Dnevnik 12.januar 2012. by jovan radosavljevic

c m y

NOVI SAD *

^ETVRTAK 12. JANUAR 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23314 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

KUPOVNA MO] U SRBIJI NA NISKIM GRANAMA

Go di na nam po je la tre }i nu stan dar da

str. 6

INTERVJU: LASLO VARGA, PREDSEDNIK ODBORA ZA EVROPSKE INTEGRACIJE SKUP[TINE SRBIJE

G OSTI IZ CE LE SR BIJE POSE TILI DRU[TVENI CENTAR U NAPU[TENOJ NOVOSADSKOJ KASARNI

Evro pa me ri sva ki na{ po tez, ne ma po pu {ta wa

str. 2

DR@AVA NUDI POSLOVNI PROSTOR KOJI VI[E NE TREBA VOJSCI SRBIJE

Pro da ju se voj ni lo ka li u No vom Sa du, Zre wa ni nu...

str. 4

NASLOVI 3 Mandat poslanika nema stru~nu spremu

Ekonomija 5 I mi }emo profitirati od „bo`je ~estice”

Novi Sad 9 Pavli~i}: Sednica bila hitna jer sledi sve~ana

Vojvodina 12 Vi{e profita od bawa i zubara

Dru{tvo 13 Lekarska gre{ka ili neka druga okolnost

Crna 14 Uhap{en kvartet zbog 25 razbojni{tava

Foto: B. Lu~i}

Politika

Mes to sret aw a i umre` av aw a

PRESUDE NOVOSADSKOG APELACIONOG SUDA ZA OBRA^UN NAVIJA^A „VOJVODINE” I „PARTIZANA” U FUTOGU APRILA 2008. GODINE

Za ubi stvo De je Lon ca de set go di na i osam me se ci za tvo ra str. 15

SPORT

str. 16 – 20

n USPELA GENERALNA PROBA ORLOVA PRED n MILAN \UKI]: GLANCAwE n VE^ERAS ODBOJKA[KI DERBI EVROPSKO PRVENSTVO RUKOMETA[A TROFEJA NE DONOSI USPEh VOJVODINA – RADNI^KI

str. 9

Promenqivo obla~no

Najvi{a temperatura 7 °S

POLiTikA

~etvrtak12.januar2012.

OD BOR EP DA NAS O SR BI JI

Ka cin: Ako se is pu ne uslo vi... Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jel ko Ka cin predlo`io je u nacrtu rezolucije, o kojem }e danas raspravqati Komitet Evropskog parlamenta za spoqne poslove, da se Srbiji na slede}em sastanku Evropskog saveta dodeli status kandidata za ~lanstvo u Evropskoj uniji, pod pretpostavkom da je ispunila neophodne uslove. U nacrtu rezolucije se pozdravqa napredak koji je Srbija ostvari-

povima, ukqu~uju}i trgovinu, navodi se u tekstu nacrta rezolucije. Nacrtom rezolucije se Srbija pohvaquje {to je privela pravdi dvojicu ha{kih begunaca Rat ka Mla di }a i Go ra na Ha xi }a, isti~u}i da wihovo hap{ewe nije bio samo zahtev za daqi napredak ka EU, ve} korak ka pravdi za `rtve i pomirewu u regionu. U rezoluciji se upozorava na zabriwavaju}u situaciju na se-

Me di ji Nacrtom rezolucijom se pohvaquje ja~awe uloge parlamenta, reforma javne administracije, pozdravqa se usvajawe Medijske strategije i Akcioni plan za povla~ewe dràve iz vlasni{tva u medijima, ali je izraèna zabrinutost zbog poku{aja kontrole i me{awa u medijski sektor. Potrebno je preduzeti korake protiv koncentracije vlasni{tva u medijima, nedostatka transparentnosti u medijima, kao i obezbediti jednak pristup trì{tu reklama, dodaje se u tekstu.

Pa ra da Nacrtom rezolucije se poziva na primenu zakona o zabranib diskriminacije, jer postoji zabrinutost zbog nedostatka politi~ke voqe da se obezbedi za{tita u~esnika Parade ponosa. U tekstu se osu|uju zapaqive i diskriminatorne izjave nekih politi~ara i predstavnika Srpske pravoslavne crkve.

^lan 359 KZ Evropski parlament poziva srpske vlasti da {to pre ukinu ~lan 359 Krivi~nog zakonika koji se odnosi na zloupotrebu slu`benog poloàja, kaè se u nacrtu rezolucije o Srbiji o kojoj }e u parlamentu danas po~eti rasprava. „Vlasti u Srbiji se pozivaju da {to pre revidiraju Krivi~ni zakonik kako bi ga doveli u sklad sa evropskim normama i da odmah obustave sve postupke vezane za zloupotrebu slu`benog poloàja”, kaè se u nacrtu izve{taja u koji je Tanjug imao uvid. la, konstatuje se da je odloèna odluka o dodeli statusa kandidata i Evropski savet se poziva da na slede}em samitu u martu Srbiji odobri kandidaturu, pod pretpostavkom da je ispunila uslove iznete u decembru. Vlasti Srbije se pozivaju da iskoriste dodatni period kako bi se angaòvale u dijalogu sa Pri{tinom, kako bi se primenili postignuti sporazumi i prona{lo re{ewe za predstavqawe Pri{tine na regionalnim sku-

veru Kosova i nasiqe posle julskih incidenata, zbog ~ega se ukazuje da su re{ewa ispregovarana u dijalogu sa Pri{tinom jedini na~in za trajno eliminisawe tenzija u regionu. Kacin u tekstu pohvaquje izjavu predsednika Srbije Bo ri sa Ta di }a da treba ukloniti barikade na severu, ali i poziva srpske vlasti da obezbede saradwu Euleksa i kosovskih Srba, kako bi Euleks i Kfor mogli da ispune svoj mandat.

VESTI Iva no vi}: Od u sta ni te Dràvni sekretar Ministarstva za Kosovo i Metohiju Oli ver Iva no vi} sugerisao je predsednicima op{tina sa severa Kosova da odustanu od referenduma, jer je on u ovom trenutku nepotreban. Ivanovi} je u izjavi za TV Most istakao da oni koji ìve na Kosovu ne smeju sebi dozvoliti luksuz, posebno na severu, da sa Vladom Srbije, ma ko je ~inio, imaju lo{ odnos. Prema wegovim re~ima, potrebna je puna sinhronizacija sa stanovni{tvom sa severa Kosova i „oni, koji su imali teàk period i odgovorno vodili narod, u toj pri~i oko referenduma na smeju previ{e da se zaigraju”.”Otvoreno sukobqavawe sa vla{}u Srbije podrazumeva da }e nas u jednom trenutku kao narod na severu percipirati kao problem”, rekao je Ivanovi}. On je predsednicima op{tina sa severa Kosova poru~io da budu odmereni, jer 95 odsto stanovni{tva ne èli da ima bilo kakve veze sa pri{tinskim institucijama. „Bi}e sigurno jo{ izazova i ono {to je ta~no jeste da nemamo drugi oslonac osim vlasti u Srbiji”, rekao je Ivanovi}. Prema wegovim re~ima, sa Pri{tinom je te{ko ostvariti boqu komunikaciju, a sli~no je i sa predstavnicima me|unarodne zajednice, koji su se u kriti~nim situacijama pona{ali pristrasno.

Ho yaj: Ta di }ev plan ni je do bar Ministar inostranih poslova Kosova En ver Ho xaj je ju~e ocenio da je Ahtisarijev plan najboqi okvir za integraciju Srba u tri op{tine na severu Kosova. Hoxaj je to kazao na konferenciji za novinare u Podgorici komentari{u}i plan o ~etiri ta~-

ke predsednika Srbije Bo ri sa Ta di }a. Taj plan obuhvata posebno re{ewe za manastire Srpske pravoslavne crkve, posebne garancije za Srbe u enklavama, imovinu gra|ana i dr`ave Srbije, i re{ewe za sever Kosova. ”Ako mo`ete na}i plan u Evropi koji nekoj mawini daje vi{e prava od prava Srba na Kosovu, bio bih veoma zainteresovan da ga pro~itam”, kazao je kosovski ministar o Ahtisareijevom planu.

I Ta ~i pro tiv blo ka de Premijer Kosova Ha {im Ta ~i protivi se blokadi administrativnih prelaza sa Srbijom, koju je za 14. januar najavio kosovski pokret „Samoopredeqewe”, i isti~e da nasilne akcije nisu prihvatqive. Ta~i je rekao da pokret „Samoopredeqewe” najavama o blokadi administrativnih prelaza sa Srbijom „sprovodi srpski model” i izrazio nadu da stanovnici Kosova ne}e odgovoriti na poziv o blokadi prelaza. On je na konferenciji za novinare posle sednice vlade, tako|e, upozorio pokret „Samoopredeqewe” da nasilne akcije nisu prihvatqive. Ta~i je pripadnike tog pokreta nazvao „pseudopatriotama” i dodao da „patriotizam danas jeste po{tovawe Ustava i zakona Kosova a ne blokirawe puteva i grani~nih prelaza”. Prema wegovim re~ima, vlast na Kosovu „ne}e biti uzeta silom ve} putem slobodnog glasawa na izborima”. Pokret za ujediwewe, koji je deo koalicione liste pokreta „Samoopredeqewe” i koji u Skup{tini Kosova ima dva poslanika, nije ju~e podr`ao odluku pokreta „Samoopredeqewe” o blokadi administrativnih prelaza izme|u Srbije i Kosova.

INTERVJU

dnevnik

LA SLO VAR GA, PRED SED NIK OD BO RA ZA EVROP SKE IN TE GRA CI JE SKUP[TI NE SR BI JE

Evro pa me ri sva ki na{ po tez, ne ma po pu {ta wa - Nacrt rezolucije o Srbiji, o kojem }e danas u Briselu raspravqati Spoqnopoliti~ki odbor EP, izuzetno je izbalansiran predlog i predstavqa objektivnu, trenutnu sliku na{ih evropskih integracija i kad je re~ o najva`nijem politi~kom pitawu - odnosima izme|u Beograda i Pri{tine, ali i o ostalim mo`da na prvi pogled mawe zna~ajnim, ali svako izuzetno va`nim temama i kriterijumima vezanim za nastavak ovog procesa. Kqu~na re~enica nalazi se u pr voj ta~ ci, u ko joj Evropski parlamnent poziva Evropski savet da dodeli Srbiji status kandidata, ali pod uslovom da Srbija ispuni one zadatke koje je utvrdio Evropski savet 9. decembra pro{le godine. Mislim da je to kqu~na re~enica, s tim {to naravno ima jo{ puno re~enica koje razra|uju ovu najbitniju poruku- obja{wava za „Dnevnik“ predsednika Odbora za evropske in te gra ci je Skup {ti ne Srbije La slo Var ga, uo~i razgovora o deklaraciji koja kona~no treba da bude usvojena po~etkom marta. - Sve te formulacije govore o tome da je s jedne strane potreb no {to br `e na sta vi ti dijalog, a sa druge strane implementirati sve ono {to je dogovoreno. Posebno se apostorfira pitawe predstavqawa, odnosno u~e{}a Kosova u regionalnoj saradwi i to je otprilike ono {to je najbitnije i {to }e imati najve}i uticaj na dono{ewe odluke o na {oj kan di da tu ri za ~lan stvo u EU. I naravno jo{ jedna re~enica, koja se odnosi na barikade, izuzetno je bitna, jer ta formulacija prakti~no poziva Vladu Srbije da obezbedi ukla wa we ba ri ka da. Zna ~i, imamo nedvosmislenu poruku, ako sa be re mo {ta evrop ski parlament od Srbije o~ekuje. Sve ovo je jo{ uvek u nacrtu, pa se ipak mo`e govoriti samo u kondicionalu. Do naredne sre de po sto ji mo gu} nost podno{ewa amandmana i sigurno je da }e ih biti veliki broj, da }e dosta formulacija biti izmeweno, ali su{tinska

poruka }e ostati onako kako sada u dokumentu stoji. l Iz dokumenta se na prvi pogled ~ini da je ostao isti ton koji je provejavao u decembru, kada na{a kandidatura nije pro{la? - Ni je ni {ta ubla `e no. Potpuno je isti ton u pore|ewu sa dokumentom od 9. decem-

bra i zakqu~cima Evropskog saveta. Ali, na primer, ovaj novi dokument nigde ne spomiwe ukidawe takozvanih paralel nih in sti tu ci ja, {to je

zna {ta }e biti na kraju odluka 1. ili 2. marta, naravno uz ogradu da kqu~ni qudi u EU imaju svoj stav, ali generalno je te{ko i nezahvalno prognozirati. Ono {to }e sigurno imati veliki uticaj su, sa jedne strane barikade, sa druge stra ne pri me na do sa da {wih sproazuma, sa tre}e strane pronala`ewe re{ewa oko pred sta vqa wa Ko so va u regionalnim inicijativama. U nacr tu re zo lu ci je ne spomiwe se refe ren dum Sr ba na severu Kosova, ne znam razlog da li zato {to je mo`da naj ve }i deo teksta pisan ranije, ali verovatnije je da izvestilac nije imao nameru da to stavi u tekst. Pretpostavqam, isto tako, da }e biti amandmana u pravcu da se EP prema tog do ga |a ju od re di, {to }e tako|e komplikovati celu situaciju. Ja sam vi{e pesimista nego optimista, ali to ni u kom slu~aju ne zna~i da ne postoje {anse za pozitivnu

Sa ma ~i we ni ca da je sa da pred iz bor ni pe riod do dat no kom pli ku je ce lu si tua ci ju blaè u odnosu na stavove pojedinih dràva ~lanica EU. Ali, ipak, ne moè EP imati stav koji nije u skladu sa generalnom atmosferom koja vlada u EU. l Da li je dovoqno vremena do marta da ispunimo uslove koje nismo ostvarili do po~etka decembra? Da li smo opet u vremenskom te sna cu, po {to su uslo vi delikatni za Srbiju? - Mislim da je mo`da mawi problem vreme, ve} da je problem politi~ka voqa. Sama ~iwenica da je sada predizbor ni pe riod, do dat no kom pli ku je ce lu si ta ci ju. Ne znam i ne verujem da bilo ko

odluku. Ono {to je kqu~no i vidi se i iz ovog dokumenta i iz svih drugih, da bez re{ewa kosovskog pitawa ovaj proces evrop skih in te gra ci ja ne }e biti mogu}e ubrzati. Dakle, ovo je postalo, kako se u pravu ka`e, jedno prethodno pitawe, koje se mora razre{iti da bi se glavni spor re{avao.Problem je u tome {to i za kandidaturu, i za po~etak pregovora o svakom poglavqu, u svakoj rundi, Srbija }e se na}i u identi~noj situaciji, dok ovaj problem ne re{i. To je postalo o~igledno i iz tog razloga odluka o kandidaturi i ako bude pozitivna, bi}e simboli~ka, jer su{tinski ovaj pro-

ces se ne}e ubrzati dok se ovo, kako sam rekao, prethodno pitawe ne re{i. l Da li to prethodno pitawe zna~i priznawe nezavisnosti Kosova? - Osim uspostavqawa diplomatskih odnosa, taj pojam priznawa se moè interpretirati na razne na~ine. Ukoliko se uspostave diplomatski odnosi, onda se vi{e ne moè interpretirati onda je to pri zna we, ali pre to ga nor ma li za ci ja od no sa mo è zna~iti kvalitet vi{e, koji ne mora da podrazumeva ni u kom slu~aju formalno priznawe, ali su{tinski zna~i prihvatawe ~iwenice da }e u jednom trenutku i Kosovo prakti~no biti u procesu evropskih in te gra ci ja, ve ro vat no ne u nekom bliskom periodu, ali u jednom treutku }e aplicirati za ~lanstvo u EU. Bez pri hva ta wa te mo gu} no sti, te{ko mogu da zamislim da mi moèmo do}i do punopravnog ~lanstva. Te{ko mogu zamisliti situaciju da mi punopravnim ~lanstvom dobijemo mogu}nost da blokiramo aspiracije nekog narednog kandidata. I to je, mislim, kqu~no, mawe je bitan ovaj formalni deo priznawa, uspostavqawa diplomatskih odnosa, to se ne traì, ali prihvatawe onoga {to je stav velikih sila, to se traì. l Ide li naruku Srbiji to {to bi negativna odluka Evrope mogla zna~iti i radikalazaciju kosovskog pitawa kroz izborne rezultate u Srbiji? - Sigurno da }e to imati uticaja na odluku. I ovo pitawe, ali i generalno opasnost od destabilizacije politi~kih pri li ka i skre ta wa sa evropskog pitawa ... te mogu}nosti }e svakako uticati na kona~nu odluku Evropskog saveta. A da li }e ova neka politi~ka razmi{qawa i argumetni na kraju biti presudni, ili ispuwavawe onih kriterijuma koje je pre svega nema~ka kancelarka An ge la Mer kel saop{tila, to }emo videti po~etkom matra. S. Stan ko vi}

^AR KE NA PO LI TI^ KOJ SCE NI PE ]I NA CA

Ras pu {ta we ili pred iz bor na igra Posledwa pro{logodi{wa sednica pe}ina~ke Skup{tine odràna je 27. decembra i na woj je, tokom dvoipo~asovnog zasedawa, usvojeno ~ak 19 ta~aka dnevnog reda. Me|utim, dva dana kasnije, {ef odborni~ke grupe SRS-a u pe}ina~kom parlamentu La zar â vi} podneo je Ministrastvu za qudska i mawinska prava, dràvnu upravu i lokalnu samoupravu zahtev za raspu{tawe Skup{tine. - Predhodna sednica Skup{tine odràna je 21. septembra, a ova 27. decembra, {to je u suprotnosti sa Zakonom o lokalnoj samoupravi koji kaè da se sednice moraju odràvati najduè na svaka tri meseca. Nezakazivawe sednica Skup{tine op{tine Pe}inci predstavqa, pored grubog kr{ewa Zakona, onemogu}avawe ovog va`nog tela lokalne samouprave da donosi neophodne odluke za rad i funkcionisawe Op{tine. Odbornici nisu u mogu}nosti da ostvaruju svoju funkciju koju su im poverili glasa~i – isti~e âvi}. âvi} je u svom zahtevu istakao i to da su ovakvim postupkom ste~eni uslovi iz ~lanova 85. i 86. Zakona o lokalnoj samou-

pravi, odnosno, da je pe}ina~ki parlament neophodno raspustiti. - Jedini razlog {to je datum odr`avawa sednice Skup{tine op{tine Pe}inci pomeren za nekoliko dana je {to smo ~ekali da bude zavr{en i Elaborat o opravdanosti otu|ewa gra|evinskog zemqi{ta u korist kompanije Bo{. Re~ je o veoma zna~ajnom dokumentu, koji je bilo neophodno da usvoji Skup{tina op{tine, kako bi ga

prosledila Vladi Republike Srbije na usvajawe, ~ime bi realizacija ove zna~ajne investicije nema~ke kompanije mogla nesmetano da se nastavi. Da nismo pomerili datum odr`avawa Sednice, do{li bismo u situaciju da zakazujemo dve sednice u razmaku od nekoliko dana na samom kraju godine. Pe}ina~ka Skup{tina ima stabilnu ve}inu i wen rad nijednom nije doveden u pitawe tokom ovog mandata, tako da nema nikakvog osnova za weno raspu{tawe – ka`e predsednik Skup{tine op{tine Pe}inci @iv ko Mar ko vi}. Zahtev je zaprimqen na pisarnici Ministarstva i sada se ~eka odgovor, za koji je zakonom regulisani rok 15 radnih dana. Ukoliko Ministrastvo odgovori pozitivno na ovaj zahtev, predsednik Narodne skup{tine je u obavezi da u roku od dva meseca od stupawa na snagu odluke o raspu{tawu raspi{e izbore za odbornike nove skup{tine. J. An ti}

c m y

politika

dnevnik

NA STA VQA SE BIT KA SA OP [TE WI MA PO KRA JIN SKOG OD BO RA DS I LSV

Ratkovi}: Liga, po obi~aju, goji prase pred Boì} Predsednik Zakonodavnog odbora Skup{tine Srbije Vlat ko Rat ko vi} prokomentarisao je ju~e saop{tewem za javnost „u~estale napade funkcionera Lige socijaldemokrata Vojvodine na Demokratsku stranku i Vladu Vojvodine„ - îtaju}i intervjue koje su planski, jedno za drugim, dali Jerkovka, Kostre{ i ânak, sti~e se utisak da bi bez Lige Vojvodina na~isto propala. Evo, ja im zato javno zahvaqujem na svim predlozima zakona koje su poslanici Lige podneli u Skup{tini Srbije. A osim dva predloga (jedne rezolucije i jedne izmene zakona) – nisu predloìli ni{ta u posledwe ~etiri godine. Mora biti da su od tog napornog rada Liginih poslanika gra|ani Voj-

vodine imali neobi~no veliku korist - isti~e Ratkovi}, koji je ina~e narodni poslanik iz Rume. Ratkovi} je istakao da je “Liga pove}ala svoje jedine- verbalne- aktivnosti jer im je neko kona~no rekao da }e ove godine biti izbora. I sad poku{avaju da ubede gra|ane Vojvodine da je DS uradio malo, a oni mnogo. To samo pokazuje koliko Liga{i potcewuju Vojvo|ane, jer mi znamo da se ne goji prase uo~i Bo`i}a. Sve mi to li~i na bajku o cvr~ku i mravu, samo {to je ovde cvr~aka i previ{e. A iz basne znamo – ~im se cvr~ak buni, radi se o tome da ho}e da navali na ne~iju zimnicu“, pi{e u sop{tewu iz Pokrajinsog odbora DS za Vojvodinu koje je potpisao Vlatko Ratkovi}.

DU [AN MI JI], POT PRED SED NIK LDP-a

DS i LSV ne rade u interesu Vojvodine Potpredsednik Liberalno-demokratske partije Du {an Mi ji} optuìo je Vladu Vojvodine, a prvenstveno Demokratsku stranku i Ligu socijaldemokrata Vojvodine, da se zalaù za li~ne i partijske interese a ne za interese Pokrajine. - Podatak da je BDP Vojvodine pao ispod republi~kog proseka trebalo bi da izazove pravu politi~ku buru u Pokrajini, te reakciju koja bi ujedinila autonomisti~ke snage u borbi za autnomiju. Ali, takve reakcije su, naàlost, izostale. Svi }ute, i Vlada Vojvodine, i DS i autonomisti~ke stranke - rekao je Miji} na ju~era{woj konferenciji za novinare u Novom Sadu.

On je ocenio da Vojvo|ani imaju puno razloga da budu nezadovoqni, i zbog brzine kojom se odvija proces evrointegracija i zbog nedobijawa statusa kandidata, ali i zbog siroma{tva, odnosno ~iwenice da je BDP Vojvodine ispod proseka Srbije. Ocenio je da za to veliku odgvornost snose i aktulna vlast u Pokrajini, „i autonomisti~ki politi~ki akteri koji 20 godina samo govore o autonomiji”. - Oni 20 godina govore o autonomiji, ali nisu u stawu da ponude jasan model autnomije oko kojeg bi se postigao konsenzus i dobila podr{ka gra|ana - istakao je Miji}, dodav{i da bi to podrazumevalo i doslednost i odgovornost, ali i

onemogu}ilo razne nagodbe i politi~ka prepucavawa. On je ocenio da je LSV postala „batina” politi~kih snaga koje se bore protiv Pokrajine i wenih institucija, dok je DS kritikovao jer }uti o usporavawu procesa evrointegracija iako, kako je naveo, to veoma poga|a Vojvodinu. - Nije samo Srbija ta koja mora imati jasan i prepoznatqiv politi~ki ciq. To mora imati i Vojvodina. Gra|anima Vojvodine najmawe je potrebno verbalno autnoma{ewe i be`awe od ~iwenica, jer to ne otvara radna mesta i ne privla~i investicije - kazao je Miji}. B. D. S.

VOJ VO DI NA SE SPRE MA ZA GLA SA WE

PIK-u dvostruko vi{e nego za pro{le izbore U izbornoj 2012. godini, Pokrajinska izborna komisija ima na raspolagawu 430,6 miliona dinara iz buxeta Vojvodine, {to je dvostruko vi{e u odnosu na tro{kove koje je ta komisija imala 2008. godine, kada su odràni pro{li izbori za vojvo|anske poslanike. Tada je PIK potro{io oko 210 miliona dinara. Sekretar Skup{tine Vojvodine Mi lo rad Ga {i} kaè za „Dnevnik” da 430,6 miliona dinara namewenih za PIK ove godine najverovatnije ne}e biti potro{eno u celosti jer je sada verovatnije da }e pokrajinski izbori biti odràni zajedno sa lokalnim i republi~kim, kao i 2008. godine - Nismo smeli da rizikujemo da isplaniramo mawe novca za aktivnosti PIK-a jer u trenutku dono{ewa buxeta za 2012. godinu nismo znali da li }e pokrajinski

izbori biti odràni odvojeno ili zajedno sa lokalnim i republi~kim - naveo je sekretar Skup{tine Ga{i}. On je dodao da ni sada ne moè precizno da kaè da li }e svi izbori biti istovremeni, ali da je ipak verovatnije da }e se odrà-

ti istog dana, a da to zna~i i mawe potrebnog novca jer se tro{kovi za izborne komisije dele izme|u lokalnog, pokrajinskog i republi~kog buxeta. Ina~e, u strukturi tro{kova PIK-a, najve}e stavke su usluge po ugovoru. Za to je u 2008. iz bu-

xeta Vojvodine potro{eno skoro 164,8 miliona dinara, a ove godine je za te usluge nameweno 342,6 miliona dinara. Administrativni materijal za pro{le pokrajinske izbore ko{tao je oko 43 miliona, dok je ovogodi{wi buxetski plan za tu stavku 66,9 miliona dinara. Za ovu izbornu godinu, oko 20 puta uve}ana je suma na ime stalnih tro{kova PIK-a (zakup imovine i opreme). S oko 939,6 hiqada dinara, koliko je bilo potrebno u 2008. godini, pove}ano je na 20,2 miliona. S druge strane, o~ekuje se da }e ove izborne godine tro{kovi putovawa koji se pla}aju iz buxeta PIK-a, odnosno AP Vojvodine, biti prepolovqeni. Sada je za putovawa izdvojeno 900.000 dinara, dok je pre ~etiri godine za to potro{eno 1,8 miliona. Sn. Ko va ~e vi}

~etvrtak12.januar2012.

PO SLA NI CI SKUP [TI NE SR BI JE (NE) KRI JU SVO JE OBRA ZO VA WE

Mandat nema stru~nu spremu [ta bi trebalo gra|ani da znaju o narodnim predstavnicima koje su izabrali u parlament Srbije? To pitawe ponovo je pokrenuto nakon {to je ovih dana prime}eno da na novom skup{tinskom sajtu u delu posve}enom narodnim poslanicima nema vi{e podatka o wihovom zanimawu. Da li zbog toga {to ih je 200 na stalnom radu u skup{tini, pa im je trenutno jedino zanimawe funkcija narodnog poslanika, tek radna grupa je bila mi{qewa da je ovaj podatak za gra|anstvo nepotreban. Me|utim ima i onih koji se se}aju da je bilo poslanika ~ija diploma se na{la na proveri. Mediji su u februaru pro{le godine objavili da poslanik grupe „Za evropsku Srbiju” Jon Mag da, koji je bio i potpredsednik Odbora za prosvetu, suprotno tvrdwama u svojoj biografiji, nije zavr{io fakultet niti stekao diplomu visokog obrazovawa. U biografiji Magde bilo je navedeno da je diplomirao na Fakultetu za fizi~ku kulturu u Bukure{tu, dok se u potvrdi tog fakulteta, u koju su pojedini mediji tada imali uvid, navodi da je „sa studija izba~en 19. juna 1982. godine“. Generalni sekretar skup{tine Veq ko Oda lo vi} obja{wava

kqu~ila da su ovo dovoqni podaci da bi se gra|ani upoznali sa poslanicima, pri ~emu im je omogu}eno i da uspostave kontakt sa parlamentarcima. Nijedan drugi motiv ne le`i u ovom potezu. Poslanici su pre ove odluke popuwavali upitnik u kome se nalazilo i zanimawe, a mi smo to uva`avali ne prove-

ravaju}i. Ranije jeste bilo nekih gre{aka, ali to nisu stvari koje mi mo`emo da proveravamo, po{to poslanicima ne tra`imo diplomu na uvid, jer to nije ni potrebno za obavqawe wihove funkcije, podvla~i Odalovi}. Nov sajt skup{tine pu{ten je u rad 16. maja pro{le godine. Na wemu su samo biografije i zanimawe predsednice parlamenta Sla vi ce \u ki}-De ja no vi} i generalnog sekretara skup{tine Veqka Odalovi}a, ne i poslanika. U rubrici „biografije”, pored imena poslanika pi{e na-

[a bi}: Ni je oba ve zno, ali... Poverenik za informacije od javnog zna~aja Ro do qub [a bi} kaè da postoji mnogo razloga da gra|ani budu upoznati sa ovim podacima, ali da sa stanovi{ta zakona to nije neophodno. - Ne mogu re}i da je zakonom predvi|eno da se to obavezno objavquje, jer nije uslov za obavqawe poslani~ke funkcije. Kao {to znate poslanik moè da bude bilo ko, pa ~ak i lice bez zanimawa. Moje li~no mi{qewe je da ne bi bilo lo{e da je taj podatak tu, ali sa stanovi{ta zakona nije obavezno da bude. Ako je ve} bio podatak o stru~noj spremi na sajtu, ne znam zbog ~ega je odlu~eno da se skine, ali ponavqam nema zakonske obaveze da on bude objavqen - podvla~i [abi} za „Dnevnik“. Ujedno, isti~e da niko ne moè proveravati stru~nu spremu poslanika. - Zanimawe i stru~nu spremu kontroli{ete onda kada je ona uslov za obavqawe odre|enog posla. Po{to ovde nije uslov, nema ko ni da je kontroli{e - zakqu~uje [abi}. za „Dnevnik“ da je radna grupa koja je radila na izradi sajta Skup{tine Srbije propisala formular za narodne poslanike i podatke koji su zna~ajni direktno za obavqawe wihove funkcije. Me|u wima ne nalazi se informacija o wihovom zanimawu i stru~noj spremi, jer taj podatak nije uslov za obavqawe funkcije narodnog poslanika. Stranke su do sada birale poslanike sa svoje liste po svom naho|ewu, a ubudu}e }e to ~initi po redosledu na woj. Zna~i, sve to je vezano za politiku stranaka, a Republi~ka izborna komisija prilikom kandidature, prema slovu zakona, traì samo ~etiri podatka – datum ro|ewa, dràvqanstvo, potvrdu o bira~kom pravu i o prebivali{tu, poja{wava Odalovi}. - Radna grupa sagledala je celovito predlog novog sajta i za-

ziv stranke ~iji je ~lan, ~lanstvo u radnim telima, delegacijama i grupama prijateqstva, a novouvedena je i galerija fotofrafija, sa motivima mesta iz kojih dolaze. Prva dama parlamenta zapisala je dosta {iroko svoje zanimawe – specijalista neuropsihijiatrije, dr medicinskih nauka, redovni profesor Medicinskog fakulteta u Kragujevcu, {ef katedre za psihijatriju i prorektor za me|unarodnu saradwu kragujeva~kog univerziteta. Zbog ~ega su poslanici „pristali“ da ne iznose svoje radne biografije nejasno je, po{to je prema podacima koji se jo{ uvek nalaze u skup{tinskom informatoru, ~ak wih 201 sa fakultetskom diplomom, 15 ih ima vi{e, a 34 sredwe obrazovawe. S. Stan ko vi}

REKLI SU

Tadi}: Ne}e biti koalicije DS i SNS Predsednik Srbije i Demokratske stranke Bo ris Ta di} odbacio je mogu}nost postizborne koalicije sa Srpskom naprednom strankom.„Da ka`em jednom zasvagda Zoranovim (\indi}) re~ima: ‘Zato {to ni{ta delotvorno ne mo`e da nastane u naredne ~etiri godine iz te saradwe ne}e ni biti koalicije izme|u DS-a i SNS-a’”, rekao je u intervjuu za magazin „Nedeqnik”. On je ocenio da se ne zna „kad }e da eksplodira ta naprava, politi~ka naprava Srpska napredna stranka” ukazuju}i na „sastav qudi koji tu stranku vode”. Govore}i o kosovskom problemu, Tadi} je kazao da Srbija u re{avawu pitawa Kosova mora da prona|e saveznike. „Ovaj problem je internacionalizovan i mi na me|unarodnom poqu moramo da na|emo re{ewe. O Kosovu su{tinski odlu~uju velike sile, ~lanice Saveta bezbednosti, plus Nema~ka, koja jo{ nije ~lanica SB”, istakao je Tadi}. Prema wegovim re~ima, predlog su{tinske autonomije je ostao u vazduhu i vi{e nije delotvoran. „Jo{ je mawe delotvoran predlog da se konflikt zaledi. Oni koji odlu~uju o Kosovu ne

èle nikakvo zale|ivawe konflikta, niti to nama odgovara. Mi moramo da idemo s na{im re{ewima prema onima koji o tome odlu~uju u me|unarodnoj areni”, naveo je on. On je ponovio da Srbija ne priznaje nezavisnost Kosova, ali istovremeno prihvata ~iwenicu da velike sile ne prihvataju podelu Kosova. „Srbija bez savezni{tva na me|unarodnom planu ne moè da ostvari svoje interese na Kosovu... I sada, u novim oteànim okolnostima, ve} iscrpqeni u ratu devedesetih, jo{ jednom sa izbijenim vazduhom u domenu ekonomije, mi branimo svoje interese u me|unarodnoj areni, u kojoj nema ni fer odnosa, ni pravde, ve} samo ve~nih interesa”, ocenio je Tadi}.

Vu~i}: Hvala na uvredama Zamenik predsednika Srpske napredne stranke Alek san dar Vu ~i} optu`io je ju~e vlast da danima posredstvom medija napada SNS i izjavio da se pla{i da je vlast, „ako to ~ini ~etiri meseca pre izbora, spremna da uradi i mnogo gore stvari”. Vu~i} je rekao da SNS moli vlasti da ne pomi{qaju da silom spre~e sprovo|ewe narodne voqe, a da sve ostalo „rade {to ih je voqa, neka nastave da se bave prqav{tinama”. Na konfereciji za novinare je Vu~i} izjavio da se zahvaquje predsedniku Srbije Bo ri su Ta di }u {to je u intervjuu listu Nedeqnik uputio „uvrede i te{ke re~i” na ra~un SNS i wenog predsednika To mi sla va Ni ko li }a. Posle ~etiri godine mandata vlade, predstavnici vlasti, a posebno Tadi}, jedino {to mogu da rade je da napadaju i vre|aju SNS, {to na najboqi na~in govori o wima, ocenio je Vu~i}. On je rekao da se predsednik bavi uvredama na ra~un SNS i to u vreme bo`i}nog mira iz manastira Visoki De~ani i poru~io da promene u Srbiji „ne mogu da

zaustave ni Tadi}, ni \i las„.On je istakao da SNS samo moli one na vlasti da nijednog trenutka ne pomisle da na silu mogu da spre~e promene. On je rekao da je SNS, u skladu sa najavom da }e formirati {i ro ki na rod ni po kret za po dr {ku na slede}im izborima, ju~e potpisala sporazum sa Koalicijom udruèwa izbeglica. SNS }e se zalagati da izbegla i prognana lica dobiju vi{e mogu}nosti za zapo{qavawe, re{evawe egzistencijalnih i drugih problema i dodao da SNS podràva peticiju izbeglih i prognanih Srba iz Republike Hrvatske, koju je do sada podràlo vi{e od 70.000 qudi.

ekonomija

~etvrtak12.januar2012.

NE MA^ KA KOM PA NI JA SE PO VLA ^I IZ RE GI ON A

PO RE ZNI CI SE IZ VI NI LI @A BAQ SKOJ PO RO DI CI KR VO PI]

VAC oti{ao iz Makedonije

Nema~ka medijska grupacija VAC prodala je svoju kompaniju Media print Makedonija, koja objavquje tri najtira`nija dnevna lista, Vest, Dnevnik i Utrinski vesnik, kao i nedeqnik Tea mo-

derna. Novi vlasnik je makedonska kompanija Orka holding iz Skopqa, a cena transakcije nije objavqena, prenosi podgori~ka Pobjeda. Medijska grupacija Vac pojavila se na makedonskom tr`i{tu 2003. godine kada je preuzela ve}inski deo akcija u tri dnevne novine. Vac je, kao deo starategije povla~ewa sa tr`i{ta jugoisto~ne Evrope, najavio i povala~ewe iz Srbije...

Pokojni deda Lazo nikome nije ostao duàn Pokojni Lazo Krvopi}, koji je ìveo u @abqu, nema poreskih dugova, a direktor Regionalnog centra Novi Sad Poreske uprave Srbije Zo ran Ra do man razgovarao je ju~e sa wegovom porodicom i izvinio im se za sve neprijatnosti koje su doìveli zbog tehni~ke gre{ke i neosnovano pripisanog poreza. Da podsetimo, pokojni Krvopi} na{ao se na tre}em mestu du`nika gra|ana sa navodno neizmirenom

obavezom od 130 miliona dinara. Regionalni centar je poslao u PU Beograd ju~e i obave{tewe i on bi najkasnije danas trebalo da bude van liste. Izviwewe od Poreske uprave Srbije dobili su i ~elni qudi Grada Beograda koji su tako|e u prvi mah imali pozama{ni poreski dug. U saop{tewu se ka`e da Grad Beograd nema poreskih dugovawa prema javnim prihodima koje administrira Poreska uprava Sr-

Sti gla po tvr da

bije. Poznatije li~nosti sa ovog spiska tako|e su se javqale i mahom su bile za~u|ene. Bar za javnost. Ali, koliko smo mogli da ~ujemo u Poreskoj upravi Srbije, mnogi sa spiska su ve} po`urili i is-

- Dobio sam ovde u @abqu od poreske jedinice potvrdu da poreskog duga nema, a direktor Regionalnog centra je bio veoma korektan i qubazan kada se javio da se izvini - ka`e unuk preminulog Stan ko Kr vo pi}. - Hvala i vama i „Dnevniku”, jedinom mediju koji je kontaktirao s nama pre objavqivawa pri~e.

RE VI ZO RI NA JA VI LI KRI VI^ NE PRI JA VE PRO TIV MI NI STAR STVA @I VOT NE SRE DI NE

bez odluke Vlade Srbije isplatilo 300 miliona dinara za podsticawe gra|evinske industrije. Tvrde da se Agencija za za{titu `ivotne sredine oglu{ila o zakon tako {to je izvo|a~u pla}ala neizvedene radove, a Fond za za{titu `ivotne sredine je bez krite-

Su fi nan si ra we pla no va Na revizorske zamerke kako je Ministarstvo s op{tinama Apatin, @abaq, Ba~ka Palanka, In|ija, Vrbas, Se~aw i Nova Crwa zakqu~ilo ugovore vredne 13,6 milijardi dinara za sufinansirawe izrade planske dokumentacije mimo liste prvenstva, nadel`ni ka`u da su ugovori s tim lokalnim samoupravama zakqu~eni nakon {to su ispuweni svi uslovi koje Pravilnik predvi|a. ne sredine. Me|utim, u Ministarstvu tvrde da su radili u skladu sa zakonom, pravilnicima i odlukama Vlade i da od we ne moraju da tra`e saglasnost za svaki detaq. Revizori su, izme|u ostalog, zamerili Ministarstvu {to je

rijuma podelio oko 100 miliona dinara bespovratnih sredstava firmama koje se bave recikla`om. Prigovara se {to su novac dobile kompanije koje su se prve javile, ali nisu imale kompletnu dokumentaciju.

Temerinci izvoze u Brazil, Iran... U naj ve }em te me rin skom kolektivu AD FKL koji zapo{qava 650 radnika obeleèn je zna~ajan jubilej, pola veka uspe{nog rada. Odràna je sednica Upravnog odbora, a nakon toga zaposleni su upoznati sa rezultatima rada fabrike od osnivawa, daleke 1961. godine, izgradwe novih pogona u industrijskoj zoni 1980. i 1981. godine, posebno intenzivnom razvoju u protekle dve decenije. - I pored velikih te{ko}a koje prate privredu, posebno metelski kompleks AD FKL ima ~im da se ponosi: uspe{nom privatizacijom 63 odsto dru {tve nog ka pi ta la, proizvodwom i izvozom kotrqaju}ih leàjeva za vozila, poqoprivredne ma{ine, gra|evinsku mahanizaciju i

rudarsku opremu u Evropsku uniju, Rusiju, Iran, Afriku i Brazil - rekao je Dra gan Ro d i}, ge ne ral ni di rek tor AD FKL. U pro{loj godini Fabrika ko tr qa ju }ih le à je va i kardana uposlila je vi{e od sto mladih proizvodnih radnika, diplomiranih inèwera i ekonomista. Plate su re dov ne, a iz mi ru ju se sve obaveze i doprinosi po osnovu rada, ali i privatizaciji, prema Agenciji za privatizaciju. Nakon zasluènog desetodnevnog odmora – temerinski metalci ponovo rade u tri smene. Devedeset odsto proizvodwe nameweno je izvo zu. U pla nu je iz grad wa jo{ jednog pogona i skladi{ta u 2012. godini.

Prodaju se vojni lokali u Novom Sadu, Zrewaninu...

Me|utim, u Ministarstvu obaj{wavaju da su novci podeqeni u skladu s ranije utvr|enim kriterijumima i da su firme dostavile potrebnu dokumentaciju. Javni poziv je, ka`u, otvoren do raspodele sredstava, {to zna~i da novac dobije onaj ko se prvi javi, pa u takvoj situaciji nema potrebe za formirawe ni komisije, ni rang-liste. Fond je bez javnog konkursa dodelio 35 miliona dinara Novom Sadu i Subotici, a 350 miliona mestima {irom Srbije. Obja{wavaju da se to praktikuje u slu~ajevima sufinansirawa projekata, dakle, kada i gradovi u~estvuju u realizaciji programa, {to je u skladu sa Zakonom o Fondu. Na primedbu kako su ispla}eni neki radovi koji nisu ni izvedeni, u Agenciji priznaju da su jednoj firmi u jednom navratu platili posao bez overe nadzornog organa, {to je ubrzo korigovano, a svaki dinar koji je prepla}en firma je kasnije vratila. Kako je posao pla}an u nekoliko navrata, ispalo je da je pla}eno ~ak 530.000 dinara vi{e, {to i nije tako malo. Brojne zamerkea revizora odnose se na proceduru sprovo|ewa javnih nabavki. Navodi se i da je promocija akcije „O~istimo Srbiju” ugovorena bez tendera za 23,4 miliona dinara, a posao je ispla}en delimi~no i pre realizovane usluge. U Ministarstvu, pak, negiraju ove optu`be i ka`u da je sve u skladu s pravilnikom, te da nijedan ponu|a~ nije podneo zahtev za za{titu. R. D.

FKL OBE LE @IO PO LA VE KA I RA DI U TRI SME NE

punili zaboravqene poreske obaveze. O tome koliko je onih sa spiska javno objavqivawe inspirisalo da izmire porez, zna}emo vi{e narednih sedmica. Naravno, za du`nike i wihove obaveze veoma su se interesovali i mediji. U ode-

qewu za odnose s javno{}u Poreske uprave stiglo je oko stotinu zahteva za razna obja{wewa i poja{wewa. Uskoro im sledi pauza, a kako sada stvari stoje slede}e objavqivawe neplati{e je u aprilu i bez prvoaprilskih {ala. Izgleda da se }e sem, ponekog marakntnog slu~aja poput `abaqskog, najmawe posla biti za poreznike sa sedi{tem u Vojvodini. Od 300 najve}ih du`nika u sve tri oblasti gra|ani, preduze}a i ustanove i preduzetnici samo 72 je iz Vojvodine, a prema podacima Regionalnog centra za pokrajinu od ukupne sume duga to je 9,72 odsto. Istovremeno od ukupnih poreskih prihoda koji se slivaju u republi~ku kasu u Vojvodini se ubere izme|u 25 i 30 odsto. D. V.

DR @A VA NUDI PO SLOV NI PRO STO R KO JI VI [E NE TRE BA VOJ SCI SR BI JE

Vlada ne mora da zna za 300 miliona dinara? Dràvna revizorska institucija najavila je podno{ewe krivi~ne prijave zbog nenamenskog tro{ewa para iz buxeta protiv odgovornih u Ministarstvu ìvotne sredine i prostornog planirawa, na ~ijem je ~elu ministar Oliver Duli} kao i protiv Fonda za za{titu ìvot-

dnevnik

Republi~ka direkcija za imovinu objavila je ju~e oglas o prodaji poslovnog prostora koji je u vlasni{tvu Vojske Srbije u sedam gradova, a koji nije neophodan za weno funkcionisawe. Ukupna po~etna cena nekretnina koje se nalaze u Beogradu, Novom Sadu, Ba~koj Topoli, Zrewaninu, Somboru, Vaqevu i Smederevskoj Palanci iznosi vi{e od 4,5 miliona evra. U oglasu objavqenom u listu „Politika”, kojim se pozivaju zainteresovani da dostave ponude za kupovinu poslovnog prostora, navodi se spisak od 56 nekretnina, ~ija je ukupna povr{ina ve}a od 4.600 kvadratnih metara. Najvi{e ponu|enih nekretnina 48, nalazi se u Beogradu, a wihova ukupna po~etna cena utvr|ena je na vi{e od 3,8 miliona evra. U Vojvodini je na prodaju nekoliko nekretnina. U Novom Sadu se prodaje lokal od 205,14 kvadratnih metara u Balzakovoj 13, po po~etnoj ceni od 183.805 evra. U Somboru su na prodaju ponu|ena dva poslovna prostora ukupne povr{ine 732,69 kvadratnih metara i ukupnoj po~etnoj ceni od 333.278 evra. Oba poslovna prostora nalaze se u Ulici staparski put12/s, a re~ je o jednom lokalu povr{ine 693,48 kvadratnih metara, dok je drugi lokal 39,1 kvadratni metar. Vojska Srbije nudi poslovni prostor i u Ba~koj Topoli, gde se prodaju dva lokala. Prvi

je u Ulici 29. novembra 6/1, od 131,20 kvadratnih metara ~ija je cena 37.870 evra, a drugi u Ulici 29. novembra 6/2 od 128,65 kvadratnih metara i po~etnom cenom 37.134 evra. U Zrewaninu se tako|e prodaju dva poslovna prostora, koja su u vlasni{tvu Vojske Srbi-

je, a oba su na uglu ulica M.Ore{kovi} i Ru`e [ulman 47. Prvi lokal od 50,90 kvadratnih metara prodaje se po po~etnoj ceni od 32.576 evra, dok je po~etna cena drugog, od 64,45 kvadratnih metara, 41.248 evra. , Rok za podno{ewe ponuda je 15 dana od objavqivawa oglasa, a pravo na kupovinu imaju sva fizi~ka i pravna lica koja polo`e depozit koji je nazna~en kod svakog poslovnog prostora. Ponude }e otvarati komisija, a kriterijum za izbor

najboqeg ponu|a~a bi}e visina ponu|ene cene, kao i ispuwavawe propisanih uslova. Treba podsetiti i da ove nekretnine ~ine samo mali deo spiska vi{ka vojne imovine koja od 2006. godine ~eka prodaju ili razmenu. Od ukupno 480 kompleksa iz vi{ka vojnih dobara do sada ”oti{lo” – svega 23. Na spisku kompleksa koji ~ekaju nove vlasnike najvi{e je kasarni, ali su ”prekobrojni” i aerodromi, klubovi i komande Vojske, zemqi{te, sportski centri... Vojna imovina vredna je najmawe milijardu evra, a vojska je od prodaje kvadrata do sada zaradila svega – deset miliona. Za sporu prodaju vojnih nepokretnosti okrivquje se veoma slo`ena procedura. Potrebno je pribaviti mnogo dokumenata, nu`na je saglasnost mnogih institucija. To je, po svemu sude}i, glavni razlog {to ve}ina op{tina ote`e s dono{ewem odluka o prihvatawu nepokretnosti uz odgovaraju}u naknadu i tako blokira prodaju najatraktivnijih lokacija i objekata. Ministarstvo odbrane je jo{ ranijih godina uputilo poziv gradovima i op{tinama da se izjasne o zainteresovanosti za preuzimawe vojnih nepokretnosti na svojoj teritoriji. Od 79 op{tina interesovawe za najatraktivnije vojne komplekse iskazalo je wih 55, a ozbiqne ponude je dostavilo svega 20. E. Dn.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom Soko Nada [tark, Beograd

Promena %

Cena

20,00

1.500

117.000

Karneks, Vrbas

8,19

2.325

616.125

Po{tanska {tedionica, Beograd

7,78

14.880

74.400

Vino `upa, Aleksandrovac

4,84

6.500

130.000

3,68 Promena %

1.550 Cena

685.100 Promet

-11,94

317

Kopaonik, Beograd Pet akcija s najve}im padom Agrovr{ac, Vr{ac Veterinarska stanica, Zrewanin Ribarstvo, Baranda Radijator, Zrewanin

BELEX 15 (487,53 -0,57)

Promet

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

-1,35

1.530

4.028.113

NIS, Novi Sad

-0,50

601

1.891.766

Komercijalna banka, Beograd

-0,06

1.701

314.680

Imlek, Beograd

0,04

2.381

394.910

Soja protein, Be~ej

-1,67

531

922.819

31.700

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

0,20

489

619.483

-10,64

4.200

21.000

Energoprojekt holding, Beograd

-1,99

395

892.002

-8,47

540

10.800

Jubmes banka, Beograd

0,15

12.999

129.990

Agrobanka, Beograd

0,00

2.865

0,00

1.570

0,00

-6,67

420

8.400

-6,51 Promena %

402 Cena

201.000 Promet

Metalac, Gorwi Milanovac Univerzal banka, Beograd

0,00

2.300

0,00

NIS, Novi Sad

-0,50

601

1.891.766

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

-0,91

4.657

978.002

Soja protein, Be~ej

-1,67

531

922.819

Alfa plam, Vrawe

0,00

7.200

0,00

Karneks, Vrbas

8,19

2.325

616.125

Tigar, Pirot

0,00

490

3.920

Danubius, Novi Sad

0,00

10.600

243.800

Veterinarski zavod, Subotica

2,17

330

13.200

Ravnica, Bajmok

0,00

355

230.750

Go{a FOM, Smederevska Palanka Vojvo|anskih top-pet akcija

Svi iznosi su dati u dinarima

Na dana{woj sednici Vlade Vojvodine, kojom je predse da va la pot pred sed ni ca Ana To ma no va Ma ka no va, usvojen je Akcioni pokrajinski plan za po {qa va wa za 2012. godinu. Pokrajinski sekretar za rad, zapo{qavawe i ravnopravnost polova Miroslav Vasin predstavio je ~lanovima Vlade Predlog ovog dokumenta, istakav{i da se bazira na dva principa, a to je na-

stavak dobre prakse da svako radno mesto u Vojvodini bude sub ven ci o ni ra no sa 130.000 dinara, odnosno sa 160.000 di na ra na osno vu osnivawa radwe ili preduze}a. Drugi princip ukqu~uje nastavak onih programa koji su se u vreme ekonomske krize pokazali kao uspe{ni u su prot sta vqa wu pro ble mi ma, koje je ona prouzrokovala. Kako je resorni sekretar istakao, nastavi}e se sa podr{kom programa samozapo{qavawa i novog zapo{qavawa, kao i da }e ponovo biti

aktivni programi javnih radova i pripravni{tva. Obzirom da }e tokom marta ove godine biti otvoren Centar za obuku nezaposlenih lica, podr{ka }e biti upu}ena i za ovu zna~ajnu aktivnost. Za realizaciju Akcionog pokrajinskog plana za zapo{qavawe u 2012. godini iz bud`eta Vojvodine bi}e izdvojeno 316 miliona dinara. Od tih sredstava, 126 miliona dinara bi}e izdvojeno za

udruìvawe sa op{tinama i gradovima sa teritorije AP Vojvodine, kako bi zajedni~ki, sa sredstvima koja su oni izdvojili, realizovali pomenute programe koji su u funk ci ji su prot sta vqa wa ne za po sle no sti i mo gu }oj krizi. Zajedno sa novcem koji }e biti udruèn sa sredstvima iz budèta Republike Srbije, koja treba da iznose oko 200 miliona dinara, o~ekuje se da ukupna sredstva za re a li za ci ju me ra za po {qavawa u AP Vojvodini iznose oko 900 miliona dinara.

Prekju~era{wi prijem Srbije za pridruènog ~lana Evropske organizacije za nuklearna istraìvawa - CERN u @enevi, o ~emu su sporazum potpisali predsednik na{e dràve Boris Tadi} i direktor CERN-a Rolf-Diter Hojer, done}e mnogostruke {anse za angaòvawe, obrazovno, nau~no i stru~no usavr{avawe na{eg akademskog i istraìva~kog kadra, ali bi koristi trebalo da ima i srpska privreda. Na to su ukazali glavni akteri nakon potpisivawa sporazuma, ukazuju}i da }e na{e kompanije mo}i da u~estvuju u tenderima za nabavku opreme za CERN, odnosno wegove laboratorije, kao i u razvojnim programima. Podse}amo da je, izme|u mnogih drugih istraìva~kih poslova, ova najve}a laboratorija na svetu posebno u ìì svetskog interesovawa jer je u toku gigantski eksperiment svih vremena, ~iji je ciq, izme|u ostalog, tragawe za mehanizmom koji svemu daje masu, te i za subatomskom, tzv. bo`jom ~esticom, odnosno Higsovim bozonom. U izjavi za na{ list, datoj ju~e odmah po dolasku u Srbiju, o tome koliko je na{a privreda spremna i s kojim proizvodima moè da u~estvuje na tenederima CERN-a, rektor Univerziteta u Novom Sadu prof. dr Miroslav Veskovi} (nuklearni fizi~ar i stalni saradnik CERN-a) naglasio je da je „kod nas sada, pre svega kod odre|enog inèwerskog kadra i inèwerskih kompanija, potrebno razvijati pristup visokim tehnologijama, s kojima mogu ravnopravno da konkuri{u na tenderima”. - Ostali tenderi CERN-a, da tako kaèm jednostavnije vari-

Dru {tve na imo vi na i da qe pra vi gu bit ke Neprivatizovana preduze}a i daqe prave gubitke, dodao je Cvetkovi} i najavio je da }e uskoro biti predstavqeni ce-

lokupni rezultati analize destogodi{weg procesa privatizacije u Srbiji. Prema re~ima Cvetkovi}a, produktivnost privatizovanih preduze}a je pove}ana za 4,3 puta, dok je zbog krize smawen

broj zaposlenih u jednim i drugim. Tako|e, pove}ana je i vrednost imovine privatizovanih preduze}a, za 60 procenata, dok je u kompani jama ko je su i daqe u dru {tvenom vlasni {tvu vrednost imo vi ne smawena za 15 procenat. Istakav{i da je privatizacija u Srbiji imala i negativne efekte, Cvetkovi} je ukazao da je taj pro ces jedi ni na~in da dru{tvena svojina dobije odgovornog vlasnika. U Srbiji je od 2001. privatizovano oko 1.700 preduze}a od ~ega su oko 25 procenata bile neuspe{ne privatizacije i raskinuti ugovori.

Uq ni {kriq ci KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni Va`i za za za za za devize devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

EMU

evro

101,6184

103,6922

106,0771

101,3073

Australija

dolar

82,0363

83,7105

85,6358

81,7852

Kanada

dolar

78,3730

79,9724

81,8118

78,1330

Danska

kruna

13,6632

13,9420

14,2627

13,6213

Norve{ka

kruna

13,2576

13,5282

13,8393

13,2171

[vedska

kruna

11,5258

11,7610

12,0315

11,4905

[vajcarska

franak

83,7537

85,4630

87,4286

83,4974

V. Britanija

funta

123,2185

125,7332

128,6251

122,8413

SAD

dolar

79,7069

81,3336

83,2043

79,4629

Kursevi iz ove liste primewuju se od 11. 1. 2012. godine

I mi }e mo pro fi ti ra ti od „bo` je ~e sti ce”

VLA DI SLAV CVET KO VI] HVA LI PRI VA TI ZA CI JU

Preli mi nari ni rezul tati analize privatizacije u proteklih 10 godina u Srbiji pokazuju da su privatizovane firme pove}ale prihod za 75 procenata, dok su neprivatizovane stagnirale, izjavio je ju~e direktor Republi~ ke agen ci je za pri vati zaci ju Vladislav Cvetkovi}. Pri va ti zo va na preduze}a su pre promene vlasni~ke strukture imala gubitke od 102 miliona evra, da bi posle privatizacije, prema podacima iz 2010. godine, imala profit od 200 miliona evra, izjavio je on nakon potpisivawa ugovora o prodaji kompanije „Elektroizgradwa” iz Bajine Ba{te slovena~koj „Javnoj rasveti”.

~etvrtak12.januar2012.

PRI DRU @I VA WE SR BI JE CERN-u VE LI KA [AN SA I ZA NA [U PRI VRE DU

USVO JEN PO KRA JIN SKI PLAN ZA PO [QA VA WA

Sprem ne pa re za no va rad na me sta

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

Vlada Srbija danas }e doneti odluku o raspisivawu tendera za izbor savetnika za pronalaèwe strate{kog partnera za eksploataciju uqnih {kriqaca na teritoriji Aleksinca, najavio je danas ministar ìvotne sredine, rudarstva i prostornog planirawa Oliver Duli}. Eksploatacija uqnih {kriqaca iz kojih bi godi{we moglo da se dobije izme|u 500 i 600 hiqada tona nafte mogla bi da po~ne najranije za {est do sedam godina, rekao je Duli} prilikom obilaska bu{otine na kojoj se istraùju uqni {kriqci u selu Subotinac kod Aleksinca.

I „Lo la” u yi nov skoj sla ga li ci Srpski nau~nici su ukqu~eni u CERN jo{ od osnivawa, jer je me|u dràvama osniva~ima ove organizacije bila i Jugoslavija, 1954, koja je ~lanica ostala do 1961. Zatim su od 80-tih godina pro{log veka, na{i nau~nici ukqu~ivani (sporazum o saradwi) ponovo pridruìli CERN-ovoj porodici. Pored nau~nika, angaòvani su bili i na{i inèweri, monteri.., ali i neke fabrike. Tako su, na primer, Institut za fiziku iz Beograda i Korporacija „Lola”iz @eleznika realizovali dva diska za eksperiment kolaboracije ATLAS. „Posledwi segment xinovske slagalice ATLAS, takozvani Mali to~ak, postavqen 28. februara 2008, upravo je onaj izgra|en u Srbiji”! jante, regulisane su uglavnom na Francusku i [vajcarsku, jer su jednostavno regionalno knkurentnije- obja{wava Veskovi} i dodaje da je wegov stav u ovom trenutku da mi moramo na{e inèwere obrazovati kako bi oni pre svega bili u stawu da ovog trenutka shvate koje su to visoke tehnologije s kojima moèmo u~estvovati ili danas ili pri-

premati kompanije za ulazak u takve poslove.- Jo{ kad smo se pre tri godine pripremali da konkuri{emo za prijem u CERN jedna ideja bila je da deo na{e ~lanarine u toj evropskoj organizaciji bude pla}en „insajd kontribucijom”, palo mi je na pamet i to da u CERN-u postoji i zna~ajna koli~ina vozila. Ona ili jedan broj wih obnavqa se

svake godine, neka od wih su naravno iz „Fijatove” game, pa bi bilo lepo da ponudimo zajedno s ovom italijanskom fabrikom i jednu zna~ajniju koli~inu vozila koja bi se proizvodila u Srbiji. Veskovi} isti~e da postoji ~vrsta re{enost i dogovor da se vrlo brzo u Srbiji „napravi strate{ko opredeqewe {ta u ovom trenutku treba forsirati i koji su ekonomski aspekti trenutno realni”. - Verovatno }e se probati da se tamo stacionira neko na{ s inèwerskim profilom ko bi bio link prema odgovaraju}im mogu}nostima u na{oj zemqi. Mi smo sad u CERN-u razgovarali s puno na{ih qudi, ne samo s mladima, ve} onima koji su tamo 20 - 30 godina, s visokim zvawima, jer èlimo da wih malo ukqu~imo u tu varijantu i da budu mnogo ozbiqniji link prema Srbiji nego {to su bili dosad. I to i u oblasti obrazovawa i pripreme ve}eg broja na{ih qudi za same eksperimente, a s, druge strane, da budu i link prema na{oj privredi. Recimo, dr Ranko Ostoji} je kolega koji je radio s grupom istraìva~a tamo upravo u vreme kad je CERN razvijao superprovodne magnete od 10 tesla. Ja sam s wim sada dogovorao da nam bude link i prema Univerzitetu u Novom Sadu i prema ~itavoj zemqi. Zato }u insistirati jo{ mnogo vi{e i unutar na{eg univerziteta i izvan da bismo odre|ene stvari prezentovali kompanijama, a ~im se ukaè prilika vodi}emo na{e privrednike, stru~wake u CERN, da i „li~no upoznaju” tamo{wa visokotehnolo{ka postrojewa i komponente. V. ê ki}

VLA DA SKUP [TI NI UPU TI LA PRED LOG ZA KO NA O RBS

Sr bi ja si gur no do bi ja Raz voj nu ban ku Srbija bi uskoro mogla da dobije Razvojnu banku Srbije (RBS), budu}i da je Vlada Srbije ju~e u skup{tinsku proceduru uputila Predlog zakona o RBS. Minimalni osniva~ki kapital iznosi}e 400 miliona evra u dinarskoj protivvrednosti, predmetni kapital }e se obezbediti iz republi~kog buxeta, a Srbija mora biti ve}inski vlasnik RBS. Vlada Srbije navela je u obrazloèwu predloènog zakona da }e za wegovo sprovo|ewe iz republi~kog budèta u naredne tri godine biti izdvojeno 400 miliona evra i to 2013. 100 miliona evra, a 2014. i 2015. godine po 150 miliona evra. Razvojna banka je finansijska institucija koja se bavi dugoro~nim kreditirawem projekata za koje poslovne banke nisu dovoqno zainteresovane, a koji imaju pozitivne efekte na ukupni razvoj privrede Srbije i to pove}awe me|unarodne konkurentnosti, podsticaj izvoza i smawivawe regionalnih razlika u nivou razvijenosti. Primarni ciq te institucije bi}e podsticawe razvoja privrede Srbije, a ona }e, kao instrument strukturalne i promotivne politike Vlade, delovati onda kada poslovni finansijski sektor ne moè sam na odgovaraju}i na~in da prati i podrì razvojni potencijal privrede. Najva`niji prioritet, kako pi{e u predloènom zakonu, bi}e pruàwe podr{ke sektoru malih i sredwih preduze}a, budu}i da on ~ini 99,8 odsto ukupnog broja preduze}a u Srbiji i zapo{qava 67,2 odsto radne sna-

ge u zemqi. Taj sektor je cenu i pristup finansirawu ocenio kao jednu od najve}ih prepreka u poslovawu. Pored toga, Razvojna banka }e podr`avati i druge ekonomske aktivnosti, poput izvoza, lo-

Jedan od na~ela u wenom radu bi}e princip subsidijarnosti i komplementarnosti - u svojim aktivnostima dopuwava}e, ali ne i konkurisati poslovnim bankama, zbog ~ega ne}e prikupqati depozite.

Iz republi~kog buyeta u naredne tri godine bi}e izdvojeno 400 miliona evra, i to 2013. godine 100 miliona evra, a 2014. i 2015. po 150 miliona kalne infrastrukture ili energetske efikasnosti i obnovqivih izvora energije i druge oblasti koje pove}avaju konkurentnost doma}e privrede, izvozne transakcije, internacionalizaciju srpske ekonomije... Razvojnu banku osniva dr`ava, a poslova}e na osnovu uobi~ajenih bankarskih standarda, ali zbog specifi~nih ciqeva ne}e biti rukovo|ena maksimizacijom profita.

RBS ne}e potpadati pod zvani~an bankarski nadzor, ve} }e se posebnim zakonom ure|ivati weno poslovawe, ali }e biti organizovana i delova}e kao punopravna banka koja podle`e redovnom nadzoru. RBS }e preuzeti prava i obaveze, sredstva za rad i arhivu Agencije za osigurawe i finansirawe izvoza i du`nosti Jedinice za upravqawe Fondom revolving kredita Srbije. E. Dn.

nOv^Anik

~etvrtak12.januar2012.

OD LO @E NA NA PLA TA EKO LO [KE TAK SE NA AUTO MO BI LE

Li mu zi ne po jef ti wu ju za 200 evra

Primena Uredbe kojom se uvodi ekolo{ka taksa prilikom prodaje vozila u iznosu od 12.000 dinara po toni, odlo`ena je na godinu dana. Ministarstvo `ivotne sredine, rudarstva i prostornog planirawa je posle razgovora

Celokupan iznos takse, prema praksi Evropske unije (EU), namewen je kao podsticaj industriji recikla`e otpadnih vozila. Sredstva za tu svrhu, koja bi se dobila primenom uredbe, a koja su procewena na oko

Ministarstvo ìvotne sredine je posle razgovora s proizvo|a~ima i uvoznicima automobila, odlu~ilo da se za 12 meseci odloì primena uredbe sa proizvo|a~ima i uvoznicima automobila, odlu~ilo da se za 12 meseci odloì primena Uredbe koja je usvojena 17. novembra, jer bi weno uvo|ewe samo pogor{alo i tako te{ku situaciju u tom industrijskom sektoru. Odlagawe primene Uredbe omogu}i}e da automobili u proseku pojeftine za 1,5 do dva odsto, {to bi zna~ilo u{tedu od oko 200 evra.

~etiri miliona evra, bi}e obezbe|ena iz Fonda za za{titu `ivotne sredine, koji sprovodi naplatu taksi za druge posebne tokove otpada. Ministarstvo }e i ove godine nastaviti politiku subvencionisawa vozila sa smawenom emisijom gasova, ~ime }e grupu malih gradskih automobila i hibridnih vozila u~initi dostupnijim gra|anima.

Di nar la ne nad ja ~ao evro U toku 2011. godine dinar je prema evru nominalno oja~ao za 0,8 odsto, a u decembru je nominalno oslabio za 0,6 odsto, saop{tila je Narodna banka Srbije. Krajem decembra NBS je intervenisala prodajom 30 miliona evra na me|ubankarskom deviznom tr`i{tu, u ciqu ubla`avawa prekomernih dnevnih oscilacija kursa.

Obim realizovane trgovine devizama na me|ubankarskom deviznom tr`i{tu u decembru 2011. je iznosio oko 2,1 milijardi evra i bio je za 936,8 miliona evra ve}i nego u prethodnom mesecu. U 2011. godini u me|ubankarskoj trgovini realizovano je ukupno 19,5 milijardi evra, {to je najve}i iznos me|ubankarske trgovine devizama u posledwe tri godine.

U EPS-u SE LE PO ZA RA \U JE

Pla ta u Ko lu ba ri 84.000 di na ra Prosek zarada u Rudarskom basenu Kolubara u decembru 2011. bio je 84.000 dinara, javila je lokalna TV GEM. Televizija je prenela izjavu predsednika Kolubarinog sindikata Mi o dra ga Ran ko vi }a, ko-

situaciju u dr`avi, iako verovatno nije dovoqno”, kazao je Rankovi}. Ranije je objavqeno da su zaposleni u EPS-u, samim tim i u Kolubari, primili po 50.000 dinara iz dobiti preduze}a.

Go di na nam po je la tre }i nu ì vot nog stan dar da Kupovna mo} gra|ana u 2011. oslabila je za 30, a u posledwe dve godine ~ak za 60 odsto, kaù u Nacionalnoj organizaciji potro{a~a Srbije. Zvani~ni podaci o rastu cena, s tim se ne podudraju ali vaqa imati u vidu i pove}awe cena komunalija, energenata, stalno podizawe cena goriva i raznih usluga, poru~uju iz NOPS-a. - Prema tome, siroma{niji smo za 30 odsto, kaè za „Dnevnik” predsednik ove organizacije Go ran Pa po vi} koji, uz ocenu da nam ni ove godine ne} biti boqe, gra|anima savetuje da se vi{e ne zaduùju, da ne podiù kredite, a naro~ito ne kratkoro~ne, koji su najskupqi. - Sve to je dovelo gra|ane u situaciju da sve vi{e kupuju jeftinije proizvode sumwivog kvaliteta, robu nepoznatih proizvo|a~a. Ne vode}i ~ak ni ra~una o svom i zdravqu porodice, a na to ih primorava sve prazniji nov~anik, kupuju jeftine a nekvalitetne sapune, {ampone, ode}u, obu}u, hranu... upozorava na{ sagovornik. Gra|ani i u narednoj godini mogu da o~ekuju prazniju korpu i platu koja }e verovatno biti realno mawa. - To zna~i da bi zarade mogle da budu ve}e u brojevima, ali }e mawe vredeti, odnosno mawe artikala }e mo}i da se kupi. Osim toga, o~ekuje se i da bi mogao da poraste broj gra|ana koji }e imati smawewe prihoda, procewuje Alek san dar Ste va no vi}, saradnik Centra za slobodno trì{te, dodaju}i da }e plata i daqe gubiti bitku s cenama.

Zi mo va we naj jef ti ni je na Ja strep cu

TOS kao najpovoqnije preporu~uje planinarski dom „Jastrebac”, gde preno}i{te ko{ta 450 dinara, i „Smu~arski dom” na Go~u, gde je preno}i{te 850 dinara ga ni za ci je Zla ti bo ra po lu pansion iznosi 1.900 dinara, a na Go~u, u objektu „Dobre vode” za 1.200 dinara. U objektu „Go~-priramida” preno}i{te se kre}e od 1.430 do 1.730 dinara.

ji je rekao da je prosek u decembru 2010. bio 59.000 dinara, a da }e s platom koja }e biti ispla}ena za nekoliko dana prosek u decembru 2011. biti 84.000 dinara. „Pove}awe od 25.000 dinara i nije tako lo{e s obzirom na

KU POV NA MO] U SR BI JI NA NI SKIM GRA NA MA

PRI STU PA^ NE CE NE SME [TA JA NA DO MA ]IM PLA NI NA MA

Pristupa~ne cene sme{taja tokom zimske sezone, turisti na planinama mogu da prona|u u odmarali{tima i planinskim domovima, a najpovoqnije su na Jastrebcu i Go~u. Tu ri sti~ ka or ga ni za ci ja Srbije kao napovoqnije preporu~uje planinarski dom „Jastrebac” na istoimenoj planini, gde preno}i{te ko{ta 450 dinara, i „Smu~rski dom” na Go~u, gde preno}i{te iznosi 850 dinara. Najjeftiniji pansion je u planinarskom domu „Pobeda” na Rajcu, gde iznosi 1.000 dinara, a u konaku „Kod Gorana” 1.500 dinara, dok na Odvra}enici na Goliji, u objektu „Golija”, pansion ko{ta 1.200 dinara. U odmarali{tu HE „Vlasina” na Vlasni, cene pansiona su od 1.100 do 1.500 dinara, u kona~i{tu „Narcis” 1.700, a u konaku „Vlasina” 1.800 dinara. Po vo qan sme {taj tu ri sti mogu da na|u i u Brze}u na Kopaoniku, gde u planinarskom domu „Bela reka” pansion iznosi 2.000 dinara, a u konaku „Dobrodolac” polupansion se kre}e od 1.450 do 1.700 dinara. U kona~i{tu Turisti~ke or-

dnevnik

U objektu „Merima” na Jastrep cu pre no }i {te ko {ta 1.750 di na ra, u „Tra ja lu” 1.900, dok je u planinarskom domu na Besnoj Kobili, za no}ewe potrebno izdvojiti 900 dinara.

Naj go ri je ja nu ar - îwenica je da u januaru, kada se gra|ani istro{e oko praznika, jedva sastavqaju kraj sa krajem. Me|utim, na sre}u ili naàlost, qudi se dovijaju na razne na~ine: zaduìvawem na teku}em ra~unu ili preko debitnih kartica, {to nije preporu~qivo, ali se naj~e{}e de{ava - kaè Goran Nikoli}.- Novogodi{wa zaduìvawa uskoro dolaze na naplatu, pa se januar zato ~ini kao godina za sebe. Tro{i se uglavnom vi{e nego {to je zara|eno, a otre`wewe te{ko pada. Elem, ako nam ove godine ne bude gore nego lane - bi}e dobro. Stru~waci nam poru~uju da nema nijednog razloga da u ovoj godini o~ekujemo boqi standard i koji dinar vi{e u xepu. - Ako standard ostane bar na nivou pro{logodi{weg, moèmo da budemo zadovoqni. Ne}e nam mnogo zna~iti ni pad cena u radwama, jer je re~ samo o nekoliko namirnica. Bez obzira na sve, plate }e pratiti inflaciju i one }e realno biti na istom nivou kao i pro{le godine. Ra~una se s pove}awem od 5,5 odsto,

a planira se da toliko bude i stopa inflacije - kaù u Institutu za istraìvawe trì{ta (IZIT). Uglavnom, ako nam je reper pro{la godina, ni ove ne}mo platama mo}i da pokrijemo potro{a~ku korpu, ~iji je sadràj i koli~ina proizvoda ionako diskutabilna, {to dovoqno govori o tome {ta nas ~eka. Podsetimo, prema najnovijim zvani~nim podacima, a oni su za september pro{le godine, za pokri}e prose~ne potro{a~ke korpe bilo je potrebno 1,44 prose~nih zarada. Ona je, naime, bila

te{ka 55.657,79 dinara i za godinu dana se uve}ala za 8,3 odsto. Prose~na zarada bez poreza i doprinosa u Srbiji u septembru 2011. godine iznosila je 38.763 dinara. U novembru je, na primer, iznosila 38.363 dinara. Ekonomista Go ran Ni ko li}, govore}i o standardu gra|ana, ne izostavqa ni ~iwenicu da se mnogi za hranu snalaze na razne na~ine, od ro|aka na selu, na pijacama. Zna~ajan broj gra|ana i ne ìvi samo od plate, ve} se snalazi da preìvi. Zato odnos zarada i potro{a~ke korpe i nije pravi pokazateq, jer bi to zna~ilo da masovno gladujemo, kaè on. To me|utim, jeste katalizator siroma{tva u na{em dru{tvu, poru~uje Nikoli}. Ina~e, ìvotni standard najboqi je u Beogradu, Novom Sadu i Vojvodini, a najlo{iji na jugoistoku Srbije. U agencijama za istraìvawe, koje se bave i socioekonomskim indikatorima navode podatak da ~ak 53,6 odsto gra|ana smatra da im je finansijska situacija lo{ija nego pre godinu dana, a skoro polovina gra|ana smatra da }e wihov li~ni standard nastaviti da opada tokom 2012. U 2011. do{lo je do promena potro{a~kih navika. Broj potro{a~a kojima je cena najva`niji kriterijum prilikom odabira proizvoda ili mesta kupovine raste. Tako|e, istraìvawa pokazuju i da svega 3,8 odsto gra|ana na ve}u kupovinu tro{i vi{e od 10.000 dinara, kao i da raste broj potro{a~a koji u veliku kupovinu koja podrazumeva tro{ewe preko 1.000 dinara ne odlaze nikad, a wih je 24,4 odsto. S. G.

GRA \A NI TRA @E PO MO] NBS

@al be na ban ke Na rad fi nan sij skih ustanova u Srbiji u 2011. upu}eno 1.885 prigovora, od ~ega je 40 odsto bilo pre u ra we no, ob ja vi la Narodna banka Srbije. Kako se navodi u izve{taju o radu Centra za ko ri sni ke fi nan sij skih usluga, koji je objavqen na sajtu NBS-a, korisnici fi nan sij skih uslu ga su u 2011. uputili 1.122 pri go vo ra po pred vi |e noj proceduri, 5,28 odsto vi{e nego godinu dana ranije. U pro{loj godini re{eno je 86 odsto prigovora, od ~ega je 55 odsto bilo neosnovano, a 45 odsto osnovano. Precizira se da se 76 odsto prijava odnosi na rad banaka, 21,1 odsto na rad osiguravaju}ih kompanija, na lizing-firme 2,4 odsto i na dru{tva za upravqewe dobrovoqnim pen zij skim fon do vi ma 0,2 odsto. Od prigovora bankama, 53,1 odsto se odnosi na kredite, na teku}e ra~une 20,4 odsto, a na platne kar ti ce 17,1 pro ce na ta prigovora.

NBS PO VE ]A LA ZA LI HE

De vi zne re zer ve 12 mi li jar di evra De vi zne re zer ve Na rod ne banke Srbije (NBS) pove}ane su u decembru 2011. za 659,4 miliona evra i na kraju tog meseca su, prema preliminarnim podacima, dostigle nivo od 12,06 milijardi evra, saop{tila je ju~e centralna banka. Tome su najvi{e doprineli prilivi po osnovu izdvajawa obavezne devizne rezerve u neto iznosu od 555,4 miliona evra od stra ne ba na ka. Istovremeno, po osnovu kori{}ewa kredita i donacija ostvareni su prilivi u iznosu od 31,8 miliona evra. Iz deviznih rezervi NBS u toku

decembra ispla}en je 51 milion evra po osnovu izmirewa obaveza prema inokreditorima. Ina~e, neto devizne rezerve, odnosno rezerve umawene za devizna sredstva banaka po osnovu obavezne rezerve, kao i sredstva povu~ena od Me|unarodnog monetarnog fonda, krajem decembra iznosile su 6,66 mi li jar di evra. Ta kav nivo deviznih rezervi obezbe|uje pokrivenost nov~ane mase (M1) od 430 odsto, kratkoro~nog duga u iznosu 1.771 odsto i istovremeno pokriva vi{e od osam meseci uvoza robe i usluga.

Na „Zim za ri ja ma” la vi rint i sme ho tre sna olim pi ja da U okvi ru ma ni fe sta ci je „Zim za ri je”, de ca }e da nas, od 10 do 13 ~a so va u kam pu „Bi ser” kod O[ „Pe te fi [an dor”, Uli ca No vo sad skog saj ma, ima ti pri li ku da u~e stvu ju u ra di o ni ci u ko joj }e pra vi ti pa do bra ne i la vi rint. Usle di }e ra di o ni ca za raz vi ja we tim skog du ha, po zo ri {na ra di o ni ca, ples, pri pre ma za pr vi raz red i Bi ser sme ho tre sna olim pi ja da. Pri ja vqi va we na ovaj do ga |aj mo gu }e je pu tem sms-a na 063/521-123 i 061/112- 8-175. U Mu ze ju Voj vo di ne, Du nav ska uli ca 35, u istom ter -

mi nu, or ga ni zu ju se pre da va we o rim skom do bu, a pri ja ve su mo gu }e na broj te le fo na 021/525059. Na De~ jem ode qe wu Grad ske bi bli o te ke, Du nav ska 1, od 11 do 13 ~a so va, odr `a }e se pre da va we o pe sma ma o ra stu i li kov na ra di o ni ca. Na Spen su }e ma li {a ni mo }i da se opro ba ju u [ko li fud ba la Si ni {e Mi haj lo vi }a, a tre nin zi su or ga ni zo va ni u tri sta ro sne gru pe. De ca od ~e ti ri do {est go di na tre ni ra ju od 10 do 11 ~a so va, oni od se dam do de vet go di na od 11 do 12 ~a so va, dok je tre }a gru pa re zer vi sa na za ma li {a ne od 10 do12 go di na i tra je od

12 do 13 ~a so va. Broj de ce je po 30 u sva koj gru pi, a pri ja ve su na te le fon 064/241-0-019. [a hov ska {ko la za de cu od pet do 12 go di na odr `a }e se od 10 do 11.30 ~a so va u De~ jem kul tur nom cen tru, Uli ca Mi te Ru `i }a 1. Na kon to ga sle di li kov na ra di o ni ca „Tra go vi iza nas”. Pri ja vqi va we je na broj te le fo na 063/521-123, a par ti ci pa ci ja je 150 di na ra. O kre a tiv nom pi sa wu bi }e re ~i u „Edu kej{n aso si ej{n”, od 10 do 13 ~a so va, Bu le var ca ra La za ra 44. Pri ja ve su na te le fon 063/830-9-115, a u~e {}e je 150 di na ra. A. J.

Novosadska ~etvrtak12.januar2012.

U DOMU ZA DECU OMETENU U RAZVOJU U VETERNIKU

Tak mi ~e we u elek tron skom pi ka du Li ga {ko tak mi ~e we u elek tron skom pi ka du za de cu sa po seb nim po tre ba ma, pr vo po re du, bi }e odr à no da nas, od 10 ~a sova, u Do mu za de cu ome te nu u raz vo ju u Ve ter ni ku. U~e stvu ju de ca iz do mo va iz No vog Sa da, Ja bu ke, Plan di {ta, Sta re Mra vi ce, Srem ~i ce i Kra gu jev ca. Pro je kat je po dr ào po kra jin ski Se kre te ri jat za sport i omla di nu, a ko or di na to ri su ge ne ral na se kre tar ka Pi ka do sa ve za Voj vo di ne Sne à na Jo vo vi} i pro fe sor fi zi~ ke kul tu re Do ma u Ve ter ni ku Mo mir Vu ~i }e vi}. A. J.

c m y

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Put do {altera opet avantura

ako je novosadska policijska uprava omogu}ila sugra|anima da internetom zakazuju termine za registraciju vozila, ispred zgrade policije u Ulici Kraqa Petra ponovo se vi|a slika koja li~i na kamp. Ve} u popodnevnim satima qudi stoje s}u}ureni pod nastre{nicom sa }ebadima i toplim napicima pomo}u kojih se zagrevaju tokom no}i. Ciq ove avanture je da sutra ujutru stignu do kartice sa brojem, ali se i to ~esto ispostavi kao jalov posao. Da situacija bude jo{ `alosnija, pre neki dan je na pomenutom mestu izbila tu~a jer su se pojedinci ubacivali preko re-

da, stvoriv{i gu`vu, {to je bilo dovoqno da sevnu varnice i pesnice. Qudi su ogor~eni i na vi{enedeqni {trajk policije i sada misle da bi slu`be, kako bi sve to nadoknadile, trebale da rade u tri smene da bi se gu`ve raz~istile. ^ini se da se re{ewe ove drame, koja ne traje od ju~e, jo{ uvek ne nazire ali je vi{e nego jasno da se ne{to mora u~initi. Ovo govorimo imaju}i u vidu na{e naravi, jer nije iskqu~eno da se situacija od pre neki dan (~itaj gu`va i tu~a) ne}e ponoviti, po{to `ivci i strpqewe rapidno nestaju kada se u redu ~eka po ceo dan. B. Markovi}

Kon cert stu de na ta Aka de mi je umet no sti Kon cert stu de na ta kla vi ra Aka de mi je umet no sti odr `a }e se su tra, u 19 ~a so va, u Sve ~a noj sa li Fa kul te ta teh ni~ kih na u ka, Trg Do si te ja Ob ra do vi }a 6. U~e stvu ju stu den ti tre }e i ~e tvr te

go di ne i ma ster stu di ja u kla sa ma pro fe so ra Sve tla ne Bo gi no i Vla di mi ra Oga ko va. Na pro gra mu su de la Ba ha, So le ra, Hajd na, Be to ve na, [o pe na i dru gih. Ulaz je slo bo dan. A. J.

Iz lo `ba „Srp ska mi to lo gi ja” Ve li ka za vr {na iz lo `ba „Srp ska mi to lo gi ja” bi }e otvo re na u uto rak 17. ja nu a ra u 19 sa ti u klu bu „Tri bi na mla dih” u Kul tur nom cen tru, Ka to li~ ka por ta 5. Su gra |a ni }e do utor ka

7. fe bru a ra mo }i da po gle da ju ra do ve Ivi ce Ste va no vi }a, Mi lo {a Vu ja no vi }a, Pe tra Me sel xi je, Dra ga na Bi bi na, Va we To do ri }a, Du {ka Bjeq ca i Mi o dra ga Pe ri }a. N. R.

V remeploV

O[ „Dositej Obradovi}”

O[ „Kosta Trifkovi}”

Fo to: F. Ba ki}

GRA\EVINSKI RADOVI U FINALNOJ FAZI, SLEDI OPREMAWE

Na do grad wa tri {ko le pri kra ju Gra |e vin ski ra do vi na na do grad wi osnov nih {ko la „Ko sta Trif ko vi}“, „Sve to zar Mar ko vi} To za“ i „Do si tej Ob ra do vi}“ te ku po pla nu i tre ba lo bi do kra ja ja nu a ra da bu du za vr {e ni, na kon ~e ga }e usle di ti sre |i va we i opre ma we u~i o ni ca. Pro {i re we {ko la „Sve to zar Mar ko vi} To za“ i „Ko sta Trif ko vi}“ se re a li zu ju u okvi ru Pro jek ta „Pro gram mo der ni za ci je {ko la“, a sred sta va za re a li za ci ju na do grad we obe {ko le obez be di la je Vla da Re pu bli ke Sr bi je, pu tem zaj ma od Evrop ske in ve sti ci o ne ban ke. Osnov na {ko la „Sve to zar Mar ko vi} To za“ bi }e na do gra |e na sa oko 1.600 me ta ra kva drat nih no vog pro sto ra, a bi }e ura |e na i kom plet na sa na ci ja pre o sta log de la rav nog kro va. U Osnov noj {ko li

„Ko sta Trif ko vi}“ bi }e do gra |e no jed no kom plet no kri lo zgra de po vr {i ne oko 1.300 me ta ra kva drat nih, a u {ko li „Do si tej Ob ra do vi}”, u pr voj fa zi, na do gra |e no je 1. 300 me ta ra kva drat nih, ~i me je {ko la do bi la de set u~i o ni ca. Di rek tor {ko le „Ko sta Trif ko vi}„ Mi lan Spa so je vi} re kao je za „Dnev nik” da je sko ro sve go to vo i da se kroz dva do tri da na o~e ku je spa ja we no vog kri la sa sta rim de lom zgra de, {to prak ti~ no zna ~i da }e {ko la do bi ti jed nu ce li nu. - Na pra vqen je i pre grad ni zid ko ji {ti ti dru gi deo {ko le od pra {i ne, a on }e tu osta ti dok sve ne bu de go to vo, po go to vo zbog |a ka, jer pret po stavqm da bi ne ki po ku {a li da u|u i da vi de {ta se de {a va ta mo.Ujed no, ra van krov je

sa ni ran i sta vqe na je izo la ci ja – ka è Spa so je vi}. Pre ma we go vim re ~i ma, de ca bi u {ko lu tre ba lo da kre nu po pla nu i pro gra mu, od no sno 16. ja nu a ra, me |u tim, po sto ji mo gu} nost da uko li ko ra do vi ne bu du skroz za vr {e ni, ras pust po tra je ko ji dan du è. - U do go vo ru sa po kra jin skom i grad skom upra vom za obra zo va we osta vqe na je mo gu} nost da se ras pust za na {u de cu ma lo pro du ì, jer se u jed nom de lu zgra de u ko me se na sta va od vi ja, na la zi vo da. Uko li ko se to sa ni ra, de ca }e kre nu ti na vre me u {ko lu, a ako ne, oba ve sti }e mo wi ho ve ro di te qe ka da po ~i we na sta va ka è Spa so je vi}. I u {ko li „Sve to zar Mar ko vi} -To za”, ka ko sa zna je mo, ra do -

vi te ku bez pro ble ma, pa se ve} na zi re no vi sprat {ko le. Ka da su u pi ta wu dru ge {ko le i ne {to ma wi ra do vi, ali ne i za ne mar qi vi, ~lan Grad skog ve }a za du `en za obra zo va we Ne ma wa Sta ro vi} ka `e za „Dnev nik” da je u osnov noj {ko li „De san ka Mak si mo vi}„ u Fu to gu, gde je pas iz u je dao de cu, po ~e la da se po sta vqa ra sve ta, a usko ro }e se na pra vi ti i no va ogra da. - U pla nu je da se ove go di ne na pra vi naj mo der ni ja ogra da, sa dva ula za, za na stav ni ke i u~e ni ke, s tim {to }e na woj bi ti po sta vqe ni i ure |a ji za iden ti fi ka ci o ne kar ti ce za na stav ni ke, kao i vi deo nad zor - pre do ~io je Sta ro vi}, ali ni je pre ci zi rao ko li ko }e to ko {ta ti. Q. Nato{evi}

NOVOSADSKI OTVORENI UNIVERZITET ORGANIZUJE

Pri pre ma za ma lu ma tu ru

Sti gle pra vo slav ne kwi ge No vo sad ski kwi àr Pe tar Ste fa no vi} oba ve stio je 12. ja nu a ra 1789. mi tro po li ta Moj si ja Put ni ka da je u Ru si ji na ba vio sve kwi ge ko je je tra ìo. Za hva lio mu se i {to je kod naj vi {ih dr àv nih vla sti Austri je is po slo vao do zvo lu za uvoz kwi ga, me |u

ko ji ma je bi lo naj vi {e pri me ra ka Sve tog pi sma, Sta rog i No vog za ve ta. Ujed no, Ste fa no vi} se mi tro po li tu po `a lio na „na {e pra vo slav ne qu de”. Stal no su tra `i li ru ske pra vo slav ne kwi ge, a ka da su one sti gle u No vi Sad, sko ro da ih ni ko ni je ku po vao. N. C.

No vo sad ski otvo re ni uni ver zi tet (NOU) or ga ni zu je pri prem nu na sta vu iz srp skog je zi ka i ma te ma ti ke za u~e ni ke osmog raz re da za po la ga we ma le ma tu re. Na sta va po ~i we kra jem ja nu a ra, ka da se for mi ra ju gru pe, a mak si ma lan broj u~e ni ka u gru pi je 15. Po no vi }e se kom plet no gra di vo ko je }e bi ti na za vr {nom is pi tu, svi za da ci iz zbir ki, a, ka ko ka `u u NOU, de ca ne }e u~i ti da re {a va ju pro ble me „na pa met” ve} }e se re {a va ti tip ski za da ci. Na sta va

}e se odr `a va ti vi ken dom u po ~et ku, a od ma ja sva ko dnev no. Pri pre mu iz srsp kog je zi ka vo di }e pro fe sor Mi lo{ Mi lo {e vi}, a ma te ma ti ku }e dr `a ti Bo {ko Ne na dov. Ce na kur sa je 200 evra po pred me tu, u di nar skoj po tiv vred no sti, a pla }a se u pet ra ta. Mo gu }i su i po pu sti uko li ko se uzmu oba pred me ta, ako dvo je de ce ide na pri pre mu i dru go. Do dat ne in for ma ci je mo gu se do bi ti na bro je ve te le fo na 021/451-453 i 021/521-447. A. J.

Is kqu ~e wa stru je Fu tog: od 9 do 11 ~a so va Kor du na {ka uli ca. Ra ko vac: od 8.30 do 13 ~a so va deo na se qa Sa lak si je pre ma Ra kov cu. Su tra Ka}: od 8 do 16 ~a so va po vre me no u po je di nim uli ca ma. Ra ko vac: od 8.30 do 13 ~a so va deo na se qa Sa lak si je pre ma Ra kov cu.

Fo to: R. Ha yi}

U OKVIRU AKCIJE „^ISTO]E” I GRADSKE BIBLIOTEKE

Ma li ~i ta o ci za slu `i li po klo ne

Grad ska bi bli o te ka, u sa rad wi sa „î sto }om”, po de li la je ju ~e oko 40 no vo go di {wih pa ke ti }a de ci ko ja su to kom pro {le go di ne pro ~i ta li naj vi {e kwi ga. Da ro da vac po klo na je „î sto }a”, ~i ji je po mo} nik di rek to ra Bra ni slav âm pa ra re kao da je ovo sa mo na sta vak uspe {ne sa rad we. - Ovo je bi la sa mo jed na od ak ci ja ko je smo or ga ni zo va li sa bi bli o te kom, a na dam se da }e ih ubu du} no sti bi ti jo{ vi {e. Po red ovo ga sav pa pir ni ot pad iz bi bli o te ke je pre ra |i van u na {im po go ni ma i na taj na ~ in vra } en u po n ov n u

upo tre bu, a or ga ni zo va li smo i ve li ki broj ra di o ni ca o za {ti ti ì vot ne sre di ne. Ma li {a ni ma bi sa mo po è leo da i ubu du }e {to vi {e ~i ta ju - ka è âm pa ra. Di rek tor Grad ske bi bli o te ke Mi lo{ Pan kov ka è da su de ca iza bra na iz svih ogra na ka iz pri grad skih na se qa, ali i iz gra da. - Kri te ri jum je bio da po klo ne do bi ju de ca ko ja su naj vi {e iz najm qi va la kwi ge i da bu du iz svih de lo va gra da. Ovo je na stvak ak ci je „Ze le na bi bli o te ka”, od no sno sa rad we sa „î sto }om” - ka è Pan kov. G. ^.

nOvOSAdSkA HROnikA

~etvrtak12.januar2012.

OBE LE @A VA WE SE DAM DE CE NI JA OD ZLO GLA SNE RA CI JE

Odvo je ni po me ni Gra da i Epar hi je Eparhija Ba~ka }e sedam decenija od zloglasne racije ma|arskih fa{ista u Novom Sadu , kada je od 21. do 23. janaura 1942. godine poubijano i pod led Dunava ba~eno vi{e hiqada Srba, Jevreja i Roma, obeleìti 23. januara u 12 ~asova na Keju `rtava racije. Pomen `rtvama sluì}e preosve}eni episkop ba~ki Iri nej uz sasluèwe novosad-

kretar Vla dan Si mi}, nisu dobili pismeni poziv za sastanak od strane Grada. Naime, prva informacija o terminu odr`avawa sastanka stigla je dva sata pre po~etka sastanka posredstvom poruke ostavqene na telefonskoj sekretarici. „Eparhija Ba~ka u svojoj vi{evekovnoj istoriji je imala slu`bene odnose sa raznim vla-

U kabinetu gradona~elnika kaù da se i ove godine poku{alo zajedno dogovoriti o datumu obeleàvawa racije, ali da predstavnici iz Eparhije Ba~ke nisu do{li na sastanak u Gradsku ku}u, a u Eparhiji tvrde da nisu dobili pismeni poziv za sastanak skih sve{tenika. Dan pre pomena, 22. januara Eparhija Ba~ka uprili~i}e program u Srpskom narodnom pozori{tu u 19 ~asova, povodom se}awa na zlo~in po~iwen pre 70 godina. I ove godine, kao i prethodne tri, odnosno od kada je na ~elu Novog Sada koalicija koju predvodi gradona~elnik Igor Pa vli ~i}, predstavnici crkve i gradske vlasti verovatno ne}e zajedno obeleìti pogrom nevinog novosadskog ìvqa. Pre ove koalicije, crkva i vlast su bili na istom mestu, zajedno pri obeleàvawu Novosadske racije. Eparhija Ba~ka je na svom sajtu objavila saop{tewe za javnost i obrazloìla za{to se Srpska pravoslavna crkva se}a tog doga|aja. U saop{tewu se kaè da bez obzira na ~iwenicu da je gradona~elnik samovoqno i pre}utno ukinuo odbor za obeleàvawe racije, jedino se na sastanku tog odbora mogu dogovoriti svi detaqi u vezi s obeleàvawem ovog tragi~nog doga|aja. Zatim se u saop{tewu kaè da Eparhija Ba~ka, a ni wen se-

stima raznih carevina, a ovakav slu~aj nije zabeleèn u wenim analima” kaè se jo{ u saop{tewu za javnost Eparhije. Kabinet za odnose s javno{}u gradona~elnika tako|e je objavio saop{tewe u kojem se kaè da se i ove godine poku{alo zajedno dogovoriti datum obeleàvawa racije, ali da predstavnici iz Eparhije Ba~ke nisu do{li na sastanak u Gradsku ku}u. O sastanku su, kaè se u saop{tewu, blagovremeno obave{teni, osim Eparhije Ba~ke, i predstavnici Jevrejske op{tine. “Grad nikada nije dovodio u pitawe uobi~ajen na~in obeleàvawa racije i èli da izbegne svaku vrstu rasprave. Su{tina tog dana je u se}awu na `rtve velikog zlo~ina i svi treba da budemo na okupu, gra|ani, crkva i Grad” kaè se jo{ u saop{tewu iz Gradske ku}e. Kako se najavquje, Grad }e pomen organizovati 21. januara. Predstavnici Jevrejske op{tine prisustvova}e na oba pomena. Z. De li}

„DNEV NIK” I „MO NO I MA WA NA” PO KLA WA JU

„Upo ko ja va we pro sek to ra Ma jer ho fe ra” Iz¬da¬va~ke ku¬}e “Mono i Mawana” i “Alnari” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ n i¬ k om” u na¬ r ed¬ n om pe¬ r i¬ o ¬ d u da¬ r i¬ v a¬ } e ~i¬ t a¬ o ¬ c e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge utorkom i ~etvrtkom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se prva ja¬ve od 13 do 13.05 ~a¬ s o¬ v a na broj te¬le¬fo¬na 528-765, a do sada u ovoj akciji nisu bili dobitnici, biti darivani po pri¬me¬rkom kwige „Upokojavawe prosektora Ma jer ho fe ra” Alek san dra [urbatovi}a u izdawu „Mono i Mawane“. Dobitnici }e kwige pre u zi ma ti u no voj kwi `a ri “Vul kan”, u tr `nom cen tru “Merkator”. “Upo ko ja va we pro sek to ra Majerhofera” je roman neobi~no dugih, izuzetno stilizovanih re ~e ni ca, ko ji pra ti sa svim kra tak pe riod, ne ko li ko po -

sledwih trenutaka u ìvotu gospodina Kristijana Majerhofera Mla|eg, prosektora u lokalnoj bolnici u Hajdelbergu, u Nema~koj. On u posledwem ~asu traga za se}awima i ose}awima, a sve se pretvara u metafizi~ki triler ili postmoderni pikarski roman. Na tom putu on }e otkriti svoje istinsko lice i poreklo, i u toj istini ne}e biti ni~eg ute{nog sem istine same po sebi. Autor romana kaè da je inspiraciju traìo u poetskoj filo zo fi ji i je zi ku Fri dri ha Helderlina, „karakterizaciji“ likova Roberta Muzila, atmosfe ri ro ma na To ma sa Ma na i Fran ca Kaf ke, sti li za ci ji Hen ri ja Xej msa i po e ti~ kom ~voru kakav postoji u prozi Danila Ki{a. A. Va.

^ITAOCI PI[U SMS

dnevnik

NA TR @I [TU NE KRET NI NA NE [TO NO VO

Ru si pred No vu go di nu ku po va li sta no ve U{te|evina, subvencionisani stambeni krediti ili obi~ni stambeni krediti naj~e{}i su na~in pla}awa pri kupovini stanova saznali smo iz novosadskih agencija za nekretnine. Prema re~ima direktora prodaje agencije “Solis” Dra ga na Ra ba ti }a, u{te|evinu koriste kupci, koji `ele da postanu vlasnici stanova do 30.000 evra. -Stanovi, ~ija je vrednost ve}a od 30.000 evra uglavnom se kupuju tako {to kupac kombinuje u{te|evinu i kredit, ili proda neku nekretninu pa doda jo{ ma-

lo iz kredita. Tako|e, ima dosta qudi, koji se raspituju o kupovini putem subvencionisanih kredita- ka`e Rabati}. Rabati} isti~e da se budu}i vlasnici stanova najvi{e interesuju za garsowere, dok lokacija vi{e nije toliko va`na. -Qudi se u posledwe vreme dosta raspituju za subvencionisane stambene kredite i zbog toga tra`e stanove od 35 do 40.000 evra. Kako stanovi moraju biti u izgradwi i kupqeni direktno od investitora lokacija im nije toliko va`na, pa se iz tog raz-

loga najvi{e traè stanovi na Somborskom bulevaru, Bulevaru Evrope i ne{to malo na Podbari- rekao je Rabati}. Kako smo saznali iz novosadskih agencija, prodaja stanova naglo je sko~ila pred Novu godinu. -Pred Novu godinu bila je velika potra`wa, jer su se {tedi{e upla{ile zbog nestabilnosti evra, pa su èleli da uloè u ne{to sigurno. Iznenadili su nas i Rusi, koji su tako|e bili u potrazi za stanovima, a do{li su u na{u zemqu kako bi ìveli

boqe - rekao je agent prodaje agencije “Magnat” Alek san dar Pe tro vi} i dodao da je trenutna situacija sa padom cena stanova povoqna jedino za kupce. -Stan od 90 kvadrata sada se moè kupiti za 65.000 evra, {to je i vi{e nego povoqno. Pad cena nikako ne odgovara prodavcima- kaè Petrovi}. [to se ti~e lokacija i daqe su najatraktivniji Bulevar oslobo|ewa, Limani i Grbavica, a kako je plate`na mo} sugra|ana mala, najtraènije su garsowere. N. R.

ZA NI MA WE SA KO JIM SE NAJ LAK [E DO LA ZI DO PO SLA

Soft ve ra {i sa FTN-a naj tra è ni ji Ka ko ka ù iz no vo sad ske filijale Nacionalne slu`be za za po {qa va we, tre nut no najtraènije zanimawe u gradu je programer sa sedmim stepenom stru~ne spreme, odnosno inèwer za softver sa Fa kul te ta teh ni~ kih na u ka. Qudi sa ovom strukom na spisku NSZ-a provedu oko tri meseca pre nego {to na|u posao, {to je ~etri puta brè od proseka. Za{to ba{ programer i za{to ba{ sa FTN-a, poku{ali samo da saznamo u Depart ma nu za ra ~u nar stvo i auto ma ti ku ovog fa kul te ta. Rukovodilac departmana Mi o drag Te me ri nac rekao je za po~etak da „iako to mnogima nije jasno, vaqa pomenuti da je izvoz softvera, ipak, malo ve}i od izvoza malina”. - U gradu ve} sad postoji puno firmi koji se bave bilo razvojem, bilo testirawem softvera, a sve je krenulo pre petnaestak godina, od ideje profesora i asistenata sa na{eg departmana i osnivawem prvih ovakvih preduze}a. Posle smo prepoznati na globalnom trì{tu, a kompjuterizacija je preplavila sva mogu}a trì{ta - poja{wava Temerinac.

Fo to: N. Sto ja no vi}

Partneri su im gotovo svi iz ino stran stva, ne ret ko na po znatiji svetski brendovi, a ono gde su na{i in`eweri na{li svoju {ansu sa mnogobrojnom konkurencijom iz Indije i Kine jeste visoka specijalizacija i rad na nevidqivim, takozvanim embeded sistemima. - To su programi za mobilne telefone, televizore, pametne ku}e, ve{ - ma{ine, automobile, pa ~ak i program koji

HU MA NI TAR NA AK CI JA ZA SOS DE^ JE SE LO

Za vr {e na Li ga ma lih {am pi o na Humanitarni turnir u fudbalu „Spensova liga malih {ampiona”, za decu ro|enu 2003. godine, odr`an je ju~e na Spensu. Prvo mesto osvojio je FK „Profesor Bolesnikov”, drugo RFK „Novi Sad”, a tre}a je bila ekipa FK „Petar Pau~a”. U pauzi

izme|u polufinalnih utakmica Deda Mraz je delio mali{anima paketi}e, a prisusvovala su i deca iz SOS De~jeg sela u Sremskoj Kamenici. Sredstva prikupqena od kotizacija za u~e{}e na turniru upla}ena su na ra~un Sela. A. J.

kon tro li {e kom plet nu po tro{wu elektri~ne energije u Rio de @aneiru koji je napravqen u Novom Sadu. U tom poslu je potrebno i odre|eno znawe iz elektronike i hardvera. A recimo kada neko ho}e kompjuterizovati nekakav ogroman sistem, on ode u Kinu i tamo uzme 500 in`ewera, kojih mi prvo i nemamo, a Kinezima opet nije u interesu da ula`u u ova obu~avawa koja

mi radimo - nastavqa Temerinac. Do sada je sa FTNa iza{lo oko 1.500 ovakvih inèwera, trenutno godi{we {kolovawe zavr{i oko 100 wih iz ove oblasti, a kako kaè profesor, mnogi se od wih „razgrabe” i pre nego {to zavr{e fakultet. Prema prognozama i potrebama trì{ta, godi{we bi trebalo da se duplira broj onih koji steknu zvawe softverskih inèwera. Velika pomo}, po re~ima Temerinca, bilo bi i pove}awe prostora i kapaciteta, jer su sada „zagu{eni”, pa su zato napravili i istureno odeqewe u Beogradu. Pored ovog zanimawa, na spiskovima NSZ-a traèni su ve} standardno gotovo svi specijalisti, od internista, preko ginekologa, aku{era pa do neuropsihijatara, dok doktori op{te prakse na posao ipak treba da pri~ekaju prijavquju}i se na {altere NSZ-a. A. La tas

PRO GRAM RAS PU STI LI [TA

La ti no ple so vi i va tro ga sci U okviru zimskog „Raspustili{ta”, koje se odràva na Novosadskom otvorenom univerzitetu, Ulica Radni~ka 20a, danas je od 10 ~asova organizovan maraton crtanih filmova. Odrà}e se i niz kreativnih radionica: dramska, lego, latino plesovi, dok }e Zo ran No va ko vi} iz centra „Kaspar” i deca iz SOS De~jeg sela u Sremskoj Kamenici govoriti o ìvotiwama Kameni~kog parka. Od 11.30 ~asova planiran je program iz kulture gde }e sekretarka vatrogasnog saveza Novog Sada Qu bi ca Kr wa ji} pri~ati o poslu vatrogasaca. U podne }e se odràti predstava „Neo~ekivani gost”, a 45 minuta kasnije i film iznena|ewa. A. J.

065/47-66-452

Za {to {i {a ju Du nav ski park Dok se sre|uje Futo{ki park, (i treba), dotle Dunavski sve mawe li~i na park. Pre~ice utabane na sve strane, sve vi{e pose~enih stabala, a nova nisu zasa|ena. Parkovi su plu}a grada, a ovaj, jo{ koju godinu i izgubi}e to zna~ewe. 063/5878… *** Ne ose}am se prozvanom, ali bih htela pitati 069/1312 da mo`da nije devedesetih otkupila stan za 100 maraka od na{e dràve u ~iji stambeni fond smo svi odvajali! Na pragu 60-te otpla}ujem kredit! Deci svaka ~ast! 063/1591... *** Makroi i policajci imaju isti ciq! Uo~i Boì}a i Nove godine, najtraènija roba na Ka}koj petqi, oko Rafinerije i Streli{ta su bile-prostitutke! Traìli su ih policajci, makroi i poklonici seksa. Sva-

ko ima svoj motiv! A te progowene devojke imaju samo jedan da pre`ive od danas do sutra! Hvale se u policiji na uspe{nom hvatawu prostitutki i „}orkirawu” za praznike. A kad iza|u, onda }e ih opet hvatati, pa opet... A {ta je sa kriminalcima? 063/5230… *** Gurbeti zauzeli kasarnu. Ako nisu to, zna~i imaju svoje ku}e, pa neka tamo kao ~iste, prave „performanse” … 063/1235... *** Da li je mogu}e da niko od gradskih du{ebri`nika ne vidi bruku i sramo-

tu?!! Dokle }e da traje poni`avawe i maltretirawe Novosa|ana koji celu zimsku no} pre sto je u re do vi ma is pred

SUP-a da bi re gi stro va li svoj auto i punili buxet Republike Srbije!!! 063/5148…

*** Prikqu~ili smo se CERN-u u tragawu za ~esticom ìvota, a da je kod nas pritom mogu}nost ìvqewa spala na veli~inu traène ~estice i sve je sitnija. 060/0227... *** Nacionalna penzija za peva~e narodne muzike koji su svaku ili skoro svaku tezgu napla}ivali u ke{u da ne plate porez i to ni mawe ni vi{e ve} 50.000 dinara. [to im niste dali prose~nu 22.000, pa na{i diplomirani inèweri, sa 32 godina sta à ne ma ju 50.000 pen zi je, sramota. Novosa|anka 063/7606... *** Takva sramota, java{luk, korup ci ja... u i is pred na {eg SUP-a u Kraqevi}a Marka. Mi obi~ni smrtnici koji nemamo nikakvu vezu u SUP-u, a nema-

mo ni novca da platimo agenciji ili nekoj organizovanoj grupi, mi }emo da ~ekamo od pola no}i dok ne dobijemo broj ili dok se i mi ne organizujemo, pa se „}urak ne okrene naopako”! 060/6619... *** Nema iskorewivawa kriminala, sve dok se u medijima ne bude kazalo: Postoji osnovana sumwa, da je recimo Petar Petrovi} (17), od oca Nikole (45) i majke Marije (42), sa stanom u Novom Sadu (Liman, Telep, Detelinara…) uradio to i to! A drugo, ako smo ve} ukinuli smrtnu kaznu, mo`da bi mogli uvesti do`ivotnu robiju, pa da vidimo ko }e onda voziti xipove, kriminalci ili mladi, vredni, po{teni, pametni, obrazovani i lepo vaspitani?! 063/1050...

nOvOSAdSkA HROnikA

Fo to: N. Sto ja no vi}

dnevnik

~etvrtak12.januar2012.

NASILNO POMERENE TRI NADGROBNE PLO^E

Vandalizam na Jevrejskom grobqu

Pavli~i}: Sednica bila hitna, jer sledi sve~ana Vanredna sednica Skup{tine grada trajala je ju~e mawe od 60 minuta i na woj nije bilo smene direktora i ~lanova Gradskog ve}a iz redova Ujediwenih regiona Srbije. Povodom hitnosti zakazivawa sednice gradona~elnik Igor Pa vli ~i} je izjavio da je Gradsko ve}e procenilo da zasedawe treba da bude odr`ano, jer }e naredna sednica biti sve~ana i da su svi ostali natpisi po medijima pozicionirawe stranaka pred izbore. - Odluke o Novom Sadu donose se u Novom Sadu, a ne u nekom drugom gradu. O smenama kadrova URS-a nije bilo govora, to su spekulacije u medijima. URS nije glasao za buxet grada, ali sam dobio obe}awe da vi{e ne}e biti takvog pona{awa. Skup{tinska ve}ina nijednog momenta nije bila ugro`ena, pokazali smo jedinstvo u vlasti. Da konsenzus postoji potvrdila je i ova sednica, jer su odbornici URS-a glasali za

sve predloge - rekao je gradona~elnik. Predsednik Sup{tine grada Alek san dar Jo va no vi} ponovio je stav da je odr`avawe sednice tra`ilo Gradsko ve}e i da na dnevnom redu nema nikakvih smena, jer takvi predlozi nisu ni stigli u

- ^u}emo danas za{to je sednica vanredna i za{to je bila potrebna, a sve ostalo su medijska naga|awa. Nije bilo razgovora izme|u DS i G17 plus o kadrovskim promenama i nikakva druga saznawa nemam o zakazivawu sednice. Demokrate su u koaliciji sa G17

Od lu ke o No vom Sa du do no se se u No vom Sa du, a ne u ne kom dru gom gra du. O sme na ma ka dro va URS-a ni je bi lo go vo ra, to su spe ku la ci je u me di ji ma. URS ni je gla sao za bu yet gra da, ali sam do bio obe }a we da vi {e ne }e bi ti ta kvog po na {a wa, re kao gra do na ~el nik Skup{tinu. Jovanovi} je naglasio da je pitawe morala za{to URS nije glasao za buxet, a sede u vlasti. [ef odborni~ke grupe URS Ma ja Goj ko vi} rekla je da je za odr`avawe sednice saznala iz medija.

plus, a ne sa URS-om. DS treba da ka`e za{to nisu usvojili nijedan predlog za buxet grada wihovih koalicionih partnera iz G17 plus - objasnila je Gojkovi}eva. [ef odborni~ke grupe Srpske radikalne stranke \u ra| Jak {i}

ustvrdio je da je ova sednica gradskog parlamenta lakrdija, opti~ka varka i {arena laà. Jak{i} smatra da je sednica zakazana zbog kadrovskih promena unutar vladaju}e koalicije. - Niko iz Gradskog ve}a nije obrazloìo hitnost vanredne sednice. Ovih sedam ta~aka dnevnog reda mogle su sa~ekati redovno zasedawe jer tematika nije krucijalna za grad. Obmawujete javnost, a naredna sednica bi}e krajem januara jer treba da se usvoje programi ustanova kulture za ovu godinu - zakqu~io je Jak{i}. Ina~e, usvojene su izmene odluka o dràwu doma}ih ìvotiwa, ku}nom redu u stambenim zgradama i ure|ewu grada. Tako|e, izmewen je poslovni program „îsto}e” za ovu godinu kao i statut „Novosadske toplane” i re{ewe o obrazovawu Gradskog {taba za vanredne situacije. D. Igwi}

vandalizma. Predsednik Jevrejske op{tine Go ran Le vi kazao je da su, ~im je ova situacija prime}ena, obave{teni policija i „Lisje”. - Posle uvi|aja na~iwen je zajedni~ki zapisnik i mo`emo konstaovati da su grobna mesta oskrnavqena. Nadamo se da, ipak, ovo nije antisemitski ~in, ali smo du`ni da upozorimo javnost na ono {to se desilo - rekao je Levi dodaju}i da je istraga u toku, iako na mestu zlo~ina nisu prim}eni neki posebni tragovi. A. J.

CIGLAMA RAZBIJENI PROZORI, NEMA POVRE|ENIH

Opet nasrtaj na CK13

Omladinski centar CK13 opet je, po sedmi put za godinu dana, pretrpeo napad nepoznatih vandala, koji su u no}i izme|u 10. i 11. januara ciglama razbili prozore ovog omladinskog centra. Kako stoji u saop{tewu CK13, u trenutku kada su prozori razbijeni, niko nije boravio u prostorijama centra. „^esti napadi na CK13 u proteklih nekoliko meseci posledica su izostanka odlu~nog reagovawa gra|ana i gra|anki ovog dru{tva, {to je odraz sistem-

skog podràvawa desno - ekstremisti~kih grupa i ideologija”, kaè se u saop{tewu. U Omladinskom centru CK13 pitaju se za{to gra|ani i gra|anke olako odustaju od borbe za jednaka prava svakog pojedinca u dru{tvu i smatraju da samo odlu~nim i zajedni~kim delovawem protiv rastu}eg nacionalizma, fa{izma, homofobije, ksenofobije i nasiqa moè da se stvori dru{tvo u kom }e se svi bezbedno i slobodno ostvarivati. J. Z.

Fo to: B. Lu ~i}

JU^ERA[WE VANREDNO ZASEDAWE SKUP[TINE BEZ SMENE KADROVA URS-a

Na tri grobna mesta na Jevrejskom grobqu prime}eno je 9. januara da su nasilno pomerene nadgrobne plo~e, saop{tila je Slu`ba za odnose s javno{}u Javnog komunalnog preduze}a „Lisje”. Kako se navodi, obavqen je policijski uvi|aj, a predstavnici Jevrejske op{tine Novi Sad i „Lisja” zajedno su iza{li na teren i napravili zapisnik. Radnici pomenutog preduze}a vratili su plo~e na mesta, a u saop{tewu se od policije tra`i pronala`ewe po~inilaca tog

OD PONEDEQKA IZRADA GODI[WIH POVLASTICA ZA AUTOBUS

Do besplatne karte za 800 dinara Gradski prevoznik od ponedeqka kre}e s izradom besplatnih godi{wih karata za gradski i prigradski prevoz za posebne kategorije gra|ana, koji tu povlasticu uìvaju na osnovu preporuke gradona~elnika Igo ra Pa vli ~i }a. Izrada godi{we karte ko{ta osam stotina dinara i to za sve kategorije korisnika, a zahteve stariji od 65 godina mogu da predaju na vi{e mesta u gradu. Ostale kategorije putnika, koje uìvaju povlasticu besplatne vo`we u autobusima gradskog prevoznika dobi}e gotove karte prema spiskovima institucija, organizacija i udruèwa kojima pripadaju. Na {alteru 4 na MAS-u, najbrojniji uìvaoci besplatne usluge gradskog prevoznika - penzioneri stariji od 65 godina, zahteve mogu predati od 7 do 14.30 ~a-

sova , a od 5.30 do 19.30 ~asova na kioscima na terminalima gradskog prevoznika u [afarikovoj ulici, kod @elezni~ke stanice i na kiosku kod Futo{ke pijace.

Pravo i davaocima krvi Klub eminentnih dobrovoqnih davalaca krvi „Izvorni klub 100” obave{tava sugra|ane koji su 100 i vi{e puta darivali svoju krv i sugra|anke koje su to u~inile 50 i vi{e puta da imaju pravo na besplatne godi{we pokazne karte za gradske i prigradske linije. Prikupqawe potrebne dokumentacije bi}e organizovao od 16. do 20. januara svakog radnog dana od 10 do 12 ~asova u MZ „Bratstvo - Telep”, Ulica Ilariona Ruvarca 18a. Za ostvarivawe ovog prava potrebno je doneti fotokopiju li~ne karte, jednu fotografiju kao za li~nu kartu i ne stariju od godinu dana i 800 dinara za izradu pokazne karte. I. D. Ispred marketa „Rodi}” na Novom nasequ i preko puta Limanske pijace kiosci za prijem zahte-

SNS: Redovi nepregledni, maltretirawe dugotrajno Gradski odbor Srpske napredne stranke najo{trije osu|uje vi{emese~no maltretirawe gra|ana u danono}nim i nepreglednim redovima ispred zgrade Policijske uprave na Bulevaru kraqa Petra I. Indiferentnost ~elnika Policijske uprave i aktuelne gradske vlasti kulminirala je utorak, 10. januara kada je do{lo

va radi}e od 7 do 14. 30 ~asova. Prilikom predaje zahteva potrebno je poneti fotokopiju li~ne karte i li~nu kartu na uvid i fotografiju koja nije starija od {est mese-

do nevi|enog obra~una pendrecima, palicama, pa ~ak i no`evima. Iz SNS-a se daqe pitaju da li su gra|ani zaslu`ili takvu vrstu torture, dok je pompezno najavqivano otvarawe nove policijske stanice na Novom nasequ, do dana dana{weg ostalo samo mrtvo slovo na papiru. A. L.

NS blok: Grad moneta za potkusurivawe? Posle najave hitne smene gradskih kadrova novosadskih Ujediwenih regiona Srbije pa podjednako hitne najave otkazivawe te smene, cela stvar kao da priziva pri~u o mogu}em i nemogu}em, ka`e se u saop{tewu „NS blok“. Niko ne demantuje da je ve} najavqenu smenu u Skup{tini Novog Sada spre~io glas iz autoritativne demokratske visine, to jest iz Beograda, nastavqa se u saop{tewu. Iz „NS bloka” se tako pitaju, zna~i li to da je Novi Sad ve} moneta za me|ustrana~ka potkusurivawe ili da se mo`da upravo vr{i proba takve opcije za neko pretpostavqano sutra u kome bi sve Maje opet bile na demokratskom broju. A. L.

ci. Putnici koji imaju biometrijske li~ne karte, a nemaju fotokopiju sa o~itanim podacima na koji-

ma se vidi adresa stanovawa zahtev treba da podnesu na {alteru na MAS-u. Gotove karte penzioneri }e mo}i da preuzmu na istom mestu gde su predali zahtev za izradu pokazne karte za 2012. godinu. Pravo na besplatni prevoz pripada: slepim i slabovidim, paraplegi~arima, distrofi~arima i osobama sa srodnim oboqewima, deci o{te}enog sluha, umereno i te`e ometenoj deci i omladini, bolesnicima na dijalizi, ratnim, vojnim i civilnim invalidima rata, izbeglim, prognanim i raseqenim licima, deci iz porodica s troje i vi{e dece, studentima sa invaliditetom, obolelim od cisti~ne fibroze, raseqenim licima starijim od 65 godina, odbornicima u Skup{tini grada i gradskim inpektorima. Z. Deli}

PREDSEDNIK SUP[TINE JOVANOVI] O INCIDENTU ISPRED POLICIJSKE UPRAVE

Gu`ve odmah u pro{lost

Najo{trija osuda napada na gra|ane koji su ~ekali u redu radi registracije vozila ispred zgrade Policijske uprave stigla je i od predsednika Skup{tine grada Alek san dra Jo va no vi }a. Za situaciju koja se de{ava na Bulevaru kraqa Petra I, predsednik gradskog parlamenta tra`i od novosadske policije da u~ini sve kako bi se na{lo re{ewe da gra|ani mogu bez problema da izvade potrebna dokumenta. - Smatraju}i apsolutno nedopustivim ovakve i sli~ne incidente, kao i gu`ve koje se ve} nekoliko meseci unazad stvaraju zbog procedure oko predaje zahteva za registraciju vozila, podse}am da je Policija, u skladu sa ~lanom 1. stav 2. Zakona o poli-

ciji i ~lanom 9. Zakona o dr`avnoj upravi, odgovorna za ostvarivawe bezbednosti, odnosno da je, kao organ dr`avne uprave, du`na da strankama omogu}i brzo i delotvorno ostvarivawe wihovih prava i pravnih interesa - naveo je predsednik Skup{tine. Jovanovi} je daqe apelovao da se moraju preduzeti sve potrebne du`nosti i mere u skladu sa pomenutim zakonima, kako bi se u budu}nosti spre~ilo naru{avawe javnog reda i mira i bezbednosti na{ih sugra|ana i kako bi se obezbedilo potrebno qudstvo i prostor, radi trajnog re{avawa problema sa gu`vama zbog dobijawa potrebnih dokumenata za vozila. A. L.

GOSTI IZ CELE SRBIJE POSETILI DRU[TVENI CENTAR U NAPU[TENOJ KASARNI

Mesto sretawa i umre`avawa

Novosadski Dru{tveni centar, iako jo{ uvek neformalno oformqen, vrlo brzo postaje mesto okupqawa i razmene ideja, {to je ju~e jo{ jednom dokaza no. U po se tu Dru {tve nom centru do{lo je oko stotinak gostiju iz Beograda, Kru{evca, Ni{a i Zrewanina, u organizaciji Gra|anskih incijativa i Aso ci ja ci je “Ne za vi sna kul turna scena Srbije”. - Organizovawem kolektivne posete èleli smo da ukaèmo na va`nost ovakvog poduhvata i podrìmo Dru{tveni centar. Od lu ~i li smo da sa ku pi mo kwige, poklonimo ih Dru{tvenom centru i time zapo~nemo

pravqewe biblioteke - rekao je Do b ri c a Ve s e l i n o v i} iz Gra|anskih inicijativa. Doma}ini iz Inicijative za dru{tveni centar gostima su predstavili koncept rada i daqe planove. Usledio je razgovor o iskustvima Ekspedicije „IneksFilm” iz Beograda, tribi na o po lo `a ju ne za vi sne kulturne scene u Srbiji, trening aktivne poezije „Pesni~arewe” i projekcije filmova sa festivala „Lou - Faj video”, „MikroArt”, „Femiks” i „Kriterion”. Dodatne informacije o Dru{tvenom centru mogu se na}i na internet stranici dru stve ni cen tar.org. J. Z.

VOJVODINA / NOVI SAD

~etvrtak12.januar2012.

DNEVNIK

c m y

ПОКРЕТ ЗА ЗАШТИТУ И НЕГОВАЊЕ РЕКЕ БОСУТ

Зелена патрола у акцији Ђианте Ловаш и њене „Бубамаре” на првом солистичком концерту

Празнични концерт „Бубамара”

БЕЧЕЈ: Да су се продавале карте за Новогодишњи концерт бечејског Дечијег хора „Бубамаре”, испред Градског позоришта Бечеј имали би посла и тапкароши. Препуна сала аплаузом је дочекала појављивање „Бубамара” на сцени и све време их подржавала. - Овим смо досањали наш сан да живимо у музичкој бајци. Захвални смо и нашим гостима, Камерном саставу Музичке школе „Петар Коњовић” под вођством професорке Анике Караба, Градском хору Бечеј и мамама

„Бубамара” које су на сцени отпевале једну од укупно десет нумера заједно са својом дечицом. Све ово нам је додатни стимуланс да наставимо с радом и да се у догледно време поново представимо с новим репертоаром рекла је Ђианте Ловаш, вођа Дечијег хора „Бубамаре“. Деца од три до 13 година, без имало треме и с пуно музикалности одржала су једносатни концерт, који је припреман два месеца. Певало се на српском, мађарском и енглеском, истовремено плесало и забављало... В. Ј.

ШИД: Oд пре пола године у Шиду делује Покрет за заштиту и неговање реке Босут, као невладина организација чији је циљ прекогранична сарадња, коришћење фондова Европске уније како би река Босут постала оно што је пре била и са наше и хрватске стране. - Кад смо формирали овај покрет било нам је јасно да смо у последњем тренутку притисли право дугме. С једне стране растеретили смо локалну самоупра-

ушћа у Саву код села Босут, тече кроз Србију. Скоро је остала без рибљег фонда и нема никакву функцију, ако јој се не помогне. - Предузели смо неке радње да очувамо оно мало рибе што је остало у реци. Други део посла је чишћење обале реке, у смислу радних акција које смо имали недавно. Да би обавили тај посао консултовали смо се са неким министарствима Републике Србије, а и поред тога смо доста урадили, посебно на чишћењу

Организација која Босуту враћа стари сјај

Потпредседник Љубомир Божић, заговорник нестраначке оријентације овог покрета каже да ће се радити на уређењу приобаља, посебно уништавању „траве сочивице”, која спречава долазак кисеоника до рибе и увек је близу обале.

Други потпредседник овог покрета Синиша Илић истиче да обучена Зелена патрола сада има видљиве резултате. Они су досад из Босута извадили велику количину мрежа, вршки и електричне жице којом је убијана риба.

Посета општини Нијемци Ушће Босута у Саву

ву, а са друге омогућили смо младима да учине нешто за себе, остваре своје жеље на реци Босут од купања до забаве, укључујући ту и спортски риболов. За кратко време учланило се двеста младих, што је добар знак и перспектива покрета - каже председник ове организације Дејан Булатовић. Река Босут тече од Винковаца у Хрватској, а од границе дужином од 50 километара, све до

DaNas U NOVOM saDU BIOSKOPI Arena: „Pa ra da” (15, 17.15, 22.30, 22.20), „Naj mra~ ni ji sat” (18, 20.30, 22.25), „Al vin i ve ve ri ce 3: ur ne be sni bro do lom” (12.20, 14.15, 16), „No va go di na u Wu jor ku” (20.10, 22.40), „Mi si ja spa si ti Bo `i}” (11.10, 15.10), „[er lok Holms: igra sen ki” (17.30, 20, 22.35), „Ma ~ak u ~i zma ma” (11, 14.10 13.45, 15.30, 17.45), „Ne mo gu }a mi si ja: pro to kol duh” (19.45), „Su mrak sa ga: pra sko zor je” (18.10), „Po no} u Pa ri zu” (22.15), „Kung fu pan da 2” (12), „De da Mra zov ma li po mo} nik” (13.15), „He pi fit 2” (11.15,12.10, 13.10, 16.10), „Mu {kar ci ko ji mr ze `e ne” (19.30, 22.20), „Ma pe tov ci” (14, 16.15, 18.15)

POZORI[TA Srpsko narodno pozori{te: sce na „Jo van \or |e vi}” kon cert „Kro nos kvar teta” (20) Pozori{te mladih: ve li ka sa la „Cir kus iz {e {i ra” (17)

MUZEJI Muzej grada, Tvr |a va 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stal na po stav ka „Pe tro va ra din ska tvr |a va u pro {lo sti”; po stav ka Ode qe wa za kul tur nu isto ri juA Muzej Vojvodine, Du nav ska 35–37 (uto rak - pe tak Ad 9 do 19 sa ti, su bo ta - ne de qa od 10 do 18 ~a so va): stal na po stav ka „Sa ~u va ni tra go vi ma te ri jal ne i du hov ne kul tu re Voj vo di ne od pa le o li ta do sre di ne 20. ve ka”, „Voj vo di na iz me |u dva svet ska ra ta - an ti fa {i sti~ ka bor ba u Voj vo di ni 1941 - 1945” Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, Rad ni~ ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stal na po stav ka „Vi {e od po la ve ka za {ti te pri ro de u Voj vo di ni” Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): pod zem ne voj ne ga le ri je Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj”, Srem ska Ka me ni ca, Trg J. J. Zma ja 1, 462–810: stal na po stav ka Zavi~ajna zbirka Sremski Karlovci, Srem ski Kar lov ci, Pa tri jar ha Ra ja ~i }a 16, 881-637:po stav ka „Vi no gra dar stvo i vi nar stvo Fru {ke go re”

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 ~asova do ju~e u isto vreme rodile su: DEVOJÎCE: Bi qa na Be re ti}, Dra ga na Vu le tin - Fa lu {i, Sa wa Ga vran, Alek san dra Dok ma no vi}-Ra je vi}, Sla |a na ]ur ~i ja i [u kri je Sa qi hi iz Novog Sada, Di ja na Gla mo ~a nin iz Ba~kog Jarka, Jo ka Ku zman iz Budisave, Ma ri ja Pr gu ni} i Bi qa na Bo hoc ki iz Petrovaradina, Na ta {a Gak iz Bukovca, De ja na Sa vo vi} iz Gajdobre, DEÂKE: Adri ja na Bi kic ki, Zo ri ca Ra dlo va~ ki, Iva na Ja wi}, Sve tla na Mar ko vi}, Sve tla na Va sko vi}, Ma ri ja An dri ja {e vi} i Qi qa na Mar ko vi} iz Novog Sada, Ta wa Jak {i} iz Futoga, Je le na Si mi} iz Turije, @eq ka Si mi} iz Bege~a, Jo va na \u ri} iz Sremske Kamenice, Mi ro sla va U{ jak iz Kulpina, @eq ka Zeq ko vi} iz Titela, Iva na Ku zma nov iz Ba~ke Palanke i An ki ca û kvas iz Ka}a.

saHRaNE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Elizabeta Daniela Brbora (1919), ispra}aj u 9.45 ~asova, Qubica Reqe Kosanovi} (1932), urna u 10.30, Lazar Milutina Teji} (1943) u 11.15, Svetlana Budimira Nedeqkovi} (1946) ispra}aj u 12, Desanka Iva Krsti} (1941) u 13.30, Cvita Jove Prica (1945) u 14.15. Na mesnom grobqu u Sremskoj Kamenici bi}e sahrawena Smiqa Jovana [imulija (1922) u 13 ~asova.

обале у селу Батровци. Чинићемо то и даље. У међувремену мрежама, вршкама и струји у Босуту објавили смо рат. Тај део посла препустили смо зеленој патроли. У плану нам је да уредимо излетиште Градина код Вашице. Оспособићемо плажу за купање и саградити видиковац. Ту ћемо сместити камп за туристе и понудићемо им еколошки чисту храну да је сами припремају - каже Булатовић.

Покрет за заштиту и негу реке Босут успоставио је добре односе са општином Нијемци у Хрватској. Овид дана Шиђани ће посетити Нијемце где ће их дочекати председник општине Ивица Клем. Разговараће се од изради заједничког пројекта за Босут, реку која спаја две држеве, а 15. јануара у Шиду ће бити отворена заједничка конференција на којој ће присуствовати представници Нијемаца и локалне самоуправе Шида.

- Некад су власници њива поред Босута чистили међу и обалу наспрам своје њиве па је река била чиста и лепа. Данас то није више тако. Ми немамо времена да се бавимо политиком, већ ћемо уклањати све што није прикладно за једну равничарску реку - рекао је Божић.

VODI^

TElEfOnI VA@nIJI BROJEVI Policija 92 Va tro ga sci 93 Hit na po mo} 94 Ta~ no vre me 95 Pre da ja te le gra ma 96 [lep - slu `ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 To pla na kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vo do vod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara ka na li za ci ja 442-145 ^i sto }a 6333-884 “No vi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @e le zni~ ka sta ni ca 443-200 Me |u me sna au to bu ska sta ni ca 444-022 Pri grad ska au to bu ska sta ni ca 527-399 Grad sko sa o bra }aj no 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

„KOMPaS” TOURiSM &TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.rs

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

APOTEKE No} no de `ur stvo: “Bu le var” - Bu le var M. Pu pi na 7 (od 20 do 7)

- Није то леп и лак посао. Долази се у сукобе са људима, подносе се пријаве по разним основама. Кад рибокрадице виде да је река Босут под контролом верујем да ће одустати од крађе - завршио је Илић. Д. Савичин

420-374

ZDRAVSTVEnA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Kli ni~ ki cen tar 484-3484 No} no de `ur stvo za de cu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No} no de `ur stvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Kli ni ka za gi ne ko lo gi ju i aku {er stvo 4899-222 De~ ja bol ni ca 425-200 i 4880-444 In sti tut - Sremska Ka me ni ca 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-tak si 455-555 VIP - tak si 444-000, SMS 1088 Delta plus - tak si 422-244 Maksi Novosa|ani - tak si 970, 451-111 Grand - tak si 443-100 Luks 30-00-00 MB - tak si 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik ИЗБЕГЛИЦАМА ГРАЂЕВИНСКИ МАТЕРИЈАЛ

У плану пет монтажних кућа

РУМА: Комесаријат за избеглице општине Рума добио је 3,2 милиона динара за побољшање услова становања породицама избеглица, која су намењена за набавку средстава за набавку грађевинског материјала. Церемонија доделе одржана је последње седмице прошле године у Палати Србија. Локалним самоуправама у Србији додељена су средства у укупној вредности од 183 милиона динара. Одлуком председника општине Рума Горана Вуковића формирана је Комисија за избор крајних корисника, док је процедура израде правилника и текста огласа у току. - Од усвајања Локалног акционог плана за избеглице 2009. године, у општини Рума средствима Комесаријата за избеглице Републике Србије и УНХЦР-а, решено је стамбено питање једанаест породица откупом кућа са

окућницом и 36 породица доделом грађевинског материјала за адаптацију, односно завршетак стамбене градње. Дански савет за помоћ избеглим лицима је обезбедио грађевински материјал за још 19 угрожених породица. За решавање стамбеног питања избеглих лица на територији општине Рума, у плану је изградња пет монтажних кућа средствима Комесаријата за избеглице Републике Србије на плацу са комплетном инфраструктуром који обезбеђује Општина Рума – истиче повереник за избеглице општине Рума Светислав Дамјанчук. Комесаријат за избеглице Републике Србије до сада је обезбедио укупно око 340 пакета са храном за најугроженије категорије избеглих и интерно расељена лица и помоћ за набавку огрева и лекова за 80 лица. Ј. Антић

СВЕ СПРЕМНО ЗА ПРВИ ОВОГОДИШЊИ САЈАМ У БЕЧЕЈУ

Увертира за сетву БЕЧЕЈ: Прва у низу сајамских манифестација ове године у Бечеју одржаће се од 13. до 15. јануара, а већ наредна, Сајам пољомеханизације, заказана је за трећи мартовски викенд од 16. до 18. марта. Колико год да су тeшка времена за привређивање, пољопривреда је најжилавија и сваке године остварује бољи доходак. Управо је то један од разлога што је бачкоградиштанска фирма „Фарминг“ одлучила да покрене иницијативу промоције пољопривреде кроз сајамске активности. - Како је Бечеј регионални центар пољопривреде, разумљиво је што смо све манифестације наменили пољопривреди и пољопривредним произвођачима, јер нам је крајњи циљ да допринесемо побољшању квалитета пољопривредне производње у овом делу Војводине, а и шире - саопштио је на конференцији за новинаре директор ове манифестације Давор Бошковић. - Окупили смо као излагаче све реномиране семенске куће и фирме које се баве заштитом биља, организоваћемо

едукативна предавања и током три дана бити на услузи свим посленицима у пољопривреди. У име генералног спонзора Сетвеног сајма, компаније „Пионир дупонт” Дејан Бандић је указао да је јануар идеално време за овакву врсту промоције производа и права увертира пред сетву у априлу. Он је изразио уверење да ће Сетвени сајам у Бечеју задовољити пољопривредника читавог региона, јер ће им бити презентовани нови хибриди и технологије у циљу остваривања бољег приноса. О важности оваквих промотивних манифестација за бечејски регион говорили су председник општине Бечеј Петер Кнези и његов заменик Будислав Медурић и одлуци локалне самоуправе да пружи логистичку подршку и да средствима из буџета помогне организацију сајма. Најављено је да ће Сајам у петак отворити Мирослав Васин, покрајински секретар за рад, запошљавање и равноправност полова. В. Јанков

~etvrtak12.januar2012.

ПОЧЕО ДА СЕ РЕАЛИЗУЈЕ ПРОЈЕКАТ „ЗЕЛЕНЕ ЗГРАДЕ СУБОТИЦЕ”

Сав отпад у џамбо џакове

СУБОТИЦА: У Суботици се реализује пројекат под слоганом „Напуни џамбо џак, покажи колико си јак“ у две зграде месне заједнице Дудова шума. Волонтери Удружењa „Ter ras“ и Архус центра су станарима у протеклом периоду делили промотивне материјале, као и кесе за селекцију отпада, односно одлагање папира, пластике и ПЕТ амбалаже. Збрињавање комуналног отпада је један од еколошких проблема који је присутан у свим градовима Србије, па и у Суботици. Удружење „Ter ras“, у сарадњи са регионалним Архус центром, реализује пројекат „Зелене зграде Суботице“, који је финансирало Министарство животне средине, рударства и просторног планирања. Станари у згради на адреси Арсенија Чарнојевића број 63 су одушевљени акцијом разврставања отпада. Њихова обавеза је да у кесе жуте и плаве боје

Једна од „зелених” зграда

одложе селектовани комунални отпад, који затим носе у џамбо џакове, постављене у подрумским просторијама.

- Веома смо задовољи. Сакупљамо и разврставамо отпад. Новац који прикупимо ћемо користити за кречење зграде и

Прете пооштравањем штрајка

ЗРЕЊАНИН: Радници зрењанинског Графичког предузећа “Будућност”, који су од 15. новембра прошле године у генералном штрајку, још увек нису постигли никакав договор са пословодством ове посрнуле фирме. Како је саопштио Синдикат индустријских радника Војводине (СИРВ), који предводи штрајкаче, за скоро два месеца, колико запослени у “Будућности” исказују незадовољство, одржан је само један састанак са представницима менаџмента, на коме ништа није решено. - Синдикат и Штрајкачки одбор обратили су се за помоћ локалној самоуправи у Зрењанину и то градоначелнику Милети Михајлову и начелници Средњобанатског управног округа Тањи Дуловић. Код њих смо наишли на разумевање и као продукт тога радници су, због тешког економског и социјалног положаја у који су запали, добили пакете солидарности, а од Центра за социјални рад и једнократну новчану помоћ – рекао је председник СИРВ Зоран Еремић и додао да је са “Електровојводи-

ном” урађен репрограм дугова свих радника “Будућности”. По речима Еремића, градоначелник је обећао да ће ступити у контакт са покрајинским секретаром за рад, запошљавање и равноправност полова Мирославом Васином и да ће, уз његову помоћ, покушати да, ако не реши ситуацију у овдашњем графичком предузећу, бар ублажи проблеме радника и ступи у контакт са већинским власником Бошком Блажићем. Ако се у скоријој будућности ништа позитивно не догоди, упозорио је Еремић, Штрајкачки одбор ће радикализовати штрајк. Како је “Дневник” већ писао, запослени у “Будућности” ступили су у генерални штрајк 15. новембра, захтевајући исплату седам прошлогодишњих зарада, затим путних трошкова које нису добили од новембра 2009. године, и регреса и топлог оброка. Председник синдикалне организације у овој фирми Срђан Субић је казао да су радници били приморани да уђу у штрајк и да је директор Миленко Мандић само једном, на почетку,

са њима преговарао, али да договора није било. - Предочено нам је да пара нема. Образложење директора је било да новца нема због економске кризе и претходних обавеза. Пребацио нам је да смо смањили продуктивност и да смо штрајком отерали купце, иако је, пре штрајка,

Уједињени против незапослености

ТЕМЕРИН: Лепо време омогућило је наставак радова на уређењу пијачног трга у Темерину, са којег је током лета измештено је 19 киоска. Асфалтирана је лева страна пијаце, од Првомајске до Улице Николе Пашића. Постављене су тезге које су ових дана добиле нови кровни покривач. По окончању ових радова, подељених у неколико фаза пијачни трг ће добити нови изглед и квалитет, све у циљу савременог функционисања тржнице и адекватне регулације саобраћаја у овој, централној зони.

- Предстоји нам ограђивање пијаце, изградња затвореног дела за продају меса, млека и прерађевина. Јуче смо почели издавање пијачних тезги, које ће трајати до краја јануара. Због бољих услова, али и нешто повољнијих цена интересовање је изузетно велико - истиче Мирослав Кљајић, директор ЈКП Темерин. Десна страна трга биће уређена за кванташку пијацу, а предњи део, од Новосадске улице, за паркинг простор и зелене површине. М. М.

Вакцинација испод очекивања СУБОТИЦА: Вакцинација Суботичана је далеко испод очекивања лекара. За три месеца, колико траје вакцинација, искориштено је око 60 одсто вакцина, односно 5.500. У епидемиолошком Одељењу Завода за јавно здравље сматрају да још увек није касно да се грађани вакцинишу, јер има свега неколико случајева прехладе, док вирус грипа у Суботици још није изолован. Временски услови погодују малом проценту вируса грипа и прави талас прехлада и обољења слична групу се очекују крајем јануара. У Заводу за јавно здравље кажу да је епидемија грипа била најача прошле године у фебруару. С. И.

ситне поправке - рекла је станарка зграде у Арсенија Чаркојевића број 63. У овај пројекат укључена је и откупна станица Eco Fe nix B Te am, која је задужена за одношење амбалажног отпада. Из њихових извештаја ће се утврдити тачне количине секундарних сировина, а прикупљена средства ће се уплаћивати на рачун Скупштине станара. - Циљ пројекта је подизање нивоа свести о проблему отпада као озбиљном загађивачу животне средине и смањење количине чврстог комуналног отпада кроз заједничке активности различитих субјеката. Неопходна је едукација грађана о значају селекције, као и о могућностима рециклаже комуналног отпада. Намера је и да се повећа број становника који одвајају секундарне сировине које се могу рециклирати - објашњава Љиљана Крајновић из Удружења „Ter ras“. С. И.

ЗАПОСЛЕНИ У „БУДУЋНОСТИ” НИ ПОСЛЕ ДВА МЕСЕЦА НИСУ ПОСТИГЛИ ДОГОВОР СА ЧЕЛНИЦИМА ФИРМЕ

ОТВОРЕНА КАНЦЕЛАРИЈА ЛОКАЛНОГ САВЕТА ЗА ЗАПОШЉАВАЊЕ

Покривене пијачне тезге

ЗРЕЊАНИН: У просторијама Културног центра Зрењанина, јуче је отворена канцеларија Локалног савета за запошљавање, прва такве врсте у Србији. Канцеларију су отворили председник Скупштине града Александар Мартон и координаторка тог Савета Ливиа Хартих која је изразила очекивање да ће и друге локалне самоуправе у Србији кренути стопама Зрењанинаца и тако помоћи да се смањи стопа незапослености. - Очекујем да ће ова канцеларија оправ дати своје постојање, јер ће омогућити активније учешће свих социјалних партнера, како би објединили све ресурсе и заједничким снагама и радом допринели ства-

рању амбијента и услова за већи број запошљавања у нашем граду. Циљеви канцеларије су, између осталог, афирмација локалне политике запошљавања, подршка акционим плановима запошљава-

ња, јачање социјалног партнерства, пружање подршке иницијативама и пројектима, подстицање учешћа на конкурсима и подршка коришћењу фондова Европске

уније – казала је Ливиа Хартих. Мартон је оценио да је отварање канцеларије Локалног савета за запошљавање велики помак у борби за смањење броја незапослених и за отварање нових радних места. - Савет за запошљавање је иницирао ову идеју а локална самоуправа ју је подржала још пре више од шест месеци. Град је учинио велику ствар стварањем миљеа за привлачење страних инвестиција, а на овој канцеларији је да тај миље додатно побољша, како бисмо у будућности имали стопу незапослености као у Немачкој или Аустрији – рекао је Мартон. Ж. Б.

Стартовала пољочуварска служба ТЕМЕРИН: Одлуком одборника општинске скупштине у Темерину је у јуну основана пољочуварска служба за ово подручје, а дефинисане су и мере заштите од штета у атару и спаљивања органиских остатака на пољопривредном земљишту. У служби је пет запослених, који су раније обављали послове комуналних редара. За потребе службе набављене су две „ладе ниве”, два мотора, фотоапарати, двогледи, радна одела и друга неопходна опрема за пољочуваре.

- Свакодневно обилазимо атар, уочавамо штете на усевима, воћњацима, виноградима, пролаз тешке механизације мимо пољских путева, нестручно коришћење хемијских средстава, бацање смећа ван градске депоније, пратимо номадску испашу, сарађујемо са инспекцијама, полицијом, ловцима и риболовцима - каже Мирослав Монар, руководилац пољочуварске службе. Извештај о раду новоформиране службе прихватили су одборници СО Темерин. М. М.

штампарија радила пуном паром – поручио је Субић. Менаџмент “Будућности” за све то време није се оглашавао у јавности како би одговорио на оптужбе штрајкача, али и предочио какви су планови предузећа, у коме је остало свега тринаест радника. Ж. Балабан

Медвеђа леска у Кудељари ТЕМЕРИН: Удружење „Зелени еко круг” из Темерина је искористило повољне временске услове за реализацију пројекта „Хајде да растемо заједно”. Двадесет одраслих и двоструко више деце, узраста од три до 16 година засадило је дрворед од 72 стабла медвеђе леске у насељу Кудељара, од улице Боре Станковића до Новосадске улице, уз пешачку стазу. - Горани су учешћем у овој акцији осим искуства у засађивању дрвећа, добили сазнања о важности пошумљавања. Овим пројектом започели смо једну лепу манифестацију коју желимо да у будућности проширимо на још неке делове наше општине и да је омасовимо - истиче Милорад Ћосић из Удружења „Зелени еко круг” у Темерину. Договорено је да млади учесници акције наставе да воде рачуна о дрвећу, да га негују и чувају. М. М.

~etvrtak12.januar2012.

c m y

vojvodina

dnevnik

ПРОЈЕКАТ СРЕМСКЕ РАЗВОЈНЕ АГЕНЦИЈЕ

Уштеда енергије и новца

С предаје пута у Новој улици у насељу Стеријино

Нов пут и квалитетније водоснабдевање

СТЕРИЈИНО: Новоизграђени бетонски пут у Новој улици у насељу Стеријино, свечаним пресецањем врпце, на употребу је предао председник ађанске општине Золтан Билицки, у присуству покрајинског посланика Јожефа Тобијаша и мештана. Највећим делом средства за изградњу пута дужине 580 метара, укупне вредности 4,77 милиона динара, обезбеђена су на конкурсу Покрајинског секретаријата за пољопривреду, водопривреду и шумартсво АП Војводине, а нешто више од једне четвртине из буџета локалне самоуправе општине Ада. Изградњом локалне саобраћајнице мештани овог дела насеља више неће газити блато, а према речима председника Билицког, обновљена је водоводна мрежа захваљујући

обезбеђеним средствима из покрајинске касе, а настављају се улагања у систем водоснабдевања, јер је циљ да се у селима обезбеде што бољи услови за живот. Билицки је најавио да ће ускоро започети изградња нове хидрофорске и црпне станице, а овим улагањима претходило је и бушење новог бунара. Вредност целог пројекта је 5,3 милиона динара, од чега локална самоуправа општине Ада обезбеђује 1,4 милиона динара, а остало из Фонда за капитална улагања АП Војводине и Покрајинског секретаријата за пољопривреду, водопривреду и шумартсво АП Војводине, што ће обезбедити да обновљеном водоводном мрежом буде квалитетно снабдевање пијаћом водом свих домаћинстава. М. Мр.

Образовање допринело лепоти СТАРА ПАЗОВА: Некада- Средњу техничку школу у Старој шњу традицију организовања ром- Пазови, док наслов друге пратиље ских балова, коју су у старопазовач- понела Елдена Јовановић из Старе кој општини започела Ромска кул- Пазове, двадесетогодишња студенттурно-уметничка друштва, а наставиле организације за афирмацију и еманципацију припадника ове националне заједнице, после паузе од неколико година, наставили су Канцеларија за инклузију Рома општине Стара Пазова и Удружење грађана „Ромска омладина данас- РОД“ који су, у ресторану Војводина у Старој Пазови, организовали велики Ромски бал. Поред песме, игре и богате трпезе, није било Ромског бала без избора најлепше Ромкиње, али и најбољег играчког пара, па је тако било и ове године. На балу, који је окупио припаднике ромске националне заједнице из читаве Војводине, Најлепше младе Ромкиње а наравно, највише из старопазовач- киња Високе школе за образовање ке општине, било је весело и богато, васпитача у Вршцу. У такмичењу а показало се да су најлепше младе парова у традиционалној ромској Ромкиње и образоване јер, титулу игри победили су Наташа Јованонајлепше Ромкиње понела је седам- вић из Старих Бановаца и Марко наестогодишња ученица Средње Јовановић из Шида.Покровитељ туристичке школе у Жабљу Мари- ове манифестације за коју организајана Кнежевић. Прва пратиља тори кажу да ће бити организована и је двадесетогодишња Наташа Јо- наредне године била је Општина А. Мали вановић из Војке, која је завршила Стара Пазова.

Процветала Љубичина ружа БЕЧЕЈ: Колико год да је блага ова зима, јануар ипак није месец када руже цветају. Ипак у дворишту Љубице и Боре Стојановића у бечејској Зеленој улици 53 ових дана је поцветала трогодишња садница руже, а неколико пупоља-

ка је спремно да се отвори и рашири розе латице. - Двориште нам је у већем делу бетонирано и жао ми је што немам више цвећа. Ипак, нашла сам кутак за пар садница ружа. С обзиром да се налазе у заветрини, разумљиво ми је што још није опало лишће са стабљика, чак на једној има пар старих увенулих цветова, али ово је потпуно нови цвет. Изненадила сам се када сам га пре неко јутро угледала, па сам сматрала да би то могла бити вест за наш омиљени лист. Читамо „Дневник” још из младости, када је дописник био наш комшија Озрен Крстоношић. Свако јутро нам почиње с „Дневником” и верујем да ће тако Јануарска ружа и наша читатељка остати - рекла је ЉубиЉубица Стојановић ца Стојановић. В. Ј.

РУ МА: Сремска Регионална развојна агенција је током маја претходне године конкурисала код Покрајинског секретаријата за урбанизам, градитељство и заштиту животне средине за средства за израду техничке документације за уградњу пројеката соларних постројења за загревање потрошне воде у предшколским установама у Шиду, Иригу и Пећинцима. Одобрена су им средства у износу од 1,478 милиона динара. - Пројектима је предвиђена уградња савремене соларне опреме у укупно четири вртића у три општине. То су установе „Јелица Станивуковић Шиља” у Шиду, у два објекта, „Дечија радост” у Врднику и „Влада Обрадовић Камени” у Пећинцима. Укупан број предшколске деце у ове четири

Милан Мирић и председница општине Шид Наташа Цвјетковић на уручењу пројеката

установе, укључујући и запослене, је 537, док је годишња потрошња воде у овим установама око 2.480 кубика - истиче директор РРА Срем Ми лан Ми рић. Он подсећа да се морају имати у виду могућно сти уштеда које овакви пројекти доно се, а такође и циљ смањења потрошње електричне енергије, уз неопходност све већег учешћа обновљивих извора енергије у јавном сектору, те да овакви и слични пројекти представљају пример у ком правцу треба размишљати. Осим тога, по Ми ри ћевим речи ма, овакви пројекти доно се уштеде у буџету имајући у виду да су предшколске установе буџетски корисници и да за сву потрошену енергију користе новац из буџета општина. Ј. Антић

ПОКЛОНИ НАЈСТАРИЈИМ РУМЉАНИМА

Воће за добро здравље РУМА: Већ традиционално, четврту годину заредом, председник општине Рума Горан Вуковић посетио је најстарије Румљане, кориснике Геронтолошког центра „Срем“ и донео им поклоне. И ове године воће је било симболичан поклон као знак жеље за добро здравље, а председник Вуковић је присуствовао приредби, у оквиру које су хор ове установе и рецитаторска секција припремили пригодан програм. -Брига о старима показује колико је једно друштво хумано. Гладајући тако општина Рума спада у сам врх хуманих друштава, јер ова установа спада у најбоље установе у Србији, а не би се постидели ни пред светским установама овог типа. Општина ће се и убудуће трудити да пружи подршку овој установи, и материјалну и сваку другу, ка-

ко би сви који овде живе, имали што квалитетнији живот и што боље услове – казао је Вуковић. Певали су и рецитовали корисници Геронтолошког центра „Срем“ као да им је бар двадесетак година мање, из срца и весело и нико не би могао ни да претпостави колико им је година. -Направили смо неколико програма. Ово је друга, трећа приредба за наше госте, а оно што морам да кажем је да поклони јесу леп гест, али када вам неко каже лепу реч, то је нама најскупље – рекао је корисник Геронтолошког центра „Срем“ Живко Мајсторовић. Ово је само један од многих видова сарадње Општине Рума са овом установом, која много придаје, како неги својих корисника, тако и њиховом комфору, али и друштвеном и културном животу. О

И најстарији Румљани прославили Божић уз песму и поклоне

285 корисника у румском дому за старе брине се 100 запослених. - То је стална брига оних који мисле о старима и који желе да ста-

ПРОМЕНЕ У ФОНДУ КЛАСТЕРА ЗДРАВСТВЕНОГ ТУРИЗМА ВОЈВОДИНЕ

Више профита од бања и зубара

КАЊИЖА: Управни одбор Фонда кластера здравственог туризма Војводине са седиштем у Кањижи, за новог директора по расписаном конкурсу изабрао је директора Туристичке организације општине Сента Атилу Вереша. Председник УО Карољ Кермеци је саопштио да је на седници УО донета нова систематизација радних места, те да је претходно донет нови статут усклађен са Законом о задужбинама и фондацијама и извршен избор директора пошто је досадашњем Јожефу Палинкашу истекао мандат. Кермеци је рекао да је циљ да се поред очувања постојећих чланица кластера укључе и нови, па је управо актуелно укључивање ТО Темерина, а да је очекивање да ће се укључити и други заинтересовани. Он је додао да је приликом доношења новог статута уместо број чланова УО повећан са седам на девет, при чему су поред четири представника из кањишке општине по један из Новог Сада, Бечеја, Сенте и два из Суботице. У Фонду кластеру здравственог туризма Војводине тренутно има 59 чланица из двадесетак војвођанских општина, при чему их је највише - 22 из кањишке општине. Кермеци очекује да ће се у наредној години наставити са успешним радом, јер је управо од Покрајинског секретаријата за привреду добијена подр-

рост буде боља и богатија - истакла је директорка ове установе Марија Станојчић Срака. Ј. Антић

Прво давање крви ТЕМЕРИН: Прва овогодишња акција добровољног давања крви у Темерину биће одржана данас, од 8 до 11 часова, у Дому омладине. Акцију организују Црвени крст Темерина и Завод за трансфузију крви из Новог Сада. М. М.

Златне руке Срема

Карољ Кермеци и Атила Вереш

шка у износу од 800.000 динара за развој кластера, колико ће се обезбедити и из сопствене делатности. Представљајући циљеве кластера за идућу годину директор Вереш је нагласио да је намера да се остваре нове профитне активности, како би се остваривао већи обим сопствених прихода. У плану је да се израде нови туристички аранжмани за сајмове туризма у Београду, Будимпешти и Љубљани, у којим ће доминирати понуда здравственог туризма Војводине, где ће се поред бањског укључити и услуге стоматолошких ординација са исказаним

ценама, које су рецимо много повољније него у Словенији. Потенцијалним гостима из Мађарске ће се понудити садржаји са дегустирањем квалитених ракија, еколошких и етно туристичких садржаја. Да би се привукли гости поред наступа на сајмовима осавремениће се и појачати интернет презентација. - У великој мери смо окренути и штедњи, поготово што највише средстава за делатност и функционисање добијамо из покрајинског буџета, па је предвиђено смањење трошкова за 20 одсто најавио је Вереш. Текст и фото: М. Митровић

Изложба скица актова

ЗРЕЊАНИН: У делу изложбеног салона Народног музеја у Зрењанину, у петак ће, у 19 часова, бити отворена изложба студија и скица актова савремених зрењанинских уметника под називом “Акт-УА-лно”, као контрапункт и пратећи програм изложбе актова “Моје тело - Твоје дело” која је отворена 2. децембра 2011. у овој установи културе. На изложби ће бити приказни припремни, односно радови са студија, чији су аутори Марко Тубић, Рајна Круљ, Младен Анђелковић, Ива Недељков, Срђан Симић, Богдан Ђорић, Бранко Ђукић, Габријела Паригрос, Бо-

јан Дакић и Растко Стефановић. Колико је студија акта на академијама и уметничким школама још увек важна и актуелна и какве су сличности и разлике у приступу овом мотиву некад и сад, посетиоци ће сазнати ако радове ових савремених уметника упореде са радовима приказаним на изложби “Моје тело – Твоје дело” од којих су неки настали пре читавог столећа. Организатори изложбе, која ће трајати до 2. фебруара, су Уметничка асоцијација Зрењанин и кустоскиња зрењанинског музеја Оливера Скоко. Ж. Б.

РУМА: У оквиру румске Божићне улице, у великом холу румског Културног центра сутра ће бити одржана манифестација „Златне руке Срема”. Пекари и активи жена представиће своје умеће у справљању славског колача. Организатор ове ревијалне и такмичарске приредбе је Туристичка организација Руме, а покровитељ Општина Рума. Почетак је заказан за 10 часова, а улаз је бесплатан. Проглашење победника је најављено за 13 часова. Ј. А.

Рав ни ци с љу ба вљу

ЧУ РУГ: Општински Одбор Народне партије Жабаљ организује манифе стацију под нази вом „Рав ни ци с љуба вљу“ 17. јануара, у По словном центру „Европа“ у Чуругу. Манифе стација почиње у 17 часова, а улаз је слободан. У програму ће уче ствовати: Ми ша Бли за нац, деца из чуру шког Спомен врти ћа ОШ „Ђура Јакшић“, Ра до ван Ан то нић, Слав ко Ми ле тић, те лепотице Војводине и модни кре атор Адри ја на Лус хе зи. Би ће отво ре на и из ложба слика чурушког сликара аматера Ђор ђа Не на до ва Дри пе, коју ће отворити такође сликар аматер Ђу ри ца Ри ђич ки. Л. К.

dRU[TvO

dnevnik osnoV ci do bi li noV pra Vil nik o oce wi Va wU

Je dan ~as, jed na oce na

Pet da na pre pi sme nog u osnov noj {ko li na stav nik je du àn da oba ve sti u~e ni ke o sa dr à ji ma ko ji }e bi ti na we mu, a ako i po red to ga vi {e od po lo vi ne osno va ca u jed nom raz re du do bi je je di ni ce pi sme ni se po ni {ta va, a pre no vog je na stav nik du àn da odr ì do pun sku na sta vu -jed na je od no vi na Pra vil ni ka o oce wi va wu u osnov noj

{ko li ko ji je na sna zi od ove {kol ske go di ne. Pra vil nik pre ci zi ra i da se ras po red pi sme nih za da ta ka i pi sme nih pro ve ra du `ih od 15 mi nu ta upi su je u dnev nik i ob ja vqu je za sva ko ode qe we na ogla snoj ta bli {ko le, od no sno na veb stra ni ci {ko le, naj ka sni je do kra ja tre }e na stav ne ne de qe u sva kom po lu go -

U to ku da na mo è da se pla ni ra naj vi {e je dan pi sme ni za da tak i pi sme na pro ve ra du à od 15 mi nu ta, od no sno naj vi {e dve u na stav noj ne de qi. Pra vil nik pred vi |a da se, po red usme nog i pi sme nog oce wi va wa, sa da i dru ge ak tiv no sti i re zul ta ti mo gu oce wi va ti. Ta ko se kroz oce nu vred nu ju |a~ ke de ba te, ra do vi, cr te ì, po ste ri, pi sa we ese ja, u~e {}e u raz li ~i tim ob li ci ma grup nog ra da, rad na pro jek ti ma… U pra vil nik su ugra |e ne nor me Za ko na o osno va ma si ste ma obra zo va wa i vas pi ta wa pre ma ko me se u~e nik oce wu je naj ma we ~e ti ri pu ta u po lu go di {tu u osnov nom i tri pu ta u sred wem obra zo va wu. Za kqu~ na oce na je broj ~a na, vla da we u~e ni ka od pr vog do pe tog raz re da opi su je se opi sno, a od {e stog do osmog u osnov noj {ko li i u svim raz re di ma sred we oce wu je se opi sno to kom po lu go di {ta i broj ~a no na kra ju. Pra vil nik ka è i da se u~e ni ku ne mo è uma wi ti oce na iz na stav nog pred me ta zbog od no sa pre ma van na stav nim ak tiv no sti ma ili ne pri me re nog po na {a wa u {ko li. Pre ma ovom pra vil ni ku po sto ji i is pi ti va we bez oce wi va wa i to na sa mom po ~et ku {kol ske go di ne ka da na stav nik pro ce wu je pret hod na po stig nu }a u~e ni ka u okvi ru od re |e ne obla sti, pred me ta, mo du la ili

do vo qan i ne do vo qan No vi pra vil nik pre ci zno je de fi ni sao i sve oce ne. Oce nu do vo qan (2) za slu ùje u~e nik ko ji ostva ru je mi ni ma lan na pre dak u sa vla da va wu {kol skog pro gra ma i u do sti za wu zah te va ko ji su utvr |e ni u ve }em de lu osnov nog ni voa po stig nu }a, od no sno zah te va ko ji su od re |e ni in di vi du al nim obra zov nim pla nom i pri la go |e nim stan dar di ma po stig nu }a, uz zna ~aj nu po mo} na stav ni ka i an ga ò va we u~e ni ka. U~e nik ko ji ni uz po mo} na stav ni ka ne ostva ru je mi ni ma lan na pre dak u sa vla da va wu {kol skog pro gra ma i u do sti za wu zah te va ko ji su utvr |e ni na osnov nom ni vou po stig nu }a, do bi ja oce nu ne do vo qan (1). di {tu, ali i da |a~ ko zna we mo è da se pro ve ra va na sva kom ~a su, te da ove pro ve re, bi lo usme ne ili pi sme ne ako tra ju do 15 mi nu ta, ne mo ra ju bi ti na ja vqe ne, ali i da u~e nik u to ku ~a sa mo è da bu de oce wen sa mo jed nom.

te me, ko ja su od zna ~a ja za pred met. Ovo se zo ve ini ci jal no pro ce wi va we i ono se ne oce wu je, ne go slu `i za pla ni ra we ra da na stav ni ka i da qe pra }e we na pre do va wa u~e ni ka. d. de ve ~er ski

U no Vom kne @eV cU za de cU sa smet wa ma U ra Vo jU

Otvo ren cen tar za dnev ni bo ra vak Cen tar za dnev ni bo ra vak za de cu sa smet wa ma u raz vo ju u No vom Kne èv cu otvo ren je u adap ti ra nim pro sto ri ja ma Ku }e mul ti ple skle ro ze, ko je je no vok ne è va~ ka op {ti na da la na ko ri {}e we Cen tru za so ci jal ni rad kao pru à o cu uslu ga. Pro sto ri je za Cen tar za dnev ni bo ra vak i po treb na opre ma su obez be |e ni iz sred sta va pro jek ta „Part ner stvo kroz Sr bi ju” ko ji op {ti na No vi Kne è vac re a li zu je u part ner stvu sa op {ti na ma ô ka, To po la i Ze mun. U no vo o tvo re nom cen tru de ca sa smet wa ma u raz vo ju }e ima ti svu po treb nu ne gu, stru~ nu po mo} i {to je naj va `ni je, dru {tvo za igru i dru è we. Ro di te qi ma de ce sa smet wa ma u raz vo ju ova uslu ga so ci jal ne za {ti te bi }e ve o ma ko ri sna jer je omo gu }e no da na ne ko vre me de cu osta ve pod nad zo rom stru~ wa ka i za to vre me oba ve dru ge po slo ve. Ova uslu ga je u dru gim op {ti na ma da la od li~ ne re zul ta te u vi du na pret ka de ce i ve }e ukqu ~e no sti u za jed ni cu.

Ko or di na tor ka pro jek ta za op {ti nu No vi Kne è vac Sa wa Mi }i} na po mi we da je pro je kat „Part ner stvo kroz Sr bi ju” osmi {qen ta ko da kroz sa rad wu i raz me nu is ku sta va iz me |u ~e ti ri op {ti ne, No vi Kne è vac, ô ka, To po la i Ze mun, po boq {a uslo ve ì vo ta de ce sa smet wa ma u raz vo ju kroz za jed ni~ ku ne gu i bri gu wi ho vih po ro di ca, pro fe si o na la ca, usta no va iz obla sti so ci jal ne za {ti te i lo kal ne za jed ni ce u ko joj ì ve. Ostva ri va we pro jek ta }e zna ~aj no do pri ne ti wi ho vom obra zo va wu, raz vo ju i ukqu ~i va wu u za jed ni cu. Pro je kat „Part ner stvo kroz Sr bi ju” je deo ini ci ja ti ve „Bo qi smo za jed no”, u ko ju je ukqu ~e na 41 op {ti na u Sr bi ji sa ci qem po kre ta wa no vih uslu ga za de cu sa smet wa ma u raz vo ju, a ko ja se re a li zu je za hva qu ju }i do na ci ji De le ga ci je EU u Re pu bli ci Sr bi ji. Ovu ini ci ja ti vu za jed ni~ ki spro vo de De le ga i ci ja EU, Mi ni star stvo ra da i so ci jal ne po li ti ke i kan ce la ri ja Unicef - a u Sr bi ji. m. mr.

~etvrtak12.januar2012.

ko mi si ja noVosadske kli ni ke za gi ne ko lo gi jU i akU [er stVo sU tra pre da je iz Ve [taj o smr ti be be mi li ce @de ro i sa [e stan ko Vi ]a

Le kar ska gre {ka ili ne ka dru ga okol nost Zdrav stve na in spek ci ja na lo `i la je 6. ja nu a ra ove go di ne no vo sad skoj Kli ni ci za gi ne ko lo gi ju i aku {er stvo da for mi ra ko mi si ju ko ja }e raz mo tri ti sve ~i we ni ce i okol no sti oko ro |e wa mr tve be be ~i ji ro di te qi Mi li ca @de ro i Sa {a Stan ko vi} za tra gi ~an epi log sum wi ~e le ka re i za {est da na o to me pod ne ti iz ve {taj. Ko mi si ja se sa sta la, pre gle da la le kar sku do ku men ta ci ju ko ja je po sto ja la u isto ri ji bo le sti u po ro di li {tu kao i do dat ne na la ze ko je je do sta vi la pa ci jent ki wa ko ja to kom ce le

trud no }e ni je ima la ni ka kvih pro ble ma i su tra }e go tov iz ve {taj pre da ti zdrav stve noj in spek ci ji. Vr {i lac du `no sti uprav ni ka Kli ni ke za gi ne ko lo gi ju i aku {er stvo pro fe sor dr Dra gan Bu da kov po tvr dio je da je ko mi si ja ura di la svoj deo po sla i da }e za kqu ~ak sa iz ve {ta jem su tra pre da ti zdrav stve noj in spek ci ji ne `e le }i da iz no si u jav nost ono {to je utvr |e no. Dr Bu da kov pre do ~a va i da se ~e ka na laz sa ob duk ci je mr tvo ro |e ne be be ko ja jo{ ni je za vr {e na, a ko ja }e bi ti ura |e na za oko tri ne de qe jer

je to uobi ~a je na pro ce du ra i ne mo `e se o~e ki va ti ra ni je. - Is pi tu je mo sve okol no sti ve za ne za ovaj, ali i dru ge slu ~a je ve, is tra `u je mo da li je po sre di le kar ska gre {ka ili ne ka dru ga okol nost, a nad le `na in spek ci ja }e na {e od go vo re i za kqu~ ke ko mi si je do bi ti su tra - iz ja vio je dr Bu da kov. Ina ~e, Mi li ca @de ro je pr vog da na ove go di ne ro di la mr tvu be bu iako su joj le ka ri u no vo sad skom po ro di li {tu to kom pet pre gle da ura |e nih po sled we ne de qe de cem -

bra go vo ri li da je sve u re du. Ma da je ter min za Mi li cin po ro |aj bio iz me |u 21. i 23. de cem bra on je od la gan da bi se tek {e stim pre gle dom utvr di lo da be bi no sr ce vi {e ne ku ca. Mi li ca i wen ne ven ~a ni su prug Sa {a Stan ko vi}, ko ji su pro te klih da na raz go va ra li sa dr Bu da ko vim, o~e ku ju da se utvr di da li je bi lo i ~i jeg pro pu sta i da kriv ci sno se od go vor nost ne, ka ko ob ja {wa va ju, sa mo zbog ono ga {to se wi ma do go di lo ve} da se ta ko ne {to ne po no vi ne koj dru goj po ro di ci. Q. ma le {e vi}

ad mi ni stra tiV ne za Vr zla me

Gre {ka se pla }a zdrav qem Gra |a ni ko ji ove ra va ju zdrav stve ne kwi `i ce sre }u se ovih da na sa no vim pro ble mom. Ta mo gde se po ja vqu je gre {ka u po da ci ma o upla ti do pri no sa i po re za za pret hod nu go di nu, u nad le `nim slu `ba ma su ra ni je tra `i li da se na kra ju go di ne do ne su po da ci o upla ti za posled wa dva dva me se ca pret hod ne go di ne. To je bio uslov da se do bi je mar ki ca za na stu pa ju }u go di nu. Ove go di ne je po stu pak pro me wen, pa ta mo

gde svi po da ci ni su ja sni i a`ur ni ili ima gre {a ka, od stra na ka se zah te va da do ne su po tvr du od po re ske upra ve da su sve oba ve ze iz mi re ne. Taj do ku ment je ne mo gu }e do bi ti od mah, pa }e se mno gi na ~e ka ti pre ne go {to do bi ju mar ki cu iako su oni ili wi ho vi po slo dav ci sve oba ve ze iz mi ri li. Dru gim re ~i ma, gra |a ni ma }e na ne ko vre me bi ti us kra }e na zdrav stve na za {ti ta, iako bi po uslo vi ma i upla ta ma tre ba lo da

je do bi ju. To mo `e da se de si i oni ma kod ko jih su gre {ke ad mi ni stra ci je glav ni kriv ca za ne a `ur nost i ne ta~ nost po da ta ka. U agen ci ja ma za kwi go vod stvo sma tra ju da je ovu vr stu pro ve re tre ba lo or ga ni zo va ti ra ni je, ta ko da stran ke kod ko jim ima ne ja snih po da ta ka do bi ju {an su da ih is pra ve na vre me i do |u do mar ki ce. d. V.

pred staV ni ci Vma za do VoQ ni sta wem U zre wa nin skoj bol ni ci

Ni pa ci jen ti ne ma ju pri tu `be

Pred stav ni ci Voj no – me di cin ske aka de mi je iz Be o gra da, ko ji su po se ti li zre wa nin sku Op {tu bol ni cu “Dr \or |e Jo a no vi}”, kon sta to va li su da je sta we u ovoj zdrav stve noj usta no vi za sta ci o nar no le ~e we i pru `a we spe ci ja li sti~ kih me di cin skih uslu ga gra |a ni ma svih pet op {ti na Sred wo ba nat skog okru ga mno go bo qe u od no su na pe riod od pre pet go di na ka da su po sled wi put bo ra vi li u woj. Ovu usta no vu su, u prat wi gra do na ~el ni ka Mi le te Mi haj lo va, ob i {li na ~el nik za mak si lo fa ci jal nu hi rur gi ju Ne boj {a Jo vi} i ra di o log na VMA Du {an Mi le u sni}, ko ji ni su kri li za do voq stvo onim {to su vi de li i upo re di li sa sta wem od pre po la de ce ni je. Kroz no vu spe ci ja li sti~ ku po li kli ni ku i bol ni cu ko le ge iz Be o gra da spro ve li su di rek tor ka Op {te bol ni ce Gor da na Ko zlo va~ ki i na ~el nik ode qe wa oto ri no la rin go lo gi je Jo van Mi len ko vi}. Ko zlo va~ ki je tom pri li kom po no vi la da su ru ko vod stvo i za po sle ni u zre wa nin skoj bol ni ci ve o ma po no sni na ~i we ni cu

da su je di ni u Sr bi ji do bi li akre di ta ci ju za rad na se dam go di na. Ovo je, po we nim re ~i ma, re zul tat do sa da {weg ulo `e nog na po ra ali, ka ko je na gla si la, sve za po sle ne

med bi - za ce lu pro {lu go di nu ima mo 13 pi sa nih pri go vo ra i od wih, 12 je re {e no ta ko {to je kon sta to va no da pa ci jent pro sto ni je raz u meo po ru ku le ka ra ili na{

o~e ku je pu no po sla i u ovoj go di ni, jer `e le da obez be de uslo ve za do bi ja we no vih ser ti fi ka ta. - In di rek tan do kaz za kva li te tan rad za me ne pred sta vqa i ~i we ni ca da ima mo sve ma we pri -

stru~ no me to do lo {ki pri stup. Ni ko ni je lo {e le ~en i ni ko ni je na stra dao za to {to je tu i ta mo bi lo ne kih ne spo ra zu ma, a usme nih pri med bi go to vo da i ni je bi lo. To su vi {e bi la pi ta wa, in -

Ume sto ge to i za ci je, ra di ti na„de ge to i za ci ji” ro ma

Voj vo |an ski mo del naj bo qi u Evro pi Voj vo |an ski se kre tar za rad i za po {qa va we Mi ro slav Va sin iz ja vio je ju ~e da je mo del ukqu ~i va wa Ro ma u dru {tvo u toj po kra ji ni pre po znat kao naj bo qi u Evro pi: - Pri li kom po se te Evrop skoj ko mi si ji do bi li smo uve ra va wa da je na{ pro gram ukqu ~i va wa Ro ma u dru {tvo naj bo qi u Evro pi, a do bi li smo i po nu du da svoj pro gram pre zen tu je mo i u dru gim evrop skim ze mqa ma. On je ob ja snio da je su {ti na voj vo |an skog mo de la u to me da se, ume sto ge to i za ci je Ro ma, ra di na „de ge to i za ci ji„ te na ci o nal ne ma wi ne. - @e li mo da rom ska na ci o nal na za jed ni ca za u zme svo je rav no prav no me sto u mul ti et ni~ kom voj vo |an skom dru {tvu. Mi slim da u to me po la ko, ko rak po ko rak, i uspe va mo - re kao je Va sin. Pre ma we go vim re ~i ma, Ro mi su de ce ni ja ma bi li za ne ma ri va ni, a wi ho vi spe ci fi~ ni pro ble mi su sta vqa ni pod te pih. - Ka da us pe te da iz me sti te jed no rom sko na se qe i qu de pre se li te u nor mal ne uslo ve sta no va wa, jo{

uvek osta ne na sto ti ne na se qa gde to ni ste ura di li, ali u jed nom na se qu ste ipak ura di li. A na kon tog jed nog, i}i }e dru go, tre }e, pe to, de se to... i jed nog da na }e mo mo }i da ka è mo da smo sva rom ska na se qa iz me sti li - na veo je Va sin. Do dao je da po sto ji na hi qa de rom ske de ce ko ja iz raz li ~i tih raz lo ga ni su mo ti vi sa na da idu u {ko le: - Ka da u jed noj go di ni us pe te sto ti nak de ce da mo ti vi {e te i upi {e te u {ko le, na pra vi li ste ma li ko rak, ali ste po ~e li da re {a va te pro blem. Va sin je na veo da po kra ji na po ma è i de se ti na ma rom skih stu de na ta da upi {u fa kul te te i oce nio da se na taj na ~in stva ra ju uslo vi da sa zri rom ska in te lek tu al na eli ta i da pre u zme bri gu o svom na ro du. Di rek tor Kan ce la ri je za in klu zi ju Ro ma Voj vo di ne Du {ko Jo va no vi} re kao je da se rom ski „za ~a ra ni krug be de i si ro ma {tva„ mo è pre ki nu ti sa mo kroz ukqu ~i va we Ro ma u obra zo va we.

for ma ci je i ko men ta ri. Pot pu no smo tran spa rent ni za na {e gra |a ne ko ji do la ze i do me ne. Ne deq no po pri ~am sa wih tro je - ~e tvo ro i re {i mo pro blem. Na rav no, ide al ni ni smo, tu i ta mo iska ~u lam pi ce, opo mi we mo se i bi lo je si tu a ci ja da sam se i iz vi wa va la pa ci jen ti ma. Vi {e je u pi ta wu bi la ne qu ba znost i iz ve sna pro ce du ral na gre {ka pri pri je mu, ne go ne ka su {tin ska gre {ka – re kla je dr Ko zlo va~ ki. Op {ta bol ni ca je ovih da na ob ja vi la i da je jed na od 13 usta no va u ze mqi ko ja }e u 2012. go di ni, u okvi ru pro jek ta Mi ni star stva zdra vqa, otvo ri ti Je di ni cu za pa li ja tiv no zbri wa va we. Mi ni star stvo je ve} odo bri lo sred stva u iz no su od ~e ti ri mi li o na di na ra za adap ta ci ju pro sto ra za po tre be pa li ja tiv nog zbri wa va wa. - Za vr {en je kon kurs za iz bor naj po voq ni jeg po nu |a ~a i ra do vi su po ve re ni no vo sad skoj fir mi “GP Ome ga”. Rok za za vr {e tak ra do va je 30 da na – sa op {te no je iz bol ni ce. @. ba la ban

rts pro [le go di ne zbog tV pret pla te UpU tio oko 400.000 opo me na

Na kon sud ske pre su de ple nid ba imo vi ne Pro {le go di ne Ra dio-te le vi z i j a Sr b i j e po s la l a je 390.500 opo me na pred utu è we i po s led w ih opo m e n a pred utu è we za sve oni ko ji ni su re dov no pla }a li TV pret pla tu. Sa da je pri pre mqe no no vih 6.550 pred lo ga za do zvo lu za iz vr {e we na osno vu ve ro do stoj ne is pra ve i oni su di stri bu i ra ni su do vi ma po Sr bi ji. RTS je ovih da na na adre se gra |a na upu tio opo me ne i pru ìo mo gu} nost da dug na ime pret pla te iz mi re u vi {e me se~ nih ra ta. Na ni vou ce le dr à va ste pen na pla te TV pret pla te iz no si 41 od sto. Me |u tim, na pla ti vost pret pla te na ju gu Sr b i j e iz n o s i tek 15 od s to dok je ona u Be o gra du iz me |u 63 i 75 od sto. Is ku stvo RTS je da sla we opo me ne oni ma ko ji uz me se~ ni ra ~un za elek tri~ nu ener gi ju ne pla te i 500 di na ra na ime TV pret pla te ima po zi ti van efe kat jer se gra |a ni ma pru à mo gu} nost ot -

pla }i va wa na vi {e me se~ nih ra ta i mno gi to is ko ri ste. Ne k i ko j i ve} go d i n a m a ne pla }a ju TV pret pla tu o~e ku ju da im sta ri dug bu de ot pi san ali RTS tvr di da to ne }e u~i ni ti i da }e tra `i ti sve ono {to joj pri pa da, od no sno da }e tra ` i t i pri n ud n u na p la t u. Ina ~e, pri li kom pred u zi ma wa me ra za pri nud nu na pla tu isk wi `a va dug ob ve zni ka iz kwi g o v od s tve n e evi d en c i j e elek tro di stri bu tiv nog pred u ze }a uvo di u sop stve nu evi den ci ju i upu }u je opo me nu od no sno tu `bu na ime ne iz mi re nog du ga. Gra |a ni ko ji ni na kon sud ske pre su de ne iz mi re oba ve za na ime TV pret pla te mo ra ju bi ti sprem ni da im sle di po pis i ple nid ba imo vi ne s tim da se, po za ko nu, ne mo gu kao pred m et iz v r { e w a ra ~ u n a t i ode }a, obu }a i dru gi pred me ti li~ n e upo t re b e, po s te q i n a, deo na me {ta ja.... Q. m.

~etvrtak12.januar2012.

SR BI JA LI DER U RE GI O NU U ZA PLE NI IMO VI NE OD KRI MI NA LA CA

Bo gat stvo vred no 350 mi li o na evra

Di rek tor Di rek ci je za upra vqa we od u ze tom imo vi nom Ju go slav Sto jiq ko vi} iz ja vio je ju ~e da je Sr bi ja li der u re gi o nu ka da je u pi ta wu efi ka sna za ple na ne le gal no ste ~e ne imo vi ne od kri mi na la ca.

me ta ra na Bu le va ru Ar se ni ja ^ar no je vi }a na No vom Be o gra du iz dat za 1.000 evra . Di rek ci ja, me |u tim, upra vqa ka ko je na veo sa oko 100 ku }a i sta no va, 250 vo zi la sred we i vi {e kla se, broj nim dra go ce no -

crna hronika

dnevnik

c m y

U AK CI JI PO LI CI JE NA NO VO SAD SKOJ DE TE LI NA RI

Uhap {en s 300 gra ma pra ha No vo sad ska kri mi na li sti~ ka po li ci ja i pri pad ni ci `an dar me ri je prek si no} oko 20 ~a so va li {i li su slo bo de Du {a na N. (1977) zbog oso va ne sum we da je tr go vao nar ko ti ci ma u ~i jem sta nu na De te li na ri, u Uli ci Na de `de Pe tro vi}, je za te ~e no oko 300 gra ma pra {ka ste sup stan ce za ko ju se osno va no pret po sta vqa da je opoj na dro ga, 11 bo ~i ca me ta do na, va gi ca za pre ci zno me re we kao i pi {toq ka li bra 6,35 s osam me ta ka i mo bil ni te le fo ni. Ta ko |e we mu se sta vqa na te ret i kri vi~ no de lo ne do zvo qe nog dr `a wa oru` ja. Pod sum wom da je pre kju ~e od Du {a na ku pio dva pa ke ti }a pra ha te {ka pre ko gra ma, za ko ji se sum wa da je he roin, pod -

ne ta je kri vi~ na pri ja va i pro tiv Si ni {e V. (1977) iz No vog Sa da, ko ji se te re ti za neo -

vla {}e no dr à we opoj nih dro ga, sa op {ta va ju ~e no vo sad ska Po li cij ska upra va. - U za jed ni~ koj ak ci ji po li ci je i no vo sad skog od re da àn dar me ri je raz va qe na su na sil no blin di ra na vra ta sta na u zgra di. Rad na ovom pred me tu tra jao je vi {e me se ci.Pret po sta vqa se da osum wi ~e ni, ko ji je po znat po li ci ji od ra ni je, me se ci ma ni je iz la zio iz sta na u ko jem su za te ~e na i dva agre siv na psa ka zao je za na{ list {ef od se ka u no vo sad skoj Po li cij skoj upra vi Sa {a Bar jak ta ro vi}. Du {a nu N. je ju ~e od re |en pri tvor, po sle sa slu {a wa kod de ùr nog is tra `nog su di je no vo sad skog Vi {eg su da Ne na da Si mo vi }a. M. V.

BIV [I DI REK TOR IN STI TU TA ZA ON KO LO GI JU I PR VO OP TU @E NI ZA MA L VER ZA CI JE S CI TO STA TI CI MA PRE SU DIO SE BI

Ne nad Bo ro je vi} iz vr {io sa mo u bi stvo Kon fi sko va ni luk su zni auto mo bi li

- Za ne pu ne tri go di ne pri me ne Za ko na o od u zi ma wu imo vi ne pro is te kle iz kri vi~ nog de la od u ze ta je imo vi na u vred no sti od oko 350 mi li o na evra i mo `e mo re }i da su efek ti ve o ma do bri. Sr bi ja je u vr hu svet ske li ste i li der u re gi o nu - re kao je Sto jiq ko vi} RTS-u. Pre ma we go vim re ~i ma, do sa da je u dva do tri slu ~a ja pri vre me no od u ze ta imo vi na vra }e na li ci ma (ko ja su u me |u vre me nu pra vo sna `no oslo bo |e na op tu `bi), a sa mo je u jed nom slu ~a ju do {lo do traj nog od u zi ma wa pla ca u [i le ro voj, od na sled ni ka vo |a „ze mun skog kla na”. On je na veo da je luk su zni stan od be glog nar ko bo sa Dar ka [a ri }a (42) od 180 kra drat nih

sti ma, umet ni na ma isto rij ske vred no sti, sli ka ma, 22 pri vred na dru {tva. Ka ko je osnov na funk ci ja Di rek ci je o~u va we vred no sti imo vi ne, ona oko 90 po sto ne po kret no sti iz da je u za kup a me se~ ni pri hod iz no si oko 25.000 evra. Deo tog nov ca ide na tro {ko ve odr `a va wa, a dru gi deo u hu ma ni tar ne svr he. Auto mo bi li su ma hom ustu pqe ni na ko ri {}e we or ga ni ma ko ji se ba ve bor bom pro tiv kri mi na la, a pred u ze }a na sta vqa ju s ra dom. Di rek tor Di rek ci je je na veo da ni je la ko upra vqa ti pred u ze }i ma jer je pre ki nut na ~in fi na si ra wa od biv {ih vla sni ka i po tvr dio da ne ko vre me rad ni ci ni su do bi ja li pla te. (Ta njug)

NE SRE ]A NA OTVO RE NOM DE LU PRU GE KOD ZE MU NA

Voz pre ga zio è nu Na è le zni~ koj sta ni ci Ze mun ju ~e uju tro je po gi nu la sta ri ja è na ka da ju je uda rio put ni~ ki voz dok je pre la zi la pru gu na otvo re nom de lu, na me stu ko je ni je pre vi |e no za pre la zak pre ko pru ge, sa op {ti lo je pred u ze }e „@e le zni ce Sr bi je”. Put ni~ ki voz, ko ji je sa o bra }ao iz Be o gra da za Su bo ti cu,

pri ula sku u è le zni~ ku sta ni cu Ze mun, u 8.34 sa ti, na otvo re noj pru zi na le teo je na sta ri ju èn sku oso bu. Na kon uvi |a ja na te re nu, kon sta to va no je da je è na, ko ja je na stra da la, po ku {a la da pre |e pru gu na ta ko zva nom di vqem pe {a~ kom pre la zu, od no sno po uta ba noj sta zi pre ko pru ge. - Ma {i no vo |a je pri me tio da ne ko po ku {a va da pre |e pre ko pru ge na we nom otvo re nom de lu i svi rao je ka ko bi upo zo rio pe {a ka, ali se oso ba ni je uklo ni la sa pru ge - na ve de no je u sa op {te wu. Ko mi si ja „@e le zni ca Sr bi je“ je utvr di la da je vi dqvost bi la do bra, a da se è le zni~ ka kom po zi ci ja, u tre nut ku ka da je

pre ga zi la `e nu, kre ta la br zi nom od 50 ki lo me ta ra na sat, sa op {ti lo je to pred u ze }e, na po mi wu }i da je mak si mal no do pu {te na br zi na na tom de lu pru ge 80 ki lo me ta ra na sat. - Uz svo uva `a va we za tra ge di ju ko ja se do go di la, „@e le zni ce Sr bi je„, da kle, ni su od go vor ne za ovu ne sre }u - sa op {ti lo je

to pred u ze }e, iz ra ziv {i po ro di ci po gi nu le à qe we i sa u ~e {}e. U sa op {te wu se na vo di da se na 150 me ta ra pre me sta ne sre }e pru ga mo è pot pu no bez bed no pre }i na me stu gde je è le zni~ ki tu nel, kao i da je fi zi~ ki ne mo gu }e, ni ti eko nom ski i teh no lo {ki funk ci o nal no, ogra di ti ce lo kup nu è le zni~ ku in fra struk tu ru u ci qu spre ~a va wa ova kvih ne sre }a. - Za u stav ni put è le zni~ ke kom po zi ci je je iz me |u 700 i 1.000 me ta ra i ~ak i ka da ma |i no vo |a uo~i oso be ko je se ne pro pi sno kre }u po pru zi, ne sre }a te {ko mo è da se iz beg ne do da je se u sa op {te wu. (Ta njug)

Biv {i di rek tor In sti tu ta je 1. ju la po no vo uhap {en i za ra di o lo gi ju i on ko lo gi ju vra }en u za tvor po od lu ci Pr Ne nad Bo ro je vi}, op tu èn za vog osnov nog su da u Be o gra du mal ver za ci je s ci to sta ti ci ma, zbog no vih op tu `bi za kr {e we iz vr {io je sa mo u bi stvo ve {a wem, re ~e no je Ta nju gu u Vi {em su du Be o- gra du. Bo ro je vi} je pro na |en mr tav u {u mi u Ko {ut wa ku. U su du na vo de da }e de ta qe i mo tiv sa mo u bi stva sa op {ti ti po li ci ja. Bo ro je vi} se bra nio sa slo bo de od op tu `bi za zlo u po tre bu slu `be nog po lo à ja, ali uz elek tron ski nad zor Upra ve za pu tem elek tron ske na ru kvi ce. We mu je pret hod no uki nut pr ti vor i od re |e na za bra na na pu {ta wa me sta bo rav ka, od no sno bi lo mu je do zvo qe no kre ta we po Be o gra du uz elek - Ne nad Bo ro je vi} tron ski nad zor Upra ve za iz vr Za ko na o agen ci ji za bor bu {e we kri vi~ nih sank ci ja, ume pro tiv ko rup ci je. Pri tvor mu sto za bra ne da na pu {ta ku }u je u tom pred me tu uki nut 9. no od no sno ku} nog pri tvo ra. vem bra i on je vra }en na sta ri Bo r o j e vi } u je pr vo b it n o, re ìm za bra ne na pu {ta wa me po ~et kom ju la, kla si ~an pri - sta bo ra vi {ta uz elek tron ski tvor u Okru `nom za tvo ru bio nad zor. za me wen me rom ku} nog pri tvo Bo ro je vi }u i jo{ osmo ro op ra uz elek tron ski nad zor, ali tu è nih su di se u pred Spe ci -

jal nim su dom zbog op tu `bi da su se od mar ta 2007. do 2009. go di ne, s pred stav ni ci ma far ma ce ut skih ku }a do go vo ri li da im una pred da ju po dat ke o po tro {wi ci to sta ti ka, kao i o pla ni ra nim po stup ci ma jav nih na bav ki. Pr vi osnov ni sud spro veo je is tra `ne rad we na pred log tu ì la {tva pro tiv Bo ro je vi }a i biv {eg na ~el ni ka ode qe wa pe di ja trij ske on ko lo gi je Zo ra na Be ki }a zbog osno va ne sum we da su iz vr {i li kri vi~ no de lo iz ~la na 72 za ko na o Agen ci ji za bor bu pri tvi ko rup ci je. To je pr vi slu ~aj u kom je Agen ci ja za bor bu pro tiv ko rup ci je pod ne la kri vi~ nu pri ja vu pro tiv ne kog dr àv nog funk ci o ne ra. Pri ja va je pod ne ta jer ni je pri ja vio svu imo vi nu ko ju je bio du àn da pri ja vi po osno vu Za ko na o bor bi pro tiv ko rup ci je, a na to je bio oba ve zan jer je re {e wem Vla de Sr bi je bio ime no van na funk ci ju di rek to ra In sti tu ta za ra di o lo gi ju i on ko lo gi ju. U Spe ci jal nom su du Bo ro je vi }u se su di zbog op tu `bi da je u vi {e na vra ta na pla tio 11,2 mi li o na di na ra, dok je Be ki} op tu èn da je za iste uslu ge na pla tio oko 17.000 evra.

Na po ~et ku su |e wa u Spe ci jal nom su du on je ne gi rao da je pri mao mi to kao i da je bio na

Mo gao da na pu {ta stan Na ~el nik Ode qe wa za tret man i al ter na tiv ne sank ci je Du {an ka Ga ri} re kla je da je sud u slu ~a ju dok to ra Bo ro je vi }a od re dio za bra nu na pu {ta wa gra da uz elek tron ski nad zor. - To je me ra ko jom kon tro li {e mo da li je u sta nu ili na pu {ta stan i ka da. Mi ne mo `e mo da vi di mo gde se on kre }e - re kla je Ga ri }e va. Bo ro je vi} je imao me ru da se ja vqa od re |e noj po li cij skoj upra vi. On ni je imao oba ve zu da bo ra vi u sta nu od re |en broj sa ti. Sa mo u slu ~a ju da se ni je ja vqao po li ci ji, on bi pre kr {io sud sku od lu ku. ~e lu gru pe op tu `e nih za na me {ta we ten de ra pri li kom na bav ki ci to sta ti ka. Bo ro je vi} je bio uhap {en 30. ju na 2010. go di ne u okvi ru po li cij ske ak ci je „kra ba”, zbog sum we da je pri mao mi to od far ma ce ut skih ku }a.

PRED SED NIK NA CI O NAL NOG SA VE TA ZA SA RAD WU S HA [KIM TRI BU NA LOM U HO LAN DI JI

[e {eq ni je `e leo su sret s Qa ji }em Pred sed nik Na ci o nal nog sa ve ta za sa rad wu s Ha {kim tri bu na lom Ra sim Qa ji} iz ja vio je ju ~e da je li der Srp ske ra di kal ne stran ke Vo ji slav [e {eq, ko ji se na la zi u bol ni ci u Ha gu, od bio da se s wim sret ne, ali da je we go vo tre nut no zdrav stve no sta we sta bil no. - Ni sam se vi deo sa [e {e qom, bu du }i da on i da qe od bi ja da raz go va ra s pred stav ni ci ma vla sti Sr bi je. Hteo sam da ga po se tim i za to sam imao sa gla snost Tri bu na la, ali je on od bio - re kao je Qa ji}, ko ji je ju ~e raz go va rao s pred stav ni ci ma Ha {kog tri bu na la o [e {e qe vom slu ~a ju. Qa ji} je Ta nju gu iz ja vio da je pred sed ni ku Tri bu na la Te o do ru Me ro nu pre neo pri med be na pro ce du ru sme {ta wa [e {e qa u bol ni cu „Laj den” u Ha gu 6. ja nu a ra, o ~e mu ni je bi la oba ve {te na ni Am ba sa da Sr bi je u Ho lan di ji ni ti Na ci o nal ni sa vet. - Uka za li smo da je to ne do pu sti vo i zah te va li da se us po sta vi me ha ni zam ko or di na ci je u ta kvim si tu a ci ja ma, od no sno da nas in fo mi {u ka da je ne ko pre ba ~en iz pri to vor ske je di ni ce u [e ve nin ge nu ili uko li ko je po treb na bi lo ka kva hit na me di cin ska in ter ven ci ja ka ko bi smo mo gli da oba ve sti mo po ro di ce - re kao je Qa ji} i do dao da su se pred stav ni ci Tri bu na la slo `i li.

[to se ti ~e in fo ma ci ja o [e {e qe vom zdrav stve nom sta wu, Qa ji }u je u Tri bu na lu re ~e no da, bez sa gla sno sti sa mog [e {e qa ko ju ne ma ju, ne mo gu da da ju ta kve in fo ma ci je, ali da je on tre nut no sta bil no. - I da qe vr {e is pi ti va wa i tek na kon to ga }e se zna ti da li je po treb na ne ka in ter ven ci ja - re kao je Qa ji} Ta nju gu. On je do dao i da je Na ci o nal ni sa vet po nu dio da se u Hag po {a qu le ka ri iz Sr bi je, da se Tri bu nal s tim sla è i da }e, uko li ko se i [e {eq sa gla si, to bi ti i u~i we no. Qa ji} je re kao i da }e Na ci o nal ni sa vet na sta vi ti da odr à va stal nu ko mu ni ka ci ju sa pred stav ni ci ma Tri bu na la i da se in for mi {e o sta wu svih za tvo re ni ka. Port pa rol Ha {kog tri bu na la Ner ma Je la ~i} iz ja vi la je ju ~e da „ni su ta~ ni” na vo di ne kih me di ja u Sr bi ji da je li der Srp ske ra di kal ne stran ke Vo ji slav [e {eq bio kli ni~ ki mr tav i da Tri bu nal ne da je in for ma ci je [e {e qo voj po ro di ci o we go vom zdrav stve nom sta wu. - Pre ma in for ma ci ja ma Ha {kog tri bu na la, to jest Se kre ta ri ja ta Tri bu na la, [e {e qe vo sta we je i da qe sta bil no i we gov ì vot ni je u opa sno sti - re kla je Je la ~i }e va u te le fon skoj iz ja vi Ta nju gu.

Pre ma we nim re ~i ma, [e {eq se „i da qe na la zi sme {ten u jed noj od ci vil nih bol ni ca, gde mu se pru `a naj bo qa mo gu }a me di cin ska ne ga”. Port pa rol Tri bu na la je,

na. Ta ko da se ta me sta, po uobi ~a je noj pro ce du ri, dr `e za {ti }e na od jav no sti - re kla je Je la ~i }e va. Tri bu nal, pre ma we nim re ~i ma, jo{ ne ma in for ma ci je ka da }e se

Me di cin ski cen tar u Laj de nu

me |u tim, do da la da ne mo è da ka è ta~ no me sto tre nut nog bo rav ka li de ra ra di ka la, zbog pra vi la ho land skih vla sti ko je su tre nut no za du è ne za we go vu bez bed nost. - Na rav no, ho land skim vla sti ma ni je u in te re su da jav no ob ja vqu ju ta~ no ime bol ni ce i adre su gde se na la zi oso ba op tu è na za vr lo ozbiq ne vr ste rat nih zlo ~i -

[e {eq vra ti ti u pri tvor sku je di ni cu, a to }e mo }i da bu de po tvr |e no „tek onog mo men ta ka da se de si”. Je la ~i }e va je re kla da su „pot pu no ne ta~ ni” i na vo di da Tri bu nal ne da je in for ma ci je [e {e qo voj po ro di ci o we go vom zdrav stve nom sta wu i da im ne do zvo qa va ko mu ni ka ci ju.

crna hronika

dnevnik

Mi hail Z. (1951) iz Kul pi na okri vqen je da je prek si no} oko 18 sa ti is pred ku }e u Uli ci mar {a la Ti ta ubo no èm u gru di svog bra ta Ja na Z. (1944) i na neo mu te {ke te le sne po vre de opa sne po ì vot i ta ko po ~i nio kri vi~ no de lo po ku {a ja ubi stva. Ka ko ne zva ni~ no sa zna je mo, do su ko ba je do {lo u dvo ri {tu zbog ras pra ve oko imo vi ne i po vre da je na ne se na no èm du ì ne se ~i va 18 cen ti me ta ra. Na vod no,

Jan (1944) je do {ao u po se tu, a u ob ra ~un se ukqu ~io i we gov sin, ko ji se te re ti da je stri ca uda rio vi {e pu ta pa li com u gla vu. Pro tiv si na sle di pri ja va u re dov nom po stup ku za u~e stvo va we u tu ~i. Mi ha i lu Z. je od re |e na me ra za dr `a va wa, na kon ~e ga je sa slu {an kod de `ur nog is tra `nog su di je Vi {eg su da u No vom Sa du Ne na da Si mo vi }a ko ji mu je od re dio pri tvor do 30 da na. M. V.

UHAP[EN KVARTET U NOVOM SADU

POKU[AJ UBISTVA U KULPINU

Brat ubo brata no`em

~etvrtak12.januar2012.

Osumwi~eni za najmawe 25 razbojni{tava Pod sum wom da su iz vr {i li na ma we 25 raz boj ni {ta va i po ku {a ja ovog kri vi~ nog de la, po li ci ja je prek si no} oko 20 sa ti u Uli ci ca ra Du {a na uhap si la No vo sa |a ne Fe ren ca F. (1993), Da ni je la P. (1990) Veq ka M. (1990) i Bla go ja V. (1992) iz Srem skih Kar lo va ca i od re di la im za dr `a va we. Za ova de la te re ti se i i je dan {e sna e sto go di {wak. Osum wi ~e ni ma se sta vqa na te ret da su od no vem bra, uz pret wu no `em, na uli ci oti ma li no vac, na kit i mo bil ne te le fo ne kao i

pqa~ ke rad wi. U dva slu ~a ju su po vre di li `r tve. Osum wi~ ni ma je od re |e no za dr `a va we i bi }e spro ve de ni na sa slu {a we nad le `nom is tra `nom su di ji a po li ci ja is pi tu je da li ima do ka za za jo{ za ne ki wi hov iz gred, sa op {ti l a je ju ~ e no vo s ad s ka Pol c ij s ka upra va. - Oni su u dva na vra ta upo tre bi li no` i to 15. de cem bra pro {le go di ne na uglu uli ca Omla din skog po kre ta i Pa ri ske ko mu ne ka da su ubo li no `em B. B. (1992) i za da li joj ubod -

nu ra nu u pre de lu le ve bu ti ne, a dru gi slu ~aj je bio 30. de cem br u Uli ci Na rod nih he ro ja, ka da su mla di }u S. R. na ne li te {ke te le sne po vre de i to ubod nu ra nu u pre de lu le |a i ra se ko ti ne na de snoj ru ci. Od po ~et ka go di ne no vo sad ska kri mi na li sti~ ka po li ci ja je ra sve tli la oko 40 raz boj ni {ta va, a naj ve ro vat ni je za oko tri de set po li ci ja }e te re ti ti ovu gru pu - ka zao je ju ~e za „Dnev nik” {ef od se ka za su zbi ja we op {teg (kla si~ nog) kri mi na li te ta u no vo sad skoj Po li cij skoj upra vi Sa {a Bar jak ta ro vi}. M. V.

NESRE]A U BA^KOM PETROVCU

Kobni pad s ku}e Me {ta nin Ba~ kog Pe trov ca J. H. (1952) po gi nuo je ju ~e oko 15.30 sa ti ka da je pao sa zi da ku }e u Uli ci Jan ka Je sen skog 4, u tom me stu . Ovaj ~o vek sta nu je na dru goj adre si, a na me stu kob nog do ga |a ja je bio za to {to je ru {io tro {nu pri ze mqu {u, ve ro vat no u vla sni {tvu we go vog

si na. On je pao s vi si ne od oko dva i po me tra i pre mi nuo na li cu me sta, sa zna je mo ne zva ni~ no. Uvi |aj je oba vi la de `ur ni is tra `ni su di ja no vo sad skog Osnov nog su da Ana Sta me ni}. Is tra ga }e utvr di ti ka ko je do {lo do ne sre }e. M. V.

U SREMSKIM KARLOVCIMA

Okrivqen za poku{aj iznude Kri mi na li sti~ ka po li ci ja je pre kju ~e uhap si la De ja na D. (1986) iz Srem skih Kar lo va ca ko ji se te re ti da je iz vr {io kri vi~ no de lo po ku {a ja iz nu de. On se sum wi ~i da je od 5. do 10. ja nu a ra u ne po sred nom kon tak tu i pu tem SMS -a pre tio M. B. iz istog me sta da }e na u di -

ti we mu i we go vom si nu, ko ji ga je po sop stev nom shva ta wu pri ja vio po li ci ji da se ba vi ne do zvo qe nim po slom, ako mu ne da od re |e nu ko li ~i nu evra. Okri vqe ni je sa slu {an kod is tra `nog su di je no vo sad skog Osnov nog su da, na kon ~e ga mu je od re |en pri tvor. M. V.

RASVETQENA TE[KA KRA\A U SRPSKOM KRSTURU

Dva Jovana osumwi~ena za provalu Po li cij ski slu `be ni ci u No vom Kne `ev cu pod ne li su kri vi~ nu pri ja vu pro tiv Jo va na L. (1975) i Jo va na I. (1976) iz Srp skog Kr stu ra zbog osno va sum we da su u no }i iz me |u 6. i 7.ja nu a ra ove go di ne po ~i ni li te {ku kra |u na {te tu K. K. iz Srp skog Kr stu ra.

Osum wi ~e ni su raz bi li pro zor i pro va li li u ku }u o{te }e ne `e ne, oda kle su od ne li alat, zim ni cu, ra ki ju, pri bor za pe ca we i dru ge pred me te, pri ~i niv {i joj tom pri li kom ma te ri jal nu {te tu od oko 100.000 di na ra. M. Mr.

SUDAR NA PUTU PO@AREVAC – VELIKO GRADI[TE

Poginula beba

U sa o bra }aj noj ne sre }i ko ja se do go di la ju ~e uju tru na pu tu Po à re vac - Ve li ko Gra di {te po gi nu la je pe to me se~ na be ba, a po vre |e no je {est oso ba ko ji su pre ba ~e ni u po à re va~ ku bol ni cu i ko ji su iz van ì vot ne opa sno sti, iz ja vio je Ta nju gu na ~el nik ur gent ne slu `be u toj zdrav stve noj usta no vi dr Mi lan ~e Vu~ ko vi}. Port pa rol Po li cij ske upra ve u Po à rev cu Ja smi na Ti {ma iz ja vi la je da se ne sre }a do go di la u bli zi ni mo sta pre ko re ke Mla ve. Ne sre }a se do go di la ka da su se di rekt no su da ri la dva vo zi la - jed no kla dov ske, a dru go po à re va~ ke re gi stra ci je.

Ste van Stan ko vi} Me sto ob ra ~u na De jan Di mi tri je vi}

PRESUDE NOVOSADSKOG APELACIONOG SUDA ZA OBRA^UN NAVIJA^A „VOJVODINE” I „PARTIZANA” U FUTOGU APRILA 2008. GODINE

Za ubistvo Deje Lonca deset godina i osam meseci zatvora Ape la ci o ni sud u No vom Sa du po tvr dio je pre su du Vi {eg su da od 26. ma ja 2011. go di ne ko jom je okri vqe ni Ste van Stan k o v i} pro g la { en kri vim zbog iz vr {e wa kri vi~ nog de la te {ko ubi stvo u po ku {a ju i neo vla {}e nog dr `a wa oru` ja i osu |en na je din s tve n u ka z nu za t vo r a u tra ja wu od 10 go di na i osam me s e c i, sa o p { ti l a je ju ~ e port pa rol Vi {eg su da u No vom Sa du su di ja Sve tla na To mi}-Jo ki}. Zbog ovog ubi stva, Stan ko vi }a je sa da ve} biv {i no vo sad ski Okru `ni sud 30. mar ta 2009. osu dio na 15 go di na ro bi je, ali je tu ka znu on da {wi Vr h ov n i sud Sr b i j e po n i {tio i na lo `io no vo su |e we. Pre su dom Ape la ci o nog su da okri vqe ni Ne ma wa Jo va -

no vi}, Dra gan Ka }an ski i De jan Vla du {i} pro gla {e ni su kri vim zbog iz vr {e wa kri vi~ nog de la ne do zvo qe no dr à we oru` ja, pa im je iz re ~e na uslov na osu da. Jo va no vi} i Ka }an ski su osu |e ni na po osam me se ci, dok je Vla du {i } ka `wen s po la go di ne za tvo ra. Isto vre me no, sud je od re dio da se utvr |e ne za tvor ske ka zne ne }e iz vr {i ti uko li ko okri vqe ni ne iz vr {e no vo kri vi~ no de lo u ro ku od tri go di ne. U wi ho vim slu ~a je vi ma, sud je ubla ìo ka znu, jer je pr vo bit nom pre su dom Jo va no vi} osu |en na dve go di ne i osam me se ci za tvo ra, dok su Ka }an ski i Vla du {i} do bi li po dve go di ne i ~e ti ri me se ca. Wih tro ji ca i jo{ 18 op tu è nih su oslo bo |e ni po op tu -

`bi za kri vi~ no de lo u~e stvo va we u tu ~i. Oslo bo |e ni su: Sa mir Ah me to vi}, Bran ko Jo vo vi}, Du {an Sa ri}, Da ni jel Bu te rer, De jan Sa mar xi}, Zo ran Ste va no vi}, Stra hi wa Sa m ar x i}, Mar k o Nin ~ i}, Slo bo dan Ra do va no vi}, Svet ko Jo vi {i}, Mi lan Maj ki}, Mar ko Pe tro vi}, Mar ko Cr no m ar k o v i}, Pe t ar Ve s ko vi}, Go ran Stoj ko vi}, Ne ven Zeq ko vi}, Bo ris Na da re vi} i Ivan Kqu ~ov ski. Pr vo bit nom pre su dom, ko ju je 30. mar ta 2009. iz r e k ao ta d a { wi Okru `ni sud u No vom Sa du oni su zbog u~e stvo va wa u tu ~i osu |e ni na nov ~a ne glo be, ko j e se se kre t a l e iz m e | u 30.000 i 120.000 di na ra. Kob ni do ga |aj se do go dio se 14. apri la 2008. go di ne oko 22 sa ta kod @e le zni~ ke sta -

ni ce u Fu to gu. Po na vo di ma op tu `ni ce, Ne ma wa Jo va no vi}, na vi ja~ „Par ti za na” i Mi l an Maj k i}, sim p a t i z er no vo sad ske „Voj vo di ne”, ugo vo ri li su tu ~u „je dan na je dan”, ali su na za ka za no me sto do {le i gru pe na vi ja ~a oba ta bo ra. Ob ra ~un dvo ji ce na vi ja ~a ubr zo je pre ra stao u ma sov nu tu ~u u ko joj su ko ri {}e na sva mo gu }a sred stva od bez bol pa li ca do me tal nih {ip ki, a Stan ko vi }u se pri pi su je da je ta da iz va dio pi {toq i s uda qe no sti ve }e od de set me ta ra is pa lio naj ma we dva hi ca, od ko jih je je dan po go dio u vrat ta da ma lo let nog S. B. a dru gi je za dao smr to no sne po vre de De j a n u Di m i t ri j e v i } u (27) zva ni De ja Lo nac iz No vog Sa da. N. P.

SUPRUGE NAJ^E[]E UBIJAJU BRA^NE PARTNERE IZ QUBOMORE ILI ZBOG DUGOGODI[WEG ZLOSTAVQAWA

Sekira i no` glavno ènsko oru`je Is tra ì va wa po ka zu ju da è ne naj ~e {}e ubi ja ju bra~ ne part ne re ko ji su ih zlo sta vqa li, iz stra ha, qu bo mo re ili zbog to ga {to su men tal no obo le le. Po pra vi lu, zlo ~in ~i ne hlad nim oru` jem - se ki rom i no èm i to naj ~e {}e u za jed ni~ kom

sta nu ili ku }i. Po sto je i slu ~a je vi u ko ji ma su `e ne ubi le i iz fi nan sij skih mo ti va ili osve te i mr `we. One, u na ~e lu, ni su ~e sti po ~i ni o- ci ubi stva, ali na ~in na ko ji se raz ra ~u na va ju s na sil ni kom ili onim ko jeg sma tra ju kri vim za svo ju sud -

bi nu je vi {e oka rak te ri san kao ~in oso be ko ja je u pod re |e nom po lo `a ju i ko ja, ka da joj „pad ne mrak na o~i”, uda ra s pr vim na ~e ga na i |e. Ka ko se u ku }i naj ~e {}e na la zi hlad no oru` je, otu da je i naj vi {e ubi sta va upra vo wi ma.

Pre ma oce ni kri mi no lo ga Zlat ka Ni ko li }a `e ne u Sr bi ji part ne re ubi ja ju iz dva raz lo ga: iz qu bo mo re ili zbog du go go di {wih ne su gla si ca i zlo sta vqa wa u za jed ni~ kom `i vo tu. Na no {e we vi {e uda ra ca se ki rom i „do ku su ri -

Osumwi~ena za ubistvo muà na aparatima u bolnici Na ra sve tqa va we svih okol no sti stra vi~ ne po ro di~ ne tra ge di je, ko ja se od i gra la u se lu La li}, kraj Oxa ka, po sve mu su de }i mo ra }e se jo{ sa ~e ka ti. Na i me, na kon {to je u uto rak uju tro u po ro di~ noj ku }i u Uli ci Ju go slo ven ske ar mi je u La li }u pro na |e no be ì vot no te lo Ja ro sla va B. (60), pen zi o ni sa nog me sa ra, kao i we go ve te {ko po vre |e ne su pru ge Ane B. (56), jo{ uvek ni su ja sne sve okol no sti pod ko ji ma se od i grao ovaj, sum wa se, ~in ubi stva i po ku {a ja sa mo u bi stva, po {to osum wi ~e nu, sme {te nu u Som bor ska bol ni ca som bor sku Op {tu bol ni cu „Dr Ra di voj Si Pre ma in for ma ci ja ma do ko jih je do {ao mo no vi}“, jo{ uvek ni je sa slu {a la is tra `ni „Dnev nik“ u som bor skoj bol ni ci, Ana B., za su di ja Va len ti na Kne è vi}. ko ju po sto je in di ci je da je naj pre ubi la svog

su pru ga, a na kon to ga po ku {a la i se bi da odu zme `i vot, ju ~e je po dru gi put od pri je ma u ovu me di cin sku usta no vu ope ri sa na i tre nut no se u be sve snom sta wu na la zi pri kqu ~e na na apa ra te za ve {ta~ ko di sa we. Ka ko se mo glo sa zna ti na ode qe wu in ten ziv ne ne ge som bor ske bol ni ce, na ko joj je Ana sme {te na, od mah po pri je mu iz vr {e na je ope ra ci ja jed ne od tri ubod ne ra ne, ona ko ja je o{te ti la je tru, dok su ju ~e ra {wim ope ra tiv nim za hva tom sa ni ra ne po vre de `e lu ca i tr bu {ne du pqe. Na Ode qe wu in ten ziv ne ne ge som bor ske re gi o nal ne bol ni ce ni ko ni je mo gao da ti bi lo ka kvu prog no zu u ve zi opo rav ka Ane B. M. M}

va we” no èm uka zu je na mor bi dan zlo ~in, ko ji ne li ~i da je po ~i wen na mah ni ti iz stra sti . Ni ko li} ob ja {wa va da je ve o ma ma li broj è na ko je se opre de qu ju za naj te ì zlo ~in iz ma te ri jal nih raz lo ga. - Ne pra vim raz li ku iz me |u mu {kar ca i è na ubi ca, jer i jed ni i dru gi ima ju isti ciq da se oslo bo de part ne ra. Sa mo su na ~i ni iz vr {e wa raz li ~i ti. I to pr ven stve no zbog fi zi~ ke sna ge zbog ~e ga su è ne sklo ni je da ubi ja ju na spa va wu ili da otru ju - re kao je Ni ko li}. Iako je u srp skim za tvo ri ma tre nut no 28 pu ta vi {e mu {ka ra ca, è ne su ih sti gle po ob li ku kri mi na la. Sru~ wa ci pro ce wu ju da da nas go to vo da ne ma raz li ke u ob li ku kri vi~ nih de la ko ja ~i ne è ne i mu {kar ci. Ve sna Ni ko li}Ri sta no vi} iz Vik ti mo lo {kog dru {tva Sr bi je ob ja {wa va da kod nas è ne za 30 do 40 od sto ma we vr {e kri vi~ na de la ne go u sve tu, do da ju }i da je ipak broj è na ko je ubi ja ju u po ra stu. - Ra ni je uop {te ni je bi lo èn skih ubi sta va iz ko ri stu bqa, dok ih sa da ima. Sve je vi {e i è na osu |e nih za na si qe u po ro di ci, iako tu mu {kar ci do mi ni ra ju -

re kla je Ve sna Ni ko li}-Ri sta no vi}. Od 250 osu |e ni ca u srp skih za tvo ri ma, sko ro pe ti na è na ima tek ne ko li ko raz re da osnov ne {ko le a na pr ste se mo gu iz bro ja ti one s fa kul tet skom di plo mom. @e ne ubi ce po kre }u raz li ~i ti mo ti vi a ana li ze po ka zu ju da za wih ~ak i ka da se zna da su bi le `r tve du go go di {we tor tu re i na si qa, dru {tvo ima ma we raz u me va wa ne go za mu {kar ce. Jer, cr ne hro ni ke u ko ji ma se pi {e o zlo ~i nu ko ju su po ~i ni le è ne su mno go ~i ta ni je i ima ju vi {e ko men ta ra od onih u ko ji ma je mu {ka rac li {io ì vo ta oso bu lep {eg po la. Na i me, iako su sa mo za se dam me se ci pro {le go di ne u Sr bi ji ubi je no 24 è ne, od ko jih su dve bi le ma lo let ni ce , ve }i „uti sak” osta vqa ju ve sti da je è na „is ka sa pi la” mu à no èm ili ga ubi la se ki rom na spa va wu. Od to li ko ubi je nih è na, sa mo jed na ni je po zna va la po ~i ni o ca, a u sko ro 80 od sto slu ~a je va ubi ce su bi li sa da {wi i biv {i part ne ri i su pru `ni ci, ali i o~e vi i si no vi `r ta va. @e ne ta ko |e ubi ja ju naj ~e {}e su pru ge, si no ve, ro di te qe , pri ja te qe a ve o ma ret ko ili go to vo ni kad ne po zna te oso be. Q. M.

SPORT

~etvrtak12.januar2012.

dnevnik

c m y

UO^I EVROPSKOG [AMPIONATA RUKOMETA[A U SRBIJI (15â&#x20AC;&#x201C;29. JANUAR) MOMIR ILI], KAPITEN REPREZENTACIJE SRBIJE

Nismo mi Danci da uz muziku idemo na teren Tri dana ostalo je do po~etka Evropskog prvenstva za rukometa{e u Srbiji (15-29. januara). Malo vremena, ali dovoqno da selektor Veselin Vukovi} sa svojim saradnicima udari glazuru na tim koji }e poku{ati da navija~ima vrati veru u srpski rukomet. Odgovornost je velika, a uspeh bi doneo mnogo. Rukomet bi posle vi{egodi{weg te{kog bolovawa kona~no dobio pravu injekciju ozdravqewa. Osnov kakav se samo poèleti moè. Sa druge strane, neuspehom bismo izgubili i posledwu nadu da budu}nost moè da bude svetla. Mo`da je upravo zbog toga prvi takmi~arski dan na prvenstvu protiv Poqske (nedeqa, 18.15 ~asova) najva`niji za Srbiju. Kako se bliì po~etak tako i pritisak raste, ali euforije nema. Kapiten orlova Momir Ili} kaè da ve} dugo igra pod pritiskom predstoje}eg takmi~ewa.

Spavam kao beba - Imam pritisak Evropskog prvenstva ve} godinu dana. To je normalno i tako se nosim sa tim. Nema rezultata bez pritiska i nama je potreban. Svi moramo biti sto odsto spremni, nismo mi Danci da uìvamo u rukometu i da uz muziku idemo na teren. Na{ mentalitet je takav da funkcioni{emo kada nam je te{ko - rekao je Ili} u razgovoru sa novinarima. On je naglasio da je potpuno koncentrisan na utakmice i rad na pripremama, tako da nema nikakvih problema sa èqama doma}e javnosti. - Spavam kako beba! Ipak, reprezentativci su svesni {ta ih ~eka. Pobeda na prijateqskoj utakmici protiv Makedonije (26:23) imala je vi{estruki zna~aj. Ili} je zadovoqan izdawem Srbije, pogotovo u prvom poluvremenu. Me|utim, levi bek Kila svestan je da bi pad u igri, kao {to se dogodio u drugom delu me~a sa Makedonijom, mogao da bude koban na Evropskom prvenstvu protiv ja~ih selekcija. - Ako se gre{ke ponove protiv kvalitetne reprezentacije, oni }e nas kazniti i u tom slu~aju }emo se te{ko izvu}i iz te situacije. Moramo da budemo koncentrisani svih 60 minuta. Dalibor ûtura je prakti~no debitant u reprezentaciji i sa mnogim igra~ima ima prvi put priliku da igra. Ipak, po igri iskusnog sredweg beka na posledwim utakmicima stekao se utisak kao da se u du{u poznaje sa saigra~ima. - Protiv Makedonije sam prvi put igrao sa ûturom i na{a saradwa mi deluje odli~no. Dosta lako sam dolazio u {ansu, Vujin i ja nismo morali da {utiramo iz nemo}i sa deset-jedanaest metara, ve} smo dobijali lopte na prvi korak i meni je izgledalo dobro. ûtura je iskusan igra~, zna da organizuje napad i nadam se da }e sve biti uredu i u nedequ na premijeri - rekao je Ili}.

Momir Ili}

RADMILA KARABATI], MAJKA NAJBOQEG RUKOMETA[A NA SVETU

IVAN NIK^EVI], LEVO KRILO

Bez publike te{ko

Navijam za sina i finale Srbijaâ&#x20AC;&#x201C;Francuska Majka najboqeg rukometa{a sveta Nikole Karabati}a, Radmila, otkrila je da }e uprkos tome {to je Srpkiwa i {to se

Radmila Karabati}

Rad mi la Ka ra ba ti} je iz Francuske stigla u Ni{ uo~i po~etka Evropskog prvenstva u rukometu, u grad gde ìvi wena najblià rodbina - majka Veroslava i sestra Olivera. - Ni{ je grad koji oboàvam i u koji volim uvek da se vratim - kaè Radmila i dodaje da je to grad wenih najlep{ih se}awa u kome se 1984. rodio Nikola. Ona napomiwe da }e do po~etka {ampionata biti u Ni{u, a zatim }e oti}i u Novi Sad gde }e pratiti utakmice fran cu ske ru ko met ne re pre zentacije. O~ekuje da Francuzi odbrane evropski tron i prièqkuje susret Srbije i Fran-

Poqska ima odli~nu ekipu Nikola Manojlovi} je zbog povrede i daqe pod znakom pitawa. Ukoliko on ne bude u mogu}nosti da pomogne Ili} }e imati mnogo vi{e obaveza u odbrani. - Dosta sam spreman i na fizi~kom i psihi~kom planu. Znam {ta se od mene o~ekuje. Volim da igram, ako moè i {ezdeset minuta, i to otvoreno kaèm. Bi}e te{ko jer nas za za 15 dana o~ekuje osam utakmica. Iz tog razloga selektor poku{ava da nas osveì i odmori do po~etka turnira. Ima igra~a koji mogu da se mewaju, u mom slu~aju tu je @arko [e{um, on moè da me odmeni u napadu, ja }u imati svoju rolu u odbrani. Poqaci su nas razbili u Hrvatskoj pre tri godine, dok je 2011. u [vedskoj vi|en neizvestan me~ u kojem je na{ protivnik uspeo da pobedi sa golom razlike. - Nijanse su odlu~ivale u [vedskoj. Poqska ima kvalitet, dugo godina su u vrhu, ali nisu nepobedivi i ovaj put imamo veliku {ansu da trijumfujemo. Poqska }e u Srbiju sti}i bez nekoliko zvezda - golmana [mala, Marcina Lijevksog i Toma{a Rosinskog, {to svakako predstavqa veliki udarac za selektora Bogdana Ventu. Orlovima na ruku ide i ~iwenica da je Poqska u padu i da na velikim takmi~ewima te{ko dobijaju doma}ina. - I oni koji budu igrali su sjajni rukometa{i, igraju u velikim klubovima. Motiv uvek postoji. Siguran sam da oni imaju svojih mana. Ako bismo malo ja~e u{li u duel, uveren sam da imamo velike {anse. Mi na prvenstvu moramo svaku utakmicu da odigramo maksimalno i da ginemo svih {ezdeset minuta. Ako bismo dobili prvu utakmicu, mi imamo ogromne {anse. Isto tako Evropsko prvenstvo nije zavr{eno i ako izgubimo, jer imamo i me~eve sa Dancima i Slovacima. Ili} se sloìo sa konstatacijom novinara da je ipak realnije da se pobedi Poqska. - Realnije jeste, ali ne bi trebalo zaboraviti da su Danci dobre rezultate pravili kada su igrali u kom{iluku, pred svojim navija~ima, koji u Beogradu ipak ne}e biti toliko brojni. Srbija je protiv Makedonije pokazala novo lice. Pored raznovrsnije igre u napadu, orlovi su nekoliko puta brzim vra}awem u odbranu spre~ili kontre, koje su nam na prethodnim takmi~ewima zadavale puno problema. - To su detaqi o kojima smo uvek pri~ali, ali ih nikada nismo sprovodili na terenu. Protiv Makedonije se videlo da imamo èqu da se vratimo nazad, {to svi znaju da nam je problem. Moramo da imamo koncentraciju non-stop - istakao je Ili}. Ili} je za kraj rekao da je ube|en da }e srpska publika prepoznati kvalitet i borbenost i da }e pomo}i reprezentaciji kada bude bilo najpotrebnije.

Ono {to je bilo daleko, do{lo je blizu. Na{u reprezentaciju u nedequ o~ekuje premijerni me~ na EP s Poqacima, a levo krilo Ivan Nik~evi} gori u `eqi da {ampionat {to pre po~ne. - Jedva ~ekamo da odigramo prvu utakmicu, jer tako }e nestati i trema koja nas okupira posledwih dana. Radili smo dobro, stva-

jawa bodova koji bi mogli biti od krucijalne va`nosti za drugi krug takmi~ewa. - Sve na{e misli usmerene su na tu prvu utakmicu, jer je to veoma bitna utakmica. Pobeda nam otvara mnoga vrata i trasira put ka samoj zavr{nici {ampionata. Ima}emo potom dovoqno vremena da razmi{qamo o Dancima i Slova-

Alem Toski}

ALEM TOSKI], PIVOT

Kucnuo ~as za medaqu Selektor Veselin Vukovi} u timu za EP odredio je tri igra~a na mestu pivota: Alema Toski}a, Rastka Stojkovi}a i Bojana Beqanskog. Od wih trojice po sta`u u nacionalnom timu izdvaja se Alem Toski} sa 108 nastupa, a shodno tome, za razliku od saigra~a, smeliji je u izjavama uo~i po~etka {ampionata. On smatra da orlovi vi{e nemaju opravdawa i da je kucnuo ~as da osvoje medaqu. - Okosnica sada{we reprezentacije zajedno je ve} ~etiri-pet godina i zaista ne bi bilo fer da se vadimo na (ne)iskustvo. U svakom smislu smo sazreli i stasali, pa je do{lo vreme da ova genera-

cija napravi prvi korak ka zna~ajnijem rezultatu, koji na{a nacija dugo o~ekuje. Tu ~ak mislim da je vreme do{lo i da osvojimo jednu od medaqa na EP - uverava tridesetogodi{wi pivot. Jo{ tri dana ostalo je do prve utakmice na EP. - Iskreno, jedva ~ekam da {ampionat po~ne. Kako se bli`i nedeqa sve ve}a je prisutnost nervoze, {to je i normalno s obzirom na to da je re~ o izuzetno va`nom takmi~ewu i velikom ulogu. Radili smo odli~no i s velikim optimizmom i spremni do~ekujemo me~ s Poqacima - rekao je Toski}. J. G.

Ivan Nik~evi}

ri polako dolaze na svoje mesto i ~ini mi se da zadovoqstvo prete`e u odnosu na nezadovoqstvo uverava Nik~evi}. Ovaj Nik{i}anin smatra da je duel s Poqacima izuzetno bitan za nastavak takmi~ewa, kako zbog probijawa leda, tako i zbog osva-

cima. Naravno, te`imo da pobedimo sve tri utakmice, a da li }emo uspeti u tome zavisi}e od nas samih. Potrebna nam je i podr{ka publike, koja uveren sam ne}e izostati i da }e nam pomo}i da do|emo do `eqenog rezultata - rekao je Nik~evi}. J. G.

Poqaci u velikim problemima Nikola Karabati}

Evropski {ampionat igra u wenoj rodnoj zemqi navijati za trikolore. - Vatreni sam navija~ sina Nikole, pa samim tim i francuske reprezentacije - rekla je Radmila, majka najboqeg rukometa{a sveta za 2011. godinu.

cuske u zavr{nici Evropskog prvenstva. - Ako se ja pitam, Francuska je ja~a, ali Srbija igra pred svojom publikom, u svojoj zemqi. Ja navijam za Nikolu, ali nije to velika razlika, pobedi}e ja~i i boqi - sa sme{kom ka`e Radmila.

Reprezentacija Poqske ima velike probleme sa sastavom tima. Odranije je poznato da prvi golman Slavomir [mal i desni bek Marcin Lijevski zbog povreda ne}e doputovati u Srbiju. [mal je povredio koleno, dok je Lijevski polomio rebro, zbog ~ega im predstoji du`a pauza. Selektor Bogdan Venta osim wih dvojice ne}e mo}i da ra~una ni na sredweg beka Toma{a Rosinskog, dok je pod velikim znakom pitawa nastup krilnog igra~a Bartolomeja Tom~aka. Poqska federacija objavila je da }e Rosinski biti van terena

najmawe mesec dana zbog naprsnu}a metatarzalne kosti ruke, zbog ~ega sigurno ne}e biti me|u putnicima za Evropski {ampionat. Tom~ak, na drugoj strani, ve} je zapo~eo le~ewe povre|enog lakta, ali je jo{ uvek daleko od potrebne forme. Levo krilo poqske selekcije po~eo je da radi sa ostatkom reprezentacije, ali ne}e putovati u Srbiju. On }e ostati da radi u Poqskoj, a ako bude bilo potrebe selektor Venta mo`da }e ga naknadno pozvati da se prikqu~i timu.

SPORT

c m y

dnevnik

POSLEDWA PROVERA DOMA]INA PRED EVROPSKO PRVENSTVO U SRBIJI

~etvrtak12.januar2012.

ZAVR[EN SAMARIDIS KUP

Us pe la ge ne ral ka

Sr bi ja dru ga na Hi o su

Srbija - ^e{ka 26:21 (14:12)

Gr~ka â&#x20AC;&#x201C; Srbija 3:8 (0:3, 1:2, 1:1, 1:2)

BE O GRAD: Ha la Pi o nir, gle da la ca: 5.000, su di je: Pan xi} (No vi Sad) i Mo {o rin ski (Zre wa nin), sed mer ci: Sr bi ja 1 (0), ê {ka 1 (0), is kqu ~e wa: Sr bi ja 6, ê {ka 6 mi nu ta. SR BI JA: Mar ja nac, [e {um, Vu jin 2, Nik ~e vi} 2, Ma noj lo vi}, û tu ra 1, To ski}, Sta ni} (17 od bra na), Ili} 7, Stoj ko vi} 3, Vu~ ko vi} 1, Pro da no vi} 4, Stan ko vi} 1, Ko sta di no vi} 1, Be qan ski, Rni}, Mi tro vi}, Ne na di}, Mi li}, Mar ko vi} 4. Ê [KA: No ~ar, Vi tek, Vra ni 2, Ku be{ 1, So bol 2, Mraz, Ho rak 3, Ga li ja (1 od bra na), Skle nak 2, Ju ri ~ek, Fi lip 3, [tohl (14 od bra na), Ji ha 3, Hi wak, Ste hlik 2, Motl 3. U ge ne ral noj pro bi pred start Evrop skog ru ko met nog pr ven stva re pre zen ta ci ja Sr bi je je ostva ri la ube dqi vu po be du (26:21) u du e lu sa ne ba{ an ga ò va nom i ube dqi vom se lek ci jom ê {ke, ko ja, po sve mu su de }i, sle di mu drost sta rih La ti na, ne

Ju nak su sre ta: Dar ko Sta ni}

ot kri va ju }i kar te pred ve li ke bit ke. U to ku ~i ta vog su sre ta Sr bi ja je ima la re zul tat sko vo| stvo, ko je se kre ta lo u ra spo nu od jed nog do se dam go lo va. U ve }em de lu utak mi ce na{ se lek -

IZJAVE POSLE UTAKMICE

Vu ko vi}: Shva ti li smo da mo è mo Ve se lin Vu ko vi}, se lek tor Sr bi je: - U su {ti ni sam za do vo qan, jer smo si no} svih 60 mi nu ta, a pret hod nog da na 40 mi nu ta kon tro li sa li utak mi cu. To kom ce le utak mi ce ima li smo ma le pa do ve, ali smo us pe li da se odr ì mo, pa po no vo dig ne mo i na pra vi mo le pu raz li ku. Pe {ke smo i{li u na pad, ni smo sme li vi {e da se tro {i mo. Osta je tri da na da se spu sti gas. Do sta to ga smo ura di li. Ima ne kih sit ni ca ko jih zbog ra znih po vre da ni smo ra di li. ô vek ma we u na pa du, ~o vek ma we u od bra ni, ne {to {to je bit no. Naj bit ni je da smo shva ti li da mo è mo. Uz ova kav pri stup, mo è mo da po be di mo Po qa ke. Re kao sam igra ~i ma da pri hva te to {to sam ma lo {krt u po hva la ma, jer uvek mo è bo qe, kao i za sve u ì vo tu. Ne nad Vu~ ko vi}: - Po zi tiv na stvar je da smo pri mi li 21 gol. I pro tiv Ma ke do ni je i ê ha pri mi li smo po 23 go la, {to je na za do vo qa va ju }em ni vou pred EURO 2012. Pro ba }e mo da osta ne mo na tom ni vou i da to de lu je jo{ bo qe i si gur ni je pro tiv Po qa ka. Po ~e li smo ja ko do bro, a po sle je do {lo do pa da. Mo `da zbog tre me od do ma }e pu bli ke, ko joj smo hte li da se do ka è mo. Na dam se da }e po dr {ka bi ti jo{ bo qa pro tiv Po qa ka i da }e mo od i gra ti jo{ bo qi me~ Mar tin Lip tak, se lek tor ê {ke: - ê sti tam Sr bi ji na po be di. Za do vo qan sam {to se ni ko ni je po vre dio. Za jed ni~ ki rad sa Sr bi jom, me ni li~ no i na {oj re pre zen ta ci ji je od go vo rao. Na dam se da }e mo i u bu du} no sti sa ra |i va ti. Ni smo jo{ uvek na od go va ra ju }em ni vou, ali ima mo tri da na do utak mi ce sa Ne ma~ kom. To je do voq no vre me na da re {i mo ma le pro ble me. Dr ìm vam pal ~e ve da ostva ri te do bar re zul tat kod ku }e. Jan [te hlih: - Bi li smo lo {i u na pa du. Pro ma {i li smo do sta, iz gu bi li pu no lop ti. Ni smo se vra }a li, Sr bi ja je po sti za la la ke go lo ve.

tor Ve se lin Vu ko vi} kom bi no vao je plit ku i zo nu sa agre siv ni jim iz la sci ma na Ji hu i osta tak be k ov s ke li n i j e ri v a l a, pri ~e mu je bi lo evi dent no da ne ma mo pro fil igra ~a za ne ka da pre po zna tqi vu ju go slo ven sku zo nu 3-2-1. Du va lo je ma lo pro ma je na po zi ci ji ~e tvor ke i pe ti ce, po go to vo u pe ri o du ka da su ê si, pre ko Ste kli ka sa la ko }om, po sle ula za, po sti za li go lo ve. Ipak, iz van red ni gol man Dar ko Sta ni}, ko ji je u ne ko li ko na vra ta raz o ru ào svet sku zve zdu po ime nu Fi lip Ji ha, ~i nio je ~u da na svom go lu, da ju }i za ma jac na {im hi tro no gim mom ci ma, ko ji su u na pa du, pro tiv plit ke zo ne go sti ju, is po qi li ve li ku è qu, hte we i pri li~ nu do zu ma {te, {to sve u kup no mo è da ohra bri se lek to ra Vu ko vi }a, po go to vo sto ga {to }e mo upra vo pro tiv ta kve zo ne ra to va ti u du e li ma sa Po qa ci ma i Dan ci ma. Sr bi ja je u ovom su sre tu po no vo do bi la vi hor nog Do bri vo ja Mar ko vi }a, ~i ji su efekt ni go lo vi pred sta vqa li pra vu ma lu rap so di ju, ener gi~ nog i efi ka snog Raj ka Pro da no vi }a, te vir tu o za na go lu Dar ka Sta ni }a. Bo ri li su se na {i mom ci sa pu no hte wa, ener gi je i è qe da po dig nu at mos fe ru na tri bi na ma i na kra ju us pe li da ostva re ube dqi vu po be du. Le pa uver ti ra pred su sret sa, ipak, mno go ja ~im Po qa ci ma, po taj nim pre ten den ti ma na evrop ski ru ko met ni pre sto. J. Gali}

Pred sed nik Ta di} sa Or ga ni za ci o nim od bo rom EP 2012. Pred s ed n ik Sr b i j e Bo r is Ta di} sa stao se sa de le ga ci jom Or g a n i z a c i o n og od b o r a Evrop skog pr ven stva u ru ko me tu ko je se od 15. do 29. ja nu a ra odr `a va u Sr bi ji. Ta di} je tom pri li kom is ta kao da

or g a n i z a c i j a 10. ju b i l ar n og Evrop skog pr ven stva pred sta vqa ve li ki iza zov, ali i sjaj nu pri l i k u za pro m o c i j u i afir ma ci ju Sr bi je, sa op {ti la je pres-slu `ba pred sed ni ka Sr bi je.

\ur ko vi}, Mar ja no vi}, Sa mar yi}-Mar ko vi}, Ta di} i \i las

RU KO ME TA [I DO BI LI @IG: Odr à va we de se tog evrop skog {am pi o na ta u ru ko me tu u na {oj ze mqi obe le ì }e i Dru {tvo fi la te li sta No vog Sa da. Oni su ve} pri pre mi li pri god ni ìg. @ig }e bi ti u slu `be noj upo tre bi u po ne de qak, 16. ja nu a ra, u po {ti u Spen su. D. V.

- Pred sed nik Ta di} je, to kom raz go vo ra, iz ra zio uve re we da }e mo svi za jed no bi ti do bri do ma }i ni na {im go sti ma, naj bo qim ru ko me ta {i ma Evro p e, i po ` e l eo naj v i { e uspe ha na {oj ru ko met noj re pre zen ta ci ji - na vo di se u sa op {te wu. Sa stan ku su, po red pred sed n i c e Or g a n i z a c i o n og od bo ra Evrop skog pr ven stva, mi ni star ke omla di ne i spor ta Sne `a ne Sa mar xi}-Mar ko vi}, pri su stvo va li i gra do na ~el nik Be o g ra d a Dra g an \i l as, gra do na ~el nik No vog Sa da Igor Pa vli ~i}, gra do na ~ el n ik Ni { a Mi l o{ Si mo no vi}, ge ne ral ni se kre tar Ru ko met nog sa ve za Sr b i j e Bo ` i d ar \ur k o vi}, pred sed nik Ru ko met nog sa v e z a Sr b i j e Ve l i mir Mar j a n o v i} i pred stav ni ca pro to ko la Ru ko met nog sa ve za Sr bi je Ta tja na Mi lo sa vqe vi}.

HI OS: Grad ski ba zen. Gle da la ca 500. Su di je: Kun (Ma |ar ska), Alek san dre sku (Ru mu ni ja). Igra~ vi {e: Sr bi ja 5 (3), Gr~ ka 6 (1). Pe ter ci: Gr~ ka 2 (1). GR^ KA: Ka ra be tas, Mi lo na kis, Mi ra lis 1, Ko ki na kis, De la kas 1, Te o do ro pu los, H. Afru da kis, Do skas 1, J. Afru da kis , Fun tu lis, Alek sa di nis, Vul ga ra kis, Ga la ni dis. SR BI JA: So ro, A. [a po wi}, Go ci} 1, Man di} 1, ]uk, D. Pi j e t lo v i} 1, Ni k i} 1, Alek si} 1, L. [a po wi}, Fi li po vi} 2, Pr la i no vi} 1, S. Mi tro vi}, B. Mi tro vi}. Va ter po li sti Sr bi je osvo ji li su dru go me sto na Sa ma ri dis ku pu igra nom na gr~ kom ostr vu Hi os. Po sle po ra za na star tu tur ni ra od [pa ni je na {i mom ci su ve za li dve po be de. Po sle Cr ne Go re, u tre }em ko lu sa vla da li su del fi ni re pre zen ta ci ju do ma }i na, Gr~ ku Re zul ta ti - pr vo ko lo: Sr bi ja - [pa ni ja 10:11, Gr~ ka Cr na Go ra 6:7. Dru go ko lo: Sr bi ja - Cr na Go ra 7:6, Gr~ ka [pa ni ja 9:10. Tre }e ko lo: Gr~ ka - Sr bi ja 3:8, Cr na Go ra [pa ni ja 10:6. 1. Cr na Go ra 2. Sr bi ja 3. [pa ni ja 4. Gr~ ka

3 3 3 3

2 2 2 0

1 1 1 3

23:19 25:20 28:29 18:25

6 6 6 0

8:3. Pr vo me sto pri pa lo je Cr noj Go ri ko ja je po be di la [pa ni ju 10:6 ostva riv {i naj bo qu gol raz li ku. Tre }e me sto uze li su [pan ci, a ~e tvr to Gr ci.

Pr vi gol za re pre zen ta ci ju: Du {an Man di}

Za naj bo qeg gol ma na pro gla {en je na{ Slo bo dan So ro, za igra ~ a [pa n ac Pe r o n e, a stre lac je we gov su na rod nik Mo li na. Za ni mqi vo je to {to na {i pred stav ni ci ni su gla sa li. U na {em ti mu u du e lu pro tiv Gr~ ke zbog bo le sti ni je bi lo ka pi te na Va we Udo vi ~i }a i Ni ko le Ra |e na. Gr ci su sa dru ge stra ne igra li u naj ja ~em sa sta vu sa po vrat ni ci ma Do ska sem i Jor go som Afru da ki som. Ve} u pr voj ~e tvr ti ni mal te ne sve je bi lo re {e no. Pri met na je bi la raz li ka u kva li te tu. @iv ko Go ci}, Slo bo dan Ni ki} i Mi lan Alek si} su go lo vi ma u ovom pe ri o du igre obez be di li vi so ku pred nost. U dru gih osam

mi nu ta go lo ve su po sti gli Fi lip Fi li po vi} i pr vi put u ka ri je ri za re pre zen ta ci ju Du {an Man di}, a za Gr ke je pr vi po go dak na utak mi ci po sti gao De la kas. Po sle dve od i gra ne de o ni ce Sr bi su vo di li s vi so kih 5:1, pa ne ~u di {to je u na stav ku ma lo opao tem po. Du {ko Pi je tlo vi} je u tre }oj de o ni ci bio stre lac {e stog go la za Sr bi ju, a kod Gr ka je po go dio Do skas, ko jem je ne ki mi nut ra ni je So ro od bra nio pe te rac. U po sled woj ~e tvr ti ni ta~ ku na po b e d u sta v i l i su go l o v i m a Fi li po vi} i An dri ja Pr la i no vi}. Re pre zen ta ci ja Sr bi je da nas do la zi u Be o grad, a ve} 14. uju tru le ti za Aj ndho ven.

ABA LIGA

Ra du qi ca ras tu rao u Dom`alama Helios - Partizan 64:72 (21:15, 14:24, 15:16, 14:17) DOM @A LE: Dvo ra na Ko mu na le. Gle da la ca: 1.800, su di je: Mu hvi} (Hr vat ska), Ob ra do vi} (BiH), Hor dov (Hr vat ska). HE LI OS: Be se di~, Jef ti}, Ko ro {ec, Mar ko vi} 2, Pa {a li} 13, ^e bu lar 12, Bub ni} 11, Pe tro vi~ 2, ^re {nar, Gaj 12, Pre pe li~ 10, Bol ~i na 2.

lu ABA li ge na kon per fekt ne par ti je Mi ro sla va Ra du qi ce. Cen tar cr no-be lih je do mi ni rao u Dom `a la ma sa 31 po e nom (10/11 dva, 11/12 slo bod na) i 8 sko ko va, dok je Mi lan Ma ~van imao 8 po e na i 13 sko ko va. Par ti zan je ostva rio 11. po be du u se zo ni i na de o bi je dru gog me sta sa Ce de vi tom ko ja ima me~ ma we. He li os je

Mi ro slav Ra du qi ca i Du {an Kec man

PAR TI ZAN: Kec man 10, Ra du qi ca 31, Ja ra maz 3, Lu ~i} 6, Mi lo sa vqe vi} 4, Bog da no vi}, Ka ti} 4, Ber tans, Bo ì}, â ka re vi} 6, Ma ~van 8, An |u {i}. Ko {ar ka {i Par ti za na po be di li su He li os u Do ma à la ma 72:64 (15:21, 24:14, 16:15, 17:14), u 15. ko -

ostao pri dnu ta be le sa sa mo tri po be de. U sle de }em ko lu Par ti zan go stu je Rad ni~ kom u Kra gu jev cu, u srp skom der bi ju. Po red sjaj nog u~in ka Ra du qi ce is ta kao se i Du {an Kec man ko ji je sa ne ko li ko po e na i asi sten ci jom obez be -

Pr va po be da Va {ing to na Ko {ar ka {i Va {ing ton Vi zard sa ostva ri li su pr vu po be du u no voj NBA se zo ni, nad To ron tom 93:78. Naj bo qi u tri jum fu eki pe iz glav nog gra da SAD bio je tan dem Jang-Lu is ko ji su po sti gli po 15 po e na, dok je Jan Ve se li uba cio ~e ti ri ko {a, dva sko ka, jed nu asi sten ci ju i ~ak pet ukra de nih lop ti za 16 mi nu ta. Re zul ta ti: Fi la del fi ja - Sa kra men to 112:85, Va {ing ton - To ron to 93:78, [ar lot - Hju ston 70:82, De tro it - Da las 86:100, Mil vo ki - San An to nio 106:103, Mi ne so ta - ^i ka go 100:111, Mem fis Okla ho ma 95:100, Ju ta - Kli vlend 113:105, Por tland - LA Kli pers 105:97, Gol den Stejt - Ma ja mi 111:106pp, LA Lej kers - Fi niks 99:83.

dio po be du Par ti za nu. On je me~ za vr {io sa 10 po e na. U ti mu He li o sa pet igra ~a je ima lo dvo ci fren broj po e na, a naj e fi ka sni ji je bio Pa {a li} sa 13. Po 12 su do da li ê bu lar i Gej, dok je Bub ni} imao 11 uz 6 sko ko va. Slo ve na~ ki tim je pa ri rao cr no-be li ma naj vi {e za hva qu ju }i od li~ nom {u tu za tri po e na (7/22), po seb no u pr vom po lu vre me nu (5/7). Sa dru ge stra ne, sa mo je Ne ma wa Ja ra maz po go dio troj ku za Par ti zan, ko ji je ukup no 12 pu ta {u ti rao iza li ni je 6,75. Cr nobe li su za to bi li od li~ ni u {u tu za dva (23/37), te po obi ~a ju do mi ni ra li u sko ku (33-21). Eki pa Vla de Jo va no vi }a je po no vo mno go gu bi la lop te (17). Me~ u Do ma à la ma po ~eo je pro ma {a ji ma oba ti ma, da bi Par ti zan mi ni se ri jom po veo 5:0. Do ma }i se br zo vra }a ju u igru, a na kon ne ko li ko troj ki sti ù do pre o kre ta, te pr vu ~e tvr ti nu do bi ja ju 21:15. U na stav ku do ma }i sti ù do +9 (26:17), ali cr no-be li se ri jom ko {e va Ra du qi ce, Mi lo sa vqe vi }a, Ma ~va na i â ka re vi }a do la ze do iz jed na ~e wa (33:33). Do kra ja po lu vre me na bri qi rao je Ra du qi ca i Par ti zan do bi ja po lu vre me sa 39:35. Tre }i pe riod pro te kao je u do mi na ci ji Par ti za na, Ra du qi ca je bio ne za u sta vqiv pa cr no-be li sti ù do dvo ci fre ne pred no sti (48:37). Odr à va ju je sve do fi ni {a ~e tvr ti ne ka da se He li os no vim troj ka ma Pa {a li }a i Ge ja vra }a u igru uo~i po sled weg pe ri o da (55:50). Par ti zan je u po sled wih de set mi nu ta iz gu bio do sta lop ti, do ma }i su us pe li da za u sta ve Ra du qi cu, a usled lo {e igre u na pa du cr nobe li su za se dam mi nu ta po sti gli sa mo pet po e na. He li os je to mak si mal no is ko ri stio i po ste pe no se vra tio u igru, a na kon dve br ze kon tre sma wio na sa mo poen za o stat ka. U po sled wa dva mi nu ta raz i grao se ve te ran Du {an Kec man ko ji je sa dva ve za na ko {a i asi sten ci jom za Ra du qi cu pre lo mio me~ u ko ri st Par ti za na.

~etvrtak12.januar2012.

sport

dnevnik

IZ PAR TI ZA NA

RAT KO BU TO RO VI], PRED SED NIK UO FK VOJ VO DI NA

Da nas o Sta no je vi }u

Na {a po ro di ca sve ja ~a

Sa ga oko ostan ka Aleksandra Stanojevi}a na mestu {efa struke Partizana svoj epilog dobi}e danas. Upravni odbor ima}e novo zasedawe, a prva ta~ka dnevnog reda bi}e status trofejnog trenera. Stano je vi} je iz ra zio `e qu da ostane u Humskoj, ali o tome }e se raspravqati jer je po uru~ivawu otkaza i sukoba Mladena Krstaji}a sa UO stao na stranu tada{weg sportskog direktora. Zbog toga bi wegov daqi ostanak u klubu mogao biti uslo vqen jav nim iz vi we wem ovom telu.

razre{ewe situacije oko mesta prvog trenera. Da je napada~ Partizana Lazar Markovi} pod prismotrom velikih evropskih klubova nije tajna, ali ~ini se da vi{e nije u domenu interesovawa jednog od wih. Nedavno je kao bomba odjeknula informacija da je slavni Liverpul spreman da ponudi 11 miliona funti za srpskog vunderkinda, ali pri trenutnim okolnostima od toga verovatno ne}e biti ni{ta. Naime, mladi fudbaler trebalo je da zameni Endija Kerola, koji nije zadovoqio i pri~alo se da ga Wukasl `eli nazad.

Ostaje ili odlazi: Aleksandar Stanojevi}

Ono {to je sada jasno je da }e poslove oko zimskog prelaznog roka zavr{avati Albert Na|, koordinator za sva sportska pitawa. Poznato je da su od stru~nog {taba odre{ene ruke za odlazak dobili Nemawa Tomi} i Medo Kamara, ali Humsku prvi bi ove zime mogao da napusti odli~ni levi bek Volkov. Interesovawe za wega pokazao je Sent Entjen, a crno beli }e odlu~iti ho}e li ponuda biti prihva}ena. ^eka se

Me|utim, kako je Wukasl na sajtu ,,transfemarkat” demantovale takvu mogu}nost tako ni Keni Dalgli{ ne}e dobiti novac potreban za kupovinu Mar ko vi }a. Is ku sni stru~ wak, kako prenose britanski mediji, poku{a}e zato da na pozajmicu dovede mladog repre zen ta tiv ca Ho lan di je i ~lana Intera Luka Kastewosa (19), koji nije u planovima trenera Klaudija Ranijerija. I. La za re vi}

NI KO LA MI KI] NAJ BLI @I ZVE ZDI NOJ KA PI TEN SKOJ TRA CI

Na vi ja ~i ve li ka in spi ra ci ja To kom pro {le, pri li~ no su, naravno, na{i navija~i koblede jeseni za Zvezdu, pa`wu ji dolaze u velikom broju na na se be so lid nim par ti ja ma svaku utakmicu i pored „minuskrenuli su, verovatno novi sa“. Du`ni smo wima, ali i sekapiten posle odlaska Kova~e- bi i upravi da igramo {to bovi}a, Nikola Miki} i mladi qe i da nadoknadimo taj zaoreprezentativac Darko Lazo- statak. Sigurno nikome ne odvi}. Logi~no ovaj tandem nala- govara trenutno stawe, a da}ezi se u svim budu}im planovi- mo sve od sebe da se to popravi ma tre ne ra Pro si ne~kog, ali ~ini se da ba{ za wih dvojicu stiù i najunosnije ponude iz inostranstva. - Pratim {ta se objavquje u medijima, vidim da se spomi wu ime na ne kih po zna tih klu bo va, ali stvarno ne znam ni{ta o tome. Igra~ sam Zve zde, tre ni ram punom snagom, uz èqu da na pravi na~in iskoristim pripremni period. U vezu bu du }eg tran sfera odluku donosi klub - kaè Miki}, za ~ije usluge je zainteresovan Kajzerslautern. Navodno, na meti PS@-a je daroviti Lazovi}. - Ne optere}ujem se tim pri~ama i ne razmi{qam o napu- Nikola Miki} veruje u Zvezdino {ta wu Ma ra ka ne. uspe{no prole}e Naravno, u slu~aju super povo- i vi{e nikad ne ponovi. [to qe ponude, koju ne bi mogli da se ti~e novajlija, do{lo je doodbijemo klub i ja, sve je mogu- sta novih igra~a i mi }emo se }e. Najbitnije je da nastavim potruditi da im pomognemo da sa kvalitetnim igrama u Zve- se {to pre uklope, a da onda zdi i dresu mlade reprezenta- oni nama pomognu u nastavku cije - konstatovao je Lazovi}. sezone - smatra Miki} Rekonstruisani tim trebao Plan rada u uvodnom delu bi da obez be di be ri }et ni je priprema ide svojim tokom, a za prole}e. dan- dva bi}e poznati i rezul- Ulazimo u trku sa osetnim tati testirawa, na osnovu kojih minusom, ali u Zvezdi nikada }e biti utvr|en koncizan pronema predaje. Bori}emo se fa- gram posve}en fizi~koj spremi nati~no do kraja. Inspiracija ekipe. Z. Ran ge lov

U Fudbalskom klubu Vojvodina pripreme za prole}nu prozivku igra~a (16. januara) su u punom jeku. Svakog dana u medijima se, me|utim, pojavquju informacije o to me ka ko po je di ni do ma }i i ino stra ni klubovi èle da angaù ju ne ke od igra ~a crveno-belih, ali i o to me ka ko po je di ni fud ba le ri „si gur no” dolaze u Novi Sad. U èqi da saznamo {ta jeste, a {ta nije istina, kao i o aktuelnim te ma ma ve za nim za ì vot i rad klu ba, raz go va ra li smo s predsednikom Upravnog od bo ra Rat kom Ratko Butorovi} Butorovi}em. - Ja nisam trener i moj pos jednim golmanom, a tvrdim sao je da pri~am o finansijada nismo razgovarali ni s jedma kluba - rekao je na po~etku nim ~u va rom mre è, ni ti Bu to ro vi}. - Ipak, sva ko ga imamo nameru da to uradimo. dana u prilici sam da u mediSupi}evim u~inkom smo prejima pro~itam vesti o nekim zadovoqni i tu stavqam ta~ku odlascima i dolascima u na{ na ovu temu. klub i ne znam odakle se pojaPomiwu se odlaci na pozajvquju te informacije. Naprimice igra~a poput Bilbije, mer, ~itam kako pregovaramo Novakovi}a, Karana...

Ku pqe ni auto bus i dva kom bi ja Predsednik Vojvodine istakao je jo{ jedan podatak: - Kupili smo autobus „Setra top”, kakvim se prevoze mnogi veliki evropski timovi. Re~ je o vozilu s 50 sedi{ta i o~ekujemo da }e sti}i u Novi Sad u roku od oko dve nedeqe. Uz to, kupili smo i dva kombija s po 25 mesta, koje }e koristiti kadeti i omladinci na{eg kluba.

Ka de ti i omla din ci na Ohri du Nije nikakva tajna da Vojvodina posebnu pa`wu posve}uje igra~ima mla|ih kategorija, za koje nastoji da obezbedi {to boqe uslove za `ivot i treninge. - Na{i kadeti i omladinci }e i}i na desetodnevne pripreme na Ohrid, kako bi i na prole}e nastavili da pru`aju odli~ne igre i kako bi odbranili ono {to su tokom jeseni stvorili. Podseti}emo da su omladinci jesewi prvaci Srbije, dok su kadeti na drugom mestu Kvalitetne lige Srbije.

Sti gao Mi lo van Mi lo vi}

- Jako sam iznena|en tim in for ma ci ja ma. Ni je dan igra~ za sada nije oti{ao. U na{em klubu se dobro zna {ta ko radi, a tim pitawima bavi se iskqu~ivo struka, na ~elu sa sport skim di rek to rom i trenerom. Dakle, nisu ta~ne vesti o odlascima igra~a ~ija ste imena naveli. Kako stvari stoje kada je u pi ta wu even tu al ni do la zak Almamija Moreire? - Ako Moreira do|e - dobro je do{ao. Ne bih èleo da pri~am o ne~emu {to je mo`da utopija, a mo`da i nije. Ne èlimo da pravimo EPP, tim pre {to su na{e èqe jed no, a mo gu} no sti ne {to drugo. U utorak uve~e odràn je sastanak Upravnog odbora? - Jeste i na wemu smo razgovarali o raznim temama. [to se ti~e najavqenih radova u na{em FC „Vujadin Bo{kov” i stadionu, idemo redom od projekta, do po~etka radova. Grad No vi Sad is ka zu je ogrom nu è qu da sta dion „Kara|or|e” bude doteran i to je ne{to ~ime smo veoma zadovoqni. U svakom slu~aju, FK Vojvodina se ne}e pona{a ti kao pi ja ni mi li o ner,

DE JAN VU KI ]E VI], TRE NER NO VO SA \A NA

To kom pri pre ma osam utak mi ca S godi{weg odmora stigao je {ef stru~nog {taba Vojvodine Dejan Vuki}evi}. O pripremama za prole}nu polusezonu trener je rekao: - Odlazak u Crnu Goru, kao {to znate, definitivno je otpao i prvi deo rada sprove{}emo u FC „Vujadin Bo{kov”, gde imamo odli~ne uslove za treninge. Nismo klub koji se razbacuje, pa }emo tek u drugom delu priprema oti}i na dve nedeqe u Anatliju (od 5. do 20. februara). Do po~etka prole}ne polu-

sezone odigra}emo osam utakmica - dve pre odlaska u Antaliju, pet me~eva planiramo da odigramo u Turskoj, a po povraku u Novi Sad igra}emo jo{ jedan me~, koji }e biti svojevrsna generalna proba onoga {to smo tokom priprema odradili. Koliko igra~a planirate da povedete u Antaliju? - Na spisku putnika za Antaliju bi}e ukupno 25 igra~a - jasan je bio Vuki}evi}.

U ho te lu „Park” ju ~e smo se sreli s Milovanom Mi lo vi }em, po u zda nim {toperom, koji se vratio s pozajmice Javoru. - Moj ugovor s Vojvodinom vaì do kraja prvenstva - rekao je Milovi}. Do {ao sam da po mog nem klubu da ostvari ambicije u Kupu i u prvenstvu. Konkrencija na mestu {topera je ista kao i kada sam odlazio u Ivawicu, dakle sjajna, a na meni je da se borim i velikim radom zasluìm {ansu. U Ivawici mi je bilo jako lepo, bio sam kod ku}e, ali evo me ponovo u Vojvodini u kojoj èlim da doprinesem {to boqim rezultatima.

Bil bi ja tre ba da igra Igra~ Vojvodine ~ije se ime ovih dana ~esto nalazi u medijima kao èqa pojedinih klubova je Nemawa Bilbija. - Bilbijino ime nikada nije bilo na transfer listi - kategori~an je bio Dejan Vuki}evi}. - On je kapiten mlade reprezentacije BiH i veoma kvalitetan fudbaler, koji, naàlost, igra na poziciji na kojoj je u na{em klubu paklena konkurencija. Ne bih imao ni{ta protiv da ode na pozajmicu, jer treba da igra, a da li }e se to zaista i dogoditi, zna}emo ne{to vi{e ve} danas ili sutra. U svakom slu~aju, ne volim to {to se licitira imenima na{ih igra~a, jer niko od wih nije slu~ajno u Vojvodini. Vodimo ra~una o svakom od wih, jer smo kao porodica i prvo }emo porazgovarati sa svakim pojedincem pre nego {to donesemo neke konkretnije odluke. ve} }emo novac ~uvati, pametno ulagati i nastojati da uve}amo kapital kluba. Uz to, ponosni smo {to smo izregulisali sve finansijske obaveze koje smo imali - prema Rad noj za jed ni ci, igra ~i ma, omladincima... Na{a porodica je iz dana u dan sve ja~a i to nas ispuwava velikim zadovoqstvom, jer mi zaista ìvimo tako - kao jedna velika i skladna porodica - istakao je Butorovi}. A. Pre do je vi}

SOM BOR SKI RAD NI^ KI NA OKU PU

Op sta nak mo gu }a mi si ja Fudbalere somborskog Radni~kog u prole}nom delu prvenstvene trke, u Prvoj ligi Srbije, ~eka izuzetan zadatak - da sa~uvaju status prvoliga{a.Pripreme su Somborci po~eleli pod trenerskom palicom Trive Ili}a, a na okupu je bilo 40 igra~a.Sportski direktor Velibor \ani} je prvo saop{tio imena fudbalera koji su oti{li: Dabi} (pre{ao u Hajduk iz Kule), Beli} (vratio se na Kipar) Marjanovi} i Resanovi} (oti{li u Rumuniju), a zatim je pro~itao imena novajlija: [ari} (Stani{i}), Top~agi}, Paunovi} (Tekstilac Ites, Oxaci), Bani} (Radni~ki, [id), Smajilagi}, Ako (Zemun), \urki} (Radni~ki, [id ), Stan~eti} , Mezei (Spartak), Savovi} , Petrovi} (Srem), Poàr (Crvena zvezda), Keni}, Ninkovi} (Sloga, ônopqa), [veqo (Grani~ar) i Opa~i}. Treneru Ili}i }e u radu pomagati Sima Mili} i Stevan Kneèvi}. - Svesni smo situacije u kojoj se nalazimo. Radimo na svim poqima maksimalno, u potpunosti smo okrenuti osnovnom ciqu - opstanku u ligi - rekao je\ani}. Predsednik klupske Skup{tine Petar Aranba{i} je rekao: - U godini kada proslavqamo veliki jubilej ,100 godina postojawa, ne smemo dozvoliti da ispadnemo iz ovog ranga.Nadam se da }emo ostati u Prvoj ligi Srbije. [ef stru~nog {taba Triva Ili} obratio se igra~ima slede}im re~ima: - Za mene postoji samo red, rad i disciplina. To nije fraza, ve} moj na~in rada. Nema po-

Pred fudbalerima Radni~kog i trenerom Ili}em veliki izazov

vla{}enih i svi }e dobiti {ansu da se doka`u. Gledao sam vas ranije i tvrdim da individualno mo`ete da napredujete.Zna~i, samo treba da radite i da striktno ispuwavate obaveze.

Plan je da odigramo desetak provernih utakmica, {to }e biti sasvim dovoqno da spremni krenemo ka ciqu, a to je opstanak u ligi - istako je Ili}. M. Jo vi }e vi}

SPORT

c m y

dnevnik

~etvrtak12.januar2012.

RAZ GO VOR S VLA DI MI ROM GR BI ]EM, POT PRED SED NI KOM OSS

Sa mo jed na ka ri ka u lan cu Tre ba lo bi mno go vre me na da se na bro je svi tro fe ji i me da qe ko je je Vla di mir Gr bi} osvo jio to kom igra~ ke ka ri je re. Sme ~o vao je i blo ki rao sve do 38. go di ne, a za tim, ka da je pro ce nio da je do sta bi lo, od lu ~io je da kroz an ga `man u Od boj ka {kom sa ve zu Sr bi je vra ti spor tu ne {to od ono ga {to je do bio. Tek dve go di ne po {to je oka ~io pa ti ke o klin, imao je ~ast da kao vi so ki funk ci o ner Sa ve za, na za vr {nom oku pqa wu srp ske od boj ka {ke po ro di ce za 2011, po zdra vi sa da {we i bu du }e aso ve, ko ji su u pret hod nih 12 me se ci do ne li ku }i ~ak 15 me da qa sa 20 me |u na rod nih tak mi ~e wa! Zlat ne me da qe se ni o ra i se ni or ki na pr ven stvi ma Evro pe pred sta vqa ju sa mo vrh iz u zet nih uspe ha. - Iza se be ima mo fan ta sti ~an re zul tat, ne sa mo u se ni or skoj kon ku ren ci ji, gde je na pra vqen uspeh ko ji se te {ko mo gao o~e ki va ti, ne go je istim pu tem kre nu la ce la ple ja da mla dih. To ni je po da tak da se wi me za do vo qi mo, ve} da bu de mo sve sni da smo spo sob ni za mno go ve li ke stva ri. Sa mo mo ra mo da ve ru je mo i da se dr `i mo jed ni dru gih. Uosta lom, to je uvek bio trend od boj ka {kog spor ta re kao je ta da Gr bi}. @e tva me da qa, kao i kon stant na ob no va A se lek ci ja bi li su ne ki od po vo da da sa Va wom na sta vi mo raz go vor o od boj ci i taj nom re cep tu ko ji na {im se lek ci ja ma do no si op sta nak u vr hu.

Za jed ni~ ki in te res is pred li~ nog - Ova kvi re zul ta ti pod ra zu me va ju du go traj no i mu ko trp no vo je va we na svim mo gu }im fron to vi ma, da kle, mak si mal ni an ga `man svih nas. Ma la taj na srp ske od boj ke je u to me {to se za rad za jed ni~ kog do bra ta~ no zna ko bi {ta tre ba lo da ura di i {to se li~ ni in te re si sta vqa ju iza in te re sa kom plet ne or ga ni za ci je, od no sno uspe ha na {ih eki pa. Ja ko je le po TUR NIR U SID NE JU

Bo go mo lov za u sta vio Tro ic kog Vik tor Tro ic ki ni je us peo da se pla si ra u ~e tvrt fi na le tur ni ra u Sid ne ju, gde se pro {le go di ne bo rio za ti tu lu i iz gu bio od @i la Si mo na. Ovog pu ta, pe tog no si o ca u ra noj fa zi tak mi ~e wa iz ba cio je ru ski te ni ser Aleks Bo go mo lov ju ni or. Bi lo je 7:6, 6:4 za Ru sa, ko ji je ta ko za be le `io pr vu po be du nad na {im te ni se rom u tri me |u sob na du e la. Tro ic ki i Bo go mo lov od i gra li su iz jed na ~e ni pr vi set, u ko jem je sva ko dva pu ta gu bio svoj ser vis, pre ne go {to se oti {lo u tajbrejk. A, u we mu je ma lo vi {e ne ra va, str pqe wa i ume }a imao 34. te ni ser sve ta, ko ji je set do bio 7:5. To kao da je bio pre lo man tre nu tak me ~a. Iako je re zul tat u dru gom se tu bio 6:4 za Bo go mo lo va, to ne osli ka va pra vi od nos sna ga, s ob zi rom na to da Tro ic ki ni je do {ao ni do jed ne je di ne brejk lop te, dok je Rus 11 pu ta imao pri li ku za brejk i sa mo je jed nu is ko ri stio. Is po ta vi lo se da je to sa svim do voq no za ~e tvrt fi na le i duel sa @i li je nom Be ne to om, ko ji je iz ba cio ~e tvr tog no si o ca Fe li si ja na Lo pe za. Re zul ta ti 2. ko la: (1) Huan Mar tin del Po tro (Ar gen ti na) Lu ka{ Ku bot (Poq ska) 6:4, 6:2, Bo bi Rej nolds (SAD) - (2) Xon Iz ner (SAD) 3:6, 6:4, 6:3, De nis Is to min (Uz be ki stan) - Ra jan Svi ting (SAD) 6:2, 6:1, (3) Ri {ar Ga ske (Fran cu ska) - Fa bio Fo wi ni (Ita li ja)6:2, 6:1, Jar ko Ni e mi nen (Fin ska) - (8) Ra dek [te pa nek (^e {ka) 7:6 (7:5), 5:7 ,6:1, @i li jen Be ne to (Fran cu ska) - (4) Fe li si ja no Lo pes ([pa ni ja) 6:3, 6:4, Mar kos Bag da tis (Ki par) - Me tju Eb den (Austra li ja) 3:6, 7:5, 7:6 (7:3).

ka da na kra ju go di ne do |e te i ka `e te - evo, mi smo sve ovo ura di li. Ali to je ujed no i oba ve za - pod se }a Gr bi}. Pred sed nik OSS Alek san dar Bo ri ~i} je kao ap so lut ni pri o ri tet u 2012. is ta kao osva ja we bar jed ne me da qe na Olim pij skim igra ma u Lon do nu. Ni od boj ka {i ni od boj ka {i ce ni su jo{ obez be di li pla sman na OI, ali }e za to ima ti do voq no pri li ka. Va wa Gr bi} kao biv {i as zna da ni {ta u spor tu ni je una pred si gur no.

- Zna te ka ko ka `u: te ren je ra van, a lop ta okru gla. I mom ci i de voj ke da }e sve od se be, jer zna ju ko li ko nam je bit no to u~e {}e i {to bo qi re zul tat u Lon do nu. Ne vr {i mo ni ka kav pri ti sak, jer zna mo da oni ose }a ju va `nost svog za dat ka. Ima mo 100 od sto po ve re wa u wih.

Sla ba pri vre da, slab klup ski sport Da ni u od boj ci ni je sve baj no i sjaj no po ka zu je to {to na {i naj bo qi klu bo vi iz se zo ne u se zo nu za vr {a va ju tak mi ~e we u Li gi {am pi o na kao po sled wi u svo jim gru pa ma. - Stvar je vr lo jed no stav na - ne mo `e te o~e ki va ti da u jed noj ze mqi eks plo di ra klup ski sport sve dok nam je pri vre da u sta wu u

ka kvom je ste. Sport se uvek osla wao na pri vre du i to je re al nost . Sport nam je ona kav ka ko ga tre ti ra mo. Ne moj mo da ra ~u na mo re pre zen ta ci ju, gde naj ve }i broj igra ~a do la zi iz ino stra nih ti mo va! Na dam se da }e do }i vre me da se i ov de stvo re uslo vi da se kroz klup ski sport mo è ura di ti ne {to zna ~aj no. Ali mi slim da to vre me jo{ ni je do {lo. U ì vo tu Vla di mi ra Gr bi }a 2011. }e uvek bi ti po seb na i zbog naj ve }eg in di vi du al nog pri zna wa, {to je bio pri jem u od boj ka {ku Ku }u slav nih, u ame ri~ kom me stu Ho li o uk. Sa mu ce re mo ni ju pam ti }e dok je ìv. - Pri se }ao sam se ta da svih tre nu ta ka ko je sam pro veo sa svo jom bra }om na te re nu. Ne sa mo sa (ro |e nim bra tom) Ni ko lom, ne go sa svi ma sa ko ji ma sam pra vio re pre zen ta tiv nu i klup sku ka ri je ru. To su tre nu ci u ko ji ma shva ti te ko li ko ustva ri ima te pri ja te qa i na ko ji na ~in ste uti ca li jed ni na dru ge da bu de te bo qi qu di. I mi slim da je to su {ti na ovo ga ~i me se ba vi mo. Da smo jed na ka ri ka u bes kraj nom lan cu. Ma ko li ko va `ni, ipak ste jed na ka ri ka, ~i ji je za da tak da oni ma ko ji do la ze pre ne se te na u ~e no od onih pre vas. Upra vo sa tim mo ti vom, Va wa je ostao u Sr bi ji i pri hva tio se po sla u OSS, ma da je po za vr {et ku ka ri je re mo gao da bi ra ze mqu u ko joj }e da svi je po ro di~ no gne zdo. - Ka da ste ov de, on da ste svoj na svo me, kao {to u ino stran stvu ni kad ne mo è te to da bu de te. Ako za i sta vo li te svo ju ze mqu, on da }e te pro na }i na ~in da joj po mog ne te, ra de }i naj bo qe ono {to zna te naj bo qe. To je pa tri o ti zam - is ti ~e Gr bi} i do da je:- Ja sam jed no stav no spo jio ono {to vo lim, ono {to znam naj bo qe da ra dim, ono {to je naj prak ti~ ni je. I ka da na {i mom ci i de voj ke osvo je zlat nu

ili ne ku dru gu me da qu, zna te da se po ru ka ko ju ste po sla li pre sli ka la u wi ma na pra vi na ~in. Ta ko do bi ja te `e qu da na sta vi te sa ra dom. Vi {e ni sam na te re nu, ali sam na jed noj vi {oj plat for mi, ko ja ob u hva ta vi {e qu di. Po mi wa wem de ce, sa mo po se bi na met nu lo se pi ta we o ma sov no sti od boj ke me |u srp skim |a ci ma. To {to je od boj ka da nas po pu lar ni ji sport od ne kih, do sko ra ne pri ko sno ve nih, du gu je svo joj ele gan ci ji i le po ti, ali i ~i we ni ci da se go to vo pod jed na ko „obra }a” i mu {kom i `en skom po lu.

@e ne in te li gent ni je od mu {ka ra ca - Od boj ka je sport br ze, vi so ke in te li gen ci je, s ob zi rom na to da od lu ke mo ra te da do no si te u de li }i ma se kun de. Ni ste uslo vqe ni sa mo fi zi~ kom kom po nen tom odvo je ni ste mre òm od pro tiv ni ka i mo ra te da ga nad i gra te. Poen se mo è osvo ji ti na raz li ~i te na ~i ne i sa mim tim vam je spek tar mo gu} no sti mno go ve }i... A, kao {to zna mo, è ne su in te li gent ni je od mu {ka ra ca, lak {e se ukla pa ju i ni je ~ud no {to im od boj ka ta ko do bro ide. Iz per spek ti ve ne ka da {weg olim pij skog po bed ni ka i dvo stru kog spor ti ste go di ne u iz bo ru na ci o nal nog olim pij skog ko mi te ta, Vla di mir Gr bi} po zi va mla de da se ba ve od boj kom, jer }e kroz taj sport na u ~i ti ka ko da bu du ko ri sni ~la no vi dru {tva u ce li ni. - Kqu~ ni ele men ti od boj ke su ko mu ni ka ci ja i sa rad wa. U od boj ci je kao u po ro di ci, gde za rad uspe ha, od no sno re zul ta ta, mo ra te da pro na |e te za jed ni~ ki ciq. âk i ako ne do tak ne te vrh u sa mom spor tu, ba vqe we od boj kom }e vam po mo }i da una pre di te svo je so ci jal ne ve {ti ne. To je ono gde ja vi dim od boj ku, kao ~i ni o ca zdra vog od ra sta wa i sa zre va wa. To sma tram we nim naj ve }im do pri no som - za kqu ~io je Gr bi}. (I. Bo gu no vi} - Mondo)

MI LO RAD PE RI [I], PRED SED NIK UO SPORT ZA SVE VOJ VO DI NE

Re kre a ci jom se va qa ba vi ti re dov no Sport za sve je sve ra {i re ni ja aso ci ja ci ja ko ja oku pqa re kre a- tiv ce {i rom pla ne te. Ta aso ci ja ci ja je u pu nom za ma hu i kod nas, a ve o ma je ak ti van Sa vez sport za sve Voj vo di ne. Ne dav no je ova aso ci ja ci ja odr à la se mi nar za pred sed ni ke i se kre ta re zon skih od bo ra s ci qem da se sport ski rad ni ci, pred stav ni ci sport skih udru è wa, dru {ta va i sa ve za, kao i pred stav ni ci lo kal nih sa mo u pra va, ko ji su di rekt no ukqu ~e ni u or ga ni za ci ju i re a li za ci ju pro gra ma i ak tiv no sti spor ta za sve na lo kal nom ni vou, upo zna ju sa svim onim {to je do sa da ura |e no i {to ih o~e ku je u pred sto je }em pe ri o du u ci qu una pre |e wa ovog seg men ta spor ta. Na te te me raz go va ra mo s Mi lo ra dom Pe ri {i }em, pred sed ni kom Uprav nog od bo ra Sa ve za sport za sve Voj vo di ne. - Jed na od te ko vi na mo der nih dru {ta va, kao i sa vre me nog na ~i na ì vo ta, je ste ba vqe we re kre a tiv nim spor tom, ili spor tom za sve, ra di o~u va wa zdra vqa kao i bo qe funk ci o nal ne i rad ne spo sob no sti gra |a na – ka è Pe ri {i}. – Re kre a tiv no ba vqe we spor tom go vo ri u pri log raz vi je no sti sve sti jed nog dru {tva i u skla du je sa stan dar di ma i pre po ru ka ma Evrop ske uni je. Mi ni mum ba vqe we re kre a ci jom je jed nom ne deq no, po kva li tet nim pro gra mi ma i pod vo| stvom stru~ nih li ca na za to od go va ra ju }im sport skim objek ti ma i uz ade kvat nu le kar sku kon tro lu. - I upra vo iz tih raz lo ga, na sta vqa na{ sa go vor nik, dr à va

Mi lo rad Pe ri {i}

bi kroz svo je struk tu re, kao no si o ce spor ta za sve u Sr bi ji i Voj vo di ni (udru `e wa, dru {tva, sa ve zi i po je din ci) va qa lo da u~i ni sve da sa zri svest o va `no sti ovog seg men ta spor ta, ali i da se stvo re uslo vi za we gov raz voj: in fra struk tu ra, fi nan si je i ka dro vi, kao i da se stvo re kva li tet ni pro gra mi. Neo p hod no je da se stvo ri ba za po da ta ka sport skih stru~ wa ka ,u okvi ru pra vil ni ka o no men kla tu ri sport skih zva wa i za ni ma wa, da se ure di taj seg ment i u okvi ru spor ta za sve i na kra ju da se stvo ri si stem po ko jem }e se oba vqa ti kva li tet ni ja ko or di na ci ja, una pre |e we i spro vo -

|e we pla no va, pro gra ma i ak tiv no sti Sa ve za sport za sve Voj vo di ne. Lo kal ne sa mo u pra ve uglav nom ne pri da ju do voq nu pa `wu ovom pod ru~ ju spor ta, gde se pri o ri tet u ra du, a pre sve ga u fi nan si ra wu, usme ra va ka tak mi ~ar skom spor tu. - Fi nan si ra we ak tiv no sti re kre a tiv nog spor ta se u lo kal nim sa mo u pra va ma re a li zu je pr ven stve no kroz sa dr à je po je di na~ nih pro pa gand no-ma ni fe sta ci o nih ob li ka sport ske re kre a ci je i to uz ad hok pri stup. U naj ve }em bro ju lo kal nih sa mo u pra va ne po sto je li ca ili te la ko ja su su {tin ski za du è na za raz voj spor ta za sve. Ova ak tiv nost se naj vi {e od vi ja u okvi ru sport skih cen ta ra, sport skih dru {ta va ili op {tin skih ko mi si ja. I to je pr vo {to va qa me wa ti, jer sve po ~i we od lo ka nog ni voa. Sa vez na ~i jem ste ~e lu svo je de lo va we te me qi na kon cep ci ji evrop ske ide je o spor tu za sve. -Tre nut no de lu je mo kao po kret u obla sti re kre a ci je, ko ji ima za ciq pro mo ci ju i pro pa gi ra we raz li ~i tih ob li ka sport sko-re kre a tiv nih sa dr à ja na me we nih naj {i roj po pu la ci ji gra |a na, svih uz ra snih do bi, kao {to se to ~i ni u Evro pi i sve tu. Po seb nu ak tiv nost raz vi ja mo u do me nu spor ta rad ni ka, ve `bov nim i ma ni fe sta ci o notak mi ~ar skim pro gra mi ma za po sle nih li ca - za kqu ~u je Mi lo rad Pe ri {i} i na ja vqu je, ve} od fe bru a ra, re gi o nal na sa ve to va wa na ove te me. S. Ja ko vqe vi}

An dri ja Ge ri} (12), ka pi ten no vo sad skih od boj ka {a

VOJ VO DI NA NS SE ME I RAD NI^ KI IGRA JU DER BI

Le pa par ti ja iz ve sna Od boj ka {i Voj vo di ne NS se me su je se nas, na star tu se zo ne, ve za li ~e ti ri po be de, u kom plet nom sa sta vu, pa je u tom pe ri o du na kva li tet ne i za huk ta le No vo sa |a ne na le teo i kra gu je va~ ki Rad ni~ ki, ko ji je po sle me ~a na pu stio te ren po gnu te gla ve. Pred da na {wi su sret dva ti ma iz na {e ve li ke ~e tvor ke te {ko je prog no zi ra ti kraj wi is hod, pre sve ga zbog ~i we ni ce da je ovo pr vi su sret po sle pr ven stve ne pa u ze.Ali, za to je iz ve sno da po klo ni ke od boj ke u No vom Sa du o~e ku je le pa i kva li tet na igra, a ulog je ve li ki za oba ti ma, jer je `e qa im je da tri jum fal no za po~ nu dru gi deo se zo ne. Voj vo di na i da qe ku bu ri sa sa sta vom ti ma. Ve} du `e po vre |e ni Mr dak ni je pop tpu no spre man da za i gra, a cr ve no-be li }e da nas bi ti li {e ni po mo }i i Mi la na Ka ti }a. Tre ner Ni ko la Sa la ti} je pod se tio da je Voj vo di na u pr vom de lu do bi la Rad ni~ ki u Kra gu jev cu. - Vo le li bi smo da se re zul tat po no vi, ali mo ram da na gla sim da smo ta da bi li kom plet ni. Ujed no, to je je dan do ret kih der bi ja u ko jem smo bi li kom -

plet ni, a na à lost ovo ga pu ta ne }e bi ti ta ko. Mr dak se po la ko vra }a, ali jo{ ni je spre man, a ne mo è mo da ra ~u na mo ni na Mi la na Ka ti }a. Me |u tim, to ne sme da nas po ko le ba – iz ja vio je Sa la ti} i po ru ~io da se na ri va la ka kav je Rad ni~ ki mo ra kre nu ti mak si mal no i da se ne sme po su sta ja ti ni u jed nom mo men tu: - Kra gu jev ~a ni ima ju eki pu ko ja je miks is ku snih i kva li tet nih mla dih igra ~a. Ima ju do bre od boj ka {e na svim po zi ci ja ma, do bre star te re, ali i do bre iz me ne. Mi haj lo Stan ko vi} je dan je od po ten ci jal nih xo ke ra cr ve no-be log ti ma i do bro zna ka kav pro tiv nik do la zi na meg dan. - No vu go di nu è li mo da za po~ ne mo na naj bo qi na ~in, po be dom. Mno go bi nam zna ~i lo za na sta vak pr ven stva. Ima li smo pro ble ma s po vre da ma, ali mo ra mo da zbi je mo re do ve i da od i gra mo mak si mal no an ga ò va no od pr vog do po sled weg po e na. Po zi vam na vi ja ~e da do |u u {to ve }em bro ju i da nam po mog nu da za jed no stig ne mo do è qe nog ci qa - is ta kao je Stan ko vi}. Utak mi ca Voj vo di na NS se me - Rad ni~ ki igra se u ma loj sa li Spen sa od 18 ~a so va, uz di rek tan TV pre nos. M. R.

sport

~etvrtak12.januar2012.

INTERVJU

dnevnik

MI LAN \U KI], PRED SED NIK RK VOJ VO DI NA

Glancawe trofeja ne donosi uspeh SREM SKI OKRUG IZA BRAO NAJ BO QE

Laureat Dragana Toma{evi} U tra di ci o nal noj an ke ti „Srem skih no vi na„ za spor ti stu go di ne Srem skog okru ga po no vo je pro gla {e na atle ti ~ar ka Dra ga na To ma {e vi}. Wen naj vred ni ji re zul tat u pro {loj go di ni bio je sed mo me sto na SP u Ju `noj Ko re ji u ba ca wu di ska hi cem od 62,48 me ta ra, ~i me je ostva ri la A nor mu za u~e {}e na Olim pij skim igra ma u Lon do nu. Za naj bo qu eki pu pro gla {en je

pr vo li ga {ki fud bal ski klub iz Pe }i na ca Do wi Srem. Atle ti ~ar ka mi tro va~ kog Sre ma, ba ca ~i ca ko pqa Ma ri ja Vu ~e no vi} pro gla a e na je za naj bo qu ju ni or ku u re gi o nu. Ma da de bi tan ti u li gi, fud ba le ri iz Pe }i na ca su kraj je se weg de la pr ven stva u Pr voj li gi Sr bi je do ~e ka li na dru gom me stu, s tri bo da za o stat ka iza ni {kog Rad ni~ kog.

SU SRE TI: TE NI SER KA MA RI NA KA ^AR

U familiji sve as do asa Da ro vi ta te ni ser ka Ma ri na Ka ~ar ba{ ima sport s ke ge n e, otac Slo bo dan bio je olim pij ski i svet ski pro fe si o nal ni {am pion u bok su, a i stric Ta di ja je po sti gao iz u- zet ne re zul ta te u ple me ni toj ve {ti ni, osva jao je sre br na od li~ ja na Olim pi ja di, svet skim i evrop skim pr ven stvi ma. Ta di jin sin Ne nad je od li ~an va ter po li sta, a od dru gog stri ca Sre te sin Goj ko je na{ re p re z en t a t i v ac u fud b a l u. Ve li ka sport ska fa mi li ja, ko jom se po no si Sr bi ja. - Ve o ma sam sre} na {to po ti ~em iz ova kve fa mi li je - is ta kla je Ma ri na, stu dent ki wa pr ve go di ne za {ti te `i vot ne sre di ne. - Te nis sam po ~e la da igram sa se dam go di na u Ame ri ci. U Sr bi ju sam se vra ti la s dva na est le ta i na sta vi la da tre ni ra la u Voj vo di ni, a sad sam u TK No vi Sad.

pri ma wa, {ta vi {e, ra di se o mom ci ma ko ji su fa kul tet ski obra zo va ni i ko ji pre sve ga vo le sport i ru ko met, ali u isto vre me klub sve ugo vo re ne oba ve ze iz mi ru je na vre me, pa ako ta kve ru ko e ta {e pro na |e mo po ja ~a }e mo se. l Klu bu u ce li ni i va ma li~ no o~i gled no am bi ci je ne maw ka ju, za sa da ih is pu wa va te, pa je pret po stav ka da }e te se even tu al no ka drov ski po -

l Ako se osvr ne te una zad ima ~i me da se di ~i te. [ta vi di te is pred? - Ka da po gle da mo u isto ri ju, u vi tri ne klu ba, ne ma sum we da ima mo ~i me da se po hva li mo. Ali, od pro {lo sti se ne `i vi. Glan ca we tro fe ja ne do no si ni ka kvu ko rist. Mo ra mo da gra di mo bu du} nost i da na do gra |u je mo klub. Pre tri go di ne ova upra va je obe }a la da }e na pra vi ti kva li te tan ko lek tiv. Ko li ko smo

ja ~a ti i u seg men tu upra vqa wa klu bom. - Ka d rov s ka po j a ~ a w a su neo p hod na. Na na {u `a lost, Mi lo{ To mi} po zna ti sport ski rad nik i pri vred nik zbog po slov nih oba vez u Be o gra du ne }e vi {e bi ti ak tiv ni ~lan upra ve ali on osta je uz na{ klub. Na svu sre }u us pe li smo da ga za r a z i m o ru k o m et n im vi ru som pa ka da mu oba ve ze do zvo le ra ~u na mo da }e se vra ti ti, vra ta klub su mu uvek otvo re na. Ko }e ga za me ni ti u upra v i, vi d e } e m o, po t re b an nam je ~o vek ko ji }e bi ti po ja ~a we i ko ji }e do ne ti no vu ener gi ju.

us pe li u to me mi slim da naj bo qe go vo re pri zna wa u 2011. go di ni. No, mo ra mo da na sta va mo sa do grad wom i ja bu du} nost Voj vo di ne vi dim kao sve tlu. Re zul ta ti su nam po mo gli da Grad No vi Sad i Vla da Voj vo di ne od lu ~e da nam re {e pi ta we se di {ta klu ba. Po pr vi pu tu u isto ri ji ima mo svo je pro sto ri je. Glav ni spon zo ri, Sr bi ja gas, DDOR i Uni ve rek sport, su pre po zna li iskre nost na {ih am bi ci ja i re zul ta ta i ta sa rad wa se na sta vqa. Me |u tim, ka da go vo rim o sve tloj bu du} no sti ne mi slim sa mo na fi nan si ra we, mi mo ra mo da stvo ri mo ta kav klub ko ji }e bi ti po tre ba Gra da No vog Sa da i AP Voj vo di ne, klub ko ji }e bi ti po nos a ne tro {ak spon zo ra, klub na ~i je utak mi ce }e se do la zi ti sa de com i klub ~i je evrop ske utak mi ce }e pra ti ti ce la Sr bi ja. E ta kav klub je ta sve tla bu du} nost o ko joj ja pri ~am. Ube |en sam da ima mo sna ge i zna wa da na pra vi mo ta kav sport ski ko lek tiv. l Ko li ko }e Evrop ski {am pi o nat u na {oj ze mqi u~i ni ti na bo qit ku ru ko met nog spor ta ? - Evrop ski {am pi o nat je ve li ki iza zov i ja to po sma tram iz

SD Voj vo di na l Ko li ki je uti caj imao va{ klub u for mi ra wu Sport skog dru {tva Voj vo di na? - RK Voj vo di na je bio je dan od idej nih po kre ta ~a ide je for mi ra wa Sport skog dru {tva. U SD vi di mo po ve zi va we,sna gu, uti caj, sa rad wu, po mo} i sve ono {to re al ni i nor mal ni qu di i spor ti sti vi de u toj aso ci ja ci ji. Ve ru jem da }e vre me po ka za ti ko li ko smo bi li u pra vu ka da smo se od lu ~i li da ini ci ra mo po ve zi va we i uje di we we svih klu bo va po ro di ce Voj vo di na. Sa wa mo da na fi na lu ku pa u fud ba lu u No vom Sa du ogra du kra se 24 za sta ve svih klu bo va iz po ro di ce Voj vo di na. Ru ko met na }e za si gur no bi ti ta mo.

Slo bo dan i Ma ri na Ka ~ar

Ma ri na je tre nut no 804 na VTA li sti, a bi la je na 788. me stu, dok je u du blu na 842. po zi ci ji. Na VTA tur ni ri ma u po lu fi na lu je igra la u Gr~ koj i No vom Sa du, a u ~e tvrt fi na lu u An ta li ji,Tu ni su i Ni {u. - Bi la sam ~la ni ca na {e re pre zen ta ci je 2009. go di ne i ta da

Ta le nat joj ne ma w ka Slo bo da Ka ~ar, spor ti sta ve ka u „Dnev ni ko vom” iz bo ru, je lo gi~ no po no san na }er ke i na ro ~i to sre }an {to su uplo vi le u sport ske vo de. - Ni je spo ran Ma ri nin te ni ski ta le nat, s ob zi rom da je iz fa mi li je Ka ~ar ni rad i od go vor nost joj ne ne do sta ju.I am bi ci je su tu i ja ve ru jem da }e u na red nom pe ri o du da na pre du je i da }e tek da po sti `e do bre re zul ta te na da se ta ta Slo ba.

Fo to: F. Ba ki}

smo igra le u po lu fi na lu pr ven stva Evro pe - na sta vi la je. Uzor mi je se stra Mi le na, ko ja je se dam go di na sta ri ja, a is ta kla bih da je me ni usa |e na qu bav pre ma spor tu,to je ì vot mo je po ro di ce. Te nis mi je, jed no stav no, u{ao u krv i uì vam u tre na `nom pro ce su i kad igram. Ni {ta mi ni je te {ko. Iz u zet na je sre }a ka da si od ma le na okru èn spor ti sti ma u po ro di ci, a maj ka Sla ven ka pru à nam ne se bi~ nu po dr {ku. Ma ri na je na mer na da jo{ vi {e na pre du je u be lom spor tu. - Imam vi so ke am bi ci je i da }u sve od se be da uspem. Sad sam mno go ozbiq ni ja i is ku sni ja. Jed no stav no, è lim da osta vim trag u te ni su i to me sam po sve }e na. Sva ko dnev no tre ni ram, a iz u zet no mi po ma è otac Slo bo dan u fi zi~ koj pri pre mi. Sma tram da imam jo{ mno go to ga da po ka èm u ovom div nom spor tu - is ta kla je Ma ri na Ka ~ar. M. Pa vlo vi}

VOJ VO DI NA KRE NU LA S PRIPREMAMA: Ru ko me ta {i Voj vo di ne, na kon ne {to vi {e od dve ne de qe pa u ze, po ~e li su sa pri pre ma ma.[e fu stru~ nog {ta ba mr \or |u ]ir ko vi }u u SC Sla na ba ra oda zva lo se 17 igra ~a.Stru~ ni {tab je od lu ~io se se kom plet ne pri pre me od ra de na Kli si.Tre ni ra se dva pu ta dnev no, a pla ni ra no je da se od i gra ju i ~e ti ri kon trol ne utak mi ce do na stav ka pr ven stva, 15. ja nu a ra Vo {a }e igra ti s Vr ba som, 21. sa fran cu skim Ivri jem, dva da na ka sni je sna ge }e od me ri ti s Cr ven kom, a 25.ja na u a ra sa eki pom Spli ta. [to se ti ~e igra~ kog ka dra, Ne nad Ra do sa vqe vi} se eki pi pri kqu ~io sa dva da na za ka {we wa, dok su na po {te di Dra gan Su yum i Ne ven Stje pa no vi}. Cr ve no -be lo ja t o na p u s ti l i su Mi l o{ Lon ~ar (na po zaj mi ci u Ko lu ba r i) i Ni k o l a Mi t ro v i} (vra tio se u Cr ve nu zve zdu). Od su bo te pri pre ma ma }e se pri kqu ~i ti i ju ni or ski re pre zen ta tiv ci Lu ka Ar se ni} i Ni ko la Dam wa no vi}.

vi {e uglo va. Pre sve ga, to je le pa pri li ka da No vi Sad , ugo sti teq stvo i tu ri zam za ra de. Vi de }e te broj ne na vi ja ~e ka da se ukr ste no vo sad ska i vr {a~ ka gru pa i ka da u No vom Sa du bu du, na pri mer, igra le Hr vat ska i Ma |ar ska. Da qe, to je pri li ka da No vi Sad, Voj vo di na i Sr bi ja se be pred sta ve u sve tlu ko me te ì mo, da po ka è mo da smo deo Evro pe i da de li mo sve one evrop ske vred no sti ko je od li ku ju dr à ve Evrop ske uni je. Na po slet ku, ovo je pri li ka da u ~e ti ri gra da vi di mo evrop ski ru ko met ni krem, igra ~e, tre ne re, stru~ ni rad, na ~in pri pre me... Ne ma sum we da je ovo ve li ka pri li ka za sve ru ko met ne rad ni ke u Sr bi ji da se po ka ù i una pre de svo ja zna wa i vi |e wa. Uver ti re Evrop skog pr ven stva, pr ven stve na utak mi ca Voj vo di na - Par ti zan i pri ja teq ska utak mi ca Sr bi ja-Ru mu ni ja, po ka za le su da No vi Sad po la ko po sta je grad ru ko me ta {to me ra du je. Ovo je ko lo sal ne pri li ke za po pu la ri za ci ju ru ko me ta i bi }u pre sre }an ako ne ki no vi klin ci u fe bru a ru kre nu u {ko le ru ko me ta. l Bez ob zi ra {to je se zo na na po lo vi ni, gde vi di te Voj vo di nu na kra ju tak mi ~e wa? - Voj vo di nu na kra ju {am pi o na ta vi dim u Re gi o nal noj li gi. Vo leo bih da nam se opet po sre }i u jed nom od tak mi ~e wa. Ovo je pre sveg sport i ako ne osvo ji mo tro fej ne }e bi ti tra ge di ja. No, ka da se sve sa gle da ima mo naj per spek tiv ni jeg tre ne ra u Sr bi ji, ima mo ple ja du mla di }a ko ji }e eks plo di ra ti za dve se zo ne, ima mo i is ku sne igra ~e ko ji zna ju da no se igru, ima mo po dr {ku spon zo ra (Sr bi ja gas, DDOR i Uni ve rek sport) i po dr {ku ma lih pred u ze }a i pre sveg ima mo po dr {ku gra |a na No vog Sa da, gde se iz da va ja na vi ja~ ka gru pa „FIR MA„. Na fi na lu do ma }eg ku pa , na evrop skoj utak mi ci pro tiv Ton ge re na, na utak mi ci sa Par ti za nom am bi jent je bio iz u ze tan i eho sa tri bi na je no sio mom ke do ostva re wa è qe nih re zul ta ta. Klub pr vi put od osni va wa ima svo je klup ske pro sto ri je, a ima mo am bi ci je da ha lu Sla na ba ra ko ri ste sve se lek ci je, {ko la ru ko me ta.... Bi lo bi le po da jed nog da na ne ki tv pre nos po~ ne sa ù tom pod lo gom „Ger fol ra„ u ha li Sla na ba ra , to su za sa da na {e è qe i sno vi, ali mi svo je è qe i sno ve ostva ru je mo jer su uvek ne ka ko bli ski stvar no sti - is ta kao je Mi lan \u ki}. Ili ja Gru bor

Fo to: F. Ba ki}

Obez be di la olim pij sku vi zu: Dra ga na To ma {e vi}

Do ma }in stvo i or ga ni za ci ja naj ve }eg ru ko met nog do ga |a ja u Sr bi ji, Evrop skog {am pi o na ta, u~i ni lo je da sjaj ni re zul ta ti, dru {tve na i sport ska pri zna wa ru ko met nog klu ba Voj vo di na osta nu ma lo po stra ni, u sen ci ovog pr vo ra zred nog pra zni ka spor ta.Ni smo pro pu sti li pri li ku da su sret sa pred sed ni kom no vo sad skog su per li ga {a Mi la nom \u ki }em ne is ko ri sti mo i po pri ~a mo o ak tu el nom tre nut ku klu ba ko ji se o~i gled no po zi ci o ni ra me |u vo de }e u Sr bi ji. l U svim iz bo ri ma za naj bo qe ko lek ti ve u Po kra ji ni RK Voj vo di na je u ve }i ni pro gla {en za naj u spe {ni ji. Ra zu mqi vo je da go di taj iz let u sam vrh voj vo |an skog spor ta. - Ne ma sum we da pri zna wa ko ja su sti gla na kra ju go di ne pri ja ju. Po red to ga {to pred sta vqa ju kru nu ve o ma uspe {ne go di ne, ujed no su i ve li ka oba ve za. Ona oba ve zu ju sve klup ske seg men te da ra de jo{ ozbiq ni je, jo{ is traj ni je. Na na ma je da po tvr di mo da ovo ni je iz let, da ni je bqe sak i da ni je pro la zna po ja va, ne go da za dr ì mo sa da {wi ni vo i po ku {a mo da ostva ri mo jo{ bo qe re zul ta te u ovoj go di ni - ka è \u ki}. l S ob zi rom da ste osta li na evrop skoj sce ni i da se bo ri te za oba do ma }a tro fe ja, pod ra zu me va se da }e te even tu al no u~e stvo va ti u pre la znom ro ku. - Pre la zni rok Voj vo di na do ~e ku je pri li~ no mir no. Po zna to je da mi ni smo klub sa ve li kim bu xe tom, skrom ni smo i ne pa ti mo za spek ta ku lar nim tran sfe ri ma. Sve sni smo ~i we ni ce da eko nom ska kri za dik ti ra sve pa i sport ske am bi ci je, no uko li ko stru~ ni {tab pro ce ni da ima mo po tre be za ne kim igra ~em i ako se on ukla pa u na {e stan dar de re a li zo va }e mo taj tran sfer. Uko li ko ne bu de po ja ~a wa i sa ovim igra~ kom ka drom , si gu ran sam, mi mo è mo da ostva ri mo am bi ci je. Slo vi mo za klub ~i ji igra ~i ne ma ju ve li ka

c m y

odmor

dnevnik

~etvrtak12.januar2012.

10 НАЈБОЉИХ ЕВРОПСКИХ СКИЈАЛИШТА

Од Француске до Грчке С

траствени скијаши и зајубљеници у планине и скијање увек ће се пре одрећи летњег брчкања него слатког спуста. Уколико сте истражили планине и падине у земљи Дрбији региону и ако можете да одговорите финансијским изазовима евроских скицентара изаберите нешто од понуђеног: да ли романтичне Алпе, било да су италијанске, француске или швајцарске, или пак авантуру у Грчкој уколико има снега.

ђен лифт на падинама Солаисе. Сматра се најпознатијим комплексом за експерте, али истовремено нуди и школе за почет-

Иглс, Аустрија

Кортина д’ Ампецо, Италија Смештена у Ампеко долини, Кортина д’Ампецо носи титулу најлепшег зимског игралишта на свету. Ово не само да је најпопуларније скијалиште у Италији, већ је и једно од најважнијих у свету. Поред сјајног скијања, нуди и незабораван поглед на читаву долину. Њене лепоте су забележене и у неколико филмова о Џејмсу Бонду. Скијање овде датира још из 30-их година прошлог века, када је изгра-

нике. Данас поседује модерне жичаре и лифтове и уопште не чуди што је један од најпосећанијих центара у Европи.

Венген, Швајцарска

Налази се у престоници Алпа, Инсбруку, и представља комбинацију старинског шарма и модерне технологије. Сеоце је окружено најбољим ски стазама у Аустрији. За напредне скијаше постоји 8 области, укупне дужине 295 км, а све су доступне бесплатним аутобусима. Два пута домаћин Зимслих Олимпијских игара, Инсбрук нуди и много више од скијања. Ако волите адреналнинске забаве, спуст олимписјим бобом од 100 км/х је права ствар за вас. Овде можете и да се клизате, а предах направите у неком од музеја или галерија.

Кандерстег, Швајцарска

Шамони, Француска

Село Кандерстег је једно од најшароликијих центара на планини. Многи туристи долазе

само због дивног пејзажа и мира и тишине који владају. Познато је међу скијашима почетницима и има сјајне стазе за учење. Падине су благе и широке.

Куршевел, Француска Овај ски комплекс изграђен је наменски само за зимске спортове. Састоји се од 4 села названа по својим висинама у метрима - Куршевел 1300, Куршевел 1550, Куршевел 1650, Куршевел 1850. Највиши врх је

Кортина д’ Ампецо, Италија

Венген, Швајцарска

Пас де ла Каса, Андора

Терен од 112 км има укупно 53 стазе и неоспорно је једно од најлепших села у Швајцарској. Ово је идеално место ако тражите комбинацију сјајног пејзажа и класичне архитектуре. Венген највише привлачи рекреативне скијаше и сноубордере.

Највиши комплекс у Андори, смештен је на самој граници са Француском. Има 186 км стаза.

Шамони, Француска Пелион маунтин, Грчка

веома популаран међу богатим туристима из целог света. Они долазе својим приватним авионима, а стазе су прилагођене како почетницима, тако и експертима.

Нуди једно од најбољих планинских скијања у Европи. Са својих 12 области, стазе су прилагођене свим врстама скијаша. Налази се одмах до Монт Блана и представља најстарије скијалиште у Француској.

Пелион маунтин, Грчка Најбоља ствар у вези са овим грчким скијалиштем је та што још увек није истражено до краја. Планина нуди предивне пејзаже и одлична је дестинација за авантуристе.

Нојштифт, Аустрија Веома популарно скијалиште међу породицама. Има 28 лифтова и стазе које су највише прилагођене почетницима и сноубордерима, али има и оних за експерте. Уз сјајне временске услове, овај највећи леднички комплекс ретко има потребу за вештачким снегом. Извор: www.b92. net

Лепа земља и укусна храна

рана и путовање иду заједно као авион и аеродром. Где год да кренете, пожелећете да пронађете бар један кулинарски ужитак који ће вам помоћи да боље разумети локалну културу. Према избору интернетске странице lo nelypla net.com, 11 земаља оправдано су заузеле место на листи а ваше

не и чистоће. Укус се не маскира, посебно када су у питању домаћи хлеб, свеж парадајз и риба извађена из мора. Подневни оброк је главни догађај уз који иде низ посластица. Среда и петак су већ традиционално означени као дани без меса.

Кина Кинеска кухиња је једна од оних што највише годи непцима. Културолошко правило Јина и Јанга, односно равноте-

Француска Од сира и шампањца до пужева и познатих француских хлеп-

чића, такозваних багета. Француска кухиња се одликује великим избором намирница. Свака регија има свој специјалитет. Французи сматрају како је ручак главни оброк, премда је маратонско ручавање, које траје и до два сата. све ређе. Крунски оброк је вечера спремљена код куће која се састоји од шест гангова или делова.

Фанцуски багет подстиче машту

Шпанија Каталонска кухиња пуна је признања гурмана широм света. Као и остале регионалне кухиње Шпанска и каталонска кухиња фаворизују шафран и кумин као и мед. Мешавина састојака и традиције даје посебан шмек храни у Барселони: припремање морских плодова и јела с низом богатих умака. Вечера је главни догађај, али никад пре 21 сат.

Заштитни знак јапанске кухиње је риба

непце ће вам бити захвално јер сте их посетили.

Тајланд Стојећи на раскрсници Индије, Кине и Океаније, тајландска кухиња је узела најбоље технике и намирнице од остале три. У јелима се користи пуно белог лука и чилија. Осим тога, честе намирнице су лимунов сок, коријандер и лимунова трава, што тајландској кухињи даје карактеристичан оштар укус. Осим тога, надалеко је познат њихов рибљи умак и паштета од рачића.

Мексико

Италија Грчка кухиња разноврсна и свежа

то с разлогом, јер је свет жели. Упркос свим регионалним разликама, постоје неке заједничке кулинарске везе. То се првенствено односи на пице, тестени-

Италијанима је храна без сумње најбољи извозни производ и

ног поврћа. Риба и месо такође су укључени у исхрану. Јела су најчешће богата егзотичним зачинима.

Јапан У јапанским ресторанима специјалитети куће су сашими (сирова риба), јакимоно (јела с грила, најчешће пилетина и јунетина), те барови с тестенином. Врхунац јапанске кухиње је каисеки односно церемонија испијања чаја.

Индонезија и Малазија

Нисте били у Мексику ако нисте јели бурито

У мексичкој кухињи је највидљивији утиецај шпанске, а потом и француске те афричке кухиње. Од намирница се посебно истичу кукуруз и пасуљ, које мексиканци спремају на много светски познатих начина.

Грчка Од маслина до хоботнице. Прави укус Грчке је спој свежи-

же и склада, видљиво је и на тањиру. То укључује и хлађење намирница попут воћа и поврћа које ће се стопити с врућим зачинима и месом. Кинези преферирају пиринач, али и резанци су врло близу. То су две намирнице које ће употпунити готово свако јело. Постоји и низ регионалних јела која су настала под географским и историјским утицајем.

ну и рижота. Што се пића тиче, кафа је на првом месту.

Индија Индијска кухиња мења облик. На југу је основна намирница пиринач, а на северу чапати односно индијске погачице. Најчешће се сервирају уз густу чорбу од махунарки или сочива, поврће те умаке од крупно сече-

То је заправо мешавина кинеске, португалске, индијске кухиње. Колонисти и трговци оставили су трага на кувању и намирницама. То су нације које су најпознатије по својој храни. Пиринач је заштитни знак регије с плодним терасастим крајоликом. Зачини подсећају на време трговине и инвазије, а ватрени чили као да одражава страст становништва. Њихова кухиња није компликована, а укуси су одвојени и једноставни.

ekologija

~etvrtak12.januar2012.

PRIGODAN VODI^ PARKA PRIRODE „STARA TISA KOD BISERNOG OSTRVA”

Naj du ì me an dar na dla nu Za hva qu ju }i vo di ~u ko ji je u {tam pi, po se ti o ci Par ka pri ro de „Sta ra Ti sa kod Bi ser nog ostr va“ ubu du }e }e ima ti mo gu} nost da se de taq no upo zna ju sa svim pri rod nim bo gat stvi ma ko ja se pro sti ru na po vr {i ni od 391 hek ta ra du` 24,5 ki lo me tra naj du èg voj vo |an skog re~ nog me an dra od No vog Be ~e ja, po red Ba~ kog Gra di {ta do û ru ga. Po kra jin ski se kre ta ri jat za ur ba ni zam, gra di teq stvo i za {ti tu ì vot ne sre di ne odo brio nam je sred stva u iz no su od 200.000 di na ra za pri pre mu, {tam pa we i pre zen ta ci ju vo di ~a Par ka pri ro de, ~i ji smo mi sta ra o ci - re kla nam je di rek tor ka JP „Ko mu na lac“ Er è bet Fe her. - Pu bli ka ci ja je u fa zi {tam pa wa, a usko ro pred sto ji pr va pro mo ci ja u Po kra jin skom za vo du za za {ti tu pri ro de, po tom sle de pre zen ta ci je u tri op {ti ne, Be ~ej, @a baq i No vi Be ~ej, na ~i jim te ri to ri ja ma se Park pri ro de pro sti re i on da }e se, na rav no, na }i

u ru ka ma po se ti o ca ovog pri rod nog bo gat stva. Auto ri pu bli ka ci je na 34 stra ne su ge o graf Ne deq ko Ko va ~ev i

se kre ta ri ja ta za ur ba ni zam, gra di teq stvo i za {ti tu `i vot ne sre di ne i bi o log Er `e bet Fe her. Tekst je obo ga }en s pe de se tak fo -

„Sta ra Ti sa kod Bi ser nog ostr va“. Vo di~ se {tam pa u ti ra ù od po 1.000 ko ma da na srp skom je zi ku, s re zi me om na en gle skom i ma |ar skom je zi ku, od no sno ma |ar skom je zi ku, s re zi me om na en gle skom i srp skom je zi ku. Ni je na od met is ta }i da je 2008. go di ne us po sta vqe na za {ti ta nad naj du òm mr tva jom u vo de nom to ku re ke Ti se, ko ja je na sta la pro ko pom ka na la u du ì ni 7,2 ki lo me tra i na si pom 1858. go di ne ka da je me an dar odvo jen od Ti se. Za hva qu ju }i ma lom an tro po ge nom uti ca ju, Sta ra Ti sa je u do broj me ri o~u va la svo je pri rod ne vred no sti. Ta ko da nas u Par ku pri ro de obi ta va 166 vr sta pti ca, od ko jih je 87 za {ti }e no, ima oko 100 tak so na biq nih vr sta, 23 vr sta ri be, se dam vr sta vo do ze ma ca, tri vr ste gmi za va ca i zna ~a jan broj si sa ra, od ko jih su mno gi ugro è ni. Sve na ve de ne vr ste pred sta vqa ju u lan cu is hra ne zna ~aj nu ka ri ku funk ci o ni sa wa po sto je }ih eko si ste ma. V. Jankov

Detaq iz Parka prirode „Stara Tisa kod Bisernog ostrva“

mr Na ta {a Pil iz Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, eko log Lo rand Vig iz Po kra jin skog

to gra fi ja sed mo ro auto ra na ko ji ma su prd sta vqe ni am bi jent, fa u na i flo ra Par ka pri ro de

U sa rad wi s Fran cu zi ma do bez bed ni jih le ko va U fran cu skom gra du Fu re `u pot pi san je spo ra zum o sa rad wi iz me |u Agen ci je za le ko ve i me di cin ska sred stva Sr bi je (ALIMS) i Fran cu ske agen c i j e za bez b ed n ost pre hram be nih pro iz vo da, `i vot ne sre di ne i ra da. Spo ra zu -

mom je de fi ni sa na sa rad wa u vi du raz me ne is ku stva i edu ka ci j e na { ih eks p e r a t a, kroz stu dij ske bo rav ke u Fran cu skoj i mi si je fran cu skih eks pe ra ta u Sr bi ji u na red ne dve go di ne. Ciq ove sa rad we je da se na tr `i {tu Sr bi je na |u sa -

mo kva l i t et n i, efi k a s ni i pre sve ga bez bed ni le ko vi, ne sa mo za hu ma nu ve} i ve te ri nar sku pri me nu. Kon t i n u i r a n im usa g la { a va wem sa stan dar di ma ko ji va `e u naj ra zvi je ni jim ze mqa ma EU, kao {to je Fran c uska,

kroz ova k vu sa r ad w u bi } e obez be |e no da Sr bi ja u ovoj obla sti bu de pot pu no sprem na za evrop ske in te gra ci je. Ta ko }e i ALIMS ostva ri ti svo ju mi si ju u bri zi i za {ti ti zdra vqa qu di i `i vo ti wa. Q. M.

Pre pli ta we re ci kla è i po li ti ke pa da, a svi osta li bi li pro tiv, na sed ni ci Skup {ti ne op {ti ne Ko va ~i ca pro gla {en je ne u spe lim jer na iz ja {wa va we ni je iza {ao po tre ban broj gra |a na. Re fe ren dum je ras pi san po {to je gru pa gra |a na ska u pi la 2.885 pot pi sa, ili vi {e od de set od sto upi sna ih bi ra ~a na pod ru~ ju ove op {ti ne, a po sle we go vog odr à va wa ne za do voq stvo pro tiv ni ka iz grad we fa bri ke, za ko ju tvr de da je opa sna i da }e ugro zi ti ì vot nu sre di nu i po qo pri vred nu pro iz vod wu u ovom kra ju je na sta vqe no. Pet da na na kon re fe ren du ma pred sed nik op {ti ne Mi ro slav Kri {an je pod neo ostav ku, a 28. de cem bra odr àn je i pro test gra |a na, ne za do voq nih ne pri zna va wem is ho da re fe ren du ma, pa su za tra ì li da pred sed nik SO Ko va ~i ca Jan Pu {kar na dnev ni red lo kal nog sta vi par la men ta po ni {ta va we plan skih do ku me na ta, od no sno

O izgradwi centra za skladi{tewe i reciklaù opasnog otpada odràn referendum, ali je progla{en neuspelim, jer na izja{wavawe nije iza{ao potreban broj gra|ana ì te qa iz grad wi cen tra za skla di {te we i re ci kla ù opa snog ot pa da, pod sta klo je kra jem mi nu le go di ne u Ko va ~i ci ne sa mo po li ti~ ke ten zi je, ne go i pri li~ no za go li ca lo eko lo {ku svest gra |a na. Re fe ren dum odr àn 18. de cem bra, na ko ji je od 23.478 upi sa nih bi ra ~a iz i {lo 30 od sto i od 7.011 va è }ih li sti }a, sa mo 103 su po dr à li iz grad wu cen tra za skla di {te we i re ci kla ù opa snog ot -

da se iz wih iz bri {e sve {to se od no si na iz grad wu cen tra za re ci kla `u opa snog ot pa da, te da se ne do zvo li we go va iz grad wa na pod ru~ ju ko va ~i~ ke op {ti ne. Po le mi ka o to me da li }e fa bri ku u Ko va ~i ci gra di ti be o- grad ska fir ma „Ju ni risk” tra je ve} pe tu go di nu, pri ~e mu pred sed nik op {ti ne u ostav ci Mi ro slav Kri {an sma tra da je sve do bi lo po li ti~ ku di men zi ju, a da pro tiv -

Da li }e se graditi pogon „Juniriska” u Kova~ici

ni ci iz grad we po stro je wa za re ci kla ù opa snog ot pa da na vod no pod me }u ne i sti ne, po i gra va ju }u se naj ta na ni jim ose }a wi ma qu di ko ja se od no se na zdra vqe, pa i na ci o nal na ose }a wa. Fir ma „Ju ni risk” je ku pi la ze mqi {te za ko ju je do bi la lo ka cij sku do zvo lu, a pro tiv ni ci iz grad we fa bri ke ne slu ù se da je Ko va ~i ca me sto za ula ga we u po gon za pre ra du opa snog ot pa da ko ji ne po ti ~e iz ove sre di ne, ne go iz dru gih fa bri ka iz Sr bi je. Oni se grad wi pro ti ve sma tra ju }i ne do pu sti vim da se po stro je we za re ci kla ù ot pa da gra di na ula zu u Ko va ~i cu, na do mak pr vih ku }a, Re kre a ci o no-po slov nog cen tra „Re laks”, {e }e ra ne i sto ti nak me ta ra od ka na la iz ko jeg se vo da ko ri sti za pra we re pe u kam pa wi i na vod wa va we ora ni ca. Fa bri ka u Ko va ~i ci se jo{ ne gra di, a pred sen dik op {ti ne Kri {an je ne dav -

no za na{ list po ja {wa vao da ta kva fa bri ka, pro tiv ~i je iz grad we se pro te stu je, uop {te se ne }e gra di ti, ne go da se ra di o po go nu za re ci kla ù mo tor nih uqa i sa lo nit plo ~a, a ne o azbe stu. Pro tiv ni ci iz grad we po go na „Ju ni ri ska” op {tin skoj vla sti za me ra ju {to se za pro je kat iz grad we cen tra za pre ra du in du strij skog ot pa da ni je pri stu pi lo iz ra di stra te {ke pro ce ne uti ca ja na ì vot nu sre di nu, ali i {to je od lu ka o usva ja wu De te qa nog pla na blo ka 43,44. i 45. na se qa Ko va ~i ca ne za ko ni to do ne ta i ni je u ce lo sti ob ja vqe na u Slu `be nom li stu op {ti ne. î ji }e ar gu men ti pre vag nu ti i ka ko }e se za vr {i ti pre pli ta we eko lo {ko po li ti~ kih te ma u Ko va ~i ci, o~i to tre ba vre me na, jer da je ova sa mo na iz gled lo kal na pro ble ma ti ka jed no stav na, su ~e qa va we ne bi tra ja lo ve} go di na ma. M. Mitrovi}

U NAREDNOJ DECENIJI 23 MALE HIDROELEKTRANE U SRBIJI

Po sao za do ma }e fir me i rad ni ke Ako sve bu de i{lo po pla nu, u na red noj de ce ni je po ve }a }e se ko li ~i ne ener gi je do bi je ne iz ob no vqi vih iz vo ra sa sa da {wih 21 na 29 od sto ukup ne pro iz vod we. Ka ko bi se plan ostva rio, Elek tro pri vre da Sr bi je ve} ove go di ne po ~i we ob no vu i grad wu 23 ma le hi dro e lek tra ne ko je mo gu do pri ne ti po di za wu pro cen ta pro iz vod we ener gi je iz ob no vqi vih iz vo ra ener gi je.

Ma le hi dro e lek tra ne gra di }e se na lo ka ci ja ma gde se sna ga re ka mo `e naj vi {e is ko ri sti ti, a to je pod ru~ je ju go i sto~ ne i ju go za pad ne Sr bi je. Dve tre }i ne od pla ni ra nih ma lih hi dro e lek tra na }e bi ti no vo i zgra |e ne, dok }e osta la tre }i na ob u hva ti ti re mont sta rih cen tra la. Grad wu ma lih hi dro e lek tra na sa 45 mi li o na evra kre di ti ra }e Evrop ska ban ka za ob no vu i raz voj, a u ovom po slu bi }e an ga `o va -

[KOLE, BOLNICE I SOCIJALNE USTANOVE U SUBOTICI

[te de ener gi ju, ~u va ju pri ro du U Su bo ti ci je u ne ko li ko objek ta pri li kom grad we ugra |en izo la ci o ni ma te ri jal sti ro fert, ko ji je pro na {ao pro fe sor Gra |e vin skog fa kul te ta dr Mi lan Ke ka no vi}. Ma te ri jal se uglav nom ko ri sti za me |u sprat ne kon struk ci je i spa da u do bre ~u va re ener gi je. Objek ti ko ji u ta va ni ci ima ju ugra |en ovaj ma te ri jal, mo gu da u{te de ener gi ju i do 30 od sto. Po li teh ni~ ka {ko la u Su bo ti ci je pri li kom grad we objek ta u dvo ri {tu pri me ni la izo la ci o ni ma te ri jal sti ro fert. Di rek tor ove {ko le Iso Pla ni} ka `e da vi {e u toj pro sto ri ji ne ko ri ste kli ma ure |a je, jer je i le ti i zi mi pri jat no, po {to je ma te ri jal do bar ~u var ener gi je. Pla ni} is ti ~e da je pri rod no {to su pri me ni li pa tent pro fe so ra sa Gra |e vin skog fa kul te ta, sa ko jim od li~ no sa ra |u ju. - U pro sto ri ja ma se to pao va zduh di `e ka ta va ni ci i ako ne ma izo la ci je, on se kroz zi do ve gu bi. Upo tre bom ovog ma te ri ja la, to se ne de {a va. Ne ma zno je wa zi do va i stva ra wa bu |i. Po seb na pa `wa pri li kom grad we obje ka ta tre ba da se obra ti na ter mo di na mi ku i ter mo i zo la ci ju. Pa tent je kom bi na ci ja be to na i izo la ci o nog ma te ri ja la, a pri znat je i u ze mqa ma Evrop ske uni je, Ru si ji, a po kre nu ta je i pro ce du ra da bu de pri znat u SAD - ob ja {wa va prof dr Mi -

lan Ke kak no vi}, je dan od naj po zna ti jih pro na la za ~a u ze mqi, jer ima pre ko 20 pa te na ta ko ji su pri zna ti. Gra |e vin ski objek ti su po zna ti “ra sip ni ci ener gi je” i zbog to ga je neo p hod no po seb nu pa `wu obra ti ti na izo la ci ju. Sti ro fert je ma te ri jal ko jim se i ~u va ì vot na sre di na, jer se sma we wem po tro {we ener gi je, sma wu je i emi si ja {tet nih ga so va u at mos fe ru. Su bo ti ca je grad ko ji mno go pa `we po kla wa ener get skoj efi ka sno sti. Po je di ni in ve sti to ri i obra zov ne usta no ve uvo de eko lo {ke ma te ri ja le, a so ci jal ne usta no ve so lar ne pa ne le. Na kon so lar nih pa ne la, ko ji su po sta vqe ni na Dom za ne zbri nu tu de cu „Ko lev ka” i Ge ron to lo {ki, od ove go di ne i Op {ta bol ni ca u Su bo ti ci }e po sta ti usta no va ko ja bri ne o oko li ni. Ne dav no su pot pi sa ni ugo vo ri o su fi nan si ra wu pro jek ta „Uvo |e we ~i sti je pro iz vod we za rad po stro je wa i teh no lo gi ja ko je sma wu ju za ga |e we ì vot ne sre di ne – So lar no po stro je we za pri me nu STV“, iz me |u Op {te bol ni ce i Fon da za za {ti tu ì vot ne sre di ne i gra da Su bo ti ce. Ugo vor je vre dan 30 mi li o na di na ra, a no vac je na me wen za na bav ku 144 sun ~e va ko lek to ra, ko ji }e za me ni ti gre ja we na ma zut i to naj ve ro vat ni je do apri la ove go di ne. S. I.

ME\UNARODNI CENZUS PTICA VODENIH STANI[TA U SRBIJI

U KOVA^ICI NE JEWAVAJU EKOLO[KE NEDOUMICE

Ini ci ja ti vu „Ko va ~i ca - eko lo {ka op {ti na” po kre nu lo je Udru è we po qo pri vred ni ka „Pa o ri” iz Cre pa je, a svo ju ide ju do sta vi li su Skup {ti ni op {ti ne Ko va ~i ca, u ko joj Udru è we iz Cre pa je kao pri o ri te tan za da tak po sta vqa za {ti tu i o~u va we pri ro de, kao i za {ti tu ~o ve ko ve oko li ne, na gla {a va ju }i da je pra vo sva kog po je din ca na zdra vu ì vot nu sre di nu, ali i du `nost je da tu sre di nu za {ti ti. „Ne }e mo do zvo li ti iz grad wu po go na sa pr qa vom i opa snom teh no lo gi jom na te ri to ri ji op {ti ne, a po qo pri vre di }e mo omo gu }i ti raz voj eko lo {ke pro iz vod we”, na ve de no je u sa op {te wu Udru è wa po qo pri vred ni ka „Pa o ri” ko ju je pot pi sao pred sed nik Mi ro slav Gru ba nov. Za la ga wa za za {ti tu ì vot ne sre di ne i su prot sta vqa we opo zi ci o nih od bor ni ka i znan tog bro ja

dnevnik

ne do ma }e fir me i rad na sna ga, ta ko da }e se upo sli ti deo pri vre de Sr bi je, dok }e mno gi ne za po sle ni do }i do rad nog me sta. Upo re do sa pro jek ti ma ma lih hi dro e lek tra na, ra di se i na ve li kim HE, pa ta ko EPS sa Nem ci ma pri pre ma grad wu hi dro e lek tra na na Mo ra vi, sa Ita li ja ni ma na Ibru, a sa Re pu bli kom Srp skom na Dri ni. O~e ku je se i na la `e we in ve sti to ra za hi dro e lek tra nu \er dap 3 i Bi stri ca. Q. M.

Sle di po pis ro da i la bu do va Dru {tvo za za {ti tu i pro u ~a va we pti ca Sr bi je sa op {ti lo je da je od 2011. go di ne i zva ni~ no pre u ze lo ko or di na tor stvo Me |u na rod nog cen zu sa pti ca vo de nih sta ni {ta u na {oj ze mqi. To je jed na od naj sta ri jih i naj ma sov ni jih ak ci ja po pi sa pti ca na sve tu. Za po ~e ta je 1967. od stra ne Bi roa za is tra ì va we vo de nih pti ca, a u Sr bi ji se raz li ~i tim in ten zi te tom spro vo di od 1982. i za i sta pred sta vqa naj sta ri je or ga ni zo va no po pi si va we pti ca na na {em pro sto ru. Ciq cen zu sa je do bi ja we po da ta ka o broj no sti i pro me na ma po pu la ci ja ko je ì ve na vo de nim sta ni {ti ma, glo bal no naj o se tqi vi jim na qud ske in ter ven ci je, ka ko bi se od re di la pod ru~ ja bit na za wi hov op sta nak i de fi ni sa le stra te gi je wi ho vog o~u va wa. Cen zus se spro vo di vo lon ter skim ak ci ja ma po pi sa na po je di na~ nim lo ka li te ti ma na ko ji ma pti ce pro vo de mir ni ji, ne re pro duk tiv ni deo go di {weg ci klu sa (kod nas je to zi ma). Na ci o nal ni ko or di na tor u Sr bi ji je Mar ko [}i ban, a te ri to ri ju re pu bli ke po kri va ju lo kal ni ko or di na to ri ko ji za funk ci ju ima ju lak {u or ga ni za ci ju odr à va wa sa mog cen zu sa i ras po re da po sma tra ~a pti ca. Lo kal ni ko or di na to ri su De jan \a pi} (se ve ro za pad na Ba~ ka), Oto Se ke re{ (se ver na Ba~ ka), Ati la Ago {ton (se ver ni Ba nat i Ti sa), Ivan \or |e vi} (ju `ni Ba nat), Jo èf Ger geq (cen tral na Voj vo di na), Da li bor ka Stan ko vi} (Du nav od Be o gra da do Ra du jev ca), Mi lan Ru ì} (Za pad na Mo ra va), Mi lo{ Ra da ko vi} (cen tral na Sr bi ja), Dra gan Si mi} i Mi li ca Da jo vi} (Be o grad), Bra no Ru di} (ju go za pad na Sr bi ja) i Mi lo{ Po po vi} (ju go i sto~ na Sr bi ja). - Pre po ru ~e ni da tu mi za bro ja we u se ver noj he mis fe ri su 14. i 15. ja nu ar, ka da mi li o ni po pi si va ~a vo lon te ra iz la ze na vo de i bro je pti ce – ob ja {wa va Mar ko [}i ban. - Me |u na rod ni cen -

zus pti ca vo de nih sta ni {ta u Sr bi ji }e bi ti re a li zo van od 14. do 22. ja nu a ra, ka da }e na {i po pi si va ~i u sa gla sno sti sa lo kal nim ko or di na to ri ma po se ti ti pret hod no pri ja vqe ne i de fi ni sa ne lo ka li te te i na wi ma po pi sa ti sve vo de ne pti ce. Za kqu~ no sa da na {wim da nom, Dru {tvu se pri ja vi lo pre ko 100 po pi si va ~a ko ji }e obi }i vi {e od 200 lo ka li te ta. Zna ~aj na no vi na, po we go vim re ~i ma, je ste po ku {aj da se obi |u ce li to ko vi Du na va, Sa ve, Ti se i Dri ne ko ji pro ti ~u kroz Sr bi ju, a na ko ji ma zi mu je da le ko naj ve }i broj na {ih vo de nih pti ca, i po pr vi put }e se pti ce

iz bro ja ti na ce lom to ku Za pad ne Mo ra ve. Bi }e pre bro ja ne sve je din ke vr sta iz re do va mor skih gwu ra ca, gwu ra ca, vra na ca (kor mo ra ni i pe li ka ni), {ta ka ra (~a pqe, ro de, ka {i ~a ri), plo vu {a (pat ke, gu ske i la bu do vi), `dra lov ki (bar ske ko ke, li ske, `dra lo vi), {qu ka ri ce (ostri ga ri, sa bqar ke, `a la ri, {qu ke, ga le bo vi i ~i gre). - Sve po dat ke o broj no sti ma po vr sta ma za be le `e nih pti ca po treb no je pro sle di ti ko or di na to ru cen zu sa naj ka sni je do 25. ja nu a ra. Po da ci se po tom sje di wa va ju i {a qu u svet sku ba zu po da ta ka ko ju vo di “We tlands In ter na ti o nal”. Re zul ta ti cen zu sa iz Sr bi je bi }e ob ra |e ni i u pot pu no sti ob ja vqe ni u ~a so pi su “Ci co nia”– is ti ~e [}i ban. @. Balaban

kultura

c m y

dnevnik

~etvrtak12.januar2012.

ЗВЕЗДЕ СВЕТСКЕ БАЛЕТСКЕ СЦЕНЕ НА БЕОГРАДСКОМ ФЕСТИВАЛУ ИГРЕ

Гостују Акрам Кан и Силви Гилем Једна од највећих звезда светске балетске сцене Силви Гилем, француска балерина интернационалне каријере, први пут ће гостовати у Србији у марту на 9.Београдском фестивалу игре. Силви Гилем ће 28. и 29. марта на сцени земунског Мадленианума два пута одиграти „Света чудовишта„ са нашој публици већ познатим британским играчем и кореографом Акрамом Каном.

Оснивач и директор БФИ Аја Јунг саопштила је да ће претпродајне цене карата 1900 и 2200 динара важити до 23. јануара. Силви Гилем је почела да игра са 16 година, 1984. добила је титулу звезде, највише позиције играча и најмлађа је звезда у историји Балета париске Опере. Бриљантан успех у једној од водећих светских балетских кућа није задржао ову уметницу у Паризу, сели се у Лондон и постаје слободна уметница и стални гост Краљевског балета. Њена жеља да на врхунцу каријере постане самостална и не припада нијед-

ној водећој балетској компанији, донео јој је надимак Mademoiselle Non.Она се 2006. потпуно опростила од класичне игре и посветила савременом изразу, сарађујући са Каном и Расалом Малифантом, као придружени уметник Театра Садлерс Велс у Лондону. Седамдесет минутна балетска представа која слави уметнике и сцену као божанско место, пре-

мијерно је изведена у Садлерс Велс театру у Лондону а светска штампа је оценила да представа уједињује два заносно добра играча супротних класичних дисциплина: балета и индијског класичног плеса катака и води их до невероватних граница које нико није раније открио, то је посебан сусрет умног и телесног, приказ брзине, прецизности и снаге. Према речима славне уметнице Силви Гилем, она је класична играчица која се припремала да буде балерина, али њено веровање није садржано у стилу, техни-

ци или традицији. „Оно што могу да тврдим, јесте да место на коме играм, без обзира на оно што играм, осећам као божанско место, сцена је чудовиште, моје свето чудовиште„, каже Гилемова. Десет година млађи балетски уметник Кан (37), један од најпризнатијих савремених кореографа у Британији, рођен у Лондону у породици пореклом из Бангладеша, који је сценску каријеру почео у четрнаестој години, када је изабран да игра у чувеној „Махабхарати„ Питера Брука, прави разлику између класичног света традиције и историје као узвишеног и духовног и савременог света који нуди прилику да се чује глас уметника. „Бити у позицији у којој се могу досегнути оба места, за мене је најбоље решење. Ни на једној страни не желим да будем предуго, стално се крећем, попут тениске лоптице, са једне на другу страну, најбољи тренутак је онај када сам тачно у средини, изнад мреже, то је тренутак када осећам највећу срећу„, каже Кан поводом балетске представе коју ће београдска публика видети на 9. БФИ. Уметници објашњавају да је назив представе „Света чудовишта„ термин који се појавио у Француској у 19. веку као надимак за велике позоришне звезде попут Саре Бернар. Њиме се означавала позиција какву су имале иконе тадашњег уметничког света, којима би публика и штампа већ доделили божански статус. Тај статус имао је и своје наличје, звезда увек мора бити врхунска, позитивна, добра, не постоји простор за грешку, несавршеност, тако се статус божанства претвара у нехумано, чудовишно стање. Такво искуство сви носимо из детињства, када смо били окружени очекивањима старијих од себе, родитеља, учитеља, зато су донекле и сва деца свети монструми. (Танјуг)

СУТРА НА СЦЕНИ „ЈОВАН ЂОРЂЕВИЋ” СНП-a

Оперски гала концерт На сцени „Јован Ђорђевић„ сутра у 20 сати, биће одржан гала концерт Опере Српског народног позоришта, на којем учествују солисти, хор и оркестар СНП-а. Оркестром ће дириговати два млада диригента овог театра Микица Јевтић и Александар Којић. Публика ће бити у прилици да чује познате арије и уверти-

ре из опера „Самсон и Далила“, „Пепељуга“, „Пикова дама“, „Алеко“, „Кармен“, „Ђани Скики“, „Евгеније Оњегин“, „Лакме“, „Набуко“, „Кнез Иво од Семберије“ и „Коштана“, као и из оперете „Кнегиња чардаша“. Такође ће чути и праизведбу „Дарма валцера“ који је компоновао Светозар Саша Ковачевћ. Учествују солисти Опере Срп-

ског народног позоришта: Свитлана Декар, Валентина Миленковић, Санела Митровић, Дарија Олајош Чизмић, Лаура Павловић, Јелена Кончар, Марина Павловић Бараћ, Виолета Срећковић, Александар Саша Петровић, Саша Штулић, Васа Стајкић и Бранислав Јатић. Диригент хора је Весна Кесић Крсмановић. Н. П-ј.

У РИМУ ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА ПОСВЕЋЕНА СРПСКОЈ КУЛТУРИ

Пут кроз векове У Риму је отворена изложба „Српска култура - пут кроз векове”, која италијанској јавности представља све најзначајније моменте српске културе, од Лепенског вира и Винче, преко путева римских царева који су рођени или живели на тлу Србије, српских манастира и фресака, до саверемене уметности наше земље. Изложба је постављена у Музеју римске цивилизације, у оквиру Месеца српске културе у Риму, који се одржава од 27. децембра до 27. јануара. Пред бројном италијанском публиком нашле су се копије фреске Белог анђела, Мирослављевог јеванђеља, слика Косовка девојка, реплике артефаката из Виминацијума, Сирмијума, Лепенског вира и Винче, српска народна но-

шња, везови... Уметничким детаљима из свих периода наше историје први пут је у Риму целовито приказана српска култура. Амбасадорка Србије у Риму Ана Хрустановић рекла је да посебно задовољство причињава чињеница да српска култура и наслеђе наилазе на велико интересовање италијанске јавности. Српска култура представљена је и кроз концептуалну поставку „Take care of our mories“ којом су уметнице Драгана Николић и Јелена Хаџи-Николић, представиле своје културно порекло ћириличним везом на папирним убрусима. Правник Енрико Силверио одржао је предавање „Правне и верске реформе Констатина Пр-

вог - Римско царство од Рима до Константинопоља”. У оквиру Месеца спрске културе у Риму, који је отворен 27. децембра изложбама пет савремених српских уметника који живе и раде у Риму, до краја месеца биће одржани концерти гитаристе Тибора Тепића, ансамбла ТАЈЈ из Новог Сада, промовисана књига „Игра анђела” Љиљане Ђуровић Хабјановић, одржан јавни час српског језика. Заинтересовани ће моћи да присуствују и промоцији „Andergraund teatrale„ Душана Ковачевића, а манифестација која је српску културу довела у срце Рима, завршиће се 27. јануара светосавским концертом изворне музичке групе ВЕД из Врања.

УЗ 22. ГО ДИ ШЊИ ЦУ ИЗ ДА ВАЧ КЕ КУ ЋЕ „ПРО МЕ ТЕЈ“

На сло ви за трај ну упо тре бу Једна од првих приватних издавачких кућа у Србији, коју су основали Зоран и Борка Колунџија јануара 1990, са седиштем у Новом Саду и дали јој симболично име „Прометеј“, обележава 22. годишњицу успешног рада. У старом здању на Тргу Марије Трандафил 11 у Новом Саду, легату Матице српске, налази се редакција, али и промотивно-галеријски простор у којем се представљају књиге „Прометеја“, као и издања других издавача, излажу радови угледних сликара и фотографа, а често су на програму и занимљива предавања и трибине. Овај простор делује као својеврсни културни цен-

нашим великим пројектима у области језичке лексикографије. Пре неколико месеци први пут смо најавили још један велики посао који траје већ неколико година и покренули смо претплату на Велики енглескосрпски и Велики српско-енглески речник Данка Шипке, угледног слависте и лексикографа, редовног професора универзитета у САД. Током 22 године нашег рада , увек смо се ослањали на претплатнике- да није било њих, многе наше књиге не би ни изашле. Прошле године, непосредно пред смрт Милана Шипке, који је био „Прометејев“дугогодишњи ексклу-

Ка ко по бе ди ти не моћ - Сматрамо да је наша земља само део света и трудимо се да одржавамо контакте са нашим читаоцима изван граница , али и са страним читаоцима, ауторима и издавачима - каже Зоран Колунџија. Верујемо у моћи знања и комуникације међу људима. међутим, оно што свакако умањује наше задовољство, јесте сазнање да је мала моћ књиге у односу на друге медије, нарочито електронске. Прибојавамо се да наш народ неће научити много, да ће остати наиван и готово привикнут на властиту немоћ. Зато је дужност свих нас издавача да се према књигама односимо као према трајном добру. тар, а подсећа на салоне имућних и образованих грађана старог Новог Сада. Тренутно је у њему изложба Саве Стојкова. -Објављујемо књиге из области националне историје, менаџмента, архитектуре, урбанизма, уметности, психологије, домаћу и, ређе, преведену белетристику- каже Зоран Колунџија. -Понекад издајемо књиге за децу, књиге о позоришту и филму, спорту; препознатљиви смо по уметничким монографијама, а у последњој деценији посебно по едицији лингвистичких издања која популаришу ову важну област, те по

зивни сарадник, изашао је и трећи том његових „Стандарднојезичких преиспитивања“. У едицији популарних лингвистичких издања нови наслови су „Име моје и твоје“ Ивана Клајна и Милана Шипке, „Презимена су чувари нашег језика“ Загорке Вавић-Грос, „Како се каже“ и „Правоговор“ Милорада Телебака и „Речник опсцених речи“ Данка Шипке. Са око 1900 досад објављених наслова и продукцијом од око 100 наслова годишње, „Прометеј“ се сврстао међу највеће домаће издаваче. У протеклих пет година, према

подацима Народне библиотеке Србије увек је у најпродуктивнијих 78 издавача. Претходне 2011. овај уздавач је био седми по броју првих издања, а десети по укупном броју наслова (на листи на којој су и два велика јавна предузећа и сви издавачи уџбеника у Србији). „Прометеј“ је добитник многобројних награда и признања, од којих издвајамо Октобарску награду града Новог Сада, Искру културе Војводине, Вукову награду и Орден Вука Караџића. Многи аутори овог издавача су често и сами награђивани и „Прометеј“ се поноси њиховим успесима. Тако су 2011. награде добили Јелка Ређеп- Награда за животно дело Удружења књижевника Србије, Миодраг Матицки и Драшко Ређеп- Награда „Достојевски“ за животно дело. Бајрам Халити добио је награду „Тереза фон Јакоб“ за први „Српско-ромски речник“, а Светска организација дијаспора и мањина (WDMO) прогласила је ово дело за књигу године. Објављеним делима „Прометеј“ снажно афирмише издаваштво у науци, књижевности, публицистици, а издавачку препознатљивост ова кућа остварује репрезентативним монографијама, делима посвећеним српској културној и политичкој баштини, и посебно, онима која се баве прошлошћу и садашњошћу Новог Сада и Војводине. Само у прошлој години појавило се пет таквих наслова: „Кратка историја Новог Сада“, треће поправљено и допуњено издање Ђорђа Србуловића, репринт рукописа Васе Стајића „Нови Сад“, фотомонографија са основним информацијама на осам језика „Нови Сад/Novi Sad, хроника Новог Сада од 1944. до 1969. Владимира Врговића и „Злочини против Јевре-

Са обележавања 22. годишњице рада „Прометеја”

ја“, приређивача др Драге Његована. Међу „Прометејевим“ прошлогодишњим подухватима издвајају се још три капитална издања: две књиге академика Динка Давидова„Сентандреја- српске повеснице“ и „Српска стематографија“, те „Стамбена архитектура војвођанских градова“ Богдана Јањушевића. Oд публицистичких књига издвојили смо „Лаза Костић-политички портрет“ Дејана Микавице, „Историчар у времену преломних и судбинских одлука“ Василија Крестића, „Спорта и телевизије“ Душка Богданови-

ћа и „Шта је луђе-спорт или свет“ Момчила Моме Јокића. У препознатљивој едицији „Психотерапијске студије“, у првом преводу на српски језик појавило се дело Леополда Сондија „Учење о фамилијарном несвесном“, а у серији књига о сновима великана књижевности, нова књига Ивана Настовића „Летњи сан Исидоре Секулић“. Поводом стогодишњице српске кинематографије, „Прометеј“ је објавио дело Драгана Стојменовића „Епска фантастика у српском филму“. Двадесет година чекала је па дочекала објављивање велика сту-

дија Американца Марка Форија који је докторирао на нашој тамбурашкој музици – „Сагласје традиције и културе у тамбурашкој музици Војводине“. Многа „Прометејева“ издања потврдила су своју постојаност на тржишту: „Антологија Антић“ у избору Драшка Ређепа доживела је четврто издање, „Велики речник страних речи и израза“ Ивана Клајна и Милана Шипке – пето, „Приче о речима“ Милана Шипке – десето, „Речник језичких недоумица“ Ивана Клајна чак дванаесто издање. Р. Лотина

svet

~etvrtak12.januar2012.

dnevnik

PRI TI SAK NA MA \AR SKU DA OD U STA NE OD PRO ME NE USTA VA

UKRATKO

Evrop ska ko mi si ja pre ti sank ci ja ma

Ne vre me u Austra li ji PORT HE DLAND: Australijska luka Port Hedland, jedan od najve}ih izvoznih terminala za rudu gvo`|a, zatvorena je ju~e iz predostro`nosti zbog pribli`avawa ciklona. O~ekuje se da }e se tropski ciklon „Hajdi”, koji se poja~ava, spustiti na ovu oblast u zapadnoj Australiji ne{to pre dva sata po lokalnom vremenu (18 ~asovca po Grini~u), donose}i veoma jak olujni vetar, poplave i ogromnu koli~inu padavina, saop{tila je ju~e lokalna meteorolo{ka slu`ba. U okviru priprema za ovu vremensku nepogodu, svi brodovi su isplovili iz luke, a rudarski giganti, koji operi{u u ovom regionu bogatom rudama, redukovali su rad u rudnicima. Lokalnom stanovni{tvu su date instrukcije da se povu~e u skloni{ta sa opremom za vanredne situacije.

BRI SEL: Evropska komisija (EK) }e zahtevati da se Ma|arska ponovo vrati na sporne promene svog ustava ili }e biti suo~cena sa mogu}im pravnim akcijama saop{tio je ju~e izvor iz Evropske unije (EU). Taj izvor navodi da EK, izvr{no telo EU, priprema tri pisma upozorewa ma|arskoj vladi u pogledu nezavisnosti wene centralne banke, pravosu|a i usluga za{tite podataka, koja }e biti upu}ena slede}e nedeqe. „Pisma upozorewa su u procesu pripreme” kako bi bila upu}ena slede}e nedeqe, {to je prvi korak u potencijalnom preksr{ajnom postupku protiv Budimpe{te, rekao je taj izvor, a prenela francuskia

novinska agencija. Premijer Viktor Orban se na{ao na udaru me|unarodne i doma}e javnosti zbog reformi ustava koje je wegova skup{tinska ve}ina usvojila krajem decembra. Kriti~ari kaù da su promene ustava naru{ile ravnoteù izme|u tri stuba vlasti i pove}ale kontrolu premijera Orbana nad pravosu|em i centralnom bankom, da je izmenile izborni sistem u korist wegove stranke i ograni~ile slobodu {tampe. Ma|arska je ranije zbog ekonomskih problema zatraìla pomo} EU i Me|unarodnog monetarnog fonda (MMF) vrednu izme|u 15 i 20 milijardi evra (20-25 milijardi dolara) no, pregovori su u zastoju po{to su

pro{log meseca prekinuti pregovori zbog zabrinutosti EU oko novog bankarskog zakona Ma|arske. EK, je, tako|e predlo`ila uvo|ewe novih sankcija protiv Ma|arske zbog neuspeha te zemqe da smawi buxetski deficit na dogovoreni nivo. EK je pozvala ministre finansija EU da na sastanku 24. januara preduzmu nove sankcije koje bi dovele do uvo|ewa finansijskih kazni Ma|arskoj. Komesar EU za monetarna pitawa Oli Ren je podsetio da je Ma|arska u 2011. ostala unutar ciqa od tri odsto BDP jedino zahvaquju}i jednokratnim merama i ukazao da ta zemqa o~ekuje da }e se i ove godine desiti isto. (Ta njug)

Ne mi ri na Kav ka zu RO STOV NA DO NU: Na nemirnom Kavkazu u posledwe dva dana poginulo je pet ruskih policajaca i 24 je povre|eno, saop{tio je ju~e portparol ruskog ministarstva za unutra{we poslove Amir Tahirov. Velika bomba je prona|ena u blizini sela Komsomolskoje u severnom delu Republike Dagestan i, u poku{aju da je demontiraju, poginuo je jedan policajac i osam je povre|eno, prenela je agencija AP. Pre dva dana ekspremisti su ubili ~etiri policajca i rawili jo{ 16 iz zasede u planinama na jugu ^e~enije. Bataqon ruskog ministarstvo unutra{wih poslova je tokom patrole u nedequ kasno uve~e naleteo na mine koje su postavili ekstremisti. (Ta njug)

Ze mqo tres u In do ne zi ji

BAN DA A]E: Snaàn zemqotres, ja~ine 7,3 stepeni po Rihteru, po go dio je zapadnu obalu provincije Severna Sumatra u Indoneziji, nakon ~ega je izdato upozorewe na opasnost od cunamija, koje je kasnije povu~eno. Zemqotres na dubini od 29 kilometara pogodio je podru~je blizu 420 kilometara jugozapadno od grada Banda A}e, saop{tio je Ameri~ki geolo{ki zavod. U tom gradu tlo je podrhtavalo oko 30 sekundi, a ìteqi su u panici istr~ali iz svojih domova, preneo je AFP. O~evidac na plaì u A}eu izjavio je da je nivo mora opao nakon zemqotresa, {to se dogodilo i 2004, kada je razorni zemqotres izazvao cunami u Indijskom okeanu, koji je usmrtio vi{e od 200.000 qudi.

ASAD S PO RO DI COM NA TR GU U DA MA SKU

Hu ma ni tar ci na gra ni ca ma Si ri je DA MASK: Sirijski predsednik Ba{ar al Asad ju~e se, s porodicom, pridruìo okupqenim pristalicama na trgu u Damasku i poru~io im da on pripada wima, javile su svetske agencije. „@eleo sam da budem sa vama da bih mogao da crpim snagu od vas zbog svega {ta se Siriji de{ava. Zahvaquju}i vama, nikada se nisam ose}ao slab’’, rekao je Asad i dodao da mu je to va`no kako bi odrào veru u budu}nost, prenela je agencija AP. Asad (46) se s ènom i dvoje dece pojavio me|u okupqenima na prestoni~kom centralnom trgu Umajad uz veliko obezbe|ewe koje ga je pratilo, navode agencije. „Mi }emo okon~ati ovu me|unarodnu zaveru i bi}e to kraj za wih (zaverenike) i wihove planove”, rekao je Asad okupqenima. Dan ranije, Asad je, u retkom obra}awu javnosti od po~etka nemira pre 10 meseci, obe}ao da }e upotrebiti „~vrstu ruku” u ru{ewu onoga, kako je naveo, „poku{aja stranih interesnih sfera da destabilizuje zemqu”. Turska i Tunis ju~e su izraìle zabrinutost zbog napada na posma-

tra~e Arapske lige koji se nalaze u Siriji u poku{aju da zaustave obra~une snaga reìma i opozicije koja traì demokratske promene u zemqi. „Mi podràvamo mi{iju Arapske lige (u Siriji)”. Neprihvatqivo je da se krvoproli}e nastavqa dok su posmatra~i u toj zemqi”, izjavio je turski ministar spoqnih poslova Ahmet Davutoglu”. „Napdi u Latakiji (pomorskom mestu u Siriji) otvaraju sum-

}e danas da u|e u zemqu iz Turske i Jordana, kako bi ugroènim Sirijcima dostavili humanitarnu pomo}. „Na{ ciq je da uru~imo humanitarnu pomo} porodicama u ugroènim oblastima koje stradaju zbog svakodnevnih brutalnih bombardovawa i totalno neprihvatqivih ìvotnih uslova”, navedeno je na sajtu grupe koja se predstavqa kao „Konvoj slobode”. Grupa, sastavqe-

Is po ru ka oru` ja Si ri ji Kiparske vlasti su zaustavile jedan teretni brod koji je provozio municiju, eksploziv i oru`je za Siriju, prenose agencije. Teretni brod je uplovio u kiparsku luku Limasol kako bi uzeo gorivo i prilikom kontrole otkriveno je da se na wemu, prema prvim izve{tajima , nalazi 60 tona municije, oru`je i eksploziv. Brod je plovio iz Sankt Peterburga ka sirijskoj luici Latakija. we da li ~lanovi misije Arapske lige mogu tamo opstati”, izjavio je ministar spoqnih poslova Tunisa Rafik Abdesalem koji se nalazi u poseti Ankari, prenose novinske agencije. Nekoliko stotina Sirijaca i me|unarodnih aktivista poku{a-

na od, kako navode, oko 1.500 „nezavisnih mladih Sirijaca”, u pratwi mirovnih aktivista iz celog sveta, namerava u ~etvrtak da pre|e granicu, iz mesta Gaziantep, na jugoistoku Turske, i Ramte, u Jordanu, javio je AFP. (Ta njug)

Se ver na Ko re ja otvo re na za pre go vo re o hra ni SEUL: Severna Koreja je ju~e signalizirala da ostaje otvorena za obustavqawe programa oboga}ivawa uranijuma u zamenu za ameri~ku pomo} u hrani, dogovora koji je izgledao na dohvat ruke u decembru pre smrti lidera Kim Xong Ila. U saop{tewu Severne Koreje, koje se pripisuje neidentifikovanom predstavniku ministarstva inostranih poslova u Pjongjangu, Va{ington se optu`uje za „politizaciju” po{iqke hrane, ali i ka`e da }e zvani~nici sa~ekati i „videti da li su SAD voqne da uspostave poverewe” sa Severnom Korejom. Poruka Pjongjanga, koju je prenela zvani~na agencija KCNA, nudi novi pogled na na~in kako }e vlasti koje sada predvodi Kimov sin, Kim Xong Un, re{avati dva goru}a problema Severne Koreje - dugogodi{wu krizu sa hranom i sankcije me|unarodne zajednice kao pritiska za okon~awe nuklearnog programa. Neki analiti~ari strahuju da bi Pjongjang mogao da poku{a da obezbedi podr{ku za vlast mladog Kima novom nuklearnom probom ili provokacijama na granici s Ju`nom Korejom. Me|utim, ju~era{we saop{tewe sugeri{e da je mo`da umesto toga mladi Kim izabrao da ide putem sklapawa sporazuma koji bi posle mogao da bude progla{en

za diplomatsku pobedu. Agencija AP je javila pre smrti Kim Xong Ila 17. decembra da se SAD spremaju da objave zna~ajnu donaciju pomo}i u hrani za Severnu koreju. To bi za nekoliko dana bilo ispra}eno potpisiva-

Kim Yong Un

wem sporazuma o obustavqawu programa oboga}ivawa uranijuma od strane Pjongjanga, navodi daqe Ap pozivaju}i se na dokumenta koja su joj stavili na uvid qudi ukqu~eni u pregovore. Predstavnica Stejt dipartmenta izjavila je po~etkom ove nedeqe da su kontakti o pomo}i u hrani izme|u SAD i Severne Koreje nastavqeni i u novoj godini. Ona je tom prilikom rekla da oni nastoje da obezbede „maksimum garancija da }e pomo} u hrani oti}i onima koji je trebaju i da ne}e mo}i da bude usmerena za druge potrebe”. (Ta njug)

Mon ti i Mer ke lo va o kri zi u evro zo ni

BER LIN: Novi italijanski premijer Mario Monti boravi danas u prvu zvani~nu posetu Berlinu radi razgovora s kancelarkom Nema~ke Angelom Merkel koji }e, kako se o~ekuje, uglavnom biti posve}en finansijskoj krizi u evrozoni. Do susreta dolazi nakon {to se Merkelova u ponedeqak sastala u Berlinu sa predsednikom Francuske Nikolom Sarkozijem i u utorak uve~e sa izvr{nim direktorom Me|unarodnog monetarnog fonda Kristinom Lagard. Merkelova i Lagard su razmotrile napore za re{avawe du`ni~-

ke krize u zoni evra i situaciju u Gr~koj, izjavio je portparol nema~ke kancelarke [tefen [ajbert. One su jednom izrazile svoju podr{ku ciqu odr`ivog ja~awa ekonomkog rasta i zapo{qavawa u Evropskoj uniji, prenele su agencije. Merkelova i Sarkozi tako|e planiraju da otputuju u Italiju 20. januara, pred samit EU 30. januara. Italija je u centru pa`we evropskih zvni~nika zbog svoje veli~ine, ogromnog du`ni~kog bremena i neophodnosti velikog pozajmqivawa u prvom kvartalu ove godine. (Ta njug)

[kot ski re fe ren dum LON DON: [kotska planira da referendum o izdvajawu iz Ujediwenog kraqevstva odrì 2014. godine, izjavila je ju~e zamenica premijera [kotske Nikol Sturdèon. „Posle dana{we sednice vlade, premijer Aleks Salmond rekao je da bi najboqe vreme za odràvawe referenduma bilo na jesen 2014. godine”, rekla je Sturdèon. [kotska nacionalna partija, na ~ijem se ~elu nalazi premijer Salmond, najve}i je zagovornik nezavisnosti, a na parlamentarnim izborima odrànim u maju pro{le godine dobila je ve}inu u parlamentu. „Na jesen 2014. godine na{i gra|ani }e imati priliku da donesu najva`niju odluku o sudbini [kotske u posledwih 300 godina”, rekao je Salmond za BBC. On je izrazio o~ekivawe da }e u Vestminsteru uspeti da „odole isku{ewu” da se me{aju u politiku [kotske. (Fo Net)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI DA NIJEL OR TE GA Nikaragvanski predsednik Danijel Ortega pozvao je Izrael da uni{ti svoj nuklearni arsenal i time pru`i doprinos miru na Bliskom istoku, prenose agencije. U govoru na inauguraciji za svoj drugi mandat Ortega je kritikovao ameri~ku intervenciju u Avganistanu i Iraku i osudio ubistvo biv{eg libijskog lidera Muamera Gadafija.

MO STA FA AH MA DI RO [AN Jo{ jedan iranski univerzitetski profesor nuklearnih nauka ubijen je ju~e u eksploziji magnetne bombe koja je bila prilepqena za wegovo vozilo. Ubijen je Mostafa Ahmadi Ro{an, nau~nik i predava~ na Teheranskom univerzitetu. Tri iranska nau~nika su ubijena u protekle dve godine. Dvojica od trojice ubijenih radili su na nuklearnim programima u Iranu.

GE VORK VAR TA WAN Jedan od naj~uvenijih sovjetskih {pijuna Gevork Vartawan (88), poznat pod {ifrovanim imenom Amir, umro je preksino} u Moskvi posle te{ke bolesti.Vartawan je ostao upam}en po tome {to je 1943. godine kao 19-godi{wak, zahvaquju}i podacima koje je prikupio, spre~io napad na Staqina, Ruzvelta i ^er~ila tokom savezni~ke konferencije u Teheranu.

Nema dokaza da je Natali Vud ubijena LOS AN\ELES: Ameri~ka policija nije prona{la nikakve dokaze da je misteriozna smrt holivudske glumice Natali Vud 1981. godine bila ubistvo a ne nesre}an slu~aj kako {to je zakqu~eno, prenose lokalni mediji. Losan|eleska policija ponovo je u novembru otvorila slu~aj davqewa poznate glumice i postavila dvojicu detektiva da istraùju nove tragove u slu~aju koji godinama izaziva spekulacije. Smrt zvezde filmova „Pri~a sa zapadne strane” i „Buntovnik bez razloga” godinama je bila misterija u Holivudu. Odluka policije da ponovo istraì slu~aj iznenadila je mnoge. U me|uvremenu je javno progovorio kapetan jahte na kojoj se poznata glumica nalazila te ve~eri, otkriv{i nove detaqe koji bacaju sumwu na glumi~inog muà, glumca Roberta Vagnera. Kapetana jahte “Splendor” Denis Davern je sa koautorkom Meri Ruli pre dve godine izdao kwigu “Goodbye Natalie, Goodbye Splendor”. Davern jeu intervjuu Si-En-En-u ispri~ao da su se Natali Vud i Robert Vagner sva|ali te ve~eri neposredno pred wen nestanak, i da je povod bila Vagnerova qubomora. Po wegovim re~ima, izme|u supru`nika se celog vikenda ose}ala napetost. Natali je sa Kristoferom Vokenom snimala film “Brainstorm”.

Robert Vagner i Natali Vud

Po povratku na jahtu, oti{li smo u salon. Napetost je i daqe rasla. Kristofer i Natali su sedeli na sofi, kada je Robert Vagner o|ednom uzeo fla{u, razbio je o sto i povikao: “Ti to ho}e{ da spava{ sa mojom `enom?” Kristofer je ustao i oti{ao u svoju sobu. Natali je bila vrlo uznemirena, pa je i ona oti{la u svoju sobu. Robert je oti{ao za wom i tamo su nastavili da se sva|aju, pri~a Deverna. Nismo lagali, samo smo pre}utali neke stvari – ka`e Da-

vern, obja{wavaju}i da su se on, Vagner i Voken sloìli da policiji kaù verziju pri~e po kojoj je Natali, posle sva|e, htela da odveè ~amac, po{to ju je wegova buka uznemiravala, i da je tom prilikom verovatno pala i povredila glavu. Predstavnik policije rekao je listu „Los An|eles tajms” da nekoliko nedeqa ispitivawa i istraìva~kog rada nisu donele nikakve dokaze da je smrt Natali Vud bila ubistvo. Kapetan Davern je optuìo Vagnera da je odgovoran za wenu smrt 29. novembra 1981. Natali Vud je prona|ena udavqena miqu od jahte. Policija je tada saop{tila da je na sebi imala spava}icu, ~arape i jaknu i brojne modrice po telu, kao i razderotinu na levom obrazu. Vagnerov publicista rekao je u novembru da wegov klijent pozdravqa policijsku istragu ali je pozvao qude da „ne poku{aju da ostvare profit 30 godina posle wene tragi~ne smrti”. Porodica Roberta Vagnera izdala je saop{tewe u kome insinuira da Davern i Marti Ruli samo poku{avaju da prikupe publicitet i boqe prodaju svoju kwigu. (Tanjug)

BALkAn

dnevnik

~etvrtak12.januar2012.

MAKEDONIJA

Gru ev ski: Ma le {an se za NA TO ove go di ne

SLU ^AJU „BO RI KU” PO KU [AJ DE STA BI LI ZA CI JE RE PU BLI KE SRP SKE

Na me ra spre ~e na na vre me BE O GRAD, BA WA LU KA: Nakon {to je MUP RS otkrio eksploziv i naoruàwe u sportskom centru „Borik” dan pre sve~ane akademije povodom Dana Republike Srpske, analiti~ari ocewuju da slu`be bezbednosti rade dobro, ali i ukazuju da postoji realna pretwa od poku{aja destabilizacije RS. Sve~anosti povodom Dana Republike Srpske i krsne slave prisustvovali su najvi{i funkcioneri RS, dràvni vrh Srbije i najvi{i crkveni velikodostojnici. U vezi s tim incidentom do sada je uhap{ena jedna osoba koja je priznala da je unela naoruàwe u dvoranu „Borik” u Bawaluci, a prema nekim izvorima to je u~inila radi daqe preprodaje. Policija jo{ proverava motive i povezanost te s drugim osobama, {to je ranije potvrdila portparolka Ministarstva unutra{wih poslova RS Mirna [oja.Prema wenim re~ima kriminalisti~ka obrada te osobe je u toku i obavqa se uz nadzor i konsultaciju Tuìla{tva BiH. Stru~waci za bezbednost u RS smatraju da slu~aj prona|enog eksploziva i oru`ja u Sportskom centru „Borik” u Bawaluci ukazuje da tamno{we slu`be bezbednosti dobro rade i oni, kao i analiti~ari iz Be-

ograda koji poma`u u rasvetqavawz slu~aja, ne iskqu~uju mogu}nost da se radilo o pripremi atentata na jednu ili vi{e visokih li~nosti, ili da je re~ o terorizmu. Profesor fakulteta politi~kih nauka i direktor Centra za me|unarodne odnose u Bawaluci Milo{ [olaja sma-

na ustavni poredak, napad na va`ne li~nosti... na regionalnu politiku. Ovo je napad i na srpski narod, dakle, tako ga i treba prepoznati. Ministrastvo unutra{wih poslova Republike Srpske je polo`io ispit”, izjavio je Galija{evi} . Kriminolog i nekada{wi direktor Instituta za krimi-

Pro na |e no oru` je Prilikom protivdiverzionog pregleda dvorane uo~i sve~ane akademije za jubilej Republike Srpske policija je prona{la automatsku pu{ku sa prigu{iva~em i pet okvira, tri kilograma plasti~nog eksploziva, dve ru~ne kumulativne bombe, dve bombe M75 i M52, poluautomatsku pu{ku i 330 komada municije, kao i {tapine sa upaqa~em.

tra da je ovaj slu~aj politi~ki motivisan odnosno „usmeren na politi~ke odnose u BiH” i da je „znatno pogor{ao situaciju u BiH i samoj Republici Srpskoj.” „^iwenica je i da vlada kriza i da bi nestabilnsot odgovarala nekima iz li~nih interesa, kao sto je to bilo pocetkom devedesetih,” rekao je [olaja. Ekspert za vehabizam i terorizam iz BiH Xevad Galija{evi} ocenio je da je re~ o zlonamernom ~inu i orkestriranoj akciju s potpisom terorizma. „To je bio napad na red i mir,

nolo{ka istra`ivawa Dobrivoje Radovanovi} smatra da su postojale tri opcije: pojedina~ni atentati na Tadi}a i Dodika i dvostruki atentat, {to je, kako ocewuje, najverovatnije, jer su prona|ene dve automatske pu{ke, dva heklera i jedan snajper. „To je bila zgodna prilika za teroristi~ki napad, jer se jako veliki broj politi~ara srpskog porekla na{ao na jednom mestu, ali potencijalne mete su bili Tadi} i Dodik i to tim redosledom”, smatra Radovanovi}.

Jan ko vi} ni je do bio po dr {ku par la men ta Slo ve ni je QU BQA NA: Mandatar za sastav nove slovena~ke vlade, lider „Pozitivne Slovenije” Zoran Jankovi} nije ju~e uspeo da dobije podr{ku ve}ine poslanika u parlamentu, javili su slovena~ki mediji. Za Jankovi}a su glasala 42 poslanika u parlamentu koji ima 90 poslani~kih mesta, preneo je list „Finance” na svom sajtu. Sada bi {ansu za formirawe vlade mogla da dobije druga po snazi partija Slovena~ka demokratska stranka biv{eg premijera Janeza Jan{e, koja ima 26 poslanika. (Ta njug)

pravde u korist Makedonije ostavqa malu nadu i daje pozitivni momenat, a da bi weno ignorisawe od strane me|unarodnih sila bio te`ak presedan. Gruevski ne odbacuje ni mogu}nost da Makedonija ove

Ni ko la Gru ev ski

godine izgubi i preporuku za po~etak pregovora sa EU, ne{to {to je, kako ka`e, nagovestio i komesar za pro{irewe [tefan File. “Sve je mogu}e, posebno {to nam je File pre po~etka ove godine to najavio. Tu se vidi namera. Ipak, mi }emo se pona{ati odgovorno, pravi}emo reforme i napredak u svim oblastima, a {ta }e odlu~iti u Briselu, samo je u wihovoj mo}i”, rekao je Gruevski, izra`avaju}i nadu da }e se „okolnosti promeniti u budu}nost”. (Ta njug)

CRNA GORA

\u ka no vi}: Vlast ne du gu je ni{ta Al ban ci ma POD GO RI CA: Vlast u Crnoj Gori nije ostala du`na Albancima u Crnoj Gori zbog podr{ke na referendumu, jer u novoj dràvi ta mawina danas uìva sva prava, izjavio je predsednik DPS-a Milo \ukanovi}. On je, u intervjuu za kosovsku televiziju „Ora 24”, kazao da je uo~i referenduma crnogorskoj Vladi i Albancima nezavisna dràva bila zajedni~ki interes, prenele su podgori~ke „Vijesti”. \ukanovi} smatra da su Albanci u Crnoj Gori iskreno èle-

li obnavqawe nezavisnosti kako bi u toj dràvi ostvarili sva gra|anska prava. “Albanska mawina je dobila ono {to je traìla crnogorskom nezavisno{}u - dràvu u kojoj ostvaruje zavidan nivo svojih prava”, rekao je \ukanovi}. Prvi ~ovek DPS-a je kazao da ne podràva predloge za podelu Kosova, navode}i da bi to moglo da otvori put sli~nim re{ewima u drugim zemqama regiona. (Ta njug)

Grupa ru mun skih po li ca ja ca op tu è na za ko rup ci ju BU KU RE[T: Tuìoci u Rumuniji traè hap{ewe 30 policajaca zbog navodnog primawa mita, rekli su ju~e zvani~nici u Bukure{tu. Najve}u ulogu u prikupqawu dokaza protiv policajaca ima wihova koleginica koja se predstavqala kao prostitutka, javila je agencija AP. Agencije prenose re~i tuìoca Bogdana Staicua

da su policajci pretili prostitutkama i zahtevali novac od wih umesto da im pi{u kazne kada bi ih uhvatili na delu. Osim iznu|ivawa novca od seksualnih radnica osumwi~eni policajci su zaustavqali voza~e skupih automobila sa obja{wewem da su prekr{ili zakon nakon ~ega bi tra`ili mito. (Ta njug)

DO KU MEN TA RAC: TI TO PO MO GAO OSVA JA WE ME SE CA

Taj na sve mir skog hlad nog ra ta

[TAM PA SLO VE NI JE O GRA NI^ NOM SPO RU SA HR VAT SKOM

Ar bi tra `a mar gi nal na te ma za Evro pu QU BQA NA: Posredovawe u grani~nom sporu izme|u Slovenije i Hrvatske za Brisel je „marginalna tema” s obzirom na situaciju u kojoj se sada nalazi Evropska unija, ocewuje slovena~ki dnevnik „Delo”. Zato ne ~udi, dodaje se u komentaru, {to EU nije jo{ sa~inila listu od 15 me|unarodnih stru~waka za pravo od kojih }e tri, po izboru dve zemqe, u}i u peto~lani arbitra`ni tribunal. Povodom sastanka koji je u utorak u Briselu imao komesar za pro{irewe [tefan File sa {efovima hrvatske i slovena~ke diplomatije, Vesnom Pusi} i Samuelom @bogarom, „Delo” navodi da ka{wewe Evropske komisije „koristi obema dr`avama - Sloveniji koja nema operativnu vladu i Hrvatskoj koja je vladu dobila tek ne-

„Jedna osoba je uhap{ena, ali po svemu {to znamo nije sposobna za izvo|ewe takve teroristi~ke akcije. O~igledno da iza svega stoji jedna ve}a pri~a koja, mo`da, prelazi i granice RS”, smatra Galija{evi. Lice koje je priznalo da je ostavilo oru`je i municiju u sportskoj dvorani „Borik” u Bawaluci je radnik dvorane Bo{ko Stani{qevi} (61), javila je RT Republike Srpske. Po zi vaju}i se na saznawa agencije Srna, navodi se da se Stani{qevi} sam predao policiji. Direktor sportske dvorane „Borik” Manojlo Zrni} rekao je da je Stani{qevi} u radnom odnosu u ovoj ustanovi duè od 20 godina i da je posledwih deset dana bio na odsustvu zbog bolovawa. Tuìla{tvo BiH upoznato je sa hap{ewem jednog lica, osumwi~enog za posedovawe ve}e koli~ine naoruàwa i eksploziva koja je prona|ena u dvorani „Borik”, rekao je Srni portparol Tuìla{tva BiH Boris Grube{i}. „U koordinaciji istraìlaca MUP-a Republike Srpske i tuìlaca Posebnog o|eqewa za organizovani kriminal provode se aktivnosti sa ciqem potpunog rasvetqavawa navedenog doga|aja”, naveo je Grube{i}. (Ta njug)

SKO PQE: Male su {anse da Makedonija na samitu NATO u îkago u maju ove godine bude primqena u Alijansu, izjavio je makedonski premijer Nikola Gruevski. U intervju za ju~era{wi broj skopskog lista „Dnevnik”, Gruevski je ukazao da nema {ansi da se spor sa Gr~kom oko kori{}ewa ustavnog imena Republike Makedonije re{i do po~etka samita, jer su velike sile nezainteresovane za to, a re{avawe pitawa imena je glavni uslov za ulazak Makedonije u NATO. „Oni imaju velike probleme, i pro{irewe i spor oko imena nisu na vrhu wihovih prioriteta. U ministarstvima spoqnih poslova se ovim bave niì e{aloni koji nemaju odlu~uju}i uticaj”, rekao je makedonski premijer. Na pitawe da li to zna~i i da u îkagu Makedonija ne}e dobiti poziv za ~lanstvo u NATO, Gruveski odgovara: „Ja komentari{em ono {to se zvani~no i nezvani~no govori. A za sada ne samo Gr~ka, ve} i Amerika i NATO govore isto - prvo ime, pa onda NATO. Ne postoji teoretska {ansa da se do samita u îkago re{i spor, jer Gr~ka niti èli, niti moè sada da to re{ava, zbog krize i zbog naraslog nacionalizma”, kazao je Gruevski. On smatra da presuda Me|unarodnog suda

davno”. „Konsenzus u izboru tri arbitra za arbitra`ni sud bi}e te`ak posao jer nakon toga ni{ta u grani~nom sporu ne}e vi{e biti u

rukama Slovenije i Hrvatske, osim izrade memoranduma u kojima }e predstaviti svoje poglede na grani~ni spor koji nisu re{ile 20 godina”, navodi „Delo”. Slovena~ki „Dnevnik” prenosi Fileov stav da bi bilo dobro da Slovenija i Hr-

vatska sporazumno odaberu dva arbitra i predsednika arbitra`nog suda. Predsednik Me|unarodnog suda pravde Hisa{i Ovada, koji bi to u~inio umesto wih ako saglasnost izostane, ve} radi na spisku potencijalnih arbitara koji }e Brisel u drugoj polovini meseca ponuditi Zagrebu i Qubqani, navodi „Dnevnik”. List podse}a da je File pre dva dana na sastanku obavestio Pusi}evu i @bogara o dosada{wim konsultacijama koje je imao sa Ovadom. „Dnevnik” zakqu~uje da se Komisija u vezi sa ovim pitawem „namerno dr`i u pozadini” , jer nije ugovorna strana u Arbitra`nom sporazumu „ve} samo pru`a pomo}”. (Ta njug)

ZA GREB: Da nije bilo Jugoslavije i Josipa Broza Tita, Amerikanci i Nil Armstrong nikad ni bi stigli do Meseca, tvrde Bo{tjan i @iga Virc, autori dokumentarnog filma „Houston, we ha-

Raketen-motor” (O problemu vasionskog leta - raketni motor), pisana jo{ 1928. godine, smatra temeqnim delom u kojem se detaqno obja{wavaju pojmovi kao {to su modularna svemirska stanica, geosta-

Jo sip Broz Ti to i Yon Ke ne di (ar hiv ski sni mak)

ve a problem” (Hjuston, imamo problem), koji tvrde da je to jedna od najve}ih tajni svemirskog hladnog rata, pi{e Jutarwi list. Bra}a Virc navode da je Jugoslavija 1948. godine ubrzano razvijala svoj vasionski program zasnivaju}i ga na nepoznatim dnevnicima Hermana Poto~nika, kapetana in`ewerskih jedinica Austro-Ugarske, ~ija se kwiga „Das Problem der Befahrung des Weltraums - der

vio je da Amerikanci planiraju let na Mesec. U zamenu, Tito je dobio politi~ku podr{ku Bele ku}e, ali i ogromna finansijska sredstva. Film izme|u ostalog navodi podatak da je u jugoslavenski dr-

Pro du cent Bo {tjan Virc i re `i ser @i ga Virc u Ka nu (de sno)

cionarna orbita i komunikacioni satelit. Ameri~ka CIA tokom 1960. otkriva da Jugoslavija ve} ima potpuno funkcionalnu tehnologiju i znawe za let u kosmos. Godinu dana kasnije, u martu, Josip Broz Tito sve prepu{ta Amerikancima koji su nedugo nakon toga u svemirskim dostignu}ima prestigli tada{wi [SR jer je u maju 1961. godine predsednik Amerike Xon Kenedi naja-

`avni buxet u jednom momentu upla}eno dve i po milijarde dolara. Autori filma tvrde i kako je Tito u vojnoj bazi @eqava izgradio najve}i tajni podzemni vasionski centar u Europi nazvan „Objekt 505”. @iga Virc tvrdi da je svemirski program SFRJ zapo~et 1948. godine, a Amerikanci su za wega saznali desetak godina kasnije. Trejler za film objavqen je u ponedeqak. (Ta njug)

lekar

~etvrtak12.januar2012.

c m y

dnevnik

U SR BI JI @I VI OKO 800 DE CE SA AUTI ZMOM

Raz u m e v a w e i qu b av kao lek ro ce wu je se da u sve tu oko 67 mi li o na qu di ima auti sti~ ne po re me }a je. Auti zam se ja vqa u pro se ku kod {e sto ro od 1.000 de ce i to ~e {}e mu {kog po la. Zva ni~ na sta ti sti ka o bro ju oso ba s auto zmom u Sr bi ji ne po sto ji, ali se pret po sta vqa da me |u na ma `i vi 2.000 auti sti~ nih oso ba od ko jih su 800 de ca. Ovaj po re me }aj ni je to li ko po znat u jav no sti, oskud ne su i di jag no sti~ ke uslu ge, a ogra ni ~en je i pri stup in for ma ci ja ma o autizmu pa su oso be ko je pa te od

ovog po re me }a ja, kao i ~la no vi wi ho ve po ro di ce, pri li~ no usa mqe ni u iz na la è wu re {ewa za svo je sva ko dnev ne pro ble me. Auti zam je slo è ni raz voj ni po re me }aj ko ji se obi~ no ja vqa to kom pr ve tri go di ne ì vo ta. Po sle di ca je o{te }e wa mo zga i is po qa va se kroz pro ble me u ~ul nom opa à wu, go vo ru, mi {qe wu i raz u me va wu so ci jal nih si tu a ci ja, zbog ~e ga se po na {a we i od nos sa spoq nim sve tom raz vi ja dru ga ~i je. Da nas se zna da auti zam ni je men -

tal na bo lest, da se ne ra di o „ras pu {te noj” de ci ko ju su ro di te qi za po sta vi li, ni ti su to „ne va spi ta na” de ca, ka ko se u na ro du ~e sto ve ru je. To su ose }aj ne oso be ko je è le ko mu ni ka ci ju, ko je mo gu da se obra zu ju i ra de ali za sve ovo im je potreb na po seb na pa `wa, stav i u~e we. - De ca sa auti zmom od ra sta ju u od ra sle oso be sa auti zmom na {ta se mo ra stal no upo zo ra va ti - ka è dr Si ni {a [o {ki}. Mno gi ma od wih }e bi ti po treb na bri ga i sta ra we to kom ce log ì vo ta. Iako sva kom de te tu sa auti zmom tre ba in di vi du al ni pri stup, po sled wih go di na se i kod nas sve vi {e go vo ri i na sto ji da se ukqu ~e u re dov no pred {kol sko i {kol sko vas pi ta we i obra zo va we. Na i me, do do no {e wa Za ko na o osno va ma si ste ma obra zo va wa i vas pi ta wa, de ce sa auti zmom ni su ima la pri stup re dov nom obra zo va wu ve} su se ukqu ~i va li u spe ci jal ne {ko le. U re dov no obra zo va we spo ra di~ no su se ukqu ~i va la de ca s auti zmom. Za kon pr vi put uvo di in klu ziv ni obra zov ni si stem, pred vi |a in di vi du al ne pla no ve ra da za u~e ni ke, pe da go {ke

asi sten te, i mul ti di sci pli nar ne ko mi si je za pro ce nu po tre ba u~e ni ka za po dr {ku. Ka ko ka è na{ sa go vor nik in klu zi ja ne slu ì za to da se ro di te qi bo qe ose }a ju, ni ti za to da se pro gra mi za sve u~e ni ke olak {a va ju ra di te de ce, ve} da se po stig ne mak si m um u smi s lu so c i j al n og raz vo ja, dru {tve ne od go vor no sti i to le ran ci je me |u de com, kao i da se auti sti~ noj de ci pru ì pri li ka da stu pe u kon takt sa re al nim sve tom. J. Barbuzan

La ser le ~i di op tri ju o to vo da ne ma oso be u tre }em ì vot nom do bu ko ja ne ma ma we ili ve }e pro ble me s vi dom i s ne kom od bo le sti oka. Krat ko vi dost i ka ta rak ta su naj ~e {}i pro ble mi. La ser ska teh no lo gi ja na {la je svo je me sto u mno gim gra na ma me di ci ne, a me |u pr vi ma je po ~e la da se pri me wu je u of tal mo lo gi ji. Pr va is tra ì va wa eks aj mer la se ra da la su sa zna wa da krat ki ul tra vi o let ni zra ci ni su {ko dqi vi za o~ ne struk tu re. Da nas je ovaj la ser na {ao me sto u hi rur gi ji oka. La se rom se mo è uklo ni ti di op tri ja kod krat ko vi do sti, da le ko vi do sti i astig man ti zma. Pred nost ova kvih ope ra ci ja u od no su na kla si~ nu hi rur gi ju su {to tra ju kra }e, bez bo la su i mo gu se iz vo di ti u am bu lant nim uslo vi ma, {to zna ~i znat no kra }e vre me

opo rav ka. Kan di da ti za la ser sku re frak tiv nu hi rur gi ju pret hod no se pod vr ga va ju te meq nom is pi ti va wu i kom pju ter skoj ana li zi kva li te ta i de bqi ne ro `wa ~e, {to je

me ri lo za po dob nost i bez bed nost za ovu vr stu hi rur {kog za hva ta. Po da ci do bi je ni kom pju ter skim snim kom po vr {i ne ro `wa ~e pre no se se di rekt no na la ser, ko ji

Ri ba ko ri sna po qud ski mo zak so be ko je kon zu mi ra ju naj ma we jed nom sed mi~ no ri bu pe ~e nu na ro {ti qu (gri lo va nu) ili ku va nu na pa ri ima ju ve }u si vu mo `da nu ma su u de lo vi ma mo zga naj i zlo è ni jim opa sno sti od ne u ro de ge ne ra tiv nog obo qe wa Al chaj me ra, po ka za li su re zul ta ti is tra ì va wa gru pe na u~ ni ka iz Pit sbur ga. Ra di se o pr vom is tra ì va wu ko jim se utvr |u je di rek tan od nos iz me |u kon zu mi ra wa ri be, mo `da ne struk tu re i opa sno sti od Al chaj me ra, pre ne li su fran cu ski elek tron ski me di ji.Na u~ ni ci su do {li do za kqu~ ka o toj po ve za no sti oba viv {i is tra ì va we na 260 oda bra nih qu di, wih 163 iz ja vi lo je da sed mi~ no kon zu mi ra ri bu, a me |u tim oso ba ma ve }i na je re kla da to ~i ni jed nom do ~e ti ri pu ta sed mi~ no. Te oso be su, da bi se pro ve ri lo wi ho vo men tal no zdra vqe, bi le pod vrg nu te mag net noj re zo nan ci, sni ma wu mo zga ko je omo gu }a va me re we si ve mo `da ne ma se. Po tom je iz vr -

{e na mo de li za ci ja ka ko bi se utvr dio od nos iz me |u si ve mo `da ne ma se i kon zu mi ra wa ri be i na taj na ~in pred vi de lo ka kva }e bi ti mo `da na stuk tu ra za 10 go di na.Na u~ ni ci su do k a z a l i i da kon z u m i r a w e su{e ne ri be ne {ti ti od gu -

bit ka in te lek tu al nih spo sob no sti, a re zul ta ti wi ho vog is tra ` i v a w a pred s ta v qe n i su na go di {wem kon gre su Ra di olo { kog udru ` e w a se v er n e Ame ri ke. (Tanjug)

auto mat ski ukla wa mi kron ske slo je ve ro `wa ~e. Pre ci znost la se ra je ve li ka, pa se po sle ski da wa slo ja do bi ja ide al no glat ka i za o bqe na po vr {i na. Naj no vi ja me to da je i „la sek” pro ce du ra, ko ja pred sta vqa kom bi na ci ju naj bo qih oso bi na dve la ser ske me to de. Opo ra vak vi da je brz i u 80 od sto slu ~a je va vid se sta bi li zu je bez na o ~a ra i kon takt nih so ~i va za ne ko li ko me se ci. Pre ci zno i pot pu no pred vi |a we re zul ta ta in ter ven ci je, a po seb no onih s vi so kim ste pe nom di op trij ske gre {ke, za vi se od in di vi du al nih oso be no sti oka kod pa ci jen ta. Ka ko of tal mo lo zi ka `u „la sek” me to da je bez bed na i da je ma li broj kom pli ka ci ja u vi du, kao {to je bqe {ta we naj ~e {}e no }u, a osim to ga po po tre bi pro ce du ra se mo `e po no vi ti. J. B.

Gqi va sni `a va ho le ste rol z tra di ci o nal ne ki ne ske me di ci ne do ze ma qa Evro pe i Ame ri ke sti gli su broj ni „re cep ti” za o~u va we zdra vqa i le ~e we broj nih bo le sti. Ne ke od teh ni ka sta rih Ki ne za pri hva }e ne su kao pa ra lel no le ~e we uz kon ven ci nal nu me di ci nu, ne ke se vo de kao al ter na tiv ni le ko vi, a deo me di ci ne Ki ne ugra |en je i u re cep te za pra vqe we le ko va u far ma ce ut skoj in du stri ji.

Po red teh ni ka le ~e wa sti gle su na na {e pod ru~ je i broj ne biq ke za ko je Ki ne zi tvr de da su le ko vi te, da pro du `a va ju `i vot i da efi ka sno le ~e mno ge bo le sti. Jed na od wih je i gqi va {i ta ke. Eks trat ove gqi ve je sko ro ne za o bi la zni tra di ci o nal ni lek, a i da nas ona ima ce we no me sto u tra di ci o nal noj ki ne skoj me di ci ni u te ra pi ji raz li ~i tih tro va wa, vi ru snih in fek ci ja, po vi {e nog krv nog pri ti ska ili po re me }a ja me ta bo li zma ma sti.

Na osno vu mno go broj nih la bo ra to rij skih is ta ì va wa da nas se po u zda no zna da ona sa dr ì zna ~aj ne ko li ~i ne va `nih vi ta mi na i mi ne ra la. Bo gat stvo vi ta mi ni ma B gru pe i vi ta mi nom D ~i ne je va `nim nu tri tiv nim iz vo rom ovih sup stan ci ja ma. Ako se to me do da i vi sok pro ce na ta va `nih mi ne ra la, kal ci ju ma, mag ne zi ji u ma, fo so ra i gvo `|a, po sta je ja sno oda kle to li ko ine re so va we za upo tre bu ove gqi ve u sva ko dnev noj is hra ni. Po je di ni auto ri tvr de da je gqi va {i ta ke bo ga ta i ko en zi mom Q10, sup stan ci jom sa do ka za nim an ti ok si dant nim i imu no pro tek tiv nim svoj stvi ma. We no osnov no bla go tvor no dej stvo u nor mal nom funk ci o ni sa wu di ge stiv nog trak ta pri pi su je se bo gat stvu biq nih vla ka na ko je po spe {u ju to nus i ra du cre va. [i ta ka sa dr ì, u vi so koj kon cen tra ci ji sup stan ci ju, neo p hod nu za sin te zu vi ta mi na D, er go ste rol, pa je po ne kim is tra ì va wi ma po ka za no da sve ga ne ko li ko gra ma su {e ne gqi ve pot pu no za do vo qa va dnev ne po tre be za ovim vi ta mi nom. Glav ni raz log po ve }a nog in te re so va wa za {i ta ke je, osim iz van red nog uku sa, do bri re zul ta ti u sni à va wu ho le ste ro la. Do ka za no je da re dov no ko ri {}e we ove gqi ve u is hra ni sma wu je ni vo ho le ste ro la u kr vi. Na i me, ko ri {}e we 10 gra ma su vih gqi va dnev no, u to ku 7 da na, sma wu je ni vo ho le ste ro la u kr vi za oko 15 pro ce na ta. J. B.

Obol el i od cel i j a k i j e ne podn os e glut en bo le li od ce li ja ki je, ko ja se is po qa va ose tqi vo {}u na pro tein ko ji se na la zi u p{e ni ci, je~ mu, ov su i ra ì, i da qe se u na {oj ze mqi su o ~a va ju s ve li kim pro ble mom u is hra ni. Na i me, kod nas go to vo i ne ma in du strij skih pre hram be nih pro iz vo da ko ji je na me wen za wih, od no sno ko ji je oslo bo |en glu te na. Ovaj po da tak za gor ~a va ì vot obo le lih od ce li ja ki je, jer glu tein sa dr è mno gi pro iz vo di kod ko jih i ne o~e ku je mo da ih sa dr è.Ta ko ga ima u le ko vi ma, pa sti za zu be, za ~i ni ma, ko zme ti~ kim pre pa ra ti ma, pi }u, ka fi... Ta ~an broj obo le lih od ove bo le sti u Sr bi ji se ne zna, ali se pro ce wu je da ih ima oko 70 hi qa da. Od ce li ja ki je obo qe va ju i de ca i od ra sli. Uslov no re ~e no, oni su zdra ve oso be ali pod jed nim uslo vom: da uvek bu du si gur ni da ono {to je du ne sa dr ì glu tein. Je di na efi ka sna te ra pi ja sa sto ji se od kom plet nog su zdr à va wa od na mi r ni ca ko je ga sa dr è. U mno gim

ze mqa ma Evro pe upro dav ni ca ma se mo gu na }i ra zni in du strij ski pro iz vo di na ko ji ma je ja sno na zna ~e no da ne sa dr `e glu tein, a kon tro la ova kvih pro iz vo da je vr lo stro ga. U naj ve }em de lu na {ih pro iz vo da u de kla ra ci ji ni je na -

zna ~e no da sa dr è glu ten, ~i me se obo le li do vo de u opa snost da zbog ne pri dr à va wa di je ti do la zi do po gor {a wa wi ho ve bo le sti {to mo è do ve sti do te {kih po sle di ca po zdra vqe kao {to su ane mi ja, kar ci nom, di ja be tes, obo qe -

we {ti ta ste `le zde, ko `ne i ner vne bo le sti... Ka ko ka ù u Udru è wu obo le lih Sr bi je od ce li ja ki je do no {e we pro pi sa o kon tro li i de kla ri sa wu hra ne je dan je od osnov nih ci qe va za ko ji se za la ù. U na {oj ze mqi ne po sto ji pro iz vod wa kon tro li sa ne di je tet ske hra ne, a uvo zni pro iz vo di su mno gi ma ne do stup ni zbog pre vi so ke ce ne i kom pli ko va ne ca rin ske pro ce du re. Da bi po mo gli obo le li ma od ce li ja ki je Gru pa ci je pro iz vo |a ~a di je tet skih na mir ni ca, Udru è wa Pri vred ne ko mo re Sr bi je za po qo pri vre d u i pre h ram b r n u in d u stri ju i Udru è wa obo le lih od ce li ja ki je za la ù se da sa zna kom p{e ni ce pro iz vo |a ~i hra ne bez glu te na obe le à va ju svo je pro iz vo de. Uko li ko bi se i na na {em tr ì {tu obe le à va la hra na i dru gi pro iz vo di ko ji ne sa dr è ovaj pro t ein, obo l e l i m a bi se olak {a la ku po vi na, ina ~e ve o m a ma l og asor t i m a n a ova kvih pro iz vo da. J. B.

dnevnik

oglasi

~etvrtak12.januar2012.

PROFESOR daje ~asove iz matematike. Dolzim ku}i. Telefon 063/490-136. 44938 ^ASOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399-305. 45000 DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon 021/6399-305. 45001

PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Tele fon 021/6399-305. 45002

STANODAVCI ako `e lite da izdajete svoj stan na kra}i rok, konstantno vam obezbe|ujemo goste i reklamu. Telefon 065/2562540. 44988 SAJAM - izdajem novu dvokrevetnu name{tenu garsoweru I sp. cg, tv. Zaposlenim samcima, studentima, 100Eura+ depozit+ 40Eura re`ije. Telefoni: 063/16-128-73 i 064/596-5874. 44962

KOD RIBQE PIJACE, noviji stan od 27m2 na III spratu, terasa, lift, kompletno name{ten se prodaje po ceni od 31.000. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 15001

NOVO NASEQE, prodajem ili mewam 2 garsowere od 29m2 i 27m2 + moja doplata, za 2.5 stan na Novom nasequ i sl... Te lefon 063/828-83-77, www.bomil.rs. 15002 NOVA DETELINARA, odli~na, nova odmah useqiva garsowera na III spratu, cena 27.800. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15003

BEOGRAD, Dor}ol, 53m2, drugi sprat, CG, lift u izgradwi, direktno od investitora. Telefon 063/1071111. 44012 PRODAJEM lep dvosoban stan 48 m2 na Novoj Detelinari ili mewam za mawi. Cena 45000 E. Telefon 062/227-207. 45027 BULEVAR, kod @elez ni~ke stanice, ukwi`en 2.0 stan od 41m2 po ceni od 36.000. Telefon 063/74221-80, www.bomil.rs. 15004

NOVA DETELINARA, odli ~an, ukwièn noviji 1.5 stan na I spratu, po ceni 36.500. Telefon 6366952, www.bomil.rs. 15005 LIMAN u novoj zgradi „Budu}nost„ gradwa, odmah useqiv i ukwièn odli~an 1.5 stan, cena 52.500. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15006 BULEVAR EVROPE, no vi 1.5 stanovi od 31-37m2, cene sa PDV-om, mogu} dogovor oko cene, uslova pla}awa i kredita. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15007 BETANIJA, Mi~urinova ulica u novijoj zgradi, prodajem dobar 2.0 ukwièn stan, cena 51.500. Te le fon 636-6952, www.bomil.rs. 15008 CENTAR, kod Suda i Spensa, odli~an, klasi~an 2.0 stan, bez ulagawa, 57m2, cena 56.000. Telefon 6366-952, www.bomil.rs. 15009 NOVA DETELINARA, odli ~an kvalitet gradwe „Dinamika„, nov ukwièn 2.0 stan sa odvojenom kuhiwom od 49m2, cena 49.500. Telefoni: 636-8429, 063/828-83-77, www.bomil.rs. 15010

GRBAVICA, odli~an nov 2.5 stan ukwièn, 62.500, mogu}a kupovina i sa garaòm, cena 70.000. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15011 GRBAVICA, Ulica Lasla Gala u odli~noj zgradi, nov, dodatno sre|en i kompletno name{ten 2.5 stan prodajem po ceni od 78.000. Telefon 63-66-952, www.bomil.rs. 15012 KEJ, ukwièn, odràvan 2.5 stan od 70m2, cena 63.900 sa garaòm od 12m2. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15013 KEJ, sa prelepim pogledom na Tvr|avu i Dunav, ukwièn 2.5 stan od 85m2, sa velikom terasom. Telefon 063/742-21-80. 15014 LIMAN, prodajem ukwièn 3.0 stan odli~nog rasporeda, lako preuredqiv u 3.5 od 80m2, cena dogovor. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 15015

^ETVOROSOBAN STAN 120m2, nov, 4. sprat, ugao Petra Drap{ina i Bulevara oslobo|ewa u Novom Sadu, cena 120.000E. Telefon 064/200-3103. 43017 NOV, centar, 80m2, troiposoban IV/IV, lift, izuzetan, odli~na lokacija, vlasnik, 80.000E. Telefon 063/346-288. 44711 BETANIJA, u Mi~urinovoj ulici, prodajem odli~an nov 3.5 stan od 80m2. Telefon 63-66-952, www.bomil.rs. 15016

SAJAM, ku}a 430m2, restoran 135m2, autoperionica 65m2, u radu. Sedam stanova po 30m2, 400m2 placa.cg, 20m front, povoqno, zamena. Telefoni: 063/161-28-73, 064/596-5874. 44963

OGLASi l ^iTUQe UZIMAM zemqu u arendu, potez Futog, Veternik, Bege~, Rumenka, Kisa~. Pla}am po{teno. Telefon 0642921329. 44429

PRODAJEM opremu za frizerski salon, hitno. Povoqno. Telefoni: 063/821-32-88, 021/423-188. 45032

PRODAJEM kruparu 60 eura, televizor u boji, daqinski 25 E. kombinovan. fri`ider 60 eura, prevoz ku}i besplatan, sve ispravno. Telefon 063/7746-129. 45028

KUPUJEM SONY televizore sa lo{om slikom i neispravnim ekranom samsung ostale televizore, ve{ ma{ine i tehniku dobro pla}am. Proverite. Telefon 066/9177-410. 45029

BAGAT, druge {iva}e ma{ine popravqam, brzo, kvalitetno, jeftino, vr {im prodaju {i va}ih ma{ina, industrijskih pegla, Cvijanovi}, Ul. Jevrejska br. 23. Telefoni: 021/421-452, 064/131-2135. 41654 VODOINSTALATER pruà sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr {imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 44990 PE]KAR - kaqeve pe}i zidam, pretresam stare, ~istim i ru{im. Tele foni: 021/714-577, 062/606782. 45010 KU]NI MAJSTOR - montaè, demontaè, name{ taja, sanitarija, popravke, vrata, prozori, roletne, brave, {arke, kre~ewe, farbawe resveta. Telefon 065/6824-398. 45033

PRODAJEM novije kolor televizore E37, E55, E72, vrlo povoqno! Dostavqam na adresu! Non - stop, Mladen! Telefoni: 421516 i 064/157-25-14. 45007 KUPUJEM ispravne, neispravne kolor televizore! Dolazak, isplata odmah! Non - stop, Mladen! telefoni: 421-516 i 064/157-25-14. 45008

PRIRODNI PREPARAT protiv hemoroida, ispitan u nadle`noj ustanovi i li~no proveren. Le~ewe sedam dana, deda Rado{, telefoni: 064/240-55-49, 037/490-797. 45049

POTREBAN voza~ {lepera sa iskustvom za rad u firmi. Telefon 063/509222. 45037

dnevnik

TU@NO SE]AWE KUPUJEMO staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, auto{koqke, bakar, mesing, aluminijum, el. motore, anlasere. ^istimo tavane i podrume. Dolazimo. Telefon 062/649-000. 44973 KUPUJEM stare automobile, staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, akumulatore, karoserije, ~istimo podrume, tavane, odmosimo {ut. Telefon 6618846, 063/8485-495, 064/9533-943. 44983

Gavra Radovanov Lale 12. 1. 2005 - 12. 1. 2012. Ni sve re~i, ni sva tuga, qubav, ni sve suze, nisu dovoqne da ti ka`emo, koliko te Laki volimo i koliko nam nedostaje{. Tugujemo za tobom: mama, tata i brat Boba sa porodicom. 45034

Moja mila Ka}a nema vi{e mamu.

Marica Krsti}

Obave{tavamo ro|ake i prijateqe da je preminula na{a mama i svekrva

Marica Krsti}

1927 - 2012. Tuguje sa wome, sa srcem ispuwenim najlep{im uspomenama Mirka Bijeli}.

Sahrana je danas, 12. 1. 2012. godine, u 13 ~asova, na ^enejskom grobqu. O`alo{}eni: sin Jovica, }erka Kajka i snaha Milana. 45061

45093

Posledwi pozdrav strina

TU@NO SE]AWE na voqenu suprugu i majku

Qubinku- Bebu Seli}

Marici Krsti} od Marije Krsti} sa decom.

Pro{le su tri duge `alosne godine od kako nisi sa nama. Uspomene ~uvamo u na{im srcima i mislima. I daqe nam jednako nedostaje{. Tuguju za tobom tvoji najmiliji: Milo{, Sandra, Qubi{a i Milica sa Lukom.

45077

44986

Posledwi pozdrav na{oj dragoj strini

Marici Krsti}

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da se 21. 1. 2012. godine navr{ava godina od kako nas je napustio

Du{an Jotanovi}

od sinovca Steve Krsti}a sa decom.

Pomen obele`avamo u subotu, 14. 1. 2012. godine, u 11.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}ena porodica Jotanovi}. 45063

45073

Posledwi pozdrav

Sa neizmernom tugom i bolom u srcu obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga mati i baka

Evica Buli}

Mirku

30. 4. 1930 - 10. 1. 2012.

od porodice Malinovi}.

Sahrana je danas, 12. 1. 2012. godine, u Bege~u, u 13 ~asova. O`alo{}eni: sin Voja, snaja Inna i unuke Poqina i Sofija i sestra Bosiqka.

45056

45076

^iTUQe l POMeni

dnevnik

^ETRDESETODNEVNI POMEN

TU@NO SE]AWE

Posledwi pozdrav od drugova iz TAM-a

12. 1. 2000 - 12. 1. 2012.

~etvrtak12.januar2012.

POMEN

Posledwi pozdrav

Lazaru Teji}u od ujaka Stevana s }erkama.

45070

Nikoli Radmanu

Momir Milin

Dr Milan Kolak iz Stepanovi}eva

obele`avamo u petak, 13. 1. 2012. godine, u 11 ~asova, na Centralnom grobqu u Futogu. Uvek }emo te se se}ati sa qubavqu i ponosom.

Marici Krsti}

1987 - 2012.

Lazaru Teji}u Lazi

Pro{lo je 25 godina od kako nisi sa nama. ^uvamo te od zaborava.

Osta}e{ deo na{eg `ivota i na{ih uspomena.

Mojoj voqenoj tetki posledwi pozdrav od wene Coke. O`alo{}eni: sestri~ine Sowa, Qiqana i Narcisa, sestra Verica, zet Dobrivoj, unuci Sa{a, Dejan, Du{an i Rastko.

Bota, Sini{a, Paja, Mile i Mladen. Sin An|elko, snaja Milena, unuka Sawa i unuk Nikola.

Tvoja deca Olivera i Tomo i supruga Mirjana.

Porodice: Milin, Dobanova~ki i Jankovi}.

Slobodan Savi} Bata 1992 - 2012. Pro{lo je dvadeset godina od kako nisi sa nama. Tvoji najmiliji.

45052

45042

45054

Posledwi pozdrav dragoj tetki

Sa tugom u srcu obave{tavam rodbinu i prijateqe da je u 79. godini preminuo moj dragi suprug

Kremacija }e se odr`ati 13. 1. 2012, u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu.

Posledwi pozdrav dragoj

Posledwi pozdrav dragoj i plemenitoj

Cvijeti Osmaji}

Lazar Bogova~ki

45087

45071

45078

Cvijeti Osmaji}

Zoran ]erani} sa porodicom.

O`alo{}ena supruga Daniela. 45050

45099

baba Cviji

od: Vlade Vasovi}a, Nade, Milivoja i Radmile sa porodicom.

od: Todora, Zorice, Vesne i Nade.

45098

45097

Tu`nog srca javqamo da je dana 11. 1. 2012. godine preminula u 81. godini na{a najdra`a mama

Cvijeta Osmaji} ro|ena Vasovi} Sahrana }e se obaviti na Starom grobqu u Kuli, dana 12. 1. 2012. godine, u 15 ~asova. O`alo{}ena deca: Zoran, Kata i Rajka sa porodicama. 45096

06.30 09.00 09.30 10.00 10.10 11.00 11.30 12.00 12.10 13.05 14.00 14.05 14.30 15.00 15.10 15.35 16.00 16.50 17.00 17.20 17.50 18.55 19.30 20.10 21.00 22.00 22.30 23.00 23.45 00.15 01.15 01.40

tv program

~etvrtak12.januar2012.

Добро јутро, Војводино Међународни тероризам Заједно Вести Миљеница Комшије Кухињица Вести Из нашег сокака Додати живот годинама Вести Документ Биоскоп Вести за особе са оштећеним слухом Фолдер култура Плави круг Миљеница Временска прогноза ТВ Дневник Један на један Разгледнице Комшије ТВ Дневник Серија недеље: Рим Биографије-политичари: Владимир Путин Војвођански дневник Злогласни атентати: Покушај отмице принцезе Ане Серија недеље: Рим Један на један Музички програм Фолдер култура Плави круг

06.35 Кухињица – мађ. 07.00 Ток шок 08.00 Концерт године-Обојени програм 09.00 Грување 10.00 Грување уживо у студију М 10.50 Најважнија адреса 11.45 Емисија на мађарском 12.30 Вести (мађ) 12.40 Украјинска панорама 13.10 Пљачка усред бела дана, филм 14.50 ТВ Баштина 15.15 Добро вече, Војводино (рум) 16.45 ТВ Магазин (рус) 17.45 ТВ Дневник (хрв) 18.00 ТВ Дневник (слов) 18.15 ТВ Дневник (рус) 18.30 ТВ Дневник (рум) 18.45 ТВ Дневник (ром) 19.00 ТВ Дневник (мађ) 19.25 Спортске вести (мађ) 19.30 Кухињица – мађ. 20.00 Добро вече, Војводино (рус) 21.30 Место злочина, филм 23.05 Плави круг 23.30 ТВ Баштина 00.00 ТВ Продаја

Реико Ејлсворт

Место злочина Постоје приче које се хране вашим страхом, играју се са вашим ноћним морама и са сваком следећом прочитаном страницом, читалац бива увучен у све дубљи мрак. За човека чија каријера почива на проналажењу хорор-романа који ће се добро продавати, било је само питање времена када ће и он сам постати жртва. Улоге: Шири Аплби, Реико Ејлсворт, Џефри Карлсон, Дерек Сесил, Џон Бедфорд Режија: Гидеон Раф (РТВ 2, 21.30)

07.30 08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 15.00 15.30 16.00 16.05 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30

08.30 09.00 09.05 10.05 10.30 11.00

Глас Америке Панонско јутро У огледалу Аналија Вреле гуме За корак испред Тема недеље Бели лук и папричица Војвођанске вести Очистимо Србију У огледалу Портрет привредника Војвођанске вести Аналија Арт-бокс Војвођанске вести Кибиц фенстер Војвођанске вести Барометар

Храна и вино Објектив Серијски програм Човек лав Спајдер рајдер Објектив

Витраж Специјализована емисија редакције за културу са сталним рубрикама: савременици, сцена, алтернативе, музика, филм... Место налазе сви релевантни уметници и догађаји који се представљају новосадској публици и појаве које утичу на културни живот града. Ауторка: Смиљка Сељин (Новосадска ТВ, 20.30) 11.10 12.00 13.00 13.10 14.00 15.00 15.10 16.00 16.15 16.30 17.05 17.30 19.30 19.45 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30 23.10 23.20

06.05 08.00 09.03 09.43 19.58 10.29 11.06 12.00 12.15 12.35 13.19

02.53 03.54 04.27 04.58 05.48

Јутарњи програм Јутарњи Дневник Неки нови клинци Гастрономад Сасвим природно Моја лепа Србија Глобална храна Дневник Спорт плус Место злочина Зимски биоскоп: Зов дивљине, филм И ја имам таленат Ово је Србија Село гори, а баба се чешља Дневник РТВ Шта радите, бре Београдска хроника Око магазин Слагалица Дневник Село гори, а баба се чешља Велики изазов, квиз Да, можда, не Место злочина Дневник На ивици Ноћни биоскоп: Инверзни канон: Вођење љубави, филм Неки нови клинци Око магазин Сасвим природно Село гори, а баба се чешља Веерски календар

06.00 06.15 06.40 07.35 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 13.15 13.30 14.00 14.55 15.00 16.05 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.15 21.15 22.15 23.15 00.10 00.40 01.40

Ексклузив Експлозив 1001 ноћ Кад лишће пада Дођи на вечеру Бандини Аси Тајна старог моста Ексклузив Вести Експлозив Вампирски дневници Срећне вести Дођи на вечеру Кад лишће пада Тајна старог моста Ексклузив Експлозив Вести Аси Кад лишће пада Радна акција Кобра Вампирски дневници Експлозив Ексклузив Радна акција

14.45 15.10 15.57 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 20.57 21.46 22.59 23.45 00.09 01.04

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00 Под сјајем звезда, 14.00 Живети свој живот, 16.00 Освета, 17.00 Дрецун, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 20.00 Фолк шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Ток шоу, 00.00 Објектив, 00.30 Фолк шоу 08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Дечији програм, 12.00 Репризе вечерњих емисија, 14.30 Инфо К9, 15.00 Фарма, 16.30 Инфо К9, 17.00 Бибер, 17.30 АБС шоу, 18.00 Лек из природе, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 Отворени екран, 21.15 Спорт из другог угла, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

У вечерашњој емисији „Млади истраживачи Гоше”, гледаоци ће упознати групу даровитих и науци преданих истраживача који већ сада постављају темеље научне будућности Института Гоша. То је свакако и резултат пажње која се младим кадровима поклања у институту. Уредница: Милица Бајић Ђого (РТС 2, 22.29) 06.47 07.20 07.26 07.32 07.54 08.16 08.44 09.10 09.24 10.55 11.30 11.59 12.59 13.59 14.25 15.15 16.42 17.04 17.28 17.57 19.22 20.00 20.34 21.00 21.55 22.29 00.28 00.50 01.35 02.24 03.23

Серијски програм Марко Поло Објектив Девојке из бутика Ево нас код вас Објектив Робин Худ Објектив (слов) Објектив (мађ) Време је на мојој страни Храна и вино Новосадско поподне Објектив (слов) Објектив (мађ) Лична грешка Витраж Девојке из бутика Објектив Марко Поло Неон сити Робин Худ

09.30 АТП Сиднеј 1/4 Финале 12.30 Копа дел Реј: Севиља – Валенсија 14.15 Премијер лига: Тотенхем – Евертон 16.15 КХЛ: СКА – Северстал 18.00 Премијер лига, Магазин 19.15 НБА акција 20.00 Копа дел Реј: Атлетик Билбао – Албасет 22.00 Копа дел Реј: Осасуна – Барселона 00.00 Копа Италија: Наполи – Цесена 01.45 Фудбал мондијал магазин

Млади таленти Србије

04.47 05.16

Радна акција Породица Марјановић, Милан, Драгана и њихова два сина Богдан и Јован, живи у Глогоњском риту, у кући старој више од 60 година. Последњих неколико година за њих су биле врло тешке, највише због Богданове болести. Водитељка: Тамара Грујић (Прва, 21.15)

06.00 06.30 06.45 07.00 08.05 08.15 08.30 09.00 11.00 11.30 14.00 15.00 16.30 17.00 18.45 19.00 20.00 23.00 00.00 00.15 02.00 02.30 03.00 03.15 03.30 04.30

Слагалица Мунзи Мифи Вич Јин јанг јо На слово на слово Плава птица Може и другачије Дивљи дечаци, филм за децу Верски календар Траг у простору Јуриј Башмет и Московски солисти Трезор Плава птица Путеви хране Дивљи дечаци, филм за децу Социјалне вештине ТВ фељтон Монсерат Кабаље у Београду Одбојка: ПС, Војводина НС Семе - Раднички, пренос Вич Место за нас Метрополис Глобална храна Од плочника до царичиног града Млади таленти Србије И ја имам таленат Гитаријада: Рибља чорба Путеви хране Трезор Одбојка: ПС, Војводина НС Семе - Раднички (р) Место за нас Гитаријада: Рибља чорба

ВОА Кефалица Фуснота Маратон Кефалица Милица Копаоник Породица Серано Топ шоп Филм: Девојке из снова Доктор Хаус Породица Серано Копаоник Ред и закон Милица Доктор Хаус Филм: Лет Интрудер НЦИС Милица Филм: Пророчанство В - Напуштени Копаоник Милица Фуснота Мајсторски Злочиначке намере Филм: Пророчанство В - Напуштени (р)

08.15 Бање Србије, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.40 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Стварност живота, 17.40 Вести, 19.59 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.05 Веб џанк, 21.30 НК Коктел, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.00 Вести, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Бање Србије 12.00 Срем на длану: Инђија, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Док. програм, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Пећинци,18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Без тамбуре нема песме, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

dnevnik

c m y

08.30 08.37 09.05 10.00 11.00 11.25 11.45 11.55 12.15 12.40 15.05 16.00 16.35 17.00 18.00 18.30 19.05 19.35 20.00 21.00 23.10 23.45 00.05 00.10 01.35

Вести Топшоп Долина сунца Вести Пингвини с Мадагаскара Том и Џери Сунђер Боб Коцкалоне Породица Кременко Штрумфови Филм: Река успомена Истражитељи из Мајамија Вести Спортски преглед Два и по мушкарца Сунђер Боб Коцкалоне Вести Пријатељи Штребери Истражитељи из Мајамија Филм: Бојно поље: Земља Вести Спортски преглед Шта да обучем? Филм: Едмонд Саут Парк

Сабине Карсенти

Бојно поље: Земља У години 3000. не постоје државе, не постоје градови... Земља је опустошена, а људска врста никако не може да се супротстави Сиклосима, доминантним ванземаљским бићима која желе да завладају читавим светом. Њихов вођа је моћни и врло уверљиви Терл... Улоге: Џон Траволта, Форест Витакер, Бери Пепер, Сабине Карсенти Режија: Роџер Кристијан (Б92, 21.00)

05.45 10.00 11.30 12.00 12.15 14.00 14.45 15.30 16.00 16.20 16.40 17.30 18.30 19.00 20.00 21.00 22.30 23.30 00.30 01.15 02.00 02.30 03.15 03.30

Абу, мали диносаурус Некада давно земљом је владао краљ диносаурус. Све је било лепо, док једна лисица, ђаволски чаробњак са двора, није бацила чини на краља и његово срце претворила из доброг у зло. Краљевством је завладао страх... (Хепи, 09.10) 05.00 07.55 08.00 08.10 08.25 08.35 08.50 09.10 09.25 09.40 09.55 10.00 11.30 11.40 12.05 12.35 12.50 13.20 13.40 13.55 14.00 15.40 15.55 16.00 17.00 17.55 18.30 19.00 19.30 20.30 21.55 22.00 22.50 23.35 02.45 03.30

Јутарњи програм Вести Мали меда Чарли Ноди Мала принцеза Поп Пикси Боба и Биба Абу, мали диносаурус Тајни свет меде Бенџамина Телешоп Вести Ловци на змаја Метеор и пријатељ Винкс Хунтик Поп Пикси Квизић Пресовање Телешоп Вести Парови подне Телешоп Вести Сузе Босфора Тајна нечисте крви Телемастер Насловна страна - квиз Парови - преглед дана Парови - вече Филм Вести Тајна нечисте крви Сузе Босфора Парови - ноћ Стар гате - Атлантис Филм

Добро јутро Брачни судија Тајна љубав Градске вести Филм: Мрежа Двоструки живот Сестре Квиз, породични обрачун Национални дневник Сити Ноћ у јуну Мала невеста Национални дневник Мала невеста Мирис пролећа Све за љубав 48 сати свадба Немогућа мисија Туркан Мирис пролећа Ноћ у јуну Витезови из блата Сити Филм: Јесењи вртови

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00) 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 10.00 Преглед штампе, 10.30 Икс арт, 12.15 Екстреми, 14.15 Арт бизнис, 15.20 Волеј, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 19.20 Пролог, 19.30 ТВ изложба, 20.05 Презент, 21.00 О свему помало са..., 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Немогућа магија, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас,19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Артикулисање, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

~etvrtak12 . januar2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

СТЕВАН ДОРОЊСКИ ОДБРАНА АУТОНОМИЈЕ ВОЈВОДИНЕ

Пишу: Ранко Кончар и Димитрије Боаров 09.30 Велики пројекти 10.25 Дадиља на задатку 11.20 Богата млада, сиромашна млада 12.15 Л.А. Инк 13.10 Стручњак за торте 14.05 Обрачун посластичара 15.00 Краљ посластичара као кувар 15.30 Џон, Кејт и осморо деце 15.55 Венчаница из снова 16.20 Шта не треба обући 17.15 Ко шиша тог пса 18.10 Велики пројекти 19.05 Мајами инк 20.00 Посластичарски ас 20.55 Најбољи амерички кувар 21.50 Стручњак за торте 22.45 Др Џи: Форензични патолог 23.40 Л.А. Инк 00.40 Посластичарски ас 01.40 Најбољи амерички кувар

08.00 Скривена блага афричке, аустралијске и индијске уметности 09.00 Шта је заиста потопило Мери Роуз 10.00 Ловци на нацисте 11.00 7.7. 2005. – Напад на Лондон 12.30 Прохоровка. Кроћење тигра 13.00 Други светски рат у боји 14.00 Тутанкамон. тајне дечака краља 15.00 Тајм тим година X 16.00 Геније дизајна 17.00 Живо оружје 18.00 Звезде сребрног екрана 19.00 Исток-Запад. путовања из средишта Земље 20.00 Египат 21.00 Тајни ратови 22.00 Врт Агате Кристи – убиство и мистерије у Девону 23.00 Тајм тим година X 00.00 Геније дизајна 00.30 Мистерије историје 01.00 Живо оружје

07.00 08.55 10.13 11.12 12.00 12.32 13.16 14.10 14.37 14.52 15.10 16.00 17.10 17.52 18.41 19.30 20.02 20.55 21.25 23.45 00.05 00.22 01.38 02.23 03.05 03.46 04.28 04.33

Добро јутро, Хрватска Луди од љубави Свјетска блага 2 Све ће бити добро Дневник Кад заволим, време стане Др Оз, ток шоу Тренутак спознаје Хрватска хоника БиХ Културна баштина Понос Раткајевих Алиса, слушај своје срце Хрватска уживо 8. спрат, ток шоу Одмори се, заслужио си Дневник Све у 7!, квиз Пола сата културе Циклус добитника Оскара: Лет изнад кукавичјег гнезда, филм Дневник 3 Спорт Сплит Блуз Фестивал 2011, снимак Ин медиас рес Др Хаус Трачерица ЦСИ: Мајами Скица за портрет Луди од љубави

Дигсвил Старла и јахачи драгуља Дигсвил Старла и јахачи драгуља Обојена брда Петоро деце и жељосаур Врана Браћа Грим Посрећило се Прича без краја Еротски филмови

Петоро деце и жељосаур Деца случајно наилазе на чудно биће, ружног и иритантног Псамеада, који долази из неких старих времена. Псамеад има чудесне способности, па деци поклања по жељу све док не падне мрак... Улоге: Тара Фицџералд, Фреди Хајмур, Алекс Џенингс, Попи Роџерс Режија: Џон Стефенсон (Синеманија, 13.15)

Џек Николсон

Осуђен због силовања, Мекмарфи је пребачен у психијатријску болницу, где групна терапија болничарке Ретчед и велике дозе лекова, првенствено умирујућих средстава, одузимају пацијентима индивидуалност и сваку жељу да ишта промене... Улоге: Џек Николсон, Луис Флечер, Вилијам Редфилд, Вил Сампсон, Бред Дуриф Режија: Милош Форман (ХРТ 1, 21.25)

00.20 01.11 01.31

Мала ТВ Бег лукавог лисца Мерлин Истраге Младог Месеца Алиса, слушај своје срце Серија за младе Други формат Сведочанство Талесина Џонса, филм Мала ТВ Мерлин Деграси Нови нараштај Обична клинка Кошарка, ЕЛ (ж): Госпић Спартак М, пренос Регионални дневник Жупанијска панорама Гле Симпсонови Музика, музика... Ин медиас рес Залагаоница, док. серија Др Хаус Трачерица ЦСИ: Мајами Увек је сунчано у Филаделфији Пепео пепелу Два и по мушкарца Завршни ударац

05.50 07.10 08.45 13.10 14.50 16.15 18.05 19.40 21.20 23.00 00.20

Девојка из сестринства Друмски тркачи Легенда о Бучу и Санденсу Боље мртав него жив После Џимија Девлин Завера Мастергејт Братска љубав Блејд у Хонгконгу Девојка из сестринства Друмски тркачи

07.54 08.24 08.49 09.32 10.00 10.45 11.10 12.35 14.05 14.35 15.20 15.45 16.10 18.00 18.20 18.30 19.15 19.40 20.00 20.50 21.35 22.25 23.10 00.00

Тара Фицџералд

06.00 07.40 08.05 09.50 11.40 13.45 15.30 17.35 18.15 20.05 21.35 23.10 00.30 02.10 03.40 05.30

Улични плес 3Д Васпитање за почетнике 2 Дрво без корена Чувар моје сестре Селин. Кроз очи света Артур 3. Рат два света Дан заљубљених Спасавање пеликана 895 Ловац на уцене Сајрус Игра смрти Телефонска говорница Симон Кониански Секс и лажи у граду греха Прелазак преко Филмови и звезде 4

Меклаудове ћерке Вокер, тексашки ренџер Неш бриџис Филм: убиства у Мидсамеру Вокер, тексашки ренџер Ургентни центар Видовњак Монк Вокер, тексашки ренџер Филм: убиства у Мидсамеру Ургентни центар Монк Видовњак Филм: Ејс вентура Филм: Фактор страха

08.15 10.20 10.50 11.35 13.20 14.15 15.05 16.55 17.05 18.00 18.30 19.05 20.00 20.50 22.30 00.15 00.30 02.05 03.05 04.30

Кобра 11 Ексклузив таблоид Вечера за 5 Емператриз Ружа ветрова Крв није вода Кобра 11 РТЛ 5 до 5 Вечера за 5 Ексклузив таблоид РТЛ Данас Крв није вода Ружа ветрова Мамин нови фрајер, филм Обмана, филм РТЛ Вести Опасно плаветнило, филм Астро шоу На лицу места РТЛ Данас

Мамин нови фрајер

Лет изнад кукавичјег гнезда 08.00 08.30 09.30 10.00 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

06.20 07.20 08.20 09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 18.20 19.20 20.20 21.20 23.20

04.00 05.20 08.50 10.20 12.10 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

Деца Врата раја Велика зверка Предлог Прича о сексу Дадли је закон Чувај се лепих отмичарки Пацов Фриџек Деца Лезбејке ухваћене на делу

Хенри је млади ФБИ агент. За време његовог трогодишњег избивања из дома, његова мајка Марта успела је да изгуби пуно килограма, пролепша се и, на Хенријево негодовање, постати права девојка за журке... Улоге: Колин Хенкс, Мег Рајан, Селма Блер, Антонио Бандерас Режија: Џорџ Гало (РТЛ, 20.50)

Мег Рајан

10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Генералка Аутомобили Амерички чопери Прљави послови Опасан лов Разоткривање митова Врхунско градитељство Преживљавање Како се прави? Како то раде? У делићу секунде Лов на сабљарке Дрвосече из мочваре Уклета кућа Разоткривање митова У делићу секунде Лов на сабљарке

08.30 09.15 10.30 12.30 13.15 14.15 15.45 16.45 18.00 20.00 20.15 22.15 23.00 00.00 00.45

Рели Биатлон Тенис Рели Биатлон Биатлон Тенис Фудбал Фудбал Сви спортови Фудбал Рели Покер Сви спортови Рели

Fe de ri ra we fe de ra ci je Po sle ustav nih amand ma na iz 1967/8. Fe de ra ci - ni ca ma par tij skih ru ko vod sta va Sr bi je i Voj vo ja se na {la u „raz re |e nom va zdu {nom pro sto ru“, di ne, Do row ski, kao ~lan Pred sed ni {tva SKJ, jer je sva ki re pu bli~ ki cen tar po ~eo da je do ì - na gla {a va: vqa va vi {e kao smet wu sop stve nim pla no vi ma, „Ja mo `da ni sam do bro oba ve {ten ali ne vi dim ne go za jed ni~ ku ku }u. Uz to je de mo kra ti za ci ja po - da se pla ni ra ju me re ko je bi du go ro~ no, ne sa mo li ti~ kog ì vo ta, ko ju je omo gu }io Bri on ski ple - obez be di le sta bil nost i po rast stan dar da, ve} i num, otvo ri la pro stor ra znim ide o lo {kim stru - raz voj po qo pri vre de i pre hram be ne in du stri je. ja ma, a pre sve ga na ci o na li sti~ kim. Za to se po - Imam uti sak da je si tu a ci ja u Voj vo di ni sa da mo sta vi lo pi ta we {ta }e u po li ti~ kom smi slu bi ti `da lo {i ja ne go {to pret po sta vqa mo. Do du {e, „ve ziv no tki vo“ Ju go sla vi je, u ko joj sva ko sa mo par ci ja lan je moj uvid iz ne kih se la i ima wa u „gle da svoj po sao“. Ti to je sma trao da to mo ra bi - Ba~ koj, ali ni kad ni sam sreo ta kvo ne za do voq ti SKJ, oslo wen na iz vor nu rad ni~ ku, kla snu ba zu, i za to }e, po ~et kom se dam de se tih, ugu {i ti sva ki po ku {aj u re pu bli ka ma da ig no ri {u kqu~ ne prav ce we go ve ju go slo ven ske po li ti ke i da po tra è no vesta re „oslon ce“ svo jih re pu bli~ kih sa ve za ko mu ni sta u na ci ji i/ili na ci o nal noj in te li gen ci ji, dr àv noj i/ili pri vred noj teh no kra ti ji ili ~ak ne gde u ino stran stvu. Do row ski na sed ni ci OK No vi 16. mar ta 1971. is ti ~e: „Mo ra se ob ja sni ti {ta se u fe de ra ci ji me wa – li kvi di ra Ka ra |or |e vo kob no za Tri pa la i Sav ku se eta ti zam i ad mi ni stra tiv no-cen tra li sti~ ki stvo u Voj vo di ni. Qu di jav no go vo re: ne ma mo mi si stem. Da li u ovim uslo vi ma stva ra mo uslo ve za vi {e ni u ko ga po ve re wa. To SK mo ra da bri ne, jer re pu bli~ ki eta ti zam i za na ci o na li zam?“ Na ova mi ne zna ~i mo ni {ta bez rad ni~ ke kla se i tih ma pi ta wa po ku {a va da da i od go vor. Sma tra da se sa, do du {e, mo è mo da zna ~i mo kao ne ka bi ro pro me na ma upra vo ra{ ~i {}a va te ren za bor bu krat ska par ti ja. To od su stvo per pek ti ve za na {e pro tiv na ci o na li zma. „Cen tra li zam na ni vou fe - sta nov ni {tva je naj go ri ele ment po li ti~ kog sta de ra ci je je bio gra na za ko ju se hva tao na ci o na li - wa. Agro in du strij ski kom pleks bit no uti ~e i na zam. Ne }e na ci o na li sti bi ti za do voq ni. Na {i su raz voj dru gih obla sti (pro sve te, na u ke) Voj vo di ci qe vi raz li ~i ti i na {i pu te vi se ra zi la ze. Od - ne, jer sa ~i wa va oko 40 od sto we ne pri vre de i no si re pu bli ka – po kra ji ne su spe ci fi~ ni“. Po - pri rod ni je pred u slov we nog raz vo ja. Sreo sam u sta vqa pi ta we - {ta je to? ovim ne po voq nim uslo vi ma de mo ra li {u }i stav: Na jed nom dru gom sku pu, 1971. po ten ci ra nu - Pa do bro ne mo ra se sta we me wa ti, mi ne }e mo `nost je din stva SK u uslo vi ma „fe de ri ra wa fe - pro iz vo di ti. To je ne mo gu }e, jer je eg zi sten ci jel de ra ci je“. Ka è: „ Je din stvo SK ni je prost zbir no pi ta we 50 od sto sta nov ni {tva, ~ak i vi {e, kad svih mi {qe wa i par ci jal nih in te re sa, ve} re zul - se uzme pre hram be na in du stri ja. Na kra ju, je dan tan ta pro gre siv nih te `wi pred log. Do bro bi bi lo da naj nan pred ni jih so ci jal nih se ka dar s ko jim Voj vo di na Po sle ustav nih amand ma na iz gru pa ci ja. Raz u me se ni sam ras po la è vi {e an ga ù je u pro tiv kom pro mi sa uop {te. po li ti~ kom ì vo tu. Ina ~e, 1967/8. Fe de ra ci ja se na {la Kqu~ no je pi ta we na ko joj ja se bo jim da }e do }i do ce u „raz re |e nom va zdu {nom ide o lo {koj osno vi se pra vi pa wa voj vo |an skih ka dro va, pro s to r u“, jer je sva k i re p u b li~ k i kom pro mis. SK re pu bli ka ako oni ne bu du or ga ni zo va cen tar po ~eo da je do ì vqa va mo ra iz ra zi ti i na ci o nal ne ni i sin hro ni zo va ni“. in te re se. Ako ne }e on, ne ko I ove re ~i ilu stru ju ko vi {e kao smet wu sop stve nim }e dru gi. To sa mo iz gle da pla no vi ma, ne go za jed ni~ ku ku }u li ko je Do row ski bio ne za pro tiv re~ no, ali to je di ja do vo qan ru ko vod stvom Voj lek ti~ ko je din stvo. vo di ne. Kra jem 1970. Ti to je pred lo ìo pro me nu Usta va S je se ni 1971. u Hr vat skoj se po li ti~ ka si tu a- SFRJ, kao „dru {tve nu neo p hod nost“. U pr vo ci ja sve vi {e kom pli ko va la. Vo de }i qu di SK i Pred sed ni {tvo SFRJ (~la no ve su de le gi ra le re - „ma sov nog po kre ta“, Sav ka Dab ~e vi} Ku ~ar i Mi pu bli ke i po kra ji ne) 1971, u{li su iz Voj vo di ne ka Tri pa lo, ste kli su ve li ku po pu lar nost, ali Ma }a{ Ke le men i Ili ja Ra ja ~i}, po po lo à ju vi de lo se da gu be kon tro lu nad na ci o nal no „po bu (pred sed nik Po kra jin ske skup {ti ne), a Sr bi je |e nim“ ma sa ma. Usko ro }e se is po sta vi ti da je na Ko ~a Po po vi}, Dra gi Sta men ko vi} i Dra go slav ci o na li zam opa san sa ve znik ko mu ni sta, ~ak i ako Mar ko vi}. su wi ho vi ci qe vi „li be ral ni“. Ti to je du go oklNo, to kom tog le ta, na ci o na li sti~ ke sna ge po - e vao, po sta vqa ju }i „cr ve nu li ni ju“ raz dva ja wa od ka zu ju da ni su za do voq ne ustav nom re for mom i cen ta ra na ci o na li ti~ ke hi ste ri je i „kon tra re po ku {a va ju da is po slu ju vi {e sa mo stal no sti za vo lu ci je“, o~e ku ju }i da je sa mi ru ko vo di o ci Hr svo ju „na ci o nal nu re pu bli ku“, jer, sva |e oko svih vat ske bra ne, {to oni vi {e ni su uspe va li. Na ju go slo ven skih pi ta wa, po seb no eko nom skih, ne kra ju je, ~i ni se, bio go to vo pri mo ran da in ter ve pre sta ju. Na ro ~i to su ne za do voq ni u Hr vat skoj. U ni {e dra kon skim me ra ma. U Ka ra |or |e vu, de cem ta kvoj at mos fe ri or ga ni zo van je za jed ni~ ki sa - bra 1971, odr à na je 21. sed ni ca Pred sed ni {tva sta nak Se kre ta ri ja ta CK SKS i PK SK Voj vo di - SKJ, na ko joj su Tri pa lo i Sav ka pri mo ra ni na ne, 10. sep tem bar 1971, na ko me se ras pra vqa lo o ostav ke, po sle ko je je usle di la vr lo {i ro ka „di ak tu el nim pri vred nim pi ta wi ma. Po sle re la tiv - fe ren ci ja ci ja“, pa i opre si je u svim in sti tu ci ja no du gog raz do bqa u ko me ni je u~e stvo vao na sed - ma Hr vat ske.

Књига др Ранка Кончара и Димитрија Боарова „СТЕВАН ДОРОЊСКИ – ОДБРАНА АУТОНОМИЈЕ ВОЈВОДИНЕ” може се за 1.000 динара купити код издавача, Музеја Војводине (Дунавска 35, тел. 021/525–059, бр. рачуна 840–539668–54) Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

~etvrtak12.januar2012.

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Да нас и на ред них да на би ће те рас по ло же ни за љу бав ни од нос и про на ћи вре ме на за дра гу осо бу, ко ју иде а ли зу је те. Ва ша бо ги ња Ве не ра је у за гр ља ју за во дљи вог Неп ту на па ужи вај те!

BLIZANCI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

12. januar 2012.

Об у зе ти сте сва ко днев ним оба ве за ма. Мо гу ћи су про бле ми с из вр ши о ци ма и сви ма они ма од ко јих оче ку је те од ре ђе не услу ге. Исто вре ме но, ра ди те пу ним и отво ре ним ср цем, што по не кад и ни је до бро.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

Ла ко је мо гу ћа при лич но на пе та си ту а ци ја у до му, ме ђу уку ћа ни ма. Во ди те ра чу на о то ме ко га при ма те у ку ћу ових да на. На лич ном пла ну сте су здр жа ни и озбиљ ни, али све ве дри ји и рас по ло же ни ји.

Ме сец је упло вио у ал хе ми чар ски знак Де ви це, што вам до но си но ва уз бу ђе ња, су сре те, раз ма тра ња и рас пра ве па и мо гућ ност кра ћег пу то ва ња. Бу ди те па жљи ви у са о бра ћа ју и не жу ри те.

По слов на си ту а ци ја се за гре ва, би ло у сми слу ра да или про сла ве. Би рај те, ма да јед но не мо ра да ис кљу чи дру го. Увек је нај бо ље ићи сред њим пу тем. Сле ди по ве ћа ње тро шко ва, рас хо ди, шо пинг.

Пре о се тљи ви сте на лич ном пла ну, што је про ла зно, али мо же би ти кри тич но. Не ко би вас ла ко мо гао по вре ди ти, по го то во осо ба до ко је вам је ста ло па и стал ни парт нер. Не мој те пре те ри ва ти, успо ри те.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Де лу је те под на ле том адре на ли на или хор мо на, што оста вља јак ути сак на оста ле, по го то во на парт не ра и при ја те ље. У по слу је све ОК, под кон тро лом и без ве ћих из не на ђе ња. Стра сти.

На по љу ка ри је ре се де ша ва ју ра зно ра зни ме ђу људ ски од но си у ко је не би тре ба ло да се ме ша те. Све ће то већ сти ћи на не ки вид на пла те. Ра ди је се др жи те сво јих тран спа рент них прин ци па.

Див ни да ни сле де, ма ње про дук тив ни за по сао, али за то оча ра ва ју ћи за про вод и љу бав. Опу сти те се, али де луј те на ак ти ван на чин јер има те мно го енер ги је и иза зо ва. Тро ши те но вац на му зи ку и му зе.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Мо же те мно го ра ди ти у за тво ре ном про сто ру, и то је ОК. У су прот ном, по ве ди те ра чу на о свом здрав стве ном ста њу. Не са ни ца је по сле ди ца стре са. Бу ди те фи зич ки ак тив ни. До бар про вод.

Ни сте ни ма ло ре ал ни у по гле ду оно га шта вам је чи ни ти. За љу бље ни сте у љу бав па се во ље на осо ба под ра зу ме ва, би л о у фик тив ном или кон крет ном сми слу. Ужи вај те у ин спи ра ци ји, док тра је.

Уко ли ко за и ста же ли те да ис пу ни те да не оним нај бо љим што мо гу да вам пру же, по ву ци те се у не ки вид ин тим но сти и тај но сти. Све што се де ша ва иза за тво ре них вра та тре ба ту и да оста не. Пу то ва ње?

TRI^-TRA^

И даље без длаке на језику V REMENSKA

Шест година брачног живота Пинк је, као и увек без длаке на језику, свом супругу, возачу мото–трка Ка ри ју Хар ту, честитала на оригиналан начин. Баш као и он њој. - Срећна годишњица мојој лепој супрузи коју јако волим. Шест предивних година, а још ме ниси убила. Волећу те вечно - написао је Кари Харт на Твитеру. Досетљива Пинк му је одговорила: „Нисам те још убила, али дај ми времена, драги. То ће се догодити јако споро.” Иако су се једно време разишли и живели одвојено и размишљали о разводу, пар је учврстио свој брак кад је на свет дошла њихова ћерка Ви лов у јуну прошле године.

PROGNOZA

ПроменљИво

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica

Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica

Niш

Evropa

облачно

Madrid

НО ВИ САД: Про мен љи во облач но с мо гу ћим по вре ме ним сун Rim ча ним ин тер ва ли ма. Ве тар слаб за пад ни и ју го за пад ни. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра -1, а мак си мал на 6 сте пе ни. London ВОЈ ВО ДИ НА: Ују тру слаб мраз. То ком да на су во и про мен љи Cirih во облач но са по вре ме ним сун ча ним ин тер ва ли ма. Ве тар слаб за пад ни и ју го за пад ни. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра Berlin ту ра -3, а мак си мал на 7 сте пе ни. Beч СР БИ ЈА: Ују тру по не где слаб мраз. То ком да на су во и про мен љи во облач но с по вре ме ним сун ча ним ин тер ва ли ма. Ве тар слаб за Varшava пад ни и ју го за пад ни. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра Kijev ту ра -4, а мак си мал на 8 сте пе ни. Прогноза за Србију у наредним данима: У пе так ре ла тив но то Moskva пло уз на о бла че ње с мо гу ћом про ла зном ки шом на се ве ру Ср би је. За Oslo ви кенд за хла ђе ње с ма њом шан сом за сне жне па да ви не у цен трал St. Peterburg ним и ју жним пре де ли ма Ср би је. По чет ком иду ће сед ми це хлад но.

БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Оче ку је се по бољ ша ње би о ме те о ро ло шке си ту а ци је, ко је ће има ти по зи ти ван ути цај на ве ћи ну хро нич них бо ле сни ка. Опрез се и да ље са ве ту је аст ма ти ча ри ма. Ме те о ро пат ске ре ак ци је мо гу ће су у бла жој фор ми, а свим уче сни ци ма у са о бра ћа ју пре по ру чу је се по ве ћа на па жња.

14 14 12 4 9 8 7

VIC DANA Се де црн ка и пла ву ша у ка фи ћу. Црн ка на ру чи хи би скус. - Шта ти је то хи би скус - пи та је пла ву ша. - Чај. - Е, он да ме ни је дан хи би скус од на не!

2 0 0 0

Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

234 (12)

Slankamen

246 (16)

Jaшa Tomiћ

Apatin

288 (15)

Zemun

283 (16)

Bogojevo

241 (15)

Panчevo

304 (14)

Smederevo

472 (10)

Baч. Palanka 235 (16) Novi Sad

208 (16)

Tendencija porasta

SAVA

N. Kneжevac

185 (3)

Tendencija stagnacije

Senta

244 (1)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

306 (0)

Tendencija stagnacije i porasta

Titel

240 (18)

NERA

Hetin

72 (-4)

TISA

60 (0)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije i porasta

S. Mitrovica 176 (10) Beograd

Kusiћ

238 (18)

40 (-2)

Reшeњe iz proшlog broja