembar2011.

KU PU JE MO stanove, ku}e, vikendice, velike parcele za ruske porodice iskqu~ivo od vlasnika, pla}amo gotovinom. Posrednici iskqu~eni. Telefoni: 021/6215260, 021/6621-797, 063/598463. 43108 GAR SO WE RA centar, 100e, jednosoban, stanica 110e, dvosoban Sajam 130e. Sve name{teno. Potrebni stanovi, lokali za izdavawe. Tel.: 021/6215-260, 063/598463, 021/6621-797. 43109 TRA @I MO hitno za poznatog kupca dvoiposoban-troiposoban na svim Limanima. Povoqno!!! Pozovite!!! Tel. 021/6363307. 552133 KU PU JE MO stanove svih struktura u gradu sa urednom dokumentacijom, nebitna spratnost. Telefon 528-137. 552099 KU PU JE MO stanove svih struktura. Telefon 636-6952, www.bo mil.rs. 551996

NO VA DE TE LI NA RA, ukwi`en dupleks, luks, 4 spava}e sobe, veliki dnevni boravak, 133m2-103.000E. Telefoni: 522177, 063/441-663. 552037 CEN TAR, nov odmah useqiv dupleks 110m2, Laze Kosti}a, investitor prodaje, dokumentacija kompletna, pozovite 523-193, 451-318, www.ne kret ni ne-moj dom.com. 552084 BU LE VAR - Atraktivan stan, 120m2 u izgradwi, cena samo 113.000 evra! Mo`e i na rate! Tel. 064/2003-103, www.so lis-ne kret ni ne.com. 553389 VI [E STA NO VA u centru Novog Sada, garsowere, jednoiposobni i dvosobni name{teni stanovi. Tel. 064/20-19-004, www.so lis-ne kret ni ne.com. 553370

PRO DA JEM stan u 9. Jugovi}a, 33m2. Telefon: 063/89-70-668 i 065/89-70-668. 42636 PRO DA JEM jednosoban stan 46m2, 550E/m2, Novi Sad, Bulevar Evrope. Telefon 063/105-0105. 43049 PRODAJEM lepo sre|en klasi~an jednosoban stan na Limanu III, na IX/IX spratu, bez posrednika, cena 38.000 eura. Telefon 063/582-354. 43243 PRO DA JEM jednosoban stan povr{ine 36m2 u Novom Sadu, Bulevar kraqa Milo{a br. 13, na prvom spratu. Cena 1000e/m2. Telefon 021/6497-407. 43057 JED NO SO BAN, 37m2, peti sprat, lift, ukwi`en, Bul. Kraqa Petra, cena 34000. Telefon: 060/418-3223, 060/557-924. 43122

JED NO SO BAN 31m2, centar, novogradwa, ukwièn, cena 35.000. Telefon: 060/557-924 i 060/418-3223. 43127 JED NO SO BAN 33m2, Omladinskog pokreta, peti sprat, bez lifta. Telefon 062/8901199. 43150 PRO DA JEM garsoweru 14.500 e, kod stanice u Novom Sadu. Telefon 063/598-878. 43047 PRO DA JEM novu ukwiènu garsoweru na prvom sprtu u Ul. Janka ^melika za 29.000. Telefon: 6447-622 i 063/540-165. 43110 JED NO SO BAN 28.5m2, drugi sprat, N. Naseqe, brzo useqiv, 32.200e. Telefon 064/2466206. 43175 NO VO NA SE QE, prodajem ili mewam 2 garsowere od 29m2 i 27m2 + moja doplata, za 2.5 stan na Novom nasequ i sl... Telefon 063/828-83-77, www.bo mil.rs. 551997 BU LE VAR, kod Futo{ke pijace, u novijoj zgradi prodajem garsoweru za 28.800. Telefon 636-6952. 551998 KOD RI BQE PI JA CE, noviji stan od 27m2 na III spratu, terasa, lift, kompletno name{ten se prodaje po ceni od 31.000. Telefon 636-6952, www.bo mil.rs. 551999 CA RA DU [A NA, ukwièna garsowera na III spratu za 29.700. Telefon 636-6952, www.bo mil.rs. 552000 BU LE VAR, u Bore Prodanovi}a, odli~an noviji ukwièn stan, 27m2 na I spratu, cena 32.000, mogu} dogovor. Telefon 636-8429, www.bo mil.rs. 552001 GR BA VI CA garsowera, ukwièna, useqiva, 31.000E. Telefoni: 522-177, 064/215-60-90. 552030 GAR SO WE RA, 24m2, N. Detelinara, nov stan na 2. spratu, lift, franc. balkon, komunalije pla}ene u celosti, klasi~na gradwa. Telefoni: 065/555-7758, 021/55-77-58. 551965 GAR SO WE RA u zgradi, ukwièna, u blizini @. stanice, odmah useqiva, 22m2, centralno grejawe, cena 23.700E. Telefoni: 021/427-088; 064/823-6600, www.to tal-ne kret ni ne.rs. 551986 GAR SO WE RA, centar - Wego{eva, 29m2, ~isti papiri, odmah useqiva. Tel. 021/450-417; 063/128-97-97. 551972 VA SE STA JI ]A garsowera 25m2, ukwièna, odmah useqiva, veoma korektna, centralno grejawe. Telefoni: 528-137, 063/811-7331. 552100 CA RA DU [A NA 24m2, garsowera, ukwièna, sa kompletnim novim name{tajem, lift, terasa 29.500. Slike na www.tref ne kret ni ne.rs. Telefoni: 444-107, 6337853. 552087 HIT NO!!! Nova Detelinara 25m2, useqiv odmah, 3. sprat, terasa, lift, cg. Upotrebna dozvola, cena 28.000E. Telefoni: 064/823-6618, 021/6614-200. 552050 HIT NO!!! Kraqevi}a Marka 22m2, useqiv, ukwièn, cg, stan u zgradi, visoko prizemqe... Cena 23.000E. Telefoni: 064/8236604, 542-779, www.ave nia-ne kret ni ne.com. 552051 STA RA DE TE LI NA RA, Janka ^melika, 19m2-16.500E. Potkrovqe. Name{tena. Preko puta Tozine {kole, cg, parket, bez ulagawa. Telefoni: 522-177, 063/441-663. 552034 KO SAN Î] IVA NA 27m2, useqiv, 1. sprat, terasa, cg, klasi~an raspored, cena 32.000E. Telefoni: 064/823-6618, 021/424963. 552046 CEN TAR - 25m2, odmah useqiva garsowera, ukwièna zgrada, terasa, cg, cena 28.500E. Telefoni: 064/823-6621, 021/542-779, www.ave nia-ne kret ni ne.com. 552047 NO VA - useqiva garsowera blizu centra 28m2, 2. sprat, terasa. Cena 29.000 evra. Telefoni: 064/823-6601, 021/542-779. 552048 GR BA VI CA garsowera 23m2 u Pu{kinovoj ulici 25.950 nova zgrada gleda na dvori{te kompletna ponuda na www.ne kret ni ne-moj dom.com. Telefoni: 451318, 523-193. 552061

nedeqa11.decembar2011.

PRO DA JE MO novu garsoweru u zgradi koja upravo useqava kod Sajma i Stanice 26m2 lift, terasa, ima povrat PDV-a, cena 30.850. www.ne kret ni ne-moj dom.com. [ifra 1001865. Telefoni: 451-318, 523-193. 552062 GA SO WE RA na uglu Bul. Evrope i Koste Racina uredni papiri ima povrat PDV-a 25m2, cena 26.800. Telefoni: 451-318, 523-193, www.ne kret ni ne-moj dom.com. 552063 MO KRAW Ê VA!!! Odli~na preslatka garsowera od 27m2 sa prozorom u kuhiwi, terasom, liftom, ukwièna, brzo useqiva!!! Tel. 065/250-02-13. 552134 BE TA NI JA nova GA 25m2, Branimira ]osi}a, I sprat, lift, terasa, odvojena kuhiwa, dvori{na strana, ukwièna, sa kompletnim name{tajem i belom tehnikom, cena 29.500. Telefoni: 021/425-653, 063/536-212. 552122 NO VI BU LE VAR 28m2, III sprat, „Zoned” useqivo 33.000 evra. Telefoni: 423-208, 063/111-4142. 552123 SO CI JAL NO, nova garsowera sa prirodnom ventilacijom u kuhiwi i u kupatilu, sa povratom PDV-a, useqiva, 24m2, cena 34.100 evra, uredna dokumentacija, mogu}nost kredita. Tel. 060/018-94-22, 021/520-231 ({ifra: 14220) www.so lis-ne kret ni ne.com. 553374 EKS KLU ZIV NA prodaja ukwiène garsowere, Ulica cara Du{ana, uli~no orijentisana, na prvom spratu, sa liftom i terasom, cena 32.000 evra. Pogledajte skicu i fotografije na www.so lis-ne kret ni ne.com ({ifra: 21999) Tel. 065/20-19-011, 021/520-231. 553375 CEN TAR, Gunduli}eva ulica, odmah useqiva garsowera od 25m2 u novoj zgradi. Povoqno, 17.500E. Tel. 060/621-1685. 553357 SA JAM, Cankareva ulica, nova, odmah useqiva garsowera od 25m2, lift, terasa. Uredni papiri. Cena 27.000E. Tel. 063/692-917. 553358 GR BA VI CA, Gogoqeva ulica, prazna, odmah useqiva garsowera od 25m2 + 8m2 terase. Ukwièno. Cena 30.000E. Tel. 063/777-6233. 553359 RU ME NA^ KI PUT, ukwièn, komforan jednosoban stan od 42m2, I sprat, lift, terasa. Mogu}nost adaptacije u jednoiposoban. 36.000E. Tel. 063/7759121. 553360 KLA SI ÂN jednosoban stan na Novom nasequ - [onsi, Ul. Ra{e Radujkova, 34m2, prizemqe, dvori{no orijentisan, dve terase, ukwièn. Moè i kreditni kupac. Tel. 065/20-19-011, 021/520-231 ({ifra: 21121) www.so lis-ne kret ni ne.com. 553376 OD MAH USE QIV, ukwièn jednosoban stan 29m2, pored Satelitske pijace, {kole Ul. S. Mom~ilovi}a, kompletno renoviran. Cena: 26.200 evra. Tel. 064/112-62-39, 021/520-231 ({ifra: 21781) www.so lis-ne kret ni ne.com. 553377 LI MAN III, fasadna cigla, ukwièn jednosoban stan 41m2, mogu}nost prepravke u jednoiposoban, u dobrom stawu, povoqno. Tel. 662-4218. 552159 KI SA^ KA!!! U novijoj zgrada odmah useqiv stan od 32m2 niè spratnosti. Hitno!!! Tel. 063/500-213. 552135 STA NI CA!!! Jednosoban stan zgodan za pregra|ivawe od 40m2, ukwièn useqiv po dogovoru!!! Ekstra povoqno!!! Tel. 065/25002-13. 552136 NA BU LE VA RU OSLO BO \E WA 44m2, jednosoban stan sa pogledom na Stadion Vojvodine i Bulevar. Cena 39.900 ukwièn, lift, terasa. Telefoni: 451318, 523-193, ponuda na www.ne kret ni ne-moj dom.com. 552064

oglasi

dnevnik U CEN TRU kod Ribqe pijace odli~an jednosoban stan 28m2, ukwièn, III sprat, terasa, cena 30.000. www.ne kret ni ne-moj dom.com. [ifra 1002099. Telefoni: 451-318, 523-193. 552065 NA BU LE VA RU EVRO PE jednosoban stan povr{ine 30m2, odvojena kuhiwa, cena za avansno pla}awe 32.000. Teleoni: 451-318, 523-193. www.ne kret ni nemoj dom.com. 552066 GR BA VI CA, jednosoban, 30m2, VI sprat, cena 30.500E. Telefoni: 522-177, 063/780-99-09. 552032 NO VA DE TE LI NA RA, jednosoban, 29m2, II sprat, useqiv, nov. Telefoni: 522-177, 064/21560-90. 552033 DE TE LI NA RA 26m2 jednosoban, terasa, ukwièn 25.000, nije fiksna cena. Slike na www.tref ne kret ni ne.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853. 552088 NO VO NA SE QE kod robne ku}e, jednosoban stan 36m2 odmah useqiv, ukwièn, lep raspored za 32.000. Telefon 528-137. 552102 JED NO SO BAN, Liman II, 39m2, moè jednoiposoban, ukwièn, odmah useqiv, cena: 41.500 evra, „Kvart”. Tel. 021/450-417; 064/189-38-87. 551974 UKWI @EN jednosoban stan na Detelinari, drugi sprat, 31m2, centralno grejawe, cena 25.750E. Telefoni: 021/427-088; 064/823-6600, www.to tal-ne kret ni ne.rs. 551987 UKWI @EN jednosoban stan u mansardi, 32m2, zgrada stara 5 godina u blizini Bulevara oslobo|ewa, lift, centralno gradsko grejawe, cena 30.900E. Telefoni: 021/427-088; 064/8236600, www.to tal-ne kret ni ne.rs. 551988

PRO DA JEM ili mewam 1.5 sobni stan na Grbavici (Tolstojeva) I sprat, garaà, mala zgrada za ve}i (50-60m2) na Grbavici uz doplatu. Zvati od 16 do 20 ~asova. Telefon 064/3393170. 42348 PRO DA JEM jednoiposoban stan u mansardi 450e/m2, brzo gotov na Novom nasequ u Novom Sadu. Telefon 063/598-878. 43048 PRO DA JE MO lep jednoiposoban stan 43m2 u blizini @. stanice za 46.000 sa PDV, useqiv. Telefon: 6447 - 622 i 063/540165. 43111 PRO DA JE MO jednoiposoban stan 45m2 na Novom nasequ za 32.000, odmah useqiv. Telefon: 6447-622 i 063/540-165. 43112 NOV dvosoban dupleks, galerijskog tipa, sa upotrebnom dozvolom od investitora, 55m2 39.900, Somborski bulevar, terasa, lift. Telefon 064/100-4575. 43029 PRO DA JEM ili mewam stan u Kawiì za ku}u u Novom Sadu cena dogovor. Telefon 061/7222928. 38627 BEZ PO SRED NI KA, prodajem stan Bulevar Oslbo|ewa 51m2, 5. sprat, bez ulagawa, useqiv, ukwièn, moè na kredit. Telefon 064/128-47-49. 42934 DVO SO BAN, 64m2, IV sprat, Rumena~ka ulica, ukwièn sa garaòm od 17m2, cena 57.500. Telefoni: 064/1143-730 i 060/418-3223. 43123 DVO SO BAN 47m2 u Branimira ]osi}a, ukwièn, terasa bez ulagawa, cena 52.300. Telefon: 060/4183223 i 064/1143730. 43125 TOL STO JE VA 50m2 visoko prizemqe, ukwièn. Telefon 062/543-816. 43151 JAN KA ^ME LI KA Avijati~arsko naseqe, prvi sprat, ukwièno, prodaja a moè i za izdavawe, name{ten komplet osim ve{ ma{ine. Telefon 062/8901199. 43152 VE SE LI NA MA SLE [E 50m2, 4. sprat, ukwièn. Telefon: 062/890-11-99. 43154 DVO SO BAN 47m2, Liman I, terasa, lift, CG, ukwièn, cena 44.300E. Telefon 062/899-18-32. 43161

DVO SO BAN 49m2, Novo naseqe, Bra}e Drowak, II sprat, lift, terasa, CG, ukwièn, cena 49.500E. Telefon 062/899-1832. 43163 JED NO I PO SO BAN 37.5m2, drugi sprat, N. naseqe, nova zgrada, 42.300e. Telefon 064/2466206. 43177 JED NO I PO SO BAN odmah useqiv stan na Novom nasequ, 45m2, terasa, centralno grejawe, prizemqe - 4 stepenika podignuto, cena 32.950E. Telefoni: 021/427-088; 064/823-6600, www.to tal-ne kret ni ne.rs. 551989 UKWI @EN jednoiposoban stan u novijoj zgradi, 34m2, prvi sprat, lift, terasa, centralno gradsko grejawe, topla proto~na voda, cena 36.050E. Telefoni: 021/427-088; 064/823-6600, www.to tal-ne kret ni ne.rs. 551990 NOV - odmah useqiv kvalitetan jednoiposoban stan, prvi sprat, terasa, lift, 35m2, u blizini Ulice cara Du{ana, cena sa PDV-om 41.450E. Telefoni: 021/427-088; 064/823-6600, www.to tal-ne kret ni ne.rs. 551991 JED NO I PO SO BAN, 39m2, Grbavica - nov stan na izuzetnoj lokaciji, 1. sprat, terasa, ostava, ju`na strana, blizina Limanske pijace, vredi kupiti. Telefoni: 021/55-77-58, 063/7-333621. 551963 GR BA VI CA - Tolstojeva ulica, nov, odmah useqiv, ukwièn, jednoiposoban stan 37m2, 3. sprat, lift, terasa. Tel. 021/548-893, 063/807-4172. 551976 DA NI LA KI [A - noviji, odmah useqiv, jednoiposoban stan 37m2, 4. sprat, lift, terasa, ostava, klima. Tel. 021/548-893, 063/807-4172. 551977 [I RI CEN TAR, ukwièn 1.5 stan od 41m2 po ceni od 36.000. Telefon 063/742-21-80, www.bo mil.rs. 552002 NO VO NA SE QE, 1.5 ukwièn stan na I spratu, 38m2, cena dogovor. Telefon 063/828-8377, www.bo mil.rs. 552003 NO VA DE TE LI NA RA, odli~an, ukwièn noviji 1.5 stan na I spratu, po ceni 36.500. Telefon 636-6952, www.bo mil.rs. 552004 BU LE VAR EVRO PE, novi 1.5 stanovi od 34-37m2, cene sa PDV-om, mogu} dogovor oko cene, uslova pla}awa i kredita. Telefon 636-8429, www.bo mil.rs. 552005 LI MAN DVA 40m2 na petom spratu sa liftom, lako moè biti jednoiposoban, ukwièn 42.200. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 552101 UKWI @EN 40m2, jednosoban, mogu} jednoiposoban, 2. sprat, terasa, cg, useqiv, cena 33.000 evra. Telefoni: 064/823-6610, 021/542-779, ww.ave nia-ne kret ni ne.com. 552057 HIT NO!!! Novo naseqe originalan jednoiposoban stan 48m2, lift, terasa, ukwièn za 39.500. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 552104 BLI ZU SAJ MA jednoiposoban stan 42m2 na drugom spratu, ima terasu, ukwièno. Telefoni: 528-137, 063/811-7331. 552105 STE VA NA HRI STI ]A ukwièn stan 48m2, lep raspored, terasa, lift, cena 39.500 uz dogovor. Telefon 063/538-166. 552106 BRA ]E JO VAN DI] jednoiposoban stan 50m2 niè spratnosti, u dobrom stawu, odmah useqiv za 49.000 uz dogovor. Telefoni: 528-137, 661-2262. 552108 KOD @E LE ZNI^ KE STA NI CE u odli~noj zgradi nov odmah useqiv jednoiposoban stan 35m2 za 41.500 uz dogovor. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 552109 \OR \A NIK [I ]A JO HA NA, 54m2 jednoiposoban stan na prvom spratu, lift, terasa, odmah useqiv 47.300. Slike na www.tref ne kret ni ne.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853. 552089

oglasi

dnevnik

STA NI CA 40m2, jednoiposoban, terasa, ukwièn, odmah useqiv, renoviran 38.200. Telefoni: 444-107, 633-7853. 552090 GR BA VI CA, jednoiposoban 40m2, lift, terasa, ukwièn, sa garaòm od 15m2 cena 51.500. Telefoni: 444-107, 633-7853. 552091 GR BA VI CA 45m2, jednoiposoban stan na prvom spratu, odvojena kuhiwa, lift, terasa, ukwièn 53.300. Telefoni: 444107, 633-7853. 552092 NO VI BU LE VAR, nov, odmah useqiv jednoiposoban, II sprat, terasa, lift, 35m2-35.900E. Telefoni: 526-622, 064/188-74-91. 552038 POD BA RA: jednoiposoban, nov, useqiv, pred ukwi`bom - 27m2, 2. sprat sa liftom, terasa, cg, gradsko... Cena 31.000 evra. Telefoni: 021/6614-200, 064/8236618. 552040 U [I REM CEN TRU kod Socijalnog prodajem odli~an jednoiposoban stan 42m2 u novijoj ukwiènoj zgradi 46.350 odmah useqiv. www.ne kret ni ne-moj dom.com. [ifra 1000221. Telefoni: 451-318, 523-193. 552067 NA UGLU BUL. EVRO PE i Koste Racina 39m2 jednoiposoban stan severoisto~na strana 39.000 ima povrat PDV-a. Telefoni: 451-318, 523-193, www.ne kret ni ne-moj dom.com. 552068 U ULI CI CA RA DU [A NA nova ukwièna zgrada jednoiposoban stan 36m2, lift, terasa, cena 37.000. Telefoni: 451-318, 523-193, www.ne kret ni ne-moj dom.com. [ifra 1001943. 552069 KOD STA NI CE i Gra|evinske {kole 38m2 ukwièn jednoiposoban, lift, cena 36.000. Telefoni: 451-318, 523-193, www.ne kret ni ne-moj dom.com. [ifra 1000518. 552070 LI MAN II!!! Jednoiposoban stan od 53m2, niè spratnosti, okrenut na dvori{te, hitno i povoqno!!! Tel. 065/250-02-13. 552137 HIT NA PRO DA JA! Odmah useqiv JIS 54m2, [onsi, I sprat, lift, terasa, dvori{na strana, ukwièn, odvojena kuhiwa, cena 49.900! Telefoni: 021/6616-324, 063/536-212. 552119 JED NO I PO SO BAN stan 44m2, ukwièn, bez ulagawa, cena 36.000, Novo naseqe. Tel. 6624218. 552160 CEN TAR, Radni~ka ulica, blizina Suda, nov, odmah useqiv jednoiposoban stan od 29m2. Idealno za kancelarijski prostor. Tel. 060/621-1685. 553362 MI LO JA Î PLI ]A, kompletno renoviran mawi jednoiposoban stan od 30m2. Ukwièn. Cena sa novim name{tajem 26.000E. Tel. 063/777-6233. 553363 NOV, 40m2, odmah useqiv jednoiposoban stan u Ulici Branka Baji}a. I sprat, terasa. Cena 40.000E sa komplet novim name{tajem! Tel. 452-737. 553364 NA TE LE PU, uz Somborski bulevar, izuzetan mali jednoiposoban stan odli~nog rasporeda, u novoj zgradi, visoko prizemqe, dvori{no orijentisan. Tel. 065/20-10-013, 021/427-277 ({ifra: 22062) www.so lis-ne kret ni ne.com. 553378 PA @WA, na Somborskom bulevaru, odli~an mali jednoiposoban stan 29m2, ukwièn, 4. sprat, lift, terasa. Odli~an, hitno! Samo 30.000E. Tel. 065/201-9010, 021/451-570 ({ifra: 22131) www.so lis-ne kret ni ne.com. 553379 JO VA NA HRA NI LO VI ]A ukwièn 1.5-soban stan od 42m2, II sprat. Telefoni: 528-599, 063/111-8085. 552126 NO VO NA SE QE, ukwièn, odmah useqiv stan od 48m2. Lift, terasa. Hitno i povoqno! Cena 39.500E. Tel. 063/692-917. 553361

NO VA DE TE LI NA RA - Odli~an dvosoban stan na tre}em spratu. Mogu}nost parkirawa u dvori{tu, 51m2 za 55.200 evra. Pozvati! Tel. 063/520-296, 021/427-277 ({ifra: 21347) www.so lis-ne kret ni ne.com. 553380 U BLI ZI NI @E LE ZNI^ KE STA NI CE na prodaju komforan dvosoban stan od 69m2, I sprat, lepa terasa, novija gradwa. Samo 45.000E. Tel. 063/1088017. 553365 PO VOQ NA PO NU DA komfornog dvosobnog stana klasi~nog rasporeda od 60m2 u blizini novog bulevara. II sprat, lift, terase. 46.500E. Tel. 063/7759121. 553366 SA VE QU BO JE VA, ukwièn, dvosoban stan klasi~nog rasporeda, 52m2, II sprat, terasa. Cena 46.500E. Tel. 063/777-6233. 553367 U BLI ZI NI CA RA DU [A NA, 43m2, ukwièn dvosoban, kompletno renoviran stan na drugom spratu. Cena 39.200E. Tel. 452-942. 553368 LI MAN I, ukwièn dvosoban stan 49m2, cena - 41.200. Tel. 662-4218. 552161 LI MAN, zgrada Budu}nosti, ukwièn dvosoban stan 54m2. Tel. 662-4218. 552162 KOM FO RAN dvosoban 64m2, Rumena~ki put, „Neimar” fasadna cigla, lift, odvojena kuhiwa, mogu}e dobijawe dvoiposobnog, ukwièn, 49.000. Tel. 063/517-846. 552152 STRO GI CEN TAR, Katoli~ka porta, noviji dvosoban 43m2, II sprat, u odli~nom stawu bez ulagawa, ukwièn, kompletno name{ten, 45.000. Tel. 063/517846. 552153 NOV dvosoban 44m2, centar, Temerinska, III sprat sa liftom, odvojena kuhiwa, velika i dnevna i spava}a soba koje izlaze na lepu terasu, dvori{na strana, 44.000. Tel. 063/517-846. 552154 PR VO KLA SAN dvosoban 48m2, kompletno renoviran, Naseqe, Stevana Hristi}a, sigurnosna vrata, gips, rasveta, italo keramika, ameri~ki plakar, velika terasa, ukwièn, 43.500. Tel. 063/517-846. 552155 HIT NA PRO DA JA! Odli~an nov DS 45m2, Salajka, III sprat, lift, terasa, dvori{na strana, odmah useqiv, fizi~ki odvojena kuhiwa, sig. vrata, hrastov parket, parking, cena 42.500. Telefoni: 021/425-653, 065/55-36-212. 552118 STRA @I LOV SKA dvosoban 49m2, II sprat odmah useqiv 56.000. Telefoni: 528-599, 063/111-4142. 552124 GR BA VI CA, nov, ukwièn, dvosoban stan od 53m2, II sprat, lift. Telefoni: 423-208, 063/111-4142. 552125 LI MAN II!!! Dvosoban stan od 62m2 dvostran, prostran, svetao, ukwièn i brzo useqiv!!! Povoqno!!! Tel. 065/250-02-13. 552138 KO SOV SKA!!! Dvosoban stan od 49m2 ukwièn u novoj zgradi niè spratnosti na mirnoj strani uz mogu}nost kupovine garaè. Tel. 063/500-213. 552139 MAK SI MA GOR KOG!!! Dvosoban stan od 50m2 niè spratnosti na odli~no mestu!!! Tel. 065/250-02-13. 552140 LI MAN III!!! 65m2 dvosoban stan, nov, odmah useqiv, niè spratnosti!!! Tel. 063/500-213. 552141

PRO DA JEM na Novom nasequ dvosoban stan, 53m2, dve terase, odvojena kuhiwa, dvostrano orjentisan. Ukwièn. ({ifra 10077) Tel. 063/772-6845; 021/520-231, www.so lis-ne kret ni ne.com. 553382 U SLO VA^ KOJ ULI CI, na prvom spratu, ukwièn, odmah useqiv, dvosoban stan. ({ifra 21996). Tel. 063/772-6845, 021/427-277, www.so lis-ne kret ni ne.com. 553384 LI MAN IV lep dvosoban stan 54m2 ukwièn okrenut ka istoku, cena 53.500. Telefoni: 451318, 523-193, kompletna ponuda www.ne kret ni ne-moj dom.com. 552071 U MI LE TI ]E VOJ ULI CI u zgradi od belog mermera dvosoban stan 63m2 na tre}em spratu, lift, terasa, ukwièn, prazan, useqiv. Telefoni: 451-318, 523193, www.ne kret ni ne-moj dom.com. [ifra 1000193. 552073 DVO SO BAN stan 51m2 ukwièn renoviran cena 37.000. Telefoni: 451-318, 523-193, www.ne k ret n i n e-moj d om.com. [ifra 1002103. 552074

KOD SUP-a u Bra}e Jovandi} dvosoban stan 51m2 sre|en ukwièn 49.500. [ifra 1000694. www.ne kret ni ne-mo jom.com. Telefoni: 451-318, 523-193. 552075 NO VA DE TE LI NA RA, dvosoban 44m2 na Bulevaru Evrope, ugao Veselina Masle{e i Koste Racina, investitor „Moj Dom”, pozovite! Cena 44.000 ima povrat PDV-a. Telefoni: 523-193, 451-318, www.ne kret ni ne-moj dom.com. 552072 DVO SO BAN stan u novoj zgradi kod Futo{ke na Bul. oslobo|ewa 56m2 prazan, kqu~ u agenciji, cena 61.800. Telefoni: 451-318, 523-193, www.ne kret ni nemoj dom.com. 552076 DVO SO BAN stan u centru kod Stadiona Vojvodine, prvi sprat, ukwièn 56m2, cena 53.500. [ifra 1002098, www.ne kret ni ne-moj dom.com. 552077 KOD STA NI CE u novoj, ukwiènoj, zgradi 61,3m2 na drugom spratu, cena 54.500. Telefoni: 451-318, 523-193, www.ne kret ni nemoj dom.com. [ifra 1001914. 552078 HIT NO!!!! 60m2, ukwièn, odmah useqiv, 2. sprat, lift, terasa, CG, cena 47.400 evra. Telefoni: 064/823-6601, 021/424-963. 552042

HIT NO i povoqno!!! Novo naseqe: 44m2 - dvosoban useqiv, ukwièn, terasa, sre|en. Cena 36.000 evra. Telefoni: 064/8236621, 021/661-4200. 552049 PO VOQ NO: 60m2 - Bulevar, kod Lutrije, dvosoban, mogu} dvoiposoban, ukwièn, useqiv, 1. sprat, terasa, lift, cg... Cena 51.500 evra - nije fiksno. Telefoni: 064/823-6604, 021/542-779. 552039 PA RI SKE KO MU NE 53m2, klasi~an dvosoban stan sa terasom, ukwièn, odmah useqiv 47.400 nije fiksno. Slike na www.tref ne kret ni ne.co.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853. 552093 MA KI SMA GOR KOG 48m2, dvosoban, lift, dvori{na strana. Slike na www.tref ne kret ni ne.co.rs. Telefoni: 444-107, 6337853. 552094 DE TE LI NA RA 53m2, klasi~an dvosoban bez ulagawa, dvostran, ukwièn, dve terase 38.500. Slike na www.tref ne kret ni ne.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853. 552095 NO VA DE TE LI NA RA, Janka ^melika, 44m2 dvosoban, prvi sprat, terasa, ukwièn, odmah useqiv 46.350. Telefoni: 444107, 633-7853. 552096 RE NO VI RAN, 50m2, @elezni~ka stanica, dvosoban, dvostrano orjentisan, terasa, CG. Ukwèn, odmah useqiv! Cena 46.400 evra. Telefoni: 064/8236621, 021/6614-200. 552052 NO VO! Brzo useqiv, 49m2 dvosoban, 3. sprat (od 5), lift, terasa, cg, sendvi~ zid, isto~na strana... Cena sa PDV-om 47.950 evra. Telefoni: 021/424-963, 064/823-6610, (www.ave nia-ne kret ni ne.com). 552044

UKWI @EN - zgrada stara 5 godina, useqiv odmah, dvosoban, 52m2, 2. sprat, terasa, ekstra raspored. Cena 41.200 evra. Telefoni: 064/823-6610, 021/542779. 552056 BU LE VAR OSLO BO \E WA na mirnu stranu gleda, kod Lutrije dvosoban stan 60m2 na prvom spratu za 53.500.Telefoni: 528137, 661-2262. 552110 NO VO NA SE QE [onsi dvosoban stan 57m2 na prvom spratu sa liftom, ukwièn za 52.500. Telefoni: 528-137, 661-2262. 552111 @E LE ZNI^ KA odli~an noviji dvosoban stan 45m2 na drugom spratu sa liftom, ukwièn. Telefoni: 528-137, 063/811-7331. 552107 KOD SUP-a u Kraqa Petra dvosoban stan 51m2 na prvom spratu, ukwièn za 46.400. Telefoni: 528-137, 661-2262. 552103 GR BA VI CA, ukwièn klasi~an 2.0 stan od 48m2 na I spratu, potrebno renovirawe, cena 42.200. Telefon 636-8429, www.bo mil.rs. 552006 CEN TAR, 2.0 ukwièn odli~an 2.0 klasi~an stan od 51m2, na I spratu, cena 51.000. Telefon 636-6952, www.bo mil.rs. 552007

nedeqa11.decembar2011.

BE TA NI JA, Mi~urinova ulica u novijoj zgradi, prodajem dobar 2.0 ukwièn stan, cena 52.500. Telefon 636-6952, www.bo mil.rs. 552008 LI MAN, ukwièn 2.0 stan od 55m2 odli~nog rasporeda, IV sprat sa liftom, cena 53.500. Telefon 636-8429, www.bo mil.rs. 552009 DE TE LI NA RA, ukwièn, klasi~an 2.0 stan od 47m2, kompletno renoviran bez ikakvih ulagawa, cena 41.200. Telefon 6368429, www.bo mil.rs. 552010 NO VI SAD, Du{ana Vasiqeva, odli~an ukwièn stan, 64m261.800E. Telefoni: 063/780-9909, 522-177. 552031 PO VOQ NO - ukwièn, dvosoban stan 47m2, 1. sprat, renoviran, odmah useqiv u blizini bolnice, cena 44.300 evra. Tel. 021/548-893, 063/807-4172. 551978 LI MAN II - kod fakulteta, ukwièn, klasi~an, dvosoban stan 53m2, odmah useqiv, cena 54.500 evra. Tel. 021/548-893, 063/807-4172. 551979 DVO SO BAN, 47m2, Grbavica nov stan na odli~noj lokaciji, vrhunska oprema, 1. sprat, terasa, ostava, ju`na strana, blizina Limanske pijace, Merkatora, komunalije pla}ene u celosti, vredi kupiti. Telefoni: 021/5577-58, 065/555-77-58. 551964 DVO SO BAN, Liman II, 61m2 odli~an stan, ukwièn, moè dvoiposoban, ekskluzivna prodaja, „Kvart”. Tel. 021/450-417; 064/189-38-87. 551970 DVO SO BAN, 53m2, Rumena~ka, stan klasi~nog rasporeda okrenut istok-jug, 6. sprat, lift, terasa, ostava, vlasni{tvo 1/1, odmah useqiv, cena povoqno! Telefoni: 021/55-77-58, 065/555-7758. 551966 NOV - odmah useqiv dvosoban stan u blizini centra, cena sa PDV-om, drugi sprat, 49m2, cena 47.800E. Telefoni: 021/427-088; 064/823-6600, www.to tal-ne kret ni ne.rs. 551992 PO VOQ NO - Novo naseqe, Ka}e Dejanovi}, funkcionalan, dvosoban stan 59m2, 2. sprat, lift, terasa, potrebna ulagawa - dogovor. Tel. 021/548-893, 063/807-4172. 551985 HIT NA PRO DA JA!!! Odli~an dupleks DS(DIS) 63m2, Savina, V. ]iri}a, IV sprat, terasa, sre|en, klima, sig. vrata, pvc stolarija, ukwièn, cena samo 48.500!!! Telefoni: 021/425-653, 063/536-212. 552117

OD LI ÂN ukwièn 3.0 stan od 78m2, na I spratu, 1.300 kaplara 16. Telefon 063/524-133. 42928 CEN TAR, Izvr{no ve}e, 95m2, trosoban salonski stan, prvi sprat, dvostrano orjentisan, CG, velika terasa, bez posrednika, 105.000. Telefon: 063/5020-25. 42968 NOV trosoban - petoiposoban, galerijskog tipa, dupleks sa upotrebnom dozvolom od investitora, 95m2 - 62.000, Somborski bulevar, terasa, lift. Telefon 064/100-45-75. 43030 STRO GI CEN TAR, 75m2 dvoiposobani, IV sprat bez lifta, 1100e/m2, bez posrednika, Telefon 063/754-3917, izme|u 19 -20 ~asova. 42662 PRO DA JEM dvoiposoban stan na Limanu tri na prvom spratu za 68.000. Telefon: 6447-622. 43114 UKWI @EN dvoiposoban stan u centru u blizini Futo{ke pijace, novija kvalitetna zgrada, ~etvrti sprat, 52m2, cena 50.900E. Telefoni: 021/427-088; 064/823-6600, www.to tal-ne kret ni ne.rs. 551993 LA SLA GA LA - odli~an, noviji, dvoiposoban stan 65m2, 1. sprat, lift, terasa, ugra|eni plakari, kuhiwa, dva sanitarna ~vora, odli~an raspored, garaà. Tel. 021/548-893, 063/8074172. 551980 RAD NI^ KA ULI CA, ukwièn 2.5 stan od 70m2. Telefon 063/82-88-377. 552023

KEJ, ukwièn, odràvan 2.5 stan od 70m2, cena 63.900 sa garaòm od 12m2. Telefon 6368429, www.bo mil.rs. 552016 KEJ, sa prelepim pogledom na Tvr|avu i Dunav, ukwièn 2.5 stan od 85m2, sa velikom terasom. Telefon 063/742-21-80. 552017 PRO DA JE SE odli~an ukwièn 2.5 stan od 73m2 na I spratu u zgradi od fasadne cigle, cena 56.650. Telefon 636-8429, www.bo mil.rs. 552014 GR BA VI CA, odli~an nov 2.5 stan ukwièn, 62.500, mogu}a kupovina i sa garaòm, cena 70.000. Telefon 636-8429, www.bo mil.rs. 552011 GR BA VI CA, Ulica Lasla Gala u odli~noj zgradi, nov, dodatno sre|en i kompletno name{ten 2.5 stan prodajem po ceni od 78.000. Telefon 63-66-952, www.bo mil.rs. 552012 EKS TRA raspored: 54m2 dvoiposoban, Bulevar Evrope, 1. sprat, terasa, cg, useqivo. Moè na kredit. Cena sa PDV-om 58.500 evra. Telefoni: 064/8236610, 542-779. 552058 DVO SO BAN - mogu} dvoiposoban, 51m2, Molijerova ulica, sre|en, renovirano kupatilo, ukwièn, useqiv, 1. sprat, cg. Cena 41.200 evra. Telefoni: 064/823-6618, 021/424-963. 552055 HIT NO!! Nov, neuseqavan dvoiposoban - 62m2 perfektan raspored, ju`na strana, odmah useqiv, 3. sprat, terasa, lift, cg. Cena 57.500 evra. Telefoni: 064/823-6610, 021/542-779. 552053 PRO DA JEM funkcionalan, dvoiposoban stan, na Grbavici 56m2 na IV spratu, Ul. Mi{e Dimitrijevi}a. Ukwièn. Dve ostave. Hitno. Telefoni: 451318, 523-193, www.ne kret ni ne.moj dom.com. [ifra 1002095. 552079 DVO I PO SO BAN stan na uglu Bul. Evrope i Koste Racina 48m2 gleda na istok, cena 48.000 ima povrat PDV-a. Telefoni: 451-318, 523-193, www.ne kret ni nemoj dom.com. 552080 OD LI ÂN funkcionalan dvoiposoban stan od 50m2, ukwièn, idealan za mlad bra~ni par koji kupuje na kredit, blizu Bulevara oslobo|ewa. Cena vi{e nego povoqna - 42.000 evra. Tel. 065/20-19-013, 021/520-231 ({ifra: 21285) www.so lis-ne kret ni ne.com. 553385 OD LI ÂN 2.5-soban porodi~an stan 68m2 na 2. spratu, Liman 2, u blizini {etali{ta [trand, Merkatora. Kuhiwa odvojena, sa ostavom, tarasa, svetao, odli~an raspored. Tel. 060/018-9422, 021/520-231 ({ifra: 21847) www.so lis-ne kret ni ne.com. 553386 HIT NA PRO DA JA, noviji dvoiposoban stan u blizini Bulevara oslobo|ewa. Drugi sprat, terasa, hrastov parket, alu stolarija, ukwièn, 61m2 samo 54.100 evra. Tel. 065/20-19010, 021/520-231 ({ifra 10193) www.so lis-ne kret ni ne.com. 553387 CA RA DU [A NA!!! Odli~an dvoiposoban stan od 53m2 niè spratnosti u odli~noj zgradi, ukwièn gleda na dvori{te. Tel. 065/2500-213. 552142 PARK SI TI!!! Dvoiposoban stan od 70m2. Pozovite!!! Tel. 063/500-213. 552143 GUN DU LI ]E VA 2.5-soban odmah useqiv 60m2, ukwièn 56.500 evra. Telefoni: 528-599, 063/111-4142. 552128 BE RI SLA VA BE RI ]A originalan dvoiposoban stan 64m2 odmah useqiv, potrebna adaptacija, 56.000. Telefoni: 528-137, 063/811-7331. 552113 MA JE VI^ KA ULI CA, nov, odmah useqiv dvoiposoban stan od 61m2. II sprat, terasa. Dvostrano orjentisan. Uredni papiri, 62.000E. Tel. 063/108-8017. 553369 NOV trosoban 93m2, Grbavica, Danila Ki{a kod OTP banke na Bulevaru, I sprat, dve terase, dva kupatila, useqiv, ukwièn, mogu}e pregraditi u dva stana, 93.000. Tel. 063/517-846. 552156 SA LON SKI trosoban 94m2, centar, Sowe Marinkovi}, I sprat, gleda i na ulicu i na dvori{te, pogodan za poslovni prostor, ukwièn, 89.000. Tel. 063/517-846. 552157

nedeqa11.decembar2011.

GR BA VI CA, ukwièn trosoban dupleks 66m2, bez ulagawa, povoq552163 no. Tel. 662-4218. SE QA^ KIH BU NA u zgradi od crvene cigle, stan 76m2 na prvom spratu, sa pogledom na park. Tele552114 fon 528-137. CEN TAR - Stari Grad, brzo useqiv maksimalno funkcionalan trosoban stan 55m2, Vojvode Mi{i}a, visoko prizemqe do Keja i Dunavskog parka. Cena 62.000E. ({ifra: 22047). Tel. 064/112-6239, 021/427-277, www.solis-nekretnine.com. 553381 HIT NO!!! Odmah useqiv TS 74m2, centar, IV sprat, lift, dve terase, nov, dva sanitarna ~vora, odvojena kuhiwa sa prozorom, ukwièn, mogu}nost kupovine i garaè od 17m2! Cena 68.600. Telefoni: 552120 021/425-653, 063/536-212. HIT NA PRO DA JA! Odmah useqiv TS 74m2, Liman II, Bo{ka Buhe, klasi~nog rasporeda, dva san. ~vora, dve terase, dvori{na strana, ukwièn, cena 68.900!!! Telefoni: 021/425-653, 063/536-212. 552121 LI MAN, trosoban, komforan stan, 88m2, nova zgrada, lift, cena 91.000. Telefoni: 423-208, 063/111552129 4142. TRO SO BAN, komplet renoviran stan od 78m2, lift, ukwièn, useqiv. Telefoni: 528-599, 063/1118085. 552130 SUD!!! U neposrednoj blizini trosoban stan na prvom spratu zgodan i za poslovni prostor!!! Pozovite!!! Tel. 063/500-213. 552144 LI MAN IV!!! Trosoban stan od 78m2 na prvom spratu u odli~nom stawu!!! Pozovite!!! Tel. 063/500552145 213. OD LI ÂN trosoban stan na Limanu III kod Limanskog parka i Merkatora 71m2 na III spratu, lift, terasa, cena 67000. Slike na www.nekretnine-mojdom.com. [ifra 1000629. Telefoni: 451-318, 523-193, 063532243. 552081 KLA SI ÂN trosoban stan kod Stanice 70m2 ukwièn odvojena kuhiwa cena 57.500. Kompletna ponuda na www.nekretnine-mojdom.com. Telefoni: 451-318, 523552082 193. KOD SAJ MA ukwièn stan 73m2 na prvom spratu, lift, terasa, ukwièn, posebno kuhiwa, dva sanitarna ~vora, komplet renoviran prazan, useqiv, cena 68.000. Telefoni: 451-318, 523-193, kompletna ponuda na www.nekrenine552083 mojdom.com. EKS TRA!!! Trosoban stan 74m2, ukwièn, moè kredit, prazan, 1. sprat, komplet renoviran stan, terasa, cg, lift, cena 69.000 evra. Telefoni: 064/823-6621, 021/542779. 552043 HIT NO!!!!GO GO QE VA ul. 62m2 trosoban, ukwièn, useqiv, lift, terasa, cg, odvojena kuhiwa sa prozorom, ju`na strana, cena 65.000E. Telefoni: 064/823-6601, 021/6614200. 552041 GR BA VI CA. Odli~an trosoban dupleks od 70m2, ukwièn, useqiv, lift, terasa, cg... Cena 61.300 evra. Telefoni: 064/8236604, 021/661-4200, (www.avenia-nekretnine.com). 552054 HIT NO!!! Ekstra ponuda! Bulevar oslobo|ewa: 93m2, nov, ukwièn odmah useqiv trosoban stan, 1. sprat, odvojena kuhiwa sa velikom trpezarijom, 2 kupatila, 2 terase, lift... Moè kredit. Cena 93.000 evra. Telefoni: 064/8236604 021/424-963. 552045 MAK SI MA GOR KOG, odli~an trosoban, kompletno renoviran, ukwièn, odmah useqiv, dve terase, dvostran 70.100 nije fiksno. Telefoni: 444-107, 633-7853. 552097

LI MAN jako lep, odmah useqiv trosoban stan, odli~nog rasporeda 80m2 na ~etvrtom spratu sa liftom, ukwièn. Telefoni: 528552112 137, 661-2262. LI MAN, u zgradi od fasadne cigle, odli~an ukwièn, prazan 3.0 od 79m2 stan bez ulagawa. Telefon 063/828-83-77, www.bomil.rs. 552013 @. STA NI CA, ukwièn 3.0 stan od 75m2, renovirano kupatilo, cena 67.000. Telefon 636-8429, 552015 www.bomil.rs. HIT NA prodaja- na Limanu, ukwièn 3.0 stan od 82m2, cena 68.000. Telefon 064/220-95-65. 552021 SA JAM - odli~an, funkcionalan, odmah useqiv, trosoban stan 73m2, 1. sprat, dvostrano orjentisan, renoviran, cena 67.500 evra. Tel. 021/548-893, 063/807-4172. 551981 TRO SO BAN, 90m2, centar - S. Musi}a, stan salonskog tipa, 1. sprat, okrenut na dve strane, idealan za ordinacije, kancelarije, blizina fakulteta, Suda, Spensa… Vredi kupiti. Tel.: 063/7-333551967 621, 021/55-77-58. UKWI @EN odli~an trosoban stan na Grbavici, ~etvrti sprat nije posledwi, terasa, lift, 77m2, cena 82.400E. Telefoni: 021/427088; 064/823-6600, www.total-nekret551995 nine.rs. TRO SO BAN, 94m2, centar - R. pijaca, prodajem ili mewam za mawi do 60m2, noviji stan u izuzetnom stawu, 2. sprat, 2 terase, okrenut na dve strane, klima, tenda, bez posrednika, vredi kupiti. Tel. 551962 063/7-333-621. BRA ]E RIB NI KA RA - ukwièn trosoban stan 89m2, 5. sprat, lift, terasa, pogled na tvr|avu, garaà. Tel. 548-893, 063/807-4172. 551984

PRO DA JEM ~etvorosoban stan, 1. sprat u najuèm centru Novog Sada, 90m2 plus terasa sa centralnim grejawem. Telefon 063/56942905 046. Ê TVO RO SO BAN STAN 120m2, nov, 4. sprat, ugao Petra Drap{ina i Bulevara oslobo|ewa u Novom Sadu, cena 120.000e. Telefon 064/200-3103. 43017 PRO DA JEM nov troiposoban dupleks 96m2, ugao Laze Kosti}a i Petra Drap{ina, useqiv odmah, agencije iskqu~ene. Telefon: 063/50-90-30. 42594 PRO DA JEM troiposoban stan 127m2, strogi centar ili mewam za mawi uz doplatu. Telefon:063/8150-622. 42661 NOV, centar, 80m2, 3.5 IV/IV, lift, izuzetan, odli~na lokacija, vlasnik, 80.000e. Telefon 063/346288. 43060 VE O MA povoqno useqiv stan 80m2, tri spava}e sobe, strogi centar sa predivnim pogledom u Prezidentovoj zgradi. Informacije na telefon: 063/47-57-65. 43076 EKS KLU ZI VAN ~etvorosoban salonac, Beogradski kej, 2. sprat, 122m2, pogled na Dunav i Tvr|avu. Retko u ponudi. 200.000e. Vlasnik, tel. 063/345600. 43171 BE O GRAD, KA LE MEG DAN, Pariska, ekstra salonac, 127m2, 3. sprat, pogled na park, ekskluzivan. Vlasnik. Telefon 063/345600. 43172 PRO DA JEM troiposoban stan, Novo naseqe, 86m2, Seqa~kih buna, 2 sprat, CG, ukwièno, terasa, odràvan, cena 72.100E. Telefon 062/899-18-32. 43160 TRO I PO SO BAN, Suboti~ki bulevar, bliè Limanu, 85m2, odli~an stan, preporu~ujemo, cena: 77.000 evra, „Kvart”. Tel. 021/450417; 063/128-97-97. 551975

oglasi

HIT NO - troiposoban stan u novoj zgradi, brzo useqiv, 76m2, dupleks, terasa, lift, cena sa PDVom 62.250E. Telefoni: 021/427-088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs. 551994 LI MAN 3, prodajem ukwièn 3.5 stan na I spratu od 77m2, cena povoqna. Telefon 063/828-83-77, 552018 www.bomil.rs. HIT NA prodaja - Novo naseqe, u zgradi od fasadne cigle, ukwièn stan od 72m2, cena 52.000. Telefon 552019 063/516-478. NO VO NA SE QE, fasadna cigla, 3.5 stan od 86m2 na II spratu po ceni 77.2500. Telefon 6368-429, www.bomil.rs. 552024 BE TA NI JA, u Mi~urinovoj ulici, prodajem odli~an nov 3.5 stan od 80m2. Telefon 63-66-952, www.bomil.rs. 552026 GR BA VI CA, prodajem noviji useqiv luks i ukwièn 6.0 stan (nije dupleks) od 136m2 na IV spratu. Telefon 063/828-83-77, www.bomil.rs. 552025 NO VA DE TE LI NA RA, nov brzo useqiv 4.0 stan od 101m2, cena 72.900 sa PDV-om, moè kupovina putem kredita... Telefon 6366952, www.bomil.rs. 552020 CEN TAR, u okolini Keja i Ribqe pijace, odli~an stan od 137m2 prodajem po ceni od 113.300. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 552022 Ê TVO RO SO BAN stan, Liman II, Ravani~ka, dvostrano orjentisan 110m2, hitno, „Kvart”. Tel. 021/450-417; 063/128-97-97. 551968 TOL STO JE VA - odli~an, ukwièn, ~etvorosoban stan 120m2, 5. sprat, lift, dva kupatila, terasa, garaà. Tel. 021/548-893, 063/8074172. 551982 BRA ]E RIB NI KA RA - nov, odli~an, stan 138m2, deqiv na dva stana, dva ulaza, 6. sprat, lift, pogled na grad. Mogu} povrat PDV-a. Tel. 548-893, 063/807-4172. 551983 IN VE STI TOR prodaje na uglu Veselina Masle{e i Koste Racina - Bulevar Evrope, u jednoj etaì 150m2, cena 60.000. Telefoni: 021/523-193, 021/451-318, www.nekretnine-mojdom.com. 552059 PARK SI TI!!! êtvorosoban stan sa velikom terasom!!! Nov!!! Tel. 063/500-213. 552146 SA LON SKI STAN!!! U blizini Radni~kog univerziteta odli~an ~etvorosoban stan!!! Tel. 063/500213. 552147 GR BA VI CA!!! êtvorosoban stan na drugom spratu u odli~noj novijoj zgradi, ukwièn sa garaòm. Tel. 063/500-213. 552148 KOD OSNOV NE [KO LE!!! Na Nasequ odli~an petosoban stan u super stawu, ukwièn, useqiv po dogovoru. Tel. 065/250-02-13. 552149 GR BA VI CA, 4-soban stan 135m2+terasa ukwièn, dogovor o prodaji ili zameni. Telefoni: 528-599, 063/111-4124. 552131 HIT NO prodajemo salonski stan u centru 143m2 na prvi spratu, ukwièn, cena 105.000. Telefoni: 523-193, 451-318, kompletna ponuda www.nekretnine-mojdom.com. 552085 CEN TAR u blizini Spens-a ekstra sre|en ~etvoroiposoban stan 130m2 na prvom spratu u odli~noj zgradi. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 552115 LI MAN DVA ~etvorosoban lep stan 110m2 u novijoj zgradi na drugom spratu sa liftom, ukwièn. Telefoni: 528-137, 661-2262. 552116 CEN TAR - salonac, blizina Ribqe pijace, I sprat, 60m2, cena 56.000. Telefoni: 423-208, 063/1118085. 552127 NO VI JI ~etvorosoban 90m2, Grbavica, Lasla Gala, dva kupatila, odvojena kuhiwa, dupleks, parking mesto u dvori{tu, ukwièn, useqiv, 85.000. Tel. 063/517-846. 552158

PO VOQ NO! ^etvorosoban stan povr{ine 173m2 na II spratu. Potpuno sre|en, bez ulagawa. Prvoklasna oprema. Cena samo 154.000 evra. Tel. 063/520-296, 021/520-231 ({ifra: 14647) www.solis-nekretni553388 ne.com. KA TO LI^ KA POR TA, strogi centar, 154m2, nov, ukwi`en, ~etvorosoban stan, terasa 45m2, vrhunski kvalitet, jedini na spratu. Tel. 064/134-0459; 021/520-231 ({ifra 20196) www.solis-nekretni553390 ne.com.

VI KEN DI CU izme|u Sarajeva i Jahorine prodajem hitno i jeftino, 4.000e. Drvena 26m2, asvalt, struja, voda na kapiji placa, 760m2, Telefon 021/493-378. 43056 VLA SNIK prodaje gra|evinski plac u N. Sadu 1500m2 dozvoqena gradwa kompleksa. Telefoni: 43082 064/1150639, 6301650. PLAC, Rumenka, gra|evinsko podru~je, 1738m2, front 12m, pored glavnog puta, kompletna infrastuktura, 5 km od Novog Sada. Telefon 021/6338-818, 063/52443038 391. PLAC ôrtanovci 2.000m2 ravan, voda i struja, vikend zona, dozvoqena gradwa. Moè zamena za auto. Telefon 060/0122-472. 43016 PRO DA JEM 2+2.5 jutra zemqe u Sremskim Karlovcima. Za sve namene. Telefoni: 021/881-402, 064/244-11-85. 43059 PLA CE VI - Petrovradin, struja, voda, gas, 10E/m2 i parcela 8000m2, ogra|en, uz glavni put, 8E/m2 sa vodom i strujom. Telefon: 064/146-54-74. 43072 PRO DA JEM ku}u na Vidovdanskom nasequ, Igmanska ulica, 204m2, prvi vlasnik, ukwièna. Telefoni: 419-375, 060/4419-375. 42938 PRO DA JEM ku}u, 180m2, sa dva lokala i dva stana na 850m2, u Bra}e Ribnikara. Moè gradwa zgrade 4+potkrovqe. Telefon 060/0846-036. 43037 PRO DA JEM ve}u ku}u blizu centra u Novom Sadu. Telefon 063/105-0-105. 43051 HIT NO i povoqno prodajem ku}u, kod èlezni~ke stanice. Moè i zemena za stan uz doplatu. Telefon: 064/611-73-75. 43105 U PE TRO VA RA DI NU prodajem ku}u 350m2, na placu 900m2, luks, ili mewam za stanove. Telefon 064/459-3038. 42954 PRO DA JE MO lepu ku}u na ârdaku od 180m2 sa placem od 1000E. Ku}a ima garaù, eta`no grejawe. Telefon: 6447-622 i 063/540-165. 43115 TE LEP, novija ukwièna ku}a od 250m2+90m2 na placu od 550m2, odli~na. Telefon 064/220-9565, www.bomil.rs. 552028 VI LA u okolini Cara Du{ana. Telefoni: 423-208, 065/5727527. 552132 ADA MO VI ]E VO NA SE QE, ku}a u zoni porodi~nog stanovawa, na placu povr{ine 600m2. Moè i gradwa ekskluzivne vile sa 4 stana... za sve potrebne informacije pozovite 064/2003-103. 553372 FU TOG, ukwièna ku}a od ~vrstog materijala projekat ~uvenog arhitekte 108m2, cena 72.000, slike na www.bomil.rs. Tel.: 063/82883-77. 552027 KU ]A, Sremska Kamenica, ukwièna, 110m2 + 60m2 hitno cena 55.000 evra, „Kvart”. Tel. 021/450417; 063/128-97-97. 551969 S. KA ME NI CA, kod {kole milicije, spratna ku}a sa dva odvojena stana, nusprostorije, ukwièna. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni: 444-107, 6337853. 552086

dnevnik ukwièna ku}a, KA], 150m2/600m2, novija, u odli~nom stawu, bez ulagawa, 52.000E - dogovor. Telefoni: 526-622, 064/215552035 6090. PO PO VI CA kod Mo{ine vile, odli~na nova ukwièna ku}a 130m2, prizemna, tri sobe, garaà u okviru ku}e, plac 800m2, visok svetao tavan sa prikqu~cima, 200m od bus stanice. Pun komfor. Tel. 064/134-0459, 065/201-9006 ({ifra: 31229) www.solis-nekretni553373 ne.com. NO VI SAD - Parcele u centru grada za velike tr`ne objekte i hotele i parcele na obodima grada od 10.000m2 do 40.000m2 na auto-putu Novi Sad-Beograd kod „Rodi}a”. UTU uslovi i kompletna infrastruktura za mega markete. Tel. 064/2019-322, www.solis-nekret553371 nine.com. OB RA DI VO zemqi{te u Vojvodini - 3,5 jutara-11.500E, - 23 jutra-71.300E fiksno, - 15 jutara40.000E (I-IV klase) sopstveni sistem za navodwavawe. Telefoni: 522-177, 063/11-24-911. 552036 PLAC, Rakovac, pogled na grad, ravan, 22.000m2, dozvoqena gradwa, cena samo: 3,5 evra/m2. Tel. 021/450-417; 063/128-97-97. 551971 GRA \E VIN SKI PLAC, Bocke 10ari, ukwièn, pogled, infrastruktura, vredi pogledati!!! Tel. 021/450-417; 063/128-97-97. 551973

IZ DA JEM lokal, 35m2, mo`e mesara, prodavnica, radionica, kafana, Ul. Feje{ Klara 56. Telefon 021/505-367, Radovan. 42929 IZ DA JEM uli~ni lokal, 27m2, u Petra Drap{ina 47, kod Bulevara, za sve namene. Telefoni: 021/527-258, 021/66-21-791, 064/2742931 80-303. IZ DA JEM uli~ni lokal, odmah useqiv, 18m2, sa izvodom za lavabo-{ampoweru, ]irpanova 21. Te42940 lefon 063/80-744-11. IZ DA JEM lokal u Temerinskoj ulici sa parkingom u Novom Sadu, 37m2. Telefon 064/29-30-253. 42975 IZ DA JEM lokal 20m2 u prizemqu tr`nig centra, na Novom Nasequ Bul. S. Jovanovi}a 15. Telefoni: 064/3487790, 891-754. 43071 KAN CE LA RIJ SKI prostor od 50m2 u strogom centru. Visoki parter, CG, interfon, parking. Mese~no 200E. Telefon 062/29143148 829. BEZ PO SRED NI KA prodajem lokal 27m2 na Bulevaru kraqa Petra Prvog, mo`e na kredit. Telefon 021/6215-338. 42935 VE O MA PO VOQ NO prodajem lokale 16 i 19m2 kompletno opremqeni u strogom centru grada. Informacije na telefon: 063/4757-65. 43077

PRO DA JEM ili USTUPAM

pe k ar s ku pro i z v od w u za mr znu tog, po lu pe ~e nog pe ci va.

Pla sman obez be |en. Te le fon

064/29-19-799. 43053

EKS KLU ZIV NO, veoma povoqno!!! Prodaje se useqiv lokal 200m2, kompletno opremqen (halogena rasveta, granitno stepeni{te {irine 2m, granitni stubovi, ugra|ena i razvu~ena instalacija za nisku struju (kamera, ozvu~ewe, alarm, kablovska, telefon, video nadzor) visine 3,5 m uz budu}i hotel „HOLYDAY INN„ idealan za sve vrste delatnosti na uglu Futo{kog puta br. 1 i Bulevara Evrope-zgrada „Prezidenta”. Informacije na telefon 063/475765. 43078 PRO DA JEM lokal 185m2 suteren, za fitnes, pab, restoran u ul. Petra Drap{ina i ku}u na Adicama, vlasnik. Telefon 064/2377-515, 062/26-777-1. 43091 NA [ON SI JU razra|en lokal sa kompletnom opremom za hemijsku ~istionicu 55m2 uli~ni opremu mo`ete videti na sajtu www.nekretnine-mojdom.com. [ifra 8000012. Telefoni: 451-318, 523193. 552060

GA RA @A 17m2 Bul. Ja{e Tomi}a 21, kanal, voda, struja, grejawe, cena: 13.500. Telefon 064/9009535. 43006 SU TE REN SKU gara`u sa daqinskim otvarawem 15m2 u @elezni~koj ulici u Novom Sadu. Telefon 43055 064/146-3505.

KU PU JEM sve vrste automobila novija, starija i havarisana. Maksimalno pla}am. Dolazim po pozivu. Telefoni: 021/822-714 i 42627 063/7081-939. KU PU JEM sva stara vozila, mo`e i neregistrovana, pla}am odmah. Telefon 064/27-69-638. 42958 PRO DA JEM fiat uno, prva reg. 1997, 1.200e. Telefon 6338-818, 43039 063/524-391. PRO DA JEM mazdu-karavan 1.600 kubika 323, 90 godi{te u voznom Telefon 6330-891, stawu. 062/8586-667. 43094 opel vektru, PRO DA JEM 2002.god. dizel, klima, na ime kupca, odli~an. Telefon 065/59643044 2601. BU BU folksvagen 1200, oldtajmer, 1974. god. 3.200e. Telefon 6338-818, 063/524-391. 43040 PRO DA JEM Floridu EFI 1.3. ura|ena limarija i ofarbana. Godi{te 1992. ima plin i atest. Registrovana do 3. 2012. Telefon 064/22-55-342. 42909

KU PU JEM sav polovan o~uvan name{taj, regale, ugaone garniture, ostale garniture, sto, stolice, komode.... Telefoni: 021/6612-531, 063/7852-743, 063/7852-728. 42927 KU PU JEM o~uvan polovan name{taj. Sto i stolice, trosed, dvosed i foteqe i ugaonu garnituru. Isplata odmah. Telefoni: 021/451-032, 063/8626-542, Marijana. 43126

BA GAT, druge {iva}e ma{ine popravqam, brzo, kvalitetno, jeftino, vr{im prodaju {iva}ih ma{ina, industrijskih pegla, Cvijanovi}, Ul. jevrejska br. 23. Telefon: 021/421-452, 064/131-2135. 41654 JOR GAN XI NI CA - ru~no {ijem nove i renoviram Va{e stare jorgane, jastuke i du{eke od vune i perja, svih dimenzija. Tel.: 021/463-362. 42771 VO DO IN STA LA TER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 42885 ELEK TRO RA DI O NI CA, usluge - proizvodwa, elektri~no grejawe kaqevih pe}i i kamine, izgrada kupole za kaqeve pe}i, plo~e za termo pe}i, elektri~na lemila 400-500W. Novi Sad, Futo{ka 30. Telefon 021/548-140. 43041

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

Posledwi pozdrav dragom bati INKUBATORI: od 80 jaja. Membranski termostati, membrane, termometar i ostali pribor za inkubatore. Komplet elektronika za samogradwu inkubatora. Telefoni: 021/548140, 064/156-83-19. 43042 KROJA^: {ivewe pantalona i sukwi, popravke raznih vrsta. Najpovoqije u gradu. Temerinska 8, dvori{te. Telefon 6612-570 od 9-12 i 15-19. 43086 MA[INSKO odgu{ivawe i snimawe IC kamerom kanalizacionih cevi i sve vodonistalaterske usluge non -stop, garancija. Telefon 6393-737, 064/160-47-25. 43128 MOLERSKA RADWA, iskusni majstori najpovoqnije lepe tapete, gletuju, kre~e, rade dekoracije i adaptacije. Mogu}nost `iralnog pla}awa. Tel: 063/518-346. 43158

PRODAJEM novije kolor televizore E37, E55, E72 cm, vrlo povoqno! Dostavqam na adresu! Non-stop, Mladen! Telefoni: 421516 i 064/157-25-14. 42539 KUPUJEM ispravne i neispravne kolor televizore! Dolazak, isplata odmah! Non-stop, Mladen! Telefoni: 421-516 i 064/157-25-14. 42540

KUPUJEM zlatnike, dukate, napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zlatni novac, medaqe, ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu. Telefoni: 063/8-318180, 021/451-409. 41220

nedeqa11.decembar2011.

Posledwi pozdrav dragom zetu

SE]AWE

Posledwi sinovcu

Vladimir Palan~anin

Radovanu

11. 12. 2010 - 11. 12. 2011.

od: brata Mile, snaje Slavice, brati}a Voje i Vawe i brati~inke Bojane.

dragom

Perici Raki}u

Peri Raki}u

Dragi na{ Vladice, uspomene na sre}ne dane zajedni~kog `ivota zauvek }emo ~uvati u na{im srcima. Tvoja Angela sa decom.

od ta{te Kove i svastike Bebe.

O`alo{}eni: stric Svetozar i strina Jelena Kozarov.

43247

43253

na{em

Posledwi pozdrav na{em bratu

43268

43275

Posledwi pozdrav dragom bratu

Sa tugom i bolom se opra{tamo od na{e drage tetke

Radovanu

pozdrav

Savke Bo{kov Du{e

Posledwi dragom

pozdrav

Perici Raki}u

Petru Raki}u

od: seje Rade, zeta Bore, sestri}a Slobodana i Vojislava i sestri~ine Nikoline.

koja je 8. decembra preminula u 80. godini. Sahrana je na Gradskom grobqu, u Novom Sadu, u ponedeqak, 12. 12. 2011. godine, u 11.15 ~asova.

Ve~no }e{ `iveti u na{im srcima i mislima.

O`alo{}eni: brati} Sr|an sa porodicom, bratanica Vesna i snaja Jeja.

43274

43245

Sa tugom u srcu obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a voqena baka

Posledwi majci

od porodica Jablanov i Milanov.

O`alo{}ene sestre Svetlana i Qiqana sa porodicama.

43263

43254

pozdrav

voqenoj

Posledwi pozdrav

PRODAJEM mlade koke nosiqe18 nedeqa. ^enej Me|unarodni put 310 b. Telefon 063/511-932 i 021/848-188. 42926

PRODAJEM lova~u pu{ku ~ehoslova~ka boherica, nova, cena po dogovoru. Tel: 021/505-367. 42930 PRODAJEM malokalibarski pi{toq â&#x20AC;&#x17E;valterâ&#x20AC;?. Tel: 021/876-066. 42959

POTREBNI radnici za rad na farmi i mu`u krava. Stan i hrana obezbe|eni. Tel: 064/156-47-42. 42855 KU]NA NEGA, gerentolo{ke, medicinske, kurirske usluge za bolesne i stare. Agencija za ~uvawe dece, podu~avawe, pomo} porodiqama. Telefon 021/400-148. 43079

KUPUJEM kwige, stare vojne ~asopise, stripove. Dolazim na adresu. Tel: 064/99-45-002, Mile. 42882 @UTI PESAK i glina 10.000 km3 od iskopa Ribwaka. Telefon: 063/532-250. 42814 KOLA^E i torte, slane i slatke donosim na va{u adresu. Telefon 063/507-097. 42824

Radovan Davidovi} ]i}a, nikad te ne}emo zaboraviti, a tvoj topli duh ve~no }e `iveti u na{em se}awu i stalno }emo te se rado se}ati.

Sahrana }e biti u ponedeqak, 12. 12. 2011. godine u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Prerano je prestalo da kuca plemenito srce moga brata i ujaka.

Tvoja }erka Stana sa porodicom.

Za tobom tuguju, tvoja seka Nada i Todor.

43280

43273

Posledwi pozdrav dragom bratu

43276

43282

Posledwi kom{iji

PRO[LO JE

Posledwi pozdrav dragom

pozdrav

dragom

16 godina od smrti moje mame

Danice Petrovi} - Vuksan 23. 12. 1916 - 12. 12. 1995.

Radovanu

12 godina od smrti moje tetke

Radovanu Davidovi}u

od sestre Qiqe Grbi} sa porodicom.

Peri Raki}u

S po{tovawem i tugom, porodica Tegeltija.

Ru`ice Vuksan - Gaji}

od porodica: Xida, Aleksi} i Tmu{i}.

23. 12. 1915 - 20. 9. 1999.

43265

43272

Posledwi pozdrav

Uvek }e{ biti u na{im srcima.

O`alo{}ena unuka Sne`ana sa porodicom.

Tvoji: Bojana, Vawa i Vojo.

Petru Raki}u

Danici Bjegovi}

Danica Bjegovi}

43269

10 godina od smrti moga tate

Posledwi pozdrav dragom bratu

Dana 9. 12. 2011. posle tragi~ne smrti prestalo je da kuca srce na{eg dragog brata, strica, ujaka

Posledwi dragom

pozdrav

na{em

Radoslava Vuksana 15. 6. 1911 - 24. 11. 2001.

Uspomenu qubavqu.

Radovanu

wih

~uvam

Radovanu

Radovana Davidovi}a

Jelici Brzak od sestre Nade. od sestre Emilije Arseni} sa porodicom.

Tuga i bol osta}e ve~na za tobom bato.

OG-2

43271

1971 - 2011. Obave{tavamo rodbinu, kumove, prijateqe i kom{ije da je sahrana 11. 12. 2011. godine, u 12.30 ~asova ispred ku}e o`alo{}enih, a sahrana je na Centralnom grobqu, u Futogu. O`alo{}ena porodica. 43270

Mirjana Vuksan - \uri}.

Dragi Ratki} prerano nas napusti, ve~no }e{ biti u na{im srcima. Neka te An|eli ~uvaju. Zauvek tvoji: te~a Pero, tetka Radojka i tvoje seke Qiqa, Ceca i Sne`a.

42747

43267

^iTUQe l POMeni

nedeqa11.decembar2011.

Na{im roditeqima

Sa qubavqu i tugom se opra{tamo od moje voqene majke, svekrve i bake

Posledwi pozdrav dragom i voqenom sinu

Posledwi bratu

pozdrav

dnevnik

dragom

Posledwi pozdrav dragoj tetki

Posledwi pozdrav

Miroslav Bosan~i} dipl. in`. ma{instva 15. 11. 1938 - 12. 6. 2011.

Peri Raki}u

^awi Katarine

Savki - Du{i Bo{kov

Peri Raki}u

ro|. Filep 1929 - 2011.

Voji

Ve~no }e{ ostati u na{im srcima.

Dr Milica Bosan~i} ginekolog 18. 3. 1937 - 28. 7. 2010.

Sahrana je u ponedeqak, 12. 12. 2011. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

S tugom i ponosom.

Tvoja majka Vera. Tvoj brat To{a, snaja Jadranka i sinovice Maja, Neda i Duwa.

Wena sestri~ina Tawa i zet Fred.

od kumova Lazi}a.

43246

43283

O`alo{}ena porodica.

K}erke Svetlana i Miroslava sa porodicama. 43193

43143

Posledwi pozdrav dragom suprugu

43261

43248

Posledwi pozdrav dragom ocu, tastu i dedi

Posledwi pozdrav dragom ocu i dedi

Vojislavu

Vojislavu @ivkovi}u

1948 - 2011. Tata, deda nikada te ne}emo zaboraviti.

Zauvek }e{ ostati u na{im srcima. @ive}e{ ve~no u mom srcu. Supruga Slobodanka.

O`alo{}eni: }erka Ivan, zet Sa{a i unuci Luka i Marko.

Sin Qubi{a, snaja Swe`ana, unuke Jelena i Jovana.

43281

43277

43279

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ dragi otac, suprug i deda

Vojislav @ivkovi} 1948 - 2011. preminuo u 64. godini, posle kratke bolesti. Sahrana je danas, 11. 12. 2011. godine, u 13 ~asova, na ^enejskom grobqu. Ti si oti{ao, tvoj lik i tvoja dobrota }e ve~no ostati u nama. O`alo{}ena porodica: supruga Slobodanka, sin Qubi{a i }erka Ivana sa porodicama. 43278

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav dragom

Posledwi pozdrav

nedeqa11.decembar2011.

SE]AWE

Opra{tamo se od prijateqa

JEDNOGODI[WI POMEN

1983 - 2011.

Du{anu Bolti

Bakiju

Du{anu Bolti

Vrki.

od Gordane i Miroslava Raleti}a.

pozdrav

^uvamo lepe uspomene na Tebe i s qubavqu Te pamtimo.

Oti{ao je ~ovek posebnog intelekta i obrazovawa. Porodica [olak.

43188

43252

Ponosni {to smo te imali i duboko potreseni {to smo te izgubili opra{tamo se od tebe, dragi tata i deda.

Poqak Laslo

Stanari Bul. Kraqa Petra I, br. 13.

Danas, 11. 12. 2011. godine navr{ava se godina od kako nije sa nama, na{a draga

SE]AWE NA NA[E drage roditeqe.

11. 12. 1996 - 2011.

43132

Dana 9. 12. 2011. godine, u 82. godini napustio nas je na{ voqeni

Sava Katani} 12. 1. 2008 - 2011.

Qubav i podr{ka koju ste nam darivali traju u nama i daju nam snagu da ni pred kakvim neda}ama ne pokleknemo. Uvek }e vas voleti va{i najmiliji.

Radmila - Mima Kangrga Uspomena na wu uvek }e biti u nama.

Sahrana je u ponedeqak, 12. 12. 2011. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

]erka Irena sa porodicom.

Sa qubavqu i po{tovawem, supruga Ana sa decom i unucima.

43204

43201

43219

43257

Qubica Katani}

Baba i deda.

Poqak Laslo

Poqak Laslu

Nada [evi} sa decom i unucima.

I daqe ne verujemo. I daqe ti se nadamo.

dragom

Poqak Laslom Decenijama smo delili kom{ijsku harmoniju i po{tovawe.

Tomana Vasi}

Tvoji najmiliji. 43258

43255

43250

Posledwi kom{iji

Laze Lukaji}a

iz ^erevi}a

Autolimar Rajko.

Iskreno `alimo za

Andrija Bara~i

Posledwi pozdrav prijatequ

S velikim bolom opra{tamo se od voqenog oca i dede

Poqak Lasla

Poqak Laslu

Zauvek }e se se}ati wegovog lika sin Laslo sa porodicom.

od: Dese, Steve i @ane.

Weni najmiliji.

43203

43242 43129

Posledwi pozdrav kom{iji

POMEN Pro{lo je {est meseci od kako nije sa nama na{ dragi i voqeni suprug, otac, svekar i deda

POMEN

43251

Sa velikom tugom opra{tamo se od na{eg zeta

Posledwi kolegi

pozdrav

dragom

Posledwi pozdrav

Veqko Krsti}

Velimiru Kosanovi}u ~ika Veqi

1990 - 2011.

Radi{a Radoji~i} Ra{a

U se}awu i mislima uvek si sa nama.

Stanari Turgeweve 11.

Uvek si sa nama u na{im srcima i mislima. Tvoji najmiliji.

Tvoji: k}erka Sne`ana sa porodicom, supruga Dara, sestre Jelisaveta i Vida Kuzmanovi} sa decom.

43256

43083

42932

Tu`nog srca obave{tavamo vas da je 8. 12. 2011. godine preminuo na{ voqeni

SEDMOGODI[WI POMEN

Tomislava Olu{kog

Tomislavu Olu{kom

Marko, Jasmina, Mile i Du{anka Tau{an.

od radnika Odeqewa za vezu.

Rija i Mi{a.

43264

43259

43266

DESETOGODI[WI POMEN Na{oj veoqenoj i nazaboravqenoj mami, baki, prabaki, ta{ti i svekrvi

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{a draga majka i baka

12. 12. 2004 - 12. 12. 2011.

Sahrana je u ponedeqak, 12. 12. 2011. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: supruga Gizela, }erka Er`ebet, zet Dragomir, unuci Sr|an i Andrea sa suprugom Miroslavom i praunuka Milica. 43260

ZAHVALNICA

Slobodan Nenin

Krsta Petkovi}

Molnar Jo`ef

Tomi

Slavki Zlokolica

Dragi moj Krsta, du{a mi je rawena, a jo{ vi{e usamqena, dok sam `iva Bulica te tvoja zaboraviti ne}e. Pro{lo je tu`nih 7 godina, samoj bez tebe. Tvoja Bula i sinovi Dragan i Qubi{a sa porodicama.

Ostajemo ti ve~no zahvalni, uvek }e{ biti u na{im mislima sa tvojom dobrotom, tvojim plemenitim likom, maj~inskom toplinom, bri`no{}u i svim onim {to si u~inila za nas. Tvoji najmiliji: porodice Zlokolica, Ve~anski i Bjeki}.

43262

43133

Jelica Brzak

2001 - 2011. preminula u 77. godini. Sahrana je 11. 12. 2011. godine na ^enejskom grobqu. O`alo{}eni sin Lazar sa porodicom. OG-1

Pro{lo je {est nedeqa od smrti Slobodana Nenina, na{eg sina, oca, supruga i svekra, dugogodi{weg novinara RT Vojvodine. Mnogobrojni izrazi sau~e{}a ubla`ili su na{ bol. Zahvaqujemo se svim ro|acima, kolegama, prijateqima i kom{ijama iz Novog Sada i Veternika. Porodica Nenin. 43135

07.00 08.00 08.05 08.07 09.30 10.30 11.00 12.00 12.10 13.05 14.00 15.30 15.40 16.05 16.30 17.00 17.25 19.30 20.05 21.00 22.00 22.30 23.00 23.55 00.55 02.15 02.45

ТВ Ба шти на Ве сти Ста ње на пу те ви ма Остр во Цр ног гу са ра Ко ли ко се по зна је мо – квиз Кад за зво ни Бра зде Ве сти Вер ски не дељ ник До да ти жи вот го ди на ма Та бло ид НС Ве сти за осо бе са оште ће ним слу хом Здра во жи во Ча ри ри бо ло ва Цен тар све та ТВ Днев ник Ахил и кор ња ча, филм ТВ Днев ник Из птич је пер спек ти ве Ток шок Вој во ђан ски днев ник Спорт ска хро ни ка Гру ва ње Из птич је пер спек ти ве Та бло ид НС Ча ри ри бо ло ва Цен тар све та

Таблоид НС Гости емисије су Биљана Ристић, имитатор, Рака Радовић, политичар, Наталија Девић, књижевница, поп група „Денис и Обуле”. Гледаоци ће имате прилике и да чују приказ књиге Жарка Лаушевића и да виде интервјуе са Здравком Чолићем и Масимом Савићем. Уредници и водитељи: Наташа Илић-Јовановић и Александар Филиповић (РТВ 1, 14.00)

Наташа Илић-Јовановић и Александар Филиповић

06.40 07.35 08.00 08.30 09.00 10.00 10.25 10.40 11.00 11.30 12.00 13.00 13.30 14.00 14.30 15.00 16.00 16.30 16.30 17.30 18.00 18.30 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 22.30 23.00

tv program

nedeqa11.decembar2011.

Ку хи њи ца (мађ) Срп ски екран, еми си ја МТВ-а Агро мо за ик Спорт ска Вој во ди на Фа ца Му зич ки фе сти вал „Шкољ ки це“ ФЛУ ОШ 2011.-Ле по ти ца и змај Про грам за де цу (слов) Ду хов ка (слов) Еми си ја zа пен зи о не ре (слов) ТВ Ма га зин (рум) Бра зда (мађ) Ма ђар ска на род на му зи ка За јед но Ста ри за на ти, док. еми си ја (слов)са титл.на срп ском Не дељ ни ма га зин (ром) Из рав но (хрв) Свје ти о ник (хрв) Деч ји фе сти вал „Ду га” (украј) Спек тар (буњ) Ма ке дон ско сон це Ур ба на џун гла (мађ) ТВ Днев ник (мађ) Спорт ске ве сти (мађ) Бра зда (мађ) ТВ Ма га зин (рус) Те ле клуб (рум) ТВ Спорт (мађ) Ку хињ ске при че, филм

08.30 09.00 11.00 13.00

При че из књи жа ре Пор трет при вред ни ка Ви ше од от ко са Филм ски про грам: По че ти из по чет ка 13.45 Арт бокс

Уло ви тро феј (Па но ни ја, 18.30) 14.30 15.30 16.00 16.40 17.00 17.30 18.00 18.30 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30

08.10 08.30 10.00 10.15 10.30 11.00 12.00 12.30 13.05 13.30 14.00 14.05 16.00 16.05 17.00 17.05 17.30 18.15 18.30 19.00 19.30 20.00 21.00 22.00 22.30

Ћа ска ње Вој во ђан ске ве сти Здра вље и Ви И-ве сти Дис ка ве ри Вој во ђан ске ве сти Вре ле гу ме Уло ви тро феј 7. дан Вој во ђан ске ве сти Ли це с на слов ни це Вој во ђан ске ве сти Филм: За пад но од Бру кли на ски

Цр та ни филм Док. про грам Со ка че Нео н си ти Вре ме је на мо јој стра ни Се риј ски про грам Нај бо љи лек Се дам НС да на Вре ле гу ме Лич на гре шка Ве сти Ин спек тор Морс Ве сти Се риј ски про грам Ве сти Вре ме је на мо јој стра ни Хра на и ви но Нео н си ти Се риј ски про грам Објек тив До ку мен тар ни про грам Ево нас код вас Се риј ски про грам Објек тив Ин спек тор Морс

08.00 Евро ли га: Спи роу – Пар ти зан 09.45 Ли га шам пи о на: Чел си – Ва лен си ја 11.15 Пре ми јер ли га: Нор вич – Њу касл 13.00 Пре ми јер ли га: Ман че стер ју нај тед – Волвс 14.30 Пре ми јер ли га: Сан дер ленд – Блек бурн 16.30 Пре ми јер ли га, го ло ви 17.00 Пре ми јер ли га: Сто ук – То тен хем 19.15 Аустриј ска ли га: Салц бург – Ад ми ра 21.15 Пор ту гал ска ли га: Ма ри ти мо – Бен фи ка 23.10 Ар ген тин ска ли га: Бо ка Ју ни орс -Ол Бојс

06.00 Осве та, 07.00 Ауто спринт, 07.40 Смех те ра пи ја, 08.00 Ми ни кон церт, 09.00 Ми ни кон церт, 10.00 Шоу - Па ро ви, 11.00 Ре тро спек ти ва не де ље, 12.00 Пи пи шоу, 14.00 Зр но по зр но, 15.00 Фолк шоу, 17.00 Ток шоу, 19.00 По ли ти кон, 20.00 Без цен зу ре, 21.30 Филм ски про грам, 23.00 У ме ђу вре ме ну, 04.00 Филм ски про грам 08.00 Де чи ји про грам, 09.00 Не дељ ни ма га зин, 10.00 Ку хи њи ца, 11.00 Кул т у ра те ла, 11.30 У на шем ата ру, 12.00 Тра вел клуб, 13.00 Ку да иде Вој во ди на, 14.00 Бе ле жни ца, 15.00 Би бер плус, 15.30 Спорт, 16.30 АБС шоу, 17.00 Не дељ ни ма га зин, 18.00 Би бер плус, 19.00 Филм, 20.30 Би бер плус, 21.00 Филм, 23.00 Не дељ ни ма га зин, 23.30 Би бер плус, 00.00 Филм, 02.00 Ноћ ни про грам

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.06 10.55 12.35 13.00 13.15 13.27 14.09 14.50 15.00 15.10 15.55 15.58 17.00 17.30 18.24 18.58 19.30 20.05 21.04 22.08 22.13 00.30 00.49 02.28 02.39 03.00 03.32 04.06 04.51 05.48

Ве сти Ју тар њи про грам Ју тар њи днев ник Ју тар њи про грам Ве сти Жи ки на ша ре ни ца Ди зни на РТС 7 ртс да на Днев ник Спорт плус Бал кан ском ули цом: Ми ро слав Илић Вре ме је за бе бе Га стро но мад Ве сти Сат Ве сти Цват ли пе на Бал ка ну Зад ња ку ћа Ср би ја Шљи вик Са свим при род но Сла га ли ца Днев ник Цват ли пе на Бал ка ну Ја имам та ле нат Ве сти Но вај ли ја, филм Днев ник Ег зит 2010 Га стро но мад Шљи вик Ве сти (04.00,05.00) Са свим при род но Сат Цват ли пе на Бал ка ну Вер ски ка лен дар

Слободан Ћустић

СЕРИЈА

06.02 07.00 07.45 08.00 09.02 09.28 09.33 09.49 10.00 10.32 11.00 12.00 12.15 12.24 12.55 15.00 15.40 16.06 17.04 17.30 17.56 18.21 19.37 21.20 22.30 23.15 00.07 01.19

Му зи ка за до бро ју тро Амен адјес(ми да нас) Вре ме од лу ке До зво ли те.. Тро ло ви Бер нард По штар Пат За ни ма ње де те Играј фуд бал,бу ди сре ћан Мој љу би мац Бра зде УН ХЦР-по вра так: Ко со во Вер ски ка лен дар Е-ТВ Фуд бал - Је лен су пер ли га: Рад нич ки - Рад, пре нос Ма га зин Ср би ја на ве зи Траг у про сто ру Ми и на ша зе мља Олим пиј ски дух Ма га зин Ли ге шам пи о на Ви кенд Евро нет Тај не го во ра те ла Кон церт бе о град ске фил хар мо ни је - Ислам ска Но ва го ди на ТВ те а тар Је лен топ де сет Ве ли ка ра сед на до ли на Му зич ки про грам Фуд бал - Је лен су пер ли га: Рад нич ки - Рад

06.00 07.30 08.30 09.30 11.05 14.00 15.00 16.30 19.00 19.15 20.00 21.00 00.00 01.00 02.00

До ма ћин Га ли лео Же не Глав ни Филм: Атен та то ри Став Ср би је Ве че са Ива ном Ива но ви ћем Пр ви глас Ср би је Ве сти За бра ње но во ће Кад ли шће па да Иза ђи на цр ту До си је Став Ср би је Топ спид

06.00 09.00 09.10 09.20 09.30 09.40 09.55 10.00 11.15 13.15 13.40 13.55 14.00 15.40 15.55 16.00 17.55 18.30 19.00 20.00 22.00 00.00 00.30 02.30 04.00

Ју тар њи про грам Ан ђе ли на ба ле ри на Но ди Ме га ми ни малс Ма ли ме да Чар ли Те ле шоп Ве сти Бар би и ма гич ни Пе газ Срећ на зве зда – Пр ви срп ски та ле нат Пре со ва ње Те ле шоп Ве сти Су зе Бос фо ра Те ле шоп Ве сти Филм: Уби ство 101: Уби ство на ко ле џу, филм Те ле ма стер Хе пи микс Срећ на зве зди ца - Пст! При пре ме Јед на же ља, јед на пе сма Филм: Уби ство 101: Уби ство на ко ле џу, филм Хе пи микс Су зе Бос фо ра Гра ни ца Јед на же ља јед на пе сма

Ева Херцигова

Модиљани 06.00 ВОА 06.30 Сли ке жи во та 07.00 Ма ра тон 08.00 Уни вер зум 09.30 Филм: Пи но кио 11.00 Топ шоп 11.30 Уло ви тро феј 12.00 Мај стор ски 12.30 Здра вље и Ви 13.00 Ке фа ли ца 13.15 Фу сно та 13.30 Ми ли ца², спе ци јал 14.00 Ве сти 14.30 Сли ке жи во та 15.00 От коп ча но 16.00 Филм: Ду бо ко у до ли ни 18.00 Ве сти 18.30 Дво у гао 18.35 Ке фа ли ца 19.00 Ми ли ца², спе ци јал 19.30 Сли ке жи во та 20.00 Филм: На ме штаљ ка 22.00 От коп ча но 23.00 Филм: Де ве то ро у ку ћи 01.00 Филм: От ка че на пла ву ша 03.00 От коп ча но 04.00 Ми ли ца², спе ци јал 04.30 Филм: Му ва ње

Цват липе на Балкану Бивши мајор и затвореник Спасић жени се с Беком Арсенијевић и одлазе да живе на селу у сврљишком крају. Рики у Њујорку успешно оперише кук и помаже сестри Клари да превазиђе неспоразуме са сином Полом. Улоге: Весна Станојевић, Наташа Нинковић, Војин Ћетковић, Слободан Ћустић, Раша Буквић, Паулина Манов, Невена Ристић, Тијана Чуровић Режија: Иван Стефановић (РТС 1, 20.05)

dnevnik

c m y

Амадео Модиљани, даровити сликар, пореклом италијански Јеврејин, почетком 20. века стиже у Париз, боемски град у коме уметност цвета. Његов пријатељ, али и највећи супарник - Пабло Пикасо, већ је стекао и славу и богатство, док Модиљанијева уметност тешко стиче публику и поклонике изван затворених уметничких кругова. Улоге: Енди Гарсија, Елса Зилберштајн, Иполит Жирардо, Ева Херцигова Режија: Мик Дејвис (Б92, 15.30) 06.35 07.30 08.00 10.20 11.00 11.45 12.15 13.40 15.30 16.00 18.30 19.00 21.00 23.00 23.30 00.00 01.35

Метју Меконахи

Намештаљка Трип је можда напунио 30 година али то не значи да је спреман да се одрекне многих благодети живота са мамом и татом. Његовим очајним родитељима је доста заједничког живота и после много година дискретних напора они коначно схватају да ће морати да прибегну директном приступу уколико желе да се Трип исели. Улоге: Метју Меконахи, Сара Џесика Паркер, Зои Дешанел Режија: Том Деј (Авала, 20.00)

Уве ћа ње Во дич за ро ди те ље Зна ње на по клон Кућ не мај сто ри је Ве сти Б92 При ја те љи Штре бе ри Филм: По ли циј ска ака де ми ја Филм: Мо ди ља ни Ве сти Б92 Ве сти Б92 Ко шар ка, АБА Ли га: Пар ти зан - Олим пи ја Ути сак не де ље Ве сти Б92 Спорт ски пре глед Филм: Гра ђан ска пре су да Укљу че ње у Б92 Ин фо

Кимберли Квин

Убиство 101: Убиство на колеџу Криминолог професор др Џонатан Максвел не верује да је професор Арчер Ко умро од срчаног удара, тако да унајмљује свог пријатеља Мајка Паркера да истражи случај. Истрагом се утврђује да је професор имао много непријатеља, али и велик број тајни. Улоге: Дик Ван Дајк, Бери Ван Дајк, Кимберли Квин, Стефани Вендито, Сара Џонс Режија: Џон Пач (Хепи, 16.00)

07.00 До бро ју тро 10.00 Филм: Ју жњач ка ак ци ја 2 12.00 Шо пинг хо ли чар ке 14.00 Гранд хит го ди не 15.00 Ја то та ко 16.00 Не дељ но по под не са Ле ом Киш 18.00 Шоу сно ва 19.30 На ци о нал ни днев ник 20.00 Па па ра цо лов 21.00 Тре ну так исти не 22.00 3 х ДА 23.30 Филм: Ка ко укра сти не ве сту 01.30 Плеј бој 02.30 Филм: Коб но уз ле та ње 04.00 Филм

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00)

08.45 Ски Ја хо ри на, 09.15 Фо кус, 09.45 Му зи ка, 12.00 Мак си мал но опу ште но, 12.55 Хит не де ље, 13.00 Фо кус, 13.45 Топ шоп, 16.00 Здра вље и Ви, 17.00 Фо кус, 17.40 Ин фо Пулс, 20.00 Фо кус, 20.40 ФАМ, 21.10 Бу ле вар, 22.00 Хо ли вуд, 22.25 Ба ње Ср би је, 23.05 Фо кус, 23.45 Ту ри стич ке раз глед ни це, 00.00 Ин фо Пулс, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Фо кус, 01.10 Ски Ја хо ри на, 01.40 Веб џанк

07.00 Де чи ја се ри ја, 08.00 555 лич но сти, 09.00 Сва шта о ни ца, 09.30 Ис под по клоп ца, 10.00 Филм ин фо, 10.30 Здра вље, 12.15 Злат но по ље, 14.00 Ак цен ти, 14.15 Во леј, 15.00 Иза зо ви исти не, 15.30 Се ри ја, 16.00 Ак цен ти, 16.30 Док. филм, 18.00 Ак цен ти, 18.15 Из во ри здра вља, 19.00 Пу то пис, 20.30 Са мо вас гле да мо, 22.30 Ак цен ти да на, 23.00 Филм

10.00 Лов ци на зма је ве, 12.00 Ци ци на те зга, 13.30 Па ор, 14.30 Зоо хо би, 15.00 Док тор Ху, 16.00 Без там бу ре не ма пе сме, 17.00 До ку мен тар ни про грам, 17.45 Филм, 19.30 Лов ци на зма је ве, 20.00 Док тор Ху, 21.00 Е-ТВР, 21.30 До ку мен тар ни про грам, 22.00 Филм, 00.00 Шоу про грам: Па ро ви

08.00 Хра на и ви но, 09.00 Филм, 10.30 Му фљуз, 11.00 Под сун цем, 12.00 До кра ја све та, 12.30 Па но ра ма оп шти не Жи ти ште, 13.00 Про дук ци ја мре же, 14.00 Агрос фе ра, 15.05 Филм, 17.00 До кра ја све та, 18.00 Иза сце не, 18.30 Но ди, 19.00 Мо за ик да на, 19.30 Хра на и ви но, 20.00 Од го вор, 21.05 Тај ни знак, 22.00 Мо за ик да на, 22.30 Слу жба 21, 23.00 Филм

dnevnik

nedeqa11.decembar2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

СТЕ ВАН ДО РОЊ СКИ ОД БРА НА АУТО НО МИ ЈЕ ВОЈ ВО ДИ НЕ

Пи шу: Ранко Кончар и Димитрије Боаров 07.15 07.40 08.35 09.00 09.55 10.50 11.45 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

Мали људи, велики свет Џон, Кејт и осморо деце Венчаница из снова Велики пројекти Грађевинске интервенције Јединствене куће за одмор Исповести сакупљача животиња Л.А. Инк Богата млада, сиромашна млада Породилиште Исповести сакупљача животиња Највећи губитник Уштедети купујући Аљаска са Саром Пејлин Полицајке округа Брауард Л.А. Инк Највећи губитник

08.00 Вол Сојинка, дете шуме 09.00 Човекова историја 10.00 Стопама Жака Офенбаха 11.00 Царство мора 12.00 Германска племена 13.00 Заборављени начини исхране 14.00 Видео је убио радио 15.00 Други светски рат у боји 16.00 Како је уметност створила свет 17.00 Хитлерова потопљена тајна 18.00 Стопама Берлиоза 19.00 Завера на острву Устика 20.00 Заљубљен у Барбару 21.30 Велике британске војсковође 22.00 Сусрет са Симон Вејл 23.00 Други светски рат у боји 00.00 Како је уметност створила свет 01.00 Хитлерова потопљена тајна

08.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

Острво Корњача Завера Розвел Острво Корњача Дигсвил Завера Рузвел Путујуће приче Секс - партијски непријатељ број један Салон Повратак Врана Вавилон Кортез Еротски филмови

Ва ви лон

Бол је је дин стве на...на да та ко ђе. Тра гич на не сре ћа по кре ће ла нац до га ђа ја ко ји ће по ве за ти че ти ри гру пе љу ди, по де ље них кул т у ро л о шким раз ли ка ма и ве ли ком, про стра ном уда ље но шћу... Уло ге: Бред Пит, Кејт Бланшет, Гел Гарсија Бернал, Који Јакушо Ре жи ја: Александар Гонзалес Инариту (Синеманија, 20.00)

Кејт Бланшет

06.00 Лига изузетних џентлмена 07.45 Натали Холовеј 09.10 Принц и ја 3: Краљевски медени месец 10.40 Опет ти 12.25 Хелбој 14.25 Последњи владар ветрова 16.05 Сети ме се 17.55 Холивуд на снимању 18.25 Наше породично венчање 20.05 Замена 21.50 Права крв 22.45 Сироче 00.45 Војска палих анђела (2010) 02.30 Грађанин опасних намера 04.20 Гитара

07.14 07.55 08.53 09.22 10.14 11.07 11.35 12.00 12.25 13.20 14.00 14.55 15.27 17.15 17.48 19.30 20.05 21.03 22.25 22.55 23.42 00.39 01.30 03.13

Мала ТВ Пријатељи Веселе тројке Хамтаро Поаро Опера бокс Мањински мозаик Дневник Плодови земље Сплит: Море Недељом у два Мир и добро Давид Баштованка Певај моју песму, музички шоу Дневник Све у 7!, квиз Лоза Око глобуса Шетња градом, док. филм Недељом у два Поаро Давид Баштованка

08.00 11.00 12.00 13.00 15.00 17.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23:00

Закон и ред Плаве крви Добра жена Филм: У ишчекивању чуда Филм: Суперерупција Филм: Супер танкер Вокер, тексташки ренџер Мистерије Хејвена Плаве крви Добра жена Филм: Војникова љубавна прича

06.00 06.35 07.05 07.30 08.25 10.30 12.50 14.55 16.45

РТЛ Данас Црвене капице Икс- Мен Поп Пикси Ружа ветрова Река, филм ТВ евент Прасе Бејб у граду, филм Дискавери: Преживети дивљину - Артички круг, док. серија Ексклузив Викенд РТЛ Данас Галилео Тесна кожа 4, филм Астро шоу РТЛ Данас Лоша девојка, филм

17.40 18.30 19.10 20.00 00.25 01.25 02.00

Ло ша де вој ка Клуп ска игра чи ца и сит на пре ва рант ки ња Ва не са слу чај но се за пле те у слу чај уби ства, за ко је би ва осум њи че на. Мо ра да бе жи и од по ли ци је и од пра вих зло чи на ца, па од лу чи да по се ти сво ју се стру бли зан ку Ма ри ју, ча сну се стру... Уло ге: Џулија Стиншоф, Грахам Мектравис, Рос Ботман Ре жи ја: Себастиан Виг (РТЛ, 02.00)

Хофбург

Шет ња гра дом: Тај див ни Беч 2 Дру ги део шет ња ви де о ка ме ром, по чи ње у Хоф бур гу јед не не де ље у про ле ће. Ту ри сти фо то гра фи шу Мо цар тов спо ме ник, а на ли ва ди иза ње га сун ча ју се де вој ке у би ки ни ји ма... Ре жи ја: Росвита и Роналд Воган (ХРТ 1, 22.54)

10.00 Суботица: Миса, пренос (Дан мајки) 11.15 Библија 11.27 Филмска матинеја: Змајево срце, филм 13.47 Магазин фудбалске лиге првака 14.21 е-Хрватска 15.00 Олимп 15.55 Задар: Ватерполо, Куп Хрватске - финале, пренос 17.10 Рукомет, Сеха лига: ЦО Загреб - Нексе, пренос 18.45 Шчечин: Европско првенство у пливању у малим базенима, пренос 20.00 Циклус филмског спектакла: Ана и краљ, филм 22.31 Филмски бутик: Смрт господина Лазарескуа, филм 01.00 Посебни додаци 01.37 Ноћни музички програм

05.50 07.30 09.05 10.40 12.15 14.15 16.10 18.10 19.45 21.15 22.45 00.15 01.50 03.20 05.00

Пре него што се он пробуди Дубоко у прерији Необуздана Ајрис Окрутна жеља Чудна фреквенција Шта девојке уче Јуда Последња дебата Злочин из страсти Викенд на селу Ватрени обрачун 5: Правда за једног Убиство пута седам Љубавна песма Шевина песма Пре него што се он пробуди

08.00 Дач 10.00 Купе де вил 12.00 Акција у центру града 14.00 Експлозивна мисија 16.00 Џувана Ман 18.00 Људи од заната 20.00 Бул Дурам 22.00 Дијаболик 00.00 Без промашаја

Џулија Стиншоф

10.00 Врхунско градитељство 10.55 Нафта, зној и нафтне платформе 11.50 Прљави послови 12.45 Опасан лов 13.40 Разоткривање митова 14.35 Амерички чопери 15.30 Аутомобили 16.25 Моћни бродови 17.20 Водич из безизлазних ситуација 18.15 Чудовишта из реке 19.10 Страствени риболовци 20.05 Препродавци аутомобила 20.35 Благо на отпаду 21.00 Лет изнад Аљаске 21.55 Преживљавање удвоје 22.50 Тренуци ужаса 23.45 Како извући живу главу 00.40 Водич из безизлазних ситуација 01.40 Лет изнад Аљаске

08.30 10.00 10.45 12.00 13.00 13.45 15.30 16.00 17.00 17.30 19.00 20.00 21.00 00.00 01.00

Карлинг Алпско скијање Биатлон Алпско скијање Алпско скијање Скијашки скокови Крос-кантри скијање Биатлон Нордијско скијање Пливање Скијашки скокови Билијар Билијар Картинг Скијашки скокови

Учи тељ из Ужи ца пре ча ни ма гу бер на тор

пр кос су ро вој кри ти ци вој во ђан ског ру ко вод ства, или баш због то га, Вој во ди на је, као и пре ра та, бе о град ским по ли ти ча ри ма по ста ла оми ље на из бор на ба за. Већ на пр вим из бо ри ма за Скуп шти ну Ср би је је 1946. у Но вом Са ду за по сла ни ка кан ди до ван и др Не шко вић, тад пред сед ник Вла де Ср би је, а у Су бо ти ци Пе тар Стам бо лић. Ка кве су они има ли ве зе с би ра чи ма Вој во ди не? Ина че, на тим из бо ри ма у Вој во ди ни је иза шло 92,27 од сто упи са них би ра ча, и упра во 92,27 од сто је гла са ло за ли сту На род ног фрон та.

обра зло же њу, зе мља је тре ба ло да бу де по де ље на си ро ма шним »бо рач ким по ро ди ца ма« из НОБ-а. Кра јем 1945. у Вој во ди ни је оформ ље на ад ми ни стра ци ја за спо ро во ђе ње аграр не ре фор ме, од ко је су ме сни ин тер сен ти бе зе мља ши до би ли по 2,2 хек та ра, уну тра шњи ко ло ни сти по 2,5, а спољ ни ко ло ни сти не што ви ше од пет. За тим је Вој во ди ну за пљу сну ла ко ло ни за ци ја. Већ у пр вом та ла су, од 23. ав гу ста 1945. до 15. ју ла 1947, на се ље но је 37.616 по ро ди ца с 225.696 ли ца у 114 ме ста, а од лу че но је и да се из гра ди још 14 но вих. По на ци о нал ном са ста ву, нај ви ше је Ср ба (162.447, или 72 од сто до се ље них), Цр но го ра ца (40.176, или око 18 од сто) и Ма ке до на ца (12.000, или око пет од сто). Зна чи, 95 од сто би ли су те о риј ски »пра во слав не« про ве ни јен ци је. Ве се ли нов, кад је сме њен у Но вом Са ду и по ста вљен у Бе о гра ду, пр во за ми ни стра за аграр ну ре фор му, а по том за ше фа План ске ко ми си је Вла де Ср би је, за пра во ни је био кре а тор те аграр не ре фор ме већ са мо пу ки спро вод ник »са ве зне по ли ти ке«, а исто вре ме но чо век ко ји је већ кра јем 1945. по стао по ли тич ка лич ност под го то во бу квал ном кон тро лом Не шко ви ћа. На ци о на ли за ци ја с кра ја 1946, ко ја је на ре во лу ци о нар ном пу ту »из град ње со ци ја ли зма« сле ди ла кон фи ска ци ју ра ди пот пу ног »укла ња ња при ват не сво ји не над сред стви ма за про из вод њу,« »ле га ли зо ва ла« је од у зи ма ње од при ват них до ма ћих и стра них ли ца 894 ин ду стриј ска пред у зе ћа у Вој во ди ни. Кад је до пу ном За ко на о на ци о на ли за ци ји (1948) пот пу но уки нут при ват ни сек тор ин ду стри је и од вла сни ка од у зе то и 2.593 тр го вач ких и уго сти тељ ских рад њи, ста ра Вој во ди на се на шла пот пу но у др жав ним ру ка ма. С малим угледом стигао: Добривоје Видић Као се кре тар ПК СКОЈ-а за Вој во ди ну, од мах по Убр зо ће се кри тич ки став пре ма Вој во ди ни за вр - осло бо ђе њу Бе о гра да и Но вог Са да, ок то бра 1944. ши ти „оштрим“ ка дров ски ре зом, бо ље ре ћи „ка - До роњ ски је по чео да од ла зи на са стан ке цен трал дров ском ам пу та ци јом“. Јо ван Ве се ли нов за ЦК КПЈ ног омла дин ског ру ко вод ства у Бе о гра ду. Но, на вик у тзв. „ка рак те ри сти ка ма“ во де ћих ка дро ва о До - нут на при лич ну отво ре ност у из но ше њу ста во ва у роњ ском пи ше: „До ста спо со бан ру ко во ди лац и ин - окви ру „зе мљач ког“ вој во ђан ског ру ко вод ства и те ли ген тан. Не до вољ но ра ди над со бом, па се спо - мла да лач ки „зе лен“, он ће на тим са стан ци ма упа сти ри је по ли тич ки и те о рет ски раз ви ја. По ма ло мек, не - у не во љу, тим пре што је су ви ше „бра нио“ Вој во ди до вољ но од лу чан у спро во ђе њу по је ди них ме ра“. ну од та да шњег ха о са. Ка ко је скрај нут, об ја снио је Упр кос из ве сне за је дљи ве у дев нич кој за бе ле шци из но те, До роњ ски је пре по ру 1978. Кад је пао у Кар де ље ву чен да оста не члан ПК КПЈ-а „На јед ном са ве то ва ње ЦК не ми лост, До роњ ски пам ти да СКОЈ-а би ли су при сут ни се за Вој во ди ну и шеф ПК СКОЈ-а. Ипак, по зи ци ја му је кре та ри СКОЈ-а свих ре пу је у Бе о гра ду до слов но „остао уз др ма на и из По кра јин ског бли ка и по кра ји н а, али и на ули ци с ко фе ром, по две ко ми те та прак тич но је „по ву Кар дељ, Жу јо вић и Хе бранг. ко шу ље, два па ра ча ра па и чен“. Ја сам го во рио о си ту а ци ји у Био је то био по че так „пре - пи жа мом”. „Ни сам знао где ћу, у Вој во ди ни и др жа њу по је ди Вој во ди ну не мо гу, а ов де ме шта ја“ во де ћих по ли тич них на род но сти. Да је део ких љу ди рат не Вој во ди не у Ма ђа ра ре з ер в и с ан пре ма не мам ку да” Бе о град. За пр вог чо ве ка НОБ-у, а ру мун ска омла ди на Пар ти је у Вој во ди ни 1. ма ја ма сов ни је од оста лих на ци о- 1946. из Ужи ца је до шао учи тељ До бри во је Ба ја Ви - нал но сти де зер ти ра из на ших је ди ни ца. За тим сам дић. Ни ко ла Пе тро вић ће о ње му ка сни је пи са ти: „У го во рио да се Вој во ди на пљач ка, да ра ди и но си то вре ме ни је био ни члан ЦК КПС-а. Углед му је шта ко хо ће и ко ли ко хо ће. До ла зе из свих кра је ва, био ма ли јер је то ком ра та имао сла бо др жа ње. Де - не тра же одо бре ње, чак пре те ме сним ор га ни ма мо ра ли сан, нео бри јан, за пу штен, био је у по ли то де - оруж јем. Ни сам про тив да Вој во ди на по мог не дру ли ма бри га да. На и ме но ва ње за ру ко во ди о ца вој во - ге кра је ве, али да то иде ор га ни зо ва но. На кра ју су ђан ске пар тиј ске ор га ни за ци је иза зва ло је, због све - ме оштро кри ти ко ва ли, пр во Жу јо вић, а по сле и га то га, ве ли ко из не на ђе ње.“ Кар дељ. Не ко ли ко да на ка сни је Ве се ли нов ми је Вла да ће у Вој во ди ни, по на ре ђе њи ма Не шко ви ћа, ре као ка ко Кар дељ ми сли да сам на ци о на ли ста. Ран ко ви ћа и Стам бо ли ћа све до 1951. и би ти упам - Ни је ду го про шло, у мар ту 1945. сме њен сам с ду ћен као „гу бер на тор“. жно сти ПК СКОЈ-а Вој во ди не и по ву чен у ЦК За кон о аграр ној ре фор ми и ко ло ни за ци ји, до нет СКОЈ-а. Пр во ни сам до био по сао. Ву као сам се по 23. ав гу ста 1945, тре ба ло је да ре ши не са мо кла сно кан це ла ри ја ма и осе ћао да сме там. пи та ње на се лу већ и да обез бе ди да не мач ка на пу Сме сти ли су ме да спа вам у јед ној ку ћи где је би ште на об ра ди ва зе мља до би је но ве вла сни ке, тј. оне ло до ста љу ди из апа ра та ЦК СКОЈ-а. Јед ног да на су ко ји ће је об ра ђи ва ти. Исто вре ме но, да се нај си ро ма - нас ра се ли ли. Сви су се не где сме сти ли, а ја остао на шни ји из нај си ро ма шни јих ју го сло вен ских кра је ва ули ци с ко фе ром у ко јем је би ло две ко шу ље, два па ухле бе у Вој во ди ни и још јој »по пра ве« на ци о нал ну ра ча ра па и пи жа ма. Ни сам знао где ћу, у Вој во ди ну »сло вен ску струк ту ру«. У ства ри, пре ма по ли тич ком не мо гу, а ов де не мам ку да.

Књи га др Ран ка Кон ча ра и Ди ми три ја Бо а ро ва „СТЕВАН ДОРОЊСКИ – ОДБРАНА АУТОНОМИЈЕ ВОЈВОДИНЕ” мо же се за 1.000 ди на ра ку пи ти код из да ва ча, Му зе ја Вој во ди не (Ду нав ска 35, тел. 021/525–059, бр. ра чу на 840–539–668–520) Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

nedeqa11.decembar2011.

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

По ла ко се раз бу ђу је те, ужи ва ју ћи у не дељ ној ат мос фе ри. По треб но вам је да са бе ре те ми сли и де ла, да на пра ви ти пла но ве за пред сто је ће да не, па чак и да ра ди те по не што. Чи тај те, пи ши те, ше тај те се.

BLI ZAN CI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DE VI CA 23.8- 22.9.

Nena Radaшin, 11. decembar 2011. astrolog nena.r@eunet.rs

То ком пре по дне ва се ни шта пре те ра но не мој те тру ди ти, ни ти би ло шта но во за по чи ња ти. Мо же те мно го ми сли ти и при ча ти упра зно, а ти ме ни шта не ће те по сти ћи. Уоста лом, не де ља је, дан за од мор.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

Из ва шег зна ка из ла зи Ме сец и ути че на не спо кој ко ји осе ћа те. Све би сте хте ли, али ка ко и с ким?! Са мо без жур бе. Про мен љи ва рас по ло же ња и осе ћа ња су са свим нор мал на по ја ва. Дру штво. Тек у дру гом де лу да на ће те ус пе ти да до жи ви те по ро дич ну ат мос фе ру с уку ћа ни ма, она ко ка ко то тре ба да бу де. Парт нер је твр до гла ве при ро де ових да на, ви ше не го ина че. Те ле па ти ја.

Дан ће за по че ти ве о ма ужур ба но и по ма ло на пе то, али ће се за вр ши ти у опу ште ном ма ни ру. Ваш дан, дан Сун ца, ипак ће те ус пе ти да про ве де те по сво јим стан дар ди ма. Не мој те ни шта ра ди ти.

Не ми ру је те, чак ни не де љом. Стал но сте оку пи ра ни не чим, фи зич ки и мен тал но ак тив ни, ан га жо ва ни у свом окру же њу. И то је са свим ОК. Парт нер се по ста вља ди пло мат ски, с раз у ме ва њем. Штед ња.

VA GA 23.9- 23.10.

[KOR PI ON 24.10- 23.11.

STRE LAC 24.11- 21.12.

JA RAC 22.12-20.1.

Одр жа ва те до бре од но се са ши ром род би ном, с при ја те љи ма, и у тој рав но те жи на ла зи те за до вољ ство. Дру штво вас це ни, али по не ко по чи ње и да за ви си од вас. То ће та ко тра ја ти и по тра ја ти.

Не мој те до зво ли ти да дру ги ути чу на ва ше рас по ло же ње, ни ти се тру ди те да им уго ди те ка да то ва ма не при чи ња ва за до вољ ство. Јед но став но, ни ко ме ни шта не ду гу је те. Спорт.

Бу ди те флек си бил ни ји и ак тив ни ји. Мо же се де си ти да се и су ви ше, са свим и пот пу но ори јен ти ше те на љу бав ни од нос, на ма те ри јал ну си ту а ци ју, и ни шта ван то га не при ме ћу је те. Са ми се би ипак ни сте до вољ ни.

VO DO LI JA 21.1-19.2.

RI BE 20.2-20.3.

Ви кенд ће про те ћи бр зо, без не ких вид них и бит них из не на ђе ња. Све те че по ухо да ном ре ду, функ ци о ни ше те по на ви ка ма, и то је то. Све по ста је пред ви дљи во и до сад но. Али, од мор и по ро ди ца увек при ја ју.

Ра зни са др жа ји и мо гућ но сти би вас мо гли збу ни ти. Шта ће те чи ни ти, где по тро ши ти сво је вре ме, пи та ње је са да. Мо же те ка ко хо ће те. Још са мо да зна те шта хо ће те. Бу ди те фи зич ки ак тив ни.

Не вре ди се за ма ра ти бри га ма ко је су у из гле ду, већ ре ша ва ти оно што вам је ис пред но са. И та ко, без мно го раз ми шља ња, ре ша ва ти све пред со бом. Скло ни сте по вла че њу и хе до ни зму. Мо же, ви кен дом.

TRI^-TRA^

Да су натали и Моби остали заједно... V REMENSKA

PROGNOZA

ОблачнО

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica 10 Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 12 Niш

Evropa Madrid

NOVI SAD: Obla~no i ve}i deo dana suvo, mada je mogu}a slaba kratkotrajna ki{a povremeno. Vetar slab isto~nih pravaca. PritiRim sak iznad normale. Minimalna temperatura 5, a maksimalna oko 10 London stepeni. Cirih VOJVODINA: Obla~no sa mogu}om slabom ki{om ponegde. Ipak u ve}ini krajeva ostaje suvo i relativno toplo za ovo doba godine. Berlin Vetar slab isto~nih pravaca ili promenqiv. Pritisak iznad normaBeч le. Minimalna temperatura 2, a maksimalna 10 stepeni. SRBIJA: Obla~no sa mogu}om slabom ki{om ponegde. Ipak u veVarшava }ini krajeva ostaje suvo i relativno toplo za ovo doba godine. VeKijev tar slab isto~nih pravaca ili promenqiv. Pritisak iznad normale. Minimalna temperatura -1, a maksimalna 12 stepeni. Moskva Prognoza za Srbiju u narednim danima: Do petka toplo vreme Oslo za ovo doba godine. U ponedeqak novo naobla~ewe donosi ki{u krajem dana i u no}i ka utorku. U utorak prestanak padavina i postepe- St. Peterburg no razvedravawe. Sredinom idu}e sedmice sun~ano i jo{ toplije. U Atina ~etvrtak naobla~ewe i krajem dana ki{a. U petak hladnije. BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA: Relativno nepovoqne biometeorolo{ke prilike za ve}inu hroni~nih bolesnika. Mogu}i su neraspolo`ewe i nesanica kod osetqivih osoba. Oprez se preporu~uje svim u~esnicima u saobra}aju.

12 17 9

Сви знају да је Бред Пит пре Анђелине Џоли био у браку с Џенифер Анистон и вези са Гвинет Палтроу, али колико вас зна да је Натали Портман, наводно, била Мобијева девојка? Има још доста познатих парова о којима се мало писало. Селма Хајек се забављала са колегом глумцем Едвардом Нортоном, а Џони Деп је 1994. године био у страсној вези са Елен Баркин, док је његова бивша Винона Рајдер била у вези и са Робом Лоуом и са Метом Дејмоном. Глумица Роузи Перез се забављала са Тупаком Шакуром, Сандра Булок са Рајаном Гослингом, а канадска певачица Аланис Морисет је била у вези са Рајаном Рејнолдсом. Најзанимљивији спој међу свима њима свакако су Моби и Натали Портман. Музичар је 2008. године дао интервју у којем је открио да га је много људи мрзело због његове „афере са Натали”.

VIC DANA

Зо ве муж же ну и пи та је: - Где си, љу ба ви? - Ево ме у Ви ше гра ду на Са ви - од го ва ра же на. - Па ни је Ви ше град на Са ви, не го на Дри ни. - Ма, не знам ја, ево ти Са ва, па га пи тај.

8 8 5 4 0 -2 3 18

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

SUDOKU

Upi шi te je dan broj od 1 do 9 u pra zna po љa. Sva ki ho ri zon tal ni i ver ti kal ni red i blok od po 9 pra znih po љa (3h3) mo ra da sa dr жi sve bro je ve od 1 do 9, ko ji se ne sme ju po na vљa ti.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

SAVA

Bezdan

-49 (9)

Slankamen

101 (17)

Jaшa Tomiћ

Apatin

-10 (10)

Zemun

197 (12)

Tendencija stagnacije

Senta

238 (9)

Bogojevo

-5 (7)

Panчevo

240 (14)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

306 (0)

Tendencija porasta

Baч. Palanka

37 (8)

Smederevo

438 (4)

Titel

90 (16)

NERA

Novi Sad

11 (7)

Tendencija stagnacije

Hetin

86 (0)

TISA

49 (-1)

Tendencija stagnacije

N. Kneжevac

176 (12) S. Mitrovica

Tendencija porasta

Beograd

Kusiћ

27 (8) 156 (11)

40 (0p)

Reшeњe iz proшlog broja