Dnevnik 12.januar 2011.

c m y

NOVI SAD *

SREDA 12. JANUAR 2011. GODINE

GODINA LXIX BROJ 22955 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

Skupqe gorivo

ZDRAVSTVENE KWI@ICE SE OVERAVAJU BEZ DOKAZA O UPLATI DOPRINOSA

Dr`ava opet pu{ta gazde da varaju radnike

Naftna industrija Srbije danas }e pove}ati cene goriva u proseku za oko tri dinara po litru, zbog, kako ka`u u NIS-u, rasta cena sirove nafte na svetskom tr`i{tu, pove}awa akciza od 1. januara i zavr{etka akcije prazni~nih popusta. Litar evrodizela poskupe}e za 6,5 dinara na 122,5 dinara, benzin evropremijum poskupe}e sa 125,6 na 128,6 dinara, cena bezolovnog benzina BMB 95 bi}e dva dinara ve}a i iznosi}e 118,4 dinara, dok }e litar dizela D2 biti skupqi za 1,4 dinara i ko{ta}e 110.

str. 4

PADA MALTER S VOJNOG OBJEKTA U CENTRU NOVOG SADA

NASLOVI

Politika 2 Egere{i autom do Velsa i nazad

Poqoprivreda 6 Oti{li mleko, bra{no, testenina, sokovi...

Na{a zbrka, a bugarska nuklearka

Novi Sad 7 Vozovi ne putuju do Beograda 9 Za godinu cena vode udvostru~ena

str. 4

Dru{tvo

Ne preti nam nema~ki dioksin

str. 6

str. 8

ZA TRI GODINE NAMENSKA INDUSTRIJA SRBIJE DONELA DOBIT OD 1,2 MILIJARDE DOLARA

Reporta`e Foto: A. Erski

Zub vremena grize napu{tenu kasarnu

14 Posao za preko 500 nezaposlenih `ena 15 Lak{e je postati stanovnik Monte Karla nego La}arka

Prohladno

Najvi{a temperatura 8 °S

@ITI[TANI SE NE ODRI^U EUGENA SLAVIKA, PRVOG LEKARA KOME JE ODUZETA LICENCA ZA RAD

Vojvodina avionima Osu|eni doktor ostaje po~asni gra|anin u vojnom izvozu str. 5

str. 14

SPORT

str. 16 – 20

BOJANA JOVANOVSKI ELIMINISALA I REZAI

ODBOJKA[I VOJVODINE POLA@U TE@AK ISPIT

RUKOMETA[I SRBIJE SPREMNI ZA SP U [VEDSKOJ

„DNEVNIKOV” [AH SREDOM

POLITIKA

sreda12.januar2011.

DIREKTORKA EVROPSKE KANCELARIJE MILICA DELEVI] ZA „DNEVNIK“

Srpska simultanka za evropski Upitnik

Direktorka Kancelarije Vlade Srbije za evropske integracije Milica Delevi} izjavila je za „Dnevnik“ da su toj instituciji dostavqeni gotovo svi odgovori iz Upitnika Evropske komisije. Kasnilo je Ministarstvo pravde, koje koordinira 15 dr`avnih institucija koje treba da daju odgovore vezane za pravosu|e i osnovna prava, pravdu, slobodu i bezbednost. Ovi odgovori na Upitnik EU su „probili termin“.

– Me|u posledwima je bilo Ministarstvo pravde ~iji odgovori su ukqu~ivali i doprinos AP Vojvodine i dopri-

nose ministarstava infrastrukture i trgovine i usluga – objasnila je na{a sagovornica.

Posledwa ministarstva koja su ju~e ispunila svoje obaveze bila su trgovine i usluga, na ~ijem je ~elu ministar Slobodan Milosavqevi}, i infrastrukture, ~iji portfeq u Vladi dr`i ministar Milutin Mrkowi}. Po re~ima Milice Delevi}, veoma a`urni su bili nadle`ni iz ministarstava poqoprivrede, spoqnih poslova i odbrane, koji su prvi dostavili odgovore Kancelariji.

– ^ekamo da se zavr{i dana{wi dan da bi pristigli i odgovori koji su jo{ obe}ani – konstatovala je direktorka evropske kancelarije.

Ona o~ekuje da }e posao biti zavr{en na vreme i da }e odgovori biti uru~eni evropskom komesaru za pro{irewe [tefanu Fileu 31. januara u Briselu. Milica Delevi} je ocenila da je u ovom procesu bilo va`no da se potvrdi administrativni kapacitet i da je najve}i izazov bio da se iskoordinira cela dr`avna administracija Srbije u datom roku. Kako je primetila, bila je va`na i sposobnost da se ispravno, ta~no i bez preklapawa sa`eto opi{e ~iweni~no stawe.

– Neki odgovori se vra}aju na doradu, dok ve}ina odlazi na prevod – ukazala je direktorka Kancelarije, uz obja{wewe da se potom sprovodi stru~na redakcija prevoda i sve pripremne radwe koje su potrebne da bi odgovori bili predstavqeni Savetu za evropske integracije, usvojeni na Vladi Srbije i odneti u Brisel.

Ona o~ekuje da }e odgovore na Upitnik Vlada Srbije usvojiti u predvi|enom roku.

– Ukoliko se odgovori budu usvajali na redovnom zasedawu Vlade, posledwa sednica je 27. januara – kazala je direktorka Kancelarije.

Po{to se ve} najavquju intervencije EK-a po prijemu Upitnika s odgovorima na 2.535 pitawa postavqenih Vladi i dr`avnim institucijama Srbije, Milica Delevi} ukazuje na to da dodatna briselska pitawa ne zna~i da posao nije dobro ura|en i da }e zato tu biti Akcioni plan.

Komentari{u}i primedbe analiti~ara da je papir pripremqen za Brisel jedno, a

praksa i ono na terenu {to treba da se standardizuje s EU drugo, Milica Delevi} je rekla da u odgovorima na Upitnik EU „niko ne}e da la`e“.

– Odgovori opisuju praksu i redosled koraka statusa kandidata je postavqawe prakse.

EK }e na osnovu na{ih odgovora ste}i uvid u to kakvo je ~iweni~no stawe u Srbiji i zahtevati i neke promene, {to ne}e biti stvar nekvaliteta odgovora. Mora da se popravqa stawe u praksi i zato je

Briselski koraci Na osnovu odgovora na Upitnik, Evropska komisija }e izraditi mi{qewe o aplikaciji Srbije za sticawe statusa kandidata, a ove podatke }e kasnije koristiti i u odre|ivawu budu}ih kvota za Srbiju u okviru EU. Kada Srbija bude odgovorila na pitawa i Upitnik vratila Evropskoj komisiji, u ovoj instituciji }e zapo~eti proces izrade mi{qewa, koji traje oko godinu dana. drugi kolosek rada realizacija Akcionog plana – precizirala je Milica Delevi}.

Ona je ukazala na to i da je o~ekivano da }e Evropska komisija postaviti dodatna pitawa za oblasti za koje je posebno zainteresovana ili ne{to {to nije dovoqno razja{weno u postoje}im odgovorima.

Posao koji Srbija zavr{ava, kako zakqu~uje na{a sagovornica, pokazuje odgovornost i spremnost, jer je u odgovore na pitawa EU, razvrstana u{est aneksa i 33 poglavqa, bila ukqu~ena celokupna administracija, ukqu~uju}i i zakonodavnu vlast, nezavisna regulatorna tela, sudstvo, nevladin sektor.

D. Milivojevi}

I Vojvodina pisala odgovore Pokrajinski organi napisali su oko 260 odgovora na pitawa iz Upitnika Evropske komisije i uputili ih republi~koj Kancelariji za evropske integracije, saop{tio je ju~e potpredsednik Vlade Vojvodine Boris Barjaktarovi}, koji je i pokrajinski sekretar za me|uregionalnu saradwu.

– Od Vlade Republike Srbije dobili smo Upitnik pred Novu godinu i Vlada Vojvodine je donela odluku da svi sekretarijati iz svojih resora pripreme odgovore na pitawa. Namera nam je da pomognemo republi~kim organima – izjavio je Barjaktarovi} novinarima uo~i ju~era{we sednice Odbora Skup{tine Vojvodine za evropske integracije i me|uregionalnu saradwu.

On je pokrajinskim poslanicima, ~lanovima Odbora, rekao da su odgovore za Upitnik napisali 12 sekretarijata, Skup{tina i Fond “Evropski poslovi”, kao i da se nada da }e biti od koristi za sklapawe kona~nog dokumenta.

– Neki sekretarijati su odgovarali i za republi~ke nadle`nosti, odnosno davali su odgovore na ~itavo poglavqe – rekao je Barjaktarovi}, dodaju}i da su to sekretarijati za nauku, za `ivotnu sredinu i za rad.

DNEVNIK

c m y

2

BRITANSKA AMBASADA VODI POKRAJINSKU DELEGACIJU NA PETODNEVNO STUDIJSKO PUTOVAWE

Egere{i autom do Velsa i nazad Predsednik Skup{tine Vojvodine [andor Egere{i predvodi}e u februaru pokrajinsku delegaciju na petodnevno studijsko putovawe u Veliku Britaniju u organizaciji ambasade te zemqe u Beogradu. Saglasnost za taj slu`beni put sedmo~lane delegacije ju~e je dao Odbor za evropske integracije i me|uregionalnu saradwu Skup{tine Vojvodine.

Predsednica tog odbora Maja Sedlarevi} rekla je da Skup{tina Vojvodine s britanskom ambasadom ima intenzivnu i dobru komunikaciju. Ta ambasada je, po wenim re~ima, odlu~ila da pokrajinsku delegaciju odvede na studijsko putovawe u Veliku Britaniju.

– Izbarano je ~etvoro poslanika s kojima je ambasada ranije sara|ivala i komunicirala na razne na~ine – kazala je Maj Sedlarevi}.

“Ciq ovog putovawa je da se upozna proces devolucije u Velnu ~iju su ~lanovi ugledni i su i funkcionisawe instituci{kolovani qudi poreklom iz ja vel{ke samouprave kroz bilaSrbije koji lobiraju za intereteralne susrete u Vel{koj skupse na{we zemqe u Velikoj Bri{tini i Vladi u Kardifu, raztaniji. mene iskustva predstavnika Maja Sedlarevi} je rekla da vel{ke autonomije i poslanika se putovawe odnosi na period iz Velsa u Britanskom parlaod 7. do 11. februara i da }e mentu u Londonu sa parlamenbritanska ambasada snositi tarcima AP Vojvodine”, pi{e u tro{kove. Me|utim, poslanik obrazlo`ewu za Milivoj Vrebataj slu`beni put. lov primetio je Od Novog Sada do Dodaje se da je u da u obrazlo`eKardifa u Velsu Londonu tokom wu pi{e da predove studijske posednik Egere{i ima oko sete planirana i sa {eficom ka2.200 kilometara poseta Britanbineta kre}e na skom ministarput 5. februara, stvu za inostrane poslove i Koa da se vra}a 13. Razlog za ranimonvelt, gde bi se razgovaralo s ji polazak predsednika Skuppredstavnicima relevantnim za {tine je taj {to, kako je objapitawa Zapadnog Balkana. Tasnila Maja Sedlarevi}, on puko|e, delegacija Skup{tine AP tuje automobilom i vozom, dok Vojvodine upoznala bi se i s raostali lete avionom pa kre}u 6. dom Redakcije Bi-Bi-Sija na februara. Taj deo tro{kova srpskom jeziku, kao i predstavpredsednika, dodala je, plati}e nicima Srpskog kluba u Londose iz buxeta.

Ina~e, od Novog Sada do Kardifa u Velsu ima oko 2.200 kilometara.

Odbor je ju~e usvojio i Izve{taj o putovawu delegacije Skup{tine Vojvodine u Ulm u Nema~koj, od 7. do 11. decembra pro{le godine. Tamo je, kako je re~eno na Odboru, predsednik Skup{tine prisustovao konferenciji za novinare povodom usvajawa Dunavske strategije, sednici gradskog parlamenta gde je govorio o zna~aju te evropske strategije za Vojvodinu i Srbiju, sastao se s nema~kom saveznom ministarkom za obrazovawe, a dogovoren je i martovski susret ove godine povodom projekta “Plavi Dunav” koji promovi{e nove tehnologije pre~i{}avawa vode.

Plan je da tada u Ulm odu i predstavnici vojvo|anskih op{tina, ~iji bi boravak platili doma}ini, a put gosti.

S. Nikoli}

VERICA BARA] PISALA TADI]U

Do{lo vreme za pri~u o korupciji Savet Vlade Srbije za borbu protiv korupcije dostavio je predsedniku Borisu Tadi}u pismo s konkretnim primerima korupcije sa kojom su se suo~ili strani investitori i zatra`io sastanak s Tadi}em povodom mnogobrojnih problema stranih investitora u Srbiji.

Savet je naveo da je 30. decembra 2010. Tadi}u uputio pismo u kojem ga podse}a na probleme koje su zbog korupcije u Srbiji imali strani investitori.

Dodaje se da je Savet pismo uputio Tadi}u u skladu s dogovorom sa konferencije odr`ane 9. decembra 2010. povodom Me|unarodnog dana borbe protiv korupcije, na kojoj je

predsednik izjavio da se wemu strani investitori nikada nisu obra}ali sa prigovorima da korupcija za wih predstavqa prepreku za ulagawe u Srbiju. Savet za borbu protiv korupcije je Tadi}u dostavio informaciju o slu~ajevima na koje su tom telu ukazali strani investitori. Oni, kako se navodi, ukazuju na tipi~ne mehanizme sistemske korupcije na koje nailaze kompanije iz inostranstva poku{avaju}i da ulo`e sredstva u srpsku privredu. U pismi Tadi}u Savet je kao primere detaqno naveo privatizaciju {e}erana, privatizaciju Putnika, preuzimawe akcija Kwaz Milo{a i

C-marketa, onemogu}avawe stranih investicija zbog interesa vlasnika Luke Beograd, preuzimawe akcija Novosti, kao i privatizaciju i ste~aj [invoza. „Izdvojili smo samo najkarakteristi~nije od brojnih problema sa kojima se suo~avaju strani investitori u Srbiji.

Predla`emo Vam da se, u skladu sa Va{im obavezama, sastanemo kako bismo Vas upoznali sa detaqima ovih slu~ajeva i sa dokumentacijom koja potkrepquje navode investitora“, pi{e u pismu Tadi}u koje je potpisala predsednica Saveta za borbu protiv korupcije Verica Bara}.

[ef diplomatije u Madridu

Ugqanin ho}e u vlast

Ministar spoqnih poslova Srbije Vuk Jeremi} boravi}e danas u jednodnevnoj bilateralnoj poseti Kraqevini [paniji, gde }e se sastati sa ministrom inostranih poslova Trinidad Himenes. Posle boravka u Madridu, Jeremi} }e se u ~etvrtak u Dablinu sastati sa ministrom inostranih poslova Irske Majklom Martinom, kao i sa ~lanovima Zajedni~kog odbora za evropske poslova Parlamenta Irske. U petak, Jeremi} }e u Be~u imati bilateralni sastanak sa ministrom inostranih poslova Austrije Mihaelom [pindelegerom, kao i sa predsedavaju}im Grupe prijateqstva Austrije i Srbije austrijskog parlamenta Johanom Majerom, navodi se u saop{tewu Ministarstva spoqnih poslova Srbije.

Stranka demokratske akcije Sanxaka Sulejmana Ugqanina saop{tila je ju~e da je jo{ pre dva meseca zatra`ila rekonstrukciju vlasti u Novom Pazaru koju ~ini koalicija okupqena oko Sanxa~ke demokrtaske partije ~iji je osniva~ Rasim Qaji}, zajedno sa koalicijom srpskih stranaka. Re{ad Hoxi}, kome je Qaji} prilikom formirawa nove stranke Socijaldemokratske partije Srbije prepustio rukovo|ewe SDP-om, ka`e da na najvi{em nivou nije bilo nikakvih zvani~nih razgovora o tome. „Me|u partijama, odbornicima, kao i odborni~kim grupama postoji komunikacija i prirodno je da neko ko je u opoziciji ima `equ da bude u vlasti, ali razgovora na nivou na kome sam ja o podeli vlasti u Novom Pazaru nije bilo“, rekao je Hoxi} Tanjugu.

VESTI \eli} u Briselu Kancelarija APV u Briselu sporije od o~ekivanog Potpredsednik Vlade Vojvodine Boris Barjaktarovi} ka`e da nema nikavih problema s otvarawem pokrajinske kancelarije u Briselu, osim {to se odvija sporije od o~ekivanog. On je novinarima rekao da se prostor u kojem }e biti sme{tena Kancelarija Vojvodine u zgradi Misije Srbije pri EU tehni~ki sre|uje, ali i da postoje neke administrativne stvari koje treba da se zavr{e.

– Brzina kojom se to radi verovatno ne}e biti onakva kakvu smo o~ekivali, ali ne postoji prakti~no nikakav problem, osim {to se stvari odvijaju sporije nego {to smo o~ekivali – kazao je Barajaktarovi}.

Direktor Fonda “Evropski poslovi” Predrag Novikov kazao je ~lanovima Odbora da je u~iwen “zna~ajan napor” u tom poslu. Me|utim, dodao je on, drugo je pitawe {ta }e od toga biti uva`eno.

Po predlogu predsednice skup{tinskog odbora Maje Sedlarevi}, Vlada Vojvodine treba da pripremi informaciju o tome {ta je Republi~ka vlada od predlo`enog kona~no i usvojila.

S. N.

Potpredsednik Vlade Srbije za evropske integracije i nacionalni koordinator za saradwu sa Evropskom unijom u Podunavqu Bo`idar \eli} boravi}e danas u radnoj poseti Briselu, saop{teno je iz wegovog kabineta. \eli} }e u~estvovati u konsultacijama izme|u Evropske komisije i delegacija podunavskih zemaqa o koordinaciji prioritetnih oblasti Strategije EU za Dunavski region. Srbija }e, iako jo{ nije ~lanica EU, kao zaslugu za svoje aktivno u~e{}e u izradi Dunavske strategije, dobiti u~e{}e u koordinaciji jedne od prioritetnih oblasti u okviru te evropske strategije, navodi se u saop{tewu. Sastanku }e prisustvovati nacionalni koordinatori svih 14 podunavskih zemaqa.

POLITIKA

DNEVNIK

[EF VLADINE KANCELARIJE ZA SARADWU S MEDIJIMA MILIVOJE MIHAJLOVI]

O rekonstrukciji Vlade narednih dana – Razmatrawe pitawa rekonstrukcije Vlade Srbije po~e}e u narednih nekoliko dana, a premijer Mirko Cvetkovi} i predsednici stranaka vladaju}e koalicije odlu~i}e o tome da li }e, i na koji na~in, ona biti rekonstruisana – izjavio je ju~e {ef Vladine Kancelarije za saradwu s medijima Milivoje Mihajlovi}.

On je, gostuju}i u vestima B-92, precizirao da rekonstrukcija Vlade podrazumeva su`avawe broja resora i administrativnih radnika, {to bi trebalo da dovede do

Premijer Cvetkovi} izabrao da bude tehnokrata i da re{ava probleme

u{teda, te da se to pitawe ozbiqno razmatra ne politi~ki, ve} pre svega sa stanovi{ta poboq{awa efikasnosti rada Vlade.

Na pitawe da li istra`ivawe Centra za nau~na i primewena istra`ivawa Fakulteta politi~kih nauka, koje je pokazalo da 70 odsto ispitanika nije zadovoqno u~inkom Vlade, mo`e biti motiv za wenu rekonstrukciju, Mihajlovi} je odgovorio da je aktuelna Vlada svesna svoje uloge u dru{tvu i stawa u dr`avi, te da u ovoj godini treba o~ekivati izvesno poboq{awe standarda.

– Problemi koji su se nagomilavali decenijama ne mogu se re{iti preko no}i, ali mislim da brod koji se zove Srbija ide sigurnim pravcem – rekao je Mihajlovi}.

On je dodao da je Vlada u vreme ekonomske krize primorana da povla~i nepopularne poteze i da je verovatno zato meta kritika i de`urni krivac. Mihajlovi} je rekao i da je premijer Cvetkovi} izabrao da bude tehnokrata i da re{ava probleme, da je kreator antikriznih mera, koje su u Srbiji znatno ubla`ile posledice krize jer nije bilo bankrota velikih preduze}a i fijaska banaka, kao ni masovnih otpu{tawa radnika.

FUNKCIONER SRPSKE NAPREDNE STRANKE IGOR MIROVI]

Otcepqewe Vojvodine samo u odrazu radikalskog ogledala Funkcioner Srpske napredne izuzev delovawa Listranke i potpredsednik Skupge socijlademokrata {tine Vojvodine Igor Mirovi} Vojvodine i nekih izjavio je da upozorewa potpredtragova koji postoje sednika Srpske radikalne stranu nastupima pojedike Milorada Mir~i}a na to da aknaca iz DS-a. Ina~e, tuelna vlast uz pomo} napredwaka ta pri~a u Vojvodini priprema „crnogorski scenario“ nije realna jer ne i za Vojvodinu, poti~u iz „radimo`e pro}i u narodu kalskog gledawa u ogledalo“. ni na koji na~in – isMir~i} je, naime, prekju~e optutakao je Mirovi}. `io koaliciju vladaju}u u VojvoOcenio je da radidini da uz pomo} napredwaka nakali potencirawem stoji da dezintegri{e Srbiju po te pri~e samo poka„crnogorskom modelu“, odnosno da zuju da ne veruje ni u „Srbe u Vojvodini pretvore u Vojsame sebe. vo|ane, kao uvertiru ustavnim – Pa kako da verupromenama koje bi Pokrajinu preju i samima sebi kad tvorile u samostalni entitet sa ispod `ita sara|uju s demokratazakonodavnom, izvr{nom i sudma i liga{ima? A ova pri~a reskom vla{}u“. zultat je tog op{teg neverovawa i Reaguju}i na optu`be radikau sopstvene snage i u principe la, Liga socijaldemokrata Vojvoopozicionih stranaka koje bi zadine ocenila je da one predstajedni~ki mogle parirati i takvoj vqaju nastavak pri~i – ocenio je {teto~inske poMirovi}. litike zbog koje On je naveo da SRS je glavna brana su Vojvodinu napu- ujediwewu opozicije u radikali prilistile desetine hikom svakog va`niVojvodini jer qada pripadnika jeg glasawa u poindirektno podr`ava hrvatske i ma|arkrajinskom parlaske nacionalne Demokratsku stranku mentu poma`u vlazajednice, te podaju}oj koaliciji, i Ligu zvala Ustavni sud prave}i kvorum, socijaldemokrata da jo{ jednom razkao i da su glasali Vojvodine motri mogu}nost za pokrajinskog zabrane SRS-a. ombudsmana, te da Mirovi} za „Dnevnik“ ka`e da u vojvo|anskim op{tinama spasaotvarwe teme otcepqewa Vojvovaju demokrate kad im se zadrmaju dine trenutno nema nikakvog upopozicije. ri{ta u realnosti.

– I onda nije ni ~udo {to pri~a – Nema nikakvih politi~kih o famoznom crnogorskom scenade{avawa koja bi upu}ivala na riju nastaje iz wihovog odraza u mogu}nost otcepqewa Vojvodine. ogledalu, jer taj scenario eventuTo trenutno uop{te nije realno, alno jedino mo`e biti realizovan

ukoliko se opozicija u Vojvodini ne ujedini i ne nastupi na narednim pokrajinskim izborima sa zajedni~kim principima – rekao je Mirovi}.

On je dodao da je SRS glavna brana ujediwewu opozicije u Vojvodini jer „indirektno podr`ava Demokratsku stranku i Ligu socijaldemokrata Vojvodine“.

Mirovi} je kazao i da se na nivou Pokrajine ne vode razgovori o ujediwewu opozicije „zato {to i SRS i DSS imaju sebi~ne ciqeve“.

– Wihov primarni ciq je da se oslabi Srpska napredna stranka, a ne da DS obore s vlasti – tvrdi Mirovi}.

On je kategori~ki odbacio i mogu}nost formirawa velike koalicije izme|u SNS-a i DS-a na nivou Vojvodine ukoliko bi to bila jedina postizborna opcija.

– Mislim da je ta opcija pre svega nerealna jer mi nastojimo da

na narednim izborima pobedimo, kako na republi~kom, tako i na pokrajinskom nivou. I sve na{e aktivnosti usmerene su ka tome da pobedimo demokrate u Vojvodini, a demokrate, pak, ~ine sve da pobede nas. Uostalom, mi imamo apsolutno razli~ite stavove o svim bitnim pitawima vezanim za razvoj Vojvodine, i na organizacionom i na politi~kom planu, tako da ne postoji nikakav zajedni~ki imeniteq za takvu koaliciju u Pokrajini – ocenio je funkcioner SNS-a.

Mirovi} je kazao da se napredwaci intenzivno pripremaju za predstoje}e pokrajinske izbore, te da je pri kraju proces unutarstrana~kih izbora po op{tinskim i gradskim odborima u Vojvodini.

– Ubrzali smo te aktivnosti i zbog nekih najava da bi pre op{tih mogli biti raspisani pokrajinski izbori, mada smo uvereni u to da je DS svestan svojih slabosti tako da se ne}e osmeliti da raspi{e prevremene pokrajinske izbore koji bi se odvijali izolovano od izbora za ostale nivoe vlasti – kazao je on.

Mirovi} je ustvrdio i da je rejting demokrata u APV tokom posledwih nekoliko meseci „u ozbiqnom padu zbog sve te`eg ekonomskog polo`aja gra|ana Vojvodine“.

B. D. Savi}

REKLI SU

Jeremi}: Pogubna politika LDP-a – U 2011. godini ne}e biti promena u spoqnoj politici Srbije koja je u 2010. ostvarila nemali u~inak – izjavio je ministar spoqnih poslova Srbije Vuk Jeremi} u emisiji Radio-televizije Srbije „Upitnik“. – Spoqna politika Srbije je stabilna, s jasnim ciqevima i odr`ava kontinuitet i kada je re~ o Kosovu i Evropi.

On je istakao da je politika LDP-a o Kosovu sadr`ana u jednoj re~enici, u manifestu LDP-a „da s kosovskom nezavisno{}u ne bi trebalio da ima problem ijedan gra|anin Srbije“.

– Ja imam s tim problem kao i ogroman broj gra|ana Srbije. Politika LDP-a o Kosovu je neustavna i antidr`avna i neodr`iva – rekao je Jeremi}. – Politika LDP o Kosovu je pogubna, neodr`iva i eksperiment da vi{e nema Srbije.

Jovanovi}: Halucinacije ministra Lider LDP-a ^edomir Jovanovi} je ocene Vuka Jeremi}a nazvao halucinacijama.

– Ne mo`ete da u|ete na Kosovo ako vam ne dozvoli Ta~i. U formatu koji ste vi definisali u Evropu ne}e u}i ni na{a deca – rekao je Jovanovi}.

On je dodao da Srbija nema spoqnu politiku i da nespremna ide u pregovore o Kosovu i ka Evropi. Jovanovi} je rekao da „ne likuje nad tragedijom Kosova, ali da je prva obaveza Vlade da pomogne Srbima koji tamo `ive“. Komentari{u}i ocenu {efa srpske diplomatije da je nesporno da je otvoren proces pregovora o Kosovu, Jovanovi} je rekao da je „otvoren proces za krah i poni`ewe zemqe kojem je nije izlo`io ni Milo{evi}“.

Nikoli}: Nikako s DS-om – S Demokratskom strankom, ~ak i ako matemati~ki i politi~ki bude nemogu}e da se stvori bilo kakva vladaju}a koalicija, pre }emo i}i na nove izbore nego u savez s Tadi}em – rekao je lider Srpske napredne stranke Tomislav Nikoli} u intervjuu za „Novosti“.

Na pitawe da li postoji scenario po kojem bi SNS formirao vlast s DS-om, Nikoli} je odgovorio: „Ne postoji. I ne znam koliko }u to puta da ponovim. Neka zapamte svi {ta sam rekao i neka me stave na stub srama ako posle izbora pogazim re~. Samo nek se s tom pre`vakanom temom prestane!

Ho}u da pobedim DS i da ih po{aqem u opoziciju“. Nikoli} je rekao da je Da~i} otvorio ovu temu jer „verovatno nije dobio uveravawa da }e biti na listi s DS-om pa ga ve} hvata panika“.

sreda12.januar2011.

3

PROMENA USTAVA

Filipovski: Preambula se ne dira Potpredsednica Nove Srbije Dubravka Filipovski izjavila je ju~e da ta stranka podr`ava promenu Ustava, ali da izmenu preambule, koja se odnosi na Kosovo, nikada ne}e podr`ati.

Ona je rekla da je predlog Srpske napredne stranke za promenu najvi{eg zakonodavnog akta zemqe, koji predvi|a smawewe broja poslanika i ministara, orijentisan iskqu~ivo na racionalizaciju i smawewe tro{kova dr`ave i istakla da ga ne treba dovoditi u vezu s izme-

nama koje se bi se odnosile na Kosovo. Ona je na konferenciji za novinare podsetila na to da }e NS podr`ati miting koji je za 5. februar zakazao SNS jer je to „{ansa da gra|ani iska`u nezadovoqstvo rezultatima rada aktuelne Vlade i izbore se za promene“. „Ekonomski sunovrat i drasti~an pad `ivotnog standarda su razlozi za nove parlamentarne izbore i novu vladu, koja je preko potrebna Srbiji“, kazala je Dubravka Filipovski.

Gej-lezbijski centar za promenu Ustava Nevladina organizacija Gej-lezbejski info-centar (GLIC) zatra`ila je ju~e promenu Ustava Srbije u delu koji brak defini{e kao zajednicu mu{karca i `ene da bi se u budu}nosti omogu}ila legalizacija istopolnih brakova. „GLIC tra`i da se ~lan 62 promeni i da definicija bude polno neutralna, odnosno da je brak unija dve osobe. Smatramo da je ta promena va`na da bi se ostavila mogu}nost da se jednog dana, kada Srbija i srpska gej-lezbejska zajednica bude spremna, mogli da se legalizuju istopolni brakovi bez ponovne promene Ustava“, navodi se.

GLIC je, tako|e, podr`ao inicijativu Srpske napredne stranke da se promeni Ustav Srbije, ali je zatra`io da se, osim smawewa broja poslanika u republi~kom parlamentu, razmotri i mogu}nost promene nekih drugih ~lanova. U saop{tewu te organizacije se navodi da je potrebna i promena ~lana 21 da bi se dodala definicija da je zabrawena diskriminacija po osnovu seksualne orijentacije jer to jedino nije navedeno. „Nadamo se da }e politi~ke partije koje zastupaju ravnopravnost i po{tovawe qudskih prava uzeti u obzir na{e predloge i pokazati da im je stalo do ravnopravnosti svih gra|ana Srbije“, navodi se.

ISTRA@IVAWE

DS i SNS na procenat Ukoliko bi izbori bili odr`ani danas, najvi{e glasova osvojile bi Demokratska stranka i Srpska napredna stranka, ali bi eventualna koalicija demokrata i napredwaka bila lo{e prihva}ena kod bira~a obe partije, pokazalo je istra`ivawe Centra za nau~na i primewena istra`ivawa (CNPI) Fakulteta politi~kih nauka.

Prema istra`ivawu CNPI-ja, sprovedenom na reprezentativnom uzorku od 1.196 ispitanika u decembru pro{le godine, objavqenom u „Presu“, DS bi osvojio 28,7 odsto glasova, a SNS samo procenat mawe – 27,7 odsto.

Glasa~i tih stranaka su, kako je navedeno, potpuno suprotstavqeni, pa bi eventualna koalicija demokrata i napredwaka bila lo{e prihva}ena kod bira~a obe partije.

Za odr`avawe vanrednih parlamentarnih izbora je 37,7 odsto, dok 28,4 odsto gra|ana smatra da nema potrebe za wima.

Istra`ivawe je pokazalo i da je u Srbiji do{lo do „radikalizacije bira~kog tela“, koje je podeqeno na tri bloka

– socijalno-patriotski blok (SPS, JS, PUPS, NS i DSS), liberalni blok (LDP, SPO, G17, LSV i SDPS) i blok DS protiv SNS-a (sa SRS-om).

Kada je re~ o radu Vlade Srbije, 70 odsto ispitanika wenim u~inkom nije zadovoqno, oko 40 odsto gra|ana smatra da se Srbija kre}e u pogre{nom pravcu i da u narednih pet godina ne}e biti boqe, a opada i podr{ka evropskim integracijama.

Da Srbija treba da u|e u Evropski uniju mi{qewa je 52,9 odsto gra|ana, pre godinu dana taj procenat je bio 62,7, a u septembru 2006. – 68,6 odsto, {to je 15,7 posto vi{e nego danas. Ne{to vi{e od 40 odsto gra|ana smatra da EU treba da bude oslonac spoqne politike Srbije, 45 odsto wih da spoqna politika treba da se oslawa na Rusiju, a 21,1 odsto smatra da Srbija treba da se osloni na SAD. Za ~etiri godine podr{ka NATO-u je prepolovqena i samo 15,1 odsto ispitanika veruje da Srbija treba da postane ~lanica Severnoatlantske alijanse, dok je pre ~etiri godine to mi{qewe delilo 30 odsto.

Ni luk jeli...

Politi~ki analiti~ari smatraju da predstavnici vlasti sve ~e{}im kritikama na ra~un Vlade Srbije `ele da suze prostor za delovawe opozicije i ote`aju joj rad, ali i da se boqe pozicioniraju pred nastupaju}e parlamentarne izbore. Sociolog i politi~ki analiti~ar Vladimir Goati ocewuje da vlast kritikama na svoj ra~un su`ava prostor za delovawe opozicije i primorava je na radikalnije iskaze, ukoliko `eli da kritikuje vlast. Goati je rekao da su kritike predstavnika vlasti na ra~un politike koju sami vode povezane i s pripremama za parlamentarne izbore naredne godine i da se postavqa pitawe ~ime treba da se bavi opozicija ako vlast sama sebe optu`uje.

Srpski pokret obnove, koji ima ministra za dijasporu u Vladi, protivi se poqopri-

vrednoj politici, dok je ministar za rad Rasim Qaji} nedavno apelovao na politi~are da prestanu da daju la`na obe}awa i upozorio na to da gra|ani „vi{e veruju u~esnicima ’Farme’ nego bilo kom politi~aru“.

– Ako bilo koji ministar ka`e da Vlada podse}a na poznatu emisiju „Farma“, te{ko je bilo {ta te`e od toga re}i. Sve {to bi bilo te`e, to bi se moglo, ~ak, okvalifikovati govorom mr`we – kazao je Goati, i dodao da mawe stranke u vladaju}oj koaliciji `ele da „naglase svoj profil“ i da za sve lo{e {to je uradila vladaju}a koalicija optu`e sto`ernu stranku, a da predstave da svi ostali „nisu ni luk jeli ni luk mirisali“.

Goati je ocenio da }e otvorenije kritike na ra~un sto`erne Demokratske stranke po~eti krajem ove ili po~etkom naredne godine kada se zahukta predizborna kampawa.

4

EKONOMIJA

sreda12.januar2011.

U VLADI SRBIJE SE NISU DOGOVORILI O TOME DA LI ]EMO U ZAJEDNI^KI POSAO S KOM[IJAMA

Na{a zbrka, a bugarska nuklearka

Vlada Srbije, ili, ta~nije, ministri u woj jo{ se nisu dogovorili o tome treba li i mi da u~estvujemo u izgradwi nuklearke „Belene“ u Bugarskoj.

Umesto konkretnog odgovora, ve} nekoliko meseci imamo samo medijska prepucavawa u kojima ministar ekologije i prostornog planirawa Oli-

dva ili tri puta vi{e struje nego sada. Srpski ministar energetike je kazao da je Srbija principijelno prihvatila ponudu Bugarske da bude od jedan od partnera u gradwi nuklearne elektrane „Belene“, ali da se nije razgovaralo o visini u~e{}a niti o uslovima.

DNEVNIK

U IZIT-u PROCEWUJU DA ]E INFLACIJA BITI VE]A OD PLANIRANE

Poskupqewa ne}e slu{ati {ta ministri pri~aju – Prognoze o tome da bi projektovana inprocentna poena vi{e od planirane. flacija za ovu godinu od maksimalno {est Stepen siroma{tva je, po wegovim reposto mogle biti prema{ena su realne – re~ima, visok i oko 56 odsto prihoda trokao je ju~e saradnik Instituta za tr`i{na ~lanog doma}instva odlazi na egzistenistra`ivawa (IZIT) Sa{a \ogovi}. cijalne potrebe, hranu i komunalije.

On je na konferenciji za – Samo na hranu i pi}e novinare istakao da }e na inu Srbiji se tro{i 41 odNa rast cena uti~u flaciju ove godine uticati sto prihoda, a u razvijei monopolskopad dinara, zbog ~ega }e rasti nim zemqama svega 15 cene uvozne robe, a o~ekuje se -kartelske strukture procenata. Apsurd je poskupqewe proizvoda i {to se vi{e tro{i na u ciqu stvarawa usluga dr`avnih preduze}a, alkohol i duvan nego na ekstradobiti poput struje. zdravstvo i obrazovawe, Osim toga, po wegovim re{to su stubovi razvoja ~ima, akcizna politika doprinosi pove}anekog dru{tva – objasnio je on. wu inflacije kao i nepovoqna kretawa ceEkonomista Mla|an Kova~evi} ka`e na energenata i ostalih proizvoda na svetda se standard gra|ana tokom 2011. mo`e poskom tr`i{tu. ve}ati samo ukoliko se dr`ava jo{ vi{e za– Na rast cena uti~u i monopolsko-kardu`i i novac od prodaje Telekoma ne potrotelske strukture u ciqu stvarawa ekstrado{i na otplatu duga ili infrastrukturu ve} biti – istakao je on. na teku}u potro{wu. \ogovi} je naglasio da privrednici ra~u– To bi delovalo samo kratkoro~no i nanaju s inflacijom od osam posto, {to je dva pravilo jo{ ve}e probleme – kazao je on.

Kova~evi} je rekao da }e planirani rast izvoza od 14 posto biti te{ko ostvariv jer konkurentnost srpske privrede nije pove}ana, a nema dovoqno ni stranih investicija.

Rast bruto doma}eg proizvoda je, po wegovim re~ima, nekvalitetan jer je bio zasnovan na uslugama.

S. G.

ZDRAVSTVENE KWI@ICE SE OVERAVAJU BEZ DOKAZA O UPLATI DOPRINOSA

Premijer ostavio otvorena vrata Treba re}i i da je premijer Mirko Cvetkovi} ostavio pitawe na{eg u~e{}a otvorenim. On je, da podsetimo, jo{ krajem novembra pro{le godine, u odgovoru bugarskoj strani, istakao da }e kona~ni odgovor Srbija imati tek kada vidi kompletanu studiju izvodqivosti izgradwe nuklearke „Belane“. ver Duli} tvrdi da nam ta nuklearka nije potrebna, a ministar rudarstva i energetike Petar [kundri} tvrdi suprotno.

Ministar [kundri} ocenio je ju~e da bi za Srbiju bilo korisno da u~estvuje u izgradwi NE „Belene“ u Bugarskoj.

– Srbija bi imala koristi ako bi u~estvovala u izgradwi nuklearne centrale „Belene“ u Bugarskoj jer bi imali ~istu i jeftiniju energiju nego iz drugih izvora – kazao je [kundri}.

On je naveo da bi se struja iz nuklearke „Belene“ po jeftinijoj, no}noj tarifi mogla iskoristiti za puwewe reverzibilnih hidrocentrala.

– O~ekujem da }e pored hidrocentrale „Bajina Ba{ta“ biti podignuta i reverzibilna hidrocentrala „Bistrica“ i da se time poboq{a ukupna energetska stabilnost Srbije i pove}a mogu}nost izvoza struje – kazao je [kundri}.

On je naveo da bi Srbija bi u tim uslovima mogla izvesti

S druge strane, Oliver Duli} je posledwih dana pro{le godine ocenio da je u~e{}e Srbije u izgradwi nuklearke „Belene“ u ovom trenutku nerealno. On je kazao da je mnogo vi{e rasprave o tome bilo u medijima nego {to je bilo na nivou Vlade. Dodao je i da Srbija ne treba da razmi{qa o izgradwi nuklearki dogod se ne iskoriste svi resursi obnovqivih izvora energije.

– Srbija treba da razmi{qa o tome da nadoknadi energetski deficit iz obnovqivih izvora energije jer ima ogromne potencijale u oblasti biomase i hidropotencijala – kazao je Duli}.

Podse}aju}i na to da do 2015. godine Srbija ima moratorijum na bilo kakvo u~e{}e u izgradwi nukleralnih postrojewa, Duli} je kazao da Srbija ima problem i u nedostatku stru~nih kadrova.

– Zato mislim da je to pitawe prerano otvoreno – kazao je Duli}.

E. Dn.

UDRU@UJU SE GRA\EVINARI IZ BIV[E SFRJ

Srpsko-hrvatski temeqi za Libiju...

Predstavnici srpskih gra|evinskih preduze}a sasta}e se u februaru s kolegama iz Hrvatske da bi se dogovorili o tome na kojim }e velikim infrastrukturnim projektima zajedni~ki nastupiti u Libiji, Al`iru, Iranu, Rusiji i biv{im sovjetskim republikama, najavio je ju~e sekretar Udru`ewa za gra|evinarstvo u Privrednoj komori Srbije Goran Rodi}.

– U tim zemqama, u kojima je nekada bila anga`ovana jugoslovenska gra|evinska operativa, i daqe cene na{e gra|evinare i tra`e da zajedno nastupimo, posebno u Libiji – kazao je Rodi} Tanjugu, dodaju}i da }e sastanak biti odr`an u Beogradu izme|u 21. i 25. februara.

On je rekao da u hrvatskom sastavu ne}e biti samo gra|evinska preduze}a ve} i velike firme iz oblasti ma{inske i elektroindu-

strije, kao {to su „\uro \akovi}“ i „Rade Kon~ar“.

Rodi} je istakao da }e na taj na~in biti vi{e uposlene i srpska i hrvatska gra|evinska operativa, navode}i da }e gra|evinari raditi na izgradwi stanova, saobra}ajne infrastrukture, brana, luka, energetskih i drugih objekata, koje su nekada u svetu gradila jugoslovenska preduze}a. On je kazao da }e srpska i hrvatska preduze}a zajedni~kim nastupom lak{e dobiti bankarske garancije i reference za dobijawe velikih poslova.

Rodi} je naveo da samo Libija planira da ulo`i oko 50 milijardi dolara u izgradwu stanova i razvoj infrastrukture, Al`ir oko 100 milijardi, a Rusija, s drugim biv{im sovjetskim republikama, tako|e oko 100 milijardi dolara.

Sekretar Udru`ewa za gra|evinarstvo u PKS-u je dodao da se ve} dugo pri~a o zajedni~kom nastupu srpskih i hrvatskih gra|evinara i da su prvi predlog za to dali gra|evinari iz Hrvatske.

Gra|evinska industrija Srbije obuhvata 10.830 privrednih dru{tava, u kojima je u stalnom radnom odnosu oko 127.182 radnika.

Dr`ava opet pu{ta gazde da varaju radnike Nakon godine kontrole gazda i odbijawa da se zaposlenima kojima oni ne uplate doprinose overe zdravstvene kwi`ice, dr`ava je ponovo odlu~ila da se u ovoj godini ne tra`e dokazi o uplati doprinosa za zdravstvo, a produ`eni su i rokovi va`ewa zdravstvenih isprava. Naime, izmenama pravilnika, koje je posledweg dana pro{le godine usvojio Upravni odbor Republi~kog zavoda za zdravstveno osigurawe, zdravstvene kwi`ice se od prvog dana 2011. godine overavaju na godinu dana i bez dostavqawa novih dokaza o uplati doprinosa. Zaposlenima u dr`avnim organima i Vojsci, kao i ~lanovima wihove porodice, kwi`ice se overavaju ~ak na dve godine, a u toj grupi su i zaposleni kod stranog poslodavca, zaposleni roditeqi, usvojiteqi, hraniteqi, odnosno starateqi, koji odsustvuju s rada dok dete ne napuni tri godine.

Poqoprivrednicima }e se kwi`ice ubudu}e overavati na godinu dana.

Dakle, opet po starom – {irom se otvaraju vrata nesavesnim gazdama da radnicima ne upla}uju doprinose jer ako se to dozvoli za zdravstvene, istom logikom va`i}e i za sve druge, pa }e se zaposleni za nekoliko godina, kao i oni od 1991. do 2009. godine, suo~iti sa surovom ~iwenicom da imaju upe u sta`u i da zbog toga ne mogu oti}i u penziju kada za to do|e vreme. Jer, vaqa podsetiti na to da je ova dr`ava ve} utro{ila ogroman novac iz buxeta da

[irom se otvaraju vrata nesavesnim gazdama da radnicima ne upla}uju doprinose i da im ponovo prave rupe u radnom sta`u bi u dva navrata pokrpila rupe u sta`u, ali i da bi omogu}ila radnicima kojima gazde nisu upla}ivale doprinose da do|u do zdravstvene kwi`ice i da se le~e. Samo na po~etku pro{le godine, kada se overa nije mogla obaviti bez dokaza da je poslodavac uplatio doprinos za prethodnih {est meseci, oko 100.000 radnika u Srbiji je ostalo bez zdravstvenog osigurawa i mogli su ra~unati na lekara samo u hitnim slu~ajevima, dok su za sve ostalo morali da pla}aju iz svog xepa.

Prvu veliku akciju povezivawa sta`a od 1991. do 2003. godi-

ne dr`ava je sprovela 2005. godine i tada je wome bilo obuhva}eno ~ak 357.000 radnika. Wima je nadokna|en sta` za te godine uplatom iz buxeta na minimalnu osnovicu i vlast je tada obe}ala da vi{e ne}e dozvoliti da poslodavci ne upla}uju doprinose, bilo da je re~ o zdravstvenim bilo o penzionim, jer je bilo potrebno uplatiti oko milion godina sta`a da bi radnici oti{li u penziju ili im sta` bio upla}en da do we do|u kada ispune sve druge uslove. Me|utim, ubrzo nakon toga usledili su novi izbori pa je nova vlast opet „`murila“ i pu{tala poslodav-

ce da ispla}uju platu a da ne upla}uju doprinose te je opet stvorena petogodi{wa „rupa“, od 2004. do 2009. godine, za koju je lane doneta odluka da bude pokrivena tako|e parama iz buxeta, dakle od svih gra|ana ove dr`ave, ali da se od poslodavaca naknadno naplati ono {to na vreme nisu izmirili.

Zakliwala se ova vlast da vi{e nikada ne}e dozvoliti da poslodavci ne izmiruju svoje obaveze, jer to dr`avu ko{ta, ali nova odluka da se zdravstvena kwi`ica mo`e overiti, i to na godinu dana bez dokaza o redovnosti, pokazuje da je – jer ipak je re~ o predizbornoj godini – nesavesnim gazdama opet dozvoqeno da rade po svom i da zanemare zakonsku obavezu, da bi se sa~uvao socijalni mir i da radnici, ako ve} ne redovno dobijaju platu, imaju bar overenu kwi`icu da odu kod lekara. Jer ve} tokom pro{le godine svakom tre}em zaposlenom se ispla}ivala plata ali nisu upla}ivani doprinosi, a po najavama za ovu godinu, broj poslodavaca koji }e preuzeti ovaj „recept“ bi}e mnogo ve}i jer ih sve vi{e ima probleme s likvidno{}u.

Q. Male{evi}

Vrednost investicione jedinice na dan 10. 01. 2011. je 1.326,32094 dinara

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

BELEX 15 (656,81 0,50)

Promet

23. novembar, Tutin

20,00

1.152

4.608

Politika, Beograd

5,26

100

56.500

AIK banka, Ni{

1,04

3.500

6.937.065

Veterinarski zavod, Subotica

4,98

569

75.165

Komercijalna banka, Beograd

-0,56

25.900

116.550.906

Univerzal banka, Beograd

4,76

4.400

448.800

Energoprojekt holding, Beograd

0,78

900

3.885.320

2,30 Promena %

5.995 Cena

569.500 Promet

Agrobanka, Beograd

-0,06

7.151

2.081.020

Imlek, Beograd

0,00

1.900

484.500

Soja protein, Be~ej

0,24

837

1.007.940

Univerzal banka, Beograd

4,76

4.400

448.800

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

2.215

0,00

Privredna banka, Beograd

0,00

600

0,00

Tigar, Pirot

-0,90

664

293.020

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

-3,79

2.974

217.127

Meser Tehnogas, Beograd

2,30

5.995

569.500

217.127

Alfa plam, Vrawe

0,00

8.200

0,00

Veterinarski zavod, Subotica

4,98

569

75.165

Meser Tehnogas, Beograd Pet akcija s najve}im padom Astoria, Beograd

-11,99

3.485

17.425

Pro - ing, Novi Sad

-10,00

2.700

162.000

Albus, Novi Sad Putevi, U`ice Karneks, Vrbas Vojvo|anskih top-pet akcija NIS, Novi Sad Soja protein, Be~ej Razvojna banka Vojvodine, N. Sad Pro - ing, Novi Sad FKL, Temerin

-9,08 -8,95 -6,00 Promena % 0,00 0,24 -3,79

671 905 1.550 Cena 479 837 2.974

Naziv kompanije

48.983 180.930 54.250 Promet 41.336.843 1.007.940

-10,00

2.700

162.000

0,00

1.300

88.400

Promena %

Cena

Promet

Svi iznosi su dati u dinarima

EKONOMIJA

DNEVNIK

sreda12.januar2011.

OZBIQNO UPOZOREWE KREATORIMA EKONOMSKE POLITIKE

POTPISAN PROTOKOL S EU O LIBERALIZACIJI

Korak ka svetskoj trgovinskoj organizaciji Potpredsednik Vlade Srbije Mla|an Dinki} i evropski komesar za trgovinu Karel de Guht potpisali su ju~e u Briselu bilateralni protokol o liberalizaciji tr`i{ta robe i usluga izme|u Srbije i Evropske unije, u okviru pristupawa na{e zemqe Svetskoj trgovinskoj organizaciji.

Bilateralni pregovori o liberalizaciji tr`i{ta roba i usluga

Javni dug opasno prolazi kroz crveno Urednik biltena „Makroekonomske analize i trendovi“ (MAT) Stojan Stamenkovi} rekao je ju~e da je vrlo verovatno da }e javni dug u 2011. godini prema{iti propisanih 45 odsto BDP-a.

Stamenkovi} je na predstavqawu novog broja MAT-a rekao da se do ovakve prognoze mo`e do}i budu}i da zakqu~no s novembrom 2010. godine javni dug iznosi 38,5 odsto BDP-a i da je porastao 5,6 procentnih poena u

odnosu na decembar 2009. godine.

Stamenkovi} je izjavio da ne veruje da }e inflacija u ovoj godini biti ispod granice od {est posto.

Javni dug preti da prema{i propisanih 45 odsto BDP-a On je dodao da je privredna aktivnost u ~etvrtom tromese~ju pro{le godine bila de-

finitivno usporena i da su prose~ne zarade nastavile realno da opadaju, pod uticajem narasle inflacije, koja je na kraju godine bila oko 10,5 posto. Urednik MAT-a je kostatovao da tendencije kojima po~iwe 2011. godina ne konvergiraju realizaciji razvojnog scenarija u postkriznom modelu ekonomskog rasta i razvoja Srbije od 2011–2020. godine.

– S obzirom na ovogodi{wi pad investicija, za po~etak rea-

lizacije desetogodi{weg razvojnog plana potreban je realan porast fiksnih investicija u 2011. godini od 12 do 15 posto.

Ali to bi zahtevalo rast ukupne potro{we u toj godini u zoni od samo 0,5 do jedan posto, pri ~emu bi potro{wa dr`ave morala re-

ZA TRI GODINE NAMENSKA INDUSTRIJA SRBIJE DONELA DOBIT OD 1,2 MILIJARDE DOLARA

izme|u Srbije i EU nisu vo|eni direktno, kao u slu~aju pregovora s drugim zainteresovanim ~lanicama STO-a jer je Srbija ve} zakqu~ila s EU Sporazum o stabilizaciji i pridru`ivawu, odnosno Prelazni sporazum o trgovini i trgovinskim pitawima.

Ju~e potpisani protokol zasniva se na pomenutim zakqu~enim sporazumima, s obzirom na to da su wima ve} regulisana sva relevantna trgovinska pitawa. Potpisivawe ovog protokola, kojim se zavr{avaju pregovori s EU, veoma je zna~ajno za okon~awe bilateralnih pregovora s ostalim ~lanicama STO-a, {to je i znak da je proces pristupawa STO-u u finalnoj fazi.

Zavr{etak bilateralnih pregovora sa zainteresovanim ~lanicama STO-a je veoma bitan jer se, osim multilateralnih pregovora o uskla|enosti spoqnotrgovinskog sistema s pravilima STO-a, ukupni pregovori o ~lanstvu okon~avaju kada se zakqu~e i svi bilateralni protokoli.

Bilateralni protokol o liberalizaciji tr`i{ta robe i usluga Srbija je ve} potpisala s Japanom, Norve{kom, Hondurasom i Republikom Korejom, dok se potpisivawe s Kanadom planira za kraj januara.

Proces pristupawa STO-u, koji zahteva potpuno uskla|ivawe gotovo celokupnog privrednog sistema zemqe s pravilima te organizacije, Srbija je po~ela u februaru 2005. ^lanstvo u STO-u donosi zemqama razli~ite koristi – od predvidqivosti i sigurnosti visine carinskih stopa do toga da zemqa postane privla~nija za strane investitore. STO kontroli{e 80 odsto svetske trgovine, 90 odsto finansijskih transakcija, 92 odsto telekomunikacionih i informacionih tehnologija i 97 odsto prava intelektualne svojine.

Vojvodina avionima u~estvuje u vojnom izvozu Srpsko oru`je je ponovo tra`eno u svetu. Doma}a vojna industrija trebalo bi da ove godine dobije posao vredan 400 miliona dolara koji se odnosi na remont 149 tenkova M-84 koje je biv{a Jugoslavija izvezla u Kuvajt 1991. godine. To }e obezbediti vi{egodi{wi posao za nekoliko hiqada zaposlenih u ovom sektoru, a time }e se vrednost izvoza vojne industrije za posledwe tri godine podi}i na 1,2 milijardu dolara.

Uz remont tenkova, drugi veliki posao koji odbrambenu industriju Srbije o~ekuje u ovoj godini je izgradwa tri vojne fabrike na severu Izvoz doma}eg oru`ja Afrike. Nosilac posla, vrednog 400 miliona do1989. (SFRJ) 2,2 milijarde dolara lara, bi}e dr`avno pred2001. (SRJ) 5.000.000 dolara uze}e „Jugoimport 2004. (SCG) 30.000.000 dolara SDPR“, a vrlo zna~ajnu 2006. (Srbija) 71.200.000 dolara ulogu ima}e i vaqevski 2009. (Srbija) 300.000.000 dolara „Kru{ik“ i „Sloboda“ iz ^a~ka. Posla }e biti i za u`i~ki „Prvi partizan“, Tehpro{log veka, doma}a vojna innija stavka je isporuka 20 {kolni~ki remontni zavod iz Kradustrija se vra}a na svetsko trskih aviona „lasta“, koji se gujevca i niz drugih firmi. Iz`i{te. Srbija trenutno izvozi sklapaju u pan~eva~koj „Utvi“. rada projekta bi trebalo da od Kanade do Malezije. Me|u Me|u starim saradnicima, po~ne ovih dana, a odlazak prnajve}im partnerima u ovoj jo{ iz vremena stare SFRJ, su i vih stru~waka iz Srbije planioblasti je Irak, s kojim su toAl`ir, Libija, Egipat. ran je za 2012. godinu. kom tri godine zakqu~ena dva Izvozni aduti Srbije su i Posle kolapsa koji je do`ivelika ugovora vredna vi{e od oklopnio borbeno vozila na vela tokom devedesetih godina 330 miliona dolara. Najzna~ajto~kovima „lazar“, o ~ijoj pro-

Belgijanci kupili „Finkohem” Belgijski „Azelis“ preuzeo je srpsku kompaniju „Finkohem“, specijalizovanu za prodaju i distribuciju sirovina za prehrambenu i hemijsku industriju, preradu plastike, metalurgiju i industriju gume.

Kako je ju~e saop{tio vode}i evropski dristributer specijalnih hemijskih proizvoda, strate-

{kom akvizicijom u Srbiji „Azelis“ }e oja~ati poziciju u regionu jer je „Finkohem“ drugi po veli~ini distributer u Srbiji. „Azelis“ }e, kako se isti~e, sada imati kapacitet da ubrza rast poslovawa na sektorima hrane i odr`avawa zdravqa, li~ne nege i hemijske industrije ne samo u Srbiji ve} i u susednim zemqama.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

5

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

104,0580

106,1810

108,6230

103,7390

Australija

dolar

1

79,0230

80,6357

82,4903

78,7811

Kanada

dolar

1

80,8402

82,4900

84,3873

80,5927

Danska

kruna

1

13,9660

14,2510

14,5788

13,9232

Norve{ka

kruna

1

13,4417

13,7160

14,0315

13,4005 11,6316

[vedska

kruna

1

11,6673

11,9054

12,1792

[vajcarska

franak

1

82,9937

84,6874

86,6352

82,7396

V. Britanija

funta

1

125,0390

127,5910

130,5250

124,6560

SAD

dolar

1

80,3471

81,9868

83,8725

80,1011

Kursevi iz ove liste primewuju se od 11. 1. 2011. godine

daji „Jugoimport SDPR“ pregovara s vi{e partnera, kao i protivoklopni sistem „bumbar“, koji se od dr`ava regiona jedino kod nas proizvodi.

Uz oru`je, Srbija u inostranstvu planira da gradi i

[est fabrika Namensku (odbrambenu) industriju Srbije ~ini {est fabrika. Najve}i deo municije namewen izvozu proizvodi se u u`i~kom „Prvom partizanu“ i vaqevskom „Kru{iku“. „Milan Blagojevi}“ iz Lu~ana pravi razne vrste baruta i puwewa za artiqerijska oru|a.

Me|u velikim proizvo|a~ima su i „Zastava oru`je“, prepoznatqiva po izradi pu{aka, mitraqeza, baca~a granata pa i – topova. Tu je i ~a~anska „Sloboda“, koja proizvodi i remontuje artiqerijsku municiju. U ovom sistemu je i „Prva iskra“ iz Bari~a. vojne objekte. Tako je dogovorena izgradwa vojne bolnice u Tripoliju, po uzoru na na{u Vojnomedicinsku akademiju. U wenoj izgradwi, osim fabrika iz sistema namenske proizvodwe, bi}e anga`ovan i deo na{e gra|evinske operative.

M. Bozokin

alno da opadne dva procenta – objasnio je Stamenkovi}.

On je rekao da ovi zahtevi verovatno nisu realisti~ni u predizbornoj godini, a da }e ra~un biti ispostavqen godinu ili dve posle izbora.

E. Dn. MINISTAR TRGOVINE SLOBODAN MILOSAVQEVI]

Sti`u tri milijarde evra

– Vrednost direktnih stranih investicija u Srbiji u 2011. bi}e oko tri milijarde evra – ocenio je srpski ministar trgovine i usluga Slobodan Milosavqevi}.

On je kazao da bi ta koli~ina sve`eg novca trebalo stimulativno da deluje na smirivawe dinara i na predvidivost ukupnog ambijenta za poslovno privre|ivawe u Srbiji.

– Mnogo }e zavisiti od koli~ine realnih finansija koje }e kroz investicije i jo{ neke privatizacije sti}i tokom 2011. godine u Srbiju. Mi o~ekujemo negde oko tri milijarde evra investicija – kazao je Milosavqevi}.

Po ministrovim re~ima, tokom 2010. godine kurs dinara je vr{io zna~ajan pritisak na pove}awe cena svih proizvoda.

– Nama je definitivno potrebna stabilnost i predvidivost, ili bar vi{i nivo predvidivosti kretawa dinara, da bismo mogli kvalitetnije planirati, pratiti i analizirati mere koje se donose u preduze}ima i privredi – kazao je on.

Milosavqevi} je naglasio da centralna banka mora da u~ini dodatne napore da bi kretawe kursa bilo predvidivo i bilo realno ugra|eno u poslovne planove preduze}a i ukupne ekonomske politike.

Po wegovim re~ima, predvidivost kretawa kursa nacionalne valute je jedan od preduslova za ekonomski rast, za pove}awe izvoza i industrijske proizvodwe i svih ostalih ekonomskih parametara. On je ocenio da za Srbiju ne bi bilo dobro da ima fiksni kurs doma}e valute ili neki oblik „zamrznutih“ cena.

O^EKUJE SE RAST VREDNOSTI AKCIJA U CENTRALNOJ I ISTO^NOJ EVROPI

Favoriti u Srbiji „Sojaprotein”, „Energoprojekt”, AIK banka...

Ove godine u Centralnoj i Isto~noj Evropi se o~ekuje rast dobiti po akcijama od 20 posto, prognozirali su analiti~ari Erste banke, a u Srbiji su posebno ukazali na hartije od vrednosti „Sojaproteina“ (SJPT), „Energoprojekta“ (ENHL) i AIK banke (AIKB).

Analiti~ari Erste banke su ocenili da bi glavni pokreta~ na srpskom tr`i{tu akcija trebalo da bude napredak u pogledu zahteva za prijem u ~lanstvo u EU, uz napomenu da }e podsticaj biti i novi zakon o tr`i{tu hartija od vrednosti, koji treba da bude usvojen u prvoj polovini godine.

Novi zakonski propis, osim poo{travawa zahteva u pogledu transparentnosti i izve{tavawa, treba da olak{a inicijalne javne ponude, smatraju analiti~ari te banke, koji su ukazali i na to da bi u 2011. trebalo da se nastavi

dr`avni program raspodele akcija, da bi tr`i{tu dao ne{to sve`eg materijala. Me|u negativne aspekte za srpsko tr`i{te vlasni~kih instrumenata analiti~ari Erste banke su uvrstili inflatorna kretawa koja bi mogla dodatno pokretati pove}awe kamata.

Poqoprivreda ostaje jedan od motora izvoza, a na tom sektoru izdvaja se „Sojaprotein“, kao jedini evropski proizvo|a~ soje koji ima sertifikat da proizvodi genetski nemodifikovanu soju, smatraju eksperti te banke, koji su ukazali na to da korporativno restrukturirawe omogu}a-

va „Sojaproteinu“ da se usredsredi na proizvode od soje za qudsku ishranu s dodatom vredno{}u.

Kada je re~ o gra|evinarstvu, analiti~ari te banke o~ekuju oporavak tr`i{ta u Srbiji uz podsticaj tra`we jeftinih stanova i vi{e velikih javnih projekata, ukqu~uju}i infrastrukturu.

Zbog toga u Erste banci u prvi plan stavqaju „Energoprojekt“, u kojem dr`ava ima vlasni~ki udeo od 33,5 odsto jer je ta kompanija aktivna u izgradwi stambenih objekata, infrastrukture i energetike.

Analiziraju}i srpsko bankarsko tr`i{te, stru~waci Erste banke su u prvi plan stavili AIK banku zbog niske vrednosti akcija koja verovatno predstavqa ni`u cenu u odnosu na druge banke nego {to je potrebno.

6

POQOPRIVREDA

sreda12.januar2011.

PREDRAG AMI@I] NOVI DIREKTOR KOMPANIJE „AGRO@IV”

Iz op{tine na ~elo fabrike Odlukom generalnog direktora Javnog preduze}a “Srbijagas” Du{ana Bajatovi}a, za generalnog direktora kompanije “Agro`iv” imenovan je Predrag Ami`i}, dosada{wi pomo}nik predsednika op{tine @iti{te zadu`en za investicije. Ami`i} je funkcioner Socijalisti~ke partije Srbije, ba{ kao i Bajatovi}, a pre nekoliko godina bio je i

da }emo imati i punu podr{ku i radnika i sindikata, i da }emo zajedni~kim naporima uspeti da ovoj firmi vratimo renome i mesto na privrednoj karti Srbije i regiona – rekao je novi direktor “Agro`iva”.

Pan~eva~ka kompanija je ubedqivo najve}i poslodavac u `iti{tanskoj op{tini, koji u pojedinim slu~ajevima zapo{qava i cele porodice. Zato je interes

DNEVNIK

KOLIKO SMO P[ENICOM POSEJALI

Statistika ka`e 480.000 hektara Zvani~ni podaci o jesewoj setvi govore da je p{enicom lane u Srbiji zasejano 480.000 hektara, iako stru~waci za `ita sumwaju u statistiku i ka`u da smo hlebnim `itom zasejali tek oko 420.000 hektara. Kako god, tako male povr{ine do sada nisu zabele`ene u zemqi. U Vojvodini je pro{le godine zasejano mawe p{enice nego u centralnoj Srbiji. Stru~waci poru~uju i da }emo imati problema da obezbedimo dovoqne koli~ine p{enice sve do naredne `etve.

Po posledwim podacima Republi~kog zavoda za statistiku, u Vojvodini je p{enicom zasejano 235.160 hektara, {to je oko 5.000 hektara mawe nego 2008. godine, a ~ak 56.000 hektara mawe nego preklane. Kako je za „Dnevnik“ rekao nau~ni saradnik u Privrednoj komori Srbije Vojislav Stankovi}, u centralnoj Srbiji ovom vrstom hlebnog `ita zasejano je 9.683 hektara vi{e u odnosu na Vojvodinu.

Ina~e, privredna dru{tva i zemqoradni~ke zadruge su

u jesewoj setvi zasejale 74.000 hektara, {to je 18 odsto mawe u odnosu na prethodnu godinu, dok su porodi~na gazdinstva zasejala 406.000 hektara, {to je 3,4 posto vi{e nego u jesewoj setvi prethodne godine.

– Posmatrano u odnosu na prethodnu godinu, po podacima Republi~kog zavoda za statistiku, zasejano je 0,6 odsto mawe p{enice, a posmatrano u odnosu na desetogodi{wi prosek jesewe setve (2000–2009. godina) povr{ine su 16,2 odsto mawe – ka`e Stankovi}.

S. G.

OPET POSKUPQUJU NAJVA@NIJE NAMIRNICE

Oti{li mleko, bra{no, testenina, sokovi...

jedan od rukovodilaca u ove sredwobanatske komune da “Agro`ivu”.

“Agro`iv” opstane. Kada je “Sr– Prihvatio sam se izuzetno bijagas”, za mnoge neo~ekivano, odgovorne du`nosti, svestan i odlu~io da kupi nekada vode}eg trenutka i te{ke situacije u proizvo|a~a pile}eg mesa, javkojoj je kompanija, ali istovrenosti nije bilo jasno za{to je meno i spreman to u~inio. Goda dam sve od sevorkalo se da je Govorkalo se da je be da sa saradu pitawu polinicima ovu ti~ka odluka, i u pitawu politi~ka firmu vodim na odluka i da su upravo iz da su upravo iz najboqi mogu}i lokalne samoulokalne samouprave u na~in. Na{i prave u @iti@iti{tu, gde SPS osnovni ciqe{tu, gde SPS u~estvuje u vlasti, vi u ovoj godini u~estvuje u vla}e biti da se kumovali ovakvom potezu sti, kumovali odr`i sada{wi ovakvom potezu. nivo proizvodMe|utim, u opwe, ali i da se podigne procenat {tini kategori~ki odbacuju produktivnosti – kazao je Amispekulacije o tome da su imali `i}. bilo kakvog uticaja na izbor Jedan od prioritetnih zadanovog gazde “Agro`iva”. taka novog rukovodstva, dodao je – Ovo pitawe je re{avano na on, bi}e i da se poboq{a kvalidr`avnom nivou i bilo je van tet proizvoda. Tako|e, o~ekuju doma{aja lokalne samouprave. se i investiciona ulagawa u noKao i svi ostali, i mi smo putem vu klanicu jer sada{wa oprema medija saznavali informacije o ne mo`e u svemu da zadovoqi prodaji – o zainteresovanosti tehnolo{ka optere}ewa.

“Perutnine”, o odustajawu Slo– Imamo punu podr{ku “Srvenaca i dolasku “Srbijagasa”. bijagasa“ i verujem da }emo po Nikako nismo mogli uticati na ubrzanoj proceduri uspeti da de{avawa oko prodaje – re~eno ostvarimo i ovaj planski zadaje “Dnevniku” u op{tinskoj tak. U svakom slu~aju, o~ekujem upravi. @. Balaban

Gotovo da nije bilo namirnice kojoj s kraja leta i na jesen pro{le godine nije ispisana vi{a cena, a januar ve} okre}e drugi krug poskupqewa. Duga~ak je spisak prehrambenih proizvoda koji su ve} „oti{li“, a od ju~e su skupqi i mleko i mle~ni proizvodi. I razloga za nova poskupqewa je nekoliko – od rasta cena `ita, preko pove}awa otkupnih cena za neke proizvode, akciza, klimavog dinara...

Mlekarska industrija „Imlek“ pove}ala je cenu mleka dva dinara po litru, a mle~nih proizvoda dinar po litru, a kako su naveli u kompaniji, razlog za poskupqewe je pove}awe otkupne cene sirovog

Hleb po uredbi Poqoprivredna inspekcija Generalnog inspektorata Ministarstva poqoprivrede u decembru pro{le godine kontrolisala je 336 pekara u Srbiji, po Uredbi o obaveznoj proizvodwi i prometu hleba od bra{na T-500. Proveravano da li je proizvo|a~ hleba ispunio obavezu kojom se nala`e da proizvodi hleb od bra{na T-500, te`ine 500 grama i u koli~ini od 40 odsto dnevne prozvodwe svih vrsta hleba.

Utvr|eno je da kod osam pekara proizvodwa nije bila uskla|ena s Uredbom. Inspekcija je protiv wih podnela prekr{ajne prijave. mleka s 32 na 33,1 dinara po litru.

Kako je rekao prvi ~ovek „Imleka“ Slobodan Petrovi}, nove cene u radwama bi trebalo da se zadr`e sve do kraja drugog kvartala, pod uslovom da ne do|e do ve}e kursne oscilacije. Cene je pove}ala i Suboti~ka mlekara, od dva do 3,5 posto. „Imlek“ je prethodni put 20. novembra 2010. pove}ao cenu dugotrajnog mleka 1,8 dinar po litru, a mle~nih proizvoda 3,2 dinara po

JO[ JEDNA POTVRDA IZ UPRAVE ZA VETERINU

Srbiji ne preti nema~ki dioksin Direktor Uprave za veterinu Zoran Mi}ovi} potvrdio je da u Srbiji nema dioksina jer se namirnice uvoze u skladu sa zakonom i takvi se slu~ajevi ne doga|aju. Kako je kazao, Briselska kancelarija, koja se bavi proverom bezbednosti hrane i na ~ijoj je „crvenoj listi“ dioksin, ~im se negde pojavi neka opasna materija odmah obavesti sve zemqe sveta.

– Srbija iz Nema~ke nije uvozila `ivinsko meso, jaja, ni sme{u sto~ne hrane, proizvode zatrovane dioksinom, jediwewem opasnim po zdravqe, ali su u na{oj zemqi u toku opse`ne analize da bi se utvrdilo da li je

i odluka o zabrani uvoza iz Nema~ke, dodaju}i da }e iz Evropske komisije na{im nadle`nim organima danas biti dostupni

Srbija iz Nema~ke nije uvozila `ivinsko meso, jaja, ni sme{u sto~ne hrane, proizvode zatrovane dioksinom, jediwewem opasnim po zdravqe ne{to promaklo mimo kontrole – rekla je na~elnica Veterinarske inspekcije Ministarstva poqoprivrede Sawa ^elebi}anin.

Ona je istakla da se u zavisnosti od rezultata, me|u mogu}im merama za{tite mo`e na}i

detaqniji podaci o ~itavom slu~aju zatrovane hrane u Nema~koj.

Sawa ^elebi}anin je podsetila na to da pri uvozu, na granici, svaka po{iqka podle`e veterinarsko-sanitranoj kontroli i detaqnim ana-

litru zbog pove}awa otkupne cene mleka od 3,5 dinara po litru. Sredinom meseca, odnosno do kraja nedeqe, cene }e korigovati i [aba~ka mlekara, kao i “Somboled”.

U proseku, mleko je poskupelo dva do tri dinara, koliko su skupqi i pojedini mle~ni proizvodi, jogurt, pavlaka, kiselo mleko...

Litar pasterizovanog mleka umesto 62,9 sada ko{ta 64,9 dinara, dok je dugotrajno sterilno mleko po novoj ra~unici dostiglo 85,9 dinara. Ista koli~ina jogurta “moja kravica” s 88 poskupela je na 90,9 dinara.

Verovatno se s mlekom ne}e zavr{iti poskupqewa najva`nijih namirnica najavqena za po~etak

lizama, u skladu sa standardima EU. – Uzima se uzorak i {aqe na laboratorijsko ispitivawe i tek kada se dobiju rezultati, dozvoqeno je pu{tawe u promet i upotreba takve po{iqke – rekla je Sawa ^elebi}anin, dodaju}i da je dozvolama predvi|eno testirawe na dioskin i na polihlorovani bifenil.

Na~elnica Veterinarske inspekcije podsetila je na to da Srbija hranu testira na dioksin ve} desetak godina, od kada je u zemqama Beneluksa izbio skandal po{to je to kancerogeno jediwewe otkriveno u jednom osve`avaju}em pi}u.

ove godine. Sve ukazuje na to da }emo i hleb kupovati po vi{im cenama, bez obzira na 100.000 tona p{enice, koliko je Robne rezerve trebalo da daju pekarima, odnosno na dogovor da }e, u tom slu~aju, cena vekne ostati po starom u narednih {est meseci. Podsetimo, to je dogovoreno jo{ u avgustu pro{le godine, isporuka p{enice iz Rezervi je po~ela u novembru, ali ceo posao ide traqavo. U svakom slu~aju, sve ~e{}e se ~uje

da bi vekna od pola kilograma trebalo da ko{ta 55 dinara.

Naime, kako je objasnio direktor Rezervi Goran Tasi}, mlinari i pekari preuzeli su do sada samo 25.000 tona, od predvi|enih 100.000, namewenih za proizvodwu osnovnog belog hleba „sava“. On je rekao da daqa isporuka zavisi iskqu~ivo od mlinara i pekara, ali da oni imaju problema s obezbe|ivawem bankarskih garancija pa je to razlog {to je dosad preuzeta samo ~etvrtina koli~ina.

Kako god bilo s hlebom, mleko i kiselomle~ni proizvodi, bra{no, kafa, za~ini, slatki{i, prera|evine od vo}a i povr}a, vode, sokovi, vina, na spisku su novih, uve}anih cenovnika. Neki od tih proizvoda ve} su poskupeli a neki }e tokom ovog meseca.

Cena p{enice }e, smatraju berzanski stru~waci, ponovo po~eti da raste po~etkom februara, pa se mo`e o~ekivati posku-

pqewe bra{na, i to 10 do 12 posto, {to zna~i da treba o~ekivati i toliki rast cena testenina.

Neke `itarsko-mlinske kompanije ve} su cene svoga bra{na i pojedinih vrsta testenina korigovale za 15 posto.

Iako nisu me|u proizvodima bez kojih se ne mo`e, ku}ne buxete u januaru su opteretile i cigarete, koje su ovih dan „oti{le“ oko 20 dinara po paklici po osnovu zakona o akcizama. Cene ju`nog vo}a }e po osnovu Zakona o PDV-u biti uve}ane deset posto.

Po~etkom januara poskupela je “donkafa” – {est posto, slatki{i kompanije “Nestle” pet, kompanija “Marbo” cene svojih proizvoda podigla je 14 posto, “Centroproizvod” 20, a “Podravka” {est posto. Na tom spisku su i sokovi “nektar”, “multivita”, “Kra{ovi” proizvodi, prera|evine od vo}a i povr}a “zdravo organik”....

S. Glu{~evi}

SVETSKO TR@I[TE SE NE SMIRUJE

Rekordne svetske cene hrane u decembru Svetske cene hrane su {to mawi nego pre dve gopro{log meseca dostigle dine. rekordne vrednosti, nadCene p{enice u 2010. ma{uju}i nivo iz 2008. konaro~ito je podstakla suji je doveo do gra|anskih {a u Rusiji i wenim crnonemira u odre|enom broju morskim susedima.

U zemaqa, upozorila je OrgaEvropi su cene hlebnog nizacija UN za hranu i po`ita udvostru~ene. U qoprivredu FAO. SAD je kukuruz poskupeo Prate}i svakog meseca 50 posto, a soja 34. Trenutcenu korpe hrane na svetno niske zalihe `itarica skom tr`i{tu (u kojoj su {irom sveta, naro~ito ku`itarice, uqarice, mle~kuruza, ukazuju na to da bi ni proizvodi, meso i {edodatna o{te}ewa koje bi }er), FAO je ustanovio da vremenske neprilike moje ona u decembru 2010. bigle naneti tim usevima, la najskupqa od 1990, otkamogla biti od kqu~nog da se vodi ova statistika. zna~aja za cene.

FAO je upozorio na to Uz to, analiti~ari upoda bi cene kqu~nih `itazoravaju na to da se nikako rica mogle jo{ rane sme zaboraviti na sti, budu}i da vreogroman apetit Kine U Evropi su cene hlebnog `ita menski uslovi i za kukuruzom i wena prognoze podsti~u udvostru~ene. U SAD je kukuruz poskupeo upornost u nastojawi50 posto, a soja 34 zabrinutost stru~ma da obezbedi odgovawaka. raju}u snabdevenost doEkonomski ekspert FAO-a zbog jake zime. On je, me|utim, ma}eg tr`i{ta tom `itariAbdolreza Abasjan smatra da dodao da mnogi faktori koji com. bi svetske cene `itarice mosu bili od uticaja 2008. sada Analiti~ar banke Sosijete gle biti i znatno vi{e ukolinisu na delu, na primer slab `eneral Emanuel @aje predko bi se sada{we suvo vreme u rod kqu~nih useva u siromavi|a da bi se moglo desiti da Argentini razvilo u pravu su{nim zemqama ili iznenadni svetske zalihe kukuruza, ve} {u i ukoliko na severnoj heskok cena sirove nafte, tako sada niske, narednih meseci misferi bude izra`en proda su izgledi za {irewe nemiopadnu do najni`ih nivoa u blem propadawa ozimih useva ra zbog poskupqewa hrane neistoriji.

ZAHUKTAVA SE PROJEKAT O@IVQAVAWA SPC „VOJVODINA”

Supermarket na Spensu do leta?

Prema re~ima direktora „Spensa“ @ivka Popova ovo preduze}e privodi kraju pregovore sa jednim od poznatijih trgovinskih lanaca o otvarawu supermarketa u Sportskom centru. Kako saznajemo, supermarket bi trebao da bude otvoren do leta, pa }e Spens ponovo imati prodavnicu kakve nije bilo jo{ od zatvarawa „Centroslavijine“ radwe pre vi{e od petnaest godina.

- Supermarket }e se nalaziti u ju`nom delu Spensa, od prodavnice „Stilos“ pa do izlaza prema Limanima. U tom delu ima dosta praznih lokala, dok }e ostali biti preme{teni na druge lokacije. Ovo ~inimo u okviru akcije ponovnog o`ivqavawa Spensa, kako bi zapu{tenijim delovima Centra vratili `ivot. Bi}e potrebno od tri do ~etiri meseca da se pomenuti prostor privede nameni, a prodavnica }e biti otvorena do leta - istakao je Popov.

Prema wegovim re~ima do aprila bi na mestu na kome je planirano otvoreno klizali{te, a koje je godinama zapu{teno, trebao da se napravi sportski kompleks za, uslovno re~eno, male sportove poput hokeja na travi i malog fudbala. I ovo bi, kako saznajemo, trebalo da doprinese animaciji sugra|ana kako bi se ponovo vretili Spensu.

B. M.

Novosadska sreda12.januar2011.

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

P

Busevi probili tenderski zid

osle tri godine Novosa|ani bi mogli od polovine ove godine da se voze u novim autobusima. Istina, gradski prevoznik kupi}e svega 11 vozila, {est solo na gas i pet mini buseva za lokacije, gde putevi nisu ba{ najure|eniji. Ova vest bi mogla da pro|e nezapa`eno, po{to vozni park gradskog prevoznika broji vi{e od 230 autobusa. Vest ipak zaslu`uje pa`wu, jer je kona~no javna nabavka za autobuse koncem decembra sprovedena do kraja, posle vi{e neuspe{nih javnih oglasa. Za{to je tender u protekle tri godine bilo tako te{ko dovesti do fini{a ostaje da naga|amo.

Ho}e li gradski prevoznik dolaskom novog direktora Branislava Bogaro{kog uspeti da sprovede i ostale tendere?

Firmi sledi kupovina jo{ 15 solo autobusa, a i za wih je bilo vi{e neuspe{nih javnih oglasa tokom protekle dve godine, pa predstoji novo ogla{avawe. Preduze}e tek treba da se oproba u pazaru 16 solo autobusa, investiciji zacrtanoj u ovogodi{wem planu rada.

Novi direktor je diplomirani pravnik, a za javni oglas -tender , potrebno je dobro prou~iti propise, proceduru odre|enu za sprovo|ewe javne kupovine, te u tom poslu direktorova pomo} mo`e biti od velike koristi. Dodu{e, vaqa znati i kakvi autobusi treba da se kupe i precizno nazna~iti tehni~ke karakteristike svakog vozila, ali je logi~no o~ekivati da u gradskom prevozniku ima qudi, koji tu temu imaju u malom prstu.

Z. Deli}

Iskqu~ewa struje Novi Sad: od 9 do 11 sati Radni~ka od Feje{ Klare do nasipa. Petrovaradin: od 9 do 12 sati deo vikend naseqa Alibegovac koji se nalazi ispod Barutane. ^ortanovci: od 10 do 13 sati deo vikend naseqa Banstol. Koviq: od 8.30 do 13.30 sati Ulica 7. jula i Ulica vojvo|anskih brigada, od Ulice 7. jula do kraja. Ka}: od 8.30 do 13.30 sati povremeno u pojedinim ulicama od izlaza iz Novog Sada do centra Ka}a.

V REMEPLOV

Hiqade do~ekale Aleksandra Kara|or|evi}a Oko podne 12. januara 1922. na novosadskoj `elezni~koj stanici tiskalo se vi{e hiqada qudi. ^ekali su prolazak dvorskog voza kojim se regent Aleksandar Kara|or|evi} vra}ao iz Rumunije.

U Bukure{tu, on se verio s }erkom rumunskog kraqa, princezom Marijom. Uz nas, u javnosti, ali i najvi{im politi~kim krugovima, izra`avano je o~ekivawe da }e budu}i kraqevski brak doprineti uklawawu nesuglasica izme|u dve zemqe i uspostavqawu wihove saradwe.

Voz je stigao sa zaka{wewem od dva sata, ali je regent ipak oko pola sata razgovarao sa Gedeonom i Dorom Dun|erski i grofom Bur-

hronika

PREDSEDNIK MENSE U SRBIJI URO[ PETROVI] U MUZEJU VOJVODINE

Zagonetke razigrale de~je vijuge [ta je to {to ima rupu, mo`e da napravi rupu i mo`e da u~ini da rupa nestane? (Igla). Ovu i sli~ne zagonetke poku{avala su da odgonetnu deca na ju~era{woj radionici „Zagonetna pitawa i pri~e“, ~iji je gost bio najpametniji Srbin, predsednik ogranka Mense u Srbiji i autor brojnih de~jih kwiga Uro{ Petrovi}. Radionica je prire|ena u okviru prate}eg sadr`aja izlo`be ~estitki „Sre}a putuje“, koja }e biti izlo`ena u Muzeju Vojvodine do 15. marta. Deca su se, s podignuta dva prsta, utrkivala ko }e dati ta~an odgovor na zagonetku koju postavi

Uro{, jedan od najuspe{nijih re{ava~a testova inteligencije.

- Ideja radionice je podsticawe dece na kreativno razmi{qawe i brz pronalazak odgovora na misteriozna pitawa koja se prepli}u u okviru mojih kwiga „Zagonetne pri~e“ - rekao je Uro{ Petrovi} dodaju}i da je razvijawe mi{qewa na ovaj na~in veoma korisno i da nije najva`nije ta~no odgovoriti, nego je bitan put do pronalaska re{ewa, kada svi razmi{qaju.

Uro{eve kwige predstavqaju spoj logi~kih zadataka i kratkih bajki, a namewene su deci pred{kolskog Foto: S. [u{wevi} i {kolskog uzrasta. I. D.

KOMUNALNA POLICIJA POLAKO KROTI NESAVESNE SUGRA\ANE

Po yepu dobile 173 osobe Od kada se u Novom Sadu pojavila komunalna policija, na gradskim ulicama uspostavqa se polako komunalni red. Do danas su komunalni policajci kaznili 173 osobe, od toga je wih 15 kaznu platilo na licu mesta. [ef komunalne policije Neboj{a Radovanac ka`e za na{ list da je ova slu`ba uspostavila odli~nu saradwu s kolegama iz svih inspekcija i da sa wima svakodnevno imaju sinhronizovane akcije i kontrole.

- Do sada smo imali 93 asistencije sa gradskim inspekcijama, a tako|e svakodnevno sara|ujemo i s policijom. Po{to na{a slu`ba radi 24 sata, sve {to uo~imo

na terenu, ukoliko nije u na{oj nadle`nosti, dojavqujemo kolegama iz inspekcije, koji kasnije nastavqaju s kontrolom – obja{wava sagovornik i dodaje da sem s komunalnom, ~esto idu na teren i sa saobra}ajnom inspekcijom po pitawu kontrole taksi prevoznika.

U saradwi s kolegama iz policije kontrolisali su i radno vreme ugostiteqa, odnosno 742 lokala u gradu i 31 u prigradskim naseqima. Kako Radovanac ka`e ve}ina wih se pridr`ava ove gradske odluke, ali uvek ima i onih koje je kr{e, pa }e shodno tome ve} po~etkom ove godine zavr{iti kod sudije za prekr{aje.

- Za ovo kratko vreme od kada je slu`ba formirana, uo~eni su i neki goru}i problemi u gradu. Oni se prvenstveno odnose na ~isto}u grada i bespravno zauze}e javnih povr{ina. Me|utim polako se i ova oblast dovodi u red, a puno nam zna~e i razgovori s gra|anima koji tako|e ukazuju {ta im smeta – zakqu~io je sagovornik.

Ina~e, Novosa|anima najvi{e smeta nedostatak kontejnera u gradu ili pomerawe kontejnera s lokacije na lokaciju i stvarawe divqih deponija. U tim slu~ajevima komunalna inspekcija i policija kontaktiraju s nadle`nim preduze}e, kako bi se ovi i sli~ni problemi {to pre re{ili. Q. Na

DO SUBOTE PROBLEMI ZA PUTNIKE

Vozovi ne putuju do Beograda

binskim, prvim ~ovekom ruske izbegli~ke kolonije u Novom Sadu.

N. C.

@elezni~ki saobra}aj izme|u Novog Sada i Beograda, koji je prekinut kada su, u no}i izme|u subote i nedeqe, iz {ina izletela dva teretna vagona, normalizova}e se do 15. januara. Prilikom izletawa vagona izme|u stanica Karlova~ki Vinogradi i ^ortanovci, o{te}eno je skoro tri kilometra pruge i oko 5.000 betonskih pragova. Radnici su ve} na terenu i popravqaju {tetu, ali }e raspored vozova na koji ide ovom trasom biti izmewen.

Vozovi na relaciji Beograd Budimpe{ta, koji polaze u 7.20

i 21.25 sati, sada polaze iz Novog Sada. Voz od Beograda za Budimpe{tu, s polaskom u 10.05 sati, saobra}a do Be{ke, pa od Sremskih Karlovaca do Budimpe{te, a za putnike izme|u Be{ke i Sremskih Karlovaca je obezbe|en prevoz autobusom.

Voz „Pali}“ Beograd - Subotica od 18.30sati saobra}a samo od Sremskih Karlovaca do Subotice. Za putnike tog voza nije obezbe|en prevoz autobusom od Beograda do Sremskih Karlovaca.

Voz koji kre}e iz Novog Sada za In|iju u 15.30 i iz In|ije za

Novi Sad u 16.55 ne saobra}a, kao ni ICS vozovi na relaciji Beograd – Subotica, koji iz Novog Sada ina~e kre}u u 13 i u 14.40.

Lokalni putni~ki vozovi Beograd - Novi Sad saobra}aju samo do Be{ke i nazad, dok elekromotorne garniture sa polaskom iz Beograda u 3.45, 8.15, 13.13 i 20.12 sati saobra}aju do ^ortanovaca. Za putnike lokalnih vozova nije obezbe|en prevoz autobusom. Na relaciji od Novog Sada do Subotice lokalni putni~ki vozovi saobra}aju po redu vo`we.

D. B.

Kwiga za predstavu Komedija za decu “Koza roza” kikindske pozori{ne trupe “Lane” bi}e izvedena danas u 17 ~asova u velikoj sali Pozori{ta mladih, ulica Igwata Pavlasa 4 i 8.

Dva dana kasnije, u petak 14. januara, u 17 ~asova, de~ija gluma~ka trupa iz Surdulice “@ar ptica” izve{}e predstavu “Bajkodrom”.

Ulaznice za ove predstave, namewene deci uzrasta od ~etiri do 12 godina su kwige, jedna kwiga jedna ulaznica. Sve prikupqene kwige bi}e poklowene SOS De~jem selu u Sremskoj Kamenici, {koli za decu sa posebnim potrebama “ Milan Petrovi}” i deci u De~joj bolnici. Organizator ovog projekta je kwi`ara „Mala velika kwiga” koja se nalazi u holu Pozori{ta mladih.

A. J.

Izdava{tvo u Novosadskom klubu Dana{wi gost u Novosadskom klubu bi}e direktor izdava~ke ku}e “Prometej” Zoran Kolunxija. On }e u Zmaj Jovinoj ulici

3/1 u 18 ~asova govoriti o izdava{tvu. Kolunxija }e uz razgovor prikazati i kapitalna izdawa ove izdava~ke ku}e.

A. L.

^as nema~kog u CK13 ^as konverzacije na nema~kom jeziku odr`a}e se danas u 20 ~asova u Omladinskom klubu CK13, ulica Vojvode Bojovi}a 13 .Ulaz je besplatan.

A. V.

c m y

NOVOSADSKA HRONIKA

sreda12.januar2011.

SA^IWEN PLAN REORGANIZACIJE „JUGOALATA” U STE^AJU

Bi}e posla za 125 radnika Ve}inski vlasnik „Jugoalata“u ste~aju Spasoje Jakovqevi} sa~inio je plan reorganizacije fabrike alata koji podrazumeva zapo{qavawe 125 radnika. O planu poverioci treba da se izjasne 22. februara na ro~i{tu u Privrednom sudu, a do 4. februara da prijave sudu potra`ivawa. Spasoje Jakovqevi} je ju~e kazao, da je plan napravqen na osnovu okvirnih dugovawa „Jugoalata“ i da je u wegovo sastavqawe ukqu~io i profesore s Fakulteta tehni~kih nauka.

- Plan je predstavqen pokrajinskom Sekretarijatu za rad i zapo-

{qavawe i predstavnicima grada, koji su saglasni da se u „Jugoalatu“ sprovede reorganizacija pod uslovom da se s tim saglase i poverioci - naveo je Jakovqevi}.

U „Jugoalatu“ je Privredni sud u Novom Sadu pokrenuo ste~aj po~etkom juna pro{le godine. U fabrici je sada uposleno 25 radnika, a Jakovqevi} isti~e da bi usvajawem plana fabirka alata mogla brzo da pokrene proizvodwu. Isti~e da ima interesovawa za proizvodnim programom ove metalske firme na doma}em i stranom tr`i{tu.

Z. Deli}

Stru~waci ka`u da su sportske aktivnosti, kao i one u vezi sa plesom, dobre za decu u smislu pravilnog usmeravawa vi{ka energije. Stoga je hip-hop deo programa “Raspustili{ta” Novosad-

daje da ovaj kurs daje deci vi{e opcija za opredeqewe, kao {to su ples, dizajn, crtawe.

Mali{anima je svakako najzanimqiviji deo kursa kada se svi postave u poziciju i rade na koracima. Jedanaestogodi{wa Aleksandra Komar~evi} ka`e da se bavila raznim vrstama plesa, ali da joj je ovaj najinteresantniji.

- Prvi put sam bila prekju~e i odmah mi se dopalo. U~imo razne vreste hip-hopa kao {to su step, Foto: N. Stojanovi} kramp i Majkl

Danas o reciklirawu Program po~iwe u 9.30 ~asova projekcijom crtanih filmova, a nakon toga kre}u kreativne radionice kao {to su dramska, tka~ka, slikarska i lego igraonica, a bi}e odr`ana i radionica gde }e deca praviti figure od recikla`nog materijala. Na sceni, u 11.10 ~asova, odr`a}e se predavawe o reciklirawu, dok }e 20 minuta kasnije biti odigrana predstava “[trikamo pri~u”. U podne je predvi|en dolazak pesnika Ferenca Kova~a, a deseta minuta kasnije kriminolog Biqana Gruji} i psiholog Qubica Risti} iz centra za prevenciju devijantnog pona{awa mladih “Target” govori}e o za{titi mladih. Glumci iz pozori{ta “Vesela korwa~a” odr`a}e u 12.40 ~asova predstavu, a kraj programa rezervisan je za 13 ~asova i projekciju filma “Pri~a o igra~kama 3”. Organizator programa je Novosadski otvoreni univerzitet, ulica Radni~ka 20.

A. J. skog otvorenog univerziteta, a polaznici paralelno u~e razne vrste ovog plesa i zabavqaju se crtaju}i grafite i dizajniraju}i ode}u u “hoperskom” stilu.

- Ovde se ne u~i samo kako da se igra uz hip-hop muziku, ve} se ovaj ples posmatra kao kultura izra`avawa - rekla je instruktorka ovog plesa Sawa Radakovi} i do-

Xekson stil, koji mi se najvi{e dopada - navodi Aleksandra.

Pored we nalazi se Vladimir Mihi} kojem se vi{e svi|a step.

- ^esto dolazim ovde, a trenirao sam dugo rep. Zato mi nije te{ko da nau~im i ove korake, sli~ni su, pa mi se zato ova radionica najvi{e dopada- rekao je Vladimir.

A. Jerini}

„DNEVNIK” I „LAGUNA” POKLAWAJU KWIGE

„Ostrvo na dva mora” Izdava~ka ku}a “Laguna”, u saradwi s “Dnevnikom”, u narednom periodu dariva}e ~itaoce na{eg lista sa po dve kwige ponedeqkom, sredom i petkom. Danas }e dva najbr`a ~itaoca, koji se jave od 13 do 13.05 ~asova na na{ broj telefona 528-765, dobiti po primerak zbirke pri~a “Ostrvo na dva mora” grupe autora.

Re~ izdava~a: Alberto Moravija, [ulamid Lapid, Tenesi Vilijams, Dino Bucati, Viktor Staford Rejd, Hose Donoso, Raimondas Ka{auskas, Isak Ba{evis Singer, Dilen Tomas, @an-Mari Gistav Le Klezio, Italo Kalvino, Klarisa Lispektor, @anFransoa Samlon, Rut Praver Xabvala, Migel Delibes, Ivan Buwin, Ana Zegers, Erl Makenzi, Xerom Dejvid Selinxer, Amar Belhasan, Vitold Gombrovi~, Mario Benedeti, Edvix Dantika, Hulio Kortasar, Xubran Halil Xubran, Horhe Luis Borhes, Mi{el Grizolija, Jurij Kazakov, Antonio Tabuki i @oze Saramago.

Tamno more je Haronova plovidba; ali i kolevka iz ~ije se pene rodila ~ulna bogiwa Afrodita. Zar nije ~udno da se qubavni plam javqa ba{ iz vode?! @enska ~ulnost se prikazuje kroz morske vile, sirene, utvare i utopqenice koje, poput Ofelije ogrnute belim velovima, ~araju i vuku u zagrqaj. U no}ima strave iz mora se ~uje pesma, glasovi nastradalih mornara, {kripa potopqenog brodovqa...

Raznolike emocije toplih i hladnih mora prikazane u ovim ~arobnim pri~ama ubla`avaju wegovo svojstvo nequdske vode koja, po{to ne utoqava `e|, ne ispuwava du`nost svakog elementa da neposredno slu`i qudima. Pri~e o moru najve}ih savremenih pisaca sa svih kontinenata utoli}e `e| svakog qubiteqa lepe kwi`evnosti!

Dobitnici }e kwige preuzimati u kwi`ari “Laguna” u Ulici kraqa Aleksandra 3, gde se mogu na}i i ostala izdawa ove izdava~ke ku}e.

A. V.

DNEVNIK

DO^EK NOVE GODINE UZ „NO] REKLAMO@DERA”

Sti`e reklamna groznica Novogodi{wa “No} reklamo`dera” okupi}e po prvi put u na{em gradu, 13. januara u Velikoj dvorani Spensa sa

ferenciji u Medija centru Spensa.

- Premijeran program “the best of” sadr`ava}e rezime najboqih

klame iz proteklih trideset godina – rekla je vlasnik licence ovog programa Goga Grubje{i}.

Manifestacija }e trajati do ranih jutarwih sati, a muzi~ki program posle prvog bloka reklama po~iwe sa koncertom Rambo

- Prezentova}emo sintezu latino plesa i aerobika kroz dve, tri numere, zagrejati qude i fantasti~no se provesti – rekla je peva~ica i instruktorka “Zumbe” Marina Perazi}.

Po{to je tema ovogodi{we No}i reklamo`dera “Za moj grad” u toku ve~eri bi}e izabrani “Naj gra|anin” i “Naj kom{ija”, a organizatori najavquju i veliko iznena|ewe koje nikog ne}e ostaviti ravnodu{nim.

Posetiocima }e na raspolagawu biti ulaz kroz Zapadni hol Spensa, a le`ernijoj atmosferi doprine}e i prodaja pi}a, hot doga i kokica.

Ulaznice se mogu kupiti na blagajni Spensa, u Gigstix store u Pariskom magazinu i Turisti~koj organizaciji Novog Sada u Ulici Modene broj 1. Karta ko{ta 1.000, a na dan koncerta 1.400 dinara, dok }e posle pono}i, ulaznice za drugi blok reklama i nastavak ve~eri ko{ta}e 500 dinara.

A. Latas

Karte za na{e ~itaoce Prvih dvoje na{ih ~italaca koji se jave danas od 14 do 14.05 ~asova broj telefona 528-765, dobi}e po dve karte za Novogodi{wu “The best of” No} reklamo`dera.

A. L.

„RASPUSTILI[TE” PROMOVI[E MODERAN PLES

Hip-hop pokre}e mali{ane

c m y

8

Marina Perazi} peva~ica i instruktorka „Zumbe”

reklama iz reklamoteke @an Mari Bursikoa. U prvom bloku, trajawa od sat vremena, prikaziva}e se reklame iz proteklih deset, a drugi blok najboqe re-

po~etkom u 20.30 ~asova, qubiteqe svetske kreativnosti i dobrih reklama, najavili iz Turisti~ke organizacije Grada na ju~era{woj pres-kon-

Amadeusa i Mutant Dance Quinteta.

Na sam do~ek Nove godine po julijanskom kalendaru atmosferu }e zagrijati truba~i iz Global warming Orchestra, a za nastavak muzi~kog programa zadu`eni su Respect DJS. Jedan od specijalnih gostiju je i Marina Perazi} sa svojom {kolom „Zumba” densa.

KASARNA U FUTO[KOJ 54 PREPU[TENA ZUBU VREMENA

Pada malter s biv{e „mar{alke” Ministarstvo odbrane Srbije u Novom Sadu ima desetak vojnih objekata, ali vaqda nijedan nije u tako lo{em stawu kao {to je kasarna „Dr Ar~ibald Rajs“ u Futo{koj 54. Impozantan vojni objekat, koji je mnogima, pogotovo starijim Novosa|anima, poznatiji kao kasarna „Mar{al Tito“, svakim danom sve vi{e propada.

Zgrada je prili~no oronula, a pre neki dan s fasade kod glavnih ulaznih vrata otpao je malter i danima nikog nema da po~isti {ut.

Jo{ ranije je negde na sredini zdawa otpalo pola oluka, pa se voda sliva niz cigle. Skoro je razbijeno staklo na ulaznim vratima u kasarnu i ta rupa je zakrpqena stavqawem drvene plo~e. Nema pouzdanih informacija ko je razbio staklo, ali se pretpostavqa da su to uradili narkomani, ili besku}nici, koji u napu{tenom vojnom objektu poku{avaju da na|u prostor za svoje seanse, ili da provedu no} u nedostatku drugog skloni{ta. Kako je to mogu}e? Pa zbog toga {to ovu kasarnu niko ne ~uva. Na vratima je lokot, ulaz je zape~a}en dok ne do|e novi vlasnik. A kada }e i da li }e do}i novi gazda niko ne zna.

Ministarstvo odbrane, za sada, nije svojim master pla-

nom predvidelo da se odrekne biv{e „mar{alke“. Za tu kasarnu u ovom trenutku nije zainteresovan ni Grad. Prema nezvani~nim saznawima, u toku su pregovori Grada s Ministarstvom odbrane kako bi se

i (prazan) Tranxament, a zauzvrat bi izgradio infrastrukturu do nove vojne baze na Majurskoj adi.

Malo je kasarni koje bi se mogle pohva-

Foto: A. Erski

postigao dogovor oko kasarne na Limanu 4 u kojoj je sme{tena Re~na flotila.

U toku je izrada master plana za deo od Kineske ~etvrti do [odro{a, kao i za Petrovaradinsku tvr|avu i podgra|e.

Gradske vlasti nameravaju da o`ive privredu oko Dunava, jer trenutno ti delovi grada nisu dovoqno iskori{}eni.

Od oko 15 lokacija koje pripadaju vojsci, Grad bi preuzeo kasarnu Flotile, „Jugovi}evo“

^ITAOCI PI[U SMS

liti dugom tradicijom kao {to je kasarna „Dr Rudolf Ar~ibald Rajs “ u Ulici Futo{ka 54. Zgrada je stara vi{e od jednog veka. Podignuta je 1894. godine na praznom zemqi{tu futo{kog grofa Rudolfa Koteka, preko puta tada{weg trga sena na kome se nalazila pijaca sto~ne hrane. Gra|ena je u neorenesansnom stilu po ugledu na sli~ne palate u Italiji.

Ne postoje podaci o tome ko je projektovao ovo zdawe. Posle

zavr{etka Drugog svetskog rata kasarna je ponela ime mar{ala Tita, koji je, me|utim, nikada nije posetio, mada je vi{e puta bio u wenoj blizini. Od sredine 90-tih kasarna je dobila sada{wi naziv, a posledwa vojna jedinica koja je bila u toj kasarni je 512. Sanitetski nastavni centar, koji je jo{ pre nekoliko godine preme{ten u Ni{. Od tada je kasarna „Dr Ar~ibald Rajs“ prazna.

M. Bozokin

065/47-66-452

Mutna, a skupa Stidi se redom „Vodovod”, Gradsko ve}e i svi koji su podr`ali poskupqewe crvqive i prqave vode. Pitawe: gde je voda sa izvori{ta [trand ....

064/1901... *** Nemate pojma kako me je obradovala izjava Ivice Da~i}a zamenika premijera i ministra unutra{wih poslova u Vladi Srbije u „citatu“ nedeqnog „Dnevnika”, na drugoj strani, gde ka`e da su policija, vojska i crkva najpopularniji u Srbiji!

Narod ~ak ima i najvi{e poverewa u policiju... A, onda pogodi me k’o grom iz vedra neba pitawe mog komsije Paje: Jel ti kom{ija, a od kada je ta izjava. Je l’ od prvog aprila?

063/523... *** Gradona~elnik Novog Sada ka`e da }e svaka zgrada pla}ati utro{ak energije na podstanici i birati temperaturu koju `eli u zgradi. Zar on misli da u zgradi od pedeset i vi{e stanova svima odgovara ista tempe-

ratura!? Nisu qudi ovce da se uteraju u tor, pa da svima bude jednako. Dok se ne uvede mogu}nost merewa utro{ka toplote u svakom stanu, uvo|ewe naplate grejawa po utro{ku je besmisleno.

063/7471... *** Kao veliki kriti~ar rada Toplane, ovaj put moram da se slo`im sa ~itaocem 0654181 i da priznam da mogu kad ho}e, po~e}u da pla}am grejawe, ne smrzavam se vi{e.

064/6824... *** Zdjeralevi}ev napis o propadawu zgrade streqa~ke dru`ine 1790, zapu{tenoj kulturnoj ba{tini treba da postidi Gradsko ve}e da posle 10 godina odredi namenu. ^eka se da se sru{i, pa da je neko kupi za dve pare plus mito. Kome? Ko je odgovoran? Zar Ve}u nije do tradicije?

Vratite prvom vlasniku ili Kulturnom centru. A mlade` nam se vucara po ulici!

Gradona~elni~e oglasite se !

064/2859...

RTS 10. januara. Taoci Kosova i Metohije se i ne spomiwu. Za 10 godina nije ura|eno ni{ta da ne do|e do priznawa.

Nije vra}ena zemqa vlasnicima pre 1946.

Ostala dr`avna (ni~ija ) Jugoslavija, SCG, Srbija. Krive su SAD ? Privatna svojina je svetiwa u svim dr`avama. Sad se tu`akate po svetu i svi su vam krivi. 2000te glasao za boqe sutra. Pitam se da li }e i prekosutra.

062/8158... *** Stigle su nove automobilske tablice.

Kombinacija brojeva i slova. Primetio sam oznaku AW. Pa jel’ mora to W? To slovo ne postoji u azbuci!

064/1442... *** Koliko gospodin Bora Samarxi} brine o svim vrti}ima, o zaposlenima, o deci i hrani... ne treba komentarisati, malo je takvih qudi. Baka sam petoro unu~adi i stvarno sagledavam realno stawe wegovog `rtvovawa, pa neka bude, bilo kuda Bora stalno i svuda.

063/4797... *** ^itam u „Dnevniku” - na autoputu kroz Hrvatsku dr`avqanin Srbije vozio 244 kilometara na sat. Ba{ je rezolutan...~ak toliko da bi mo`da dotero i do zacrtanih 1.244!

064/4615...

OD DECEMBRA 2009. DO JANUARA 2011.

Za godinu cena vode udvostru~ena Kao {to je i najavqeno pred kraj pro{le godine, voda je poskupela za 30 odsto ve} u januaru. Nova cena od 80,87 dinara za kubik vode, ukqu~uju}i i odvo|ewe iste i PDV, prakti~no je dvostruko ve}a od one u decembru 2009. godine, a u odnosu na posledwu cenu optereti}e buxet prose~nog doma}instva za dodatnih 200 dinara.

Laiku }e samo ta cifra biti pred o~ima, a slabo }e mu {ta zna~iti najava da }e tako prikupqen novac iskqu~ivo biti ulo`en u odr`avawe mre`e i razvoj celokupnog vodovodnokanalizacionog sistema. Nezgodno je za “Vodovod” {to se cevi nalaze pod zemqom, a krajwi proizvod deluje tako obi~no i dostupno. Ipak, u preduze}u su nazna~ili da s novim cenama imaju novca za minimum potrebnih investicija, {to je jo{ daleko od potrebnog za obnavqawe pet odsto mre`e godi{we.

Direktor “Vodovoda” Branko Bjelajac obrazlo`io je ovakvu politiku cena kao neophodnu, kako bi grad uop{te imao kvalitetnu vodu u dovoqnim koli~inama za sve stanovnike. Dodu{e, u ranijim projekcijama “Vodovod” je naveo da cena vode ne bi smela da prelazi tri odsto

buxeta doma}instva i Bjelajac stalno nagla{ava da je voda najmawa stavka na mese~nom ra~unu. On je ranije procenio da bi nivo od 70 evrocenti za kubik

nije tako daleko, nakon “praznog hoda” tokom vladavine radikala i socijalista trend rasta cena po~eo je pro{le godine. Tako je u 2009. u aprilu pove-

Ovo januarsko poskupqewe od 30 posto optereti}e buyet prose~nog doma}instva za dodatnih 200 dinara bilo dovoqno za odr`avawe sistema, {to je s novim poskupqewem i dosegnuto.

Kako bilo, uz novo poskupqewe ekonomska cena vode vi{e

}ana prvi put cena vode za 8 odsto, ali to nije dostiglo realan nivo cena iz 2005. godine, te je izmenom programa cena uve}ana za dodatnih 37 procenata u julu

2009. godine. Na kraju te godine iz “Vodovoda i kanalizacije” stigao je predlog da voda poskupi za 100 posto, te da bi u tom slu~aju preduze}e poslovalo samostalno, bez subvencija iz gradskog buxeta. Kako taj predlog Gradsko ve}e nije usvojilo, na|en je kompromis i omogu}eno je “Vodovodu” da u 2010. godini digne cenu za 60 procenata.

Kako je u “Vodovodu” trenutno konsultantska ku}a “CSP” koja priprema ovo preduze}e za izbor i uvo|ewe strate{kog partnera, postavqa se pitawe da li je ekonomska cena ujedno pozivnica za stranog ulaga~a, ali i da li se wenim postizawem potreba za privatnim partnerom gubi? Za{to bi se grad, dodu{e privremeno i ne u punoj meri, odrekao strate{kog resursa, koji bi sada bio samoodr`iv i kreditno sposoban?

Odgovor mo`da le`i i u ~iwenici da je, na primer, 70 procenata od 2.500 kilometara gradskog vodovoda izgra|eno od azbestbetona i da se to mora mewati. A novac je neophodan i za pre~ista~ otpadnih voda, fabriku vode, nove rezervoare i opremu za pre~i{}avawe sirove vode.

S. Krsti}

sreda12.januar2011.

c m y

NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

9

ANKETA KAKO SE IZBORITI S NAJNOVIJIM POSKUPQEWIMA

Jo{ ja~e stezawe kai{a Najavqena poskupqewa osnovnih `ivotnih namirnica i komunalija, bez pove}awa primawa gra|ana, nepovoqno }e se odraziti na ku}ni buxet. [ta misle o trenutnoj situaciji, pitali smo Novosa|ane.

Stojan Stojisavqevi}, penzioner: A kome prijaju poskupqewa s obzirom na nov~anike koji su svaki dan sve tawi. Imam decu u inostranstvu, pa mi oni poma`u. Ne mo`e vi{e ovako, narod se gu{i, ja sam jo{ i dobar kad vidim kakvih sve ima.

zije, ali nije u redu. Na primer, moja mama ima 8.000 dinara penziju, a tro{kovi za stan su joj 6.000. Kako da ona `ivi sa 2.000 dinara mese~no?

Ana [arik, radnica: Kad bi plate porasle onda bi bilo u redu. Mora}u da {tedim na drugoj strani. Kupova}u i daqe hranu na akcijama.

ODNO[EWE SME]A SKA^E [EST ODSTO?

„^isto}a” ju~e tra`ila poskupqewe Uprava “^isto}e” ju~e je podnela zahtev Gradu za poskupqewe odno{ewa sme}a u visini od {est odsto. Ukoliko Gradsko ve}e usvoji ovaj zahtev, umesto dosada{wih 94,75 dinara po ~lanu doma}instva, usluge odno{ewa sme}a gra|ani }e pla}ati 100,44 dinara, poslovni potro{a~i }e umesto dosada{wih 9,58 dinara po metru kvadratnom pla}ati 10,15 dinara, a privatni preduzetnici u

zavisnosti od grupe u kojoj se nalaze po novoj ceni pla}ali bi od 450,50 dinara do 2.572 dinara. Cene }e va`iti od 1. januara ove godine. ^lan Gradskog ve}a zadu`en za finansije @ivko Makari} ka`e za “Dnevnik” da se jo{ uvek ne zna kada }e biti odr`ano Gradsko ve}e na kojem }e se izme|u ostalog odlu~ivati i o poskupqewu usluga za izno{ewe sme}a.

Q. Na.

Bo`ana Nadla~ki, penzionerka: Mi }emo lako pre`iveti, jer nam nisu tako male pen-

U SREMSKIM KARLOVCIMA

Gradi se fakultet FUTO@ANI I VETERNI^ANI NEZADOVOQNI

EVROPSKA BANKA RAZMATRA ODOBRAVAWE ZAJMA

U Toplanu ulazi 20,6 miliona evra?

Evropska banka za obnovu i razvoj razmatra odobravawe zajma od 18,5 miliona evra za obnovu i modernizaciju sistema grejawa u Novom Sadu, objavio je na svom sajtu kreditor.

Zajam bi dobilo Javno komunalno preduze}e „Novosadska toplana”, koje proizvodi i isporu~uje toplotnu energiju i toplu vodu gradu Novom Sadu.

Evropski kreditor }e o zajmu za „Novosadsku toplanu” odlu~iti sredinom marta, a ukupna vrednost projekta koji za ciq ima pove}awe energetske efikasnosti i re-

Protestom tra`ili semafor

formu sistema naplate procewena je na 20,6 miliona evra. Predvi|ena modernizacija „Novosadske toplane”, druge po veli~ini toplane u Srbiji, obuhvata modernizaciju podstanica i pilot projekat kori{}ewa biomase.

Tako|e, predvi|ena je instalacija ventila koji }e omogu}iti merewe potro{we u oglednim zgradama. Novi Sad bi tako postao prvi grad u Srbiji sa sistemom koji potro{a~ima omogu}ava da kontroli{u koliko toplotne energije tro{e.

Stanovnici Veternika i Futoga protestovali su prekju~e na raskrsnici ulica Rada Kondi}a i Novosadske tra`e}i da se na tom mestu postavi semafor, prenosi Radio 021. Povod za protest je saobra}ajna nezgoda koja se dogodila na Badwe ve~e, a u kojoj je poginuo 31-godi{wi Veterni~anin Darko Tewi. Mirnim protestom, stotinak okupqenih gra|ana na kratko je zaustavilo saobra}aj. @itqei Veternika i Futoga protestom su `eleli da skrenu pa`wu nadle`nim organima da se {to pre reguli{u saobra}aj u ovom delu grada, jer u~estali dopisi za postavqawe semafora do sada nisu dali rezultate.

Dnevno raskrsnicu pre|e vi{e stotina qudi na putu do {kole i vrti}a, a u blizini se nalaze Dom za decu ometenu u razvoju i autobuska stajali{ta. Me{tani tvrde da je u posledwih 15 godina na ovom delu puta poginulo najmawe desetoro lica.

Izlo`ba grafika

ODO[E I KOLA I PARE

Dvostruka glavoboqa Pretpostavqamo da je automobil sa fotografije bio u debelom prekr{aju, jer je pauk za{ao me|u zgrade kako bi ga odneo. Potom je usledilo manevrisawe na malom prostoru kako bi se i pauk i wegova “prikolica” iskobeqali na drum. Vlasnik sigurno nije bio odu{evqen kada je shvatio da mu je limeni qubimac odnesen, kao ni ve{}u da }e mu se nov~anik prili~no olak{ati da bi ga vratio nazad.

B. M.

@eqka Jovan~evi}, slu`benica: Jako }e biti te`ak januar, sve je poskupelo. Ne znam ni {ta da ka`em, katastrofa. Cene se samo di`u, a plate stoje.

Malo pru`aju, a puno tra`e.

T. L. - A. V. Foto: R. Hayi}

Foto: N. Stojanovi}

Godi{wa izlo`ba Centra za grafiku Novog Sada, nastala u saradwi sa Kulturnim centrom, po~iwe danas u “Malom likovnom salonu”, od 19 sati, a traja}e sve do 25. januara. Grafike su rezultat saradwe umetnika razli~itih generacija, stilova i umetni~kih iskaza i “Centra za grafiku”, koja se ostvarivala tokom pro{le godine, a sve sa ciqem da se poka`u mogu}nosti grafike kao jednog od medija. Portfolio ovih radova jeste kolekcija originalnih grafi~kih listova, koji su u umetni~ko-istra`iva~kom procesu transportovani iz raznih oblasti umetnosti u medij grafike.

Mali likovni salon nalazi se u Ulici Mihajla Pupina 9.

D. B.

S prvim danima ove godine po~ela je gradwa zgrade Fakulteta za menaxment bra~nog para Radmile i prof. dr Du{ana Risti}a u Wego{evoj ulici u Sremskim Karlovcima. Pripreme za gradwu trajale su ne{to vi{e od godinu dana i za to vreme osim izrade projektno tehni~ke dokumentacije i pribavqawa razli~itih saglasnosti, saniran je teren na osnovu geomehani~kih istra`ivawa po{to se pacela nalazi u kliznom podru~ju Karlovaca. Prema projektu, zgrada treba da bude zavr{ena u avgustu.

Kako saznajemo od pomo}nika direktora Visoke {kole strukov-

nih studija za menaxment i poslovne komunikacije u Karlovcima (koja je tako|e u vlasni{tvu Risti}evih) Dragana Jawu{i}a, objekat }e imati prizemqe, dva sprata i potkrovqe. Ukupna povr{ina budu}eg fakulteta bi}e oko 2.700 metara kvadratnih. Bi}e sagra|ena uz primenu savremenih tehnologija i po{tovawe uslova, propisanih urbanisti~kim planovima, kako bi se uklopila u ambijent Karlovaca. Spada}e u red takozvanih pametnih zgrada, u kojoj }e se voditi ra~una i o obnovqivim izvorima energije.

Z. Ml.

VOJVODINA / NOVI SAD

sreda12.januar2011.

DNEVNIK

c m y

10

PREDSEDNIK ^OKANSKE OP[TINE PREDRAG MIJI]

U~esnici revijalnih utakmica

„UNO GRANDE” REVIJALNIM ME^EVIMA U[AO U NOVU GODINU

O~evi ko{arka{a odmerili snage ZREWANIN: Sve {to ~ini zrewaninski Ko{arka{ki klub „Uno Grande” okupilo se ovih dana na jednom mestu, u sali Osnovne {kole „2. oktobar”, na tradicionalnoj novogodi{woj sve~anosti.

Uz u~e{}e blizu pedeset ko{arka{a, u sve ~etiri klupske kategorije, i u prisustvu velikog broja roditeqa i rodbine, „Uno Grande” je revijalnim me~evima, dodelom novogodi{wih paketi}a i potom zajedni~kom ve~erom u restoranu ”Evropa”, obele`io kraj kalendarske godine.

Prigodne paketi}e dobili su svi igra~i, ali i treneri Rada Prvulov, popularni Prle, i Darko Josi}. Odigrana su i tri revijalna me~a, u kojima

su se sastali „Uno Grande 2000” – „Uno Grande 2001”, potom klupske selekcije igra~a ro|enih 1998. godine protiv 1999. i na kraju, kao jo{ jedan interesantan deo klupske tradicije – o~evi ko{arka{a generacije 2000-01 protiv o~eva ko{arka{a 1998-99.

Ovaj klub u{ao je, tako, revijalno i veselo u Novu godinu, u kojoj ga o~ekuje nastavak takmi~ewa u sredwobanatskom i pokrajinskom rangu, u ~ak {est liga{kih kategorija.

Ambicije su da se nastavi sa postizawem dobrih rezulata koji su „Uno Grande”, tokom proteklih sezona, svrstali me|u sam vrh ko{arka{kih {kola, ne samo u na{em regionu. @. B.

Kwi`evno - vizuelno ve~e PERLEZ: Omladinski klub Perlez i pesnik Branko Jankov organizuju u subotu, 15. januara, u 19 ~asova, u sali Kulturno – umetni~kog dru{tva „Arsenije Teodorovi}”, kwi`evno–vizuelno ve~e, na kome }e biti predstavqena Jankovqeva kwiga „Perleska du{a od znoja i pra{ine”.

Me|u gostima }e biti i kwi`evnik Radovan Vlahovi}, pesnikiwa Senka Stiovi}, Verica Petkani}, kao i vizuelni umetnici Lajo{ Mesaro{, Senka Vlahovi}, Qubomir Koji} i Dragan Beli}. @. B.

DANAS U GRADU BIOSKOPI Arena: „Montevideo, Bog te video!” (sala 5 - 15.00, 18.00, 21.00; sala 1– 19.00,22.00), „Upoznajte male Fokerove” (sala 2 – 16.30, 20.30), „Megaum” (sala 1 – 14.30), „Turista” (sala 2 – 18.30, 22.45), „Guliverova putovawa” (sala 3 – 13.30, 15.30), „Letopisi Narnije: Putovawe namernika zore (sala 3 – 17.30), „Tron” (sala 3 – 20.00, 22.30), „Hari Poter i relikvije smrti (sala 1 – 13.00, 16.00), „Pri~a o igra~kama 3 (sala 5 – 12.30) Jadran: “Artur 3 - rat dva sveta” (18), “[i{awe” (19.45), “Kad vodewak pukne” (21.30).

Art bioskop “Vojvodina” na Spensu: “Vjerujem u an|ele” (19), “Beli, beli svet”.

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka “Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (9–17, radnim danima i vikendom): stalna postavka “Vojvodina od paleolita do sredina dvadesetog veka”, “Vojvodina izme|u dva rata”, “Antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941–1945” Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka “Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka “Jovan Jovanovi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka “Legat doktora Branka Ili}a” Izlo`ba Zorana Tairovi}a “Moment of muvment” (do 1. februara).

Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18) Dulkina vinska ku}a, Sremski Karlovci, Karlova~kog mira 18, 063/8826675 (15–19)

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od ponedeqka, 10. januara, u 7 sati, do ju~e u isto vreme, rodile su: BLIZANCE: Tamara Dragi} iz Novog Sada (devoj~ice), DEVOJ^ICE: Katarina Lavrek, Violeta Kova~evi}, Mirjana Gagi} -Marok, Du{anka Bo{wak, Biqana Raduka i Zorana Risti} iz Novog Sada, Tatjana Stoisavqevi} iz Turije, Radoslava Novakov iz @abqa i Sava A}imov iz Tovari{eva, DE^AKE: Ana Simi}, Milica Seli} i Jasna Grabi} iz Novog Sada, Radoslava Klindo iz @abqa, Svetlana Brki} iz Ba~kog Jarka, Ivana Marinkov iz Titela, Sandra Gavrilovi} iz Grabovaca i Gordana Stojisavqevi} iz Futoga.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Du{an Dragutina Radovi} (1932) u 11.15 sati, Sava \or|a Mati} (1932) u 12, Neboj{a Arsena Dimitrijevi} (1958) u 12.45, Qubica Stevana Prodanovi} (1930) u 13.30, Vladimir \ura Vojnovi} (1932) u 14.15 ~asova. Na Uspenskom grobqu u Novom Sadu u 13 sati bi}e sahrawena Dara Koste Sav~i} (1926).

^OKA: Predsednik ~okanske li kvalitetnu vezu sa razvijeniop{tine dr Predrag Miji} po jom op{tinom - smatra Miji}. isteku godine ocewuje da je najU op{tinskoj kasi ^oke lane zna~ajnije {to je u ovoj siromaje bilo vi{e novca nego pret{noj i nerazvijenoj op{tini hodne, pa je postignuta stabilprestao negativni trend, koji je nost kako u prihodima, tako i u bio prisutan prethodne dve gorashodima, pri ~emu Miji} nadine, da je zaustavqeno propadagla{ava da je veoma bitno {to we, ukazuju}i da najva`nije stvase uspela uvesti neka vrsta firi ne zavise mnogo od lokalne sanansijske discipline kod buxetmouprave, ve} od sredstava sa viskih korisnika, uvo|ewem tro{ih nivoa vlasti, ali da se nada mese~nih kvota. Za to je u po~etboqitku u narednom priodu. ku bilo mawih problema da se Prema oceni Miji}a, veoma je svi naviknu da znaju koliko novzna~ajno i {to je u lokalnoj vlaca mogu da potro{e u narednom sti uspostavqena politi~ka statromese~ju, me|utim, ovo je dalo bilnost, posle po~etnih trzavisvoje efekte. ca u vladaju}oj koaliciji Demo- Kada dve godine propadate pa kratske stranke i Ma|arske koapropadawe stane, mo`emo biti licije. zadovoqni u~inkom, ali jo{ smo - Nakon po~etnih pote{ko}a, daleko od 2007. godine. O~ekujeve} dve godine imamo sasvim komo da }e se trend polakog, ali sirektnu saradwu, mo`da ne re{agurnog podizawa nastaviti revamo probleme kako se to od nas {avawem problema na koje nio~ekuje, ali ih i ne pravimo, {to smo imali uticaja, pre svega naje tako|e uspeh u periodu ekostalih lo{om privatizacijom nomske krize - konstatuje Miji}. firmi u ~okanskoj op{tini.

Me|u najzna~ajPre svih trebalo nijim investicibi re{iti projama koja je realibleme koji se odzovana i naslawa nose na Industrise na ~okansku opju mesa „^oka”, da {tinu, otvoren je se bar re{i imomost na reci Tisi vinsko-pravni izme|u Ade i Pastatus, makar da deja. dobijemo jednu do- Nismo u~estvobro infrastrukvali ni u odre|iturno opremqenu vawu lokacije ni u poqanu u centru finansirawu, ali ^oke, umesto gra`iteqi Padeja iz |evina koje ne do~okanske op{tine Predrag Miji} nosi ni{ta i pro}e u prvo vreme biti najve}i kopadaju - ka`e Miji}. risnici novog mosta i wime su On dodaje da je drugi put vlanajvi{e dobili. Mostu se predsnika promenila Livnica u ^ovi|a regionalni zna~aj, a dok se ki, drugi put je promenila vlado toga ne stigne ima}e lokalni snika, da je Fabrika za preradu zna~aj, koji je ve}i za ~okansku lekovitog i za~inskog biqa nego za a|ansku op{tinu, jer smo „Menta” u Padeju, bez obzira na kao nerazvijenija op{tina dobisve {ta se u prethodnom periodu

TELEFONI

mqi{ta, a poqoprivredni kombinati koji su ranije privatizovani sada na legalan na~in obra|uju svoju i dr`avnu zemqu, tako da imaju sigurnost. Iz ste~aja je iza{lo i Poqoprivredno gazdinstvo „Rit”, tako da su pomerawa na boqe prisutna, daleko je povoqnije od situacije u kojoj smo bili ranije, dok su radili Poqoprivredni kombinat „^oka” i Industrijs mesa „^oka”, kada je veliki broj qudi ostao bez posla.

Vi{e malih preduze}a koja se bave proizvodwom nalaze svoje mesto na trKoristi od mosta preko Tise za po~etak `i{tu, me|utim, pro{le najvi{e }e imati `iteqi Padeja godine je propala i posledwa zemqoradni~ka zadruga u zbivalo, u{la je u stabilnije po^oki, koja je do skoro funkcioslovne vode, tako da o~ekujem da nisala. }e novi krug promene vlasnika u - Najugro`eniji su nam sitni preduze}ima koja su privatizopoqoprivredni proizvo|a~i, a vana doneti boqitak kroz otvakoliko god poku{avamo, za sada rawe novih radnih mesta, plate i ne uspevamo da ih motivi{emo sigurnosti zaposlenih. da se udru`uju i organizuju, pra- Iskorak smo napravili u izte proizvodwu na druga~iji nadavawu poqoprivrendog zemqi~in i da se modernizuju, pa nam je {ta u dr`avnom vlasni{tvu, to veliki zadatak da wih ukqu{to je za nas zna~ajan resurs, jer ~imo u modernije tokove, da imau op{tinskoj kasi po tom osnovu ju vi{e sigurnosti. Najve}i prood zakupa imamo preko 20 milioblem je u samoj ^oki, za razliku na dinara prihoda - ka`e Miji}. od Sanada, Padeja, Ostoji}eva i - Posle po~etnih problema, nedrugih mesta gde su se ve} iskrisprovo|ewa licitacije, neizvrstalizovali krupniji proizvo{enog razgrani~ewa u pogledu |a~i i specijalizovali za odrevlasni{tva, uspeli smo da dobar |enu proizvodwu, pa idu svojim deo dr`avne zemqe izdamo u zatokom. U najlo{ijem polo`aju kup i naplatimo. ^im je to urasu sitni poqoprivredni proiz|eno na poqoprivrednim gazdinvo|a~i koji su do pre koju godinu stvima qudi su po~eli da rade jednom nogom bili u fabrici, kvalitetnije nego dok je to bilo drugom na wivi, oni imaju najviu prethodnom periodu polule{e problema u prilago|avawu galno ili na osnovu vansudskih novonastalim okolnostima - kaporavnawa. Sada je zakup ugovo`e Miji}. ren na dve ili tri godine, pa se M. Mitrovi} ozbiqnije u{lo u obradu tog ze-

VODI^

VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-021 Me|umesna autobuska stanica Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

Foto: M. Mitrovi}

Najugro`eniji sitni poqoprivrednici

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „KALEM”, Bulevar Slobodana Jovanovi}a 3A, tel:402-760 POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara.

Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880

BILJA&OLJA, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs „KOMPAS“ TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3,sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

VOJVODINA

DNEVNIK U OKVIRU PREKOGRANI^NE SARADWE

Otvoren kabinet za nastavu i kurseve SUBOTICA: U okviru prekograni~nog projekata, u Subotici je otvoren kabinet za nastavu i kurseve. Kabinet je otvoren u prostorijama Udru`ewa gra|ana „Probitas” gde }e se odr`avati kursevi u narednih 16 meseci u okviru projekta „Ruka u ruci”. U projektu u~estvuju Ke~kemet, Baja, Kawi`a i Subotica.

- Ciq je da se razvije ma|arski i srpski stru~ni obrazovnog sistema odraslih. Mi se godinama bavimo nezaposlenim licima i put do novog zaposlewa se uvek mo`e na}i preko projekata dokvalifikacije i prekvalifikacije odraslih qudi. U projektu „Ruka u ruci” posebnu pa`wu poklawamo grupama trajno nezaposlenih, `enama koje se ostaju bez posla, Romima, osobama sa invaliditetom i drugo – ka`e predsednica Udru`ewa gra|ana „Probitas” Kristina Pastor.

Pokrajinski sekretar za obrazovawe Zoltan Jege{, prilikom otvarawa kabineta, rekao je da je „obrazovawe odraslih u Srbiji izuzetno va`an segment, jer problem savremenosti jeste da se obrazovawa brzo mawuju, na {to donekle uti~e i napredak tehnologije”. U Vojvodini je formiran i edukacioni centar koji treba da se bavi obrazovawem odraslih. Takav centar je ve} odavno radi u ma|arskom gradu Ke~kemetu i ideja je da se wihova iskustva prenesu na centar u Vojvodini, kao i dobijawe diploma nakon zavr{enih kurseva koje bi va`ile i u zemqama Evropske Unije. Projektom je predvi|eno da 80 u~enika diplomira, da obu~i 25 stru~nih nastavnika, kao i da 60 u~enika u~estvuju u programima razmene. Otvarawu kabineta u Subotici prisustvovao je i pokrajinski sekretar za rad, zapo{qavawe i ravnopravnost polova Miroslav Vasin.

A. A.

ZBOG PODZEMNIH VODA U KIKINDSKOJ OP[TINI

Uru{ene tri ku}e KIKINDA: Naglo otopqewe snega donelo je nove nevoqe stanovnicima kikindske op{tine. Nivo podzemnih voda je visok tako da su preduzete sve mere radi spre~avawa poplava.

U Banatskoj Topoli, Ba{aidu i Ruskom Selu do{lo je do uru{avawa ku}a, dok je u Ba{aidu voda do{la do ku}nih pragova te }e biti prese~en magistralni put kako bi voda imala gde da otekne. ^lan Op{tinskog ve}a Branislav ^olak ka`e da je u prvoj ulici u Ba{aidu stawe kriti~no. I u ataru je voda koja nema kuda da ode, pa je anga`ovana mehanizacija preduze}a „Vode Vojvodine” i „Puteva Srbije”. ^olak obja{wava da }e kanale na potesu od Vincaida do Ba{aida prokopati radnici Javnog preduze}a „Putevi Srbije” i dodaje da }e projekat za pomenuti deo atara uraditi stru~waci iz preduze}a „Vode Vojvodine”.

- Obilazimo atar i ozna~avamo delove zemqi{ta gde je nophodna brza intervencija. Najve}i problem je ~iwenica da su pod vodom i parcele na kojima je nikada nije bilo, tako da nema ni odvodnih kanala, a na mestima gde ih ima, ve}inom su zapu{teni i mi ih ponovo osposobqavamo - ka`e ^olak.

Pumpe vodopriprivrednog preduze}a u funkciji su 24 sata i podzmene vode odr`avaju ispod nivoa koji se smatra kriti~nim.

Ovih dana bi}e odr`an i sastanak [taba za vanredne situacije, a bi}e anga`ovani i stru~waci Instituta za vodoprivredu „Jaroslav ^erni”. Branislav ^olak je apelovao na sve gra|ane da odr`avaju propuste i kanale ispred ku}a jer se prema prognozama meteorologa o~ekuje ki{ni period.

Funkcionisawe ki{ne kanalizacije mo`e biti dovedeno u pitawe ukoliko samo jedan propust ne funkcioni{e.

A. \uran

Radnici spojili vlast i opoziciju ZREWANIN: Predsednik Skup{tine grada Zrewanina Aleksandar Marton i wegov zamenik Predrag Jeremi} ocenili su na ju~era{woj konferenciji za novinare da je lokalni parlament u minuloj godini doneo niz zna~ajnih odluka, kao i da su odbornici vladaju}e koalicije i opozicije u par navrata iskazali jedinstvo, prvenstveno kada je bilo re~i o stawu u zrewaninskim preduze}ima. Lane je odr`ano jedanaest sednica, od kojih dve vanredne, a ticale su se izve{taja Anketnog odbora o stawu u Industriji prera|evina od kukuruza IPOK i nacrta Prostornog plana Srbije, u kom je pozicija Zrewanina, u prvom trenutku, bila poprili~no lo{a.

-Imali smo aktivnu saradwu sa mnogim mestima u Srbiji i inostranstvu, a uspostavili smo

i dobre odnose sa op{tinama Ribnica u Sloveniji i Bijeqina u Republici Srpskoj. Po mom li~nom mi{qewu, va`no je bilo i usvajawe skup{tinske odluke o kandidaturi Zrewanina za „Evropsku prestonicu kulture 2020. godine”. Veoma bitna uloga parlamenta bila je i u dono{ewu lokalnih akcionih planova za mlade i borbu protiv korupcije, kao i u konstituisawu Saveta za unapre|ewe polo`aja osoba sa invaliditetom – kazao je Marton i dodao da je imao veoma dobru saradwu sa gradona~elnikom i nejgovim zamenikom Miletom Mihajlovim i Goranom Kauri}em, kao i kompletnom izvr{nom vla{}u.

On je istakao da bi 2011. trebalo da bude godina kada }e, uz sve razlike vlasti i opozicije, konsenzusom biti dono{ene odluke, pre svega koje se ti~u po-

lo`aja radnika, ali i Zrewanina u Vojvodini i Srbiji.

Predrag Jeremi} se slo`io da je zrewaninska Skup{tina u pro{loj godini postigla odre-

Marton i Jeremi} su ju~e iskazali svoja li~na mi{qewa da je lokalni parlament od 67 odbornika preglomazan. Navode}i pojedine pozitivne primere u sredinama u Sloveniji i Ma|arskoj, Marton je kazao da bi trebalo smawiti broj mandata u Skup{tini grada ne samo zbog tro{kova, ve} pre svega zbog efikasnijeg rada, po{to bi se u tom slu~aju odluke donosile mnogo br`e. |eni napredak u radu, napomiwu}i da su odbornici raspravqali o pitawima zaista bitnim za gra|ane.

- Skup{tina je ~esto preuzimala odgovornost i bila spremna da izlazi i van okvira svojih nadle`nosti. Opozicija je, ta-

Veliko izdvajawe i tri odsto od plate BA^KA PALANKA: Uo~i Nove godine u 10 mesnih zajednica Ba~kopalana~ke op{tine odr`an je referendum za novi samodoprinos u periodu od 1. januara 2011. do 31. decembra 2015. godine. Samo u Gajdobri, Kara-

ma golema te da gra|ani paze na svaki dinar i da im je izdatak od tri odsto na platu mese~no puno novca.

Posebna nezainteresovanost, a boqe upu}eni ka`u da je re~ mo`da i o bojkotu ili revoltu,

Kriza u ku}nim buyetima odlu~ila protiv samodoprinosa

|or|evu i Vizi}u glasalo je vi{e od 50 odsto upisanih u bira~ke spiskove, odnosno ve}ina je bila za uvo|ewe novog samodoprinosa. U ~etiri gradske mesne zajednice u Ba~koj Palanci kao i u Tovari{evu, Despotovu i Ne{tinu izlaznost je bila nedovoqna, a u gradu katastrofalna. Ako se zna da ranije samodoprinos nije pro{ao jo{ u nekim selima ove op{tine onda je jasno da je kriza u ku}nim buxeti-

vladala je u gradskim mesnim zajednicama. U Mesnoj zajednici Bratstvo, ina~e najve}oj sa oko 12.000 stanovnika, od u bira~ke spiskove upisanih 7.959 punoletnih stanovnika na referendum je iza{lo svega 859 glasa~a ili 10,83 odsto. U MZ Dunav od 3.827 gra|ana sa pravom glasa iza{lo je 243 ili 6,35 odsto, u MZ Centar od 6.343 glasalo je 409 ili 6,45 odsto, a u MZ Stari grad od 6.524 glasalo je 504 ili

7,77 odsto. ^ak i najve}i pesimisti me|u kojima je bilo i pojedinih nosilaca vlasti u ovoj op{tini nisu mogli da predvide ovakav debakl. I dok jedni ka`u da je gra|anima natovareno mnogo nameta kroz razne lokalne takse, poreze i doprinose, te da su plate i penzije male, ima i onih koji ka`u da gra|ani vi{e ne}e dva puta da pla}aju istu stvar. Naime, novac iz samodoprinosa se uglavnom tro{io za komunalnu infrastrukturu – vodovod, kanalizaciju, izradu pe{akih staza, asfaltirawe ulica, plate zaposlenih u mesnim zajednicama... Glasniji ka`u da za komunalije ve} pla}aju kroz porez, a da se putem samodoprinosa godi{we pla}alo dodatnih oko 120 miliona dinara.

I dok ~elnici mesnih zajednica ka`u da }e se to osetiti u svakodnevnom `ivotu, oni koji nisu glasali za novo izdvajawe tvrde da bi lokalna samouprava trebalo da preraspodeli novac u buxetu, odnosno da bi bilo pametnije da smawi druge tro{kove.

Zamera se velik broj zaposlenih u op{tinskoj upravi i javnim preduze}ima koja su postala strana~ka „svojina”, a upu}eni ka`u da je o~it bojkot referenduma o samodoprinosu jednim delom izavan i ~iwenicom {to su izbori za saveta mesnih zajednica postali skoro isti kao i vi{estrana~ki izbori za lokalni parlament, a MZ po~ele da li~e na „strana~ki plen”.

M. Suyum

Klizawe uz ~aj Blato umesto asfalta

we puta koji vodi do wihovih ku}a, koji je prakti~no pretvoren u blatwavu baru duga~ku nekoliko stotina metara. Ovaj put, sme{ten izme|u [e}erane i „Karneksa” je ve} nekoliko godina u katastrofalnom stawu, a kada je mraz popustio i sneg se otopio on je postao prakti~no neprohodan osim za traktor ili neko sli~no vozilo. Prema re~ima poqoprivrednika koji stanuje u ovom delu Vrbasa Petera Vikora putem je nemogu}e pro}i i zbog ogromne koli~ine blata, ali i zbog ogromnih rupa na putu koje se kriju ispod vode.

Ovaj put ina~e pripada vrbaskoj {e}erani, koja je do sada odlagala wegovu sanaciju, ali prema re~ima direktora vrbaske „Direkcije za izgradwu” Davora Krmpota problem bi trebalo ubrzo da bude re{en.

- Upravo smo razgovorali sa predstavnicima {e}erane i dogovorili se da se put popravi {to je br`e mogu}e. Prema dogovoru ve} naredne sedmice po~e}e nasipawe koje }e organizovati {e}erana, a lokalna samouprava }e pomo}i tako {to }e poslati mahenizaciju JKP „Standarda” da pomogne - dodao je Krmpot.

N. Perkovi}

SOMBOR: U Sportskom centru „Soko”, ta~nije dvori{tu Sokolskog doma (biv{i „Partizan”), otvoreno je i ove godine klizali{te sa ve{ta~kim ledom. Za izradu i odr`avawe ledene plo~e iz gradskog buxeta je obezbe|eno 1,9 miliona dinara, a planirano je da klizali{te radi do 12. februara. Nameweno pre svega mla|ariji koja je trenutno na {kolskom raspustu, klizali{te je otvoreno od 10 do 16 sati, {to pomalo ~udi, kada iskustvo iz pro{lih sezona govori da je ubedqivo najve}a poseta klizali{ptu u ve~erwim satima. Za one nedovoqno opremqene za ovu zimsku ~aroliju obezbe|ene su i „rent-a-klizaqke” po ceni od 100 dinara na sat, a u prostorijama „Sokolskog doma” svi

ko|e, u 2010. imala konstruktivniji pristup raspravama. Nadam se da }e se takva situacija nastaviti – poru~io je Jeremi} i me|u va`ne pro{logodi{we od-

Mawe odbornika za br`e odluke

VE]INA GRA\ANA U BA^KOJ PALANCI NE]E SAMODOPRINOS

Do vrata samo traktorom - Pre nekoliko dana smo pozvali hitnu pomo} zbog mog oca koji je bolestan i medicinsko vozilo se zaglavilo u blatu. Osim toga imam i malo dete zbog kojeg stalno moramo i}i do grada i svaki dan se moramo probijati kroz blato, jednostavno svaki put kada treba da krenem od ku}e uhvati me muka jer znam kroz {ta moram da pro|em - ka`e Peter.

11

^ELNICI SKUP[TINE GRADA ZREWANINA ZADOVOQNI PRO[LOGODI[WIM U^INKOM

NA PERIFERIJI VRBASA ZAGLAVQENI U BLATU

VRBAS: Znatno lep{e vreme u posledwih nekoliko dana obradovalo je ve}inu qudi, ali ima i onih kojima je vratilo neke stare probleme. To pogotovo va`i za nekoliko porodica koje stanuju na periferiji Vrbasa, u nasequ od nekoliko ku}a sme{tenih iza vrbaske {e}erane, gde je otopqavawe prouzrokovalo potapa-

sreda12.januar2011.

luke ubrojio i one koje se ti~u osnivawa komunalne policije i uvo|ewa komunalnih taksi, zatim seta akata vezanih za regulaciju obilaznice oko grada, osnivawa nove Javne ustanove „Sportski objekti”… @. Balaban

Koordinator za romska pitawa BA^: Od ove godine u zgradi Skup{tine op{tine Ba~ Kancelarija za inkluziju Roma ima}e svog predstavnika ~iji }e se {alter nalaziti u prijemnoj kancelariji.

Koordinator za romska pitawa bi}e Dragan Jovanovi}.

Wegov zadatak je da poboq{a saradwu lokalne samouprave i romske populacije, da se zala`e za obrazovawe mladih Roma kao i za poboq{awe uslova `ivota u ovoj sredini u kojoj od 16.268 stanovnika (po popisu iz 2002. godine) ima 318 Roma.

Namera pokrajinske vlade i Kancelarije za inkluziju Roma za wihovo ukqu~ivawe u dr`avne institucije, osim u Ba~u, prihva}ena je i u Somboru, Kuli, Titelu, ^oki i Zrewaninu.

M. Sy.

Kwiga o stonom fudbalu BA^KO GRADI[TE: Posle Be~eja Laslo Ber~ek je svoju kwigu „^ar igre” predstavio i u Ba~kom Gradi{tu.

To se i o~ekivalo, jer je kwiga posve}ena istorijatu stonog fudbala u nas, koji je po~eo da pi{e svoje prve stranice, upravo, u Ba~kom Gradi{tu.

Pravila igre stonog fudbala u Ba~ko Gradi{te doneo je 1923. godine Laslo Hegedi{ iz Sente. Ubrzo su je prihvatili Be~ejci i `iteqi drugih mesta u Ba~koj.

Me|utim, sada je kwiga spala samo na tri slova. Pored Be~eja i „Vojvodine” iz Ba~kog Gradi{ta, postoji jo{ u Beogradu klub „Singidunum”.

Na prva tri Evropska prvenstva u Budimpe{ti (1994.), rumunskom gradu Sovata (1998.) i u Ba~kom Gradi{tu (2002.) bili su tre}eplasirani, a posledwa dva, Budimpe{ti (2006.) i Pe~uju (2010.) okitili su se epitetom vice{ampiona iza nepobedivih Ma|ara.

V. J.

Koncert Nade`de Paji}

Klizali{te u Sokolskom domu

posetioci se mogu zagrejati uz ~aj po ceni od 60 dinara, koliko staju i osve`avaju}i sokovi

nameweni onima koje je ve} samo klizawe pregrejalo.

M. M}

NOVI BE^EJ: Dom kulture op{tine Novi Be~ej, organizuje sutra koncert Nade`de Paji}, apsolventa Akademije umetnosti u Novom Sadu. Na repertoaru je muzika Bah-Busoni, L. Betovena, F. Lista, I. Baji}, K.Jarota...

Koncert }e biti odr`an u Galeriji „Selo”, po~iwe u 19 sati, a ulaz je slobodan.

M. K.

12

CRNA HRONIKA

sreda12.januar2011.

PRITVOREN ZREWANINAC OSUMWI^EN ZA DILOVAWE DROGE

Kod Debelog po heroin Istra`ni sudija Vi{eg suda u Zrewaninu Goran Zec doneo je re{ewe o otvarawu istrage i odre|ivawu pritvora do 30 dana protiv Dragana S. (40) iz Zrewanina, osumwi~enog da je po~inio krivi~na dela neovla{}ene proizovodwe i stavqawa u promet opojnih droga, odnosno kra|e.

Dragan S. je uhap{en 8. januara a na teret mu se stavqa da je u toku ovog meseca u Zrewaninu prodavao heroin. Prethodno je odlazio u Beograd i od osobe znane po nadimku Debeli kupovao drogu, a zatim je donosio ku}i i skrivao u kuhiwi. Deo narkotika koristio je za sopstvene potrebe, dok je drugi prodavao zrewaninskim narkomanima.

Poslove je ugovarao telefonom,

nalaze}i se s kupcima uglavnom u prigradskom nasequ Mu`qa.

Heroin je prodavao po 1.000 dinara za paketi} od 0,20 grama.

Prilikom pretresa ku}e, 8. januara, policijski slu`benici su kod wega prona{li 3,60 grama heroina.

Tako|e, on se tereti i da je u januaru ove godine vi{e puta automobilom marke “opel” dolazio do ku}e I. J. u Zrewaninu, u kojoj niko ne `ivi. Tereti se da je iz stambenog objekta ukrao name{taj i stolariju ukupne vrednosti 300.000 dinara.

Ina~e, Dragan S. je odranije poznat sudskim organima po{to je do sada, kako saznajemo, ~ak jedanaest puta krivi~no osu|ivan. @. B.

PRITVOR MLADI]U IZ LA]ARKA

Krao s grobqa Policija je uhapsila Ivana R. (28) iz La}arka zbog sumwe da je krajem decembra pro{le godine izvr{io tri kra|e na Novom grobqu u Sremskoj Mitrovici, saop{tila je ju~e policija u tom gradu.

Osumwi~eni je s nadgrobnih spomenika demontirao i prisvajao mesingane i bakarne

predmete, a zatim ih preprodavao na otpadu sekundarnih sirovina, saop{tila je Policijska uprava Sremska Mitrovica.

Ivan R. je priveden istra`nom sudiji Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici, koji mu je nakon saslu{awa odredio pritvor do osam dana.

(Tanjug)

U HAGU PRI KRAJU PROCES PROTIV BIV[EG NA^ELNIKA GENERAL[TABA VJ

Zavr{ena odbrana Mom~ila Peri{i}a – Dokazni postupak odbrane penzionisanog generala Vojske Jugoslavije Mom~ila Peri{i}a na su|ewu pred Ha{kim tribunalom okon~an je ju~e – rekao je branilac Novak Luki}.

Biv{em na~elniku General{taba VJ generalu Peri{i}u Tribunal sudi po optu`nici za pomagawe i podr`avawe zlo~ina nad nesrbima u Sarajevu, Zagrebu i Srebrenici 1993–95. Peri{i}ev branilac Luki} ju~e je u sudnici ka-

Mom~ilo Peri{i}

zao da odbrana nema vi{e svedoka i da je zavr{ila izvo|ewe dokaza, koje je trajalo od februara pro{le godine.

Tu`ilac Mark Harmon najavio je da }e, u odgovoru na dokaze koje je izlo`ila odbrana, pred sudsko ve}e uskoro izvesti jo{ jednog dodatnog svedoka. Posle iskaza tog svedoka i odluka sudija o nekoliko predlo`enih dokaza, do kraja procesa osta}e da optu`ba i odbrana ulo`e zavr{ne podneske i odr`e zavr{ne re~i.

Su|ewe generalu Peri{i}u po~elo je pred Tribunalom 2. oktobra 2008, a tu`ioci su izvo|ewe svojih dokaza zavr{ili u decembru 2009. Generalu

Peri{i}u optu`nica u 13 ta~aka na teret stavqa pomagawe i podr`avawe ubistava, nehumanih dela, napada na nesrpske civile, progona i istrebqewa, u Sarajevu, Zagrebu i Srebrenici 1993–95. Tada{wi na~elnik G[ VJ optu`en je za podr`avawe i pomagawe granatirawa i snajperskog delovawa na civile u Sarajevu s polo`aja Vojske Republike Srpske 1993–95; ubistva oko 7.000 Muslimana i preme{tawa stanovni{tva Srebrenice u leto 1995. godine, kao i raketnih napada na Zagreb u maju 1995. s polo`aja snaga Republike Srpske Krajine.

Optu`nica protiv Peri{i}a zasnovana je na tvrdwi da su komandanti i najva`niji oficiri Vojske Republike Srpske i Srpske vojske Krajine bili stare{ine Vojske Jugoslavije koji su pla}ani iz Beograda preko posebnih personalnih odeqewa General{taba VJ na ~ijem je ~elu bio Peri{i}.

Po optu`nici, snage RS i RSK i VJ bile su jedna oru`ana sila pod komandom i kontrolom generala Peri{i}a. Odbrana tokom su|ewa nije negirala da je VJ logisti~ki pomagala srpske armije u Hrvatskoj i BiH, ali je opovrgavala da je Peri{i} imao komandu i kontrolu nad vojskama RS i RSK. General Peri{i} dobrovoqno se predao Tribunalu 7. marta 2005. godine, na dan kada je optu`nica protiv wega obelodawena, a dva dana kasnije je u prvom pojavqivawu pred sudijom izjavio da nije kriv ni po jednoj ta~ki optu`nice. Od jula te godine bio je na privremenoj slobodi u Srbiji, a u pritvor Ha{kog tribunala vratio se 18. septembra 2008.

Peri{i} je vi{e puta na privremenu slobodu bio pu{tan i tokom procesa.

DNEVNIK

DANAS U ZAGREBU SASTANAK DRA@ENA BO[WAKOVI]A I SNE@ANE MALOVI]

Ko }e suditi hrvatskom ratnom veteranu Ministarka pravde Srbije Sne`ana Malovi} razgovara}e danas u Zagrebu s hrvatskim kolegom Dra`enom Bo{wakovi}em o mogu}nostima procesuirawa osumwi~enog za ratne zlo~ine u Vukovaru 1991. godine Tihomira Purde, koji je uhap{en u Bosni i Hercegovini pro{le sedmice.

Tokom sastanka Me{ovite komisije za pripremu i razmenu lica optu`enih ili osu|enih za ratne zlo~ine, osim „slu~aja Purda“, ministri }e razmotriti i sva druga otvorena pitawa, kao i daqe intenzivirawe saradwe dva ministarstva, pored ostalog i u pogledu utvr|ivawa predmeta u kojim su raspisane poternice. Sastanku }e prisustvovati i srpski tu`ilac za ratne zlo~ine Vladimir Vuk~evi}.

Ministri Malovi} i Bo{wakovi} trebalo bi da se dogovore o tome ~ije }e pravosu-

Predsednik „Veritasa“ Savo [trbac izjavio je da Hrvatska poseduje sudske spise koji terete Purdu (41) i dvojicu wegovih sau~esnika za ratne zlo~ine, ali vi{e od 18 godina nije ni{ta preduzela da budu izvedeni pred lice pravde.

Re~ je o spisima Vojnog suda u Beogradu, koji, osim Purde, terete i Petra Jawi}a (47) iz Vukovara i Danka Maslova (46) iz Borova, za zlo~ine po-

Postoje jo{ ~etiri poternice Vukovar 1991. godine

poternice, izdate po naredbi srpskog Tu`ila{tva za ratne zlo~ine, i on je preba~en u istra`ni zatvor u Sarajevu gde mu je odre|en pritvor. Mini-

Protivi se izru~ewu Srbiji Tihomir Purda, hrvatski dr`avqanin uhap{en pro{le srede u BiH na osnovu poternice pravosu|a Srbije koje ga tereti za ratne zlo~ine u Vukovaru 1991, odlu~no se protivi izru~ewu Srbiji, izjavio je ju~e wegov advokat Dra`en Zubak.

– Purda nije dobro podneo ~iwenicu da ga u Srbiji tra`e zbog navodnih ratnih zlo~ina i izri~ito se protivi izru~ewu – izjavio je Zubak, koji zastupa Purdu po slu`benoj du`nosti dok ga ne zameni drugi advokat.

– Purda je dovoqno traumatizovan ~iwenicom da je i sam bio zatvorenik srpskih logora i ne veruje da bi ga u Srbiji o~ekivalo po{teno su|ewe – rekao je Zubak, i dodao da „niko zapravo ni ne zna za {ta se Purda ta~no tereti“, a to bi moglo postati jasno tek kad Srbija dostavi potrebnu dokumentaciju, prenose hrvatski elektronski mediji.

Purda je izrazio protivqewe izru~ewu Srbiji i na raspravi o izru~ewu odr`anoj u sudu BiH pro{le sedmice, pa je sud nalo`io pokretawe redovnog postupka predvi|enog u takvim slu~ajevima.

Purdi je odre|en pritvor od 18 dana, {to je i rok do kada pravosu|e Srbije mora da dostavi sudu BiH formalni zahtev za izru~ewe uz potrebnu dokumentaciju. U slu~aju potrebe i na izri~it zahtev iz Srbije, rok za podno{ewe zahteva za izru~ewe i dostavu dokumentacije mo`e biti produ`en do 40 dana, i to je maksimalni period do kad se Purda mo`e dr`ati u pritvoru u BiH, naveli su mediji.

– Ako zahtev ne stigne do tada, Purda bi automatski morao biti pu{ten na slobodu – rekao je Zubak. |e procesuirati Purdu, koji je s jo{ dve osobe osumwi~en da je u~estvovao u namernom ubijawu i nehumanom postupawu s rawenima i bolesnima 5. novembra 1991. u Vukovaru.

Purdu je pro{le srede uhapsila policija BiH prilikom poku{aja prelaska dr`avne granice na prelazu @upawa–Ora{je na osnovu srpske

starstvo pravde Srbije nije uputilo zahtev za Purdino izru~ewe iz BiH jer }e o tome odlu~iti posle dana{weg sastanka.

Predmet ratnog zlo~ina, za koji se tereti hrvatski dr`avqanin Purda, mogao bi biti ustupqen pravosu|u shodno Sporazumu o ustupawu dokaza koji zakqu~en izme|u Srbije i

Hrvatske. Hrvatski dr`avni organi pokazali su veliko interesovawe za taj slu~aj pa je tako i premijerka Hrvatske Jadranka Kosor prekju~e o tome razgovarala s predsednikom Srbije Borisom Tadi}em.

Predsednik Tadi} je u razgovoru, koji je inicirala premijerka Kosor, istakao da ovaj i druge sli~ne slu~ajeve treba da razmatraju nadle`na ministarstva i tu`ila{tva Srbije i Hrvatske, po{tuju}i pravne sisteme obe zemqe.

Ministarka Malovi} je izrazila uverewe da postoji spremnost obe strane da svi problemi budu re{eni u {to kra}em roku, i istakla da „nije bitno gde }e se suditi i ~ije }e pravosu|e procesuirati okrivqene, ve} je nu`no da niko ne pro|e neka`weno za po~iweni zlo~in“.

– Procesuirawe ratnih zlo~ina je obaveza i du`nost i Srbije i Hrvatske, na putu ka Evropskoj uniji, i na{e dve zemqe su pokazale da im nije interes da po~inioci ratnih zlo~ina pro|u neka`weno – poru~ila je Sne`ana Malovi}.

Povodom Purdinog hap{ewa reagovao je i Hrvatski demokratski sabor za Slavoniju i Barawu (HDSSB) i osudio pona{awe premijerke Kosor, predsednika Ive Josipovi}a i hrvatskog sudstva, „koji su dozvolili da se hrvatski branioci progone kao ratni zlo~inci“. Predsednik Hrvatskog dru{tva logora{a srpskih koncentracionih logora Danijel Rehak izjavio je da je Purdino hap{ewe uznemirilo brojne vukovarske branioce.

Srbija je preko Interpola raspisala poternice za ~etiri dr`avqanina Hrvatske osumwi~ena za ratne zlo~ine, a ne 40, kako je objavqeno u delu hrvatskih medija, pi{e „Jutarwi list“, pozivaju}i se na ekskluzivna saznawa.

Nakon {to je u Bosni i Hercegovini uhap{en Tihomir Purda, na Interpolovim poternicama ostala su jo{ imena Petra Jawi}a i Danka Maslova, tako|e osumwi~enih da su po~inili ratne zlo~ine u Vukovaru, kao i Agima ^ekua i Sini{e Mi{i}a, koji se sumwi~e za zlo~ine po~iwene na Kosovu. „Jutarwi list“ nezvani~no je saznao da }e Purda, koji je uhap{en 5. januara, biti izru~en Hrvatskoj i wenom pravosu|u, jer za to ne postoje nikakve formalno-pravne prepreke. Ta informacija dobi}e i zvani~nu potvrdu kada se danas u Zagrebu sastanu ministri pravde i tu`ioci za ratne zlo~ine Srbije i Hrvatske, navodi list.

(FoNet) ~iwene za vreme oru`anih sukoba u Borovu Nasequ kod Vukovara 15. novembra 1991. godine, naveo je [trbac u izjavi Tanjugu.

Protiv te trojice biv{ih pripadnika Hrvatskog zbora narodne garde krivi~ne prijave su podnete i istraga pokrenuta na zahtev tada{weg vojnog tu`ila{tva 26. oktobra 1992. godine. Oni se, na osnovu izjava vi{e od 20 svedoka, civila, stare{ina i vojnika biv{e JNA – terete za „namerno ubijawe i nehumano postupawe s rawenima i bolesnicima“.

(Tanjug)

APELACIONI SUD U BEOGRADU IZREKAO KONA^NU PRESUDU SUVADU MUSI]U I WEGOVOJ GRUPI

Batku iz Ro`aja potvr|eno 11,8 godina zatvora

Apelacioni sud u Beogradu potvrdio je deo presude kojom je Suvad Musi}, zvani Batko iz Ro`aja, osu|en na 11 godina i osam meseci zatvora zbog trgovine heroinom, saop{tio je ju~e taj sud.

Pojedinim ~lanovima Musi}eve organizovane kriminalne grupe sud je smawio, a nekima potvrdio prvostepene kazne koje im je 30. decembra pretpro{le godine izrekao Specijalni sud u Beogradu.

Musi} je odranije poznat javnosti kao jedna od `rtava otmica koje je vr{io „zemunski klan“. Po svedo~ewu pripadnike te grupe na su|ewu u Specijalnom sudu, za wegov otkup je vo|i „zemunaca“, ubi- Suvad Musi} jenom Du{anu Spasojevi}u, ispet meseci kazna je preina~ena pla}eno 350.000 evra. na sedam godina zatvora. Marku ^lanovima Musi}eve grupe Pu{ki}u potvr|ena je kazna od Mirzetu Luki}u kazna od osam {est godina, a biv{em policajgodina zatvora smawena je na cu Tomislavu Joki}u tri godisedam i po, Senadu Ho}aninu i ne zatvora.

Daliboru Gruji}u sa {est godiOkrivqeni su ogla{eni krina zatvora na pet i Zoranu vim jer su se od januara pa do Brankovi}u sa sedam godina i kraja jula 2008. godine u Srbiji

i Crnoj Gori udru`ili u organizovanu kriminalnu grupu, koju je organizovao Musi}, s ciqem da u du`em periodu, u me|unarodnim razmerama i po unapred odre|enim ulogama, sti~e dobit trguju}i heroinom.

Apelacioni sud je smawio kazne jer je preina~io kvalifikaciju krivi~nog dela, po{to smatra da okrivqeni nisu izvr{ili krivi~na dela „kao saizvr{ioci u i produ`enom trajawu“ jer krivi~no delo udru`ivawa vi{e lica radi vr{ewa krivi~nog dela neovla{}ene proizvodwe, dr`awa i stavqawa u promet opojnih droga to ve} podrazumeva.

Specijalni sud je u obrazlo`ewu prvostepene presude naveo da je nesumwivo utvrdio da je Musi} od januara 2008. godine do kraja jula pretpro{le godine organizovao kriminalnu grupu radi sticawa novca od {verca i prodaje heroina i da je drogu nabavqao na Kosovu i u Makedoniji po 8.000 do 9.000 evra, a prodavao je po 10.000 do

11.000 evra. Musi} je ugovarao kupovinu i prodaju heroina i organizovao transport i distribuciju droge, dok su ostali optu`eni, osim Joki}a, postali ~lanovi grupe koji su postupali po Musi}evim nalozima.

Policija je u dva navrata prilikom hap{ewa ~lanova grupe zaplenila ukupno pet kilograma heroina. Za zaplewenu drogu nesumwivo je utvr|ena krivica optu`enih, dok je za preostalu koli~inu heroina, oko 75 kilograma, sud utvrdio krivicu na osnovu analize prislu{kivanih razgovora.

Sud je optu`enima privremeno oduzeo dva automobila „audi A-3” i jedan „audi A-4” koji su kori{}eni za izvr{ewe krivi~nog dela, a Musi}u je oduzeo xip „por{e kajen”, vredan 44.000 evra, i 5.300 evra u gotovini, kao imovinsku korist pribavqenu prodajom heroina.

Po{to je presuda postala pravosna`na, Tu`ila{tvo za organizovani kriminal sada mo`e inicirati postupak za trajno oduzimawe tih vozila, kao i druge nelegalno ste~ene imovine.

(Tanjug)

CRNA HRONIKA

DNEVNIK

sreda12.januar2011.

13

U [VAJCARSKOJ DOLIJAO MILOSAV MALETI], KOGA POLICIJA TERETI ZA ZLO^IN U AUSTRIJI

Uhap{en Srbin osumwi~en za ubistvo trogodi{weg de~aka Srbin Milosav Maleti} (25), za kojim je austrijska policija raspisala me|unarodnu poternicu jer ga sumwi~i da je u Bregencu do smrti zlostavqao trogodi{weg sina svoje devojke, uhap{en je ju~e u [vajcarskoj.

Glavni inspektor Kriminalisti~ke slu`be austrijske pokrajine Forarlberg Norbert [vendinger je potvrdio da je Maleti} uhap{en u {vajcarskom kantonu Apencel-Auzerhoden tokom kontrole vozila i da nije pru`ao otpor policiji.

U me|uvremenu je Dr`avno tu`ila{tvo u Feldkirhu pokre-

Milosav Maleti}

VANRASPRAVNO VE]E NOVOSADSKOG VI[EG SUDA ZASEDA]E NAJVEROVATNIJE DO KRAJA NEDEQE

Veselin Vukoti} jo{ ~eka odluku suda Vanraspravno ve}e Vi{eg suda u Novom Sadu }e najverovatnije do kraja ove nedeqe doneti odluku o tome da li }e se optu`eni za ubistvo u Crnoj Gori Veselin – Vesko Vukoti} (51), kome je na odre|eno vreme prekinuto izdr`avawe kazne u novosadskom Okru`nom zatvoru zbog zdravstvnih problema, vratiti iza re{etaka.

Ovaj okrivqeni je dva dana pred Novu godinu uhap{en u jednom novosadskom ugostiteqskom lokalu i priveden istra`nom sudiji po davna{woj Interpolovoj poternici zbog poku{aja ubistva, ali je nakon saslu{awa pu{ten jer za odre|ivawe pritvora nije bilo zakonskih osnova, objasnili su tom

Kako je na{ list pisao, Vukoti}evo hap{ewe 30. decembra oko 17 sati u restoranu na Dunavu na osnovu me|unarodne poternice privuklo je veliku medijsku pa`wu, a on je uz brojnu oru`anu pratwu maskiranih pripadnika MUP-a priveden de`urnom istra`nom sudiji na saslu{awe ve} oko 20 ~asova s obimnim spisima.

Vukoti} je osu|en na 20 godina robije zbog ubistva zapovednika broda Du{ka Bo{kovi}a 1997. godine u Pr~wu kod Kotora. Ima srpsko i crnogorsko dr`avqanstvo, a kako nezvani~no saznajemo, na{u li~nu kartu je dobio u januaru pro{le godine u novosadskoj policiji. U oktobru je podnet zahtev za ponavqawe postupka, potom

Palata pravde u Novom Sadu

prilikom u sudu. Kako se Tu`ila{tvo `alilo na ovu odluku, na redu je vanraspravno ve}e, koje, kako saznajemo, ~eka na mi{qewe Ministarstva pravde Srbije, koje je i donelo re{ewe o Vukoti}evom privremenom pu{tawu na slobodu. Tako|e, ~eka se i na izve{taj novosadskog Okru`nog zatvora na Klisi o tome koliko je on tamo boravio pre nego {to je hitno prevezen zbog hirur{ke intervencije na Institut za kardiovaskularne bolesti u Sremskoj Kamenici.

je pravosna`no usvojeno da mu se ponovo sudi i ve} je odre|en sudija Vi{eg suda u Novom Sadu koji }e voditi ovaj postupak.

Po tuma~ewu suda, nema zakonskih uslova za izru~ewe Crnoj Gori jer je on prakti~no ovde na izdr`avawu kazne, a sledi ponavawe postupka koji je prethodno vo|en u wegovom odsustvu.

Od crnogorskog pravosu|a preuzeti su spisi na osnovu kojih je doneta odluka da mu se po mesnoj nadle`nosti odobri ponavqawe su|ewa.

E. D.

NASTAVQA SE SU\EWE [ARI]EVOJ GRUPI

Iskaz svedoka saradnika bez javnosti Su|ewe grupi odbeglog Darka [ari}a zbog {verca vi{e od dve i po tone kokaina iz Ju`ne Amerike u Zapadnu Evropu, bi}e nastavqeno danas saslu{awem svedoka saradnika Neboj{e Joksovi}a – Jokse iza zatvorenih vrata u Specijalnom sudu u Beogradu.

Sudsko ve}e Sini{e Petrovi}a iskqu~ilo je javnost sa su|ewa na Joksovi}ev zahtev, tako da niko osim sudija, tu`ilaca, optu`enih i wihovih branilaca ne}e mo}i da ~uje wegov iskaz.

Joksovi}, koji je, po optu`nici, jedan od nekada{wih najbli`ih saradnika Darka [ari}a u Beogradu, svedo~i}e o svojim saznawima u vezi s krijum~arewem vi{e od dve i po tone kokaina iz Latinske Amerike i planom wegove distribucije po Zapadnoj Evropi. On je, posle vi{emese~-

nog bekstva, uhap{en u januaru pro{le godine na Banovom brdu u Beogradu, u stanu optu`enog Mirka Kne`evi}a, koji u ovom procesu odgovara zbog sumwe da je Joksovi}u pomogao u skrivawu.

Planirano je saslu{awe Joksovi}a da traje dva dana.

Krajem novembra na su|ewu je saslu{an i svedok-saradnik Radan Adamovi}, tako|e bez prisustva javnosti.

Joksovi}a i Adamovi}a, po zakonu, u najgorem slu~aju ~eka upola mawa kazna od one na koju bi bili osu|eni da ne sara|uju sa sudom, a u najboqem slu~aju }e biti oslobo|eni optu`bi, u zavisnosti od nagodbe s Tu`ila{tvom za organizovani kriminal, koje ih je predlo`ilo za saradnike u procesu.

(Tanjug)

nulo istragu i protiv majke `rtve.

– Na osnovu rezultata istrage, postoji sumwa da majka nije ispunila svoju obavezu brige o detetu – rekao je portparol Tu`ila{tva Hajnc Ru{. Treba da se razjasni da li je `ena postupala suprotno delu Krivi~nog zakona koji se ti~e zlostavqawa maloletnika ili osoba koje nisu u mogu}nosti da se brane, a na osnovu kojeg se utvr|uje krivica lica koje ne ispuwava svoju obavezu brige o detetu ili dozvoqava radwe koje mogu da ugroze de~je zdravqe ili telesni i psihi~ki razvoj.

Austrijska policija raspisala je me|unarodnu poternicu za Maleti}em, koji je osumwi~en da je u subotu u Bregencu do smrti zlostavqao trogodi{weg sina svoje devojke. Maleti}, koji je bez zaposlewa, trebalo je u subotu da pripazi na mali{ana i wegovog {estogodi{weg brata nakon {to je posle podne wihovu majku Aleksandru N. (26), koja radi u ugostiteqstvu i s kojom je u vezi pola godine, odvezao na posao, preneli su austrijski mediji. Uve~e, oko 19.20 ~asova, Hitna pomo} i policija dobili su poziv da se u stanu u Bregencu nalazi dete

koje ne daje znake `ivota. Policija pretpostavqa da je poziv uputio upravo Maleti}.

Ekipa Hitne pomo}i je, ~im je do{la u stan, poku{ala da reanimira trogodi{weg de~aka, ali bez uspeha. Konstatovano je da je dete na licu mesta podleglo povredama koje je zadobilo, navela je {tampa, koja tvrdi da je Maleti} bio u stanu kada je Hitna pomo} stigla, ali je pobegao pre dolaska policije. Za wim je raspisana me|unarodna poternica jer se pretpostavqalo da je pobegao u [vajcarsku.

Policija je i ranije znala za Maleti}a zbog vi{e krivi~nih

dela nano{ewa telesnih povreda, otpora dr`avnoj vlasti i opasnih pretwi.

Po prvim rezultatima istrage, preminuli mali{an je bio te{ko pretu~en i podlegao je povredama koje je zadobio verovatno od dr{ke metle kojom ga je Maleti} tukao. [estogodi{wi brat `rtve imao je stare povrede na telu, zbog ~ega policija pretpostavqa da su deca ~esto zlostavqana, a veruje se i da je majka dece bila `rtva nasiqa ~oveka s kojim je `ivela. Obdukcijom je utvr|eno da je mali{an preminuo od povreda koje su mu nanete prebijawem.

(Tanjug)

ZAVR[NE RE^I NA SU\EWU OPTU@ENIMA ZA PREBIJAWE NASMRT BRISA TATONA

Suzan Taton: Da plate za oduzeti `ivot – Pravda ne mo`e vratiti Brisa Tatona, ali sud mora da u~ini sve da u~esnici ovog varvarskog ~ina plate za `ivot koji su oduzeli – kazala je ju~e pred Vi{im sudom u Beogradu o{te}ena Suzan Taton na su|ewu ~etrnaestorici navija~a „Partizana“, optu`enih da su pre po~etka fudbalske utakmice izme|u „Partizana“ i francuskog „Tuluza“ 17. septembra 2009. u Beogradu u~estvovali u prebijawu wenog sina Brisa Tatona, koji je 12 dana nakon toga preminuo u bolnici.

Zavr{nim re~ima Tu`ila{tva, zastupnika o{te}enih, kao i nekolicine advokata, iznetim ju~e, te zavr{im re~ima odbrane okrivqenih koje }e se ~uti danas, u Vi{em sudu privodi se kraju su|ewe okrivqenima koje optu`nica Vi{eg tu`ila{tva u Beogradu tereti za u~e{}e u premla}ivawu nasmrt Tatona, te s tim u vezi za krivi~no delo te{kog ubistva.

Zamenica vi{eg javnog tu`ioca u Beogradu Gordana Jani}ijevi} je u zavr{noj re~i predlo`ila da sud okrivqene oglasi krivim i kazni po zakonu na najstro`e kazne propisane za krivi~no delo koje im se stavqa na teret.

U zavr{nim re~ima odbrane, koje su se tako|e ju~e ~ule, ocewuje se, pak, da „nema nijednog direktnog, neposrednog dokaza za optu`be“.

Zastupnica optu`nice Gordana Jani}ijevi} je ocenila da su izvedeni dokazi da su „okrivqeni preduzeli krivi~nopravne radwe za koje se terete, svesni wihovih mogu}ih posledica“.

Bris Taton

U zavr{noj re~i Tu`ila{tva je istaknuto da je „kulminacija nasiqa koje je dovelo do Tatonove smrti izazvala reakciju javnosti koja o~ekuje odluku suda, imaju}i u vidu poruku koja se {aqe – koji je sistem vrednosti prihvatqiv u Srbiji“.

– Tu`ila{tvo smatra da su izvedeni dokazi za navode optu`nice koji terete okrivqene Ivana Grkovi}a, Qubomira Markovi}a i \or|a Preli}a za organizovawe grupe navija~a koja je napala Francuze, koji su pre utakmice mirno sedeli u kafi}u na Obili}evom vencu. Optu`eni su po dogovoru i uputstvima vo|a napali Francuze…

Pri{li su im pritajeno i po~eli da ih tuku palicama, pesnicama, nogama. Taton je ostao zaglavqen izme|u dva stola, nije mogao da pobegne, te su ga udarali, vukli, nabijali na ogradu stepeni{ta i bacili naglavce s ~etiri metra – kazala je, izme|u

ostalog u zavr{noj re~i zastupnica optu`be Jani}ijevi}, citiraju}i navode optu`nice koji opisuju kobni doga|aj.

Po zavr{noj re~i, kao posledice napada, „o{te}eni Taton je zadobio vi{e povreda opasnih po `ivot, od kojih je fatalna bila povreda glave“.

- Ostaje u svesti prizor mladi}a u gr~u – kazala je Gordana Jani}ijevi}. Ona je iznela stav da bi okrivqeni trebalo da budu osu|eni na kaznu koja bi trebalo da bude i primer „da se ne}e tolerisati nasiqe i navija~ke grupe koje sport koriste kao masku za nasiqe“.

– Uva`avaju}i mladost okrivqenih, postoje brojne ote`avaju}e okolnosti, iako su od vo|a gurnuti u krivi~no delo – kazala je tu`iteqica Jani}ijevi}.

Advokat Slobodan Ru`i}, pravni zastupnik o{te}ene porodice Taton, rekao je da „o~ekuje osu|uju}u presudu, kao i da }e presuda doprineti da se ne{to sli~no nikad ne dogodi“.

Advokat Ivan Bajazit, branilac odbeglog \or|a Preli}a, ju~e je u zavr{noj re~i ocenio da ne postoji nijedan konkretan dokaz koji bi mogao potvrditi navode iz optu`nice i krivi~no delo koje se stavqa na teret wegovom braweniku, i zatra`io je osloba|aju}u presudu.

– Optu`nica je pateti~no prepri~avawe doga|aja, vi{e lai~ko nego pravno. Navodi u woj su preterana konstrukcija

bez oslonca na bilo kakav dokaz. U pitawu su suprotstavqeni ciqevi – pravo je dr`ave da sankcioni{e nasiqe na sportskim terenima, ali i u obavezi je da utvrdi ko je ubio Tatona.

Svedoci smo da ovde to nije utvr|eno, a onda je u nefer su|ewu poku{ano posredno da se doka`e da je 14 i vi{e lica u~estovalo u tome podjednako. To je tautolo{ka gre{ka, nelogi~nost koja je i laicima dobro poznata – ocenio je advokat Ivan Bajazit.

Wegove kolege advokati koji brane ostale okrivqene izne}e zavr{ne re~i danas.

U ovom procesu pred Vi{im sudom sudi se: Stepi Petrovi}u, Stefanu Veli~kovi}u, Milanu Tarla}u, Draganu Tomasovi}u, Jovanu Karbi}u, Bojanu Matijevi}u, Milanu Vujovi}u, Ivanu Grkovi}u, Vladanu Suvajacu, Qubomiru Markovi}u, Branimiru ^etniku, Dejanu Stankovi}u, te u odsustvu odbeglima \or|u Preli}u i Dejanu Puziga}i.

Petnaesti okrivqeni Vladimir Bo{kovi} se na optu`eni~koj klupi na{ao po optu`bi za pomagawe u skrivawu jednom od optu`enih nakon stra{nog doga|aja s kojim se ne dovodi u vezu.

Svi optu`eni su negirali da su tukli Tatona. Neki su negirali da su kriti~nom prilikom uop{te bili na mestu doga|aja, a neki su naveli da su pukim sticajem okolnosti pro{li tim delom grada neposredno posle doga|aja.

J. Jakovqevi}

NEMA^KA NAJAVILA EKSTRADICIJU ZORANA OBRADOVI]A

Izru~ewe pripadnika jedinice „[akali” 21. januara?

Nema~ke vlasti najavile su da je izru~ewe biv{eg pripadnika srpske paravojne jedinice „[akali“ Zorana Obradovi}a Srbiji predvi|eno za 21. januar ove godine.

Za ovaj slu~aj nadle`ni Vi{i zemaqski sud [lezvig-Hol{tajna saop{tio je da }e „~im nema~ka Savezna vlada donese potrebnu politi~ku odluku i odobri izru~ewe i zbog ratnih zlo~ina koji mu se pripisuju, u sudu u Beogradu mo}i protiv wega da bude poveden proces ne samo zbog u~e{}a u oru`anoj pqa~ki ve} i zbog ratnih zlo~ina“.

Obradovi} je u zatvoru u Nojminsteru od aprila 2010. godine.

Srpske vlasti su za wim raspisale dve poternice: najpre zbog u~e{}a u oru`anoj pqa~ki, a potom drugu, zbog u~e{}a u ratnom zlo~inu nad albanskim stanovni{tvom u selu ]u{ka blizu Pe}i na Kosovu 1999. godine. Kako je ra-

nije protuma~eno u Zemaqskom sudu [lezvig-Hol{tajna, odluka o izru~ewu po prvoj poternici doneta je jo{ u avgustu 2010. godine.

Obradovi}ev advokat se na tu odluku `alio Saveznom ustavnom sudu, koji je po~etkom januara `albu odbacio.

Izru~ewe na osnovu poternice zbog u~e{}a u oru`anoj pqa~ki zna~ilo bi i da se Obradovi}u u Beogradu mo`e suditi samo zbog toga, re~eno je u sudu. Narednih dana se, me|utim, o~ekuje i odluka o izru~ewu po drugoj poternici, za ratne zlo~ine u ]u{ki.

Pripadnici paravojne formacije „[akali“

„Predvi|eno je da }e Z. O. biti predat srpskom dr`avnom tu`ila{tvu 21. januara“, pi{e u saop{tewu Zemaqskog suda [lezvig-Hol{tajna.

Pred Odeqewem za ratne zlo~ine Vi{eg suda u Beogradu 20. decembra 2010. po~elo je su|ewe devetorici pripadnika „[akala“ za zlo~in u ]u{ki, a protiv 17 osumwi~enih za isti zlo~in koji su u bekstvu je raspisana poternica.

Optu`nica pripadnike „[akala“ tereti da su 14. maja 1999. godine ubili 44 albanska civila, uni{tili i zapalili vi{e od 40 ku}a i oko 400 albanskih civila proterali, pqa~kaju}i wihov novac, nakit i druge dragocenosti.

U Nema~koj je do sada Obradovi} poricao oba dela zbog kojih su za wim raspisane poternice – u~e{}e u pqa~ki i u zlo~inu u selu ]u{ka, tvrde}i da je za „[akale“ prvi put ~uo iz druge poternice.

14

DRU[TVO

sreda12.januar2011.

DO KRAJA MESECA KONKURS ZA GERONTODOMA]ICE

Posao za preko 500 nezaposlenih `ena Nakon rebalansa buxeta za 2010. godinu, koji je obavqen pred kraj pro{le godine, Ministarstvo rada i socijalne politike dobilo je oko 850 miliona dinara za socijalni paket mera za najsiroma{nije sugra|ane a deo tog novca bi}e usmereno ka zaposlewu izme|u 500 i 600 novih gerontodoma}ica {irom Srbije i to ve} od ovog meseca.

Potrebe za stru~nim licima - gerontodoma}icama u Srbiji evidentne su ve} godinima jer je broj starih i bespomo}nih sve vi{e i vi{e. Dobar deo starijih od 65 godina je slabo ili skoro

nikako informisano o postojawu prava na usluge programa podr{ke koji su wima nameweni, a me|u wima i mogu}nost da im u starosti poma`u kvalifikovane gerontodoma}ice s obzirom da projekat koji je sproveden podrazumeva da one moraju imati sredwu {kolu i pro}i obuku, ali i da ih dr`ava

naprave posebne projekte i finansiraju gerontodoma}ice kako bi {to ve}i broj nemo}nih bio zbrinut.

Istra`ivawa su pokazala da samo 9 odsto osoba sa 70 i vi{e godina koristi neko od prava programa podr{ke. U ve}oj meri to ~ine hroni~ni oboleli stari i oni sa vi{im prihodima. Materijalni status stare osobe dominantno uslovqava oblik podr{ke i evidentno je da oni koji imaju novca pla}aju ku}nu medicinsku negu i pomo} u ku}i ili odlaze u gerontolo{ke domove, a oni koji imaju mala ili nikakva primawa ~esto nemaju ni za osnovne `ivotne namirnice, a kamoli za pla}awe bilo kakve pomo}i. Siroma{ne stare osobe se pri re{avawu svakodnevnih problema, od podr{ke za funkcionisawe u doma}instvu i van wega do finansijske pomo}i, dominantno oslawaju na porodicu. Siroma{ni stari, pak, koji `ive sami ili oni sa socijalnim primawima, nemaju na koga da se oslone a praksa iz prethodnih godina pokazala je da ni sama dr`ava nije spremno do~ekala ubrzano starewe Srbije i sve ve}u i iskazaniju potrebu da se starima kroz razne programe u wihovim domovima svakodnevno poma`e i omogu}i dostojanstvena starost.

Ru~ak, ali i osmeh Gerontodoma}ice koje se jave na konkurs koji }e biti raspisan do kraja meseca moraju biti spremne na svakodnevne ku}ne poslove kao {to su usisavawe, odr`avawe higijene stana, nabavka namirnica i lekova, kuvawe i peglawe, ali i veliko strpqewe prema starima od kojih mnoge mu~i stara~ka demencija jer deo wih ne ~uje, neki slabije vide ili su potpuno slepi, neki su sa ortopedskim pomagalima... Drugim re~ima, svako od wih pored ~istog stana i skuvanog ru~ka o~ekuje i toplu re~ i smeh kako bi `iveli kao sav normalan svet. za posao pla}a oko 22.000 dinara mese~eno.

Mada su hroni~no obolele ~ak ~etiri od pet osoba starih 70 i vi{e godina, najve}i procenat funkcionalno je sposoban da `ivi u sopstvenom doma}instvu, odnosno nema realnih potreba da bude sme{ten u neku ustanovu, pogotovo {to Srbija ima problem sa nedostatkom gerontolo{kih centara i domova za stare, kako u dr`avnom tako i u privatnom vlasni{tvu. Ne malom broju starih osoba je usled nemo}i ili zdravstvenih problema potrebna pomo} drugih za svakodnevan `ivot u ku}i ili izvan we. Svaka ~etvrta starija osoba ima potrebu za nekom od usluga pomo}i za svakodnevno funkcionisawe i tu se od op{tina tra`i da

Sada je na sebe brigu o starima i bespomo}nima preuzelo Ministarstvo rada i socijalne politike koje je nakon rebalansa buxeta odlu~ilo da deo novca prenese na lokalne samouprave kako bi one tokom ovog meseca raspisale konkurs za prijem gerontodoma}ica koje su preko Nacionalne slu`be za zapo{qavawe pro{le obuku za ovaj odgovoran i human posao. Centar za socijalni rad u svakoj op{tini treba da proceni ko treba da dobije ovu pomo} u ku}i, ali im je iz Ministarstva rada i socijalne politike skrenuta pa`wa da posebno povedu ra~una o seoskim stara~kim doma}instvima, porodicama s te{ko invalidnom decom i samcima bez ro|aka.

Q. Male{evi}

Video nadzor bez nadzora Poverenik za informacije od javnog zna~aja i za{titu podataka Rodoqub [abi} izjavio je da Srbija nema zakon kojim je ure|ena oblast video nadzora, kao ni ozbiqne zakone o tome kako se postupa sa biometrijskim podacima i ure|uje delatnost privatnog sektora bezbednosti. On je rekao da dr`ava mora generalno da obrati mnogo vi{e pa`we da oblast podataka o li~nosti podigne na pristojan nivo.

- Ko zna na koliko se mesta u ovom trenutku qudi snimaju i ko zna {ta se de{ava sa tim snimcima, fotosima, kako se ~uvaju i u koje svrhe koriste, dokle traju i kome se stavqaju na raspolagawe - rekao je [abi}.

On je ukazao na postojawe „famoznih detektivskih i drugih agencija“ gde se, tako|e, obavqa obrada podataka, oceniv{i da „nemamo prava re{ewa“. Poverenik je istakao da Srbija ima solidan pristojan zakon o za{titi podataka o li~nosti na kome se mora jo{ raditi da bi bio potpuno uskla|en sa evropskim standardima.

DNEVNIK

NEZAPOSLENI IZLO@ENI VE]EM RIZIKU OD DEPRESIJE

Na korak od bezna|a Istra`ivawa o tome {ta Britance ~ini sre}nim pokazuje da je na prvom mestu ove rang liste zaposlewe, a slede zdravqe i dobri porodi~ni odnosi.

Ciq istra`ivawa bio je da se ustanovi takozvani „indeks sre}e“ kao jo{ jedno merilo uspeha ili neuspeha dr`ave. Sude}i po odgovorima oko dve hiqade Bri-

}ana za 7.022 lica u odnosu na novembar 2009. godine. Prema podacima Republi~kog zavoda za statistiku stopa nezaposlenosti u Srbiji je 16,6 odsto, a broj nezaposlenih je 517.000 lica.

- Ne zna se kome je gore, da li onima koji godinama ne mogu da do|u do prvog posla ili onima koji su posle dugog niza radnih

Crne slutwe Istra`ivawe Instituta za javno zdravqe „Batut“ pokazalo je da je depresija kod 4,4 odsto `ena i 2,4 odsto mu{karaca konstatovana kao oboqewe. Depresija je u Srbiji me|u vode}im poreme}ajima zdravqa - zauzima ~etvrto mesto, iza ishemijske bolesti srca, cerebrovaskularnih oboqewa i raka plu}a. Do porasta broja osoba kod kojih je naru{eno mentalno zdravqe dovela je dugogodi{wa izlo`enost kontinuiranom stresu. Na nedavno odr`anom kongresu Svetske psihijatrijske asocijacije u Sankt Peterburgu, re~eno je da }e depresija do 2030. godine postati vode}i zdravstveni problem. Crne slutwe izrekla je i Svetska zdravstvena organizacija, prognoziraju}i da }e do 2020. godine depresija biti druga bolest (posle sr~anih oboqewa) koja prouzrokuje invaliditet, i problem broj jedan u „zemqama tre}eg sveta“. tanaca, siguran posao je mnogo va`niji od visine dohotka po{to se, za razliku od para, odnosi na svaki aspekt `ivota, od samopo{tovawa do pozitivnog uticaja na decu. Ovakvo istra`ivawe kod nas nije sprovedeno, ali je ura|eno niz radova koji govore o tome kako na{i qudi reaguju i kako do`ivqavaju neizvesnost na radnom mestu, a posebno gubitak posla.

Nezaposlenost u Srbiji je u decembru pro{le godine pove-

godina ostali bez posla - ka`e psihijatar i psihoterapeut dr Darinka [olaja, iz privatnog savetovali{ta „Pomo}“. - Gubitak posla je izuzetno stresan doga|aj i to ne samo zbog prekida u prilivu novca, ve} se sa tim gubitkom osoba suo~ava i sa nizom drugih gubitaka i nemogu}nosti za normalan `ivot.

Neretko takva osoba se smatra „izba~enom“ iz dru{tvenih zbivawa. Po jednom istra`ivawu to je jedan od tri najstresnija

doga|aja u `ivotu.

Za one koji zaposlewe ne mogu da na|u, to je ozbiqna prepreka za svaki drugi korak u `ivotu, za brak, roditeqstvo, osamostaqivawe od roditeqa... {to dovodi osobu u beznade`an polo`aj, a sve ovo vodi u depresiju.

Radno mesto je ne{to {to struktuira na{ `ivot i, jo{ bitnije, struktuira na{ identitet.

Depresija ne nastupa odmah. Bilo da je posao izgubqen ili da jo{ nije na|en, osobe su uglavnom u po~etku optimisti. Kako ka`e na{a sagovornica, posle zavr{enog {kolovawa mladi se nadaju da }e se „ve} ne{to na}i“, a kada uvide da posla nema ni posle godinu - dve, polako tonu u o~aj. Qudi razli~ito reaguju na ovakvo stawe.

- Neki ga prihvataju i poku{avaju da mu ne pridaju preveliki zna~aj, mada su posle izvesnog vremena sve mawe u stawu da stoi~ki podnose ovakvu neizvesnost. Kada gotovo svakodnevno konkuri{ete za neki posao, a mesecima vas niko ne pozove ni na razgovor, onda je zaista te{ko i daqe biti

optimista. Uzrast od 25 do 35 godina ina~e je pra}en velikim `ivotnim de{avawima i promenama, ali ako nemate posao i neku ekonomsku sigurnost, onda sva ta nadawa padaju u vodu. Vi{ak slobodnog vremena mo`e dovesti i do ose}aja dezorijentisanosti i monotonije. Nezaposleni su izlo`eni mnogo ve}em riziku od depresije i lo{ijeg zdravqa uop{te - ka`e dr [olaja.

J. Barbuzan

@ITI[TANI SE NE ODRI^U EUGENA SLAVIKA, PRVOG LEKARA KOME JE ODUZETA LICENCA ZA RAD

Osu|eni doktor ostaje po~asni gra|anin Lokalna samouprava u @iti{tu nije razmatrala eventualno oduzimawe titule po~asnog gra|anina ove sredwobanatske op{tine neuorhirurgu dr Eugenu Slaviku, prvom lekaru u Srbiji koji je privremeno ostao bez dozvole za rad, po{to je prethodno pravosna`no osu|en zbog primawa mita. Zamenik predsednika `iti{tanske op{tine Du{an Mili}ev potvrdio je ju~e za “Dnevnik” da niko od nadle`nih nije razmi{qao na tu temu, dodaju}i da je Slaviku po~asna titula svojevremeno dodeqena na predlog Mesne zajednice @iti{te. Mili}ev je kazao da je Slavik, dok je radio u Klini~kom centru Srbije (KCS), pomagao svojim sugra|anima, po{to je i sam ro|en u ovom mestu. I ve}ina @iti{tana, uprkos sudskoj presudi, i daqe ima pozitivno mi{qewe o ovom neurohirurgu.

Po~etkom pretpro{le godine, kada je Slavik osumwi~en da je

od 8. decembra 2008. do 8. januara 2009. na Institutu za neurohirurgiju KCS, kao na~elnik odeqewa operacionog bloka, u vi{e navrata od @arka Milo{evi}a zahtevao poklon za operaciju

kao jedan tako dobar stru~wak i ~ovek koji je pomogao svima koji su mu se obratili. Wegova vrata su uvek otvorena za sve one kojima je potrebna pomo} tako vrsnog hirurga – rekli su u Mesnoj

Jo{ jedna licenca mawe I dr Neboj{a Zlatanovi}, de~ji hirurg Klini~kog centra Kragujevac, tako|e treba da ostane bez licence, ali trajno, jer je osu|en na zatvorsku kaznu zbog te{kog dela protiv zdravqa qudi. Postupak na sudu protiv Zlatanovi}a trajao je 12 godina.

Ovaj lekar teretio se zbog smrti male Mile Andri}, koja je prema zvani~nom nalazu, preminula od „trovawa ukr{tawem creva“ 2. oktobra 1998. godine. ki~mene mo`dine wegovog maloletnog sina, Savet MZ @iti{te javno je pru`io podr{ku lekaru.

Tada je navedeno da je izbor Slavika za po~asnog gra|anina ~iwenica koje se @iti{tani ne stide i ne `ele da je kriju.

- Ponosimo se {to je iz na{e male i nerazvijene sredine pote-

zajednici, uz napomenu da svi u @iti{tu Slavika oslovqavaju sa doktor Jan~i. @iti{tani tvrde da se jo{ niko nije vratio iz Beograda, od dr Slavika, a da nije imao samo re~i hvale za wegovo strpqewe da saslu{a, pregleda i pomogne pacijentu.

- Znamo ga kao skromnog ~oveka, predanog svom humanom pozivu. Svojom smireno{}u i stru~no{}u ulivao je nadu u ozdravqewe i najve}im pesimistima.

Svi pacijenti su sa sigurno{}u u ishod operativnog zahvata tra`ili da ih operi{e dr Slavik – istakli su tada u Savetu MZ @iti{te.

Podsetimo, Apelacioni sud u Beogradu pove}ao je krajem jula pro{le godine kaznu zatvora za osam meseci neurohirurgu Klini~kog centra Srbije Slaviku i osudio ga na ~etiri godine zatvora zbog primawa mita radi operacije jedanaestogodi{weg deteta. Slavik }e za to delo izdr`avati ~etiri godine zatvorske kazne, a {est godina mu je zabraweno bavqewe lekarskom profesijom. Tu odluku je u ponedeqak potpisala direktorka Lekarske komore Srbije dr Tatjana Radosavqevi}. @. Balaban

KO SU IDOLI MLADIH U SRBIJI

Sportisti pobe|uju estradu Sportisti, veliki nau~nici i istra`iva~i, istorijske li~nosti, ali i sve{tenici sve vi{e postaju idoli mladima u Srbiji i potiskuju minulih godina favorizovane estradne li~nosti, pokazalo je istra`ivawe koje je finansirao Fond za otvoreno dru{tvo.

Za gotovo 40 odsto ispitanika najve}i uzori su sportisti, poput Novaka \okovi}a, Vlade Divca, Nemawe Vidi}a, Milorada ^avi}a, Jelene Jankovi}, Ane Ivanovi}, Aleksandra \or|evi}a ka`e koordinatorka projekta Dragana Duli}. - Gotovo 28 odsto ispitanika je kao svoje uzore navelo velike nau~nike i istra`iva~e, Nikolu Teslu,

Alberta Ajn{tajna, Milutina Milankovi}a i Mihajla Pupina, dok se petina wih divi istorijskim li~nostima, me|u kojima predwa~e Josip Broz Tito, vo`d Kara|or|e,

aktuelni patrijarh srpski Irinej, Amfilohije Radovi}, Nikolaj Velimirovi}, dok su za 14,25 procenata ispitanika omiqeni politi~ari Zoran \in|i}, Boris Tadi}, Josip Broz Tito, Vladimir Putin i Barak Obama.

Prema ranijem istra`ivawu u organizaciji Instituta za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, me|u sredwo{kolcima u Srbiji najpopularnije su bile estradne li~nosti i vi{e od polovine ispitanih mladih qudi, koji imaju idole, navelo je osobe

Heroji (na{ih) ratova Gotovo 11 odsto mladih obo`ava „heroje” posledwih ratova: Ratka Mladi}a, @eqka Ra`natovi}a Arkana, Radovana Karaxi}a, Neboj{u Pavkovi}a, Milana Tepi}a, dok su li~nosti sa estrade uzori za ne{to mawe od deset odsto ispitanika i wima su idoli Svetlana Ra`natovi}, Seka Aleksi}, \or|e Bala{evi}, Jelena Karleu{a, Zdravko ^oli}, Lepa Brena.

Mahatma Gandi, Zoran \in|i}, knez Milo{, car Du{an, Nelson Mandela, Martin Luter King, knez Lazar.

Za blizu 15 odsto mladih najve}i uzori su sve{tena lica: patrijarh Pavle, Sveti Sava,

Tek svaki dvadeseti ispitanik izabrao je neke druge uzore, naj~e{}e roditeqe, nastavnike, kwi`evnike i druge umetnike. Istra`ivawe je obavqeno na uzorku od oko 1. 500 mladih {irom Srbije, uzrasta od 15 do 29 godina.

iz ove oblasti. Potom su najvi{e navo|eni sportisti, koji su bili idoli za tre}inu ispitanih u~enika, pa politi~ari, dok su nau~nici i umetnici, li~nosti iz elitne kulture, bili me|u najmawe popularnim osobama kod mladih.

D. Deve~erski

REPORTA@E

c m y

DNEVNIK

sreda12.januar2011.

15

ZA[TO MILO[ ]ETKOVI] STREPI OD POLICIJE, MADA NI[TA NIJE SKRIVIO

Lak{e je postati stanovnik Monte Karla nego La}arka S kroz je dozlogrdilo – pri~a Milo{ i pokazuje izMilo{u ]etkovi}u vod iz katastra, kao dokaz da se (59), zvani~no `itequ nije “na divqe” oku}io.

Ticanove ulice numera 21 u Obra}ao se ]etkovi} i Sremskoj Mitrovici, gde je gradskim vlastima, prekliwao prijavqen kao podstanar, ~ekawe da wegova ku}a u La}arku, kona~no i zvani~no u|e u dr`avne kwige, pa da kao sav ostali normalan svet mo`e dobiti li~na dokumenta, umesto {to mora da “fali~nom” adresom zapravo obmawuje dr`avu. Ali, ni posle osam meseci upornih poku{aja nije uspeo da re{i svoj, naizgled bezazlen problem.

– Imam ku}u legalizovanu na la}ara~kom potesu Okopi, s ku}nim brojem 1, ali kada god u policiji podnesem zahtev za pa- Ima ku}u, ali je besku}nik: Milo{ ]etkovi} so{ i li~nu kartu, qudi mi obih da mu pomognu, ali oni ga jasne da se kod wih Okopi ne uputila da podnese zahtev mevode kao adresa i na woj se jedsnoj zajednici La}arak, koja nostavno ne mogu voditi moja treba da potes Okopi proglasi dokumenta. Pa kako, bogamu, naseqenim delom, taj bi akt kad za tu ku}u imam urednu graprimila k znawu i Skup{tinu |evinsku i upotrebnu dozvolu grada, pa bi Milo{ kona~no gradskog Sekretarijata za imao adresu i dokumente. stambeno-komunalne poslove?

– Dojadilo mi je vi{e da se Za{to da vadim dokumenta na {vercujem! Stari paso{ mi je la`nu, tu|u adresu? Ka`u da istekao, novi ne mogu dobiti, posle legalizacije moje ku}e i kao ni li~nu kartu. Pisao sam placa od 20 ari, za {ta sam ve} molbu mesnoj zajednici La}aplatio 4.322 dinara, treba da rak, ja i jo{ sedmoro qudi koSkup{tina grada proglasi zvaji imaju placeve na potesu ni~an naziv ulice i tek onda }u Okopi. Pro{lo je ve} osam se mo}i ratosiqati mojih muka meseci i kad nije bilo odgovo-

– Najbla`e re~eno, ~udno mi je za{to u La}arku to zate`u, ali Skup{tina grada }e morati nekako da pomogne ]etkovi}u da ne bi i daqe bio ~ovek bez prave adrese – obe}ao je lordmer.

Ali nije to pomoglo Milo{u, pa je s kom{ijama koji imaju placeve u Okopima – Bo{kom Drini}em, Mirkom Vukeli}em, Vericom Vuleti}, Jagodom Male{evi}, Zorkom Kurixom, Miloradom Laki}em i Stojom Leki}, ponovo pisao zahtev MZ La}arak, ali predsednik Bo{ko Umeti}, izgleda, ima pre~a, “dr`avni~ka” posla.

– Gotovo pri`eqkujem da me policija uhapsi zbog la`ne Ni ministrova u La}araku ne va`i adrese i smesti u buvaru, mo`da bi onda Umeti} wegov resor potvrditi svaki na{u molbu stavio na dnevni naziv ulice koji usvoji Skupred Saveta MZ. Ne znam vi{e {tina grada. A ona nema {ta {ta bih mogao uraditi da i poda usvoji, kad u La}arku jednored ro|ene ku}e zvani~no ne stavno ne}e da donesu odluku budem besku}nik. Po{to druge po kojoj su Okopi zvani~an nanema, razmi{qao sam i da tuziv dela sela – `esti se Mi`im dr`avu, ali nemam para za lo{. takse, pa da sud potvrdi da sam Uspeo je on da se probije i do stanovnik sela La}arak. Nimitrova~kog gradona~elnika sam ja to ime dao potesu OkoBranislava Nedimovi}a, a ovaj pi, tako se on vodi u zemqise raspitivao u Policijskoj {nim kwigama – zavr{ava upravi za{to ]etkovi} ne mo]etkovi} pri~u o svojim oka`e dobiti li~nu kartu na adrepawima s birokratijom ni`eg si gde `ivi. Odgovoreno mu je nivoa. da te ulice nema u zvani~nom Smiqka Bojevi} spisku {orova La}arka. ra, a ja olovku u ruke pa se obratim li~no ministru za dr`avnu upravu i lokalnu samoupravu Milanu Markovi}u. Brzo mi ~ovek odgovorio da }e

PRE^ANSKA LEKSIKA lama je bukvalna nezaobiS lazna za proslavu Bo`i}a.

Prekriva ~itava tri dana naj-

va`niju prostoriju ku}e, tamo gde se prvo obele`i Badwe ve~e, a potom i sam veliki praznik. Simbol je blagostawa a i podsetnik da je bila prva posteqa Isusova u Vitlejemu.

Koliko je tamo bilo i od koje `itarice te{ko je znati, ali se kod nas, naro~ito u Vojvodini, za Bo`i} bira najlep{a, najsuvqa, najmiri{qavija.

P{eni~na. Sad se u gradovima pred Bo`i} na pijacama prodaje buket slame, ali bez obzira na to {to je taj stru~ak ba{ lep simbol, ipak je samo surogat bo`i}ne slame. Maltene kao da je plasti~na jer je nekim sprejom za{tite od kruwewa, u~vrste osije i zrna, odagnaju svaku pomisao na jo{ jednu simboliku `ita: da }e umreti ali roditi novi `ivot!

Bo`i}na slama }e ostati u ku}i do tre}eg dana velikog praznika.

Onda }e je doma}in izneti. Kaza}e: ~isti Bo`i}.

I sa slamom nastaviti da postupa kao i svakog drugog dana. Pa`qivo i s po{tovawem. Da se nijedna slamka, ni ona najmawa, slomqena i izmrvqena, ne potro{i uzalud. Slama mu je osnovna i najboqa prostirka za wegovo blago, stoku.

Nisu uspeli, naime, nikakvi napori stru~waka, biznismena, pa ni nau~nika da se izume zamena za slamu u sto~arstvu. Nikakvi pozderi, piqevine niti ve{ta~ka, plasti~na prostirka, ne mogu zameniti slamu. Naro~ito u proizvodwi stajwaka.

Od svih slama najlep{a je zobena. @uta kao zlato, ne{to mek{a od p{eni~ne, a du`a.

Wu stoka i jede vrlo rado, ali je i ima mawe nego p{eni~ne.

Osim tamo gde ba{ seju zob na velikim parcelama, tamo gde su blizu ergele, jer je zob, opet, najja~a i najboqa hrana za atove, paripe, ajgire, pastuve, kowe i kobile. Naro~ito za `drebad i omad.

Slama Nije samo sto~ni le`aj, posteqina je i ~oveku. Jo{ se ~uje poslovica da se pare dr`e u slamarici, ulazi ta figura i u novinske naslove kad bankari kukaju da su im slamarice jo{ uvek najve}a konkurencija.

Slama je jo{ i gra|evinski materijal. Ume{ana s blatom, ali znala~ki, posta}e tavanica, zidi}, ~ak i pe}. Greja}e le|a umornih zemqodelaca a da sama ne}e izgoreti. Gore-

}e kao pravi i prvi ogrev jer }e redu{a ba{ omutom slame zapaliti vatru, kasnije i ukaditi pe}, pa ispe}i lepiwe, hleb i cipovke.

Slama je i omiqeni materijal umetnika, ve{tih `ena (re|e qudi) koji umeju da od we ispletu slike, tapiserije, pehare, ~inije... Li~no ~ak i ja znam da od slamke, ovla`ene, precepqene napola, napravim prsten koji izdaleka li~i na zlatni. Ali slame nestaje, ~ak i u takvoj `itnici kao {to je Vojvodina. Bilo je ve} mawe ~im su stare sorte p{enice zamewene modernim, rodnijim, jer duga stabqika, zna~i budu}a slama, ~e{}e dovodi do polegawa `ita. Posle, ili istovremeno, do{li su kombajni i zamenili risare, `eteoce

{to su `ito kosili i kupili rukom.

Ma{ine su razvejavale gotovo svu plevu, pa je ova mawe lepa slamina sestra bukvalno nestala, mada je i sama bila vrlo cewena ba{ kao neka vrsta biqnog cementa. Ostala je samo jo{ u poslovicama, kao {to je ona: “Ima para kao pleve” ili: “Sve }e to netragom nestati, kao kada vetar razveje plevu”. Dobro, vejawe je proces u vr{idbi, odvajawe zrna od wegove plevene ko{uqice, ali nekada nije zna~ilo da pleva treba da nestane. Naprotiv, sakupqana je i no{ena u plevaru.

Specijalnim nosilima, {to li~e na ona bolni~ka, a zvala su se traqe. Savr{eniji kombajni sada sa~uvaju slamu. Istina, izlomqenu, isitwenu i izgu`vanu. Posle je ma{ine stisnu u bale ili ogromne rolate, pa nekako ipak dospe do {tala i sewaka, tek da se ne ka`e da su ratari “mlatili praznu slamu”.

Nekad, na prvim dre{ovima, ma{inama {to su vrle po ku}ama vrlo je zna~ajno radno mesto bilo slamaro{. To su bili ve{ti i jaki momci s dobrim vilama koji su ovr{enu slamu denuli u kamare, tako da mo`e izdr`ati do nove `etve a da ne zakisne, ne ubu|a se ili istruli. Da kamara bude tako naga`ena i ~vrsto sazidana da se zimi mora se}i specijalnim no`em ili ~upati ogromnom ~eli~nom udicom. U takvim ~vrstim kamarama sala{ke i druge va{ke su pravile tople buwe i provodile najja~e zime, a u prole}e koko{ke sakrivale jaja.

Pavle Male{ev (Gra|a za kwigu „Trired riba pliva/ Divani o re~ima“)

Odo{e tankeri za tepsiju ribe ada je „sa samog vrha“ do{ao, navodno neobavezuju}i, befel za raspirivawe ni~im izazvanog optimizma, u Somboru i ataru nikako da se zapati ova ~udna tranziciona spin-biqka.

Bi}e da zapadna Ba~ka nije najpogodnije tlo za takve „kulture“ jer je obosela i ogolela radni~ka klasa i doslovce do{la do toga da radi za tepsiju ribe.

I bukvalno, {to ovih dana zorno pokazuju trudbenici najstarijeg brodogradili{ta u Srbiji, onog u Ba~kom Mono{toru. Svojevremeno progla{avano za {ampiona uspe{ne privatizacije, ono je sa svojih oko 130 radnika, sad kao „Tera trejd – Brodoremont“, isporu~ivalo grdosije za Holandiju, a predaja kupcima svakog re~no-morskog xina bila je povod da se „slikuju“ lokalni, pokrajinski i republi~ki funkcioneri. Novi vlasnici su se hvalili ulagawima u brodogradili{te i ugledom u svetu, o~itovanom u brojnim novim naruxbama, ali

M

su letos ne{to malaksali s isplatama zarada. Kako se to ve} u Srbiji obezobrazilo, pa ~ak i plate tra`i, do{lo je do „problema u poslovawu uzrokovanog Sekom“, odnosno {trajka zaposlenih brodograditeqa. Ne}e vi{e qudi da rade bez novaca, pa to ti je!

Sko~ili suvlasnici, naobe}avali sva{ta ne{to, samo da se jedna od „pogo|enih“ la|a zavr{i na vreme, nije gluva ostala ni tzv. lokalna samouprava jer ni ona nije {tedela na obe}awima, nude se (nezvani~no) i sami Holan|ani, kupci broda na suvom doku, ne bi li isplatili zarade, samo da se brod zavr{i.

Od svih silnih obe}awa „opo{tenio“ se samo pokrajinski sekretar za rad Miroslav Vasin, s prehrambeno-higijenskim paketima, i sindikat brodogradili{ta, koji je svojim ~lanovima pred bo`i}ne praznike podelio po tri kile ribe i novogodi{we paketi}e deci zaposlenih.

M. Miqenovi}

UVELE JELKE OKO FABRIKA VODE U SONTI, ALI RASTE CVE]E OD VENTILA I CEVI

Samo je ~esmova~a kao iz Titovih vremena D o pre samo dve decenije Sonta, naseqe nedaleko od Apatina, smatrana je prosperitetnom – tada je imala oko 7.500 `iteqa i mnogo potencijala za razvoj. No, danas je broj me{tana tre}inu mawi, sve vi{e mladih odlazi a oni koji nemaju kuda, sezonski rade u susednim zemqama.

Od brojnih firmi, poqoprivrednih i drugih, danas radi jedino pogon konfekcije nekada{weg „Noviteta“, danas „Apa fe{na“. Selo je ostalo bez {altera banaka, a po{ta je dosta oronula. Poslovi~no dobro, kao i u Titova vremena, radi gotovo jo{ jedino – fabrika vode. A iz we od 1982. ~esmova~a sti`e do svakog doma}instva.

– Kad je izgra|ena, bila je jedna od retkih s kalagan-sistemom u celoj velikoj Jugoslaviji. Zna~ajno je i da je cela vodovodna mre`a, svih 35 kilometara i 2.000 prikqu~aka, od PVC-cevi i nisu kori{}ene azbestno- betonske cevi kao u Apatinu i Prigre-

tre}i u SFRJ – obja{wava rukovodilac ovog komunalnog preduze}a Sini{a Dekan.

Kad je gra|ena Fabrika, iskopana su svojevremeno dva bunara, jedan kapaciteta 30, a drugi 40 litara u sekundi. Stru~waci tvrde da je retkost da se bunari koriste ve} pune tri decenije a da su izda{ni kao i prvog dana. Kako vodu najvi{e cenimo kad je nema, Son}ani su uspeli da obezbede pare i nedavno zavr{ili kopawe tre}eg bunara, tako|e s 58 metara dubine i kapaciteta 30 litara u sekundi. Wegova eksploatacija po~e}e – kad bude potrebno.

Osim o bunarima, zaposleni brinu i o vodotorwu koji je rekonstruisan pre nekoliko godina.

– Za pre~i{}avawe vode koristimo hlor, i po{to se o~ekuje da }e do 2015. wegova upotreba biti zabrawena, a dobili smo novac iz NIP-a, odlu~ili smo da se prebacimo na novu tehnologiju obi~nom soqu. Sistem sam pravi hlor pa vi{e ne}e biti opasnosti od te~nog koji se Skulpture nikle iz svakojakog otpada do sad koristio. vici. OLT iz Osijeka i za„Sigma“ iz Kule je zadu`ena za greba~ki „Monter“ su vodonabavku i monta`u opreme – katoraw kapaciteta 500 kubnih `e Dekan. metara gradili sa sajlama i Tokom 24 ~asa u son}anskom bio je prvi takav u Srbiji a vodovodu de`ura jedan od {esto-

ro zaposlenih, a ~im su slobodni, rade i ono {to im nije u opisu posla, ali najvi{e vole da ure|uju prostor oko vodotorwa.

– Pre 28 godina zasa|eno je 300 zimzelenih mladica, ali zbog slatinastog zemqi{ta jelke nisu opstale pa }emo poku{ati s nekim drugim biqkama – optimista je Dekan.

Pored drve}a, ru`a i kaktusa, „nikle“ su i skulpture. Po~elo se pre sedam godina, kad im je bilo `ao da bace stari islu`eni ventil. Doterali su ga, ofarbali i postavili pred ulaz u Vodovod. Potom je cvet napravqen od raznih metalnih otpadaka, a od cevi, raznih dodataka i alata sklopqen je ostareli paor.

Ipak, najponosniji su na |eram, da se ne zaboravi kako je nekada voda iz dubina stizala do valova i kofe.

J. Prel~ec

SPORT

sreda12.januar2011.

^ELENY KUP

DNEVNIK

c m y

16

UO^I PUTA RUKOMETA[A SRBIJE NA SVETSKO PRVENSTVO U [VEDSKOJ

Vra}en kolektivni duh Selektor rukometne reprezentacije Srbije Veselin Vukovi} ocenio je da je najva`nije da igra~i na Svetskom prvenstvu u [vedskoj daju sve od sebe i nije `eleo da prognozira za koje mesto }e to biti dovoqno. Svetsko prvenstvo odr`a}e se od 13. do 30. januara u [vedskoj. Srbija }e igrati u Malmeu u Grupi C sa Al`irom, Australijom, Rumunijom, Hrvatskom i Danskom.

- Ciq je da u svaku utakmicu u|emo da odigramo najboqe {to mo`emo. Mislim da je vra}en kolektivan duh u reprezentaciju i da mo`emo da odmerimo snage sa svakim u grupi. Ciq je da damo sve od sebe, tako da niko nema pravo da nam ne{to zameri - rekao je Vukovi} na konferenciji za novinare .

Prema wegovim re~ima, nema potrebe da bilo koga igra~i precewuju, ni da se pla{e pobede.

Na{i rivali bruse formu Bli`i se po~etak Svetskog prvenstva u [vedskoj, a kontrolni turniri su u punom jeku. Tako i protivnici Srbije bruse formu. Krenimo od prvog protivnika orlova u Lundu, selekcije Al`ira. Predstavnik Afrike je pro{le nedeqe odigrao dvome~ sa selekcijom Slova~ke, mogu}im rivalom Srbije u nastavku takmi~ewa. Slovaci su bili boqi od Al`ira u oba susreta 33:23 i 25:23.

Reprezentacija Hrvatske u~estvovala je na tradicionalnom turniru u pariskom Bersiju, gde je u polufinalu bila boqa od Ju`ne Koreje 27:24, da bi u finalnom me~u izgubila od doma}ina Francuske 27:28.

Selekcija Danske odigrala je turnir u svojoj zemqi. Najte`eg rivala imali su u [ve|anima, sa kojima su remizirali - 29:29.

Izabranici selektor Vilbeka savladali su Tunis 26:20 i Brazil 38:29.

Rumunija je u~estvovala na turniru u [vajcarskoj. Posle dva ubedqiva poraza od doma}ina 26:35 i Slovenije 20:28, Rumuni su savladali Norve{ku 32:31 i tako popravili utisak. utakmici, ve} u kontinuitetu.

Selektor Srbije objasnio je da ne mo`e da garantuje da }e ekipa

imali kvalitet da pobedimo jake reprezentacije, a padali smo od slabih protivnika.

Reprezentativac Srbije Mladen Bojinovi}, koji je zbog povrede propustio treninge na pripremama, naglasio je da su igra~i spremni da daju sve od sebe na Svetskom prvenstvu.

- Hrvatska i Danska su veliki favoriti. Danska ima tradiciju i {kolu rukometa, dok je Hrvatska u vrhu ve} 10 godina i sa istom ekipom osvaja medaqe rekao je Bojinovi}.

On je dodao da }e verovatno me~ sa Hrvatskom kao i ranije biti pod velikim nabojem, ali da je ve}ina igra~a ve} odigrala mnogo takvih utakmica.

Predsednik Sportskog saveza Srbije Aleksandar [o{tar po`eleo je igra~ima i stru~nom {tabu sre}an put i podsetio da je rukomet jedan od sportova sa velikom tradicijom.

- Siguran sam da im je ciq da daju sve od sebe. @elim im da u|u u drugi krug i kasnije iz-

Luka ^ubrilo, tehni~ar NIS Vojvodine

VOJVODINA DANAS IGRA REVAN[ S POSOJILNICOM

^etvrtfinale nije nedosti`no Odbojka{i NIS Vojvodine odigrali su lo{e u prvom me~u osminefinala ^elenx kupa sa austrijskom Posojilnicom u Sloveniji pa nisu uspeli vi{e od osvojenog seta(1:3).

Ipak, sistem takmi~ewa opra{ta crveno-belima bledu partiju u prvom me~u po{to bi pobedom ve~eras(19 ~asova) u revan{u izborili igrawe zlatnog seta i eventualni prolaz u ~etvrtfinale.

Pokazala je Vo{a vi{e puta do sada da ima kvalitet, snagu i ume}a da savlada i kvalitetnije i iskusnije rivale.Poletna novosadska mladost poru~uje da }e dobrom igrom i uz pomo} publike poku{ati da stigne do zlatnog seta, a onda i do prolaza u naredni krug.

- Imamo realne {anse za uspeh, ali ako budemo igrali kao kolektiv. Samo tim pobe|uje i time treba da se vodimo. U prvom me~u nismo odigrali po tom principu, pa sada u reva{ mora-

mo da u|emo mnogo ozbiqnije i odgovornije. U prvoj utakmici smo pru`ili jednu od slabijih partija ove sezone, jasno nam je da mo`emo daleko boqe {to treba da poka`emo na terenu - smatra tehni~ar Luka ^ubrilo.

Trener Nikola Salati} napomenuo je da rival jeste tim sastavqen od iskusnih internacionalaca, ali da Vojvodina ima potencijala da odigra daleko boqe nego {to je ~inila u prvoj utakmici.

- Treba da poka`emo na svom terenu koliko vredimo i da probamo da okrenemo rezultat u na{u korist. Imali smo mawih zdravstvenih problema, ali verujem da }e biti sve u redu. Moramo se stisnuti i delovati kao kolektiv. Sve je otvoreno i imamo {ansu pred doma}om publikom da se palsiramo u naredni krug ovog takmi~ewa - istakao je Salati}.

Utakmica u maloj sali Spensa po~iwe u 19 ~asova.

M. Risti} Selektor Vukovi} i wegovi izabranici ne obe}avaju u [vedskoj kule i gradove

- U ovom trenutku Danska i Hrvatska su favoriti na papiru u na{oj grupi. Mi i Rumunija treba da se borimo za tre}e mesto koje vodi u naredni krug. Reprezentacija je i ranije imala kvalitet da bilo koga pobedi, ali nije dovoqno pobediti u jednoj

pobe|ivati, ali da se sprema da mo`e sa svima da igra.

- Pre 25 godina moja generacija je bila prvak sveta. Recept je jasan - ako sve pobedi{, onda si {ampion. Mislim da sada nismo u situaciji da sve istamburamo, {to bismo voleli... Uvek smo

Selektor je istakao da igra~i nemaju dovoqno me|unarodnog iskustva za veliko takmi~ewe i da je to veliki minus, a da je plus {to je popravqena igra u odbrani.

- Ne znam za koliko }e nam to biti dovoqno - priznao je Vukovi}.

Danci bez Knudsena Selektor rukometne reprezentacije Danske Ulrih Vilbek ne}e na SP u [vedskoj mo}i da ra~una na povre|enog pivotmena Mihaela Knudsena. Iskusni 32. godi{wi kru`ni napada~ sporo se oporavqa od te{ke povrede kolena, pa je lekarski tim Danaca preporu~io selektoru Vilbeku da ne povede Knudsena u [vedsku.

Izostanak Knudsena jedan je u nizu problema sa kojim se suo~ava stru~ni {tab reprezentacije Danske, s obzirom da su jo{ ranije ostali bez golmana Kaspera Hvida i jednog od najpouzdanijih defanzivaca Larsa Jorgensena.

Danska }e na {ampionatu sveta igrati u C grupi sa selekcijama Srbije, Hrvatske, Rumunije, Al`ira i Australije. Zbog blizine Malmea i Kopenhagena Danci }e se ose}ati kao doma}i-

ni. U odnosu na Evropsko prvenstvo u Austriji, tim Danaca je pretrpeo odre|ene promene – od nacionalnog dresa oprostio se legendarni Kasper Hvit, nema ni stuba odbrane Larsa Jorgensena, a ove godine ne}e biti ni Torstena Laena, Mada Nilsena, kao ni sredweg beka Henrika Knudsena, koga Vilbek nije uvrstio u sastav.

Spisak od 15 igra~a - golmani: Niklas Landin, Seren Rasmusen, leva krila: Lars Kristijansen, Anders Egert, desna krila: Hans Lindberg, Lase Svan Hansen, pivotmeni: Jesper Nedesbo, Rene Toft Hansen, bekovi: Mikel Hansen, Lase Boesen, Bo Spllerberg, Tomas Mogensen, Mads Kristijansen, Kasper Nilsen, Kasper Sendergard.

Pivot Danaca Mihael Knudsen

bore plasman na Olimpijske igre 2012. godine - rekao je [o{tar.

Reprezentacija Srbije po~iwe takmi~ewe na Svetskom prvenstvu u [vedskoj u petak 14. januara, kada se u 20.45 sastaje sa Al`irom.

SPORT

DNEVNIK QUBOMIR FEJSA NA KONTROLI U NEMA^KOJ

Kraj muka za sjajnog vezistu Mla|a grupa fudbalera Partizana po~ela je sa pripremama u ponedeqak, dok }e ostali krenuti 17. januara.

Ipak, mladi}i bi mogli biti poja~ani i dvojicom iskusnijih kolega, golman Radi{a Ili} ve} trenira sa wima a sutra bi mogao da im se pridru`i i Qubomir Fejsa.Danas }e Fejsa na klinici u Augsburgu pro}i preglede koji bi trebalo da utvrde

procesu i o~ekujem potvrdu sanirawa povrede. A, onda, napokon, borbu za formu i povratak u prvi tim.

Psihi~ki delujete stabilno ?

- Brzo sam prihvatio lo{e vesti i okrenuo se oporavku. Koliko terapija toliko i mentalna snaga igra~a uti~u na efikasnije le~ewe. Spreman sam da na pripremama nastavim gde sam bio pre povrede. Ma da budem i boqi.

sreda12.januar2011.

17

@EQKO BRKI], KAPITEN VOJVODINE

Samo zdravqe da nas slu`i Vojvodina je u zimske pripreme u{la sa ~etvoricom golmana.

Za tri mesta u avionu, koji }e 27. januara poleteti na drugu, najzna~ajniju fazu zimskog rada, bori}e se @eqko Brki}, Aleksandar Kesi}, Damir Drini} i Filip Pajovi}.

Predvodnik sjajnog kvarteta je A reprezentativac i kapiten tima @eqko Brki}, koji po~etak zimskih priprema komentari{e ovako: - Najvi{e od svega obradovalo me je lepo vreme. Ko zna kako bismo se ose}ali da nas je do~ekao

Selidba, mo`da na leto Odlazi ili ostaje, dilema je koja izgleda najmawe mu~i @eqka Brki}a.

- Prejako mi zvu~i procena “Transfermarkta” prema kojoj je moja tr`i{na cena 2,5 miliona evra. Previsoka je to cena za golmana, pa otuda smatram da je log~nije da se preko granice, mo`da, otisnem u junu, nego sada. sneg i temperaturni minus, {to bi bilo uobi~ajeno za ovo doba godine. Sunce nas je oraspolo`ilo i sada nam predstoji da se {to boqe pripremo za drugu fazu, kada }e uslediti rad s loptom i uigravawe po linijama.

Trener Zoran Milinkovi} pohvalio je igra~e da su s po-

Drini}, Kesi}, Brki} i Pajovi} na prvom treningu

trebnom kila`om stigli na po~etak priprema.

- Od nas se tako ne{to i o~ekivalo. No, da je neko i preterao, imao bi mesec i po dana da se dovede u red. Od svega je najva`nije da budemo zdravi, da nas povrede mimoi|u i da spremni do~ekamo po~etak prole}ne sezone za bodove.

Da li su trofeji `eqa ili realnost Vojvodine?

- I `eqa i realnost. Bodovni zaostatak za Partizanom u pr-

Foto: F. Baki}

venstvu navodi samo na na{u `equ, ali igre koje smo prikazali u duelima s Partizanom i Crvenom zvezdom, a jo{ vi{e postignuti rezultati, daju nam za pravo da se nadamo uspe{nom prole}u. Objektivno, realnije je da put do trofeja tra`imo kroz Kup, pa je plasman u finale ovog takmi~ewa na{ imperativ, a posle {ta bude.

Mnogo nepravdi na reprezentativnom planu istrpeo je Brki} u 2010. godini.

- Preostaje mi da se nadam da }u u ovoj godini, u zdravoj konkurenciji, uspeti da se izborim za “broj 1” u A reprezentaciji Srbije. Iako su nas mnogi otpisali u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo, uveren sam da imamo kvalitet, pa nam preostaje da pobedonosno zavr{imo takmi~ewe i onda u zavisnosti od ostalih rezultata sa~ekamo rasplet – ka`e @eqko Brki}.

S. Savi}

OGWENU KOROMANU TRENER PROSINE^KI POVERIO ZNA^AJNU ULOGU Najgore pro{lo: Qubomir Fejsa

mo`e li punim intenzitetom da odradi zimske pripreme i bude u konkurenciji za prvi tim.

Fejsa, kao i trener Stanojevi}, nadaju se takvom epilogu, posebno {to sjajni vezista ve} neko vreme po posebnom programu ulazi u takmi~arski ritam.

- Najgore je pro{lo. Dani kada sam hodao na {takama i bio u depresiji zbog odustva iz ekipe ostali su iza mene. Boqe mi je bilo ~im sam po~eo da se oslawam na nogu i po~eo sa laganim treninzima. Nema goreg za igra~a od povrede koju sam ja imao i te{kog i dugotrajnog procesa oporavka – ka`e Fejsa.

Kontrola bi trebalo da ima pozitivan ishod ?

- Nadam se. Dobro se ose}am, ve} neko vreme sam u trena`nom

Fejsa je upoznat sa jakom konkurencijom za mesto u timu.

- Dolazak Kamare i Smiqani}a me ne brine, naprotiv, motivi{e me da radim ja~e. I za ekipu je boqe tako. Medo i Lola su sjajni i Partizan ne}e biti slabiji ako oni budu igrali - istakao je Fejsa.

Fejsa je me|u boqim igra~ima u ekipi i wegov povratak bi bio pravo poja~awe, mo`da i najve}e za Partizan u zimskom prelaznom roku.

Quba Fejsa 7. aprila, na utakmici reprezentacije Superlige sa Japanom, povredio je ligamente kolena zbog ~ega je i operisan. Do kraja oktobra bio je na {takama, a po~etkom novembra lagano po~eo da tr~i.

I. Lazarevi}

Kroz boqu igru do rezultata Tokom prole}a navija~i }e imati priliku da vide novu, boqu Zvezdu, najavio je trener Robert Prosine~ki. U osmi{qenom konceptu igre, u kojem treba da dominira ofanzivna i lepr{ava igra, zna~ajno mesto mogao bi da ima iskusni vezista Ogwen Koroman.

- Velika je ~ast sara|ivati sa istinskom legendom kluba. O wegovim fudbalskim i qudskim kvalitetima ne treba tro{iti re~i. Uostalom, prijem na Marakani, uop{te pozitivna klima koja se ose}a nakon Robijevog dolaska su najava boqih dana. Razgovarao sam sa trenerom o svim isku{ewima koja nas o~ekuju, a vidim da mi je namenio ozbiqnu ulogu u ekipi, {to me posebno raduje, jer takav status nisam imao kod Kristi}. Ne bih o detaqima, jer }e se sve videti na terenu. Dakle, uz puno elana odradi}u pripreme, kako bi kasnije kvalitetnim partijama opravdao poverewe - ka`e Koroman.

Raduje se nastavku prvenstva: Ogwen Koroman

Crveno-beli su se mu~ili u jesewem delu sezone, prakti~no bez prave igre osvajali te{ko a ponekad i sre}no bodove.

- Bilo je problema, turbulentnih momenata nakon brzog ispadawa sa evropske sce-

ne. Nismo uspevali na terenu da napravimo razliku ni u susretima sa autsajderima.

Ipak, uz pomo} navija~a nekako smo pobe|ivali. Nadam se da sada postoje preduslovi za progres, da }emo biti agresivniji i br`i, da }e nivo igre biti kvalitetniji i atraktivniji.

Partizan je u prednosti, na kontu ima pozama{ni plus od pet bodova, a u polufinalu Kupa sledi okr{aj ve~itih rivala.

- Verujem da }emo uspeti kroz igru, koja }e biti boqa, da bele`imo i o~ekivane rezultate. Da li }e to biti dovoqno da prestignemo kom{ije i osvojimo titulu, te{ko je predvideti u ovom ~asu. Svakako da }e dueli u Kupu biti zanimqivi sa ogromnim ulogom, a ishod se mo`e odraziti i na prvenstvenu trku. Motivi da vratimo trofeje na Marakanu su ba{ jaki - istakao je Ogwen Koroman.

Z. Rangelov

[PANSKI MEDIJI QUTI NA BLATERA

Za{to Mesi

IN\IJSKI SUPERLIGA[ PO^EO PRIPREME: Fudbaleri In|ije javili se na prozivku i odradili premijerni ovogodi{wi trening. Opravdano je izostao kapiten Dragoslav Poleksi}, poja~awe Nino Pekari} }e kasniti koji dan, a svi ostali su bili na „upoznavawu“ sa novoizabranim {efom stru~nog {taba Zoranom Jankovi}em i wegovim saradnicima Vladimirom Pro~ikevi}em, Milanom Devi}em i Vladimirom Bawcem.Klupski ~elnici su re{eni da istraju u podmla|ivawu igra~kog i stru~nog kadra, da doma}im fudbalerima i

stru~wacima pru`e {ansu. Uostalom potvr|uje to i odluka da se nekolicini standardnih prvotimaca odobri odlazak, a da se vrate ustupqeni igra~i i forsiraju omladinci, {to je u fini{u jesewe sezone i zapo~eto. Zeleno svetlo da potra`e drugu sredinu dobili su: Aleksandar Dubqevi}, Nenad \urovi}, Zoran Qubinkovi}, Borko Novakovi}, Boris Mili~i}, Bojan Krasi}, Marko An|elkovi}, Aleksandar Nagli}, Sebastian Bariero, Miroslav ^ovilo i Branislav Vejnovi}. U nastavku prvenstva boje In|ije brani}e: Dragoslav Poleksi}, Vladimir Vuja-

sinovi}, Milan Joksimovi}, Borislav Jovanovi}, Marko Jak{i}, Branimir Kosti}, Predrag Koxo, Milan Davidov, Marko Vu~eti}, Augusto Batioja, Milan Bubalo, Darko Isidorovi}, Sa{a Tomanovi}, Bojan Dubaji}, Danilo Markovi}, novajlije Slobodan Slovi}, Asmir Misimi, \or|e Antoni}, Nino Pekari} i omladinci Darko Lemaji}, Sr|an Dimitrov, Vojislav Blagojevi}, Drobac, Vujasin i kadet Jawuz. Prva faza priprema odradi}e se u In|iji, a 31. januara sledi selidba u Malagu.

Da. Vi}enti}

[panski mediji kritikovali su predsednika FIFA Sepa Blatera nakon {to je Lionel Mesi dobio Zlatnu loptu ispred saigra~a iz Barselone Inijeste i Ernandesa. Mediji smatraju da je presti`no priznawe trebalo da dobiju Inijesta i ]avi koji su igrali za [paniju kada je pro{le godine osvojila Svetsko prvenstvo. [panski dnevni list AS prenosi: „[panija je veoma quta“, Marka pi{e „Dva xina i jedan anti-[panac“, a sli~ni naslovi su preplavili naslovne strane i drugih novina povodom dodele priznawa za najboqeg fudbalera i trenera u pro{loj godini. Za najboqeg trenera u pro{loj godini progla{en je @oze Moriwo iz Real Madrida, a u konkurenciji su bili selektor [panije Visente del Boske i trener Barselone Pep Gvardiola. U najboqem timu za 2010. godinu nalazi se {est {panskih fudbalera. „Bez sumwe, najve}i gubitnik te ve~eri bio je {panski fudbal“, navodi Marka.

18

SPORT

sreda12.januar2011.

PREMA TV MRE@I CNN

DNEVNIK

ZA TURNIR U MINHENU

Maksimir ’90. promenio svet Prekinut me~ Dinama i Crvene zvezde na Maksimiru 13. maja 1990. godine na{ao se me|u pet najbitnijih fudbalskih me~eva, prema tv mre`i CNN. CNN je usvrstio neodigrani me~ na Maksimiru me|u pet utakmica koje su promenile svet, pre svega u politi~kom smislu. Susret izme|u zagre-

ba~kih modrih i beogradskih crveno-belih trebalo je da odlu~uje o prvaku Jugoslavije, ali se ispostavilo da je prekid tog me~a simboli~no najavio po~etak gra|anskog rata izme|u Srba i Hrvata i raspad zajedni~ke dr`ave.

Za novinare CNN-a detaq koji je obele`io okr{aj razjare-

nih huligana iz Zagreba i Beograda na travi maksimirskog stadiona je nasrtaj kapitena Dinama Zvonimira Bobana na policajca Refika Ahmetovi}a. Boban je mnogo puta zatim istakao da se sa ponosom se}a trenutka kada se zaleteo i udario nogom u stomak iznena|enog Ahmetovi}a, tvrde}i da je na taj na~in

Detaq s maksimirskog duela Dinamo – Crvena zvezda

hteo da izrazi otpor trenutnom stawu u dr`avi.

Tre}e mesto je susret izme|u Renxersa i Baksa 1966. godine u Ju`oafri~koj republici. To je bio susret koji su odr`ali zatvorenici Roben Ajlenda gde je, izme|u ostalih, bio zatvoren i Nelson Mandela. Politi~kim zatvorenicima su ~uvari dozvolili da osnuju fudbalsku asocijaciju – Makana i da organizuju ligu. Aktuelni predsednik Ju`ne Afrike Xejkob Zuma bio je sudija za FS Makana i to su bili wegovi prvi koraci u vo|ewu neke organizacije. Na petom mestu na{ao se susret Iraka i Saudisjke Arabije 2007. godine na Kupu Azije. Kada je Irak u polufinalu savladao Ju`nu Koreju na penale usledilo je veliko slavqe na ulicama Bagdada. Gotovo istog momenta bomba{ samoubica aktivirao je bombu posle ~ega je stradalo 50 osoba. Fudbaleri Iraka ostali su zate~eni gledaju}i snimke na televiziji. Jedna od `rtava je bilo i 12-godi{we dete, ~ija je majka, dr`e}i wegovo telo rekla -“Dajem vam svog sina kao `rtvu za nacionalni tim Iraka. Moramo da pobedimo”.

Igra~i su odlu~ili da odigraju finale i ostalo je istorija.

TURNIR U KA^AREVU

Soker pobednik Na turniru u malom fudbalu u Ka~arevu, posle osam dana nadmetawa, u finalu je ekipa Sportska kladionica Soker pobedila na penale ekipu Mitrovi} komerc.

Organizator turnira, MZ Ka~arevo, nagradio je najboqe ekipe: Soker je dobio 50.000 dinara, Mitrovi} komerc 30.000 i tre}eplasirani Auto el. Goran i Danijel 10.000 dinara.Nagrade je uru~io sekretar FSOP Novica An|elovski. Sve utakmice uspe{no su sudili Goran Jani~ijevi}, Goran Medakovi} i Slobodan O`egovi}.

Rezultati i strelci - polufinale: Mitrovi} Komerc – Auto el. Goran i Danijel 3:1 ( Staj~i}, Nikolovski, N.Nestorovski Ostoji}), Gateone – SK Soker 2:3 ( Veli~kovski, Kapowa – [alipu-

rovi} 2, I.Pe{ovski). Za tre}e mesto: Gateone – Auto el. Goran i Danijel 3:3 (2:3 penali).Auto el.

Goran i Danijel: Bawac, Miti} 2, ^u~ak, [uput 1, @.Stegwaja, Preti, M.Stegwaja 1, Ostoji} 1, Radenkovi}, Miodrag 2. Gateone : Pokrajac, Mitanovski, Miqanovi}, Veli~kovski, Zlatkovi} 1, Stojanovski 1, Vu~kovi} 2, Stefanovski 1, Kopawa.

Finale: Mitrovi} Komerc – SK Soker 2:2 ( 0:1 penali).Mitrovi} Komerc: Krivoku}a, N.Nestorovski 1, Okuka, Tripkovi}, Staj~i}, Nikolovski 1, [arac, Ivani{evi}, Perla{, Mitkovski. SK Soker: Cvetkovi}, S.Nestorovski, I.Pe{ovski, S.Pe{ovski 2, an|elovi}, [alipurovi} 1, Stoj~i}.

B. Stojkovski

Zaslu`eno do trofeja: ekipa Sportske kladionice Soker

UO SRPSKE ASOCIJACIJE AMERI^KOG FUDBALA

Prvenstvo startuje 26. marta Upravni odbor Srpske asocijacije ameri~kog fudbala rapravqao je o svim segmentima ovog sve popularnijeg takmi~ewa i doneo nekoliko va`nih odlukla. Svakako najbitnija odluke vezane su za sistem i kalendar takmi~ewa seniora.Prvenstvo }e startovati 26/27. marta, a finale je predvi|eno za 17. jul.

Komisija za takmi~ewe ( Zorica Hofman, Nemawa ^alija, Goran Ni{avi}, Mirko Jo~i} i Sr|an ]osi}) je predlo`ila sistem i kalendar takmi~ewa za Superligu Srbije 2011. godine, koji }e UO proslediti Skup-

{tini SAAF na usvajawe.Predlog je da se igra u tri divizije, Centar, Sever i Jug. U diviziji Centar nadmetalo bi se osam timova: Vukovi Beograd, Vojvode Novi Sad, Sombor Celtis, Vrbas Hanters, Kragujevac Divqi veprovi, ^a~ak Ejnxel Voriors, Pan~evo Panters i Beograd Blu Dragons.Divizija Sever i Jug bi se formirale po regionalnom principu radi smawewa tro{kova. Diviziju Sever trebalo bi da ~ine: Subotica, Novi Kne`evac, Kikinda, Klek, In|ija i Sremska Mitrovica. Diviziju Jug: Beograd

Ivana Maksimovi} i Katarina Biser~i}

Stojiqkovi} odredio putnike Selektor streqa~ke reprezentacije Srbije Zoran Stojiqkovi} odredio je putnike za turnir u Minhenu ( od 26. do 29 januara) koji tradicionalno svim nacionalni selektorima slu`i kao najboqa kontrola pred {ampionat Evrope vazdu{nim oru`jem, ~iji je doma}in italijanski grad Bre{a od 1. do 7. marta. Srbija ne}e imati predstavnike samo u disciplini vazdu{ni pi{toq za juniore i juniorke.

Na listi su - pu{ka, seniori: Nemawa Mirosavqev i Dragan Markovi} (Novi Sad), Stevan Pletikosi} i Milutin Stefanovi} („^ika Mata“, Kragujevac), seniorke: Lidija Mihajlovi} (Ni{), Andrea Arsovi} (Partizan), Ivana Maksimovi} (Novi Beograd U{}e) i Jelena @ivkovi} (Jagodina), juniori: Marko @ivi} (Ni{), Igor ^otra (Zvezdara) i @arko Trifuwagi} (Novi Sad), juniorke: Katarina Biser~i} (Ni{), Dragana Todorovi} (Novi Beograd U{}e) i Ta{ana Bogatinovski (Pan~evo).

Pi{toq – seniori: Damir Mikec (Policajac), Andrija Zlati} („A. Dejovi}“, U`ice) i Dimitije Grgi} (Aka-

demac, Beograd), seniorke: Jasna [ekari} i Zorana Arunovi} (C. zvezda) i Bobana Veli~kovi} (Bor 030).

U stru~nom {tabu su, uz selektora Stojiqkovi}a, i Ivan Kvasnevski (trener za pi{toq), Aleksandra Ivo{ev (trener za pu{ku) i Ivan Manojlovi} (trener za pu{ku – mla|e kategorije).

Takmi~ewe }e pratiti i li~ni treneri strelaca Pavle Zlati}, Jelena Arunovi}, Dragan Donevi}, Miribana Maksimovi}, Goran Mikec i Boban Markovi}.

- Za Mirosavqeva, Pletikosi}a, Markovi}a, Stefanovi}a, Lidiju Mihajlovi}, Andreu Arsovi}, Ivanu Maksimovi}, Mikeca, Zlati}a, Jasnu [ekari}, Zoranu Arunovi}, Bovanu Veli~kovi}, selektora Stojiqkovi}a i trenera reprezentacije Kvasnevskog, kao i za li~ne trenere strelaca tro{kove za ovaj turnir snosi}e Olimpijski komitet Srbije, jer se radi o kategorisanim takmi~arima - istakao je generalni sekretar SS Srbije Nenad Petkovi}. - Za ostale strelce i trenere tro{kove odlaska u Minhen snosi}e Streqa~ki savez.

Vitalij Kli~ko brani titulu Ukrajinski bokser Vitalij Kli~ko brani}e titulu {ampiona sveta u te{koj kategoriji u VBC verziji protiv nepo-

Solis (31) je prvi izaziva~ za {ampionski pojas u VBC verziji, do sada je nepora`en na 17 me~eva, a 12 borbi je zavr{io nokautom. On je na Olimpijskim

Gor{taci, Mladenovac, Po`arevac, Kraqevo, Jagodina i Ni{.

U svim divizijama timovi bi igrali jednokru`no, sa dodatnom utakmicom izme|u ekipa Severa i Juga u {estom kolu radi izjedna~avawa broja doma}instava i gostovawa i zbog ve}eg broja liga{kih utakmica, a u skladu sa najmawom kilometra`om izme|u ekipa. U plejof Superlige u{le bi ~etiri najboqeplasirane ekipe iz divizije Centar i dve najboqe ekipe iz divizija Jug i Sever, koje se dobijaju mini plej -ofom.

I. G.

Druga liga od 2012. godine Prema predlo`enom sistemu takmi~ewa, od sezone 2012. kona~no }e biti ta~no definisani rangovi takmi~ewa.

U planu je da svi timovi bidu podeqeni Prvu i Drugu ligu.

Prvu ligu }e da ~ine {est najboqe rangiranih ekipa iz divizije Centar 2011. godine i dve ekipe iz divizije Sever i Jug koje su izborile plasman u plejof Superlige Srbije 2011.

Drugu ligu ~ini}e ostali timovi podeqeni po regionalnom principu u dve grupe - Sever i Jug. Ho}e li i naredne sezone odlu~ivati o tituli: detaq iz me~a Djuksi Novi Sad – Vukovi Beograd

Nenad Borov~anin i Vitalij Kli~ko

ra`enog Kubanca Odlanijera Solisa u martu. Menaxerska agencija ukrajinskog boksera saop{tila je da }e se borba odr`ati 19. marta u Kelnu.

igrama 2004. godine osvojio zlatnu medaqu. Kli~ko (40) je do sada boksovao u 43 borbe, ostvario je 41 pobedu, od kojih 38 nokautom.

IN MEMORIAM

Milan-Bata Ercegan Sa velikim `aqewem obave{tavamo javnost da je posle duge i te{ke bolesti, 11. januara 2011. godine na Vojno medicinskoj akademiji u Beogradu, preminuo Milan-Bata Ercegan, po~asni predsednik FILA (Svetska rva~ka federacije).

Rva~ki savez Srbije }e naknadno izvestiti javnost o mestu i vremenu sahrane na{eg dragog ~ika Bate.

SPORT

DNEVNIK

sreda12.januar2011.

VOJVODINA SRBIJAGAS VE^ERAS DO^EKUJE NAPREDAK

19

TURNIR U SIDNEJU

Va`na utakmica Bojana Jovanovski eliminisala i Rezai za doma}ina Prva prvenstvena utakmica u 2011. godini za ko{arka{e Vojvodine Srbijagas ima poprili~nu specifi~nu te`inu. Naime, Novosa|ani ve~eras do~ekuju ekipa Napretka i, pobede li, mogli bi da uhvate prikqu~ak s timovima iz vrha. Me|utim, poraz bi crveno-bele gurnuo u veoma neprijatnu situaciju, po{to bi ih sasvim pribli`io opasnoj zoni, preciznije dru{tvu koje se bori za opstanak u Prvoj A ligi Srbije. Zbog toga trener Radenko Varagi} i wegovi u~enici ve~era{wem me~u prilaze s maksimalnom ozbiqno{}u, svesni {ta on mo`e da im donese, ali i odnese.

- U goste nam dolazi veoma jaka ekipa Napretka - rekao je Radenko Varagi}. - Zanimqivo je da Kru{evqani veoma dobro igraju u gostima i to mora da nas dodatno upozori na ~iwenicu da nikakvo opu{tawe ne}e biti dozvoqeno. U svakom slu~aju, o~ekuje nas veoma te{ka utakmica i igra~i }e morati da ulo`e maksimalan napor i da me~u pri|u najozbiqnije ukoliko `elimo da osvojimo va`ne bodove. Odbrana }e opet biti u prvom planu i mora}emo da se posebno anga`ujemo u defanzivi, jer kvalitet Napretka je u saradwi najkorisnijeg igra~a prvog dela lige, centra Nenada [ulovi}a i plejmejkera Slobodana Pejovi}a. Nisu

Tabela Prve A lige Srbije 1. FMP 2. Beograd 3. Metalac 4. M. Vizura 5. Novi Sad 6. Sloboda 7. Tami{ 8. Napredak 9. Sloga 10. Proleter 11. Borac 12. Vojvodina 13. Crnokosa 14. Superfund

15 15 15 15 15 15 15 14 15 15 15 14 15 15

15 11 9 9 9 8 7 7 6 6 6 6 4 1

0 4 6 6 6 7 8 7 9 9 9 8 11 14

1344:1009 1214:1120 1192:1176 1328:1315 1208:1200 1155:1205 1017:1050 1104:1092 1232:1223 1206:1265 1082:1177 974:1024 1197:1273 1121:1255

30 26 24 24 24 23 22 21 21 21 21 20 19 16

U slede}em kolu (15. i16. januara) sastaju se: Novi Sad - Crnokosa, OKK Beograd - Vojvodina Srbijagas, Napredak - Proleter Naftagas, Tami{ - Sloga, Sloboda - Mega Vizura, Superfund Borac, Metalac - FMP.

Srpska teniserka Bojana Jovanovski plasirala se u ~etvrtfinale VTA turnira u Sidneju pobedom nad Francuskiwom Aravan Rezai 2:0, po setovima 7:6 (4), 7:6 (4) i potvrdila da je u sjajnoj formi. Me~ je prethodno bio prekinut na nekoliko sati zbog obilnih padavina u Sidneju.

Jovanovski je do pobede nad 19. teniserkom sveta do{la posle sat i 52 minuta igre. Protivnica srpskoj teniserki u ~etvrtfinalu bi}e 25. na VTA listi Ruskiwa Svetlana Kuzweco-

^ela protivnik Troickom Argentinac Huan Igwasio ^ela bi}e protivnik Viktoru Troickom u 2. kolu ATP turnira u Sidneju. ^ela je pobedio ^eha Radeka [tepaneka 4:6, 6:0, 6:3 i tako izborio plasman u 2. kolu i duel sa Troickim koji je na startu bio slobodan kao ~etvrti nosioc. Troickom, 30. igra~u sveta, i ^eli, osam pozicija slabije rangiranom, ovo }e biti prvi me|usobni duel.

Turnir u Sidneju igra se za nagradni fond od 422.300 dolara, a pobedniku }e pripasti 77.000 dolara uz 250 ATP bodova.

U sjajnoj formi: Bojana Jovanovski

va. Kuzwecova je u drugom kolu pobedila doma}u teniserku Samantu Stosur sa 3:6, 6:3, 6:4.

Rezultati drugog kola: Li – Razano 6:4, 1:6, 6:4, Voznijacki – Cibulkova 3:6, 3:6, Klajster –

Zahlavova-Stricova 6:1, 6:4, Per – Azarenka 5:7, 3:6, Martines – Klejbanova 2:6, 4:6, Peneta – Zvonarjeva 7:5, 7:5, Kuzwecova – Stosur 3:6, 6:3, 6:4, Jovanovski - Rezai 7:6, 7:6.

VOJVODINA @ELEZNI^AR PO^ELA PRIPREME

Vladimir Veli~kovi}

wih dvojica jedini na koje }emo morati da obratimo pa`wu, jer ekipa iz Kru{evca ima na svakoj poziciji po dvojicu dobrih ko{arka{a.

Kakav je zdravstveni bilten?

- Nije najboqi. Od ranije povre|enom Ivanu Bo{waku pridru`ili su se Nenad Toma{evi} i Bogdan Rizni}, tako da ni na wih ve~eras ne}u mo}i da ra~unam. Ostali igra~i su zdravi i spremni za duel i verujem da }emo prikazati dobru igru i osvojiti i te kako va`ne bodove nada se Varagi}.

Jedan od igra~a od ~ijeg u~inka dosta toga zavisi je plejmejker Vladimir Veli~kovi}. Wegova brzina i re{ewa

Foto: F. Baki}

koja ima u igri mogli bi da budu od presudne va`nosti kada je re~ o susretu s Napretkom.

- Pred nama je izuzetno va`na utakmica i mislim da smo se za wu dobro pripremili rekao je Veli~kovi}. - Bitno za nas je da budemo maksimalno skoncentrisani, da poku{amo da onemogu}imo Kru{evqane da nametnu svoj stil igre, ali i da budemo raznovrsni i efikasni u napadu. Verujem da }e i na{i navija~i do}i u lepom broju da nas bodre i pomognu nam da osvojimo ~itav plen.

Duel Vojvodina Srbijagas Napredak igra se od 17.30 u maloj sali Spensa, a ulaz je besplatan.

A. P.

Stigle i prve prinove Rukometa{i Vojvodine @elezni~ar po~eli su sa priprema za nastavak takmi~ewa u Superligi Srbije. Prema do sad ostvarenom o~ekuje ih mnogo posla i prolivenog znoja kako bi se nadoknadilo mnogo toga propu{tenog u prvom delu prvenstva.

Ruku na srce, u jesewem delu {ampionata crveno - beli su imali mnogo kadrovskih i organizacionih problema, pa se time mo`e prvadati mr{av bodovni saldo (12 bodova iz 15 utakmica)i tek deseto mesto u superliga{kom karavanu. U fini{u jeseni do{lo je do promene na trenerskoj

sezonu zavr{io u dresu Kolubare) i Aleksandar Radevi}, nekada{wi ~lan Jugovi}a iza kojeg je du`a igra~ka pauza. Wih dvojicu }emo probati u narednih nekoliko dana, a obojica igraju na pozi-

stavqen na fizi~ku spremu, sve do odlaska na pripreme u Krupaw 17.januara. U Krupwu }emo poja~ati rad sa loptom i vi{e se posvetiti tehni~ko - takti~kim elementima. Po povratku u Novi

Na prozivci i novajlije Prozivci su se odazvali slede}i igra~i: Stanko i Vladimir Abaxi}, Slobodan Dimitri}, Stanko Dimitri}, Milorad Radi{i}, Branislav Radi{i}, Milo{ Bari{i}, Stevan Popov, Dragan Suxum, Milutin Lu~i}, Goran Kostelac, Vladimir ^upkovi}, Filip \uri}, Novak Imbrowev, Veqko Hoxi}, Qubomir Jovanovi}, Milan Kne`evi}, Nikola Damwanovi}, Luka Arseni}, kapiten Vladimir Mandi} i novoprido{li Sr|an Vu~i}evi} i Aleksandar Radevi}.

EVROLIGA[ IZ MALAGE TRA@I NOVOG TRENERA

Unikaha bi Bo`u Maqkovi}a ^elnici {panskog evroliga{a Unikahe izgubili su strpqewe s trenerom Aitom Garsijom Renesesom. Ekipa iz Malage je 12. na tabeli i ima male {anse da se domogne zavr{nice

Kupa kraqa, pa klub tra`i novog trenera. Dnevnici iz Malage, obi~no dobro upu}eni u de{avawa u Unikahi, tvrde da bi Aitov zamenik mogao da bude Bo`idar Maqkovi}. Na{

Bo`idar Maqkovi}

slavni stru~wak je svojevremeno pet godina vodio zelene (1998.-2003.) i doneo im prvi trofej u istoriji kluba - Kup Radivoja Kora}a, 2001. godine.

Maqkovi} je nedavno preuzeo nacionalni tim Slovenije, a propisi ACB lige zabrawuju trenerima klubova da imaju anga`man i kao selektori. Ipak, {panski mediji tvrde kako Maqkovi} jo{ uvek ni{ta nije potpisao sa Slovencima, pa bi mogao da se prona|e model po kojem bi on vodio Unikahu do kraja sezone.

Bo`idar Maqkovi} je u subotu bio u Malagi i gledao je poraz svog biv{eg tima od Barselone (53:70), u dru{tvu italijanskog stru~waka Ser|a Skariola, tako|e biv{eg trenera Unikahe.

Hjuston slavio u Bostonu U NBA ligi su odigrane tri utakmice a iznena|ewe je priredio Hjuston, koji je uspeo da iznenadi lidera Istoka Boston Seltikse i iza|e kao pobednik iz ~uvene Garden arene. Iako bez vode}eg strelca Kevina Martina Roketsi su uspeli da iskoriste lo{ dan Bostona (108:102) i pobedom prekinu niz od pet poraza. Me|utim, sada je ve} postala mini-tradicija da Hjuston slavi u Bostonu bez prvih zvezda. Pro{le godine to im je po{lo za rukom bez Jao Minga, 2009. bez Trejsija Mekgrejdija, a sada bez Martina, pa i Arize i Breda Milera. Najvi{e poena za Hjuston ubacio je Aron Bruks (24), dok je Markiz Danijel postigao 19 za doma}ina.

^ikago je predvo|en Derikom Rouzom (29p) i Karlosom Buzerom (27p,11sk) bio „lo{„ doma}in Detroitu koji je savladao 95:82. Najboqi u Detroitu bio je Vilkoks sa 13 poena, dok je Ri{ar Hamilton imao o~ajno {utersko ve~e bez pogotka iz igre, a iskusni Ben Valas je napustio igru ve} u drugom minutu zbog povrede ~lanka. [arlot je dobio Memfis sa 96:82 uz 27 poena Xeksona, dok je kod gostiju Dendolf imao dabldabl - 15 poena i 15 skokova.

Rezultati: ^ikago - Detroit 95:82, Boston Hjuston 102:108, [arlot - Memfis 96:82.

(Sportservis)

Rukometa{i Vojvodine na pripremama

klupi, Darka Jevti}a zamenio je iskusni \ura| Trbojevi} pod ~ijom dirigntskom palicom je ekipa od tri me~a dva dobila.

Da li ima novih lica u ekipi i koji su mu planovi pitali smo trenera Trbojevi}a.

- Prvom treningu u SC Slana bara prisustvovali su svi igra~i - wih 21. Prikqu~ili su nam se levoruki Sr|an Vu~i}evi} (ranije nastupao za Apatin a polu-

ciji desnog beka - saop{tio je Trbojevi}.

Novina je da je Vo{a sa Spensa pre{la na Klisu, gde }e trenirati i igrati utakmice.

- Dobili smo sjajne termine i o~ekujem da }emo ih iskoristiti na najboqi mogu}i na~in. Ovo je odli~na vest za nas i veliki podstrek za ove momke, koji }e narednih dana jednom dnevno trenirati na Klisi, a akcenat }e biti

Selidba Poznato je da su rukometa{i Vojvodine @elezni~ar u pro{loj godini kuburili sa adekvatnim terminima za treninge i utakmice u Spensu,pa je uprava u~inila napor i prona{la kvalitetno re{ewe u dvorani na Klisi. Stru~nom {tabi i igra~ima na raspolagawu su odgovaraju}i termini u sali za nesmetani trena`ni proces, kao i bazen i teretana.U klubu veruju da }e selidba doneti boqitak na svim poqima.

Foto: F. Baki}

Sad u planu je odigravawe nekoliko kontrolnih utakmica sa adekvatnim rivalima, Crvenkom, Dinamom, zrewaninskim Proleterom i Crvenom zvezdom iz Mokrina.

Spektakularnih dolazaka i odlazaka u ovom prelaznom roku izvenso je da ne}e biti.

- Do sada niko od igra~a nije izrazio `equ da napusti Novi Sad. [to se ti~e poja~awa, poznato je koja mesta i timu su deficitarna a adekvatna re{ewa }emo poku{ati da prona|emo.

Najbitnije je da nas poslu`i zdravqe i da u Krupaw otputujemo u kompletnom sastavu. Spisak putnika }e biti poznat uskoro, a oni koji budu ostali u Novom Sadu trenira}e po specijalnom re`imu - pojasnio je Trbojevi}.

I. Grubor

20

DNEVNIKOV [AH SREDOM

sreda12.januar2011.

REJTING LISTA NADREALISTA

Jedan smo rod – bez rejtinga A lepo nam je, na kraju pro{log priloga o rejtingu, poru~io Sre}ko [oji}: - “Polako s’ upore|ivawe!” Kao zao prorok… Nema upore|ivawa! Svi Srbi smo jednaki – rejting 0. Lista sa srpskim igra~ima imala je samo jedan dan `ivota, tek da vidimo gde smo. I takvi, kakvi smo, ni za tu nismo!

Izbrisani smo iz rejting liste dok se ne namiri FIDE! Sad svi ho}e prvi da se namire! Elektri~ari, telefonisti, komunalci, uli~ni inspektori, parkinga{i, prangija{i… Dr`ava, poslanici, Savezi, funkcioneri, privatnici, FIDE… Dodu{e, ovo s brisawem, ne ka`em, nije prvi put. Kad nas je guja (nas – mislim [SS, a guja je FIDE) prvi put otrovom zalila na{li su se novci odnekud “odozgo” i qutu ranu francima zavili.

Kad nas je guja drugi put ujela qudi iz Saveza su podelili zadu`beni kola~ po regionima. Prebrojavani smo po rejting-glavi pripadnosti takmi~arskog podru~ja. Kad nas je guja tre}i put… mudri qudi iz Saveza doneli su spasonosnu odluku: rejting je li~na stvar pojedinca i ima da se plati (mislim, taj pojedinac). Sudije su jurile rejtinga{e po turnirima da dodatno pla}aju taksu {to im se ime povla~i na tako va`noj (belosvetskoj) listi, ina~e - nema igrawa. Mnogi su hteli da se odreknu svoje rejting kartice jer igraju, govorili su, {ah iz li~nog zadovoqstva i taj Elo ih ne zanima. Ali ne, samo smrt (prirodna, mo`e i neprirodna) mogla je da ih rastavi od nameta, a mnogi su odustajali od igrawa – zbog takse.

Ni to, mislim ta naplata, nije ba{ i{la glatko pa su mudri qudi postali jo{ mudriji: prilikom registracije klubovi ima da pla}aju i dodatne takse za svoje rejtinga{e. I napla}uje se!

I, ionako te`ak polo`aj klubova nametima na rejting i privatni ~asopis postajao je jo{ te`i. Uzgred, ali, ipak, ne}emo sad o tom privatnom ~asopisu – nije tema. Zna~i, “novci” za takse su ubirani od klubova za tu namenu.

Pa, kud se dedo{e ti na{i novci?

Pojela maca! Ili neko drugi, ili mo`da prvi? Xaba vam novci moji sinovci – dok malo selo ima takav xez orkestar!

E, moj Gijsene! Kud ode srpski {ah?

B. Dankovi}

Cuger u Irigu [ahovski klub “Stevica Puzi}” organizuje u Irigu brzopotezni memorijalni turnir “Dejana [ijaka” u nedequ, 23. januara, sa po~etkom u 11 ~asova. Turnir se igra u prostorijama vinske ku}e – Kova~evi}. Igra se 13 kola uz tempo igre od 5 minuta po igra~u.

Nov~ani nagradni fond je 15.000 za minimalno 30 igra~a i bi}e raspore|en na pet nagrada uz dosta specijalnih nagrada.

Upisnina je 300 dinara a za omladince, penzionere i `ene upisnina je 200 dinara. Svaki igra~ je du`an da ponese ispravan {ahovski sat i {ahovsku garnituru. Za sve dodatne informacije javiti se direktoru turnira Stevici ^erni~eku 063 7092742.

PROBLEM BR. 319

Beli daje mat u dva poteza K. Tifbruner Arbajter cajtung 1978.

Re{ewe problema br. 318 (Marsel Se`er, “Schackspelaren”, 1933.) sa pozicijom: beli – Kd7, Df2, Tb8, Lf1, Lh8, Sd4, Se7, pe{ak e4; crni – Kc5, Dd3, Lb1, pe{ak a6; je 1.Df8!

SEDNICA IO [S VOJVODINE

Statut pa Skup{tina Nakon otvarawa Festivala mladih Vojvodine odr`ana je, u hotelu Novi Sad, 6. sednica IO Vojvodine sa 11 ta~aka dnevnog reda.

Imaju}i u vidu doga|aje koji su uznemirivali javnost proteklih nedeqa i meseci potpisnik ovih redova se obratio sekretaru Saveza s molbom da prisustvuje sednici, `ele}i da se na “izvoru” upozna sa trenutnim stawem stvari. Prisustvo mu je odobrio predsednik [SV s napomenom i `eqom da izve{taj za medije sa te sednice bude korektan (?!).

Ukoliko se pak ovaj izve{taj bukvalno prika`e po zahtevanoj “meri korektnosti”, s ta~ke gledi{ta predsednika i delegata, o podnetim izve{tajima i diskusijama, bez prava na li~ni komentar, onda je u Savezu sve u najboqem redu.

Stekao sam utisak da je sada{wi predsednik najboqi, najboqi delegati, najboqi ~asopis, najboqi selektor, najboqi predsednici raznoraznih komisija, jednom re~ju: najuspe{niji period kojeg je Savez ikada imao. Ne znam kako je bilo u Periklovo doba, koga jo{ zovu zlatno, ali mislim da ni tamo nije bilo boqe. Ovim bi taj izve{taj sa sednice ovog potpisnika bio zavr{en. Na sednici je predsednik ocenio da nisu u redu oni koji su tendeciozno i neafirmativno pisali i krivo prikazivali o nekakvom “drugom stawu” u Savezu. Nisu upotrebqene re~i “strani pla}enici” ali je konstatovano da u “ne~ijem interesu” pi{u – to {to pi{u. Predsednik, ina~e, ovih godinu dana nije imao vremena da se s wima “obra~una” ali }e u nared-

nom periodu imati (mislim: to vreme za obra~un) pa }e se dokumentovano (sa svim objavqenim prilozima o wima, odnosno wemu jo{ od “Ka}ke petqe” pa naovamo) obratiti glavnim qudima u redakcijama (Politike, Sportskog `urnala i Dnevnika) i onda }e na{ {ah, bez tih ko~ni~ara i kukoqa, ponovo biti kao {to je nakad bio!

To je bilo, onako, uzgred, van dnevnog reda. A sad da se vratimo dnevnom redu. Prihva}en je izve{taj predsednika Takmi~arske komisije (uz opravdanu ostavku) i kooptiran je novi ~lan. Doneta je odluka da klubovi koji nisu regulisali obaveze prema Savezu to u~ine do 15. marta, ina~e ne}e biti registrovani. Kalendar takmi~ewa nije donet iz razloga {to treba da se usaglasi sa kalendarom [S Srbije koji jo{ nije donet.

Izuzetak je napravqen kod Me|unarodnog prvenstva Vojvodine za koji je odre|en termin 24-30. juli 2011. Prihva}en je predlog Pravilnika o ekipnim takmi~ewima [SV i Pravilnika o registraciji {ahovskih klubova pri [SV i [SS. Izabran je novi koordinator {ahovskih liga Vojvodine uz opasku da svi klubovi treba da imaju e-mail kako bi se lak{e i savremeno komuniciralo s klubovima. Visine ~lanarine klubova, rejting takse, kao i ~lanarine {ahovskih sudija nisu promewene u odnosu na prethodnu godinu.

Zahtev [K Sivac da se smeni selektor je odba~en iz razloga {to ovaj Savez nije nadle`an po tom pitawu. Razmatrawe o zahtevu da se ponovo uvede obavezna omla-

dinska tabla u najni`im ligama je odlo`eno dok se koordinator ne konsultuje sa komesarima tih liga. Rasprava o najzanimqivijem zahtevu [K Sivca da se bilten “Vojvo|anski {ah” ponovo vrati u obimu, obliku i formatu kakav je bio proteklih 16 godina je odlo`en do izla`ewa narednog dvobroja [ahovskog `urnala kako bi se stekao kompletniji utisak za upore|ivawe. Iritiran primedbama i ironi~nim dobacivawem glavnog urednika tog `urnala tokom diskusije delegat iz Sivca je demonstrativno napustio sednicu.

E sad ne{to novo za javnost. Radi se o, kako neki smatraju, “nelegalnoj” izbornoj skup{tini [SV 2009. godine i naloga da se, uz po{tovawe Statuta, odr`i Vanredna izborna skup{tina. Razgovori sekretara i predsednika [SV sa pokrajinskim sekretarom za omladinu i sport su, tokom decembra, obavqeni i dogovoreno je da je potrebno prvo Predlog nacrta Statuta [SV usaglasiti sa Statutom [S Srbije i nakon procedure oko pravnova`nosti da se odr`e izbori. U toku diskusije bilo je i demago{kih rasprava ali, uprkos nekim opre~nim diskusijama, dogovoreno je da se dogovor ispo{tuje. U toj atmosferi pokrenuto je i pitawe poverewa delegatu [ahovskog saveza u toj sportskoj asocijaciji.

I na kraju, iako taj izve{taj nije bio na kraju, ali po kontekstu teksta da zasladimo, radosna vest da }e se igra~i Srbije uskoro vratiti na rejting listu: prona|en je sponsor. @iveo sponzor.

B. Dankovi}

FESTIVAL MLADIH

Danas i sutra fini{ U Novom Sadu je u nedequ, u hotelu “Novi Sad”, po~eo 18. vojvo|anski {ahovski festival mladih. Koliko su napredovali i spremni za nove izazove, 43 devoj~ice i 113 de~aka, pokaza}e u pet takmi~arskih dana bitke. Prime}ujemo tu ve} afirmisane i dokazane: Kseniju Tomin, Svetlanu Stojadinov, Aleksandra In|i}a, Novaka ^abarkapu, bra}u Ratkovi}e, Vladana Desnicu…

Devoj~ice igraju u spojenim grupama: do 8, do 10 i do 12 godina su u jednoj grupi, dok drugu ~ine devojke do 14, 16 i do 18 godina.

De~aci pak, igraju svaki u svojoj grupi kao {to je najavqeno. Najbrojnija grupa de~aka je do 12 godina, ima ih 26. Odmah za wima su ne{to stariji de~aci do 16 godina (24 u~e- Pogled na festivalsku dvoranu snika). Naravno da je najatraktivnija najmla|a Jedan se mali{an svima unaokolo hvalio svojim grupa do 8 godina koji {ah jo{ do`ivqavaju saremijem a na pitawe za{to nije pobedio odgovor mo kao igru u bukvalnom smislu te re~i pa su je glasio: “Pa nisam mogao jer sam bio izgubqen, obrti svakim potezom simpati~no-dramati~ni. a protivnik nije znao da me matira.”

„DNEVNIKOVA” [KOLA [AHA

Em lepe, em po`rtvovane U {koli (ne ovoj, nego u reformisanoj, usmerenoj “Za osredwe pacere”) u~i se da je koli~ina energije u prirodi konstantna. A po{to kod nas sve vi{e dolazi do izra`aja prirodna pojava da se na dva mesta, ili u dva termina, ne obradi nijedna tema – ostaje podosta neutro{ene energije koja negde, u neko vrme, mora do}i do izra`aja. E pa, orni smo da taj wen vi{ak li~no izrazimo, obra|uju}i ovde, danas, bar dve teme – 1. `rtvu dame, i 2. dvostruki {ah.

Dvostruki {ah – {ah dat istovremeno sa dve figure – ima snagu dva istovremeno odigrana poteza! Bacite pogled, recimo, na ovu poziciju:

Zato {to mu je kraq razgoli}en, beli je upravo ponudio razmenu dama, posle koje bi, uprkos pe{aku mawe, polagao nade u svoj lova~ki par, uz brzo dovo|ewe topa na c-liniju.

Na eventualno izmicawe crne dame, 1…Dg4+, spremio je 2.Tg2, itd. Ali – ima tu jedno veliko ALI… Kao {to poslovica ka`e: “Ali” devojci sre}u kvari: 1… Df1!!! 2.K:f1 Se3++! [ah – i kowem, i topom! Kowa bi beli mogao uzeti ~ak na dva na~ina – da mu nije dat {ah i topom! A i od toga {aha topom mogao bi se zakloniti na dva na~ina – da mu nije dat {ah skaka~em! Dvostruki {ah, dakle, drasti~no su`ava protivnikov izbor poteza – na ono “{to se mora” (na pasivno izmicawe), ali {to je, za razliku od zavr{etka te ute{ne poslovice, jadnome kraqu ipak te{ko: 3…Kg1 Tf1 mat. A sad, po{to smo vam bili nalo`ili da bacite pogled na gorwi dijagram – podignite ba~eni pogled, da biste ga mogli baciti i na dowi prizor:

Gde tu sad mo`e da se izvede dvostruki {ah? – upita}ete se.

Bogme, obratili ste se, rekli bismo, na pogre{nu adresu – boqe pitajte nas! Jer, ako vam na mnogo {to{ta, danas, ne bismo umeli odgovoriti (ili bar nismo ovla{}eni) – na ovo umemo: na{ odgovor je - ~ekajte malo, zaboga, dame imaju prvenstvo (bar u maloj, {ahovskoj privredi), naro~ito kad treba da se `rtvuju: 1.Dh6+!!! L:h6 2.Sg5++! Sli~no gorwem primeru, beli istovremeno aktivira svog skaka~a i topa. (U svakom slu~aju, na{i primeri su sli~niji nego, recimo, slon i paradajz, mada i ovi imaju ne{to zajedni~ko: oboje su crveni osim slona.)

2…Kh8 3.Th7 mat! A {ta bi bilo da je crni posle 1.Dh6+!!!, prozrev{i smrtonosnu protivnikovu kombinaciju zasnovanu na dostrukom {ahu, pakosno poku{ao da, kad mu ve} nema spasa, bar uskrati belome u`ivawe u lepoti sopstvene igre? Recimo sa 1…Kg8 – pa {ta bude? E pa, bi}e tu ne{to jo{ lep{e – a tako mu i treba: 2.Dh8+!!! L:h8 Tako je poqe h8, kako se stru~no ka`e, blokirano za crnog kraqa.

3.Sh6++ – i opet dvostruki {ah, uz (mada “samo” jednostruki) mat!

Uz ove damske egzibicije Dragoslava Andri}a, zavr{avamo dana{wu lekciju “[kole za male i velike pacere”.

DNEVNIK

ANALIZIRANE PARTIJE

Uspeh na dva koloseka Internacionalni majstor dr Sre}ko Nedeqkovi}, jedan od velikana jugoslovenskog i srpskog {aha, preminuo je 2. januara u Beogradu u 88. godini. [ah je nau~io u trinaestoj godini a ve} kao |ak gimnazije u ^a~ku afirmisao se kao dobar {ahista. U Beogradu je `iveo od 1946. godine. Na prvenstvima Jugoslavije, u periodu 1948-1957. godine u~estvovao je sedam puta. Titulu nacionalnog majstora je osvojio na 4. {ampionatu, koji je odr`an u Beogradu 1948/49., podeliv{i 6-7. mesto.

Najboqi plasman postigao je na [ampionatu u Somboru 1957. godine, kada je sam zauzeo 6. mesto.

Titula internacionalnog majstora priznata mu je 1950. godine na 21. kongresu FIDE u Kopenhagenu kada su prvi put ustanovqene i zvani~ne me|unarodne {ahovske titule. Me|u sedam nosilaca titule internacionalnog majstora iz Jugoslavije, pored Gligori}a, Trifunovi}a, Pirca, Puca, Rabara, Vidmara ml, na{lo se i ime Sre}ka Nedeqkovi}a.

Jedina na{a dva velemajstora tada bili su dr Vidmar st. i Bora Kosti}. Dr Sre}ko Nedeqkovi} je sa {ahovskom reprezentacijom Jugoslavije proveo vi{e od 30 godina, kao igra~, trener-sekundant i savezni kapiten. Bio je ~lan [K Crvene zvezda od 1947. godine, s kojom je osvajao u nekoliko navrata ekipna prvenstva i kupove dr`ave. Zvawe zaslu`nog sportiste Jugoslavije dobio je 1957. godine a zvawe zaslu`nog sportiste Srbije 2007. godine.

Pored {ahovske aktivnosti dr Sre}ko Nedeqkovi} je postigao i briqantnu nau~nu karijeru u oblasti medicine. Diplomirao je na Medicinskom fakultetu u Beogradu 1952. godine. Ostao je na fakultetu kao asistent, a od 1959. do 1989. bio je profesor Medicinskog fakulteta. Bio je doktor medicinskih nauka, kardiolog internista. Utemeqiva~ je kardiologije u Srbiji i osniva~ i direktor Instituta za kardiovaskularne bolesti. Za svoj rad dobio je brojna priznawa me|u kojima treba ista}i: Orden zasluga za narod sa zlatnim vencem 1986; dve Oktobarske nagrade grada Beograda za unapre|ewe medicinske nauke 1970. i 1981; dobitnik je Sedmojulske nagrade SR Srbije za unapre|ewe zdravstva 1979; Dobitnik Gramate Srpskog Patrijarha Gospodina Pavla 2000; Dobitnik nagrade Srpskog lekarskog dru{tva „Veliki pe~at” 2003. i brojnih drugih lekarskih i {ahovskih priznawa. Bio je ~lan Akademije medicinskih nauka Srpskog lekarskog drustva. Ve} tre}u godinu Finalni turnir prvenstva Univerziteta u Beogradu u {ahu za studente i studentkiwe nosi naziv Trofej Verice i Sre}ka Nedeqkovi}a.

U dana{wem prilogu prikazujemo partiju sa Me|unarodnog turnira za prvenstvo Beograda, maja 1950. godine, na kojem je Nedeqkovi} osvojio prvo mesto ispred Mili}a i Matanovi}a.

S. Nedeqkovi} – Matanovi} Nimcoindijska odbrana 1.d4 Sf6 2.c4 e6 3.Sc3 Lb4 4.Dc2 d5 5.a3 Ovaj nastavak se igra ~esto na zadwim turnirima po{to izgleda da beli nema ni{ta posle 5.c:d5 e:d5 6.Lg5 h6 7.Lh4 c5!

5…L:c3+ 6.D:c3 Se4 7.Dc2 c5 Na ovom mestu dobro je i 7…Sc6 8.e3 e5 9.c:d5 D:d5 10.Lc4 Da5 11.b4 S:b4 12.D:e4 Sc2+ 13.Ke2 S:a1! (De1?) 14.Lb2 Le6 15.Dd3 00-0 sa obostranim {ansama (Pahman – Pitqakovski, Var{ava 1947.)

8.d:c5 Sc6 9.e3

Druge, isto dobre, mogu}nosti su: 9.Sf3 Da5+ 10.Sd2 Sd4 11.Dd3 e5 12.b4 Da4 13.Ta2 S:d2 14.D:d2 d:c4 15.e3 Sb3 16.Dc3 Le6 17.L:c4 L:c4 18.D:c4 S:c1 19.D:c1 a5 remi (Bron{tajn – Boleslavski, Sal~ebaden 1948.). Ili, 9.c:d5 e:d5 10.Sf3 Lf5 11.b4 itd. Crni tu ima, s obzirom na raspored, lepu igru.

9…Da5+ 10.Ld2 D:c5 Moj partner je raspolo`en za borbu. Prostiji put ka izjedna~ewu bio bi: 10...S:d2 11.D:d2 d:c4 12.D:a5 S:a5 13.Tc1 b5 14.c:b6 Lb7 15.Sf3 Ke7 16.b:a7 T:a7 17.Sd2 La6 18.Tc3 Tb8 19.L:c4 sa remi raspletom.

11.b4 De7 12.Lc1! Rjuminov potez poznat iz partije Rjumin – Kapablanka (Moskva 1935.): 12.Lc1 a5 13.b5 Se5 14.Lb2 Sg4 15.Sh3 Dh4 16.g3 Dh6 17.De2! Sgf6 i beli stoji boqe.

12...0–0 13.Sf3 Ld7 14.Ld3 Sf6! Nastupawe e-pe{aka vodi}e ka izjedna~ewu.

14…f5 bi te{ko oslabilo crnu poziciju.

15.0–0 Tac8 16.Db3 d:c4 17.L:c4 e5 18.Lb2 Lg4! Kriti~na pozicija! Polo`aj je pribli`no izjedna~en i pored toga {to beli ima lova~ki par. Za daqu ravnote`u ~ini mi se da je dobro za crne 18…Tfd8 19.Sg5 Le8 20.f4 h6 sa o{trom igrom.

19.h3 Uzima lovca i otvara g-liniju za napad. Potez je vrlo odgovoran, ali wegova ideja ~ini mi se da je korektna.

19…L:f3 20.g:f3 a5

Igra na zavr{nicu u ovom momentu nije za preporuku, jer beli dobija vreme za postavu topa na g-liniju. Potezom u partiji crni dobija poqa b6 i c5 za kowa a istovremeno fiksira bele pe{ake {to bi verovatno u zavr{nici zna~ilo mnogo. Drugi nastavak bio bi 20…Dd7 21.Kh2 Df5 22.Le2.

21.b5 Sb8 22.Kh2 Sbd7 23.Tg1 Sb6 Na 23…Sc5 jako je 24.Dc2 24.Ld3 Sfd5 Crnome je ciq da uzme bar jednog lovca.

25.f4! a4 26.Dd1 Sc3 Crni je na pragu svoga plana: uze}e crnopoqnog lovca. Time bi poziciona borba bila re{ena u wegovu korist. Me|utim, pozicija je ve} zrela za takti~ku igru!

Posle poteza u partiji sledi udar za udarom. Boqe nade na odbranu pru`alo je 26…f6 27.Lf5! i beli je nadmo}an.

Crni nije ocenio dovoqno takti~ke mogu}nosti belog.

27.L:c3 Uvod! Kow se mora skloniti, jer u izvesnim varijantama on slu`i dobro u odbrani.

27…T:c3 Uvertira!

28.L:h7+ K:h7 29.Dh5+ Kg8 30.T:g7+ Kre{}endo!

30…K:g7 31.Tg1+ Kf6

32.f5 Tihi potez! Finale!

Crni je predao, jer gubi mnogo materijala.

[S Srbije: “[ah” 1950.

Komentar: S. Nedeqkovi} Pripremio: B. Dankovi}

KULTURA

DNEVNIK

Jubilej Rabindranta Tagore blioteke i izbor literature o wegovom `ivotu i radu, do 27. januara mo`e se pogledati u javnom katalogu Biblioteke. Nakon toga elektronski katalog izlo`be }e se trajno ~uvati i biti dostupan na CD-u, a u skra}enom obliku, zajedno sa {tampanim katalozima dosad postavqenih izlo`bi, i na sajtu www.bms.rs. Autorke izlo`be su Ivana Grguri} i Silvija ^amber.

Rabindranat Tagore ro|en je u Kalkuti 1861. godine. Pr-

vu pesmu napisao je kao osmogodi{wak, a do kraja `ivota objavio je vi{e od 170 kwiga poezije, drama, romana, kratkih pri~a, ogleda, studija, rasprava i dnevni~kih zapisa. Svetsku slavu donela mu je kwiga poezije „Gitanxali“, koju je sam preveo na engleski jezik i za koju je 1913. dobio Nobelovu nagradu. Osim kwi`evno{}u, Tagore se bavio pedagogijom, filozofijom, komponovawem i slikarstvom. Umro je u rodnom gradu 1941. godine.

MONTA@ER MATEJA RACKOV O POLO@AJU SVOJE PROFESIJE

Marginalizovani u filmskom svetu Mladi monta`er igranih filmova i televizijskih serija Mateja Rackov, Zrewaninac na privremenomm radu u Beogradu, pro{lu godinu }e pamtiti po usponu u karijeri i radu na dva zapa`ena ostvarewa. Rackov potpisuje monta`u filma “Besa” rediteqa Sr|ana Karanovi}a, srpskog kandidata za Oskara, u kome glavnu rolu tuma~i proslavqeni Miki Manojlovi}, a wegovo ime na{lo se i na spisku autora internacionalnog omnibusa “Neke druge pri~e”. Me|utim, ovaj monta`er uop{te nije zadovoqan trenutnim polo`ajem svoje profesije u Srbiji, a kao jedno od re{ewa iz-

koji bi zahtevali anga`ovawe razli~itih profila monta`era, odnosno da na tr`i{tu budemo tra`eni po karakteru rada, a ne po ceni koja, na`alost, iz dana u dan ide sve ni`e – isti~e Rackov i dodaje da nije lako sti}i do rada na filmu, kao i da je, po wegovom mi{qewu, Zrewaninac Petar Markovi}, koji se odavno nametnuo kao internacionalni monta`er, neko ko je najvi{e postigao u ovoj oblasti.

Rackovu, ali i wegovim kolegama, smeta {to se monta`erska profesija ne tretira kao umetni~ka, odnosno autorska, iako bi, smatra on, trebalo da bude

21

SAOP[TEWE @IRIJA „VITALOVE” NAGRADE ZA KWI@EVNOST

PRVA ELEKTRONSKA IZLO@BA U BIBLIOTECI MATICE SRPSKE

Nakon 178 klasi~nih izlo`bi u vitrinama, prire|enih u periodu od januara 1996. do decembra 2010, Biblioteka Matice srpske priredila je prvu elektronsku izlo`bu, kakve }e ubudu}e jedino i biti prire|ivane. Do kraja godine bi}e prire|eno trinaest elektronskih postavki, a prva od wih posve}ena je indijskom pesniku Rabindranatu Tagori.

Izlo`ba, kojom je obuhva}en izbor iz Tagorinih dela koja se ~uvaju u zbirkama Bi-

sreda12.januar2011.

i vrlo rado bih voleo da budem inicijator za wegovo osnivawe.

Mislim da bi glavni zadatak trebalo da nam bude postavqawe profesije na pravo mesto, odnosno vra}awe autorstva monta`erima. Trenutno i po Zakonu, i po stawu stvari, nismo autorska profesija, iako se {kolujemo na umetni~kom fakultetu, imamo tesnu saradwu sa rediteqima i poprili~no uti~emo na umetni~ki karakter filma – ka`e Rackov i podvla~i da bi ciq novoformiranog udru`ewa bio i uspostavqawe pravila pri isplati honorara jer sada vlada java{luk.

^etrnaest kwiga u {irem izboru Petnaesti put fabrika „Vital“ iz Vrbasa, ~iji je ve}inski vlasnik kompanija „Invej“ iz Beograda, dodequje tradicionalnu kwi`evnu nagradu „Zlatni suncokret“ za najboqu kwigu na srpskom govornom podru~ju, u `anrovima romana, pripovetke, poezije, kwi`evne kritike, eseja i kwi`evne publicistike, objavqenu u toku prethodne godine. @iri Vitalove nagrade u sastavu: Jovan Zivlak, Nikola Strajni} i Vladimir Gvozden je odr`ao tri sednice, a ju~e nakon razmatrawa preko 200 naslova, sa~inio je {iri izbor kandidata za nagradu.

U `anru romana u {irem izboru su „Gospodska ulica“ Ranka Risojevi}a, (Matica srpska, Novi Sad), „O mestima tu`nim i dubokoj no}i“ Vidosava Stevanovi}a (Dereta, Beograd), „Na stazi suza“ \or|a Pisareva (Agora, Novi Sad), „Kamen blizanac“ Zorana Petrovi}a (Geopoetika, Beograd), „Posmatra~ ptica“ Vide Ogwenovi} (Arhipelag, Beograd), „Ono {to oduvek `eli{„ Gordane ]irjani} (Narodna kwiga, Beograd) i „Mrtvo poqe“ Sr|an Srdi} (Stubovi kulture, Beograd).

Me|u zbirkama pripovedaka izabrane su „Pre`ivqavawe“ Dragoslava Mihailovi}a (Srpska kwi`evna zadruga, Beograd), „Vrlo malo svetlosti“ Vladana Matijevi}a (Agora, Zrewanin),“^itawe tavanice“ Mira Vuksanovi}a (Evro \unti, Beograd), „Kofer za izlizane krpe i poderane re~enice“ Milo{a Latinovi}a (Banatski kulturni centar, Novo Milo{evo) U {irem izboru za nagradu su i dve zbirke poezije „Kada }emo svetla pogasiti“ Du{ka Novakovi}a (Srpski Pen centar, Beograd) i „Svetilnik“, Ivana Negri{orca (Orfeus, Novi Sad), a u domenu kwi`evne istorije „Storija srpske kwi`evnosti“ Petra Milo{evi}a (Slu`beni glasnik, Beograd).

@iri isti~e `anrovsku {irinu u srpskoj kwi`evnosti, pogotovu u romanu. Od konvencionalnih pristupa realisti~ke percepcije momentima na{e savremene istorije, wene kriti~ke recepcije, ponovnog otkrivawa istorijskog romana u razli~itim vidovima, od realizma do postmodernisti~ke refleksivnosti, neonaturalizma ili prqavog urbanog romana sa dominacijom subverzivnog individualnog pogleda na svet vrednosti na{eg vremena i dru{tva, do fantastike, sajans fik{na, para-

Postupci kojima se slu`i, ne izlaze iz okvira ve} dostignutih u prethodnoj deceniji, kako u prozi tako i u poeziji. Tako|e, zna~ajno je da se podvu~e da se pripovedawe odvija u nagla{enom horizontu preispitivawa, tragawa za istinom, moralnim pitawima ili moralizirawem nad u~incima slo`enog vremena. U celini, ono {to mo`emo da vidimo u iskustvu na{e savremene pripoveda~ke umetnosti je ose}awe da je ona bitna forma razumevawa na{e istorijske i dru{tvene situacije.

@anrovska {irina u srpskoj kwi`evnosti @iri isti~e `anrovsku {irinu u srpskoj kwi`evnosti, pogotovu u romanu. Od konvencionalnih pristupa realisti~ke percepcije momentima na{e savremene istorije, wene kriti~ke recepcije, ponovnog otkrivawa istorijskog romana u razli~itim vidovima, od realizma do postmodernisti~ke refleksivnosti, neonaturalizma ili prqavog urbanog romana sa dominacijom subverzivnog individualnog pogleda na svet vrednosti na{eg vremena i dru{tva, do fantastike, sajans fik{na, parabolizacije i groteskizacije slike sveta, ili obnavqawa romana kao neoavangardnog diskursa... srpsko pripoveda{tvo sa nejednakim uspehom tuma~i i stvara jezi~ke reflekse sveta sa pretenzijama da otvori mno{tvo prolaza prema onome {to nas se ti~e i wegovom oblikovawu i tuma~ewu. bolizacije i groteskizacije slike sveta, ili obnavqawa romana kao neoavangardnog diskursa... srpsko pripoveda{tvo sa nejednakim uspehom tuma~i i stvara jezi~ke reflekse sveta sa pretenzijama da otvori mno{tvo prolaza prema onome {to nas se ti~e i wegovom oblikovawu i tuma~ewu.

Sagledavaju}i ovogodi{wu izdava~ku produkciju`iri ukazuje da se mo`e govoriti o kwi`evnosti koja se bavi nagla{eno konceptima realnosti, a mawe formalnim istra`ivawima, o razli~itim glasovima generacija koje su neposredni ili posredni u~esnici turbulentnog doba koje sa novim iskustvima poku{avaju da prevrednuju, kao i kanonizovanu istoriju.

@iri zapa`a da je o~igledno odsustvo interesa izdava~a prema kritici, eseju i kwi`evnoj publicistici, te je stoga u godi{woj produkciji mali broj naslova iz pomenutih `anrova.

Ono {to se mora naglasiti je da u pesni~koj produkciji ne postoji zna~ajan pritisak novih glasova, ili promena u zastupawu formalnog i zna~ewskog repertoara.

Dela autora koji su ve} dobili Vitalovu nagradu, nisu razmatrana. U`i izbor kwiga za Vitalovu nagradu bi}e saop{ten najkasnije do kraja januara .Dobitniku nagrade pripada nov~ani iznos u dinarskoj protivvrednosti od 5000 evra, kao i {tampawe nagra|ene kwige.

NAJVREDNIJI LOKALITET ANTI^KOG SIRMIJUMA

Carsku palatu videlo 12.500 hiqada posetilaca laska iz krize vidi osnivawe strukovnog udru`ewa, po uzoru na neka druga.

- Kada bi me neko u ovom momentu upitao da li da upisuje Fakultet dramskih umetnosti, odsek za monta`u, zaista ne znam {ta bih mu odgovorio. Jer, ni sam ne mogu da ocenim koliko sam do sada postigao u karijeri i koliki je to uspeh. U Srbiji se i daqe sve svodi na li~ne veze i poznanstva, i visinu honorara.

Mislim da ovde nema projekata

suprotno. Zato u posledwe vreme razmi{qaju u formirawu udru`ewa koje bi se u narednom periodu pozabavilo wihovim polo`ajem u doma}oj filmskoj industriji.

- Posledwih meseci dosta se profesija udru`ilo, a me|u zadwima osnovana je unija snimateqa. Pre wih to su u~inili i rediteqi. Zapravo, bila su takva udru`ewa i ranije ali nisu funkcionisala. Dru{tvo monta`era, me|utim, nije postojalo

Na pitawe da li bi monta`erima, kao pojedinim rediteqima, pomoglo da se aktivno ukqu~e u rad politi~kih partija, on je odgovorio odri~no.

- Nismo mi interesantni strankama jer smo kao profesija marginalizovani. Bitni smo za profesiju ali ne i za {iri krug qudi, pogotovo politi~ara. Jer, wima je va`niji li~ni uticaj na javnost kakav imaju neke kolege rediteqi – zakqu~uje Mateja Rackov. @. Balaban

Turisti~ki centar „Carska Palata“ u 2010. godini obi{lo je 12.500 hiqada posetilaca. Medu wima bilo je i dosta gostiju iz inostranstva, posebno iz Italije, Nema~ke, Slovenije, Hrvatske i drugih zemaqa.Oni su bili u mogu}nosti da obi|u i ranohri{}ansku Baziliku svetog Dimitrija, kao i Lapidarijum Muzeja Srema, izjavio je Tanjugu direktor Zavoda za za{titu spomenika kulture u Sremskoj Mitrovici Qubi{a [ulaja, kome je povereno odr`avawe „Carske palete“.

U ovoj godini o~ekuje se jo{ ve}i broj postetilaca, a ve} je potvr|en dolazak gostiju iz zemqe i inostranstva. Re~ je uglavnom, o posetama 50 do 100 gostiju u organizaciji doma}ih i inostranih turisti~kih agencija.

Ove godine planira se i rekonstrukcija 250 kvadratnih metara mozaika, koji su krasili Carsku palatu, a koju }e izvesti strucwaci Republi~kog zavoda za za{titu kulture.U Carskoj palati su pro{le godine prvi put organizovane kulturne i druge manifestaci-

je. S time }e se nastaviti i 2011. godini.

Trajnu za{titu Carske palate, najvrednijeg lokaliteta anti~kog Sirmijuma, jedne od prestonica Rimskog carstva u vreme tetrarhije, na ~ijim ostacima je podignut najve}i sremski grad, zajedni~ki su realizovali republi~ka ministarstva za kulturu i ekonomiju i regionalni razvoj u vrednosti oko dva miliona evra.

Za{tita Carske palate i wena prezentacija su deo {ireg projekta „Putevima rimskih imeratora“.

REPERTOAR

Film

Beli, beli svet

Akteri

Sadr`aj

Re~ kritike

Re`ija: Oleg Novkovi} Scenario: Milena Markovi} Uloge: Jasna \uri~i}, Uliks Fehmiu, Hana Selimovi}, Boris Isakovi}, Marko Janketi}, Meto Jovanovski, Milica Mihajlovi}, Neboj{a Glogovac, Mira Bawac Muzika: Boris Kova~ Fotografija: Miladin ^olakovi} Monta`a: Lazar Predojev Scenografija: Aqo{a Spaji} Kostim: Irena Marjanov Producenti: Uliks Fehmiu i Milena Trobo`i} Garfild

Lokalni kafexija, povratnik iz inostranstva, Kraq (Uliks Fefmiu) u godinama kada bi da uspori vreme, jedne pripite ve~eri ne odoli ~arima, devojke Rose (Hana Selimovi}), }erke wegovog pokojnog poznanika, bokserskog trenera @ivine. Iznenadna strast sa onom, koja }erka mo`e da mu bude, samo je nastavak pri~e - mnogo godina ranije pokrenutog tragi~nog to~ka sudbine. I dok je Rosa zanesena novootkrivenom stra{}u, sti`e joj ku}i, gde `ivi sa dedom Crnim (Meto Jovanovski) posle mnogo godina majka Ru`ica (Jasna \uri~i}). Sa robije. Odslu`ila je svoje, za ubistvo qubomornog i nasilnog mu`a @ivine. Tu su jo{ i arhigubitnik Beli (Boris Isakovi}), vaqda zaqubqen u Ru`icu, Rosin drug iz {kole Tigar (Marko Janketi}) sitni lopov i diler droge, de~a~ki iskreno zaqubqen u Rosu...

Veliki je beli svet i u wemu je mo`da boqe, ali `ivot nikad nije negde drugde, ve} tu u vama i oko vas, ma kakav da je, jedan je od temeqa motiva i ose}ajnosti poetike Milene Markovi}, pesnikiwe, dramske spisateqice i scenaristkiwe, koji pro`imaju sve {to ona radi, strastveno posve}ena prikazivawu i pro`ivqavawu lepote patwe. Kroz saradwu sa rediteqem Olegom Novkovi}em, od wihovog igranog prvenca „Sutra ujutro“, svet Milene Markovi} je sa puno razumevawa i po{tovawa „opredme}en“ i na filmu, katkad fluidnom katkad krutom, ~esto neuhvatqivom i do kraja neshvatqivom sredstvu za „izra`avawe emocija, ideja, sawarewa, qudskih patwi, vizija i pogleda na svet“. „Beli, beli svet“ je balada o umiru}em gradu, u tranzicionom, silom prilika postindustrijskom dobu. O Boru, kao postapokalipti~noj pozornici zamagqenoj otrovnim dimom, oivi~enoj prete}im crvenim potocima, na kojoj se, kao na zgari{tu i „qudskih“ ugaraka, a u postdramsko vreme, rasplamsa moderna tragedija o usudu, grehu i `rtvi. Zaplet, sa nagla{enim motivom pri~e o Edipu, kao anti~ki hor , do pred kraj filma nem, u vidu lajtmotiva, kao da posmatra velika grupa borskih radnika. Ustvari, ~eka svoju trenutak. Trenutak da zapeva tiho pa gromoglasno „I sad }emo jesti, i sada }emo piti sa stola bogata{a...“I glavni se likovi svojim ispovednim songovima/monolozima precizno, emotivno i statusno pozicioniraju u svetu koji se vekovima su{tinski ne mewa. I nemajte brige ako vas {irina asocijacija i koncentrat emocija nabijen u filmu i onim najboqim glumicama (Jasna \uri~i} i Hana Selimovi}) trenutno ne dirne, tempirani su za odlo`eno ali dugo dejstvo. „Beli, beli svet“ se nalazi na onoj strani doma}e kinematografije na kojoj su oni retki spremni za eksperiment istra`ivawa postoje}eg i wegovih formi umetni~kog preoblikovawa.

V. Crwanski

22

SVET

sreda12.januar2011.

TURSKA

DNEVNIK

SAD

Obama na komemoraciji `rtvama

Udes vojnog helikoptera ANKARA: Prilikom pada turskog vojnog helikoptera u toku trena`nog leta poginula petorica pripadnika oru`anih snaga Turske.

Prema izve{tajima medija, vojni helikopter tipa “UH-1” sru{io se u gradu Polatliju, u centralnoj Anadoliji, oko 80 kilometara zapadno od Ankare.

Lokalna televizija, pozivaju}i se na izvore iz vojske, navela je da su zvani~nici uspeli da pri|u olupini, ali da jo{ nema preciznijih informacija, jer je ~itava oblast prekrivena gustom maglom.

VA[INGTON, LONDON: Ameri~ki predsednik Barak Obama otputova}e danas u Arizonu da bi prisustvovao komemoraciji `rtvama napada na ~lanicu Kongresa Gabrijel Gifords. U tom napadu, {est osoba je poginulo, dok je Gifordsova te{ko rawena. Predsednik

Sultanove qubavnice ANKARA: Televizijska serija, u kojoj je sultan Sulejman Prvi Veli~anstveni prikazan kao alkoholi~ar i `enskaro{, izazvala je proteste u Turskoj i ve} se potpisuje peticija da se ona zabrani.

U seriji “Veli~anstveni vek”, sultan Sulejman, koji je vladao Otomanskom imperijom po~etkom 16. veka, prikazan je sa suprugama i konkubinama u

haremu i kao qubiteq alkohola, {to je u suprotnosti sa osnovnim principima islama.

Grupa nezadovoqnih gra|ana okupila se ispred televizije “[ou”, koja prikazuje seriju i ga|ali su jajima zgradu.

“Ovo je provokacija. Sultan Sulejaman je bio pravedna i moralna li~nost”, uzvikivali su okupqeni gra|ani, prenose lokalni mediji.

Protivnici ove serije potpisuju peticiju u kojoj tra`e da se zabrani weno daqe prikazivawe. Potpredsednik vlade Bulent Arin~ je, kako prenose lokalni mediji, izjavio je da }e vlada preduzeti mere u vezi sa ovom serijom, ali nije objasnio da li }e ona biti skinuta sa programa ili ne. U Turskoj je na vlasti Partija pravde i razvoja, koja ima islamisti~ke korene, ali, prema sekularnom ustavu koji je na snazi, nije zabraweno konzumirawe alkohola.

Kada je stvorena moderna republika 1924. godine ukinuto je {erijatsko pravo po kome je svaki mu{karac mogao da ima ~etiri supruge.

UJEDIWENE NACIJE

Sve}e za poginule u Arizoni

Obama i wegova supruga Mi{el, u ponedeqak su minutom }utawa, na travwaku ispred bele ku}e, odali po{tu ubijenima i rawenima. Odbijaju}i da se na bilo koji na~in ukqu~i u debatu o tome da li je napad posledica otrovne retorike na ameri~koj politi~koj sceni, predsednik Obama rekao je da je sada najva`nije da se zemqa ujedini.

U ponedeqak se pred sudom pojavio 22. godi{wi Xared Lohner, koga optu`nica tereti za zlo~in u Tusanu.

Bio je obrijane glave, sa lisicama na rukama i okovima na nogama. Lohner je potvrdno odgovorio na pitawe

da li je svestan da je za zlo~ine za koje je optu`en predvi|ena smrtna kazna. Nije se izja{wavao o svojoj krivici. Gabrijel Gifords, koja je iz neposredne blizine pogo|ena hicem u glavu, i daqe je u kriti~nom stawu, ali lekari veruju da ima dobre izglede da pre`ivi. U pucwavi je raweno jo{ 13 osoba, od toga 5 te{ko.

Predsednik Obama je rekao da je ovaj doga|aj “tragedija za ~itavu zemqu”.

Levi~arski komentatori su optu`ili desni~arske politi~are da su stvorili klimu mr`we koja omogu}ava ovakve napade. BiBi-Sijev va{ingtonski dopisnik ka`e da uzavrela diskusija koja je otpo~ela odmah nakon pucwave pokazuje koliko je ameri~ka politika nestabilna i sklona izlivima negativnih emocija.

BRITANSKI PREMIJER SUO^EN S POBUNOM U SVOJOJ PARTIJI

Ja~a struja evroskeptika LONDON: Britanski premijer Dejvid Kameron suo~en je sa pobunom u redovima svoje Konzervativne stranke u vreme dok je u britanskom parlamentu zakazana rasprava o dokumentu koji bi trebalo da spre~i daqi prenos nacionalnog suvereniteta na Brisel, sedi{te Evropske unije. Londonski “Dejli telegraf” pi{e da je re~ o “pobuni evroskeptika”.

Jaka struja konzervativnih evroskeptika smatra da predlo`eni Zakon o EU ne}e ispuniti svoju svrhu - da spre~i da Unija preuzme jo{ ve}e nadle`nosti u onosu na britanski parlament, prenela je britanska mre`a Bi-Bi-Si. Iako zakon predvi|a da se u slu~aju novog prenosa ovlas}ewa na Brisel organizuje referendum, neki torijevski posla-

Dejvid Kameron

nici nisu zadovoqni, po{to }e posledwu re~ imati ministri

i sudovi, a ne parlament. Nezadovoqnici su, prenosi “Telegraf”, pripremili amandmane, koji insistiraju na suverenosti parlamenta i koji, verovatno, ne}e pro}i, po{to ih vlada ne prihvata, niti u`ivaju podr{ku proevropski raspolo`enih laburista, preneo je BBC. Vode}i londonski dnevnici ju~e, tako|e, mawe ili vi{e o{tro, kritikuju nemo} vlade Kamerona da spre~i da bankari, uprkos te{kim ekonomskim prilikama u zemqi, sebi, podele bonuse koji se mere milionima funti.

To je, podse}aju listovi, jo{ jedno iznevereno predizborno obe}awe konzervativaca i liberala, ~iji rejting ubrzano pada, pokazuje najnovija anketa “Gardijana”.

(Tanjug)

Berluskonijev imunitet na probi RIM: Italijanski Ustavni sud po~iwe raspravu o ustavnosti Zakona o imunitetu lica na javnim funkcijama, prema kome je i italijanski premijer Silvio Berluskoni za{ti}en od pojavqivawa pred sudom. Premijer je optu`en u dva slu~aja u Milanu, za korupciju i proneveru poreza. Oba postupka protiv Berluskonija privremeno su prekinuta, ali }e se odmah nastaviti ako Sud utvrdi da je zakon neustavan.

Sud od 15 sudija razmatra}e na otvorenom ro~i-

{tu taj predmet, a odluka se o~ekuje u ~etvrtak.

Prema tom zakonu, su|ewa su suspendovana do 18 meseci, ako je optu`eni “legitimno spre~en” time {to je premijer ili ~lan vlade.

Berluskoni, koji je tri puta izabran na vlast u posledwih 17 godina, ve} je dva puta ranije poku{ao da izdejstvuje da Zakon o imunitetu pro|e u Ustavnom sudu, ali oba puta, 2004. i 2009. godine, sud je odbacio takav zakon.

Ban Ki-mun proziva Luka{enka WUJORK: Generalni sekretar Ujediwenih nacija Ban Ki-mun pozvao je ju~e vlasti u Belorusiji da oslobode predstavnike opozicije i novinare koji su uhap{eni za vreme demonstracija na dan predsedni~kih izbora u decembru pro{le godine. Prema re~ima zvani~nog Banovog predstavnika Martina Nesirkea, generalni sekretar je “zabrinut zbog hap{ewa novinara, kandidata na predsedni~kim izborima iz redova opozicije i wihovih pristalica” i “poziva da oni budu oslobo|eni i da se po{tuju qudska prava”.

Ban je izrazio `aqewe zbog odluke beloruskih vlasti da u Minsku zatvore predstavni{tvo OEBS-a nakon {to su iz ove organizacije negativno ocenili predsedni~ke

Ban Ki-mun

izbore, preneo je Itar-tass. Predsedni~ki izbori odr`ani su 19. decembra pro{le godine i na wima je pobedio aktuelni predsednik Aleksandar Luka{enko.

SEVERNA KOREJA

Grani~ari ubili petoro begunaca u Kinu SEUL: Grani~ari Severne Koreje su, u prekograni~noj potrazi, ubili petoro qudi i ranili jo{ dvoje koji su poku{ali da pobegnu u Kinu, objavio je danas ju`nokorejski tira`ni dnevnik.

Dnevnik “^osun Ilbo” isti~e da grani~ari Severne Koreje nikada ranije nisu pucali na one koji su stigli na kinesku stranu severnokorejsko-kineske granice, dodaju}i da “mora da su im izdata nova uput-

stva za postupawe sa takvim licima”, prenela je agencija Rojters.

Pozivaju}i se na izvor na visokom nivou u ^angbaju u kineskoj provincije \ilin, ju`nokorejski dnevnik pi{e da je sedmoro krenulo iz Hjesana u provinciji Jangang i da su pre{li smrznutu reku Jalu i stigli do kineske strane granice 14. decembra pro{le godine. Grani~ari su ubili petoro, a dvoje rawenih su vra}eni u Severnu Koreju.

AUSTRALIJA

Poplava kao cunami BRIZBEJN: Australijska policija naredila je evakuaciju delova tre}eg po veli~ini grada Brizbejna, po{to se veliki poplavni talas pribli`ava prestonici savezne dr`ave Kvinslend.

Stanovni{tvo Brizbejna, prakti~no, be`i iz svojih domova u

name{taj koji je izbacivala iz radwi i ku}a. Pod vodom je u jednom trenutku bila teritorija ve}a od Francuske i Nema~ke zajedno.

Zvani~nici su upozorili stanovnike tih predela da {to pre napuste svoje domove i potra`e skloni{ta na ve}im nadmorskim visi-

Borba s vatrenom stihijom Na drugom kraju zemqe, jugozapadu, vodi se borba sa {umskim po`arima. Vatrogasci se bore sa vatrenom stihijom u oblasti oko jezera Klifton, nedaleko od Perta, prestonice Zapadne Australije. Ga{ewe vatre ote`ava jak vetar. Uni{tene su ~etiri ku}e, izgorelo je dve hiqade hektara zemqi{ta, ali, na sre}u, niko nije povre|en. o~ekivawu da u ~etvrtak, 13. januara, stigne najve}a poplava u posledwih 118 godina.

Premijerka dr`ave Kvinslend Ana Blaj rekla je da se me|u poginulima nalazi najmawe dvoje dece i dodala da se vodeni zid visine dva metra kre}e ka gradovima ni`e od Tuvumbe i ka istoku, u pravcu prestonice Brizbejna. Bujica blatwave vode nosila je sve pred sobom u Tuvumbi, gradu na severoistoku Kvinslenda - qude, automobile,

nama. „Ovo je, bez sumwe, najgori trenutak za nas u posledwe dve nedeqe”, rekla je Blajova i istakla da su sve slu`be anga`ovane u potrazi za nestalima, koja }e zbog magle i mraka biti nastavqena sutra ujutru.

Prognoza meteorologa, me|utim, ne}e pogodovati potrazi, jer se predvi|aju nove olujne ki{e. U vi{enedeqnim poplavama do sada je `ivot izgubilo 13 qudi, a 72 osobe vode se kao nestale.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI YULIJAN ASAN@ Osniva~ “Vikiliksa” Xulijan Asan` pojavio se danas nakratko pred britanskim sudom, koji mu je nalo`io da se ponovo pojavi pred sudom 7. februara. Asan`a tra`i [vedska zbog optu`bi za navodno silovawe dve [ve|anke. On je 16. decembra pu{ten iz pritvora u Londonu nakon {to je za wega pla}ena kaucija, ali do nove sudske odluke nije smeo da napu{ta Veliku Britaniju.

EVA LONGORIJA Luksuzni restoran koji je poznata “o~ajna doma}ica” Eva Longorija otvorila zajedno sa nekoliko saradnika u Las Vegasu nalazi se pred bankrotom, sa dugovawima od oko 4,4 miliona evra. Restoran je otvoren pre samo 13 meseci, ali zbog krize vodio je u gubitke.Tako je Longorija du`na 1,3 miliona evra samo za iznajmqivawe prostora, dok svakog meseca wen lokal nazvan “Poqubac” pravi gubitke od 58.600 evra.

SOFIJA LOREN Legendarna italijanska glumica Sofija Loren dobila je najlep{i mogu}i poklon za Novu godinu wen sin Edoardo Ponti i wegova supruga glumica Sa{a Aleksander podarili su joj jo{ jednog unuka.

“Svi smo presre}ni zbog dolaska na{eg malog Leonarda, a posebno bake”, saop{tio je par Ponti, koji ve} ima petogodi{wu k}erku Lu~iju Sofiju. Diva se tako u svojoj 76. tre}i put na{la u ulozi bake.

[VERC ZASTARELE KINESKE MUNICIJE IZ ALBANIJE

Enver Hoya snabdeva Avganistan MAJAMI: Sud u Majamiju osudio je dilera oru`ja Efraima Diverolija zbog krijum~arewa zastarele municije kineske proizvodwe iz Albanije u Avganistan. Diler Diveroli (25), koji je radio za firmu AEY u Majamiju, osu|en je na ~etiri godine zatvora, jer je kinesku municiju za automate, iako je zabrawena, prodavao avganistanskoj vojsci, deklari{u}i je kao albansku municiju. Sudski postupak vodi se jo{ protiv tri osobe koje su bile ume{ane u te ilegalne transakcije.

Zastarela kineska municija prepakivana je i izru~ivana avganistanskoj vojsci kao municija proizvedena u Albaniji, objavio je Internet portal “Balkan insajt”.

Komunisti~ki re`im Envera Hoxe je, posle raskida sa Sovjetskim Save-

Efraim Diveroli

zom, godinama dobijao municiju i naoru`ewe od Kine, koja je u me|uvremenu zastarela i postala opasna za upotrebu.

Albanija je, pre dve godine, primqena u NATO i po~ela je da uni{tava zastarelu municiju. Do 2013. godine vojska treba da se oslobodi 70 hiqada tona stare municije.

Aferu sa krijum~arewem zastarele municije kineske proizvodwe, koju su pratili sertifikati iz Albanije, otkrio je pre dve godine “Wujork tajms”.

U Tirani za sad se ne komentari{u odluku suda u Majamiju. Kada je poznati ameri~ki list otkrio ovaj skandal, premijer Saqi Beri{a je u parlamentu u Tirani izjavio da “takve tu`be treba koristiti za toalet papir”, podse}a “Balkan insajt”.

BALKAN

DNEVNIK

SKANDAL U MAKEDONSKOJ SKUP[TINI

Poslanik nazvao Orbana nacionalistom SKOPQE: Poslanik opozicione Nove socijaldemokratske stranke Tito Petkovski, ju~e je na prezentaciji programa Ma|arske kao predsedavaju}e Evropske unije, izazvao skandal u makedonskoj skup{tini u Skopqu, izjavom da je ma|arski premijer Viktor Orban nacionalista koji se bori za veliku Ma|arsku, autokrata s apsolutnom kontrolom u dr`avi i da naru{ava slobodu medija i nezavisnost sudstva.

Ambasador Ma|arske u Makedoniji Ferenc Keke{i koji je obrazlo`io program {estome{e~nog predsedavawa EU, reagovao je na tu izjavu rekav-

{i da se radi o neprimernoj i deplasiranoj primedbi, da se spomiwu prvi qudi ma|arske vlade i da se ocewuje wihov rad.

Petkovski je odgovorio da je samo rekao istinu, a da je upore|ewe u stvari napravio sa premijerom Makedonije koji je, isto kao i ma|arski, lider stranke desni~arske orijentacije koja ima isti model vladawa s kojim se on li~no ne sla`e.

(Tanjug)

SU\EWE ZBOG MALVERZACIJA U @ELEZNICAMA

Pred sudom Kobak i Vasiqevi} ZAGREB: Pred @upanijskim sudom u Zagrebu po~elo je su|ewe biv{em direktoru @eleznica Srbije Vladimiru Vasiqevi}u i nekada{wem

deni su iz pritvora u kojem se nalaze od jula 2009. godine, dok se Vasiqevi} i Sari} brane sa slobode.

Optu`nicom se terete da su, od 2003. do 2008. godine, po osnovu la`nih faktura prebacili oko 3,7 miliona evra na ra~une ~etiri of{or kompanije u Austriji i BiH, pri ~emu su za sebe nezakonito prisvojili vi{e od 3,2 miliona evra.

Prema optu`nici podignutoj u junu ove godine, Kobak i Robi} anga`ovali su Sari}a i Vasiqevi}a da kao ovla{}ene osobe inostranih dru{tava u Zagrebu, Mostaru, Bawaluci i Gracu otvore nerezidentne ra~une tih dru{tava.

Svi oni su u ime tih firmi ispostavqali fiktivne fakture o “Agitovom” preuzimawu Davorin Kobak robe, a fakture bi, zatim, Robi} i Sari} overavali kao predsedniku Uprave Hrvat`be tu`ila{tva, a Sari} je skih `eleznica Davorinu Kopriznao nedelo. Su|ewe je po- osnovane i nalagali wihovo pla}awe. Novac su, navodno, baku koji se terete da su preko ~elo ~itawem optu`nice Uresami podizali. Isfirme “Agit” izvutraga je pokrenuta kli iz @eleznica Optu`nicom se terete da su od 2003. do sredinom pro{le 3,7 miliona evra 2008. godine, po osnovu la`nih faktura, godine, po{to su hrUz Kobaka i Vasiqevi}a, hrvatski prebacili oko 3,7 miliona evra na ra~une vatskoj policiji iz Ured za borbu pro- ~etiri of{or kompanije u Austriji i BiH, Austrije stigli podaci o nekoliko oftiv korupcije i organizovanog krimi- pri ~emu su za sebe nezakonito prisvojili {or firmi koje su vi{e od 3,2 miliona evra poslovale s “Aginala za udru`ivatom”. we radi zloupotreKobak je smewen be polo`aja i prinekoliko meseci pre hap{ekrivawa protivzakonito doda za borbu protiv korupcije wa, a tada je tvrdio da je `rbijenog novca tereti i biv{u i organizovanog kriminala. tva medijskih napada. direktorku firme “Agit” BiKobak i Biserka Robi} doveserku Robi} i wenog saradnika Andriju Sari}a. Kao i na pripremnom ro~i{tu po~etkom decembra, Vasiqevi}, Kobak i Robi} odbacili su optu-

UKRATKO Otvoren skopski aerodrom SKOPQE: Skopski aerodrom, koji je nekoliko dana bio zatvoren za saobra}aj, ponovo je jutros otvoren za sletawe i poletawe aviona. U Skopqe je ju~e sleteo avion iz Podgorice i saobra}aj se normalno obavqa. Aerodrom je bio zatvoren od petka zbog smawene vidqivosti koju je izazvala magla. U tom periodu neki avioni su bili prisiqeni da se vrate , dok su drugi koristili aerodrom u Ohridu.

Normalizovan je i saobra}aj na orhidskom aerodromu, jer je veliki broj preusmerenih letova iz Skopqa izazvao haos na aerodromu u Ohridu, gde je bilo izme|u 12 i 30 sletawa i poletawa u toku jednog dana, a putnici su prebacivani autobusom do Skopqa.

Preksino} je, zbog magle, i ohridski aerodorm bio nekoliko sati zatvoren. Po izve{tajima Auto moto saveza Makedonije, saobra}aj se na nekim putevima obavqa ote`ano zbog smawene vidqivosti i vla`nih kolovoza.

Radio 101 odlazi u ste~aj ZAGREB: Kultna zagreba~ka radio stanica Radio 101 od ju~e je, najverovatnije, u ste~aju. Uprava Radija 101 obavestila je javnost da

}e na raspravi u Trgova~kom sudu najverojatnije biti otvoren ste~ajni postupak nad tom medijskom ku}om koja je 1996. pre`ivela preuzimawe koje je poku{ao da izvede ~ovek od poverewa Frawe Tu|mana.

“Ako i isplatimo ste~ajne zahteve, Radio 101 je prezadu`en, pa je otvarawe ste~ajnog postupka veoma izvesno”, izjavio je Drago Peri}, predsednik Uprave Radija 101.

Prema wegovim re~ima, svi razgovori koje su vodili sa zainteresovanim kupcima zavr{eni su neuspe{no, pre svega, zbog prevelike zadu`enosti.

Radio 101 ima dug od oko 20 miliona kuna (2,7 miliona eva) akumuliranih u posledwih 10 godina, a imovina najverovatnije ne vredi vi{e od milion i po kuna (oko 200.000 evra), isti~e Peri}.

Luk{i} po~iwe dijalog PODGORICA: Premijer Crne Gore Igor Luk{i} danas po~iwe tronedeqne konsultacije o najva`nijim pitawima u dr`avi, sastankom s predstavnicima nevladinih organizacija.

Tokom tronedeqnih “Dana konsultacija” Luk{i} bi trebalo da razgovara predstavnicima nevladinih organizacija, verskih zajednica, politi~kih stranaka, sindikata, poslodavaca, univerziteta i me-

dija, saop{tila je danas Vlada Crne Gore. Konsultacije s najve}im brojem predstavnika dru{tva i javne sfere, Luk{i} je najavio u svom ekspozeu i novogodi{wem govoru.

“Dane konsultacija” novi crnogorski premijer sutra po~iwe s nevladinim sektorom posve}enom javnim politikama, borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije, qudskim pravima, za{titi `ivotne sredine i ugro`enim grupama.

Opala prodaja automobila SOFIJA: Prodaja novih automobila u Bugarskoj je u 2010, drugoj godini svetske finansijske krize, opala za 25 odsto u odnosu na 2009.

U Bugarskoj je u 2010. godini prodato 20.085 novih automobila, navodi se u podacima Asocijacije proizvo|a~a automobila. Asocijacija je ukazala da je to ogroman pad u prodaji, kada se uzme u obzir da je 2008. godine prodato 57.927 automobila, kamiona i autobusa.

Najprodavanija marka automobila u 2010. bila je japanska “Tojota” sa 1.906 prodatih vozila i padom u prodaji u odnosu na predhodnu godinu od 10,1 odsto, a slede “Ford”, “Opel”, “Pe`o” i “Folksvagen”.

Ukupno je 10 proizvo|a~a automobila uspelo da proda vi{e od hiqadu vozila, ali ni jedan nije uspeo da pre|e prodaju 2.000 komada.

sreda12.januar2011.

23

BOSNA I HERCEGOVINA

U Sarajevu ni ju~e nije postignut dogovor BAWA LUKA: Predstavnici stranaka zastupqenih u Predstavni~kom domu Parlamentarne skup{tine BiH nisu ni ju~e postigli dogovor o formirawu parlamentarne ve}ine u vezi konstituisawa ovog zakondavnog tela u BiH, ali su saglasni da se do ponedeqka ponovo odr`i sastanak predsednika stranaka radi dogovora o nastavku konstituivne sednice, koja je po~ela krajem novembra pro{le godine. Dogovoreno je da tu sednicu ponovo sazove privremeni predsedavaju}i Predstavni~kog doma Parlamenta BiH Adnan Ba{i}, koji je rekao novinarima u Sarajevu da }e predsednici 13 parlamentarnih stranaka do ponedeqka morati da daju odgovor da li }e po~eti ili ne rad parlamenta BiH. Sastanku su, kako javqaju lokalni mediji, danas prisustvovali predstavnici SNSD,SDS, dva HDZ, SDP, SDA, Hrvatske stranke prava, Narodne stranke radom za boqitak, Stranke za boqu budu}nost...

Na konstitutivnoj sednici predstavni~kog doma, koja je prkinuta 30. novembra pro{le godine verifikovani su samo poslani~ki mandati, jer nije postignut dogovor oko skup{tinske ve}ine i izbora skup{tinskog rukovodstva.

Evropska unija od stranaka pobednica proteklih izbora, a u prvom redu od SDP Zlatka Lagumxije i SNSD Milorada Dodika o~ekuje da {to pre formiraju proevropsku vladu.

Kako prenose sarajevski mediji, visoki predstavnik za spoqnu i bezbednosnu politiku Ketrin E{ton smatra da BiH vi{e nema vremena za neproduktivne pregovore o formirawu vlasti i zbog toga o~ekuje da stranke koje su osvojile najvi{e glasova {to pre formiraju vlast.

U wenom Uredu, kako prenose sarajevski mediji, pojasnili su da je BiH znatno zaostala za zemqama

[to se ti~e stranaka iz RS, SNSD i SDS, na nivou BiH nastupaju jedinstveno, a zajedni~ko delovawe je i kod dva HDZ, dok kod bo{wa~kih stranaka postoji odbojnost prema uspostavqenim srpskim i hrvatskim blokovima.

Stranka s najvi{im brojem osvojenih glasova u BiH, SDP, tra`i prihvatawe programskih ciqeva, u kojima se ja~a BiH na u{trb entiteta, {to nije prihvatqivo u

Predstavni~ki dom bez dogovora

regiona u procesu evropskih integracija stoga svako daqe odga|awe uspostavqawa vlasti nije prihvatqivo.

EU o~ekuje stabilnu ve}inu koja }e formirati proevropsku vladu a koja }e svu svoju energiju usmeriti na primenu evropskih reformi.

Dosada{wi poku{aji u vezi formirawa novih organa vlasti na nivou BiH nisu bili uspe{ni.

najve}em delu za predstavnike RS, ali i za hrvatske stranke.

Op{ti izbori u Bih odr`ani su po~etkom oktobra i svi zakonski rokovi za formirawe vlasti u BiH su probijeni, a u tom poslu najdaqe su oti{li u RS, ali je i u tom entitetu do{lo do zastoja zbog bo{naj~kog veta, tako da }e kona~nu re~ o tome dati ustavni sud RS u narednom periodu.

(Tanjug)

Radoji~i}: Ustavni sud }e odlu~ivati o izboru Vlade RS BAWALUKA: Predsednik zajedni~ke komisije Parlamenta i Ve}a naroda RS Igor Radoji~i} saop{tio je ju~e novinarima da }e o regularnosti izbora vlade RS odluku odeti Ustavni sud RS, jer Bo{waci i daqe smatraju da je ugro`en wihov vitalni nacionalni interes.

“Na sednici zajedni~ke komisije nije do{lo do usagla{avawa stavova, jer predstavnici Bo{waka smatraju da je izborom vlade RS ugro`en wihov vitalni naiconalni interes i odluka o vetu idu pred Ustavni sud RS”, rekao je ju~e Radoji~i}. Navode}i da je tokom rasprave iznesena argumentacija za i protiv, Radoji~i} je kazao da je evidentno da se radi o politi~koj odluci i da ovim nije povre|en Ustav RS. Od {est funkcija u RS, na kojima treba da budu predstavnici konstitutivnih naroda i ostalih, ni

Igor Radoji~i}

jedan narod nije zastupqen sa vi{e od dve funkcije.

“Ono {to je nelogi~no jeste da bo{wa~ki klub u Ve}u naroda osporava dve funkcije, na kojima su izabrani predstavnici srpskog naroda. To su predsedavajcuhi Ve}a naroda i predsednik vlade”, rekao je Radoji~i}. U roku od sedam dana bo{wa~k klub treba da podnese zahtev Ustavnom sudu RS, koji }e

nakon toga u roku od sedam dana odlu~iti da li prihvata taj zahtev.

Ukoliko Ustavni sud prihvati zahtev Bo{waka da razmatra povredu vitalnog nacionalnog interesa, u roku od 30 dana treba da donese odluku o tome. Radoji~i} e mi{qewa da se radi o blokadi, kako bi se pokazalo da ni RS ne mo`e funkcionisati sve dok u drugom “dvori{tu”, entitetu Federacije BiH ne funkcioni{e ni{ta.

Sve do izbora nove vlade u RS poslove izvr{ne vlasti }e raditi vlada u starom sazivu. Krajem pro{le godine Parlament RS je izabrao Aleksandra Xombi}a za predsednika vlade i sastav wegovog kabineta.

Klub bo{waka smatra da im je povre|en vitalni nacionalni interes jer od {est funkcija u zakonodavnoj, izvr{noj i sudskoj vlasti nema ni jednog predstavnika bo{wa~kog naroda.

(Tanjug)

24

IZ DRUGOG UGLA

sreda12.januar2011.

Najdosadniji dan 20. veka

Oposum napravio saobra}ajni haos Australijan wuz Oposum koji je u toku no}i naleteo na `ice visokog napona krivac je za nestanak struje i raspad elektri~ne mre`e kojom se snabdeva vi{e od tri stotine doma}instava u zapadnom Melburnu. Oposumi su, ina~e, mali torbari, radoznali i nemirni, prave napasti za svako doma}instvo. Umeju da se u{uwaju u ku}u i prevrnu celu kuhiwu u potrazi za hranom, prave}i pritom nevi|enu {tetu.

Ovaj kratki spoj prouzrokovao je i nevoqe na putevima i u gradskom saobra}aju, po{to su na neko vreme prestali da rade i semafori i ostala signalizacija. Bez struje su ostale ku}e i zgrade u Wuportu i Vilijamstaunu, a vozovi na linijama Veribi i Vilijamstaun nisu i{li nekoliko sati.

Struja je stigla u prepodnevnim ~asovima, a situacija se do kraja dana normalizovala.

Predstavnik za {tampu kompanije “Xemena” koja snabdeva strujom taj deo Australije, istakao je da su kratki spojevi prouzrokovani suvi{e radoznalim oposumima veoma

~esti, ali da je ovaj imao nesre}u da prekine dovod struje glavnog prekida~a, {to je izazvalo veliki haos.

Gra|ani su se tokom dana `alili na ote`ani saobra}aj, zbog ~ega su vi{e sati kasnili na posao, a stvari je pogor{ala i ki{a koja se ovih dana sru~ila na Australiju.

Oni koji su poku{ali da metroom sa linije Belgrejv stig-

nu ku}i, morali su da potra`e alternativni prevoz ili isu autobusima koje je “Metro” obezbedio – jer je neko u me|u-

vremenu ukrao bakarne kablove sa pruge.

Na svu sre}u, te`ih posledica nije bilo, a padovi napona jo{ uvek se ispituju. Da li su stradala neka postrojewa i ku}ni aparati u doma}instvima, tek }e se videti.

Bi-Bi-Si Mo`da ste se nekada zapitali {ta se u novinarstvu de{ava „iza kulisa“, odnosno kako izgleda `ivot u, na primer, redakciji BBCja u Beogradu ili Londonu?

Pa, u Londonu se, iskreno govore}i, prili~no ~esto de{ava da se urednici `ale kako nemaju pojma {ta da stave u radio emisiju ili na internet stranicu BBC-ja zato {to se u svetu, kako sami ka`u, „apsolutno ni{ta ne de{ava“.

Ali, da li je to uop{te mogu}e?

Mo`da i jeste - a jedan ~ovek sada ka`e i da je uspeo da utvrdi koji je bio najdosadniji dan 20. veka.

Ko god da je ure|ivao vesti iz sveta 11. aprila 1954. godine, sigurno mu nije bilo lako.

Kompjuterski analiti~ar Vilijam Tanstal Pedou je naime izra~unao da je upravo taj dan bio najdosadniji u ~itavom 20. veku. „Tog dana su odr`ani su op{ti izbori u Belgiji, ro|en je jedan turski nau~nik i umro je jedan ne naro~ito poznati engleski fudbaler“, ka`e on za BBC. „I to je mawe-vi{e to. „ Najdosadniji dan na svetu je utvr|en zahvaquju}i kompjuterskom programu velikog imena „Tru nolix“ – “Istinsko zna-

Veruju u zdravqe, jedu nezdravo Otava san Kana|ani mnogo vi{e veruju da `ive zdravo, nego {to se zaista trude da to i sprovode. To je pokazala internet anketa Leger marketinga za CBC, u kojoj je u~estvovalo oko dve hiqade dobrovoqaca, 1.500 odraslih i oko 500 mladih.

Otprilike tri od ~etiri anketirane osobe smatra da je wihov na~in `ivota zdrav, ali odgovori na pitawa o ishrani, fizi~koj aktivnosti i spavawu, otkrivaju da nije ba{ sve tako ru`i~asto. Nedostatak vremena je naj~e{}i razlog, ili pak opravdawe, za nedovoqno zdravu ishranu, neredovnu aktivnost ili premalo sna.

Tri od pet osoba obja{wava da je gotovo stalno umorno, a dve od pet ka`u da su skoro stalno pod stresom.

Podaci Statisti~ke slu`be potvr|uju da se lo{e hranimo, s tim da je na~iwen blagi pomak na boqe, u odnosu na sam po~etak ovog veka. Ispostavqa se da nismo ni svesni {ta unosimo i u kojim koli~inama, sve dok ne

napravimo veoma preciznu evidenciju o svakom unetom zalogaju, kola~i}u ili grickalici.

Gotovo da je nepotrebno ponavqati {ta mo`e biti ili, jo{ ~e{}e, ve} jeste posledica ovih izrazitijih promena u pona{awu i navikama.

Istra`iva~ Mark Tremblo, iz Istra`iva~kog instituta De~je bolnice isto~ni Ontario u Otavi, obja{wava da i dru{tvo u celini ~ini sve da

sve lak{e postajemo neaktivni.

Tu su kola, koja nam slu`e za kretawe umesto hodawa, video zanimacije koje uzimaju primat nad aktivnostima u prirodi i tome sli~no. Ne treba zaboraviti da se sve to de{ava u okru`ewu koje je sociolo{ki i biolo{ki spremno da prihvati sve pogodnosti koje se pru`aju. Tu je, potom, i nesvesno uzimawe gotove hrane u trenucima dokolice, kao dodatni faktor za su-

DNEVNIK

mornu Trembloovu konstataciju da se u svojim domovima, nepokretni ispred ekrana, sve vi{e zatvaramo u ~aure. [to se ti~e ishrane, savet je da se pripazi posebno na takozvane skrivene kalorije, odnosno sve vrste {e}era koji ulaze u sastav velikog broja proizvoda. Analize pokazuju da unosimo u proseku oko 300 prekomernih kalorija dnevno, {to se vremenom pretvori u kilograme. Ili kako je plasti~no objasnio jedan sagovornik, po dva grama dnevno, {to je ni{ta, za dvadeset godina pretvori se u primetnih 14 kilograma.

Dodatni razlog da se zamislimo i malo vi{e povedemo ra~una o sebi, svom zdravqu i svojoj te`ini mo`e biti i nedavni incident u bolnici u Vankuveru, kada je smawewe te`ine za 50 kilograma bio uslov za prijem jedne pacijentkiwe na rehabilitaciju posle {loga. Porodica se `alila, ali nekad ispravqawe pogre{nih odluka ili tuma~ewa mo`e potrajati du`e nego {to pacijentovo zdravstveno stawe to dozvoqava.

we”, ka`e Vilijam Tanstal Pedou. „Tru nolix gradi veliki sistem za automatsko odgovarawe na pitawa, na osnovu stotina miliona podataka o svetu u kojem `ivimo.

To su podaci koje kompjuter mo`e da shvati. Mnogi od wih se odnose i na datume i zato smo ih, zabave radi, analizirali i prona{li dan sa najmawe doga|aja.“ Nau~nik se nada da }e ovaj sistem jednog dana stvoriti bazu podataka dovoqno veliku da nam pomogne da na internetu na|emo odgovore na sva pitawa. „Umesto da dobijete spisak linkova za daqe istra`ivawe, dobi}ete direktan, savr{en odgovor na bilo koje pitawe koje vas zanima. Pronala`ewe najdosadnijeg dana 20. veka bila je samo zabavna

nuspojava u sistemu koji ima daleko va`niju ulogu, a to je da u~i kompjutere o svetu i nau~i ih da direktno odgovaraju na na{a pitawa.“ Da li, me|utim, ovaj sistem zaista mo`e da zabele`i ba{ sve doga|aje u svetu? „Baza podataka je prili~no sveoubhvatna kada su u pitawu veliki svetski doga|aji i va`ni qudi. Mogu}e je da su nam neke informacije promakle, ali nas zanimaju doga|aji i qudi od globalnog zna~aja. Sigurno je da je za neke qude ovaj datum od izuzetnog zna~aja i veoma je zanimqiv, ali to nije ono {to mi poku{avamo da izmerimo. Mi merimo wihovu globalnu ulogu“, ka`e na kraju razgovora za BBC Vilijen Tanstal Pedou.

Amerikanci vi{e vole obalu Podaci najnovijeg popisa stanovni{tva Sjediwenih Dr`ava pokazuju da se Amerikanci sve ~e{}e sele na jug i zapad zemqe, gde su prilike za zaposlewe boqe, a i tro{kovi `ivota ni`i.

Taj deo Amerike tako|e privla~i mnoge latinoameri~ke imigrante. Kakve su posledice demografskih kretawa na budu}u unutra{wu politiku zemqe?

Popis stanovni{tva se u Sjediwenim Dr`avama obavqa svakih deset godina. Prema posledwem popisu, obavqenom pro{le

stanovnika na Zapadu ve}i nego na Sredwem zapadu“.

Stanovnici se sele na jug i zapad. Zbog tog novog trenda, 18 saveznih dr`ava }e do izbora 2012. ste}i ili pak izgubiti nekoliko predstavnika u ameri~kom Kongresu. U ve}ini tih dr`ava populaciona kretawa idu u korist Republikanske stranke.

Ali to ne zna~i da }e te dr`ave ostati pro-republikanske, tvrdi Odri Singer, stru~wak za demogragska kretawa u Insitutu Brukings. „Smatram da je pogre{no zakqu~iti da demografska kreta-

godine, stopa rasta broja stanovnika je najni`a od velike depresije 1930-tih. Me|utim, i sada{wi rast od 9,7 odsto je mnogo vi{i nego u drugim bogatim zemqama, kao {to su Japan i Nema~ka, u kojima broj stanovnika stagnira ili se smawuje.

Direktor slu`be za popis stanovni{tva Robert Grouvs ka`e da na imigraciju otpada 40 odsto populacione ekspanzije u Americi, kao i da se mewaju podru~ja u koja qudi odlaze da `ive. „Ovo je prva decenija u istoriji na{e zemqe u kojoj je broj

wa predstavqaju pobedu za Republikansku stranku, jer Latinoamerikanci po pravilu glasaju za demokrate. Demografski rast u pomenutim dr`avama je rezultat wihove ekspanzije. To je etni~ka zajednica sa najvi{om stopom rasta u Americi“.

Singer ka`e da je prerano naga|ati koja }e stranka ste}i dodatni broj mesta u Kongresu, ali je o~igledno da }e stranka koja pobedi na izborima uticati na unutra{wu i spoqnu politiku zemqe.

Elizabet Li

Glas Amerike

Marka ne bi zakopala Nemce?

Doj~e vele Marka je toliko jaka da bi wenim povratkom Nemci postali mnogo bogatiji od, recimo, [panaca ili Italijana. Ipak, i nema~ki proizvodi bi postali preskupi za inostrana tr`i{ta. Neki ekonomisti ovu tezu dovode u pitawe.

Ekonomista Folker Ni~ zagovornik je evra i nikako ne `eli raspad monetarne unije, ali kritikuje raspravu o zajedni~koj valuti u kojoj se tvrdi da ona nema alternativu. „Problem je {to se na taj na~in pravda svaki potez kojim se odr`ava u `ivotu Evropska monetarna unija – jednostavno se ka`e da bi tro{ak wenog ukidawa bio neprocewiv i zato je ona mawe zlo.

Taj argument ne mogu da prihvatim!“ I z m e | u 1948. i 2007. godine raspalo se ukupno 69 raznih monetarnih unija i ni za jednu od zemaqa u pitawu to nije bio kraj sveta. Ne-

ma sumwe da bi uvo|ewe nove valute, odnosno povratak na staru – marku, bio veliki tro{ak. Tu su pre svega tehni~ki tro{kovi {tampawa i kovawa novca, prilago|avawe kasa i automata, ali sve su to jednokratni tro{kovi koji su, prema Ni~ovom mi{qewu, nebitni.

Te`e bi bilo sa kursevima i to je omiqeni argument protivnika povratka na marku. Marka bi bila skupa, to bi poskupelo izvoz i slomilo izvozno orijentisanu nema~ku privredu. Me|utim, Ni~ smatra da ni to ne va`i, jer su „nema~ki proizvodi u toj meri konkurentni na svetskom tr`i{tu da im ne bi {kodila jaka valuta. Mnogi proizvodi prave se samo u Nema~koj i oni bi bili tra`eni i ako bi bila ponovo uvedena marka“.

Sve je politika Osim toga, zbog skupe marke bio bi jevtiniji uvoz, a 40 odsto nema~kih proizvoda ima

uvozne komponente. Svi tro{kovi i gubici vezani za ponovno uvo|ewe marke za mnoge u Nema~koj su sitnica u pore|ewu sa tro{kovima za spasavawe preko mere zadu`enih ~lanica evrozone – samo za Irsku i Gr~ku Nemci su izdvojili 30 milijardi evra i uvereni su da tu nije kraj.

Me|utim, {ta bi se dogodilo sa politi~kim projektom evropske integracije? „Evro nije uveden izolovano, nego je do{ao nakon dugog procesa integracije u kome je stvoreno jedinstveno tr`i{te. Krajem zajedni~ke valute bio bi zaustavqen proces integracije“, smatra Ni~. Na pitawe da li bi Nema~ka to trebalo da rizikuje, Ni~ odgovara: „To je pitawe politi~ke procene“. Uostalom, monetarne unije uvek nastaju – i raspadaju se – na osnovu politi~kih odluka.

Danhong @ang Nenad Briski

GLOBUS

DNEVNIK

Devoj~ica iz Kanade otkrila supernovu

To se relativno retko doga|a posledwa supernova zabele`ena u na{oj galaksiji se desila pre nekoliko vekova - ali se mo`e opaziti i mawim teleskopima. Otkri}e

Iz zatvora zbog Ane, u zatvor zbog gluposti ogledajte kakve su nas sve gluposti zasmejale u protekloj godini.

Kriminalaca koji su pokazali da od „zanata” imaju sve osim pameti, pro{le godine je bilo kao {a{e. Me|u wima ipak se izdvojilo wih nekoliko koji su zaslu`ili mesto na „listi najglupqih” ili bar najsme{nijih.

Kriminalac koji je u{etao u policijsku stanicu oblepqenu

P

liko puta da bi ih identifikovala sa snimka...

Da ima i onih „finih”, svedo~e dva slu~aja - prvi je slu~aj pqa~ka{a koji je ukrao laptop, a onda vlasniku vratio USB, ali i kriminalca koji je u pqa~ku krenuo naoru`an ru`ama...

Me|u wima ima i hrabrih i umornih, pa tako smo bili u prilici da se smejemo kriminalcu koji je podmitio ~uvare

25

Fejsbuk tu~a olicija je morala da razdvaja par koji se potukao zbog profila na sajtu. Potezali i no`eve.

Prvo nasiqe u ovoj godini vezano za popularnu dru{tvenu mre`u dogodilo se u Indijanapolisu.

Moris Devenport (22) odbio je da svojoj dugogodi{woj devojci [emiki Mekvej (21) poka`e {ta se nalazi na wegovom Fejsbuk profilu.

Povod za sva|u bila je wena qubomora, po{to je mislila da se Moris dopisuje sa devojkama na Fejsu.

Sva|a se zahuktavala dok je wihovo dvogodi{we dete spavalo na spratu, a po~eli su da pqu{te i udarci sa obe stra-

P

D

esetogodi{wa Kana|anka Aurora Ketrin Grej postala je najmla|a osoba koja je otkrila supernovu, saop{tilo je danas Kanadsko kraqevsko astronomsko dru{tvo.

Ona i wen otac, oboje astronomi amateri iz Fredriktona u provinciji Wu Brunsvik, ispitivali su na kompjuteru slike udaqenih galaksija napravqenih teleskopom.

Ketrin Grej je primetila supernovu magnitude 17 u galaksiji UGC 3378 udaqenoj od Zemqe 240 miliona svetlosnih godina u sazve`|u @irafa, navodi se u saop{tewu Kanadskog kraqevskog astronomskog dru{tva.

Supernova predstavqa eksploziju velike zvezde pri ~emu se emituje velika koli~ina svetlosti.

sreda12.januar2011.

Ketrin Grej su brzo potvrdila jo{ dva amatera astronoma, pre nego {to je u Me|unarodnoj astronomskoj uniji ragistrovano pod imenom „Supernova 20101t”.

ne. Kom{ije su pozvale policiju, koja je zatekla dvoje mladih sa modricama, a Devenport je imao i posekotinu na ruci. [emika je pozornicima rekla da ga je „slu~ajno potka~ila” no`em koji joj se zate-

kao u ruci. Po{to su priznali policiji da su se potukli oko Fejsbuka, a nijedno od wih dvoje nije `elelo da podnese prijavu, policajci su oti{li i ostavili ih da sami re{e nesporazum.

Ve~era za {ampiona ena iz Wu Xerzija koja se nada tituli najdebqe na svetu pojela je neverovatnih 30.000 kalorija.

Dona Simpson, te{ka 292 kilograma, morala je da sedi u posebnoj, ~elikom oja~anoj stolici dok je konzumirala svoju prazni~nu ve~eru. Ona se nada da }e u narednom periodu dosti}i `eqenu te`inu od 500 kilograma.

Na trpezi su bile dve }urke, dve velike pe~enice, pet kilograma pe~enih i dva kilograma pirea od krompira, pet vekni hleba, dva kilograma nadeva sa za~inima, litar „mo~e”, litar sosa od brusnice, i neverovatnih deset kilograma povr}a.

Dona je sve to uspela da pojede za dva sata, a zasladila se dezertom od krem sira, {laga i keksa. „Obi~no jedem sve {to

@

po`elim, ali praznici su ipak posebna prilika”, rekla je ona za „Dejli mejl”. List dodaje da

je koli~ina kalorija koje je time unela, oko 30.000, dovoqno prose~noj osobi da namiri svo-

je potrebe ~itave dve nedeqe.

Simpsonova je 2007. postavila Ginisov rekord kao najdebqa porodiqa na svetu, po{to je rodila }erku Xeklin dok je imala 241 kilogram. U wenom carskom rezu je, zbog velikog rizika, moralo da u~estvuje 30 medicinskih radnika.

Tokom prose~nog dana, Dona pojede ~etiri hamburgera sa pomfritom, veknu hleba sa puterom od kikirikija i xemom, ~etiri porcije vekne od mesa sa pireom, veliku picu, ~okoladnu tortu sa {lagom i sladoledom, 12 kola~a, dve torte od sira i popije najmawe dva litra gaziranih pi}a.

Tata u 95. godini svojim slikama, a onda tra`io da se poslu`i telefonom, jeste glup kao no}, ali ne glupqi od ~oveka koji je na svoj Fejsbuk profil stavio status „pqa~ka{”.

Policiji je trebalo par „mikrosekundi” da uhvati ovu dvojicu, {to se ne mo`e re}i za Mo}nog renxera koji je opqa~kao kladionicu, ili par koji se snimao dok vodi qubav u ku}i u koju je provalio, a onda porni} zaboravio za sobom...policija je morala da „okre}e glavu” neko-

da mu pomognu da pobegne iz zatvora kako bi gledao me~ Ane Ivanovi}, ali i nesre}niku koji je toliko bio umoran da je zaspao u ku}i u koju je provalio...

Bilo je i lewivaca - jedan od wih je telefonom zvao banku da ka`e da radnici spakuju novac, pa }e on do}i da ga pokupi, ali i pametwakovi}a me|u kojima je i ~ovek `bun.

Naravno, kada se izvr{i pqa~ka, be`i se od policije... tako da sami u{etate u zatvor...

armer iz Indije tvrdi da je oborio svetski rekord za najstarijeg ~oveka koji je postao otac.

Ramaxit Ragav iz Karkode u severnoj Indiji rekao je lokalnoj {tampi da je wegova supruga [akuntala nedavno rodila sina Karamxita. [akuntala ima „oko 50 godina”, a ponosni otac je ove godine napunio 94 godine, pi{e „Dejli mejl”.

Ramaxit je listu otkrio da je tajna wegove dugove~nosti neobi~na dijeta koja podrazumeva da svakog dana pojede kilogram putera i tri litra mleka. On je dodao da planira jo{ dece sa svojom suprugom. Prethodni rekord za najstarijeg oca dr`i Nanu Ram Jogi, tako|e iz Indije, koji je 2007. dobio svoje 21. dete u 91. godini `ivota.

F

Baka ustala iz groba

Nema seksa ode auto ena demolirala automobil taksiste koji je odbio seks sa wom.

Taksista koji se predstavio samo kao Din (41) rekao je za „Herald san” da je povezao `enu od jedne kafane do ku}e, ali da je ona na umu imala „jo{ ne{to osim vo`we”. „Stali smo ispred zgrade, platila je i rekla - da li si za seks”, rekao je Din, koji bi trebalo da se o`eni za nekoliko nedeqa. „@ena je bila gojazna i neprivla~na, i mirisala je na alkohol kada je u{la. Najpre sam poku{ao da budem fin, rekao joj da sam polaskan ali da ne bih da varam verenicu, a ona je podivqala”. @ena je po~ela da ga psuje, iza{la je iz taksija i po~ela da {utira vozilo iz sve snage. Onda je dohvatila fla{u sa ulice i razbila mu suvoza~ki prozor.

Taksista je odjurio i pozvao policiju, a ona je uhap{ena i bi}e optu`ena za nano{ewe materijalne {tete i napad.

@

Pankerka tu`ila Barbiku eva~ica danskog pank benda Horor „Pops” Patri{a Dej, optu`ila proizvo|a~e najpopularnije lutke na svetu da su iskopirali wen stil i napravili „rok Barbiku”.

Pankerka je podnela tu`bu sudu u Indijani protiv kompanije „Matel” koja je, navodi se u tu`bi, iskoristila wen izgled kako bi napravila lutku iz „Hard Rok” kolekcije. „Ja ne `elim da me povezuju

P

sa Barbikama! Ja imam `equ da redefini{em ulogu `ena na rokenrol sceni, ne{to {to je potpuno suprotno od lika Barbi lutke”, rekla je Patri{a, prenose ameri~ki mediji.

U svojoj tu`bi Patri{a navodi da su ~elnici kompanije koja proizvodi lutke ranije tra`ili dozvole za „skidawe lika” od Debi Hari, Xoan Xet i Sindi Loper, ali ne i od we.

razilka se probudila samo nekoliko sati pre nego {to je trebalo da bude sahrawena.

Marija das Dores (88) progla{ena je mrtvom 22. decembra u bolnici gde je bila sme{tena zbog za~epqewa arterija. Lekari su procenili da ne daje vi{e znake `ivota, da nema puls niti krvni pritisak, i „telo” je odneto u lokalni pogrebni zavod.

Tri dana kasnije, samo nekoliko sati pre zakazanog

B

termina sahrane, jedan radnik u mrtva~nici sa zaprepa{}ewem je ustanovio da „pokojnica” di{e. Ona je odmah preba~ena na odeqewe intenzivne nege u istoj bolnici u kojoj su je proglasili mrtvom. „Drago mi je da je majka ipak `iva, ali nije mi jasno za{to su se u bolnici poneli tako neodgovorno. Verovatno }emo tu`iti bolnicu”, rekla je wena }erka Kustodija Amansijo.

MOJA KU]A

sreda12.januar2011.

c m y

26

DNEVNIK

U modi je oblo aobqene i organske linije u oblikovawu name{taja i ostalih elemenata opreme interera postale su pravi hit. Osim trenda, preporu~qive su zbog elegancije, meko}e oblika i atmosfere koji stvaraju u prostoru.

Krivine su oduvek bile sastavni deo enterijera. Svojim oblicima i primenama u oblikovawu prostora stvaraju profiwene forme prakti~ne za

Z

upotrebu zbog izbegavawa o{trih uglova, i veoma su prijatne oku. Iako su krivine bliske `enskom polu, zbog fino}e i elegancije, u prostorima ispuwenim krivinama rado borave svi. Zaobqene forme nagla{avaju fluidnost, ali i dinamizuju oblike, pa su preporu~qive i onima `eqnim adrenalina!

Na~ini primene krivina u enterijeru su neograni~eni, a trend je name{taj zaobqenih

linija. Osim estetskih, primena ovakvog name{taja ima i prakti~ne razloge, a osobito u porodicima s malom decom.

Iako su krivine oduvek u primeni kada se govori o dizajnirawu name{taja, ovakvim se oblikovawem redovno posti`e pomak od klasike.

Primenite krivine u razli~itim prostorijama i na razli~ite na~ine.

U kuhiwama se poigrajte formom samih elemenata, koji mogu biti potpuno ili delimi~no zaobqeni. Ovakav oblik kuhiwe dinamizuje prostor i ~ini ga druga~ijim od klasi~nih ravnih oblika. Osim kuhiwskim elementima, efekat s krivinama mo`ete naglasiti na kuhiwskom pultu ili {anku, koji tako postaje atraktivan prelazni elemenat izme|u kuhiwe i trpezarije.

Organske ili zaobqene linije, primewene na dekorativan na~in, osve`i}e klasi~ne ravne oblike kuhiwa i na taj ih na~in u~initi posebnim. Va{a }e kuhiwa biti toliko druga~ija od ostalih, koliko ma{te i krea-

Kako u}utkati lajavca austaviti va{eg psa da laje mo`e biti poprili~no te`ak zadatak, naro~ito ako se radi o navici koju ima ve} du`e vreme ili ako laje u neprikladnim situacijama.

Psi vole da laju. To je potpuno normalna stvar za va{eg qubimca, isto kao {to je govor za nas. Samo... kad pas laje preterano to mo`e postati veliki problem i ne samo za vas, ve} i va{e susede. S obzirom na to, ciq ne potpuno zaustaviti lajawe psa, ve} kontrolisati preterano lajawe

Z

Iz dosade ili nedostatka fizi~ke i mentalne stimulacije.

Jer se ose}aju lo{e ili neprijatno iz nekog razloga. Kad se ose}aju ugro`eno ili ako nemaju odgovaraju}e mesto za spavawe.

Psi koji nisu ispravno socijalizovani ~esto mnogo laju.

Jer tra`i odgovor ili pa`wu od svog ~opora.

grade pse dok laju. Zapravo se podsti~e i poja~ava problem lajawa kada se po~ine tri glavna „greha“ odgajawa pasa: 1. Vi~ete na psa. To im jednostavno daje pa`wu koju su tra`ili. Osim toga va{ }e pas verovatno misliti da ste im se pridru`ili u “zabavi”, tako jo{ pove}avaju}i wihovo uzbu|ewe.

Za{to psi laju Da izraze svoje potrebe (da {efuju u ku}i).

Neki psi se uzgajaju kako bi lajali (neki terijeri i lova~ki psi).

Oni pretra`uju svoju teritoriju za nepoznatim uqezima.

Da bi upozorili ostale ~lanove svog ~opora (to ste vi i va{a porodica) na mogu}e opasnosti.

Kada se igraju, od samog uzbu|ewa - ovo je vrlo ~esto kod {tenaca i mladih pasa.

Lajawe na druge `ivotiwe – ma~ke, veverice, je`evi…

Ako se ose}aju izolovano ili usamqeno.

Neki psi laju ako su du`e odvojeni od svog ~opora (vas i va{e porodici).

Ako su zarobqeni iza neke barijere poput ograde ili prozora.

Samo za zabavu!

Kako bi izrazili dominaciju ({tenci vas obi~no, pre ili kasnije, lajawem istestiraju koliko glasni, a time i dominantni mogu biti).

Laju jer su ih wihovi vlasnici slu~ajno nagradili za lajawe u pro{losti.

Jo{ jedna stvar koju treba imati na umu je da, iako se ~ini da va{ pas laje bez nekog razloga, to nije nu`no slu~aj. To je zbog ~iwenice {to va{ pas ima puno razveniji sluh, miris i vid od nas qudi. Preterano lajawe va{eg psa sigurno je ne{to podstaklo.

Kako zaustaviti lajawe Najva`niji savet koji morate da zapamtite kada poku{avate da mewate bilo koji problem pona{awa psa, jeste da morate jasno i dosledno objasniti svom psu {ta je prihvatqivo pona{awe, a {ta ne.

Jedna od najve}ih gre{aka vlasnika pasa je da nehotice na-

2. Pustite ih unutra. Ako va{ pas napoqu laje k’o lud, pa ga onda pustite unutra, time ga samo nagra|ujete i poja~avate wegovo uverewe da }e lajawem dobiti ono {to `eli. To va`i i za pse koji laju kako bi bili pu{teni iz boksa ili koji laju kako biste im dali da ne{to jedu.

3. Ako va{ pas laje, a vi reagujete poku{avaju}i da ga umirite ma`ewem ili daju}i mu neku poslasticu ili grickalicu, opet ohrabrujete psa da ponovo laje. Ovako mu dajete do znawa da je wegovo pona{awe ne samo prihvatqivo, ve} }e dobiti i nagradu za to. Trebalo bi da mu jasno date do znawa da je preterano lajawe neprimereno i da ga ne}ete tolerisati. U svakom trenutku treba da budete jasni i dosledni u tome.

tivnosti dozvolite sebi u wenom izboru!

Trpezarija je idealan prostor za uvo|ewe krivina ili organskih oblika, koji se mogu istaknuti kroz formu plo~e ili postoqa stola, dizajn stolica i ostalih elemenata name{taja, koji upotpuwavaju sve zahteve ovog prostora. Trpezarija je istaknut i va`an deo svakog doma, pa }e joj izbor ovakvog specifi~nog dizajna dodatno poja~ati i vizuelnu va`nost.

Dnevni boravak osve`ite izborom sede}e garniture u zaobqenoj formi.

Radijus zaobqewa odaberite u zavisnosti od veli~ini i organizaciji zone za sedewe, ali ~ak i onaj najmawi u~ini}e je atraktivnom i prakti~nom za primenu. Atmosferu nadopunite izborom klub sto~i}a u zaobqestaro, pa i novije doba veruje se kako svaka biqka ima svoje svojstvo i karakter. Stari narodi instinktivno su znali koju su biqke korisne i ta~no za {ta su korisne. Vremenom su, pri~a se, izgubili te nagone i civilizacija se pretvorila u velike gradove, automobile i interes za alternativnu botaniku potpuno je izgubio zna~ewe. Evo malo podse}awa na funkciju biqaka i wihovo znaewe.

Crveni luk - verovalo se da {titi od zlih duhova. Ako se stavi pod jastuk, navodno donosi proro~anske snove.

Jabuka – Jabuka se uvek koristila kao za~in za qubav. Simbol je mladosti i ve~nosti. Ka`u da je weno drvo slu`ilo za izradu ~arobnih amajlija.

Br{qan – Koristio se za qubav, za pove}awe polne `eqe u braku i izradu qubavnih talismana.

Hmeq – Dan-danas se veruje kako hmeq stavqen ispod jastuka le~i nesanicu. U narodnoj medicini, hmeq slu`i kao sredstvo za smirewe.

Kamilica – Kamilicu su uvek povezivali s novcem i sredstvima za kupovinu. Tako|e slu`i i kao sredstvo za za{titu od uroka.

Endivija - igra glavnu ulogu u qubavnim ~arolijama, a isto tako i u seksualnim aktivnostima.

Hrast – Ka`u da spaqeni listovi hrasta ~iste prostor i teraju bolesti. Hrastovi plodovi, ka`u, tako|e se koriste u ciqu pove}awa seksualne privla~nosti. Kod starih druida, pri~a se da je hrast bio najsvetije drvo, da je simbolizovao mo}, kako fizi~ku tako i duhovnu.

Komora~ predstavqa pobedu, rezultate, poslovne mogu}nosti, karijeru, snagu i dobar vid.

Pasuq slavi misteriju `ene, ka`u da se koristio kod egzorcizma, uskrsnu}a. Tako|e ozna~ava pomirewe i besmrtnost.

Pasuq se danas ~esto koristi kod gatawa i tarota.

nim ili organskim formama.

Nastojte {to vi{e osloboditi prostor oko ovakvih elemenata name{taja kako bi efekti, koje proizvode u prostoru svojim ob-

licima, do{li do maksimalnog izra`aja.

Zidove dinamizujte atraktivnim policama zaobqenih formi, koje }e tako imati funkcionalnu, ali i dekorativnu ulogu.

Osim polica, dnevni boravak u~inite interesantnijim izbo-

rom zaobqenih komoda i vise}ih elemenata. Intarzije ili kombinacije materijala koje se pojavquju u izradi ovog name{taja, mogu krivinama pratiti formu name{taja.

Idealan komad name{taja u spava}oj sobi, kojim }ete maksimalno izraziti inovativnost i sklonost zakrivqenom dizajnu je krevet.

Na~ini primene zaobqenih formi na ovom elementu su raznoliki.

Krivine i organski oblici se mogu pojaviti u samom oblikovawu, na zaglavqu, okviru ili dekoraciji kreveta.

Kupatilski elementi i oprema su ~esto zaobqenih oblika zbog vizuelnih razloga, ali i lak{eg odr`avawa. Osim zaobqenih umivaonika, le`e}ih ili stoje}ih kada, zaobqene forme mogu krasiti i centralno ogledalo, koje je vrlo va`an i nagla{en elemenat u kupatilu.

U

Verovawa iz fri`idera Kupus je povr}e koje ozna~ava sre}u, dobit i profit. U starije doba koristio se u ~aroliji za novac i zlato.

Praziluk slu`i za qubavne ~arke i orijentisan je za o~uvawe braka i qubavi.

Quta paprika se upotrebqavala u ~arolijama kojima se ~uva vernost, kao i za poja~avawe qubavi i privla~nosti u vezama koje su po~ele da se hlade. Deluje u ~arolijama koje se koristi za otklawawe uroka. Element je vatre.

Krompir slu`i za isceqivawe rana, ali i pravqewe lutaka u crnoj magiji.

Le{nici su se jeli u kola~i}ima, za mudrost. Smatralo se da koliko le{naka ~ovek pojede, toliko }e biti mudriji.

Pirina~ se koristi za za{titu, blagoslov, ki{u i plodnost.

So se smatrala najve}im za{titnikom zemqinih bogatstva, koristila se za neutralizovawe mo}nih predmeta i zlih qudi.

Verovalo se da se, ukoliko se ba-

ci nekoliko zrna soli na prag ku}e po{to je iz we iza{la osoba koju vi{e ne `elite videti, ta osoba ne}e nikada vratiti.

Karanfili} se koristi kao za{tita, kod egzorcizma, qubavi, novca i sre}e. Slu`i za privla~ewe novca, poni{tavawe negativnosti, ~i{}ewa, privla~ewa sre}e ili u ritualima za prestanak ogovarawa. Nosi se za privla~ewe suprotnog pola, za za{titu ili pobijawe negativne energije oko sebe. Tako|e, ve{ao se iznad kreveti}a za za{titu beba i dece.

Med se upotrebqavao kao ~arolija za privla~nost.

Kim - Pome{an sa soli udaqava}e zle duhove i zlu sre}u izvan ku}e. Stavqao se u vino, veruju}i kako }e probuditi qubav i strast. [pargle su se smatrale mu{kom seksualnom snagom.

Crvena ru`a, cvet bagrema, aloja, gardenija, jasmin, lavanda, mirta i qubi~ica smatraju se qubavnim biqkama i slu`ile su za prizivawe qubavnih mo}i i voqene osobe.

MRE@A

DNEVNIK

sreda12.januar2011.

27

Britanija ne}e biometrijske li~ne karte B

Vlade kontroli{u internet akon {to je internet sajt Vikiliks objavio silne ameri~ke poverqive dokumente, razne vlade su udvostru~ile napore da uspostave ve}u kontrolu nad informacijama i nad slo`enom tehnologijom koja omogu}ava wihovo objavqivawe na internetu. Takav trend zabriwava one koji smatraju internet najvi{om demokratskom silom van doma{aja vlada, prenosi Bi-Bi-Si. Kini i drugim autoritarnim re`imima, koji ve} dugo kontroli{u pristup informacijama, sada se pridru`uju zemqe poput SAD, koje su ogor~ene zbog

N

nedavnog objavqivawa ameri~kih diplomatskih depe{a na sajtu Vikiliks.

Iako ameri~ki politi~ari tvrde da nisu vr{ili pritisak na kompanije da prekinu poslovne veze sa Vikiliksom, javne pretwe administracije da }e preduzeti zakonske mere protiv sajta i wegovog osniva~a Xulijana Asan`a, sigurno nisu pro{le nezapa`ene, preneo je BiBi-Si. Stru~waci upozoravaju da bi naglasak na bezbednosti informacija mogao da otvori put ve}em prisustvu vlada u sajber prostoru.

Kindl rekorder u prodaji ompanija koja se bavi onlajn trgovinom - „Amazon“ obavila je da je najnovija verzija wenog ure|aja za ~itawe elektronskih (e) kwiga „kindl“ postala {ampion u svim prodajnim kategorijama, prema{iv{i i posledwi, sedmi, tom (nastavak) niza avanturisti~kih kwiga „Hari Poter“. „Zahvalni smo milionima kupaca koji su od novog ‘kindla’ stvorili najprodavaniji proizvod „Amazona“, proda-

K

vaniji i od „Harija Potera 7”, istakao je u saop{tewu izvr{ni direktor i osniva~ „Amazona“ Xef Bezos.

Bezos je istakao i komplementarnost „Kindla“ sa digitalnim tablet (mini prenosivim) ure|ajima, poput „ajpeda“ kompanije

„Epl“, {to mnogi vide kao potencijalnu konkurenciju jednostavnim ~ita~ima. On je naveo i da mnogi kupci „kindla“ ve} imaju tabli~ni ure|aj sa te~nim kristalima, koga koriste za igrawe igrica, filmove, surfovawe po Internetu.

Planiraju, me|utim, dodao je on, „kindl“ da koriste za ~itawe sadr`aja, jer je laganiji, ne izla`e opasnosti od prestanka rada baterije, koristi tehnologiju elektronskog mastila „perl“, sli~nu papiru, koja smawuje zamarawe o~iju, ali i ne remeti no}ni san i nesmetano funkcioni{e na suncu, {to je, pre svega, bitno kada se preko wega ~ita tokom letweg odmora.

Skromna cena tog ure|aja (od 139 dolara - pa navi{e), u pore|ewu sa konkurentskim proizvodima (tablet „ajped“ na primer ko{ta od 499 dolara pa navi{e), tako|e uti~e, kako je istakao Bezos, na negovu popularnost, prenele su svetske agencije.

„Del” predstavqa nov tablet }e predstaviti novi model svog tablet (mini prenosivog) D elure|aja S7 (Streak) na sajmu elektronike za {iroku potro{wu

CES (Consumer Electronics Show), koji }e biti odr`an od 6. do 9. januara u Las Vegasu, preneli su francuski elektronski mediji. Radi se o novom modelu od sedam in~i, koji funkcioni{e pod „Guglovim“ operativnim sistemom „Android“.

Nova kampawa, koja }e pratiti taj proizvod, je jednostavna i prefiwena i glasi}e „Mo`e{ da ka`e{ Del“. Promotivni video snimak proizvoda, me|utim, jo{ nije dostupan.

ritanija je odlu~ila da napusti projekat uvo|ewa li~nih karata, koje, me|utim, ne}e potpuno nestati. Po ugledu na pograni~nu politiku SAD-a, britanska vlada je svakoga ko ima dugoro~nu vizu (a to su oni izvan evropskog ekonomskog podru~ja) obavezala da izvadi biometrijsku kartu. Od wih se zahteva da posete jedan od nekoliko centara koji su formirani da uzimaju zahtevane biometrijske podatke.

U vladi je potvr|eno da }e zakon o li~nim kartama ukinuti nacionalne li~ne karte stanovni{tvu britanske nacionalnosti, ali }e se one i daqe koristiti za stanovnike strane nacionalnosti, u boravi{ne svrhe.

Tableti i e-buk ~ita~i sve popularniji e|u elektronskim ure|ajima koji su se najboqe prodavali ove godine, u vrhu liste bili su takozvani tablet kompjuteri i elektronski ~ita~i kwiga, ~iji je nagli uspon po~eo u aprilu, kada se u prodavnicama u severnoj Americi, a ne{to kasnije i u ostatku sveta, pojavio „Eplov“ ajped, objavio je „Glas Amerike“.

VoA smatra da }e popularnost ovih gotovo xepnih kompjutera nastaviti da raste i tokom slede}e godine i ukazuje da se, uprkos po~etnoj znatnoj razlici izme|u tablet kompjutera i ~ita~a elektronskih kwiga, ta razlika sada naglo smawuje.

Ovi prenosni ure|aji popunili su va`nu prazninu - izme|u brzih, ali te{kih i glomaznih leptop kompjutera i pametnih telefona, koji su laki, ali imaju suvi{e mali ekran.

U po~etku, podse}a VoA, bili su nameweni samo ~itawu elektronskih kwiga - kao prva verzija Amazonovog kindla sa crno belim ekranom, koji

M

ne mo`e da se ~ita u mraku i nema mogu}nost prikqu~ivawa na internet.

Ve} u aprilu, me|utim, „Epl“ je po~eo da prodaje svoj ajped - ne{to ve}i, ali znatno sna`niji ure|aj, sa ekranom u boji, osetqivim na dodir, sa internetom i hiqadama aplikacija.

Nije trebalo mnogo da pro|e da bi tr`i{te tablet ure|aja bukvalno „eksplodiralo“, navodi “Glas Amerike” ukazuju}i da je do 30. septembra „Epl“ prodao 7,5 miliona komada.

Ubrzo je potom nema~ka softverska kompanija „Neofoni“, u Evropi lansirala svoj “viped”, sa “intel atom” procesorom i 16 gigabajta memorije.

Me|utim, tek je „Samsung“ uspeo da pomalo na~ne prodaju “ajpeda” sa svojim tablet kompjuterom „galaksi tab“, koji je ne{to mawi i lak{i od “ajpeda”, a radi sa Guglovim operativnim sistemom Android. Galaksi je lansiran u Berlinu. „Samsung galaksi tab“, koji je do 4. decembra prodat u vi{e od milion primeraka, ide-

alne je veli~ine da ga nosite sa sobom, pri ~emu mo`ete da ga dr`ite u jednoj ruci, jer ima samo 380 grama“, izjavio je predstavnik „Samsunga“, Tomas Rihter.

Tre}i krupni igra~ na ovom tr`i{tu, kanadska firma „Riser~ in mou{n“, koja proizvodi izuzetno popularni pametni telefon „blekberi“, najavila je u septembru svoj ultra tanki tablet “plejbuk”.

Luk Piters, urednik magazina T3, ka`e da se trka sada zahuktava.

Slika, naravno ne}e biti potpuna bez va`nog igra~a „Majkrosofta“. Sa lansirawem operativnog sistema za pametne telefone - Vindous Fon 7 - stru~waci predvi|aju da dolazi vreme ukqu~ivawa te ameri~ke kompanije u trku. „Upravo su potro{ili mnogo para na Vindous Fon 7, koji je vrlo dobro primqen. Ako 2011. iza|u sa nekim tablet ure|ajem, „Epl“-ov “ajfon” }e imati vrlo ozbiqnog konkurenta“, ka`e Piters. [to se ti~e ~ita~a elektronskih kwiga - Amazonov “kindl” je jo{ uvek popularan,

Najtra`eniji pojmovi Fejsbuk, Gugl i seks ajtra`eniji pojmovi u 2010. godini na Internetu su Fejsbuk, Gugl i seks, pokazuje istra`ivawe sajta ‘’Krstarica’’ na uzorku od 1,8 miliona posetilaca.

Korisnici ‘’Krstarice’’ su, tako|e, ~esto tra`ili horoskop i sanovnik, re~nik, igrice i vremensku prognozu, navodi se u saop{tewu jedinog srpskog internet pretra`iva~a. Sve ~e{}e se tra`i i sajt Narodne banke Srbije, verovatno zbog nestalnog kursa dinara.

N

Me|u tra`enim pojmovima su i „farma“, a sti~e se utisak i da se sve vi{e gledaju video sadr`aji na jutjubu. Ono {to posebno pada u o~i jeste da

Uz ra~unar – {tampa~ ompanija „Hjulit-Pakard“ - HP, u okviru novogodi{we ponude, poklawa {tampa~ u saradwi sa firmom „Gigatron“ svim kupcima odre|enih modela ra~unara u svojoj novoj beogradskoj prodavnici.

Nedavno otvorena specijalizovana HP prodavnica nalazi se u tr`nom centru „U{}e“, na drugom spratu.

Specijalna novogodi{wa ponuda koja se u woj sprovodi traje do 31. decembra.

K

se pojam ’posao’ vi{e ne nalazi na listi najtra`enijih pojmova, navodi se u saop{tewu.

ali stru~waci se pitaju da li }e mo}i da izdr`i trku sa rivalima koji nude br`e i sposobnije ure|aje. Ve}ina o~ekuje da }e slede}a generacija “kindla” imati ekran u boji. „Amazon }e lansirati ~ita~ sa ekranom u boji, zasnovan na tehnologiji koja je boqa za ~itawe tekstova od ajpeda“, ka`e Piters.

U me|uvremenu, ameri~ki lanac kwi`ara „Barns i Nobl“ plasirao je na tr`i{te svoj ~ita~, koji spaja mnoge osobine Kindla sa osobinama Ajpeda. Lak je, ima ekran u boji, osetqiv na dodir, mo`e da reprodukuje audio i video i ima vaj-faj vezu sa internetom. Osim toga, iza wega stoji kwi`ara sa hiqadama elektronskih verzija popularnih kwiga, ~ija cena se kre}e od nule - za one kojima je isteklo autorsko pravo, do prose~ne cene od oko 10 dolara, ukazuje „Glas Amerike“.

Po svemu sude}i, ocewuje VoA, tr`i{te tablet kompjutera i idu}e godine bi}e puno iznena|ewa, dok }e razlike izme|u wih i pametnih telefona nastaviti da se smawuju.

Kluni i Gugl za nadgledawe Sudana

rganizacija „Not On Our Watch“, ~iji je osniva~ ameri~ki glumac Xorx Kluni, udru`ila je snage sa Guglom radi lansirawa satelita koji }e nadgledati granicu izme|u severnog i ju`nog Sudana, kako bi se spre~io novi gra|anski rat nakon {to }e na jugu u januaru biti odr`an referendum o otcepqewu. Kako prenosi agencija AP, ovu akciju podr`ale su i jedna agencija Ujediwenih nacija i nekoliko nevladinih organizacija koje se bore protiv genocida.

Projekat „Satelit Sentinel“ ima za ciq prikupqawe slika i analizu situacije na terenu, kako bi se pratilo kretawe trupa i civila i bele`ili znaci koji ukazuju na neposrednu opasnost od izbijawa novih sukoba. „@elimo da potencijalni po~initeqi genocida i drugih ratnih zlo~ina znaju da ih posmatramo, da ih ceo svet posmatra“, poru~io je Kluni. „Ratni zlo~inci operi{u u mraku. Mnogo je te`e po~initi masovne u`ase pod budnim okom medija“, dodao je holivudski glumac.

Jug Sudana je za 9. januar zakazao referendum o nezavisnosti, ~ime je pobudeo strahovawa od obnavqawa sukoba sa snagama vlade u Kartumu. Referendum je rezultat mirovnog sporazuma iz 2005. kojim je okon~an 21-godi{wi rat u kojem je stradalo vi{e od dva miliona qudi, a raseqeno dvostruko vi{e.

O

28

sreda12.januar2011.

OGLASI z ^ITUQE

DNEVNIK

Posledwi pozdrav

Bo`ani Grlica od porodice Bugarin, sestre Nade i zeta Stevana.

19306

Dara Sav~i} Posledwi pozdrav, i ve~no zbogom na{oj dragoj baba Dari, od wenih kom{ija.

Stanari zgrade Bul. oslobo|ewa - 57.

19310

Posledwi pozdrav dragom

Vladimiru Vojnovi}u od porodice Vojnovi}.

Rade i Matilda.

PRIVLA^AN i vrlo zgodan situiran mu{karac, upoznao bi lepu i zgodnu `ensku osobu oko 45 godina. Telefon 064/2393396.

19179

IZDAJEM kompletno name{ten jednosoban stan, Novosadskog sajma ulici 7-9. Telefon 442-711.

19176 IZDAJEM prazan dvosoban komforan stan 57m2, u Kamenici, u zgradi, Svetozara Mileti}a 24, centralno, telefon. Telefoni: 021/464-210, 064/257-6411.

19205

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada.

Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

19199

^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, prodajem ugaq.

Tel.: 6618-846, 063/8485495. 18650 ZALAGAONICA! Najpovoqniji otkup: zlata, dukata, srebra, dijamanata, brilijanata, platine ru~nih i kaminskih satova, antikviteta. Nov~ane pozajmice. Tel.: 063/351-531, 021/661-09-16. 18877 BUKVA cepano, rezano, prevoz 3700, kostolac 3650 i su{eni 900.

Telefoni: 066/950-51-67, 062/86706-30.

19242 DRVO bukovo mo`e rezano i cepano, prevoz gratis 3600 din.

Su{eni za centralno grejawe 9000 dinara. Tel.: 066/950-52-46, 063/835-98-16, 063/835-98-14.

19243

19311

Posledwi pozdrav ujni

Bo`ani

od Sawe i Pede.

19308

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je posle kratke i te{ke bolesti preminula na{a draga mama i baka

Bo`ana Grlica 1946 - 2011.

POTREBNA `ena za ~uvawe starije osobe u Podgorici.

Stan i hrana obezbe|eni, plata po dogovoru.

Telefon: 0038220880256 i 068/418417.

19292

Sahrana je u ~etvrtak, 13. 1. 2011. godine, u 14 ~asova, na grobqu u Bukovcu.

O`alo{}eni: }erka Ankica i sin Milan sa porodicama.

19307

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Sa neizmernom tugom se opra{tam od mog supruga

Danas, 12. januara 2011. godine navr{ava se tu`nih {est godina, otkako nije sa nama na{ voqeni

Sahrana }e se obaviti 12. 1. 2011. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Po~ivaj u miru Bo`ijem.

Supruga Qerka.

Velika praznina, bol i tuga. Te{ko je stisnuti srce da ne boli, du{u da ne pati, suze da ne teku. Toplina tvoje du{e, tvoj osmeh i dobrota tvog srca uvek }e nam nedostajati.

S qubavqu, mama, tata i brat Boba sa porodicom.

19305

19175

DVOGODI[WI POMEN Danas, 12. 1. 2011. godine navr{avaju se 2 godine od kako nije sa nama na{ voqeni

Petar Nikolovski 1950 - 2011.

Sahrana }e se obaviti 12. 1. 2011. godine, u 15 ~asova, na Mesnom grobqu u Ka}u.

POMEN Pro{lo je {est meseci od kada me je u trenu tiho, onako kako je i `ivela napustila moja voqena

Posledwi pozdrav s po{tovawem

Radojka Mili}

tetka Qubi

Gavra Radovanov Lale

Du{ana Radovi}a

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{

29

sreda12.januar2011.

Bo{ko Mr|a Volimo te i ne zaboravqamo.

O`alo{}ena porodica.

Tvoji najmiliji.

19301

19302

Ve~no }u te nositi u srcu i ~uvati u du{i.

S qubavqu i po{tovawem poseti}emo wenu ve~nu ku}u u ~etvrtak, 13. 1. 2011. godine, u 10 ~asova.

Suprug Pera.

Radica.

19271

19276

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 85. godini, preminula na{a draga

[est meseci je pro{lo od kako nije sa nama na{a draga majka, ta{ta i baka

Dara Sav~i}

Radojka Mili}

Sahrana je danas, 12. 1. 2011. godine, u 13 ~asova, na Uspenskom grobqu.

Mnogo nam nedostaje{. Zauvek ostaje{ sa nama.

O`alo{}eni: sinovi Miroslav i Slobodan sa porodicama.

]erka Vesna, zet Bogdan, unuka Bogdana i unuk Slavko.

Posledwi pozdrav sestri i tetki

dragoj

Qubici Prodanovi} od: Plemenke, Vlade i Branislave sa porodicom.

19290 19270

Posledwi pozdrav kumi

Sa tugom u srcu vas obave{tavamo da je na{ voqeni brat, ujak i {ogor

Posledwi pozdrav bratu

12. 1. 2003 - 12. 1. 2011.

Dragi tata, I daqe nam mnogo nedostaje{...

Fodor Laslo

Grlica Bo`ani

Neka te An|eli ~uvaju...

Po~ivaj u miru uz roditeqe \or|a i Stanku i brata Tomislava.

1946 - 2011.

Kole sa porodicom.

19303

Iskreno sau~e{}e povodom smrti supruga na{e koleginice Erike

Sa bolom i tugom primili smo vest da je preminuo na{

Sava Mati}

Nikola Raki}

Frakiju

19294

od porodice Duli}.

preminuo 10. 1. 2011. godine.

Sahrana je u ~etvrtak, 13. 1. 2011. godine, u 14 ~asova, na Gradskom grobqu u Senti.

Vole te tvoji: Sne`ana i Sa{a.

O`alo{}eni: brat Branko, sinovac Miroslav, sinovica Stanka i Dragan.

19248

19293

Posledwi pozdrav dragom te~i

Posledwi pozdrav od sestre Marije Brnada sa porodicom.

19304

19296

Sava Mati}

Savi Mati}u

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ dragi

Miroslava Strawanca Hvala za qubav i pa`wu.

Wegovi: Svetislav, Svetlana, Vesna i Milo{.

Kolektiv Radio Novog Sada.

784/P

Kom{ije: Milena i \or|e, Stojanka i Vera.

19280

19260

Posledwi pozdrav dragom te~i

Sa velikim po{tovawem i bolom opra{tamo se od dugogodi{weg ~lana na{eg kolektiva, istaknutog umetnika i cewenog profesora

Opra{tamo se od po{tovanog kom{ije Save. Nezaboravom mu vra}amo deo onoga {to nam je nesebi~no pru`ao. @elimo mu spokojan ve~ni san.

Posledwi pozdrav dragom kom{iji

na{em

Sava Mati} 1932 - 2011.

preminuo posle te{ke bolesti, u 79. godini.

Sahrana je danas, 12. 1. 2011. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

@ivka \aka

Savi Mati}u

redovnog profesora u penziji Tragovi wegovog po`rtvovanog i kreativnog pedago{kog rada prenetog na brojne generacije studenata trajno se ose}aju u likovnom `ivotu.

Izuzetno umetni~ko delo, kolegijalnost i prijateqstvo osta}e u dugove~noj uspomeni i na{im se}awima.

Akademija umetnosti u Novom Sadu.

5917/P

Ve~no tuguju: supruga Smiqa, }erka Nata{a i brat Branko.

19259

Savi Mati}u

Hvala za qubav i pa`wu.

Wegove: Dada, Lela i Maca sa porodicama.

od kom{ija zgrade Bulevar oslobo|ewa br. 115.

19262

19278

30

TV PROGRAM

sreda12.januar2011.

^ELENY KUP, ODBOJKA

Vojvodina – Posojilnica

08.00 08.30 09.00 09.20 09.30 10.00 11.00 12.00 12.10 12.20 13.00 13.30 14.00 14.10 15.00 15.30 15.55 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 19.15 20.00 20.30 21.30 22.00 22.30 23.00 00.00 00.35

U susret suncu Vesti ukratko U ogledalu Tin in Vesti ukratko Qubav na prodaju Tojotin svet prirode Vesti ukratko Bila jednom jedna nedeqa Hedonist Travel Sajam infonet Vesti ukratko Beli luk i papri~ica Hronika op{tine Vrbas Vojvo|anske vesti O~istimo Srbiju U ogledalu Zelena patrola Vojvo|anske vesti Qubav na prodaju Na{ gost: FIP Komerc Putomanija Vojvo|anske vesti Bez cenzure Bila jednom jedna nedeqa Vojvo|anske vesti Razgoli}eni Vino i vinogradarstvo Glas Amerike No}ni program-reprize

(RTV 1, 18.55) 06.30 08.20 08.30 09.00 09.30 10.00 10.05 10.30 11.30 11.55 12.00 12.10 13.05 14.00 14.05 14.30 15.00 15.10 17.00 17.22 17.30 18.00 18.55 21.00 22.00 22.30 22.35 23.00 23.05 23.35 23.45 01.15 02.40

06.30 06.55 07.50 08.15 08.40 09.05 09.25 10.10 10.25 12.05 12.30 12.40 13.05 13.20 14.15 14.45 15.15 15.30 17.00 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 23.00 00.00

Jutarwi program Mikijeva kujna Sudar Magna Aura Bajko kviz Vesti Ples no stres Dokument Kuhiwica Desilo se Vesti + prognoza Signali Preokret Vesti Zajedno Magna Aura Vesti Nazovimo stvari pravim imenom, film TV Dnevnik Tajna hrane: Bombone Kuhiwica Razglednice ^eleny kup u odbojci: Vojvodina - Posojilnica, prenos Iz na{eg sokaka Vojvo|anski dnevnik Vesti-Univerzitet Plavi krug Matica (vesti iz Matice) ^ari ribolova Mikijeva kujna Zavodni~ke o~i, film Egzit ’09 Preokret

Kuhiwica (ma|) Bez uputa Zvrk Pitam se pitam Kad zazvoni Present Kad ku}a nije tesna Ru~ak na lepe o~i Maroa, dete ulice, film Centar sveta Vesti (ma|) Makedonsko sonce Mikijeva kujna Jermolovi Fortepiano Bajko kviz Ra~unica Dobro ve~e Vojvodino (rom) Poslovni uspeh (ma|) TV Dnevnik (hrv) TV Dnevnik (slov) TV Dnevnik (rus) TV Dnevnik (rum) TV Dnevnik (rom) TV Dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Kuhiwica (ma|) Dobro ve~e, Vojvodino (rum) Kad tajne ubijaju, film Jermolovi TV Prodaja

06.05 08.00 09.04 09.44 10.05 10.35 11.10 12.00 12.15 12.31 13.26 15.10 16.03 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 20.57 22.00 22.04 22.57 23.55 00.10 00.18 01.01 02.39 03.00 03.43 04.03 04.33 05.10 05.48

Jutarwi program Jutarwi dnevnik Boqi `ivot U zdravom telu Trag Rokovnik O~ajne doma}ice Dnevnik Sport plus Prevaranti Doktor Dulitl 3, film Vi i Mira Adawa Polak Bela la|a Dnevnik RT Vojvodina [ta radite, bre Beogradska hronika Oko Slagalica Dnevnik Bela la|a Svedok Vesti 48 sati-svadba Prevaranti Dnevnik Evronet Sjaj trulog novca Film: Sudija Mastran|elo Svedok Vesti Kuvati srcem Oko Trag TV prodaja Verski kalendar

Tka{i Sorima~i

Yingis-kan Sin poglavice maloga mongolskoga plemena, Temuyin, nasledio je titulu u 13. godini, nakon {to su mu otrovali oca. Temuyin i wegova majka nastavili su da `ive unutar plemenske zajednice, ali na marginama...

Uloge: Taki{i Sorima~i, Rei Kikukava, Eugen Nomura, Keni~i Macujama Re`ija: [ini~iro Savai (RTS 2, 21.46) 07.31 07.37 07.42 07.54 08.14 08.23 08.55 09.22 10.00 11.00 12.09 14.00 14.31

09.00 09.30 10.20 10.30 11.00 11.10 12.00 12.59 13.00 13.10 14.00 15.00 15.10 16.00 16.30 16.45 16.59 17.00 17.10 17.15 17.30 18.30 19.00 19.25 19.30 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30 23.15

Hrana i vino Put za Ejvonli Agro dan NS klinci Objektiv Nemi svedok [esto pitawe Kursna lista Objektiv Izme|u redova Razglednice Objektiv Put za Ejvonli Kvadrat varo{i Neon siti Objektiv (slov) Kursna lista Objektiv (ma|) Agro dan Neon siti NS popodne Azbuka roditeqstva Objektiv Prepoznaj Evropu Hrana i vino Drum Koncert Nemi svedok Objektiv Izme|u redova Nemi svedok

09.30 10.00 11.00 13.00

Uskijavawe Ful Tilt poker Svetska Liga – Boks Barsa TV: Deportivo – Barselona Fudbal mondijal magazin Karling kup 1/2 finale: Vest Hem – Birmingem Kopa Italia: Palermo - Kjevo NBA u`ivo Premijer liga Portugalska liga Karling kup 1/2 finale: Ipsvi~ – Arsenal Ful Tilt poker Kopa Italija: Inter – \enova

15.00 15.30 17.30 19.30 19.45 20.00 20.45 23.00 00.00

09.00 Kuhiwica, 10.00 De~iji program, 10.30 Kad porastem bi}u..., 11.00 Nikad se ne zna, 12.00 Otvoreni ekran, 13.00 Metropole i regije sveta, 14.00 Info K9, 15.00 Kontranapad, 16.00 Info K9, 16.45 Biber, 17.00 De~iji program, 18.30 Kuhiwica, 19.00 Info K9, 19.45 Biber, 20.15 Travel klub, 21.15 Otvoreni ekran, 22.15 Biber, 22.35 Info K9, 23.00 Film, 01.00 Biber, 01.30 No}ni program 07.00 Uz kafu, 07.30 Beli luk i papri~ica, 08.00 Portret, 09.00 Ku}a sedam `ena, 10.00 Abs {ou, 10.30 Veze, 11.30 Travel, 12.00 Drecun, 13.00 Puls +, 13.30 [mizla sa stilom, 14.00 Vetar u le|a, 15.00 Sportska galaksija, 16.00 Qubav na prodaju, 17.00 Vip, 18.00 Ku}a sedam `ena, 18.55 Himna grada, 19.00 Objektiv, 20.00 @iveti svoj `ivot, 21.00 Opra {ou, 22.00 Objektiv, 22.30 [ampioni, 23.00 Modus vivendi, 00.30 Slavni parovi

Nenad W. Stefanovi}

Svedok

Gost emisije je potpredsednik vlade, ministar policije i predsednik Socijalisti~ke partije Ivica Da~i}.

Razgovor vodi Nenad Q. Stefanovi}.

(RTS 1, 20.57)

06.30 07.00 07.15 08.10 09.00 10.00 11.30 12.30 14.00 15.00 15.55 16.45 17.45 18.00 18.20 18.45 20.00 21.00 22.00 00.00 00.30 01.00 02.00 03.00

Eksploziv Ekskluziv Elenin duh Cena sre}e Tri Hil Gumu{ Cena sre}e Film: Posledwa trka Elenin duh Kada li{}e pada ^ari Vajpaut Ekskluziv Vesti Eksploziv Gumu{ Kada li{}e pada?

Paklena kuhiwa Film: Telma i Luiz Eksploziv Ekskluziv Zlo~ini iz pro{losti Tri Hil ^ari

14.58 15.28 16.00 16.35 17.06 17.20 17.35 18.03 19.03 19.09 18.41 19.26 19.35 20.01 20.30 21.00 21.46 00.08 01.01

06.30 07.30 07.50 08.00 08.01 09.00 09.05 09.30 10.00 10.10 11.05 12.00 12.15 12.45 13.00 13.02 14.00 14.30 15.00 15.02 15.30 16.00 16.05 17.00 17.01 18.00 18.30 19.00 20.30 20.30 22.35 23.30 23.45 00.00

[umska {kola Pepa prase Metro Erni Spajdermen Aleks i muzika Klinika Vet Beograd u muzi~kim zbivawima 20. veka Prizori iz Kine E-TV Mediteranska dijeta Me|unarodno takmi~ewe muzi~ke omladine - Nemawa Strankovi} Klinika Vet Beograd u muzi~kim zbivawima 20. veka Prizori iz Kine Lov i ribolov Ovo je Srbija Liturgija Patagonac u Beogradu Bosonogi Trag u prostoru Eko recept [umska {kola 2 Pepa prase Metro Erni Aleks Beokult U svetu Vreme fresaka O~ajne doma}ice Film: Yingis Kan Evergrin Reli: Dakar serija Argentina - ^ile, pregled

Maraton Vesti Otvoreni studio Info Otvoreni studio Info Otvireni studio Top {op Vesti Rej~el Rej Qubav u zale|u Vesti Milica na kvadrat Top {op Info Otvoreni studio Vesti ^ist ra~un Info Slike `ivota Kopaonik Vesti Qubav u zale|u Info Gor{tak Vesti ^ist ra~un Porodica Serano Info Film: Trener za primer 24 Vesti Milica na kvadrat Film: Pravi zlo~in

08.15 [kola, 08.45 Top {op, 09.00 Auto {op, 09.10 Turisti~ke, 09.25 Tandem, 09.30 Fokus, 10.00 Mozaik, 12.00 Kuhiwica, 12.45 Turisti~ke, 13.05 Fokus, 13.45 Top {op, 14.00 Mozaik, 16.00 Fokus, 16.25 Tandem, 16.40 Bulevar, 17.30 Zlatibor, 18.00 Mozaik, 20.00 Fokus, 21.00 Fam, 21.25 Film, 23.15 Fokus, 23.40 Turisti~ke, 00.25 Auto {op, 00.35 Haj-faj, 01.30 Fokus 12.00 Hronika op{tine Ruma, 13.00 Va{ar ta{tine, 14.00 Yuboks, 14.30 [i-Ra, 15.00 Karmelita, 15.45 Kuhiwica, 16.15 Raskr{}a, 16.45 Mobil E, 17.00 Novosti 1, 17.15 Hronika op{tine In|ija, 18.10 Buntovnici, 19.00 Novosti 2, 19.30 [i-Ra, 20.00 Karmelita, 20.45 Dok. program, 21.15 Va{ar ta{tine, 22.00 Novosti 3, 22.30 Buntovnici, 23.15 Yuboks, 00.00 Glas Amerike.

DNEVNIK

06.00 Radijsko dizawe 07.00 TV dizawe 10.00 Vesti za osobe o{te}enog sluha 10.35 Kviz: Super genije 11.00 Bi-Bi-Si na B92: Otka~ena istorija 11.35 Top {op 12.00 Film: Tri ujutru 14.05 Nacionalna geografija i BiBi-Si na B92 15.00 Najboqe godine 16.00 Vesti B92 16.35 Sportski pregled 16.50 Najboqe godine 18.00 Kviz: Super genije 18.30 Vesti B92 19.15 Sun|er Bob Kockalone 20.00 Robinzon Kruso 21.00 Film: Ispod tepiha 23.05 Vesti B92 23.40 Film: Profesorka klavira 02.00 Bi-Bi-Si na B92: Otka~ena istorija

Kim Besinyer

Ispod tepiha Bra~ni par Ted i Merion Kol, suo~avaju se, svako na svoj na~in sa te{kim gubitkom, nakon {to wihova dva maloletna sina ginu u sabora}ajnoj nesre}i. Merion zapada u duboku depresiju, iz koje nikako ne uspeva da se izvu~e, dok Ted ulazi u seriju neverstava...

Uloge: Yef Briyis, Kim Besinyer, Mimi Royers, Yon Foster Re`ija: Tod Vilijams (B92, 21.00)

06.00 06.55 10.00 11.40 12.00 14.00 15.45 16.00 16.50 17.00 18.00 19.10 19.20 19.30 20.00 21.00 22.30 00.30 02.15 02.30 04.00

Avanture malog Pere Avanture malog {arana i wegovih drugara koji putuju}i, moraju da savladaju niz prepreka i zamki koje postavqaju zla stvorewa, ne bi li ih spre~ila da prona|u Kraqa – Zmaja. Crtani je adaptacija ~uvene kineske bajke (Hepi, 10.00) 08.00 08.10 08.30 08.50 09.05 09.15 09.45 10.00 10.30 11.00 11.20 11.30 12.00 12.30 13.20 13.40 13.55 14.00 15.30 16.15 16.30 17.55 18.25 19.10 20.00 20.30 21.00 22.00 01.00 02.00

Nodi Mala princeza Sa Boom u avanturu Megaminimals Zdravo, Kiti Kliford Tele{op Avanture malog Pere Iks Bakugan Zdravo Kiti Vinks Sirene Kvizi} Presovawe Tele{op Vesti Parovi, u`ivo Jelena Tele{op 7 `ivota Telemaster TNT Parovi Balkanska bra}a Je l istina Karaoke Stefan Braun Parovi, u`ivo Balkanska bra}a Karaoke Stefan Braun

Valentina Dobro jutro Film: Boj na Kosovu Siti kids Zabrawena qubav Balkan parti Siti More qubavi Nacionalni dnevnik Valentina Tereza U sosu Idemo daqe Nacionalni dnevnik Kursayije Grand parada Film: Desperado Film: Motel u`asa Siti Film: Desperado Film: Boj na Kosovu

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00) 08.00 555 li~nosti, 09.00 Pregled {tampe, 09.30 Aktuelno, 09.40 NS info, 10.15 Dok. film, 11.00 Pun gas, 12.15 Utorkom u 21, 13.20 Inyoj, 14.00 Akcenti, 14.15 Pismo glava, 15.15 Tokovi mo}i, 16.00 Akcenti, 16.30 Kviz, 18.00 Akcenti, 18.15 Na{ grad, 19.00 Aktuelno, 20.05 Iks art, 21.00 Ekstremi, 23.00 Ko pre wemu dve, 00.15 Komercijalni program 08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 12.00 Katedrale, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Tajni znak, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem.

DNEVNIK

sreda12.januar2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

13

31

SENTIMENTALNO PUTOVAWE JEDNOG YEZERA

Pi{e: Vojislav – Bubi{a Simi}

Heder Grejam

Ubij me ne`no Alis je mlada dizajnerka veb stranica koja odlu~i da prekine vezu jer se upustila u opasnu i opsesivnu avaturu.

Novi mu{karac je markantni i tajanstveni planinar Adam...

Uloge: Heder Grejam, Yozef Fajns, Nata{a Mekelhon, Urlih Tomsen, Jan Hart Re`ija: Kreg ^en (Nova, 22.10) 08.00 08.15 08.30 09.30 10.20 11.50 13.10 13.50 14.45 15.40 16.40 18.25 19.15 20.05 21.00 22.10 23.55 00.10 01.55 02.20

Bumba, crtani Graditeq Bob, crtani Roari, crtani Slomqeno srce Gumus Asi IN R Zauvek zaqubqeni Slomqeno srce Najboqe godine Gumus IN Dnevnik Najboqe godine Asi Ubij me ne`no, film Ve~erwe vesti Stranac me|u nama, film Bra~ne vode Na rubu zakona

08.00 Qubavni problemi 08.30 Misterije istorije 09.00 Potraga za Severozapadnim prolazom 10.00 Bler 11.00 Kako je umetnost stvorila svet 12.00 Gospodar Sipana 13.00 Lovci na naciste 14.00 Sicilijanske mumije 15.00 Tajm tim godina 16.00 Vrt Agate Kristi – ubistvo i misterije u Devonu 17.00 Lov na Careve krstarice 18.00 Gospodari rata 19.00 Carstvo mora 20.00 Azijski mu{karci na platnu i ekranu 21.00 1066.

22.00 Biblijske zagonetke 23.00 Tajm tim godina 00.00 Vrt Agate Kristi – ubistvo i misterije u Devonu 01.00 Lov na Careve krstarice

08.00 09.00 10.00 10.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.15

Pinokio Pokahontas Pinokio Putuju}e pri~e Ana Karewina Mitraqezac Ukus mo}i Druga strana strasti Tamo gde je istina Ke{ern F.S.I. Vru}a nacija 6 Beki [arp

06.00 07.35 09.20 10.55 12.20 12.50 14.30

Artur i osveta Maltazarda Mala crna kwi`ica Dosadna majka Vanzemaqci na tavanu Holivud na snimawu Princeza i `abac Svi `ele da budu Italijani Bo`i} sa Krenkovima Vaspitawe za po~etnike Pilot Karlitos i `ivotna {ansa ^etiri Bo`i}a Prava krv - No}i na Suncu Spartak: Krv i pesak Me|unarodna zavera Predator Predator 2 Dijagnoza: shizofrenija

16.15 17.55 18.20 20.05 21.35 22.35 23.30 01.30 03.15 05.05

07.00Dobro jutro, Hrvatska 09.07 @ivot u Africi 10.10 Iz pti~je perspektive, dok. serija 11.00 Kod Ane 11.10 Opra {ou 12.00 Dnevnik 12.16 TV kalendar 12.30 More qubavi 13.20 Puna ku}a Raftera 14.20 Re~ i `ivot 15.00 Moja porodica 15.25 Alpe Dunav Jadran 16.00 Hrvatska u`ivo 17.25 8. sprat, tok {ou 18.10 Kod Ane 18.30 Tvoja sam sudbina 19.30 Dnevnik 20.10 Odbrana na{e dece: Pri~a Yuli Posi, film 21.40 Policijske pri~e 3, dok. serija 22.15 Dnevnik 3 22.55 Drugi format 23.50 Kraqevi 00.35 Ksena - princeza ratnica 01.20 Dragi Yone

00.50 Zakon i red 01.50 Misterija Hejvena 03.50 Film: Ubistva u Midsameru: Vrt smrti 06.10 Sudija Ejmi 07.10 Meklaudove }erke 09.10 Erika 11.10 Sudija Ejmi 12.10 Ne{ Briyiz 13.10 Film: Skriveni zlo~ini 15.00 Film: Ubistva u Midsameru: An|eo uni{tewa 17.00 Dobra `ena 18.00 Zakon i red 19.00 Ne{ Briyiz 20.00 Dobra `ena 21.00 Kazanova

07.05 09.00 09.35 10.15 11.20 12.05 13.00 14.30 16.05 16.30 16.55 17.20 18.00 18.30 19.05 20.00 20.45 21.35 22.25 23.15 00.05 00.20 02.10 03.10

Brus Vilis

SERIJA

Opsadno stawe

Entoni je FBI agent na ~elu antiteroristi~ke jedinice u Wujorku, a libanac Frenk mu poma`e u re{avawu najnovijih teroristi~kih napada koji po~iwu kada Amerikanci zarobe jednog {eika...

Uloge: Denzel Vo{ington, Brus Vilis, Anet Bening, Toni [elhaub Re`ija: Edvard Cvik (HRT 2, 20.40) 08.25 Lagodan `ivot Zeka i Kodija 08.50 [kolski program 09.35 Paulino leto 10.00 Tvoja sam sudbina 10.50 Proces 11.15 Paralele 11.45 Eko zona 12.35 Evromagazin 13.05 Reporteri 14.10 Mala TV 13.15 [kolski program 14.30 Mala princeza 14.40 [kolski program 15.30 @upanijska panorama 15.45 Teretwak za Afriku, film 17.15 Crtani film 17.30 Hana Montana 17.50 Dva i po mu{karca 18.15 Puna ku}a Raftera 19.00 Iz pti~je perspektive, dok. serija 19.50 Hit dana 20.00 Dobra `ena 20.40 Ciklus akcionih filmova: Opsadno stawe, film 22.40 CSI: Majami 23.25 Dnevnik plavu{e 23.35 Teretwak za Afriku, film

08.30 10.30 12.00 13.00 13.30 15.00 17.00 18.00 18.30 19.00 21.00 22.00 00.00 01.45

08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

Intermeco 1 Put na jug Intermeco 2 Hari i Hendersonovi S vetrom u le|a Variola vera Trava Hari i Hendersonovi Intermeco 3 Parfem Zemqa 2 Prona|i i uni{ti Pakao u Normandiji Zavodnice

Baskijat Ulice Malibua Velika bela nada Pekar Zlodela Bostonska bra}a Savr{en plan Vorlok Lezbejke 4. – erotski dnevnik 02.00 Heteroseksualac 3 – gre{ne no}i

RTL ritam zona Bibin svet Ekskluziv tabloid Ve~era za 5 Hiqadu i jedna no} Ezel Klon An|eo i |avo Pod istim krovom Kraq Kvinsa Rejmond Bibin svet Ekskluziv Tabloid RTL Danas Ve~era za 5 Hiqadu i jedna no} Ezel Put osvete Kosti Zaboravqeni slu~aj RTL Vesti Bratstvo Astro {ou Lovci na deveru{e, film

Zaboravqeni slu~aj Posle pojave novih dokaza istra`ni tim ponovo otvara slu~aj ubistva iz 1953. godine. Otkriveno je da `rtva nije ubijena iz bluz kluba ve} u ujakovoj radwi...

Uloge: Ketrin Moris, Deni Pino, Yeremi Re~vord, Tom Bari (RTL, 23.15)

Ketrin Moris

10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Pre`ivqavawe Oru`je budu}nosti Auta po meri 2008.

Generalka Prqavi poslovi Oru`je budu}nosti Pre`ivqavawe Gra|evinske intervencije Razotkrivawe mitova Pograni~na policija SAD Kako to funkcioni{e tehni~ka dostignu}a Kako to rade?

Pre`ivqavawe ^ovek, `ena, divqina Ameri~ke drvose~e Pograni~na policija SAD Auta po meri 2008.

Prqavi poslovi Pre`ivqavawe

08.35 08.45 09.00 09.30 13.15 14.00 16.00 18.00 19.00 20.15 20.45 23.00 23.30 01.00

Svi sportovi Ekstremni sportovi Reli Tenis Alpsko skijawe Biatlon Bilijar Bilijar Biatlon Reli Bilijar Reli Biatlon Reli

I bosanske zmije po{tuju yez sim za mati~nu, koncertirali smo i po dan trenutak da ve`ba pa nam je svima dosadio. Jedokolnim brigadama oko La{ve, a na sever, nog dana smo ga ~uli kako ve`ba i u isto vreme zasve do Zavidovi}a. Nekad bismo se kasno zapoma`e: „U pomo}, do|ite odmah!“ Dotr~ali smo i tekli u nekoj brigadi i tu morali i da prespavamo. videli neverovatnu scenu. Nikola je svirao, a meTu bi nastala borba za }ebad koja su ve} pokupili tar ispred wega zmija {arka ga je mirno slu{ala, oni lokalci koji su zaspali pre nas. Tad nam nije malo podignute glave. ^im bi prestao da svira, ostajalo ni{ta drugo nego da s onih koji ~vrsto spaona se pomerala levo-desno. Vikali smo mu: „Navaju skinemo po jedno }ebe. Bilo je dosta i internastavi da svira{ i ne prekidaj!“ ^im je nastavio, cionalnih brigada raznih zemaqa. Za wih je sve to zmija se smirila i daqe ga pomno slu{aju}i. Onda bilo veoma zanimqivo. Razgovarao sam s mnogima i je Kalmi}, koji je bio u skautima i dobio ime „Brmalo je wih do{lo iz ideolozi Jelen“, ve{to jednom ra{kih razloga. Ve}ina iz rakqom pritisnuo zmiji glavu i doznalosti ili zbog avantuubio je kamenom. Svi smo rizma. odahnuli, a Nikola nije moHrana je bila vojni~ka na gao ni re~ da ka`e od straha. kazanu: kupus, pasuq, kromPosle su nam me{tani objapir, i jelo se samo ka{ikom. snili da tu ima mnogo zmija i Svi smo imali vojni~ke mada su sve otrovne, te da dobro werke i ka{ike zadenute za pazimo. pojas. Ali dobijali smo i hraPo danu je bilo vrlo toplo nu kao pomo} od Unre, i to pa smo ~esto silazili na reku konzerve s jelima koja na{i da se kupamo. No, Bosna je biseqaci, pa i neki drugi, nisu la opasna reka, brza i hladna, hteli ni da okuse, na primer neki su se slabi pliva~i udagovedinu sa sosom od jabuka vili pa je progla{ena zabrana ili sviwetinu sa sosom od rikupawa. Tako su proticali dabizli. Mi smo to sa zadovoqni, a nekad uve~e, kad nije bistvom jeli, i tako malo obogalo koncerata i igranki, svitili na{u trpezu nekim drurali bismo xez za svoju du{u. gim ukusima. Naro~ito smo Imalo je to neku dra`. Uz lou`ivali u „desertu“, xemu od gorsku vatru, u toj bosanskoj {qiva koji je bio pakovan u divqini odjekivali su zvuci duga~ke ~etvrtaste konzerve „Star dusta“. Do{la bi i neka i tako tvrd da smo ga no`em devojka. Bilo nam je lepo, bisekli i jeli bez hleba, kao li smo mladi. kitnikez.

Posle tri nedeqe u NemiBilo je i raznih dogodovli premestili smo se u Doboj. {tina, a neke su, bogami, bile Logor je bio na livadi kraj i ozbiqne.

Bosne. U Nemili je bilo doI Francuzi orni za avanturu me|u Jednog dana drugarica Mi- otrovnim zmijama sta izvora s bistrom vodom, ra iz folklora prijavila je dok je u Doboju voda bila zadruga Vitu da je bio prema woj nepristojan, i to ne ga|ena i morali smo da je prokuvavamo. To, razume samo verbalno nego i fizi~ki, {to bi se danas se, nije uvek ra|eno kako treba i posle nedequ daozna~ilo kao „seksualno uznemiravawe“. Slede}eg na pola orkestra se razbolelo od dizenterije. jutra je na{ komandant \oka izveo Vitu pred stroj, Sre}om, nije bio tifus. Mnogi nisu mogli da sviodr`ao ve} stereotipni govor – optu`bu, predlaraju, a lekovi koje smo dobijali nisu mnogo pomo`u}i nam da ga izbacimo iz gli. Stalno smo tr~ali do KEBU-a i vratimo u Beolatrina. Nekad i za vreme grad. Setio sam se isterivakoncerta. Onda je na{a Bio je i politi~ki incident na wa s fakulteta prvih godigrupa zatra`ila da se vraradnoj akcija kad je drugarica na posle oslobo|ewa. Potimo ku}i i na{ omladinMira iz folklora prijavila druga stojala je uhodana re`ija po ski rukovodilac nam je doVitu iz orkestra da je bio prema zvolio. sovjetskom sistemu: predwoj ne samo verbalno ve} i sednik omladinske organiMalim vozom preko zacije bi otvorio sastanak, fizi~ki nepristojan. To se danas [amca stigao sam u deset pro~itao optu`nicu proujutru u Beograd. Onako bozove seksualno uznemiravawe tiv, rekao da taj i taj nije lestan, s rancem, jedva sam dostojan da bude ~lan Nase popeo uz Balkansku ulirodne omladine, te predla`e da bude izba~en i s cu. Bio sam umoran, prqav, zarastao u bradu, i u fakulteta. Ve} pripremqeni statisti skojevci vionom radnom odelu i drvewacima izgledao stra~u „Tako je!“, ostali, prepla{eni, }ute ili povla{no. Usput sam sreo sam moju mamu kako se vra}a sa |uju, i sve je brzo gotovo. Drugi ishod nije bio predpijace, nose}i dva zembila. Pri{ao sam joj bez revi|en. Isterani je mogao i da dobije batine dok bi ~i, uzeo u ruku jedan zembil. Mama je, ne di`u}i poposramqen prolazio kroz stroj studenata. Kod nas gled, a vide}i moju „robija{ku“ uniformu, rekla na je, me|utim, ispalo druk~ije. Ba{ kad je trebalo da nema~kom: „Hvala lepo!“ i izvadila deset dinara, ve} unapred pripremqeni skojevci viknu: „Napomisle}i da sam Nemac zarobqenik-slobodwak koqe!“, optu`eni Vita se obratio nama, povikav{i: jih je tad jo{ bilo po Beogradu. Kad me je prepozna„Qudi, pa zar }ete vi ovo dozvoliti? Pa {ta se ona la, po~ela je da pla~e. pravi naivna!“ Na to povikasmo: „Ne damo Vitu!“ Posle nedequ dana oti{ao sam u Radio Beograd Komandant i skojevci nisu o~ekivali tu reakciju da se prijavim kao primerni omladinac, za mesto jer po dotada{wem scenariju nije bilo predvi|eno, muzi~kog manipulanta. Prika~io sam zna~ku s pruzbunili su se i Vita je ostao u na{oj ekipi. Veroge na grudi i nastupio kao ~lan udarne brigade. vatno presedan dotle nevi|en.

Blef je pro{ao, po~eo sam da radim i divni, bezBilo je i sme{nih dogodov{tina. Na{ koncertbri`ni `ivot svirawa na igrankama i besposli~emajstor Nikola Nikoli} koristio je svaki slobowa ostao je za mnom.

O

Kwigu Vojislava Simi}a „Sentimentalno putovawe” mo`ete naru~iti po ceni od 1.080 dinara od izdava~a „KLIO” (Gospodar Jovanova 44, Beograd), putem telefona 011/ 2626–858 i 2622–013, ili i-mejla info@clio.rs

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

32

MONITOR

sreda12.januar2011.

DNEVNIK

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

12. januar 2011.

U sukobu ste s partnerom i svima onima koje do`ivqavate kao pretpostavqene autoritete. Sve se de{ava na nivou ega pa se nemojte zaletati na prvu loptu. Istovremeno, neko nekoga zavodi.

BIK 20.4-20.5.

Oslu{nite svoju intuiciju i glas razuma pre no {to poverujete u pri~e koje su i suvi{e lepe da bi bile istinite. Kreativni ste, u svakom pogledu. Dru`ewe s prijateqima je intenzivno i neplanirano.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

I daqe ste usredsre|eni na druge, na kontakte i saradwu, ~ak i kada to nije put kojim biste voleli da idete. Ipak, mnoga vrata i mogu}nosti su vam otvoreni pa krenite dok jo{ mo`ete.

Mesec je danas izlo`eni raznim uticajima, u vatrenom znaku Ovna, {to stvara atmosferu ve}eg intenziteta no {to mo`ete podneti.

Me|utim, posti`ete uspeh kroz razgovore i sastanke.

LAV 23.7-22.8.

U poslu, pogotovo onom privatnom, vam nije lako. Mo`ete imati probleme s izvr{iocima ili nedostacima zbog vi{e sile. [ta vam je ~initi? Budite strpqivi do 23. januara. Planirajte.

DEVICA 23.8- 22.9.

Situacija na radnom mestu nije laka, ali vi ne gubite ideale i optimizam da }e biti boqe. I ho}e, bi}e boqe, ve} samim pove}awem prihoda i priliva novca. Potrebno vam je kra}e putovawe.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

Radite kao da nemate ni{ta, u okolnostima i kada imate dovoqno.

To se zove odgovornost ili predostro`nost. Kra}a putovawa i pou~ni korisni susreti, sastanci, mogu biti zanimqivi sami po sebi.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Pozitivan upliv Meseca na va{ znak i dobra saradwa s jednom `enskom osobom omogu}avaju vam da birate razne opcije. Uvek je dobro kada postiji vi{e mogu}nosti. Spontanost.

Aktivni ste na li~nom planu i neustra{ivi, tako da vas je te{ko dosti}i i jo{ te`e pobediti. Ne {tedite snagu i energiju, ali biste mogli biti {tedqiviji s novcem. Tajna qubav i daleka putovawa.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Atmosfera na poslu je prijatna i obe}avaju}a. Pove}awe prihoda je izvesno, {to pozitivno uti~e na saradnike. Mo`ete spojiti lepo i korisno. Budite oprezni u saobra}aju. [oping.

Ose}ate se ugro`eno zbog neizvesnih okolnosti pa zato imate uznemiravaju}e snove. Mo`ete mnogo raditi iza zatvorenih vrata, ali ne zaboravite da su vam potrebne {etwe. Di{ite.

Op{ta frka u karijeri i `ivotu }e trajati jo{ izvesno vreme, ovako intenzivno. Trudite se da sve postignete, ali se pone{to otelo kontroli i zdravom razumu. Sa~uvajte svoju slobodu i ideale.

TRI^-TRA^

Neute{na V REMENSKA

PROGNOZA

OBLA~NO

Vojvodina Novi Sad

7

Subotica

6

Sombor

7

Kikinda

6

Vrbas

6

B. Palanka

7

Zrewanin

7

S. Mitrovica

7

Ruma

6

Pan~evo

8

Vr{ac

6

Srbija Beograd

8

Kragujevac

8

K. Mitrovica

7

Ni{

9

Otkako se razvela Skarlet Johanson, jedna od najseksepilnijih glumica, neute{na je.

Osim {to prolazi kroz te`ak period, biv{i suprug Rajan Rejnolds trqa joj so na ranu. Nakon samo mesec dana od razvoda Rajan je u javnosti po~eo da se pojavquje u dru{tvu wihove zajedni~ke prijateqice Sandre Bulok.

- Skarlet je osoba koja svoju privatnost dr`i daqe od o~iju javnosti. Recimo, s Rajanom su je uslikali tek nekoliko puta, a samo mesec dana nakon {to je pukla wihova qubav, on je fotografisan milion puta sa Sandrom Bulok. To je u potpunosti slomilo Skarlet ispri~ao je anonimni prijateq mlade glumice. Sporne fotografije snimqene su na do~eku Nove godine, koju su Rajan i Sandra zajedno proslavili u wenom kafi}u.

Iako je Sandra negirala glasine o navodnoj vezi s Rajanom, cela situacija jako je pogodila Skarlet jer je Sandru smatrala prijateqicom.

VIC DANA

Evropa

I MALO HLADNIJE

Madrid NOVI SAD: Obla~no i malo hladnije sa mogu}om povremenom ki{om pre podne, a po podne sledi delimi~no razvedravawe. Vetar Rim slab severozapadni. Pritisak iznad normale. Minimalna temperaLondon tura 3, a maksimalna 7 stepeni Celzijusa.

VOJVODINA: Promenqivo obla~no i malo hladnije, uz mogu}u Cirih slabu ki{u ujturu i pre podne. Po podne postepeno razvedravawe, Berlin najpre na severu Vojvodine. Duva}e slab do umeren severni i severozapadni vetar. Pritisak iznad normale. Jutarwa temperatura 1, a Be~ maksimalna 8 stepeni.

Var{ava SRBIJA: Jo{ malo hladnije i obla~no vreme uz slabu ki{u ponegde. Bi}e vrlo malo padavina. Po podne na severu zemqe delimi~no Kijev razvedravawe. Duva}e slab severni i severozapadni vetar. PritiMoskva sak iznad normale. Jutarwa temperatura 0, a maksimalna 9 stepeni.

Prognoza za Srbiju u narednim danima: U drugoj polovini sedOslo mice relativno toplo i ve}inom suvo vreme. Samo je u ~etvrtak poSt. Peterburg negde na severu mogu}a prolazna ki{a.

Atina

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Prognozirane biometeorolo{ke prilike nepovoqno }e uticati na sve hroni~ne bolesnike. Od meteoropatskih reakcija mogu}i su glavoboqa, bolovi u mi{i}ima i razdra`qivost. Izuzetan oprez se preporu~uje u saobra}aju.

16 14 12 4 3 7 3

Dolazi plavu{a u bioskop i kupi jednu kartu za film. Posle dve minute, dolazi i kupuje jo{ jednu, i tako nekoliko puta.

Prodavac je pita: - [ta }e vam toliko karata za jedan isti film?

- Znam ja da je dovoqna jedna, nego onaj kreten na vratima mi pocepa kartu svaki put kad mu je dam.

1 -1 0 0 15

Pariz

11

Minhen

6

Budimpe{ta

7

Stokholm

1

SUDOKU

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

Bezdan

172 (--7)

Slankamen

430 (-10)

Apatin

237 (-9)

Zemun

456 (-14)

Bogojevo

- (-)

Pan~evo

464 (-6)

Ba~. Palanka

- (-)

Smederevo

576 (-8)

Novi Sad

Tendencija stagnacije 319 (-10) i opadawa

Ja{a Tomi}

SAVA

N. Kne`evac

627 (-7)

Tendencija porasta

Senta

618 (-7)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

493 (-9)

Tendencija opadawa

Titel

478 (-10)

NERA

Hetin

206 (46)

TISA

136 (32)

Tendencija stagnacije

Tendencija opadawa

S. Mitrovica 368 (-14) Beograd

Kusi}

410 (-11)

60 (2)

Re{ewe iz pro{log broja