Dnevnik 12.februar 2011.

c m y

NOVI SAD *

SUBOTA 12. FEBRUAR 2011. GODINE

GODINA LXIX BROJ 22987 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

NASLOVI

SPISAK NBS-a ZA STE^AJ 5.000 PREDUZE]A

Politika

Za brisawe petina vojvo|anskih firmi

3 Pajti}: Kome se ne svi|a u Vladi, neka tra`i drugi posao 3 Jo{ jedan ministar podne}e ostavku

Ekonomija 4 U Crvenki otvoren pogon novih tehnologija

str. 5

PROTESTNA KOLONA JU^E PRO[LA NOVOSADSKIM BULEVARIMA

4 Granica bogatstva zarada od 1,7 milion dinara 5 Sudski progon borbe protiv korupcije

Poqoprivreda 6 Naturalna razmena na paorsku {tetu

Egipat slavi Mubarakovu ostavku

Novi Sad 8 Isteruju bakteriju iz „Guliverovih” cevi

str. 21

9 Uskoro komotno pacijentima i lekarima

Vojvodina 12 Krivi~na prijava protiv Zoltana Jege{a

Dru{tvo 14 Svima je mesto u |a~kim klupama

Foto: A. Erski

Crna 13 Du{evna bol uzgajiva~a patuqastih pasa

Ne}e kombi porez na luksuz st r . 7

str. 12

Sr emska kobasicijada danas i sutr a u [idu str. 16 – 20

SPORT

n U NOVOm SADU PO^ELO EVROPSKO PRVENSTVO mLADIH U KARATEU

n VATERPOLO DERBI VOJVODINE I ZVEZDE

n ANA ISPALA NA TAJLANDU

DEVOJKA JU^E [OKIRALA NOVI SAD

Gola {etala bulevarom

str. 11

n NI[TA OD SARADWE VODE]IH NOVOSADSKIH KLUBOVA

Titelski breg zatrpao de~ju sobu

Hladnije i slaba ki{a

Najvi{a temperatura 7 °S

str. 7

POLiTikA

subota12.februar2011.

Je re mi}: Sve pro ble me u Ra {koj re {a va ti u in sti tu ci ja ma Ministar spoqnih poslova Vuk Je re mi} izjavio je ju~e u Novoj Varo{i da svi problemi unutar Srbije, ukqu~uju}i i one na koje povremeno ukazuju pojedini verski ili politi~ki lideri u Ra{koj oblasti, treba iskqu~ivo da se re{ava-

ju u okviru dr`avnih institucija.

– Nema internacionalizacije pitawa i problema iz ovog dela Srbije i ne}e je ni biti. Jedino se pitawe Kosova re{ava kroz me|unarodne institucije. Za re{avawe drugih pitawa, ukqu~u-

ju}i i Ra{ku oblast, odnosno Sanxak, nema potrebe za me|unarodnom pomo}i – rekao je novinarima Jeremi}.

Ministar Jeremi} se u razgovoru s predsednikom op{tine Nova Varo{ Sla vi {om Pu ri }em upoznao s potencijalima tog

kraja i prihvatio da u okviru svojih diplomatskih poslova u svetu promovi{e mogu}nosti za investirawe i u tom delu zemqe.

U razgovoru je istaknuto da su potencijali tog kraja turizam, elektroprivreda, farmaceutska industrija i poqoprivreda.

ZA ME NIK PRED SED NI KA LSV-a BO JAN KO STRE[

Ne }e mo uce wi va ti Vla du, ali ni od u sta ti od imo vi ne i pri ho da APV Zamenik predsednika Lige so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne Bo jan Ko stre{ izjavio je ju~e da }e ta stranka preduzeti „energi~ne mere” radi pokretawe pitawa dono{ewa zakona o imovini i izvornim prihodima AP Vojvodine. On je na konferenciji za novinare kazao da Liga ipak ne}e ucewivati Vladu Srbije, ali i da ne}e odustati od ovih zahteva, navode}i da je dono{ewe ovih propisa va`no i za proces evrointegracija Srbije.

– Ovi zakoni va`ni su i za Vojvodinu i za evrointegracije na{e zemqe jer bez wih Sr bi ja ne mo `e do bi ti ni status kandidata – istakao je Kostre{.

Dodao je da se LSV na ovakav korak nije odlu~io u ovom trenutku zato {to `eli da dodatno destabilizuje vladaju}u koaliciju, niti da uti~e na pro ces re kon struk ci je Vlade, ve} zbog toga {to je pro {lo vi {e od go di ne od usvajwa Statuta APV i zato {to je re~ o ustavnoj obavezi, ~iji rokovi su odavno istekli.

– Posle vi{e od godine ~ekawa, strpqewe mora imati kraj – poru~io je Kostre{.

Nije `eleo da se izja{wava o koracima koje bi LSV preduzeo u slu~aju da koalicioni partneri ne budu imali sluha

za ovaj zahtev, ali je kazao da }e ta stranka izneti svoje zakon ske pred lo ge ako to ne u~ine nadle`na ministarstva u Vladi.

– S obzirom na to da je kod pripreme ovih zakona zapelo u Vladi, za nas je najva`nije da najpre razgovaramo s premi je rom Mir k om Cvet k o v i }em i o~ekujem da }e se to desiti u narednih desetak dana – rekao je Kostre{.

On je dodao i da su u LSV-u svesni toga da do ovih zakona ne}e mo}i da se do|e brzo jer je re~ o „kompleksnom pitawu”, odnosno da, kao {to je to bio slu ~aj s voj vo |an skim Statutom, „postoje velike po-

^E DO MIR ^U PI]

Funk ci o ne ri pre da ju iz ve {ta je Predsednik Odbora Agencije za borbu protiv korupcije ^e do mir ^u pi} izjavio je ju~e da je 2.605 funkcionera predalo izve{taje o promeni u li~noj imovini i prihodima ve}im od godi{we prose~ne zarade u Srbiji, i dodao da je to ne{to vi{e od deset odsto funkcionera koji su pro{le godine predali imovinske karte. ^upi} je rekao Tanjugu da su prijavqene promene razli~itih vrsta, a da }e se ta~no znati koje su to pro-

|u ostalog, preispitati na koji na~in se to desilo.

On je istakao da ne treba polaziti od pretpostavke da su funkcioneri „~inili neke ne~asne radwe” i da ih treba odmah osumwi~iti.

– Svaki funkcioner koji je dostavio izve{taj o promeni u svom imovnom stawu je slu~aj za sebe – rekao je ^upi}, i dodao da }e podaci o promeni imovine funkcionera biti dostupni gra|anima kada budu obra|eni.

Ka zne ^upi} je upozorio na to da }e funkcioneri koji nisu predali izve{taj o promenama u li~noj imovini i prihodima ve}im od godi{we prose~ne zarade u Srbiji, {to iznosi oko 3.500 evra, biti tretirani kao da su taj podatak prikrili i protiv wih }e biti pokrenut krivi~ni postupak. On je naveo da je kazna za to od {est meseci do pet godina zatvora i gubqewe deset godina prava da konkuri{ete u javnom `ivotu. mene kada budu unete u registar imovine koji su funkcioneri popunili tokom januara pro{le godine.

– Verovatno }emo dobiti razli~ite podatke. Neki funkcioneri su mo`da dobili odre|eno nasledstvo, kod nekih se imovina pove}ala zato {to imaju privatne firme, a neki su mo`da obavestili Agenciju i o tome da ne{to {to su imali vi{e nemaju – rekao je ^upi}.

Po wegovim re~ima, bitno je ustanoviti da li se novac koji funkcioneri dobijaju iz buxeta pove}ao, jer ukoliko jeste, to bi bio signal da bi trebalo, izme-

On je kazao da je to dugotrajan proces i kao primer naveo da je od 15.670 imovinskih karata koje su funkcioneri predali pro{le godine obra|eno i na sajt postavqeno oko 3.500. ^upi} je istakao da veruje da }e tokom ove godine Agencija uspeti da sve podatke iz imovinskih karata koje su dostupne javnosti stavi na sajt.

– Za funkcionere ~ija je imovina ve} objavqena na sajtu Agencije uskoro }e biti postavqene i izmene – rekao je ^upi}, i dodao da }e podaci o promenama biti sukcesivno postavqani na sajt, a same promene posebno ozna~ene.

javna preduze}a ~iji je APV osniva~, ali i ona javna predu ze }a ko ji ma je Voj vo di na upravqala nekad: po{ta, `eleznica, elektroprivreda, putevi... Tako|e, podvukao je i da LSV ne}e odustati od zahteva za obe{te}ewe APV zbog privatizacije NIS-a.

– Sve to treba da se na|e u zakonu o imovini. Svesni smo toga da }e to biti te{ko i verovatno sve to ne}e biti prihva}eno u prvom koraku, ali ipak ne}emo odustati od ovih zahteva, kao {to nismo odustali ni do toga da se Vojvodini obezbede ustavne garancije za zakonodavnu, izvr{nu i sudsku vlast - kazao je funkcioliti~ke razlike u koaliciji ner LSV-a.

Kostre{ je ocenio i da su o sadr`aju tih zakona”.

– Zato se oni i ne donose, aktuelni pora`avaju}i podaali ne mogu se svi problemi ci o ekonomskom propadawu gurati pod tepih. I zato mi Vojvodine posledica polo`ainsistiramo na dogovoru i vr- ja APV od 1988. godine, ukazu{i }e mo pri ti ju}i na to da ne sak na vladaju}u mo`e biti ekoU interesu Srbije je nomskog razvoja ko a li ci ju – po ru ~io je Ko ni Po kra ji ne, da Vojvodina stre{. ali ni lokalnih stane na noge On je ponovio samouprava dok da se LSV zalase ne re{i pita`e za to da se Vojvodini vrati we wihove imovine i izvora sva imovina kojom je raspolafinansirawa. gala pre Milo{evi}evog pu~a – U interesu Srbije je da 1988. godine, navode}i da se Vojvodina stane na noge jer je pod tim podrazumeva sva imo- ona zaista most ka Evropi – vina kojom trenutno upravqarekao je Kostre{. ju pokrajinski organi vlasti i B. D. S.

VESTI Ostav ka dr `av nog se kre ta ra Mu jo Mu ko vi}, potpredsednik Sanxa~ke demokratske partije ~iji je osniva~ ministar Ra sim Qa ji}, podneo je ju~e ostavku na sve strana~ke funkcije, kao i na funkciju dr`avnog sekretara u Ministarstvu za infrastrukturu.

Mukovi} je Tanjugu rekao da odluku o ostavkama nije doneo na pre~ac, da je poku{avao mnogo toga da promeni, ali da mu to, na`alost, nije po{lo za rukom. Ina~e, Mukovi} je naveo da je ostavku na strana~ke funkcije podneo zbog nedostatka minimuma politi~ke odgovornosti i voqe za promenama unutar stranke, kako u smislu kadrova, tako i u pogledu politike stranke, ~ak ni posle katastrofalnog rezultata na izborima za Nacionalni savet Bo{waka, juna pro{le godine.

– Ne `elim da budem jedan od onih koji }e sprovoditi posebne programe za tobo`we ulagawe u Sanxak jer, umesto da je to stalna politika Vlade, ona te programe donosi da bi prevaspitavala gra|ane Sanxaka i gu{ila politi~ke neistomi{qenike – naveo je Mukovi}.

Ra di ka li iz da li kwi gu o Vu ~i }u Srpska radikalna stranka i novinar Pre drag Po po vi} predstavili su ju~e wegovu kwigu „Vu~i}ev re~nik”, s podnaslovom „Istorija jedne opake bolesti”, za koju je autor rekao da je „dokumentarno-satiri~no upakovana politi~ka biografija” sada{weg zamenika predsednika Srpske napredne stranke Alek san dra Vu ~i }a.

Popovi}, ~iju je kwigu izdao SRS, rekao je da Vu~i}a zna gotovo dve decenije, da je posledwe tri godine bio glavni urednik „Pravde„, kako je istakao, „Vu~i}evog dnevnog lista”, kao i da mu „nikad nije verovao” – ni kad je pri~ao o Karlobagu ni sada.

Poslanik i funkcioner SRS-a De jan Mi ro vi} rekao je da Popovi} nije ~lan SRS-a, da ga smatra najhrabrijim i najboqim novinarem, iz ~ije kwige se vidi da li su u pravu Vu~i} i To mi slav Ni ko li} ili SRS i {ta }e biti ako ti qudi do|u na vlast sa svojim „prijateqima i mentorima iz DS-a„.

Mar ko vi}: Ve qa Ili} bio ~lan SKJ Na sednici Skup{tine grada u ^a~ku, odbornik Sto jan Mar ko vi} (LDP)saop{tio je da je lider Nove Srbije Velimir Ili}, koji je uvek isticao pripadnost wegove porodice Ravnogorskom pokretu, uz nagla{avawe svog antikomunizma, bio ~lan Saveza komunista. Na dnevnom redu sednice bilo je razmatrawe izve{taja o programima rada lokalnih kulturnih institucija. Odbornik Markovi} je saop{tio da se u novom Zborniku radova Narodnog muzeja u ^a~ku nalazi istra`iva~ki prilog na temu”Predsednici op{tine ^a~ak (1944-2010). U jednoj fusnoti teksta u Zborniku, koji se poziva na Arhivu Op{tinskog komiteta Saveza komunista Srbije i pisawe lista” Novi glas”, navedeno je da je Ili}, kao vojnik JNA u Osijeku, maja 1979. godine primqen u partiju, a potom zavr{io i politi~ku {kolu.

dnevnik

c m y

2

PO LI TI^ KI ANA LI TI ^AR BRAN KO RA DUN O RE KON STRUK CI JI I OD NO SI MA U VLA DI

Ri val stvo Din ki }a i Da ~i }a i pre sing na DS – O~igledno je da Vlada ulazi u tu svoju posledwu godinu, i bez obzira na to da li }e izbori biti krajem ove godine ili po~etkom slede}e, oni su shvatili da su izgubili veliki deo rejtinga, a podaci s terena govore da je opozicija ja~a i otuda je Dinki} krenuo u pri~u o rekonstrukciji Vlade, o otvarawu novih radnih mesta, privla~ewu stranih investitora, dakle – predizbornu kampawu. U okviru te kampawe i pri~e o rekonstrukciji je i mogu}a promena premijera – objawava za na{ list politi~ki analiti~ar Bran ko Ra dun aktuelna zbivawa, u kojima se, uz rekonstrukciju i zamenu ministara pomiwe ~ak i odlazak premijera.

On isti~e da je situacija napreta, i da vladaju}e stranke ne znaju {ta da rade i nekako preokrenu podr{ku gra|ana. Radun ka`e da je istra`ivewa pokazalo da je SNS sada ja~i od DS-a, navode}i primer Zrewanina.

– Time je i opozicija ja~a od vlasti, a to nije bilo tako donedavno – dodaje na{ sagovornik.

Po wemu, Vlada je do sada opstajala zahvaquju}i autoritetu predsednika Bo ri sa Ta di }a.

Na{ sagovornik isti~e da pri~a o rekonstrukciji koju potencira Dinki} mo`e na odre|eni na~in nauditi SPS-u Ivi ce Da ~i }a jer bi wegovi neki ministri bili na tapetu.

– Tako da se ovo mo`e shvatiti i kao kampawa Dinki}a i G17 plus protiv SPS-a jer izme|u wih postoji rivalstvo unutar Vlade kao dva mawa partnera u „qubavnom politi~kom trouglu“ Tadi}–Dinki}–Da~i}, koji je okosnica vlasti – dodaje Radun.

On tvrdi da su lider SPS-a i G 17 plus, odnosno zamenik premijera i vicepremijer, Da~i} i Dinki}, ~esto bili u lo{im odnosima.

– Postojali su razli~iti interesi, nekada i strate{ke raz-

like. Recimo, Dinki} je poznat kao prozapadni i pro-NATO politi~ar, dok se Da~i} jo{ nije jasno izjasnio i predstavqa drugu struju u vladaju}im strukturama, i za sada se ~ak opire ulasku u NATO. Imaju o nekim pitawima i suprotne stavove – isti~e Radun.

U aktuelnoj situaciji, po oceni analiti~ara, lider G17 plus ho}e da oja~a svoju unutra{wu poziciju unatar Vlade, a i u javnosti, kao „neko ko ne{to radi, ko otvara firme, fabrike, dovodi strane investicije, zala`e se za rekonstrukciju, ~ime `eli da oja~a i poziciju Vlade“.

– Istovremeno, to je pritisak na DS jer on jo{ nije odlu~io da li }e da ide s Dinki}em ili, mo`da, sa SNS-om posle izbora.

Dinki}evi nastupi su neka vrsta presinga na demokrate i samog Tadi}a – nagla{ava sagovornik.

On ka`e da se lider G17 plus pona{a, prema demokratama pre svega, u stilu: „mogu vam uzeti deo bira~a, smawiti rejtin, ~ak i naneti {tetu i vidite {ta }ete“.

– Opet on igra onu svoju ulogu ~oveka koji iz Vlade – ru{i Vladu Srbije. On pritiska DS da bi se opet pozicionirao kao neophodan partner Tadi}evih demokrata – isti~e ovaj politi~ki analiti~ar.

Radun pri tom ukazuje na to da DS nastavqa da balansira i „koketira“, poku{avaju}i da ostane dobar sa svima.

– To zna~i i da „koketira“ s napredwacima To mi sla va Ni ko li }a i ostavqa otvorena vrata na raznim stranama, a G17 plus sebe ne vidi u tim kombinacijama i Dinki} na politi~koj sceni Srbije sada igra o{triju igru, po principu: ako ne}ete sa mnom, mo`ete imati velike probleme – zakqu~uje na{ sagovornik, uz opasku da sada{wa de{avawa u kojima se Dinki} pojavquje kao „opozicija“ u Vladi, svedo~e da je vlast „u blagoj panici zbog rasta rejtina opozicije u Srbiji“.

D. Mi li vo je vi}

RE KON STRUK CI JA VLA DE

Pro ce du ra Da bi do{lo do rekonstrukcije Vlade, odno sno smawewa bro ja ministarstava, osim po li ti~ ke saglasnosti stranaka vladaju}e koalicije o na~inu rekonstrukcije, potrebno je izmeni ti Zakon o ministarstvima, da bi se definisali broj ministarstava i wihove nadle`nosti, a potom i usvojiti rebalans buxeta.

Zakon o ministarstvima definisao je da Vlada Srbije ima 24 ministarstva, wihove nadle`nosti i delokrug rada, a osim toga Vlada ima i jednog ministra bez portfeqa. Rekonstrukcija iziskuje izmene ovog zakona.

Kada je re~ o buxetu, ~lan Zakonodavnog odbora Skup{tine Srbije iz poslani~kog kluba „Za evropsku Srbiju” Vlat ko Rat ko vi} ukazuje na to da bi rebalans buxeta bio nu`an preduslov rekonstrukcije Vlade.

– Buxet za 2011. utvr|en je prema postoje}oj konfiguraciji u izvr{noj vlasti, a novac bi trebalo raspodeliti na novoformirana ministarstva, na primer – smatra Ratkovi}.

politika

dnevnik

Paj ti}: Ko me se ne svi |a u Vla di, ne ka tra `i dru gi put Pot pred sed nik De mo krat ske stran ke i pred sed nik voj vo |an ske vla de Bo jan Paj ti} iz ja vio je da je po na {a we li de ra G17 plus Mla |a na Din ki }a aro gant no, te po ru ~io da "sva ka stran ka ima pra vo da tra `i dru gi po li ti~ ki put" uko li ko je ne za do voq na ra dom Vla de.

– Mi slim da je aro gan ci ja ka da pot pred sed nik Vla de iza |e u me di je i kri ti ku je Vla du u ko joj je ve} tri go di ne. Uko li ko po sto ji ne za do voq stvo tom vla dom, sva ka stran ka ima pra vo da tra `i dru gi po li ti~ ki put. Ali, vo di ti po li ti~ ku kam pa wu pred

kraj man da ta ta ko da se po na {a te kao da ni ka da ni ste u~e stvo va li u vla sti, a kon tro li sa li ste ve }i nu fi nan sij skih po ten ci ja la te vla de, naj bla `e re ~e no ni je ko rekt no – re kao je Paj ti} u iz ja vi za "Dnev nik".

N. P.

sig nal ko ji ta stran ka `e li da po {a qe. Po mom mi {qe wu, Vla da ni je iz gu bi la ni auto ri tet ni kre di bi li tet – re kao je Cvet ko vi}.

Na pi ta we da li je po tre ban pre o kret u ra du Vla de, pre mi jer ka `e da se ne }e "gr ~e vi to za la ga ti" za wen op sta nak ako ona ne bu de funk ci o ni sa la. Cvet ko vi} je re kao da }e oti }i s me sta pre mi je ra ako De mo krat ska stran ka, ko ja ga je ime no va la, bu de sma tra -

la da ne spro vo di "ade kvat no za cr ta nu po li ti ku Vla de".

Pre mi jer je re kao i da je s pred sed ni kom Sr bi je Bo ri som Ta di }em raz go va rao u sre du uve ~e, ali je ne gi rao tvrd we da mu je nu dio ostav ku.

– Raz go va ra li smo o zna ~aj nim te ma ma, pre sve ga o re for ma ma ko je tre ba da spro ve de mo u pro ce su EU in te gra ci ja – re kao je Cvet ko vi}.

3

MI NI STAR PO QO PRI VRE DE SA [A DRA GIN

Ni je mi fo te qa sra sla uz le |a Mi ni star po qo pri vre de Sr bi je Sa {a Dra gin po ru ~io je ju ~e da je u sva kom tre nut ku spre man da "raz du `i" svo ju mi ni star sku funk ci ju ako se to od we ga bu de tra `i lo. Re a gu ju }i na iz ja vu mi ni stra eko no mi je Mla |a na Din ki }a, ko ji je, go stu ju }i na ni {koj TV-5, re kao da je Dra gin dav no tre ba lo da pod ne se ostav ku zbog ne sta {i ce mle ka, on ka `e da je spre man da od go vo ri na sva ku kri ti ku na rad svog mi ni star stva.

– Mi ima mo re zul ta te – od po ~et ka ra da ove ad mi ni stra ci je do ne to je 35 za ko na, ko ji su u

Cvet ko vi}: Ko se umo rio, mo `e da ode Pre mi jer Mir ko Cvet ko vi} je, po sle kri ti ka Mla |a na Din ki }a, po ru ~io da oni ko ji su se "na ovom te {kom pu tu umo ri li" mo gu slo bod no da idu iz Vla de.

Pre mi jer je od ba cio tvrd we pot pred sed ni ka Vla de Mla |a na Din ki }a da je Vla da iz gu bi la auto ri tet.

– Ako je taj auto ri tet spo ran za jed nu ~la ni cu vla da ju }e ko a li ci je, on da to je ste ja san po li ti~ ki

subota12.фебрuar2011.

obez be |e ne sub ven ci je za po qo pri vred ni ke, da Sr bi ja ima do zvo lu za iz voz go to vo svih po qo pri vred nih pro iz vo da u EU i da su fi cit u po qo pri vre di, ka ko je re kao, iz no si mi li jar du evra.

– Me ni mi ni star ska fo te qa ni je sra sla uz le |a, s ob zi rom na to da od se dam da na ~e ti ri pro ve dem na te re nu, i u sva kom tre nut ku sam spre man da raz du `im funk ci ju ako se to od me ne za tra `i – na gla sio je Dra gin. – Ali, ne `e lim da ko men ta ri {em pa u {al ne op tu `be bez ika kvih ~i we ni ca, ko je se od no se na ne ko op {te sta we... Sla `em

PRED SED NI CA SKUP [TI NE SR BI JE SLA VI CA \U KI]-DE JA NO VI] U RAZ GO VO RU S URED NI CI MA ME DI JA

Jo{ jed an mi ni star pod ne}e ostav ku Pred sed ni ca Skup {ti ne Sr bi je Sla vi ca \u ki}-De ja no vi} iz ja vi la je ju ~e da bi po ~et kom mar ta mo gla bi ti re kon struk ci ja Vla de Sr bi je, na go ve {ta va ju }i da }e ona bi ti u for mi "per so nal nih pro me na", ali ne i sma wi va wa bro ja mi ni star sta va ili wi ho vog ob je di wa va wa. Ka ko je ob ja sni la, to bi pod ra zu me va lo i pro me nu Za ko na o Vla di, {to od u zi ma do sta vre me na.

Sla vi ca \u ki}-De ja no vi} je u raz go vo ru s ured ni ci ma be o- grad skih me di ja na ja vi la da }e o to me usko ro raz go va ra ti li de ri stra na ka vla da ju }e ko a li ci je.

Ona je is ta kla da je pre za do voq na ra dom pre mi je ra Mir ka Cvet ko vi }a, i na ja vi la da }e do

la uki da we blan ko ostav ki, ali je re kla da u pred iz bor noj go di ni ne }e bi ti pro me na iz bor nog si ste ma ve} }e po sto je }i bi ti per so na li zo van.

Ge ne ral ni se kre tar Skup {ti ne Veq ko Oda lo vi} na ja vio je da bi po ~et kom na red ne ne de qe tre ba lo da bu de ras pi san ten der za di rekt ne te le vi zij ske pre no se skup {tin skih za se da wa.

Mi ni stri SPS-a naj bo qi

[ef dr `a ve ne ma za ka zan sa sta nak za vi kend Sla vi ca \u ki}-De ja no vi}, ko ja je i pot pred sed ni ca SPS-a, na ja vi la je raz go vor o re ko struk ci ji ko ji }e vo di ti li de ri vla da ju }e ko a li ci je. Taj sa sta nak se, po me di ji ma, o~e ku je za ovaj vi kend. U ka bi ne tu pred sed ni ka Sr bi je Bo ri sa Ta di }a re kli su da ne ko men ta ri {u pi ta wa re kon struk ci je i da to kom vi ken da „Ta di} kao pred sed nik Sr bi je ne ma za ka zan sa sta nak“.

20. fe bru a ra bi ti kon sta to va na ostav ka mi ni stra zdra vqa To mi ce Mi lo sa vqe vi }a.

– Mo gu }e je da bi jo{ je dan mi ni star do po ~et ka mar ta mo gao pod ne ti ostav ku – re kla je Sla vi ca \u ki}-De ja no vi}, ali ni je `e le la da ka `e o ko me se ra di.

Iz kon tek sta u ko jem je pri ~a la mo glo se za kqu ~i ti da ni je re~ ni o jed nom iz DS-a i SPS-a.

Ona je ob ja sni la da ako taj „ne ko“ pod ne se ostav ku, ona }e bi ti kon sta to va na ka da i Mi lo sa vqe vi }e va.

Uko li ko bi do {lo do re kon struk ci je Vla de, pred sed ni ca par la men ta pred vi |a da bi on da iz bo ri bi li u re dov nom ter mi nu, u apri lu na red ne go di ne.

Sla vi ca \u ki}-De ja no vi} je za 21. ili 22. fe bru ar na ja vi la van red no skup {tin sko za se da we, na ~i jem bi dnev nom re du tre ba lo da bu de pre log za kon skog ak ta o le ga li za ci ji bes prav no sa gra |e nih obje ka ta.

Do kra ja fe bru a ra, do da la je ona, tre ba lo bi da bu du odr `a ne jo{ dve van red ne sed ni ce, pr va, na zah tev SRS-a, o iz ve {ta ju Di ka Mar ti ja i dru ga, na zah tev LDP-a, o jav nim pred u ze }i ma.

Za re dov no skup {tin sko za se da we, ko je po ~i we 1. mar ta, sla vi ca \i ki}-De ja no vi} je na ja vi -

Na pi ta we da li }e pe ro snal ne pro me ne mi ni sta ra ob u hva ti ti i one iz SPS-a, pred sed ni ca par la men ta je re kla da }e se so ci ja li sti „so li da ri sa ti ako bu de mo mo ra li, a ina ~e ne“.

– Na {i mi ni stri su ra di li naj bo qe u Vla di – is ta kla je Sla vi ca \u ki}-De ja no vi}.

Na pi ta we da li je mo gu }e da se ni jed na te le vi zi ja ne ja vi na ten der, Sla vi ca \i ki}-De ja no vi} je od go vo ri la da ne ve ru je da }e se to do go di ti, ve} da }e oni ko ji sa da ka `u "ne" ipak pro me ni ti stav. Ona je, isto vre me no, po ru ~i la da Skup {ti na, u sva kom slu ~a ju, mo ra obez be di ti in for mi sa we jav no sti o we nom ra du.

D. Mi li vo je vi}

Dra gan Mar ko vi} Pal ma je de man to vao na vo de emi si je "In saj der" TV B-92 da su on i we go va po ro di ca ume {a ni u na vod ne "mu} ke" u ru dar skom ba se nu "Ko lu ba ra".

– De da mi je bio pri vat nik, otac ta ko |e, ja sam pri vat nik po stao mno go pre po li ti~ kog an ga `ma na, je dan od si no va je pri vat nik – ka zao je pred sed nik Je din stve ne Sr bi je i gra do na ~el nik Ja go di ne. – Po zvao sam di rek to ra po li ci je da se za po~ nu pred is tra `ne rad we i tvr dim da }e 99 od sto tvrd wi u "In saj de ru" bi ti ne ta~ no.

Mar ko vi} ni je spo rio da sa ra |u je s "Ko lu ba rom" i da tr gu je ugqem, ali je do dao da "ne ma po vla {}e nih ku pa ca ugqa".

On je us tvr dio da je od bio po ziv B-92 da u~e stvu je u emi si ji u ko joj se sni mqe ni ma te ri jal "se ~e i mon ti ra", ve} je tra `io da u~e stvu je u emi si ji "u`i vo", {to ni je pri hva }e no.

\i las ni je hteo da ko men ta ri {e iz ja ve Mla |a na Din ki }a. On je oce nio da pi ja ca ni je me sto gde se go vo ri o po li ti ci, da o~e ku je ozbiq na pi ta wa i da ne `e li da se ba vi ta blo id nim no vi nar stvom. pot pu nom skla du s agrar nom po li ti kom Evrop ske uni je, a od 2000. do 2007. go di ne sa mo pet – re kao je Dra gin.

On je sa gra do na ~el ni kom Be o gra da Dra ga nom \i la som na be o grad skoj pi ja ci Ze le ni ve nac ju ~e otvo rio "Do ma }i du }an", pro dav ni cu or gan ski pro iz ve de ne do ma }e hra ne. Dra gin je pod se tio i na to da su, za vre me Vla de Mir ka Cvet ko vi }a,

se s pre mi je rom Cvet ko vi }em, ko ji je le po re kao da onaj ko se umo rio i vi {e ne ma ela na da ra di, tre ba da sed ne na "klu pu".

Din ki} je ta ko |e na TV-5 oce nio da su mi ni stri i funk ci o ne ri De mo krat ske stran ke "pol tro ni i qu bo mor ni", na {ta je Dra gin, sme ju }i se, od go vo rio: – Dra gi mo ji, ako vam ja li ~im na ne kog ta kvog...

Du li}: Ni sam qu bo mo ran Mi ni star `i vot ne sre di ne i pro stor nog pla ni ra wa Oli ver Du li} iz ra zio je o~e ki va we da }e usko ro, raz go vo rom li de ra stra na ka vla da ju }e ko a li ci je, bi ti sta vqe na ta~ ka na po ku {a je da se uz dr ma Vla da Sr bi je.

– O~i gled no da je po ~e la li ci ta ci ja sa sme nom raz li ~i tih mi ni sta ra i si gu ran sam da su u to me naj ak tiv ni ji in te re sni kru go vi ko ji bi vo le li da vi de le |a ne kom od mi ni sta ra – re kao je Du li} no vi na ri ma pri li kom po se te Vi zi tor skom cen tru na Mo kroj go ri.

On je na gla sio da su sve spe ku la ci je o sme na ma i ostav ka ma mi ni sta ra sa stav ni deo po li ti~ kog fol klo ra, ko ji za ciq ima da uz dr ma Vla du.

Ko men ta ri {u }i iz ja vu mi ni stra eko no mi je Mla |a na Din ki }a da su ne ki mi ni stri qu bo mor ni na we go ve re zul ta te, Du li} je re kao da ne po sto ji ni ka kva qu bo mo ra i da se o ra du sva kog mi ni stra mo `e raz go va ra ti.

– Mo je mi ni star stvo je ra di lo naj bo qe {to je mo glo i ura di li smo mno go stva ri - re kao je Du li}, i do dao da on ni je ni na ko ga qu bo mo ran i da spa da u mi ni stre ko ji sa sva kim ko le gom u Vla di do bro sa ra |u je.

LI DER LDP-a ^E DO MIR JO VA NO VI]

rekli su

Pal ma: De da, otac, ja, sin...

\i las: Na pi ja ci ne go vo rim o po li ti ci

Vu ka di no vi}: Din ki} ili Cvet ko vi} Po li ti~ ki ana li ti ~ar \or |e Vu ka di no vi} oce nio je ju ~e da iz ja ve Mla |a na Din ki }a ni su slu ~aj ne i tem pi ra ne su pred raz go vo re unu tar vla da ju }e ko a li ci je, ko ji pred sto je ve ro vat no za vi kend, "i to je do dat no sred stvo pri ti ska ko je Din ki} ko ri sti ne bi li iz dej stvo vao pro me ne unu tar Vla de u prav cu za ko ji se za la `e", re kao je Vu ka di no vi}. Osvr }u }i se na we go vu iz ja vu da od lu ke do no si pred sed nik Sr bi je Bo ris Ta di}, a ne pre mi jer Mir ko Cvet ko vi}, Vu ka di no vi} je is ta kao da Din ki} ni je re kao "ni {ta {to ni je ta~ no" ni ti "ne {to {to se ve} ne zna".

– Ali se po sta vqa pi ta we za {to u ovom te nut ku i na na ~in na kon ko jeg je te {ko za mi sli ti da i on i pre mi jer Mir ko Cvet ko vi} osta nu na istom me stu – na veo je Vu ka di no vi}.

Po we go voj oce ni, stvar ele le men tar ne po li ti~ ke, ali i pri stoj no sti uop {te, bi bi la da po sle to ga ili Din ki} ne bu de mi ni star ili Cvet ko vi} ne bu de pre mi jer.

Vu ~i}: Din ki} je pred sed nik Vla de Za m e n ik pred s ed n i k a Srp s ke na p red n e stran k e Alek san dar Vu ~i} iz ja vio je da re kon struk ci ja Vla de ne do no si ni ka kve pro me ne i da sa mo iz bo ri mo gu do ne ti bo qi tak gra |a ni ma Sr bi je. On sma tra da je re kon struk ci ja Vla de „pre va ra" i jo{ jed na pri li ka Mla |a nu Din ki }u da po ka `e da je on upra vqao svim po li ti~ kim pro ce si ma u pret hod nih 11 go di na i da mu se pru `a pri li ka za na red nih {est me se ci.

Vu ~i} je oce nio da bi pri ~e o to me ko bi mo gao pre u ze ti Vla du zna ~i le pre sve ga da je Vla da pa la, ali bi to zna ~i lo i iz bor jo{ jed ne vla de Mla |a na Din ki }a.

– O~i gled no je da je Din ki} taj ko dik ti ra ko }e da bu du we ni ~la no vi i ko }e da bu de pred sed nik no ve vla de. Je dan od we go va dva mo gu }a iz bo ra su [u ta no vac ili \i las, ali ko god da bu de, Din ki} je su {tin ski pred sed nik Vla de – is ta kao je Vu ~i}.

Ne ka Ta di} pre se ~e ovu pri ~u Sr bi ji je po treb na Vla da ko ja i gra |a ni ma i da od go vo ri na di ra di, a ne Vla da ko ja se sva |a, a le me ko je svo jom ne e fi ka sno ako oni ko ji su u woj ni su spo - {}u i neo zbiq no {}u po kre }u sob ni da ra de po slo ve zbog ko jih svi pred stav ni ci Vla de ko ju je po sto je, on da ne ka do zvo le dru - on for mi rao", po ru ~io je Jo va {tvu da ide na iz bo re da bi smo no vi}. Kri zu u Vla di, sma tra do bi li vla du pre o kre ta, po ru - on, pro iz ve li su i sva ko dnev no ~io je ju ~e pred sed nik Li be ral - uve }a va ju oni ko ji su se sa kri li no-de m o k rat s ke iza Ta di }a, a da nas po ku {a va ju da par ti je ^e do mir Kri zu u Vla di, o d g o v o r n o s t Jo va no vi}. "Mi sma tra Jo va no vi}, tran sfe ri {u na smo sa op {ti li pro iz ve li su i pre mi je ra ko ji je plan LDP-a: ubr sva ko dnev no je na to me sto i po za we tran zi ci je, efi ka sna tr `i uve }a va ju oni ko ji sta vqen da se ne bi me {ao u wi ho {na eko no mi ja, su se sa kri li ve po slo ve. na pu {ta we mo no iza Ta d i } a "Ta di} tre ba po la, re vi di ra we da ra{ ~i sti i ener get skog spo ra zu ma s Ru si jom, ula zak u NA - pro ble me na sta le opre de qe wem TO, pro me na ko sov ske po li ti ke ili pri sta ja wem na to da kao i na pu {ta we neo d go vor nog spo- pred sed nik dr `a ve isto vre me no q no po li ti~ kog kur sa", ka `e se bu de sve u woj – pre mi jer, mi ni star, su di ja, po li ca jac, tu `i u Jo va no vi }e voj pi sa noj iz ja vi.

"O~e ku je mo od pred sed ni ka lac, po slo da vac i rad nik", oce Ta di }a da se se obra ti dru {tvu nio je Jo va no vi}.

4

ekonomija

subota12.februar2011.

dnevnik

USKO RO PO ^I WE PRI JA VQI VA WE PO RE ZA NA DO HO DAK GRA \A NA

TE LE KOM SR BI JA

Gra ni ca bo gat stva za ra da od 1,7 mi lion di na ra

Tu `be pro tiv 280.000 neplati{a

Gra |a ni Sr bi je i stra ni dr `a vqa ni ko ji ov de ra de mo gu ve} po ~e ti da sa bi ra ju svo ja pri ma wa.

Po ~i we pri ja vqi va we po re za na do ho dak za 2010. Isti na, ove go di ne mo ra ju da `u re jer rok za pri ja vu ni je pro du `en za me sec da na.

Ta~ ni je, ove po re ske pri ja ve mo ra ju se po sla ti nad le `nim je di ni ca ma Po re ske upra ve naj ka sni je do 15. mar ta u po no}. La ne je kraj wi rok bio 15. april, ka `u u PU Sr bi je.

Po rez po sto pi od de set po sto pla }a ju na {i qu di ko ji su za ra di li vi {e od 1.708.200 di na ra, a to je tro stru ka pro se~ na pla ta u Sr bi ji za pret hod nu go di nu – ka `u za

Te le kom Sr bi ja je 2010. go di ne pod neo 280.173 zah te va za pri nud nu na pla tu ne iz mi re nih te le fon skih ra ~u na u mo bil noj i fik snoj te le fo ni ji, a pre da to je 83.333 tu `bi vi {e ne go u pret hod noj go di ni.

Na pla ta ra ~u na za fik snu i mo bil nu te le fo ni ju je 95 od sto, ali je 2010. pri me }en rast bro ja vla sni ka te le fo na ko ji ni su is ko ri sti l i sve mo g u} n o s ti za pla }a we da ne bi bi li tu `e ni.

sa da ne zva ni~ ni po da ci. Sle de }i prag za dr `a vqa ne Sr bi je je pe tro stru ki pro sek i su ma od 2.847.000 di na ra – tu je sto pa po re za 15 po sto. Ob ve znik ne }e pla ti ti po rez po ob ra ~u nu za ceo pri ja vqe ni pri hod jer ima pra vo na ola ka {i ce. Pr va je u iz no su od 40 od sto – to je za tro {ko ve ob ve zni ka. Za sva ku oso bu ko ju iz dr `a va ima pra vo na ola ka {i cu od 15 od sto.

Osim do ma }ih ob ve zni ka, isti po rez pla }a ju i stran ci, ali su li mi ti za wih ne {to vi {i. Pr vi je pe to stru ka za ra da, ili 2,84 mi li o na di na ra, i tu je po rez de set po sto, a ta ko je sve

do su me od 3,79 mi li o na, gde sto pa pre la zi u 15 po sto. Za wih va `e ola {i ce kao i za do ma }e.

Osno vi ca za opo re zi va we ve za na je za pro se~ nu pla tu i ra ste sva ke go di ne. Ta ko su la ne ovaj prez pre ma za ra da ma iz 2009. pla }a li na {i qu di ko ji su inak si ra li bar 1.589.292 di na ra i stran ci s pri ho dom od 2.648.820.

Ove naj ni `e su me ~i ne se mno gi ma kao ne do sti `ni san.

Me |u tim, mno go je ob ve zni ka ko ji ima ju znat no ve}a pri ma wa pa su i po re ske su me ko je su pla }a li pri li~ ne.

OP [TI NE PO MA @U IZ RA DU TEH NI^ KE DO KU MEN TA CI JE ZA OBJEK TE IZ GRA \E NE BEZ DO ZVO LE

Le ga li za ci ja bo lu je od ko rup ci je?

Iz me na ma i do pu na ma Za ko na o pla ni ra wu i iz grad wi, ko je je upra vo usvo ji la Vla da Sr bi je, pred vi |e no je da lo kal na sa mo u pra va mo `e an ga `o va ti stru~ wa ke ko ji }e za ra ~un gra |a na, od no sno in ve sti to ra ko ji su gra di li bez do zvo le, da pri ba ve svu neo p hod nu do ku men ta ci ju, s tim da se pro jek tan ti ma i dru gim stru~ wa ci ma po sao pla ti od mah iz op {tin skog bu xe ta, a lo kal na sa mo u pra va }e to na knad no na pla ti ti od gra |a na.

Ta ko bi se, ob ja {wa va sa vet nik u Mi ni star stvu `i vot ne sre di ne i pro stor nog pla ni ra wa \or |e Mi {i}, sma wio udar na xep gra |a na.

Iako je pred vi |e no da se tro {ko vi le ga li za ci je mo gu pla }a ti na ra te, naj ve }i pro blem za gra |a ne je bi lo pla }a we pret hod nih tro {ko va pro jek tan ti ma za teh ni~ ki iz ve {taj, pro je kat iz ve de nog sta wa, ge o me tri ma i tak se, ko ji su do se za li i do 50.000 di na ra. One op {ti ne ko je ima ju mo gu} no sti obe }a va ju da }e an ga `o va ti po treb ne stru~ wa ke.

Iako ova mo gu} nost ide na ru ku gra |a ni ma, ipak, ja vi la se sum wa da je, ti me {to op {ti ne od lu ~u ju o to me ko me }e po ve ri ti po sao pri ku pqa wa teh ni~ ke do ku men ta ci je, a na kra ju tu do ku men ta ci ju i uzi ma, stvo ren pro stor za ko rup ci ju. Me |u tim, pred sed nik Stal ne kon -

Me {e ta ri gu be tr ku Za kon ske iz me ne od no se se i na spro vo |e we pro ce sa kon ver zi je pra va ko ri {}e wa u pra vo svo ji ne nad gra |e vin skim ze mqi {tem jer, ka ko ob ja {wa va mi ni star Oli ver Du li}, dr `a va ne }e od u sta ti od na pla te na kna de za kon ver zi ju oni ma ko ji su to kom pri va ti za ci je ku po va li fir me da bi do {li do jef ti nog gra |e vin skog ze mqi {ta.

Na osno vu iz me na i do pu na Za ko na o pla ni ra wu i iz grad wi, in ve sti to ri ma }e gra |e vin ska do zvo la va `i ti pet go di na. Ti me se po ve }a va wi ho va od go vor nost da u tom pe ri o du za vr {e obje kat i pri ba ve upo treb nu do zvo lu, u su prot nom, pla }a }e na kna du kao da je obje kat iz gra |en, u vi si ni po re za na imo vi nu. fe ren ci je gra do va i op {ti na Sa {a Pa u no vi} ob ja {wa va da op {ti na ne od lu ~u je na osno vu svo je slo bod ne vo qe o to me ko me }e po ve ri ti iz ra du teh ni~ ke do ku men ta ci je, ve} na osno vu jav ne na bav ke u skla du sa Za ko nom o jav nim na bav ka ma. To zna ~i da onaj ko po nu di naj ni `u ce nu za kon kre tan po sao, na

pri mer iz ra du teh ni~ kog iz ve {ta ja (ko ji se pla }a po kva dra tu), i do bi }e ga.

Po slom iz ra de teh ni~ kog iz ve {ta ja i ge o det skog me re wa mo g u se ba v i t i pred u z e } a i pred u zet ni ci ko ji ima ju od go va ra ju }u li cen cu. Za objek te do 300 kva dra ta to }e mo }i da ra di i gra |e vin ski in `e wer s

od g o v a r a j u } om li cen com, {to zna ~i da ne }e mo ra ti da se an ga `u je pro jekt ni bi ro. Ka ko ima oko 700.000 obje ka ta za le g a l i z a c i j u i ne mo gu se svi le ga li zo v a t i isto v re m e no, Pa u no vi} ka `e da }e op { tin s ki slu `be ni ci evi den ti r a t i pr v ih 100 obje k a t a, utvr d i } e se wi ho ve ka rak te ri sti ke i kva dra tu ra i za wih }e se ras pi sa ti jav na na bav ka. Ono pred u ze }e ko je da naj ni `u ce nu, do bi }e po sao.

Na kon to ga ra di }e se dru ga gru pa obje ka ta i ta ko re dom. Tr `i {ne ce ne se zna ju i za to ne ma bo ja zni za gra |a ne.

Ipak, mno gi mi sle da da bi glav ni kri te ri jum za iz bor ne kog pro jekt nog bi roa mo gla bi ti stra na~ ka pri pad nost, a ne naj ni `a ce na. In `e we re i pro jek tan te in te re su je da li }e se i wi ma pla }a ti na ra te. To za vi si od op {ti ne, a nad le `ni ka `u da je naj lo gi~ ni je da pla }a we bu de u ne kom pe ri o du, ali kra }em ne go {to gra |a ni pla }a ju svo je oba ve ze.

R. Da u to vi}

10. 02. 2011.

1.319,55644

Po da ta ka za ovu go di nu na rav no ne ma, ali law ski po ka zu ju da ima onih ko ji i u kri zi u Sr bi ji do bro za ra |u ju. Dr `a va se la ne

od ovog po re za naj vi {e ovaj di la od di rek to ra ko ji `i vi u Be o gra du a pla tio je 12 mi li o na di na ra, a to zna ~i da mu je go di {wa za ra da bi la 120 mi li o na di na ra. Voj vo |a ni ni su za o sta li: me |u pr vih de set pla si ra la su se dva pred u zet ni ka iz Srem ske Mi tro vi ce ko ji su pla ti li pet mi li o na di na ra, od no sno 5,4. Ne {to skrom ni ji bio je ko mer ci ja li sta iz Zre wa ni na – 4,3 mi li o na. U ove pri ho de, sem pla te, ula ze pri ho di po osno vu ~lan stva u uprav nim od bo ri ma, ostva re ni od spor ta, raz ne ren te.

D. Vu jo {e vi}

PAJ TI] U CR VEN KI OTVO RIO PO GON NO VIH TEH NO LO GI JA

Je din stve na fa bri ka na ju go i sto ku Evro pe Pred sed nik Iz vr {nog ve }a AP Voj vo di ne, Bo jan Paj ti} i po kra jin ski se kre tar za na u ku i teh no lo {ki raz voj Dra go slav Pe tro vi} po se ti li su ju ~e pred u ze }e DOO „Sig ma“ iz Cr ven ke, tre nut no je di nog pro iz vo |a ~a ure |a ja za pre ~i {}a va we pi ja }e vo de u Ju go i sto~ noj Evro pi. In ve sti ci o na vred nost ovog mo der nog po go na iz no si la je oko 70 mi li o na di na ra, od ~e ga je 20 mi li o na obez be di la Po kra jin ska vla da pre ko Se kre ta ri ja ta za na u ku i teh no lo {ki raz voj.

– Po dr {ka ko ju smo da li za otva ra we ovog po go na je pot pu no u skla du sa Stra te gi jom re {a va wa vo do snab de va wa ko ju smo usvo ji li – re kao je Pe tro vi}. – Ana li ze ko je su ura |e ne po ka zu ju da gra |a ni Voj vo di ne, ge ne ral no, pi ju vo du lo {eg kva li te ta i je dan ova kav po gon s ure |a ji ma ko je pro iz vo di si gur no je ko rak da qe ka re {a va wu pro ble ma pi ja }e vo de, po go to vo ka da se uzmu u ob zir re zul ta ti ko je su ure |a ji pro iz ve de ni u Cr ven ki po ka za li u me sti ma u ko ji ma su ve} in sta li ra ni.

On je na ja vio da }e se ve} na red ne ne de qe po ja vi ti kon kurs za na sta vak pro gra ma po dr {ke sli~ nim pro jek ti ma, za {ta je pred vi |e no oko 470 mi li o na di na ra. S u~e {}em pri vat nog ka pi ta la su ma bi tre ba lo da do stig ne uku pan iz nos od oko 1,5 mi li jar de di na ra a bi }e in ve sti ra no u mo der ne po go ne {i rom Voj vo di ne {to bi tre ba lo da omo gu }i ve li ki broj no vih rad nih me sta.

Po re ~i ma Bo ja na Paj ti }a, pred u ze }e „Sig ma“ je od li ~an

pri mer sa rad we Po kra jin ske vla de, Teh no lo {kog fa kul te ta i pred u zet ni ka s do brom ide jom, iz ko je je stvo ren po gon s iz ra zi tim iz vo znim po ten ci ja lom.

– Po stro je we ko je smo da nas po se ti li zna ~aj no je iz vi {e raz lo ga. Pre sve ga, ovaj po gon je obez be dio oko 50 no vih rad nih me sta, {to di rekt no {to in di rekt no, a

osim to ga, po dr {ku Iz vr {nog ve }a je do bio zbog so fi sti ci ra ne teh no lo gi je ko ja je pri me we na – re kao je Paj ti}.

Vla snik pred u ze }a D. O. O. „Sig ma„ Dra gan Ka pi ~i} je is ta kao da je po dr {ka Po kra jin ske vla de bi la pre sud na kod otva ra wa po go na.

– Ure |a ji za hlo ri sa we vo de ko je pro iz vo di mo do sa da su ugra |e ni na vi {e de se ti na me sta i svu da su po ka za li od li~ ne re zul ta te. Od Po kra ji ne o~e ku je mo i po mo} u pro bo ju na ino stra na tr `i {ta, za ko ja po se du je mo kva li tet – re kao je Ka pi ~i}.

N. Per ko vi}

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

EMU Australija

Valuta

evro dolar

Va`i za

1 1

Kupovni za devize

101,2420 74,4534

Agrosavez, Sombor

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu 103,3080 75,9729

105,6840 77,7203

100,9320 74,2255

Kanada

dolar

1

74,9383

76,4677

78,2265

74,7089

Danska

kruna

1

13,5750

13,8520

14,1706

13,5334

kruna

1

12,7330

12,9929

13,2917

12,6941

[vedska

kruna

1

11,4775

11,7117

11,9811

11,4423

[vajcarska

franak

1

76,9899

78,5611

80,3680

76,7542

V. Britanija

funta

1

119,6990

122,1420

124,9520

119,3330

SAD

dolar

1

74,6510

76,1745

77,9265

74,4225

Kursevi iz ove liste primewuju se od 11. 2. 2011. godine

Cena

BELEX 15 (774,96 -0,09)

Promet

114,82

971

163.128

Globos osigurawe, Beograd

12,95

497

8.775

AIK banka, Ni{

0,26

4.267

8.729.548

Lasta, Beograd

12,83

598

2.392

Komercijalna banka, Beograd

-0,00

30.010

24.008.000

7,87

8.899

7.786.331

Energoprojekt holding, Beograd

-0,59

1.009

1.586.650

7,20 Promena %

1.698 Cena

73.014 Promet

Agrobanka, Beograd

-0,77

9.026

1.806.350

Imlek, Beograd

-0,73

2.164

1.042.948

Soja protein, Be~ej

-2,05

1.002

1.309.247

Univerzal banka, Beograd

1,23

5.444

1.322.845

Metalac, Gorwi Milanovac

0,33

2.703

286.500

Privredna banka, Beograd

0,00

690

0,00

Tigar, Pirot

-0,66

747

101.750

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

-0,67

3.280

1.459.610

Meser Tehnogas, Beograd

2,21

6.849

4.198.400

Alfa plam, Vrawe

7,87

8.899

7.786.331

Veterinarski zavod, Subotica

-1,28

617

658.530

Alfa plam, Vrawe Agroba~ka, Ba~ka Topola Pet akcija s najve}im padom Vagar, Novi Sad

-12,06

620

47.120

Mladost - Rad, Vlasotince

-10,00

360

26.640

-9,91

200

2.400

Neoplanta, Novi Sad Norve{ka

Promena %

Telefonija, Beograd Jedinstvo Sevojno, Sevojno Vojvo|anskih top-pet akcija

-9,20

1.125

50.646

-6,80 Promena %

6.500 Cena

52.000 Promet

NIS, Novi Sad

0,00

491

50.951.431

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

-0,67

3.280

1.459.610

Soja protein, Be~ej

-2,05

1.002

1.309.247

Sloga, Perlez

0,00

74

962.000

Veterinarski zavod, Subotica

-1,28

617

658.530

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

Svi iznosi su dati u dinarima

ekOnOMiJA

dnevnik SVET SKA BAN KA ODO BRI LA GA RAN CI JU

Pomo} da se zadu`imo

Od bor iz vr {nih di rek to ra Svet ske ban ke odo brio je ga ran ci ju za za du `i va we Sr bi je na me |u na rod nom fi nan sij skom tr `i {tu do mak si mal nog iz no sa od 400 mi li o na do la ra (oko 300 mi li o na evra), {to }e na {oj ze mqi omo gu }i ti da stek ne is ku stvo u ra du s glo bal nim tr `i {ti ma nov ca, ob ja vqe no je u Va {ing to nu.

Ga ran ci ja pod ra zu me va i po boq {a va we po slov ne kli me, ja ~a we fi nan sij ske di sci pli ne u dru {tve nim i dr `av nim pred u ze }i ma i stva ra we sta bil nog i efi ka sni jeg fi nan sij skog sek to ra.

– Sr bi ja ni je sa ma do sa da iz la zi la ne me |u na rod na tr `i {ta.

Za hva qu ju }i ovoj ga ran ci ji, osam po zna tih ba na ka bi lo je u pri li ci da de taq no ana li zi ra Sr bi ju, a Upra va za jav ni dug do bi la je {an su da se upo zna s prav nim pro ce du ra ma me |u na rod nih ten de ra i glo bal nih ba na ka – re kla je di rek tor ka i re gi o nal na ko or di na tor ka Svet ske ban ke za Ju go i sto~ nu Evro pu Xejn Ar mi tix.

Ova ga ran ci ja i za jam ko ji sto ji iza we omo gu }i }e Vla di Sr bi je da re fi nan si ra oba ve ze ko je do spe va ju uz ni `e tro {ko ve, {to }e do dat no oja ~a ti du `ni~ ku sli ku Sr bi je.

TNG iz Sente Kom pa ni ja „Euro gas” iz Su bo ti ce gra di skla di {te te~ nog naft nog ga sa TNG-a u lu ci „Po ti sje” Sen ta, ~i ji je ona vla snik, a ukup na vred nost ra do va iz no si 1,2 mi li o na evra. Pla ni ra no je da skla di {te sa pra te }im po stro je wem za pre ta ka we i tran sport te~ nog naft nog ga sa bu de za vr {e no do 1. ma ja. Ukup na po vr {i na so bjek ta je 700 me ta ra kva drat nih, a ka pa ci tet 1. 000 me ta ra kub nih.

Lu ka „Po ti sje” Sen ta za u zi ma stra te {ki po lo `aj na de snoj stra ni re ke Ti se na ukup noj po vr {i ni ve }oj od 20 hek ta ra. Lu ka ima ka pa ci tet vi {e od 18. 000 me ta ra kva drat nih i kao rob no-tran sport ni cen tar, in te gri {e re~ ni, `e le zni~ ki i drum ski tran sport, pre no se por ta li u Sr bi ji.

5

MI LAN BE KO TU @IO VE RI CU BA RA]

Sudski progon borbe protiv korupcije Pro {lo ne deq na na ja va pred sed ni ce Sa ve ta za bor bu pro tiv ko rup ci je Ve ri ce Ba ra} da }e usko ro ob ja vi ti no vi iz ve {taj o pri va ti za ci ji kom pa ni je „No vo sti„, za ko ju tvr di da je oba vqe na ne za ko ni to i da je na isto ta kav na ~in do ve }in skog pa ke ta do {ao srp ski bi zni smen Mi lan Be ko, kao i pod no {e we kri vi~ nih pri ja va pro tiv od go vor nih ko ji su u tom po stup ku kr {i li pro pi se, re zul ti ra la je no vom tu `bom pro tiv we.

Na i me, Mi lan Be ko pod neo je ovih da na jo{ jed nu tu `bu pro tiv Ve ri ca Ba ra}, tra `e }i na kna du

ma te ri jal ne {te te od dva mi li o na di na ra. Osnov za tu `bu su, na vo di Be ko, na vo di Sa ve ta da je on je dan od mo no po li sta u Sr bi ji ko ji je tu po zi ci ju sti cao na ne za ko nit na ~in. Be ko je za po stu pak pred Pr vim osnov nim su dom u Be o gra du ovla stio advo ka ta Se li mi ra Gli {i }a ko ji ima za da tak da do ka `e da je Ve ri ca Ba ra} „bez ika kvog osno va i do ka za iz ne la ~i tav niz ne i sti ni tih i ozbiq nih op tu `bi na ra ~un tu `i te qa i we go vog po slov nog de lo va wa, in kri mi nu {i }i ga kao mo no po li stu ko ji pu tem ko rup ci je za kqu ~u je ne do zvo qe ne ugo vo re i ostva ru je pro fit”.

Ve ri ca Ba ra} je na pi sa la od go vor na ovu tu `bu i ovla sti la advo ka ta iz Be o gra da Je li sa ve tu Va si li} da je za stu pa u po stup ku. U od go vo ru na tu `bu de man to va ni su – uz do ka ze – svi na vo di zbog ko jih Be ko, ko ji, uz gred bu di re ~e no, pod no si tu `bu pro tiv Ve ri ce Ba ra} kad god Sa vet na pra vi iz ve {taj u ko jem se on po mi we kao ak ter ne ke ne za ko ni te ku po vi ne i pro da je, {to se do go di lo i na kon iz ve {ta ja o pri va ti za ci ji Lu ke „Be o grad”.

Pred sed ni ca Sa ve ta se, ka ko ka `e, ne pla {i tu `bi srp skih taj ku na jer je po sta lo ve} sa svim „nor -

mal no” da je oni tu `e. No, ka ko ob ja {wa va, i wu i Sa vet kao Vla di no sa ve to dav no te lo za bri wa va ~i we ni ca da, ka da god taj ku ni i dru gi ve o ma za {ti }e ni po jed ni ci ne ko -

SPI SAK NBS-a ZA STE ^AJ 5.000 PRED U ZE ]A

Za brisawe petina vojvo|anskih firmi Po spi sku ko ji je, na osno vu Za ko na o ste ~a ju, ob ja vi la Na rod na ban ka Sr bi je, me |u fir ma ma ko je su ob u sta vi le pla }a we u pro te kle dve go di ne, za kqu~ no sa 31. ja nu a rom ove go di ne, ima ~ak 5.011 pred u ze }a ko ja ima ju uslov da auto mat ski odu u ste ~aj i iz br {u se iz re gi stra.

Ako se ovom bro ju do da i ~ak 13.783 ko je su pro {le go di ne bi le na spi sku onih ko ji tri go di ne ima ju blo ki ra ne ra ~u ne, do la zi se do po da tka da je go to vo 20.000 pred u ze }a „zre lo” za ste ~aj. Me |u tim, ne }e svi oni auto mat ski oti }i u ste ~aj jer su Pri vred ni su do vi ti ko ji do no se ko na~ nu od lu ku. Ina ~e, auto mat ski ste ~aj mo `e se iz be }i po kre ta wem re dov nog jer ka da NBS do sta vi a`u ri ran spi sak nad le `nim pri vi vred nim su do vi ma, ste ~aj ne su di je do no se re {e we o po kre ta wu pret hod nog ste ~aj nog po stup ka i tek on da po ~i we da te ~e rok od 60 da na u ko jem je mo gu }e upla ti ti pred u jam da bi se iz be glo auto mat sko bri sa we iz re gi stra a ume sto to ga po kre nuo re do van po stu pak. Uko li ko, pak, u za kon skom ro ku ne bu de upla }en avans za po kre ta we ste ~a ja, fir ma se bri {e iz re gi stra a imo vi na ste ~aj nog du `ni ka pre la zi u vla sni {tvo dr `a ve.

Dr `a va mo ra da se oslo bo di mr tvih pred u ze }a – Srp ska pri vre da se pod hit no mo ra, kroz ste ~aj ne po stup ke, oslo bo di ti svo jih mr tvih pred u ze }a – sma tra di rek tor ka Agen ci je za li cen ci ra we ste ~aj nih uprav ni ka Ve sna Ga }e {a.

Ona je is ta kla da se tre nut no vo di ste ~aj ni po stu pak u 1.564 pred u ze }a, {to ne tre ba ni kog da bri ne jer se kroz taj po stu pak dr `a va oslo ba |a mr tvih pred u ze }a ko ja umno go me ospo ra va ju iona ko te `ak po lo `aj pri vre de. Do da la je da su ra ~u ni 60.000 pred u ze }a u Sr bi ji tre nut no blo ki ra ni, kao i da }e na red ne go di ne ste ~aj ni po stu pak bi ti otva ran br `e.

– Tre nut no se ste ~aj ni po stu pak ot vra po sle dvo go di {we blo ka de ra ~u na, a ve} do go di ne u ste ~aj }e se i}i po sle sve ga jed ne go di ne blo ka de ra ~u na pred u ze }a – is ta kla je Ve sna Ga }e {a.

Na naj no vi jem spi sku NBS je i vi {e od 1.000 fir mi iz Voj vo di ne ko je su u pro te kle dve go di ne

GRAD ZRE WA NIN SE NE PRI DR @A VA ZA KQU^ KA O IPOK-u

Podr`ali radnike pa se u}utali Lo kal na sa mo u pra va ni me sec i po na kon {to su od bor ni ci Skup {ti ne gra da Zre wa ni na jed no gla sno usvo ji li za kqu ~ak An ket nog od bo ra o si tu a ci ji u In du stri ji pre ra |e vi na od ku ku ru za IPOK ne pred uz i ma ko ra ke na ko je se oba ve za la da bi po mo gla naj ve }oj skro ba ri na Bal ka nu, u ko joj je pro iz vod wa ob u sta vqe na pre vi {e me se ci. Ovo je na kon fe ren ci ji za no vi na re iz ja vio pred sed nik An ket nog od bo ra Mi ro slav Tu bi}, pod se }a ju }i na to da je u po me nu tom iz ve {ta ju na ve de no da }e lo kal na vlast uti ca ti na dr `a vu da {to hit ni je is pi ta sve po ten ci jal ne ak te re lo {eg po slo va wa u to ku pri va ti za ci je i

Nov cem od dro ge do skro ba re Vla snik IPOK-a je kon tro verz ni bi zni smen Zo ran ]o pi} ko ji je u bek stvu. We ga po li ci ja sum wi ~i da je, ra znim ma hi na ci ja ma, o{te tio zre wa nin sku skro ba ru za ne ko li ko sto ti na mi li o na di na ra. Sum wa se i da je ]o pi} po ve zan s od be glim nar ko bo som Dar kom [a ri }em, ~i ji je no vac, za ra |en pre pro da jom dro ge, na vod no ula gao u ov da {wa pred u ze }a, iz me |u osta log i u IPOK. re or ga ni za ci je IPOK-a, kao i da }e re a go va ti kod nad le `nih mi ni star sta va i in sti tu ci ja da bi pro iz vod wa u fa bri ci po no vo star to va la.

– Ka da smo 22. de cem bra gla sa li za ovaj za kqu ~ak, ~i ni lo se da je we go va su {ti na svi ma ja sna – ka zao je Tu bi}. – Iako lo kal na sa mo u pra va, na `a lost, jo{ uvek ne ras po la `e svo jom imo vi nom i ne ma

subota12.februar2011.

za kon skih ovla {}e wa u pri va ti za ci ji, Zre wa nin }e po ka za ti sna `nu po li ti~ ku vo qu da za {ti ti je dan ta ko va `an i per spek ti van pri vred ni su bjekt kao {to je IPOK. Dru gim re ~i ma, iz gle da lo je da smo svi sa gla sni u to me da se bo ri mo za rad na me sta svo jih su gra |a na. Me |u tim, me sec i po ka sni je nad le `ni grad ski funk ci o ne ri jo{ uvek ni {ta ni su pred u ze -

li da bi usvo je ni za kqu~ ci bi li spro ve de ni u de lo.

Za to vre me, upo zo rio je on, imo vi na skro ba re se sma wu je, a sa mim tim i we ne mo gu} no sti da po no vo kre ne u pro iz vod wu. Gra dom se, ina ~e, pro no se gla si ne o na vod nom no vom kup cu IPOK-a za ko ga, me |u tim, ni ko ne zna ni ko je, ni u ko jem po stup ku je oda bran.

– Fa bri ka je do sa da, {to kroz pro ces pri va ti za ci je, {to kroz ste ~aj i re or ga ni za ci ju, vi {e pu ta me wa la vla sni ke. Sve ove pro me ne de {a va le su se pod sum wi vim okol no sti ma, i to u po stup ci ma mno go tran spa rent ni jim ne go {to su di rekt ne po god be po ka bi ne ti ma i ku lo a ri ma. Re zul tat to ga je uvo |e we pr qa vog ka pi ta la Dar ka [a ri }a – po ru ~io je Tu bi}. @. Ba la ban

ob u sta vi le sva pla }a wa. Me |u wi ma je i „Kol bis” iz No vog Sa da, ~i ji rad ni ci ovih da na {traj VE LI KA ITA LI JAN SKA IN VE STI CI JA

Elektrane od 820 miliona evra Elek tro pri vre da Sr bi je i ita li jan ska kom pa ni ja „Se }i ener gi ja” pot pi sa le su ju ~e u Vla di Sr bi je Pre li mi nar ni spo ra zum o sa rad wi za iz grad wu hi dro e lek tra na na sred woj Dri ni, ~i ja je vred nost pro ce we na na oko 820 mi li o na evra. Pro to kol su pot pi sa li ge ne ral ni di rek tor EPS-a Dra go mir Mar ko vi} i pred sed nik „Se }i ener gi je” Ga e ta no Ma ka fe ri, u pri su stvu mi ni stra ru dar stva i ener ge ti ke Sr bi je Pe tra [kun dri }a, mi ni stra eko nom skog raz vo ja Ita li je Pa o la Ro ma ni ja i am ba sa do ra Ita li je u Sr bi ji Ar man da Va ri ki ja. [kun dri} je po sle pot pi si va wa oce nio da }e re a li za ci ja pro jek ta hi dro e lek tra na na sred woj Dri ni do pri ne ti pro {i re wu do sa da {we do bre eko nom ske sa rad we iz me |u Sr bi je i Ita li je.

On je do dao da su pro jek ti iz obla sti ener ge ti ke, ko ji tre ba da bu du ostva re ni u sa rad wi sa ita li jan skim part ne ri ma, naj ve }i re gi o- nal ni pro jek ti za do bi ja we ~i ste ener gi je, ko ji su od stra te {kog in te re sa za ovaj re gion. Iz grad wa HE na sred woj Dri ni sa mo je deo za jed ni~ kih pro jek ta ko ji u obla sti ener ge ti ke tre ba da bu du re a li zo va ni u sa rad wi sa Ita li jom. U pla nu je iz grad wa 10 hi dro e lek tra na na re ci Ibar ukup ne sna ge 103 me ga va ta, ~i ja je vred nost 285 mi li o- na evra, za ko je je osno va no za jed ni~ ko srp sko-ita li jan sko pred u ze }e, kao i pro jek ti iz obla sti ob no vqi vih iz vo ra ener gi je. Ukup na vred nost pro je ka ta na sred woj Dri ni i Ibru pre la zi mi li jar du evra.

ku ju i tra `e za o sta le pla te. Na spi sku su i „Aro ma” iz Fu to ga, „Fe ro fleks” iz Sr bo bra na, „Pin ki” iz Srem ske Mi tro vi ce, „Po ti sje” iz No vog Be ~e ja, „To po la tra nas” iz Ba~ ke To po le, „Bu du} nost” iz Ko va ~i ce, „Brik sol” iz Vr {ca, „Brat stvo” iz Su bo ti ce, „Srem eks pres„ iz Srem ske Mi tro vi ce, „Men ta” iz Pa de ja. Na spi sku su i Auto-mo to klub „Be la Cr kva„, Lo va~ ko dru {tvo iz Omo qi ce, „Dim ni ~ar” iz Ku le, Kul tur no-umet ni~ ko dru {tvo „Ste van Sre mac” iz Sen te, „Po let” iz No vog Kne `ev ca, „Agro pa no ni ja” iz Zre wa ni na, „Mar ko Ore {ko vi}” iz Apa ti na, Va tro ga sni sa vez Za pad no ba~ kog okru ga iz Som bo ra, ^ar da „Du nav” iz Ba~ ke Pa lan ke, „Pe ska ra” iz ^o ke...

Naj vi {e fir mi ko je su dve go di ne ob u sta vi le pla }a we je iz No vog Sa da. Ta ko su na spi sku „Ju go a grar”, „Zla ti bor-grad wa”, „Nov ka bel-grad wa„, „Mi ca mle ka ri ca„, Grad ski od bor Srp ske ra di kal ne stran ke, NS plus tak si, „Sto teks„, Ra dio tak si skspres, „Vo do ka nal„, „Mon ta `a”, „Sve to vi”, DTD – Ka nal, Sport sko dru {tvo „Voj vo di na NS„, „Ge nel”, „Ju go tur bi na”, No vo sad ski `en ski cen tar...

Q. Ma le {e vi}

ga tu `e i sma tra ju da su ne ka wi ho va pra va po vre |e na, dr `av ne in sti tu ci je ve o ma br zo re a gu ju. Do kaz za to je {to su je vi {e pu ta u krat kom pe ri o du po zi va li na sud.

S dru ge stra ne, ka da se isti ti za {ti }e ni po je din ci na |u u ulo zi tu `e nih, on da, uka zu je Ba ra }e va, dr `av ni or ga ni go di na ma ne po stu pa ju po tim pred me ti ma, a da je to ta ko kao do kaz is ti ~e kri vi~ nu pri ja vu ko ju je Sa vet pro {le go di ne pod neo pro tiv 17 oso ba zbog sum we da su u ne za ko ni tom po stup ku pre u ze li ak ci je Lu ke „Be o grad” i ti me na ne li dr `a vu {te tu od 21 mi lion evra.

Q. Ma le {e vi} KA KO PRI VU ]I IN VE STI CI JE U OB NO VQI VE ENER GI JE

Potrebni moderni zakoni

– Sr bi ja }e mo ra ti da na ~i ni ve li ke ko ra ke na uskla |i va wu i mo der ni za ci ji re gu la ti ve, a po seb no s aspek ta po dr {ke pri vat nim ula ga wi ma ve li kih kor po ra ci ja i in ve sti ci o nih fon do va, ka da je u pi ta wu raz voj al ter na tiv nih iz vo ra ener gi je – iz ja vio je za „Dnev nik” di rek tor Fon da Evrop ski po slo vi Pre drag No vi kov.

On ovih da na bo ra vi u Bri se lu na kon fe ren ci ji Fran cu skog in sti tu ta za spoq ne po slo ve.

– Iz Evro pe nam po ru ~u ju da mo ra mo {to pre mo der ni zo va ti za ko ne i obez be di ti pot pu nu i do sled nu pri me nu usvo je nog, te stvo ri ti ad mi ni stra ci ju ko ja mo ra bi ti ser vis za no va ula ga wa, uko li ko `e li mo da pri vu ~e mo svet ske kor po ra ci je ko je ula `u u al ter na tiv ne ener gi je – re kao je No vi kov. – Na osno vu raz go vo ra ko je sam vo dio u Bri se lu, mo `e mo o~e ki va ti po dr {ku za po ste pe no ukqu ~i va we Sr bi je u evrop ski ener get ski si stem.

No vi kov ka `e da je iz ve sno ka ko }e, u go di na ma ko je su pred na ma, zna ~a jan no vac iz fon do va bi ti ulo `en u raz vi ja we re sur sa za ko ri {}e we ob no vqi vih iz vo ra ener gi je. Po we go vim re ~i ma, Voj vo di na ras po la `e zna ~aj nim po ten ci ja li ma u obla sti bi o ma se, hi dro e ner gi je te ener gi je ve tra i ter mal ne ener gi je. On tvr di da se za ula ga wa u ove obla sti naj vi {e in te re su ju austrij ske, ne ma~ ke i ita li jan ske kom pa ni je.

P. K.

6

subota12.februar2011.

UPOZOREWE IZ „VODA VOJVODINE”

Ako ne bu de pa ra, mo `e bi ti po pla va – Mogu}nost poplava u Vojvodini sli~na je kao i u Ma|arskoj i Rumuniji, odnosno svim zemqama koje imaju odbarambene sisteme, ali zato postoje nasipi koji spre~avaju da do poplava do|e u brawenom podru~ju – rekao je rukovodilac odbrane od poplava u Vojvodini Mir ko

uspe{no sprovo|ewe odbrane od poplava – rekao je Galowa.

On je naglasio da je opasnost od poplava i razlog {to postoje nasipi, a da je svaka poplava koja pogodi naseqeno mesto – katastrofalna.

– Neodr`avawem nasipi gube sigurnost koju imaju, i to, uz ve-

POQOPRivRedA

dnevnik

NA BERZI RASTE P[ENICA, A PADA KUKURUZ

Hleb no `i to 30 di na ra P{enicom se ove nedeqe na Produktnoj berzi u Novom Sadu trgovalo 2,5 puta vi{e u odnosu na prethodnu nedequ. Prose~na cena je iznosila 30,14 dinara kilogram, s PDV-om (27,91 din/kg bez poreza). Saglasno rastu trenda prometa, rasla je i vrednost. Tako je cena p{enice posledwe nedeqe narasla ~ak 7,30 posto.

Cena kukuruza se ove nedeqe kretala u rasponu od 22,03 do 23

din/kg, s PDV-om, a prose~na ovonedeqna vrednost kukuruza je 22,25 din/kg, s PDV-om (20,60 din/kg bez poreza). U odnosu na pro{lu nedequ, do{lo je do pada od 3,3 odsto. Ove nedeqe cena po kojoj se trgovalo sojom je iznosila 38,88 din/kg, s PDVom (36 din/kg bez PDV-a). Posmatrano u odnosu na pro{lonedeqni ponder, do{lo je do neznatnog pada vrednosti od 0,26 odsto.

Ina~e, u nedeqi za nama na berzi je ostvaren promet od 34,5 miliona dinara, a koli~inski posmatrano bio je na 1.381 tonu. Tako je ove nedeqe prekinut pad prometa, a statisti~ki posmatrano, koli~inski promet je bio ve}i 29,07 posto, a finansijski 11 posto. Ova razlika u padu koli~inskog i finansijskog prometa posledica je pada vrednosti kukuruza na doma}em tr`i{tu.

UGOVARAWE SETVE UZ PARITETE ZA TRE]INU SKUPQE NEGO LANE

Na tu ral na raz me na na pa or sku {te tu Odvodwavawe i poqoprivreda Kako je istaknuto, u odr`avawe kanalske mre`e godi{we bi trebalo ulo`iti vi{e od tri milijarde dinara, a posledwih dvadesetak godina izdvajalo se mnogo mawe pa ona nije odr`avana onako kako je trebalo. Uz napomenu da odvodwavawe kanalske mre`e u naseqenim mestima, kao ni s wiva, nije u nadle`nosti „Voda Vojvodne” ve} lokalnih samouprava, ukazano je na to da je za popravqawe stawa na poqoprivrednim povr{inama potrebno da vlasnici prokopaju odvodne brazde od svojih wiva do kanalske mre`e, a neophodno je i pla}awe naknada za odvodwavawe.

Ina~e, prose~na visina naknade za odvodwavawe iznosi 900 dinara po hektaru i pla}a se kvartalno. Naplata naknade je slaba – godi{we se naplati oko tre}ine, a samo onoliko novca koliko se prikupi mo`e se ulo`iti u odr`avawe postoje}e kanalske mre`e, isti~u u JP „Vode Vojvodine”. Dugovawa su velika – poqoprivrednici duguju vi{e od ~etiri milijarde dinara, dok je dug privrede 2,5 milijarde.

Ga lo wa na ju~era{woj konferenciji za novinare Javnog vodoprivrednog preduze}a JP „Vode Vojvodine”. – Potencijalno je mogu}e da bude ugro`eno 50 odsto Vojvodine, ali je sasvim sigurno da ne mo`e odjednom biti ugro`eno celo to podru~je. Zato je va`no da nasipi budu u funkciji, da se u wihovo odr`avawe ula`e.

On je ukazao na to da nasipi postoje kako bi se spre~ile poplave i da je mogu}e da bi neka naseqena mesta mogla biti poplavqena ako se ne bi branila na odgovaraju}i na~in. Po wegovim re~ima, u Vojvodini su preduzete sve mere za odbranu od poplava: odbrambena linija na Dunavu rekonstruisana je u celosti, na Tisi se ugovara rekonstrukcija dela leve obale, ~ime }e i nasipi uz ovu reku biti potpuno obnovqeni, a rekontstruisani su i oni na Tami{u.

– Za odr`avawe nasipa na na~in koji propisuju standardi, kriterijumi i normativi za odr`avawe, koji su vrlo sli~ni s onima u Ma|raskoj i Rumuniji i primewuju se jedinstveno za celu Srbiju, mora biti obezbe|eno dovoqno novca jer je redovno odr`avawe preduslov za

like vode, mo`e dovesti do poplava. Ukoliko poplavni talas nema maksimalne vrednosti, poplava ne preti, ali ako bi se dogodili poplavni talasi iz 1965. i 2006. godine, onda je normalno da opasnost od poplave postoji.

Predstavnici ovog preduze}a ukazali su na to da je pro{la godina, zbog ekstremnih padavina, bila izuzetno te{ka za vodoprivredu, a za odbranu od voda utro{eno je oko 327 miliona dinara. Za odbranu od spoqa{wih voda utro{eno je vi{e od 86 miliona dinara, dok je odbrana od unutra{wih voda ko{tala vi{e od 240 miliona, od kojih je oko 65 odsto utro{eno na rad crpnih stanica.

Direktor „Voda Vojvodine”Ati la Sal vai kazao je da je pro{le godine odbrana od spoqnih voda na vodotocima sprovo|ena u {est navrata i trajala 166 dana, dok je odbrana od unutra{wih voda, u atarima, bila jo{ zahtevnija i sprovo|ena u ~etiri perioda na ve}ini meliorativnih podru~ja. Ina~e, i sada je u Vojvodini poplavqeno oko 30.000 hektara, oko 150.000 hektara je prevla`eno, a najugro`eniji je Banat.

D. Mla|enovi}

U ugovarawu predstoje}e setve kroz naturalnu razmenu seqaci ne}e dobro pro}i jer }e wihova zadu`ewa biti dobrano ve}a nego lane. Recimo, razmena letine za azotna |ubriva ko{ta}e ih ~ak 20 do 30 posto vi{e nego pro{le godine.

Po saznawima „Dnevnika”, veliki otkupqiva~i pripremili su paritete po kojima za 100 kilograma NPK |ubriva „tri petnaestice” poqoprivrednici treba da daju 132 kilograma soje i suncokreta. Kukuruz „ide” u odnosu 3:1, {to zna~i da tri kilograma ovog `ita vredi kao kilograma |ubriva, dok je paritet za p{enicu 2,5:1. Kada je u pitawu „urea”, za soju i suncokret va`i paritet 1,36 prema jedan, za kukuruz 3,10, a za p{enicu 2,80. Ovo za paore nije povoqno ako se zna da je lane soja, recimo, „i{la” u paritetu 1:1, a sada za kilogram „uree” treba da daju 1,3 kilograma ove uqarice.

– Uvek je to {i{awe seqaka, ali {ta se tu mo`e kada su u op{toj besparici primorani na takve uslove. Kako god, zaradu odnese neko drugi, a ne poqoprivrednici – ka`e za na{ list predsednik Udru`ewa poqoprivrednika Subotice Pa vle Ku jun xi}, napomiwu}i da je poskupelo |ubrivo, a o~ekuju se i vi{e cene paorske robe, te da to {to dr`ava ove godine nije regresirala |ubrivo i nije velika {teta za seqake. Jer, kada su davane te pogodnosti, najvi{e su vajde imali oni {to pro-

izvode |ubriva, a poqoprivrednici bi ga kupili svakako.

Po wegovim re~ima, paori sa severa Ba~ke jo{ uvek ispipavaju teren i nisu krenuli u

Opet pozajmica pan~eva~koj Azotari Uz saglasnost Vlade, Direkcija za robne rezerve je produ`ila pozajmicu pan~eva~kom preduze}u HIP „Azotara„ u restrukturirawu od 26.785 tona merkantilne p{enice, s rokom vra}awa najkasnije do 1. februara 2012.

HIP „Azotara„ je u obavezi da Direkciji vrati pozajmqenu robu iste koli~ine i kvaliteta. Ukoliko potrebe Robnih rezervi zahtevaju, a predvi|eno je godi{wim programom, preduze}e }e mo}i da vrati robu i u protivvrednosti – paritetu mineralnih |ubriva iz svog proizvodnog asortimana, navedeno je u Vladinom saop{tewu. ozbiqnije nabavke semena, |ubriva...

Pomenimo, i Vlada je, barem po onome {to pi{e u wenom saop{tewu nakon prekju~era{we sednice, „pritekla u pomo} primarnim proizvo|a~ima”, kao i Robnim rezervama. Me|utim, ne

Kad bi sve ja bu ke bi le kao u Ma loj Re me ti „Misli{ li godinu dana unapred – gaji `ito, misli{ li deset godina unapred – sadi vo}ke, a misli{ li sto godina unapred – obrazuj narod. Jer, poseje{ li `ito, ubira}e{ plodo-

Be~eju direktor Departmana za vo}arstvo, vinogradarstvo, hortikulturu i pejsa`nu arhitekturu i predsednik Dru{tva vo}ara Vojvodine prof. dr Zo ran Ke se ro vi}.

proizvodwe. Iako Vojvodina nije prete`no vo}arska regija, u pojednim regionima, kao {to je Fru{ka gora, realizovali smo najsavremenije projekte, ne u Srbiji ve} u Evropi – naglasio je Keserovi}. – Pokazali smo na primeru Male Remete kako se od jedne nerazvijene sredine, podizawem najsavremenijeg zasada jabuka na

{ansa Srbije samo u intenzivnoj proizvodwi.

– Tu prvenstveno mislim na vo}arstvo, vinogradarstvo, povrtarstvo, uqane kulture... Me|utim, kako u Srbiji razvijati intenzivnu proizvodwu ako smo posledwi u Evropi po povr{inama koje navodwavamo, a imamo sve preduslove da ne bude tako?

Zato moramo da poklonimo du-

U Rusiji zaradili 32 miliona dolara

No vi za kon o or gan skoj pro iz vod wi Ovih dana Ministarstvo poqoprivrede }e objaviti uredbe za premije i zavr{iti postupak u dono{ewu prate}ih pravilnika za ovu vrstu proizvodne delatnosti. Po saznawu „AgroServisa“, svaka proizvodwa ima}e finansijsku podr{ku Ministarstva poqoprivrede da bi se povr{ine oranica sa sada{wih 1.020 hektara uve}ale na najmawe 10.000 hektara.

Br`i razvoj organske proizvodwe spre~ava nedostatak semena i sadnog materijala. Pomenimo i da se u Srbiji nijedan institut ne bavi proizvodwom ovih materijala za tr`i{te.

turalnu razmenu semenskog kukuruza za merkantilni roda 2010. i 2011. s ovla{}enim skladi{tarima Republi~ke direkcije za robne rezerve i zemqoradni~kim zadrugama koje su registrovane kod Agencije za privredne registre. Odobrena je i

naturalna razmena sa svim nosiocima poqoprivrednog gazdinstva upisanim u Registar.

Predlo`eni pariteti za razmenu semenskog kukuruza za merkantilni formirani su na osnovu cenovnih pariteta, a cena merkantilnog kukuruza je, po izve{taju Produktne berze u Novom Sadu od 3. februara, 23 dinara kilogram, s porezom na dodatu vrednost, navedeno je u saop{tewu.

Kako je „Dnevniku” re~eno, u pitawu je oko 200 tona semenskog kukuruza koji }e „i}i” u razmenu, i to sorita Instituta za kukuruz „Zemun poqe„ (oko 160 tona) i novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo. Sve u svemu, Rezerve }e na ovaj na~in biti popuwene s 3.000 tona merkantilnog kukuruza, {to i nije zna~ajna koli~ina. Utvr|eni su pariteti po kojima }e semenski kukuruz biti ponu|en u zamenu za merkantilni. Oni su, kao i dosad, razli~iti za merkantilni kukuruz ovogodi{weg i lawskog roda.

Tako }e, kada je re~ o NS-hirbidima, za kilogram semenskog „i}i” 15 kilograma merkantilnog iz 2010. godine, a 17 ovogodi{weg. Kod ZP-hibrida situacija je malo druga~ija – kilo semenskog vrede}e kao 13 kilograma merkantilnog lawskog ili 15 kilograma ovogodi{weg.

Pri tom, oni koji u~estvuju u ovom poslu treba da daju odgovaraju}a sredstva obezbe|ewa, odnosno garancije ili hipoteke.

S. Glu{~evi}

[ANSA SRBIJE U VO]ARSTVU I VINOGRADARSTVU

U LISTU „MOJE GAZDINSTVO“

Prvi poslovni list za poqoprivrednike u Srbiji „Moje gazdinstvo“ u najnovijem broju objavquje Zakon o organskoj proizvodwi, koji je po~eo da se primewuje od 1. januara ove godine.

Na osnovu ovog dokumenta registrovana poqoprivredna gazdinstva mogu se upoznati s postupkom o zasnivawu vo}arske, vinogradarske i sto~arske proizvodwe. Iz agrarnog buxeta za ove proizvo|a~e predvi|eni su podsticaji jer je dobit u proizvodwi ovakve hrane mawa od one u intenzivnom gajewu.

bi se reklo da akcija koju je dr`ava pripremila ima nekog velikog zna~aja za paore.

Vlada je, naime, saglasna s tim da Robne rezerve obave na-

– Poqoprivreda je jedina koja ostvaruje suficit u Srbiji. Samo je u Rusiju lane izvezeno vi{e od 70.000 tona jabuka, {to se ne pamti, i ostvaren je prihod ve}i od 32 miliona dolara – naglasio je Zoran Keserovi}.

ve jednom, posadi{ li vo}ke, ubira}e{ plodove vi{e godina, a bude{ li obrazovao narod, ubira}e{ ih stalno„. Izrekom kineskog mislioca Huan Cea iz sedmog veka pre na{e ere po~eo je ju~era{we predavawe za poqoprivrednike u

– Nije slu~ajno {to je vo}arstvo posledwih godina jedna od voda}ih grana poqoprivrede u Srbiji. Jer, nauka i struka su, bez obzira na sve probleme koji su nas pratili minule dve decenije, uradili dosta na afirmaciji vo}arske

60 hek ta ra s pro tiv grad nom mre`om, naseqe mo`e o`iveti, gde su qudi, zavisno od vrste posla, nalazili zaposlewe. Sve ovo potvr|uje da je {ansa Srbije u poqoprivredi, ali niko to ne}e da prizna po{to ne postoji politi~ka voqa. To se vidi po dr`avnom buxetu, koji je nesrazmeran u odno su u~e stvo va wa po qo pri vrede u bruto dru{tvenom proizvodu i izdvawa za poqoprivredu iz buxeta.

U daqem obra}awu be~ejskim poqoprivrednicima vrsni stru~wak je obrazlo`io da je

`nu pa`wu obrazovawu svih koji su na bilo koji na~in vezani za poqoprivredu. Potrebno je plasirati {to vi{e informacija – apostrofirao je prof.

Keserovi}, osvrnuv{i se i na faktore koji imaju velikog uticaja na smawewe prinosa i kvaliteta raznih sortimenata vo}a.

Dogovoreno je da se u {to skorije vreme odr`i jo{ jedno predavawe koje }e biti posve}eno orezivawu vo}a, koje je veliki problem, pogotovo amaterskih vo}ara s nekoliko desetina stabala vo}ki.

V. Jankov

Le de na `ur ka na Spen su

UNI[TENO SEDAM KORPI ZA OTPATKE

Van da li pro tut wa li Li man skim par kom

@ur ka pod na zi vom „ice party” bi }e or ga i zo va na su tra od 20 do 22 sa ta u Le de noj dvo ra ni Spen sa. Po se ti o ci ma }e bi ti omo gu }e no kli za we uz „light show” ra sve tu, a mu zi ku }e pu {ta ti dj Marko Valentini. Ce na ula zi ce za de cu do 12 go di na je 160 di na ra, za od ra sle 210, a na ja vqe ne or ga ni zo va ne po se te mo }i }e da u|u za 110 di na ra po kar ti.

N. R.

U no }i iz me |u sre de i ~e tvrt ka i ~e tvrt ka i pet ka ne po zna ti po ~i ni o ci uni {ti li su se dam kor pi za ot pat ke u Li man skom par ku, sa op {ti lo je „Grad sko ze le ni lo”. U pi ta wu su kor pe po sta vqe ne pri li kom re kon struk ci je de la par ka pre ma ras kr sni ci Bu -

Novosadska subota12.februar2011.

Vi ru si na pred, le ko vi stoj skom i ne kom tre }em pla nu bi ti bo qe. Sva ko ga da na sve je ma wa ku pov na mo}. E, sad se pro ~u la vest da ne ma de~ jih si ru pa an ti bi ot i ka. In te re san to je da ne do sta ju si ru pi, ko je le ka ri upra vo i naj vi {e pre pi su ju, a re~ je i kli a ci lu i si na ci li nu - an ti bi o ti ci ma {i ro kog spek tra.

Na r av n o ova vest ne bi pre vi {e po tre sla ro di te qe, da tre nut no ne ha ra ju raz ne vi ru ske i ba kre tij ske in fek -

ci je, ko ji ma su de ca naj po dlo `ni ja. Sem to ga ne sta {i ca je i ras tvo ra za in ha la to re, u apo t e k a m a ni za lek ne m a bak tri ma, a sr ~a ni bo le sni ci su u pa ni ci, jer ne ma ju gde da ku pe ni tro gli ce rin. Apo te ka ri se prav da ju da pro blem ni je u wi ma, ve} u fa bri ka ma ko je pro iz vo de le ko ve. Na i me, fa bri ke ne }e da is po ru ~u ju me di ka men te, jer im dr `a va du gu je no vac, pa za to ima mo ne sta {i cu, a zbog to ga opet na rod tr pi. I ta ko i krug.

Q. Nato{evi}

Pred sta va za de cu Pred sta va za de cu od tri do 12 go di na „Dr Sti da” odr `a }e se da nas, u 17 ~a so va, u po zo ri {tu Ve se la kor wa ~a, Uli ca Ni ko le Pa {i }a 34. Ce na kar te iz no si 200 di na ra.

A. Va.

„Le gen de” za za qu bqe ne Kon c ert gru p e „Le g en d e” odr `a }e se u po ne de qak 14. fe bru a ra u 20 sa ti u Ma loj dvo ra ni Spen sa. U to ku je pro da ja ula zni ca na cen tral noj bla gaj -

ni sva kog ra dog da na od 12 do 20 sa ti. Ce na ula zni ce za par ter je 1.300, a za tri bi ne 1.100 di na ra.

N. R.

V remeploV

c m y

hronika

PROTESTNA KOLONA JU^E PRO[LA BULEVARIMA

Ne }e kom bi po rez na luk suz Udru ` e w e vla s ni k a kom b i vo zi la i pre vo zni ka or ga ni zo va lo je ju ~e no vo sad skim uli ca ma pro test nu vo `wu, jer ni je re {en wi hov zah tev da se uki ne oba ve za pla }a wa po re za na luk suz za tu ka t e g o r i j u vo z i l a.

Vla sni ci kom bi vo zi la pro te sto va li su ju ~e u svim ve }im gra do vi ma Sr bi je a zah te vi su ina ~e upu }e ni re pu bli~ koj ad mi ni stra ci ji.

Ko lo na od oko 60 kom bi vo zi la oko 13 sa ti s ukqu ~e nim si re na ma pro {la je Bu le va rom oslo bo |e wa.

U pro test nu vo `wu kre nu li sa par kin ga kod No vo sad skog saj ma. Ka ko ne zva ni~ no sa zna je m o pro t est n a vo ` wa ni j e pri ja vqe na, zbog {traj ka u po li ci ji.

Q. Na.

Fo to: F. Ba ki}

NA NOVOSADSKOM SAJMU

DEVOJKA JU^E [OKIRALA GRAD

Jav ni ~as ja ha wa

Ko wi~ ki cen tar No vo sad ski sa jam za ka zao je da nas u 15 ~a so va jav ni ~as ja ha wa u ha li 32 No vo sad skog saj ma. Jav ni ~as je sport sko - te ra pij skog ti pa, or ga ni zo van ka ko bi se pro mo vi sao ko wi~ ki sport, pre pon sko ja ha we i ve {ti na ja ha wa mla |ih ~la no va.

Ujed no, to je pri li ka da se ko wi~ ki sport pred sta vi kao sa vre me ni vid re ha bi li ta ci je oso ba sa in va li di te tom i po seb nim po tre ba ma. Uz Ko wi~ ki cen tar or ga ni za tor jav nog ~a sa je i Udru `e we za te ra pij sko ja ha we „Hi po tens” No vi Sad. Z. D.

Go la {etala bu le va rom Svi su gra |a ni ko ji su se ju ~e oko 11 ~a so va za te kli na Bu le va ru oslo bo |e wa, u de lu pre ko pu ta OTP ban ke, mo gli su da pri su stvu ju ne sva ki da {wem pri zo ru, ta~ ni je mo gli su da vi de de voj ku ko ja se ovim de lom gra da {e ta la pot pu no go la, sa mo sa pa ti ka ma na no ga ma! Pre ma re ~i ma o~e vi da ca, zgod na crn ka u ra nim tri de se tim go di na ma la ga no se {e ta la bu le va rom kao od maj ke ro |e na, ne oba zi ru }i se na oko li nu. Sa dru ge stra ne pro la zni ci su se okre ta li, ne ki su se

Pe {a ~e we pre ko Ve li kih vr ho va

Kur {u mli ji od sr ca Na pra znik Tri je rar ha, 12. februara 1919. u „Grand ho te lu Ma jer” u da na {woj zgra di Voj vo |an ske ban ke na Tr gu slo bo de, pri re |e na je pr va ve li ka za ba va po okon ~a wu Pr vog svet skog ra ta. Sav pri hod sa we bio je na me wem `i te qi ma Kur {u mli je, ko ji su iz u zet no te {ko stra da li to kom ra ta. Ka ko je pi sa la „Za sta va”, do {lo je ne vi |e no mno go pu bli ke. Po sle go vo ra Ja {e To -

di ca, {te te na ko pri vi }u u cen tru gra da, lo mqe wa mla dih sad ni ca, uni {ta va wa ukra snog {i bqa u Par ti zan skoj uli ci, do {le su na red i kor pe za ot pat ke u Li man skom par ku. [ta je sle de }e”, pi ta ju se u ovom pred u ze }u.

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

o vo sa |a ni su iz gle da iz N gu bi li sva ku na du da }e im na po slov nom fi nan sij -

le va ra oslo bo |e wa i Uli ce Na rod nog fron ta. Sem {to su na pra vi li ma te ri jal nu {te tu, van da li su raz ba ca li sme }e po ve li koj po vr {i ni par ka.

“Po sle `ar di we ra, cvet nih va qa ka, mo bi li ja ra u Du nav skom par ku, trav wa ka, kra |e cve }a iz cvet nih gre -

mi }a, na stu pi li su ugled ni srp ski umet ni ci: Dra ga Spa si}, Dra go mir Kraw ~e vi} i Do bri ca Mi lu ti no vi}. Po tom je naj no vi je na rod ne pe sme iz ve la gru pa ra tar ske omla di ne sa Sa laj ke, a ~la no vi Ko la za na tlij ske omla di ne od i gra li su „`i ve sli ke”, ta~ ni je, kra }i po zo ri {ni ko mad o oslo bo |e wu No vog Sa da.

N. C.

Pe {a ~e we u pri ro di, u or ga ni za ci ji Pla ni nar sko-smu ~ar skog dru {tva „@e l e z ni ~ ar”, odr `a }e se su tra na re la ci ji Srem ski Kar lov ci - Do bri lo vac - Ve li ki vr ho vi - Stra `i -

lo vo - Srem ski Kar lov ci. Po la zi se u 7.18 sa ti sa `e le zni~ ke sta ni ce vo zom za Srem ske Kar lov ce. Vo di~ je Ivan Bogi~evi} (881-671).

B. M.

KONCERT KEMALA MONTENA 8. MARTA

Po ~i we pro da ja ula zni ca Pro da ja ula zni ca za kon cert Kemala Montena po ~e }e u po ne de qak, 14. fe bru a ra na cen tral noj bla gaj ni Spen sa, a ko {ta }e 1.800 di na ra za par ter i

1.600 di na ra za tri bi ne. Kon cert }e se odr `a ti u Ma loj dvo ra ni 8. mar ta sa po ~et kom u 20 ~a so va.

A. Va.

sme ja li, dok su ne ki bi li sa bla `we ni ovim pri zo rom, ali bi lo je i onih ko ji su ima li „man gup ske” ko men ta re. Ve }i na je ipak }u ta la za pa we na pri zo rom Ka ko sa mo sa zna li, de voj ka je ka sni je go la utr ~a la na Me di cin ski fa kul tet, a pre ma, na rav no ne zva ni~ nim pri ~a ma, u pi ta wu su qu bav ni pro ble mi. U Hit noj po mo }i ka `u da su po me nu tu de voj ku „vi ja li” po gra du go to vo po la sa ta, od Bu le va ra pa sve do Me di cin skog fa kul te ta gde su je na kra ju uhva ti li i od -

ve zli na psi hi ja tri ju. Da li su za i sta bi li po sre di qu bav ni pro ble mi, iz gu bqe na op kla da, mo `da eg zi bi ci o ni zam, ili ne {to sa svim dru go osta }e za go net ka, uko li ko po ~ar {i ji ne pro stru ji ob ja {we we ovog ak ta.

Me |u tim, sa zna li smo da ovo ni je pr vi put da se ova ko ne {to de {a va u No vom Sa du, jer je po ~et kom de ve de se tih go di na pro {log ve ka,ta ko |e, jed na de voj ka u „ca re vom no vom ode lu„ de fi lo va la Bu le va rom.

B. M.

PLANOVI ZA SLANU BARU

Ume sto {u me park Jav no pred u ze }e „Vo de Voj vo di ne” se oba ve za lo da }e na me stu {u me ko ju su po se kli na Sla noj ba ri ni }i park sa de~ jim igra li {tem, sa zna je Ra dio 021. @i te qi Sla ne ba re su pro te klih da na pro te sto va li jer su rad ni ci ovog pred u ze }a pre ko

no }i, bez ika kvog ob ja {we wa, po se kli ve }i nu sta ba la u ovoj {u mi, ko ja je go di na ma slu `i la kao je di ni park ko ji je ovaj deo gra da imao. Ka ko su u „Vo da ma Voj vo di ne” re kli, za kon ska oba ve za ovog pred u ze }a je da tu po no vo za sa di no vo dr ve }e.

VIKEND U CK13

Svir ka i `on gli ra we I ovaj vi kend Cr na ku }a 13 nu di po seb ne do ga |a je, pa }e ta ko ve ~e ras u 22 sa ta, po sle go to vo 15 go di na, na stu pi ti ko pro fa gi ~ar ski pank rok sa stav “Zvon ce ko va Bi qe `ni ca”(ili Cr no gor ci su me |u va ma!). Ovim na stu pom }e, na kon du ge pa u ze, pred sta vi ti svoj no vi al bum „Be{ mu zi ku uz ko ju ne mo `e da se igra”, a ula zni ce za svir ku

ko {ta ju 300 di na ra i ku pu ju se ne po sred no pre po ~e ta kon cer ta.

Ne de qa je ve} stan dard no re zer vi sa na za “@on gler sku ra di o ni cu” od 14 do 17 sa ti. Tre ba sa mo po ne ti sve sa ~i me se mo `e `on gli ra ti: lop ti ce, poi, poi ~a ra pe, ~u we ve, {ta po ve... i do }i. Pri ja vqi va we ni je po treb no, a ulaz je slo bo dan.

D. B.

De~ je ra di o ni ce na NOU De~ je ra di o ni ce odr `a va ju se sva ke su bo te u 10 sa ti u pro sto ri ja ma No vo sad skog otvo re nog uni ver zi te ta, Uli ca Rad ni~ ka 20. Pro gram ob u hva ta va ja we, tka we, vi tra`, de ku pa`, iz ra du fi gu ri ca od `i ce, ukra sa po klo na, lut ki ca, a de ca }e u~i ti i da cr ta ju, li ju, sli ka ju i ~u va ju pri ro du. Ra di o ni ce su or ga ni zo va ne za de cu uz ra sta od {est do 14 go di na.

N. R.

nOvOSAdSkA HROnikA

subota12.februar2011.

NOV SIN DI KAT U OKVI RU „SO LI DAR NO STI”

Ne }e pi ja ~a ri ra di ti na cr no

Pri sindikatu “Solidarnost” od nedavno je po~eo da radi sindikat pija~nih prodavaca, ~iji su predstavnici ve} razgovarali u Ministarstvu poqoprivrede u vezi regulisawa uslova rada i radnopravnih odnosa. U i ponedeqak }e biti jo{ jedan sastanak u vezi ovoga u pomenutom Ministarstvu, kazao je predsednik Sindikata „Solidarnost„ Mi{a Starovi}. Po wegovim re~ima, u toku je podela pristupnica za u~lawewe, a interesovawe me|u radnicima iza tezge je ogromno, jer kako ka`e Starovi} “niko od wih nije prijavqen, ve} rade bez upla}enih doprinosa za

zdravstveno i penzono osigurawe”.

- Ve} smo podelili pristupnice na pijacama u Veterniku i u Temerinu, a danas i sutra }emo to isto ~initi i na novosadskim pijacama - rekao je Starovi}. U Novom Sadu, prema saznawima „Solidarnosti”velikom broju prodavaca nije regulisan radni sta`, ve} mahom rade na crno.

Zainteresovni pija~ni prodavci mogu se javiti sindikatu „Solidarnost” na telefon 522 815 i 520 - 669, ili predsedniku Sindikata pija~nih prodavaca Zoranu Kova~evi}u na broj 064 -0 -120 -105.

Z. De li}

PIJA^NA VAGA

Sa lep{im vremenom i Futo{ka pijaca je bogatija, ~ini se kao da je prole}e ve} stiglo, iako je tek sredina febrauara.

I posetilaca je vi{e u odnosu na pro{lu nedequ. Cene vo}a i povr}a su uglavnom ostale nepromewene, ali je ponuda svakako raznovrsnija. Na tezgama se VO ]E

CE NA

ki vi, kor pi ca

80

po mo ran ye, kg

55 - 60

man da ri ne, kg

110 - 120

ME \U TE ZGA MA VI [E PO SE TI LA CA

mo`e prona}i ~ak i zelena salata, rotkvice i mladi luk, ali ne ko{taju malo, jer je predsezona, iako prodavci svedo~e da je prodaja zadovoqavaju}a.

Od vo}a se i daqe najvi{e prodaju banane i naranxe. Poskupele su mandarine, praziluk, paradajz, quta papri~ica, a poPO VR ]E

CE NA

luk

50 - 60

mla di luk, ve za

40

krom pir

50 - 60

ja bu ke, kg

40 - 60

{ar ga re pa

40 - 50

ba na ne, kg

90 - 120

ku pus

40

pa suq

180 - 220

per {un

60 - 120

pra zi luk, ve za

70 - 180

spa na}

200

ze le na sa la ta

30

rot kvi ce, ve za

50

qu ta pa pri ka, ko mad

40

ce ler, ko mad

50 - 60

ke le ra ba

250

^i ta o ci ma po klon kwi ga o La zi Ko sti }u

jeftinili su korpica kivija, banane i {argarepa. Cena per{una varira od tezge do tezge, presu|uje kvalitet povr}a, I vaqda nije zalud prodava~ica kod koje per{un ko{ta 130 dinara rekla: „Nije svejedno da li vozi{ fi}u ili mercedes.”

Mu{terije su i daqe nezadovoqne visokim cenama i mawkom novaca, ali kako ka`u, lepo vreme i ve}a ponuda uticala je na wih, pa tro{e mo`da i vi{e nego {to bi trebalo. Sa druge strane, prodavci zadovoqno trqaju ruke...

T. L.

„VO DO VOD“ DA NAS IN TER VE NI [E U VR TI ]U

Is te ru ju bak te ri ju iz „Gu li ve ro vih” ce vi ke ku}e “Tiski cvet” i “Prometej” objavile su kwigu Milana @ivanovi}a “Lazin kros `ivotu uz nos”.

A. J.

„Ve ko traj La ze Ko sti }a” Promocija kwige „Vekotraj Laze Kosti}a” autora Haxi Zorana Lazina, organizovana povodom 170 godina od ro|ewa Laze Kosti}a, bi}e odr`ana ve~eras u Galeriji „Most”, Ulica vojvode Putnika 2. Povodom promocije bi}e uprili~ena i izlo`ba akademske slikarke Vere Zari} s radovima iz ciklusa San ta Ma ria del la sa lu te. Uz prigodan umetni~ki program o kwizi }e govoriti recezenti prof. dr Nikola Grdini} i mr Zoran Maksimovi}.

N. R.

„Po sled we qu bav no pi smo” do no si po klon Najbr`i kupci novog romana “Posledwe qubavno pismo”, koji danas sti`e u kwi`aru „Vulkan“ u Merkatoru, dobi}e na poklon nov~anik za dame. Izdava~ka ku}a „Alnari“ preporu~uje ovaj naslov kao idealan poklon za Dan zaqubqenih.

U kwizi “Posledwe qubavno pismo”, ~iji je autor Xoxo Mojes, novinarka Eli, istra`uju}i gra|u za reporta`u, otkriva jedno pismo iz 1960. godine u kom

dnevnik

Ce ne us po ri le, po nu da bu ja

„DNEV NIK” I „PRO ME TEJ” NA GRA \U JU

Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “Prometej”, u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom”, u na¬red¬nim sedmicama da¬ri¬va¬}e svakog dana ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge.

Dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se svakog dana prva ja¬ve od 15 do 15.05 ~a¬so¬va na na{ broj te¬le¬fo¬na 528-765, do¬bi¬}e po pri¬me¬rak kwige. Oni koji se ove nedeqe najbr`e jave na navedeni telefon, dobi}e besplatan primerak kwige “Lazin kros `ivotu uz nos”. Nagra|eni ~itaoci mogu svoj primerak kwige da podignu u kwi`ari “Most – Prometej”, Ulica Zmaj Jovina 19, telefon 452-744.

Povodom 170 godina od ro|ewa i 100 godina od smrti Laze Kosti}a (Koviq, 12. februar 1841 – Be~, 26. novembar 1910) izdava~-

c m y

8

mu{karac tra`i od voqene da napusti mu`a i tako upada u intrigantne qubavne veze iz pro{losti. Godine 1960. Xenifer se budi u bolnici nakon saobra}ajne nesre}e i ne mo`e ni~ega da se seti - mu`a, prijateqa, kao ni sopstvenog `ivota. Me|utim, kada se bude vratila ku}i, prona}i }e skriveno pismo i po~eti da se prise}a qubavnika zarad kog je bila voqna da sve stavi na kocku.

A. V.

U vrti}u „Guliver“ Pred{kol ske usta no ve „Ra do sno detiwstvo“ danas }e radnici „Vodovoda“ poku{ati da izbace bakteriju pseudomonas koja se pojvila u cevima vrti}a.

Vodu za pi}e koriste iz centralne kuhiwe, ili pak fla{iranu. Uz vla`ne maramice za odr`avawe higijene koristi se voda iz cisterne postavqena kod vrti}a, rekao je za „Dnev nik“ re kao port pa rol „Vodovoda“ Davor Santra~.

- Iako ne bi trebalo da radimo unutra{wu mre`u, ve} onaj koji ju je postavio, zbog toga {to je re~ o deci „Vodovod“ }e danas i sutra dezinfikovati, a potom i isprati cevi. Me|utim, kako se pseudomonas pojavquje u staja}oj vo-

^ITAOCI PI[U SMS

Fo to: F. Ba ki}

di, pretpostavqamo da negde postoji slepo crevo u kojem se voda zadr`ava, jer smo sli~nu situaciju imali i u Betaniji pre nekoliko godina – ka`e Santra~ i dodaje da bi za trajno re{ewe trebalo pregledati i popraviti unutra{we instalacije.

Voda bi u ponedeqak trebalo da bude ispravna, ali }e se to zasigurno znati tek posle uzimawa tri uzorka. Direktor „Ra do snog de tiw stva“ Bo ri slav Samarxi} tvrdi da opasnosti nema, da je prisustvo bakterije utvr|eno odmah, jer se svakodnevno kontroli{u i voda i hrana. ^im je dobijen vanredan nalaz da su preduzete mere da deca budu sigurna.

A. V.

065/47-66-452

To pla za hval nost Sve po hva le maj sto ri ma „greja~ima” iz JKP „Stana” koji su nam u rekordnom roku otklonili havariju i omogu}ili Toplani da nam ponovo pusti grejawe. Zahvalni vlasnici 120 stanova u zgradi na uglu Kornelija Stankovi}a i Rumena~ke.

063/503... *** Odgovor za 063/8910... Plate u pro sve ti za sed mi ste pen stru~ne spreme sa 100% norme je oko 35 hiqada mese~no. Za mladog lekara, op{te prakse, sa istim stepenom obrazovawa je oko 50 hiqada mese~no... Samo da ne bi bilo zabuna oko nekih koeficijenata.

063/8633... *** Za per so nu sa bro ja 062/1625... Prvo i mi u Vojvodini smo u Srbiji tako|e, a to za koji iznos se struja iskqu~uje zavisi od elektrodistribucije, tako da ako mislite da su od Beograda pa ju`nije gra|ani povla{}eni i da boqe `ive, vi se lepo preselite tamo. Gledajte malo u svoje dvori{te, a ne tu|e! 064/2576... *** Hvala inspekciji koja je kona~no skupila hrabrosti da se suprotstavi bezakowu koje se godinama bezuspe{no sprovodi od strane vlasnika kafane i wegovih gostiju koji galame na bo}arskim stazama do kasnih sati, a uz to zauzmu sve

parkinge, pa se stanari parkiraju u drugim ulicama.

065/5177... *** Slu{aju}i na Novosadskoj TV kako gradska vlast `eli da „uve de red” u stam be ne objekte, mere me podse}aju na Nema~ku 1940-ih. A odgovornost se prebacuje na nekompetentne osobe koje taj red znaju, a treba da se bore sa onima koji to nisu nau~ili nikad.

064/2466... *** Verovali ili ne, ali evo dr`im ra~un u ruci i lepo jasno i ~itko pi{e da smo potro{ili jedan kubik gasa, koji ko{ta 35.10 dinara, a treba da platim, ukupno sa PDV 140.66 dinara. A mo`e i u dvaput!

Nazdravqe!

064/3038... *** Miladin Kova~evi} je izjavio da je kod nas 375 evra isto kao 1.100 evra u Evropi. Tvrdi da smo mi rasipnici i da ~ak i siroma{ni jedu obilato?! Da mu ja dam mo ja pri ma wa od 20.000 dinara i da plati dr`av ne na me te (stru ju, „In formatiku“ i ostalo ) i stan 16.500 dinara, pa da vidim kako bi se on „obilato hranio” sa 3.500 pre o sta lih di na ra.

Meso nisam jela od Svetog Nikole, a i tada sam taj „prestup” napravila kod prijateqa na slavi.

062/8488...

VOJVODINA / NOVI SAD

subota12.februar2011.

DNEVNIK

c m y

10

МАНАСТИР У ПРИВИНОЈ ГЛАВИ ПРИВЛАЧИ СВЕ ВЕЋИ БРОЈ ВЕРНИКА

У потрази за утехом и леком

ПРИВИНА ГЛАВА: Старешина манастира Арханђела Михајла и Гаврила у Привиној Глави, игуман Гаврило, после сваке литургије, коју посети и до 1.000 верника, говори о актуелним темама и догађајима, па често додирне тему светске економске кризе и њен утицај, не само на свакодневни, већ, што је много важније, духовни живот. Он ставља акценат на тај аспект, јер духовна и социјална криза руше темеље традиције народа, изазива губљење човековог смисла живота и идеала, што доводи до пропасти.

- У таквој ситуацији црква не треба да остане по страни. Чињеница је да људи имају потребу да дођу у цркву у потрази за надом, утехом. Многи долазе по лек за тело и душу, јер та два сегмента у човеку су тесно повезана. Разговором и молитвама лечимо душу, а оздрављење тела је само последица налажења духовног

мира – прича игуман Гаврило. У народу колају приче о чудима која се дешавају у манастиру Привина Глава. Прича се да болесни оздрављују, непокретни проходавају, неми проговарају... тако да све више људи долази у овај манастир. Да ли је у питању чудотворство игумана Гаврила, или магија самог места, то још нико није утврдио, али у сваком случају, много треба веровати да би се такозвано чудо десило.

- Нема ту никаквих тајни. У нашој цркви нема враџбина. Код нас нема магије или неког обреда секти. Све се ради јавно пред масом света у цркви. Молитвом се упоставља контакт са Богом и Мајком божијом и они помажу. Тако се у овој цркви догађају чуда - прича игуман Гаврило.- Ми отворено кажемо људима, када први пут дођу на разговор: оболеле органе и телесне болести лече лекари, ми цр-

квени службеници помажемо људима да излече душу. У томе нам помажу молитве, а не лечимо ми, већ господ Бог. Ми смо само спона између болесника и Бога или светаца којима се молимо. Одбачени људи од породица или друштва долазе да нађу утеху. Уз помоћ разговора и молитви, они се са новом снагом враћају кући. Навешћу један пример излечења молитвом: Једно дете је било занемело, родитељи су га водили код лекара и све је било безуспешно. Након две литургије пред великим бројем верника, дечак је проговорио. Такође, многе неплодне жене постале су мајке, помогла је молитва и вера. У манастир долазе домаће и стране звезде, политичари, спортисти, лекари, књижевници, правници, сви тражећи помоћ, или савет. Часто се и враћају на поновни разговор, делећи са нама чињеницу да су у неком сегменту свог рада успели, или су

Разговор увек помаже

Гаврило се одмах латио посла и почео да обрађује манастирску земљу. Узео је трактор са прикључним ма-

- Од 1999. године смо почели да прикупљамо и „лепту“ добровољне прилоге, па када се приход са земље стопио са прилозима, већ

рирали иконостас, узидали нови торањ, купили нова звона, тако да у цркви није ништа остало необновљено. Три старе зграде у економском дворишту и конак, који је задржао свој барокни стил, смо реновирали. Када је црква добила нов сјај постала је још привлачнија за вернике - задовољно прича Гаврило. - Цркву Покрова свете Богородице саградили смо 2004. године, а 2006. на ред је дошла изградња монашке цркве Светог Георгија. Тада смо направили прекрасан летњиковац и крстионицу. Године 2009. подигли смо цркву на брду, с леве стране пута који води од пута Шид-Илок. Ова црква је посвећена Возвижденију часног крста, а до ње се стиже степеништем од 125 степеника. Тај амбијент дочарава Христов пут до Голготе. Године 2010. довршена је црква над манастирским извором Источни петак и црква у Београду, коју је финансирао манастир са Заводом за рехабилитацију „Др Мирослав Зотовић“ у

Основан у 12. веку Овај манастир је добио је име по оснивачу властелину Приви (Приби) из 12. века. Према турским документима, његово оснивање, или обнова, везује се за средину 16. века. Привина глава се спомиње у 17. веку, поводом обнове илуминираног рукописа из 14. века, познатијег као „Минхенски псалтир“. Према овом рукопису, манастир Ковиљ основали су монаси Привине Главе на свом имању. На крају турско-аустријских ратова, манастир је опустео због честих немира, па су се монаси овде вратили тек после закључења Карловачког мира 1699. године. На месту старије цркве из касног средњег века 1741. године, саграђена је нова црква, посвећена Св. Арханђелима Гаврилу и Михајлу, те двоспратни конаци са јужне и источне стране.

И на хиљаде верника буде на литургији

DaNas u GRaDu BIOSKOPI Are na: „Montevideo, Bog te video!” (12, 15, 18, 19, 19.30, 21, 22, 22.30), „Tilva ro{„ (18.30), „Medved Jogi” (12.20, 14, 15.40), „Upoznajte male Fokerove” (16.30), „Turista” (22.20), „Guliverova putovawa” (12.45), „Hari Poter i relikvije smrti„ (13,16), „Zlatokosa i razbojnik” (14.45, 16.15), „Pri~a o igra~kama” (12.15, 14.15), „Paranormalna aktivnost 2” (22.40), „Artur i rat dva sveta (12.30,14.30), „Letopisi Narnije 3D” (17), „Bez obaveze” (17.30, 20, 22.10),„Sinema komunisto” (18.15, 20.15), „Motel Nana” (20.30) Ja dran: „^arobni svet Paje Patka” (18), „[i{awe” (19.45), „Rec 2„ (21.30) Art bioskop „Voj vo di na” na Spensu: „Kula od karata„ (20)

POZORI[TA Srp sko na rod no po zo ri {te, Scena „Pera Dobrinovi}” „[ampawac i jagode” (20.30), Kamerna scena „Godo na usijanom limenom krovu” (20.30).

Po zo ri {te mla dih velika sala: „^arobnica iz Ulice Bon`ur” (11), mala sala „Vita nova” (20)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (9–17, radnim danima i vikendom): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata -antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945”.

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od ~etvrtka, 10. februara, u 7 sati, do ju~e u isto vreme, rodile su: DEVOJ^ICE: Sa wa Mi tro vi}, Do ris Ga li ja {e vi}, Zdrav ka To {i}, Be a ta Pe tro vi}, Su za na [un dek i Li di ja ^u bri lo iz Novog Sada, Mir ja na Mar ko vi} iz Veternika, Sla |a na Pa vlo vi} iz Petrovaradina, Ju li ja na Mar kov iz Be~eja, Ja smi na Keq men di iz ^elareva, So wa Ko ji} iz Titela i Ta tja na Sa vi} - Ivan ko vi} iz Obrovca, DE^AKE: Ani ko Isa kov, Na ta {a \u ran, Alek san dra Kla {wa, Sve tla na Sta ni sa vqe vi}, Oli ve ra Stan ko vi} i An dri ja na Ko sto vi} iz Novog Sada, ^e do mir ka Bog da nov ski iz Stepanovi}eva, Mi ra Se ku li} iz Siriga, Ta ma ra Lo vren ~i} iz Ba~ke Palanke, Rad mi la Ra da ko vi} iz Ba~a, Dra ga na Mi lo sa vqev iz Mo{orina i Bran ka Gli go ri} iz Sremske Kamenice.

saHRaNE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni ^aslav Dragoquba Milin~i} (1933) u 9.45 ~asova, Radmila \urice Obradov (1930) u 10.30 - urna, Milenko Ja{e Ivanov (1925) u 11.15 - urna, Nandor Nandora Pilc (1937) u 11.15 - urna, Vojin Igwatija Stanekovi} (1926) u 12.45 - urna, Stevan Du{ana Dudarin (1935) u 13.30, Bo`idar @ivana Dobi} (1933) u 14.15 i Milica Stanka Mikovi} (1938) u 15 ~asova. Na centralnom grobqu u Futogu bi}e sahrawen Rajko Milorada Yida (1934) u 13 ~asova. Na mesnom grobqu u Veterniku bi}e sahrawena Miqa Jele Leti} (1962) u 15 ~asova.

неку духовну тегобу савладали - каже игуман Гаврило. Игуман Гаврило је много допринео да се обнови манастир. Из македонских манастира у свој Срем вратио се давне 1978. године. Са њим су дошле: Софија Хаxидрагољевић и монахиња Нина Павловић. Њих две су узеле задатак да управљају овом светињом. Мало касније стигла је и Стефанида Вујковић. Игуман

шинама, сео за волан и упутио се у поље. Гаврило, син сремске равнице, успешно је обрађивао земљу пуних 16 година. Имао је на уму и реконструкцију старог манастирског здања и конака, који је био тако дотрајао, да се могло кроз под од дасака са првог спрата пасти у приземље. Од прихода са земље је живело особље манастира, али је велики део остављан и за реконструкцију цркве.

Сокобањској улици. Она данас служи за молитву запослених и болесника Завода, али и грађана тог дела Београда. Д. Савичин

VODI^

TElEfOnI VA@nIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-021 Me|umesna autobuska stanica Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

Обновљено манастирско здање

2001. године ушли смо у посао потпуне реконструкције Саборне цркве aрхангела Михајла и Гаврила. Цркву смо ожбукали, постојећи под заменили мраморним, рестау-

420-374

STOMATOLO[KA ORDINACIJA „KALEM”, Bulevar Slobodana Jovanovi}a 3A, tel:402-760 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „BOBERI]-GRUJI]” Vladike ]iri}a 2 Novo Naseqe tel: 021/494-252, 063/851-92-84

POLIKLINIKA„PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara.

Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I,Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs „KOMPaS” TOURiSM&TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu AUTO-SERVIS „ZORAN”,

ZDRAVSTVEnA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880

automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik

subota12.februar2011.

11

СРЕМСКА КОБАСИЦИЈАДА У ДВА ДАНА ВИКЕНДА

Спонтано надметање прерасло у манифестацију ХУМАНИТАРНА ПОМОЋ ЗА СОЦИЈАЛНО УГРОЖЕНЕ

Најсиромашнијима храна и хигијенски пакети

БАЧКИ ПЕТРОВАЦ: Потпредседница Владе АП Војводине и покрајински секретар за инфомације Ана Томанова-Маканова и директор Покрајинских робних резерви Тома Јошанов посетили су данас Општину Бачки Петровац где су у општински Црвени крст допремљени пакети са прехрамбеним и хигијенским артиклима који су намењени сиромашним породицама у овој општини.

- Ово је још један корак социјално одговорне политике коју Влада Војводине спроводи већ годинама. Прошле године, из буџета АП Војводине издвојили смо 70 милиона динара за рад народних кухиња, а становништву у оним локалним самоуправама у којима не постоје народне кухиње, допремана је помоћ, као данас у Бачки Петровац, у животним намирницама - прехрамбеним и санитарним производима. На тај начин желимо да помогнемо социјално угроженом становништву. Налазимо се у транзицији и многима је веома тешко и зато морамо да покажемо и докажемо да смо

људи, да нам је важно да будемо хумани, солидарни и одговорни - изјавила је Ана Томанова-Маканова у разговору са председником општине Бачки Петровац Владимиром Тураном и представницима општинског Центра за социјални рад и Црвеног крста. Ана Томанова-Маканова је нагласила да је то само један вид и начин на који Влада Војводине води друштвено-одговорну политику: - Влада Војводине помаже и младима, породицама које имају више деце, избеглицама, регресира трошкове боравка деце у предшколсим установама и поможемо свугде где видимо могућност и начин да то урадимо. У Бачки Петровац данас је допремљено 500 пакета, у вредности око два милиона динара. Директор Покрајинских робних резерви Тома Јошанов казао је да је Влада Војводине донела закључак за помоћ социјално огроженом делу становништва у Војводини. Дирекција за робне резерве Војводине задужена је да ову помоћ испоручи. Е. Д.

ПОЧЕЛА 16. СРЕМСКА ВИНИЈАДА У БЕРКАСОВУ

Путеви вина воде у Срем

БЕРКАСОВО: Сремска винијада, 16. по реду почела је јуче у Беркасову, а завршиће се проглашењем победника на Валентиново у понедељак увече. Председник Месне заједнице и организационог одбора ове манифестације Митар Ђуричин каже да је на прошлој Винијади учествовало 47 произвођача са 62 узорка вина, те да и ове године очекују добар одзив произвођача.и посетилаца.

- Винијада је почела јуче, пријемом такмичарских вина. Данас председник Комисије за утврђивање квалитета вина проф. др Слободан Јањић и остали чланови комисије Александар Петровић, Слободан Шапоња и Ђорђе Михајловић имаће пуне руке посла од 11 до 16 часова, како би изабрали најбоље вино. У 18 часова, у сали Дома културе, проф. др Јањић одржаће предавање на тему „Вински пут Републике Србије“. Сутра, проф. др Владислав Огњанов са Пољопривредног факултета у Новом Саду, после подне одр-

жаће предавање у сали Дома културе на тему „Перспектива развоја воћарства у Војводини“ као у увод у серији предавања која следе после Винијаде, с намером да се повећа број засада у Срему - истиче Ђуричин. У понедељак, на светог Трифуна Удружење Деспотовац креће по кума 16. Винијаде Љубомира Валентировића, како би присутвовао освештавању винограда у пољима Беркасова, а у 18 сати истог дана, у сали Дома културе, биће проглашење победника и подела пехара и признања, а после тога вечера и дружење уз музику до касно у ноћ. Сремску винијаду су организовали Удружење виноградара, винара и воћара Деспотовац, МЗ Беркасово Туристичка организација Шид и локална самоуправа у Шиду.Виноградари и винари Сремске винијаде имају по два прва, друга и трећа места. По једно прво друго и треће место припада произвођачима белог вина и толико црног вина. Д. Савичин

ШИД: Традиционална „Сремска кобасицијада“, коју по 14. пут организује Словачко Културно-уметничко друштво „Једнота“ из Шида, одржава се данас и сутра, на помоћном игралишту ФК „Једнота“, а почиње у 11 часова. Како истиче организатор ове манифестације Станислав Ђерчин, биће то још једна прилика да се, кроз дружење и богат културно-уметнички програм, скрене пажња на обичаје становника Срема, али и других крајева, с обзиром на то да је за овогодишњу манифестацију најављен долазак гостију из Републике Српске и Републике Хрватске.

-Читава прича је кренула сасвим спонтано. Наиме, после свињокоља, ми, чланови КУД- а, обично смо у просторије „Једноте“ доносили кобасице, како бисмо се хвалили и проверавали своје умеће. Онај који би био

Данас такмичење у брзом клању свиња

проглашен победником, добијао би симболичну награду. Но, с годинама, све се више људи укључивало, тако да смо одлучили да направимо манифе-

ПОВРШИНСКЕ И ПОДЗЕМНЕ ВОДЕ НИКАКО ДА СЕ ПОВУКУ

Ба нат ско мо ре у ата ри ма

ЗРЕ Њ А Н ИН/ЖИ Т И Ш ТЕ: Бор ба са по вр шин ским и под зем ним во да ма у сред њо ба нат ским ме сти ма ни ка ко да се за вр ши. У оп шти ни Но ва Цр ња не дав но је про гла ше но ван ред но ста ње, због угро же но сти ата ра и на се ља, а бо га ми ни ме шта ни оп шти не Жи ти ште не спа ва ју мир но. У жи ти штан ској ло кал ној са мо у пра ви ве ле да је у овом тре нут ку, ка да је реч о тој оп шти ни, нај кри тич ни је ста ње у Тор ди, где је угро же но ви ше стам бе них обје ка та. Пред сед ник Са ве та Ме сне за јед ни це Тор да Јанош Добаи ка же да је ви сок ни во под зем них во да до вео до то га да зе мља не мо же да при хва ти оне по вр шин ске, па се на ве ли ком про сто ру у се о ском ата ру ство ри ло пра во мо ре.

-Во да јед но став но не ма где да оде и сви усе ви су већ са да уни ште ни. Пи та ње је до ка да ће се во да за др жа ти и да ли ће на про ле ће мо ћи да се за сну је но ва по љо при вред на про из вод ња. У овом тре нут ку, та ко ђе, у на шем ме сту угро же но је на де се ти не стам бе них обје ка та, а већ су по пу сти ли зи до ви ко ји су од на бо ја. Па ло је и не ко ли ко по моћ них обје ка та и сва ким да ном си ту а ци ја се све ви ше по гор ша ва – упо зо ра ва До баи. На гло ото пље ње сне га са мо је још ви ше по гор ша ло иона ко те шку си ту а ци ју. Про бле ме са ви шком во де има ју и жи те љи Срп ског и Но вог Ите бе ја, Ме ђе, Хе ти на, Ба нат ског Дво ра, Че сте ре га и Ба нат ског Ка ра ђор ђе ва. Нај го ре у све му је што во да на од ре ђе ним по љо при вред ним по вр ши на ма

Вода узима данак

сто ји још од ла не, па та ко у не ким де ло ви ма ни су ни ски ну ти усе ви ни ти има шан се да се зе мља об ра ди за на ред ну се зо ну. Ди рек тор зре ња нин ског Во до при вред ног пред у зе ћа „Сред њи Ба нат” Самуел Колар као глав ни раз лог са да шње угро же но сти на се ља и њи ва ви ди пре ко мер не ки ше у то ку про шле го ди не. Да ствар бу де го ра, ис ти че Ко лар, ки ше ни су би ле рав но мер но рас по ре ђе не ни у сред њем Ба на ту. Та ко је нај ви ше па ло у Еле ми ру, Ме лен ци ма, Тор ди, и у гор њем де лу у Но вој Цр њи, Вој во да Сте пи и Ру ском Се лу ко је при па да Ки кин ди. По њи ва ма, до да је он, има још нео бра ног

шној инспекцији, митровачки комунални полицајци, дали су пун допринос раду градских и републичких инспекција на подручју Сремске Митровице. У последњих месец дана, комунални полицајци били су ангажовани, пре свега, на пословима везаним за чишћење снега и леда, и у овом временском периоду изрекли су око 60 упозорења физичким и правним лицима као и 40 усмених наређења. Како истиче припадник митровачке комуналне полиције Мирослав Чајка, сарадња са грађанима је добра, што како истиче, потврђује да и превентивно деловање може да да задовољавајуће резултате. С. Л.

ку ку ру за, јер ме ха ни за ци ја не мо же да уђе од вла ге.

– Због за си ће но сти зе мљи шта во де ни су по ни ра ле, а про цес оти ца ња је спор. Ме шта ни се ла не са мо да не ко па ју но ве ка на ле не го су за не ма ри ли по сто је ће и ви ше су их уни шта ва ли не го одр жа ва ли. Уоп ште се не де ша ва да гра ђа ни са ми ашо ви ма ко па ју ка ко би во ду по сле ки ша што пре из ве ли у по сто је ћи си стем ка на ла. Оба ве за јав них пред у зе ћа је да омо гу ће при јем во де у ка на ле ко је одр жа ва ју, а ло кал не са мо у пра ве мо ра ју да бри ну о ису ши ва њу ме ста – на во ди Ко лар. Ж. Балабан

МИНИСТАРКА СНЕЖАНА САМАРЏИЋ-МАРКОВИЋ ПОСЕТИЛА ТЕМЕРИН

Но ви ми ни-пич те рен на по клон

ТЕ МЕ РИН: Ми ни ста ка омла ди не и спор та Снежана СамарџићМарковић, по моћ ник у ми ни стар ству Драган Атанасов и по кра јин ски се кре тар за ло кал ну са мо у пра ву

- У ре а ли за ци ји про јек та уче ство ва ли су Кра ље ви на Нор ве шка, УЕФА, Ми ни стар ство омла ди не и спор та и ФС Ср би је. На рас пи са ни кон курс ја ви ло се 137 оп шти на, те -

Два месеца комуналне полиције СРЕМСКА МИТРОВИЦА: Два месеца ја прошло од како је у Сремској Митровици установљена Комунална полиција. До сада, четири комунална полицајца, примила су 30 пријава грађана, како телефоном тако и непосредно. У већини случајева, ради се о потешкоћама везаним за дивље депоније, псе луталице, паркирање на недозвољним местима и друго. До сада, као траг рада митровачке комуналне полиције, остале су четири службене белешке, које су предате комуналним инспекторима, ради даље надлежности. Учешћем у акцијама контроле рада угоститељских објеката, у спречавању ванпијачне продаје, асистирању грађевинској и републичкој тржи-

стацију, којом ћемо привући госте у Шид и показати им све предности и лепоте града у којем живимо. Ове године, имамо шест пријављених екипа,

Министарка у друштву најбољих спортиста

и ме ђу оп штин ску са рад њу Томислав Стантић по се ти ли су ју че оп шти ну Те ме рин. Том при ли ком отво рен је ми ни-пич те рен, ко ји ће ко ри сти ти око 1.200 уче ни ка ОШ „Пе тар Ко чић“, 400 ђа ка Сред ње шко ле „Лу ки јан Му шиц ки“, спор ти сти и ре кре а тив ци.

рен са ве штач ком тра вом из гра ђен је у 52 оп шти не у Ср би ји, а ме ђу њи ма шест у Вој во ди ни. Пр ви кри те ри јум је по сто ја ње ло кал не кан це ла ри је за мла де, а дру ги раз ви је ност спор та. Оп шти не су обез бе ди ле ло ка ци ју за те рен и фи нан сиј ра ју при прем не гра ђе вин ске ра до ве – ис та кла је ми -

ни стар ка Сне жа на Са мар џић-Мар ко вић. - У про те кле три го ди не из гра ди ли смо 207 спорт ских те ре на, 68 ха ла, че ти ри ба зе на и јед но за тво ре но кли за ли ште. При о ри тет у да љем раз во ју у овој обла сти је рад са школ ском де цом, те да ље ја ча ње спорт ске ин фра струк ту ре и вр хун ског спор та. Ми ни стар ство ће рас пи са ти кон курс за до де лу 200 ми ли о на ди на ра. Го шћа је до де ли ла на гра де и при зна ња нај бо љим спор ти сти ма и клу бо ви ма у оп шти ни Те ме рин за ре зул та те оства ре не у 2010. го ди ни. Нај бо љи спор ти ста је Милан Овука из РК „Мла дост-ТСК“ из Бач ког Јар ка, спор ти ски ња го ди не је Николета Николић из ЖРК „Те ме рин“. Нај бо љи клуб је Жен ски сто но те ни ски клуб „Те ме рин“. За рад са мла ђим ка те го ри ја ма на гра ђе ни су Џу до клуб „Си риг“ и КК „Мла дост Те ле тех ни ка“ из Бач ког Јар ка, те тре нер у шко ли фуд ба ла ТСК-а Золтан Урач. Тре нер го ди не је Никола Војновић из Џу до клу ба „Ја ма ра ши“ из Бач ког Јар ка, нај у спе шни спорт ски рад ник је аутор ја џен та Јанко Павлис, а на гра да за жи вот но де ло уру че на је по ро ди ци Ђорђа Павлика. М. Милојевић

са по три члана у свакој. Поред такмичара, очекујемо и велики број гостију, из земље и иностранства, као и представнике покрајинских власти и амбасаде Републике Словачке - истиче Ђерчин. Програм је подељен на два дела данас ће бити организовано такмичење у брзом клању и обради меса, док ће такмичење у производњи суве сремске кобасице бити организовано у недељу, у Словачком дому у Шиду. Како истичу организатори, награде за прва три места су обезбеђене, а након такмичарског дела, биће организован свечани ручак уз богат културно- уметнички програм. Читаву манифестацију, употпуниће штандови, на којима ће се продавати месне прерађевине, као и производи занатлија из читаве бивше Југославије. С. Л. АКЦИЈА ФИЛИЈАЛЕ НСЗ ЗА ВРШАЦ, БЕЛУ ЦРКВУ И ПЛАНДИШТЕ

Пред ста вљен про грам за по шља ва ња ВР ШАЦ: У све три оп шти не, Вр шац, Бе ла Цр ква и План ди ште, ко је по кри ва Фи ли ја ла На ци о нал не слу жбе за за по шља ва ње у Вр шцу, већ не ко ли ко го ди на има ју про бле ма са ве ли ким бро јем не за по сле них. На еви ден ци ји је бли зу де се так хи ља да, а са мо у Вр шцу та број ка се кре ће из над шест хи ља да. И та ман ме ра ма и про гра ми ма ове слу жбе и ло кал них са мо у пра ва, зна тан број њих до би је по сао, при стиг ну но ви не за по сле ни. Струч ња ци НСЗ, са пред ставни ци ма вла сти ове три оп шти не, ор га ни зо ва ли су окру гле сто ло ве и ску по ве, на ко ји ма су пред ста ви ли ви ше про гра ма ко ји пру жа ју мо гућ но сти за бр жи до ла зак до рад ног ме ста. У Вр шцу је ди рек тор те фи ли ја ле Александар Винћилов ре као да је ло кал на са мо у пра ва по кре ну ла про је кат јав них ра до ва „За чи сти је и леп ше се ло“ и ту је то ком го ди не обез бе ди ла по сао за оне ко ји су те шко до ла зи ли до рад ног ме ста. И ове го ди не пла ни ра про је кат „Јав ни ра до ви“ и по зва ни су при вред ни ци из јав них пред у зе ћа са овог под руч ја да до 19. фе бру а ра до ста ве сво је пла но ве, с тим што они нај ду же мо гу да тра ју до шест ме се ци у го ди ни. У про гра му „Пр ва шан са“ за оне до 30 го ди на за уче сни ке је пред ви ђе но три ме се ца прак се, 12 ме се ци при прав нич ког ста жа на те рет НЗС, 12 ме се ци је оба ве за по сло дав ца. Про грам „Струч на прак са“ је за исти уз раст за оне ко ји без ис ку ства са сред њом шко лом, ко ји ће се 12 ме се ци оспо со бља ва ти без рад ног од но са, а на кна ду пла ћа НЗС. НЗС пла ћа 400 хи ља да за оне ко ји отво ре пре ко 11 рад них ме ста, 400 хи ља да ди на ра за јед ног рад ни ка, по 300 хи ља да за ма ње од 10 рад них ме ста. По моћ за са мо за по шља ва ње за струч ну обу ку је 160 хи ља да ди на ра. На ја вљен је и про грам за упо шља ва ње ин ва ли да и при пад ни ка ром ске на ци о нал но сти. За ове на ме не, ре као је Вин ћи лов, ло кал не са мо у пра ве обез ве ди ле су 3,6 ми ли јар ди, а Ми ни стар ство за еко но ми ју и ре ги о нал ни раз вој 6,4 ми ли јар де ди на ра. Р. Јовановић

Џи по ви ма кроз Чу ру шки рит ЧУ РУГ: У Чу ру гу да нас по чи ње пр ва Џи пи ја да“Чу руг 4x“. Љу би те љи џи по ва ће тр ку во зи ти Чу ру шким ри том. Ру та је ду га око 40 ки ло ме та ра, а па у зе ће пра ви ти на са ла ши ма. Уче сни ци Џи пи ја де оби ћи ће и зна ме ни то сти Чу ру га, а су тра, дру гог да на ма ни фе ста ци је у 10 ча со ва, по ла га ће ис пит спрет но сти на по ља ни код ци гла не. Во за чи ће се оку пи ти да нас у 9 ча со ва, а ка ра ван во зи ла по ћи ће у 10 ча со ва ис пред мо те ла „Гранд“. Л. Н.

12

subota12.februar2011.

ЗАВРШЕН ПРОЈЕКАТ ЕУ У ОРГАНИЗАЦИЈИ „ЛИДЕР ПЛУС БАНАТСКИ КАРЛОВАЦ“

Изложбе мириса и укуса у локалу БАНАТСКИ КАРЛОВАЦ: Хотел „ Плава дама“ на излетишту Девојачки бунар био је домаћин завршне коференције на реализацији пројекта „Подстицај и обука цивилног друштва општине Алибунар ка приступању руралном развоју ЕУ“. Ту су се окупили бројни произвођачи, удружења и појединци који се баве воћарством, виноградарством, пчеларством, затим производњом хране, воћа, грожђа и прерађивачи меса све које је окупило Удружење грађана „Лидер плус Банатски Карловац“. О реализацији пројекта говорили су председник Скупштине општине Душан Јовановић, менаџерка пројекта консултантске куће „Гопа“ из Београда, затим директор Фонда за развој пољопривреде АП Војводине Сабо Јозеф. Из Акционе групе Фар Марема из Италије о њиховим искуствима у пројекту говорио је Серђо Валентино, а о онима у Мађарској експерт про-

закључак је стручњака, може да буде образац за пројекте у другим општинама у Србији. На две изложбе локалних производа и културе у оквиру програма Локалне акционе групе на принципима лидер приступа Европске уније Банатском Карловцу били су пољопривредно прехрамбени производи са освртом на мед, воће и биљни производи са подручја Делиблатске пешчаре. Осим хране били су ту разне врсте ракије, вина, сокова џемова од вођа и грожђа, а и занатлије у преради меса, столарији и други. Занимљиво је да је Татјана Јовановић из Удружења пчелара „Пчелица“ изнела да само пчелари из Банатског Карловца годишње изврцају преко тридесет тона најквалитетнијих врста меда из предела Делиблатске пешчаре који су по саставу прави извор хранљивих и лековитих састојака пешчарског незагађеног простора. Ту су били и произво-

vojvodina

dnevnik

ОБРУШИО СЕ БРЕГ НА КУЋУ

Земља затрпала дечју собу ТИТЕЛ: Пет тона земље са Тителског брега обрушило се у понедељак на кућу Зоре Љубовић. Срећом нико није повређен, али је земља пала на дечију собу, затрпавши кревете Зорине деце тринаестогодишњих близанaца. Срушени су зидови, део плафона, а таваница је попуцала на целој кући.

- Била сам унутра са трогодишњом унуком и снајом када смо чулe пуцкетање и прасак. Зидови су пали, а прашина је испунила

кућу. Снаја је зграбила девојчице и истрчала напоље – прича Зора. Ово није први пут да се Тителски брег обрушава на куће породица у Тителу. To траје деценијама, а због одрона је угрожено око стотину кућа. Породици Љубовић земља је до сада три пута затрпавала дом и животиње у обору.

- Општина нам је помогла кад нам је брег срушио кухињу. Добили смо плоче и греде да је поправимо. И сада су обећали помоћ, мада ми је председник ре-

као да новца нема и да се обратимо Центру за социјални рад – каже Зора која је послушала савет и радници Центра су трогодишњу унуку о којој се стара сместили код њеног старијег сина док кућа опет не буде безбедна за живот. Међутим, са њом је остало двоје деце, који немају где да оду. На синовљевом кревету налази се громада земље тешка око 500 килограма. Зора са двоје деце и унуком живи скромно од социјалне по-

Громада земље срушила део зида

ОШ „ЗДРАВКО ГЛОЖАНСКИ“ НЕЗАДОВОЉНА РЕШЕЊЕМ ПОКРАЈИНСКОГ СЕКРЕТАРИЈАТА

Кривична пријава против Золтана Јегеша Дегустација хране овог поднебља

јекта Кјел Роџер Карлсон. Удружење „Лидер плус Банатски Карловац“ организовало је дегустацију јела и пића произвођача из ових места. Општа оцена експерата је да је „Лидер+“ добро организовао реализацију овог пројекта ЕУ у општини Алибунар. Следе конкретни послови на окупљању произвођача и стварање услова за робну производњу. То,

ђачи лековитог биља и паковања чајева од биљака са истог поднебља које није загађено пестицидима. Било је преко 40 излагача из већине села алибунарске општине и сви истичу да би им оно што овај пројекат нуди добро дошло да своје производе пласирају на домаће и инострано тржиште. Р. Јовановић

У ТРАДИЦИОНАЛНОЈ АНКЕТИ „СРЕМСКИХ НОВИНА“

Драгана Томашевић најбољи спортиста Срема

СРЕМСКА МИТРОВИЦА: У традиционалном избору „Сремских новина“ за најбољег спортисту Срема, прво место припало је атлетичарки сремскомитровачког „Сирмијума“ Драгани Томашевић. Драгани је ово шесто признање као најбољој спортисткињи Срема, а ову титулу први пут је освојила 2003. године, а потом узастопно четири пута од 2005. до 2008. године, па се по броју освојених признања „Спортиста Срема“ изједначила са атлетичарком Суза-

друге стране, ни у јуниорској конкуренцији није било дилеме, с обзиром на то да се својим резултатима нарочито истакао куглаш Божидар Антуновић, који је на Првенству света у атлетици освојио друго место и сребрну медаљу. Овај талентовани младић је прошле године у Бару поставио рекорд на 19,97 метара, а у финалу првенства у Канади поправио га је на 20,20 метара и на тај начин остварио најбољи резултат у својој каријери и нови национални рекорд.

Срђан Глигорић и Душан Захар

јинском секретару за образовање 29. децембра, који је 21. јануара ове године донео Решење о одбијању давања сагласности на Одлуку Школског одбора о избору директора школе. Решење покрајинског секретара је противзаконито, јер су повређене три одредбе Закона. Прво, нетачно је утврђено чињенично стање да се доношењем Одлуке Школског одбора о избору директора школе доводи у питање несметано обављање делатности наше установе, чиме је покрајински секретар повредио одредбе члана 60. став 10. Закона о основама система васпитања и образовања. Друго, Решење покрајинског секретара уопште не садржи разлоге и образложење зашто и како се доношењем Одлуке Школског одбора у нашој школи доводи у питање несметано обављање делатности установе, те на који начин ће се испољити те сметње за обављање делатности установе, чиме је покрајински секретар повредио одредбе члана 199. став 2. Закона о општем управном поступку. Најзад, Реше-

ње покрајинског секретара не садржи поуку о правном средству, чиме је покрајински секретар за образовање повредио одредбе члана 196. став 3 Закона о општем управном поступку, пише у упућеном Захтеву министру просвете за спровођење Управног надзора над радом покрајиснког секретара за образовање др Золтана Јегеша.

- С обзиром да је реч о најстаријој и најмасовнијој основној школи у Бечеју, под чијим кровом се васпитава и образује 766 ученика, где је на Наставничком већу 70 процената запослених у школи дало подршку Сузани Ђукић за избор директора, те да су се, путем Школског одбора, друштвена заједница и оснивач недвосмислено сложили око тога ко је најбољи избор за директора школе, сматрамо да су наведене незаконитости произвеле неправду, поништиле вољу колектива школе и Школског одбора и спречиле избор Сузане Ђукић на место директора наше школе, закључио је на крају Срђан Глигорић. В. Јанков

Нових 100 паркиралишта у Суботици СУБОТИЦА: ЈКП „Паркинг“ већ дуже време планира изградњу подземне гараже у Суботици. Гаража би требало да буде изграђена у центру града, испод постојећег отвореног паркинга код Отвореног унивезитета. Пројекти су урађени, само је потребно да се обезбеди новац.

- Према ранијим проценама у изградњу и опремање јавне подземне гараже капацитета од 242 места за паркирање, би требало да се уложи од три до пет милиона евра. То је значајна сума за предузеће, али и град, јер ће се према проценама инвестиција исплатити тек за 25 до 30 година. Поред тога, приликом разматрања овако значајне инвестиције треба узети у обзир и динамику развоја града - рекао је директор ЈКП „Паркинг“ Милорад Слијепчевић. ЈКП „Паркинг“ ове године планира да уложи 33 милиона динара у нове инвестиције. За усавршавање информационог система и набавку пратеће опреме биће уложено осам милиона динара, за нова паркиралишта 10, док ће се у сарадњи са градом реализовати и пројекат премештања „Аутодепоа” на нову локацију и за ту намену издвојено је 15 милиона динара. У плану је изградња 100 нових паркинг-места. У којим ће то улицама бити, одлучиће се у сарадњи са оснивачем, градском управом. У „Паркингу“ кажу да због нових паркиралишта неће уништавати зелене површине и да ове године планирају акције озелењавања. А. А.

ЗАКАЗАЛИ СЕДНИЦУ ПА ОДУСТАЛИ

Најбољи спортисти Срема

ном Ћирић, која је узастопно шест година била најбоља, од 1988. до 1993. године. Титулу најбољег спортисте у јуниорској конкуренцији понео је атлетичар инђијског ЖАК „Градитељ“ Божидар Антуновић, док је за најуспешнију екипу 2010. године проглашен Фудбалски клуб „Инђија“. У прошлој години Драгана је била учесник финала Првенства Европе у бацању диска, на којем је освојила шесто место, што је, уједно, највећи успех наше атлетике, свих времена, у овој дисциплини. Поред тога, прошле године је потврдила и норму за Олимпијаду у Лондону 2012. године тако да је, по општем убеђењу, Драгана заслужила титулу најбољег спортисте Срема. Са

БЕЧЕЈ: Иако се веровало да је избором Душана Захара за в. д. директора у бечејској ОШ „Здравко Гложански“ читав „случај директор“ помало изгубио на актуелности, Школски одбор школе је, ипак, осетио потребу да се тим поводом обрати јавности. Однедавни председник Школског одбора Срђан Глигорић у друштву в. д. директора Душана Захара одржао је прес конференцију и изнео читаву генезу случаја који више од годину дана оптерећује све у школи.

- На основу договора с последње седнице Школског одбора поднео сам захтев министру просвете Републике Србије Жарку Обрадовићу за споровођење Управног надзора над радом покрајинског секретаријата за образовање. Истовремено, Основном јавном тужилаштву у Новом Саду поднео сам кривичну пријаву против покрајинског секретара за образовање др Золтана Јегеша због основане сумње да је извршио кривично дело злоупотребе положаја из члана 359. став 1. Кривичног законика Републике Србије, саопштио је бечејским новинарима Срђан Глигорић. У даљем обраћању угледни бечејски адвокат Срђан Глигорић подсетио је да је Школски одбор 23. децембра прошле године донео Одлуку да се између два кандидата, професора разредне наставе Сузане Ђукић и професора техничког образовања Тибора Балоа, за директора школе изабере Сузана Ђукић. Од девет чланова Школског одбора, у којем су представници из редова запослених, локалне самоуправе и Савета родитеља, осам је било за избор Сузане Ђукић, а један листић је био неважећи. Одлука је достављена покра-

моћи и новца које заради сакупљајући секундарне сировине. У Општини су јој рекли да ангажује инжињера за процену трошкова за обнову куће. Она каже да нема пара ни за то. Општина каже да би овај проблем могао да буде решен новцем из предприступних фондова Европске уније. Конкурисаће пројектом у оквиру програма прекограничне сарадње и очекују да ће новац ипак стићи. Л. Никовић

Улазак ФК „Инђија“ у Супер лигу, главни је аргумент због којег су инђијски фудбалери проглашени за најбољу спортску екипу у 2010. години. По традицији, „Сремске новине“ ће наградити и најбоље колективе у области радничкоспортских активности за резултате остварене у 2010. години где су најубедљивији били радници сремскомитровачог „Итона“. Како је све мање колектива који имају овај вид организованих активности, ово је последњи пут да се додељује признање у овој области, а уместо ње, од наредне анкете, редакција нашег листа додељиваће награду у области школског спорта. С. Лапчевић

Самодопринос ван закона? КУЛА: Иако је почетком ове недеље заказана по хитном поступку, јучерашње заседање СО Кула ипак није одржано и то због недостатка кворума, тачније због недоласка одборника већинске коалиције ДСДСС-СВМ који су седницу и заказали. Након прозивке којој су присуствовали одборници опозиције, председник СО Кула Жељко Ковач је саопштио да је један од разлога отказивања седнице посета Бојана Пајтића кулској општини, док у опозицији тврде да то није прави разлог одлагања седнице која је померена за 16. фебруар. Хитан поступак одложене седнице највише је узрокован предло-

гом одлуке о увођењу самодоприноса у две месне заједнице у Кули, као и Липару и Крушчићу за период од 20. марта 2011. године до 14. марта 2016. године и управо у овом предлогу опозиција види разлог и одлагања седнице. Према речима независног одборника у СО Кула Херцена Радоњића, предлог одлуке о самодоприносу није урађен по закону што је већинска коалиција касно схватила и напрасно одустала од седнице.

-Општинско веће је било дужно да након доношења предлога одлуке, обезбеди грађанима увид и месец дана јавне расправе. Није то ствар добре воље, већ закона. Сед-

ница је заказана за 16. фебруар и уколико предлог остане на дневном реду изнећу ту примедбу. Искрено, нећу бити изненађен ако власт покуша и да фалсификује записнике са зборова грађана који нису ни одржани - каже Радоњић. Према речима одборника који већ месецима код Управног суда успешно оспорава многе одлуке СО Куле Велибора Милојичића, с обзиром на потезе локалне самоуправе у последњих годину дана, тешко је погодити због чега се одборници већине нису појавили на седници, коју су заказали само пар дана раније.

-Не знам шта су њихови разлози, али сам био радознао да видим ка-

ко ће скупштина поступити по последњој пресуди Управног суда којом се поништава незаконито решење о додели мандата Миловану Бошковићу. Бошковић је, као незаконити одборник ДС, између осталог гласао и за ребаланс буџета 2010. године и о буџету 2011. године што значи су обе одлуке незаконито донете - каже Милојичић. Он тврди да отказивање последње седнице говори да кулска власт више нема простора да се извуче из замршене ситуације у којој се нашла, највише захваљујући незаконитим одлукама које су доношене од седнице до седнице. Н. Перковић

crna hronika

dnevnik

subota12.februar2011.

U @ABQU

U SREMSKIM KARLOVCIMA

Vre |ao i ga |ao ci glom po li ci ju Po li ci ja u @a bqu za dr `a la je do sa slu {a wa kod is tra `nog su di je me {ta ni na Svetozara D. (1962) zbog sum we da je prek si no}, na kon na ru {a va wa jav nog re da i mi ra, pri li kom po li cij ske in ter ven ci je ga |ao ci glom po li caj ce, vre |ao ih i pre tio da ima bom bu i pi {toq.

Osum wi ~e nom se da qe pri pi su je da je po la sa ta na kon to ga po zvao te le fon ski broj 92, pre te }i da }e do }i u po li ci ju s pi {to qem. Pre tre som Sve to za ro vog sta na pro na |en je mo bil ni te le fon s ko jeg su upu }e ni pre te }i po zi vi, a pro tiv we ga je pod ne ta kri vi~ na pri ja va za ugro `a va we si gur no sti i ome ta we ovla {}e nog slu `be nog li ca u oba vqa wu po sla, ka `e se u ju ~e ra {wem sa op {te wu no vo sad ske Po li cij ske upra ve.

M. V.

13

Van da li o{te ti li auto bus hr vat skih ka ra ti sta [e sto ri ca mla di }a iz Srem skih Kar lo va ca pri ve de na su u pro sto ri je po li cij ske is po sta ve u tom me stu pod sum wom da su prek si no} o{te ti li auto bus ko jim je re pre zen ta ci ja Hr vat ske do pu to va la na Evrop sko pr ven stvo u ka ra teu za ka de te i ju ni o re, ko je je si no} po ~e lo u No vom Sa du.

Nenad M. (1992), Aleksandar V. (1991) Nikola S. (1988) i tro ji ca ma lo let ni ka te re te se da su prek si no} oko 21.30 sat na par kin gu ho te la "Du nav" u

Srem skim Kar lov ci ma raz bi li far, re tro vi zor i spoq no bo~ no sta klo na vo zi lu s ko jeg su od ne li i pred wu re gi star sku ozna ku. Po li ci ja je ubr zo pro na {la osum wi ~e ne, a ta bli ca je vra }e na vla sni ku.

Pro tiv svih osum wi ~e nih sle di pri ja va za kri vi~ no de lo uni {te wa i o{te }e wa tu |e stva ri, na vo di se u ju ~e ra {wem sa op {te wu no vo sad ske Po li cij ske upra ve.

M. V.

ISTRAGA O NAVODNIM ZLOUPOTREBAMA U RUDARSKOM BASENU „KOLUBARA” Foto: R. Hayi}

U CENTRU NOVOG SADA

Po vre |en pe {ak Je dan mla di} je po vre |en ju ~e oko 13 sa ti kad je na we ga na le teo "opel ka det" u cen tru No vog Sa da, na Bu le va ru Mi haj la Pu pi na, na spram bi o sko pa "Are na". Po pr vim sa zna wi ma, pe {ak je pre tr ~a vao ko lo voz van obe le `e nog pe {a~ kog pre la za i

pri li kom uda ra o ve tro bran sko sta klo po vre dio bra du, ali po svoj pri li ci ni je te `e po vre |en. We ga je ubr zo eki pa Hit ne po mo }i u sve snom sta wu od ve zla na Hi rur {ko pri jem no ode qe we Kli ni~ kog cen tra Voj vo di ne, sa zna je mo ne zva ni~ no.

E. D.

Spo me nik s ko jeg su ukra de ne ba kar ne plo ~e

VANDALIZAM U FRU[KOGORSKOM SELU SVILO[

Ukra de ne plo ~e sa spo me ni ka `r tva ma fa {i zma U no }i iz me |u sre de i ~e tvrt ka u fru {ko gor skom se lu Svi lo{, u op {ti ni Be o ~in, po ski da ne su ba kar ne plo ~e sa spo m e n i k a `r t va m a Dru g og svet skog ra ta. Pred sed nik Sa ve ta MZ Svi lo{ Lazar Palana~ki iz ja vio je za "Dnev nik" da su ne p o z na t i po ~ i n i o c i po s ki d a l i oko 40 ba k ar n ih plo ~a.

– Van da li zam smo pri ja vi li po li ci ji, ko ja je oba vi la uvi |aj i za po ~e la is tra gu – re kao je Pa la na~ ki. – Ovo ni je pr vi put da ne po zna ti po ~i ni o ci s ovog spo me ni ka ski da ju ba kar ne plo ~e, ko je za tim ve ro vat no pro da ju ne kom ot pa du kao se k un d ar n u si r o v i n u. Ju l a

pro {le go di ne sa spo me ni ka je ski n u t o se d am ba k ar n ih plo ~a, a lo po vi ni su, ba rem ko li ko je na ma po zna to, uhva }e ni.

Pro ce wu je se da je ukup na te ` i n a ukra d e n ih ba k ar n ih plo ~a oko 100 ki lo gra ma. Po ne z va n i~ n im sa z na w i m a "Dnev ni ka", ot pa di za ki lo gram ba kra pla }a ju od 160 do 220 di na ra.

To kom Dru gog svet kog ra ta stra da lo je 240 sta no vi ka Svi lo {a. Wi ho va ime na is pi sa na su na ba kar nim plo ~a ma na spo me ni ku po dig nu tom u cen tru se la, ko ji je de lo no vo sad skog aka dem skog sli ka ra Borivoja Popr`ana.

M. B.

ORU@ANO RAZBOJNI[TVO U ZREWANINU

„Fan to mi” opqa~ ka li pum pu Dve za sa da ne po zna te oso be po ~i ni le su prek si no}, oko 21.35 ~as, raz boj ni {tvo na ben zin skoj pum pi “NIS-pe trol” na Be o grad skom pu tu bb, sa op {ti la je ju ~e zre wa nin ska po li ci ja.

Raz boj ni ci su bi li ma ski ra ni ka da su u{li u pro sto ri je ben zin ske pum pe. Uz pret wu pi {to qem i re vol ve rom, iz ka se i se fa su ukra li za sa da ne u tvr |e nu ko li ~i nu nov ca, kao i mo bil ni te le fon jed nom od rad ni ka. Na kon to ga su se uda qi li u ne po zna tom prav cu.

“Slu `be ni ci Po li cij ske upra ve u Zre wa ni nu pred u zi ma ju in ten ziv ne me re i rad we na pro na la sku iz vr {i la ca ovog kri vi~ nog de la”, do da je se u sa op {te wu. @. B.

Biv {i di rek tor To mi} na raz go vo ru u po li ci ji Ne k a d a { wi di r ek t or Ru dar s kog ba s e n a "Ko l u b a r a" Dragan Tomi} oda zvao se na in for ma tiv ni raz go vor u po li ci ji zbog mo gu }ih zlo u po tre ba u tom pred u ze }u, re ~e no je ju ~e Ta nju gu u Mi ni star stvu unu tra {wih po slo va Sr bi je.

Raz g o v or s To m i } em oba vqen je po na l o g u Tu ` i l a {tva u okvi ru pret kri vi~ nog po stup ka za pri ku pqa we do ka za o mo gu }im zlo u po tre ba ma oko tro {ko va za ku pa do dat ne me ha ni za ci je u rud ni ku "Ko lu ba ra", pre ci zi ra li su u po li ci ji.

Po li ci ja je pret hod nih da na po na lo gu Tu `i la {tva oba vi la raz go vo re s vi {e od 20 oso ba, a na ja vqe no je da }e iz ja ve bi ti uze te od jo{ 100 qu di. In for ma tiv ni raz go vo ri se oba vqa ju u pri su stvu tu `i o ca.

To mi} je na funk ci ji di rek to ra "Ko lu ba re" bio od 2004. do 2008. go di ne, a sa da je na funk ci ji sa vet ni ka za teh ni~ ka pi t a w a u Di r ek c i j i za stra t e g i j u i in v e s ti c i j e u EPS-u.

Po is t ra ` i v a w u se r i j a l a B-92 “In saj der”, a na osno vu do k u m en t a c i j e do b i j e n e na osno vu do stup no sti in for ma ci j a, od 2004. do de c em b ra 2007, ka da je funk ci o ner De -

Dra gan To mi}

mo k rat s ke stran k e Sr b i j e Dra gan To mi} bio di rek tor “Ko lu ba re”, tro {ko vi Ru dar skog ba se na za za kup pri vat ne me ha ni za ci je po ~e li su dra sti~ no da ra stu. Me ha ni za ci ja je iz najm qi va na od fir mi ko je se ba ve i tu ri zmom, a ma {i ne su pla }a ne na osno vu fik tiv nih rad nih sa ti, ~ak i ka da su sta ja le u me stu.

Isto vre me no, kao di rek tor “Ko lu ba re” To mi} je 2007. an -

RB „Ko lu ba ra”

ga `o vao i ma {i nu pri vat ne fir me “Ka ~er tu rist”, ~i ji je on bio ve }in ski vla snik.

Ta fir ma je, ina ~e, re gi stro va n a za ho t el s ki i sli ~ an sme {taj.

Dra gan To mi} bio je di rek tor “Ko lu ba re” do de cem bra 2007, a na we go vo me sto po no vo do la zi ka dar DSS-a Vladan Jovi~i}. To mi} je, upr kos ~i we ni ci da je upra vo 2007. “Ko lu ba ra” po slo va la s naj ve }im

gu b i c i m a, na p re d o v ao i po stao za me nik di rek to ra EPSa, pred u ze }a ~i ji je “Ko lu ba ra” sa stav ni deo i ko je EPS tre ba da kon tro li {e. Upra vo je To mi} i ta da u ime EPS-a kon tro li sao “Ko lu ba ru” kao pred s ed n ik Skup { ti n e tog pred u ze }a. Sme wen je tek po lo vi nom 2009, dan na kon {to je Vla d u for m i r a l a De m o krat ska stran ka.

E. D.

LIST „ZREWANIN” PONOVO NOV^ANO KA@WEN

Du {ev na bol uz ga ji va ~a pa tu qa stih pa sa Re gi o nal ni ne deq nik “Zre wa nin”, je dan od naj ti ra `ni jih lo kal nih li sto va u ze mqi, mo ra }e da pla ti jo{ jed nu nov ~a nu ka znu. Prav no sna `nom pre su dom Ape la ci o nog su da u No vom Sa du pre i na ~e no je pr vo ste pe no re {e we Vi {eg su da u Zre wa ni nu po ko jem je bio od bi jen tu `be ni zah tev Zre wa nin ca D. M. pro tiv “Zre wa ni na“ i glav nog i od go vor nog ured ni ka Dalibora Bubwevi}a.

Ve }e Ape la ci o nog su da je de li mi~ no usvo ji lo `al bu tu `i o- ca i oba ve za lo NIP “Zre wa nin“ i Bub we vi }a da so li dar no, na ime ne ma te ri jal ne {te te za pre tr pqe ne du {ev ne bo lo ve, D. M. is pla te 80.000 di na ra, kao i sud ske tro {ko ve u iz no su od 69.775 di na ra. D. M. je, ina ~e, je dan od ak te ra pri ~e o ubi stvu "di vqeg" tak si ste P. [., o ko jem je, svo je vre me no, bru ja la zre wa nin ska ~ar {i ja. I dru ge oso be ko je su do vo |e ne u ve zu s ovim slu ~a jem, tu `i le su list “Zre wa nin”, ali i dru ge me di je, i uglav nom do bi ja le sud ske spo ro ve.

Ra ni ji pro test no vi na ra „Zre wa ni na” pred pa la tom prav de

– U pre su di no vo sad skog Ape la ci o nog su da pi {e da je tu `i lac, ko me je po vre |e no pra vo li~ no sti, in sta la ter za gre ja we i kli ma ti za ci ju, da se ba vi uz go jem pa sa pa tu qa ste ra se u vi du ne re gi stro va nog za ni ma wa i da je ra ni je kri vi~ no osu |i van na ka znu za tvo ra od ~e ti ri me se ca, i to zbog neo vla {}e nog po se do va wa va tre nog oru` ja i ome ta wa slu `be nog li ca u oba vqa wu du -

`no sti. Ta ko |e se na vo di da je ka `wa van i za sa o bra }aj ne i pre kr {a je pro tiv jav nog re da i mi ra – ka zao je ju ~e Bub we vi}, i pod se tio na to da je pre ~e ti ri me se ca “Zre wa nin”, po istom osno vu, a pre ma dru goj pre su di Ape la ci o nog su da u No vom Sa du, mo rao da pla ti ukup no oko 450.000 di na ra.

Bub we vi} sma tra da je prav no sna `nom pre su dom Ape la ci -

o nog su da po vre |e na slo bo da mi {qe wa i iz ra `a va wa “jer sva ko ima pra vo da isti ni to, pot pu no i bla go vre me no bu de oba ve {ta van o pi ta wi ma od jav nog zna ~a ja, a sred stva jav nog oba ve {ta va wa su du `na da to pra vo po {tu ju”.

– Pod ne }e mo ustav nu `al bu jer smo mi {qe wa da je pre su da do ne ta uz bit ne po vre de od re da ba Za ko na o jav nom in for mi sa w u i pro tiv n o Evrop s koj kon ven ci ji o za {ti ti qud skih pra va i osnov nih slo bo da. Pod se ti mo da su no vi na ri li sta “Zre wa nin” ok to bra 2010. go di ne pro te sto va li is pred zgra de zre wa nin skog Vi {eg su da, uka zu ju }i na o~i ti ne sklad pro fe si o n al n ih no vi n ar s kih stan dar da i sud ske prak se. Iz ra `a va mo du bo ku bo ja zan da usled fi n an s ij s kog is c r p qi va w a, zbog od lu ka pra vo sud nih vla sti, pre ti opa snost da }e lo kal ni i re gi o nal ni me di ji {i rom Sr bi je pre ki nu ti da oba vqa ju svo ju de lat nost – za kqu ~io je Bub we vi}. @. Balaban

UHAP[EN MLADI] IZ RIBARA, KOD [APCA

Bom be i ma ri hu a na u sta nu Po li ci ja je uhap si la i pri ve la is tra `nom su di ji Darka S. (31), iz me sta Ri ba ri kod [ap ca, u ~i jem sta nu je pro na {la dve bom be i 1,9 gram ma ri hu a ne, sa op {tio je ju ~e MUP.

Pre tre som sta na osum wi ~e nog po li ci ja je pro na {la dve bom be – ofan ziv nu ru~ nu bom bu M-57 i de fan ziv nu ru~ nu bom bu M-52. Ka ko je na ve de no u sa op {te wu, u sta nu je pro na |en i pa ke ti} od alu mi ni jum ske fo li je is pu wen

biq nom ma te ri jom za ko ju se sum wa da je ma ri hu a na. Dar ko S. je osum wi ~en za kri vi~ na de la neo vla {}e ne pro iz vod we, dr `a wa, no {e wa i pro me ta oru` ja i eks plo ziv nih ma te ri ja i neo vla {}e no dr `a we opoj nih dro ga.

(Tanjug)

14

dru[tvo

subota12.februar2011.

UKQU ^I VA WE DE CE S PO SEB NIM PO TRE BA MA U RE DO VAN [KOL SKI PRO GRAM

Svi ma je me sto u |a~ kim klu pa ma Savez u~iteqa Srbije, Centar za interaktivnu pedagogiju i Centar za obrazovne politike, uz podr{ku Fonda za otvoreno dru{tvo i u saradwi s Ministarstvom prosvete, pokrenuli su kampawu “Svi u {kolu, budu}nost za sve”, kojom se podr`ava inkluzija dece u {kolama, zasnovana na Zakonu o osnovama sistema obrazo-

Osnovnoj {koli “Servo Mihaq” u Zrewaninu odr`ana konferencija za novinare na kojoj je o ukqu~ivawu |aka u redovne {kolske tokove govorila psiholo{kiwa Ja smi na Haj der.

– Krajwi ciq svega ovoga jeste socijalna inkluzija koja se ogleda u potpunom u~e{}u u dru{tvenom `ivotu svih osoba, bez obzira na

Ani ma ci ja ro di te qa – Su{tina ove pri~e je inkluzija dece s posebnim potrebama.

Procewuje se da u na{oj ustanovi ima vi{e od 200 takvih mali{ana pred{kolskog uzrasta, {to je pozama{an broj, a o ~emu dru{tvo mora da vodi ra~una. Do sada smo s wima radili u okviru razvojne grupe. Ciq projekta je da se animiraju roditeqi koji nikada nisu uputili decu u obdani{ta da to sada u~ine, i povere nam brigu o wima – izjavio je menaxer projekta @eq ko Cvi ja no vi}. vawa i vaspitawa iz 2009. godine.

Kampawa }e trajati do maja, a wena svrha je da se pove}a dostupnost i poboq{a kvalitet obrazovawa za sve u~enike, a naro~ito za one kojima je potrebna dru{tvena podr{ka, bez obzira na to da li se radi o {kolarcima sa psihi~kim ili onima s fizi~kim smetwama u razvoju. Tim povodom ju~e je u

pol, etni~ku pripadnost, rasu, religiju, invaliditet, zdravstveno stawe i sli~no. Inkluzivno obrazovawe, pre svega, podrazumeva pravo svakog deteta na obrazovawe koje odgovara wegovim potrebama, zatim ukqu~ivawe u {kolsku zajednicu i uva`avawe razli~itosti i individualnosti. Ovo iziskuje i promene u {kolskoj

kulturi, politici i praksi da bi se adekvatno odgovorilo na razlike koje postoje – objasnila je ju~e Jasmina Hajder i naglasila da u {koli “Servo Mihaq”, koju poha|a ukupno 940 u~enika, ima desetak onih s posebnim potrebama, s kojima }e nastavnici raditi po individualnom obrazovnom planu.

I do sada je u ovoj {kolskoj ustanovi bilo takvih |aka. S wima se, po re~ima Jasmine Hajder, u ranijem peri- [ko la „Ser vo Mi haq“ odu radilo posebno, na nivou do- mali{anima redovne populacije. mi{qatosti i osetqivosti poje- Ovaj pomak u radu s pred{kolcima dinih nastavnika. ostvaren je zahvaquju}i projektu – Sada je postavqen zakonski „Ne tako razli~iti“, kojim je okvir koji obavezuje {kole na to Pred{kolska ustanova, u okviru da odrede na~in kako da svako dete prekograni~ne saradwe, konkurina|e mesto u redovnom obrazova- sala kod pretpristupnih fondova wu – dodala je ona.

IPA. Ugovor o finansirawu proSli~na situacija ubudu}e bi}e jekta vrednog oko 70.000 evra poti u Pred{kolskoj ustanovi Zre- pisan je po~etkom decembra. Partwanin, iz koje su krajem pro{le ner u projektu, koji }e biti sprogodine najavili da }e deca s poseb- veden u delo u narednih godinu danim potrebama koja poha|aju zre- na, jeste rumunska nevladina orgawaninske vrti}e, biti u grupama s nizacija „Duga“. @. Ba la ban

DEO [KO LA I DA QE [TRAJ KUJE

Pot pu ne ob u sta ve na sta ve ne ma Ve}ina {kola ~lanica Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije i Sindikata "Nezavisnost" i ju~e je bila u {trajku, ali uglavnom vi{e nema onih u kojima je nastava potpuno obustavqena, nego su svi u zakonskom obliku protesta s ~asovima skra}enim na 30 minuta.

– O~ekujemo da }e se u {kolama koje su na{e ~lanice i ~lanice "Nezavisnosti" {trajk u ovom obliku nastaviti i slede}e nedeqe jer smo predali ministru zajedni~ke zahteve, koje su potpisali i predstavnici Sindikata radnika u prosveti Srbije, i osta-

vili mu rok od nedequ dana da zapo~ne pregovore – ka`e Mi o drag Pro ti} iz Sindikata prosvetnih radnika Vojvodine, koji je kolektivni ~lan Unije. – Na{i zahtevi su isti kao i ranije, ali smo sada dodali i zahteve za izmenu krovnog Zakona o {kolstvu i kolektivnog ugo-

vora, kao i zahtev da Ministarstvo obezbedi olak{ice pri upisu u sredwe {kole osmacima iz Kraqeva.

Po Proti}evim re~ima, ju~e su u Vojvodini u vi{e od 200 {kola ~asovi bili skra}eni na 30 minuta.

D. D.

O^E KU JE SE ZNA ^A JAN ZA MAH PRO GRA MA TRAN SPLAN TA CI JE OR GA NA

Pre sa |i va we sr ca i plu }a u Be ~u Potpisivawe ugovora s Klinikom AKH u Be~u, gde bi se najhitniji pacijenti iz Srbije, prvenstveno deca, upu}ivali na transplantacije srca i plu}a o tro{ku zdravstvenog osigurawa, posle nekoliko odlagawa ponovo je aktuelno. Kako ka`u u Ministarstvu zdravqa, o~ekuje se da bude potpisan u najskorije vreme. Ovo daje nadu onim bolesnicima kojima je transplantacija srca jedini lek. Wihov ta~an broj kod nas se ne zna jer se iz dana u dan mewa. U na{im zdravstvenim ustanovama presa|ivawe srca se ne radi vi{e od 11 godina, a posle ura|enih devet ovakvih zahteva, taj program je zamro.

Potpisivawem ovog ugovora stvori}e se uslovi da, kada imamo donora u stawu mo`dane smrti, tim AKH-a za transplantacije do|e u Srbiju, eksplantira (izvadi)

organ, transportuje ga do Be~a i tamo presadi nekom od na{ih pacijenata. Osim toga, pru`i}e se mogu}nost na{im lekarima da se edukuju i usavr{avaju u be~koj klinici, a planira se da se za godinu dana steknu svi potrebni uslovi za realizaciju transplan-

transplantacije u Srbiji. Donet je Zakon o transplantaciji, s "Evrotransplantom" u~iweni su zna~ajni koraci da bi se prvo potpisao preliminarni ugovor o saradwi, po kojem bi najhitniji slu~ajevi mogli dobiti organ za transplantaciju. Predstavnici

Tro {ko ve tran splan ta ci ja sr ca i plu }a, ko je }e se ra di ti u sa rad wi s AKH-om u Be ~u, sno si }e Re pu bli~ ki za vod za zdrav stve no osi gu ra we tacije srca i plu}a u na{im ustanovama. Tro{kove transplantacije srca i plu}a koje }e se raditi u saradwi s AKH-om u Be~u snosi}e Republi~ki zavod za zdravstveno osigurawe, za {ta }e se tako|e ste}i uslovi potpisivawem tog ugovora.

Posledwih godina mnogo je ura|eno na podsticawu programa

ove organizacije dva puta su dolazili u Srbiju pa se o~ekuje da }e ovog prole}a kona~no biti potpisan preliminarni ugovor. Uspeli smo da pove}amo broj donora na pet-{est na milion stanovnika, mada bi bilo po`eqno da ih imamo osam na milion stanovnika, i uprkos svim te{ko}ama, uspostavqen je program transplan-

tacije jetre i bubrega u Klini~kom centru Vojvodine u Novom Sadu, Klini~kom centru Srbije i VMA u Beogradu, i bubrega u Klini~ko-bolni~kom centru "Ni{". Uspostavqena je i Uprava za biomedicinu. [to se ti~e transplantacije srca, otvoreni su brojni kanali za saradwu, ukqu~uju}i Be~.

Pru`enu ruku u ovoj oblasti imamo i od Italije, koja nam poma`e kod presa|ivawa organa kod dece. U pripremi je potpisivawe sporazuma o saradwi s klinikama u Italiji, koja bi, osim le~ewa malih bolesnika, bila jo{ jedno dobro iskustvo u periodu pre nego {to u|emo u "Evrotransplant". Italija, naime, nije ~lan ove organizacije jer ima dovoqno donora i u mogu}nosti je da "pokrije" svoje potrebe za organima.

J. Bar bu zan

ZA [TO JE VA @AN PO PIS STA NOV NI [TVA U DR @A VA MA RE GI O NA

Mo `da bu de Sr ba i u Al ba ni ji Ministarstvo za dijasporu procewuje da u regionu `ivi oko dva miliona Srba, {to je vi{e od ~etvrtine stanovni{tva Srbije, a da li je taj podatak ta~an zna}e se tek kada bude zavr{en za april zakazan popis stanovni{tva u dr`avama regiona. Popis stanovni{tva ove godine odr`ava se u Hrvatskoj, Makedoniji, Sloveniji, Albaniji, Crnoj Gori, Ma|arskoj i Rumuniji.

U pet dr`ava ne o~ekuju se nikakvi problemi za srpske nacionalne zajednice, dok je u Albaniji sasvim druga~ija pri~a. Naime, po obja{wewu ministra za dijasporu Sr |a na Sre} ko vi }a, pripadnicima srpske nacionalne zajednice u Albaniji vi{e od pola veka nije bile omogu}eno da se izjasne kao Srbi ali, kako je rekao, o~ekuje se da }e to na predstoje}em popisu ipak mo}i

jer postoje podaci da tamo `ivi 30.000 Srba. Ministar o~ekuje da }e se situacija u Albaniji srediti, te da }e Tirana izmeniti odredbu po kojoj gra|ani mogu da se izjasne samo kao “nealbanci” i

da }e dozvoliti Srbima da se izjasne za pripadnost svom narodu.

Popis Srba u zemqama regiona je jedan od prvih zadataka koji je zacrtan nedavno usvojenom Nacionalnom strategijom

Naj vi {e Sr ba u Re pu bli ci Srp skoj Ve} decenijama se samo naga|a koliko na{ih dr`avqana `ivi u dijaspori pa se zbog toga ~esto pomiwe brojka od ~etiri miliona, a tek sada se kre}e u wihovo prebrojavawe. Od ne{to vi{e od dva miliona Srba u regionu procewuje se da najvi{e `ivi u Republici Srpskoj – oko 1,1 milion, dok u Hrvatskoj i Crnoj Gori `ivi oko 200.000 srpskih dr`aqana. Podataka o ukupnom broju pripadnika srpskog naroda u Sloveniji i Rumuniji nema, pa se zato o~ekuje da aprilski popis stanovni{tva u ovim dr`avama prvi put donese prave podatke.

Ina~e, Srbi su, kada je re~ o regionu, konstitutivni narod u BiH, a status nacionalne mawine imaju u Ma|arskoj, Rumuniji, Makedoniji, Hrvatskoj, ^e{koj i Slova~koj. Takav status pri`eqkuju i Srbi u Sloveniji, dok je u Austriji pokrenuta inicijativa da se od tamo{wih vlasti zatra`i status nacionalne mawine za vi{e od 300.000 Srba.

o dijaspori i treba da doprinese tome da se najzad zna koliko zapravo na{ih dr`avqana `ivi van matice, ali i da wihovim organizacijama u zemqi u kojoj sada `ive omogu}i da zastupaju interese Srba i {tite ih na pravi na~in. Ministar Sre}kovi} isti~e da je popis stanovni{tva u regionu zna~ajan ne samo za srpsku zajednicu koja tamo `ivi ve} i sa samu dr`avu Srbiju.

– Ti popisi su zna~ajni jer polo`aj neke nacionalne zajednice, bilo da je mawina ili ~ini konstitutivni deo neke dr`ave, veoma zavisi od brojnosti. To je va`no i zbog regionalne politike Srbije jer `elimo da iskoristimo ovu situaciju i stvorimo vrlo brojnu nacionalnu zajednicu u regionu – rekao je Sre}kovi}.

Q. Ma le {e vi}

dnevnik U PO NE DE QAK U [KO LA MA

Pr vi ~a so vi po sve }e ni Da nu dr `av no sti U svim osnovnim i sredwim {kolama u Srbiji u ponedeqak }e prvi ~as u obe smene bi ti po sve }en obe le `a va wu Dana dr`avnosti. Ovu odluku do ne la je Vla da Re pu bli ke Srbije u skladu s novim konceptom obele`avawa Dana dr`avnosti 15. februara. Dan dr`avnosti je po Zakonu o dr`avnim i drugim praznicima neradan, pa je kao takav predvi|en i kalendarom vaspitnoobra zov nog ra da, ta ko da u utorak {kole ne}e raditi.

Sretewe – Dan dr`avnosti – pra znu je se 15. fe bru a ra, kao spomen na dan kada je na zboru u Ora{cu 1804. godine podignut Prvi srpski ustanak i dan ka da je u Kra gu jev cu 1835. izdat i zakletvom potvr|en pr vi Ustav Kne `e vi ne Sr bi je. Pro sla va na ci o nal nog praznika Sretewa – Dana dr`avnosti Srbije – ove godine bi}e obele`ena na poseban na~in, s vi{e od 20 manifesta ci ja {i rom Re pu bli ke.

Gra|ani }e prvi put imati priliku da vide najzna~ajnije pravne akte i druge eksponate iz na{e istorije, me|u kojima

su i svih {est ustava Kne`evine i Kraqevine Srbije (od 1835. do 1903. godine), koji }e od 14. do 22. februara biti izlo`eni u Galeriji Narodnog muzeja u Kragujevcu, „Odlikovawa Kne`evine i Kraqevine Sr bi je” u Ga le ri ji Ma ti ce srpske u Novom Sadu od 14. do 22. februara, „Srpske vladarske in sig ni je” u Na rod nom muzeju u Vaqevu od 15. do 22. fe bru a ra, kao i iz lo `ba „Srp ske za sta ve iz pe ri o da Prvog svetskog rata” u Galeriji Narodnog muzeja u Ni{u, od 15. do 22. februara.

Na ovim reprezentativnim izlo`bama povodom obele`ava wa na ci o nal nog pra zni ka bi }e pred sta vqe ni i dru gi eksponati, portreti, zastave i ostali simboli Srbije kao stare evropske dr`ave s vi{e ve kov nom tra di ci jom dr `avnosti i ustavotvornosti, ali i tradicijom u oblasti kul tu re, na u ke i obra zo va wa.Ovo kulturno blago od izuzetnog dr`avnog zna~aja prvi put je izneto iz trezora Arhiva Srbije.

D. D.

Pro mo vi sa ni dok to ri na u ka Na Univerzitetu u Novom Sadu ju~e je rektor prof. dr Mi ro slav Ve sko vi} sve~ano promovisao ~etrnaest doktora nauka.

Naj vi {i na u~ ni ste pen stekli su: I{tvan Pap, Ra da Jev ti}-Mu ~i ba bi}, Ve li mir ^on gra dac, Mi re la Ili ~i}, Dra ga na Zgo wa nin-Bo si} i

To dor Va cev (tehni~ke nauke), Sa { a Pe k e~, Dra g an Mi li} i Dra ga na Lat ko vi} (poqoprivreda), Mi qa Vu ja ~i} (pedagogija), Ma {a Ku la u zov, San dra Fi {er-[o bot i Emir ]o ro vi} (pravo) i Ele o no ra Ko va~-Rac (filologija).

V. ^.

NO VO SAD SKI I SE GE DIN SKI IS TRA @I VA ^I ZA JED NO U EVROP SKOM PRO JEK TU

Tra `e re cept za ~i ste vo de

Razvoj novih postupaka pre~i{}avawa voda ciq je me|ure gi o nal nog IPA pro jek ta "Optimizacija ekonomi~nih i ekolo{ki povoqnih postupaka tretmana regionalnih vodnih resursa" na kojem zajedno rade istra`iva~i s Departmana za hemiju (koji je nosilac pro jek ta) Pri rod no-ma te ma ti~kog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu i odgovaraju}eg departmana Univerziteta u Segedinu. Projekat, zapo~et 1. jula pro{le godine, i dosada{wi rezultati istra-

85 od sto fi nan si ra EU, a deo nov ca na me wen je i za ku po vi nu no ve is tra `i va~ ke opre me.

Ukazuju}i na vi{egodi{wu dobru saradwu s istra`iva~ima PMF-a, gde je i sama zavr{ila studije, doc. dr Kri sti na Gaj da ne-[ranc, koja je na ~elu partnerskog segedinskog tima, istakla je da je najve}i zna~aj projekta izgradwa nove susedske saradwe nau~nika i institucija, te u uzajamnoj dopuni metoda koje koristi jedna, odnosno druga strana.

Zna ~aj na sa rad wa sa su se di ma – PMF je pro{le godine dobio dva IPA projekta, a u toku je konkurs, koji se zavr{ava 14. februara, gde konkuri{emo s osam ovakvih projekata – naglasila je dekan PMF-a prof. dr Ne da Mi mi ca-Du ki}. – Ovo je izuzetno zna~ajna regionalna i saradwa sa susednim zemqama, razmena iskustava i istra`iva~a, a mi smo posebno zadovoqni jer }emo kroz ove projekte dobiti novu, savremeniju opremu, pa }e i rezultati ovih istra`ivawa biti validniji. `ivawa predstavqeni su ju~e na konferenciji za novinare na PMF-u.

– Ispitivali smo fotoliti~ke i fotokataliti~ke procese na razgradwi pesticida i farmaceutski aktivnih komponenti, a jedan od ciqeva je i razvoj fotokatalizatora koji }e omogu}iti boqu razgradwu tih organskih supstanci, razvoj mutagenih testova koji }e omogu}iti ispitivawe toga da li te komponente iz vode koje mi razla`emo imaju neko mutageno dejstvo na organizme.

Radi}emo i na razvoju proto~nih reaktora koji }e omogu}iti pri me nu ovih me to da u praksi – ka`e menaxerka projekta prof. dr Bi qa na Abra mo vi} s PMF-a.

Uku pan bu xet pro jek ta je vi {e od 400.000 evra, od ~e ga

– Na{ tim se prvenstveno bavi razvijawem metoda u recir ku la ci o nim re ak to ri ma koriste}i UV i VUV lampe koje su veoma efikasne u razgradwi tih polutanata i radimo ana li zu de gra da ci o nih produkata, a naro~ito nam je va`an mikrobiolo{ki aspekat - isti~e docentkiwa Gajdane-[ranc.

Normalno je da su i srpska i ma|arska strana zaintersovane za hemijski i mikrobiolo{ki kvalitet svojih, ali i zajedni~kih voda, jer su Dunav, Tisa i Mori{ reke koje povezu ju Voj vo di nu i `u pa ni je ^ongrad i Ba~-Ki{kun. Ovaj IPA projekat da}e rezultate koji }e se mo}i primeniti gde god se pojavquje problem zaga|ewa vode.

V. ^e ki}

kultura

c m y

dnevnik

subota12.februar2011.

15

ДАНИ МАТИЦЕ СРПСКЕ У БЕОГРАДУ ОД 15. ФЕБРУАРА ДО 15. МАРТА

Креативни портрет националног центра На дан оснивања, 16. фебруара, Матица српска ће у Новом Саду обележити јубиларну, 185. годишњицу трајања. У жељи да своје богато и разнородно стваралаштво приближе јавности и ван свог седишта, матичари су припремили пројекат „Матица српска-185 година у служби српске културе“, који је јуче представљен у Београду, у Галерији Српске академије наука и уметности. О овом пројекту, који обухвата изложбу „Портрети часника и добротвора Матице српске“ и једномесечну манифестацију „Дани Матице српске“ од 15. фебруара до 15. марта, говорили су председник МС

Чедомир Попов, управник Библиотеке МС и главни уредник Издавачког центра МС Миро Вуксановић, управница Галерије МС и ауторка изложбе Тијана Палковљевић. Матица је била и oстала једно од најснажнијих средишта борбе за подизање и чување националне свести и духовног јединства целог српског народа. Она означава својеврсан, а редак феномен континитета у српској историји пуној дисконтинуитета, прекида и губљења остварених вредности. Од оснивања у Пешти 1826. увек је успевала да окупи најумније људе-интелектуалце, племиће, владаре, духовнике, поседнике, задужбинаре. Да-

нас за добро МС и свога народа ради преко две хиљаде сарадника, а захваљујући њима, Матица је данас велики, најрентабилнији национални центар за интелектуалну синтезу, који чине седам одељења, њена Галерија, Библиотека и Издавачки центар- чуло се на јучерашњој конференцији за новинаре. Дани Матице српске у Београду почињу изложбом „Портрети часника и добротвора“, која ће бити отворена у уторак, 15. фебруара у Галерији САНУ, у којој ће се одржавати и сви остали програми.Поставку чине сликарски портрети и скулптуре најзнаменитијих личности српске историје, као и стари

рукописи. У том окружењу биће одржано једанаест презентација, кроз које ће матичари живом речју осликати креативни портрет Матице српске. За 18. фебруар заказано је предавање „Матица српска јуче, данас, сутра“, 22. фебруара- „Летопис МС и почетна књижевна издања“, а дан касније говориће се о Ма- Са из ло жбе „Пор тре ти ча сни ка и до бро тво ра Ма ти це срп ске” тичиним научним одељењима. издања МС заказана је за 1. март, а лерија МС. За Издавачки центар Правописна и филолошка издања 4. март је дан Рукописног одељења МС резервисан је 11. март, а свечабиће представљена 25. фебруа- МС. Матичина Библиотека пред- но затварање и концерт планирани ра.Промоција лексикографских ставиће се 8. марта, а сутрадан, Га- су за 15. март. Р. Ло ти на

У БЕОГРАДУ ЈУЧЕ ПРЕДСТАВЉЕНА АГЕНДА МАНИФЕСТАЦИЈА СРБИЈЕ

Зарада уз културу

Фо то: Б. Лу чић

СУТРА ПРЕМИЈЕРНО „ВИТА НОВА” БРОД ТЕАТРА НА СЦЕНИ ПОЗОРИШТА МЛАДИХ

Лаж звана нови живот Нова представа Брод театра „Вита нова” премијерно ће бити изведена вечерас у 20 часова на малој сцени Позоришта младих. Аутор и редитељ представе је Ратко Радивјевић, оснивач Брод театра, који је на јучерашњој конференцији за новинаре подсетио да је последњу представу без текста, као што је и ова, направио 2004, када је и покренут пројекат „Брод театар пловним путевима Војводине”. Чекајући да се заврши реконструкција брода, Ратко Радивојевић је чекао и да дође време да поново направи представу без текста, заплови бродом и гостује с новом представом и ван граница земље. Време за премијеру је стигло, а брод би требало да буде завршен у мају, да би могао да се оствари овај Радивојевићев план. Представа „Вита нова” припада тоталном позоришту, подсећа Радивојевић и објашњава да оно обухвата музику, глуму, покрет, сенку, филм, светло...

- Бавили смо се нимало оригиналном темом лажи у нашим животима – рекао је јуче Ратко Радивојевић о својој новој представи. – Непрестано као да имамо избор, и као да бирамо и одлучујемо, у ствари се непрестано опредељујемо за већу, примамљивију лаж. И онда када схватимо да смо поново преварени, шта се тада дешава? Да ли каже-

мо доста? Да ли уместо тога, заглављени временском ролетном (прошлост смо оставили иза нас, хрлимо ка срећној будућности) не радимо ништа. Беспомоћно чекамо. И то је оно одакле почиње наша представа. То стање свести које смо сви достигли, беспомоћног чекања, које је такође лаж, она највећа, о томе како смо добри и генијални али немамо прилике. И онда сами за себе смишљамо још фантастичније лажи које се зову боље сутра или нови живот. Циљ те игре лажи није ништа друго него убити време... У овој представи играју дугогодишњи сараднице Ратка Радивојевића Александра Плескоњић и Лидија Стевановић, као и „нове свеже снаге” Золтан Молнар и Силвија Крижан, уз Емила Курцинака и Александру Кетиг, који су задужени за анимацију. Иако нема текста у овој представи, рад, како су глумци јуче изнели, није био нимало лак. Иза њих је педесет проба и, како је Лидија Стевановић навела, два месеца врло напорног рада. Сваки глумац је добијао да напише домаћи задатак, у којем ће бити искрен. Писали су задатке на тему која је њихова најружнија ноћна мора, најтужнији тренутак у животу, али и највеселији, то јест о свему што, по речима Ратка Радивојевића, може да допринесе разоткри-

вању једне личности. Тако је настала „Вита нова”, представа базирана на лажи, како је приметио Золтан Молнар, а у којој су глумци морали да буду врло искрени. На пробама се разговарало о томе, и како он каже, понекад је било и мучно, јер износити истину није лако. Силвија Крижан је изнела задовољство што је имала прилику да ради без ограничења, клишеа и свега на шта је дотад навикла у позоришту, док је Александра Плескоњић духовито приметила да уместо голготе зване текст, у овој представи постоји ритам, пауза, слушање музике, домаћи задаци, и још доста тога што се морало савладати. Немања Радивојевић је аутор 49 - минутне композиције по којој је, како је рекао Ратко Радивојевић, направљена ова представа. Музику су извели млади новосадски музичари Андреа Берендика, Габриела Бенак, Кристина Токоди, Јован Анђелковић и Мирослав Поповић, а снимљена је у Студију „М” Радио Новог Сада. Костимограф је Романа Кнежевић, сценографију и лутке је радио Никола Џафо, а механизме за лутке сенке смислио је Емил Курцинак. У представи се приказују и кратки филмови које су глумци сами снимили, а монтирао их је Ђорђе Илић. Н. Пеј чић

За Битеф, Егзит, Бемус, Стеријино позорје, сви су чули. А за „Дечурлијаду”, „Чобанске дане”, „Поетске шетње парком”? Руковођени овим питањем, интересом грађана, као и њихових гостију из иностранства, Завод за проучавање културног развитка на иницијативу Министарства културе израдио је Агенду манифестација Србије. У њој је представљено преко 800 манифестација, што би требало да сведочи о шароликој понуди и потенцијалу наше земље, јер у Европи 35 одсто удела у заради од туризма долази управо из сектора културе.

- Сви знамо шта се догађа у Београду, а у Србији се догађа пуно тога о чему нисмо правовремено и квалитетно обавештени – рекао је на јучерашњој промоцији министар културе Небојша Брадић. Смисао израде ове агенде је стварање платформе за нове акције и послове у оквиру којих треба подједнако уважавати високу културу и ону која може да послужи у туристичке сврхе, јер обе имају значајан економски карактер. Државни секретар за туризам, Горан Петковић, креирање специфичне базе података види као испуњење потребе и циља очувања нематеријалне и материјалне традиције, са којом сада може да се барата систематичније и опера-

тивније. Директор Завода за проучавање културног развитка, Александар Лазаревић, нагласио је да Агенда манифестација Србије, осим туристима, може да користи локалним самоуправама, а да ће свој пуни потенцијал остварити када се обогати додатним илустративним садржајима и преведе на енглески. Како би се прича зао-

Иако у Србији још увек не постоје егзактни подаци колико новца доноси такозвани културни туризам, извесно је да постоји већа живост привреде у крајевима који имају неке од популарних смотри. Сада се егзактно зна и то да се највећи проценат манифестација реализује на територији Војводине (око 40 од-

Отво ре но и до пу њи во У Заводу за проучавање културног развитка јуче је напоменуто да организатори догађаја који примете да их нема у Агенди манифестација Србије, пријаве свој случај. Агенда је отворена и лако допуњива, што је представљено као још једна вредност савремене културе информисања. кружила, Лазаревић је открио да Заводу предстоји стварање прегледне датотеке непокретних културних добара. Претрага и коришћење Агенде, доступне путем интернета на адреси www.zaprokul.org.rs, могуће је путем параметара као што су име, место или округ одржавања, тип манифестације... Богат опис и галерија доступни су за сваку, баш као и детаљни подаци о огранизаторима. Посебна понуда је „Календар манифестација” на којем се брзо и једноставно види којег датума су које манифестације, што је посебно згодно за људе који планирају путовања или посете.

сто), нешто мање у Шумадији и Западној Србији (око 27 одсто), док само Београд у процентима учествује са 13.5 одсто. Најзаступљеније су фолклорне манифестације, а следе оне из области ликовне и примењене, књижевне, музичке... Најстарије манифестације које се и данас одвијају, датирају још из 19. века. Значајан број, скоро једна четвртина, основана је од 1960. до 1990. године, док је приметна и експанзија током претходне деценије – чак 56,9 одсто актуелних манифестација основано је у том периоду. И. Бу рић

ВЕЧЕРАС ПРЕДСТАВА ФОРУМА ЗА НОВИ ПЛЕС СНП-а

Шампањац и јагоде Форум за нови плес Српског народног позоришта вечерас изводи своју најновију представу „Шампањац и јагоде” у кореографији Росане Хрибар и Грегора Луштека из Словеније. Извођачи су Јелена Марковић, Фросина Димовска, Бојана Матић, Соња Батић, Сара Тошић, Јелена Алемпијевић, Иван Ђерковић и Душан Мурић. У овој "узбудљивој и интелигентној представи", полазећи од темељних дуализама (мушкоженско, спољашње-унутрашње, чисто-прљаво) сортирамо, изно-

ва комбинујемо, усложњавамо, сакривамо голо, диференцирамо, форматирамо... градимо мноштво прелаза, нијансе дуге која и поред (али и због) све шаренијих боја, постаје елегантно сивилонајављују аутори представе. Потражња за јефтиним (или скупим) чудима у нијансама сивог ствара неонски осветљену жељу и провоцира у себе запакован нежни производ одрицања од живота, живота који доспева на распродају! Lifetime Warranty Gratis! Росана Хрибар и Грегор Луштек су истакнути представници

генерације играча рођених почетком 1970-их година и истакнути припадници плесне сцене у Словенији. Овај динамичан кореографски пар сарађује с многим кључним ауторима и већ више од деценије заједно ствара и плеше, изучавајући бројне плесне стилове и технике. Обоје су чланови Плесног театра Љубљана. Добитници више награда за свој креативни рад у земљи и иностранству. Представа „Шампањац и јагоде” је овог месеца на репертоару и 16. фебруара.

Слав ко Ма тић, Ми лан Жи ван oвић и Љу ба Вук ма но вић на про мо ци ји у „Про ме те ју”

Фо то: Б. Лу чић

ПРЕД СТА ВЉЕ НА КЊИ ГА МИ ЛА НА ЖИ ВА НО ВИ ЋА „ЛА ЗИН КРОС ЖИ ВО ТУ УЗ НОС“

Це ли на нај вер ни ја жи во ту Придружујући се обележавању великог јубилеја наше културе, стогодишњици смрти Лазе Костића (1841-1910), новосадске издавачке куће „Прометеј“ и „Тиски цвет“ заједнос су објавиле његов животопис из пера књижевника и новинара Милана Живановића. Ово занимљиво штиво у дванаест поглавља названо је „Лазин крос животу уз

нос“, а сем аутора, на јучерашњој промоцији у „Прометеју“ о књизи су говорили Љуба Вукмановић, Петар Виђикант и издавачи- Зоран Колунџија Славко Матић . Живановић се прихватио изазовног по сла да похвата покидане конце и сазда целину која ће бити највернија животу. А тај живот био је узбудљивији од многих ро-

мана. Јер Лаза Ко стић је био пе сник, преводилац, правник, новинар, дипломата, политичар, човек испред свог времена. Због тога је морао че сто да се сели, а његов узбудљиви животни маратон из пера Милана Живановића, свакако треба прочитати-закључено је на јучерашњој промоцији. Р. Л.

SPORT

subota12.februar2011.

SPORT U NOVOJ PAZOVI U SVE TE@OJ SITUACIJI

NOVOPAZOVA^KI RADNI^KI SE SPREMA ZA PROLE]NE IZAZOVE

Ima mesta optimizmu

Za novopazova~ki Radni~ki prelazni rok je zavr{en. Prole}ne pripreme trener Nenad Vani} je zapo~eo sa 29 igra~a. Me|u wima je nekoliko novjalija, ~ime Novopazov~ani pokazuju neskrivenu ambiciju da se bore za sam vrh Srpske lige- grupa Vojvodina.

Do{li su: Nikola Perunovi} (Radni~kog, Sombor), Milo{ ^eko (Beograda, Karaburma), Ivan Spasi} (Morave, Velika Plana), Slobodan Milo{vi} (Radni~kog,

Novi Beograd), Branislav ^onka (junior Banata iz Zrewanina) i golman Milan Borovi} (Zemun), a oti{li: Uro{ \eri} (Amijen, Francuska), Nikola Petrovi} (Dinamo, Vrawe), Ivan Maksimovi} (FAP, Priboj), Milan Nenadi} (IMT, Zemun), Sr|an @e`eq (Dunav, Stari Banovci).

- Najva`nije je da smo zadr`ali osnovu tima. Do{li su nam uglavnom {pic igra~i, gde smo posle odlaska \eri}a bili najtawi.

Kompletirali smo tim za nastavak borbe za sam vrh Srpske lige.

Uz du`no po{tovawe Doweg Srema, ^SK Pivare, Doline, Sente i

dnevnik

c m y

16

Veternika, imamo mlad i uigran tim, sa dvogodi{wim iskustvom u osnovnoj postavi. Optimisti~ka i radna atmosfera je u klubu, koju predvodi neumorni predsednik Ostoja Kne`evi}. Sve to je va`no za dobre rezultate - nagla{ava Rade Orlovi}, sportski direktor Radni~kog.

Pored igra~a pristiglih sa strane, iz podmlatka ozbiqno su zakucali na vrata prvog tima ^e~ari}, Sara~evi}, [estovi}, Keki}, Trifunovi}, Pe{eq i Skopqak. Neki od wih }e se kaliti u klubovima iz bli`e okoline.

Pazov~ani ocewuju da u posledwih deset godina Srpska liga Vojvodina nije bila ujedna~enija i kvalitetnija. Sve to daje dodatnu dra` nastavku prvenstva.

- Fali}e nam najboqi strelac jeseni Uro{ \eri}. On je u Amijen a sa Francuzima smo sklopili obostrano korisno prijateqstvo, koje }e tek u budu}nosti da poka`e prave rezultate - smatra Vladimir Jelisavac, sekretar Radni~kog.

Rukovodstvo Radni~kog zadovoqno je podr{kom MZ Nova Pazova i op{tine Stara Pazova.

Predsednik op{tine Goran Jovi}, ina~e ~lan Izvr{nog odbora FSS, ula`e mnogo truda da odr`i visok nivo sporta u op{tini, gde se zavr{ava Ku}a fudbala, koja }e na svoj na~in podsta}i napredak i daqi razvoj ovog sprota u ovom delu Srema.

J. Vukovi}

Uspe{nih mnogo, a para malo Nova Pazova je jedna od retkih mesnih zajednica u Srbiji ko ja ima `en ski ru ko met ni klub u Superligi, a mu{ki u Prvoj ligi Srbije. Uz to, ova mesna zajednica ima {ahovski klub u Drugoj ligi, ko{arka{ki u Prvoj srpskoj, odbojka{ki u Drugoj, rabi u Drugoj, zatim Aero klub Nova Pazova, Ka ra te klub Mla dost, STK Mla dost,Va zdu ho plov ni klub Vihor sa zmajevima, da bi se u me |u vre me nu for mi ra li jo{ jedan karate klub Beli orlovi, STK Nova Pazova, a u pripremi je obnavqawe kluba za mali fudbal i osnivawe pikado kluba. Osnovna {kola „Rastko Nemawi} Sveti Sava” progla{ena je za najsportskiju osnovnu {kolu u Sremu za 2010. godinu.

- Nikad kvalitetniji, a nikad siroma{niji - rezignirano prime}uje Bo{ko Pilipovi}, predsednik superliga{a @RK Maks sport. Od sredine pro{le godine na{e MZ ostala je bez prihoda iz mesnog samodoprinosa. Privreda je u dosta te{koj situaciji, pa je sav teret pao na buxet op{tine Stara Pazova. Me|utim, u op{tini ima 60 sportskih organizacija, pa za sve nije lako obezbediti dovoqno sredstava. Za ovu godinu buxetom je predvi|eno 39 miliona dinara za sport.

Kako }emo odr`ati nivo takmi~ewa i na okupu zadr`ati ne ko li ko hi qa da spor ti sta, niko ne zna - zabrinut je predsednik najuspe{nijeg `enskog kluba u Sremu.

Ru ko vo di lac ode qe wa za sport i omladinu op{tine Stara Pazova Qubi{ka Lakato{

Najboqa `enska ekipa u Sremu: rukometa{ice Maks sporta iz Nove Pazove

poslala je upozoravaju}e pismo na adrese 60 klubova, onima koji se finansiraju delom iz buxeta, kao i iz buxeta MZ. Ga{ewem mesnih samodoprinosa, mesne za jed ni ce su osta le bez sredstava, pa }e sve potrebe u MZ finansirati op{tina Stara Pazova. U 2011. godini op{tina }e se truditi koliko je u wenoj mo}i da pomogne sportskim organizacijama da funkcioni{u.

Sa 39 miliona 60 klubova mo`e tek da pokrije najosnovnije potrebe. Za ostalo mora}e sami da se sna|u. Sre}om op{ti na obez be |u je tro {ko ve prevoza, hala i grejawa, pa sa te strane klubovi nemaju glavoboqe. Ali tu su sudijski tro{kovi, stipendije i razni drugi re`ijski tro{kovi.

- Sna{li bi se mi kad bi firme radile. Kako da se sna|e{ kad preduze}a otpu{taju

umesto da zapo{qavaju radnike. [ta }e nam doneti zakon o sportu jo{ se ne zna, a dotle najboqe bi bilo ako bi se u op{tini utvrdio plan razvoja i prioriteti u sportu. Da bar znamo na ~emu smo, a da se za osta lo sa mi sna la zi mo ka ko znamo i mo`emo - smatra Luka Stani{i}, predsednik prvoliga{ke rukometne ekipe Nove Pazove.

J. Vukovi}

PROGLA[ENI SPORTISTI GODINE U KOVA^ICI

Laureati Kra~unov i Caki}eva Na sve~anostiu Kova~ici progla{eni su najuspe{niji sportisti op{tine za 2010. godinu. Priznawa najuspe{nijima uru~io je zamenik predsednika op{tine Laslo Vida~,

i karatista Jan Ba~ur iz Padine,u kadetskom uzrastu karatista Mario Bobo{ iz Padine i stonoteniserka Izabela Lupulesku iz Uzdina, kod juniora kugla{ Mihaq Na|

Za najboqe kadetske ekipe progla{eni su sastavi fudbalera Spartaka iz Debeqa~e i stonoteniserke Uniree iz Uzdina.

Najuspe{nija ekipa juniora su karatisti

TURNIR U PAN^EVU

Zrewaninci najuspe{niji Najuspe{niji sportisti kova~i~ke op{tine za 2010.

a u programu je nastupio orkestar Osnovne {kole „Mlada pokolewa”. Sportisti godine su {ahista Bo`idar Kra~unov iz Kova~ice i rukometa{ica Jelena Caki} iz Debeqa~e, koji su i laureati u seniorskoj konkurenciji.

U kategoriji sportskih nada nagra|eni su: stonoterniserka Adela Ardelean iz Uzdina

iz Debeqa~e i karatiskiwa Duwa Ostojin iz Kova~ice. Dobitnici godi{wih nagrada u kategoriji sportskih radnika su: Pavel Roharik, Jan Ondrik i Pavel Be{ka iz Padine, Milan Andri} iz Putnikova, Branislav Mili}ev i Stevan Cincar iz Debeqa~e, Jovica Lazarov iz Crepaje, Dragan Vukeli} iz Pan~eva, Du{ko Topalov iz Samo{a.

Doline iz Padine i rukometa{ice Spartaka iz Debeqa~e. Kod seniorskih ekipa za najboqu progla{en je Fudbalski klub Dolina iz Padine, a kod seniorki Rukometni klub Spartak iz Debeqa~e. Za najboqu {kolu progla{ena je O[ „Mlada pokolewa” iz Kova~ice.

M. Mitrovi}

ROBERT KUBICA SE OPORAVQA

Ne se}a se nesre}e Robert Kubica, koji je zadobio te{ke povrede, izjavio je da se dobro ose}a, ali da se ne se}a incidenta.

- Ose}am ruku i rame, mada imam bolove, koje lekari poku{avaju da ubla`e sedativima. Ipak, ne se}am se kako sam do`iveo udes, o kojem mi je sve ispri~ao menaxer Danijele Morijeli - rekao je Kubica.

Poqak, koji je bio podvrgnut sedmo~asovnoj operaciji ruke, tvrdi da je dobro raspolo`en i optimista.

- @eleo bih da se jo{ ove godine vratim takmi~ewima - poru~io je Kubica.

On je napomenuo da mu je posebno `ao majke koja je, prema wegovoj oceni, najvi{e propatila zbog udesa.

- Cela moja familija iz Poqske je do{la da bude uz mene - dodao je Kubica i naglasio da ga je veoma obradovalo {to su ga obi{le kolege iz Formule 1.

- Svi su do{li da me posete. Dok se takmi~imo nemamo vremena da upoznamo pravu, qudsku stranu jedni drugih - rekao je Kubica.

U organizaciji Karate Saveza Vojvodine i karate kluba Pan~evo 92, odr`ano je turnir na kome se takmi~ilo blizu 200 karatista iz preko 30 klubova. Karatisti Zrewanina sa osvojenih 6 zlatnih, 4 srebrne i 2 bronzane medaqe bili su najuspe{niji pa im je pripao pobedni~ki pehar. Zlatne medaqe osvo ji li su: Strahi wa Stoj {in, Nikola Nai}, David Vuleta{, Nikola Do{lo, Marko Andri} i Marko Vukovi}, srebrne: Aleksandra Vujasinovi}, Alek san dra Mi lo {evi}, Ro land Balog i Filip Pejovi}, a

bronze Ana Kova~evi} i Sara Olah.

- Zadovoqni smo ostvarenim, jo{ jednom se potvrdilo da se rad isplati. Spremali smo se dobro za ovo takmi~ewe, a na{i karatisti su pokazali da su neprikosnoveni u Vojvodini. Ovo je po~etak sezone, koja nagove{tava da }e za na{e takmi~are biti ba{ uspe{nana, samo vaqa da vredno treniraju – naglasio je trener Zrewanina Simo Salapura.

Na ovom takmi~ewu u~estvovali su i takmi~ari lazareva~kog Zadrugara, Jovana Zejak osvojila je prvo mesto, a Du{an Radovanovi} tre}e. N. Jowev

SPORT

dnevnik IZ KULSKOG HAJDUKA

Ja ~i ne go je se nas Dok se fudbaleri Hajduka pripremaju u Ohridu klupska administracija sumira u~inak u prelaznom roku. Sa izvesno{}u mo`e se re}i da je bilo velikog prometa.

- Morali smo da se poja~amo na pozicijama gde nam najvi{e {kripi.Pristupili su nam Vuk \uri} (Srem), Milo{ Mi{i} (do{ao iz Gr~ke), Dejan Peri} (Ma~va), Petar Mudre{a (vratio se iz Albanije), Aleksandar @ivanovi} (^ukari~ki), Aleksandar \uki} (BSK), Dragan Stevi} i golman Bojan Vojisavqevi} (Sloge iz Petrovca na Mlavi) - saop{tio je direktor Aleksandar Vla{kali}.

Osam novih igra~a je do{lo, a bilo je i odlazaka.

- Napustili su nas golman Angel Manolov (tra`i klub), Igor Kozo{ (Radni~ki iz Bajmoka), Aleksandar Petrovi} (na probi u jednom ruskom klubu), Bla`o Lalevi} je kao pozajmqen igra~ pristupio Timo-

ku iz Zaje~ara, Vuk Rexi} je ustupqen Hajduku sa Liona, Ivan Mara{ je oxa~kom Tekstilcu, Emran Ramadani tra`i klub u Makedoniji, Damir Top~agi} je ustupqen Soluncu iz Rastine, Vladimir Pawkovi} je ponovo operisao rame i sledi mu period rehabilitacije, Rodoqub Marjanovi} ne trenira i protiv wega }e biti pokrenut disciplinski postupak, Gavro Bagi} je napustio klub, kao i \or|e Mr|anin, a Sini{a Radanovi} je oti{ao u Ma|arsku.

Ho}e li Hajduk biti ja~i u odnosu na jesen ?

- Mislimo da }emo biti ja~i, a mo`da je na{e najve}e poja~awe to {to je ostao {ef stru~nog {taba Dragoqub Bekvalac koji }e, uvereni smo, biti u stawu da nas dovede u luku opstanka - jasan je direktor Vla{kali}.

Fudbaleri Hajduka }e u Ohridu ostati do 17. fabruara I u tom periodu }e odigrati dve utakmice. \. Bojani}

PRIPREME IN\IJE U [PANIJI

Su di ja po mo gao do ma }i nu Kadiz – In|ija 2:1 (0:0)

HE REZ: Igrali{te ^iklana de la Frontera, gledalaca 100. Sudija: Hektor Muwoz (Herez). Strelci: Hugo u 54. i 82. za Kadiz, a Bubalo u 60. minutu za In|iju. @uti karton: Jovanovi} (In|ija), crveni karton: @ivanovi} (In|ija) u 70. minutu.

KA DIZ: Kosta, D. Rejes, R. Dijaz, S. Kabaqero, Paris, Moke, L. Armario, Hugo, Diegnito, Fran, Fran Kortes. Igrali su jo{: Gobi, M. Kabaqero, Kari, Sudvito, Rikardo.

IN \I JA: Poleksi}, Novakovi}, Jovanovi}, Jak{i}, Joksimovi}, Dimitrov, Tomanovi}, Slovi}, Kosti}, Bubalo, Isidorovi}.

Igrali su jo{: Vujasinovi}, @ivanovi}, Mladenovi}, Markovi}, Antoni}, Davidov, Lemaji}. [panski tre}eliga{ Kadiz je, obilato pomognut od arbitra, naneo In|iji tre}i poraz na pripremama u ovoj zemqi. Pristrasni Hektor Muwoz je pored dva dosu|ena penala za doma}ine, koji sre}om nisu preto~eni u golove, u 70. minutu iskqu~io mladog {topera zeleno-belih @ivanovi}a, pa su sa igra~em vi{e fudbaleri Kadiza stigli do pobedonosnog gola. In|ija je, ina~e, naro~ito u prvih 45 minuta imala vi{e povoqnih prilika, ali ih Bubalo, Isidorovi} i Kosti} nisu realizovali. Protiv brojnijeg rivala i pristrasnog arbitra zeleno-beli iz In|ije nisu uspeli da izbegnu poraz. Trener Zoran Jankovi} je ipak zadovoqan onim {to su wegovi izabranici pokazali, a u fini{u me~a {ansu je pru`io najmla|im igra~ima – Markovi}u, Antoni}u i Lemaji}u.

Da. Vi}enti}

SA PRIPREMA CRVENE ZVEZDE U ANTALIJI

Sle di kva li tet ni ja igra Druga faza priprema fudbalera Crvene zvezde u Antaliji ulazi u zavr{nu fazu, a nakon dva remija (0:0) protiv rumunskih ekipa Univerzitatee i Steaue, a to su bili i najja~i rivali, trener Robert Prosine~ki osvrnuo se na u~inak svojih izabranika.

- Zadovoqan sam kako izgleda ekipa u ovom delu pripremnog perioda. Ve} 25 dana radimo, igra~i ose}aju umor, ali sve }e do}i na svoje mesto. Bitno je da takti~ki

Zve zdini fud ba le ri

napredujemo u naredne dve nedeqe, koliko je ostalo do po~etka prole}nog dela prvenstva – ka`e trener Beogra|ana.

Efikasnost u duelima sa ~vrstim i kvalitetnim timovima name}e se kao problem.

- Nisam zabrinut zbog podatka da preko 300 minuta nismo zatresli mre`u. Kada igra~i dobiju sve`inu sve }e izgledati druga~ije. Te{ke su noge, nema te~ne pas igre, nema proboja jedan na jedan, ali {anse }e do}i. Dobro parirarmo trka~ki i snagom rivalima koji imaju klasu. Do povratka u Beograd (15. februar) odradi}emo jako naporan posao. Onda }emo po~eti da se osve`avamo kako bismo do{li do optimalne fizi~ke spreme, bili pravi u takmi~ar-

skim me~evima – objasnio je Prosine~ki.

Iskristalisala se grupa od 1516 fudbalera koji bi trebalo da ponesu najve}i teret u nastavku sezone, a da li je formirana i najboqa startna postava ?

- Znam prvih jedanaest, mada imamo jo{ dve provere (Kopar i Borac), mo`da se malo tu mo`e ne{to promeniti. Ali, u generalnoj probi protiv bawalu~kog Borca svakako }e igrati tim koji }u suprostaviti Smederevu u prvenstvu - najavio je Prosine~ki.

U {irem krugu kandidata za sastav prakti~no nema ve}ih iznena|ewa, osim {to je mla|ani Mijailovi} ozbiqno istakao kandidaturu za poziciju zadweg veznog.

- Kroz pripeme neki fudbaleri su se nametnuli. Borha se sna{ao, kao i Evandro.

Oni su kvalitetni igra~i i o~ekujemo puno od wih. Bi}e pravi kada bude trebalo.

Imamo sre}u da raspola`emo sa tri odli~na golmana, vide}emo ko }e dobiti prednost.

Generalno, svi fudbaleri su pro{li kroz odre|enu krizu.Meni je drago {to su igra~i umorni – napomenuo je Prosine~ki.

A da ambiciozni stru~wak vodi ra~una o svim deatqima pokazuje i zavr{na beseda: - Najva`nije je da fizi~ki budemo spremni, a igra }e do}i. Puno smo poboq{ali taj fizi~ki deo koji je Zvezdi falio pro{le godine. Sada na red dolazi hitrina, moramo dosta toga poboq{ati, raditi kornere, prekide. Neke stvari, akcije, }emo ipak ve`bati tajno. Pogledajte koliko je ovde u Turskoj novinara, televizija. Moramo sakriti svoje adute – uz osmeh je konstatovao Robert Prosine~ki.

Z. Rangelov

subota12.februar2011.

17

NI[TA OD DOGOVORA IZME\U DVA VODE]A NOVOSADSKA KLUBA

Voj vo di na ne }e da u~e stvu je u li ci ta ci ji Jo{ pre nekoliko dana izgledalo je da }e dva vode}a novosadska fudbalska kluba, Vojvodine i Novi Sad, uspostaviti ~vrtu saradwu i da }e kanarinci postati svojevrsna filijala crveno-belih. Me|utim, ispostavilo se da se nesuglasice iz minulih pet decenija nisu mogle prevazi}i, uprkos tome {to su novosadski `uti u velikim problemima. Na stadionu na Detelinari iskqu~eni su struja i voda, nema grejawa, a dugovi su narasli na 15 miliona dinara.

Vojvodina je incijativu s Detelinare prihvatila oberu~ke, `elela je da spre~i ga{ewe kluba s dugom tradicijom i da sa~uva prvoliga{ki status.

- Imali smo samo jedan ciq, iskqu~ivo sportski motivisan - ka`e predsednik pregovara~kog tima Vojvodine i ~lan uprave crveno-belih Du{an Vlaovi}. - @eleli smo da spre~imo ga{ewe kluba i da zajedni~kim snagama do|emo do kvalitetnih re{ewa. Ni{ta nismo krili i odmah smo preduzeli prve korake: hteli smo da izmirimo dugavawa, da isplatimo

plate i ugovorili smo spripreme tima u Ohridu. U hodu bi smo oja~ali tim kako bi `uti sa~uvali prvoliga{ki status.

Jasno smo sve predo~ili upravi RFK Novi Sad. Hteli smo ~vrst ugovor i jako takmi~ewe za na{ B tim. Vodili smo se samo sportskim motivima, jer RFK Novi Sad ne raspola`e ni stadinom, ni terenima, sve je u vlasni{tvu Grada i Javnog poslovnog prostora. Uprkos podr{ci na skup{tini kluba, o~igledno se to nije svima svidelo. Du {an Vla o vi} i Ra di sav Ra bre no vi} u Sport skom cen tru „Vu ja din Bo {kov” Ispostavilo se da postoje qudi Vojvodina `ali {to mnogo to- dva kluba bila na suprotnim koji se ne sla`u s konceptom ko- ga iz pro{lih vremena nije pre- stranama davno pro{la i da Vojji smo izneli i mimo na{eg zna- vazi|eno, kada se na stadion na vodina i Novi Sad treba da sawa pregovaraju i sa drugima. Sma- Detelinari nije moglo kro~iti s ra|uju kao sportski prijateqi, tramo da to nije korektno, ni po- crveno - belim pertlama ili na uostalom i sada }e dva na{a {teno. Nemamo ni{ta protiv to- Kara|or|e s `utim maramicama. mlada igra~a nositi `uti dres. ga {to RFK Novi Sad licitira - @eleli smo da pomognemo Mi smo jo{ uvek tu, ali ne}emo da bi prona{ao re{ewe, ali mi bio je jasan Du{an Vlaovi}. - u~estvovati u nikakvim licitane `elimo da u~estvujemo u tome.

Mislimo da su vremena kada su cijama.

G. Kova~

PRIPREME VOJVODINE U CRNOJ GORI

Da nas dva me ~a, su tra po vra tak (Od na{eg specijalnog izve{ta~a)

BE ^I ]I: Posle odluke da ovaj deo priprema Vojvodina zavr{i sutra (u 17.30 je let za Sur~in), odlu~eno je da se danas odigraju dve utakmice. Jedna postava igra}e od 10.30 s Radni~kim iz Kragujevca, a druga od 15 ~asova s Novim Pazarom. Kragujev~anima bi trebalo da se suprotstavi takozvana druga postava, dok bi tim koji je po~eo me~ s Mogrenom (uz izmenu Stevanovi} – Vuli}evi} koji nema pravo igrawa u prvom prole}nom kolu) trebalo da iza|e na megdan Novopazarcima.

Rivali crveno-belih su prvoliga{ki timovi. Radni~ki, predvo|en nekada{wim reprezentativcem Jugoslavije Vladom ^apqi}em, ozbiqan je kandidat za povratak u Superligu, pa otuda i odluka da se ekipa bude sme{tena u vrhunskim uslovima koje nudi hotel “Splendid”. Novopazarci su, tako|e, dolaskom Mladena Dodi}a na ~elo stru~nog {taba pokazali jasne ambicije, poja~ali su se i igra~ki, tako da obe ekipe koje izvede Zoran Milinkovi} o~ekuje dobra provera, ni{ta slabija od onih koje su Novosa|ani ve} imali u Crnoj Gori.

- Rezultati iz prve tri utakmice, remi (Mogren 1:1), pobeda

Slo bo dan Me do je vi} i Vuk Mi to {e vi}

(Petrovac 2:0) i poraz (Grbaq 0:1), ne daju pravu sliku vrednosti na{eg tima – nedvosmislen je mladi reprezentativac Vuk Mito{evi} koji danas puni 20 godina, a ~ija je asistencija strelcu jedinog gola [}epovi}u zna~ajno doprinela pobedi mladog tima Srbije u prijateqskom

duelu u Izraelu. – Odigrao sam za reprezentaciju pola sata, namestio gol i zadovoqan se, ba{ kao i Medojevi}, vratio me|u klupske drugove. ^uo sam za poraz od Grbqa, ali verujem da se radi samo o prolaznoj krizi.

Moj utisak je da smo se tokom ovih priprema boqe pripremi-

li nego letos. Li~no sam pun samopouzdawa, apsolutno mi odgovara uloga zadweg veznog i na~in igre koji forsira Milinkovi}, pa verujem da je pred nama vedro prole}e.

Iznenadna povreda Karana (le~i se u Novom Sadu), kao i problem s Trajkovi}em (lo`a) i Milkom Novakovi}em (stopalo) uneli su izvesnu zebwu u redove crveno-belih. Sre}a je da se ekipi prikqu~io Mojsov, a u nedostatku boqeg re{ewa ulogu centarhalfa mogao bi ve} sada da dobije Slobodan Medojevi}, koji }e se, zbog deficita {topera, u toj ulozii sigurno pojavqivati s vremena na vreme tokom prole}ne polusezone.

O~ekuje se da s Kragujev~anima danas zaigra ovaj tim: Pajovi}, Vuli}evi}, M. Novakovi}, A|uru, Nestorovi}, S. Novakovi}, Tumbasevi}, Kosovi}, Bilbija, Katai i Jao. U duelu s Novim Pazarom u tom slu~aju istra~a}e: Brki}, Stevanovi}, Mojsov, Trajkovi}, Pavlovi}, Mito{evi}, Lazeti}, Medojevi}, Mereba{vili, Abubakar, Ili}.

Obe utakmice igra}e se na terenima SC “Jaz”, prva od 10.30, a druga od 15 sati.

S. Savi}

ZORAN STOJANOVI] BRINE O GOLMANIMA VOJVODINE

Br ki} je naj bo qi u Sr bi ji BE ^I ]I: U taboru Vojvodine, koji se nalazi na pripremama u Crnoj Gori, nestrpqivo se i{~ekivalo pojavqivawe @eqka Brki}a na golu A reprezentacije Srbije u Izraelu. Nije nada prolazila saigra~e i stru~ni {tab ni kada je u startnoj postavi bilo ime Bojana Jorga~evi}a, ali kako se me~ bli`io kraju postalo je jasno da }e kapiten Vojvodine ostati us-

kra}en za jo{ jedan reprezentativni nastup. Najte`e je, verovatno, bilo treneru golmana Vojvodine Zoranu Stanojevi}u, koji je zna~ajan deo vremena posvetio ba{ psiholo{koj pripremi @eqka Brki}a za ono {to se verovalo da ga o~ekuje u Izraelu.

- Bilo pa pro{lo, idemo daqe.

Ja znam da je Brki} najboqi golman u Srbiji i na wemu je da to i potvr-

Sto ja no vi} s La zo vi }em, Pa jo vi }em, Br ki }em i Mi ja to vi }em

di kada mu se uka`e prilika. Svi se nadamo da }e je Brka i do~ekati – ka`e Stojanovi}. - Mnogo je Brki} toga popravio. Pre svega postao je mentalno ja~I, sada je pun samopouzdawa i Vojvodina u wemu ima i sjajnog golmana i ~oveka.

Iako nije s ekipom u Be~i}ima, Stojanovi} je dao ocenu i o Aleksandru Kesi}u.

- Dobar je golman i uveren sam da je pogre{io {to nije pristao da produ`i ugovor. Preostaje mi da se nadam da }e se predomisliti, jer sam u wemu video prirodnog Brki}evog naslednika.

Saznawe da je Kesi} eliminisan iz takmi~arskog pogona nije obeshrabrilo Stojanovi}a.

- Istog ~asa sam rekao da garantujem za malog Filipa Pajovi}a.

Izuzetan je potencijal, {kolovan je golman, spreman da u~i, a ono {to mu nedostaje je iskustvo.

Koliko godina dana zna~i u sazrevawu mladog golmana najboqe pokazuje primer \or|a Lazovi}a. Pro{le godine u Turskoj Lazovi} je delovao kao totalni po~etnik. Ove zime on daje jasne naznake da }e zaista biti gol-

man, a vreme }e pokazati za koje domete.

- U ranijim fazama propustio je ozbiqan rad i zato neke stvari sada usvaja te`e, ali je spreman da pru`i sve od sebe i zato napreduje. Verujem da }e za godinu-dve tek pokazati pravo lice – uveren je Stojanovi}.

Stefan Mijatovi} iz Danilovgrada do{ao je u Vojvodinu da u~i.

Re~ je o stasitom momku , koji se prvi put u `ivotu susre}e s temeqnim, paklenim radom.

- Jo{ uvek ne mogu da procenim wegov kalibar, ali daje naznake da mo`e da bude znatno boqi od ovoga {to sada pokazuje. Nije mu lako, ali `eli da nau~i i spreman je na sva odricawa i izazove koji sup red wim. Za svu trojicu va`i da moraju da izdr`e torture ako `ele da uspeju u poslu za koji su se opredelili – uverava Stojanovi}, koji svakoj temi prilazi sveobuhvatno, analiti~ki i otvoreno, bez dlake na jeziku, zbog ~ega su ga wegovi puleni zavoleli, bez obzira {to ga ponekad “mrze” najvi{e na svetu.

S. Savi}

18

sport

subota12.februar2011.

U NO VOM SA DU PO ^E LO 38. EVROP SKO PR VEN STVO U KA RA TEU ZA JU NI O RE I KA DE TE: U velikoj dvorani novosadskog Spensa po~eo je 38. Evropski {ampionat u karateu za kadete i juniore, dok se mla|i seniori takmi~e za tre}i Kup. Na dosada najmasovnijem prvenstvu Starog kontinenta, za medaqe }e se boriti oko 1000 boraca iz 46 zemaqa. Takmi~ewe je otvorila ministarka omladine i sporta u Vladi Srbije Sne`ana Markovi}-Samaryi}, uz prisustvo

Hoyson pre u zeo VBA Vest Brom vi~ Al bion ime no vao je Ro ja Hox so na za no vog me na xe ra. Hox son }e na toj funk ci ji za me ni ti Ro ber ta di Ma tea ko ji je pro {le ne de qe do bio ot kaz zbog se ri je lo {ih re zul ta ta. VBA je u po sled wih 18 utak mi ca u svim tak mi ~e wi ma za be le `io 13 po ra za.

Hox son je pro {log me se ca do bio ot kaz u Li ver pu lu, dok je u se zo ni 2009/2010. bio pro gla {en za tre ne ra go di ne, jer je vo dio Fu lam do fi na la Li ge Evro pa. Is ku sni, 63-go di {wi stru~ wak na klu pi no vog klu ba de bi to va }e sle de }e ne de qe pro tiv Vul ver hemp to na.

dnevnik

visokih zvani~nika evropske i srpske karate federacije. Reprezentacija Srbije nastupi}e u najja~em sastavu, a predvodi}e je stru~ni {tab u sastavu: Goran [}epanovi}, Miodrag Ze~evi}, Vladimir Mili}, Zoran Majki} i Petar Kosanovi}. Na{i takmi~ari: Aleksandar Tintor, Nikola Isailovi}, Bogdan Mi{ovi}, Bogdan \ukanovi}, Du{an Kamenovi}, Armin Ze}irovi}, Dejan Zirojevi}, Stefan [olevi}, Milan Ne{i}, Aleksandar [estakov, Stefan Joksi}, Mladen Gordi}, Vladi-

REAL SE SPRE MA ZA NA RED NI PRE LA ZNI ROK

Ben ze ma i 60 mi li o na za Fa bre ga sa Pre la zni rok tek {to je za vr {en, a ve} su po ~e le pri pre me za sle de }i. [pan ska „Mar ka� tvr di da }e Real Ma drid bi ti znat no ofan ziv ni ji na le to, jer je ve} spre mio 60 mi li o na evra za Se ska Fa bre ga sa i da }e po red ka ma re pa re po nu di ti i Ka re ma Ben ze mu, ko ga Ar sen Ven ger iz u zet no ce ni.

Tre ner @o ze Mu ri wo je na ja vio da bi mo gao da na pu sti San tja go Ber na beu po za vr {et ku se zo ne ne za do vo qan ra dom klu ba to kom pre la znog ro ka, jer mu ni je dan zah tev ni je is pu wen do do vo |e wa Ema nu e la Ade ba jo ra, pa je do {lo je do kon flik ta iz me |u Por tu gal ca i sport skog di rek to ra Hor he Val da na. Da li zbog Mu ri wo ve qut we ili ne ~eg dru gog, tek Real se spre ma da ak ti vi ra bom bu za ne ko li ko me se ci. A do vo |e we ka pi te na Ar se na la to sva ka ko je ste.

Fa bre gas je bio me ta ma ti~ nog klu ba Bar se lo ne, ali ga Ven ger ni je pu stio. Sa da ga ho }e Real,

Na ce ni: Sesk Fa bre gas

ka ko bi ga na sre di ni te re na upa rio sa ]a bi jem Alon som.

mir Miti}, Milo{ Jankovi}, Reqa Mijanovi}, Mladen Beri}, Stefan [elmal, @ivojin Nikoli}, Vera Duki}, Jovana Prekovi}, Miwa Simi}, Tamara Gruji}, Tatjana Vulinovi}, Adriana Vi}ovac, Awa Kapelan, Jelena Milivoj~evi}, Sawa Cvrkota, Ivana ^omagi}, Bojana Mlade`i}, Katarina Piperin, Ivana Stepanovi}, Jelena Lekovi}, Nata{a ^izmar, Vawa Savevski.

I. Gru bor Foto: F. Ba ki}

PAR TI ZAN U DU BA I JU

Bo qe vru }e ne go hlad no Fud ba le ri Par ti za na sti gli su u Du ba ji, gde }e oba vi ti za vr {ni deo pri pre ma. To kom bo rav ka na Bli skom is to ku od i gra }e sa mo dve utak mi ce, a tre ner Alek san dar Sta no je vi} je na ja vio spu {ta we rit ma ka ko bi se eki pa osve `i la po sle na por nog ra da u An ta li ji.

- Sa da nam pred sto ji kqu~ ni deo pri pre ma. Sve sno smo ugo vo ri li ma li broj utak mi ca, da bi smo ima li vi {e tre nin ga, na ko ji ma }e mo po ku {a ti da ukom -

- Ugo vo re po je di nih po zajm qe nih igra ~a }e mo mo }i da ot ku pi mo, sa ne ki ma pro du `i mo sa rad wu... Mi se pi ta mo. Za to sa da ne raz mi {qa mo to l i k o una pred.

Be o grad sku eks pe di ci ju je u Du ba i ju do ~e ka lo to plo vre me.

U 10 sa ti ve} je bi lo 25 ste pe ni.

Ipak, ne `a li se Sta no je vi} zbog vru }i ne.

- Bo qa je ova vr sta pro ble ma, ne go pro blem sa mi nu som i za le |e nim te re ni ma.

DA NAS NA SPORTS KIM TE RE NI MA Ko {ar ka IVBL liga (`) - FU TOG: Voj vo di na NIS - Ma ri bor (18.30), ZA GREB: Me dve {~ak Ce qe (19.30), [I BE NIK: [i -

be nik - Go spi} (18), BE O GRAD: Ra di voj Ko ra} - Lu pa (19.30), BJE LO PO QE: Je din stvo - ^e lik (19).

Prva liga (m) - U@I CE: Slo bo da - Su per fund (18), KO SJE RI]: Cr no ko sa - Na pre dak (18), KRA QE VO: Slo ga - Pro le ter Naf ta gas (19.30).

Prva liga (`) - NI[: Stu dent - He mo farm [ta da (16.30), KRA GU JE VAC: Rad ni~ ki - Lo zni ca (17).

Prva B liga (m) - IN \I JA: @e le zni ~ar - Kon stan tin (18.30), NI[: Ni{ - Voj vo di na (14), SU BO TI CA: Spar tak Mla dost (17.30), JA GO DI NA:

Ja go di na - KG Stu dent UK (19), SME DE RE VO: Sme de re vo Vi zu ra - Vi va Ba sket (16), BE O- GRAD: Rad ni~ ki - Rad ni~ ki KG 06 (15.30).

Prva B liga (`) - U@I CE: Plej Of - Ba sket Stars (15).

Prva srpska liga, sever (m) VE TER NIK: Ve ter nik - Mla dost Te le teh ni ka (17), OXA CI: Oxa ci - Me ri di a na (19), NO VA PA ZO VA: No va Pa zo va - Vr bas (17), KO VIN: Rad ni~ ki - Je din stvo (14.30).

Zajedni~ka liga Vojvodine (`) - TU RI JA: Sr bo bran Re a hem - Ru ma 92 (19), NO VI SAD: Pro le ter - Voj vo di na NIS (12.30), KI KIN DA: Gim na zi ja - He mo farm [ta da (12.30).

Druga srpska liga, sever (m) CR VEN KA: Cr ven ka - SVe ti \or |e (19), KU LA: haj duk - Ki kin da (19), BA^ KA PA LAN KA: Ba~ ka Pa lan ka - Par ti zan (17), RU MA: Ru ma - Srem (19), KRA JI [NIK: Kra ji na Gr me~ - Top (19).

Od boj ka Mu{ka superliga - BE O GRAD: @e le zni ~ar - Rib ni ca (20). @enska superliga - PAN ^E VO: Di na mo - Klek (17.30), LA ZA RE VAC: Ko lu ba ra - Vi zu ra (20).

Prva mu{ka liga - KO VIN: Ba va ni {te - Obi li} (17), PAN ^E VO: Bo rac - Klek Sr bi ja {u me (15), VE LI KO GRA DI [TE: VGSK - Ni{ (19), VRA WE: Mla dost - Ja go di na (18).

Prva `enska liga - NO VI SAD: Va ra din BMG grad wa la za re vac (17), STA RA PA ZO VA: Je din stvo - Gim na zi ja lac (19), BE O GRAD: Vi zu ra Su per no va - Spar tak (Q) (16.30),

Superliga za dame - BE O GRAD: Cr ve na zve zda - Me di ci nar (20), NI[: Na i sa - Ce pe lin (19)

Ku gla we

KRA GU JE VAC: Rad ni~ ki - No vi Sad Pi o nir pe trol (19).

Ru ko met Superliga za mu{karce KRA GU JE VAC: Rad ni~ ki Vra we (18), BE O GRAD: PKB Pri boj (18), SME DE RE VO: Sme de re vo DU In te gral - Cr ven ka (19), KUR [U MLI JA: Pla nin ka Pro lom vo da - Me ta lo pla sti ka (19).

Superliga (m) - APA TIN: Apa tin - Be o grad (16), GOR WI MI LA NO VAC: Me ta lac - Ni{ Put (12), SEN TA: Sen ta Vi sa Prom - Kra qe vo (14).

Superliga (`) - NO VI BE ^EJ: SPC Voj vo di na (15), NO VI SAD: Ada Kom pju ters - Apa tin (16), SU BO TI CA: Pi o nir - @e le zni ~ar (16).

Prva liga, grupa Vojvodina (`) - RU MA: Srem - Spar tak (16).

Prva vojvo|anska liga (m) NO VI SAD: 13. maj - Pe tro va ra din (16).

Druga vojvo|anska liga (m) BA^ KA PA LAN KA: Du nav Slo bo da (16), KI KIN DA: Rad ni~ ki LK - Vr bas Da na (16)..

Alek san dar Sta no je vi}, tre ner Par ti za na

po nu je mo tim - po ja snio je Sta no je vi}.

Srp ski {am pion je sa sta vio tim za pro le} ne bor be na do ma }im fron to vi ma, a po sta vqa se pi ta we {ta }e bi ti na le to ka da is tek nu po zaj mi ce Prin su Te i gu (Ho fen hajm), Do mi ni ku Adi ji (Mi lan), Mi la nu Smi qa n i } u (Espa w ol) i Iva n u Ste v a n o v i } u (So { o), dok }e Ivi ci Ili e vu is te }i ugo vor, a Mla den Kr sta ji} }e za vr {i ti ka ri je ru.

U cr no-be lom ta bo ru se na da ju da se ne }e po no vi ti 2006. go di na ka da su po sle pri pre ma u Du ba i ju sa Jir ge nom Re be rom na kra ju pr ventsva za o sta ja li se dam bo do va za ve ~i tim ri va lom.

- Na rav no da sam pra tio Par ti zan i ta da - re kao je Sta no je vi}, a on da, pod se }a ju }i na na ~in ra da ne ma~ kog tre ne ra, uz osmeh za kqu ~io: - Ne ve ru jem da }e mo ba{ to li ko bi ti na pla `i, ali bi }e vre me na za opu {ta we.

SPORT

dnevnik

subota12.februar2011.

19

PR VA A LI GA: VOJ VO DI NA DO ^E KU JE CR VE NU ZVE ZDU

Uz navija~e sve je lak{e

TUR NIR U PA TA JI

Kraj za Anu Ivanovi} Ana Ivanovi} u ~etvrtfinalu je zavr{ila u~e{}e na turniru u Pataji, po{to je izgubila od Roberte Vin~i iz Italije sa 7:5, 6:3. To je prva pobeda Vin~ijeve u petom okr{aju sa Ivanovi}evom, a na prethodna ~etiri uzela je samo set. Za plasman u finale Vin~i }e igrati sa zemqakiwom Sarom Erani, koja je bila boqa od Galine Voskoboeve 2:6, 6:3, 6:2. Vera Zvonarjova, prvi nosilac na turniru, savladala je Peng [uai iz Kine sa 6:4, 4:6, 6:4. Posle rane razmene brejkova Roberta

Vin~i je napravila brejk u sedmom gemu i ubrzo je do{la u situaciju da servira za set. Me|utim, Ana tada vra}a brejk, ali nije imala snage za potpuni preokret – Italijanka osvaja naredna dva gema i dolazi do vo|stva u setovima. U drugom setu kqu~ni brejk Vin~i je napravila u {estom gemu, a do kraja je napravila jo{ jedan i stigla do pobede za jedan ~as i 14 minuta igre.

Turnir u Pataji igra se za nagradni fond od 220 hiqada dolara, a {ampionki }e pripasti 37 hiqada i 280 bodova.

Crven~ani i bodom zadovoqni Rezultati rukometa{a Crvenke u pripremnom periodu ne ulivaju optimizam uo~i nastvka prvenstvene trke.

I trener Radosav Kova~evi} prihvata da je to tako, ne nalaze}i pravi razlog, ali je izrazio uverewe da je borba za bodove ne{to drugo i da }e se wegova ekipa predstaviti u mnogo boqem izdawu.

Da ovo bude potvr|eno ili demantovano, ve~eras je prva i prava prilika. Crvenka gostuje u Smederevu i osvajawem bar jednog boda zna~ilo bi veliki podvig za wih i realna {ansa za daqu borbu za opstanak.

- Ako zaigramo bar za nijansu boqe nego u pripremnom periodu, naro~ito u napadu, uz puno anga`ovawe i voqni motiv o~e-

kujem da ovo bude prvi korak bekstva sa dna tabele - pri`eqkuje Kova~evi}.

Novajlije Mili} i Dokni} kona~no su u stroju nakon izostanaka zbog povreda i na wih Kova~evi} ozbiqno ra~una, posebno na Mili}a kao pivota, mestu koje je jesenas bilo jedno od najve}ih slabosti Crvenke.

Mom~ilo Bo`ovi}, novajlija na poziciji levog beka, do sada je odnosom i u~inkom najvi{e pokazao od novoanga`ovanih igra~a pa se o~ekuje da bi upravo on mogao biti zna~ajna prevaga.

- S nestrpqewem o~ekujem debi za Crvenku. Optimista sam, jer imamo kvalitet i uz veliko zalagawe i nadahnu}e mo`emo najmawe do boda u Smederevu ka`e Bo`ovi}.

T. Jo vo vi}

Marjanac ~lan Bosne Dragan Marjanac, jedan od najboqih srpskih rukometnih golmana, u~esnik Svetskog prvenstva u [vedskoj, dugogodi{wi ~uvar mre`e Pik Segeda, u~e-

Dra gan Mar ja nac

snika Lige {ampiona, i u prethodnoj sezoni ekipe Toleda iz Asobal lige, od ju~e je ~lan sarajevske Bosne BH Gasa.

- Klub je ispunio sve na{e zahteve i zadovoqni smo dogovorom - istakao je neposredno po

potpisivawu {estomese~nog ugovora menaxer Dragana Marjanca Branislav Strajni}, a potom dodao: - Bosna ima realne {anse da pro|e grupnu fazu Lige {ampiona i da u|e u Top 16 ekipa, {to bi bio najve}i uspeh jedne bosanskohercegova~ke ekipe, a dupla kruna u doma}em prvenstvu je, tako|e, realnost.

Uslovi su fantasti~ni, Dragan je uspe{no pre{ao lekarski pregled, a u ovo krizno vreme postigli smo dobar finansijski dogovor. Bosnu, pored igra~kih i organizacionih kvaliteta krasi i odli~an trenerski tandem, Irfan Smajlagi} - Nenad Waradi, {to je bitno za mog pulena da ima odgovaraju}i rad.

Kako saznajemo u razgovoru s Strajni}em, Dragan je blizu dogovora s jednim poznatim evropskim klubom i potpisivawa anga`mana za slede}u sezonu, a ponuda je {estocifrena.

- Blizu smo dogovora, o detaqima }emo uskoro da pri~amo jer Dragan sada ima pred sobom va`nijih obaveza u novom klubu – naglasio je Strajni}.

Podsetimo, Dragan Marjanac je pre oko mesec dana raskinuo ugovor sa {panskim Toledom, jer je klub upao u finansijsku krizu, a nekoliko igra~a nije prihvatilo reviziju ugovora, pa je do{lo do raskida, a me|u wima je i na{ reprezentativac.

J. Ga li}

Vaterpolisti Vojvodine u ~etvrtom kolu Prve A lige Srbije ugo{}uju Crvenu zvezdu. Novosa|ani }e u derbiju nastupiti oslabqeni, ~ak devet igra~a, od 16 licenciranih, su povre|eni ili bolesni. Za sada je izvesno da ne}e nastupiti Mitrovi}, Maksimovi} i Mari}, a {ef stru~nog {taba Dejan Stanojevi} se nada da }e ostali biti spremni. No, ukoliko tako i ne bude u timu }e se, kao i u duelu sa Kikindom, na}i nekoliko igra~a iz juniorskog pogona. Stanojevi} nagla{ava da Zvezda ima iskusne i trofejne igra~e, pa wegovi izabranici moraju da budu agresivniji i br`i od rivala.

- Ni na{i najiskusniji igra~i ne mogu da se nose sa jednim Savi}em. Zbog toga mi moramo da nametnemo na{ stil igre, da dr`imo ritam. Ne smemo da dozvolimo da nas Zvezda uspava. Oni }e igrati sa ~vrstom odbranom koju predvodi Pijetlovi}, a mi moramo da probamo kontrama - rekao je Stanojevi}.

Kapiten Boris Vapenski pozvao je navija~e da ih podr`e.

- Igramo derbi sa Zvezdom i podr{ka publike dosta }e nam zna~iti. Ne}emo biti kompletni, {to nije alibi nego ~iwenica.

Dosta smo se izmorili i psihi~ki i fizi~ki. Spremali smo se za utakmicu sa Budvom kao da nam je posledwa i posle poraza smo se ispraznili. Me|utim, nepotrebno smo pali, jer smo puno toga ve} uradili ove sezone. Moramo da se okrenemo onome {to nas ~eka u nastavku. Ciq nam je drugo mesto u prvenstvu Srbije, mislim da to

SU TRA NA SLA NOJ BA RI

Juniorska polufinala Sutra se u hali na Slanoj bari igraju me~evi polufinala juniorskog odbojka{kog prvenstva Vojvodine u obe konkurencije. Igra}e se na dva terena, a sasta}e se u konkurenci-

ji juniorki Vojvodina - Novi Sad Pionir petrol (10.45), Srem - Srpartak (S) (12.45), a u konkurenciji juniora NIS Vojvodina - Petrovaradin (10.45), Gorwi grad - Spartak (S) (12.45).

M. R.

FI NA LE KU PA SR BI JE

Najboqi u Kragujevcu Finale Kupa Srbije u ga|awu vazdu{nim oru`jem odr`a}e se danas u Kragujevcu. Na takmi~ewu }e nastupiti najboqih osam sa tri kola Kupa Srbije u disciplinama vazdu{na pu{ka i vazdu{ni pi{toq za juniore i seniore u mu{koj i `enskoj konkurenciji.

Fo to: F. Ba ki}

Mi lo{ Ma rin ko vi}, gol man Voj vo di ne

mo`emo da ostvarimo ukoliko budemo ispo{tovali sve dogovore. Kontre bi trebale da budu na{e glavno oru`je, jer smo ve} pokazali i protiv jakih i iskusnih timova da mo`emo da plivamo sa wima - rekao je Vapenski.

- I u ovom duelu i}i }emo na pobedu, mada imamo problema sa

Posle tri odr`ana kola smo dvoje takmi~ara zabele`ilo je masimalan u~inak od 30 bodova, a to su seniorka Bobana Veli~kovi} (Bor 030), evropska prvakiwa vazdu{nim pi{toqem i junior Igor ^otra (Zvezdara) u ga|awu vazdu{nom pu{kom. U Kragujevcu }e se na}i i svi najboqi strelci Srbije.

G. M.

povre|enim i bolesnim igra~ima. Nadam se da }e do utakmice sve biti u redu, jer je derbi jako va`an, pa ne{to mo`e i da se istrpi. Najva`nije je da ispo{tujemo dogovore i odigramo kao kolektiv - rekao je golman Milo{ Marinkovi} i pridru`io se pozivu navija~ima. Utakmica

izme|u Vojvodine i Crvene zvezde igra se ve ~e ras u ba ze nu Slana bara u 19 ~asova. Ulaz je besplatan, ali iz kluba poru~uju navija~ima da do|u na vreme, jer ~im tribine bazena budu ispuiwene objekat }e biti zatvoren.

G. Ma le no vi}

@AK DO ^E KU JE BE O GRAD

Bodovi na vidiku Nakon tri uzastopna poraza u elitnoj ligi (Crvena zvezda i Par ti zan i Voj vo di na) @AK-a u preostala dva kola pr vog de la pr ven stva ima ju sla bi je ri va le.Da nas Ki kin |ani u svom bazenu ugo{}uju eki pu Be o gra da.Tre ner Ki kin |a na Ne boj {a Ob ra do vi} mo`e da ra~una na sve igra~e.

Du{an Dragi}, koji je protiv

Novosa|ana postigao dva gola, ka`e: - Pro{li smo tri te{ka me~a i sada imamo lak{e protivnike. Beogra|ani su na{i stari znanci i u ovom me~u idemo s realnim {ansama da pobedimo. Uz podr{ku vernih navija~a mo`emo do uspeha.

Me~ u bazenu SC Jezero po~iwe u 19 ~asova, ulaz je slobodan.

M. S.

Da nas Pr va A li ga - NOVI SAD: Vojvodina - Crvena zvezda Vet (19), BEOGRAD: Partizan Rajfajzen - Ni{ (20), KIKINDA: @AK - Beograd (19).

Prv B li ga, Be la gru pa - NOVI SAD: Dunav - Rabotni~ki (20.45), KRU[EVAC: Go~ - Singidunum (18). Plava grupa OBRENOVAC: TENT - Be~ejac (21).

20

sport

subota12.februar2011.

Bra jant se re van {i rao Bo sto nu Ko {ar ka {i Bo sto na po ra `e ni su od LA Lej ker sa re zu ta tom 92:86 u me ~u u ko jem je bek Sel tik sa Rej Alen po stao naj bo qi troj ka{ u isto ri ji NBA li ge. Ale nu su bi le po treb ne dve troj ke da u|e u isto ri ju, on je po sti gao tri i sa 20 po e na bio naj e fi ka sni ji igra~ svog ti ma. Lej ker si su se Bo sto nu u go sti ma re van {i ra li za po raz od pre ne ko li ko da na pr ven stve no za hva qu ju }i Ko bi ju Bra jan tu, ko ji je 20 od 23 po e- na po sti gao u dru gom po lu vre me nu. Od li ~an je bio i Pau Ga sol sa 20 po e na i 10 sko ko va. Po raz Bo sto na usle dio je jer Fil Xek son u dru gom de lu igre od li~ no za tvo rio Ra xo na Ron da (12p,10as).

Dru gi der bi se igrao u Den ve ru gde su Na get sti po be di li Da las 121:120 i ta ko pre ki nu li niz od de set tri jum fa te la di. Po bed ni~ ki ko{ za zvu kom si re ne po sti gao je Aron Afla lo, ali je je pr va zve zda Den ve ra ipak bio Kar me lo En to ni sa 42 po e na, kao i ^on ci Bi laps sa 30 po e na. Sa 25 po e na Te ri je bio naj bo qi u Da la su, Dirk No vic ki je stao na 16, dok je Sto ja ko vi} za dva mi nu ta uba cio 2 po e na I imao skok. Fe niks je po be dio Gol den Stejt s ube de qi vih 112:88. Naj bo qi je bio Stiv Ne{ sa 18 po e na i 11 sko ko va. Sa dru ge stra ne Vi li jams je dao 16 po e na, a Vla di mir Rad ma no vi} 2 po e na uz 4 sko ka za 12 mi nu ta.

Alen naj bo qi troj ka{ Bek Bo sto na Rej Alen po stao je na bo qi troj ka{ u isto ri ji NBA li ge, ~i me je za jed nu troj ku pre te kao biv {eg asa In di ja ne Re xi ja Mi le ra. Alen je do sa da po sti gao 2562 troj ke.

U{ao u istoriju: Rej Alen

Bes ton je po ra `en od LA Lej ker sa. U jed nom tre nut ku Alen je pri {ao Mi le ru, ko ji je taj me~ pra tio u ulo zi ko me na ta to ra "TNT", i iz me wao par re ~i sa wim.

- [ta da ka `em o ovo me. Zar je mo gu }e da se do go di lo! Ka da sam uba cio dru gu troj ku, jed no stav no su emo ci je bi le ja ~e, po seb no ka da sam vi deo ka ko su qu di oko me ne re a go va li - re kao je Alen.

Kobi Brajant ~estita Alenu na rekordu

dnevnik JA DRAN SKA LI GA: VOJ VO DI NA NIS UGO []U JE MA RI BOR

Der bi za ~e qa Ko {ar ka {i ce no vo sad ske Voj vo di ne na kon se ri je te {kih utak mi ca pro tiv eki pa ko je }e go to vo si gur no igra ti na faj nal – fo ru Ja dran ske li ge (Ce qa, Pa ri za na i Go spi }a), u pro {li ~e tvr tak ugo sti le su eki pu Ra di voj Ko ra }a u od lo `e noj utak mi ci 13. ko la (49:63), a ve} da nas igra ju me~ 20. ko la pro tiv slo ve na~ kog Ma ri bo ra.

U je se wem de lu Kr we tin i dru ga ri ce sla vi le su u Ma ri bo ru 77:62, a ovu utak mi cu od i gra }e u fu to {koj ha li.Ma ri bor je na pret po sled wem me stu Ja dran ske li ge sa istim bro jem po be da kao i Voj vo di na pa }e ovo bi ti i der bi za ~e qa.

Udar ne igle Ma ri bo ra su trio Ku re, Bal ti}, Do ver, na ko je }e cr ve no -be le obra ti ti do dat nu pa `wu ka ko bi po be di le i ti me se is ku pi le za po raz od Ko ra }a. Mno go to ga }e za vi si ti od iz da wa Alek san dre ^a bar ka pe i Na ta {e Kr we tin ko je su bi le naj za slu `ni je {to je

Fo to: F. Ba ki}

ri bor po ~i we 18.30 ~a so va u ha li u Fu to gu.

I. Gru bor

SU SRE TI: VLA DI MIR VUJ ^I], BIV [I KO [AR KA[

Po ~e lo i za vr {i lo se u No vom Sa du Ko {ar ka {ki po klo ni ci do bro se se }a ju Vla di mi ra Vuj ~i }a, ne ka da {weg cen tra no vo sad ske Voj vo di ne i Rad ni~ kog In vest In `e we rin ga, ~a ~an skog Bor ca, ni {kog Er go no ma i be o grad skog Rad ni~ kog Ju go pe tro la, ko ji je osta vio za pa `en trag na na {im i te re ni ma {i rom Evro pe.

Ka ri je ru du gu dve de ce ni je ovaj 37 - go di {wi No vo sa |a nin za po ~eo je u mla |im ka te go ri ja ma Voj vo di ne, a pre tri go di ne re {io je da oka ~i pa ti ke o klin. Od lu ku da za vr {i pro fe si o nal nu ka ri je ru ni je bi lo la ko do ne ti, a opro stio se u tre nu ci ma naj ve }eg uspe ha no vo sad skog Rad ni~ kog igra ju }i u Pr voj li gi Sr bi je.

- Pr ve ko {ar ka {ke ko ra ke na u ~io sam pod tre ner skom pa li com Jan ka Lu kov skog u mla |im ka te go ri ja ma Voj vo di ne. Iz ove per spek ti ve gle da no, bi le su to naj lep {e go di ne u mo joj ka ri je ri. Ta ge ne ra ci ja u se ni or skoj kon ku ren ci ji, s pro se kom sta ro sti od 19 go di na, li ga {ko tak mi ~e we ta da {we Sr bi je i Cr ne Go re za vr {i la je na vi so kom, pe tom me stu. Bi la je to sjaj na ge ne ra ci ja: Jo vo Sta no je vi}, Zlat ko Bo li}, Ve se lin Pe tro vi}, Dra gan Lu kov ski i mno gi dru gi – pod se }a Vuj ~i}.

Na kon tri se zo ne pro ve de ne u Voj vo di ni, ka ri je ru je na sta vio u ~a ~an skom

Tre ner ski po ziv - Ni sam imao kon kret nih po nu da da se oku {am u tre ner skom po slu, ali ako bi se uka za la pri li ka da ra dim sa klin ci ma ra do bih pri ha tio iza zov, kao {to to ~i ne Dra gan i Jan ko Lu kov ski.

- Uspeh sa Rad ni~ kim do neo je pri ma mqi ve po nu de iz Evro pe. Pe ~al bu sam za po ~eo u Por tu ga lu gde sam pro veo ne za bo rav nu se zo nu, a sa i gra~ u klu bu Lu si ta ni ja bio mi je Jo van Zdrav ko vi}. Usle di la je se lid ba u Ru mu ni ju i igra we za Te mi {var, a po sle go di nu da na usle dio je od la zak u [vaj car sku, gde sam pro veo le pu go di nu

Di vac i Pe tro vi}

Igrao i u [vajcarskoj: Vladimir Vuj~i}

Bor cu, gde je pro veo dve se zo ne. Po tom se ob reo u ni {kom Er go no mu sa ko jim je iz bo rio isto rij ski pla sman u Pr vu li gu. Za pa `en trag osta vio je i u dre su Rad ni~ kog Ju go pe tro la, ko ji je u to vre me s ve li kim uspe hom pred vo dio Du {ko Vu jo {e vi }a, ~i ji su dres no si la bra } a Na| f e j i, [u b a r a, ^a k i}, Stoj ko vi}, ^a ra pi}. Kru na uspe ha te eki pe bi la je pla sman u osmi nu fi na la Ku pa Sa por ta, ~i ji je Vuj ~i} bio u~e snik.

da na u dre su Star Ving sa iz Ba ze la. Do kra ja {et we Evro pom igram sam u Fin skoj, na Islan du i Ki pru. U svim tim dr `a va ma upo zno sam wi ho ve kul tu re, obi ~a je, na vi ke, u~io je zi ke…Lo {a stra na je ta {to sam mo rao stal no da se pri la go |a vam, {to sam bio odvo jen od po ro di ce i pri ja te qa i uvek sam ~e znuo za mo jim No vim Sa dom.

Sun ~a ni Ki par Vla di mir je na pu stio u zre lim go di na ma re {en da okon ~a ka ri je ru, ali ga je po po vrat ku u No vi Sad sa ~e kao po ziv ~el nih qu di no vo pe ~e nog pr vo li ga {a Rad ni~ kog In vest In `e we rin ga.Ube di li su ga da po mog ne mla doj eki pi u se zo ni naj ve }eg klup skog uspe ha. Iz gle da da je sud bi na ume {a la svo je pr ste, pa je

Fe nin ger naj bo qa u su per kom bi na ci ji

Svetska {ampionka Ana Feninger

u 34. go di ni Vla di mir okon ~ao ka ri je ru ta mo gde je sve i po ~e lo – u svom rod nom gra du, No vom Sa du.

- Ni je bi lo la ko oka ~i ti pa ti ke o klin. Ali, ka ko sam se od u vek za ni mao i za teh ni~ ke na u ke, znao sam {ta mi je ~i ni ti. Okre nuo sam se pro fe si o nal nom usa vr {a va wu, upi sao Teh ni~ ki fa kul tet

Pi ta li smo sa go vor ni ka o uzo ru iz mla dih da na.

- Vla de Di vac zbog uro |e ne ha ri zme i po koj ni Dra `en Pe tro vi} zbog fa na ti~ ne upor no sti i po sve }e no sti ko {ar ci.

U vi {e de ce nij skoj igra~ koj ka ri je ri Vuj ~i} je imao pri li ku da ra di sa po zna tim tre ne ri ma, Jan kom Lu kov skim, Bo {kom \o ki }em, Mi lo va nom Ste pan di }em, Sre} kom Se ku lo vi }em, Du {kom Vu jo {e vi}, o ko me ka `e: - Du le je ve li ki zna lac ma gi~ ne igre pod obru ~i ma, pot pu no po sve }en ko {ar ci, ve li ki auto ri tet na te re nu i van we ga. Ostao mi je ne do sa wan san da se upo znam sa tre ner skim ra dom Du {a na Iv ko vi }a.

SVET SKO PR VEN STVO U GAR MI[-PAR TEN KIR HE NU

Austrij ska ski ja {i ca Ana Fe nin ger osvo ji la je zlat nu me d a q u u su p er k om b i n a c i j i na pr ven stvu sve ta u Garm{ Par ten kir he nu. Fe nin ger je po be di la re z ul ta tom 2:43,23 mi nu ta, pre te kav {i za de vet sto tin ki Slo ven ku Ti nu Ma ze, dok je bron za pri pa la Sve |an ki Awi Per son, ko ja je za po bed ni com za o sta la 27 sto tin ki. Ovo je Ani bi la pra va po be da u ka ri je ri, a ima jed no dru go i dva tre }a me sta osvo je na u Svet skom ku pu.

- Ne znam {ta da ka `em...ovo {to se de si lo je ne ve ro vat no i ni sam ni sa wa la da je ostva ri vo. Na sed mom ne bu sam tre nut no i ne bih zna la {ta vi {e da ka `em - re kla je no v a {am p i o n k a sve t a Ana Fe nin gen.

Ti ni Ma ze je ovo bi la dru ga sre br na me da qa na SP. Ona je po sle pr ve tr ke bi la tek 10.

Ipak, hra brom vo zwom u spu stu do {la je do dru gog me sta.

Awi Per {on je ovo 11. me da qa sa SP (7zl,1sr,3br). Tra gi ~ar da na je Austri jan ka Eli za bet

Aleksandra ^abarkapa (Vojvodina NIS)

Voj vo di na sla vi la u Ma ri bo ru.

Utak mi ca Voj vo di na NIS - Ma -

Gegl, ko ja je ima la zla to u ru ka m a, ali ni j e is k o r i s ti l a pred nost ko ju je ima la po sle pr vog me sta u spu stu, pa je na kra ju za vr {i la kao pe ta, iza [vaj car ki we Do mi nik @i sin, ko ja je po sle pr ve tr ke bi la dru g a. Ame r i k an k a Lind z i Von od u sta la je od dru gog de la su per kom bi na ci je - sla lo ma, po {to je pr vi deo tr ke - spust, za vr {i la tek na 12. me stu.

Za ne de qu je u `en skoj kon ku ren ci ji za ka zan spust, a dan ra n i j e se odr ` a v a mu { ki spust.

Re zul ta ti: 1. Ana Fe nin ger (Austri ja) 2:43,23 mi nu ta, 2.

Ti n a Ma z e (Slo v e n i j a) 2:43,32, 3. Awa Per son ([ved ska) 2:43,50, 4. Do mi nik @i sen ([vaj c ar s ka) 2:43,90, 5.

Eli s a b et Gergl (Austri j a) 2:44,12, 6. De n iz Fa j er b end ([vaj car ska) 2:44,51, 7. Xu li ja Man ku zo (SAD) 2:44,56, 8.

Jo h a n a [narf (Ita l i j a) 2:44,59, 9. Ma ru {a Ferk (Slo ve ni ja) 2:45,00, 10. Lo te Smi set Se j er s ted (Nor v e { ka) 2:45,02.

u Zre wa ni nu, smer in `e wer ski me nax ment (tre nut no ap sol vent) a imao sam i sre }u da se za po slim u stru ci na me stu elek tro teh ni ~a ra ener ge ti ke u Elek tro voj vo di ni. Mo ram da is tak nem da su me na rad nom me stu pri ha ti li sjaj no. Bi lo je pri li ka da osta nem u ino stran stvu, ali je no stal gi ja u~i ni la svo je, kao i mo ja re {e nost da no ve uspe he gra dim u svom gra du i svo joj ze mqi.

Ne ka da {wi vr sni ko {a ra ka{ je po ru ~io mla di ma: - Ta le nat je bi tan seg ment u raz vo ju spor ti ste, ali bez na por nog ra da, di sci pli ne I ve li kog od ri ca wa ne ma uspe ha – is ta kao je Vla di mir Vuj ~i}.

Ili ja Gru bor

Svet

dnevnik

subota12.februar2011.

RU SI JA I SJEDIWENE DR@AVE IN TEN ZI VI RA LE SA RAD WU PRO TIV TE RO RI ZMA

Uma rov na li sti te ro ri sta MO SKVA: Rusija je pozvala Sjediwene Ameri~ke Dr`ave da na listu inostranih terorista uvrste i Dokua Umarova, ~oveka za koga tvrde da je wegova islamisti~ka pobuweni~ka organizacija u januaru izvr{ila samoubila~ki bomba{ki napad na moskovskom aerodromu „Domodedovo”.

Ruska novinska agencija Interfaks prenela je izjavu izaslanika predsednika Dmitrija Medvedeva za me|unarodnu saradwu u borbi protiv terorizma Anatolija Safonova koji je izjavio da

su Rusija i SAD, posle napada u Moskvi, intenzivirale saradwu u toj oblasti. Lider islamisti~kih pobuwenika Doku Umarov preuzeo je odgovornost za teroristi~ki bomba{ki napad u kojem je pro{log meseca na ruskom aerodromu „Domodedovo” poginulo 36 qudi, a najmawe 150 raweno. „Videli ste specijalnu akciju koja je izvr{ena po mom nare|ewu, a bi}e jo{ takvih akcija”, rekao je tada Umarov.

Umarov je najavio da }e ova godina biti godina krvoproli}a u Rusiji i dodao da je ciq napada u

Doku Umarov

Moskvi bio stvarawe nezavisne muslimanske dr`ave u ruskom regionu Kavkaza, teritoriji koja

obuhvata ^e~eniju, Dagestan i druge okolne teritorije. „Potrudi}emo se da ova godina bude godina krvi i suza za vas”, rekao je Umarov u video-poruci objavqenoj pre nekoliko dana na kavkaskom vebsajtu koji koriste pobuwenici. ^e~enski pobuweni~ki vo|a Umarov, bori se za osnivawe islamskog kalifata na severnom Kavkazu i okon~awe ruske vladavine u tom delu sveta.

POD PRI TI SKOM MI LI O NA GRA \A NA I TRONEDEQNOG PROTESTA

Ho sni Mu ba rak pod neo ostav ku, „Egipat je slobodan” ve}em broju i strani posmatra~i KA I RO: Posle skoro 30 godi- ti~koj istoriji Egipta li~nost su procenili da bi ju~erawi dan na na vlasti, egipatski predsed- koja je najdu`e vladala tom zemqom. trebalo da predstavqa vrhunac u nik Hosni Mubarak podneo je ju~e Prvo je ovjavqena vest da je okupqawu protivnika Mubarakoostavku pod pritiskom miliona vog re`ima Nezadovoqni demongra|ana koji su na ulicama Kaira egipatski predsednik Hosni Mubarak napustio Kairo s porodistranti su u Suecu, prema ruskoj i ve}ih gradova tri nedeqe deagenciji Itar Tass, zauzeli ve}i monstrirali tra`e}i wegovu com. Izvor je odbio da precizira da li je {ef dr`ave napustio broj zvani~nih nadle{tava, ostavku. Nakon objave na dr`avnoj televiziji da je Mubarak odlu~io da podnese ostavku, gra|ani na centralnom kairskom trgu Tahrir po~eli su slavqe.

Oni uzvikuju „Egipat je slobodan, Egipat je slobodan”.

Odluku da Mubarak podnosi ostavku saop{tio je potpredsednik zemqe Omar Sulejman, koji je naveo i da du`nost {efa dr`ave preuzima Vrhovni savet oru`anih snaga. Trg Tahrir prethodnih dana bio je popri{te naj`e{}ih sukoba izme|u Mubarakovih pristalica i demonstranata koji su tra`ili ostavku Mubaraka. U prethodnih 18 dana, od po~etka masovnih demonstracija protiv Mubaraka, prema podacima Hjuman Posle `estokih sukoba, slavqe na trgu Tahrir u Kairu ukqu~uju}i i policijsku stanicu rajts vo~a, poginulo je vi{e od Egipat ili je oti{ao u [arm el i odbijaju}i da se povuku. Demon300 qudi. Mubarak je na vlast do- [eik, gde ima letwu rezidenciju. stranti na centralnom kairskom {ao 14. oktobra 1981. godine i ne- U Kairu, Aleksandriji, Suecu i drugim egipatskim gradovima deTrgu Tahrir bili su odlu~niji prekidno je vladao zemqom gotomonstranti su se okupqali u sve nego ikad da se ne razi|u dok Muvo 30 godina. On je u novijoj poli-

barak ne podnese ostavku, a nastavili su da tra`e podr{ku vojske, uzvikuju}i „narod i vojska su jedno”. Odluka vojske, doneta na sastanku Vrhovnog saveta odbrane, verovatno dodatno je razgnevila demonstrante koji su krenuli na predsedni~ku palatu u Kairu i druge simbole omra`enog re`ima kako bi oterali Mubaraka, prenosi agencija AP Demonstranti, razgnevqeni posledwim odbijawem Hosnija Mubaraka da podnese ostavku, obe}ali su masovne proteste kako bi ga oterali, a vojska nije spre~avala okupqawe demonstranata pred predsedni~kom palatom.

Mubarak je preksino} izjavio da ne}e podneti ostavku, dok ne bude formirana nova vlada, ali da }e deo ovla{}ewa preneti na potpredsednika Omara Sulejmana, dodav{i da reforme u Egiptu po~iwu odmah i traja}e do kraja septembra.

Potpredsednik Egipta Omar Sulejman nalo`io je premijeru Ahmedu [afiku da za svog zamenika imenuje jednu li~nost iz saveta mudraca, koji s vladom pregovara o pronala`ewu izlaska iz politi~ke krize u kojoj se zemqa na{la.

Svet ski li de ri za hit ne pro me ne VA [ING TON, BRI SEL: Svetski lideri kritikovali su odluku egipatskog predsednika da s vlasti ode tek u septembru. Po svoj prilici, reakcije iz sveta su ubrzale odluku Mubaraka da podnese ostavku. Reagovale su SAD, EU i UN. Predsednik SAD Barak Obama otvoreno i o{tro postavio pitawe o tome da li je obe}awe Mubaraka da prenese vlast na vicepredsednika „neposredan, smislen i dovoqan” znak reformi. Ne pomiwu}i Mubaraka, Obama ga je u pisanom saop-

{tewu kritikovao jer nije jasno rekao narodu {ta namerava, niti je jasno govorio o demokratizaciji. Obama je zato pozvao druge egipatske dr`avne zvani~nike da se izjasne i kritikovao i wih {to „jo{ nisu iskoristili priliku”.

Visoka predstavnica Evropske unije za spoqnu politiku i bezbednost Ketrin E{ton saop{tila je nakon Mubarakovog obra}awa naciji, da zahatevi egipatskog naroda moraju da se ispune i da je sada nastupi-

lo vreme za promenu u vrhu vlasti Egipta. „Zahtevi i o~ekivawa egipatskog naroda moraju da se ispune”, poru~ila je visoka predstavnica EU, isti~u}i da „on (narod) treba da proceni da li koraci koje je najavio predsednik Mubarak ispuwavaju wihova o~ekivawa i nastojawa”. E{tonova je pozvala egipatske vlasti i vojsku da „za{tite mirne demonstrante i postupaju mirno i uzdr`ano”, istakav{i da nove najavqene slobode „moraju da se hitno sprovedu”.

21

EKS-JU

Jed na fo te qa za dr `av ne funk ci o ne re ZA G REB: Sa bor Hr vat ske usvojio je ju~e novi Zakon o spre ~a va wu su ko ba in te re sa ko ji pred vi |a da dr `av ni funkcioner ne mo`e obavqati drugu javnu funkciju osim one na koju je izabran ili imenovan. Novim zakonom je predvi|ena peto~lana Komisija za odlu ~i va we o su ko bu in te re sa ~iji }e ~lanovi mo}i da budu sa mo ne stra na~ ke li~ no sti.

Komisija }e mo}i da predlo`i raz re {e we funk ci o ne ra kod kojeg je utvr|en sukob interesa ili da ga pozove da podnese ostavku u slu~aju kr{ewa zakona. Dr`avni funkcioner je obavezan da u roku od 30 dana od stupawa na du`nost Komisiji pod ne se iz ve {taj o svo joj i imovini bra~nog druga. Zakon

predvi|a i da funckioneri u vreme obavqawa funkcije ne smeju da imaju vi{e od 0,5 odsto akcija, odnosno udela u vlasni{tvu ne kog tr go va~ kog dru {tva {to je do sada bilo 20 odsto.

Svoja upravqa~ka prava mora}e da prenesu na drugu osobu.

Sabor je doneo i Zakon o finansirawu politi~kih aktivnosti i izborne kampawe, kojim se uvodi ve}a kontrola izvora i na~ina tro{ewa novca u predizbornim kampawama, kao i finansirawa stranaka. Svi u~esnici politi~ke utakmice na svim nivoima izbora ubudu}e }e morati da otvore poseban ra~un za finansirawe izborne kampawe.

(Ta njug)

Pri ja va zbog Val da no sa POD GO RI CA: Podgori~ka nevladina organizacija Mre`a za afirmaciju nevladinog sektora (MANS) podnela je ju~e krivi~nu prijavu protiv potpredsednika crnogorske vlade Vujice Lazovi}a, koga tereti za zloupotrebu slu`benog polo`aja u tenderskom postupku u vezi sa privatizacijom uvale Valdanos kod Ulciwa. Kako je so pa {tio MANS, u pri ja vi Vrhovnom dr`avnom tu`iocu, Lazovi}u se stavqa na teret da je, kao predsednik Saveta za privatizaciju, krajem novembra 2010. godine, prihvatio po-

nudu britanske kompanije „Kjubus Leks” za zakup Valdanosa, iako ta firma nije zadovoqavala uslove tendera. Prema tvrdwama MANS-a, kompanija „Kjubus Leks” „iz godine u godinu ima vi{emilionske gubitke „i kao takva nije u stawu da ade kvat no va lo ri zu je sve vrednosti Valdanosa”. Zato je, kako je saop{teno, potrebno da Lazovi} pred dr`avnim tu`iocem ob ja sni ta kvu od lu ku, a MANS je pozvao novog premijera Igora Luk{i}a da suspenduje odluku o davawu Valdanosa u zakup.

(Ta njug)

Sru {e na cr kvamu zej SKO PQE: Stotinak vandala, me|u kojima i predsednik skopske op{tine ^air iz redova Demokratske unije za integraciju (DUI) Izet Mexiti, sru{ili su konstrukciju crkvemuzeja na brdu Kale u Skopqu, koja je bila u izgradwi. Navodno je razlog za ovaj vandalski ~in bio revolt {to se objekat i daqe gradi, uprkos tome {to su u Republi~kom zavodu za za{titu spomenika izjavili da }e gradwa biti obustavqena. DUI, stranka koja je deo vladaju}e ko-

alicije, tra`ila je, u vi{e navrata, da prestane gradwa, nakon {to je Ministarstvo kulture saop{tilo da }e se obnoviti muzej na temeqima nekada{we crkve. Objekat se nalazi u op{tini ^air, gde `ivi ve}insko albansko stanovni{tvo i gradona~elnik je iz redova DUI. Ministarstvo unutra{wih poslova najavilo je da }e re{iti ovaj slu~aj nezavisno od toga ko stoji iza vandalskog ~ina, a za to }e zatra`iti i snimke od medija.

No va tran {a kre di ta ATI NA: ^lanovi delegacije EU, MMF-a i Evropske centralne banke preporu~ili su ju~e da se Gr~koj odobri nova tran{a kredita u iznosu od 15 milijardi evra. Tran{a od 15 milijardi evra deo je ukupne sume od 110 milijardi evra, koja je odobrena Gr~koj kao pomo} u konsolidovawu privrede, uz uslov da izvr{i krupne strukturne reforme i zna~ajno smawi buxetske tro{kove. Vlada u Atini novac, me|utim, dobija kvartalno, a dele-

gacije EU, MMF-a i Evropske centralne banke dolaze na svaka ~etiri meseca u kontrolu kako bi se uverili da gr~ke vlasti po{tuju dogovoreno. [ef delegacije MMF-a Pol Tomsen izjavio je u Atini da se program reformi koji sprovodi vlada nalazi na kriti~noj ta~ki.

Predstavnik Evropske komisije Servas Derose ocenio je da }e rezultati koji budu postignuti i narednim sedmicama i mesecima biti odlu~uju}i za Gr~ku.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI NE LI KRUS Tri ~etvrtine gra|ana Evropske unije ne zna da postoji jedinstveni broj 112 za hitne slu`be koji va`i u svim ~lanicama Unije. Evropska komesarka za digitalnu tehnologiju Neli Krus podsetila je ju~e da broj 112 mo`e da spasi `ivote „ali samo ako qudi znaju da on postoji”.Pozivawem tog broja mogu se dobiti policija, vatrogasna slu`ba i hitna pomo}, bez obzira u kojoj dr`avi EU se poziva.

DMI TRIJ ME DVE DEV Ruski predsednik Dmitrij Medvedev ne deli mi{qewe pojedinih lidera Evrope o krahu politike „multikulturalizma”, prenele su ju~e ruske novinske agencije. „Mislim da bi za na{u zemqu to bilo veliko upro{}avawe, bez obzira na kolosalnu ulogu koju ima ruska kultura. Naravno, temeqne tradicije zemqe potrebno je uva`avati. Svi koji do|u u na{u dr`avu treba da znaju na{ zvani~ni, to jest, ruski jezik”.

YU LI JAN ASAN@ Odluka o tome da li }e osniva~a Internet sajta „Vikiliks” Xulijan Asan` biti izru~en [vedskoj, zbog navodnog seksulanog zlostavqawa dve [ve|anke, volonterke tog portala, bi}e doneta 24. februara, potvrdili su ju~e zvani~nici londonskog suda. Sudija Hauard Ridl izjavio je da je londonskom sudu potrebno vreme da razmotri zahtev [vedske za izru~ewe Asan`a toj zemqi.

Kazne za neposlu{ne poslanike u nema~kom parlamentu BERLIN: Poslanici Bundestaga ubudu}e }e morati da pla}aju i nov~ane kazne, ukoliko budu kr{ili pravila pona{awa tokom zasedawa saveznog parlamenta Nema~ke. Po navodima medija, trebalo bi da Odbor Bundestaga za poslovnik ove nedeqe formuli{e odredbe o nov~anim kaznama od 500 do 1.000 evra za poslanike koji kr{e Poslovnik o radu.

Prvobitni predlog je bio da najvi{a nov~ana kazna za nedisciplinovane poslanike iznosi i do 3.000 evra, ali o tome nije postignuta saglasnost. Ideja o uvo|ewu kazni nastala je, prenose mediji, prevashodno zbog akcija opozicione Levice u Budestagu.

U februaru 2010. godine predsednik Bundestaga Norbert Lamert je udaqio

Uko li ko bu du kr {i li pra vi la po na {a wa to kom za se da wa ne ma~ kog par la men ta, po sla ni ci Bun de sta ga ubu du }e }e pla titi i ka zne od 500 do 1.000 evra

sa zasedawa 70 poslanika Levice koji su transparentima protestovali zbog nema~kog vojnog prisustva u Avganistanu.

Predsedni{tvo Bundestaga je kao grubo kr{ewe reda plenuma protuma~ilo i to {to je vi{e poslanika Levice u septembru 2010. nosilo majice s natpisom protiv izgradwe velike `elezni~ke stanice u [tutgartu, pa su i oni bili iskqu~eni sa sednice. Odbor smatra da je mogu}e izricawe nov~ane kazne za ometawe rada Bundestaga pre ili neposredno posle plenarne sednice, i da mo`e da se uvrsti u ovla{}ewa predsednika Parlamenta.

Ali, ako ta mera bude sporna, o woj }e morati da izjasni Savezni ustavni sud, s obzirom na to da je Bundestag savezna institucija.

22

subota12.februar2011.

oglasi

dnevnik

dnevnik

OGLASi l ^iTUQe

subota12.februar2011.

23

DIHTOVAWE drvenih prozora aluminijumskim fleksibilnim lajsnama, za{tita od promaje, buke i pra{ine, cena 150 din/m. Telefoni: 021/500-612, 063/8426-848 i 063/8424-716.

20371 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

21452

PRIMAM dve radnice za pakovawe prehrambene robe na odre|eno vreme. Telefon 063/541-938.

21588

SLOBODAN mu{karac (okolina Novog Sada) 50 godina `eli poznanstvo `enske osobe do 40 godina bez obaveza radi dru`ewa braka. Avanture iskqu~ene.

Radovan.Telefon 062/19-00343.

21576

IZDAJEM jednosoban stan na Satelitu pored {kole, komforan i potpuno name{ten sa svom tehnikom.

Odmah useqiv 140e.

Telefon 064/12-27-684.

21107 IZDAJEM trosoban stan, Ul. Save Kova~evi}a, I sprat. Pogodan za ordinaciju, poslovni prostor i stanovawe. Telefon 021/444134.

21592 IZDAJEM kompletno name{tenu garsoweru 32m2 sa odvojenim predsobqem kuhiwom u Bulevaru oslobo|ewa kod banke Inteza. Telefon 458-863.

21652 IZDAJE se jednosoban prazan stan, 40m2, odmah useqiv, topla voda, klima, Liman - [ekspirova ulica blizu Nis-a, Merkatora, fakulteta.

Telefon 021/456-470.

21659 IZDAJEM name{tenu garsoweru, KTV, ve{-ma{ina.

Povoqno, ul. Nizijska.

Telefoni: 021/6416-743, 063/581-960.

21670 IZDAJEM jednosoban komforan kompletno name{ten stan kod „Dnevnika� (CG, KTV, tel, klima, ve{ ma{ina), novogradwa.

Povoqno. Telefon 021/4545-45.

21672 IZDAJEM komforan jednosoban stan, 45m2, kod Limanske pijace. Telefon 521-256.

21676 LIMAN III, jednoiposoban stan, 44m2, Narodnog fronta 28, prazan, sa kuhiwskim elementima, klima, ktv, terasa. Telefoni: 062/1662041, 021/6417165.

21696 IZDAJEM novu garsoweru 28m2, ]irpanova 25 name{tena novim name{tajem i svim aparatima, tra}i sprat, lift. Cena 160e.

Telefon 021/544-540, 063/517-290.

21803

IZDAJEM mawi jednosoban name{ten stan u Mi~urinovoj ulici, 21m2, odvojena kuhiwa, mali tro{kovi, cena povoqna: 130e. Telefoni: 021/544-540, 063/517290.

21804 POVOQNO, izdajemo stanove, stanodavcima besplatno, garsowere, jednosobni 100-150, jednoiposobni, dvosobni 160-230, trosobni 250-300E. Telefoni: 021/544540, 063/517-290, www.aleksnekretnine.com 21806

ZALAGAONICA! Najpovoqniji otkup: zlata, dukata, srebra, dijamanata, brilijanata, platine, ru~nih i kaminskih satova, antikviteta. Nov~ane pozajmice. Telefoni: 063/351-531, 021/661-09-16.

18878 ^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, prodajem ugaq. Telefoni: 6618-846, 063/8485495. 21095

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

BEZ POSREDNIKA prodajem stan dvosoban 51m2, 5 sprat, ukwi`en, bez ulagawa, useqiv na Bulevaru oslobo|ewa. Telefoni: 064/128-4749, 063/581-792.

21710

Vinku An~i}u PRODAJEM ukwi`en trosoban stan, Liman, 78m2, prvi sprat, dva sanitarna ~vora, dve terase, cena 81.900E, mo`e kredit. Telefon: 021/544-540 i 063/517290.

21808

POVOQNO i hitno prodajem stan 90m2, Bul. K. Milo{a 2/a, mo`e i opremqen. Agencije iskqu~ene.

Telefon 062/787-079.

21617

GRA\EVINSKI plac od 27 ari na Tranxmentu - Novi Sad. Mogu}a podela na 2.

Telefon 064/22-877-31.

21118 HITNO prodajem plac u Ba~kom Jarku, sa temeqom, gra|evinskom dozvolom, pla}enim komunalijama, asfalt, struja, voda, gas, 17.000e. Telefon 021/544540, 063/517-290.

21809

IZDAJEM lokal u Novom Sadu, dva nivoa 33+23m2.

Ulica Lukijana Mu{ickog 11, CG, dve telefonske linije, re{etke, alarm. Telefon 064/207-0643.

21607

LADA110, 16w, zlatno srebrna, 2003 god, 42.600 km, o~uvana, gara`irana, ekstra, nove gume. Telefoni: 062/1662041, 021/6417165.

21698

od porodice Jelavi}.

21923

Posledwi pozdrav {ogoru

Gradi Madi}u Sve si nas rano napustio, ali tebe i tvoj vedri lik ne}emo nikad zaboraviti. Ve~no }e{ `iveti u na{im srcima.

Tvoji: Milovci Milan, Deja i Ru`ica i Milena Ili}.

21868

Posledwi pozdrav

Gradi Madi}u od: majke Slavke, brata Sini{e, strica Goluba, snaje Milene i bratanica Sne`ane i Biqane.

21867

24

^iTUQe l POMeni

subota12.februar2011.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ dragi suprug, otac i deda

Posledwi pozdrav deveru i stricu

dnevnik

Posledwi pozdrav bratu

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ voqeni,

prota Du{an Blizanac

Novak [andor preminuo u 72. godini.

Sahrana milog nam pokojnika }e se obaviti 12. 2. 2011. godine, u 14 ~asova, na Ka}kom grobqu.

O`alo{}eni: supruga Er`ebet, sinovi Peter i I{tvan, snajka Milijana i unuci [andor i Robert.

od: snajke Mari{ke Novak i bratanica Aranke i Marije sa porodicama.

Posledwi pozdrav Petikinom tati

[andoru

21922

21921

Posledwi kom{iji

pozdrav

Milo{ Ostoji}

2010 - 2011.

[andoru

dragom

od sestre Katice i sestri}a Tibora.

„Dobar rat ratovah, trku svr{ih veru odr`ah�.

Na{em dragom dedi, svekru, ocu i suprugu navr{ava se godinu dana od upokojewa.

Obave{tavamo sve prijateqe i po{tovaoce dela na{eg oca Du{ana da u petak 18. 2. 2011. godine, u 11 ~asova do|u na godi{wi parastos koji }e biti odr`an u Sabornoj crkvi sv. velikomu~enika Georgija u Novom Sadu.

preminuo u 87. godini.

Ispra}aj }e biti 15. 2. 2011. godine, u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Dragi Mi}o, tata, deda, zauvek }emo te voleti, kao {to znamo da ti zauvek voli{ nas.

Tvoji najmiliji.

21930

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav ~oveku i prijatequ

velikom

Unuk Du{an, snaha Vesna, sinovi Borivoj i Miodrag i supruga Jelica.

21914

21926

[andoru

S dubokom tugom se opra{tamo od dragog i nesebi~nog porodi~nog prijateqa i kolege

[andoru

od: [awike, Bojane, Sa{e i Igora Sila|i.

od kom{ija Matijevi}.

dr. Vinku An~i}u Tu`ni {to smo te izgubili, a ponosni {to smo te imali za prijateqa.

Opra{tamo se od tebe sa velikim bolom u srcu.

Vinku Porodica \a~i}.

Porodica Mr|an.

21924

21925

21919

21918

Posledwi pozdrav na{oj snahi

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

Marini Zurkovi}

Marini Zurkovi}

Sa bolom i tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ voqeni suprug i otac

prim. dr Vinka An~i}a

Grada Madi}

Porodice: Ivanovi} i Kova~evi}.

ro|. 27. 6. 1958.

Sahrana je danas, 12. februara, na Bukova~kom grobqu, u 14 ~asova.

O`alo{}eni: supruga Ankica, }erke Jelena i Milica i ta{ta Jelica.

21866

med. sestri Sa tugom i bolom ispra}amo te na put bez povratka. Uspomena na tebe traja}e ve~no. Neka te an|eli ~uvaju.

Tvoji Mi}ovi}i.

S tugom i po{tovawem, Institut za zdravstvenu za{titu dece i omladine Vojvodine.

21882

5942-P

21915

Posledwi pozdrav kumu

Dana, 15. 2. 2011. godine navr{ava se 40 dugih i te{kih dana od kada si oti{ao tiho i nenadano voqeni i nikad pre`aqeni na{

Na{ najdra`i

Du{an ]iritovi}

Milka Radovanov

1951 - 2011.

Dragan Kujunxi} Gagac

Du{anu ]iritovi}u

preminuo je 10. 2. 2011. godine.

Tog dana u 11.30 sati poseti}emo tvoj ve~ni dom na Tranxamentu, okititi ga cve}em i zaliti suzama.

Isprati}emo ga u utorak, 15. 2. 2011. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}ena porodica.

O`alo{}eni: supruga Zlatija, sestra Du{anka, Andrej i Sofija.

21871

21916

Posledwi pozdrav velikom humanisti, predsedniku Crvenog krsta Vojvodine

biv{em

ro|ena Rocanov 1919 - 2011.

Ante.

Posledwi pozdrav dragoj tetka Milki od wenih: Milana, Zorice, ^eda, Aleksandre, Tomislava, Sare i Lole.

21917

21929

Posledwi pozdrav Vesninom tati

Zauvek nas je u 94. godini napustila na{a tetka

@ivojinu Mili}u iz Ratkova

Persida Radanovi}

Persida Radanovi}

ro|ena Mi{kov iz Titela

Prof. dr sci med. Du{anu Popovi}u Crveni krst Vojvodine.

892-P

Sahrana je danas, 12. februara, u 13 ~asova, na grobqu, u Titelu, iz kapele.

S po{tovawem i zahvalno{}u, porodica Mrku{i}.

21863

Posledwi pozdrav na{oj dragoj baba Dadi od: Ivana, Dragana i Nevene sa porodicom.

21864

od kolega i saradnika iz Laboratorije.

21912

^ITUQE l POMENI

DNEVNIK

Obave{tavamo sa tugom da je 11. 2. 2011. godine, tragi~no preminuo na{ dragi

Posledwi pozdrav

subota12.februar2011.

SE]AWE

POMEN

TU@NO SE]AWE

na

Veronu Luki}

Milorad Kordi} 1956 - 2011.

od Suze i Stepe.

Tuguju i bol u srcu nose tvoji: suprug, }erka, unuci i praunuci Hvala ti za svu qubav i pa`wu koju si nam poklonila.

Nikada te ne}emo zaboraviti.

21893 21898

Posledwi pozdrav bratu i ujaku

dragom

Miloradu Kordi}u

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

Posledwi pozdrav

Posledwi sestri

od: strine Anke, sestara Marice i Mire sa porodicama.

od nesu|enog starog svata.

Porodica Kari}.

od }erke Tawe i zeta Pavla.

21896

21895

21897

Posledwi pozdrav dragom kumu

Miloradu

Posledwi pozdrav prijatequ

pozdrav

21911

dragoj

POMEN Danas, 12. 2. 2011. godine, navr{avaju se dve tu`ne godine od kada vi{e nije sa nama

21894

21892

[ESTOMESE^NI POMEN

Posledwi pozdrav na{em dragom i voqenom kumu

Milan Prole

Gradimiru - Gradi Madi}u

od prijateqa: Branka, Ilije, Viktora, Doktora i Kolumbije.

od Er`ike i Nikole.

21888

21884

POMEN

Ve~no o`alo{}eni: supruga Iboja, sinovi Petar i \or|e.

21913

POMEN

Ve} {est godina nema tvog vedrog lika i zvonkog osmeha.

Hvala za sve {to si nam pru`ila.

Tvoji: Nata{a, Stefan i Stamenko.

Vole te puno: mama, Sofija, Igor i Dragana.

21909

21910

Posledwi kom{inici

POMEN

8. 2. 2007 - 8. 2. 2011.

pozdrav

dragoj

Posledwi pozdrav kom{iji

Mi}ku

Katici ]ori}

od kom{ija iz zgrade.

od porodice Lon~ar.

21905

21907

Posledwi pozdrav humanisti, drugu i prijatequ Tvoji najmiliji: supruga Mira, sin Zoran, snaja Sne`ana, }erka Biqana, zet Dragan, unu~ad Todora, Qubica i Pavle.

21878

Mi}i

Sretojka - Ceca Markovi}

21900

Navr{avaju se ~etiri godine od kako si nas zauvek napustio. @iveti sa tobom i u~iti od tebe bilo je istinsko bogatstvo.

Za sve ti hvala.

O`alo{}eni: supruga Dragiwa sa decom i ostalom rodbinom.

Veoma smo ponosni {to smo te imali, a beskrajno tu`ni {to smo te izgubili.

2005 - 2011.

Opra{taju}i se od tebe sa bolom u srcu uvek }emo se se}ati i u mislima ~uvati tvoj dragi lik od zaborava.

O`alo{}ena sestra Dragica sa k}erkom Dubravkom.

Pro{lo je 40 dana od smrti na{eg dragog supruga, oca, dede i pradede. Danas }emo posetiti wegovu ve~nu ku}u na grobqu u Gospo|incima u 10 sati.

13. 2. 2004 - 13. 2. 2011.

Jovan Bala}

Rajko Stani} od porodice Todora Popadi}a.

Dragi na{ Bato, mnogo nam nedostaje{: tetka, Sofija, Igor i Dragana

21904

Miloradu Kordi}u

od: kumova Branka i Bobana sa porodicama.

Mirko Garabandi}

Stanki Joci}

Ka}i

Miloradu

Petar Dimitrijevi}

ro|. Sita{ 14. 2. 2009 - 14. 2. 2011.

Ka}i

Sahrana je danas, 12. 2. 2011. godine, u 14 ~asova, u Stepanovi}evu.

O`alo{}eni: bratanci Du{an i Milka, brat \or|e i snaha Mira.

25

21448

Tu`nim srcem i neizmernim bolom javqamo svim ro|acima, prijateqima i poznanicima da je na{a draga mama i supruga

Dr Vinku An~i}u vrsnom lekaru Porodica Ga~i}.

21902

Posledwi pozdrav kumu

Tu`nim srcem javqamo svim ro|acima, prijateqima i poznanicima da je na{ dragi

3. 1. 2011 - 12. 2. 2011.

Stanka Joci} preminula posle kratke bolesti, u 77. godini, 10. 2. 2011. godine.

Sahrana }e se obaviti 12. 2. 2011. godine, u 14 ~asova, na grobqu, u ^ortanovcima.

Gradi Madi}u

Jelena Kozarov Danas, 12. 2. 2011. godine, navr{ava se ~etrdeset dana.

Ve~na slava i hvala.

^ovek kakav si ti bio ne mo`e se i ne sme nikada zaboraviti i zato }e{ ve~no `iveti u mom se}awu.

Sin Dragan i snaja Ranka.

Milenko Cvijovi} Coja.

21887

21883

Ve~no o`alo{}eni: }erke Dragana, suprug Radoslav i ostala rodbina i prijateqi.

21899

Milanko (Rada) Polovina preminuo 11. 2. 2011. godine, u 74. godini.

Sahrana }e se obaviti dana 12. 2. 2011. godine, u 15 ~asova.

Sau~e{}e se prima u kapeli na grobqu u Zmajevu.

O`alo{}eni: supruga Mirjana, sin Miroslav, }erka Zorica sa porodicama i ostala rodbina.

21903

26

^iTUQe l POMeni

subota12.februar2011.

Posledwi dragom uji

Steva Dudarin

pozdrav

na{em

Stevi Dudarinu

Posledwi pozdrav svom bratu od sestre Qubice Ba~kali} sa porodicom.

od: Bawac Qiqane i Drage, Dejana i Vase sa porodicama.

Posledwi pozdrav

dnevnik

Posledwi pozdrav

S tugom i bolom obave{tavamo rodbinu, prijateqe i poznanike da je iznenada preminula na{a draga, voqena i najboqa majka na svetu

dr Vinku An~i}u

Prim. dr Vinku An~i}u Nikada Vas ne}emo zaboraviti.

Bila mi je ~ast poznavati te.

Hvala {to si me nazvao svojim prijateqem.

Po~ivaj u miru doktore moj.

21846

Sahrana je danas, 12. 2. 2011. godine, u 15 sati, na Veterni~kom grobqu.

TU@NO SE]AWE

Novica Radovi} Noko

Prim. dr Vinku An~i}u

17. 2. 2009 - 17. 2. 2011.

Iskreno hvala za svu brigu, dobru voqu i dru`ewe svih ovih godina.

Rade Medi} sa porodicom.

21767

O`alo{}ene k}erke Vawa i Sawa.

21802

21845

Sa tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 8. februara u 79. godini preminuo na{ voqeni suprug, otac i deda

dr Branko Mari~i} 1931 - 2011.

Ako je tvoj `ivot morao stati, na{a qubav i se}awe na tebe ve~no }e trajati.

Tvoji: supruga Milena, sin Filip, bra}a Radovan, Radivoj i Radojica sa porodicama.

Sahrana je u ponedeqak, 14. 2. 2011. godine, u 13.30 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}eni: supruga Marta, k}erke Branka i @eqka, unuke Sara i Petra i zet Smajil.

21833

21842

Posledwi pozdrav po{tovanom,

POMEN Pro{lo je sedam godina kako nije sa nama na{

\or|e Vojinov.

21770

Posledwi pozdrav dragom prijatequ

dr Vinku An~i}u

U se}awu: supruge Mire i }erki Jelice i Zorice sa porodicama.

S ve~nom zahvalno{}u, Bla`enka i Sandra Baji}.

21671

3 GODI[WI POMEN

Slavojka Ubovi}

Posledwi tu`ni pozdrav

POMEN

Milici Mikovi}

Mi}i

Draga Mico, hvala ti za dugogodi{we prijateqstvo i iskrenost. Dok `ivimo, `ive}e se}awe na tvoj dragi lik.

Nedostaje{...

Ne verujemo da te nema... ^ekamo te i nadamo ti se.

Goran i Cica.

Sa{a i Qubi{a Bani}.

21874

21862

Dragi moj tata, uvek }u biti ponosna {to sam bila tvoja }erka i nikada ne}u zaboraviti {ta sam sve nau~ila od tebe i {ta si sve u~inio za mene.

S qubavqu, tvoja @eqka.

21859

21843

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 51. godini preminula na{a draga mama, supruga, baka i snajka

Sa tugom i po{tovawem opra{tam se od dragog zeta

Marina Zurkovi}

Baneta Mari~i}a

Gradimir Madi} Tvoja dobrota i plemenitost osta}e u ve~nom se}awu tvom ~iki Predragu i Drinki.

Hvala ti za sve {to si nam pru`ila.

Tvoji najmiliji.

21853

Sahrana je danas, 12. 2. 2011. godine u 13 sati, u Srbobranu.

O`alo{}eni: suprug Gavra, deca Milena, Danilo i Milica, unuka Duwa, zet Tihomir i svekrva Vida.

Posledwi pozdrav na{oj snaji

Svome bata Gradi.

^uva}emo te draga na{a

21873

Posledwi pozdrav dragoj snaji

Ka}i

21890

OSMOGODI[WI POMEN

Ana Mari}

Svastika Bojana sa porodicom.

21844

21870

od

Draga na{a snajo, osam godina je pro{lo od tvoje prerane smrti ali tuga i bol ne}e nikad pro}i.

Tvoj svekar Stevo i svekrva Staka.

od: devera Branislava, jetrve Jovanke, svekra Marijana i zaove Brankice sa decom.

21856

Ana Mari}

Po~ivaj u miru.

iz Srbobrana

Sa qubavqu i tugom ~uvamo drage uspomene na tebe.

21849

SE]AWE

1931 - 2011.

ro|. 1950.

Porodica Bojat.

mom bratu

na{em

Branko Mari~i}

Radivoj Mi~i}

prim. dr Vinku An~i}u

Miqa Leti}

Porodica Per|e|aj.

21821

Posledwi pozdrav dragom

Ni vreme te ne}e izbrisati iz na{ih srca.

Tvoji najmiliji: sin Milan, }erka Milana i suprug Mile.

21889

zaborava,

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 47. godini preminula na{a voqena

Gradimir Madi} Zlatni osmeh tvoje du{e zauvek }e obasjavati na{a srca. Neka ti dragi bog podari bo`ansku svetlost i an|eosku radost.

Tvoji: Mi{ko, Pera, @ika, Olgica, Ankica, Goca, Ne{a, Pe|a, Jelena, Sale, Filip, Jovana, Petra, Dalibor, Bojan i ostali.

Marini Zurkovi} iz Srbobrana

Marina Zurkovi}

od porodice Zurkovi}.

Tvoji: Marko, Sr|an, Boba, Duwa, Ma{a, Mile i Ru`ica.

21857

21858

\ambo Bana dru`e.

21879

Katica ]ori} Sahrana je u utorak, 15. 2. 2011. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}eni: suprug Vlatko, k}erke Tawa i Sawa, mama Danica, brat Ivica, sestra Jela sa porodicom i mnogobrojna rodbina.

21869

^iTUQe l POMeni

dnevnik

POMEN

Dragoj na{oj

DVOGODI[WI POMEN

27

subota12.februar2011.

^ETRDESETODNEVNI POMEN Pro{lo je ~etrdeset dana od kada nisi sa nama. Jo{ uvek mislimo na tebe.

Milorad Malki} Danas, 12. februara 2011. godine u 11 sati navr{ava se {est tu`nih meseci kako nisi sa nama.

Pogledom te tra`imo, nadamo se, ~ekamo...

Uzalud, te{ko je i sve bolnije, bez tebe.

Tvoja Jasna, deca Jelena, Goran, Mila i tvoje unuke Brankica i Lena.

Nevenka \uri~i} Nena Dve godine gledamo na ku}na vrata i sat. Dve godine i{~ekujemo, ~ini nam se, tvoj korak i glas. Dve godine tugo na{a, iz dana u dan, shvatamo da nije ru`an san.

Tebe sine nema, ne otvara{ vrata, ne ~uje{ na{ jecaj i bol, eh bi}e nam lak{e kad do|emo u tvoj dom.

Tvoji otac i majka.

Miqi Leti} 1927 - 2011. posledwi pozdrav od kom{ija iz ulaza br. 2, Milana Tepi}a, Veternik.

Porodica Moji}.

21510

21824 21832

21834

Posledwi pozdrav bratu

Slavko Moji}

1962 - 2011.

IZJAVA ZAHVALNOSTI

DVOGODI[WI POMEN

Pro{lo je godinu dana od kada nije sa nama

Obojio si nam `ivot svojom posebno{}u

Povodom smrti na{e drage i voqene

Rajku Xidi Stanke Gavrilovi} ro|. Pla~kov od bra}e: Miladina, Budimira i Milomira sa porodicama.

21837

Posledwi pozdrav stricu

`elimo da izrazimo najdubqu zahvalnost medicinskim sestrama Odelewa za negu u ku}i Gerontolo{kog centra „Novi Sad” iz Novog Sada, dr Oliveri Luki}, sestri Nadi i dr Obradovi}u iz Poliklinike „Dr Cvjetkovi}” iz Novog Sada, lekarima i medicinskom osobqu Zavoda za hitnu medicinsku pomo} iz Novog Sada i Zavoda za laboratorijsku dijagnostiku „Medlab” iz Novog Sada na stru~noj pomo}i, humanom pristupu i razumevawu.

Nevenka \uri~i} Nena Sestrice draga, dve godine su pro{le, du{a je moja rawena od nestvarnih `eqa i ~ekawa od dugog, dugog vremena {to pro|e poput sawawa u svakom danu ima te u svima nama, u srcu te nosimo.

Tvoji: Qiqa, Luka, Lazar i Sr|an.

Branko Radulovi}

Veqko Keqa Milovi}

2010 - 2011.

1958 - 2010.

Pomen }e biti odr`an 12. 2. 2011. godine, u 11 ~asova, na grobqu, u Sirigu.

Supruga Anka, sinovi Stefan, Nemawa, Du{an, }erka Jelena, brat Marko i snaja Dijana.

SRCE SI NAD SVIM SRCIMA! Uto~i{te, bogatstvo i snaga koja nas okru`uje, re~ i odgovor koji nam je potreban.

Qubav bez koje ne mo`emo! ^uje{ nas, Branki} na{- volimo te beskrajno-.

Tvoji najmiliji.

Porodica Gavrilovi}.

21512

21880

3

Rajku Xidi

[ESTOMESE^NI POMEN

DVOGODI[WI POMEN od Du{ana Xide sa porodicom.

na{oj dragoj majci i baki

21847

21861

Pro{le su dve tu`ne godine

Dana, 14. februara 2011. godine navr{avaju se tu`ne dve godine od kako nije sa nama na{ voqeni

21838

POMEN Danas, 12. februara navr{avaju se tri godine od smrti na{eg dragog i voqenog

Jovanki Dragin ro|. Ivanov

Milorad Nikola{ev iz Gospo|inaca 1930 - 2009.

Stanka Mihajlovi}a Ne kuca srce tvoje, ~ujemo ga.

Nema te vi{e, vidimo te.

Ne}e{ se vratiti, ~ekamo te.

Sa beskrajnom qubavqu i velikom tugom ~uvamo te od zaborava.

Supruga Mara, sinovi Mladenko i Dragan sa porodicama.

Vreme prolazi, tuga ostaje kao i neizmerna qubav i po{tovawe.

Po~ivaj u miru i neka ti je ve~na slava i hvala.

Tvoji: supruga Stanka, }erke Slavica i Nada, zet Dragomir i unuci Nada, Zorica i Milo{.

21541

21836

Danas se navr{avaju 7 godina tuge kako nas je napustio na{ sin, tata i suprug

POMEN

obele`i}emo danas, 12. 2. 2011. godine, u 10 ~asova, na ^uru{kom grobqu.

Zoran \akovi} Sretojka Markovi}

Ve~no o`alo{}eni: }erka Desanka i sin Milorad sa porodicama.

21149

Dana, 13. 2. 2011. godine navr{ava se pet tu`nih godina bez moje majke.

na{em dragom Joci

Biqana Tepi} Mirko Garabandi}

Jovanu Bala}u

Milena Josimovski

12. 2. 2004 - 12. 2. 2011.

16. 2. 2006 - 16. 2. 2011.

Vreme prolazi, zaborava nema.

Ve~no }e{ `iveti u na{im srcima.

Tvoji: tata Mile, mama Zorica, supruga Danica sa sinovima Milo{em i Nikolom i porodica Jockovi}.

Ve~no }e{ `iveti u na{im srcima.

Tvoji Garabandi}i: ujak Mile, ujna Zorica, snajka Daca sa Milo{em i Nikolom.

Vreme prolazi, ali tuga i bol ostaju.

21852

21854

21850

Nevenka \uri~i}

Uspomena na vas ne bledi. @ive}ete ve~no u na{im srcima.

SRPSKA RADIKALNA STRANKA

Tvoja }erka An|elka sa porodicom.

21851

28

^iTUQe l POMeni

subota12.februar2011.

DVOGODI[WI POMEN na{oj }erki, sestri i tetki

dnevnik

Nakon duge i te{ke bolesti, 8. 2. 2011. godine preminuo je na{ dragi suprug, otac i deda

Biqani Tepi} Pro{le su dve godine, od kada nisi sa nama. Dve godine tuge i se}awa na ono {to smo imali, a tako brzo izgubili. Dve godine `aqena za propu{tenim danima, neostvarenim snovima, prekinutom mlado{}u...

Zauve sa nama, u na{im srcima!

POMEN

TU@NO SE]AWE ^etiri godine nedostaje nam na{ dragi

Lazar Kanazir

Branislav Jawin Bane

iz Mo{orina

1935 - 2011.

Tvoja porodica.

21754

Danas, 12. 2. 2011. godine navr{ava se pet godina od kako nije sa nama

Stevan Dudarin

17. 2. 2009 - 17. 2. 2011.

iz @abqa

Za wim tuguju i uspomene ~uvaju: sestra Zorica, Svetlana, Miroslav i Katarina.

Tvoj lik, tvoje lepe re~i i qubav koju si nam pru`io ~uvamo zauvek u na{im srcima.

21705

21759

Sahrana je danas, 12. 2. 2011. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Navr{ila se godina od kako nisi sa onima koje si voleo.

Posledwi pozdrav

O`alo{}eni: supruga Smiqa, sinovi Du{an i Dra`en sa porodicama.

Tvoji najmiliji.

POMEN Pro{lo je godinu dana otkad nije sa nama na{a draga mama i baka

21715

Vinku An~i}u

Posledwi pozdrav ujaku

Pro{lo je {est godina od kada sa nama nisu na{i voqeni

Andrija \ogo Za wim tuguju oni koji su ga najvi{e voleli.

Supruga Zorka, deca i unu~ad.

od Vladinih koleginica i kolege: Ranka, Nata{a, Milka, Mira, Dragana, Milena, Vesna, Qubica, Dra`ana, Neda, Nena, Zdenka, Mira i Ilija.

21412

14. 2. 1984 - 14. 2. 2011.

POMEN Dana 11. 2. 2011. godine, navr{ile su se tu`ne 3 godine od kada nas je napustila na{a draga majka, ta{ta, baba i prababa

O`alo{}ena supruga Ka}a sa decom.

21660

Desanka Savin

PETOGODI[WI POMEN

TU@NO SE]AWE

Milan Rapaji}

Jovo K. Todori}

advokat u penziji

1986 - 2011.

Danas je pet godina od bolnog rastanka sa jedinim bratom.

Uvek je u na{im mislima i tu`nim srcima voqen i nezaboravqen.

Tuga se ne meri re~ima ni suzama, ni vremenom koje prolazi, ve} prazninom koja je ostala tvojim odlaskom.

O`alo{}ene sestre Anka i Lela sa porodicama.

Tvoji najmiliji.

21669

21677

Stevanu Dudarinu iz Mo{orina

Radovan Savin iz Mo{orina Uspomenu na wih ~uvaju od zaborava: Duda, Rada, \u|a i Du{an.

21761

21732

Od 13. 2. 2009. godine nije vi{e me|u `ivima Golubarska legenda

Opra{tamo se od dragog prijateqa

JEDNOGODI[WI POMEN

Dana, 15. 2. je 10 godina kako je umro jedan divan ~ovek, izuzetan pedagog

Sne`ana ^eke Pavlov

Prim. dr Vinka An~i}a Jova Lu~i} Brka Milenko, Marko i Milan sa porodicama.

21681

21644

21692

Znaj, da }e{ zauvek biti u nama i na{im srcima. ]erka Nada, zet Novak, unuk @eqko, snaja Nata{a i praunuk Novak.

21643

Sa tugom u srcu je se se}amo. ]erka Du{ica sa porodicom.

od Miroslava i Radmile Petakov iz Mo{orina.

Jeca Babi}

Ru`ica Dap~evi} ro|. @eki}

21762

Zoran Bjelica Zoki Uspomene ~uvaju mama Qubica i sestra Lola sa porodicom.

Ladislav Aladi} Laza

Wega se se}a supruga Soka.

Steva Dudarin

28. 1. 1956 - 15. 2. 2010.

Milan Boj~i}

U nedequ, 13. 2. 2011. godine, u 11 ~asova obele`i}emo jednogodi{wi pomen na grobqu u @abqu.

Zauvek }emo te voleti i ~uvati od zaborava.

Majka Du{ica, suprug Zoltan, }erka Ilona i sin Du{an.

prosvetni radnik

21701

15. 2. 2001 - 15. 2. 2011.

Bo`idar Dobi}

@ivan Bojani}

Se}aju te se svi koji su te voleli i koje si ti voleo.

Posledwi pozdrav od sestre Julke sa familijom Nikola{ev.

Milena.

21688

21719

POMEN

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo u 77. godini

Nisi zaboravqen!

21678

POMEN Dana 15. februara pre 40 godina, odnosno pre 4 godine, ostale smo bez na{ih milih

[}epe

iz Vilova

Sahrana je danas, 12. 2. 2011. godine, u 14.15 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}eni: sin Branislav, unuke Tijana i Marijana sa porodicom.

Iako je ve} deset godina kako nisi sa nama, uspomenu na tvoj vedar i plemeniti lik ~uvaju od zaborava tvoji: sinovi Rada i Mi}a, unuk @ivan, snaje Ru`ica i Milana.

21666

21728

1930 - 1971.

Radenka - Jokusa Jokanovi} 1957 - 2007.

Supruga i majka Bosiqka, }erka i sestra Rada.

21697

^iTUQe l POMeni

dnevnik

POMEN Dana, 17. 2. 2011. godine navr{i}e se deset godina od smrti na{eg supruga i oca

SE]AWE Dana, 17. 2. 2011. godine navr{ava se godina od smrti

subota12.februar2011.

Se}awe na tragi~ni petak 13. februar, kada sam pre 30 godina izgubio brata

Voqeni moj

29

Dana, 12. februara navr{i}e se ~etiri godine tuge i bola.

Du{ka No`ini}a 1939 - 1981. i sedam godina od kako nisu sa nama moji roditeqi

Save Bo`i}a Lako je izbrisati suze i zapaliti sve}u, ali je te{ko izbrisati tugu i bol koji su ostali u na{im srcima.

O`alo{}ene supruga Zora i sin Milan.

Radovana Kriva~evi}a Race

Milena No`ini}

Vinko

Ostaje{ u se}awu.

i

Prijateqica Borika sa decom iz Srbobrana.

21489

20552

Jovan Trpinac

1913 - 2004.

hvala ti za sve godine koje smo zajedno pro`iveli.

Nikola No`ini}

Tvoja supruga Qubica i brat Laza sa porodicom.

1910 - 2004.

21389

Zauvek si u mojim mislima i srcu.

SE]AWE

GODI[WI POMEN na{em dragom i voqenom Tvoja Nevica.

Pomen }emo obele`iti danas, 12. februara, u 12 ~asova, u Sabornoj crkvi.

Brat i sin Milan sa porodicom.

21683

21684

Miladinu Papi}u

Jovan Savi} Mili na{

1934 - 2010.

12. 2. 2000 - 12. 2. 2011.

obele`i}emo danas, 12. 2. 2011. godine, u 11 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

S tugom i po{tovawem ~uvamo uspomenu na wegovu plemenitost i qubav koju nam je nesebi~no davao.

Wegovi: supruga Miqa, }erke Marica, Gina, Milanka i Qiqa sa porodicama.

Vreme prolazi, se}awe i tuga ostaju.

Supruga Jela, sin Slobodan, }erka Nata{a, unuci Danilo, Momir i zet Zoran.

21427

21599

Pre ~etrdeset dana prestalo je da kuca srce na{e drage

Pro{le su tri godine od kad nije sa nama na{ otac, deda, tast i svekar

Mirjana Mila{inovi}

tata Vinko

ro|. Ani~i} 19. 12. 1953 - 12. 2. 2007. veliko hvala za svu qubav, ne`nost i dobrotu koju si nam pru`io.

Bi}e{ uvek sa nama.

Sofije Mi{~evi}

Mila moja, moja rano ugasla zvezdice, kako da pre`ivim ovaj bol?

\or|o \uki}

Vole}emo te zauvek.

ro|. Kowevi} Beskrajnu qubav i po`rtvovanost koju nam je darivala zauvek ostaju u na{im srcima.

Porodica.

Tvoji Sa{ka i Vladimir.

21402

21685

Tvoja tu`na mama Branka i brat Dragan sa porodicom.

16. 2. 2008 - 16. 2. 2011.

Uspomenu na wega ~uvaju wegovi najmiliji.

21633

21597

POMEN

Dana 17. 2. 2011. godine navr{i}e se godina od kako sa nama nije na{ dragi

Na{em beskrajno voqenom suprugu i ocu

Gojko Zoranovi} Du{an Luki}

Danas, 12. 2. 2011. godine, u 12 ~asova obele`i}emo jednogodi{wi pomen, na grobqu, u Sremskoj Kamenici.

Zahvaqujemo svima koji se sa pijetetom se}aju na{eg Gojka.

S qubavqu, wegovi najmiliji Du{ica, Zoran i \ur|ica.

21589

DESETOGODI[WI POMEN

Prim. dr Vinku An~i}u posledwi pozdrav sa zahvalno{}u i qubavqu.

Obrad Damjanovi} diplomirani pravnik Divqewe i ponos ispuwava na{a srca koja su osetila vrednost i snagu tvoje iskrene qubavi.

Ne postoje re~i utehe za bol koju ose}amo.

Tako blag i plemenit za sobom si ostavio tragove koji se ne bri{u, se}awa koja ne blede, ~estitost koja se pamti i tugu koja ne prestaje.

Tvoja supruga Sokica i }erka Jelena sa porodicom.

21587

Sahrana je u ponedeqak, 14. 2. 2011. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Tajo moj, 12. februar je tvoj ro|endan.

Dan koji mi je danas beskrajno tu`an jer nema tebe pored mene.

Sjetim se, kad bih ti mogla ~estitati, a ti onako „smje{e}i se” odmahne{ rukom i ka`e{ „ma, kao da je to bitno”...

A meni je bilo bitno i danas kada te vi{e nema, ja se sjetim i nikada ne}u zaboraviti.

Tvoj unuk Alan je veliki, i Mia je porasla... {ta bih dala da si jo{ uvek tu.

A obe}avam ti da te nikada ne}u zaboraviti, ni tebe ni 12. februar.

Tvoj Mi{ur.

O`alo{}eni tvoji: Nevica, Sa{ka i Vladimir.

21682 21623

30

tv program

subota12.februar2011.

Лена Карлаварис

Њушкање

07.30 08.10 09.00 10.30 11.00 13.00 14.00 14.25 14.50 15.00 15.30 16.00 16.30 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 21.30 22.00 22.30 00.00

Глас Америке Бели лук и папричица Моје дете Травел Улови трофеј Без цензуре Простор Хедонист Била једном једна недеља Тојотин свет природе Војвођанске вести Здравље је лек Музичка емисија Војвођанске вести Анђело, анђео чувар Разговори о здрављу Војвођанске вести Хало председниче Била једном једна недеља Војвођанске вести Музички програм Глас Америке

“Њушкање” је серијал о животињском и биљном свету и животној средини. Основна циљна група су најмлађи гледаоци као генерација која треба да стекне свест о темама кључним за опстанак човечанства. Сценаристкиња и редитељка: Лена Карлаварис (РТВ 1, 12.35) 06.30Кухињица 07.20 Никад доста: Пливање је здравље 07.30 Старо а ново, док. филм 07.45 Јутарња гимнастика 08.00 Вести 08.05 Најлепше бајке света: Авантуре породице Робинсон 08.50 Хајде са мном у обданиште 09.05 Зврк 09.30 Маштаоница 10.00 Питам се питам 10.30 Путеви наде 11.00 ПЦТВ 12.00 Вести 12.10 Слободна тема 12.35 Њушкање 13.00 Агро мозаик 13.30 Еко - Фрушка гора 14.00 Без упута 15.00 Вести 15.20 Петказање 16.30 Плес но стрес 17.00 ТВ Дневник 17.22 Тајна хране: Ананас 17.30 Осамнаест година касније, филм 19.00 Рачуница 19.30 ТВ Дневник 20.10 Полако па сигурно – квиз 20.30 Судар 21.00 Музички програм 22.00 Војвођански дневник 22.30 Црно бели свет 23.00 Преокрет 23.55 Четири, филм 02.00 Џез концерт

07.10 08.00 09.00 10.00 11.30 12.30 12.40 13.30 14.25 16.30 17.00 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 21.30 22.00 22.30 00.30

Из нашег сокака ТВ Баштина Кухињица (мађ) Добро вече, Војводино (слов) Хиљадугодишња пчела, филм (слов) Вести (мађ) Имам једну жељу Фаца Излог страсти Бајко квиз Кад кућа није тесна ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица (мађ) Добро вече, Војводино (мађ) Културни магазин (мађ)(Јелен-лет) Заљубљена гоеграфија (мађ) Вече са муиком (мађ) Соко и Ванцети, филм ТВ Продаја

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.06 11.10 11.16 12.30 13.00 13.15 13.26 14.00 14.45 14.51 15.42 16.36 18.35 19.02 19.30 20.05 21.07 23.00 23.05 01.28 02.00 02.27 03.03 03.48 04.40 05.18 05.48

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Жикина шареница Вести Дизни на РТС Слово на слово Дневник Спорт плус Србија на вези Ви и Мира Адања Полак Вести ТВ лица: Егон Савин... као сав нормалан свет Село гори а баба се чешља Астерикс на олимпијади, филм Квадратура круга Слагалица, квиз Дневник Село гори а баба се чешља Прича о Ип мену 2, филм Вести Последњи дани, филм Село гори а баба се чешља Вести Србија на вези Ви и Мира Адања Полак ТВ лица: Егон Савин... као сав нормалан свет Квадратура круга ТВ продаја Верски календар

ТВ лица: Егон Савин

09.00 10.30 11.00 11.30 12.00 13.00 14.00 14.30 15.00 16.00 16.50 17.00 17.15 17.45 18.15 18.30 19.00 19.30 20.00 21.00 22.00 22.15 23.00 23.40

Филм: Поглед са неба Свет дивљине НС клинци Азбука родитељства Ленија Ево нас код вас Друм Концерт Московска сага Разоткривени Неон сити Објектив 7 НС дана ИЦТ плус Неон сити Портфолио Објектив Јована суботом Скарлетна видовчица Московска сага Објектив Разоткривени 7 НС дана Разгледнице

Како се сећа одрастања у Сарајеву уз родитеље оперске певаче? По коме је добио име Егон? Како је изгледао повратак у родни град много година касније? Зашто данас као професор на ФДУ младим редитељима објашњава да је најважније да буду безобразни? На ова питања одговара Егон Савин. Ауторка и водитељка: Татјана Петернек-Алексић (РТС 1, 14.51)

Јована суботом Емисија кроз теме из забаве и културе доноси рубрике чији је лајтмотив „занимљиво”. Рубрика „Заразно под разно” овај пут резервисана је за наше бармене и коктел на српски начин. У „Нет маркету” Јасна Каматовић прича корпорацијским блоговима. Добру књигу за наше гледаоце бира Тијана Делић. Ауторка: Јована Субота (Новосадска ТВ, 19.30)

09.00 ВТА Патаја 1/2 финале 13.45 Премијер лига: Манчестер јунајтед – Манчестер Сити 16.00 Премијер лига: Арсенал – Волвс 18.00 АТП Ротердам 1/2 финале 21.30 ВТА Патаја 1/2 финале 22.15 Португалска лига: Олханенс Спортинг 00.00 НБА: Њујорк – ЛА Лејкерс 01.30 Премијер лига: Ливерпул – Виган

08.00 Дечији програм, 10.00 Кућица у цвећу, 11.00 Филм, 13.00 Филм, 14.30 Дечији програм, 15.00 Филм, 16.30 Бибер, 17.00 Дечији програм, 18.00 У нашем атару, 18.30 Бибер, 19.00 Филм, 20.30 АБС шоу, 21.00 Филм, 22.30 Бибер, 23.15 Филм, 00.15 Бибер, 00.30 Ноћни програм

12.00 Кухињица, 13.00 Више од игре, 14.00 ЗОО Хоби, 14.30 Филм, 16.30 Паор, 17.30 Џубокс, 18.30 Неми сведок, 19.30 Док. програм, 20.00 Филм, 22.00 Пут вина, 22.30 Док. програм, 23.00 Неми сведок, 00.00 Џубокс

Егон Савин

05.30 Еленин дух-омнибус 08.15 Домаћин 09.25 Квиз: Желите ли да постанете милионер?

10.45 Филм: Балкан експрес 12.50 Галилео 13.10 Паклена кухиња 14.15 Улица смеха 14.45 Филм: Нојева барка 18.00 Вести 18.15 Ексклузив - најбоље 19.00 Галилео 19.30 Улица смеха 20.00 Филм: Кућа стакла 22.00 Филм: Једном у животу 00.30 Топ спид 01.30 Америчко рвање - Без милости 03.30 Филм: Једном у животу

Незванична верзија: 11. септембар – трећи торањ Сви се сећају 11. септембра када су у Њујорку срушене куле Близнакиње. Али, тог дана се срушио и трећи велики облакодер. За разлику од кула Близнакиња, у њега није ударио авион. Била је то седма зграда трговинског центра. (РТС 2, 16.00) 06.09 Верски календар 06.19 Бразде 07.13 ТВ лица: Маја Волк... као сав нормалан свет 08.01 Делта стејст 08.25 Мобил фест 08.49 Артур 09.13 На селу ЕБУ док. прог.

09.28 Мале приче 09.33 Верски календар 09.42 Верски мозаик Србије 10.28 Клиника Вет 11.00 Профил и профит 11.30 Књига утисака 12.10 Време одлуке 12.30 Свет здравља 13.00 7 РТС дана 13.30 Грађанин 14.00 Лети, лети песмо моја мила 14.29 Емисија из култуе 14.53 Датум 15.00 Концерт Теофила Миленковића 15.50 Верски календар 16.00 Незванична верзија: 11. септембар - трећи торањ 17.00 Вреле гуме 17.35 Тотал тенис 17.50 Твоје песме моји снови 18.44 Некад и сад 19.55 Кошарка - Куп Радивоја Кораћа, финале, пренос 22.00 Свет спорта 22.27 Директно у фудбал 23.00 Свет риболова 23.27 Велика руска колекција 00.13 Трио Свети 00.45 ТВ продаја 01.16 Вреле гуме

06.30 07.30 08.15 09.02 09.30 10.00 10.10 10.30 12.00 12.15 12.30 13.02 13.30 14.30 15.00 15.02 16.00 16.05 18.00 18.30 19.00 20.30 22.30 23.00 23.30 23.45 00.00 02.00

Маратон Балканика Улови трофеј Слике живота Топ шоп Вести Сваштарица Филм: Школа рока Вести Милица² Топ шоп Здравље и Ви Коферче Спреми сарму да те цео свет разуме Инфо Док. серија: Универзум Вести Филм: Хало такси Вести Човек од закона Породица Серано Филм: Слепа вера Уједињене државе Таре Тачка усијања Вести Милица² Филм: Флешденс Филм: Хало такси

dnevnik

07.00 08.30 08.55 09.20 11.00 11.35 13.30 14.30 15.30 16.00 16.35 18.30 19.05 20.00 20.05 21.05 23.30 00.00 01.45 03.10

Знање на поклон Трнавчевићи у дивљини Водич за родитеље Филм: Боја магије Вести Б92 Филм: Живот са Одри Хиторама ПОПодне Буђелар Вести Б92 Филм: Стубови земље Вести Б92 Наша мала клиника Двоугао Топ гир Филм: Валтер брани Сарајево Вести Б92 Филм: Криминал Филм: Живот са Одри Укључење у Б92 Инфо

Динотопија

07.00 10.00 11.00 12.45 13.00 14.00 15.00 16.00 18.00 19.30 20.00 21.00 21.15 23.00 01.00 02.45 03.00

Добро јутро Двор Викендвизија Сити Живот у тренду Голд музички магазин Јавна тајна Двор Магазин ин Национални дневник Двор-преглед дана Двор-номинације Звезде гранда Филм: Стелт Двор Сити Филм: Теслино тајно оружје

Да ли сте спремни за велику авантуру на посебном острву пуном диносауруса? Придружите се дечацима Карлу и Дејвиду који малим авионом крећу на одмор, ни не слутећи каква их авантура очекује... (Хепи, 12.10) 06.00 08.00 09.00 09.10 09.25 09.35 09.45 10.00 10.20 10.40 11.00 11.20 11.40 12.10 13.40 13.55 14.00 15.00 15.40 15.55 16.00 17.00 17.55 18.30 19.00 20.00 21.00 23.00 23.50 03.00 03.30

Јутарњи програм Парови, недељни преглед Ноди Мегаминималс Мала принцеза Здраво, Кити Телешоп Ангелина балерина Винкс Сирене Бакуган Југио Пресовање Динотопија Телешоп Вести Парови, уживо Беверли Хилс, 90210 Телешоп Вести Ћирилица Парови, уживо Телемастер Задржи дах Беверли Хилс, 90210 Парови, преглед дана Парови, избацивање ТНТ Парови, уживо Беверли Хилс, 90210 Забавни програм

Џесика Бил

Стелт Ду боко инволвирани у програм врхунске тајне мисјије, тројица пилота се боре да програм вештачке интелигенције ставе под контролу. Али пре него ова започне следећи светски рат... Улоге: Џош Лукас, Џесика Бил, Џејми Фокс Режија: Роб Коен (Пинк, 23.00)

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00)

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Кућни видео, 09.30 Фокус, 12.40 Бање Србије, 13.00 На здравље, 13.30 Кућни видео, 13.45 Топ шоп, 16.00 НС Индекс, 16.25 Фокус, 17.05 Ски Јахорина, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.45 Инфо Пулс, 21.20 Филм, 23.00 Бање Србије, 23.30 Фокус, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Туристичке разгледнице, 00.40 Ауто шоп, 00.45 Фокус, 01.15 Ски Јахорина, 01.45 Музика

07.00 Библијске приче, 07.30 Прслук агеин, 09.30 Дечија серија, 10.05 Икс арт, 11.20 Удица, 12.00 Акценти, 12.30 Испод поклопца, 14.00 Акценти, 14.10 Пун гас, 15.00 Презент, 16.00 Акценти, 16.30 Откос, 18.00 Акценти, 18.15 Писмо глава, 20.00 Филм Инфо, 20.30 Везе, 21.00 Токови моћи, 21.30 Изазови истине, 22.00 Сајам Инфо нет, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм

05.00 Филмски програм, 07.00 Уз кафу, 07.15 Под сјајем звезда, 09.00 Здраво, 11.00 Скарлетина видовчица, 12.00 Зрно по зрно, 14.00 Топ 10, 15.00 Пипи шоу, 17.00 Суботом поподне, 20.00 Филмски програм, 22.00 Ретроспектива недеље, 23.30 Биљана за Вас

08.00 Храна и вино, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Пут вина, 13.00 Квиз, 14.30 Макс Кју , 15.00 Филм, 17.00 Агросфера, 18.00 Везе, 18.45 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Панорама општине Житиште, 20.30 Филм, 2. део, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

subota12.februar2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

.

Ле о нар до Ди ка прио

Кр ва ви ди ја мант

09.50 10.15 10.45 11.45 12.45 13.45 15.45 17.50 20.05 22.05 00.30 01.55

Бен 10: Ејлијен форс Најгора недеља Фрикови Приватна пракса Кашмир мафија Мрежа, филм Дивља трка, филм Над липом 35 Три краља, филм Крвави дијамант, филм Ватрене трке, филм Сунчево уништење, филм

08.00 Духовна музика 09.00 Ваздушни дуели Хладног рата 10.00 Јованка Орлеанка 11.00 1989-1990. Последња година Источне Немачке 12.00 Оство минотаура 13.00 Колонија 14.00 На ивици Холивуда 15.00 Потрага за Северозападним пролазом 16.00 Духовна музика 17.00 Ајнштајнова велика идеја 19.00 Робовласничка индустрија 20.00 Египат 21.00 Викторијанска апотека 22.00 Велики режисери 23.30 Велике британске војсковође 00.00 Духовна музика 01.00 Ајнштајнова велика идеја

Кудрава куца Снешко Белић Фантастична четворка Путописна емисија Магија, мистерије и чуда Срећа у торби Лоповска част Бановић Страхиња Мис Италије Случајни шпијун Антони Зимер Љубав према великом црном М.И.Л.Т.Ф. Мис Италије

06.00 Звездане стазе: Повратак кући 08.00 Дафи уживо 09.00 Лорина звезда и тајанствени змај Ниан 10.15 Када невесте зарате 11.45 Страст 13.30 Васпитање за почетнике Срећна ноћ вештица 13.55 Веридба (2009) 15.40 Сви смо добро 17.20 Лорина звезда и тајанствени змај Ниан 18.35 Заводљиве хијене 20.05 И то се зове љубав 21.40 Милионер с улице 23.40 Кодекс 01.25 Дванаест рунди 03.15 Пркос 05.30 Холивуд на снимању

06.30 08.30 11.30 12.30 13.30 15.20 17.10 19.00 20.00 21.00 23.10

Дијагноза: Убиство Неш Бриџис Да ли знате ко сте? Добра жена Филм: Двоструки живот Еленор Кендал Филм: Храбра нова девојка Филм: Преварена Добра жена Да ли знате ко сте? Филм: Море љубави Филм: Дивљи у срцу

08.50 2 глупа пса и тајна веверица 09.45 Школа за вампире 10.15 Училица, квиз за децу 11.05 Ексклузив Таблоид 11.30 Синови и кћери 12.00 Дангерман - Савршена олуја, док. серија 12.55 Матурско путовање, филм 14.30 Спејс Џем, филм 16.00 Фаца, филм 17.30 Звезде екстра: Диана 18.30 РТЛ Данас 19.05 Љубав је на селу, док. серија 20.00 Икс-мен: Последњи фронт, филм 21.50 Океанових 11, филм 23.50 Историја насиља, филм 01.30 Астро шоу 02.30 РТЛ Данас 03.05 Црна муња, филм

Исто ри ја на си ља

Шар лиз Те рон

Ча сни љу ди Мор на рич ки офи цир Ле сли Сан деј зва ни Би ли ухва ћен је због не ди сци пли не. И док ње го ви чу ва ри ис ка зу ју не тр пе љи вост пре ма ра си не ка да шњег Би ли је вог ре до ва Кар ла Бре шне ра ко ји се упра во по ја вљу је на те ле ви зи ји, Биллy га узи ма у за шти ту се ћа ју ћи се ка ко је мла дић до шао у мор на ри цу... Уло ге: Ро берт де Ни ро, Ку б а Гу д инг Џу н и о р, Ауња н е Елис, Хол Хол брук, Деј вид Кит, Мајкл Ра па порт, Па у ерс Бут, Шар лиз Те рон Ре жи ја: Џорџ Тил ман (ХРТ 2, 20.00) 08.00 08.30 09.20 09.45 10.40 10.50

12.20 13.00 14.30 16.00 17.15

08.00 09.00 10.00 10.30 11.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.15

SlavNi StRaNci goSti SRbiJe

Pi {e: Radovan Popovi}

08.15 Кинотека - циклус класичног вестерна: Последња граница, филм 10.10 Кућни љубимци 10.45 Мењам свет 11.15 Нормалан живот 12.00 Дневник 12.16 ТВ календар 12.30 Ветерани мира 13.20 Призма 14.05 Духовни изазови 14.35 Бранитељи домовине 14.40 Еко зона 15.10 Скица за портрет 15.25 Опера бокс 16.00 Евромагазин 16.40 Репортери 17.50 Експедиција на Н. Гвинеју, док. серија 18.45 Потрошачки код 19.20 Дора - идемо на Евросонг 19.30 Дневник 20.10 Дора 2011 22.30 Циклус филмова Клинта Иствуда: Клопка за инспектора Калахана, филм 00.35 Филмски маратон: Обала, филм 02.30 Филмски маратон: Часни људи, филм 04.35 Скица за портрет

У раз до бљу ха о са и гра ђан ског ра та ко ји је 1990-их за хва тио Си је ра Ле о не, Де ни Ар чер, бив ши пла ће ник из Зим баб веа и Со ло мон Вен ди, ри бар из на ро да Мен де удру жу ју се ка ко би оства ри ли сво је ци ље ве. Њи хо ви жи во ти су раз ли чи те све док им се суд би не не ис пре пле ту у по тра зи за рет ким ди ја ман том... Уло ге: Ле о нар до Ди ка прио, Ђи мон Хун су, Џе ни фер Ко не ли, Ка ги со Ку перс, Ар нолд Во сло Ре жи ја: Едвард Звик (Но ва ТВ, 21.50)

18

31

18.30 19.25 20.00 22.10 22.40 23.45 00.45 02.35

11.00 13.00 15.00 16.40 19.00 21.00 23.00 01.00

06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Плесне ноте Време је за Дизнија Псећа опходња Ни да ни не Гармиш-Партенкирхен: Светско скијашко првенство емисија Гармиш-Партенкирхен: Светско скијашко првенство – комбинација: Спуст (М), пренос Брилијантин Морисон ће добити сестру, филм Андре, филм Две љубави, ТВ драма Клапа Носталгија - 25 година уметничког рада Магдалена, док. филм Гаража Часни људи, филм Док. филм Бокс, средња категорија: С. Божић - А. Абрахам, пренос Време је за џез Дора 2011 Ноћни музички програм

Где боли? Бдење Неда Дивајна Прича из родног града Дуга ноћ Други долазак Ефекат окидача Отац, син и љубавница Бекство из Собибора

Рођење Били Медисон Плашљиви детектив Хамлет Паметњаковићи Покемон хероји Моћни ветар Можда беба Аутопут Без промашаја Поправни завод

У успа ва ном гра ди ћу Ми ло у брук у Ин ди ја ни, ми ран чо век Том Стел ужи ва у по ро дич ном жи во ту са сво јом во ље ном су пру гом Едие и њи хо во дво је де це. Али жи вот му се пре о кре ће ка да не ве ро ват ном ве шти ном и хлад но крв но шћу уби је дво ји цу на сил ни ка... Уло ге: Ви го Мор тен сен, Ма рија Бе ло, Ед Ха рис, Ви ли јам Хрт, Ештон Холмс Ре жи ја: Деј вид Кро нен берг (РТЛ, 23.50)

Ма рија Бе ло

09.05 10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 16.50 17.20 18.15 19.10 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Чудовишта из реке Врхунско градитељство Моћни бродови То могу и ја Град мотора Додај гас Пета брзина Амерички чопери Како то раде? Како се прави? Моћни бродови Врхунско градитељство То могу и ја Пета брзина Амерички чопери Град мотора Ајкуле нападају 2 Страствени риболовци Како преживети катастрофу

08.30 09.30 10.15 10.45 12.30 13.00 14.00 15.15 16.00 17.45 18.40 18.45 19.00 20.30 01.00

Биатлон Санкање Скијашки скокови Алпско скијање Санкање Тенис Биатлон Биатлон Скијашки скокови Биатлон Зимски спортови Алпско скијање Тенис Брзо клизање Алпско скијање

Во на ражњу за Ђину Лолобриђиду К

ра јем ав гу ста 1972. у Бе о град је сти гао Вик тор *** Шклов ски, је дан од нај ве ћих књи жев них те о ре Слав ни ди ри гент Хер берт фон Ка ра јан до шао је у Бе ти ча ра, ува же ни члан Ака де ми је на у ка СССР-а, о град сре ди ном ок то бра 1972. На аеро дро му је до че кан чо век ко ји је при ја те ље вао с ли те рар ним ве ли ка ни ма апла у зи ма – сам је пи ло ти рао сво јим „џет“ ави о ном!

20. ве ка као што су Је се њин, Ана Ах ма то ва, Алек сан - Пре ње га сти гло је 98 чла но ва Бер лин ске фил хар мо ни је. дар Блок, Ан дреј Бје ли, Хљеб ни ков, Ме јер хољд, Ста И по ред тро ча сов ног пи ло ти ра ња од Салц бур га до ни слав ски, Гор ки, Ба бељ, Ман дељ штам, Љи ља Брик, Бе о гра да, Ка ра јан је био рас по ло жен – сед, ви так и бо Ма ја ков ски, Ара гон. Пи сац ви ше од 40 сту ди ја, одр - дар за раз го вор: жао је за па же но пре да ва ње о фор ма ли зму у књи жев „Мо ја ба ка је ро ђе на и жи ве ла је у Ср би ји; срп ског но сти, али ис при чао и јед ну но ву зго ду: је по ре кла и мо ја мај ка Мар та, ко ја је жи ве ла у Салц „Пре не го што сам по шао за Ју го сла ви ју по звао ме бур гу“. Јев ту шен ко, мој уче ник и ве ли ки пе сник, на ро ђен дан. Ре као је да пи ше књи гу о ди ри ген ти ма, да ве о ма це Пи там: где? У Под мо ско вљу! Не ће би ти мно го го сти - ни де ла мо дер них ком по зи то ра, а пра ву оце ну о аван ју, са мо не ко ли ко сто ти на. Ор га ни зо вао сам све ка ко тре ба – ка же ми. Пи там опет: за што не ко ли ко сто ти на, ми сле ћи мно го је, бра те, чак и за јед ног пе сни ка као што је Јев ту шен ко. А он, по што не зна на шта ми слим, од го ва ра – пи та њем: За што – ка же – ми слиш да би тре ба ло ви ше? Ето, што ти је чо век, ми слим ја, ка ко се бр зо ме ња. По сле ми још ре че да је за тај дан по ру чио и хи ља ду ко ма да зна ча ка са соп стве ним ли ком! Учи ни ло ми се да се ша ли. Ка жем се би, ето што је мла дост! Сва шта ће сми сли ти са мо да на пра ви виц. Али, мо је де те ва ди из џе па пр ве оти ске, за ни ма га шта ја ми слим!“ Се ћао се Шклов ски и да ле ке про шло сти: „Ка да се Је с е њин убио, истог да на се уби ло не ко ли ко же на. Крст с ње го вог гро ба су По мај ци Ср бин: Хер берт фон Ка ра јан већ по сле не ко ли ко да на мо ра ли да укло не јер су же не, за љу бље не у ње го ву по е зи - гард ној му зи ци да ће вре ме, кроз сто-две ста го ди на! Јер, ју, од ла зи ле да по ред свог пе сни ка, нај и скре ни јег и и Бе то вен је у сво је вре ме пи сао аван гард ну му зи ку. нај о се ћај ни јег, за вр ше жи вот. Та ко му је гроб и да нас Ди ри гент гво зде не во ље и не у мор не енер ги је, ко га без кр ста. Ма ја ков ског и Љи љу Брик, ње го ву је ди ну и сма тра ју „дик та то ром озбиљ не му зи ке и ње ним не при нај ве ћу љу бав, упо зна ла је мо ја ве ли ка љу бав – Ел за ко сно ве ним ар би тром„, на Бе му су је оду ше вио бе о Три о ле, ка сни је Ара го но ва же на. Сва ка ко, обе су из - град ску пу бли ку. гле да ле ђа вол ски и Ма ја ков ском ни је би ло ла ко да се *** опре де ли. Ел за је две пле те ни це ве зи ва ла на вр ху гла Бе о град ски Фест оку пио је у ја ну а ру 1973. го ди не ве, има ла је пла ве очи и сва је би ла ру жи ча сто бе ла, мно ге зве зде свет ског фил ма, а Ђи ну Ло ло бри ђи ди је ве о ма ле па же на. А Љи ља је до че као ре кор дан број но би ла ле по ти ца друк чи јег ти па. ви на ра – ви ше од сто ти ну. С Је се њи но вог гро ба је са мо Сва вр ло та на на, има ла је вр На пи та ње ка ко се осе ћа не ко ли ко да на по сле смр ти ло ле па уза на ра ме на и би ла је као филм ска зве зда, од го во же на од успе ха“. ри ла је: укло њен крст, јер је, кад се *** „Глум ци ви ше ни су зве убио, не ко ли ко же на Че ти ри кон цер та одр жао је зде. Сад су то ре жи се ри. до ш ло да крај хум к е у Бе о гра ду, кра јем сеп тем бра Вре ме на се ме ња ју. А ка ко оми ље ног пе сни ка, 1972. слав ни пе вач Реј Чарлс и но сим по пу лар ност? Па, у сва ки пут до жи вео ова ци је. су шти ни, ни сам на ви кла да нај и скре ни јег и нај о се ћај ни јег, Ис при чао је ка ко му се до го не пре ста но бу дем у из ло гу. окон ча жи во т дио је дан сим па ти чан „ин ци Пу бли ци тет је не кад био дент“ у хо те лу. ве зан за рад на фил му, да „Зо вем те ле фо ном и на ру чу јем до ру чак. Ја вио се нас, на жа лост, љу де ви ше при вла чи при ва тан жи вот љу бак жен ски глас: и из ми шље не при че. Та ко ми се де ша ва ју не ве ро ват – Јес, ми стер Чарлс, из во ли те... не ства ри. Про шле го ди не сам ско ро би ла уда та!“ – Мо лим, да ми до не су у со бу три ја ја са шун ком... Би ла је при мље на у Бе лом дво ру, код пред сед ни ка – О кеј. Ти та, че му се по себ но ра до ва ла. Дру жбе ни ца у Ска За тим на ру чу јем две ча ше мле ка. дар ли ји би ла јој је по пу лар на бе о град ска глу ми ца и пе – О кеј, ми стер Чарлс – ка же де вој ка. ва чи ца Оли ве ра Ка та ри на, ко ја јој је то ком ве че ри у ре – За тим воћ ну са ла ту – ка жем ја. сто ра ну „Три ше ши ра“ пе ва ла ци ган ске ро ман се.

– О кеј, би ће све у ре ду – ја вља див ни глас. По себ но је био за ни мљив су срет Ло ло бри ђи де са По сле пет ми ну та у со бу је ушла љуп ка кел не ри ца с сту ден ти ма у Сту дент ском кул тур ном цен тру, где је три та њи ра, а у сва ком по јед но ја је, иако сам био је ди раз гле да ла из ло жбу ар хи тек те Пре дра га Ри сти ћа „Ле ни гост апарт ма на. Ни шта ми дру го ни је пре о ста ло не пен ски вир“. За ви со ку го шћу он је, ре кон стру и шу ћи го да ве ру јем ка ко и тај је ди ни ен гле ски – сла бо го во жи вот пра и сто риј ских љу ди, ис пе као во ла и слав ну рим!“ глу ми цу по слу жио.

Kwi gu Ra do va na Po po vi }a „SLAV NI GO STI SR BI JE XX VE KA” mo `e te ku pi ti u kwi `a ri „Slu `be nog gla sni ka” (Je vrej ska 13, No vi Sad), uz po pust od 30 od sto, po 910 di na ra, ili na ru ~i ti pu tem te le fo na 021/6622–609 ili i-mej la knjizara4@slglasnik.com.

Prvi broj Slobodne vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. od 1. januara 1953. Slobodna vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SvetoZaR MaRKovi] toZa pogubqen od okupatora 9. februara 1943. izdava~ „Dnevnik vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, bu le var oslobo|ewa 81. te le faks re dak ci je 021/423-761. elek tron ska po {ta redakcija@dnevnik.rs, in ter net: www.dnevnik.rs. glavni i od go vor ni ured nik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). generalni di rek tor Du {an Vla o vi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure |u je re dak cij ski ko le gi jum: Nada Vujovi} (za me nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (no vo sad ska hro ni ka, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kul tu ra 480-6881), Sve tla na Mar ko vi} (voj vo |an ska hro ni ka 480-6837), Pe tar To mi} (svet 480-6882), \or |e Pi sa rev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (fo to 480-6884), Bran ko Vu ~i ni} (teh ni~ ka pri pre ma 480-6897, 525-862), Nedeqka Klin cov (teh ni~ ki ured ni ci 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu `ba pro da je 480-6850), Svetozar Karanovi} (oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Ma li ogla si 021/480-68-40. besplatni mali oglasi za oglasne novine 021/472-60-60.

Ru ko pi si i fo to gra fi je se ne vra }a ju. cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tam pa „Dnevnik - [tam pa ri ja”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: aiK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

32

monitor

subota12.februar2011.

dnevnik

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

Ве сео ви кенд је пред ва ма. Мо же те се од ва жи ти на кра ћи пут, с при ја те љи ма или фа ми ли јом. Не бу ди те ла ко вер ни по во дом про ла зних иде ја и по ну да, пред ло га и до го во ра. Нео че ки ва не си ту а ци је.

BIK 20.4-20.5.

По тру ди те се да ура ди те све што би требалo то ком пре по дне ва јер вам по под не мо гу до ћи го сти, или ће вам па жњу при ву ћи не ки кре а ти ван и ин те лек ту а лан са др жај. У љу ба ви сте ве за ни за во ље ну осо бу.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

12. februar 2011.

Про ла зи те кроз ве о ма ди на ми чан и на пет пе ри од. Дру штве ни сте, што вам иде на ру ку јер има те мо гућ но сти да обо га ти те свој жи вот но вим по сло ви ма и по знан стви ма. Да нас сте из узeтно осе тљи ви.

Мо же те се до го ва ра ти и са ра ђи ва ти с дру ги ма, али не и би ти пот пу но за до вољ ни. Окол но сти ни су из ве сне ни си гур не, што вам уно си не ми ре и нер во зу. Окре ни те се пу то ва њу или књи зи, нео ба ве зном су сре ту.

Су бо та је као ство ре на да се дру жи те с при ја те љи ма. Ни шта ви ше, али ни шта ни ма ње. Из ло же ни сте стал но не ким но вим иза зо ви ма и иде ја ма, и у то ме се до бро сна ла зи те. Мо гу ће су сва ђе у бра ку.

Има те по во љан уплив Мeсеца из ва зду шног зна ка Бли за на ца па и до бру ко му ни ка ци ју с иностраnством. За бо ра ви те по слов не оба ве зе ко је вас при ти ска ју у по след ње вре ме и од ма рај те се.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs

VAGA 23.9- 23.10.

Из ла сци вам до но се мно штво су сре та и са др жа ја. С ла ко ћом ће те упо зна ти не ке но ве ли ко ве уко ли ко по же ли те. На по љу љу ба ви вас вре ба ју аван ту ре. Нео д луч ни сте, и не биste ни шта да ме ња те.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Сло бо да је им пе ра тив за ваш стил и на чин жи во та. А у овом пе ри о ду пру жа вам мо гућ ност да се опре де ли те и из ја сни те шта ће те и ко га ће те. Ди пло ма ти ја ви ше не про ла зи. Но ва љу бав.

Има те ути сак да не при па да те сви ма и сву да већ са мо јед ном ме сту, с јед ном осо бом. Спој фа тал но сти и не из бе жно сти у љу ба ви ко ја тра је, ма кар и вир ту ал но, кроз еоне вре ме на. Опу сти те се.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Хра бро ула зи те у ри зи ке, го то во гр лом у ја го де, што мо же би ти до бро уко ли ко сте ве шти и му дри исто вре ме но. Од ло жи те пу то ва ње јер му вре ме ни је. Не ко вас не где са ња и при жељ ку је.

Тра же ни сте и не успе ва те да ис пу ни те све оно што би сте хте ли и во ле ли. Не ма те до вољ но вре ме на ни за парт не ра, јед ног или ви ше њих, а из гле да ни ин те ре со ва ња. Не ки но ви ис тра жи вач ки по ри ви.

По ве ди те ви ше ра чу на о свом здрав стве ном ста њу па се и ак тив но од ма рај те. По на шај те се кам пањ ски, ра де ћи мно го ства ри у исто вре ме, ви ше за се бе и сво ју ду шу, а ма ње за дру ге.

TRI^-TRA^

Као нова V REMENSKA

До бит ни ца Оска ра и Гре ми ја, 29-го ди шња Џе ни фер Хад сон, ко нач но је по де ли ла са обо жа ва о ци ма ча роб ни број ки ло гра ма ко ји је из гу би ла от кад је пре ма ње од го ди ну и по да на од лу чи ла да смр ша.

- Из гу би ла сам 36 ки ло гра ма. Осе ћам се по пут но ве осо бе. По не кад се чак ни не пре по зна јем - за до вољ но је от кри ла Џе ни фер, ко ја је с кон фек циј ског бро ја 48 па ла на 38 и од лу чи ла да се ту за у ста ви. Џе ни фер ни је от кри ла ко јих се пре храм бе них ре жи ма др жа ла, али је ис та кла да је сву хра ну при пре ма ла са ма и да је до ста ве жба ла и то ко ри сте ћи раз ли чи те ме то де, од тр ча ња на тра ци до пре ска ка ња уже та. Глу ми ца Џе ни фер Хад сон ве ре на је за Деј ви да Отун га, адво ка та ко ји је по стао рвач, с ко јим је у срећ ној ве зи четири го ди не.

PROGNOZA

VIC DANA

О блачнО

Vojvodina Novi Sad

5

Subotica

5

Sombor

6

Kikinda

5

Vrbas

6

B. Palanka

5

Zrewanin

5

S. Mitrovica

7

Ruma

6

Pan~evo

6

Vr{ac

4

Srbija Beograd

6

Kragujevac

8

K. Mitrovica 10 Ni{

8

и хладнО са слабОм кишОм

Evropa Madrid

НО ВИ САД: Хлад ни је уз облач но вре ме. Мо гу ћа је сла ба ки ша, а по под не и су сне жи ца. Ве тар уме рен се ве ро за пад ни. При ти сак из над нор ма Rim ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 1, а мак си мал на око 5 сте пе ни Цел зи ју са.

London ВОЈ ВО ДИ НА: Хлад ни је уз облач но вре ме ко је ће по не где усло ви ти ки шу, а по под не и су сне жи цу по не где. Ве тар уме рен до по ја чан се ве ро Cirih за пад ни. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра -3, а мак си Berlin мал на 7 сте пе ни на за па ду. СР БИ ЈА: Хлад ни је уз на о бла че ње ко је ће по не где до не ти сла бу ки Be~ шу, а по под не по не где и су сне жи цу. Облач на зо на се пре ме шта од се ве Var{ava ра ка ју гу. Ве тар уме рен се ве ро за пад ни. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра -5, а мак си мал на 11 сте пе ни у Ти моч кој Кра ји ни.

Kijev Прогноза за Србију у наредним данима: У не де љу хлад ни је уз на Moskva о бла че ње, а по поднe је мо гу ћа по ја ва сла бог сне га. Од по не дељ ка ве ћи ном су во вре ме уз про мен љи ву облач ност са сун ча ним ин тер ва ли ма Oslo у то ку да на. Од утор ка-сре де ће по че ти да ду ва по ја ча на ко ша ва у По мо ра вљу и По ду на вљу.

St. Peterburg

БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: По гор ша ње би о ме те о ро ло шке си ту а ци је не по вољ но ће ути ца ти на ве ћи ну хро нич них бо ле сни ка те се сви ма са ве ту је ре дов но узи ма ње те ра пи је и при др жа ва ње са ве та ле ка ра. Од ме те о ро пат ских ре ак ци ја мо гу ћи су гла во бо ља, ре у мат ски и бо ло ви у ми ши ћи ма. Свим уче сни ци ма у са о бра ћа ју се пре по ру чу је по ве ћан опрез.

14 14 11 9 2 6 0

При ча ју Фран цуз, Аме ри ка нац и Ср бин о про ве ри вер но сти сво јих су пру га. Фран цуз се по хва лио ка ко узме не де љу да на од мо ра и пра ти же ну сву да. Амер ка же да он пла ти при ват ног де тек ти ва да му пра ти су пру гу и да све са зна.

- Ко је сте ви бу да ле, овај тро ши па ре на де тек ти ва, овај се шу ња по жбу њу. Ја јед но став но иза ђем на те ра су ују тру, она ко у га ћа ма и пот ко шу љи, ви дим ком ши ни цу пре ко пу та и вик нем јој: „Де си, кур во оо!”, а она ме ни: „Шта?! Ја кур ва?! А она тво ја, са овим... са оним” све ми ис при ча - ка же Ср бин.

1 -13 -12 -11

Atina

16

Pariz

12

Minhen

9

Budimpe{ta

6

Stokholm

-3

SUDOKU

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAwE DUNAV

TAMI[

Bezdan

202 (13)

Slankamen

312 (-2)

Apatin

259 (12)

Zemun

348 (-1)

Bogojevo

220 (5)

Pan~evo

360 (0)

Ba~. Palanka

229 (5)

Smederevo

502 (-6)

Novi Sad

244 (0)

Tendencija porasta i stagnacije

Ja{a Tomi}

SAVA

N. Kne`evac

290 (-7)

Tendencija porasta

Senta

316 (-7)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

293 (-20)

Tendencija stagnacije

Titel

324 (0)

NERA

Hetin

190 (8)

TISA

104 (8)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije

S. Mitrovica 217 (-11) Beograd

Kusi}

296 (-4)

78 (0)

Re{ewe iz pro{log broja